Friedrich Nietzsche - Vesela Nauka

FRIDRIH NIČE

VESELA NAUKA Preveo s nemačkog MILAN TABAKOVIĆ

VESELA NAUKA »LA GAYA SCIENZA«

Ja stanujem u svojoj kući, Podražavati ja nikad nikom nisam znao I svakog majstora još ismevajući Ko nije sebe samog ismejao. Nad svojim

kućnim

vratima

»Pesniku i mudracu su sve stvari prijateljske i posvećene, svi doživljaji korisni, svi dani svetli, svi ljudi božanski.« Emerson

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

1. Ovoj knjizi možda nije potreban samo pred­ govor; i, konačno ostala bi još sumnja da li neko, a da nije doživeo nešto slično, može da se pred­ govorima približi doživljaju ove knjige. Čini se da je napisana jezikom jugovine: u njoj su nadmenost, nemir, protivrečnost, aprilsko vreme, pa se isto tako podsećamo na zimu, koja dolazi, koja mora doći, a možda je već došla, kao na pobedu ... Stalno struji zahvalnost, kao da se upravo zbilo ono najneočekivanije, zahvalnost jednog ozdravljenika — jer ozdravljenje beše to najneočekivanije. »Vesela nauka«, to znači saturnalije* jednog duha, koji se strpljivo odupro jednom, užasnom dugom pritisku — strpljivo, strogo, hladno, pokazujući se ali bez nade — i koga je sada odjednom spopala nada, nada u zdravlje, od opijenosti ozdravljenja. Kakvo je čudo što pri tom izlazi na svetlost dana mnogo čega nerazumnog i budalastog, mnogo obe.sne nežnosti, čak proćerdano na probleme, što imaju bodljikasto krzno, i koji stoga nisu dodiri­ vani, milovani i mamljeni. Čitava ova knjiga jeste upravo ništa drugo do uživanje posle dugog od­ ricanja i nemoći, klicanje od radosti vraćene snage, ponovo probuđene vere u sutra i prekosutra, izne* Svečanosti rimskog boga Saturna, koje se održa­ vaju 17. 12., docnije 17. — 23. 12. kao neka vrsta karneva­ la. Gospoda i robovi menjaju ulogu. Prim prev.

7

nadnog osećanja i predosećanja budućnosti, bliskih pustolovina pred opet otvorenim morem, od opet dozvoljenih ciljeva u koje se veruje. I šta je sve sada ležalo za mnom! Ovaj deo pustinje, iscrplje­ nosti, neverovanja, zaleđenosti usred mladosti, ove umetnute ostarelosti na pogrešnom mestu, ova ti­ ranija bola nadmašena još tiranijom ponosa, koji je odbacivao posledice bola — a posledice su tešenja — ovo radikalno usamljivanje kao nužna od­ brana protiv bolesno vidovitim postalog preziranja ljudi, ovo načelno ograničavanje na ono gorko, oporo, bolno saznanje, kao što je to gađenje pro­ pisalo, koje je postepeno nicalo iz neke neoprezne duhovne dijete i razmaženost — ona se naziva ro­ mantika — postepeno je rasla — ah, kada bi neko sve to mogao saosećati! Ali ko bi to mogao! Ali ko bi to, međutim, .mogao još bi mu se manje zamerio nego recimo ludost, razuzdanost, vesela nauka — na primer pregršt pesama, pridodanim ovog puta toj knjizi — pesama u kojima se pesnik na teško oprostiv način ruga svojim pesnicima. — Ah, to nisu samo pesnici i njihova lepa »lirska osećanja«, na koje mora da izliva svoj bes ovaj ponovo-vaskrsli: ko zna, kakvu žrtvu traži, koja će ga neman parbdijske materije ukratko nadražiti? »incipit t r a g e d i a * — stoji na kraju ove sumnjive-nesumnjive knjige: čuvajmo se! Nagoveštava se nešto neobično loše i zlobno: incipit p a r o d i a**, nema sumnje...

2. — Ali ostavimo gospodina Ničea, šta nas se tiče što je gospodin Niče ponovo ozdravio? . . . Psi­ holog zna za malo tako privlačnih pitanja kao o * Lat. počinje tragedija. Prim. prev. ** Lat. počinje parodija. Prim. prev.

8

odnosu zdravlja i filosofije, i u slučaju da se on sam razboli, sa svojom bolešću donosi svoju čitavu naučnu radoznalost. Naime, pod pretpostavkom da je neko ličnost, nužno i filozofija svoje osobe: ali tu postoji znatna razlika. Kod jednog to su nje­ gove mane, koji filosofiraju, kod drugoga njegova bogatstva i snage. Prvome je njegova filosofija n u ž n a , bilo kao uporište, umirenje, lek, spasenje, uzdizanje, samootuđenje, kod poslednjeg je samo lepi luksuz, u najboljem slučaju slast trijumfirajuće zahvalnosti, što se na kraju još mora upisati u kosmička velika slova pojmova na nebu. Ali u dru­ gom, običnijem slučaju, kada nevolje pokreću filosofiju, kao kod svih bolesnih mislilaca — i možda pretežu bolesni mislioci u istoriji filosofije: šta biva iz same misli, što nastaje pod p r i t i s k o m bolesti. To je pitanje, što se tiče psihologa: i tu je eksperiment mogućan. Ne drugačije nego kada se putnik, koji namerava da se u određen čas pro­ budi, i tada se mirno prepušta snu: tako se pre­ puštamo mi filosofi, recimo da bivamo bolesni, neko vreme dušom i telom bolesti — mi tako reći pred sobom zatvaramo oči. I kao što onaj zna da nešto n e spava, često broji časove i probudiće ga, tako takođe mi znamo da će nas presudni tre­ nutak zateći budne — da tada nešto iskače i hvata duh na d e 1 u, mislim na slabost ili povratak ili prepuštanje ili otvrdnuće ili pomračenje, i kako se sve nazivaju sva bolesna duhovna stanja, koja u zdravim danima protiv sebe imaju p o n o s duha (jer se ostaje kod stare rime »ponosni duh, paun i konj su tri najponosnije životinje na zemlji«—). Učimo se posle takvog samoispitivanja, samoiskušavanja da finijim očima gledamo na sve što se do sada filosofiralo, pogađamo bolje nego ranije nehotične stramputice, sporedne ulice, odmarališta, o s u n č a n a mesta misli, na koje su paćenički mi­ slioci baš kao paćenici bili vođeni i zavođeni. Od 9

sacla znamo kuda nesvesno bolesno t e 1 o i njegova potreba vuče duh, udara, mami — na sunce, tišinu, blagost, strpljenje, lek, melem u nekom smislu. Svaka filosofija koja stavlja mir više od rata, sva­ ka etika sa negativnim shvaćanjem pojma sreće, svaka metafizika i fizika, što zna za finale, konačno stanje neke vrste, svaka pretežno estetska ili reli­ giozna potreba da se sa strane, sa one strane, iz­ nad srne pitati da li to nije bila bolest što je na­ dahnuto filosofe. Nesvesno prerušavanje fizioloških potreba pod ogrtačem objektivnog, idealnog, čisto-duhovnog ide daleko do užasavanja — i dosta često sam se pitao nije li filosofija, u velikom, uopšte bila samo neko izlaganje tela_i n e s p o r a z u m t e l a . Iza najviših vrednosti sudova, što su do sada vodili istoriju misli, nalaze se skriveni nespo­ razumi telesne prirode, bilo pojedinaca, bilo sta­ leža ili čitavih rasa. Možemo sve one smele ludosti metafizike posebno, njene odgovore na pitanje o v r e d n o s t i bića, smatrati najpre uvek kao sim­ ptome određenih tela; i ako se u takvim afirmaci­ jama ili negacijama sveta, đuture, naučno odmereno, ne nalazi ni zrno smisla, onda ipak istoričaru i psihologu daju utoliko dragocenije migove, kao simptome, kao što smo rekli, tela njegovog uspeha i neuspeha, njegove punoće, moći, njegovog apso­ lutizma (Selbstherrlichkeit) u istoriji, ili pak nje­ govih kočenja, umora, osiromašenja njegovog predosećanja kraja, njegove volje za krajem. Ja još uvek očekujem da će neki filosofski 1 e k a r u izu­ zetnom smislu reči, takav za kojim treba da ide problem opšteg zdravlja naroda, vremena, rase i čovečanstva — jednom imati hrabrosti da moju sumnju dovede do kraja i da se usudi na rečenicu: da kod čitavog filosofiranja do sada uopšte nije bilo reči o »istini«, nego o nečem drugom, recimo o zdravlju, budućnosti, rastu, moći, života . . .

3. — Pogađate da ne želim sa nezahvalnošću da se oprostimo od onog vremena neizlečive teške bo­ lesti, čiji dobitak ni danas nije za mene iscrpljen: kao što sam sasvim svestan u čemu uopšte imam prednost u svom promenljivom zdravlju pred svim širokoplećatim i grubim duha. Filosof koji je pro­ šao kroz mnoga zdravlja i još uvek prolazi, takođe je prošao kroz isto tako mnoge filosofije: on upra­ vo ne m o ž e drugačije nego da svoje stanje svakog puta pretvara u najduhovnijoj formi i daljini — ta veština transfiguracije j e s t e baš filosofija. Mi filosofi nemamo slobodu da odvajamo dušu od tela, kao što narod odvaja, još manje imamo slobodu da odvajamo dušu od duha. Mi nismo žabe sa hladnom utrobom koje misle, nismo aparati za objektivira­ nje i registrovanje — mi moramo stalno rađati naše misli iz naše boli i kao majka im davati sve što ima­ mo u nama od krvi, srca, vatre, zadovoljstva, strasti, muke, savesti, sudbine i zle kobi. Živeti — to za sve nas znači; ono što jesmo, stalno pretvarati u svetlost i plamen, takođe sve što nas pogađa, mi uop­ šte ne m o ž e m o drugačije. A što se tiče bolesti zar nećemo skoro biti u iskušenju da pitamo da li uopšte možemo biti bez nje? Tek velika bol je poslednji oslobodilac duha, kao majstor v e l i k e s u m n j e , koja od svakog U čini jedno X, pravo X, to jest pretposlednje slovo pred poslednjim . .. Tek velika bol, ona_druga spora bol, koja ima vre­ mena, u kojoj smo tako reći spaljeni kao_sa zele_nim_drvetom, goni nas filozofe da se spustimo u našu posljednju dubinu i da sa sebe stresemo svo povjernje, sve dobroćudno, zavijeno, blago, os­ rednje, kuda smo možda pre toga postavili našu čovečnost. Sumnjam da takova bol »poboljšava« — ali znam da nas p r o d u b l j u j e . Ako se sada naučimo da joj suprotstavljamo naš ponos, naš, prezir, našu jačinu volje i da se ponašamo kao In­ dijanac, koji se, makoliko da je gadno mučen, re11

10

vanšira zlobom svog jezika; bilo da se pred bolom povlačimo u ono orijentalno ništa — to se naziva nirvana — u nemo, ukočeno, gluvo samo-predavanje, samo-zaboravljanje, samo-gašenje; iz takvih du­ gih opasnih vežbi vlasti nad sobom izlazimo kao drugi čovek, sa nekoliko znakova pitanja, više, pre svega sa v o l j o m , da ubuduće više, dublje, strožije, tvrđe, gore, tiše pitamo nego što smo dosada pitali. Poverenju u žuvot došao je kraj: sam život je postao p r o b l e m . — Ne pomišljajmo da je time neko nužno postao setnikom! Čak ljubav pre­ ma životu je još moguća — samo se drugačije voli. Ljubav prema nekoj ženi izaziva kod nas sumnju . . . Draž svega problematičnog, ali radovanja X kod takvih duhovnijih, oduhovljenijih ljudi je prevelika da se ta radost ne zbija stalno kao neka svetla žar nad svom nevoljom problematičnog, nad svom opa­ snošću nesigurnosti čak nad ljubomorom onoga koji voli. Mi poznajemo novu sreću . . .

4. Na kraju, da ono najhitnije ne ostane nerečeno, vraćamo se iz takvih ponora, takođe iz takve neizlečive bolesti teške sumnje, n o v o r o đ e n i , ski­ nutog svlaka, škakljiviji, zlobniji, sa finijim uku­ som za radost, sa nežnijim jezikom za sve dobre stvari, sa veselijim čulima, sa drugom opasnijom nevinošću u radosti, ujedno detinjastiji i sto puta rafiniraniji nego što smo ikad bili ranije. Ah, kako je nekom uživanje od sada odvratno, grubo tupo mrko uživanje, kako ga inače razumeju oni koji uživaju, naši »obrazovani«, naši bogati i vlastodrš­ ci! Kako zlobno odsada slušamo veliki vašarski bumbum, čime »obrazovani čovek« i velegrađanin danas kroz umetnost, knjigu i muziku, uz pomoć duhovnih napitaka pušta da ga siluju na 'duhovna uživanja'! Kako nas sada uši bole od pozorišne dreke strasti, kako je našem ukusu postala strana

12

čitava romantičarska pobuda i zbrka čula, koju voli obrazovana svetina, zajedno sa njenim aspira­ cijama za uzvišenim, visokim, nastranim! Ne, ako je nama ozdravljenicima uopšte potrebna još neka druga umetnost, onda je to d r u g a umetnost — rugajuća, laka, prolazna, boemski nesmetana, bo­ žanski veštačka umetnost, što kao svetli plamen liže bezoblačno nebo! Pre svega: umetnost za umetnike, samo za umetnike! Iza toga bolje razumemo ono što je za to prvo potrebno, vedrina, s v a k a v e d r i n a , moji prijatelji, čak kao umetnik — ja bih to dokazao. Mi sad nešto predobro znamo, mi poznavaoci: ah, kako od sada učimo da dobro za­ boravljamo, dobro da ne-znamo, kao umetnici! A što se tiče naše budućnosti: teško da će nas ponovo naći na stazi onih egipatskih mladića, koji noću čine hram nesigurnim, grle kipove i skidaju veo, otkrivaju, žele da obelodane uopšte sve što se iz dob­ rih razloga drži skriveno. Ne, taj loš ukus, ta volja za istinom, »istinom po svaku cenu«, to mladalačko ludilo u ljubavi prema istini — nama je mrs­ ko; za to smo suviše iskusni, preozbiljni, preveseli, suviše izgoreli, suviše d u b o k i . . . Ne verujemo više u to da istina još ostaje istinom kada joj se skine veo; mi smo dovoljno živeli da u to verujemo. Danas za nas važi kao stvar pristojnosti da se ne vidi sve nago, da se ne prisustvuje svemu, da se ne želi sve razumeti i »znati«. »Da li je istina da je dragi bog svuda prisutan? » — upitala je jedna devojčica svoju majku: ,a to smatram nepristojnim' — mig za filosofe! Trebalo bi se više poštovati s t i d , iza koga se priroda skrila, iza zagonetki i šarolikih neizvesnosti. Možda je istina neka žena, koja ima razloge, svoje razloge da ne dopusti da bude vi­ đena? Možda je njeno ime, da kažemo grčki, Bau b o ? . . . Ah, ti Grci! oni su znali da žive: za to je potrebno ostati hrabro kod površine, kod nabora, kod kože, obožavati privid, verovati u oblike, i zna­ ke u reči, u čitav Olimp privida! Ti Grci behu po­ vršni — iz d u b i n e ! I zar se mi upravo na to ne 13

vraćamo, mi smeli ljudi duha, koji smo se uspeli na najviši i najopasniji vrh sadašnje misli i zagle­ dali smo odatle, koji smo odatle g l e d a l i d o l e ? Zar nismo upravo u tome Grci? Obožavaoci oblika, zvukova, reči? Baš zato — umetnici? Ruta kod Đenove ujesen 1886.

»ŠALA, LUKAVSTVO I OSVETA« PREDIGRA U NEMAČKIM RIMAMA*

* Prepev Vito Marković.

1. Poziv Uzmite moju hranu, jedači, Sutra će vam prijat bolje, A već prekosutra dobro! Hoćete li tad još više Mojih sedam starih stvari Usedmostručiće mi novu hrabrost. 2. Moja

sreća

Kada sam traženja trudan postajao. Naučih se nalaženju. Otkad me je vetar pobijao, Na sve vetrove jedra mi se penju. 3. O dvažan Kopaj duboko tamo gde stojiš! Dole je izvora rad! Neka se mračnjaka povik ori: »Tamo je stalno — ad!«

4.

8.

Dijalog A. Bejah li bolan? Da li sam zdrav? I ko moj lekar bese pravi? Kako sve to zaboravih: B. Tek sada mislim da si zdrav, Jer zdrav je ko zaboravi. 5. Punima

6. mudrost

Ne zadržavaj kret! Ne kroči previsoko! Sa poluvisine svet Najlepše gleda ti oko. t

•.

7. V a d e m e c u m — v a d e t e c u m* Moj jezik i govor te tak'o, Slediš me, pratiš me tako? Ti verno pratiš sebe samo: Tako me slediš — L a g a n o ! Lagano!

* Lat. —pođi sa mnom —pođi sa sobom! prim.prev.'. 18

t r e ć e g s k i d a nj a s v l a k a

Već mi se krivi i prska koža, Već novom težnjom vrije, Koliko zemlja variti može Za zemlju u meni zmije. Već puzim između trave i stene, Gladan na krivom putu smeten, Da jedem ono što stalno jedem, Tu zmijsku hranu, zemljo tebe!

vrline

I našim vrlinama treba noge lako da se dižu, Kao Homerovi stihovi moraju da dođu i dalje da idu!

Svetska

Kod

9. Moje

ruže

Da! Moja sreća teži da usreći, Ta svaka sreća želi da usreći! Da li ćete se mojih ruža odreći? Morate se sviti i skriti lica Između stene i trnovih živica, Često lizati svoje prstiće! Jer peckanje prija baš mojoj sreći, Jer zlobe gode baš mojoj sreći! Da li ćete se mojih ruža odreći? 10. Prezirač Mnogo šta puštam da se valja, pada, I preziračem nazivate me stoga. Iz prepunih kupa ko tu pije sada? Pustite mnogo šta da se valja, pada, Gore na vina ne mislite, mnoga.

11

Poslovica

16. kaže

Oštro i blago, grubo i što sija, Prisno i retko, prljavo i čisto. Luda i mudraca sastanak taj: Sve sam to i hoću da budem, znaj, Ujedno golub, svinja i zmija!

Naviše »Na breg da se popnem, ti mi reci kako?« »Kroči samo gore, ne misleći na to!« 17. Izreka

12. Jednom

prijatelju

svetlosti

silnika

Tog stalnog kukanja okani se žalnog! Uzimaj, molim te, uzimaj stalno!

Ne želiš li da zamoriš čula i oči, I za suncem u senci brzo kroči.

18. Uske

13. Za plesače Gladak led Je raja svet Onom ko dobro plesati sme. 14 Valjani Bolje iz čitave šume neprijateljstvo, Nego presovano prijateljstvo. 15. Rđa I rđa je potrebna: oštrina nije dosta! Inače stalno kažu za te: »On premlad osta!«

duše

Uske duše mrske su mi to: Tu nema ničeg dobrog, skoro ničeg zlog. 19. Nevoljni

zavodnik

Izbaci za zabavu reč praznu k'o pena Nasumce —a ipak zbog toga pade žena. .20. Za

razmatranje

Dvostruku bol lakše je podnositi, Nego jednu bol: hoćeš li je nositi?

25.

21. Protiv

oholosti

Ne pravi se važan, jer ubod samo mali Učinit će da prsneš i da se svališ.

22. Muškarac

i

žena

»Ugrabi sebi ženu koja ti srcem vlada!« Tako misli muškarac, žena ne grabi već potkrada. 23. Tumačenje Ako sebe tumačim, ulazim u to: A ipak ne mogu biti tumač svoj. Ali ko se penje samo putem svojim, Na svetlije svetio sliku moju nosi.

24. Lek

za

pesimiste

Zašto se tužiš da ti ništa ukusno nije? Zar još uvek, druže stare bube snuješ? Čujem te kako huliš, bučiš i pljuješ — Pri tome gubim strpljenje i srce mi bije. Sledi me prijatelju! Nemoj da se kriješ! Progutaj debelu krastavu žabu. Tu je. Brzo i ne gledajuć', da druge misli kuješ! To će ti biti pomoć od loše probave da bljuješ!

22

Molba Poznajem svest ljudi mnogo I ne znam ko bi sam biti mog'o! Oko je moje suviše blizu meni — Ja nisam to što videh, videti želim. Htedoh već bolje da koristim sebi, Kada bih mogao dalje da sedim. Ne tako daleko k'o dušman moj tu! Daleko već sedi najbliži mi drug — No izmeđ' tog i mene baš sredina stoji! Da li pogađate zašto vas ja molim?

26. Moja

čvrstina

Ja moram preko stepenika sto, Naviše" moram, čujem krik vaš: »Hoj, Ti si baš čvrst! Od kamena da li smo?« Ja moram preko stepenika sto, A niko živ neće da bude to.

27. ' Putnik Nigde staze više, Bezdan uokolo, vlada tiš! Tako si hteo! Od staze tvoja se volja udalji! Pa, putniče, u redu! Samo gledaj hladno i jasno! Izgubljen si, veruješ li da je opasno?

23

32.

28. Uteha

za

početnike

Gledajte dete, svinje oko njega, Nemoćno, nožnih prstiju svijenih! Može da plače, samo da rida — Da li će naučiti da stoji i ide? Odvažno! Skoro, ja se ne bojim, Moći ćete dete videt' kako igra! Kad stajalo bude na nogama svojim, Stajaće na glavi isto kao čigra.

egoizam

Kad bih kotrlj'o okruglo bure za se. Ne sebe radi samog neprekidno, činim, zna se; Kako bih drž'o da se ne spalim, Za suncem jureći jarkim?

Bližnjega svoga blizu ne želim, Neka se daleko, u visinu seli! Kako bi inače p o s t o zvezda meni? 31. Prikriven

svetac

Da nas ne tlači tvoja sreća, Oko se vraške stvari mećeš, Đavolje ruho, đavolju šalu. Ali zalud! Pogledom nećeš Prikrit svetost svoju (ne) malu.

24

A. On Šta Šta B. Ko On

stoji, sluša: ko može da ga zbuni? čuje pred ušima da mu zuji? beše što ga zbaci tad? svako što nosaše lance nekad, svuda čuje lanaca zveket.

33. Usamljenik

29. Zvezdani

Neslobodni

Mrsko mi je da sledim, neko da me vodi. Da slušam! Ne! Al' ne da rukovodi! Ko sebi nije strašan nikog ne plaši: I samo onaj koji plaši može druge da predvodi. Mrsko mi je već samog sebe da vodim! Volim k'o životinje u šumi i vodi, Za izvesno vreme nekud da hodim, U lutanju milom mozgajuć' da čučim, Izdaleka najzad da me vuče kući Samog sebe sebi da zavedem volim. 34. Seneca et hoc

genus

omne*

To piše li i piše svoje nesnosno Mudro larifari,** Kao da važi primum scribere, Deinde philosophari.*** * Seneka (Lucije Anej Seneka (4—65) — rimski filosof i književnik) i čitav ovaj rod. Prim. prev. ** Larifari — budalaštine. Prim. prev. *** Lat. — prvo pisati a zatim filosofirati. Prim. prev. 25

39.

35. U

Led

U znoju lica svoga Da 1' treba da jedemo hleb nas, trudni, U znoju rađe ne jedemo to Po oceni lekara mudrih. Sirijus miga: šta manjka stoga? Šta njegov vatren mig nam maše? U znoju lica svoga Treba da pijemo vino naše!

Da! Ja katkad pravim led: Led koristi da se vari! Ako mnogo imaš da variš, Kako bi voleo moj led! 36. Mladalački

leto

spisi

Moje mudrosti A i O Zvučaše tu mi; šta ipak čuh! Samo ono večno ah i oh! Mladosti moje slušam još. Da on bez zavisti gleda: i da li ga poštujete zato? Al' on se ne osvrće na to; On ima oči orla za daljinu, Ne vidi v a s ! — o n vidi samo zvezde i visinu! U onaj kraj loši putevi su sad; I ako imaš duha dvostruko oprezan budi tad! Dok te ne rastrgnu da te mame i vole imaju njuh: Sektaši to su — t u stalno nedostaje duh! 38." Pobožni

govori

Bog nas voli, j e r nas stvori! — »Covek stvori boga!«— kažete na tu pncu. I zar ne treba da voli ono što stvori? Zar treba čak, pošto to stvori da poriče? To hramlje, to vraško kopito nosi. 26

41. Heraklitizam Svu sreću na zemlji, Drugovi, daje rat! Ako drug biti hoću, Potreban je mač! Sa dvojicom jedan je drug: Svi pred nevoljom braća, Isti pred nedrugom, Slobodni od smrti mača!

27

42. Načelo Bolje Nego Bolje Nego

previše

46. finih

još na nožnim palcima u hodu, k'o pas na svaku nogu! kroz ključaonicu, kroz otvorena vrata mogu!

Da li za slavom svesno težiš? Onda na pouku pazi: Na vreme se slobodno odreci Časti.

Sudovi

umornih

Od sunca beže svi slabi oduveka; Vrednost drveća njima je senka!

»On tone, pada sad« — rugate se tu i tamo; Istina je: on se spušta vama; Njegova najveća sreća nedaća mu posta, Njegova prejaka svetlost za tamom vašom osta. 48.

44. Temeljni Da li sam istraživač? Prištedite tu reč! Nekoliko funti t e ž a k sam samo! Ja padam, padam stalno već I konočno na dno!

Protiv

zakona

Od danas na mojoj tankoj uzici Oko mog vrata časovnik visi: Od danas prestaje zvezda kret, Sunce, kukurekanje petlova i sen, I što ikad mi vreme objavi lepo Sada je nemo, gluvo i slepo: Ćuti mi priroda svaka Od zakona i sata tika-taka.

45. Z auvek »Dolazim danas, jer mi to danas godi!« Pomišlja svako ko dolazi uvek. Šta ga u brbljanju sveta to bode: »Dolaziš prerano! Prekasno dolaziš tek!«

28

49. Mudrac

govori

Narodu stran, a narodu koristan ipak, Idem putem, čas sunce, čas oblak — I uvek preko naroda tog! 29

50.

Ah, ptico, da li da te smatram za orla? Da li si možda Minervina ljubimica, sova?

Sad ima duha — kako dođe do toga da ga nađe tu? Jedan čovek izgubi zbog nje razum, Glava mu beše puna zabave te: Ženi ode mu glava — a vragu ne! 51. Smerne

želje

»Neka se ključevi svi Smesta izgube krti, I u svakoj, ključaonici Nek se kalauz vrti!« U svako vreme misli svako Ko je kalauz baš tako, tako. 52. Pisati

nogom

Ne samo rukom hartiju mrčim: I noga želi da bude pisar. . Čvrsto, slobodno i hrabro mi trči Začas kroz polje, začas kroz papir.

54. Mom

čitaocu

Vilice dobre i dobar stomak — To želim tebi stalno! I ako si prevario moju knjigu, Prevarićeš svakako i sebe sa mnom! 55. Realistički

slikar

»Potpuno verno prirodi!« — Kako će on početi: Kad bi se priroda u slici morala svaki put odagnati? Beskrajan je taj najmanji deo sveta! — N a kraju slika t o š t o m u n a j m a n j e smeta. A šta se njemu dopada? To što će slikati znati! 56. Pesnička

sujeta

Dajte mi lepak samo: ja ću time Samome sebi drvo već pronaći! Ako mislim to u četiri bezumne rime Da stavim — nije baš ponos mali! 57.

Melanholično plah dok gledaš unazad, Verujuć' budućnosti, i kada se usuđuješ sam:

30

Izbirljiv

ukus

Da slobodno biram, kad bi mi se desilo, 31

Izabr'o bih rado neko mesto sebi Usred samog raja neko mesto malo: A radije još ispred rajskih dveri!

Taj nos uporno gleda U zemlju, nozdrve se nadimaju — Zato padaš, nosorože, bez roga, Moj ponosni patuljče, stalno spreda stoga! I stalno skupa nalazimo to: Čestiti ponos i krivi nos. 59. Pero

piskara

Pero piskara: rekao je to! Da li sam proklet da piskarat' moram? I tako smelo grabim mastilo I pišem crtama mastila k'o bore. Kako se to zbiva, puno i široko! Kako mi sve uspeva čime sada dišem! Rukopis doduše ne prati baš oko — Ali šta to smeta? Ko čita što pišem? 60. Viši :

ljudi

Ovaj se penje— treba hvaliti njega! Ali onaj dolazi i to baš sa brega! Taj živi bez hvale i lišen svega, On je od gore, kraj večitog snega!

32

61. Skeptičar

govori

Prođe života pola puta, Kazaljka ide, seta ti dušu obuze svu! Ona već dugo naokolo luta, Traži i ne nalazi — da li okleva tu? Prođe života pola puta: Beše to bol i bludnja, čas za časom ode! Šta tražiš još? Z a š t o , zašto lutaš? Ja upravo tražim razlog i razlog tome!

62. Ecce homo* Da! Ja znam odakle ničem! Kao plamen nezasićen Žarim se i žderem žurno. Svetlost biva sve što taknem, A ugljevlje što ostane: Ja sam plamen zasigurno. 63. Zvezdani

moral

Unapred određen za zvezdani put, Šta te se zvezdo tiče tama tu? Kotrljaj se blaženo kroz ovo vreme! Neka ti njegova beda ne bude breme! Najudaljenijem svetu sjaj tvoj blista: Sažaljenje za te treba da bude greh! Samo jedna zapovest važi za te: budi čista! * Lat. — evo čoveka. Prim. prev. 3 Vesela nauka

33

PRVA KNJIGA

1. U č i t e l j o s v r s i p o s t o j a n j a . — Mo­ gu da na ljude gledam dobrim ili zlim pogledom, uvek ih nalazim kod jedngg zadatka, sve i sva­ kog pojedinca posebno: da čine to što koristi odr­ žanju ljudskog roda. I to doista ne iz nekog osećanja ljubavi za taj rod, nego, jednostavno, zato što ništa kod njih nije starije, jače, nepomirljivije, nesavladljivije od tog instinkta — jer je taj instinkt upravo s u š t i n a naše vrste i našeg stada. Mi već brzo možemo sa uobičajenom kratkovidnošću na pet koraka razdaljine da svoje bližnje čisto delimo u korisne i štetne, dobre i loše ljude, prili­ kom preračunavanja u velikom, prilikom dužeg razmišljanja o celini postaćemo sumnjičavi prema tom čišćenju i razdvajanju i konačno ćemo to ostaviti. Čak i najštetniji čovek možda je još uvek najkorisniji s obzirom na održanje vrste; jer on je održava kod sebe ili svojim delovanjem, i kod drugih nagona, bez kojih bi čovečanstvo odavno omlitavelo ili istrulilo. Mržnja, zluradost, grabežljivost i vlastoljublje i sve što se inače naziva zlim spada u zapanjujuću ekonomiju održanja vrste, naravno u skupu, rasipničku i u celini krajnje ludu ekonomiju — ali koja je u d o k a z a n i m metama do sada održala naš rod. Ja više ne znam da li ti, moj dragi bližnji, m o ž e š uopšte živeti na štetu roda, dakle »nerazumno« i »loše«;

37

t

ono što je rodu moglo škoditi je možda već pre nekoliko milenijuma odumrlo i sada spada u stva­ ri, koje čak ni bogu nisu više mogućne. Drži se svojih najboljih ili svojih najgorih požuda i pre svega: propadni! - U oba slučaja si verovatno uvek još nekako unapređivač i dobročinitelj čovečanstva i smeš sebi zatim držati svoje hvalioce — a isto tako svoje rugaoce! Ali nikad nećeš naći nikoga, koji bi tebe, pojedinca, i kada si najbolji znao da ti se podruguje, jer tvoje beskrajno muvlje i žab­ lje siromaštvo tebi je toliko dovoljno, kao što to se slaže sa istinom, mogao voditi duši. Smejati se samom sebi, kao što bismo se morali smejati da iz č i t a v e i s t i n e iz — smejemo — za to najbolji do sada nisu imali smisla za istinu, a naj­ darovitiji premalo genija! Možda i za smejanje postoji još budućnost. Onda, ako se rečenica »vrsta je sve, jedan je uvek nijedan« — asimilovala čovečanstvu i svakome u svako vreme stoji slobodan pristup ovom poslednjem oslobođenju i neodgovor­ nosti. Možda će se tada smejanje udružiti sa mud­ rošću, možda će tada još biti »vesele nauke«. Priv­ remeno je još sasvim drugačije, privremeno kome­ dija postojanja još nije »postala svesna« sebe, privremeno je još vreme tragedije, vreme mora­ la i religija. Šta znači uvek nova pojava onih os­ nivača morala i religija, onih vinovnika borbe za moralna ocenjivanja, onih učitelja grize savesti i religioznih ratova? Šta znače ovi junaci na ovoj pozornici? Jer do sada behu junaci iste, i sve os­ talo, povremeno samo vidljivi i suviše blizu, slu­ žilo je samo za pripremu tih junaka, bilo kao mašinerija i kulisa ili u ulozi poverenika i sobara. (Pesnici na primer behu uvek sobari nekog mora­ la.) — Samo se po sebi razume da su i te trage­ dije radile u interesu v r s t e , i ako su možda mislile da rade u interesu boga ili kao božii iza­ slanici. I oni unapređuju život roda, t i m e š t o z a h t e v a j u v e r u u ž i v o t . »Vredi živeti —

3&

tako uzvikuje svako od njih — postoji nešto sa tim životom, život ima nešto iza sebe, pod sobom, čuvajte se!« Onaj nagon što podjednako vlada u najvišim i najprostijim ljudima, nagon održanja vrste, izbija s vremena na vreme kao razum i strast duha; onda ima blistavu pratnju razloga oko sebe i hoće svom silom da se zaboravi da je on u osnovi nagon, instinkt, ludost, neosnovanost. Život t r e b a voleti, j e r! Čovek t r e b a sebe i svog bližnjeg da unapređuje, j e r ! I ma kako se zovu ovi Treba i Jer i u budućnosti mogu nazivati. Da bi se što je nužno i vazda se zbiva samo od sebe i bez svake svrhe, od sada izgledalo da se zbiva obzirom na neku svrhu i da čoveku bude očevidno kao razum i poslednja zapovest — za to se pojavljuje etički učitelj, kao učitelj svrhe postojanja; pored toga on izmišlja drugo i treće postojanje i pomoću nove mehanike vadi ovo staro i prosto postojanje iz svojih starih prostih šarki. Da! On uopšte neće da se s m e j e m o postojanju, niti nama, — niti nje­ mu; za njega ne postoje vrste, sume, nule. Ma ko­ liko mogle' biti lude i sanjalačke njegove izmiš­ ljotine i procene, ma koliko da pogrešno shvata tok prirode i njene uslove — a sve etike behu do sada u izvesnom stepenu lude i protivprirodne, da bi od svake od njih čovečanstvo propalo da se do­ kopala čovečanstva — ipak! svaki put kada je »ju­ nak« stupio na pozornicu postiglo se nešto novo, užasan pandan smejanju, ona duboka potresenost mnogih pojedinaca kod pomisli: »Da, vredi žive­ ti! Da, ja vredim da živim!«—život i ja i ti i svi mi zajedno postali smo sebi jednom za neko vre­ me z a n i m l j i v i . — Ne može se poricati da su t r a j n o svakim ovim pojedincem tih velikih uče­ nja o svrhi do sada zagospodarili smejanje, razum i priroda: kratka tragedija konačno je uvek prela­ zila u večnu komediju postojanja i obratno, i »talasi beskrajnih smejanja« — da kažemo sa Eshilom — moraju se prevaliti i preko ovih najvećih trage­ dija. Ali kod svog ovog korigirajućeg smejanja u 39

celini ipak kroz sve nove pojave tih učitelja o svr­ bi postojanja ljudska priroda se promenila — ona sada ima potrebu više za uvek novim pojavljiva­ njem takvih učitelja i učenjima o »svrhi«. Čovek je postepeno postao fantastična životinja, koja treba da ispuni uslov egzistencije više od svake druge životinje: čovek m o r a s vremena na vreme da veruje, da zna zašto postoji, njegov rod ne može uspevati bez periodičnog poverenja u život! Bez verovanja u r a z u m u ž i v o t u ! I vazda će s vremena na vreme ljudski rod dekretirati: »Postoji nešto čemu se apsolutno više ne smemo smejati!« A najoprezniji prijatelj ljudi dodaće: »Ne samo smejanje i vesela mudrost, nego i tragično sa svom svojom uzvišenom nerazumnošću spada u sredstva i nužnosti održanja vrste!« — I prema tome! Pre­ ma tome! Prema tome! Ah, da li me razumete mo­ ja braćo? Razumete li ovaj novi zakon oseke i pli­ me. I mi imamo naše vreme!

i genije ako čovek tih vrlina kod sebe trpi mlita­ va osećanja u verovanju i sudovima, ako to t r a ­ ž e n j e s i g u r n o s t i n e smatra svojom naj­ dubljom težnjom i najvećom nužnošću — sve to što više ljude odvaja od nižih. Ja sam kod izvesnih pobožnih ljudi našao mržnju protiv razuma i za to sam im bio sklon: tako se barem ipak još otkri­ va loša intelektualna savest! Ali usled ove rerum concordia discors* i čitave čudesne neizvesnosti i mnogoznačnosti postojanja stoje i ne p i t a j u , ne drhte od žudnje i želje da pitaju, čak ne mrze ni onog koji pita, možda se čak još njime slabo oduševljavaju — to je što osećam kao sramno, i to osećanje je koje najpre kod svakog tražim: ne­ ka budalaština uvek me ubeđuje da svaki čovek ima to osećanje kao čovek. To je moj način ne­ pravičnosti.

2.

P l e m e n i t i p r o s t . — Prostim prirodama izgledaju sva plemenita, velikodušna osećanja kao nesvrsishodna i zato pre svega kao neverovatna; oni trepću očima kada tako nešto čuju, izgleda da žele kazati: »Pri tom će se svakako naći neka lepa pred­ nost, čovek ne može da vidi kroz sve zidove«; oni su sumnjičavi na plemenitog kao da prednost traži kriomice. Ako suviše jasno bivaju ubeđeni u od­ sustvo samoživih namera i dobiti, za njih je pleplemeniti neka vrsta budale: oni ga preziru u njegovoj radosti i smeju se sjaju njegovih očiju. »Kako se čovek može radovati tome da bude na šteti, kako čovek otvorenih očiju može želeti da bude oštećen! To mora biti neka bolest razuma poveza­ na sa plemenitom afekcijom« — tako oni misle i pri tom gledaju nipodaštavajuće: kako omalovaža­ vaju radost koju ludak oseća od svoje fiksne ideje.

I n t e l e k t u a l n a s v e s t . —Dolazim stal­ no do istog iskustva i isto tako se uvek bunim iz­ nova protiv njega, neću u to da verujem, ma od­ mah opipao rukama: v e ć i n i n e d o s t a j e in­ t e l e k t u a l n a s a v e s t ; čak mi se često činilo kao da je sa zahtevanjem takve u najnaseljenijim gradovima čovek sam kao u pustinji. Svakako te viđa stranim očima d dalje koristi svoje terazije, nazivajući ovo dobrim a ono zlim; nikp da pocrve­ ni od stida ako primeti da ti tegovi nisu impozan­ t n i — niko se i ne buni protiv tebe; možda se smeju tvojoj sumnji. Hoću da kažem: v e ć i n a ne smat­ ra ničim prezrivim da veruje u ovo ili ono i da prema tome živi, a da pre toga nije svesna poslednjih i najsigurnijih razloga za i protiv i ne tru­ deći se čak da zatim takve razloge daju — najda­ rovitiji ljudi i najplemenitije žene još spadaju u ovu »većinu«. Ali šta mi je dobroćudnost finoća

40

* Lat. — slaganje protivrečnih stvari — Prim. prev. 41

Prosta priroda odlikuje se time što stalno uočava svoju prednost i to mišljenje na svrhu i prednost je čak jače od najjačih nagona u njoj. Njena mudrost i ponos jeste da se tim nagonima ne daje navesti na nesvrsishodne radnje. U poređenju sa njom viša priroda je n e r a z u m n i j a: jer ple­ meniti, velikodušni, požrtvovani u stvari podleže svojim nagonima, i u svojim najboljim trenucima daje svome razumu pauzu. Životinja koja uz ži­ votnu opasnost štiti svoju mladunčad ili u vreme parenja za ženskom polazi i u smrt, ne misli na opasnost i smrt, njen razum isto tako pauzira, jer njom potpuno vlada uživanje u svom potomstvu ili u ženski i strah da će biti lišena tog zadovolj­ stva; biva gluplja nego što je inače, slično pleme­ nitom i velikodušnom. Ovaj ima neka osećanja za­ dovoljstva i nezadovoljstva tako jaka da intelekt tome nasuprot mora da ćuti ili da se potpuno pre­ da svoioj službi; tada kod njih srce ulazi u glavu i odsada govorimo o »strasti«. (Tu i tamo dolazi i do suprotnosti i takoreći do »obrta strasti«, na primer kod Fontenela*, kome je neko jednom sta­ vio Vuku na srce, rekavši: »Šta imate tu, moj naj­ draži, takođe je mozak«.) Nerazumnost ili kriv ra­ zum strasti jeste ono što prost čovek prezire kod plemenitog, pogotovo kada se on orijentiše na ob­ jekte, čija mu vrednost izgleda sasvim fantastična i proizvoljna. On se ljuti na onoga koji, podleže, strasti stomaka, ali shvata ipak draž koji ovde čini tirana; ali on ne shvata kako se na primer za ljubav neke strasti saznanja može staviti na kocku svoje zdravlje i čast. Ukus viših priroda upravlja se na izuzetke, na stvari, koje čoveka obično ostav1jaju hladnim i izgleda da nemaju nikakvu slast; viša priroda ima posebno merilo vrednosti. Uz to najčešće veruje da nema neko posebno merilo vrednosti u svojoj idiosinkraziji ukusa, ona napro* Fontenel (Fontenelle, 1657^- 1757)~—francuski knjizevnik racionalista i prosvetitelj. Prim. prev.

tiv stavlja svoje vrednosti kao uopšte važeće vrednosti i bezvrednosti, i tim postaje nerazumljiva i nepraktična. Veoma je retko da višoj prirodi preostaje toliko razuma da bi svakidašnje ljude kao takve razumeo i prema njima tako postupao: naj­ češće veruje u njihovu strast, kao u skrivenu strast sviju, i baš u toj veri pun je žara i rečitosti. Kada se takvi izuzetni ljudi ne bi osećali kao izuzeci kako bi ikada razumeli proste prirode i mogli pra­ vično da ocene pravilo! — i tako oni govore i o ludosti, o nesvrsishodnosti i fantaziranju ljudi, ve­ oma se čudeći kako se ludo razvija svet i zašto ne želi da se izjasni za ono što »mu je potrebno«,. — To je večna nepravičnost plemenitih. 4. O n o š t o o d r ž a v a v r s t u . — Najsnažniji i najopakiji duhovi do sada su čovečanstvo najviše unapređivali: oni su uvek raspaljivali zaspale stra­ sti — čitavo sređeno društvo uspavljuje strasti — oni su uvek budili smisao za poređenje, za protivrečnost, za uživanje u novom, smelom, neokušanom, oni su prinuđavali ljude da suprotstavljaju mišljenja mišljenjima, uzore uzorima. Oružjem, ru­ šenjem međaša, narušavanjem pijeteta najčešće: ali i novim religijama i moralima! Ista »zloba« je u svakom učitelju i propovedniku n o v o g — koje osvajača čini ozloglašenim, mada se finije ispoljava, ne pokreće odmah mišiće i baš zato i ne čini tako ozloglašenim! Ali novo je pod svim okolnosti­ ma z 1 o kao i to što želi da osvaja i obara sve me­ đaše i stare pijetete; i samo staro je dobro! Dobri ljudi svih vremena su_oni koji stare misli ukop|a.v a j u u dubinu i sa njima donose plod, zemljoradnici duha. Ali svaka zemlja na kraju biva iskorišćena, i stalno mora da dolazi gomila plugova novog. — Postoji sada jedno temeljno pogrešno učenje mo­ rala, koje se osobito veoma poštuje u Engleskoj:

42 43

prema njemu su sudovi »dobro« i »zlo« skup isku­ stava o »svrsishodnom« i »nesvrsishodnom«; pre­ ma njemu je ono nazvano dobrim ono što održava vrstu, a zlim ono nazvano što šteti vrsti. Ali u stva­ ri su zli nagoni u isto tako visokom stepenu svr­ sishodni, održavajući vrstu i neophodni kao i do­ b r i — samo je funkcija drugačija. 5. B e z u s l o v n e d u ž n o s t i . — Svi ljudi koji osećaju da su im potrebne najjače reci i zvuči, najrečitiji gestovi i položaji da bi u o p š t e delovali, revolucionarni političari, socijalisti, propovednici ka­ janja sa ili bez hrišćanstva, kod kojih ne može biti poluuspeha; svi oni govore o »dužnostima«, i to uvek o dužnostima sa karakterom bezuslovnog — bez takvih ne bi imali prava na svoj veliki patos: oni to vrlo dobro znaju! Tako oni uzimaju filosofije morala, koje propovedaju bilo kakav kategori­ čki imperativ, ili upijaju dobar deo religije, kao što je to na primer učinio Madzini.* Jer žele da im se bezuslovno veruje — prvo im je potrebno da samima sebi bezuslovno veruju, na osnovu bilo koje poslednje nediskutabilne i uzvišene zapovesti, čijim se slugom i oruđem osećaju i žele da se pri­ kažu. Ovde imamo najprirodnije i najčešće veoma uticajne protivnike moralne prosvećenosti i spekse; ali oni su retki. Naprotiv postoji veoma raširena klasa tih protivnika svuda tamo gde nas interes podređivanja uči, dok izgleda da glas i čast zabra­ njuju podređivanje. Ko se oseća ponižen pri pomi­ sli da je o r u đ e nekog kneza ili neke partije i sek­ te ili čak neke novčane sile, na primer kao poto­ mak neke stare, ponosne porodice, ali baš želi ili mora da bude to oruđe, pred sobom i pred javno* Đuzepe Madzini (Mazzini, 1805—1872) — italijanski političar, borac za nacionalno jedinstvo Italije. Pritn. prev.

44

šću, njemu su potrebni patetični principi, što se uvek mogu pominjati — principi nekog bezuslovnog trebanja, kojima se bez stida može podrediti i po­ kazati podređenim. Sva finija servilnost čvrsto se pridržava kategoričkog imperativa i smrtni je ne­ prijatelj onih koji hoće da prihvate dužnost bezu­ slovnog karaktera: tako od njih zahteva pristojnost i ne samo pristojnost. •

6.

G u b i t a k d o s t o j a n s t v a . Razmišljanje o čitavom svom dostojanstvu izgubilo je formu, ce­ remonijal i svečani gest razmišljanja učinjeni su ruglom i ne bi više mogli izdržati nekog mudrog čoveka starog stila. Mi mislimo prebrzo i usput, i u hodu, u svakovrsnim poslovima, čak kada mis­ limo na najozbiljnije: nama je potrebno malo pri­ preme, čak malo tišine — tako je kao da u glavi svuda nosimo neku mašinu što se nezadrživo ko­ trlja, što čak pod nepovoljnim okolnostima još radi. Nekada se primećivalo kod svakoga da je jednom hteo da misli — to je svakako bio izuzetak! — da je sada hteo da postane mudriji i da se usredsrecli na neku misao: na to bismo razvukli lice, kao na neku molitvu i zaustavili korak; čak smo satima stajali tiho na ulici kada bi se »pojavila« misao — na jednoj ili na dvema nogama. Beše to »dostojno stvari«!

7. N e š t o za v r e d n e . — Onome koji sada od moralnih stvari hoće da napravi neku studiju, ot­ vara se ogromno polje rada. Sve vrste strasti mo­ raju pojedinačno biti promišljene, pojedinačno kroz vremena, narode, praćene kroz velike i male poje­ dince; čitav njegov razum i sva njegova vrednova­ nja treba da izađu na svetlost! Do sada sve ono što je postojanju davalo neku boju nije još imalo

45

istoriju: ili gde bi bilo istorije ljubavi, gramzivo­ sti, zavisti, savesti, pijeteta, okrutnosti? Cak uporedna istorija prava ili takođe samo kazna do sada potpuno nedostaju. Da li su se već učinili pred­ metom istraživanja različita podela dana, redovno utvrđivanje rada, svečanosti i mirovanja? Da li znamo za moralna delovanja namirnica? Da li po­ stoji neka filosofija prehrane? (Buka što se stalno diže za i protiv vegetarijanstva već dokazuje da takva filosofija još ne postoji!) Da li su iskustva o zajedničkom životu, na primer iskustva manastira, već prikupljena? Da li je dijalektika braka i prija­ teljstva već prikazana? Da li su već našli svoje mi­ slioce moral naučnika, trgovaca, umetnika i zanat­ lija? O tome ima toliko mnogo da se misli! Sve ono što su ljudi do sada posmatrali kao svoje us-, love egzistencije i sav razum, strast i praznoverje u tom posmatranju — da li je to već do kraja is­ pitano? Samo posmatranje različitog rasta, što su ljudski nagoni imali već prema različitim moralnim klimama i još bi mogli imati da je već suviše mnogo posla za najuverljivije: potrebne su čitave genera­ cije i generacije naučnika, koje planski zajednički rade da bi se ovde iscrpla stanovišta i materijal. Isto važi za dokazivanje razloga za različitost mo­ ralne klime (»z a š t o ovde svetli ovo sunce nekog osnovnog suda i merila najvećih vrednosti — a tamo ono?«). I opet novi rad je koji konstatuje zabludu svih tih razloga i čitavu suštinu dosadašnjeg mo­ ralnog suda. Pod pretpostavkom da su svi poslovi obavljeni, najškakljivije od svih pitanja stupilo bi u prednji plan, da li je nauka u stanju da po­ s t a v l j a ciljeve delovanju, pošto je dokazala da takve može uzeti i uništiti — a onda bi jedan eks­ periment bio na mestu, kojim bi se svaka vrsta heroizma mogla zadovoljiti, vekovno dugo eksperimentisanje, koje bi moglo staviti u senku sve veli­ ke radnje i požrtvovanosti dosadašnje istorije. Na­ uka do sada još nije podigla svoje kiklopske gra­ đevine; i za to će doći vreme.

46

8. N e s v e s n e v r l i n e . — Sve osobine nekog čoveka, kojih je svestan — i osobito kada pretpo­ stavlja njihovu vidljivost i evidentnost i za svoju okolinu — nalaze se pod sasvim drugačijim zakoni­ ma razvitka za razliku od onih osobina koje su mu nepoznate ili slabo poznate i koje se svojom finoćom kriju i pred očima finijeg posmatrača i koje znaju da se skriju kao iza ničeg. Tako stoji sa finim skulptura­ ma na krljuštima reptila; bila bi zabluda pretposta­ vljati u njima neki nakit ili neko oružje — jer se prvo vidi tek mikroskopom, dakle tako veštački pojačanim okom, kao što to nemaju slične životinje, kod kojih bi to recimo moglo da predstavlja nakit ili oružje! Naši vidljivi moralni kvaliteti, i osobito u koje se očito v e r u j e idu svojim tokom — a ne­ vidljivi potpuno istoimeni, koji nam s obzirom na drugo nisu n i nakit n i oružje, i d u t a k o đ e s v o ­ j i m t o k o m : verovatno potpuno različitim, i sa linijama, finoćama i skulpturama, koje bi m o ž d a božanskim mikroskopom mogle učiniti zadovolj­ stvo nekom bogu. Mi imamo na primer svoju mar­ ljivost, svoje častoljublje, svoju oštroumnost— ceo svet zna za to — a pored toga imamo vero­ vatno još jednu našu marljivost, n a š e častoljub­ lje, našu oštroumnost, ali za ove naše krljušti rep­ tila još nije pronađen mikroskop! — I ovde će pri­ jatelji instinktivnog moraliteta reći: »Bravo! On bar smatra mogućnim nesvesne vrline — to nam je dovoljno!«—Ah, vi zadovoljni!

9. N a š e e r u p c i j e . — Ono bezbrojno što j e čovečanstvo usvojilo na ranijim stupnjevima, ali tako slabo i embrionski, da to niko nije znao da opazi kao usvojeno, iznenada, dugo posle toga, mo­ žda posle vekova, izlazi na svetlost dana: u među-

47

vremenu je postalo jako i zrelo. Izgleda da pojedi­ nim vekovima potpuno nedostaje ovaj ili onaj dar, ova ili ona vrlina, kao pojedinim ljudima: ali pri­ čekajmo samo do unuka i praunuka, ako imamo vremena da čekamo — oni će izneti na videlo ono unutrašnje svojih dedova, ono unutrašnje o kome sami dedovi još ništa nisu znali. Često je već sin izdajnik svog oca: ovaj samog sebe bolje razume otkada ima sina. Mi imamo sve skrivene vrtove i nasade u nama; i, sa jednim drugim poređenjem, mi smo svi neugašeni vulkani, što će imati svoj čas erupcije:—Ali koliko je ona bliska ili daleka, to naravno ne zna niko, čak ni dragi bog. 10. N e k a v r s t a a t a v i z m a . — Retke ljude ne­ kog vremena najradije shvatamo kao izdanke pro­ šlih kultura i njihovih snaga, što se iznenada po­ javljuju: takoreći kao atavizam nekog naroda i nje­ gove uljuđenosti: — tako doista nešto u njima treba još r a z u m e t i ! Sada se pojavljuju strano, retko, izvanredno: i ko oseća u sebi snage treba da ih neguje, brani, poštuje i odgaja protiv nekog dru­ gog sveta što se opire: i tako će time postati ili neki veliki čovek ili neki lud čudan čovek, ako uopšte blagovremeno ne propadne. Pre toga behu ove iste osobine obične i tome smatrane prema prostim: one nisu nekog isticale. Možda su ih zahtevali, pod pretpostavkom; b e š e nemogućno sa njima odrasti, i već zato što je nedostajala opasnost, da se sa njima postane takođe lud i sam. — Č u v a j u ć e generacije i kaste nekog naroda pretežno su one kod kojih se pojavljuju takvi prizvuci starih nago­ na, dok za takav atavizam ne postoji verovatnost tamo gde se suviše brzo menjaju rase, običaji i vrednovanja. Tempo znači naime među snagama razvitka kod naroda isto toliko koliko u muzici:

48

t

za naš slučaj savršeno je nužan andante* razvoja kao tempo strasnog i polaganog duha: — i prema vrsti je duh konzervativnih generacija. 11. S v e s t . — Svest je poslednji i najdocniji raz­ vitak onog organskog i prema tome i najnedovršeniji i najslabiji. Iz svesnosti potiču bezbrojne oma­ ške, što čine da pre nego što je to potrebno pro­ padaju neka životinja, neki čovek, »zbog sudbine«, kako kaže Homer. Da nije održavajuća povezanost instinkta nadasve mnogo snažnija, da ne služi u celini kao regulator; čovečanstvo bi moralo pro­ pasti zbog svojih pogrešnih sudova, zbog svog fantaziranja otvorenih očiju, zbog svoje neosnovamosti i lakovernosti, ukratko baš zbog svoje svesnosti: ili, naprotiv, ove davno više ne bi bilo! Pre nego što se razvije i sazre neka funkcija ona je opas­ nost po ogranizam: dobro ako toliko dugo valjano biva terorisana. Tako svest biva valjano terorisana ne najmanje ponosom na to! Mislimo, ovde je j e z g o čoveka; njegova trajnost, večnost, njegovo poslednje i ono najizvornije! Svesnost smatramo ' čvrsto datom veličinom! Poričite njen rast, njene prekide. Uzmite je kao »jedinstvo organizma«! — Ovo smešno procenjivanje i nepoznavanje svesti ima za posledicu veliku korist da je ti­ me s p r e č e n o suviše brzo oblikovanje iste. Pošto su ljudi već verovali da imaju svest, malo su se potrudili da je steknu, a ni sada još ne stoji drukčije! Još je uvek jedan potpuno nov zadatak što upravo tek sviće ljudskim očima, jedva još ja­ sno shvatljiv z a d a t a k , z n a n j e d a s e p r i m i u s e b e i učini instinktivnim — zadatak što vide samo oni koji su shvatili da smo do sada sebi * Ital. muzički termin. Označava mirno ali u kreta­ nju. Prim. prev. 4 Vesela nauka

49

uključivali samo svoje z a b l u d e i da se sva naša svesnost odnosi na zablude! 12. C i l j e v i n a u k e . — Kako? Zar je poslednji cilj nauke da stvori što više ugode i što manje ne­ ugode? Kako, kada bi ugoda i neugoda bile vezane jednim uzetom da onaj koji po mogućstvu mnogo želi da ima od jednog, takođe m o r a imati mnogo od drugog — da onaj ko želi da se nauči da »bude presrećan«, mora biti spreman i da bude »smrtno nesrećan«? Stoičari su bar mislili da je to tako, i behu dosledni kada su želeli po mogućstvu što više ugode, da bi po mogućstvu imali što manje nela­ gode od života (ako bi se rekla poslovica »vrli čovek je najsrećniji«, tako bismo odmah kod njega imali cimer (firmu) škole za veliku masu, kao i za kazuističku* finoću, za fine). I danas imate izbor: ili p o mogućnosti m a l o n e u g o d e , ukratko bezbolnost — i u osnovi socijalisti i političari svih partija ne bi smeli više svojim ljudima pošteno obe­ ćavati — ili p o m o g u ć s t v u š t o v i š e n e l a ­ g o d e kao cenu za rast jednog bogatstva finih i do sada neokušanih užitaka i radosti! Odlučite se za prvo, ako hoćete dakle da potisnete ili smanjite nanošenje boli ljudima, pa, onda morate postupiti i smanjiti i njihovu s p o s o b n o s t z a r a d o s t . U stvari nauku možemo podupirati kao jedan i drugi cilj! Možda je sada ona još poznatija, zbog svoje snage, da čoveka može da liši njegove radosti i da ga učini hladnijim, poput statue, više stoikom. Ali ona bi se mogla takođe otkriti kao velika uzr o č n i c a b o l i ! — I onda bi se ujedno otkrila njena suprotna snaga, njena ogromna moć da osvetli nove zvezdane svetove radosti. * Odgovarajuće ponašanje kod posebnih slučajeva u okviru etike. Prim. prev.

50

'

.

13. U č e n j e o o s e ć a n j u m o ć i . — Dobročin­ stvom i nanošenjem boli vladamo drugima — pri to­ me ne želimo više! N a n o š e n j e m b o l i takvima, kojima našu moć treba tek da pokažemo; jer bol je daleko osetljivije sredstvo od zadovoljstva: — bol uvek pita za uzrok, dok je zadovoljstvo sklono da ostane kod sebe same i da ne gleda unazad. Sa d o b r o č i n s t v o m i dobronamernošću kod tak­ vih, koji nekako već zavise od nas (to znači navi­ knuti su da na nas misle kao na uzroke): želimo da povećamo njihovu moć, jer tako povećavamo svoju moć, ili želimo da im pokažemo postojeću prednost, koje ono ima da se nalazi u našoj moći -— tako oni postaju zadovoljniji svojim položajem i prema neprijateljima n a š e moći neprijateljskiji i ratoborniji. Da li prilikom dobročinstva ili nano­ šenja boli prinosimo žrtve, ne menja poslednju vrednost naših postupaka; čak ako svoj život za to damo, kao mučenici, u korist svoje crkve, to je žrtva prinesena n a š e m traženju moći ili u svrhu održanja našeg osećanja moći. Ko tu oseća »ja posedujem istinu«, kolike posede on ne napušta da bi spasao to osećanje! Šta sve ne odbacuje da se zadrži »gore« — to znači n a d drugima, kojima ne­ dostaje »istina«! Svakako je stanje u kom činimo nažao retko tako prijatno, tako nepomućeno-prijatno, kao ono u kom činimo dobro — to je znak da nam još nedostaje moć, ili otkriva zlovolju zbog tog siromaštva, donosi nove opasnosti sa sobom i nesigurnosti za naše još prisutno posedovanje moći i zamračuje naš horizont izgledom na osvetu, ru­ ganje, kaznu, neuspeh. Samo najrazdražljivijim i najpožudnijim ljudima osećanje moći može biti pri­ jatnije da se onome koji se protivi potvrdi njihova moć; za takve, kojima prizor već podvrgnutih (ka­ kav je predmet sklonosti) predstavlja teret i do­ sadu. Reč je o tome, kako smo naviknuti, da z ač i n j a v a m o svoj život; stvar je ukusa da li želi51

mo radije imati polagan ili iznenadan dan, siguran ili opasan i odvažan porast moći — tražimo ovaj ili onaj način vazda prema svom temperamentu. Lak plen je ponosnim prirodama uvek nešto pre­ zrivo, oni se dobro osećaju tek kod prizora nesa­ lomljivih ljudi, koji bi im mogli biti neprijatelji, i isto tako kod prizora svih teško pristupačnih poseda; prema patnicima su često surovi, jer oni nisu vredni njihove težnje ni njihovog ponosa — ali u toliko se pokazuju obaveznijim prema i s t i n a m a , sa kojima bi borba i rvanje uvek bili časni, a k o bi se jednom za to pružila prilika. Pod prijatnim osećanjem o v e perspektive ljudi viteške kaste navikli su se međusobno na naročitu učtivost. — Sažaljenje je najprijatnije osećanje kod takvih koji su malo ponosni i koji nemaju izgleda na velika osvajanja: za njih je laki plen — a to je svaki pat­ n i k — nešto očaravajuće. Sažaljenje se slavi kao vrlina prostitutki. 14. Š t a s e s v e n a z i v a l j u b a v l j u . — Gram­ zivost i ljubav: kako se različito osećamo kod svake te reči! — a ipak bi mogao biti isti nagon, dvaput nazvan, jednom ružen sa stanovišta koji već imaju, kod kojih se nagon donekle smirio i koji se sada plaše za svoj »imetak«; drugi put sa stanovišta nezadovoljenih, žednih, i stoga slavljen kao »dobar«. Naša ljubav prema bližnjima — zar ona nije neki nagon za novim p o s e d o m ? A isto tako naša ljubav prema znanju, prema istini i uopšte svaki onaj nagon za novostima? Nama poste­ peno postaje mrsko ono staro, sa sigurnim posedovanjem, i opet pružamo ruke; čak najlepši pejsaž u kome živimo tri meseca nije više siguran u našu ljubav, i neka dalja obala draži našu gramzi­ vost: posed posedovanjem biva najčešće manjim. Naše uživanje u nama samima želi da se tako odr52

ži, da vazda nešto novo preobražava u n a m a sa­ m i m a — to upravo znači posedovanje. Postati sit nekog poseda, to je: postati sit samog sebe. (Može se patiti i od suviška — odbaciti i žudnju, podeliti, može se sebi dodati počasno ime »ljubav«.) Ako vidimo da neko pati, rado koristimo sada pruženu okolnost da ga posednemo; to na primer čine do­ bročinitelji i onaj ko sažaljeva, i On žudnju za no­ vim posedom probuđenu u sebi naziva »ljubav­ lju« i uživa pri tome kao prilikom nekog novog osvajanja što mu je u izgledu. Ali najjasnije ot­ kriva se ljubav polova kao težnja za posedom: onaj kovoli želi buzuslovno da sam poseduje željenu oso­ bu, on želi isto tako bezuslovnu moć nad njenom dušom kao i nad njenim telom, samo on želi da bude voljen i da kao ono najviše i najpoželjnije bude i vla­ da drugim dušama. Ako razmotrimo da to ništa dru­ go ne znači do i s k l j u č i t i čitav svet iz jednog dragocenog dobra, sreće i zadovoljstva; ako razmo­ trimo to, da se onaj koji voli svodi na osiromašenje i oskudevanje svih drugih natecatelja i hteo bi da bude zmaj svog zlatnog blaga, kao najbezobzirniji i najsamoživiji od svih »osvajača« i izrabljivača: ako konačno pomislimo na to da onome ko voli čitav drugi svet izgleda ravnodušnim, bledim i bezvrednim i da je spreman da prinese svaku žrtvu, re­ meti svaki red, da tome podredi svaki interes; onda se u stvari čudimo što je ta vidljiva lakomost i nepravičnost polne ljubavi u toj meri bila slavlje­ na i obožavana, kao što se to zbivalo u svim vre­ menima, čak da se iz te ljubavi uzeo pojam lju­ bavi kao suprotnosti egoizma, dok je ona možda baš najprostodušniji izraz egoizma. Ovde su se oči­ gledno oni koji ne poseduju i žude koristili jezi­ k o m — beše ih svakako vazda veoma mnogo. Oni kojima je na tom području bilo priušteno mnogo poseda i zasićivanja tu i tamo su progovorili neku reč o »besnom demonu«, kao onaj ljubazan i n a j : voljeniji od svih Atinjana, Sofokle: ali Eros (Erot) se uvek smejao takvim huliteljima — oni su uvek 53

bili baš njegovi najveći ljubimci. — Postoji tu i ta­ mo na zemlji neki nastavak ljubavi, kod kojeg se povukla ona samoživa želja dve osobe jednog za drugim pred jednom novom žudnjom i samoživošću, nekom z a j e d n i č k o m višom žeđi za ide­ alom što stoji nad njima: ali ko poznaje tu ljubav? Ko ju je doživeo? Njeno pravo ime je p r i j a ­ teljstvo. — . . _ _ 15. Iz d a l j i n e . — Ovo brdo čitavu okolinu ko­ jom dominira čini u svakom slučaju dražesnom i značajnom: pošto smo to sebi rekli po stoti put, koliko smo nerazumni i toliko njemu zahvalni da verujemo da je ono, davatelj te draži, moralo samo biti najdražesnije u toj okolini — i tako se penje­ mo na njega i bivamo razočarani. Iznenada je o n o ' samo, i čitav pejsaž oko nas, među nama kao li­ šen čari; zaboravili smo da poneku veličinu kao i poneku dobrotu, treba da gledamo samo sa izvesne razdaljine, uopšte odozdo a ne odozgo — tako jedino d e 1 u j e. Možda znaš za ljude u svojoj oko­ lini koji same sebe mogu posmatrati samo iz odre­ đene razdaljine, da bi sebe same .smatrali podno­ šljivim, privlačnim ili onima koji daju snagu; tre­ ba ih odvraćati od samosaznanja.

oni će opet vladati sobom. Postoji međutim mpral pre istorije.— Mi smo nekad u životu bili sebi tako bliski da je izgledalo da ništa više ne može zaustaviti naše prijateljstvo i bratstvo i da je među nama postojao samo još mali most. Kada si upra­ vo hteo da stupiš na njega, upitao sam se: »Hoće li meni preko mostića?«—Ali tada više riisi hteo: i kada sam ponovo molio, oćutao si. U međuvre­ menu su među nama ubačeni brda i reke što deru, i što, nas samo razdvaja i otuđuje, i ako želimo da dođemo jedan drugome, mi to više ne bismo mo­ gli! Ali ako se sećaš sada onog malog mosta, nećeš imati više reći — samo jecanje i začuđenost. 17. M o t i v i s a t i s v o j e s i r o m a š t v o . — Mi naravno ne možemo nikakvom majstorijom da od neke siromašne vrline učinimo neku bogatu, bo­ gato tekuću, ali svakako možemo njeno siromaštvo lepo da protumačimo u nužnost, tako da nas više ne boli njen prizor, i mi zbog nje ne prebacujemo fatumu (sudbini). Tako se ponaša mudri gradinar, koji oskudnu vodu svog vrta stavlja u ruke nekoj nimfi izvora i tako motiviše siromaštvo: i kome kao njemu ne bi nimfe odmah bile potrebne! 18.

O p o b e d i— U saobraćaju sa osobama koje se stide svojih osećanj a moramo znati da se pre­ tvaramo; oni osete iznenadnu mržnju protiv onog koji ih uhvati kod nekog nežnog ili sanjalačkog i uzvišenog osećanja, kao da je video njihove tajne. Ako želimo da im u takvim trenucima učinimo do­ bro, nasmejemo ih ili im kažemo nešto hladno, ša­ li ivo, zbolno: osećanje će im se pri tome zalediti i 54 '

[ A n t i č k i p o n o s — N a m a nedostaje antička obojenost otmenosti, jer našem osećanju nedostaje antički rob. Grk plemenitog porekla nalazio je iz­ među svoje visosti i one poslednje niskosti takve ogromne međustupnjeve i takvu daljinu da je roba jedva mogao još jasno videti: čak Platon nije ga. više potpuno video. Drugačije mi, koji smo navik­ nuti na u č e n j e o jednakosti ljudi, ako ne i na samu jednakost. Biće koje ne može raspolagati so-

55

bom i kome nedostaje dokolica — to našim očima još nikako ne izgleda kao nešto prezrivo, takvog ropskog elementa možda ima suviše svako od nas, prema uslovima našeg društvenog poretka i dektnosti, što se iz osnova razlikuju od onih s t a r i h . — Grčki filosof išao je kroz život sa tajnim osećanjem da robova ima mnogo više nego što se mi­ s l i — naime da je svako rob ko nije filosof; rastao mu je ponos kada bi pomišljao na to da se i naj­ veći moćnici na zemlji ubrajaju među te njegove robove. I taj ponos nam je stran i nemoguć; čak ni kao metafora reč »rob« nema za nas svoju punu snagu. 19. Z l o . — Ispitajte život najboljih i najplodnijih1 ljudi i naroda i pitajte se da li neko drvo, što po­ nosno treba da raste u visinu, može da se odrekne lošeg vremena i oluja, da li spoljašnja nenaklonost i otpori, da li neke vrste mržnje, ljubomore, svojeglavosti, sumnjičavosti, okrutnosti, lakomosti i nasilnost ne spadaju među p o n o v l j e n e okol­ nosti, bez 'kojih teško da je moguć neki veliki rast čak u vrlini? Otrov od kojeg slabija priroda pro­ pada, za jakog je jačanje — o n ga i ne naziva ot­ rovom.

20. D o s t o j a n s t v o l u d o s t i . — Nekoliko milenijuma dalje na putu poslednjeg veka! —i u sve­ mu što čovek čini videćemo najveću mudrost: ali baš time će mudrost izgubiti svako svoje dosto­ janstvo. Onda je doduše nužno biti mudar, ali isto tako obično i prosto da neki gadljiviji ukus oseti tu nužnost kao neku p o d l o s t . Isto tako kao što bi tiranija istine i nauke bila u stanju da postigne

visoku cenu laži, tako bi neka tiranija mudrosti mogla unapređivati novi rod plemenitosti. Biti ple­ menit — to bi onda možda značilo — imati ludosti u glavi. 21. U č i t e l j i m a n e s e b i č n o s t i . — Vrline ne­ kog čoveka nazivamo d o b r i m ne s ozbirom na dejstva što imaju po njega samog, nego s obzirom na dejstva koja od njih pretpostavljamo za nas i za društvo — čovek je odvajkada u hvali vrlina veoma malo bio »nesebičan«, veoma malo »neegoističan«! Inače bismo naime morali videti da vrline /kao marljivost, poslušnost, čednost, pijetet, pra­ vičnost/ svojim vlasnicima najčešće š t e t e , kao nagoni, što suviše žestoko i požudno u njima vla­ daju i pred razumom uopšte ne žele da se nalaze u ravnoteži sa drugim nagonima. Ako imaš neku vr­ linu, stvarnu, potpunu vrlinu (a ne samo mali na­ gon prema nekoj vrlini!) — onda si ž r t v a ! Ali sused upravo zato hvali tvoju vrlinu! Hvale marlji­ vog mada tom marljivošću šteti moći vida svojih očiju ili prvobitnosti i svežini svog- duha; poštu­ jemo i žalimo mladića koji se »upropastio radeći«, jer sudimo: »Za čitavu veličinu društva je i gubi­ tak najboljih pojedinaca samo mala žrtva! Loše je što je potrebna žrtva! Mnogo gore je naravno ako bi pojedinac trebalo drugačije da misli i da svoje održavanje i svoj razvoj uzme kao važniji, nego svoj rad u službi društva!« I tako žalimo tog mla­ dića ne zbog njega samog, nego jer je neko pre­ dano i prema sebi samom bezobzirno o r u đ e — takozvani »valjan čovek« — kroz tu smrt društva propalo. Možda još razmišljamo da li bi u interesu društva bilo korisnije ako bi manje bezobzirno radio protiv samog sebe i duže se održao — čak od toga priznajemo sebi neku prednost, ali nam više prija druga prednost da se prinese neka ž r t v a i

da se opet jednom o č i t o potvrdi mišljenje žrt­ vene životinje za više i trajnije. Prvo je dakle u vrlinama oruđe-priroda, što se u stvari hvali, kada se vrline hvale, a zatim slep nagon što vlada u sva­ koj vrlini, što se opštom prednošću individue ne može držati u granicama, ukratko: bezumlje u vr­ lini, zahvaljujući čemu se pojedinačno biće može izmeniti u funkciju celine. Hvaljenje vrlina je hva­ ljenje našeg privatno štetnog — hvaljenje nagona što čoveku oduzimaju njegovu najplemenitiju sa­ moživost i snagu za najvišu zaštitu sebe samog. — Naravno: za odgoj i za usvajanje navika vrline ističu niz delovanja vrline, što čini da se vrlina i privatna korist pojavljuju kao zbratimljene — i u stvari postoji takvo bratstvo! Pomamna marljivost na primer, ova tipična vrlina jednog oruđa, prika­ zuje se kao put ka bogatstvu i časti i kao najlekovitiji otrov protiv dosade i strasti: ali prećutkujemo njegovu opasnost, njegovu najveću opasnost. Vaspitanje potpuno isto tako postupa: ono traži da pojedinca nizom draži i prednosti odredi za neki način mišljenja i postupanja, koji, kada posta­ ne navika, nagon i strast, vlada p r o t i v n j e g o ­ ve k r a j n j e k o r i s t i , ali »za opšte dobro« u njemu i nad njim. Koliko često viđam da pomam­ na marljivost doduše stvara bogatstva i čast, ali ujedno oduzima finoću organima, zahvaljujući ko­ jima bi moglo biti uživanja u bogatstvu i časti, isto tako, da ono glavno sredstvo protiv dosade i strasti ujedno otupljuje čula i da se duh opire novim dražima. (Najvrednije od svih doba — naše doba — ne zna od svoje velike vrednoće i novca ništa da uradi, nego stalno samo gomila novac i stalno je sve marljivije: upravo je potrebno više genija za to da se daje, nego da stiče! — Pa, mi ćemo imati naše »unuke«!) Ako vaspitanje uspe, onda je vrlina pojedinca javna korist i privatni nedostatak u smislu najvišeg privatnog cilja — verovatno neko duhovno-čulno zakržljavanje ili čak rana propast: razmislimo redom sa tog stanovišta

58

o vrlini poslušnosti, čednosti, pijateta i pravičnosti. Hvaljenje nesebičnog, požrtvovanog, vrlog — dakle onog koji čitavu svoju snagu i um ne troši- na s v o j e održanje, razvoj, podizanje, unapređi­ vanje i proširenje moći, već s obzirom na sebe živi skromno i opušteno, možda čak ravnodušno ili ironično — ta pohvala svakako nije potekla iz duha nesebičnosti! »Bližnji« hvali nesebičnost, jer zahvaljujući njoj ima koristi! Ako bi sam bližnji mislio »nesebično«, on bi u s v o j u korist odbacio ono krnjenje snage, ono oštećenje, radio nasuprot nastajanju takvih sklonosti i pre svega svoju nesebičnost obelodanio baš u tome što istu ne bi nazvao d o b r o m ! — Ovde je nagoveštena osnovna suprotnost onog morala što se upravo sada veoma poštuje: m o t i v i za taj moral nalaze se u suprotnosti prema svom p r i n ­ c i p u ! Ono čime taj moral želi da se dokaže, po­ bija ga iz svog kriterijuma moralnog! Stav »ti tre­ ba da se odrekneš samog sebe i da se žrtvuješ«, mogao bi da ne protivreči svom vlastitom moralu, biti dekretiran samo od jednog bića, koje bi se samim tim odreklo svoje koristi i možda kroz zahtevano žrtvovanje pojedinca prouzrokovalo svo­ ju vlastitu propast. Ali čim bližnji (ili društvo) preporuči altruizam k o r i s t i ra d i, primenjuje se suprotan stav »ti treba korist da tražiš i po cenu troškova svega drugog«, dakle u jednom dahu propoveda se »ti treba« i »ti ne treba«!

22. L' o r d r e d e j o u r p o u r 1 e r o i.* — Dan počinje: počinjemo za ovaj dan da sređujemo poslove i svečanosti našeg premilostivog gospoda­ ra, koji još spava. Njegovo veličanstvo ima danas * Franc. — dnevni red za kralja. Prim. prev. 59

loš dan: čuvaćemo se da ga nazovemo lošim, neće­ mo govoriti o vremenu — ali ćemo se danas poslo­ va nešto svečanije i svečanosti nešto svečanije prih­ vatiti, nego što bi inače bilo potrebno. Njegovo veličanstvo možda će čak biti bolesno: mi ćemo za doručak preneti poslednju dobru sinoćnu vest, dolazak gospodina de Montenja, koji tako prijat­ no zna da se šali sa svojom bolešću — on pati od kamena (u žuči). Primičemo neke ličnosti (lično­ s t i ! — šta bi rekao onaj stari naduveni žabac, koji će biti među njima, kada čuje tu reč!« »Ja nisam ličnost, rekao bi, nego uvek sama stvar«.) — a pri­ jem će duže potrajati, nego što nekom bude pri­ jatno: dovoljno razloga da se priča o onom pesniku koji je napisao na svoja vrata: »Onaj ko ovde ulazi učinit će mi čast; a k o to ne čini — zadovoljstvo.« — To zaista znači reći neku neučtivost na učtiv način! A možda je taj pesnik za sebe u pravu da bude neučtiv: kažu da su mu pesme bolje od stihotvorca. Pa, tako može još mnoge da pravi i da se sam po mogućstvu povuče iz sve­ ta: a i to je smisao njegove uljudne nepristojnosti. Obrnuto neki knez uvek više vredi od njegovog »stiha«, čak kada — ali šta mi radimo? Mi ćas­ kamo, a čitav dvor misli da smo već radili i da razbijamo sebi glave: svetlost se ne vidi ranije, nego što gori u našem prozoru. — Oslušni! Zar to nije bilo zvono? Do đavola! Počinju dan i ples, a mi ne znamo kako će se odvijati! Tako moramo improvizovati — ceo svet improvizuje svoj dan. Uradimo danas jednom kao ceo svet! — I time je nestao moj čudesni jutarnji san, verovatno od snažnih udara sata na kuli, koji je upravo sebi svojstvenom važnošću objavio da je pet časova. Čini mi se da se ovog puta bog snova hteo naša­ liti sa mojim navikama — moja je navika da dan počinjem tako da ga z a s e b e sređujem i činim podnošljivim, i može biti da sam to češće činio suviše formalno i suviše prinčevski.

23. Z n a c i k o r u p c i j e . — Obratimo pažnju n a ona s vremena na vreme nužna društvena stanja koja obeležava reč »korupcija«, sledeća obeležja. Gde god se pojavi korupcija, stiče nadmoć neko šaroliko p r a z n o v e r j e i dotadašnja opšta vera nekog naroda postaje bleda i bespomoćna pro­ tiv toga. Praznoverje je naime slobodoumlje dru­ gog reda — onaj ko mu se predaje bira određene, njemu odgovarajuće oblike i formule, daje sebi za pravo da bira. Praznoverni čovek je u poređenju vernih uvek mnogo više »ličnost« od njega, i praznoverno društo biće takvo u kojem već postoje mnoge individue i zadovoljstvo u indivi­ dualnom. Posmatrano sa tog stanovišta praznover­ je izgleda uvek kao neki napredak u odnosu na veru i znak za to da intelekt postaje nezavis­ niji i da želi biti u pravu. Na korupciju se tada žale poštovaoci stare religije i religioznosti—oni su do sada određivali i jezičku upotrebu i prazno­ verje odgovarali čak kod najslobodnijih duhova. Naučimo se da je to simptom p r o s v e t i t e l j s t v a. — Drugo, optužuje se neko društvo u ko­ jem korupcija hvata maha za o m l i t a v e l o s t : i upadljivo u njemu ocenjivanje rata i želja za ratom jenjava, i za komotnim životom upravo sada toliko se žarko teži kao nekada za ratničkim i gim­ nastičkim počastima. Ali obično previđamo da ona stara narodna energija i narodna strast, što su (ratom i ratničkim igrama postale tako blistavo vidljivim, sada pretvorile u bezbrojne privatne strasti i da su samo postala manje vidljive, čak je verovatno da su u stanjima »korupcije« moć i sila sada iskorišćene energije jednog naroda pos­ tale veće nego ikada, i individua daje od toga tako rasipnički, kao što to ranije nije mogla. — Tada još nije bila za to dovoljno bogata! I tako to upravo vremena »omlitavelosti« u kojima tragedija prolazi kroz kuće i ulice, gde se rađaju velika ljubav i ve-

60 61

lika mržnja, a plamen saznanja liže do neba. — Treće običavamo, takoreći kao obeštećenje za ku­ đenje praznoverja i omlitavelosti da se o takvim vremenima korupcije govori da su blaži da sada veoma slabi okrutnost, s obzirom na starija vernija i snažnija vremena. Ali ne mogu da se složim sa pohvalom isto tako kao ni sa onim kuđenjem: samo toliko priznajem da je sada okrutnost postala fi­ nija i da njene starije forme sada idu protiv uku­ sa, ali ranjavanje i mučenje kroz reč i pogled po­ stiže u vremenima korupcije svoju najvišu oblikovanost — tek se sada stvara z l o b a i uživanje u zlobi. Ljudi korupcije su duhoviti i ogovaraju; oni znaju da ima još i, drugih vrsta ubistava sem bo­ deža i prepada — oni takođe znaju da se u sve d o b r o r e č e n o veruje. — Četvrto: ako »opada moral« onda se najpre pojavljuju ona bića koja na­ zivamo tiranima: to su prethodnici i istovremeno rano sazreli p r v e n c i i n d i v i d u a . Još samo kratak trenutak: i taj plod plodova visi zreo i žut na drvetu jednog naroda — i samo radi- tih plodova bilo je tog drveta! Ako je propadanje došlo do svog vrhunca a isto tako borba svih vrsta tirana, tada se uvek pojavljuje Cezar (Kajsar), konačni ti­ ranin, koji završava zamornu borbu za samodržavlje, čineći da zamorenost radi za njega. U njegovo vreme je individua obično najzrelija i shodno tome »kultura« najviša i najplodnija, ali ne zbog njega i preko njega: mada najviši ljudi kulture žele da se time ulaguju svom cezaru, prikazujući se kao njeg o v o delo. Ali istina je da im je nužan spoljašnji mir i unutrašnji rad. U tim vremenima su pod­ mitljivost i izdaja najveći: jer je ljubav prema tek otkrivenom egu sada mnogo snažnija od ljubavi prema staroj, istočnoj, mrtvoj proglašenoj »otadž­ bini«: a potreba da se nekako osiguramo od užas­ nih kolebanja sreće otvara i plemenitije ruke, čim se neki bogataš i moćnik pokažu spremnim da u njih istresu zlato. Danas postoji toliko malo sigurne budućnosti: tu živome za danas: duševno stanje 62

kod koga svi zavodnici igraju laku igru — puštamo da nas samo »za danas« zavedu i podmite i zadr­ žavamo sebi budućnost i vrlinu! Individue, one is­ tinske sa-me-i-po-za-sebe, brinu se, kao što je poz­ nato više za trenutak nego za svoje suprotnosti, stadni ljudi, jer se sami isto tako smatraju neproračunljivim kao i budućnost, isto tako se rado ve­ zuju za moćnike, jer se pouzdaju u radnje i oba-, veštenja, što kod gomile ne mogu da računaju ni na razumevanje ni na milost. — Ali tiranin ili cezar razume pravo individue i u njenom izgredu i zainteresovan je za to da zagovara smeliji privatni mo­ ral i da sam pruži ruku. Jer on misli o sebi i želi da se misli o njemu ono što je jednom Napoleon na svoj klasičan način izrekao: »Imam pravo na sve zbog čega me optužuju da odgovorim večnim ,to-sam-ja'. Ja sam po strani od celog sveta, ja ni od koga ne primam uslove. Ja želim da se podvrg­ nu mojim fantazijama i smatram potpuno običnim ako se predajem ovoj ili onoj zabavi.« Tako je jed­ nom Napoleon govorio svojoj ženi kada je ona imala razloga da pita za bračnu vernost svoga su­ p r u g a . — Vremena korupcije su ona u kojima ja­ buke padaju sa drveća, mislim na pojedince, koje nose seme budućnosti, začetnike duhovne koloni­ zacije i nove tvorevine državnih i društvenih save' za. Korupcija je samo pogrdna reč j e s e n j a v r e ­ m e n a jednog naroda.

24. Različito n e z a d o v o l j s t v o . — Slabi i takoreći ženstveni nezadovoljnici pronalazači su ulepšavanja i produbljivanja života; jači nezadovolj­ n i c i — muževne osobe među njima, da ostanu u toj slici — poboljšavanja i osiguranja života. Prvi poka­ zuju svoju slabost i ženstvenost u tome što se rado katkad varaju i svakako se zodovoljavaju, već sa malo opijenosti i sanjarenja, ali u celini nikada se 63

ne mogu zadovoljiti i pate od neizlečivosti svog ne­ zadovoljstva; pored toga unapređivači su svih onih koji znaju da stvaraju opijatske i narkotične utehe, i baš zato su kivni na one koji. lekara cene više od sveštenika — time podržavaju d a l j e t r a j a ­ n j e stvarnih nevolja. Da od srednjevekovndh vreme­ na u Evropi nije postojala većina nezadovoljnika ove vrste, možda uopšte ne bi nastala čuvena evropska sposobnost z a stalnim p r e o b r a ž a v a n j e m : jer pretenzije velikih nezadovoljenika pregrube su i bez pretenzija da se konačno čak ne mogu smiriti. Kina je primer zemlje, gde je uopšte nezadovolj­ stvo u velikom i sposobnost za preobražavanjem odumrli pre mnogo vekova; i evropski socijalisti i državni idolopoklonici mogli bi sa svojim pravilima za poboljšanje i osiguranje života i u Evropi lako dovesti do kineskih prilika i kineske »sreće«, pod pretpostavkom ako bi ovde najpre mogli iskoreniti ono bolešljivije, nežnije, katkad još prebogato po­ stojeće nezadovoljstvo i romantiku. Evropa je bo­ lesnik, koji svojoj neizlečivosti i večnom menjanju svoje patnje duguje najvišu zahvalnost; ti stalno novi položaji, te isto tako stalne nove opasnosti, bolovi i sredstva obaveštenja konačno su proizvela intelektualnu razdražljivost, koja je skoro isto to­ liko kao genije, i u svakom slučaju majka svih genija.

25. Ne unapred određen za saznanje. — Postoji uopšte ne retka glupa poniznost, podvrg­ nut kojoj jednom zauvek ne možeš biti učenikom saznanja. Naime: u trenutku kada čovek te vrste opaža nešto upadljivo, on se tako reći okreće na nozi i sebi kaže: »Ti si se prevario! Gde su ti bile oči! To ne može biti istina!« — i sada, umesto da se još jednom oštrije pogleda i oslušne, sklanja se kao preplašen upadljivoj stvari sa puta i poku64

šava što je moguće pre da si to izbije iz glave. Nje­ gov unutrašnji kanon naime glasi: »Ništa neću da vidim što protivreči opštem mišljenju o stvarima! Da li sam j a stvoren za to da otkrijem nove stva­ ri? Ima već starih previše.«

Š t a z n a č i ž i v e t i ? — Ziveti— t o znači: stalno nešto od sebe odbijati što hoće da umre; živeti — to znači: biti okrutan i neumoljiv prema svemu što biva slabo i staro kod nas, i ne samo kod nas. Ziveti — Ziveti — da li to dakle znači: biti bez pijeteta prema umirućima, jadnima i starima? Da li uvek biti ubica? A ipak stari Mojsije je re­ kao: »Ne ubi!«

27. O n a j k o j i s e o d r i č e . — Šta čini onaj koji se odriče? On teži višem svetu, on želi da dalje i više leti od svih ljudi koji potvrđuju (aminaša) — o n m n o g o š t a o d b a c u j e što b i m u otežalo let, i u tome ponešto što mu nije bezvredno i mr­ sko: on to žrtvuje svojoj žudnji za visinom. To žrtvovanje, to odbacivanje je baš ono što jedino vidimo kod njega: prema tome mu dajemo ime onaj koji ise odriče, i kao taj on stoji pred nama, uvijen u svoju kapuljaču i kao duša neke košulje od kostreti. Ali on je veoma zadovoljan tim efek­ tom koji vrši ma nas: on želi da pred nama prikri­ va svoju žudnju, svoj ponos, svoju nameru da p r e k o nas preleti. — Da! On je mudriji nego što smo mislili i tako učtiv prema n a m a — t a j koji po­ tvrđuje! Jer u tom je kao i mi, i u tome što se odriče. 5 Vesela nauka

65

28. S v o j i m n a j b o l j i m š t e t i t i . — Naši jaki katkad nas toliko daleko gone napred da više ne možemo da izdržavamo svoje slabosti i zbog njih propadamo: mi takođe dobro vidimo taj ishod, a uprkos tome ne želimo drugačije. Tada postajemo tvrdi prema onome kod nas što treba poštedeti i naša veličina je i naša nemilosrdnost. — Takav do­ življaj što konačno moramo da platimo životom, metafora je za čitavo delovanje velikih ljudi na druge i na njihovo vreme — baš sa svojim Naj­ boljim, s onim što samo oni mogu, upropašćuju mnoge Slabe, Nesigurne, Postajuće i one koji žele, i po tome su štetni. Može se dogoditi da oni, uzeti u celini, samo štete, jer njihovo najbolje jedino prihvataju i takoreći ispijaju takvi, koji kod njega, kao kod suviše jakog napitka, gube svoj razum i svoju samoživost: oni bivaju tako opijeni da svoje udove moraju slomiti na svim stramputicama, kuda ih goni opijenost. 29. Uz to — l a ž o v . — K a d a su u Francuskoj po­ čeli da se bore protiv Aristotelovih celina i shodno tome i da ih brane, opet se jednom moglo videti što tako često možemo videti, ali toliko nerado viđamo — l a g a l i s m o s e b e r a z l o z i m a d a b i zbog njih postojali oni zakoni, samo da ne bismo sebi priznali da smo se n a v i k l i na vladavinu tih za­ kona i da ništa više drugo ne želimo da imamo. I tako se čini u okviru svakog vladajućeg morala i religije i odvajkada se to činilo. Razlozi i namere iza običaja uvek se dolaguju (hinzugelogen) kada pojedinci počinju osporavati običaj i p i t a t i za razloge i namere. Ovde se nalazi veliko nepoštenje konzervativaca svih vremena — oni su uz to-lažovi. 66

30 K o m e d i j a č u v e n i h . — Čuveni ljudi koji­ ma je p o t r e b n a njihova slava, kao na primer svi političari, ne biraju više svoje saveznike i pri­ jatelje bez zadnjih misli: od jednog žele deo sjaja i odsjaja njegove vrline, od drugog — ono što uliva strah kod izvesnih sumnjivih osobina, koje svako kod njega poznaje, nekom trećem kradu glas nje­ gove dokolice, njegovog ležanja-na-suncu, zato što odgovara njihovim vlastitim ciljevima da ih pone­ kad smatraju nepažljivim i lenjim — to krije da su do sada bili u zasedi; čas im je potreban u blizini fantasta, čas poznavalac, čas mozgalo, čas pedant, i takoreći kao njihovo prisutno Ja, ali isto tako us­ koro isti im više nisu potrebni! I tako stalno umi­ ru njihove sredine i spoljašnje strane, dok izgleda da se u toj sredini sve tiska i izgleda da želi po­ stati njihov »karakter«: u tome su nalik na velike gradove. Njihov dobar glas se stalno menja kao i njihov karakter, jer njihova promenljiva sredstva zahtevaju tu promenu, i isturaju čas ovu čas onu stvarnu ili izmišljenu osobinu n a p o l j e na po­ zornicu: njihovi prijatelji i saveznici, kao što smo rekli, spadaju u te osobine pozornice. Naprotiv mo­ ra to što oni žele da ostane utoliko više čvrsto i postojano i da nadaleko blista — a i tome je kat­ kad potrebna njegova komedija i njegova pozorišna igra. 31. T r g o v i n a i p l e m s t v o . —Kupovati i pro­ davati smatra se sada prostim, kao veština čitanja i pisanja; svako je sada uvežban u tome, čak nije trgovac, i još se svakog dana vežba u toj tehnici: sasvim kao što je nekada, u vremenu divljaštva, svako bio lovac i iz dana u dan se uvežbavao u te­ hnici lova. Tada je lov bio prost: ali pošto je ko­ načno postao privilegija moćnih i otmenih i time 5*

67

izgubio karakter svakodnevnosti i prostote — prestavši da bude nužan i postavši stvar ćudi i luksuza — tako bi jednom moglo biti i sa kupovanjem i prodavanjem. Možemo zamisliti društvena stanja u kojima se ne prodaje i ne kupuje i u kojem se nu­ žnost ove tehnike postepeno sasvim gubi: možda će tada pojedinci, koji su manje podređeni zakonu opšteg stanja, dopustiti sebi kupovanje i proda­ vanje kao neki l u k s u z o s e ć a j a . Tek tada bi trgovina stekla otmenost, i plemići bi se tada mo­ žda isto tako rado bavili trgovinom kao do sada ratom i politikom: dok bi se obrnuto cenjene politike tada potpuno moglo izmeniti. Već sada prestaje da bude zanatom plemića: i bilo bi mo­ guće da se jednog dana smatra toliko prostim da se kao sva partijska i dnevna literatura svrsta u rubriku »prostitucija duha«. 32. N e p o ž e l j n i u č e n i c i . — Šta d a radim s a ova dva učenika! povikao je neraspoloženo jedan filosof, koji je »kvario« omladinu, kao što ju je nekada kvario Sokrat — o n i mi nisu dobrodošli učenici. Jer tu jedan ine može reći ne, a onaj drugi kaže o svemu: »Ovako i onako«. Pod pretpostav­ kom da uzmu moje učenje, prvi bi previše p a t i o , jer moj način mišljenja zahteva ratničku dušu, neko hteti-činiti na žao, neko zadovoljstvo u negi­ ranju, neku debelu kožu — on bi lagano umirao od otvorenih i unutrašnjih rana. A drugi bi iz svake stvari koju zastupa spremio neku osrednjost i tako je učinio osrednjošću — takvog učenika želim svom neprijatelju. 33. V a n s l u š a o n i c e . — »Da bi vam dakazao da čovek u osnovi spada među dobroćudne živo-

68

tinje, podsetio bih vas na to koliko je dugo bio lakoveran. Tek sada je, sasvim kasno i posle og­ romnog samoprevladavanja, postao n e p o v e r l j i v a životinja—da! čovek je sada gori nego ika­ da.« — Ne razumem to: zašto bi čovek sada trebalo da bude nepoverljiviji i g o r i ? — »Zato što sada ima nauku, potrebnu nauku!« — 34. Historia a b s c o n d i t a . * — Svaki veliki čovek povratno deluje: čitava istorija se zbog nje same stavlja na terazije, i hiljade tajne prošlosti puze iz svojih skrovišta — unutar u n j e g o v o sunce. Ne možemo sagledati šta sve jednom još neće biti istorija. Prošlost je možda još uvek su­ štinski neotkrivena! Potrebno je još toliko mnogo povratnih delujućih sila! 35. J e r e s i v r a d ž b i n a . — Drugačije misliti ne­ go što p r i l i č i — t o već dugo nije toliko dejstvo ne­ kog boljeg intelekta, nego delovanje jačih, zlih na­ gona, oslobađajućih, izolujućih, prkosnih, zluradih, pakosnih nagona. Jeres je dopuna vradžbini, i si­ gurno isto tako kao i ona nešto bezazleno ili čak po samoj sebi nešto dostojno poštovanja. Jeretici i veštice su dva roda zlih ljudi: zajedničko im je da se i osećaju kao zli, ali da je njihovo nesavladljivo zadovoljstvo da se štetno izjašnjavaju o onome što vlada (ljudima ili mišljenjima). Reformacija, neka vrsta udvajanja srednjovekovnog duha, u vreme kada više nije posedovala dobru svest, proizvela je to u najvećoj meri. * Lat. — skrivena istorija. Pritn. prev. 69

P o s l e d n j e r e č i . — Setićemo se da je car August, onaj užasan čovek, koji je isto tako vladao sobom i koji je isto tako znao da ćuti kao neki mudar Sokrat, svojim poslednjim recima postao indiskretan prema samom sebi: prvi put je pustio da mu padne maska kada je stavio do znanja da je nosio masku i da je igrao komediju — on je igrao oca otadžbine i mudrosti na prestolu, do­ bro do iluzije! Plaudite amici comoedia finite est!* — Misao umirućeg Nerona: qualis artifex pereo!** beše i misao umirućeg Augusta: sujeta histriona (glumaca)! Brbljivost histriona! I upravo pandan umirućem Sokratu! — Ali Tibarije umro je ćutke, ovaj naj mučeniji od svih samomučitelja — on je bio pravi, a ne glumac! Šta mu se moglo na kraju motati po glavi! Možda to: »Život — to je duga smrt, Ja budala koji sam tolikim mnogima skratio život! Da li sam j a bio stvoren za to da budem do­ bročinitelj? Trebalo je da im dam večni 'život: tako bih mogao v i d e t i kako večno u m i r u . Ta za to sam imao tako dobre oči: quelis spectator pereo!*** Kada je posle duge smrtne borbe ipak izgledalo da mu se opet vraća snaga, smatralo se uputnim da se uguši jastucima — on je umro dvostrukom smrću.

37. Iz t r i z a b l u d e . — U poslednja tri veka su unapređivali nauku, delimično zato što su verovali da će sa njom i kroz nju najbolje razumeti božansku dobrotu i mudrost — glavni motiv u duši velikih Engleza (kao Njuton) — delimično što se * Lat. — Tapšite prijatelji meni, komedija je zavr­ šena. Prim. prev. ** Lat. — Kakav umetnik u meni gine. prim. prev. *** Lat. — Kakav gledalac u meni gine. — Prim. prev.

70

verovalo u apsolutnu korisnost saznanja, naime u najprisniju povezanost morala, znanja i sreće — glavni motiv u duši velikih Francuza (kao Volter) — delimično što su mislili da u nauci imaju i vole nešto nesebično, bezazleno, samo-sebe-dovoljno, do­ ista nevino, u čemu uopšte ne učestvuju zli nagoni — glavni motiv u Spinozinoj duši, koji se kao saznavalac osećao božanski — dakle iz tri zablude. 38. E k s p l o z i v n i . — Ako razmislimo kako sna­ ga mladih ljudi oseća potrebu da eksplodira, ne treba da se čudimo kada vidimo kako se grubo i neizbirljivo odlučuju za ovu ili onu stvar: ono što ih draži je prizor revnosti, što postoji oko neke stvari, i takoreći prizor gorućeg fitilja — a ne sa­ ma stvar. Finiji zavodnici zato se razumevaju u to da im eksploziju stave u izgled i da apstrahuju od zasnivanja svoje stvari: sa razlozima se ne stiču ova burad baruta! 39. I z m e n j e n i u k u s . — Promena opšteg uku­ sa je važnija od svih mišljenja; mišljenja sa svim dokazima, opovrgavanjima i čitavom intelektual­ nom maskaradom samo su simptomi izmenjenog ukusa i sasvim sigurno ne to čime ih još toliko često smatramo, njegovim uzrocima. Kako se menja opšti ukus? Time što pojedinci, moćni, uticajni bez stida i srama iskazuju i tiranski sprovode s v o j e hoc est ridiculum, hoc est absurdum,* dakle sud svog ukusa i gađenja — oni time vrše prinudu nad mnogima, iz čega postepeno biva neka navika * Lat. — Ovo je smešno, ovo je apsurdno. — Prim. prev. 71

još više njih i na kraju neka p o t r e b a s v i j u . Ali to što ovi pojedinci drugačije osećaju i »imaju ukus«, ima naravno svoj razlog u nekoj neobično­ sti njihovog života, njihove ishrane, njihovog va­ renja, možda u nekom višku ili manjku anorgan­ skih soli u svojoj krvi, ukratko i fizisu:* ali oni imaju hrabrost da se izjašnjavaju za fizis i da ga saslušaju još u njegovim najfinijim tonovima: nji­ hovi estetski i moralni sudovi su takvi »najfiniji tonovi« fizisa.

ni za svakovrsno r o p s t v o pod pretpostavkom da se viši nad njima stalno legitimiše kao viši, da­ kle r o đ e n za zapovedanje — kroz otmenu formu! Najprostiji čovek oseti da se otmenost ne može improvizovati i da u njoj treba da poštuje plod drugih vremena — ali odsustvo više forme i ozlo­ glašena fabrikantska vulgarnost sa crvenim, tustim rukama, dovode ga na pomisao da su ovde samo slučaj i sreća izdignuli jednog nad drugim: pa do­ bro, tako on u sebi zaključuje, okušajmo mi jed­ nom slučaj i sreću! Bacimo jednom kocke — i so­ cijalizam počinje.

O n e d o s t a t k u o t m e n e f o r m e . — Voj­ nici i vođe imaju među sobom mnogo viši odnos od radnika i poslodavaca. Za neko vreme barem stoji svaka vojno zasnovana kultura još visoko iz­ nad svake takozvane industrijske kulture: poslednja u svom sadašnjem obliku uopšte je najprostija forma postojanja koje je do sada bilo. Ovde jed­ nostavno deluje zakon nužde: želimo da živimo i moramo se prodavati, ali preziremo onoga koji tu nevolju iskorišćava i k u p u j e sebi radnika. Čudno je da se podvrgavanje moćnim, strašnim, čak užas­ nim ličnostima, tiranima i vojskovođama, ni iz­ daleka ne oseća tako mučno kao to podvrgavanje nepoznatim i nezanimljivim ličnostima, kao što su sve industrijske veličine: u poslodavcu radnik vidi obično samo lukavog, isisavajućeg psa od ljudi, koji špekuliše svakom nevoljom, a čiji su mu ime, lik, moral i glas potpuno irelevantni. Fabrikantima i velikim preduzimačima trgovine su verovatno do sada u suviše velikoj meri nedostajali svi oni oblici i obeležja v i š e r a s e , koji tek l i č n o s t i čini zanimljivim, da su imali otmenost naslednog plem­ stva u pogledu i u gestu, ne bi možda bilo nika­ kvog socijalizma masa. Jer ovi su u osnovi sprem-

41.

* Starogrčki fizis (fisis) označava prirodu. Prim. prev.

72

P r o t i v k a j a n j a . — Mislilac vidi u svojim vlastitim postupcima pokušaje i pitanja da dobije bilo kakvo obaveštenje: uspeh i neuspeh su mu pre svega o d g o v o r i . Ali da se za to što nešto ne uspeva ljuti ili kaje — to prepušta onima koji po­ sluju, jar im je to naređeno, i koji mogu da oče­ kuju batine kada milostivi gospodin ne bude za­ dovoljan uspehom.

R a d i d o s a d a . — Tražiti rad radi nadnice, u tome su sada u svim civilizovanim zemljada sko­ ro svi ljudi jednaki; u svima njima je rad sred­ stvo, a ne cilj; zašto su u biranju rada- manje fini, pod pretpostavkom da daju bogatu dobit. Sada po­ stoje ređi ljudi koji pre žele da propadnu nego da rade bez z a d o v o l j s t v a ; oni izbirljivi, koji se teško mogu zadovoljiti, kojima se ne koristi bogatom dobiti, ako sam rad nije dobitak svih do­ bitaka. U tu retku vrstu ljudi spadaju umetnici i kontemplativci svih vrsta, ali takođe već oni dokoličari koji svoj život provode u lovu, putovanji­ ma ili ljubakanjima i pustolovinama. Svi oni žele

73

rad i nuždu, ukoliko je to povezano sa zadovolj­ stvom, i najteži, najgrublji rad, ako tako mora biti. Ali inače su oni odlučno lenji, bilo da je to osiromašenje, nečasnost, opasnost po zdravlje i po život imalo da bude vezano za tu lenjost. Oni se ne plaše toliko dosade koliko rada bez zadovolj• stva; njima je potrebno mnogo dosade ako nj i h o v rad treba da uspe. Za mislioce i za sve pronalažljive duhove dosada je ona neprijatna »bezvetrica« duše, ikoja prethodi srećnom putovanju; on je mora podneti, mora njeno delovanje kod sebe d o č e k a ­ t i — to je upravo ono što manje prirode uopšte ne mogu postići od sebe! Dosadu na svaki način terati od sebe je prosto: kao što je prosto raditi bez zadovoljstva. Možda se Azijati pred Evroplja-' nima ističu time što su za razliku od njih sposobni za duži, dublji mir; čak njihovi narkotici deluju polako i zahtevaju strpljenje, u suprotnosti prema odvratnoj nenadanosti evropskog otrova — alko­ hola.

glavica. — Tako je kod starih Rimljana postojala predstava da žena samo na dva načina može da smrtno zgreši: jednom brakolomstvom, potom — pijenjem vina. Stari Katon je mislio da je ljub­ ljenje među rođacima samo zato stvoreno običa­ jem da bi se po toj tački žene držale pod kontro­ lom; poljubac znači: da li ona miriše na vino? 2ene koje behu uhvaćene kod pijenja vina su doista kaž­ njavali smrću, a svakako ne samo što su žene katkad pod uticajem vina zaboravljale svako poricanje; Rimljani su se pre svega plašili orgijastičkog i dionizijevskog bića, od kojeg su tada žene evropskog juga, kada je vino bilo još novo u Evropi, bile is­ kušavane kao nekom ogromnom tuđinštinom, što je rušilo temelj rimskog osećaja; to im je bilo kao neka izdaja Rima, kao pripajanje inostranstva.

43.

M o t i v i u k o j e se ve r o v a l o . — Ma ko­ liko može biti važno da se veruje u motive prema kojima je čovečanstvo do sada postupalo; možda je v e r a u ove ili u one motive, dakle ono što je čo­ večanstvo samom sebi do sada podmetalo i uobražavalo kao stvarnu polugu svog delanja, nešto još bitnije za onog koji saznaje. Intimna sreća i beda čoveka njima je već prema njihovom verovanju u ove illi one motive pripala — ali ne kroz ono što je stvarno bio motiv! Sve to poslednje ima interes drugog reda.

Š t a z a k o n i o d a j u . — Ljudi veoma greše kada studiraju krivične zakone nekog naroda, kao da su oni izraz njegovog karaktera, i zakoni ne odaju to što je neki narod, nego ono što mu iz­ gleda strano, čudno, čudovišno, inostrano. Zakoni se odnose na izuzetke moralnosti morala i najstro­ žije kazne pogađaju ono što je shodno moralu susednog naroda. Tako kod Vahabita* postoje samo dva smrtna greha: imati nekog drugog boga sem vahabitskog boga i — pušiti (kod njih se to obeležava kao »sramotan način pijenja«). »A kako stoji sa ubistvom i brakolomstvom?« — upitao je začuđen jedan Englez koji je čuo za te stvari. »Pa Bog je milostiv i milosrdan!« — rekao je stari po* Islamska sunitska sekta, koja je osnovala Saudi-Arabiju. Prim. prev. 74

44.

45. E p i k u r. — Da, ja sam ponosan da Epikurov karakter osećam drugačije nego možda iko, i pri svemu što o njemu čujem i čitam da uživam sreću popodneva starog veka — vidim kako njegove oči posmatraju široko beličasto more, preko priobal-

75

nih stena na kojima leži sunce, dok velike i male životinje igraju u njegovoj svetlosti, sigurno i mir­ no kao ta svetlost i same te oči. Takvu sreću je mogao otkriti samo jedan stalni patnik, sreću svo­ jih očiju, pred kojima je more postojanja postalo mirno i koje se na njegovoj površini više ne može nagledati te šarene, nežne, jezive morske kože: ni­ kada ranije nije postojala takva skromnost slasti. 46. N a š e č u đ e nj e. — Nalazi se duboka i teme­ ljna sreća u tome da nauka pronalazi stvari što č v r s t o s t o j e i stalno daju temelj za nova pro­ nalaženja— ta moglo bi drugačije biti! Da, mi smo toliko ubeđeni u svu nesigurnost i fantastičnost naših sudova o večnoj promeni svih ljudskih za­ kona i pojmova da nas u stvari čudi k o l i k o m n o g o čvrsto stoje rezultati nauke! Ranije ni­ šta nismo znali o promenljivosti svega ljudskog, moralni običaj održavao je veru da je čitav unu­ trašnji čovekov život večnim zagradama vezan za neumitnu nužnost: možda su ljudi osećali tada ne­ ku sličnu slast čuđenja kada su se pričale bajke i istorije o vilama. Ta čudesnost je tako dobro činila tim ljudima, koji su svakako katkad mogli da se zamore od pravila i večnosti. Jednom izgubiti tlo! Lebdeti! Lutati! Biti lud! — to je spadalo u raj i u uživanje ranijih vremena, dok naše blaženstvo liči na blaženstvo brodolomnika koji je stupio na kop­ no i obema nogama staje na staro čvrsto tlo — za­ čuđen što se ono ne koleba. 47. O s u z b i j a n j u s t r a s t i . — Ako sebi stalno zabranjujemo izražavanje strasti, kao nešto što treba ostaviti »prostim«, grubljim, građanskim, se76

ljačkim prirodama — dakle ne želimo da suzbija­ mo same strasti, nego samo njihov jezik i gest: tako s a tim ništa manje postižemo ono što ne že­ limo: suzbijanje samih strasti, barem njihovo sla­ bljenje i promenu — kao što su to na najpoučniji način doživeli dvor Luja XIV i sve što je od njega zavisilo. P o t o n j e doba, odgojeno u suzbijanju izražavanje, samo više nije imalo strasti i neko ljup­ ko, ravno, zaigrano biće na njegovom mestu — doba što beše nesposobno da bude neuljudno: tako da je čak neka uvreda učtivim rečima primana i vra­ ćana. Možda će naša sadašnjica za to dati najčud­ niji pandan: svuda vidim, u životu i u požarištu, a ne najmanje u svemu što se piše, zadovoljstvo u svim g r u b l j i m provalama i gestovima strasti: sada se zahteva određena konvencija strasnosti — jedino ne sama strast! Uprkos tome na kraju ćemo je postići time, i naši potomci imaće p r a v u d i v lj i n u a ne samo divljinu i upornost formi. 48. P o z n a v a n j e n e v o l j e . — Možda se ljudi i vremena ničim toliko jedno od drugog ne razli­ kuju koliko različitim stupnjem poznavanja nevolje koju imaju: duševne kao i telesne nevolje. U od­ nosu na poslednje možda smo svi sadašnji zajed­ no, uprkos našim nedostacima i slabostima, od po­ manjkanja bogatog samoiskustva, šeprtlje i fanta­ sti ujedno: u poređenju sa jednim vremenom stra­ h a — najdužim od svih vremena — u kome je poje­ dinac samog sebe znao da štiti od nasilja i radi tog cilja sam morao biti silnik. Tada je čovek pro­ lazio kroz svoju bogatu školu telesnih muka i od­ ricanja i shvatao je čak u izvesnoj okrutnosti pre­ ma sebi, u dobrovoljnom uvežbavanju bola, nužno sredstvo njegovog održanja; tada je čovek od­ gajao svoju okolinu da podnosi bol, tada se rado bol dodavala i gledalo kako se najužasnije stvari

77

te vrste dešavaju drugom, sem nekog drugog osećanja osim osećanja vlastite sigurnosti. Ali što se tiče duševne nevolje, sada kod svakog čoveka gle­ dam da li je poznaje iz iskustva ili. iz opisa, da li još ipak smatra nužnim da se pretvara da to zna, recimo kao obeležje finijeg obrazovanja ili da li uopšte ne veruje u velike duševne bolove u dnu svoje duše i da prilikom imenovanja iste slično prolazi kao pri imenovanju velikih telesnih patnji: pri čemu pomišlja na svoju zubobolju i stomačne bolove. Ali čini mi se da je to slučaj sa većinom. Iz opšte neuvežbanosti u boli oba oblika i izvesne retkosti pogleda nekog patnika proizlazi sada važ­ na posledica: sada se bol mrzi mnogo više nego kod ranijih ljudi, i ogovara se mnogo gore nego ikada, pa se čak prisustvo boli k a o n e k e m i s l i sma­ tra jedva podnošljivim i iz toga se za čitavo postoja­ nje čini neka stvar savesti i neko prebacivanje. Pojavljivanje pesimističkih filosofija uopšte nije obeležje velikih, plodnih nevolja, nego se ovi znaci pitanja kod vrednosti čitavog života postavljaju u vremenima u kojima prefinjenost i olakšanje po­ stojanja već veoma krvavo i zloćudno oseća neizbežne ubode mušica duše i tela i u siromaštvu stvarnih iskustava boli najradije želi već da do­ pusti m u č n e o p š t e p r e d s t a v e kao patnju najviše vrste. — Postojao bi već neki recept protiv pesimističkih filosofija i protiv prevelike osetljivosti, ikoji mi se čini pravom »nuždom sadašnjice« — ali možda taj recept zvuči već previše okrutno, i sam bi se ubrajao pod znake na osnovu kojih sada sudimo: »Postojanje je nešto zlo«. Pa! Recept protiv »nevolja« glasi: n e v o l j a .

49. V e l i k o d u š n o s t i s r o d n o . — One pa-; radoksalne pojave kao iznenadna hladnoća u po­ našanju duševnog čoveka, kao humor melanholi-

78

čara, kao pre svega v e l i k o d u š n o s t , kao neko iznenadno odricanje od osvete ili zadovoljenja, za­ visti — pojavljuju se kod ljudi, u kojima je neka moćna unutrašnja snaga bacanja, kod ljudi izne­ nadnog zasićenja i iznenadnog gađenja. Njihova . zadovoljenja su tako brza i tako jaka da ih odmah slede u stopu dosada i zlovolja i nekom bekstvu suprotan ukus: u toj suprotnosti razvija se grč osećaja, kod ovog kroz iznenadnu hladnoću, kod onog kroz smeh, kod trećeg kroz suze i samopožrtvovanje. Meni velikodušni izgleda — bar ona vr­ sta velikodušnog koja je uvek najviše ostavljala utisak — kao krajnje osvetoljubivi čovek, kome se neko zadovoljenje pokazuje u blizini i koji ga tako bogato, temeljno i do kraja se zadovoljava v e ć u p r e d s t a v i ispija da za ovom brzom razuzdanošću sledi ogromno brzo gađenje — on se sada izdiže »iznad sebe« i oprašta svom neprijatelju, on ga čak blagosilja i poštuje. Sa ovim silovanjem samog sebe, ovim izrugivanjem svom upravo još tako moćnom nagonu za osvetom, samo popušta novom nagonu, što je upravo sada u njemu postao moćan (gađenju) i čini to isto tako nestrpljivo i razuzdano kao što je ranije maštao a n t i c i p i r a o radost u osveti i tako reći je iscrpeo. U velikoduš­ nosti postoji isti stupanj egoizma kao i u osveti, ali drugi kvalitet egoizma.

50. A r g u m e n t u s a m l j e n o s t i . — Prebaciva­ nje savesti je i kod najsavesnijeg osećanje: »Ovo i ono je protiv dobrog običaja t v o g društva.« Hla­ dnog pogleda, razvučenih ustiju od strane onih pod kojima si i za koje si odgojen još se p l a š e i najjači. Čega se tu u stvari plaše? Usamljenosti! kao argumenta koji obara i najbolje argumente za neku ličnost ili stvar! — Tako govori stadni na­ gon iz nas. 79

51. O s e ć a n j e z a i s t i n u . — J a hvalim svaku skepsu na koju mi je dozvoljeno da odgovorim: »Pokušajmo to!« Ali od svih stvari i svih pitanja ne mogu dopustiti eksperiment da ništa više ne čujem. To je granica moga »osećanja za istinu«: jer tamo je hrabrost izgubila svoje pravo. 52. Š t a d r u g i z n a j u o n a m a . — T o što m i o sebi samima znamo i čega se sećamo nije toliko presudno za sreću našeg života, koliko se to veruje. Jednog dana će se srušiti ono šta d r u g i znaju o nama (ili šta misle da znaju) o nama — i sada saznajemo da je to moćnije. Lakše izlazimo na kraj sa lošom savešću nego sa lošim glasom. 53. D o b r o p o č i n j e . — Gde slaba vidljivost oči­ ju ne može više da vidi zao nagon kao takav zbog njegove profinjenosti, tu počinje čovek sa carstvom dobrog, i osećaj da si sada prešao u carstvo do­ brog dovodi sve nagone do uzbuđenja, koji zlim nagonima behu ugroženi i ograničeni, kao osećanje sigurnosti, lagodnosti, sklonosti. Dakle: što je bezizražnije oči, utoliko dalje dopire dobro! Stoga večnu vedrinu naroda i dece! Stoga sumornost i lošoj savesti srodnu tugu velikih mislilaca!

janje! O t k r i o sam za sebe da u meni dalje peva, dalje voli, dalje mrzi, dalje zaključuje staro čovečanstvo i životinjski svet, pa čak celo pradoba i prošlost sveosećajućeg postojanja — iznenada sam se probudio iz tog sna, ali samo za svest da upravo sanjam i da dalje m o r a m sanjati da ne bih pro­ pao: kao što mesečar mora dalje da sanja da ne bi pao. Šta mi je sada »privid«! Doista ne suprot­ nost bilo kog bića — šta znam o bilo kom biću da kažem nego samo predikate njegovog privida! Do­ ista ne mrtva maska, koju bi se moglo staviti, a isto tako skinuti nekom nepoznatom X! Privid je za mene sam ono što deluje i živi, što toliko ide u samopodrugivanju da me oseća, da su ovde samo privid, varljiva svetlost i ples duhova — da među svim tim sanjačima i ja, »saznajući« igram svoj ples, da je onaj koji saznaje sredstvo da se zemalj­ ski ples razvuče u dužinu i utoliko spada među reditelje svečanosti postojanja, i da je i da će uzvi­ šena posledica i povezanost svih saznanja možda biti najviše sredstvo da se opštost sanjarenja i sverazumljivost svih tih sanjalica među sobom i baš time p o d r ž i t r a j n o s t s n a .

55.

S v e s t o p r i v i d u . — Kako čudesno i novo i ujedno strašno i ironično osećam sebe sa čitavim mojim saznanjem postavljenim u celokupno posto-

P o s l e d n j a p l e m e n i t o s t . — Šta čini ple­ menitim? Svakako ne što se prinose žrtve: čak i besno razbludni prinosi žrtve. Svakako ne što se ide za nekom strašću; postoje strasti za preziranje. Svakako ne što se nešto za druge čini i bez samo­ živosti: možda je posledica samoživosti baš kod najplemenijeg najveća. — Nego da je strast što obuzima najplemenitijeg retkost, a da on ne zna za tu retkost: upotreba jednog retkog i posebnog merila i takoreći neka ludost: osećanje vrućine u stvarima što su svim drugim hladne: pogađanje vrednosti za koje još nisu pronađene terazije: žr­ tvovanje na oltarima posvećenim nekom nepozna-

80

6 Vesela nauka

54.

81

tom bogu: hrabrost bez volje za častoljubivošću: neka samozadovoljnost što je preobilna i prenosi na ljude i stvari. Do sada je to dakle bila retkost i neznanje o toj retkosti što je čoveka činilo pleme­ nitim. Ali pri tom presudimo da je ovim pravilom sve na što smo se navikli, najbliže i neophodno, ukratko, sve što održava vrstu i uopšte p r a v i l o u današnjem čovečanstvu nepravično bilo prosu­ đivano i u celini klevetano, u korist izuzetaka. Biti advokat pravila — to bi možda mogla biti poslednja forma i finoća u kojoj se plemenitost otkriva na zemlji. 56. Ž u d n j a z a p a t n j o m . — Kada pomislim n a žudnju da nešto radim što stalno golica i podbada milione mladih Evropljana koji ne mogu da pod­ nesu dosadu i same sebe — onda shvatam da u njima mora biti neka žudnja da od nečeg pate kako,bi iz svoje patnje uzeli neki verodostojan raz­ log za delanje. Nevolja je nužna. Otuda dreka političara, otuda mnoge lažne, izmišljene, preterane »nevolje« svih mogućih klasa i šlepa sprem­ nost da se u njih veruje. Ovaj mladi svet zahteva da od s p o l j a — n e recimo sreća — već nesreća treba da dođe ili postane vidljiva; i njihova mašta je već unapred zaposlena da iz toga oblikuje neko čudovište da bi se posle toga mogao boriti sa ču­ dovištem. Kada bi tražioci nevolja osećali u sebi snagu da polazeći iz unutrašnjosti sebi dobro čine, da sebi nešto učine, isto tako bi razumeli i da po­ lazeći od unutrašnjosti stvore vlastitu, njima svoj­ stvenu nevolju. Njihovi pronalasci mogli bi onda biti finiji i njihova zadovoljenja mogla bi zvučati kao dobra muzika: dok oni sada svet ispunjavaju svojom drekom o nevolji i shodno tome prečesto pogotovo o s e ć a n j e m n e v o l j e ! Oni n e znaju

82

ni za sebe sa čim da započnu — i tako prizivati nesreću drugih: njima su uvek potrebni drugi! I stalno drugi oni drugi! — Oprostite, moji prijatelji, ja sam se usudio da prizivam svoju s r e ć u .

DRUGA KNJIGA

57. R e a l i s t i m a . — Vama trezvenim ljudima koji se osećate naoružanim protiv strasti i fanta­ zije i rado želite da iz svoje praznine činite ponos i ukras, vi sebe nazivate realistima i nagoveštavate da sa svetom stvarno stoji tako kako vam se čini: da samo pred vama stoji stvarnost lišena vela, i da biste sami bili možda njen najbolji deo — o vi voljene slike /kipovi/! Ali niste li i vi najviše lišeni vela još krajnje strasna i tamna bića u poređenju sa ribama i još uvek suviše slični nekom zaljublje­ nom u m e t n i k u ? — i šta je za zaljubljenog umetni-, ka »stvarnost«! Još uvek nosite svuda sa sobom ocene stvari što imaju uzrok u strastima i zaljub­ ljenostima ranijih vekova! Još uvek je vaša trez­ venost utelovljena potajna i neiskorenjiva opijenost! Vaša ljubav prema »stvarnosti« na primer — ah, to je stara, prastara »ljubav«! U svakom osećaju, u svakom čulnom utisku nalazi se deo te stare lju­ bavi: i isto tako na tome je radila i to tkala neka fantazija, neka predrasuda, neka nerazumnost (be­ zumlje), neko neznanje, neki strah i šta sve još! Ovde ono brdo! Onde onaj oblak! Ta šta je u tome »stvarno«? Oduzmite od toga fantazmu i čitav ljud­ ski d o d a t a k , vi trezveni! Da kada biste to mo­ gli! Kada biste mogli zaboraviti vaše poreklo, pro­ šlost, propedeutiku — vaše celokupno čovečanstvo i životinjsko biće! Za nas ne postoji »stvarnost« — a mi za vas, vi trezveni — mi odavno nismo među

87

M M A

sobom toliko strani kao što vi mislite, i možda naša dobra volja da se izvučemo iz opijenosti isto tako zaslužuje pažnju kao vaše verovanje da ste uopšte n e s p o s o b n i za opijenost. 58. S a m o k a o s t v a r a o c i ! — T o m i j e pred­ stavljalo najveći napor i još mi uvek predstavlja najveći napor da uvidimo da neizrecivo više stoji d o toga k a k o s e s t v a r i n a z i v a j u nego što jesu. Glas, ime i privid, važenje, uobičajena mera i težina neke stvari —u početku najčešće neka za­ bluda i proizvoljnost prebačena preko stvari kao ruho i potpuno tuđa njegovom biću pa čak i nje­ govoj koži — verom u to i u njegov dalji rast iz pokolenja je u pokolenje postepeno takoreći prirastalo i rastalo u stvar i postalo samo njegovo telo: privid od početka postaje na kraju skoro uvek biće i d e l u j e kao biće! Kakva bi to bila budala koja bi tu mislila da je dovoljno ukazati na to po­ reklo i na taj magleni omotač ludila da bi se u n i ­ š t i o kao suštinski važeći svet, takozvana »stvar­ nost«! Samo kao stvaralac možemo uništavati.— Ali ne zaboravimo ni to: dovoljno je stvoriti nova imena i ocene i verovatnoće da bismo na daljinu stvarali nove »stvari«. 59. Mi u m e t n i c i ! — Ako volimo neku ženu, la­ ko imamo neku mržnju na prirodu, pomišljajući na sve odvratne prirodnosti, Čemu je izložena sva­ ka žena; uopšte ne zadržavamo se rado kod toga, ali ako jednom naša duša izbriše te stvari, ona se nestrpljivo trza i gleda, kao što smo rekli, pre­ zrivo na prirodu: mi smo uvređeni, čini nam se da priroda zadire u naš posed i najneposvećenijim

88

rukama. Tada naćulimo uši protiv svake fiziolo­ gije i za sebe potajno dekretiramo: »Ja neću ništa da čujem o tome da je čovek još nešto drugo sem d u š e i f o r m e ! « »Čovek pod kožom« je svim oni­ ma koji vole užas i besmisao, miljenje na boga i ljubav. — Pa, kako još sada onaj ko voli oseća, s obzirom na prirodu i prirodnost, tako je odvajka­ da osećao svaki poštovalac boga i njegove »svete svemoći«: kod svega što su o prirodi rekli astro­ nomi, geolozi, fiziolozi, lekari, video je uplitanje u svoj najdragoceniji posed i shodno tome napad — i još uz to besmrtnost napadača! »Prirodni zakon« zvučao mu je već kao neko klevetanje boga; u os­ novi želeo je da veoma rado vidi čitavu mehaniku svedenu na moralne i proizvoljne akte: ali kako mu niko nije mogao učiniti tu uslugu, tako je t aj i o sebi prirodu i mehaniku koliko je dobro mo­ gao i živeo u snu. Ah, ovi ljudi su od vajkada na­ učili da s a n j a j u i nije im bilo potrebno prvo da zaspu! — a i mi današnji ljudi još suviše dobro to znamo sa svom našom dobrom voljom za budnost i za dan! Dovoljno je voleti. mrziti, žudeti, uopšte osećati — o d m a h nas obuzima duh i snaga sna i mi otvorenih očiju i hladno protiv svih opasnosti penjemo se najopasnijim putevima gore po krovo­ vima i tornjevima fantazije, i bez svake vrtoglavice, kao da smo rođeni da pužemo — mi mesečari dana! mi umetnici! Mi skrivači prirodnosti! Mi žudni meseca i boga! Mi kao sasvim tihi neumoljivi putnici na visinama, koje ne viđamo kao visine, nego kao naše ravnice, kao naše sigurnosti!

60. Ž e n e i n j i h o v o d e l o v a n j e na daljin u. — Da li još imamo uši? Da li sam još samo uvo i ništa više? Ovde stojim usred požara udaranja mora u bregove, čiji beli plamenovi ližu do mojih nogu: sa svih strana zavija, preti, viče, piska na 89

mene, dok u najdubljoj dubini stari zemljotresac peva svoju ariju, potmulu kao što riče bik, on uda­ ra uz to takav takt zemljotresca da čak ovim od kiše ispranim čudovištima od stena ovde drhti srce. Tada se iznenada, kao rođena iz ništavila, pojav­ ljuje pred kapijom ovog đavolskog lavirinta, na udaljenosti samo od nekoliko hvati — velika jedri­ lica, klizeći ćutljivo kao duh. Ah, ta avetinjska lepota! Kakvom me čari obuzima! Kako? Da li su se ovde ukrcali sav mir i ćudljivost sveta. Da li sama moja sreća sedi na tom tihom mestu, moje srećnije Ja, moje drugo ovekovečeno sopstvo? Ne biti mrtav, a ipak više ni ne živeti? Kao neko sablasno, tiho, posmatrajuće, klizeće, lebdeće neodređeno biće? Kao lađa što sa svojim balim jedrima kao neki ogroman leptir leti preko tamnog mora! Da! Leteti p r e k o postojanja! To je ono! To bi bilo ono! — čini se da je ovde buka mene učinila fan­ tastom? Svaka velika buka čini da sreću stavljamo u tišinu i daljinu. Kada se neki čovek nalazi usred s v o j e buke, usred svog udaranja mora u bregove hitaca i nacrta: tada svakako vidi i tiho čarobno biće kako prolazi pored njega, za čijom srećom i povučenošću čezne — to su ž e n e . On skoro misli da tamo kod žena obitava njegovo bolje sopstvo: na tim tihim mestima i najbučnije udaranje mora u bregove postaje grobna tišina i sam život snom o životu. Ipak! Ipak! Moj plemeniti sanjaru, i na najlepšoj jedrilici ima toliko mnogo šuma i buke i nažalost toliko mnogo slabe jadne buke! Čar i naj­ moćnije delovanje žena jeste, da govorimo jezikom filosofa, delovanje na daljinu, actio in distans: ali uz to spada najpre i pre svega — d i s t a n c a !

zadovoljnog i mudraca; pa takoreći kao njegovo jedino i još svetije bratstvo: to veoma dobro iz­ ražava priča o onom makedonskom kralju; koji je jednom atinskom filosofu, preziraču sveta poklo­ nio talant* i od njega ga dobio nazad. »Kako? upi­ tao je kralj, zar on nema prijatelja?« Time je hteo reći: »Ja poštujem ponos ovog mudraca i nezavis­ nog čoveka, ali ja bih još više poštovao njegovu čovečnost ako bi prijatelj u njemu odneo pobedu nad njegovim ponosom. Preda mnom se filosof uči­ nio manjim? pokazavši da ne poznaje jedno od dva najviša osećanja — i to ne ono više!«

L j u b a v . — Ljubav prašta voljenom čak i po­ žudu.

63 Ž e n a u m u z i c i . — Kako dolazi do toga da topli i kišoviti vetrovi donose i muzičko raspolo­ ženje i pronalazačko uživanje melodije? Nisu li to isti vetrovi što ispunjavaju crkve i ženama daju da misle na zaljubljene? 64.

61.

S k e p t i č a r . — Bojim se da su ostarele žene u najtajnijem kutku svog srca skeptičnije od svih muškaraca: one veruju u površnost postojanja kao u njegovu suštinu, i sva vrlina i dubina njima je samo zavijanje te »istine«, veoma poželjno zavija­ nje nečeg pudendum** — dakle neka stvar pristoj­ nosti i stida, i ne više!

U č a s t p r i j a t e l j s t v a . — Da je osećanje prijateljstva u starom veku smatrano najvišim osećanjem, višim čak od najhvaljenijeg ponosa samo-

* U staroj Grčkoj novac u vrednosti od 6000 drahrai. Prim. prev. ** Lat. — sramnog. Prim. prev.

90

91

65. P r e d a n o s t . — Postoje plemenite žene sa izvesnim siromaštvom duha, koje, da bi i z r a z i l e svoju najdublju predanost, ne znaju sebi druga­ čije da pomognu nego tako što nude svoju vrlina i stid: to je njima njihovo najviše. I često se taj po­ klon prima, a da toliko duboko ne obavezuje kao što to one koje daju pretpostavljaju — jedna veo­ ma setna priča!

66. S n a g a s l a b i h . — Sve žene su fine ,u tome da preteruju sa svojom slabošću, one su čak in­ ventivne u slabostima da bi se u potpunosti poja­ vile kao krhki ukrasi, koje čak boli zrno prašine: njihovo postojanje treba da učini da muškarac primi k srcu svoju nezgrapnost i da deluje na savest. Tako se brane od jakih i od svakog »prava jačeg«.

to je jedan koga su iskvarile žene!« Mudar čovek je zavrteo glavom i nasmejao se. »Muškarci su ti, kazao je, koji kvare žene: i sve što ženama zgreše muškarci treba da okaju i poprave, jer čovek čini sliku žene i žena se oblikuje prema toj slici.« — »Ti si suviše milosrdan prema ženama, reče jedan od onih koji je pored njega stajao, ti ih ne poz­ naješ!« Mudri čovek odgovori: »Muški način je volja, ženski način je pripravnost — takav je za­ kon polova, doista! surov zakon za ženu! Svi ljudi su nedužni za svoje postojanje, ali žene su nedužne u drugom stepenu: ko bi za njih mogao imati do­ voljno blagosti.« — Kakva blagost! povika jedan drugi iz gomile; žene bismo morali bolje vaspitati! — »Morali bismo muškarce bolje vaspitati«, odgo­ vori mudri čovek i klimnu mladiću da ga sledi. — Ali mladić ne pođe za njim. 69.

P r e t v a r a t i se p r e d s a m i m sobom. —• Ona ga sada voli i gleda otada sa tako mirnim poverenjem preda se kao neka krava: ali avaj! Baš to beše njegova opčinjenost što je ona izgledala potpuno promenljiva i neuhvatljiva! On je upravo imao već suviše postojanog vremena kod sebe sa­ mog! Da li nije trebalo da bude dobro da se pret­ vara u svom starom karakteru? Da se pretvara glumeći nemilosrdnost? Zar joj dakle ne savetujete — ljubav? Vivat comoedia!*

S p o s o b n o s t z a o s v e t u . — Sto neko n e može da se brani i shodno tome to i ne želi u našim očima još mu ne služi na sramotu: ali mi slabo cenimo onog ko nije sposoban na osvetu niti ima za to dobru volju — svejedno da li je to muškarac ili žena. Ako li bi nas neka žena mogla zadržati (ili kako se kaže »čvrsto držati«), u koju nemamo poverenja da bi pod određenim okolnostima znala dobro da se koristi bodežom (nekom vrstom bo­ deža) p r o t i v nas? Ili protiv sebe: što bi u odre­ đenom slučaju bila osvetljivija osveta (kineska osveta).

68.

70.

67.

V o l j a i p r i p r a v n o s t . — Doveli su nekog mladića jednom mudrom čoveku i rekli: »Pogledaj, * Lat. — živela Komedija. — Prim. prev. 92

G o s p o d a r i c e g o s p o d a r a . — Duboki moćni alt kakav se katkad čuje u pozorištu skida nam iznenada zavesu pred mogućnostima u koje mi obično ne verujemo: mi odjednom mislimo na 93

to da negde u svetu mogu biti žene sa visokim, junačkim, kraljevskim dušama, sposobne i sprem­ ne za grandiozne odgovore, odluke i žrtvovanja i spremne za vladavinu nad ljudima, jer im je ono najbolje od čoveka, ono što prevazilazi pol, postalo telesni ideal. Doduše takvi glasovi prema intenciji pozorišta ne bi baš trebalo da daju taj pojam o ženi: obično one bi trebalo da prikazuju idealnog muškog ljubavnika, na primer Romea; ali da su­ dim po mom iskustvu, varaju pri tom se sasvim redovno varaju u računu i pozorište i muzičar, koji od takvog glasa očekuje takva dejstva. Ne verujemo u o v e ljubavnike: ovi glasovi sadržavaju još uvek boju nečeg majčinskog i od domaćice, i baš tada najviše kada najviše zvuči ljubav.

71. O ž e n s k o j č e d n o s t i . —Postoji nešto sasvim zapanjujuće i ogromno u vaspitanju otmenih žena, čak možda nema ničeg paradoksalnijeg. Sav svet se slaže u tome da se one u eroticis* to­ liko neznalački koliko je samo moguće mogu vaspitati i da im uliju u dušu neki duboki stid pred njom i krajnje nestrpljenje i bekstvo prilikom nagoveštavanja tih stvari. Sva ženska »čast« nalazi se u osnovi samo ovde u opasnosti: šta im inače ne bismo oprostili! Ali ovde treba da ostanu nez­ nalice do srži: one ne treba da imaju ni oči, ni uši, ni reči, ni misli za to njihovo »zlo«: čak zna­ nje ovde je već zlo. I sada! Kako se jednom groz­ nom munjom bacaju u stvarnost i znanje, brakom — i to preko onog koga one najviše vole i cene: hvataju ljubav i stid u protivrečnosti, čak odu­ ševljenje, žrtvovanje, dužnost, sažaljenje i užas zbog neočekivanog susedstva boga i životinje i * Lat. — ljubavi. Prim. prev. 94

šta još sve ne moraju da osećaju u j e d n o m ! — T u se u stvari zavezao neki duševni čvor što traži sebi sličnog! Čak sažaljiva radoznalost najmudrijih po­ znavalaca ljudi nije dovoljna da otkrije kako ova i ona žena zna da se snađe u tom rešenju zagonetke i u toj zagoneoi rešenja i kakve se užasne, daleko­ sežne sumnje pri tom moraju pokretati kod jed­ ne poremećene duše, čak kako poslednja filosofija i skepsa žene po toj tački baca svoje sidro! — Iza toga isto duboko ćutanje kao ranije i če­ sto neko ćutanje pred samom sobom, neko za­ tvaranje očiju pred samim sobom. — Mlade že­ ne veoma se trude oko toga da izgledaju po­ vršne i bez misli; najfinije među njima pretvaraju se u nekoj drskosti. — 2ene lako osećaju svoje muževe kao neke znakove pitanja svoje časti i svo­ je dece, kao neku apologiju ili kajanje — njima su potrebna deca i one ih žele u sasvim drugom smislu nego što muškarac želi decu. — Ukratko, ne možemo biti dovoljno blagi prema ženama!

72. M a j k e . — Životinje drugačije misle o žena­ ma nego ljudi; one ženku smatraju produktivnim bićem. Kod njih nema očinske ljubavi, ali postoji nešto tako kao ljubav prema deci dragane i navika na njih. Ženke na deci zadovoljavaju svoje vlasto­ ljublje, imaju svojinu, neku zabavu, nešto njima potpuno razumljivo, sa čim se može brbljati: sve to zajedno je majčinska ljubav — nju možemo uporediti sa ljubavlju umetnika prema svom delu. Trudnoća je žene učinila blažim, sposobnim da čekaju, plašljivijim, podvrgljivijim; a isto tako duhovna bremenitost proizvodi karakter kontemplativaca, srodan ženskom karakteru: to su muš­ ke majke. — Kod životinja muški rod važi kao lep. 95

73. S v e t a o k r u t n o s t . — Jednom svecu pri­ stupio je neki čovek, koji je u rukama držao tek rođeno dete. »Šta da radim sa detetom? upitao je, ono je jadno, nakazno i nema dovoljno života da umre.« »Ubi ga, povikao je svetac groznim gla­ som, ubi ga i drži ga zatim tri dana i tri noći u svojim rukama da ga se sećaš: tako više nikad ne­ ćeš začeti dete dok ti ne dođe vreme da ga začneš.« Kad čovek to beše čuo otide razočaran; i mnogi kuđahu sveca pošto je savetovao okrutnost, jer je savetovao da se dete ubije. »Ali nije li okrutnije ostaviti ga da živi?« reče svetac. 74. N e u s p e š n e . —Uvek ne uspevaju one jadne žene koje u prisustvu onog koga vole bivaju ne­ mirne i nesigurne i previše govore: jer muškarce najsigurnije zavodi izvesna potajna i flegmatična nežnost. 75. T i r e ć i p o l . — »Mali čovek je paradoks, ali ipak čovek — ali male žene, u poređenju sa viso­ kim ženama, izgledaju mi da su nekog drugog ro­ da« — rekao je jedan stari učitelj plesa. Mala že­ na nikad nije lepa — rekao je stari Aristotel. 76. N a j v e ć a o p a s n o s t . — Nije li u svim vremenima postojala većina ljudi koji su odgoj svoje glave —svoju »umnost« — smatrali svojim po,nosom, svojom obavezom i vrlinom, koje je vre-

dalo i posramljivalo svako fantaziranje i svaka razuzdanost, kao neprijatelje »zdravog ljudskog j a zuma«: tako bi oovečanstvo već odavno propalo! Njemu je pretilo i stalno pTeti kao njegova najveća opasnost izbijanje l u d i l a — to jest baš izbi­ janje volje u osećaju, viđenju i slušanju, uživanje i nedisciplinovanost glave, radovanje ljudskoj nerazumnosti. Nisu istina i izvesnost suprotnost ludakovog sveta, nego opštost i sveobaveznost ne­ kog verovanja, ukratko ne-proizvoljnost u sudo­ vima. I najveći rad čoveka do sada je bio taj da nad veoma mnogim stvarima, koje će se slagati među sobom i sa njim, postavi neki z a k o n s l a ­ g a n j a — bez obzira da li su te stvari istinite ili lažne. To je odgoj glave koji je održao čovečanstvo; ali suprotni nagoni još uvek su toliko moćni da u osnovi o budućnosti čovečanstva smemo govoriti sa malo poverenja. Stalno se još pomera i pomiče slika stvari, i možda od sada i više i brže nego ikada; stalno se baš najodabraniji duhovi bune protiv te sveobaveznosti — pre svih istraživači i st i n e ! Stalno ta vera kao neka opšta svetska vera izaziva gađenje i neku novu pohotljivost kod fini­ jih glava: i već polagan tempo, koji ona zahteva za sve duhovne procese, ono podražavanje kornja­ če, što se ovde priznaje kao norma, čini umetnike i pesnike prebeglicama: to su ti nestrpljivi duho­ vi u kojima izbija neko formalno uživanje u ludi­ lu, zato što ludilo ima tako veseo tempo! Potrebni su dakle duhovni intelekti — ah! koristiću najnedvosmisleniju reč — potrebna je v r l a g l u p o s t , potreban je nepokolebljiv udarac takta s p o r o g duha da bi vernici velike opšte vere ostali među sobom zajedno i dalje plesali: to je prirodna pot­ reba prvoga reda koja ovde zapoveda i zahteva. Mi d r u g i s m o i z u z e t a k i o p a s n o s t — nama je stalno potrebna odbrana! — Pa, može se stvarno nešto reći u korist izuzetka, p o d p r e t ­ p o s t a v k o m d a n i k a d n e p o s t a n e pra­ vilo. 7 Vesela nauka

97

77. Životinja sa čistom savešću. — Ono prosto u svemu što se dopada na jugu Evro­ p e — bila to sada italijanska opera (na primer Rosinija i Belinija) ili španski pustolovni roman (nama najpristupačniji u francuskom ruhu Žila, B l a s a ) — n e ostaje mi skriveno, ali me ne vređa, isto tako kao ni prostota na koju nailazimo prili-, kom šetnje kroz Pompeje i u osnovi čak kod či­ tanja svake antičke knjige: odakle to dolazi? Da li je to što ovde nedostaje stid i sve prosto tako se sigurno i sigurno u sebe pojavljuje, kao bilo šta plemenito, ljupko i strasno u istoj vrsti muzike ili romana? »Životinja ima pravo kao i čovek: ta­ ko može slobodno svuda trčati, a ti, moj dragi bližnji, takođe si još životinja, uprkos svemu!« — čini mi se da je to moral te stvari i svojstvenost južnjačke humanosti. Loš ukus ima svoje pravo kao dobar, i čak povlasticu pred njim, ako je velika potreba, sigurno zadovoljenje i tako re­ ći opšti jezik, neka bezuslovno razumljiva larva i bezuslovno razumljiv gest: dobar, odabran ukus naprotiv uvek ima nečeg tražilačkog, okušavaj ućeg, ne potpuno sigurnog u svoje razumevanje — on ni­ je narodski i nikad nije bio narodski! Narodska jeste i ostaje m a s k a ! I tako se sve to poput maske može odvojiti u melodijama i kadencama, u skokovima i veseljima ritma tih opera! Čak an­ tički život! Šta razumevamo od toga ako ne razumemo uživanje u maski, čistu svest svega poput maske! Ovde je kupatilo i odmor antičkog duha: i možda to kupatilo beše retkim i uzvišenim pri­ rodama starog sveta još nužnije nego prostim. — Tome nasuprot neizrecivo me vređa jedan prost obrt u nordijskim delima, na primer u nemačkoj muzici. Ovde je prisutan s t i d, umetnik se pred samim sobom spustio i ne bi mogao čak ni da spreči da pri tom ne pocrveni: mi se sa njim stidimo 98

i tako smo uvređeni, jer slutimo da je verovao da se zbog nas morao spustiti. 78. Za šta t r e b a d a b u d e m o zahval­ n i . — Tek umetnici, i to pozorišni umetnici, lju­ dima su stavili oči i uši da bi sa nekim zadovolj­ stvom slušali i gledali to što je svako sam, svako sam doživljava, svako sam želi; tek su nas oni naučili da cenimo junaka koji se krije u svakom od tih svakodnevnih ljudi, kako bi sam sebi čo­ vek mogao izgledati kao junak, iz daljine i tako reći pojednostavljen i preobražen — umetnost da se pred sobom samim »postaviš u scenu«. Samo tako zoboravljamo kod nas neke niže detalje! Bez te umetnosti ne bismo bili ništa sem prednjeg pla­ na i ne bismo uopšte živeli u vlasti one optike što po sebi izgleda najbliža i najprostija kao ogromno velika i kao stvarnost. — Možda postoji slična za­ sluga one religije što je zahtevala da se grešnost svakog pojedinca posmatra kroz uveličavajuće stak­ lo i od grešnika činila velikog, besmrtnog zločin­ ca: stvarajući oko njega večne perspektive, učila je čoveka da na sebe gleda iz daljine i kao na nešto prošlo, celovito. 79. Draž n e s a v r š e n s t v a . — Ovde vidim jednog pesnika, koji, kao mnogi ljudi, svojim nesavršenstvima izaziva višu draž, nego svim onim što se pod njegovom rukom zaokrugljuje i savr­ šeno oblikuje — da on uživa prednost i slavu mno­ go više od svoje poslednje nesposobnosti nego od svoje bogate snage. Njegovo delo nikada potpuno ne iskazuje što bi u stvari mogao izreći, šta je m og a o v i d e t i : izgleda da je imao slutnju neke 7*

99

vizije, i nikada nju samu: ali neka ogromna požu­ da za tom vizijom ostala je u njegovoj duši, i iz nje on uzima isto tako ogromnu rečitost zahtevanja i pohlepnosti. Njom podiže onog koji ga sluša, preko svog dela i svih »dela« i daje mu kri­ la da se toliko visoko podigne kako se inače ni­ kad ne podižu slušaoci: i tako postavši sami pes­ nici i vidoviti ljudi, oni se dive uzročniku svoje sreće, kao da ih je neposredno doveo do gleda­ nja onog njegovog najsvetijeg i poslednjeg, kao da je stigao na svoj cilj i svoju viziju doista vi­ d e o i saopštio. Njegovoj slavi ide u prilog što nije u stvari stigao na cilj.

80. U m e t n o s t i p r i r o d a . — Grci (ili barem Atinjani) rado su slušali dobro govorenje: oni su čak imali za to neku žudnju što ih je više nego sve drugo razlikovala od onih koji nisu bili' Grci. I ta­ ko su sami od strasti na pozornici zahtevali da ona dobro govori i sa uživanjem su trpeli neprirodnost dramskog stiha: ta u prirodi je strast toliko škrta na rečima! tako nema i zbunjena! Ili ako nađe reči, toliko zbunjeno i nerazumno i sebi samoj na sramotu! Sada smo se svi mi, zahvaljujući Gr­ cima, navikli na tu neprirodnost na pozornici kao što zahvaljujući Italijanima i rado podnosimo dru­ gu neprirodnost, r a s p e v a n u strast. — Nama je to postala potreba, koju iz stvarnosti ne možemo zadovoljiti: da čujemo ljude kako u najtežim situ­ acijama dobro i opširno govore: nas sada odušev­ ljava kada tragičan junak tu još nalazi reči, raz­ loge, reči i te gestove i u celini neku svetlu du­ hovnost, gde se život približava ponorima, i gde čovek najčešće gubi glavu a sigurno i lep jezik. T a vrsta o d s t u p a n j a o d p r i r o d e zbog to­ ga je možda najprijatniji obrok za ponos čoveka; zbog njega uopšte on voli umetnost kao izraz jedne

100

visoke, junačke neprirodnosti i konvencije. Sa pra­ vom se zbog toga prebacuje dramskom pesniku ako on sve ne pretvara u um i reč, već uvek u ruci zadržava neki ostatak ć u t a n j a : kao što smo nezadovoljni operskim kompozitorom koji za naj­ viši afekt ne zna da pronađe neku melodiju, nego samo neko afektivno »prirodno« mucanje i dera­ nje. Upravo ovde t r e b a protivrečiti prirodi! Up­ ravo ovde t r e b a da se prosta draž iluzije povu­ če pred nekom višom draži! Grci idu tim putem daleko, daleko — do zastrašivanja daleko! Kako oblikuju pozornicu koliko je moguće usku i zabra­ njuju sebi sve efekte kroz duboke pozadine, kako glumcu onemogućuju mimiku i lak pokret i pret­ varaju ga u neko svečano, kruto strašilo sa mas­ kom, tako su i strasti oduzeli duboku pozadinu i diktirali joj zakon lepog govorenja, oni su čak uopšte sve učinili da deluju nasuprot elementar­ nom delovanju slika što izazivaju strah i saža­ ljenje: o n i u p r a v o n i s u h t e l i s t r a h i sa­ ž a l j e n j e — svaka čast i najviša čast Aristotelu! ali on sigurno nije dobro pogodio, a da ne govo­ rimo o pravom rešenju, kada je govorio o kraj­ njem cilju grčke tragedije!* Pogledajmo ipak gr­ čke tragičare po tome šta je najviše pobudilo njihovu vrednoću, njihovo pronalazaštvo, njihovo takmičenje — svakako ne nameru savladavanja gle­ dalaca kroz efekte! Atinjanin je odlazio u poža­ rište d a s l u š a l e p e g o V o r e ! I d o lepih govora beše stalo Sofoklu! — oprostite mi ovu jeres! — Veoma različito stoji sa o z b i l j n o m o p e r o m: svi njeni majstori staraju se da spreče da razumemo njihove ličnosti. Neka usput uhvaćena reč mogla bi nepažljivom slušaocu pomoći: u ce­ lini situacija mora samu sebe da objasni — ništa ne stoji do govorenja! — tako misle svi oni i tako * To jest o Katarzi (duševnom čišćenju), što se kod gledalaca postiže izazivanjem straha i sažaljenja. Prim. prev.

101

su svi rečima izvodili svoje lakrdije. Možda im je samo nedostajala hrabrost da potpuno izraze svoje poslednje omalovažavanje reči: malo više drskosti kod Rosinija i on bi pustio da se skroz-naskroz peva la-la-la-la — i pri tom bi bilo razuma! Operskim ličnostima upravo ne treba verovati »na reč«, nego na ton! To je razlika, to je lepa n e p r i r o d ­ n o s t radi koje se ide u operu! Čak recitativo secco* ne želi u stvari da se sluša kao reč i tekst: ova vrsta polumuzike treba naprotiv muzičkom uvu najpre da pruži mali mir (mir m e l o d i j e kao najsublimnijeg i stoga i najnapregnutijeg uži­ vanja te umetnosti) — ali veoma skoro nešto dru­ go; naime sve veće nestrpljenje, sve veće protiv­ ljenje, neku novu žudnju za p o t p u n o m muzi­ kom, za melodijom. — Kako stoji, posmatrano sa tog stanovišta, sa umetnošću Riharda Vagnera? Možda drugačije? Cesto mi se činilo kao da se reč i muzika njegovih tvorevina pre izvođenja mora­ ju naučiti napamet: jer bez toga mi je izgledalo — ne č u j e m ni reči ni samu muziku.

jednostavni; njima to, barem za njihovo dugo dobro vreme, nije dosadilo, kao što je to slučaj kod Francuza: koji čak rado čine mali skok u su­ protnost i duh logike u stvari podnose samo kad mnoštvom takvih malih skokova u suprotnost oda­ je svoju d r u ž e v n u pristojnost, .svoje druževno samoporicanje. Logika mi izgleda nužna kao hleb i voda, ali i kao ove neka vrsta zatvorske hra­ ne, čim je trebao čisto i jedino nju uzimati. U dobrom društvu ne moramo nikad hteti potpuno i jedino da 'budemo u pravu, kao što to želi svaka čista logika: stoga mala doza nerazumnosti u či­ tavom francuskom esprit-u.— Smisao za druževnost kod Grka bio je daleko manje razvijen, nego što jeste i što je bio kod Francuza: stoga toliko malo esprit-a kod njihovih najduhovitijih ljudi, stoga toliko malo dosetke čak kod njihovih šaljivdžija, stoga — ah! Neće mi više verovati u ove moje rečenice, a koliko te vrste imam još na duši! — Est res magna tacer* — kaže Marcijal (Martijal) o svim brbljivima.

81.

83.

G r č k i u k u s . — »Šta je lepo u tome? — upi­ tao je onaj geometar posle izvođanja Ifigenije — ništa se u tome ne dokazuje!« Da li bi i Grci bili toliko daleko od tog ukusa? Bar kod Sofokla se »sve dokazuje«. ,

P r e v o d i . — Stepen istorijskog smisla što poseduje neko vreme možemo prosuditi po tome kako to p r e v o d i i prošla vremena i knjige po­ kušava da asimiluje. Francuzi Korneja, a takođe i revolucije dočepali su se rimske starine na način za koji više ne bismo imali hrabrosti — zahvalju­ jući našem smislu za istoriju. A i sama rimska sta­ rina: kako je nasilno i ujedno naivno stavila svo­ ju ruku na sve dobro i visoko grčke drevnije sta­ rine! Kako su oni prevodili u rimsku tadašnjost!. Kako su namerno i bezobzirno činili nejasnim trenutak na prahu leptirovog krila! Tako je Hora-

82. E s p r i t** ne na g r č k i n a č i n . — Grci su u čitavom svom mišljenju neopisivo logični i * Ital. — recitativ uz pratnju klavira ili čembala. Prim. prev. ** Franc. — duh. — Prim. prev.

102

* Lat. — velika je stvar ćutati. — Prim. prev.

103

cije (Horatije) tu i tamo prevodio Alkeja ili Arhiloha, tako je Propercije prevodio Kalimaha i Fi­ leta (pesnike istog ranga sa Teokritom, ako s m em o suditi): šta im je bilo stalo do toga da je stvarni tvorac ovo i ono doživeo i znake toga upi­ sao u svoju pesmu! — Kao pesnici ne behu nesklo­ ni antikvarskom duhu traganja koji prethodi istorijskom smislu, kao pesnici nisu uzeli u obzir te sasvim lične stvari i imena i sve što je bilo svoj­ stveno jednom gradu, jednoj obali, jednom veku, kao njegova nošnja i maska, nego su smesta sta­ vili ono sadašnje i rimsko na njegovo mesto. Izgle­ dalo je kao da nas pitaju: »Zar ne treba ono staro da sebi učinimo novim i da s e b e u njemu smestimo? Zar ne bismo smeli našu dušu da udahnemo tom smrtnom telu? Jer ono je mrtvo samo jed­ nom: kako je ružno sve mrtvo!« — Oni nisu znali za uživanje u smislu za istoriju; ono prošlo i tuđe beše im mučno, i kao Rimljanima podsticaj za rimsko osvajanje. U stvari tada se osvajalo, ako bi se prevelo — ne samo tako što se ispuštalo ono istorijsko: ne, dodavala se aluzija na sadašnjost, pre svega brisalo se pesnikovo ime i na njegovo mesto stavljalo svoje — ne u osećanju krađe, nego sa najčišćom savešću imperium Romanum-a*. 84. O p o r e k l u p o e z i j e . — Ljubitelji fantas­ tičnog kod čoveka, koji ujedno zastupaju učenje o instiktivnom moralitetu, zaključuju ovako: »Pod pretpostavkom da se u svim vremenima cenila ko­ rist kao vrhovno božanstvo, odakle je onda u či­ tav svet došla poezija? — to ritmizovanje govora, što pre deluje nasuprot jasnoći saopštavanja, ne­ go što unapređuje, i što je nasuprot tome u čita* Lat. — rimskog carstva. — Prim. prev.

104

vom svetu poniklo svuda na zemlji kao ruganje čitavoj korisnoj svrsishodnosti i još uvek niče! Divlje lepa nerazumnost poezije pobija vas, vi utilitarci! Baš hteti s e o s l o b o d i t i korisnosti — to je uzdiglo čoveka, to ga je inspirisalo za umetnost i moralitet!« Ali ja sada moram laskati utilitarcima — ta oni su retko u pravu da je to za žaljenje! U onim starim vremenima, što su poezi­ ju pozivale u život, imali smo ipak pri tom korist u vidu i jednu veliku korist — tada kada smo uči­ nili da ritam prodre u govor, onu silu što iznova sređuje sve rečenične atome, zahteva da se bi­ raju reči i misao boji iznova čini tamnijim, više stranim, daljim: naravno neka p r a z n o v e r n a k o r i s t ! Zahvaljujući ritmu bogova trebalo bi da se neka ljudska želja dublje utisne pošto smo primetili da se čovek bolje seća nekog stiha nego nevezanog govora; isto tako su ljudi mislili da će ih zahvaljujući ritmičkom tik-taku čuti preko ve­ likih daljina; činilo se da ritmizovana molitva pre dopire do sluha bogova. Ali pre svega su hteli da imaju korist od onog elementarnog savlađivanja, što doživljuje čovek po sebi slušajući muziku; ri­ tam je neka prinuda; on proizvodi neku nesavladIjivu želju da se popusti, da se složi;-ne samo ko­ rak nogu, takođe i duša ide za tim taktom — verovatno, tako se zaključivalo, takođe i duša bogo­ va! Ljudi su dakle pokušali preko ritma da p r i ­ s i l e i da vrše neku silu nad njima: preko njih se prebacila poezija kao neka magična zamka. Bese još čudesnija predstava: i ta je baš možda najviše delovala kod nastanka poezije. Kod pitagorejaca ona se pojavljuje kao filosofsko učenje i kao trik vaspitanja: ali odavno pre toga beše filosofa, muzici se priznavala snaga da se čovek rastereti afekata, da se očisti duša, da se ublaži ferocia animi* — i to baš kroz ono ritmičko u mu* Lat. — neobuzdanost duše, — Prim. prev.

105

zici. Kada su prava napetost i harmonije duše bili izgubljeni, moralo se p l e s a t i , u taktu pevača — to beše recept ove lekarske veštine. Njome je Terpander smirio jednu pobunu, Empedoklo je smirio jednog besomučnika, Damon je očistio jed­ nog od ljubavi bolesnog mladića; time su se lečili i podivljali osvetoljubivi bogovi. Najpre time što bi se omama i razuzdanost njihovih afekata dovo­ dili do vrhunca, dakle tim što bi se besomučnika učinilo ludim, a osvetoljubivog pijanim od osvete —svi orgijastički kultovi žele ferocia-u nekog bo­ žanstva da odjednom rasterete i da učine orgi­ jom da se posle toga osećaju slobodnijim i mir­ nijim i da ljude ostavi na miru. Melos prema svom korenu znači sredstvo za umirivanje, ne zato što je sam blag, nego što njegovo dejstvo čini čoveka blagim. — I ne samo u kultskoj pesmi, već i kod svetske pesme najstarijih vremena postoji pret­ postavka da ono ritmičko ima magičnu moć, na primer prilikom vađenja vode ili veslanja. Pesma je neko očaravanje demona, koje pri tom zamiš­ ljamo kao delatne, ona ih čini voljnim (uslužnim), neslobodnim i oruđem čoveka. I kad god delamo, postoji pobuda za pevanjem s v a k a radnja je vezana za pomoć duhova: bajalica i bajanje iz­ gleda da su praoblik poezije. Ako je stih korišćen i prilikom proročanstva — Grci su govorili da je heksametar pronađen u Delfima— tako bi i ovde ritam trebalo da vrši prisilu. Tražiti neko proro­ čanstvo za sebe — to je prvobitno značilo (prema verovatnom izvođenju grčke reči): nešto sebi odre­ diti; ljudi su mislili da mogu budućnost iznuditi time što bi se za sebe zadobio Apolon: on koji je prema najstarijoj predstavi daleko više nego pro­ ročanski bog. Tako kao što se formula izgovori, bukvalno i tačno ritmički, tako vezuje budućnost, ali formula je pronalazak Apolona, koji kao bog ritmova može da veže i boginje sudbine. — Ako u celini pogledamo, upitajmo: aa li je za praznovernu vrstu ljudi uopšte bilo nešto k o r i s n i j e 106

od iritma? Sa njim se moglo sve: magično unapre­ đivati neki rad; prinuđivati nekog boga da se po­ javi,' da bude blizu, da sluša; pripremati buduć­ nost shodno svojoj volji; rasteretiti vlastitu dušu od neke prekomernosti (straha, manije, sažaljenja, osvetoljubivosti), i ne samo vlastitu dušu nego i dušu najgoreg demona — bez stiha čovek beše ništa, kroz stih bio bi takoreći bog. Takvo osnov­ no osećanje ne može se više potpuno iskoreniti — i još sada, posle milenijuma duge borbe protiv takvog praznoverja, povremeno i najmudriji od nas postaje budalom ritma, čak samo u tome što neku misao o s e ć a kao i s t i n i t i ] u , kada ima neku metričku formu i dolazi sa nekim božanskim hopsasa što odatle dolaze. Zar nije veoma vesela stvar da još uvek najozbiljniji filosofi, ma koliko inače ozbiljno uzimali za sigurno, da se pozivaju na p e s n i č k e i z r e k e, da bi svojim mislima da­ le snagu i verodostojnost? — pa ipak je za istinu opasnija, kada se sa njom pesnik slaže, nego kada joj protivreči! Jer kao što kaže Homer: »Mnogo lažu ti pesnici!« — 85. D o b r o i l e p o . — Umetnici stalno v e l i ­ č a j u — oni ništa drugo ne čine — i to sva ona sta­ nja i one stvari što stoje na glasu da se kod njih i u njima čovek može osećati dobar ili velik, ili pijan, ili veseo, ili dobro i mudro. Te i z a b r a ­ ne stvari i ta izabrana stanja, čija se vrednost za ljudsku sreću smatra sigurnom i ocenjenom, ob­ jekti su umetnika; oni se uvek nalaze u zasedi da iste otkriju i da pređu u područje umetnosti. Hoću da kažem: oni sami nisu ocenjivači sreće i onog srećnog, ali oni se uvek guraju u blizinu tih ocenjivača sa najvećim ljubopitstvom i zadovoljstvom da odmah iskoriste svoje procene. Tako će oni, jer pored svog nestrpljenja imaju i najveća plu107

ća glasnika i noge trkača, uvek takođe biti među prvima koji među prvima slave ono n o v o dobro i često se p o j a v l j i v a t i kao oni koji pre sve­ ga nazivaju nešto dobrim i kao dobro ocenjuju. Ali to je, kao što je rečeno, zabluda: oni su samo brži i glasniji od stvarnih ocenjivača.— A ko su pak ti? — To su bogataši i dokoličari. 86. O p o z o r i š t u . — Ovaj dan me je opet is­ punio snažnim i uzvišenim osećanjima, i ako bih u njegovo veče mogao imati muziku i umetnost, dobro znam kakvu muziku i kakvu umetnost n e bih hteo, naime ne bih hteo sve one koje omam­ ljuju svoje slušaoce i što bi htele da u z d i g n u za trenutak snažnog i uzvišenog osećanja — one ljude svakodnevice duše, koji uveče ne liče na pobednike na trijumfalnim kolima, nego liče na umorne mazge u čijem je životu nešto prečesto primenjivan bič. Šta bi oni ljudi uopšte znali o »uzvišenijim raspoloženjima« da nema sredstava što proizvode opijenost i idealnih udaraca bičem! — I tako imaju one koje ih oduševljavaju, kao što imaju svoja vina. Ali šta su m e n i njihova pića i njihova opijenost! Što je oduševljenom potrebno vino! Naprotiv, on sa nekim gađenjem gleda na ta sredstva i posrednike, koji tu hoće da proizvedu dejstvo bez dovoljnog razloga — oponašanje vi­ soke duševne plime! — Kako? Zar se krtici pok­ lanjaju krila i ponosna uobraženja — pred odlas­ kom na spavanje, pre nego što se uvuče u svoju špilju? Zar je šalju u pozorište i stavljaju velike čaše pred njene slepe i umorne oči? Zar ljudi kojima život nije »radnja« nego posao ne sede pred pozornicom i posmatraju čudna bića koji­ ma je život više nego posao? »Tako je pristojno«, kažete, »tako je zabavno, tako hoće vaspitanje!« — Pa dobro! Tako mi suviše često nedostaje obra108

zovanje, jer taj prizor mi je prečesto odvratan. Onaj ko po sebi ima dovoljno tragedije i komedije, ostaje svakako, najdraže daleko od pozorišta ili, kao izuzetak, čitavo zbivanje — uračunavajući po­ zorište, publiku i pesnika — postaje mu stvarno tragični i komični pozorišni komad, tako da mi izvedeni pozorišni komad, naprotiv samo malo zna­ či. Ko je nešto kao Faust i Manfred, šta mu je sta­ lo do Faustova i Manfreda pozorišta — dok sigur­ no ima još da misli na to da se uopšte takve figu­ re izvode na pozornicu. Najjače misli i strasti pred onima koji nisu sposobni za mišljenje i strast — ali za o p i j e n o s t i ! i o n i kao sredstva za ovo! I pozorište i muzika, pušenja hašiša i žvaka­ nja betela* kod Evropljana! Ah, ko će nam ispri­ čati čitavu priču o narkoticima! — To je takoreći istorija »obrazovanja« takozvanog višeg obrazo­ vanja! 87. O s u j e t i u m e t n i k a . — Verujem da umetnici često ne znaju šta najbolje mogu, jer su su­ više sujetni i što su svoja čula orijentisali na nešto ponosnije, nego što izgledaju da su ove male bilj­ ke, koje ponovo, čudno i lepo, u stvarnom savr­ šenstvu mogu da rastu na njihovom tlu. Oni površ­ no ocenjuju ono najzad dobro njihovog vrta i vi­ nograda, i njihova ljubav i njihovo uviđanje nisu istog ranga. Tu je neki muzičar koji je više nego bilo koji muzičar majstor u tome da pronalazi to­ nove iz carstva paćeničkih, potištenih, namučenih duša i da i nemim životinjama daje govor. Niko na njega ne liči po bojama pozne jeseni, neopisivo dirljive sreće poslednjeg, poslednjeg, najkraćeg uživanja, on zna neki zvuk za one tajno-neprijat* Južnoazijsko sredstvo za uživanje, plod areka palme što se žvaće sa drugim dodacima. — Prim. prev. 109

ne ponoći duše, gde izgleda da su uzrok i dejstvo izašle iz uobičajenog toka svakog trenutka može da nastane nešto »iz ništa«; on najsrećnije crpe iz svega iz donjeg temelja ljudske sreće i takoreći iz tog ispijenog pehara, gde su se stekle najopornije i najodvratnije kapi sa najslađima za (krajnje dobro i krajnje zlo); on poznaje ono umorno sa­ mo pomeranje duše koja više ne može da skače i leti; čak ni da hoda; on ima uplašeni pogled pri­ tajene boli, bezutešnog razumevanja, rastanka bez priznanja; čak kao Orfej čitavog skrivenog jada je veći od bilo koga, preko njega je uopšte prido­ dano umetnosti mnogo toga što je dosad bilo neizrazivo i čak izgledalo nedostojno umetnosti, i što se recima moglo samo rasterati, a ne uhvatiti — ponešto sasvim malo i mikroskopsko duše: da, on je majstor u sasvim malom. Ali on ne ž e l i to da bude! Promiče mu da njegov d u h ima dru­ gi ukus i sklonost i da najradije sedi po budžacima propalih kuća: tamo skriven, skriven od sa­ mog sebe slika on svoja prava majstorska dela, što su sva vrlo kratka i često duga samo takt — tek samo postaje sasvim dobar, velik i savršen, možda jedino tamo. — Ali on to ne zna! On je suviše sujetan da bi to znao.

88. O z b i l j n o s t o i s t i n i . — Ozbiljnost o is­ tini! Kakve različite stvari ljudi podrazumevaju pod tim rečima! Upravo isti pogledi i načini doka­ za i ispitivanja, što mislilac po sebi oseća kao neku lakomislenost, kojoj je na svoju sramotu podle­ gao ovog ili onog časa — upravo isti pogledi — up­ ravo isti pogledi mogu umetniku koji na njih naleće i sa njima povremeno živi dati svest da ga je sada obuzela najdublja ozbiljnost za istinu, i dostojno je divljenja što on, premda umetnik, ipak ujedno pokazuje najozbiljniju žudnju za suprot-

nošću onoga što izgleda. Tako je moguće da neko baš svojim patosom ozbiljnosti odaje kako se do sada površno i zadovoljno njegov duh igrao u car­ stvu saznanja. — I nije li to sve što mi uzimamo kao v a ž n o , naš izdajnik? To pokazuje gde se nalazi naš značaj i šta nismo od značaja. 89. S a d i n e k a d . — Šta se nalazi u čitavoj na­ šoj umetnosti i umetničkim delima kada se lišimo one više umetnosti, umetnosti svečanosti! Nekada su sva umetnička dela bila izložena na velikom putu svečanosti čovečanstva, kao znakovi sećanja i spo­ menici visokih i blaženih momenata. Sada ljudi žele da umetničkim delima jadne iscrpljene ljude i bolesnike primame na stranu od velikog puta patnje čovečanstva, za najkraći trenutak pohote; nude im se mala opijenost i ludilo. 90. S v e t1 o s t i i s e n k e. — Knjige i zapisi su kod različitih mislilaca različite stvari: neko je u knjizi skupio plamenove, koje je znao da brzo krade i odnese kući iz zraka saznanja što mu je sinulo; neko drugi reprodukuje samo senke, snim­ ke u sivom i crnom, što se dan ranije izradilo u njegovoj duši. 91. O p r e z n o s t . — Alfijeri* je, kao što je poz­ nato, veoma mnogo lagao kada je zapanjenim * Vitorio Alfijeri (Alfieri, 1749—1803) — italijanski književnik. — Prim. prev.

111

savremenicima pričao svoju biografiju. On je lagao iz onog despotizma prema samom sebi, što je na primer dokazivao na taj način kako je stvarao vlastiti jezik i sebe tiranisao da postane pesnik: — o n je na kraju našao strogu formu uzvišenosti u koju je u t i s n u o svoj život i svoje sećanje: sigurno je pri tom bilo puno muke. — Ja ne bih poverovao ni u Platonov životopis koji je on sam napisao: isto toliko malo kao Rusoovom ili Dante­ ovom vita nuova.*

ri,* rat je otac i dobre proze! — Behu četvorica veoma čudnih i doista pesničkih ljudi u ovom veku koji su došli do majstorstva proze, za koje ovaj vek inače nije bio stvoren — iz nedostatka u poeziji, kao što je nagovešteno. Ne uzimajući u obzir Getea, koga vek sa pravom uzima u obzir, koji ga je izneo: tako smatram dostojnim da se nazivaju majstorima proze samo Đakomo Leopardi, Prospera Merime, Ralfa Valdo Emerson i Valter Sevedž Lindera, autor Imaginary Converzations.**

92.

93.

P r o z a i p o e z i j a . — Obratimo samo paž­ nju na to da su veliki majstori proze skoro uvek bili i pesnici, bilo javno ili takođe samo potajno i za »fijoku«. I doista samo sa o b z i r o m na p o e z i j u piše se dobra proza! Jer ona je nepre­ kidan pristojan rat sa poezijom: sve njene draži sastoje se u tome da se poezija stalno izbegava i da joj se protivreči; svaki abstractum** želi da se iznese kao nestašnost protiv ove i kao rugajućim glasom; svaka suvoća i hladnoća treba ljup­ ku boginju da dovede u neko ljupko očajanje; često ima približavanja, pomirenja trenutaka a za­ tim iznenadnog odskakanja natrag i ismejavanja; često se povlači zavesa i pušta unutra prejaka svetlost, dok upravo boginja uživa u svojim sumracima i prigušenim bojama; često joj se uzima reč sa ustiju i pevuši prema nekoj melodiji, pri čemu ona fine ruke drži pred finim malim ušima,— i tako postoji hiljadu zabava rata, uračunavajući poraze, o čemu baš ništa ne znaju nepoetski, takozvani prozni ljudi: Oni pišu i govore takođe samo lošu prozu! R a t j e o t a c s v i h d o b r i h s t v a -

A l i z a š t o p i š e š ? — A: ja ne spadam me­ đu one koji m i s l e sa mokrim perom u ruci; a još manje među one ikoji se uopšte pred otvorenom mastionicom prepuštaju svojim strastima, sedeći na svojoj stolici i ukočeno posmatrajući hartiju. Ja se ljutim ili se stidim čitavog pisanja; pisanje je za mene nužda — čak mi je odvratno da u poređenju s tim govorim. B: ali zašto pišeš? A: da, moj dragi, rečeno u poverenju: još nisam pronašao ne­ ko drugo sredstvo da se o s l o b o d i m svojih misli. B: a zašto želiš da ih se oslobodiš? A: zašto želim? Želim li? Ja moram. — B: dosta! dosta! 94. R a s t p o s l e s m r t i . — One male smele re­ ­i o moralnim stvarima što je Fontenel izbacio u svojim Posmrtnim razgovorima behu u njegovo vreme smatrane paradoksima i igrama jedne sum-

* Ital. — novom životu. Prim. prev. ** Lat. — apstraktan ili opšti pojam, apstraktna pred­ stava. Prim. prev.

* Rat je otac svih stvari — izreka je velikog grčkog filosofa Heraklita (544 — 480). ili 483. god. pre naše ere). — Prim. prev. ** Valter Sevedž Lender (1775—1864), autor Imaginar­ nih razgovora, bio je engleski epski pesnik. — Prim. prev.

112

8 Vesela nauka

113

njive dosetke; čak najviše sudije ukusa i duha nisu ništa više videle u tome — možda ni sam Fontenel. A sada se dešava nešto neverovatno: ove misli postaju istine! Nauka ih dokazuje! Igra pos­ taje ozbiljnost! I mi čitamo te dijaloge sa sasvim drugim osećanjem nego što su ih čitali Volter i Helvecijus i nevoljno podižemo njihovog tvorca u drugu i m n o g o v i š u klasu rangiranja du­ hova nego što su oni činili — da li sa pravom? Da li bez prava? 95. Š a m f o r . — To što je takav poznavalac ljudi i gomile kao Šamfor upravo priskočio u pomoć gomili i nije ostao da stoji po strani u filosofskom odricanju i odbrani, ne mogu sebi drugačije da objasnim nego ovako: jedan instinkt beše u njemu jači od njegove mudrosti i nikad nije bio zadovo­ ljen, mržnja prema čitavom plemstvu krvi: možda stara samo objašnjiva, mržnja njegove majke, što je ljubavlju prema majci u njemu bila proglašena svetom — instinkt osvete od njegovih dečačkih go­ dina što je čekao čas da osveti majku. I sada su ga njegov život i njegov genije, i ah! svakako naj­ više roditeljska krv u njegovim žilama zaveli na to da se upravo uključi i izjednači sa tim plemstvom — kroz mnoge i mnoge godine! Ali konačno nije više podnosio vlastiti pogled (prozor) »starog čoveka« pod starim režimom, on se počeo žestoko i strasno kajati i u t o j strasti obukao je ruho svetine kao s v o j način mantije od kostreti! Njegova loša savest beše propuštanje osvete. — Pod pretpostavkom da je Šamfor tada za stupanj ostao više filosof, revolucija ne bi došla do svoje tra­ gične dosetke i do svoje najoštrije bodlje: ona bi se smatrala daleko glupljim događajem i ne bi bila takvo zavođenje duhova. Ali Šamforova mrž­ nja i osveta vaspitale su celo pokolenje: i naj114

svetliji ljudi prošli su kroz tu školu. Ta pomisli­ mo na to da je Mirabo na Šamfora gledao kao na svoje više i starije Ja od koga je očekivao i pod­ nosio podsticaje, upozorenja i presude — Mirabo koji je kao čovek pripadao sasvim drugom rangu veličine za razliku čak od prvih državničkih veli­ čina prošlosti i sadašnjice. — Čudno je da je uprkos takvom prijatelju i zagovorniku — ta imamo Miraboova pisma Šamforu—ovaj najduhovitiji od svih moralista ostao stran Francuzima, nimalo drugačije nego Stendal, koji je možda od svih Francuza o v o g veka imao najmisaonije oči i uši. Da li stvari tako stoje da je poslednji u osno­ vi imao suviše od jednog Nemca i Engleza da bi Parižanima mogao biti još podnošljiv? — dok je Šamfor, čovek bogat dubinama i pozadinama duše mračan, paćenički, vatren — bio mislilac koji je smeh smatrao nužnim lekom protiv života i koji se skoro smatrao izgubljenim svakog dana kada se nije smejao — izgleda naprotiv više kao Italijan i bliski rođak Dantea i Leopardija, nego Francuz! Poznajemo poslednje Šamforove reči: »Ah! mon ami, rekao je Sijesu*, je m'en vais enfin de mon de, ou il faut que le coeur se brise ou se bronze**.« — To sigurno nisu reči umirućeg Francuza. 96. D v a g o v o r n i k a . — Od ova oba govornika jedan postiže čitavu moć rasuđivanja svoje stvari samo tada kada se prepusti strasti: tek ova mu crpe dovoljno krvi i žara u mozak da prinudi da se otkrije njegova visoka duhovnost. Drugi svakako * Emanuel žozef grof Sijes (1748 —1836) — francuski publicista i političtar. — Prim. prev. ** Franc. Ah! moj prijatelju, konačno odlazim sa ovog sv^ta, gde srce treba ili da se razbije ili pretvori u bronzu. — Prim. prev. 8*

115

tu i tamo pokušava isto: da pomoću strasti punozvučno, snažno i uzbudljivo iznese svoju stvar, ali obično sa slabim uspehom. On zatim veoma brzo govori nejasno i zbunjeno, preteruje, ispušta i iza­ ziva nepoverenje prema moći rasuđivanja svoje stvari: on čak pri tem oseća to nepoverenje, i iz toga se objašnjavaju iznenadni skokovi u naj­ hladnije i najodbojnije tonove, što kod slušaoca izazivaju sumnju da li je čitava njegova strasnost bila prava. Kod njega svaki put strast preplavljuje duh; možda zato što je snažniji u odnosu na prvu. Ali on je na vrhu svoje snage kada se suprotstav­ lja nastupajućoj buri svoga osećaja i takoreći joj se ruga: tek tu njegov duh potpuno izlazi iz svog skrovišta, logičan, podrugljiv, zaigran a ipak uža­ san duh. 97. O b r b l j i v o s t i p i s a c a . — Postoji brblji­ vost gneva — često kod Lutera, takođe kod Šopenhauera. Brbljavost iz suviše velike zalihe pojmova formula kao kod Kanta. Brbljivost iz uživanja u stalno novim obrtima iste stvari: nalazimo je kod Montenja. Brbljivost pakosnih priroda: ko čita spi­ se toga vremena setiće se pri tom dva pisca. Brb­ ljivost je uživanje u lepim recima i jezičkim obli­ cima: ne retko u Geteovoj prozi. Brbljivost iz unu­ trašnjeg zadovoljstva u buci i pometnji osećaja: na primer kod Karlajla. 98. U s l a v u Š e k s p i r a . — Najlepše što bih u slavu Šekspira, č o v e k a, znao da kažem jeste ovo: on je verovao u Bruta i nije bacio ni zrnce prašine nepoverenja na tu vrstu vrline! Njemu je posvetio svoju najbolju tragediju — ona još uvek 116

nosi lažno ime* — njemu i najstrahovitijem pojmu visokog morala. Nezavisnost duše! — to je ovde važno! Ni jedna žrtva ne može biti suviše velika: njoj se mora žrtvovati čak i najdraži prijatelj, ma koliko uz to bio najdivniji čovek, ukras sveta, ge­ nije bez premca — ako naime volimo slobodu kao slobodu velikih duša, i kroz njega t o j slobodi preti opasnost: tako je Šekspir morao osećati! Visina na koju postavlja Cezara jeste najfinije poštovanje koje je mogao iskazati Brutu: tek ta­ ko podiže njegov unutrašnji problem do ogromnosti i isto tako duhovnu snagu što je mogla raseći taj č v o r ! — I da li je to stvarno bila politička sloboda što je ovog pesnika nagonila da saoseća sa Brutom — koja ga je učinila sukrivcem Bruta? Ili je politička sloboda bila samo neka simbolika za nešto neizrecivo? Da li možda stojim pred nekim nepoznatim tamnim događajem i pustolovinom iz pesnikove vlastite duše, o čemu je mogao da govori samo kroz znake? Šta je sva Hamletova melanholija prema melanholiji Bruta? I možda Šek­ spir zna i za ovu kao što je i onu poznavao, iz iskustva! Možda je i on imao svoj mračni čas i svog zlog anđela kao Brut! — Ali ma šta je i moglo postojati od takvih sličnosti i tajnih veza: pred čitavim likom i vrlinom Bruta Šekspir se bacio na zemlju i osećao se nedostojan i dalek: svedočanstvo o tome upisao je u svoju tragediju. U 'njoj je on dva puta prikazao jednog pesnika i dva puta nad njim izlio takvo nestrpljivo i poslednje osećanje prezira da to zvuči kao neki krik — kao krik samoprezira. Brut, sam Brut gubi strp­ ljenje kada se pesnik pojavljuje, uobraženo, pa­ tetično, nametljivo, tkao što su to obično pesnici, kao neko biće, koje izgleda da prkosi od moguć­ nosti veličine, takođe moralne veličine, pa ipak u filosofiji čina i života samo retko postiže prostu * Niče misli na Šekspirovu tragediju »Julije Cezar«. Prim. prev.

117

čestitost. »Ako on poznaje vreme, ja p o z n a j e m n j e g o v e ć u d i — dalje sa zveckanjem lakrdijaša!« —uzvikuje Brut. Neka se to prevede natrag u dušu pesnika koji je to napisao. 99. Šopenhauerove p r i s t a l i c e . — Šta vidimo kod dodira kulturnih naroda sa varvarima: da niža kultura od više redovno prima prvo njene po­ roke, slabosti i razuzdanost, oseća da to vrši na nju neki podražaj i konačno posredstvom usvojenog poroka i slabosti pušta da na nju struji i nešto od vrednosne snage više kulture: to možemo posmatrati i iz blizine i ne putujući varvarskim narodima, naravno nešto profinjeno i produhovljeno što se tako lako ne može lako uočiti. Ali šta običavaju Š o p e n h a u e r o v e pristalice u Nemačkoj da najpre prihvate od svog majstora? — kao koji, u poređenju sa njegovom nadmoćnom kulturom, moraju sebi izgledati dovoljno varvarski da bi takođe preko njega bili varvarski fascinirani i za­ vedeni. Da li je to njegov jak smisao za činjenice, njegova dobra volja za jasnoću i um, što je toliko često činila da izgleda engleski i tako malo nemački? Ili snaga njegove intelektualne savesti što je i z d r ž a v a l a doživotnu protivrečnost između bi­ ća i htenja i prinuđavala ga na to da i sebi u svo­ jim spisima stalno i skoro u svakoj tački protivreči? Ili njegovo čistunstvo u stvarima crkve i hrišćanskog boga? — jer tu je bio čist kao nijedan nemački filosof do tada tako da je živeo i umro »kao volterijanac«. Ili njegova besmrtna učenja o intelektualnosti intuiciie (zora), o apriornosti kauzal­ nog zakona, o oruđu — prirodi intelekta i o neslo­ bodi volje? Ne sve to ne očarava i ne oseća se kao očaravajuće: ali Šopenhauerove mističke zbunje­ nosti i isprike na onim mestima gde je mislilac činjenica dopustio da ga zavede i upropasti sujet118

ni nagon da bude odgonetač sveta, nedokazivo učenje o j e d n o j v o l j i (»svi uzroci su samo prigodni uzroci pojave volje za to vreme, na tom mestu«, »volja za život je u svakom biću, čak i naj­ manjem, potpuno i nepodeljeno prisutna, tako potpuno kao i u svemu što behu, jesu i biće ujed­ no«), p o r i c a n j e i n d i v i d u e (»svi lavovi s u u osnovi samo jedan lav«, »mnoštvo individua je privid«, kao što je r a z v i t a k samo privid: on Lamarkovu misao naziva »genijalnom, apsurdnom zabludom«)/ zanesenost g e n i j e m (»u estetskoj intuiciji individua nije više individua, nego čist bezvoljni, bezbolan , bezvremenski subjekt sazna­ nja«; subjekt time što se potpuno rastvara u opa­ žanom predmetu postaje sam taj predmet«), bes­ mislenost o s a ž a l j e n j u i u njemu omogućenom probijanju principii individuations (princip individuacije) kao izvora čitavog moraliteta, uračuna­ vajući i takve tvrdnje kao »Umiranje je u stvari svrha postojanja«, »a priori se ne može bez okolišenja poreći da neko magično dejstvo ne bi takođe trebalo da potekne od nekog već upokojenog«; takve r a z u z d a n o s t i i poroci filosofa uvek se prvo pri­ maju i postaju stvar vere: poroke i _razuzdanosti uvek je naime najlakše oponašati i ne treba im nikakvo dugo uvežbavanje. Ali govorimo o najve­ ćem od živih šopenhauerovaca, o Rihardu Vagneru. — O n je prošao kao što su prošli već mnogi umetnici; on je promašio u tumačenju likova koje je stvo­ rio i pogrešno je prosudio neizrečenu filosofiju vlastite umetnosti. Rihard Vagner je dopustio da ga usred života dovede u zabludu Hegel; on je isto učinio još jednom kada je docnije iz svojih li­ kova pročitao Šopenhauerovo učenje i »voljom«, »genijem« i sažaljenjem počeo samog sebe da formuliše. Uprkos tome bilo je i biće istina: ništa ne ide upravo toliko protiv Šopenhauerovog duha kao u stvari ono vagnerovsko kod Vagnerovih junaka: mislim na nevinost najveće sebičnosti, verovanje u veliku strast kao u dobro po sebi, jednom rečju 119

na ono Zigfridovsko na licu njegovih junaka. »Sve to miriše pre na Spinozu nego na mene« — možda bi Šopenhauer rekao. Ma koliko da je Vagner imao dobre razloge da se upravo posle drugih filosofa osvrne na Šopenhauera: očaranost kojoj je s ozbirom na tog mislioca podlegao učinila ga je slepim ne samo prema drugim filosofima nego čak i prema nauci; on sve više želi da čitavu svoju umetnost da kao pandan i kao dopunu Šopenhauerove filosofije i sve izričitije se odriče više častoljubivosti da bude pandan i dopuna ljudskog saznanja i nauke. I na to ga ne izaziva čitav tajanstveni sjaj te filosofije, koja bi izazvala i jednog Kaljiostra*: čak i pojedini gestovi i afekti filosofa behu vazda zavodnici! Šopenhauerovsko je na primer Vagnerova ljutnja zbog kvarenja nemačkog jezika; i ako bi ovde trebalo da odobravamo podražavanje, ne bi ipak smelo ni da se prećuti da sam Vagnerov stil podosta pati od svih tih čireva i oteklina, čiji je prizor Šopen­ hauera činio toliko besnim, i što s obzirom na vagnerijance koji nemački pišu, vagnerovština počinje da se pokazuje toliko opasnom kao što se pokazala sa­ mo neka hegelovština. Šopenhauerovska je Vagnero­ va mržnja na Jevreje, prema kojima čak u svom naj­ većem činu ne može da bude pravedan: ta Jevreji su pronalazači hrišćanstva. Šopenhauerovski je Vagne­ rov pokušaj da hrišćanstvo shvati kao zameteno zrno budizma i za Evropu, uz povremeno približavanje katoličko-hrišćanskim formulama i osećajima, da se pripremi neki budistički vek. Šopenhauerovska je Vagnerova propoved u korist milosrđa u postu­ panju sa životinjama? Šopenhauerov prethodnik ovde beše kao što je poznato Volter, koji ie mo­ žda takođe već znao da kao njegovi naslednici, svoju mržnju prema određenim stvarima i ljudima prikriva milosrđem prema životinjama. Barem Vag* Grof Alesandro Kaljiostro (Cagliostro, 1743—1795) — italijanski pustolov, poznat po istoimenom romanu Aleksandra Dime-oca. Prim. prev.

120

.M'

nerova mržnja prema nauci, što govori iz njegove propovedi, svakako nije podstaknuta duhom milo­ srđa i dobrote — a takođe ne, kao što se to samo po sebi razume, d u h o m uopšte. — Na kraju 'se malo nalazi od filosofije nekog umetnika, ukoliko je ona samo dodatna filosofija i sama ne šteti nje­ govoj umetnosti. Ne možemo se dovoljno čuvati od toga da se ljutimo na nekog umetnika zbog nje­ gove povremene, možda veoma nesrećne i drske maskarade; ne zaboravimo ipak da su dragi umetnici svi zajedno pomalo glumci i moraju to biti i da bi bez glume teško duže izdržali. Ostanimo odani Vagneru u tome što je u njemu i s t i n i t o i izvorno — i osobito kroz to da mi njegovi učenici, ostanemo verni sebi samim u tome što je u nama istinito i izvorno. Ostavimo mu njegove intelektu­ alne hirove i grčeve, ocenimo naprotiv pravično kakve čudne hrane i nužde s m e da ima umetnost kao što je njegova da bi mogla živeti i rasti! Ništa ne stoji do toga što kao mislilac tako često nije u pravu. Pravičnost i strpljenje nisu nj e g o v a stvar. Dosta je što njegov život sam pred samim sobom ima prava i zadržava pravo: ovaj život koji sva­ kom od nas dovikuje: »Budi čovek i nemoj sledeti mene, nego sebe! Nego sebe!« I n a š život treba pred nama samima da zadrži pravo! I mi treba slobodno i neustrašivo, u nevinoj somoživosti da rastemo i cvetamo iz samih sebe! I tako mi zvuče, posmatrajući takvog čoveka, i danas još kao i nekad u ušima ove rečenice: »da je strast bolja od stoicizma i pretvaranja, da je čestitost čak u zlu bolja nego gubljenje samog sebe u tradicio­ nalnom moralitetu, da slobodan čovek može isto tako biti dobar kao i zao, ali da je neslobodan čo­ vek sramota prirode i da ne učestvuje ni u kakvoj nebeskoj ili zemaljskoj utehi; konačno da s v a k o k o ž e l i d a b u d e s l o b o d a n m o r a t o po­ s t a t i k r o z s a m o g s e b e , i d a nikom sloboda ne pada u krilo kao neki čudesni poklon.« (Richard Wagner in Bayreuth, str. 94.) 121

100. Naučiti da iskazuješ poštovanje. — Ljudi se moraju naučiti da iskazuju poštovanje kao i da preziru. Svako ko ide novim putevima i mnoge je vodio novim putevima, začuđen otkriva kako su ti mnogi nespretni i jadni u ispoljavanju svoje zahvalnosti, čak kako se retko uopšte takođe samo m o ž e ispoljavati zahvalnost. To je kao da joj uvek, kada samo želi da progovori, nešto za­ staje u grlu tako da samo hrače i u hrakanju opet zanemi. Način na koji mislilac oseća dejstvo svo­ jih misli i preoblikujući i potresajući skoro je ko­ medija; kadkad izgleda kao da su se oni na koje se delovalo u osnovi time osetili uvređeni i, kao što se plaše, svoju ugroženu samostalnost znali da ispoljavaju samu u svakojakim nepristojnostima. Potrebna su čitava pokolenja da bi se pronašla takođe samo jedna učtiva konvencija zahvalnosti: i tek veoma kasno dolazi onaj čas u kojem je čak u zahvalnost ušla neka vrsta duha i genijalnosti: jer je obično tu i neko koji je primalac velike za­ hvalnosti, ne samo za ono što je sam učinio do­ bro, nego najčešće za ono što su postepeno nago­ milali njegovi prethodnici kao neko blago onog najvišeg i najboljeg. 101. V o l t e r . — Svuda gde je postojao neki dvor davao je zakon dobrog govora, a time i zakon stila za sve pisce. Ali dvorski jezik je jezik dvoranina k o j i n e m a s t r u k u i koji sebi čak u razgovorima o naučnim stvarima zabranjuje sve komotne tehničke izraze, jer mirišu na struku, i zato je tehnički izraz i sve što odaje specijalistu u zemljama dvorske kulture m r l j a s t i l a . Sada kada su svi dvorovi postali karikature, inače i u ovom trenutku, mi smo iznenađeni što nalazimo da 122

je čak Volter po toj tački neizrecivo krhak i mučan (na primer u svom sudu o takvim stilistima kao što su Fontenel i Monteskije) — mi smo upravo svi emancipovani od dvorskog ukusa dok je Volter bio njegov d o v r š i t e l j ! 102. R e č za f i l o l o g e . — Da ima knjiga, tako vrednih i kraljevskih, da se dobro koriste čitava pokolenja naučnika, ako se zahvaljujući njihovom trudu te knjige postaju čiste i razumljive da se stalno učvršćuje to verovanje tu je filologija. Ona pretpostavlja da ima onih retkih ljudi (ako se od­ mah ne vide) koji vredne knjige doista znaju da koriste — oni će svakako biti ti koji sami prave ili bi mogli praviti takve knjige. Htedoh reći da filologija pretpostavlja neko otmeno verovanje da se u korist nekoliko pojedinaca, koji će uvek »do­ laziti« i nisu tu, treba unapred obaviti veoma mno­ go mučnog, čak nečistog rada: sve je to rad in usum delphinorum.* 103. O n e m a č k o j m u z i c i . — Nemačka muzi'ka je sada već zato, više nego svaka druga, evrop­ ska muzika, jer je samo u njoj došla do izraza promena koju je Evropa doživela revolucijom: samo nemački muzičari razumeju se u izraz po­ krenutih narodnih masa, u onu ogromnu veštačku buku što čak ne treba da bude veoma glasna, dok na primer italijanska opera poznaje samo horove posluge ili vojnika, ali ne »narod«. Uz to dolazi da iz čitave nemačke muzike treba slušati duboku građansku ljubomoru na noblesse, naime na esprit * Lat. na prestolonaslednikov način, tj. obrađeno za mlađi uzrast. Prim. prev.

123

i elegance,* kao izraz dvorskog, viteškog, starog, u sebe sigurnog društva. To nije muzika kao muzika Geteovog pevača pred kapijom, koja nailazi na dopadanje i »u dvorani« i to kod kralja; tu ne stoji: »Vitezi su hrabro gledali unutra i u krilo lepotice«. Više se ni gracija ne pojavljuje u nemačkoj mu­ zici bez nastupa griže savesti; tek kod ljupkosti, zemaljske sestre Gracije,** Nemac počinje da se oseća potpuno moralnim — i odatle sve više gore do svoje zanesene, učene, često zajedljive »uzvišenosti«, betovenske uzvišenosti. Ako želimo da mi­ slimo o čoveku za o v u muziku, pomislimo baš na Betovena, kako se pojavljuje pored Getea, recimo kod onog susreta u Teplicu: kao poluvarvarstvo pored kulture, kao narod pored plemstva, kao do­ broćudan čovek pored dobrog i još više nego »do­ brog« čoveka, kao fantasta pored umetnika, kao onaj koji oseća potrebu da bude tešen pored tešenog, kao onaj koji preteruje i u koga se sumnja da je pored pravičnog, hirovit čovek i samomučitelj, luđački — oduševljeni, duševni nesrećnik, verno — neizmerni, drznik i nespretni čovek — i sve u sve­ mu da je »neukroćen čovek«: tako ga je osećao i označio sam Gete, izuzetan Nemac Gete, za koga još nije nađena njemu dorasla muzika! — N a kraja prosudimo još da li ono preziranje melodije i zakržljavanje smisla za melodiju kod Nemaca što se sve više širi ne treba shvatiti kao demokratsku ne­ pristojnost i posledicu revolucije. Melodija naime toliko otvoreno uživa u zakonitosti i oseća takvu odvratnost prema svemu postajućem, neoblikovanom, proizvoljnom tako da za ovu zvuči kao neki zvuk iz s t a r o g poretka evropskih stvari i kao neko zavođenje i vraćanje na isti. * Franc. plemstvo, duh, elegancija. Prim. prev. ** Gracije su latinske boginje ljupkosti. Na nemačkom se kaže Anmut ili Grazie. Prim. prev.

124

104. O z v u k u n e m a č k o g j e z i k a . — Znamo odakle potiče nemački, koji je već nekoliko vekova opšti književni nemački. Nemci sa svojim straho­ poštovanjem pred svim što je došlo sa d v o r a , savesno su uzeli uzorak kancelarije u svemu što je trebalo da n a p i š u , dakle osobito u svojim pi­ smima, poveljama, testamentima i tako dalje. Pi­ sati kancelarijski to je bilo pisati shodno dvoru i vladi — to je bilo nešto otmeno, što se suprotstav­ ljalo nemačkom iz grada u kome su upravo živeli. Postepeno se izvlačio zaključak i govorilo se isto tako kao što se pisalo — tako su ljudi postajali još otmeniji u oblicima reči, u izboru reč i obrti­ ma i na kraju i u zvuku: kada su govorili afektirali su neki dvorski zvuk i afektacija je konačno po­ stala priroda. Možda se nešto sasvim slično nije nigde dogodilo: nadmoć pisanog stila nad govorom i citiranje i šepurenje čitavog naroda kao temelj zajedničkog ne više dijalekatskog jezika. Ja verujem da je bio veoma seljački i prost: on se u.poslednjim vekovima nešto oplemenio uglavnom time što su ljudi bili prinuđeni da oponašaju toliko mnogo francuskih, italijanskih i španskih zvukova i to baš od strane nemačkog (i austrijskog) plem­ stva, koje se uopšte nije moglo zadovoljiti maternjim jezikom. Ali Montenju ili čak Rasinu morao je zvučati uprkos tom uvežbavanju nemački ne­ podnošljivo prosto: i čak sada zvuči, u ustima put­ nika, usred italijanskog puka, još uvek veoma si­ rovo, šumski, promuklo, kao da potiče iz zadim­ ljenih soba i negostoljubivih predela. — Dakle ja primećujem da se sada opet među nekadašnjim obožavaocima kancelarija širi slična težnja za otmenošću zvuka, i da Nemci počinju da se povode za nekom sasvim čudnom »čarolijom zvuka«, što bi trajno moglo da postane stvarna opasnost po nemački jezik — odvratniji zvuci se uzalud traže u Evropi. Nešto podrugljivo, hladno, ravnodušno, ne125

marno u glasu: to sada Nemcima zvuči »otmeno« i čujem dobru volju za tu otmenost u glasovima mladih činovnika, nastavnika, žena trgovaca; čak mlade devojke već oponašaju taj oficirski nemački. Jer oficir, i to pruski, pronalazač je takvih zvu­ kova: taj isti oficir, koji kao vojnik i stručnjak poseduje onaj zadivljujući takt skromnosti, po ko­ me bi svi Nemci zajedno trebalo da se uče (ura­ čunavajući nemačke profesore i muzičare)! Ali čim on govori i kreće se, on je najneskromnija i najneukusnija ličnost u staroj Evropi — nesvestan samog sebe, bez ikakve sumnje! I nesumnjivo ne­ svestan dobrim Nemcima, koji se u njemu dive kao čoveku prvog i najotmenijeg društva i rado dopuštaju da »im on daje ton.« A on to i čini! — I najpre njegov ton podražavaju i ogrubljuju na­ rednici i podoficiri. Obratimo pažnju na komandovanje, kojima se riče oko nemačkih gradova, sada kada se pred svim kapijama izvodi egzercir: kakva drskost, kakvo besno osećanje autoriteta, kakva podrugljiva hladnoća zvuči iz te rike! Da li bi Nem­ ci stvarno trebalo da budu muzički narod? — Si­ gurno je da se Nemci sada u zvuku svog jezika militarizuju: verovatno je da će oni, uvežbani voj­ nički da govore, konačno vojnički i pisati. Jer na­ vika na određene zvuke ulazi duboko u karakter: uskoro imamo reci i obrte, a konačno i misli, što upravo odgovaraju tom zvuku! Možda se već sada piše oficirski; možda suviše malo čitam od onog što se sada piše u Nemačkoj. Ali jednu stvar znam utoliko sigurnije: javne nemačke izjave, što pro­ diru i u inostranstvo, nisu inspirisane nemačkom muzikom, nego upravo onim novim zvukom neu­ kusne drskosti. Skoro u svakom govoru prvog nemačkog državnika, i čak tada kada se čuje kroz njegov carski megafon, akcent je koji uši nekog stranca sa odvratnošću odbacuju: ali ga Nemci podnose — oni podnose sami sebe. 126

105. N e m c i k a o u m e t n i c i . — Kada Nemca stvarno spopadne strast (i ne samo, kao obično, dobra volja za strast), onda se ponaša u istoj kako upravo mora i ne misli više na svoje ponašanje. Ali istina je da se onda ponaša veoma nespretno i ružno i kao bez takta i melodije, tako da pri tom gledaoci osećaju muku ili su dirnuti i ne više: s e m da se uzdigne u uzvišeno i ushićeno, za čije mnoge pasije su sposobni. Tada čak i Nemac po­ staje 1 e p ! Naslućivanje o tome na k o j o j v i s in i lepota izliva svoju čar čak na Nemce, tera ne­ mačke urnetnike u visinu i u preteranu visinu i u raspusnost strasti: dakle stvarno duboka želja da se izađe iz ružnoće i nespretnosti, barem da se po­ gleda napolje — ka jednom boljem, lakšem, južni­ jem, sunčanijem svetu. I tako su njeni grčevi često samo znaci za to da bi želeli da i g r a j u : ovi jad­ ni medvedi u kojima nimfe i šumski bogovi teraju svoje — i katkad još viša božanstva! 106. M u z i k a k a o z a g o v o r n i c a . — Žudim z a majstorom muzike, reče jedan novotar svom uče­ niku, da nauči moje misli i da ih ubuduće govori na svom jeziku: tako ću bolje prodreti do ušiju i srca ljudi. Tonovima se ljudi mogu zavesti na sva­ ku zabludu i na svaku istinu: ko može o p o v r g ­ n u t i neki ton?« — »Da li bi dakle hteo da te smatraju neopovrgljivim?« upita njegov učenik. Novotar odgovori: »Hteo bih da klica postane drvo. Da bi neko učenje postalo drvo mora se u njega dosta vremena verovati: da bi se u njega verovalo mora se smatrati neopovrgljivim. Drvetu su pot­ rebne bure, sumnja, crvi i zlo da otkrije prirodu i snagu svoje klice; neka se slomije ako nije dovo­ ljno snažno! Ali klica se uvek samo uništava, a ne 127

opovrgava!« Kada je to rekao, njegov učenik po­ vika silovito: »Ali ja verujem u tvoju stvar i sma­ tram je tako jakom da ću sve reći sve što mi još protiv nje leži na srcu«. — Novotar se nasmeja u sebi i pripreti mu prstom. »Ta vrsta učeništva, reče tada, najbolja je, ali je opasna i ne podnosi je svaka vrsta učenja«. 107. Naša p o s l e d n j a z a h v a l n o s t umetn o s t i. — Da nismo odobravali umetnosti i izmislili tu vrstu kulta neistinitog: ne bismo uopšte mogli izdržati uvid u opštu neistinu i lažljivost, što nam sada daje nauka — uvid u ludilo i zabludu kao uslov saznajućeg i osećajućeg postojanja. V a l j a ­ n o s t bi imala kao posledicu gađenje i samoubistvo. Ali sada naša valjanost ima suprotnu moć, što nam pomaže da izbegnemo takve posledice: umetnost kao d o b r u volju za privid. Mi ne bra­ nimo uvek našim očima da zaokrugle, da do kraja ispevaju: i tada nije više večno nesavršenstvo, što nosimo preko reke bivanja. Tada mislimo da nosi­ mo neku b o g i nj u i ponosni smo i detinjasti u toj uslužnosti. Kao estetski fenomen naše posto­ janje je još uvek p o d n o š l j i v o , i kroz umetnost su nam oči i ruke i, pre svega, čista savest dati za to da m o ž e m o iz nas samih stvoriti takav fenomen. Moramo se privremeno od nas odmarati time što ćemo na nas i dole gledamo i, iz neke umetničke udaljenosti, smejemo se sebi samima ili plačemo nad n a m a ; mi moramo isto tako ot­ kriti j u n a k a k a o i b u d a 1 u, koji se nalazi u na­ šoj strasti saznanja, mi se moram osloboditi naše budalaštine i postati suviše veseli da bismo se mo­ gli dalje radovati našoj mudrosti! I baš zato što smo u krajnjoj liniji teški i ozbiljni ljudi i više tegovi nego ljudi, ništa nam ne čini tako dobro kao k a p a d v o r s k e b u d a l e : potrebna nam j e 128

pred nama samima — potrebna nam je svaka obesna, lebdeća, plešuća, detinjasta i blažena umetnost da n e izgubimo onu s l o b o d u n a d s t v a r i m a koju od nas zahteva naš ideal. Bilo bi n a z a d o ­ v a n j e za nas da upravo sa našom razdražljivom valjanošću dospemo potpuno u moral i da radi prestrogih zahteva, koje mi u tome sebi postavlja­ mo, čak i sami postanemo vrlim čudovištima i stra­ šilima. Mi treba da s m o u s t a n j u da stojimo i n a d moralom: i ne samo da stojimo sa plašlji­ vom ukočenošću takvog koji se svakog trenutka plaši da će iskliznuti i pasti, nego i da nad njim lebdimo i igramo! Kako bismo se za to mogli li­ šiti umetnosti, kao budale? — I sve dok se još ne­ kako pred samim sobom s t i d i t e , ne pripadate još nama!

9 Vesela nauka

TREĆA KNJIGA

108. N o v e b o r b e . — Pošto je Buda umro još vekovima su pokazivali njegovu senku u jednoj pećini — ogromnu jezivu senku. Bog je mrtav: ali tako kakva je priroda ljudi, možda će još milenijumima postojati pećine u kojima će se pokazivati njegova senka.— A mi — mi moramo pobediti još i njegovu senku! 109. Č u v a j m o s e ! Čuvajmo se da mislimo da je svet živo biće. Kuda bi trebalo da se širi? Čime bi.trebalo da se hrani? Kako bi moglo da raste i da se razmnožava? Mi otprilike znamo šta je ono organsko: i da li bi mi. trebalo da ono ne­ izrecivo izvedeno, pozno, retkoj slučajno, što opa­ žamo samo na zemaljskoj kori da pretumačimo usuštinsko, opšte i večno kao što čine oni koji uni­ verzum nazivaju organizmom? To mi se gadi. Ču­ vajmo se već od toga da verujemo da je taj uni­ verzum neka mašina; on sigurno nije konstruisan za neki cilj, mi mu rečju »mašina« ukazujemo su­ više visoku čast. Čuvajmo se da nešto tako bezob­ lično kao ciklična kretanja naših susednih zvezda pretpostavljamo uopšte i svuda; već pogled na Mlečni put čini da se javljaju sumnje da li tamo nema mnogo sirovijih i protivrečnijih kretanja, isto tako

133

zvezda sa večnim pravolinijskim padajućim puta­ njama (Falbahnen) tome slično. Astralni poredak, u kome živimo, jeste izuzetak; taj poredak i prili­ čna trajnost, što je on uslovio, omogućio je opet izuzetak izuzetka: obrazovanje onog organskog. Ukupni karakter sveta naprotiv i večno jeste haos, ne u smislu nedostajuće nužnosti, nego nedostaju­ ćeg poretka, raščlanjenosti, forme, lepote i mudro- .' , sti, i kako se nazivaju sve naše estetske čovečnosti. Sudeći sa stanovišta našeg razuma, nesrećni potezi su daleko više pravilo, izuzeci nisu tajni cilj i čitav mehanizam što svira ponavlja večno njegov napev što se nikada ne srne nazvati melodijom — i na kraju je reč »nesrećni potez« već neko očovečenje, što u sebi uključuje prekor. Ali kako bismo smeli da kudimo ili hvalimo univerzum? Čuvajmo se da ga ogovaramo zbog bezdušnosti i nerazumnosti ili njihovih suprotnosti: on nije niti savršen, niti je lep, niti je plemenit i ne želi od svega toga ništa da bude, on uopšte ne teži da oponaša čoveka! Nje­ ga uopšte ne pogađa nijedan od naših estetskih i moralnih sudova! On takođe nema nagon za samo­ održanjem i uopšte nikakve nagone; on takođe ne zna ni za kakve zakone. Čuvajmo se da kažemo da u prirodi ima zakona. Postoje samo nužnosti: tu nema nikog ko zapoveda, nikog ko sluša, nikog ko prelazi iz jednog u drugo. Ako znate da nema nikakvih svrha, onda i znate da nema ni nikakvog slučaja, jer samo pored nekog sveta svrha reč »slu­ čaj« ima neki smisao. Čuvajmo se da kažemo da je smrt suprotstavljena životu. Ono što živi samo je neka vrsta mrtvog, i veoma retka vrsta. — Ču­ vajmo se da mislimo da svet stvara uvek nešto novo. Ne postoje nikakve večno trajne supstancije; materija je upravo isto takva zabluda kao i bog Eleaćana.* Ali kada ćemo biti na kraju sa našom opreznošću i zaštitom? Kada nas sve te božje sen* Eleati — grčka filosof. kretnost bića. — Prim. prev.

134

škola koja je učila nepo-

ke neće više zamračivati? Kada ćemo imati' pri­ rodu potpuno lišenu boga? Kada ćemo smeti za­ početi da nas ljude n a t u r a l i z u j e m o čistom novo pronađenom izbavljenom prirodom? 110. P o r e kl o s a z n a n j a . — Intelekt je kroz og­ romna vremenska razdoblja proizvodio samo za­ blude; neke od njih pokazale su se kao korisne i kao one što održavaju vrstu: onaj ko bi na njih naleteo ili ih nasled'io borio se za sebe i svoje po­ tomstvo sa većom srećom. Takvi pogrešni principi vere, što su se stalno nasleđivali i konačno skoro postali sastojina vrste i jezgra, na primer su ovi: da postoje trajne stvari, da postoje jednake stvari, da postoje materije, tela, da je neka stvar ono kao kakva se pojavljuje, da je naša volja slobodna, da je ono što je za mene do­ bro dobro i samo po sebi. Tek veoma kasno po­ javili su se negatori i sumnjala što se tiče takvih principa — tek veoma kasno pojavila_se istina kao najslabija forma saznanja. Činilo se da se sa njom ne može živeti, naš organizam bio je orijentisan na njenu suprotnost; sve njegove više funkcije, čul­ ni opažaj i i svaka vrsta osećanja uopšte radili su sa onim iz davnina asimilovanim osnovnim zablu­ dama. Još više: oni stavovi postali su u okviru sa­ znanja norme prema kojima se merilo »istinito« i »neistinito« — sve do najudaljenijih područja čiste logike. Dakle: s n a g a saznanja ne nalazi se u stepenu istine, nego u njenoj starosti, njenoj asimilovanosti, njenom karakteru kao životnog uslova. Tamo gde život i saznanje dolaze u protivrečnost nikada se ozbiljno nije vodila borba; tamo su po­ ricanje i sumnju smatrali ludošću. Oni izuzetni mislioci, kao Eleaćani, kojli su uprkos tome posta­ vili i održavali suprotnosti prirodnih zabluda, verovali su u to da je moguće i da se ž i v i tom su135

protnošću: oni su pronašli mudraca kao čoveka nepromenljivosti, bezličnosti, univerzalnosti intui­ cije, kao jedno i sve u jednom, sa jednom vlastitom moći za ono obrnuto saznanje. Oni su verovali da je njihovo saznanje ujedno princip ž i v o t a . Ali da bi sve to mogli tvrditi morali su se v a r a t i u vlastito stanje, morali su izmisliti bezličnost i trajanje bez promene, ne shvatiti suštinu onog koji saznaje, poricali silu nagona u saznanju ruopšte shvatiti um kao potpuno slobodnu aktivnost što proističe iz same sebe. Oni su zatvarali oči na to da su i u važećem protivrečenju ili u želji za mirom ili jedinom posedu ili vladanju došli do svojih stavova. Finije razvijanje čestitosti i skepse učinilo je konačno i te ljude nemogućim, takođe njihovo življenje i prosuđivanje pokazalo se ovis­ nim od prastarih nagona i glavnih zabluda bića što sve oseća. Ona finija čestitost i skepsa nicale su svuda tamo gde je izgledalo da se dva suprotstav­ ljena stava m o g u p r i m e n i t i na život; jer su se oba slagala sa osnovnim zabludama, gde se da­ kle može sporiti o višem ili nižem stupnju k o r i ­ s t i za život, ali barem ne i štetnim, kao ispoljavanja intelektualnog nagona za igrom, i nevini i srećni kao svaka igra. Postepeno se ljudski mozak punio takvim sudovima i ubeđenjima, tako je u tom klupku došlo do vrenja, borbe i želje za bor­ bom. Ne samo korisnost i uživanje, nego i svaka vrsta nagona učestvovala je u borbi za te »istine«; intelektualna borba postala je zanimanje, draž, po­ ziv, dužnost i dostojanstvo: saznanje i težnja za is­ tinitim uklopili su se konačno kao potreba u dru­ ge potrebe. Od tada m o ć nije bilo samo verovanje i ubeđenje, nego i ispitivanje, poricanje, nepoverenja i protivrečnost, svi »loši« instinkti behu pod­ ređeni saznanju i stavljeni u njegovu službu i do­ bili su sjaj dozvoljenog, poštovanog, korisnog i na kraju oči i nevinost d o b r o g . Saznanje je dakle postalo delom samog života i kao život moć što 136

stalno sve više raste: dok se na kraju nisu suda­ rila saznanja i one prestare osnovne zablude,,i je­ dno i drugo kao život, i jedno i drugo kao moć, i jedno i drugo u istom čoveku. Mislilac: to je sada biće u nagonu za istinom i one zablude što održa­ vaju život vode svoju prvu borbu, pošto se i nagon za istinom d o k a z a o kao moć što održava život. U odnosu na važnost te borbe sve je drugo sveje­ dno: tu je postavljeno poslednje pitanje o uslovu života, i ovde se čini prvi pokušaj da se eksperi­ mentom odgovori na to pitanje. U kojoj rneri isti­ na podnosi asimilaciju? — to je pitanje, to je eks­ periment. 111. P o r e k l o l o g i č n o g . — Odakle j e logika nastala u ljudskoj glavi? Svakako iz nelogike, či­ je je područje prvobitno moralo biti ogromnim. Ali propao je bezbroj mnogih bića koja su zaključi­ vala drukčije nego što mi danas zaključujemo: mog­ lo bi još uvek biti istinitije! Onaj ko ne bi na primer znao dosta često da pronađe isto u odnosu na hranu ili u odnosu na njemu—neprijateljske zveri, onaj dakle koji je suviše polako supsimi