Fulkaneli-Alhemijska-boravišta2.pdf

Fulkaneli

Alhem ijska boravišta hermetička simbolika u Svetoj umetnosti i ezoteriji Veledela

DRUGI TOM

Prevela Aleksandra Mančić -

СЛУЖБЕННј п& п

ГЛАСННК

Sadržaj

Čudesni Vradžbenik iz Zamka u Dampjer sir Butonu..... 7 Telesna straža Fransoa II, vojvode od Bretanje ............. 165 Sunčani časovnik u palati Holirud u Edinburgu........ 221 Paradoks neograničenog napretka nauka.......................239 Carstvo Čovekovo..........................................................243 Potop.................................................................................244 A tlan tid a.......................................................................... 251 Požar ................................................................................. 253 Zlatno d o b a..................................................................... 259 Popis slik a .............................................................................. 263 F o to g ra fije............................................................................. 265 Indeks....................................................................................267 Aleksandra M ančić O Fulkaneliju.......................................................................317 O A lkemijskim b o ra v ištim a ..............................................323 Bibliografija..........................................................................337

Čudesni Vradžbenik iz Zamka u Dampjer sir Butonu

X X V D a m p je r

s ir

B u t o n (Primorska Šaranta).

Zamak (X V I vek).

I U oblasti Santona kojoj pripada Kulonž na Otizi - što je sedište kantona u kojem se nekada dizalo lepo boravište Luja Detisaka - obavešteni turista može otkriti još jedan zamak, koji je po očuvanosti i značaju izvanredne deko­ racije još zanimljiviji, zamak Dampjer sir Buton (Donja Saranta). Sagrađen krajem X V veka, u vreme Fransoa de Klermona1, zamak Dampjer sada je u vlasništvu doktora Tesijea, iz Sen-Zan Danželija2. Po obilju i raznovrsnosti simbola i isto toliko zagonetki koje nudi pronicljivosti istraživača, zaslužuje da bude bolje upoznat, i srećni smo što možemo da ga preporučimo naročitoj pažnji Hermesovih učenika. Spolja, njegova arhitektura, mada elegantna i s puno ukusa, ostala je jednostavna i nema ničega upadljivog; me­ đutim, postoje građevine koje su poput izvesne vrste ljudi: 1

Recueil de la Commision des Arts et Monuments historiques de la Charente-Inférieure, t. XIV, Saintes, 1884.

2

G. doktor Žan Tesije umro je 22. maja 1953. Njegov sin, g. Zak Tesije, sadašnji vlasnik, kaže nam u pismu od 15. januara 1965: „Znam da ste u to doba (1928) razmenili nekoliko pisama s mo­ jim ocem; zato sam sa zadovoljstvom vašem izdavaču dao do­ zvolu da fotografiše zamak.“ Srdačno zahvaljujemo g. Zaku Tesijeu, kome će svaki zaljubljenik u alhemiju i u prošlost, zajedno sa nama, još više biti zahvalan na tome što je izneo težak zada­ tak oko delikatnih restauracija koje je započeo doktor. Odista, ljupko zdanje, čuvar duge i čudesne poruke, od 1940. do 1944. pretrpelo je teška i duboka oštećenja.

11

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

njihov diskretan izgled, skromna spoljašnjost, često služe samo tome da sakriju ono što je na njima nadmoćno. Između oblih kula s kupastim krovovima i puškarnicama prostire se renesansna građevina čije pročelje se ka spoljašnjoj strani otvara u deset spuštenih lukova. Pet lukova čine kolonadu u prizemlju, a ostalih pet, neposredno iznad prethodnih, prosečeni su na prvom spratu. Ovi otvori osvetljavaju galerije kroz koje se ulazi u unutrašnje dvorane, i celina tako izgleda kao prostrana lođa koja oivičava samostansko dvorište. To je skromna spoljašnjost veličanstve­ nog albuma čiji kameni listovi ukrašavaju svodove gornje galerije (slika X X V ). Međutim, ako danas znamo ko je bio graditelj novih zdanja koja su imala da zamene staro feudalno utvrđenje, zamak Gajar1, i dalje ne znamo kojem tajanstvenom ne­ znancu hermetički filosofi duguju simboličke komade koje ona čuvaju. Bezmalo je izvesno, i u tome delimo mišljenje Leona Palistra, da je kasetirana tavanica na gornjoj galeriji, u ko­ joj počiva sva zanimljivost Dampjera, građena od 1545. ili 1546. do 1550. godine. Manje je izvesno ko je zaslužan za ovo delo, pripisivano različitim ličnostima koje su nesum­ njivo značajne, ali nemaju nikakve veze s njim. Neki autori su, odista, smatrali da su simbolički motivi potekli od Kloda de Klermona, barona od Dampjera, guvernera Ardra, pukovnika Grizonaca i kraljevog plemića komornika. Na­ ime, u svom Životu uglednih Dama, Brantom nam kaže da je za vreme rata između kralja Engleske i kralja Francuske 1

„Nekada se iznad ulaznih vrata u kuću Rišar, sagrađenu pre petnaestak godina, video kamen znatnih dimenzija na ko­ jem se na grčkom moglo pročitati, uklesano velikim slovima: A N A A O T O S , što znači neuhvatljiv. Taj kamen je, po svemu sudeći, poticao od starog zamka. Zatim je poslužio u izgradnji potpornog stuba za šupu.“ Recueil de la Commision des Arts et Monuments historiques de la Charente-Inférieure, beleška g. Sertona starijeg, koju prenosi g. Franjo, bivši gradonačelnik Dampjera.

12

Č U D ESN I VRAD ŽBEN IK IZ ZAMKA U D A M PJER SIR BU TO N U

Klod de Klermon pao u „zasedu“ koju mu je pripremio ne­ prijatelj, i poginuo 1545. Međutim, to nije mogućno, jer su radovi izvedeni, makar sasvim kratko vreme, ali ipak posle njegove smrti. Njegova žena, Zana de Vivon, kći Andrea de Vivona, gospodara Satenjrea, Enanda, Ardelea, savetnika i kraljevog komornika, senešala Poatua, itd., i Lujze de Dejon di Lid, rođena je 1520. godine. Ostala je udovica u dvadeset petoj. Njen duh, otmenost i krajnja vrlina izneli su je na takav glas da joj je, ugledajući se na Brantoma, hva­ leći širinu njene erudicije, Leon Palistr1 pripisao čast da je ona dala podsticaj za izradu bareljefa u Dampjeru: „Tu se“, kaže on, „Žana de Vivon zabavljala tražeći da vajari sasvim uobičajenih sposobnosti izvedu ceo niz kompozicija manje-više jasnog značenja.“ Na kraju, treća atribucija čak ne zaslužuje ni da bude spomenuta. Opat Noges2, ističući u prvi red ime Klod-Katarine de Klermon, ćerke Kloda i Zane de Vivon, iznosi potpuno neprihvatljivo mišljenje, kao što kaže Palistr: „Та buduća kaštelanka Dampjera, rođena 1543, bila je dete u vreme kad su radovi završavani.“ Tako, da ne bismo napravili nikakav anahronizam, pri­ nuđeni smo da samo Žani de Vivon priznamo roditeljstvo nad simboličkim dekorom gornje galerije. Ipak, ma koliko verovatna izgledala ova pretpostavka, nikako je ne možemo potpisati. Odlučno odbijamo da bi žena od dvadeset pet go­ dina mogla posedovati znanje koje zahteva više nego dvo­ struko duže trajne napore i istrajno proučavanje. Čak i ako pretpostavimo da je mogla, u najranijoj mladosti, i uprkos svim filosofskim pravilima, da primi usmenu inicijaciju od nekog neznanog umetnika, ipak ostaje činjenica da je tre­ balo, uz ulaganje upornog ličnog truda, nadzirati istinitost te pouke. Naime, nema ničega težeg, ničeg odbojnijeg, ne­ go godinama ponavljati nizove ogleda, opita, pokušaja koji 1 2

Léon Palustre, L a Renaissence en France: Aunis et Saintonge, p. 293. Abbé Noguès, Dampierre-sur-Boutonne. Monographie histori­ que et archéologique. Saintes, 1883, p. 53.

13 I

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

zahtevaju upornost, istrajnost, napuštanje svih spoljašnjih poslova, odnosa, briga. Svako ko želi da pomoću praktič­ nih znanja stekne predstave o toj simboličkoj nauci koja, još tajnija, skriva i sklanja te simbole od običnog čoveka, prinuđen je na dobrovoljno osamljivanje i odricanje od sve­ ta. Da li se Zana de Vivon pokoravala zahtevima veličan­ stvene gospodarice, s nebrojenim blagom, ali nepopustljive i despotske, koja želi da je vole isključivo zbog nje same i od svojih obožavalaca traži šlepu poslušnost, nepokolebljivu odanost? Ne nalazimo ništa na njoj što bi moglo pokaza­ ti takvu brigu. Naprotiv, njen život je potpuno svetovan. Pošto je na dvor primljena, kako piše Brantom, ,,u osmoj godini, tamo je odgajena, i nikada ga nije zaboravila; lepo ju je bilo slušati, tako da sam viđao našeg kralja i kraljicu kako naročito uživaju slušajući je, jer je znala sve i o svom vremenu, i o prošlom; što bi se od nje čulo, kao da je iz proročišta dolazilo. Tako ju je kralj Anri III, poslednji, posta­ vio za počasnu damu kod kraljice, svoje žene.“ Živeći na dvoru, videla je pet kraljeva kako se smenjuju na prestolu: Fransoa I, Anri II, Fransoa II, Sari IX i Anri III. Njenim vrlinama odavao je počast i Talman de Reo, koji nikoga nije poštovao; što se tiče njene stručnosti, ona se odnosila isključivo na istoriju. Događaji, anegdote, letopisi, biografi­ je, predstavljaju njen jedini prtljag. Bila je to, ukratko, žena obdarena izvanrednim pamćenjem, koja je mnogo slušala, mnogo pamtila, tako da Brantom, njen sestrić, istoričar, govoreći o Gospođi od Dampjera, kaže da je „bila pravi letopis dvora“. Slika je récita: Zana de Vivon bila je letopis, prijatna i poučna kad joj se obratite, ne sumnjamo u to, ali nije bila ništa drugo. Pošto je onako mlada postala bliska sa francuskim suverenima, koliko je uopšte boravila u zam­ ku u Dampjeru? To je bilo pitanje koje smo sebi postavili dok smo listali lepu zbirku Žila Robišona1, sve dok nam 1

Paysages et Monuments du Poitou, photographiés par Julies Robuchon. T. IX: Dampierre-sur-Boutonne, par Georges Musset. Paris, 1839, p. 9.

14

X X V I Z a m a k Da m p je r Gornja galerija.

s ir

Buto n .

ČU D ESN I V RAD ŽBEN IK IZ ZAMKA U DA M PJER SIR BU TO N U

beleška g. Zorža Misea, bivšeg učenika Arhivarske škole i člana Zapadnog udruženja antikvara, nije poslužila da rešimo pitanje i potkrepimo naše uverenje. „Međutim“, piše g. Mise, „evo neobjavljenih dokumenata koji usložnjavaju pitanje i kao da nas dovode u nemoguć položaj. Kralju je iz Dampjera poslato priznanje vazalske odanosti, sa spiskom njegove imovine u Nioru, 9. avgusta 1547, po dolasku Anrija II na presto. Vazali su Zak de Klermon, korisnik zemlji­ šta, i Fransoa de Klermon, sin koji je živeo odvojeno od nje­ ga, kao vlasnik bez prihoda. Obaveza se sastoji od jednog kovčega od tisovine i zvekira bez alke. Iz tog dokumenta proizlazi, kako nam se čini: 1. Da imanje Dampjer ne uži­ va Zana de Vivon, ni njena kći Katarina; 2. D aje Klod de Klermon imao mlađeg brata Fransoa, koji je 1547. živeo samostalno. Odista, nema mesta pretpostavci da su Klod i Fransoa ista ličnost, jer je Klod poginuo za vreme poho­ da na Bulonj, koji se, kao što znamo, završio sporazumom između Fransoa I i Henrija V III, 7. juna 1546. Ali, šta je onda bilo s Fransoaom, koga Anselm ne spominje? Šta se s tom zemljom dešavalo od 1547. do 1558? Kako je onakvo lepo društvo posednika bez prava na korišćenje poseda, ko­ risnika i maloletnih uspelo da stvori onako raskošnu kuću? To su tajne koje ne možemo da rasvetlimo. Dovoljno je, či­ ni nam se, što smo nazreli teškoće.“ Time je potvrđeno mišljenje da je filosof kojem dugu­ jemo sve ukrase na zamku - slike i kipove - nepoznat, a tako će možda zauvek ostati. II U prostranoj dvorani na prvom spratu naročito primećujemo velik i veoma lep kamin, pozlaćen i oslikan. Na ne­ sreću, glavna površina kaminske maske izgubila je, ispod grozne crvenkaste farbe, slike koje su je ukrašavale. Samo nekoliko usamljenih slova ostalo je vidljivo na donjem delu. Naprotiv, obe stranice sačuvale su dekoraciju i zbog njih

17

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

živo žalimo nad gubitkom velike kompozicije. Na svakoj od stranica motiv je sličan. U gornjem delu vidi se podlak­ tica sa šakom koja drži podignut mač i vagu. Oko sredine mača uvijen je središnji deo trake, s natpisom: DAT JV ST V S FRENA SVPERBIS1. Dva zlatna lanca, spojena na vrhu vage, u donjem delu pretvaraju se, jedan u pseću ogrlicu, drugi u okov za zmaja čiji jezik palaca iz razjapljenih čeljusti. Obojica su digli gla­ ve i gledaju u ruku. Na tasovima vage nalaze se zlatni nat­ pisi. Jedna od kamenih traka nosi ispisano slovo L iznad kojeg stoji kruna; na drugoj je ruka koja drži manju vagu, a ispod nje sliku zmaja pretećeg izgleda. Iznad ovih velikih motiva, to jest na gornjim krajevi­ ma bočnih površina, naslikana su dva medaljona. Prvi pri­ kazuje malteški krst sa cvetovima ljiljana u uglovima; na drugom je prikazana ljupka figurica. Uzeta u celini, ova kompozicija predstavlja paradigmu hermetičke nauke. Doga i zmaj zauzimaju mesta glavnih materijala koje sjedinjava i drži na okupu zlato mudraca, u potrebnoj razmeri i u skladu s prirodnom ravnotežom, što nam pokazuje slika vage. Ruka je zanatlijina; čvrsto zamahuje mačem - to je hijeroglif vatre koja prodire, usmrćuje, menja svojstva stvari - razborito raspoređujući materiju prema pravilima filosofskih mera i merenja. Sto se tiče zlat­ nih natpisa, oni jasno ukazuju na konačni ishod i jedan od ciljeva Dela. Oznaka L sa krunom oduvek je bila konvenci­ onalni znak kojim se u grafičkoj notaciji predstavlja zlato proizvedeno projekcijom, to jest alhemijski napravljeno. Jednako su rečiti i medaljončići, od kojih jedan predsta­ vlja Prirodu, koja neprestano mora služiti umetniku kao vodič i mentor, dok drugi iskazuje svojstva Ružinog Krsta što ih je stekao učenjak koji je napravio ove raznovrsne simbo­ le. Heraldički cvet ljiljana odgovara, u stvari, hermetičkoj ruži. Spojena s krstom, ona, kao ruža, služi kao znamenje 1

Pravednik stavlja uzde na gordoga.

ČU D ESN I V RAD ŽBEN IK IZ ZAMKA U D A M PJER SIR BU TO N U

i grb viteza koji vrši svoje dužnosti i koji je, božanskom milošću, dobio kamen mudrosti. Ali, ako nam taj amblem do­ nosi dokaz o znanju koje je posedovao nepoznati Adept iz Dampjera, služi i tome da nas uveri u uzaludnost i jalovost pokušaja koje bismo činili u potrazi za njegovom pravom ličnošću. Znamo zašto su braća Ružinog Krsta za sebe go­ vorili da su nevidljivi-, verovatno se, dakle, za života, ovaj naš okružio neophodnim predostrožnostima i preduzeo sve mere da sakrije svoj identitet. Hteo je da čovek iščezne pred naukom i da njegovo delo u kamenu sadrži samo pot­ pis visokog, ali anonimnog, bratstva Ružinog Krsta i Posvećeništva. Na tavanici iste dvorane gde se diže veliki kamin o ko­ jem smo govorili, nekada se nalazila greda ukrašena ovim čudnovatim natpisom:

Factorum claritasfortis animus secundusfam ae sine vil­ lafine cursus modicae opes benepartae innocenter amplificatae semper habita numera Dei sunt extra invidiae injurias positae aeternum ornamento et exemple apud suosfutura. „Znamenita delà, veliko srce, neokaljana slava; valjano stečeno skromno bogatstvo, časno uvećavano i uvekposmatrano kao Božiji dar, eto u šta ne može dirnuti ni nepravda ni zavist, i šta večno mora ostati, za porodicu, slava i uzor.“ Povodom ovog teksta, već odavno nestalog, g. doktor Tesije nam je ljubazno preneo izvesne pojedinosti: „Nat­ pis o kojem mi govorite“, piše nam on, „stajao je na gredi u dvorani na prvom spratu koja se srušila od starosti i bi­ la zamenjena pre šezdeset ili osamdeset godina. Natpis je tačno zapisan, ali deo grede na kojem se on nalazio ispisan zlatnim slovima izgubljen je. Moj tast, kome je zamak pri­ padao, dobro se seća da ga je video.“1 Parafraza onoga što Solomon kaže u Knjizi propovednikovoj (3 : 13) da „svaki čovek jede i pije i uživa dobra od 1

Kasnije je pronađena daska s natpisom koji prenosimo, među drugim daskama od kojih je napravljena pregrada u toru za ovce.

19

.

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

svakoga truda svojega, to je dar Božiji“, ovaj odlomak ne­ dvosmisleno određuje i dovoljan je da objasni šta je bilo ta­ janstveno zanimanje kojem se u potaji predavao zagonetni kaštelan Dampjera. Natpis u svakom slučaju otkriva da je njegov autor bio neuobičajeno mudar. Nijedan posao, ma koje vrste bio, ne može pružiti bolje stečenu udobnost; rad­ nik od same prirode dobija celu platu na koju ima pravo, a ona se izračunava prema njegovoj umešnosti, uloženom trudu, istrajnosti. A pošto je praktična nauka oduvek bila priznata kao istinski dar Božiji među svima onima koji poseduju Magisterij, činjenica da ovo ispovedanje vere smatra da je stečeno bogatstvo Božiji dar dovoljna je da otkrije nje­ govo alhemijsko poreklo. Njegov pravilan i častan rast u tim uslovima nikoga ne treba da iznenadi. Još dva natpisa koji potiču iz istog boravišta zaslužuju da budu spomenuta na ovom mestu. Prvi, ispisan na ma­ ski kamina gde je prikazan štiglic iznad dominantnog ele­ menta koji se sastoji od slova H koje drži dva isprepletana D ukrašena ljudskim likovima gledanim iz profila, jedan starački, drugi mladićki. Ovaj mali natpis, veselo ispisan, veliča srećan život ispunjen mirom i spokojstvom, dobronamernošću i gostoprimstvom koji je vodio naš filosof u svom zanosnom boravištu: SLADAKJE.ŽIVOT.KOJI.JE.DOBRO.VOĐEN. USRED.PROLEĆA.ILI.USRED.ZIM E. POD.BELIM.SNEGOM.ILI.ZELENOM.GRANOM. KAD.GA.ŽIVIM O.UZ.PRAVE.PRIJATELJE. ZATO.JE.SVIM A.OVDE.M ESTO. KAKO.MLADOM.TAKO.I.STAROM. Drugi, koji ukrašava veći kamin sa ukrasima u crve­ noj, sivoj i zlatnoj boji, jeste jednostavna maksima lepog moralnog karaktera koju površno i nadmeno čovečanstvo u naše doba ne voli da praktikuje: SPOZNATI.SE.A.NE.PREDSTAVLJATI.SE.

20

ČU D ESN I V RAD ŽBEN IK IZ ZAMKA U D A M PJER SIR BU TO N U

Naš Adept je u pravu: spoznaja samog sebe omoguća­ va nam da steknemo znanje, što je cilj i razlog postojanja, osnova svake stvarne vrednosti; i ta moć, koja izdiže radinog čoveka koji ume da je stekne, podstiče ga da ostane u skromnoj i plemenitoj jednostavnosti, što je prevashodna vrlina nadmoćnih duhova. Bio je to aksiom koji su učite­ lji ponavljali svojim učenicima, a kojim su im ukazivali na jedino sredstvo pomoću kojeg će dostići vrhunsko znanje: „Ako želite da spoznate mudrost“, govorili su im, „dobro upoznajte sebe, pa ćete je spoznati.“ III Gornja galerija, čija tavanica je onako čudnovato ukra­ šena, zauzima celu dužinu građevine podignute između kula. Dnevnu svetlost dobija, rekli smo to, kroz pet otvo­ ra što razdvajaju zdepaste stubove s nosačima ozidanim s unutrašnje strane, koji nose lukove. Dva prozora s ravnim okvirima i pravougaonim oknima nalaze se na krajevima galerije. Poprečna rebra spuštena su poput lukova, a presecaju ih dva naporedna uzdužna rebra, i tako ocrtavaju okvi­ re kaseta na tavanici, koje su predmet našeg proučavanja (slika X X V I). Njih je, mnogo pre nas, opisao Luj Odija1. Ali autor, koji uopšte nije poznavao nauku o kojoj je govo­ rio, ni suštinski razlog koji međusobno povezuje mnoštvo čudnovatih slika, dozvolio je da se u njegovoj knjizi poja­ vi neusklađenost kakvu sami likovi pokazuju i profanom oku. Kada čitamo Santonsku epigrafiju, čini nam se da su u njihovoj izradi vladali hir, fantazija i ekstravagancija. Osim toga, najmanje što možemo reći o tom delu jeste da nam ne izgleda naročito ozbiljno, da je lišeno osnove, barokno, bez ikakve druge zanimljivosti osim preterane neobičnosti. Ne­ ke neobjašnjive greške doprinose nepovoljnom utisku koji smo stekli. Tako, na primer, autor misli da je istesana kamena 1

Luis Audiat, Epigraphie Santonne et Aunisienne. Paris, J.-B. Dumoulin, et Niort, L. Clouzot, 1870.

21

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

kocka spuštena preko vode (niz I, kaseta 5) „brod koji nosi uzburkano more“; na drugom mestu (niz IV, kaseta 7), po­ vijena žena koja sadi koštice voća pored drveta kod njega postaje „putnik koji s mukom hoda kroz pustinju“. U pr­ voj kaseti u petom nizu - neka mu naše čitateljke oproste ovo nehotično poređenje - vidi ženu umesto đavola lično, kosmatog, krilatog, rogatog, savršeno jasno vidljivog... Ova­ kve zabune pokazuju takvu nepromišljenost kakva se epigrafičaru svesnom sopstvene odgovornosti i tačnosti koju zahteva njegova profesija ne može oprostiti. Po recima g. doktora Tesijea, čijoj ljubaznosti dugu­ jemo ovo obaveštenje, likovi iz Dampjera nikad nisu u celosti objavljeni. Ipak, postoji reprodukcija crtana prema originalu koja se čuva u muzeju u Aentu. Tim crtežima pribegavali smo povodom nekih nejasnijih motiva, kako bi naš opis bio što potpuniji. Gotovo svaka simbolička kompozicija, osim teme iskle­ sane u bareljefu, ima i natpis uklesan na traci - filakterijum. Ali, dok se slika odnosi neposredno na praktičnu stranu nau­ ke, epigraf nudi pre svega moralni ili filosofski smisao; on se više odnosi na radnika nego na njegovo delo, i čas koristeći apoftegmu, čas parabolu, određuje neko svojstvo, neku osobi­ nu koju umetnik treba da poseduje, neku tačku učenja koju mora poznavati. Iz istog razloga iz kojeg im je pridodat filak­ terijum, ti likovi otkrivaju i svoje tajno značenje, svoju veza­ nost za neku skrivenu nauku. Odista, grčko ca, otupelost,

102

Č u d e s n i v r a d ž b e n ik iz z a m k a u d a m p je r s ir b u t o n u

omamljenost. Naime, redukovani metali, čiji je život laten­ tan, koncentrovan, uspavan, zato izgledaju kao da se odr­ žavaju u inertnom stanju poput životinja u zimskom snu ili bolesnika izloženih uticaju narkotika (vàpKcoriKÔç, od когепа vàpicr]). Zovu ih i mrtvi, u poređenju s alhemijskim metalima koje je umetnost ojačala i vitalizovala. Sto se ti­ če sumpora izvađenog pomoću rastvarača - a to je živina voda iz jezera - on je jedini predstavnik Narcisa, to jest razdvojenog i rasturenog metala. Ali, baš kao što slika ko­ ju odražava ogledalo vode uključuje sva vidljiva svojstva stvarnog predmeta, tako i sumpor čuva specifična svojstva i metalnu prirodu razloženog tela. Zato taj sumpor koji je počelo, istinsko seme metala, pošto u živi nalazi žive i životvorne hranljive elemente, može dalje da začne novo biće nalik sebi, čija će suština ipak biti viša i koje će biti kadro da se pokorava volji dinamike evolucije. S razlogom se, dakle, Narcis, metal preobražen u cvet ili sumpor - jer sumpor, kako kažu filosofi, jeste cvet svih metala - nada da će naći novo postojanje zahvaljujući na­ ročitom svojstvu vode koja je izazvala njegovu smrt. Ako svoju sliku ne može da izvadi iz talasa koji ju je zarobio, taj talas će mu ipak omogućiti da je materijalizuje u „dvojni­ ku“ u kojem će biti sačuvana njegova suštinska svojstva. Tako ono što izaziva smrt jednog počela daje život drugom, jer početna živa, živa metalna voda, umire da bi sumporu iz rastvorenog metala obezbedila elemente za uskrsavanje. Zato su stari oduvek govorili da je neophodno ubiti živo da bi uskrslo mrtvo. Sprovođenje ovog aksioma u delo mudracu obezbeđuje živi sumpor, glavni agens kame­ na i preobražaja koji se od njega mogu očekivati. Takođe, pruža mu mogućnost da ostvari drugi aksiom Dela, a to je: sjediniti život sa životom spajajući prvu živu rođenu od Pri­ rode i taj aktivni sumpor, kako bi se dobila živa filosofa , či­ sta, tanana, osetljiva i živa supstanca. To je zahvat o kojem su mudraci govorili kao o kemijskom venćanju, mističnom

103

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

braku brata i sestre - pošto su oboje od iste krvi i imaju isto poreklo - kao o Gabritu i Beji, o Suncu i Luni, o Apolonu i Dijani. Ovaj poslednji izraz kabalistima je dao čuveni nazivApolonije iz Tijane, pod kojim se navodno skrivao neka­ kav filosof, mada su čudesa tog izmišljenog lika, neosporno hermetičkog karaktera, za upućene zaodevena simbolič­ kim znacima i posvećena alhemijskoj ezoteriji. Kaseta 5. - Nojev kovčeg pluta na vodama Potopa, dok u njegovoj blizini neki čamac samo što nije potonuo. Na nebu iznad ovog prizora mogu se pročitati reči: .VERITAS V IN C IT.

Istina pobeđuje. Čini nam se da smo već rekli da kov­ čeg predstavlja sve pripremljene materijale objedinjene pod različitim imenima, kao što su kompost, rebis, amalgam, itd., koji upravom smislu sačinjavaju počelo života [archée], ognjenu materiju, osnovu kamena mudrosti. Grčko Аркг[ znači početak, počelo, izvor, poreklo. Pod dejstvom spoljašnje vatre koja raspaljuje unutrašnju vatru archée, sav kom ­ post postaje tečan i dobija izgled vode, i ta tečna supstanca koja se od fermentacije uzburka i naduje dobija, kako kažu autori, crte potopa. U početku je žućkasta i lepljiva i dobi­ ja ime laton, a to je ime majke Dijane i Apolona, Latona. Grci su je zvali Лу]тсо, od IrjToç umesto lr|rroç, u jonskom značenju zajedničko dobro, zajednička kuća (rolvjirov), što označava zajednički zaštitni omotač oko dvostrukog za­ metka1. Spomenimo, uzgred, da su kabalisti kroz igru re­ či kakve imaju običaj da prave učili da fermentacija treba da se obavlja uz pomoć drvene posude ili tačnije, u buretu presečenom nadvoje, koje su nazivali hrastov sud. Latona, mitska princeza, pretvara se, u jeziku Adepta, u tonu ili u 1

Lingvisti, s druge strane, smatraju da Л у]тшstoji u vezi sa AaGsiv, drugim aoristom infïnitivaAavGàvsiv, što znači ostati skriven, iz­ micati svakom pogledu, biti skriven ili nepoznat, što je po nama u skladu s nejasnom rečenicom kojom ćemo se ubrzo pozabaviti.

104

ČU D ESN I V RAD ŽBEN IK IZ ZAMKA U D A M PJER SIR BU TO N U

bure [tonneau], čime se objašnjava zašto početnici s toliko teškoće prepoznaju tajnu posudu u kojoj fermentišu naši materijali. Nakon potrebnog vremena izbice na površinu, plutaće i neprestano se kretati usled vrenja tanak sloj u vidu mehurića koji su mudraci nazvalifilosofsko ostrvo\ što je prva pojava zgušnjavanja i zgrušavanja. Čuveno ostrvo Delos - na grčkom AyjXoç, što znači vidljiv, jasan, izvestan - koje je Latoni neočekivano pružilo utočište kada je bežala od Junone, i umetnikovo srce ispunjava nepomućenim zado­ voljstvom. To plutajuće ostrvo koje je Posejdon udarcem trozupca izbacio iz dubina mora jeste i Nojev spasonosni kovčeg na vodama Potopa. Cum viderem quod aqua sensim crassior - kaže nam Hermes - duriorquefieri inciperet, gau-

debam; certo enim sciebam, ut invenirem quod querebam2. Postupno, pod stalnim dejstvom unutrašnje vatre, skrama se širi, zgušnjava, polako prekriva celu površinu rastopljene mase. Pokretno ostrvo tada ostaje učvršćeno, i taj prizor alhemičara uverava da je došlo vreme da Latona rodi. U tom trenutku vraća se tajna. Težak oblak, taman, olovan, diže se iz toplog i nepomičnog ostrva, prekriva ta­ mom zemlju koja rađa, svojom neprozirnošću sve obavija i skriva, ispunjava filosofsko nebo kimerijskim senkama (Ki^ßspixiv, odeven u crninu), i iza velikogpomračenja Sun­ ca i Meseca skriva od pogleda natprirodno rođenje hermetičkih blizanaca, budućih roditelja kamena. Mojsijevsko predanje pripoveda kako je Bog pred kraj Potopa učinio da nad vodama dune topao vetar od kojeg će one isparavati i spuštati se. Planinski vrhunci izranjaju ispod ogromnog tečnog pokrivača, i kovčeg se tada spušta na planinu Ararat, u Jermeniji. Noje otvori prozor na bro­ du i pusti gavrana, koji je za alhemičara u njegovom malom 1 2

Posebno Kosmopolita (Rasprava o Soli) i autor Zelenog sna. „Kad sam video da ta vodapostaje sve gušća i gušća i da se stvrdnjava, obradovao sam se, pošto sam pouzdano znao da ću naći ono što sam tražio.“

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

Postanju, replika kimerijskih senki i onih mračnih oblaka koje prate okultno pravljenje novih bića i obnovljenih tela. Kroz ovo sazvučje i materijalno svedočanstvo samog rada, istina odnosi pobedu uprkos onima koji je poriču, uprkos skepticima, malodušnima uvek spremnim da u pro­ store iluzije i čudesnog odbace pozitivnu stvarnost koju ne bi bili kadri da shvate zato što uopšte nije poznata i zato što njoj niko ne poučava.

Kaseta 6. - Žena kleči kraj groba na kojem stoji ova čudna reč: TAIACIS Na ženi se vidi najdublje očajanje. Traka koja ukrašava ovu figuru nosi natpis: .VICTA.JACET.VIRTVS.

Vrlina leži pobeđena. To je krilatica Andrea Senijea, kaže nam Luj Odija kao objašnjenje, ne uzimajući u obzir vreme koje je proteklo od renesanse do Revolucije. Ovde ni­ je reč o pesniku, nego o svojstvu sumpora ili zlata mudraca koje počiva pod kamenom čekajući da se njegovo smrtno telo potpuno raspadne. Naime, sumporna zemlja rastvore­ na u živinoj vodi smrću smeše priprema oslobođenje ovog svojstva koje je duša ili vatra sumpora. I to svojstvo, trenut­ no zatočeno u telesnom omotaču, ili taj besmrtni duh diza­ če se nad vodama haosa sve dok se ne stvori novo telo, kao što nas uči Mojsije u Postanju (1 : 2). Pred očima, dakle, imamo hijeroglif usmrćenja, a on se ponavlja i na gravirama u knjizi Pretiosa M argarita novella kojim je Petar Dobri iz Lombardije ilustrovao svoju dramu o Veledelu. Veliki broj filosofa prihvatio je ovaj način izra­ žavanja i ispod mračnih i posmrtnih tema sakrio truljenje posebno primenjeno na drugo Delo, to jest na zahvat koji treba da rastavi i rastoči filosofski sumpor nastao u prvom radu, kako bi ga pretvorio u savršeni eliksir. Vasilije Valen­ tin nam na jednom od svojih Dvanaest ključeva pokazuje

X X X I II Z a m a k D a m p j e r

s ir

Buto n .

Kasete na Gornjoj galeriji - Šesti niz.

ČU D ESN I V R A D ŽBEN IK IZ ZAMKA U D A M PJER SIR BU TO N U

skelet koji stoji na sopstvenom kovčegu, a na drugom nam slika scenu sahrane. Flamel ne samo da smešta čovekolike simbole Ars Magna na groblje Mladenaca, nego i svoju nad­ grobnu ploču, koja je izložena u kapeli muzeja u Kliniju, ukrašava slikom leša kojeg jedu crvi, sa sledećim natpisom: O d zemlje jesam , u zemlju se vraćam .

Zadit Stariji u prozirnu kuglu zatvara ispijenog samrtnika. Anri de Linto na jednoj stranici rukopisa Osvita sli­ ka beživotno telo kralja s krunom, koje leži u grobnoj jami, dok se njegov duh u liku anđela diže ka svetiljci što visi iz oblaka. I mi sami smo, sledeći velike učitelje, koristili istu temu na naslovnoj stranici M isterije katedrala. Što se tiče žene koja na grobu u našoj kaseti prevodi svoje jadikovke u pokrete bez reda, ona predstavlja metalnu majku sumpora, i na nju se odnosi ona jedna jedina reč is­ klesana u kamenu što prekriva njenog sina: Taiacis. Ova ba­ rokna reč, nesumnjivo rođena iz hira našeg Adepta, u stvari je samo latinska rečenica čije su reči spojene i napisane nao­ pačke, tako da se može pročitati od kraja: Sic ai at, „Avaj, kad bih barem ovako... (mogla ponovo da se rodim)“. Najuzvišenija nada u dnu najdubljeg bola. Sam Isus morao je da strada u telu, morao je da umre i da tri dana ostane u grobu kako bi spasao ljude, a zatim uskrsnuo u slavi ljudskog otelovljenja i ostvarenju svog božanskog zadatka.

Kaseta 7. - Predstavljena u punom letu, golubica u kljunu drži maslinovu grančicu. Ova tema ukrašena je natpisom: .SI.TE.FATA.VOCANT.

Ako te sudbine pozovu. Amblem golubice sa zelenom grančicom dao nam je Mojsije u opisu sveopšteg Potopa. U stvari, kaže se (Postanje, 8 : 11) da je Noje pustio golubi­ cu na slobodu, a ona se pred noć vratila noseći zelenu ma­ slinovu grančicu. To je prvorazredni znak istinskog puta i

109 i

ALHEM1JSKA BORAVIŠTA

pravilnog odvijanja zahvata. Pošto je rad na Delu Postanje u malom i njegov sažetak, sve okolnosti božanskog rada alhemičar mora izvesti u malom. Sledstveno tome, kada pa­ trijarh iz kovčega pusti gavrana, moramo razumeti da se u našem Delu tu radi o prvoj trajnoj boji, to jest o crnoj, jer kada je smeša usmrćena, materije trule i dobijaju sasvim tamnoplavu boju koja se po metalnim odsjajima može uporediti s gavranovim perjem. S druge strane, biblijska priča kaže da se ta ptica, pošto su je zadržali leševi, nije vratila u kovčeg. Međutim, analoški razlog zbog kojeg se crnoj boji pripisuje naziv gavran ne zasniva se samo na istovetnosti izgleda. Filosofi su i kompostu koji se raspao davali rečito ime plavo telo, a kabalisti lepo telo, ne zato što gaje prijatno videti nego zato što pruža prvo svedočanstvo o delovanju filosofskih materijala. Ipak, uprkos srećnom znaku koji fi­ losofi prepoznaju u pojavi crne boje, preporučujemo da se ovi dokazi prime uzdržano i da im se pridaje samo onaj zna­ čaj koji zaista imaju. Znamo koliko ga je lako dobiti, čak i od stranih supstanci, ako se one obrađuju prema pravilima umetnosti. Ovaj kriterijum je, dakle, nedovoljan, mada opravdava poznati aksiom da se svaka suva materija rastva­ ra i kvari u vlazi koja joj je prirodno homogena. Eto zašto upozoravamo početnika i savetujemo mu da, pre nego što se prepusti oduševljenju bezgranične radosti, oprezno sače­ ka da se pojavi zelena boja, simptom sušenja zemlje, upijanja vode i oživljavanja novostvorenog tela. I tako, brate, ukoliko se nebo udostoji da blagoslovi tvoj rad i, po recima Adepta, si te fa ta vocant, najpre ćeš dobiti maslinovu grančicu, simbol mira i sjedinjenja ele­ menata, a zatim i belu golubicu koja ti ju je donela. Tek tada možeš biti siguran da imaš onu veličanstvenu sve­ tlost, dar Svetog Duha koji je Isus poslao pedesetog dana (Пе^тујкосгтг]) na svoje voljene apostole. To je materijalno osveštanje inicijatičkog krštenja i božanskog otkrivenja. „I odmah izlazeći iz vode“, kaže nam sveti Marko (1 : 10), „vi­ de nebo gde se otvori, i duh kao golub siđe na nj.“

110 I

ČU D ESN I V RAD ŽBEN IK IZ ZAMKA U DA M PJER SIR BU TO N U

Kaseta 8. - Dve podlaktice sa spojenim šakama pro­ maljaju se iz venca oblaka. Kao geslo nose reči: .ACCIPE.DAQVE.FIDEM.

Prim i moju reč i daj mi svoju. Ovaj motiv je u krajnjoj liniji samo prevod znaka koji su alhemičari koristili za ele­ ment vodu. Oblaci i ruke oblikuju trougao čiji je vrh okre­ nut naniže, što je hijeroglif vode, nasuprot vatri, koju simboliše sličan trougao postavljen u obrnutom smeru. Tačno je da se pod ovim amblemom jedinstva ne bi mogla podrazumevati naša prva živina voda, pošto ruke koje se stežu u paktu odanosti i privrženosti pripadaju raz­ ličitim ličnostima. Rekli smo, i ovde to ponavljamo, da je početna živa prost proizvod i prvi agens koji treba da izvu­ če sumporni i vatreni deo iz metala. Ipak, ako ovaj rastva­ rač dozvoljava sumporu da prilikom izdvajanja zadrži neke delove žive, ili živi dozvoljava da upije određenu količinu sumpora, i premda se za ove kombinacije može reći da su filosofska živa, ipak ne treba očekivati da će kamen biti na­ pravljen samo pomoću ove smeše. Iskustvo pokazuje da filo- • sofska živa, kada se podvrgne destilaciji, lako napušta svoje čvrsto telo, ostavljajući čist sumpor na dnu retorte. S druge strane, uprkos ubeđenosti autora koji prednost u Delu da­ ju živi, uverili smo se da sumpor sam sebe određuje kao su­ štinski agens, jer je na kraju on taj koji ostaje, pojačan, pod imenom eliksir, ili umnožen, pod imenom kamen mudro­ sti, u konačnom proizvodu rada. Tako živa, bilo koja, ostaje podređena sumporu, ona je sluškinja i robinja koja pušta da bude upijena, iščezava i meša se s gospodarom. Dakle, pošto je univerzalni lek istinsko začinjanje, a nijedno začinjanje ne može se ostvariti bez učešća dva faktora iste vrste ali raz­ ličitog pola, moramo priznati da filosofska živa nema moć da proizvede kamen, i to zato što je sama. Ona, međutim, u radu igra ulogu ženke koju, kažu Despanje i Filaletej, mo­ ramo sjediniti s mužjakom ako želimo da dobijemo smešu poznatu pod imenom rebis, prvu materiju Magisterija.

111

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

Misteriju skrivene reči ili verbum dimissum, koju je pri­ mio od svojih prethodnika, naš Adept nam prenosi pod ve­ lom simbola. Od nas traži da mu damo svoju reč da ćemo je čuvati, odnosno traži da se zakunemo da nećemo otkriti ono za šta je on smatrao da treba da ostane tajna: accipe da-

quefidem . Kaseta 9. - Na kamenitom tlu, dve golubice, na nesre­ ću bez glava, stoje jedna naspram druge. Kao natpis nose latinsku poslovicu: .C O N CO RD IA .N VTRIT.A M O REM .

Sloga hrani ljubav. To je večna istina čiju primenu na­ lazimo svuda ovde dole, i koju Veledelo potvrđuje najčud­ nijim primerom koji se može naći u poretku mineralnih stvari. Celo hermetičko delo, istina, samo je savršeni sklad koja se ostvaruje na osnovu prirodnih međusobnih sklono­ sti neorganskih tela, njihovih hemijskih afiniteta i, ako reč nije neumesna, njihove uzajamne ljubavi. Dve ptice koje čine temu našeg bareljefa predstavljaju čuvene Dijaninegolubice, predmet očajanja mnogih istraži­ vača i slavnu zagonetku koju je Filaletej izmislio kako bi sakrio majstoriju dvostruke žive mudraca. Kada je oštroumnosti aspiranata ponudio ovu nejasnu alegoriju, veliki Adept bio je škrt na recima povodom porekla ovih ptica. Sasvim kratko, kaže samo to da su „Dijanine golubice ne­ razdvojno spojene u večnom zagrljaju Venere“. Stari alhemičari stavljali su pod zaštitu Dijane „od lunarnih tela“ onu prvu živu o kojoj smo toliko puta govorili pod imenom univerzalni rastvarač. Njena belina i srebrnasti sjaj dali su joj i epitet Mesecfilosofa i M ajka kamena. Tako je razume Hermes kada kaže, govoreći o Delu: „Sunce je njegov otac i Luna njegova majka.“ Limožon de Sen-Didije, u želji da istraživaču pomogne da reši zagonetku, piše u Razgovoru Eudoksa i Pirofila: „Pomislite, konačno, kojim sredstvima

112

Ču d e s n i v r a d ž b e n ik iz z a m k a u d a m p je r s ir b u t o n u

Geber uči da treba izvoditi sublimacije koje se zahtevaju u ovoj umetnosti. Sto se mene tiče, mogu samo da izrazim istu želju koju je izrazio drugi filosof: Sidera Veneris, et cor-

niculatae Dianae tibipropitia sint1.“ Može se, dakle, smatrati da su Dijanine golubice dva dela žive-rastvarača - dva roga mesečevog srpa - naspram jednog Venere, koja mora čvrsto držati u zagrljaju svoje omiljene golubice. Saglasnost potvrđuje dvostruko, isparljivo i vazdušno svojstvo početne žive za koju je kao amblem uvek uzimana ptica, a potvrđuje ga i materija iz koje potiče živa, kamenita zemlja, haotična i jalova, na koju su se golu­ bice spustile. Kada je, kako kaže Sveto pismo, Devica Marija, po Mojsijevom zakonu, provela sedam dana čišćenja (Izlazak , 1 3 : 2 ) Josif ju je pratio do jerusalimskog hrama, kako bi tamo predstavio Dete i prineo žrtvu, prema zakonu Go­ spodnjem (Levitska , 12 : 6 -8 ), a to su: par grlica ili dvagolupčeta. Tako se u svetom tekstu prikazuje tajna ornitogala, čuvenog ptičjeg mleka - 'OpviGwv yàXa - o čemu Grci govore kao o nečemu izvanrednom i vrlo retkom. „Namusti ptičjeg mleka“ ('OpviGcov уака àyLekym) među njima je bila izreka koja je značila odneti pobedu, imati naklonost sudbine i uspeh u svakom poduhvatu. I moramo se složiti da čovek treba da bude izabranik Proviđenja da bi otkrio Dijanine golubice i imao ornitogal, što je hermetički sino­ nim mleka device, koji je bio drag Filaleteju. ’Opviç na grč­ kom ne znači samo ptica uopšte nego i izričito pevac ili kokoška, i možda otuda potiče izraz 'OpviGcov уаЛа, koko­ š je mleko , koje se dobije kad se žumance razmuti u vrelom mleku. Nećemo se zadržavati na ovim vezama jer bismo tako razotkrili tajni zahvat koji se skriva iza izraza Dijani­ ne golubice. Recimo ipak da je biljka zvana ornithogalum ljiljan s lukovicom, s cvetovima lepe bele boje, a zna se da je ljiljan prvorazredni simbol Marije. 1

„Neka ti zvezda Venera i rogata Dijana budu naklonjene.“

113

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

IX Šesti niz (slika X X X III).

Kaseta 1. - Probijajući se kroz oblake, muška ruka ba­ ca o stenu sedam kugli koje se odbijaju od nje. Ovaj bareljef ukrašen je natpisom: .CONCVSSVS.SVRGO.

Pri sudaru odskačem. Slika akcije i reakcije, kao i her­ metičkog aksioma Solve et coagula, rastvaraj i zgrušavaj. Slična tema vidi se i u jednoj od kaseta na tavanici u kapeli Lalman, u Buržu, ali je tu umesto kugli keste­ nje. Dakle, taj plod koji je zbog bodljikave kore dobio na­ rodski nazivje ž (na grčkom ’E^ivoç, morski kesten), jeste prilično tačan prikaz kamena mudrosti kakav se dobija kratkim putem. Odista, izgleda kao da se sastoji od ne­ kakvog kristalnog i prozirnog jezgra, bezmalo sferičnog, boje slične ružičastom rubinu, zatvorenog u manje-više čvrstu, crvenu, neprozirnu i suvu čašicu prekrivenu ne­ ravninama koja na kraju rada često napukne, ponekad se čak sasvim otvori, poput orahove ili kestenove ljuske. Reč je, dakle, o plodovima hermetičkog rada koje nebe­ ska ruka baca o stenu, amblem naše živine supstance. Kad god se na kamen, čvrst i savršen, utiče živom kako bi se njome rastvorio, ponovo se nahranio i uvećao ne sa­ mo težinu i zapreminu nego i energiju, on u kuvanju po­ vrati svoje prvobitno stanje, boju i izgled. Može se reći da se kamen, kad stupi u dodir sa živom, vraća na pola­ znu tačku. Ove faze padova i uspona, rastvaranja i zgrušavanja, karakteristične su za uzastopna umnožavanja koja pri svakom preporodu kamena teorijski daju moć desetostruko veću od prethodne. Ipak, i pored toga što mnogi autori smatraju da tom pojačavanju nema grani­ ca, mi zajedno s nekim drugim filosofima mislimo da bi bilo nesmotreno, barem kada je u pitanju transmutacija i Lek, ponavljati postupak više od sedam puta. Eto zašto

114

ČU D ESN I VRAD ŽBEN IK IZ ZAMKA U DA M PJER SIR BU TO N U

su i Zan Lalman i Adept iz Dampjera prikazali samo po se­ dam kugli ili kestenova na motivima o kojima govorimo. Mada spekulativni filosofi smatraju da je umnožava­ nje neograničeno, ono ipak u praktičnoj sferi ima svoje gra­ nice. Sto kamen više napreduje, njegova izrada je sve brža, a sam kamen sve prodorniji: svaki stepen povećanja zahteva tek osmi stepen vremena koje je bilo potrebno za pret­ hodni zahvat. Po pravilu - a ovde govorimo o dugom putu - četvrto ponavljanje retko kada traje duže od dva sata; pe­ to se završava za minut i po, a za šesto je dovoljno dvanaest sekundi: pošto se trenutno završava, ovakav zahvat postaje neizvodljiv. S druge strane, težina i zapremina, koje nepre­ stano rastu, prinudila bi nas da veliki deo proizvoda osta­ vimo po strani usled nedostatka srazmerne količine žive, koja se uvek priprema dugo i mukotrpno. Konačno, kamen umnožen na peti ili šesti stepen, usled njegove vatrene mo­ ći, iziskivao bi značajnu masu čistog zlata kako bi se usmerio ka metalu, jer bi se inače mogao potpuno izgubiti. Zato je, dakle, bolje ne ići predaleko sa rafinisanjem agensa već obdarenog značajnom količinom energije, osim ako ne želi­ mo da uklonimo poredak metalnih i lekovitih mogućnosti i da pripravimo Univerzalnu živu koja sija i blista u tami kako bismo napravili večnu svetiljku. Ali, prelaz iz čvrstog u tečno stanje koji se mora ostvariti na ovoj tački, pošto je izuzetno opasan, može obaviti samo vrlo učen majstor izu­ zetne veštine... Iz svega prethodnog moramo zaključiti da materijal­ ne prepreke na koje smo ukazali povodom transmutacije, teže da obore tezu o neograničenom rastu geometrijskom progresijom, zasnovanu na broju deset, dragom čistim teo­ retičarima. Treba da se čuvamo nepromišljenog oduševlje­ nja i da nikad ne dopustimo da nam rasuđivanje pomute lažni argumenti i blistave ali jalove teorije ljubitelja čude­ snog. Nauka i Priroda spremile su nam dovoljno čuda ko­ jima će nas zadovoljiti i nije potrebno još dodavati prazne izmišljotine mašte.

115

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

Kaseta 2. - Ovaj bareljef prikazuje osušeno drvo posečenih grana i ogoljenog korenja. Ne nosi nikakav nat­ pis, nego samo dva znaka alhemijske notacije isklesana na kartušu. Jedan je shematska figura ravni i označava sum­ por, druga, ravnostrani trougao vrha okrenutog naviše, označava Vatru. Osušeno drvo je simbol uobičajenih metala, redukovanih iz svojih minerala i istopljenih, koji su zbog visokih temperatura u metalurškim pećima izgubili delatnu moć koju su imali u prirodnim ležištima. Zato filosofi za njih kažu da su mrtvi i smatraju da nisu pogodni za rad na De­ lu dok ne budu oživljeni ili reinkrudovani, prema osveštanom terminu, onom unutrašnjom vatrom koja ih nikad ne napušta potpuno. Naime, metali, fiksirani u industrijskom obliku u kojem ih poznajemo, u dubini svoje supstance još čuvaju dušu koju je obična vatra zatvorila i kondenzovala, ali je nije mogla uništiti. Tu dušu mudraci su nazvali vatra ili sumpor zato što je ona pravi agens svih mutacija, svih promena primećenih na metalnoj materiji, i ono nesagorljivo seme koje ništa ne može potpuno uništiti, ni silina jakih kiselina, ni vrelina peći. Ovo veliko načelo besmrtno­ sti kojem je sam Bog dao zadatak da obezbeđuje i održava opstanak vrste i da obnavlja smrtno telo opstaje i nalazi se čak i u pepelu kalcinovanih metala, kada su ovi pretrpeli rastavljanje svojih delova i sagorevanje telesnog omotača. Filosofi su, dakle, smatrali, i to ne bez razloga, da ot­ pornost sumpora i njegovo odolevanje vatri mogu pripa­ dati jedino samoj vatri ili nekom ognjenom duhu. To ih je navelo da mu daju ime kojim se naziva, i za koje neki umetnici misle da potiče od njegovog izgleda, mada nema nikakve veze s običnim sumporom. Na grčkom se sumpor kaže Gei'ov, a ova reč potiče od Qeïoç, što znači božanski, čudesan, natprirodan-, то Gsïov ne označava samo božan­ stvo nego i magijski i neuobičajeni vid neke stvari. Dakle, filosofski sumpor posmatran kao bog i pokretač Veledela kroz svoja dejstva ispoljava stvaralačku energiju uporedivu

116

ČU D ESN I VRADŽ.BENIK IZ ZAMKA U D A M PJER SIR BU TO N U

s božanskim Duhom. Tako - premda prednost treba dati živi ako ćemo se držati reda uzastopnog dobijanja - mora­ mo priznati da sumporu, nepojmljivoj duši metala, naša praksa duguje svoj misteriozni i na izvestan način natpri­ rodni karakter. Tražite, dakle, sumpor na suvom deblu prostih meta­ la i u isti mah ćete dobiti onu prirodnu vatru metala koja je glavni ključ alhemijskog rada. „Tu leži“, kaže Limožon de Sen-Didije, „velika tajna umetnosti, jer sve ostale zavi­ se od toga da li ćemo nju razumeti. Bio bih zadovoljan“, dodaje autor, „kada bi mi bilo dozvoljeno da vam bez uvi­ janja objasnim ovu tajnu, ali ne mogu da učinim ono za šta nijedan filosof nije mislio da mu je dozvoljeno. Sve što razumno možete od mene očekivati jeste da vam kažem da je prirodna vatra potencijalna vatra koja ne prži ruke, ali svoju delotvornost pokazuje čim je malo podstakne spoljašnja vatra.“

Kaseta 3. - Heksagonalna piramida napravljena od prikovanih ploča crnog lima na zidovima nosi različite am­ bleme viteštva i hermetike, komade oklopa počasti: štitove, kacigu, rukav, rukavice, krunu ivence. Epigrafje iz Vergilijevog stiha (.Eneida , X I, 641): .SIC .ITV R . AD. ASTRA.

Tako čovek postaje besmrtan. Ova piramidalna građe­ vina čiji oblik podseća na hijeroglif prilagođen da označi vatru, nije ništa drugo do Atanor, reč kojom alhemičari na­ zivajufilosofsku peć neophodnu za sazrevanje Dela. Sa stra­ ne se nalaze dvoja vrata, jedna naspram drugih; zastaklje­ ni prozori, kroz koje se mogu pratiti faze rada, zapečaćeni su. Još jedna vrata, postavljena na osnovi, vode u ognjište. Konačno, pločica blizu vrha služi kao odušak i ispust za gasove tokom sagorevanja. U unutrašnjosti, ako se posluži­ mo vrlo podrobnim opisima Filaleteja, Tesona, Salomona i drugih, kao i reprodukcijama Rupescise, Zgobisa, Pjera

117

A LHEM IJSKA BORAVIŠTA

Vikoa, Hugina iz Barme, itd., Atanor je sagrađen tako da može da primi čanak zemlje ili metala, što se zove gnezdo ili arena zato što je jaje tu u inkubaciji u toplom pesku (na latinskom arena). Sto se tiče goriva koje se koristi za grejanje, ono može biti različito, mada je mnogo autora koji naj­ radije koriste termogene lampe. To je barem ono o čemu učitelji govore povodom peći. Ali Atanor, boravište misteriozne vatre, zahteva manje vulgar­ no razumevanje. Po toj tajanstvenoj peći, tamnici nevidljivog plamena, čini nam se daje više u skladu s hermetičkim ezoterizmom tu pripremljenu supstancu - amalgam ili rebis - shva­ titi kao omotač i matricu središnjeg jezgra u kojem dremaju latentne sposobnosti koje će obična vatra brzo podstaći na delovanje. Pošto je sama materija provodnik prirodne i tajne vatre, besmrtnog agensa svih naših ostvarenja, ona je za nas jedini pravi Atanor (od grčkog AGàvaroç, onaj koji se obnavlja i nikad ne umire). Filaletej za tajnu vatru, bez koje mudraci ne bi mogli zato što ona izaziva sve preobražaje unutar smeše, kaže daje metalna esencija i daje sumpornog porekla. Kaže se daje mineral zato što se rađa iz prve živine supstance, jedinog izvora metala, i da je sumporna zato što je ta vatra tokom vađe­ nja metalnog sumpora dobila specifična svojstva „oca metala“. To je, dakle, dvostruka vatra - dvostruki ognjeni čovek Vasilija Valentina - koji u sebi u isti mah ima i privlačne, aglutinativne i organizacione moći žive, i sumpornu sposobnost da suši, zgrušava i otvrdnjava. Ko makar malo poznaje filosofiju lako će shvatiti da ta dvostruka vatra koja oživljava rebis, koja samo uz pomoć toplote prelazi iz potencijalnog u delatno stanje i sta­ vlja u dejstvo svoju moć, ne bi mogla pripadati peći, mada je metaforično predstavlja naš Atanor, to jest mesto energije i na­ čelo besmrtnosti uključeno u alhemijsku smešu. Ova dvostru­ ka vatra je stožer umetnosti i, kako kaže Filaletej, „prvi agens koji okreće točak i pokreće osovinu“. Cesto se naziva i vatra toč­ ka, zato što izgleda kao da deluje prema kružnom sistemu čiji je cilj preobraćanje molekularne građevine, što je rotacija koju simbolizuje točak Sreće i Uroboros.

118

i i

X X X IV Z a m a k D a m p j e r

s ir

Bu t o n .

Kasete na Gornjoj galeriji -Sedmi niz.

ČU D ESN I V RAD ŽBEN IK IZ ZAMKA U DA M PJER SIR BU TO N U

Tako, kad je materija razorena, usmrćena a zatim po­ novo sastavljena u novom telu pomoću tajne vatre koja podjaruje onu u peći, postupno se umnožavanjem diže do savr­ šenstva čiste vatre, koja se krije iza lika besmrtnog Feniksa: sic itur ad astra. Isto tako radenik, odani sluga Prirode, sa uzvišenim znanjem stiče i visoko zvanje viteza, poštovanje sebi ravnih, priznanje svoje braće i najveću od svih svetovnih časti, a to je da se ubroji među Ilijine učenike.

Kaseta 4. - Čvrsto zatvoren poklopcem, trbušast, ali s pukotinom, običan zemljani sud ispunjava svojim prostim i napuklim veličanstvom površinu ove kasete. Natpis po­ tvrđuje da sud čiju sliku vidimo mora sam da se otvori i da svojim razaranjem prikaže dovršetak onoga što sadrži u sebi: .INTVS.SOLA.FIEN T.M ANIFESTA.RVIN A. Među tolikim različitim figurama i amblemima koji­ ma je okružena, naša tema izgleda utoliko originalnije što se njena simbolika odnosi na suvi put, koji se takođe nazi­ va Saturnovo Delo, koje se jednako retko prevodi u ikono­ grafiju kao što se retko opisuje i u tekstovima. Zasnovan na upotrebi čvrstih kristalizovanih materijala, kratak put (ars brevis) traži samo pomoć topioničarskog lonca i viso­ kih temperatura. Henkel1je nazreo istinu kad je rekao da „umetnik Ilija, kojeg navodi Helvecije, smatra da pripre­ ma kamena mudrosti počinje i završava se za četiri dana, i stvarno je i pokazao taj kamen još zalepljen za krhotine lonca. Čini mi se“, nastavlja autor, „da ne bi bilo tako be­ smisleno povesti raspravu o tome da Ii ono što alhemičari zovu veliki meseci nisu možda dani - što bi značilo da je vreme vrlo kratko - i ne postoji li metod po kojem bi se ceo zahvat sastojao u tome da se materijali dugo održavaju u potpuno tečnom stanju, što bi se postiglo pomoću jake 1

J. F. Henckel, Traité de l ’Appropriation, en Pyritologie ou Histoire naturelle de la Pyrite. Paris, J. T. Hérissant, 1760, p. 375, S. 416.

121 I

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

vatre koja bi se raspirivala mehovima; ali ovaj metod ne mo­ že se ostvariti u svakoj laboratoriji, a možda čak ne bi svi ni smatrali da je ostvarljiv.“ Ali nasuprot vlažnom putu, koji se zbog korišćenja staklenih oruđa može lako nadgledati i tačno pratiti, suvi put ne može prosvetliti radenika u svakom trenutku tokom rada. Takođe, mada činilac vremena, sveden na minimum, predstavlja ozbiljnu prednost u obavljanju ars brevis, naprotiv, potreba za visokim temperaturama je veli­ ka nepogodnost i uvodi potpunu neizvesnost u to kako će se zahvat odvijati. Sve se događa u najdubljoj tajnovitosti u unutrašnjosti lonca za topljenje koji je dobro zatvoren i položen među užareno ugljevlje. Važno je, dakle, biti ve­ oma iskusan i dobro poznavati ponašanje i moć vatre jer se od početka do kraja neće videti ni najmanja naznaka. Sve reakcije karakteristične za vlažni put klasični autori su naveli, i zato studiozan umetnik može naći prilično podrobna uputstva koja će mu omogućiti da započne dug i mukotrpan posao. Ovde, naprotiv, bez ikakvog vodiča, putnik, hrabar do neustrašivosti, zalazi u suvu i sprženu pustinju. Nema utabanog puta, nikakvog belega ili nazna­ ke; samo prividna inertnost zemlje, stenja i peska. Blistavi kaleidoskop raznobojnih faza neće ga razgaljivati dok klecavo korača; nastavlja put naslepo, bez ikakve druge izvesnosti osim svoje vere i bez druge nade osim pouzdanja u božansko milosrđe... Međutim, na kraju putovanja, tragalac će uočiti znak, jedan jedini, onaj čija pojava ukazuje na uspeh i potvrđuje savršenost sumpora time što se živa potpuno stvrdla. Taj znak jeste spontano pucanje suda. Kad istekne vreme, ako se skine jedan deo bočnog zida, vidi se, ukoliko je ogled bio uspešan, jedna ili više bleštavih linija koje je jasno vi­ de na manje sjajnom dnu omotača. To su pukotine koje jasno ukazuju na srećno rođenje mladog kralja. Kao što ljuska kokošijeg jajeta, kad se završi inkubacija, pukne na pritisak pileta, i ljuska našeg jajeta pukne kad je sumpor

ČU D ESN I VRAD ŽBEN IK IZ ZAMKA U DA M PJER SIR BU TO N U

dovršen. Između ovih efekata postoji očigledna sličnost, uprkos različitosti uzroka, jer u mineralnom Delu pucanje lonca se, logično, može pripisati samo hemijskom dejstvu, koje je nažalost nemogućno pojmiti i objasniti. Ukažimo ipak na to da se ova dobro poznata činjenica često pojavlju­ je pod uticajem nekih manje značajnih kombinacija. Ta­ ko, na primer, ako se ostave novi lonci koji su upotrebljeni samo jedanput za topljenje metalnog stakla, za pravljenje hepar sulphuris ili dijaforetičkog antimona, nakon što su dobro očišćeni, posle nekoliko dana videćemo da su popu­ cali a da ne možemo otkriti tajni razlog ove zakasnele po­ jave. Velike pukotine na trbusima kao da su nastale pod dejstvom neke ekspanzivne sile koja je delovala od središta ka periferiji, na sobnoj temperaturi i mnogo vremena na­ kon upotrebe posuda. Ukažimo, na kraju, i na izvanredno poklapanje izme­ đu motiva u Dampjeru i motiva u Buržu (palata Lalman, tavanica u kapeli). Među hermetičkim kasetama u ovoj poslednjoj takođe se vidi nakrivljen zemljani sud čija je pu­ kotina, dugačka i široka, zapušena opnom od pergamenta vezanog oko oboda. Iz raspuklog trbuha izviruju lepi kri­ stali različite debljine. Kristalni oblik sumpora dobijenog suvim putem je vrlo jasna naznaka koja potvrđuje i precizi­ ra ezoteričnost našeg bareljefa.

Kaseta 5. - Nebeska ruka čija je mišica zatrpana okovi­ ma zamahuje mačem i špatulom. Na traci se mogu pročita­ ti sledeće reči na latinskom: .PERCVTIAM.ET.SANABO.

Ranicu i izlečiću. Isus je rekao isto: „Doneću ti smrt i uskrsnuću te.“ To je ezoterijska misao od kapitalnog značaja u izvođenju Magisterija. „To je prvi ključ“, tvrdi Limožon de Sen-Didije1, „što otvara mračne tamnice u kojima je zatvoren 1

Le Triomphe hermétique. Lettre aux Vrays Disciples d'Hermès. Op. cit., p. 127.

123

A LHEM IJSKA BORAVIŠTA

sumpor; ume da izvuče seme iz tela i tvori kamen filosofa kroz spregu mužjaka i ženke, duha i tela, sumpora i žive. Hermes je jasno rekao kako se rukuje prvim ključem sledećim recima: De cavernis metallorum occultus est, qui lapis est

venerabilis, colore splendidus, mens sublimis et marepatens1. Kabalistička veština iza koje je naš Adept sakrio tehni­ ku kojoj Limožon pokušava da nas pouči sastoji se od izbo­ ra dvostrukog oruđa predstavljenog u našoj kaseti. Mač koji ranjava i špatula koja treba da nanese lekoviti melem u stva­ ri su jedan te isti agens obdaren dvostrukom moći da ubije i oživi, usmrti i uskrsne, rasturi i uredi. Špatula se na grčkom kaže oTràGr], a ta reč znači i sablja, mač, a vodi poreklo od \xa.^, boriti se. Sto se tiče košnice, ona povlasticu da bude predstavlje­ na u kamenu duguje onoj kabalističkoj veštini po kojoj se reč ruche (košnica na francuskom) dobija od roche (stena) permutacijom vokala. Filosofski predmet, naš prvi kamen - na grčkom тггтра - jasno se vidi iz slike košnice ili stene, jer тетра takođe znači stena, što je izraz koji mudraci kori­ ste da označe hermetički predmet. Osim toga, naš mačevalac, uporno udarajući po sim­ boličnoj košnici i nasumično je sekući, ovu pretvara u

129 i

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

heterogenu bezobličnu masu voska, propolisa i meda, u nekoherentnu magmu, pravi vrtlog (franc, méli-melo), da se poslužimo jezikom bogova, tako da med poteče i natopi mač, koji zamenjuje Mojsijev štap. Ovde se radi o drugom haosu, ishodu prvobitne borbe koju kabalistički nazivamo méli-mélo zato što sadrži med (fxsXi) - gustu i lepljivu vo­ du metala - uvek spremnu da se prolije (^гХХш). Učitelji umetnosti nam govore da je ceo rad Herkulov podvig, i da se mora početi udarcem u kamen, stenu ili košnicu, a to je naša prva materija, čarobnim mačem tajne vatre, kako bi potekla ona dragocena voda koju ona u sebi sadrži. Naime, predmet mudraca jeste puka zaleđena voda, i zato je nazva­ na Pegaz (od Пгр/àç, stena, led, zaleđena voda ili tvrda i suva zemlja). I bajka nam priča kako je Pegaz, između osta­ log, udarcem kopita otvorio izvor Hipokrenu. Пгјуааоç, Pegaz, potiče od тгујуу], izvor, tako da se pesnički kriiati pa­ rip meša s hermetičkim izvorom čija suštinska svojstva poseduje: pokretljivost žive vode i neuhvatljivost duha. Kao amblem prve materije, košnica se često nalazi na dekoracijama koje svoje elemente uzimaju iz Hermesove nauke. Videli smo je na tavanici palate Lalman i na ploča­ ma na alhemičarskoj peći u Vinterturu. Osim toga, nalazi se i na jednoj od sličica u igri guske, popularnom lavirintu preuzetom iz Svete umetnosti, koja predstavlja zbirku glav­ nih hijeroglifa Veledela.

Kaseta 9■- Sunce, probijajući se kroz oblake, baca svo­ je zrake na gnezdo poljske ševe1koje sadrži malo jaje a na­ lazi se na humci prekrivenoj busenjem trave. Traka s natpi­ som koja objašnjava značenje bareljefa nosi reči: .N EC.TE.N EC.SIN E.TE. 1

Poljska ševa [Antbus pratensis) ptičica je koja liči na lastavicu. Gnezdi se u travi. Grci su je zvali 'AvBoç, ali ova reč ima i drugo, či­ sto ezoterijsko značenje. Av9oç znači i cvet i najsavršeniji deo neke stvari; to je i cvet, pena rastvora čiji se lagani delovi penju i kristalizuju na površini. Ovo je dovoljno da se stekne jasna predstava o rođenju ptičice iz čijeg jedinog jajeta treba da se rodi naš Feniks.

130

X X X V B u r ž - Pa l a t a Ž a k a S r c a - T i m p a n o n . Tajno obećanje.

Č U D ESN I V R A D ŽBEN IK IZ ZAM KA U D A M PJER SIR BU TO N U

Ne ti, ali ne bez tebe. To je aluzija r\гsunce, oca kamena, po recima Hermesa i mnogih hermetičkih filosofa. Simbolična zvezda, predstavljena u punom sjaju, zauzima mesto metalnog ili sumpornog sunca za koje su mnogi umetnici verovali da je prirodno zlato. To je teška zabluda koju je utoliko teže oprav­ dati što svi ostali uspostavljaju razliku između zlata mudraca i dragocenog metala. Naime, o metalnom sumporu učitelji go­ vore kada opisuju način na koji se vadi i priprema prvi agens, koji, s druge strane, nema nikakve fizičko-hemijske sličnosti s običnim zlatom. Isto tako, taj sumpor, zajedno sa živom, uče­ stvuje u začinjanju našegjajeta, dajući mu vegetativnu moć. Ovaj pravi otac kamena je, dakle, nezavisan od kamena, jer kamen potiče od njega, i otuda dolazi prvi deo aksioma: nec te. A pošto je nemogućno bilo šta dobiti bez pomoći sumpo­ ra, opravdan je i drugi deo rečenice: nec sine te. Ali, ono što kažemo za sumpor važi i za živu, tako da jaje, pojava novog metalnog oblika poteklog od živinog počela, svoju supstancu duguje živi ili hermetičkoj Luni, a vitalnost i moć da se razvija dobija od sumpora ili sunca mudraca. Ukratko, filosofski je tačno tvrditi da se metali sastoje od sumpora i žive, kako uči Bernar Trevizanac; i da kamen, mada sačinjen od istih počela, nikako ne može da rodi metal; i konač­ no, da su sumpor i živa, posmatrani posebno, jedini roditelji ka­ mena, ali se ne mogu pomešati s njim. Dozvoljavamo sebi da čitaocu ukažemo na činjenicu da filosofsko kuvanje rebisa za ishod ima sumpor, a ne ireduktibilno jedinjenje njegovih sasto­ jaka, i da taj sumpor koji živapotpuno upije dobijaposebna svoj­ stva po kojima se udaljava od metalne vrste. Na toj konstantnoj posledici zasniva se tehnika množenja i rasta, zato što novi sum­ por uvek može da upije određenu srazmernu količinu žive. X Sedmi niz (slika X X X IV ).

Kaseta 1. - Tablice hermetičkog zakona na kojima se može pročitati rečenica na francuskom, ali tako neobično predstavljena da Luj Odija nije umeo da otkrije njen smisao: .EN.RIEN.GIST.TOVT.

133

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

U ničemu leži sve. To je prvorazredna krilatica koju sta­ ri filosofi rado ponavljaju, i kojom hoće da iskažu odsustvo vrednosti, prostotu i veliko obilje osnovne materije iz koje vade sve što im je potrebno. „Naći ćeš sve u svemu što je sa­ mo moć stezanja metala i minerala“, piše Vasilije Valentin u knjizi Dvanaest ključeva. Tako nas istinska mudrost uči da ne sudimo o stvari­ ma prema njihovoj ceni, prijatnosti koju nam pružaju ili lepoti izgleda. Naprotiv, podstiče nas da čoveka cenimo prema ličnim zaslugama, a ne prema izgledu ili položaju, a tela po duhovnim kvalitetima koja sadrže u sebi. U očima mudraca, gvožđe, taj parija u onome što čovek proizvodi, neuporedivo je plemenitije od zlata, a zlato je dostojnije pre­ zira nego olovo, jer je te žive svetlosti, te ognjene vode, ak­ tivne i čiste, koju su sačuvali obični metali, minerali i kame­ nje, jedino zlato lišeno. Ovaj suveren kojem se toliko ljudi klanja i zbog kojeg su se tolike savesti pokvarile u nadi da će steći njegovu naklonost bogat je samo po ruhu. Kao ve­ ličanstveno ukrašen kralj, zlato je ipak samo inertno telo, mada je veličanstveno; to je blistav leš u odnosu na bakar, gvožđe i olovo. Taj uzurpator kojeg beslovesna i pohlepna gomila uzdiže među bogove ne može se pohvaliti čak ni time da pripada staroj i moćnoj porodici metala. Kada mu se skine ogrtač, pokazuje svu niskost svog porekla i vidimo ga kao običnu metalnu smolu, gustu, čvrstu i topljivu, što je trostruko svojstvo po kojem je savršeno nepogodno za ostvarenje naše namere. Tako se vidi koliko bi uzaludno bilo raditi na zlatu, jer onaj ko nema ništa očigledno ništa i ne može dati. Zato se treba okrenuti grubom i niskom kamenu, ne gadeći se njegovog jadnog izgleda, njegovog gadnog mirisa, crne bo­ je i bednih dronjaka. Upravo ta, nimalo zavodljiva svojstva omogućuju nam da ga prepoznamo, a na njega se oduvek gledalo kao na prvorazrednu supstancu nastalu iz prvo­ bitnog haosa, koju je Bog, kada je stvarao i uređivao svet, ostavio svojim slugama i izabranima. Dobijen ni iz čega,

ČU D ESN I VRAD ŽBEN IK IZ ZAMKA U D A M PJER SIR BU TO N U

nosi pečat i ime: Ništa. Ali filosofi su otkrili da u njegovoj elementarnoj i neuređenoj prirodi, sastavljenoj od tmine i svetlosti, zla i dobra sjedinjenog u najgoroj zbrci, to Ništa sadrži Sve što bi poželeti mogli.

Kaseta 2. - Veliko H ovenčano krunom, koje Luj Odija predstavlja kao grb francuskog kralja Anrija (Henri) II, danas nosi samo delimično oštećen natpis na kojem se ne­ kada moglo pročitati: .IN .TE.OM NIS.DOM INATA.RECVM BIT.

U tebi leži sva moć. Ranije smo imali prilike da kažemo da su to slovo H, ili bar grafičko svojstvo koje mu se pripisuje, filosofi izabra­ li da označe duh, sveopštu dušu stvari ili aktivno i svemoć­ no načelo koje se u prirodi prepoznaje u večnom kretanju i delotvornom treperenju. Uzevši za uzor slovo H, srednjovekovni graditelji zidali su pročelja katedrala, hramove koji su slavili božanski duh , veličanstvene tumače težnji ljudske duše da se uzdigne ka Tvorcu. To je slovo eta (H), sedmo u grčkom alfabetu, inicijal sunčeve reči, staništa du­ ha, zvezde koja daje svetlost: ’H/aoç, sunce. On je i poglavar proroka Ilije - na grčkom ’HXiaç, sunčev - za koga Sveto pismo kaže da se uzneo na nebo, poput čistog duha, u va­ trenim i svetlosnim kočijama. To je i središte i srce jednog od Hristovih monograma: I H S, što je skraćenica Iesus Hominum Salvator, Isus, spasitelj ljudi. Isto tako, srednjovekovni graditelji su ovaj znak koristili da označe stubove na Solomonovom hramu u čijem su podnožju radnici pri­ mali platu: Jakin i Bohas, i zvonici prestonih crkava samo su slobodan, ali smeo i moćan prevod tih stubova. Na kra­ ju, to je i oznaka prvog stepenika na lestvici mudraca, scala philosophorum, stečenog znanja o hermetičkom agensu, ta­ janstvenom pokretaču preobražaja u mineralnoj prirodi, i ponovo nađene tajne Izgubljene reči. Ovaj agens se nekada među Adeptima zvao magnet ili privlačna moć. Telo koje je

135 i

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

sadržalo taj magnet zvalo se Magnezija, i ono je služilo kao posrednik između neba i zemlje, hranilo se astralnim uticajima i nebeskom dinamikom, koje je prenosilo pasivnoj supstanci, privlačeći je kao pravi magnet. De Sirano Beržerak1 u jednoj od svojih alegorijskih pripovesti ovako priča 0 duhu magnezije, o kojem je izgleda vrlo dobro obavešten, 1što se tiče pripreme, i što se tiče upotrebe. „Niste zaboravili, verujem“, piše naš autor, „da se ja zovem Ilija, jer sam vam to nedavno rekao. Znajte, dakle, da sam bio u vašem svetu i da sam živeo s Jelisejem, Jevrejinom poput mene, na blagim obalama Jordana, gde sam uz knjige provodio dovoljno miran život da ne bih žalio za njim, ma koliko proricao. Međutim, što je svetlost u mom duhu bila jača, raslo je i moje znanje o onome što mi je ne­ dostajalo. Naši sveštenici nikad mi nisu mogli spomenuti Adama a da me sećanje na Savršenufilosofiju koju je on bio stekao ne natera da uzdahnem. Očajnički sam želeo da je steknem kad sam jednog dana, pošto sam prineo žrtvu da bih se iskupio zbog slabosti svog smrtnog bića, zaspao, i an­ đeo Gospodnji mi se javio u snu. Čim sam se probudio, od­ mah sam poradio na onome što mi je zapovedio: uzeo sam magnet površine dve kvadratne stope i stavio ga u peć; za­ tim, kad se dobro pročistio, nataložio i rastvorio, izvukao sam iz njega privlačnu moć-, kalcinovao sam sav taj eliksir i redukovao ga na veličinu osrednjeg puščanog zrna. Kad sam obavio sve te pripreme, tražio sam da mi na­ prave kola od lakog gvožđa, i posle nekoliko meseci, kad su sve moje naprave bile gotove, seo sam u svoje kočije. Mo­ žda ćete me pitati čemu cela ta skalamerija. Da znate da mi je anđeo u snu rekao kako, ukoliko želim da dođem do savršenog znanja kakvom težim, treba da se popnem u Mesečev svet, gde ću ispred Adamovog Raja naći Drvo Poznanja, i čim budem okusio njegov plod, dušu će mi prosvetliti 1

De Cyrano Bergerac, L'Autre Monde ou Histoire comique des Etats et Empires de la Lune. Paris, Bauche, 1910, p. 38. Videti izdanje Jean-Jacques Pauvert, p. 32, nav. gore.

Č U D ESN I VRAD ŽBEN IK IZ ZAMKA U D A M PJER SIR BU TO N U

sve istine za koje je stvorenje kadro; eto, to je putovanje ra­ di kojeg sam napravio kola. Na kraju sam seo u njih i kad sam se čvrsto i dobro namestio na svom mestu, bacio sam kuglu magneta visoko u vazduh. Naime, gvozdena napra­ va koju sam namerno skovao tako da bude masivnija po sredini nego na krajevima tako se brzo podigla, u savrše­ noj ravnoteži, i kad sam stigao do mesta gde me je magnet privukao, zamahnuo bih rukom i bacio ga dalje... Zaista, bio je to zadivljujući prizor, jer je čelik leteće kuće koji sam vrlo brižljivo uglačao, na sve strane odbijao tako živu i sjaj­ nu sunčevu svetlost da sam i ja lično pomislio da se vozim u vatrenim kočijama... Kada sam kasnije razmislio o svom čudesnom poletanju, pomislio sam da skrivenim moćima običnog prirodnog tela nisam mogao nadigrati budno oko Serafima koga je Bog postavio za čuvara ovog raja. Ali, po­ što on voli da se služi sekundarnim uzrocima, pomislio sam da me je nadahnuo da upotrebim ovo sredstvo da bih tamo prodro, kao što se poslužio Adamovim bedrom da mu napravi ženu, mada je mogao da je napravi od zemlje, baš kao i njega.“ Kada govorimo o kruni što upotpunjuje ovaj važan znak koji proučavamo, tu uopšte nije reč o kruni francu­ skog kralja Anrija II, nego o kraljevskoj kruni izabranih. Ona krasi čelo Spasitelja na raspećima iz X I, X II i X III veka, naročito u Amijenu (vizantijski Hristos zvani Sveti Spas) i u Bogorodičinoj crkvi u Trevu (na vrhu portala). Jahač Apokalipse (6 ; 2), na belom konju, amblem čistote, kao atribute koji označavaju njegove uzvišene vrline dobija luk i krunu , što su darovi Svetog Duha. Dakle, naša kruna - posvećenici znaju o čemu govorimo - jeste upra­ vo stanište koje je izabrao duh. To je jadna supstanca, kao što smo rekli, jedva materijalizovana, ali ga ona sadrži u izobilju. To je ono što su stari filosofi stavljali u svoju zračeću krunu, ukrašenu zracima koji izbijaju iz nje, i koja se davala samo bogovima i obogotvorenim junacima. Tako objašnjavamo zašto se ova materija, provodnik mineralne

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

svetiosti, zahvaljujući zračećem potpisu duha, pokazuje kao obećana zemlja namenjena izabranicima Mudrosti. Kaseta 3. - Na ovom mestu nalazimo drevni i često korišćeni simbol: delfina obavijenog oko jednog kraka kotve. Latinski epigraf koji mu služi kao natpis objašnjava sliku: .SIC.TRISTIS.AVRA.RESEDIT.

Ovako se smiruje ova strašna oluja. Cesto smo imali prilike da ukažemo na važnu ulogu koju na alhemijskoj pozornici igra riba. Pod imenom delfin, ustavica ili rémo­ ra , ona označava vlažno i hladno načelo Dela, a to je na­ ša živa, koja se polako zgrušava u dodiru sa sumporom i pod uticajem sumpora, agensa sušenja i stvrdnjavanja. On je ovde predstavljen u vidu kotve, onog dela koji služi za stabilizovanje brodova, i pruža im tačku oslonca i otpora pred naletima talasa. Dugotrajan zahvat u kojem živa pola­ ko postaje testasta i na kraju se stvrdnjava veoma je sličan pomorskim putovanjima i olujama koje ih čekaju. Stalno i ravnomerno vrenje hermetičkog komposta predstavlja uz­ burkano i namreškano more u malom. Mehuri prskaju na površini i stalno se pojavljuju novi; teške pare ispunjavaju vazduh u posudi; gusti, mračni, olovni oblaci zamagljuju zidove i kondenzuju se u kapljicama što klize u ključalu ma­ su. Sve ovo doprinosi utisku oluje u malom. Bacan na sve strane, nošen vetrovima, kovčeg ipak pluta na potopskoj kiši. Asterija se sprema da napravi Delos, kopno spremno da primi i spase Latoninu decu. Delfin pliva na olujnim talasima, i bura traje sve dok ustavica, nevidljivi domaćin iz morske dubine, na kraju ne zaustavi, poput moćne kotve, brod koji nose talasi. Tada ponovo zavlada mir, vazduh je čist, voda ravna, pare upijene. Nekakva skrama prekrije celu površinu, i iz dana u dan postajući sve gušća i tvrđa, označava kraj potopa, stupanj u kojem se kovčeg nasuče, ro­ đenje Dijane i Apolona, pobedu zemlje nad vodom i suvog nad vlažnim, doba novog Feniksa. U opštoj zbrci i borbi

138

ČU D ESN I V RAD ŽBEN IK IZ ZAMKA U DAM PJER SIR BU TO N U

elemenata dobija se trajni mir, sklad nastao iz savršene rav­ noteže načela, što simbolizuje riba obavijena oko kotve: sic

tristis aura resedit. Ova pojava u kojoj mnogo manja količina sumpora upija i zgrušava živu izgleda je prvi uzrok basne o ustavici, ribici kojoj su narodna mašta i hermetička tradicija pripisi­ vali moć da zaustavlja i najveće brodove. Evo šta o tome, s druge strane, alegorično govori filosof Rene Fransoa1: „Im­ peratora Kaligulu jednoga dana je, po povratku u Rim s moćnom pomorskom flotom, spopao bes. Svi veličanstve­ ni brodovi, dobro naoružani i sa snažnim kljunovima, do­ bro su plovili. Vetar im je duvao u krmu i nadimao jedra, i talasi i nebo kao da su bili Kaligulini saveznici, pošto su mu išli naruku, kad odjednom kapetanska i carska galija stade, dok su druge i dalje letele. Car se razbesni, zapovednik zvizne još jače i četiri stotine galijaša za veslima, po pet na svakoj klupi, preznojavaju se od silnog upinjanja. Vetar postaje sve jači, more se razbesni zbog uvrede i sve zapre­ pasti ovo čudo, i car pomisli da ga neko morsko čudovište drži u mestu. Onda se mnoštvo ronilaca baci u more, zaplivaju ispod površine, i obiđu celu ploveću tvrđavu; nađu neku naopaku ribicu dugačku pola stope koja se zalepila za krmu i zaustavila galiju koja je vladala celim svetom. Kao da je htela da se našali sa carom celog ljudskog roda, koji je tako gord na mnoštvo ljudi pod oružjem i grmljavinu njihovog gvožđa, kojima je zagospodario ćelom zemljom. Evo, kaže riba svojim jezikom, novog Hanibala pred vrati­ ma Rima, koji u tamnici na vodi drži i ceo Rim i njegovog cara: Rim princeza davaće zemlji vladare koji su zatočenici svoje pobede, a ja ću u morskoj pobedi, putevima Okeana, povesti vladara Univerzuma. Neka je Cezar vladar nad lju­ dima, aja ću biti Cezar nad Cezarima. Sva moć Rima sada je moja robinja, i može se opirati koliko hoće, ali dokle god budem htela, držaču ga u ovoj carskoj tamnici. Priljubljena 1

René François, Essay des Merveilles de Nature et des plus nobles artifices. Lyon, J. Huguetan, 1642, cap. XV, p. 125.

139 I

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

uz ovu galiju učiniću više u jednom trenutku nego što su oni uspeli za osam stotina godina ubijajući ljudski rod i pustošeći svet. Jadni care! Koliko si sada daleko od svog dosto­ janstva sa celim svojim prihodom od sto pedeset miliona i trista miliona ljudi koji su pod tvojom vlašću: prosta ribica te je pretvorila u svog roba! Neka more riče, neka vetar ši­ ba, neka se ceo svet pretvori u galijaša i sve drveće u vesla, ali neće se ni maknuti bez mog dopuštenja i odobrenja... Evo pravog Arhimeda među ribama, koji je sam samcit za­ ustavio ceo svet; evo živog magneta koji hvata svako gvožđe i sve oružje prvog carstva na svetu; ne znam ko je Rim na­ zvao zlatna kotva ljudskog roda, ali ova riba je kotva nad kotvama... O, čuda li Božijeg! Ova ribica posramila je ne samo rimsku veličinu nego i Aristotela, koji ovde gubi svoj ugled, i filozofiju, koja je upropašćena jer ne ume da prona­ đe nikakav razlog tome što bezuba usta drže brod koji nose četiri elementa, i tera ga da stane usred najžešće oluje. Plinije kaže da se sva priroda sakrila kao stražar i sklonila se u najmanja bića. Ja u to verujem, i što se mene tiče, mislim daje ova ribica pokretni šator prirode i svih njenih oružnika. Zaustavlja i zadržava galije i bez druge uzde osim usta ribice obuzdava ono što se obuzdati ne može... Avaj! Povijmo rogove naše taštine i gordosti u svetom poštovanju, jer ako Bog, delujući preko sitnog morskog razbojnika \gusara prirode može da onemogući svaku našu nameru, makar pu­ nim jedrima jurila od pola do pola, ukoliko bi upotrebio svoju svemoć, šta bi tek onda bilo s našim poslovima? Ako ni od čega može da napravi sve, i od ove ribice, ili tačnije, pomoću malog ništa koje pliva i pretvara se daje riba može da sruši sve naše nade, šta će s nama biti kad upotrebi svu silu svoje pravde?“ Kaseta 4. - Kraj drveta sa zlatnim plodovima, krupan i zdepast zmaj čuva ulaz u vrt Hesperida. Traka oko ove te­ me nosi sledeći natpis: .A B.IN SOM NI.N ON.CVSTODITA.DRACONE.

140 I

ČU D ESN I V RAD ŽBEN IK IZ ZAMKA U DA M PJER SIR BU TO N U

Osim zmaja koji bdi, niko ništa ne čuva. Mit o zmaju koji čuva glasoviti vrt i legendarno Zlatno runo dovoljno je poznat da ne moramo da ga ponavljamo. Dovoljno je spo­ menuti da je zmaj izabran kao hijeroglifski predstavnik si­ rove mineralne materije kojom valja početi Delo. To znači reći koliki je njegov značaj, koliko brižljivo treba proučava­ ti spoljašnje znake i svojstva po kojima se može prepoznati i uočiti hermetički predmet među mnoštvom minerala ko­ je nam priroda stavlja na raspolaganje. Zadužen da čuva čudesni zabran u koji filosofi odlaze u potrazi za svojim blagom, zmaj kao da nikad ne spava. Njegove užagrene oči stalno su otvorene. Ne zna ni za od­ mor ni za umor, i ne bi mogao da savlada nesanicu koja mu je svojstvena i koja mu daje pravi razlog da postoji. To je, uostalom, ono što izražava i grčko ime koje nosi. Apàicwv potiče od SspKo^ai, videti, gledati ра zato i živeti, što je, opet, reč bliska reči беркsuv^ç, onaj koji spava otvorenih oči­ ju. Prvobitni jezik otkriva nam, uvijen u simbol, pojam in­ tenzivne aktivnosti, latentne večne vitalnosti zatvorene u telu minerala. Mitolozi našeg zmaja zovu Ladon, što je reč po zvuku bliska reči Laton, a koja je bliska grčkom Лг]0со, biti skriven, nepoznat, neznan, poput materije filosofa. Opšti izgled i poznata ružnoća zmaja, njegova suro­ vost i jedinstvena živototvorna moć tačno odgovaraju spoljašnjim pojedinostima i svojstvima i sposobnostima pred­ meta. Kristalizacija koja mu je svojstvena jasno je prikazana na njegovoj koži prekrivenoj krljušti. Slične su boje, jer je materija crna, sa crvenim ili žutim tačkicama, poput zmaja koji je njena slika. Sto se tiče nepostojanosti našeg minerala, ona je prevedena u opnasta krila na čudovištu. A zbog toga što, kako kažu, kada ga napadnu, bljuje vatru i dim, i zato što mu se telo završava zmijskim repom, pesnici kažu da su ga rodili Tifaon i Ehidna. Grčko Тифгш^, poetski oblik reči Tuo!>v ili Tvcpuç - egipatski Tifon - znači napuniti dimom, upaliti, sažeci. 'E^iSva nije ništa drugo do otrovni­ ca. Otuda možemo zaključiti da zmaj od Tifaona dobija

141 I

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

svoju toplu prirodu, ognjenu, sumpornu, dok majci duguje hladnu i vlažnu konstituciju i karakterističan zmijski oblik. Naime, ako su filosofi stalno skrivali prosto ime svoje materije iza nebrojenih epiteta, nasuprot tome su bili vrlo rečiti povodom njenog oblika, svojstava, a ponekad čak i pripremanja. Oni jednoglasno tvrde da umetnik ne sme da se nada da će otkriti ili proizvesti bilo šta osim predmeta, jer je to jedino telo u celoj prirodi kadro da mu pruži neo­ phodne elemente. Izuzev minerala i drugih metala, ono sa­ drži i počela neophodna za ostvarenje Veledela. Po čudovi­ šnom ali izražajnom izgledu, ovaj prvobitni predmet jasno je predstavljen kao stražar i jedini davalac hermetičkih plo­ dova. On ih budno čuva, i naš Adept mudro govori, kada poučava, da osim ovog samotnog bića filosofske stvari niko ne čuva, i da bismo uzalud tražili na drugoj strani. Takođe, povodom ovog prvog tela, delića prvobitnog haosa i obične žive filosofa, Geber uzvikuje: „Hvaljen neka je Svevišnji, koji je stvorio našu živu i obdario je prirodom kojoj ništa ne može odoleti, jer bez nje alhemičari ne bi mogli mnogo da urade i sav njihov posao bio bi jalov!“ „Ali“, pita se drugi Adept1, ,,gde je ta zlatotvorna živa koja se, rastvorena u soli i sumporu, pretvara u radikalnu vlagu metala i u njihovo živo seme? Zatočena je u tamnici tako jakoj da ni sama priroda ne bi bila kadra da je oslobo­ di kada joj veština umetnosti ne bi obezbedila sredstva.“

Kaseta 5. - Labudu, koji se veličanstveno spustio na mirnu vodu u ribnjaku, strela probija vrat. Njegov samrtni krik prevodi nam epigraf uz ovaj lepo izveden mali siže: .PROPRIIS.PEREO.PENNIS.

Umirem od sopstvenogpera. Ova ptica, zaista, daje je­ dan od materijala za oružje kojim će biti ubijena. Peruška na streli, pomoću koje ova drži pravac, čini da strela bude 1

L a Lumière sortantpar soy-mesme des Ténèbres, cap .II,V ,p . 16. Op. cit.

142

X X X V I R u a n - Z d a n j e B u r g t e r u l d (X V I Feniks u svojoj besmrtnosti.

Č u d e s n i v r a d ž b e n i k iz z a m k a u d a m p je r s i r b u t o n u

precizna, i labudovo perje koje se upotrebljava u tu svrhu na taj način pomaže da on bude ubijen. Ova lepa ptica čija su krila simbol nepostojanosti, i čija snežna belina je izraz čistote, ima dva suštinska svojstva početne žive ili naše rastvaračke vode. Znamo da nju mora pobediti sumpor - koji je potekao iz njene supstance, koji je ona sama rodila - ka­ ko bi se po njenoj smrti dobilafilosofska živa, delimično po­ stojana i delimično nepostojana, koja potom sazreva i diže se na stepen velikog eliksira. Svi autori uče da se mora ubiti živo ako čovek želi da uskrsne mrtvo. Zato dobar umetnik neće oklevati da žrtvuje Hermesovu pticu i da izazove mu­ taciju živinih svojstava u sumporna svojstva, jer svaki pre­ obražaj zavisi od prethodnog raspadanja i bez njega se ne može ostvariti. Vasilije Valentin tvrdi da se „dvostrukom ognjenom čoveku mora dati da pojede belog labuda , i dodaje: „peče­ ni labud je za kraljevski sto“. Nijedan filosof, koliko mi zna­ mo, nije podigao veo koji pokriva ovu tajnu, i mi se pitamo da li ima smisla komentarisati ovako ozbiljne reči. Ipak, prisetivši se dugih godina tokom kojih smo i sami stajali pred tim vratima, mislimo daje milosrdno pomoći radeniku ko­ ji je dotle došao da prekorači prag. Pružimo mu, dakle, po­ uzdanu ruku i otkrijmo mu, u granicama dozvoljenog, ono što su i najveći učitelji smatrali da treba prećutati. Očigledno je da Vasilije Valentin, kada upotrebljava izraz dvostruki ognjeni čovek, misli na drugo počelo, prois­ teklo iz kombinovanja dva agensa toplog i vatrenog ustroj­ stva, koji zato imaju prirodu metalnih sumpora. Iz toga se može zaključiti da pod zajedničkim nazivom sumpor Adepti u određenom trenutku rada podrazumevaju dva tela koja su kombinovana, istih svojstava ali različitih spe­ cifičnosti, koja se konvencionalno uzimaju kao jedno. Pod tom pretpostavkom, koje su supstance kadre da daju ova dva proizvoda? Na ovo pitanje nikad nije bilo odgovora. Međutim, ako imamo u vidu da metale simbolično predsta­ vljaju mitološka božanstva, nekad muška a nekad ženska,

145

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

i da su njihova posebna ispoljavanja sumpornih svojstava eksperimentalno proverena, simbolika i bajka moći će da bace izvesnu svetlost na ova nejasna pitanja. Svi znaju da se gvožđe i olovo stavljaju pod vlast Areja i Krona, i da primaju uticaje planeta Marsa i Saturna; kalaj i zlato, pod vlašću Zevsa i Apolona, zavise od promena na Jupiteru i Suncu. Ali, zašto Afrodita i Artemida vladaju ba­ krom i srebrom, koji spadaju pod Veneru i Mesec? Zašto živa svoje ustrojstvo duguje glasniku sa Olimpa, bogu Her­ mesu, iako u njoj nema sumpora i premda obavlja uloge namenjene ženama, hermetičkim hemičarkama? Treba li da prihvatimo ove odnose kao istinite, i da li možda u podeli metalnih božanstava i njihovih astralnih parnjaka ne po­ stoji neka namerno stvorena zbrka? Ako bi nas tako nešto pitali, bez oklevanja bismo odgovorili potvrdno. Iskustvo nedvosmisleno pokazuje da srebro ima izvrstan sumpor, jednako čist i sjajan kao zlatni, ali nepostojan. Olovo daje osrednji proizvod, maltene iste boje, ali vrlo nestabilan i ne­ čist. Sumpor iz kalaja, svetao i sjajan, beo je, i zato bismo ovaj metal radije svrstali pod zaštitu neke boginje nego pod vlast nekog boga. Gvožđe, naprotiv, sadrži mnogo postoja­ nog sumpora - mutnocrvenog, zagasitog, prljavog i s toliko nedostataka da uprkos velikoj otpornosti čovek ne bi znao za šta da ga upotrebi. A ipak, izuzev zlata, uzalud bismo u drugim metalima tražili živu koja je svetlija, prodornija i upotrebljivija. Sto se tiče bakrenog sumpora, Vasilije Valen­ tin nam ga vrlo tačno opisuje u prvoj knjizi svojih Dvana est ključeva}-. „Pohotna Venera“, kaže on, „lepo je obojena, i celo njeno telo je gotovo samo tinktura i boja nalik Sunče­ voj, a pošto je ima mnogo, jako vuče ka crvenoj. Ali, pošto joj je telo gubavo i bolesno, čvrsta tinktura iz njega ne mo­ že da opstane, i kada to telo umre, tinktura umire zajedno s njim, osim ako se ne nađe uz neko čvrsto telo u kojem može načiniti stalno i trajno sedište i boravište.“ 1

Les Douze Clefs de Philosophie. Tekst ispravljen prema frank­ furtskom izdanju. Editions de Minuit, 1956, p. 86.

146 i

ČU D ESN I V RAD ŽBEN IK IZ ZAMKA U D A M PJER SIR BU TO N U

Ako se pravilno shvati ono čemu ovaj slavni Adept že­ li da nas pouči i ako se brižljivo ispitaju odnosi između me­ talnih sumpora i njihovih odgovarajućih simbola, neće biti teško da se iznova uspostavi ezoterijski poredak u skladu sa radom. Zagonetka će biti protumačena i pitanje dvostru­ kog sumpora lako će biti rešeno.

Kaseta 6. - Dva roga izobilja ukrštena su preko Merkurovog kaduceja. Kao epigraf stoji ova latinska izreka: V IRTV TI.FO RTV N A .C O M ES.

Bogatstvo prati vrlinu. Ovaj aksiom je izuzetak, spor­ na istina kada je primenjena na istinsku zaslugu - gde bogatstvo retko kada dolazi kao naknada za vrlinu - a po­ tvrdu pravila treba potražiti na drugom mestu. Naime, au­ tor ovih simbola govori o tajnoj vrlini filosofske žive, koja je predstavljena u vidu kaduceja. Rogovi izobilja prevode ukupnost materijalnih bogatstava koju posedovanje žive obezbeđuje valjanim umetnicima. Po tome što su ukršteni u obliku X , ukazuju na duhovno značenje ove plemenite i retke supstance čija energija blista kao čista vatra u središtu pravilno sublimisanog tela. Kaducej, atribut boga Merkura, ne može ostaviti mesta ni za kakvu nedoumicu, kako sa stanovišta tajnog zna­ čenja, tako i sa stanovišta simboličke vrednosti. Smatra se da je Hermes, otac hermetičke nauke, istovremeno tvorac i stvorenje, gospodar filosofije i materija filosofa. Njego­ vo krilato žezlo nosi objašnjenje zagonetke koju postavlja i otkrovenje misterije koju smeša nadsmešama, remek-delo prirode i umetnosti, skriva pod prostim nazivom živa mudraca. Po poreklu, kaducej je običan štapić, prvobitno žezlo nekih svetih ili basnoslovnih ličnosti koje više spadaju u predanje nego u istoriju. Mojsije, Atalanta, Kibela i Her­ mes koriste ovo oruđe, obdareno nekom vrstom čarobne moći, pod sličnim okolnostima koje dovode do sličnih

147

A LHEM IJSKA BORAVIŠTA

ishoda. Grčki 'рофбо; je, u stvari, štapić, štap, držalje džilita, strelica i Hermesovo žezlo. Ova reč izvedena je iz 'рассгш, što znači udariti, podeliti i razoriti. Mojsije svojim štapom udara suvu stenu koju Atalanta, po uzoru na Kibelu, buši svojim džilitom. Merkur razdvaja i usmrćuje dve zmije koje su se upustile u besnu borbu tako što među njih baci štap kakav nose 7гтгроф6ро1, to jest skoroteče i glasono­ še, koji se zovu krilati glasnici zato što su kao obeležje svog zanata nosili krila na kapi. Hermesova krilata kapa, dakle, označava njegovu ulogu božanskog glasnika i posrednika. Dodavanje zmija uz štap, upotpunjeno kapom (itiTaaoc;) i krilima na petama (rapacroi), dalo je konačan oblik kaduceja, a i hijeroglifski izraz savršene žive. U kaseti u Dampjeru, dve zmije imaju pseće glave, jed­ na glavu mužjaka a druga ženke, što je figurativna verzija dva oprečna načela, aktivnog i pasivnog, postojanog i nepo­ stojanog, u dodiru s posrednikom koji predstavlja čarobni štapić koji je naša tajna vatra. Artefije ova načela zove pas iz Horasana i kuja iz Jermenije, a to su one iste zmije koje je Herkul kao dete zadavio u kolevci, jedini agensi iz čijeg se sjedinjenja, borbe i smrti, ostvarenih pomoću filosofske vatre, rađa oživljena hermetička živa. A pošto je ova dvo­ struka živa dvostruko nepostojana, krila na kapi, koja se suprotstavljaju krilatim petama na kaduceju, služe da što jasnije i rečitije izraze ta dva objedinjena svojstva.

Kaseta 7. - Na ovom bareljefu Kupidon, s lukom u jed­ noj ruci i strelom u drugoj, jaše na Himeri nad gomilom oblaka posutih zvezdama. Natpis koji ukrašava sliku uka­ zuje na to daje Eros ovde većni gospodar: .AETERN VS.H IC.D O M IN VS. Uostalom, to je savršeno tačno, to smo saznali i iz drugih kaseta. Eros, mitska personifikacija sloge i ljubavi, jeste nadmoćni gospodar i večni majstor Dela. Samo on može postići dogovor među neprijateljima koje nesavladiva

ČU D ESN I V RAD ŽBEN IK IZ ZAMKA U D A M PJER SIR BU TO N U

mržnja neprestano tera da se međusobno proždiru. On obavlja miroljubivi posao sveštenika koga - na jednoj od slika u Dvanaest ključeva Vasilija Valentina - vidimo da se pridružio hermetičkom kralju i kraljici. On je i taj koji će u istom delu hitnuti strelu na ženu što drži ogroman matras sav ispunjen mutnom vodom... Mitologija nas uči da je Himera imala tri glave na la­ vljem telu koje se završava zmijskim repom: jedna je bila lavlja, druga kozija, a treća zmajeva. Od tri sastavna dela čudovišta dva su nadmoćna, lav i zmaj, zato što celini daju, jedan glavu i telo, a drugi glavu i rep. Ako simbol analizi­ ramo prema redu uzastopnih dobitaka, prvo mesto pripa­ da zmaju, koji se uvek meša sa zmijom. Zna se da su Grci rečju Apàicwv pre označavali zmaja nego zmiju. To je na­ ša početna materija, sam predmet umetnosti posmatran u svom prvom biću i u stanju u kojem nam ga daje priroda. Lav dolazi zatim, i mada je sin predmeta mudraca i oslabelog metala, po snazi umnogome nadmašuje svoje roditelje i brzo postaje jači od oca. Dostojan sin starca i mlade žene, od rođenja pokazuje neshvatljivu odbojnost prema majci. Nedruželjubiv je, divalj, nasrtljiv, i ništa ne bi trebalo očeki­ vati od tog nasilnog i surovog naslednika da usled srećnog događaja nije postao mirniji i odmereniji. Pošto ga ohra­ bruje majka Afrodita, Eros, već nezadovoljan ovom lično­ šću, hitne na njega svoju bronzanu strelu i teško ga rani. Napola oduzetog ga šalju majci, koja svom nezahvalnom si­ nu ipak daje sopstvenu krv, odnosno deo svog tela, da bi se on mogao oporaviti, i umire nakon što ga spase. „Majka“, kaže se u knjizi Turba philosophorum, „uvek ima više raz­ umevanja za sina nego sin za majku.“ Iz ovog dugotrajnog bliskog dodira između sumpora-lava i rastvarača-zmaja ob­ likuje se novo biće, na izvestan način obnovljeno, s pomešanim svojstvima obojice, koje je simbolično predstavljeno kao koza ili, ako vam je tako draže, kao sama Himera. Grč­ ka reč Х1[лсара, Himera, takođe znači mlada koza (kab. Х-[Л]ТУ]р). Ova mlada koza, koja svoje postojanje i izvanredna

ALHEM IJSKA BORAVIŠTA

svojstva duguje blagovremenoj intervenciji Erosa, nije ništa drugo do filosofska živa, rođena iz spoja načela sumpora i žive, koja ima sve mogućnosti da se pretvori u čuvenog zlatorunog ovna, koji je naš eliksir i naš kamen. Drevna Hi­ mera otkriva celo uređenje hermetičkog rada, i, kako kaže Filaletej, ona je sva naša filosofija. Neka nam čitalac oprosti što smo upotrebili ovu alego­ riju kako bismo jasnije ukazali na važne tačke u praksi, ali ne raspolažemo drugim sredstvom i ovim nastavljamo sta­ ru književnu tradiciju. A ako smo u pripovedanju prećutali suštinski deo koji se odnosi na malog Kupidona - majstora Dela i gospodara kuće, to je samo zato što se pokoravamo di­ sciplini Reda, i zato da ne bismo prekršili svoj zavet. Uosta­ lom, oštrouman čitalac naći će, namerno rasute na strani­ cama ove knjige, dodatne naznake o posredničkoj ulozi o kojoj na ovom mestu ne bismo smeli više da govorimo.

Kaseta 8. - Ovde ponovo nalazimo motiv koji smo već viđali na drugim mestima, naročito u Bretanji. Reč je o hermelinu, koji je prikazan u malom zabranu ograđenom kružnim pleterom, što je naročito simbol kraljice Ane, že­ ne Sarla V III i Luja X II. Prikazan je pored bodljikavogpraseta koje je simbol Luja X II, na maski velikog kamina u palati Lalman u Buržu. Njegov epigraf ima isti smisao i ko­ risti gotovo iste reči kao i čuvena krilatica reda Hermelina: Malo mori quam foedari, draža mi je smrt nego mrlja. Ovaj viteški red, koji je najpre 1381. osnovao Zan V, vojvoda od Bretanje, iščezao je u X V veku. Kasnije ponovo usposta­ vljen pod napuljskim kraljem Feranteom I, godine 1483, Red Hermelina izgubio je hermetički karakter i bio je sa­ mo ne naročito koherentno društvo plemenitih vitezova. Na natpisu uklesanom u traku na našoj kaseti stoji: .M ORI.POTIVS.QVAM.FEDARI.

Radije smrt nego mrlja. Lepa i plemenita maksima Ane od Bretanje; maksima o čistoti koja se odnosi na ma­ log mesoždera, čije belo krzno predstavlja, kako se kaže,

150

ČU D ESN I V RAD ŽBEN IK IZ ZAMKA U DA M PJER SIR BU TO N U

predmet brige i pažnje svog elegantnog i mekog vlasnika. Ali u ezoteriji Svete umetnosti, hermelin, slika filosofske ži­ ve, označava apsolutnu čistoću sublimisanog proizvoda koji dodavanjem sumpora ili metalne vatre postaje još sjajniji. Na grčkom, hermelin se kaže w m K 6ç, što je reč izve­ dena iz 7 r ô v T o ç ili t o v t i o ç , ponor, provalija, more, okean-, to je pontska voda filosofa, naša živa, more pročišćeno svo­ jim sumporom, ponekad naprosto voda našeg mora [Геаи de notre mer\, što treba čitati kao voda naše majke Џ’еаи de notre mère], to jest haotična prvobitna materija zvana predmet mudraca. Učitelji nas poučavaju da druga živa, ta pontska voda koju smo spomenuli, jeste. permanentna vo­ da koja, nasuprot tečnim telima, „ne kvasi ruke“, i njihov hermetički izvor koji utiče u more. Da bi se ta voda dobila, kažu, treba tri puta udariti u stenu kako bi se iz nje izvu­ kla čista tečnost pomešana s prostom i stvrdnutom vodom koju obično predstavljaju komadi stena što izranjaju iz okeana. Reč novTioc, naročito označava sve što se stani u moru-, ona u duhu budi sliku one skrivene ribe koju je živa uhva­ tila i drži u svojoj mreži, riba koju drevni običaj o Bogojavljenju ponekad prikazuje u sopstvenom obličju (tabinja, delfin) a ponekad u vidu porcelanske lutkice, takozvanog „kupača“ ili boba, skrivenog među listovima lisnatog testa tradicionalnog kolača1. Cisti, beli hermelin tako postaje rečit amblem obične žive sjedinjene sa sumporom-ribom u supstancifilosofske žive. Sto se tiče pletera, on nam otkriva koji spoljašnji zna­ ci, po recima Adepta, predstavljaju najvažniji kriterijum za tajni proizvod i svedoče o tome kako izgleda kanonska pri­ prema u skladu s prirodnim zakonima. Isprepletani palisad koji služi kao zabran za hermelina i kao omotač oživljene žive dovoljan je da objasni crtež spomenutih obeležja. Ali, pošto je naš cilj da ih jasno definišemo, reći ćemo da grčka reč Ј(арако[ха, palisad, izvedena iz ^арасгсгсо, ucrtati, urezati, 1

Vid. Fulkaneli, Misterija katedrala, nav. prevod, p. 17, 208.

151

ÀLHEM IJSKA BORAVIŠTA

obeležiti znakom, ima poreklo slično reči ^аракт^р, što znači urezana linija, znak raspoznavanja, osobenost. A osobenost žive je upravo to da na površini ima jasno vidljivu mrežu ukrštenih linija, prepletenih kao na korpi od pru­ ća (каХатсх;), sepetu, rudnjaku, košari, kotarici. Ove geo­ metrijske figure, utoliko očiglednije i jasnije ocrtane što je materija čistija, predstavljaju posledicu svemoguće volje Duha ili Svetlosti. Ta volja utiskuje u supstancu spoljašnji krstoliki raspored (Х1а