Freud, Sigmund - Iz Kulture i Umjetnosti

i il'

ilii I

UN III

w È É m œ ltM

■I

NELAGODNOST U KULTURI

Preveo. Dr Đ o r đ e B o g i ć e v i ć

I

Nemogućno je osloboditi se utiska da ljudi naj­ češće mere lažnim merilima. Priželjkuju moć, uspeh i bogatstvo i tome se dive u drugih. Potcenjuju, međutim, istinske životne vrednosti. Pa ipak, prili­ kom donošenja tako opštih sudova preti nam opasnost da zaboravimo šarolikost čovekovog sveta i njego­ vog duševnog života. Postoje pojedinci kojima savremenici ne uskraćuju obožavanje iako njihova veli­ čina počiva na vrlinama i delima sasvim stranim ci­ ljevima i idealima mase. Lako ćemo doći do pretpo­ stavke da ipak samo manjina priznaje te velikane, dok velika većina ne želi bilo šta da zna o njima. Ali verovatno sve nije tako jednostavno, jer se mišljenje ljudi ne slaže s njihovim postupanjem, budući da su njihove želje mnogostruke. Jedan od tih izuzetnih ljudi naziva sebe u pi­ smima mojim prijateljem. Poslao sam mu svoj mali rukopis u kome religiju smatram iluzijom. On mi je odgovorio da bi se potpuno složio sa mojim sudom o religiji, ali žali što nisam poklonio pažnju pravom izvoru religioznih osećanja. To je naročito osećanje, koje ga nije nikada napustilo, čije su mu postojanje potvrdili mnogi a on mora pretpostaviti da postoji

264

Iz kulture i umetnosti

i u miliona ljudi. To osećanje on bi nazvao osećanjem večnosti, to je osećanje o nečem bezgraničnom, bez ograda, tako reći okeansko. Ono je čisto subjektivna činjenica, nije verska dogma, na njega se ne nadovezuje nikakvo osećanje daljeg postojanja ličnosti, ali je izvor religiozne energije koju razne crkve i religiozni sistemi kaptiraju, sprovode u određene ka­ nale, a svakako i crpe. Ljudi se mogu nazvati reli­ gioznim samo na osnovu ovog „okeanskog osećanja”, čak i ako se odriču svake vere i svake iluzije. Takva izjava moga cenjenog prijatelja, koji je i sam jednom poetski veličao čari iluzije, pričinila mi je ne male teškoće. Nije lako naučno obrađivati ose­ ćanja. Možemo pokušati da opišemo njihove fizio­ loške znake. Gde to ne pođe za rukom — a plašim se da se ni to okeansko osećanje neće moći okarakterisati na taj način —, ne preostaje drugo nego se držati sadržaja predstave koji se asocijativno naj­ lakše pridružuje osećanju. Ako sam dobro razumeo svoga prijatelja, on misli na isto to što je jedan ori­ ginalan i prilično čudan pesnik dao kao utehu svome junaku pre nego što je dobrovoljno otišao u smrt: „Ne možemo ispasti iz ovoga sveta”.1 Dakle, to je osećanje neraskidljive povezanosti, pripadanja celini spoljnog sveta. Rekao bih da mi to više liči na neku vrstu intelektualnog uvida, naravno ne bez propratnog osećajnog tona, koji je prisutan i u drugih misaonih akata sličnog dometa. Na svojoj ličnosti nisam se mogao uveriti da je takvo osećanje primarno. Zbog toga, pak, nemam prava da poričem 1 Dietrich Christian Grabbe: Hannibal: „Da, iz sveta nećemo ispasti. Jednom i zauvek smo u njemu.”

Nelagodnost u kulturi

265

njegovo stvarno postojanje u drugih. Pitanje je .samo da li se ono tačno tumači i da li se može priznati kao „fons et origo” svih potreba za religijom. Nemam ništa da dodam što bi bitno doprinelo rešenju ovoga problema. Ideja da čovek putem n e­ posrednog, od početka na to usmerenog osećanja sa­ znaje o svojoj povezanosti s okolnim svetom zvuči to­ liko strano, tako se loše uklapa u potku naše psiho­ logije, da je opravdan pokušaj psihoanalitičkog, tj. genetskog tumačenja jednog takvog osećanja. Onda nam se nameće sledeći tok misli: Normalno ni u šta nismo sigurniji do u osećanje samoga sebe, sopstvenog Ja. Ovo Ja nam izgleda samostalno, jedinstveno, dobro ograničeno od svega drugoga. Tek nas je psi­ hoanalitičko izučavanje naučilo da je takay izgled samo varka, da Ja naročito prema unutra bez jasnih granica prelazi u nesvesno duševno zbivanje koje mi označavamo kao Ono, kome je istovremeno fasada. Psihoanaliza nam duguje još mnoga obaveštenja o odnosima našeg Ja prema Onom. Izgleda da je bar prema spolja Ja jasno i oštro ograničeno. Drugačije biva samo u jednom stanju koje je istina neobično, ali koje se zato ne može "oglasiti bolesnim. Na vrhun­ cu zaljubljenosti čini se da granica između Ja i ob­ jekta iščezava. Ne obazirući se na čulne dokaze, za­ ljubljeni smatra da su Ja i Ti jedno i spreman je da se ponaša kao da je tako. Ono što može privre­ meno da ukloni fiziološka funkcija, može, naravno, da bude poremećeno i usled nekog bolesnog procesa. Patologija nam je pokazala više stanja u kojima gra­ nica između Ja i spoljnog sveta postaje neodređena ili se granice stvarno pogrešno utvrđuju. U takvim slučajevima nam delovi sopstvenog tela izgledaju

266

Iz kulture i umetnosti

strani, a delovi sopstvenog duševnog života, opaža­ nja, misli, osećanja, kao da ne pripadaju našem Ja. U drugim slučajevima se spoljnom svetu pripisuje i ono što je očigledno nastalo u našem Ja i što bi to Ja trebalo da prizna kao svoje. I osećanje svoga Ja je, dakle, takođe podložno poremećajima, granice tog Ja nisu stalne. Daljim razmišljanjem dolazimo do zaključka da to osećanje svoga Ja u odraslog čoveka nije moglo da bude takvo od početka. Moralo je proći razvojni put koji se naravno ne može dokazati, mada se može rekonstruisati sa dosta velikom verovatnoćom.1 Odojče još ne razlikuje svoje Ja od spoljnog sveta kao izvora osećanja koji na njega nadiru. To nauči po­ stepeno, odgovarajući na razne nadražaje. Na njega, svakako, ostavlja najjači utisak što neki izvori uz­ buđenja, koje kasnije otkriva kao svoje organe, mogu neprekidno da stvaraju osećaje, a drugi mu povre­ meno iščezavaju. Među takvima se nalazi i najviše željeni, majčina dojka, koju vraća tek plač kojim je traži. Tako se Ja prvi put suoči s jednim „objek­ tom”, nečim što se nalazi „izvan” i što tek naročita akcija primorava da se pojavi. Drugi podsticaj izdva­ janju tog Ja iz mase osećaja, tj. priznanju jednog „izvan”, jednog spoljnog sveta, daju mu česti, razno­ vrsni i neizbežni osećaji bola i neprijatnosti. Princip zadovoljstva koji neograničeno vlada zahteva njiho­ vo uklanjanje i izbegavanje. Nastaje težnja da se od

1 Vidi mnogobrojne radove o razvoju i osećanju svoga Ja počev od Ferenczi-ja: „Razvojni stupnjevi osećanja stvar­ nosti” (Entwicklungsstufen der Wirklichkeitssinnes) — 1913. — pa «Lo-$>siloga. P. Federn-a 1926, 1927. i kasnije.

Nelagodnost u kulturi

267

Ja odvoji sve što može postati izvorom neprijatnog, da se to izbaci napolje i stvori Ja nepomućenog za­ dovoljstva, kome nasuprot stoji strano preteče ,,spolja”. Granice toga primitivnog zadovoljnog Ja ne mogu izbeći ispravkama u toku sticanja iskustava. Ponešto među onim što ne bismo želeli napustiti, jer pruža zadovoljstvo, ipak nije Ja, već objekt, a mnoga patnja koju bismo hteli da odstranimo pokaže se ne­ odvojiva od Ja, jer potiče iznutra. Tako naučimo kako da namernim upravljanjem čulne delatnosti i odgo­ varajućom mišićnom aktivnosti razlikujemo unutra­ šnje — ono što pripada svome Ja, od spoljašnjeg — onog što potiče iz spoljnog sveta. Time je načinjen prvi korak ka uspostavljanju principa realnosti, koji će preovladavati tokom kasnijeg razvoja. Ovo razli­ kovanje, naravno, služi praktičnoj svrsi — odbrani od doživljenih i pretećih neprijatnih osećaja. To što se Ja za odbranu od izvesnih unutrašnjih neprijatnih nadražaja služi istim metodama koje primenjuje i protiv neprijatnosti spolja — predstavlja polaznu tačku značajnih bolesnih poremećaja. Na taj način Ja se, dakle, odvaja od spoljnog sveta. Tačnije rečeno: u početku Ja sadrži sve a ka­ snije odvaja od sebe jedan spoljni svet. Naše dana­ šnje osećanje svog Ja samo je zakržljao ostatak jed­ nog mnogo šireg, štaviše sveobuhvatnog osećanja koje odgovara prisnijoj povezanosti svoga Ja sa okolnim svetom. Ako prihvatimo da se ovo primarno osećanje svoga Ja održalo u većoj ili manjoj meri u duševnom životu mnogih ljudi, onda bi ono stajalo kao pandan uz bok onom uže i oštrije ograničenom osećanju svo­ ga Ja u zrelo doba. Onom prvom potpuno odgova­ raju sadržaji predstava o bezgraničnosti i povezano­

268

Iz kulture i umetnosti

sti sa vaseljenom, isti sadržaji pomoću kojih moj pri­ jatelj tumači ono „okeansko” osećanje. Ipak, da li smo u pravu kada tvrdimo da ono prvobitno i dalje živi pored kasnijih oblika koji su postali od njega? Bez sumnje, takav slučaj nije čudan niti na pod­ ručju duševnog života niti drugde. Uvereni smo da su najrazvijenije životinjske vrste proistekle od naj­ nižih. Pa ipak, i danas nailazimo na sve jednostavne životne oblike među živima. Rod velikih guštera je izumro i ustupio mesto sisarima, ali pravi predstav­ nik toga roda, krokodil, još živi s nama. Analogija je može biti malo daleka a slaba strana joj je i to što preživele niže vrste većinom nisu pravi preci da­ našnjih, razvijenijih. Međučlanovi su po pravilu izu­ mrli i poznati su samo kao rekonstrukcije. U oblasti duševnog života, suprotno tome, održavanje primi­ tivnog uz nove oblike koji su nastali od njega toliko je česta pojava da je suvišno podupirati je primerima. Ona je najčešće posledica rascepa u razvoju. Jedan kvantitativni deo nekog stava, nekog nagona ostao je nepromenjen, dok se drugi deo dalje razvio. Ovim zadiremo u opštiji problem održavanja u psihi, koji, tako reći, još nije obrađen, ali je toliko privlačan i značajan da ćemo se usuditi, iako je po­ vod nedovoljan, da mu poklonimo nekoliko trenu­ taka pažnje. Otkada smo se oslobodili zablude da nama dobro poznato zaboravljanje znači razaranje tragova, odnosno, uništenje upamćenog, naginjemo suprotnom gledištu: da u duševnom životu ne može da propadne ništa što je jednom nastalo. Na neki na­ čin sve ostaje sačuvano i pod povoljnim uslovima, na primer, u toku dovoljno duboke regresije može po­ novo izići na videlo. Pokušaćemo poređenjem iz dru­

Nelagodnost u kulturi

269

ge oblasti da objasnimo šta znači ova tvrdnja. Uzećemo za primer razvoj Večnog Grada.1 Istoričari nam govore da je najstariji Rim zidinama ograđeno na­ selje na Palatinu bila Roma Quadrata. Zatim sledi faza Septimontium-a, ujedinjenje naselja na pojedi­ nim brežuljcima i potom grad opasan Servijevim zi­ dom. Još kasnije, posle svih preobražaja u doba re­ publike i ranog kraljevstva, nastaje varoš koju je car Aurelije opasao zidinama. Nećemo dalje izučavati preobražaje grada, već se zapitati šta bi posetilac još mogao da nađe iz ranijih stadija u današnjem Rimu pod pretpostavkom da raspolaže najsavršenijim istorijskim i topografskim znanjem. Aurelijev zid, sa izuzetkom nekih proloma, videće skoro nepromenjen. Ponegde može naići na delove Servijevog bedema koji su iskopavanjem dospeli na svetlost dana. Ako bi mnogo znao, više nego današnja arheologija, možda bi uspeo da ocrta ceo položaj ovih zidina i obrise one Roma Quadrata. Sto se tiče građevina koje su ne­ kada bile smeštene u tome okviru — neće ih naći, ili samo neznatne ostatke, jer one više ne postoje. Najbolje poznavanje Rima iz doba republike možda bi mu omogućilo da označi mesta gde su stajali hra­ movi i javne zgrade toga doba. To mesto sada zau­ zimaju ruševine, ali ne prvobitnih zgrada nego i nji­ hovih restauracija iz kasnijih vremena, posle požara i razaranja. Nije potrebno naročito naglasiti da poslednjih stoleća, od renesanse naovamo, svi ovi ostaci starog Rima izgledaju kao strano telo u metežu jed­ nog velikog grada. Poneka starina je svakako još po­ 1 Prema „The Cambridge Ancient History” T. VII 1928. „The founding of Rome” (osnivanje Rima) by Hugh Last.

270

Iz kulture i umetnosti

kopana u tlu ili ispod modernih građevina. Istorijski gradovi, kao Rim, pokazuju nam na taj način održa­ vanje prošlog. Načinimo sada fantastičnu pretpostavku da Rim nije ljudsko naselje, već duševno biće sa slično du­ gom i bogatom prošlošću. U njemu dakle nije pro­ palo ništa od onoga što je jednom nastalo. U njemu pored poslednje faze razvoja još i dalje postoje i sve prethodne. Za Rim bi to značilo da se na Palatinu uzdiže u svoj svojoj ranijoj visini carski dvor i Septizonijum Septimija Severa, da se još uvek na krov­ nim zupcima zamka San Angelo nalaze lepe statue kojima je bio ukrašen sve do gotske opsade. Još i više: na mestu palate Kafareli (Caffarelli) stajao bi takođe, čak i bez potrebe da se ova zgrada ukloni, hram kapitolskog Jupitera, i to ne samo u svom poslednjem obliku, koji su videli Rimljani iz doba re­ publike, već i u svom najranijem, kad su mu oblici bili etrurski, ukrašeni antifiksima od pečene gline. Na mestu današnjeg Kolizea mogli bismo se diviti iščezlom Neronovom Domus Aurea. Na trgu Panteo­ na videli bismo ne samo današnji Panteon kakvog nam je ostavio Adrijan, već na istom temelju i prvo­ bitnu građevinu M. Agripe. Štaviše, na istom temelju stajali bi crkva Santa Maria sopra Minerva i stari hram nad kojim je sazidana. Posmatraču bi, možda, bilo potrebno samo da skrene pogled ili premesti svoje stajalište pa da dobije ovaj ili onaj izgled. Očigledno, nema smisla dalje raspredanje ove fantazije koja vodi nečem nezamišljivom, čak apsurd­ nom. Ako želimo prostorno da prikažemo neki isto­ rijski redosled, možemo to postići jedino redajući ih u prostoru jedno do drugog. Isti prostor ne može se

Nelagodnost u kulturi

271

dva puta popuniti. Naš pokušaj izgleda kao prazna igrarija. On ima samo jedno opravdanje: pokazuje koliko smo daleko od mogućnosti da putem očigled­ nog prikaza objasnimo osobenosti duševnog života. Treba da zauzmemo stav prema još jednom pri­ govoru. Postavlja se pitanje zašto smo izabrali upra­ vo prošlost jednoga grada za upoređivanje sa prošlo­ šću duševnog života. Tvrdnja da je očuvano sve iz prošlosti važi i za duševni život jedino pod uslovom da je organ psihe intaktan i da njegovo tkivo nije stradalo od zapaljen ja ili traume. Ali razaranja koja bi se mogla uporediti sa uzrocima bolesti beleži istorija svakog grada, čak i ako je imao manje bumu prošlost nego Rim, pa čak i ako je jedva ikad do njega dopro neprijatelj, kao do Londona. I najmir­ niji razvoj jednog grada uključuje rušenje i zamenjivanje zgrada i zato je grad uopšte nepogodan za poređenje sa duševnim organizmom. Uzmičući pred ovim prigovorom, odustajemo od traženja upečatljivih kontrasta, pa ćemo se poslužiti radi poređenja jednim u svakom slučaju srodnijim objektom: životinjskim ili čovečjim telom. I tu na­ lazimo isto. Ranije faze razvoja ni u kom smislu više nisu očuvane, pretopile su se u kasnije kojima su pre­ dale svoju materiju. Embrion se ne može viSé doka­ zati u odraslom. Timus, grudna žlezda, postoji kod deteta; posle puberteta je zamenjuje vezivo, ali ona više ne postoji. U cevaste kosti odraslog čoveka mo­ gu, doduše, da ucrtam obrise dečje kosti, ali je ona sama iščezla dok se dužila i debljala do svoga ko­ načnog oblika. Ostaje činjenica da je jedino u du­ ševnoj sferi moguće očuvanje svih prethodnih stup­

272

Iz kulture i umetnosti

njeva pored krajnjeg. Nismo u mogućnosti da ovo zbivanje predstavimo očigledno. Možda smo sa ovom tvrdnjom otišli predaleko. Možda bi trebalo da se zadovoljimo tvrđenjem da u duševnom životu prošlost može da bude očuvana, da ne mora biti bezuslopno uništena. Mogućno je, sva­ kako — po pravilu ili izuzetno — da nešto staro u psihi bude toliko izbrisano ili istrošeno da se više nikakvim postupkom ne. može uspostaviti i oživeti ili la očuvanje uopšte zavisi od nekih povoljnih okol­ nosti. Mogućno je, ali o tome ne znamo ništa. Mi sa­ mo možemo reći da je očuvanost prošlog u duševnom životu pre pravilo nego izuzetak. Voljni smo, dakle, da prihvatimo postojanje u mnogih ljudi „okeanskog osećanja” i skloni da ga do­ vedemo u vezu sa ranom fazom osećanja svoga Ja.. Ali,, onda se pojavljuje novo pitanje: s kojim pravom se osećanje smatra izvorom potrebe za religijom? Cini mi se da to pravo nije mnogo osnovano. Osećanje može postati izvorom energije samo ako je i samo izraz neke jake potrebe. Za potrebu za reli­ gijom, čini mi se, ne može se poreći da potiče od detinje bespomoćnosti koja je pobudila čežnju za ocem, naročito zato što se ono osećanje ne produžava jednostavno iz detinjstva, već ga stalno održava strah od nadmoći sudbine. Ne bih znao drugu potrebu u detinjstvu slične snage kakvu ima potreba za oče­ vom zaštitom. Tako je uloga okeanskog osećanja, koje bi moglo da priželjkuje uspostavljanje neograničenog narcizma, potisnuta iz prvog plana. Nastajanje reli­ gioznosti možemo jasno pratiti sve do osećanja de­ tinje bespomoćnosti. Možda se iza nje još nešto skri­ va, ali to je, zasad, još obavijeno maglom.

Nelagodnost u kulturi

273

Čini mi se mogućnim da je okeansko osećanje naknadno dospelo u vezu sa religijom. Ta sjedinjenošt sa vaseljenom, što tom osećanju pripada kao misaoni sadržaj, izgleda kao prvi pokušaj jedne verske utehe, kao neki drugi put za porican je opasnosti koju Ja doživljava kao pretnju spoljnog sveta. Još jednom priznajem da se veoma teško snalazim među ovim jedva uhvatljivim veličinama. Drugi moj prija­ telj, koga je neutoljiva žeđ za naukom nagonila na najneobičnije eksperimente i koji je najzad postao sveznalica, uveravao me je da se u Joga-veštinama odvraćanjem od spoljnog sveta, usmeravanjem pažnje na telesne funkcije, naročitim načinom disanja, za­ ista mogu probuditi u sebi nova osećanja i opšta ra­ spoloženja, što on objašnjava kao regresije na pra­ stara, odavno prevazidena stanja duševnog života. On u tome, tako reći, vidi fiziološku osnovu mnogih mu­ drosti mistike. Bliski tome bi bili odnosi prema nekim još neobjašnjenim modifikacijama duševnog života — kao što su trans i ekstaza. Ali nešto me’nagoni da i ja jednom uzviknem recima Silerovog gnjurca: „Ne­ ka se raduje ko diše u ružičastom svetlu.”

18 F r o jd , O d a b r a n a d e la , V

II

U svome rukopisu „Budućnost jedne iluzije” ne govorim toliko o najdubljim izvorima religioznog osećanja koliko o onome šta običan čovek podrazumeva pod svojom religijom — o sistemu učenja i obeća­ nja, koji mu s jedne strane objašnjava sa podrobnošću, kojoj treba zavideti, zagonetku ovoga sveta, a s druge strane ga uverava da brižno Proviđenje bdi nad njegovim životom i da će mu moguće odri­ canje u toku zemaljskog života nadoknaditi na dru­ gom svetu. Običan čovek može to Proviđenje da predstavi sebi samo u vidu ličnosti veličanstveno uz­ višenog oca. Samo takvo biće je u stanju da zna za potrebe čoveka, mogu da ga umilostive njegove mol­ be i da ga stišaju znaci njegovog kajanja. To je sve toliko očigledno detinjasto, toliko daleko od istine, da je svakome čovekoljubivih osećanja žao pri po­ misli kako većina smrtnika nikada neće biti u sta­ nju da se vine iznad ovakvog shvatanja života. Još više zastiđuje saznanje da itekako veliki broj savremenika, koji su morali uvideti neodrživost ovakve religije, ipak, tužno se povlačeći, pokušavaju da od­ brane svaki njen pedalj. 2ele da se uvrste u redove vernika da bi filozofima, koji misle da spasavaju

Nelagodnost u kulturi

275

Boga religije time što ga zamenjuju jednim bezlič­ nim, maglovitim, apstraktnim principom, da bi ga podsetili na opomenu: „Ne spominji uzalud ime Go­ spoda Boga.” Ako su to činili neki najveći duhovi u prošlosti, ne bismo se zbog toga smeli pozivati na njih. Zna se zašto su to morali. Vratimo se običnom čoveku i njegovoj veri, je­ dinoj koja bi smela da nosi to ime. I odmah susre­ ćemo poznatu misao jednog našeg velikog pesnika i mudraca, koja govori o odnosu religije, umetnosti i nauke. Ona glasi: Ko vlada naukom i umetnosti, ima i veru; Ko ne raspolaže njima dvema, ostaje mu vera1

Ova izreka, s jedne strane, suprotstavlja religiju dvema vrhunskim delatnostima čoveka -a, s druge strane, tvrdi da one prema svojoj životnoj vrednosti mogu zastupati ili zameniti jedna drugu. Ako hoćemo da osporimo religiju i običnom čoveku, očigledno ne­ ćemo imati na svojoj strani autoritet pesnika. Izabraćemo poseban put da bismo bliže ocenili njegove reci. Život kakav nam je dosuđen suviše je težak za nas. Donosi nam odveć bola, razočaranja, nerešivih za­ dataka. Ne možemo izbeći ublažavajuća sredstva da bismo ga mogli podneti. „Ne ide bez pomoćnih kon­ strukcija”, rekao nam je Teodor Fontane. Takva sredstva su, može biti, trojaka: velika odricanja koja nam omogućuju da potcenimo svoju bedu, zamene za 1 Goethe — iz „Zahmen Xenien” IX (pesme iz zaostavštine).

276

Iz kulture i umetnosti

zadovoljenje koja je umanjuju i opojna sredstva koja n&s čine neosetljivim za nju. Nešto od ovoga je neizbežno.1 Volter je mislio na odricanja završavajući svoga Candide savetom da treba da obrađujemo sopstvenu baštu. I naučna delatnost predstavlja takvo odricanje. Zamena za zadovoljenje koju pruža umetnost su iluzije u odnosu na stvarnost, ali, zahvalju­ jući ulozi koju ima fantazija u duševnom životu, zbog toga psihički nije manje delotvoma. Opojna sredstva deluju na naše telo izmenama njegovog hemizma. U ovom ređu-nije lako odrediti mesto religiji. Moraćemo dalje da tragamo. Pitanje o smislu čovekovog života postavljano je bezbroj puta. D o sada nije nađen zadovoljavajući odgovor — ukoliko je takav uopšte i moguć. Neki, koji to pitaju, dodaju: život će za ljude izgubiti sva­ ku vrednost ako se pokaže da nema smisla. Ali ova pretnja ne menja ništa. Cini se, štaviše, da s pravom smemo odbaciti to pitanje. Izgleda da se ono zasniva na onoj ljudskoj uobraženosti, čije mnogobrojne vi­ dove poznajemo odranije. O smislu života životinja se ne govori, sem ukoliko se on sastoji u nameni da služi ljudima. No, i to nije održivo, jer čovek ne zna šta da radi sa mnogim životinjama. Može jedino da ih opiše, klasifikuje, proučava. Mnogobrojne životinje su i to izbegle jer su živele i izumrle pre nego što ih je čovek video. Opet, samo religija zna da da odgoyor o smislu života. Nećemo pogrešiti ako tvrdimo da ideja o smislu života živi i propada zajedno sa ne­ kim verskim sistemom. 1 Vilhelm Buš (Wilhelm Busch) kaže to isto, samo ba­ nalnije, u „Pobožnoj Jeleni”: ,,Ko ima briga, ima i likera.”

Nelagodnost u kulturi

277

Postavićemo zato skromnije pitanje: šta ljudi mogu saznati o svrsi svoga života na osnovu svoga po­ našanja, šta traže od života, šta žele da postignu, Odgovorom se ne može pogrešiti: teže za srećom, žele da postanu srećni i da takvi ostanu. Ta težnja ima dve strane: pozitivan i negativan cilj — s jedne stra­ ne, žele odsustva bola i nezadovoljstva, a s druge straihe doživljavanje snažnih zadovoljstava. U užem smislu reči, „sreća” se odnosi samo na ovo drugo. Shodno dvojstvu ciljeva, i aktivnost ljudi se odvija u dva pravca, prema tome da li žele da ostvare (pre­ težno ili čak isključivo) jedan ili drugi cilj. Smisao života, kao što vidimo, jednostavno proizilazi iz programa principa zadovoljstva. Taj princip od početka vlada delatnošću psihičkog aparata. O njegovoj svrsishodnosti ne može se dvoumiti, pa ipak je njegov program u sukobu sa celim svetom, makro — i mikrokosmosom. Uopšte ga nije mogućno spro­ vesti, protivi mu se ceo poredak vaseljenje. Moglo bi se reći da plan stvaranja sveta nije sadržao nameru da čoveku da sreću. Ono što se naziva srećom, u naj­ užem smislu te reči, potiče obično od iznenadnog za­ dovoljenja jako nagomilanih potreba, a po svojoj pri­ rodi je mogućna sama kao epizodičan fenomen. Svako produžavanje situacije koju je priželjkivao princip zadovoljstva daje samo osećanje mlake ugodnosti. Mi smo stvoreni da možemo intenzivno uživati samo u kontrastu a u stanju vrlo malo.1 Na taj način su na­ še mogućnosti sreće ograničene već konstitucijom. S mnogo manje teškoća doživljuje se nesreća. Patnja 1 Gete (Goethe) čak poručuje: „Ne podnosi se ništa teže od niza' lepih dana.” To je, ipak, preterivanje.

278

Iz kulture i umetnosti

preti sa tri strane: iz sopstvenog tela predodređenog za raspadanje i nestajanje, pa ne može čak da izbegne signale opomene: strah i bol; od spoljnog sveta koji premoćnim, nemilosrdnim, razornim snagama može da besni protiv nas, i najzad, iz odnosa sa drugim ljudima. Patnju iz toga izvora doživljavamo možda bolnije od bilo koje druge. Skloni smo da je u izvesnoj meri smatramo nepotrebnim dodatkom, iako sudbinski nije nimalo manje neizbežna nego što su to patnje drugog porekla. Nije čudo, stoga, što su ljudi pod pritiskom tih mogućnosti patnje postali umereniji u svojim zahtevima za srećom, kao što se i sam princip zadovolj­ stva pod uticajem spoljnog sveta preobratio u skrom­ niji, princip realnosti, pri čemu se ljudi smatraju već srećnim ako su izbegli nesreću, prebrodili nevolju. Zadatak izbegavanja patnje uopšte je potisnuo u po­ zadinu postizanje zadovoljstva. Razmišljanjem za­ ključujemo da se taj zadatak može postići na razne riačine. Sve te puteve su preporučile razne škole ži­ votne mudrosti a ljudi su ih sledili. Neograničeno za­ dovoljenje svih potreba izgleda da je najprimamlji­ viji način ’života. To, pak, znači pretpostaviti zado­ voljstvo opreznosti, što se posle kratkog vremena sveti. Druge metode, čiji je najvažniji cilj izbegavanje nezadovoljstva, razlikuju se među sobom prema tome kome izvoru nezadovoljstva poklanjaju veću pažnju. Postoje postupci koji sy ekstremni i koji su umereni, jednostrani i oni koji pristupaju sa više stra­ na. Najneposrednija zaštita od patnje koja može da proistekne iz ljudskih odnosa je dobrovoljno osamljenje, udaljavanje od drugih. Naravno, jasno je: sreća koja se postiže tim putem jeste sreća spokoj-

Nelagodnost u kulturi

279

stva. Neki od načina otuđivanja pružaju jedinu odbranu od spoljnog sveta onome koji želi da taj za­ datak obavi sam. Naravno, postoji drugi i bolji put, a taj je da uz pomoć tehnike predvođene naukom, kao član ljudske zajednice, krene u napad na priro­ du i potčini je ljudskoj volji. Tada sarađuje sa svi­ ma na postizanju sreće svih. Ipak, najinteresantnije su one metode zaštite od patnje koje pokušavaju da utiču na sopstveni organizam. U krajnjoj liniji, svaka patnja je obećanje i postoji samo ako je osećamo. Oseoamo je samo zahvaljujući određenom ustrojstvu svoga organizma. Hemijska metoda, intoksikacija, najgrublja je, ali i najuspešnije deluje u tom smislu. Ne verujem da bilo ko razume njen mehanizam, ali činjenica je da postoje materije koje telo ne sadrži, a sVojim prisustvom u krvi i tkivima neposredno stvaraju osećanje zadovoljstva. One, takođe, menjaju zakonitosti rada našeg osećajnog života, te posta­ jemo nesposobni da primamo draži koje prouzrokuje nezadovoljstvo. Oba dejstva odigravaju se ne samo istovremeno, već su, izgleda, međusobno prisno po­ vezana. U našem hemizmu, takođe, mora da postoje materije sličnog delovanja, jer poznajemo bar jedno bolesno stanje, maniju, gde je ponašanje slično pi­ janstvu iako nije dato nikakvo opojno sredstvo. Naš normalan duševni život, osim toga, pokazuje koleba­ nja u smislu olakšanog ili otežanog rađanja zadovolj­ stva a s time uporedo ide smanjenje, odnosno poja­ čanje prijemčivosti za neprijatno. Na žalost, dosad je ta toksična strana duševnih zbivanja promakla na­ učnom istraživanju. Pojedinci, pa i narodi, toliko cene usluge opojnih sredstava u borbi za sreću i od-

280

Iz kulture i umetnosti

stanjivanje bede da su im kao dobročinitelju dali stalno mesto u svojoj ekonomici libida. Zahvaljujući njima, ne postiže se samo neposredno zadovoljstvo već, u izvesnom stepenu, i žarko željena nezavisnost od spoljnog sveta. Zna se da se uz pomoć „razbijača briga” u svako doba može izbeći pritisak realnosti i naći utočište u nekom sopstvenom svetu, gde su uslovi osećanja povoljniji. Poznato je da baš ta svojstva čine opojna sredstva opasnim i štetnim. Ona su krivci što se u izvesnim okolnostima beskorisno gube velike kdličine energije, koje bi se mogle upotrebiti za pobolj šanj e 1j udske sudbine. Komplikovana građa našeg duševnog aparata pristupačna je i čitavom nizu drugačijih uticaja. Za­ dovoljenje nagona predstavlja Sreću, ali u istoj meri postaje i uzrok teških patnji, ukoliko bi nas spol]ni svet primorao da gladujemo proti veći se zadovoljenju naših potreba. Može se očekivati da bismo uticanjem na te nagone uspeli da se oslobodimo jednog dela patnji. Ovaj način odbrane od patnji nije više uperen na aparat osećanja već teži da zagospodari unutra­ šnjim izvorima potreba. Ekstremno se to događa kada se^ umrtve nagoni. O tome uči orijentalna filozofija života, a sprovodi je praksa joga. Ukoliko uspe, onda se, naravno, napuštaju i sve druge aktivnosti (žrtvo­ van je život), a, s druge strane, opet, stečena je samo sreća spokojstva. Isti put sledimo kada je cilj skrom­ niji, ako težimo da upravljamo nagonskim životom. Gospodari su u tom slučaju više psihičke instancije koje su se podredile principu realnosti. Pri tome se uopšte ne odustaje od nastojanja da se postigne za­ dovoljenje, a postiže se i izvesna zaštita od patnji,

Nelagodnost u kulturi

281

jer se nezadovoljenje zauzdahih nagona ne doživlja­ va sa toliko bola kao nezadovoljenje slobodnih. U Kamenu za to, nesumnjivo opadaju mogućnosti uži­ vanja. Osećanje sreće zadovoljenjem divljeg nagona, koga Ja nije zauzdalo, neuporedivo je intenzivnije nego zadovoljenjem obuzdanog nagona. Neodoljivost perverznih impulsa, možda, i draž zabranjenog uopšte dobijaju ovim ekonomsko razjašnjenje. Jedna druga tehnika odbrane od patnje služi se premeštanjem libida. Naš duševni aparat to dozvolja­ va a njegove funkcije pri tome dobijaju mnogo u gip­ kosti. Zadaitak koji treba da se reši sastoji se u premeštanju nagonskih ciljeva te vrste tako da ne može da ih pogodi odbijanje iz spoljnog sveta. Sublimacija na­ gona to potpomaže. Najviše postiže ko ume dovoljno da povisi udeo zadovoljstva iz izvora psihičkog i inte­ lektualnog rada. Sudbina mu tada ne može mnogo na­ škoditi. Zadovoljenja u vidu stvaralačke radosti umetnika koji je materijalizovao svoja maštanja, istraživa­ ča koji je rešio probleme i spoznao istinu imaju na­ ročiti kvalitet, koji ćemo jednog dana svakako moći okarakterisati i metapsihološki. Zasada se može izra­ ziti samo slikovito, čine nam se „finija i viša”. Nji­ hov intenzitet je, međutim, prigušen u poređenju sa intenzitetom zadovoljenja sirovijih, primamijih na­ gona. Oni ne potresaju naše telesno biće. Slabost ove metode je, pak, nemogućnost široke primene. Pristu­ pačna je samo malobrojnima. Preduslovi su naročita podloga i obdarenost, koji su retko prisutni u delotvornim razmerama. Ona ni tom malom broju ljudi nije u stanju da obezbedi potpunu zaštitu od patnji, ne daje im neprobojan oklop protiv strela sudbine i

282

Iz kulture i umetnosti

obično ^otkaže kada sopstveno telo postane izvor patnji.1 Ako je već u ovom postupku jasna namera da se pribavljanjem zadovoljstva iz unutrašnjih, psihičkih zbivanja postigne nezavisnost od spoljnog sveta, ta težnja se još jasnije ispoljava u sledećem postupku. Tu se još više labavi veza sa realnošću. Zadovoljenje se postiže putem iluzija, poznato nam je da su one to, ali njihovo odstupanje od stvarnosti ne ometa uživa­ nje. Oblast iž koje potiču iluzije je svet fantazija. U svoje vreme, dok se razvijao princip realnosti, ta ob­ last je, u pravom smislu reči, oslobođena obaveze da proverava realnost i određena da zadovoljava želje koje je teško ispuniti. Na vrhuncu zadovoljstva po­ stignutih putem fantazije nalazi se uživanje u umet1 Ukoliko naročita obdarenost ne odredi izričito pravac životnom interesovanju, može običan, svakom pristupačan rad u svome pozivu da dobije značaj koji mu je pridao Volter (Voltaire) u svome mudrom savetu. U jednom kratkom pregledu nije mogućno dovoljno istaći značaj rada za eko­ nomiku libida. Ni jedna druga životna tehnika ne vezuje po­ jedinca toliko čvrsto za realnost, koliko oslanjanje na rad. On ga sigurno bar uklapa u delić realnosti i u ljudsku za­ jednicu. Mogućnost da se u velikom obimu libidinozne kom­ ponente (narcističke, agresivne pa čak i erotične) premeste na rad u svome pozivu i međuljudske odnose, što je sa njim povezano, daje radu vrednost koja nije ni po čemu manja od vrednosti koju ima zahvaljujući svojoj neophodnosti za potvrđivanjem i obezbeđenjem egzistencije u društvu. Naro­ čito zadovoljstvo pruža poziv koji je slobodno izabran, što u stvari omogućava da se putem sublimacija učine korisnim postojeće sklonosti i još uvek prisutni, ili konstitucionalno pojačani, nagoni. I pored svega ljudi slabo cene rad kao put ka sreći. Ne otimaju se da rade kao što čine sa drugim mo­ gućnostima zadovoljenja. Većina ljudi radi iz nužde. Iz te prirodne odvratnosti koju imaju ljudi prema radu proističu najteži socijalni problemi.

Nelagodnost u kumiri

283

ničkim delima koja posredstvom umetnika postaju pristupačna i onom koji sam nije stvaralac.1 Ko je osetljiv na delovanje umetnosti, ceni je na najviši mo­ gući način kao izvor uživanja i životne utehe. Ipak, blaga narkoza u koju nas uvodi umetnost može da bude samo privremeno pribežište od životnih nevolja, ona nije dovoljno duboka da bi se zaboravila realna beda. Energičnije i temeljnije deluje jedan drugi po­ stupak. Po njemu je realnost izvor svih patnji i je­ dini neprijatelj. Uz nju nije moguće živeti. Onaj ko želi da bude u bilo kom smislu srećan mora zato da prekine s njom sve veze. Pustinjak okreće leđa ovom svetu i neće više da ima posla s njim. Može se učiniti i više od toga. Mogućna je želja da se svet preinači i da se umesto njega izgradi drugi u kome će biti od­ stranjene najnepodnošljivije strane i zamenjene dru­ gima u skladu sa sopstvenim željama. Ko u pobuni očajanja pođe tim putem ka sreći po pravilu neće ništa postići. Stvarnost je za njega suviše jaka. Postaće sumanut i najčešće neće naći pomagača u sprovođenju svoje sumanutosti. Tvrdi se da se svako od nas u nekom pogledu ponaša slično paranoiku i stva­ ranjem želje ispravlja neku sebi nepodnošljivu oso­ binu sveta i tu sumanutost ubacuje u realnost. Slučaj, kada veći broj ljudi pokuša zajednički da sebi obezbedi sreću i zaštitu od patnji sumanutim iskrivlje­ njem stvarnosti je od naročitog značaja. Ludilom masa takve vrste moramo nazvati i ljudske religije. 1 Uporedi: Formulaciju o dva principa psihičkih zbiva­ nja, 1911. Sabrana dela knj. VI i Uvod u psihoanalizu XXIII (Sabr. dela, knj. VII).

284

Iz kulture i umetnosti

Naravno, ludilo ne uviđa niko, kada i sam sudeluje u njemu. Ne verujem da je potpuno ovo nabrajanje meto­ da kojima se ljudi trude da ostvare sreću i odstrane patnju. Znam, takbđe, da se ova materija može i dru­ gačije rasporediti. Nisam još naveo jedan od takvih postupaka; ne zato što sam to zaboravio, nego što ćemo se njime baviti u vezi sa nečim drugim. Kako bi i bilo mogućno zaboraviti baš tu tehniku umetnosti življenja! Nju obeležava najčudnovatiji spoj karakte­ rističnih crta. Naravno, i ona teži za nezavisnošću od sudbine (najbolje da to tako nazovemo) i radi toga prenosi zadovoljenje u unutrašnje duševne procese. Koristi se pri tome pomenutom pomerljivošću libida. Ali se ne odvraća od sveta, naprotiv: prianja za nje­ gove objekte i postiže sreću iz osećajnog odnosa pre­ ma njima. Pri tome se ne zadovoljava, tako reći, tro­ mom rezignacijom i izbegavanjem neprijatnosti; ta tehnika radije nehatno prolazi pored takvog cilja i čvrsto se drži prvobitnog strasnog stremljenja pozi­ tivnom postizanju sreće. Možda se ona stvarno ovom cilju približava više nego bilo koja druga metoda. Go­ vorim, naravno, o životnom pravcu koji stavlja u sre­ dište lju b avi očekuje sva zadovoljstva otuda što voli i što je voljen. Takva psihička konstelacija nam je svima dosta bliska. Među oblicima, u kojima se ispoIjava ljubav, polna Ijubav nam pruža najsnažniji do­ življaj. osećanja zadovoljstva koji* sve preplavljuje i tako je obrazac našoj čežnji za srećom. Sta bi bilo pri­ rodnije no da ostanemo pri tome i tražimo sreću na istome putu gde smo je sreli prvi put. Slaba strana ove životne tehnike je jasna kao dan. Inače ne bi ni­ kome palo na pamet da napusti ovaj put ka sreći radi

Nelagodnost u kulturi

285

drugoga. Nikada nismo slabije zaštićeni od patnje nego kada volimo, nikad bespomoćnije nesrećni nego kada izgubimo voljeni objekt ili njegovu ljubav. Ali, time nismo završili o životnoj tehnici zasnovanoj na vrednovanju ljubavi. O tome treba reći mnogo više. Možemo povezati sa ovim zanimljivu pojavu da se sreća u životu očekuje pretežno od uživanja u lepome. U našim čulima i rasuđivanju ona se prikazuje uvek u vidu lepote ljudskih oblika i pokreta, predme­ ta iz prirode i predela, umetničkog, pa čak i nauč­ nog stvaralaštva. Estetski stav u odnosu na životni cilj pruža slabu zaštitu od patnji kojima smo izloženi ali je ipak u stanju da nam mnogo šta nadoknadi. Uživanje u lepom ima obeležje jednog posebnog, blago opojnog osećanja. Nije jasna nikakva korist od lepo­ te, niti se uviđa da je ona za kulturu nužna, pa ipak se kultura bez nje ne može zamisliti. Nauka o estetici proučava uslove pod kojima se doživljava lepo, ali nije mogla da objasni prirodu i poreklo lepote. Neuspeh se, kao što je uobičajeno, prikriva upotrebom zvučnih,'praznih reči. N a žalost, i psihoanaliza može vrlo malo da kaže' o lepoti. Izgleda jedino potvrđeno da je njen začetak u oblasti seksualnih osećaja. Ona bi mogla biti obrazac pobude sa zaprečenim ciljem. „Lepota” i „draž” prvobitno su svojstva seksualnog objekta. Potrebno je napomenuti da se genitalije sko­ ro nikada ne smatraju lepim iakb njihova pojava uvek uzbuđuje. Izgleda, međutim, da je karakter lepoga svojstven nekim sekundarnim polnim odlikama. Usuđujem se, uprkos nepotpunosti, da iznesem neke opaske u vidu zaključaka naših ispitivanja. Pro­ gram — koji nam nameće princip zadovoljstva — da postignemo sreću ne može se ispuniti, pa ipak ne sme-

286

Iz kulture i umetnosti

mo —>jie, ne možemo, — napustiti napore da se ispu­ njenju približimo na ovaj ili onaj način. Možemo ići veoma različitim putevima, odabrati pozitivan cilj: postizanje zadovoljstva, ili negativan: izbegavanje ne­ zadovoljstva. Nijednim od načina ne možemo postići sve što želimo. Sreća u onom umerenom smislu, kako se još može smatrati mogućnom, jeste problem indi­ vidualne ekonomije libida. Ne postoji za to savet koji odgovara svima. Svako mora sam da pronađe sopstveni način kako da postane srećan. Najrazličitiji činioci će doći do izražaja i usmeriće izbor puteva. Radi se o tome koliko realnog zadovoljenja od sveta neko može očekivati i U kolikoj meri je spreman da postane ne­ zavisan od njega; i najzad, kolikom snagom smatra da raspolaže da b i ga izmenio prema svojim željama. Već u tome će osim spoljnih okolnosti, odigrati odlu­ čujuću ulogu psihička konstitucija pojedinca. Govek koji je pretežno erotičan pretpostaviće osećajne veze sa drugim osobama, narcističan čovek, pretežno je sam sebi dovoljan, tražiće osnovna zadovoljenja u sopstvenim unutrašnjim duševnim zbivanjima, čovek od akcije neće napustiti spoljni svet u kome može da ogleda svoju snagu. U prosečnog od ovih tipova, vrsta njegove obda­ renosti i opseg mogućnosti sublimacije nagona odlučiće u kom pravcu će usmeriti svoje interesovanje. Svaka ekstremna odluka biće kažnjena time što oso­ bu izlaže opasnosti, koju donosi biranje isključivo jedne životne tehnike ako se pokaže nedovoljnom. Verovatno nam i životna mudrost savetuje da ne oče­ kujemo sva zadovoljenja od jedne jedine težnje, kao što oprezan trgovac izbegava da uloži sav kapital na

Nelagodnost u kulturi

287

jedno mesto, Uspeh nikad nije siguran, zavisi od sku­ pine mnogih momenata, ali verovatno najviše od spo­ sobnosti psihičke konstitucije da prilagodi svoje funk­ cije okolini i da nju iskoristi za pribavljanje zadovolj­ stva. Covek koji je došao na svet sa naročito nepo­ voljnom nagonskom konstitucijom i nije kako treba izvršio preobražaje i prerasporedio svoje libidinozne komponente neophodne za kasniju delatnost imaće teškoća da iz svoje spoljne situacije postigne sreću, naročito kad je suočen sa teškim zadacima. Bekstvo u neurozu, do kojeg obično dolazi još u mladosti, preostaje mu kao poslednja životna tehnika koja daje {gleda bar za utešna zadovoljstva. Covek koji u po­ li] im godinama uvidi da su mu napori u potrazi za srećom omanuli, nalazi još uvek utehu u zadovolj­ stvu od hronične intoksikacije ili preduzima očajnič­ ki pokušaj pobune u psihozi1. Religija sužava igru izbora i prilagođavanja, jer nameće svima na isti način svoj put za postizanje sre­ će i zaštitu od patnji. Njena se tehnika, koja ima na uma zastrašivanje inteligencije, sastoji u potcenjivanju vcednpsti života i sumanutom izopačavanju slike realnog sveta. Po tu cenu, prisilnom fiksacijom jednog psihičkog infantilizma i uvlačenjem u jedno masovno ludilo, religija uspeva da mnoge ljude pošte­ di individualne neuroze. Ali ništa više. Postoje, kao što smo rekli, mnogi putevi-koji mogu voditi sreći, * Osećanj potrebu da ukažem bar na jednu od praznina u gornjem prilogu. Razmatranja mogućnosti čoveka da bude srećan ne bi trebalo da izostavi pretresanje odnosa između narcizma i libida vezanog za objekt. Hteli bismo da znamo šta za ekonomiju libida znači to ako je čovek u suštini pre­ pušten samom sebi.

288

Iz kulture i umetnosti

onakvoj kakva je ljudima dostupna, ali nijedan nije siguran. Religija, takođe, ne može da održi svoje obe­ ćanje. Vernik, najzad primoran da govori o „nedoku­ čivoj volji božjoj” priznaje time da mu je kao poslednja mogućnost utehe i izvor zadovoljstva u patnji pre­ ostalo samo bezuslovno potčinjavan je. A ako je spre­ man na to, onda je verovatno mogao sebe poštedeti zaobilaženja.

III Našim istraživanjem o sreći nismo saznali mnogo više od opšte poznatog. Ako ga i produžimo pitanjem, zašto je ljudima toliko teško da postanu srećni, nema mnogć izgleda da doznamo nešto novo. Zapravo, dali smo odgovor pokazavši tri izvora naših patnji: pre­ moć prirode, trošnost našeg tela i nesavršenstvo usta­ nova koje upravljaju vezama među ljudima u poro­ dici, državi i društvu. U pogledu dva prva zaključićemo bez mnogo kolebanja: Preostaje riam da prizna­ mo te izvore patnje i da se prepustimo neizbežnom. Prirodu nećemo nikada potpuno savladati. Naš orga­ nizam, koji je i sam deo te prirode, uvek će ostati tvorevina, prolazna i ograničena u mogućnostima i prilagođavanju. Ovo saznanje ne parališe; naprotiv, ukazuje pravac našem delovanju. U stanju smo da se oslobodimo ponekih, mada ne svih patnji, a druge da ublažimo; to nam dokazuje hiljadugodišnje iskustvo. Drugačije se postavljamo prema trećem, socijalnom izvoru patnji. Njega nećemo da prihvatimo. Ne mo­ žemo shvatiti zbog čega te ustanove koje smo mi sami stvorili ne bi bile upravo za zaštitu i dobrobit svih nas. U svakom slučaju, razmišljajući koliki smo loš uspeh postigli na tom polju zaštite od patnje, budi se 19 F r o jd , O d a b r a n a d e la , V

290

iz kulture i umetnosti

sumnja — ne.skriva li se i ovde deo nesavladive pri­ rode? — ovog puta u vidu sopstvene psihičke tvo­ revine. U toku razmatranja ove mogućnosti došli smo do tvrdnje koja toliko zapanjuje da se moramo za­ držati na njoj. Ona glasi: naša takozvana kultura snosi veliki deo krivice za našu bedu. Osećali bismo se srećnijim ako bismo je napustili i našli se u primitivnim uslovima. Nazivam je zapanjujućom jer, kako god od­ redili pojam kulture, činjenica je da baš kulturi pri­ pada sve ono čime pokušavamo da se zaštitimo od pretnji koje potiču iz izvora patnji. Kojim putem je toliko ljudi došlo do tog stano­ višta začuđujućeg neprijateljstva prema kulturi. Ja mislim da je duboko i odavno postojeće nezadovolj­ stvo stanjem kulture u datom trenutku Stvorilo osno­ vu iz koje je u određenim istorijskim prilikama izra­ sla osuda. Mislim da poznajem poslednji i pretposlednji takav povod. Nisam dovoljno učen, te nisam u sta­ nju da pratim lanac tih događaja dovoljno daleko kroz ljudsku istoriju. Takav neki faktor, neprijateljski na­ strojen prema kulturi, švakako je delovao već u vreme pobede hrišćanstva nad paganstvom. Bio je vrlo srodan obezvređenju zemaljskog života, što je spro­ velo hrišćanstvo. Uspesi istraživačkih putovanja i do­ dir sa primitivnim narodima i plemenima predstav­ ljaju predposlednji povod. Zahvaljujući površnom posmatranju i pogrešno shvaćenim običajima i navikama Evropljanima se činilo da oni vode jednostavan, skro­ man i srećan život, nedostupan posetiocima više kul­ ture. Kasnija saznanja su ispravila izvesne zaključke takve prirode. U mnogim slučajevima čitav niz život­ nih olakšica, za koje treba zahvaliti velikodušnosti

Nelagodnost u kulturi

291

prirode i lakoći zadovoljenja glavnih potreba, zablu­ dom je pripisan odsustvu zamršenih kulturnih zahteva. Poslednji povod poznajemo naročito,dobro. Nastao je kada smo upoznali mehanizam neuroza koje prete da sahrane i onaj delić sreće kulturnog čoveka. Utvr­ dili smo da čovek postaje neurotičan jer ne može da podnese obim odricanja koja mu je nametnulo dru­ štvo radi svojih kulturnih ideala. Na osnovu toga se zaključuje da bi otklanjanje ili znatno smanjenje ta­ kvih zahteva značilo vraćanja mogućnosti postizanja sreće. Pored toga postoji i drugi momenat razočaranja. Poslednje generacije ljudi ostvarile su ogroman na­ predak prirodnih nauka i njihove tehničke primene i učvrstile svoju vlast nad prirodom na način koji se ranije nije mogao ni zamisliti. Pojedinosti o napretku su svima poznate i nema potrebe da ih pominjemo. Ljudi su ponosni ovim tekovinama i imaju prava na to. Čini mi se, ipak, da su zapazili da ncuvo stečene mo­ gućnosti raspolaganja, prostorom i vremenom, potčinjavanje snaga prirode, ispunjenje hiljadugodišnjih želja nisu povećali obim zadovoljstava očekivanih od života, niti ih prema njihovim osećanjima učinili srećnijim. Iz ovih tvrdnji zadovoljićemo se zaključ­ kom da vlast nad prirodom nije jedini preduslov ljud­ ske sreće i da, takođe, nije jedini cilj kulture. Ali na osnovu toga nećemo zaključiti da je tehnički napre­ dak bez vrednosti za našu ekonomiju sreće. Moglo bi se prigovoriti: zar nije pozitivan dobitak u zadovolj­ stvu, nedvosmislen porast osećanja sreće, ako pone­ kad mogu da zaželim da čujem glas Svoga deteta koje živi stotinama kilometara daleko od mene, kada ne­ posredno Došle iskrcavanja prijatelja, mogu da sa­

292

lz kulture i umetnosti

znam da je dobro prošao na dugom i napornom pu­ tovanju? Ne znači li ništa što je medicini uspelo da ogromno smanji smrtnost male dece i opasnost od in­ fekcije porodilja, pa čak i da produži prošek života kulturnih ljudi za značajan broj godina? Mogli bismo nabrojiti još veliki broj isto toliko dobrih stvari za­ hvaljujući toliko kuđenom dobu naučnog i tehničkog napretka. Ali, čuje se i glas pesimističke kritike, koji opominje da se većina takvih zadovoljenja odigrava po uzoru „jevtinog provoda” koji se veliča u jednoj anegdoti. Uživanje takve vrste postižemo kada hladne zimske noći izvučemo ispod pokrivača golu nogu i opet je uvučemo. Dete nikada ne bi napustilo rodni grad, da ne postoji železnica koja savlađuje daljine, telefon ne bi bio potreban da se čuje njegov glas. Moj prijatelj ne bi preduzeo putovanje morem da nije us­ postavljena plovidba preko okeana, pa mi ne bi bio potreban telegraf da smiri moje brige. Cemu koristi smanjenje dečje smrtnosti kada nas baš ona primo­ rava na najveća ograničenja rađanja dece, tako da u krajnjoj liniji ne odgajamo više dece nego u vreme pre carstva higijene. Svoj seksualni život u braku vo­ dimo, pri tome, pod teškim uslovima, a verovatno ra­ dimo i protiv korisnog prirodnog odabiranja. Najzad, šta će nam dug život ako je težak, oskudan u radosti­ ma i toliko pun patnji, da nam je smrt dobrodošli spasilac. Izgleda sigurno da se ne osećamo dobro u našoj današnjoj kulturi, iako je vrlo teško prosuditi da li su se ljudi u prošlosti i u kolikoj meri osećali srećnijima i kakav su udeo u tome imali uslovi njihove kul­ ture. Uvek ćemo biti skloni da nevolju sagledamo ob­ jektivno, tj. da sebe sa svojim zahtevima i svojom

Nelagodnost u kulturi

293

osetljivošćti postavimo u uslove u kojima bismo onda ispitali kakve ćemo povode za osećanje sreće i nesreće u njima naći. Ovakav način posmatranja, koji se čini objektivnim jer ne uzima u obzir varijacije subjek­ tivne osetljivosti, naravno, najsubjektivniji je jer mesto svih drugih, nepoznatih duševnih stanja, stavlja svoje. Sreća je, pak, nešto u potpunosti subjektivno. Ma koliko se još uvek zgražavali zbog izvesnih situa­ cija, recimo antičkih robova na galijama, seljaka u 30-godišnjem ratu, žrtava svete inkvizicije, Jevrejina koji očekuje pogrom, ipak nam je nemogućno da se uživimo u te osobe, da odgonetnemo promene prijemčivosti za osećanja zadovoljstva i nezadovoljstva do kojih su doveli prvobitna tupost, postepeno otupljenje, prestanak nadanja, grublji i finiji način narkofiziranja. U slučaju mogućnosti najveće patnje stupa­ ju u dejstvo određeni duševni zaštitni uređaji. Cini mi se nekorisnim da i dalje pretresam ovu stranu problema. Vreme je da se pozabavimo suštinom kulture čija je vrednost za sreću dovedena u sumnju. Nećemo tra­ žiti formulu koja sa malo reči izražava tu suštinu, pre nego što ponešto saznamo ispitivanjem. Dovoljno je, dakle, da ponovimo1 da reč „kultura” označava celokupni zbir postignuća i ustanova u kojima se naš ži­ vot razlikuje od života naših životinjskih predaka i koje služe dvema svrhama: zaštiti čoveka od prirode i uređenju odnosa među ljudima. Radi boljeg razumevanja sakupićemo posebice obeležja kulture kako se javljaju u ljudskim zajednicama. Pri tome ćemo se 1 Vidi: „Budućnost jedne iluzije” (Die Zukunft einer IUueion) 1927.

294

Iz kulture i umetnosti

bez predomišljanj a rukovoditi običajnim govorom, ili, kako se takođe kaže, jezičkim osećanjem, verujući da će to biti u skladu i sa unutrašnjim spoznajama koje se još opiru izražavanju apstraktnim recima. Uvod je lak: kulturnim smatramo sve radnje i vrednosti koje služe čoveku da koristi zemlju, da ga štite od nasilja prirodnih sila i si. Najmanje je sum­ nji u ovaj vid kulturalnosti. Prva dela kulture ako se vratimo dosta daleko unazad, bila su upotreba alata, zfiuzdavanje vatre, izgradnja naselja. Među njima je naročito značajno potčinjavanje vatre, izvanredno do­ stignuće kome nije bilo prethodnog uzora1. Ovim je čovek utro puteve kojima od tada stalno ide sve dalje. Lako se mogu odgonetnuti pobude za to. Svim svojim oruđima čovek čini svoje organe (i motorne i senzorne) savršenijim, ili otklanja prepreke njihovom delo-

1 Psihoanalitički materijal, nepotpun, ne sasvim razgovetan, daje ipak fantastičan nagoveštaj o poreklu toga čovekovog podviga. Pračovek kao da je imao običaj pri su­ sretu sa vatrom da zadovolji infantilnu želju time što je gasio mlazom mokraće. Prema, sagama kojima raspolažemo, o prvo­ bitnom lažnom Značenju plamenih jezičaka, koji sukljaju uvis ne može biti sumnje. Gašenje vatre mokrenjem, što čine i kasniji džinovi, Gulivêr u Liliputu i Rabelais-ov Gargantua, predstavljalo je neku vrstu seksualnog akta sa čovekom, uži­ vanje u muškoj potenciji kroz homoseksualni dvoboj. Onaj koji se prvi odupro tome zadovoljstvu i sačuvao vatru, mo­ gao ju je poneti sa sobom i uzeti u svojti službu. Činom suz­ bijanja plamena svog sopstvenog seksualnog uzbuđenja, ukro­ tio je prirodnu snagu vatre. Ova velika kulturna pobeđa bila je, dakle, nagrada za odricanje od nagona. Izgleda da je zatim žena postavljena za čuvara zarobljene vatre na doma­ ćem ognjištu jer joj anatomska građa onemogućava da po­ pusti takvom iskušenju. Vredno je spomena da analitičko iskustvo redovno pokazuje povezanost častoljublja, plamena i uretralne erotike.

Nelagodnost , u kulturi

295

vanju. Motori mu daju džinovsku snagu, koju može kao i svoje mišiće da upućuje gde želi, da sagradi brod i avion, tako da ni vazduh ni voda ne mogu da spreče njegovo kretanje. Naočarima koriguje manu sočiva u svom oku, dogledom posmatra daleka prostranstva, mikroskopom savlađuje granice vidljivosti određene građom mrežnjače. Stvorio je instrumenat u obliku fotografske kamere koji zadržava trenutne vidne uti­ ske. To isto čini gramofonska ploča sa zvučnim uti­ scima, koji su isto tako prolazni. Obe su u osnovi ma­ ter ijalizacija date mu sposobnosti sećanja, njegovog pamćenja.. PompćU telefona čuje sa razdaljina koje bi čak t bajke priznale nedostupnim. Pisanje je u po­ četku bio govor odsutnog. Kuća je zamena za majči­ nu utrobu, koja je prvi ali verovatno još uvek željeni dom, u kome se sigurno toliko dobro osećao. Dela koja je čovek stvorio na ovoj zemlji pomo­ ću svoje nauke i tehnike ne samo što zvuče kao bajka, već su zapravo ispunjenje svih — a ne samo većine — želja iz bajki. Na zemlju je prvobitno stupio kao sla­ bašno životinjsko biće, a svako biće njegove vrste uvek mora da stupi na nju kao nemoćno odojče — ,,oh inch of nature”. Sva ova dobra može smatrati kul­ turnim nasleđem. Od davnina je izgradio predstavu ideala svemoći i sveznanja i njih ovaplotio u svojim bogovima. Njima je pripisivao sve što je izgledalo nedostižno željama ili mu je bilo zabranjeno. Sme se, dakle, reći: ovi bogovi bili su ideali kulture. Sada se sasvim približio ispunjenju tih ideala, tako reći i sam je postao Bog. Naravno, samo saglasno opšte ljud­ skom shvatanju o dostizanju ideala. Ni u čemu savr­ šeno, ponegde baš nikako a drugde samo polovično. Covek je, moglo bi se reći, postao neka vrsta boga sa

296

Iz kulture i umetnosti

protezama. Stvarno veličanstven, kada postavi sve svoje pomoćne organe. Ali, oni mu nisu prirasli i prir moravaju ga u nekim prilikama da još mnogo stvara. Uostalom, ima prava da se teši time što taj razvoj neće biti završen baš sa godinom gospodnjom 1930. Buduća vremena će doneti novi, verovatno nepojmljivo veliki napredak u ovoj oblasti kulture i povećati još više sličnost Bogu. Našeg ispitivanja radi, ne smemo za­ boraviti da se današnji čovek iako sličan Bogu ne oseća srećnim. Nekoj zemlji, dakle, priznajemo da je dostigla vi­ soku kulturu kada vidimo da se u njoj neguje i celishodno sprovodi sve ono što čoveku služi za korišćenje zemlje i njegovu zaštitu od prirodnih sila, ukrat­ ko rečeno što mu je korisno. U takvoj zemlji je regulisan tok rekama koje prete poplavama, a- vodu im odvode kanalima onamo gde u njoj oskudevaju. Zem­ ljište je brižljivo obrađeno i zasađeno rastinjem koje tu može da uspeva. Mineralno blago se marljivo iznosi iz dubine na površinu i prerađuje u željene alate i oruđa. Saobraćajna sredstva ¿u mnogobrojna, brza i pouzdana. Divlje i opasne životinje su uništene. Ga­ jenje onih koje su pripitomljene i postale domaće u punom je zamahu. Međutim, prema kulturi imamo još i druge zahteve, nadamo se da ćemo ih u istim tim zemljama naći ostvarene u znatnoj meri. Kao da želimo da poreknemo najpre postavljenu tvrdnju, kulturnim nazivamo i kada vidimo da je pažnja ljudi posvećena stvarima koje baš ni po čemu nisu korisne (koje su pre nekorisne), na primer, kada se u varoši na neophodnim zelenim površinama koje služe za igrališta i kao rezervoar vazduha nalaze i leje cveća ili kada su prozori stanova ukrašeni saksijama sa cve-

Nelagodnost u kulturi

297

ćem. Uhrzo zapažamo da je ono nekorisno, za koje očekujemo da će se ceniti u kulturnijoj sredini, lepota. Zahtevamo da kulturan čovek bude poštovalac lepote kad na nju naiđe u prirodi i da je, prema veštim svojih ruku, ostvaruje na predmetima; Daleko smo od toga da ovim iscrpemo sve što očekujemo od kulture. Zahtevamo da vidimo i znake čistoće i reda. Nemamo visoko mišljenje o kulturi engleske provincijske va­ roši iz doba Sekspira kada pročitamo da se pred vra­ tima kuće njegovih roditelja u Stratfordu nalazila ve­ lika gomila đubreta. Nismo u stanju da se uzdržimo, pa grdimo „varvarstvo" (što je suprotno kulturi), ako na stazama Bečke šume vidimo razbacanu hartiju. Ne­ čistoća svake vrste čini nam se da je nespojiva sa kul­ turom. Protežemo zahteve za čistoćom i na čovečje telo. Sa zaprepašćenjem slušamo o zadahu koji se širio od ličnosti Kralja Sunca. Klimamo glavom kada nam u, Isola Bella pokažu mali umivaonik koji je slu­ žio Napoleonu za jutarnju toaletu. Ne čtidimo se čak, ako neko upotrebu sapuna uzima kao neposredno merilo kulture. Slično važi i za red, koji se kao i čistoća u potpunosti tiče ljudskog roda. Za razliku od čistoće koju u prirodi ne možemo očekivati, red štaviše, pred­ stavlja oponašanje prirode. Posmatranje velikih astro­ nomskih pravilnosti ne samo da je čoveku poslužilo kao uzor, već je dalo i polazne tačke uvođenju reda u svoj život. Red je neka vrsta prisile ponavljanja koja na osnovu jednom uspostavljenog poretka odre­ đuje kada, gde i kako treba nešto učiniti, kako bisn se u svakom sličnom slučaju poštedeli kolebanja i oklevanja. Dobrobit reda se ne može poreći. On lju­ dima omogućava da najcelishodnije koriste prostor i vreme a pritom im štedi fizičku snagu. S pravom bi­

298

Iz kulturp i umetnosti

smo mogli očekivati da se on provlači od početka i bez prisile kroz ljudsku delatnost, pa je opravdano čuđe­ nje što to nije slučaj, čovek u svome radu ispoljava prirodnu sklonost za nemarnost, neurednost i tek ga, uz velike napore, moramo vaspitati da oponaša nebe­ ske uzore. Lepota, čistoća i red očigledno zauzimaju poseb­ no mesto među zahtevima kulture. Niko neće tvrditi da su oni isto toliko važni koliko savlađivanje prirod­ nih sila i drugi momenti, koje ćemo upoznati; pa ipak, niko ne želi da ih potisne kao sporedne. Primer lepote, sam po sebi, pokazuje da kultura nije zamišljena radi korisnosti te je ne smemo izostaviti među onim što je od interesa za kulturu. Korist reda je sasvim očigledna. Što se tiče čistoće, pretpostavljamo da nju zahteva higijena, ali možemo naslutiti da ovaj odnos nije bio sasvim nepoznat ljudima i pre doba naučne zaštite od bolesti. Korisnost nam ipak ne objašnjava u potpunosti tu težnju; mora da je još nešto posredi. Ali mi smatramo da nijednim drugim svojstvom ne možemo bolje obeležiti kulturu nega poštovanjem i negovanjem viših psihičkih delatnosti, intelektual­ nih, naučnih i umetničkih postignuća, vodeće uloge koja se u čovečjem životu pripisuje idejama. Među tim idejama nalaze se na vrhu religiozni sistemi, čiju sam zamršenu građu pokušao na dragom mestu da rasvetlim. Uz njih su filozofske spekulacije i, najzad, ono što bi se moglo nazvati ljudskim idealima: njiho­ ve predstave o mogućnom savršenstvu pojedinca, na­ roda, čitavog čovečanstva i zahtevi koji se postavlja­ ju na osnovu ovakvih predstava. Ove tvorevine nisu međusobno nezavisne, one su, štaviše, prisno isprepletane, što otežava ne samo njihovo prikazivanje već

Nelagodnost u kulturi

299

i psihološko objašnjenje njihovog postanka. Prihvati­ mo li, sasvim uopšteno, da je opruga koja pokreće svaku čovekovu delatnost težnja ka oba cilja koji se slivaju: ka koristi i ka postizanju uživanja, onda mo­ ramo smatrati da to važi i za ovde navedene kulturne pojave, mada se to uočava lako samo u naučnoj i umetničkoj delatnosti. Nema sumnje da i one druge delatnosti odgovaraju jakim potrebama čoveka, mo­ žda onakvim koje su razvijene samo kod manjeg bro­ ja ljudi. Isto tako ne smemo dozvoliti da nas dovedu u zabludu nečiji sudovi o vrednosti pojedinih religi­ oznih, filozofskih sistema i tih ideala. Bez obzira na to vidimo li u njima najviše dostignuće ljudskog duha ili ih sažaljevamo kao zablude, moramo priznati da nji­ hovo postojanje, a naročito ako one preovladavaju, označava visok stupanj kulture. Poslednja, svakako ne najbeznačajnija karakter­ na osobina neke kulture koju treba da ocenimo, jeste kako su uređeni odnosi među ljudima, društveni od­ nosi, što se odnosi na čoveka kao suseda, pomagača, seksualni objekt drugoga, člana porodice i države. Ovde 6će biti izuzetno teško da se oslobodimo nekih idealnih zahteva kako bismo shvatili ono što je uopšte kulturno. Mogli bismo možda početi objašnjenjem da se kulturalni elemenat pojavljuje u trenutku prvog pokušaja da se urede društveni odnosi. U odsustvu ovakvog pokušaja, odnosi bi bili podređeni samo volji pojedinca, tj. fizički jači bi ih podesio prema svojim interesima i nagonskim podsticajima. Ništa se ne bi tu promenilo, ako taj jači naiđe na pojedinca jačeg od sebe. Zajednički život ljudi je moguć tek kada se sakupi većina koja je jača od bilo kog pojedinca i koja je ujedinjena protiv svakog pojedinca. Moć zajednice

300

lz kulture i umetnosti

se sada postavlja kao „pravo” nasuprot moći poje­ dinca, koja se osuđuje kao gruba sila. Zamena moći pojedinca zajednicom predstavlja odlučan korak za kulturu. Suština leži u ograničenju mogućnosti zado­ voljenja članova zajednice. Pojedinac nije poznavao takve ograde. Sledeći zahtev kulture je stoga pravda, to će reći osiguranje da jednom stvoren poredak neće ponovo biti skršen u korist pojedinca. Etička vrednost ovakvog prava ovde se neće prosuđivati. U da­ ljem razvoju, kultura izgleda teži da ovo pravo ne bude samo izraz volje neke male zajednice (kaste, društvenog sloja, plemena) koja se prema drugoj, mo­ žda brojnijoj masi opet ponaša kao nasilnik. Krajnji ishod treba da bude zakon, kome su svi (u najmanju ruku svi podobni za zajednicu) doprineli žrtvom svo­ ga nagona i koji ne dopušta da neko (opet sa istim izuzetkom) postane žrtvom grube sile. Lična sloboda nije proizvod kulture. Ona je bila najšira pre pojave bilo kakve kulture, mada je onda bila bez vrednosti jer je čovek jedva bio u stanju da je brani. Razvojem kulture ona doživljava ograniče­ nja a pravda iziskuje da niko ne bude povlašćen od tih ograničenja. Pojava koja se javlja u svakoj ljud­ skoj zajednici u vidu težnje za slobodom može zna­ čiti pobunu protiv neke postojeće nepravde i zato biti korisna za dalji razvoj kulture i podnošljiva kulturi. Ali može isto tako poticati iz ostataka prvobitne lično­ sti nezauzdane kulturom i tako postati osnova neprija­ teljstva prema kulturi. Težnja za slobodom diže se da­ kle protiv nekih određenih oblika i zahteva kulture ili protiv kulture uopšte. Izgleda nemoguće da čoveka možemo bilo kakvim uticajima navesti da preobrazi svoju prirodu u prirodu termita, zato će uvek braniti

Nelagodnost u kulturi

301

svoje zahteve za ličnom slobodom pred voljom mase. Dobrim delom je borba čovečanstva usredsređena na jedan zadatak — iznalaženje celishođnog tj. srećnog poravnanja između individualnih i kulturnih zahteva mase. Sudbinski problem je za njih da li je mogućno postići takvo poravnanje kroz neki oblik kulture ili se sukob ne može izgladiti. Pošto smo dozvolili opštem osećanju da nam kaže koje osobenosti čovekovog života treba da nazivamo kulturnim, dobili smo celovitu predstavu o kulturi. Doduše, nismo saznali više nego što je opšte poznato. Pri tome smo pazili da se i sami n e saglasimo sa pre­ drasudom da kultura znači isto što i usavršavanje, da je ona put ka savršenstvu koje je predodređeno čoveku. Ali sada nam se nameće jedno gledište koje možda ukazuje na nešto drugo. Razvitak kulture izgleđa nam kao svojevrstan proces kome podleže čovečanstvo i u kome nam se ponešto čini poznatim. Taj proces možemo okarakterisati promenama koje on prouzrokuje na nama već poznatim nagonskim sklo­ nostima, čije je zadovoljenje, u stvari, ekonomski za­ datak našeg života. Neki od instinkata su na takav na­ čin svareni da se namesto njih pojavi ono što nazi­ vamo karakternim svojstvom pojedinaca. Najznačaj­ niji primer takvog procesa pronašli smo u analnoj erotici mladog čoveka. Prvobitno njegovo interesovanje za funkcije ekskrecije, njene organe i produkte, preobražava se u toku rastenja u grupu svojstava koja znamo kao štedljivost, smisao za urednost i či­ stoću. Ona su, sama po sebi, dragocena i dobrodošla, ali mogu suviše preovladati i izmetnuti se u ono što nazivamo analnim karakterom. Ne znamo kako se to dešava, ali ne može se sumnjati u tačnost ove postav­

302

Iz kulture i umetnostl

ke1. I tako smo utvrdili da su red i čistoća bitni zahtevi kulture, mada njihova neophodnost u životu nije ubedljiva, baš kao ni njihova pogodnost da budu izvori zadovoljstva. Na ovom mestu morao je prvi put da nam se nametne utisak sličnosti procesa kulture sa razvojem libida u pojedinca. Drugi nagoni se navedu na to da promene uslove za svoje zadovoljenje, da se upute drugim stazama, što se u većini slučajeva po­ dudara sa dobro nam poznatom sublimacijom (nagon­ skih ciljeva), dok se u drugim slučajevima još mogu razlikovati od sublimacije. Sublimacija nagona je po­ sebno istaknuta crta kulturnog razvitka, ona omogu­ ćava da više psihičke aktivnosti, naučne, umetničke, ideološke, postignu tako značajnu ulogu u kulturnom životu. Prepuštajući se prvom utisku, moglo bi se reći da je sublimacija uopšte sudbina nagona, iznuđena kulturom. Ali biće bolje da o tome još razmislimo. Najzad, treće, a to je izgleda najvažnije: nemoguće je sagledati u kolikoj meri je kultura izgrađena na od­ ricanju od nagona, koliko-se zasniva baš na pretpo­ stavci o nezadovoljenju (suzbijanju, potiskivanju ili nečem drugom) jakih nagona. Ovo, „odricanje zbog kulture” gospodari prostranom oblašću socijalnih od­ nosa ljudi. Već nam je poznato da je ono uzrok nepri­ jateljstva, protiv koga moraju da se bore sve kulture. Ono će mnogo zahtevati i od našeg naučnog rada, tre­ ba da damo mnoga objašnjenja. Ne može se lako razumeti kako se to omogućuje da se neki nagon liši za­

1 V. „Karakter i analna frotika” (Charakter und Analerotik) 1908. (Sabrana dela, knj. V) i mnogobrojne druge pri­ loge E. Joneš-a i dr.

Nelagodnost u kulturi

303

dovoljenja. To nije nimalo bezopasno, ne kompenzuje li se to ekonomski, mogu nastati ozbiljne smetnje. Ali želimo li saznati koliku vrednost zaslužuje naše shvatanje o razvoju kulture kao specifičnog pro­ cesa koji se može porediti sa normalnim sazrevanjem ličnosti, očigledno moramo načeti drugi problem i sebi postaviti pitanje: pod kakvim uticajima započinje ra­ zvoj kulture, kako je nastala i čime je određen njen razvojni put.

IV

Zadatak izgleda prevelik. Ne ustežem se da pri­ znam da sam obeshrabren. Izneću ono maio što sam mogao da dokučim. Pošte je pračovek otkrio da je u njegovim ruka­ ma (ovo treba shvatiti doslovno) da li će radom po­ boljšati svoju sudbinu na zemlji, nije moglo da mu bude svejedno radi li neko s njim ili protiv njega. Onaj drugi je dobio vrednost saradnika s kim je ko­ risno živeti zajedno. Još ranije, u prađoba, dok je li­ čio na majmuna, stekao je naviku osnivanja porodice. Članovi porodice bili su verovatno njegovi prvi po­ magači. Može se pretpostaviti da je osnivanje poro­ dice bilo u vezi s tim da potreba za polnim zadovolje­ njem više nije nailazila kao gost koji se iznenada pojavi a posle odlaska dugo ne daje glasa o sebi, već je postala stalni stanar u pojedinca. Mužjak je time dobio motiv da uz sebe zadrži ženu, ili uopštenije, seksualne objekte. Ženke koje nisu htele da se odvo­ je od svojih bespomoćnih mladunaca morale su, već i radi njihovog dobra, da ostanu uz jačeg mužjaka1. 1 Iako je organska periodičnost seksualnog zbivanja očuvana, njen uticaj na psihičku komponentu seksualnog uzbuđenja je tako reći obrnut. Ova izmena je ponajpre uz-

Nelagodnost u kulturi

305

U toj primitivnoj porodici još nedostaje jedno bitno Obeležje kulture. Volja poglavice i oca je bila neogra­ ničena. U Totem i tabu pokušao sam da pokažem put ročno vezana sa gubljenjem značaja mirisnih nadražaja, ko­ jima je menstruacija delovala na psihu mužjaka. Njihovu ulogu preuzimaju vidne draži, koje su, nasuprot povreme­ nim mirisnim dražima, bile u stanju da deluju neprekidno. Tabu menstruacije potiče od ovog „organskog potiskivanja” kao odbrana od jedne prevazidene faze razvoja. Sve druge rtiotivacije su verovatno sekundarne prirode. (Uporedi: C. D. Dali, Mitologija hinduizma i kompleks kastracije. Imagb XIII, 1927). Ovakvo zbivanje še ponavlja na drugom nivoU, kada bogovi iz jednog prevaziđenog kulturnog perioda po­ staju demoni. Slabljenje mirisnih draži izgleda da je i samo posledica čovekov.og odvraćanja sa tla, usvajanjem usprav­ nog hoda, koji je učinio vidljivim do tada skrivene genita­ lije i stvorio potrebu za njihovom zaštitom, pa tako prouz­ rokovao stid. Na početku sudbonosnih procesa kulture nalazilo bi se, prema tome, čovekoVo uspravljanje. Otuda lanac događaja ide preko gubljenja značaja mirisnih draži, izolovanja perio­ de sa prevagom vidnih draži, vidljivosti polnih organa, do stalnosti seksualnog uzbuđenja, osnivanja porodice i time do praga ljudske kulture. Ovo je samo teoretska spekulacija, ali dovoljno značajka da zaslužuje egzaktnu proveru ispitiva­ njem osobenosti života čoveku bliskih životinja. Socijalni razlozi su očigledni i u kulturnoj težnji za čistoćom. Ona nalazi naknadno opravdanje u higijenskim obzirima, ali se ispoljila još pre toga saznanja. Nagon za čistoćom potiče iz težnje za uklanjanjem ekskremenata, koji su. postali neprijatni čulnim opažajima. Znamo da je druk­ čije u detinjstvu. Ekskrementi ne pobuđuju odvratnost u đetetu, oni mu se čine dragocenim kao odvojen deo sopstvenog tela, Vaspitanje nastoji naročito energično da ubrza tok pred­ stojećeg razvoja, koji će učiniti da ekskrementi postanu bezvredni, odvratni, mrski, ružni. Takva promena vicdnosti teško bi bila moguća da ove materije oduzete telu nisu zbog svoga jakog mirisa bile osuđene na istu sudbinu koja je za­ desila mirisne draži, posle čovekovog uspravljanja sa tla. 20 F r o jd . O d a b r a n a d e la , V

306

Iz kulture i umetnosti

koji je vodio od takve porodice do sledećeg stupnja zajedničkog življenja u obliku bratstva. Savladavši oca, sinovi su otkrili da ujedinjeni mogu biti jači od pojedinca. Totemistička kultura počiva na ograniče­ njima koja su oni morali da nametnu jedan drugome radi održavanja novog poretka. Tabu propisi bili su prvo „pravo”. Život ljudi u zajednici bio je, dakle, dvojako zasnovan: prisilom na rad, što je nametala nametnuta nužda spolja, i silom ljubavi, zbog koje se čovek nije hteo lišiti seksualnog objekta u obličju žene, a žena deteta, od sebe otrgnutog dela. Eros i Ananke su postali i roditelji ljudske kulture. Prvi uspeh kulture bio je to što je, sada, i veći broj ljudi mogao da ostane u zajednici. Pošto su u tome sudelovale obe velike sile, moglo se očekivati da će se dalji razvoj odvijati glatko, u smislu sve uspešnijeg savla­ đivanja spoljnog sveta i daljeg povećanja broja ljudi obuhvaćenih zajednicom. Zato nije lako razumeti za­ što kultura može da deluje na učesnike drugačije, a ne da ih Čini samo srećnima.

Analna erotika, dakle, podleže najpre „organskom po­ tiskivanju” koje je utrlo put kulturi. Socijalni faktor, koji se stara o daljem preobražavanju analne ferotike, pokazuje se u tome što je toveku, bez obzira na to koliko je odmakao u razvoju, uvek samo miris tuđih ekskremenata odvratan, go­ tovo nimalo miris sopstvenih. Nečist čovek, odnosno onaj koji svoj izmet ne uklanja, vređa dakle, drugoga i nema pre­ ma njemu obzira. To govore i najsočnije i najviše upotreb­ ljavane psovke. Isto tako, ne bi se moglo shvatili zašto se čovek služi imenom svoga najvernijeg prijatelja iz životinj­ skog sveta kao psovkom da pas dvema svojim osobinama ne zaslužuje prezir čoveka: životinja je koja njuši, koja se ne gadi ekskremenata i ne stidi se svojih seksualnih funkcija.

Nelagodnost u kulturi

307

Pre nego što počnemo da istražujemo otkuda može da naiđe neka smetnja, dozvolićemo sebi jedno skretanje (priznanjem da je ljubav jedna od oSnova kulture) kako bismo popunili prazninu u jednom rani­ jem izlaganju. Rekli smo: iskustvo da polna (geni­ talna) ljubav pruža čoveku doživljaj najpotpunijeg zadovoljenja, da mu, štaviše, predstavlja obrazac sva­ ke sreće, trebalo je da ga navede da i nadalje u ži­ votu traži sreću u oblasti polnih odnosa, da genitalnu erotiku postavi u centar života. Nastavili smo da on na taj način postaje opasno zavisan od jednog dela spoljnog sveta, naime od izabranog ljubavnog objek­ ta, i da se izlaže najljućim patnjama ako bude pre­ zren od njega ili ako ga izgubi zbog neverstva ili smr­ ti. Mudraći svih vremena su zato najupornije odvra­ ćali od tog životnog puta; pa ipak, on nije izgubio svoju privlačnost u očima velikog broja ljudi. Veoma malom broju ljudi njihova konstitucija omogućava da ipak nađu sreću putem ljubavi ali su pri tome neizbežne dalekosežne duševne promene u funkciji ljubavi. Te osobe postaju nezavisne od saučestvovanja objekta, jer glavnu vrednost premeštaju sa cilja da budu voljeni na sopstveno voljenje. Oni se zaštićuju od gubitka ljubavi time što svoju ljubav ne usmeravaju na pojedinačne objekte, već podjednako na sve ljude. Oni izbegavaju kolebanja i razočaranja genitalne ljubavi time što je odvrate od njenog seksu­ alnog cilja, a nagon pretvore u stremljenje sa zaprečenim ciljem. Na taj način postižu u sebi jedno sta­ nje ujednačenog, nenarušivog osećanja Jiežnosti koje više nema mnogo spolj ne sličnosti sa burnom genital­ nom ljubavi od koje potiče. Sveti Franje Asiški, iz­ gleda; najdalje je dospeo takvim korišćenjem ljubavi 20*

308

Iz kulture i umetnosti

za doživljavanje unutarnje sreće. Ono u čemu mi vi­ dimo jednu od poznatih tehnika za zadovoljavanje principa uživanja često je dovođena u vezu i sa reli­ gijom, sa kojom je možda povezana u onim udaljenim oblastima gde se zanemaruje razlikovanje između Ja i objekata, i objekata među sobom. Jedno etičko gledi­ šte čija će nam dublja motivacija kasnije postati ja­ sna vidi u takvoj spremnosti da se vole svi ljudi i celi svet najuzvišeniji stav do kojeg čovek može da se uzdigne. Već na ovom mestu ne želimo da krijemo svoje dve najveće sumnje. Nama se čini da ljubav koja ne bira gubi jedan deo sopstvene vrednosti jer čini nepravdu objektu. Zatim: nisu svi ljudi vredni ljubavi. Ljubav koja je izgradila porodicu ostaje kako u svome prvobitnom vidu, u kojem se ne odriče direkt­ nog seksualnog zadovoljenja tako i u svojoj modifi­ kaciji, nežnosti sa zaprečenim ciljem koja je u kul­ turi i dalje delotvorna. U oba oblika ljubav i dalje vrši funkciju da međusobno povezuje veći broj ljudi i to čvršće nego što to postižu interesi radne zajed­ nice. Nemarno upotrebijavan je reči „ljubav” u govo­ ru ima svoje genetsko opravdanje. Ljubavlju naziva­ mo vezu između muškarca i žene koji su na osnovu svojih seksualnih potreba zasnovali porodicu, ali, takođe, i pozitivna osećanja između roditelja i dece, braće i sestara u porodici, iako takvu vezu moramo da opišemo kao ljubav sa zaprečenim ciljem, kao nežnost. Ljubav sa zaprečenim ciljem je prvobitno takođe bila potpuno čulna ljubav i još uvek je takva u čovekovom nesvesnom. Obe te ljubavi, potpuno čul­ na i ona sa zaprečenim ciljem, deluju i izvan po­ rodice i uspostavljaju nove veze sa dotle tuđim Iju-

N elagodnost u k u ltu ri

309

dima. Genitalna Ijubav vodi osnivanju novih poro­ dica, a ona sa zaprečenim ciljem uspostavljanju pri­ jateljstava, što postaje važno u odnosu na kulturu, jer su ta prijateljstva slobodna od izvesnih ograniče­ nja genitalne ljubavi, npr. od njene isključivosti. Ali u toku razvoja odnos ljubavi prema kultu gubi svo­ ju jednosmislenost. S jedne strane ljubav se suprot­ stavlja interesima kulture, a s druge strane kultura ugrožava Ijubav osetnim ograničenjima. Takvo razdvajanje izgleda neizbežno. Njegov razlog se ne može odmah utvrditi. Ono se najpre ispoIjava kao sukob porodice i veće zajednice čiji je pri­ padnik pojedinac. Već smo saznali da je jedno od glavnih nastojanja kulture da ljude udružuje u ve­ like zajednice. Porodica, međutim, neće da ispusti jedinku. Ukoliko je prisnija vezanost članova poro­ dice, utoliko više su često skloni da se izdvoje od drugih; utoliko teže stupaju u širi životni krug. Filogenetski stariji, u detinjstvu jedino postojeći način zajedničkog života, brani se da ga ne smeni onaj ka­ snije kulturom stečeni. Odvajanje od porodice postaje zadatak za svaku mladu osobu a njegovo rešenje dru­ štvo često podupire pubertalnim ritualima i obredi­ ma primanja. Imamo utisak da su te teškoće vezane za svaki oblik psihičkog života, pa čak i za svaki organski razvoj. Zatim, ubrzo žene dolaze u protivurečnost sa kulturnim stremljenjem i ispoljavaju svoj usporava­ jući i zadržavajući uticaj. Baš one, koje su u početku zahtevima svoje ljubavi postavile temelj kulture. Zene zastupaju interese porodice i seksualnog živo­ ta. Kulturna delatnost postala je sve više stvar mu­ škaraca. njima nameće sve teže zadatke, primorava

310

lz kulture i umetnosti

ih da sublimiraju nagone, čemu su žene slabo do­ rasle. Kako čovek ne raspolaže neograničenim koli­ činama psihičke energije, on mora da obavlja svoje zadatke raspodeljujući celishodno libido. Sve što utro­ ši u kulturne svrhe, on najvećim delom oduzima od žene i seksualnog života. Stalno druženje sa muškar­ cima, zavisnost od odnosa sa njima, otuđuju ga čak i od dužnosti muža i oca. Tako se zbog zahteva kul­ ture žena oseća potisnutom u pozadinu, pa prema kulturi zauzima neprijateljski stav. Tendencija kulture da ograniči seksualni život nije ništa manje očevidna od druge — da proširi krug kulture. Prva faza kulture, totemizam, već na­ meće zabranu incestuoznog izbora objekta, što je možda najteže osakaćenje koje je ikad pretrpeo čovečji ljubavni život. Tabu, zakoni i običaji postav­ ljaju nova ograničenja koja pogađaju i muškarce i žene. U ovome sve kulture ne idu podjednako daleko. Privredna struktura društva utiče i na razmere pre­ ostale seksualne slobode. Kao što znamo, kultura se povinjava prisili ekonomske nužnosti, jer veliki deo psihičke energije koji sama troši mora da oduzme od seksualnosti. Kultura se u tom pogledu odnosi pre­ ma seksualnosti kao jedno pleme ili jedan društveni sloj koji iskorišćuje drugi. Strah od pobune potla­ čenih nameće strože mere opreznosti. Vrhunac takvog razvoja pokazuje naša zapadnoevropska kultura. Psi­ hološki je sasvim opravdano što počinje time da osu­ đuje pojave dečjeg seksualnog života, jer je obuzdavanje seksualnih prohteva odraslih bezizgledno — ako nije pripremljeno u detinjstvu. A li ničim se ne može opravdati što je kulturno društvo toliko daleko

N elagod n ost u k u lt u r i

311

da poriče postojanje tih pojava koje se ne samo lako mogu dokazati nego su, štaviše, upadljive. Polno zre­ loj osobi izbor objekta ograničen je na suprotan pol, a većina ekstragenitalnih načina zadovoljenja je za­ branjena kao perverzija. Zahtev, izražen ovim zabra­ nama da seksualni život bude za sve jednoobrazan, — ne vodi računa o neujednačenostima urođene i stečene seksualne konstitucije ljudi i priličnom broju oduzima seksualno uživanje, pa tako postaje izvor teške nepravde. Ishod ovih mera ograničavanja mo­ gao bi biti taj da svi seksualni interesi normalnih ljudi, onih koji nisu u tome sprečeni konstitucijom, teku neoštećeni kroz preostale otvorene kanale. A li i heteroseksualna genitalna ljubav, koju je mimoišla zabrana, takođe je okrnjena ograničenjima legitim­ nosti i monogamije. Današnja kultura daje jasno na znanje da dozvoljava seksualne odnose samo na osno­ vu jedne jedanput uspostavljene i neraskidive veze muškarca i žene, da ne trpi seksualnost kao izvor za­ dovoljenja, sam po sebi, i da je rešena da je pod­ nosi jedino kao vrelo razmnožavanja koje je do sada nezamenljivo. Naravno, to je krajnost. Poznato je da se to nije moglo sprovesti, ni za kraće vreme. Samo su se slabići priklanjali tolikom potkresivanju svoje seksualne slobode a jače prirode samo pod uslovima izvesne kompenzacije, o čemu će biti reči kasnije. Kulturno društvo bilo je primorano da prelazi ćuteći preko mnogih prekoračenja, koja bi, prema svojim propisi­ ma, moralo da progoni. Samo, pe smemo pasti u su­ protnu zabludu pa da takav kulturni stav smatramo potpuno bezopasnim jer ne ostvaruje sve svoje namere. Seksualni život čoveka u svakom slučaju teško je

312

Iz k u lt u r e i u m e tn o s ti

oštećen i ostavlja ponekad utisak jedne funkcije koja je u toku nazadovanja kao što su, izgleda, naši zubi; naša kosa u svojstvu organa. Verovatno možemo s pravom smatrati da je značaj seksualnog života kao vrela osećanja sreće, dakle, za ispunjavanje našeg životnog cilja, znatno umanjeno.1 Pokašto nam se čini da ne samo pritisak kulture nego i nešto u biti same funkcije onemogućava puno zadovoljenje i gura nas na druge puteve. Možda smo u zabludi, ali teško je to utvrditi.2

1 Među književnim delima tananog Engleza Dž. Golsvortija (J. Galsworthy), koji danas uživa opšte priznanje, odavno cenim jednu pričicu čiji je naslov „Jabuka” (The Appletree). Ona veoma uverljivo pokazuje kako u životu da­ našnjeg kulturnog čoveka više nema mesta za jednostavnu, prirodnu ljubav dvaju ljudskih bića. 2 Sledećim primedbama potkrepiću gore pomenutu pret­ postavku; i čovek je životinjsko biće nedvosmisleno biseksualne osnove. Covek postaje stapanjem dveju simetričnih polovina od kojih je, prema gledištu nekih istraživača, jed­ na čisto muška a druga čisto ženska. Moguće je, takođe, da su obe polovine prvobitno bile hermafroditne. Polnost je bio­ loška činjenica, koju je psihološki teško shvatiti, iako je iz­ vanredno važna za duševni život. Obično kažemo: svaki čo­ vek pokazuje i muška i ženska nagonska stremljenja, po­ trebe, svojstva. Međutim, karakter muškog ili ženskog može, doduše, da pokaže anatomija, ali psihologija nikako. U njoj suprotnost polova izbledi i svodi se na suprotnost između aktivnosti i pasivnosti, pri čemu i suviše nepromišljeno do­ vodimo u vezu aktivnost sa muškošću, a pasivnost sa ženstvenošću, što se u životinjskom carstvu nipošto ne može po­ tvrditi bez izuzetka. Učenje o biseksualnosti je još u mraku i to što još nije našlo dodirnu tačku sa naukom o nagonima osećamo u psihoanalizi kao veliku smetnju. Ma kako to bilo. ako prihvatimo kao činjenicu da pojedinac u svom seksual­ nom životu hoće da zadovolji i muške i ženske želje, onda moramo očekivati da te zahteve neće moći ispuniti isti objekt 1 da će jedan drugoga ometati ukoliko ne pođe za nikom da

V Psihoanalitički rad nam je pokazao da takozvani neurotičan ne podnose baš odricanja u seksualnom životu. Svojim simptomima stvaraju sebi zamene za se oni odvoje i da se svako stremljenje uputi posebnim p u ­ tem, koji njemu odgovara. Druga teškoća se pojavljuje otu­ da što je erotičnoj vezanosti, osim njoj svojstvene sadističke komponente, često priključena izvesna količina direktno agre­ sivnih sklonosti. Objekt ljubavi neće uvek prema ovim kom­ plikacijama pokazati toliko razumevanja i trpeljivosti, ko­ liko ona seljanka koja se žali da je muž više ne voli, jer je već nedelju dana nije istukao. A li najdublje siže pretpostavka koja se nadovezuje na zaključke u primedbi na str. 36 (knjige), da su uspravljanje čoveka i obezvređivanje čula mirisa dovela celokupnu sek­ sualnost, a ne samo analnu erotiku u opasnost da postane žrtvom organskog potiskivanja. Od tada je seksualna funk­ cija praćena otporom koji ne treba dalje obrazlagati, a koji sprečava potpuno zadovoljenje i odvraća Ja od seksualnog cilja u pravcu sublimacije i pomeranja libida. Poznato mi je da je Bleuler („Seksualni otpor” — Der Sexualwiderstand — Jahrbuch fur psychoanalyt. und psychopathol. Forschungen, Bd. V, 1913) jednom ukazao na posto­ janje takve prvobitne odbojnosti prema seksualnom životu. Svi neurotičari, a i mnogi drugi, negoduju zbog činjenice da se rađamo između mokraće i izmeta („inter urinas et faeces nascimur”). Mnogim ljudima su jake mirisne senzacije koje genitalije proizvode nepodnošljive i one im ogade seksualni odnos. Iz toga bi proizilazilo da je najdublji koren seksual-

314

Iz kulture i umetnosti

zadovoljenja, koja ili sama po sebi prouzrokuju pat­ nju ili postaju izvor patnje, jer im pričinjavaju te­ škoće sa okolinom i društvom. Ovo poslednje je lako razumeti, a ostalo nam postavlja novu zagonetku. A li kultura traži i druge žrtve osim odricanja od seksualnog zadovoljenja. Teškoće razvoja kulture, svodeći to na inerciju libida, njegovu nevoljnost da staru poziciju napusti radi nove, shvatili smo kao teškoću opšteg razvoja. Reći ćemo otprilike isto ako suprotnost kulture i sek­ sualnosti tumačimo time što je ljubav odnos između dve osobe, gde je treća suvišna ili smeta, a kultura počiva na vezama između većeg broja ljudi. Na vrhuncu ljubavnog odnosa ne preostaje interesovanje za okolni svet. Ljubavni par je dovoljan samom sebi; nije im potrebno ni zajedničko dete da bi se osećali srećnim. Ni u jednoj drugoj prilici Eros ne otkriva tako jasno suštinu svoga bića, težnju da od više njih načini jedno. A li kada je to, kao što se govori go­ tovo poslovično, u zalju bljen og dvaju ljudskih bića, postigao, onda ne želi da ide dalje. nog potiskivanja, koje se povećava uporedo s kulturom, or­ ganska odbrana novog oblika života, stečenog uspravnim hodcm, od ranije animalne egzistencije. Taj rezultat naučnog istraživanja upadljivo se podudara sa često spominjanim ba­ nalnim predrasudama. Ovo su, ipak, za sada, neproverene mogućnosti koje nauka još nije potvrdila. Nećemo zaboraviti da, iako mirisni nadražaji gube u značaju, postoje, čak i u Evropi, narodi koji kao sredstvo seksualnog nadraživanja visoko cene jake. nama toliko od­ vratne mirise genitalija i neće da ih se odreknu (Vidi folklor­ na istraživanja iz ankete Ivana Bloha (Iwan Bloch): Ueber den Geruchssinn in der vita sexualis — O čulu mirisa u polnom životu, u raznim godištima „Antropofiteje” Fridriha S. Krausa — „AntropcDhvteia” — Friedrich S. Krauss).

Nelagodnost u kulturi

315

Možemo i sada lako zamisliti neku kulturnu za­ jednicu, koju bi sačinjavale takve dvostruke unutar sebe libidinozno zasićene ličnosti, a međusobno po­ vezane vezama zajedničkog rada i interesa. U tom slučaju kulturi ne bi bilo potrebno da s^ksualitetu oduzima energiju. A li ovakvo stanje, koje se samo poželeti može, ne postoji i nikada nije postojalo. Stvarnost pokazuje da se kultura ne zadovoljava ve­ zama koje su joj date do sada, želi da sve članove zajednice poveže libidinoznim vezama, da se toga radi služi svim sredstvima. Potpomaže svaki postupak kojim će ostvariti čvrstu identifikaciju među njima. Svim silama nameće libido sa zaprečenim ciljem da bi prijateljstvom ojačala društvene veze. Da bi se ostvarila ova nastojanja, neminovno je ograničenje seksualnog života. Ne razumemo kakva nužda pri­ morava kulturu na taj korak i čini je suparnicom seksualnosti. Mora biti da je u pitanju neki faktor koji ometa, ali ga još nismo otkrili. Trag nam može ukazati jedan od tzv. zahteva ideala kulturnog društva. On glasi: Voli bližnjega svoga kao samoga sebe. Poznat je u ćelom svetu i izvesno stariji od hrišćanstva, koje ga je proglasilo jednim od svojih najplemenitijih zahteva. Sigurno je, ipak, da nije mnogo star jer je i u istorijskom perio­ du neko vreme ljudima bio nepoznat. Ponašajmo se naivno, kao da smo to čuli prvi put. Tada nećemo moći sakriti iznenađenje i čuđenje. Zašto bismo to činili? Sta će nam pomoći? Pre svega, kako ćemo to uspeti? Isuviše mi je dragocena moja ljubav, ne mogu je lakomisleno odbaciti. Ona mi nameće obaveze koje sam spreman da ispunim, pa i po cenu žrtava. Ako volim drugoga, on to mora nečim da zasluži (Ostav­

316

Iz kulture i umetnosti-

ljam po strani korist, koju mi može doneti moguć­ nost da mi predstavlja seksualni objekt). Propisi o lj ubavi prema bližnjem ne obuhvataju veze ove pri­ rode. On zaslužuje ljubav ako mi je po svojim glav­ nim osobinama toliko sličan da u njemu mogu da volim sebe. Zaslužuje je ako je mnogo savršeniji od mene, pa u njemu mogu da volim ideal svoje sopstvene ličnosti. Moram ga voleti ako je sin moga pri­ jatelja, jer bol moga prijatelja, ako ga zadesi patnja, bio bi i moj bol, morao bih ga deliti s njim. A li ako mi je tuđ, ako nije uspeo da me privuče nekom svo­ jom vrednošću ili značajem koji je uspeo da stekne u mom osećajnom životu, teško ću moći da ga vo­ lim. Time, ako ih izjednačim sa strancem učiniću nažao svojima, koji moju ljubav cene kao naklonost. Ali, ako treba da ga volim tom ljubavlju prema svetu samo zato što je biće ove zemlje, kao što je to insekt, kišna glista, zmija belouška, tada će mu, plašim se, pripasti veoma mali deo moje ljubavi, a nemogućno onoliko koliko imam prava da prema glasu razuma zadržim za sebe. Cemu tako svečano izdat propis ako se njegovo izvršenje ne preporučuje, jer bi bilo nerazborito! Ako bolje razmislim, nailazim na nove teškoće. Taj stranac uopšte nije vredan ljubavi; štaviše, pri­ znajem pošteno, pre zaslužuje moje neprijateljstvo, čak i mržnju. Izgleda da ne oseća nimalo ljubavi za mene, .ne pokazuje ni najmanji obzir prema meni. On će mi pričiniti štetu, ako mu to donosi korist. Ne vodi pri tome računa da li su razmere koristi u skladu sa veličinom štete koju mi nanosi. A li i ne mora imati koristi od toga, dovoljno je da mu pričinjava zado­ voljstvo, pa će me bezobzirno ismevati, vređati, kle­

Nelagodnost u k u lt u r i

317

vetati, pokazaće svoju moć nada mnom. Sto god se on oseća sigurnijim a ja bespomoćnijim, mogu sa većom izvesnošću očekivati takav postupak. Ako se ponaša drugačije, pa prema meni, strancu, pokaže obzira i pruži mi zaštitu, spreman sam i bez one zapovesti da mu vratim na isti način. Da, kada bi ona visoko­ parna zapovest glasila: Ljubi bližnjega svoga koliko tvoj bližnji tebe ljubi, ne bih prigovarao. Postoji i druga zapovest koja mi se čini još manje razumlji­ vom i izaziva u meni još veće opiranje. Ona glasi: Ljubi svoga neprijatelja. Dobro razmislivši, vidim da nisam u pravu što je ne prihvatam kao još teži zahtev. U osnovi su obe iste.1 Čini mi se sada da čujem dostojanstven glas koji poručuje: Baš zato što tvoj bližnji nije dostojan ljubavi i što ti je verovatno neprijatelj, treba da ga voliš koliko sebe. Sada razumem, ovo je sličan slučaj kao sa „Credo quia absurdum” . Vrlo verovatno će bližnji na zahtev da mene voli kao sebe odgovoriti isto što i ja i da će me odbiti istim razlozima. Nadam se da on neće imati objektivnog prava koliko ja, ali i on će isto misliti. U svakom slu­ 1 V elik i pesnik dozvoljava sebi da iskaže najstrožije zabranjenu psihološku istinu makar kroz šalu. Tako H. Haj ne (H. Heine) priznaje: „Ja sam n ajm irolju b ivije nastrojen. M oje želje su sledeće: skromna koliba, slamni k rov; ali dobar krevet, dobra hrana, sasvim sveže m leko i buter, ispred pro­ zora cveće, ispred vrata lepo drveće. A k o bi dragi Bog hteo da me učini sasvim srećnim, omogućio bi m i da doživim ra­ dost što je o to drveće obešeno šest-sedam m ojih neprijate­ lja. Ožalošćena srca, pre smrti bih im oprostio sve nedaće koje su m i pričinili za života. Da, neprijatelju se mora opro­ stiti ali tek kada je obešen.” (Heine, M isli i dosetke — (Gedanken und Einfälle).

318

Iz kulture i umctnosii

čaju postoje razlike u ponašanju ljudi, koje etika bez obzira čime su uslovljene razvrstava kao „dobre" i „loše” . Poštovanje visoko-etičkih zahteva nanosiće štetu kulturi sve dok se ove neosporne razlike ne otklone, jer upravo daju premiju nevaljalstvu. Ne mogu na ovom mestu da se oslobodim sećanja na do­ gađaj koji se dogodio u francuskoj skupštini. Rasprav­ ljalo se o smrtnoj kazni. Jedan govornik se strasno zalagao za njeno ukidanje i požnjeo burna priznanja. Tada jedan glas iz sale dobaci: „Que messieurs les assassins commencent.” Delić rado poricane istine, koja se iza svega toga krije, jeste da čovek nije krotko biće kome je po­ trebna Ijubav, a ume i da se brani ako ga neko na­ padne, već da se zbog svojih nagonskih svojstava mora smatrati u velikoj meri sklonim agresiji. Bližnji mu, stoga, ne predstavlja samo mogućeg pomagača,i seksualni objekt, već i iskušenje da na njemu zado­ volji svoju agresiju, da iskoristi bez naknade nje­ gov rad, da ga bez njegove saglasnosti seksualno isko­ risti, da prisvoji njegovu imovinu, da ga ponizi, da mu pričini bol, da ga muči i da ga ubije. Homo homims lupus. Ima li kogod hrabrosti da porekne ovu izreku posle svih životnih i istorijskih iskustava? Po pravilu, svirepa agresija iščekuje neku provokaciju ili se stavlja u službu neke zamisli, čiji bi se cilj mogao postići i blažim sredstvima. Pod okolnostima koje su za nju povoljne, kada otpadnu duhovne kontra-sile koje je obuzdavaju, ispolji se i spontano, te razobliči čoveka kao divlju zver, koja ne zna da šte­ di sopstvenu vrstu. Ko god se podseti grozota seo­ be naroda, prodora Huna, takozvanih Mongola pod Džingis-Kanom i Timur-Lenkom, osvajanja Jerusa-

Nelagodnost u kulturi

319

lima koje su izvršili pobožni Krstaši, pa i užasa poslednjeg svetskog rata, moraće pred istinitosti ovoga gledišta ponizno da pogne glavu. Postojanje te sklonosti agresiji, koju možemo naslutiti u sebi a u drugih je s pravom pretpostav­ ljamo, jeste okolnost koja remeti naše odnose sa bli­ žnjima a kulturu primorava na svoje napore. Zbog toga primarnog međusobnog neprijateljstva ljudi, kulturna zajednica je u stalnoj opasnosti raspada. Zajednički radni interesi ne bi je održali, jer su strasti proistekle iz nagona jače od interesa koje na­ laže razum. Kultura mora sve da učini kako bi agre­ sivnom nagonu stavila ograde a njihovo ispoljavanje prigušila kroz psihičke reaktivne formacije. Otu­ da, dakle, potiče nametanje metoda koje će ljude nagnati identifikaciji i ograničiti cilj u ljubavnim od­ nosima. Otuda ograničenje seksualnog života i ideala da treba voleti bližnjega kao samoga sebe. To je stvarno opravdano, jer ništa drugo nije u većoj protivurečnosti sa stvarnom ljudskom prirodom. Takvim nastojanjima kultura do sada nije mnogo postigla uprkos svih napora. Smatra da se zaštitila najgrubljih ispada brutalnog nasilja, jer je sebi dala pravo da primeni silu prema prestupnicima. Ali, zakon ipak ne može obuhvatiti obazrivija i prefinjenija ispoljavanja ljudske agresije. Svi mi, najzad, napuštamo kao iluziju sve što smo u mladosti očekivali od dru­ gih ljudi i iskusimo koliko nam oni svojom zlonamernošću nanose patnji i otežavaju život. Bili bismo nepravični prema kulturi ako joj pri tome zameramo da teži da iz ljudskih aktivnosti odstrani sukob i takmičenje. Oni su, očigledno, neophodni, ali po zna­

320

I z k u lt u r e i u m e tn o s t i

čenju suparništvo nije isto što i neprijateljstvo, već se zloupotrebljava kao povod za to. Komunisti smatraju da su otkrili put ka otkla­ njanju zla. Covek je nedvosmisleno dobar, blagona­ klon prema drugima. Ustanova privatne svojine je pokvarila njegovu prirodu. Posedovanje lične svoji­ ne daje jednima moć, a time i iskušenje da zloupo­ trebe druge. Oni koji su lišeni poseda moraju se dići kao neprijatelji podjarmljivača. Sa ukidanjem lične svojine, s proglašenjem svih dobara zajedničkim, kako bi ih svi ljudi mogli da uživaju, iščeznuće zlonamernost i neprijateljstvo među ljudima. Niko neće imati razloga da drugog smatra neprijateljem, pošto su sve potrebe zadovoljene, a svi ljudi će se drago­ voljno prihvatiti potrebnog rada. Ja nemam veze sa ekonomskom kritikom komu­ nističkog sistema i ne mogu da ispitam da li je uki­ danje privatne svojine svrsishodno i korisno.1 Uvideo sam, međutim, da su psihološke postavke tog si­ stema neodržive iluzije. Oduzimanjem- privatne svo­ jine oduzima se ljudskoj želji za agresijom jedno oruđe, nesumnjivo značajno, ali svakako ne i najzna­ čajnije. To nimalo ne menja razlike u moći i uticaju koje agresija zloupotrebljava za svoje ciljeve,, pa ni

1 Ko je u sopstvenoj mladosti iskusio bedu siromaštva, ravnodušnost i oholost imućnih, toga ne bi trebalo sumnji­ čiti da nema razumevanja i dobre volje da se bori protiv imovne nejednakosti ljudi i svega što iz toga proističe. N a ­ ravno, ako ta borba hoće da se poziva na apstraktnu pravdu koja zahteva jednakost svih ljudi, lako će se pojaviti prigo­ vor da je priroda nanela nepravdu pojedincima dajući im u najvećoj meri nejednaka telesna svojstva i duševnu obda­ renost. čemu nema pomoći.

Nelagodnost u kulturi

321

njenu suštinu. Nju nije stvorila svojina. Ona je sko­ ro neograničeno vladala u pradavnim vremenima kada je imovina bila još veoma oskudna, ona se viđa, takođe, već i u dečjoj sobi, tek što je svojina napu­ stila svoj analni praoblik, i ona je talog svih nežnih i ljubavnih međuljudskih odnosa, možda sa jedinim izuzetkom onoga između majke i njenog muškog deteta. Ukinemo li lično pravo na materijalna dobra, preostaje ipak povlastica koja proističe iz seksualnih odnosa, što mora postati izvor najjače mržnje i naj­ žešćeg neprijateljstva između inače izjednačenih lju­ di. Ako bismo i tu povlasticu otklonili potpunom slo­ bodom seksualnog života, ako bismo, dakle, odbacili porodicu, klicu kulture, onda se, doduše, ne može predvideti kakvim novim putevima bi krenula kul­ tura u daljem razvoju, ali sigurno možemo očekivati da bi je ta nenarušiva osobina ljudske prirode pra­ tila i tamo. Očigledno, ljudima nije lako da se odreknu za­ dovoljenja svojih agresivnih sklonosti jer se pri tom ne osećaju prijatno. Ne treba potcenjivati prednosti manjeg kulturnog kruga, koji prazni nagon, napada­ jući one izvan svoga kruga. Moguće je uvek povezati veći broj ljudi ljubavlju, ako preostaju drugi na koje će se upraviti agresija. Mene je svojevremeno zani­ mala pojava međusobnog sukobljavanja i ismejavanja susednih, a inače vrlo bliskih zajednica — Spanaca i Portugalaca, sevemih i južnih Nemaca, Engle­ za i Skotlanđana itd. To sam nazvao „narcizam malih diferencija” , ali to ne doprinosi mnogo objašnjenju. U tome vidimo samo ugodno i relativno nedužno za­ dovoljenje sklonosti agresije čime je članovima za­ jednice olakšano da ostanu skupa. Rasturen na sve 21 Frojd, Odabrana dola, V

322

Iz kulture i umetnosti

strane, jevrejski narod je time stekao neprocenjive zasluge za kulturu naroda domaćina. Na žalost, ni svi pokolji Jevreja u srednjem veku nisu doprineli njihovoj hrišćanskoj sabraći da se ovaj vek preobrazi u mirniji i sigurniji. Čim je apostol Pavle postavio u osnove svoje hrišćanske zajednice ljubav prema čoveku, neizbežna posledica bila je krajnja netrpelji­ vost hrišćanstva prema onima koji su ostali van. Rim­ ljanima je verska netrpeljivost bila nepoznata, jer njihova državna zajednica nije zasnovana na ljubavi, mada je religija u njih bila stvar države, a država prožeta religijom. Takođe nije slučajnost, kojoj nema objašnjenja, što je radi ispunjenja sna o germanskoj vladavini svetom probuđen antisemitizam. Može se razumeti zašto pokušaj izgrađivanja nove komuni­ stičke kulture u Rusiji ima za psihološku podršku proganjanje buržuja. Zabrinuto se pitamo šta će sov­ jeti uraditi kada istrebe buržuje. Ako kultura zahteva tolike žrtve ne samo od seksualiteta već i od agresivnih sklonosti ljudi, onda bolje razumemo da je čoveku teško da se u njoj oseti srećnim. Pračoveku je zaista bilo lakše jer nije znao za ograničenja nagona. Za uzvrat, njegova sigurnost da dugo uživa u takvoj sreći bila je vrlo mala. Kul­ turni čovek je razmenio deo mogućnosti da bude Mećan za nešto sigurnosti. Ne zaboravimo, takođe, da je u praporodici takvu slobodu nagona imao jedino poglavar, a svi ostali bili su ropski potčinjeni. U ta pradavna vremena dostigla je svoj vrhunac suprot­ nost između manjine koja je uživala prednosti kul­ ture i većine kojoj su te prednosti bile otete. Brižlji­ vim ispitivanjem današnjih primitivnih naroda, sa­ znali smo da im ne treba ni najmanje zavideti na

N elagod n ost u k u lt u r i

323

slobodi nagonskog života. On podleže ograničenjima druge prirode, koja su možda još strožija nego u savremenog kulturnog čoveka. Kada, s pravom, prigovaramo današnjem stanju kulture što premalo ispunjava naša očekivanja da izgradi život u kome ćemo biti srećni, što dozvoljava mnogo patnje koja bi verovatno mogla da se izbegne, ako nepoštednom kritikom želimo da otkrijemo ko­ rene njenog nesavršenstva, to činimo nesumnjivo ispravno i zbog toga nismo neprijatelji kulture. Smemo očekivati da ćemo postepeno izvršiti odgovarajuće promene u našoj kulturi, da ćemo bolje zadovoljiti svoje potrebe i učiniti nepotrebnom ovakvu kritiku. A li možda ćemo se pomiriti i sa idejom o postoja­ nju teškoće vezane za suštinu kulture, koju neće moći ublažiti nijedan pokušaj reforme kulture. Osim obaveze da ograničimo nagone, pojavljuje se i opa­ snost jednog stanja koga ćemo nazvati „psihološkom bedom mase” . Ova opasnost preti naročito onde gde su društvene veze uspostavljene pretežno međusob­ nom identifikacijom, pri čemu ličnosti vođa ne đobijaju onaj značaj kakav bi morali da imaju pri okupljanju masa.' Sadašnje stanje kulture u Am e­ rici pružilo bi zgodnu priliku da se izučava ta boljka što preti kulturi. Ipak, neću podleći iskušenju, te se ne upuštam u kritiku američke kulture. Ne želim da stvorim utisak da se i ja služim američkim me­ todama.

j: h‘

1 Vidi: Psihologija mase i Ja. Analiza (Massenpsycholc' und Ich — Analyse), 1921.

VI Ni u jednom radu do sada nisam bio pod jačim utiskom da iznosim opšte poznato, da trošim hartiju i mastilo, a kasnije rad slovoslagača i štampara, da bih pričao stvari koje su same po sebi jasne. Iz tih razloga prihvatam rado i sam nagoveštaj da pri­ znavanje svojevrsnog, samostalnog nagona agresije unosi promenu u psihoanalitičko učenje o nagonima. Pokazaće se da nije tako, da je samo reč o jed­ nom odavno izvršenom preokretu koji treba bolje objasniti i slediti njegove posledice. Od svih poglav­ lja analitičke teorii" koja su se sporo razvijala, uče­ nje o nagonima se s najvećim naporom probijalo. Ono je, međutim, neophodno za celinu, pa sam morao da nešto stavim na njegovo mesto. U početku sam se osećao potpuno bespomoćan, dok mi rečenica filozofa-pesnika Silera (Schiller) da glad i ljubav održa­ vaju kretanje sveta nije pružila prvi oslonac. Glad se mogla smatrati predstavnikom nagona koji teže da održe pojedinca. Ljubav teži ka objektima a glav­ na joj je uloga održavanje vrste, a to i priroda podstiče u svakoj prilici. Tako su se u prvo vreme suočili Ja-nagoni i objektalni nagoni. Energiju ovih drugih, isključivo njihovu, nazvao sam imenom libido. Tako

Nelagodnost u kulturi

325

suprotnost između Ja-nagona, i usmerenih ka objek­ tu libidinalnih nagona Ijubavi dobija najširi smisao. Među objektalnim nagonima je i sadistički. On je odudarao od ostalih jer mu cilj uopšte nije bio ljubav. Po nekim osobinama, čak je blizak Ja-nagonima i očigledno u bliskom srodstvu sa nagonom vla­ danja, koji nema libidinoznih težnji. A li ova nesla­ ganja su prevaziđena. Sadizam, očigledno, pripada seksualnom životu — svirepa igra može da zameni nežnu. U tom svetlu je neuroza ishod borbe između interesa samoodržanja i zahteva libida, borba u kojoj je Ja pobedilo ali po cenu teških patnji i odricanja. Svaki analitičar će potvrditi da ovo još i danas ne zvuči kao davno prevaziđena zabluda. Izmena se pokazala neophodnom, kada su se naša ispitivanja proširila sa potisnutog ka onom koji potiskuje, sa objektalnih nagona ka Ja. U tom pogledu presudno je bilo uvođenje pojma narcizam, odnosno stava da je i Ja prožeto libidom, da mu, štaviše, predstavlja prvobitni dom i da je i dalje u izvesnoj meri nje­ gov glavni štab. Taj narcistički libido upravlja se ka objektima i postaje tako objektalni libido, ali se može ponovo preobratiti u narcistički libido. Pojam narcizma je omogućio da se analitički shvate trau­ matska neuroza, pa čak i mnogi poremećaji bliski psihozama. N ije bilo potrebno da napustimo tuma­ čenje da je prenosna neuroza pokušaj našeg Ja da se odbrani od seksualnosti. Međutim, pojam libido je došao u opasnost. Pošto su i Ja-nagoni bili libidinozni, jednog trenutka je izgledalo neizbežnim da se libido izjednači sa nagonskom energijom uopšte, kao što je ranije to učinio C. G. Jung. Pa ipak sam ostao u uverenju da svi nagoni ne mogu biti istog porekla,

326

Iz kulture i umetnosti

iako to još nisam mogao dokazati. Sledeći korak načinio sam u „S one strane principa zadovoljstva" (Jenseits des Lustprinzips), 1920, kada su mi prvi put pali u oči prisilno ponavljanje i konzervativni karakter nagonskog života. Polazeći od spekulacija o početku života i bioloških paralela, zaključio sam da, osim nagona održanja žive materije i stvaranja sve većih jedinki’ , mora postojati i drugi neki na­ gon, njemu suprotan, koji teži da razgradi ove je­ dinke i vrati ih u prvobitni neorganski oblik. Osim Erosa, dakle, postoji i nagon smrti. Njihovim delovanjem u istom ili suprotnom smislu mogu se obja­ sniti fenomeni života. Dokazati, pak, delovanje pret­ postavljenog nagona smrti nije bilo lako. Eros se po­ kazuje upadljivo i dosta glasno. Moglo se pretposta­ viti da nagon smrti radi nečujno na razaranju u unutrašnjosti živog bića. Ali, naravno, to nije bio dokaz. Zatim mi je palo na um da se jedan deo nagona usmerava protiv spoljneg sveta i tada ispoljava kao nagon agresije i destrukcije. Tako je i ovaj nagon pri­ moran da služi Erosu time što živo biće, umesto sopstvenog, uništava nešto drugo, živo ili neživo. Ogra­ ničavanje agresije upravljene napolje moralo bi da pojača samorazaranje, koje se i inače stalno odigra­ va. Na ovom primeru istovremeno smo naučili da se obe vrste nagona retko pojavljuju — a možda se ni­ kada i ne pojavljuju — međusobno odvojene, već se stapaju, ali u različitim, veoma promenljivim ko­

1 Suprotnost koja se zapaža između neumorne težnje Erosa da se proširuje i uopšte konzervativne prirode nagona je upadljiva i može postati polazna tačka iz koje će se po­ stavljati novi problemi.

Nelagodnost u kulturi

327

ličinskim odnosima, te zbog toga ostaju izvan do­ meta našeg rasuđivanja. Odavno poznat kao parci­ jalan nagon seksualnosti, sadizam nam pokazuje tak­ vu, vrlo snažnu leguru ljubavne čežnje i nagona de­ strukcije. U njegovoj suprotnosti, u mazohizmu po­ stoji veza destruktivnosti okrenute unutra i seksual­ nosti, čime ova inače neprimetna težnja postaje upadljiva i osetna. Prihvatanje nagona smrti ili destruktivnosti na­ išlo je na otpor čak i u krugu analitičara. Znam ko­ liko smo skloni da sve što u Ijubavi osetimo da je opasno i neprijateljsko pripišemo iskonskoj bipolar­ nosti njene suštine. Saznanja koja sam ovde razra­ dio, u početku sam zastupao samo pokušaja radi, ali tokom vremena su se toliko učvrstila da više ne umem drugačije da mislim. Smatram da se teorijski mogu neuporedivo bolje upotrebiti nego bilo koja druga. Ona predstavljaju uprošćavanje, ali bez za­ nemarivanja ili preuveličavanja činjenica, kakvom težimo u naučnom radu. Jasno mi je da smo u sa­ dizmu i mazohizmu uvek gledali ispoljavanje nagona destrukcije upravljenog napolje ili unutra, i jako legiranog sa erotikom, ali više ne mogu da shvatim kako smo mogli prevideti ubikvitarnost neerotične agresiv­ nosti i destruktivnosti i propustiti da im damo mesto koje zaslužuju prema svome* značaju za objašnjava­ nje života. Nagon destrukcije okrenut unutra, uko­ liko nije obojen erotski, obično promakne opažanju. Sećam se sopstvenog otpora, kada se u psihoanalitič­ koj literaturi prvi put pojavila ideja o nagonu raza­ ranja, i koliko mi je trebalo da je prihvatim. Manje se čudim što su je i drugi odbili i što još uvek to čine. Nevinašca, naime, ne vole da im se pomene uro­

328

Jz kulture i umetnosti

đena sklonost čoveka „zlu” , agresiji, destrukciji, a time i svireposti. Bog ih je stvorio po obličju svoga savršenstva i niko ne želi da se podseti koliko je te­ ško spojiti — uprkos uveravanja hrišćanske nauke — njegovu svemoć i bezgraničnu dobrotu i nesum­ njivo postojanje zla. Đavo je postao najbolji izgovor za izvinjenje Boga. Preuzeo je na sebe ekonomsko rasterećenje, istu ulogu koju ima Jevrejin u svetu arijevskih ideala. A li i tada je Bog odgovoran, koliko za postojanje đavola, toliko i za zlo koje on otelovljuje. Pred ovakvim teškoćama, preporučljivo je svi­ ma da se u zgodnoj situaciji duboko poklone visoko moralnoj ljudskoj prirodi: to će im pomoći da ih svi vole i da im zbog toga bude mnogo šta oprošteno.1 Naziv libido opet se može primeniti na ispoljavanje Erosa, kako bi se razlikovao od energije na­ gona smrti.2 Priznajem, njega shvatamo mnogo teže.

1 Veoma ubedljivo deluje identifikacija principa zla sa n&gonom razaranja u Geteovom (Goethe) Mefistofelesu: J er sve što nastaje zaslužuje đa propadne. Dakle, sve je Sto gresim a razaranjem , ukratko zlom n azivate deo mene samoga.

I sam đavo ne smatra svojim protivnikom svetinju, dobro, već prirodnu silu stvaranja, razmnožavanja života, dakle Erosa. U vazduhu, vodi, zem lji ra zvijaju se h ilja d e klica u suvoči, vlazi, toploti, hladnoći. Da nisam za sebe zadržao plamen, ne bih imao nlCega samo svoga.

1 Današnje shvatanje može se otprilike izraziti rečeni­ com: libido učestvuje u svakom ispoljavanju nagona, ali u tome nije sve libido.

Nelagodnost u kulturi

32»

jer ga donekle samo naslućujemo kao ostatak u po­ zadini Erosa. Prođe nezapažen, ukoliko ga ne izda legura sa Erosom. Najjasniji uvid u njegovu suštinu i odnose sa Erosom dobijamo kroz sadizam, gde on izopačuje smisao erotskog cilja a pri tome potpuno zadovoljava seksualne želje. A li kada se čak pojavi i bez ikakvih seksualnih stremljenja, u šlepom besu razaranja, nije mogućno prevideti da je njegovo za­ dovoljenje povezano sa izvanredno velikim narcističkim uživanjem, jer svome Ja ispunjava stare želje svemoći. Nagon razaranja, umeren i zauzdan i isto­ vremeno zaprečen u postizanju cilja, usmeren objek­ tima omogućiće svome Ja da zadovolji životne po­ trebe i da zavlada prirodom. Njegovo priznanje po­ čiva pretežno na teorijskim osnovama, pa, mora se priznati, nije sasvim bezbedno od teorijskih zamerki. A li tako nam sada izgleda, na današnjem stepenu na­ šega znanja. Buduća istraživanja i razmišljanja si­ gurno će to i konačno rasvetliti. Za sve što sledi sto­ jim, dakle, na stanovištu da sklonost agresivnosti predstavlja osnovni, samostalni nagon u čoveka, i ponavljam, on predstavlja najveću prepreku kul­ turi. Negde u toku ovog istraživanja rodila se mi­ sao da je kultura naročiti proces koji se odvija među ljudima; ja i dalje zastupam tu ideju. Dodajem da je taj proces u službi Erosa i teži da sakupi izdvojene edince a kasnije porodice, plemena, narode, na­ bije u velike celine. Zbog čega to mora da se do­ godi — ne znamo. A li je baš to delo Erosa. Ljudske mase mora da su međusobno povezane libidinoznim vezama. Neće ih održati zajedno sama nužda ili pred­ nosti zajednice. A li ovom programu kulture opire se prirodni ljudski nagon agresije, neprijateljstvo

330

Iz kulture i umetnosti

jednoga prema svima i svih prema jednome. Nagon agresije potomak je i glavni predstavnik nagona smrti, koji smo pronašli uz Erosa i koji s njim deli vlast nad svetom. Sada smatram da nam nije nepo­ znat smisao razvoja kulture. I ona pokazuje borbu između Erosa i smrti, nagona života i nagona raza­ ranja, koja se odigrava među ljudima. Takva borba je najhitniji sadržaj života uopšte, pa se zato i raz­ voj kulture može kratko označiti kao borba ljudskog roda za život.' I ovu borbu giganata žele naše da­ dilje da ublaže sa ,,buji paji s neba” .

1 V erovam o možemo bliže označiti: u obliku koji je uslovio neki nama još neooznati događaj

VII Zašto naši srodnici, životinje, ne poznaju borbu za kulturu? Ne znamo. Vrlo verovatno su se neke među njima: pčele, mravi, termiti, hiljadama godi­ na borili dok su stvorili državnu instituciju, podelu uloga, ograničenja za pojedince, kojima se mi danas divimo. Za naš današnji položaj značajno je što osećamo da ne bismo bili srećni ni u jednoj od ovih životinjskih država, ni u jednoj od uloga koje su tamo dodeljene pojedincima. U drugih životinjskih vrsta, moguće je povremeno uspostavljana ravnote­ ža uticaja iz spoljnog sveta i nagona, koji se u njima bore i tako je došlo do zastoja u razvoju. U pračoveka je, možda, neki novi nalet libida ponovo podstakao rasplamsavanje nagona razaranja. Ovde se na mnoga pitanja još ne može odgovoriti. Drugo jedno pitanje nam je bliže: kakvim sred­ stvima se služi kultura da bi sputala, učinila bezo­ pasnom ili možda otklonila agresiju koja joj se isprečila. Nekoliko metoda smo već upoznali, ali još ni­ smo onu koja kao da je najvažnija. Nju možemo izu­ čavati kroz istoriju razvitka pojedinca. Šta se s njim dešava da bi njegova želja za agresijom postala ne­ škodljiva? Nešto vrlo značajno, što ne bismo pogodili.

332

Iz kulture i umetnosti

a što je ipak tako blizu pameti. Agresiju introjiciramo, internalizujemo, u stvari je vraćamo onamo odakle je potekla, okrećemo je, dakle, protiv sopstvenoga Ja. Tu nju preuzima jedan deo toga Ja koji se u vidu Nad-ja suprotstavlja preostalom delu i kao „savest” na njega ustremljuje istu onu strogu agre­ sivnost koju bi Ja rado zadovoljilo na stranoj osobi. Napon između strogog Nad-ja i pokorenog Ja nazi­ vamo osećanjem krivice; ono se ispoljava kao po­ treba za kaznom. Kultura, dakle, savlađuje opasnu želju za agresijom pojedinca time što je oslabi, ra­ zoruža i posredstvom jedne njegove unutrašnje in­ stancije nadzire, kao što to čini posada u osvojenom gradu. O nastanku osećanja krivice analitičar misli dru­ gačije nego psiholozi. A li i njemu nije lako da to objasni. Ako nekog upitamo kako nastaje osećanje krivice, dobićemo, u prvi mah, odgovor kome se ne može prigovoriti: oseća se krivim (pobožni će reći: grešnim) ako uradi nešto što se smatra „rđavim” . Primetićemo zatim koliko malo kazuje takav odgo­ vor. Posle malo oklevanja možda će dodati da se čovek može osećati krivim iako nije učinio ništa rđavo, već je samo uvideo svoju nameru da to učini. Onda ćemo postaviti pitanje: zbog čega se ovđe sma­ traju jednakim namera i izvršenje? U oba slučaja pretpostavlja se da je već poznato da zlo treba od­ baciti i sprečiti da bude izvršeno. Kako je došlo do ovakvog gledišta? Smemo odbaciti postojanje uro­ đene, tako reći prirodne sposobnosti razlikovanja do­ brog od rđavog. Zlo često ne samo što nije štetno ili opasno po naše Ja, naprotiv predstavlja nešto že­ ljeno, nešto što mu predstavlja uživanje. Znači da

Nelagodnost u kulturi

333

uticaj sa strane određuje šta treba nazvati dobrim odnosno rđavim. Mora da postoji neki razlog zašto se čovek potčinio takvom stranom uticaju, jer ga sopstvena osećajnost ne bi navela na taj put. Lako se otkriva da su u pitanju njegova bespomoćnost i zavisnost od drugih, što ćemo najbolje opisati kao strah od gubitka ljubavi. Ako izgubi ljubav drugoga, od koga zavisi, gubi i zaštitu od različitih opasnosti, međutim, pre svega dolazi u opasnost da jači od njega pokaže svoju nadmoć nad njim u vidu kažnja­ vanja. Dakle „rđavo” je u početku ono zbog čega nam preti gubitak ljubavi, pa se zbog straha od tak­ vog gubitka mora da izbegava. Zbog toga i nije važno da li smo već učinili zlo ili ćemo ga tek učiniti, u oba slučaja opasnost se javlja tek kada autoritet to otkrije. On će se u oba slučaja ponašati na isti način. Ovakvo stanje nazivamo nečistom savesti. U stvari, još mu ne pripada to ime, jer svest o krivici je na tom stupnju očigledno samo strah od gubitka ljubavi, „socijalni” strah. U maloga deteta nikada i ne može biti drukčije. A li u mnogih odraslih jedi­ na promena sastoji se u zameni oca, ili oba roditelja, većom ljudskom zajednicom, zato čim su sigurni da autoritet neće saznati o tome ili da im ne može ni­ šta učiniti, oni se po pravilu ne ustručavaju da čine rđavo ako od toga očekuju prijatnosti. Strah se od­ nosi samo na otkrivanje.1 Današnje društvo uglav­ nom mora da računa sa ovakvim stanjem. Velika promena se dešava tek kada izgradnjom Nad-ja autoritet bude internalizovan. Ovim se pro­

1 Sétimo se čuvenog Rusoovog (Rousseau) mandarina.

334

Iz kulture i umetnosti

blemi savesti podižu na viši stupanj. U stvari tek sada bi se moglo govoriti o savesti i osećanju kri­ vice.1 Sada otpada i strah od „biti otkriven” i ukla­ nja razliku između rđavog postupka i rđave pomisli, jer se od Nad-ja ne može ništa skriti, čak ni misli. Verujemo da je realna ozbiljnost situacije svakako minula jer novi autoritet, Nad-ja, nema motiva da postupa loše sa Ja kome prisno pripada. A li prisu­ stvom uticaja geneze, koja omogućava da dalje žive prošlost i prevaziđeno, u osnovi ostaje sve kako je bilo u početku. Nad-ja kinji grešno Ja nepromenjenim osećanjem straha i traži priliku da ga izloži kazni spoljnog sveta. Na tom drugom stupnju razvoja, savest pokazuje jednu osobenost koju nije imala na prethodnom, a koja se više ne može lako objasniti. Naime, što god je čovek čestitiji, utoliko se strože i nepoverljivije ponaša savest. Vrhunac dostiže u svetaca, koji sebe optužuju zbog najtežih grehova. Vrlina pri tome gubi deo obećane nagrade, poslušno i asketsko Ja ne uži­ va poverenje svoga mentora, trudi se, čini se uza­ lud, da ga stekne. Sada će neko prigovoriti da su to veštački podešene teškoće, da je stroža i budnija sa­ vest obeležje moralnog čoveka. Kada sveci sebe pro­ glašavaju grešnicima onda se oni s pravom pozivaju ha iskušenja da zadovolje nagone; tim iskušenjima su oni naročito jako izloženi, jer je poznato da se 1 Svako razuman shvatiće i uzeće u obzir da je u ovom pojednostavljenom prikazu oštro razdvojeno ono što se u stvarnosti odvija u neoštrim prelivima, da se ne radi samo o postojanju N ad -ja već i o njegovoj relativnoj snazi i sferi uticaja. Sve do sada rečeno o savesti i krivici opšte je po­ znato i najvećim delom priznato.

Nelagodnost u kulturi

335

ona stalnim odricanjem samo pojačavaju, a kada se povremeno zadovolje, bar za kratko vreme, slabe. Druga činjenica sa područja etike, toliko bogate pro­ blemima, jeste da neuspeh, odnosno promašaj spolja silno pojačava moć savesti u ljudskom Nad-ja. Dok je čoveku dobro, i savest mu je blaga i svašta dopušta njegovom Ja. Ako mu se dogodi neka ne­ prilika, povlači se u sebe, uvidi svoju grešnost, po­ veća zahteve svoje savesti, nametne se'oi uzdržljivost i kažnjava se ispaštanjem.1 Čitavi narodi su se tako ponašali; na isti način se i danas ponašaju. A li ovo se lako objašnjava prvobitnim, infantilnim, stup­ njem savesti koji nije napušten posle introjekcije u Nad-ja, već pored i iza njega postoji i dalje. Sudbi­ nu smatramo zamenom roditeljske instancije. Doživ­ ljena nesreća znači da nas viša sila ne voli više, i pod pretnjom gubitka ljubavi priklanjamo se ponovo roditeljskim predstavnicima, u svome Nad-ja, koje smo u sreći zanemarili. Ovo je očigledno u strogo religioznom tumačenju sudbine kao izraza božje vo­ lje. Narod Izraela se smatrao najmilijim detetom bož­ jim. Kada je Velici Otac dopustio da se nesreća za nesiećom sruči na njegov narod, niko nije posum­ njao u takvu vezu sa Njim, niti je posumnjao u Božju moć i pravdu. Naprotiv, stvorili su proroke koji su ih korili zbog grešnosti i na osnovu osećanja kri­ vice stvorili prestroge propise svoje sveštpr>° religije.

* Mark Tven u jednoj svojoj kratkoj pričici: The first melon I ever stole (Prva dinja koju sam ikad ukrao) obradio je takvo jačanje morala usled nedaće. Prva dinja je slučajno bila zelena. Cuo sam priču iz usta M ark Tvena. Pošto je iz­ govorio naslov, zaćutao je i kao u nedoumici se zapitao: „Was it the first” (Da li je bila prva?) Time je sve rekao.

336

iz kulture i umetnost.i

Čudno je, ali se primitivac ponaša drugačije. A k o mu se dogodi nesreća, ne pripisuje je sebi već fetišu, koji je očigledno nije skrivio, te kažnjava njega umesto da to učini sa sobom. Poznajemo, dakle, dva korena osećanja krivice: strah od autoriteta i kasnije nastali strah od Nad-ja. P rvi prisiljava da se odustane od zadovoljenja na­ gona, a drugi, osim toga, traži i kažnjavanje, jer se zabranjene želje pred Nad-ja ne mogu sakriti, čuli smo takođe kako se može shvatiti strogost našeg Nad-ja, odnosno zahtevi savesti. Ona je jednostavno produženje strogosti spoljnog autoriteta koji je smenila i delom zamenila. Sada uviđamo u kakvom su odnosu odustajanje od zadovoljenja instinkata i osećanje krivice. Prvobitno je odricanje od nagona posledica straha od spoljnog autoriteta. Odričemo se zadovoljenja da ne bismo izgubili njegovu Ijubav. Čim smo se odrekli, mi smo, tako reći sa spoljnim autoritetom „k vit” i ne bi trebalo da preostane osećanje krivice. Kada strah potiče od Nad-ja, događa se drugačije. Ovde odricanje od zadovoljenja nago­ na nije dovoljno jer želja postoji i dalje, a ne može se sakriti od Nad-ja. Dakle, uprkos izvršenog odri­ canja pojaviće se osećanje krivice, a to je sa gledišta ekonomičnosti veliki nedostatak uspostavljanja Nad-ja, ili, kako bi se moglo reći, obrazovanja savesti. Odricanje od nagona ne oslobođava više u potpuno­ sti, uzdržavanje iz čestitosti nije više nagrađeno obezbeđivanjem ljubavi, nedaća koja preti spolja — gu­ bitak ijubavi i kazna od strane spoljnog autoriteta — zamenjena je trajnom unutarnjom nesrećom, napetošću zbog osećanja krivice.

Nelagodnost u kulturi

337

Ovi odnosi su toliko zamršeni a istovremeno to­ liko važni, te ću ih, bez obzira na opasnost ponav­ ljanja, razmatrati sa raznih strana. Vremenski redosled bi bio: prvo, odricanje od nagona zbog straha od agresije spoljnog autoriteta. Iz toga proističe strah od gubitka ljubavi; a ljubav je zaštita od te kaznene agresije. Zatim se izgrađuje unutrašnji autoritet pa se čovek odriče od nagona zbog straha od njega, stra­ ha od savesti. U drugom stepenu rđavo delo i rđava namera se izjednačuju — otuda potiču svest o kri­ vici i potreba za kaznom. Agresija savesti konzervira agresiju autoriteta. Dovde je postalo sve jasno. Ali gde je tu mesto uticaju nesreće (spolja nametnutog odricanja) koji pojačava savest do izvanredne stro­ gosti savesti najboljih i najposlušnijih? Obe osobine savesti smo objasnili, ali ipak ostaje utisak da ova objašnjenja ne dopiru do kraja i da je jedan deo ostao još nerazjašnjen. To konačno postiže jedna za­ misao, koja uostalom pripada psihoanalizi, a nepo­ znata je običnom načinu ljudskog razmišljanja. Ona je takve prirode da nam omogućava da shvatimo zbog čega nam je ova stvar izgledala tako zamršena i ne­ pristupačna. Ona, naime, kaže: U početku je stvarno savest (tačnije: strah koji kasnije postaje savest) uz­ rok odricanju od nagona, ali kasnije je taj odnos obrnut. Svako odbijanje nagona postaje dinamički iz­ vor savesti, a svako sledeće odbijanje pojačava nje­ nu strogost i netrpeljivost. Ako budemo u stanju da ovo bolje uskladimo sa već poznatom istorijom po­ stanka savesti, moraćemo prihvatiti paradoksalno na­ čelo: savest je posledica odricanja od nagona, odnosno (spolja nametnuto) odricanje od nagona stvara savest, koja otada zahteva i dalje odbacivanje nagona. -’2 K rijd . Odabn/na drla. V

338

Iz k u lt u r e i u m e tn o sti

U stvari, protivurečnost ove rečenice i opisane geneze savesti nije tako velika a nalazimo način đa je još više smanjimo. Radi lakšeg izlaganja, uzmimo za primer nagon agresije, uz pretpostavku da se u ovom slučaju dešava samo odricanje od agresije. Na­ ravno, ovo je samo privremena pretpostavka. Onda odricanje od nagona tako deluje na savest da Nad-ja preuzme svaki delić agresije koju ne zadovoljimo te se njegova agresivnost (protiv Ja) pojača. To nije sa­ svim u skladu sa gledištem da je prvobitna agresiv­ nost savesti produžetak strogosti spoljnog autoriteta i, prema tome, nema nikakve veze sa odricanjem. Ali i to neslaganje ćemo izgladiti ako utvrdimo drugo poreklo prvobitne snabdevenosti Nad-ja agresijom. Dete svakako razvija vrlo veliku agresivnost prema autoritetu koji mu ometa prva, ali i najznačajnija zadovoljenja, bez obzira na to kakve su vrste bila tražena odricanja od nagona. Dete je nužno moralo da se odrekne zadovoljenja te osvetničke agresije. Ono nalazi izlaz iz ove teške ekonomske situacije pu­ tem poznatih mehanizama. Identifikacijom unosi u sebe taj neprikosnoveni autoritet, koji sada postaje Nad-ja, i preuzima svu onu agresiju koju je kao dete želelo da upotrebi protiv njega. Ja deteta mora da se pomiri sa žalosnom ulogom tako poniženog — oče­ vog — autoriteta. Ovo je obrtanje situacije, što se često dešava: Kada bih ja bio otac, a ti dete i ja bih postupao loše s tobom. Odnos između Ja i Nad-ia je željom izopačeno vraćanje realnih odnosa između još nepodeljenog Ja i jednog spoljnog objekta. To je, takođe, tipično. Bitna razlika, međutim, leži u tome što prvobitna strogost našeg Nad-ja nije — ili nije toliko — strogost koju smo iskusili od objekta ili koji

Nelagodnost u kulturi

339

mu pripisujemo, već odražava sopstvenu agresiju upravljenu protiv njega. Ako se to pokaže tačnim, smemo zaista tvrditi da je u početku savest nastala potiskivanjem jedne agresije i da je u daljem raz­ voju pojačavaju nova takva potiskivanja. K oje je od ova dva shvatanja ispravno? Prethod­ no, koje nam genetski izgleda tako nepobitno, ili no­ vije, koje je tako srećno zaokruglilo teoriju? Očigled­ no su oba ispravna, ona se međusobno ne sukoblja­ vaju, čak imaju jednu dodirnu tačku jer osvetničku agresiju deteta određuje i veličina kaznene agresije koju ono očekuje od oca. A li iskustvo uči da stro­ gost onog Nad-Ja koje se razvilo u deteta ni u kom slučaju ne odražava strogost postupaka koje je ono doživelo.1 Ona je, izgleda, nezavisna od ovog postu­ panja, pa i pored vrlo blagog odgoja neko dete može imati veoma strogu savest. Ipak bi bilo pogrešno pre­ uveličavati tu nezavisnost. Lako se možemo uveriti da strogost vaspitanja veoma utiče i na izgradnju dečjeg Nad-Ja. Može se reći da pri izgradnji Nad-ja i nastajanju savesti deluju skupa urođeni konstitucionalni faktori i uticaji miljea realne okoline. Ovo ne treba da zvuči čudno jer je to opšti etinlnški uslnv svih ovakvih procesa."

1 Što su s pravom istakli Melame Kelin i drugi, engle­ ski autori. 2 Fr. Alexander je u „Psihoanalizi celokupne ličnosti" (Psychoanalyse der Gesamtpersonlichkeit), 1927, u vezi A jhornove (Aichhorn) studije o vaspitnoj zapuštenosti ispravno procenio oba glavna tipa patogenih metoda vaspitanja, preteranu strogost i razmaženost. Preterano mek i popustljiv otac biće povod stvaranja u deteta prestrogog Nad-Ja, jer *o dete, prožeto ljubavlju koju prima, nema drugi izlaz te :2*

340

lz kulture i umetnosti

Može se, takođe, reći da dete kada na prva na­ gonska odricanja reaguje preterano jakom agresijom i odgovarajućom strogošću svog Nad-ja sledi jedan filogenetski uzor, te prelazi aktuelno opravdanu meru, jer je otac preistorije svakako bio užasan i ka­ dar da bude u najvećoj meri agresivan. Razlike iz­ među dva shvatanja o postanku savesti još više se, dakle, smanjuju ako sa individualne pređemo na filogenetsku istoriju razvoja. A li se zato ukazuje nova značajna razlika između ova dva procesa. Ne mo­ žemo preći preko tvrđenja da osećanje krivice ljud­ skog roda potiče iz Edipovog kompleksa i da je ste­ čeno kada su udruženi sinovi ubili oca. Tada jedna agresija nije potisnuta, već izvršena. Smatramo da ista ta agresija, kada je dete potisne, postaje izvor osećanja krivice. Posle svega ovoga neću se začuditi ako neki čitalac ljutito uzvikne: „Znači svejedno je, ubili oca ili ne. Osetićemo se krivim u svakom slu­ čaj u! Imamo prava da posumnjamo u ponešto: Ili nije tačno da osećanje krivice potiče od potisnute agresije ili je istorija o ubistvu oca samo roman, a deca praljudi nisu ubijala svoje očeve češće nego što to čine današnja. Uostalom, ukoliko to nije roman, već verodostojna istorija, pred nama bi bio slučaj u itojem se dešava ono što ceo svet očekuje, naime: neko

svoju agresiju okreće unutra. U vaspitno zapuštenog, koji je odgajan-bez ljubavi, nedostaje napon između Ja i Nad-Ja pa se sva njegova agresija može uputiti napolje. Ako ostavimo po strani konstitucionalni faktor (mada ga moramo priznati), možemo reći da stroga savest nastaje sadejstvom dva životna uticaja: odbacivanjem nagona, koji oslobođava agresivnost, i doživljajem ljubavi, koja okreće agresiiu Dut unutra i pre­ nosi je na Nad-Ja.

Nelagodnost u kulturi

341

se oseća krivim zato što je stvarno učinio nešto što se ne može pravdati. A za taj slučaj, koji se svako­ dnevno ponavlja, psihoanaliza nam još duguje obja­ šnjenje.” To je istina pa moramo nadoknaditi. A li nije to neka velika tajna. Krivicu koju osećamo pošto smo nešto zgrešili treba nazvati kajanjem. Ono se odnosi samo na jedno delo i pretpostavlja, naravno, da je savest, spremnost da se osećamo krivim, postojala još pre učinjenog dela. Kajanje takve vrste nam zato ni­ kad neće pomoći da otkrijemo poreklo savesti i osećanje krivice uopšte. Tok događaja u ovim svako­ dnevnim slučajevima obično je sledeći: neka nagon­ ska potreba koja je stekla snage postigne zadovo­ ljenje uprkos savesti, koja je u krajnjoj liniji ipak ograničene moći. Posle prirodnog slabljenja potrebe koja je zadovoljena, uspostavlja se raniji odnos sna­ ga. Psihoanaliza je zato u pravu što u o v 'j raspravi izostavlja slučaj osećanja krivice zbog kajanja, bez obzira što je čest i što je njegov praktični značaj velik. A li iako osećanje krivice potiče od ubistva pra­ oca, to ipak predstavlja slučaj „kajanja” . A, prema pretpostavci tada, pre učinjenog dela, nisu postojali savest i osećanje krivice. Otkuda u tom slučaju po­ tiče kajanje? Ovaj slučaj zaista mora da nam razjasni tajnu osećanja krivice i učini kraj našoj pometnji. Ja mislim da će to i učiniti. Ondašnje kajanje ishod je prvobitne osećajne ambivalencije prema ocu. Si­ novi su ga mrzeli, ali i voleli. Pošto su agresijom utolili mržnju, u kajanju zbog toga dela se ispoljila ljubav. Ona je njihovom identifikacijom sa ocem iz­ gradila Nad-ja, dala mu moć oca kao kaznu za po­

342

Iz kulture i umetnosti

činjeno delo agresije protiv njega, ustrojila ograni­ čenja da bi sprečila ponavljanje dela. Sklonost agre­ siji prema ocu se ponavljala i u sledećim pokolenjima, pa je i osećanje krivice i dalje postojalo i po­ jačavalo se iznova prilikom svakog potiskivanja agre­ sije i njenog prenošenja u Nad-ja. Sada, mislim, ko­ načno i potpuno jasno shvatamo dve stvari — udeo ljubavi u nastajanju savesti i sudbonosnu neizbežnost osećanja krivice. Stvarno, nije bitno da li je neko ubio oca ili se uzdržao od toga dela, u oba slučaja se mora osećati krivim, jer je osećanje krivice izraz konflikta ambivalence, večne borbe između Erosa i nagona razaranja, odnosno nagona smrti. Ovaj se konflikt rasplamsa čim je čovek suočen sa obavezom da živi u zajednici. Sve dok je jedini oblik zajednice porodica, taj konflikt može da se ispolji samo kao Edipov kompleks, mora da ustanovi savest i stvori prvo osećanje krivice. Pri pokušaju proširenja zajed­ nice, isti konflikt se nastavlja u oblicima uslovljenim prošlošću, pojačava se, a posledica je dalji porast ose­ ćanja krivice. Kultura se pokorava unutrašnjem ero­ tičnom nagonu, koji zahteva da ona ujedini ljude u čvrsto povezanu masu, a ona može postići taj cilj samo neprekidnim pojačavanjem osećanja krivice. Sto je započeto sa ocem, završava se na masi. Ako kultura predstavlja nužni put razvoja od porodice ka čovečanstvu, onda je s njom neraskidljivo pove­ zano stalno jačanje osećanja krivice, možda do razmera koje će pojedinac teško moći da podnosi. To je posledica urođenog konflikta ambivalencije koji potiče iz večnog sukoba ljubavi i težnje za smrću. Podsetimo se optužbi velikog pesnika protiv „nebe­ skih sila” :

N elagodnost u k u lt u r i

343

Vi nas uvodite u život, Dozvoljavate jadniku da postane grešan, Pa ga prepuštate patnji jer se svaki greh sveti na zemlji1.

Preostaje nam jedino da uzdahnemo pred sazna­ njem da je pojedinim ljudima dato da iz vrtloga sopstvenih osećanja, čak i bez napora, izvlače najdublje istine, do kojih mi ostali treba da se probijamo uz mučnu neizvesnost pipajući.

VIII Stigavši na kraj ovakvog puta, autor se oseća dužnim da svoje čitaoce zamoli za oproštaj što im nije bio vešt vodič i nije ih poštedeo doživljaja mestimičnih praznina i tegobnih stranputica. Nema sum­ nje, moglo se uraditi i bolje. Pokušaću da naknadno nešto popravim. U prvom redu, naslućujem da čitaoci imaju utisak da je rasprava o osećanju krivice prevazišla okvire ovog izlaganja, da zauzima suviše prostora i da je potisnula u stranu ostali sadržaj s kojim nije uvek najčvršće povezana. To je možda poremetilo sklop poglavlja ali odgovara mojoj nameri da ose­ ćanje krivice predstavim kao najvažniji problem kulturnog razvoja i dokažem da je cena kulturnog napretka plaćena gubitkom uživanja sreće zbog ja­ čanja osećanja krivice.1 Ova tvrdnja, koja je krajnji 1 ,.I tako savest stvara kukavice od svih n a s.. . " Op­ tužba na račun današnjeg vaspitanja zato što krije od mla­ dog čoveka kakvu će ulogu igrati seksualnost u njegovom ži­ votu nije jedina. Ono je pogrešno, osim toga. jer čoveka ne priprema na agresiju, iako je predodređeno da joj on pred­ stavlja objekt. Vaspitanje otprema omladinu u život sa netačnom psihološkom orijentacijom i ono postupa kao kada

Nelagodnost u kulturi

345

rezultat moga istraživanja, još uvek zvuči strano, a to se može dovesti u vezu sa veoma osobenim, ali potpuno neobjašnjenim odnosom osećanja krivice i naše svesti. Kada je u pitanju običan slučaj (po nama normalan) kajanja, ono se sasvim jasno nalazi u sve­ sti, čak smo navikli da kažemo umesto „oseća se kri­ vim ” — „svestan krivice” . Ispitivanjem neuroza, čime smo uostalom dobili najdragocenije putokaze za razumevanje normalnog, pokazali su se i suprotni odnosi. U jednoj takvoj afekciji, prisilnoj neurozi, osećanje krivice vrlo se upadljivo nameće svesti, su­ vereno vlada kliničkom slikom i bolesnikovim živo­ tom i jedva dopušta da se još nešto pojavi uz njega. A li u većini drugih slučajeva i oblika neuroza ono ostaje potpuno nesvesno; međutim, zbog toga ne ispoljava slabije delovanje. Bolesnici nam ne veruju kada im nagovestimo da i u njih postoji nesvesno oseća­ nje krivice. Da bi nas samo upola razumeli, priča­ mo im o nesvesnoj potrebi za kaznom kroz koju se ispoljava osećanje krivice. Ne treba, ipak, precenjivati povezanost sa oblikom neuroze. Među bolesni­ cima od prisilne neuroze postoje tipovi koji svoje osećanje krivice ne zapažaju ili ga osete u vidu neke nelagodnosti ili neke vrste straha tek kada su spre-

bi učesnike neke polarne ekspedicije opremili letnjom odećom i mapama severno-italijanskih jezera. U tome se jasno zapaža izvesna zloupotreba etičkih postavki. Njihovoj stro­ gosti ne bi naškodilo ako bi vaspitač rekao: takvi bi trebalo da budu ljudi da bi bili srećni i mogli druge da usreće. A li moramo računati da oni nisu takvi. Umesto toga, omladina ostaje u uverenju da svi poštuju etičke propise, dakle da su čestiti. Na ovaj način stvaramo podlogu zahteva da i ona postane takvom.

346

Iz kulture i umetnosti

čeni da izvrše neku određenu radnju. Ove stvari tre­ balo bi već jednom da shvatimo, ali za sada ne može­ mo. Možda je ovde dobrodošla napomena da je osećanje krivice u suštini samo jedna topička podvrsta straha, koja se u kasnijim fazama potpuno podudara sa strahom od Nad-ja. A u strahu se pokazuju iste neobične varijacije u odnosu na svest. Na neki način, strah se nalazi u pozadini svih simptoma, ali on osva­ ja svest čas bučno, potpuno, a čas se toliko uspešno prikriva da smo primorani govoriti o nesvesnom stra­ hu ili, ako želimo imati psihološku čistu savest, jer je strah najpre samo jedno osećanje, o mogućnostima doživljavanja straha. I zato se može s lakoćom zami­ sliti da se ni osećanje krivice prouzrokovano kultu­ rom ne doživljava kao takvo, već da dobrim delom ostaje nesvesno ili se pojavljuje kao nelagodnost, ne­ zadovoljstvo, za koje tražimo druge motivacije. Reli­ gije, bar, nisu nikada potcenjivale ulogu osećanja krivice u kulturi. One čak nastoje da čovečanstvo oslobode toga osećanja krivice, ili kako ga nazivaju — greha. Ovo im priznanje nisam odao na drugom mestu1. Prema načinu na koji se u hrišćanstvu stiče spasenje: žrtvom jednog pojedinca, koji time uzima na sebe jedan svima zajednički greh, izveli smo za­ ključak kakav je mogao biti prvi povod za optereće­ nje onom prakrivicom kojom je i započela kultura2. N ije naročito važno, ali možda nije ni suvišno, što objašnjavam značenje pojedinih reči kao: Nad-ja, savest, osećanje krivice, potreba za kaznom, kajanje,

1 M islim na: Budućnost jedne ilu zije (Die Zukunft einer Illusion) 1927. 2 Totem i tabu (Totem und Tabu) 1912.

Nelagodnost u kulturi

347

je r smo ih možda često upotrebljavali odveć slobod­ no i jednu umesto druge. Sve se odnose na istu stvar, ali imenuju njene razne strane. Nad-ja je in­ stancija koju smo mi dokučili. Savest je jedna od funkcija koje mu pripisujemo, ona obavlja dužnost cenzora i treba da nadzire i ocenjuje postupke i namere našeg Ja. Osećanje krivice, tvrdoća Nad-ja, isto je, dakle, što i strogost savesti. Ono predstavlja zapa­ žanje našeg Ja da je pod takvim nadzorom, procenu napona između njegovih težnji i zahteva Nad-ja. Ono je strah od ove kritičke instancije koji je u osnovi čitavog tog odnosa i potreba za kažnjavanjem, ono je izraz nagona našeg Ja koje je pod uticajem sadi­ stičkog Nad-ja postalo mazohistično, što znači da Ja jedan deo nagona za samouništenjem, koji postoji u njemu, upotrebljava za erotično vezivanje sa svojim Nad-ja. O savesti se ne bi moglo govoriti pre nego što se ustanovi postojanje Nad-ja. Svest o krivici, složićemo se, nastala je pre Nad-ja, pa prema tome i pre savesti. Ona zato predstavlja neposredan izraz straha od spoljnog autoriteta, priznavanje napona između Ja i njega. Direktan je potomak konflikta između po­ trebe za njegovom ljubavi i pritiska za zadovolje­ njem nagona, čije obuzdavanje prouzrokuje sklonost agresiji. Natkril javan je ovih dvaju slojeva osećanja krivice, straha od spoljnog i od unutrašnjeg autori­ teta, otežalo nam je bolji uvid u odnose savesti. Ka­ janje je opšti naziv reakcije Ja u jednom slučaju ose­ ćanja krivice i sadrži malo izmenjen osećajni mate­ rijal straha koji deluje u pozadini svega toga; kaja­ nje i samo predstavlja kaznu, ali može da uključi i

348

Iz kulture i umetnosti

potrebu za kaznom. I kajanje, dakle, može biti starije od savesti. Neće smetati ako još jednom pomenemo protivurečnosti koje su nas u toku našeg ispitivanja za tre­ nutak zbunile. Osećanje krivice je jednom bilo posledica uzdržane agresije a drugi put, i to baš na svom istorijskom početku — prilikom ubistva oca — , posledica izvršene agresije. Našli smo, doduše, izlaz iz ove teškoće. Ustanovljenje unutrašnjeg autoriteta, Nad-ja je iz temelja izmenilo baš te odnose. Pre toga su ose­ ćanje krivice i kajanja bili jedno isto. Napominjemo da treba zadržati naziv „kajanje” samo za reakciju posle stvarno izvršene agresije. Ka­ snije, uz sveznajuće Nad-ja, razlika između nameravane i izvršene agresije izgubila je svoj značaj. Ota­ da, osećanje krivice mogu da prouzrokuju kako stvar­ no izvršeno nasilje, što zna ceo svet, tako i samo nameravano, što je otkrila psihoanaliza. I pored promenjene psihološke situacije, konflikt ambivalence dva pranagona nastavlja sa istim delovanjem. Dolazimo u iskušenje da ovde tražimo rešenje zagonetke toliko nestalnih odnosa između osećanja krivice i svesti. Osećanje krivice u vidu kajanja zbog rđavog dela trebalo bi da bude uvek svesno, a ono koje je nastalo zapažanjem impulsa za rđavo delo moglo bi ostati oesvesno. Ipak, nije tako jednostavno, prisilna neu­ roza to energično pobija. Na drugu protivurečnost nailazimo proučavajući agresivnu energiju kojom smatramo da raspolaže Nad-ja. Prema jednom gledi­ štu ona je samo produženje energije kažnjavanja spoljnog autoriteta održana za duševni život. Drugo gledište smatra da je u pitanju prvenstveno neupotrebljena sopstvena agresija uperena protiv autorité-

N e la g o d n o s t u k u l t u r i

349

ta koji obuzdava. Prvo se učenje, čini se, bolje ukla­ pa u istoriju a drugo u teoriju osećanja krivice. Dub­ ljim razmišljanjem skoro su otklonjene na izgled ne­ pomirljive suprotnosti. Ispostavilo se da je u obe bitno i zajedničko agre­ sija, koja je upućena unutra. I kliničko zapažanje, s druge strane, potvrđuje da se mogu razlikovati dva izvora agresije pripisane našem Nad-ja. U pojedinom slučaju jače deluje jedan ili drugi, ali opšte uzev, oni deluju zajedno. Čini mi se da postavku koju sam ranije predlo­ žio da privremeno prihvatimo treba na ovom mestu ozbiljno da branim. U najnovijoj literaturi analiza zapaža se težnja ka učenju da svako zatajivanje, sva­ ko sprečavanje zadovoljenja nagona ima, odnosno može imati, za posledicu pojačanje osećanja krivice1. Mislim da stvaramo veliku olakšicu teoriji ako pri­ hvatimo da ovo važi samo za nagone agresije i da ćemo malo toga naći što protivureči ovakvoj postavci. Kako dinamički i ekonomski objasniti zašto se zbog nezadovoljenog erotskog zahteva pojačava osećanje krivice? Ovo je, čini se, mogućno samo zaobilazno: ako se sprečavanjem erotskog zadovoljenja pobudi jedan deo agresivne sklonosti protiv ličnosti koja ometa za­ dovoljenje i ako zatim mora da bude potisnuta sama agresija. A li onda se ipak samo agresija, pošto je po­ tisnuta i preneta na Nad-ja, preobraća u osećanje kri­ vice. Uveren sam da ćemo mnoge događaje moći predstaviti jednostavnije i jasnije ako primenu otkri­ 1 Naročito u E. Jonesa, Sušan Isacs, Melanie Klein; a kako sam shvatio i kod Reika i Alexandera.

350

Iz kulture i umetnosti

ća psihoanalize o poreklu osećanja krivice ograniči­ mo na agresivne nagone. Ispitivanje kliničkog mate­ rijala ne daje nam za ovo određen odgovor, jer se, shodno našoj pretpostavci, obe vrste nagona retko kada pojavljuju čiste, međusobno odvojene. Izučava­ nje ekstremnih slučajeva svakako će uputiti na pra­ vac koji očekujem. Pokušaću da ovo određenije shvatanje prvi put iskoristim, te ću ga primeniti na pro­ ces potiskivanja. Kao što smo naučili, simptomi ne­ uroze su u suštini zamena za zadovoljavanje neostva­ renih seksualnih želja. Tokom analitičkog rada bili smo iznenađeni saznanjem da možda svaka neuroza skriva izvesnu količinu nesvesnog osećanja krivice, koja, sa svoje strane, učvršćuje simptome koristeći se njima za kažnjavanje. Sada nam je lako da formulišemo sledeću rečenicu: kada se jedna nagonska te­ žnja potisne, pretvore se njeni libidinozni delovi u simptome, a njene agresivne komponente u osećanje krivice. Ako je ova rečenica, čak, samo u prošeku približno tačna, ona zaslužuje našu pažnju. Nekim čitaocima ove rasprave možda će se učini­ ti da su suviše često slušali formulu o borbi između Erosa i nagona smrti. Trebalo je da ta formula obeleži proces kulture koji se odigrava u čovečanstvu, ali ona je proširena i na razvoj pojedinca a, povrh svega, trebalo je da skine veo tajne sa organskog ži­ vota uopšte. Ispitivanje uzajamnih odnosa između tri pojave, izgleda, ne može se izbeći. Vraćanje na istu formulu -opravdano je razmatranjem da su proces kulture čovečanstva kao i razvoj pojedinca isto što i životna zbi­ vanja, dakle nešto što mora imati udela u najopštijem' svojstvu života. A li baš zbog toga, postojanje ove op-

Nelagodnost u kulturi

351

šte crte ne doprinosi razlikovanju sve dok se ona na­ ročitim okolnostima ne suzi. Stoga nas može umiriti tek tvrđenje da je proces kulture.ljudskog roda ona modifikacija životnog procesa kroz koji taj proces prolazi pod uticajem zadatka koji je postavio Eros a podstaknula Ananke — realna nužda; a taj zadatak je ujedinjenje pojedinaca u zajednicu ljudi uzajamno libidinozno povezanih. Obratimo li pažnju na veze između procesa kulture čovečanstva i procesa razvoja ili odgoja pojedinca, bez mnogo kolebanja ćemo pri­ hvatiti da su oba procesa slična, ukoliko se ne radi o istom procesu, ali na različitim objektima. Kulturni proces čovečanstva, naravno, apstrakcija je višeg reda nego što je razvoj pojedinaca, zato je teže da se ovaj proces predstavi očigledno, pa zato i ne treba preterivati u traganju za analogijama. Pošto su ciljevi istovetni — ovde uklapanje pojedinca u ljudsku masu, a onde stvaranje od mnogih pojedinaca jedne masovne zajednice — ne može nas iznenaditi sličnost upotrebljenih sredstava i nastalih fenomena. Zbog svoje iz­ vanredne važnosti, ne može i dalje biti nepomenuta osobina kojom se ova dva procesa razlikuju. U proce­ su razvoja pojedinca glavni cilj je program principa zadovoljstva da se postigne zadovoljenje u osećanju sreće. Uklapanje u ljudsku zajednicu ili prilagođavanje njoj izgleda da je uslov koji je teško mimoići i što mora da se ispuni na putu postizanja sreće kao cilja. Možda bi bolje bilo da nema toga preduslova. Drugim recima: individualni razvoj, čini se, produkt je inter­ ferencije dve težnje: težnje za srećom, koju obično nazivamo „egoističnom” , i težnje za ujedinjenjem sa drugima u zajednicu, koju nazivamo „altruističnom” . Oba naziva ne kazuju mnogo. Rekli smo da je u indi­

352

Iz kulture i umetnostl

vidualnom razvoju glavni naglasak na egoističnom ili težnji za srećom, dok se druga, nazovimo je kulturna težnja, po pravilu zadovoljava ulogom ograničavanja. Drugačije je u procesu kulture. Tu je cilj stvaranja celine od ljudskih individua daleko najvažniji. Usre­ ćivanje kao cilj, doduše, još postoji, ali je potisnuto u pozadinu. Gotovo se čini da bi najbolje uspelo stva­ ranje velike ljudske zajednice kada se ne bi moralo brinuti za sreću pojedinca. Proces razvoja pojedinca, prema tome, može imati svoje osobenosti, koje se ne nalaze u kulturnom procesu čovečanstva. Samo, ako je cilj prvog zbivanja priključenje zajednici, ono se mora podudarati sa ovim drugim. Kao što planeta ne kruži samo oko svoga central­ nog tela, već se okreće oko svoje osovine, tako i poje­ dinac učestvuje u razvojnom putu čovečanstva i isto­ vremeno ide svojim sopstvenim putem. A li našim kratkovidnim očima izgleda da je igra sila na nebu okamenjena u jednom večnom poretku. U organskom zbivanju vidimo još i kako se sile međusobno bore i kako se ishod konflikta neprestano menja. U svakoj ličnosti, isto tako, moraju da se bore obe težnje — za ličnom srećom i za priključenje drugima. Oba proce­ sa, individualni i kulturni razvoj, moraju se susresti kao neprijatelji i boriti se za prostor, ali ova borba iz­ među pojedinaca i društva ne potiče od suprotnosti verovatno nepomirljivih pranagona, Erosa i smrti, već predstavlja nesuglasicu oko gazdovanja libidom, slič­ no sukobu oko raspodele libida između Ja i objekta, ali ono ostavlja mogućnost ličnosti da na kraju posti­ gne poravnanje. Nadajmo se da će tako biti i u bu­ dućoj kulturi iako ona, za sada, veoma otežava život pojedinca.

N i ‘1 ( n j < n l i m s t

u

kulturi

353

Analogija između kulturnog procesa i razvojnog puta individue može se znatno proširiti. Može se, na­ ime, tvrditi da i zajednica izgrađuje jedno Nad-ja, pod čijim se uticajem odigrava kulturni razvoj. Bio bi privlačan zadatak za poznavaoca ljudskih kultura da ispituje u pojedinostima tu sličnost. Ja ću se ogra­ ničiti na to da istaknem neke upadljive činjenice. Nad-ja neke kulturne epohe sličnog je porekla kao i u pojedinca. Ono počiva na utisku koji su za sobom ostavile velike vođe, ljudi nadmoćne snage duha ili oni u kojih se jedno od ljudskih stremljenja razvilo najjače i najčistije, pa zato često i najjednostranije. U mnogim slučajevima ta analogija ide još i dalje, jer su ih drugi ljudi — dosta često, iako ne uvek, — za svoga života ismevali, zlostavljali ili ih i odstranji­ vali na grozan način. Tako se isto i praotac tek dugo posle nasilne smrti uspeo do božanstva. N ajdirljiviji primer takve sudbinske isprepletanosti je ličnost Isu­ sa Hrista, ukoliko ona ne pripada mitu, koji je sećanje na taj pradogađaj iz dubina vratio u život . . . Druga tačka podudarnosti jeste što kulturno Nad-ja, koje isto kao i Nad-ja pojedinca, postavlja stroge idealne zahteve a nepoštovanje kažnjava strahom od savesti. Pred nama je zanimljiv slučaj, jer su duševna zbiva­ nja u vezi s tim bolje upoznata u masi i pristupačnija su svesti, nego što je to mogućno postići u pojedinca. Kod njega u slučaju napetosti možemo zapaziti agre­ siju Nad-Ja samo u vidu suviše naglašenih prebaci­ vanja. Zahtevi obično ostaju u pozadini, najčešće nesvesni. Ako ih dovedemo u svest, pokaže se da pripa­ daju propisima ondašnjeg kulturnog Nad-Ja. Na tonr. mestu su, možemo reći, oba zbivanja — kulturni pro­ ces razvoja mase i razvoj ličnosti — redovno sioplje¿ .‘i Kroj cl. odabrana drla, V

354

I z k u lt u r e i u m e tn o s t l

ni Neka ispoljavanja i svojstva Nad-Ja mogu se zato lakše upoznati po njegovom ponašanju u kulturnoj zajednici nego u pojedinca. Nad-ja kulture izgradilo je svoje ideale i istaklo svoje zahteve. Među ovim poslednjima, oni koji se bave međuljudskim odnosima sastavljeni su ujedno kao etika. U svima vremenima etici je pridavana naj­ veća vrednost, kao da su se upravo od nje očekivala naročito važna postignuća. Stvarno je etika usmerena na onu tačku koja je dobro poznata kao najranjivije mesto u bilo kojoj kulturi. Etiku zato treba shvatiti kao terapeutski pokušaj, nastojanje da se pomoću zapovesti Nad-ja postigne ono što dosad drugim kultur­ nim radom nije postignuto. Znamo već da je reč o tome, čime otkloniti najveću prepreku kulture — konstitucionalnu ljudsku sklonost međusobnoj agresiji. Baš zbog toga postaje nam naročito zanimljiva, verovatno najmlađa zapovest kulturnog Nad-Ja: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe ” U toku izučavanja i lečenja neuroza, zaključili smo da se tome Nad-ja pojedinca mogu zameriti dve stvari. Strogošću svojih zapovesti i zabrana vodi vrlo malo računa o sreći Ja, jer ne uzima dovoljno u obzir otpore poslušnosti: ja­ činu nagona Onog i teškoće iz spoljnog sveta. Primo­ rani smo vrlo često da se iz terapeutski h razloga bori­ mo protiv Nad-ja i trudimo se da smanjimo njegove zahteve. Slični su prigovori i etičkim zahtevima kul­ turnog Nad-ja. Ono, takođe, ne vodi računa o dušev­ noj konstituciji ljudi, izdaje naredbu ne pitajući se da li je čovek u stanju da je posluša. Ono, štaviše, smatra da je čovekovo Ja psihološki sposobno za sve što se od njega zahteva i da je Ja sposobno da neo­ graničeno vlada svojim Ono. To je zabluda. Čak i u

N elagod n ost u k u lt u r i

355

normalnog čoveka vladanje Onim ima granice koje se ne mogu prekoračiti. Zahtevima preko toga prouzrokovaće se u pojedinaca pobuna, neuroza, ili će po­ stati nesrećni. Zapovest: „Ljubi bližnjega svoga kao sebe samoga" najsnažnija je odbrana od ljudske agre­ sije i izvanredan primer nepsihološkog postupanja kulturnog Nad-ja. Zapovest se ne može sprovesti. Tako velika inflacija ljubavi može joj samo smanjiti vrednost, ali ne može odstraniti nuždu. Za sve to kultura ne mari i propoveda da se stiču sve veće za­ sluge što je teže pokoravanje pravilima. Međutim, oni koji se u današnjoj kulturi pridržavaju takvog pravi­ la samo dovode sebe u lošiji položaj u odnosu na one koji su ga prekršili. Agresija mora biti strahovita pre­ preka kulturi, čim odbrana od nje može da unesreći isto koliko i sama agresija. Takozvana prirodna etika nema ovde šta da pruži osim narcističkog zadovolj­ stva — mogućnosti da se smatramo boljim od drugih. Etika koja se oslanja na religiju deluje obećanjima o lepšem zagrobnom životu. Mislim da će etika uzalud propovedati sve dok se vrline ne budu nagrađivale na zeml ji. I meni se čini da će realna izmena odnosa pre­ ma imovini nesumnjivo više doprineti tome nego bilo koja etička zapovest. Međutim, ovo saznanje su soci­ jalisti ponovo zamaglili idealističkom zabludom o ljudskoj prirodi pa je postala bezvredna za sprovodenje u delo. Izgleda mi da način posmatranja, kojim se kroz pojave kulturnog razvoja prati uloga Nad-ja obećava nova otkrića. Hitam da završim. A li jedno pitanje ;.eško ću moći da izbegnem. Ako je razvoj kulture u t>.likoj meri sličan razvoju pojedinca i služi se istin sredstvima, nemamo li prava da postavimo dijagnozu

356

I z k u lt u r e i u m e tn o s ti

da su neke kulture, neke kulturne epune, možda čak i ceo ljudski rod pod uticajem kulturnih stremljenja postali neurotični. Analitičkom razlaganju ovih neu­ roza mogli bi se nado vesti predloži o terapiji, što bi s pravom bilo od velikog značaja. Ne bih rekao da je takav pokušaj prenosa psihoanalize na kulturnu za­ jednicu besmislen ili osuđen da ostane jalov, ipak moram biti veoma oprezan i ne smem zaboraviti da se u krajnjoj liniji radi samo o analogiji i da je ne samo ljude već i pojmove opasno istrgnuti iz sfere u kojoj su nastali i razvijali se. Dijagnoza neuroze dru­ štva nailazi i na jednu posebnu teškoću. U neurozi pojedinca služi nam za polaznu tačku kontrast kojim se bolesnik razlikuje od svoje okoline, koja se sma­ tra normalnom. To otpada ako je masa podjednako aficirana, te bi se moralo pronaći neko drugo stano­ vište. Tako je i u pogledu terapeutske primene ovoga znanja: šta bi pomogla i najcelishodnija analiza soci­ jalne neuroze, ako niko nema autoriteta da primora masu na lečenje? I pored ovih teškoća nadam se da će jednog dana neko započeti smelo delo izučavanja patologije kulturne zajednice. Iz najrazličitijih pobuda ne nameravam da se upuštam u ocenjivanje ljudske kulture. Trudio sam se da se ogradim od entuzijastične predrasude da je naša kultura najdragocenije što imamo ili što može­ mo steći i da nas njen put neminovno vodi u visine neslućenog savršenstva. Ako ništa više, mogu bez srdžbe da slušam kritičara koji smatra da se, kada se imaju u vidu ciljevi kulture i sredstva kojima se ona služi, mora doći do zaključka da napori ne vrede t,ruda, jer je ishod uvek stanje koje pojedincu postaje ne­ podnošljivo. Pošto vrlo malo znam o ovim stvarima.

Nelagodnost u kulturi

357

nepristrasnost mi lako pada. Jedino sam siguran da se ljudi u svome sudu’ o vrednostima neminovno ru­ kovode svojim željama o sreći; ti sudovi, dakle, pred­ stavljaju pokušaj ljudi da svoje iluzije potkrepe argu­ mentima. Razumeo bih potfmno ako bi neko naglasio prisilni karakter ljudske kulture, na primer, pa re­ kao, da su sklonost ograničavanju seksualnog života ili širenja humanističkog ideala na račun prirodnog odabiranja pravci razvoja koji se ne mogu otkloniti niti odvratiti, te je najbolje da im se priklonimo, kao što postupamo pred nužnostima prirode. Poznate su mi i suprotne primedbe da su takve težnje, koje su smatrane nesavladivima u toku istorije čovečanstva, često odbacivane i zamenjivane drugima. I tako gu­ bim hrabrost da se pred svojim bližnjim pojavim kao prorok. Prihvatam njihov prigovor da ne umem da im pružim utehu, jer to u osnovi svi žele, najbešnji revolucionari ne manje strasno nego najčestitiji bogomoljci. Cini mi se da je pitanje sudbine ljudskog roda da li će i u kolikoj meri kulturnom razvoju poći za rukom da savlada prepreku životu u zajednici koja je nastala zbog ljudskog nagona agresije i samounište­ nja. U vezi s tim izgleda da današnje vreme zaslužuje najveću pažnju. Ljudi su sada toliko ovladali prirod­ nim silama da bi pomoću njih mogli sa lakoćom da se međusobno istrebe do poslednjeg. Oni to znaju. Otuda, dobrim delom, i potiču sadašnji njihov nemir, nezadovoljstvo i strahovanja. Nadajmo se da će onaj drugi iz para „nebeskih sila” , večni Eros, učiniti sve da izađe kao pobednik iz borbe sa svojim takođe be­ smrtnim protivnikom. A li ko može predvideti uspeh i ishod?

S A D R Ž A J S U M A N U T O S T I S N O V I U „G R A D IV I” V. Ji'.MSENA Dodatak drugom izdanju

5 97

J E D N A U S P O M E N A IZ D E T IN J S T V A L E O N A R D A D A V IN C lJ A M IK E L A N D E L O V MOJSIJE Dodatak studiji o Mikelanđelovom Moj siju

101 197 233

D O STO JEVSK I I O C E U B IST V O

235

NELAGO DNO ST U KULTURI

261

IZ D A V A Č K O PREDUZEČE M A T IC E SRPSKE

Novi

Sad *

O D A B R A N A D E LA S IG M U N D A FROJDA I— V III u izboru dra H U G A K L A J N A

III izdanje *

JeziCka redakcija: L A Z A A T A N A C K O V IC K orice: M IR K O STOJNIC •

Štampa: »R A D IS A T IM O T IĆ * Beograd, 1976.

Na osnovu m išljenja P ok rajin sk og sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu S A P V br. 413-85 od 12. marta 1873. godine, ova k n jiga oslo­ bođena je osnovnog poreza na prom et