Franc Grilparcer - Safa

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Proveri privatne poruke Lista članova

FAQ - Često Postavljana Pitanja

Korisničke grupe

Profil

Traži

Registruj se

Pristupi

Franc Grilparcer - Safa :: Forumi Tvorca Grada :: forum » Pozorišni tekstovi - klasici Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu Autor vuk ~ administrator ~

Poruka Poslao: Pet Avg 28, 2009 3:25 pm

Naslov: Franc Grilparcer - Safa

Franc Grilparcer

Safa Vesela igra Žalosna igra u pet činova. Prevod: Jovan Grčić

Pridružio: 11 Sep 2005 Poruke: 5323 Lokacija: nigdina

Lica: Safa. Faon. Evharida, robinja Safina Melita, robinja Safina Ramnes, rob. Jedan seljak. Robinje, robovi i seljaci. PRVA RADNJA. Slobodan predeo. U dnu more, kojem se ravna obala prema levoj strani diže u obliku stenovitih stupanja. Tik uz obalu oltar Afroditin. Desno napred ulaz u pešteru, obrastao žbunjem i ladoležem; dalje natrag stubovnik sa stepenicama, što vode domu Safinu. Na levoj strani napred visok žbun ruža a pred njim busenja klupa. PRVA POJAVA.

Cimbali i flaute i nerazgovetno klicanje naroda u daljini. RAMNES: (uleti naglo) Iza sna s' diž'te! Dođe, evo je! Što samo želje krila imaju, A hod nam spor, ma živne srdašce! Hej, lenivice, amo! Gde li ste? Brzopletne vas ne bih korio, A baš ste mlade! Evharida, Melita i robinje iz stubovnika. MELITA: Što nas ružiš to? Ta eto tu smo! RAMNES: Ona dolazi! MELITA: A ko to? RAMNES: Safa! KLICANJE (iznutra) Dobro došla nam! RAMNES: Da; dobro došla! Čestit narode! MELITA: Šta znači to -? RAMNES: Šta znači?! Duše mi Čudnovato li pitaš, devojko! Svom domu grede iz Olimpije, A izvojeva venac pobedni;

1 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Pred licem svega grčkog naroda, Kao svedok borbi što se skupio S najbolje pesme dobi nagradu. Pa s tog joj narod kliče u susret, Na lakih krilih klika vesela U zvezde diže dično ime joj! Pa ova ruka, ova usta nju Naučiše iz struna mamiti I nizati po redu glasove, Vezivati ih slatkim saglasjem. NAROD (iznutra) Da živi Safa! RAMNES: (devojkama) Radujte se, bre! Vidite l' venac? MELITA: Vidim samo nju! Hajdemo pred lju! RAMNES: Bolje ostajte! Šta njojzi vredi vajna radost vam? Za malo druge klike zna vam ta! De redujte vi bolje po kući, Tek robujući štuje gosu rob. MELITA: Uza nju gledni -! RAMNES: Šta? MELITA: Zar ne vidiš! Lik onaj drugi kraj nje uzorit? Prikazuje se tako svirke bog Na slikama RAMNES: Da, vidim. Odlaz'te! MELITA: Ta tek nas dozva! RAMNES: Jeste, dozvah vas; Da znate, da nam ide gospođa, Da znate pa da s' radujete njoj. Al u kući se vi veselite! Muškarac glasno radost kazuje I milu glavu s dobrodošlicom Dočekuje, a za ženskadiju Priličnije je, u tišini svu Izreći milost vrednim hatanjem! MELITA: Okani se. RAMNES: E da! Hajd', u kuću! (istera devojke) Nek dođe sad! Var sad blebetanje Pomutiti joj neće svečan dan!

DRUGA POJAVA.

Safa, u dignu ruhu, na kolih, u koja su upregnuti beljci. U ruci joj zlatna lira, na glavi pobedni venac. Kraj nje stoji Faon u prostu odelu. Narod unaokolo kliče na sav glas. NAROD (ulazeći) Blagoslovena da si! RAMNES: (pomeša se među narod) Slava ti! SAFA: Zemljaci moji dragi, hvala vam! Rad vas se dičim vencem ovim ja, Jer građan samo njim se ponosi, Za pesnika je teret; tek sred vas Ja kažem: moj je lepi ukras taj! E tu, gde prve smele nakane, Gde začinjanja žudnja nestalna, Zanošljivi sa dočinjanja đor Pred zanetu mi dušu izlaze; E tu, gde s groba roditelja mi Ćiparis šapće pozdrav tihani; E tu gde mnogi sad se odmara, U radu mom što negda nađe slast, U vašem krugu, posred milih vas, E tu, ja mnim, taj venac nije zlo, Tu tašti ures dika mi je sad. JEDAN OD NARODA: Da lepe sreće, što si naša ti! Razumeste li skromnu besedu? Sve Grčke više reč je podiči. RAMNES (progura se do nje) Ti uzorita, zdravo da si mi! SAFA: (silazeći s kola i svima se unaokolo javljajući) Moj verni Ramne, zdravo! - Artandru,

2 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Zar i ti tu, ti tako star i slab? Kaliste gle! - Ti plačeš, Rodono? Za suze - suze - Smilujte mi se! JEDAN OD NARODA: Na zavičaja starom zemljištu Budi nam zdravo među svojima! SAFA: Zahvaljuje vam druga građanka Te građanina nova dovodi: Ovo je Faon. Roda j' čestita, Međ čestite vam smelo stati sme! Mladića kažu njega godine, Al rečju već i delom dokaza, Da zreo jeste, valjan delija. Gde ratnika vam treba oštri mač, Reč besednika, usta pesnika, Pomagač jak i mudar prijatelj, Potraž'te njega FAON: Ti me zastidi! Ta čim sam hvalu tu zavredio? Neiskušan pa tako preuznet! SAFA: Rumeniš eto, to te izdaje! FAON: Od čuda samo poniknuti znam. SAFA: Siguraš sebi to; što odbijaš, Ta ćutanje je bratad zasluzi. Jest, prijatelji! Što da ne kažem! Odabrah njega, jer ga ljubim ja! Odredila ga sudba, da me on Sa nedoglednih visa pesništva U cvetne dolje žića ovoga I protiv volje moje domami. Uz njega ja ću tu među vama Živovati kao prosta pastirka, Zamenjujući lovor mirtama, I slaveć tihu radost domaću Izlivaće se s lire glasovi. Vi diviste se ljima do sada, Prirastiće vam od sad za srce. NAROD: Oj slava tebi, Safo, slava ti! SAFA: A sad je dosta! Braćo, hvala vam! Za slugom mojim pođ'te u moj dom, Založite se, poigrajte mi, Veseleći se proslavite dan, Ta seja vam se danas vratila! Ostajte zdravo! - Ti! - pa ti! svi! svi; (Ramnes ode s narodom)

TREĆA POJAVA

Safa Faon. SAFA: Moj druže, vidiš, to je život moj! Što dobra činim, priznaje mi se, Za ljubav meni ljubav vraćaju. Ja sretna bejah, presretna sam sad, Od dobivena polu vratiš li I obmanuta sebs ne smatraš. Ne imati i gubiti ja znam! Izgubila sam rano rodioce I sestrice i braću rođenu, Što grud mi vernu svi pozlediše. Krivica pola, pola sudbe ćud Do Aheronta odagna ih sve. Nezahvalništvo i licemera Koliko tišti, ja iskusih već. U ovim grud'ma ja već osetih, Da prijateljstvo ume varati; Ne imati i gubiti ja znam! Al jedno ne bih svikla nikada Izgubiti i biti bez toga: Bez tebe, dragi, i bez srca tvog. Pa s toga sebe dobro ispitaj! Ne poznaješ ti ovaj neizmer,

3 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Što zatalasa, zabuni mi krv. Oj, nikad ne daj, da se uverim, Uzavrelo mi srde punano O praznu tvoju da se odbi grud! FAON. Ti dična ženo! SAFA: Samo tako zar? Zar ne znaš meni slađeg pmena? FAON: Van sebe sam te zborim besvesno. Obnevidih od sjaja sunčeva. Dobrotom tvojom kud se popeh sad Prvaci zalud teže ovamo A ja već gore na vrhuncu tom. Na nenadni me ushit zanese, Ne mogu da ee nađem u sreći. Plavetni visi, niske kolibe, Kao da mi beže ispred očiju, I šume tako, tako obale. Ja jedva umem uveriti se, Da sve to stoji, a ja da sam to, Kom vali sreće ljuljuškaju um. SAFA: Ma slatko laskaš, ipak laskaš ti! FAON: Zar dična žena ti si odista, Do zvezda što je diže slavopoj, Sa Pelopova daljnjeg ostrva Pa sve do divljih brda Trakije, Na Jeladu gde divnu nižu se; Gdegod je ruka Kronovićeva U grčko more pedalj zemljice Posadila od sveta podalje, Po azijskomu žalu ubavu, Ta svuda, gde no pevka grčka reč Božanstvenim se zvukom razleže? Pa jesi li ta žena odista; Na mene od kud pade pogled tvoj? Bez imena, bez slave mladić sam, Ne vredim više; nego - lira ta, Što štuju nju, jer ši je dodirnu. SAFA: Da klete li mi razdešenice! Sopstvenoj svojoj gospodarici U slavu samo zna odjeknuti. FAON: Oh; od kad pamtim, od kad ruka mi Ispitujući pređe strune te, Tvoj lik božanski stoji preda mnom! Na roditeljskom niskom ognjištu Kad posedamo - svojta naša sva Pa seja mi, Teana s police Odmota svežanj, da nam kazuje Od tebe pesmu: kako li se tad Utišaju mi braća nestašna, Devojane se zbiju, ne bi li Svu zrncad zlata toga sabrali. Pa kad tek počne: Afroditin pev O momku lepom, s koga morade Samorana svu noćcu prebditi, Atide igru i Andromede Oh, kako li je s pažnjom slušasmo! Od slasti nam se nadimaše grud A mi u sebi roptaj na sam dah, U pažnji što nas buni tobože. Tad seja moja glavu zavali, Pred sebe gledeć' vako prozbori: „Da mi je znati, kakav joj je lik! Sve mislim: evo, tu je preda mnom! Međ hiljadama bih je poznala! E, tu se svima jezik odreši Te u opkladu udri pogađaj, Sve novu tebi darujući draž, Od Palade ti oko dajući, Od Ire ruku, Afrodite pas; A ja ni reči, nego izađem U tiho carstvo noći pa tek tu, Spavaćivim na grudma prirode,

4 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

U moćnom krugu čara njezina, Tu raširim ja ruke za tobom; Pa kad oblaka paperjasti sneg, Vetrića blagi dah, bregova mir, I mesečeva svetlost srebrna U jedno slije s' oko čela mog, Ja osetim tad, da si blizu ti, Ja lik tvoj vidim tad na oblacih. SAFA: Ti krasiš mene svojim obiljem. Oh teško meni, ako ustražiš, Da ikada ti vratim zajam taj. FAON: Pa kad me babo u Olimpiju Na trkalište mlada poslade I putem dočuh, lira Safina U natecanju da će s' otimat O nagradu, o krunu pesništva Te sunarnike sve pobediće: Tad srce mi u čežnji nabuja, Pomanjkaše na putu hati mi, Pre no što gradske kule ugledah. I stigoh u Olimpiju, no sad Ne rasiitivah ja za nagradu, Ko izvojeva nju na kočijah, U hrvanju il igri diskosom. Moj um je bio li zanesen tim, Što nju ću vidit' ovom prilikom Taj alem kamen među ženama. I pevačkog megdana dođe dan, Anakreont i Alkej pregoše, Zametoše ljut umetnički boj. No zaman sve! Ne zagrejaše me. Tad svetinom se zatalasa šum I gomila se stade deliti. Trenutak onaj to bi odsudni. Sa zlatnom lirom ženu ugledah Kroz tišmu kako grede ponosno. Kao sneg na njojzi bela odeća, Do članaka se spušta krijuć' ih, Po cvetnom brežju žuborpotočić. Zeleno granje lovorovo rub, Sa lovorom se palma šljubila, On slavu priča, ona zbori mir Te kazuju, što treba pesniku I što za rad je njemu nagrada. Crvenkasti kao zorom oblaci Oko sunca što sjajnog steku se. Ogrtač tako boje skrletne Nju obvi svu a kose crna noć Od blistavoga dijadimata Kao mesečinom rasvetljena bi. To znamenje joj vlast kazivaše. U meni srce kliče: to je ta! I ti to beše. Ne izrekoh još Te slatke slutnje, već je potvrdi Sveg sveta onde urnebesni klik. U pesmi za tim kako nadjača I savršenstva krune dostade; Sa pobede ti oduševljenoj Iz ruke kako lira iskliznu A ja kroz narod gurajući se Potekoh da te dičnu pozdravim Pa zgođen žarkim tvojim pogledom Zastideh se, mal ne obnesvesnuh To znaš ti bolje nego jadnik ja, Što i sad jošte pitam sebe sam Kao polusan još da mi mrači svest Od svega toga šta se zbilja zbi A šta je igra mašte moje tek! SAFA: Znam, kako stade zastrašen i nem, U oči ti se život slegao vas, Iz njih, kad jedva diže ih sa tla, Pročitah jasno žar nezagašen.

5 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Ja pozvah tebe, pođe za mnom ti Zanesen, zbunjen, čisto besvesno. FAON: Zar mogaše i verovati ko, Jelade cele prvi ženski stvor Na momka da će zreti posdednjeg. SAFA: Sudbinu vređaš tako zboreći, I sebi samu krivo činiš tim. Ne prezri zlatne dare bogova, U porođaju što ih daju već, Kad dete koje na to odrede, Da slasti žića sve prouživa, Na obraze i čelo milja draž, U grud i srce levajući mar. Na odmet nije lepa tela lik, A ništa lepše, ništa divnije, Već kad se život mili čoveku. Duh smeo, jak, odvažnost, živa žud Za onim što postoji, uz to još Kad mašta sluša kao veran rob To kiti žiću staze trnovne. A živiši je žiću prvi smer. Badava nije dičnih muza zbor Bez ploda lovor uzeo za kras Taj tišti glavu, jer bez mirisa I bez topline ne zna goditi, A naknadu je zar obricao Za mnogu žrtvu, mnogu obmanu. Strmoglavan je čovečanstva vis Te večno mora jadna umetnost (raširi ruke prema Faonu) Prosjačiti u žića obilnog! FAON: Šta, čarobnice lepa, reći znaš, Što čovek ne bi smatrao istinom, Sa tvojih usta kad se odroni? SAFA: E dela dakle, ljubavniče moj, Od obojega vence pletimo, Obavimo ih oko čela svog! Veština pehar nek nam lije slast A život nek nam bude umetnost. Gle ovaj kraj, prostote tihi stan, I podzemlja i zemlje skrovište, U pešterama tim hladovitim, Međ ružama i krasnim stubima, Blagovaćemo kao besmrtni, Za koje nema gladi nikada I nikad siti da se osete. Ni večnoj slasti, ni uživanju Nas dvoje ćemo složno živeti. Pa moje što je, to j' i tvoje sve. Upotrebiš li, služiš li se njim, Tek onda činiš, da ja uživam. Bez tebe s blaga nemam vajde ja. Gospodar ti si domu ovom tu, Prikazaću te takva slugama Na primer njihne gospodarice Naučiće ih, tebi služiti. Devojane, de amo! Robovi, Izađite mi! FAON: Ti božanstvena! Da l mogu ikad vratiti ti to? Zadužuješ me a taj grdni dug Što veći raste, jače svaljuje.

ČETVRTA POJAVA.

Evharida Melita. Ramnes. Robovi i robinje. Pređašnji. RAMNES: Ti pozva nas, o gospodarice! SAFA: Da gosnodara vama prikažem RAMNES: (začuđeno, poluglasno) Šta? Gospodara? SAFA: Ko to govori? Šta želiš?

6 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

RAMNES: (povlačeći se) Ništa! SAFA: I ne zbori ništa Ev' ovo vam je sad gospodar vaš. Štogod zaželi, što zapovedi, Kao moju smatraćete zapovest. Ne posluša l' ga koji, teško tom! Oblačak čelo njemu pomrači l, Ja vinovnike ljuto kazniću. Oprostit' mogu, mene vređa l ko, Vred njemu nanet budiće mi gnev. A sad, moj druže, otpočini mi, Od puta, vidim, ti si umoran. Nek dvore tebe, gosta milog mog, Dar prvi Safin slatko uživaj. FAON: Da mogu život svoj dosadašnji Izmenuti kao ruho s tela svog, Šat jasna meni povrati se svest, Da budem sav, što sad sam biti rad! E zdravo dakle! Koji samo čas! SAFA: Očekujem te! Ti, Melito, stoj! (Faon, Evharida, robovi i robinje izađu)

PETA POJAVA.

Safa. Melita. SAFA: (pošto je dugo za njima gledala) Melito! No? MELITA: Šta želiš, gospođo? SAFA: To krv u ovih samo žilah vri, U srcu drugih mesto nje je led? I videše ga, čuše njegov glas, Taj zrak, što njemu čelo osveži, I njihnu pustu milovaše grud. Pa jadno to: šta želiš, gospođo? Sa usana se prvo otkide! Oh, čisto si mi mrska! - Odlazi! (Melita pođe ćutećki, Safa sedne ia busenju klupu) Al stani! - Kaži, zbilja ne znaš zar Ma šta mi reći, da se radujem? Na njemu ništa ti zar ne vide, O čemu bi se moglo pričati? Ta gde ti behu oči, devojko? (Uzme je za ruku pa je privuče sebi na kolsna) MELITA: Još valjda znaš, što češće reče nam, Za mome da je najpridičnije Pred tuđmnima zreti preda se. SAFA: I ti si, jado, oči spustila? (poljubi je) To dakle beše? Ja za starije, Za življe dadoh onu pouku. Švigarici još mladoj pridiči, Sramota što je za udavaču. No gledaj, gle! Od kad te ostavih, Promenila si mi se u mnogom. Ne poznajem te više, veća si Narasla nešto - (opet je poljubi.) Ti golubice! Ti pravo reče: onaj savet moj I tebi vredi, da ga poslušaš! (ustane.) Što sveđ još tako nema, plašljiva? Ne beše takva. Čega s' plašiš sad? To nije Safa, gorda vladarka, To Safa druga zbori sa tobom! Ponošljivost, častoljubljs i gnev I drugo sve, što u me beše zla, U ovaj natrag ne donesoh dom; U krilo vala ja utopih sve, Kad brođah s njim po moru debelom. To i jest' moć i snaga ljubavi, Da sve plemeni, što joj dirne dah, Kao sunce jarko, koga zlatni zrak I oblak tmast u zlato pretvara. Uvredih li te naglom reči kad

7 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Il inače ma čim - oprosti mi! Kao sestre ćemo od sad rođene Provoditi uz njega zajedno. U jednom samo biću bolja ja: Uživati ću ljubav njegovu. Pa dobra biću kao dobar dan! MELITA: Zar nisi sad, ne beše l' svagda zar? SAFA: Toliko dobra, zla što nisam još! No malo to je, da odgovori Toj nagradi, što život krasi moj. On srećan, misliš, biće uza me? MELITA: A može l s tobom srećan ne biti? SAFA: Šta imam jadna ja da njemu dam? U jeku on je bujne mladosti, Najlepšim cvećem žića zakićen. Probudila se netom jasna svest Te zadivljeno snage prebraja, Visoko diže let u nedogled Na smelih krilih kano orao sur. Štogod je leno, časno, veliko, Junakovo je, njegov sav je svet! A ja! - Oh čujte, s neba bozi svi! Povratite mi dane minule! Ugasite u grudih ovih trag Radosti starih, starih bolova. Što osetih, učinih, prepatih, Nek nije više, ni u spomenu. U one dajte da se vratim dne, S okruglim kad još obraščićima U nov svet uđoh nove duše ja, Neodređen i tavan osećaj Kad razdirati stade grudi mi; Kad slutnja samo, ne poznanje još, Što donde muči, mir dok ne sruši, Sa struna mojih odjekivaše; Vilistan kad mi beše milošta, Za mene stran, vilistan nepoznat. (nasloni se na Melitine grudi) MELITA: Ti mora da si bolna, gospođo! SAFA: Na ivici sam jaza širokog, Što među njim i mnome strašno zja; Ja vidim preko zlatni onaj kraj I sižem okom, ali nogom ne! Oh, teško svakom, koga tašta sen Častoljublja i slave privlači Te ne miluje svojih tihi krug! Po uzrujanu moru brodi taj Na laku čunu. Nema cveća tu Ni useva ni drvlja zelenog, Sa sviju strana sinje bezmerje. Tek iz daleka vidi obalu, Sa hukom vala tmulo pomešan Do njega jedva stiže milih glas. Pa kad se najzad on predomisli I povrati u mili zavičaj, Premaleća i cveća nema već, (skine venac pa ga žalostivo stane gledati.) Tek suvog lišća šušanj čuje tad. MELITA: Taj lepi venac! Nadzemaljeki kras! Za njime teže hiljadama njih A dobiti ga jedva može ko. SAFA: Za njime teže hiljadama njih A dobiti ga jedva može ko. Je l da je tako? Hiljadama, jeet', Za njime teže, ali u zalud.' (metne venac opet na glavu) Ko slave ima, nek je ne ruži! Oh, nije ona beznačajan zvuk, Božanske snage daje dodir njen! Ja nisam tako ni siromašna, Od mene nije on bogatiji. Ta sadašnjosti diči mene dar

8 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

I prošlosti i budućnosti cvet! Ne poimaš me, čudiš mi se, je l? I bolje ti je ne razumeti! MELITA: Ti ljutiš mi se? SAFA: Ne ljutim se, ne! Sad idi, čedo, pa obznani mi, Gospodar tvoj kad za me zapita. (Melita ode.)

ŠESTA POJAVA.

Safa sama. (Utonula u misli, čelo naslonila na ruku; sedne za tim na busenju klupu, uzme liru te pojedinim akordima stane pratiti reči svoje.) Zlatnog prestola Afrodito, Zevsova ćeri domišljava ti, Ne daj, da mi terete dušu Brige, nevolje, očaj i strah, Nego sađi, ako te ikad Struna mojih zanese glas! Ti mi slušaše svirku često, Kad očin zlatni ostaviš dom. Znam, kad upregneš u kola sjajna, Zauzdaš nestašnih vrabaca par, Čelom mašući crnkasti krili Polete s tobom sa neba dole. Dođeš tako; umilan osmeh Čelom ti dičnim razaspe sjaj, Pitaš me, o što tužim i venem, Kakav li tišti to srdašce jad. Za kim ginem u čežnji bujnoj, Koga rada je nemirna grud Blago da osvoji mrežom slasti; Ko to Safi zanese um? Kloni l' se sad još, za tobom mreće, Darova sad neće li, davaće sam, Ne ljubi l' tebe, ljubiće skoro, Poslušno pazeć' na svaki mig. Dođi i sad? jade razagnaj, Koji srce mi raspinju zlo, Daj da mi buds, za čim sad težim, Pomoći daj mi za sladosni boj. (Umorno zavali glavu.) Zavesa pada

DRUGA RADNJA Slobodan predeo kao u pređašnjoj radnji. PRVA POJAVA.

FAON: Na ovom mestu prikrajak je tih. Veselja pustog glasno klicanje, Svirača žagor, zvuk talambasa Do drvlja ovog tu ne dopire, Što tiho šapće, bunit' nerado, Te blago mami na razmišljanje. - U meni kako sve se izmeni, Od kako s doma odoh očina, Olimpijske da igre pohodim Ja zamršenih osećaja splet Do tada svaki znah odmrsiti, Proganjajući oštrim okom ga, Poznanjem dok se jasnim ne stvori; Al sad kao letnje noći zapara Po čulih mojih magla razli se I muči, blaži, sve u jedan mah; Čas po tek sevne naše misli zar, Sad tu, sad onde, jedva spazim, gde. Crn veo meni prošlost sakriva,

9 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Jučerašnjeg se jedva sećam dna, Zaboravim i čas, što minu tek. M pitam sebe: Glavom beše l ti, Što uz lju tada onde stojaše, Pobedilici kad joj kliče svet? Da l tvoje ime narod radosni Sa njenim zaj'dno spominjaše tad? Potvrđuje mi sve u meni to, Pa inak jedva smem da verujem! Oh, baš je čovek biće kukavno, Kad u snu mu se ono ispuni, Što razbudi mu čula nadeždom. Dok ne videh ju, ne poznavah još, Nepogođeni njezin dokle lik Maglovita mi uobrazilja Pred žudne oči dočaravaše, Ja mišljah tad, za jedan pogled njen, Za lepu reč joj život šta je sav; A eto sad, kad svojom nazvah je, Iz čaura mi silnim željama Kad leptiri se zlatni izviše: Sad pitam, stojim, mislim, oklevam! Zaboraviću sebe sama, nju I rodioce Majko, babo moj! Zar sad tek moram setiti se vas? Toliko vas bez glasa ostavih! Oplakujete možda moju smrt, A možda vam je aber stigao već, Da sin vaš, kog na milovanje ne, Na borbu koga posladoste vi, U zagrljaju dične Safe Šta? Usuditi se da li iko sme, Da okalja je niskom potvorom? Ta biser to je, kruna žena svih! Nek zavist na nju jed izbacuje, Ja štitim je, ma sav me napao svet! Pa i sam babo dok je ugleda, Od predrasude on odustaće, U srce koju njemu ureza Sviračica nametljivica roj. (utone u misli) Ko ide to? Baš amo pregoše. Da sklonim se! Al kamo? Gle, na tu! (uđe u pešteru)

DRUGA POJAVA.

Evharida, Melita. Robinje sa cvećem i vencima. EVHARIDA: Hoj; devojke! De amo cveća, de! Sve gomilama! Okitite dom I dvorište i dvornicu i prag I dovratke i stublje, svaki kut, I cvetne leje cvećem pospite! Gomilajte sve začin nov i čov! Svečanost milja danas svetkuje I piruje nam gospodarica! DEVOJKE (pokazujući svoje cveće) Pa evo! (stanu vence i gobinje vešati po stubovima i drvenu.) EVHARIDA: Lepo! Lepo! Ali ti, Melito rano, nemaš cvsća. MELITA: Ja? EVHARIDA: Da, ti! E gle ti sanjalice te! Ti praznih ruku dođe jedina? MELITA: Doneću. EVHARIDA: Ej, doneću, obriče A ne miče se s mesta ni za krok. Pretvaralice mala; priznaj de, Što kriješ? Što za ručkom danas to Vladarica se tiho smešeći Na tebe svaki čas pogledaše,

10 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Đavolasto tek i porugljivo Za svakim gledom oči spustivši? Na pogled njen ti porumeniš sva I zbuniš se i lako zadršćeš, Zaboraviš i vino služiti. Pa kad te njezin glas opomene, Da lepom strancu pehar naliješ A ti tek darneš vršak usnama, Tad ona vikne: Oči preda se! Polovina pehara onaj čas Po glatkomu se prosu patosu. I sama Safa tad se nasmeja Šta bi to? Reci! O što tajiti? MELITA: Oh, prođi me se! EVHARIDA: Ja ne popuštam.. De glavu gore, sve ispovedi! Gle, gle, ta evo suza zablista! Nevaljalice! - No, pa ne plači! Ni reči više o tom! Ali znaj, Još češće ako tako uzradiš, Ražljutiću se na te ozbiljno. Potrošiste li cveće? Hajd'mo sad, Da naberemo još! A dotle ti Od ovih ruža, što još ostaše, Opleti venac! Samo ne plači! (Ode s devojkama)

TREĆA POJAVA.

Melita sama. Sedne na busenju klupu pa stane plesti venac. Za čas pa, tužno zadrma glavom i ispusti cveće. Ne mogu - Aj; da pukne glava mi! U grudih srce burno udara. Samorana sam, rodilaca stan Daleko mi je sinjoj jadnici, Na rukama mi ropske verige, Ja pružam njih za svojim milima. Ej kuku meni. tu sam sama sad, Nit osvrće se nit me čuje ko. Na grudi kako rodu pada rod, Ja ovde gledam suznih očiju, Tu za me srce toplo ne kuca, Rodbinu mi daljina krije svu. Skakutat' oko milog babajka, Celivati mu čelo pobožno I vlasi svete vidim dečicu; Mog babajka od mene deli jaz, Prebroditi kog pozdrav ne može Ni detinji ga ljub preleteti; Do duše ne smem tužiti se tu, Da ne paze me, da sam mrska im. Pa nadne kad i blaga koja reč, Ah tek to nije prava milošta; Milosrđe je, što i robinji Udelit' ume nežne reči dar. No s usta, punih slatka tepanja, Za čas poleti čemer ljut i jed. Oh? Oni ljube, mrze po volji, Što srce žudi, usta izriču, NJih krasi zlato, skrlet, dragulje, Sa divljenjem ih svako pogleda; A robinji je stanak ognjište, Neopažena onde živi vek, Nit nita što, nit sme poželeti, Ni pomisliti ni poreći što. Vi bozi, što me saslušaste već, Darežljivo mi milost poslavši, Kad pobožno se ja obratih vam, I ovaj put se meni smilujte! Odvedite me natrag u moj dom, Na poverenja mekim grudima Da brižnovrelo čelo rashladim.

11 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Do milih mi odvedite me vi Il kod vas dajte da se nastanim.

ČETVRTA POJAVA.

Faon. Melita. FAON: (još dok je Melita govorila, ukazao se bio na ulazu u pešteru pa se povukao prisluškujući; sad izađe sa svim pa Meliti od ostrag spusti ruku na rame) Kao rosa mlada pa već tužna? MELITA: (trgne se) Ah! FAON: Čuh bogove te sad prizivati, Da daruju ti prijateljsku grud. Pa evo druga. Veže jednak bol, Kao jednaka što krvca vezuje Te tužni svud su srodni međ sobom. Za rodioci i sam tugujem, I mene mami neodoljivo Moj zavičaj; pa menjajmo se, hajd! Nek melem bude bol mi bolu tvom! Ti ćutiš! - Nemaš poverenja zar? Oh pogledaj me! Ne mislim ja zlo. (digne joj malo glavu) Ta ti si more ona malinka, Što napoji u mesto gosta pod? S tog snebivaš se? Nemoj! Žurbi toj Nasmejah se i ja i gospođa. MELITA: (kod poslednjih reči se malo trgla, digne sad oči, pogleda ga pa onda ustane i pođe) FAON: Uvrediti te ja ne bejah rad. I ozbiljno zar ume gledati To blago oko? Sad te ne puštam! Računa tražim ovde da mi daš. Za ručkom tebe ja već opazih; Mirnoća tvoja sjaše umilno Sred žagora, sred sve terevenke. Govori: ko si? Šta te drži tu? Ti oko stola posluživaše I robinja kao da poverljivost Drugaricom te nazva MELITA: Jesam to. (okrene se pa pođe) FAON: (zadrži je) Što ideš? MELITA: Šta ćeš s hudom robinjom Nek sebi ravne traži, pusti, pa (suze joj uguše glas) Oh, uz vas, bozi, dajte mesta mi! FAON: (obgrli je) Priberi se, ti sto dršćeš sva! Tek ruke stežu lanci robovski, Slobodu uma steći ne mogu! Ne strepi! Safi samo jednu reč Da reknem pa će tebe pustiti Bez otkupa do milog oca tvog. (Melita ćutećki zadrma glavom ) Za celo hoće, veruj meni. - Šta? Da nije možda čežnje nestalo, Za domom što te obuzela tek? MELITA: Ej, reci najpre, gde da tražim dom? FAON: Ne poznaješ ga? MELITA: Još u detinjstvu Ja rastati se s njime moradoh. Doline mu i šarno cveće mu Još i sad pamtim, ali ime ne. Gde sunce s' rađa, tu je, rekla bih, Jer onde sjajan svaki beše kut. FAON: Odavde to je podaleko, je l? MELITA: Daleko bogme! Drugo drvlje tud I cvetići me okružavahu, Plavetniji mi onde beše zrak, Trepernije mi behu zvezdice A ljudi dobri blagi od reda. Drugovah tu sa silnom dečicom A starac jedan vlasi srebrnih, Ja odem zvah ga, milovaše me;

12 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

I drugi jedan, uzorit i len, Na tebe nalik, smeđih očiju FAON: No pa, taj drugi? MELITA: I on FAON: Grljaše I milovaše čedni mili lik. Ovako, je l? (obgrli je i pomiluje po obrazu.) MELITA: (tiho) Ja dete bejah. FAON: Znam! Bezazleno i milo detence! (pusti je iz zagrljaja) De dalje! MELITA: Tako življah blaženo. No jedne noći dojilje mi cik Iza sna mene trže te u noć Na rukama me ona iznese, Sa sviju strana žagor, urnebes, Oda svud plamen, gore kolibe, Muškarci s' bore, beže, padaju. Sad mene zgrabi neki nečovek; Da vidiš sad tek vike, kuknjave! Razabrah se na brzoj galiji, Što lećaše kao munja po moru. Zatekoh tu još druge dece ima, Al manji sve to postajaše broj, Od doma svog što dalje odosmo. Silesija tu dana proteče, Meseci možda. Najzad sama ja Od sviju ostah u divljaka tih. Tad kaza se ovo ostrvo, Izneše me i Safa vide me, Po skupe novce njena postadoh. FAON: Zar u nje tebi sudba teška bi? MELITA: To ne! Ja njojzi odmah omileh Te nežnošću mi zaustavi plač, Kao rođeno me dete ljubeći; Jest' nagla kadgod, ljuta, žestoka, Al predobro je srce Safino. FAON: Za zavičajem ipak čezneš još? MELITA: Zaboravih ga brzo na žalost! U igranju i poslu domaćem Pomišljah retko na svoj mili rod. Po kad kad, kad zatišti bol i vaj, Pokrade mi se čežnja srce Te uspomena bono slađana Daljinu svetlu meni otkrije. I danas tako! Teret, briga, strah Na mene zlo se bili svalili, Najtiša rečca tako vređaše, Kao da mi ko u živac zadire A sad je dobro, sad sam vesela. GLAS IZNUTRA. Melito! FAON: Čuj! To tebe zovu. MELITA: Da! E idem dakle. (stane kupiti cveće i nedovršeni venac.) FAON: Šta li imaš to? MELITA: Pa cveća! FAON: Gle! Za koga venac taj? MELITA: Za - tebe i za Safu. FAON: Ostani! MELITA: Ne mogu. Zovu. FAON: Tako nevoljna I nevesela da mi odeš zar?! Pokaži cveće! Šta to nabra sve? MELITA: Svakovrsna FAON: (izvadi ružu jednu) Na ovu ružicu! (zadene joj na grudi) Na ovaj nek te časak podseća, Nek podseća te, da i čovek stran Zna od sveg srca biti - prijatelj. (Melita, koja je sva bila pretrnula, kad ju je on dodirnuo; stoji sad nepomično, grudi joj se nadimlju. Obe je ruke opustila, sagla glavu i oči oborila. Faon je za nekoliko koraka otišao od nje pa je iz daleka posmatra. Opet se iz nutra čuje glas, koji zove Melitu.) MELITA: Da l ti me zva?

13 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

FAON: Ne ja; već u kući! MELITA: (kupi vence, koji su joj poispadali) Ev' evo! FAON: Zar si takva tvrdica? Za dar mi kamo meni uzdarje? MELITA: Da dam ti šta? Šta imam ja da dam? FAON: Taština, gordost zlata daruje, Naklonost deli cveće mirisno. Ti cveća eto imaš MELITA: (baci cveće) Ovo? Ne! Divljakuše ga one nabraše, Nameniše ga FAON: A ti drugo daj! MELITA: Opleviše, opustošiše sve, Ni traga više kletu cvetiću! (pogleda gore) Gle, onde puci ruža jedna još, Al suviše se gore popela, Ne mogu rukom da je dohvatim. FAON: Pomoći ću ti. MELITA: Nemoj! FAON: Za što ne? ja prava svoga ne dam olako. MELITA: (popne se na busenju klupu) E hajde! Pazi! Sviću grančicu! FAON: Da; da! MELITA: (stane na vrste pa savije granu, kojoj sa svim na kraju visi ruža) Da l sižeš? FAON: (i ne obrće gdave na ružu, samo gleda u Melitu) Još ne! MELITA: No; a sad? Aj meni! Padoh! FAON: Ne ćeš, držim ja. (Grančica se Meliti omakne, ona posrne pa padne u zagrljaj Faonu, koji je ruke raširio bio prema njoj) MELITA: Oh pusti me! FAON: (pritisne ju na grudi) Melito! MELITA: Pusti me! (Faon je naglo poljubi u usta.)

PETA POJAVA.

Safa, prosto odevena, bez venca i lire. Pređašnji. SAFA: (ulazeći.) Ja načekah se. Ha! šta vidim to? MELITA: Stoj! Gospodarica! FAON: Šta? Safa tu? (pusti je, počivka) SAFA: Melito! MELITA: Gospo! SAFA: Od kud ovde ti? MELITA: Brah cveća tu. SAFA: U dobri, sele, čas! MELITA: Ta ruža SAFA: Vidim, cva na usnah ti. MELITA: Visoko visi. SAFA: Previsoko ne! Hajd' idi! MELITA: Da l da? SAFA: Idi! Odlazi! (Melita ode)

ŠESTA POJAVA.

Safa. Faon. SAFA: Faone! FAON: Safo! SAFA: Rano ustade od stola danas Opaziše svi. FAON: Nit pehar marim niti hučan pir. SAFA: Što hučan pir? Kao da prebacuješ. FAON: Prebacujem? A šta? SAFA: Pogreših zlo. Svečanost svoga domu povratka Što preterano burno udesih. FAON: Ne mišljah tako!

14 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

SAFA: Srce kad i kad Kad prepuno je; traži glasan šum, U opštem da veselju uživa Neopaženo, tiho. FAON: Tako je. SAFA: I susedima dobrim moradoh Na ljubavi im tim zahvaliti. Taj svet u vinu zna za nasladu. Pobuniti nam ne će od sad čast Tišinu, što veseli oboje. FAON: Blagodarim ti. SAFA: Ideš? FAON: Ostaću, Kad želiš ti. SAFA: Od tebe zavisi. FAON: Naljutilo te -? SAFA: (uzbuđeno) Druže! FAON: Šta ćeš? SAFA: Ništ'! - Al nešto da! (jedva govori) S Melitom s' prošali FAON: S Melitom? - Ko? - Da, da! Pa dalje, no! SAFA: Devojčica je ona na oku. FAON: To jeste. SAFA: NJe ja nemam milije Meć robinjama, decom rekla bih, Jer ja kao decu sve ih milujem. Što verige im ropske ne kidam, To j' s toga, što nam slađe priroda Odrekla te ih ne smem puštati Pre vremena da stega mine ih; Vaspitavam ih, nadzor vodeć' strog I bdijući kao majka rođena. To način moj je bio od uvek. Mitilinkinja mnoga najbolja, S priznanjem mene sećajući se, Za sebe veli; da je remek moj. FAON: Pa lepo! Lepo! SAFA: No od sviju njih, Što ikada mi sreća nanese, Najmilija Melita beše mi, Dobroćudno to tiho devojče. Ma slaba duha, dara osrednjeg I nevešta veštini svakojzi, Nad svima ipak ja je milovah Sa skromnosti joj i pobožnosti, Sa odanosti od sve duše joj Što lagano kao glista u bašti, Dom što je i stanovnik ujedno, Sveđ spremna, čim što šušne, s trepetom Povući se u sebe, jedva tek Usuđuje se tuđe darnuti, Svud u naokolo opipavši pre, Al prione, kad jednom uhvati, Te umirući samo skida se. FAON: Ta to je krasno! SAFA: Ne bih želila, Oprosti, druže, ne bih želila, Nepromišljena šala vrelu žud U grudih njenih da mi razbudi; Neispunjene žudnje žaoka Da otruje ljubimici mi mir. Uštedila bih to iskustvo njoj? Bez svrhe čežnja kako tamani I kako tišti ljubav prezrena. FAON: Kako to reče? SAFA: Ti me ne čuješ! FAON: Ja čujem: tišti ljubav. SAFA: Tišti, da! Moj druže, sad si neraspoložen, Govorićemo o tom drugi put. FAON: E dobro! SAFA: Za sad zdravo ostaj mi!

15 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

U tihoj spilji onoj inače Sa muzama se ja razgovaram U ovo doba svakad; ovaj put Zateći ne ću onde sestrice Pa opet idem, mirna biću bar A mira trebam. Zdravo među tim! FAON: Ti dakle ode? SAFA: Želiš možda -? FAON: Ne! Ne želim. SAFA: Zdravo! Ostaj s bogovi! (naglo uđe u pešteru)

SEDMA POJAVA.

FAON (sam, neko vreme ukočeno gleda preda se) I zbilja ti si - (osvrne se.) Nestade je već! Šta zbi se tu? Ja ni sam ne shvaćam. U bunilu sam, glava zanosi! (pogleda na busenju klupu) Tu seđaše to čedo mlađano, (sedne) Odmoriću se, pribraću se tu. (umorno nasloni glavu na ruku. Zavesa pada.) _________________ Ars longa, vita brevis

vuk ~ administrator ~

Poslao: Pet Avg 28, 2009 3:26 pm

Naslov:

TREĆA RADNJA Predeo kao u prve dve radnje. PRVA POJAVA.

Pridružio: 11 Sep 2005 Poruke: 5323 Lokacija: nigdina

16 of 40

Faon počiva na busenjoj klupi. Safa dodazi iz peštere. SAFA: Usiljavam se zaman. Misli mi Daleko blude, prazne s' vraćaju. Ma šta da radim, ma da počnem šta, Pred vrelim čelom mrska slika sveđ U svežoj boji meni javlja se, A ja bih od nje rado odbegla, Ma preći znala kraj vaseleni. Na grud je svoju kako pritište! Kad podade se ona, kako tad Na usne rujne - dalje, misli zla! Već ti me kolješ hiljadostruko! No muci mojoj ima l razloga? Budalasto li ne oplakujem, Što mole da nisam ni izgubila? Ko zna, da l ćud ga ne privuče njoj, Stamanljiva i neistrajna ćud, Prebaciti mu koja ne sme se, Jer svrha nije rukovodila, Pa tek se rodi, već izumire. Zar merilo za njegov osećaj U ovih grudih smem potražiti? Ko ljubav, život, muško, žensko zna, Muževlju ljubav ne će meriti Po plamenomu žaru ženinu. Prevrtljiv je muškarac, hitlen, brz, Promenjljivu se žiću podaje. Života stazom kroči slobodan, Osvitak nade sveg obasiplje, Oruža ga jačina, hrabar duh I oklop uz to, mač i krvav boj Uvenčava ga slave čelenkom. Unutri mu je tesno suviše,

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Taj tihi svet se njemu ne svidi Te neumorno on se otima Da deluje u svetu na polju; Na ljubav žarku naiđe li kad, On sagne se, da cvetak uzbere, Pogledi ga, nauživa se sit Pa zadene ga hladno tad za šlem Uz ostale trofeje. Ne zna taj Za žeravicu strasti sione, U ženinim što tinja grudima; Sve njeno biće, misli, želje sve Oko te strasti kako s' obrću I težnje joj, kao gnezdo majčino Goluždravim što poletarcima Pribežište u zlu je jedino, Sveđ zaklanjaju, paze miloštu, Jer ona im je kolevka i grob; Kao alem kamen visi život vas O vratu milja novorođenog! On ljubi; ali prostrana mu grud Obuhvata još mnogo više šta Te što se ženi čini da je greh, Kao šala njemu sme izgledati. Gdegod zateče poljub, misli svud Prisvojiti ga da je pravo mu. Zlo, što 'e tako, ali tako je! (osvrne se na opazi Faona) Ha gle, u hladu džbuna ružina To on je, on, taj mili izdajnik! Počinuo je, a vedrine mir Na čelo mu se meko smestio. Tek nevinosti tako diše san I tako s' diže grud bez tereta. Da, dragi, tvom ću verovati snu, Ma kakvo zlo da priča java ti. Oprosti, u trenutku prvomu Sumničenjem što ja uvredih te, Što sverovah, da podlost, niska laž U tako čist unići može hram! Osmejkuje se, usne otvara, Kao ime da je rad izustiti. Probudi se, na javi imenuj; Gle, Safa tvoja tu je uza te, (poljubi ga u čelo) FAON: (trgne se, raširi ruke te polaotvorenih očiju klikne) Melito! SAFA: (naglo ustukne) Ha! FAON: Oh, ko me probudi? Zavidljivo ko rasplaši taj lik, Što zasladi mi sanak? - Safo, ti? Dobro mi došla! Tomu nadah se, Da uza me je ljubljen, milen stvor, I snoviđenje beše mileno. Ti turovna si! Da l te tišti što? Sa mojih grudi teret skide se Te slobodan i lak je meni dah. Kao god sirotan, koga strmen nad U mračno carstvo mora odnese, Gde vlada groza, gnušanje i strah, Kad podigne ga val silovito Te zlatosjajni vedri sunčev zrak I etir blagi, glasi veseli U jedan mah mu čula obuzmu: Opijen tako ja sam srećom sad, Blaženstvo meni duša oseća, U prekomernu milju tonem sav, Podležući mu više čula zar Il manje želim sad uživanja. SAFA: (preda se) Spomenu nju. FAON: Ta budi vesela! Razvedri se, divotu ovu gle! Poljani tihoj silazi već mrak Rad odmora od žege preko dan;

17 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Leluja s' morete dočekuje LJubimca svoga, što ka zapadu Već navio je hate ognjene. Po jablanju se vitom tihan dah Leprša, milo ašikujući Sa devičanskim stupnjacima tim I šapćuć' amo milja pozdrav tih Oslovljava nas: Mi se ljubimo! Na naš se primer ugledajte vi! SAFA: (sebi) Kao sumnja da me muči iz nova! Al ne! ja dobro njega poznadoh! FAON: Za tren mi nesta onog bunila, Odavna već što mene spopade. Pa; veruj mi; ja do sad tebi još Ne bejah odan tako istinski; Kao eto sad! Oh, razveseli se! No reci pre; o snima šta ti mniš? SAFA: Sni lažu, a ja mrzim lažljivce! FAON: Baš čudan sanak usnih malo čas. Olimpija se stvori preda mnom Sa svim kao tad; kad tebe ugledah U umetničkoj borbi prvi put. Sred razdraganog stojah naroda A oko mene kola zvrje; boj. Tad jeknu struna, svi ućutaše; Ti pevat' stade miloštinu slast I do dna duše mene potrese. Poletih tebi tad - oh; zamisli! Ne ioznadoh te najedared ja; Još onaj osta uzoriti stas, Po oblih plećih skrlet padaše, U ruci beloj lire zvuk se ču; Al drugo lice naglo tajeći; Po plavetnim kao magla visima; I lovor-venca na mah nestade; I zbilje nesta s čela visokog, Na usnama; sa kojih malo čas Božanske pesme odjekivahu, Smejutak sladak sad se razigra. I obrazi, s Palade skinuti, Pretvoriše s' u dečje obraze, To ti si a i nisi, činjaše s', Čas Safa da je, čas SAFA: (krikne) Melita, je l! FAON: Pretrnuh čisto! - Ko ti reče to, Da ona bi? - Ja jedva znađah sam! Šta uzbudi te? SAFA: (kazuje mu rukom, da ode) FAON: Šta? Da odlazim? Još jedno, Safo, daj da kažem ti SAFA: (još jedared rukom mane) FAON: Ti ne ćeš da me čuješ? - Idem, de! (ode)

DRUGA POJAVA

Safa sama. SAFA: (malo poćutavši) Luk zvižnu, (prekrsti ruke na grudi) oštra strela pogodi! Ko sumnja još? Ta sad je jasna stvar NJu krivokletnik ljubi, njezin lik Pred očima mu lebdi bestidnim, U njenu ljusku sni se oblače Te s' neverniku umiljavaju. Rad robinje zar Safa prezrena? Zar prezrena? Od koga? Bozi! Ko? Ta nisam li ja ista Safa još, Što kraljeve kod nogu gledaše I ponuđenom krunom s' titrajuć' Te sjajne glave redom - otpusti.

18 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Da l ista Safa, kojoj Grčka sva Jednodušno uz glasno klicanje Odavaše priznanje? - Baš sam ja! Što siđoh luda sa visina tih, Lovorika gde bujno raste svud, Gde Aganipa bistro žbori, Gde Muze viju kolo sestrinsko? Što u dolinu amo spustih se, Sirotinja, neverstvo, svaki greh Gde nusto vlada? Tu je za me grob. Na oblacih je gore stanak moj. Odabrate l te sebi bogovi, Sa grešnim sojem tad ne druži se, Jer besmrtnika i zemaljskih ždreb Pomešati se ne da nikako. Od oba jedan moraš birati, A odabra li, natrag ne možeš; Zagrizeš li u slave zlatni plod, Na veke ode među podzemne, Med živima ti nije mesta već! Ma kako ti se život milio I ulagivao se, ljubavlju I prijateljstvom tebe mameći. Rumenih ruža uzbrati si rad A grud sebi trnje zabadaš! Baš de da vidim tu lepoticu, Što reći sme, da Safu pobedi! Da l sećanju da poverujem svom? Kad zapitam ga, ono pred oči Iznese meni ludo derište Sa očima, što s' kriju večito, Sa usnama, što detinjarije Izušćuju tek i sa grudima Još praznim, koje zna pokrenuti Tek igračka il strah od kaštige. Il oku mom se ote ona draž, Silovito što njega privlači Blizini njenoj? - Da je vidim baš Da; da! - Melito! O Melito! Čuj!

TREĆA POJAVA.

Evharida. Safa. EVHARIDA: Zapovedaš li štogod, gospođo? SAFA: Melitu zvah ja. Gde je ona? EVHARIDA: Gde? U izbi svojoj. SAFA: Šta? Da ne traži Samoću možda? - Čim se zabavlja? EVHARIDA: Ja ne znam. Ali danas ceo dan Ponašanje mi s' njeno ne svidi. Bez prestanka je jutros plakala A malo čas je nađoh veselu, Uputila se bistrom potoku, Što mirtovom krivuda šumicom, A uprtila rublja čitav stog. SAFA: U pobedi sad svojoj uživa! - De samo dalje, dalje! EVHARIDA: Ja ti tad, Radoznala da vidim šta će to, Potegoh za njom kradom u šumu. Zatekoh je. SAFA: Sa njime? EVHARIDA: S kim? SAFA: No, no! Produži samo! EVHARIDA: Da, zatekoh je, U bistru vodu zagazila već, Po obali odelo bacila, I ne misleći, da je gleda ko, Umivati se stade, tarući Malenim svojim ručicama lik,

19 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Od sunčevog što sjaja kroz lišće, Žurajivosti i brzine joj Zažario se sav rumenilom. Dijana da je tako vide tu, Od nimfa njenih, jedna najmlađih SAFA: Pripovetku sam htela, hvalu ne! EVHARIDA: Kad opra lice, grud i obraze I ubrisa, pevucajući tad Potrči opet natrag do kuće, Al zamišljeno, tako zaneto, Da ne opazi lišća, za njom što Iz grmlja bacah da je poplašim. U odaju se svoju zabravi. Šta onde radi, od kud ja da znam? Premetati tek čuh je sanduke I čas po pevne glasno SAFA: Pevne, je l? A Safa tužna - Ne! ja ne plačem! Dovedi je -! EVHARIDA: Melitu? SAFA: Jeste, nju! Da slatka li mi, meka imena! Melita! Zbilja zvuci umilno! Do mene amo de dovedi je! (Evharida ode)

ČETVRTA POJAVA. SAFA (sama, sedne na busenju klupu pa podboči rukom glavu; počivka.) Ne mogu! - Zaman gordost prizivljem, Odgovara mi ljubav mesto nje! (zamisli se.) PETA POJAVA.

Melita. Safa. MELITA: (ulazi, prosto, no pažljivo odevena, na grudih joj i u kosi ruže. Zastane najpre na ulazu, no, kako se Safa ne miče, pođe bliže.) Izvoli! SAFA: (naglo se osvrne pa ustukne) A! i jeste, lepa je! (obema rukama pokrije lice na se svali na busenju klupu; počivka.) MELITA: Ti zva me? SAFA: Gle je, kako s' dotera, Da dopadne se milosniku svom! Utišati sam jedva kadra gnev! Za kakvu se svečanost nakiti? MELITA: Svečanost? SAFA: Da. Da o što cveće to? Odelo to MELITA: Zameraše mi, znaš, Da tako retko nosim haljine, Što podobijah na dar od tebe, Sve štedeći ih za svečane dne. Tog setivši se danas pomislih: Što ne bih lepše ja se odela, Ta danas nam je baš veselja dan! SAFA: Veselja dan? Ja ne znam, od kuda? MELITA: Pa ti što dođe domu svom, što ti Ja pravo ne znam, tek se radujem. SAFA: Pretvaralice! MELITA: Šta?! SAFA: (pribere se) Melito, čuj, De mirno stvar da raspravimo mi. Koliko ti je leta? MELITA: Ta ti znaš, Sudbina kakva tužna prekide Još od malena godina mi niz; NJih nije niko tačno brojao, Al šesnaest je, ja bih rekla. SAFA: Ne! Ti lažeš! MELITA: Ja? SAFA: Ne zboriš istinu! MELITA: Ne lagah nikad. SAFA: Petnaest si tek.

20 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

MELITA: Moguće je. SAFA: (sebi) Još tako mlađana Pa već da tako ume varati? Ne pobija se tako iriroda! Ne, ne! Ja ne verujem! - (glasno) Devojko, opominješ li s' onog dana još, Pre trinaest leta kad te doneše Divljaci oni meni ovamo? Naricaše tad, glas kukaše; Siročeta me malog bilo žao, Tvoj plač me dirnu te otkupih te. Sa ljubavlju te vrelom pritiskoh Na mladu grud, također dete još. Priljubila se čvrsto uza me I obvila mi ručicama vrat Te ne dade se da te rastave Od mene, dok te ne savlada san. Dal s' onog dana još opominješ? MELITA: Zaboraviti igda smem li ga? SAFA: Kad na skoro ti za tim vrućica Životu dragom stade pretiti, Ko duge noći prebdi nad tobom? Na čijoj glavi tad počivaše? Ko zaboravi sebe, crnu smrt Proganjajući, plen da ne shvati? Skupoceni ko njojzi ote plen, U mukama i strahu ote? Ko? MELITA: Ti, Safo, ti! Ta zar ja imam šta, Zahvaliti što tebi ne moram? SAFA: Ne tako, ne! Na moju hodi grud! Žalostiti me nisi kadra ti, Bar hotimice ne, to dobro znah! Daj, srca naša jedno na drugo Nek zakucaju, oka tvoga gled U sejinoga gled nek utone, Nek reči nam se s dahom smešaju, Da grud nam složna, prevareni sluh Jednodušnosti slatkom obmanom U svakom glasku ljupke smese te Bez reči pozna svoju soistvenost. MELITA: O gospo! SAFA: Da, ja prevarih se. Je l? MELITA: U čemu to? SAFA: Ta ti to ne možeš! MELITA: A šta? SAFA: Ne, ne! Ni pomisliti! - Hajd! Sa sebe skini tašto ruho to, U njemu mi se ti ne dopadaš, Baš vid mi vređa to šarenilo. Prostodušna Melita prosto sveđ Odevaše se svakad; ukras mnog Nagađati pritvorstvo dopušta. De drugo ruho! Idi, rekoh ti! Stoj! Kamo ćeš? - Stoj! - Amo pogledaj! Oborila si oči? Bojiš se Zar otvoreno meni u oči -? Ta inače baš nisi stidljiva! Kad ono Faon - Ha! rumeniš sad? Ti sama sebe eto izdade! Poreći smeš? Ne lažnom jeziku, Lanita tvojih jasnoj svedodžbi, Odsjaju tomu vatre grešničke, Duboko što u grudih plamti tvih, Toj svedodžbi ću li da verujem. O nesretnice! To li beše, s čeg Kod ručka danas nako čudna bi? Ja shvatih to kao nevinost i stid A ono klopka zle namiguše, Što kao pauk zaplete svoj plen. Tek odvrkla, na tako lukava! Po vedrom licu ruže s' prosule, U podlih grudih otrov, trulež, gad!

21 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Zanemila si! Nemaš reči zar? Ubosti kad je kadar jezik tvoj, I pisnuti će valjda umeti? Odgovaraj mi! MELITA: Ne znam, šta ćeš s tim. SAFA: Ne? Kukavico! - Plačeš? O što plač? Na suze ima sveto pravo bol! Govori rečma! Te su davno već Obesvećene, no ne služi se Bezazlenosti nemim govorom! Kao nevesta se vencem okiti! To cveće dole! Slabo pristaje, Da sakrije tu guju otrovnu! Te ruže skidaj! (Melita ćutećki skine venac.) Meni venac daj! Za spomen ću ga ja sačuvati, Pa opadnu li sveli listići, Ja vernosti se tvoje sećaću I moje sreće. Što li štediš to Na grudih ovu ružu? Baci je! (Melita ustukne) Da nije zalog? Bacaj! MELITA: (prekrsti ruke na grudi te tim zakloni ružu) Nikada! SAFA: Badava otpor! Ružu amo! MELITA: (pritisne ruke jače na grudi, bežeći od nje) Ne! Moj život uzmi! SAFA: Zmijo! I ja znam Ujedati! (izvuče nožić.) De ružu! MELITA: Bogovi! Oj vi me bran'te, silni bogovi!

ŠESTA POJAVA.

Faon. Safa. Melita. FAON: Ko viče to? - Melita? Dalje nož! (počivka) Šta zbi se tu? Ti, Safo? SAFA: Pitaj nju! FAON: Melito, ti -? MELITA: Krivica moja je. Ponašah se, što ne sme robinja. SAFA: Krivicom lažnom što se teretiš, Kad prava tišti i onako dost'? Veledušja mi tvoga ne treba, Teško si meni, kad bih spala na nj! (s jakim naglaskom) Zahtevah ružu s grudi da mi da, Poslušnost meni ona odreče! FAON: Zar zbilja? Oh, ta pravo uradi Oduzeti joj niko ne će cvet! Ja Sam za spomen dadoh cvetak njoj, Na časak lep da nju opomene, U znak, da nije sažaljavanje Nezasluženoj prema nesreći U sviju grudih izumrlo već; Kao meda kap u pehar, koji njoj Na usna tiska tuđa oholost! Kao jemstvo tvrdog uverenja mog, Za ženu dika da je tiha ćud I nevinosti venac od cveća Da kud i kamo većma krasi nju, Neg lovorvenci; slave znamenja. O ne plači, Melito! - Suze te Da l isplati također gotovo, Kad od samsara uze robinju? Sa telom njenim ti raspolažeš, Oduzmi njojzi život slobodno, Ad suza ne ćeš iznuditi ljoj! U mene gledaš blagim očima; Za nemilosnu milost moleći? Ne poznaješ je; ne znaš njezin bes! Ta gle! u rudi nož se oštar sja; A druga dva skrivena vrebaju

22 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Svedenih ispod trepavica tih. (digne nožić, što je ispao Safi iz ruku.) Taj nož de amo! Ja ga nosiću Na prevarenim toplim grudima, Na kad mi slika dana minulih U slatkoj seti dođe pred oči; Izlečiće me gled na ovaj mač SAFA (gleda ga ukočeno) Faone! FAON: Glas taj slatki ne slušaj, Namamljuje te li do noža joj! I mene nekad tako namami, Još pre no što je kletu ugledah, Na mene baci omče pesama I zabuni me, uzičicama Privukavši me zlatnim uza se. Ja otimah se; al me tešnje sveđ Opkoliše ti kruzi čarovni. Kad ugledah je okom prvi put, Vrtoglavica silna snađe me, Bukagije mi hod okovaše, Bez svesti padoh njojzi pred noge. Tvoj lik tek meni čistu vrati svest, Preneražen ja tada opazih, U dvore da sam zašao Kirkine, I osetih, da pred njom pognuh vrat! Al opsene se ja ne spasoh sam, Tek ona skide s mene mađije. SAFA (još jednako ga gdeda ukočeno) Faone! FAON: Ne slušaj je, ne gledaj! I oko joj kao ruka ubija. MELITA: Potekoše joj suze. FAON: Plačući sve nove čini čini čoveku. MELITA: Zar preda mnom da pati pomajka? FAON: I meni žao je, s toga brže hajd, Pre no što mrežom tebe zahvati! (hoće da je odvede.) MELITA: Ne mogu. - Safo! SAFA: (ugasnulim glasom.) Ti, Melita? MELITA: (obgrli joj kolena) Da! To ja sam, Safo! Evo ruže, naj! I njega uzmi, život! Gde je nož? FAON: (pritrči, otrgne ružu, koju obe drže, na je pruži Meliti) Taj cvet je švoj i više ničiji! Ni jedan bog ga tebi ne uze! (povuče Melitu.) Hajd beži od nje, beži! (odvede je.) SAFA: (pruži ruke aa njima, glas je izda.) Faone! (Zavesa pada.)

ČETVRTA RADNJA. Slobodan predeo kao u vrve tri radnje. Mesečina. PRVA POJAVA.

Safa dolazi zamišljena. Zastane. Počivka. SAFA: Ja jesam li još, je li jošte šta? Vaselena se grdna ne sruši Trenutka onog užasnoga zar? Tavnina, što me sad opkoljava, To noć je crna, nije hladni grob! Bol strašan, vele, zna da ubije, Ja uverih se, da je puka laž. Tišina svud, u zraku nemo sve, Umukoše života glasovi, Zanemilo i lišće s drveća, Zabludeli kao tuđin plač se moj Samorano kroz noćcu razleže. Kao tide bar da umem spavati, Al dugo, da se i ne probudim, U zagrljaju tvrđeg, slađeg sna, Gde sve - baš sve - pa čak i bilo sni,

23 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Gde ne budi na nove muke zrak, Nezahvalnik - Na zmiju ne staj! (potmulim glasom.) Ubistvo je zločinstvo opako, I prevara i otimačina I kako li se zovu sva ta zla, Te glave onoj idri otrovnoj, Što jedom svojim kuži ovaj svet; Sve sami grozni, gnusni zločini! Al jedan znam ja, jedan, prema kom Svi drugi s' čine beli kano krin, Neblagodarnost crna greh je taj! Što pojedince vrše ostale, To vrši ona sama samcita: Zavarava i laže, otima I krivo s' kune, izdajica je I ubija! - Neblagodarnosti! Od tebe nema grđeg strašila! Zaklonite me ispred srca mog, Pokrovioci moji, bozi svi! Probudile se crne utvore U duši mojoj te potresaju Na tavnici sad šinke gvozdene. Ja njega samo htedoh, sdbino, Od sviju smrtnih njega jedinog; Da stavim ga na čovečanstva vrh, Nad svima da visoko dignem ga. Da preko groba, smrti, smrtnosti Prenesem ga na krilih slavinih U svetli svet potomstva daljnjega. Što jesam, umem, znam i zovem se, Ja sve to oko glave njegove Obaviti kao venac namerih, Zahtevajući mesto nagrade Li blagu reč, a on - oh, pravedni Vi bogovi, da l jošte živite? (kao da je prostrujila nagla misao.) Da, živite vi! - Od vas dođe to, Iz duše mi što tamu razgoni. Daj da te shvatim, hitri glasniče, Sa usta ti da čujem naglu reč! Na Hijos, je l, Melita moraće, Od izdajnika da se rastavi, Da popravi se, da se pokaje, Da zavedeno srce ukroti, U ljubavnima teškim mukama Da odmazdi eve grehe ljubavne! Nek tako bude! - Ramne! Čuješ li? O Ramne! - Jeste, moram! - Za taj mig Zahvaljujem vam, besmrtnici vi!

DRUGA POJAVA.

Ramnes. Safa. RAMNES: Po želji tvojoj, gospo, evo me! SAFA: Bez mene od nje da l bi bilo šta? Ja stvorih je, ja dadoh život njoj! Pa sme l ko slikaru zabraniti, Da uništi, što obrazova sam? Uništiti! - Da l smem? - Ej, udes njen Za slabu moju ruku suviše Visoko stoji! Kuku jadnoj mi! Za njome pođe l ljubav njegova, Blaženija zar nije ona tad Sirotinjskom na ropskom ognjištu Neg ja u pustom zlatnom dvoru svom? Ta slatko je za drago patiti, Sa jednog stabla s javom ruža je I nadežde i uspomene cvet, Bez trnja samo! Oterajte me

24 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

U neznane daljine za more Na stenu kakvu strmu, neplodnu, Za susede što ima vale tek I oblake, gde stvor ne živi živ; Al utrite iz spomenice mi Sve čase te, što skoro minuše; Kolebati mi veru nemojte U vernu, stalnu ljubav njegovu, Sudbinu svoju tad ću slaviti, Samoća meni biće ugodna, Jer sama ne ću biti; svaki trn, O koji noge svoje zaderem, Kazivaće mi: Oh, da on to zna! Pa: na te misli sad! Pa: šta bi dao, Da izbaviti može draganu! U svaku bi mi ranu kanula Kap melema, što bol ublažava. RAMNES: Očekujem ti želju, gospođo! SAFA: O Faone, šta ja sagreših ti? Moj zavičaj rudine pesništva Do tada behu, onde boravljah Samorana sa zlatnim strunama; Na sveta ovog vajne radosti S visine gledah, patnje njegove Ne dopirahu do mog staništa, Pa ne po časih, već po cvetićih Neuveloga venca pesmina Računah dana neumorni let. Dobivah natrag sve što pesmi dah Uživah onde mladost večitu. Tad zlotvor dođe pa mi s lica mog Taj zlatni veo zdera bezočnjak, Pustopoljini mene odvuče, Putanje gde ćeš zaman tražiti. Pa sad, kad on je predmet jedini, U susret mi što u praznini sja: Sad ote ruku pa me odbeže! RAMNES: Kraj vlažnog daha mora sinjega I noći hladne, gospo, o što to U mraku stojiš? SAFA: Znaš li crnji greh Neg nezahvalnost? RAMNES: Ne znam. SAFA: Strašnijeg da l ima gde? RAMNES: Ne, nema odista. SAFA: Kažnjivijega, prokunljivijeg? RAMNES: Po zasluzi je kune ceo svet! SAFA: Je l tako? Je l? Svi drugi gresi su Hijene, lavi, vuci, tigrovi, A ona ti je prisojnica. Je l? Šarena, lepa, glatka, otrovna! RAMNES: Untra hajde sa mnom, unutri Za celo bolje oeećaćeš se. Sav iskićen te pozdraviće dom A Faon u dvorani čeka te. SAFA: Šta? Faon čeka? Mene? RAMNES: Čeka, da! Dvoranom hoda zamišljeno sam, Čas io pa stane, nešto prošapće, Izgledajući gre do prozora. SAFA: On čeka mene? Ramne, reče l to? On čeka mene? Safu? RAMNES: Ne reče. Al videh ga, gde sluhti nemirno, A koga zna i očekivati? SAFA: Ej, koga? koga? Safu nikako Al zaman čeka! Ramne! RAMNES: Čujem. SAFA: Znaš, Na Hijosu da imam znanca ja Od oca. RAMNES: Znam. SAFA: Odreši brzo čun, U zalivu što onde ljulja se,

25 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Na Hijos moraš ove noći još. RAMNES: Ja sam? SAFA: Ne, ne! (počivka) RAMNES: Povesti koga ću? SAFA: Šta zboriš? RAMNES: Sa mnom ko će onamo? SAFA: (povuče ga na drugu stranu pozorišta) De oprezno i tiho, čuješ li? Potraži odaju Melitinu I reci joj, da amo zovem je. Al pažljivo, da ne spazi te. RAMNES: Ko? SAFA: Ko? Faon. Pođe l ona za tobom (zastane) RAMNES: Šta onda? SAFA: Ako lepim ne možeš, Odvuci je, al ipak bez vike, Do odrešenog čamca, onda s njom Povezi s mesta čun do Hijosa! RAMNES: A tamo? SAFA: Tamo znancu mom je daj, Nek čuva je, dok ja ne zaištem, I strog - ne strog, nek s njome bude blag. Ta kažnjena je dosta. Ču li me? RAMNES: Ja letim. SAFA: Žuri! RAMNES: Rujna zora nas Zateći će daleko odavde. Tvoj rob će tebe zadovoljiti! (ode)

TREĆA POJAVA.

Safa sama. SAFA: On ode! - Još - Ne! - Kleta navika Baš nesnosna je stvar, privezuje Čak i za ono, što je mrsko nam! (utone u misli) Čuj! - Kroci! - Ne, to vetar beše pust Da plašljivo li srce udara U grudima mi uskomešanim! Sad glasi. - Ona evo dolazi. Pokorila se voljno, ne sluti, Da poslednji se put sad - Dalje! Bež'! Ne mogu, ne ću da je vidim! Ne! (naglo ode.)

ČETVRTA POJAVA.

Melita. Ramnes. MELITA: Ti reče, tu je gospodarica A nema je. RAMNES: (zbunjeno gleda oko sebe) I zbilja nije tu. Još malo čas tu beše! - A ti hajd! MELITA: Kud zoveš to? RAMNES: Na morsku obalu Otšetala je no svoj prilici. MELITA: Onamo Safa nigda ne šeće. RAMNES: No danas možda. MELITA: Zašto danas baš? RAMNES: Što (sebi.) Za što meni nalog dade taj! U lice ne smem da joj pogledam. Šta da joj kažem? MELITA: Ti se otkrećeš A oči ti se ne usuđuju Da reči tvoje smelo potvrde. Ta šta ti je te tako plašljiv si? No, gde je Safa, da se javim njoj? A ne znaš li, okani me ss! RAMNES: Stoj! Otići ne smeš! MELITA: Što?

26 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

RAMNES: Hajd za mnom! MELITA: Kud? RAMNES: Do - Hajde samo do tog zaliva, Pa videćeš. MELITA: Šta ziači, bozi, to? RAMNES: Hajd brže! Ponoć skoro proći će. Navaljuje već čas! MELITA: Ta šta ćeš ti? Da idem? Kamo? - U tuđ možda kraj? RAMNES: Umiri se! - U tuđ tek ne ćeš kraj! Šta misliš to? Ta Hijos nije tuđ? MELITA: Na Hijos? Nikad! RAMNES: Moraš, devojko. To hoće gospodaričina ćud. MELITA: Zar Safa? Do nje! RAMNES: Ne! MELITA: Nek sasluša Pa onda nek mi sudi! RAMNES: Ni po što! Ni s mesta da se nisi maknula! MELITA: Šta, Ramne, ti? RAMNES: Ja, ne smem inako! Zapoveđeno moram vršiti. MELITA: Oh, smiluj se! RAMNES: Pa šta ti koristi, U oku mom i ako suza sja. Jedared moraš! S toga, dete, hajd! MELITA: Na kolenih te molim, smiluj se! Zar nikog nema da me izbavi? RAMNES: Badava kuću svu irobudićeš. Ti moraš za mnom! MELITA: Nikad! Nikada! Za mene zbilja nema l milosti?

PETA POJAVA.

Faon. Pređašnji. FAON: To j' glas Melitin! - Ha, prodrzljivče! Usuđuješ se, nju dodirnuti? (Ramnes pusti Melitu) U slutnji dakle pravo imađah, Kad ugledah te, kradom kao vuk Gde do nje pođe s groznom namerom; No u računu s', vuče, prevari, Jer pastir bdi, pa tebi kucnu čas! RAMNES: Ja nalog slušam gospodaričin. FAON: Šta nalog Safin! To zar nalog njen? O Safo, Safo! Sad te poznajem! Jest kasno! Kasno? Nije kasno još! Još ima kade stresti verige Pa strešću ih sa sebe i sa nje! Prebrza slugo tuđe pakosti, Šta htede to -? Melito, šta ti je? Pobledila si eto, drhćeš sva. MELITA: U ovaj mah se dobro osećam! FAON: Ti hudi robe, hvali bogove, Te ni kamičak ne pozledi nju: Ta svaku bi joj suzu platio Po jednim teškim ropcem samrtnim! Ti umorna mi, dušo, izgledaš, Nasloni se na mene, čvršćega Na svetu ne ćeš naći naslona. Gle amo! nežnom, čednom stvoru tom Hte, bezdušniče, kvara naneti. RAMNES: To ne! FAON: Da šta? RAMNES: Ja samo - ne pitaj, Što hteh, ne mogu sad izvršiti. S tog pusti me! FAON: Ne, bogova mi, ne! Radoznao sam, šta vam beše smer.

27 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Šta htede s njom? RAMNES: Otići trebaše. FAON: A kamo? RAMNES: To je tajna Safina. FAON: Ne 'š odati je? RAMNES: Ona zaključa U grud mi tajnu, koju čuva rob. FAON: Otključaće je nož! Ta Safa mi Na sebe samu dade oružje! (potegne nožem) Ne taji duže! Vidiš: gotov sam, Da zaključani sanduk obijem. MELITA: Poštedi ga! Na Hijos valjade FAON: Na Hijos? MELITA: Da, da onde svakako U znanca njena budem čuvana. FAON: Šta, preko mora? MELITA: Čun u zalivu FAON: Na čunu dakle? MELITA: Tako reče on. Zar nije, babajko? RAMNES: Ne zovi me; Nezahvalnice, svojim babajkom, Ti vladičicu svoju izdade! FAON: Zar čun? MELITA: (Ramnu) Šta skrivih te me ružiš zlo? Ta on zapita! FAON: Čun? E dobro, znak Ja primam taj, jer vaš je, bogovi! Razumeh dockan opomenu vam! To j' ona, ili druga nikoja, U grudih drugu što polovinu Od onog nosi, što u grudima Sa čežnjom silnom ovde bijaše. Pokazujete vi mi sami put. Ja rad sam evo njime hoditi! Melito, da, na Hijos ti ćeš sad! Al sama ne! - Uz mene, sa mnom! MELITA: (sebi) S njim! FAON: Napusti ovu zemlju dušmansku, Gde zloba, mržnja i osvetljivost U žića tvog se put utiskuju, Gde dušmanka ti smrti plete nit. Hajd! onde čun je, ovde snaga, zor, Da za te iođem ma na ceo svet! (obuhvati je.) MELITA: (plašljivo Ramnu) Oh Ramne! RAMNES: Gospodaru, promisli! FAON: Sam promisli, šta s njome nameri, I da si sad u mojim rukama! RAMNES: Zaboravljaš, da j' ona Safina! FAON: Melita j' moja, moja, lažljivče! (Meliti) Hajd sa mnom! RAMNES: Svi na ovom ostrvu U Safi štuju svoju kraljicu, Na zapomagalje joj siremni su, Da oružani štite njezin prag. Od mene reč, i stotinama njih FAON: U dobri čas me opomenu ti, U koga sam i gde. - Ti s nama ćeš. RAMNES: Ja? S vama? FAON: Da! No tek do obale. Na takvom roblju njoj ne zavidim! Nas dvoje kad smo u sigurnosti, Povrati se ia ispripovedaj, Što zbi se i - al dosta, za nama! RAMNES: Ne, nikada! FAON: Ja imam, rekao bih, Poslušnost što mi osigurava! RAMNES: (približuje se kući) To nasilje je! FAON: (stane mu na put pa potegne nožem.) A ti putuj de, Kad hoćeš sam! Malena ucena Za njezin spas je tvoja, gade, smrt! MELITA: Oh ne! FAON: Nek sluša!

28 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

RAMNES: Teško starosti Te zor i volja nisu jedno već. FAON: Sad, momo, napred! MELITA: Kud? FAON: Na lađici MELITA: (otrgne se od njega pa pohita napred na pozornicu) O bozi! Da l' da? FAON: Hajd! U susret nam Daljina pruža ruke radosno, Obećaje nam dati zaštite. Za starim, sinjim morem preko tam Sigurnost, mir i ljubav boravi. O hajd! Pod oblim krovom lipovim, Što tiho senči roditeljski dom, Hram lepe sreće naše svodi se. (obuhvati je) Ti drhćeš? Drhći, bajna nevesto, U zagrljaju svog mladoženje! O pođi sa mvom! Ili, ne ćeš li? Na rukama te ovim poneću Do na kraj sveta makar! MELITA: Faone! FAON: Trepere zvezde, more žubori, Vetrići s' blagi poigravaju, Za milovanje Amfitrita zna. (Ramnu) Ti napred! (Ramnes se opire.) Šta? Životom titraš se? (Svi troje odu.)

ŠESTA POJAVA.

Počivka. - Onda se na stenenih ukaže Evharita. EVHARIDA: Oj Ramne! (siđe se.) NJegov što da začuh glas! Ne, nema nikog. Ja se prevarih. Zao neki duh kao da se useli U Safin dom, od njena povratka. Svi s' ukućani izbegavaju, Na svakom čelu čitaš sumnju, bolj Melitin prazan ja zatekoh log, Po noći Safa gre samorana, Tu Ramnov glas a njega nije tu. Bar već da svane jednom! RAMNES: (iz daleka) U pomoć! EVHARIDA: Ko viče to? RAMNES: (bliže) Probudite se! EVHARIDA: Gle! Ta to je Ramnes! RAMNES: Roblje Safino! EVHARIDA: Ti kao bez duše letiš! Šta se zbi?

SEDMA POJAVA.

Ramnes Evharida. RAMNES: O prijatelji, amo! Na noge! Begunce drž'te! EVHARIDA: Šta se zbilo, no! RAMNES: Što nitaš? Zovi Safu, sluge sve! EVHARIDA: A što? RAMNES: Sad nemam kade zboriti! Nek sva se kuća digne, požuri, Nek spasava! EVHARIDA: (popne se uz stepene.) Šta može biti to? RAMNES: Ne mogu dalje! - Izdajnici, ne, Još ne kličite! Morski bogovi Osvetiće se za taj strašni čin. (Malo po malo se kupe sluge.) U do što brže svi potecite, Pobunite iza sna narod sav! O, ne pitajte' Krajnja nužda je! (sluge odu.)

29 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

OSMA POJAVA.

Safa. Pređašnji. SAFA: Kroz tihu noć ko viče! Jadu mom Uzvanje ko se tako uileće? Var ima još ko tu da tuguje? RAMNES: Ja, Safo! SAFA: Ti si, Ramne? Od kud ti? A šta je s njom? RAMNES: S Melitom? SAFA: S drugim kim? RAMNES: Ta ode! SAFA: Ode? Pa ti ipak tu? RAMNES: S njim odbeže SAFA: Umukni! RAMNES: S Faonom! SAFA: Ne, ne! RAMNES: Oh, jeste Mone savlada, U istom čunu, za me spremljenom, Sad plen svoj vozi on po valima. SAFA: Ti lažeš! RAMNES: Kojom srećom! Danas bar! SAFA: Da gde vam osta, večni bozi, grom? Zar jade samo Safi šaljete? Ta gde je sluh, gde ruka osveti? Nispošljite svoj osvetnički zrak, Nispošljite na izdajnike zle! O, skrušite ih, bozi pravedni, I mene jadnu kao što skrušiste! Badava! Nema munje ni od kud, U lišću se vetrići ljupkaju A more na ramenih širokih LJuljuškajući nosi milja čun! Pomozi, Safo, sama sebi sad! (Na pozornicu podolazili dotle robovi i seljani sa buktinjama.) Ha, ovi tu! O hvala, braćo, vam! Što bozi ne će, dajte, ljudi, vi! De, prijatelji, Safu svetite! Dokažite, da milovaste nju, Sad ili nikad! (pođe među njih.) Ti se, Mirone, I ti, Terpandru, često kunjaše Na vernost meni. Sećaš li se još Ti, Liho, pesme, i ti. Ksenarše Na obalu! Na lađom za njima! Potraž'te trag brzinom vetrenom! U mukama ću ovde čekati, Bogovetni do povratka vam čas U grud će mene bosti noža sto. To pomislite pa se žurite. Ko ih donese, ko mi pribavi Uživanje, da netrenimice U oči njemu pogledati smem I pitati ga: Šta ti skrivih to, (brizne u plač) Te ubi me! - Ne tako, samo bes I osveta! Ko ih dovede mi, Sve moje zlato, život dobiće Oh, brzo samo, brzo! JEDAN SELJAK: Samo s njim Mi vraćamo se! SAFA: Hvala, hvala vam! U vaše ruke dajem život svoj, Nek hod vam želje moje ubrze A osveta mi nek vam snage da. De brže, ako znate bogove! (sluge i seljaci odu) SAFA: (skrsti ruke na grudi) Sad osećam se dobro, mirna sam! EVHARIDA: Ta eto drhćeš! RAMNES: Joj! Ti nosrćeš! SAFA: (posrne. Evharita je dočeka na ruke) Što držiš me? Nek padnem, pusti me! (Zavesa pada) _________________ Ars longa, vita brevis

30 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

vuk ~ administrator ~

Poslao: Pet Avg 28, 2009 3:26 pm

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Naslov:

PETA RADNJA. Predeo kao u pređašnjim radnjama. Osvitak. PRVA POJAVA.

Pridružio: 11 Sep 2005 Poruke: 5323 Lokacija: nigdina

Safa sedi na busenjoj klupi pola ležeći a nepomično gleda preda se. Malo dalje od nje stoji Evharita, još dalje u dnu više robinja. Dolazi Ramnes. EVHARIDA: (metne prst na usta.) Lagano! RAMNES: Spava l? EVHARIDA: Oči gledaju, Bdi telo joj, li kao da snava duh! Tri časa leži tu nepomično. RAMNES: Što kuću je ne EVHARIDA: Ja pokušah, Al ne htede. - Još ništa? RAMNES: Ništa još. Kud okom greš, sve more, oblak sam, Ni traga čamcu kakvu! SAFA (prene) Čamac? Gde? RAMNES: Još ne videsmo ništa, gospođo! SAFA: (opet klone) Još ništ'! - Još ništa! RAMNES: Jutro hladno je! Dopusti, da u tvoju odaju SAFA: (maše glavom da ne će.) RAMNES: Namoliti se daj! De poslušaj! SAFA: (još jedared mahne glavom.) RAMNES: (ustukne.) Pa tvoja volja! - Žao me jadnice! Da pukne srce, kad je pogledam! EVHARIDA: Gle! Šta to narod onde gura se? Na žal svi hite, biće da su tu! (Safa plašljivo stane sluhtiti pa tako dalje jednako sedi natrag pognuta.) EVHARIDA: Na stenu stani, šat ih opaziš! RAMNES: Pa pogledaću. (popne se na vis obale.) EVHARIDA: Brže! Vidiš li? RAMNES: Evo ih, evo! Hvala, bozi! SAFA: Ah! RAMNES: Šumoviti 'naj levo jezičac Ove do sad radost ispred mene skri. Silesija se žuri čunova, Što pre da stigne svrsi žuđenoj. EVHARIDA: Međ njima begunci da li su? RAMNES: Razaznati ne mogu od sunca. No gle! približuje se žalu čun, U napred poslan s glasom radosiim. Sad pristaje. - S doline čobanin Štap vitla. Jeste, uhvaćeni su! De amo, priško! Amo! - Evo ga! EVHARIDA: Priberi nam se, gospo, smiri se!

DRUGA POJAVA.

Jedan seljak. Pređašnji. SELJAK: Oj Safo, zdravo! RAMNES: Uhvaćen je l? SELJAK: Jest. RAMNES: A gde? EVHARIDA: Pa kako? SELJAK: Zlo odmakoše, On veslač dobar. Ja se bojah već Da ne ćemo ih stići nikako. No najzad ipak opazismo čun Pa brže za njim drž u poteru I stigosmo ga i opkolismo. Na poziv naš se ne hte vratiti, Već uze levom svoje devojče

31 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

A desnom go zavitla iož. - Da l što Želite, gospo? (Safa mu dade znak da nastavi.) E pa dakle on Zavitla nožem nama preteći, Dok udar vesla, njemu namenjen, Devojčicu u čelo ne zgodi. (Safa pokrije rukom oči.) To sruši nju, on prihvati je, mi Trenutak zgodan upotrebivši, U čamac njegov naglo skočimo I svladamo ga. Eno oboje Izađoše već, ona posrće SAFA: Ne amo! RAMNES: A da kamo? Tu su već. SAFA: Ko da me spase, da ga ne vidim? Ti, Afrodito, štiti služavku! (poleti u dno pa obgrli oltar; njene robinje stanu svud oko nje.)

TREĆA POJAVA.

Faon, vodeći Melitu. Seljaci. Safa sa svojim robinjama u dnu. FAON: Nek nju mi ko god samo dodirne! Ja snažan sam, ma nemam oružja. Buzdovan biće moja pesnica A svaki ud mi mišca za njen spas. Ne strepi, ljubo, dokle dišem ja, Zlo nikoje te snaći ne može! Zar ovoj glavi vreda naneti Vi znadoste, toj glavi nevinoj, A ovamo ste ljudi? Ženski stvor Zamišljah samo tako bezdušan, Slab ženski stvor u pukom besnilu! Ti udari je, znam te; s toga bež! Osvetioce boge nisam rad Predvariti, oduzeti im plen! Je l, kako ti je? MELITA: Dobro. FAON: Drhtanje, Bledoća, pogled, sve dokazuje, Da s ueana ti siđe prva laž. Utišat gnev mi ne pokušavaj, Potpiruješ taj žar na plamen nov! Tu sedi na tu klupu busenju, Tu, gde mi prvom blagog oka gled U susret zasja sjajem nebeskim I kao zračak zore rumene Sa mene skide sindžir strašnog sna, U koji padoh s one vračare; Gde ljubav delo svoje započe, Nek dovrši ga tu na mestu tom! No gde je Safa? MELITA: Oh, ne zovi nju! FAON: A, što se bojiš? Ja sam slobodan. Ko da njoj pravo, da me ustavlja? Po Grčkoj sude jošte sudovi, Sa strahom hola to iskusiće. Do Safe! JEDAN SELJAK: Stoj! FAON: Ko brani meni? Ko? SELJAK: Mi svi! FAON: Ta slobodan sam! SELJAK: Bio si. No sad te kazna čeka. FAON: S čega to? SELJAK: Sa otmice. NJu zakon sveti naš. FAON: Nek ište Safa za nju otkupe, Pa daću joj ma blago Krezovo SELJAK: Da ona ište, ne da nudiš ti, U redu to je. FAON: Zlo ste pitom svet, Kade ćudljivice žene osvetu Potpomažete, slepo služeći Prevrtljivim joj ćudma ljubavnim! Pomoz'te memi, mene snađe zlo!

32 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

SELJAK: Da l zlo il nije, Safa rešiće. FAON: Sramote ne znaš, to kad govoriš! Ta ko je Safa te ti jezik njen Kao jezičac je na terazijah, Na kojih pravdu mere? Ona je l U zemlji ovoj gospodarica? SELJAK: To jest, al ne što b' zapovedala, Neg što joj verno svi mi služimo. FAON: To i vas sve u mrežu uplete! Da vidim baš, kolika joj je moć! (pođe u kuću.) SELJAK: Stoj! Natrag! Stoj! FAON: Badava pretite. Ja moram do nje. Safo, javljaj se! Kud skri se? Il od mene strepiš zar? Ha! kraj oltara eno slugu joj! To j' ona! Sad mi ne uteče već! (probije se kroz svetinu. I kolo robinja rastavi se. Safa pala na stepenice oltara ) SELJAK: Zar smeš, nepromišljeni derane? FAON: Šta tražiš na oltaru bogova? Iz tebe zloba moli. - Ustani! (uhvati je; čim je dodirne, Safa skoči pa podeti napred a njega i ne pogleda. Faon pođe za njom.) Ti bežiš? Moraš odgovarati! Da, strepi samo! Tom je hora sad! Da l znaš svoj greh? Ta kojim pravom smeš Okivati me grešni okovi? Ja jedini sam svoj gospodar sam. Taj svet u nesviknutu oružju Da l posla ti? Govori! Posla l ih? Što pesničine usne muče sad? A baš su slatke! SAFA: To je suviše! FAON: Zažarilo se lice, plahi gnev Rumenilom ti posu obraze. De samo deri, skidaj čuvidu, Što jesi, budi, besni, ubijaj, Licemernice! SAFA: To je suviše! Oružaj mi se, srce ne daj se! FAON: Odgovaraj! Ti posla ove? SAFA: (Ramnu) Čuj! Dovedi natrag moju robinju, Li nju ja tražim, više nikoga. FAON: Nek samo ko god njoj se približi! Zatraži, da tv otkupnine dam! Bogataš nisam, al će drugovi I rodioci rado prineti, Od tebe sreću ja da otkupim. SAFA: (još jednako otkrenuta) Ja blaga ne ću; svoje zahtevam, Melita ovde mora ostati! FAON: Al ne će, bogova mi sviju, ne! Ti sama pravo na nju proigra, Na njene grudi kad poteže nož; Ti kupi službu joj, ne život njen. U tvojih ruku nju da ostavim? Još jednom, otkup išti, puštaj je! SAFA: (Ramnu) Učini, što naredih! FAON: Natrag ti! Smrt čeka tebe, dodirneš li nju! Ta zar je tako grud ti ledena, Da ne kreće je više ljudski jad? Ti zmijo trovna, liru razlupaj, Nek s usta ti s' ne ori više pev! Ti spiska zlatne dare pesništva! Ne obesvećuj više umetnost! Od lišća ovog žića nek je cvet, Što kao dete čistih stihija Visoko diže glavu mirisnu, Do zvezda sjajnih, svojih prilika: Kukutu trovnu stvori iz nje ti, Da mrski tebi svet upropastiš! Budale mene! Kako drukčije

33 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Zamišljah Safu lepših dana pre! Kao pesma joj, i ćud joj meka bi, Neporočno, kao pesme, srce joj; Blagoglasnost, što s usta tec'jaše, Talasaše se i u grudima Te melodija beše biće sve. Ko preobrazi tebe opsenom? Ha! Ne otkreći oči plašljivo! U mene gledaj! Daj da vidim te, Da poznam, jesi l glavom ti? Da l to Još usne su, što dirnuh svojima, Je l oko to, što s' blago smešilo, Da l, Safo, ti si to, ti Safa? SAFA: Jao! FAON: To ti si još, to Safin beše glas, Što rekoh, vetri sve će odneti, Nek u srce se ne ukoreni! Rasvetlilo se evo preda mnom, Kao sunce posle nepogode zle Iz pod oblaka sadašnjosti sja U starom sjaju prošlost Zdravo, oj, Vremena lepih dragi spomene! Sad opet si mi, što mi nekad bi, Pre no što videh, još na domu mom, Božanski lik još, što u zabludi Za ljudski tako dugo uzimah Pokaži, Safo, da si boginja, I blagoslovi! SAFA: Varalico! FAON: Ne, Za celo nisam to! Kad zakleh se, Da ljubim tebe, ja te ne varah. Ja ljubljah te, kao silne bogove I dobro, lepo kao što ljubi svet. Sa višima se, Safo, druži ti; Za trpezom ko sedi s bozima, Taj kažnjen biva, kad međ smrtne gre. U kojoj ruci zlatna lira bi, Ta sveta je, nek nisko ne dira. SAFA: (otkrenuta, sebi) Sa zlatnom lirom dole je more, Kad po tu cenu imati je smem! FAON: U zanosu ja tupu posrtah, Sa svetom i sa sobom zavađen. Badava buđah osećaje ja, Za koje migaljah da su zaspali A i ne behu; ti se javi tad, Nepojmljiv lik, do koga i od kog Nevidime me veze terahu; Za moju ljubav - nisku suviše Moj gnev te uze, al mi veli svest, Da previsoka ti si; zna se pak, Da ravno samo lako slaže se. Tad videh nju pa k nebu skočiše Svi viri moje unutrašnjosti, Usahnuli što pre izgledahu. Približi se, Melito, ne boj se! Ta blaga j' ona, dobra, milosna. Otklopi sjajne svoje očice, U pobožnu ti grud nek zagleda, Nek čistu tebe pozna s radošću. MELITA: (približuje se plašljivo) O gospo! SAFA: (odbija je) Dalje! MELITA: Vidiš, ljuti se! FAON: E ipak dakle, što ja ne smedoh Da poverujem! Hod', Melitice, Do mene hodi. NJu ti ne treba Da preklinješ. Na moje oči bar Uvrediti te ne sme ohola. Ne moli nju! Ta vrednost ne znati Ni svoje ne zna, jer bi inače Poklonila se nemo pred tobom, Pred pravdom krivca. Stani uz me!

34 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

MELITA: Oh, pusti me pred njom na kolenih, To priliči pred majkom detetu, Zaslužih li, nek strogo kazni me, Na njenu volju ne ću roptati. FAON: Ne samo svoja, već i moja si, Poniznošću tom ti ponižavaš I mene! Oj, ta iznudićemo, Jogunluk njen što molbi krati nam. MELITA: Ja njenu daru tek se radujem A iznuđena sreća najveća Na teret bi mi bila. Klečaću Pred njome ovde, dok mi pogled blag Il mila reč ne izda oproštaj. Ta kol'ko puta ovde klečah već I radosno se digoh svaki put; Ni ovaj put me ne će pustiti Da plačući se dignem! Pogledaj Na dete svoje! (Safa prislonila lice Evharidi na rame; ne miče se.) FAON: Možeš čuti je Pa ipak nema, hladna ostati? MELITA: Nepomična su njena usta jest, Al nije hladna. Ja bar osećam, Da srce njeno s mojim zbori sad! Međ njim i mnome budi sudija! Da pođem, reci, pa ću poći s njim, Da bežim, reci - i to! Bozi! Sve! Ti drhćeš! - Safo, zar me ne čuješ? FAON: (obgrli Melitu pa i on klekne) Daj ljud'ma ljubav, bogovima čast, Daj što je naše, deo uzmi svoj! Šta radiš, ko si, dobro promisli! (Safa prene na poslednje reči, kruto pogleda njih dvoje, za tim se naglo otkrene i ode.) MELITA: Aj meni! ode, dete odvrže. (Evharida i robinje odu sa Safom.)

ČETVRTA POJAVA.

Pređašnji bez Sofe i Evharide. FAON: Ne moli, čedo, ljude! Ustani! Još mi i bozi ostajemo nam! MELITA: Prokune li me ona propadoh! Od vajkada mi njeno oko bi Ogledalo, pred kim svoj osećaj I rad svoj svaki ispitivah ja. Rugobu moju sad mi kazuje. Ucvelih je i strašan joj je bol! FAON: Ti osećaje daješ tvoje njoj. Sa svim se drugi vali holoj sad Komešaju po grudih! MELITA: Ohola Jest izgleda, al meni dobra sveđ Kao majka beše, ma i stroga kad; Pod gorkom ljuskom sladak beše plod. Ja propadoh, što to zaboravih! RAMNES: Da? zaboravi to ia proiade! FAON: Što strepite? kad blagu znate je. RAMNES: U ljutnji ode a bez granica LJutina joj je kao i ljubav joj. S tog teško vama! FAON: Šta nam ona sme? RAMNES: Begunici sme smrt narediti. FAON: Ko kaže to? RAMNES: Zemaljski zakoni. FAON: Ja štitiću je! RAMNES: Ti! A šebe ko? FAON: Nek razjapi se zemlja preda mnom, Nek zine more, da proguta me; Da zna na mene ujediniti Sve prirodine sile, ove tu Ja ne dam, ne, ismejavam joj gnev, I nju i njene iretnje prezirem. RAMNES: Šta? Prezireš? Zar Safu? Ko si ti

35 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Te mećeš svoju reč na merila, Na kojih meri prve svoje svet? Te zborit' smeš, gde Grčka prozbori? Zar čini ti se ona nevredna, Što ši joj vrednost ne znaš pojmiti? Adiđar zoveš slep, što sam si slep? Što ljubljaše te, što iz prašine Nezahvalnicu diže prisojku, Te ova trovnim zubom raskida Sad srce njoj; što svoje bogastvo Na nevrednika tebe proharči - Ti ne znaš dene bescen-blagu tom! Na njojzi to je ljaga jedina, Ni zavist druge naći ne može. Ne zbori! - Nije tvoj čak ni taj bes, U kom se smede njoj odupreti! Ta kako bi se iz nizine ti, Međ poslednjima možda poslednji, Usudio zaroptati na nju. Na blago sve Jelade? Tebi tek Snishodnjivost joj dade nonos taj Sa kojim sad spram nje se ponašaš FAON: Poreći njojzi slavu nisam rad. RAMNES: Rad nisi? E da? Pitaj, možeš li Na zvezdah gore alem-elovi je Zabeleženo ime njezino, Sa zvezdama tek ono zgasnuće! Vremena pozna stranim ljudima, Kad ljuske ove trule spadnu s nas, Ni grobova nam više ne bude, Kazivaće još pesme Safine I živiće joj ime do veka I tvoje s njenim. Jest, ponosi se, Sa nepoštenja steče besmrtnost! Kad veci, što se još ne rodiše, U hladni grob već sađu, potonji Još naraštaji pripovedaće: Što pesmu sneva, Safa zvaše se, A Faon joj ubica! MELITA: Faon, oh! FAON: Ne tuguj! RAMNES: Tešioče kukavni! Umiruješ je; al ti drhće glas. Nek zna svoj greh pa nek zastreni s njeg, Bar tako nek se Safa osveti! Ti slave njoj ioreći nisi rad! A šta si kadar ti poreći njoj? U srce njeno smeš li sumnjati, Kom njeno srce dade to, što jest? Gle ovde sve! Ni jednog nema tu; Na sebi, domu, polju, svojima Ko blagosti joj traga ne nosi; Ni jednog, kom se grud ne nadimlje, Kad rekne, da je Mitilinjanin I zemljak njen. De ovu zapitaj, U strahu što se privi uza te, Drugaricu u delu više zlom Neg u krivici, zapitaj de nju, U Safi šta je do sad imala? U robinje šta naći mogaše? Što zanese te, to je Safin duh, To j' Safin blagi, materinski duh Sa usta remekdelu njezinu. Pritiskuj čelo samo, u zalud Ti upinješ se, ne ćeš zbrisati Tu uspomenu nikad! Šta ćeš sad? Kud znaš sad? Za te nema skloništa Na ovoj zemlji; sav će čestit svet Gnušavati se tebe, jer si ti Pokazao se dušman lepomu. Pred koraci će tvoji gresti glas I svem će svetu vikat' u uho:

36 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Taj ubi Safu! To je grešnik taj,. Uvrediti što smede bogove! Kao prosjak ćeš po zemlji lutati Sa njome, kojoj mesto zaštite Ti dade propast. Nikoji te Grk U dom ne primi gostoljubivo! Ni jedan bog te u hram ne pusti!: Sa žrtvenika strepeć' bežaćeš, Kad sveštenik odagna grešnike; U begstvu Evmenida užasna, Izaslanica crna podzemnih, Zmijinske kose tresuć' kreštaće U uši tebi ime Safino, Dok ne shvati te grob, što iskopa. MELITA: Oh prestani! FAON: Ta pomanitaću! RAMNES: Kad odbi dičnu, manit beše već! Sad kusaj plod, od tebe zasađen! MELITA: Do nje! FAON: Ko muka da me spase tih?

PETA POJAVA.

Evharita. Pređašnji. EVHARIDA: Oj Ramne, tu si? Brže hodi! RAMNES: Kud? EVHARIDA: Do Safe. RAMNES: Šta -? EVHARIDA: Ja strepim, bona je. RAMNES: Ne dali bozi! EVHARIDA: Ja se ukradoh Za njome do dvorane velike, Skrivena gledah svaki pokret njen. Na stubova se par naslonila, Zapenušeno more gledeći, Stenoviti o žal gde udara. Nepomična i nema, s obrazi Pobledeli i krutim očima Sred mramor-slika onda stojaše, I sama skoro lik od mramora. Čas po tek prene, cveća dohvati I zlata i što stigne ruka joj Pa hitne moru uskolebanom, Posmatrajući s čežnjom svaki pad. Tad na mah ču se zvuk u dvornici Te drhtavica Safu obuze, O stubu lira glasno zazvuči, O njene strune zape morski zrak. Uzdahnuvši pogledi, strese se Kao viša sila da je dodirnu. U liru gledeć' netrenimice Ožive s mssta crte joj i tuđ Na usnah zaigra se osmejak. Otkloniše se uspe stisnute, Zaoriše se strašne reči sad Iz njenih usta, ali njene ne: Zva mene, reče, druto? Je l da zva? Razumem te, na zidu drugo mi! Opominješ me prošlog vremena! Do zida kako dođe, kako li Do lire gore, ne znam, jer za tren Kraj mene kao munja preleti. Tad videh, kako lipu pritište Na svoje grudi uskolebane, Sa kojih glasno čujaše se dah. Olimpijski tad venac pobedni, Što na oltaru kutnjem visaše, Na glavu metne, onda skrletni Ogrtač preko pleća ogrne, Kad on u licu zajaprila sva.

37 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Ko sad je vide, vide prvi put Na stepenih oltara visokog, U ruci s lirom, gleda dignuta, I lik se svetli preobrazio Te nebeski je sjajak preli svu Kao boginju bi svako gledao je I savio pred njome kolena. Al ja se zgrozih nje nepomične I živomrtvi gled me ubi njen, Požurih s toga RAMNES: Pa je ostavi! - Hajd njoj! Gle! Nije l -? Evo same nje!

ŠESTA POJAVA.

Safa, bogato odevena, kao u prvoj radnji, ogrnula skrletni ogrtač, na glavi joj lovor, u ruci zlatna lira, ukaže se na stepenih stubovnika pa pođe dole ozbiljno i svečano. Oko nje robinje joj. Duga počivka. MELITA: O Safo, vladičice moja! SAFA: (Mirno i ozbiljno.) No? MELITA: Sa očiju mi spade koprena. Da robinja ti opet budem, daj, Što j' tvoje, uzmi pa oprosti mi! SAFA: (sve jednako mirno i ozbiljno ) Misliš li ti, da Safa stoji zlo, Na tvoje da je spala darove? Što j' moje, ja već postigla sam to. FAON: Čuj, Safo -! SAFA: Da me nisi dirnuo! Ja bogova sam dobro! FAON: Ako mi Svom dušom igda beše odana SAFA: O stvarma zboriš, koje prođoše. Ja sebe nađoh, tebe tražeći! Ti ne shvati mi srca, idi s tog! Mom nadu treba čvršćeg temelja. FAON: Dakle me mrziš? SAFA: LJubit'! Mrziti! Zar nema treće što? Ti meni drag I bio si i još si, bićeš sveđ, Kao saputnik, kog slučaj nameri, U čamac naga, dok svrhe svoje svak Ne dostigne ia svako sebi! Tek Po kad kad iz daljine seti se Tog prijateljskog saputnika svog (glas je izda.) FAON: (uzbuđeno) Oj Safo! SAFA: Mir! Nek pređe rastanak U miru! (ostalima.) Vi, što slabu videste Oveđ do sad snažnu Safu, prostite! Izmiriću vas s njenom slabošću, Savijen tek svedoči snagu luk! (pokazujući rukom na oltar u dnu.) Potpirite mi Afroditin žar, Nek bukne ilam u rumen jutarnju! (robinje potpire žeravicu) Udaljite se sad, ja rada sam Sa svojima da sama ostanem! RAMNES: Kad hoće, hajdmo, poslušajmo je! (Povuku se natrag.) SAFA: (stupi napred.) Svevišnji, sveti bozi! Vi blagoslov mi daste obilan! U moju ruku daste nesme luk, Tul pesništva mi puncat daste pun, Za čuvstvo srce, duh za mišljelje, I moć, da stvorim što god zamislim. Vi blagoslov mi daste obilai, O hvala! Uvenčaste mi glavu pobedom,

38 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Razglasiste me daljnim zemljama, Za večnost usev, s pesme slavu mi! S tuđinskih usta moj se ori pev, Dok sveta bude, Safa živiće. O hvala! Dopustiste, napitka srknuti S putira slatkog žića ovoga! Tek srknuti, al piti ne. Pokoravam se migu vašemu, Sa usta skidam slatki putir taj, I ne pijem! Savrših sve što sebi zadadoh, S tog nagrade mi ne odrecite! Ko vaš je, ne zna taj za slabosti, I guja bolje njega ne jede, U punoj snazi, cvetu žića mu U svoj ga naglo podignete stan I meni dajte takav zlatan ždreb! O, ne dajte, da sveštenica vam Neprijatelj'ma vašim bude rug, Budala da se njojzi smeje, što Za sebe misli da je premudar. Cvet skrhaste, i stablo skrhajte! Početak kakav, takav nek je kraj! Uštedite mi muku boja tog. Za dalju borbu ja sam preslaba, Udelite mi, bozi, pobedu Bez boja! (oduševljeno.) Epo, plamen suče već, I sunce s' diže - uslišana sam! Ja osećam to! Hvala, bogovi! Oj Faone, Melito, hodite! (poljubi Faona u čelo.) Iz daljnjeg sveta ljubi tebe drug, (zagrli Melitu.) Taj ljub ti šilje majka pokojna! A sad! Na oltar Afroditin hajd! Nek ljubavi se drna svrši kob. (poleti do oltara.) RAMNES: Šta smišlja to? Preobražena je I besmrtnih je obasjao sjaj! SAFA: (popne se na vis obale pa pruži ruke prema Faonu i Meliti.) Međ ljude ljubav, čast međ bogove! Što cveta za vas? uživajte to I sećajte se mene! Tako ja Isplaćujem života zadnji dug. O bozi, njih mi blagoslovite A mene prim'te! (skoči sa stene u more.) FAON: Stani, Safo! Stoj! MELITA: Jao! pogibe! FAON: Pomoz'te brže! De! Na obalu! (nekolicina ih ode.) RAMNES: (popeo se na obalu.) Oh, bozi besmrtni, Otklonite! 'naj greben, dirne l ga, Razmrskaće je. - Jao! - I propade! FAON: Što kreštiš? Brže! Dajte čamaca! RAMNES: (silazeći) Već prekasno je! Pustite joj grob, Što, prezirući lažni ovaj svet, U svetih valih sama odabra. FAON: I umre? RAMNES: Umre! FAON: Teško meni! Ne, To ne mož' biti! RAMNES: Da! - Umukoše Za navek strune, lovor uvenu! Na zemlji njoj ne beše zavičaj, Povratila se među svoje sad.

Zavesa pada. _________________ Ars longa, vita brevis

39 of 40

1/24/10 2:24 PM

:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Franc Grilparcer - Safa

Prikaži poruke iz poslednjih: Sve Poruke

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15772

Prvo Najstarije

:: Forumi Tvorca Grada :: forum » Pozorišni tekstovi - klasici

Idi Sva vremena su GMT + 2 sata

Strana 1 od 1 Skoči na: Pozorišni tekstovi - klasici Ne možete pisati nove teme Ne možete odgovarati na teme Ne možete menjati vaše poruke Ne možete brisati vaše poruke Ne možete glasati

Idi u u u u u

ovom ovom ovom ovom ovom

forumu forumu forumu forumu forumu

Powered by phpBB v2 © 2001, 2005 phpBB Group ¦ Theme: PussycatBlue::: ¦

40 of 40

1/24/10 2:24 PM