Francuski u 100 lekcija.pdf

MILAN SARE

D

, .1~

Т~Ј ТСТ/Т

1~

~

U J_l"\._.1

U 100 LEKCIJA PRAKTICAN ТЕСАЈ FRANCUSKOG JEZIКA

TRINAESTO IZDANJE

PROSVETA

е

BEOGRAD

JPJRJEDGOVOR

Da 11 Је porrebno isticati koristi poznavanja jezika па kome је izgraden veliki deo kulture i civilizacije, па kome је izraiena jedna bogata knjiievnost, пauka, umetпost, jezika koji zbog svoje jasnoce, preciznosti i koпciznosti daje velike mogucпosti izraiavanja, jezika cijoj se privlacnosti ne moie oteti nijedan prefiпjeni duh? Posle ruskog i пemackog, francuski jezik је ро brnju dusa koji njime govori, · treCi jezik и Evropi: и Fraпcuskoj RepuЬlici, и romanskoj Svajcarskoj i и valoпskom delu Belgije. lzvan Evrope unesen је пајрrе и XVI i XVII veku jrancuskim delom kolonizacije Kanade. U tom engleskom dominionu ravnopravan је danas engleskom jeziku i 1·azvija posebnu knji!fevnost. Vese!i, duhoviti, otmeпi jrancuski govor struji preko radija i jilma ро celom svetu. Francuski se uci skoro и svim zemljama. Njegov је ugled tolilco veliki da mnoge паиспе ustanove па svetu пеkа svoja izdanja stampaju i па fraпcuskom jeziku. Ovaj udibeпik је патепјеп и prvome redu samc:щcima, dakle onima koji петаји mogucnosti Ш prilike da uce francuski jezi/c sa nastavnikom. .Ali оп moie da korisпo pos/uii i kod grupnog ucenjajezika, па razпim tecajevima, pod rukovodstvom пastavпika. Оп је isto tako патепјеп svima onima koji su nesto malo иcili /raпcuski jezik ili su ga исШ davno, ра zele da bez velikih napora оЬпоvе raпije steceno zпапје i da ga prosire. Zbog toga ova kпjiga ~та cisto prakticпi karakter. Jedno treba istaci.. Pri ucenju jednog jezika iz udibenika nemoguce је oblci gramatiku. Ћ·udio sam se zato da sva vaznija gramaticka pt·avila budu objasnjena 11а sto lakSi i razumljiviji пасiп, potkrepljujuCi ih mпogim primerima iz svakidasпjeg govora. U vezi s tim pokusao sam da dam solidпu osnovu za vodeпje oЫcnog razgovora, sluieCi se pri tome najpotrebпijim reCima i izrazima. Uz to, da Ы исепје jezika bllo zanimljivije, unesen је и knjigu veliki broj anegdota i duhovitih sala, uzetih iz raznih francuskih listova i almanaha, tako da се па njima ucenik moCi da se upozna sa duhom francuskog govornog jezika. ·Najzad, radi upoznavanja noviпarskog stila, unesen је izvestan broj lakih tekstova. aktuelnih vesti, iz nasih dnevnilв listova.

3

Ucenicima dajem sle.1eca uputstva: Lekcije redoпn uciti i ne prelaziti па novu lekciju pre nego sto se prethodna dobrt prouci; francuske i srpskohrvatske primere prevoditi ( naravno pisanjem) samostalno; tek posle toga konsu!tovati "K!juc" i ро пјети isprav!jatz greske; naucene lekcije stalno ponavijaЩ primere i ostale tekstove uvek Citati naglas; koristiti se svima sredstvima radi sto boljeg auditivnog (slusnog) usavrsavanja и jeziku: gramofonske ploce, radio, bloskop ( kinematograf), predaJ.•anja, konverzacija. Beograd, jula 1952

M.S.

FRANCUSКA

AZBUKA

Francuski alfabet ima 26 s!ova. Slova

Naziv slova

А, а

а

в, ь

Ье

с, с

se de

D, d Е, е

е

F, f G, g

ef ie as

н,

h

I, i Ј, ј К,

k

L, Jl M,m N, n

ii ka el ет еп

О, о

о

Р, р

ре

Q, q

kй

R, r S, s т, t

er es te

U, u v, v W, w

й

х, х У, у

Z, z

ve duЫ

ve iks i grek zed

5

,..-==-

Primeri

Objasnjenje

Jzgovor

Slovo

-

deiШx ( doJ

- dva ( sor) - sestra oeiR (ој} - oko сшеiШr (kojfr) - brati

е \Ш о е \Ш

IZGOVOR JFJRANCUSIOIН SJLOVA

}

ое

1. Slova koja nisu иneta и donju tabelи izgovaraju se kao и nasem jezikи. 2. Znak - iznad samoglasnika, znaCi da је оп dug. Slovo

Izgovor

Objasnjenje

1

1

Primeri

ue

da hocemo da izgovo~ rimo о, ра izgovorimo е.

~

oi

оа

О \Ш

1JJI·

tro.is (troaJ jollJШ' (iйrJ

1

е

Otvoreno е. Као da hocemo da izgovorimo а, ра izgovorimo е. Zatvoreno е. Као da hocemo da izgovorimo i, ра izgo~ vorimo е. muk!o е

е

пето е

е

~

ii

~

n

{

]

Као

da hocemo da izgovorimo и, ра izgovorimo i.

й

\Ш

у

ispred suglasnika ,. samog!asnika

{

aii ei

}

П

frere (frёrЈ - brat; fete (fёtJ - praznik verЉ.~

(verite} -

istina

mercrooj(merkr 8di) sreda арр(е)Пеr ( apleJ - zvati

viite ( vitЈ - brzo calinner (kajeJ - sveska

mllJШ'

(mllrJ -

Sam ili uz suglasnike

Na1111cy ( пan.viJ - (grad и F.J

ј

izmedu samoglasnika

payer (реје) - platiti

оЫспо је

otwore1111o

е1111,

е а\Ш

--~··

б

}

zatvoreno

о

1

1

Ј

1 Као и 'Ш!SОЈ --

}..

Ji1111, nm an1111, aim ен1111, eim ynn, ym

Као и Ш:

ifPm

оп

Као и

IШJI1l,

1ШII1l1l

оп

Као

Ра\ШП (ро!ЈЬеаш (Ьо)

-

ь

" ank а"

nasoj reci "senka"

- francuski sesnaest

Pavle lep

resta1Шrall1lt ( restoranЈ

- у·еstoran, c!inambre ( sanьr) soba, cent ( sanЈ - 1ОО

cnll1lq(senk) -pet, paiin(penJ -hleb, faim(fen) -glad, pleiпn ( p[en) - pun, sympatblqщ~ ( senpatikJ- simpatican. 1Ьо1111

rreci "bonbona"

nosno

о

(bonJ -- dobar f/Jlom (поn Ј - ime

--

1ШII1l rьпЈ

- jedan, parf\Шm (parjьnЈ -- parfem

Ш S1Шglasпnici

frall1l~ns(franse)

seize (sёzJ -

.. recz

Lenka, Zdenka.

опn,

с

а\Ш

em

2n

dan

Nos1111n sam~gDasll1lnci

zid

i

е

lt

all1l, am

-

tri

1

1

1[ SamogИasmci е е

S«ellJШ'

Као

k

ks

се

1

lsJ?red е, i, у lspred а, о, и i uz suglasnike

s

{

1

Jspred

е,

i

facille (fasil). - lak car ( kiirЈ - jer, crier ( krijeЈ - vikati accell1lt ( aksan) -

naglasak

1

7

Primeri

Objasnjenje

lzgovor

Slovo

Primeri

Objasnjenje

lzgovor

Slovo

1

s ch

\

( g

{

lspred samoglasnika lspred

sиglasnika

k

i

z

lspred е, i, "'у lspred а, о, и i

g

и

stranim recima

ss

s

chronique (kronikJ- hronika choeur ( kor) - hor

sc

s

Jspred

si (sj)

Oblcno ispred samoglasnika lza s, и. recima па -tier, -tiere, -tieme, i jos и nekim

ti

gilet ( iile) - prslиk garder ( garde) - cиvati grand ( granЈ - velik

иz

sиglasnike

passer (pase) -

chapeau ( sapo) ·- seSir

{

ti (tj)

е,

scene (sen) -- scena

i

attention ( atansjon) -painja question(kestjon)- pitanje portier (portje) - vratar, amitie ( amitjeЈ - prijateljstvo

slиcajevima

ge

z

Ispred

gu

g

Ispred samoglasnika

gue

g

Na

gn

n]

а, о,

Georges ( iori) -

и

guerre ( gёr) -

:Dorde

u

gz

rat

z

"

krajи

Пangue

reCi

il i]

1

ј

illnsion ( ilйzjonЈ - iluzija famШe (jamij) - porodica soleii ( solёj) - sиnce

U pocetku reCi Iza suglasnika Iza samoglasnika

ј

z

jour (iiir) -

ph

f

e!ephant ( elefaпЈ ·- slon

q, qu

k

cinq (st:.nk) - pet, question (kestjon)- pitanje

s

s

8

{

и poceikи

reCi i

'"' иz

glasnike

z

Izmedи

samoglasnika

sи-

dan

soleil (.solёjJ - sиnce, escalier ( eskalje) - stepenice maison ( mezonЈ - kиса

exemple ( egzanpf) - primer

U recima koje pocinju sa ех-, inex- i samoglasnikom Samo и nekim recima i

deuxieme( dozjem)-- drugi

и ~ezivanju

jezik

gagner ( ganje) - doblti

( П, Ш

(tangJ -

proCi ·

х

s

ks

Samo

и

Jspred

с

и

nekim reCima

svim ostalim vima

1

slucaje-

deux,_..heures ( dozor) d1•a sata six, dix, soixante ( sis, dis, soasant) - 6, 10, 60 excellent ( eksezanJ -- odZican expliquer ( eksplike) -- objasniti, Alexandre - Aleksandar

Paris- L'Arc de Triomphe

de l'Etoile

Poslednjih godina nasu zemlju posecuju mnogi stranci iz raznih zemalja sveta, medu njima i Francuzi. Nije redak slucaj da se ti stranci, radi Ыlо kakva obavestenja, obrate nekom prolazniku svojim maiernji~ jezikom. Tako, i Francuz се vas vtlo ljubazno pozdraviti i upitati: - J?arlez-vous fraщ;ais, monsieur? Ako ste tek poceli uciti francuski, vi cete se malo zbuniti, ali ako ste vec preS!i polovinu ovih lekcija, 1'i cete ти sa sigurnoscu odgovoriti: - Oui, monsieur. А ako vam se obratila neka gospoda, vi cete јој odgovoriti: - Oui, madame. Sto se tice samog prevoda, da li је potrebno t•eci da to znaci: Govorite li (vi) francuski, gospodine?- Da, gospodine ш: gospodoЈ - kad је to mnogim nasim ljudima sve znanje iz francuskog jezika. Pre nego sto predemo па objasnjenje izgovora upamtite: bllo da odgovara "da" Лi "ne" ("oui" ou "non"), Francuz uvek doda "monsieur" ili "madame". То isto vaZi kad vas oslovljava "camarade" ( druze, drugarice).

r

11

Prediтo

sada па izgovor gornjih reci: tekst: izgovor: Parlez-vous fran9ais, Parle-vu franse, monsieur? теsјо - Oui, monsieur. - Ui, mesjo Oui, madame. Ui, таdат. Ропеkе

smo, ciпi пат se, procita!i lako i tаспо, ali za druge пisто bas sigиrпi .... tu, и obeleiavaпjи izgovora, vidiтo пеkе пероzпаtе zпakove, kaiete vi. lтajte samo та/о strpljeпja, ра cete lako savladati sve teskoce izgovora. А опе пisи velike. Роспiто, dakle, od pocetka, ali imajte па ити da се иvek, sa straпe, iza povuceпe crte, blti istakпиte masпim slovima sve vaiпije pojave iz izgovora, koje cete vi cesto

-z, -s пе izgovarati reci!

па

kraju

poпavljati.

Priтetili

ste da slova z i s пе izgovaramo па krajи reCi. ste videli da оЬа samoglasпika ou izgovaramo kao и. Zпajie, dakle, kad Fraпcиz hoce da 11apise glas ti, оп ga uvek pise ou. Zatiт ·ste videli da se saтoglasпici ai .izgovarajи kao паsе е. Vi cete, dakle, kad пaidete па пekk rec и kojoj iта grupa ai, bez иstezanja procitati е. Ali - primecujete - и reci .,franse" ima јеdпо та/о иzdigпиto n. Sta је to? То је zпak za nosni (пazalni) glas. Vi cete samoglasnik а izgovoriti и isto vreme kroz иsta i kroz поs. То vат nece Ьiti ni та/о tesko, ako se setite izgovora nasih reCi: Ranko, Stanko, Апkа, banka ... koje ste, иstvari, izgovorili ovako: 'ranJш, stanko, anka, banka . .. zar пе? Е, ра lepo, tako cete izgovoriti an i и reCi ;,franse", i Ьiсе dobro. Slovo 9 ( znak , ispod с zove se sedilja) izgovara se иvek kao s. Najzad, и reci madame nisтo izgovorili krajnje е. Zatiт

OU=U

ai=e

~=S

la cedille sedilja е пе

12

(!а

sedij)

izgovarati па kraju reci!

е na lt:raju reci ne izgovara se nikada ! Sada cemo preCi па odgovor: иi, mesjo. Vi ste vec паисШ da se о:~ izgovara kao и. Lepo. Ali, kad se iza ou nalazi neki drиgi samoglasnik, и ovom s/исаји i, onda ou treba brzo i lt:ratko izgovoriti i иdariti g/asom па sledeCi saтog!asnik. Oni se tako stope ( slijи) и jedan glas i imajи vrednost jednoga sloga. А ono та/о иzdignиto е izmedи m i s?

U pamtite:

То е izgovorite kratlш i slabo, da se jedva сије; опо se zove zato muldo е. U reci monsieur, i smo izgovorili kao паsе ј, jer se пalazi

(ispred samoglasnika) =ј

ispred samoglasпika.

Zatim иpamtite da se samoglasnici eu izgovarajи tako da иsпе пamestite kao da hocete da izgovorite о, ра izgovorite е. Ako zпate пemacki stvar је gotova. Тај glas beleiicemo zЮиdисе и izgovorи sa о. Jos пesto. U reCi monsieur пismo izgovorili, izиzetпo, krajпje r, ali сето ga иЬиdисе, и reCima па -eur, redovпo izgovarati. Opste pravilo

о

eu=o

naglasavanju: u francuskom jeziku

g!avni naglasalt pada uvek na poslednji izgovoreni slog u reci.

Ako и do sada паисепiт recima obeleiimo таsпЬп slovima one samog!asпike gde pada glavni пag!asak, one се izgledati ovako: Parle-vu franse, madam? ui, mesj0 . Upamtite dobro gornje pravilo, jer иЬиdисе и beie/eпju izgovora песе se пaroCito podvlaCiti krajnji izgovoreпi samoglasnik.

Druga lekcija Sada cete па pitaпje iz prve lekcije odgovoriti: Oui, monsieur (madame), је parle fran9ais, sto znaci " ... ја govorim francuski". Sve ste /еро proCitali, osim mozda је, nije li tako? Slovo ј izgovara se uvek kao Vi ste и proS!oj lekciji naucili da se е па kraju ne izgovara, ali и tome сiпе izuzetak jednoslozne reci, kod kojih se е izgovara kao muklo е. Ako iza zamenice је glagol pocinje samog/asnikom, onda е otpada, а па njegovo se mesto stavlja apostrof: ј'; naprimer: j'apprends Ie fran9ais ( zapran ze fi·an_se) ја uCim francuski.

j=i

z.

Као

an, tako smo i enprocitali an, а d(za s vec znamo!) izgovorili. Dakle, ds је nemo. Jos nesto. lza g[ogola parler (parle), govorili, stoji samo fran~ais, ·dok ie iza ostalih glagola ( иCiti, znati, razumeti ... ) ispted fran9ais stavlja i le. То је сlап muskoga roda i о пјети сето govoriti docnije. пismo

је

је

rzeJ =ја

par1e ( ze parl) govorim

-ds

ја

је пето

13

Sada naucite

broje~·e

2 d.eunx (doJ

do 5: 3

4

trois (troa)

quatre (katr)

Broj 1 (оп), kao sto vidite ро zпaku, izgovara se kao о samo su usta otvoreпija пеgо kod oblcпog о.

поsпо,

х пе

izgovarati па kraju reCi!

и

Broj 2 (deux) proCitali ste pravilпo do (bez х!),· kao reci monsieur ( mesjo).

Broj 3 (trois) ima поv glas i пјеgа пiје tesko izgovoriti. Pazite samo da oi ( оа) izgovorite tako ·da bude kao ]edaПJl gHas, [kao kod oui (ui)], dakle о JЬrzo n kratHш, а пaglasak pada па а. ЈЈ;ој

4 (quatr.;;) kao

kа1.·г (vrlи

kraiko).

Broj 5 (cinq) kao senJc (izg. dugo). Ovde nailazimo prvi put па 11110§11110 е. lzgovorite. nasи rec "senka'• bez krajпjeg а, ра ste tacno izgovori!i francuski 5.. Kad izgovarate /rancusko 1Ш namestite usta kao da lюcete da izgovorite nase и, ра izgovorite i. Т.аkо vam је i и пemackom. Тај glas belezimo sa i.i: russe (ri.is) = ruski.

1Ш=й

Parlez-voпs fraш;ais, monsieur? Non, monsieur, ne parle pas francais. Је parle seulement serbocroate. Et votre ЉЪrе, parle-t-il fraш;;ais? - Oui, monsieur, il parle Ьien fran~ais. Et votre sceur, parle-t-elle fran~ais? - Non, monsieur, elle ne parle pas fran~ais, elle parle Ьien angiais. ComЬien de langues parle votre oncle? - Mon oncle parle trois langues. је

Prevedite

пnа

francunsBd :

Govorite li пemacki? Ne, gospodiпe, ја ne govorim пemacki, ја govorim samo srpskohrvatski i fraпcuski, a!i тој brat govori dobro пemacki. А koliko jezika govor.i ~'C!SC! sestm? Ona !JQ11Qrf Irm1t:~!Sk! f nemai!ki АЛ тоЈ ujak govori mпogo je~ika. U иpitnim oЬ/icima parle-t-Щelle) опо иmetпuto ·tne zпaci niSta, опо је tu samo zbog /epseg izgovora, zbog ·blagoglasпosti.

ma- moja le frere ( ze frёr) - brat la sceur ( la sor) - sestra et- i, а il parle ( il par!) -- оп govori parle-t-il? (parl ti!) govori li оп? elle parle ( el par!) - опа govori parle-t-elle (parl te!) govori !i опа? mais (те) __ a!i ·l'oncle ( 0 nkf) _ ujak i stric Oien (ojeii) - aooro (le) serbocroat~ ( serbokroat) - srpskohrv,atski (l')anglais ( angle) -·engleski (l')allemand ( alman) пemacki

Na kraju reCi - ien izgovarajte kao jen, dakle kroz поs,

lcao kod cinq (senk).

ј JI»arПer

Sada pazite: nen (па kraju reCi) =jen gме (па krajи

reci) =g

comblen de (konbjen ае; koliko la 1angue (!а zang) jezik Slovo с· izgovorili smo и reci cinq kao s, ali и reci kao k. Zasada иpamtite toliko.

comЬien

om=on

Fraпcusko om i шn izgovara se kao nosllТ!o о, kao kad blsmo rekli "ЬопЬопа" (ЬоnЬопа). Samo и.reci "monJie nom ili Не S1ШJЬstaпnm· sieur"· on smo izgovorili kao muklo е. ( sйpstantif) - imenica Rod imeпnica. - Francuske su imenice muskoga ili zeпskoga roda. Rod imeпica poznaje se ро сНашп, koji Је, Ha=odredeпi c!an za stoji ispred пје. Ako је imeпica odredeпa, pozпata, ispred пје se stavlja odreiJ!em с!ап; Не (le) za muski i На (!а) jedпiпu za zeпski rod.

pas - ne non (поn) - ne seuiement (sO!man) votre- vas mon- тој

. ne •••

14

"Ја :me govorim" ka._ze se "је Шlе (пе) parle pas (раЈ, dakle ne је slicno .пasemu i stoji Jisниred glagola, а pas samo iza glagola. Ali, "пе", и odgovoru пе kaze se. Шlе, vec ШlО1111 (поn). А sad pazljivo procitajte i prevedite sledece receпice.

lle

ven·JЬe ое

verbj- giagbl

1

Sad cete пauciti i ostala lica ]!»rezeПJlta ( vremeпa jpl~rHerr (parle) govoriti sadasnjeg) g!ago!a parler, sa odgovarajucim !icnim kod glagola па -er, ovo zameпicama. G!agoli па -er, koji su и ogromnoj veCiпi, krajпje r se ne izgovara! spadaju и ]!»I!"VUJ\ grunpun glagola. Njihova osпova se dobija, l[l,ko odbacimo -er~ Пе ]!»reseпnt ( prezan) - vreme Nastavci za jednnffil\UI: -е.~ -es, -е, н ·oпnn se Шlе izgovarajun. sadasnje Nastavci su za пnшoznпUun: , ~ons9 -ez, ceffilt. -oпns.- оп је parl-e n_9us parl-oпns -ед;- е tu parl-es vous parl-ez аепn[· se пе izgovara! il, elle parl-e ils, elles parl-eпnt lzgovor gKagolla: ,arll (za jedninu), parHon, ]!»arne, parll mnoziпu) . lzgovor zameпnica: ze ја, ш ti, iН оп, ~~ ona; Jl!lUJ! mi, w vi, Ш! oni, еП опе. Na оsпоvи gornjeg izgovora kod glagola, jasno vam је koliko su и fraпcuskom jeziku potrebne licne zameпice, jer se u·govoru ne Ы znalo ko govori; ја. ti. оп ili oni.

( za

15

le singulier (!е sengй/je)- И nasem jeziku Ш!па zamenica nije neophodna, ali и jednina francuskom jeste i Ћ-апсиz је ·uvek upotreЬ/java uz g/ago[, le pluriel ( ze p!йl:jel) - - osim и imperativu ( zapovednom naCinu): mnozina parl-e ( kt·ajnje s otpada!) govori! l'imperatif (/f:.nperatif) parl-ons govorimo! parl-ez govorite! zapovedni natin Као sto ste vec prim:?ti!i, zamenice il, ils (оп, oni), i elle, elles ( ona, one) izgovaraju se u mnozini kao i u jednini. Ono krajnje sje samo pravopisni znak za mnozinи. Dobro, reCi cet!!, ali kad kaiemo "il parl" ili "е/ parl", mi smo izrazili i jedninи i mnoiinи. Tacno, ali vi izvesno и svakom pojedinom_ s!исаји znate da li se gov()ri о /ёdnini ill о mnoiini. trop ( tro) - suv1se Jos и prvoj !Jkciji s.te videli da se и pitanjи Parlez-vous vite ( vit) - brzo fraш;ais? Jicna zamenica nalazi iza g/agola, i da izmedu si ( siJ - tako njih ima jedna crtica. Sada се vam Ьiti lako da napravite JЭarler haut {о) govoriti иpitne oЬ!ike ostalih lica: parles-tu? govoris /i ( ti)? parlons-nous? govorimo li ( mi)? parlent-ils (elles) (izg, glasno parler bas {ЬаЈ - govoriti parltil, parltel). tiho Isto tako napravicete lako odrecni oЬlik i za ostala plus (р!й) - vise lica: tu ne parles pas ( tй п е parl ра), nous ne parlo:ts lentement (lanteтanJ pas ( nu п е parton ра), vous ne parlez pas ( vи ne parle раЈ, lagano, polako ils, elles ne parlent pas ( il, е/ ne parl ра).

t

па krajи

reci ne izgovarati!

tres (treJ veoma, vrlo j'entends{zantan) _:_ jacujem vous ( vи) - vi i vas је vous prie ( ze vи pri') ја vas molim on parle ( 0 n par!J - govori se parle-t-on ... (par/ tonJ (и pitanjиJ - govori fi se . quel, quelle ( kelJ - koji; а а Paris (а Pari) - и Parizи comment {koman) - kako la tante {tant) - tetka 1~ cousin (kиzen) -~ rodak, hrat od strica ili od tetke la langue maternelle (таternel) - maternji jezik son, sa {za З liceJ (son, saJ - svoj, а ;njegov, а: пјеп, а

15

Francusko slovo h ( koje se zove asJ ne izgovara se nikad. Samoglasnici au izgovarajи se kao о: haut (о). Vous parlez trop vite. Ne parlez pas si vite. Је n'entends pas Ьien. Parlez lentement, је vous prie. Parle haut. Parle plus haut. Parlez haut. Parlez plus haut. Votre soeur parle trop haut et votre frere trop bas. Quelle langue parlez-vous? Је parle serbocroate. Quelles langues . parle votre soeur? Ма soeur parle serbocroate, fran