Formiranje Pcelinjeg Drustva u RV Od Nukleusa Do Max Razvijenog Drustva

FORMIRANJE NOVIH PČELINJIH DRUŠTAVA

APRIL 2015

1

Formiranje pcelinjeg drustva u RV od nukleusa do max razvijenog drustva Najosnovnije nam je da treba da znamo da ako ima dovoljno polenovog praha u prirodi možemo da krenemo u intenzivno prihranjivanje i burni razvoj pčelinjih zajednica koje treba da što snažnije uđu u suncokretovu i naredne letnje i jesenje paše. Ukoliko je zajednica na 6-7 ramova pčela i sa oko 10-12.000 zaleženog radiličkog legla na 3- 4 rama legla i sa mladom maticom, kako bi trebalo da bude tada najpre pokraj legla sa obe strane dodajemo po jedan ram sa osnovom i u centar legla dodajemo još jednu osnovu. Ovo se radi samo pod uslovom da je toplo vreme kada ima dosta polnovog praha i kada pčele redovno i kvalitetno prihranjujemo sa malo većim količinama sirupa i kada znamo da pčele mogu vrlo brzo da izgrade saće u tom centralnom novododanom ramu sa satnom osnovom gde će matica u roku od jedan do dva dana taj ram početi da zaleže. Moramo znati da leglo nikada ne smemo da presecamo na više mesta nego maksimalno samo jednom i nikada ni slučajno sa dve osnove jednom do druge. U narednih desetak do petnaest dana redovno ćemo prihranjivati pčele sirupom koji smo napravili 1:1 i u koji smo obavezno dodali Nozevoj. Za ovih petnaestak dana prihrane postepeno su nam izlazile mlade pčele iz legla i brojčano pojačavale pčelinju zajednicu. U tom periodu pčele su izgradile dodane satne osnove i matica je iste zalegla. Sada bi trebalo u nukleuzu da imamo svih 10 ramova zaposednuto pčelama sa oko 7 ramova legla. Ako slučajno nemamo svih 10 ramova pčele bolje bi bilo sačekati još koji dan da pčele budu malo gušće zaposednute na saću i nabijene između ulica pre nego dodamo drugi nastavak. Dočekali smo i taj dan kada dodajemo drugi nastavak. Otvorimo košnicu, poklopac košnice obrnemo i spustimo na pogodno mesto (obično na poklopac susedne košnice) malo zadimimo pčele ispod hranilice i 2

hranilicu odložimo pokraj nukleuza. U pripremljeni drugi nastavak doneli smo 7 ramova sa osnovama i isti nastavak postavljamo na prevrnut poklopac. Odmah zatim iz sredine pripremljenog nastavka izvadimo 3 središnja rama i odlažemo ih pokraj nastvka a na njihova mesta ćemo dodati ramove sa leglom iz plodišta. Najpre ćemo pčelarskim nožem razdvojiti drugi ram od prvog i trećeg rama sa leve strane nukleuza pažljivim pomeranjem pčelarskog noža između bočnih letvica ramova a zatim iz plodišta izvaditi drugi ram na kome bi trebalo da bude leglo. Bez obzira da li na njemu bilo leglo ili je to ram sa polenom i medom prebacićemo ga zajedno sa pčelama u pripremljeni drugi nastavak, a otprilke na položaj sedmog rama. Obzirom da ćemo taj drugi nastavak ukrstiti u odnosu na prvi nastavak sada ćemo paziti da nam prednji deo rama ovog puta bude okrenut na istok to jest na levu stranu i praktično u severnoj strani ili udaljenijoj strani od leta a bliže pčelaru koji stoji iza košnice. Na isti način podićemo i drugi i treći ram sa leglom i pčelama i bez međusobnog okretanja ramova postaviti ih jedan do drugog u nastavak kao što su bili poređani u prvom nastavku samo što će im sda ona prednja strana biti okrenuta levo prema istoku (dok je košnica letom otvorena ka jugu). Ovog puta nismo tražili maticu a ako je slučajno i vidimo samo zapamtimo gde smo je videli i taj ram ili nastavak u kome se nalazi malo bolje pripazimo kako njime manipulišemo. Kada smo u prvom nastavku ostavili 4-5 ramova legla i pregledali količinu hrane sada dodajemo ramove sa satnim osnovama i popunjavamo prvi nastavak. U prvi nastavak pored onog prvog rama sa leve strane od kojeg smo i započeli posao i koga nismo premeštali, nego samo prekontrolisali količinu hrane, dodajemo prvi ram sa satnom osnovom. Do njega pomerimo i pribijemo dva rama sa leglom opet bez okretanja ramova za 180 stepeni a zatim dodamo još jedan ram sa osnovom koja će nam praktično biti u sredini prvog nastavka to jest na petom mestu gledano sa leva na desno. Do ovog petog rama sa osnovom pribijemo i preostale ramove sa leglom a iza njih i treći ram sa osnovom koji se praktično postavlja na deveto mesto i iza tog rama polako pribijemo i poslednji deseti ram. Kao što smo napomenuli strogo treba da pazimo da ramove ne okrećemo za 180 stepeni da nebi narušavali pravilan razmak u ulicama između ramova i gnječili pčele. 3

Pošto smo završili raspored ramova u prvom nastavku, pčele preprskamo Nozevojom i dodamo drugi nastavak u kome na sredini ostavljamo tri podignuta rama pčela i legla sa po dva rama sa satnim osnovama sa obe strane legla ili praktično ukupno 7 ramova. Preprskamo i ove pčele i ramove Nozevojom (ne podižući ramove pojedinačno). Vratimo hranilicu sa novinskim papirom i preko nje postavimo dodatni papir i poklopac. Ovako raspoređenu pčelinju zajednicu treba redovno prihranjivati šećernim sirupom 1:1 sa oko 0,5 litara na dan ili po 1 litar svaki drugi dan ukoliko u prirodni nemamo neku jaču pčelinju nektarsku pašu sve dok pčele ne izgrade sve dodane osnove i matica ne proširi leglo na oko 10-12 ramova. Za 5-7 dana u gornji nastavak ćemo dodati i preostalih 3 rama sa satnim osnovama i po potrebi ako su pčele izgradile sve osnove u gornjem nastavku prebaciti ih do legla i ili na drugo i deveto mesto kako bi ih pčele što pre izgradile.

RV smo ostavili sa svim ramovima i koju smo prihranjivali dok pčele nisu izgradile svo saće i raširile leglo na najmanje 12-13 ramova pa i koji više ram legla. Obzirom da smo pčelinjoj zajednici stalno dodavali ramove sa osnovama i što pčele stalno othranjuju i proširuju leglo čime značajno troše masno tkivo iz svog organizma te ih isto tako čeka izgradnja novih 10 ramova saća sada slobodno možemo pustiti da se leglo proširi i na 14-15 ramova i da slobodno dođe na veličinu od oko 50.000 radiličkih ćelija ukupno otvorenog i zatvorenog legla.

Bez obzira na datum sada je vreme za ograničavanje matice u jedan plodišni nastavak i dodavanje trećeg nastavka. Treba da znamo da na terenima gde ima bagremca (mada on obično prođe pre ovoliko razvijene zajednice ali ako je neko pravio ovakve rojeve, malo ranije od svojih pčelinjih zajednica, onda uzimamo i takvu mogućnost u obzir) koji ima izuzetno kvalitetan polenov prah može doći do posebno kvalitetnog othranjivanja legla i značajnog povećanja masnog tkiva kod pčela pa time i produženja života svih jedniki u košnici kao i do pokretanja eventualnog rojevog nagona(mislim da je 4

samo paša uljane repice rojevnija od bagremca). U ovakvim slučajevima moramo nešto ranije dodati treći nastavak i proširiti košnicu. Ako je u pitanju kraj juna meseca ili sno več koji dan ušli u juli imamo vremana da u potpunosti iskoristimo suncekretovu pašu koja u mojim uslovima počinje upravo početkom jula a glavni medni udar kraće od desetog jula i traje naredne sedmice to jest do oko dvadeset četvrtog-petog jula u zavisnosti od godine. Ovo u nekim godinama može biti i pomereno sedmicu napred ili nazad ali je u najvećem broju godina upravo ovakvo stanje u mom okruženju.

Otvorimo košnicu, zapravo skinemo poklopac i okrenemo ga naopačke, nakon što smo zapalili dimilicu i polako dunemo 2-3 slabija dima kroz ventilaciju na zbeg-hranilici. Lagano otvaračem malo podignemo hranilicu samo par centimetara i samo sa jedne strane (dešnjaci obično sa desne strane) i ponovo dunemo 1-2 slaba dima a zatim pažljivo bez velikih i naglih pokreta skinemo hranilicu i dunemo još jedan do dva dima (u zavisnosti od mirnoće pčela).

Izvršimo pregled zajednice i vidimo čime raspolažemo u gornjem a zatim i u donjem nastavku tražeći pri tom ram sa maticom. Ako smo posao započeli ujutro oko 8 sati kada se temperatura već značajno podigla na oko 18-20 stepeni maticu ćemo tražiti na istočnoj strani gornjeg nastavka na prvom ili drugom ramu. Ako je pronađemo odmah je zajedno sa leglom prenosimo u pomoćmi radni nukleuz sa prikovanom podnjačom. Izvršimo dalji pregled i tačno vidimo ukupan broj ramova legla i starost legla u ramovima i stanje ramova sa saćem i hranom, koje treba da rasporednimo. Primer za zajednicu koja ima 14 ramova legla: Na stranice prevrnutog poklopca postavićemo novi treći nastavak u kome ostavljamo po dve osnove na krajeve dok ostale osnove ostavljamo za dodavanje i to 3 u plodište ispod matične rešetke koju ćemo ovog puta dodati i 3 u nastavak iznad matične reštke. 5

U taj treći novi nastavak dodaćemo dva prazna rama sa izgrađenim saćem do ovih osnova to jest po jedan na mesto broj 3 i mesto broj 8. U sredinu ovog nastavka dodaćemo 4 rama najstarijeg zatvorenog legla bez obzira da li ga prebacujemo iz prvog ili iz drugog nastavka.

U prvi nastavak ostavljamo ramove sa svežim otvorenim leglom pazeći da tom prilikom biramo ramove na kojim ima hrane a par ramova na kojim uopšte nema mednog venca postavljamo u sredinu plodišta. Između njih dodajemo jednu satnu osnovu tačno u centar (na peto ili šesto mesto). Pokraj spuštenog otvorenog legla dodajemo i ram sa maticom a zatim pored legla sa obe strane dodajemo po jednu osnovu i ka krajevima ostaljamo po ram sa medom to jest sa najvećim količinama meda. Postavljamo ram matične rešetke sa letom i matičnom rešetkom i na ovaj ram dodajemo bivši drugi nastavak. U ovaj nastavak ostavljamo malo starije leglo a ako u nekom ramu ima i malo hrane te ramove ostavljamo u sredini drugog nastavaka i između njih dodajemo jednu stnu osnovu. Ukupno u drugi nastavak kao i u prvi ostaljamo 5 ramova legla a pored legla dodajemo još po jednu osnovu na mesto broj 2 i broj 9. Na mesto broj 1 i 10 postavićemo ramove sa već izgrađenim i praznim saćem. Konačno podižemo i treći novi nastavak u kome smo ostavili 4 rama najstarijeg legla. Ako su dnevne temperature preko 32 stepena na krajeve moramo ostaviti ramove sa već izgrađenim saćem a do njih po dve osnove, isto sa obe strane. međutim ako su nam košnice u nekoj prošaranoj hladovini i ako temperature ne prelaze 30-32 stepena pokraj legla možemo ostaviti izgrađene ramove po jedan sa obe strane. Međutim ako smo slučajno na nekom ramou videli započete i sveže zaležene matičnjake tada je najbolje leglo u ovom trećem nastavku ispresecati satnim osnovama a na krajeve ostaviti izgrađene ramove.

6

Nakon 7-8 dana izvršićemo pregled zajednice. Treba da znamo da u ovim slučajevima kada u košnici imamo blizu ili oko 50.000 radiličkog legla ako su pčele u vreme othranjivanja ovog legla imale kvalitetan polenov prah snaga zajednice se naglo povećava i svakodnevno imamo izlazak od 2.300-2.500 mladih pčela. Za desetak dana ako je lepo vreme i ako imamo solidnu pašu imaćemo svo saće izgrađeno i snagu zajednice od 25-28 ramova pčela. Tada je upravo vreme i za dodavanje četvrtog nastavka. Ako smo u ovom periodu imali kišovitih i hladnijih dana onda se taj period pomera za koji dan.

Prošlo je i tih 7-8 dana nakon dodavanja prethodnog trećeg nastavka. Za ovo vreme pčele na suncokretovoj paši početkom jula pa do sredine jula obično izgrade svo saće na dodanim osnovama. Matica u plodištu proširi leglo na dodanim i tek izrađenim osnovama i sada nema potrebe da otvaramo plodište naravno ako u ramovima sa leglom u drugom nastavku nismo pronašli dograđene matičnjake. Dok u gornjem trećem nastavku gde smo ostavili najstarije zatvoreno leglo nađemo ramove napunjene medom kao i u novo izgrađenim ramovima to jest bivšim dodanim satnim osnovama kao i u ostavljenim ramovima sa izgrađenim saćem. Pošto je u najčešćem slučaju u ovo vreme u svim ramovima dosta otvorenog meda sada je pravo vreme za dodavanje četvrtog nastavka. Njega možemo dodati na više načina:

1. Prvi način je da ga dodamo sa svih 10 osnova na četvrto mesto to jest iznad trećeg nastavka ali obično prođe još par dana (u zavisnosti od inteziteta paše ) dok pčele ne krenu da izgrađuju novo dodane osnove. 7

2. Drugi način je da taj isti nastavak dodamo odmah iznad matične rešetke a ispod bivšeg drugog nastavka. Ovaj način je bolji od prvog načina i pčele već sutradan krenu u izgradnju ovog "mosta" i odmah ga počnu puniti sveže donešenim nektarom i polako u narednim danima proširuju "most" i već za 4-5 dana svo saće u dobrim pašnim uslovima bude izgrađeno i natrpano novim svežim to jest najređim nektarom.

3. Treći način je po meni način koji je najprihvatljiviji ali i način koji traži najviše utrošenog vremena to jest rada pčelara. Iz drugog nastavka koji je odmah iznad matične rešetke izvadi se 4 rama sa medom i prebace u sredinu novog četvrtog nastavka a na njihovo mesto se dadaju 4 rama sa osnovama. Iz trećeg nastavka takođe se izvadi 3 rama sa medom i doda to jest prebaci na krajeve novog četvrtog nastavka a na njihova mesta se dodaju tri rama sa osnovama. U četvrtom nastavku sada imamo 7 ramova i nedostaje nam još 3 rama. Tu sada dodajemo još 3 rama sa osnovama ali tako da ove osnove postavljamo pojedinačno pored svetlog izgrađenog saća. Nastavke vratimo svaki na svioje mesto i novi četvrti iznad njih, vratimo hranilicu i zatvorimo košnicu Ako su pašni uslovi dobri za 4-5 dana zajednice su dodatno ojačale i već sada u košnici imamo preko 30 ramova pčela to jest maksimalno razvijenu zajednicu koja može u potpunosti da iskoristi bilo koju narednu pašu. Pčele obično za ovo vreme izgrade sve dodane osnove i tada možemo izvršiti kontrolu količine unetog meda i procenu zrelosti meda to jest zatvorenih količina meda i vremena ceđenja meda.

UZGOJ MATICA ZA POČETNIKE

8

Kako pčele uzgajaju matice? Suprotno uvreženom mišljenju da je uzgajanje matica nešto jako teško, stvari ipak nisu toliko komplikovane. Bitno je samo da se držite nekoliko osnovnih principa. Za početak, hajde da vidimo „kako to pčele rade“. Svakome ko je malo upoznat sa biologijom pčela poznato je da i radilice i matice vode poreklo iz identičnih oplođenih jaja. Razlika između pčele radilice i matice nastaje zbog različite hrane koju su dobijale u stadijumu larve. Kada pčelinja zajednica „odluči“ da odgoji novu maticu, sve što pčele treba da učine je da odaberu nekoliko mladih larvi, da prošire i nadograde ćelije u kojima se odabrane larve nalaze i da ih hrane matičnim mlečom sve dok matične ćelije ne budu zatvorene. S druge strane, larve pčela radilica hrane se znatno manjim količinama matičnog mleča samo u jednom ograničenom periodu da bi potom pčele hraniteljice nastavile da ih snabdevaju jednostavnijom hranom. I to je to. Nema neke velike nauke - radi se samo o matičnom mleču. Da biste odgajili maticu onda kada vam je neophodna, treba da učinite sledeće: a) Da stvorite uslove koji stimulišu pčele da uzgajaju matice, odnosno matičnjake b) Da obezbedite resurse koji su neophodni pčelama da odgoje novu maticu.

USLOVI KOJI STIMULIŠU PČELE 1. Rojenje. Predstavlja prirodnu težnju za reprodukcijom, za stvaranjem nove zajednice. Dešava se obično u proleće kada su u prirodi u izobilju dostupni nektar i polen i kada košnice postanu prenaseljene pčelama. 2. Tiha smena. Pčele će zameniti maticu ako je matica stara i ne izlučuje dovoljno feromona, ili ako je bolesna, ili ukoliko iz nekog drugog razloga ne polaže dovoljno jaja. 9

3. Hitna potreba. Ukoliko zajednica iznenada ostane bez matice, recimo ako nehotično bude ubijena tokom pregleda, pčele će u roku od nekoliko sati primetiti nedostatak matičnog feromona i ubrzo potom započeće izgradnju matičnjaka.

Ovako to pčele rade: matičnjaci tihe smene (foto V. Umeljić)

RESURSI KOJI SU PČELAMA POTREBNI DA BI ODGAJILE VISOKO KVALITETNE MATICE 1. Jaja ili larvice u najmlađem stadijumu razvoja. 2. Pčele negovateljice starosti od 5-15 dana koje izlučuju matični mleč i vosak. 3. Polen ili polenska pogača koja bi pčelama negovateljicama obezbedila neophodne protein za lučenje mleča. 4. Med ili šećerni sirup koji bi stimulisao lučenje voska.

10

... a ovako pčelari: Jenterovi matičnjaci (foto: V. Umeljić)

JEDNA MALA NAPOMENA Čak i ako ne nameravate da uzgajate matice bilo bi dobro da znate da odredite starost larve prema njenoj veličini. Ukoliko ne možete da pronađete maticu, a prilikom pregleda niste primetili nijedno jaje u ćelijama, starost larvi reći će vam pre koliko vremena je matica nestala. Dakle, ukoliko ste primetili larvice u zoni legla, matica je nestala 3-9 dana pre vašeg pregleda. Ukoliko je u zoni legla prisutno samo poklopljeno leglo, zajednica je bez matice više od devet dana. Ukoliko su sve pčele izlegle, košnica je već duže od tri nedelje bez matice. „Pročitajte“ sa saća u kakvom je stanju vaša pčelinja zajednica.

11

OSNOVNA PROCEDURA OKO UZGOJA MATICA

1. Dodajte 3-4 rama sa najzrelijim leglom snažnoj zajednici sa dobrom maticom. Na ovaj način obezbedićete pčele negovateljice za negu matičnih larvica koje budete dodali. Ovo će biti bilder zajednica. 2. Sačekajte 8-10 dana kako bi se pčele izvele iz legla i da bi se razvile njihove žlezde za lučenje mleča, a zatim uklonite maticu i sva jaja i larve koje nisu poklopljene. Ovim ćete stvoriti neophodne uslove koji će stimulisati pčele da neguju matičnjake. 3. Postavite hranilicu sa sirupom i 2-3 rama polena ili polensku pogaču. Na taj način obezbedićete neophodne proteine pčelama i stimulisati ih da luče mleč i vosak.

4. Nakon najmanje četiri sata, u bilder zajednicu dodajte 15-30 matičnih osnova u koje su presađene larvice ne starije od 24 časa. 5. Posle 11 dana izvadite zrele matičnjake i rasporedite ih u prethodno pripremljene oplodnjake.

6. Tri nedelje po izvođenju matice će se spariti i početi da polažu jaja. Zatim, nove matice možete da smestite u kaveze i da ih koriste prema potrebi.

I to je to. Potrebne su vam pčele negovateljice, potrebno je da obezmatičite zajednicu, da dodate med ili sirup, polen i nekoliko osnova matičnjaka sa larvicama. A, pčele će odnegovati matice.

12

Larvica u najmlađem stadijumu u osnovi matičnjaka iz Jenterovog aparata (foto: V. Umeljić)

PAR REČI O ČETRVRTOM KORAKU ILI O PRESAĐIVANJU LARVICA Presađivanje larvica je najsloženiji postupak u čitavom procesu uzgoja matica. Navešćemo, zbog toga, nekoliko uobičajenih načina. Prvo, odaberite larvicu mlađu od 24 sata, koja potiče od vase najbolje matice. Dakle, treba vam larvica jedva veća od jajeta koja pliva u maloj količini matičnog mleča. Izaberite larvice slične veličine (starosti) da bi se kasnije i sve matice iz njih izvele u približno istom trenutku. Kako premestiti larvicu? Na koji način larvicu sa pripadajućim mlečom premestiti u osnovu matičnjaka? Komercijalni uzgajivači matica presađuju larvice raznim iglama jer im je tako brže. Ovaj postupak nije baš jednostavan, jer zahteva veliku preciznost prilikom presađivanja larvice iz ćelije u veštačku osnovu matičnjaka kako pritom ne bi došlo do povređivanja larve. Neki pčelari koriste Jenterov ili Nikotov (Nicot) aparat u koji se zatvara matica u ograničenu površinu sa plastičnim ćelijama dok ih ne zaleže. Na ovaj način eliminiše se potreba za dodirivanjem i eventualnim povređivanjem larve. I na kraju, treba reći da ovaj članak nije od onih „kako da uradite to“, ali to i nije bio cilj, već da vas ohrabrimo da se sami upustite u najlepši deo pčelarenja. 13

PRSTEN ZA PRESAĐIVANJE LARVICA

Postoji i jedno sredstvo za presađivanje larvica koje se proizvodi u Australiji, a koje rešava potencijalne probleme koji mogu nastati usled presađivanja larvi ili usled rukovanja malim plastičnim delovima. Vi samo treba da odaberete larvu koju želite, da centrirate prsten za sečenje preko ćelije i da ga gurnete kroz voštano pčelinje saće. Prečnik prstena za sečenje ostavlja dovoljno voska zalepljenog oko premeštene ćelije, bez uništavanja larve.

Preveo i priredio: Ivan Umeljić Izvor: Jerry Freeman, Queen Rearing—A few Simple Principles, American Bee Journal (mart 2012.)

14

PRIHRANA PČELINJIH DRUŠTAVA ČVRSTOM HRANOM

U toku zimskog perioda, pri niskim spoljnim temperaturama vazduha, pčelinja društva u savremenim košnicama mogu, u slučaju potrebe, da se prihranjuju čvrstom hranom. Neki pčelari ovakvu hranu daju pčelinjim društvima i u proleće, kao nadražajnu prihranu. No, za ovu svrhu, korisnije je pčele prihranjivati tečnim šećernim sirupom. U manjim količinama pogače se mogu koristiti i prilikom uzgoja matica, a tada se dodaju malim pčelinjim društvima, oplodnjacima, kao stalno prisutna rezerva hrane tokom proleća i leta. U toku zimskog perioda, ako pčelari nisu sigurni da su pojedina ili sva pčelinja društva zazimljena sa dovoljnom količinom pravilno raspoređene hrane, treba da ih prihrane pogačama. Radi se o prihranjivanju „iz nužde“. Društvima koja imaju dovoljno pravilno raspoređenih rezervi hrane imaće više štete nego koristiti od prihrane, jer će pčele nepotrebno gubiti vreme i iznurivati se konzumiranjem, za njih prilično nepodobne, čvrste hrane. Međutim, za razliku od prethodnog slučaja, odnosno kada su društva zazimljena sa nedovoljno nepravilno raspoređene hrane, blagovremeno dodata pogača može ih spasiti od propasti. ZIMSKA PRIHRANA Pčelari zimsko prihranjivanje čvrstom hranom smatraju kao „nužno zlo“. Ipak, većina njih pribegava ovoj operaciji na svojim pčelinjacima. U svakom slučaju, neopravdano je dodavanje pogača društvima pre ponovne pojave legla, koja se dešava kalendarskim početkom zime, krajem decembra, odnosno početkom dužanja obdanice. Jer, do tada, tokom novembra i skoro celog decembra, kada u košnici nema legla, klube je moglo da se pomera napred ili nazad za hranom, ili da se pri nuždi, kada spoljna temperature malo popusti, prebaci na susedne remove sa medom. Pojavom prvog legla u košnici, klube se „vezuje“ za zonu legla i pri 15

niskim spoljnim temperaturama može da koristi samo hranu koja se nalazi neposredno iznad njega. Klube se za hranom kreće vertikalno. To je instinkt koji su pčele stekle u dugom vremenskom periodu, boraveći u prirodnom staništu, šupljini drveta, gde su na raspolaganju imale uzak a visok prostor, u čijem gornjem delu su uvek smeštale hranu a ispod toga odgajale leglo, odnosno formirale zimsko klube. Ako se hrana u košnici, takozvani venci meda, potroši a i dalje vladaju niske temperature, društvo može da ugine od gladi iako na bočnim udaljenim ramovima ima dosta meda. Da bismo eliminisali mogućnost ove opasnosti, preporučljivo je u ovo vreme dati društvima po jednu pogaču od 1 kg. Pogače treba pripremiti odmah nakon Nove godine. To predstavlja najčešće prvu pčelarsku aktivnost u nastupajućoj godini. Za dodavanje pogača pčelama, treba iskoristiti prvi lep sunčan dan, bez vetra, sa poželjnom temperaturom od oko +10 °C. Ako smatramo da je stanje sa hranom kritično, po narodnoj izreci da „nužda zakon menja“, ne moramo čekati dan sa +10° C, već ćemo pogače dati i na temperaturi iznad 0 °C, uz uslov da je dan bez padavina i bez vetra. Dešava se da se u januaru ukaže samo jedan takav dan, pa ako ga propustimo onda duže vremena nećemo moći da obavimo ovaj posao.

16

DODAVANJE POGAČA

Uz dobru pripremu, dodavanje pogača obavlja se brzo Pre samog dodavanja pogača na pčelinjaku ćemo izvršiti pripreme, kako bismo ovaj posao što brže uradili, uz što manje uznemiravanje pčela. Cilj je da pri dodavanju pogača košnice budu što kraće vreme otvorene, kako bismo rashlađivanje unutrašnjosti sveli na minimum. Na foliji pogače, sa donje strane (koja će biti do pčela), isecamo po celoj širini dve trake od po 20 mm. Kada košnicu otvorimo, stavljamo pogaču obavezno u zonu iznad klubeta, direktno na satonoše, tako da su prorezi na foliji poprečno postavljeni u odnosu na ulice košnice. Zatim na plodište postavljamo odstojne prstenove, kojima povećavamo prostor između satonoša i poklopne daske i preko njih odmah stavljamo poklopnu dasku, i utopljavajući materijal, ako ga koristimo. Poželjno je da ovaj posao obavljaju dve osobe. U tom slučaju košnica će biti otvorena samo 4-5 sekundi. Za to vreme, i na nižim spoljnim temperaturama, unutrašnjost košnice ne može znatnije da se rashladi. Kada podignemo poklopnu dasku i spazimo da je pčelinje klube nisko ispod satonoša, a iznad njega, u vencima ramova, još uvek postoje velike rezerve zatvorene hrane, tom društvu ne dajemo pogaču, već ga brže-bolje zatvaramo i u evidenciju beležimo zatečeno stanje. Ako je temperatura takva da pčele ne izleću iz košnice, tokom dodavanja pogača ne treba koristiti dimilicu. U tom slučaju pčele su u klubetu i neće izletati. Ako je ponestalo hrane u društvu, gornja zona klubeta biće blizu satonoše. U slučaju da su venci meda potpuno potrošeni, dosta pčela će biti i preko satonoša. Pošto baš na to mesto treba da stavimo pogaču, njenom ivicom ćemo polako i pažljivo, preko satonoša pogurati pčele na jednu stranu, i odmah pogaču spustiti na ramove. Ako se zima sa niskim

17

temperaturama oduži, onda ćemo, po slobodnoj proceni, društvima kasnije dodati još po jednu pogaču.

DRUGE VARIJANTE DODAVANJA POGAČE

Pogaču postaviti iznad klubeta Poklopne daske sa Milerovim hranilicama imaju na jednoj polovini, u donjoj zoni, ugrađen pokretni zamreženi ram. Neki pčelari pogaču stavljaju preko ove mreže, s tim što u ovom slučaju potpuno uklanjaju donju stranu plastične kese, u koju je pogača upakovana. Prilikom dodavanja pogača na ovakav način prethodno se moramo uveriti da li je pčelinje klube u zoni košnice ispod mreže, a ako nije, poklopnu dasku treba okrenuti za 180°. Dodavanje pogača pomoću ovakve poklopne daske jednostavnije je od prethodno opisanog načina, ali u slučaju veoma niskih zimskih spoljnih temperatura je i manje efikasno, jer će pčele teže kontaktirati sa dodatom hranom, koja se, u ovom slučaju, ne nalazi neposredno na satonošama. Kod tipova košnica kao što su LR i Farar, u kojima se društva najčešće zazimljuju u dva tela, može da se dogodi da, zbog neodgovarajućeg položaja pčelinjeg društva pri zazimljavanju, u vreme dodavanja pogača kompletno pčelinje klube još uvek bude u donjem telu. U vencima ramova donjeg tela u to vreme su preostale minimalne rezerve hrane. Ako u narednom periodu 18

bude potrajalo vreme sa veoma niskim temperaturama vazduha, što je za očekivati u to doba godine, pčele neće moći da se „prebace“ do meda u gornjem telu, pa ni od postavljanja pogača preko satonoša gornjeg tela neće biti ama baš nikakve koristi. U ovom slučaju pogaču treba postaviti preko satonoša donjeg tela, uz korišćenje odstojnog prstena za pogača, koji se sada postavlja između donjeg i gornjeg tela. Pogaču treba otvoriti i sa gornje strane, kako bi pčelama kroz nju bila omogućena komunikacija i dostupna hrana iz gornjeg tela, kada vreme otopli. Kod košnica tipa AŽ pogača se dodaje vertikalno, uz bočne letvice ramova, sa zadnje strane, pa se zatim preko nje postavlja vertikalni ožičeni ram za zatvaranje košnice.

Kvalitetno pripremljenu pogaču pčele rado troše (foto: Veroljub Umeljić)

Dodavanje pogače pčelama u AŽ košnici (foto: Veroljub Umeljić)

19

RECEPTI ZA PRAVLJENJE POGAČA Ako ne želimo da koristimo pogače koje nam se nude u trgovini, možemo ih i sami napraviti. Šećer za pravljenje pogača treba prethodno što sitnije samleti. Ako ne raspolažemo odgovarajućim mlinom, možemo koristiti uslugu proizvođača ratluka, koji imaju dobre mlinove za mlevenje šećera. Dobro umešene pogače odmah pakujemo u najlonske kese za zamrzivače, od 3 kg. U njih stavljamo umešenu i podmerenu masu od 1 kg, tanjimo na debljinu 1-1,5 cm, i zatvaramo aparatom za lepljenje kesa, mada je dovoljno i da se kraj otvora kese samo previje. Ovako pripremljene pogače pakujemo u kutije, gde ih čuvamo do dodavanja pčelama.

ŠEĆERNO-MEDNA POGAČA SA KVASCEM Ovu pogaču pčelari nazivaju i „6-5-4“, zbog procentualnog učešća kvasca, meda i vode. Kao osnovicu za izradu pogača uzimamo 100 kg samlevenog šećera. Za ovu količinu šećera potrebno je još: - pekarskog kvasca 6% ......... 6 kg - meda 5% ............................ 5 kg - vode 4% ............................. 4 lit Kvasac izdrobimo u lonac velike zapremine, preko 20 litara i preko njega pospemo 4 kg mlevenog šećera, oduzetog od pripremljene količine. Ubrzo će se kvasac pretvoriti u kašastu masu, sličnu istopljenoj čokoladi. Mešanjem ovaj proces možemo da ubrzamo. Zatim u ovu masu sipamo 4 litra vode, dobro izmešamo i stavimo na vatru da se kuva. Moramo biti oprezni da nam smeša ne pokipi, jer zagrevanjem kvasac stvara veliku penu i brzo puni lonac. Masu treba da kuvamo sve dok pena ne počne da opada i na kraju se potpuno izgubi. Tada je skidamo sa vatre i, kada se prohladi, u nju dodajemo 5 kg meda. Sve to dobro promešamo. Najbolje je za ovo koristiti suncokretov med jer je on veoma bogat polenom. Podrazumeva se da moramo biti sigurni da med ne potiče iz društava u kojima tinja neka zarazna bolest. Ovom masom zamesićemo pripremljeni šećer.

20

JEDNOSTAVNA ŠEĆERNO-MEDNA POGAČA Ovu pogaču sačinjavaju šećer, med i voda. Zagrejan med pomešati sa mlakom vodom i tom mešavinom zamesiti šećer. Za 100 kg šećera potrebno je: - meda 20% .......... 20 kg - vode 2% .............. 2 lit.

ŠEĆERNO-MEDNA POGAČA SA POLENOM Ova pogača je obogaćena belančevinama iz polena, pa je možemo koristiti u vreme početka razvoja legla, ako smatramo da su u košnicama nedovoljne zalihe polena, a u prirodi ga još nema. Za 100 kg šećera potrebno je: - meda 15% .......... 15 kg - polena 5% .......... 5 kg - vode 2% .............. 2 lit. Polen preliti sa 2 kg mlake vode, malo sačekati da se dobro natopi, pa ga onda mikserom dobro izmešati. Med malo zagrejati (do 40 °C) pa sa njim dobro pomešati kašastu masu polena i vode. Sa ovako dobijenom masom zamesiti samleveni šećer.

ODSTOJNI PRSTENOVI ZA DODAVANJE POGAČA Odstojni prsten za dodavanje pogača izrađuje se od istog drveta kao i košnica. Sastoji se od 4 letvice dimenzija (za DB košnicu) 520 x 32 x 13 mm. Na krajevima svih letvica, sa iste strane, izrezani su žljebovi dimenzija 32 x 6,5 mm. Sklapanje prstenova se vrši tako što se dodirne površine žljebova prethodno premažu lepkom za drvo, pa se sve 4 letvice spoje užljebljenim krajevima. Treba se truditi da unutrašnji uglovi prstena budu po 90°. Uglove prstena zakivamo sitnim ekserima.

21

ZAMENITE STARO SAĆE! Evo i zbog čega…

DženiferBeri Tipično pčelinje gnezdo sadrži oko 100.000 ćelija saća i iziskuje 1.200 grama voska da bi se izgradilo, a količina šećera koja je neophodna da bi se izlučila ovolika količina voska energetski je ekvivalentna 7,5 kg meda. Zbog toga, pčelari veruju da gube novac, vreme i prinose meda zamenjujući staro saće. Međutim, ekonomska ušteda može biti obezvređena pogubnim posledicama ovakve pčelarske prakse jer staro saće deluje kao biološko skladište toksina i patogena ili kao fizička prepreka odgovarajućem razvoju larvi. Pre određenog vremena završila sam projekat o posledicama korišćenja starog, odnosno novog, saća na razvoj pčelinje zajednice, opstanak legla i smrtnost odraslih pčela. Ovaj rad prvobitno je objavljen u časopisu Journal of Apiculural Reasearch, a ovde je izložena skraćena verzija istraživanja. Ovo je pravo vreme za ovu temu zbog toga što je sve više novijih nalaza koji se tiču rezidua u vosku i polenu u pčelinjem saću, i zbog toga što je ovo doba godine kada je najlakše ukloniti stare, bolestima i hemikalijama krcate, ramove i zameniti ih novim.

22

Staro saće deluje kao biološko skladište toksina i patogena ili kao fizička prepreka odgovarajućem razvoju larvi (foto: V. Umeljić)

Medonosne pčele koriste strukture nalik drveću i košnicama koje je čovek izradio za sklonište, ali vosak je taj koji predstavlja osnovni građevinski materijal u unutrašnjosti gnezda. Odrasle radilice izlučuju voštane ljuspice ovalnog oblika iz svog abdomena i zatim ih modifikuju sekretima mandibularne žlezde kako bi izgrađivale saće. Do lučenja voska obično dolazi u sakupljačkom period zbog toga što radilice moraju da utroše velike količine nektara kako bi proizvele voštane ljuspice. Saće, sačinjeno od niza šestaougaonih ćelija naslonjenih jedna na drugu, predstavlja mesto na kojem se odgaja potomstvo i skladišti hrana. Takođe, saće igra veoma važnu ulogu u komunikaciji jer predstavlja podlogu na kojoj se izvode plesovi i preko koje se prenose hemijske poruke. "U DIVLJINI, KAKO SE DRUŠTVO RAZVIJA I NASTAVLJA DA IZGRAĐUJE NOVO SAĆE, UZGAJANJE LEGLA SE POSTEPENO POMERA KA NOVOIZGRAĐENIM SATOVIMA A MED SE SKLADIŠTI U STARO SAĆE. MODERNA PČELARSKA PRAKSA NARUŠAVA OVAJ PRIRODNI PROCES PRIMORAVAJUĆI PČELE DA IZNOVA I IZNOVA KORISTE STARO SAĆE ZA UZGOJ LEGLA." Kada se prvi put izgradi, saće je elastično i skoro bele boje ali se menja usled konstantne upotrebe i prispelih zaliha. Saće koje se koristi za skladištenje hrane postaje žućkasto zbog akumulacije polena. Ako se koristi za odgajanje legla, vremenom postaje tamnije, skoro crno, i krtije zbog akumuliranja fekalnih materija, propolisa i polena. Tamnija boja može takođe da bude posledica sakupljanja i integrisanja mnogobrojnih zagađivača u vosku tokom vremena. Voštano saće sadrži prvenstveno ugljene hidrate i masne sastojke sa malim procentom slobodnih kiselina i alkohola. Smatra se da ovi manjinski sastojci daju vosku njegovu plastičnost i sposobnost da apsorbuje mnoge vrste materija. Neke od ovih materija, gljivične i bakterijske spore, pesticidi i teški metali, mogu da budu štetni za zdravlje pčelinje zajednice. Evo liste nekih biotskih i abiotskih zagađivača pronađenih u vosku. Biotski zagađivači: spore američke i evropske truleži, spore krečnog legla, nozema. Abiotski zagađivači: Amitraz, Arsenic, Azoxystrobin, Boscalid, Bromopropylate, Captan, Carbaryl (Sevin), Chlordimeform, Chlordane, 2-chloroethanol, Chlorpyrifos, hlorothalonil, Chromated copper arsenate, Copper naphthenate, 23

Coumaphos (CheckMite+®), Diazinon, 4,4’-dibromobenzophenone, 1,4dichlorobenzene, Dicofol, Endosulfan, Esfenvalerate, Ethion, Ethylene dibromide, Fenthion, Fluvalinate (Apistan™), Malathion, Menthol, Methomyl, Organochlorine (multi-residue), Organophosphorus (multi-residue), Methyl parathion (Penncap-M), P-dichlorobenzene, Pentachlorophenol, Phenkapton, Phenol, Phenothiazine, Polychlorinated biphenyls, 2,4,5-T,Tributyltin oxide (TBTO), Vinclozolin. Kako se materije akumuliraju u vosku prečnik ćelija postaje manji. Svaki put kada se larva razvija, ona isprede svilenkasti omotač, čiji jedan deo ostane u ćeliji pošto se pčela izlegne iz nje. Vremenom udeo svilenkastog omotača u voštanoj masi raste, pa voštano saće od monolitne materije postaje vlaknima ojačan proizvod koji se sastoji od dve materije. Pčele, s obzirom na veličinu ćelija starog saća, postaju manje.

Mlado saće je elastično i skoro bele boje ali se menja usled konstantne upotrebe i prispelih zaliha meda i polena. Saće koje se koristi za skladištenje hrane postaje žućkasto zbog akumulacije polena. (foto Saša Jović, Ždrelo)

Feromoni se takođe integrišu i prenose u saće i, u zavisnosti od njihove isparljivosti, mogu se tu zadržati veoma dugo. Jedna grupa feromona koja je relevantna u ovom kontekstu jesu feromoni legla. Ove kontaktne feromone emituje leglo i na taj način obaveštava negovateljice o prisustvu larvica, njihovoj starosti i potrebama za hranom. Pčele negovateljice, koje su odgovorne za negovanje legla, ove feromone brže detektuju u starijem saću, i zbog toga češće hrane leglo. Dakle, larve odgajane u saću u kojem je prethodno, takođe, bilo leglo mogu dobiti nešto bolju negu što će rezultirati njihovim uspešnijim preživljavanjem. 24

Pre prisustva varoe (Varroa destructor Anderson and Trueman) u SAD znalo se da pčelinje zajednice u umerenom klimatskom pojasu mogu opstati u divljini oko šest godina. Jednom kada pčelinja zajednica ugine, voskov moljac, miševi i ostali strvinari obično uništavaju saće i potom pčelinje stanište ostavljaju nekoj narednoj zajednici da se u njemu nastani. Moderna pčelarska praksa prekida ovaj prirodni proces reciklaže uzgojem pčela na polu-veštačkom saću koje može biti godinama, pa čak i deceniju, staro. Sve savremenija pčelarska oprema, kao što su Langstrotova košnica i žicom armirane satne osnove, produžile su voštanom saću rok trajanja za više godina. U Velikoj Britaniji, pčelari se ohrabruju da menjaju staro saće jer je to važan segment dobre pčelarske prakse. U SAD se preporučuje zamena dva najstarija sata svake godine kako se ne bi dogodilo da u plodištu bude saća starijeg od pet godina. Danas bi čak i petogodišnje saće moglo takođe da bude prestaro. Pa ipak, mnogi pčelari veruju da nije ekonomski isplativo vršiti redovno uklanjanje i zamenu starog saća. Ne samo da su nove satne osnove skupe i da treba utrošiti vreme na zamenu, nego je i za pčele energetski izdatak što moraju da nadograđuju osnove u funkcionalno saće koristeći metabolički dobijeni vosak. Tipično pčelinje gnezdo sadrži oko 100.000 ćelija i iziskuje 1.200 grama voska da bi se izgradilo, a količina šećera koja je neophodna da bi se izlučila ova količina voska energetski je ekvivalentna 7,5 kg meda. Zbog toga, pčelari veruju da gube novac, vreme i prinose meda zamenjujući staro saće. Međutim, ekonomska ušteda čuvanja starog saća može biti obezvređena pogubnim posledicama koje ovakva praksa može proizvesti jer staro saće deluje kao biološko skladište toksina i patogena ili kao fizička prepreka odgovarajućem razvoju larvi. Ovo pitanje navelo me je da istražim kakve posledice staro saće ima po razvoj pčelinje zajednice, opstanak legla i smrtnost odraslih pčela. Tokom trogodišnjeg istraživanja, poredili smo količinu i opstanak legla, prosečnu težinu odraslih pčela i populaciju odraslih pčela u zajednicama smeštenim ili na starom ili na novoizgrađenom jednogodišnjem saću. Rezultati ovog istraživanja pokazali su da pčelinje zajednice koje su bile smeštene na novom saću imaju znatno veću količinu legla, veću površinu poklopljenog legla i mlade pčele veće telesne mase. Starost saća nije značajnije uticala na konačni broj odraslih pčela ili na promene u populaciji pčela. Međutim, trend je bio da na novom saću bude više pčela a da, u skladu s tim, na starijem saću budu veći gubici, odnosno manje pčela. Opstanak legla nije se razlikovao u zajednicama sa starim i novim leglom. Povećana proizvodnja legla zabeležena u novom saću mogla je da bude rezultat nekoliko različitih procesa koji su se odvijali u košnici. Veća količina legla mogla 25

je da bude rezultat opstanka legla, kvalitetnije brige o leglu od strane pčela negovateljica ili polaganja jaja od strane matice. Osvrnimo se na poslednju pretpostavku. Matice su sposobne da razlikuju radilične od trutovskih ćelija, procenjujući širinu ćelije preko svojih prednjih nogu. Prečnik ćelije tokom vremena postaje manji, pa tako i staro saće može negativno uticati na produktivnost matice prilikom polaganja jaja. "MATICA MOŽE BITI OSETLJIVA NA ZAGAĐIVAČE U STAROM VOSKU NE ŽELEĆI DA POLAŽE JAJA U ODREĐENE ĆELIJE SAĆA. PORED TOGA, STARO SAĆE JE SKLADIŠTE FEROMONA LEGLA KOJI MOGU NEGATIVNO UTICATU NA MATICU JER ONA ĆELIJE TAKVOG SAĆA PONEKAD DOŽIVLJAVA KAO VEĆ ZALEŽENE." Starije saće je takođe poznato kao skladište rezidua brojnih pesticida i bolesti koje mogu da budu škodljive za zdravlje pčela. One se šire od zajednice do zajednice putem pokvarenog voska i materija koje su unete u košnicu. Matica može biti osetljiva na ove zagađivače ne želeći da polaže jaja u određene ćelije saća. Pored toga, staro saće je skladište feromona legla koji mogu negativno uticatu na maticu jer ona ćelije takvog saća posmatra kao već zaležene. Sledeća pojava koja je relevanta za ovo istraživanje jeste zapažanje da su pčele sklone skladištenju meda i polena u ćelije koje su prethodno bile korišćene za uzgoj legla. U divljini, kako se društvo razvija i nastavlja da izgrađuje novo saće, uzgajanje legla se postepeno pomera ka novoizgrađenom saću a med se skladišti u staro saće. U zajednicama kojima čovek nikada nije manipulisao ovakvo ponašanje može služiti izbegavanju negativnih posledica koje staro saće može da ima po proizvodnju legla. Međutim, moderna pčelarska praksa sprečava ovaj prirodni process primoravajući pčele da iznova i iznova koriste staro saće za uzgoj legla, a da med smeštaju u saće koje se inače koristi isključivo za skladištenje meda. Veću težinu pčela izleženih u novom saću najbolje objašnjava razlika između prosečnih prečnika ćelija dve starosne klase saća. Kao što je spomenuto ranije, kako saće stari, prečnik ćelija se smanjuje usled akumulacije kokona i fekalnih materija koje se unutar ćelija talože zbog razvoja larvi i lutki. Na telesnu masu utiče genetika baš kao i činioci iz okruženja, recimo, količina hranljivih materija kojima se larva hrani, i veličina rodne ćelije. Bačner je 1955. godine utvrdio da je prosečna težina novoizvedene pčele iz starog saća iz kojeg se izvelo 68 generacija pčela bila manja za 19 odsto (96,1 mg) od prosečne težine pčela izvedenih iz 26

novog saća (118,3 mg).Morfološke karakteristike evropskih radilica gajenih u saću afrikanizovanih pčela bile su manje nego kod radilica odgojenih u većim ćelijama evropskog saća. Deli i Mors su 1991. godine utvrdili da bi mogle da se odgaje veće radilice iz trutovskih ćelija saća. Gluškov je 1958. godine otkrio da su pčele odgajene u proširenim ćelijama bile teže i veće što je za posledicu imalo veće prinose meda po zajednici i izgradnju većih ćelija. Larve radilica odgojenih u povećanim ćelijama dobijale su više hrane (21 odsto više proteina i 39,7 odsto više glukoze) od larvi koje su gajene u normalnim radiličnim ćelijama. Veliki broj dokaza ukazuje da je težina novoizvedenih pčela proporcionalna veličini ćelija iz kojih su se one izlegle, kao i količini hrane kojom su ih hranile negovateljice. U ovom istraživanju pčele odgojene u novom saću bile su za 8,3 odsto teže od onih koje su se izvele iz starog saća, što je slično Abdelitifovim nalazima iz 1965. godine, prema kojima radilice odgajane u starom saću iz kojeg se prethodno izvelo 70 generacija pčela imaju za 8 odsto manju telesnu masu. Malobrojnija populacija u starom saću može da bude posledica veće smrtnosti larvi zbog akumulacije stranih zagađivača zarobljenih u starom saću. Takođe, zagađivači u voštanom saću mogu pčelama prikriti mirise i znake pomoću kojih one prepoznaju gnezdo, otežavajući tako izletnicama povratak u svoje sopstveno društvo. Neki znaci za prepoznavanje gnezda potiču iz saća. Brid i saradnici su 1988. godine otkrili da miris pčelinje zajednice koji potiče od saća može da prikrije genetske razlike među pčelama. Miris pčelinje zajednice prenosi se na odrasle pčele preko saća i može promeniti prepoznavanje fenotipa za manje od pet minuta.

Matica polaže više jaja u novoizgrađenom saću (foto V. Umeljić) 27

Leglo „obaveštava“ radilice o svom prisustvu u ćeliji, kasti, starosnom dobu i stepenu gladi putem mehaničkih i hemijskih signala. Hemijski signa li jesu feromoni legla koji mogu predstavljati faktor odgovoran za veći stepen opstanka što je utvrđeno u slučaju starog legla u ovom istraživanju. Voštano saće se ponaša kao rezervoar za apsorbovanje i prenošenje feromona što bi moglo da objasni zbog čega rojeve više privlači starije saće. Prisustvo feromona legla stimuliše sakupljanje polena, olakšava pčelama prepoznavanje legla i stimuliše negovateljice da hrane larve, što su sve važni faktori za opstanak legla. Fri i Vinder su 1983. godine utvrdili da je stepen preživljavanja legla veći u ćelijama koje su bile prethodno korišćenje za gajenje legla. Uzeta zajedno ova istraživanja pokazuju da feromoni sadržani u saću mogu pospešiti opstanak legla. Odstupanja u opstanku legla u ovom istraživanju mogla bi delimično da budu objašnjena optimalnijom koncentracijom feromona legla u starijem saću. Tokom našeg istraživanja došli smo do naizgled paradoksalnih rezultata o većoj proizvodnji legla u novom saću i boljem opstanku legla u starom saću. Verujemo da je najbolje pomiriti ove rezultate, u sebi i sa literaturom, i to tvrdnjom da matica najviše jaja polaže u novom saću, ali da kada ga položi u ćeliju, najveće šanse da će opstati larva će imati ako se nalazi u starom saću. Pa ipak, sveukupno posmatrano, proizvodnja legla je najveća u novom saću. Očigledna korist od maksimalizovanja polaganja jaja preteže nad koristi od maksimalizovanog opstanka legla. Tokom tri godine istraživanja, pčelinje zajednice sa novim saćem imale su više legla, veću površinu poklopljenog legla i teže novoizvedene pčele. Opstanak legla je samo donekle (rezultati variraraju od slučaja do slučaja) bio bolji u starom saću. I konačno, na smrtnost odraslih pčela uticala je starost saća u kojem su bile odgajane i smatra se da je nešto manja, ali ne značajno, u novom saću. Veliki broj činjenica ukazuje da novo saće pozitivno utiče na sveukupno zdravlje pčelinje zajednice i reprodukciju. Ovi nalazi sugerišu pčelarima da treba da izbace veoma staro plodišno saće iz svoje pčelarske prakse.

BAGREM (Robinia pseudoacacia L.) Tekst i fotografije: Veroljub Umeljić

28

Bagrem je listopadno drvo, poreklom iz Severne Amerike. Visina dostiže do 25 m a prečnik stabla do 50 cm. Mlade grane su sa oštro zašiljenim trnovima, koji štite pupoljke. Listovi su neparno perasti, sastavljeni od 9-21 eliptičnog listića. Cvetovi su beli, jako prijatno mirisni, sakupljeni po 15-20 u lepe viseće, grozdaste, rastresite cvasti. Bagrem se lako razmnožava semenom, kao i izdancima. Pčelari bi trebali da se uporno bore za očuvanje postojećih površina pod bagremom, kao i da intenzivno rade na podizanju novih zasada. Bagrem brzo raste i skromnih je zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta. Veoma je osetljiv na kasne prolećne mrazeve, pa se ponekada desi da cvetni pupoljci potpuno izmrznu, tako da izostane cvetanje na pojedinim lokacijama. Ako se tome doda da bagrem cveta za vreme promenljivog prolećnog perioda, tako da kiša, hladnoća i vetar po nekada danima ne dozvoljavaju pčelama da izleću iz košnica, onda su u takvim prilikama neminovna velika razočaranja pčelara u ovu pašu. Loše raspoloženje se može ublažiti jedino seobom košnica na druge lokacije, gde bagrem nije izmrzao, kao i na terene gde cvetanje počinje kasnije... Cvetanje i medenje bagrema Bagrem cveta obilno, najčešće od početka maja pa do kraja juna, 40-45 dana posle kretanja prvih pupoljaka. Početak cvetanja zavisi od klimatskih prilika, nadmorske visine, sorte, konfiguracije terena, od stepena osunčanosti površina pod bagremom, sastava zemljišta itd. Na vreme cvetanja bagrema znatno utiču prethodne klimatske prilike, tako da početak cvetanja na istom području iz godine u godinu može da varira i do 15 dana. Zbog navedenih činjenica u jednoj sezoni mogu, sa istim pčelinjim društvima, da se koriste dve, pa i tri bagremove paše.

29

Od vremena kada je dužina cvetnih pupoljaka bagrema 2 cm do početka cvetanja protekne oko 15 dana Bagrem najranije počinje da cveta na najnižim nadmorskim visinama, u dolinama velikih reka. Kako se povećava nadmorska visina zemljišta, po pravilu bagrem na tim terenima počinje sve kasnije i kasnije da cveta. Optimalna nadmorska visina za seobu košnica na drugu bagremovu pašu je 200-300 mnv. Treću bagremovu pašu treba koristiti na brdskim terenima, na 500-600 mnv. Poznato je i u praksi više puta proveravano, da na preko 700 mnv bagrem praktično ne medi. Zato treba da budemo oprezni i da pri izboru mesta za korišćenje kasne bagremove paše, obavezno imamo u vidu i nadmorsku visinu mesta gde želimo da smestimo košnice. Moguće je pronaći i terene gde se na jednom mestu, bez seobe, mogu koristiti dve bagremove paše. To su ravničarsko-brdska područja na kojima je bagrem veoma zastupljen. Kada na takvom području košnice smestimo u podnožju brda, pčelama će biti dostupan i ranije procvetali bagrem u dolini kao i onaj koji će kasnije počinjati da cveta na većim visinama. Na jednoj lokaciji cvetanje bagrema, odnosno lučenje nektara obično traje do 14 dana. Lučenje nektara je najintenzivnije od trećeg do desetog dana cvetanja. U nižim predelima, s plodnijim zemljištem, bagrem ranije cveta i luči mnogo više nektara, nego u brdskoplaninskim. Takođe, starija i usamljenija stabla izdašnije luče nektar, nego mlada u gustim bagrenjacima.

30

Početak medenja bagrema Mogućnost korišćenja tri bagremove paše Kada su ranoprolećne vremenske prilike uobičajene za to doba godine, onda pčelari mogu da pronađu lokacije gde se počeci cvetanja ranog, srednjeg i kasnog bagrema međusobno razlikuju od 7 do 10 dana. U tom slučaju se mogu, dobrim delom, u toku jedne sezone, sa istim pčelinjim društvima iskoristiti i tri bagremove paše. Kada su počeci medenja ranog, srednjeg i kasnog bagrema fazno pomereni u proseku za po 8 dana, a pošto najintenzivniji unos nektara na jednoj paši traje oko 8 dana, to znači da čim vaga na ranoj paši počne naglo da „pada“, a na srednjoj paši počne da „raste“, košnice treba odmah seliti.

Prosečni dnevni unosi nektara za vreme dobre bagremove paše (dijagramski prikaz)

31

Grafički prikaz mogućnosti korišćenja tri bagremove paše Isto važi i za seobu sa druge na treću bagremovu pašu. Na osnovu iznetih pokazatelja najoptimalnije je da se košnice sa prve na drugu i sa druge na treću pašu sele desetog dana medenja prethodne paše. Sa ovakvim načinom korišćenja tri bagremove paše teško može da se desi da u jednoj godini ostanemo bez bagremovog meda. Jer ako na jednoj lokaciji bagrem „omane“ zbog slabog medenja ili loših vremenskih prilika, mala je verovatnoća da će se isto desiti i na ostale dve paše. Naprotiv, ako budu povoljne vremenske prilike, i bagrem dobro zamedi na sve tri paše, veoma će nam se isplatiti trud oko ovih seoba košnica. Cvetovi bagrema najjače luče nektar na dnevnoj temperaturi od 20 do 25°C, sa optimalnom vlažnošću vazduha i tla, kada je vreme bez vetra, uz jutarnju rosu i temperaturu iznad 16 °C. Dnevni unosi na ovoj paši mogu da budu do 15 kg nektara, a ukupan prinos sa jedne paše i 70 kg nektara po košnici. Prinos meda sa jednog hektara može da bude do 1.000 kg. Bagremov med je odličnog kvaliteta, vrlo prijatnog mirisa i ukusa. Spada u red najcenjenijih medova. Skoro je bezbojan, kristalno providan, sa jedva primetnom zelenkastom nijansom. Vrlo dugo ne kristališe, ponekada i nekoliko godina.

Mađarske sorte bagrema. U Mađarskoj je dugo godina rađeno na stvaranju novih sorti bagrema, čije se osnovne odlike ogledaju u boljoj izdašnosti nektarom, nešto kasnijim početkom cvetanja i većoj otpornosti na izmrzavanje. Stvoreno je više sorti, među kojima se ističe svetloružičasti bagrem (Robinia pseudoacacia L. sp. halvanj rožasti). Pored navedenog, ova sorta se odlikuje izuzetno bogatim cvetanjem i brzim porastom. 32

Nukleus - oplodnjak Nukleus – oplodnjak – ništa novo, sve je već poznato! Oplodnjake koriste proizvođači matica, nukleuse bi trebalo da koriste pčelari – početnici, ali ih ipak nema na našim pčelinjacima koliko su potrebni. I pored stalnog pisanja u našem časopisu o velikoj ulozi nukleusa pčelari odustaju od njihove masovnije primene, a pogotovu za čuvanje matica u njima u toku cele godine. Ovim člankom želim da pobudim interesovanje pčelara za nukleus sa polu-ramovima. Nukleus – oplodnjak je funkcionalan, ispunjava date uslove L. R. standardu, a ima i bolje osobine u odnosu na dosad opisane nukleuse. Ovaj nukleus ima pet polu-rama standardnih sanduka, u ovom slučaju L. R. kao na slici broj 1. za formiranje ovakvog nukleusa treba manji broj pčela, jer je prethodno sklopljen ram dat proizvodnom društvu na izvlačenje i popunjavanje medom, može se ubaciti pored legla a kod matica zaleže, pčele zatvore leglo, ram se rasklopi i sa pčelama i sa leglom se ubaci u nukleus, dodaju se još dva rama a zatim po usvojenom pravilu u pčelarstvu, doda matičnjak ili rezervna matica. Ubačene pčele u formiranom nukleusu sa polu- ramovima lakše održavaju mikro klimu, lakše se brane od grabeži, nema vlage u nepokrivenom delu nukleusa pri formiranju klubeta. U toku zime potroše manje hrane. Ovo su osnovne prednosti nukleusa sa polu-ramovima. Ovaj sistem poluramova od pre “sto godina” je sam usavršio i prilagodio zahtevima sa željom da ima više pozitivnih u odnosu na negativne. Ovakav nukleus oplodnjak omogućuje: oplodnju matica u 99% sigurnosti i normalan razvoj. Oplođene matice se testiraju – što zavisi od stepena obrazovanja pčelara. Ako se želi sačuvati rezervna matica, kad se nukleus razvije i nema prostora za razvoj i skladištenje, doda mu se nastavak. Ja sam imao nukleuse sa šest nastavaka u kome je bilo pet nastavaka sa leglom a samo u šestom je bilo meda. Matica u ovakvom nukleusu polaže jaja na svim ramovima, od zida do zida, a visoko produktivne polažu više jaja u jednoj ćeliji. U mom pčelinjaku, u takvom nukleusu matica je položila i po sedam jaja u jednoj ćeliji. Kada se matica oplodi, testira i daje željene rezultate obeležava se i to sa manjim rizikom no kada maticu tražimo u proizvodnom društvu. Pri zameni matica, polu-ram se sa maticom prinese standardnom ramu i bez hvatanja rukom prelazi sama na ram, a stara se rukom uzima i ubaci u nukleus gde je lakše prihvate, a čuva se kao rezerva. Zahvaljujući ovom nukleusu uveo sam nov način zamene matica i to u rano prolećekada završavam sa tretiranjem protiv varoe. Proizvodno društvo tretiram u jesen ili u toku zime i proleća. Nukleuse sa mladim rezervnim maticama ne tretiram jer u njim nema mnogo varoe (Apitol, Hemovar). S druge strane izbegavam veću količinu legla u jesen u proizvodnim društvima sa starim maticama i time se i borim protiv varoe. Jer manje legla u jesen kod proizvodnih društava – manje i varoe koja ostaje preko zime a u toku zime i ranom proleću kako je rečeno, tretiranjem ukloni se ono malo varoe, koja je ostala na pčelama. Mlada matica se ubacuje radi zamenivanja u proizvodno društvo u vreme kada se preporučuje nadražajno prihranjivanje pred glavnu pašu (npr. bagrem). Ovakvi nukleusi zimu prezimljuju sa jednim nastavkom uz češće dodavanje pogača a idealno prežive na dva i više nastavaka. Kada se želi od nukleusa proizvesti proizvodno društvo ili ojačati slabo sklope se ramovi prema slici 2. Debljina dasaka za izradu nukleusa je od 20-25mm, a farbaju se sadolinom, može i uljanom bojom, nikako lakom i bojama na nitro bazi. U starim knjigama naši dedovi i pradedovi napisaše da je Bog nama pčelarima dozvolio da probamo i da lutamo. Vi nećete nigde lutati jer ćete imati uvek rezervne matice i jaka proizvodna društva

33

RAD SA MALIM OSMODELNIM OPLODNJACIMA

O autoru Roðen je 22. marta 1949. godine u Oplaniæu, SO Kniæ, u pèelarskoj porodici. Samostalno pèelari od 1967. godine, a profesionalno od 1994, sa oko 150 DB košnica. Autor je knjiga U svetu pèela i Atlas medonosnog bilja 1 i 2, za koje je, na Svetskom pèelarskom kongresu Apimondija 2003, nagraðen bronzanom medaljom, èime su njegove knjige proglašene za najbolje svetsko delo o medonosnom bilju. Dobitnik je i zlatne medalje Apislavije, kao i najviš ih domaæih priznanja, diplome „profesor Jovan Živanoviæ“ i zlatne medalje „Zaslužni pèelar“. Oplodnjaci su mala pèelinja društva, èija je prvenstvena uloga prihvatanje zrelih matiènjaka i negovanje mladih matica. U njih se mogu dodavati mlade nesparene matice ili matiènjaci stari 14 dana, iz kojih æe se sledeæeg dana izleæi mlade matice. Tokom narednih 14 dana matice æe se oploditi i poèeti da polažu jaja. U praksi se koristi mnogo vrsta oplodnjaka. Po broju oplodnjaka koji èine jednu celinu, mogu biti jednodelni ili višedelni. Po gruboj podeli u odnosu na velièinu ramova koji se u njima koriste, oplodnjake možemo svrstati u tri kategorije. Veliki oplodnjaci – formiraju se sa 2–3 plodišna rama i pripadajuæim pèelama, od èega je jedan ram sa zrelim leglom a 1–2 sa medom i polenom. Mali oplodnjaci – formiraju se sa 2–3 mala rama, minimalne pojedinaène unutrašnje površine oko 100 cm2, uraðenih tako da mogu u veæem broju da se smeste u plodište ili medište standardnih košnica, gde æe biti izgraðeni i zaleženi ili napunjeni hranom. Ovi oplodnjaci se naseljavaju sa nekoliko stotina pèela, èiji æe broj zavisiti od velièine ramova koji se koriste. Minimalni oplodnjaci – formiraju se bez ramova, a naseljavaju se „šakom“ pèela. Korišæenjem malih oplodnjaka postižu se odlièni rezultati ako se poštuju pravila rada sa njima i sve operacije u vezi uzgoja matica pravilno obavljaju. Ovi oplodnjaci predstavljaju pèelinja društva u malom, što potvrðuje èinjenica da se njihovim korišæenjem matice uspešno izvode i oploðuju i da je kvalitet tih matica isti kao i onih koje su dobijene korišæenjem drugih tipova oplodnjaka. Iako je na sparivalištu postavljen veliki broj oplodnjaka koji su u blizini velikog pèelinjaka, ne dolazi do grabeži, što ukazuje na to da su to mala, ali normalno organizovana društva, sposobna za samostalnu egzistenciju i za uspešno odgajanje matica u više turnusa u toku jedne sezone. Prednost korišæenja malih oplodnjaka je u tome što je rad sa njima lak, brz i ekonomiè an, pri èemu omoguæavaju dobijanje kvalitetnih matica.

34

Opis oplodnjaka Tema napisa je rad sa osmodelnim malim oplodnjacima, koji su originalna konstrukcija autora ovog èlanka, a po ideji gospodina Milana Jaæimoviæa, pèelara iz Metkoviæa. U jedno telo, kvadratne osnove, spoljnih dimenzija 390×390 mm, visine 165 mm, smešteno je 8 troramnih oplodnjaka, iste velièine (slika 1). Unutrašnje dimenzije ramova su 80×136 mm, ukupna visina rama 148 mm, a dužina satonoše 116 mm. Velièina ramova je prilagoðena unutrašnjim dimenzijama polunastavka DB košnice, tako da u jedan polunastavak mogu da se smeste, po dužini, 4 rama, odnosno ukupno 52 rama. Podnjaèa je pokretna i na nju se telo oplodnjaka jednostavno postavlja. Na donjoj strani tela izrezana su pojedinaèna leta, velièine 15×7 mm, po 2 sa svake strane tela, a na podnjaèi, na odgovarajuæim mestima uraðene su male poletaljke. Umesto poklopne daske svako odeljenje oplodnjaka ima zaseban ram, spoljnih dimenzija 118×129 mm, visine 20 mm, debljine zidova 10 mm, koji je sa gornje strane ožièen pocinkovanom mrežom sa okcima 3×3 mm. Krov je spoljnih dimenzija 426×426 mm, na èijim boènim stranicama je izrezana po jedna „škrga“, pod uglom od 45°, dužine 250 mm, širine 3 mm. Postolje je kvadratne površine, 350×350 mm, debljine 20 mm. Od pocinkovanog lima je uraðen „oluk“, kvadratnog preseka, unutrašnjih mera 72×72 mm, dužine 150 mm, èiji su produ- žeci stranica na gornjoj strani savijeni pod uglom od 90° u dužini od po 50 mm, i sa po 3 vijka prièvršæeni za donju stranu postolja, na sredini, u preseku dijagonala. „Oluk“ postolja navlaèi se na bagremov stub, preseka 70×70 mm, ukupne dužine 1 200 mm, koji je vertikalno poboden u zemlju do visine 800 mm. Po polovina boènih stranica tela oplodnjaka, podnjaèe i krova, ofarbana je naizmenièno žutom, zelenom, belom i plavom bojom.

35

Izrada oplodnjaka Sve delove treba izraditi od kvalitetne graðe, sa velikom preciznošæu, kako bismo mogli da ih ugradimo i oplodnjak kompletiramo. Pošto sve delove izradimo pristupamo sklapanju tela oplodnjaka. U alatu za sklapanje košnica zakivamo stranice tela oplodnjaka, A i B (slike 1, 2 i 3), èije smo spojeve prethodno premazali lepkom za drvo. Ostali spojevi, unutar tela oplodnjaka, se ne premazuju lepkom, veæ se samo ukivaju malim ekserima. U sklopljeno telo oplodnjaka, u žlebove stranica B, ugraðujemo uzdužne pregrade, V. Zatim, izmeðu uzdužnih pregrada, V, ugraðujemo, i za stranicu B zakivamo nosaèe, G, koji su za 20 mm niži od gornje ivice tela. Posle toga ugraðujemo pregrade D, a na kraju pregrade Ð. Pre sklapanja oplodnjaka treba zakovati limene nosaèe ramova na stranicama A, na uzdu- žnim pregradama V, nosaèima G i pregradama Ð. Nosaèi ramova su dimenzija 100×20 mm, a isecaju se od nekorodirajuæeg lima debljine 0,5 mm. 36

Svi delovi tela oplodnjaka moraju biti taèno poravnati sa donjim i gornjim ivicama stranica A i B, osim nosaèa G, koji je, kao što je veæ reèeno, niži za 20 mm od gornje ivice tela. Svi delovi tela oplodnjaka prikazani su na slici 2, a pogled odozgo na sklopljen oplodnjak na slici 3. Za sklapanje podnjaèe, odnosno postolja, koriste se letvice E, izraðene od tvrdog drveta, preseka 40×15 mm, dužine 370 mm za podnjaèu i 330 mm za postolje. Sklapanje ostalih delova oplodnjaka je jednostavnije i ne zahteva poseban opis. Površine koje se farbaju prethodno treba premazati vrelim firnajzom, pa dva puta odgovarajuæom farbom, u vremenskim razmacima od po 24 sata.

37

38

Priprema ramova za naseljavanje oplodnjaka U ramove, prethodno uzduž no ožièene sa dve žice, ugraðujemo satne osnove dimezija 132×75 mm. Polunastavak DB košnice delimo na 4 pregrade (slika 4) ugradnjom 3 letvice dimenzija 456×50×10 mm, koje su od gornje ivice polunastavka niže za 17 mm. One æe biti nosaèi ramova. U tako pripremljen polunastavak stavljamo ukupno 52 mala rama sa ugraðenim satnim osnovama. Popunjen polunastavak stavljamo na podnjaèu jakog društva, pronalazimo maticu u tom društvu i spuštamo je u ovaj polunastavak pa preko njega postavljamo matiènu rešetku. Na rešetku stavljamo plodište sa polumedištem koje je veæ bilo na njemu (slika 5). Ovo radimo najmanje na 30 dana pre naseljavanja malih oplodnjaka. To je, najèešæe, vreme voæne i maslaèkove paše, pa æe pèele brzo izgraðivati saæe u ovim ramovima i matica æe ih ubrzano zalegati, tako da æemo u vreme naseljavanja oplodnjaka imati na raspolaganju dovoljno ramova sa zrelim leglom. Kada otpoène bagremova paša, na plodište jakog društva, koje je veæ napunilo jedan polunastavak meda, stavljamo takoðe polunastavak, isto pripremljen i popunjen malim ramovima kao i u prethodnom sluèaju. Preko ovog polunastavka vraæamo pune polunastavke koji su bili na toj košnici. Na jakoj bagremovoj paši pèele æe veoma brzo izraditi sa- æe u malim ramovima i æelije do kraja napuniti medom (slika 6). Koliko æemo angažovati ovakvih polunastavaka, odnosno malih ramova za zaleganje 39

i punjenje medom, zavisi od toga koliko oplodnjaka želimo da naselimo, raèunajuæi jedan ram sa leglom i jedan sa medom po oplodnjaku.

Naseljavanje oplodnjaka Oplodnjake naseljavamo jedan dan pre dodavanja zrelih matiènjaka. Pre naseljavanja, 40

leta praznih oplodnjaka potpuno zatvaramo malim komadima sunðera. Po jedan mali ram sa zrelim leglom (slika 7), i jedan sa medom (slika 8), oba bez pèela, uzimamo iz polunastavaka društava koja su ih izgrað ivala i stavljamo ih u jedan oplodnjak (slika 9). Na isti naèin naseljavamo i ostale oplodnjake. Kada naselimo 32 oplodnjaka pristupamo punjenju istih pèelama. To radimo na sledeæi naèin. U jaèem društvu pronaðemo maticu i privremeno je hapsimo sa nekoliko pèela u žièani kavez. Pèele iz medišta tog društva stresemo u plodite. Zatim vadimo jedan po jedan plodišni ram i pèele sa njih stresamo u plodište. Umesto dimilice koristimo ruènu pumpicu od 1 litra, u kojoj je šeæerni sirup u razmeri 1:1 i povremeno sa njom prskamo strešene pèele. Pošto æe im krila ovlažiti, one neæe moæi da izleæu iz plodišta, a lizanjem sirupa dobro æe se najesti. Pèele æemo stresti sa svih ramova osim sa jednog, koga ostavljamo do zida košnice, da bi na njemu deo pèela mogao da se grupiše. Zatim èašom od jogurta pažljivo zahvatamo strešene pèele, i po punu èašu, otprilike 400–500 pèela sipamo u oplodnjak, koji odmah poklapamo ožièenim ramom. Na isti naèin dodajemo pèele i ostalim oplodnjacima, koje takoðe odmah poklapamo. Kada naselimo svih 8 oplodnjaka u jednom telu, na njega odmah stavljamo krov, i nastavljamo naseljavanje ostalih oplodnjaka. Iz jednog društva oduzeæemo pèele za naseljavanje 32 oplodnjaka. Kada smo to uradili, u plodište tog društva vra- æamo sve ramove sa kojih smo stresali pèele i maticu osloba- ðamo iz kaveza i vraæamo je u plodište. U tom društvu je ostalo još dosta pèela, pa æe ono, zahvaljujuæi i kompletnom leglu, ubrzo postiæi staru snagu. Na isti naèin naseljavamo i ostale oplodnjake.

41

42

43

44

Dodavanje zrelih matiènjaka i izvoðenje matica Na prethodno pobodene bagremove stubove postavljamo postolja i onda na njih stavljamo naseljene oplodnjake. Sledeæeg dana popodne, oplodnjacima dodajemo po jedan zreo matiènjak (slika 10), i preko matiènjaka i satonoša ramova postavljamo plastiène poklopce tegli od 720 ml, koje æe biti hranilice oplodnjaka (slika 11). Pred veèe u poklopce sipamo šeæerni sirup. To činimo kroz mrežicu, ne podižući ramčiće sa oplodnjaka. Sirup dodajemo ukupno 5 večeri. Trećeg dana od naseljavanja oplodnjaka, kasno uveče, po mraku, otvaramo leta vadeći komade sunđera kojima su bila zatvorena. Do tada, iako su leta bila zatvorena, oplodnjaci su imali odliènu ventilaciju kroz „škrge“ krova i mrežu na ram- èiæima. Prskanjem pèela pri naseljavanju oplodnjaka i samim postupkom naseljavanja, uz nemoguænost izletanja 3 dana, èetvrtog dana izjutra (slika 12), pèele æe, imajuæi utisak da su seljene, izvršiti orijentaciju i nepogrešivo se vraæati u svoj novi dom (slika 13). U meðuvremenu, dok su leta još uvek bila zatvorena, i matice su se izlegle, pa njihovo prisustvo u tim malim društvima, stvara potpunu harmoniju i doprinosi postizanju odgovarajuæe podele rada, tako da te zajednice poèinju da žive normalnim pèelinjim životom.

45

Sutradan po otvaranju leta, uklanjamo izležene matiènjake i oplodnjacima dodajemo po treæi ram, koji je ovog puta sa satnom osnovom, koju æe pèele ubrzo izgraditi. Ako ovo ne uradimo na vreme, pèele æe u praznom prostoru, na „hranilici“ izgraditi zaperak (slika 14), èime nam još jednom „stavljaju do znanja“ da su to društva sa svim osobinama i sposobnostima zajednice odakle su uzete. Za nekoliko narednih dana, matica æe se spariti i ubrzo poèeti da polaže jaja. 46

Èetrnaestog dana od dodavanja matiènjaka u oplodnjake, pre podne oduzimamo mlade, kvalitetne matice, koje su oploðene i pronele, i isporuèujemo ih naruèiocima, a istog dana, pred veèe, u oplodnjake dodajemo zrele matiènjake drugog turnusa, koji su u meðuvremenu odgajeni. Na isti naèin turnuse ponavljamo 7–8 puta u toku sezone.

47

Završetak rada sa malim oplodnjacima Krajem avgusta, odmah po isporuci matica zadnjeg turnusa, iz oplodnjaka vadimo ramove sa pèelama i stavljamo ih u posebno pripremljene polunastavke, u svaki po 52 komada. Pri tome vodimo računa da ramovi sa leglom budu grupisani u sredini, a oko njih ramovi sa hranom. Po dva tako naseljena polunastavka, u koje smo zbrisali i pèele sa zidova oplodnjaka, postavljamo na podnjaèu. Ovako formirano društvo pojaèavamo sa pèelama koje æemo stresti sa 2–3 plodišna rama sa otvorenim leglom, uzetih iz plodišta jakih društava. Pri naseljavanju polunastavaka sa malim ramovima i pèelama i pri stresanju pèela sa plodišnih ramova, treba im izjednaèavati mirise prskajuæi ih recimo razblaženom rakijom. Preko polunastavaka stavljamo poklopnu dasku i krov (slika 15). Sutradan ovom društvu dodajemo maticu pomoæu kaveza. Po potrebi, prihranom æemo rezerve hrane dopuniti, kako bi ova zajednica uspešno prezimila. Iduæeg proleæa, iz ovog društva, koristiæemo izgraðene ramove, sa leglom i hranom, za ponovno naseljavanje malih oplodnjaka. Ispražnjene oplodnjake i postolja odlažemo u magacin. Na pèelinjaku ostaju pobodeni stubovi, na èije vrhove smo, radi zaštite od truljenja, navukli plastiène flaše, kojima smo prethodno odsekli konusni deo.

Rad sa rošfusovim oplodnjacima POSTAVLJENO 17.03.2009. 10.232 PREGLEDA

48

Mr. NAUM BANDŽOV, E-mail: [email protected] Ul. Fruškogorska br. 25, 22327 Maradik Posebnu pažnju u oplođivanju matica zaslužuju oplodnjaci Amerikanca Rošfusa koji su vrlo ekonomični, efikasni, a rad sa njima je vrlo jednostavan i interesantan. Originalni sistem Rošfusovih oplodnjaka je sa polunastavcima kako pokaziva šema-slika br. 1.

Šema-slika br.1 pčelinjaku

Selekcioni Rošfus

Izgled iznutra Rošfusova rešetka

Rošfusovi sistemi na

Ja sam je nešto modifikovao zbog ekonomičnijem radu i efikasnijoj oplodnji matica i proizvodnji ROJEVA i primenjujem je na normalnim nastavcima LR košnice, ili kombinirano i sa polunastavcima zavisno od situacije-jačine društva, odnosno tehnologije koju primenjujem. Ekonomičnost se ogleda u tome što se pravi od standardnih delova LR KOŠNICE tj. od polunastavaka i normalnih nastavaka sa malom adaptacijom, koje se i dalje mogu koristiti kao polunastavci i nastavci u medištu odnosno plodištu. Adaptacija se sastoji u tome što se na nastavak ili polunastavak naprave 6 žljeba (po 3 sa svake manje strane) za uvlačenje 3 tanke pregradne daske. Sistem se sastoji i kod polunastavaka i kod nastavaka od Rošfusove rešetke 4 male hranilice za medno ~ šećernu pogaču, koji se ujedno koriste kao poklopne daske svakog oplodnjaka. Ostali delovi PODNJAČA, KROV i RAMOVI ostaju isti kao od LR košnice. Druga prednost je u tome što se od jednog normalnog društva, zatim škarta ili bezmatka naprave

49

onoliko oplodnjaka koliko ima ramova sa leglom i to od dva do osam oplodnjaka. Efikasnost se ogleda u tome što se oplodnja matice vrši uspešno u velikom procentu, čak nekad i do 90%. Druga prednost se ogleda u tome što se vrlo lako naprave rojevi kad se spoje pčele od 2 oplodnjaka Jednu maticu stavimo u kavez u jednom novom formiranom nukleusu, a drugu koju takođe stavimo u kavez u drigi novi nukleus. Ukoliko je bilo više oplođenih matica, prodaju se pojedinačno kao mlade oplođene matice. Treća velika prednost Rošfusovih oplodnjaka je u tome što nikad nemože da dođe do NAZOVI MATICE ako u nekom oplodjaku iz bilo kog razloga matica se ne oplodi, odnosno ako se ne vrati sa oplodnje. U tom slučaju sve pčele preko duple matične rešetke koje je ima u svakom oplodnjaku na Rošfusovoj rešetki ukupno 4, prečice u druge oplpdjake gde su se matice oplodile. Interesantnost ovih oplodnjaka sastoji se u tome što pčelar ulazi u višu tehnologiju rada sa košnicama, tj. u dvomatična, tromatična i višematična društva, a takođe dobija veća saznanja o biologiji pčela i njihovom ponašanju u okviru pčelinje zajednice, što sa sigurnošću tvrdim da baš to fali pčelarima da bi postali PRAVI PČELARI, a ne da ostanu čuvari košnica sa pčelama. Ako pčelari primene Rošfusov sistem proizvodnje matica ni u jednom momentu ne treba da se brinu za broj pčelinjih društava na svom pčelinjaku. Ovo dobija veću važnost baš u vreme kad pčelinje bolesti su u povećanju, a i štete od pesticida rastu i kad pčelari koji imaju od 50 do 100 društava, u nekim godinama u proleće, ostanu na 50% živih od ukupnog broja pčelinjih društava. Dakle jedan sistem ROŠFUSOVOG OPLODNJAKA sastoji se od: Klasične podnjaće, jedana ili više Rošfusovih rešetaka, jednog ili više rošfusovih nastavaka podeljeni sa po 3 pregradne daske na po 4 oplodnjaka. Svaki oplpdnjak ima specjalnu poklopnu dasku koja moze da primi medno ~ šećernu pogaču , (ukupno 4 poklopne hranilice) i krov. Rad odnosno formiranje ovog sistema se pravi tako, što na istom mestu gde je neko pčelinje društvo slabije (prvenstveno ja ovo koristim) ostavi podnjaća, na nju se postavi rošfusova rešetka, a na nju rošfusov nastavak podeljen na 4 oplpdnjaka i na svaki oplodnjak specjalna poklopna daska sa medno ~ šećernom pogačom. U svaki oplodnjak se stavi po jedan ram sa zatvorenim leglom sa pčelama bez matice i po jedan ram sa medom i polenom i ostavimo tako pripremljen 2 do 3 sata bez matičnjaka. Kada radim sa jačom pčelinjom zajednicom, rad na formiranju Rošfusa je nešto drugaćiji. Tada imamo više ramova sa leglom od 4 (četiri), onda nad poklopnim daskama sa pogačom postavimo

50

novu Rošfusovu rešetku pa nov Rošfusov nastavak i ponovimo isto što smo napravili prethodno i napravimo Rošfusov sistem na dva sprata i t.d. (Vidi sl. 6.) Na kraju stavimo krov.

Ukoliko radimo sa društvom koje smo ga proglasili za škart i sigurni smo da matica nije kvalitetna, maticu ubijemo, i napravimo istu radnju kao pre, stim da sve pčele, kućne i izletnice, ostanu u Rošfusovom sistemu. Ukoliko radimo sa društvom koje ima dobru maticu ili rojidnenu, takvu maticu ne ubijemo nego sa 2 ~ 3 okvira ostavimo je u nukleus na isto mesto da se razvija, a rošfus stavimo na novo mesto. Nakon 2 ~ 3 sata od formiranja u svaki oplodnjak stavimo po jedan zreo, prethodno posebno pripremljen matičnjak ili od rojidbenog nagona, specjalno napravljen matičnjak od matice koja ima odlične karakteristike, stim što je ne proširivamo sa novim saćem, ili matičnjak tihe zamene i sl. Tako pripremljen Rošfusov sistem ostavimo ga oko 15 dana, koliko je potrebno vremena da novo oplođene matice Slika 6

počnu da nose jaja i da proverimo njen kvalitet. Sigurno je da sve matice ne mogu da se oplode jer postoji normalan dozvoljeni gubitak matica, a to se kreće prema mom iskustvu otprilike do 20%. U tom slučaju pčele iz oplodnjaka gde se nije vratila matica postepeno prelaze preko duple matične rešetke na Rošfusovoj rešetki u oplopdnjake gde su se matice oplodile i vratile u svoj oplodnjak ili izvadimo pregradnu dasku i napravimo NUKLEUSE. Prvi znak da se matica oplodila u oplodnjaku je kad pčele počnu da nose polenov prah i počnu da izgrađuju saće. Oplođene matice prvo obeležim posebnim aparatom bojom koja je predviđena za određenu godinu (Vidi sl.7) i prebacujemo je u željena društva, ili formiramo nukleuse ili ih stavljamo u kaveze i idu u prodaju, ili poklanjamo prijateljima. Višak oplođenih matica čuvamo ih u kavezima u specjalno određenim društvima ili nukjeusima. Pored toga sto matice testiram na prinos pčelinjih proizvoda, na mirnoću, na tihu zamenu, testiram ih i na HIGIJENSKO PONAŠANJE, (HIG) odnosno na otpornost prema bolestima pčelinjeg legla. Navešću dva testa za HIHIJENSKO PONAŠANJE:

51

Sl. 7 Sl. 10

Sl. 8

Sl. 9

1. Ubadanjem u izvestan ćelija zatvorenog legla sa entomološkom ili injekciskom iglom (dovolno je na 3 mesta po 7 ćelija). (Vidi sl. 8 i 9)Brzo otklanjanje mrtve larve ili lutke do 24 časa inicira vrlo higijensko ponašanje i tu otpada 10 do 15 matica super higijensko ponašanje. Društvo koje poseduje takvu maticu nema mogućnosti da oboli od bolesti pčelinjeg legla. Ukoloko nukleus to ne očisti za 24 časa , vršimo kontrolu nakon 72 časa. Ako pčele očiste to za 72 časa (3 dana) još uvek su to dobre matice koji se takođe ponašaju HIGIJENSKI. U ovu grupu spadaju 30 do 40. I ove matice skoro da ne oboljevaju od bolesti pčelinjeg legla. Ako pčele u nukleusu ne očiste mrtve pčele i nakon 7 dana to su ŠKART matice i njih se moramo oslobađati što je brže moguće. U ovu grupu spadaju do 20 matica. Ove matice su podložne da obole od bolesti pčelinjeg legla (AMERI?KU I EVROPSKU KUGU, KREČNO LEGLO , KAMENO LEGLO, MEŠINASTO LEGLO I SL). Ovaj test može da primenjuje svaki pčelar koj proizvodi matice od najprostijeg do najboljeg načina što obavezno preporučujem. 2. Drugi test je nešto složeniji i mogu da ga koriste mlađi pčelari koji žele da se bave naukom, a to je što se prvo preseće oštrim nožem parče saća sa zatvorenim leglom 3 X 4, (Vidi Sl. 10) i stavi se u zamrzivač da larve ili lutke uginu za 24 časa i to se parče kasnije vraća na isti mesto odakle smo ga izvadili i isto pratimo za koliko vremena biće očišćeno. (Ovi testovi su detalno opisani u mom MAGISTARSKOM RADU od 1990 god.) Svi pčelari, odnosno proizvođaće matica bi trebalo da budu obavezni i da imaju cilj da povečaju frekvenciju gena odgovornih za higijensko ponašanje. Sa kooperacijom i mnogo edukacije i prakse u testiranju i zamenom sa hihijenskim maticama, frekvencija gena sadašnjih matica ~ pčela, biće vrlo brzo promenjena u korist HIGIJENSKOG SOJA. Soj koj je HIGIJENSKI ne samo što će biti otporan na AMERIČKU (Vidi sliku 11) i EVROPSKU KUGU to je jedinstven siguran i pouzdan način da se eliminišu i glivice prouzrokovaći KREČNOG LEGLA.

52

Sl. 11 Uslov da se proizvede Visoko kvalitetno-produktivna i higijenska matica potrebno je imati vrlo jako ODGAJIVAČKO DRUŠTVO, sa dovolno količine meda i polena. Pčelar mora da se pridržava određenih pravila i to: 1. da presađuje larve stare do 20 sati, odnosno 4 dan od polaganja jaja. (Vidi ciklus br.4, što znači larva od prvog dana) 2. U vremenu od 4 do devetog dana, dok je otvorena larva, društvo treba obilno prihranjivati razređenim medom sa 30% vode.(Vidi ciklus) 3. Četrnaesti dan matičnjak staviti u kavez ili direkno ga nalepiti na ramu oplodnjaka koji je jak sa pčelama svih generaciskih struktura.(Vidi ciklus) 4. Šesnaesti dan proveri dali je matica pravilno izašla, da nije slučajno defektna i sl. 5. Narednih 15 dana ne otvarati oplodnjak, a za to vreme pratiti koj oplodnjak počinje da nosi polen što na određen način pokaziva da je matica oplođena. 6. Trideseti dan ukoliko se konstatuje da nema jaja i da nema maticu, oplodnjak treba ojačati sa jednim ramom sa zatvorenim leglom i ponovo staviti novi matičnjak.

53

7. Matica koja se oplodila i počela da nosi jaja, 12 dana treba napraviti higijenski test br. 1 opisan u ovom tekstu.

UZGOJ MATICA POMOĆU JENTEREVOG APARATA Matica je duša košnice. . U najstarijim pčelarskim knjigama je zapisano da je matica duša košnice. Svako baratanje oko bilo čije duše predstavlja delikatan posao, sa krajnje neizvjesnim ishodom. Uzgoj kvalitetnih matica zahtjeva vrhunsko poznavanje života i rada pčelinje zajednice i predstavlja krunu pčelarskog umijeća i zadovoljstva. Ne kaže se uzalud da je uzgoj matica "poezija pčelarenja". Da bismo ovladali poslom oko uzgoja matica moramo u taj posao unijeti i dio svoje duše. To ćemo postići jedino ako pri svemu što radimo sa pčelama, a pogotovo pri uzgoju matica, što više poštujemo i sljedimo njihove prirodne nagone, instinkte i potrebe. Naš trud će biti nagrađen onog trenutka kada spazimo da je mlada matica pronijela, čime je u košnici započeo novi život. Već smo rekli, da se suština pčelarenja u najkraćem svodi na stalnu borbu pčelara za što više legla u košnici. Pošto ispunjenje ovog cilja u najvećoj mjeri zavisi od matice, još jednom ističemo veliki značaj svih aktivnosti u vezi uzgoja visokokvalitetnih matica. KOJOM METODOM DOĆI DO VELIKOG BROJA KVALITETNIH MATIČNJAKA Postoji mnogo načina uzgoja matica. Kod planskog uzgoja matica posao se u suštini svodi na dobivanje većeg broja kvalitetnih matičnjaka iz kojih će se izleći mlade matice. Pri tome, razlika u starosti matičnjaka treba da bude što manja, odnosno samo nekoliko sati. Cilj nam je da uzgajamo istovremeno veći broj kvalitetnih matica u više turnusa u toku sezone, sa unaprijed poznatim vremenskim terminima za obavljanje određenih radnji u vezi ovog posla. Također, veoma je važno da unaprijed točno znamo termine kada su matice iz svakog turnusa spremne za isporuku, odnosno za dodavanje društvima. Najjednostavnija metoda za dobivanje matičnjaka je izazivanje tzv., "prisilnih matičnjaka", obezmatičavanjem nekog društva. Ovom metodom ćemo dobiti dosta matičnjaka, različite starosti, ispod prosječnog kvaliteta, sl 2. iz prevelike želje, da što prije dođu do matice pčele će matičnjake da izgrađuju na starim radiličkim larvama, koje već odavno "jedu" hranu mnogo siromašniju od one koju treba da troši matična larva. To je jedan od osnovnih preduvjeta za dobivanje nekvalitetnih matica. Radilične larve, nad kojima pčele počinju da nadograđuju matičnjake, smještene su uglavnom u ćelijama u kojima je već izvođeno leglo. Te ćelije, zbog zaostalih radiličkih košuljice, pčele ne mogu da prošire pa će budući matičnjaci u osnovi da budu uski, zbog čega ćemo dobiti sitnije, a samim tim i lošije matice. Sličnom metodom, ali uz nešto više truda, dobiti ćemo znatno kvalitetnije matičnjake. Iz obezmatičenog društva povadit ćemo sve okvire sa otvorenim leglom, s tim što ćemo pčele sa njih da stresemo, a ostavit ćemo jedan okvir koji je prvi put zaležen. Po rubovima saća tog okvira trebaju biti larvice u najmlađem stadijumu. Saće takvog okvira ćemo da podrežemo baš po toj graničnoj liniji, gdje jaja prelaze u najmlađe larvice. Sada ćemo, po tom presjeku, iz dvije ćelije da odstranimo larvice a treću ostavljamo, i ponovo tako sve do kraja. Pčele imaju na raspolaganju mlade larvice, u ćelijama na rubu saća, nad kojima mogu da nadgrade krupne matičnjake, a larvice će od "rane mladosti" da dobivaju odgovarajuću hranu, sl. 3.

54

Na sličan način do matičnjaka možemo doći poznatim Alejevim i Milerovim metodama. Međutim, kod svih ovih načina postoji mogućnost izgradnje matičnjaka na starijim, odnosno larvama različite starosti, što nosi kasnije negativne posljedice, i stvara nam velike probleme u radu. Matičnjaci koje pčele izgrađuju pri prirodnom nagonu za rojenjem, sigurno su kvalitetni, i kao takve možemo da ih uspješno koristimo. Međutim, i oni se veoma razlikuju po starosti, pa bi nam to predstavljalo problem pri nekom ozbiljnijem radu. Suvremeno pčelarenje i priželjkivanje prirodnog nagona za rojenjem - nikako ne idu zajedno. Istina je da se najkvalitetniji matičnjaci dobivaju pri tzv., "tihoj zamjeni matice", sl. 4. oni su kvalitetni zato što su ih pčele gradile, njegovale i hranile natenane i sa velikom ljubavlju. Problem je što ih je najčešće samo dva-tri u košnici i što teško možemo da utičemo da nam željena matica zaleže ove matičnjake, već ih uglavnom zaležu one matice koje nisu najkvalitetnije na pčelinjaku. Proizilazi da, ako želimo da se ozbiljnije bavimo planskim uzgojem većeg broja kvalitetnih matičnjaka, u više turnusa u toku sezone, nijedan od navedenih načina nam ne odgovara. Cilj možemo postići samo presađivanjem mladih larvica iste starosti u vještačke osnove matičnjaka. U praksi se koriste i podjednake rezultate daju, osnove matičnjaka izrađene ili od voska ili od plastične mase određene vrste. Larvice možemo presađivati na dva načina: - dodirivanjem, odnosno vađenjem sa dna radilične ćelije i premještanjem u matičnu ćeliju, ili - bez dodirivanja, odnosno premještanjem kompletnog dna radilične ćelije sa larvicom i mliječi, na dno matične ćelije. Pri prvom načinu, koriste se razna pomagala, kao što su specijalne igle, perca i slično, zatim ispiranje larvica vodom iz ćelija na platno, a zatim ih prenosimo u matične ćelije itd. Pri ovim radnjama se razlikuje povreda larvica, pošto ih dodirujemo pri prenošenju, što može da se odrazi na prijem, odnosno na kvalitetu matica. Ovim metodama je skoro nemoguće presađivanje najmlađih, tek ispiljenih larvica, koje su golim okom jedva uočljive, već se presađuju nešto starije. Da ne bismo larvicu presadili na suho dno osnove matičnjaka, moramo prethodno da osiguramo izvjesnu količinu matičnog mliječi. Kap mliječi, razblaženog vodom, stavljamo na dno matične ćelije, pa potom presađujemo larvicu. U svakom slučaju ovo je krajnje delikatan i prilično mukotrpan posao. Larvicu bez dodirivanja možemo da premjestimo u matičnu ćeliju ako specijalnim alatom izrežemo dno radilične ćelije i prenesemo ga, zajedno sa larvicom, u matičnjak u kome treba da ima mliječi. Ova metoda je dosta komplicirana i spora. Za sada, najsavršeniji način za presađivanje larvica bez dodirivanja izumio je Karl Jenter. Pomoću Jenterovog aparata, premještamo kompletno dno radilične ćelije sa larvicom i mliječi u kome pliva u dno matične ćelije. Pri uzgoju matica sve aktivnosti treba da obavljamo krajnje odgovorno, korištenjem sveg znanja koje smo stekli iz te oblasti. Samo ako tako radimo imamo pravo da kao rezultat očekujemo dobivanje veoma kvalitetnih matica. A matica je osnova svega u pčelarenju.

KADA POČETI SA AKTIVNOSTIMA U VEZI UZGOJA MATICA Početkom cvjetanja bagrema u okolini baznog pčelinjaka, počinjemo sa aktivnostima oko uzgoja matica. Cilj nam je da formiranje nukleusa, odnosno oplodnjaka, u koje ćemo presaditi zrele matičnjake, obavimo krajem bagremove paše. Ovaj posao treba da planiramo za taj period iz dva razloga. Prvo, jako je važno da pomoćna društva, dok su relativno jaka, kao takva iskoriste veći dio bagremove paše, kako bi se u tim uvjetima razvijala, sakupljala znatne količine bagremovog meda i izgrađivala saće na dodatnim okvirima sa satnim osnovama. Drugo, bitno je da po formiranju nukleusa bagrem medi još nekoliko dana, makar i minimalno, dok se ta novoformirana slaba društva konsoliduju, odnosno dok se matice ne izlegu. Naime, najkritičniji period za život nukleusa je od njegovog formiranja pa do izleganja prve ture matica. Ako bi se ovaj period odvijao u bespašnim uvjetima, jako teško bismo nukleuse sačuvali od napada tuđica, odnosno od grabeži. Već odmah po izvođenju matica u nukleusu stanje se normalizira u smislu podjele rada, pojavljuju se pčele stražarice koje uspješno čuvaju svoju zajednicu. Kasnije, pri drugoj i sljedećim turama presađivanja matičnjaka, neće biti problema, jer su se ta mala društva potpuno organiziraju za normalan život. IZBOR RODONAČELNIČKOG DRUŠTVA Rodonačelničko društvo je ono čija će matica dati jaja iz kojih će se izvesti buduće matice. Matica rodonačelnica mora da bude ekstra kvaliteta, promatrano po svim osobinama. Kandidatkinje za rodonačelnicu odabiremo, odnosno pratimo, još od prethodne godine. Biramo matice koje su jako plodne i kao takve sposobne da samostalno razviju jaka društva. Pri tome pratimo i izgled legla. Ono treba da je kompaktno, a površine okvira da su skoro potpuno zaležena, sl. 5.

55

Kvaliteta matice se ogleda kroz kvalitetu, odnosno osobine, cijelog pčelinjeg društva. Svakako ćemo jako cijeniti učinak u sakupljanju meda i peludi promatranih društava. Ako pri tome imamo više društava sa istim učinkom, odbacujemo ona čije su pčele ljute, a dalje pratimo društva sa miroljubivim pčelama, koje su uvijek spremne za suradnju. Izražen nagon za prirodnim rojenjem ili pak za tihom zamjenom matica, također takva društva eliminiramo iz konkurencije za eventualnu rodonačelnicu. Obavezno obraćamo pažnju da kod odabranih društava nije bilo niti trenutno ima tragova bilo koje bolesti i da nije izraženo prisutnost varoe. Pri tome pratimo i higijenske osobine društava, odnosno održavanje čistoće podnjače. Uzimamo u obzir i osobinu pčela da što manje izgrađuju zaperke između okvira. Praktično, rodonačelničko društvo, odnosno njegova matica, mora da ima sve pozitivne osobine jako izražene. Poslije svih ovih praćenja i testiranja opredijeliti ćemo se za dve-tri rodonačelničke zajednice. Jednu ćemo koristiti, a ostale će biti rezervne ako iz bilo kojih razloga zatreba. Rodonačelnička društva ne selimo. Ona sve vrijeme ostaju u baznom pčelinjaku, gdje se obavljaju poslovi u vezi uzgoja matica. IZBJEGAVANJE MOGUĆNOSTI SPARIVANJA MATICA SA TRUTOVIMA U BLISKOM SRODSTVU Kod uzgoja većeg broja matica, kada se više godina za rodonačelnice koriste matice sa istog pčelinjaka, povećava se vjerojatnost da dođe do sparivanja jednog broja matica sa trutovima koji su im bliski rođaci. Rezultat takvog sparivanja je degeneracija potomstva. Izvoditi će se pčele slabije vitalnosti, podložne lakom obolijevanju, slabe produktivnosti, kratkog životnog vijeka itd. Takve matice polažu tzv., šareno leglo, odnosno zaležena površina nije kompaktna već između zaleženih ima dosta i nezaleženih ćelija, sl. 6. Pošto je ova pojava negativna i štetna u pčelarstvu, moramo voditi računa da do nje ne dođe. To možemo postići na više načina. Ako za rodonačelnice koristimo matice izvedene na našem pčelinjaku, onda oplodnjake sa matičnjacima ili neoplođenim maticama moramo premjestiti najmanje na 10 km udaljenosti od baznog pčelinjaka. Tu treba da ostanu sve dok se mlade matice ne spare, odnosno dok ne pronesu. Da bismo izbjegli postavljanje oplodnjaka na lokaciju koja je udaljena od baznog pčelinjaka, što nam predstavlja dodatni posao i iziskuje posebne troškove, možemo još u prethodnoj godini da nabavimo od poznatih pčelara nekoliko posebno kvalitetnih matica koje ćemo testirati godinu dana i onu koja zadovolji sve kriterije odabrati ćemo za rodonačelnicu. Pčelinjak sa koga smo uzeli matice mora da bude udaljen od našeg pčelinjaka također najmanje 10 km. Najbolje je da u prethodnoj godini, sa poznatim pčelarom, čiji je pčelinjak dovoljno udaljen od našeg, razmijenimo po desetak najkvalitetnijih matica. Time ništa ne gubimo već oba pčelara dobivaju kvalitetne kandidatkinje za rodonačelnice. Te matice treba posebno označiti i testiramo ih godinu dana na već opisan način.

PREDNOSTI KORIŠĆENJA JENTEROVOG APARATA Izum Karla Jentera predstavlja ogroman doprinos razvoju tehnologije uzgoja kvalitetnih matica, a samim tim i razvoju pčelarstva uopće. APIMONDIA, svjetsko udruženje pčelara, nagradilo je Jentera 1987. godine zlatnom medaljom za ovaj izum. Suština Jenterovog izuma je u pronalasku radilične i matične ćelije sa pokretnim dnom, koje je pri tome zajedničko za obje vrste ćelija, sl. 7. Time je eliminiran mukotrpan, rizičan i krajnje delikatan posao presađivanja larvica pomoću raznih pomagala. Uz pomoć ovog aparata, krajnje jednostavno presađujemo larvicu u najmlađem stadiju sa pripadajućim mliječi u kome pliva, bez ikakvog rizika da je dodirnemo, odnosno povrijedimo. Mi u stvari premještamo kompletno dno radiličke ćelije u dno osnove matičnjaka. Time ispunjavamo dva značajna uvjeta koji utječu na prijem presađenih larvica, odnosno, u krajnjoj liniji na kvalitetu budućih matica. Prvi uvjet je presađivanje larvica u najmlađem stadiju, tek ispiljenih iz jajeta. Time omogućujemo da se presađene larvice, sada već matične larvice, od samog početka svog razvoja njeguju od strane pčela, kao takve opslužuju odgovarajućom hranom po kvalitetu i po količini. Drugi uvjet je eliminiranje mogućnosti dodirivanja, odnosno nesvjesnog povređivanja larvica, što bi se jako negativno odrazilo na prijem odnosno kasnije na kvalitetu izvedenih matica. Matica će zaleći ćelije aparata jajima krupnijim nego obično, što će imati pozitivnog utjecaja na krupnoću, odnosno kvalitetu budućih matica. Ovo se postiže zbog toga što se matica, pri zatvaranju u aparat, neko vrijeme suzdržava da polaže jaja, dok se ne adaptira na novu sredinu. To suzdržavanje pozitivno djeluje na dozrijevanje i veličinu jaja koje će matica u narednom periodu polagati. Sljedeća prednost aparata je u tome što su sve larvice koje presađujemo praktično iste starosti. Razlika između najmlađe i najstarije je samo nekoliko sati. Zahvaljujući ovoj činjenici, presađivanje svih larvica vršimo u najpovoljnijem trenutku, a presađivanje matičnjaka vršimo kada su potpuno zreli, četrnaestog ili petnaestog dana, pred samo izlijo, što će imati pozitivnog utieganje matica. Ovo je još jedan važan uvjet za dobivanje kvalitetnih matica. Pošto su matičnjaci iste starosti, ne postoji mogućnost da nas neka matica iznenadi i izleže se ranije, pri čemu bi uništila ostale matičnjake. Prednost aparata je i u tome što se osnove matičnjaka, po presađivanju larvica, jednostavno učvršćuju u izbušene letvice na okvirima. Svi dijelovi aparata imaju, pri pravilnom rukovanju, neograničen vijek trajanja, odnosno broj ciklusa korištenja.

56

OPIS JENTEROVOG APARATA Cijeli aparat je napravljen od specijalne plastike, visoke kvalitete i sa velikom preciznošću, sl. 8. Dimenzije aparata su 120x120x36 mm i može se ugrađivati u sve tipove okvira. Tijelo aparata se pomoću dva držača, zavrtnjima pričvršćuje za donju stranu satonoše.

A - Prednja strana ; B - Zadnja strana

3- poklopac ;1 - Plastična satna osnova ;2 - Plastična rešetka - nadgradnja &n;radiličnih ćelija Prednja strana ploče tijela aparata izrađena je u obliku satne osnove, sa počecima radiličnih ćelija, kojih ima oko 370, sl. 9. - 1. Svaka druga ćelija, promatrano vertikalno i horizontalno je sa probušenim, odnosno pokretnim dnom, sl. 11. Ovakvih ćelija ima ukupno 90. otvori na dnu ćelija su promjera 4 mm, sl.12. oni se zatvaraju čepićima istog promjera, sl. 13. - A, koji se u ćelije postavljaju sa zadnje strane aparata, sl. 14 - B. Ti čepići predstavljaju pokretno dno i pri presađivanju larvica premještaju se iz radiličnih ćelija aparata u dno plastične osnove matičnjaka, noseći na sebi larvicu i mliječ u kome ona pliva. Preko čepića, na zadnjoj strani aparata, postavlja se poklopac.

57

Sl. 11. Svaka druga ćelija aparata ;Sl. 12. Otvori dna ćelija promatrani je sa pokretnim dnom Na prednjoj strani aparata, na plastičnoj osnovi, nalazi se pokretna plastična rešetka koja predstavlja nadgradnju radiličnih ćelija, visine 3 mm, sl. 9. B -. Iznad nje, na razmaku od 12 mm, postavljen je poklopac od Hanemanove rešetke, sl. 9. C, sa kružnim otvorom u sredini i čepom promjera 30 mm. Uz aparat se isporučuje 100 čepića - pokretno dno ćelije, sl. 7. A, 100 osnova matičnjaka, sl. 7. B, zatim, 40 nosača matičnjaka, sl. 13. kao i plastični štapić, sl. 14 A, kojim se pomažemo pri presađivanju larvica i matičnjaka.

Pored navedenog, potrebno je da posebno nabavimo lupu i medicinsku pincetu, sl. 14. - B, C. Za učvršćivanje osnova matičnjaka, u kojima su presađene larvice, koristimo prazan plodišni okvir u koji su ugrađene dvije horizontalne letvice, debljine po 10 mm, sl. 15. u njima su izbušeni otvori promjera 9 mm. Izbušene letvice su udaljene od satonoše 25 mm, odnosno 90 mm, a za bočne letvice okvira su pričvršćene s po jednim čavlom, kako bismo ih mogli okretati pri radu. Na svakoj letvici ima po 20 otvora, što znači da u jedan okviru, na obje letvice, možemo da smjestimo ukupno 40 osnova matičnjaka. Ispod donje letvice, na odstojanju 55 mm, ugrađujemo još jednu satonošu. Na nju pričvršćujemo traku satne osnove, širine 10 mm, na kojoj će pčele da grade saće. Na taj način će cijeli ovaj okvir da izgleda prirodnije, a pčele će rjeđe da prave zaperke između matičnjaka. Za rad sa jednim jenterovim aparatom, potrebno je da imamo dva ovakva okvira.

58

sl. 15. okvir sa izbušenim letvicama-nosačima osnova matičnjaka PRIPREMA APARATA ZA UPOTREBU Pre prvog korištenja novog aparata treba obaviti određene pripremne radnje. Čepići, koji predstavljaju pokretno dno ćelija, su također šuplji. Otvore na njima zatvaramo voskom, čime postižemo da dno ćelije što prirodnije izgleda. Međutim, ovaj otvor nikako ne smijemo da zatvaramo komadićem voska, koji bismo posle nožem poravnali, ili sa malom voštanom lopticom. Ako bismo tako radili, matica bi teže zaležala ćelije aparata, ili iako bi zalegla, jaja ne bi položila u centar dna ćelije nego na ivicu dna, što ne bi bilo dobro za dalji rad. Zašto matica polaže jaja u centar dna ćelije? Pri polaganju jaja, ona svojim zatkom traži najdublji, odnosno najudaljeniji dio dna ćelije i tu odlaže jaja. Kod prirodnog oblika dna ćelije to je uvijek centar. Ako bi dno ćelije bilo ravno ili ispupčeno, najudaljenija točka više nije u centru već na ivici dna. Da bismo dobili prirodni oblik dna ćelije u aparatu, otvor na čepiću - pokretnom dnu ćelije zatvaramo na sljedeći način. Komadić satne osnove stavimo na čistu dasku. Čepić uhvatimo za širu stranu, a užom stranom pritisnemo na satnu osnovu točno na mjesto gdje se spajaju tri ćelije, vodeći pri tome računa da je sa druge strane osnove, na tom mjestu dno ćelije, sl. 16. Pod pritiskom zaokrenemo malo lijevo i desno dok čepić ne prodre kroz osnovu do daske i zatim ga podignemo. U otvoru čepića ostati će komadić satne osnove, koje na korisnoj strani ima udubljenje. Kada takav čepić stavimo u aparat, dobiti ćemo ćeliju čije dno ima prirodni oblik i matica će je rado i pravilno zaleći. Sljedeće što treba uraditi prije upotrebe aparata je da navoštimo plastične osnove matičnjaka. Ova operacija nije obavezna, ali ako je obavimo, imati ćemo veći uspjeh u radu sa aparatom. Kako ćemo ovo uraditi? U manjoj posudi rastopimo čist vosak, najbolje je da bude od zaperka i u njega stavimo malo čistog propolisa. Pincetom hvatamo osnovu matičnjaka pri vrhu šireg ruba, ne u zoni buduće larvice, sl. 17., umačemo u rastopljeni vosak i odmah, naglim trzajem ruke, stresemo tako da na osnovi matičnjaka ostane samo tanak sloj voska. Na ovaj način smo postigli mnogo veću prirodnost vještačke osnove matičnjaka, pa kada u nju presadimo larvicu, pčele će je odmah bez razmišljanja prihvatiti, njegovati i nadograđivati matičnjak. Kada je u pitanju ponovna priprema korištenog aparata, oko pokretnih čepića više nemamo posla, jer su otvori na njima već zatvoreni voskom. Što se tiče osnova matičnjaka, tu već imamo što raditi. Prvo ćemo rukama da skinemo nadgrađeni dio matičnjaka. Čepiće vadimo i ponovo ih stavljamo u aparat na svoje mjesto. Na unutrašnjem zidu osnove matičnjaka, posle izleganja matice, ostaje tanka košuljica-čahura, a na dnu osnove ima mliječi koji je pri ishrani larve, sl. 18.

59

Unutrašnjost osnove matičnjaka nikako ne smijemo čistiti nožem ili nekim sličnim predmetom. U manjoj posudi zagrijati ćemo vodu na 70-80o C, da prozuji, i pridržavajući je pincetom osnovu matičnjaka jednostavno operemo u toj vodi. Kada se osnove osuše ponovo ćemo ih navoštiti po već opisanom postupku. Pranjem u vrućoj vodi i navoštavanjem ujedno smo izvršili i dezinfekciju osnova matičnjaka. RAD SA JENTEROVIM APARATOM Jedan od uvjeta za uspjeh pri uzgoju matica uopće, a samim tim i pri radu sa Jenterovim aparatom, je obavljanje određenih radnji u veoma preciznim vremenskim terminima promatrano i po danima i po satima. Ovaj zahtjev lako ćemo ispoštivati ako sve poslove obavljamo prema kalendaru i satnici konkretnih aktivnosti pri uzgoju matica, tablica br. 1 Kada planirani početak rada, odnosno dan - A vežemo za odgovarajući datum, dobiti ćemo kalendar, odnosno datum svih narednih aktivnosti u vezi ovog posla, i prema tome ćemo planirati svoje vrijeme. Ne smijemo dozvoliti sebi da određenu aktivnost ne obavimo u odgovarajućem terminu.

60

TABLICA br. 1 Kada planirani početak rada, odnosno dan - A vežemo za odgovarajući datum, dobiti ćemo kalendar, odnosno datum svih narednih aktivnosti u vezi ovog posla, i prema tome ćemo planirati svoje vrijeme. Ne smijemo dozvoliti sebi da određenu aktivnost ne obavimo u odgovarajućem terminu.

61

DAN A u 18h - Stavljanje aparata u odabrano društvo na nadgradnju i poliranje ćelija Iz plodišta odabranog, rodonačelničkog društva uklanjamo jedan krajnji okvir da bismo u sredini mogli da stvorimo prostor za stavljanje okvira sa ugrađenim aparatom u 18h. Prethodno smo sa aparata skinuli prednji poklopac, matičnu rešetku, kako bi pčele lakše obavile posao oko nadgradnje i poliranja ćelija aparata. DAN 0. u 18h - Zatvaranje matice u aparat Iz košnice vadimo okvir sa aparatom i na prednju stranu postavljamo poklopac, matičnu rešetku, sa koga smo skinuli okrugli zatvarač. Zatim pronalazimo maticu i pažljivo je hvatamo iza leđa, za obadva krila, i stavljamo je kroz okrugli otvor na saće aparata. Zatim otvor poklapamo odgovarajućim zatvaračem. Okvir sa aparatom i maticom vraćamo na isto mjesto u košnicu, vodeći računa da između prednjeg poklopca i susjednog okvira bude razmak od oko 12 mm, kako bi pčele mogle nesmetano da ulaze kod matice. Može se desi da u ćelijama aparata pri ubacivanju matice, zateknemo med, pogotovu kod prvog turnusa uzgoja matica, kada ovaj posao obavljamo u vrijeme bagremove paše. Ništa čudno, jer sasvim je prirodno da pčele med odlažu u ćelije saća. Ne treba praviti grešku pa da prije zatvaranja matice, pokušamo istresti med iz ćelija aparata. Time bismo samo nepotrebno oštetili nadgrađene ćelije. Maticu treba u određeno vrijeme zatvoriti u aparat iako u njemu eventualno ima meda. Pošto je sada matica blokirana na jako malom prostoru, pčele će ubrzano da očiste med iz ćelija aparata, da bi matici oslobodile prostor za polaganje jaja. Par sati poslije zatvaranja, matica će se adaptira na novu sredinu i početče da polaže jaja u ćelije aparata. Zastoj u polaganju jaja, nastao od momenta zatvaranja do ponovnog leženja je dobrodošao jer će zahvaljujući tome, jaja položena u ćelijama aparata, biti krupnija nego obično, što predstavlja još jedan preduvjet za dobivanje kvalitetnih matica. DAN 1. u 7h - Kontrola zaleženosti aparata Iz košnice vadimo okvir sa aparatom i kroz prednji poklopac pogledom kontroliramo zaleženost ćelija aparata,sl. 19. Utvrđujemo da su do ovog termina sve ćelije aparata zaležene. Kada to utvrdimo prvog dana u 7h, onda će se, po prirodi stvari, četvrtog dana do 7h sva jaja preobraziti u larvice spremne za presađivanje u osnove matičnjaka. Iako smo utvrdili da su sve ćelije aparata zaležene, maticu neoslobađano, već aparat sa njom vraćamo na isto mjesto u košnicu. Ako bismo maticu oslobodili odmah po zaleganju aparata, moglo bi se desi da pčele očiste tek pložena jaja i ćelije ponovo napune medom.

Zbog čega bi se ovo desilo? Bez obzira što se Jenter trudio da za izradu aparata primjeni specijalnu plastiku, to pčelama ipak ne predstavlja njihovu prirodnu sredinu za uzgoj legla - nije čist vosak. Pošto je matica brže-bolje oslobođena, odmah po zalijeganju aparata, a u toku je intenzivan unos nektara, pčelama ne preostaje ništa drugo nego da uklone jaja iz tih ćelija i da u njih odlože nektar, koji hoće deponiraju i u manje prirodnu sredinu. Pčelama je teško podvaliti. Treba imati na umu da je pčelarenje jedno veliko i stalno rvanje sa prirodom. U toj borbi nikada nećemo pobijediti. Budimo zadovoljni ako pri tome makar izvučemo neku novu pouku. Da bismo pčele privoljeli da njeguju leglo u aparatu, zadržati ćemo maticu zatvorenu još nekoliko sati nakon zalijeganja. Za to vrijeme jaja stare, vrijeme čini svoje. Prisustvo matice u tom prostoru stvara prirodnu atmosferu. Matica će se uzdržati od ponovnog polaganja jaja u već zaležene ćelije. Kada je oko podneva oslobodimo, sa daljim poslom biće sve u redu. Ova mjera predostrožnosti je potrebna samo kada ovaj posao radimo u vrijeme velikog unosa nektara. Pri slabijim pašnim prilikama maticu oslobađamo u jutra, odmah pošto smo utvrdili da su sve ćelije aparata zaležene. DAN 2. u 12h - Oslobađanje matice iz aparata Oko 12h vadimo aparat iz košnice i s njega skidamo kompletan prednji poklopac. Aparat vraćamo na svoje mjesto. Matica je oslobođena i odšetati će na susjedne okviri. DAN 3. u 17h - Formiranje odgojiteljskih društava Izboru i pripremi odgojiteljskih društava treba posvetimo posebnu pažnju. Biramo društva čije pčele imaju sve pozitivne osobine, slično kao kod odabira rodonačelničke zajednice. Posebnu pažnju obraćamo da slučajno nisu prisutni simptomi bilo koje pčelinje bolesti. Istovremeno formiramo dva odgojiteljskog društva. Iz jačeg proizvodnog društva, koga smo odabrali za odgojiteljskog, oduzimamo maticu. Po prirodi to je dobra matica i iskoristiti ćemo je za zamjenu neke loše ili za formiranje novog društva. Iz odgojiteljskog društva oduzimamo sve okvire sa otvorenim leglom bez pčela. Ovo radimo zato da pčele ne bi punile mliječi prisilne matičnjake, koje bi počele izgrađivale na saću ovih okvira, već im ostaje da svu pažnju posvete mladim larvicama koje ćemo im sutradan dodati. Tom društvu dodajemo dva okvira sa dosta cvjetnog praha. Još ranije smo planirali iz kojih košnica ćemo ove okvire oduzimati. Plodište

62

odgojiteljskog društava, do ukupno 11 okvira, dopunjavamo okvirima sa zrelim leglom iz kojih se pčele već izvode, i sa pripadajućim pčelama, koje oduzimamo iz pomoćnih društava. Podrazumijeva se da vodimo računa da ne prenesemo i maticu. Već sada formiramo prazan prostor za dvanaesti okvir, koji ćemo sutradan sa larvicama dodati. Ovaj prostor je u sredini košnice. Lijevo i desno je po jedan okvir sa zrelim leglom, zatim iza njih po jedan okvir pun cvjetnog praha, a onda ostali okviri sa leglom i hranom, simetrično postavljeni lijevo i desno. Zatim, sa pet okvira sa otvorenim leglom, uzetih iz pomoćnih društava, bez matice, stresemo sve pčele u plodište odgojiteljskog društva. Na kraju ćemo i sve pčele iz polu nastavaka tog društva stresti u plodište, a polu nastavke postavljamo na druge košnice. Na ovaj način smo formirali jako odgojiteljskog društvo, sa velikim brojem mladih pčela sposobnih za lučenje matičnog mliječi. Sve pčele su zbijene u plodišni prostor. DAN 4. u 07 h- Presađivanje larvica Prazan prostor u sredini košnice, za dvanaesti okvir, ispuniti će nezaposlene mlade pčele, tako da će sutradan, kada dodamo presađene larvice, odmah biti u kontaktu sa njima, sl. 20. Kada završimo formiranje odgojiteljskog društva, dodajemo mu preko satonoša pogaču od 1 kg, koju smo napravili od šećera u prahu, meda i samljevene poludi u odnosu 600 + 300 + 100 grama. Pošto smo stavili pogaču moramo na plodište postaviti razmakni prsten, pa poklopnu dasku. Naveće sipamo u hranilicu ovog društva med razblažen sa vodom u odnosu 1 : 1. obavezno se trudimo da u hranilici ima razblaženog meda sve dok matičnjaci ne budu zatvoreni, do kada će i pogača trajati. Svim ovim radnjama smo osigurali da se larvice, odnosno buduće matice, odgajaju u velikom blagostanju, u sličnim uvjetima koji prethode prirodnom nagonu za rojenje, pa sa pravom očekujemo da će sav naš trud biti na kraju nagrađen veoma kvalitetnim maticama. Pripreme za presađivanje larvica počinjemo ranije izjutra. Radnu prostoriju u kojoj ćemo vršiti presađivanje zagrijavamo na +34 oC, a na peći držimo široku posudu s vodom koja stalno vrije, čime osiguravamo povećanu vlažnost zraka. Pripremit ćemo osnove matičnjaka i okvire u koje ćemo ih ugrađivati, kako bi i oni poprimili temperaturu prostorije. Prostorija treba biti prirodno ili umjetno dobro osvijetljena. Za vrijeme rada na presađivanju larvica, ne smijemo otvarati vrata radne prostorije kako se mikroklimatski uvjeti ne bi miješali. Cilj nam je kvalitetno izvršiti sve pripreme kako bi se larvice što kraće vrijeme

zadržale izvan košnice. Za to kratko vrijeme, dok traje presađivanje, se da borave u uvjetima što sličnijim koje imaju u košnici.

trudimo onima

Kako smo izvršili sve pripreme, odlazimo u pčelinjak i iz rodonačelničke zajednice vadimo okvir s aparatom. Vidjet ćemo da su se dna ćelija aparata orosila mliječi. To je znak da su se mlade larvice izlegle iz jaja. Mekom četkom pažljivo skidamo pčele s okvira. Nikako ne smijemo udarati po okviru kako bismo stresli pčele. Na mjestu gdje je bio okvir s aparatom, u košnicu stavljamo okvir sa satnom osnovom. Okvir s aparatom, preko kojeg smo odmah po stresanju pčela prebacili ručnik da zaštitimo larvice od strujanja zraka i sunčevih zraka, prenosimo u radnu prostoriju. Budući da smo skinuli zadnji poklopac s aparata, pomoću plastičnog štapića vadimo čepić, pokretno dno ćelije, na čijem se vrhu nalazi mlada larvica koja pliva u mliječi, sl. 23. Vrh čepića uvlačimo u otvor osnove matičnjaka, s1.24., koju sad kompletno ugrađujemo u otvor letvice specijalnog okvira, sl. 25. Na ovaj način larvica je bez dodirivanja iz radiličke ćelije premještena na odgovarajuće mjesto osnove matičnjaka. Ustvari, premjestili smo kompletno dno radiličke ćelije i ugradili ga u dno matične ćelije. Pritom je premješten i čitav sadržaj dna radiličke ćelije, larvica i mliječ, a da ih nismo dodirnuli. Ovo je srž Jenterovog pronalaska i glavna prednost korištenja ovog aparata. Sve radnje prije i poslije presađivanja larvica manje-više su slične kao kod klasičnih metoda uzgoja matica. Kad smo presadili sve larvice, odnosno oba okvira popunili osnovama matičnjaka, prenosimo ih do odgovarajućih zajednica, ponovo prekrivene ručnikom. Po jedan okvir s 40 presađenih larvica dodajemo svakoj odgojiteljskoj zajednici. Kad podignemo poklopnu dasku odgojiteljske zajednice, prazan prostor u sredini, predviden za stavljanje okvira s larvicama, bit će potpuno ispunjen mladim pčelama. Kad u taj prostor stavimo okvir s mladim larvicama, pčele će odmah željno navaliti da ih obilno posluže odgovarajućom mliječi. DAN 8. u 18 h - Kontrola broja izgrađenih matičnjaka U ovo vrijeme matičnjaci su već zatvoreni. S odgojiteljskih zajednica uklanjamo hranilice i eventualne ostatke pogača. Pažljivo vadimo okvir s

63

matičnjacima. Bit ćemo ugodno iznenađeni. Dosadašnji trud dobro je nagrađen lijepim izgledom i brojem matičnjaka, sl. 27. Izbrojit ćemo ih samo radi planiranja broja nukleusa i odmah pažljivo spustiti okvir u košnicu na njegovo mjesto. Slavan stih glasi: "... Sreća je lijepa samo dok se čeka, dok od sebe nagovještaj da...", a nama neka je dozvoljen i jedan_ pogled pri susretu s toliko željenim i moćnim darom prirode. Ispisan je prvi stih "poezije pčelarenja", a uslijedit će i drugi i treći. Koliko god je sreća lijepa, toliko gorko može biti razočaranje. Prilikom formiranja odgojiteljskih zajednica iz njih smo povadili sve okvire s otvorenim leglom, a ostavili samo one sa zatvorenim leglom. Međutim, i na njima može biti neka ćelija s otvorenim leglom u kojoj je larva, koja je promakla našoj pažnji. Iz prevelike želje da što prije odnjeguju novu maticu, može se dogoditi da pčele ove larve počnu njegovati kao matične te na njima nadgrade matičnjake. Te larve mogu biti i dva-tri dana starije od larvica koje smo mi presadili. Kako su u pitanju starije larve, matičnjaci će biti sitniji i vrlo teško uočljivi. Iz njih bi se matice izlegle prije nego željene matičnjake presadimo u nukleuse. Ako se to dogodi, prvi "zadatak" tako izležene matice bit će da svojim žalcem u njima ubija sve matice. Eto nam grdne nevolje! Da do nje ne bi došlo, dok su matičnjaci na presađenim larvicama poklopljeni, iz odgojiteljskih zajednica uklanjamo sve okvire na kojima ima legla. Pčele ćemo stresti, a okvire dodati pomoćnim zajednicama. Time smo ispoštovali poznatu izreku opreznost je majka mudrosti" i eliminirali bilo kakvu mogućnost neugodnog iznenađenja. DAN 13. - popodne - Formiranje nukleusa Na temelju broja izgrađenih matičnjaka u odgojiteljskim zajednicama, odredit ćemo broj potrebnih nukleusa, odnosno oplodnjaka. Za svaki matičnjak naselit ćemo po jedan nukleus. Za nukleuse koristimo normalna plodišta starijih košnica. Njih trima lesonitnim pločama potpuno pregrađujemo na četiri odjeljka,sl. 28. U svaki se dio mogu smjestiti tri normalna plodišna okvira. Svako odjeljenje ima posebno leto i poklopnu dasku s otvorom za hranilicu. Otvori na poklopnim daskama su tako raspoređeni da se istovremeno mogu postaviti četiri hranilice. Otvori za leta raspoređeni su na sljedeći način: prvi nukleus, gledano sa sjeverne strane, ima leto naprijed, prema istoku; drugi nukleus ima leto okrenuto natrag, prema zapadu; treći opet naprijed, prema istoku, dok je četvrtom nukleusu leto postavljeno bočno, na južnoj strani košnice. Sa sjeverne strane se ne preporučuje otvaranje leta zato jer pčelar pri pregledu košnice uvijek stoji na toj strani pa bi smetao pčelama pri izlijetanju i ulijetanju, a nukleus bi pri lošim vremenskim prilikama bio direktno izložen udarima vjetra i nanošenju kiše. Za nukleuse-oplodnjake možemo koristiti i normalno plodište koje je jednom lesonitnom pločom podijeljeno na dva dijela. Svako odjeljenje također ima posebnu poklopnu dasku s otvorom za hranilicu i posebno leto. U ovom slučaju oba leta su postavljena s prednje strane, prema istoku. Kod ove varijante nukleusa, kao i kod prethodne, prednja strana košnice vertikalnom je linijom podijeljena simetrično, te obojena različitim bojama. Na ovaj ćemo način pčelama i maticama pri povratku u nukleus olakšati orijentaciju. Za nukleus možemo koristiti i kompletno plodište, kao i dva polunastavka, u nedostatku plodište postavljena jedan na drugog. Ova i prethodna varijanta posebno nam odgovaraju ukoliko u narednom razdoblju jedan broj nukleusa želimo razviti u rojeve, jer ćemo tako imati dovoljno prostora za proširivanje, odnosno dodavanje novih okvira. U sve tri varijante nukleuse ćemo naseljavati normalnim plodišnim okvirima. U prvoj i drugoj varijanti, ako nam zatreba, vađenjem pregrada nukleuse lako pretvaramo u normalna plodišta. Mogu se izgrađivati i posebni nukleusi za tri okvira. Međutim, ovo nije ekonomski opravdano jer nam treba više i materijala i vremena da napravimo četiri ovakva nukleusa, nego jedan četverodijelni iz prve varijante. Negativne strane ovakvih nukleusa su nedostatak mogućnosti proširivanja prostora, kao i to što je pčelama u ovom slučaju mnogo teže grijati prostor, nego kad je u pitanju četverodijelni nukleus, kod kojeg je gubitak proizvedene topline mnogo manji.

Mogu se koristiti i tzv. mini ili baby oplodivači. Sl. 29. Oni se naseljavaju ili posebnim okvirima na rasklapanje, koji u sklopljenom stanju imaju dimenziju normalnog okvira, ili, što je gora varijanta, nestandardnim malim okvirima. Nedostatak pri korištenju ovih oplonjaka ogleda se u tome što je u takvim okvirima otežana izgradnja saća, kao i formiranje legla. U takvim oplodnjacima ima malo pčela pa lako postaju predmet grabeži. U malom prostoru pčele lako dobiju nagon za rojenjem. Pritom se često događa da s maticom odu i sve pčele.

64

Nukleuse navedene u prve tri varijante naseljavamo s po dva okvira. Prvi okvir je sa zrelim leglom i pripadajućim pčelama, sl. 30. Njega stavljamo do daske, odnosno pregrade na južnoj strani nukleusa. Do njega stavljamo okvir s medom i cvjetnim prahom te pripadajućim pčelama, sl. 31. S još jednog okvira na kojem je otvoreno leglo stresemo pčele. Time je nukleus naseljen s dva okvira na kojima ima zrelog legla i hrane, te količinom pčela dovoljnom da se nova zajednica normalno organizira i čuva svoje stanište. Sve okvire i pčele potrebne za formiranje nukleusa uzimamo iz pomoćnih zajednica. Prije nego pomoćnoj zajednici počnemo uzimati okvire s leglom, hranom i pčelama, moramo pronaći maticu. Ako je okvir na kojem je matica pogodan za naseljavanje nukleusa, nju ćemo premjestiti na okvir koji nam nije zanimljiv i blokirati je kavezom-poklopcem, sl. 32. Kad u toj pomoćnoj zajednici završimo uzimati okvire i pčele, maticu oslobađamo. Ovu zajednicu sveli smo na snagu slabijeg roja. Međutim, one će u nastupajućem razdoblju, do jeseni, obnoviti obnoviti snagu i razviti se u zajednicu srednje jačine.

Na ovaj način iz pomoćnih zajednica uzimamo okvire i pčele sve dok ne naselimo planirani broj nukleusa. Pomoćne zajednice koje ne koristimo za naseljavanje nukleusa i dalje se razvijaju i do suncokretove paše će dostići snagu proizvodnih zajednica ili ćemo ih kao takve kasnije iskoristiti za formiranje rojeva. Formiranje nukleusa je veći posao i njega ne možemo obavljati ako se vrijeme iznenada pogorša ili počne kiša. Iako je možemo uraditi ili dovršiti i četrnaestog dana, ovu smo aktivnost zbog toga planirali za trinaesti dan, što znači da imamo jedan dan rezerve. Uzevši u obzir cijelu sezonu, ovo je jedan od kritičnijih zahvata na pčelinjaku. Obavimo li ga kvalitetno, možemo biti sigurni da smo završili velik posao.

DAN 14. - popodne - Presađivanje matičnjak

Ako je vrijeme toplo i bez vjetra, za ovaj zahvat ne moramo zagrijavati radnu prostoriju. Pripremu matičnjaka za dodavanje nukleusa obavit ćemo u hladu i gdje nema propuha. Iz odgojiteljske zajednice vadimo okvir s matičnjacima. Mekom četkom pažljivo brišemo sve pčele s okvira, sl. 33. Pčele nipošto ne smijemo odstraniti trešnjom okvira. Kad smo sve pčele pažljivo zbrisali, dok ih prenosimo do mjesta gdje ćemo vršiti presađivanje, preko okvira prebacujemo ručnik kako bismo matičnjake zaštitili od štetnog djelovanja sunčevih zraka.

65

Matičnjake vadimo iz letvice tako što palcem pritisnemo plastični čepić osnove matičnjaka, koji malo viri s gornje strane letvice. Sada onim dijelom koji je bio u letvici uglavimo matičnjak u žuti plastični nosač matičnjaka, sl. 34.

U tome se sastoji sva priprema za presađivanje. Ovako pripremljene matičnjake slažemo redom, vertikalno, u plastičnu posudu koju smo iznutra obložili mekom čistom krpom, sl. 35. Kad smo s jednog okvira povadili sve matičnjake i smjestili ih u posudu, preko njih prebacujemo drugi kraj krpe kako bismo ih prilikom dodavanja nukleusima opet zaštitili od sunca. Otvorivši nukleus, okvir s hranom malo odmaknemo od okvira s leglom i pridržavajući ga između dva prsta za žuti nosač, spuštamo matičnjak ispod satonoša, sl. 36. Okvirom s hranom blago pritisnemo nosač matičnjaka uz drugi okvir i matičnjak tu ostaje, sl,37. Nosač matičnjaka je većeg promjera pa nema opasnosti da okviri dodirnu matičnjak i eventualno ga povrijede. Nukleus zatvaramo i na isti način radimo dalje. U svaki nukleus dodajemo samo po jedan matičnjak.. Pčele nemaju razloga i nikad neće izgristi matičnjak ako sve radimo pažljivo i kako treba. Ukoliko je neki matičnjak izgrižen, odnosno iz njega se nije izlegla matica, to znači da smo ga povrijedili prilikom presađivanja pa pčelama nije ostalo ništa drugo nego ga očistiti. Ako iz bilo kojih opravdanih razloga presađivanje matičnjaka ne obavimo 14-og dana, to možemo uraditi i 15-og dana prije podne. Nema bojazni da će se neka matica izleći ranije i uništiti ostale matice.

nazad< >dalje DAN 17. - popodne - Kontrola izleženosti matica i vadenje osnova matičnjak

Iz nukleusa vadimo osnove matičnjaka te ujedno vršimo kontrolu izleženosti matica. Prije ovog termina nukleuse ne treba otvarati jer su u njima tek izležene matice koje su vrlo živahne pa mogu čak i poletjeti, čime bismo ih nepovratno izgubili. Izleženi matičnjak vadimo, okvire primičemo jedan do drugog i nukleus odmah zatvaramo Ako je matičnjak na vrhu normalno otvoren, to je znak da je s maticom sve u redu i ne treba ju tražiti na okvirima, sl. 38.

66

Kad bismo zakasnili s vađenjem matičnjaka, pčele bi ga počele gristi sa strane, odnosno čistiti ga, pa bismo, ako vršni dio materijala otpadne, izgubili znak uspješnog izlijeganja matice, sl. 40. Tada ne bismo pouzdano znali je li se iz njega izlegla matica pa bismo je morali tražiti na okvirima. Međutim, svojoj znatiželji ne možemo potpuno odoljeti. U nekoliko nukleusa "moramo" potražiti mlade matice, kako bismo na trenutak uživali u njihovoj ljepoti, dok one svojim živahnim kretanjem ispisuju drugi stih "poezije pčelarenja". DAN 28. - Kontrola oplodnje i kvalitete matica Od 18. do 28. dana nukleuse ne treba otvarati jer je to vrijeme sparivanja matica i ne valja ih uznemiravati. Najbolje je da u tom razdoblju ni ne izlazimo u pčelinjak gdje su smještene nukleusi, kako ne bismo remetili mir tog prostora kad "zov prirode" povede mlade matice na njihov kratkotrajan "medeni mjesec".. Dvadeset osmog dana pažljivo pregledamo sve nukleuse. Vrhunac zadovoljstva u pčelarskom poslu doživljavamo kada spazimo da je mlada matica pronijela, čime je u košnici započeo novi život.

Pa još kada i nju ugledamo, onako nabreklu, kako se dostojanstveno, kao kraljica, šeta okružena dvorskim damama, ispisujući i treći, najljepši stih poezije pčelarenja, konačno uviđamo svu ljepotu bavljenja ovim poslom. Ako položena jaja zahvaćaju velike krugove na okviruu, a pri tome su ćelije zaležene bez preskakanja, to je znak da je matica položila ispit i smatramo je kvalitetnom. Takve matice su spremne za tržište, za dodavanje rojevima ili za zamjenu starih matica u odgovarajućim društvima. Ako kod neke matice primijetimo bilo kakav fizički nedostatak ili nismo zadovoljni njenim leglom, odmah ćemo je ukloniti iz nukleusa i na njeno mjesto ponovo dodati zreo matičnjak. Također, ako neka matica do ovog roka nije pronijela, i nju uklanjamo. Naime, smatra se da ako matice, iz bilo kog razloga, ne pronesu, odnosno ne budu oplođene do 30-og dana, proći će ih nagon za sparivanjem i postati će trutuše. Ako imamo mogućnosti da mlade matice duže vremena ostanu u nukleusima, to će biti prilika z njihovo dalje testiranje. U tom slučaju nukleusu dodajemo treći okvir, sa satnom osnovom. Njega stavljamo između dva postojeća. Biti ćemo ugodno iznenađeni kada poslije nekoliko dana vidimo da je saće tog okvira potpuno i vrlo pravilno izgrađeno i skoro sve ćelije zaležene. Prosto je zadivljujuće kako takvo malo društvo, kada matica pronese, dobije veliku snagu i ogroman radni slap. Lijep i pravilan izgled poklopljenog legla još jedna je potvrda kvaliteta matice,

nazad< >dalje UZGOJ MATICA POMOĆU JENTEREVOG APARATA Matica je duša košnice. .

67

U najstarijim pčelarskim knjigama je zapisano da je matica duša košnice. Svako baratanje oko bilo čije duše predstavlja delikatan posao, sa krajnje neizvjesnim ishodom. Uzgoj kvalitetnih matica zahtjeva vrhunsko poznavanje života i rada pčelinje zajednice i predstavlja krunu pčelarskog umijeća i zadovoljstva. Ne kaže se uzalud da je uzgoj matica "poezija pčelarenja". Da bismo ovladali poslom oko uzgoja matica moramo u taj posao unijeti i dio svoje duše. To ćemo postići jedino ako pri svemu što radimo sa pčelama, a pogotovo pri uzgoju matica, što više poštujemo i sljedimo njihove prirodne nagone, instinkte i potrebe. Naš trud će biti nagrađen onog trenutka kada spazimo da je mlada matica pronijela, čime je u košnici započeo novi život. Već smo rekli, da se suština pčelarenja u najkraćem svodi na stalnu borbu pčelara za što više legla u košnici. Pošto ispunjenje ovog cilja u najvećoj mjeri zavisi od matice, još jednom ističemo veliki značaj svih aktivnosti u vezi uzgoja visokokvalitetnih matica. KOJOM METODOM DOĆI DO VELIKOG BROJA KVALITETNIH MATIČNJAKA Postoji mnogo načina uzgoja matica. Kod planskog uzgoja matica posao se u suštini svodi na dobivanje većeg broja kvalitetnih matičnjaka iz kojih će se izleći mlade matice. Pri tome, razlika u starosti matičnjaka treba da bude što manja, odnosno samo nekoliko sati. Cilj nam je da uzgajamo istovremeno veći broj kvalitetnih matica u više turnusa u toku sezone, sa unaprijed poznatim vremenskim terminima za obavljanje određenih radnji u vezi ovog posla. Također, veoma je važno da unaprijed točno znamo termine kada su matice iz svakog turnusa spremne za isporuku, odnosno za dodavanje društvima. Najjednostavnija metoda za dobivanje matičnjaka je izazivanje tzv., "prisilnih matičnjaka", obezmatičavanjem nekog društva. Ovom metodom ćemo dobiti dosta matičnjaka, različite starosti, ispod prosječnog kvaliteta, sl 2. iz prevelike želje, da što prije dođu do matice pčele će matičnjake da izgrađuju na starim radiličkim larvama, koje već odavno "jedu" hranu mnogo siromašniju od one koju treba da troši matična larva. To je jedan od osnovnih preduvjeta za dobivanje nekvalitetnih matica. Radilične larve, nad kojima pčele počinju da nadograđuju matičnjake, smještene su uglavnom u ćelijama u kojima je već izvođeno leglo. Te ćelije, zbog zaostalih radiličkih košuljice, pčele ne mogu da prošire pa će budući matičnjaci u osnovi da budu uski, zbog čega ćemo dobiti sitnije, a samim tim i lošije matice. Sličnom metodom, ali uz nešto više truda, dobiti ćemo znatno kvalitetnije matičnjake. Iz obezmatičenog društva povadit ćemo sve okvire sa otvorenim leglom, s tim što ćemo pčele sa njih da stresemo, a ostavit ćemo jedan okvir koji je prvi put zaležen. Po rubovima saća tog okvira trebaju biti larvice u najmlađem stadijumu. Saće takvog okvira ćemo da podrežemo baš po toj graničnoj liniji, gdje jaja prelaze u najmlađe larvice. Sada ćemo, po tom presjeku, iz dvije ćelije da odstranimo larvice a treću ostavljamo, i ponovo tako sve do kraja. Pčele imaju na raspolaganju mlade larvice, u ćelijama na rubu saća, nad kojima mogu da nadgrade krupne matičnjake, a larvice će od "rane mladosti" da dobivaju odgovarajuću hranu, sl. 3. Na sličan način do matičnjaka možemo doći poznatim Alejevim i Milerovim metodama. Međutim, kod svih ovih načina postoji mogućnost izgradnje matičnjaka na starijim, odnosno larvama različite starosti, što nosi kasnije negativne posljedice, i stvara nam velike probleme u radu. Matičnjaci koje pčele izgrađuju pri prirodnom nagonu za rojenjem, sigurno su kvalitetni, i kao takve možemo da ih uspješno koristimo. Međutim, i oni se veoma razlikuju po starosti, pa bi nam to predstavljalo problem pri nekom ozbiljnijem radu. Suvremeno pčelarenje i priželjkivanje prirodnog nagona za rojenjem - nikako ne idu zajedno. Istina je da se najkvalitetniji matičnjaci dobivaju pri tzv., "tihoj zamjeni matice", sl. 4. oni su kvalitetni zato što su ih pčele gradile, njegovale i hranile natenane i sa velikom ljubavlju. Problem je što ih je najčešće samo dva-tri u košnici i što teško možemo da utičemo da nam željena matica zaleže ove matičnjake, već ih uglavnom zaležu one matice koje nisu najkvalitetnije na pčelinjaku. Proizilazi da, ako želimo da se ozbiljnije bavimo planskim uzgojem većeg broja kvalitetnih matičnjaka, u više turnusa u toku sezone, nijedan od navedenih načina nam ne odgovara. Cilj možemo postići samo presađivanjem mladih larvica iste starosti u vještačke osnove matičnjaka. U praksi se koriste i podjednake rezultate daju, osnove matičnjaka izrađene ili od voska ili od plastične mase određene vrste. Larvice možemo presađivati na dva načina: - dodirivanjem, odnosno vađenjem sa dna radilične ćelije i premještanjem u matičnu ćeliju, ili - bez dodirivanja, odnosno premještanjem kompletnog dna radilične ćelije sa larvicom i mliječi, na dno matične ćelije. Pri prvom načinu, koriste se razna pomagala, kao što su specijalne igle, perca i slično, zatim ispiranje larvica vodom iz ćelija

68

na platno, a zatim ih prenosimo u matične ćelije itd. Pri ovim radnjama se razlikuje povreda larvica, pošto ih dodirujemo pri prenošenju, što može da se odrazi na prijem, odnosno na kvalitetu matica. Ovim metodama je skoro nemoguće presađivanje najmlađih, tek ispiljenih larvica, koje su golim okom jedva uočljive, već se presađuju nešto starije. Da ne bismo larvicu presadili na suho dno osnove matičnjaka, moramo prethodno da osiguramo izvjesnu količinu matičnog mliječi. Kap mliječi, razblaženog vodom, stavljamo na dno matične ćelije, pa potom presađujemo larvicu. U svakom slučaju ovo je krajnje delikatan i prilično mukotrpan posao. Larvicu bez dodirivanja možemo da premjestimo u matičnu ćeliju ako specijalnim alatom izrežemo dno radilične ćelije i prenesemo ga, zajedno sa larvicom, u matičnjak u kome treba da ima mliječi. Ova metoda je dosta komplicirana i spora. Za sada, najsavršeniji način za presađivanje larvica bez dodirivanja izumio je Karl Jenter. Pomoću Jenterovog aparata, premještamo kompletno dno radilične ćelije sa larvicom i mliječi u kome pliva u dno matične ćelije. Pri uzgoju matica sve aktivnosti treba da obavljamo krajnje odgovorno, korištenjem sveg znanja koje smo stekli iz te oblasti. Samo ako tako radimo imamo pravo da kao rezultat očekujemo dobivanje veoma kvalitetnih matica. A matica je osnova svega u pčelarenju.

KADA POČETI SA AKTIVNOSTIMA U VEZI UZGOJA MATICA Početkom cvjetanja bagrema u okolini baznog pčelinjaka, počinjemo sa aktivnostima oko uzgoja matica. Cilj nam je da formiranje nukleusa, odnosno oplodnjaka, u koje ćemo presaditi zrele matičnjake, obavimo krajem bagremove paše. Ovaj posao treba da planiramo za taj period iz dva razloga. Prvo, jako je važno da pomoćna društva, dok su relativno jaka, kao takva iskoriste veći dio bagremove paše, kako bi se u tim uvjetima razvijala, sakupljala znatne količine bagremovog meda i izgrađivala saće na dodatnim okvirima sa satnim osnovama. Drugo, bitno je da po formiranju nukleusa bagrem medi još nekoliko dana, makar i minimalno, dok se ta novoformirana slaba društva konsoliduju, odnosno dok se matice ne izlegu. Naime, najkritičniji period za život nukleusa je od njegovog formiranja pa do izleganja prve ture matica. Ako bi se ovaj period odvijao u bespašnim uvjetima, jako teško bismo nukleuse sačuvali od napada tuđica, odnosno od grabeži. Već odmah po izvođenju matica u nukleusu stanje se normalizira u smislu podjele rada, pojavljuju se pčele stražarice koje uspješno čuvaju svoju zajednicu. Kasnije, pri drugoj i sljedećim turama presađivanja matičnjaka, neće biti problema, jer su se ta mala društva potpuno organiziraju za normalan život. IZBOR RODONAČELNIČKOG DRUŠTVA Rodonačelničko društvo je ono čija će matica dati jaja iz kojih će se izvesti buduće matice. Matica rodonačelnica mora da bude ekstra kvaliteta, promatrano po svim osobinama. Kandidatkinje za rodonačelnicu odabiremo, odnosno pratimo, još od prethodne godine. Biramo matice koje su jako plodne i kao takve sposobne da samostalno razviju jaka društva. Pri tome pratimo i izgled legla. Ono treba da je kompaktno, a površine okvira da su skoro potpuno zaležena, sl. 5. Kvaliteta matice se ogleda kroz kvalitetu, odnosno osobine, cijelog pčelinjeg društva. Svakako ćemo jako cijeniti učinak u sakupljanju meda i peludi promatranih društava. Ako pri tome imamo više društava sa istim učinkom, odbacujemo ona čije su pčele ljute, a dalje pratimo društva sa miroljubivim pčelama, koje su uvijek spremne za suradnju. Izražen nagon za prirodnim rojenjem ili pak za tihom zamjenom matica, također takva društva eliminiramo iz konkurencije za eventualnu rodonačelnicu. Obavezno obraćamo pažnju da kod odabranih društava nije bilo niti trenutno ima tragova bilo koje bolesti i da nije izraženo prisutnost varoe. Pri tome pratimo i higijenske osobine društava, odnosno održavanje čistoće podnjače. Uzimamo u obzir i osobinu pčela da što manje izgrađuju zaperke između okvira. Praktično, rodonačelničko društvo, odnosno njegova matica, mora da ima sve pozitivne osobine jako izražene. Poslije svih ovih praćenja i testiranja opredijeliti ćemo se za dve-tri rodonačelničke zajednice. Jednu ćemo koristiti, a ostale će biti rezervne ako iz bilo kojih razloga zatreba. Rodonačelnička društva ne selimo. Ona sve vrijeme ostaju u baznom pčelinjaku, gdje se obavljaju poslovi u vezi uzgoja matica. IZBJEGAVANJE MOGUĆNOSTI SPARIVANJA MATICA SA TRUTOVIMA U BLISKOM SRODSTVU Kod uzgoja većeg broja matica, kada se više godina za rodonačelnice koriste matice sa istog pčelinjaka, povećava se vjerojatnost da dođe do sparivanja jednog broja matica sa trutovima koji su im bliski rođaci. Rezultat takvog sparivanja je degeneracija potomstva. Izvoditi će se pčele slabije vitalnosti, podložne lakom obolijevanju, slabe produktivnosti, kratkog životnog vijeka itd. Takve matice polažu tzv., šareno leglo, odnosno zaležena površina nije kompaktna već između zaleženih ima dosta i nezaleženih ćelija, sl. 6. Pošto je ova pojava negativna i štetna u pčelarstvu, moramo voditi računa da do nje ne dođe. To možemo postići na više načina. Ako za rodonačelnice koristimo matice izvedene na našem pčelinjaku, onda oplodnjake sa matičnjacima ili neoplođenim maticama moramo premjestiti najmanje na 10 km udaljenosti od baznog pčelinjaka. Tu treba da ostanu sve dok se mlade matice ne spare, odnosno dok ne pronesu. Da bismo izbjegli postavljanje oplodnjaka na lokaciju koja je udaljena od baznog pčelinjaka, što nam predstavlja dodatni posao i iziskuje posebne troškove, možemo još u prethodnoj godini da nabavimo od poznatih pčelara nekoliko posebno kvalitetnih matica koje ćemo

69

testirati godinu dana i onu koja zadovolji sve kriterije odabrati ćemo za rodonačelnicu. Pčelinjak sa koga smo uzeli matice mora da bude udaljen od našeg pčelinjaka također najmanje 10 km. Najbolje je da u prethodnoj godini, sa poznatim pčelarom, čiji je pčelinjak dovoljno udaljen od našeg, razmijenimo po desetak najkvalitetnijih matica. Time ništa ne gubimo već oba pčelara dobivaju kvalitetne kandidatkinje za rodonačelnice. Te matice treba posebno označiti i testiramo ih godinu dana na već opisan način.

PREDNOSTI KORIŠĆENJA JENTEROVOG APARATA Izum Karla Jentera predstavlja ogroman doprinos razvoju tehnologije uzgoja kvalitetnih matica, a samim tim i razvoju pčelarstva uopće. APIMONDIA, svjetsko udruženje pčelara, nagradilo je Jentera 1987. godine zlatnom medaljom za ovaj izum. Suština Jenterovog izuma je u pronalasku radilične i matične ćelije sa pokretnim dnom, koje je pri tome zajedničko za obje vrste ćelija, sl. 7. Time je eliminiran mukotrpan, rizičan i krajnje delikatan posao presađivanja larvica pomoću raznih pomagala. Uz pomoć ovog aparata, krajnje jednostavno presađujemo larvicu u najmlađem stadiju sa pripadajućim mliječi u kome pliva, bez ikakvog rizika da je dodirnemo, odnosno povrijedimo. Mi u stvari premještamo kompletno dno radiličke ćelije u dno osnove matičnjaka. Time ispunjavamo dva značajna uvjeta koji utječu na prijem presađenih larvica, odnosno, u krajnjoj liniji na kvalitetu budućih matica. Prvi uvjet je presađivanje larvica u najmlađem stadiju, tek ispiljenih iz jajeta. Time omogućujemo da se presađene larvice, sada već matične larvice, od samog početka svog razvoja njeguju od strane pčela, kao takve opslužuju odgovarajućom hranom po kvalitetu i po količini. Drugi uvjet je eliminiranje mogućnosti dodirivanja, odnosno nesvjesnog povređivanja larvica, što bi se jako negativno odrazilo na prijem odnosno kasnije na kvalitetu izvedenih matica. Matica će zaleći ćelije aparata jajima krupnijim nego obično, što će imati pozitivnog utjecaja na krupnoću, odnosno kvalitetu budućih matica. Ovo se postiže zbog toga što se matica, pri zatvaranju u aparat, neko vrijeme suzdržava da polaže jaja, dok se ne adaptira na novu sredinu. To suzdržavanje pozitivno djeluje na dozrijevanje i veličinu jaja koje će matica u narednom periodu polagati. Sljedeća prednost aparata je u tome što su sve larvice koje presađujemo praktično iste starosti. Razlika između najmlađe i najstarije je samo nekoliko sati. Zahvaljujući ovoj činjenici, presađivanje svih larvica vršimo u najpovoljnijem trenutku, a presađivanje matičnjaka vršimo kada su potpuno zreli, četrnaestog ili petnaestog dana, pred samo izlijo, što će imati pozitivnog utieganje matica. Ovo je još jedan važan uvjet za dobivanje kvalitetnih matica. Pošto su matičnjaci iste starosti, ne postoji mogućnost da nas neka matica iznenadi i izleže se ranije, pri čemu bi uništila ostale matičnjake. Prednost aparata je i u tome što se osnove matičnjaka, po presađivanju larvica, jednostavno učvršćuju u izbušene letvice na okvirima. Svi dijelovi aparata imaju, pri pravilnom rukovanju, neograničen vijek trajanja, odnosno broj ciklusa korištenja.

nazad< >dalje

70