Georgije Florovski-Evropa, Sveti Oci I Unutarnje Pamcenje Crkve

 

 ГЕОРГИЈЕ ФЛОРОВСКИ

ЕВРОПА, СВЕТИ ОЦИ И УНУТАРЊЕ ПАМЋЕЊЕ ЦРКВЕ Може ли се данашњи човек фаустовске културе задовољити статичним кодексом старог јелинизма? Нису ли све те поруке из далеке прошлости изгубиле свој укус? Није ли се и сама душа толико променила изгубивши способност одушевљења за старе символе и вредности који „неизлечиво и дефини деф инитив тивно но спадај спадају у у про прошло шлост" ст"?? вд вдее се нео неоп!о п!одно дно треба треба зап запита итати ти откуда то да су ти символи и категорије постали тако „несавремени"? Није ли то пре свега зато што се „савременост" не се#а свог порекла што је неспособна да укључи у себе своју прошлост коју је одба$ила? % сваком случај слу чају у „са „саврем времена ена фил филосо ософиј фијаа и пси пси!ол !ологи огија" ја" под подлеж лежу у про провер вери и кој којаа извире из једног другог искуства светоотачког искуства& 'егеловско или кантовско устројство мисли са овим искуством нема ништа заједничко& % ства ствари ри да ли је уо уопш пште те мо могу гу#е #е пу пуно но#у #у (ркв (рквее мери мерити ти ка кант нтов овск ским им мерилима или је пак сравњавати по )о$еу или *ергсону па чак и по +елингу? % самој својој основи таква идеја је трагикомична& но што је потребно није да преводимо старе догматске символе на један савремени  језик него напротив треба да се на један стваралачки начин вратимо „старом" искуству да га оживимо на свим пољима нашег битисања и да отелотворимо нашу мисао у непрекинутој нити $рквене пуно#е& ,ви ти испробавају#и преноси или преводи нису били ништа друго до промашаји тј& била су то нова тумачења сасвим неадекватним терминима који су увек били пораж поражавани авани неис$ неис$ељеном ељеном једно једностран странош#у ош#у -./012345/02 -./012345/02678& 678& 9име се мање задовољавала савременост а више се излазило у сусрет свакодневи$и& из зад" „!риш#анског јелинизма" уама ствари означава не „напре „на пред" д" него него :злаз баш „на „назад " ка нео неоп!о п!одни дним м апо апориј ријама неп непрео реобра бражен женог ог  јелинизма из којег не постоји излаз осим кроз светоотачку синтезу& ,ам немачки идеализам добрим својим делом није ништа друго него повратак до!риш#анском јелинизму& ;о није спреман да остане са $има ко се боји повратка светоотачком умовању а истовремено се бори за „прогрес" и покуша пок ушава ва да нап напред редује ује пре према ма некакв некаквом ом све светск тском ом нивоу нивоу без рез резулт ултата ата истом том логиком логиком он се ба$а уназад и налаз налази и себе у заједни$ заједни$и и