Frederick Ashton - 1982 Lun i dvojnik.pdf

F .E Š T O IM

F. Ešton LUN I DVOJNIK Teodor H. Grejč NIKO KAO HEJZ?

D ire k to r NIŠRO »DNEVNIK« VITOMIR SUDARSKI

Glavni i o d g ovo rn i urednik OOUR »IZDAVAČKA DELATNOST« DUŽAN STANOJEV

O d g ovo rn i u rednik Redakcije književnih izdanja MILORAD PREDOJEVIĆ

U rednici izdanja PIROŠKA MATIĆ JOVAN ČANADANOVIĆ

R ece n ze nt G RADIM IR PAŠĆANOVlC

K o re ktu ra š ta m p a rije »DNEVNIK"

T e h n ički u red n ik SLAVKA BOŠNJAKOVIĆ

Tiraž: 42 000 prim eraka, III izdanje

Izdaje i štam pa: Novinska, izdavačka i štamparska radna organizacija »DNEVNIK«. OOUR »IZDVAČKA DELATNOST«. Bulevar 23. o ktobra 31 Novi Sad, telefon (021) 21-555 B ro j žiroračuna 65300-603-6530

F. Ešton

LUN I DVOJNIK

* i — Č e tiri m eseca ček am o ovu noć Sto i dvadeset dan a b rižljivih pri prem a, hej m o m ci' N ik o ne sm e da p o greši noćas. Im aćem o pune d ža ­ k o ve brilijan tskih o grlica, bisera, z la ta ... Ta go sp o d a im aju i d eb ele novčanike. S ve se m o ra za vršiti za dvadeset m inuta! - va tren o je g o ­ v o r io ćovek ču pavih o b rv a i tam n e kože. N je g o v e o či su sevale kao u k o ­ m an danta koji rasp oređu je vojsku za veliku, pobedonosnu bitku. — Jesm o li sigurni da nam ta tri d etek tiv a n eće p ra v iti teškoće! u pita jedan od jed a n a estorice p r i­ sutnih. — dva naša m om k a će se za lep iti za njih. U odlučnom trenutku će ih

pozvati na stranu i savladati ih objasni tam noputi Zatim na velik om stolu ra širi plan kuće M aksa B arim ora, jednog od n ajb ogatijih vla sn ik a u gljen o­ kopa južne Engleske N a planu su bili u crtani p rila zi imanju, o g ra d e i zidovi. S vaka p ro sto rija dve zg ra d e za stanovan je i pom oćne zgrad e, b ile su o b eležen e po nam eni i značaju za predstojeću a k ­ ciju. S vaki od prisutnih pon ovi ono što treb a da u radi i p o k a za oružje. V id elo se da ljudi znaju svoj posao. - V eć je vrem e, k rečim o ! - za k ­ ljuči tam n opu ti i sklopi plan ove stavljaju ći ih u velik u torbu ze spise p o red d va velik a revolvera . S iđoše u dvo rište kuće k o ja se n a la zila na južnu ivicu Rićm ond 3

p a r k a .* T ri ve lik a autom obila, o p re m lje n a lažnim b ro jev im a i ču­ va n a za ovu noć, p rim iše putnike. P rvi je v o z io tam noputi. U putiše se p re m a Boem ptonu, gd e se na uzvišici m edu d rvećem n ala zilo im an je B arim orovih . A u to m o b ili se zaustaviše na us­ kom putu n atk riljen om starim d r v e ­ ćem. O k ren u še se. p ogasiše svetla i sklon iše se u m rak, pod drveće. D van aest ljudi, podeljen i u tri gru pe, p odope uz put, p reskočiše jednu o gra d u i m alim proplan kom stigoše do a s fa ltira n o g p rila za kući. Bilo je dvadeset i d va ćasa. - T re b a ra d iti u najvećoj tišini P oćn ite! - tiho, a li gla som punim p retn je re će tam noputi, i pode duž zida. Iz v e lik e kuće, koja je blještala od svetla, d o p ira la je m u zika za igru. S ve se d o ga đ a lo on a k o kako je bilo predviđen o. B ogata v e č e ra bila je za vrše n a i p o čin ja la je ig r a u v e li­ kom salonu. C eo London je znao da M aks Barim o r priređu je, svake go d in e dva puta, veliku zabavu za svoje ličn e i p oslovn e prijatelje. P rva zabava o d rž a v a la se p o lovin om maja, a d ru g a p o lovin om septem bra, svake godin e. Bili su to tren u ci kada su m lade žen e starih boga ta ša p o k a zi­ va le svoju lepotu i nakit, a stare su­ p ru g e svoje bogatstvo u nakitu i nadm enosti. D an im a posle toga dru štven e h ro n ik e listova bavile su se n ovo stim a sa tog prijem a. Bilo je u ob ičajen o da se svi gosti izm eđu d vadeset i d va i dvadeset i tri ća sa našu u velik o m salonu. Tek posle to g a m ogli su se ra z ić i po ost­ alim salonim a, šetati po osvetljenom delu parka, ili jednostavno p osm a tra ti one koji v ern i plesnom podijumu. Baš taj trenu tak bio je određ en na upad dvan aest n ezvan ih gostiju, koji su p rila z ili viso k o m zidu, taj zid je o d va ja o pa rk i kuću od ost­ a ta k a šume na padinam a, koje su 1

p o la k o osva ja le v ile novih bogataša p ra v eći ra zvu čen i ven a c od Vim bldon K om on a do svern ih padin a visa na Boemtonu. B a rim o ro va v e ­ lik a kuća ostala je usam ljena, jer je dom aćin tako hteo. N ije d o zvo lja ­ va o da se p rod a deo zem ljišta bliži od č e tiri stotine jardi. Pošto na jedn om mestu, pom oću n aročito p rip rem ljen ih lestvica, n ap ad ači p redoše zid, ra zid o še se d a op k ole kuću i d o b ro sve o sm o ­ tre. D vo jica se uputiše ka velik oj kapiji, koja je sada bila zatvorena. Treb a lo je da na p rep a d uklone v r a ­ ta ra i prekin u telefon sku liniju, koja je bila izved e n a baš u vratarskoj kućici. - G ledaj ga, spava - šapnu je ­ dan od n ap ad ača i izvadi revolver. U n ekoliko sk ok ova p re trč a od d rv e ć a do vrata. U đe i pritisnu r e ­ v o lv e r u leđa sta ro g vra ta ra , kom e g la v a beše p ala na ploču stola p o­ red izvrn u te vra ta rs k e kape. Probu di se, stari! p rom en ićem o m esta! - vikn u napadač, ali starac se nije pom erio. U đe i dru gi razvojnik. Povukoše sta rca od ležaja i pokušaše da ga probude. S ve je b ilo uzalud. - T rći i javi džipsiju. 1 O vo mi je ćudno. Ja ću ostati da m otrim i p resećem liniju — re č e jedan n ap a­ dač. D ru gi žu rn o p re trč a do sen ovite a leje i njom e stiže tam noputog, koji se beše zau stavio d a osm otri. Brzo mu sve objasni i stade da sečaka odgovor. - Pst! N ešto se d o g a đ a — šapnu tam noputi i svojim ljudim a dade znak da zastanu a sarh se još više približi. Ć o vek koji je gle d a o sa step en i­ šta tiho side i oko zg ra d e za pos­ lugu zauze n ovo m esto za osm atranje, jer tajan stven i ćo vek je za lazio za u gao v e lik e kuće. Tam n opu ti se pri tom e nade pod p ro zo ro m velik e kuhinje i servirn ice. P rop e se na prste i z a v iri unutra. ') g y p s y - C igan in na e n g le s k o m

S poljn o stepenište za m ra če n e zg ra d e za poslugu bilo je pogodno, da sa n jega bolje vidi. Z apan jen o je p o sm a tra o v iso k o g čoveka, koji je išao o k o kuće noseći o ram enu n e­ kakvu torbu. Iz nje je va d io neke p red m e te i u bacivao ih k ro z p r o ­ z o r e v elik o g salona, koji su bili o t­ voren i. S am o su za vese štitile salon od spoljnih pogleda. Bačeni p r e d ­ m eti bi lako u d a rili o zavesu i bez šum a skliznuli na pod. V id eo je v elik e stolove p retrp a n e jelom i pićem. U slovni re fle k s ga n a tera da p rogu ta pljuvačku vid eći ru m en a pečenja, velik e torte i fla še od a b ra n ih pića, p o red an e na posluža vn ik e s čašam a. A li tada se trže i neodlučno zastade. N ije m o ga o da shvati šta se to ovde dogodilo. Spuštenih pored činije, spavali su ku va ri i liverejisa n i rnomci. Poslu­ žio c i jela i pića su ležali izm eđu sto­ lova, pon eki u baru p ića iz iliv e n o g iz ispuštenih boca. Tam n opu ti požuri ok o zgrade. S ad a je opet vid e o tajan stven og č o ­ v e k a s torbom . On je u bacivao poslednje p red m ete u o tvoren e p r o ­ z o re na spratu, i k ro z v ra ta u h od­ nike prizem lja. Zatim m alo zastad e i sačeka. Lice mu se nije videlo, jer g a je sk riva o d o b ro navučeni šešir širo k o g oboda. Posle tri du ge m i­ nute on o p trć a kuću, z a v iri u h od­ n ike i zastade pred gla vn im u la­ zom. Iz džepa izvadi nekakvu masku od gu m e i stakla, koja je li­ čila na ratn e m aske za zaštitu od bojnih otrova. Kad je stavi na lice i isproba, m irn o uđe u hol. Tam noputi, kao m ačk a o trča do svojih ljudi i ša p n u : — Javite o stalim a da op k ole kuću i d a ne ulaze dok ne javim. Zatim izva d i re v o lv e r i p o d e ka zgradi. P rid rža va ju ći se za vrežu u krasn og bršljana, on se pope do visin e v e lik o g salona i izm eđu zavesa p ogled a unutra. Sad mu je bilo jasno zašto se od p re n ek o lik o m i­ nuta više nije čula m uzika, a p r e ­ stali su g la so vi v elik o g društva.

D iveći se čoveku k o g a je gled a o ka k o p ro la zi salonom , tam noputi p ro va ln ik je posm atrao čudni p r i­ z o r u salonu. Ljudi i žen e su spavali zau zevši najčudnije poze. Bilo ih je ko ji su usnuli u n aslon jačam a i tako ostali, a li m nogi su se za tek li u ig r i i jedn ostavn o p o p a d a li i izukreštali se po podu N e k i su b ili skliz­ nuli už zid o v e i tako ostali. Č ovek s m askom je o sm o trio čudnu gom ilu. Bilo je o čito da p o z­ n aje m n o ge prisutne, je r p rv o priđe dom aćinu. Iz džepa n jegovih pantalona uze klju čeve i izgubi se k roz jedn a vrata. T a m n o p u ti skliznu niz oluk i bršljan, p a o trča u senku, gd e su bili n jego vi ljudi. - U n u tra je, niko drugi, do sam Lun, k ralj ponoći. U sp a va o je sve go ste i poslugu. S ada skuplja plen. N e sm em o unutra, jer je ubacio gas, a on im a masku. S a ćek a ćem o ga napolju. M o ra m o g a uhvatiti živo g — re č e im g ro z n ič a v o i v ra ti se na­ zad. S ad a se peo još oprezn ije. Kad se p rim iri, u gled a č o vek a s m askom k a k o se vraća, U torbu je stavljao sve žn jeve n ovčanica, o čito uzete iz d o m a ć in o v o g sefa. Z atim poće da o b ila zi usnule goste. S vra to v a i ruku d a m a skidao je o grlice, n aru k­ v ic e i prstenje. Od m u šk araca je uzi­ m a o n ovč a n ik e i po neki skupoceni predm et. P o n egd e je to bio prsten, ili d ija m a n tsk a dugm ad za košulju, ali je u n ek o lik o siu čajea skinuo i sk u p ocen e časovnike. N je g o v a torb a se b rzo punila. Već je m o ra o da stavlja i u d žep o ve K o­ n ačn o zastad e ne znaju ći gd e da stavi n ep red viđ en o bogat plen. O trč a do o rk es tra i nađe k o fe r za violinu , p a g a o tv o re n o g stavi na slobodan deo poda. N a sta vi da ta m o sta vlja preostali nakit. Bilo je o čito d a se znoji pod m askom . N e skid aju ći ru kavice, on je ru kavom b ris a o če lo iznad m aske, a zatim n a sta vlja o posao. U z g re d je d vem a m ladim i lepim žen a m a p o p ra v io položaj, jer su nez­

g o d n o ležale. Jednoj lepotici p o m i­ lo va o tk riv e n a bedra, pa joj p o ­ p r a v i haljinu. G lavu jedn og m rša ­ v o g sta rc a n am esti u k rilo m lade i p u n ačk e devojke, da mu buđenje bude ugodnije. Tajan stven i šovek s m a sk om je bez sum nje im ao sm isla za hum or. R a d io je sve od m eren im ali b rzim i sp retn im pokretim a. C ela o p e r a c ija sku pljan ja d ragocen o sti i p lja čk a n ja više od sto pedeset godistiju tra ja la je jed va nešto više od d eset minuta. K a d a bi berači voća ra d ili ta k o brzo i spretno, brzo bi se ob oga tili. O s m o triv š i op et celu dvoranu, čo vek s m askom za tvor: kutiju za violinu , p od iže je i krenu k vratim a. T a m n o p u ti dade znak svojim lju­ dim a, koji čučnuše oko ulaza držeći sp rem n e re vo lv ere, a zatim i sam skliznu na zemlju. Ć o vek s m askom poja vi se na g la v n im v ra tim a i zastade da skine masku. U tom trenutku četiri ćov e k a se baciše na njega. - Č ekajte, podm ukli bed n ici' vikn u on i n jegove pesnice poput m unje p o go d iše dvojicu. - N a n jega! Svi o va m o! - zvao je tam n opu ti bacajući se na čoveka koji je poku šavao da se otme. S u d ariše se dva za ista vešta i snažna čoveka. Tam n opu ti je uda­ ra o niskim u darcim a, ali je dob ija o dvostru ko više. Već se k la tio ošam ućen kad n jegovi ljudi k on ačn o dog ra b iš e protivn ika. Srušiše g a i uh­ va tiše g a za noge i ruke. Tam n opu ti se p o vra ti i stavi mu pištolj na grudi. Pom aće jednog svog čo vek a da bolje vidi zarobljen ika, a tada za ču ­ đeno izusti: - V i1? Je li m ogu će? G lavom - Ćuti. D žip si1 N e pom in ji mi im e 1 - p rek id e g a uhvaćeni. - V ežite g a i b rzo ka a u to m o b ili­ ma! - n aredi Džipsi. Sve je išlo brzo i n ek o lik o m inuta kasnije D žipsijevi m om ci sm estiše se u autom obile, sa plenom i z a r o b ­

ljenikom. Kliznuše u noć i rasturiše se u reci vozila. Raznim putevima pođoše prvo kroz g ra d do m eandra Temze kod Vundsvorta. a zatim skrenuše ka južnom predgrađu Londona, prem a Krejdonu. ★ Tam n opu ti L eo n a rd M eskel svoj nadim ak D žipsi nije d o b io po boji svoje kože. N je g o v a vlast nad C ig a ­ n im a po celoj Engleskoj bila je osnov nadimka. Z vali su g a i c ig a n s ­ kim kraljem , ia k o je p o rek lo m bio iz gra đ a n sk e p orod ice, k o ja je živela u jednom g ra d iću H em pšajra. K rijući se još u m ladosti od p r o ­ go n a p o licije zb o g n ek o lik o p r o v a l­ nih krađa, on je u pozn ao ž iv o t C i­ gana. K asn ije je s tvo rio d ružin u r a z ­ bojnika koja je te ro ris a la C igan e, a zatim počela da širi svoju tajnu vlast nad prosjacim a, sitnim to r b a ­ rim a i ljudim a sličnih zanim an ja. U cen jiva n je i te ro ris a n je siro m a h a donosilo je, začudo, vrlo v e lik e p r i­ hode. A li Leonard M esk el se n ikada nije o d rek a o p ro v a la u k o jim a je i sam učestvovao, iako je postao ga n gster ta k vog k a lib ra da to n i­ kako nije m o ra o da čin i Z a b a vlja lo ga je da učestvuje u uzbudljivim poduhvatim a. A li to mu nije bilo dosta. Postao je okru tan i a m b ic io ­ zan zločinac, koji je žudeo za vlašću nad sebi sličnim. Sada je sedeo u udobnoj i skupocenoj fotelji gled a ju ći u veza n o g zarobljenika. - Znate li šta sam p o m islio kad sam vas vid eo u n oćašn jem v e li­ čanstvenom podvigu^ - poče M es­ kel. - N ašli sm o se na istom poslu, Džipsi. . K og v r a g a ste m islili, nije mi važn o - o d g o v o ri zarobljen ik. - Ne, nije tako V a žn o je šta sam pom islio. N a časnu reć, re k a o sam sebi i svojim a: »To je gla vo m Lun, kralj ponoći« - nastavi Meskel. - Kažu da ličim na n jega i iz g le ­ dom - upade veza n i ćovek m irn o - Da ne znam ko ste, re k a o bih da sam u lovio sa m o g Luna. G as za

u spavljivan je! T o je bila d o b ra stvar. D aćete mi sastav gasa. Posao će tada ići lako i tiho - za m išljen o n astavi M eskel — N išta vam neću dati. M o žda... a k o se sporazu m em o — osm ehnu se vezani. — Oh! Pa ja sam sasvim sm eten — seti se M eskel i brzo o d veza čov e k a koji p oče da m a sira utrnule zg la v k e ruku. — Dakle, da vidim o. Pola plena meni. S tro g o ćutanje i dalja saradnja. To je m oj zah tev - reče visok i čovek, ć ije p la ve oči p a žljivo posm atrahu M eskela. — T o ne može. Plen se deli na m o ­ jih jed a n a est ljudi. Tu su troškovi č etvo ro m e sečn ih p riprem a. M ožete d o b iti sam o trin a esti deo — o d g o ­ v o r i M eskel. — Hm! N e volim taj baksuzni broj. A in ače m oram dobiti dva dela. Bilo nas je dvoje .. — K a k o ? Još neko je bio tam o?! — izn en a đ en o u pita gangster. — Jedna d a m a ... O n a mi je m n o go p o m o g la da sve saznam i da uđem na im an je B a rim o ro vih M o r a dobiti svoj deo — o d g o v o ri nepoznati. — D o b ro ... Dva deseta dela vam a, ali uz obavezu da m e snabd ete ga so m za u spavljivan je i o b ja s­ nite upotrebu — složi se M eskel, v r lo popu stljivo a o b ziro m na svoje navike. — Dakle, sad treb a da idem. M oja d ev o jk a će ček ati - zaključi n ep o z­ nati provaln ik. — T re b a još da se d o g o v o rim o U buduće ra d im o zajedno. N e m ogu se lišiti ta k vo g ćoveka. Inače stva ­ ra m sa vez n ekoliko jakih u Lonr donu. Č ovek k a k a v ste vi m ože nam pom oći. B ar će uzbuđivati policiju i gra đ a n stvo , a m i ćem o lakše raditi — n astavi M eskel i pođe do orm an a s pićem , da p rip re m i nešto za sebe i ć o v e k a koji se od z a ro b lje ­ n ik a već p r e tv o r io u gosta. — N ešto sličn o su za m islili još p re desetak g o d in a vaši v elik i p r e ­

thodnici. T a k o su stvo rili Luna, koji ih je sve uništio. Z a r se ne plašite p o n a vlja n ja is to rije 9 - sm ešio se M es k elo v sagovorn ik. — N isu im ali p ra v o g ćoveka. U zeli su m ladića, šk olova li ga to­ lik o d a je postao naučnik, umesto da postan e gan gster. M i im am o već g o to v o g o b ra zo v a n o g i veštog ćo ­ veka, koji je već potpun lupež o d vra ti M eskel, za cen ivši se od smeha. K ucnuše se čašama. — Za naše buduće uspehe - reće M eskel. — Ziveo, D žipsi! — o d vra ti visoki č o vek i iskapi čašu. Ć u tali su neko vrem e, svaki zanet svojim m is lim a — N e m ogu da se otm em misli o Lunu, k ralju ponoći. Bilo bi dobro da mu n a to v a rim o i noćašnji dogadaj - poće M eskel — A n jega meni na vrat. T o ne ide. Suviše je opasan p ro tivn ik u sprotivi se nepoznati. - A li tako ćem o i njem u n ap rtiti policiju na vrat. Jednom me je ra zlju tio... Ž e­ lim da mu se osvetim . A vi ste p o­ godn i da mu budete dvojnik. S ve što znam o o njem u potvrđu je da m oja ideja nije loša - nastavi M eskel. Bilo je o čito da je sada tvrd oglav. N je go v sabesednik je to osećao, pa zaključi: — O svem u treb a ra zm is liti i d o ­ g o v o riti se detaljno. O sta vim o to za iduće veće. — D obro Ja ću ipak još noćas a n on im n o obavestiti S kotlan d jard i štampu pa je velik i p osao delo sam og Luna - o d g o v o ri M eskel. — R adite kako z n a te .. A sada, da p ro ce n im o plen. N a d a m se da ću deo za sebe i svoju devojku dobiti u n ovčan ica m a — reće v iso k i ćovek, p ogled avši na kutiju za vio lin u i torbu, napunjene basn oslovn im bogatstvom . P rih va tiše se posla, i sat kasn ije u d žep o ve je trp a o svežn jeve novca. Zatim g a M eskel o tp ra ti izm eđu svojih ljudi do m a log predsoblja.

V ezaše mu oči i izved oše g a do d v o r ­ išta. Jedan M esk elov čo vek upali m otor autom obila, a d vo jica se smestiše o k o njega. O d veza še mu oči tek kod V oksal p a rk a On izide, a kola se ok ren u še i nestadoše n ajvećom brzinom . II U svojoj velik oj podzem noj labo­ ra to riji D onald S ik ert je još jednom p ro v e ra v a o efe k te novog e le k trič ­ nog u ltra m a gn etsk o g vibratora. Bar tako je on n azvao svoju novu spravu V ib ra to r je počeo da pravi za sasvim drugu namenu. Dok je uključena sp ra vica nečujno odašiIjala talase, on je hteo ponovo da čuje snim ak jedne o m iljen e pesme sn im ljen e na m agn etofon sk u traku M a g n eto fo n je ćutao. Čak pom alo zbunjen. D onald S ik ert je p r o v e r­ a va o traku i uređaj. O pet nije bilo zvuka. S ta vio je a p a ra t na -sn im a­ nje« i iz g o v o rio citat iz -m letačk og trg o v c a « Poku šao je da sluša, i opet se ništa nije ćulo. P o gled a o je na sat i hteo da čuje vesti sa radija, pa da kasn ije ispita k va r na m agnetofonu . A li ni ra d io ­ a p a ra t n ije d a va o gla sa od sebe, iako su lam pe bile upaljene. Dok je stajao za m išljen nad tom pojavom , pritisn u o je du gm e kojim se isklju­ čuje vib ra to r. O djed n om je radio počeo da em ituje. Isprobao je i m a­ gn etofon . Pesm a se čula, ali traka na kojoj je sn im ao Š ek sp irov citat bila je čista. - Z a r je to m oguće?! Pa ja sam o tk rio nešto velik o! — vikn u o je i uklju čio vibrator. R a d io -a p a ra t i m a gn etofon su o djedn om ućutali. Sve se to d o go d ilo još pre devet dana. S ve do o v o g m om enta on je p o p ra v lja o v ib ra to r i svestrano ga ispitao. B ilo je p ro ve ren o da im a u ru k a m a sp ra va k o ja će on em ogu ­ ćiti tu strašnu navalu na slobodu ljudi. Zidovi, nam eštaj, p rib o r za jelo, p o k lo n jen o n aliv-pero, dugm ad za košulju, ili veštaćk i zub u nečijoj 8

v ilic i - sve to m ože da bude o p re m ­ ljeno m in ijatu rn im u ređ ajim a za prisluškivanje. Prislu škivan je je u m n ogim zem ­ ljam a sveta postalo za n im an je k o­ jim se bave svi. od v r a ta ra do m in i­ stra. Za svega petnaest d o la ra m ože se u A m e ric i kupiti prislu škivač koji n orm aln i ljudski g o v o r registruje čak sa pet stotin a ja rd i uda­ ljenosti Prisluškuju poreski organ i, diplom ati, industrijalci, ucenjiv a č i... Ko sve ne prislu šku je?1 O bičan čovek više nije siguran da g a n iko ne sluša dok u svojoj spavaćoj sobi šapuće ženi reći nežnosti, ili se svađa s njom zb og nedo­ statka p a ra u kućanstvu. Kao plim a, svetom n ailazi atak na ličnu slobodu gra đ a n a u vidu m n o go m ilio n sk e m reže najsavršenijih a p a ra ta za prisluškivanje. Kad se to uzm e u obzir, m oguće je za m isliti sa k akvim uzbuđenjem je čovek kakav je D onald Sikert, ta ­ janstveni Lun, kralj ponoći, isp iti­ va o svoj pron alazak I taj p rvi p rim e ra k a p a ra ta uklju­ čio je. da radi, u svom skloništu, zauvek siguran da n iko n ikada neće m oći o va m o da ubaci prislušne sp ra ve preko n ečeg što on donosi ovam o. Dok je p 'iv a o u bazenu, m ašta mu se ra zigra la. V id eo je kako ljudi ši­ rom sveta kupuju m ali v ib ra to r i nose g a u džepu, svesni da više niko ne m ože da za viru je u njihove male tajne, u njihov in tim ni svet. O pet m ogu čak i u hodniku svog b iroa m alo da in trig ira ju vlasnika, ili šefa kod k o ga rade. M o ći će i u svo ­ joj hotelskoj sobi d a pevuše neku • prostu« pesmu, a da ne strepe da ih neko sluša i p odsm eva im se. Izlazeći iz bazena, Lun se osm ehiva o na p om isao da će ovi a p a ra ti stvoriti i m n o go b ro jn e sukobe. U o z­ bilji se pri pom isli da će njihova upotreba, pa ćak i proizvodn ja, biti m ožda za k on im a zabran jena. Jer, ak o neko sa v ib ra to ro m uđe u p r o ­ storiju gd e se n alazi ra dio-aparat.

sa k o ga čita va gru p a lju bitelja sluša pren os uzbudljive fu dbalske utakm ice, pren os će biti prekinut. N a pia ža m a će um uknuti tra n zistorski a p a ra ti u blizin i č o vek a o p rem ljen o g vib ra to ro m . V rišta n je džu-boksa će biti prekin u to usred tran sa onih koji igra ju pored njega. U n jego vim m islim a su se red a le još m n oge slike n esporazu m a zbog p rik rive n ih vib ra to ra , uz koje sve zvučne sprave p ok reta n e e le k tr ič ­ nom en erg ijo m iz b a terija ili m reže ostaju neme. Biće dovoljn o da se u nekoj ra d io-sta n ici vešto p rik rile vib ra to r, pa da on deluje e fik a s n ije n ego m in ira n je svih uređaja. P rv o uspeh, ogrom an , značajan, pa m aštanje o novoj iićncj slobodi ljudi, a zatim b rig e zb og zlou p o­ treba, koje će se svakako ja vlja ti b e h u , ^ m o r i l i Luna. O djed n om se oseti usamljen. K a o i uvek u o v a k ­ vim prilik a m a , m isli mu poh rliše ka jednoj ženi. V eć mese.cima nije b io čuo ništa o Džejn V itington , ali nije p roša o ni dan da ne m isli o njoj. Poku šavao je da je za b ora vi, a li g a je m u čila p om isa o da ju je sam gu rnu o u b rak sa M išelom de Bošatoom . T im e je hteo da je spase od opasnosti, koje su joj p retile zb o g stalne veze Ša njim, čo vek o m p ro g o n jen im i izu zetn im do te m e re da se uz n jega nije m o glo živeti norm alno. Uznem iren i ispunjen čežnjom, razm išljao je šta da uradi u ovom trenutku. Negde u gradu žudela je za njim Teri M ajborn, devojka za kojom su čeznuli mnogi ljudi. Ali lik te devojke preplitao se sa likom nedostižne Džejn. Znao je da na neki drugi način treba razbiti teskobu. A tada se seti »najslobodnijeg ćoveka Londona«. Otići i biti nekoliko sati sa Londživelom* moglo je biti pravi lek za čoveka kakav je Donald Sikert. A lan Kelsej, nazvan * Longeval (ovde nadimak)

dugovećni, na engleskom

Londživel, b io je izva n red n o o r ig i­ nalan pesnik. Za n jega je Bernard So re k a o da je: »n ajslobodn iji ćovek Londona-, N e m a rn o obučen, često kao p ra v i prosjak, n eob rija n a i bez kape, Kasej je lutao Londonom i Engleskom . R etko se kada p re tv a ­ ra o u u red n o g gospodina, o b rija ­ nog i u n ovom odelu. - T o m e tolik o za m o ri da po ne­ k o lik o d an a spavam i probu dim se kao stari Londživel — g o v o r io je Kelsej za ta k ve prilike. Znalo se da je izvrsni pesnik, koji je n apisao više od dva tuceta kn jiga i stotine duhovitih čla n ak a u ča so p i­ sim a i n ovinam a, ćo vek kom e no­ v a c ne zn a či ništa. Z a ra đ iva o g a je i tro šio nem arno. Zapušteni stan u usam ljenoj kući na K a n in g taunu sk o ro i n ije im a o nam eštaja. Svuda su bile kn jige, časopisi, n ovin e i h rpe isp isan o g i n eisp isa n og p a ­ pira. O d a tle je izla zio u starom , u m ašćenom i bezbojn om odelu od m eke tkanine. N e o b rija n i ra zb a ru ­ šene kose, sa štapom u ruci, utapao se u ž iv o t Londona. To je bilo ono što se znalo o njemu. Ali niko nije znao da u štapu postoji tanki i kao brijač oštar mač. Kelsej je bio poslednji veliki maćevalac Engleske. N aglo potegnutim mačem, zamahom koji se ne može čestito ni sagledati, m ogao je preseći cigaretu u nečijim ustima, ili mu na koži ucrtati znak tako da je ne raseće dublje od stotog dela inča. Taj drugi lik pesnika pozna­ vao je Lun. Slučajno je susreo starca u društvu reportera M arkinća. lste noći njih trojica su bili napadnuti u jednoj mračnoj ulici Sohoa, od osm orice pljačkaša. Tada je Londživel otkrio svoju veštinu braneći se od zločinaca, kojim a je tako isekao pantalone i košulje da su bežali pridržavajući ostatke. S ada se Lun odlučio da nade sta­ rog prijatelja i da sa njime provede nekoliko veselih časova. A znao je d a će g a naći u jednoj od tri stare londonske krčme, koje su čuvale 9

tradiciju, ali su zato bile gotovo prazne.

* Sreli su se kad je padao prvi mrak. — Koga to vidim?! Veruj. dragi m oj... kako ono beše? ... dragi profesore Kalen, nikome na ovom zrnu prašine, koje u kosmosu nazi­ vam o Zemlja, ne bih se tako obrado­ vao kao tebi! — uzviknu Londživel i čudno brzim i lakim pokretima pohrli u susret Lunu. — V3Ć sam te našao, a bio sam sam o još na jednom mestu - odv­ rati Lun sedajući za sto. N arućiše bocu skoča i ogrom nu činiju bilič salate. Počeše da pijuc­ kaju skoć i da u mešavini povrća i seckanog mesa biraju sočne zalo­ gaje. To je najčešće bilo jedino što je Londživel većeravao. a to se svidelo i Lunu, kad su nekoliko puta zajedno proveli veće. Lun poče da mu priča o v ib ra ­ toru i objasni šta se sve njime dobija, ali pomenu i zbrku koju će izaz­ vati. Starac se smejao. — Pola ćovećanstva ćeš oslobo­ diti, a drugu polovinu upropastiti! — sm ejao se pesnik. — Sve što ćovek pronađe, može da se okrene protivu njega — za­ mišljeno reće Lun. D ugo su razgovarali.o nauci i posledicam a mnogih otkrića, koja su se m ogla pretvoriti u veliku pomoć ćovećanstvu. a postala su strašna opasnost. Lun poće da priča o istra­ živanjim a švedskog histologa Hajdena iz Geteborsra Taj naučnik je ispitivao dejstvo tricijano-em inopropena na rubonukleinsku kiselinu nervnog sistema ljudi. Pokazalo se da ta droga, čija proizvodnja je jeftina, može jedno­ stavno d a se doliva u gradske vodo­ vode. S a vodom ona dospeva u o rg a ­ nizam ljudi i menja njihovu svest. Čitav način mišljenja jedne velike zajednice može d a se promeni, a da niko i ne primeti kako se to dogo­ dilo. 10

- T reba piti vino! — upade stari boem. - Zlo je što se ona može staviti i u vino i u skoč — odvrati Lun i na­ stavi da izlaže. D ro ga koja menja svest povećava sugestibilnost ćoveka do te mere da on gubi svoju volju i pokorava se svakome. O n a se može strahovito zloupotrebiti na naj različiti je n a­ čine. Za sada je samo pomoćno sredstvo u ruk am a psihijatara za lećenje mentalnih oboljenja. Ali, jedno čudesno strašno sredstvo je neprimetno stupilo na pozornicu života. - Eh, ti sanjaru! S ada se sigurno mučiš tražeći način da sprećiš da svet postane žrtva tog pronalaska? — upita pesnik. - Postoji način. . Ali kao da je nad čovećanstvom neko večno p ro ­ kletstvo. M nogo je bilo skuplje stvor­ iti oklop protivu kuršuma, nego napraviti pušku i kuršum. Avionska bom ba je stotine puta jef­ tinija nego sklonište koje sigurno štiti od nje. O dbraniti se sa potpu­ nom sigurnošću od atomskog na­ pada hiljadu puta je skuplje nego napraviti atomske bom be... Sredstvo protiv droge koja menja svest neuporedivo je skuplje od nje. O no je nedostupno ogrom noj ve­ ćini ljudi - pričao je Lun. - D ragi profesore, ti si loše r a ­ spoložen. Priznaj d a ćezneš za ne­ kom ženom — upade pesnik. — Pri­ čaš o crnim stvarima, a im a i lepih. Covečanstvo ipak ide napred. Vinuće se u slobodu sa ove trošne majke Zemlje u kosmos. Lun se nasm eja taćnosti Londživelovog zaključka i poće da mu priča o jednoj ženi koju je gurnuo u b rak sa drugim, jer nije verovao da će sa njim biti srećna. - Pogrešio si, m ladi čoveće! Ako te voli, s tobom može da um re u sla­ st! — uzviknu pesnik i naglo iskapi celu čašu sk oča - I ja sam jednom hteo da budem nesebičan... I ni­ k ada je nisam zabo ravio...

Ćutali su neko vreme. Prvo p rofe­ sor poče da pevuši. Polako se v ra ­ ćalo veselje u polumračni ugao tihe kafane. Pesnik poče da prića šale i oni su se slatko smejali. Lun je i sam zfiao mnoštvo interesantnih anegdota, pa su uskoro bili zado­ voljni i nekako rasterećeni. Ali tada u kafanu upade g ru p a bučnih ljudi. — Iziđimo odavde, jer postaje za­ gušljivo - reče pesnik glasno. Lun klimnu glavom, pa i sam ustade. Ali neko od pridošlih beše čuo starčeve reći i sada ih je saopštavao ostalima. — Ovaj stari ušljivko i treba da ide napolje, jer ga ne bismo mogli trpeti u blizini - reče kosmati de­ lija i osmotri bolje obojicu. Starac je vrteo štap i smeškajući se prolazio pored pulta za kojim su stajala šestorica. — Jeste li pomenuli nekog ušljivka? - upita stari boem. — Mislio sam na tebe, stari jarče - odgovori orijaš i prezrivo osm o­ tri starca, a zatim Luna, koji je prila ­ zio. — O piši mi svoju mamu. M ožda sam je poznavao, a ne bih hteo da tučem svoje dete. jer to pedagogija ne dozvoljava - odvrati starac i stade pred orijašom. — Ima li neko malo papira? Zapanćemo g a da osmudim bradu ovom prosjaku — nastavi da izaziva ogrom ni čovek. Svi iz njegovog društva se nasmejaše. Radovali su se što je prisutan Lun, jer im je izgledalo da će b r a ­ niti starca, a tada će se zabaviti jed­ nom lepom i lakom tučom. Ali tada se desi nešto neverovatno. Stari pes­ nik podiže ruku, uhvati orijaša za nos i čvrsto g a steže. Ovaj je bio preneražen starčevim postupkom do te mere da se nekoliko trenu­ taka nije ni pomerio. — Kratak ti je nos. da zatvori b e ­ zobrazna usta - reče pesnik i n a­ glo pusti orijašev nos. A zatim zamahnu pesnicom i udari g a pravo u lice takvom sn a ­

gom i brzinom da ovaj samo skliznu niz pult. Ostali jurnuše, ali naleteše na Lunove pesnice. Dvo­ jica padoše, a jedan ostade da se previja držeći se za sto, da ne padne. Londživel i Lun polako iziđoše. U lica je bila slabo osvetljena, ali oni su išli polako. Smejali su se siledžijama, koji su bezrazložno izazivali. Baš su skretali, da predu na drugu stranu ulice, gde je bio parkiran Lunov automobil, kad začuše da ona šestorica trče za njima. - Čekajte! Nećete nam pobeći! vikao je jedan od njih. Dvojica su trčala ukoso. da im preseku put. Londživel i Lun zastadoše. Gonioci su brzo pristizali i njih dvojica primetiše da jedan vitla nekakvim lancem, a drugi drži isukan nož. Bilo je očito da svaki napadač im a po neko oružje. — O vo veče postaje sve zanimlji­ vije! - uzviknu starac i u njegovoj ruci nešto sinu. U tom momentu napadači nale­ teše. Starac odskoči i prvom od njih odseće pram en kose sa ćela. tako da zahvati i malo kože. Ovaj se u čudu uhvati za okrvavljeno ćelo. D rugi je baš zamahnuo nožem na Luna, koji ga zgrabi iznad šake i jed­ nim izvanrednim zam ahom baci ga na zemlju, tako da ovaj ostade nepo­ mičan. T ada Lun jurnu u pomoć starcu, oko koga behu tri napadača. Ali zastade zadivljen. Starac je naglo odskakivao. Nje­ gov tanki floret je kidao kaiševe na pantalonam a, košulje na grudim a u rukave na laktovima napadača. Uzgred bi ponekog od njih Londži­ vel ošinuo vitkim metalom, kao pru­ tom, tako da je sve fijukalo. Još nije bilo jasno šta se događa, a ona trojica su bežala ostavljajući dva onesvešćena i jednog okrvavlje­ nog prijatelja. — Onda? D a idemo odavde? — upita Lun. - Bliži se ponoć i treba pogieaati kako teče Temza — odgovori pes­ nik. 11

U đ oše u Lu nova k o la i o d v e z o i* se p o la k o k a Tem zi. Š etali su neko vrem e, a p ri tom e je L o n d živel recito v a o neke svoje stihove. - P o đ im o do m oje kuće - p re d ­ lo ži starac. — Daću ti novu knjigu pesam a, a neću m o ra ti da idem peške. O p e t sedoše u au tom obil i odvezoše se k a K a n in g Taunu. U ulici k o ja se pela, nađoše jed n o g onesvešć e n o g pijanca. Sm estiše g a u k o la i o d vezo še g a u bolnicu. Zbog toga izgu b iše vre m e sve do zore. Zato odlu ćiše da sačekaju svitan je na u zvisin i B a rk in g Sajda. pa tek onda d a se v r a te do sta rčeve kuće. V o ze ć i se nazad, pesnik je gled a o p red sobom ra d io -a p a ra t i pade mu na pam et da g a uključi. N a r o č i­ tim ton om koji ističe dram atiku događ& ja sp ik er je g o v o r io o velik oj p lja čk i na im anju M a k sa Barim ora. K a o n a jsen za cio n a ln iji deo o vo g ra d io-izvešta ja , s p ik er je g o vo rio : »T o je stil Luna, k ra lja ponoći. T ek kad je a n on im n i dostavljač ja ­ v io d a je to d elo D on a ld a Sikerta, p o lic ija je sh vatila d a je u potreba u spavlju ju ćeg gasa, drskost i veština k ojom je plja čk a obavljena, d elo sam o jedn og čoveka. D a ii je to u ra d io Lun, k ralj p o n o ći? Istra ga će u tvrd iti istinu, a li već sada se m ože v e ro v a ti da je tajan stven om pusto­ lovu n estalo novca, pa g a je uzeo od onih koji g a im a ju ...« S ta ra c isključi ra d io - Baš je d ob a r onaj tvoj vibra'tor. Eto k a k o lažu — re če zatim. - Zašto m isliš da lažu? — upita m irn o Lun. - Pa ja to n ajbolje znam ! C ele v e č e ri sm o bili za jed n o - o d g o v o ri pesnik i lukavo se nasmeši. - Š ta ? 1 O vaj, ja ne razu m em p rog u n đ a Lun i n aglo zaustavi au to­ mobil. - N e uzbuduj se, sinovče. V eć o d a vn o ja znam da si ti D onald Sikert. M is lio si da se razu m em sam o u pesm e, z a r ne? - A li zašto n isi? ... 12

- ZeSeo si a a sa m n om budeš D ik Kalen, pa sam o sta vio da tako b u d e... Im e n ije važno. M en i si ti d o b a r prijatelj, i dok tako m islim , ne pitam te za im e. Lon dživel zna d a ču va tajne svojih n ajboljih p r i­ ja telja - objasni starac. Dakle, starac je stva rn o zn a o da ču va tajnu. M n og o puta je m o ga o izdati Luna, a li on bi p re dao živo t n ego u čin io nešto prljavo. Lun g a potap ša p o ram enu i ću­ teći n astavi d a vozi. U jedn om m o ­ m entu gla sn o iz re č e on o o čem u je mislio. - S ad a će o p et p očeti da m e go n e svim snagam a. M ora ću da d o k a žem da nisam lupež. - Biće teško, a li ćeš m orati. Ja sam ti p rvi svedok — tešio g a je sta­ rac. - N e! T i si posledn ji svedok k o ga bih p o zva o da m e brani. Pa m oji n ep rija telji bi te b rzo ubili, sam o da saznaju da si m i p rija telj i d a bi sved oćio da sam ve č e ra s b io s tobom - o d vra ti Lun gla so m koji nije trp eo pogovor. - N e plašim se svih tih nitkova. S am o ti m ene p o tra ži kad ti zatrebam - zaklju či starac, je r su već bili pred n jegovom kućom. Lun se žu rio; svra ti sam o da uzm e knjigu L on d živelovih pesam a, a zatim požuri u svoje sklonište. III Prva sen za cion a ln a plja čk a g o ­ stiju u kući m ilio n e ra M aksa B a ri­ m o ra bila je tek početa k p ra vog usova događaja. S ledeće noći o p lja č­ kan a je bla ga jn a h em ijsk e fa b rik e u Brom liju, nekadašn jem gradiću, a sada pred gra đ u na ju goistoku Lon ­ dona. O p et je bio u potrebljen uspav­ ljujući gas, ali o v o g a puta je z lo č i­ nac ostavio posetnicu, na kojoj je pisalo: »Lun, kralj p on oći«. U z to je na Lunov račun u pisana i jedn a za ta šk avan a a fera. Skotland jard je d ob io desetak p rija v a o »horselskom patentu«. O va j čudni n aziv stvoren je po tra g ik o m ičn o m d o g a ­ đaju u Horselu. Č ita ju ći u n o vi­

nam a da mu se pripisuje zavođenje žena, Lun je našao i članak u kome je bio citiran izveštaj o zavodniku iz H orsela Tamo je doslovce pisalo: . .Četrdesetogodišnji Leonard Pajk, nameštenik kompanije za proizvodnju plina, bio je običan i m iran ćovek. 2iveo je u Horselu i svakog meseca obilazio kuće da pročita brojčanike na m eraćim a plina, i ostavljao račune potroša­ č im a Ponekad bi u nekom stanu zatekao lepu i mladu ženu, ili devojku samu u kući. Srce bi mu po­ tajno zaigralo, ali on nije bio zavod­ nik i sve se svršavalo na san jare­ nju. Jednoga dan a pre šest godina Leonard Pajk je došao da pročita utrošak plina u stanu porodice Kobet. Privlačna dvadesetpetogodišnja gospoda Silvija baš je čistila odelo svoga muža. — Izvolite, gospodine, uđite! rekla je Pajku razdraganim g la ­ som. a zatim je nastavila da čisti odelo. O n je pregledao brojač i hteo da ode. Pošao je do vrata kuhinje da se javi. ali je primetio d a g a Silvija gleda čudnim pogledom. N jih ala se kao da će pasti. Ppšao je onda njoj. — Je li vam zlo. gospođo? - pitao je zabrinuto. — Šta kažete?! N ikad mi nije bilo tako dobro! Oh! Hvata me prava vrtoglavica o d ... ne znam ... Ne mogu da stojim - rekla je p rid r­ žavajući se za sto i smešeći se kao da je pijana. U očima joj se videla čežnja. Pajk joj je pritrčao i prihvatio je da ne padne. Trenutak je bio suviše uz­ budljiv... Žena je sklopila ruke oko njegovog vrata... Dok je držao lepu ženu u naručju, Pajk nije razmišljao, ali kasnije je shvatio šta se dogodilo. Hemijsko sredstvo za čišćenje odela sadrža­ valo je jedinjenja koja su delovala kao droga. Izazivala su pomućenost čula, i želje. M ali nameštenik plinske kompanije pogledao je

m arku tog sredstva Slutio je da će njegov život postati pun prijatnih uzbuđenja Čim je napustio stan Kobetovih, nabavio je čitavu gomilu onog sredstva za čišćenje. ч G ospođa Pajk se čudila zašto njen muž tako često prlja odelo i to­ liko g a posipa sredstvom za čišće­ nje m rlja Broj m rlja na njegovim odelim a rastao je u srazm eri sa nje­ govim ljubavnim željam a i uspesima. S a retkim izuzecim a sve su žene padale u čudno stanje kad bi ih zapahnuo m iris hemikalije. Sve su počinjale čudno da se ponašaju i zaljubljeno gledaju. Pajk je imao sam o da odabere one koje mu se sviđaju. Već je znao gde stanuju najlepše žene Horsela. Počeli su burni dani. Plan čitanja plinskih brojača podesio je tako da svakog dan a na spisku im a i jednu lepoticu. Život mu je postao sličan bajkam a iz »H i­ ljadu i jedne noći«. Ipak, najčešće se vraćao zanosnoj Silviji. - Zašto te toliko želim? Zašto ne mogu da dočekam tvoj dolazak? pitala je Silvija bezbroj puta. N a nesreću, tećnost je bila jaka d roga i stvarala je naviKu. Prvo Sil­ viji, a onda i mnogim drugim svo­ jim ljubavnicama, naivni Pajk je otkrio uzrok njihovog nem ira i že­ lje za njim. U početku, one su m iri­ sale tečnost direktno iz flašice, a kasnije im je i to bilo malo, pa su natapale vatu, ili maramicu, i pokri­ vale lice. Ta m aska za čudnu anasteziju k rila je i opasnost za organizam. Bio je dvanaesti juli kad je Pajk po­ novo došao kod Silvije. O n a je sta­ vila maramicu, natopljenu hemikalijom, preko lica. Već ranije se jed­ nom desilo da je jedva uspeo da je probudi iz opijenosti, ali sada je nastupila tragedija. Upotreba droge konačno je izazvala paralizu srca. Pajk je utvrdio da je Silvija umrla. — Silvija, probudi se! Preklinjem te!... Volim te, Silvija! — vikao je 13

očajan, još uvek ne prihvatajući neumoljivu stvarnost. Ali. konačno je shvatio da se do­ godila k atastrofa To g a je zbunilo. O bavestio je Silvijinu susetku. i zah­ vaćen panikom, pobegao. U stanu je zaboravio knjigu sa podacim a o utrošku p lin a Istraga je došla do neobičnih zak­ lju čak a pa je otkriveno da se ra d ilo o u p o treb i droge. O d a tle do Pajka n ije b ilo daleko. D u ga istra g a je ot k rila suštinu događaja, ali se m o­ ra lo ići do svake »u srećen e« lepotict', je r je i ostalim Pajkovim ljubav­ n ica m a p retila opasnost. T reb a lo ih je lečiti. Javnost se dok op a la afere. Posle diče su bile u desetostru ćila se p r o ­ daja tećn osti za čišćen je mrlja, ne sam o u H orselu n ego u čita voj Eng­ leskoj Z a b ra n jen o je da se sredstvo p ro izv o d i i p rod a je a podaci o sa­ stavu su uništeni. Leon a rd Pajk je ček ao suđenje P o ro ta se nije m ogla složiti o ste penu n jego ve krivice. Zbog tri go din e su ltanskog živo ta zavod nik je d o b io tri go d in e zatvora. U isto v re m e fa b r ik a d eterd žen ata i sred stava za čišćen je ponu dila mu je da po izlasku iz za tv o ra postane njen trg o v a č k i p redstavn ik u inostranstvu. Pa on je zadu žio vla s­ n ika fa b rile. P rič a lo se i to da -p ru ga sta u d o vica «3 Leon arda P a jk a p rim a pom oć od p roizvo đ a ča sred sta va za čišćenje.« U n ovin a m a su bile fo to g ra fije n esrecn e S ilvije i L eon a rd a Pajka. Lun je n eko vre m e razm išljao, a za ­ tim n astavi da čita izveštaje o tom e da je n ek o lik o žen a podn elo an ­ o n im n e p rija v e o tom e da su dobile p ism a sled eće sadržine: »Sigurno se sećate divnih dana koje smo proveli zajedno. Želim opet da se sretnemo. Vaš Lun, kralj ponoći...« ’ U & li se kaže za ženu čiji je muž odsutan da je bela udovica, nasuprot pravoj udovici i crnini. Druga Sala je naziv za ženu zatvore nika — prugasta udovica. 14

Zene su objašnjavale da se na v ra ­ tim a njihovih stanova pojavljivao lep, visok m uškarac tamnoplavih očiju, i to baš u vrem e kad su bile sam e u kući. Počinjao je razgovor kao agent osiguravajućeg društva, trgovac, ali se nečim drugim izgova­ rao. Iz njega je zračilo »nešto« uzbadujuće. Njegov m iris je opijao, i žen e su mu padale u naručje S ada shvataju d a je to bio Lun, jer opis te tačan. A li sve o ne ž ele da o st­ anu anonim ne. S am o tri su se osm elile da Skotland ja rd u daju svoje potpisane izjave. Razu m ljivo, izrnena nedužnih ž rta va ostaće d o ­ b ro ču van a tajna. . K a k va sve sredstva m ože da u potrebi taj g e n i­ jalni zločin a c? K ada je jednom pao u arnbis zločina, m ože ih počin iti bezbroj, i dok se sam b o rio p rotiv ga n gstera , s k riv io je toliko, da ga očeku je n ekoliko stoleća zatvora. Sada će se beskru pu lozn o braniti, da ne bi vis io na k o n o p cu ...« — p i­ salo je u jednom listu. R etke su b ile sum nje da taj z lo ć’ nac u zu rpira im e tajanstvenog Luna Jedino je list u kom e je pisao A rtu r M ark inč, pod svojim pseu don im om K roki, d on eo na prvoj strani vest: »J E D A N Z L O Č IN A C SE IZD AJE ZA KR ALJA P O N O C l V ec r^osle prvih optužbi protiv D onalda Sikerta, pozn atog i po na­ dim ku kralj ponoći, dob ili sm o od jedn e vrlo u gledne ličnosti potpi­ sanu izjavu u kojoj tvrd i da je bio sa Lunom celu onu noć kad je iz v r­ šena pljačka. U in teresu istra ge im e o v o g u glednog sved ok a zadržaćem o u tajnosti. Iskustvo prošlosti g o v o ri da nem a sum nje da će se do k a zati nevinost Luna, k ra lja p o ­ noći. Z a r je on ik a d a u čin io nešto nečasno? S ukobio se sa zakonom , ali okoln osti svih n jego vih sukoba su d ovoljn o pozn ate javnosti. N a spisku Lunovih »g re h o v a « nem a nečasnih dela. A li ko je dvojn ik? K o to p rlja im e jed n og v e lik o g d žen tlm en a? Buduć­ nost će p o k a zati...« - zaklju čivao je K roki.

Lun se osm ehnu zah valn o m isleći na svo g uvek isk ren og prijatelja, čija pom oć mu je tolik o puta bila dragocena. R a zm išlja o je odakle da počne. D o ga đ a ji su g a iznenadili. U vek se d o ga đ a lo da on p ro g o n i druge. S ad a su svi p ro g o n ili njega. P o ­ p la va članaka, vesti, sum nji i pretnji nije m ogla d a ne iza zo ve sum nje p ro tiv Luna. Č ak i dob ro neobavešteni p rija telji m o gli bi da posumnjaju. A i okoln osti u k o jim a je ž iv e o posledn ja d va m eseca čin ile su da je b io p retera n o usamljen. M a k fe rson je sa svojim b rod om b io na k rstaren ju n egde o k o Antila. D žejn je nestala sa p o zo rn ice n jeg o vo g ž iv o ta o n o g a d an a kad je ostala sa M išelom de Bošatoom . T e r i M ajborn n ije hteo da vezu je za sebe, je r je g a jio p re m a njoj v e lik e sim patije, ia k o on a iz n jeg o vo g srca n ije iz b r i­ sala Džejn. O sta o je ve rn i A rtu r M ark in ć, ali sada će Skotland jard o k o n o vin a ra isplesti p ravu m režu uhođenja, p ris ­ lu škivan ja i sum njičenja. — Dakle, sta ro m om če, treb a k r e ­ nuti n ek u d ... Hm, a li kuda? — gla sn o izusti Lun? * D onald S ik ert nije slutio d a su vesti o optu žbam a protivu n jega v eć d o p rle do Sam ju ela M a k fe rsona. S ta ri m o rn a r nije čestito ni saslušao kraj p rve vesti, a istrč a o je na kom an dn i most. P rih va tio je ru ­ čicu i povu kao je na »stop«. Zatim je n aredio: — O k re t za sto osam deset stepe^ ni! Z atim punom p a ro m n apred! B rod je p lo vio na zapad, p re m a K arakasu . B rzo se zaustavio, p o v e ­ z a o k rm o m na b rzo o k reta n je i pos­ k o čivši go n jen snažnim m o to rim a k ren u o na severoistok. — Hej. pasji sin o v i' Zar ovaj p r o ­ k leti m rtva čk i k o včeg ne m ože m a lo b rže ? - gu n đao je u trubu b ro d s k o g telefon a.

— H oćeš li da p o lom im o m ašin e? - sm eju ći se upita odan i mašinist. — A k o ih polom iš, baciću te m ors­ k im p sim a ! A li ću isto učiniti iako iz njih ne i?vučeš i poslednji jard b rzin e! - o d v ra ti M akferson . — U redu, kapetan e! — o d vra ti m ašinista. T a la si na pram cu p o d igo še se još više. Brod je ju rio b rzin o m torpeda.

* U m alom stanu u U lic i V o ž ira r k rš ila je ru ke m lada žen a crnih očiju i p riro d n o p la ve kose, što je b ila p r a v a retkost. O n a je n ep re­ k id n o v eć d ru g i dan slušala sve e m i­ sije R a d io Londona, k oje nisu p re ­ n osile vest o uglednom svedoku, ko ji u kazu je na Lunovu nevinost. Suze su joj k lizile n iz lice. Već du go se b o rila s jedn om mišlju: da p o žu ri u London. A li za nju to nije b ilo jednostavno. Za ličnost kakva je b ila ta žena, to je b ilo s k o ro nem o­ guće. D žejn V itington , je r to je bila ona, već je n ek o lik o puta u m islim a, kao na film sk o j traci, d o življa va la svoju prošlost. B ilo joj je teK dvadeset i osam g o ­ d in a k a d a je postala p r o fe s o r b io lo ­ g ije na ćikašk om univerzitetu. T a m o je s re la Luna i d o živela p rve avantu re. N a jlep ša i n ajm lađa nauč­ n ica sveta z a vo le la je D onalda Sik e rta ta k vo m snagom da je četiri g o d in e svo je v rem e p o sveć iva la vljenom ćo vek u i nauci. A ta d a je došlo ono za nju kobno p u tovan je sa Lunom, u Pariz. Sukob sa b a n d om p ljačkaša za m k o va slu­ ča jn o ju je zb ližio sa M išelom de Bošatoom . A baš tih dan a Lun se b o rio sa m išlju kako da pru ži slo­ bodu vo ljen o j devojci. N joj je treb ao bezb ed a n dom, slobodan i nežan muž, tre b a la su joj d eca i radosti za k o jim a sva k a žena, m a k a r i p o ­ tajno, žudi. O n joj to n ije m o ga o pru ­ žiti. N a p ro tiv, uz n jega su je vreb a le m n o ge sm rtn e opasnosti. 15

O n tada nije p rih va tio istinu da je lju bav v a žn ija i od života, iako je sam o seća o da je to tako. U jedn om trenutku zaljubljeni M iše l de Bošato ponu dio je devojci brak. Jedan p rijatn i trenu tak šetnje i jedan stidljivi poljubac u parku b ili su početa k njenih patnji. Povero v a la je d a je našla način da ispuni želju v o ljen o g D onalda S ikerta, koji se brin u o kako zau vek da je o s lo ­ bodi opasnosti. O n a g a je bila sh va­ tila. N a d a la se da će se sim p a tičn im M išelom , čija ljubav p rem a njoj je b ila očita, m oći da zasnuje dom. A li odm ah posle ven ća n ja sh vatila je užasnu grešku N ije m o g la da p r e ­ k o ra či p ra g sp a va o n ice d v o rc a Bo­ šato. .. - A k o jednom budeš želela da dođem , daj mi n eki zn ak - re k a o je tiho de Bošato. R ek a o joj je da fo rm a ln o venčanje n ije dovoljan ra z lo g da on izvrši nasilje nad n jenim o seća n jim a i p red lo žio da o n a ostan e g o s p o d a ­ ric a zam ka, a da se on p ovu če u svoj m om ačk i stan u Parizu. Džejn je o d lu čila obratno. O n joj je srdačn o o p ro stio i za m o lio je za većn o prijateljstvo. U tišini je obavljen ra zvo d braka. M n o g o b ro jn i p rija telji p lem en ito g de Bošatoa uspeli su da isključe ja v ­ nost iz o vo g dogadaja. T a k o je Džejn o stala sam a sa u spom en am a na Luna. N a šla je p o­ sao b io lo g a u M eđ u n a rod n om društvu za zaštitu u grožen ih vrsta ž ivo tin ja na zem lji, čije sedište se nalazi u Parizu. Baš o vih d an a t r e ­ balo je da k ren e ek sp ed icija , koja je o d la zila u n eispitan e p red ele Južne A m erik e. To je b ila m ogu ćn ost da se op et baci u n au čn ićke a va n tu re i da p o tra ži z a b o ra v n egd e na iz v o r i­ štim a Purusa i M a d eire, pa d a lje u šum am a A n d a i K o rd ilje ra . V ra titi se u London b ilo je n e p rih ­ vatljivo, jer jedn om je otišla od Luna. N ije htela d a d o zvo li da mu opet bude na teretu, je r nije zn ala 16

da on nije presta o da je vo li i da g a sve više muči želja da je op et m a ­ k a r sam o vidi. A li sada, kad se nešto strašn o d o gađa Lunu, o n a je im a la p ra v o da mu pritek n e u pom oć. M ožda se ra z o č a ra o u svet i život. M ožda je odlu čio da bude za o videći da go to v o n iko p rem a njem u ne ga ji pravu ljubav, m islila je! sva u suzama. - Jadni m oj! D onalde, dragi, šta se to d o ga đ a sa to b o m 9 - gla sn o je cvilela pritisnu ta s tra h o v a n jim a i žalošću. A li ona je bila žen a u kojoj je još uvek bilo snage i odlučnosti. U jednom m om entu uze slušalicu i pozva instituciju za koju je radila. Javi joj se sam p r o fe s o r Dimnel. - O vd e Džejn - ja vi se o n a na francuskom . — Jeste li se s p rem ili? - upita je p r o fe s o r na engleskom . - N ije to u p ita n ju ... Ja ne m ogu da se pridru žim ekspediciji. O d la ­ zim u London — objasn i ona. - Z a r nam se n ećete p rid ru žiti m a k a r m alo kasn ije? E kspedicija je veo m a značajna. V aše prisu stvo bi bilo d ra g o c e n o ... - o p rezn o reće profesor. - N e m a nade da ću moći. M olim vas da mi oprostite. V eo m a sam vam zah valn a za n eocen jivu po­ moć, kad mi je hila n a jp o tre b n ija — zaključi Džejn - Ž alim što odlazite, a li vi ste nam in ače m n ogo p o m o ­ gli. Bez ustezanja u čin ite ono što m orate. Ipak, vaše im e nećem o b ri­ sati sa spiska ekspedicije. N ek a na njem u za u zim a počasn o mesto. 1, n ajlepše o tk riće na A n d im a nazvaćem o višim im en om — srdačno o d v­ ra ti fran cu sk i k a v a lje r p ro fe s o r D im n el K a o o slob ođ en a n ekakvih okova. D žejn p ožu ri da re ze rv iš e avionsku kartu za London. S p rem a ju ći se, slušala je vesti o »h o rselsk o m paten tu « u tobožnjim zlo č in im a D onalda Sikerta. - Laž! O n se tim e ne bi p o slu žio 1 — vikn u on a i isključi aparat.

D va a vio n

sata

kasn ije

u lazila

je

u

N e u m o rn i A rtu r M a rk in ć bese z a v rš io te le fo n ira n ja i žu rio je u detek tivsku agenciju, čiji je sada g la v n i d etek tiv bio C a rli Pipćin. T a m o je tre b a lo da dodu M eri M ajborn, L o n d živel i B renda Lendon. N jih č e tv o ro sastali su se na prvi r a z g o v o r o n eoček iva n im d o g a đ a ­ jim a P rvi je g o v o rio Londživel: — V eru jem da niste posu m n jali u to da je Lun izvrš io neki od tih z lo ­ čina. A li tre b a skupiti d ok a ze o tom e. Lun je sada usam ljen i plašim se da baš u n ajtežim tren u tcim a neće tra ž iti ničiju pomoć. — Šta da u čin im o? - p ita la je M e r i tru deći se da to kaže bez uzbu­ đenja. — T re b a o tk riti lažn og Luna. A k o D onald na tom e ne bude hteo da radi, m i ćem o preu zeti celu stva r T a k o kaže i m oja M e ri - um eša se sim p a tičn i d eb eljk o Pipćin. — Im am ideju! - javi se B renda Lendon. - Jedno Lunovo sredstvo će nam pom oći. P o čela je da p rič a kako je, u doba kad su o n a i T e ri ra d ile za Avetinjski o d red Skotland jarda, srele Luna. K a d a su Portlendu p r ip r e ­ m ali napad na zločin a čk i brod, ta m o je postao specijaln i Lunov k a m ion -cistern a , u kojem je bilo u g ra đ en o skrovište. — Taj k a m io n sam sklon ila u iz­ n ajm ljen u ga ra žu i Lun g a još nije preu zeo. T a m o im a m o jedn o n a ro ­ čito sredstvo. N jem u ćem o se poslu­ žiti d a p rin u d im o »b os ove « lon don s­ k o g p o d zem lja da nam predaju laž­ n og Luna - zaključi on a o b ja šn je­ nje. A za tim je tihim glasom ob ja šn ja ­ v a la u čem u se sastoji njen plan. Z b og n ečeg su se svi sm eškali on om e što je go ja zn a B ren da p r i­ čala, i sam a se sm ejući — T o će biti p ra vi džum bus! — uskliknu re p o r te r M arkinć. U sk o ro se ra zid o še jedn o po jedno, pošto su b rižljiv o o sm a tra li

da ih ko nije viaeo. A li, u hode S k ot­ land ja rd a još nisu b ile na n jih o ­ vom tragu. Pipćin je bio određ en da u P o rt­ lendu preu zm e kam ion i d o veze g a u London. P ožu rio je na a ero d rom . M a rk in ć se o d veza o u red a k ciju svog lista. T reb a lo je da nađe način da stupi u kontakt sa Lunom. V eć d va m esepca niko od p rijatelja , sem Londživela. nije ga video. Zato se niko n ije ni nadao da će g a u skoro sresti. IV — U speh je velik ! S ad a treb a do dati dobru cisternu p etro leja na v a ­ tru! — od u ševljen o je g o v o r io L eo ­ nard M esk el - Džipsi. — Ipak mi se ne sviđa to iz a ziv a ­ nje — m irn o o d vra ti viso k i ćovek. čije im e je zn a o jedin o M eskel, a koji g a je i sam n a ziva o Lunom. — A m eni se sviđa! S viđ a se i je š n ekim a. Još noćas ćem o u novi p o ­ duhvat — nastavi M eskel. — O čem u se ra d i? - u pita lažni Lun. — Z a r ne m ožeš da pogodiš?! Pa na redu je banka. S ta ra d o b ra ban­ ka! Pa to je o b jek a t od k o ga svaki v elik i um etnik d ob ija svrab po ć e ­ lom telu - reče M eskel. — T o je ludost! N e m ožeš tražiti od m en e da n apadnem banku' S va k a b a n k a je p ra v a tvrđava. Č u­ d im se što nisi tra ž io da ukradem en glesku krunu iz tre z o ra N je g o ­ v o g veličan stva ! — p rotestvo va o je lažni Lun. — S tv a r je već gotova. S prem ni su a u to m o b ili sa lažnim brojevim a, k o ji se au tom atski menjaju. U kola su u g ra đ en e p rsk a lice sa bojom, k oje za tri sekunde m enjaju izgled kola. N ije baš sa vršen o kao kod Luna. T r a g o v i boje ostaju na a s­ faltu, a li će baš to poslu žiti kao d o ­ kaz d a je stva r vo d io sam Lun. — I šta još? - cin ičn o upita’ lažni Lun. — Im a m o i tajno sklonište, u koje ćem o nestati. A treb a nam taj mi17

lion funti, koji drži u svom trezoru P rva poslovna ban ka Midleseksa. S ve je ispitano. — Pa to je ban ka u sam om Kamden Taunu! To je uz sami Ridžents park! Jesi li ti lud? — trže se lažni Lun. — A zbog čega sam tražio da doneseš osamdeset boca gasa? Pa tu bi uspevalo sve živo na prostoru od cele kvadratne milje i pod vedrim nebom — smejući se odgovori Meskel. U tom momentu neko pokuca na vrata. U de čovek u kožnom kaputiću i upita: — Šefe, možemo li na spavanje? Sve je spremno. — Spavajte, Džef! — zadovoljno se složi Meskel. — Reci ljudima da spavaju, a ti se vrati. Noćas ćeš p ra ­ viti društvo ovom gospodinu. On je važna ličnost u našem poduhvatu. A sbi klimnu glavom i iziđe. — Z a r nisi obećao da me nećeš povezivati sa tvojim ljudima? — usprotivi se lažni Lun. — Vešto si m askiran. Neće te za­ pamtiti - odvrati Meskel i požele gostu laku noć. N a vratim a srete Asbija, koji ću­ teći uđe i odm ah leže na ležaj blizu vrata, ne svlačeći se. Sam o veliki automatski pištolj izvadi iza pojasa i stavi g a pod jastuk.

★ Pred Prvom poslovnom bankom M idleseksa i u uličici iza ugla bilo je p arkiran o pet automobila, još od jutra. Trebalo je čekati devet sati, kad se ban ka otvara. Meskelovi ljudi su dolazili i odla­ zili ulicam a kao da su slučajni pro­ laznici. Pri tome su osm atrali kreta­ nje dežurnih policajaca, kojih je u blizini bilo svega dvojica i za čije ometanje su određeni posebni ljudi. Pred bankom se pre devet časova bila okupila gru p a poslovnih ljudi, koji su čekali da se ban ka otvori. Bilo ih je blizu dvadeset. U devet sati se vrata banke otvoriše, a zatim se uz lako zujanje uklo18

niše unutrašnje rešetke. B an ćin i k li­ jen ti uđoše unutra. M edu n jim a je b io i lažni Lun. Z g ra d a banke je b ila stara, a li g ra đ en a od krupnih b lo k o v a g la č a ­ n og granita. N a v is o k im p r o z o rim a bile su u m etn ički k o v a n e u krasn e rešetke, a li tolik o ja k e d a bi o d o le le i osrednjoj a rtilje riji. U n u trašn jost je bila jednostavna: v e lik a sala sa ša lterim a od n ep ro b o jn o g stakla. Iza nje su b ila d va hodnika. Jedan je v o d io u šest k a n c e la rija p o re d a ­ nih sa dve strane, a drugi, p r e g r a ­ đen velik o m rešetkom , do s tep e n i­ šta, niz k oje se spu štalo u p o ­ dzem n o odeljen je trezo ra . R ešetk a se d iza la još p re p o četk a ra d a banke, te su izd a va n e m in im a ln e sume novca, a po P o setio ci su d ir e k ­ tor i gla vn i b la ga jn ik d o la zili u trezorsk e p ro sto rije i u toku dana. Sve su to bili o sm o trili D žipsi i n jego vi ljudi. Znali su sva k i detalj ž ivo ta u banci. T o b o že slu čajn o su se u pozn avali sa m la d im slu žb en i­ cim a banke, pa su i od njih sazn ali kako se šta ra d i i k a k o je ban ka obezbedena. M o d ern i a la rm n u ređ a ji su štitili banku od svakog napada. Bilo je d ovoljn o da svi prisu tn i popadaše. za opasnost, pa da s ire n e zaurlaju, rešetke se spuste na sve ulaze, a t r e ­ z o ri zaključaju tako d a ih ne m ogu o tv o riti ni ključevi d ir e k to r a ni g la vn o g blagajnika. za alarm , toga, p o sto ja la je straža rsk a g a le r ija p o sta vljen a k a o bal­ kon pod ta va n icom v e lik e sale. U njoj su d ežu ra la dva s tra ž a ra n a o ­ ru žan a p išto ljim a i m ašin skim puš­ kama. Iza g a le r ije b ila je m a la k a n ­ ce la rija b a n čin og detektiva. N a d o h ­ vat n jego ve ru ke bilo je du gm e za u klju čivan je a la rm n ih uređaja. Sve je bilo p red viđ en o i sva k i pokušaj n apada na banku m o ra o bi se z a v r ­ šiti neuspehom. A li, sada se p r ip r e ­ m ao neobičan poduhvat, koji nije im ao presed a n a od o n o g n ap ad a p re desetak godina, k a d a su p et v e li­ kih ga n gstera hteli da isk o ris te Lunove sposobnosti.

L a žn i Lun uze sa pluta n ekakav fo rm u la r, koji se o b ičn o ispunjava za posebn im stolom. O n spusti svoju velik u torbu i iz nje izvu če n ek o lik o listova n eispisan og p a ­ pira. P o če d a piše, a p ri tom e n eprim etn o da o sm a tra banku. V id eo je k a k o D žip sijevi ljudi ulaze jedan po jedan i staju uz pultove. D ž e f A sbi je za u zeo m esto sa k o ga je n ajb olje v id e o g a leriju na kojoj su bili naoru žan i ču va ri i bančin detektiv. Ljudi uz pu ltove su se kom ešali i tako stv a ra li od liča n zaklon za n a p a ­ d a če O dlu čn i m om enat tre b a lo je da nastupi za tri minuta. T a d a će svi g a n g s te ri o tv o riti ven tile boca sa ga so m i b rzo izići iz banke. Ost a će sam o A s b i sa sp rem n im o ru ž­ jem ■— d va ve lik a au tom atska r e v o l­ v e r a sa p rigu šiva čim a, a m alo dalje lažn i Lun, sada m ask iran u m ladog ćo v e k a sa du gom kosom i p o m o ­ d a rs k im iztrledom T r i m in u ta prođose.- V id cio sc k a k o »za b o ra v lja ju « svoje torbe pod pultovim a, sk riven e n ogam a ostalih p o setila ca banke. Lažni Lun i A sb i su tob ože kašljali pritisku jući m a ra m ic e vreću lice N jim a su p r ik riv a li m a le maske, k ro z koje su d isa li za štićen i §d dejstva sn ažn og gasa, koji se b rzo širio. U detek tivsk oj sobi je om alen i, ali o k retn i i žila vi Fred Belik već oseća o nekakvu trom ost. Zato izid e i stade uz o gra d u ga lerije. N a p ra v i n ek o lik o p o k re ta telom , kao da h oće s leda da strese brem e. O d je d ­ n om on izn en a đ en o poće da bulji u o n o što je video. iPpsetioci banke su se k la tili k a o pijani. N ek i su v eć sed eli na fo te lja m a i klu pam a za č e k a ­ nje. S p a va li su zau zim aju ći n ajra zlič itije poze. N e k o lik o slu žben ika već je sp a va lo klonu vši gla v a m a na sto­ love. — H ej! Š ta se to d o ga đ a ? - viknu d etek tiv i osvrn u se da p o gled a k r o z svoj n ak it kabin e za n aoru ­ ža n e stražare. I oni su spavali. U isto vrem e, u b a n ci od jed n om Posle prisu tn i po-

pedaše. D etek tiv je natcovecansk im n a p o ro m pokušao da zadrži svest. O n jurnu ka vra tim a svog b i­ ro a S am o da p ritisn em du gm e za larm , m is lio je tetu raju ći se. D ž e f A sb i g a je d rža o na oku i sada p o trže re v o lv e r — N e ! — viknu lažni Lun go tovo nehotično. A li tupi zvuk brzih iDucnjeva iz A sb ijev o g re v o lv e ra b io je jedini o d g o v o r na uzvik u toj jezivoj tišini. D etek tiv pa d e sa svih osam к ш šum a u leđim a, jer A sbi je gađao bez prom ašaja. U celo j ban ci sada je bila grobnu tišin a N ije se ćulo ni teško disan>? la žn o g Luna i ubice Asbija, jer g a p rig u š iv a le maske, koje vis«: nisu m o ra li da p rik riva ju m a ra m i­ cam a N a stu p a o je proraču n ati trenu tak. k a d a je u banku treb a lo da udu ostali n ap ad ači sa M eskelom O ni stigoše ta ćn o S vaki je pred vratim a h itro u zim a o gas masku i stavljao je na lice D vojica se postaviše u zaklon s obe strane ulaza. D ržali su re v o lv e r e u ru kam a čekaju ći da uhvate slu čajn e posetioce banke, A sb i se c e rio prpskacući pult. Iz svoje to rb e izvadi vreću i poče da baca u nju novac iz priru čn ih b la ­ ga jn i M eske! se osm ehnu lažnom Lu ш. Z b og m aski niko nije govorio. D žipsi p o ved e petoricu svojih ljudi u h odn ik prem a trezoru , a lažni Lun uze p rv o ključ g la v n o g b la ga j­ nika, pa o trč a u d irek to ro v u sobu G ru b o povu če sta ro g d ire k to ra s fo te lje i sva li g a na pod. T a k o opruže n o g g a pretrese. N a đ e dru gi ključ tre z o ra i o trča za D žipsijem . Za to v re m e n ek o lik o posetilaca uđoše jedan po jedan. Pred u p ere­ n im c e v im a re v o lv e ra d iza li su ruke, a li su u skoro za tim padali o p i­ jen i gasom , k o ga je b ilo u vazduhu u ve lik o j količini. U tre zo ru D žipsi nađe zbirku re ze rv n ih klju čeva za p riva tn e se­ fove, u k o jim a su m n ogi bogataši 19

čuvali svoj nakit i skupocene pred­ mete. Pljačka je napredovala taćno po proračunim a. Posle sedam minuta sve što su gangsteri hteli da opljač­ kaju nalazilo se u džakovim a i tor­ bama. Napolju, pred samom ban ­ kom brujali su motori automobila, koje su vozači dovezli sa p arkirali­ šta. Jedan policajac je dolazio ulicom. Video je da automobili zatvaraju prilaz banci i stoje na mestu gde je zabranjeno. O n požuri da ih opo­ mene. — N e možete stajati ovde! - doviknu najbližem vozaču. Ovaj slegnu ram enim a ne zna­ jući šta drugo da uradi. Baš tada iz banke nahrupiše Džipsi i njegovi ljud\. Policajac ih osmotri i sumnja g a žacnu. Video je džakove i ljude sa maskama, ali bio je bez oružja. Zato gurn u zviždaljku u usta. Tek što se razlegao kratki zvižduk, a je­ dan od gangstera poteže revolver i opali mu u glavu sa svega tri metra odstojanja. — Požurite! Z a r nisi mogao da ne pucaš? — ljutito viknu Meskel. N i njemu nije bilo pravo što je ubijen policajac, jer i najokoreliji zločinci izbegavaju da pucaju u ovakvim trenucima. Za smrt poli­ cajca sledi sam o jedna presuda: sm rtna kazna. U daljini odjeknuše snažni zviž­ duci policijskih pištaljki. Gangsteri požuriše u automobile, koji su je­ dan za drugim brzo kretali razilazeći se u raznim pravcim a, ali po već odredenom planu. Lažni Lun i Meskel bili su za­ jedno sa Asbijem i još dva gan g­ stera. U njihovom automobilu bili su i džakovi sa najvećim delom op­ ljačkanog novca. Z a r je m orao da bude ovde? — upita lažni Lun. — Plašiš li se? Pa ovde je novac sigurniji nego u trezoru — odvrati Džipsi, zadovoljno paleći cigaretu. Gum e autom obila su cvilele na zavojima. U jednoj tišoj ulici, dok su ?o

prolazili ispod preostalog drvor­ eda, Meskel naredi da se prom eni tablica sa brojem i boja automo­ bila. Vozač povuče ručicu za izmenu tablica, a gangster do njega poče da pritiskuje pum pu za rasprskavanje boje. Za to vrem e ostali automobili takode su promenili brojeve i boju, a zatim su se uputili ka skloništu u severnom delu grada. Pola sata kasnije svi automobili i ljudi, koji su učestvovali u pljački banke, nalazili su se u podrum im a velikog skladišta iznajmljenog to­ bože za izgradnju radionica za sor­ tiranje povrća. - Niko neće napuštati sklonište dok ne počne drugi deo plana naredi Meskel. - A koliko će to trajati? - upita jedan od njegovih ljudi. - Dok se uverim o da nam niko nije na tragu. Posle toga ćemo podeliti novac i po gru p a m a se preseliti van Londona. Jedno vrem e svi ćete se odm arati u već spremljenim sklo­ ništim a N e želim d a iko od vas padne u iskušenje da se napije i brblja. Tek kad se uverite da nijed­ nog od nas ne čeka sm rtna kazna, moći ćete da živite opet po starom - pričao je Meskel. - Valjda nećemo morati više da radim o — primeti jedan stariji zlo­ činac lukavog izraza na licu. - Svaki od vas već ima plan gde će da živi. Trojica se sele u Južnu Am eriku, dvojica u Evropu, jedan u Australiju i jedan u Afriku. Ostali ostaju ovde. Predlažem da i oni ne­ stanu, ali to je njihova volja. Ja ću, takode, da se selim. Mislim da ne m oram kazati gde ću živeti — pri­ čao je dalje Meskel. Džef Asbi je gledao pred sebe i ćutao. Lažni Lun, još uvek m askiran dugom perikom i u uskom odelu čudnog kroja sedeo je u uglu, gde je bilo najm anje svetla. - A sada idite i odm arajte se. Ti, Džef. odgovaraš za to da se izlaz zaključa. Pića i jela im a toliko da

možemo wnirovati koliko god llmo - zaključi Meske!.

7Л-

★ U najbolje nameštenoj prostoriji lažni Lun i Meskel su slušali radio izveštaje o pljačci banke. Spiker je govorio o basnoslovnoj sumi opljač­ kanog novca i o tome da je to delo zloglasnog Luna, kralja ponoći, koji ne nastupa sam o u gluvo doba S ad a je »usred dana, na strašni na­ čin, ubijajući nemilosrdno, još jed­ nom užasnuo ceo London svojom drskošću«. - Stvarno, vi ste mnogo drski, vaše noćno veličanstvo! šali šalio se Džipsi smejući se na lažnog Luna, koji beše skinuo periku u stilu bitlsa. - Mislio sam da sam drzak, ali sada vidim da sam pravo nevi­ našce prem a vam a Džipsi — odv­ rati lažni Lun. - Još niste sve videli - reče M es­ kel i ustade. — Hajdemo da vidimo šta rade momci. - Neću da me vide bez perike usprotivi se lažni Lun. - Neće oni ništa videti. To je sa ­ stavni deo plana - odvrati Meskel. Išao je napred. Stade pred oko­ van a vrata i sačeka da stigne lažni Lun, a zatim pokuca. Iznutra se začu skidanje reze i oni uđoše. Pred njim a je bio čudan prizor. Svi g a n g ­ steri sem D žefa Asbija ležali su ne­ pomično. N ad velikim šahtom okre­ tala se zvrdajući, mešalica za beton. D žef joj opet priđe bez reči i na­ stavi da sipa cement iz papirnih vreća. Dodavao je pesak i vodu. a m ešalica se okretala. - Došli smo da ti pom ognem o — reče Meskel i priđe prvom u spava­ nom gangsteru. Uhvati ga za noge i dade znak laž­ nom Lunu da mu pomogne. - Šta se to događa? - upita lažni Lun. - Uhvatite g a ispod pazuha i no­ site ga. D žef im je svima uzeo doku­ menta i već ih spalio. Je li tako. Džef? — reče Džipsi.

- Kako si naredio - m rko odv­ rati Džef. - Ja ne shvatam ... - prom uca lažni Lun vidno oobledevši. - N e pravite se naivni. N e p o ­ trebni učesnici »posla- u banci mo­ raju zauvek nestati. Gurnućem o ih u ovaj šaht. malo politi kiselinom da odela izgube boju, a zatim ćemo nasuti cementa i sve će biti skri­ veno. Skladište sam iznajmio na dvadeset godina i unapred platio objasni Džipsi i opet prihvati čo­ veka za noge. - Ja neću... Тб je strašno! Ipak n isam ... — poče da m uca lažni Lun. - Pomognite šefu! - grubo vi­ knu D žef Asbi. U ruci je držao veliki automatski revolver. Lažni Lun je zurio u njega neko vreme. a zatim se saže. Prih­ vati uspavanog gangstera i sa Meskelom g a ponese nad šaht. Ispustiše ga i čovek pade u otvor dubok preko tri metra. Povređen udarom o beton na dnu šahta čovek jeknu, ali ostade u nesvesnom stanju. Meskel prihvati drugog. Lažni Lun oseti da se znoji. Trudio se da prikrije drhtanje nogu i ruku. Kad pobacaše sve uspavane u šaht, lažni Lun ne izdrža da ne kaže: - Nećete ih, valjda, žive ovde... - O n d a ih vi poubijajte - dobaci Džef Asbi. Meskel sede na jednu stolicu i uze cigaretu da zapali. Džef dade znak lažnom Lunu da poguraju mešalicu malo bliže. Ovaj. kao hipnotisan, posluša. Metalni toćkovi neprijatno zaškripaše po betonu. D žef zatim otvori grotlo mešalice i tečni beton poče da pada u grotlo iz koga se dizala p ara kiseline sa odela uspavanih ljudi. Lažni Lun se okrenu da ne gleda. - Sad smo ostali nas trojica. Dok Džef dopuni šaht još jednim punje­ njem mešalice, mi ćemo skloniti automobile, a zatim idemo u moj stan — zaključi Meskel i ustade. Kad se nađoše u pustom dvorištu, lažni Lun udahnu punim plućima 21

N ek ak va teskoba g a je g u šila Neho­ tično mu je u glavi bila slika usnulih ljudi, koji sada um iru gušeći se u žitkoj smesi betona, koji će se us­ koro stvrdnuti. U njegovoj glavi, uz tu sliku, neodređeno je plutala želja d a se pobegne od svega o v o g a Zato se odluči i priđe Meskelu. - Slušaj, D žipsi! - re če p r ik riv a ­ jući uzbuđenje. - Im a m jedan predlog. - R e c ite ga, vaše veličan stvo o d v ra ti M eskel. - D a se sp o ra zu m em o ... Ja se o d rič e m svo g d ela plena, a u zam enu za to tra žim p rek id naše veze - o b ja sn i lažn i Lun. K oješta ! K ad bi m i b io va ža n taj deo plena, jedn ostavn o bih rek a o ve rn o m A sb iju d a vas gu rn e pod onaj beton. A zatim , plen je, is tin a velik. M is lim da im a p rek o m ilion i dve stotin e h iljad a funti, bez n akita i dragocen osti. S vojih če tiri stotine h iljad a m o žete odm ah odneti. ali ćem o ra d iti i dalje - p riča o je M es­ kel p o sm a tra ju ći n ek olik o oblača k a na nebu. - A li zašto? - P rvo. ne sm em prestati da se b a vim poslovim a. To bi se saznalo i bilo bi sva k o m e jasno da je M eskel im a o »svoj dan«. Drugo, ne želim da n egd e ž iv im u dosadi sitog trbuha i lenstvovanja. T reb a u živati u uzbu­ đen jim a, a zatim postići nešto v e ­ liko. .. Kad budem im a o još koji m i­ lion funti, tražiću ugledan položaj u društvu. N o vce m se m ože nekako isp o slo va ti titula lo rd a ... V ladati nad lju dim a! T o je u živan je! A vi ćete m i pom oći. M o ra m o uhvatiti p r a v o g Luna i k oristiti njegovu moć. Jednom sam se za k leo da ću mu se osvetiti, a sad sam tek počeo. Neću da prekin em . - A li ja neću izd rža ti sve to. O v im putem sam pošao d a bih uži­ vao, a ne d a se m učim u svim ovim i^žasnim prilikam a. - K o c k a je bačen a! S ada sm o za ­ jedn o i za jed n o ćem o ostati. Ja vas, ipak, razum em . Ponekad ću vas ost­ 22

aviti da na m iru trošite hrpe novca A li neću d a vas izgubim. Vi ste moje »tajno oružje«. Sve sam uredio da mi ne pobegnete. N e možete me ni ubiti, jer u slučaju moje smrti go­ m ila dokum enata o vam a će pasti u ruke Interpola, Intelidžens servisa i nekoliko velikih policija sveta. - Kakvi su to dokumenti? - Tajno sam vas snimio uz Asbija, u banci, u automobilu sa op­ ljačkanim novcem, a i prilikom podele plena odnetog iz kuće M aksa B a rim o ra Tada ste bili bez maske, ali vi znate da policija m erenjima može utvrditi o kome se radi i kad neko im a masku. Sam o uvo, ili nos, dovoljni su da budu dokaz. - Vi ste čudovište! - jeknu lažni Lun. Preterujete. N e zaslužujem taj kompliment - osmenu se Meskel i priđe prvom automobilu, da g a spu­ sti u podrume skladišta. I sam lažni Lun se prihvati posla Radije je palio i vozio automobile niz strmu betonsku ploču širokog ulaza, nego da sam stoji u pustom dvorištu i muči se obhrvan mis­ lima. Kad završiše posao, Meskel do nese tablicu sa natpisom »zatvor­ eno« i zakuca je na spoljnu stranu ulične kapije. - N as dvojica možemo da idemo Džef će završiti i doći će. To je vešt i čvrst ćovek - reče Džipsi. - Kad ćete njega »zazidati« ži­ vog? - upita lažni Lun. - Njega?! Nikada, ćoveće! On ne pije preko mere, ne veruje ženam a i nema prijatelja, sem mene. A ja ne mogu bez njega. Volim ga, jer bi bio u stanju da mirno potpali celu ze­ maljsku kuglu, sam o ako bih rekao da to želim. I to zapamtite: Džef i ja smo dva čoveka koji cene jedan dru ­ gog više nego život. O n o vam a zna sve i sprem io je dokumenta za slu­ čaj da mu se nešto desi - zaključi Mekel i uđe u svoj automobil, koji nije bio upotrebljen u napadu na banku.

- Ja m o ra m ići sam. T re b a da v id im svoju devojku. M ogu li? — u pita lažni Lun. - Svakako. I nju ćem o uključiti u naše planove, a li vam zabran ju jem d a joj k a žete m a k a r reč o m eni i svem u on om što se dogodilo. S lažite joj nešto, ili ne g o v o rite ništa - o d v ­ ra ti M eskel i upali m otor. Lažn i Lun izid e peške na ulicu. P o tra ži telefon sku kabinu i ja v i se svojoj devojci, a za tim p ozva taksi. V O statak d an a od tren u tka „n a ­ p a d a na Prvu poslovnu banku M idlseksa p ro tek a o je u bučnom p r e v i­ ranju. U lica m a London a m n o g o ­ b rojn i p ro d a vc i n ovin a iz v ik iv a li su sen za cion a ln e naslove. R adio-stan ice su p ren o sile vesti o p rova li, a g ra đ a n i su s uzbuđenjem žučno r a ­ sp ra vlja li o svemu. N e k i su bili sklon i da glavn u k rivicu vid e baš u postu pcim a Skotland jarda, koji već g o d in a m a u porn o p ro g o n i Luna. pa je on konačn o o k ren u o sve svoje sposobnosti p ro tiv društva. D ru gi su baš u n a jn ovijim d o g a đ a jim a n a la zili potvrdu is p ra v ­ nosti postu paka Skotland ja rd a i p ra vn ih službi, je r nisu d o zvo lili da Lun bude oslobođen svih n ep ra ve d ­ nih optužbi i postane sasvim slob o­ dan i n eu zn em ira va n i naučnik. N a p o ri p o lic ije da o tk rije tra g n ap ad a ča na banku ostali su bez rezultata. U tvrđ en o je da se sve d o ­ g o d ilo po postupku koji m ože biti sam o Lunovo delo. N o ć je p o tvrd ila da će biti v rlo teško p o vra titi o p lja čk a n i novac. Is tra g a o alibiju svih Lunovih prija-" telja p o k a za la je da oni nisu m o gli u čestvovati u napadu na banku. Zaklju čak je bio: Lun je skupio svoju bandu i sada će h a ra ti L o n d o ­ nom. Zb og svega to g a su sled ećeg ju tra v eć u d evet časova, na tri ra z lič ita m esta u Londonu, za sed a le tri gru p e ljudi. Jednoj je p red sed a va o in sp ek to r Skotland ja rd a D žošua

Nelson, drugoj reporter A rtu r M arkinć, a trećoj gangster Leonard Meskel Džipsi. ★ — Gospodo, verujem da se među­ sobno poznajete, ali ja ću objasniti razloge prisustva svakog pojedinca — počinjao je da govori inspektor Džošua Nelson. — Poznato vam je da Donald Sikert vrši sve monstruoznije zločine. Svemu onom što znate iz novina nemam šta da do­ dam. Skupili smo se da razgova­ ram o o tome. — Verujete li da su sve to zločini D onalda Sikerta? — upita već pre šest godin a penzionisani inspektor Majki Dikson. — Vi ste od prvog Lunovog na­ stupa vodili mnoge istrage. Zam o­ ljeni ste da prisustvujete ovom skupu baš kao iskusni ekspert za tog zločinca. Kako vi sami odgova­ rate na pitanje koje ste postavili? — odvrati inspektor Nelson. — H m ... Lukavo se izvlačite, mladi kolega - nastavi Dikson. Ja ne verujem da še radi o Lunu. Z aboravlja se jedna sitnica: nigde u akcijam a i napadim a nije primećena ličnost takve snage i korpulencije, kakav je m ornar Samjuel M akferson. A Lun bez njega ne počinje nikakav poduhvat. Uostalom, niste nam objasnili zašto ste pozvali neke od prisutne gospode. — O vam a sam rekao — poče in­ spektor Nelson da izlaže ono što nije bio dorekao. — Gospodin pu­ kovnik N orm an G rift je vodio istragu Intelidžens servisa protiv strane špijunaže. Tada je Lun stvarno pom ogao da se strani agenti pohvataju. Čak se usudio da napadne i sam og gospodina pukov­ nika.;. . Tu inspektor Dikson malo za­ stade. — N e ustručavajte se da kažete sve - osmehnu se pukovnik N o r­ man Grif. — M ožda je bolje da k a­ žem sa m .., Lun me je zarobio i vređao. S ad a se potvrđuje moj stav da

se taj čo vek m ora uništiti. Sa za d o ­ voljstvom ću pom oći sve n ap ore u tom smislu. N aš m a jo r R am si O lifa n t je ovde takođ e zbog toga. Istina, on se ponekad ne ustručr.va da sa izvesn im sim p a tija m a g o v o ri o tom zločincu. A li sada, kad Lun srlja iz jed n og u dru gi i sve strašniji zločin, siguran sam da će m ajor O lifa n t biti od n ep ro cen jive koristi. — Dakle, ostalo je da objasnim o p risu stvo go sp o d in a B azila Torin gton a - pon ovo uze reć predsedavajući in sp ek to r Neison. - O n je v o ­ d io istragu i uspešno ra zm rsio a fe ru z a vo d n ik a iz Horsela. Sada se Lun služi istim sredstvom . Zna se da je on jedan od najsposobnijih h c m ić a ra sveta i nije mu bilo teško d a stvori sredstvo, koje svaku ženu d o vo d i u stanje b esp om oćn osti... D eša va se sk o ro sve ono što se d o ­ g a đ a lo sa L eo n a rd om Pajkom i nesre ćn im dam am a. Lun je tako nap a stvova o n ekoliko desetin a žena, koje se m ogu u brojiti u o d a b ra n e lep o tice Londona. Iskustvo go sp o ­ d in a T o rin g o n a u istra g a m a ove v rste m ože biti d ra g o c en o za Lun ovo pron alažen je. — D ra g i k o lege - poće pen zion isani in sp ek to r Dikson, - ja zaista sm atram d a m ogu k oristiti poduh­ vatu zb o g k o g a sm o se sakupili. Postavljam sam o jedan uslov. — R a d o ćem o g a ispuniti, ako je to m ogu će - upade in sp ek tor N e i­ son. — S ta r sam i ne bih sa ra d iv a o u istra zi d a ne osećam izvestan d u g ... R adi se o tom e da sam go d in a m a u p orn o tra ž io tog n esrećn o g D o­ n ald a S ikerta. N isa m u speo... M ožda i zb o g toga što sam u suštini v e r o v a o da on nije n ik a k a v krivac. Posle tih re ć i kazan ih sa izves­ n im uzbuđenjem , sta ri M ajk D ik­ son zastade. G led a o je ispred sebe i razm išljao. — P o zva li sm o vas baš zato što zn a m o d a vi zn ate v rlo m n ogo o Lunu i n jego vim m etodam a. N iste nam re k li svoj uslov saradn je - prim eti pu kovn ik G rift. 24

- Reći ću vam ga — nastavi D ik­ son — Imam razloga da sumnjam u tačnost zaključka, da se u svim ovim zločinima radi o Lunovom učešću... - Suviše smela izjava! - upade Bazil Torington. - Zašto ste vi napustili Skotland jard? — preseće ga Dikson. - Da li je to važno? Ja sam nasledio malo imanje. Bio sam u prilici da lakše i bolje živim. Bavim se trgo­ vačkim poslovima i zato sam ... objašnjavao ie uvređeno Torington. - E, a ja sam proveo život u Skot­ land jardu. Dozvolite mi onda da dajem i smele izjave — nastavi Dik­ son - Zato ću reći i svoj uslov sa­ radnje. Tražim obećanje da ćemo uložiti sve napore da rasvetlimo misteriju, a zatim, ako Lun ne bude krivac, da ćemo isto tako uložiti sv>j napore da se postigne skidanje svih poternica i optužbi protivu Luna. Pošto završi, Diskon osmotri sve prisutne jednog po jednog. O ni su ćutali prilično iznenađeni i zbu­ njeni. - To je posebno pitanje... Radi se o pravnim aktima. N aš posao je istraga i hvatanje zločinaca, a suđe­ nje i oslobađanje je u nadležnosti sudova i državnih tužilaca... Teško je dati takvo obećanje - objašnja­ vao je inspektor Neison nesigur­ nim glasom. - Inspektor je u pravu — p ri­ druži mu se pukovnik Grift. - Ja sam shvatio da gospodin Dikson, koga ja lično veom a cenim, ne traži garanciju oslobađanja Luna od optužbi. On traži samo našu časnu reć da ćemo iskreno raditi na tome. Ne vidim da je to u protivurećnosti sa zakonim a upade m ajor Olifant. - Ali sve to je suvišno. Sasvim je očito da samo Lun može učiniti ono što je i učinio. Z a r i sam nije ost­ avio svoje posetnice u opljačkanoj banci? - usprotivi se Bazil Toring­ ton

- M la d i prijatelju , v i ste n eis­ kusni. ili n edobron am ern i. Z a r n i­ ste za p a zili d a je re p o r te r M a rk in č pisao da im a u gled n og svedoka, koji će p otvrd iti Lunov a lib i za v rem e pljačke u kući M a k sa B arim o ra 9 T vrd ite li da neće biti sve­ doka n jego ve n evin osti i za vre m e n apada na banku i drugih zločin a ? - n am rgođ en i uzbuđen d ob a ci Majk Dikson. N je g o v o n ab oran o lice još više se zgrčilo, a p ro ređ en e seda kosa k a o da se nakostrešila. O žiljak, koji јг n jegovom licu d a va o iz ra z kao da će kihnuti, sada je bio p la v i licu d a va o plačan izraz. - in sp ek to r N elson je p o čin jao da sh vata da o va k ve ra sp ra ve m ogu ra zb iti pokušaj da se u jedin e n ajbolji ek s p erti u jednu dobru grupu, pa zato o tv o re n o istupi: - S va k og od nas je Lun uvredio. M en e je n a p ra v io sm ešnim on im p rok letim sm radom . T r i m eseca n i­ sam se m o ga o oslob oditi tog užasa. Ali ja ću isk ren o biti za to da se on zauvek oslob odi optužbi, a k o n ije um ešan u o ve zločine. - S am o to i tra žim - re č e D ik ­ son. - Ja sm atram da je to čak naša dužnost - p rid ru ži im se m a jo r O lifant. - Ja ličn o bih m o ga o p rih va titi ta k vo rešen je — n eu verljivo re č e pu kovn ik G r ift i sam shvataju ći da je D ik son ova saradn ja veo m a važna. - N isam n ičim ličn o pogođen, ia k o ne veru jem u Lunovu n evin ost - dodade Bazil Torin gton . — G o ­ spodin N elson je re k a o da je Lun u vred io sva k o g od nas. T o je m ala g re š k a M en e n ije nikada, je r nisam d o živeo n ik a k a v kontakt sa njim. S porazu m je o čito b io postignut. Izra d a p la n a je b rzo n ap redovala. Pu kovn ik G r ift je p rih va tio z a d a ­ tak da o rg a n izu je službu p rislu š­ k iva n ja p rija te lja D onalda S ik e rta i n jih o vo g p ra ć en ja pom oću n ajis­ ku snijih a gen a ta In telidžen s s e r­

visa. M ajki Dikson ;e prihvatio oba­ vezu da nekako stupi u kontakt sa Lunom i da pokuša naći njegov trag. Inspektor Nelson je prihvatio da stvori specijalni odred za gonje­ nje Luna i drži spremne ljude za najbrže dejstvovanje. O n je inače im ao zadatak da obavi i sve ru­ tinske poslove istrage. M ajor O lfan t je m orao da stvori specijalnu grupu za rušenje i n aro­ čite akcije. Pretpostavljalo se da će biti otkriveno utvrđeno Lunovo sklonište. Za napad na njega bilo je neophodno imati specijalnu opremu, u koju m oraju biti uklju­ čene gasm aske i alati za probijanje čeličnih i betonskih prepreka. A da su one v r io čvrste znao je i sam pu­ kovnik Grift, koji je to sklonište im ao prilike da vidi iznutra, kada g a je Lun bio uhvatio i odveo tamo. G rift nije m ogao da učeni gde se sklonište nalazi, ali je znao da je ono ujedno i neka vrsta najm oder­ nije tvrđavice. Poslednji je zadatak prim io Bazil Torington. Trebalo je da otkrije da li se neka od zavedenih žena i dalje sastaje sa Lunom. U tom slučaju bilo je moguće postaviti zasedu i uhvatiti ga. — Stvorili srno osnovne konture plana. S ad a ih treba razraditi — zaključi inspektor Nelson. Zatim pozvoni da donesu čaj, jer je trebalo još nekoliko sati naporno raditi.

★ Pred uvučenim vratim a pored Lejk kasina stajao je Džef Asbi. B ri­ sao je znoj, iako je bilo jutro, jer je m orao da nosi kožnu vetrovku, da bi prikrio veliki revolver pod pazu­ hom i drugi zadenut za pojas sa strane. O n pritisnu zvono i pričeka. Znao je da g a sada kroz stakleno oko za posm atranje s čuđenjem gle­ daju ljudi Dizija Ditefa, poznatog i pod nadim kom Gliter4 * Bljesak - gliter. engleski 25

Zaista, pred optičkim okom sma­ njivala su se dva Gliterova čoveka ne verujući svojim očim a - To je, na časnu reč, sam Asbi - šapnu jedan, i nehotično vadeći revolver. - N e otvaraj. O n će odmah osuti paljbu iz oba revo lvera Došao je da likvidira gazdu. Ali kako se usudio d a dode pravo ovamo? - šaputao je drugi. A sbi opet pozvoni, a zatim poče d a lupa pesnicom po vratim a - D a g a ubijem Jcroz otvor? pitao se šapatom prvi Gliterov revolveraš. Pri tome je gledao u prikrivenu rupicu na ivici vrata, koja je bila podešena za to da se kroz nju može pucati iNe smemo to uraditi, dok ne pitam o gazdu. Bolje zovni još dva čoveka i obavesti Glitera — predloži drugi. U sk o ro je glavni telohranitelj Dizija D itefa probudio svog gazdu, koji je spavao do kasno ujutro. O b avestio g a je o tome da pred vratim a stoji D žef Asbi. - Uzm ite mu oružje i uvedite ga u salon! — ljutito naredi Ditef i za­ baci dugu kosu, koja mu je padala na ram ena. Bio je to vlasnik Lajk kasina i vrlo čudan zločinac. Nisio je dugu kosu, koja mu je kao ženi padala na ram ena. Leva strana lica, koje je nekada bilo lepo, bila je unakažena tako da su mu zubi bili otkriveni sve do kutnjaka. Još kao mladić bio je član zlo­ glasne M ajnardove bande. U jed­ nom sukobu sa Lunom, koji se pret­ v a ra o u legendarni obračun sa »pe­ toricom velikih« gangstera, Ditef je dobio strašan udarac. Leva strana lica mu je zderana tako da je zaka­ čen jedan deo obe usne i razneto lice sve do uva. Desetak plastičnih operacija nisu uspele da prikriju strašne ožiljke, jer su stradali i nervi, p a je nastupilo grčenje ost­ atak a mišića. 26

Ditef je nastavio da »rad i« i posle rastu ran ja M ajnardove bande. Nje­ gova specijalnost bile su učene. O nom ko ne plati, on ili njegovi ljudi, sipali su kiselinu na lice. Unakažene i oslepele žrtve bile su naj­ teža opom ena i sve više je bilo onih koji su plaćali kad bi ih Ditef oda­ b rao i ucenio. Kasnije je. b a r tako se smatralo, sakupio više od sto ljudi. Njegovi zločini nikada nisu mogli biti dokazani. Kupio je koc­ karnicu i nekoliko noćnih lokala. S ad a je bio bogataš, čiji su izvori prihoda bili mnogobrojni, ali svi nečasni i zločinački. Dok se sprem ao da prim i zloglas­ nog Asbija, za koga je znao da je Džipsijev ćovek, dole na vratim a je obavljana procedura ulaska u jaz­ binu. V ra ta su se malo odškrinula. — Šta hoćeš, Asbi? - pitao je je­ dan od Ditefovih razbojnika. — Tražim Glitera. Hoću da razgo­ v aram o smrknuto i gledajući ispod oka odgovori Asbi. — O n d a podigni ruke i polako uđi. D ržaćem o te na nišanu — opo­ menu g a revolveraš. — Budalo! D a sam hteo da n apa­ dam, ne bih došao sam i ovako us­ red dan a — odgovori Asbi i podiže ruke. Dok je ulazio Ditefovi stražari ga okružiše i opipaše mu odelo. Uzeše mu oba revolvera, a zatim ga upere­ nim cevim a otpratiše do salona. Posadiše ga u fotelju pred jednim stočićem. Jedan od Ditefovih ljudi stade iza fotelje i neprimetno pri­ tisnu prikrivenu polugu. Iz naslona se tiho odvojiše dve jake metalne poluge i A sbi se nađe u zamci. — Sto me niste zamolili da vam pružim ruke, pa da me mirno vežete — smejao se drsko Asbi. — Pa ja nisam tigar, da me se toliko pla­ šite. Njegove reći ne dobiše nikakav odgovor. Tada uđe sam Ditef. Bez reći dođe do Asbija, osmotri ga, pođe oko fotelje i skide poluge, a

zatim svojim ljidim a dade znak da iziđu. Dok su oni izlazili osvrćući se, Gliter pruži ruku Asbiju. — Ako si došao kao prijatelj, onda zubi - reće mirno. — Kako se uzm e... Došao sam da prenesm Džipsijevu' poruku, pa smatrajte da nemam zle nam ere — odvrati Asbi i prihvati ruku. — O ćemu se radi! - upita Gliter sedajući i stavljajući, po navici ruku na unakaženi deo lica. — Džipsi vas poziva na saradnju Ima načina da uhvati Luna, kralja ponoći. Taj čudak se umešao u naše poslove i treba g a onemogućiti — objasni Asbi. — Lukav je ... Iza b ra o je on o što n ik a d a neću o dbiti — o d g o v o ri G li­ ter i na u nakažen om licu mu se u kaza n ek a k a v grč, koji je treb a lo da bude osmeh. — Dakle, m ogu li g a p ozva ti da se sastan ete? - u pita Asbi. — K a k o D žipsi m isli da se p r i­ p rem i taj susret? Ja ne bih otišac tam o gd e m ogu biti u n ep rilic i o d g o v o ri Gliter. — Ako p rih va ta te saradnju. D žipsi će sam doći ovam o. Istina, on se obezbeđu je tako što će naši ljudi posetiti A r č e r strit i o svetiće se, a k o g a napadnete. Ja ću pre to g a otići, da budem b a r neka pretnja u slučaju da hoćete da is k o ri­ stite tren u tak - objasni Asbi. D izi D ite f je n ekoliko tren u tak a ra zm išljao , a za tim zaključi: — P rih va ta m ! O b ećavam da neću p re k rš iti reć. D žipsi m ože m irn o da d ođe na ra zgo vo r. 1 zahvalju jem mu što on d o la zi ovam o, jer je stariji i ja č ' — O n d a cu mu te le fo n ira ti o d a vd e — o d g o v o ri A sbi i pode p re m a stolu, na kom je bio telefon. R u kom za k lon i brojća n ik d a se ne v id i koji broj je okrenuo. Dobi vezu i javi se sam o rečim a: — O vd e A sbi! Sve je u redu. Spusti slušalicu i stade očekujući. D ite f p o zva svog telo h ra n itelja i n a red i mu da se Asbiju vra ti oru žje i d a se p rija teljsk i propusti napolje.

Desetak minuta kasnije u isti sa­ lon je ulazio Leonard Meskel Džipsi. Smešeći se rukovao se sa Gliterom. — Je li istina da se udružujemo protiv Luna? - upita nestrpljivo Gliter. — M o ra m sve da objasnim. Istina je da ćemo raditi zajedno. U znak prijateljstva doneo sam mali po­ klon — odgovori Džipsi i izvadi ve­ liki svežanj novčanica. Stavi g a pred Glitera i sačeka da ovaj pogleda i oceni koliko tu ima novca. — P a to je n ajm anje sto h iljad a re ć e G liter. — Zašto m i daješ taj n ovac? — U znak pažnje, i da bih stekao m a lo tv o g poverenja. A sada ću ti is p rič a ti sve što se d o go d ilo - o d g o ­ v o r i D žipsi i n jegove ću pave o b rve se pokrenuše. P o će d a g o v o ri o p rvom susretu sa la žn im Lunom. N ije k rio nijedan detalj. Z a tim objasni kako je došlo do ostalih poduhvata lažn og Luna i k a k o je izvrš en a plja čk a banke. — Dakle, to velik o delo je tvoje?! — p re n e ra ž e n o i sa divljenjem u pade G liter. — Z a jed n o cem o o b a viti još veće »p o s lo v e « — osm ehnu se D žipsi i n astavi da prića. J edin o n ije spom enuo n ajn oviji zločin : lik vid ira n je gru p e svojih ljudi, k o ji su učestvovali u napadu na banku. Isto tako nije rek a o ni im e la žn o g Luna. — Ip ak bih želeo da znam ko se k r ije pod im en om lažnog D onalda S ik e rta — p rim eti Gliter. — D ao sam rec da g a nikada neću otk riti. M o ra m je održati: K a k o bi ti im ao p o veren ja u гтфја obećan ja, a k o bih p o g a zio jedno dato p re n ek o lik o dan a - lukavo se osm ehnu Džipsi. Z atim poče da izlaže plan o tom e k a k o treb a uhvatiti Luna, oteti mu sve p ron alaske, skrovište i la b o ra to ­ rije, u p rlja ti mu im e do k rajn jih g r a ­ nica, i kon a čn o ga ubiti. 27

— To će biti verika osveta! — uzvi knu G liter i grč mu opet iskrivi lice, a otkriveni! zubi Jjezivo bljesnuše.l Još jedan veliki zločinački plan bio je stvoren. Trebalo g a je dopu­ niti detaljim a i početi g a ostvari­ vati. * Sakupljeni u stanu A rtu ra M a rkinča, odani Lunovi prijatelji su se veselili zbog dolaska Džejn Vitington. Ljupka i m irna M eri M arkinč odušeljeno je sprem ala piće i za­ kusku gostima. — D onald će biti srećan što si se vratila! — reče oduševljeno M a r ­ kinč. — N e zn am ... M o rala sam da do­ đem. Već sam ti pričala šta se sve dogodilo između nas. Oboje smo pogr&šili verujUći da ćemo naći mir i bezoednost, ako se rastanemo. Ali pokazalo se da to nije tačno. Ipak, ja ne znam šta on oseća. N e mogu otići tam o - pričala je Džejn. — Z a r da g a sada ostavimo sa ­ mog!? To je nemoguće. M oram o mu pomoći. Zašto se sam o ne javi ni­ kom od nas? - reče Teri Majborn. Džejn je već znala da je ova lepa devojka postala bliska Lunu, ali nije slutila koliku ljubav krije u svom srcu za usam ljenog Donalda Sikerta. — O n će se javiti, ako je živ upade Ć arli Pipćin. — Ali on se ne javlja — zabrinuto reče gojazn a Brenda Lendon i de­ beli po dbrad ak joj zadrhta. — N e razvlačim o priče - upade Londživel. O n je zamišljeno trljao svoju zapuštenu bradu. Njegov izgled je upadljivo odudarao od izgleda ost­ alih gostiju. R azbarušena kosa, de­ beli štap n a koji se oslanjao i grubo, iznošeno i ponegde pocepano odelo ipak nisu bili smetnja da ga svi p ri­ sutni cene i s poštovanjem slušaju. — Ti, dra g o dete - obrati se on Džejn, — m oraš pomoći. Potraži tog divnog čoveka i javi nam kakva pomoć mu je potrebna. A ako ga ne 28

nađeš, p o ćećem o da ostvarujem o svoj plan. S ve je sprem no. Sm rđeće svi z lo č in ci London a! D žejn se k o leb a la n ek o lik o tren u ­ taka. T e r i ju je p o sm a tra la ispod oka, a li v r lo pažljivo. Z n ala je za v e ­ liku ljubav Luna i D žejn i sada je b ila sp rem n a da svoju nesebično sk riv a i uguši, da bi čo vek k o ga vo li bio srećan. D iv ila se lepoti i šarm u svoje su p a rn ice i ču d ila se sam oj sebi zašto ne oseća n ikakvu zavist, a još m an je m ržnju. D žejn joj je čak postala, odm ah, sim p a tičn a i na n eki n ačin draga. Zato sada od ­ lučno reče: — N e veru jem d a biste m ogli od ­ biti m olbu da p o tra žite Donalda. Vi ćete to učiniti. O n vas još uvek vo li svim svojim bićem . D žejn je za h va ln o pogleda. N e re ć e ništa, je r bi joj glas za d rh tao i suze potekle. S am o klim nu gla vo m Svi su je radosn o gledali. O n a ispi čašu k o k tela i odlučno ustade. — D o v iđ e n ja — re č e tiho i iziđe. M a rk in č je o tp ra ti k roz hodnik, d a joj objasni k a k o će se ja viti te­ lefon om , u go vo ren im rečen icam a, k oje su zvu čale kao običan ra z g o ­ v o r besposlenih. O pom en u je da d o b ro p r o v e ri da je n eko ne prati. O n a objasn i d a će n ek olik o puta p ro m e n iti taksi, ići k ro z robne kuće i sk riven e prolaze, dok ne bude sigu rn a da je n iko ne prati. Iza šla je na ulicu stavivši šešir š iro k o g o b od a za zaštitu od sunca. I taj šeš ir je bio jedan od nužnih tri­ kova. U nekoj ra d n ji će g a neprim etn o ostaviti i uzeti drugi. U torbi je im a la i drugu laku haljinu, koju će p resvu ći u toaletu i tim e otežati praćen je, a k o joj je neko na tragu. VI Dok je na jednoj strani M eskelo va ban da sa la žn im Lunom p lja č­ ka la banku. D onald S ikert, je m aski­ ra n u sed okosog sta ro g džen tlm en a sa polu tam nim n aočarim a, išao p rem a Tem zi. R a zm išlja o je o

•vemu Sto se događa, ali nije nala­ zio ništa od čega bi počeo. Vest © pljački banke zatekla g a je u m a­ lom kafeu, gde je bio skupio grp u novina i čitao m nogobrojne laži o sebi Njegovu pažnju beše privukla optužba da se on služi nekim opoj­ nim sredstvom, koje je zloupotreb­ ljavao Leonard Pajk u Herselu. - Lun opljačkao banku! N ajveća k ra đ a godine! Ubijen policajac! U b i­ jen detektiv banke! — vikao je p ro ­ davač novina. Donals Sikert kupi novine, koje su imale sam o dva lista ispunjena na brzinu skupljenim podacim a i fotografijam a O n brzo pročita ovo vanredno izdanje, a zatim kao ska­ menjen ostade da razm išlja D o g a ­ đaji se svaljuju kao lavina, a on nema mogućnosti da nešto učini. Zbog nečega mu se stalno po mis­ lima vrzla priča o »horselskom pa­ tentu«. Zbog nečega g a je ta kleveta više brinula nego optužbe da ubija i pljačka. Ukrasti novac je veliki zlo­ čin, ubiti čoveka je još veći. ali oteti ljubav ženam a koje vole svoje mu­ ževe ili drage ljude, to je podlost, prljava stvar manijaka, i nešto mon­ struozno. To je povreda našeg lepog, čistog dragocenog. T reba videti štđ se to događalo u Horselu, zaključi on i pođe prem a velikoj biblioteci kod Sent Džems parka. M la d a ' službenica mu us­ lužno uze kartonćić sa zahtevom da pregleda zbirke novina iz godine k ada je zavodnik iz H orsela bio sen­ zacija godine. Žurila je da pom ogne sedokosom gospodinu, čiji osmeh ju je prosto ozario u polutami stare dvorane. Uskoro se vratila gurajući stoćić na toćkićima, pretrpan uvezanim kompletima celih godišta nekoliko listova. Sikert ih preseli na sto zaćitanje i sede da u tišini čita. Na listiću p a p ira beležio je imena. Nekoliko puta je naišao na ime inspektora Bazila Toringtona, koji je uspešno završio istragu, ali nigde nije našao neko ime drugog

ćoveka N a d ao se da će saznati kc sve zna sastav sredstva kojim se slu­ žio Pajk. Međutim, policija kao da je nam erno skrivala takve podatke. Lun je bilo potrebno da oceni ne krije li se njegov dvojnik medu ne­ kadašnjim akterim a hordelska afere. M o ram pokušati nešto da doz­ nam od sam og Toringtona, zaključi Lun pošto je saznao on što se moglo saznati iz tadašnje štampe. Napusti biblioteku i uđe u jednu telefonsku govornicu d a prelista imenik. Im ao je sreću u tome što nije m orao da se koleba koji broj d a nazove. Bila su svega četiri Ba­ zila Toringtona. Jedan je bio foto>graf, drigi lekar, a treći graver. Lun okrenu broj četvrtog. Javi se ženski glas. - D a li je to stan inspektora To­ ringtona? - upita Lun. - Bivšeg inspektora Toringtona - odgovori žena - Jeste li vi njegova supruga? upita Lun. Zašto g a tražite? izbeže žena odgovor. - Radi se o jednom privatnom poslu, koji je veom a važan — odgo­ vori Lun. . - N aći ćete ga posle dvanaest časova u njegovoj agenciji na Smit Skveru. To je kod Viktorija Tauer p a rk a - odgovori ž en a - D a li ćete g a posetiti? - Hoću Važno je da razgovaram sa njim. Veom a sam vam zahvalan na obaveštenju, gospodo - završi Lun. * Bazil Torington je sledećeg dana bio u Skotland jardu do posle jeda­ naest sati, a zatim je krenuo do svog m alog biroa. Trudio se da skoro svaki dan, kad je bio u Lon­ donu, navrati do biroa na Smit Skveru. S ad a je trebalo da istakne tablicu »privrem eno zatvoreno« i da tamo sačeka Sandru Higing. Bila je to devojka koju je voleo i sa kojom nije nikada bilo dosadno. 2C

Tek što je u dvanaest sati stigao u biro, zazvoni telefon. Javljala se Sandra. — Halo. dragi! - uskliKnu ona glasom punim radosti. - jesi li se m orio danas? D a li da dođem od mah? — Čekam te ovde. Kad ćeš stići? - odvrati Torington. — Za pola sata. A li m islim da ćeš biti zauzet, jer tada će kod tebe već biti neki gospodin, koji te je tražio. Zb og toga sam te i zva la - objasni Sandra R ek la si da ću biti o v d e 9 Svakako. Zn ala sam da ću ti javiti, pa m ožeš z a tv o riti vrata, ako ne želiš da ga prim iš. Ja cu ući kroz đvo išna vr ata. -- O d lićn a si, bebi

ce1 - Volim te. d e ć k o 1 - odvrati ona i p rek id e vezu T o rin g to n p riđ e d rvetom o b lože­ nom zidu m anje p ro sto rije b iro a i u kloni skriven u rezu, jer tuda je vod io m ali tajni ulaz sa dvorišn og stepen išta Pom et i fotelje i sa š iro ­ kog leža ja ukloni jednu od Sanđrinili p rozirn ih košu lja za spavanje Or.i su ponekad d ola zili o va m o da proved i, ostatak večeri, pa su u o v o m sobićku im a li i on o najnuž­ nije Tek što je bio za v rš io sprem anje, začu se zvo n o na ulazu zgrade. T o ­ rin gto n pritisnu du gm e g o v o rn o g u ređ aja i upita — Koga tražite? — G ospodina Toringtona. Mogu li ući? — ćuo se odgovor. — Izvolite na prvi sprat, p ra ” vrata s leve strane — objasni To­ rington i požuri se do vrata. Kroz optičko oko mogao je da vidi gosta pre nego mu otvori vrata agencije. U gleda belokosog starog džentlimena sa polutamnim naoćarima, koji se peo zastrtim stepeni­ štem. Nije g a poznavao i zato oprezno opipa revolver u levom sakoa i držeći ruku na njim. — Ja sam profesor Dik Kalen — predstavi se Lun. - Molim vas da 30

me saslušate zbog jedne lične stvari. - Ja sam Bazil Torington. izvo­ lite unutra. Imam dovoljno vre­ m ena da vam budem na usluzi, ako mogu, gospodine profesore lju­ bazno odgovori bivši inspektor i propusti goste. * A u tom atska b ra va šklocnu i njih d vo jica uđoše u biro. G ost se osvrnu o k o sebe, a li mu T o rin gto n p o k a za v ra ta p red njim a i reče - U godn ije je unutra, a tam o d ržim i piće. U đoše u prijatnu i hladovitu so­ bicu Lun sede. u ponuđenu fotelju i p rih va ti da popije čašu hlađenog piva. • Sta vas je d o veio k m eni po ovoj vru ćin i? — u pita Torington. Lun ne o d g o v o ri odm ah, jer je sada s p r ik riv e n im iznenađen jem gle d a o v iso k o g i iep o g T orin gton a, čije plave o č i ' su od u d a ra le od tam n e i u redno Začešljane kose. U sobicu je p ro d ira io d ovoljn o svetla k ro z razm akn u te zavese, p a se b o­ lje vid elo Lun k a o d a je gle d a o sebe u ogledalu. Č ovek pred njim je neo bićn o ličio na D on alda S ik erta kad je bio bez m aske i n a o ča ra - Vi ste se ba vili istra gom u H orselu. M en e za n im a taj slučaj — ob­ jasni on mirno. -- To je bio službeni p osao i o njemu ne mogu da ka žem ništa više od onoga što su tada prošle sve no­ vine. A zašto vas baš taj slučaj interesuje? - upita Torington. Ja sam hem ićar i pišem naučni rad o upotrebi droga. N i­ sam siguran o kakvoj drogi se r a ­ dilo u Horselu, a vi to znate. Sam o taj podatak mi nedostaje — odgo­ vori Lun. - To ne mogu da vam saopstim, jer je tajna. Možete tražiti odobre­ nje od Skotland jarda. Tamo postoje dokumenti — odgovori To­ rington i nehotično poče sumnji ćavo da gleda gosta. Lun je nekakvim instinktom osećao opasnost, ali još u njegovim mis­ lima nije bila sazrela sumnja.

- Ja znam sve te droge. Ćak bih m ogao napraviti mnogo efikasnije N aređaću vam nekoliko i molim vas sam o da mi kažete da li je jedna od tih — reče mirno, a zatim nabroja više form ula i sastava koji mogu da deluju kao sredstvo upotrebljeno u Horselu. O n zna više od mnogih hemičara, pomisli Torington. Bivši inspektor je bio ODrezan i vrlo brz u zaključcima. A kad je vec nikla sumnja, nije bilo daleko do istine. Stas gosta je odgovarao. Ako se skinu naoćari, seda kosa zamisli kao tamnosmeda, a lice bez možda veštački načinjenih bora, m ogao se sagledati pravi lik profesora Kalena. To je on, zaključi Torington i glasno reče: - Vidim da poznajete tajne ovog dela hernije, p a ću vam pokazati svoje beleške o tom slučaju. Posle tih reći ustade i uputi se ka ugrađenom ormanu. K ada se nađe iza gosta, naglo izvuče revolver i cev pritisnu na Lunovu leda. - Ruke uvis i ne pokrećite se! uzviknu preteći. - Šta vam je, čoveče? - m irno upita Lun. U tom momentu otvori se skri­ veni ulaz i na njemu se pojavi riđokosa S an d ra Higing. - Već ste se sukobili - dobaci ona i pođe pored zida. I sam a izvadi iz torbice mali re ­ volver, pa ga uperi u Luna, videći da g a Torington drži na nišanu. - Ja pucam isto tako brzo i do­ bro kao Bazil - reče S an dra smeškajući se i oslonivši se na naslonprazne fotelje pred Lunom. - Pucaj bez razmišljanja, ako se pokrene — upozori je Torington i oprezno se udalji do orm ara. N e skidajući pogled sa gosta, on u jednoj fioci napipa lisice i one zveknuše u njegovim rukama. Priđe sa strane i stavi ih na Lunove ruke. Lun je već pokušavao da hipnotiše Sandru Higing.

Vi nemate razloga da me držite na nišanu. Ja vam ničim ne pretim ... Vi nemate razlo ga... govorio je mirno. Ali polutamne naoćari smetale su njegovom pogledu, a sada mu namaknute lisice otežaše položaj. - N e govorite. Poznati su nam hipnotizerski trikovi D onalda Sikerta! - konačno otkri karte Bazil Torington. - Vi ste u zabludi - reče mirno Lun. Bivši inspektor dograbi jedan ručnik i njime poveza Lunove oči, a zatim opom enu Sandru: Budi oprezna! M oram još čvršće da g a vežem! Zatim pronađe dugi gajtan sto­ jeće lam pe i otrže ga, pa njime veza Lunove noge i pričvrsti ih za noge fotelje. - Optužujete mene da sam Lun, a vi ste onaj što n apada banke i pljačka kuće. Z a r ova lepotica trpi i to da hornselskom drogom zavodiš nezaštićene žene u njihovim stano­ vima? K akav podlac! - reče sada jetko Lun. - M eni sve to ne smeta, lepi čiča! — odgovori Sandra. Zatim priđe vezanom Lunu i sede mu na kolena. Rukam a opipa nje­ govu kožu n a vratu i licu. - Pa to nije nikakav starac, d ra ­ gi! - uskliknu ona razdragano. - Imamo više sreće nego što smo se nadali. Skotland iard zajedno sa Intelidžens servisom stvorio je grupu da g a uhvatimo. Neće uspeti — smejao se Torington radosno. - Znači, nećeš g a predati njima?1 — začudi se Sandra. - Nikom e g a necu predati. Porazgovaraćem o sa njim, a onda je kraj pravog Luna. Odavde će izići samo njegov leš - objasni Torington. - Šteta. A tako je lep čovek. Kao ti, dragi. O n je i zanimljiv — b rbljala je S an d ra sklapajući ruke oko Lunovog vrata i još uvek mu sedeći na kolenima. 31

T o bi b ilo čudno za one koji nisu zn ali k a k vi su odn osi izm eđu nje i izo p a č en o g B azila Torin gtona. B ivši in sp ek to r je kao m ladić bio p red sta vn ik In telidžen s servisa u tek oslob ođen oj Francuskoj krajem četrd eset četvrte i početkom če trd e ­ set pete godine. T a m o je im ao p r i­ like da učestvuje u sla vljim a pobednika. R a sp o la ga o je i vojn im n ov­ cem za n a ro č ite zadatke. Posle d e­ m o b iliza cije postao je in spektor S kotland jarda. G o v o r io je odličn o n ek o lik o jezika, a li mu je pasija b ila hernija. Bio je sportista i o d li­ čan strelac. V eć k a o in spektor z a v r ­ šio je specijalnu policijsku školu i postao njen as. P r o r ic a li su mu uspehe u policijskoj službi, a li on ih više n ije hteo. Isk oristio je n ekoliko p r ilik a d a izvrši kru pne krađe, koje n ik a d a nisu otk riven e. A ovih dana je u pao u v rtlo g dogadaja. Još p re č e tiri godin e, u jednoj istrazi, sreo je S andru H igin g. O n a je bila osum ­ n jičen a za veze sa gan gsterim a, a li se izvu k la k a o h rabra, n ezavisn a i m alo p re te ra n o ek s tra va ga n tn a devojka. N je n i postupci su izn en a đ i­ vali. M o g lo se desiti da se pred č ita ­ vim dru štvom p o ja vi sasvim g o la i p roše ta k ro z sobu. S am o bi d ob a ­ cila - Najbolje se osećam bez odeće! B ila je lepa i za svojih dvadeset osam g o d in a im a la je m n ogo a va n ­ tura. O d ličn o je g o v o r ila fran cu ski i španski. U m ela je d a uživa, a zn a la je i tajnu izop ačen ih veza. S voje p rija te ljic e je n am ern o n am e­ ta la Bazilu, da se zabavlja. O n je u vek u viđ a o d a je on a v a tren ija i in teligen tn ija. N e k o lik o puta mu je u k a zala n a lep o tice k oje su sam e u stanu. U svojoj izop aćen o sti vo lela je da sluša B a zilo ve p rič e o p od lo­ stima. I o n a je njem u p rič a la o muš­ k a rc im a sa k o jim a bi od la zila po n ek o lik o noći. za jed n o su za k lju či­ va li d a je ž iv o t lep, a li da im je posle svake a va n tu re ip a k n ajlepše kad su jedn o s drugim . S ve to je teško objasniti, a li čin je ­ n ica je bila da se o n i v o le n ekak­ 32

vom čudnom ljubavlju, ko|a je ja­ č a la svakim neverstvom . U svemu ostalom bili su p rivržen i |edno dru ­ go m d o krajnosti. Ba/.il |o za Sandrin a za d ovoljstva m oga o dati poslednju funtu iz džepa I o d reći se čak i n ajp otreb n ijeg u /.Ivotu. A ona je bila sprem n a da se p rod a je sam o da bi on im a o n ovaca P o m a ga la mu je u krađam a, a o n a k o lepa im a la je pristup i u kru­ g o v e bogataša. O n a je on e noći bila u kući B arim orovih . Nju |«> T o rin gton n am estio da bolie leži. S ada je bivši inspektor, jedan od n ajvećih lupeža Londona, im ao u ru kam a č o vek a od k o ga se plašio. S am a čin jen ica d a je Lun već stigao do n jega u svojoj istrazi da pron ađe o n o ga ko u p otreb lja va n jegovo ime, p o k a ziva la je k a k va opasnost p reti te strane. T erin g to n je odlučio: ubiti Donalda S ik erta još danas. Poslaće Sandru, da ne g le d a zločin, ier on, u stvari, još nije n ik o g ubio. Prvi v e ­ liki čas u školi zlo č in a dobio je p rošle noći u prisustvu Leon arda M eskela. S ada je m o ra o sam da deluje, je r nije ž eleo d a rizik u je i da Luna p red a ga n gsterim a , pa da se taj opasn i ćo vek n ek a k o oslobodi. R a zm išlja o je k a k o da ubije Luna. S an d ra ustade i leže na širok i kauć. M a šta la je o nečem u pušeći. Tada z a zv o n i zvo n o na ulazu. T o rin gto n se ja vi i začu gla s L eo n a rd a M es­ kela. D žipsi je d o la zio u najnezgodn iji čas. T o rin gto n p ožu ri ka ta j­ nom izlazu i b rzo o tv o ri v ra ta u n a m eri da u hodniku p riv re m e n o p r ik rije Luna i Sandru. O n a je m o­ g la zaklju čati d v o riš n a v ra ta i sa če­ k ati tamo. A li kad je odškrinu o d rven u ploču, stade zapanjen. Ta m o je stajao n em ilo srd n i D ž e f Asbi. N e u zn em ira va jte se, sam o obezbeđu jem gazdu - re č e A sb i i p r o v ir i u sobicu. U g led a v eza n o g g o sta i za to b rzo ude da g a osm otri. - K o je o va j? - u pita Asbi.

Torington ništa ne odgovori, nego ode da otvori Džipsiju. G rozni­ čavo je razm išljao šta da uradi. - Obavešten sam da imate gosta, pa smo se zabrinuli i došli da vi­ dimo niste li u nevolji reče Džipsi. - Dakle, vi me uhodite?! - za­ čudi se Torington, lažni Lun. - Čuvam o vrlo savesno! To je prava reč - odgovori Džipsi i sede na ležaj pored Sandre. O n a g a je izazivački gledala ne prikrivajući sasvim razgolićene bu­ tine, jer kratka suknja nije m ogla ništa da pokrije. Dakle, ko je starkelja? — upita Džipsi. Tornigton je ćutao neko vreme, a zatim reče: - To je sasvim privatan obračun Možete li mi dopustiti da sam re­ sim stvar? - V rlo rado. Može ti Džef pomoći da ga odm ah ... — odgovori Džipsi i učini rukom pokret koji je značio da se neko saseće. - Ne treba mi pomoć. Molim vas sada da odete sa Sandrom i mene ostavite sa mojim prijateljem odgovori ohrabren Torington. T ada upade Lun: - O v a kukavica hoće brzo da me ubije, jer se plaši da će mi platiti. Ali im a još ljudi koji će osvetiti smrt D onalda Sikerta. - Šta?! — viknu Džipsi i skoči sa kauča. Brzo skide povez sa Lunovih očiju i zagleda mu se u lice. Tražio je znake koji će potvrditi reći koje je vezani izgovorio. M ali ožiljak na obrvi bio je prikriven i sam o kao kaljeni čelik plave oči, sada bez naoća ra koje su im prikrivale i menjale boju, bile su znak mogućnosti da on govori istinu. - Lun nije tako star - primeti Meskel. - Ljudi mogu izgledati stari i kad to nisu - nasm eja se Lun. - H m ... Im a u tome nečeg... D a vidimo - progunda Džipsi i nakvasi alkoholom maramicu. 2 ' X - 100 (713)

P ro trlja deo Lu n ovog lica i p r i­ m eti ostatke boje na m aram ici. N e k o lik o lažnih b o ra nestade i u kaza se m lada, sveza koža. M eskel osm o tri Lu nove ruke, na k o jim a je bilo sta ra čk ih pega. T a k o d e ih sn ažn o p ro trlja vla žn om m a ra m i­ com. P eg e su nestajale. — Dakle, istin a je! - uskliknu. — Istina, p rizn a jem - re č e Tarin gton. — A li to je n ajopasn iji p r o ­ tivnik. O dm ah m ora da umre. N e treb a mu d a ti šansu d a nam pobegne. — G rešite, n ovi kralju ponoći. D rža ćem o g a čvrsto. M en i n ikada nije p o b eg a o za ro b ljen i n ep rija telj - o d v ra ti M eskel. U tom m om entu S an d ra beše ustala. O n a se p rib liž a v a la Lunu i n a g lo va d eć i m ali revolver. Pu cala je d eo sekunde kasno, je r se o p rezn i A sb i već beše b a cio na njenu ruku. P rv i kuršum iz m a log re v o lv e ra sam o okrznu Lunov p o ti­ ljak. K rv p o če da kaplje niz belu kosu i tam n i vrat. — D evo jk a je suviše žu stra re č e D žipsi p od ižu ći re v o lv e r koji o n a beše ispustila. A sb i odvu če devojku u u gao sobe i g ru b o je u d a ri pesn icom po licu. K r v joj pođe n a usta i nos, a usne joj napukoše i odm ah natekoše. O n a se za n ese i ciknu. A sb i je u d a ri po oku i o n a pa d e ječeći. D ok se on a p r e v ija la na podu, on sede nazad u fotelju. — K a d a je tu D žipsi i kada sam tu ja, on d a svi m iruju i slušaju — ob ja sn i on preteći. Ispod o k a je gled a o Torin gton a . Lun je s in tereso va n jem p o sm a tra o scenu. S kren u p ogled s u n a k a žen og S a n d rin o g lica. O n a se od vu če u kupatilo. - N ije treb a lo to d a u či­ n ite - re č e Torin gton . — P o u čite je d a bude poslušna i d a ne p ra v i gluposti, in a č e ćem o je b a citi u Tem zu s blok om b eton a o vratu — re č e h ladno D žipsi, naljućen isp a d o m devojke. S vi su ću tali n eko vrem e. 33

— Verujete li da će ona svoje­ glava bebica biti m irna i da nas neće izdati? — upita Asbi smrknuto. — Ja garantujem za nju — odgo­ vori Torington. U tom momentu S an d ra ude. Bilo ju je strašno pogledati. Natečeno oko je već pomodrelo podliveno krvlju, a sa raspuknutih i nabubrelih usana kapala je krv, koju je ona upijala maramicom. — Prvi put u mom životu me je neko udario - reče ona pretećim glasom. A sbi ustade i krenu k njoj. O n a g a prestrašeno pogleda i poče da se povlači sve dok joj se leda ne sudariše sa zidom. Asbi se osloni ru ­ kam a na zid tako da ona ostade medu njima. — Devojko - poće on pretećim glasom. — Postaje još dve kazne koje ćeš dobiti, ako savršeno ne slu­ šaš. Jednu si dobila, ali to će proći. D ru g a je do bar mlaz kiseline po licu. Bićeš nakaza i to neće proći. Treća kazna je smrt. N ik ad a više ne protivureči, jer si sada u našoj službi, kao i tvoj momak. — To je taćno — potvrdi Džipsi videći da S an dra očekuje pomoć od Toringtona, ili nekog drugog. — Sta se ovo događa, Bazile? upita Sandra. — Ć u la si.,. O ni se ne šale. Ja to znam vrlo dobro — odgovori on skrhan svim ovim što se dogodilo. Džipsi se osmehnu i ustade. Ode da proveri da li su vrata zaklju­ čana. Izvuče ključ i stavi g a u džep, a zatim naredi da Terington i S an d ra iziđu u drugu prostoriju. Reče Asbiju da pazi na njih, a on ostade sa Lunom. K ada je sve bilo urađeno i kad A sbi zatvori vrata za sobom, Džipsi se obrati Lunu: — Dakle, neočekivano brzo smo se sastali. — Zar je trebalo da se sretnemo? — upita mirno Donald Sikert. — Planovi su vrlo zanimljivi. Vi imate važnu ulogu u njima. Zato 34

sm o sp rem a li čitavu o p era ciju da vas nađemo, a vi ste im leteli pravo u ru ke ovom svom dvojniku. — A li ne razum om čem u služi ta p o p la va zločin a u m oje tme — reće Lun. — N ek a d je postojao plan da se od vas stvori idealn i zločinac. V i ste taj v elik i plan uništili. S ada nam se pru žila m ogućnost da g a o stva rim o baš sa va m a i va m a u prkos — smešeći se objasni Džipsi. Zatim ispriča, kratko, šta se d o g o ­ dilo. S ada će lako u veriti sva k oga da zločin e v rši sam Lun, jer g a više neće vid eti ni n ajbliži prijatelji. — Znaći, ipak ćete me ubiti? Smešeći se u pita Lun. U stva ri mu nije bilo do smeha. U viđ a o je da su ok o n jega opasni ljudi, a da je g rešk o m upao u n ji­ hove ruke. N a p rvo m koraku b io je neoprezan. D a li će se to uopšte m oći p o p ra viti? — Živećete, d r a g i m oj! Z ivećete i bićete gan gster. U d esićem o da ubi­ jete jed n og p o lica jca i n ap ra vite n ek olik o zločina. A tada vam ostaje sam o jedan put: sa nam a! — o b ­ jasni Džipsi. Još dugo su ra zgo va ra li. Lun p o­ kuša da isp rob a hipnozu nad ovim ćo vek o m o štro g p o gled a i p ro d o r­ nih očiju. D žipsi p rim eti to i glasn o se nasmeja. — Isproban o je d a n ik a k a v hipnotiz e r nem a sn age nadam nom . Evo, slobodno poku šajte — reće veselo i sede pred Luna. G led a li su se o ći u oči. Lun je tiho go vo rio . Iako su bile veza n e lisi­ cam a, m o ga o je d a p o m era ruke. D žipsi g a je slušao i p o k o ra va o sa svim Lu novim zahtevim a. S klop io je o či i n ep om ičn o sedeo. Kad je treb a lo v eć da bude u n aj­ dubljoj hipnozi, on ustade i reče: — K a o što vidite, ne ide. Postoje ljudi k oje n iko ne m ože hipnotisati. Ja sam jedan od njih. P rvi put se d esilo da Lun sus­ retn e ćo vek a sasvim n eosetljivog na hipnozu. Dakle, treb a lo je upotrebiti neko d ru g o sredstvo. Lunu bi

bilo lako da javi M a k ferson u šta se događa, da je n jegov dru g bio u L on ­ donu. U du gm adim a na košulji bili su m in ijatu rn i u ređ aji za em itovanje na daljinu do tri milje. T reb a lo ih je sam o uključiti pritiskom ru ke i Uključeni p rijem n ik u Lunovom stanu bi gla sn o pren eo svaku reć kazan u ovde. A li tam o nije bilo n ikog i on nije ni poku šavao da to učini. N ije ni slu­ tio da je Džejn u Londonu. T r e ­ nutno. ne vid eći način kako bi se oslobodio, on je čekao. D žipsi je znao m n ogo o Lunu r sada pozva Teringtona. -- T reb a ga uspavati, ali mi ž iv o ­ tom o d go va ra š za njegovo, potpuno zdravlje. S kinu cem o mu odelo i preobući ga sasvim u neke vaše S asvim ce mu o d go va ra ti - n aredi pružajući se na ležaj. Bivši in spektor Skotland ja rd a sada je izvrša va o zah teve g a n g ­ stera bez p ogovora. On donese dve gasm aske i jednu pruži Džipsiju, a drugu stavi sebi na nos i usta. Za­ tim prin ese malu gasnu am pulu i pred Lunovim licem ispusti sredstvo za brzo uspavljivanje. U z a ­ lud je Lun neko vrem e za d rža va o disan je K on ačn o m orade da popu ­ sti i d va m inuta kasnije bio je bez svesti i nepom ičan. T o rin gto n mu skide veze i lisice. Kad mu oduzeše svaki deo o deće i obuće, navu koše mu veš, o d elo i obuću iz T o rin g to n o v o g orm a ra. O pet g a vezaše i sačekaše da se osvesti. Za to vrem e Džipsi je telefonirao da n jegovfljudi donesu »novi friži­ der« u agenciju na Smit Skveru. To je značilo da dođu sa zatvorenim kamionom i naročitim sandukom, koji je ličio na veliki frižider, a slu­ žio da se u njemu može preneti leš, ili vezani ćovek. * Napolju su se palila svetla kad su gangsteri vezali Lunu usta i oći i smestili g a u sanduk. O sećao je kako g a nose i stavljaju u kamion.

Cuo je rad m otora, a zatim gla sove ok o sebe. - K rećite! - reće Džipsi. K a m ion se za trese i krenu. N eko vre m e Lun je poga đ a o kojim u li­ ca m a idu, a li u skoro zaklju či da n am ern o krivu daju i odustade od tog napora. Kad su sanduk opet skinuli sa k a m io n a i nekud ga odneli, Lun z a k ­ ljuči da su van grada. Bilo je vrem e da se ogla si Big Ben, zvono u centru grada, koje otk u cava sate. A li ovde se ono nije ćulo. Kada o tv o riše san­ duk, Lun se nade u v rlo prostran oj d vo ra n i sa viso k o postavljen im prozorćićim a, na kojim a su bile r e ­ šetke od čeličn ih šipki debelih po cela dva in ča N a vra tim a su bile m etalne ploče, a iza v ra ta opet č e ­ ličn e rešetk e od još debljih z a v a re ­ nih šipki. Bio je odvezan, pa pode da o sm o ­ tri dvoranu. Pom aće jednu zavesu, ia k o su ga Asbi i D žipsi d rža li na nišanu svojih revolvera. U gled a ulaz u kupatilo, a na desnoj strani sp rem ište sa posteljinom . - O vd e ćete p rovod iti v rem e dok ne budete p ristali na saradnju. Im ate sve što vam treb a — reče Džipsi. - Zašto ste rne sm estili u ovoliku d vora n u ? - upita Lun. - Ovde možete uneti uređaje da napravite nešto što nam morate stvoriti. Ali o tome ćemo kasnije. Tam o imate knjiga, a na stolu je kućni telefon. Možete tražiti da ja dođem. Ključeve ovih prostorija ćuvaću sam o ja - objasni Džipsi. Zatim se on i Asbi povukoše. Zatvoriše metalna vrata, a zatim se začu navlačenje velikih rešetki na spoljnoj strani vrata. S ala pretvorena u zatvor za Luna bila je slabo osvetljena. Lun ode do ležaja, svuće se i leže. O dm or mu je bio potreban. Znao je sada planove gangstera i bio je siguran da mu ne preti nepos­ redna opasnost. N ad ao se da će se ukazati neka šansa i verovao je u 35

to da će se spasti. Zato je nam erno tragao za nećim lepim, o čemu će misliti. Nehotično mu se ukaza lik Džejn Vitington. Sa mnogo napora i volje uspeo je da se odbrani od tuge. VII U la ze ći u tajno Lunovo sklonište, D žejn je bila d irn u ta sam om čin je ­ n icom d a ništa nije bilo prom enjeno. O sta la je ista brava, i š ifr a o tv a r a n ja p rvih vrata. D alje n a p re­ d o v a n je do g a r a ž e i k ro z podzem ni h od n ik išlo je k a o uvek, je r Lun n i­ šta n ije m en jao od tren u tka r a ­ sta n k a sa voljen om devojkom . M o ž d a je i podsvesno g a jio nadu da će o n a jedn om stići ovde, i ući da g a obradu je. N e h o tič n o su joj n a v ira le suze, ali n ije h tela da p ritisn e pozivn o d u gm e u pretsoblju. Z elela je da iz ­ n en a d i Luna, d a vid i šta on to radi sada, kad g a svi n apadaju i kad je sa svim usam ljen. A li želja da ga što p re v id i n a tera je da ulazi u prosto ­ rije trč e ć i i zovu ći ga. N ik o nije o d ­ g o v a ra o . Zloslutna tišin a je uplaši. — D onalde, d ra g i! D onalde... — z v a la je sve glasnije. O p e t se sam o njen glas ra zleg a o pod sv o d o v im a p rila z a laboratoriji. N ik o se n ije odazivao. O n a sakupi snagu d a se p r im iri i da trezven o postupa. Z a vrši o b ila za k svih p ro ­ s to rija i kon a čn o zastad e u Lunovoj b ib lio teci. P re g le d a da li im a k a k ­ vih p o ru k a za Sam juela, jer on e su o b ičn o ostaja le na p isaćem stolu u u re đ a jim a sa ra d io p rijem n icim a i m a g n eto fo n o m . N ije zn ala da se M a k fe rs o n n ala zi daleko na okeanu. Zato ob iđ e i njegovu sobu. P o m n o g im zn a cim a b rzo je u tvr­ d ila d a ni on n ije ovde n a vra ća o v eć d u go vrem en a. D žejn tada odluči d a čeka. O de u bazen i o ku pa se, a za tim se p rih ­ vati posla, da sredi poneku sitnicu u sobam a. U o stavam a nađe p o ­ treb n e k o n zerve i hranu, pa p r i­ p re m i k rem za sladoled i stavi ga u frižid e r. 36

S ati su p rola zili; ali Lun se nije vraćao . N o ć je p ro v e la u išček iva ­ nju. Zn ala je da će već na ulazu u sklon ište p rim etiti da je ona ušla. Jer, d a bi o tv o rila vrata, m o ra la je u p o treb iti sam o šifru koja je bila re ze rv is a n a za nju. T o je ostavljale znak. M a k fe rso n se služio drugom , p a ra leln o m šifrom , koju je takođe zn a o sam o on. Lun je dola zeći uvek zn a o ko se od dva vo ljen a bića, je ­ d in a k o ja znaju g d e je sklonište, n a­ lazi unutra u trenutku kad se vraća. M a šta la je o tom e kako će on iz­ n en a d a doći, m ožda dok on a spava. N e žn o će joj sta viti ruku na čelo, a z a tim je poljubiti. Da li će m e polju­ biti, m is lila je znaju ći da Lun nije ob a vešten o tom a da ona stvarn o n ije ni postala žen a M išela de Bošatoa. B ližilo se ju tro kad je zaspala. T r g la se u ra n o ju tro i p o gled ala da li se Lun vratio. N ije ga bilo. Zato odluči da učim o n o što p rije n ikada nije učinila. Z n ala je da Lun pred m ik ro fon o m poseb n og m a g n eto ­ fo n a d ik tira svoj dnevnik. Č ita v o rm a rić ispunjen sn im ljen im tr a ­ kam a b io je, u stvari, jedan od naju z­ budljivijih d n evn ik a na svetu. O tuda su se m o gli čuti svi d o ga đ a ji iz Lu novog živo ta isp riča n i n jeg o ­ vim re č im a i o d m eren im m uškim glasom . O n a pokrenu m a g n eto fo n i poče da sluša još neistrošen u traku, čija duža p olovin a je sa d rža v a la n a jv a ž­ nije detalje iz n je g o v o g živ o ta poslednjih m esec dana. Džejn uzbu­ đeno uzdrhta kad je čula n jegov glas; »P ro tek lih devet d an a ništa n ovo se nije desilo. R a d io sam na is p itiv a ­ nju tricija n oa m in o p ro p en a . P r o fe ­ sor H o lger H ajden je o tk rio strašnu stvar. N a sta vlja m da ispitu jem protivsredstvo. P o d ila zi m e užasna jeza od pom isli da je d r o g a koja m enja svest h iljad am a puta je ft i­ nija od sredstava za o n e m o g u ć a v a ­ nje n jenog d e lo v a n ja ...«

Džejn je zn ala o o tk rić im a p r o fe ­ sora sa u n iverziteta u G eteb o rg u i u njoj uzdrhta savest naučnika. Bio je to trenu tak kad je o setila ponos što je Lun p o stiga o b a r n eki uspeh u tragan ju za sredstvom za ljudsku odbranu od strašnih m ogu ćnosti, koje daje d ro g a o n im a koji bi se njom e poslužili, da vladaju ljudim a. »Oh, d ra g a D žejn! N ik a d a nisam sm eo pristati da te izgubim !*, iz n e ­ nada se čuo nastavak L u n o vo g dnevnika. »U sam ljen sam i ne bih pristao da živim bez D žejn d a ne osećam dug p rem a ljudskom rodu. Od danas se bacam na p osao oko~ elek tro-u ltra -vib ra tora. To je sredstvo da se o n em og u ći to užasno prislu škivan je i m eša n je u n ajin tim n iji živo t sva k o g ć o v e k a .. .• Slušala je dalje. Lun je tek pet dana kasn ije iz d ik tira o zaklju čak: »E lek tro -u ltra -vib ra to r o n e m o g u ­ ćava p rislu škivan ja pom oću svih u ređ aja napajan ih bilo k a k vo m elek tričn om en ergijom , a li kad on radi, prestaju sve em isije. D ati to sredstvo ljudim a zn a čilo bi dati im snagu da zaustave sve ra d io p r ije m ­ nike. telefon ske lin ije i ra d io sta­ nice V ib ra to r -m o ž e postati sredstvo dru ge vrste, nasilja, a isto tako i oružje. Ip a k ,'ra d u jem se što sam g a o tk r io ... Džejn. d r a g a moja, kako bi bilo d ivn o da te op et m ogu videti, pa da ti sve to pokažem . O k ru žili bi se zid om tišin e i r a ­ dosno gled a li jedn o d ru gom u o či«. O ve reći joj pon ovo n atera še suze na oći. A što je dalje slušala Lu nov dnevnik, sve jasn ije je vid e la da ovaj usam ljeni čo vek pati zb o g nje. Sada je plakala suzam a radosti. »D an as sam m o ra o da o d em i v i­ dim T eri M ajborn . T a d ivn a devo jk a nekim čudnim in stin ktom počin je da shvata da je v o lim je d ­ nom drugom ljubavlju. O n a u speva da mi bude sestra i isk ren i prijatelj. O pet m e je n atera la da joj p rič a m o Džejn. jer zna da to v o lim i da mi njene utehe olakšavaju p a tn je...«

T r a k a je v e ć b ila blizu k ra ja sn im ­ lje n o g dela. D žejn je utiša kao da bi n eko m o ga o da joj o m ete slušanje. »T e u žasne laži m i ne d o zvo lja ­ vaju d a ign o riš e m postojanje^ ne­ k a k v o g b ed n o g lupeža, koji se služi m o jim n adim kom . T o lik o prljavštin e i b la ta se sada u javn osti baca na m en e d a m o ra m p oći da p o tra ­ žim zločince. N e znam o d a k le da počn em , je r nem am n ik a k a v trag. M a k fe rs o n n ije ovde da m i p o­ m ogne. P rv i put osećam da krećem sam p r o tiv m n o go b ro jn ih n e p rija te ­ lja. N eću b ilo kojim svojim postup­ k om d a u opasnosti uvučem svoje p r ija te lje ... M o žd a g r e š im ... zbog to g a sam izgu b io i D žejn ... Ipak, zb o g svih m eni d ra g ih ljudi m oram n aći zlo č in ce koji zb o g n ečega žele da m e izra vn a ju sa sobom, ili čak p red sta ve k a o n ajvećeg i najpodlije g ć o v e k a o v o g v e k a ... O dlazim , a ne zn am kuda. .« P osled n je re čen ice b ile su is p re k i­ dane, k a o da su g o v o re n e uz ra zm iš­ ljanje. G las je zvu čao n ekako um ­ o rn o i bez o n e velik e Lunove sig u r­ nosti i odlučnosti. T ek sada se Džejn rastuži, odluči da č e k a d o pred veće, pa, a k o se Lun ne vrati, da o svem u obavesti M ark in ča .

★ S vi č la n o vi gru p e Lunovih p rija te ­ lja m o ra li su da izvedu čita ve v r a to ­ lom n e trk e ispunjene skrivan jim a, p re ru š a v a n jim a . i za va riva n jim a , je r je b ilo o č ito da ih a gen ti prate. Ipak su se n ep rim ećen i sastali u m a lo m salonu kluba D ruštva za z a ­ štitu životin ja. O vo je bilo jedno o d n ajm a n je n ad zira n ih m esta u Lon­ donu. D žejn b rzo isp riča da Luna nem a i da nešto tre b a preduzeti. — O n d a da k ren e m o ' — b orben o n arogu šen re ć e Londživel. V itla o je svo jim deb elim štapom k a o da će odm ah iz n jega potrgnu ti svoj m ač i jurnuti u bitku. - Izlo žiću tačke n ašeg p rv o g na­ pada. Im a m dugo sku pljane p o­ 37

datke o interesim a vodećih g a n g ­ stera londonskog podzemlja upade reporter A rtu r Markinć. Pošto prisutne obavesti o mestima sastajanja sumnjivih ljudi, o k ockarn icam a koje drže gangsteri i njihovim barovim a u kojima pljač­ kaju goste, on predloži grupe koje će sam ostalno da nastupe. Teri M ajborn i njena prijateljica Brenda Lendon su bile nerazdvojne i prihvatiše da same izvrše svoj deo posla. Č arli Pipćin je i onako tre­ balo da prati jednog ucenjivaća, pa će uzgred uraditi što treba u tom delu podzemlja. N o vin ar i Džejn izabraše kockarnicu Lejk Kasina i ne­ koliko barova. Londživel je inače bio usamljeni vuk, i on prihvati da ide u najopasnije četvrti Londona. — A sada da vam pročitam po­ ruku zločincima — reče A rtu r M a r ­ kinć držeći ispisan list papira. Svi se utišaše slušajući kako on čita: »P o ru k a zločincu koji se izd a je za Luna: P rija telji D onalda S ik e rta o d ­ lučno će nastupiti da vas i vaše z lo ­ čin a čk e p o m a ga če n ateraju da se o d rek n ete n astojanja da u prljate č o vek a koji n ikada ne bi p o čin io zločin. Zb og tog a ćem o n apasti sve zlo č in a čk e gru p e u Londonu. O beležićem o sva k og čo v e k a u k o c k a rn i­ cam a, javn im kućam a, b a ro v im a koje zn am o da vode g a n g steri i ja z ­ b in am a zločin a u ćelom gradu. N a ­ pade p očin jem o u ponoć. Do tog tr e ­ nutka za h teva m o da se javn ost o b a ­ vesti o im enu p ra v o g zločinca, koji se izd a je za Luna. M i već im am o d ok a ze da je Donald S ik ert nevin, a li on ne m ože legaln o da se bran i i dokazu je svoju nevinost, jer g a n ep ra ved n o p r o ­ go n e o rg a n i policije. Zločin ci svih vrsta će osetiti s tra ­ hote osvete, ili će p o liciji predati č o vek a koji se usudio da prlja jedno čisto ime. P r ija t e lj Luna, k ra lja p o n o ći« — O vo pism o ćem o uputiti r a d io ­ sta n icam a i svim listo vim a za van38

redno večernje izdanje — zaključi reporter. - Prvi će g a objaviti naš list, kao anonim nu dostavu. Svi prisutni se nasmejaše.

★ Već dva sata kasnije prodavci novina su izvikivali naslove svojih listova: »Lunovi prijatelji objavili rat podzemlju! - A n on im n a p o ru k a svim, listovima, rad io -stan icam a i Skotland jardu l D a H će podzem lje Londona prihvatiti izazov? Ko su prijatelji k ra lja ponoći? K akav napad će oni izvesti? Svi listovi su anonim nu poruku propratili nagađanjim a. N abrojan i su prijatelji D onalda Sikerta i uz to je rečeno da su to sve osobe koje neće poći u oružane obračune. »Dakle, Lun ima i prijatelje o ko­ jima niko ne zna i koji će početi obračun. Ili je sve to sam o šala? Možda je to blef sam og Luna, kralja ponoći...« n agađao je jedan ve­ černji list.

★ Tek što je bila p rošla ponoć, kad se jedan taksi zau stavi pred k o c k a r­ nicom u A r č e r stritu. Iz n jega iz i­ đoše elega n tn o obučen m u šk ara c i plavokosa žen a u v eč ern jo j haljini. Bili su to re p o rte r M a rk in ć i Džejn Vitington. O n je za ovu p rilik u bio stavio polutam ne n a o ča ri i n alep io brčiće, a um esto lule pušio je debele cigare. O n a je p reb o jila kosu u v a ­ tren o riđ e i d ru g a čijim šm inkanjem. p riličn o izm en ila svoj izgled ★ B ogate n ap ojn ice vrata ru i pos­ luzi b rzo ih od ved o še do g la vn e sale kasina. Ponoć je b ila trenu tak kad n ajviše p o setila ca pada u koc­ karsku vatru. A rtu r je n osio u džepovim a, a Džejn u svojoj dam skoj torbi ampule od žela tin o zn e mase, koja subli­ m a cijo m nestaje u dodiru sa vazduhom. Kad m asa nestane, iz am pula će se oslob oditi onaj užasni smrad.

koji se z a d rž a v a na telim a prisu t­ nih čita vih m esec dan a pa i više. A rtu r se o b ra ti jednom m om ku koji je p oslu živa o u kasinu: - Ž elim da ra z g o v a ra m sa gospidin om D itefo m ! O n nije ovd e... N ik a d a ne p rim a — o d g o v iri momak. - Ja vite mu da g a tra ži M a rk Bijono iz Č ik aga. Želim odm ah da ga vidim . P rob a jte da g a ne obavestite, pa ću vam p o lom iti taćn o tolik o zuba k o lik o ih im ate! — za p reti M ark inč. M o m a k se izgubi, a M a rk in č prošeta p o red ruleta. N iz n jego vo be-~ dro skliznuše d ve am pu le sa tećnošću. Džejn ostavi dve u sali za poker, kuda beše odšetala - G a zd a će vas p rim iti — šapnu onaj m om a k M a rk in ću i otp ra ti g a do jedn e zavese, iza koje g a prih vatiše d va kru p n a čo vek a ra zb o jn ič ­ kog izgleda. U udobnoj k a n cela riji D izija Ditefa b ilo je polum raćno. D ržeći se senke i dlan om p rik riv a ju ć i unakaženu stranu lica G lite r o sm o tri g o ­ sta. - Ž e leli ste da ra z g o v a ra te sa mnom. O čem u ? - u pita p riličn o grubo. - D op u tova o sam u London da bih u ložio nešto novca. Vaš kasin o mi o d go va ra . Da li ćete g a p rod a ti! — o d v ra ti re p o r te r i bez pitan ja sede u fotelju. P ri tom e sp retn o pored naslona za ru k e gurnu am pu le sa o d v ra t­ nim sredstvom . - K asin o n ije za p ro d a ju ... Ali, ako bi g a neko p la tio koliko v r e d i... — p o če Ditef. H oćete reći dvostru ko više n ego što v re d i - n asm eja se M arkinć. - S h vatite to kako hoćete - o d ­ g o v ir i Gliter. - O d re d ite cenu. - N e m ogu tako brzo. - D oći ću sledeće v e č e ri O n da m o žem o n astaviti da ra z g o v a ra m o — za k lju či n o v in a r i ustade.

— T o će biti najbolje. H oćete li mi d ati rul4„60 svoju adresu ? - reče G lite r ta k ođ e ustajući. M a rk in č je već im ao sprem ljenu cedu ljicu sa im enom i b rojem jed ­ n og hotela, pa je stavi na sto. — N e zo v ite m e p re ručka, jer u to d ob a n ik a d a ne radim . Do v iđ e ­ nja! — z a v rš i M a rk in č i klim nuvši g la v o m o k ren u se i izide. Č im nade Džejn, p ozva je i oni iz i­ doše. O p e t u zeše taksi i odvezoše se do M a rk in č e v o g au tom obila p a rk i­ ra n o g blizu V a te rlo stanice. Tek u re p o r te ro v o m autom obilu počeše slobodn o d a razgovaraju . Džejn odm ah upita: — U čem u je stvarn o značaj tog m irisa ? — T o je užasni sm rad. S trašno sredstvo! - sm ejući se o d g o vo ri re p o rter. — Za v rem e p rotek lo g ra ta h em ića r d o k tor Lovel, poznat i kao p r o fe s o r M o rija rti, bio je šef U re d a za stra tegijsk e u slu ge... D alje je p rič a o o tom e kako je M o r ija r tije v a o rg a n iz a c ija sp re­ m a la sred stva za a gen te i d iv e r ­ zante. B ilo je tu lažnog n ovca i b o­ n ova za h ranu i benzin, ek sp loziva koji se n ije ra zlik o va o od o b ičn og brašna, p išto lja u obliku olovki, g r a ­ n ata k o je su neko v re m e g o re le kao o b ičn e sveće i h iljade dru gih p ro n a ­ lazaka. A jedan od tih p ro n a la za k a je p ro is te k a o iz jedn og ja p a n sk og o b i­ čaja. N a im e, Japanci vo le da se s k ri­ vaju kad obavljaju neke fizio lo šk e potrebe. Japanski vojn ik će zbog to g a za ći du boko u džunglu, sam o d a n iko ne nasluti št,a on radi. Zbog tog a su J apan ci često bili ž rtv e čla ­ n o va p o k re ta otpora. Za Japanca je n em o gu će d a pom en e nešto u vezi sa tim, a tešk a je u vreda a k o se iz ­ m et čak i p om en e u n jego vo m p ri­ sustvu. T o su zn ali u U redu za stra ­ teg ijs k e usluge. P ro izveli su tečnost k o ja in te ziv n o smrdi. T re b a je sam o posuti po odelu k a k vo g o fic ir a i o n o će postati neu potrebljivo, a oko n jega se širi smrad. 39

N ije bilo teško u od ređ en im tre ­ n u cim a u baciti tu tećnost, čiji m iris se n ije m o ga o ukloniti n ikakvim pran jem , pa da osvajači sm rde gde god se pojave. N ek i sam uraji su zb o g . to g a iz vrš ili samoubistvo. — S ad a će taj zli G liter i svi n je­ govi ljudi, za jed n o sa gostim a, sm rd eti n ed elja m a ? - sm ejuci se u pita Džejn — S asvim si sh vatila šta ce se d ogod iti. N oćas će sm rdeti stotine ljudi u ga n gstersk im jazbinam a. Ti znaš d a će T eri i Brenda, koje su b ile u tajn om policijskom odredu, zn ati g d e da bace ampule. Č a rli Pipćin je ta k od e iskusan. A o Londživelu ne treb a ni g o v o riti — objasni joj M ark in ć. — Z a r se taj sm rad zaista m ože u k lo n iti9 I otkuda vam te a m p u le9 — u p ita Džejn. — Jed in o Lun zna za sredstvo k o­ jim se to postiže On je baš za obeleža v a n je g a n g s te ra i bezboln o izb a ci­ v a n je iz stroja čita vih n ep rija teljs­ kih g ru p a stvo rio te am pu le O stale su u kam ion u za koji sm o znali, a im a ih još u skloništu, pa ćeš ih ti doneti, a k o zatreba. M a rk in ć isp riča kako je ostao k a m io n u jednoj prilici, kada je Lun p o k u ša o da p o m o gn e A vetin jskom o d red u Skotland ja rd a da lik vid ira jednu bandu k riju m ča ra i ubica. T a d a je i u pozn ao T eri i Brendu, k oje su napustile Skotland jard, jer su sh va tile da n jihovi šefovi često ra d e o n o što n ije praved n o i po­ šteno.

★ P rvi ju tarnji listovi o b ja vili su novu sen zaciju Bilo je sm ešnih k om en ta ra , ali i n apada na one koji su »n a m ir is a li« m esta za uživanje. P re d s k a z iv a n a je propast k o ck a r­ n ica i noćnih lokala, ako se još n egd e u potrebi taj pron a laza k p ro ­ fe s o r a M o rija rtija , T e r i i B ren da su stvo rile čitavu paniku u n ek o lik o lokala. Londživel je p ro n a ša o način da ubaci am pule m edu čita ve gru p e gan gstera, a 40

Č a rli Pipćin je ra s te ra o goste d ese­ tak javn ih kuća i sum njivih lokala. S kotland jard se našao u n ep ri­ lici, jer se tra ž ilo da se odm ah o t­ kriju oni koji u potrebljavaju to strašn o sredstvo In spektor Neison je p ožu rio d a sasluša M arkinća, Pipčin a i ostale. Jedin o nije znao za Londživela, kao p rija telja D onalda Sikerta. — Svi sm o bili na vikendu — o d ­ g o v o r io je M arkinć. Svi su zn ali šta treb a da im je alibi, pa su p riča li dogovoren u priču o izletu u A din gton , gd e je n o vin a r im a o kucicu i u kojoj su se p rija telji i našli sakupljeni još pre zore. — Jednom ću im ati valjan ra zlog da vas sve pohapsim - reće in spek­ tor Neison. — U p o treb a tog užas­ n og p re p a ra ta je teški prek ršaj za ­ kona i p r a v a .. — Da, p ra v a g a n g stera su p re k r­ šena — sm eškao se re p o rte r - Z a i­ sta je to sredstvo strašno. Vi to naj­ bolje znate. N o v in a r je a lu d ira o na slučaj kad su Lun i M a k fe rso n za kaznu »n a ­ m iris a li« sam og in sp ek to ra koji je b io uspeo da uhvati Luna i strpa ga u tajni zatvor. Ljutit i sav crven u licu N eison je izišao. A zatim se p o vra ti i reče: — Bice d o vo ljn o da neki ljudi po­ d zem lja saznaju ko su p rijatelji D on alda S ikerta! — N e k o m e čete učiniti veliku us­ lugu, a k o u kažete na naša im en a m irn o reće Č a rli Pipčin. - A li šta će reći m oja M e ri? — D obroću dn i detek tiv se uvek p itao šta će o nečem u reći n jegova žen a M eri, kojoj je često m o ra o po­ la ga ti raču n e In sp ek tor nešto progun da i žu rn o ode.

★ T o g a pred v eć e M a rk in ć je bio u svojoj redakciji, kad zazvon i tele­ fon. O n se javi. N ep ozn a ti glas brzo )e javljao:

— Pošto g o v o rim sa A rtu ro m M a rk in ć o m sigu ra n sam da je to p ra v o m esto da vas obavestim — O ćem u se radi? — Javljam vam da je Donald S i­ kert u našim ru kam a — A ko ste vi? — P red sta vlja m one k o jim a su p rija te lji D onalda S ik erta ob ja vili rat i naneli zaista n eprijatn e udarce. O sve tić em o se! — K a k o to da je Lun u vašim ru ­ k a m a ? Pa sin oć je uspavljujućim ga so m o m a m io ču va ra jedn og m u­ zeja i u k ra o skupe slike. A danas je u spavao sve ljude u b iro im a hotela »E u rop a « i od n eo stotina funti iz k a se... - g o v o r io je novinar. — Za javnost, to je taćno. Svuda su ostali zn aci »Lun, kralj ponoći«. A li v a m a m ogu reci da je Lun iza re šeta k a z a tv o ra u kom e ga držim o. A k o n astavite svoje g lu p o ­ sti, p o sla ćem o vam leš D onalda S i­ kerta. U b ićem o g a u trenutku kada će se vid e ti da p lja č k a 1 — Slušajte v i. .. - pokuša M arkin č da nastavi ra zgo vo r, ali veza je bila prekinuta. Zabrinut, on iziđ e k roz zadnji iz­ laz i p rik riv a ju ć i se ode da potraži ostale Lunove prijatelje. Lunovo o d ­ sustvo iz sklon išta je n avod ilo na sumnju da je u opasnosti. Bilo je o čito da će g a n gsteri iz v r ­ šiti pretnju, sam o ako je Lun njihov zarobljen ik. M a rk in ć ne nade sam o Londživela, jer se stari boem za n eo u u ži­ vanje, da što više g a n gstera »nam iriš e « i tako ih n atera da se skriju u ja zb in e U živa o je i u tom e što k o c ­ kari, besposleni bogataši i sum ­ n jive žen e v rište n ep rek id n o se u za­ ludno kupajući. VIII — M i sm o već predu zeli k o ra k e da to p restan e - g o v o rio je D žipsi gu žvaju ći m a ram icu i tobože b r i­ šući nos. A u stvari, nije m oga o da idrži sm rad u G litero vo j sobi. ia k o je

ovaj sed eo sasvim d a lek o od svega. Sm rad, koji je od n jega d o p ira o bio je n ep o d n ošljiv i čudno intezivan. — N eću n ik a k ve »k o r a k e «! Jedanast m ojih ljudi se tako muči da su na iv ic i b es n ila ' Ja sam ne m ogu da iz d rž im ' Lun je u tvojim ru kam a i hoću od m a h da me oslobodi o vog s m ra d a ! — vik a o je G lite r k riveći u n a k a žen o lice. — A li m i ne m ožem o Donaldu Sikertu dati sredstva u ruke, pa da pou bija i tebe i tvoje ljude - p ro ti­ v io se Džipsi. — Ti si tra ž io savez i sada p rih ­ vati moj zahtev. Inače ću m orati svih svojih sto ljudi gurnuti u borbu. O tećem o Luna, pa gd e god g a kriješ. A odm ah ću obavestiti sve d ru g e ljude u Londonu, koji su p o go đ en i iza ziva n jem Luna - na­ stavi da p reti Gliter. — A li baš ti si se ra d o va o što ć em o tog ćo v e k a uništiti i naterati g a da nam služi. — S ad a je va žn o da se oslobodim o v o g u ža s a 1 — D obro, pozajm iću ti Luna na n ek o lik o dana. Kada da g a d o ve­ dem ? — u pita Džipsi. — M oj je d vo ra c Prats Botam. To je na putu za. Knokolt. Ja i m oji ljudi krećem o. Ti dovedi Luna tam o! - zaključi G lite r g la ­ som koji nije trp e o p ogovora. — S p rem a n sam da se s tobom složim i u slučaju da odm ah m o­ ra m o ubiti Luna. Im am o ćovek a koji će nam b a r uvek stva ra ti gasa za u spavljivan je. H orn selski patent je ta k od e d o b ra stvar. V eć sm o ucen ili n ek o lik o dama, koje su podleg le tom sredstvu. N ek e su bez reći p la tile — objasni D žipsi i b rzo izide. N a p o lju je žudno udisao čist vazduh, a li sada mu se č in ilo da i sam n ep rija tn o m iriše. N ju škao je svoju kožu i o d elo jos uvek n esigu ran da li je to p o sled ica b o ra vk a u blizini n ovo g p a rtn era ★ V e z a n o g i sm ešten og u onaj isti sandUk n alik na frižid e r. Luna su II

ot>eti nekud vodili. O slo b o d ili su ga u n ek o m uskom dvorištu p op loča ­ nom k a m e n im kockam a, već izliz a ­ nim od v ek o vn e upotrebe. Zatim ga u vedoše u o gro m n i, podrum , u k o m e je b ilo v la g e i starih, natrulih buradi. O d jed n o m je o setio k a ra k te ri­ stičn i sm rad. S am o jedna nijansa m iris a g o v o r ila mu je da to nije od k a n a liz a c ije dvorca, č iji unutrašnji izg led je video, n ego od veštaćki p r o iz v e d e n o g sredstva. V eza n o g, gurnuše g a u podrum , a m a lo kasnije, uz desetak kam enih stepen ica, odvu koše g a u staru dvoran u , k o ja je p re n ekoliko vek o va slu žila kao pivnica. Tu on u gled a G lite ra i gru pu ljudi. Od njih je d o p ir a o nesnosan sm rad. — T o je, dakle, svem oćni kralj p o n o ći! — uskliknu G lite r ne s k riv a ­ jući v iše svo je u nakažen o lice. — M islim da sm o se n egde već sreli nas d vo jic a - o d vra ti Lun, koji se d o b ro sećao D izija Ditefa. — J e s te ... N osim ovaj ukras od tebe — o d g o v o ri ga n g s te r i pokaza na svo je u n akažen o lice. — O č ito si zlop am tilo, Ditef. Sad m ožeš da se osvetiš - reče Lun posm a tra ju ći s a g o v o rn ik a i njegove ljude. M es k el n ije m o ga o ovd e da izdrži, pa je b io n egde g o r e u sobam a dvorca. S tra ža ra n je nad Lunom p reu ze li su D itefo vi »n a m irisa n i« m om ci. — N ije v re m e da ra sp ra vlja m o o s ta rim stvarim a. S ada m oraš uči­ niti sve što treba, da se oslob odim o o v o g u žasn og sm rada, što pre, to b o lje - re č e G liter Lun je m o ra o da se nasmeje, iako je već tešk o podn osio blizinu ovih u n e zv eren ih ljudi — K o va m je to u čin io 0 - upita Lun. — Evo, p ro č ita j' - o d vra ti G liter i b a ci svežan j isečak a iz novina. Lun p ro č ita poruku p rija telja i izvešta je o n jihovim poduhvatim a Sad je sh vatio i o d a k le im am pule

sa p rep a ra tom . N ek a k a v osećaj ra ­ dosti, što n ije usamljen, što se m n ogi p rija telji upuštaju u o g ro m n e opasnosti da bi o dbran ili n jeg o vo ime, uli mu novu snagu. M o žd a je sazn ao da je i Džejn došla u London, b io bi n ajsrećn iji čovek, ia k o je s va k o g a časa m oga o biti ubi­ jen. A li ni S kotland jard ni zločinci nisu zn a li za Džejn, pa ni u štam pi n ije b ila pom enuta. — N e n am era va m da se m ešam u tuđe obračune. N e znam ko vam je to u čin io i neću da vam pom ogn em — iz ja vi on m irn o ostavljaju ći isečk e novina. — T i to m oraš! S eck a ćem o te na pa rčad ! M u ćiće m o !... M ora š! - v i­ ka o je G lite r k riv e ć i strašn o lice. Lun je ćutao. — G o vo ri!... - htede G liter nešto da opsuje, a li se predom isli. M o ra g o vo riti. Daj nam sredstvo k ojim ćem o u ništiti sm rad i pošte d e ćem o tvo je prijatelje. — P rv o treb a da ih pron ađete o d g o v o ri Lun. — M i ih zn am o! N aš čovek je u S kotlan d ja rd u ... — M islite li na Bazila T o rin gton a? — Da! O n zna d a su o vo učinili M a rk in č, one z m ije T e ri M a jb orn i B ren da Lendon, p rok leti detek tiv P ip ćin i još neki. V eć sam dao nalog da se pohvataju. T o će učiniti T o ­ rin gton , koji opet nosi isp ra ve in ­ s p e k to ra Skotland ja rd a - izbaci G lite r sve svoje jake karte. Lun poče da sh vata da će zločinci uspeti. M o ra o je nešto da učini i za to reče: — Z a b ra n ite n jih ovo kidn apovanje, pa ću vas o slob od iti n ep rija tn o ­ sti! — N e 1 P rvo ćem o to u veriti da su on i u našim rukam a, a tada ću o d r­ žati re ć i pustiti ih d a odu. Ti ćeš o st­ ati s n am a - o d g o v o ri Gliter. Lun je neko vre m e ćutao. Ć in io je to n am ern o, da po veća n estrpljenje pobesn elih ljudi.

— P oćin ji n ešto!... N e m ožem o ček a ti! - vikn u jedan od G litero vih ljudi. - Š ta va m je potrebno, pa da b rzo n estane o v a počast? — tru deći se d a bude p rib ra n u pita G liter. — T o se ne m ože nabaviti. M o ­ ra te m e pustiti da odem do svoje la b o ra to rije — re če Lun. — T o nikad: K a ži gd e je i svećem o doneti. - O ! Suviše tra žite! Neću re ći n i­ šta o svojim lab ora torijam a . - O n d a ćem o m i n ab aviti sve što treba. G o vo ri! Lun je razm išljao, a zatim za tra ži list papira. P o la k o je p očin jao da ostva ru je jedan plan. S pisak je bio dug. Bilo je tu ep ru ­ veta, a p a ra ta za h em ijske opite, jedin jen ja i smesa. U tom spisku s k r i­ va li su se elem en ti stvaran je Hajden o vo g p re p ra ta na bazi tricija n oa m in o p ro p en a , a li i sredstvo za u ni­ šta va n je n ep rija tn o g m irisa. T re b a lo je ček a ti da se sve to n a­ bavi. G lite r i n jego vi ljudi su patili. Lun n ije m o ga o da ih gled a i o b ­ jasni da donesu prvi m aterijal, koji se m o g a o dobiti i u obližnjem K onokoltu. N a p r a v i im m ale maske, koje su im o m o gu ćile da dišu, a da pri tom e ne osećaju zagu šljivi smrad. T o je m o ra o da ućfni i zb o g sebe, jer je b io prinu đen da ostane uz njih. Jadni ljudi su bili srećni kad su p o čeli slobodno da dišu. N e k o lic in a odm ah zaspaše po klupam a p iv ­ nice, a G lite r ode u jednu od trid e s e ­ tak soba sta ro g dvorca.

★ Bila je . p rošla ponoć kad neko p ro d rm a veza n o g Luna. On o tv o ri oči i ugleda, vezane, M ark in ča, Pipč in a T e ri M ajbern i Brendu Lendon. O n i su zu rili u njega, a on o d ­ m ah p rim eti da su im lica m odra od udaraca. Pipčin je jedva vu kao p o vređ en u nogu, a T eri M ajbern je p o k u ša va la da sa k rije m esta na g ru d im a o d a k le je tkan in a bila gru b o zderana.

— Dakle, doveli smo krivce zlobno reče Gliter, koji je dolazio. — M a rk in ć iskoristi p rilik u i na esp era n tu re č e da ih je pohapsio T o rin g to n i da je on sa ga n gste­ r im a d oša o ovde. — V eć zn am za tog zlikovca. On se izd a je za lažnog Luna - o d g o ­ v o ri D onald S ik ert takođe na e s p e r­ antu. — Ć u tite tam o! G o vo rite sam o e n glesk i! — viknu Gliter. — T i nas ucenjuješ životim a. S am o njih nam m ožeš oduzeti. A mi ćem o te ostaviti da sm rdiš m esecim a! — o d g o v o ri mu Lun oštro. M a rk in ć htede da o bradu je Luna vešću da je D žejn stigla u London, ali baš ta d a g a zg ra b iše ru ke g a n g ­ stera i od vu koše iz pivnice. Za njim o d ved o še i ostale kidnapovane. Lun je tužno g le d a o za njima. Znao je da im p reti sm rtn a opasnost, jer T o ­ rin gto n n eće dozvoliti da ostanu ž iv i ljudi koji znaju njegovu tajnu. Lun je bio svestan da je sm rtn a p re­ suda nad n jim i ostalim a već iz re ­ čena, ali se izvršen je o d ga d a do tre­ nutka kad se g a n gsteri oslobode n apasti sm rd ljive hem ikalije. — V id e o si svoje p rija telje? u pita G liter. — V id e o sam. I znam da će svi oni um reti, je r T o rin gto n neće dozvoliti da p re ž iv i neko od onih koji znaju da je on lažni Lun. P rem a tom e su­ višn o je da poku šavam da ih spasem — o d g o v o ri Lun. — Dok se ja i m oji ljudi ne o slob o­ d im o sm rada, tvoji p rija telji će živeti bez h ra n e i vode. T o je prvo! Dalje, T o rin g to n će da sluša, i neka se krije, je r im a n ovaca i za baca­ nje. Ja neću d o zvoliti da se m oja reć p rek rš i — o d g o v o ri Gliter. Lun je zn a o da će on i njegpvi p ri­ ja telji p riv re m e n o biti pošteđeni, on o kasn ije će već biti u n jegovim rukam a. ★ V eć o k o deset časova ga n gsteri su uspeli da d o p rem e sve ono što je 13

Lun tra žio. U n osili su stolove i a p a ­ ra te u v e lik i podrum , d ovla čili k a ­ b lo ve da ukopčaju električn u struju, isp ro b a v a li boce sa plinom za g r e ja n je epruveta. Lun se p rih va tio posla. N e k o lik o g a n g s te r a zu rili su u njega, posm atra li k a k o s m ukom vuče teške o k o v e od jed n og do d ru g o g la b o ra ­ to r ijs k o g stola. V eć tri sata kasn ije Lun je im a o dovoljn u količin u d ro g e koja m e n ja svest. Kad u gled a G litera, k o ji se često n ak lan jao da v id i kako p o sa o napreduje. Lun upita: — G d e je M e s k e l0 — O n je otišao. O vd e su sam o m oji ljudi i to oni koji ne m ogu n a­ polje. Šta će ti M eskel? — O n m i je odu zeo sve stvarčice iz odela, a ta m o sam im a o m ali in d i­ kator, koji m i je p otreban objasni Lun. H teo je da ocen i gd e su M eskel i n jeg o vi ljudi. Sada je zn a o da su o vd e sam o on i k o jim a je potrebn a pom oć. — T re b a lo je ra n ije da tra žiš nalju ti se G liter. - S ada treb a i na to d a če k a m o Pozvaću Meskela. — B rže ću n ap ra viti običnu a n a ­ lizu, n ego što će doneti in d ik a tor objasn i Lun i p riđ e opet poslu. P o p o d n evn a vru ćin a se pom alo p ro b ija la i u hladovinu podrum a koji se z a g re v a o i od a p a ra ta za g r e ­ jan je d estila cio n ih aparata. Bio je šesnaest ča so va kad Lun objavi da je n a p ra v io sredstvo za uklanjanje m irisa. G lite r je bio n ep o verljiv i odvoji p rvo tri svoja č o vek a da se na n jim a o p ro b a dejstvo. Lun im dade nešto da popiju i b lago sredstvo k oje će ra s tv o riti u vod i za kupanje. — S va k a dva sata d o la ziće k meni — re č e im i otpusti ih. G lite r je n estrp ljivo o čekivao. N je ­ g o v i ljudi, koji su u zim ali sredstvo i ku pali se u b la gom rastvoru brzo posta d oše čudno m irni. N a pitanje da li se sm an jio m iris, o d go vo riše d a g a je d v a osećaju 44

— S ada ću ja uzeti tu prokletu m ešavinu. A k o m i še šta desi, od­ m ah pou b ija jte o v o g ča ro b n ja k a i one sin oć p oh vatan e! - reče on svo ­ jim lju dim a pred Lunom. Zatim popi »le k « u kom e je bila ja k a k o ličin a p re p a ra ta na bazi t r i­ ci ja n o a m in o p ro p en a Čim se oku­ p a o oseti čudnu sm iren ost i bezvoljnost. Č u dio se što ne m rzi Luna. Sve je to tu m ačio olak ša n jem zbog ne­ sta ja n ja sm rada. I on je treb alo da d ola zi sva k a dva sata. I ostali G lite ro v i ljudi popiše »le k « i o b a više kupanje. D olazili su k a sn ije svi i p on ovo p rim a li »lek « i n ovo sredstvo za dezodorisan je. N e iz d rž q iv i sm rad je bio nestao. Lun poru či da se svi sakupe — Zašto m e d ržite veza n og! S k i­ nite m i okove. V as je ovde m n ogo i neću va m pobeći - reče im mirno. - O s lo b o d it e g a odm ah - bez­ v o ljn o re če G liter. — Z a r ne bi bilo vrem e da se jede? M o gli bism o dovesti i m oje p rijatelje, pa d a sa vašim ljudim a za jed n o nešto p o jed em o i p o p ijem o — p red lo ži Lun znajući da je dejstvo d ro g e koja m en ja svest već z a ro b ila sve o ve ljude, koji su post­ ali to lik o podložni su gestiji da su se p re tv o rili u k rotk a i poslušna bića. Bio je to v e lik i Lunov e k s p e ri­ m ent na živim ljudima. On je znao da sredstvo h istolo ga H ajdena utiče na sadržaj ru bonu kleinskekisline, k o ja je bitni deo sastava svih živih ćelija, pa i nervnih. Sada je na d va n a esto rici ljudi odjedn om video učinak d ro g e na bazi tricija n oa m inopropen a. U dvorcu su se stvari brzo menjale. Lun je već zn a o i gd e se na­ laze i da je to d v o ra c Prats Botam. G lite r se čudno sm eškao pijući sa Lunom. — Zašto nosiš tu dugu kosu9 M n o g o m an je bi bio u padljiv kad bi se p od šiša o - reče Lun. O n beše prim etio, i to da je uticaj sred stva za n erve u čin io da se sm a­ nji g rč e n je G lite ro v o g lica.

— M o g a o bih d a probam . Jedan moj m om ak zn a da šiša. Sad ću ga zva ti - o d g o v o ri Gliter. K a d a su M ark inč, Pipćin i dve žen e ušli u pivnicu, stali su z a p a ­ njeni vid e ći o d veza n o g Luna i Glitera koji se šiša. — O vd e kao da se sprem a go zb a - re č e Pipćin vid evši o tvoren e kon ­ zerve, hleb i piće. O dn eku d je d o p ira o m iris jaja pečenih sa šunkom i slaninom. — V re m e je obedu D om aćin i su nas p o zva li — reče m irn o Lun. S vi n jego vi p rija telji upućivali su mu sk riven e upitne poglede, koji su zn a čili da li treb a da se isk oriste o vi trenuci. A li Lun im dade znak da ostanu m irni. G lite r se beše ošišao. Lun pode do z id a i skide jedno p riličn o oštećeno ogledalo. — N e želim da se ogled a m - reče G liter. — Ipak, pogled aj - o d vra ti Lun i podn ese ogledalo. G a n g ster je zu rio u svoj novi lik U n a k a žen i deo lica beše se opustio i v iše nije d elo va o nakazno. Istina, o žiljc i su bili jasno vidljivi, ali usne mu se slobodile g r č a i p o k riv a le su zube, a običan izgled kose č in io sk la d n ijim d elo lice. - Šta si to u či­ nio sa m n om ? Da ne m oram da te ubijem , još bih ti bio zahvalan — re č e veselo Gliter. — O n d a m e ne ubijaj - reče su ge­ stivn o Lun. — M o žd a je to n ajp am etn ije o d vra ti G liter. Posedaše za sto. D ejstvo d ro g e je vrem en o m b iva lo sve jače. Već su svi jeli i pili u p riličn o čudnoj, sk oro p rijateljsk oj atm osferi. T a d a iz hola odjeknu zvon jen je telefon a, G lite r stade, da se javi. — M ogu li s tobom ? - u pita Lun. — A k o si radoznao, hajde - složi se G liter. N a telefon u je bio M eskel Pitao je kako teku stvari. — S ve je u redu — o d g o v o ri G li­ ter.

— O n d a ću pred veće doći sa svo­ jim lju dim a da preu zm em robu reče Džipsi. Lun p o k ri rukom m ik ra fo n i

reče — Javi mu da treb a da stvorim i re ze rv u sredstava, da se očiste p ro ­ storije. — T o je taćno. N a to nisam mislio. U moj k a sin o se ne m ože ući ni sa ga s-m a sk o m — složi se G liter, a za ­ tim re č e u slušalicu — Halo, Džipsi! O sta vi m i robu još večeras. T reb a da se n a p ra v i i sredstvo da o č i­ stim o p ro s to rije — D obro. Ja ću ipak doći tam o pred v eć e ili u toku noći - zaključi M eskel. G lite r o sta v i slušalicu i sa Lunom se v r a ti u pivnicu. T a m o Lun podiže čašu penušav o g fra n cu sk o g vina, što g a je bilo u o r m a r im a G litero vih prostorija. P o če d a g o v o r i o tom e kako treb a biti srećan i u prijateljstvu sa lju­ dim a. — S am o duševna ravn oteža, lju­ ba v p re m a ljudim a i živo t bez strah a od p o licije vred e da se čovek za njih trudi — g o v o rio je Lun ovim već su gestibiln im ljudim a p o ja ča va ­ jući svoj uticaj h ipnotičkim ubedivanjem . Što je v re m e više o d m ica lo G liter i n jego vi ljudi bili su više za ok u p ­ ljen i sprem n ošću da se iskupe za sve o n o što su zgrešili. R e p o r te r A rtu r M a rk in č je skoro z gra n u to slušao kako Lun g o vo ri: — Jedin i način da se sve uredi je­ ste da odm ah svi odete u Skotland jard i date izjave. Is p riča jte sve o D žipsiju, T o rin gto n u i poku šajim a da se pom oću lažnog Luna kom prom itu je m o je ime. Vi ćete to učiniti, ali se čuvajte da se ne sretn ete sa T o rin gto n o m i D žipsijem . O n i imaju na duši n eko­ liko u bistava i vi ih ne sm ete d el’ ti sa njima. — To je tačno - složi se G liter n ep rim etn o pogledaju ći u ogledalo, k oje beše uzeo od jedn og svog č o ­ vek a

— M i ćem o s tobom . V eć odavm o n ism o n ik o g ubili — reće jedan od G lite ro v ih telohran itelja. S vi ti ljudi pod uticajem ćudne d r o g e iz g led a li su sm iren i i n o r­ m alni, a Lunovi p rija telji su p ren e­ ra ž e n o zu rili u njih čudeći se šta se to događa. — V i ste mi odnekud poznati reće G lite r reporteru , koji je i doneo u k a zin e am pu le sa m irisom . — N is a m im a o p rilik e da vas v i­ dim - o d vra ti M arkinć. — O n d a sam se p re v a rio - dođ a d e m irn o G liter Još n ek o lik o m inu ta Lun je objaš n javao G literu i n jegovim ljudima šta d a urade. Skrenu im pažnju i na to da o ru žje o stave ovde, jer ne m ogu a sanjim u policiju, a zatim da idu p rek o Fut Kreja. Tim putem se ne m ogu susresti sa M eskelom Svi o sta više oru žje i krenuše G liter ih ie predvodio. ★ Sa zid in a d v o ra c a Lun je posmatraO svetla tri autom obila, kojim a su o d la zili G lite r i n jegovi ljudi, p e­ njući se ka Halstedu Sa d ru g e stran e p rem a dvorcu su d o la zila n ekakva v o zila i pela se v i­ ju ga vim i uskim putem ka dvorcu. Lun je zn ao da su to D žipsi i n jegovi ljudi. Bilo je kasno da im se sprem i potpuna klopka, ali im se ipak sp re­ m ao doćek. — Svi na svoja m esta! - doviknu Lun i strča sa zidina. Postavi se uz kam en i dovratak unu trašn jeg ulaza dvorca, koji je gle d a o na p op loča n o dvorište. S d ru g e stran e bio je A rtu r M arkinć. P ip ćin je tra b a lo da o tv o ri dvorišnu kapiju i propu sti autom obil, a z a ­ tim o tv o ri vatru iza ka m en og z a ­ klona, desno od kapije. T e r i i B renda su takođ e im a le po d va puna revolvera , a iza njih su b ile i dve lova čk e puške nađene u dvorcu. l,.un je baš njih najbolje n aoru žao, jer ih je p o sta vio na n ajsi­ g u rn ije mesto, sa k o g a su im a le d o ­ b a r pogled. 46

N a p olju se zaću še siren e i Pipćin o tv o ri kapiju. P rv o uđe kam ion iz k o g a odm ah p oskakaše D ž e f A sb i i šest drugih. Zatim uđe velik i oldsm obil sa još pet ljudi. T reća kola bila su crn i fo rd sa osam c ilin ­ dara. - G de su ti G lite ro v i m om ci? viknu A sbi i osvrnu se ok o sebe baš u trenutku kad se treći autom obil nađe na kapiji. - Im a li k o ga ta m o 9 — viknu je ­ dan od n jegovih ljudi i poće da se p o vla či ka kamionu. - Šta se tam o d o g a đ a 9 - upita M eskel, koji je sam vo zio svog fo rd a Beše g a zau stavio u sam oj kapiji. - N ešto mi je su m n jivo 1 - d o v i­ knu A sbi potražući re v o lv e r i povla ćeći se ka kamionu. G led a o je iznad sebe u zid d vo ic a sa k o ga je sijala jaka sija lica Bilo je jasno da ne treb a ček ati Lun prvi opali. P ro k le ti1.. - viknu A sbi i posrnu. Prevrn u se na kam enim pločam a još uvek ne ispuštajući r e ­ volver, dok kuršum i zviznu še sa svih strana. A sbi je bio opasan i kad je um irao. O n b rzo nan išan i u sijalicu, i svetio se ugasi. Sa prozora. T eri i B renda opališe iz lovačkih pušaka i oko kam ion a nastade vris k a ranjenih. Lun je m o ra o da ga d a d ru g a kola, jer iz njih dođe protivn apad. T ri ćo vek a jurnuše p ra v o na v ra ta u k o jim a je D onald stajao. - Izdaja! - v ik a o je jedan od njih. - Platićete nam sve ovo! Pu cao je p ra v o u v ra ta ka k o jim a je trčao. T o o m ete Luna da p retrči p rem a kapiji i ne d ozvoli M eskelu da umakne. Pipćin je bio na mestu sa k o ga nije m o ga o ga đ a ti kola u kapiji. D va n ap ad ača pođoše pred v r a ­ tima, a treći se sruči na Luna. Bio je snažan ćovek i u m raku zam ahnu ispražn jen im revolvero m . Lun beše odskočio, ali g a u d a ra c p o go d i u ra m e i on posrnu. N a p d a č se svali na n jega i pode mu zu bim a pod

grlo, kao besna zverz. Lun m o ra d e da mu opali u uvo. - Pred a jte se, pacovi! - vik a la je B renda Lendon i još jednom op a li uzastopce iz obe cevi lovaćkuuške. - P ovla čite se ovam o! — viknu M eskel iz au tom obila i uključi v o ž ­ nju unazad. Skrenu iza zid a i skloni od kuršum a ne sam o sebe n ego i a u to m o ­ bil N e k o lik o pucnjeva planuše u m račn om dvorištu i pokazaše d a se M esk elo vi ljudi probijaju pored Pipćina. On stiže jedn og da obori, a d ru g o g rani. S am o jedan istrća. Pu cn java prestade. M esk eld va ko la odju riše niz uzani put. G ore, na prozor, T e ri M a jb o rn iz­ nese nekakvu stojeću lam pu i post­ a vi je o p rezn o da o svetlja va duboko u dvorište. N ik o je više n ije gađao. - Iziđite o va m o! - doviknu Lun. N ik o se n ije pokretao. Lun op a li p rem a točk ovim a kam iona, na k o ­ jim a su gu m e već bile splasnule. O dm ah d o p re odazov. - N e pucajte, p red a jem o se! viknu neko. D va M es k elo va ćo vek a ustadoše i pođoše p rek o d vo rišta u pravcu Luna. A li tada odjeknuše jedan za d ru ­ g im dva pucnjaf O n a dva ć o vek a padoše. N a slabom svetlu vid e lo se ka k o ran jen i A sbi poku šava d a prom eni ša rže r u revolveru . T o mu je uspelo i on p ogled a ka prozorim a . T a m o je iz v iriv a la Teri, i Lun prim eti opasnost. Brzo op a li dva puta i A sbi se konačn o smiri. Iza k a m io n a jedna senka se pom aće i jedan ćovek p otrća p rek o d vo riš ta ka o tvoren o j kapiji. D rža o je pištolj u rukam a, a baš tada je iz za k lon a izla zio detek tiv Ć a rli P ip ­ ćin. Njih d vo jica u periše oru žje je ­ dan u drugog. Za koji d elić sekunde p re opali h ladnokrvniji. Bio je to Pipćin. Pucanje konačn o prestade Lun je im a o džepnu lam pu i p rvo o p rezn o osvetli jedan po jedan leš. N ije bilo živih. S ada je bilo n em o ­

gu će saznati gd e se k rije M eskel, ali Lunu je b ilo dosta o va k vih o b ra ­ čuna. N a d a o se da će izja va D izija D etefa dovesti do hapšenja T o rin g ­ ton a i M eskela. On za to pođe do telefo n a i pozva taksi-stanicu. N a ru či dva taksija da dođu u Sent M eri Krej. D otle su se on i ostali m o gli poslužiti velik im kolim a. S am o jedna gu m a je bila p o go đ en a i M arkinć, koji se n alazio na dru goj strani, već je va d io r e ­ zervnu. Tek sada Lun p rim eti da sa M ark in ćo vo g lica kaplje krv. Bila je to sam o o g re b o tin a od kuršuma. Pred za k lon om u kom e je bio re p o rte r ležao je kru p n i revolveraš. — S igu rn o si o k leva o da pucaš p rim eti Pipćin. — P rvo sam ga p o zva o da baci o ru žje - re ć e reporter. - A li te de­ talje ćem o prećutati. R e p o rte r n i­ kad ne piše o sebi, b a r ne a k o je d o b a r rep orter. T e ri i B renda su sila zile noseći lova čk e puške. — Š ta ćem o s ovim ? - upita B ren da zau zim aju ći stav m irn o i stavljaju ći pušku na ram e. se vrati, a m ožda su se u o k olin i čuli pucnji i neko je izvestio p o li­ ciju. — Ja ću saček ati da isp riča m šta se d o g o d ilo - reče Pipćin. — Zašto? - upita re p o r te r M a r ­ kinć. — N e želim da mu oduzm u d etek ­ tivsku dozvolu - objasni Pipćin. S klon iću se negde u blizini. — O sta jem o i nas d ve — reće Teri. — Im am o još po tri m etka za puške. — Ja ne sm em d ozvoliti da me saslušavaju dok ne n apišem r e p o r­ tažu o svem u o vom e — požali se M arkinć. — O n d a nas d vo jica idem o. N eka T e ri p o zo ve policiju, a mi ćem o ost­ ati u b lizin i i osm a tra ti - zaključi Lun. U sk o ro su on i re p o r te r iz z a ­ klona p o red puta vid eli kako ka 47

dvorcu prom ak oše dvoje patrolnih kola. Propu stiše ih, a zatim bez p a ­ ljen ja fa ro v a odm akoše do Farnboroa, a za tim presek oše poljskim pu­ tem p rek o H ejesa ka Londonu. Tek sada re p o r te r je m oga o da p riča Lunu o tom e kako su n jegovi p rija telji počeli da izazivaju g a n g ­ stere. T re b a lo je da mu kaže da je stigla Džejn, o kojoj mu nije m ogao da g o v o r i dok je tra ja lo p rip re m a ­ nje g a n g s te ra za predaju. U osta­ lom, tada ni sam re p o rte r nije znao gd e mu je glava. Posle je došlo brzo sp rem a n je za obraču n sa D žipsijevom bandom . - Jesi li bio usam ljen? - upita o p re z n o M arkinč. - P r ilič n o ... M o žd a ne bih uspeo ni da se izb a vim da vi niste »o b r a ­ d ili« to lik o zločin a ca po Londonu osm ehnu se Lun. - T i n ik a d a nisi u sam ljen ... Čak je i Džejn stalno m islila na tebe — o p re z n o nastavi novinar. - N e potsećaj m e na n ju... Muči me savest zb o g te divn e žene. M islio sam d a je bolje da joj dam slobodu. S azn a o sam neke stvari o Džejn. - Sta?! N ešto si saznao? - trže se Lun i pritisnu kočnicu pa zau­ stavi kola, uz ivicu puta. - O n a nije uspela da te z a b o ra ­ vim. Još na dan ven ća n ja sve je shvatila. N a p u stila je jedn og Bošatoa i p res e lila se u grad. R a d ila je, usam ljena, i m isleći na te b e ... - O d k o g a si to saznao? Brže p r i­ čaj i ne m uči me! ■ - O d nje! - O h o! T a šala baš ti n ije sasvim slana! - tužno re ć e Lun i p rek o rn o p o g led a M arkinča. - T o n ije n ik a k va šala. O n a je u Londonu i ćek a te — za vrši r e p o r ­ ter i o b ris a znoj s lica. - I ti se sve do sada ček ao da mi to kažeš?! — začudi se Lun. - A kad sam m o ga o ? U jednom trenutku nisam ni smeo, jer se m o­ g lo d esiti da sve sm rsim — b ran io se M ark in č. 48

— Eh, ti!.. Dakle, Džejn je opet tu ?... Hejde, uzm i u p ra vlja č i vozi. Ja to više nisam u stanju — dodade Lun uzbuđeno i izide da se prem esti na re p o rte ro v o sedište K ola opet krenuše — N ek a d si brže vo zio - prim eti Lun. — A sada »sam o« devedeset m ilja na sat — osmehnu se reporter. Lun za gled a b rzin o m er u neverici. Č in ilo mu se da se kreću suviše sporo. U p redgrađu D u lvića ostaviše kola i svaki za sebe uze taksi. IX U Skotland jardu beše nastala p ra v a pom etnja. P rvo je stiga o Dizi D itef sa svojim lju dim a i pron ašao in sp ek to ra Nelsona. Počeo je da p rič a n ek a k vim čudnim , sm iren im glasom , kao da je u hipnozi. N elson nije m o ga o da se snađe. Prosto je o d b ija o da p overu je u sve ono što je čuo, ia k o je sve »p ris ta ja lo « u m o­ za ik d o ga đ a ja i nije bilo teško da se odm ah utvrdi istin itost svake reći. Tek kad je stigla vest o obračunu u dvorcu Prats Botam in spektor je po čeo da shvata. N a re d i da se po­ z o v e bivši in spektor Torin gen , da bi p r o v e rio optužbe da je on lažni Lun. U h vati se za glavu tek kad je sh va tio da T e rin g to n a nem a i da ga n eće sk o ro naći. — M o ra m o u hvatiti tog č o v e k a 1 U čin ite sve da se on em ogu ći nje­ g o v o bekstvo! — v ik a o je svojim lju­ dim a. O dm ah o bavesti pu kovnika G r ifta i m a jo ra O lifa n ta . K olebao se da li da odm ah ra z g o v a ra sa penzio n isa n im in spektorom Diksonom, ali ovaj baš tada naiđe. Sede u u gao i ostad e da sluša Glite ro v o pričanje. N ijed n o m rećju nije se mešao. — Dugujem vam jedn o izvin jen je — o b ra ti mu se N elson . — N e m en i... Duguješ nešto d ru g o jednom ćoveku, koji ti je pos­ lao o v o jato »p tič ic a « - o d go vo ri sta ra c m irno.

N elson je ćutao neko vrem e, a z a ­ tim upita: — K a k o to da ste došli ova m o baš sada? — P o zva o m e je re p o rte r M arkinč. T e le fo n o m mi je isp riča o n e­ što od o n o g što će pisati u n jeg o ­ vom listu objasni stari Dikson. — O d m ah sam p ožu rio da vid im to čudo. N e m ogu da shvatim da je G li­ ter od jed n om postao tako krotak. D ok su oni ra zg o va ra li, u njihovu sobu uđoše pukovnik G rift i m a jor O lifa n t. N elson ih p o zd ra vi i n aredi da se G lite r i n jego vi ljudi odvedu u dru gu prostoriju . G ru pa isled n ika n asta vlja la je da ih saslušava. — N e sviđaju m i se sve o ve stvari — poče pu kovnik G rift, — Pa, nisu baš takve da se ne s v i­ đaju — upade Dikson. — N e m ožem o se oslon iti na iz­ ja ve h ord e sum njivih tip o va — n a­ stavi n ezad ovo ljn o pukovnik. — Im am o i drugih svedoka. R e ­ p o rte r M a rk in ć je bio otet zajedn o sa d ve dam e, koje mi. inače, p o zn a ­ jem o. S n jim a je bio i detek tiv Pipčin. N je g a i d a m e će u skoro dovesti ...ovam o - objasn i in spektor Nelson. — T re b a biti oprezan . Sve to m ože biti v e lik a Lunova ig r a - p r e ­ kide g a pu kovnik G rift. — N e vidim k a k va ig r a m ože da bude - p rim eti m a jo r O lifan t. — Z a r bekstvo o n o g ga d a T o rin g to n a ne potvrđu je šta se d o g a đ a lo 9 — N e budite naivni, m a jo re! — u pozori g a pukovnik. - Z a r ne m ože biti da je sve to iz m iš lje n o 9 Lunova banda je m ogla p r e v a r iti i sve te p rija telje D onalda S ikerta. M o g la je uhvatiti T e rin g to n a i sada lan sirati ovu priču. N a m a su p o ­ treb n i n epobitni dokazi. M o ra m o pohapsiti sve učesnike. — Pod ka k vim iz g o v o r o m 9 upita M ajki Dikson.

-

— R e p o rte r M ark in ć, d etek tiv Pipćin i te dve dam e u čestvova li su u n ap ad im a sm rd ljivom m a terijo m na javn a mesta. To je d o vo lja n r a z ­ log za hapšenje. S totine ljudi sada

pate. Im a m o i dva p r im e r a ludila. G liter je sum njiv za saradn ju sa Lunom. N e m a m o n ik a k vih d o k a za T o rin g to n o v e krivice. G ospode, n e­ ćem o se ig ra ti istra ge! Z ah tevam hapšenja! — počin jao je da v ič e pu­ kovnik G r ift pozelen evši u licu. - A postojalo je jedn o o b e ć a ­ nje. .. Č asni ljudi bi m o ra li da g a se drže - upade M ajki Dikson. - Vi ste g o d in a m a g o n ili Luna i n ikada niste uspeli. N e m ože li se i u vas sum njati - izbaci pu kovnik svoju n ajotrovn iju strelu. Z apan jen i starac g a je gle d a o neko vre m e začuđeno, a za tim uz­ dahnu i reče: M n ogo m rzite D on a ld a S i­ kerta. .. U va m a je m n ogo zla i n eo b ­ jektivnosti - Ja ne shvatam zašto u istrazi učestvuje gospodin Dikson, za k o ga bi se m oglo reći da je Lunov p r ija ­ telj. N a m a se nam eću k o m b in a cije skid an ja svih optužbi p ro tiv k ra lja ponoći. Z a r to nije su m n jivo? U osta ­ lom. gospodin Dikson je pen zion isan zato što više ne m ože da o b a v ­ lja dužnost in sp ek tora Z ah tevam da se on em ogu ći d a lja sa ra d n ja zaključi pukovnik. O djed n om sve postade n ekako mučno: Form alno, pu kovn ik je bio u pravu. Još sve nije bilo dokazano. - Znači li to da n ećem o izdati ni potern icu za T e rin g to n o m ? — upita m a jo r O lifant. - N a osnovu čeg a biste je izdali? M o žem o g a sam o tražiti. T o treb a da se o rg a n izu je — o d g o v o ri p u k ov­ nik G rift osećaju ći da je baš T erin g ton slaba taćka n je g o v o g stava prem a ćelom problem u. Još du go se vo d ila p rep irk a. Penzion isa n i in spektor D ikson je neko vrem e u vreden o ćucao, a kada z a k ­ ljuči da se ovde ne m ože lo gičn o i pam etn o ra zgo va ra ti, on izjavi: - S m a tra m da sam sada suvišan u ovoj grupi. U stade i bez p o zd ra va izide. - N e k a ide! Bar n ećem o im ati Lu novog sim p a tizera medu nam a 49

- reće pukovnik O rift kad se vrata zatvoriše. In spektor N eison se kolebao. Bio je pod p ritisk om p u k ovn ik ovih n a ­ stojanja. K on ačn o se sasvim p o k o ­ leba i p rih va ti odluku d a se uhapse n ovin a r, d etek tiv i T eri M a jb orn sa B ren dom Lendon. Baš u tom trenutku radio-stanice su ja v lja le o raspletu d oga đ a ja p re m a p o d a cim a dobijen im od r e ­ p o r te r a M a rk in ć a i na licu m esto u d vo rcu Prats Botam. — M o ra m o d ati svoju verziju o b ­ ja šn jen ja ! - ljutito reće pukovnik G rift. In sp e k tor N eison je sm rknuto ćutao i g le d a o u v rh o ve svojih cipela. Z n ao je da sve to ne vodi kud bi tre ­ b a lo d a se stigne, ali ni sam u sebi nije m o g a o da uguši n eprijateljstvo p re m a Lunu, koji g a je već jednom n a č in io sm ešnim i p ob ed io g a u tr e ­ nutku k a d a se to n ije očekivalo. — S ve stva ri su još n eja sn e... O st­ a je m o p ri tom e da je Lun sum njiv i da g a tre b a u hvatiti — reće on naj­ zad. P u k ovn ik G rift poče da p redlaže s a d rža j saopštenja, koje će se dati svim listo vim a i radio-stanicam a. * Za to v re m e Leonard M eskel u speo je da d ob ije telefon sku vezu sa T e rin g to n o m i da g a pozve da se sastanu O d ve zli su se u D žipsijevo sklonište, b rzo pokupili sve što im je b ilo p o treb n o i u ništili tragove, je r su se plašili da neko od njihovih ljudi nijp uhvaćen, pa bi m ogao sve da otk rije. — Ja sam uništen rin gton.

ža lio se Te-

— Još sve nije izgubljeno. Mi ć em o se o svetiti - h ra b rio ga je b esk ru p u lozn i Džipsi. - S am o da još jed n om uhvatim Luna! — S ve d o z v o lio a g e n c iji A li sa d a ćem o g a 50

bi bilo d ru g a čije da si mi d a g a ubijem još u svojoj - uzdahnu Terington . te m olim da mi obećaš da ubiti čim g a uhvatim o.

- O bećavam ti i kunem se po sto­ tinu puta da će Lun biti mrtav, ako se još jednom susretnemo — odgo­ vori Džipsi. - Ali sreća se ne ponav­ lja. .. — Im a m o ješ nade. Ja nisam z a b o ­ ra v lja o da treb a biti op reza n reće Terin gton . - N a šta m isliš? — R eći ću ti sve kad se sklonim o. O vd e im am nešto z a n im ljivo - od ­ g o v o r i T erin g to n i o tv o ri ručnu torbu. T a m o je bio jedan specijalni p r i­ jem nik, a pored n jega n ekoliko ku­ tija m agn eto fo n sk ih traka. — Im aš li m a g n eto fo n tam o u n ovom skloništu? — u pita zatim. — N o sim o jedan od a vd e - o d g o ­ v o ri Džipsi. Z atim p o zva i dade im dobre h rp ice novaca, jer sada više nije hteo da ih vodi sa sobom. R eće im g d e koji da g a očeku je u slučaju p o­ trebe, a za tim sa T erin g to n o m side i sede u svoja b rza sportska kola. V o zili su se p rem a jugu uz samu Tem zu. D žipsi uključi radio. D avala se n eka m uzika, a zatim sp ik er n a­ javi sen zacion aln e vesti. Pošto obavesti o okršaju u dvorcu, sp ik er ob a vesti slu šaoce i o pozadini k rva vo g doga đ a ja : ».. Sada je postalo jasno da je lažni Lun, bivši in sp ek to r S kotland jarda Bazil T erin g to n stvo rio sa vez sa zloglasn im L eo n a rd om M eskelom. N jih o vo delo je v e lik a pljačka banke. A li p ravi Lun se o slob od io i pom rsio im sve račune. S m a tra se da će p o licija u skoro im ati sve d o ­ kaze p rotiv ovih zločin aca, koji su u bekstvu«. — Još ćem o vid eti ko će kom e pom rsiti račune - re ć e Terin gton . - Bilo je tren u tak a kada sam m islio da se plašiš — u pita Džipsi. - A šta sada m isliš? — u pita T o ­ rin gton, - Ti si lukav i oprezan . Im aš m n ogo iskustva. N ik a k a o nisi k u ka­ vica. N a p r o tiv ... S ada zn am zašto si hteo odm ah da lik v id ira š p ra v o g ...

O n je zaista suviše opasan - o d g o ­ v o ri Džipsi. - Još jedn om ću ja o d m eriti sn age sa D onaldom Sikertom . N a ­ dam se da će to biti i n jegov kraj — zaklju či T o rin g to n i n astavi da sluša vesti o događajim a. Kad se em isija završila, T erin g ton izva d i svoj m ali p rijem n ik i p o ­ kuša da čuje nešto. O tv o ri p ro zo r au tom ob ila i pretu ri malu antenu napolje. Lice mu dobi izra z ra d o zn a ­ losti. - Sta čuješ? - upita Džipsi. - Baš sada re p o rte r A rtu r M arkinć stiže kući. P riča ženi da sam g a bio uhapsio i da ga je Lun o slo b o ­ dio na neki čudan način... O n a plače od radosti. . Čekaj malo, prićaću ti kasn ije — objasni T o r in g ­ ton P rib liža v a li su se K ostber Hilu kad T erin g ton spusti aparat. - O tišli su da spavaju, jer je n o v i­ n ar u m oran - reče zatim. - K ako to slušaš?.. N e razurnem to ništa - reče Džipsi. - Kad sam hapsio M ark in ča, u n jegovoj sobi sam sa k rio prislušni a p a ra t sa o tp rem n o m stanicom . N isam im ao vrem en a da sve slu­ šam, ali m oj prijem n ik je to p re n o ­ sio na au tom atski m agnetofon. Preslu šaćem o tra k e u skloništu objasni To rin gto n

★ S tigoše do Brant R iv e ra i pođoše uskim putem uzvodno. N a padin i blizu rek e b ila je n ova poljska kuća, koju je D žipsi bio izn a jm io još pre više m eseci, kao re ze rvn o sklonište za slučaj da treb a da se skriva. Sklon iše kola u ga ražu i uđoše. Za tvo riše kapke i spustiše zastore, a zatim upališe svetio. D žipsi d o­ nese piće, a T o rin go n uključi m agnetofon. Dugo su slušali ža lop o jk e jedne M eri M ark in č, za tim njene r a z g o ­ v o re sa petogodišn jim d ečak om i dru ge n jim a n ezan im ljive dijaloge. U jednom m om entu se o b o jic a pri-

tajaše. S a trake se ćuo razgovor dveju žena: - Oh, d ra g a Džejn! Tako se radu­ jem što si b a r ti do šla Sreća je što oni glupači iz Skotland jarda ne znaju da si i ti u Londonu, jer bi uhapsili i tebe, umesto da gone gangstere - govorila je M eri M arkinć. - N e m ogu da shvatim kako su se o d lu čili da uhapse A rtu ra i ost­ ale - g o v o rila je Džejn - I još neće da kažu kuda su ih odveli. Č ak tvrde da u Skotland jardu n iko ne zna o tom hapšenju. U zela sam advokata, da zahteva susret sa A rtu ro m — objašn javala je M eri - Ja sam tra žila Luna. N em a ni gla sa o njemu Strahujem da je ne­ poznati g o v o rio istinu kad je A rturu re k a o da im aju D onalda u svo­ jim ru k a m a - g o v o rila je Džejn. - Javio mi se stari Londživel. Tešio m e je i rekao: »G osp ođ ica V i­ ti ngton m o ra dob ro da se čuva« R ek la sam mu da ću ti to reći nastavi M eri M arkinč. - Jesi li se sm estila na sigurno m esto? Stanujem u svom starom stanu. N isam ga bila ni o tk aza la o d g o v o ri Džejn - To je ona lepa kućica u Pariz Stritu devet, kod A rčib išo p s park a? - u pita Meri. - Da. Ta m o je još uvek stara G rel, ć u va rk a kuće. T a k o se o b ra d o ­ va la kad m e je v id e la ... A sada m o­ ram d a idem - zaklju či Džejn Vitington i sam o se ćulo još lupkanje vratim a. T o rin g to n i M eskel su se gledali kao da će da čestitaju jedan dru ­ gom. - Dakle, Džejn V itington , Lunova ve lik a ljubav nam je na ra sp o la g a ­ nju — re č e Džipsi. - K o li je taj Lon dživel? - upita Torin gton . N e znam. O bjasniće nam Džejn, kad je budemo imali u ru­ kam a — odgovori Džipsi. Iako je Londživel bio jedan od naj­ poznatijih pesnika boem a u Lon­ 51

donu, njih d vo jica se nikad nisu inte re s o v a li za poeziju i nisu znali ko je čudni starac. O n i sada preslušaše ostatak m a­ g n eto fo n sk ih traka, a li ne nađoše ništa zan im ljivo. T o rin gto n uključi p rijem n ik za prislu škivan je sk rive­ n og u ređ aja u M a rk in čo vo j sobi, ali ništa se nije ćulo. Zato počeše da se sp rem a ju za odm or. Zakljućiše da Džejn treb a oteti i tim e p rim a m iti Luna. — Im a fin esa koje će nam p o ­ m oći u tom e - re ć e T o rin gto n spu­ štajući se na m eki ležaj. Tada iz p rijem n ik a dopreše zvuci. O n i oslušnuše. Cuo se M arkin ćo v glas: - Šta vas g o n i da u o vo doba u pa­ date, in sp ek to re? - Im a m o n alog da vas uhapsim o — čuo se o d g o v o r - A li zašto, go sp o d in e N elson ev Z a r va m nije va žn ije da u o vo doba tra žite T o rin g to n a i D žipsija? Njih sig u rn o n iko ne u zn em ira va posle pon oći — g o v o r io je M arkinć. — To se vas ne tiće. Dosta n e p ri­ lik a ste nam već stvorili. U hapšeni ste. — Pod kakvom optužbom ? - Z b og n apada na javn e lokale. Zb og u p o treb e on e h em ik a lije straš­ n og m irisa, već su polu dele dve osobe. — K o va m kaže da sam ja u tom e u čestvo va o ? Im am alibi, kao i moji p rijatelji. O tom e je već bilo reći. - D o k a ze ćem o naći. V i ste uhap­ šeni. Ž elite li da vas optu žim o i za p ro tivljen je p o liciji? U p o zo ra va m vas d a su Pipćin, T e ri i B renda već uhapšeni. U tren u cim a odu ševlje­ nja p rič a li su o tom »podvigu*. — Dakle, p re v a rili ste ih. M ožda će on i sve to poreći. Ipak, stojim vam na rasp olagan ju - zaključi M arkinć. Ć u lo se još h ra b ren je koje je n ovi­ n ar uputio svojoj ženi, a zatim se ćulo k a k o k o ra ci odm iču iz sobe i kako v ra ta lupkaju

X

D olazeći o p rezn o ka skloništu, Lun o tv o ri p rva v ra ta od kojih je vo d io uski hodnik do n enastan je­ nog stana. N a levom , p rivid n o šle­ pom zidu, n ala zila su se vešto s k ri­ ven a vrata, k o jim a se uvek služila Džejn d o la zeći ovam o. Tajni m eha­ nizam , jedva v id ljiv i o n im a koji znaju gd e je sm ešten p o k a ziva o je da Džejn m o ra biti unutra. O n o tvori v ra ta i op et ih pusti da se au tom atski zatvore. S unutraš­ nje stran e se n ala zilo dugm e za zvono. O n g a pritisnu i tim e dade znak da dolazi. Pođe sk riven im hod­ nikom i ude u veliku, staklom n at­ kriljenu baštu, na čijoj sredin i se n alazio bazen s čistom vodom. Sada, usred noći, bašta je bila slabo osvetljena. S am o jedn a svetiljk a ba ca la je ukoso svetio p rek o jutanog za stira ća na kam en im p lo ­ čama. — Donalde, jesi li ti? — čuo se uz­ vik iz m ra k a kod vrata, koja su v o ­ d ila u ostale prostorije. — Džejn, d raga ! — uzviknu Lun. Zatim potrća stazom . Džejn mu takođ e žu rn o pođe u susret. Baš na osvetljen oj stazi se nađoše jedno pred drugim . Zastadoše kao pred n evid ljivim zidom g o to v o d va ja rd a jedn o od drugog. G led a li su se čud­ nim pogledim a, kao da ispituju jedn o drugo. T o je tra ja lo sam o ne­ koliko sekundi, ali im se u činilo dugo. Za to vrem e n jihovi pogledi su sve rekli. Isp riča li su priču o du­ goj čežn ji i patnjam a zb og u daljen o­ sti. A tada Lun pruži ru ke i trenutak ih za d rža na njenim m išicam a. — D obro došla, D žejn! S rećan s&m što te vidim - re č e zatim. — Donalde, tako sam strah ovala zbog tebe. . - stiže Džejn sam o da izusti. Tada se nade u čvrstom Lunovom zagrljaju. N jih o ve usne se spojiše na onaj n eop isiv način pun strasti, čežn je i ljubavi, k ojim se ljube sam o m u škarac i žen a za koje ne postoji i

ne m ože postojati n ijedn a dru ga p ra v a ljubav. T o lik o sreće daju ti polju pci da se čoveku i ženi čin i da će u m reti u slatkom nestajanju u tajan stven om ponoru ljubavi. — N ik ad više te neću dati — p r o ­ šaputa Lun. — S am o tvoja sam uvek i bila, D o n a ld e... U m reću tvoja - o d g o ­ v o r i Džejn ne m ogavši da obuzda suze, koje joj oro siše lice. Lun je p ovede ka baštanskim sto­ lica m a kraj bazena. — G de si bio tako dugo? - upita Džejn. — Bili su m e z g ra b ili zloćincir — Jesi li p o vred en ? - sa s tra ­ hom u glasu u pita Džejn. — Nisam , draga. S ve se d o b ro svršilo - o d g o v o ri Lun. — A naše su uhapsili. Artu r, Č a rli i one dve divn e žene su uhapšene o bavesti g a Džejn. — V eć su slobodni — o d g o v o ri Lun i isp riča joj da to stvarn o nije b ilo hapšenje, n ego otm ica, koju je iz v rš io Torin gton. Isp riča joj šta se sve dogodilo. D ok je g o vo rio , Džejn mu je ra s­ k o p ča va la košulju na onaj način koji pokazuje potpunu bliskost i is­ krenu, n ep rik riven u nežnost. O n je puštao da D žejp to ćin i i konačn o košulja spade s njega. P ri tom e ju je m ilo va o tako da je u trenutku kada je htela da ustane, m ogla sam o da se izvu če iz već ra sk op čan e haljine. Lun tada p otrća ka ivici ba zen a i iza šim širo vo g džbuna skide ost­ atak odela. Baci se u vodu i zapliva. U sk o ro za njim stiže i Džejn. O setiše onu lakoću tela i svežinu vode u kojoj se u živa u sparnoj noći. Lebdeli su u vo d i držeći se ru kam a; iz­ vo d ili su onu čudnu igru u kojoj su tolik o puta u živa li na ovom mestu. U jednom m om entu Lun o tp liv a u u gao bazena, gd e se n alazio m ali baštenški orm a n s oprem om . Sluša­ jući kako na drugoj strani bazen a D žejn la ga n o pliva, on se oslobodi m ešavin e zn oja i prašin e n akup­ ljene na telu dok je bio u ru kam a

o tm ič a ra i u tren u cim a b o rb e u dvorcu. Zatim op et z a p liva ka Džejn. Z a p livaše ka stepeništu. Lun ru ­ kom d oh vati o grta če ispod nastrešice. O grn u p rvo sebe, a zatim pruži ruku da joj pom ogn e da i o n a iziđe. O grn u je d ru gim ogrtačem , a zatim z a g rlje n i pođoše do za strto g platoa, koji je b io među cvećem i danju se, u o d ređ en e sate, m oga o k o ristiti za sunčanje. Nisu treb a le ni reći ni pozivi. Kao da su m eđusobno p o ga đ a li misli, njih d voje se spustiše na meku p ro ­ stirku. C v eće je op ojn o m irisalo, a letn ja noć izgled ala k ra tk a za sreću. * S vitan je ih zateće za grlje n e u ne­ kakvoj divn oj polusvesti, k o ja je bila lepša od svih najlepših snova. T a d a se p rvi pokrenu Lun i nežno p od iže devojku na ruke. Ponese je ka h lad ovitim sobam a svog p re b i­ vališta. O sm ehnu se p rim etivši da je Džejn sp rem ila sve proštorije. U najlepšoj sobi u va za m a bilo je sveže u bran o cveće. P oloži je na š irok i ležaj, pa se spu­ sti p o red nje i u p rijatn om umoru u skoro o b oje usnuše. P rob u d ili su se pred sam o podne. Lun uključi muziku i pođe da d o­ nese sok pom orandže. Baš tada m u zika prestađe i počeše vesti. O dm ah posle n ajave novosti, sp ik er poče d a g o v o ri o sen zaciji dana. J av­ ljao je o noćašnjem hapšenju re p o r­ tera M ark in ča, i o tom e da su svi zatečen i a k teri sukoba u dvorcu takođ e uhapšeni. »K a o i uvek, Lun je nestao S kot­ land ja rd nastavlja go n jen je o vog zločinca, koji je poku šao da dokaže da nije u čestvovao u zločin im a i p ljačkan ju banke. Sum nja se da je u d o go vo ru sa izvesnim , odavno p o liciji sum njivim D izijem Ditefom. O va j vlasnik k a zin a i nekoliko noćnih lokala i klu bova dao je čudne izjave. O su m n jćio je čak i izves n o g saradn ika Sktoland jarda, 53

čije im e ne spom injem o, je r je ne­ stao i još ne m ože biti saslušan«, g o v o r io je spiker. Lun je u kočen o stajao, kao da o če­ kuje n ečiji n ovi napad. D žejn je takođe začu đen o slu ša la - P a to je nem ogu će! Z a r je pod ­ lost tih ljudi tako b ezgra n ičn a ?! uzviknu ona. Lun bez re ći sasluša nove napade na svoju ličnost. Znao je d a g a ljudi u S kotlan d jardu i već je im ao is­ kustva sa čita vo m gru p om in spek­ to ra i še fo v a policije, koji su često b ili za slep ljen i m ržn jom p rem a njemu. A li sada je o če k iv a o da će ipak p o b ed iti n jih ova p ro fe s io ­ n alna o b a veza da b rzo pohvataju p ra v e zločin ce i razjasn e tajnu zlo­ čina. M eđutim , oni su i d alje sve sva­ ljiva li na n jego vo ime. Još uvek su se tru dili d a mu za gro ča va ju život. Još jedn om je Lun m o ra o s g o r č i­ nom d a shvati da za sasvim slo­ bodnu ličnost nem a opstanka u sre­ din i koja ne uspeva da on em ogu ći m n o go b ro jn e ga n gstersk e bande, ali uspeva da se m obiliše protivu njega. K ao d a čita n jegove misli, Džejn reče: - O n i su u stanju da p rik riju Torin gtona, pa čak i da ga tajno ubiju, sam o da na tebe svale te podle o p ­ tužbe! - O n i su to u stanju, ali neće uspeti. Jedn oga dan a ću dokazati zločin e tog čoveka. Sada m e sam o z a b rin ja v a hapšenje naših. - Ja ću otići da se obavestim . Još n iko ne zna da sam u Londonu reče Džejn. - U zgred ću doneti o va m o svoje stvari. N eću te napu­ štati dok sve o ve m rske optužbe ne budu prestale. N ik a d a m e nećeš napuštati! Neću da te izgubim . S ada više neću da znam ni za šta. O va j dan p rip a d a nam a — re č e Lun i isključi radio. N e k o lik o sati posle tog a Džejn i Lun su p riča li jedno drugom . Kad Lun poče da g o v o ri o svojim o tk ri­ ćim a iz hernije i fiz ik e Džejn g a je

p ra tila za d rža va ju ći dah i odu šev­ ljena. Zajedno su sp rem a li ručak, a zatim , kad je sunce p o go d n o o basja­ va lo deo vrta, p o m eriše staklenu nastrešicu i pustiše d a ih sunce peče. Ku pali su se u bazenu, a zatim o p et ležali među b o k o rim a cveća. - S tobom m i se v r a tila i sreća — g o v o r io je Lun. D žejn mu je p r ič a la o svom ž i­ votu od tren u tka kad su se rastali. O p tu živa la je sebe za pokušaj da p rih va ti njegovu želju i nestane iz n jego ve blizine. - M islila sam da je to d o b ro za tebe, da ćeš im ati jednu brigu m a ­ nje. A li o n o g tren u tk a kad sam sa M išelom ostala sama, sh vatila sam da jedin o sm rt m ože da m e odvoji od u sp om en a ... Ne, to je bila naša ljubav. N ism o uspeli d a je ugušim o u sebi - g o v o rila je Džejn. - S ve to treb a za b ora viti. M i smo o p et zajedn o! — p rek id e je Lun. O slobođen i svega, puni poverenja jedno u d ru go i svesni da je n ji­ h ova ljubav n ajveća nada, oni su se nežno grlili. Č asovi sreće su se v r a ­ tili N eosetn o je došla noć. - Sada ću o tići do svog stana re če Džejn. O n a je bila žena, m ožd a n ajpotpu ­ n ija koja postoji, ia k o je bila nauč­ nik i sposobna za n a jveća lišavanja. N e d o s ta ja lo joj je, baš ovde i baš zb og Luna, nešto njenih ličnih stvari. Im ala je i jedan m ali poklon za Donalda. Sve je to htela da p r e ­ nese o va m o - Ići ću s tobom. N e želim da zb og n ečega zapadn eš u kakvu opasnost - reče Lun. - N e prihvatam . T reb a da se odm oriš. Inaće, sada, u tren u cim a n ajveće hajke na tebe, ne treb a da se bez nužde krećeš gra d o m — u sprotivi se Džejn. Lun je znao da je to istina. Bilo je m alo izgled a da će neko p rim etiti Džejn i nije bilo ra z lo g a za brigu. Zato on prih vati da on a ide sama, a li da uzm e n jegov m ali re ze rvn i autom obil.

- Ponećeš i o vo - re će on d ržeći na dlanu jedan zlatan lančić sa m edaljonom . - M isleći na tebe na­ p ra v io sam ovu stvar. S tavi joj nakit o k o vrata, a zatim joj pruži još jedan p red m et sličan velik oj ćiodi s glavom . — U vek ću nositi taj nakit. A šta je o v o ? - reče Džejn. — O be stva rč ice su u stvari m in i­ jaturni odašiljači. Kad god ti želiš, m oći ću da te čujem — objasni Lun. P o k a za joj k a k o se uključuje m e­ han izam skriven u m edaljonu, a z a ­ tim onaj u »č io d i« s glavom . O n a taj d ru gi uređaj sa k ri u veš na g r u ­ dim a. Lun tada poja ča svoj p r ije m ­ nik, pa zatim o dvede Džejn na kraj vrta. T a m o joj je šaputao nežne reći, a one su d o p ira le kao glasan g o v o r ćak iz sobe k roz o tv o ren i p r o ­ zor. Izgledalo je kao da neko tam o, kao ojačan i odjek, iz g o v a ra svaki n jihov šapat. — O vo je n everova tn o! Znam d a postoje m n o go b ro jn i m in ijatu rn i u ređ aji slične vrste, ali nisam vero v a la da ih im a i ovakvih - reće Džejn. - O vi su m alo poboljšani. Dugo sam ra d io na n jim a - o d g o v o ri Lun. O tp ra ti je do g a ra ž e i o n a se iz­ veze u tihu polum raćnu ulicu. T ešk a v ra ta se bešum no za tv o riše i Lun ostade sam. * S rećan zb o g p o vra tk a D žejn Vitington i divn ih tren u taka p ro v e d e ­ nih s njom posle duge usam ljenosti Lun je ležao i slušao zvuke iz p r i­ jem nika. Znajući da je Lun sluša, D žejn mu je p riča la kojom ulicom se vozi i šta vidi. U šla je u jednu telefon sku g o v o r ­ nicu i p ozva la M eri M ark in ć, koja je o bavesti da je u zela advokata, koji će na tom e ra d iti da A rtu r bude što p re pušten. M e ri n ap o ­ menu da je kuća pod p rism o tro m i d a joj ne treb a prilaziti. - S igu rn o prisluškuju i naš ra z ­ g o v o r - re č e M eri.

- N e k a prisluškuju. T i jadnici n ikada n eće uspeti da od vo je p o­ štene od nepoštenih. N jim a je svak sumnjiv, ko im se ne p o k o ra va — o d vra ti D žejn i p rek id e vezu. Zn ala je d a će u skoro njene reći biti p ren ete u Skotland jard. Zato p ožu ri ka svom stanu. Lun je čuo k a k o vozi. Ćuo je i kad je zaustavila m otor, izišla do v ra ta stana i otklju ­ č a la ih. a

tada je sledio sam o uzvik:

- K o ste vi? K ako ste p ro d rli u moj stan? - Budite rtiirni! N e p o k re ćite se, je r ovde im am jaku prskalicu s k ise­ linom . B ićete nakaza za n ekoliko tren u tak a - ćuo se odgovor. Lun pozn a d e glas B azila T o rin g ­ tona. P o sk o čio je kao da će odju riti u pom oć napadnutoj Džejn. ali je sh vatio da bi zakasnio. Zato je sam o slušao strahujući za njenu sudbinu. - Dakle, bio si u pravu — ćulo se k a k o k a že Leonard M eskel. - T re b a da požu rim o — reće T o ­ rington. - Sta ste joj učinili, p rok leti g a ­ d o vi? - upade Džejn. Lun p ogod i da on a to vid i staru G rel, ću varku kuće. - S am o je u spavana - o d go vo ri Torin gton . Požurim o. N apolju je sve m irn o — reće Meskel. Lun je dalje čuo korake, lupanje v ra ta au tom ob ila i zvuk m otora. - G u rn i je dole na pod — reće Meskel. - V eć je om a m ljen a i biće m irn a sve dok ne iziđem o iz g ra d a — odg o v r i Torin gton. - Š ta je to bilo sa m nom ? upita D žejn kad se o p et osvestila. - M a lo ste spavali, lepotice o d g o v ri Terington. - ■Kud m e vod ite? Pa to je put za Ejling - reče Džejn. - H o ćete li biti m irni, pa da vas opet ne uspavljujem o? - pitao je Torin gton. - Sta m ogu da u činim ? - uz­ dahnu Džejn. 55

— Dobro, ostan ite tako. U p o zo ra ­ vam vas da prskalicu sa kiselinom im am sprem nu u ruci — reće T o ­ rington. — A ne želim da uništim takvu lepotu. Vi ste najlepša žena, koju sam sreo. Čuo sam da vas o p i­ suju, a li nisam v e ro v a o da ste lepši n ego što to iko ume da iskaže. — V eć joj se u dvaraš — smejući se reće Džipsi, koji je sedeo napred i vozio. — N e o d o ljiv a je' - o d vra ti T o ­ rington. N ek o v re m e je iz p rijem n og u r­ eđ a ja d o p ira o sam o zvuk a u tom o­ bila u vožnji, a tada se opet začu gla s Džejn V itington : — Id em o li uz Brant R ive r? . - Suviše pitate. A li m ogu vam reći. T o je ta reka. A naše sklonište je kad se skren e od p rela za na pruzi on im p rvim putem kod svetiljke. — Jednom sam p ro la zila ovda. P ozn ajem te zidine. Kažu da je to ukleto mesto, jer je sa one stene, što liči na deo p oru šen og m osta nad rekom , sk o čila d evojk a koju su na­ siln o hteli da udaju za starca - p ri­ ča la je Džejn. Sve je to g o v o rila zato da Lun čuje kud je vode. Legendu o toj steni joj je p rič a o sam Donald, kada su išli ka G rin fordu . — Eto, tam o je naša poljska kuća — re če Torin gton. — O n a kod šumice, što stoji sam a pod šu m om ? - upita Džejn. — Da, m alo vu čje gn ezd o - o d v­ rati Džipsi. — Pa to je svega trista jardi p ra v e lin ije od uklete - reče Džejn. — V a ljd a niste p ra zn overn i re ć e Torin gton . — N e vo lim ta u sam ljena mesta. A va ša kuca je o g ra đ e n a zidom i m eta ln im šiljcim a kao za tv o r ili lud­ n ica - o d g o v o ri Džejn. A u to m o b il uspori vožnju. Čulo se šk rip a n je m etalne kapije, a zatim p rštan je toćk ova po šljunku. — S tigli smo. O vd e ćem o ra z g o v a ­ ra ti sa va m a - reće Torin gton. Iziđite, g o sp o đ ice Vitington.

— Jednom ćete o d g o va ra ti zbog o ve o tm ice - reće Džejn — M o ra li sm o... T reb a da nam kažete gd e je sklonište vašeg D o­ nalda S ik erta - reće Torington. — Ja to ne znam. — Znate, sigurno. I govorićete. R azm islite do ponoći, a onda ćem o' ra z g o v a ra ti Bićem o džentlm eni, a ko ne izn everite naše nade. Dok nije ovde M eskel, m ogu vam reći da se on ne šali. Im a plan kako da vas n atera da g o v o rite — p riča o je T o ­ rington. — K akav je to p la n 9 — upita Džejn — Ž enam a ne m ogu da odolim , pa ću vam reći O n hoće da pokuša bez mučenja. A o n d a ... M a lo nasilne ljubavi. . M ožda sadističk o m uče­ nje. .. O n zna da skid a kaiš po kaiš kože sa žen skog tela. T a k a v je Džipsi. N e poku šavajte da mu se odupirete. To vam preporučujem . R azm islite o tom e da p ra vom saradnjom m ožete postići i njegovu ogrom n u naklonost. O n im a n o­ va ca više n ego što ih je im a la Prva p oslovn a banka M id lesek sa - p r i­ ča o je Torington. — Vi p rijatn o ra z g o v a ra te — ću se D žipsijev glas. Uđoše u kuću i v ra ta se zatvoriše. — T o je vaša soba, go sp o đ ice reće Torin gton. — O v a sobica sa g ro zn im v r a ­ tim a kao na kasi? Pa on a nem a ni p ro zo ra ! — kao da se p rep la šila reće Džejn. — U la zite 1 I budite m irn i tamo, jer vas i on ako niko ne m ože ćuti. N a hiljadu jardi n aok olo nem a kuće, a ovde sm o sam o nas dvojica. Po m raku sm o došli, a po m raku od la zili i sada sm o se v ra tili n eprim ećeni. P o ig ra ć em o se sa vam a, ako ne budete g o v o r ili reće D žipsi i zaću se kako lupnuše vrata. Džejn poće da g o v o ri: — Sada sam sam a u sebi. S i­ gu rn o si slušao gd e se kuća nalazi. Ponoviću sve posle p o la sata, za slu­ čaj da nisi slušao kad su m e napali.

O d u zeli su m i sam o torbu i sva je sreća što nisu o b ra tili pažnju na m e d a ljo n ... D ragi, budi oprezan . O n i su sprem n i na sva. N a o ru ža n i su, a u kuću se teško prodire. Ć in i m i se da je pristup najlakši od šume. N e b rin i za mene. Imam, s k r i­ ven, onaj tanki bodež. B raniću se u nuždi. Lun je n estrp ljivo slušao. Bilo je strašn o što je Džejn u opasnosti, ali se ra d o va o što zna gd e su M eskel i Torin gton. S ada žu rno poće da se prip rem a . Iako je bila vrućina, on obuće s p e ci­ jalni dugi veš, koji se nije ra z lik o ­ va o od običn og, ali je stajao č ita vo bogatstvo. Jedna en glesk a ćelića n a je p r o iz ­ vela najtanju čeličnu žicu na svetu. Lun je pod im enom jedn og fiz ič a r a u čestvovao u ek s p erim en tim a fa ­ b rik e već više godina. T o mu je bilo neophodno, je r za neka isp itiva n ja m o ra o je im ati v e lik e fa b r ič k e m a ­ šine. S ara d n ja sa fa b ričk o m laborato rijo m mu je om o gu ća va la da ih koristi. Fab rik a je od te fin e i jed va v id ljiv e čeličn e niti tkala platno, koje je pod ru kom bilo m eko i o b ič ­ nim okom se nije m oglo prepozn ati, jer je bilo o b ojen o belo i ličilo je na pamuk. Od istih tih niti, sam o d ru ­ g a č ije tkana, b ila je n ačin jen a i m a ­ te rija p ogodn a za p ra vljen je odela. Lun je za sebe i S am ju ela M a k fe rsona bio otk u p io tkaninu i n a p ra ­ vili su veš i odela. B evolversk i kuršumi nisu p ro b ija li n ijedan sloj tk a ­ nine. a čovek koji bi im a o i veš i od elo bio bi zaštićen i od kuršum a vo jn ičk ih pušaka. Pošto se obuće, Lun poće da sp rem a oružje. U ze dva revolvera , n ek o lik o punjenja ja k o g ek sp loziva za rušenje, n ekoliko vrsta b om bica i fio la s ga som za u spavljivanje. O bu o je svoje specijaln e c ip e le sa ga sn im pu n jenjim a u potpeticam a. K renu da tom e još doda tanku, p ro ­ zirn u užad i lestvice s kukama. T a k o oprem ljen , krenu ka g a ra ži, da sp rem i svoja v elik a kola, je r su

on a za redovnu vožnju bila ostala na mestu g d e ih je ostavio kad je kren u o da poseti b ivšeg in sp ek tora Torin gton a . U tom m om entu iz v rta začu uz­ vike: - D onaldo, dečko m oj! Jesi li tu? Evo d ola zim ! - Sam juele, stari m orski vuče! — o d a zva se odu ševljen o Lun i potrća. Snažnim m uškim z a g rlja jem poz,r'a više se dva vern a druga. - Ja p lo vim da m i se raspadnu m ašine, a ti lenstvuješ ovd e - reče M akferson . - Bilo je i zbrke. S ada žurim. D žejn je o te ta - reče Lun. - S ta 1? Znaš li gd e je ta banda, koju tre b a da izm esim go lim ša­ k a m a 9 — uzbuđeno o d vra ti M akson. — T i si u tom odelu?! - Znam gd e su je za tvorili. T reb a i ti da se obućeš, ali požuri. S ve ću ti uzput o bjasn iti — reče Lun. D esetak m in ita kasn ije M a k fe r ­ son se z n o jio u du gom vešu i odelu. V eć m esecim a nije o b la čio ništa top lije od m orn a rsk e m ajice. - D evet mu tropskih žega, pa o vo je d a čovek pob egn e i otp lovi da p rv e leden e sante i da tam o živi s belim m edvedim a! - gu n đao je idući za Lunom. Bilo je p rošlo dvadeset i d va ćasa kad iziđ o še iz Londona i nađoše se na putu za Ejling. M a k fe rso n ;e slu­ šao sve ra d io -em isije u k o jim a se g o v o r ilo o Lunu. T o mu je z a g o rč a ­ va lo plovidbu, ali je zn a o m n oge stvari. Zato je Lun m o ga o brzo i lako da mu objasni šta se to sve d o­ g a đ a lo u n jegovom odsustvu. N a j­ više mu je p riča o o Džejn i njenom povratku. - Eh, ti! Znao sam da si p o grešio kad si poku šao da joj daš slobodu. Kad čo vek sretne ženu k a k va je Džejn, svih mi m o ra i okeana, i tako m i svih riba, k ito va i k o ra la na svatu, ne treb a da ostan e bez nje! O n a to vo li! V oli te kao što ja volim m o r e ... Ne, više n ego što ja uopšte nešto m ogu da v o lim ! V o li te više od

života! — govorio je poučno m or­ nar. Približavali su se Brant Ftiveru. Beka je bleskala u koritu. Ponegde su se svetla ispred kuća održavala u vodi. Ugledaše stenu koja je ličila na ostatak mosta nad rekom.

★ Za to vrem e u usamljenoj kući događale su se čudne stvari. Još od dolaska Džejn u kuću Torington i Džipsi su ćuli svaku njenu reč, koju je izgovorila, da bi je preneo njen mali odašiljač u medaljonu. — Znao sam da ona ima nešto slično — slavodobitno reće Toring­ ton. — Istina je, m ogao sam i ja to po­ goditi. Lun je već više puta upotrebio m inijaturne prijemnike i ot­ premnike. Ali ja ne volim te novota­ rije. S ad a vidim da treba znati sva­ šta — odvrati Moskel. — S ad a Lun juri ovamo. Biće uži­ vanje pogledati kad se nađe i upet­ ljan — dodade Torington. — Može li se desiti da nešto ot­ kaže? - upita Džipsi. — Sam si video. Ceo dan smo to proveravali. Naših devet ljudi su odlično skriveni. Ne može ni ptica da preleti, a da je ne vide. Reflek­ tori su postavljeni i pale se na do­ dir. Taj sistem m reža je vojnički izum. S reća je što sam znao u kom skladištu ih ima - pričao je Toring­ ton. — Još noćas će Lun moliti za Džejn. Kazaće gde su mu skloništa i kako se u njih ulazi, a tada ćemo ga odmah streljati. Video sam mali splav dole na reci. Stavićemo ga tamo, isplati mu dosta kuršum a u srce, a zatim ćemo ga pustiti neka pliva - maštao je Meskel o svojoj pobedi. — Devojka ne sme ostati živa. O n a je nezgodan svedok reće To­ rington. - T a k v a lepotica... Biće uživanje biti s njom. Posle ću je pokloniti momcima, a zatim... - govorio je Džipsi. 58

T a d a iz elek tričn o g u ređ aja dop reše signali. - O n i p rila ze od šume. Idu tačno kako treb a - re č e Torin gton. Stade uz sto na k om e se n alazilo n ek o lik o a p a ra ta sastavljenih u im p ro vizova n u kom andnu tablu. - Ja idem na osm a tra ćn icu reče Džipsi. - M o ra m vid e o ti taj trenutak. - P rvi lo k a to r ih je zabeležio. D o­ laze dvojica, je r se ču ju dva zvuka, koji pokazuju odstojan je od tri do pet ja rd i — re će T o rin g to n i ostade uz kom an dn i sto. D žipsi u strća uz stepenište na sprat kuće i k ro z odškrin u te kapake p ro z o ra za m ra če n e sobe stade da gleda. P od rh ta va o je kao u grozn ici. U ru kam a je d rža o m a šinsku pušku, Lun i M a k fe rso n behu p riš­ li u gašen ih fa r o v a i na jed­ nom mestu blizu kuće p r ik r ili kola. O b išli su kuću u velik o m luku i došli od šume. K a o naručeno, p o m o ­ glo im je jedno drvo, č ije v elik a g ra n a je n a tk riljiva la zid i m etaln e šiljke na njemu. P opeše se i s g ra n e spustiše lestvice. Nisu slutili da zločin ci računaju da će oni baš tuda p re ć i prepreku. N ije bilo m oguće p retp osta viti da o n i očekuju njihov b rzi dolazak. Lun još n ije m oga o da shvati da u To rin gto n u im a o p a sn o g g e n ija l­ nog zločinca, prvi put se sukobio sa čo vek o m koji je m o ga o da izved e m n oge stva ri koje i Lun. Išli su o p rezn o k ro z zapušteni vrt. N išta se nije ćulo V eć su se n ala­ zili blizu kuće pod krošn jam a drveća. - M o ra m o p rila ziti p a žljivo šapnu Lun. M a k fe rsen kleče da sačeka. U tom m om entu nešto zašušta. Čuše se siktavi zvuci sa svih strana. Proleteše nekakve kugle. N e k e pogodiše Luna i M a k fe rso n a lakim u dar­ cima. - Šta je to, što mu paukovih m reža?! - prošapu ta M akferson. - Z a m k a 1 — viknu Lun

O ni se trgoše, ali na njih su se sva­ ljivale nekakve mrežaste niti iz svih pravaca. M akferson se borio sve više se zamotavajući. T ada bljesnuše snažna svetla. Oni nehotično zatvoriše oči. Kad su po­ gledali, shvatiše šta se dogodilo. Sa stabala, iz šiblja, sa tla i od ograde na jedan potez oslobođene su zamke. Bile su to male cevi, koje su kom prim iranim vazduhom izbaci­ vale olovne kuglice za kojim a su se vukle isprepletene niti od kao če­ lična žica čvrst materije. Bilo ih je na stotine i stvorile su nerazm rsivu mrežu u koju se živo biće zapet­ ljava tim više koliko se žilavije odu­ pire. M a k fe rso n je u potrebio svu snagu. N iti su se kidale, a li su se n ove m etale o k o njega. Ion ak o steg­ nut u n eprobojn e odelo on se p r o ­ sto gušio. — A tako, lupeži s m režam a! Platićete! P ora zb ija ću vam njuške, vi si­ n ovi ljiga vih h obotnica! - v ik a o je ljutito. Lun je poku šao da u potrebi ek s­ ploziv, a li ok o ruku su mu se za m e ­ tale m n o go b ro jn e sk oro n evid ljive m reže. I n jega je o b liva o znoj. T a d a na svetio iziđoše ljudi sa u p eren im m ašip skim puškam a i re vo lv erim a . D vojica su d o vla čila tanke i širo k e daske i p o la ga li ih p rem a Lunu. N a p a d a či su znali k a k o da se sam i ne zapletu u sopstven e zamke. U sk o ro su d rža li cevi o ru žja upe­ re n e u g la ve Luna i M akferson a. Iz kuće iziđe Bazil Torin gton. U ruci je nosio gas-lam pu iz koje je sukljao plamen. M a h ao je njom e ako sebe i niti m reža su se topile. Za njim je d o la zio D žipsi s m ašinskom puš­ kom u rukam a. — K ako su sm ešni! — uzviknu radosno. — V ežite ih dob ro i isp ra zn ite im d žepove! - n aredi Torin gton. Dok su ga n gsteri d rža li upetljane ljude, dru gi su ih čvrsto vez iv a li užadim a. T o rin gto n pode ok o njih i

plam enom spali niti koje su sme­ tale. — Vrlo si lukav, Toringtone — reče Lun. — I malo veštiji od prvog kralja ponoći - hvalisavo reće lažni Lun. — Kopile si ti, bedniće! — opsova M akferson. — Odvucite ih unutra! — napredi Džipsi. ★ Kad je d ovedoše iz sobice bez p ro ­ zora, D žejn s užasom u gled a vezan e Luna i M akferson a . Lunu su bile p oveza n e i oči. D žipsi mu načas skide povez. — Tu pred tobom ćem o se p o i­ g r a ti ovom lepoticom , koja im a divn i m edaljon. H a — ha! M edaljon ! K ako nam je doveo rib ice u mrežu! - re če D žipsi sm ejući se. T o rin g to n je gled a o predm ete uzete od Luna. — O vd e je ćitav arsenal, koji bi ra z o rio i tvrđavu. O ve sta vrćice će nam d o b ro doći - reče i sve strpa u jednu torbu. D žipsi ode da pogled a je li sve u redu o k o kuće. Lun to iskoristi i šapnu M akfersonu . - Pokušaj da ih p re v a riš kao da želiš da se otku­ piš. M a k fe rs o n klim nu glavom . Sada je ž a lio što je o n ako psovao i pretio p re n ek o lik o minuta D žipsi se vrati i sede u fotelju. Lun i M a k ferso n su ležali, vezani, na podu. T erin g ton je stajao nad m o rn a ro m i držao jednu nogu na n jego vo m trbuhu. — Dakle, to je taj d ivlji m ornar, koji ubija jednim u darcem pes­ n ice? I još uvek vućeš ovaj džepni tep, stari m edvede — reće i „'čvrsto se oslon i na M a k fe rso n o v trbuh. M o rn a r n ap ravi izra z pun bola. — N e ... N e m učite me, nije d o ­ bro. .. Ja nisam z n a o ... - prom uca M akferson. O -ho! Junačina je već kao babin trbuh! - uskliknu Džipsi.

r,9

- Ja im am b r o d ... Ž elim sam o da p levim m o rim a — reče M a k fe r­ son i za trep ti očim a. Suze mu se pojaviše u očim a. Džejn g a je g le d a la zaprepašćeno. N ije v e ro v a la da Sam jue! M a k fe r­ son odm ah m ože tako nisko da se sroza. - N e cm izd ri, stari. U m ri kao čovek i ne daj da nas o vi zložin ci slom e - reče Lun. - Zašto si m e zva o nazad? Ja sam o sta vio svoj b r o d ... P rvi svoj brod u ž iv o tu .. M en e čekaju m oji m o rn a i.. - gu nđao je M akferson. - Sam juele, z a r si to ti? - upita Džejn. Suze joj potekoše i on a g o rk o zaplaka. - La k o je te b i... O v i će te ostaviti da ž iv iš ... A ja neću da u m rem ... Ja znam gd e im a više od dve tone z la ta ... M oj deo u terezo ru sklon i­ šta m i n eće k o ristiti ni živo t d a spasem - p ra v d a o se M akferson . D žipsi i T o rin gto n počeše da ih ispituju o skloništu i kako su u n jega ulazi. M a k fe rso n je g o v o rio da on ne zna i da g a uvek Lun uvodi veza n ih očiju. - N ik a d a g a nećete otk riti! Pa i ak o saznate, sve je m in ira n o i odletećete u vazduh! - reče Lun. Is p itiva li su Džejn. - N e znam ! N ik a d a neću ništa reći! U m reću sa čovek om k o ga v o ­ lim - o d g o v o ri on a i prkosno se ispravi. N ije više ni plakala. T o rin g to n stade uz Luna. - Z a r je ne m ogu da g a zam en im 9 - U p ita sm ešeći se. Džejn n ehotičn o pogleda jednog, pa drugog. Sada je T o rin gto n bio bez polutainnih n a o ča ra i lažnih bučića, pa je sličnost sa Lunom bila upadljiva. Ona. spusti glavu. T o rin g to n je d rža o gasnu lampu za letovanje. Poja ča joj prigu šeni plam en, i on liznu šišteći. - K o g a da p rig re je m ? - upita c e re ć i se. 60

- P rvo tu m ešinu s m ora. N ek a o vo dvoje vide šta ih ček a - reče Džipsi. T o rin gto n p rim ič e plam en M k a fe rso n o vim rukam a. N je g o v o užasnuto lice se zgrči. - N e! Preklin jem vas! - za cvile m ornar. T o rin gto n mu je p rim ica o p la ­ men licu. O b rv e i tre p a v ic e prve planuše, a tada p oče da se pali i n ek o lik o dana n a b rija n a brada. - G ovoriću ! Sve ću vam reći! O b ećajte m i da m e nećete ubiti! — poće da v iče M a k fe rso n kao da je u najvećoj panici. G de je sklon ište? upita Džipsi. Lun viknu: - N e g o v o ri! Uzalud tra žiš m i­ lost. U zeće sve što sm o go d in a m a stvarali, a nas će ipak ubiti! - N je g a nećem o. O n zna stvari koje nas zanim aju. M o že nam biti od k o risti - reće Torin gton. . — K ako da kažem , kad sam se za k leo da neću n ik a d a re ći? - za c­ v ile m ornar. O p et mu plam en liznu po licu. - N e G o voriću ! - kriknu M a k ­ ferson. - S am o im kaži, pa će ući i sve op lja čk a ti! A tebe će za k op ati tam o usred podzem n ih h odnika! Sam o im a kaži! — reće Lun kao da preti. M a k ferso n je shvatio. Poče da p riča o skloništu D žipsi i T o rin g ­ ton su triju m fovali. - U žasavam se tvoje slabosti, jedni Sam e! - viknu Džejn. - Budi čvrsta, d ra g a ! Sve je uza­ lud! - reće Lun. - V od ite je! - n ara d i Džipsi. D va ga n gstera je odvukoše. O n a se o svrta la da još jedn om vid i Luna. On joj se osm ehnu i lice mu ožive. N e k o lik o bezglasnih p o k re ta us­ nam a bili su znak: -N e brin i se!« N jen posledn ji p ogled b io je za ču ­ đen. D žipsi n aredi da se Lun i M a k fe r­ son povedu. O d veza še im n oge i us­ ko ro ih sm estiše u v elik i autom obil.

D va ga n gstera ostadoše da čuvaju kuću i zatvoren u Džejn. * U z obalu je bio p riveza m m ali o g ra đ e n i splav pogodan da uz n jega pristaju čamci. G a n gsteri otkidoše kon opce i ostaviše da se splav d rži sam o o jednom U vodoše Luna na n jega i vezaše mu ru ke za ogradu. Zatim ga n gsteri siđoše sa splava — G ađajte sam o re v o lv e rim a sa p rigu šivačim a. N e treb a da dižem u buku - reće Torin gton. - Z ar nećeš i ti ispaliti koji m e­ tak? - upita D žipsi natičući p r i­ gu šivač na svoj revolver. — Hoću - re će m irn o T o rin gto n i izva d i svoj re v o lv e r već snabdeven prigu šivačem . Još dva ga n gstera su im ali oru žje sa p rigu šiva čim a i p od igoše ga. M a k fe rso n je zu rio u strašnu sliku i svaki m išić mu se zgrči, ia k o je zn ao da sam o n esrećni slučajem , a k o Lun ne zaštiti glavu, m ože da bude ubijen. A li h lad n okrvn i Lun je zn a o šta treb a da čini. Po pravcu o ru žja v i­ d eo je da niko ne nišani u glavu, pa je nije sk riva o sve dok ne odjeknu p rvi jedva čujni pucanj. O n d a se trže i z g rč i tako da glavu sakri p rem a reci. Šum ovi pištolja sa p r i­ g u šiva čim a ućestaše. On se g r ć io k a o da g a svaki kuršum prebija, a zatim pade. Sam o mu ru ke ost­ adoše da vise na niskoj ogradi. Je­ dan krušum mu okrezn u o tk riven i deo podlaktice. O sećao je bolne u darce sva k og kuršuma, ia k o oni nisu p reb ija li tkaninu od m ik ro ­ skopski tankih i gustih čeličnih v la ­ kana D žipsi op a li poslednji m etak sa sam e ivice splava i uze nož, k ojim p rek id e konopac. N o go m odgurnu splav, koji se p olako o k rete i z a h v a ­ ćen m aticom kliznu po p ovršin i vode. - To je kraj n ep ob ed ivog Luna! Sm ešno! Putuj kralju ponoći, baš

sada je glu vo doba! - re če T o rign ton. S edajte u au tom obile! Vi m om ci v ra tite su u kuću i čekajte. N as d vo jic a ćem o sa ovim ja d n i­ kom do Lu novog skloništa — reće Džipsi. P oved oše M a k fe rso n a i sm estiše g a u v elik i autom obil. Po n o vo mu veza še n oge i n arediše mu da legne na pod kola. - Da li ste poneli alat? - upita M akferson . K a k a v alat?! začudi se Džipsi. - T re b a p rob iti prolaz. Ja znam ulaz iz napuštenog pod zem n og tu­ nela, ali on je zabetoniran, a unutra su ja k e čeličn e p loče — objasni m ornar. - Šta izvo d iš? N iste uvek rušili p rola ze kad ste ulazili! N e šali se sa n am a! - za p reti Džipsi. - Ja m ogu da uđem na jedna v ra ta iz ulice. M ogu m irn o i da p r o ­ đem. A li foto-ćelije, koje reaguju i u m raku pom oću in fra zra k a , i po svetlu, iza zivaju stražnu eksploziju, a k o pođe još neko sa m nom N e znam k a k o deluju svi ti uređaji. To je bila D on aldeva m a jsto rija - ob ­ jasni M akferson . - K a k o te »pozn a ju « te fo to ć e ­ lije? - u pita Torington. - Kad prolazim , d ržim dlan ove ru ke iskren u te p rem a d o vra cim a N e k a k a v uređaj stvarn o p rep o z­ naje m oje ruke. Zbog toga ih je Lun p a žljivo snimao. A k o za mnom k ren e još neko, odm ah nastaje eks­ plozija. N a stotinu m eta ra uokolo n iko ne bi ostao živ. - Postoji li još koji ulaz? - upita Džipsi. - Im a ih još četiri, ali svi se o tv a ­ raju sam o na m oje zvon jen je preko p rik riv e n o g dugm eta. T a d a Lun ot­ v a ra betonske blokove pom oću elek tričn ih vitlova, otk lju čava če­ lične k a p ije i pušta m e unutra. To se d ešavalo sam o kad ne sm em da dođem na svoj ulaz. A li tada Lun n ekako k on troliše pristup - izm iš­ ljao je dalje M akferson. (i!

- Znači, sam o ru šenjem m ožem o ući? - u pita Torin gton. - Ja sam m ogu slobodno. Posle bih o tv o r io ... - N e ć e m o se tako šaliti! N e poku­ šavaj da nam podvališ - zapreti op et Džipsi. - Ja ne pokušavam ali ne m o­ žem o d ru g a čije ući. Lun je predvideo m ogućnost o tk riva n ja sk lo n i­ šta. N ije hteo da išta padne u ruke on o m e ko nasilno dođe Jedina m o­ gu ćn ost je da se p rod re tam o kuda sam re k a o — dodade M akferson - K a k a v alat je potreban - n eza­ dovoljan, u pita To rin gto n - B ušilica za beton i a p a ra ti za reza n je metala. Za jedan dan m ožda i kraće, a k o bude dovoljno ljudi, b ićem o unutra D va ćoveka m oraju ra d iti najm anje dva dana zaklju ći m orn a r - I m rtav nam dosađuješ - reče D žipsi m isleći na Luna - Hajdem o, d a k le 1 Im am o alat u skladištu. XI Brant je n em irna reka, koja k r i­ vuda u oštrim m eandrim a, čas m alo m irn ija i razliven a, čas se p ro vla će ći k roz uske obale i u brza­ vaju ći tok pun v rtlo g a O d m esta na kom e je Lun vezan za splav Brant R iv e r teče na zapad, a zatim blizu G rin fo rd a skreće p ra v o na jug da se kod H en vela ulije u o gra n a k G ran d Junkcijen kanala. Lun je neko vrem e m irovao ležeći na splavu i odm iču ći p ra v ­ cem ka G rin ford u . T o je bila i nje­ g o v a grešk a , jer u skoro splav zapade u vrtloge. S ad a je izu bijanom i um ornom Lunu bilo m n ogo teže da ruke o slo ­ bodi veza. S plav se vrteo, u darao o ka m en je i p retio da se p revrn e i poklopi v eza n o g ćoveka. R a n a na ruci g a je bolela, a celo m ecim a izu d a ra n e telo g a je tištalo. P o m isa o da Džejn ćek a i da je u ru­ ka m a m an ijaka, koji joj m ogu naneti zlo, a povrh sve ga još ne zna da je on živ, đ a d o še Lunu novu snagu. U sp eo je d a ra sk lim a ogradu i da je

istrgn e sa teškog splava. Sa delom ograde, na koji se n avali prsim a, Lun se na jednom m irn ijem delu re k e otisnu u vodu. M o g a o je da pliva sam o nogam a, ali deo o gra d e mu je o lak ša va o da se o d rža va na površini, iako je n ak vašen o odelo, in ače v rlo teško, postalo još teže. D om oga o se obale baš kod prvih kuća G rin fo rd a N a d e oštru ivicu jedn og kam ena i poče o nju da tare veze K onačn o pokrenu ru ke i strese ostatak veza. Bio je slobodan. A li sada je bilo sk oro n em ogu će preduzeti nešto Bio je bez ičega u d žep o vim a Bez novca, bez oru žja i sam u noći, ra zm išlja o je šta da ućini P rvo nade n ek o lik o listova biljke koja je d ob ra za ran e i zavi ruku. Povrh listova stavi om ot od upredeno trave, jer od veša i o d ela nije m oga o otk rin u ti ni kom adi tka nine T a k o pođe sen ovitom stranom ulice. Pokuša da o tv o ri v ra ta dvoje p a rk ira n ih kola, ali o n a su bila za k ­ ljučana Kod leđn og ja čeg svetla osm otri svoje odelo. Bilo se o ced ilo i već nije iza ziv a lo veliku sumnju. O dlu či da ide u mesnu ambulantu. N a đ e dežu rn og lekara, kom e se p o ­ žali da je povreden u jednoj tuči. Isp riča mu i to da je bio bačen u reku. - M o lim vas da m e p revijete i da pozovete policiju. R ecite im da ne m ogu da se krećem , jer sam iscrpen, a hoću i da dam iskaz o zločinu nada m nom - reče Lun. - O dm ah ću vam p o m o ći - p r i­ stade m ladi lek a r i p rvo p otra ži za ­ vo je i lekove. Dok je Lun ležao na lekarskom pultu, m ladi lek a r p o zva policiju. O bjasn i da jedan ra n jen i pacijent m oli da se dođe po njega. - K ako izgled a i k o je on? - p i­ tao je dežu rn i policajac. - V rlo pristao i sim atića n g o sp o ­ din. Im e ? ... Sad ću g a pitati - o d g o ­ v o ri lekar.

- R ecite da sam učitelj iz A lp ertona. Zovem se D ajm ond B igin g reče Lun. - O dm ah ću doći jedan naš ćovek na m otociklu. N em a m o kola p ri ru ci - javi dežurni. - Pitaću bolesn ika m ože li da izd rži vožnju m otociklom - reće lekar. - M oći ću, već se osećam m n ogo bolje - odm ah o d g o v o ri Lun. L ek a r spusti slušalicu i poće da r a z g o v a ra s Lunom. Začudi ga p a c i­ jen tovo p ozn avan je m edicine, i to čak i nekih n ajn ovijih m edicin skih senzacija. U p rijatn om ra zgo vo ru onih dvadeset m inuta brzo prođoše. P olica ja c pim eti izuzetnu lekarevu pažnju p rem a pacijentu, pa i on postade ljubazan. - Izvolite sa mnom, ako m ožete izd rža ti kratku vožnju m otociklom - reče pozdravljaju ći. - M oći ću - m irn o reće Lun. M o lim vas da budete svedok m og izvin jen ja doktoru. N en am n ičeg u džepovim a. N a p a d a či su m i sve odu ­ zeli. Jedino m ogu da obećam da ću platiti pomoć. - T o je sitnica. Budite bez b rig e - reče lek a r i otp ra ti n eoček iva n e goste do vrata.

M a lo dalje ostavi m otocikl, i iz jedn e ja vn e g o v o rn ic e p ozva p o li­ cijsku stanicu u G rin fordu . Javi da je m o ra o d a pozajm i m otocikl i gde g a je ostavio.

*

P olica ja c saček a da Lun sedne, a za tim po krenu jaku mašinu. Tek što su se v o z ili dve stotine jardi, Lun reče:

Lun svom glavn om skloništu p riđ e vrlo oprezno. O dlu či da ude k ro z garažu , čija vra ta su se o tv a ­ ra la bešum no na svetlosni znak n a ro č ito g m a log reflek to ra , kakve je on im a o na svojim kolim a. D ržeći sprem an p olica jčev revolver, Lun u m raku g a r a ž e poće da osluškuje. N išta se n ije ćulo i on pođe sm elije. V eć kod p ro la za ka la b o ra to riji im a o je signalnu tablu. Bilo je očito da još n iko nije d o la zio ovam o. On ob iđ e svih pet izla za i sve proveri. Zaklju či da M a k ferso n nije doveo zločin ce ovam o. P riđ e ra d io -u ređ a jim a i uključi p rijem za m ikro-odašiljać, koji je im a la Džejn. Znao je da su joj odu­ zeli m edaljon, koji je i o m o g u ćio 'd a g a n am am e u zamku, a li ona je im a la d ru g i u obliku v elik e čiode. P rvo začu uzdahe, a zatim glas vo ljen e Džejn: - Da li si živ. d ra g i m o j... Plašim se za te b e ... S am a sam u tam i ove g ro z n e s o b ic e ... Pon avljam o ve uza­ ludne r e ć i... Cem u se ja to n a­ dam?. .. N e m ogu v iš e ... Čak ne m ogu ni da ostanem b u dn a... D ra gi m o j...

- M o lim vas zau stavite!... Zlo mi je i m islim da ću ... Polica ja c odm ah uspori, i kad se okrenu, vide kako Lun skliznu na tle. On p od iže m otocikli na p o d u p i­ rače, i p ritrć a onesvešćenom . A tada Lun poće da se podiže tetu ra ­ jući. Izn en ada u dari p o lica jca tako d a ovaj pade bez reći. Lun g a od ­ vu če u senku šiblja, nam esti g a da ugodn o leži i brzo u zjaha na m o to ­ cikl. N a jvećom brzin om o d veze se do Vilesdena. T a m o je im a o izn a jm ­ ljenu garažu , u kojoj je d rža o jedna stara kola i n ekoliko sanduka p o ­ trebnih stva rčica i oružja. U jed ­ nom odelu nade i nešto sitniša.

G las prestade da go vo ri. Ćuli su se jecaji, a onda i to umuknu. Lun beše za p a m tio izgled Bazila T o rin g to n a i kako je bio obučen. P o tra ži slično odelo u svojoj g a r d e ­ robi, a za tim sede pred ogledalo. S m alo šm in ke d o tera svoj lik tako da je b ilo teško pom isliti da to nije T o rin g to n Ipak ostavi na sebi ne­ p rob o jn i veš, koji beše stavio pred ven tila tor, da se osuši N a o ru ža n pon ovo re vo lv ero m sa p rigu šiva čem i gasn im bom bicam a, on krenu da iziđe. R a zm isli tren u ­ tak i odluči da on em ogu ći ulazak zlo č in a c a u skrovište. O tv o ri dva re z e rv o a ra sa u spavljujućim g a ­ 63

som u sp oren og dejstva i uze masku da bi na povratku m oga o da prođe do u ređ aja za p ro ve tra va n je i očisti p rostorije. S ta rim k o lim a pode nazad ka usam ljenoj kući. N a đ e svoja velik a kola još uvek sk riven a na starom mestu T a m o ostavi i ona druga. Za­ tim se uputi p ravo ka kapiji usam ­ ljene kućePritisnu zvono i b rzo nam aza lice n ek a k vom crven om sm esom, koja je lič ila na usirenu krv. O seti da je neko p riša o k a p iji i da o sm atra k roz neki otvor. - Jeste li vi to, gospodin e?! zaću se gla s jedn og od D žipsijevih ljudi. - O tv o ri... N e m ogu... Oh! — p od ra ža va ju ći T erin g to n o v glas, »p ro m u ca « Lun i p rih va ti se za k a ­ piju. V ra ta se otvoriše. Još d va g a n g ­ stera su dolazila. - G de je šef? - p itao je onaj što je o tv o r io vrata. N e s r e ć a ... P om ozite mi da u d em ... N e! Ruka mi je povređ en a !... — viknu Lun kad g a jedan g a n g s te r p rih va ti pod pazuh. T etu ra o se p rek o v rta ka z a m ra ­ čen im vratim a, a dva g a n gstera su mu pom agala. Kad uđoše u osvetljeni hol, v ra ta se op et zatvoriše. N jih četvo ric u dočekaše još dva budna gan gstera. D rža li su sp rem n e m ašin ske puške dok ne zaklu ćiše da je to d ošao ran jen i T o ­ rington. O ku piše se ok o njega. - Z o vite ostale. Svi treb a da su o v d e ... M o ra m vam sve r e ć i... g o v o r io je Lun g o to v o šapatom . O dm ah jedan ga n g ster ode u sobe da probu di onu četvo ricu koji su spavali. N jih d evet se opet oku ­ piše. - Šta se d o go d ilo ? G de je D žipsi? - p ita o je n ajsta riji gangster. - S ve ću vam r e ć i... T eško d i­ š e m ... Im am tu k is e o n ik ... - g o ­ v o r io je dalje Lun stavljaju ći na lice malu masku. U istom trenutku vazduh se širio uspavljaujući gas, čije dejstvo je 64

bilo katkotrajno, ali v rlo brzo. P o lo ­ vim a ga n gstera popadoše, ali d vo ­ jica n aju daljenijih počeše da shvataju. Nisu znali da je to Lun, ali pom isliše da T o rin gto n hoće d a ih sav­ lada i ubije, pa da se oslobodi svih. Među njim a je već bila poznata tajna bivšeg in sp ek to ra Skotland jarda. Znali su i da je on lažni Lun. - N ećeš uspeti! — viknu jedan od one d vo jice i u peri revolver. Pucao je brzo i p o ga đ a o taćno u prsa. Lun oseti da gu bi dah. M oglo se d o go d iti da g a p ogode u lice. Zato poteže re v o lv e r i dva puta opali. O n a dva g a n g stera padoše. O sta la sed m o rica su već ležala u du bokom snu. Lun pokupi razne gajtane, kaiševe i iscep a zavese. N a p ra v i čvrste veze i u petlja z lo ­ čince. G led a o je one koji su ga još p re če tiri sata streljali K ro z kapke se spolja p rob ija la zora. Lun o trča i pokuša da o tvori v ra ta sobe u kojoj je bila Džejn. B rava je bila k o m p lik ova n a i jaka. M o ra d e da se v r a t i ' kod vezan ih ga n gstera , koji su p o čin ja li da d o­ laze k svesti. - G de je ključ od sobice? upita Lun. - N e m a m o ga. B rava se au tom at­ ski zaklju čava. Ključ je kod šefa o d g o v o ri sm rknu to n ajstariji ganster. — Lažete! Želim Ijuć, ili ću pucati — za p reti Lun. — K a žem vam da je ključ kod š e fa ... O n nam je re k a o da je smestim o u sobu. Z a tvo rili sm o vra ta ... Posle sm o hteli da je p o gled am o . N is m o m ogli da u đem o — isp riča gan gster. Lun se vra ti do sobice. S trp ljivo je o b ija o v ra ta služeći se svojim sp eci­ jaln im patentom , od k o g a se p ra ­ v ila k o m b in a cija m n ogih ključeva. K o n a čn o odškrinu vrata. Džejn je z u rila u n jega bu n ovn a i p rep la ­ šena. O n se seti da je još uvek m as­ kiran kao T o rin gto n i b rzo ubrisa m rlje od lažne krvi. — Džejn, d ra g a ! — dovikn u zatim i pode k njoj.

O n a je u zm ica la zbunjena. B ila je p r im e tila velik u sličnost izm eđu T e r in g to n a i Donalda, pa se sada nije snalazila. — N e d ira jte m e!... Vi, p rljavi ubico! — viknu Džejn. — Džejn, osvesti se' T o sam ja, tvoj Donald. S am o sam bio m a sk i­ ran u T o rin g to n a - reće joj b lago i sa ček a nasred sobe. O n a kon a čn o shvati, ali je p r ila ­ z ila o prezn o. P a žljivo g a je g le d a la i tek sa jed n og ja rd a d a ljin e uoči Lu nov m ali b ele g na o b rvi i sitne, njoj ta k o pozn a te i d ra g e ožiljk e na n jego vo m licu. — Z a r si ti?!... D onalde! O h ' uzdahnu on a i baci mu se u n a­ ručje. O n je obasu poljupcim a. — Jesi li p o vre d en a ? — u pita ša­ patom . — N is a m ... S ve je d o b ro Šta je sa S am ju elom ? - o d vra ti on a setivši se v e r n o g m orn ara. — P oku šaćem o da sazn am o od D žip sijevih m o m a k a — reće Lun i p o ved e je iz sobice.

џ Dok je Džejn osm a tra la p rila ze kući k ro z odškrin u te kapke, Lun je saslu šavao gan gstere. V id eć i g a izm en jen og, sada su p o čin jali da shvataju da to nije Torin gton . Zu rili su u n jega kao u sablast. O n i koji su bili na obali re k e kad je Lun streljan, sada su gu bili veru u svo ja ćula. N ije m ogu će da je to onaj čo vek k o g a su tam o zasuli k i­ šom ku ršum a i koji je izdahnuo u g r č e v im a od m n ogih rana. — V a m a se sam o u čin ilo da sam m rtav. Kuršum i su m e pogađali, ali uzalud - re ć e Lun sm ejući se, ali ne o tk riva ju ći tajnu svo g n ep ro b o j­ n og odela. G a n g steri su gled a li čas njega, a ča s o n a d va ubijena. Bili su zbu ­ njeni i za k lju čiše da je n ajb olje da ćute. Lun tada odluči da o d veže jed ­ nog. N a r e d i mu da ustane i re č e mu da će g a tući, pa neka se brani. 3* X - 100 (733)

N a d a bijesnu u o č im a zlik o vca i on zau ze stav za odbranu. Lun ga p rvo lako u dari po v ilic i i iza zva n jego v bes. G a n g ster jurnu. Bio je snažan i vešt. ali Lunovi u darci su ga boln o pogađali. U jednom t r e ­ nutku poku ša da beži. Lun mu pod­ m etnu nogu i stiže ga. N a re d i mu da ustane i op et g a udari, a li sada v r lo jako. Z lik ova c pade onesvešćen. — Ti ćeš biti sledeći - obrati, se Lun najbližem . O d v e z a g a i udari. B orba je bila kratka, je r ga n g ster beše p re s tra v ­ ljen svim o n im što je doživeo. Pade na k o len a i reče: — G o v o r ić u .. Šta želite da zn a te? — G de su D žipsi i T o rin g to n ? — O tišli su da prodru u sklonište. O n aj m o rn a r ih vodi. N a s nisu o d ­ veli, jer žele da sačuvaju svoju tajnu ... Im aju m n ogo tajni i stvari idu sve gore. N išta d ru go o njim a ne znam — isp riča g a n g s te r izbegava ju ći p o g led e ostalih zločinaca. Lun je isp itiva o ostale, ali nije m o g a o d a sazna ništa o d vo jici z li­ k o va čk ih voda. Ipak iza b ra jednog g a n g s te ra i o dvede g a u drugu sobu. D o ved e g a u stanje h ipnoze i po će d a g a ispituje. S azn ade da su svi d o b ili novca, ali ne znaju ništa o tom e k a k o je o p lja čk a n a banka. G a n g s te r re č e da su neke kolege nestali. Š e f im je o b ja sn io da su na poslu u d ru gom kraju zemlje. Lun ta d a dovu če ostale ga n gstere u sobicu gd e je p re tog a bila za to ­ č en a Džejn. Pojača im veze i za tvori vrata. Z b og p o k va ren e b ra ve d o ­ vu če d ve m etaln e polu ge iz po­ d ru m a i podboči v ra ta tako da su se d rž a la čvršće n ego da su zaklju ­ čana. Z a tim nade Džejn i pozva: — Idem o, drage.. Sad ću još sam o d a telefo n ira m . Zn ao je broj S kotland jarda. Dobi d e žu rn o g i javi mu da je gru pa g a n g s te r a z a tv o ren a u kući. O pisa pristu p i reče da su unutra i d vo ­ jica m rtvih. 65

O d m ah za tim o d ved e Džejn do kola. Z a m o li je da o n a vo zi m anja k o la z a njim, a on uze velika. B rzo su vo z ili ka K estb er Hilu. Sunce se p o m a lja lo na istoku i o b a s ja v a lo viso k e to rn jeve Lon ­ dona. O n i su vo z ili ok ren u ti p rem a suncu i u sk oro se n ađoše u p o vo rci vozila, u k o jim a su m n ogobrojn i ljudi o d la z ili na posao. * U su p rotn om p ravcu je žu rio in ­ sp e k to r N elson sa dvoje policijskih k o la punih ljudi. U N e lso n o vim k o ­ lim a b ila su i d va o fic ir a lntelidžns servisa. — Z a r se nije m o glo preduzeti n ešto? K ad ste ćuli da je na tele­ fon u sam S ikert, treb a lo je pozvati na uzbunu sve sn age — g o v o rio je p u k ovn ik N o rm a n G rift. — Jutros se u svim p ra v cim a k re ć e n ajm a n je tri m ilio n a stanov­ n ik a Londona. K o bi uspeo da sve to p r o v e r i? — p ro z b o ri sm rknuto in ­ sp e k to r Nelson. U s k o ro stigoše u kuću blizu reke. Z a tek o še o tv o re n a v ra ta i o p rezn o uđoše. N a đ o še m rtve i o tv o riše so­ bicu u kojoj su bili veza n i g a n g ­ steri. O d m a h ih optužiše za ubistvo on e d vo jice. Taj trik donese rezu l­ tate. G a n g s te ri p oćeše da se p ra v ­ daju i o b jašn javaju šta se sve d o g o ­ dilo. — Još d va ubistva! Taj ćovek m o ra jed n om da prestane! — jetko re ć e p u k ovn ik G rift. — K ažu d a je m o ra o da puca, jer su oni p rv i p o tegli i nekim ćudom p ro m a š ili .. Ili je Lun stva rn o n era ­ n jiv — re ć e m a jo r O lifan t. P u k ovn ik g a m rk o pogled a; nije g o v o r io dalje. S am o je b eležio priću o D žipsiju i Torin gton u , o hvatanju Džejn V itin g ton i za m k a m a za Luna i M a k fe rso n a , i o najčudnijem d o ga d a ju noći: uzaludnom streljanju D o n a ld a Sikerta. — D alje n ećem o m oći da prećutku jem o stvari. O o vo m e m oram o o b a vestiti javn ost - re če in spektor N elson već i sam n ezad ovoljan stal­ nim i o p a sn im p rik riva n jem istine. 66

— O b a v e s tite ... A li ne treb a da bude to u obliku n ečeg što o p ra v ­ d a va D on alda S ik erta — popust­ ljivo o d g o v o ri pukovnik i sprem i se da ode. S h va ta o je da se sa svojom m oć­ nom vojsk om a gen a ta i o v o g a puta uzalud h vatao ukoštac sa Lunom. N a d a o se da će jed n oga d an a m oći ip a k d a g a z g ra b i u svo je ruke. M a ­ štao je o tom e kako će se obezbediti od Lu novih trik o va i o tom e kako će g a izm o riti dugim saslušavan jim a i p rik riv e n im m u ćenjim a stra šn ijim od svih k oje su ljudi isprob ali. P o p o d n evn a izdanja listova ja ­ v iše o obraču n u Luna i gru p e g a n g ­ stera. S kotlan d jard je ob a vešta va o da su se p ok a zale tačne izja ve Dizija D ite fa i n jegovih ljudi. Sad se zn a lo ko je op lja čk a o banku. Za T o rin gto n o m i M eskelom su ra sp isa n e poternice. Listovi su bili puni njihovih fo to g r a fija p ro ­ nađenih u arhivam a. V eć pred podne d etek tivi S kot­ land ja rd a uspeli su da nađu S andru H iging. U plašen a avanturis tk in ja je p o rica la svoje učešće u T o rin g to n o v im zločinim a. Još v id ­ ljive m o d rice od A sb ijevih u daraca is k o ris tila je da sebe p rik a že kao p ra v o nevinašce. - Bilo m i je sum njivo nestajanje B azila T orin gton a . Kad sam g a p i­ tala, u prisustvu M eskela i Asbija, pretu k li su m e i z a p retili su mi da će m e ubiti — g o v o rila je in spek­ toru Nelsonu. N o v in e su toga dana o b ja vile još jednu novost. N o v in a r A rtu r M a r­ kinč i d etek tiv Ć a rli Pipćin bili su pušteni i p rotiv njih će se voditi istra g a sam o po p riva tn im tuž­ bam a oštećen ih u potrebom o d v ra t­ n og m irisa, ako se dokaže da su oni stva rn o u čestvovali u tim n apa­ dim a. T e ri M ejb orn i B ren da Lendon bile su takode puštene, jer n edo­ staju d o k a zi o bilo kakvoj njihovoj krivici.

Još jedn om se istin a o svem u m učno probijala. Ipak, p ro b ija la se. A rtu r M a rk in ć je sada m o ga o da o b ja vi svedoćen je sta rog Londživela. X II V ezan i p retova ren torb a m a pu­ nim a la ta M a k fe rsen je u sam o svi­ tanje zo re u veo D žipsija T o r in g ­ tona k roz v elik i šaht. Spustili su se u podzem n i tunel londonske k a n a li­ zacije. T etu ra li su se ivica m a k liz a ­ vih podzem n ih reka. D žipsi i T o ­ rin gto n su takode nosili teret, jer su m o ra li im ati hranu i piće za dva dana. - Tu smo! — objavi M a k fe rsen i p o k a za jedan gru b i zid od b lok ova ispu calog betona. - S t a i m a tu? - u p ita Torin gton. - O d m ak n ite tih pet kom ada b e­ tona i vid e ćete prolaz. Tuda ćem o ući u zapušteni tunel, kojim se stiže do m esta koje treb a p rob iti - o b ­ jasni m ornar. D ržeći na oku veza n og M a k fe rsona njih d vo jica zabiše polu ge i o tvoriše prolaz. P rvo uđe T o r in g ­ ton, zatim propu stiše M a k fe rs o n a i D žipsi uđe poslednji. Jedva je uspeo da povu će u klonjene delove betona i sa k rije ulaz. а Pođoše još dvesta jardi po starom podzem n om rovu, koji je bio vlažan, ali po kom e n ije tekla za ga đ en a voda. O vde se i lakše disalo. P rim etiše da na sred in i ro v a postoji još jedan šaht. - Zašto se nism o spustili ovu da? - upita n ep o verljiv i Džipsi. - T o je prom etn o m esto pred crk vo m svete Ane, a tam o ne biste m ogli u blizin i ostaviti vaš a u to m o ­ bil — objasni »poslušni« m ornar. N a đ oše se pred betonskom p lo ­ čom. M esto je ličilo na za tv o ren i kraj tunela. T o je i bilo, je r p re ­ gradu je p o d iga o sam Lun znajući da ne postoje taćni plan ovi starih podzem nih tunela. O vaj deo po­ dzem nih u ređ aja Londona bio je re n o vira n i n ije bilo izgled a d a će

neko, ni za više decenija, kopati ne­ što na ovom mestu. - Treba bušiti baš na sredini objasni Makferson. D va g a n g stera vezaše noge M akferson u i p ostaviše g a tako da im je na oku, a on i p rih va tiše bušilicu. U kopčaše je na bateriju i počeše da buše beton. - H oće li se ta b a terija isp ra z­ n iti? - u pita m ornar. - D ovoljn a je za rad bu šilice č e ­ tiri sata - o d g o v o ri Džipsi. - O n da je štedite, jer će vam tre ­ bati i za jedan tanki zid iza čeličn e ploče - re ć e M a k ferso n p ra veći se da b rin e o uspešnom probijanju prepreka. Njih d vo jica počeše da rade. Bili su suviše um orni, pa su sp oro n a­ predovali. San ih je h vatao i oni su mu se jed va odupirali. - Pričaj nam o ovom skloništu. T a k o će nam se m anje drem a ti reče Torin gton . Nisu ni slutili da je o vo put za jedn o re ze rv n o Lunovo sklonište, koje je b ilo m n ogo m an je od onog koje je sada koristio, a n alazilo se čita ve tri m ilje dalje od pravog. - V rlo je za n im ljivo - poče m o r­ nar. — Istina, Lun mi je bio za b ra ­ nio da za viru jem po ćelom sklon i­ štu, ali ja sam to činio. N ad zem ljom to je jedn a stara kuća sa m alim sta­ nom. V e lik i zid u dvorištu sk riva v rt n a tk riljen pokretn im staklenim krovom . T a m o je sve puno cveća. Tu je i divan bazen za kupanje. Sve je to sk riven o od pogleda, jer g a op k o­ ljavaju zabati starih i visokih kuća. N i sa k ro v a neke od tih kuća ne m ože se ništa videti. jer je zaklon vešto podignut. - T o je, izgleda, v rlo ugodno mćsto. D a li još neko zna za njega? upade Džipsi. - Zn ao je Lun... zna Džejn. I, eto, znam ja. N ik o živi više ne zna za tajne tog skloništa — o d g o v o ri m o r­ nar. - Šta tam o još im a ? - upita T o ­ rington. (57

- Iz bazen a i stana postoje s k ri­ ven i u lazi u p ra v i deo skloništa. N jih je v rlo teško o tk riti čak i kad bi n eko p retresa o stan i vrt. Du­ b ok o pod zem ljom je v e lik a la b o ra ­ to r ija sa m n ogo m ašin a i naućnićkih stvari. D onald je do veo e lek ­ tričn i vod ispod zem lje tako da im a i besplatnu struju - p riča o je dalje m ornar. - Im a o je besplatnu struju, stara b u d a lo ... Sada ćem o je m i imati. G o v o ri dalje, je r to p riča n je m e d rži budnim — dodade Torin gton. - P o red la b o ra to rije su b ib lio ­ teka, čelič n e k o m o re sa pokretn im zid o vim a , soba sa radio-u ređ ajim a, gd e im a m n ogo tih sp ra va koje je Lun izm islio. Tu je i n a ročiti cen ta r za d a ljin sk o p o veziva n je sa tele­ fo n sk im go vo rn ica m a . N ik o p o­ m oću telefo n sk ih ra zgo vo ra , koji bi se otu da vodili, ne m ože da o tk rije sklonište. - P o svem u izgled a da je to mesto za ista p ra v a tajna tvrđ a v a — reće D žipsi razm išljaju ći o tom e kako će to m esto postati n jegovo skrovište. - V id ećete i trezore. Ta m o su vred n osti koje im am o. N adam se da ćete m i dati m a k a r jedan deo tog blaga, koje sam ja uz m nogo m uka d o p re m io svojim brodom posle du gih ro n jen ja u vod a m a m n ogih m o ra - n astavi m o rn a r da p rič a o on om što je stva rn o post­ ojalo, a uz to da ponešto izm išlja. — S k ro vište d ra g ocen o sti je skoro n em ogu će otkriti. M o g a o bi neko du go d a ž iv i u podzem n im p ro s to ri­ jam a, a da ipak ne nađe blago. D o­ nald je m o ra o m eni da g a pokaže, je r sam mu p o m o ga o da unese te teške predm ete. M islim da tam o im a b a r dvadeset ton a zla ta u polu­ gam a, zla tn im s a rk o fa z im a i dru ­ gim p r e d m e tim a S am o starih zla t­ n ika im a dvadeset i osam hiljada kom ada. V eć je i M a k fe rso n bio umoran. O či su mu se sklapale i on prestade da prića. 68

- P r o v e ri mu v e z e i uspavaj ga, a ja ću m alo da o b iđ em o k o lo — reće Džipsi. T o rin gto n p rin ese gasnu pumpicu do M a k fe rs o n o v o g lica, a z a ­ tim k ro z malu masku, koju mu p r i­ tisnu na lice, pusti da gas om a m i već io n a k o usnulog ćoveka. M a k fe r­ son čvrsto zaspa. D žipsi ob iđ e p odzem n i tunel, oslušnu pod šahtom i v ra ti se nazad. O n i postaviše torb e s alatom umesto jastuka, n am estiše se na tvrd om tlu i u gasiše elek tričn e lampe.

★ Za to vrem e D onald S ik ert i D žejn V itin gton su se bili o d m o rili i za b rin u to su ra z g o v a ra li o tom e šta se m oglo d o go d iti M akfersonu . - O n je re k a o d a će ih dovesti u sklon ište - re če Lun. — A li on to n eće učiniti. T r a ž ić e način da ih p reva ri. A li kako će to u čin iti? ... N jem u sada treb a pom oći, a m i ne m ožem o da g a n a đ e m o ... — M o žd a oni baš sada p rila ze o va m o - reće Džejn. - Ja bih to znao, jer svuda su postavljen i a la rm n i u ređaji. A k o bi pokušali da p rodru i k ro z neki p re ­ g ra d n i zid u podzem n im p rolazim a, već bi se ovde to znalo. — A ako nisu u tunelu? M ožd a sad znaju da si ž iv i svete se ja d ­ nom S am u ... — T a d a će želeti da u ru kam a d rže b a r tog jed n og ta o c a ... V eo m a sam zabrin u t - zaklju či Lun. S trep eo je da se baš sada ne d o­ go d i neki novi zločin lažnog Luna. koji bi p ok a zao d a su T o rin gto n i D žipsi o svem u o b a vešten i i da tim e hoće da um anje značaj ža lio u pobijanju optužbi p ro tiv p ra v o g a Luna. Zato iziđ e do sandu čića za poštu i pokupi ju tarn ja izdan ja n o­ vina. S ve ih je p ročita o, ali ne nađe ništa iz č e g a bi izveo neki n ovi za k ­ ljučak. Iznenadi g a sam o n ovo otk riće policije. Jedan D žip sijev ćo vek slu­ ča jn o je znao za sklonište u kom e

su bili Skriveni au tom obili upotrebIjeni u pljačci banke. T a m o su tr a ­ žili i v elik i plen. P rim etili su n e­ d a vn o nasuti beton i ra zb ili g a bušilicam a. N a išli su na m rtva tela Džipsijevih ž rta va skam enjenih u b e­ tonu, a li n ovca n igde n ije bilo. »... Skupljanjem svih otisak a prstiju na a u tom ob ilim a i p red m e­ tim a u skrovištu u tvrđeno je da su se tam o n a la zili svi au tom obil a li i još tri čoveka. U p o ređ iva n jem M akfersona, otiscim a Leon a rd a M eskela, zva n o g Džipsi, kao i s o tiscim a b ivšeg in sp ek tora T orin gton a. koji su se srećom našli u n jegovom služ­ benom dosijeu. u tvrđeno je da su i oni bili ovde - pisao je »Lon don njus«. — T re ć i otisci su p rip a d a li ubijenom gan gsteru D žefu Asbiju. S ve to g o v o ri da je vero v a tn o da D onald Sikert, nazvan i Lun, kralj ponoći, n ije im a o n ik a k vo g u dela u pljački banke. U spesi koje je p o li­ c ija p ostigla obećavaju da će tajna m n ogih zločin a biti sasvim rasvetljena i da će oplja čk a n i novac biti nađen«. Lun je neko v rem e ra zgle d a o fo to ­ g r a fije u nakaženih ljudi iskopanih iz betona. Tu su bili i au tom obili sa lažnim ta b lica m a i u ređ ajim a za m enjan je boje. * — S ve više i zločin ci počinju da k o riste tehniku i naučna o tk rić a — re č e Lun zam išljeno. Bilo je p rošlo podne, a još nije našao put kojim bi treb alo da se pođe u pom oć Sam juelu M a k fe rsonu Bilo je uzalud m učiti sebe, i on o dvede Džejn do bazena. Pokušaše da se odm araju i uživaju u m eđu­ sobnoj blizini, ali im to nije uspevalo. N e p rek d in o su vid eli lik v o lje ­ n og m orn ara, koji nije ž e lio da pređ e okean i jurne im u pom oć. O p et su n ap reza li sve svoje um ne sn age da stvo re neki plan. Lun je u jednom m om entu zu rio u tlo, kao da iz n jega poku šava da p ro čita o d g o v o r na kobno pitanje. — Ja g a d o b ro p o zn a jem !... O n ih je po veo na p ogrešan put, da dobije

u v re m e n u ... A m o ra o im je ponu­ diti nešto u v e r ljiv o ... Tu m o ra da je rešen je! O n ih je m oga o povesti u m alo, re ze rv n o sklonište u blizin i c rk v e svete A n e !.. O tići ćem o da vid im o — re č e Lun i ustade. — T o je sasvim m oguće! — ra ­ dosno uskliknu Džejn N jih d vo je požu riše da se sprem e i iziđu. Prom en ište izgled i potražište oružje. U sk o ro v e lik i Lunov A u to m o b il napusti garažu. * Zujanje bušilice p rob u d iM a k fersona, koji više nije bio ni pod dejstvom uspavljujućeg gasa. O sećao je sam o utrnulost veza n og tela. — T ek sada se vid i čeličn a ploča. T re b a još p ro širiti o tv o r u betonu d a p riđ e m o sa a p a ra tom za rezan je m etala — re č e u m orn i D žipsi sa č i­ jeg lica je cu reo znoj. — D a im a m o još lju d i... Zašto o v o g g o rilu ne n ateram o da radi? o d v ra ti To rin gto n pogled avši M akferson a . D žipsi razm isli, o sm o tri M a k fe r ­ sona i pristade: — O d ve žim o ga. Biće na nišanu i na n ajm an ji pokušaj u strelićem o g a kao zeca! T o rin g to n oslobodi p rv o m ornare v e noge, a zatim g a d oved e do n a p ra vljen e rupe. D ržeći re v o lv e r u jedn oj ruci, on mu od veza i ruke, p zatim se odm ače. — Buši sam dok se mi odm orim o. Zapam ti da te d ržim o na nišanu reće T o rin gto n — Ja nisam baš spretan — reće M akferson . — Bićeš ti vešt kao p ra vi um etnik na bu šilici! S am o požuri dok nas ne izd a strpljenje! podviknu mu Džipsi. D va g a n g stera sedoše držeći lam pe, a M a k fe rso n se prih va ti bu­ šilice. M irn o, u potrebivši svu snagu, on je bušio. V elik i kom adi betona su o tp ad ali i treb alo je još m alo pa da se m ože šeći i m etaln a prepreka. Znoj je lio s m o rn a rev o g lica. 69

O n zastad e da odahne. P ri tom e o sm o tri gan gstere. Bio je za d ovo ­ ljan što je T e rin g to n o v a torb a s gasnim b o m b ica m a i pum pom bila m a lo dalje od n jego vih ruku. - M o ra m skinuti kaputić. Uguših se od vru ćin e - reće M akfeson. G a n g steri ništa ne odgovoriše, a li p o d igo še pištolje i bolje n anišaniše na m orn ara. O n m irn o svuće kaput i saže se p re m a zem lji U ze p o ­ m oćnu m etalnu polugu i p riđ e zidu, ka o d a na nju hoće da obesi svoj kaput. T a d a p reb a ci kaput preko g la v e i krenu ka ga n gsterim a vire ći k ro z n ab or koji mu je sk riva o lice. G a n g steri su g a zaćuđeno gledali. Stoj, pu caćem o! — viknu Džipsi. - Hej, ti! m a g a re ć a gla vo ! Izmetu m rtvo žd e ra ! — viknu M a k fe rso n i n ade se pred njima. P ištolji s p rig u šiva čim a odazvaše se o n im svojim »p lop -plop -plop «, ali m o rn a re v a polu ga p ogod i p ravo T erin to n o vu ispruženu ruku. Začu se k rck a n je kostiju. S ledećim u dar­ cem M a k fe rso n bi otkinu o D žipsijevu gla vu da je ovaj na v rem e nije sklonio. A li leva m o rn a rev a šaka sada od b a ci kaput i p esn ica pogodi Džipsija p ra v o u lice. - Pucaj! Ubij g a 1 — vrišta o je Terinton. A li ošam u ćen i Džipsi uzalud škljocnu revolvero m , kom e je šarž e r b io prazan. U tom m om entu Terin g o to n zd ra vo m rukom n apipa svoj revolver, koji mu je bio pao van d o m a ša ja svetla postavljen og da služi poslu. M a k fe rso n stiže da se za k lon i kapu tićem i pritrća. - Z a r ne vidiš da ću ti sm rskati i gla vu ? — viknu i zg ra b i revolver, čiji kuršum i se za d rža še na kaputu Z atim pesnicom o dalam i već r a ­ n jen og T o rin g to n a i ovaj pade bez svesti. Za to v rem e D žipsi beše uspeo da p rom en i šaržer. - S ada ću te ubiti! D iži ruke! — viknu p rim iču ći se m ornaru. 70

M akferson je u ruci držao revol­ ver i baci se u stranu. O pali g a đ a ­ jući Džipsija u rame. Ovaj ispusti revolver i pokuša da g a uhvati levom rukom. ДИ tada stiže M a k fe r­ son. Zgrabi g a oko ruku i steže je svojom ogrom nom snagom. G a n g ­ ster je zurio u njega kao da vidi sa­ blast. Gušio se, a ranjeno ram e ga je neizdrživo bolelo. — O h!... N e steži!... - jedva izusti boreći se za vaduh. — Bedni oktopodu! Ljigava hobot­ nice! Vezaću ti sve krake u čvor! — govorio je M akferson ne popušta­ jući svoj smrtonosni zagrija. — Ne... Ne mogu!... Predajem se... - prom uca Džipsi. M akfersonov zagrljaj popusti, ali tada se diže pesnica. Držeći Džip­ sija za okovratnik, M akferson ga udari, a zatim g a onesvešćenog pri­ vuče do Toringtona. Brzo ih obojicu uveza, a zatim po­ traži njihove torbe i nade svoj ve­ liki kolt. Zadenu g a pored jednog revolvera s prigušivačem, a zatim opipa Džipsijeve džepove da nađe paket s cigaram a. Uze jednu i sede da odahne. Uznem iri g a Toringtonovo ječanje. On je dolazio k svesti i patio zbog polomljene ruke. — Sad cviliš! Cvilećeš još jače1 Šteta je što te nisam ubio. Zbog tak­ vih će morati opet da se uvede smrtna kazna u ovaj šašavi engle­ ski zakon - govorio je M akferson mirno pušeći. - Šta se to dogodilo? Kako je moguće?! - proštenja Džipsi i sam već osvešćen. - Šta te to ćudi, morski krastavće? — upita mornar. - Ti si đavo! Kuršumi nisu mo­ gli. .. Zar je to moguće? - reće Džipsi buljeći u pobednika. - Ne znam kako to ide, ali eto me čitavog tu da ti pričam kako je­ gulja prolazi kroz b rd a do okeana. Pitaj Luna kako se sve to radi smejući se odgovori mornar.

- Lu na?!.. Pa on je m rtav! — sk o ro zgran u to i luđački gledaju ći reće Džipsi. - O n je m rtav isto k o lik o i ja o d g o v o ri M akferson. Zatim p riđ e Torin gton u i p o ­ krenu mu ruku da p o gled a koliko je sati. Z loćin a c jauknu. - Z a b o ra vio sam da ti je ta šapa zgn ječen a - isk ren o reče M a k fe rson л - Sta ces da učiniš s n am a? u pita Džipsi. . — Sad je još dan. U sk oro će veće, pa ću vas odvesti k Lunu - o d g o ­ v o ri M akferson. - K a k o ? !.. G de je Lun? .. Z a r se stva rn o ne šališ? - N e šalim se - o d g o v o ri M a k ­ ferso n i oslušnu. N ešto je bio ćuo i izvu če svoj o g ro m n i kolt. A li tada dođe poznati zvižduk. M a k fe rso n o d g o v o ri na n ačin koji je zn a čio da je sve čisto i bez opasnosti. Š ta ? .. K o d o la z i? .. V a ljd a n ije ... - prom u ca Torin gton. - Da! Š tiže baš onaj za k o g a se rasp itu jete - o d g o v o ri M a k fe rso n i viknu: - O vd e Sam ! D olazi slo­ bodno, sta ro m om če! - Sam juele, jesi li d o b ro ? - Zaću se glas Džejn Vitington. - 1 ti si tu,*mala m oja! D olazite o va m o! — o d a zva se M akferson . D žipsi i T erin g o tn su g le d a li u Luna i Džejn kao da vid e strašne vam pire. - To je n e m o g u ć e !.. Ja sanjam ružne sn o v e!.. R eci mi ti, ludi čoveće, sanjam li ili je istin a - za u rla D žipsi o b ra ća ju ći se Torin gtonu . N ije d o b ija o odgovor. T o rin gto n je blenuo ni sam ne veru ju ći da to dolazi Lun, k o ga su izrešeta li m n o­ g o b ro jn im kuršum im a. Blenuo je u Džejn, koju je ostavio u m račnoj sobici sk riven e kuće. K ao da gubi pamet, D žipsi je m u­ cao: V a m p iri... Ne.. T o su du­ h o v i.. tre b a lo ... N ije te b a lo ... T o je va m p ir!... Ja sanjam .. T o ne sm e biti stva rn o st... Ja sanjam !

— Sanjaj ti samo, n evin ašce n asm eja se Lun i sede pored M a k ­ fersona. Džejn vid e da je T o rin gto n o va »*uka slom ljen a i da mu niz šaku eće krv. — M ogu li da g a p revijem ? upita on a Luna. — Ja ću to učiniti — o d g o v o ri on i poće da p regled a povredu. N a čin i zavoj od p ocepan e ran jen ik ove košulje i od lom i čvrste delove kutije za bušilicu, pa utvrdi p olom ­ ljen e kosti. Sav bled i nem oćan T e­ rin gto n g a je s n evericom gledao. — 1 ovaj im a jednu ran icu u ra ­ menu - reče M a k fe rso n i uze sam da p re v ije d ru gog zarobljen ika. • D žejn nade bocu ja k o g b ren d ija u torb i s h ran om i n jim e pom ože da se ra n e dezinfikuju. — N e ... T o nije m ogu će... T o je ipak sam o strašan san — i dalje je cvile o Džipsi. — Pa o n da spavajte - reće Lun i p rip re m i što je treb alo da ovu d vo ­ jicu za ista sm iri du gim snom. T re b a lo je ček ati još najm anje dva sata dok noć odm akn e i dok bude pogodn o v rem e da ovu d vo ­ jicu iznesu do o sta vljen o g D žipsijev o g autom obila. N a p ra v iš e plan da M a k fe rs o n vo zi n jihova kola, jer će im biti potrebna. — D evet mu h iljad a sm rdljivih, m rtvih rib a! Z ar još m ora m biti u društvu s njim a? - gu n đao je M a k ­ ferson. XIII — Zabrinu t sam zb o g jedne stvari - g o v o rio je in sp ek tor N e i­ son gled a ju ći pu kovn ika i m a jo ra O lifa n ta , koji su sedeli u starim , ši­ ro k im foteljam a. - S tv o rili sm o n ep o go d n o javn o m njenje i tim e u g ro zili p ron a lažen je o p lja čk a n og n ovca P rve poslovne banke M idlseksa. — Zašto to m islite? N e razu m em k a k ve veze im a javn o m njenje i taj n o v a c ... - upade pukovnik. — O p tu živa li sm o Sikerta, iako je bilo p rilič n o lako p ogod iti da se 71

radi o dvojn iku ... Javno m njenje n ećem o uspeti opet da p odign em o protivu njega, iako ne nađem o no­ vac - objasni inspektor. — H oćete da kažete: naljutili smo Luna i on će uzeti m ilion funti da nam se osveti. Lepa osveta! — ljutito dodade pukovnik. — Z ar tada n ećem o im ati novi ra zlo g da g a p ro ­ g o n im o svim sm agam a? — Banka je ra sp isa la nagradu od deset hiljada funti on om e ko p r o ­ nađe o p lja čk a n i novac V eć je deo n a g ra d e uplaćen na konto one na­ kaze D izija D itefa - sm eškajući se reće m a jo r O lifant. - On je p red a o novac prim ljen od D žip sija za saućesništvo i im a p ra v o na deo n agra d e Istina, mi sm o sta vili zabran u na taj deo novca, a li ban ka protestvu je tvrd eći da tim e o teža va m o da se p ron a đ e ostatak. M o ra m o im ati obzira, jer sm o m alo postigli re će in sp ek to r Nelson. - I ko zn a da li bism o išta posti­ g li da se n ije Lun - upade m ajor O lifan t. - Konačno, ja vid im da neću dobiti tu nagradu. N ik o od njih nije se usuđivao gla sn o da izrek n e m isao da bi tre ­ balo n ek a k o u d o b ro vo ljiti D onalda S ikerta, da bi p o m o ga o da se taj n ovac nađe i uhapse vođi zločinaca. Jer, oni su pom išljali na to da je Lun na tragu M eskelu i Toringtonu, a stotin e njihovih ljudi uzalud ih go n i na sve strane. A li n ajm an je su slutili da su baš u tom m om entu D žipsi i T erin g ton u Lu novim ru kam a i da pričaju o tom e gd e je novac sakriven. * U k o lik o su slabili bolovi od dobro p revijen ih ra n a kao da je slabio i o tp o r D žip sija i Torin gton a. Bezilaznost je b ila očita. D žip sijeva po­ nuda d a Lunu p red a sav opljačkan i novac i isplati još šest stotina h i­ ljada fu n ti — go to v o sav svoj novac, koji je g o d in a m a n ap ljaćkao na ra zn e n ačin e - iza zv a la je buru smeha, kao i n ajbolja šala godine. 72

O n je tra žio sam o d a n jega i T o rin g ­ tona puste i o b eća va o da više n i­ kada neće ići putem zločina. - A li vi ste ubijali. S voje ljude ste žive zasuli b eton om ' — reće Lun uozbiljivši se. - To je učinio A s b i.. O n je ubio i detek tiva u banci ... Ja n ik og a n i­ sam ubio - b ran io se Džipsi. - A m ene? — osm ehnu se Lun. - Bio je to trenu tak slabosti — o d g o v o ri D žipsi i tim e opet izazva groh otn i smeh S am ju ela M a k fersona. Kad se smeh stišao, m o rn a r reče: - Slušajte vas d vo jica ! H oćete li da vam dam najbolji savet koji ste ikada u životu d ob ili? - Rado ćem o g a p rih va titi — reće Torin gton. - Slušajte ga: dok ste ovde, potru ­ dite se da n ijedna laž ne pređe p rek o vaših usana. T o je jedin o čim e se m ožete bran iti, a to je naj­ bolje i n a jp rih va tljiv ije što nam m ožete ponuditi - haključi m o r­ n ar i ustade, jer je i Lun izla zio v o ­ deći Džejn pod rukom. C elo p re podne zločin ci su ćutali. Znali su da Lun m ože ćuti svaku reć koju bi izgo vo rili, a m ožda tajno televizijsk e k a m ere snim aju svaki pokret. Pisati ječlan d ru gom nisu im ali čim e. O sta vljen i tako svaki sam om sebi i svom strahu, oni su razm išljali. N a jva žn ije je d obiti u vrem en u m islio je Džipsi. N išta ne reći, jed in i je pam etan postupak, za k lju čiva o je Torin gton. A li tada poče da se d o ga đ a nešto čudno. Ig ra svetla. k o ja nastade u čeličn oj sobi gd e su bili zatvoren i, poče da p rivla či njihovu pažnju. T a d a počeše da se pokreću zidovi, a čudni zvuci, čas pisk avi kao tihi jauci dece, a ćas reski k a o sa z a te g ­ nutih čeličn ih struna, ispunjavali su sve o k o njih, a za tim i svaki n erv u njima. Šta oni hoće?' O vo je n epodn ošlji­ vo! — viknu Džipsi.

— D ode m i da iskočim iz sopstven e kože! — re ć e Torin ston viču ći iz sveg gla sa da n adjača zvukove. Pod je p o d rh ta va o u n ekakvim a ritm ić k im talasanjim a. Sve je bilo neizdržljivo. A k ada sve prestade, uđe Lun. O n i odahnuše ispunjeni tišin om i m irom . Nisu želeli više da se odupiru. T o m e je d o p rin o silo i to što su u h ran i i vodi dob ili p o ­ trebnu količin u tricija n o a m in o p ro pona p om ešan og sa potrebn im sredstvim a. S ada ćete isp riča ti sve što znate. Pitaću vas i vi ćete g o v o riti sam o istinu - poće Lun služeći se i svo ­ jom h ipn otićkom sugestivnošću. G o v o r io im je o tom e da sve m o ­ raju b rižljiv o objasniti i da od tog a za visi k o lik o teška kazna će ih snaći za sve ono što su učinili. K a d a počeše da govore, pored Lunom se popu n javao m ozaik svega o n o ga što mu je bilo poznato sam o u celin i i d elim ičn o u d e ta ­ ljima. D žipsi je g o v o rio o postojanju sn im a k a na k o jim a se vid i T o r in g ­ ton u banci baš u trenutku pljačke. Postojali su i sn im ci iz n ek olik o d ru ­ gih pljački. O b ja šn ja va o je n asta­ nak ideje da se stvori lažni Lun iz a ­ zove zabunu p o licije i javnosti. N a kraju reće gd e se jia la z i n ovac o p ­ ljačkan u banci. T o rin gto n ip isa svoj živo t i o k o l­ nosti pod k o jim a je postao zločinac. P ozn a va n je sadržaja horselske droge, koja uzbuđuje žene do te m ere da se bezuslovno i sa za n o ­ som podaju, n ije m oglo da g a ne zaokupi. K o ristio ju je, a zatim ucen jiva o neke žrtve. Bio je n avik a o da troši m n ogo n o v a c a ... P riča o je o p rvim velik im k ra đ a m a pom oću uspavljujućeg gasa, a zatim o n e p ri­ lik a m a koje su nastale kad je slučaj u čin io da se ukrste putevi D žipsijeve bande i njegov. Za sve v re m e č e tiri m a g n eto fo n a odjedn om su sn im ali svaku izgo vo ren u reć. Jedna tra k a bila je n am en jena S kot­ land jardu, d ru ga rep orteru M a rkinću, a treć a novinskoj agen ciji.

k o ja će je u m n ožiti za sve ra d io sta­ nice i listove. Č etvrtu je Lun ostav­ ljao sebi.' — Sada je sve jasno - zaključi Lun. - Sutra ćem o vas p red a ti p o li­ ciji. — Šta tada treb a da čin im o ? skrušeno i poslušno upita Džipsi. S k o ro je bilo žalosno pogled ati kako se k rvo lo čn i vuk stvarn o p ret­ v o rio u p ra v o jagnje. — G o v o rić e te istinu. Zapam tite to i ne poku šavajte da nešto izm išljate - o d g o v o ri Lun. * Te v e č e ri Lun je im a o u svom au tom obilu sav ostatak plen a odnetog iz banke. Bilo je tu i dosta Džips ijev o g novca, koji će o d ličn o poslu­ žiti da se potroši u k o rist nauke. T re b a lo je sam o sutra p od ići ostali D žip sijev novac uložen na šifrova n e račune. Tek tada je m o ga o p ro ­ dati k o p ije sen zacion aln ih fo to g r a ­ fija i još sen za cion a ln ije snim ke ispovesti d va m n ogostru ka zlo ­ činca. — Id em o do d ire k to ra banke. Znam n jegovu adresu - reće Lun o b ra ća ju ći se d evojci i m ornaru. — M n o g o riziku ješ — prim eti Džejn. — D ob ro sm o m ask iran i i o p re m ­ ljeni. n iko n eće m oći da predu zm e nešto o p a sn o — o d g o vo ri Lun. D ire k to r ban ke bio je sta riji ćovek i sta n ova o ie u staroj zg ra d i u Sitiju, tom pren a seljen om delu Londona, g d e i n a jg o ri stan košta č ita vo b o­ gatstvo. Lun pozvon i na vra tim a i sobaru pru ži posetnicu sa im enom jed n og izm išljen o g bogataša. N a njoj je bilo dopisano: — M o lim za hitno konsultovanje povodom v eo m a važnih poslova vaše banke. M olim za oprošten je što te tra ž im o kasno, ali će vas va ž­ nost posla u veriti da ne g rešim o«. Zabrin u ti d ire k to r ban ke odm ah ih prim i. Ponudi ih da sednu i sa­ ček a da o n i objasne ra z lo g svog d o­ laska. 73

- N eop h o d n o je d a pozovete v a ­ šeg g la v n o g b la ga jn ik a da dođe ovam o, je r se ra d i o m ogu ćnosti da odm ah p ron a đ em o sav novac i drago cen o sti odn ete iz vaše ban ke p r ić a o je Lun mirno. D ire k to r se uzbudi tolik o da je drhtao. - Je li m o g u ć e ? !... Ja ću b iti najsr e ć n iji... O dm ah ću sve da izvršim - re ć e on i m aši se telefona. Lun je m irn o slušao kako d ir e k ­ to r n aređu je gla vn o m blagajn iku da dođe - P o tra žite i in sp ek tora Skotland jarda, Džošuu Nelsona. Z a m o­ lite g a d a h itn o dođe, je r m ože od v a s da sazna važn e novosti. Jedino k a žite da dođe sat kasn ije - re će Lun - O n d a ću g a m alo kasn ije zvati, a k o vi ne želite da to odm ah učinim - re ć e direktor. - M o žd a g a j -; teško pron aći, pa je bolje da g a odm ah zovete — reće Lun. Bio je u pravu, je r tek kad je već stiga o gla vn i blagajn ik, ja vi se in ­ sp ek tor Nelson. - Im am važan ra z g o v o r sa va m a — re č e d ire k to r banke. - Zato vas m o lim d a dođete do m o g stana. - T re b a li da povedem još ljudi? — u pita inspektor. - D ođite sami. je r n em a potrebe da vo d ite ljude - o d g o v o ri d ire k to r tako da je Lun p o go d io šta N elson pita. - D oći ću taćno za pola sata, ako va m to o d g o v a ra - dodade in spek­ tor. - S asvim će m i o d g o v a ra ti zaklju či direktor. Zatim se osm ehnu go stim a i zau ze stav očekivan ja. - V a ša ban ka je ra sp isa la n a­ gra d u za o tk riva n je o p lja čk a n og n ovca —'p o ć e Lun. - T a ćn o je! I isp la tićem o je, m a­ k a r se Skotland jard p ro tivio stotinu puta - o d g o v o ri direktor. - V eć sm o isplatili D iziju D itefu d eo koji mu p rip a d a za predati n o­ v a c - dodade gla vn i blagajnik. 74

- M i sm o posredn ici, a nagradu ćete isplatiti gospodin u A lanu Kelseju, starom boem u Londživelu reće Lun. - Is p la titi? !.. Z n ači novac je n a­ đen ? .. Z a r je to is tin a ? .. H iljadu puta vam h v a la !.. N a ša ban ka ć va m biti većn i du žn ik !. A gd e je n ovac? G de su n ak it i d ragocen o sti? - sk oro gu šeći se g o v o rio je direktor. - S ve je o vd e u našem a u tom o­ bilu. Id em o da don esem o g o re o d g o v o ri Lun i ustade. - O vd e u a u to m o b ilu ?!.. Jeste li v i... M is lim ... Z a r tolik i novac u o b ičn om au tom obilu ?! O dm ah treb a p ozva ti p o liciju da obezbedi - takod e uzbuđen re će gla vn i bla­ ga jn ik i p riđ e u žurban o telefonu. - O stavite! S ad a će doći in spek­ tor Nelson, pa će on p ozva ti stražu — re ć e Lun ia k o je znao da sada te­ lefon ne radi. je r je u n jegovom džepu ra d io u ltra e lek tro vibrator. Zbunjeni b la ga jn ik se osvrta o videći d a on i silaze. Pokuša da ipak p o zove i uzbuni policiju, ali uzalud je o k reta o brojćanik. N eodlu čn o zastade, a li p o m isa o da o vi ljudi sada barataju o k o tolik o n ovca nate ra g a da p o trči za njima. D ole su Lun, M a k fe rs o n i d ir e k ­ to r banke već u zim ali pakete i torbe s n ovcem i dragocenostim a. G lavn i blagajn ik p ritrć a i sam se tolik o n a to va ri d a je jedva nosio. U stanu je p rosto o tim a o pakete iz njihovih ruku i slagao ih u ugao. Z a v iriv a o je u njih i kad bi vid e o da je to zaista n ovac i da su tu d ragocenosti ostavljao ih je na gom ilu Sada je stajao ra širen ih ruku, kao da hoće telom da zaštiti bogatstvo. - I ovo spada ta m o - reće Džejn i p red a d e mu jednu malu torbu punu dijam anata. - Oh! K a k o ste m ogli odm ah da ne d a te ... O p r o s tite ... T o je bilo pov e re n o b a n ci!.. M o ra m o odm ah zva ti pom oć - već van sebe g o ­ v o rio je gla vn i blagajnik. U sobi d ire k to ra banke bila je m ala zb irk a sablji i m a čeva p ostav­

ljen ih na zid. Lun uze jedan teški starin ski m ać i izva d i g a iz k o r ic a Pru ži g a g la vn o m blagajn iku i reće: — D ržite, n ek a va m se nade u ru ­ k a m a nešto od oružja. G la vn i b la ga jn ik nije sh vatio šalu i z g ra b i mać. D rža o g a je sp rem n o g d a zam ah n e S lik a je bila sm ešn a Lun beše isklju čio v ib ra to r za slu­ čaj d a in sp ek to r pozvoni. I baš tada se začu zvonjenje. M a k fe rso n izid e da se nade uz n jega kad sob a r o t­ vori. — D obro veće, gospodo! — p o z­ d ra v i se in sp ek to r N elson ulazeći.^ A tada u gled a g la vn o g b la g a j­ n ika sa isu kan im m ačem u ru kam a i g o m ilo m p a k eta iz kojih su v ir ile novčanice. — Š ta ? !.. K a k vo je to č u d o ? .. O vd e se nešto d o ga đ a i ja ne razum e m ... - g o v o rio je isprekidano. — S am o sed ite i sve ćem o vam objasn iti - re ć e Lun i pok a za in ­ spektoru na v e lik i naslonjač za dvoje. In spektor se svali na sedište. a Lun sede baš uz njega. — O d a vn o se nism o videli, g o s p o ­ d in e in sp ek tore — poće Lun. — M is lim ... N isa m siguran da se p ozn a jem o — p rogu n đa in sp ek tor p o d o z r iv * posm atrajući. — O n da to za sada nije ni važno. P rvo da vas ob a vestim o da je otet plen od pljačkaša banke. Š ve je ovde. Jedan gospodin, čije im e je ban ka dužna da za d rži u tajnosti, p o m o ga o nam je da o tk rijem o mesto gd e su ga n gsteri bili sa k rili ovo b la go - p rič a o je Lun. — V i... M o ra da ste... K ako to da se dogodi iznenada? M o gli ste nas o b a v e s titi... T o je bilo rizičn o — n e­ suvislo je g o v o rio in spektor Nelson. P ri tom e nehotično mu ruka pođe ka džepu s revolverom . A li Lun mu se »p o v e rljiv o « p rib liž i i tako mu on em ogu ći da se dom ogn e svog oružja. — P o g a đ a m ... Vi ste D onald S i­ kert! - kao da izva li najveću m u­ drost i kao da je o tk rio da su se

m arsovci iskrcali na samo ostrvo Engleske - reče inspektor. - Ponekad se i vi dosetite ne­ čega - smejući se reće Lun. Potapša inspektora po licu i ra ­ menu. - Vi ste se oporavili, inspektore. Ljutim se na vas zbog onih neverovatnih optužbi, ali ipak ću vam us­ koro predati Džipsija i Torintona - reče zatim. — Vi ste ih uhvatili?! - opet izne­ nađeno upita inspektor. — Razume se, inspektore! I sve su priznali! - O dm ah mi ih predajte! - Pričekajte malo. Prvo da sasta­ vimo zapisnik o predaji imovine banke, a zatim slede drugi poslovi. — Ali gangsteri moraju pod jaku stražu! O ni su opasni! — Više nisu. Videćete da su se malo promenili. Inspektor je ćutao neko vreme. Direktor banke i blagajnik počeše grubo prebrojavanje novca odvaja­ jući svežnjeve u omotima. Pravili su spisak predatih dragocenosti i zno­ jili se, radeći užurbano. — A vi, inspektore, počnite da pi­ šete zapisnik. Pre toga bih vas mo­ lio za jednu uslugu - reće Lun. - Recite šta želite! — Imajte poverenja u mene, da vam za koji minut pričuvam taj re­ volver, koji me žulji dok sedimo je­ dan uz drugog. - Vi hoćete da me razoružate?! To ne smete da učinite! - Ni govora o tome! Ja vas samo molim da mi na poverenje pozaj­ mite svoj revolver. Neću vam ga uzeti, jer imam svoj - reće Lun i pokaza svoj automatski »brauning«. Inspektor shvati da je uzaludno protiviti se, pa skloni ruku, a zatim reče: — Izvolite pogledati moj revolver. Imam poverenja u vas. Lun se osmehnu i zavuče ruku u inspektorov džep. Uze revolver i pri­ tisnu dugm e za izbacivanje šaržera. 75

P ovu če kopču za rask lap an je u dar­ n og m ehanizm a, i o tv o ri ga. Izvuče u darn i d eo sa iglom za kapislu, pa g a zadenu inspektoru u džepčič na sakou. Zatim v ra ti o ru žje u in sp ek ­ to r ov džep i sm ešeći se reče: - Im ate lep revolver. Ipak, te stva rč ice ponekad m ogu da o p a le i nehotično. Zato vam preporu ču jem da udarnu iglu d ržite odvojeno. In sp ek tor g a ošinu jetkim p o g le­ dom i sede za sto. Izvadi blok i sp rem i se da beleži. - T a m o im ate d irek torovu p i­ saču m ašinu — reče Džejn. - S p o ro kucam - o d g o v o ri in ­ spektor. - Ja kucam v rlo b rzo — reče d i­ re k to r ban ke i sede za pisaću m a­ šinu. P očeše da sastavljaju zapisnik, k o ji je d ik tira o Lun. Tek sada in ­ sp ek tor p rim eti da Džejn d rži na krilu neku četvrtastu torbu i reguliše nešto sa strane - Šta v i to im a te? - upita in ­ spektor. - M ali m agnetofon. Za svaki slu­ čaj sn im a li sm o svaku reć iz g o v o r­ enu ovde. A i fo to g ra fs k i a p a ra t je z a b eležio neke detalje. G ospodin koji m e je več era s a n g a žo va o da pom ažem dao je takve n aloge re će Džejn i osm ehnu se gledajući z a d o v o ljn o g Luna. In sp ek tor huknu i nastavi da d ik ­ tira zapisnik. Kad je sve bilo gotovo, p rvi p o tp isa Lun, a zatim Džejn i M a k ferson . R ed ali su se potpisi d i­ re k to ra i gla v n o g bla ga jn ik a banke, a za tim in sp ek tora Nelsona. Lun uze jednu potpisanu kopiju i stavi je u džep. Z atim da d e znak M a k ferson u i Džejn. O n i zadržaše dah, jer su znali da će sada u vazduh p rod reti gas koji k ra tk o deluje i uspavljuje, ali se u vazduhu b rzo ra zgra đ u je i gubi dejstvo. T r i prisu tn a ćo vek a klonuše u fo ­ telje i zaspaše. G lavn i blagajn ik ispusti mač. - Zakljućaću ih spolja — reče Lun. — M o žem o m irn o d a odemo. 7R

XIV

Dok su p ro d a vc i n ovin a iz v ik i­ va li sen zacion aln e naslove, a ra d io ­ stanice g rm ele vesti o n ovim d o g a ­ đajim a, re p o rte r M a rk in ć je žu rio p rem a početku Sidnej Strita. N a ­ šavši p a rk ira lište, on izid e iz kola i još jednom p ro čita pisam ce, koje beše dobio p re tri sata. »D ra g i A rtu re, D užnost je o d ličn o g re p o rte ra da p rvi stigne na m esto događaja. Zato u jedan aest ča so va dođi u Sidnej Strit. Pred kućom broj trideset de­ vet n ala ziće se v e lik a crn a kola sa navućen im zavesam a. T o je re ze rvisano park iralište, a li vlasn ik u to doba ne d rži tam o kola, pa je m esto sigurno. U velik o m autom obilu n a­ la ziće se ga n gsteri Leon a rd M eskel D žipsi i Bazil T orin gton . O n i će spa­ vati. K lju čevi su pod levim zadnjim točkom . Pogledaj i p o zovi in spek­ to ra Nelsona, da ih prihvati. Tako te n iko neće o m eta ti da ih fo to g ra fišeš. S ve ostalo sazn ao si slušajući tra k e koje sam ti poslao. M n og o si m i p o m o ga o u svemu. N a d a m se da ćem o se ovih dan a svi naći na jed­ nom brodu. P oga đ a š da će n jegov kapetan biti odu ševljen da te p o z­ dravi. P o zd ra vlja te srd a čn o i steže ti ruku tvoj D onald«. R e p o rte r požuri do kuće broj 39. N a đ e velik a crn a k o la sa navučenim zavesam a. To su bila Džipsijeva kola. N a đ e i ključ podvučen pod gum u za d n jeg točka. O tklju ča v ra ta i o tv o ri ih. U gled a D žip sija i T orin gton a, koji su d o b ro u vezani m irn o spavali. - Gledaj, n evin ašca! Pa oni i ne sm rde tako... Hm ! A m o ra li bi! — lukavo reče rep orter. Iz d žepa izva d i staklenu dozu sa u vijen im am pu licam a, k oje sublimišu u dodiru sa vazdu hom pa se posle četvrt sata rasprsnu i o slo ­ bode sadržinu. R e p o rte r ih izloži vazduhu i baci pod o vra tn ik e d vo ­ jice usnulih zločinaca. Zatim brzo

sn im i p r izo r u k o lim a i p o n o vo z a k ­ ljuča kola Kijuć vra ti pod točak, a potom požuri do telefon sk e kabine, k o ja se n a la zila pred m alim kafeo m na dru goj strani ulice, baš p rem a kolim a. P rođ e p o red jed n og istočn jaka vrlo tam ne puti. k o ji je im a o beli turban na glavi. Za istim stolom sedeo je jedan snažni sta ra c takođe s turbanom , a izm eđu d v o ­ jice stran aca n a la zila se lep o tica sa ljubičastom tačkom na ćelu i u du­ ga čk oj o d ori od istočnjačk e svile. »K a k v a lepotica! N a n ek og m e podseća«, pom isli rep orter, ali g a va žn iji posao odvuče dalje. O n p o zva Skotland jard i u skoro dobi in sp ek to ra Nelsona. - Halo, n ajveći in sp ek tore svih vrem en a ! Im am va žn e vesti — poče novinar. - K o je tam o, do đ a vo la ? — ljutito upita inspektor. M a rk in ć mu kaza im e i nastavi: - D obio sam an on im n o pism o u k om e m i se ja vlja d a se u Sindej Stritu n alaze veza n i g a n g s te r i... Isp riča mu ono što je bilo p o ­ trebno. - Znam ja ko je taj a n on im n i pism opisac! O d a k le g o v o rite ? - upita inspektor. - N em a m vrem en a za ra z g o v o r! Zu rim na m esto doga đ a ja ! - o d v ­ rati re p o rte r i spusti slušalicu zn a ­ jući da sada in sp ek tor n a b ra ja sve psovke koje zna. R e p o rte r ode u k a fe i stade uz šank. N a ru č i hladnu lim unadu i n ep rim etn o n ek olik o puta p o gled a tam noputu Indijku, koja mu se osmehnu i postavi se tako da je više ne vidi dobro. Krupni stran ac ustade i p riđ e šanku. G o v o r io je nešto n era zu m ljivim jezikom . R e ­ p o rter slegnu ram enim a. V i gled a ti lepa S a sir... To m ože biti sm rt... V i ne gled a ti! poče o g ro m n i ćovek na rđ avom engleskom . - V i o p ro stiti m eni... Ja ne g le ­ dati lepa In dijka da u v re d iti... Ja gled a ti sam o kao re p o r te r ... K a m e ­

ra! Klik» klik!... Dobro? - pričao je, i reporter smeškajući se prijatelj­ ski i trudeći se da izgladi sukob da g a to ne omete da prisustvuje do­ lasku policije. — A tako... M orgjou... kali, barini souv... Beri ću štris... Može pravi jedna snim ak... Sam o lepa S asir!... M ah arad ža veliki... Nem a klik! klik!... Sam o lepa Sasir - na­ stavi odobrovoljeni džin i po istoč­ njački se pokloni. R eporter priđe njihovom stolu, pokloni se i izbliza napravi snimak lepotice. M ah arad ža mu pruži je­ dan zlatnik. Reporter g a začuđeno pogleda, ali uze poklon. Stranac se nasrne ja i reće: — Kad dobijem o snimak? — O dm ah posle podne. Molim adresu vašeg veličanstva - odgo­ vori reporter i nade se u neprilici, jer ugleda kako dođoše troje poli­ cijskih kola. — Ne treba vam adresa. Objavite u novinam a sa potpisom: »Lepa S a­ sir posm atra hapšenje velikih gan g­ stera Džipsija i Toringtona.« — O h!... Baš ste mi vi jako društ­ vo! — uskliknu radosni reporter. — D a sam malo jači, pokazao bih džinu za ono: »Vi gledati lepa Sa­ sir. .. To može biti sm rt...«. Prepoznavši tek sada Luna, Džejn i M ak ferson a reporter otrča na drugu stranu ulice, gde su inspek­ tor Nelson, policajci i detektivi otva­ rali automobil. Odjednom svi staviše m aram ice na noseve. Unezvereno su gledali kako sada da odvedu uhapšene i uspavane zločince. — I vi ste ovde! - ljutito reće in­ spektor Nelson videći da je r e p o r­ ter stigao. Uz inspektora su stajali pukov­ nik G rift i m ajor Olifan. — Predstava je završena. Ja odla­ zim - reče m ajor i odšeta niz ulicu. Inspektor i pukovnik se progu­ raše pred reportera da nadgledaju priprem e za odvođenje gangstera. Reporter se izmače i nasloni se na 77

n jih o va kola. N e p rim e tn o nešto u baci u njih, a za tim se izm a če da sve snim i. Š k ljocao je a p a ra tom kad je p o licijsk i vo za č ušao u kola da ih poveze. S n im ao je kad su in ­ sp ek tor i pu kovnik ušli u svoj au to­ m obil i k ada su p o licijsk i au tom o­ bili i m otocik li o p k o lili c rn i au tom o­ bil, k o ga je v o zio š o fe r sa licem po­ v eza n im m aram icom . - S rećn o ! — m ahnu reporter. K o lo n a krenu. D ok su se vo zili p rem a Skotland jardu, in sp ek to r odjedn om ukoči i skrenu do ivice bulevara. Zaustavi i p o g led a pukovnika, koji je sedeo ukočen, k a o d a je neko pod njim od ­ jedn om stavio go m ilu zmija. - P ro k le ts tv o !... Z a r n am a da to učini?! - reče inspektor, koji je zn a o da je tog a tren u tka izbačen iz stro ja Skotland ja rd a n ajm anje za m esec dana. Pu kovn ik p o k ri lice ru kam a i stište zube. N a jra d ije bi sam om sebi p r e g r iz a o n ajm anje dva prsta na ruci, sam o kad to ne bi suviše bolelo. - V o zi!... S pašavaj! - jeknu pu­ kovnik. - Taj ludi M o rija rti izm islio je nešto u žasn o ... Sad m i je žao Japa­ n aca koji su to m o ra li da iskuse — reće in sp ek to r spuštajući sva sta­ k la na kolim a. V o zio je p a zeći d a ne strada, jer mu se m a g lilo u g la v i zb o g ljutine i stra šn og sm rada. - V o zi brže!... Oh! Z a r m eni o vo ... P la tiće jednom ! — p retio je p u kovn ik m isleći na Luna. Idući u gledaše m a jo ra O lifan ta, koji je šetao ulicom. Zaustaviše i p ozva še ga. On p riđ e i uhvati se za nos. - D o đ a vo la m a jore! Z a r ne m o­ žete d a se strp ite? — ljutito za reža pukovnik. - O d ređ u jem va s da preu zm ete p osao i pren esete sve in spektorovom zam eniku. V i ćete o d rža va ti vezu sa nama. D o ved ite lekare, h em ića re i* k o ga treb a! 7«

- Eazumem, gospodine pukovni­ če! Sve će biti izvršeno. Sam o bih vas molio da, ako mogu, nađem zamenu za održavanje veze — šeretski reče m ajor Olifant. - Imali ste dosta sreće, što niste bili u kolima. A sada odlazite! Mi ćemo biti u mojoj kući kod Vest Vikama. Niko ne sme saznati šta nam se desilo. Niko! Eazumete li, m a­ jore? - sav m odar u licu govorio je pukovnik. Inspektor Nelson poveze dalje. M ajor je pazio da se ne smeje dok kola ne budu dovoljno daleko. * Za to vreme ka Temzi su išla ve­ lika kola sa stranom oznakom. U njima su bila dva čoveka s turba­ nim a na glavam a i jedna lepotica sa crvenom okruglom pegom na ćelu. - Sve sam gledao, ali ne shvatam nešto - poče Lun. O ne m aram ice policajaca na licu? - upade Džejn. - Da. To nije naše delo - reće Lun. - Mislim da se sada nešto do­ g a đ a i u kolima inspektora Nelsona. Zamišljam mjega i pukovnika kako su iskolaćiii oči — odgovori Markinč. Svi počeše da se smeju. - Vi staviti parfem doktor M orijarte!. ..T o ne biti lepa od vas — zanovetao je Makferson. Oni mene zatvoriti, hapsiti, sumnjičiti... A eto ko imati sum­ njivi trag - oponašao je novinar m ornara. - Molio sam te da objaviš koje sredstvo uništava dejstvo tog M orijartijevog izuma. Zašto nisi to ur­ adio. Već danim a mnogi ljudi pate - reče Lun. - Imao sam adrese svih nastradalih u kockarnicam a i noćnim lo­ kalim a i poslao sam im savet. Zao mi je da se otkrije neutralizator, jer imam još desetak kutija s am pulam a - objasni reporter. A ima još mnogo onih koje bi tre­ balo poznavati i po mirisu.

- Ipak ćeš i inspektoru л p u kov­ niku poslati recep t? — upita Lun. - Za koji d a n ... Sada sam veo m a um oran. Znaš. trćanje, zatvor, uho­ đenje. .. Čim se odm orim , pisaću im u tvoje im e - o d g o v o ri M arkinć. - P a da! Ja se nisam ni setio da oni sada m ene psuju. U vek sam ja k riv — zaklju či Lun i p ogled a Džejn. O n a se p rivi uz njega. Pogled aše da li se M a k fe rso n ili n ovin a r okreću. K ada vid eše da su zauzeti posm a tra n jem jedne ra sk rsn ice na koju su n ailazili, njih dvoje se p o g le ­ daše. - Sasir, d raga ! - šapnu Lun i n ji­ hove usne se spojiše. S led ećeg dan a u društvenim vestim a je stajalo: »R a n o jutros iz londonske luke o tp lo v ila je ve lik a jahta m ah aradže P ra ta p S ing Nanka. M a h a ra n a S a ­ sir i m a h a ra d ža napustili su Lon ­ don i otp u tovali na k rstaren je po južnim m orim a. M a h ara d ža je p o z­ nati in dijski naučnik. U n jegovom društvu p rim eće n o je više lica, koja su n jego vi gosti na jahti«. Tu istu vest em ito va la je ra d io stanića. -

— N ik a k o ne m ogu da zapam tim n ovo im e svo g broda. T o je da se ćovek raspukne, kao besna škika! D evet mu nemuštih jezik a svih m orskih n em an i! Zam islite, im e brodu je »Š a m b an d a r«, a m eni Š en d ara r! Sad ne znam više jesam li ja Šam bandar, a brod »Š en d a ra r« ili o b ra tn o — gu nđao je Sam juel M a k fe rso n d rže ći krmu. - A on k aže da su Š am ban d ar i Š en d a ra r bili v e lik i in dijski pesnici iz sed­ m o g ili d ev eto g veka. N jih o ve pesm e su saku pljene u kn jizi Turumuraj. Lun i D žejn su se smejali. — Š am b a n d a r... Hm !... Š en d a­ rar. .. Z a r nisam m ogao da se z o ­ vem A p a r? O n je bio treći velik i pesnik Tu ru m u raja — gu n đao je dalje M a kferson . — Pa on zna!? - izn en adi se Džejn. — Po nekad i Sam juel M a k fe rso n z a v iri u kakvu dobru knjigu - d o ­ dade Lun i mahnu kapetanu jahte. M a k fe rs o n tobože u vređen o zanese glavu. Gurnu ručicu na znak -pu nom b rzin o m « i jahta se prope na b la ge talase mora.

KRAJ

«0

T E O D O R H .G RE JC

NIKO K A O HEJZI - S k o ro će sedam , Mik. Da z a tv a ­ ra m 0 P ro ć e la v i M ik Kinsi skide naoć a re i m a ra m ico m o b risa znoj sa ćela. - I v re m e je, D žone - o d g o v o rio je uzdahnuvši. - C eo dan sm o p r o ­ veli b rojeći novac. Red je da odem o da p o p ijem o ćašu ili dve ra sh la đ e­ nog viskija.

- Zaveži, Tom e! — o b recn e se Bruno gru b im glasom . - Šta je tre­ b alo da u radim ? Da mu dozvolim da p ritis n e to p rok leto d u gm e9 Za m an je od tri m inuta im ali bism o pajk a n e na v ra tu 1 - Prestanite, ob ojica ! - p r o g o ­ v o ri treći, p rom u k lim glasom . Što je urađeno, u rađen o je! B lagaj­ nik je m rtav, i n iko g a više neće v r a ­ titi u život.

M ik K in si i D žonatan O ’K o n o r su bili jedin i službenici filija le »Njujork Siti Ban ke« u ulici Grinšou, u jedn om od m n ogob rojn ih p re d ­ g ra đ a N ju jorka.

- K u p im o novac i idem o! - reče Bruno. - B lagajnik je sam k riv za o v o što mu se desilo. Da nije poku ­ šao ..

U p ra v o kad je riđ ok o si D žonatan O ’K o n o r p riša o vratim a, da ih zakljuća, u p rosto riju su ušla tri ć o ­ veka. N a licu su im ali m aske a u ru ­ k a m a revolvere.

- D osta! — re če Tom D a gerti i o k ren u se p rem a blagajniku, koji je još uvek stajao sa podign u tim ru ­ kama. — V id eo si k a k o je p roša o tvoj prijatelj, i nem oj ništa poku ša­ vati.

- Ruke go re, rid ok o si! N iš ta ne poku šavaj!

D žonatan O 'K o n or je ćutao. - O tklju čaj kasu i izva d i n o v a c 1 Brzo!

M ik K in si se sagnu, da pritisn e du gm e za alarm , a li jedan od tro ­ jice n ap ad a ća istog tren u tka p r i­ tisnu ob a ra ć, i p ro će la v i ćo vek se b ezglasn o sruči na pod. S va tro jic a su na c e v im a re v o l­ v e r a im a li prigu šivače. O ’K o n o r je stajao nepom ičn o, sa p odign u tim rukam a. - Do đavola, Bruno! - j a v i o se dru gi od pljačkaša. - Z a r si m ora o da g a u biješ? Za to se ide na e le k ­ tričn u stolicu!

O 'K o n o r se okren u i pode p rem a kasi. - Polako, rid ok o si! Ja ću stajati pored tebe. Poznati su mi vaši b la ­ g a jn ičk i trikovi. U kasi. ispod svežn jeva novčanica, d ržite napunjen revolver. O 'K o n o r p olako otk lju ča kasu. Bruno Piterson g a odm ah odgurnu, i sam otvori. T ih o je za zvižd ao pri pogledu na u redno složene novčanice. 81

- Izg led a da sm o im a li sreće p rogu n d a o je. - O vd e sig u rn o im a pola m ilio n a d ola ra !

- Idem o! - reće Bruno Piterson. Bać G a ret otključa iz la zn a v r a ta i p ogled a na ulicu.

O k ren u o se p rem a dru goj dvojici. - Zaključaj vrata, G a rete! T reb a nam n ek o lik o m inuta dok sve spakujemo.

N ije bilo prolaznika. Izašao je, i seo na p red n je sedište sivog ševroleta, za č ijim v o la n o m je sedela crn ok osa devojka.

Bać G a re t levom ru kom okren u ključ u bravi.

Tom D a gerti i Bruno P iterso n su izašli odm ah za njim, i sm estili na zadnje sedište.

U desnoj je d rža o re vo lv er, u p e­ ren u D žon aton a O 'K on ora. Bruno P iterson i T o m D a g erti su za to v re m e u zim ali sve žn jeve n ov­ ča n ica i sta vlja li ih u d ve crn e p la ­ stične vreće, koje su d o n eli sa so ­ bom. G a ret je p a zio na O ’K on ora, i p o v ­ rem en o b a ca o p o gled e p rem a Brunu P iterson u i Tom u D agertiju. - Požu rite! N e želim d a o vd e o st­ anem do jutra! - N e uzbuđuj se. Bać. Posle o ve več eri bićeš m ira n b a r godinu-dve.

- N ajzad! - p rog u n d a devojka. - V eć sam p o m is lila ... - N ism o te p o veli da razm išljaš, n ego da voziš, crn o k o sa ! — prekin u je D agerti. - K reći! D evojka uključi levi p o k a ziva č p ra v ca i ubaci m en jač u p rvi ste­ pe n p re nosa. V o zila je stisnutih usana, trudeći se da ne n ačini n ik a k a v sa o b ra ­ ćajn i prekršaj. *

- N e bih želeo da budem m ira n doživotn o, Bruno. Ia k o si ti ubio b la ­ gajn ika, ni ja se ne bih izvu k a o bez d o živo tn o g za tvora !

- Čuo si za pljačku ban ke u U lici G rin šo u 9 - u pita p o licijsk i in spek­ to r D žim M o riso n svog d o b ro g p ri­ ja telja M a jk la H ejzlvuda.

Prestani, Bać! Z a vršili smo. O be v re ć e su Rune, a kasa je prazna.

S lavni p riva tn i razm en im a.

- K o lik o im a? - N ism o im a li v re m e n a d a b r o ­ jimo, a li mi se čin i d a je m oja p rva p rocen a bila taćna. O k o pola m i­ liona d ola ra ! - Šta ćem o sa rid o k o sim ? — upita G a re t pokazuju ći na Džonatana O 'K on ora. Tom D a g erti p risk o či O 'K o n oru i snažno g a u dari drškom k olta u p o ­ tiljak. O vo je n ajb rže i n a jjed n o sta vn ije - o b ja sn io je. - N e će se sk o ro osvestiti. 82

d etek tiv

slegnu

- P ro č ita o sam ju tros u »N ju jorkeru «. Ona n ovin a rk a , Isidora Slips, n a p ra vila je od to g a pravu dram u. - T o je tvo ja p rija te ljic a - podsm ehne se inspektor. - O n a i tvoj p rijatelj T e o d o r H. G re jć p ra v e ti dobru reklam u pišući o tvo jim pod ­ v iz im a u b orb i p ro tiv njujorških ga n gstera . N ik ad te nisam p itao d a ­ ješ li im za to neki p rocen a t? D etek tiv odm ahnu rukom. - N e pričaj gluposti, Džime. D o­ šao si kod mene. d ob io si hladan v i­ ski i vruću kafu. U ređ aj za k lim a ti­

zaciju radi. Fotelja je udobna. Sedi i uživaj, a Isidoru Slips i T e o d o ra H. G re jć a o stavi d a se bave svojim pos­ lovim a. O n i pišu o m ojim uspesim a u b o rb i p ro tiv gan gstera. Da p o li­ cija im a uspeha, pisali bi i o vam a.

- O n o što p o licija n ije sa op štila novin arim a. Znaš da m e ta k ve stvari p rivla če, Džim e. D a li si o z ­ biljn o m islio kad si re k a o da je h ap ­ šenje p o čin itelja tog zlo č in a sam o pitanje vrem en a ? Postoji li t r a g 9

In sp ek tor mehne.

- Za v re m e pljaćke su r a z g o v a ­ rali, i o slo v lja v a li se im enim a. Je­ dan se zo v e Bać G aret, d ru g i je Tom D agerti, a trećem zn am o sam o ime: Bruno. Sad i sam vid iš da neće biti teško uhvatiti ih. N aši ljudi v eć p r e ­ listavaju album e sa p o d a cim a o svim re gistro va n im zločin cim a. Im am o n jih ove opise i im ena. Sve što zn am o o njim a poslali sm o i cen ­ tralnoj a rh iv i F ed era ln og istra žn og b iro a u Lengliju, kod V ašin gton a. Ti m om ci znaju svoj posao. O d g o v o r očeku jem o sutra ujutru, a o n da k re ­ ćem o u akciju.

je

m o ra o

da

se

os-

— T vo je m išljen je o p oliciji mi je već poznato, Hejzi. C enim ljude koji ne okoliše, n ego odm ah kažu šta misle. Ć o vek tako odm ah zna sa kim im a posla. S lavn i d etek tiv je polako isp ija o viski. — D okle ste stigli u istrazi oko p lja ćk e ban ke u U lici G rinšou, D ž im e 9 — Zločin ci će u skoro biti uhva­ ćeni — o d g o v o ri inspektor, trudeći se da mu glas bude što sigurniji. — N jih o vo hapšenje je sam o pitanje vrem en a. H ejzi g a je posm atrao. — U tekstu Isidore Slips g o v o ri se i o tom e da p olicija rasp ola že n ekim p o d a cim a koji još nisu saopšteni štam pi jer su važn i za dalju istragu, D žim e?* P o lica ja c prim akn u o trese pepeo.

pep eljaru

i

— Zašto te to interesuje. H ejzi? Poslednji put kad sam od tebe z a tr a ­ ž io pom oć re k a o si mi da si p r i­ vatni detektiv, a ne policijski slu žbe­ nik — A li. p o m o ga o sam ti ipak, za r ne. D žim e? — odm ah o d g o v o ri M ejkl Hejzlvud. - K o lik o se sećam , m oja pom oć je bila presu dna u h va­ tanju o n o g ubice žena. Vi ste g a lo ­ vili duže od godinu dana. — Dobro, d o b ro — p o m irljiv o potvrdi in spektor M orison . — Šta te in teresu je o ovom slučaju?

Č in ilo se da slavni d etek tiv nije d elio p rija teljev o oduševljenje. Da li su pljačkaši o stavili otiske prstiju? D žim M o riso n postade oprezan . - Nisu. - Da li je neko p rim etio re g is ta r ­ ski broj i tip a u to m o b ila k ojim su se u daljili sa m esta zlo č in a ? - Nije. - U n ovin a m a piše da su sva t r o ­ jica na licu im ali maske. - T o je taćno, Hejzi. Još ne ra zu ­ mem. .. Polako, Džime. S ve u svoje vrem e. K akvim o p isim a ra s p o la ­ žete, a k o lica zlo č in a ca n iko nije vid eo? In spektor je bio zbunjen. - B lagajn ik koji je o stao živ Džonatan O ’Konor, ih je opisao. Jedan od njih je im a o brkove, to se vid e lo kroz masku. Za p a m tio je i njihove glasove, i kaže da bi m o g a o d a ih prepozna. M ajki H ejzlvud prsnu u smeh, dok g a je p o lica ja c začu đen o g le ­ dao.

- Ti vaši opisi i tra g o v i ne vred e ništa, D žim e' Prvo, sve okoln osti g o v o re da su pljačku izvršili, h lad ­ n ok rvn i p rofesion a lci. - Ja ne vid im nijednu od tih o k o l­ nosti — z a in a tio se Džirn M orison . - Ti, izgleda, vid iš i više i bolje od mene. - T o je izvesno, D žim e - i dalje se sm ejao detektiv. - Ja sam p r i­ vatno njuškalo, i to: n ajb olje p r i­ vatno njuškalo u g ra d u ! S asvim je lo gičn o da bolje ra zm išlja m n ego ti, koji si, ipak, sam o jedan od n ek o ­ liko h iljad a njujorških policajaca. N e odu govlači, H ejzi! O p et neka tvo ja ig ra ? - N i go vo ra , D žim e! N i g o v o ra ! - odm ahnu M ajki Hejzlvud. - M is ­ lim da su vas ti p ro fe s io n a lc i n ad­ m udrili, v rlo vešto. K a o d a znaju na koji način ra zm išlja p roseča n njujorški p o lica ja c Z a p a lio je cigaretu . - V eć sam re k a o da sam sigu ran da su pljačku izvrš ili p rofe sio n a lci. N a to u kazuje više čin jen ica. N osili su ru k a vice, što zn a či da nem a o ti­ saka prstiju. N a licim a su im ali m aske, pa n iko ne m ože reći kako su izgled ali. Kad je bla ga jn ik poku­ šao d a p ritis n e du gm e za alarm , pucali su, i ubili ga, bez ra zm iš lja ­ nja. N ik o n ije vid e o vo zilo kojim su se posle p lja čk e odvezli. Da ne g o ­ v o rim o vrem en u pljačke, koje je v rlo d o b ro o d a b ra n o pred sam o za tva ra n je, kad klijenti retk o d o­ laze, i kad su službenici već opušte­ niji i u m orn i, i više m isle o hlad­ nom piću n ego o poslu. - T o je sve taćno, H ejzi - složi se in spektor, k o ji je p a žljivo saslušao. - No. o sta je okoln ost da mi, ipak, zn a m o k a k o se zločin ci zovu. A na osnovu to g a lako ćem o saznati i gd e tre b a d a ih potražim o. To ne m ožeš poreći. H ejzi zevnu, i p o k ri usta šakom. - U p ra v o si re k a o najveću glu ­ post koju sam ika d a ćuo, Džime. Sve v r e m e poku šavam da ti dokažem d a je plja čk a d elo vrhunskih 84

p rofesion a la ca . A i ti i ja dob ro zn a m o da se p ro fe s io n a lc i nikad ne bi o slo v lja v a li p ra v im im en im a pred ćo vek o m koji je svedok ubistva koje su oni počin ili, i k ojeg ostavljaju u životu. - Znači, ti m is liš... - Da, D žim e, da. Ja m islim da su se pljačkaši n am ern o o s lo v lja ­ va li tim im enim a, koja, naravno, nisu njihova. N a taj način su vas, jedn ostavn o rečeno, povu kli za nos. - N a d m u d rili su nas! - P ozn ata ti je situ acija kad n ekog jah aća p ra te Indijanci. Prate g a po tra gu koji n jego v konj o sta v­ lja za sobom. Jahać na pogodn om mestu skoči sa k on ja i sa k rije se, a kon ja pusti da dalje ide sam. In di­ janci, koji p rate tra g životin je, p ro ­ duže za konjem . Jahač ih se na vešt način oslobodio, isto k a o što su se pljačkaši ban ke u U lici G rin šou os­ lob od ili policije, upućujući je na p o greša n trag. - N ije to isto! — u sprotivi se inspektor. - A k o je sve tako kako ti kažeš, pljačkaši nisu policiju upu­ tili na p o greša n trag. O n i su sam o sa k rili svoje tragove. - V idećem o, D žim e, vid ećem o - sm eškao se slavni detektiv, koji je b io ubeden u ono što je go vo rio . — Dođi kod m ene kad dobiješ p o ­ datke o im e n im a k o ja si saopštio k a rto teci F ed era ln og istra žn og b i­ roa. U beden sam da nećeš biti odu ­ ševljen o n im što će ti m om ci iz FBI saopštiti. In sp ek tor g a je za m išljen o posm atrao, potpuno za b ora vlja ju ć i na cigaretu , koja mu je d o g o re v a la u ruci. i ćašu sa viskijem , u kojoj su se kocke leda već o d a vn o istopile. S ed eli su za stolom i k a rta li se. Bruno Piterson, T o m D a gerti i Bać G aret. C rn o k o sa devojka, koja je posle pljačke ban ke ček a la tro ­ jicu z lo č in a ca u ševroletu, sedela je u fo telji i p relista va la novine. - Šta ćem o sa n ovcem ? upita T o m D agerti. - Pet stotina i

trid eset h itjada d o la ra nije m ala suma. - U v r e ć i koju sam ja uzeo im a svežn jeva novih, n ekorišćen ih n ov­ ča n ica — ja v io se Bruno Piterson. — K a o da su o v o g tren u tka iza šle iz d rža v n e šta m p a rije novčanica. - T o n ik a k o ne sm em o trošiti. Bar n ek o lik o m eseci, dok se p r a ­ šin e ok o pljačke u U lici G rin šou slegn e N e id e mi se u za tv o r zb o g gluposti. - M en i se ne ide u z a tv o r ni zb o g pam etn ih stvari — reče Bruno Piterson. — Taj n ovac treb a n egde skloniti. N o v č a n ic e u sitnim a p o e ­ n im a ćem o podeliti. a ostalo ost­ a viti na sigu rn o mesto. Zavisi šta podrazu m evaš pod sigu rn im m estom - progu n da Bać G aret. - Što se m ene tiče, n i­ jedn o m esto nije d ovoljn o sigu rn o kad je u pitanju novac. - O kojoj se sumi ra d i? u pita Tom D agerti. Piterson g a pogleda. - U n ovim n o vč a n ica m a im a taćno sto h iljad a dolara. - M o žem o to o staviti kod crn okose. N e veru jem da će ik o m e pasti na pam et da kod nje tra ži novac. O b o jica p ogled aše G areta. - Šta ti misliš, Bač? Robusni m ladić se isceri. - To bi bilo najbolje. C rn o k o s a ne bi sm ela ništa da poku ša sa tim n ovcem D ob ro zna da bi u tom slu­ čaju im a la nas trojicu na tragu. - M i taj tra g ne bism o o sta v ili dok je n ebism o p ron a šli! — d od a d e T om D agerti. — A kad b ism o je n a šli... O stavio je rečen icu n e d o v r­ šenu, a li je nešto u n jego vo m glasu jasno g o v o rilo devojci, k o ja je sad o stavila n ovin e i p a žljivo ih slušala, šta bi se u tom slučaju sa n jom d o ­ godilo. - N e treb a da ra z m iš lja te o tom e - re k la je kad je D a g e rti p r e ­ stao da go vo ri. — D o b ro zn a m da trenutno u D rža va m a ne p o stoje tri g o re i su ro vije ubice n ego što ste vi

N e će mi pasti na pam et d a uzm em sto h iljad a d o la ra i nestanem . Znam da biste m e sled ili k a o lo ­ va čk i psi, i znam šta bi se desilo kad biste m e našli. M o žete biti m irn i što se m ene tiče. Bać G a ret se glasn o nasm eja. — O d a vn o nisam čuo d a neko o va k o lepo g o v o ri o meni. — Znači, d o g o vo ren o ? Sv$ tro jic a se pogledaše, i isto v­ rem en o klim nu še glavam a. — D ogovoren o. N o v a c ostaje kod crnokose. O stalo ćem o pod eliti odmah. P od elili su četiri stotin e i trid e ­ set h iljad a d o la ra na č e tiri dela. S vaki je odam h uzeo svoj novac. D evojk a donese iz b ife a novu flašu v isk ija i posudu sa k o ck a m a leda. — C rn o k o sa uvek zn a šta je ćoveku potrebn o — n asm eja se Bruno Piterson. - H o ćem o li popiti još ovu flašu ? Tom D a gerti p o tvrd i klim anjem glave. — Ja sam za. I to odm ah ! Bač G a ret izva d i iz ku tije c ig a ­ retu, i za p a li je. — I ja. N em am p o v e re n ja u one koji kažu *Neka, d ru gi put«. Ljudi koji m oraju da paze da ne piju p r e ­ više spadaju u one k o jim a ne treb a vero v a ti ni kada su trezni. C rn o k o sa o tvori flašu, i sva ­ kom nali viskija, a za tim u čaše ubaci k o ck ice leda. — P re n ego što počnete, htela bih još nešto da kažem . Sada su sva tro jic a g le d a li u nju. — Reci, crn ok osa ! — p rek in e tišinu Bruno Piterson. — Iz tako lepih usta sigurno se ne m ože čuti n i­ šta ružno. D evo jk a uze n jegovu čašu, p r i­ nese je ustima, i otp i gutljaj. — U n ovin a m a piše d a p o licija ra sp ola že nekim tra g o v im a u ve z i s pljačkom i ubistvom u U lici G r in ­ šou. 85

- Kakvim tragovima?! — upita nabusiti Bać Garet. - Nism o ost­ avili nikakve tragove, osim onih koje... Iznenada je zastao, kao da se nečega setio, i, široko otvorenim očima, pogledao Pitersona i D agertija, a zatim su sva trojica, kao po komandi, prsnuli u seh, dok ih je devojka začuđeno gledala. Inspektor Džim M orisdn imao je na licu izraz kao da je kapetan kome je upravo potonuo brod. Za razliku od njega Majki Hejzlvud je bio odlično raspoložen. - Smem li da primetim da da­ nas ne izgledaš baš najbolje, Džime? Stomačne tegobe? Pro­ blemi sa ženom? Policajac ga neraspoloženo pogleda. - D a sam privatni detektiv, i ja bih uvek bio raspoložen, Hejzi. Ra­ dio bih šta hoču i koliko hoću, a ost­ atak vrem ena bih provodio u društvu njujorških lepotica, u eks­ kluzivnim restoranima, gde čaša dobrog viskija staje deset dolara. A ovak o... R e z ig n ira n o je odm ahnuo ru­ kom - D o b ro si mi rek a o prošli put, Hejzi. Ja sam sam o jedan od n eko­ liko h iljad a njujorških policajaca. K a o ta k a v im am b a r tu p rivilegiju da pon ekad budem i neraspoložen. - D ob io si podatke iz cen traln e k a rto tek e F ed era ln og istra žn og b i­ roa, z a r ne, D žim e? — p rek id e ga d etek tiv koji više nije želeo da sluša p o lic a jč e v e tužne ispovesti. - A p odaci su u p ra vo on a k vi kakve sam ja o ček iva o , odnosn o potpuno su protn i o n im a koje si ti o č e k iv a o 9 D žim M o riso n je u m orn o klim ao gla vo m - S ve je u p ra vo tako kako si re ­ kao, Hejzi. Š ta je sa tim m om cim a, D ž im e 9 Zn ali ste da su u pljački b an ke u čestvovali Bač G aret, Tom D a g ertl i neki Bruno. K a k ve si p o­ d a tk e d o b io o n jim a 9 86

- Bač G a re t i Bruno, p re z iv a se Piterson , sede u San Kventinu. N e treb a d a ti g o v o rim d a je to to jedan od n ajb olje ču van ih z a tv o r a u D rža ­ vam a. - Bili su u za tvoru i u vre m e kad je o p lja čk a n a ban ka u U lici G rin šou? - Da. O b o jic a su osuđeni na po d va d eset godina. Izd rža li su tek če­ tiri i ostaje im, svakom , po šesnaest. I sada su u zatvoru. - O dličn o, Džim e. A šta je sa tre ­ ćim ćo vek o m ? - T re ć i je Tom D agerti. FBI ja vlja da je prošle g o d in e p o gin u o u ne­ kom re vo lv era šk o m obraču n u u Ćikagu. - S igu rn i su d a je to b io on? - Sasvim sigurni. U to n em a n i­ k akve sumnje. H ejzi htede da se nasm eje, ali pri pogledu na izgu bljen o lice svo g p r i­ jatelja, odustade. - Šta p o licija sada n a m e ra v a da preduzm e, D žim e? — u pitao je o z ­ biljnim glasom. P olica ja c p od iže glavu. - M n ogo m e pitaš, Hejzi. T a p ­ kam o u mestu. Z lo čin ci nisu ost­ a vili n ikakvih tragova. - M etak iz u b ićin og re v o lv e ra ? - Brauning, k a lib a r 7.65. U beden sa sam da takvih u D rž a v a m a im a bar dva m iliona. To n am ne m ože pomoći. Hejzi se ig ra o upaljačem . - Da li ti je sad jasan p r im e r iz kaubojskih rom ana, koji sam ti prošli put isp riča o? In spektor je ćutao. - Zločinci su se n a m ern o o slo v­ ljavali im en im a dru gih ljudi. Znali su da će to policiju n avesti na p o ­ grešan trag. K renu li ste za p ra v im D agertijem , P iterson o m i G aretom , isto kao Indijanci za kon jem sa koga je jahać sjahao. - Bio si u pravu, H ejzi, v eć sam rek a o - p rizn a d e in sp ek to r n e ra ­ spoloženo. — No, od to g a sada nem a n ikakve koristi. T r a g o v a

nema, zločin ci kao da su p ro p a li u zemlju, zajedn o sa pet stotin a i t r i­ deset h iljad a dolara. Isk ren o r e ­ čeno, sada više ni ja ne veru jem da ćem o ih ika d a uhvatiti — N e treb a gu biti nadu, D žim e — tešio ga je M ajki Hejzlvud. - U n e­ što uvek treb a verovati. In spektor g a izgu bljen o pogleda. Po njemu se vid elo da je u beden u on o što govori. — U šta da verujem , H ejzi? U p o li­ ciju? U tebe?... Slavni d etek tiv o d ­ mahnu glavom . — Kad čo vek n em a u šta da veruje, treb a da veru je u slučaj. To je ipak bolje n ego ne v e ro v a ti ni u šta! In sp ek tor ustade i p riđ e prozoru Z am išljen o je p osm a tra o kolone a u to m o b ila koje su n eprestan o p r o ­ la zile u o b a sm era i gu b ile se u d a ­ ljini. — K a k o li će se sve o vo za vršiti? - p ro m rlja o je U filija li » C e j z M an hatan Banke« u U lici M a r fi ra d ili su Frenk Loj, H en ri D žonson i Ć e ril Ston. — Još tri minuta, i z a tv a ra m o reče Frenk Loj, koji je bio šef p o slo v­ nice. - P red la žem da što b rže p re ­ b ro jim o novac, zaklju čam o kasu i odem o. V eče ra s im a d irek ta n te le v i­ zijsk i pren os košarkašk e utakm ice. N ik a k o ne bih želeo da g a p rop u ­ stim. R id o k o sa Ć e ril Ston podign e glavu i p o gled a ga Im ala je ta m n ozelen e oči, kao p la ­ ninsko je ze ro u kom e se ogledaju šume četin ara. — OK, š efe Im aš moju podršku. — Z a r i ti gled a š k ošarkašk e u tak m ice? - upita H en ri Džonson i n asm eja se — Potajn o si za lju b ­ ljena u n ekog od tih visokih m la ­ d ića? D evojk a se sm ejala. — N e budi lud, Henri. V ečera s idem na Brodvej. D aje se -M išolovk a « A g a te Kristi. M oj p rijatelj je vec izva d io karte.

- P rija te lj? Im aš već dvadeset i č e tiri godin e, Ć eril, a još uvek sam o p rijatelji. U mestu o d a k le sam ja d ošao u N ju jork već odavn o bi te s m atrali precveta lo m devojkom U sed elicom koja je m n ogo b ira la i zb o g to g a ostala. V ra ta se otvore. - Z a o nam je, u p ra vo z a tv a ... p oče Fren L o jd a g o vo ri ne gledajući ko ulazi, ali p rek id e rečen icu kad je p o d ig a o glavu. T ri ć o v e k a sa m ask am a na licu i r e v o lv e rim a u rukam a. Frenk Loj u prvi mah nije m ogao da veru je sam om sebi. T o lik o je puta sličnu scenu video u k rim in a lis tičk im film o v im a i tv s e rija m a da mu se za trenutak uči­ n ilo kao da je u bioskopu. S u rovi glas jed n og od g a n gstera p o v ra tio g a je u stvarnost. - I n am a je žao, stari. N em a m o ništa p ro tiv da zatvorite. To će ura d iti m oj prijatelj. Vas troje p o d ig ­ nite ru k e i stanite uz zid. O k ren u o se. - Z a tv o ri vrata, Hju. Banka je za t­ voren a. U stajući i podižući ruke, H en ri D žonson pokuša kolenom , neprim etno, da p ritisn e du gm e za alarm . Poku šao je ali nije uspeo. M eta k iz re v o lv e ra p rv o g g a n g ­ stera p o g o d io g a je u ćelo. Frenk Loj se trže i pode p rem a Džonsonu, želeći da mu pom ogne, ali dru gi ga n g ster je to p o grešn o protum ačio. Pucao je bez ra zm iš lja n ja u sta ­ ro g ćoveka. P rvi m etak je p o go d io šefa p o slo v­ nice u levo ra m e a d ru g i u srce. Pao je pored tela H en rija Džonsona i ostao n ep om ičn o da leži R ev o lv e ri su im ali p rig u šiva če i pucnji se nisu ćuli. - Do đavola, K olom bo! — reče ga n g s te r koji je još uvek bio kod v ra ta koja je u pravo zaključao. — Ti i T e ri B liker ste p rilič n o brzi na potezanju revolvera . Šta sad da r a ­ d im o sa dva leša? 87

T eri B lik er se nasmeja. - Stari, d ob ri Hju Spenser. A k o im aš m eko srce, zaposli se u domu za nezbrinute, a nem oj se baviti p ljačkan jem ban ak a O vo je o zb i­ ljan posao i tra ži d o b re živce C e ril Ston je stajala pored zida, sa ru kam a podign u tim iznad g la ve T eri B lik er i Henk K o lom b o su prišli velik oj m etalnoj kasi koja je bila otvorena. U platnene vreće trp a li su svežnjeve n ovčan ica dok je Hju S pen ser d rža o uperen re v o lv e r u zelen ooku lepoticu. - Zgod no parče .. - gu n đ a o je posm atraju ći njeno lepo telo. — Da im am v rem en a .. - T ra ži od nje adresu, pa je poseti ovih dana, Hju — d ob a ci Henk K olom bo - U beden sam da će p r i­ stati da izađe sa tobom . Posle ove več eri ostaćeš joj u trajn oj uspo­ meni. Sva tro jic a su se nasm ejala. R idokosa d ev o jk a je stajala i g le ­ dala ih o čim a punim stra h a i m ržnje, ali ništa n ije g o v o rila . — G otovo - javi se T eri Bliker. - O be vreće su pune - U kasi nem a više ni dolara. Sve sm o očistili — p o tvrd i Henk Kolom bo. - A d e v o jk a 9 Svi se ok ren u še p rem a njoj Hju S p en ser izva d i iz žep a lepljivu traku. P riša o joj je i jedan kom ad zalepio p rek o u sta.N aredio joj je da sedne, a za tim joj je v e z a o ru ke i noge. Devojka nije izustila ni reč. Poslušno je izv rš a v a la g a n g s te ­ ro ve naredbe. - S am a n eće m oći d a se o slo ­ bodi. U la zn a v ra ta ćem o zaključati. Kad je budu pron ašli mi ćem o biti daleko. - Idemo. T e ri B lik er o tv o ri vrata, propu sti S p en sera i Kolom ba, još jednom pogled a na vezanu devojku. a zatim i on izađe. 88

Za sobom je p on ovo za k lju ča o vrata, a ključ je sta vio u džep Filip S e n k li jednu godin u.

je

im a o

dvadeset

i

Visok, crn e k o vrd ža ve kose i du­ guljastog, bledog lica, izg led a o je zgodn o i muževno. N a sebi je im ao uzane platnene pantalone, espad rile i prugastu majicu. Belinda M in to f bila je dve god in e m lada od njega. V iso k a i vitk a d e­ vojka. uskog struka, dugih nogu i bujnih grudi, p riv la č ila je za d iv ­ ljene p o gled e m u šk araca na ulici i u svakom društvu u kom e bi se po­ javila. S edeli su za jednim od stolova u lokalu »V ilid ž G ejt« u G rin ić Vi 1idžu, boem skom delu M anhatana. - T o je nem oguće, B elinda — g o ­ v o rio je F ilip Senkli. — Šta sam ura d io da se tako ponašaš p rem a m eni? D evojk a g a p ogled a k ro z poluspuštene trep avice. - V eć sam ti objasnila, File. N i­ šta, apsolu tn o ništa. S enk li je n ervozn o p o m era o flašu sa koka-kolom - V o lim te, i ti voliš mene. N išta mi n ije jasno O djed n om si donela odluku da se više ne viđam o. Zašto? D evojk a stavi svoju malu ruku p rek o njegove. - Bilo nam je lepo dok je trajalo, File. Zašto sad sve k v a riti? Jedno­ stavno, ne želim više da budem sa tobom . T o je sve. N em oj od toga p ra ­ viti tragediju. - G o v o riš kao da se radi o ne­ kom d ru gom a ne o n am a — reče Šenkli sa g o rč in o m u glasu. S astan ci i rastan ci između m u šk ara ca i žen a su svakodn evn a pojava. File. M lad si i d o b ro iz g le ­ daš. S igu rn a sam da ti neće p red ­ stavljati n ik a k a v p rob lem da nadeš drugu. N ju jork je pun lepih m ladih devojaka. Ć im provedeš noć sa dru ­ gom , za b o ra v ić e š me. N a g n u o se p rem a njoj. - Ja želim tebe, Belinda. N e tre ­ baju mi dru ge žen e V o lim tebe i ne

d o zvo lja va m da odeš i da m e o st­ aviš. - N e p riča j gluposti, File - B e lin d a ... - K ažem ti da ne p riča š gluposti - n astavi d ev o jk a sa o štrin om u glasu — D ve go d in e nije malo. Voleli sm o se, pa šta 9 D ošlo je vrem e da sva k o ode svojim putem. N e že ­ lim v iše da budem sa tobom. Za mene, sve je g o to v o i tu nem a više šta da se priča. - A a k o ja neću tako? - T o je tvo ja stvar, File - N eću ti d o zvo liti da m e ostaviš. Belinda! - V eć sam te ostavila. O vo je naš poslednji ra zgo vo r. O dlazim iz G rinić V ilidža. Sum njam da ćem o se još koji put videti. T r g a o se i uplašeno je pogledao. O d la ziš iz G rin ić V ilid ža ? K u da9 - T o ti neću reći. U svakom slu­ čaju, nekud gd e ti nećeš m oći da m e pronađeš. G led a o ju je u lice, ali je ona m irn o izd rža la n jegov pogled. - N a šla si d ru g o g - najzad je i.s.tisnuo k ro z zube. - N a šla si n e­ kog ko im a novca. N e k o g ko će ti ku povati skupe haljine, nakit, krzna. .. Ko će te izvoditi u eksklu ­ zivn e noćne lokale i diskoteke, p la ­ ćati ti letovan ja u Florid i i K a lifo rniji, pu tovan ja u E vro p u ... N a licu joj se poja vi osmeh. - Šta ako si u p ra v u 9 Z a r d a ostatak živo ta p rove d em po m an sardam a treć era zred n ih hotela, č e k a ­ jući veće da se ti p o ja viš i d a z a ­ jedno iza đ em o u neki od p e r ife r ijs ­ kih bioskopa? N ije d n a d e v o jk a sa telom kao što je m oje ne bi to sebi dozvolila. Svi žele da se izvuku sa dna, File. Ja nisam n im alo d r u g a ­ čija. .. - A ja 9 P o gled ala g a je p rezrivo. - T i? Šta ti, File? V eć m e secim a nem aš stalni posao. A i k a d a g a nađeš, otpuste te k roz m esec ili dva.

Zarađuješ tam an tolik o da platiš sobu i da im aš za hranu. Z a r za ista m isliš da ću p ristati na ta k a v živ o t? Cutao je. - Pogled aj me, File! Da li su one sa Pete aven ije, o n e što se vo ze u v e ­ likim k a d ila cim a i kupuju n ak it kod T ifa n ija zgo d n ije i lepše od m ene? N ije o d go vo rio . - Hoću da živim kao one, File Noću, i niko m e u tom e n eće s p r e ­ miti. Hoću skup a p a rtm a n u nekom od najboljih hotela, hoću poslugu, h aljin e i krzna, au tom obil sa šoferom, pu tovan ja... Hoću sve, File. - N a šla si drugog, B elin da p o n o vio je. — N a šla si sta rca sa dev e to c ifre n im raču nom u banci. Je­ din o takvi im aju d o vo ljn o n ova ca da izdržavaju mladu i lepu ženu kao što si ti. Skupila je usne. - N a šla sam, pa šta? T a čn ije, on je m ene našao. Nudi mi sve o n o što ti nikad nećeš m oći da mi ponudiš. - A ljubav? Belinda, ti i ja ... O dm ah n u la je rukom , ne d o z v o ­ ljavajući mu da za vrši rečenicu. - Ljubav? N e g o v o ri m i o ljubavi, Filipe Š e n k li! Im ao si m e d ve g o ­ dine. Z i v e li sm o od ničega. S am o lju­ bav, ljubav, lju b a v... D osta mi je lju­ bavi! Sad želim novac. D ve g o d in e si besplatn o u živao u m o m e telu. T reb a da si mi zahvalan zb o g toga. Sledeći će platiti. U gledan, d is k re ­ tan ćovek sa m n ogo novca. T o je ono što m i je trebalo, i to je o n o što sam našla. N a p r a v ila je pokret kao d a će da ustane i da krene. U hvatio ju je za zg la va k ru ke i p rim o ra o je da ostane. - A kada bih ja im a o novac, Be­ linda? P o gled ala g a je sa o m a lo v a ž a v a ­ njem. - T i? N e za sm eja va j me, File. Ti si sposoban za sve d ru g o osim za za ra đ iv a n je novca. Te sposobnosti nikad nećeš steći, i taj p osao nikad nećeš naučiti. 89

P o n o vo je poku šala d a ustane. Č vrsto je d rža o njenu ruku. — Pusti me, File! Pusti!..., N ije se o b a zira o na njenu ljutnju. — O d g o v o ri na m oje pitanje, Belinđa: šta bi b ilo kad bih ja im a o n ovac? P o gled a la g a je sa in tereso va njem. — N a d i n ovac i ostaću sa tobom , File. — T o je tvo ja posledn ja reć? — Poslednja. K lim n u la je glavom . — Z a ista poslednja, File. O staću u G rin ić V ilidžu još d va dana, a onda o dlazim . A k o nadeš novac, znaš gd e sam. A a k o g a ne n ad eš... U tom slu­ čaju z a b o ra v i mene. U sta la je i otišla p rem a U lici Felps, njišući k u k o vim a i p rivla čeći p o g led e slučajnih prolaznika. Filip S en k li je sedeo za stolom na k o m e su stajale d ve p o p o la ispijene fla š e koka-kole, i o b em a ru kam a se d r ž a o z a glavu. N e p re s ta n o g a je p rog a n ja la jedn a m isao. G d e d a nade n o va c9 — D evo jk a ih je g le d a la sa ra zd a ­ ljin e od d va - tri metra. — M isliš na n jihov izgled ? — M islim na sve što je zapazila, a što bi m o glo da p o m o gn e u istrazi. — K išn i m an tili sa podignu tim o k o v ra tn icim a . N a ru kam a ru ka­ vice. L ica p re k riv e n a m askam a sa u zan im p r o r e z im a za oči. Š eširi natućeni n isko na čelo. Od njih se nije v id e lo ništa. — A u to m o b il? — Devojka. tvrd i da je posle nihov o g o d la sk a ćula zvuk paljen ja m o ­ tora. T o je sve. — T o nije ništa. — Da, to nije ništa, ali to je sve č im e ra p ola žem o. N a osnovu ta k ­ vih p o d a ta k a se od m ene očekuje da ih pron ađem . P ro g u n d a o je neku psovku. — Postaću ulični p olica ja c i p a ­ ziti na on e što p rela ze ulicu kad je c rv e n o svetio na sem aforu. Dosta m i je ubica. 90

H ajzi je m irn o pušio. - Znaš li šta je n a jg o re od svega, D žim e? O n i će n astaviti da p lja č­ kaju i ubijaju. O h ra b re n i su nesposobnošću p o lic ije i sada m isle da im n iko ništa ne može. D a su neuh­ vatljivi. U beden sam da će izvršiti još n ek o lik o pljački, a zatim se p o ­ vući. N e k o v r e m e za njih nećem o ćuti, sve dok ne p o tro še opljačkani novac. T a d a ć e se po n o vo pojaviti. In sp ek tor u gasi cigaretu. - N e vid im n ik a k a v način da ih u tom e sprećim . N e znam o d a k le da počnem . P ron a šli sm o sve p lja č­ kaše ba n ak a k o ji su tren u tno na slobodi i p r o v e r ili ih. Sasvim je si­ g u rn o da n iko od njih nije u čestvo­ va o ni u napadu na banku u U lici G rin šou ni na filija lu u U lici M arfi. - Sta p o licija p red u zim a ? In spektor slegnu ram enim a. - O b a ves tili sm o sve ban ke da budu na oprezu , jer će se napadi n a jv ero va tn ije nastaviti. T ra žili sm o od njih d a bolje organ izuju svoje službe koje se brinu o sigu rn o ­ sti. - M isliš na n aoru ža n e ču vare? - Da. B an kari su ljuti. Kažu da u red n o plaćaju p o rez i da imaju p ra v o na zaštitu policije. T o je taćno, ali p o licija n em a dovoljno ljudi. Postoje na h iljad e tih m alih f i ­ lijala. M i n em am o tolik o policajaca. - Znači, ništa. - Ništa. Č e k a m o sledeći napad i n ad am o se da će n ap ra viti bar neku grešku. T o nam je jedin a šansa. O n i neće n a p ra viti grešku, Džime. Za sobom već im aju dve pljačke i tri ubistva. O pasn i su. - G o v o riš sve on o što je n ap i­ sano u dan ašn jim n ovinam a. Hejzi. • Da li u N ju jorku postoji p o lic ija 9« »K o će zaštiti m irn e g ra đ a n e na n ji­ hovom radn im m e s tim a «? »D a li je N ju jork postao Č ik a g o iz 1930 g o ­ dine?« - N o v in a ri su u pravu, Džime. - Svi su u p ravu — ek s p lo d ira o je inspektor. — I ja sam u pravu, i ti

si u pravu. I pljačkaši su u pravu jer pljačkaju i dalje, kad su ustanovili da niko ne može da ih spreći u tome. Ne želim više da slušam p a ­ metne komentare. Ako im aš neku ideju kako da ih uhvatimo, reci. A tvoje mišljenje o policiji... Zna ga ceo grad! Slavni detektiv se tiho smejao. - Pazi na živce, Džime. A zlo­ čince. Njih prenusti meni. * Filip Senkli je bio pijan. Lutao je ulicama, ulazio u male barove gde bi se zadržao tek toliko da popije viski. Priznao je samom sebi da je Belindu voleo više nego što je i sam mislio. Priznao je sebi da ne može ostatak života zamisliti bez nje. Svemu je kriv prokleti, prljavi no­ vac! Gde da ga nade? Stajao je za šankom b a ra -D edmen«. O bem a rukam a . držao je čašu sa viskijem i razmišljao. Po glavi mu se stalno motala ista m i­ sao: gde da nade novac? Stalno je maštao da će se dogo­ diti nešto što će od njega, sirom aš­ nog mladića iz G rinć Vildža n a p ra ­ viti milionera. Imao je tek dvadeset i jednu g o ­ dinu, i nije znao da se to u prljavom, pokvarenom Njujorku još nikad nije dogodilo. Sa druge strane, bio je pošten mladić. Nikad nije krao, nikog nije ubio. Ispio je i dao barm enu znak da mu ponovo napuni ćašu. Stvar je jednostavna, razmišljao je Volim Belindu, i ako hoću da je zadržim za sebe, potreban mi je novac. Do novca mogu doći sam o zločinom. U redu, naka prokleta savest ide do đavola! Ne znam gde da potražim novac. Koga da opljačkam? Duboko je uzdahnuo. Belinda mu je d ala rok od tri dana. Dva su već prošla. Ako ove noći ne nabavi novac, nikada više je neće videti. Popio je i platio.

a zatim izašao. Bilo je tačno dvade­ set i tri časa. Pogledao je oko sebe. Nalazio se u Teritaunu, jednom od predgrađa Njujorka. Niske, po ro­ dične kuće sa uređenim travnja­ cima. U prijatnoj alkoholnoj izmaglici, sve mu se odjenom učinilo lako. Skrenuo je u prvu m račnu ulicu. Prozori na kućam a bili su uglav­ nom otvoreni. Bila je topla i sp arn a letnja noć. Doneo je odluku. Uskočiće kroz otvoreni prozor a u neku od kuća, i tiho će potražiti novac ili neke stvari od vrednosti, koje se lako mogu unovčiti: nakit, zlato, prstenje, ogrlice... Izabrao je jednu od uvučenih kuća. Sa ulice se gotovo nije videla od zelenila. N iska ograd a za mla­ dog i snažnog Šenklija nije pred­ stavljala nikakvu teškoću. Osvrnuo se levo i desno, i kad je ustanovio da u pustoj ulici nema prolaznika, preskočio je u jednom zamahu. Jedan prozor bio je otvoren. Pris­ lonio se uz zid ispod prozora i zadr­ žao disanje. Iz sobe se ništa nije ćulo. Uskočio je unutra. Kroz otvoren prozor ulazila je m esećina i om ogućavala da se u sobi naziru krupniji delovi nameštaja. N alazio se u nekoj vrsti radne sobe. N a taj zaključak ga upućivao m asivan pisaći sto. Pored njega je stajao manji, okrugli stoćić i tri fote­ lje. Pisaći sto ga je odmah privukao Otvorio je srednju fioku i u njoj na­ šao svežanj ključeva kojima je otk­ ljučao ostale. U donjoj se leve strane našao je ono što je tražio. Ispod svežnja hartije stajale su'nov­ čanice. Filip Senkli ih zgrabi i poće da ih trpa u džepove. U trenutku kad je zadnji paketić novčanica stavljao u džep, vrata od sobe se otvoriše. Senkli se ukoči od straha. U vratim a je stajala neka žena. 91

N a stolu je stajala flaša viskija, a za stolom su sedeli Bruno Piterson, Tom D agerti i Bać G aret U poslednjoj pljački Bruno je bio Henk Kolombo. Dagerti — Hju Spenser, a Bač G aret — Teri Bliker. C rn ok osa devojka donese čaše i posudu sa ledom. - Koliko ste doneli ovoga puta? — upitala je - Taćno četiri stotine i sedamde­ set hiljada d o lara - sa zadovoljst­ vom u glasu odgovori Bruno Piter­ son. — Pedeset hiljada u novim tek odštam panim novčanicam a i četiri stotine i dvadeset hiljada u upotrebljavanim. - Prošli put je bilo više dolara a m anje mrtvih, a ovoga puta je obrnuto — kom entarisala je C rn o­ kosa - Čudim se kako ste onu devojku ostavili u životu9 - To je deo plana, Crnokosa — nasmeje se grubi Bać Garet. - O lak šavam o poteru sa pljačka­ šim a inspektoru Džimu Morisonu - dodade Tom Dagerti, i svi se nasmejaše. — Sigurno će biti presre­ tan kad nas devojka bude opisala i saopštila mu naša imena. - Za Džim a M orison a kažu da je jedan od najboljih inspektora u nee­ fikasnoj i korum piranoj njujorškoj policiji glasno je razm išljala Crnokosa. — Nisam oduševljena što je baš on dobio da rešava sluča­ jeve pljaćke banke u Ulicam a G rinšou i M arfi. - O n je šef Odeljenja za ubistva. U dve pljačke ubijena su trojica. To je njegov posao. Samo, sumnjam da će ovoga puta uspeti. - Ne zaboravi da je njegov prija­ telj slavni Hejzi — reče Crnokosa ozbiljnim glasom. — U podzemlju N jujorka kruži poslovica da je bolje biti proganjan od komnletne njujorške policije nego od M ajkla Hejzlvuda. N i' slavni privatni detektiv neće moći da pronađe bilo kakav trag - bio je siguran Bruno Piter­ son. O b a posla obavljena su 92

stručno i nisu ostavljeni nikakvi tragovi. Još taćnije, ostavljeni su sam o oni koji će svakog onog koji bude njuškao zavarati i odvratiti mu pažnju od nas. — Još koliko b an ak a treba da op­ ljačkamo? — upita Bać Garet. - Zašto? Zar ti je postalo do­ sadno9 — odgovori pitanjem Bruno Piterson. - Ili si možda počeo da se plašiš? G aret riaiskap,ispije viski. — Ja se nikoga i ničega na pla­ šim. To svi znate. Pitam iz razloga što želim da znam kada ću mesec ili dva biti slobodan. Zeleo bih da malo putujem. - Evropa? — Prvo K alifornija i Florida. Do sada sam ih video sam o na filmu. Zatim Akapulko, H a v a ji... Uopšte, kad ćovek razmisli, na svetu ima lepih mesta za uživanje. - I lepih žena! - dobaci Tom Dagerti. — Da, i lepih žena - složi se Bač Garet i pređe jezikom preko usana - Kad bih vam ispričao kakvu sam ženu sreo, ne biste mi verovali. - Žene, žene... - prezrivo se javi Crnokosa — Otkako te poznajem, samo pričaš o ženama. - Trebalo da opljaćakom još tri banke - prekide ih Bruno Piter­ son - Sve su smeštene na perife­ riji Njujorka. To su male filijale poz­ natih banaka u kojim a rade dva ili tri ćoveka. Ubeđen sam da neće biti nikakvih problema. I neće - potvrdi Tom Dagerti. Treba biti disciplinovan i sve će biti u redu. Štampa će pisati o pljač­ kama, a jadni policajci vrteće se u začaranom krugu i čupati kosu od muke. — Nove novčanice i ovoga puta ostavićemo kod Crnokose — Da. Neka malo odleže Moguće je da su brojevi zabeleženi. Uvek sam protiv bilo kakvih razlika, ako to nije neophodno. - Pedeset hiljada d o lara iz ove pljačke i sto hiljada iz prošle, čine

sto pedeset hiljada. Kod Crnokose ćemo ostaviti veliku sumu - Ja sam sigurna. N ik ad a nisam im ala posla sa policijom. N isam o p ­ tuživana, nisam kažnjavana i ni­ sam ni u kojoj evidenciji. N e postoji nikakva verovatnoća da će se poli­ cija između nekoliko m iliona sta­ novnika Njujorka zainteresovati baš za mene. - Hm, hm. Opasnost ipak postoji - nakašlje se Tom Dagerti. Piterson i G aret ga pogledaše. - Kakva opasnost? Meni se čini da je novac ovde siguran — reće Garet. - Pretpostavimo da neko od nas trojica poželi da uzme sto pedeset hiljada dolara koji se nalazi kod Crnokose. Ništa lakše nego da jedne noći upadne ovamo, ubije Crnokosu i -sve odnese. Niko ne bi mogao dokazad da je baš on odneo novac. Atm osfera u sobi se iznenada izmenila. Svi su se podozrivo posmatrali. Crnokosa je pobledela u licu. - Nosite taj novac odavde. N e že­ lim da budem ubijena zbog prljavih dolara. Nosite ga! Bruno joj dade znak da se smiri. - Ne smeš otvoriti vrata ako iko od nas dođe sam. Imaš brojeve tele­ fona ostale dvojice. U takvom slu­ čaju odmah telefoniraj. - Da. To je najbolji način da se osiguramo. - A svako pre podne u devet sati dolazili bismo zajedno da proverimo da li je sa novcem sve u redu. Inspektor Morison spusti se u jednu od detektivovih preširokih, kožnih fotelja i ćežrijivo pogleda prem a flaši sa viskijem. Hejzi ga je odlično razumeo. Iz bifea je izvadio čistu čašu, n a­ punio je do vrha kentakijem i pru ­ žio je policajcu. - U gradu je uzbuna. Svi listovi su puni izveštaja o najnovijoj pljački i svuda je prisutno isto pita­ nje: »Šta radi policija?« poće Morison.

- M ožda bih mogao da ti pom og­ nem, Džime Ali, pre nego što se od­ lučim, želim da znam sve što i ti znaš. Imaš li neke nove podatke o pljačkašim a? Isidora Slips piše u »N ju jork eru « da je neka devojka, blagajn ica u filijali u Ulici Marfi, ostala živa. Šta vam je ona saopštila9 - N a prvi pogled, od nje smo ćuli toliko podataka, da je posle toga hapšenje zločinaca samo pitanje vrem ena Međutim, imajući u vidu i prethodnu pljačku, onu u Ulici G rin ­ šou, sum njam da će nam ti podaci imalo pomoći. - Zašto? Koliko znam, žene uvek bolje zapažaju detalje nego muš­ karci. - Devojka je zapam tila imena ubice. Teri Bliker, Hju Spenser i Kolombo. - Henk Kolombo? Inspektor pređe preko njegove upadice. - Federalni istražni biro je već poslao podatke. Henk Kolombo je u zatvoru u Džordžtaunu. Teri Bliker je mrtav. Hju Spenser je negde u Evropi. Bio je jedan od organiza­ tora »m arseljske veze-, jednog od m nogobrojnih puteva kojim je dro g a sa Istoka stizala u Države. Francuski policajci su razbili tu organizaciju i Hju Spenser je tre­ nutno u bekstvu. Ne verujem da je došao u Države i učestvovao u na­ padu na banku u Ulici M arfi. Nikad se nije bavio oružanim pljačkama. To nije njegova specijalnost. Ostali tragovi? - N e m a ih. - Otisci? - Ništa. Nosili su rukavice. - O ružje kojim su blagajnici ubi­ jeni? - Kolt 6.35. Pucano je iz dva revol­ vera istog kalibra. To je potvrdila i blagajnica. - Prošli put pucano je iz brauminga. - Verovatno su se oslobodili tog oružja i nabavili novo. 93

Pružila je desnu ruku prem a pre­ kidaču za svetio. — Ko je to? Ćula sam nešto... U p alila je svetio i videla Senkija. Usta joj se otvoriše, a leva ruka pode prem a licu koje je imalo izbe zumljen izraz. Senkli je znao šta sledi: krik, va­ paj. poziv za pomoć! To nije smeo dozvoliti. Jednim skokom joj je prišao i snažno je gurnuo. Izgubila je ravno­ težu i pala udarivši glavom pravo o bravu, a zatim o beton u hodniku. Senkli se nagnuo nad njom O k o ženine glave širila se velika lokva krvi. Izbezumio se od straha. Uhvatio joj je ruku i pustio. Beživotno je pala. Kresnuo je šibicu i prineo je njenom licu. T rgao se od ukočenih, staklastih očiju koje nisu reagovale na svetlost. — M rtva je. Mrtva. . Ja sam je u b io ’. . Nije bio svestan činjenice da go­ vori glasno. O k ren uo se i iskočio kroz prozor. Trčao je preko travnjaka kao da ga neko goni, preskočio nisku ogradu i nastavio da trći ulicom. Zaustavio se tek nekoliko blo­ kova dalje. R ukam a je namestio kosu, a za­ tim je očistio pantalnone i majicu. Polako je odšetao do prve stanice podzemne železnice. Sačekao je prvi vagon i ušao, ne pitajući u kom pravcu ide. Želeo je samo jedno: da bude što dalje od kuće u kojoj je ost­ avio nepomičnu ženu u lokvi krvi. Izašao je na poslednjoj stanici i osvrnuo se. Nije poznavao taj kraj. Još bolje Sam o dalje, samo što dalje od mrtve žene i od G rinić Vilidža, gde ga mnogi poznaju. Išao je ulicam a tražeći svetleću reklam u nad nekim barom. Dve ulice dalje našao je ono što je tražio: b a r -Kod Tonija«. Debeli, ćelavi barm en drem ao je za šankom, a za jednim zauzetim

stolom sedeli su mladić i devojka i iho razgovarali. Laknulo mu je što nije bilo nijed­ nog policajca. Plašio se da ne bi m ogao izdržati njihov oštar, ispiti­ vački pogled. Popeo se na visoku stolicu ispred šanka, pozvao pospanog barm ena i naručio dvostruki viski sa ledom. Zgrabio je čašu ćim ju je barm en stavio na pult pred njega, i ispio je u jednom gutljaju. Tražio je još pića Flegmatični barm en je posle četvrte čaše zatražio da plati. Sen­ kli se m ašio za džep i izvadio novča­ nicu od hiljadu dolara. Barmen se odjednom razbudio. — Plašim se da neću imati da vam razmenim, gospodine. Zar nemate neku sitniju novčanicu? — Ne. . nemam. — Ja nemam, a li... - odgovori barmen. Skrenuo je pogled prem a m la­ diću i devojci za stolom u uglu. — Dajte mi tu novčanicu. Pokušaću da je usitnim. Uzeo je novac iz Šenklijeve ruke i prišao jednom zauzetom stolu. — Izvinite... U neprilici sam. Da li imate da usitnite ovu novčanicu. — Imam kod sebe ukupno četiri stotine dolara. To vam ne može pomoći - odgovori mladić. Devojka iznenada pruži ruku. — Dajte je meni. Pogledaću. Mladić nije krio svoje čuđenje. — Nosite hiljadu dolara u tašni? Cini mi se da je to krajnje rizično. Zaboravljate da živite u Njujorku. Devojka je bila bleda u licu. Vratila je konobaru novčanicu i izvinila se. — M islila sam da imam dovoljno, ali sam pogrešila. Žao mi je. K onobar se sporim korakom vrati za šank. Devojka prim aće stolicu bliže stolu, niaže se prem a mladiću i poče nešto uzbuđeno da mu govori. Za šankom, Filip Senkli je ispijao svoj peti dvostruki viski.

Nije primetio kad je mladić koji je sedeo za stolom sa ridokosom devojkom otišao u toalet i tamo se zadržao nekoliko minuta. Nije prim ećivao da ridokosa de- „ vojka ne skida sa njega pogled. Majki Hejzlvud je sedeo u iskrza­ no] fotelji u kancelariji inspektora Džima Morisona, u zgradi uprave policije Slučaj pljačkaša banaka je okončan Hejzi - govorio je inspek­ tor ne krijući svoje dobro raspolože­ nje - Sva trojica su u zatvoru, a devojka koja im je pom agala sm e štena je u zatvorsku bolnicu. Ima fraktoru lobanje i težak potres mozga. Šenkli ju je suviše snažno gurnuo Detektiv je mirno pušio i povre­ meno otpijao iz svoje čaše. - G ovorio sam ti da se ne treba nervirati, Džime. Kad - tad svaka stvar se postavi na svoje mesto i zlo­ činci budu smešteni iza rešetaka. Savršen zločin ne postoji. M a kako inteligentan i pronicljiv bio zloči­ nac, nikad ne može u svoj plan ukalkulisati sve mogućnosti. - - - - - D a nam ti nisi telefonirao .. poče inspektor, ali ga Majki Hejzl­ vud odmah prekide. Nemoj me kovati u zvezde, Džime. Moje zasluge za hvatanje trojice pljačkaša i ubica u ovom slučaju su zaista minimalne. Devojka koja je sedela sa mnom u baru »Kod Tonija«, bila je Čeril Ston, blagajnica u filijali »Ćejz M anhatan Banke«, u Ulici M arfi, i je­ dina preživela. Kad je debeli barmen došao za naš sto i pružio nam

novčanicu koju je dobio od Šenklija da mu je razmenimo, Ceril je pre­ poznala serijski broj O dm ah je znala da je to jedna od novčanica koje su odnete prilikom pljaćke. Ostalo je bilo lako Pozvao sam poli­ ciju i... Inspekot dodade još viskija u obe čaše. - Ipak, da te večeri nisi bio sa Čeril Ston .. Detektiv se nasmeja. - Mislim da su tvoje zasluge za hvatanje trojica pljačkaša i ubica daleko veće nego moje, Džime. Džim M orison ga je zbunjeno gle­ dao. Po njemu se videlo da ne razume. - Sve je to jednostavno, Džime pokroviteljskim glasom mu objasni najslavniji detektiv Njujorka. - Da ti prilikom našeg poslednjeg sus­ reta nisi delovao- tako izgubljeno i bespomoćno, nikad se ne bih umešao u tu stvar. Pustio bih policiju da se snalazi kako zna. Ovako, ni­ sam m ogao da dozvolim da moj naj­ bolji prijatelj bude smenjen sa duž­ nosti šefa Odeljenja za ubistva, i postavljen za uličnog policajca. Iste večeri sam telefonom pozvao Čeril Ston i zgkazao joj sastanak u baru »Kod Tonija«. Želeo sam da od nje čujem sve detalje o pljački. Sedeli smo i pričali kad nam je prišao barmen i zatražio da razmeni Šenklijevu novčanicu. Prem a tome, Džime, jasno je da si za hvatanje zlo­ činca zaslužan isključivo ti i niko više1

KRAJ

NA PUTU ODMORU U PLANINI NA MORU

Г4RAZONODIĆE VA3

*V€ST€RN ★KRIMI PRIČ€ N

Х-100

*SVAK€ N€D€LJ€ NOVA SV€SKA

m