Download Gajenje Riba - dr Vera Mitrovic Tutundzic; dr Zoran Markovic...
Biblioteka
Zelena linija `ivota
Izdava~: ZADU@BINA ANDREJEVI] 11050 Beograd, Dr`i}eva 11 Tel.: 011/ 401-045, 421-367, 403-820 Telefaks: 011/ 401-045 E-mail:
[email protected] www. zaduzbinaandrejevic.org.yu Za izdava~a, glavni i odgovorni urednik Prof. dr Kosta Andrejevi} Redakcijsko odbor Biblioteke ZELENA LINIJA @IVOTA Prof. dr @ivorad Nixovi}, predsednik Prof. dr Nenad Penezi}, potpredsednik Dr Du{an Adamovi} Prof. dr Qiqana Basari}-Dini} Mr Zlatko Buli} Mr Tijana Iqenko Prof. dr Vaskrsija Jawi} Mr Radosav Jev|ovi} Mr Radomir Mandi} Dr Jugoslav Mijatovi} Prof. dr Vera Mitrovi}-Tutunxi} Prof. dr Mi}a Mladenovi} Prof. dr Sofija Peki} Dr Dragana Sekulovi} Doc. dr Predrag Simonovi} Doc. dr Vlastimir Stamenkovi} Prof. dr Qubivoje Stojanovi} Prof. dr Qubinka ]ulafi}
Autori Doc. dr Zoran Markovi} Prof. dr Vera Mitrovi}-Tutunxi} Gajewe riba Recenzenti Prof. dr Vesna Poleksi} Dr \or|e Hristi} Urednik Mr Radomir Mandi} Lektor i korektor Qiqana Radakovi} Tehni~ko ure|ewe Vladimir Andrejevi} Dizajn korica Dragan Milo{evi}, akademski slikar Ra~unarska obrada Zadu`bina Andrejevi} Nik{a Tarle Naslovna strana Pastrmski ribwak, {aranski ribwak i kavezni sistem [tampa „Reprograf”, Beograd Tira` 10.000 primeraka ISSN 1451-2157 ISBN 86-7244-329-2
Na sednici Nastavno-nau~nog ve}a Instituta za sto~arstvo Poqoprivrednog fakulteta odr`anoj 27. 01. 2003. i sednici Odbora za izdava~ku delatnost Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu odr`anoj 11. 02. 2003. doneta je odluka da se ova monografija koristi kao uxbeni~ka literatura Objavqivawe kwige pomoglo Ministarstvo za za{titu prirodnih bogatstava i `ivotne sredine Republike Srbije
Izdava~ zadr`ava sva prava. Zabraweno je kopirawe, umno`avawe i objavqivawe delova ili kwige u celini bez dozvole izdava~a. © Copyright Zadu`bina Andrejevi}, 2003.
Dr Zoran Markovi} Dr Vera Mitrovi}-Tutunxi}
GAJEWE RIBA
Zadu`bina Andrejevi} Beograd, 2003.
Zadu`bina Andrejevi} je pripremaju}i izdavawe monografije „Gajewe riba”, ~ija primena u praksi treba da ~itaocima - korisnicima obezbedi potrebne elemente za eventualno organizovawe ribwaka, u~inila je dogovor s Raj bankom a.d. iz Beograda - po~asnim osniva~em na{e Zadu`bine, za pripremawe i otvarawe kreditnih linija za kompletno pra}ewe proizvodwe. Raj banka a.d., Beograd u svojoj poslovnoj politici predvi|a niz povoqnosti za poslenike kojima je biblioteka Zelena linija `ivota namewena, a naro~ito {to se ti~e visine kredita, kamatne stope, rokova otplate kredita i, {to je veoma va`no, povezivawe proizvo|a~a, prera|iva~a i prometa sa svojim brojnim komitentima na profitnoj osnovi. U tom smislu u banci je organizovana slu`ba koja }e opslu`ivati zainteresovane iz „zelenog sektora“ Iz Raj banke poru~uju: Javite nam se - mi smo va{a banka! Za sve informacije u vezi organizaovawa poslovne aktivnosti iz predmeta i sadr`aja ove monografije mo`ete se obratiti konsultantskoj organizaciji: COMING, Beograd, Dr`i}eva 11, telefon 011/424-918, 421367 Preduze}e Coming je po~asni osniva~ - dobrotvor Zadu`bine Andrejevi}
11000 BEOGRAD Terazije br.34 Tel. 361-9400 Fax. 011/685-045,
[email protected] www.rajbanka.co.yu SWIFT RAJBYUBG `.r. 908-27001-67
Sadr`aj 1.
Predgovor Uvod
9 11
2.
Gajewe toplovodnih vrsta riba u ribwacima
15
2.1.
Karakteristike gajewa toplovodnih ({aranskih) vrsta riba 2.2. Osnovne karakteristike vrsta koje se naj~e{}e gaje 2.3. Izbor lokacije za izgradwu {aranskih ribwaka 2.4. Kako se odlu~iti za veli~inu ribwaka 2.5. Kvalitet i koli~ina potrebne vode za napajawe ribwaka 2.6. Voda kao `ivotna sredina gajenih toplovodnih vrsta 2.7. Istra`ni radovi koje je neophodno obaviti pre izgradwe ribwaka 2.8. Dinamika radova i izgradwa ribwaka 2.9. Hidrogra|evinski i gra|evinski objekti na ribwacima 2.10. Proizvodni objekti {aranskih ribwaka 2.11. Kako obezbediti mla| za nasad 2.12. Gajewe {arana 2.12.1. Gajewe matica 2.12.2. Razmno`avawe {arana 2.12.3. Gajewe jednomese~ne mla|i 2.12.4. Gajewe jednogodi{we mla|i 2.12.5. Gajewe dvogodi{we mla|i 2.12.6. Prezimqavawe mla|i 2.12.7. Gajewe konzumnog {arana 2.12.8. Skladi{tewe ribe u zimovnicima 2.12.9. Ishrana gajenih riba 2.12.9.1. Zna~aj prirodne hrane u poluintenzivnom sistemu gajewa {arana 2.12.9.2. Dodatno prihrawivawe u poluintenzivnoj proizvodwi {arana 2.12.9.3. Mogu}nosti nabavke hrane
15 16 20 22 23 23 32 33 34 41 43 44 44 45 51 54 58 59 60 63 64 64 64 66 5
2.12.9.4. 2.12.10. 2.13. 2.14. 2.15. 2.16.
3. 3.1. 3.2.
Uskladi{tewe i ~uvawe hrane Primena agrotehni~kih i drugih mera Potrebna oprema i mehanizacija za {aranske ribwake Mogu}nosti integralne proizvodwe toplovodnih vrsta riba sa drugim oblicima proizvodwe Zdravstveno stawe, preventiva, le~ewe i naj~e{}e bolesti gajenog {arana Tro{kovi izgradwe ribwaka i ekonomika proizvodwe
Gajewe hladnovodnih vrsta riba (kalifornijske pastrmke) u ribwacima
Karakteristike gajewa hladnovodnih vrsta riba Osnovne odlike kalifornijske (du`i~aste) pastrmke Oncorhynchus mykiss Wal. 3.3. Izbor lokacije za izgradwu pastrmskog ribwaka 3.4. Kvalitet i koli~ina vode za vodosnabdevawe ribwaka 3.5. Istra`ni radovi koje je neophodno obaviti pre izgradwe ribwaka 3.6. Kako se odlu~iti za veli~inu ribwaka 3.7. Dinamika radova pri izgradwi pastrmskih ribwaka 3.8. Hidrogra|evinski i gra|evinski objekti na pastrmskim ribwacima 3.9. Proizvodni objekti na pastrmskim ribwacima 3.10. Gajewe kalifornijske pastrmke 3.10.1. Gajewe matica 3.10.2. Priprema matica za mrest 3.10.3. Ve{ta~ki mrest 3.10.4. Inkubacija ikre 3.10.5. Gajewe mla|i kalifornijske pastrmke 3.10.5.1. Gajewe mla|i do 30 dana starosti 3.10.5.2. Gajewe mla|i od 1 do 3 meseca starosti 3.10.5.3. Gajewe mla|i od 3 meseca do 12 meseci starosti 3.10.6. Gajewe konzumne pastrmke 3.10.7. Primena osnovnih tehnolo{kih mera u procesu proizvodwe 3.10.8. Ishrana gajenih riba 3.11. Potrebna oprema za pastrmski ribwak 3.12. Integralna proizvodwa kalifornijskih pastrmki i kalifornijskih glista 3.13. Kontrola zdravstvenog stawa, mere preventive i naj~e{}e bolesti pastrmki 3.14. Tro{kovi izgradwe ribwaka i ekonomika proizvodwe
6
66 67 69 72 73 75
77 77 78 78 79 81 82 83 83 85 88 89 89 90 92 94 94 95 96 96 97 98 100 101 101 102
4. 4.1. 4.2. 4.3. 4.4. 4.5. 4.6. 4.7. 4.8. 4.9. 4.10. 4.11. 4.12. 4.13. 4.14. 4.15.
Gajewe riba u kaveznim sistemima
104 Karakteristike gajewa riba u kaveznim sistemima 104 Vrste riba koje se mogu gajiti u kaveznim sistemima 105 Izbor lokacije za postavqawe kaveza 105 Istra`ni radovi koje je neophodno obaviti pre izgradwe 106 Konstrukcija i postavqawe kaveza za gajewe riba 106 Kako doneti odluku o broju i veli~ini kaveza 109 Dinamika radova pri izgradwi kaveznog sistema 110 Odabir vrsta riba koje }e se gajiti u kaveznim sistemima 110 Nabavka nasadnog materijala i nasa|ivawe kaveza 111 Gajewe hladnovodnih vrsta riba u kaveznim sistemima 112 Gajewe toplovodnih vrsta riba u kaveznim sistemima 112 Prednosti i nedostaci kaveznog gajewa ribe 113 Potrebna oprema za gajewe riba u kaveznim sistemima 114 Kontrola zdravstvenog stawa, mere preventive, naj~e{}e bolesti riba 114 Tro{kovi izgradwe kaveznog sistema i ekonomika proizvodwe 115
5.
Transport i plasman ribe
5.1. 5.1.1. 5.1.2. 5.2.
Transport ribe Transport toplovodnih vrsta riba Transport hladnovodnih vrsta riba Plasman ribe
118 118 118 120 120
6.
Literatura
122
7.
Prilog
7.1.
Neke korisne adrese
124 124
8.
Foto prilog
129
7
11000 BEOGRAD Terazije br.34 Tel. 361-9400 Fax. 011/685-045,
[email protected] www.rajbanka.co.yu SWIFT RAJBYUBG `.r. 908-27001-67
Predgovor ajewe riba na prostorima Srbije vezano je za period od posledwih stotinak godina, {to je u odnosu na zemqe sa vi{evekovnom tradicijom, poput Kine i zemaqa centralne Evrope, veoma kratak period. To je uslovilo nepostojawe tradicionalnog iskustva u ovoj poqoprivrednoj grani, a samim tim i nedostatak osnovnih znawa o gajewu riba. Proizvodwa riba je vrlo specifi~na i ne trpi gre{ke, pa se bez poznavawa potreba riba i na~ina da im se one zadovoqe ne mo`e ostvariti uspe{na proizvodwa. ^iwenica da je gajewe riba jedna od najunosnijih poqoprivrednih grana, da su mogu}nosti za proizvodwu pojedinih vrsta kod nas veoma velike, kao i da se riba lako plasira na doma}em tr`i{tu pove}ava interes potencijalnih odgajiva~a za literaturom iz ove oblasti. I pored velikog interesa, ve} du`e vreme na na{em tr`i{tu ne postoji kwiga iz koje se mogu ste}i osnovna saznawa o gajewu riba. Upravo zbog toga je i nastala kwiga „Gajewe riba” s osnovnom namenom da budu}i odgajiva~i slatkovodnih riba re{e niz svojih dilema, kao i da im bude putokaz od same ideje, preko izbora lokacije, izgradwe ribwaka, tehnologije gajewa, na~ina transporta, pa do kona~nog plasmana ribe i sagledavawa osnovnih ekonomskih principa. Kwiga }e postoje}im odgajiva~ima biti podsetnik, a mo`da i inicijator novih ideja koje }e im omogu}iti uve}awe profita. Kwigu sa~iwavaju tri glavna poglavqa: gajewe toplovodnih vrsta riba u ribwacima, gajewe hladnovodnih vrsta riba u ribwacima i gajewe riba u kaveznim sistemima.
G
Autori
9
Preduze}e za konsalting, marketing i in`injering Beograd, Dr`i}eva 11 Tel.: 011/406-909
1. Uvod nteresovawe ~oveka za kori{}ewe riba datira iz prastarih vremena. Jedno od prvih qudskih zanimawa pored sakupqawa plodova i lova jeste i ribolov. Od tada, pa sve do dana{weg dana, ribqe meso je jedna od najva`nijih namirnica za qudsku ishranu. Nasuprot lovu, koji je u ve}ini zemaqa savremenog sveta samo sport, ribarstvo u mnogim zemqama predstavqa veoma zna~ajnu, a u nekim od wih i vode}u poqoprivrednu granu. Pored o~uvawa najstarijeg oblika ribarstva–ribolova, putem ~ega se dolazi do najve}eg dela kori{}ene ribe u ishrani, gajewe riba (akvakultura) ima sve ve}i zna~aj u ribarstvu. Dok ulov riba u svetu tokom posledewe dve decenije stagnira i opada, akvakultura ima stalni uzlazni trend (preko 9% godi{we), pri ~emu je ve} danas svaka ~etvrta riba za qudsku ishranu dobijena akvakulturom. Proizvodwa slatkovodnih riba nadma{uje proizvodwu riba iz bo~atih i slanih voda. Od velikog broja slatkovodnih vrsta riba, gaji se samo mali procenat. Izbor vrsta za gajewe uslovqen je ne samo navikama potro{a~a i kvalitetom mesa, ve} i ekolo{kim karakteristikama riba. Najva`nije ekolo{ke odlike riba od zna~aja za proizvodwu su brzina rasta, ishrana, vreme dostizawa polne zrelosti, kao i tolerantnost odabranih vrsta na uslove u kojima se ribe gaje (kvalitet vode). Po tolerantnosti se svakako isti~u ciprinidne ({aranske) vrste riba ({aran, beli i sivi tolstolobik, beli amur...), koje danas ~ine veliki deo ukupne proizvodwe slatkovodnih riba. Uglavnom se gaje u ekstenzivnim i poluintenzivnim sistemima. Pored ciprinida najve}i procenat proizvedene ribe ~ine lososi i kalifornijske pastrmke (salmonide) u razvijenim zemqama, a tilapije u afri~kim i azijskim zemqama. Proizvodwa lososa i pastrmki je bazirana iskqu~ivo na intenzivnim sistemima.
I
U odnosu na svetske trendove, akvakultura je u Evropi imala znatno sporiji rast. Na evropskim prostorima posledwih decenija jasno se izdvajaju pozitivni trendovi zemaqa Evropske unije i severnih zemaqa kontinenta od negativnih trendova isto~ne Evrope. Zemqe centralne i isto~ne Evrope su tradicionalno orijentisane na poluintenzivnu proizvodwu slatkovodnih toplovodnih vrsta u kojoj vode}u ulogu ima {aran. Usled tranzicije i prate}ih politi~kih i 11
ekonomskih promena, ali i zbog globalnih klimatskih promena i zaga|ewa vode u isto~noj Evropi u posledwe dve decenije dolazi do pada proizvodwe. Nasuprot zemqama centralne i isto~ne Evrope, u ostalim evropskim zemqama dominira intenzivna proizvodwa karnivorih (meso`dernih) vrsta riba: kalifornijske pastrmke i lososa. Uvo|ewem kaveznih sistema gajewa u posledwih nekoliko decenija, u ovim zemqama veoma brzo raste proizvodwa pastrmskih vrsta. Na podru~ju Srbije gajewe riba se najve}im delom obavqa u toplovodnim-{aranskim i hladnovodnim–pastrmskim ribwacima, u mawoj meri u kaveznim sistemima i u ogra|enim ili pregra|enim prirodnim i antropogenim vodama, dok je gajewe riba u akvarijumima uglavnom u domenu hobija sa malim brojem specijalizovanih odgajiva~nica i jednim javnim akvarijumom. Najve}i deo povr{ina pod ribwacima su toplovodni ribwaci koji se prostiru na povr{ini od oko 11.000 hektara. Deo ribwa~kih povr{ina je zapu{ten i van upotrebe. Dominantan oblik proizvodwe na na{im prostorima je poluintenzivan sistem proizvodwe {aranskih vrsta riba, sa {aranom kao glavnom vrstom. [aran se na prostorima Srbije gaji preko 100 godina. Vi{e od pola veka proizvodwa je bila ekstenzivna sa prinosima od nekoliko stotina kilograma po hektaru. Skok proizvodwe usledio je 60-ih godina 20. veka, nakon uvo|ewa polikulture, dodatnog prihrawivawa i preventiva od bolesti, odnosno prelaskom na poluintenzivni sistem gajewa. Na`alost, trend rasta prinosa na ribwacima zaustavio se 70-ih godina na oko 1.000 kg/ha. Posledwe tri decenije oscilacija je proizvodwe u intervalu izme|u 700 i 1.400 kg/ha, uz retke primere ribwaka (uglavnom mawih povr{ina) koji su pojedinih godina bele`ili proizvodwu od preko 2.000 kg/ha. Intenzivirawem proizvodwe, prihrawivawem kompletnim hranivima, pojedini mawi ribwaci u posledwih nekoliko godina ostvaruju prinose do 4, pa i vi{e tona po hektaru. Ta~ne povr{ine pod pastrmskim ribwacima te{ko je utvrditi po{to je posledwih godina podignut veliki broj malih pastrmskih ribwaka o kojima gotovo da ne postoji nikakva evidencija. Na osnovu raspolo`ivih podataka pretpostavqa se da pokrivaju 12-15 hektara povr{ine. Proizvodwa u wima je razli~ita i uglavnom se kre}e izme|u 1,5 i 4 tone po aru vodene povr{ine, mada ima i onih, sa optimalnim brojem izmena kvalitetne vode odgovaraju}eg temperaturnog re`ima, koji u ishrani koriste kvalitetna hraniva sa proizvodwom do 5, pa i vi{e tona po aru. Gajene ribe u kaveznom sistemu na prostorima Srbije u~estvuju sa malim procentom u ukupnoj koli~ini proizvedene ribe. Malobrojni kavezni sistemi za gajewe hladnovodnih vrsta riba, optere}eni raznim problemima (visokim letwim temperaturama povr{inskog sloja vode, vodom neadekvatnog kvaliteta, nedostatkom obrtnih sredstava, lo{im izborom lokacije gde su postavqeni, prevelikog broja kaveza u odnosu na nosivi kapacitet vode u koji su postavqeni...) uglavnom posti`u male prinose. Gajewe toplovodnih vrsta ({arana, u mawoj meri soma) je stabilnije, sa 12
ve}om proizvodwom po jedinici zapremine vode u odnosu na pastrmske kavezne sisteme. Gajewe riba u ogra|enim ili pregra|enim prirodnim i antropogenim vodama je na prostorima Srbije veoma malo zastupqeno, tako da je koli~ina riba koja se na ovaj na~in odgaji u ukupnoj koli~ini proizvedene ribe zanemarqiva. I pored ~iwenice da smo po potro{wi ribe u Evropi pri dnu svetske lestvice, usled nemogu}nosti da se sopstvenom proizvodwom zadovoqe doma}e potrebe, svake se godine za potrebe uvoza ribe odvoji velika suma deviznih sredstava. Pove}awem standarda i razvojem kulture ishrane, deficit ribe na doma}em tr`i{tu }e polagano i daqe rasti. Imaju}i sve to u vidu mo`e se postaviti pitawe: kakve su potencijalne mogu}nosti pro{irewa povr{ina pod ribwacima, pove}awa proizvodwe na postoje}im ribwacima, kao i ve}eg kori{}ewa razli~itih prirodnih i antropogenih voda za gajewe riba. Kada je u pitawu proizvodwa pastrmskih vrsta riba (pre svega kalifornijske pastrmke) mo`e se re}i da su mogu}nosti razvoja ograni~ene vodnim resursima, tako da se sada{we povr{ine mogu udvostru~iti, eventualno utrostru~iti izgradwom ve}eg broja ribwaka malih kapaciteta. Nasuprot ograni~enim resursima za gajewe hladnovodnih vrsta mogu}nosti pro{irewa povr{ina za gajewe toplovodnih vrsta riba su ogromne, tako re}i neograni~ene, uglavnom na podru~ju Vojvodine. Ne treba zanemariti ni mogu}nost dogradwe postoje}ih ribwaka, wihove rekonstrukcije, kao i unapre|ewe proizvodwe uvo|ewem savremenih tehnologija gajewa. Zna~ajne su i mogu}nosti proizvodwe toplovodnih vrsta riba kori{}ewem resursa tople vode (podzemnih toplih voda, kao i ispu{tenih toplih voda iz termoelektrana), prirodnih i antropogenih vodenih ekosistema (kanala, {qunkara, povr{inskih kopova posle eksploatacije, malih akumulacija itd.) u kojima se mo`e gajiti riba bilo na klasi~na na~in ili, pak, postavqawem kaveza.
13
11000 BEOGRAD Terazije br.34 Tel. 361-9400 Fax. 011/685-045,
[email protected] www.rajbanka.co.yu SWIFT RAJBYUBG `.r. 908-27001-67
2. Gajewe toplovodnih vrsta riba u ribwacima 2.1. Karakteristike gajewa toplovodnih ({aranskih) vrsta riba Ribe koje pripadaju familiji Cyprinidae (familiji {arana) nazivamo {aranskim vrstama. Naziv familije poti~e od vrste Cyprinus carpio, {aran, koji je sa aspekta gajewa toplovodnih riba na prostorima Srbije, a i u velikom broju zemaqa sveta (Kina, Izrael, Ma|arska, ^e{ka itd.) najzna~ajnija vrsta riba. Gajewe toplovodnih vrsta riba se obavqa u toplovodnim ({aranskim ili nizijskim ribwacima). Toplovodni ribwaci su ribwa~ke povr{ine u kojima se voda u letwim mesecima zagreva do 30 oC. [aran se gaji sam u monokulturi ili zajedno sa prate}im vrstama (beli i sivi tolstolobik, beli amur, liwak) i grabqivicama (smu|, som i {tuka) u polikulturi. U zavisnosti od na~ina ishrane, primene ihtiolo{kih i agrotehni~kih mera razlikuju se tri sistema gajewa {arana: - Ekstenzivni podrazumeva gajewe {arana bazirano na prirodnoj hrani zooplanktonu i fauni dna (zooplanktonski organizmi su sitni `ivotiwski organizmi koji „lebde” u vodi, a fauna dna su `ivotiwski organizmi koji naseqavaju dno ribwaka). Prednost ovakvog sistema je u malim tro{kovima proizvodwe. Nedostatak su mali prinosi po jedinici povr{ine, tako da se skoro i ne primewuje na ribwacima. - Poluintenzivni je baziran na obezbe|ivawu proteinske komponente hrane za {arana na ra~un prirodne hrane ~iji se razvitak stimuli{e raznim agrotehni~kim merama, dok se energetske potrebe zadovoqavaju kori{}ewem ugqeno-hidratne (p{enica, je~am, kukuruz itd.) dodatne hrane. Poluintenzivan na~in predstavqa dominantan oblik proizvodwe na na{im prostorima. Razlozi su pre svega u ekonomi~nosti, ali ne treba ni zanemariti ~iwenicu da se radi o obliku ekolo{ke proizvodwe koja kao takva ima prednost u budu}nosti. Ovakav oblik gajewa mo`e i da zadovoqi uslove organske poqoprivredne proizvodwe. Sve to je i razlog da te`i{te daqe pri~e o gajewu toplovodnih vrsta riba, odnosno {arana kao glavne vrste, upravo bude na poluintenzivnom sistemu gajewa. - Intenzivan sistem podse}a na gajewe toplokrvnih doma}ih `ivotiwa, zasnovan na velikom broju riba na malom prostoru sa bazirawem ishrane iskqu~ivo na dodatnoj hrani. Ovakav sistem proizvodwe kod nas je na klasi~nim ribwacima sporadi~no zastupqen, uglavnom pri gajewu mla|i. 15
2.2. Osnovne karakteristike vrsta koje se naj~e{}e gaje [aran (Cyprinus carpio Linn.) Nastawuje sve kontinente, a domovina mu je Azija. @ivi u sporoteku}im rekama i jezerima sa mekim dnom obraslim vodenim biqkama. Mo`e nastawivati i vode pove}anog saliniteta. Telo mu je izdu`eno, sna`no i zbijeno, pokriveno tamno`uto-zelenim krqu{tima ili su pak krqu{ti mawe ili vi{e redukovane. Raste do du`ine ve}e od metra i te`ine preko 30 kg. U usnoj dupqi nema zube, u `drelu poseduje `drelne zube koji mu slu`e za mlevewe zrnaste hrane. Nema `eludac, tj. nema kiselu reakciju varewa. Po tipu ishrane je omnivor (sva{tojed). Hrani se zooplanktonom, faunom dna, ali i zrnastom hranom. U na{im uslovima `enke {arana posti`u polnu zrelost u navr{enoj tre}oj, a mu`jaci drugoj godini `ivota. Ikru pola`u na vodene biqke. Plodnost `enki varira od 25.000 do preko 1.000.000 komada ikre. [aran predstavqa osnovnu vrstu koja se gaji u toplovodnim ribwacima. U Evropi se gajio jo{ u doba starih Rimqana. Tokom vi{evekovne selekcije gajenih {arana u ribwacima te`ilo se dobijawu riba sa: brzim tempom rasta, kasnijim polnim sazrevawem, otporno{}u na nepovoqne uslove sredine i bolesti i sa boqim kvalitetom mesa. U odnosu na pokrivenost tela krqu{tima razlikujemo ~etiri tipa gajenih {arana: - {upner ({aran sa krqu{tima), telo prekriveno krupnim krqu{tima; - {pigler (maloquskavi), krqu{ti du` le|ne linije, u osnovi repa i ponekad u osnovi ostalih peraja; - cajler (velequskavi), krqu{ti du` bo~ne linije, a ~esto i uz liniju le|a i u osnovi peraja; - lederer (goli {aran), po nekoliko krqu{ti pojedina~no na pojedinim delovima tela.
Slika 1. Tipovi gajenih {arana (Hol~ik, J. and Mihailik, J., 1972)
16
Lederer i cajler imaju slabije proizvodne osobine, zaostaju u rastu za {upnerom i {piglerom, pa se ne preporu~uju za gajewe. U toplovodnim ribwacima {aran se gaji do tre}e godine starosti, u zavisnosti od na~ina gajewa putem dvogodi{weg i trogodi{weg pogona. U dvogodi{wem pogonu u prvoj godini dosti`e kao mla| masu 60-120 g/kom, u drugoj godini `ivota kao konzumni {aran masu 800-1.200 g/kom, kada odlazi na tr`i{te. Ukupni period gajewa traje oko 18 meseci. U trogodi{wem pogonu u prvoj godini `ivota {aran dosti`e kao mla| masu 20-100 g/kom, u drugoj godini masu 200-800 g/kom, i u tre}oj masu od 1.200 do preko 3.000 g/kom, kada se kao konzum plasira na tr`i{te. Dvogodi{wi na~in gajewa je znatno rentabilniji, zahteva mawe povr{ine za gajewe mla|i, ali i ve}e povr{ine za gajewe konzumnog {arana (re|i nasad), rast je znatno br`i, a utro{ak dodatne hrane mawi. Me|utim zahtevi na{eg tr`i{ta su uglavnom takvi da se tra`i krupniji {aran (pre svega u vreme svetonikolskih praznika, kada se proda najve}i deo proizvedene ribe). Pored mla|i i konzumnog {arana u posebnim objektima (mati~wacima) toplovodnih ribwaka gaje se i {aranske matice (te`ine 3-8 kg, starosti 4-8 godina) radi reprodukcije . U~e{}e {arana u prinosu ribwaka gde se gaji u polikulturi (zajedno sa ostalim toplovodnim vrstama) kre}e se 75-90%. Beli amur (Ctenopharyngodon idella Val.) Telo amura je torpedasto, vaqkasto, veoma sna`no, sa {iqatim ustima prilago|enim ishrani makrofitama (vi{im vodenim biqkama). Odli~an je pliva~. Mo`e presko~iti prepreke u vodi vi{e od metra. Polno sazreva u petoj i {estoj godini `ivota. Mresti se u ve{ta~kim mrestili{tima. Raste brzo, tako da u prvoj godini posti`e masu 80-150 g, u drugoj do 1 kg, da bi u tre}oj porastao preko 2,5 kg. U ribwake se nasa|uje radi regulacije obraslosti makrofitama (rogoz, trska, so~ivica, drezga i sl.). Ukoliko se hrani `itaricama, koeficijent konverzije (koli~ina utro{ene hrane za kilogram prirasta) mu je jako visok (7-10), tako Slika 2. Beli amur da se ne nasa|uje u ribwake koji nisu obrasli vi{im vodenim biqkama. U zavisnosti od nivoa obraslosti, beli amur se nasa|uje u koli~ini 30-200 primeraka po hektaru. Veli~ina amura za nasad zavisi od vrste biqaka kojom je obrastao ribwak. Ukoliko su krupnije biqke (rogoz, trska) onda se poribqava krupnijim oblicima, a ako je ribwak obrastao mekom vodenom florom i so~ivicom nasa|uju se sitniji primerci.
17
Beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix Val.) Telo belog tolstolobika je visoko, bo~no spqo{teno sa grebenom na trbu{noj strani od glave do analnog otvora. Dobar je skaka~ i pliva~. Beli tolstolobik je kao i beli amur biqojed, ali se za razliku od amura hrani fitoplanktonom (sitnim, golim okom nevidqivim vodenim biqkama koje „lebde” u vodi). Nasa|uje se u produktivne ribwake (ribwake sa dosta fitoplanktona). Slika 3. Beli tolstolobik Mo`e da naraste do 20 kg, ali se odlikuje sporijim rastom od belog amura i sivog tolstolobika. U prvoj godini poraste 30-40 g/kom, drugoj do 300 g/kom, a u tre}oj do 900-1.000 g/kom {to se smatra konzumnom veli~inom. U zavisnosti od komadne mase nasa|uje se u ribwake u koli~ini 30-200 kom/ha. Sivi tolstolobik (Arystichthys nobilis, Rich.) Sivi tolstolobik je najkrupnija riba iz grupe prate}ih vrsta. Narasta do 50 kg. Oblik tela mu je sli~an kao kod belog tolstolobika, mada se lako mo`e razlikovati po tamnijoj boji od belog tolstolobika, kao i po grebenu koji se prostire samo od trbu{nih do repnog peraja. Raste najbr`e od svih prate}ih vrsta, tako da u prvoj godini `ivota dosti`e masu od 150 g (i vi{e), u drugoj 1.200 g, a u tre}oj i preko 3,5 kg. Polno sazreva u 6–7. godini `ivota, a mrest mu je u junu mesecu. Iako spada u vrste koje se kod nas razmno`avaju u kontrolisanim uslovima (ve{ta~kim mrestili{tima) posledwih godina je konstatovan i prirodan mrest ove ribe. Slika 4. Sivi tolstolobik Hrani se organizmima zooplanktona. Kao prate}a vrsta u toplovodnim ribwacima mo`e pove}ati prinos za 20%, ali sa nasadom sivog tolstolobika ne treba preterivati jer je konkurent {aranu u ishrani. Nasa|uje se u koli~ini 30-200 primeraka po hektaru. Liwak (Tinca tinca, Linn.)
Slika 5. Liwak
18
Liwak se gaji u toplovodnim ribwacima kao prate}a vrsta, mada je posledwih godina zanemarqivo malo zastupqen u na{im ribwacima. Telo mu je izdu`eno, masivno, sa sna`nim i zaobqenim perajama. Rast mu je spor, tako da u prvoj godini
dosti`e masu od svega 20-30 g, u drugoj 40-120, a u tre}oj konzumnu te`inu 200-250 grama. Mla| liwaka se hrani zooplanktonom, a kasnije prelazi na ishranu faunom dna, tako da je konkurent {aranu u ishrani. Upravo zbog toga wegova zastupqenost u ribwaku ne treba da bude ve}a od 5% ukupnog broja nasa|enih riba. Smu| (Stizostedion lucioperca, Linn.) Telo smu|a je izdu`eno, vretenasto, hrapavo (zbog karakteristi~nih krqu{ti), s le|nim perajem iz dva dela. Usta su mu velika sa sna`nim zubima. Polno sazreva u tre}oj i ~etvrtoj Slika 6. Smu| godini. Mresti se u aprilu mesecu. U ribwacima se za mrest formiraju gnezda od mahovine ili drugih biqaka na koje matice pola`u ikru. Jedna je od najplemenitijih slatkovodnih vrsta riba–grabqivica. U ribwake se nasa|uje kao regulator prisustva divqe korovske ribe (babu{ke, idr.). Nasa|uju se Slika 7. Smu|evo gnezdo (Hristi}, \., sitniji primerci smu|a sa krupBuwevac, I., 1991) nijim {aranom u koli~ini 10-50 jedinki po hektaru i to prose~ne mase 40-70 g/kom. Naredne godine prirasta do konzumne veli~ine 400500 g/kom. [tuka (Esox lucius, Linn.) Telo {tuke je sna`no. Izdu`enih je usta u obliku pa~ijeg kquna, sa vilicama i jezikom punim o{trih zuba. Ima velika usta, tako da mo`e pojesti ribu svoje veli~ine. Polno je zrela sa dve i tri godine starosti. Lepqivu ikru odla`e na vodene biqke u februaru i martu mesecu. Kao i smu| {tuka se u ribwake nasa|uje kao regulator prisustva divqe korovske ribe. Nasa|uje se Slika 8. [tuka mladuncima starim 15-20 dana, du`ine 1,5-2 cm u ribwake gde se gaje starije uzrasne kategorije {arana (dvogodi{wa mla| i konzumni {aran), tako da na kraju godine dosti`e veli~inu 150-300 grama.
19
Som (Silurus glanis, Linn.) Glava soma je {iroka i pqosnata sa ustima punim sitnih o{trih zuba. Telo je bez krqu{ti. Boja tela je zavisna od stani{ta koje naseqava. Mresti se 3. i 4. godine starosti u junu mesecu, na korewu vrbe ili ve{ta~ki napravqenim gnezdima u ribwacima. Gaji se u mawim koli~inama u toplovodnim ribwacima gde uni{tava korovsku ribu. U prve dve godine `ivota se hrani zooplanktonom i faunom dna, u tre}oj prelazi na grabqivi na~in `ivota, kori{}ewem riba, Slika 9. Som `aba, vodenih ptica i mawih vodenih sisara u ishrani. Zajedno sa {tukom, spada u najizra`enije grabqivice na{ih slatkih voda. Nasa|uje se u ribwacima gde se gaji krupnija mla| ili konzumna riba. Naj~e{}e se
Slika 10. Prirodni ambijent za mrest soma (Hristi}, \., Buwevac. I., 1991)
Slika 11. Somovsko gnezdo (Hristi}, \., Buwevac. I., 1991
nasa|uju primerci od 150 g, koji do kraja sezone budu 700-1.000 grama. Som se nasa|uje samo u onim ribwacima koji se posle izlova mogu potpuno isu{iti.
2.3. Izbor lokacije za izgradwu {aranskih ribwaka [aranski ribwak se mo`e podi}i na razli~itim nepropusnim i slabopropusnim terenima, sa osnovnim preduslovom da postoji mogu}nost snabdevawa ribwaka vodom. Imaju}i u vidu {irok dijapazon mogu}nosti (obradive povr{ine razli~ite plodnosti, pa{waci, zemqi{ta lo{eg kvaliteta, slatine, zamo~varene livade, barska ili {umska tla, poplavna zemqi{ta…) treba imati u vidu i ~iwenicu da {to je zemqi{te boqeg kvaliteta to }e i prinosi na ribwaku biti boqi, a proizvodwa ekonomi~nija. 20
Prilikom izbora lokacije veoma je va`no da budu}i ribwak bude {to bli`i izvoru (reci, kanalu…) vodosnabdevawa, kako bi se smawili tro{kovi dovo|ewa vode (mawi dovodni kanali) do ribwaka. Od velike va`nosti je i konfiguracija terena. Idealan je ravan teren sa blagim padom prema objektima za ispu{tawe vode. Ukoliko teren nije ravan, ve} postoje mawe ili ve}e depresije, treba izvr{iti wegovu nivelaciju (ravnawe) ili, ukoliko to nije mogu}e, napraviti unutra{wi sistem kanala koji }e prikupqati vodu iz depresija i sprovoditi je do ispusta iz ribwa~kog objekta. Postojawe depresija koje se ne mogu isprazniti, uslovqava zaostajawe gajene ribe prilikom izlova, zaostajawe divqe ribe, {teto~ina iz grupe insekata, parazita i drugih izaziva~a bolesti riba, lo{ijeg raspore|ivawe riba tokom gajewa u raspolo`ivom prostoru i pogor{awa kvaliteta ribwa~ke sredine. U zavisnosti od mesta izgradwe ribwaci se mogu podeliti na: - Ribwake podignute u re~nim rukavcima. Izgradwa ovakvih ribwaka podrazumeva podizawe brana (sa obaveznim ispustom vode sa {uberom) u naju`em delu rukavca, jednog na po~etku i drugog na kraju ribwaka. Prednost ovakvih ribwaka je u malim ulagawima, jer se ne prave nasipi, a nedostatak {to su Slika 12. Ribwak podignut u re~nom ovakvi ribwaci stalno proto~ni, rukavcu (Antalfi, A., Tolg, I., 1974) tako da postoji mogu}nost od poplava, a stalna izmena vode u {aranskim ribwacima sa ekstenzivnom i poluintenzivnom proizvodwom nije po`eqna. - Ribwake sa uzdu`nim nasipom. Gorwa strana im je ome|ena prirodnim uzvi{ewem, a dowa, paralelna uz vodotok, nasipom. Preduslov za wihovu izgradwu je postojawe terena sa blagim padom prema vodotoku. Dovod vode se reguli{e podizawem brane na reci ~ime se omogu}ava gravitaciono puwewe ribwaka vodom preko dovodnog kanala. Ispu{tawe vode je tako|e gravitaciono, zahvaquju}i razlikama u nadmorSlika 13. Ribwak sa uzdu`nim nasipom (Antalfi, A.,Tolg, I., 1974) skim visinama. - Ribwake na zabarenim terenima. Nastaju kori{}ewem ve} postoje}ih vodenih povr{ina. Predstavqaju najlo{iju varijantu podizawa ribwaka. 21
Zabarene terene je potrebno dugo vremena kultivisati da bi se dobila produktivna ribwa~ka povr{ina. Snabdevaju se vodom iz teku}ica, ali i iz podvodnih izvora, koji onemogu}avaju isu{ivawe ribwaka i mineralizaciju postoje}eg muqa, {to je preduslov uspe{ne proizvodwe. - Ribwaci okru`eni nasipom. Karakteristi~ni su za ravni~arske terene. Predstavqaju jednu od najboqih varijanti podizawa ribwaka. Uglavnom se snabdevaju vodom iz obli`wih tokova (reka i kanala). Vodom se naj~e{}e pune kori{}ewem crpnih ure|aja (pumpi), a prazne gravitacijom. Prilikom odabira lokacije treba imati u vidu ~iwenicu da je u~e{}e cene zemqe u ukupnim tro{kovima izgradwe ribwaka malo, a zna~aj kvaliteta zemqe i konfiguracije Slika 14. Ribwak okru`en nasipom terena za ekonomi~nost proizvodwe (Antalfi, A., Tolg, I., 1974) izuzetno veliki.
2.4. Kako se odlu~iti za veli~inu {aranskih ribwaka Veli~ina budu}eg ribwaka pre svega zavisi od raspolo`ive povr{ine za podizawe ribwaka i finansijskih mogu}nosti investitora, kao i od mogu}nosti vodosnabdevawa budu}eg ribwaka. [aran je veoma prilagodqiva riba, tako da mo`e `iveti u bazenima razli~ite veli~ine. Otuda i sami ribwaci mogu biti povr{ine od svega nekoliko kvadratnih metara pa do preko hiqadu hektara. Svakako da i koli~ina proizvedene ribe zavisi od prostora koji nam je na raspolagawu. U prvom slu~aju se mo`e govoriti o nekoliko kilograma, a u drugom preko sto vagona ribe. Ve}ina postoje}ih ribwaka ne pripada ni prvoj ni drugoj kategoriji, ve} je od nekoliko ari do nekoliko stotina hektara.Pored odluke o veli~ini ribwaka, za budu}eg investitora je prilikom planirawa proizvodwe veoma va`no da se odlu~i koji broj bazena (ribwa~kih objekata) }e biti gra|en na predvi|enoj povr{ini. Broj bazena zavisi od raspolo`ive povr{ine, kao i od odluke koju uzrasnu kategoriju riba }e gajiti. Ribama mawih uzrasnih kategorija odgovaraju mawe povr{ine, a ribama vi{ih kategorija ve}e ribwa~ke povr{ine. Suprotno ovom zahtevu je osetqivost gajenih riba, tako da gajewe najmawih kategorija riba (mese~waka i jednogodi{waka) zahteva najvi{e znawa i iskustva. Svakako ne zna~i da se konzumni {aran ne mo`e gajiti na malim povr{inama (nekoliko ari), kao i da se mla| ne mo`e gajiti na ve}im povr{inama (nekoliko desetina hektara). S obzirom na to da su mawe, odnosno ve}e povr{ine relativna stvar, posebno za po~etnika u ovom poslu, pre kona~ne odluke po`eqno je obaviti konsultacije sa stru~wacima iz oblasti ribarstva. U svakom slu~aju odluka o broju i rasporedu ribwa~kih objekata predstavqa va`an korak planirawa proizvodwe. 22
2.5. Kvalitet i koli~ina potrebne vode za napajawe ribwaka Toplovodni ribwaci se mogu snabdevati vodom iz nizijskih teku}ica (potoka, reka, kanala), staja}ih voda (jezera, akumulacija, bara), kao i iz bu{enih bunara (mawi ribwaci). Potrebna koli~ina vode za puwewe ribwaka obuhvata koli~inu vode za osnovno puwewe i koli~inu vode za zasi}ewe zemqi{ta. Koli~ina vode potrebna za osnovno puwewe zavisi od povr{ine ribwa~kih objekata i dubine (visine vodenog stuba). Izra~unava se jednostavno mno`ewem ova dva podatka. Npr., ako je ribwa~ki objekat povr{ine 10 hektara (100.000 m2) i prose~ne dubine 1,7 m, potrebna koli~ina vode za puwewe objekta je 170.000 m3. Koli~ina vode potrebna za zasi}ewe zemqi{ta, zavisi od vodnog kapaciteta zemqi{ta i debqine sloja zemqi{ta koji treba zasititi vodom. Obi~no ova koli~ina iznosi 25-50% od zapremine za osnovno puwewe vodom. U konkretnom slu~aju za 10 hektara povr{ine to je 42.500 do 85.000 m3, {to zna~i da bi za startno puwewe ribwa~kog objekta od 10 hektara trebalo obezbediti ukupnu zapreminu vode od 212.500 do 255.000 m3. Potrebna koli~ina vode za dopuwavawe ribwaka tokom proizvodwe zavisi od vi{e faktora. Pre svega od primewene tehnologije gajewa, od intenziteta propu{tawa vode kroz tle i nasipe. Dnevni maksimalni gubici vode iz ribwa~kih objekata podignutim na slabopropustqivim zemqi{tima u na{im uslovima iznose 1cm vodenog stuba. Voda koja se planira za snabdevawe ribwaka treba da je I ili II klase kvaliteta. Vode II klase su bogatije biogenim materijama i uslovqavaju boqu produkciju u ribwaku.
2.6. Voda kao `ivotna sredina gajenih toplovodnih vrsta Voda za ribe nije samo prostor koji nastawuju, ve} su od we potpuno zavisne. Veza izme|u `ivotne sredine-vode i riba je znatno intimnija nego kod kopnenih `ivotiwa. Ribe u vodi stalno borave, hrane se, di{u, razmno`avaju… Produkti metabolizma (gasoviti, te~ni i ~vrsti) se izlu~uju u vodu, transformi{u i ulaze u kru`ewe materije, a deo ponovo vra}a ribama. Gajewe riba (poluintenzivno i intenzivno) podrazumeva vi{estruko pove}awe ihtiomase na jedinici povr{ine, zahvaquju}i uno{ewu dodatne materije (dodatne hrane i |ubriva) iz spoqne sredine. Me|utim, ovakve intervencije izazivaju promene u sedimentu (na dnu) i vodi, tako da za kratko vreme mogu u~initi `ivotnu sredinu nepogodnom za `ivot, dovode}i do poreme}aja i oboqewa, pa ~ak i uginu}a riba. Stoga se gajena riba ni u kom slu~aju ne sme posmatrati izdvojeno iz vodene sredine ribwaka, ve} kao wen integralni deo. Ne`eqene trendove kretawa ovih faktora tokom proizvodwe neophodno je korigovati u domenu mogu}nosti kako bi se postigla optimalna proizvodwa. 23
Fizi~ke osobine vode Fizi~ke osobine umnogome odre|uju kvalitet vode, a time i nivo proizvodwe. Upravo zbog neusagla{enosti pojedinih aktivnosti na ribwaku sa fizi~kim ~iniocima sredine (|ubrewe u vreme visokih temperatura, kre~ewe kada je visok pH, temperatura i NH3, intenzivno hrawewe kada su temperature vode preko 28 oC itd.) dolazi do pogor{avawa kvaliteta vode, ~ak i do poreme}aja zdravstvenog stawa, pa i uginu}a riba. Temperatura vode tokom godine u {aranskim ribwa~kim objektima se kre}e od mawe od 1oC do preko 30oC. Termika vode odre|uje dinamiku produkcije u ribwa~kim objektima, kao i sam metabolizam gajene ribe. Optimalne temperature za gajewe {arana u letwem periodu su 20-26oC. Na gajenu ribu negativno deluju nagle promene. Naglo smawewe ili pove}awe temperature vode mo`e da izazove {ok, pa ~ak i uginu}e ribe. Kod toplovodnih riba temperature se ne smeju naglo promeniti za 12oC, dok kod mla|i problemi mogu nastati i pri promeni od svega 1,5-3oC. Zahla|ewe mo`e usloviti slabiji interes za hranom gajene ribe, na {ta se prilikom prihrawivawa mora posebno obratiti pa`wa kako ribwa~ki objekat ne bi dodatno bio optere}en organskom materijom od nepojedene hrane koja se raspada. Kretawa vode mogu biti horizontalna i vertikalna. Horizontalna su uslovqena vetrom, kao i obezbe|ivawem protoka kroz jezero (dotokom i ispustom vode), a vertikalna razli~itom gustinom vode, u zavisnosti od temperature. Horizontalno kretawe izazvano vetrom (talasi) obezbe|uju pove}awe kontaktne povr{ine sa atmosferom ~ime se omogu}ava boqa aeracija (oboga}ivawe kiseonikom) ribwa~ke vode. Jaki talasi uslovqavaju i intenzivnije me{awa vode. Ova kretawa vode su od posebne va`nosti na ribwacima u periodima kada se planira |ubrewe mineralnim |ubrivima, budu}i da mogu u mawoj ili ve}oj meri usloviti izmenu hemizma vode. Poseban problem kod talasa u ribwacima je o{te}ivawe nasipa, odnosno wihove erozije (nagrizawa). Vertikalna kretawa nastaju u uslovima naglog zahla|ewa koja iniciraju da se gorwi rashla|eni sloj vode, kao te`i spu{ta ka dnu, a dowi topliji podi`e ka povr{ini (prevrtawe vode). Mo`e imati i pozitivno i negativno dejstvo. Pozitivno dejstvo ima u mladim ribwacima bez anaerobnog (bez kiseonika) muqa, s obzirom na to da mogu iz dubqih slojeva transportovati biogene materije u foti~ni (osvetqeni) sloj, ~ime }e pove}ati primarnu produkciju (razvoj algi). Posebno negativno svojstvo ova kretawa imaju u starim ribwacima sa anaerobnim muqem kada u vodeni stub izdi`u produkte anaerobne razgradwe toksi~ne za ribe (sumporvodonik, amonijak, metan). U ovakvim uslovima neophodno je obezbediti maksimalno osve`avawe vode u ribwaku. Izdizawe organskih materija natalo`enih na dnu u vodeni stub mo`e usloviti deficit (nedostatak) kiseonika, tako da je indikovana i primena agrotehni~ke mere zakre~avawa vode kako ne bi do{lo do o{te}ewa respiratornih organa ({krga), pa ~ak i gu{ewa riba. 24
Prozirnost vode u ribwacima je uslovqena pre svega koli~inom rastvorenih i suspendovanih (sitne ~estice koje nisu rastvorene) materija u vodi, i intenzitetom primarne i sekundarne produkcije. Nema direktnog uticaja na ribe, ali zato preko niza indirektnih dejstava mo`e bitno smawiti prinose u procesu proizvodwe. Tako sadr`aj suspendovanih materija ispod 25 mg/l nema negativnog uticaja na ribarstvo, pri sadr`aju od 25-80 mg/l ribarstvo se odr`ava sa smawenim prinosima, dok ve}e koli~ine znatno smawuju populacije gajene ribe. Optimalna prozirnost se kre}e u relaciji 0,2-0,6 m, mada se ~esto i ne mo`e na}i korelacija izme|u prirasta riba i prozirnosti vode. Hemijske osobine vode Hemizam vode ~esto je od presudnog uticaja na nivo proizvodwe. Promene hemijskog sastava pored indirektog delovawa na ribe (preko fito i zooplanktona, odnosno preko poreme}aja u lancima ishrane) deluju i direktno na ribe. Podaci o hemizmu predstavqaju polaznu osnovu primene agrotehni~kih mera, stoga je bar najva`nijim parametrima neophodno posvetiti nu`nu pa`wu. Smatra se da su za `ivot riba povoqne pH vrednosti od 6,5 do 8,5, a da vrednosti 5-9, iako nepovoqne, jo{ nisu letalne. U kiselim vodama dolazi do nagomilavawa sluzi na {krgama riba, a ja~e kiseline i baze izazivaju nekroti~ne promene na {krgama (odumirawe delova {krga). Produkcija riba je boqa u slabo baznim (pH iznad 7) nego u kiselim vodama, jer je i organska produkcija ve}a, a i ribe imaju boqi tempo rasta, pa se preporu~uje da voda za vodosnabdevawe ribwaka bude neutralna ili slabo alkalna (bazna). U ribwacima se pH vode mo`e podi}i primenom agrotehni~ke mere kre~ewa vode. Pored direktnog dejstva na ribe, promene pH deluju i indirektno jer se mewa toksi~nost (otrovnost) pojedinih otrovnih materija. Niske pH pove}avaju toksi~nost te{kih metala, dok povi{ene pH vrednosti pove}avaju toksi~nost amonijaka u vodi. Pri primeni agrotehni~ke merezakre~avawa nu`no je voditi ra~una o sadr`aju amonijaka u vodi kako se ne bi pove}ala wegova toksi~nost, {to je ~est slu~aj u na{im ribwacima. Od rastvorenih gasova u stabilnim ribwa~kim ekosistemima voda sadr`i najvi{e kiseonika, potom ugqen- dioksida, dok se u zaga|enim ribwa~kim vodama i pri dnu sa anaerobnim sedimentima nalaze amonijak, azot, metan i sumporvodonik. Kiseonik je najva`niji gas za `ivi svet povr{inskih voda. Sadr`aj kiseonika (O2) uslovqen je temperaturom, atmosferskim pritiskom, kretawem vode, padavinama, sadr`ajem brzo razgradqivih organskih materija, prisustvom redukuju}ih materija (neorganske i organske materije koje u procesima razgradwe tro{e kiseonik), kao i intenzitetom razvitka biqnog i `ivotiwskog sveta i wihove aktivnosti. Za uspe{no gajewe {arana prose~an sadr`aj kiseonika tokom dana bi trebalo da bude preko 5 mg/l. Kra}i vremenski period (nekoliko 25
sati) se mogu tolerisati ni`e vrednosti, koje ne bi trebalo da budu ispod 2 mg/l. Sadr`aj rastvorenog kiseonika u ribwacima vrlo je promenqiva tokom godine, ali i tokom dana, posebno u uslovima intenzivnog razvoja fitoplanktona. U periodima pove}ane produkcije fitoplanktona u drugoj polovini dana konstatuju se vrednosti i preko 20 mg/l, da bi u ranim jutarwim satima, pre izlaska sunca, sadr`aj O2 pao i ispod 2 mg/l. Prema tome, u ribwacima nije dovoqno odrediti samo sadr`aj kiseonika jednom u toku dana, ve} je potrebno pratiti wegovo varirawe tokom 24 sata, ili pak i u prakti~ne svrhe odrediti sadr`aj kiseonika u zoru. Svaka visoka koncentracija kiseonika u toku dana (po podne) ukazuje na ve}e prisustvo biqnih organizama u vodi, odnosno na mogu}nost ve}eg deficita kiseonika tokom no}i, pre svega pred zoru, posebno u periodima obla~nih dana ili u no}ima bez mese~ine (period mladog meseca). U ribwacima nedostatak kiseonika predstavqa ograni~avaju}i faktor proizvodwe. Na nedostatak kiseonika znatno je osetqivija mla| od konzumne ribe. Trajniji deficit maweg intenziteta uslovqava pove}an koeficijent konverzije, dok je nedostatak kiseonika u ribwa~koj vodi ~est uzrok masovnog uginu}a riba u Srbiji. Naj~e{}i uzrok deficita je „vodeni cvet” algi (prenamno`avawe algi), naj~e{}e modrozelenih, kao i ve}e prisustvo brzo razgradqivih organskih materija u vodenoj sredini. U ovakvim okolnostima se primewuje agrotehni~ka mera zakre~avawa ribwaka (ili tretman sa bakar sulfatom {to je lo{ija varijanta), ali i osve`avawe vode gde za to postoje mogu}nosti. Amonijak je prisutan u vodi ribwaka kao normalan produkt biolo{ke razgradwe proteina. U dobro aerisanim vodama koncentracije su mu neznatne, jer vezivawem kiseonika prelazi u nitrite (NO2), a potom u nitrate (NO 3), tako da se wegova pojava vezuje za nedostatak kiseonika u ribwa~koj sredini. U nizijske ribwake u ve}oj meri dospeva iz vodotoka za vodosnabdevawe, ali nastaje i kao produkt metabolizma riba, u procesima razgradwe uginulog vodenog cveta, pri razgradwi neiskori{}ene dodatne hrane i pri |ubrewu organskim |ubrivima. Javqa se u vodama kao jonizovani (NH4) i nejonizovani (NH3). Nejonizovana frakcija je jako toksi~na za ribe, dok je jonizovana slabo toksi~na. Procenat nejonizovanog u ukupnom amonijaku se pove}ava sa porastom pH i temperature. Pri pove}awu nivoa amonijaka u vodi, smawuje se wegovo izlu~ivawe iz krvi i telesnih te~nosti riba, {to dovodi do pove}awa pH krvi i unutra{we intoksikacije (samotrovawa) ribqeg organizma. Stalno prisustvo amonijaka u ve}im rastvorama smawuje prirast ribe, dovodi do o{te}ewa {krga, a ~esta su i uginu}a usled trovawa ovim gasom. Me|utim, uginu}a su naj~e{}e rezultat kombinovanog nepovoqnog delovawa povi{ene koncentracije amonijaka, visokih pH vrednosti i temperatura, kao i sni`enog sadr`aja kiseonika, pa je te{ko dati neku odre|enu vrednost kao maksimalno dozvoqenu koncentraciju u vodama koje se koriste za toplovodno ribarstvo. [aranske vrste i druge toplovodne ribe koje se gaje u toplovodnim ribwacima mogu kra}e vreme 26
da toleri{u znatno ve}e koncentracije nejonizovanog amonijaka (nekoliko miligrama po litru), {to je u ribwacima mogu}e i kao rezultat aklimatizacije (prilago|avawa). Ipak ukupni amonijak ne bi trebao da prelazi 0,5 mg/l, posebno kad je voda alkalna i temperature povi{ene. Smawewe koncentracija amonijaka u dovodnoj vodi mo`e se posti}i aerisawem dovodne vode (raspr{ivawem vode tj. omogu}avawem {to ve}eg kontakta sa atmosferom kako bi se gasoviti nejonizovani NH3 oslobodio iz vode). Eliminacija amonijaka iz ribwaka je znatno te`a jer bi uvo|ewe aeratora poskupeo proces proizvodwe. Zbog toga je najboqe re{ewe sprovoditi preventivne mere spre~avawa nastanka amonijaka (onemogu}avawe razvoja vodenog cveta, smawewe sadr`aja brzo razgradqivih organskih materija, pravilno dodatno prihrawivawe...), kao i onemogu}avawe nastanka deficita kiseonika kako bi se amonijak oksidovao. Od ostalih gasova koji mogu da se jave u ribwacima treba pomenuti metan (CH4) i sumporvodonik (H2S) jer su i jedan i drugi jako toksi~ni za ribe i u vodama za ribarstvo ne bi smelo uop{te da ih bude. Javqaju se u anaerobnim vodama u starim zabarenim ribwacima, kao i u ribwacima podignutim na zabarenim mo~varnim terenima. Biogene materije ili nutrijenti su materije neophodne za sintezu zelenih biqaka. Za pove}awe produktiviteta ribwaka se pod primarnim biogenim materijama podrazumevaju jediwewa: fosfora, azota i kalijuma, a pod sekundarnim: kalcijum, magnezijum i sumpor. Dok ostalih uglavnom ima u dovoqnim koli~inama, fosfor (P) i azot (N) naj~e{}e predstavqaju ograni~avaju}e ~inioce u pove}awu produktiviteta voda koje se koriste za gajewe riba, tako da se u razli~itim oblicima dodaju ribwacima |ubrewem. Fosfor se javqa u vi{e oblika. U vodi brzo ulazi u cikluse kru`ewa materija, tako da se nakon wegovog uno{ewa naglo pove}a produkcija fitoplanktona. Porast kratko traje i produkcija se brzo vra}a na prethodni nivo, {to je posebno va`no pri primeni agrotehni~kih mera |ubrewa mineralnim (fosfatnim ili me{anim) |ubrivima. Naime, boqi rezultati se posti`u u~estalim dodavawem mawih koli~ina fosfora nego pri jednokratnoj primeni ve}e koli~ine. Za dobru produkciju u toplovodnim ribwacima dovoqne su koncentracije fosfora od 0,1 do 0,5 mg/l u obliku ortofosfata (PO4). Radi postizawa dobre produkcije neophodno je stalno pra}ewe sadr`aja fosfora kako bi se blagovremeno moglo intervenisati |ubrewem po potrebi. Ve}e koncentracije fosfora od 0,5 mg/l se ne preporu~uju da ne bi do{lo do razvoja vodenog cveta. Azota u vodi ima mnogo vi{e od fosfora. U ~istim prirodnim vodama ga je naj~e{}e deset puta vi{e. Kao i fosfor, kru`i izme|u bioti~kih i abioti~kih komponenti vodene sredine. Znatan deo azota dospeva do sedimenta dna. Brzina difuzije rastvorqivih jediwewa azota iz sedimenata (istalo`enih materija na dnu) u vodu je dosta mala i veliki deo azota ostaje na dnu. Azotne materije u sedimentima sa dubina ve}ih od 10 cm se prakti~no ne vra}aju natrag u 27
vodu. Ovo treba imati na umu pri primeni agrotehni~kih mera u odr`avawu kvaliteta ribwa~ke sredine, jer isu{ivawe ribwaka i obrada povr{inskog dna (plitko orawe i tawirawe) omogu}avaju da rezerve azota iz sedimenata postanu dostupne primarnim producentima (algama). Kako alge koriste sedam puta vi{e azota od fosfora, nitratnog azota (azota iz nitrata) bi trebalo da bude sedam do deset puta vi{e od ortofosfata. Ukoliko je taj odnos poreme}en {to je dosta ~esta pojava u zapu{tenim ribwacima dolazi do poreme}aja sastava fitoplanktona i cele produkcije u ribwaku. Ve}e prisustvo brzo razgradqivih organskih materija u ribwa~koj vodi negativno se odra`ava na prinose u toplovodnim ribwacima. ^esto se konstatuju jako pove}ane vrednosti za utro{ak KMnO4 ili BPK5, (pokazateqi prisustva organskih materija u vodi) na {ta se ne obra}a dovoqno pa`we. Od negativnih posledica za ribe do kojih dovodi pove}an sadr`aj brzo razgradqivih organskih materija najopasniji je deficit kiseonika do koga dolazi pri wihovom razlagawu. Gorwa granica za gajewe {aranskih vrsta riba: 80-120 mg/l za utro{ak KMnO4 (odnosno 20-30 mg/l za HPK) ili odgovaraju}a vrednost od 8-15 mg/l za BPK5, {to zavisi od intenziteta proizvodwe i mogu}nosti osve`avawa vode. Biolo{ke osobine vode Primarni producenti (alge i vi{e vodene biqke) su veoma va`ne komponente ribwa~kog ekosistema. Sposobno{}u stvarawa organskih materija od neorganskih, uz osloba|awe kiseonika uz pomo} sun~eve svetlosti predstavqaju osnov celokupne produkcije vodenih ekosistema, pa samim tim i proizvodwe riba. Bazirawe proizvodwe riba u poluintenzivnom sistemu na prirodnoj hrani kao izvoru proteina i drugih va`nih komponenti hrane ne bi bilo mogu}e bez primarnih producenata (algi) koje zajedno sa bakterioplanktonom (bakterijama koje lebde u vodi) ~ine polaznu osnovu raSlika 15. Va`nije vrste algi (Antalfi, A.,Tolg, I., 1974) zvoja zooplanktona 28
(prirodne hrane riba). Stimulisawem wihove produkcije preko obezbe|ivawa dovoqne koli~ine biogenih materija (|ubrewem) predstavqa osnovu dobre produkcije prirodne hrane riba, a time i produkcije riba u ribwacima. Fitoplankton je i osnova ishrane prate}e vrste u {aranskim ribwacimabelog tolstolobika. Me|utim pored pozitivnih osobina fitoplanktona treba pomenuti i negativno prenamno`avawe algi, pre svega modrozelenih, odnosno stvarawe „vodenog cveta“. Razvoj „vodenog cveta” mo`e biti veoma {tetan za gajenog {arana s obzirom na to da negativno uti~e na kiseoni~ni re`im, {to je posebno izra`eno u vreme prestanka razvoja tj. naglog razlagawa (truqewa) algi. Pri razgradwi „vodenog cveta” dolazi i do stvarawa toksi~nih materija. Neadekvatno i neblagovremeno reagovawe na pojavu „vodenog cveta” ~est je uzrok uginu}a riba. Zna~aj vi{ih vodenih biqaka (makrofita) u ribwacima je tako|e veliki, Pored uloge u primarnoj produkciji, kao i u osloba|awu kiseonika, emerzne makrofite (~iji je koren i mawi deo stabla u vodi, a ve}i deo stabla sa
Slika 16. Nadvodne (emerzne) vodene biqke
listovima i organima za razmno`avawe iznad vode) zasa|ene uz nasip su najboqa za{tita od razorne mo}i talasa. Predstavqaju osnovu ishrane belog amura, a i dobro stani{te i za{titu za beski~mewake koje u ishrani
Slika 17. Plivaju}e (flotantne) vodene biqke
29
koristi gajeni {aran. Prenamno`avawe makrofita (posebno emerznih poput trske i rogoza) van pojasa nasipa u ribwacima za poluintenzivnu proizvodwu nije po`eqno budu}i da smawuje korisnu povr{inu za gajenu
Slika 18. Podvodne (submerzne) vodene biqke
ribu i stvara neproduktivne celulozne sedimente koji se sporo razgra|uju, tako da je potrebno suzbijati wihovo {irewe. Flotantne makrofite (~iji su, listovi, mawi deo stabla i organi za razmno`avawe – cvet i plod na povr{ini vode) nisu po`eqne u {aranskim ribwacima, po{to zasewuju vodu i onemogu}avaju razvoj fitoplanktona u vodi. Mali razvoj submerznih biqaka (koje su pod vodom, odnosno ~iji samo cvetovi mogu biti iznad vode prave}i podvodne livade) mo`e biti po`eqan u ribwacima, s aspekta dobrog stani{ta za beski~mewake kojima se riba hrani. U jesewem periodu nakon zavr{etka vegetacije, najboqe je izvr{iti spaqivawe eventualno prisutnih emerznih makrofita van pojasa nasipa kako bi se ubrzala mineralizacija sporo razgradqivog celuloznog stabla i onemogu}ilo razvijawe neproduktivnog sloja na dnu ribwaka. Zooplankton predstavqa glavnu prirodnu hranu mla|i {arana (kao i ve}ine drugih vrsta koje se gaje u {aranskim ribwacima), a zajedno sa faunom dna i konzumne ribe. Kao i fitoplankton, zooplankton u ribwacima ima veoma izra`enu sezonalnost u maksimumima i minimumima razvi}a. U prole}nom periodu biomasa zooplanktona mo`e biti i nekoliko tona po hektaru. Na`alost, sredinom leta kada su optimalni uslovi za rast {arana, dolazi do pada mase zooplanktona. Pored direktne zavisnosti zooplanktona od fitoplanktona, koli~ina i sastav zooplanktona u mnogome zavise od gustine nasada riba. Gu{}i nasad riba dovodi do smawewa biomase zooplanktona. Dobro je oranizovati delimi~an izlov zooplanktona, pre svega krupnijih oblika–Daphnia, u vreme wegovog maksimalnog razvoja, osu{iti ga i kasnije, kada wegova produkcija padne, koristiti u ishrani gajene ribe, ili pak prodati kao hranu akvarijumskih riba. 30
Slika 19. Zooplanktonski organizmi iz ribwaka (FAO, 1985)
U ishrani konzumnog {arana i starije mla|i fauna dna ima veliki zna~aj. U periodima kada je dobro razvijena, predstavqa glavnu komponentu prirodne hrane. Faunu dna u produktivnim ribwacima uglavnom ~ine larve insekata (hironomide) i malo~ekiwaste gliste (oligohete). Kao zooplankton i fauna dna, ima svoju dinamiku razvoja. Tako su hironomide najbrojnije u prole}e, a oligohete u leto. Dinamika
Slika 20. Fauna dna iz ribwaka
brojnosti faune dna uslovqena je gustinom nasada riba, tako da preveliki nasad iscrpquje faunu dna. Na nivo razvoja faune dna uti~e niz ~inilaca, me|u kojima treba pomenuti: |ubrewe, starost ribwaka, fizi~ke i hemijske osobine vode... Kada broj organizama faune dna padne ispod 200 ind/m2 {aran vi{e ne}e koristiti ovu prirodnu hranu (s 31
obzirom na to da bi vi{e energije utro{io tra`e}i ovu hranu nego {to bi dobio wenim konzumirawem). Od koli~ine i sastava raspolo`ive prirodne hrane u poluintenzivnom sistemu gajewa riba zavisi i prinos na ribwaku, koli~ina utro{ene dodatne hrane, zdravstveno stawe riba i kvalitet ribqeg mesa, a samim tim i uspeh proizvodwe. Kao bioti~ke ~inioce sredine u {aranskim ribwacima sa poluintenzivnom proizvodwom svakako treba pomenuti i uzro~nike bolesti
Slika 21. Larve insekata i ra~i}i–{teto~ine u ribwacima (FAO, 1985) (viruse, bakterije, protozoe), prenosnike bolesti, parazite i grabqivice koje se hrane ribom (ptice i sisare), koje u velikoj meri mogu smawiti brojnost riba u ribwacima, {to zaslu`uje du`nu pa`wu.
2.7. Istra`ni radovi koje je potrebno obaviti pre izgradwe ribwaka Pre nego {to se budu}i proizvo|a~ opredeli za izgradwu ribwaka potrebno je da obavi istra`ne radove (uradi studiju o ispuwenosti prirodnih uslova za podizawe ribwaka). Istra`ni radovi podrazumevaju ispitivawe kvaliteta vode za vodosnabdevawe ribwaka, ispitivawe pedolo{kog sastava, propustqivosti i konfiguracije terena. Istra`ivawe kvaliteta vode podrazumeva ispitivawe fizi~kih, hemijskih i biolo{kih karakteristika vode. Istra`ivawa kvaliteta vode mogu obaviti stru~waci hidrohemijskog i hidrobiolo{kog profila, odnosno ustanove registrovane za pru`awe ovakvih usluga. Istra`ivawe pedolo{kog sastava i propustqivosti terena se obavqa uzimawem pedolo{kih uzoraka. Vodonepropusni sloj treba da je na dubini 1,5-2 m., sa debqinom 1-2 metra. Ova istra`ivawa obavqaju stru~waci–pedolozi, odnosno ustanove registrovane za pru`awe takvih usluga. Treba naglasiti da su to uglavnom ispitivawa koja malo ko{taju, i u ukupnoj investiciji ~ine neznatni deo tro{kova, a garantuju sigurnost ulagawa sredstava, odnosno elimini{u mogu}nost proma{ene investicije.
32
2.8. Dinamika radova i izgradwa ribwaka Pre nego {to se krene sa izgradwom ribwaka neophodno je obaviti ~itav niz pripremnih radova. Upravo zbog toga upozna}emo budu}e proizvo|a~e sa dinamikom radova na izgradwi ribwaka (prikupqawe prate}e dokumentacije je prema va`e}im zakonima Republike Srbije): - Izbor lokacije za izgradwu ribwaka; - Istra`ni radovi ispuwenosti prirodnih uslova za izgradwu {aranskih ribwaka; - Izrada idejnog projekta (radi sagledavawa obima ulagawa i isplativosti investicije i kao osnova za izradu investicione studije–biznis plana ukoliko se pri izgradwi ribwaka ra~una na kredite); - Re{avawe imovinsko pravnih odnosa oko predvi|ene lokacije; - Ukoliko se po izvodu iz posedovnog lista predvi|ena lokacija za izgradwu ribwaka vodi kao obradivo poqoprivredno zemqi{te pribavqawe saglasnosti nadle`nog ministarstva (Ministarstva za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo) za izgradwu ribwaka na obradivom poqoprivrednom zemqi{tu; - Ukoliko se po izvodu iz posedovnog lista predvi|ena lokacija za izgradwu ribwaka vodi kao pa{wak pribavqawe saglasnosti nadle`ne Skup{tine op{tine za izgradwu ribwaka na pa{waku; - Upu}ivawe zahteva (zajedno sa rezultatima istra`nih radova) Republi~kom hidrometeorolo{kom zavodu Republike Srbije, za dobijawe mi{qewa u postupku projektovawa ribwaka; - Upu}ivawe zahteva (sa mi{qewem u postupku projektovawa ribwaka i obavqenim analizama) nadle`noj radnoj jedinici, Vodoprivrednog centra Javnog vodoprivrednog preduze}a (JVP) za dobijawe vodoprivrednih uslova za projektovawe ribwaka; - Ukoliko se povr{ina planirana za izgradwu ribwaka grani~i ili preko we prelazi pruga, put, gasovod, elektri~ni vod i sl. potrebno je nadle`noj instituciji uputiti zahtev za prethodnu saglasnost (uslove) za izgradwu ribwaka. Istim institucijama nakon zavr{etka glavnog projekta potrebno je dostaviti primerak projekta uz zahtev za kona~nu saglasnost; - Ukoliko lokaciju za izgradwu ribwaka naseqava neka retka ili ugro`ena biqna ili `ivotiwska vrsta ili je lokacija u za{ti}enom podru~ju upu}ivawe zahteva za dobijawe uslova od Zavoda za za{titu prirode Srbije; - Obezbe|ivawe urbanisti~ke dokumentacije (uslovi i dozvole); - Izrada tehni~ke dokumentacije (glavnog projekta) za ceo objekat (Tehni~ka dokumentacija treba da sadr`i tehni~ku dokumentaciju izrade hidrogra|evinskih i gra|evinskih objekata, tehni~ku dokumentaciju izrade crpne stanice, ako se planira wena izgradwa, tehni~ku dokumentaciju izrade visokonaponskog voda za crpnu stanicu (ukoliko se za to koristi elektri~na energija) i tehnolo{ku dokumentaciju. Tehni~ka dokumentacija se radi na osnovu tehnolo{kih, hidrolo{kih, hidrauli~kih, geodetskih i drugih podataka. Na kraju je potrebno uraditi tehni~ku kontrolu ura|ene tehni~ke dokumentacije; 33
- Upu}ivawe zahteva JVP–u (zajedno sa primerkom glavnog projekta) za dobijawe saglasnosti na ura|en projekat; - Obezbe|ivawe odobrewa za gradwu (gra|evinske dozvole) od op{tinskog organa uprave nadle`nog za poslove gra|evinarstva, nadle`ne Skup{tine op{tine, ako je ribwak do 50 hektara povr{ine, odnosno od republi~kog (ili pokrajinskog) organa uprave nadle`nog za poslove gra|evinarstva ako je ribwak preko 50 hektara povr{ine; - Obezbe|ivawe vodoprivredne dozvole od JVP; - Izgradwa ribwaka (izgradwa objekta treba da bude u skladu sa Zakonom o izgradwi objekata); - Upu}ivawe zahteva Ministarstvu poqoprivrede, vodopripvrede i {umarstva za dobijawe re{ewa da su izgra|eni objekti u skladu propisanim veterinarsko-sanitarnim uslovima; - Upu}ivawe zahteva Ministarstvu poqoprivrede, vodoprivrede i {umarstva za dobijawe re{ewa o ispuwenosti uslova u pogledu tehni~ke opremqenosti i drugih uslova u skladu sa zakonom za obavqawe delatnosti iz oblasti poqoprivrede; - Obezbe|ewe upotrebne dozvole od strane nadle`nog organa Skup{tine op{tine; - Zasnivawe proizvodwe. Prilikom izgradwe toplovodnog ribwaka osnovno je pravilo da se ribwak ne ukopava u zemqu, ve} da se oko planirane povr{ine grade obodni nasipi. Ukopavawem u zemqu se remeti zemqi{te, odnosno elimini{e povr{inski plodni humus dospevaju}i do zdravice i tako od potencijalnog dobrog ribwaka napravi lo{, a i onemogu}i gravitaciono pra`wewe ribwaka. Izgradwa ribwaka ukopavawem je daleko skupqa od izgradwe formirawem nasipa. Detaqnije sagledavawe izgradwe pojedinih ribwa~kih objekata dato je u prikazu hidrogra|evinskih i gra|evinskih objekata na ribwacima.
2.9. Hidrogra|evinski i gra|evinski objekti na ribwacima Pod {aranskim ribwakom podrazumevamo povr{inu zemqe ogra|enu prirodnim pregradama ili nasipima na koji se dovodi voda radi gajewa riba. Ribwak sa~iwavaju hidrogra|evinski i gra|evinski objekti: vodozahvat (sa ili bez crpnih ure|aja), dovodni kanal, napojni kanali, nasipi (koji okru`uju ili pregra|uju proizvodne objekte), upusni i ispusni grlewaci, unutra{wa drena`na mre`a, odvodni kanali, zgrada mrestili{ta, magacin, upravna zgrada i unutra{wa putna mre`a.
34
Slika 22. [aranski ribwak (Foto Z. Markovi})
Tip vodozahvata je u zavisnosti od toga da li u recipijentu (kanalu, potoku, reci) ima dovoqno vode za snabdevawe ribwaka ili ne. Ukoliko nema dovoqno vode neophodno je napraviti mawu akumulaciju, ~ime se reguli{e nivo vode u dovodnom kanalu za ribwak. Brana se za potrebe vodosnabdevawa malih ribwaka gradi od zemqe, a za potrebe ve}ih od armiranog betona. Ukoliko u recipijentu ima dovoqno vode, a recipijent se nalazi na vi{oj koti od ribwaka, pravi se mawa prelivna pregrada koja usmerava deo vode ka dovodnom kanalu. Ukoliko u recipijentu ima dovoqno vode, a kota vodozahvata je ispod kote ribwaka ({to je naj~e{}e), neophodno je izvr{iti ugra|ivawe crpnih ure|aja (pumpi) za upumpavawe vode u dovodni kanal (ili kod mawih ribwaka obezbediti mawe pokretne crpne ure|aje koji diSlika 23. Crpni ure|aj za napajawe toplovodnog rektno upumpavaju vodu u ribwaka vodom (Foto Z. Markovi}) ribwa~ke objekte).
35
Slika 24. Dovodni kanal (Foto Z. Markovi})
Dovodni kanal slu`i za napajawe ribwaka. Potrebno ga je dimenzionisati prema potrebnoj koli~ini vode za napajawe ribwaka. Mo`e biti otvoren ili zatvoren. Otvoreni kanal treba da je sa bo~nim stranicama kosine 1:1 i sa osigurawem od zaru{avawa. Zatvoreni kanal mo`e biti od betona ili sinteti~kih cevi. Na po~etku dovodnog kanala obavezno ugraditi re{etku, a tamo gde je to mogu}e i peskolov, kako bi se spre~ilo dospe}e ~vrstih predmeta i divqe ribe u ribwak.
Napojni kanali razvode vodu od dovodnog kanala do pojedina~nih ribwa~kih objekata za gajewe ribe. Dimenzionirani su prema pojedina~nim potrebama objekata za gajewe. Nasipi su gra|evinski objekti koji okru`uju ribwake (obodni nasipi) i odvajaju jedan ribwa~ki objekat od drugog (pregradni nasipi). Dimenzije su zavisne od materijala od koga su izgra|eni, dubine vode u objektu, povr{ine objekta, potrebe unutra{weg transporta po nasipu i dr. Da bi nasip bio ~vr{}i, stabilniji i trajniji za izgradwu se upotrebqavaju materijali sa {to mawe organskih materija, koje svojom razgradwom ostavqaju praznine i destabilizuju nasip. Zbog toga se kao prvi korak izgradwe nasipa odstrawuje gorwi humusni sloj (10-40 cm), na trasi postavqawa nasipa. U tako pripremqen teren ukopava se sredi{wi kanal („{lic”) {irine 0,4-1 m i dubine 0,5-0,7 m, radi {to ~vr{}e veze izme|u podloge i nasipa. „[lic” prekida kapilarnost podloge spre~avaju}i proce|ivawe vode kroz nasip. Materijal za nasip se uzima sa spoqne strane ribwa~kog objekta Slika 25. Rad buldozera na formirawu nasipa ~ime se formira obodni (Foto Z. Markovi}) kanal koji sakupqa procednu vodu i odvodi je u glavni odvodni kanal i mawim delom sa unutra{we strane prilikom ~ega se formira deo unutra{we kanalizacione mre`e za ispust vode, odnosno potpuno isu{ivawe ribwaka nakon ispusta. Prilikom uzimawa materijala treba voditi ra~una da se sa mesta pozajmi{ta najpre skloni povr{inski humusni sloj, koji se mo`e iskoristiti za razastirawe unutar 36
ribwa~kih objekata ili za oblagawe krune i spoqne kosine nasipa nakon izgradwe. Ukoliko se za formirawe nasipa koristi rastresiti materijal, no`ica nasipa mora biti {ira. Kopawe zemqe i formirawe nasipa se obavqa kori{}ewem buldozera (buldo`era) i bagera. Prilikom izgradwe nasipa veoma je va`no dobro nabiti materijal za {ta se koriste gra|evinske ma{ine-je`evi. Nabijawe se obavqa slojevito (sloj po sloj, nakon wihovog formirawa). [irina krune (gorwa povr{ine nasipa) zavisi od funkcije nasipa i treba da je ve}a od 2 m, a ako se po woj obavqa transport ve}a i od 3 metra. Visina nasipa zavisi od funkcije nasipa (odnosno od tipa ribwa~kih objekata koje okru`uju), a u svakom slu~aju mora da je bar 50 cm iznad planiranog vodenog ogledala, a prilikom gradwe treba dodati jo{ 30 cm radi kasnijeg slegawa. Stranice nasipa su kose. Nagib je bla`i prema unutra{woj strani sa dodatkom bankine, radi za{tite od udara talasa vode i za{titnim pojasom (3-10 m) koji se nadovezuje na bankinu. Na za{titni pojas i kosinu bankine treba zasaditi trsku i rogoz, ~iji splet korewa {titi nasip od obru{avawa, a stabla amortizuju udare talasa. Kruna nasipa, spoqna kosina i deo unutra{we kosine zasejavaju se livadskom travom ili obla`u busewem trave, a unutra{wa kosina se radi dodatnog obezbe|ewa mo`e oblo`iti folijom, krupnim kamewem, betonskim plo~ama (mawih dimenzija), trajnim xakovima ispuwenim peskom, {qunkom ili sli~nim materijalom, {utom, fa{inama od trske, starim gumama, gumenim trakama i dr. Na nasipima se spre~ava rast grmqa i drve}a, koji svojim korenovim
Slika 26. Nasip sa bankinom i za{titnim pojasom (Treer, T. i sar., 1995)
sistemom destabilizuju nasip, a ujedno predstavqaju skloni{ta za vidre i pacove koji svojim hodnicima o{te}uju nasip. Zapremina zemqe za 1 m. formiranog du`nog nasipa zavisi od niza ~inilaca (od tipa namene proizvodnog objekta, povr{ine i dubine ribwa~kog objekta, pravca i snage udara vetra, kvaliteta zemqe za izgradwu nasipa...) i kre}e se 2-3 m3, za formirawe nasipa mrestili{ta (tipa Dubi{) pa i do preko 30 m3 (za obodni nasip ve}ih odgajivali{ta), ~ija kruna slu`i za kretawe motornih vozila po ribwaku. Ve}i nasip (sa bankinom i za{titnim pojasom prema unutra{wosti ribwa~kog objekta), dobro napravqen (dobro nabijena zemqa, dobar materijal, dodatno obezbe|ewe…) predstavqa boqu (kvalitetnu i trajniju), ali i skupqu varijantu. Finansijska ulagawa u izgradwu nasipa na toplovodnim ribwacima predstavqaju najve}i deo ukupne investicije u izgradwi ribwaka. 37
Nakon izgradwe, dobro je izgra|ene (zemqane) objekte ostaviti izvestan period (po`eqno godinu) van upotrebe (da se ne pune vodom), kako bi se izvr{ilo slegawe terena i obrastawe travom, odnosno formirani nasip stabilizovao, a samim tim i pove}ala wegova trajnost. Na`alost usled `eqe da se investicija {to pre vrati (kao i kreditnih obaveza) naj~e{}i je slu~aj da se ribwa~ki objekti odmah nakon izgradwe pune vodom i stavqaju u proizvodwu. Grlewaci su gra|evine od armiranog betona (na ribwacima malih povr{ina mogu biti i od tvrdog drveta), sa postavqenom cevi (dovodnom ili odvodnom) na dnu gra|evine. Slu`e za napajawe i odvodwavawe pojedinih ribwa~kih objekata. Sastoji se od glave (betonske konstrukcije) u kojoj su dva (nekada tri) `leba za postavqawe drvenih {ubera {irine 20–25 cm, ({uberi su snabdeveni kukom tako da se ~akqom mogu izvla~iti iz `lebova) i propusne cevi. Izme|u postavqena dva reda {ubera nabija se stajsko |ubrivo ili {qaka, radi spre~avawa ne`eqenog propu{tawa vode. Regulacija ispusta vode iz objekta se Slika 27. Grlewak (Foto Z. Markovi}) obavqa pomo}u postavqenih {ubera u drugom redu, a pomo}u postavqene re{etke u prvom redu se reguli{e ispu{tawe povr{inske ili vode sa dna. [irina glave zavisi od dimenzije propusne cevi, dok je visina u nivou obodnog nasipa. Dimenzije ispusne cevi odre|uje se tako da se pra`wewe i puwewe ribwa~kih objekata obavi u `eqenom vremenskom periodu. Na po~etku propusne cevi postavqa se volan {uber zatvara~a. Ukoliko se grade u Slika 28. Polo`aj grlewaka i upusne cevi kosini nasipa ({to je dobro re{ewe zbog izlova ribe) po(Drecun, \. i sar. 1984) `eqno je da imaju pro{irewa sa leve i desne strane (krila), kako prilikom ispusta vode ne bi dolazilo do probijawa nasipa (na mestu kontakta izme|u grlewaka i nasipa). 38
Slika 29. Polo`aj ispusnog grlewaka u odnosu na nasip (Hofmann, J. 1979)
Unutra{wa drena`na mre`a se gradi u samim ribwa~kim objektima, radi wihovog potpunog pra`wewa i spre~avawa zaostajawa vode u depresijama. Dimenzije kanala unutar objekta su razli~ite, naj~e{}e 0,52 m {irine, uz kosinu od 1:2 i dubinu 0,3-1 m. Izgled mre`e zavisi od konfiguracije terena, sa glavnim kanalom koji se postavqa obodno (u blizini nasipa) ili centralno. Kanali treba da su sa padom prema ispustu. Na kraju glavnog kanala kod ispusta forSlika 30. Jedan od tipova postavqawa unutra{we mira se pro{irewe (sa drena`ne mre`e u ribwa~kom objektu (Hofmann, J. 1979) povr{inom koja zavisi od veli~ine objekta) izlovna jama, koja ima najni`u kotu dna u ribwa~kom objektu. Ova kota treba da je iznad kote ispusne cevi grlewaka, kako bi se omogu}ilo potpuno pra`wewe ribwaka. Tokom proizvodwe, odnosno nakon ispu{tawa vode iz objekata (kada se podloga osu{i i ma{inama omogu}i pristup), potrebno je kanale ~istiti od natalo`enog muqa. ^i{}ewe kanala se obavqa periodi~no, a interval izme|u dva ~i{}ewa zavisi od nivoa zatrpanosti ovih kanala. Odvodni kanal slu`i za prihvatawe ispu{tene vode iz ribwa~kih objekata. Dimenzije kanala projektuju se na osnovu maksimalne koli~ine ispu{tene vode iz ribwa~kih objekata. Stranice treba da su osigurane od zaru{avawa sa kosinom 1:1,5. Dno odvodnog kanala mora biti najmawe 50 cm ni`e od najni`e kote ribwa~kih objekata (kote dna izlovne jame), a iznad dna recipijenta ispu{tene vode. Odvodni kanal unutar prostora ribwaka mo`e se projektovati da slu`i i za izlov, pa ~ak i skladi{tewe i zimovawe ribe i zove se odvodno izlovni kanal. Naime, riba se preko ispusta–prevodnica (gra|evinski objekti od armiranog betona sa {irom cevi ispusta i volan {uber zatvara~em, kao regulatorom ispusta) prevede u izlovni kanal, a potom tu obavqa izlov. Ovaj na~in izlova je znatno 39
lak{i od klasi~nog u izlovnim jamama. Ukoliko odvodni kanal slu`i za izlov na wemu je prilikom projektovawa dobro predvideti vi{e pregradnih gra|evina kojima se pojedini delovi kanala mogu razdvojiti.
Slika 31. Bager u trenutku odmora prilikom iskopa kanala (Foto Z. Markovi})
Prilikom projektovawa ribwaka dobro je planirati da se zavr{ni deo izlovnog kanala prekrije i time smawi dejstvo nepovoqnih meteorolo{kih uticaja na radnike prilikom izlova. Po`eqno je obezbediti i osve`avawe vode u izlovnom kanalu, kako bi se lak{e obavio izlov na sve`u vodu, kao i u slu~aju skladi{tewa i zimovawa ribe u ovom kanalu.
Zgrada mrestili{ta slu`i za kontrolisani - ve{ta~ki mrest (ukoliko se ovakav na~in mresta sprovodi na ribwaku). Po svom kapacitetu i na~inu funkcionisawa, mrestili{ta za sprovo|ewe kontrolisanog mresta mogu biti razli~itog tipa, zavisno od nivoa opremqenosti tehni~kim ure|ajima. Za sprovo|ewe ve{ta~kog mresta mogu se izgraditi mrestili{ta koja koriste vodu zagrejanu prirodnim putem i vodu zagrejanu greja~ima sa sprovedenom termoregulacijom. Mrestili{ta bez zagrevawa vode greja~ima mogu se koristiti u toplije doba godine (za mrest {arana u drugoj polovini maja, tolstolobika, amura i soma tokom juna i jula). Lo{a strana ovakvih mrestili{ta je wihova zavisnost od meteorolo{kih uslova. Dobra strana ovih mrestili{ta je u tome da ne zahtevaju skupe ure|aje termoregulacije. Mrestili{ta koja koriste ure|aje za zagrevawe vode sa termoregulatorima znatno su prakti~nija, i koriste se u vi{e turnusa od po~etka marta (za mrest {tuke) pa do sredine jula (mrest biqojeda i soma). Rad na mrestu mo`e po~eti znatno ranije, a mogu}nost uticaja meteorolo{kih uslova na mrest su eliminisana. Ovakva mrestili{ta se snabdevaju vodom iz ribwa~kih objekata ili bunara. Voda se upumpava u rezervoare koji su termoizolovani i nalaze se na najvi{em mestu mrestili{ta, jer se daqi protok vode reguli{e gravitacijom. Pre ulaska vode u rezervoar, postavqaju se filteri (od {qunka, peska, aktivnog ugqa, polietilenskog sun|era itd.) za pre~i{}avawe vode. U samom rezervoaru se kori{}ewem vazdu{nih pumpi ili kiseoni~nih boca preko rasprskiva~a vr{i aeracija vode. Zagrevawe vode se obavqa greja~ima (ili pe}ima) na te~no gorivo ili kori{}ewem elektri~ne energije. Ukoliko se kao izvor energije koristi elektri~na energija, obavezno je obezbediti i elektroagregat u slu~aju nestanka elektri~ne energije. Topla voda se koristi za dozrevawe ineciranih (hipofiziranih) matica, inkubaciju ikre i dr`awe predlarvi. U zgradi mrestili{ta sme{teni su bazeni za dozrevawe ineciranih matica, radni sto za inecirawe i izmre{}ivawe matica, ure|aji za 40
otklawawe lepqivosti ikre, vage za merewe matica i ikre itd. U posebnoj prostoriji sme{teni su inkubacioni aparati povezani sa rezervoarom vode, kao i le`nice za izvaqivawe ikre (ako se inkubacija obavqa u le`nicama). U prostorijama mrestili{ta postoji i mala laboratorija sa instrumentima za ispitivawe kvaliteta vode, mikroskop, binokularna lupa, fri`ideri za ~uvawe hipofiza, kao i druga potrebna oprema. Magacin slu`i za dr`awe dodatne hrane za ribe, ve{ta~kog |ubriva i kre~a, potrebnog pribora, alata, itd. Gradi se od tvrdog materijala ili je pak monata`nog tipa. Pored magacina mogu se podi}i i nastre{nice za dr`awe ribarskih alata i plovnih objekata, kao i {upe za ribwa~ku mehanizaciju. Na ve}im ribwacima grade se i mawi objekti za sme{taj radnika (ili ~uvara), kao i za skladi{tewe dodatne hrane i opreme uz same proizvodne objekte-bazene. U upravnoj zgradi je kancelarijski prostor, prostorije za Slika 32. Nastre{nica ispod koje se ~uvaju boravak radnika, garderoba, mre`arski alati (Foto Markovi} Z.) sanitarni ~vor i dr. Izgra|ena je od ~vrstog materijala ili je monta`nog tipa. Upravna zgrada mo`e biti podignuta zajedno sa zgradom mrestili{ta i magacionom. Mawi ribwaci ~esto nemaju potrebu za podizawem posebnih gra|evinskih objekata, ve} im u te svrhe mogu poslu`iti ve} postoje}i objekti doma}instva. Unutra{wa putna mre`a predstavqa mre`u puteva po kruni nasipa za transportovawe hrane, |ubriva, ribe, alata, pribora itd.
2.10. Proizvodni objekti {aranskih ribwaka Klasi~ni punosistemni toplovodni ribwak se sastoji od predgreja~a, mrestili{ta, rastili{ta, mladi~waka, odgajivali{ta, zimovnika i mati~waka. Predgreja~i napajaju mrestili{ta zagrejanom vodom i grade se kada se za vodosnabdevawe koristi hladna voda okolnih teku}ica ili bunarska voda. Zapremina vode u predgreja~ima treba da bude zavisno od broja turnusa mresta, bar 2-3 puta ve}a od ukupne zapremine vode u mrestili{tu (Dubi{evom), ako se na ribwaku koristi ovaj na~in mresta. Dubina im je do 1 metar. Mrestili{ta se koriste za mrest „mirnih riba”, kada se na ribwaku ne sprovodi kontrolisani - ve{ta~ki mrest u zgradama mrestili{ta. 41
Mo`e se koristiti mrestili{te po Dubi{u. Dubi{eva mrestili{ta se grade na osun~anim mestima u zavetrini. Veli~ina im je razli~ita, naj~e{}e 80-250 m2, sa karakteristi~nom konfiguracijom dna. Sa unutra{we strane uz nasip je kanal ({irine 1-2 m) sa dubinom vode 4060 cm. Kanal slu`i za kretawe matice i wihov izlov posle mresta, kao i za izlov mla|i i isu{ivawe mrestili{ta (po{to je sa nagibom prema ispustu). Po sredini je pli}i deo („posteqa”) za polagawe ikre u obliku krova sa blagim nagibom prema obodnom kanalu. „Posteqa” je obrasla
Slika 33. Skica Dubi{evog mrestili{ta (korigovano, Treer, T. i sar. 1995)
niskom mekanom travom na kojoj matice pola`u ikru, sa visinom vodenog stuba 20-50 cm. Dovod vode u mrestili{te obavqa se pomo}u cevi ∅ 100150 mm, na ~ijem kraju je postavqen {qun~ano pe{~ani filter (ili gusta mre`a), radi spre~avawa ulaska u mrestili{te divqe ribe i larvi grabqivih insekata. Grlewak za ispust vode projektovan je tako da se sva voda mo`e ispustiti za 2-3 sata, radi brzog izlova matica i ponovnog puwewa (iste no}i) mrestili{ta vodom, kako ne bi do{lo do uginu}a polo`ene ikre. Radi za{tite od {teto~ina (`aba, zmija…) dobro je objekte mrestili{ta ograditi gusto pletenom mre`om (komarnicima isl.). Rastili{ta mogu biti razli~itih dimenzija u zavisnosti od toga koliko }e mla| u wima boraviti. Ukoliko mla| u wima provodi 1 mesec, onda su to objekti povr{ine od oko 0,01 ha do 2 ha, ako mla| u wima boravi du`e, onda su ve}e povr{ine. Dubina im je u proseku 60-100 cm. Neophodno je da rastili{ta budu dobro za{ti}ena od ulaska divqe ribe (montirawem {qun~ano–pe{~anog filtera ili guste mre`e, na kraju dovodne cevi). Mladi~waci su objekti za gajewe mla|i od jednog meseca do godine dana starosti, odnosno za gajewe mla|i od jedne do dve godine starosti. Povr{ina im je od 1 do 30 hektara (najboqe je da objekti ne budu ve}i od 5 hektara). Ve}e su dubine od rastili{ta, uglavnom vi{e od 1 m (1,2-2 m), kako ne bi obrastali makrofitama. Ako se planira prezimqavawe mla|i u mladi~wacima potrebna dubina je 1,5-2 m. Dovod vode treba za{titi montirawem mre`e (komarnika) na kraj dovodne cevi. Po{to se mla| u mladi~wacima ~esto zadr`ava i preko zime, potrebno je za{titi unutra{we kosine nasipa od udara talasa (najboqa za{tita je pojas trske i rogoza) Zimovnici su ribwa~ki objekti nameweni za prezimqavawe mla|i riba, kao i skladi{tewe ribe (mla|i i konzuma) do prodaje. Delimi~no se ukopavaju u dno. Pravougaonog su oblika, sa povr{inom 0,1-1 ha i dubinom vode 1,8-2,2 m. Kada se ne koriste, zimovnici treba da budu suvi. Ispod leda tokom zime visina vodenog stuba mora biti najmawe 1-1,5 m. Dovod i odvod vode treba projektovati tako da puwewe vodom zimovnika 42
Slika 34. Zimovnik u zavr{noj fazi izgradwe (Foto Z. Markovi})
traje 12-18 ~asova, a pra`wewe do 12 ~asova. Voda kojom se snabdevaju zimovnici treba da bude dobrog kvaliteta, bez organskih materija u raspadawu, kako ne bi do{lo do deficita kiseonika. U dovodnoj vodi ne sme da bude amonijaka i drugih toksi~nih materija. Prilikom napajawa zimovnika voda treba da pada preko rasprskiva~a radi oboga}ivawa kiseonikom.
Odgajivali{ta (tovili{ta) su ribwa~ki objekti koji slu`e za gajewe konzumne ribe, ili i za kombinovano gajewe mla|i i konzumne ribe. Povr{ina odgajivali{ta se kre}e od mawe od jednog pa do nekoliko stotina hektara. Ne preporu~uju se povr{ine preko 100 hektara. Najboqa su odgajivali{ta od 10 do 50 hektara. Mawe povr{ine daju boqe prinose, tako da se startno ve}e ulagawe u pregradne nasipe, veoma brzo isplati. Dubina vode u odgajivali{tu treba da bude 1,52,2 metra. Vreme puwewa ili pra`wewa treba da bude od 15 do 30 dana Slika 35. Veliko odgajivali{te u zavisnosti od povr{ine. (Foto Z. Markovi}) Mati~waci se koriste za dr`awe matica preko godine. To su objekti dubine 1,2-2,2 m, gde matice borave u periodu kada nisu u fazi mresta. Najboqe je imati tri mati~waka, jedan za `enke, drugi za mu`jake i tre}i za mlade matice. Povr{ina mati~waka zavisi od broja matica koje se gaje.
2.11. Kako obezbediti mla| za nasad Kada je ribwak napravqen i nabavqena osnovna oprema vreme je da se obezbedi mla| za nasad. Za potrebe gajewa jednomese~ne mla|i larve se mogu proizvoditi na novoformiranom ribwaku, ili pak ({to je mnogo ~e{}i slu~aj) kupiti od proizvo|a~a larvi, odnosno od ribwaka koji vr{e mrest toplovodnih vrsta riba. S obzirom na to da se mrest ribe na prostorima Srbije realizuje u mawoj meri na nekim ribwacima u prirodnom mrestu, a u znatno ve}oj meri u tri ve{ta~ka mrestili{ta koja trenutno funkcioni{u, larve se i mogu nabaviti upravo sa tih mrestili{ta (Sutjeska, Uzdin, Mo{orin) ili pak uvesti iz drugih zemaqa. Za potrebe gajewa jednogodi{we mla|i mese~waci (mla| stara jedan mesec) se mogu proizvoditi na samom ribwaku ili nabaviti od drugih 43
proizvo|a~a. Nabavka se mo`e realizovati sa ve}eg broja ribwaka, koji se bave proizvodwom ove uzrasne kategorije (videti prilog). Za potrebe gajewa dvogodi{we ribe za nasad, ili gajewe konzumnog {arana jednogodi{wa ili dvogodi{wa mla| se mo`e proizvoditi na samom ribwaku ili kupiti sa ve}eg broja ribwaka. Broj potrebnih jedinki za nasad }e odrediti sam proizvo|a~ na osnovu raspolo`ivih povr{ina ribwaka i plana proizvodwe na sopstvenom ribwaku, odnosno prema produktivitetu ribwaka. Cena larvi, jednomese~ne, jednogodi{we i dvogodi{we mla|i {arana su dosta varijabilne, i zavisne od ponude i potra`we i uglavnom se kre}u u okviru slede}ih pariteta cena. Ako se cena konzuma izrazi sa 1; cena dvogodi{we mla|i je 1,2-1,6; cena jednogodi{we mla|i 1,6-2,2; cena jednomese~ne mla|i 2,7-3,7 i cena 1.000.000 larvi odgovara ceni 400 kg konzumnog {arana.
2.12. Gajewe {arana Gajewe riba mo`e biti zaokru`en proces od mresta do konzumne veli~ine (punosistemni) ili, pak, proces kome nedostaje gajewe neke od uzrasnih kategorija (polusistemni). [aran se mo`e gajiti sam u monokulturi ili zajedno sa prate}im vrstama i grabqivicama (u polikulturi).
2.12.1. Gajewe matica Gajewe matica se obavqa u mati~waku. Mati~waci su produktivni objekti, sa mogu}no{}u redovnog snabdevawa vodom. Matice u mati~waku provode sve vreme, sem kada su u mrestu. Moraju se dr`ati u posebno povoqnim uslovima s obzirom na to da od wih u narednom periodu zavise i ostale faze gajewa ribe. Odvajawe riba (selekcija) za mati~no jato se obavqa od riba sopstvene proizvodwe, kao i periodi~nom nabavkom matica sa drugih ribwaka (iz zemqe i inostranstva) radi „osve`avawa” krvi. Zadatak onih koji formiraju mati~no jato (selekcionera) je da stvore visoko produktivno mati~no jato, poboq{aju mu kvalitet, produktivnost i otpornost na bolesti. Selekcija se obavqa na osnovu sposobnosti rasta, sposobnosti iskori{}avawa dodatnih hraniva, sposobnosti iskori{}avawa prirodne hrane, zdravstvenog stawa i otpornosti, mesnog sadr`aja, kvaliteta polnih produkata, oblika tela, koli~ine i rasporeda krqu{ti, formirawa peraja, pravilne bo~ne linije i pravilnosti usta i {kr`nih poklopaca. U gajewu matica velika pa`wa se poklawa wihovoj ishrani i prezimqavawu. Ishrana se obavqa od ranog prole}a do kasno u jesen. Posebna pa`wa ishrani matica posve}uje se u prole}e, s obzirom na to da 30-40 dana pred mrest nastaju zna~ajne fiziolo{ke promene u organizmu riba povezane sa formirawem polnih produkata. Matice koje u prole}e nisu u ishrani imale dovoqnu koli~inu proteina `ivotiwskog porekla odlikuju pove}ani gubici embriona i pove}an broj nakaznih larvi. Dobri rezultati se posti`u kada se matice hrane sa sme{ama koje sadr`e 30% 44
belan~evina `ivotiwskog porekla, kao i sa odgovaraju}im mineralno vitaminskim sastavom. Dobro negovani ribwaci obezbe|uju maticama neophodne vitamine, minerale i proteine preko prirodne hrane. Prezimqavawe matica je veoma va`no, stoga mu se mora posvetiti posebna pa`wa otklawawem nepovoqnih uticaja (pravqewem otvora na povr{ini, sklawewem sne`nog pokriva~a, osve`avawem vode itd.) . Neposredno pred mrest izdvajaju se mla|e matice (3-5 godina starosti), dobrog spoqa{weg izgleda i kondicije, bez vidqivih znakova oboqewa. Matice se odvajaju po polovima i stavqaju u mawe prihvatne zemqane bazene (mo`e i u barka mre`u) gde je mogu}a jednostavnija manipulacija. @enke se poznaju po nabubrelom (zaobqenom) trbuhu usled razvijenosti jajnika i vidqivim polnim uz analni otvor. Neposredno pred mrest sama okolina polnog otvora nabrekne i zacrveni se. Mu`ijaci su sa mawe nabreklim tvrdim trbuhom, zajedni~kim analnim i polnim otvorom. Pri slabijem pritisku trbuha izlazi mle~. Priprema matica za mrest se sastoji u znatnom smawewu ishrane na 6-8 dana pre mresta. Ako se obavqa polukontrolisani ili kontrolisani mrest ovako odvojene matice su spremne za aplicirawe pripremqenih hipofiza.
2.12.2. Razmno`avawe {arana U toplovodnim ribwacima, ribe se mogu mrestiti prirodnim, polukontrolisanim i kontrolisanim-ve{ta~kim mrestom. Prirodni mrest se obavqa u mawim ili ve}im ribwa~kim objektima, pri ~emu dozrevawe polnih produkata (ikre i mle~a) zavisi iskqu~ivo od prirodnih uslova (meteorolo{kih uslova, starosti matica i dr.), tako da ~ovek nema nikakvog uticaja na period izmre{}ivawa matica. Upravo u ovome su i nedostaci prirodnog mre{}ewa jer ~ovek ne mo`e spre~iti negativne posledice uslovqene naglim temperaturnim promenama, tj. uginu}a odlo`ene ikre. Prirodan mrest se mo`e obaviti u odgajivali{tima ({to nije povoqno), kao i kori{}ewem Dubi{evih mrestili{ta. Sam postupak prirodnog mresta u Dubi{evom mrestili{tu je slede}i: u prole}e (kraj aprila, prva polovina maja) kada se vreme stabilizuje, a temperatura vode postigne temperaturu preko 15oC, pripremqena mrestili{ta (prethodno dr`ana na suvom i sa odstrawenom visokom travom) se pune vodom neposredno pre pu{tawa matica. Za samu proizvodwu {arana dobro je ako se mrest obavi ranije, ali se mora voditi ra~una da to ne bude suvi{e rano kako eventualno pogor{avawe vremena ne bi ugrozilo mrest. Matice se pa`qivo prenose u mrestili{te, ako su mati~waci blizu u mokrim krpama ili nosilima, a ako su udaqeni u vodi. Pre nasada sa matice se odstrawuju svi krupniji paraziti (pijavice, {aranske va{i i dr.). To se posti`e kupkama u 2,5% rastvoru kuhiwske 45
soli tokom 15 minuta. Mogu se tretirati i antibioticima radi za{tite od bolesti. U svako mrestili{te se stavi 1-3 garnitura matica (garnitura je sa~iwena od 2 mu`jaka i 1 `enke). Uvek treba imati vi{e matica za rezervu, ukoliko mrest ne uspe prvi put. Mrest obi~no po~iwe ve} dan posle nasa|ivawa. Konstatuje se po `ivahnim pokretima matica. Obi~no se obavqa u ranim jutarwim ~asovima (izme|u 4-6 ~asova), re|e u predve~erje (oko 18 ~asova). Ikra je staklasta, Slika 36. Prenos matica do mrestili{ta (FAO, 1985) veli~ine 1-1,6 mm u grupicama zalepqena na travu. @enke po kilogramu sopstvene mase daju od 100.000 do 200.000 komada ikre, ali se mla| naj~e{}e razvije samo iz polovine broja polo`ene ikre. Odmah nakon mresta matice se izlovqavaju iz mrestili{ta kako bi se spre~ilo preno{ewe bolesti na ikru i ikra sa~uvala od izgladnelih matica. Da bi se omogu}io izlov matica potrebno je za kratko vreme (23 sata) sniziti vodostaj u mrestili{tu, {to uslovqava da se matice povuku u kanal i tako postanu dostupnije za izlov. Odmah nakon izlova matica mrestili{te se ponovo puni vodom. Izlovqavawe matica se obavqa uglavnom no}u (mo`e i preko dana, ako je dan obla~an ili ki{ovit) kada se koristi no}na vlaga vazduha, tako da se sprovodi bez ikakve {tete po odlo`enu ikru. Inkubacija ikre traje 4-6 dana zavisno od temperature. Izvaqene predlarve su ne`ne i prozirne, du`ine 4,8 mm. U po~etku vise na travi (2-3 dana), ali ubrzo pune ribqi mehur i po~iwu slobodno da plivaju (4-5 dana posle izvaqivawa). Kao prvu hranu koriste zalihe iz `uman~aste kese, kad je delimi~no potro{e, a najkasnije 8 dana posle izvaqivawa po~iwu da uzimaju prvu hranu iz spoqa{ne sredine. U po~etku se hrane sitnim zooplanktonom, zatim krupnijim itd. Ve} se u ovom periodu mogu prihrawivati dodatnom hranom. U mrestili{tima su zalihe hrane vrlo male jer u wima voda nije dugo stajala i plankton nije mogao da se razvije, pa prema tome mla| ve} 7-8 dana posle izvaqivawa (sa oko 7-9 mm du`ine) treba izloviti i prebaciti u ve}e objekte-rastili{ta. Izlov se obavqa kori{}ewem mlinske svile, zavese od tila ili gaze, a mogu se koristiti i ure|aji sli~ni planktonskim mre`ama, sa rezervoarom na kraju u kome se zadr`avaju larve. Izlov se najpre obavqa na visokoj vodi, a potom postepenim ispu{tawem vode (kako bi se larve sa vodom povukle u obodni kanal) ostatak larvi iz obodnog kanala. Mrestili{ta se odmah po izlovu isu{uju i dezinfikuju i tako suva ostavqaju do slede}eg mresta. 46
Polukontrolisani mrest se obavqa u prirodnim uslovima (ili u Dubi{evim mrestili{tima) i gotovo je identi~an prirodnom mrestu, sa razlikom {to vreme izmre{}ivawa bira ~ovek, u zavisnosti od dozrelosti matica, temperature vode i dugoro~nije meteorolo{ke prognoze. Ovaj na~in podrazumeva hipofizirawe (davawe hipofiziranih injekcija maticama) `enki koje podsti~u dozrevawe polnih produkata, tako da mrest nastupa za 6-10 ~asova. @enke se ineciraju sa 1,5–4 mg hipofize po 1 kg mase matice. Ukoliko se vr{i nabavka hipofize treba voditi ra~una o wenoj starosti, s obzirom na to da stajawem gubi potrebna svojstva. Ukoliko se uo~i da kod mu`jaka nije nastupilo dozrevawe polnih produkata vr{i se i hipofizirawe mu`jaka (sa polovinom doze u odnosu na `enke). Kontrolisani mrest {arana predstavqa najefikasniji na~in za proizvodwu {aranske mla|i. Ovakav mrest elimini{e dejstvo niza negativnih faktora koji mogu uticati na dozrevawe polnih produkata, vreme mresta, gubitke nastale u embrionalnom i postembrionalnom razvoju. Kontrolisani, ve{ta~ki, mrest se obavqa u specijalizovanim mrestili{tima sa potpunom kontrolom od strane ribwa~ara. Na ovaj na~in mreste se skoro sve toplovodne ribqe vrste koje se gaje u ribwacima osim smu|a. Zahvaquju}i regulaciji temperature vode, kao i adekvatnim hipofizirawem, odre|uje se termin mre{}ewa. Za dozrevawe polnih produkata matica {arana potrebna je suma temperature 1.000-1.100 o/dana ({to je 100-110 dana, sa prose~nom temperaturom vode od 10oC), ra~unaju}i od 1. januara teku}e godine. S obzirom na klimatske uslove u na{oj zemqi, sa kontrolisanim mrestom se mo`e po~eti sredinom aprila, tako da se izno{ewe larvi iz mrestili{ta obavi krajem aprila, kada su ve} temperaturni uslovi za gajewe mla|i pogodni. Mogu}e je izmrestiti {arana i znatno ranije, ali je problem {ta tada raditi sa dobijenom mla|i. Me|utim, ovaj problem bi se mogao bar delimi~no re{iti podizawem ribwaka pored „izvora” tople vode. Pomenimo mogu}nost podizawa ribwaka za gajewe mla|i pored Tenta B, TE Obrenovac, koja u reku Savu ispu{ta do 36 m3/sek tople vode (za 8 do 12oC toplije od vode reke Save) ili pak kori{}ewem izvora ili izdani sa toplom vodom. Priprema matica za mrest se obavqa tako {to se matice unose u prostorije za mrest gde se temperatura vode mo`e regulisati. Pove}awe temperatura se obavqa postepeno, u toku dana za 0,5-1oC. Maksimalno pove}awe temperature je do 20oC. U takvim uslovima matice brzo dozrevaju. Dozrele `enke imaju zaobqen i mek trbuh, a mu`jaci na dodir trbuha ispu{taju mle~. Hipofizirawe `enki radi kontrolisanog dozrevawa ikre se sprovodi u dva navrata, i to u prvoj fazi se aplicira 8 do 10% predvi|ene koli~ine hipofize (0,3 mg suve hipofize na 1 kg telesne mase matica), a u drugoj nakon 24 sata (mo`e i za kra}i period) ostalih 90- 92% (3,5mg). ^esto se de{ava da hipofizirane `enke prospu zrelu ikru, te se obavezno sprovodi za{ivawe ko`e oko polnog otvora, i to prilikom aplikacije II doze hipofiza. 47
Manipulacija `enkama-maticama mora biti vrlo pa`qiva. Mogu se primeniti i sredstva za anesteziju koja umiruju matice i onemogu}avaju traumirawe. U te svrhe koristi se MS 222, Quinaldine ili Phenoxyethanol. Na temperaturi od 24oC koristi se rastvor od 10 g MS 222, 2,5 ml Quinaldine ili 200 ml Phenoxyethanol u 100 l vode. Najboqe je koristiti MS 222 s obzirom na to da ne izaziva gr~evitu uko~enost, a nakon zavr{enog mresta matice se u sve`oj vodi brzo oporavqaju. Mu`jaci se hipofiziraju u jednom navratu i to u periodu kada se aplicira II doza `enkama (2 mg na kilogram mase). Mu`jaci se sme{taju u posebne bazene i sa wima uglavnom nema ve}ih problema, jer posle hipofizirawa odaju dovoqnu koli~inu mle~a. Pre uno{ewa matica u mrestili{te preporu~uje se tretman nekim antibiotikom kao, i kupka u formalinu i kuhiwskoj soli radi odstrawivawa ektoparazita. Hipofizirane `enke se stavqaju u bazen dubine vode 40-50 cm, a me|u `enke se stavi i nekoliko mu`jaka, koji svojim prisustvom stimuli{u dozrevawe `enki i ukazuju pokretima mre{}ewa koja je `enka dozrela. Od druge injekcije do istiskivawa ikre potrebno je da pro|e 10-12 sati na temperaturi vode 22 24oC. Za oko 30 minuta od po~etka pokreta mre{}ewa, po~iwe sa izmre{}ivawem dozrele `enke.
Slika 37. Faze ve{ta~kog mresta (FAO, 1985)
Mrest se obavqa na stolu gde je sun|er prekriven mu{emom. Sudovi za prihvatawe ikre i mle~a, kao i ruke radnika i same matice moraju biti suvi. @enka se pre samog mresta osu{i flanelskom krpom. Zavisno od dimenzija, maticu pridr`ava jedan odnosno dva radnika za glavu i rep (kori{}ewem flanelskih krpa) dok jedan radnik osloba|a polni otvor od konca i podi`e maticu tako da ikra isti~e u podmetnuti sud. 48
Istiskawe ikre se obavqa u plasti~ni sud masirawem bo~ne strane trbuha od glave prema repu i nadole prema polnom otvoru. Ikra ne sme padati direktno u sud, ve} se mora istiskivati tako da klizi du` stranica plasti~ne posude. U pripremqeni sud se maksimalno istiska do 300 gr ikre. U odnosu na masu `enke koli~ina istisnute ikre predstavqa 1020%, a 1 kg ima oko 750.000 komada ikre. U slu~aju pojave krvave ikre ili pojave ~epa mre{}ewe se prekida, odnosno takva matica odstrawuje iz mresta. Najpre se istisne ikra 2-3 `enke, a potom se pristupa uzimawu mle~a od mu`jaka (istiskivawem na isti na~in kao i kod `enki ili isisavawem pomo}u pipete). Mu{ka matica mase 4-5 kg daje oko 20 ml mle~a. Najboqi rezultati se posti`u ako se ikra jedne `enke oplodi sa mle~om 2-3 mu`jaka. Na 100 g ikre dodaje se 1 ml mle~a. Posle dodavawa mle~a nastaje me{awe smese na suvo u trajawu od oko 2 minuta, tako da se mle~ ravnomerno rasporedi oko svakog komada ikre. Posle me{awa, smesi ikre i mle~a se dodaje te~nost za oplo|ewe koja se sastoji od 1,5 litara vode iz mrestili{ta, 6 g kuhiwske soli i 4,5 g karbamida-ureje (mogu se koristiti i druge recepture). Te~nost se uliva do 1 cm iznad nivoa smese ikre i mle~a uz stalno me{awe. Me{awe se obavqa u trajawu od 5 minuta. U ovom periodu se obavqa oplo|ewe, tako {to spermatozoidi prodiru kroz mikropilu u jajnu }eliju (ikru), posle ~ega se mikropila zatvara. Posle oplo|ewa, smesi se dodaju nove koli~ine te~nosti koje su 6-7 puta ve}e (10 litara vode iz mrestili{ta, 40 g kuhiwske soli i 30 g karbamida, {to je dovoqno za 3 kg ikre). Tokom dodavawa novih koli~ina te~nosti me{awe se nastavqa u vremenu od 50-80 minuta (u novije vreme me{awe se obavqa ma{inskim putem), a za to vreme ikra bubri i pove}ava svoju zapreminu 2-3 puta. Nakon obavqenog me{awa, te~nost za oplo|ewe se lagano odlije i pristupa se ispirawu ikre kori{}ewem te~nosti za ispirawe: 10 litara vode iz mrestili{ta i 16 grama tanina. Me{awe ikre u vodi za ispirawa traje 10 sekundi. Potom se ikra ispere ~istom vodom 3-4 puta, pa ukoliko je lepqivost ikre jo{ uvek prisutna ispira se drugom vodom za ispirawe koja se sastoji od 10 l vode i 3 g tanina. U drugoj vodi za ispirawe ikra se zadr`ava 30 sekundi, pa se posle toga dva puta ispere ~istom vodom i stavqa u inkubatore, po{to je lepqivost otklowena. Imaju}i u vidu ~iwenicu da je tanin {tetan za ikru, strogo se mora voditi ra~una o vremenskom intervalu za tretirawe. U posledwe vreme se za otklawawe lepqivosti koristi i smesa na~iwena od 1 l mleka, 5 litara vode iz mrestili{ta i 20 g kuhiwske soli. Ovim rastvorom se ikra tretira u trajawu od 30 minuta. Inkubacija se obavqa u Cugerovim inkubatorima zapremine od 6 do 10 litara ili pak u posudama istog oblika, ali ve}e zapremine (40 do 200 l) koje su po konstruktoru dobile naziv Vajsovi inkubatori.
49
Inkubatori se najpre do polovine napune vodom, potom se u inkubator zapremine 8-10 litara stavqa koli~ina nabubrele ikre koja odgovara zapremini 3-4 l. U inkubatoru od 8 litara se inkubira do 400 grama ikre, odnosno oko 300.000 komada ikre. Nakon {to je ikra stavqena u Slika 38. Postavqeni Cuger inkubatori (FAO, 1985) inkubator otvara se ventil sa regulisanim protokom vode 0,6-0,8 l vode u minuti, {to uslovqava ne`no kru`no kretawe ikre u levkastom delu posude. Protok vode se sa razvojem oplo|enog jajeta pove}ava, tako da je prvih 10 sati 0,6-0,8 l u minuti, potom kada po~iwe faza blastule 1,0-1,2 l/min do kona~nih 1,5-2,0 l/min kada su vidqivi rep i o~i. Za vreme inkubacije, ikra se kupa u rastvoru malahitnog zelenila (1 g na 50 l vode, u trajawu 2-3 minuta) ili rastvorom formalina, radi spre~avawa saprolegnije. Saprolegnija je gqivica koja napada uginulu ikru, embrione, pa i predlarve i omotava ih masom micelija poput pamuka. Slika 39. Oplo|ena ikra i potrebna koli~ina vode Ukoliko se ne sprovede u protoku (FAO, 1985) kupka za kratko vreme, saprolegnija zahvata ~itav sadr`aj ikre u inkubatoru, tako da ikra propada. Kupka se obavqa prvog i drugog dana inkubacije (mo`e u mawim rastvorama i na svakih 12 sati). Neoplo|ena ikra koja se sakupqa iznad oplo|ene, a razlikuje se od oplo|ene jer je mutna i bele boje, odstrawuje se pomo}u pipete. Inkubacija traje 3-4 dana (70-80 ~asova) pri temperaturi od 20 do 22oC. Kada po~ne izvaqivawe, crevo za odvod vode iz inkubatora se sprovede u potopqenu le`nicu od mlinske svile ili mesinganog platna, tako da izvaqene predlarve sa vodom odlaze u le`nicu. Izvaqivawe traje nekoliko ~asova, a radi dobijawa masovnog izvaqivawa prekine se dovod vode u inkubatoru u trajawu 3-5 minuta, te usled pojave nesta{ice kiseonika u vodi, dolazi do masovnog izvaqivawa predlarvi. 50
U le`nice se stavqa 50.000 do 60.000 jedinki predlarvi. Le`nice su potopqene u vodu sa dowim i gorwim dotokom vode, koja treba da ima dovoqno rastvorenog kiseonika. Predlarve se mogu dr`ati i u velikim inkubatorima le`nicama od 200 l, s tim {to se gorwe ivice inkubatora oblo`e gustim sitom od mlinske svile ili mesinganog platna koje propu{ta vodu, ali zadr`ava predlarve. Predlarve su najpre pri~vr{}ene uz zidove le`nica, potom plivaju vertikalno gore-dole, da bi za 2 dana (45-50 sati) napunile ribqi mehur vazduhom i zauzele horizontalni polo`aj. Ve} posle tri dana iz faze predlarve prelaze u fazu larve, odnosno od faze ishrane sopstvenom `uman~astom kesom u fazu kada po~iwu konzumirati egzogenu (spoqnu) hranu, tako da se mo`e po~eti sa prihrawivawem razmu}enim `umancetom od tvrdo kuvanih jaja (dobro izmiksirano `umance razmu}eno u vodi kori{}ewem mlinske svile, a za to mogu poslu`iti i najlon ~arape) ili veoma sitnim oblicima zooplanktona koji se sakupqaju sistemom planktonskih mre`a prilikom filtrirawa vode za potrebe mrestili{ta. Pri ovom na~inu prehrawivawa va`no je odstraniti krupnije oblike zooplanktona koji mogu naneti {tetu larvama. Hrana se pipetom ili kapaqkom dodaje u le`nice svaka 2-3 sata. Ovakva prehrana, deficitarna je potrebnim hranqivim materijama za rast i razvoj larvi, tako da je nu`no najdaqe peti dan od izvaqivawa larve prebaciti u objekte rastili{ta.
2.12.3. Gajewe jednomese~ne mla|i Gajewe {aranske mla|i do mesec dana starosti (21-40 dana) se obavqa u rastili{tima. Da bi proizvodwa u rastili{tima bila dobra, neophodno je pre nasada larvi izvr{iti pripremu rastili{ta. Priprema rastili{ta po~iwe u jesen prethodne godine kada se odstrani vegetacija (pokosi trava i odstrani iz objekta), dno rastili{ta plitko uzore, istawira i ostavi na suvom tokom zime. U prole}e se obavi kre~ewe na suvo sa koli~inom nega{enog (`ivog) kre~a 150-1.500 kg/ha ili 1503.000 kg/ha ga{enog (hidratisanog) kre~a radi dezinfekcije i poboq{awa strukture dna. Koli~ina kre~a zavisi od kvaliteta zemqi{ta i od prisustva vode u objektu (za kiselija i vla`nija zemqi{ta upotrebqava se ve}a koli~ina kre~a). Kre~ewe se obavqa kada je vreme mirno bez vetra. Nakon kre~ewa dno se istawira. Potom se upusti voda do visine od nekoliko centimetara (poja~ava se dezinfekciona mo} kre~a). Pet dana kasnije, a sedam dana pre nasa|ivawa, upusti se voda do dubine 1/3-1/2 predvi|ene visine vodenog stuba. Upust se obavqa preko filtera ({qun~ano- pe{~anog) ili preko mre`e ({to je lo{ija varijanta). Nakon puwewa vodom do navedene visine, obavqa se |ubrewe ribwaka (radi stimulisawa razvoja prirodne hrane). Upotrebqava se organsko (sgoreli stajwak) i neorgansko |ubrivo. Ukupna koli~ina organskog |ubriva iznosi 3-7 tona po hektaru ({to zavisi od produktivnosti samog ribwaka, kvaliteta dovodne vode, mogu}nosti intervencije sve`om vodom i od vrste |ubriva: npr. koko{ijeg 3-4 tone po hektaru, gove|eg 4-5 tona, kowskog 57 tona po hektaru, sviwskog oko 5 tona po hektaru). Prilikom puwewa 51
rastili{te se po|ubri sa 30-50% predvi|ene koli~ine (|ubrivo se ravnomerno razbaca u pli}e delove, uz obalu), dok se ostatak predvi|ene koli~ine razbacuje periodi~no zavisno od potrebe (svakodnevno do sedmi~no, {to zavisi od rezultata hidrohemijskih i hidrobiolo{kih analiza vode iz ribwa~kih objekata). U nedostatku organskih |ubriva (koja su boqa za proizvodwu prirodne hrane) mogu se koristiti neorganska |ubriva, ili se mogu kombinovati sa organskim. Nakon |ubrewa dolazi do razvoja zooplanktona. Larve u prvim danima `ivota, prelaskom na egzogenu ishranu, mogu konzumirati samo najsitnije zooplanktonske organizme iz grupe Rotatoria (ova grupa ima presudno zna~ewe u ishrani mese~waka, a posebno u prve dve nedeqe), tako da se krupniji oblici zooplanktona (Cladocera i Copepoda) mogu eliminisati nekim insekticidom koji se upotrebqava u poqoprivredi (Flibol, Dipterix, Masoten …) ~ime se stimuli{e razvoj sitnijih zooplanktonskih organizama. Primena insekticida se obavqa 3-4 dana pre nasa|ivawa rastili{ta. Rastvora insekticida ne sme pre}i 1 mg/l (1 g/m3). Nasa|ivawe larvi se obavqa u zavisnosti od perioda mresta, naj~e{}e u drugoj polovini maja meseca. Larve se nasa|uju po mirnom i sun~anom danu kada je temperatura vi{a od 17oC. Najboqe vreme za nasa|ivawe je izme|u 10 i 15 ~asova. Ako se larve do rastili{ta transportuju u plasti~nim vre}ama sa vodom, neophodno ih je sa vre}ama spustiti u vodu rastili{ta, kako bi se izjedna~ile temperature, a tek nakon toga (posle petnaestak minuta) prose}i vre}e i larve lagano ispustiti u vodu rastili{ta. U zavisnosti od kvaliteta ribwaka, vremena planiranog za boravak mla|i, planirane kona~ne te`ine, gustina nasada u rastili{tima se kre}e od 50.000 ind/ha, pa do preko 1.000.000 ind/ha (~ak i do 6.000.000 ind/ha). Nasad mla|i ne treba da bude pregust, kako bi gajena mla| {to pre narasla do veli~ine kada je mawe osetqiva na bolesti. Sa prihrawivawem larvi mo`e se po~eti istog ili narednog dana nakon nasa|ivawa. Na nekim ribwacima usled dobre razvijenosti prirodne hrane sa prihrawivawem se startuje tek 7-10 dana nakon nasada. Dodatna (koncentrovana) hrana treba da sadr`i oko 40% proteina (mo`e se napraviti me{awem podjednako zastupqenog ribqeg, krvnog ili mesnog, sojinog i p{eni~nog (ili kukuruznog) bra{na sa veli~inom ~estica 0,1-0,2 mm). Od 1 do 14. dana hrana se u vidu emulzije ravnomerno rasipa na oko 1 m od obale (u vidu traka), a od 15. dana stavqa se na stolove ili u lavore (tacne) bele ili neke svetle boje. Sedam dana nakon nasada larvi, rastili{te se dopuwuje vodom postepenim pove}awem vodenog stuba do potpunog puwewa. Tokom gajewa po`eqno je i stalno osve`avawe vode (koliko se vode ispusti toliko i upusti). Mla| se u rastili{tu gaji uglavnom od 3 do 6 nedeqa. Kona~na te`ina mese~waka nakon ove faze hrawewa (starosti 30-40 dana) sa gustinom nasada od 500.000 ind/ha je izme|u 1,5 i 2,5 grama, sa nasadom od 1.000.000 ind/ha oko 1 grama, a sa nasadom od 2.000.000 ind/ha - 6.000.000 ind/ha od 0,2 do 0,5 grama. Gubici u ovoj fazi proizvodwe se 52
Tabela1. Jedna od mogu}ih receptura sa dinamikom prihrawivawa gajenih mese~waka (koli~ina hrane na 200.000 jedinki) Dani 1.
2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Od 16. do 30. dana
Vrsta i koli~ina hrane 1 `umance (od tvrdo kuvanog jajeta) + 25 gama koncentrovane hrane (npr. Coppens ~estica dimenzija 0,1 do 0,5 mm) 1 `umance + 25 gama konc. hrane 1,5 `umanca + 30 g konc. hrane 1,5 `umanca + 35 g konc. hrane 1,5 `umanca + 40 g konc. hrane 1,5 `umanca + 50 g konc. hrane 60 g konc. hrane + 5 g sojinog bra{na 80 g konc. hrane + 10 g soj. bra{na 100 g konc. hrane + 15 g soj. bra{na 120g konc. hrane + 20 g soj. bra{na 140 g konc. hrane + 20 g soj. bra{na + 10 gama p{eni~no bra{na 160 g konc. hrane + 40 soj. bra{na + 20 p{eni~nog bra{na 180 g konc. hrane + 60 g soj. bra{na + 40 g p{eni~nog bra{na 200 g konc. hrane + 80 g soj. bra{na + 60 g p{eni~nog bra{na 220 g konc. hrane + 80 g soj. bra{na + 120 p{eni~nog bra{na svakodnevno za 20 do 50% pove}avati koli~inu hrane zavisno od konzumirawa hrane i stepena razvoja prirodne hrane
Ukupna koli~ina hrane (gama) 1`.+25
oblik hrane
broj obroka
emulzija
5
1`.+25 1,5`.+30 1,5`.+35 1,5`.+40 1,5`.+50 65 90 115 140 170
emulzija emulzija emulzija emulzija emulzija emulzija emulzija emulzija emulzija emulzija
5 5 5 5 5 5 5 5 5 5
220
gu{}a emulzija gu{}a emulzija emulzijatesto testo
4
testo
2
280 340 420
3 2 2
kre}u od 20, pa i do preko 90% (u rastili{tima malih povr{ina gde je do{lo do prenamno`avawa predatorskih ra~i}a, pre svega vrste Triops cancriformis). DS Ukoliko se koristi gust nasad posle 30 dana u rastili{tima mla| zaostaje u rastu i dolazi do ~e{}eg uginu}a, tako da je treba izloviti. Izlovqavawe se vr{i kori{}ewem mre`a–alova sitnijih okaca (4 mm). Ukoliko su topli dani izlovqavawe se obavqa u ranim jutarwim satima. Kako bi se tokom Slika 40. Izlovqena jednomese~na mla| (Foto Z. Markovi}) izlova gubici smawi53
li, prethodnog i na dan izlova, mla| ne treba hraniti. Izlovqeni mese~waci se prebacuje u mladi~wake gde se nastavqa gajewe do jednogodi{we mla|i. Prilikom izlova mese~waci se broje procenom na bazi volumena koji zauzima poznati broj riba. U te svrhe se naj~e{}e koristi cediqka za ~aj. Cediqka se napuni, a potom mla| iz cediqke stavi u ve}u posudu (vanglu, lavor, kofu…) sa vodom. Iz posude se vadi jedna po jedna riba i broji. Veoma ~esto se brojawe obavqa direktno iz cediqke, pri ~emu mla| ostaje bez vode za vreme brojawa i tako do`ivqava nepotreban stres, zbog ~ega mo`e do}i i do uginu}a mla|i. Nakon {to je utvr|en broj jedinki u cediqci mno`ewem sa brojem cediqki utvr|uje se ukupan broj izlovqenih mese~waka. Nakon zavr{ene proizvodwe jednomese~ne mla|i najboqe je rastili{ta ostaviti na suvom do naredne godine, a ako je to neophodno mogu se koristiti u jo{ jednom turnusu za gajewe mla|i biqojedih riba, koje se mreste mesec dana posle {arana.
2.12.4. Gajewe jednogodi{we mla|i Gajewe jednogodi{we mla|i {arana se obavqa u mladi~wacima. Uspe{nost proizvodwe u velikoj meri }e zavisiti od toga kako je mladi~wak pripremqen. Pod pripremom se podrazumeva da je mladi~wak pre nasada bio na suvom najmawe 40-60 dana, a ako su za to postojale mogu}nosti i tokom ~itave zime. Nakon boravka na suvom, iz mladi~waka se odstrawuje prisutna vegetacija, obradi tlo (plitko uzore ili istawira), i zakre~i podloga (sa koli~inom hidratisanog kre~a od 150 do 2.000 kg, zavisno od tipa podloge i vla`nosti terena). Obrada dna (plitko orawe ili tawirawe) ribwa~kog objekta se Slika 41. Obrada dna ribwa~kog objekta za gajewe jednogodi{we mla|i (Foto, „Ribarstvo Baranda”) mo`e obaviti i posle kre~ewa, ~ime }e se kre~ pravilno rasporediti u povr{inskom sloju zemqi{ta. Nakon zavr{ene pripreme objekta na suvom, do 2/3 zapremine, mladi~wak se puni vodom, a 7-10 dana pre planiranog nasa|ivawa |ubri, sa koli~inom od 2.000 do 3.000 kg organskog |ubriva po hektaru (u zavisnosti od vrste podloge i tipa |ubriva), ravnomernim razbacivawem po dnu ribwa~kog 54
objekta. Po{to je obavqeno |ubrewe mladi~wak se do `eqene visine dopuwava vodom, a potom po potrebi dodaje azotno i fosforno neorgansko |ubrivo (u koli~ini 50–100 kg/ha ~istog azota i 10-20 kg/ha ~istog fosfora). Ovako pripremqen objekat je spreman za nasad. Mladi~waci se nasa|uju sa 15.000 do 100.000 jedinki mese~waka po hektaru (zavisno od po~etne te`ine–mese~waka, kao i `eqene kona~ne te`ine–jednogodi{we mla|i) u drugoj polovini juna meseca. U dvogodi{wem sistemu gajewa mladi~waci se nasa|uje sa 15.000-40.000 ind/ha, sa masom na kraju 60-100 g, a u trogodi{wem sistemu sa 40.00060.000, pa i 100.000 sa ciqnom masom jedogodi{we mla|i 10-60 grama. Pri nasa|ivawu potrebno je {to pribli`nije odrediti broj mla|i, kako bi se ta~no planirala gustina nasada i primena ihtiolo{kih i agrotehni~kih mera tokom proizvodwe. Pored gajewa u monokulturi (~e{}i slu~aj), gajewe jednogodi{we mla|i se mo`e obaviti u me{anom nasadu sa starijim uzrasnim klasama {arana, kao i u polikulturi, zajedno sa prate}im vrstama, pri ~emu se tada mora voditi ra~una i o specifi~nosti mla|i prate}ih vrsta (pre svega u ishrani). Pre nasada mese~waka u objekte za gajewe jednogodi{we mla|i potrebno je izvr{iti kratkotrajnu kupku (30-40 sekundi) u 2-3% rastvoru kuhiwske soli (2-3 kg kuhiwske soli na 100 l vode). Ukoliko se gajewe mla|i obavqa na klasi~an na~in (u poluintenzivnom sistemu) najva`nije je u mladi~waku obezbediti dovoqne koli~ine prirodne hrane (zooplanktona i faune dna). Obezbe|ivawe prirodne hrane se obavqa |ubrewem tokom ~itavog perioda gajewa (na svakih 5-15 dana) sem u periodima visokih temperatura i smawenog sadr`aja kiseonika. Doze |ubriva i dinamika |ubrewa se odre|uju na osnovu rezultata stalne kontrole fizi~kih, hemijskih i biolo{kih karakteristika vode. U periodima kada nije mogu}e u dovoqnoj meri razviti prirodnu hranu, neophodno je intervenisati dodatnim proteinskim hranivima. Dodatna hraniva treba da sadr`e 30-35% proteina, kao i da je polovina planirane koli~ine proteina `ivotiwskog porekla. Ovakva hraniva treba da imaju sposobnost da se u trajawu od 60 minuta ne raspadaju u vodi, kako bi ih mla| u celosti mogla konzumirati. Ukoliko u mladi~wacima ima dovoqno prirodne hrane dodatna hrana {aranske mla|i treba da je sa~iwena od 20% je~ma, 25% p{enice, 25% termi~ki obra|ene soje i 30% kukuruza, sa dodatkom vitaminsko-mineralnog premiksa u potrebnim koli~inama. Sastav i koli~ina dodatne hrane odre|uje se na osnovu sadr`aja prirodne hrane u mladi~wacima, zdravstvenog stawa riba i kvaliteta vode (fizi~kih i hemijskih karakteristika vode). U periodima kada ima dosta prirodne hrane, hrawewe dodatnom hranom treba svesti na najmawu meru (samo za eventualne potrebe za delovawe lekom preko hrane) i to iskqu~ivo ugqenohidratnog sastava. U uslovima kada nije mogu}e realizovati ~esto (na 5-15 dana) |ubrewe, a samim tim i razvitak prirodne hrane gajena mla| se prihrawuje kompletnim hranivima sa 30% proteina. Procentualna koli~ina dodatne hrane u odnosu na prora~unatu te`inu mla|i kojom se dnevno hrani u ribwaku se uglavnom kre}e do 5% (u junu 0,2-3%, u julu 0,5-4%, avgustu 3-5%, septembru do 3%, oktobru 1-2% i 55
novembru do 0,5%), mada u uslovima intenzivirawa proizvodwe ovaj procenat mo`e biti ve}i, ~ak i do 10%. Pravilnim dozirawem dodatne hrane se dobija u{teda date hrane, voda ~uva od zaga|ewa, postoje}a prirodna hrana boqe iskori{}ava, a riba re|e boluje i br`e raste. Kod na{ih proizvo|a~a ~esto vlada mi{qewe da se ribi daje onoliko hrane koliko mo`e da pojede. Na taj na~in riba se ulewi (uglavnom se kre}e oko hranili{ta i ne tra`i prirodnu hranu), potro{i ve}u koli~inu dodatne hrane i kona~no, ima slabiji prirast i lo{iji kvalitet mesa. Jedan od polaznih podataka za pravilno dozirawe dodatne hrane je i procena koli~ine ribe u ribwaku u datom momentu. Procena se vr{i na osnovu rezultata probnih izlova gajene ribe. Probni izlovi se obavqaju mre`om sa~maricom ili pomo}u ~erenca na hranili{tima na svakih 715 dana. Prilikom probnog izlova potrebno je izloviti stotinak jedinki {aranske mla|i, premeriti ih i dobiti wihovu prose~nu te`inu. Ukupna ihtiomasa (masa riba) se odre|uje mno`ewem nasadnog broja sa prose~nom te`inom i smawewem za proceweni broj uginulih riba. Uporedo sa obavqenim merewem treba pregledati ribu, radi blagovremnog reagovawa na eventualne poreme}aje zdravstvenog stawa, kao i izvr{iti pregled crevnog sadr`aja radi konstatovawa u~e{}a prirodne i dodatne hrane u crevnom sadr`aju. Prirodna hrana se mo`e razlikovati od dodatne po tome {to je u crevima tamnije boje. Nakon stolova i lavora na po~etku gajewa, ishrana gajene jednogodi{we mla|i se obavqa na hranili{tima ozna~enim plovcima ili za{iqenim pravim ko~i}ima (kako ptice grabqivice na wima ne bi na{le uto~i{te vrebaju}i ribu), postavqenim u liniji (hranili{ta) gde je podloga tvrda, sa {to mawe muqa. Broj hranili{ta uglavnom iznosi 5-10 po hektaru (boqi je ve}i broj kako bi se gajena mla| ravnomerno rasporedila i do hrane do{le sve jedinke). Broj dnevnih obroka je jedan do dva ({to je boqe), pri ~emu prvo hrawewe ne treba da je pre 9 sati, kako bi gajena mla| imala dovoqno vremena da „lovi” prirodnu hranu, a drugo, ne treba da je posle 15 ~asova, jer je slabije iskori{}avawe hrane u popodnevnim satima, kada su temperature ve}e. Uzimawe hrane od strane mla|i se 2-3 sata posle hrawewa kontroli{e (kori{}ewem perforirane lopate) na nekoliko hranili{ta. Ukoliko se i prilikom ponovqene kontrole 5-6 sati posle hrawewa konstatuje dosta nepojedene hrane, koli~ina dodatne hrane se narednog dana smawuje. Ukupna koli~ina dodatne hrane za period gajewa se kre}e 1,5-3,5 kg za jedan kilogram prirasta u klasi~nom na~inu gajewa (poluintenzivnom sa kori{}ewem ugqenohidratnih dodatnih hraniva). Ukoliko se koristi kompletna proteinska hrana ovaj utroSlika 42. Kontrola {ak je mawi i kre}e se u granicama 1,5iskori{}enosti hrane (FAO, 1985) 2,2 kg po kilogramu prirasta. Utro{ak 56
Slika 43. Izlov jednogodi{we mla|i (Foto „Ribarstvo Baranda“)
Slika 44. Izlovqena jednogodi{wa mla| u kibli (Foto „Ribarstvo Baranda“)
dodatne hrane je direktno zavisan od nivoa razvoja prirodne hrane u ribwaku. Gubici pri gajewu jednogodi{we mla|i od mese~waka do godi{waka su naj~e{}e 20-40%, ali se de{ava da budu i preko 50%. Nakon zavr{ene proizvodwe odgajena jednogodi{wa mla| se izlovqava u izlovnoj jami mladi~waka ili u zajedni~kom izlovnom kanalu kori{}ewem mre`e–alova. Nakon izlova vr{i se sortirawe 57
mla|i, potom se mla| nasa|uje u objekte za gajewe ili u zimovnike, a vi{ak prodaje.
2.12.5. Gajewe dvogodi{we mla|i Gajewe dvogodi{weg {arana obavqa se u ve}im objektima. Ciqevi gajewa mogu biti: - dobijawe konzumne veli~ine 800-1.200 g (u dvogodi{wem pogonu proizvodwe) od nasa|ene krupnije jednogodi{we mla|i (60-120 grama). Konzumna veli~ina se posti`e nasadom od 2.000 do 3.000 ind/ha. - dobijawe dvogodi{we ribe za nasad (u trogodi{wem pogonu) te`ine 250-600 g (gajewem samo mla|i u ve}im mladi~wacima ili zajedno sa konzumom u odgajivali{tima) od nasa|ene mawe jednogodi{we mla|i (20-60 grama). Planirana veli~ina mla|i se posti`e nasadom 5.00012.000 ind/ha. Kao i prilikom gajewa jednogodi{we mla|i za nasad dvogodi{we mla|i, neophodno je izvr{iti pripremu objekta. Priprema mladi~waka za nasad se sastoji u prezimqavawu objekta na suvom, ranog prole}nog (mo`e i jeseweg) plitkog orawa i tawirawa, zakre~avawa i |ubrewa. Nakon prezimqavawa mladi~waka na suvom i obrade dna, obavqa se zakre~avawe objekta radi kalcifikacije i dezinfekcije dna sa 150-2.000 kg/ha kre~a (koli~ina zavisi od kvaliteta zemqe i od wene vla`nosti, odnosno mogu}nosti potpunog isu{ivawa). Obrada dna ribwa~kog objekta (tawirawe) se mo`e obaviti i posle kre~ewa, ~ime }e se kre~ pravilno rasporediti u povr{inskom sloju zemqi{ta. Zbog boqeg delovawa kre~a, odmah posle wegovog ravnomernog razbacivawa po dnu objekta, upu{ta se voda do maksimalne visine vodenog stuba. Kada je ribwak napuwen vodom, a 7-10 dana pre nasa|ivawa jednogodi{wom mla|i, obavqa se |ubrewe. Pored inicijalnog |ubrewa (sa oko 50% ukupno planiranih koli~ina) radi stalnog razvoja prirodne hrane, primena ove agrotehni~ke mere se obavqa i kasnije u vi{e navrata (na svakih 5-15 dana). Doze |ubriva i dinamika |ubrewa se odre|uju na osnovu fizi~kih, hemijskih i biolo{kih karakteristika vode. Ukupna koli~ina potrebnog |ubriva u procesu gajewa dvogodi{waka je 2-4 tone/ha organskog |ubriva (sgorelog stajwaka), odnosno 70-100 kg KAN-a i 30-50 kg superfosfata po hektaru povr{ine. Ribwa~ki objekat za gajewe dvogodi{we ribe se nasa|uje jednogodi{wom mla|i, ve} u martu mesecu. Nasad mo`e biti u monokulturi (samo {aran) ili u polikulturi (sa prate}im vrstama). Ukoliko se mladi~wak nasa|uje u polikulturi mora se voditi ra~una o pravilnom odabiru prate}ih vrsta. Odabir prate}ih vrsta zavisi, pre svega, od prisustva wihove prirodne hrane u ribwaku, kako za svoj rast ne bi koristili dodatnu hranu {arana, jer im je koeficijent konverzije u takvim uslovima visok. Tako, npr. beli amur }e se nasa|ivati ukoliko je mladi~wak obrastao makrofitama, beli tolstolobik ukoliko je u mladi~waku dobro razvijen fitoplankton, a sivi tolstolobik ako je u mladi~waku dobro razvijen 58
zooplankton. Procenat zastupqenosti prate}ih vrsta u ukupnom nasadu (broj jedinki i uzrasne kategorije) upravo i zavisi od stepena razvijenosti wihove prirodne hrane. U uslovima maksimalne razvijenosti prirodne hrane za prate}e vrste, wihovo u~e{}e ne bi trebalo da pre|e 20% ukupno nasa|enih jedinki. Gajena mla| {arana se prihrawuje dodatnom hranom (sastava kao i pri poluintenzivnom gajewu jednogodi{we mla|i) sa dnevnom koli~inom od 0,2 (april–maj) do 4% (jul–avgust) u odnosu na ihtiomasu. Koeficijent konverzije se kre}e od 1,5 do 3,5. Hrana se daje na hranili{tima jednom odnosno dva puta u toku dana (9h i 14h). Ukupni gubici u proizvodwi dvogodi{weg {arana kre}u se od 20 do 40%, re|e i do 70%. Dvogodi{wi {aran se tek slede}e godine (prole}a) nasa|uje u odgajivali{ta za gajewe konzuma. Pored ovog, potpunog sistema, postoji i ~itav niz razli~itih varijanti gajewa mla|i. Sre}u se ribwaci sa mrestili{tem i mladi~wakom, ali bez rastili{ta. Prednost ovog na~ina gajewa je u tome {to larve iz mrestili{ta odmah prelaze u mladi~wake, pri ~emu se izbegava izlovqavawe u periodu kada su larve vrlo osetqive. Nedostaci su u tome {to je te{ko odrediti ta~an nasad mla|i u mladi~wacima, ali se kontrola ipak mo`e obaviti pedantnim probnim lovom. Nekada velika mrestili{ta slu`e i kao rastili{ta, tako da u wima mla| ostaje 8-14 dana, a zatim se prebacuje u mladi~wak. Mladi~waci mogu poslu`iti i za tzv. „divqi mrest”. U velike mladi~wake se stavi po 5 garnitura matica na hektar. Uspeh mo`e biti dobar, ali je nedostatak ovog pristupa u tome {to se ne zna ta~an broj mla|i i ne mogu se dobro planirati mere gazdovawa.
2.12.6. Prezimqavawe mla|i Za prezimqavawe mla|i se mogu koristiti zimovnici kao i drugi ribwa~ki objekti mawih dimenzija, a dovoqne dubine. Uspe{no zimovawe jedna je od garancija za gajewe riba u narednoj godini. Pre upu{tawa vode zimovnici se moraju pripremiti. Tokom letwih meseci treba da su na suvom. U drugoj polovini leta se iz zimovnika odstrawuje vegetacija, a potom plitko uzoru (5-6 cm) i dno izravwa. Svake 2-3 godine potrebno ih je izmuqavati. Puwewe zimovnika se obavqa nekoliko dana pre nego {to se u wih smesti mla|. Pre puwewa, zimovnik se obavezno mora dezinfikovati kre~om. Tokom zimovawa ribe neophodno je obezbediti stalno osve`avawe vode, tako da se celokupna voda u zimovniku izmeni u periodu od 10-12 dana, a pri jakoj zimi i pojavi leda i br`e. Nakon pripreme, u zimovnike se stavqa riba iste vrste i istih uzrasnih kategorija. Riba koja ide na zimovawe treba da je dobro uhrawena i da je dobrog zdravstvenog stawa. Najboqe je ako ribu pustimo da levkom klizi u vodu. Prilikom puwewa zimovnika ribom dobro je istovremeno puniti nekoliko zimovnika sa istom vrstom, odnosno klasom ribe, odnosno 59
obaviti parcijalno puwewe zimovnika u toku vi{e dana. Na svaki m2 povr{ine mo`e se smestiti 3-20 kg mla|i ({to zavisi od mogu}nosti osve`avawa vodom, dubine i pripremqenosti zimovnika). Tokom zimovawa neophodno je pratiti zdravstveno stawe riba, kako ne bi do{lo do razvoja bolesti i uginu}a. Prezimqavawe mla|i u zimovnicima predstavqa najlo{iji na~in prezimqavawa usled velike gustine ribe na malom prostoru i mogu}nosti lakog preno{ewa bolesti. Zbog toga je boqe u jesen odgajenu mla| smestiti na zimovawe u mladi~wake, ili pak u odgajivali{ta gde }e se tokom naredne godine gajiti zajedno sa konzumom. U ovim objektima, kontakt izme|u jedinki je daleko re|i, a postoji mogu}nost da tokom toplih zimskih dana mla| uzima prisutnu prirodnu hranu i time smawi ili elimini{e gubitak mase tokom zimskih meseci. Lo{a strana prezimqavawa mla|i u ovim objektima je nemogu}nost wihovog ostanka na suvom tokom zimskih meseci. Imaju}i prednosti i nedostatke raspolo`ivih varijanti u vidu najboqe je prezimqavawe jednogodi{we mla|i u mladi~wacima (u kojima su i gajeni), a koji bi se u rano prole}e izlovili, mla| nasadila u ve}e proizvodne objekte, a mladi~waci ostali na suvom do nove generacije odgajenih mese~waka (druga polovina juna). Zimovawe dvogodi{we mla|i treba organizovati na sli~an na~in, na {irem prostoru. Prilikom planirawa ovakvog prezimqavawa, ukoliko ribwak raspola`e sa ve}im brojem bazena treba planirati promenu objekata za prezimqavawe svake naredne godine. Pojavu leda na povr{ini mladi~waka i zimovnika tokom zimskih meseci treba spre~avati, po{to led i sneg onemogu}avaju fotosintezu u vodi, kao i povr{insko oboga}ivawe vode kiseonikom. U takvim slu~ajevima je neophodno u ribwa~ke objekte upu{tati dovoqno sve`e vode bogate kiseonikom, o~istiti sneg i po potrebi stvarati odu{ke (rupe) u ledu.
2.12.7. Gajewe konzumnog {arana Gajewe konzumne ribe se obavqa u odgajivali{tima. Konzumna riba se mo`e gajiti sama ili u me{anom nasadu (sa dvogodi{wom mla|i), u monokulturi (samo {aran) ili polikulturi (zajedno sa prate}im vrstama i grabqivicama). Odabir prate}ih vrsta (wihove brojnosti i veli~ine) zavisi}e kao i prilikom gajewa dvogodi{we mla|i od stepena razvoja wihove prirodne hrane u odgajivali{tu. U uslovima maksimalnog razvoja prirodne hrane za prate}e vrste, wihovo u~e{}e ne bi trebalo da pre|e 20% ukupno nasa|enih jedinki. Odabir grabqivica zavisi od prisustva divqe ribe u odgajivali{tu. Uspe{nost proizvodwe konzumne ribe, kao i pri gajewu mla|i, u velikoj meri zavisi od pripremqenosti objekta za nasad. Od agrotehni~kih mera za pripremu odgajivali{ta koriste se isu{ivawe, prezimqavawe na suvom, po mogu}stvu obrada tla, zakre~avawe i |ubrewe. Mehani~ka obrada tla ~esto u odgajivali{tima nije mogu}a usled wihovih velikih povr{ina i nemogu}nosti da se isu{e. Ukoliko 60
za to postoje uslovi dno se plitko preore (3-5 cm). Obradu dna treba obaviti u jesen ili krajem zime nakon isu{ivawa kada to vremenske prilike dozvole. Zakre~avawe se obavqa sa 150-2.000 kg/ha hidratisanog kre~a, nakon ~ega se ribwak puni vodom. Po~etak puwewa odgajivali{ta vodom zavisi od spoqnih temperatura, kao i kapaciteta za puwewe (pre svega pumpi) i veli~ine odgajivali{ta i uglavnom je krajem februara ili po~etkom marta. \ubrewe ribwaka se obavqa od aprila do septembra. Od planirane koli~ine 35-45% se u vodu dodaje u aprilu i maju, a ostatak raspore|uje do septembra. Ukupna koli~ina potrebnog |ubriva za odgajivali{ta zavisi od niza karakteristika samog odgajivali{ta i kre}e se od 1 do 3 tone po hektaru organskog, odnosno 100-120 kg/ha azota i 15-20 kg mineralnog fosfora. \ubrewe ribwaka se obavqa na osnovu rezultata fizi~kih, hemijskih i biolo{kih karakteristika vode. Odgajivali{ta se nasa|uju sredinom marta do sredine aprila meseca. Ukoliko su objekti za gajewe konzumne ribe dobrog boniteta i povoqnog vodnog re`ima i hemizma mogu se nasaditi i u jesen, ali se posle nekoliko godina moraju ostavqati preko zime na suvom. Gustina nasada zavisi od niza faktora (produktivnosti ribwaka, tipa proizvodwe, `eqene kona~ne te`ine ribe, te`ine mla|i, primene agrotehni~kih mera, sastava nasadne populacije riba itd.). Nekada je bila niska (400-800 jedinki/ha). Danas se primewuje mnogo gu{}i nasad (do 2.000, pa i vi{e jedinki po hektaru), uz pove}an intenzitet hrawewa i |ubrewa. Ipak naj~e{}i nasad (u poluintenzivnom sistemu gajewa) je u intervalu izme|u 500 i 1.500 jedinki po hektaru. Slika 45. Probni izlov mre`om sa~maricom Hrawewe gajene ribe za(sa~marom) (Foto Z. Markovi}) visi od sistema gajewa. Najve}i deo na{ih ribwaka je sa poluintenzivnim sistemom, koji i predstavqa najekonomi~niji oblik proizvodwe {arana. Gajena konzumna riba se hrani jednom dnevno, najboqe oko 9 ~asova ujutru (kako bi imala dovoqno vremena da koristi prirodnu hranu, i u vreme kada Slika 46. Povla~ewe mre`e prilikom izlova je odgovaraju}i sadr`aj kiribe na „velikoj” vodi (Foto Z. Markovi}) seonika ~ime se omogu}ava 61
boqe iskori{}avawe hrane). Hrawewe se obavqa na mestima ozna~enim ko~i}ima ili plovcima (hranidbenim mestima, hranidbenim linijama ili hranili{tima). Postavqaju se na ~vrstom tlu, bez muqa i vodene vegetacije, daqe od nasipa. Po`eqno je da ih ima {to vi{e i da su pravilno raspore|eni (kako bi svi gajeni primerci riba mogli do}i do hrane). Na mawim odgajivali{tima mogu}e je postavqawe automatskih hranilica ili organizovati hrawewe u dva navrata (oko 9 i oko 14-15 ~asova). Za dobijawe kilograma {arana koli~ina dodatne hrane u poluintenzivnom sistemu ne bi trebalo da bude ve}a od 3,5 kg. Tokom proizvodwe stalno se prate prirast gajene Slika 47. Izlov konzumne ribe ribe, intenzitet uzimawa (Foto Z. Markovi}) hrane, kondiciono i zdravstveno stawe riba. Procena prirasta se obavqa na osnovu analize riba iz kontrolnog ribolova koji se sprovodi na svakih 10-15 dana. Uzorak ribe (oko 100 jedinki) se uzima (lovi) na hranili{tima. Dobijeni podaci o te`ini, mno`ewem sa brojem jedinki u nasadu i procenom broja uginulih jedinki, daju podatke o koli~ini ribe u ribwa~kom objektu, koji zajedno sa podacima o fizi~kim, hemijskim i biolo{kim karakteristikama vode predstavqaju osnovu za odre|ivawe sastava i koli~ine dodatne hrane, kao i eventualnu primenu agrotehSlika 48. Konzumni {aran na sortirnom stolu ni~kih mera u narednom (Foto Z. Markovi}) periodu. 62
Redovni kontrolni, kao i letwi izlov se obavqa na „velikoj” vodi. Kontrolni ribolov se obavqa mre`om sa~maricom, a letwi izlov mre`om alovom „na hranu”, tako {to se hrana razbaca na odre|enom delu odgajivali{ta, a nakon sat vremena kada se skupi dovoqno ribe mre`a razvu~e, okru`i oko hranili{ta i povla~i prema nasipu. Sezona gajewa riba se zavr{ava u jesen (krajem oktobra) kada po~iwe izlov. Izlov se obavqa u izlovnoj (ribolovnoj) jami ispred ispusta vode ili pak u novije vreme na nekim ribwacima u odvodno izlovnom kanalu. Izlov po~iwe ispu{tawem vode, ~ime se sa vodom prema ispustu, odnosno izlovnoj jami, povla~i i riba. Ovo, instiktom uslovqeno, povla~ewe ribe sa vodom potpoma`e se povla~ewem mre`e kroz kanal. Po{to se deo po deo ribe izlovqava, nivo vode se spu{ta tako da se preostala riba svodi na sve mawi prostor. Na mestima gde je koncentrisana velika koli~ina ribe potrebno je obezbediti dovod sve`e vode. Riba okru`ena mre`om, svedena na mali prostor se zahvata meredovom, a potom ru~no ili elevatorima prebacuje do sortirnog stola. Na sortirnom stolu se razvrstava po vrstama (ako je ribwak nasa|en u polikulturi) i uzrasnim klasama (prema masi), stavqa u kible, meri i transportuje do zimovnika (ili ukoliko se radi o ribqoj mla|i u druge objekte planirane za sme{taj ribe) ili bazena (hidrobione) kojima se prevozi do kupca. Riba se meri u kiblama (metalnim perforiranim posudama) bez vode.
2.12.8. Skladi{tewe ribe u zimovnicima Nakon izlova, konzumna riba se skladi{ti u zimovnicima do otpremawa na tr`i{te. Priprema i odr`avawe zimovnika tokom boravka ribe u wima je ista kao i prilikom prezimqavawa mla|i, ali se razlikuje po gustini riba stavqenih na prezimqavawe. Zimovnici se nastawuju sa 5-30 kg konzumne ribe/m2, zavisno od temperature vode, mogu}nosti osve`avawa i du`ine planiranog boravka konzumne ribe u zimovnicima. Konzumna riba se skladi{ti u zimovnike prema klasama, kako se ne bi bespotrebno tokom zime maltreSlika 49. Postavqena barka mre`a (Foto Z. Markovi}) tirala naknadnim klasirawem. Odgajiva~i treba da imaju na umu da je rezultat celog jedogodi{weg rada sme{ten u zimovnike, kao i da riba mo`e izdr`ati mnogo, ali ne i sve. Izlov ribe iz zimovnika se obavqa nakon delimi~nog ispu{tawa vode. Ukoliko ribwak ne raspola`e sa dovoqnim brojem zimovnika, riba se mo`e smestiti i u barka mre`e u samom ribwa~kom objektu ili u odvodno–izlovni kanal uz obavezno obezbe|ivawe osve`avawa vode. 63
2.12.9. Ishrana gajenih riba [aran je sva{tojed. U prirodi se hrani faunom dna, zooplanktonom, semewem vodenih biqaka, mladim izdancima vodenih biqaka, kao i drugom hranom biqnog i `ivotiwskog porekla. U ribwacima konzumira i ugqenohidratnu hranu (zrnastu, prekrupqenu ili samlevenu) i peletiranu hranu. 2.12.9.1. Zna~aj prirodne hrane u poluintenzivnom sistemu gajewa {arana [aran tokom gajewa u ribwacima sa poluintenzivnim sistemom koristi prirodnu i dodatnu hranu. Prirodnu hranu po~iwe intenzivno koristiti ve} kod temperature vode od 5-6oC. Postoje razli~iti podaci o u~e{}u prirodne u ukupnoj koli~ini unete hrane. Prema ve}ini stru~waka najboqi koeficijent konverzije se posti`e odnosom prirodne i dodatne hrane 50:50, ili 30:70. Po~etkom sezone gajewa zooplankton ~ini 60% prirodne hrane, a fauna dna 40%, da bi se pri kraju sezone taj odnos mewao u korist faune dna ukoliko fauna dna nije iscrpqena kada riba opet prelazi na zooplankton. Prirodna hrana po svom aminokiselinskom sastavu, po sadr`aju vitamina i minerala predstavqa najva`niju komponentu za izgradwu {aranskog organizma. [aran ne}e u dovoqnoj meri konzumirati dodatnu hranu, ili je pak ne}e u dovoqnoj meri iskoristiti, ako u ribwaku nema dovoqno prirodne hrane. Nedostatak prirodne hrane uslovqava nedostatak vitamina, minerala i esencijalnih amino kiselina {to dovodi do smawewa otpornosti i kondicije riba, pa i do u~estalih bolesti. Prirodna hrana je faktor koji odre|uje nivo produkcije riba u poluintenzivnom sistemu gajewa. Bez adekvatne prirodne ishrane nema ni dobre proizvodwe, ali ni dobrog kvaliteta ribqeg mesa. 2.12.9.2. Dodatno prihrawivawe u poluintenzivnoj proizvodwi {arana Pored prirodne hrane za uspe{nu realizaciju proizvodwe neophodno je posebnu pa`wu posvetiti kvalitetu, koli~ini i dinamici prihrawivawa dodatnom hranom. Dodatnom ugqeno- hidratnom hranom se zadovoqavaju energetske potrebe organizma. @itarice obezbe|uju i mawi deo proteina, mineralnih materija i vitamina, kao {to i prirodna hrana doprinosi zadovoqewu odre|ene koli~ine energetskih potreba {arana. U periodima nedovoqne koli~ine proteina iz prirodne hrane u dodatno prihrawivawe se uvode i jeftinija proteinska hraniva biqnog porekla (termi~ki obra|ena soja, sto~ni gra{ak....) ~ime se posti`e boqi prirast. Prihrawivawe dvogodi{we mla|i i konzuma na ribwacima u Srbiji se uglavnom obavqa po ustaqenim procentima hrane (u aprilu 0,5%, maju 1,0-1,5%, junu 2,0-2,5%, julu 2,5-4%, avgustu 3,0-4%, septembru 2,5-1,0% i oktobru 1,5-1%) u odnosu na ihtiomasu ne po{tuju}i specifi~nost svakog ribwa~kog objekta. U pogledu sastava uglavnom je to p{enica ili (i) je~am u periodu do druge polovine avgusta, nakon ~ega se uvodi kukuruz 64
do kraja sezone gajewa. Koeficijent konverzije koji se posti`e naj~e{}e se kre}e od 2,5, pa i do preko 6 kg. Nepravilno prihrawivawe ne samo da nije ekonomi~no u pogledu pove}awa tro{kova proizvodwe ve} nepovoqno deluje na gajenu ribu. Delovawe mo`e biti izra`eno indirektno preko pogor{avawa ribwa~ke sredine (pove}awa koli~ine organske materije u vodi, nedostatka kiseonika, pove}awa sadr`aja amonijaka....), ali i direktno, smawewem otpornosti prema bolestima, pa ~ak i pospe{ivawem nekih bolesti (nekroza {krga, upala ribqeg mehura, viremije {arana, bogiwe {arana...). Kona~no nepravilno prihrawivawe uslovqava slabiji prirast, samim tim mawe prinose, kao i lo{ kvalitet ribqeg mesa. U na{im uslovima mla| se tokom zime uglavnom ne prihrawuje, tako da na temperaturama preko 4oC dolazi do nefiziolo{kog gladovawa {to uslovqava smawewe otpornosti prema bolestima. Stoga se preporu~uje da se {aranska mla| po~ne prihrawivati nekoliko nedeqa pre kraja zime, odnosno u rano prole}e, kada temperatura vode dosegne 5-6oC. Koli~inu dnevnog obroka dodatne hrane odre|uju fizi~ke i hemijske osobine vode; kvantitativni (veli~ina i biomasa) i kvalitativni sastav zooplanktona; kvantitativni i kvalitativni sastav faune dna i masa riba. Razli~ita su mi{qewa o koli~ini dodatne hrane koju treba davati ribi na po~etku sezone (april–po~etak juna). Iskustva i realizovana istra`ivawa autora ovog teksta ukazuju na ~iwenicu da je u prole}nom periodu u ribwa~kom objektu koli~ina prirodne hrane (zooplanktona i faune dna) znatno iznad potrebe gajene ribe. Samim tim mo`e se postaviti pitawe za{to bi se u ribwak unosila mawe vredna dodatna hrana ako one vi{e vredne (prirodne) ima u izobiqu. Prirodna hrana }e zbog svoje hranqive vrednosti svakako biti znatno potrebnija iscprqenoj i izgladneloj ribi posle zimskog mirovawa. Pomo}i }e gajenoj ribi da oja~a svoj imuni sistem zahvaquju}i unetim vitaminima i mineralima, kao i celokupan organizam, zahvaquju}i bogatstvu proteina. Ukoliko se pak u tom periodu u ribwak unosi ve}a koli~ine dodatne hrane smawuje se zainteresovanost (riba se ulewi, kretaju}i se uglavnom oko hranili{ta) za prirodnom hranom. Ipak u ovom periodu potrebno je polagano navikavati ribu na dodatno prihrawivawe, ali sa u~e{}em dodatne hrane od svega 0,1-0,5% od ihtiomase ribe. Pored navikavawa gajene ribe na dodatnu hranu ovakvo prihrawivawa je potrebno radi eventualne potrebe za davawem lekova preko hrane. Sa smawewem koli~ine prirodne hrane i povi{avawem temperatura potrebno je koli~inu dodatne hrane postepeno pove}avati. U opsegu optimalnih temperatura 20-26oC, u periodu jun-avgust koli~inu dodatne hrane treba postepeno pove}avati od 1 ka 5% (kod dvogodi{we mla|i i konzuma do 4%). Od po~etka septembra ka kraju sezone gajewa treba postepeno smawivati koli~inu dodatne hrane pre svega u zavisnosti od termi~kog re`ima vode. Ukoliko se voda zagreje vi{e od 28oC, hranu postepeno smawivati do 40% u odnosu na prethodni nivo. Pri naglom padu temperatura, zbog 65
temperaturnog {oka, kao i promena abioti~kih ~inilaca sredine riba, treba smawiti koli~inu unete hrane do 50%, pa ~ak za kratko vreme (dan–dva) prekinuti prihrawivawe. Za dobar prirast kao i dobre prinose veoma je va`an sastav dodatne hrane. Najboqi rezultati se posti`u (u poluintenzivnom sistemu) ako se od samog po~etka prihrawivawa koristi kombinacija vi{e `itarica (npr. p{enica, je~am i kukuruz), ~ime se poboq{ava wihovo iskori{}avawe. U periodu smawewa prirodne hrane potrebno je ve} ustaqenoj sme{i dodati i neko proteinsko hranivo (termi~ki obra|enu soju, sto~ni gra{ak itd.) biqnog porekla sa u~e{}em u ukupnoj koli~ini 10-50%. U slu~aju da se hrana mewa, usled nemogu}nosti wene nabavke, potrebno je napraviti blagi prelaz ka novoj hrani, kako bi se riba postepeno navikla. Pored sastava veoma je va`an i kvalitet hraniva. Riba se ne sme prihrawivati, bu|avim, uskislim, zapra{enim i hranivima lo{eg kvaliteta. Ni`a cena na tr`i{tu ovih hraniva ne zna~i dobar finansijski efekat na kraju sezone gajewa. 2.12.9.3. Mogu}nosti nabavke hrane Za ishranu gajene jednomese~ne mla|i {arana mogu se koristiti starteri nameweni za {aransku ili pak za pastrmsku mla|, odnosno takva hrana nabaviti od uvoznika ribqe hrane raznih svetskih proizvo|a~a. Hrana za gajewe jednomese~ne mla|i se mo`e i napraviti od komponenti koje su date u poglavqu „Gajewe jednomese~ne mla|i”, kupovinom navedenih komponenti na doma}em tr`i{tu (od proizvo|a~a bra{na i uvoznika ribqeg bra{na). Peletirana hrana sa razli~itim procentom proteina za gajewe {aranske mla|i, mo`e se nabaviti kod doma}ih proizvo|a~a sto~ne hrane ili iz uvoza. Ugqeno-hidratna hraniva (p{enica, je~am, kukuruz…), kao i biqna proteinska hraniva (soja, sto~ni gra{ak…) se mogu nabaviti od privatnih proizvo|a~a, zadruga, poqoprivrednih i trgovinskih preduze}a. 2.12.9.4. Uskladi{tewe i ~uvawe hrane Uskladi{tewe i ~uvawe hrane je veoma va`no. Nabavqena peletirana hrana mora biti sve`a, sa {to skorijim datumom proizvodwe (ispisanim na deklaraciji). Upotreba hrane je dozvoqena samo u predvi|enom vremenskom trajawu ispisanom na deklaraciji. Hrana upakovana u papirne vre}e se prilikom skladi{tewa ne sme direktno staviti na pod kako ne bi privla~ila vlagu, ve} na da{~ice ili pelete u provetrenoj prostoriji. Skladi{tewe nabavqenih `itarica (p{enice, je~ma, kukuruza, sto~nog gra{ka, soje…) obavqa se u prostorijama - magacinima za hranu. Prilikom skladi{tewa ve}e koli~ine hrane napraviti takvu organizaciju da se do svih vrsta hraniva mo`e lako do}i (ne sme se jedna hrana zatrpavati drugom). Skladi{tewe se nikako ne sme obavqati napoqu, kako hrana ne bi pokisla i usled vlage ubrzo pobu|ala. 66
2.12.10. Primena agrotehni~kih i drugih mera U ciqu postizawa {to ve}ih prinosa potrebno je podsetiti na dinamiku poslova na ribwaku: - Nakon ispusta vode obezbediti oce|ivawe i isu{ivawe dna ribwaka, kako bi tokom zimskih meseci bila omogu}ena aeracija, mineralizacija i dezinfekcija dna. Na ovaj na~in smawuje se aciditet (kiselost) i poboq{ava struktura dna ribwaka. - Zaostalu ribu po depresijama izoloviti, a depresije i kanale sa vodom dobro zakre~iti kako bi se uni{tila zaostala riba i potencijalni izaziva~a bolesti i paraziti. - Sasu{ene stabqike makrofita u ribwa~kom objektu (sem onih u za{titnom pojasu) spaliti, kako bi se ubrzala wihova mineralizacija. - Popraviti nasipe i obaviti izmuqavawe drena`nih i izlovnih kanala. - Po potrebi obaviti dezinfekciju tla zakre~avawem. - Tokom zimskog perioda obaviti |ubrewe sgorelim stajskim |ubrivom, a nakon toga u toplijim danima obaviti plitko orawe isu{ene podloge (mo`e i prethodno orawe, a potom |ubrewe). - Blagovremeno (u februaru-martu) startovati sa puwewem ribwaka vodom odgovaraju}eg kvaliteta (II klase). - Nasaditi ribwak u optimalnom periodu (mart-april), sa kvalitetnom mla|i odgovaraju}e strukture i gustine zavisno od produktivnosti ribwaka. - Obavqati stalno pra}ewe abioti~kih i bioti~kih ~inioca sredine, prirasta i zdravstvenog stawa riba, ~ime }e se obezbediti polazne informacije za optimalni nasad, odre|ivawe koli~ine i sastava dodatne hrane, primenu agrotehni~kih mera, kao i za preduzimawe blagovremene preventive i le~ewa gajene ribe. - Obavqati blagovremeno prihrawivawe riba sa dobro izbalansiranim sastavom i koli~inom kvalitetne dodatne hrane. - Na temequ rezultata analiza faktora sredine primeniti potrebne agrotehni~ke mere. - Sprovoditi mere sanitarne i zdravstvene za{tite - Na kraju sezone gajewa blagovremeno startovati sa ispustom vode radi lak{eg izlova. - Obaviti izlov. - Ispustiti vodu iz ribwaka. Agrotehni~ka mera |ubrewe ribwaka se sprovodi u ciqu pove}awa produkcije ribwaka. Primenom |ubrewa podsti~e se primarna produkcija, a ova pospe{uje sekundarnu produkciju, {to kona~no rezultuje u vi{im prinosima ribe, mawem koeficijentu konverzije, a time i uspe{noj ekonomi~noj proizvodwi. Pre |ubrewa ribwaka kada je u procesu proizvodwe, neophodno je dobro sagledati kvalitet vode (abioti~ke i bioti~ke ~inioce sredine) i tek na temequ dobijenih podataka odrediti kvalitet, dinamiku i koli~inu |ubriva. Samo tako ne}e izostati pozitivni rezultati koji se od |ubrewa o~ekuju. \ubrewem se posebno dobri rezultati 67
porasta prinosa posti`u na novosagra|enim ribwacima u ~ijem se tlu nisu akumulirale rezerve mineralnih soli, dok }e u~inak biti mawi ili ~ak izostati na ribwacima koji se dugi niz godina |ubre. Delovawe |ubriva zavisi i od kvaliteta dovodne vode i bi}e ve}e, ako je voda siroma{nija mineralnim materijama. Dovodna voda iz brojnih nizijskih teku}ica je eutrofna do hipereutrofna, sa pove}anim sadr`ajem fosfora, pa |ubrewe nije ni potrebno ili se primewuje samo azotno |ubrewe, ako je nepovoqan odnos azota i fosfora. Nekontrolisano |ubrewe mo`e usloviti smawewe, pa ~ak i potpuno onemogu}avawe delovawa unetog |ubriva, a mo`e se izazvati i pogor{awe kvaliteta vode (posebno u letwem periodu), pa ~ak i ugroziti gajena riba. Posebnu pa`wu posvetiti ~iwenici da se |ubrewe ne obavqa u periodu kada ima indicija da mo`e do}i do razvoja „vodenog cveta” ili kada je mali sadr`aj kiseonika. Pri upotrebi ove agrotehni~ke mere potrebno je obratiti pa`wu na vrstu |ubriva, a {to }e u velikoj meri odrediti i tip ribwaka odnosno hemizam vode, kao i struktura zooplanktona i faune dna. ^esto se na ribwacima sa poluintenzivnom proizvodwom primewuje agrotehni~ka mera zakre~avawa, nekada i bez potrebe, nasumice bez prethodno obavqene potrebne hemijske i biolo{ke analize vode. Umesto da se potpomogne prirast ribe, na~ini se suprotno. Uni{ti se razvijeni fito i zooplankton, pove}a koeficijent konverzije, a i napravi nepotreban posao i izdatak za nabavku kre~a. Kre~ewe se obavqa radi dezinfekcije ribwaka, za uni{tavawe ribe kao i drugih hidrobionata u zaostalim depresijama, u slu~aju razvoja „vodenog cveta”, visokih koncentracija brzo razgradqivih organskih materija, za potrebe pove}awa tvrdo}e vode i povi{ewa pH kao i za potrebe sanirawa nekih oboqewa riba. Primena agrotehni~ke mere zakre~avawa mora biti bazirana na podacima hemijskih, biolo{kih i analizama zdravstvenog stawa riba. Koli~ina i dinamika zakre~avawa zavisna je od konkretnih potreba. Zakre~avawe ribwaka na suvom radi dezinfekcije i zakre~avawe radi uni{tavawa zaostale ribe u depresijama obavqa se velikim koli~inama kre~a (do 2, pa i vi{e tona po hektaru) u jednom navratu, dok se zakre~avawe ribwaka pod vodom sa nasa|enom ribom obavqa sa znatno mawim koli~inama i porciono 50-300 kg/ha (naj~e{}e 50-150 kg/ha po danu). Za dezinfekciju kada je ribwak isu{en najefikasniji je nega{eni kre~, ali je nezgodan za upotrebu zbog afiniteta ka vodi sa kojom burno reaguje stvaraju}i visoke temperature. U tome i jeste efikasnost ovog dezinfekcionog sredstva. Me|utim radi lak{e manipulacije, u ribwa~arstvu se naj~e{}e koristi ga{eni (hidratisani, hidratizirani) kre~ u prahu koji se nabavqa u vre}ama 30-50 kg. Za dezinfekciju u ribwa~arstvu se veoma uspe{no koristi hlorni kre~ (sa 25% aktivnog hlora). Za uni{tavawe divqe ribe posle izlova ribwaka koristi se hlorni kre~ u rastvori od 5 mg/l, a za spre~avawe nekroze (trule`i) {krga preko leta koristi se u rastvori 1-3 mg/m3 u toku 2-3 dana. Hlorni kre~ se, tako|e, koristi i za dezinfekciju ribarskih alata, sudova za transport i dr. 68
Jedna od veoma va`nih zootehni~kih mera za uspe{nu proizvodwu je adekvatan nasad riba. Prirodni potencijal ribwaka kao i `eqeni ciq proizvodwe treba uzeti kao polaznu osnovu za odre|ivawe gustine i strukture nasada. Nasad ve}i od optimuma uslovqava pogor{avawe uslova sredine, smawen prinos, ve}i koeficijent konverzije, a samim tim i Slika 50. Nasa|ivawe jednogodi{we mla|i (Foto Z. Markovi}) pove}ane tro{kove proizvodwe. Imaju}i u vidu ~iwenicu da polikultura omogu}ava maksimalno iskori{}avawe prirodnog potencijala, ~ime se posti`u boqi prinosi i ekonomi~nija proizvodwa, kao i stabilniji ribwa~ki ekosistem, treba joj dati prioritet u odnosu na monokulturu. Tako|e, me{ani nasad (sa razli~itim uzrasnim kategorijama riba) obezbe|uje boqe iskori{}avawe raspolo`ive prirodne hrane, a time i mawi koeficijent konverzije i boqe prinose.
2.13. Potrebna oprema i mehanizacija za {aranske ribwake Oprema koja }e biti potrebna za pojedine operacije u procesu gajewe riba zavisi pre svega od veli~ine ribwaka, kao i od tipa proizvodwe. Nabavka opreme za male ribwake predstavqa veliki izdatak, tako da je neophodno nabaviti samo ono bez ~ega se ne mogu realizovati najeleme-
Slika 51. Povla~ewe mre`e - alova (Foto Z. Markovi})
69
tarniji poslovi u proizvodwi (mre`e, kible, lopate, kolica, kantar…), dok bi ve}i ribwaci trebalo da raspola`u sa svom potrebnom opremom. Uslovno je mo`emo podeliti na: laboratorijsku i terensku opremu; ribarske mre`aste alate; mehanizaciju, alate i ure|aje za odr`avawe Slika 52. Mre`a ~erenac (Foto Z. Markovi}) ribwaka; i ostalu opremu. Laboratorijska i terenska oprema slu`i za potrebna ispitivawa kvaliteta vode (fizi~kih, hemijskih i biolo{kih karakteristika) i osnovne preglede zdravstvenog stawa ribe na ribwaku. Od opreme kao najpotrebnije treba pomenuti: mikroskop, prenosni mera~ kiseonika i pH, digitalni Slika 53. ^amac za automatsko ispu{tawe hraniva i |ubriva (Hristi}, \., Buwevac. I., 1991) termometar, komplet za merewe amonijaka, analiti~ku digitalnu vagu, komplet za disekciju riba, ribwa~ki bager za uzimawe uzoraka faune dna, planktonsku mre`u, radni laboratorijski sto, potrebna staklarija (bo~ice, epruvete, petri {oqe, predmetna i pokrovna stakla...) i dr. Ribarski mre`asti alati slu`e za izlov ribe. Veli~ina i tip mre`e zavise od oblika proizvodwe, odnosno pre svega od veli~ine ribe koja se gaji. Pomenimo najva`nije: alov (razli~itih dimenzija, okaca, debqine konca i dr), sa~mara, ~erenac, meredov (sakovi) barka mre`a i dr. Funkcionisawe toplovodnih ribwaka ne mo`e se ni zamisliti bez kori{}ewa mehanizacije, alata i ure|aja za odr`avawe ribwaka. Mawi ribwaci uglavnom ne poseduju ve}i deo ovih ure|aja, ve} ih po potrebi iznajmquju, dok je ve}ina ure|aja prisutna na ve}im ribwacima. Namenski se mogu podeliti na ure|aje za odr`avawe ribSlika 54. Merewe ribe u kibli (Foto Z. Markovi}) wa~kih objekata (bageri, bageri–re70
Slika 55. Bazeni za transport ribe, sortirni sto, mre`a i kantar (Foto Z. Markovi})
fuleri, buldozeri, je`evi, kosilice nasipa…), za kultivaciju dna ribwaka (traktori, kultivatori, tawira~e, plugovi, freze…), za hrawewe riba (silosi za dr`awe hraniva, pneumatik za utovar i istovar dodatnih hraniva, plovni objekti-~amci za prenos hrane i automatsko ispu{tawe hraniva, automatske i poluautomatske hranilice…), za |ubrewe i zakre~avawe ribwaka (elevatori koji slu`e i za ostale namene, ~amci koji slu`e i za automatsko ispu{tawe hraniva, cisterne sa automatskim rasprskiva~ima…), za suzbijawe vi{ih i ni`ih vodenih biqaka (ure|aji za ko{ewe ribwa~kih povr{ina i izvla~ewe u priobaqe poko{enih biqaka), za poboq{avawe kvaliteta vode i odr`avawe zimovnika tokom formirawa ledenog pokriva~a (aeratori, razne vrste sekira, testera…), za za{titu od {teto~ina (top za pla{ewe ptica, zvu~ni ure|aji za pla{ewe ptica, zamke za vodene sisare…) itd. Pod ostalom opremom podrazumevamo opremu koja ne pripada nijednoj od nabrojanih grupa, ili pak ima vi{e funkcija na ribwaku, pa se zbog zna~aja pomiwu u vi{e grupa. U ribwa~arstvu se koriste i mnogobrojni alati specifi~ni za ovu granu proizvodwe: bazeni za transport ribe, kible, boce za kiseonik sa manometrom, rasprskiva~i kiseonika, elevatori, pumpe za vodu, sortirni stolovi, levci za istovar ribe, elektroagregat, motori za ~amce, vage i kantari za merewe riba, razni sitni alati (nosila za matice, lopate, kose, postoqa za kantare, razne vrste posuda…) itd.
71
2.14. Mogu}nosti integralne proizvodwe toplovodnih vrsta riba sa drugim oblicima proizvodwe Proizvo|a~i na toplovodnim ribwacima se uglavnom zadovoqavaju ostvarenim profitom realizovanim u proizvodwi ne razmi{qaju}i da ribwak nudi niz drugih mogu}nosti koje mogu znatno pove}ati prihode od raspolo`ivog prostora. Veliki je broj takvih varijanti integralnog gajewa toplovodnih riba sa gajewem drugih vodenih i kopnenih organizama. Za detaqno upoznavawe bi trebalo daleko vi{e prostora, ali pomenimo bar najva`nije. Proizvodwa vodenih beski~mewaka: - Proizvodwa zooplanktonskih organizama (pre svega vrsta roda Daphnia) u ribwa~kim objektima za gajewe kozumnog {arana i gajewe {aranske mla|i. - Proizvodwa branhiopodnih rakova (koji se u pojedinim mawim objektima na ribwacima razvijaju u ogromnoj brojnosti, a ~ije se meso mo`e iskoristiti za pravqawe kvalitetnog mesnog bra{na). - Proizvodwa {koqki ~ije se qu{ture mogu iskoristiti za proizvodwu sedefastih dugmadi, a meso za pravqewe kvalitetnog mesnog bra{na. Proizvodwa vodenih ki~mewaka i vodozemaca: - Polukontrolisani (na ribwacima koji poseduju Dubi{eva mrestili{ta) i kontrolisani mrest (na ribwacima koji poseduju ve{ta~ka mrestili{ta) i gajewe mla|i „divqih” vrsta riba za poribqavawe otvorenih voda. - Mrest i gajewe toplovodnih akvarijumskih i ukrasnih vrsta riba. - Gajewe `aba. Proizvodwa kopnenih ki~mewaka: - Gajewe pataka koje vodu ribwaka koriste kao mesto `ivqewa i kao izvor hrane (insekte, punoglavce itd.), a izlu~enim izmetima |ubre ribwak i time pospe{uju razvoj prirodne hrane gajenih riba. - Gajewe ovaca koje pasu po nasipima i time smawuju poslove oko odr`avawa nasipa, (svojim papcima nabijaju nasipe i ~ine ih tvr|im, mawe podlo`nim eroziji), a dobijeno |ubrivo od wih se koristi za |ubrewe ribwaka. - Gajewe sviwa koje bi delimi~no hranile ribqim korovom, a drugim delom nabavqenom zrnastom hranom. Wihovo |ubrivo se koristi za |ubrewe ribwaka. Prate}e delatnosti ribwaka: Pored razli~itih oblika integralne proizvodwe, na ribwacima se mo`e organizovati i sportski i rekreativni ribolov, kao i lov na vodene ptice (patke, liske itd.). Kod nas se toplovodne ribe uglavnom prodaju `ive u ribarnicama i kao takve vrlo ~esto nisu ba{ omiqene od strane savremenih doma}ica, 72
tako da bi se prozvodwa riba mogla upotpuniti sa preradom ribe na samim ribwacima (dimqewe, filetirawe, konzervirawe...). Pojedini oblici prerade (dimqewe, filetirawe, vakuumirawe…) ne zahtevaju velika finansijska ulagawa. Ujedno bi ovakvi proizvodi Slika 56. Gajewe pataka na {aranskom ribwaku postali dostupniji (Foto „Ribarstvo Baranda”) tr`i{tu budu}i da za wihov transport i plasman nisu neophodni bazeni za transport, kao ni specijalizovane prodavnice riba (ribarnice). Razli~itim oblicima integralne proizvodwe toplovodnih vrsta riba sa drugim oblicima proizvodwe ne samo da se maksimalno iskori{}avaju prirodni potencijali ribwaka, ve} se posti`e i maksimalna uposlenost radne snage na ribwaku, a samim tim i mogu}nost ve}ih zarada zaposlenih radnika.
2.15. Zdravstveno stawe, preventiva, le~ewe i naj~e{}e bolesti gajenog {arana Gajewe riba podrazumeva pove}awe broja riba na jedinici povr{ine na ra~un unete hrane i primewenih ihtiolo{kih i agrotehni~kih mera. Pove}awe brojnosti nasa|enih riba uslovqava pogor{awe kvaliteta vodene sredine u kojoj se ribe gaje (pove}awe prisustva produkata metabolizma, raspadawe neiskori{}ene hrane…). Tako se riba dovodi u stawe stresa ~ime se stvara pogodan ambijent za razvoj ve}eg broja bolesti. Stawe stresa mogu izazvati mnogi faktori (stresori), poput: pogor{awe kvaliteta vode (smawen sadr`aj kiseonika, povi{ena ili smawena vrednost pH vode, povi{ene koli~ine nejonizovanog amonijaka, povi{ena vrednost ugqen-dioksida, nagle promene temperature …), hrana lo{eg kvaliteta (hrana ~iji je rok upotrebe pro{ao, ubu|ale `itarice, `itarice tretirane prekomernom koli~inom za{titnih sredstava…), lo{e manipulacije sa ribom (maltretirawe ribe prilikom izlova, sortirawa, transporta i nasa|ivawa), pregusti nasad itd. Preventiva Kako bi se izbegle bolesti o svim uzro~nicima treba i te kako voditi ra~una. Osnova zdravstvene za{tite treba da je preventiva. Po~iwe se ve} u fazi izbora lokacije za podizawe ribwaka, mogu}nosti potpunog isu{ivawa vode iz ribwa~kih objekata, obezbe|ivawa adekvatnog kvaliteta vode za 73
snabdevawe ribwaka i spre~avawa ulaska {tetnih organizama u ribwa~ke objekte. U mere preventive spadaju: genetski izbor mati~nog jata, dobre konstitucije, kondicije i otpornosti na bolesti; sme{taj i gajewe mati~nog materijala u odvojenim objektima radi spre~avawa uno{ewa uzro~nika bolesti sa matica na potomstvo; dobra priprema objekata za nasad i primena adekvatnih agrotehni~kih mera tokom samog procesa gajewa; pravilan na~in gajewa larvi, mladunaca i konzumne ribe, sa optimalnim izborom gustine i sastava nasada;. pra}ewe i odr`avawe u optimalnim granicama fizi~kih, hemijskih i biolo{kih karakteristika vode; pravilna ishrana; pravilna manipulacija ribom, stalno pra}ewe zdravstvenog stawa riba… Le~ewe (terapija bolesti) Da bi zdravstvena za{tita bila dobra, neophodno je u ribwa~kim objektima za gajewe riba, predvideti mere za suzbijawe i iskorewivawe pojedinih bolesti. Efekti tih mera zavise od realizovane preventive. Jedna od osnovnih sanitarnih mera za spre~avawe i suzbijawe bolesti je dezinfekcija, a ciq joj je odstrawivawe, uni{tavawe i smawewe koli~ine mikroorganizama i parazita. Dezinfekcija obuhvata objekte za dr`awe riba, vodu, ribu i predmete koji se upotrebqavaju u ribwacima (~amci, mre`e, perforirane lopate za kontrolu pojedene hrane i dr.). Dezinfekcija predmeta koji se koriste u ribwa~arstvu se mo`e obaviti fizi~kim i hemijskim putem. Fizi~ka dezinfekcija podrazumeva mehani~ko ~i{}ewe, prawe, prosu{ivawe, osun~avawe i dr, hemijska kori{}ewewe razli~itih hemijskih sredstva (kre~, formalin, hlor, kuhiwska so, kalijum permanganat, bakar-sulfat, omnisan i dr.) za uni{tavawe bakterija, virusa, gqivica i mnogih parazita. Za spre~avawe bolesti i le~ewe ve} obolele ribe koriste se lekovi. Uglavnom se apliciraju na dva na~ina: dodavawem u peletiranu hranu ili putem kupki. Lekovi koji se daju putem hrane se u brikete ugra|uju u fabrikama sto~ne hrane. Koriste se protiv bakterijskih infekcija i crevnih parazita. Doze se odre|uju prema koli~ini hrane kojom se prihrawuje riba u objektima. Kupke mogu biti kratkotrajne i dugotrajne i upotrebqavaju se protiv bakterijskih oboqewa {krga i ko`e, i odstrawivawa parazita. Prilikom primene ovog oblika terapije osnovno je poznavati rastvor leka (koli~ina leka na odre|enu zapreminu vode). Za najve}i broj bolesti danas postoji dovoqan broj efikasnih lekova. Posebno za le~ewe bakterijskih bolesti. Uspeh u le~ewu posti`e se dobro odabranim lekom, pravilnom dozom i na~inom primene. Otuda uputstva o le~ewu riba treba tra`iti od kompetentnih stru~waka-veterinara specijalizovanih za bolesti riba. Naj~e{}e bolesti {arana Naj~e{}e bolesti {arana su: prole}na viremija {arana, bogiwe {arana, branhiomikoza (trule` {krga), eritrodermatitis {arana, zapaqewe ribqeg mehura, botriocefaloza, daktilogiroza, diplostomoza, liguloza, lerneoze, arguloze, ihtioftirijaza. 74
2.16. Tro{kovi izgradwe ribwaka i ekonomika proizvodwe Tro{kovi izgradwe ribwaka, kao i cene inputa u proizvodwi {arana i samog {arana vrlo su varijabilni i zavisni od niza faktora, tako da dati prikaz tro{kova izradwe ribwaka i ekonomike proizvodwe mogu poslu`iti budu}im investitorima samo kao orijentacioni. Za primer je uzet jedan polusistemni ribwak sa proizvodnom povr{inom od 10 hektara (sa tri ribwa~ka objekta), podignut na terenu (pa{waku) sa povoqnom konfiguracijom i 100 metara udaqenim vodozahvatom. Tro{kovi izgradwe Tabela 2. Predmer i predra~un tro{kova izgradwe i opremawa ribwaka Vrsta radova Kupovina zemqe Prate}a dokumentacija Pripremni radovi Zemqani radovi–iskop i formirawe nasipa ribwa~kih objekata i dovodnog kanala Zemqani radovi–iskop kanala Betonski sa monterskim radovima Nabavka osnovne opreme Izgadwa maweg monta`nog objekta Ukupno
Cena po jedinici mere u dinarima (evrima) 15.000 (250) 190.000(3 167) 33 000 (550)
Ukupna cena u dinarima (evrima, 1∈ = 60 din) 180 000 (3 000) 190.000 (3167) 33.000 (550)
25.000
95 (1,58)
2.375.000 (39.500)
4200
55 (0,92)
231. 000 (3.850)
pau{alno
450.000 (7.500)
450.000 (7.500)
pau{alno
450.000 (7.500)
450.000 (7.500)
pau{alno
600.000 (10.000)
600.000 (10.000)
Jedinica mere
Koli~ina
ha pau{alno pau{alno
12
3 m 3 m
4.509.000 (75.067)
Tro{kovi proizvodwe Tro{kovi su ra~unati za ribwak sa poluintenzivnom proizvodwom {arana gde bi se gajila jednogodi{wa mla| (u objektu povr{ine 2 hektara), dvogodi{wa mla| i konzumni {aran (u objektima po 4 hektara). Tehnologija gajewa odgovara tehnologiji datoj u tekstu. Tabela 3. Tro{kovi proizvodwe za jednu godinu Vrste tro{kova Nasadni materijal Mese~waci (pr. te`. 1 g) Jednogodi{wa mla| (60 g) Dvogodi{wa mla| (600 g) Hrana (30% kukuruz, 25% p{enica, 25% soja, i 20% je~am) Radna snaga Lekovi, veterinarska kontrola, stru~ne analize… \ubrivo organsko \ubrivo neorgansko Hidratisani kre~ Ostali tro{kovi Ukupni tro{kovi
Jedinica mere
Koli~ina
Cena u din. (evrima)
Ukupna cena u dinarima (evrima)
kg kg kg
80 1.200 2.400
396 (6,6) 264 (4,4) 178 (2,97)
31.680 (528) 316.800 (5 280) 427.200 (7 120)
kg
43.000
8,0 (0,13)
344.000 (5 733)
pau{alno
648.000 (10.800)
648.000 (10.800)
pau{alno
150.000 (2.500)
150.000 (2.500)
0,6 (0,01) 12,5 (0,21) 3.900 (65) 480.000 (8.000)
15.000 (250) 13.750 (229) 58.500 (975) 480.000 (8.000) 2.484.930 (41.415)
kg kg t pau{alno
25.000 1.100 15
Cene su va`e}e u vreme pisawa kwige (avgust 2002. godine) U tro{kove proizvodwe ribwaka nisu ukalkulisane obaveze na osnovu kredita (kamate) ukoliko investitor bazira izgadwu i proizvodwu na kreditnim aran`manima.
75
Vrednost proizvodwe Tabela 4. Vrednost proizvodwe
Konzumna riba Dvogodi{wa mla| Jednogodi{wa mla| Ukupna vrednost (prihodi)
Jedinica mere kg kg kg
Koli~ina 8 640 8 400 3 840
Cena u din. (evrima 132 (2,2) 178 (2,97) 264 (4,4)
Ukupna cena u dinarima (evrima) 1.140.480 (19.008) 1.495.200 (24.920) 1. 013.760 (16.896) 3.649.440 (60.824)
Vrednost proizvodwe je ra~unata uz kori{}ewe veleprodajnih prose~nih cena {arana.
Mogu}a dobit Mogu}a dobit je izra`ena za jednu godinu proizvodwe. Ukupni prihodi : 3.649.440 dinara (60.824 evra) Ukupni rashodi: 2.484.930 dinara (41 415 evra) Dobit: 1.208.260 dinara (19.409 evra) Ulo`ena srestva za izgradwu ribwaka se u ovom slu~aju mogu vratiti za 4 godine proizvodwe.
11000 BEOGRAD Terazije br.34 Tel. 361-9400 Fax. 011/685-045,
[email protected] www.rajbanka.co.yu SWIFT RAJBYUBG `.r. 908-27001-67
3. Gajewe hladnovodnih vrsta riba (kalifornijske pastrmke) u ribwacima 3.1. Karakteristike gajewa hladnovodnih vrsta riba Pored {aranskih, pastrmske vrste su najva`nije slatkovodne ribe. Familija Salmonidae–pastrmki obuhvata veliki broj vrsta, me|u kojima je ve}ina morskih (lososi). Naseqavaju hladne vode, pa ih s pravom nazivamo hladnovodnim vrstama riba. Po kvalitetu mesa i po slaboj razvijenosti kostiju spadaju u najplemenitije vrste riba. Gajewe pastrmskih vrsta riba mo`e se podeliti u dva glavna pravca: - gajewe mla|i „divqih” vrsta riba, radi poribqavawa otvorenih hladnovodnih teku}ih i staja}ih voda, - gajewe radi dobijawa konzumne ribe. Sa ciqem poribqavawa otvorenih voda danas se u svetu gaje sve salmonidne vrste (poto~na i jezerska pastrmka, poto~na i jezerska zlatov~ica, mladica, lipqan i dr.). Wihovo gajewe se realizuje do odre|ene veli~ine, a potom se odgajenom mla|i poribqavaju otvorene vode. Posledwih godina se proizvode i ove vrste za konzum. Na prostorima Srbije, gajewe mla|i salmonidnih vrsta za poribqavawe otvorenih voda je novijeg datuma. Svakako treba napomenuti i ~iwenicu da ovakva proizvodwa zahteva ve}e iskustvo i znawe, pa je odgajiva~ima - po~etnicima riba autori ove publikacije ne preporu~uju. Gajewe konzumne ribe u Srbiji uglavnom je orijentisano na proizvodwu kalifornijske pastrmke. Ova pastrmka se u odnosu na druge pastrmske vrste isti~e po tolerantnosti na temperaturna kolebawa, pogor{awe kvaliteta vode, kao i po tempu rasta. Usled mogu}nosti postizawa visokih prinosa, weno gajewe predstavqa veoma rentabilnu granu proizvodwe. Otuda je i interes proizvo|a~a najve}i upravo za gajewe ove pastrmske vrste.
77
3.2. Osnovne odlike kalifornijske (du`i~aste) pastrmke Oncorhynchus mykiss Wal. Kalifornijska pastrmka je jedna od najpoznatijih ribqih vrsta koja se gaji u hladnovodnim ribwacima. Poti~e iz voda sa severne obale Severne Amerike. U Evropu je prvi put uneta 1880. godine. Oblik tela joj je zbijen, vretenast, {to olak{ava odr`avawe u vodi i brzo plivawe, pa ~ak i skakawe preko pregrada i brana. Glava joj je sa jakim vilicama, puna o{trih, unazad savijenih zuba. Po glavi, le|ima, le|nom i masnom peraju rasute su brojne male crne pege, dok se du` sredweg dela tela (bo~ne linije) od glave do repnog peraja - pru`a pojas karakteristi~nih crveno-naranxastih pruga duginih boja (otuda ime du`i~asta pastrmka). Boje su naro~ito izra`ene u periodu polne zrelosti. Le|a su modrosiva. Bo~ni deo je svetliji, dok je trbuh srebrnasto sjajan. Celo telo prekriveno je sitnim krqu{tima. Mresti se u periodu od oktobra do marta (uglavnom decembar–januar), {to zavisi od temperature vode u kojoj `ivi. Polnu zrelost dosti`e sa navr{ene dve (mu`jaci), odnosno tri godine (`enke) `ivota. @enke daju Slika 57. Kalifornijska pastrmka 1.300-2.600 komada ikre (pre~nika 3,56,5 mm) po kilogramu telesne te`ine. Sistem organa za disawe je usled specifi~ne anatomske gra|e i relativno male respiracione povr{ine prilago|en vodenoj sredini bogatoj kiseonikom. Sistem organa za varewe je prilago|en iskori{}avawu `ivotiwske hrane. Kalifornijska pastrmka je grabqivica-meso`der. Prirodna hrana kalifornijske pastrmke su beski~mewaci (fauna dna, fauna no{ena vodom, nektonski i lete}i insekti) i mawi primerci riba. Veoma se brzo navikava na dodatnu hranu u ribwacima. Potreba kalifornijske pastrmke za proteinima je najve}a kod mladunaca, kada je i tempo rasta najbr`i, a zatim opada sa porastom telesne mase. Da bi postigla maksimalni rast mla| treba da konzumira hranu sa najmawe 50% proteina. Nakon 6-8 nedeqa `ivota potrebe za proteinima se smawuju najmawe na 40%, a jednogodi{wa riba smawuje zahteve najmawe na 35% proteina. Veoma je va`no da belan~evine u hrani sadr`e sve potrebne aminokiseline. Raste dosta brzo i konzumnu te`inu (250 grama) dosti`e sa 12-20 meseci starosti ({to zavisi od genetskog potencijala, na~ina ishrane, kvaliteta i koli~ine vode...).
3.3. Izbor lokacije za izgradwu pastrmskog ribwaka Izbor lokacije za izgradwu pastrmskog ribwaka, predstavqa prvi, ali i najva`niji korak budu}eg proizvo|a~a. Osnovni kriterijumi za izbor lokacije na kojoj se predvi|a izgradwa pastrmskog ribwaka: 78
- mogu}nost obezbe|ivawa dovoqne koli~ine vode adekvatnog kvaliteta, - postojawe odgovaraju}eg terena na kome se planira izgradwa. Za snabdevawe ribwaka najboqe je koristiti vodu kra{kih izvora (vrela). Osim vrela, mogu se koristiti i hladnovodni vodotoci (potoci i reke) koji imaju dovoqnu koli~inu vode odgovaraju}eg kvaliteta. Naj~e{}i problem kod vodosnabdevawa ribwaka sa otvorenog toka je mu}ewe vode. Voda za vodosnabdevawe ribwaka se Slika 58. Pripremqena lokacija za izgradwu pastrmskog ribwaka (Foto Z. Markovi}) mo`e obezbediti i iz visinskih akumulacija iz kojih se crpi sa odre|ene dubine gde temperaturni uslovi odgovaraju. Izvorska voda, sa stabilnom temperaturom se mo`e koristiti za snabdevawe svih objekata za proizvodwu ribe (ukqu~uju}i i inkubatore za inkubaciju ikre, odnosno bazene za gajewe mla|i do jednog meseca starosti), dok voda sa otvorenog toka, zbog niskih i nestabilnih temperatura nije adekvatnih karakteristika za direktno (bez termoregulacije napajawe inkubatora, odnosno za gajewa osetqivih uzrasnih kategorija mla|i, ve} samo za gajewe starijih uzrasnih kategorija mla|i i konzumne pastrmke. Postojawe odgovaraju}eg terena podrazumeva postojawe dovoqnog prostora (koji se mo`e privesti nameni) za izgradwu ribwaka. Planirana povr{ina mora se uspe{no za{tititi od visokih voda teku}ica iz kojih }e se ribwak snabdevati vodom. Pored navedena dva glavna uslova, treba pomenuti i zna~aj blizine tvrdog puta kojim se mo`e dopremati materijal za izgradwu ribwaka, kao i tokom proizvodwe transportovati riba i hrana. Od va`nosti je i blizina elektri~nog voda sa koga se mo`e dovesti struja na ribwak. Potreba za elektri~nom energijom se mo`e zadovoqiti i sopstvenom proizvodwom, postavqawem turbine mawe snage (sa prate}om opremom) na teku}icu iz koje se ribwak snabdeva vodom ili na dovodni kanal. Elektri~na energija nije neophodna za sam proces proizvodwe, ali je po`eqna za potrebe osvetqavawa ribwaka, pove}ani komfor radnika koji borave na ribwaku, postavqawe aeratora, kao i za eventualnu preradu ribe.
3.4. Kvalitet i koli~ina vode za vodosnabdevawe ribwaka Kvalitet i koli~ina vode od presudnog su zna~aja za uspe{nost proizvodwe gajenih pastrmskih riba. Kvalitet vode odre|en je nizom fizi~kih i hemijskih svojstava, koje je potrebno sagledati pre odluke o izgradwi ribwaka, kao i pratiti tokom samog procesa proizvodwe. Mawa odstupawa od optimalnih vrednosti 79
prilikom gajewa riba rezultuju smawewem proizvodwe, a ve}a mogu usloviti pojavu bolesti i uginu}a gajenih riba.
Slika 59. Vrelo sa koga se ribwak snabdeva vodom (Foto Z. Markovi})
Fizi~ke osobine vode Opseg temperaturne tolerancije kalifornijske pastrmke je 1-26oC. Optimalne temperature za gajewe su 12-17oC. Za gajewe mla|i potrebne su ne{to ni`e temperature (10-12oC), dok su za inkubaciju ikre i gajewe larvi optimalne vrednosti 8-10oC. Voda mora biti bistra. Pomut posle ki{e ne sme da bude du`i od 2-3 dana. Sadr`aj suspendovanih materija mora odgovarati vodi I klase kvaliteta. Hemijske osobine vode Voda iz prirodnih ekosistema predstavqa rastvor i suspenziju raznovrsnih ~vrstih, te~nih i gasovitih materija u razli~itim koli~inama. Rastvorenog kiseonika u vodi za vodosnabdevawe pastrmskog ribwaka treba da ima 7-11 mg/l. Najboqi rezultati se posti`u pri koncentraciji 9-11 mg/l, odnosno sa vrednostima blizu zasi}ewa vode kiseonikom. Vrednosti mawe od 5 mg/l su kriti~ne za gajenu pastrmku. Vrednosti koje gajena pastrmka toleri{e za HPK (hemijsku potro{wu kiseonika) su do 10 mg/l, a za BPK5 (biohemijska potro{wa kiseonika) do 5 mg/l. Dopu{tena koncentracija toksi~ne frakcije amonijaka (NH3) u vodama za gajewe pastrmki je 0,025 mg/l. 80
Dopu{tene koncentracije slobodnog ugqendioksida u vodama za gajewe pastrmki kre}u se do maksimalnih 20 mg/l. Optimalne vrednosti su do 4 mg/l. Gasova poput metana i sumporvodonika ni u malim koli~inama ne bi trebalo da bude u vodi za vodosnabdevawe ribwaka. Reakcija vode treba da je neutralna (pH=7) uz toleranciju 6,5-8,5. Veoma niske (ispod 4,8) i veoma visoke (iznad 9,2) vrednosti su smrtonosne za pastrmke. Te{kih metala, kao i svih drugih {tetnih materija (deterxenata, fenola i dr.) u vodi za vodosnabdevawe ribwaka ne bi trebalo da bude. Wihove koncentracije ne smeju pre}i predvi|ene vrednosti za prvu klasu kvaliteta. Potrebne koli~ine vode U intenzivnom gajewu pastrmki potrebno je obezbediti bar 50 izmena vode u toku 24 ~asa u svakom bazenu. Najboqi proizvodni rezultati se posti`u pri 72 izmene vode u toku 24 ~asa. Pove}awe i smawewe broja izmena u odnosu na optimalne vrednosti smawuju prinose po jedinici povr{ine, odnosno smawuju rentabilnost proizvodwe.
3.5. Istra`ni radovi koje je neophodno obaviti pre izgradwe ribwaka Pre nego {to u|e u investiciju neophodno je da budu}i odgajiva~ kalifornijske pastrmke obavi istra`ne radove (uradi studiju o ispuwenosti prirodnih uslova za izgradwu pastrmskog ribwaka). Na~iwene gre{ke nakon izgradwe nije mogu}e ispraviti, niti ulo`eni novac u proma{enu investiciju vratiti. Istra`ni radovi podrazumevaju: - sagledavawe mogu}nosti vodosnabdevawa, - izbor lokacije za podizawe ribwaka, - ispitivawa kvaliteta (fizi~kih, hemijskih i biolo{kih karakteristika) vode, - odre|ivawe koli~ine vode u vodotoku. Istra`ivawa kvaliteta vode mogu obaviti stru~waci hidrohemijskog i hidrobiolo{kog profila, odnosno ustanove registrovane za pru`awe ovakvih usluga. Odre|ivawe koli~ine vode (proticaja) mogu obaviti stru~waci razli~itih profila, kao i sam investitor. Proticaj se mo`e izmeriti kori{}ewem metoda plovka i to na slede}i na~in: najpre se izra~una povr{ina popre~nog preseka teku}ice na kojoj se vr{i merewe i izrazi u kvadratnim metrima. Npr. ako je reka {iroka 3 metra, sa prose~nom dubinom od 0,15 metara, povr{ina popre~nog preseka je 0,45 m2. Potom se odredi deonica toka od 100 metara (gde je to mogu}e), odnosno najmawe 10 metara, na kojoj se odredi brzina toka merewem brzine kretawa plovka. U teku}icu, nekoliko metara iznad deonice za merewe brzine (kako bi plovak dobio brzinu kretawa vode) se ubaci plovak (mo`e 81
i komad drveta, loptica, za~epqena plasti~na bo~ica i sl.) i kori{}ewem {toperice izmeri za koliko sekundi pre|e predvi|enu deonicu. Merewe se obavqa najmawe tri puta. Aritmeti~ka sredina tri merewa (pre|eni put u jedinici vremena) se umawi za 20% (sredwa brzina teku}ice obi~no je za 20% ni`a od kretawa povr{inskih slojeva, usled razli~ite brzine kretawa vodenih slojeva) i izrazi u m/sec. Dobijena vrednost se pomno`i sa povr{inom popre~nog preseka teku}ice. Npr. ako je u proseku od tri merewa plovak za 10 sekundi pre{ao put od 10 metara, dobijena brzina je 1 m/sek. Smawena za 20% brzina iznosi 0,8 m/sek. Pomno`eno sa 0,45 m2, koliko je izmerena povr{ina popre~nog preseka dobija se proticaj od 0,36 m3/sek, odnosno 360 l/sek. Istra`ivawa kvaliteta i koli~ine (proticaja) vode treba obaviti u periodu avgust–oktobar kada je vodostaj najni`i. Za ve}e izvore i teku}ice postoje stalna pra}ewa proticaja (a za ostale se obavqaju prora~uni) od strane Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda, (ovi podaci se dobijaju u mi{qewu Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda i takvi podaci su osnova za pravilno planirawe veli~ine ribwaka, a time i proizvodwe).
3.6. Kako se odlu~iti za veli~inu ribwaka Naj~e{}e gre{ke koje se ~ine prilikom podizawa pastrmskog ribwaka su izgradwa ribwaka prema `eqi, a ne prema prirodnim mogu}nostima (raspolo`ivoj koli~ini vode). To je uslovilo da je veliki broj pastrmskih ribwaka u Srbiji predimenzioniran, a samim tim posti`e i male prinose po jedinici povr{ine, odnosno takva proizvodwa postaje mawe profitabilna. Raspolo`ive koli~ine vode direktno odre|uje kapacitet, obim proizvodwe i povr{inu pastrmskog ribwaka. Ukoliko se raspola`e vi{egodi{wim podacima o koli~ini vode koja se mo`e koristiti (nakon obezbe|ivawa biolo{kog minimuma u nizvodnom delu toka, koji je sadr`an u Mi{qewu u postupku projektovawa ribwaka izdatog od strane Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda Republike Srbije) mo`e se pravilno odrediti veli~ina ribwaka. Na primer ako teku}ica iz koje je planirano snabdevawe vodom raspola`e proticajem u su{nom periodu godine od 0,36 m3 (360 l) u sekundi, a odre|eni biolo{ki minimum iznosi 0,060 m3/sek, na raspolagawu je 0,300 m3/sek. Ukupna raspolo`iva koli~ina vode za 24 ~asa je 25.920 m3. Navedenu koli~inu vode podeliti sa 72 (optimalan broj izmena u toku 24 ~asa) i dobija se povr{ina vodenog ogledala u kvadratnim metrima (sa prose~nom dubinom od 1 m) u prvoj bateriji bazena (360 m2). Ista voda se u proizvodwi konzumne ribe mo`e koristiti jo{ dva puta (u drugoj i tre}oj bateriji bazena), tako da povr{ina vodenog ogledala proizvodnih objekata, sa optimalnim brojem izmena u svakom bazenu, pastrmskog ribwaka mo`e biti 1.080 m2. Ova povr{ina eventualno maksimalno mo`e biti uve}ana za dodatnih 30%, (~ime se smawuje broj izmena na 50). Kona~no maksimalna povr{ina pastrmskog ribwaka (odnosno proizvodnog vodenog ogledala sa prose~nom dubinom od 1 m) za proizvodwu konzumne pastrmke mo`e biti 1 400 m2. 82
3.7. Dinamika radova pri izgradwi pastrmskih ribwaka Pre nego {to se krene sa izgradwom ribwaka neophodno je obaviti ~itav niz pripremnih radova. Dinamika radova pri izgradwi ribwaka je identi~na radovima pri izgradwi {aranskog ribwaka (poglavqe Dinamika radova i izgradwa {aranskih ribwaka).
3.8. Hidrogra|evinski i gra|evinski objekti na pastrmskim ribwacima Pastrmski ribwak se sastoje od slede}ih objekata: ure|aja za kaptirawa vode–vodozahvata (ako se voda dovodi sa vrela odnosno vodotoka) ili ure|aja za crpqewe vode (ako se voda dovodi iz visinske akumulacije), glavnih kao i ~itavog sistema dovodnih i odvodnih kanala, pred-
Slika 60. Veliki pastrmski ribwak (Foto Z. Markovi})
talo`nika, talo`nika i objekata za gajewe riba. Objekti za gajewe su: mrestili{te, bazeni za gajewe mla|i, bazeni za gajewe konzumne ribe, mati~waci i manipulativni bazeni. Ovakvi ribwaci na kojima je zaokru`ena proizvodwa od ikre do konzumne veli~ine nazivaju se punosistemni. Pored wih postoje i ribwaci na kojima se obavqa samo jedna faza gajewa (gajewe konzuma ili gajewe jedne uzrasne kategorije mla|i) i takvi se zovu specijalizovani ribwaci. Specijalizovani ribwaci raspola`u samo sa onim objektima koji su im potrebni za gajewe odre|ene uzrasne kategorije.
83
Vodozahvat Izgradwa vodozahvata podrazumeva izgradwu pregradnog zida (brane) na vrelu, odnosno vodotoku pomo}u koga se voda usmerava prema ribwaku. Vodozahvati mogu biti razli~iti. Naj~e{}i vodozahvat predstavqa izgradwa brane tipa „tirol”. Sastoji se od dva paralelna armirana betonska zida popreko postavqena u re~nom koritu. Dowi zid je ni`i. Izme|u zidova je betonski kanal sa padom prema ribwaku. Kanal je prekriven metalnom re{etkom, u`lebqenom u kruni betonskih zidova, koja omogu}ava da voda u slobodnom padu prebacuju ~vrste predmete (gran~ice, li{}e, kamewe i dr.) nizvodno, ~ime se prirodno obavqa ~i{}ewe brane. Na kraju „tirol” gra|evine, na mestu gde po~iwe dovodni kanal ugra|uje se volan {uber zatvara~ koji reguli{e koli~inu vode u dovodnom kanalu, kao i {aht za ~i{}ewe kanala. Dovodni kanali Glavni dovodni kanal dovodi vodu od vodozahvata do ribwa~kih objekata. Mo`e biti otvoren (zemqani, od armiranog betona, kanaleta itd..) ili zatvoren (betonske ili sinteti~ke cevi). Zbog dodatne aeracije boqi su otvoreni kanali. Ukoliko voda ne raspola`e sa dovoqno kiseonika (ako se radi o izvorskoj vodi), treba predvideti kaskade radi dodatne aeracije. U uslovima deficita kiseonika u dovodnoj vodi mogu se predvideti dva paralelna dovodna kanala, od kojih je jedan vi{i i ima bo~ne otvore kroz koje u mlazu voda ulazi u ni`i dovodni kanal i tako se oboga}uje kiseonikom. Propusna mo} dovodnog kanala treba da je ve}a od potreba ribwaka za dovodnom vodom. Pored glavnog dovodnog kanala postoji i ~itav sistem dovodnih Slika 61. Otvoreni dovodni kanala do svakog proizvodnog objekta kanal (Foto Z. Markovi}) na ribwaku. Predtalo`nik Pretalo`nik, lociran na kraju dovodnog kanala, ima ulogu da istalo`i neorganski materijal (pesak, {qunak i drugo). Povr{ina pretalo`nika zavisi od veli~ine ribwaka, kao i od dinamike i stepena mu}ewa vode. Filter Ukoliko se ribwak snabdeva vodom sa otvorenog toka koji je izlo`en pomutu vode, treba predvideti filter za pre~i{}avawe vode. Povr{ina i tip filtera zavisi od koli~ine dovodne vode, frekvencije i nivoa 84
zamu}enosti vode. Klasi~ni filteri su ispuweni {qunkom, {qunkom i peskom, a po potrebi i aktivnim ugqem. Ako se koriste klasi~ni filteri po`eqno je imati dva filtera kako bi se jedan koristio, a drugi ~istio. Odvodni kanali Odvodni kanal odvodi vodu iz proizvodnih ribwa~kih objekata do talo`nika. Ukoliko su proizvodni objekti postavqeni u dve ili tri baterije, jednom iskori{}ena voda se koristi u drugoj, odnosno tre}oj bateriji, dok odvodni kanal slu`i samo za prihvatawe vode u slu~ajevima potpunog pra`wewa pojedina~nih bazena, odnosno prilikom wihovog ~i{}ewa. Pored glavnog odvodnog kanala postoji i ~itav sistem odvodnih kanala koji prihvataju vodu iz svakog proizvodnog objekta na ribwaku. Na kraju druge, odnosno tre}e baterije (ako ribwak ima dve odnosno tri baterije bazena) odvodni kanal prikupqa sve vode sa ribwaka i odvodi ih ka talo`niku. Odvodni kanal mo`e biti otvoren ili zatvoren. Potrebno ga je projektovati tako da mo`e prihvatiti sve vode planirane za ispust. Talo`nik Talo`nik se nalazi na kraju pastrmskog ribwaka. U wega dospeva sva voda iz ribwaka. Uloga mu je da istalo`i ostatke hrane, izmet riba i ostale ne~isto}e. Vodeno ogledalo talo`nika mora biti ispod nivoa odvodnog kanala, kako bi se omogu}ilo pra`wewe ribwaka. Talo`nik mo`e biti zemqani ili od betona. Ispust vode iz talo`nika se reguli{e postavqawem ispusnog objekta–grlewaka. Talo`nik treba nasaditi ribama-~ista~ima koje se mogu iskoristiti za ishranu pastrmki, ali i qudi.
3.9. Proizvodni objekti na pastrmskim ribwacima Proizvodni ribwa~ki objekti sa razli~itim funkcijama povezani su u jednu celinu i slu`e za gajewe od ikre do konzumne ribe. Nakon propu{tawa kroz pretalo`nik i filter, voda se dovodnim kanalom usmerava ka proizvodnim objektima. Ukoliko je ribwak punosistemski, prvo se vodom snabdevaju mrestili{te, mladi~waci i mati~waci i na kraju bazeni za gajewe konzumne ribe. Pravilo je da se voda za napajawe mrestili{ta, mati~waka i mladi~waka koristi samo jednom, dok se za potrebe gajewa konzumne ribe voda mo`e koristiti dva pa i tri puta. Bazeni za gajewe mla|i i konzumne ribe mogu biti od razli~itih materijala (zemqe, zemqani bazeni oblo`eni folijom, betona, metala, plastike i dr.). Kod nas se uglavnom koriste betonski bazeni. Bazeni mogu biti pravougaoni i kru`ni. Kru`ni bazeni su zavisno od uzrastne kategorije riba razli~itog pre~nika i dubine, odnosno razli~ite zapremine. Kru`ni tok vode u ovim bazenima uslovqen je tangencijalnim dotokom vode pod pritiskom. Struja vode podsti~e ribu na stalnu pokretqivost i pravilno raspore|ivawe 85
u celoj zapremini bazena. Odvod je lociran centralno gde se kroz re{etku odstrawuju otpaci (nekonzumirana hrana i ekskrementi) ili bo~no. Kod nas se uglavnom koriste pravougaoni bazeni. Ovakvi bazeni treba da imaju slede}e standarde: - odnos {irine prema du`ini je 1:10-15, - dubina bazena: 0,6 -1,5 m (zavisno od uzrasne kategorije koja se gaji), dno bazena treba da je sa padom (0,1-0,5%) prema ispustu radi boqeg pra`wewa i ~i{}ewa, - visina zida bazena (mladi~waka, odgajivali{ta i mati~waka) treba da je 30 cm iznad vodenog ogledala, kako gajena riba ne bi iskakala iz bazena. Mati~waci Mati~waci su naj~e{}e ne{to ve}i objekti od ostalih (mada mogu biti i isti kao i objekti za gajewe konzumne ribe). Na ve}im pastrmskim ribwacima, obi~no se grade tri mati~waka, od kojih dva slu`e za matice koje se ve} koriste u reprodukciji, dok se u tre}em dr`e mlade matice. Mati~waci u punosistemnom ribwaku zauzimaju oko 3% ukupne povr{ine ribwaka. Ukoliko se radi o malom ribwaku matice se mogu dr`ati u jednom pravougaonoim bazenu, sa ugra|ena dva `leba za postavqawe re{etki, ~ime se bazen deli na tri dela, a {to je potrebno radi razdvajawa matica (mu`jaka, `enki i mladih) pred mrest. Dovod i odvod vode iz pravougaonih bazena treba da bude ~itavom {irinom bazena. Na kraju bazena treba postaviti re{etku, a iza re{etke ukle{tenu betonsku polupregradu. Na ovaj na~in Slika 62 . Postavqena re{etka na kraju bazena je omogu}eno podjednako (Foto Z. Markovi}) ispu{tawe svih slojeva vode u ribwaku. Na dnu zida, ka ispustu, pravi se odvod za prqavu vodu (kojim se voda ispu{ta pri potpunom pra`wewu ribwaka, odnosno prilikom ~i{}ewa bazena). Mrestili{te Mrestili{te je objekat u kome se dr`e zrele matice pre mresta, u kojima se obavqa izmre{}ivawe, inkubacija ikre, izvaqivawe ikre i gajewe mla|i do 1 (ili 3) meseca starosti. Izmre{}ivawe matica se mo`e obavqati u zajedni~koj prostoriji za inkubaciju ikre ili u posebnoj prostoriji, {to je znatno boqe iz higijenskih razloga. Mrestili{te mo`e biti sme{teno u istoj zgradi sa magacinskim prostorom i upravnom zgradom ili izdvojeno posebno ({to je boqe). Zgrada mrestili{ta mo`e biti izgra|ena od tvrdog materijala, ali mo`e biti i monta`nog tipa. 86
Povr{ina mrestili{ta zavisi od planiranog obima proizvodwe. Prozori zgrade mrestili{ta treba da su mali i okrenuti prema severu i da su snabdeveni roletnama. Deo mrestili{ta (ili posebna prostorija {to je mnogo boqe) gde se obavqa mrest i inkubacija ikre je do visine 1,5 metra, preSlika 63. Zgrada mrestili{ta vu~en cementnim mlekom (Foto Z. Markovi}) prekriven plo~icama i sl. radi lak{eg odr`avawa. Pod mrestili{ta je sa blagim nagibom prema slivniku radi lak{eg odstrawivawa vode. Najboqe je mrestili{te snabdevati vodom sa izvora (vrela) ~ija je temperatura stabilna. Dovedena voda do zgrade mrestili{ta se najpre uliva u mali rezervoar za smirewe (gde se elimini{u eventualni mehuri}i vazduha), a iz rezervoara (sme{tenog na zidu mrestili{ta) cevima (plasti~nim ili metalnim) dovodi i razvodi do svakog inkubatora. Postoje razli~iti tipovi inkubatora. Kod nas se naj~e{}e koriste inkubatori tipa Cuger i Vajs, razli~ite zapremine. Dovod vode do bazena gde se obavqa izvaqivawe ikre i gajewe mla|i do 1 meseca starosti je posebnom cevi. Broj bazena zavisi od obima proizvodwe. Dimenzije pravougaonih bazena su naj~e{}e 2,0-5,0 h 0,61,0 h 0,6 m. Zapremina kru`nih bazena je 1,5-4,0 m3. Dno bazena je izdignuto oko 40 cm, tako da je vrh bazena na visini od oko jedan metar (radi lak{eg rada sa gajenim larvama). U ovim bazenima gajewe traje jedan mesec (mo`e i do tri meseca), a obavqa se u periodu decembar-mart (zavisno od perioda mresta). Prostorija mrestili{ta je opremqena bazenima (obi~no dva) male zapremine za dr`awe i anestezirawe matica i sa tri stola (jedan za mrest, jedan sa vagom za merewe mati~nih primeraka i koli~ine izlu~ene ikre i jedan za me{awe i oplo|ewe ikre). Bazeni za gajewe mla|i od 1 do 3 meseca (rastili{ta) Bazeni za gajewe mla|i od 1 do 3 meseca starosti mogu biti sme{teni u zgradi mrestili{ta, odnosno inkubacionoj sali, kao i napoqu, pod nadstre{nicom. Broj bazena zavisi od obima proizvodwe. Dimenzije pravougaonih bazena su 7 h 1 h 0,6 m i sl, a zapremina kru`nih naj~e{}e 3-5 m3. Bazeni se prave tako da im je dno iznad nivoa zemqe (oko 40 cm), radi lak{e manipulacije prilikom rada sa gajenom mla|i. U ovim bazenima gajewe se obavqa u trajawu od dva meseca, a u periodu februar-maj. 87
Bazeni za gajewe mla|i od 3 do 12 meseci (mladi~waci) Dimenzije pravougaonih bazena za gajewe mla|i od 3 do 12 meseci starosti su razli~ite, 0,8-2 m {irine, 8-20 m du`ine i 0,6-1,2 m dubine. Pre~nik kru`nih bazena je 3-5 m sa dubinom 0,8-1,2 m. Gajewe u mladi~wacima je obi~no u periodu od aprila do decembra. Upust i ispust vode u pravougaonim bazenima je po istom principu kao i u mati~waku. Odgajivali{ta konzumne ribe (tovili{ta) Odgajivali{ta mogu biti pravougaoni ili kru`ni. To su bazeni u kojima se obavqa gajewe konzumne pastrmke od jednogodi{we mla|i. Dimenzije praougaonih odgajivali{ta su naj~e{}e 2,5-3,5 m {irine, 2540 m du`ine i 0,8 do 1,5 m dubine. Upust i ispust vode je po istom principu kao i u mati~waku. Pre~nih kru`nih bazena je od 5 pa do preko 20m sa dubinom od 0,8 do 2,0m. Na punosistemnom ribwaku zauzimaju 75-80% proizvodne povr{ine ribwaka. Manipulativni bazeni
Slika 64. Bazen za gajewe konzumne pastrmke (Foto Z. Markovi})
Manipulativni bazeni slu`e za lagerovawe ribe, pre transportovawa u `ivom stawu (kako bi ispraznila creva, radi lak{eg transportovawa), kao i za dr`awe dovezene ribe sa strane (karantin). Veli~ina ovih bazena je razli~ita, ali se uglavnom radi o bazenima malih dimenzija. Veliki broj pastrmskih ribwaka ne poseduje manipulativne bazene, ve} im za manipulaciju slu`e objekti koji nisu u pogonu. Zauzimaju oko 2% ukupne proizvodne povr{ine ribwaka.
3.10. Gajewe kalifornijske pastrmke U praksi se koriste razli~ite metode gajewa kalifornijske pastrmke u svim fazama gajewa, po~ev od mresta pa do konzumne ribe. Razlike su kako u izboru tipa proizvodnih objekata (tipa inkubatora, cirkularnih ili pravougaonih objekata za gajewe itd.), odabiru uzrasne kategorije za gajewe, odabiru hrane pa sve do najsitnijih finesa (poput odabira hemikalija za anestezirawe, na~ina dezinfekcije ribwaka itd.). U daqem tekstu }emo poku{ati da ~itaocima pribli`imo tehnologiju koja se kod nas naj~e{}e koristi, sa podse}awem da svaki proizvo|a~ pravi razli~ite modifikacije tehnologije na svom ribwaku. 88
3.10.1. Gajewe matica Gajewe matica se obavqa u mati~waku. Mati~no jato se mo`e formirati kupovinom matica sa drugih ribwaka, ili iz sopstvene proizvodwe. Dopune i obnavqawe mati~nog jata se realizuje iz sopstvene proizvodwe, odabirom primeraka koji u {to kra}em vremenskom periodu dostignu najve}u telesnu masu, imaju izrazite morfolo{ke karakteristike ribqe vrste, i sa izra`enom otporno{}u su prema bolestima. Po`eqno je mati~no jato periodi~no obnavqati nabavkom matica sa drugih ribwaka radi „osve`avawa krvi”. Polno zrele matice-mu`jaci i `enke se tokom godine dr`e zajedno. Po m2 se mo`e nasaditi 3-5 matica te`ih od 2 kg, ili 10 mladih matica. Odnos polova je 3 `enke prema 1 mu`jaku, {to je potrebno zbog toga {to se `enke u toku mresta koriste samo jednom, a mu`jaci 3 do 5 puta. Broj nasa|enih matica zavisi od planiranog obima proizvodwe. Ne treba dr`ati vi{e matica od potrebnog broja (matice koje se direktno koriste u mrestu i rezervnih matica), kako se odgajiva~i ne bi izlagali nepotrebnom izdatku s obzirom na to da se koeficijent konverzije kod starijih uzrasnih kategorija riba pove}ava, kao i da su na tr`i{tu tra`ene „porcija{ice“–konzumne pastrmke od oko 250 grama. Koli~ina ikre po jednoj matici zavisi od na~ina hrawewa tokom godine. Matice hrawene jednoli~nom hranom imaju svega oko 1.300 komada ikre, a matice hrawene raznovrsnom hranom (insektima, glistama, sitnim ribama, peletama, konfiskatima...) mogu imati duplo vi{e ikre po 1 kg telesne mase. Pored ishrane mora se voditi ra~una o higijeni mati~waka.
3.10.2. Priprema matica za mrest Jedan do dva meseca pre mresta dnevni obrok matica se postepeno smawuje do 50%, ~ime se smawuje zapremina utrobe, te se na ra~un utrobe razvijaju polni produkti. Na 10-14 dana pre mresta matice se razdvajaju (u posebne bazene, ako takvi postoje ili u pregra|ene delove jednog bazena). Mati~wake treba postaviti tako da se voda iz bazena (ili dela bazena) gde su `enke, uliva u bazen (ili deo bazena) gde su mu`jaci, radi podsticawa produkcije i sazrevawa mle~a kod mu`jaka. Puna polna zrelost kod mu`jaka traje oko 20 dana. Uglavnom dozrevaju ne{to pre `enki. Polno zreli mu`jak nema izrazitih promena na abdomenu i genitalnom otvoru, ali je karakteristi~ne „svadbene“ boje (dugine boje na boku tela). Kod starijih mu`jaka dolazi do savijawa predweg dela dowe vilice na gore. Puna zrelost kod `enke traje oko 8 dana. Zrela `enka ima mek trbuh. Genitalni otvor je crvenkaste boje. Ako je dozrelost ikre potpuna, na blag pritisak stoma~nog dela ikra curi iz tela `enke. Na svaka dva-tri dana se obavqa kontrola dozrelosti `enki. Koli~ina ikre po jednoj matici se kre}e u intervalu 14-20% telesne te`ine. 89
Mrest kalifornijske pastrmke se odvija u prili~no dugom vremenskom intervalu, od oktobra do marta. Na dozrevawe polnih produkata deluje pre svega intenzitet osvetqewa i temperatura vode. Smawewe svetlosti direktno uti~e na ubrzavawe dozrevawa polnih produkata. Nagle promene temperature uslovqavaju prekid mresta i on se nastavqa tek kada temperatura vode dospe u optimalne granice povoqne za mrest. Pored ovih najva`nijih faktora deluju i meteorolo{ki uslovi, promena koli~ine i brzine vode, prisustvo mu`jaka i `enki u istom bazenu itd.
3.10.3. Ve{ta~ki mrest Ve{ta~ki mrest kalifornijske pastrmke se obavqa u prostoriji mrestili{ta (mo`e i van prostorije). U prostoriji mrestili{ta, pre mresta treba pripremiti tri stola (prekriveni sun|erom i mu{emom) potrebna za mrest, plasti~ne bazene (korita) za sme{taj i anestezirawe matica, flanelske krpe, posude (plasti~ne) za prihvat ikre, gu{~ija pera za me{awe ikre, vagu sme{tenu na jednom stolu za merewe matica i ikre, hemikalije (anestetik, malahitno zelenilo, formalin, eritromicin-sulfat, aktivni jod) i dr. Prikqu~iti potreban broj inkubacionih aparata (prethodno proverenih) na sistem za vodosnabdevawe. Ve{ta~ki mrest se realizuje na slede}i na~in: - Sve dozrele matice, prethodno pregledane se izdvajaju u poseban bazen (mogu poslu`iti bazeni za gajewe jednomese~ne mla|i ili za gajewe mla|i od 1 do 3 meseca starosti). Matice se iz mati~waka prihvataju meredovom. Prenos matica do mrestili{ta ili rastili{ta se obavqa u plasti~nim koritima sa vodom (japaner sa vodom, nosila za matice i sl.). - Za sam postupak mresta potreban je jedan ili dva radnika ({to zavisi od iskustva radnika i veli~ine matice). - Radi umirewa i spre~avawa nekontrolisanih pokreta (pra}akawa) matice se prethodno anesteziraju, stavqawem matica u kade sa vodom i sredstvom za anesteziju (MS 222, hinaldin, metil pentanol, aceton hloroform i dr.). Ako se koristi MS 222 rastvor je od 1:5.500 do 1:12.000 (odnosno 1 g sredstva na 10 l vode). Matice se u rastvoru dr`e do momenta kada se umire, a maksimalno do 20 minuta. - Jedan radnik meredovom prihvata anesteziranu maticu, stavqa je na sto, a drugi je posu{uje suvom flanelskom krpom prihvataju}i za rep. Prvi radnik nakon {to je spustio na sto prihvata flanelskom krpom maticu za glavu. Nakon potpunog, ne`nog ali brzog, posu{ivawa tela matice, na drugom stolu gde je sme{tena vaga obavi se merewe matice laganim preno{ewem i dr`awem za rep i glavu, pre istiskivawa ikre. Dobijenu vrednost treba upisati u svesku. - Po{to je prethodno potpuno posu{ena, matica se koso podi`e iznad suvog suda (plasti~na posuda) i blagim masirawem trbuha (povla~ewem ka`iprsta i palca od predweg dela tela prema polnom otvoru) istiska ikru na rubove posude (ikra ne sme trpeti udarce od stranice posude). 90
@enka je prilikom mresta glavom okrenuta prema gore, koso nagnutog tela i le|ima prema radniku koji obavqa mrest, tako da se genitalni otvor nalazi odmah iznad pripremqene posude, suvih i glatkih stranica. Postupak istiskivawa ikre obavqa se do potpunog pra`wewa matice. Obi~no se u jedan sud istisne ikra tri matice (oko 6.000 komada ikre), nakon ~ega se u isti sud na ikru istiska mle~ mu`jaka. Ikra kalifornijske pastrmke ima mo} izbirqivosti prema spermatozoidima, te je preporu~qivo oploditi ikru sa mle~om 2 ili 3 mu`jaka. Istiskivawe mle~a se obavqa na isti na~in kao i ikre. U oba slu~aja potrebno je da postupak prema maticama bude vrlo ne`an. - Iz matica je potrebno istisnuti svu ikru, kao i izmrestiti one matice ~ija se ikra ne}e koristiti za dobijawe mla|i. Zaostala ikra, ukoliko se resorbuje u abdomenu `enke, mo`e usloviti o{te}ewa, pa ~ak i uginu}e matice. - Ukoliko se prilikom mresta javi grudvasta, sukrvasta i bledomle~ne boje ikra, treba je odstraniti, a maticu izdvojiti iz mresta. - Posle istiskivawa mle~a u ikru, sadr`aj se pa`qivo me{a gu{~ijim perom (ili rukom) oko 5 minuta, kako bi se mle~ ravnomerno rasporedio oko ikre. - Nakon me{awa, u posudu se dodaje voda u koli~ini samo da prekrije ikru (2 cm iznad smese) uz stalno me{awe (4–5 minuta). Voda aktivira pokrete spermatozoida omogu}avaju}i oplo|ewe jajnih }elija (ikre) od strane spermatozoida. Smesa ikre i mle~a se potom ostavqa da miruje u trajawu od 15 minuta. - Nakon mirovawa pristupa se ispirawu oplo|ene ikre (od ostataka ikre, ostataka ovarijalne te~nosti i spermatozoida koji nisu izvr{ili oplo|ewe) u nekoliko voda. Bubrewe ikre nastupa odmah, nakon ~ega postaje ~vrsta te „zvoni” prilikom pomerawa. - Preporu~uje se da se oplo|ena ikra u fazi bubrewa, kupa u antibiotiku (rastvoru eritromicin sulfata, 2 mg na 1 l vode). Rastvor se dodaje u posudu sa ikrom u odnosu 2:1 (dva puta vi{e rastvora od koli~ine ikre). Ikra u rastvoru ostaje 1 sat, uz povremeno me{awe. Isti rastvor se mo`e koristiti nekoliko puta u toku jednog dana. - Nakon antibakterijske, pritupa se kupki za spre~avawe razvoja virusnih bolesti, ikra se kupa u rastvoru jodogala (50 mg aktivnog joda na 1 l vode). U rastvoru ikra ostaje 5 minuta uz lagano me{awe, nakon ~ega je spremna za prebacivawe u inkubatore. - Kada se zavr{i mrest jedne partije matica u rastvor za anesteziju se stavqa druga partija i postupak ponavqa. Rastvor za anesteziju mo`e poslu`iti samo jedan dan. Najboqe je da se broj matica koji }e se mrestiti u toku jednog dana uskladi sa potrebama za odgovaraju}i broj ikubatora, a u zavisnosti od broja dozrelih matica. Npr. za popuwavawe jednog inkubatora (tipa Zuger zapremine 15 l.) potrebno je izmrestiti oko 40 kg matica `enki (ako 1 kg matica daje u proseku 1.800 komada ikre, to je 72.000 komada ikre, koliki je kapacitet jednog inkubatora). - Posle obavqenog mresta, matice se vra}aju u proto~ne bazene (za tu svrhu mogu poslu`iti bazeni za gajewe mla|i do jednog, odnosno od 1 do 91
3 meseca starosti) radi osloba|awa od delovawa sredstva za anesteziju, {to se de{ava za kratko vreme. Potom se okupaju u rastvoru 1:50.000 malahitnog zelenila i vra}aju u mati~wake. Riba se posle anestezije ne koristi za ishranu tri dana.
3.10.4. Inkubacija ikre Inkubacija ikre se obavqa u inkubatorima u zatamwenoj prostoriji mrestili{ta (prostoriju zatamniti spu{tawem roletni na prozore). Postoje razli~iti tipovi inkubatora. Cene su im ~esto visoke, tako da ih pojedini proizvo|a~i sami prave od plasti~nih posuda (kofa ili mawih plasti~nih, pa ~ak i drvenih buradi). Drugi za inkubirawe koriste metalne ili plasti~ne posude sa spiralno sprovodenom perforiranom cevi ili crevom preko koga se ispu{ta voda, a u navedenu posudu naizmeni~no stavqaju sloj {qunka i sloj oplo|ene ikre. Kod nas se naj~e{}e koriste inkubatori tipa Cuger (zapremine 8-15 l) ili Vajs (zapremine 20-60 l). Slika 65. Plasti~na kofa kao inkubator (Foto Z. Markovi}) Prilikom pripreme inkubatori se dezinfikuju omnisanom, potom napune do 3/4 zapremine vodom, a onda se u wih pa`qivo stavqa ikra. U inkubator zapremine 15 l staje oko 70.000 do 80.000 ikre. Broj inkubatora na ribwaku zavisi od obima planirane proizvodwe. Nakon {to je ikra sme{tena u inkubator pu{ta se voda da se blago pewe sa dna prema povr{ini te preko preliva izlazi napoqe, u sabirnu odvodnu cev. Koli~ina vode u protoku mora biti takva da strujawe vode ne pomera ikru u inkubatoru. Kako bi se izbeglo za~epqewe i poreme}aj dotoka vode uginulom ikrom, u konusno su`ewe inkubatora se stavqa mre`asta ili perforirana pregrada. Inkubatori se pokrivaju poklopcem (ukoliko su od providne plastike potrebno ih Slika 66. Vajsov inkubator (Foto Z. Markovi}) je obojiti tamnom bojom), po{to se inkubacija obavqa u mraku. Broj komada ikre koji se stavqa u inkubatore se mo`e odrediti na vi{e na~ina. Jedan od ~esto upotrebqavanih je zapreminski metod. Odre|uje 92
se tako {to se u graduisanoj plasti~noj ~a{i izbroji koliko ikre ima do odre|ene visine - {to predstavqa jednu meru, nakon ~ega se izra~una koliko takvih mera treba staviti u jedan inkubator. Ikra je prvih 48 sati posle oplo|ewa prili~no neosetqiva na pomerawe i potrese. Osetqivost se nakon 48 sati pove}ava. Najosetqivija je izme|u 7. i 9. kao i izme|u 10. i 15. dana nakon oplo|ewa. Tek po pojavi o~iju, u periodu izme|u 20. i 22. dana po oplo|ewu, ikra se mo`e pokretati, po potrebi i transportovati. Ikra je ponovo osetqiva pre izvaqivawa. Za vreme inkubacije, u ciqu spre~avawa pojave i razvoja Saprolegnia gqivica, ikra se kupa svaki tre}i dan (po~ev od prvog dana nakon oplo|ewa) u rastvoru malahitnog zelenila u razbla`ewu 1:200.000 u trajawu od 30 minuta. Sam postupak kupke je slede}i: - Ako se za dr`awe rastvora koristi plasti~ni sud - bure (zapremine 200 l), postavqa se iznad, kako bi se omogu}ilo ulivawe vode u inkubatore prirodnim padom. Rastvor se pripremi tako {to se 1 g malahitnog zelenila rastvori u toploj vodi, temperature do 80oC. Potom se sipa u bure u kome se rastvor razredi dodavawem 200 l vode. Nakon zavr{enog pravqewa rastvora, dovod vode u inkubatore se prekine i prikqu~i na dovod rastvora iz bureta (tako da se ikra ne pomera). Kada se svaki inkubator ispuni modrim rastvorom do gorwe ivice, prekida se dovod rastvora i u inkubatoru ostaje 30 minuta. Nakon zavr{ene kupke, slavine sa dovodnom vodom se ponovo otvore i ikra ispere vodom. Pored navedenog na~ina postoje i druge metode kupawa ikre (npr. mogu se koristiti boce za infuziju koje se prikqu~uju na dovod vode ili jednostavno sipawem u centralno postavqenu cev inkubatora), ali je su{tina uvek ista. U novije vreme umesto malahitnog zelenila za kupku se sve vi{e koriste drugi rastvori (poput formalina - 35%, u rastvoru 1:600, sa trajawem kupke od 15 minuta). Radi uni{tavawa bakterija, a naro~ito bakterije Brucella salmonicidae, posle pojave o~iju koristi se kupka ikre u rastvoru sulfomethialata (rastvor 1:5.000 u trajawu od 10 minuta) ili acriflavina (1:2.000, u trajawu od 25 minuta). Sam postupak kupke je isti kao i prilikom kupke sa malahitnim zelenilom. Inkubacija traje 320 do 330 stepen dana, {to ozna~ava broj dana od oplo|ewa do izvaqivawa, pri temperaturi vode od 1oC. Kako je optimalna temperatura vode za inkubaciju ikre 8-10oC, du`ina inkubacije je 32-41 dan (obi~no 32-36 dana). Na du`inu inkubacije uti~u: temperatura, sadr`aj rastvorenog kiseonika, protok vode, intenzitet svetla, vreme i na~in mre{}ewa, kvalitet matica itd. Nakon pojave o~iju, ikra se prebacuje iz inkubatora na le`nice u bazene u mrestili{tu preko kojih stalno proti~e voda gde se dovr{ava period inkubacije (inkubacija se mo`e zavr{iti i u inkubatorima). Izvaqene larve propadaju kroz otvore le`nica u bazene (ili na ispod postavqena sita, {to je boqe), a na le`nicama ostaju opne i neizvaqena ikra. Predlarve le`e na boku na dnu bazena ili sita, a za svoju ishranu koriste rezervnu hranu iz sopstvene `uman~aste kese. Nakon 120-200 dana (na temperaturi vode od 10oC za 12 do 20 dana), dolazi do preobra`aja predlarve u larve, 93
`uman~aste kesa se utro{i do 2/3 od prvobitne mase, puni se ribqi mehur, a predlarve se po~iwu kretati po bazenu (tada se vade sita ako su postavqena u bazene). To je vreme kada treba pre}i na ishranu dodatnom hranom. Ovim se zavr{ava period inkubacije i prelazi se na slede}u fazu gajewa mla|i kalifornijske pastrmke. f Slika. Selektivna sita (le`nice) koje se Tokom inkubacije gubitak mogu koristiti za izvaqivawe ikre (Foto Z. Markovi}) ikre je razli~it, ali se naj~e{}e kre}e do 10%. Ukoliko `elimo odrediti broj larvi i mladunaca kalifornijske pastrmke najlak{e je to u~initi zapreminskom metodom. Za ove potrebe se koriste menzure od 1 l u koje se stavqa prebrojanih 100, 500 ili 1.000 larvi ili mladunaca. Ova masa mla|i istisne iz menzure odre|enu koli~inu vode ~ija se zapremina izmeri.
3.10.5. Gajewe mla|i kalifornijske pastrmke Gajewe mla|i kalifornijske pastrmke na ribwaku se obavqa u vi{e faza. Uglavnom su to tri ili ~etiri faze. Autori kwige su se opredelili za prikaz gajewa mla|i u tri faze: gajewe mla|i do 30 dana starosti, gajewe mla|i od 1 do 3 meseca i gajewe mla|i od 3 do 12 meseci. 3.10.5.1. Gajewe mla|i do 30 dana starosti Gajewe mla|i do 30 dana starosti se obavqa u pravougaonim ili kru`nim ({to je boqe) bazenima sme{tenim u zgradi mrestili{ta. Gustina nasada u ovim bazenima iznosi 10.000-30.000 jedinki na m2, uz snabdevawe vode 0,2-0,3 l/sec za svakih 10.000 nasa|enih jedinki, s tim {to treba voditi ra~una da struja dovodne vode ne nosi mla| prema ispusnoj re{etci. Dubina vode u bazenima je 20 cm do trenutka kada larve isplivaju na povr{inu i napune ribqi mehur vazduhom. Posle toga se nivo vode postepeno podi`e. Kada deo larvi propliva (15% od ukupno nasa|enog broja) i napuni ribqi mehur vazduhom, po~iwe se sa postepenim privikavawem na dodatnu hranu. Radnik koji se brine o larvama treba da ~itavog dana, na svakih 15 minuta, da ih prihrawuje malom koli~inom dodatne hrane. Upornost radnika koji ih hrani prvih dvadesetak dana je veoma va`na, jer u pravo vreme naviknuti larve na dodatnu hranu osigurava brz porast, boqu otpornost i boqe pre`ivqavawe u kasnijim fazama razvoja (ishrana se mo`e obavqati i automatskim hranilicama). Prva hrana je najsitnije granulacije. Starteri se odlikuju vrlo visokom hranqivom vredno{}u. U ovoj fazi va`na je flotantnost granula, 94
pone{to du`e zadr`avawe granula u gorwim slojevima vode omogu}ava boqe iskori{}avawe hrane, a ujedno i mawe talo`ewe nepojedene hrane na dnu bazena. Veoma je va`no odr`avati higijenu bazena. Na dnu bazena zaostaje velika koli~ina nepojedene hrane i weno raspadawe dovodi do deficita kiseonika, stvarawa amonijaka i ugqendioksida, {to mo`e usloviti uginu}e mla|i. Stoga je neophodno svakodnevno ~istiti bazene. Radi za{tite od oboqewa kod larvi, kasnije mladunaca, preporu~uje se postupak tretirawa larvi i mladunaca od momenta izvaqivawa. Pet dana nakon izvaqivawa, larve se kupaju u 2,5% rastvoru kuhiwske soli u trajawu od 10 minuta. Za to vreme prekine se dovod sve`e vode, a na prera~unatu zapreminu vode se doda rastvorena kuhiwska so, ravnomerno raspore|ena po ~itavom bazenu. Posle 10 minuta pusti se sve`a voda da ispere bazen. Pet dana posle resorpcije `uman~aste kese mladunci se kupaju u rastvoru formalina (35%) u odnosu 1:4.000 u trajawu od 15 minuta. Ukoliko se sprovedu sve potrebne mere tokom gajewa planirani gubici u ovoj fazi ne bi trebalo da pre|u 10%. 3.10.5.2. Gajewe mla|i od 1 do 3 meseca starosti Gajewe mla|i od 1 do 3 meseca starosti se obavqa u bazenima (pravougaonim ili kru`nim) sme{tenim ispod nadstre{nice, pored zgrade mrestili{ta (mogu biti i u zgradi, ako za to postoje uslovi). Za gajewe ove mla|i mogu poslu`iti i bazeni koji su kori{}eni za gajewe mla|i do jednog meseca starosti. Mladunci koji su se navikli na uzimawe hrane nasa|uju se gustinom od 5.000 do 30.000 (10.000-30.000 sitna mla| ili 5.000-10.000 krupnija mla|) na 1 m3 uz protok vode 0,8-1,4 l/s. Posle 20-30 dana vr{i se sortirawe radi razre|ivawa i spre~avawa kanibalizma. Uobi~ajena gustina na kraju ove faze gajewa je 5.000-10.000 jedinki na 1 m3, s tim {to se mora voditi ra~una da se mladunci usled prejakog protoka ne zalepe za re{etku na izlaznom delu bazena. Hrawewe se obavqa u 15-20 obroka dnevno, sa hranivima sitne granulacije (od 0,5 mm na po~etku do 1,5 mm na kraju gajewa ove uzrasne kategorije) Radi za{tite od bolesti-heksamitijaze (izaziva~: Hexamita salmonis) u hranu se od 25. do 27. dana od po~etka hrawewa po~iwe dodavati efloran (375 mg u kg hraniva). Preparat se daje na svakih 15 dana. Mladunci se svakih 15 dana moraju tretirati formalinom u rastvoru 1:4-5.000. U ovoj fazi neophodno je obezbediti i visok stepen higijene, tako {to se bazeni redovno ~iste od uginulih primeraka, izmeta i ostataka hrane, a potrebno je obavqati stalnu kontrolu sadr`aja kiseonika i amonijaka u vodi. Mla| na kraju ove faze gajewa posti`e naj~e{}e du`inu 5-6 cm, odnosno te`inu 1,5-2,5 grama. Gubici u ovoj fazi gajewa ne bi trebalo da pre|u 20%. 95
3.10.5.3.Gajewe mla|i od 3 meseca do 12 meseci starosti Gajewe mla|i od 3 do 12 meseci (odnosno 9, ako se radi o krupnijoj mla|i) starosti se obavqa u spoqnim bazenima (retko natkrivenim) mladi~wacima (pravougaonog ili kru`nog oblika). Gustina startnog nasada se kre}e od 1.500 do 3 500 (~ak i do 8.000) jedinki po 1 m3 uz protok vode 2-4 l/sek. Gustina riba po m3 na kraju ove faze proizvodwe mo`e biti 500-700 jedinki po 1 l vode protoka u sekundi. Radi pra}ewa prirasta, neophodno je svakih 15 dana obavqati probni izlov. Probni izlov obuhvata najmawe 200 primeraka mla|i iz jednog bazena. Uzeti primerci se anesteziraju (stavqawem u sredstvo za anesteziju, kao i prilikom mresta matica), a potom izmeri wihova te`ina i du`ina radi ustanovqewa prose~ne mase i du`ine za ~itav bazen. Na osnovu dobijenih podataka i prera~una na ukupan broj riba dobija se informacija o wihovoj te`ini, odnosno prirastu u proteklom periodu. Znaju}i ove vrednosti odre|uje se i koli~ina utro{ene hrane u proteklom periodu, odnosno koeficijent konverzije, kao i normirawe ishrane (kori{}ewem tablica za ishranu proizvo|a~a hrane) za narednih 15 dana. Ishrana mla|i u ovom periodu obavqa se hranom granulacije od 1 do 3 (zavisno od dimenzija mla|i i perioda gajewa) i to 5 do 6 puta dnevno. Utro{ak hrane po kilogramu proizvedene ribe zavisi od niza ~inilaca i uglavnom se kre}e se od oko 1,2 (uvozna) do 2 kg (nekih doma}ih proizvo|a~a) po kilogramu proizvedene ribe. Potrebno je svakih 30 dana obavqati sortirawe mla|i, radi razdvajawa primeraka pribli`no iste du`ine i mase. Na taj na~in se mo`e planirati i nabavka hraniva odre|ene granulacije za ishranu. Sortirawe mla|i se mo`e obaviti u istom bazenu ukoliko postoje pregrade u pravougaonom bazenu (re{etke) u okviru bazena ili razdvajawem u razli~ite bazene. Na kraju ove faze gajewa, mla| naj~e{}e izraste do du`ine 12-18 cm, odnosno 20-65 g te`ine, {to zavisi od niza ~inilaca (gustine nasada, ishrane, protoka vode…). Gubici u ovoj fazi ne bi trebalo da pre|u 30%.
3.10.6. Gajewe konzumne pastrmke Gajewe konzumne pastrmke na ribwaku se obavqa u bazenima odgajivali{tima (tovili{tima). Ciq gajewa konzumne pastrmke je da se postigne konzumna veli~ina (200-300 g, naj~e{}e 250 g). Proizvodwa se u na{im uslovima kre}e uglavnom od 150 do 400 tona po hektaru vodene povr{ine (15-40 kg/m2, odnosno m3, ako su bazeni prose~ne dubine 1 m). Pojedini ribwaci imaju znatno ve}u proizvodwu, i preko 50 kg/m2. U velikom broju zemaqa (SAD, Danska, Italija, Francuska …) proizvodwa od 500 tona po hektaru je uobi~ajena. U odnosu na gajewe mla|i, shodno smawenoj osetqivosti, gajewe konzumne ribe predstavqa najlak{i deo proizvodwe. Bazeni se nasa|uju sa 80-500 jedinki po 1m3 vode. Gajewe se mo`e realizovati tako {to }e se dovodna voda koristiti jednom, dva ili tri puta, odnosno u jednoj, dve ili tri baterije bazena. Ukoliko se gajewe 96
obavqa u dve ili tri baterije kori{}ewem iste vode potrebno je u svakoj narednoj bateriji bazena nasad smawiti za 20-25%. Ukoliko se voda dodatno aeri{e kori{}ewem aeratora smawewe nasada je do 10% (zavisno od koncentracije kiseonika). U ovom periodu ribe se hrane peletama odgovaraju}e granulacije (granule br. 2, 3 i 4,5) i to 3-4 puta dnevno. U pogledu koli~ine vode, optimalna proizvodwa se posti`e sa obezbe|ivawem 72 izmene u toku 24 ~asa za svaki bazen odgajivali{ta. Ukupan proizvodni ciklus od oplo|ene ikre do konzumne ribe traje 12-20 meseci. Ukoliko se gaji samo konzumna pastrmka od nabavqene jednogodi{we mla|i ovaj ciklus traje 5-9 (naj~e{}e 6-7) meseci (od februara-marta do avgusta-novembra). Pri gajewu konzumne pastrmke sortirawe ribe se obavqa na 60 dana, a u slu~aju ve}ih razlika u veli~ini i ~e{}e, na 30 dana. Probni izlovi (100-200 jedinki) se rade na 15 dana, radi pra}ewa prirasta, koeficijenta konverzije i planirawa hrane za naredni period. Obavezno je periodi~no ~i{}ewe bazena. Vremenski interval ~i{}ewa zavisi od koli~ine natalo`enih materija. Gubici u ovoj fazi gajewa se kre}u do 5%.
3.10.7. Primena osnovnih tehnolo{kih mera u procesu proizvodwe Sortirawe ribe Sortirawe ribe predstavqa veoma va`nu tehnolo{ku meru kojom se obavqa grupisawe riba sli~nih veli~ina (du`ina i masa), ~ime se izbegava negativno delovawe krupnijih jedinki na sitnije. Sa sortirawem se po~iwe u drugoj fazi gajewa mla|i (nasa|ivawem jednomese~ne mla|i za gajewe mla|i do tri meseca starosti). Pre sortirawa riba se ne hrani 1-2 dana, da bi ispraznila creva, poSlika 68. Automatski sortira~ (Foto Z. Markovi}) {to kod nahrawene ribe mo`e da do|e do pove}awa uginu}a pri sortirawu. Ukoliko su topli dani, sortirawe se obavqa u ranim jutarwim ili u ve~erwim satima. Mo`e se obaviti: ru~no ili automatski uz kori{}ewe sortira~a, koji su napravqeni tako da se mogu regulisati veli~ine propusta.
97
^i{}ewe bazena ^i{}ewe bazena u kojima se gaji pastrmka je izuzetno va`na operacija. Sprovodi se radi odstrawivawa raznih otpadaka (muqa, ostataka hrane, izmeta riba, li{}a, algi sa zidova bazena i dr.). Pre nasa|ivawa ribwa~kog objekta neophodno je dobro mehani~ki o~istiti zidove i dno objekta. Dobro je obaviti i dezinfekciju bazena kori{}ewem `ivog kre~a ili omnisana kod bazena za gajewe mla|i. Najboqe je ~i{}ewe obaviti kada je ribwa~ki objekat potpuno ispra`wen, recimo prilikom sortirawa ribe. Ukoliko nije mogu}e isprazniti objekat, ~i{}ewe se mo`e obaviti ru~no kori{}ewem ~etke. ^etkom se prqav{tina potiskuje ka kraju bazena, odnosno ka ispustu za prqavu vodu. Prilikom ~i{}ewa treba voditi ra~una da se voda {to mawe muti, kako ne bi do{lo do za~epqewa {kr`nih listi}a kod riba. Prilikom ~i{}ewa bazena mo`e se obaviti i dezinfekcija obodnih zidova wihovim kre~ewem. Pored ~i{}ewa stranica i dna bazena, mora se voditi ra~una o ~i{}ewu re{etki na ispustu kako ne bi do{lo do zagu{ewa odvoda vode. Re{etke se ~iste ru~no - grabuqama. Posebnu pa`wu treba obratiti u jesewem periodu kada u bazene dospeva li{}e. Interval izme|u dva ~i{}ewa zavisi od kvaliteta i koli~ine vode, gustine nasada, vrste i uzrasta Slika. ^i{}ewe bazena (Foto Z. Markovi}) ribe, kvaliteta hraniva i broja obroka, tipa ribwaka i dr. ^i{}ewe kru`nih bazena je daleko lak{e od ~i{}ewa pravougaonih. Obavqa se laganim potiskivawem ostataka hrane i ekstremenata ka centralno postavqenoj re{etci odakle se preko ispusta voda zajedno sa otpacima ispu{ta iz bazena.
3.10.8. Ishrana gajenih riba U ribarskoj proizvodwi potrebe ishrane pastrmskih vrsta riba su najboqe ispitane. Intenzivirawem gajewa riba pove}ana je gustina riba po jedinici povr{ine i do nekoliko hiqada puta. Time je prirodna hrana koja u prirodi zadovoqava sve potrebe ribe pri gajewu pastrmki postala mawe zanimqiva. Za ishranu mla|i i konzumne ribe koriste se hraniva slede}ih oznaka (prema proizvo|a~u Coppens): - za mla| mawu od 2,0 cm (0,1-0,2 g) hrana granulacije 0,3-0,5 mm; - za mla| 2-2,5 cm (0,2-0,3 g) hrana granulacije 0,5-0,8 mm; - za mla| 2,5-3 cm (0,3-0,7 g) hrana granulacije 0,8-1,2 mm; - za mla| 3-6 cm (0,7-2,5 g) hrana granulacije 1,2-1,5 mm; 98
- za mla| 5,5-6,5 cm (1,7-4 g) hrana granulacije 1 mm; - za mla| 6,5-7,5 cm (4-8 g) hrana granulacije 1-1,5 mm; - za mla| 7,5-10 cm (8-10 g) hrana granulacije 1,5 mm; - za mla| 10-15 cm (10-35 g) hrana granulacije 2,0 mm; - za gajenu ribu 15-25 cm (35-200 g) hrana granulacije 3,0 mm; - za gajenu ribu 25-28 cm (200-500 g) hrana granulacije 4,5 mm; - za matice, preko 34 cm (preko 500 g) hrana granulacije 6,0 i 8,0 mm; U ishrani pastrmki mora se dr`ati slede}ih pravila: - Optimalni sadr`aj proteina `ivotiwskog porekla sa odre|enim aminokiselinskim sastavom - Koli~ina hrane za jedan obrok mora biti takva da sva hrana bude pojedena pre nego {to padne na dno bazena, jer pastrmka ne uzima hranu sa dna. - Pelete moraju biti odre|ene ~vrsto}e kako se ne bi raspadale prilikom pada u vodu Pored ishrane kompletnim suvim hranivima (u obliku bra{na, quspica, briketa…) pri gajewu se mo`e koristiti prirodna hrana (organizmi zooplanktona i faune dna), vla`na i sve`a hrana (otpaci raznih toplokrvnih `ivotiwa - jetra, srce, plu}a, krv i dr., sve`e slatkovodne i morske ribe) i me{ana hrana (vla`na i sve`a hrana sa dodatkom krmnog, ribqeg ili mesnog bra{na radi pove}avawa povezanosti i ~vrstine me{anih hraniva). Za ishranu larvi mo`e se koristiti i kuvano `umance, pulpirana jetra ili slezina. Imaju}i u vidu ~iwenicu da je pored upotrebe suve hrane u ishrani (pre svega matica, ali i ostalih uzrasnih kategorija riba) po`eqna upotreba prirodne i sve`e hrane, dobro je na ribwaku napraviti sistem osvetqewa (iznad samih bazena) koji }e privla~iti insekte u ve~erwim satima (u trajawu od 2-3 sata) toplog perioda godine (posebno u prole}e), kao i planirati proizvodwu kalifornijskih glista, ~ije bi se meso koristilo u ishrani pastrmki. Konzumirawem prirodne hrane na ovaj na~in (usled uno{ewa vitamina i minerala) riba pove}ava kondiciju i otpornost prema bolestima, a ujedno se i smawuje potro{wa kompletnih hraniva. Mogu}nosti nabavke hrane Kompletna hraniva za gajene pastrmke se mogu nabaviti u zemqi od doma}ih proizvo|a~a sto~ne hrane ili od uvoznika stranih proizvo|a~a. Od doma}ih proizvo|a~a na na{em tr`i{tu je uglavnom prisutna hrana od slede}ih proizvo|a~a: Veterinarski zavod Subotica, Veterinarski zavod - Zemun, PKB „INSHRA”- Padinska skela, Agrobiznis sistem (ABS) Nik{i}. Od stranih proizvo|a~a na na{em tr`i{tu su naj~e{}e prisutni: Coppens, BioMar i Trouvit. Hrana doma}ih proizvo|a~a je jeftinija, ali je i koeficijent konverzije kod kori{}ewa ove hrane ve}i od koeficijenta koji se posti`e kori{}ewem uvozne hrane.
99
Uskladi{tewe i ~uvawe hrane ^uvawe peletiranih hraniva je veoma va`no za o~uvawe kvaliteta hrane. Prilikom nabavke mora se voditi ra~una da hrana bude sve`a, sa {to skorijim datumom proizvodwe. Na svakoj vre}i se nalazi deklaracija sa vremenskim rokom trajawa, koga se obavezno treba pridr`avati, jer du`e dr`awe i prekora~ewe roka trajawa dovodi do oksidacije masti u hrani, gubitka vitamina i pove}awa kiselinskog stepena hraniva koji {tetno deluje na ribu, pre svega na ribqu mla|. Suva hrana se ~uva u suvim i provetrenim prostorijama sa promajom. Hrana je pakovana u papirnim ili plasti~nim vre}ama od 20 do 50 kg. Na pod je potrebno postaviti da{~ice ili palete, kako vre}e ne bi le`ale na podu i privla~ile vlagu, jer se tako hrana lako uplesnivi. Na~in hrawewa Hrawewe pastrmke se obavqa na vi{e na~ina (ru~no, poluautomatski i automatski). Na mawim ribwacima hrawewe se uglavnom obavqa ru~no. Hrana se razbacuje po povr{ini vode u {irokom arealu, tako da svaka riba ima mogu}nost da do|e do hrane. Osnovno je da ribe dobiju potrebnu koli~inu hrane i da je iskoriste na najboqi na~in uz {to mawi rastur. Koli~ina hrane i veli~ina granula se odre|uje kori{}ewem tabli~nih vrednosti proizvo|a~a ~ija se hrana koristi. Da bi se koristila tabela neophodno je izmeriti temperaturu vode i odrediti veli~inu (du`ina i masa) riba u bazenu. Ihtiomasa (masa riba) se odre|uje tako {to se prose~na masa dobijena iz probnih izlova pomno`i sa brojem riba u bazenu.
3.11. Potrebna oprema za pastrmski ribwak Za proizvodwu kalifornijske pastrmke potrebna je odgovaraju}a oprema. Koja }e se oprema koristiti prilikom proizvodwe zavisi od obima i oblika proizvodwe. Najva`nija oprema na pastrmskom ribwaku: 1. Ribarska oprema (mre`a du`ine 10 m, {irine 3 m, konac 210/15 okca 8 mm; mre`a du`ine 10 m, {irine 3 m, konac 210/24 okca 22 mm; meredovi, okca 8 mm; meredovi, okca 22 mm… ) 2. Oprema mrestili{ta (inkubatori, plasti~ne kade, radni stolovi za mrest, le`nice sa okcima od 3,5 mm, plasti~ni lavori, vangle i kofe, nosila za matice, gumena creva, sun|eri i mu{eme za radne stolove, vage…) 3. Oprema ribwaka (japaner kolica, aluminijumske kible od 50 kg, kantar od 200 i od 20 kg, sortira~ za ribu, lova~ka pu{ka, vage, termometar, oksimetar…) 4. Oprema za transport ribe (bazen od 2,5 m3, kiseonik boca sa rasprskiva~em, manometar, plasti~ne gajbe za ribu…)
100
3.12. Integralna proizvodwa kalifornijskih pastrmki i kalifornijskih glista Gajewe kalifornijskih glista kao dopuna gajewu kalifornijske pastrmke predstavqa oblik integralne proizvodwe, ~ime se posti`e ve}a ekonomi~nost proizvodwe, kao i o~uvawe `ivotne sredine. Gajewe glista se obavqa sa trostrukom namenom: - gajewe zbog dobijawa mesa glista koje predstavqa visokoproteinsku hranu za gajene ribe, - proizvodwa humusa koja }e se plasirati na tr`i{tu, - re{avawe problema zaga|ewa `ivotne sredine, preradom ekskremenata i ostataka hrane gajene ribe. Proizvodwa kalifornijskih glista se obavqa u lejama 1 metar {irokim i razli~ito dugim (naj~e{}e nekoliko metara) koje mogu biti locirane na slobodnim, neiskori{}enim povr{inama ribwaka, za{ti}enim od direktnog uticaja Sunca.
3.13. Kontrola zdravstvenog stawa, mere preventive i naj~e{}e bolesti pastrmki Ve}i deo teksta o zdravstvenom stawu riba iz poglavqa o gajewu toplovodnih vrsta riba va`i i za zdravstvenu za{titu i preventivu pastrmki, s tim {to higijenski uslovi na pastrmskim ribwacima moraju biti maksimalno dobro obezbe|eni. U ribwaku treba stvarati uslove za visok procenat pre`ivqavawa riba, za wihov normalan rast i dobar kvalitet. Za vreme gajewa u ribwacima, u svim fazama gajewa, ribe ugro`ava niz faktora, pa je za vreme gajewa neophodno voditi ra~una o fizi~kim, hemijskim i biolo{kim karakteristikama vode; na~inu manipulacije ribom; bolestima prouzrokovanim virusima, gqivicama, pra`ivotiwama, crvima i ra~i}ima i neprijateqima riba (vidre i ptice). Zdravstvena za{tita sprovodi se kroz mere za spre~avawe razvoja bolesti (preventiva). Te mere moraju biti sastavni deo tehnologije gajewa riba, a sastoje se iz ihtiohigijenskih (odr`avawe povoqnih uslova sre dine, {to bli`ih optimumu) i ihtiosanitarnih mera (suzbijawa uzro~nika bolesti). Mere preventive i le~ewa vr{i}e se prema preporuci veterinara (stru~nog za patologiju riba), a uz saradwu i drugih profila stru~waka (tehnologa). Naj~e{}e bolesti pastrmki su: zarazna nekroza gu{tera~e, virusna hemoragi~na septikemija, furunkuloza, bakterijska bolest {krga i dr.
101
3.14. Tro{kovi izgradwe ribwaka i ekonomika proizvodwe Tro{kovi izgradwe ribwaka, kao i cene inputa u proizvodwi (hrane, mla|i …) i proizvedene pastrmke vrlo su varijabilne i zavise od niza faktora, tako da dati prikaz tro{kova izradwe ribwaka i ekonomike proizvodwe mo`e poslu`iti budu}im investitorima samo kao orijentacioni. Za primer je uzet jedan punosistemni ribwak sa proizvodnom vodenom povr{inom od 10 ari (1.000 m2) i mawim zajedni~kim objektom za mrestili{te, magacin i sme{taj radnika, na terenu sa povoqnom konfiguracijom i vodozahvatom u neposrednoj blizini, i prinosima od 33 kg/m2 vodene povr{ine. Tro{kovi izgradwe ribwaka Tabela 5. Predmer i predra~un tro{kova izgradwe i opremawa ribwaka Vrsta radova Kupovina zemqe Prate}a dokumentacija Pripremni radovi Zemqani radovi i ~i{}ewe terena Betonski sa armira~kim radovima Monterski radovi Nabavka osnovne opreme za po~etak proizvodwe Izgradwa maweg objekta (mrestili{te, magacin i prostor za sme{taj radnika) Ukupno
Jedinica mere
Koli~ina
ar pau{alno pau{alno 3 m
15
3 000
3 m
550
Cena po jedinici mere u din. (evrima) 12.000 (200) 240.000 (4.000) 12.000 (200)
Ukupna cena u dinarima (evrima, 1 ∈ = 60 din) 180.000 (3.000) 240.000 (4.000) 12.000 (200)
135 (2,25)
405.000 (6.750)
6 000 (100)
3.300.000 (55.000)
pau{alno
285.000 (4.750)
285.000 (4.750)
pau{alno
103.500 (1.725)
103.500 (1.725)
pau{alno
900.000 (15.000)
900.000 (15.000) 5.425.500 (90.425)
Tro{kovi proizvodwe Tabela 6. Tro{kovi proizvodwe na ribwaka Vrste tro{kova Nasadni materijal (jednogodi{wa mla| prose~ne te`ine 20 grama) Matice Hrana (uvozna) za mla| i konzum Radna snaga Lekovi, veterinarska kontrola, stru~ni saveti… Potro{ni materijal Ostali tro{kovi Ukupni tro{kovi
Jedinica mere
Koli~ina
Cena po jedinici mere u din. (evrima)
Ukupna cena u dinarima (evrima, 1∈ = 60 din)
kg
2 468
390 (6,5)
962.520 (16.042)
kg kg pau{alno
301 38.000
240 (4) 66 (1,1) 648.000 (10.800)
72.240 (1.204) 2.508.000 (41.800) 648.000 (10.800)
pau{alno
120.000 (2.000)
120.000 (2.000)
pau{alno
120.000 (2.000) 450.000 (7.500)
120.000 (2.000) 450.000 (7.500) 4.880.760 (81.346)
Cene su va`e}e u vreme pisawa kwige (avgust 2002. godina) U tro{kove izgradwe ribwaka nisu ukalkulisane obaveze na osnovu kredita (kamate) ukoliko investitor bazira izgradwu i proizvodwu na kreditnim aran`manima.
Kao {to se vidi iz prilo`ene tabele, za pojedine stavke (lekovi, potro{ni materijal, ostali tro{kovi) se mo`e posti}i u{teda tokom 102
proizvodwe. Pomenimo mogu}nost u{tede na hrani smawewem koeficijenta konverzije uz kori{}ewe osvetqewa iznad bazena u ve~erwim satima ili uz kori{}ewe glista pri integralnom gajewu. Vrednost proizvodwe Tabela 7. Vrednost proizvodwe (prihodi koji se mogu ostvariti) na ribwaku Konzumna riba Jednogodi{wa mla| Matice Ukupna vrednost (prihodi)
Jedinica mere kg kg kg
Koli~ina 30.200 2.450 450
Cena 170 (2,83) 390 (6,5) 240 (4)
Ukupna cena u dinarima (evrima) 5.134.020 (85.567) 955.500 (15.925) 108.000 (1.800) 6.197.520 (103.292)
Vrednost proizvodwe je ra~unata uz kori{}ewe veleprodajnih cena.
Ve}ina mawih pastrmskih ribwaka proda ve}i deo proizvodwe na samom ribwaku po maloprodajnim cenama ~ime se navedeni prihod mo`e uve}ati za 20 do 30%. Mogu}a dobit Mogu}a dobit je izra`ena za jednu godinu proizvodwe Ukupni prihodi: 6.197.520 dinara (103.292 evra) Ukupni rashodi: 4.880.760 dinara (81.346 evra) Dobit: 1.316.760 dinara (21.946 evra) U ovom slu~aju ulo`ena sredstva u izgradwu pastrmskog ribwaka se mogu vratiti za ne{to vi{e od 4 godine proizvodwe.
11000 BEOGRAD Terazije br.34 Tel. 361-9400 Fax. 011/685-045,
[email protected] www.rajbanka.co.yu SWIFT RAJBYUBG `.r. 908-27001-67
4. Gajewe riba u kaveznim sistemima 4.1. Karakteristike gajewa riba u kaveznim sistemima Iako je kavezni sistem gajewa poznat od davnina u zemqama Jugoisto~ne Azije (Kampu~iji i Indoneziji), na prostorima ostalih kontinenata ovaj oblik proizvodwe je novijeg datuma sa intenzivnim razvojem u posledwih nekoliko decenija. Posebno je dobro razvijen u Japanu, ^ileu i skandinavskim zemqama. Na prostorima Srbije kavezni sistem je novijeg datuma, a broj kaveznih sistema mali, pa samim tim i ostvarena proizvodwa ~ini mali procenat u ukupnoj koli~ini proizvedene ribe.
Slika 70. Kavezni sistem - Istra`iva~ka stanica u Norve{koj (Akvaforsk)
Gajewe riba u kavezima predstavqa visoko intenzivnu proizvodwu. Sam na~in proizvodwe podse}a na gajewe stoke u {talama. Gajena riba ima mali prostor za kretawe i gubi znatno mawe energije nego pri klasi~nom gajewu u ribwacima. Riba se hrani peletiranom kompletnom sme{om koja odgovara vrsti i uzrastu gajene ribe. Osnovna vrednost ovakvog oblika proizvodwe je u tome {to se na malom prostoru uz relativno mala ulagawa u izgradwu kaveznog sistema (u odnosu na izgradwu klasi~nih ribwaka) posti`u visoki prinosi. 104
4.2. Vrste riba koje se mogu gajiti u kaveznim sistemima Do sada se poku{alo sa gajewem oko 140 vrsta, od ~ega oko 70 vrsta slatkovodnih riba. Najrasprostrawenije je gajewe lososa, tilapije, kalifornijske pastrmke, zlatov~ice, soma i ameri~kog somi}a. Na prostorima Srbije se u kaveznim ribwacima gaje hladnovodne (uglavnom kalifornijska pastrmka) i toplovodne vrste (uglavnom {aran). Gajewe se obavqa u toplijem periodu godine (od marta do oktobra). Sa osnovnim karakteristikama gajenih toplovodnih i hladnovodnih vrsta riba ~itaoci ove publikacije ve} su upoznati u poglavqu o gajewu toplovodnih i hladnovodnih vrsta riba u ribwacima.
4.3. Izbor lokacije za postavqawe kaveza Kavezi za gajewe riba se mogu postaviti u staja}im i u sporoteku}im vodama. Osnovni preduslov za postavqawe kaveza je da su planirane vode odgovaraju}eg kvaliteta za gajewe `eqene vrste riba i da su dovoqne dubine (bar 4-8 metara i to tako da ispod kaveza ostane bar tolika dubina kolika je dubina samog kaveza). Pri izboru lokacije treba voditi ra~una o konfiguraciji i raspolo`ivom prostoru na obali kako bi se omogu}ila izgradwa objekta za skladi{tewe i sme{taj radnika. Pri odabiru lokacije veoma va`na je i blizina dobrih puteva, kojima se mo`e transportovati hrana i riba. Kavezi za gajewe toplovodnih vrsta se mogu postaviti u: - teku}im vodama: sporim dubokim ravni~arskim rekama, rukavcima reka, ve}im hidromeliracionim i drugim kanalima sa konstantnim protokom vode… - teku}im vodama nizvodno od uliva tople vode iz termoelektrana, gde se zahvaquju}i toploj vodi riba mo`e gajiti tokom ~itave godine, - staja}im vodama - jezerima, barama, akumulacijama, pozajmi{tima ispuwenim vodom ({qunkare, ciglane, povr{inski kopovi i dr.). Kavezi za gajewe hladnovodnih vrsta se mogu postaviti u: - jezerima oligotrofnog karaktera, - akumulacijama visinskog tipa. Po`eqno je da u ovakvim hladnovodnim jezerama i akumulacijama na mestu postavqawa kaveza postoji uliv neke bo~ne pritoke (radi strujawa vode), ili da su kavezi na pravcu oticawa vode iz akumulacije, kao i na mestu strujawa vode.
105
4.4. Istra`ni radovi koje je neophodno obaviti Da bi se u neku vodu postavio kavezni sistem za gajewe riba neophodno je obaviti istra`ne radove (uraditi studiju o ispuwenosti prirodnih uslova za postavqawe kaveznog sistema). Istra`ni radovi podrazumevaju ispitivawe kvaliteta vode, odre|ivawe nosivog kapaciteta (carrying capacity) vodenog ekosistema u koji se postavqa ribwak kao i odabir optimalne lokacije za postavqawe kaveznog sistema, kao i analizu uticaja na `ivotnu sredinu. Istra`ivawe kvaliteta vode podrazumeva ispitivawe fizi~kih, hemijskih i biolo{kih karakteristika vode (o kojima je ve} bilo re~i, u poglavqima koja obra|uju gajewe toplovodnih i hladnovodnih vrsta riba u ribwacima). Istra`ivawe nosivog kapaciteta podrazumeva odre|ivawe broja kaveza koji se u jedan ekosistem mogu postaviti a da se ne naru{i stabilnost ekosistema. Treba naglasiti, kao {to je to slu~aj i u klasi~nom ribwa~arstvu da su to ispitivawa koja malo ko{taju i u ukupnoj investiciji ~ine neznatan deo tro{kova, a garantuju sigurnost ulagawa sredstava, odnosno elimini{u mogu}nost proma{enih investicija, a ujedno kada je re~ o kaveznim sistemima gajewa riba vode ra~una o o~uvawu vodenih ekosistema u kojima se kavezi postavqaju, {to je od op{teg interesa.
4.5. Konstrukcija i postavqawe kaveza za gajewe riba Kavezi se postavqaju na najboqim lokacijama do kojih se do{lo istra`nim radovima. Optimalna su ona mesta koja obezbe|uju u postavqenom kavezu najoptimalniji kvalitet vode za gajenu ribu, koja su lako pristupa~na i koja su najboqe za{ti}ena od talasa. U svetu postoji vi{e tipova kaveza, od onih najjednostavnijih i najprimitivnijih, pa do tipskih koji se proizvode komercijalno. Najprimitivniji su fiksirani, koje sa~iwavaju drveni stubovi zabodeni u muq. Pored ovih, postoje kavezi od mre`a koji se pode{avaju na razli~itim dubinama, a koriste se i potopqeni koji na povr{ini imaju mali otvor. Naj~e{}i su plutaju}i kavezi, koji se jedini i sre}u kod nas. Plutaju}i kavezi mogu biti vrlo raznovrsni po obliku, prisustvu ili odsustvu platformi, materijalu koji se koristi za wihovu izgradwu i korisnoj zapremini u kojoj se riba gaji. Po obliku mogu biti: okrugli, kvadratni, vi{eugaoni i dr. Kavezi su sa, ili bez, radne platforme.
Slika 71. ^etvorougaoni i osmougaoni kavezi (Boj~i}, S. i sar., 1982)
106
Prisustvo radne platforme olak{ava radnicima obavqawe raznih tehnolo{kih operacija (hrawewe, izlov, kontrola ribe itd.). Mada treba ista}i i ~iwenicu da su savremeni tipovi kaveza postavqeni u morima povezani (plasti~nim cevima i sl.) sa kopnom odakle se vr{i kompjuterska regulacija dinamike i koli~ine davawa hrane. Kavezi koji se sre}u kod nas se sastoje od dva osnovna dela: osnovne plutaju}e konstrukcije i za wu pri~vr{}ene mre`e. Osnovnu plutaju}u konstukciju ~ine konstukcija na povr{ini vode, sistem za odr`avawe kaveza na povr{ini i staza za kretawe izme|u kaveza. Konstrukcija na povr{ini vode napravqena Slika 72. Skica postavqenog kaveza je od metala, drveta ili plastike. (Treer, T. i sar. 1995) Sistem za odr`avawe kaveza na povr{ini vode mo`e biti u vidu plasti~nih plovaka ispuwenih vazduhom (razli~itih oblika: oblih, u vidu cevi itd.), u vidu buradi od metala, drveta, plastike ili stiropora oblo`enog metalnim limom ili plastificiranom tkaSlika 73. Okrugli kavez bez platforme ninom itd. Staze za kretawe izme|u kaveza u jednoj bateriji su {irine (Foto Z. Markovi}) 0,5-1,5 m. Prave se od razli~itih materijala: drveta, lakih perforiranih metala (aluminijuma) ili pak od hrapavih, rebrastih i perforiranih plasti~nih materijala. Mre`e u kojima se gaji riba su ~vrste ili fleksibilne. ^vrste mre`e su uglavnom od ner|aju}ih metala, dok fleksibilne mogu biti napravqene od sintetike, `ice ili plastike sa razli~itim veli~inama okaca u zavisnosti od vrste i uzrasne kategorije gajene ribe. Naj~e{}e upotrebqavane–sinteti~ke mre`e imaju du`i vek trajawa ako se pre upotrebe impregniraju sa bituliSlika 74. Izva|ene mre`e kaveza iz tom. Tamo gde gajenu ribu ugro`avaju vode sa tegom za natezawe mre`e (Foto {teto~ine iz grupe vodenih sisara preporu~uje se kori{}ewe ~vrstih Z. Markovi}) 107
mre`a ili `i~anih mre`e impregniranih asfaltnim lakom. Stranice mre`a moraju biti nategnute, {to se posti`e postavqawem tegova na krajevima mre`a. Po`eqno je da su gorwi slobodni delovi kaveza za{ti}eni od ptica i ostalih {teto~ina.
Slika 75. Velika baterija od stotinak kaveza (Foto „Tropik Ribarstvo“)
Kavezi mogu biti zapremine od nekoliko (kakvi se koriste u mawim slatkovodnim ekosistemima), preko nekoliko desetina (kakvi se koriste u ve}im akumulacijama i jezerima), do nekoliko stotina kubnih metara (kakvi se koriste za gajewe lososa u skandinavskim zemqama). Kod nas se uglavnom koriste ~etvorougaoni kavezi dimenzija 4 h 4 h 24 ili 5 h 5 h 5 metara, zapremine 32-64 m3, odnosno 125 m3, sa stranicama
Slika 76. Mala baterija od dvadesetak kaveza (Foto \. Hristi})
108
izdignutim 50-80 cm iznad vode radi onemogu}avawa iskakawa riba. Kavezi (pre svega ~etvorougaoni) se naj~e{}e postavqaju u vidu baterija od 4, 16, 84, 120 pa i vi{e kaveza. Baterije se sidrom fiksiraju za obalu i dno, tako da se po `eqi mogu pomerati sa jedne na drugu lokaciju. Ukoliko se gaje ribe koje uzimaju hranu sa dna onda se dowa povr{ina obla`e vodonepropusnim platnom, u obliku piramida sa najni`om ta~kom na sredini tako da se na platnu zadr`ava hrana odakle je ribe konzumiraju. Na ovaj na~in se omogu}ava da nepojedena hrane ne propada na dno vodenog Slika 77. Staza za kretawe izme|u kaveza i mali ekosistema u kome su kavezi postavqeni ve} objekat za radnike (Foto Z. Markovi}) se zadr`ava na platnu, odakle se pomo}u vakuum pumpe odstrawuje iz vode. Postavqawe ovakvih piramidalnih kesa je po`eqno ispod svih kaveza. Kese prikupqaju nepojedenu hranu i feces riba, ~ime se ~uva voda od zaga|ewa, a vodeni ekosistem od eutrofizacije. Radi aeracije vode u kavezima po`eqno je kori{}ewe aeratora (vazdu{nih kompresora koji sa dna kaveza preko rasprskiva~a uduvavaju vazduh i vr{e aeraciju vode). Preko zime kada led prekrije vodu gde su postavqeni kavezi, mre`e kaveza (a po potrebi i ~itave konstrukcije) se izvla~e na obalu i na wima vr{e popravke.
4.6. Kako doneti odluku o broju i veli~ini kaveza Broj i veli~ina kaveza zavise od nosivog kapaciteta vodenog ekosistema u koji se postavqaju, kvaliteta vode, dubine vodenog ekosistema, kao i od planova i finansijskih mogu}nosti investitora. Odnos zapremine kaveza prema zapremini objekta u koji se postavqaju kavezni sistemi treba da iznosi najmawe 1:500. Ovo je samo orijentaciona vrednost jer se zapremina kaveza mora odrediti odre|ivawem nosivog 109
Slika 78. Kran za prenos hrane od magacina (na kopnu) do ~amca (Foto Z. Markovi})
kapaciteta vode odre|enim istra`nim radovima. Odre|ivawem nosivog kapaciteta se odre|uje maksimalni broj kaveza koji se mo`e postaviti u jedan vodeni ekosistem. Na`alost, kod nas je veoma ~esta praksa da se nakon uspe{ne proizvodwe u prvim godinama gajewa riba, broj kaveza u odnosu na projektom predvi|eni znatno pove}a, {to ima za posledicu pogor{awe kvaliteta vode. Lo{iji kvalitet vode od onog koji odgovara gajenoj vrsti riba ugro`ava zdravstveno stawe riba, usled ~ega veoma ~esto dolazi i do velikih uginu}a. Veli~ina pojedina~nih kaveza, pre svega je zavisna od dubine vode u koji se kavez postavqa, kao i od mogu}nosti nabavke kaveza `eqenih veli~ina.
4.7. Dinamika radova pri izgradwi kaveznih sistema Dinamika pripremnih radova je sli~na kao i prilikom izgradwe klasi~nih ribwaka, sa izvesnim specifi~nostima. Razlike su u tome {to se kavezni sistem ne podi`e na zemqi, ve} na vodi, samim tim izostaju potrebe za dobijawem saglasnosti za promenu namene zemqi{ta i sli~no. Prilikom izgradwe kaveznih sistema se ne vr{e klasi~ni gra|evinski radovi, ve} se pored izrade kaveznog sistema grade prate}i objekti (skladi{te, prostor za radnike i sl.) na obali, tako da i izradu tehni~ke dokumentacije treba prilagoditi ovim karakteristikama kaveznog sistema. U slu~aju da se kavezni sistem postavqa na reci koja se koristi kao plovni put investitor treba da obezbedi saglasnost Ministarstva za saobra}aj i veze za postavqawe kaveza.
4.8. Odabir vrsta riba koje }e se gajiti u kaveznim sistemima Odabir vrsta koje }e se gajiti u kaveznom sistemu je uslovqen karakteristikama vodenog ekosistema (odnosno kvalitetom vode) u kome se postavqa kavezni sistem. Ukoliko su hladne i ~iste vode visinske akumulacije, onda }e se gajiti hladnovodne vrste riba (pre svega kalifornijska pastrmka), ako se radi o toplim vodama (npr. {qunkare) gaji}e se toplovodne vrste riba (pre svega {aran, a mo`e i som, beli amur, ameri~ki patuqasti somi} itd.). U odre|enim uslovima (ako je voda prve klase kvaliteta) postoje ~ak i mogu}nosti kombinovanog gajewa vi{e vrsta u razli~itim delovima godine. 110
Prilikom izbora mora se voditi ra~una i o tome da li vrsta riba koja }e se gajiti ve} nastawuje vodeni ekosistem gde }e se postaviti kavez. Imaju}i u vidu ~iwenicu da prilikom raznih manipulacija, kao i pri pucawu mre`e ili nevremena odre|eni broj riba pobegne van kaveza ne sme se po~iwati sa gajewem one vrste koja se u nekoj vodi ne `eli. Pri odabiru vrste za gajewe, veoma va`an, sa stanovi{ta investitora i najva`niji momenat je ekonomski, to jest isplativost gajewa odabranih vrsta u datom momentu.
4.9. Nabavka nasadnog materijala i nasa|ivawe kaveza Kada je doneta odluka o vrsti koja }e se gajiti i kada su kavezi postavqeni vreme je da se krene sa proizvodwom. Po~etni korak proizvodwe je nabavka mla|i i nasa|ivawe kaveza. Pre nego {to se obavi nasad, kavezi (mre`e i osnovna konstrukcija) se pripremaju tako {to se dobro o~iste i proveri wihova ispravnost. Mla| se mo`e nabaviti u jesen i prole}e. Imaju}i u vidu specifi~nosti na{eg podnebqa (formirawe leda na povr{ini staja}ih i sporoteku}ih voda tokom zimskih meseci) nabavka mla|i se uglavnom obavqa u prole}e. Mla| se mo`e nabaviti od nekog proizvo|a~a mla|i ili pak iz uvoza. Pre nego {to se dogovori nabavka sa nekim od proizvo|a~a neophodno je da stru~wak za zdravstveno stawe riba izvr{i pregled mla|i. Prilikom izlova mla|i, kupac treba da je prisutan jer se de{ava u praksi da proizvo|a~ prilikom dogovora poka`e mla| dobrog kvaliteta (dobre kondicije i zdravqa), a isporu~i mla| lo{eg kvaliteta. Transport mla|i od proizvo|a~a do kaveznog sistema se mora obaviti pod kontrolom stru~waka, kako usled lo{eg transporta ne bi do{lo do ne`eqenih posledica. Prilikom preuzimawa na kaveznom sistemu mla| se izmeri i odredi broj jedinki i prose~na masa. To su ujedno i polazni podaci na osnovu kojih se vr{i pravilan nasad u kaveze. Prilikom nasada treba voditi ra~una o broju jedinki na 1 m3, i to na osnovu planirane zavr{ne mase riba u ribwaku. Postoje dve varijante, jedna je da se nasade svi planirani kavezi (re|i nasad), a druga da se nasadi svaki drugi kavez (gu{}i nasad), a sa postizawem odre|enih te`ina, kada prostor postaje ograni~avaju}i ~inilac daqeg rasta obavqa se razre|ivawe prebacivawem dela ribe u prazne kaveze. Pre nasada mla| se obavezno tretira preparatima protiv parazita i bolesti {krga. Kako se mla| nabavqa sa klasi~nih ribwaka, u novim uslovima potreban joj je odre|eni period da se privikne. Ukoliko je dobre kondicije period privikavawa traje 10–20 dana.
111
4.10. Gajewe hladnovodnih vrsta riba u kaveznim sistemima Od hladnovodnih riba u svetu se gaji vi{e vrsta, a najvi{e losos i kalifornijska pastrmka. Kod nas se u kavezima uglavnom gaji kalifornijska pastrmka. Gajewe se obavqa u periodu april-oktobar (kada su temperature vode preko 6oC). Jedino pri kori{}ewu akumulacija sa jakim protokom vode, kao i akumulacija jadranskog sliva gde temperatura ne pada ispod 6-7oC preko zime, gajewe riba u kavezima mo`e se realizovati tokom cele godine. Kavezi za gajewe konzumne pastrmke se nasa|uju sa 50-500 jedinki/m3 mla|i, te`ine 20-50 g. Za 5-7 meseci gajewa dobija se konzumna pastrmka komadne mase 200-250 g u koli~ini 10-100 kg/m3 (kod nas 10-20 kg/m3). Konverzija hrane je od 1,2 do 2,5 kg za 1 kg prirasta ({to zavisi od kvaliteta hrane). Za ishranu se koriste uobi~ajena hraniva za pastrmke (doma}ih i stranih proizvo|a~a). Hrawewe se obavqa kori{}ewem poluautomatskih ili automatskih hranilica i ru~no. Prilikom odre|ivawa dnevne koli~ine hrane treba se rukovoditi uputstvima proizvo|a~a ~ija se hrana koristi. Kao i u klasi~nom sistemu gajewa, neophodno je obavqati periodi~ne probne izlove (na 15 dana) i sortirawe ribe (na 30 dana) kao i u ribwa~kom gajewu. Gubici su razli~iti, naj~e{}e do 10% (u lo{im uslovima i do 30%).
4.11. Gajewe toplovodnih vrsta riba u kaveznim sistemima Gajewe toplovodnih vrsta riba u kaveznom sistemu se obavqa od aprila do oktobra (kada je temperatura vode ve}a od 14oC), osim kada se koristi termalna voda iz termoelektrana gde se proizvodwa mo`e obavqati cele godine, pri ~emu se kavezi moraju pomerati bli`e ili daqe izlivu termalne vode zavisno od perioda godine. U kavezima postavqenim u toplim vodama kod nas se uglavnom mo`e gajiti {aran. Gajewe {arana [aran se naj~e{}e gaji u kavezima od kategorije mla|i mase 30 g, do konzumne veli~ine. Gustina nasada, zavisno od veli~ine mla|i, se kre}e od 50-600 jedinki/m3 u kavezima sa nasadom jednogodi{we mla|i te`ine 30-40 grama, odnosno od 30-200 jedinki/m3 sa nasadom dvogodi{we mla|i mase 200-250 grama. Pri nasadu mla|i od 20 do 60 g na kraju sezone gajewa dobija se prinos od 20-100 kg/m3, komadne mase od 200-600 g. Pri nasadu sitnije dvogodi{we mla|i (200–250 grama) na kraju sezone gajewa dobija se prinos od 20-120 kg/m3, komadne mase od 800-1.200 g. S obzirom na to da se na na{em tr`i{tu (pre svega u vreme svetonikolskih praznika u seoskim doma}instvima) uglavnom tra`i {aran ve}ih te`ina, pri gajewu konzumnog {arana nasa|uje se krupnija dvogodi{wa mla| (500800 grama) sa ciqnom veli~inom na kraju sezone od 1.500 do 3.000 grama. Gustina nasada u ovom slu~aju je od 20 do 50 jedinki/m3. 112
[arani se u kavezima hrane briketima sa kompletnim sastavom (sa 35-40% proteina). Hrawewe se obavqa kori{}ewem poluautomatskih ili automatskih hranilica i ru~no, 2-4 puta dnevno uz koeficijent konverzije od 2,2-3 kg hrane (doma}ih proizvo|a~a) za 1 kg prirasta. Dnevne koli~ine hrane odre|uju se na osnovu mase riba u kavezu i temperature vode i kre}u se u intervalu od 0,2 (na 6oC) do 4,5% u vreme kada su temperature optimalne za gajewe {arana (22–26oC). Kao i u klasi~nom sistemu gajewa, potrebno je obavqati periodi~ne probne izlove (na 15 dana) kako bi se dobile informacije o masi odnosno ihtiomasi u kavezima, odnosno o prirastu riba i koeficijentu konverzije u proteklom periodu. Gubici pri gajewu dvogodi{we mla|i su oko 20%, a pri gajewu konzumne ribe oko 10%. Gajewe soma Som se u kavezima gaji od mla|i do konzumne veli~ine. Za nasad se koristi mla| komadne mase od 80 do 100 grama. Nasa|uje se pri gustini od 30 do 60 jedinki/m3. Na kraju sezone gajewa dobija se konzumna veli~ina soma od 800 do 1.000 grama, uz prinos od 50 kg/m3. Za ishranu se koriste briketi sa kompletnim sastavom hrane uz koeficijent konverzije od 2,22,3. U periodu kada som postigne te`inu od 500 grama, ukoliko za to postoje uslovi mo`e se prihrawivati i sa korovskom ribom, {to u kombinaciji sa briketama pojeftiwuje proizvodwu. Gajewe belog amura Prilikom gajewa belog amura u kavezima, za ishranu gajenih riba koristi se so~ivica, meka drezga, mlada trska i rogoz, kao i livadska trava, detelina i lucerka. Ovakav na~in gajewa mo`e se primeniti na lokaciji gde u bli`oj okolini postoje podru~ja obrasla vodenim biqkama, ili poqoprivredno zemqi{te gde se mo`e gajiti lucerka i detelina. Hrawewe se obavqa tako {to se u kaveze stavqaju drveni ramovi dimenzija 1,5 h 1,5 m u koje se stavqaju iseckane biqke. Amur se nasa|uje sa 80 do 120 jedinki/m3 prose~ne komandne mase 300 grama. Uz utro{ak 150-200 kg zelene mase za 1 kg prirasta, na kraju sezone dobija se konzumni amur prose~ne te`ine 1.000-1.200 grama. Ovo je ujedno i najjeftiniji na~in gajewa riba u toplovodnim kaveznim sistemima
4.12. Prednosti i nedostaci kaveznog gajewa ribe Prednosti kaveznog u odnosu na klasi~an sistem gajewa riba su: - Mawa ulagawa u odnosu na ulagawa u klasi~ne ribwake. - Visoki prinosi na maloj proizvodnoj povr{ini. - Mawi broj potrebnih radnika. - Ribe su za{ti}ene od predatora. Nedostaci ovog vida proizvodwe su: - Obrastawe mre`e kon~astim algama, ~ime se onemogu}ava strujawe vode kroz kavez i pogor{ava kvalitet vode u wima. Obrastawe je naro~ito 113
izra`eno pri visokim temperaturama u leto, tako da se alge moraju ~istiti svakih 7-10 dana. - Stvarawa otpadaka bilo od hrane ili od ekskremenata riba, ~ime se pogor{ava kvalitet vode i ubrzava eutrofizacija vodenog ekosistema. - Lako preno{ewe bolesti sa obolele na zdravu ribu usled velike gustine riba na malom prostoru. - Ishrana gajenih riba (omnivora i karnivora) je bazirana na dodatnoj doma}oj hrani sa uvoznom komponentom - ribqim bra{nom kao glavnim izvorom proteina (ili pak na uvoznoj hrani).
4.13. Potrebna oprema za gajewe riba u kaveznim sistemima Realizacija proizvodwe u kaveznom sistemu mogu}a je samo ako se raspola`e odgovaraju}om opremom, kako onom koja se koristi pri ishrani i izlovu, tako i onom za pra}ewe proizvodwe (razli~ite analize). Za izlov ribe iz kaveznog sistema se koriste meredovi. Za prenos hrane od magacina na obali do kaveznog sistema koriste se ~amci na motorni pogon. Od laboratorijske opreme treba pomenuti: prenosni mera~ kiseonika i pH, termometar, komplet za merewe amonijaka, analiti~ka digitalna Slika. Kofa sa hranom za pastrmke vaga, pribor za disekciju riba, (Foto Z. Markovi}) potrebna staklarija i dr. Od ostale opreme na kaveznom sistemu sortirni stolovi, vage i kantari za merewe riba, kible, plasti~ne kante za hrawewe ribe…
4.14. Kontrola zdravstvenog stawa, mere preventive, naj~e{}e bolesti riba Imaju}i u vidu ~iwenicu da je u kaveznom sistemu gajewa koncentrisan veliki broj riba na malom prostoru, da je {irewe bolesti sa obolelih na zdrave ribe veoma brzo i da mo`e do}i do ve}ih uginu}a, zdravstvenom stawu riba se mora posvetiti posebna pa`wa. Pregledi riba od strane zaposlenih moraju biti svakodnevni. ^im se konstatuju negativne promene treba anga`ovati stru~waka za bolesti riba koji }e dati dijagnozu i predlo`iti terapiju bolesti. Pored anga`ovawa u slu~aju bolesti neophodno je obezbediti periodi~no pra}ewe zdravstvenog stawa riba od strane veterinarskog stru~waka kako bi se realizovala blagovremena preventiva i dijagnostika. Preventivne mere moraju biti sastavni deo tehnologije kaveznog gajewa riba. Jedna od zna~ajnih sanitarnih mera za spre~avawe i suzbijawe bolesti je dezinfekcija. Dezinfekcija obuhvata sve objekte (kaveze) za 114
gajewe riba, samu ribu i predmete (alat i pribor) koji se upotrebqavaju u tehnolo{kim operacijama sa ribom. Dezinfekcija se obavqa mehani~ki~i{}ewem mre`a i kori{}ewem hemijskih materija za dezinfekciju (formalin, bakar sulfat, hlorni kre~, kre~ itd.). Bolesti kojima su izlo`ene gajene ribe su iste kao i na klasi~nim ribwacima.
4.15. Tro{kovi izgradwe kaveznih sistema i ekonomika proizvodwe Tro{kovi izgradwe kaveznog sistema, kao i cene inputa u proizvodwi (hrane, mla|i …) i proizvedene ribe vrlo su varijabilne i zavise od niza faktora, tako da dati prikaz tro{kova izgradwe kaveznog sistema i ekonomike proizvodwe kalifornijske pastrmke i {arana (vrste koje se kod nas uglavnom i gaje u kaveznom sistemu) mogu poslu`iti budu}im investitorima samo kao orijentacioni. Tro{kovi izgradwe (podizawa) kaveznog sistema Tro{kovi podizawa kaveznog sistema zavise pre svega od cene osnovne konstrukcije i cene mre`e. Cene navedenih komponenti kaveznog sistema dosta zavise od samog kvaliteta. Za primer je uzet kavezni sistem–baterija sa 16 kaveza, mre`ama veli~ine 4 h 4 h 4 m, i orijentacionom cenom jednog kaveza sa osnovnom konstrukcijom od 90.000 dinara (1.500 evra), odnosno cele baterije 1.440.000 dinara (24.000 evra). Kori{}ene su cene iz avgusta 2002. Tabela 8. Predmer i predra~un tro{kova izgradwe i opremawa kaveznog sistema za gajewe riba Vrsta radova Prate}a dokumentacija Pripremni (istra`ni) radovi Postavqawe kaveza Nabavka osnovne opreme Izgradwa maweg monta`nog objekta na obali Ukupno
Jedinica mere
Kol.
pau{alno pau{alno kavez pau{alno pau{alno
16
Cena po jedinici mere u dinarima (evrima) 150.000 (2.500)
Ukupna cena u dinarima (evrima, 1 evro = 60 dinara) 150.000 (2.500)
21.000 (350)
21.000 (350)
90.000 (1.500) 150.000 (2.500)
1.440.000 (24.000) 150.000 (2.500)
450.000 (7.500)
450.000 (7.500) 2.211.000 (36.850)
Tro{kovi proizvodwe kalifornijske pastrmke Tro{kovi proizvodwe kalifornijske pastrmke su ra~unati na prinos od 15 kg/m3 (koliko je uglavnom na na{im kaveznim sistemima), odnosno 960 kg po kavezu, sa nasa|enom mla|i od 20 grama i dobijenom kona~nom te`inom od 250 grama, planiranim uginu}em od oko 5%, odnosno ukupno planiranom proizvodwom od 15.360 kg. Planirani koeficijent konverzije je 1,3 uz kori{}ewe uvozne hrane za pastrmke.
115
Tabela 9. Jednogodi{wi tro{kovi proizvodwe kalifornijske pastrmke na kaveznom sistemu Vrste tro{kova Nasadni materijal Hrana za konzum Radna snaga Lekovi,vet.kontrola Potro{ni materijal Ostali tro{kovi Ukupni tro{kovi
Jedinica mere kg kg qudi pau{alno pau{alno pau{alno
Koli~ina 1294 18 286 3
Cena u dinarima (evrima) 390 (6,5) 60 (1) 216.000 (3.600) 60.000 (1.000) 60.000 (1.000) 90.000 (1.500)
Ukupna cena u dinarima (evrima, 1 e = 60 din) 504.660 (8.411) 1.097.160 (18.286) 648.000 (10.800) 60.000 (1.000) 60.000 (1.000) 90.000 (1.500) 2.459.820 (40.997)
Na osnovu izlo`ene tabele mo`e se konstatovati da se predvi|eni tro{kovi mogu smawiti (za lekove, potro{ni materijal, radne snage ukoliko sam investitor obavqa posao). Tro{kovi proizvodwe {arana Tro{kovi proizvodwe {arana su ra~unati tako da se polovina kaveza (8) koriste za proizvodwu dvogodi{we mla|i od 500 grama, a druga polovina za proizvodwu konzumnog {arana od 2.300 grama. Planirani prinosi za mla| su 37,5 kg/m3, a za konzumnog {arana 46 kg/m3. Ra~unati gubici za mla| su 20%, a za konzum 10%. Gajena mla| bi se do te`ine od 150 grama hranila hranom sa 38% proteina, a od 150 grama do konzumne veli~ine kompletnom hranom sa 30% proteina, sa koeficijentom konverzije od 2,2 (hrana doma}eg proizvo|a~a). Tabela 10. Jednogodi{wi tro{kovi proizvodwe {arana na kaveznom sistemu Vrste tro{kova Nasadni materijal Hrana
Radna snaga Lekovi, vet. kontrola … Potro{ni materijal Ostali tro{kovi Ukupni tro{kovi
Jedinica mere
2 406 { 0+* 5 632 {1+*
Cena u dinarima (evrima) 264 (4,4) 187 2,97)
Ukupna cena u dinarima (evrima, 1 evro = 60 din) 635 184 (10 586) 1 053 184 (17 553)
8 448 70 118 3
41,8 (0,70) 29,8 (0,5) 216 000 (3 600)
353.126 (5 885) 2.089.516 (34 825) 648.000 (10.800)
pau{alno
120.000 (2.000)
120.000 (2.000)
pau{alno
120.000 (2.000)
120.000 (2.000)
pau{alno
300.000 (5.000)
300.000 (5.000) 5.319.010 (88.650)
kg kg sa 38% p sa 30% p qudi
Koli~ina
* { 0+ - jednogodi{wa mla| {arana, {1+ - dvogodi{wa mla| {arana
Vrednost proizvodwe kalifornijske pastrmke Vrednost proizvodwe je ra~unata uz kori{}ewe veleprodajnih prose~nih cena pastrmke. Tabela 11. Vrednost proizvodwe kalifornijske pastrmke na kaveznom sistemu
Konzumna riba Ukupna vrednost (prihodi)
Jedinica mere kg
Koli~ina 15.360
Cena u din. (evrima) 170 (2,83)
Ukupna cena u dinarima (evrima) 2.611.200 (43.520) 2.611.200 (43.520)
Ukoliko se deo proizvedene ribe proda na samom ribwaku po maloprodajnim cenama prihodi se mogu zna~ajno pove}ati. 116
Vrednost proizvodwe {arana Vrednost proizvodwe je ra~unata uz kori{}ewe veleprodajnih prose~nih cena {arana. Tabela 12. Vrednost proizvodwe {arana na kaveznom sistemu
Dvogodi{wa mla| Konzumna riba Ukupna vrednost (prihodi)
Jedinica mere kg
Koli~ina 19.200 23.552
Cena u din. (evrima) 178 (2,97) 132 (2,2)
Ukupna cena u dinarima (evrima) 3.417.600 (56.960) 3.108.864 (51.814) 6.526.464 (108.774)
Mogu}a dobit Za kavezni sistem za proizvodwu kalifornijske pastrmke mogu}a dobit je izra`ena za jednu godinu proizvodwe. Ukupni prihodi: 2.611.200 dinara (43.520 evra) Tro{kovi proizvodwe: 2.459.820 dinara (40.997 evra) Dobit: 151.380 dinara (2.523 evra) Ulo`ena sredstva za izgradwu kaveznog sistema se u ovom slu~aju mogu vratiti za 14,5 godina proizvodwe. Uz prodaju ribe po maloprodajnim cenama na samom mestu gajewa ostvarena dobit se zna~ajno mo`e pove}ati, a povra}aj investicije realizovati za 2,5 godine proizvodwe. Za kavezni sistem za proizvodwu {arana mogu}a dobit je izra`ena za jednu godinu proizvodwe. Ukupni prihodi: 6.526.464 dinara (108.774 evra) Ukupni rashodi: 5.319 010 dinara (88.650 evra ) Dobit: 1.207.454 dinara (20.124 evra) Ulo`ena srestva za izgradwu kaveznog sistema se u ovom slu~aju mogu vratiti za ne{to vi{e od 2 godine proizvodwe.
11000 BEOGRAD Terazije br.34 Tel. 361-9400 Fax. 011/685-045,
[email protected] www.rajbanka.co.yu SWIFT RAJBYUBG `.r. 908-27001-67
5. Transport i plasman ribe 5.1. Transport ribe Transport ribe je jedna od veoma va`nih operacija u ribwa~arstvu. Predstavqa veoma zna~ajnu kariku prometa ribe. Obavqa se svim prevoznim sredstvima. Transportuje se samo zdrava sa higijenskosanitarnog gledi{ta potpuno ispravna riba, a sam transport ne sme uticati na promenu kvaliteta ribe. Riba se mo`e transportovati u `ivom i u mrtvom stawu (sve`a ili zale|ena). Sve`a riba se transportuje u plasti~nim, ili posudama od stiropora (gajbama) na ledu, u hladwa~ama na temperaturi od +2oC. Ako se planira transport duboko zamrznute ribe, riba se najpre pripremqena stavqa u komore za zamrzavawe na temperaturi od -38 (-40oC), da bi se potom ~uvala i transportovala na -18 oC. Transport `ive ribe je najneracionalniji i najskupqi, zato {to se sa ribom mora transportovati i voda, a moraju se obezbediti uslovi da riba pre`ivi. @iva riba se transportuje u svim uzrasnim fazama, od oplo|ene ikre do konzumne veli~ine. Obavqa se u termoizolovanim bazenima (ili vre}ama, sme{tenim u bazenima) sa vodom uz dodatno oboga}ivawe vode te~nim kiseonikom ili vazduhom. Potrebne koli~ine kiseonika u transportnim bazenima zavise od vrste i koli~ine ribe. Hladnovodne vrste i mla| imaju ve}e zahteve prema kiseoniku. Kriti~ni sadr`aj kiseonika za {arana je 0,8 do 0,5 mg/l, a za pastrmku 2,6 do 2,1 mg/l. Pre svakog transporta mora se izvr{iti priprema. Priprema riba za transport se sastoji u pra`wewu creva. Na 1 do 3 dana pre transporta prestaje se sa ishranom. Priprema samog bazena se sastoji od wegovog ~i{}ewa i puwewa vodom. Puwewe se obavqa vodom iz samog bazena. Prilikom sme{taja riba u bazen razlika izme|u temperatura bazena i ribwa~kog objekta ne bi trebalo da bude ve}a od 2-3 oC.
5.1.1. Transport toplovodnih vrsta riba Najpovoqnija temperatura za transport je izme|u 10 i 12oC. U letwem periodu ona je ve}a, a u zimskom mawa. Sadr`aj kiseonika u bazenu za vreme transporta treba da iznosi od 3 do 4 mg/l.
118
Transport ikre Ikra se transportuje na razli~ite na~ine. Oplo|ena ikra smu|a, {tuke i soma naneta na gnezda se transportuju u odgovaraju}im polietilenskim kesama ili nepropusnim sanducima sa vodom koja prekriva gnezda. Ostali deo vre}e puni se vazduhom ili se pak postavqaju aeratori. Oko vre}a ili sanduka se stavqa led. Na kra}e udaqenosti ikra se mo`e prevoziti i u vla`noj mahovini ili termos boci. Na ve}e udaqenosti mogu se koristiti i posebni okviri (drveni ili plasti~ni, dimenzija 20 h 30 cm, visine 5-6 mm, preko kojih je zategnuta ne`na mekana, vla`na tkanina na koju se stavqa ikra) sa ikrom pore|ani jedan na drugi i slo`eni u vre}i, odnosno u dobro izolovane kutije za transport. Transport predlarvi i larvi Predlarve i larve se naj~e{}e transportuju u ~vrstim polietilenskim kesama zapremine od 50 litara. Vre}e se do 1/3 pune ~istom vodom u koju se stavqaju predlarve odnosno larve. Wihov broj zavisi od vrste, starosti i trajawa transporta i kre}e se od 10.000 do 50.000 jedinki. Nakon sme{taja ribica u vodu se iz kese istisne vazduh i kesa naduva ~istim kiseonikom, potom se zategne pomo}u steza~a koji hermeti~ki zatvori kesu. Ovako pripremqene kese se na kra}e relacije prevoze kamionima ~ije je dno prekriveno vla`nom travom ili sun|erom. Umesto kesa, za du`i transport pogodni su hidrobioni (to su posude sa ure|ajem za stalnu aeraciju vode). U 100 litara vode mo`e se prevoziti oko 100.000 larvi {arana. Transport mla|i do 30 dana starosti Jednomese~na mla| {arana i biqojeda, se transportuje na isti na~in kao i larve u kesama zapremine od 50 l, gde se stavqa od 500 do 3.000 jedinki po vre}i, kao i u bazenima (npr. 2,5 m 3 zapremine). Na temperaturi od 22- 25oC, u bazen se stavqa 80.000 do 100.000 mla|i za transport do 12 ~asova, odnosno 50.000–60.000 mla|i za transport do 24 ~asa uz kori{}ewe kiseonika. Transport mla|i do 2 godine starosti Mla| {arana i prate}ih vrsta se transportuje u bazenima (npr. zapremine 2,5 m3) snabdevenim rasprskiva~ima vazduha ili dovodom kiseonika iz boce za kiseonik. Koli~ina mla|i po bazenu varira 200600 kg, u zavisnosti od vrste, temperature vode i du`ine transporta. Ukoliko se prevozi mla| osetqivijih toplovodnih vrsta (smu|, {tuka) koli~ina mla|i je do 150 kg uz temperaturu vode do 15oC. Transport konzumne ribe Konzumni {aran, beli amur, beli i sivi tolstolobik se transportuju u bazenima razli~ite zapremine, snabdevenim rasprskiva~ima vazduha ili dovodom kiseonika iz boce. Po jednom bazenu od 2,5 m3 transportuje se 600-1.200 kg ribe, zavisno od temperature vode i du`ine transporta. 119
Slika 80. Kamion sa hidrobionima za transport ribe (Foto Z. Markovi})
Transport matica Matice se transportuju u istim bazenima, kao i konzumne ribe, sa gustinom 300-450 kg za {arana, odnosno 200 kg kada su u pitawu prate}e vrste uz obavezno unutra{we oblagawe bazena sun|erom.
5.1.2. Transport hladnovodnih vrsta riba Po{to se kod nas na ribwacima gaji uglavnom samo kalifornijska pastrmka tekst o transportu hladnovodnih vrsta se i odnosi na ovu vrstu. Transport ikre Ikra se transportuje tek posle pojave o~iju i to najmawe 5 do 10 dana pre izvaqivawa. Transport se obavqa na ve} pomenutim ramovima kod transporta toplovodnih vrsta riba. Ili pak u nepropusnim sanducima (uglavnom od stiropora sa ledom pomo}u koga se odr`avaju niske temperature i ~ijim otapawem odr`ava vla`nost ikre. Transport larvi i mla|i Najboqi na~in transporta larvi i mla|i do 3 meseca starosti je kori{}ewem polietilenskih kesa. U kesama zapremine 50 litara pri temperaturi 8-11oC mo`e se transportovati 1.000-2.500 larvi, odnosno 800-2.000 mla|i starosti do 3 meseca. Du`ina transporta ne bi trebala da traje du`e od 5–6 sati. Mla| do 3 meseca, kao i mla| starosti do 12 meseci se mo`e transportovati i u hidrobionima, snabdevenim bocom sa kiseonikom, razli~ite 120
zapremine. Tako se u bazenu zapremine od 2,5 m3, na temperaturi od 5oC pri du`ini transporta 10-15 sati mo`e transportovati 30.000 jedinki, a na temperaturi od 10oC 20.000 jedinki {estomese~ne mla|i. Transport konzumne pastrmke Ukoliko se transportuje u `ivom stawu, transport konzumne ribe se obavqa u bazenima kao i za mla|. U bazenu zapremine od 2,5 m 3, na temperaturi od 5oC pri du`ini transporta od 10 do 15 sati transportuje se 300 kg, a na temperaturi od 10oC 200 kg konzumne pastrmke. Konzumna pastrmka se ~e{}e transportuje u mrtvom stawu. Pre transporta na 24 ~asa se ne hrani, po izlovu se ubija elektro{okovima (ili pak u koritima bez vode), a uginule ribe re|aju u plasti~ne posude i pokrivaju ledom. Transport se obavqa hladwa~ama.
5.2. Plasman ribe Plasman ribe se obavqa u veleprodaji i maloprodaji. Veleprodaja podrazumeva plasman ve}e koli~ine ribe kupcu (proizvo|a~u, ako se radi o ribqoj mla|i, prera|iva~u ako se riba prera|uje ili trgovcu koji se bavi daqim prometom ribe) dok je maloprodaja prodaja ribe krajwem kupcu. Za sme{taj `ive ribe se koriste manipulativni bazeni na pastrmskim ribwacima, odnosno zimovnici na {aranskim ribwacima, a za sme{taj zamrznute ribe odgovaraju}e hladwa~e. Na ribwacima se veoma ~esto odvoji mawa koli~ina ribe za prodaju krajwim kupcima. Odvojena koli~ina ribe je sme{tena u tikvare (metalni ili drveni sanduci sa otvorima na stranama oblika ~amca uroweni u vodu), male metalne kaveze barka mre`e, pregra|ene delove bazena ili u posebne uglavnom male betonske bazene. Promet na malo se obavqa u specijalizovanim prodavnicama–ribarnicama, ili pak u mre`i maloprodajnih objekata razli~itih firmi koje imaju rashladne ure|aje za plasman sve`e ili zamrznute ribe. Za razliku od tih maloprodajnih objekata specijalizovane ribarnice pored sve`e i zamrznute ribe prodaju i `ivu ribu: uglavnom toplovodne vrste, mada u posledwe vreme savremenije ribarnice raspola`u bazenima sa filterima u kojima dr`e `ivu kalifornijsku pastrmku. Popularisawu ribe kao namirnice doprinose brojne informacije u medicinskim ~lancima o zna~aju riba u ishrani a i ribqi restorani i pr`ionice ribqih proizvoda.
121
6. Literatura Aganovi}, M. (1979). Salmonidne vrste riba i wihov uzgoj, IGKRO Svjetlost OOUR Zavod za uxbenike, Sarajevo, 1979, p. p. 320. Antalfi, A., Tolg, I., (1974). ABC Ribwa~arstva, Izdava~ki odijel, “Glasa Slovenije” u saradwi sa Poslovnim udru`ewem slatkovodnog ribarstva Jugoslavije “Kornateksport - import” Zagreb, p. p. 248. Baird, D., Beveridge, N. Kelly, L. and Muir. J. (1996). Aquaculture and Water Resource Management Blackwell Sci. Ltd. Oxford, p. p. 218. Beveridge, M. (1991): Cage aquaculture, Fishing News Books, England, p. p. 351. Boj~i}, C., Debeqak, Q., Vukovi}, T., Jovanovi} - Kr{qanin, B., Apostolski, K., R`ani~anin, B., Turk, M., Volk, S., Drecun, \., Habekovi}, D., Hristi}, \., Fijan, N., Pa`ur, K., Buwevac, I. i Maro{evi}, \. (1982). Slatkovodno ribarstvo, Ribozajednica Zagreb, p. p. 605. Boyd, C. (1982). Water Quality Management for Pond Fish Culture, Elsevier Amsterdam, p. p. 318. Drecun, \., Pejovi}, V., Draki}, V. (1984). Mali Ribwaci. Ekonomski biro, p. p. 134. Drummond, S.(1978).Trout Farming Handbook. Seeley, Service & Co, London, p. p. 169. FAO (1985). Common carp, part 1, Mass production of eggs and early fry. Food and Agriculture Organization of the United Nations, Rome, p. p. 84 FAO (1985). Common carp, part 2, Mass production of advanced fry and fingerlings in ponds. Food and Agriculture Organization of the United Nations, Rome, p. p. 85. Hol~ik, J., Mihalik, J., Maly, J. (1972). Freshwater Fishes, Prague, p. p. 128. Hofmann J. (1979). Der Teichwirt. Verlag Paul Parey. Hamburg und Berlin, p. p. 332. Huet, M. (1971). Textbook of fish culture, Breeding and Cultivation of Fish. Fishing News (Books) Ltd. England, p. p. 436. Hristi}, \., Buwevac, I. (1991). Gajewe slatkovodnih riba. Gra|evinska kwiga, p. p. 243. Jovanovi}, B., Jeremi}, S., ]irkovi}, M., Plav{a, N. (2000). Aktuelni problemi u dijagnostici, terapiji i suzbijawu bolesti slatkovodnih riba na na{im ribwacima. Savremeno ribarstvo Jugoslavije, monografija, Savez poqoprivrednih in`ewera i tehni~ara Jugoslavije, DOO Ribarstvo Jugoslavije, Poqoprivredni fakultet Novi Sad, Poqoprivredni fakultet Zemun, 97-104. 122
Markovi}, Z., Mitrovi}-Tutunxi}, V., Stankovi}, M. (1998). Zna~aj prirodne hrane u poluintenzivnoj proizvodwi {arana, Savremena poqopprivreda, Vol. 48, br. 1-2: 199-204. Markovi}, Z., Mitrovi}-Tutunxi}, V. (2000). Poluintenzivni sistem – mogu}nost uspe{ne i rentabilne proizvodwe {arana u Srbiji. Savremeno ribarstvo Jugoslavije, monografija, Savez poqoprivrednih in`ewera i tehni~ara Jugoslavije, DOO Ribarstvo Jugoslavije, Poqoprivredni fakultet Novi Sad, Poqoprivredni fakultet Zemun, 31-48. Markovi}, Z. Mitrovi}-Tutunxi}, V. Vasiqevi}, M. (2000). Effects of abiotic and biotic factors on fish growth in semiintensive fish production. Acta Biologica Iugoslavica - Ichthyologia, 32, 1, 31-38. Markovi}, Z., Poleksi}, V., Duli}-Stojanovi}, Z., Qubi}, B. (2001). Possibilities of alternative types of aquaculture in the Serbia region. Acta Biologica Iugoslavica - Ichthyologia, 33, 1, 1-10. Markovi}, Z., Poleksi}, Z., Duli} – Stojanovi}, Z. (2002). Integralno gajewe kalifornijskih pastrmki sa kalifornijskim glistama, Biotehnology in Animal Husbandry 18 (5-6), p. 315-320. Mijovi}-Magdi}, J. (1998). Uticaj ekolo{kih ~inilaca na tempo rasta kalifornijske pastrmke Oncorhynchus mykiss (Walbaum, 1792) u eksperimentalnim bazenima ribwaka Sisevac, magistarska teza, Biolo{ki fakultet, Beograd, p. p. 110. Mitrovi}-Tutunxi}, V. Vidmani}, L. (1991). Study of environmental conditions in four cyprinid fish farms. Biological characteristics of ponds. Ichthyologia 23, 1, 37-45. Mitrovi}-Tutunxi}, V., Juri}, G., Vidmani}, L. (1992). Razvoj kaveznog gajewa riba u Srbiji i uticaj na vodene ekosistema, Vodoprivreda, 24, 57-63. Mitrovi}-Tutunxi}, V. Jovanovi}, \., Mati}, A. Markovi}, Z. (1997). Akutni problemi postoje}ih {aranskih ribwaka u Srbiji i mogu}nosti racionalnog gajewa konzumnog {arana u wima. Ribarstvo Jugoslavije, monografija. Poqoprivredni fakultet Zemun, Poqoprivredni fakultet Novi Sad, Savez poqoprivrednih in`ewera i tehni~ara Jugoslavije. Mitrovi}-Tutunxi}, V., Milinkovi}, R. (1997). Realne mogu}nosti razvoja slatkovodnog ribarstva Jugoslavije, Ribarstvo Jugoslavije, monografija, Poqoprivredni fakultet Zemun, Poqoprivredni fakultet Novi Sad, Savez poqoprivrednih in`ewera i tehni~ara Jugoslavije, 9-22. Mitrovi}-Tutunxi}, V., Balti}, M. (2000). Stawe slatkovodnog ribarstva u svetu i kod nas i trendovi razvoja. Savremeno ribarstvo Jugoslavije, monografija, Savez poqoprivrednih in`ewera i tehni~ara Jugoslavije, DOO Ribarstvo Jugoslavije, Poqoprivredni fakultet Novi Sad, Poqoprivredni fakultet Zemun, 1-8. Piper, R., Mc Ecwain, J., Orme, L., Mc Craren, J., Fowler, L., Leonard, J. (1982) Fish Hatchery Management. United States Department of the Interior Fish and Wildlife Service, Washington, D. C. p. p. 517. 123
Sedgwich, S. D. (1978). Trout Farming Handbook. Seeley, Service & Co, London. Treer, T. Safner, R., Ani~i}, I., Lovrinov, M. (1995). Ribarstvo, Nakladni zavod Globus, Zagreb, p. p. 463. Vassvik, V. (2000). Fish farming, A pictoral adventure in the blue pasture. Fossum Grafisk as, p. p. 69. ]irkovi}, M., Stajkov J. (1997). Stawe i perspektive razvoja ribarstva susednih zemaqa i Srbije. Ribarstvo Jugoslavije, monografija, Poqoprivredni fakultet Zemun, Poqoprivredni fakultet Novi Sad, Savez poqoprivrednih in`ewera i tehni~ara Jugoslavije, 3948. ]irkovi}, M. Jeremi}, S., ]irkovi}, D. (2000). Intenzivno gajewe {aranskih riba. Savremeno ribarstvo Jugoslavije, monografija, Savez poqoprivrednih in`ewera i tehni~ara Jugoslavije, DOO Ribarstvo Jugoslavije, Poqoprivredni fakultet Novi Sad, Poqoprivredni fakultet Zemun, 55-58.
11000 BEOGRAD Terazije br.34 Tel. 361-9400 Fax. 011/685-045,
[email protected] www.rajbanka.co.yu SWIFT RAJBYUBG `.r. 908-27001-67
7. Prilog 7.1. Neke korisne adrese Za istra`ne radove (analize vode, zemqe, nosivog kapaciteta…) - Poqoprivredni fakultet, Nemawina 6, 11080 Zemun – Beograd, 011/615 - 315 - Poqoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovi}a 8, 21000 Novi Sad, 021/350 – 366 - Biolo{ki fakultet, Studenski trg, 11 000 Beograd, 011/187-266 - Institut za za{titu zdravqa Srbije “Dr Milan Jovanovi} Batut”, Dr Suboti}a br. 5, 11000 Beograd, 011/684-566 - PMF Institut za biologiju, Trg Dositeja Obradovi}a 3, 21000 Novi Sad, 021/350-122, - PMF Institut za biologiju, 34000 Kragujevac, Radoja Domanovi}a 12, 034/336-223 - Institut za biolo{ka istra`ivawa, “Sini{a Stankovi}”, 29.novembra 143, 11000 Beograd, 011/764-422 - Centar za multidisciplinarne studije, 29. novembra 143, 11000 Beograd, 011/764-422 - Institut za zemqi{te,Teodora Drajzera 7,11000 Beograd, 011/667-175; 667-199 - Institut za vodoprivredu “Jaroslav ^erni“, “Jaroslava ^ernog“ 80, 110001 Beograd, 011/649-265 - Gradski zavod za za{titu zdravqa – Beograd, 29. Novembra, 11 000 Beograd, 011/3233-976 - Zavod za za{titu zdravqa (ZZZZ) ^a~ak, 32000 ^a~ak, 032/25-771 - ZZZZ ]uprija, 35230 ]uprija, 035/470-036 - ZZZZ Kikinda, 23300 Kikinda, 0230/34-581 - ZZZZ Kragujevac, 34000 Kragujevac, 034/331-342 - ZZZZ Kraqevo, 36000 Kraqevo, 036/22-081; 036/22-152 - ZZZZ Kru{evac, 37000 Kru{evac, 037/27-241 - ZZZZ Leskovac, 16000 Leskovac, 016/245-219 - Institut ZZZ Ni{, 18000 Ni{, 018/334-451 - Institut ZZZ Novi Sad, 21000 Novi Sad, 021/622-784 - ZZZZ Pan~evo, 26000 Pan~evo, 013/522-965 - ZZZZ Pirot,18300 Pirot, 010/223-155 - ZZZZ Po`arevac, 12000 Po`arevac, 012/222-682 - ZZZZ [abac, 15000 [abac, 015/343-804 - ZZZZ Sombor, 25000 Sombor, 025/22-888 - ZZZZ Sremska Mitrovica, 22000 Sremska Mitrovica, 022/224-363 125
- ZZZZ Subotica, 24000 Subotica, 024/571-300 - ZZZZ U`ice, 31000 U`ice, 031/563-150 - ZZZZ Vrawe, 17500 Vrawe, 017/21-310 - ZZZZ Zaje~ar, Sremska 13, 19000 Zaje~ar, 019/422-477; 019/422-543 - ZZZZ Zrewanin, 23000 Zrewanin, 023/564-458 za pripremnu dokumentaciju - Ministarstvo za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu, Nemawina br. 22 – 26, 11 000 Beograd, 011/361-6281 - Ministarstvo za za{titu prirodnih bogatstava i `ivotne sredine Republike Srbije, Nemawina br. 22-26, 11000 Beograd, 011/361-37-34 - Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod, Kneza Vi{eslava br. 66, 11 000 Beograd, 011/543-186 - Javno vodoprivredno preduze}e “Srbija Vode”, Bulevar umetnosti br. 2, 11070 Novi Beograd - JVP “Srbijavode” Beograd, VPC “Dunav” Novi Sad, Bulevar Mihaila Pupina br. 25, 21000 Novi Sad, 021/422-820; 021/423-876 - JVP “Srbijavode” Beograd, VPC “Dunav“, RJ “Smederevo“, Kara|or|eva br. 62, 11030 Smederevo - JVP “Srbijavode” Beograd, VPC “Dunav“, RJ “Negotin“, Stanka Paunovi}a br. 16, 19300 Negotin - JVP “Srbijavode” Beograd, VPC “Sava“, Brodarska br. 3, 11000 Beograd - JVP “Srbija Vode“ Beograd, VPC “Morava“, Cara Du{ana br. 52, 18 000 Ni{ - JVP “Srbija Vode“ Beograd, VC “Morava“, RJ “Velika Morava“, Cara Lazara br. 109, 35230 ]uprija - JVP “Srbija Vode“ Beograd, VC “Morava“, RJ “Zapadna Morava“, S. Lap~evi}a br. 3/2, 32 103 ^a~ak, 032/225- 385 - JVP “Srbija Vode“ Beograd, VC “Morava“, RJ “Ju`na Morava“, Cara Du{ana br. 52, 18 000 Ni{ - JVP “Srbija Vode“ Beograd, VPC Morava Ni{, Sekcija U`ice, Dimitrija Tucovi}a 43, 31000 U`ice, 031/514-688; faks: 031/514-708 - Republi~ki zavod za za{titu prirode, Tre}i bulevar 106, 11070 Novi Beograd, 011/142-281; 011/142-168 proizvo|a~i ribqe hrane i lekova - Industrija sto~ne hrane, PKB – INSHRA, Industrijsko naseqe b.b, 11213 Padinska Skela, 011/8871 – 703; 011/8871-356, faks. 011/8871-802 - D.D. Veterinarski zavod Zemun, Batajni~ki drum 4, 11080 Zemun, Po{. Fax 40, 011/196-434, fax. 011/195856 - Veterinarski zavod Subotica a.d., Ivana Milutinovi}a br. 123, 24106 Subotica, tel. 024/567-933, faks:024/567-736 - “VITAMIX” Vrbas, fabrika sto~ne hrane, Klare Feje{ Mire br. 6, 21460 Vrbas, tel. 021 – 701 – 813 - “Agrobiznis sistem”- Nik{i}, Bulevar 13 jul bb, 81400 Nik{i}, 083/213-501 - AD “Soja protein”, Industrijska zona bb, 21220 Be~ej, 021/815-311 126
- ICN Galenika A.D., Program marketing –veterine, Batajni~ki drum bb,11080 Zemun 011/197 – 436, 011/197 – 040, faks 011/105-985 - Koncern “Hemofarm“, d.o.o. , Veterinarska hemijska industrija, Bul. Oslobo|ewa 2, 26300 Vr{ac, 013/821-393, faks: 013/823-003 za pru`awe usluga u le~ewu riba - Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije, 11000 Beograd, Vojvode Toze 14, 011/421-545, faks: 424-817 - Veterinarski institut, Rumena~ki put 6, 21000 Novi Sad, 021/300-841 za pru`awe usluga u tehnologiji proizvodwe… - Poqoprivredni fakultet, Nemawina 6, 11080 Zemun – Beograd, 011/615 – 315 lok. 290 - Poqoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovi}a 8, 21000 Novi Sad, 021/350 – 366 Ribwaci Pastrmski ribwaci - Ribwak “Vojin Popovi}” ribwak, Mihajla Pupina 11, 36300 Novi Pazar, tel/faks 020/311-992 - Ribarsko gazdinstvo Beograd, Ratka Vujovi}a ^o~e 2/a, 11000 Beograd, 011/5321-122 - Preduze}e “Riboteks”,Ribwak, 15320 Qubovija, 015/661-888, 031/856-738 - Ribwak “Lisine” Strmosten, 35213 Despotovac, 035/612-219 - Zemqoradni~ka zadruga “U{}e” Ribwak, 36342 U{}e, 036/831-255 - Agrokombinat 13 jul Holding, DD Ribarstvo “Ribwaci“, 81000 Podgorica, 081/32-168 - A.D. Ribwak “Berane“, 84300 Berane, 0871/61-327 - Ribogoji{te “Tropik”, Bra}e Ma`ur 40, 51000 Bawa Luka, Republika Srpska, 051/3191-347, 051/3191-626 ili Palmira Toqatija br. 5, 11000 Beograd, Srbija, 011/600-557 [aranski ribwaci - Ribarsko gazdinstvo “E~ka”, Lukovo Selo, 23000 Zrewanin, 023/884-020, ,faks. 023/884-029 - DTD Ribarstvo, Petrovaradin, Preradovi}eva 9, 21131 Novi Sad, 021/431-388 - DP Ribwak - “Sutjeska”, 23244 Sutjeska, 023/851-027 - DP za Ribarstvo,“Vr{a~ki Ritovi“, Margitski put b.b., 013/822-520, 013/822-550 - Ribarsko gazdinstvo Beograd, Ratka Vujovi}a ^o~e 2/a, 11000 Beograd, 011/5321-122 - PIK “Be~ej” RJ ribwak, 21220 Be~ej, 021/812-493 - Ribwak ”Sveti Nikola”, 23245 Neuzina, 023/852-164, 023/852-204 - “Dubica” – ribwak, 23251 Banatska Dubica, 023/859-902 - PKB Ribarstvo, 26205 Baranda, Sakulski put bb, 013/686-113 - Ribwak “Tima”, 21245 Mo{orin, Isidore Sekuli} 31, 021/869-150 - Ribarska zadruga “Mo{orin”, 21245 Mo{orin, 021/869-241 - Ribarsko gazdinstvo “\erdap”, Dunavska 32, 19320 Kladovo, 019/88-077 127
- DP Ribwak “Kolut”, 25274 Apatin - DP “Sveta Popovi}” – ribwak, “Dokmir”, 14210 UB, 014/418-16 - PDP Vodoprivredno dru{tveno preduze}e “Osnovna kanalska mre`a - ribwak, M. Pupina 25, 21000 Novi Sad, 021/57-022 - DDZ za proizvodwu, lov i promet ribe, 23330 Novi Kne`evac, 023/82-847; 023/81-422 - Ribwak “LOK”, Zemqoradni~ka zadruga, 21243 Kovin - PPK Ribwak “Agroba~ka”, 21420 Ba~, 021/771-674; 011/770-350 - Ribwak “Veqko Simin”, 25000 Sombor - DRP “Sani~ani”, Preradovi}eva 11, 79101 Prijedor, Republika Srpska - ODPR Ribwak “Barda~a“, Mome Vidovi}a, 78 420 Srbac, Republika Srpska
11000 BEOGRAD Terazije br.34 Tel. 361-9400 Fax. 011/685-045,
[email protected] www.rajbanka.co.yu SWIFT RAJBYUBG `.r. 908-27001-67
8. Foto prilog
Detaq izlova konzumnog {arana
129
Izlov jednomese~ne mla|i {arana
Izlovqena jednogodi{wa mla| {arana
130
Konzumni {aran u mre`i
Sortirawe {arana na sortirnom stolu
Jezero za pecawe na {aranskom ribwaku
131
Reka sa koje se pastrmski ribwak snabdeva vodom
Bazeni za gajewe konzumne pastrmke
132
Mali pastrmski ribwak
Ispust vode iz bazena za gajewe konzumne pastrmke
133
Nose}a konstrukcija kaveznog sistema sa stazom za kretawe
Savremena ribarnica
134
Biografije autora
Docent dr Zoran Markovi} je ro|en 1963. godine u Bajinoj Ba{ti. Diplomirao je na Prirodno-matemati~kom fakultetu (Odsek za biologiju) u Beogradu 1987. godine. Magistrirao je 1992. a doktorirao 1997. godine na Biolo{kom fakultetu u Beogradu iz oblasti biologija voda. U periodu od 1996. do 1998. godine radi kao asistent, a 1998. godine izabran je za nastavnika (docenta) predmeta Ribarstvo na Poqoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pored predmeta Ribarstvo na osnovnim studijama, dr Markovi} predaje grupu predmeta iz oblasti Ribarstva i Hidrobiologije na specijalisti~kim i magistarskim studijama studijske grupe Ribarstvo Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu. Od 1998. predaje predmete Osnovi hidrobiologije i Hidroekologija i za{tita kopnenih voda na redovnim i Hidroekologija i za{tita voda na poslediplomskim studijama Biolo{kog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Od 2002. godine voditeq je kursa Ekolo{ki pristup u poqoprivredi na poslediplomskim studijama Alternativne akademske obrazovne mre`e u Beogradu. Autor je dve samostalne monografije, kao i preko 70 nau~nih radova iz oblasti ribarstva i hidrobiologije. U~estvovao je u izradi vi{e studija i projekata iz oblasti Ribarstva i Hidrobiologije. Bio je predsednik Odbora za ribarstvo, Nau~no stru~nog saveta za sto~arstvo, Ministarstva za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo. Predsednik je Hidrobiolo{ke sekcije Dru{tva Ekologa Srbije.Obavio je ve}i broj istra`nih radova za potrebe izgradwe pastrmskih i {aranskih ribwaka, uradio vi{e idejnih i glavnih projekata za podizawe novih ribwaka, kao i u~estvovao u realizaciji (unapre|ewu tehnologije) proizvodwe na vi{e ribwaka. Profesor dr Vera Mitrovi}-Tutunxi} je ro|ena 1931. godine u Beogradu. Diplomirala je 1955. na Prirodno–matemati~kom fakultetu (grupa Biologija) u Beogradu. Poslediplomske studije iz oblasti Biologije i patologije riba, na Veterinarskom fakultetu je zavr{ila u Zagrabu 1963. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Uticaj nasada {arana na biolo{ku produkciju ribwaka“ odbranila je 1969. godine na Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu. Od 1955. do 1960. asistent je u Zavodu za ribarstvo 137
Srbije, a od 1960. do 1970. na Poqoprivrednom fakulteta u Beogradu. Za nastavnika predmeta Ribarstvo izabrana je 1970. Od 1970. do 1977. je u nastavni~kom zvawu docenta, od 1977. do 1982. u zvawu vanrednog profesora i od 1982. u zvawu redovnog profesora (do penzionisawa 1997.) na Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu. U~estvovala je u nastavi predmeta Zoologija na Odseku za sto~arstvo i Poznavawe ribe kao `ivotne namirnice na odseku za tehnologiju Poqoprivrednog fakulteta. U~estvovala je u realizaciji poslediplomske nastave na Tehnolo{kom fakultetu u Beogradu, Poqoprivrednom fakultetu u Zagrebu i Prirodno – Matemati~kom fakultetu u Zagrebu u periodu od 1975. do 1982. U~estvovala je u poslediplomskoj nastavi iz oblasti Hidrobiologija na Biolo{kom fakultetu u Beogradu od 1984. i iz oblasti Ribarstva na Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu od 1987. Bila je ~lan radne grupe za Kriterijume kvaliteta vode EIFAC-a (Evropske savetodavne komisije za slatkovodno ribarstvo), FAO i rukovodilac grupe za saprobiologiju IAD-a (Arbeitsgemeinschaft Donauforschung SIL-a). U~estvovala je u radu i drugih me|unarodnih organizacija i organizaciji nau~nih skupova iz ekologije i ribarstva u zemqi. Objavila je vi{e od 150 radova, samostalno i u saradwi, iz oblasti ribarstva, produkcione ekologije slatkovodnih ekosistema, biologije zaga|enih voda i ekotoksikologije voda. Bila je rukovodilac nekoliko nau~nih projekata iz oblasti ribarstva i hidrobiologije i u~estovala u realizaciji vi{e istra`iva~kih projekata.
138
139
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 639.3(075.8) MARKOVI], ZORAN Gajenje riba / Zoran Markovi}. - Beograd: Zadu`bina Andrejevi}, 2003 (Beograd: Reprograf). - 128 str.; ilustr; 24 cm. - (Biblioteka Zelena linija `ivota / Zadu`bina Andrejevi}, ISSN 1451-2157 ; 3) Tira` 10000. - Biografije autora: str. 127-128. - Bibliografija: str. 122-123. ISBN 86-7244-329-2 a) Ribe - Gajenje COBISS-ID 103690764
