Frantisek Dvornik - Vizantija i Rimski Primat

..,V1bJ1V1 PAllA

EKA

forPAllA

PREDGOVOR

Naslov izvornika Franyois Dvornik Byzance et la primaute romaine

U svojim poslednjim radovima na engleskom jeziku proučavao

sam neke probleme koji se tiču organizacije prvobitne

Crkve i ideja koje su nadahnule oce prvih sabora da odobre tu organizaciju.

Od mene je traženo da široj publici predstavim rezultate do kOjih sam došao, i da pokažem u kojoj meri su te ideje uti cale na razvoj rimskog primata. Udovoljavajući tom zahtevu, potrudio sam se da tačno utvrdim samo najznačajnij e č inj enice i navedem autoritativne izjave koje pokazuju da je id eja o prima-

tu bila prisutna u Vizantijskoj crkvi u različitim epohama njene istorije. Prirodno, nije mi bila namera da se bavim bogoslovskom stranom tog pitanja. Neke činjenice pomenute u ovoj studiji opštepoznate su, ali

predstavljanje tih događaja u jednom novom okviru možda će omogućiti da se ti problemi malo bolje rasvetle. Zahvaljujem ediciji Cerf što je prihvatila objavljivanje ovog rada.

Oseća m

se

naročito

dužnim

prečasnom

ocu Vergrijetu,

R. P, koji je imao dobru volju da pregleda moj rukopis sa jezič ­ kog stanovišta i kaji mi je vrlo ljubazno pomogao u ispravljanju grešaka. Na tome sam mu beskrajno zahvalan.

Vašington, 19. marta 1964.

Copyright © 1964, by Les fditions du Cerf Copyright © JP "Službeni glasn ik", 2009

www.slglasnik.com

5

Dambarton Ouks F. D.

UVOD

Razlike između Istoka i Zapada. - Pitanje Filioque. - Eklisiološka pitanja. Može se slobodno reći da je danas jedina ozbiljna prepreka približavanju istočnih crkava i Rimokatoličke crkve pitanje rimskog primata. Druge prepreke, naročito obredne i Iiturgijske razlike, koje su odigrale tako veliku ulogu u grčkoj i latinskoj polemič­ koj literaturi od XI do XV veka, mogu se smatrati prevazidenim. Počev od XII I veka, Rimska crkva je počela da gubi svoj nepoverljivi stav II vezi sa različitim obredima i upotrebom na rodnog jezika u liturgiji. Brojni pokušaji ujedinjenja sa Grcima, koje je sećanje na latinsko zauzimanje Konstantinopolja 1204. moglo samo učiniti nedelotvornim, ipak su imali pozitivan uči ­ nak, jer su obavezivali latinski svet da bude pomirljiviji, barem li pitanjima koja se tiču različitosti obreda i korišćenja nacionalnih jezika u liturgiji. Pojedinačne unije uspostavljene sa nekim granama pravoslavlja posle Sabora u Lianu (1274) i Firenci (1439) učinile su da ta težnja postane opšta. Aktuelni liturgijski pokret koji je imao tako pozitivne uči­ nke u Rimokatoličkoj crkvi, doprineće ne samo tome da se poništi kasnije nepoverenje, pokazujući nužnost za narod da aktivno učestvuje II liturgijskim činovima. već će omogućiti i da se bolje razume mentalitet istočnog hrišćanstva koji nikad nije prestao da naglašava važnost evharistijske žrtve II životu hrišćanina, više od svakog drugog javnog bogosluženja ili privatne pobožnosti. U dogmatskoj oblasti, pitanje da li Sveti Duh ishodi istovremeno od Oca i Sina - Filioque - takođe je izgubilo mnogo

7

Fnl/1so(l Dvornik

ViztllltiJa i rimski primili

od svoje oštrine pošto je nastojanje da se po svaku cenu dokaže jeres kod Latina ili kod Grka. tako naglašeno tokom vekova polemike između dveju strana. izgubilo svoj ostrašćeni karakter. naročito posle pada Vizantijskog carstva. Istorija. uostalom. jasno pokazuje da su drugi razlozi. mimo bogoslovskih. doprineli da ta rasprava dobije preterane dimenzije. Zanimljivo je naznačiti da se. izgleda. to pitanje na početku same rasprave na Zapadu razmatralo dosta ravnodušno. Jedan čudan dokument iz IX veka svedoči o tome. On se pripisuje AnastaSiju Bibliotekaru. vatrenom protivniku patrijarha Fotija koji je rasplamsao raspravu oko Filioque. Među Anastasijevim delima nalazimo prevod različitih dokumenata kaji se odnose na istoriju Crkve, posvećen đakonu Jovanu Himonidu. AnastaSije je u njega uključio odlomak iz pisma sv. Maksima Ispovednika (580-662) o ishodenju Svetog Duha. U uvodu u prevod tih dokumenata AnastaSije piše:' .. Mi smo (takođe) preveli taj deo pisma istog sv. Maksima prezviteru Marinu. koje se tiče i shođenja Svetog Duha. U tom odlomku on kaže da se Grci beskorisno protive nama, pošto mi nikako ne govorimo. kao što oni tvrde. da je Sin uzročnik i načelo postojanja Svetog Duha. Naprotiv. ne želeći da zanemarimo jedinstvo suštine Oca i Sina, mi govorimo da Sveti Duh. kako ishodi od Oca. ishodi i od Sina. s hvatajući to ishođenje kao poslanje. Maksim ohrabruje one koji znaju oba jezika da tvore mir. On kaže da Grci i mi poimamo da Sveti Duh u jednom smislu ishodi od Sina. aJi da u drugom smislu ne ishodi. Skreće pažnju na činjenicu da je ova svojstva teško izraziti. kako u jednom tako i u drugom jeziku." Može biti da su jezički razlozi doprineli važnosti ovog pitanja. Naime. izgleda da reč .. EK" za jednog Grka više znači nego reč .. ex" za jednog Latina.' U svakom slučaju. zanimljivo je

ustvrditi da se sam AnastaSije trudio da na pomirljiv način objasni to neslaganje u grčkom i latinskom bogoslovskom mišljenju. On je svoj komentar pisao 874. nekoliko godina pošto je Fotije pridao novo značenje ovom latentnom problemu u svom pozivu i stoč nim patrijarsirna i na Saboru iz 867. 3 Stiče se utisak da je papa Jovan VIII na ovo pitanje gledao kao na raspravu izmedu bogoslova o onome što još nije bilo definisano kao verska dogma. Upravo, u tom smislu možemo da objasnimo stav njegovih legata na Saboru 879-880. koji potvrduju jedinstvo izmedu Vizantije i Rima. Pošto se u Rimu tada još izgovaralo Verujem bez Filioque. izgledalo im je prirodno da se izjašnjavaju protiv tog dodavanja u Nikejskom ispovedanju vere. Uostalom. iznenađujuće je konstatovati da je. uprkos Fotijevom naporu da u njegovoj Mistagogiji čvrsto bogoslovski zasnuje i sto čn i stav, ovaj spor odigrao prilično nevažnu ulogu u polemikama koje su se vodiJe između dveju crkava 1054. i neposredno posle raskida sa patrijarhom Mihajlom Kirularijem. U svom čuvenom pismu upućenom latinskom arhiepiskopu tranijskom.' napisanom na zahtev patrijarha Mihajla Kirularija. arhiepiskop ohridski Lav nijednom rečju ne pominje ovu raspravu u vezi s u čenjem dveju crkava. U tom pismu. koje će biti početak brojnih gorkih rasprava. Lav se pobrinuo da napadne nekoliko nebitnih običaja Latina. naročito se okomivši na upotrebu beskvasnog hleba usavršavanju evharistije. Kardinal Humbert. koga je papa j,;u