Forenzicka Balistika

Bruno Franjić dipl.inž.str.

Dr.sci. Mladen Milosavljević

FORENZIĈKA BALISTIKA

Sarajevo, 2009.

PREDGOVOR

Poštujući već uhodano pravilo postojanja predgovora kao svojevrsnog uvoda u sadrţaj knjige, pišemo slijedeće redove. Ideja za nastanak knjige s tematikom forenziĉke balistike zaĉela se u glavama autora još prije nekoliko godina i od tada nastajala su mala poglavlja i cjeline, koje su u narednim godinama dobivale nove sadrţaje i informacije. Dakle, kroz godine sistematskog rada, vlastitog angaţmana u oblasti forenzike, vlastitim eksperimentima, razmjenama iskustava s drugim, prikupljanjem podataka iz razliĉitih informacijskih izvora nastajao je ovaj rukopis. Jedan od razloga njegovog nastanka, svakako leţi u ĉinjenici da je ova oblast nadasve siromašna sa struĉnom i nauĉnom literaturom, te su autori ţeljeli; bar na neki naĉin, svojom knjigom popuniti navedenu prazninu, ali istovremeno potaknuti neke druge autore na sliĉan rad. Osim toga, ne samo oblast balistike, već i sve druge forenziĉke podoblasti „boluju“ od istog sindroma – nedostataka literature. Prije ove postoji još samo jedna knjiga iz oblasti balistike (svakako, kao djelo velike vrijednosti), ali su decenije nakon nje donijele velike znanstvene promjene u svijetu forenziĉke balistike pa smatramo neophodnim nastajanje i obajavljivanje jednog novog obogaćenog rukopisa. Borba s organiziranim kriminalom, ne moţe se uspješno voditi bez primjene novih tehnologija, novih metoda i svega onoga što one sa sobom nose. Sama pamet ĉovjeka više neće biti dovoljna. Još ako se tome doda već prihvaćeni stav o vrijednosti i priznavanju samo materijalnog dokaza na sudu, jasno je zašto smo se odluĉili za objavljivanje ove knjige. Svakako da je jedan od razloga za nastanak ove knjige i postojanje fakulteta na kojima se izuĉava bezbjednost, sigurnost, a posebno onih s kriminalistiĉkom orijentacijom. Kako je po novom nastavnom planu i programu na Fakultetu kriminalistiĉkih nauka u Sarajevu, koncepcijski predviĊeno da predmet s nazivom „Forenziĉka balistika“ bude jedan od izbornih predmeta, nametnula nam se potreba da studentima ovog (ali i svim onim koji u svojoj sferi interesiranja imaju ovu problematiku) podarimo udţbenik iz kojeg će moći crpiti potrebne informacije. Posebnu svako malo inspiraciju za dopunu našeg rukopisa davali su nam briljantni autori iz ĉasopisa „Kalibar“ gdje su na nadasve struĉan naĉin obraĊivane teme koje tretiraju segmente koje smo mi koncepcijski planirali obraditi i koje smo prenijeli u naš sadrţaj (ako smo ih negdje preskoĉili u navoĊenju molimo da nam oproste). Na ovaj naĉin se zahvaljujemo inim autorima navedenog ĉasopisa i ţelimo im još mnogo novih tema i uspješan budući rad. Vaţno je istaći da u knjizi na nekoliko mjesta postoje dijelovi posvećeni vlastitim eksperimentalnim radovima i dobivenim rezultatima. Rezultati se navode baš onako kako su i dobiveni uz neke liĉne percepcije i tumaĉenja (kao njihov blagi nedostatak moţe se istaći da u njihovom tumaĉenju nema multidisciplinarnog segmenta, već samo onog balistiĉkog, što će se u narednom periodu svakako trebati dopuniti). Svakako da ih ne treba shvatiti kao nešto apsolutno nepromjenjivo. Naprotiv, oni su samo pokušaj da se neke tvrdnje i informacije iz prošlosti pokušaju provjeriti i dobiti neka nova saznanja. Nekim tumaĉenjima treba u budućnosti dodati i tumaĉenja nekih drugih nauka. Svakako da u nekoj budućoj dimenziji sve te eksperimente, ali i ine druge treba nastaviti, pod razliĉitim uslovima i u dovoljnom broju da

2

se zadovolje statistiĉki parametri. Tek tada dobiće se prava slika. Više nam je bio cilj da njima potaknemo druge na budući multidisciplinarni rad u ovim i drugim balistiĉkim cjelinama. Svakao smo duţni zahvaliti se i recenzentima ove knjige koji su se prihvatili veoma zahtjevnog posla, ali koji su ga obavili sa strašću velikih znalaca i umijećem vrhunskih profesionalaca. Njihovi komentari i sugestije bili su nam od neprocjenjive vaţnosti u konaĉnom koncipiranju rukopisa. Niti jedan rukopis pa tako ni ovaj nije i neće biti savršen i „bezgrešan“. Upravo zbog toga, molimo sve one koji nakon ĉitanju budu imali bilo kakvu sugestiju, ideju ili primjedbu da nam je dostave, kako bi, moţda, neko buduće izdanje bilo još bolje. Ova knjiga je koncepcijski nešto drugaĉija od standardnih sadrţaja sliĉne orijentacije. Naime, pokušali smo u uvodnom dijelu dati niz informacija sa stanovišta kriminalistike i traseologije, da bi nakon toga postepeno obraĊivali samu balistiku i sve njene podcjeline. Na nekim mjestima pokušali smo dati i informacije koje bi se mogle tretirati kao zanimljivosti iz svijeta balistike, ţeleći dati sadrţaju i notu nepredvidive i neobiĉne dinamike i svakako, zanimljivosti. Završna cjelina rukopisa posvećena je prijedlozima rada kod istraţivanja smrtnih sluĉajeva i treba je shvatiti kao svojevrsnu preporuku i vodiĉ koji moţe olakšati rad u ovakvim sluĉajevima. Dakle, svjesno smo odabrali nešto neobiĉniji koncept sadrţaja ţeleći i u tom smislu dati neki novi specifikum. Moţda smo u tome i pogriješili, no samo vrijeme pred nama pokazaće da li je koncepcijski odabir bio dobar. Knjiga iako struĉna, jasno odreĊena, namijenjena je najširoj ĉitalaĉkoj populaciji. Dakle, poĉev od pripadnika agencija za sprovoĊenje zakona, preko studenata kriminalistiĉkog, bezbjednosnog, sigurnosnog usmjerenja, do advokata, tuţilaca, sudija, eksperata i forenziĉara, kriminalista, knjiga je namijenjena i svima onim koje ova problematika na bilo koji naĉin zanima. Na kraju, još jednom se zahvaljujemo svima onim koji su nam na bilo koji naĉin pomogli u nastajanju ovog rukopisa, a koje smo moţda u prethodnom dijelu zaboravili. Zahvaljujemo se i svima onim ĉije smo informacije na bilo koji naĉin koristili u koncipiranju sadrţaja ove knjige. Svakako da je bilo i onih koji su nam na razliĉite naĉine odmagali i trudili se da ova knjiga nikada ne ugleda svjetlo dana, ali to su oni mali ljudi koji nisu vrijedni pomena, jer njihova vodilja je zavist i ljubomora, a naša je ţelja da idemo naprijed, da volimo ljude i nauku i da pokušamo borbu s organiziranim kriminalom uĉiniti bar malo lakšom. Autori

3

SADRŢAJ PRVO POGLAVLJE POJAM KRIMINALISTIKE I NJEN ZNAĈAJ U BORBI PROTIV KRIMINALA I. OSNOVNA ZNANJA O POJMU, SADRŢAJU, NASTANKU I RAZVOJU KRIMINALISTIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 II. UTJECAJ PRIRODNIH NAUKA NA METODE KRIMINALISTIKE U BORBI SA SAVREMENIM KRIMINALOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 III. BIOLOGIJA, HEMIJA I FIZIKA U KRIMINALISTICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 IV. ODNOS KRIMINALISTIĈKE HEMIJE I KRIMINALISTIĈKE BALISTIKE . . . . . . . . 16 V.

ODNOS KRIMINALISTIĈKE HEMIJE I SUDSKE MEDICINE . . . . . . . . . . . . . . . 17 1. Uvod u forenziĉku nauku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

VI. UOPĆE O POJMU, NASTANKU I VRSTAMA BALISTIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1. Pojam i vrste kriminalistiĉke balistike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 DRUGO POGLAVLJE KRIVIĈNA DJELA IZVRŠENA VATRENIM ORUŢJEM I BALISTIĈKA ISTRAŢIVANJA I. TRAGOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 1. Pojmovno odreĊenje tras(e)ologije i traga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 1.1. Znaĉaj tragova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 1.2. Mogućnost fiksiranja i kriminalistiĉkog tumaĉenja materijalnih tragova . . . . . . . . . 26 1.3. Podjela tragova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 1.4. Gdje se mogu naći tragovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1.5. Relevantni odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 1.6. Makrotragovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 1.6.1. Vidljivi i nevidljivi (latentni) tragovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 1.6.2. Površinski i reljefni tragovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 1.7. Mikrotragovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1.7.1. Misaona rekonstrukcija i pronalaţenje kontaktnih tragova . . . . . . . . . . . . . 34 2. Materijalni dokazi koji nastaju upotrebom vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 2.1. Podjela tragova vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 2.2. Tragovi vatrenog oruţja na mjestu kriminalnog dogaĊaja . . . . . . . . . . . . . . . . 41 2.2.1. Pronalaţenje, oznaĉavanje, prikupljanje i pakiranje tragova vatrenog oruţja . . . 41 2.2.2. Lokacija i poloţaj vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 2.2.3. Mjesto stajanja strijelca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 2.2.4. Projektili i ĉahure . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 2.2.5. Tragovi na putanji projektila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 2.2.6. UtvrĊivanje pravca i smjera prolaska projektila ispaljenog iz vatrenog oruţja kroz staklo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 2.2.6.1. UtvrĊivanje redoslijeda prolaska projektila kroz staklo . . . . . . . . . . 56 2.3. Tragovi na upotrijebljenom vatrenom oruţju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 2.3.1. Tragovi barutnih ostataka u cijevi vatrenog oruţja i na vanjskim površinama . . 57 2.3.2. Tragovi zaštitnog sloja kapisle metka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 2.3.3. Tragovi drugih materijala na vatrenom oruţju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

4

2.4. Tragovi na poĉinitelju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 2.4.1. Parafinska rukavica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 2.4.1.1. Postupak uzimanja parafinske rukavice . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 2.4.2. Silikonska rukavica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 2.4.2.1. Postupak uzimanja silikonske rukavice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 2.4.3. Skidanje barutnih ĉestica pomoću ljepljivih folija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 3. Metode detekcije barutnih ĉestica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 3.1. Difenilaminski test na nitrate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 3.1.1. Tehnika izvoĊenja difenilaminskog testa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 3.1.1.1. Loše i dobre strane difenilaminskog testa . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 4. Metode za detektiranje neorganskih komponenti nastalih opaljivanjem metka iz vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 4.1. Detekcija elemenata antimona, olova i barijuma na ruci osobe koja je pucala . . . . . . 79 4.1.1. Detekcija elementa antimona i barijuma na ruci osobe koja je pucala metodom neutronske aktivacione analize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 4.1.2. Detekcija elementa antimona, barijuma i olova na ruci osobe koja je pucala metodom besplamene atomske apsorpcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 4.1.3. UtvrĊivanje da li je neko osoba pucala iz vatrenog oruţja – metodom skenirajuće elektromikroskopije s energetskim disperzivnim dodatkom s X – zracima (SEM/EDX) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 4.1.3.1. Morfološki izgled GSR ĉestica koje nastaju nakon opaljenja iz vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 4.1.3.2. Hemijski sastav GSR ĉestica koje nastaju nakon paljenja iz vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 4.1.3.3. Uzorkovanje GSR ĉestica sa šaka osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja 92 4.1.3.4. Identifikacija osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja uz pomoć baze podataka formirane za komparaciju GSR ĉestica . . . . . . . . . . . . . 93 4.1.3.5. Hemijski sastav GSR, od razliĉitih vrsta streljiva, koje nam mogu posluţiti za bazu podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 4.1.3.6. Prednost SEM/EDX metode u odnosu na dosada navedene metode za identifikaciju osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja . . . . . . . . . . 96 4.1.4. PDT – test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 5. Tragovi baruta na odjeći osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . 99 5.1. Tragovi na ţrtvi nastali upotrebom vatrenog oruţja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 5.1.1. Tragovi baruta na odjeći ţrtve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 5.1.1.1. Tragovi na odjeći ţrtve nastali prolaskom projektila ispaljenog iz vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 5.1.2. Tragovi vatrenog oruţja na strijelnim ranama . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 5.1.2.1. Rane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 5.1.2.1.1. Strijelne rane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 5.1.2.1.2. Balistika rane. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 5.1.2.2. Utjecaj vrste i konstrukcije streljiva na izgled strijelne rane . . . . . . . 114 5.1.2.2.1. Balistiĉka svojstva zrna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 5.1.2.2.2. Kinetiĉka energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 5.1.2.2.3. Mehanizam nastanka strijelne rane . . . . . . . . . . . . . . 115 5.1.2.2.4. Prevrtanje projektila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 5.1.2.2.5. Deformacija i fragmentacija zrna . . . . . . . . . . . . . . 116 5.1.2.2.6. Profil rana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 5.1.2.2.6.1. Analiza profila rana. . . . . . . . . . . . . . . . 117 TREĆE POGLAVLJE VATRENO ORUŢJE I EKSPLOZIVNE MATERIJE I. STRELJAĈKO ORUŢJE I NAĈIN FUNKCIONIRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

5

1. Pojam i vrste streljaĉkog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 1.1. Podjela vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 2. Razvoj vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 3. Šta je pištolj? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 3.1. Dijelovi pištolja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 3.2. Bravljenje pištolja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 3.3. Sigurnosni sistem pištolja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 4. Šta je revolver? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 4.1. Podjela revolvera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 4.2. Dijelovi revolvera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 4.3. Bravljenje revolvera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 4.4. Sigurnosni sistem revolvera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 II. VATRENO ORUŢJE S OŢLIJEBLJENIM (OLUĈENIM) CIJEVIMA . . . . . . . . . . . . 145 1. Karakteristike cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 1.1. Kalibar cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 1.2. Broj polja i ţljebova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 1.3. Pravac uvijanja polja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 1.4. Dubina ţlijeba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 1.5. Širina ţlijeba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 1.6. Širina polja i individualne karakteristike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 1.7. Promjer cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 1.8. Visina traga ţlijeba i dubina traga polja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 1.9. Nagib ili “kut zavoja” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 1.10. Širina traga ţlijeba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 1.11. Širina traga polja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 2. OdreĊivanje kalibra oruţja, projektila i ĉahura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 2.1. OdreĊivanje kalibra cijevi, projektila i kod oruţja s oţlijebljenim cijevima - naĉin odreĊivanja kalibra cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 2.1.1. OdreĊivanje kalibra oruţja mjerenjem dimenzija projektila . . . . . . . . . . . 157 2.1.2. OdreĊivanje kalibra mjerenjem mase projektila . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 2.1.3. OdreĊivanje kalibra mjerenjem otvora koji je nastao prolaskom projektila . . . . . 158 2.1.4. Naĉin odreĊivanja kalibra oruţja na osnovu mjerenja dimenzija ĉahura . . . . . 159 III. VATRENO ORUŢJE S NEOŢLIJEBLJENIM (NEOLUĈENIM) CIJEVIMA. . . . . . . . . 161 1. Lovaĉka puška saĉmarica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 1.1 OdreĊivanje kalibra kod lovaĉkih pušaka saĉmarica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 1.2. Dimenzije metka i leţišta metka u cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 1.3. Patron (saĉmeni metak) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 1.4. Cijev i ĉokiranje cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 1.5. Formiranje i oblik saĉmenog snopa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 2. Metod odreĊivanja granica zona. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 IV. VATRENO ORUŢJE RUĈNE IZRADE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 1. Karakteristike, funkcioniranje i rukovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 2. Prepravka startnih i plinskih pištolja i revolvera, radi ispaljivanja bojevog streljiva . . . . 184 3. “Krateţ” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 V. EKSPLOZIVNE MATERIJE . 1. Pojam i opće karakteristike 2. Barut . . . . . . . . . . . . 2.1. Podjela nitroceluloze . 2.2. Nitrocelulozni barut . . 2.3. Nitroglicerinski barut . 2.4. Crni barut . . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

186 186 188 189 190 193 194

6

2.5. Fiziĉko-hemijske karakteristike baruta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 2.6. Balistiĉke karakteristike baruta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 VI. STRELJIVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 1. Djelovanje streljiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 1.1. Brzina i preciznost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 2. Vrste streljiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 3. Historijski razvoj streljiva razliĉitog kalibra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 4. Vojno pješadijsko streljivo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209 4.1. Elementi vojnog pješadijskog metka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209 4.1.1. Zrno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209 4.1.1.1. Podjela zrna po obliku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210 4.1.1.2. Podjela zrna po namjeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 4.1.1.3. Zrna za uništavanje ţivih ciljeva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 4.1.1.4. Zrna za uništavanje tehniĉkih sredstava . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 4.1.1.5. Zrna za korekturu vatre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 4.1.2. Ĉahura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 4.1.3. Barutno punjenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217 4.1.4. Inicijalna kapisla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217 4.2. Streljivo za pištolje i automate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 4.2.1. Streljivo cal. 7,62 mm za pištolje i automate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 4.2.1.1. Metak cal. 7,62 mm s obiĉnim zrnom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 4.2.1.2. Metak cal. 7,62 mm s obiĉnim zrnom (s), remontiran . . . . . . . . . . 220 4.2.2. Streljivo cal. 7,65 mm (.32AUTO) za pištolje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 4.2.2.1. Metak cal. 7,65 mm s obiĉnim zrnom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 4.2.3. Streljivo cal. 9 mm za automate i pištolje tipa Parabellum, Luger . . . . . . . . 221 4.2.3.1. Metak cal. 9x19 mm (Para, Luger, Dugo) s obiĉnim zrnom . . . . . . 221 4.2.4. Streljivo cal. 9 mm za pištolje tipa Beretta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 4.2.4.1. Metak cal. 9x17 mm (kratko) s obiĉnim zrnom . . . . . . . . . . . . . 222 4.2.5. Streljivo cal. 11,43 mm za za automat “THOMPSON” . . . . . . . . . . . . . 223 4.2.5.1. Metak cal. 11,43 mm (.45) s obiĉnim zrnom M1911 . . . . . . . . . . 223 4.3. Streljivo za puške, puškomitraljeze i mitraljeze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 4.3.1. Streljivo cal. 7,62x39 mm za poluautomatsku pušku M59, M59/66 I M59/66A, automatsku pušku M70 i puškomitraljez M72 . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 4.3.1.1. Metak cal. 7,62x39 mm sa zrnom M59. . . . . . . . . . . . . . . . . 224 4.3.1.2. Metak cal. 7,62x39 mm sa zrnom M67 . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 ĈETVRTO POGLAVLJE PROCES OPALJENJA METKA I KARAKTERISTIKE PROJEKTILA 1. Proces opaljenja metka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Kretanje projektila kroz zrak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Ubojitost projektila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 . Putanja projektila (balistiĉka kriva) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Domet projektila. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Rikošet projektila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. Mjerenje brzine projektila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. Kronograf . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1. Kronometar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. Kadenca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. Mjerenje rotacije projektila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11. Mjerenje pritiska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

227 231 233 235 236 238 240 241 242 244 245 246

7

PETO POGLAVLJE BALISTIĈKA VJEŠTAĈENJA, INSTRUMENTI I UREĐAJI ZA KRIMINALISTIĈKOBALISTIĈKA VJEŠTAĈENJA I. NEKA KARAKTERISTIĈNA BALISTIĈKA VJEŠTAĈENJA . . . 1. Ispitivanje ispravnosti vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . 1.1. Znaĉaj i postupak ispitivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. OdreĊivanje pritisaka na obaraĉu . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.1. OdreĊivanje pritisaka na obaraĉu pomoću dinamometra 1.2.2. OdreĊivanje pritisaka mehaniĉkim opterećenjem . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

249 249 249 251 251 252

II. INSTRUMENTI I UREĐAJI NEOPHODNI ZA KRIMINALISTIĈKOBALISTIĈKO VJEŠTAĈENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 1. Pojam, vrsta i primjena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 2. Mikroskop . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 2.1. Upotreba komparativnog mikroskopa u kriminalistiĉkoj balistici . . . . . . . . . . . . 254 3. IBIS sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 4. UreĊaj za panoramsko snimanje zrna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259 5. UreĊaj za mjerenje kuta uvijanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 6. UreĊaj za snimanje oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 7. Internoskop . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 8. UreĊaj za mjerenje brzine zrna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 9. UreĊaji za hvatanje zrna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 10. Baltazarov aparat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 III. IDENTIFIKACIJA VATRENOG ORUŢJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Tragovi od ispaljenja na projektilima i ĉahurama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1. OdreĊivanje marke, tipa i modela vatrenog oruţja na temelju tragova na ispaljenjim projektilima i ĉahurama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1.1. Specifiĉni primjer odreĊivanja marke i tipa/modela vatrenog oruţja na osnovu tragova na zrnu/projektilu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. Zrna kao tragovi i njihova identifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.1. Ispitivanje tragova materija na projektilima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Ĉahure kao tragovi i njihova identifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1. Trag od udarne igle . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.2. Trag od izvlakaĉa i izbacivaĉa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.3. Trag ĉela zatvaraĉa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.4. Trag leţišta metka u cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.5. Trag usta spremnika streljiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.6. Neki od specifiĉnih tragova na ĉahurama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.6.1. Tragovi poklopca sanduka na ĉahurama ispaljenim iz automatskih pušaka tip “Kalashnikov” cal. 7.62x39 mm . . . . . . . . . . . . . . 1.3.6.2. Tragovi na ustima ispaljenim iz pištolja marke “Glock” razliĉitih kalibara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.6.3. Tragovi od indikatora napunjenosti na dancetu ĉahura ispaljenih iz pištolja marke “Crvena zastava” Model CZ99 cal. 9 mmPara . . . . . . 1.2.6.4. Tragovi na dancetu ĉahure nastali prilikom proizvodnje . . . . . . . . 2. Kopiranje zrna i ĉahura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Referentna zbirka streljiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Referentna zbirka vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Arhiva (zbirka) otvorenih/neriješenih sluĉajeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

263 263 267 269 272 279 280 282 286 289 291 292 293 293 296 297 298 298 299 300 301

IV. ODREĐIVANJE PRAVCA PUTANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 1. OdreĊivanje pravca i daljine izbacivanja ispaljenih ĉahura . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302

8

2. Rekonstrukcija putanje projektila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304 V. ODREĐIVANJE DALJINE I MJESTA PUCANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Znaĉaj i naĉin odreĊivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. OdreĊivanje udaljenosti pucanja na temelju nesagorjelih barutnih ĉestica . . . . . . . . . . 3. OdreĊivanje daljine pucanja spektrografskom analizom antimona . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Spektrografsko dokazivanje antimona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. UtvrĊivanje udaljenosti s koje je izvršeno ispaljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. OdreĊivanje udaljenosti pucanja kod oruţja s oţlijebljenim cijevima . . . . . . . . . 4.1.1. Walkerova metoda za odreĊivanje udaljenosti pucanja . . . . . . . . . . . . . . 4.1.2. Metoda Lisinskog za odreĊivanje udaljenosti pucanja . . . . . . . . . . . . . . . 4.1.3. Hofmanova metoda za odreĊivanje udaljenosti pucanja . . . . . . . . . . . . . . 4.2. OdreĊivanje udaljenosti pucanja fiziĉko-hemijskim metodama . . . . . . . . . . . . . 4.3. Specifiĉni primjer odreĊivanja udaljenosti pucanja –eksplozivno-zapaljivo zrno cal. 7.9 mm . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4. OdreĊivanje udaljenosti pucanja kod lovaĉkog oruţja s glatkim cijevima . . . . . . . 5. Izgled oštećenja na predmetina i koţi nastalim jelovanjem projektila . . . . . . . . . . . . . 6. OdreĊivanje starosti pucanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. OdreĊivanje vremena pucanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

311 311 311 315 315 316 316 319 329 332 335 341 345 350 353 354

ŠESTO POGLAVLJ E 1. Skrivena oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356 1.1. Štapovi kao (vatreno) oruţje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356 1.2. Neobiĉna oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 1.3. Kolekcija skrivenog oruţja: noţevi – pištolji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 362 1.4. Olovke kao vatreno oruţje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364 1.4.1. Koncept ovog skrivenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365 1.5. Najmanji pištolj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366 1.6. “PrilagoĊavanje” novom dobu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366 1.7. Baterijska lampa – saĉmara Ares Companion . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367 2. Optiĉki nišani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368 3. Svjetlosni pogodak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370 3.1. Baterije “SureFire” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370 3.2. Taktiĉko svjetlo SureFire X200B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371 4. Laseri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 5. Forenziĉki 3D . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 5.1. Tipiĉni redoslijed postupaka kod Forenziĉkog 3D-A . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376 5.2. Primjer korištenja Forenziĉnog 3D u praksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376 5.3. Forenziĉna interaktivna 3D tehnologija u stvarnom vremenu . . . . . . . . . . . . . . 377 6. Vatreno oruţje u tabelama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379 7. Zaštitni prsluk „pancir“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 382 7.1. Zašto “pancir” i kako ga izabrati? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 382 7.2. Novi pancirni prsluk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384 7.3. Historija upotrebe zaštitne odjeće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385 7.4. Kako funkcionira zaštitna odjeća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387 7.5. Metode konstrukcije zaštitne odjeće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387 7.6. Materijali za izradu zaštitne odjeće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388 8. Manje poznati svijet balistike i vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389 8.1. Baze podataka ĉahura i zrna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389 8.2. Meci od bibera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389 8.3. Videokamera koja ispaljuje gumene metke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390 8.4. Pištolj omamljivaĉ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390 8.5. “Paint – ball” pištolji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 392

9

8.6. Pištolj na decibele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 392 8.7. “Pištolj mreţa” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393 8.8. Plinski pištolji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393 8.9. Upotreba noćnih promatraĉa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393 8.10. Puška kojom se moţe pucati iza ugla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394 8.11. Pametno oruţje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395 8.12. “Ruski derindţer” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395 8.13. Samostreli – savremeno lovaĉko borbeno oruţje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395 9. Fijuk projektila. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397 10. Zrno prenosnik energije – zrno kroz historiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399 11. Streljivo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400 11.1. Patrone za lovaĉke puške . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 402 11.2. Karabinsko streljivo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 404 11.3. Streljivo za pištolje i revolvere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405 12. Evropa nauĉila Ameriku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 406 13. Fantastiĉna poĉetna brzina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 407 14. Odliĉna preciznost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 407 15. Traţenje idealnog kalibra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408 16. Streljivo “extreme shock” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410 16.1. Nema kopije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411 16.2. Razorna moć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411 16.3. Kalibar za lovce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412 17. Prigušena vatrena oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412 17.1. Prije svega – psihološki efekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413 17.2. Neka nova rješenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414 17.3. Vrste i princip prigušivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 415 17.4. Prigušivaĉ pucnja za “Škorpion” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 415 18. Kako odabrati sluţbeni pištolj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417 18.1. Odabir karakteristika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418 18.2. Akcija (djelovanje). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418 18.3. Kalibar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 419 18.4. Materijali i dorada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 419 18.5. Veliĉina i kapacitet spremnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 420 18.6. Sigurnosne mogućnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 420 18.7. Ciljnici i nosaĉi izvora svjetla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 421 18.8. Odrţavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 422 18.9. Odabir jednog modela ili cijelog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 422 18.10. Jedan model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423 18.11. Sistem pištolja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423 18.12. Zakljuĉak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424 19. Skrivene mane polovnog revolvera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424 20. Funkcionalnost oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425 21. Upotreba oruţja pri ekstremnim temperaturama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 427 22. Odrţavanje oruţja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429 22.1. Odstranjivanje korozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429 22.2. Silu izbjegavati svakako . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429 22.3. “Kiseljenje” – neophodno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 430 SEDMO POGLAVLJ E PRIJEDLOG RADA KOD ISTRAŢIVANJA SMRTNIH SLUĈAJEVA I. RAD NA LICU MJESTA UVIĐAJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 431 1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 431 1.1. Opis lica mjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 431

10

1.2. Neke aktivnosti na licu mjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 431 1.3. Zlatna pitanja kriminalistike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432 1.4. Misaona rekonstrukcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432 1.5. Izvori kriminalistiĉkih tragova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432 1.6. Ispitivanje tragova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 433 1.7. Fiksiranje tragova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434 1.8. Postupak na licu mjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434 1.9. Osiguranje lica mjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 436 2. OSIGURANJE - ZAŠTITA - KONTROLA LICA MJESTA KOD SMRTNIH SLUĈAJEVA 436 2.1. Mjere osiguranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 436 2.2. Zaštita prostora koji graniĉi ili okruţuje taĉno mjesto gdje se desilo kriviĉno djelo je vitalna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 436 2.3. Zaštita lica mjesta kod smrtnih sluĉajeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437 3. Dokumentiranje stanja na licu mjesta dogaĊaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437 4. Tragovi na licu mjesta smrtnih sluĉajeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439 5. Spisak opreme za prikupljanje i ĉuvanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441 6. Tragovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443 6.1. Biološke teĉnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444 6.1.1. Ostale biološke teĉnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 445 6.2. Vlakna, dlake, konopac, kanapa i konci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 446 6.3. Kamen i zemlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 446 6.4. Prašina i krhotine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447 6.5. Vatreno oruţje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447 6.5.1. Lokacija oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447 6.5.2. Rukovanje oruţjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448 6.5.3. Oštećenja oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448 6.5.4. Ostali tragovi na oruţju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448 6.5.5. Identifikacija vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448 6.5.6. Kontrolni standardi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448 6.6. Tragovi alata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448 6.7. Sumnjivi dokumenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449 6.8. Saobraćajna nezgoda sa smrtnim ishodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449 6.9. Poţari i eksplozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449 II. U P I T N I K za rad na licu mjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 450 III. ISTRAŢIVANJE SMRTNIH SLUĈAJEVA – TIJELO NA LICU MJESTA . . . . . . . . . . 456 IV. POREMEĆAJ ZDRAVLJA I SMRT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457 V. P O D S J E T N I K ZA RAD NA LICU MJESTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467 VI. DODATNI UPITNICI ZA RAZLIĈITE VRSTE SMRTNIH SLUĈAJEVA . . . . . . . . . . 1. Vatreno oruţje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Ubodi i sjeĉenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Naoko prirodna smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Naizgled samoubistvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Oĉita naprasna smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

469 469 469 470 470 471

LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 472

11

PRVO POGLAVLJE POJAM KRIMINALISTIKE I NJEN ZNAĈAJ U BORBI PROTIV KRIMINALA I. OSNOVNA ZNANJA O POJMU, SADRŢAJU, NASTANKU I RAZVOJU KRIMINALISTIKE

Da bi se pravilno mogao definirati i razdvojiti odnos i utjecaj kriminalistike od prirodnih nauka, potrebno je prethodno definirati pojam kriminalistike, prezentirati njene metode i istraţiti utjecaj odreĊenih prirodnih nauka na njihovu izgradnju. Savremena teorija i praksa obiluju razliĉitim definicijama i shvatanjima kriminalistike. Od onih stvari koje su nesporne moţe se izdvojiti da je termin kriminalistika prvi upotrijebio Hans Gros, koji se smatra tvorcem kriminalistike (definicija termina datira iz 1893. godine). MeĊu mnogim savremenim definicijama kriminalistike izdvajamo šta o tom pojmu navodi Duško Modly1, istaknuti hrvatski kriminalista. „Kriminalistika je heuristiĉka nauka koja se na specifiĉan naĉin bavi kriviĉnim djelom i izvršiocem. U praksi njezin predmet nauĉne spoznaje najĉešće nisu neposredno kriviĉna djela nego kriviĉni dogaĊaji. Njih se ispituje kriminalistiĉkim metodama radi utvrĊivanja da li se u njima krije kriviĉno djelo, i da se u potvrdnom sluĉaju ono istraţi i otkriju izvršioci. Kriminalistiĉka nauka nije sluĉajno i proizvoljno odredila svoj opći objekt spoznaje (kriviĉni dogaĊaj) i posebni objekt (kriviĉno djelo). Kriminalistika otkriva, istraţuje i prouĉava zakonomjernosti nastanka operativnih i dokaznih informacija u vezi s kriviĉnim dogaĊajima. Spoznaja tih zakonomjernosti predstavlja osnov za razradu nauĉno – tehniĉkih sredstava i taktiĉkih naĉina i metoda otkrivanja, fiksiranja, prikupljanja, ispitivanja, ocjene i korištenja operativnih i dokaznih informacija o kriviĉnom djelu i izvršiocu. Dakle, kriminalistika je nauĉna disciplina koja sistemski istraţuje nauĉne metode i pravila iskustva u otkrivanju i razjašnjavanju pojava kriviĉnih djela, utvrĊivanja njihovih izvršilaca, kao i sprjeĉavanja tih pojava. Ona je kao nauĉna disciplina usmjerena na spoznajno – informacijske sadrţaje (ĉinjeniĉna pitanja). To je niz vrlo sloţenih cjelina. MeĊu njima se vaţnošću istiĉu spoznavanje pojavnih oblika kriviĉnih djela, razrada metodologije izvoĊenja radnji pomoću kojih se otkrivaju, razjašnjavaju i dokazuju kriviĉna djela, upotreba znanstvenih metoda i sredstava u te svrhe i posebne kriminalistiĉke svrhe i prilagodba kriminalistiĉkih radnji posebnim obiljeţjima kriviĉnih djela“2. Kriminalistika istraţuje i operativnu praksu i istraţnu praksu i vrši prevenciju kriminaliteta pronalaţenjem nauĉno – tehniĉkih sredstava za prevenciju kriviĉnih djela. Zakonomjernosti koje istraţuje kriminalistiĉka znanost su kompleksne, jer se realni kompleks ĉinjeniĉnog supstrata sastoji od društvenih, prirodnih i tehniĉkih komponenti. Kriviĉni dogaĊaj u kome je sadrţano kriviĉno djelo i izvršilac, kao i objekt napada, ĉini sistem koji je sastavljen od više podsistema, pri ĉemu je društvena komponenta odluĉujuća. U genezi i viktimogenezi kriviĉnog djela postoji materijalno – prirodno – tehniĉki supstrat, upravo kao što i otkrivanje i istraţivanje zloĉina ima svoju prirodno – nauĉnu i tehniĉku komponentu. Nauĉno prirodno – tehniĉko i društveno – pravno nerazdvojno se isprepliću u jednoj jedinstvenoj kriminalistiĉkoj nauci. 1 2

Modly, D., Korajlić, N. (2002): Kriminalistički rječnik, Centar za kulturu i obrazovanje Tešanj. Isto.

12

Predmet istraţivanja kriminalistike: Prvi element predmeta kriminalistiĉke nauke je otkrivanje, istraţivanje i prouĉavanje zakonomjernosti nastanka u kriviĉnom dogaĊaju (kriviĉnom djelu) operativnih i dokaznih informacija. Drugi element predmeta kriminalistiĉke nauke je spoznavanje tih zakonomjernosti koje ĉine osnovu za razradu nauĉno – tehniĉkih sredstava, te taktiĉkih naĉina i metoda otkrivanja, fiksiranja, prikupljanja, ispitivanja, ocjene i korištenja operativnih i dokaznih informacija o kriviĉnom djelu i izvršiocu. Treći element predmeta kriminalistiĉke nauke je prouĉavanje i istraţivanje operativne i kriminalistiĉke prakse. Samo na taj naĉin mogu se usavršiti postojeći i pronaći novi naĉini i metode i nauĉno – tehniĉka sredstva otkrivanja i dokazivanja postojanja kriviĉnog djela, izvršioca i drugo. Ĉetvrti element predmeta istraţivanja kriminalistiĉke nauke predstavlja prevencija kriminaliteta. Predmet istraţivanja kriminalistiĉke nauke su uzajamne radnje i odnosi izvršioca i ţrtve, izvršioca i ovlaštenih tijela represivnih organa, uzajamna djelovanja materijalnih objekata itd. Na osnovu izloţenog kriminalistiku moţemo definirati kao nauku o zakonomjernostima nastanka, otkrivanja, fiksiranja, prikupljanja i obrade operativnih i dokaznih informacija i sistema tehniĉkih sredstava, taktiĉkih naĉina i metoda vršenja operativnih i istraţnih radnji radi pribavljanja navedenih informacija, u cilju najoptimalnijeg i najuĉinkovitijeg suzbijanja kriminaliteta. Dakle, ona je nauka o otkrivanju i istraţivanju kriviĉnih djela i njihovih izvršilaca. Ona u svojim okvirima istraţuje predkriviĉni postupak i istraţni postupak u pogledu njihove sadrţajne strane radi razrade tehnike, taktike i metodike obrade i istraţivanja kriviĉnih djela i njihovih izvršilaca 3. Savremena kriminalistika ima tri funkcije: (1) Spoznajnu, (2) Konstruktivnu (razrada novih nauĉnih metoda i nauĉno – tehniĉkih sredstava i usavršavanje postojećih, stvaranje modela rada kriminalista) i (3) Komunikativnu u vidu struĉnog osposobljavanja kriminalista. U tom smislu govori se o teoretskoj i praktiĉnoj kriminalistici. Kriminalistika nije pomoćna disciplina u odnosu na druge nauke, posebno u odnosu na kriviĉno procesno pravo iz razloga što je predmet kriminalistike bitno drugaĉiji i širi od predmeta kriviĉnog procesnog prava. Kriminalistika ima vrlo razraĊenu posebnu metodologiju, vlastite teorije i danas nema nikakve dileme oko njene samostalnosti kao nauĉne discipline. Kako je istaknuto, ona kao nauka (kriviĉna disciplina) sintetizira i sistemski sjedinjuje znanja iz raznih prirodnih, društvenih i tehniĉkih nauĉnih disciplina, kao i iskustvena pravila u cilju stvaranja nauĉne osnove za konkretnu izvedbu mjera i radnji u postupcima suzbijanja kriminaliteta. Ona teţi iznalaţenju optimalnog modela konkretne primjene taktiĉko – tehniĉkih mjera i radnji, unutar procesnih i inih okvira. Tako kada je rijeĉ o kriviĉnim djelima kriminalistika ispituje pojavnost oblika ĉinjeniĉnog stanja kriviĉnog djela, njegove posebne znaĉajke, evidentira i katalogizira najvaţnije dokaze, iznalazi optimalne modalitete izvedbe procesnih i inih radnji i mjera konvergiranjem svih utjecajnih faktora, obraĊuje svojstva izvršioca, naĉina ostvarenja djela itd. Kriminalistika se danas više ne smatra iskljuĉivo ili preteţno policijskom naukom. Kada je rijeĉ o inventivnoj, otkrivaĉkoj (heuristiĉkoj) komponenti ona je primarno disciplina policije. Heuristiĉka kriminalistika je najvaţnija i u teorijskom i u praktiĉnom smislu, ona je najrazvijenije podruĉje cjelokupne discipline. Danas prevaliraju stavovi o trihotomnoj strukturi nauĉne graĊe kriminalistike. Ta široko prihvaćena podjela polazi od toga da kriminalistiku tvore tri tematske cjeline, njene tri komponente: kriminalistiĉka tehnika, taktika i metodika. Ova podjela ima iskljuĉivo didaktiĉku funkciju, jer kriminalistici treba prilaziti kao nauĉnoj cjelini. Sa stanovišta kriminalistiĉkih misaonih procesa koji se javljaju u heuristiĉkom i silogistiĉkom obliku, razlikuju se heuristiĉka i silogistiĉka kriminalistika. 3

Modly, D., Korajlić, N. (2002): Kriminalistički rječnik, Centar za kulturu i obrazovanje Tešanj.

13

Heuristiĉka kriminalistika pristupa kriviĉnom djelu kao realnoj pojavi i oznaĉuje se kao otkrivanje kriviĉnog djela i izvršioca. Ona se koristi sredstvima opaţanja, biljeţenja, ţivotnim iskustvom, saznanjima prirodnih i tehniĉkih nauka, statistikom, eksperimentima itd. Silogistiĉka kriminalistika takoĊe, pristupa kriviĉnom djelu kao realnoj pojavi, ali i kao predmetu kriviĉnog postupka i kriviĉnog prava. Ona polazi od vjerovatnosti da je odreĊena osoba izvršila kriviĉno djelo i razmatra najsvrhovitije naĉine izvoĊenja postupovnih radnji i dokaza. Sredstva silogistiĉke kriminalistike su ograniĉena postupovnim propisima. Osim sopstvenih metoda kriminalistika u odreĊenim kriminalistiĉko – taktiĉkim situacijama primjenjuje i opće nauĉne metode, kao, na primjer: metodu promatranja, usporeĊivanja, opisivanja, mjerenja, eksperiment, kao i logiĉke metode: analizu, sintezu, indukciju, dedukciju, analogiju, a prema potrebi i antropološke, antropometrijske, matematiĉke i statistiĉke metode. Šta za kriminalistiku navodi Vodinelić Vladimir 4: “Kriminalistika se kod nas uobiĉajeno odreĊuje kao nauka koja prouĉava, pronalazi i usavršava nauĉne i na praktiĉnom iskustvu zasnovane metode i sredstva, koja su najpogodnija da se otkrije i razjasni kriviĉno delo, otkrije i privede kriviĉnoj sankciji uĉinilac, obezbede i fiksiraju svi dokazi radi utvrĊivanja (objektivne) istine, kao i da se spreĉi izvršenje budućih planiranih i neplaniranih kriviĉnih dela. Drugim reĉima, to je nauka o tehnici, taktici, metodici operativnih, istraţnih i drugih sudskih radnji, kao i o spreĉavanju kriminaliteta”. Interesantnim se ĉini napomenuti da su ovu defeniciju preuzeli skoro svi oni koji su se bavili kriminalistikom na podruĉju eks Jugoslavije, te da su navedenu definiciju samo stilski manje ili više uobliĉavali. U odnosu na navedeno, nedvojbeno proizilazi, već standardna trihotomna podjela kriminalistike na: kriminalistiĉku taktiku, kriminalistiĉku metodiku i kriminalistiĉku tehniku (u posljednje vrijeme uz ove izraze se vrlo ĉesto ubacuje izraz kriminalistiĉka strategija). Pošto je centralni dio ove knjige posvećen balistici, onda ćemo u narednom dijelu objasniti samo pojam kriminalistiĉkte tehnike, koja ga tretira s razliĉitih stanovišta. „Kriminalistiĉka tehnika prouĉava, razvija i iz prirodnih i tehniĉkih nauka preuzima najpodesnija sredstva koja sluţe za pronalaţenje, osiguranje, fiksiranje i ispitivanje tragova kriviĉnih djela (npr. tehniĉka sredstva za izazivanje latentnih tragova, fotografske tehnike, mikroskopi itd.); za formiranje baza kriminalistiĉkih informacija (o uĉiniocima, kriviĉnim djelima, tragovima, oruţjima i sredstvima izvršenja), kao i za sprjeĉavanje izvršenja i prevenciju kriviĉnih djela (alarmni sistemi, kamere za video nadzor itd.), metodama primjene kriminalistiĉkotehniĉkih sredstava sa ciljem pronalaţenja, fiksiranja i ispitivanja materijalnih tragova kriviĉnih djela, kao i izuĉavanjem zakonomjernosti nastanka svih vrsta tragova kriviĉnih djela bavi se kriminalistiĉka traseologija. Kriminalistiĉka traseologija predstavlja kriminalistiĉku disciplinu koja inkorporira tehniĉki napredak u sfere predkriviĉnog i kriviĉnog postupka i predstavlja spoj izmeĊu savremenih tehnologija i kriminalistiĉkog postupanja s tragovima“5.

II. UTJECAJ PRIRODNIH NAUKA NA METODE KRIMINALISTIKE U BORBI SA SAVREMENIM KRIMINALOM Već ranije je istaknuto da kriminalistika najĉešće koristi dostignuća prirodnih nauka: bilogije, fizike, fiziĉke hemije, hemije, biohemije i geografije i u sklopu nauĉne forenzike treba promatrati prvenstveno mogućnost korištenja dostignuća (navedenih nauka) ĉijom se 4 5

Vodinelić, V.: Kriminalistika, sva izdanja. Simonović, B. (2004): Kriminalistika, Pravni fakultet, Kragujevac, str. 4.

14

primjenom u kriminalistiĉkim metodama omogućava pronalaţenje materijalnih tragova na mjestu zloĉina, odnosno vršenju odgovarajućih vještaĉenja radi osiguravanja materijalnih dokaza. Dakle, istakli smo da se u praksi forenziĉka nauka temelji na naĉelima i metodama prirodnih nauka. MeĊutim, primjena pomenutih nauĉnih disciplina u forenziĉkim naukama ima jedinstvenu zajedniĉku polaznu taĉku, a to je da su sve forenziĉke nauke pokrenute s lica mjesta na kojem se desilo kriviĉno djelo. Zbog toga je sposobnost prepoznavanja mogućih materijalnih dokaza znaĉajan aspekt kriminalistiĉke obrade u kriviĉnom ili parniĉkom postupku. Pravilno prikupljanje i ĉuvanje materijalnih tragova prvi je korak u osiguranju zakonom utvrĊene i nauĉne cjelovitosti dokaza. Laboratorijsko ispitivanje dokaznog materijala (materijalnih tragova), ĉesto otkriva odreĊene ĉinjenice i utvrĊuje povezanost oštećenog lica (ţrtve) s licem mjesta, osumnjiĉenog, mjesta izvršenja kriviĉnog djela, sredstava izvršenja i materijalnih tragova (u razliĉitim kombinacijama). Forenziĉka nauka se pojavljuje u svim vidovima kriviĉnih i parniĉkih pravnih predmeta.Vaţno je napomenuti da se ovdje radi o nepodijeljenom mišljenju nauke u sadašnjem trenutku. MeĊutim, vaţno je istaći i moguću pretpostavku da će razvoj novih tehnologija i nauĉne forenzike, jednostavno razvojem buduće situacije poprimati nove forme i sadrţaje, te nije iskljuĉeno da se odreĊeni elementi nauĉne forenzike neće koristiti i u nekim drugim sluĉajevima. Primjenom odgovarajućih metoda biologije, fizike, hemije i fiziĉke hemije u kriminalistici, koja je sa razvojem prirodnih nauka sve prisutnija i nuţnija, proširuje se polje kriminalistiĉke djelatnosti, što direktno utiĉe na veću efikasnost i stvaranje uvjeta za razvoj novih oblasti u kriminalistici. Biologija, hemija, fizika i fiziĉka hemija pronalaze odgovarajuće metode koje kriminalistika prihvata, prilagoĊava i primjenjuje radi rasvjetljavanja i dokazivanja kriviĉnih djela. Sve veća prisutnost ovih prirodnih nauka u postupku otkrivanja kriviĉnih djela i njihovih izvršilaca nameće i potrebu odreĊivanja njihovog mjesta u kriminalistici kao nauci. Konkretna primjena metoda biologije, hemije, fizike i fiziĉke hemije u suprotstavljanju kriminalitetu prvenstveno poĉinje upotrebom nauĉnih metoda koje su se, izmeĊu ostalog, izgraĊivali zahvaljujući izumima nauke i tehnike. Iz prethodno iznesenog moţe se zakljuĉiti da preuzimanje i primjena metoda biologije, hemije, fizike i fiziĉke hemije u kriminalistici nije teklo automatski, već je dugo vremena podlijegao prethodnom prilagoĊavanju zadacima odreĊene kriminalistiĉke obrade, a u kasnijoj fazi i ciljevima kriviĉnog postupka (ako sluĉaj bude kretao u tom pravcu). Svakako je potrebno navesti ĉinjenicu koja istiĉe da bi metode biologije, hemije, fizike i fiziĉke hemije mogle da se koriste u kriminalistici, one moraju prethodno biti nauĉno priznate i verificirane. Osim toga, njihova primjena zavisi i od mogućnosti pronalaţenja i osiguranja tragova i predmeta, odnosno materijalnih tragova (dokaza), pri ĉemu treba biti selektivan i voditi raĉuna o njihovoj specifiĉnosti. Ako bismo govorili gdje je sve u sklopu kriminalistike moguće koristiti metode biologije, hemije, fizike i fiziĉke hemije, bolja postavka bi bila gdje ih sve nije moguće koristiti. Svakim danom stiţu nove i nove potvrde o nekim novim primjenama navedenih nauĉnih disciplina u sklopu kriminalistiĉkih aktivnosti. Nauĉni prilaz otkrivanju i dokazivanju kriviĉnih djela doprinosi i nauĉnom istraţivanju kriminaliteta. U samom postupku nauĉnog istraţivanja kriminaliteta vidljiva je pomoć biologije, hemije, fizike i fiziĉke hemije, jer se primjenom njihovih dostignuća dolazi do nauĉnih saznanja bitnih za uspješno pronalaţenje tragova i osiguranje materijalnih tragova (dokaza). Svakako da je suština u ĉinjenici što se nauĉna saznanja razlikuju od svakodnevnih, obiĉnih i empirijskih saznanja, ne samo po usmjerenosti na suštinu odreĊene pojave, već i po metodama kojima se dolazi do takvih saznanja. Veoma bitno je istaći da je osnovna karakteristika nauĉnog saznanja u sistematskom, smišljenom, planiranom i metodskom postupku, po ĉemu se i razlikuje od svakodnevnog obiĉnog opaţanja, koje ne moţe biti usmjereno na suštinu odreĊene pojave.

15

III. BIOLOGIJA, HEMIJA I FIZIKA U KRIMINALISTICI Sasvim je neosporno da su: biologija, hemija i fizika oblasti koje najviše interesiraju kriminalistiku. Kao meĊuoblasti mogu se navesti biohemija i fiziĉka hemija. Svakom bi trebalo biti jasno da postoji uska povezanost izmeĊu biologije, hemije i fizike. Daljim razvojem, saznanjima novih nauĉnih informacija, proširivanjem primjene, navedene nauĉne oblasti poĉele su da se preklapaju, pa je iz toga proizašlo formiranje nekih novih, posebno definiranih nauĉnih meĊuoblasti koje su predstavljale prelaz izmeĊu osnovnih oblasti. Svaka, pa ĉak i površna analiza, upućuje da je veoma lako uoĉiti da nove meĊuoblasti meĊusobno povezuju osnovne oblasti (biologiju, hemiju i fiziku). Tako na primjer, fiziĉka hemija predstavlja vezu ili prelaz izmeĊu fizike i hemije, i nikako se ne bi moglo reći da je “nešto izmeĊu”). Štaviše, ona je jasno definirana nauĉna disciplina koja je proizašla iz nemogućnosti da se odreĊene prirodne pojave objasne zakonima fizike ili hemije, već zakonima koji su jedino mogli da se svrstaju u neku novu nauĉnu oblast koja je dobila naziv fiziĉka hemija. Na vrlo sliĉan naĉin nastale su i druge meĊuoblasti, na primjer: biofizika i biohemija. Paţljivim promatranjem meĊusobnog odnosa nauĉnih oblasti i meĊuoblasti, jasno je vidljiva njihova uska povezanost, a isto tako proizilazi da jedne bez drugih ne bi mogle postojati. U prethodnom izlaganju je istaknuto da kriminalistiku posebno interesuju oblasti koje su u vezi sa biologijom, hemijom i fizikom. Vaţno je istaći ĉinjenicu da se u praksi hemija i fizika, kao i oblast fiziĉke hemije vezuju prvenstveno za ispitivanje neţive materije, dok biologija, biofizika i biohemija istraţuju ţivu materiju. Svaki poznavalac kriminalistike zna da se u njenom sklopu pojavljuju tragovi koji potjeĉu i od neţive i od ţive materije. Tokom vremena razvijene su razne metode ĉija je osnova u prirodnim naukama, a koje, svakako, sluţe za njihovo ispitivanje. Iz veoma praktiĉnih razloga, metode koje sluţe za ispitivanje tragova ljudskog, animalnog (ţivotinjskog) i biljnog porijekla, odnosno ţive materije, razvijene su u specijalistiĉkim biološkim laboratorijama, a metode za ispitivanje tragova vezanih za neţivu materiju u objedinjenim laboratorijama za hemiju, fiziku i fiziĉku hemiju.

IV. ODNOS KRIMINALISTIĈKE HEMIJE I KRIMINALISTIĈKE BALISTIKE U prethodnom dijelu date su odreĊene naznake o vezi i odnosu hemije (kriminalistiĉke) i kriminalistike (u cjelini). U narednom dijelu u najkraćem ćemo pokušati objasniti vezu izmeĊu kriminalistiĉke hemije i kriminalistiĉke balistike. Kriminalistiĉka hemija ima najviše dodirnih taĉaka sa kriminalistiĉkom balistikom, pa je sa stanovišta izuĉavanja kriminalistiĉko – hemijskih metoda neophodno definirati i kriminalistiĉku balistiku i njen odnos prema kriminalistiĉkoj hemiji6. Moţe se reći da kriminalistiĉka balistika kao i kriminalistiĉka hemija predstavljaju posebne oblasti kriminalistike, koje po svom sadrţaju i sistemu kriminalistike pripadaju kriminalistiĉkoj tehnici. Sam pojam kriminalistiĉke balistike predstavlja pojam relativno novijeg datuma, nastao primjenom nauĉnih dostignuća u kriminalistici, odnosno primjenom metoda hemije, fizike i balistike u postupku osiguranja dokaza kod odreĊenih kriviĉnih djela. Veliki broj autora iz oblasti kriminalistike u smislu ranije navedenog razlikuju vanjsku, unutarnju i balistiku cilja – termalnu balistiku. Vanjska balistika izuĉava kretanje projektila od napuštanja cijevi oruţja do krajnje taĉke leta, odnosno udara u cilj ili rasprsnuća u zraku. Unutarnja balistika izuĉava zakonitosti pojava i procesa koji se javljaju u cijevi vatrenog oruţja pri opaljenju pogonskog 6

Ivanović, A. (2002): Kriminalističko – hemijsko vještačenje tragova vatrenog oruţja, MUP Crne Gore, Podgorica, str. 23.

16

punjenja projektila (o balistici i njenim podjelama vidjeti detaljnije kasnije). Uvaţavajući sve navedeno moţe se reći da kriminalistiĉka balistika predstavlja oblast koja primjenjuje i usavršava najpodesnija znanja i metode iz oblasti – hemije, fizike i balistike. Izvan svake je sumnje tvrdnja da izmeĊu kriminalistiĉke hemije i kriminalistiĉke balistike ima mnoštvo dodirnih taĉaka, posebno kada su u pitanju krvni delikti ili druga kriviĉna djela izvršena iz vatrenog oruţja. Upravo iz navedenog crpi se neophodna (i skoro redovna) potreba, a prilikom vršenja radnji u cilju rasvjetljavanja kriviĉnih djela izvršenih iz vatrenog oruţja, o neposrednoj saradnji vještaka kriminalistiĉke hemije i kriminalistiĉke balistike. Svakako da će biti sluĉajeva u kojima će navedeni vještaci raditi timski – zajedniĉki – komisijski. V. ODNOS KRIMINALISTIĈKE HEMIJE I SUDSKE MEDICINE Kolika je meĊusobna povezanost razliĉitih kriminalistiĉkih disciplina vrlo jasno se vidi iz ranije navedenih odrednica. MeĊutim, tu svakako nije kraj, posebno kada je u pitanju kriminalistika i njena veza s drugim naukama. U tom smislu, a cijeneći centralnu tematiku ove knjige posebno interesantnom i vaţnom ĉini se veza izmeĊu kriminalistiĉke hemije i sudske medicine. Kriminalistiĉka hemija, kao jedna od oblasti kriminalistiĉke tehnike, nedvojbeno ima mnoštvo veza sa sudskom medicinom. Izuzev uopćene povezanosti ove dvije oblasti, tijesna veza izmeĊu njih ogleda se prilikom rasvjetljavanja kriviĉnih djela izvršenih iz vatrenog oruţja. U smislu navedenog, a cijeneći realne segmente svoje cjelokupnosti moţe se istaći da se suština i zadatak sudske medicine zasniva na konstataciji da je ona kao disciplina bliska kriminalistici. O suštini sudske medicine postoje mišljenja inih kriminalista. U tom smislu, posebno izdvajamo mišljenje doajena kriminalistike na prostorima eks Jugoslavije dr. Vodinelić Vladimira, koji o odnosu kriminalistike i sudske medicine navodi slijedeće: “kao kriminalistici bliska znanost javlja se i sudska medicina, koja joj sluţi kao pomoćna znanost, iako spada meĊu medicinske znanosti. Uzajamnost kriminalistike i sudske medicine plastiĉno se ispoljavaju razradi naĉina i sredstava vanjskog pregleda leša, vještaĉenja povreda zadanih vatrenim oruţjem, hemijskih rendgenoskopskih i spektrografskih metoda ispitivanja stvarnih dokaza. Nerijetko, kriminalistiĉka i sudskomedicinska vještaĉenja ispituju jedan te isti objekt, iako svaka sa svojim ciljem i svojim metodama. Bez uĉešća sudskog medicinara ne moţe se ispitivati nijedno ubistvo ili tjelesna povreda. Ĉesta su kompleksna kriminalistiĉka i sudskomedicinska vještaĉenja”7. Svakako se mora navesti da sudska medicina izmeĊu ostalog koristi i dostignuća iz savremene hemije, pa zbog bliskosti sudske medicine s kriminalistiĉkom hemijom dolazi do njihovog uzajamnog djelovanja. Bliskost ove dvije oblasti dolazi do izraţaja u postupku rasvjetljavanja krvnih delikata i drugih kriviĉnih djela koja su izvršena vatrenim oruţjem. Kada se pogledaju pitanja na koja treba da odgovore vještak kriminalistiĉke hemije i vještak sudskomedicinske struke (u npr. sluĉaju ubistva vatrenim oruţjem) vidjećemo da se mnoga pitanja poklapaju (misli se na odreĊivanje prirode same povrede – vatreno oruţje ili ne, koja je ulazna – a koje izlazna rana, udaljenost ispaljenja, da li je u pitanju – ustrijel – prostrijel – zades itd.). Upravo navedeno poklapanje najbolje potvrĊuje njihovu meĊusobnu povezanost (povezanost vještaka kriminalistiĉke hemije – vještaka kriminalistiĉke balistike – vještaka sudskomedicinske struke). Sudskomedicinsko vještaĉenje je posebno vaţno ako se radi o povredi iz vatrenog oruţja koja se nalazi na otkrivenim dijelovima tijela, a gdje se ne 7

Ivanović, A. (2002): Kriminalistiĉko – hemijsko vještaĉenje tragova vatrenog oruţja, MUP Crne Gore, Podgorica, str. 24.

17

moţe hemijskim metodama vještaĉiti odjeća. Iz navedenog jednostavno proizilazi trojna meĊusobna povezanost u radu vještaka sudskomedicinske struke, kriminalistiĉke balistike, vještaka kriminalistiĉke hemije, posebno u rasvjetljavanju kriviĉnih djela izvršenih iz vatrenog oruţja. Oĉito je da je i na sudskoj medicini vrlo vaţna uloga. U tom smislu u najkraćem navodimo osnovne odrednice ove znanstvene discipline. „Sudska medicina je znanstvena disciplina koja sistematski obraĊuje medicinske pojave radi njihovog ispravnog iskorištavanja u vezi s primjenom pravnih propisa. Naziva se i forenziĉka medicina. U većem broju zemalja prihvaćen je i naziv pravna medicina. Kod same primjene kriviĉnog prava sudska medicina dolazi u obzir kao pomoćna nauka sa svojim specijalnostima kao što su: traumatologija, tanatologija, toksikologija, seksologija, asfiksiologija itd“8. Sam pojam sudske medicine definiran je mnogo puta kao posebna medicinska disciplina koja bi predstavljala taĉku susreta medicinskih nauka i pravnih nauka, kao jedinstven rezultat fuzije lijeĉniĉkog znanja i pravne misli. Uloga sudskomedicinskog vještaĉenja u kriviĉnom postupku posebno je znaĉajna i zapaţena. U toku stoljeća sudska je medicina postizala najveće uspjehe upravo pruţajući znaĉajnu pomoć sudu u kriviĉnom postupku preko svojih supspecijalnost i graniĉnih podruĉja, primjerice: hematologije, tanatologije, traumatologije itd. Svakako da je ljudski ţivot i integritet zdravlja u svakom društvu najveća vrijednost. Zbog toga kriviĉna zakonodavstva svih modernih zemalja posebno izdvajaju kriviĉna djela protiv ţivota i tijela i protiv zdravlja ljudi. U odgovarajućim pravnim propisima o kriviĉnom postupku daje se istaknuto mjesto sudskomedicinskim vještaĉenjima. „Kada se govori o sudskoj medicini s aspekta njenog historijata onda je potrebno istaći da odreĊeni podaci govore da sudska medicina (medicina forensis) nosi svoj naziv od rijeĉi forum – trg – mjesto gdje su se u starom Rimu odvijali svi znaĉajni dogaĊaji. Medikus je na forumu javno (coram publico) pred svima svjedoĉio o pitanju nasilne smrti i drugih medicinskih, pravno – relevantnih stvari“9.

1. UVOD U FORENZIĈKU NAUKU Iako je prva knjiga o forenziĉkoj medicini objavljena davne 1400. godine u Kini, nauĉna istraga zloĉina postala je sloţenija tek u proteklih sto godina. MeĊutim, nekada to nije bilo tako. Postojale su razliĉite metode da se doĊe do istine. Mnoge od tih metoda danas izazivaju nevjericu, kako iz općeg, tako i iz nauĉnog ugla. Uostalom, iz primjera koji slijede najbolje će se zakljuĉiti o kakvim se “nauĉnim” metodama tada radilo. Vaţno je napomenuti da se neke od primitivnih istraţiteljskih postupaka devetnaestog stoljeća (a i prije) teško mogu nazvati aktivnostima stare škole forenzike kao takve, odnosno ĉak zaĉecima nauke kakvu poznajemo danas. U ta, relativno davna vremena, vlasti bi na primjer, uhvatile osumnjiĉenog za neko ubistvo i muĉile ga (je) dok ne bi izvukli priznanje (tako je sluĉaj za njih bio riješen). U drugim situacijama je osumnjiĉeni bivao baĉen u ribnjak (ili bazen), pa ako bi ostajao na površini, proglašavan je nevinim za zloĉin (za koji je osumnjiĉen). Treća situacija bi podrazumijevala da osumnjiĉenog dovedu do ţrtve, pa ako bi rane na lešu prokrvarile, onda bi

8

Zeĉević, D. i sar. (1980): Sudska medicina, Jugoslovenska medicinska naklada, Zagreb, str.13. Šovljanski, M., Šovljanski, R. (1970): Sudska medicina (predavanja), Srednja škola unutrašnjih poslova, Sremska Kamenica, str. 3. 9

18

osumnjiĉeni bivao proglašen krivim. Osim toga, vjerovalo se da je izvršilac zloĉina vlasnik kuće pred kojom je leš pronaĊen10. Prve godine iza 1990 – ih bilo je svjedokom nevjerojatnog napretka na polju forenziĉke nauke i, kao i u medicinskoj zaštiti, odmaknulo se od uopštavanja prema specijalizaciji. Izraz kriminalistika skoro redovno se zamjenjuje forenziĉkom naukom, ali je tehniĉki tek dio cjelokupnog polja. Ta šira odredba forenziĉke nauke obuhvata, osim kriminalistike, i mnoge druge specijalnosti, o ĉemu se u manjem ili većem obimu govorilo ranije. Prije nego se upustimo u dalje analize neophodno je determinirati dva pojma: forenziĉan i forenziĉka znanost. Forenziĉan znaĉi javan, sudski; koji sluţi istraţnim i dokaznim postupcima. Forenziĉka znanost – postoje brojne definicije forenziĉke znanosti (nauke). Danas pod tim pojmom obiĉno podrazumijevamo skup nauĉnih principa i tehniĉkih metoda koje se primjenjuju kod istraţivanja kriviĉnih djela radi dokazivanja postojanja kriviĉnog djela i pomoći pravosuĊu da utvrdi izvršioca zloĉina i njegov modus operandi. Forenziĉka nauka koristi se za davanje odgovora na niz specifiĉnih pitanja, od kojih su tri osnovna: (1) da li je izvršen zloĉin? (2) ko ga je izvršio? (3) kako je izvršen? Tu, svakako, spadaju i osnovna pitanja kriminalistike. Forenziĉka nauka ima dva meĊusobno neiskljuĉujuća cilja bez prethodno utvrĊene hijerarhije: (1) identifikacijsku klasifikaciju (stoga iskljuĉenje) i individualizaciju i (2) rekonstrukciju. Opća i posebna forenziĉka nauĉna istraţivanja trebaju biti provedena na mjestima koja nisu pod pritiskom broja sluĉajeva, policije ili suda. Svakako da će dio njih biti realiziran u sluţbama za vještaĉenje koje će na neki naĉin biti uvezane u sistem organa unutarnjih poslova. Jasno je da bi se o vezama kriminalistike s drugim naukama moglo pisati još mnogo više, meĊutim, uvaţavajući koncept knjige ograniĉeni smo na predloţeni obim. VI. UOPĆE O POJMU, NASTANKU I VRSTAMA BALISTIKE Rijeĉ balistika potjeĉe iz stare Grĉke. Naime, u starom stoljeću sprave za bacanje kamena su se nazivale baliste. Balistika je uopće nauka o kretanju baĉenih tijela. Krajem XIV stoljeća pojavila su se vatrena oruĊa, ali mnogo kasnije, tek u XVII stoljeću, kretanje zrna u cijevi i van cijevi nazvano je balistika. U XVIII stoljeću (1745. godine) u svojoj knjizi “Neue Grundsache der Artillerie”, Euler dijeli balistiku na unutanju i vanjsku i ukazuje da su to dvije razliĉite discipline.11) Unutarnja balistika: izuĉava zakonitosti pojava i procesa što se javljaju u cijevi vatrenog oruţja pri opaljenju. Ona je jedna od temeljnih tehniĉkih disciplina koja izuĉava zakonomjernosti pojava i procesa što nastaju pri opaljenju i sagorijevanju barutnog ili inog punjenja u leţištu metka i cijevi oruţja. Ona za svoj objekt ima izuĉavanje kretanje projektila kroz cijev, karakter porasta brzine projektila i promjene pritisaka barutnih i inih plinova u cijevi vatrenog oruţja.12) Povijesni razvitak unutarnje balistike tijesno je povezan s općim razvitkom fiziĉkomatematiĉkih i tehniĉkih nauka. Jedna od najznaĉajnijih etapa u razvitku unutarnje balistike je pronalazak kolidnih baruta – nitroceluloznih i nitroglicerinskih baruta. Kinezi su poznavali proizvodnju baruta već nekoliko stoljeća prije naše ere. Vizantijci su u VII stoljeću prije naše ere koristili tzv. grĉku vatru, mješavinu šalitre, sumpora, kalafonijuma, smole i kreĉa, kao veoma efikasno sredstvo u pomorskim bitkama. Poĉetkom XIII stoljeća njemaĉki opat 10

Isto. Janković Dr Slobodan, Spoljna balistika, Vojno izdavaĉki zavod, Beograd, 1977. godine str. 15. 12 Modly, D., Korajlić, N. (2002): Kriminalistički rječnik, Centar za kulturu i obrazovanje Tešanj. 11

19

Berhold Švarc pronašao je da se mješavina sumpora, šalitre i uglja moţe upotrijebiti kao pogonska snaga za izbacivanje teških kamenih kugli pri osvajanju srednjovjekovnih tvrĊava i prvi topovi, napunjeni crnim barutom, bili su upotrijebljeni u bici kod Kresija (Crecy) 1346. godine. Tokom slijedećih pet stoljeća puške i topovi bili su punjeni crnim barutom. Era bezdimnog nitroceluloznog baruta poĉinje 1884. godine. Francuz Pol Vijej (Paul Vieille) ţelatinizirao je niotrocelulozu s mješavinom etra i etanola i tako dobiveno barutno tijesto ekstrudirao u trake i niti, stvorivši pritom barut za top od 75 mm i vojniĉku pušku. Novi barut se pokazao tri puta jaĉi od dimnog i dao znatno povećanje brzine projektila, a u skladu s tim, povećao se i domet pri gaĊanju. Ascanio Sobrero 1845. godine pronalazi, a 1847. godine objavljuje da je djelovanjem azotne kiseline na glicerin dobio “fulminat glicerina”, jedinjenje veoma osjetljivo na udar i s ogromnom razornom snagom. Postupak Ascania Sobrera ostaje ĉitavih dvadeset godina neiskorišten, ĉekajući da se pojavi ŠveĊanin Alfred Nobel koji je 1862. godine podigao prvu tvornicu nitoglicerina u blizini Stokholma i u kojoj 1864. godine detonira posuda za nitriranje glicerina, koja prouzrokuje rušenje tvornice i smrt desetine radnika. Nobel 1866. godine podiţe u blizini Hamburga novu tvornicu nitroglicerina. Pošto je nitroglicerin isuviše osjetljiv na udare i trenje, Nobel ga miješa s infuzorijskom zemljom i tu mješavinu naziva dinamit. Da bi omogućio detonaciju dinamita, Nobel iskorištava Leveštrenov (Johan Löwestren) pronalazak iz kraja XVII stoljeća i upotrebljava fulminat ţive za detonatorsku kapsulu. Nobel se nije, meĊutim zadrţao samo na dinamitu i detonatorskoj kapsuli. On miješa nitroglicerin s nitrocelulozom i poslije obrade dobiva “balistit” – dvobazni koloidni barut koji se od 1888. godine s uspjehom koristi kao pogonsko punjenje za topove. Unutarnja balistika je zbog slabo razjašnjenih zakona gorenja barutnog punjenja i drugih problema u vezi s kretanjem projektila u cijevi sve do polovine XIX stoljeća ostala na priliĉno niskom nivou. Prve osnove na podruĉju unutarnje balistike dao je francuski balistiĉar Piober (Piobert), koji je 1839. godine utvrdio zakon sagorijevanja baruta po paralelnim slojevima., koji vaţi za bezdimne barute. Prvo mjerenje maksimalnog pritisaka koji vlada u cijevi vatrenog oruţja izvršio je pomoću krešera 1860. godine ĉuveni Nobel. Ĉetiri godine kasnije je Resel objavio svoju prvu osnovnu jednaĉinu unutarnje balistike. Najveće zasluge za prouĉavanje baruta moraju se pripisati francuskom inţinjeru Vjeju (P. Vjej), koji je uspio do 1884. godine da izradi bezdimni barut koji gori po paralelnim slojevima i koji je svojom manometarskom bombom utvrdio razvoj pritisaka pri sagorjevanju baruta u funkciji vremena, a u komori stalne zapremine. Ovo je dalje omogućilo studiju razvoja pritisaka plinova u cijevi vatrenog oruţja, koja pri kretanju projektila predstavlja promjenjljivu zapreminu. Krajem XIX stoljeća, Belgijanac Bulanţe (Boulange) uspio je da pomoću svog kronografa-ureĊaja izmjeri poĉetnu brzinu projektila. Tada se balistika poĉela naglo razvijati i u to doba, a pogotovo kasnije, pojavljuje se dosta poznatih balistiĉara koji su proširili izuĉavanje balistike. U posljednjoj ĉetvrtini XIX stoljeća pojavio se ĉitav niz teoretskih studija i autora iz obalsti unutarnje balistike: Saro (Sarrau), Moason (Moisson), Goso (Gossot), Liuvil (Liouville), Zabudski, Majevski i dr. Prva ĉetvrtina XX stoljeća obiluje već imenima nauĉnih radnika na polju unutarnje balistike: Šarbonie (Charbonnier), Kranc (Cranz), Švajkert (Sweikert), Valen (Vahlen), Drozdov, Serebrijakov, Opokov, Sigo (Sugot), Krov (Crow), Grimšav (Grimshave) i bezbroj drugih. Vanjska balistika: prouĉava kretanje projektila od usta cijevi vatrenog oruţja do krajnje toĉke leta, odnosno do udara u prepreku (cilj) ili rasprsnuća u zraku. Kao znanstvena disciplina, predstavlja dio primijenjene racionalne mehanike, a temelji se na zakonima dinamike i aerodinamike. Temeljna zadaća vanjske balistike je da za projektil poznatih

20

karakteristika od odreĊenog trenutka odredi (s dovoljnom taĉnošću) karakteristike putanje (trajektorije) do padne ili druge zadane toĉke.13 Ovaj problem ĉesto se naziva direktan zadatak vanjske balistike, za ĉije rješavanje je neophodno odrediti sile koje djeluju na projektil (fiziĉki model), napisati diferencijalne jednadţbe kretanja (matematiĉki model), a zatim, rješavajući sistem diferencijalnih jednadţbi odrediti karakteristika kretanja – koordinate teţišta (putanju) i promjene koordinata u toku vremena (brzinu). Vanjska balistika prouĉava uvjete pod kojim se ostvaruje stabilnost, zakonitost kretanja oko teţišta i utjecaje koje kretanje oko teţišta ima na kretanje teţište. Povijesni osvrt na razvoj vanjske balistike je išao uporedo s razvojem znanstvenih oblasti na koje se ona oslanja. Poznati nauĉnici koji su dali svoj doprinos razvoju matematike i mehanike uticali su i na razjašnjenje pojmova i pojava u vanjskoj balistici. MeĊutim, napretku vanjske balistike doprinijeli su i praktiĉari koji su raznim putovima dolazili do rezultata prihvatljivih za praksu. Za prvog pisca iz vanjske balistike se moţe smatrati Mleĉanin Tartalja, koji je 1573. godine izloţio u vidu dijaloga zakone kosog hica, a kasnije i primjenu ovog zakona na ispaljivanje projektila iz vatrenih oruĊa. Matematiĉku formulaciju zakona slobodnog pada i kosog hica i geometrijski dokaz da je putanja kosog hica parabola dao je poznati znanstvenik Galileo Galilej (1564-1642). Isak Njutn (1643-1727) proĉava otpor zraka i razmatra sluĉaj kretanja kroz zrak kada se otpor moţe izraziti linearnim i kvadratnim zakonom u funkciji brzine kretanja. Probleme vanjske balistike su kasnije rješavali i drugi znanstvenici: Ojler, Bernuli, Dalamber, Poason, Leţandr, Krilov i mnogi drugi. Polovinom XVII stoljeća naĉinjeni su prvi pokušaji mjerenja brzine projektila balistiĉkim klatnom (Robins u Engleskoj 1742. godine). Sto godina kasnije brzina poĉinje da se mjeri toĉnije pomoću kronografa sa slobodnim padom, koji je prvi izveo pomenuti Belgijanac Bulanţe (Boulange) u Gavru 1865. godine. Balistiĉki problem se pokušava riješiti kompliciranijim zakonom otpora koji više odgovara eksperimentalnim rezultatima. U drugoj polovini XIX stoljeća nastaje ĉitav niz zakona otpora. MeĊutim, rješenja se nisu mogla naći ovim putem, jer analitiĉki oblik zakona otpora zraka, kojim su mogle da se riješe diferencijalne jednadţbe kretanja, nije odgovarao eksperimentalnim rezultatima. Ovi pokušaji se konaĉno napuštaju krajem XIX stoljeća i poĉetkom XX stoljeća, a rješenja se traţe u metodama uzastopnih aproksimacija, razvijanja u redove i integracija po kratkim dijelovima putanje – lukovima. Koriste se metode numeriĉke integracije ĉije su osnove već bile postavljene (Adams 1883, Kirilov 1918, Milton 1918). Nerazvijena raĉunska tehnika je ipak ograniĉavala širu praktiĉnu primjenu ovih metoda, pa se razvijaju druge, pribliţne metode koje koriste specijalne tablice odreĊene metodama numeriĉke integracije. Neke od ovih metoda su se do danas zadrţale (metoda Sijaĉi, metode s korištenjem balistiĉkih zbornika itd.). Najveći napredak u rješavanju vanjskobalistiĉkih problema je napravljen korištenjem kompjutora, kao i nove elektronske instrumentacije za mjerenje balistiĉkih veliĉina. 1. POJAM I VRSTE KRIMINALISTIĈKE BALISTIKE Već smo istakli da je balistika uopće nauka koja se bavi prouĉavanjem kretanja projektila od momenta kada ono pod pritiskom barutnih plinova napusti svoje leţište i krene kroz cijev, pa sve do pogotka u cilj. Pojam kriminalistiĉke balistike je relativno nov. U teoriji i praksi susrećemo naziv sudska balistika, s tim što se za vanjsku balistiku kaţe da pripada

13

Modly, D., Korajlić, N. (2002): Kriminalistički rječnik, Centar za kulturu i obrazovanje Tešanj.

21

kriminalistici, a unutarnja sudskoj medicini14. Ovakav naziv ne odgovara u potpunosti svim ovim aktivnostima i aspektima koji stoje u vezi s identifikacijom inkriminiranog vatrenog oruţja, poloţaja poĉinitelja u momentu opaljenja, kretanja projektila, odreĊivanju pravca projektila, ulazne i izlazne rane, itd. I prije nego što odredimo pojam kriminalistiĉke balistike, potrebno je istaći da kriminalistiĉku balistiku smještamo kao podsistem u okvir kriminalistiĉke tehnike. Kriminalistiĉka tehnika se bavi pronalaţenjem i usavršavanjem najpogodnijih znanstvenotehniĉkih sredstava i metoda za registraciju i identifikaciju osoba i predmeta i za pronalaţenje, osiguranje i tumaĉenje materijalnih tragova i predmeta kriviĉnih djela u cilju rasvjetljavanja kriviĉnih djela i uopće radi suzbijanja kriminaliteta. Dakle, kriminalistiĉka tehnika nudi znanstveno-tehniĉka sredstva i metode za pronalaţenje, osiguranje i tumaĉenje materijalnih tragova i predmeta od ĉijeg uspjeha ili neuspjeha zavisi rješenje kriviĉne stvari. Kriminalistička balistika se danas smatra granom (podsistemom) kriminalistiĉke tehnike. Ona putem znanstveno-tehniĉkih metoda i postupaka prouĉava, iznalazi i usavršava najpogodnija znanstveno-tehniĉka sredstva i metode u cilju istraţivanja zakonomjernosti procesa i objekata povezanih s izvršenjem kriviĉnih djela upotrebom vatrenog oruţja. Putem njenih pravila pronalaze se i osiguravaju materijalni dokazi u vezi s upotrebom vatrenog oruţja. Njena je posebna zadaća da znanstvenim i iskustvenim pristupom pronalazi, prouĉava i ocjenjuje vrijednosti materijalnih dokaza u vezi s upotrebom vatrenog oruţja. Ona je znanost o kretanju projektila unutar i izvan cijevi vatrenog oruţja. U okviru nje izuĉavaju se fizikalni zakoni kretanja projektila, njegovog djelovanja, utvrĊuju komponente streljiva, alati i materijali korišteni za izradu vatrenog oruţja, konstrukcije, modeli, sistemi vatrenog oruţja i pripadajuća tehniĉka svojstva (ispravnost, podobnost za pucanje i sl.). U podruĉje balistike spada i korištenje nalaza na ruci strijelca, izuĉavanje procesa ozljeĊivanja, utvrĊivanja grupne pripadnosti (sistema) vatrenog oruţja i identifikacija oruţja. Nadalje, u njeno podruĉje spada i utvrĊivanje udaljenosti s koje je pucano, smjer pucanja, redoslijed ispaljenih hitaca, vrijeme pucanja (starost hica), poloţaj ozlijeĊenog ili usmrćenog u ĉasu pogaĊanja (ranjavanja), oruţja i strijelca, procjena broja ispaljenih hitaca itd. Posebno podruĉje zauzima kriminalistiĉkobalistiĉka djelatnost na mjestu dogaĊaja, utvrĊivanje putanje projektila (trajektorija), metodika otkrivanja i osiguranja balistiĉkih tragova, i projektila, operativno-dokazno korištenje tragova na mjestu dogaĊaja, ţrtvi i poĉinitelju, pribavljanje i pakiranje komparativnog materijala i sl. Balistika takoĊer istraţuje kriminalistiĉke probleme u vezi upotrebe eksploziva. Kriminalistiĉka balistika obiĉno se dijeli na unutarnju i vanjsku: Balistoskopija - stariji naziv za podvrstu kriminalistiĉkih balistiĉkih vještaĉenja u okviru kojih se putem komparativnog mikroskopa zvanog “balistoskop” vrši identifikacija vatrenog oruţja pomoću makro i mikro tragova na projektilima i ĉahurama ispaljenih iz vatrenog oruţja. Navedeni pojam obuhvata i postupak utvrĊivanja udaljenosti pucanja pomoću nesagorjelih ili polusagorjelih ĉestica baruta. Ova vještaĉenja u dijelu spadaju u unutarnju, a u dijelu u vanjsku balistiku. Danas se kao treći dio balistike javlja terminalna balistika ili balistika na cilju koja obraĊuje uĉinak projektila na pogoĊenom cilju (meti). Terminalna balistika prouĉava uĉinak projektila na cilju koji je uvjetovan, prije svega, masom i brzinom, iako se ne mogu zanemariti i ostali faktori kao što su: oblik projektila, vrsta cilja (mete), lokacija pogotka i sl. U okviru terminalne balistike izraĉunava se udarna energija projektila (energija na cilju). Na

14

Jovanović Z., Bošković M., Dr. Lakĉević D., Kriminalistiĉka balistika, Savremena administracija, Beograd, 1987. str. 13. I njima dugujemo inspiraciju za ovu knjigu.

22

pitanje sudske prakse da li je konkretnim oruţjem neka osoba mogla biti usmrćena ili ne dobiva se odgovor samo primjenom terminalne balistike.

23

DRUGO POGLAVLJE KRIVIĈNA DJELA IZVRŠENA VATRENIM ORUŢJEM I BALISTIĈKA ISTRAŢIVANJA Za razliku od prethodnog dijela u kojem je bilo rijeĉi o znaĉaju kriminalistike i njenog odnosa sa sudskom medicinom, kao i o pojmu i vrstama kriminalistiĉke balistike i o kriminalistiĉkobalistiĉkim vještaĉenjima, slijedeće izlaganje će biti posvećeno konkretnim materijalnim dokazima, posebno tragovima, koji nastaju prilikom izvršenja kriviĉnih djela vatrenim oruţjem, njihovom pronalaţenju, fiksiranju i daljem struĉnom radu, kako bi se isti uspješno mogli koristiti kao dokazi. Povrede nanijete vatrenim oruţjem po svom izgledu i teţini mogu biti raznovrsne. Imajući u vidu teţinu nanijetih tjelesnih povreda, za kriviĉnopravni znaĉaj, bitno je razlikovati lake, teške i smrtonosne tjelesne povrede. MeĊutim sve tjelesne povrede nanijete vatrenim oruţjem ne predstavljaju uvijek i kriviĉno djelo. Zbog toga je veoma bitno da se struĉno, detaljno i savjesno pristupi pronalaţenju predmeta i tragova kod svih sluĉajeva gdje je smrt nastupila kao posljedica upotrebe vatrenog oruţja, kako bi se sa sigurnošću moglo utvrditi da li se radi o kriviĉnom djelu. Svaki dogaĊaj povreĊivanja iz vatrenog oruţja mora se u potpunosti razjasniti, pa ukoliko se utvrdi da postoji kriviĉno djelo, nuţno je uz pomoć balistiĉkih, sudskomedicinskih, bioloških, daktiloskopskih i drugih vještaĉenja pronaĊenih predmeta i tragova, osigurati adekvatne dokaze i preduzeti odreĊene istraţne i operativmno – taktiĉke radnje u cilju potpunog rasvjetljavanja kriminalnog dogaĊaja.

I. TRAGOVI 1. Pojmovno odreĊenje tras(e)ologije i traga Trasologija predstavlja uĉenje o tragovima (franc. trace – trag, grĉ. – logos – nauka).15 Trasologija (nauka o tragovima) je kriminalistiĉkotehniĉka disciplina, koja se bavi problemima pronalaţenja, fiksiranja i tumaĉenja materijalnih tragova kriviĉnih djela.16 Sama rijeĉ trag se vrlo ĉesto upotrebljava u svakodnevnom govoru, ali u kriminalistici se upotrebljava kao struĉan pojam. Kriminalistiĉka literatura poznaje razliĉite odrednice za pojam traga. Vaţno je napomenuti da najveći broj kriminalista pojam traga vezuje za izvršenje kriviĉnog djela. Primjerice, Simonović, LJ. „pod tragom kriviĉnog djela podrazumijeva svaku vidljivu ili nevidljivu materijalnu promjenu koja je proizvedena bilo kakvom fiziĉkom radnjom ĉovjeka, ţivotinje ili nekog predmeta prilikom izvršenja kriviĉnog djela“17. Vrlo sliĉnu definiciju navodi i Katić. 18 S druge strane, Aleksić, Ţ., i Milovanović, Z. navode sljedeću definiciju: „Pod pojmom traga u kriminalistici podrazumijevamo svaku materijalnu promjenu koja stoji u uzroĉno – posljediĉnom odnosu s kriviĉnim djelom i koja omogućuje utvrĊivanje pravno – relevantnih ĉinjenica“19.

15

Maksimović, R. (2000): Kriminalistička tehnika, Policijska akademija, Beograd, str. 295. Aleksić, Ţ., Škulić, M. (2004): Kriminalistika, Dosije, Beograd, str. 97. 17 Simonović, J. (1967): Osnovi kriminalističke tehnike, skripta, Beograd, str. 62. 18 Katić, M. (1974): Osnovi kriminalističke tehnike, Škola za unutrašnje poslove, Sarajevo, str. 35. 19 Aleksić, Ţ., Milovanović, Z. (1991): Kriminalistika, Pravni fakultet, Beograd, str. 81. 16

24

Mitrović, V., i Stupar, Lj. Za trag navode “...u najširem smislu trag jednog dogaĊaja je svaka promena koja je nastala u vezi sa njim. Ako je taj dogaĊaj kriviĉno delo, onda promena u vezi sa njim predstavlja trag kriviĉnog dela”. 20 Zanimljivo je mišljenje Šavera i Vinberga (još iz 1948) koji navode: “...tragovi pak u kriminalistiĉkom smislu, su samo oni tragovi koji sluţe kao stvaran dokaz i mogu otkriti krivca. Da bi tragovi na mjestu dogaĊaja dobili kriminalistiĉki znaĉaj, tj. da bi se pretvorili u stvaran dokaz i da bi mogli pomoći kriminalisti – istraţitelju da odgovori na pitanja koja su se pojavila pri pregledu mjesta dogaĊaja: “ko”, “šta”, “gdje”, “kada”, “zašto”, “ĉime” i “kako”, istraţitelj – kriminalista mora biti dobro orjentiran, upoznat i verziran u specijalnim nauĉnim naĉinima i metodama. Istraţitelj mora znati: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7)

kakvih ima tragova s obzirom na karakter kriviĉnog djela, gdje mogu biti tragovi, kako naći i otkriti tragove, kako saĉuvati tragove, kako izdvojiti predmete s tragovima, a da se tragovi ne unište, kako fiksirati tragove, kako upakovati razne objekte s tragovima radi upućivanja u kriminalistiĉku laboratoriju na ekspertizu.”21

Jovanović, K. trag kriviĉnog djela definiše kao “svaku vidljivu ili golim okom nevidljivu materijalnu promenu nastalu na licu mesta, na ţrtvi ili na uĉiniocu, u vezi i povodom kriviĉnog dela”22. Iz navedenog je jasno da svi autori materijalne tragove direktno vezuju s izvršenjem kriviĉnog djela. Ovo je lako razumljivo jer, kao što je već ranije reĉeno za kriminalistiku „...ona obuhvata nauĉne i na iskustvu zasnovane metode i sredstva za otkrivanje, obraĊivanje, ocjenjivanje i korištenje kriminalistiĉkih relevantnih informacija, u cilju otkrivanja, rasvjetljavanja i sprijeĉavanja kriviĉnih djela“. Ovako sveobuhvatno definiran zadatak kriminalistike povezuje i kriminalistiĉku tehniku sa tragovima koji sluţe za otkrivanje uĉinilaca kriviĉnog djela. MeĊutim, zadatak kriminalistiĉke tehnike nije iskljuĉivo da otkriva poĉinioce kriviĉnog djela. U tom smislu je vaţno napomenuti da postoje poslovi koji spadaju u domen rada kriminalistiĉke tehnike, a koji nisu vezani za izvršenje kriviĉnog djela, kao što su primjerice zadesi. Razjašnjavanje na koji naĉin je došlo do zadesa ne moţe se dati bez potpune kriminalistiĉko – tehniĉke obrade svih tragova. Vrlo sliĉna situacija je i sa samoubistvima. Bez obzira na to što samoubistvo ne spada u kriviĉno djelo (izuzev ako neko nije naveden na samoubistvo), ipak se svako samoubistvo detaljno istraţuje s aspekta kriminalistiĉke tehnike kako bi se otklonila svaka sumnja da je posrijedi kriviĉno djelo. Sam pojam traga potrebno je shvatiti u širem smislu i ne vezivati ga iskljuĉivo za kriviĉno djelo, već za poslove koji spadaju u domen rada kriminalistiĉke tehnike. Upravo zbog toga je s aspekta kriminalistiĉke tehnike prihvatljiviji pojam traga u širem smislu, pa je uvaţavajući teorijske i praktiĉne potrebe neophodno odrediti i sadrţaj takvog pojma. Trag je svaka namjerno ili nenamjerno izazvana materijalna promjena, vidljiva ili golim okom nevidljiva, koja je u uzroĉno – posljediĉnoj vezi s kriviĉnim djelom ili bilo kojim drugim dogaĊajem ĉije je razjašnjenje vezano s kriminalistiĉko – tehniĉkim poslovima.23 20

Mitrović, V., Stupar, LJ. (2002): Kriminalistika tehnika, Viša škola unutrašnjih poslova, Beograd – Zemun, str. 133. 21 Šaver, B. M., Vinberg, A. I. (1948): Kriminalistika, Prosveta, Beograd, str. 32. 22 Mitrović, V. (1988): Kriminalistička tehnika, VŠUP, Beograd. 23 Maksimović, R. (2000): Kriminalistička tehnika, Policijska akademija, Beograd, str. 296.

25

Podaci iz struĉne literature ne navode jedinstveno mišljenje o tome da li trasologija prouĉava sve vrste tragova, ili je ona dio kriminalistiĉke tehnike, odnosno poseban dio kriminalistike. Mnoštvo autora se slaţe da najradikalnije mišljenje o tome ima V. Vodinelić koji smatra da je trasologija nauka “...koja razraĊuje metode, naĉine i sredstva utvrĊivanja grupne pripadnosti i identiteta objekta po njegovim tragovima i to putem izuĉavanja obiljeţja vanjske strukture spornog objekta”. Posljednji element pojma je veoma bitan. Naime, poznato je da se neki put identifikacija moţe izvršiti i po obiljeţjima unutarnje strukture objekta, meĊutim ona ne zanimaju kriminalistiĉku trasologiju, već su predmet izuĉavanja sudske medicine, ili sudske hemije. 1.1. ZNAĈAJ TRAGOVA Znaĉaj tragova zavisi od mogućnosti da se dobiju odgovori na razliĉita pitanja u vezi s nekim kriviĉnim djelom ili dogaĊajem. Sliĉno zlatnim pitanjima kriminalistike, moguće je napraviti analogiju i u odnosu na pitanja i odgovore koji se od tragova oĉekuju. Uvaţavajući taj kriterij, te cijeneći neka iskustva autora, tragove je moguće podijeliti na: 1. tragove koju ukazuju na postojanje kriviĉnog djela, 2. tragove koji ukazuju na identitet poĉinica (k/d), 3. tragove koji ukazuju na identitet oštećenog, 4. tragove koji ukazuju na naĉin izvršenja kriviĉnog djela, 5. tragove koji ukazuju na sredstvo izvršenja kriviĉnog djela, 6. tragove koji ukazuju na mjesto izvršenja kriviĉnog djela, 7. tragove koji ukazuju na vrijeme izvršenja kriviĉnog djela, 8. tragove koji ukazuju na motiv kriviĉnog djela, 9. tragove koji ukazuju na svjedoke oĉevice, 10. tragove koji ukazuju na uzrok – posljedice, odnosno relevantne odnose (kod situacija) i 11. tragove koji ukazuju na vrstu i visinu štete. Svakako da jedan trag ne moţe da odgovori na sva navedena pitanja. Na koja pitanja odreĊeni trag moţe dati odgovore zavisi od vrste, ali i od ĉitavog niza drugih okolnosti vezanih za taj trag (mjesto pronalaţenja, vrijeme, poloţaj i sliĉno) 24. 1.2. Mogućnost fiksiranja i kriminalistiĉkog tumaĉenja materijalnih tragova Veoma vaţna karika u kriminalistiĉko – tehniĉkoj obradi lica mjesta je naĉin fiksiranja materijalnih tragova.25 Naime, nakon što su tragovi oznaĉeni, snimljeni i uneseni i skicu, pristupa se uzimanju i pakiranju tragova. Pored toga se u meĊuvremenu pronaĊu i izazovu latentni tragovi i oni se podvrgavaju naknadnom fiksiranju i pakiranju (osim, ako to nije uraĊeno u samom kriminalistiĉko – tehniĉkom laboratoriju). Za navedene radnje postoje odreĊena pravila koja obavezno moraju da se poštuju i to: -

tragove prvo oznaĉavamo, a zatim fiksiramo fotografski (skoro da je postala praksa prvo snimiti tragove i prije oznaĉavanja, a odmah po njihovom uoĉavanju) i skiciranjem;

24

Maksimović, R., Todorić, U. (1995): Kriminalistika tehnika, Policijska akademija, Beograd, str. 257. Krivokapić, V., Todorić, U., Stupar, LJ., Bošković, M., Ivanović, V. (1991): Kriminalistika, Viša škola unutrašnjih poslova, Beograd, str. 163. 25

26

-

prilikom uzimanja tragova potrebno je voditi raĉuna da se ne oštete ili naknadno kontaminiraju; svaki trag mora da bude oznaĉen istom oznakom koju je imao prilikom snimanja i skiciranja; u zavisnosti od vrste traga potrebno je izabrati i naĉin pakovanja; otkrivanje i pakovanje mikrotragova podvrgava se posebnom tretmanu (o ĉemu će biti više rijeĉi kasnije; za više podataka moguće je koristiti i drugu literaturu).

Svaka od navedenih radnji razumljiva je ako se zna da fiksirani i pakirani tragovi treba da se transportiraju do ustanove gdje se vrši vještaĉenje. Nepridrţavanje navedenih radnji lako bi moglo dovesti do oštećenja, kontaminacije ili uništenja traga. 1.3. Podjela tragova Tragovi se prvenstveno dijele po vrsti, po porijeklu, zatim po prirodi i na kraju po kriminalistiĉkom znaĉaju (vidjeti prethodni dio) za rasvjetljavanje kriviĉnog djela. Tragove po vrsti, odnosno porijeklu dijelimo na: a) tragove ljudskog porijekla:  papilarnih linija,  krvi,  izluĉevina,  dlaka i kose,  stopala,  zuba,  noktiju. b) tragovi ţivotinjskog porijekla:  tragovi nogu,  izluĉevina,  dlaka,  ptiĉijeg perja,  riblje krljušti,  tragovi krvi. c) tragovi biljnog porijekla  tragovi sjemena,  tragovi polena,  tragovi biljnih vlakana,  tragovi lišća,  tragovi ploda,  tragovi trave. d) tragovi predmeta:  tragovi vatrenog i hladnog oruţja,  tragovi oruĊa,  tragovi vozila. e) tragovi materijala:

27

       

tragovi zemlje, tragovi prašine, tragovi metala, tragovi boja, tragovi narkotiĉkih i opojnih sredstava, tragovi otrova, tragovi zapaljivih sredstava i eksploziva, materijalni tragovi nepoznatog porijekla.

f) tragovi djelovanja sile:  tragovi elektriĉnog udara,  tragovi na staklu,  tragovi gareţi. Prema prirodi tragove dijelimo na:  vidljive i nevidljive,  površinske i reljefne i  makro i mikro. Razmatrajući ovo poglavlje nije zgoreg pomenuti jednu posebnu vrstu tragova u koje bi spadale gljive i plijesni (za koje jedna veća grupa autora smatra da nisu biološki tragovi jer nema fotosinteze) i praţivotinje (protozoe). 1.4. Gdje se mogu naći tragovi Pronalaţenje tragova je vještina koja zavisi od znanja i prakse. Temeljita struĉna obuka je samo osnova na kojoj se u svakodnevnoj praksi u desetinama i stotinama sluĉajeva, postignutim rezultatima, a sve ĉešće i više utvrĊenim propustima gradi kriminalistiĉka (kriminalistiĉko – tehniĉka) vještina. Veoma je vaţno izvući odgovarajuće pouke iz nekog pogrešnog poteza. Tragove je potrebno traţiti: 1) Na mjestu kriminalnog dogaĊaja. Mjesto na kojem se kriviĉno djelo dogodilo obiljeţeno je mnogobrojnim tragovima. Veoma je malo kriminalaca koji su u stanju da uklone sve tragove (vaţno je napomenuti da sve veća otvorenost sluţbi sigurnosti, kao i laka dostupnost odgovarajuće kriminalistiĉke literature, odnosno mnoštvo kriminalistiĉkih serija, te mogućnost upisivanja kriminalistiĉkih fakulteta bez odgovarajuće (ili nikakve) provjere – ima za posljedicu sve manje ostavljenih – analogno tome i pronaĊenih tragova). Ipak, bez obzira na kvalitet pripreme (pa ĉak i sada u doba organiziranog kriminala) tragovi se ne mogu u potpunosti ukloniti. Ako ih ne pronaĊemo, znaĉi da je kriminalac radio bolje od kriminalista. Pregled mjesta kriminalnog dogaĊaja je bitna kriminalistiĉka radnja (mnogi daju akcent na operativna saznanja), upravo zbog toga što se tu nalaze tragovi koji mogu postati realni dokazi. Potrebno je napomenuti da mjesto kriminalnog dogaĊaja ne obuhvaća samo mjesto neposrednog ĉina, nego i širu okolicu (primjerice, pretpostavljeni put dolaska i odlaska). 2) Na uĉiniocu kriviĉnog djela. Pod odreĊenim okolnostima tragovi se nalaze na odijelu i obući (Ċonovima i rubovima cipela, nogavicama hlaĉa – posebno u manţetnama, okolo i u dţepovima, na rukavima, na prednjoj strani odijela, u predjelu patent zatvaraĉa, na šeširu, pod noktima prstiju, u nosnoj i ušnoj šupljini itd. Kao tragovi

28

javljaju se: prašina, ostaci zemlje, trave, sjemenki, metalne prašine, pilotine, ţbuke, kapljice krvi, kose i dlake, vlakna itd. 3) Na ţrtvi kod odreĊenih kriviĉnih djela: npr. tragovi koţe ili kose pod noktima ţrtve koja se opirala; tragovi sperme na rublju ili tijelu silovane; tragovi automobilskih guma na pregaţenom, itd. 4) Na predmetima koji su upotrijebljeni pri izvršenju kriviĉnog djela: otisci prstiju na noţu ili pištolju; tragovi krvi i kose na drvenoj letvi ili kolcu; sitni djelići boje s provaljenih vrata na provalniĉkom alatu, itd. 5) Na mjestima koja su u vezi s izvršenim kriviĉnim djelom. Tako na primjer mjesto na kojem je bio pronaĊen leš ne mora biti mjesto na kojem je ţrtva ubijena. I mjesto gdje je leš pronaĊen i put kojim je leš prenošen i mjesto gdje je ubistvo izvršeno – sve su to mjesta na kojima se mogu pronaći tragovi, pa ih, zbog toga, treba sve paţljivo pregledati. Kao mjesto koje je u vezi s kriviĉnim djelom smatra se i mjesto gdje je kriviĉno djelo pripremano, kao i mjesto prikrivanja vrijednosti steĉenih kriviĉnim djelo, mjesto prikrivanja upotrijebljenih alata i oruţja, itd. Pošto se i na ovim mjestima mogu pronaći tragovi znaĉajni za kriviĉni postupak, potrebno ih je temeljito pregledati i istraţiti. 1.5. Relevantni odnosi Da bi trag mogao posluţiti za utvrĊivanje postojanja kriviĉnog djela, pronalaţenje poĉinilaca i kao dokaz u kriviĉnom postupku, potrebno je da bude utvrĊen odnos izmeĊu traga i kriviĉnog djela i odnos izmeĊu traga i poĉinioca kriviĉnog djela. UtvrĊivanje navedenih za kriviĉni postupak relevantnih odnosa ima veoma bitno znaĉenje. Samo trag koji je podoban da utvrdi postojanje kriviĉnog djela i koji se moţe pripisati djelovanju poĉinioca moţe posluţiti kao dokaz. Zbog toga je neophodno da se prilikom provoĊenja uviĊaja utvrĊuju ti relevantni odnosi. Svaki, pa i najmanji propust u tom pravcu, moţe imati kao posljedicu da pronaĊeni trag bude neprihvatljiv kao dokaz. Relevantne odnose potrebno je ne samo utvrditi nego i na naĉin propisan zakonom trajno fiksirati (zapisnikom o uviĊaju, skicom, fotografijom, oznaĉavanjem traga, njegovim ĉuvanjem i osiguranjem od mogućih sluĉajnih ili namjernih promjena)(kao dodatna pomoć mogu posluţiti i odreĊeni pravilnici koji reguliraju odgovarajuća postupanja s tragovima). Aktuelna situacija, do sada utvrĊena iskustva, mogući pravci djelovanja iz ugla odbrana, kao i novi zakonski propisi otvaraju niz mogućnosti za osporavanje dokaza – od trenutka njihovog pronalaţenja do završnog segementa vještaĉenja. O releventnosti odnosa biće ponovo rijeĉi u dijelu o mikrotragovima. 1.6. Makrotragovi Dimenzije tragova su veoma bitne kako sa stanovišta njihove obrade na licu mjesta, tako i zbog laboratorijeke obrade. Upravo zbog toga će se, jedna vrsta obrade primijeniti kod tragova većih dimenzija, a druga kod sićušnih tragova. Sami poĉeci kriminalistiĉkotehniĉke traseologije povezani su s istraţivanjima vidljivih tragova većih dimenzija, tzv. makrotragova (makro – predloţak u sloţenicama potjeĉe od grĉke rijeĉi i znaĉi nešto veliko). Kako se makrotragovi, uglavnom, lako uoĉavaju bez nekih posebnih pomagala, to se u kriminalistiĉkoj tehnici glavnina fiksiranih tragova uvijek odnosi na makrotragove, i to se posebno ne naglašava. Izuzetno je vaţno napomenuti da i latentni, skriveni tragovi, spadaju u makrotragove, ali samo kada se na pogodan naĉin uĉine vidljivim.

29

Svakako da je vaţno navesti i jednu posebnu vrstu makrotragova, tzv. megatragove (mega – predloţak koji potjeĉe od grĉke rijeĉi sa znaĉenjem veoma veliki). Tragovi ove vrste u posljednje vrijeme imaju sve veću vaţnost, tj. od trenutka kada je poĉela bitka za zaštitu ţivotne sredine. Naime, u posljednje vrijeme (u cijelom svijetu) uoĉen je problem zagaĊivanja ogromnih površina na rijekama, zemljištu i u zraku. Specifiĉnost takvih tragova zagaĊenja je u njihovoj veliĉini, odnosno prostranstvu koje zauzimaju. Promatrano s kriminalistiĉko – teniĉkog aspekta problem kod megatragova je uzimanje reprezentativnog uzorka. Naime, ako se zna da zagaĊenje na nekoj rijeci moţe da obuhvati više kvadratnih kilometara, kod takvih tragova klasiĉni naĉin kriminalistiĉko – tehniĉke obrade lica mjesta nije moguć. Poseban problem u svemu ovome predstavlja i još neprecizno definirana zakonska regulativa u kojoj nije precizno odreĊeno u kojim sluĉajevima se zagaĊivanje ţivotne sredine smatra kriviĉnim djelom, a kada ono spada samo u nadleţnost inspekcijskih sluţbi. Reprezentativni uzorci megatragova osiguravaju se na više naĉina. Jedan od osnovnih naĉina jeste uzimanje uzoraka sa što više mjesta (normalno u odgovarajuće sterilne posude) i paţljivo oznaĉavanje svih uzoraka (mjesta) s kojih su uzeti (uzorci). Iako proces oznaĉavanja izgleda jednostavan, on dobija na znaĉajnosti kada se zna da nekada moţe biti više desetina uzoraka – što sistematiĉnosti tada daje poseban znaĉaj. Kao drugi naĉin moţe se izdvojiti uzimanje integralnog uzorka, ali je on za laboratorijsku obradu nepovoljniji. Uzorci se uzimaju sa što više razliĉitih mjesta i zajedno pomiješaju u jednoj posudi. Tako uzet integralni uzorak je reprezentativan, ali se ne preporuĉuje jer uzorci gube svoju individualnost. Makrotragovi se javljaju u više oblika: 1. Vidljivi i nevidljivi (latentni) tragovi i 2. Površinski i reljefni tragovi. 26 1.6.1. Vidljivi i nevidljivi (latentni) tragovi Sam naziv ovih tragova upućuje na njihovu prirodu. Vidljivi tragovi se mogu vidjeti golim okom bez upotrebe pomoćnih optiĉkih sredstava. Zbog svoje lake uoĉljivosti, veoma lako se otkrivaju i fiksiraju. U sklopu kriminalistiĉko – tehniĉke obrade lica mjesta najĉešće nailazimo na ovakve tragove, a njihova obrada prvenstveno zavisi od njihovog porijekla. Tragovi mogu biti nevidljivi iz dva razloga. Prvo, zbog malih dimenzija, kada spadaju u mikrotragove, i drugo, zbog latentnosti (skrivenosti) kada ih na pogodan naĉin treba uĉiniti vidljivim. Svakako da je kod nevidljivih tragova najteţe pretpostaviti na kom mjestu se nalaze. U sluĉaju da je pretpostavka taĉna, za njihovo otkrivanje postoje razliĉite metode koje prvenstveno zavise od vrste traga. 1.6.2. Površinski i reljefni tragovi Tragovi koji nastaju kao odrazi spoljne forme nekog predmeta javljaju su u vidu površinskih ili reljefnih. Mada su, teorijski promatrano, svi tragovi trodimenzionalni, ipak postoji razlika u broju znaĉajnih dimenzija koje neki trag sadrţi. Tako, kada jedan trag ima jasno uoĉljive samo dvije dimenzije – duţinu i širinu, rijeĉ je o površinskim tragovima. MeĊutim, ako su jasno uoĉljive sve tri dimenzije – duţina, širina i dubina, govorimo o reljefnim tragovima. Površinski tragovi mogu nastati na dva naĉina: nanošenjem ili odnošenjem materijala. Da bi neki trag nastao nanošenjem materijala, mora postojati materijal koji će nanijeti. Takvi 26

Maksimović, R., Todorić, U. (1995): Kriminalistika tehnika, Policijska akademija, Beograd, str. 257.

30

materijali su najĉešće, teĉnosti (primjerice krv), rastvori nekih boja, razliĉita ulja (npr. od automobila) itd., zatim prašine razliĉitih vrsta (primjerice prašina od uglja, brašna, zemljina prašina itd.), emulzija vode i neke ĉvrste supstance (kao što je blato) i sliĉno. Drugi uvjet je da poĉinilac neki dio tijela kontaminira navedenim supstancama (primjerice stopala, ruke) i tako kontaminiran ostavi tragove na pogodnom materijalu (svakako da su to najĉešće ravne površine, podovi i zidovi), ali i stolovi, stolice, kao i razni predmeti koje dotiĉe (primjerice televizor, kompjuter itd.). Navedeni tragovi imaju dvije znaĉajne dimenzije – duţinu i širinu, dok je treća dimenzija zanemarljiva. Ovakvi tragovi pruţaju veoma vaţne informacije (onima koji znaju da ih koriste), npr. otisak Ċona na cipeli ili otisak bosog stopala s papilarnim linijama i sliĉno. Kod površinskih tragova koji nastaju odnošenjem materijala, takoĊer mora da postoji supstanca koja se odnosi. Najĉešće tragovi odnošenjem materijala nastaju s prašnjavih površina, ili s površina na kojima se nalazi tanki sloj neke, najĉešće, ljepljive supstance. Stvaranje takvih tragova sliĉno je kao kod onih koji nastaju nanošenjem materijala. Naime, da bi takvi tragovi nastali, poĉinilac mora da dotakne pogodnu površinu. U tom trenutku na stopalima ili rukama ostaje prilijepljena izvjesna koliĉina ovog materijala, i na tom mjestu ostaje vidljivi površinski trag koji, takoĊer, ima samo dvije znaĉajne dimenzije. Kao tipiĉan primjer ovih tragova moţe se navesti situacija dodirivanja nekih ravnih površina namještaja (ormara, regala) na kojima uvijek ima prašine (radi provjeravanja da li se na tom mjestu nalazi neki skriven predmet. Samo fiksiranje ovakvih tragova nije uvijek jednostavno, pa se zbog toga preporuĉuje izuzimanje s lica mjesta cijelog predmeta na kojem se trag nalazi zbog laboratorijske obrade. Svakako da to neće moći biti izvodivo u svim situacijama (nećete baš kompletan ormar dostavljati na ispitivanje, npr), te će tada znanje i utreniranost kriminalistiĉkog tehniĉara doći do izraţaja. Reljefni tragovi imaju jasno izraţene sve tri dimenzije. Navedene tragove nazivamo reljefnim, jer predstavljaju negativ reljefa nekog predmeta. Za nastanak ovakvih tragova postoje dva uvjeta. Prvo, neophodno je da postoji mekana podloga na kojoj takav trag moţe da ostane (npr. vosak, pjesak, meka zemlja itd.). Neophodno je napomenuti da je pojam meka podloga relativan, jer reljefni tragovi mogu da nastanu i na veoma ĉvrstim podlogama (npr. reljefni trag ţlijeba cijevi vatrenog oruţja na površini projektila; što je vaţno s aspekta tematike ove knjige). MeĊutim, to je povezano s drugim uslovom za nastanak reljefnih tragova, a to je pritisak. Naime, tek ako postoji odreĊeni pritisak jednog predmeta na neku materiju mogu da nastanu reljefni tragovi. Ukoliko je taj pritisak jaĉi, izraţenost reljefa je veća. MeĊutim, i tu postoje ograniĉenja, npr. suviše jak pritisak na veoma meku površinu neće dati upotrebljiv trag, već će takav trag biti uništen od predmeta koji trag ostavlja. Već je reĉeno da je reljefni trag uvijek negativ predmeta koji ga ostavlja. Da bi mogao da se upotrijebi u kriminalistiĉko – tehniĉke svrhe takav trag uvijek treba prevesti u pozitiv, jer jedino u takvom obliku moţe da posluţi za vještaĉenje. 1.7. Mikrotragovi O mikrotragovima su pisali mnogi ĉuveni kriminalisti kao na primjer: Gros (Gross), Lokar (Locard), Hajndl (Heindl), Zederman (Sodermann) i drugi. Oni se spominju ĉak i u detektivskim priĉama Konana Dojla (Conan Doyle) 27. MeĊutim, zbog nerazvijenosti tehnike, njihovo korištenje duţe vremena nije bilo moguće.

27

Maksimović, R., Todorić, U. (1995):Kriminalistika tehnika, Policijska akademija, Beograd, str. 262..

31

Navedeni tragovi su se do sada vrlo teško identificirali. No, zbog sve brţeg razvoja kriminalistiĉkih, bioloških, fizikalnih i hemijskih metoda istraţivanja i identificiranja - sve metode su brojne i vanredno osjetljive - mikrotragovi u kriminalistici postaju sve znaĉajniji. Mikrotragovi su oni materijalni tragovi koje slobodnim okom ne vidimo ili jedva moţemo primijetiti, a njihovo postojanje na odreĎenim mjestima moţemo samo pretpostaviti (postoje i neke djelomično drugačije definicije ili se kao definicije pojavljuju samo dijelovi naše definicije). Postoji li krivično djelo bez tragova? Vrlo ĉesto u kriminalistiĉkoj praksi nalazimo u izvještajima i zapisnicima o uviĊaju stereotipnu konstataciju: “Prilikom pretrage lica mjesta nisu pronaĊeni tragovi”. Ili još gore: “ Na licu mjesta se nisu nalazili nikakvi tragovi”. Sa stanovišta kriminalistike pravilno tumaĉenje ovih deklaracija znaĉi da uviĊaj nije izvršen lege artis, po pravilima kriminalistike, niti svim odgovarajućim metodama, pa tragovi nisu ni mogli biti otkriveni i osigurani. U zapisnicima o uviĊaju uglavnom ne postoji prikaz postupanja i primijenjenih metoda. Sada se postavlja izvanredno vaţno i zanimljivo pitanje: Postoji li takvo kriviĉno djelo ĉije izvršenje ne ostavlja nikakve tragove? Odgovor je sasvim sigurno NE! Nema kriviĉnog djela bez traga! Svaki ljudski rad, pa i izvršenje kriviĉnog djela, nuţno ostavlja tragove. Nijedan uĉinilac, pa i onaj ko pretenduje da izvrši savršen zloĉin, ne moţe izbjeći stvaranje tragova. Najveći broj neriješenih sluĉajeva nije moguće razjasniti samo zato što pri osiguranju lica mjesta i vršenju uviĊaja nije traţen i fiksiran mikroskopski materijal (mikrotragovi), što se uopće nije vodilo raĉuna o neminovnosti postojanja i neiscrpnim dokaznim mogućnostima mikrotragova. U tom smislu se konstatacija o neminovnosti mikrotragova ne javlja kao saznanje od preteţne teoretske vrijednosti, nego kao rukovodeća misao za organiziranje prakse. MeĊutim, mora se priznati da naše sluţbe osiguranja lica mjesta i uviĊajna sluţba nisu uopće (ili skoro uopće) organizirane po ovom kriminalistiĉko - taktiĉkom principu. U krugovima radnika pravosuĊa i unutarnjih poslova još je uvijek u priliĉnoj mjeri zastupljeno intimno shvatanje da je svaka, pa i kriminalistiĉka teorija, samo “teorija” u smislu misaonih špekulacija, koje se nekako kreću izvan vidokruga i sfere djelatnosti radnika praktiĉara i ne treba da sluţe kao rukovodstvo za akciju. Otuda i ono vjeĉito podvajanje izmeĊu “teoretiĉara” i “praktiĉara”. Ovakav stav znaĉi niĉim opravdano samozadovoljstvo šabloniziranog i okamenjenog prakticizma, divinizacije prakse koja u ovom trenutku nije baš na najzavidnijoj visini. Tome doprinosi i psihološki objašnjiva odbojnost pravnika kriviĉara koji na fakultetu u najboljem sluĉaju upoznaju neka osnovna pravila kriminalistike (a nekada ni to), a u praksi bi trebalo da primjenjuju tu kompliciranu disciplinu. Tako se za izvjestan broj naših kriviĉara moţe reći da za njih vaţe misli italijanskog kriminaliste Nicefora i francuskog sudskog medicinara i kriminaliste Lacassagne - a. Nicefor je napisao: “Savremeni kriviĉari koji vrlo lijepo operišu s kriviĉnim zakonodavstvom i potpuno su vješti u ĉuvanju i najsitnijih formalnosti sudske procedure, u istoj su mjeri nesposobni za borbu sa savremenim prestupnicima koliko je za industrijske svrhe neupotrebljiva lijepa zbirka preistorijskog oruĊa”28. Lacassagne je uporeĊivao takve pravnike sa “zamrznutom kastom kineskih mandarina”. Nije mali broj radnika pravosuĊa i unutarnjih poslova koji u svojoj praktiĉnoj djelatnosti postupaju tako kao da su nauĉne kriminalistiĉke metode u najboljem sluĉaju namijenjene samo otkrivanju i razjašnjavanju ubistava. Rezultat ovakvih ultrakonzervativnih shvatanja i stavova je ĉinjenica da u svakodnevnom radu mnogih isljednika, izviĊajnih i istraţnih sudija vrlo ĉesto nije prisutno struĉno, znalaĉko, temeljito, metodiĉko pretraţivanje lica mjesta (interesantan je sluĉaj uviĊaja povodom jednog silovanja za koje su bila osumnjiĉena 28

Vidic. V. (1971): O mikrotragovima u kriminalističkoj obradi, Struĉna biblioteka sluţbe javne bezbjednosti, Beograd.

32

ĉetvorica mladića i koje je izvršeno u jednom atomskom skloništu u Sarajevu; i istraţni sudija i kriminalistiĉki tehniĉar - obojica imaju preko deset godina prakse na najteţim sluĉajevima – su htjeli uviĊaj završiti bukvalno za pet minuta; samo je prisustvo eksperta za biološke tragove i njegovo upozorenje uslovilo da se uviĊaj obavi kako treba; postavlja se pitanje a šta da nije bilo eksperta za biološke tragove?). Tu je i korijen lako izvodljive ĉinjenice da veliki broj uviĊajnih ekipa moţemo nazvati “ekipama za uništavanje tragova na licu mjesta”. Ako neko smatra da su navedene konstatacije i formulacije preoštre i nerealne neka uporedi broj izvršenih uviĊaja, s jedne strane, i broj vještaĉenja mikrotragova, s druge strane, pa dobiveni “mikrobroj” vještaĉenja mikrotragova konfrontira s nepobitnom ĉinjenicom da pri vršenju kriviĉnih djela nuţno ostaju mikrotragovi. Vrijednost mikrotragova leţi u tome da oni povezuju uĉinioca kriviĉnog djela s mjestom izvršenja. Ova povezanost mjesta izvršenja kao lokaliziranog nosioca kriviĉnog djela i uĉinioca moţe se pronaći svuda na putu njegovog dolaska, boravka, djelatnosti i odlaska s lica mjesta. Svaka pojava ostavlja u svojoj okolini tragove - “otiske” dogaĊaja što pruţa mogućnost da se po tim tragovima utvrdi i razjasni dogaĊaj iz prošlosti. Kriminalista je duţan da vrši preciznu i detaljnu misaonu rekonstrukciju. Misaona rekonstrukcija, koju meĊutim, vrše ekipa za osiguranje lica mjesta i uviĊajna ekipa, ima posebnu funkciju: otkrivanje i fiksiranje mikrotragova. Ako je ta misaona rekonstrukcija bila taĉna, nepoznati nevidljivi materijal predat kriminalistiĉko - tehniĉkoj laboratoriji mora da sadrţi mikrotragove. Primjer za objašnjenje ove misli slijedi: uviĊajna ekipa prilikom uviĊaja na mjestu provalne kraĊe ostvarene razbijanjem prozorskog stakla vrši misaonu rekonstrukciju kretanja i ponašanja provalnika, pa zakljuĉuje da je provalnik prilikom provlaĉenja kroz razbijeni prozor morao doći u kontakt s oštrim ivicama stakla. Otuda je sasvim opravdano oĉekivanje da će na parĉićima stakla i njegovim ivicama ostati tragovi provlaĉenja provalnika. I zaista na površini parĉadi stakla koja su pravovremeno i pravilno osigurana, pronaĊeni su mikrodjelići tekstilnih vlakana. Vještaĉenjem saĉuvanih vlakana i vlakana s kaputa osumnjiĉenog lica utvrĊen je identitet uĉinioca (dio vlakana na ivicama i parĉićima stakla nastao je u momentu provlaĉenja izvršioca, a dio je neko vrijeme lepršao u zraku i zatim se nataloţio na površinu parĉića stakla). Iako je navedeni primjer potpuno pojednostavljen, podesan je da pokaţe funkcioniranje misaone rekonstrukcije i metoda osiguranja i fiksiranja mikrotragova i ekspertize. Osnovu teorije o kontaktnim tragovima poloţili su, nezavisno jedan od drugog, Edmond Locard (1928.) i A. Bruning. U najkraćem, formulacija kontaktne teorije bi glasila: kada dva predmeta doĊu u dodir (kontakt) mora doći do prijenosa materijala s jednog na drugi (i suprotno).29 Prema mišljenju mnogih, kontaktni tragovi su presudni za utvrĊivanje postojanja kriviĉnog djela i uĉinioca. Oni nastaju na objektu koji je aktivan i koji dodiruje drugi objekat, ili na pasivnom, dodirnutom objektu, odnosno, eventualno, na oba. Mogu biti aktivni oba, ili, jedan aktivan, a drugi pasivan. Ovakvim prilazom, ĉini nam se, daje se konkretnom tragu dodatna dimenzija - dinamizam. Za navedena razmatranja daćemo ilustracije. E. Goddefroy je, teţeći da pronaĊe elemente za kriminalistiĉko - taktiĉku diferencijalnu dijagnozu ubistva i samoubistva, promatranjem i eksperimentom utvrdio slijedeće: ako se uzduţ uţeta prelazi nekim predmetom, poslije ove frikcije sva dodirnuta vlakna biće okrenuta u pravcu kretanja predmeta. U sluĉaju da se neko lice spušta niz uţe, koje visi, sva fina vlakna na vanjskoj strani uţeta usmjeravaju se nadole. Kada ubica povuĉe uvis leš, koji je leţao na tlu, sluţeći se 29

Vidic. V. (1971): O mikrotragovima u kriminalističkoj obradi, Struĉna biblioteka sluţbe javne bezbjednosti, Beograd, str. 5.

33

uţetom koje se kreće preko grede, sva vlakna na dijelu uţeta koje se trlja uz gredu pri vuĉenju tijela uvis, pokazaće smjer koji je suprotan smjeru vuĉenja. Vlakna drveta koja su došla u kontakt s klizećim uţetom nagnuće se u smjeru vuĉenja (na jednoj strani grede vlakna drveta usmjeriće se naviše, a na drugoj strani naniţe). Što je teţina vuĉenog predmeta veća, jasnije je ispoljeno usmjeravanje vlakana uţeta i drveta. PronaĊen je kljuĉ za rješenje dileme: ubistvo ili samoubistvo. Samoubica će postaviti uţe oko grede i tek tada namaknuti omĉu na glavu, pa će se teţinom tijela otisnuti u prazninu. Trzaj, koji djeluje na uţe (ovo se nešto razvlaĉi) stvoriće potez ĉiji trag teĉe naniţe. Drvena vlakna sa obje strane usmjeriće se naniţe, a vlakna uţeta s obje strane naviše. Kod ubistva stvar stoji drugaĉije. Pri vuĉenju uvis leša ţrtve dobiva se druga slika kontaktnih tragova. Ovdje će se vlakna drveta na jednoj strani grede usmjeriti naviše, a na drugoj strani naniţe. Vlakna uţeta usmjeriće se na jednoj strani naniţe, a na drugoj strani naviše. Drugi kljuĉ za rješenje dileme: ubistvo ili samoubistvo dao je ugledni švicarski kriminalist, M. Frei. On je u svojim istraţivanjima pošao od toga da, prema kontaktnoj teoriji, tragovi konopca moraju ostati na rukama samoubice dok ih na rukama ubijenog i naknadno obješenog lica ne bi trebalo biti. On je prouĉavao leševe samoubica u Cirihu i utvrdio da su tragovi vlakana uţeta u prvom redu lokalizirani na jagodicama prstiju, na pregibnoj strani prstiju u zoni posljednje falange, izmeĊu prsta i kaţiprsta, kao i na dlanu. Dokazna vrijednost tragova zavisi od kvaliteta osiguranja tragova: prilikom skidanja leša konopac ne smije doći u dodir s rukama ţrtve, a kriminalist koji s celuloznom ljepljivom trakom (ili folijom za prikupljanje mikrotragova) skida s obje ruke nevidljive tragove vlakana ne smije isto tako da doĊe u dodir s konopcem. UzbuĊenje i znojenje samoubice pogodovaće prijanjanju vlakana za prste. Ako je u pitanju ubistvo, ruke ţrtve neće doći u ozbiljniji dodir s konopcem, dok će se na rukama samoubice, jer je sam vezao omĉu i stavljao oko vrata, naći veći broj mikroskopskih finih vlakana. Lorencin, nekadašnji rukovodilac kriminalistiĉko - tehniĉke sluţbe SUP-a Zagreb, dokazao je tom metodom u Rijeci povratniku iz Amerike, koji je zagušio svoju ţenu, pa je naknadno objesio, da nije u pitanju samoubistvo vješanjem, kako je to on fingirao. Ovdje su negativne, odreĉne okolnosti - nepostojanje vlakana na ţeninim rukama - odigrale glavnu ulogu. Drugi primjer govori da je u Kragujevcu, suprug, pred oĉima svoje ţene alkoholiĉarke, vezao uţe, govoreći. “sad ću da te zadavim”. Ona se, prema njegovom priznanju, blesavo smijala. Nakon zadavljenja on je ţrtvu objesio, fingirajući samoubistvo vješanjem. Pri uviĊaju nisu vodili raĉuna o kontaktnim tragovima. Oba primjera više su nego instruktivna. U prvom sluĉaju opoziv priznanja ne potresa ozbiljno dokaznu zgradu, u drugom, on je podesan da dovede do oslobaĊajuće presude. Pored kategorije mikrotragova još sitniji tragovi od njih svrstavaju se u kategoriju tzv. „submikrotragova“. Njihovo pronalaţenje i ispitivanje ponekad je od krucijalne vaţnosti za razrješenje nekog kriviĉnog djela. 1.7.1. Misaona rekonstrukcija i pronalaţenje kontaktnih tragova Radi pronalaţenja mikrotragova treba u misaonoj rekonstrukciji uz obavezno planiranje više verzija u pogledu zlatnih pitanja kriminalistike (šta, gdje, kada, kako, ĉime, s kim, nad kojim napadnim objektom i zašto) uzimati u obzir sve realne mogućnosti i oblike kontakata i prenošenja tragova izmeĊu uĉinioca kriviĉnih djela, mjesta izvršenja, drugih lica mjesta i napadnog objekta kriviĉnog djela. Prema razmatranjima većine, kontaktni tragovi nastaju u najvećem broju sluĉajeva prenošenjem:

34

a) od uĉinioca na mjesto izvršenja kriviĉnog djela, b) od uĉinioca na drugo lice mjesta, II - a) od mjesta izvršenja na uĉinioca, b) od drugih lica mjesta na uĉinioca, III - a) od oštećenog - napadnog objekta na mjesto izvršenja kriviĉnog djela, b) od oštećenog - napadnog objekta na drugo lice mjesta, IV - a) od uĉinioca na oštećeni - napadni objekt, V - a) od oštećenog - napadnog objekta na uĉinioca, VI - a) od sredstva izvršenja kriviĉnog djela na uĉinioca, b) od uĉinioca na sredstvo izvršenja, VII - a) od sredstva izvršenja na oštećeni - napadni objekt, b) od oštećenog - napadnog objekta na sredstvo izvršenja, VIII - a) od sredstva izvršenja kriviĉnog djela na mjesto izvršenja, b) od mjesta izvršenja na sredstvo izvršenja, IX - a) od sredstva izvršenja na drugo lice mjesta, b) od drugog lica mjesta na sredstvo izvršenja. I-

U svim ovim kriminalistiĉko - taktiĉkim situacijama mikrotragovi dokazju da su dva objekta bila u kontaktu, makar se oni u ĉasu pronalaţenja i fiksiranja nalaze na hiljade kilometara daleko jedan od drugog. Misaona rekonstrukcija toka izvršenja kriviĉnog djela, put dolaska i odlaska uĉinioca, njegovog kretanja po mjestu izvršenja, djelatnost na licu mjesta, sredstva i naĉin izvršenja omogućuju pronalaţenje makro i mikrotragova. Poloţaj, veliĉina i forma tragova i njihov meĊusobni odnos omogućuje zakljuĉivanje o naĉinu postanka traga. Kada se poznaju prirodni zakoni i iskustvena pravila koja odreĊuju postanak trga, moguće je, polazeći od situacije traga (forma, poloţaj, veliĉina), izvesti zakljuĉke o okolnostima koje su prouzrokovale tragove. Na osnovu misaone rekonstrukcije zakljuĉuje se o smjeru djelovanja prouzrokovaĉa traga, poloţaju, drţanju i meĊusobnom odnosu uĉinioca i napadnog objekta u trenutku izvršenja delikta, o rastojanju meĊu njima, o putu dolaska i odlaska uĉinioca i dr. Pravilno izvršenom misaonom rekonstrukcijom toka izvršenja kriviĉnog djela utvrdiće se svi oni predmeti i mjesta (nosioci tragova) za koje se opravdano pretpostavlja da se na njima nalaze mikrotragovi. Uoĉeni vidljivi (makro) tragovi potpomaţu u velikoj mjeri proces misaone rekonstrukcije. U praktiĉnoj djelatnosti su ĉesto vrlo vaţni upravo mikrotragovi na sumnjivim licima koji su daleko od mjesta izvršenja kriviĉnog djela. Svaki relevantan mikrotrag dokazuje svoju povezanost s kriviĉnim djelom i (ili) uĉiniocem. IzmeĊu relevantnog traga i uĉinioca nalazi se kao posredniĉka veza djelatnost uĉinioca. To zovemo uzroĉnom vezom. Trag zubaca provalniĉkog alata ili sjekire, tkivo koţe ispod noktiju uĉinioca (ili ţrtve), prašina u manţetnama od pantalona - svaki od tih mikrotragova utjelovljenja je posljedica nekog dejstvovanja, a uzrok je sjeĉa drveta, zagušenje, otpor, odnosno obijanje kase. Ova kauzalna veza traga i kriviĉnog djela, odnosno uĉinioĉeve liĉnosti moţe da bude primarna i sekundarna. Ostavljena poluga na mjestu izvršenja provalne kraĊe ukazuje na primarnu uzroĉnu vezu, naroĉito ako se na njoj nalaze mikroĉestice boje s ostavljenog predmeta. Izgubljena tabakera pri odlasku uĉinioca s lica mjesta ima tek sekundarno znaĉenje. Ne moţe se poreći da i ovdje postoji veza, jer je uĉinilac tabakeru izgubio prilikom izvršenja djela i tako ostavio svoj “trag”. V. Vodinelić smatra da je bolje izbjegavati izraz - kauzalna veza, i upotrebljavati termin - relevantna veza s kriviĉnim djelom. Objašnjavajući navedenu promjenu termina on navodi da navedeni trag ostaje u nekoj vezi s djelom sve dok se ne

35

pobije verzija da je tabakeru izgubio upravo provalnik. Ona ĉak nije ni sredstvo izvršenja (mada i ona moţe da bude ukradena od nekog graĊanina ili ĉak podmetnuta, op.a.) i tek ostaje da se utvrdi priroda njene veze s mjestom kriviĉnog djela i uĉiniocem. U najboljem mogućem sluĉaju nju je izgubio uĉinilac, pa utoliko postoji i veza; ali postavlja se sada pitanje: da li ju je uĉinilac izgubio za vrijeme izvršenja kriviĉnog djela i u vezi s njim? Niko neće tvrditi da je tabakera sastavni, suštinski dio prouzrokovaĉa traga. I bez nje, on ne mijenja svoj identitet i formu, te je ona samo sekundarni elemenat slike tragova, dopunjujući dio prouzrokovaĉa traga, njegov pripadak, bez bitnog znaĉaja. Sasvim je drugaĉija kriminalistiĉko - taktiĉka situacija ako se na tabakeri nalazi krvni mikrotrag, a uviĊajem je utvrĊeno da se provalnik povrijedio prilikom obijanja kase. Tada imamo materijalnu, supstancijalnu povezanost traga s njegovim prouzrokovaĉem, koji je na mjestu izvršenja, ili na napadnom objektu, ili na sredstvu izvršenja, ili na svojoj odjeći, obući ili tijelu, ili nekom drugom predmetu ostavio djelić svoje supstance. S obzirom na te razliĉite mogućnosti Vodinelić i predlaţe da se koristi širi, neprecizniji pojam - relevantna veza (nego kauzalna) traga s kriviĉnim djelom, odnosno uĉiniocem. Tragovi mogu da nastanu i na drugi naĉin osim izvršenjem kriviĉnog djela; oni mogu biti proizvedeni prije, za vrijeme ili poslije izvršenja djela, i biti samo prostorno vezani za mjesto izvršenja, ali ne i okvirno s kriviĉnim djelom. Otuda je, pogotovo u radu sluţbe javne bezbjednosti (policije) i prvoj fazi kriviĉnog postupka mnogo prikladniji termin: relevantna veza. Njegova je taktiĉka prednost u tome što on predstavlja i zahtijeva planiranje i provjeravanje raznih verzija o prirodi relevantnosti te veze, dok izraz - uzroĉna veza dovodi u zabludu kao da je veza, koja je u stvari tek pretpostavljena, već i dokazana. A to bi moglo da bude veoma opasno po saznanje materijalne istine. Obrazloţenje iznesenog slijedi primjerima: U prostoriji je izvršeno obijanje kase. Pred kasom se nalazi stolica koja nije na uobiĉajenom mjestu niti u svom redovnom poloţaju. Zamislimo više kriminalistiĉko taktiĉkih situacija: u prvoj, na stolici nisu pronaĊeni tragovi; u drugoj na njoj su fiksirana tekstilna vlakna neĉije odjeće; u trećoj, pored toga, pronaĊena je još i prašina koja potjeĉe od sadrţaja provaljenog dvostrukog zida kase. Poĉet ćemo od ĉinjenice da na stolici nisu pronaĊeni tragovi, iako su upotrijebljene pravilne metode otkrivanja tragova. Nepostojanje tragova koji bi prema redovnom stanju, morali biti prisutni, u kriminalistici nazivamo negativnim okolnostima. Ove negativne okolnosti dopuštaju u konkretnom primjeru da se planiraju samo slijedeće verzije: Mogao je neko od radnika u tom preduzeću (svjedoci će se o tome izjasniti) ranije i bez ikakve veze s kriviĉnim djelom i uĉiniocem da stavi stolicu na neuobiĉajeno mjesto (varljiv trag); utoliko njena trenutaĉna lokacija i poloţaj nemaju ništa zajedniĉkog s kriviĉnim djelom. To nije trag kriviĉnog djela. MeĊutim, mogao je tu stolicu da prenese i na njoj sjedi uĉinilac provalne kraĊe za vrijeme obijanja kase. Ova verzija zahtijeva planiranje dodatnih verzija radi razjašnjenja ĉinjenice da nisu pronaĊeni tragovi nošenja stolice i sjedenja na njoj. U drugoj kriminalistiĉko - taktiĉkoj situaciji, kada se na stolici pronaĊu tekstilna vlakna s provalnikove odjeće, nemamo više posla samo s tragom nespecifiĉne vrste - ukoliko je rijeĉ o mjestu i poloţaju stolice - nego pridolazi i individualan mikrotrag tekstilnih vlakana koji dokazuje da je na stolici sjedio provalnik za vrijeme obijanja i da je taj provalnik upravo Milan Milošević (uz iskljuĉenje verzije da on nije obukao odjeću Milana Miloševića). Ovdje svakako treba razmotriti ĉinjenicu da li je baš moguće s apsolutnom sigurnošću tvrditi da je to baš odjeća odreĊenog lica. Naime, po nama, moţe se samo govoriti o vlaknima koja uĉestvuju u izgradnji odreĊenih odjevnih predmeta, koji pripadaju odreĊenom licu. Ali, takva vlakna mogu da potjeĉu i od drugih odjevnih predmeta (drugih osoba) i potrebno je izvršavati odreĊene provjere, odnosno eliminacije u tom pravcu (vaţna je dakle, operativna komponenta rada). S druge strane, potrebno je razmotriti i mogućnost da su pronaĊena vlakna na stolici,

36

nastala i prilikom sjedenja nekog od zaposlenih sluţbenika. Zbog svega toga oprez mora biti stalno prisutan. Vratimo se sada ranijem sluĉaju. Ne samo da je uĉinilac mjestu izvršenja kao lokalizatoru traga - dao drugaĉiji prostorno - predmetni odnos, promijenio mu izgled, urezao trag svog kretanja, nego je ostavio i jedan mikrotrag koji je relevantan, jer, najprije, indicira da je na toj stolici neposredno pred, za vrijeme i neposredno nakon izvršenja provalne kraĊe sjedio uĉinilac i, drugo, otkriva njegov identitet. Moţe se planirati i verzija da je neko drugi, bez veze s kriviĉnim djelom, prenio stolicu do kase, ali je uĉinilac u vrijeme obijanja sjedio na njoj i tako od stolice naĉinio dvostruki trag: svjesno iskoristivši stolicu, on je - s obzirom na mjesto i poloţaj - ovoj nesvjesno dao peĉat traga i, drugo, isto tako nesvjesno naĉinio od nje nosioca mikrotragova i tako odao sebe (prednost mikrotragova i jeste u tome što će izvršilac i dalje ostati u neznanju da ih je ostavio). U trećoj situaciji (na sjedištu stolice pronaĊena su tekstilna vlakna od njegove odjeće i mikroprašina iz zidova kase u slijepljenom stanju) relevantna veza izmeĊu obijanja kase i vlakana odjeće, ĉija su tekstilna vlakna pronaĊena na stolici, još je bliţa i ĉvršća, jer se ona moţe tumaĉiti samo na jedan naĉin: mikrotragove je ostavio jedino uĉinilac i samo za vrijeme obijanja kase. Ovdje se u stvari vrše dvije misaone rekonstrukcije u razliĉito vrijeme i s razliĉitom funkcijom. Prva misaona rekonstrukcija - koja poĉinje već pri osiguranju lica mjesta i nastavlja se u statiĉkom i dinamiĉkom stadijumu uviĊaja - preduzima se radi traţenja i pronalaţenja mikrotragova. Ona, namjerno, ide u širinu. Njen je idealan cilj da se otkriju i prikupe svi tragovi (ne ulazeći u ocjenu njihove relevantnosti). Ona je osnov i neophodan uslov za drugu, koja se obavlja kasnije; na osnovu rezultata dobivenih njenim oţivotvorenjem, oslanjajući se na rezultate izvršenih izviĊajno - istraţnih i sudskih radnji, a radi predoĉavanja svjedocima, okrivljenima, radi provjeravanja dokaza, graĊenja dokazne zgrade, podizanja i zastupanja optuţnice, odbrane okrivljenog, izricanja presude i dr. Prva misaona rekonstrukcija je neophodna radi pronalaţenja svih mogućih makro i mikrotragova. Druga radi provjeravanja prikupljenih dokaza i definitivnog stvaranja dokazne zgrade. Nije potrebno posebno naglašavati da je ova druga misaona rekonstrukcija, bez koje sud ne moţe da donese odluku, presudno i neraskidivo vezana za prvu misaonu rekonstrukciju, traţenje, pronalaţenje i fiksiranje mikrotragova. Treba li posebno dokazivati da je ona uvjet, pretpostavka i osnov rekonstrukcije dogaĊaja, odnosno isljedniĉkog eksperimenta. Praktiĉna je vrijednost kontaktne teorije što ona sluţi struĉnom radniku kao uputstvo za osiguranje, pronalaţenje i fiksiranje tragova. Bez njene primjene moraju se u praktiĉnom radu ĉiniti brojne kobne greške i uništavati tragovi. Ako uviĊajna ekipa rekonstruira u mašti postupak i kretanje uĉinioca, pa u skladu s njegovim modus operandi osigura i fiksira sve mikrotragove pravilnim kriminalistiĉko - tehniĉkim metodama i sredstvima u kontaktnim zonama, taĉnije u zonama za koje predviĊa da je uĉinilac s njima došao u kontakt, kriviĉno će djelo, a najvjerojatnije i uĉinilac biti otkriveni. Osiguranje i fiksiranje mikrotragova treba vršiti prema svim verzijama koje dolaze u obzir za konkretan sluĉaj, jer će se tek u laboratoriji vidjeti uspješnost misaone rekonstrukcije. Zatim, potrebno je da se uzmu probni uzorci s onih mjesta za koje je sigurno da se na njima ne nalaze mikrotragovi. Ovo je potrebno radi kasnijeg laboratorijskog komparativnog istraţivanja. Sasvim je razumljivo da i zadovoljenje ovog zahtjeva pretpostavlja veoma savjesno obavljenu i kvalitetnu prvu misaonu rekonstrukciju. Nju diktira i ĉinjenica što se savremeno osiguranje i fiksiranje mikrotragova vrši na prividno praznim mjestima. Ovaj relativni novum, naţalost, još nije stekao puno pravo graĊanstva u našoj praksi. Ovakvi uviĊaji traţe od ĉlanova ekipe veliku kriminalistiĉku sposobnost i iskustvo. Moć reprodukcione imaginacije treba spojiti s vrsnim poznavanjem kriminalistike. Kada je u pitanju kriminalistiĉka praksa Bosne i Hercegovine, a imajući u vidu ovakav pristup

37

mikrotragovima, moţemo slobodno tvrditi da do sada ni jedan uviĊaj (po našim saznanjima) nije obavljen kako treba i po svim neophodnim parametrima. Pošto se nepovezanost mikrotragova s djelom, najĉešće ne moţe utvrditi radnjama prvog poduhvata (osiguranjem lica mjesta, uviĊajem, prvim ispitivanjima i dr.), obavezno je da se svi tragovi fiksiraju u uviĊaju, a tek kasnije razmatra relevantnost veze: trag - kriviĉno djelo i trag - uĉinilac. Radi toga materijalni tragovi svih vrsta, pa i nevidljivi kontaktni tragovi, treba da budu osigurani i fiksirani u onom stanju u kojem su zateĉeni, po mogućnosti zajedno s nosiocem traga (npr. kaput s tragovima boje vozila u bjekstvu). U suprotnom sluĉaju postoji opasnost od neprimjetnog mijenjanja traga. Treba se ĉuvati promjena traga koje bi mogle dovesti do pogrešnog pridavanja znaĉaja relativnosti varljivom tragu i, obratno, neshvatanja kriviĉnopravne relevantnosti traga, jer su na njemu nastale promjene koje dovode do pogrešnog zakljuĉka. Trag moţe da izmijeni: -

svoju formu (prvobitno kompaktna cjelina se mrvi),

-

svoju koliĉinu (što će oteţati ekspertizu),

-

svoje stanje (agregatno, prašina, kompaktnost),

-

svoju supstancu (hemijska, odnosno serološka svojstva).

Moţe da doĊe do promjene tragova meĊusobno i prema njihovoj sredini i do promjene svojstava nosioca tragova. Ovakve promjene dovode u pitanje pravilnost kasnije rekonstrukcije. Samo tragovi u saĉuvanom prvobitnom stanju i poloţaju mogu da doprinesu saznanju istine. Nepromijenjeni mikrotragovi imaju u toj fazi sljedeću ulogu: 1. više puta vrsta i priroda tragova ukazuju i dokazuju da je izvršeno kriviĉno djelo (npr. tragovi šamotne prašine iz zidova kase na odjeći); vrsta i priroda tragova na mjestu izvršenja ukazuje na dopunske tragove koje treba traţiti na tijelu, odjeći i obući uĉinioca ili drugom licu mjesta; 2. ukazuju na uzrok svog postanka i dopuštaju misaonu rekonstrukciju i realnu rekonstrukciju kriviĉnog djela. UtvrĊivanje uzroka postanka od posebnog je znaĉaja kod paljevina, provalnih kraĊa, silovanja i ubistava; 3. na osnovu starosti traga moguća je vremenska rekonstrukcija toka kriviĉnog djela ili opovrgavanja odbrane. Potpuno sigurne tvrdnje rjeĊa su pojava, ali dragocjenu pomoć pruţaju i oprezne procjene. Ove se konstatacije zasnivaju na ĉinjenici da se mnogi materijali mijenjaju usljed spoljašnjeg utjecaja (temperature, vlage) ili drugih okolnosti (truljenje usljed djelovanja bakterija). Razvijenost promjena omogućuje zakljuĉke o vremenu postanka traga, pa u vezi s tim i o njegovoj relevantnosti; 4. utvrĊivanje redoslijeda postanka tragova (po njihovoj naslaganosti) doprinosi misaonoj i stvarnoj rekonstrukciji, a tim i utvrĊivanju istine; 5. ukazuje na uĉinioca - utvrĊivanje vrste kontaktnog traga znaĉi i saznanje: o profesiji uĉinioca (profesionalna prašina); o vrsti primijenjenog oruĊa (tragovi oruĊa na napadnom objektu); o naĉinu rada uĉinioca - konkretnim modus operandi (odreĊenoj provalniĉkoj tehnici); o svojstvu motornog vozila upotrijebljenog od strane uĉinioca (ljuspice laka na licu mjesta); 6. identifikaciju uĉinioca putem utvrĊivanja pripadnosti materijala traga uporednim istraţivanjem tragova i odgovarajućih probnih uzoraka. Npr, dokaz za prvobitnu

38

pripadnost tragova boje i laka zasniva se prije svega na ĉinjenici da su slojevi laka raznovrsni i da se pigmenti i nadjev razlikuju velikim bogatstvom forme. Ovakva identifikacija neće ĉesto imati puno uspjeha nego će se ekspert morati zadovoljiti konstatacijom da se pretraţivani uzorci (probni i inkriminirani) podudaraju po svojim hemijskim, fizikalnim i biološkim svojstvima (utvrĊivanje grupne pripadnosti). Ovakva podudarnost moţe dobiti visoku dokaznu vrijednost u tri sluĉaja: -

kada se istraţivanje materijala dopunjuje morfološkim pretragama,

-

kada u uporeĊenim uzorcima ima podudarnih individualnih vodećih elemenata (npr. neĉistoća u rijetkoj kombinaciji),

-

kada je u pitanju mješavina materijala od velike rijetkosti.

Za ĉistoću i konkretnost dokaza, izvanredno je vaţno da se izbjegnu i unaprijed iskljuĉe greške osiguranja lica mjesta. Zbog mogućih špekulacija odbrane da su odreĊeni mikrotragovi nastali naknadno, a ne u momentu izvršenja djela, navedenom problemu je potrebno posvetiti duţnu paţnju. Pored svih standardnih metoda fiksiranja tragova, predlaţemo da kad god je to moguće bude fotografski fiksirana taĉna lokacija mikrotragova prije nego što se ovi skinu s nosioca traga (npr. korisno je na licu mjesta u nepromijenjenom, zateĉenom poloţaju fotografirati provalniĉko oruĊe prilikom oduzimanja zajedno s ljuspicom boje na njemu, a u prisutnosti dva svjedoka)30. O tragovima u makro i mikro formi moglo bi se pisati još mnogo više, meĊutim, odrednice sadrţaja rukopisa, odreĊuju ovaj primjereni nivo, neophodan za razumijevanje problematike koja slijedi i dopunu osnovnih znanja iz kriminalistiĉke trasologije. Svi oni koji ţele dodatne informacije iz problematike tragova mogu ih potraţiti u svim knjigama kriminalistiĉke tehnike. 2. MATERIJALNI DOKAZI KOJI NASTAJU UPOTREBOM VATRENOG ORUŢJA Za uspješno razrješavanje kriviĉnih djela izvršenih vatrenim oruţjem veoma su bitni predmeti i tragovi koji potjeĉu od samog oruţja, u vezi s kriminalnim dogaĊajem. Predmetni tragovi kod vatrenog oruţja su u meĊusobnoj zavisnosti i po pravilu se ne mogu razdvajati i pojedinaĉno promatrati, zato što se na dijelovima vatrenog oruţja, s kojim je izvršeno kriviĉno djelo ili na tijelu, odjeći obući poĉinitelja i ţrtve, kao i na drugim predmetima s mjesta izvršenja, bliţe i dalje okoline, mogu naći razliĉiti tragovi. Balistiĉkim i drugim vještaĉenjima ovi tragovi mogu doprinijeti rasvjetljavanju kriminalnog dogaĊaja. Zbog uzajamne povezanosti i utjecaja, iz praktiĉnih i procesnih razloga, predmetne tragove kod vatrenog oruţja moramo promatrati jedinstveno. Prilikom ispaljenja iz vatrenog oruţja, projektil velikom brzinom napušta cijev oruţja, praćen s plinovima sagorjelog baruta, nesagorjelim ili djelomice sagorjelim barutnim ĉesticama. Ove barutne ĉestice izlijeću iz cijevi oruţja istom brzinom kao i projektil. Njihova brzina naglo opada i njihov krajnji domet se kreće od 50 do 120 cm, a najdalje 150 cm. Kakav efekat proizvode i tragove ostavljaju projektil i barutne ĉestice, ne zavisi samo od tipa oruţja, kvaliteta streljiva, vrste baruta i udaljenosti odakle je pucano, nego zavisi i od drugih uvjeta, koji se ne mogu uvijek predvidjeti. Ovi uvjeti su razliĉiti i djeluju kao vanjski faktori, a intenzitet njihovog utjecaja nije zanemarljiv. To su prije svega jaĉina i pravac vjetra, otpor nekog mekšeg ili tvrĊeg usputnog predmeta ili odjeće, poloţaja osobe na koju je pucano, 30

Dio izlaganja o mikrotragovima i elementima iz prethodnog poglavlja preuzet je u odreĊenim dijelovima iz knjige Bošković, M. (1990): Materijalni dokazi u kriminalističkoj obradi, Nova prosveta, Beograd. Dobar dio tih podataka nalazi se i u knjizi V. Vodinelića “Mikrotragovi – pastorče kriminalistike”.

39

atmosferske prilike, itd. Prilikom donošenja odreĊenih zakljuĉaka u konkretnom sluĉaju nećemo uvijek moći utvrditi djelovanje svih vanjskih faktora. Ovo uvjetuje relativnost zakljuĉaka. Jedan dio barutnih plinova ne napušta cijev vatrenog oruţja, već se taloţi na zidovima polja i ţljebova u unutrašnjosti cijevi kod oruţja s oţlijebljenom (oluĉenom) cijevi. Na glatkoj unutarnjoj površini cijevi, kod oruţja s neoţlijebljenom (neoluĉenom) cijevi, odnosno kod lovaĉke puške saĉmarice. Neki dijelovi vatrenog oruţja su posebice interesantni s aspekta balistiĉkog vještaĉenja. Prilikom ispaljenja ovi dijelovi ostavljaju karakteristiĉne tragove koji mogu posluţiti identifikaciji oruţja iz kojeg je pucano, vrijeme i udaljenost pucanja, eventualno osobu koja je izvršila ispaljenje projektila. To su prije svega cijev, udarna igla, ĉelo zatvaraĉa, izvlakaĉ, izbacivaĉ, spremnik streljiva i leţište metka, kao sastavni dijelovi vatrenog oruţja. Tu su još projektil i ĉahura koji prilikom ispaljenja napuštaju vatreno oruţje. TakoĊer paţnju treba obratiti na barutne ĉestice, koje se po ispaljenju mogu zadrţati na usputnim raznim predmetima, ţrtvi i poĉinitelju. Pored toga, taloţe se u unutrašnjosti cijevi vatrenog oruţja iz koje je ispaljen projektil. Tragovi vatrenog oruţja mogu potjecati od projektila, cijevi, udarne igle, ĉela zatvaraĉa, izvlakaĉa, izbacivaĉa, spremnika streljiva, leţišta metka, barutnih plinova, barutnih ĉestica i plamena ukoliko je pucano iz neposredne blizine. Gdje se sve ovi tragovi mogu naći zavisi prije svega od mjesta izvršenja kriviĉnog djela, u zavisnosti da li je kriviĉno djelo izvršeno u otvorenom ili zatvorenom prostoru. Dalje, koje se stvari nalaze i njihov raspored u zatvorenom prostoru, odnosno od konfiguracije zemljišta, urbanizacije, drveća ili drugog rastlinja na otvorenom prostoru, i na njima treba traţiti tragove vatrenog oruţja. U svakom sluĉaju tragove vatrenog oruţja treba traţiti na širem prostoru, a ne samo na mjestu gdje je neposredno izvršeno kriviĉno djelo. Ovo zbog toga što bi se moglo propustiti da se naĊu veoma bitni materijalni dokazi. TakoĊe se ne mogu izgubiti iz vida ni tragovi koji se mogu naći na tijelu i odjeći poĉinitelja i ţrtve. Na lešu ili povrijeĊenom od tragova vatrenog oruţja mogu se naći i tragovi projektila u vidu ulazne, a ako je zrno izašlo iz tijela onda i u vidu izlazne rane. U odreĊenim sluĉajevima, kada je pucano iz blizine, mogu se naći tragovi barutnih plinova, kao i tragovi plamena. Tragovi barutnih plinova locirani su oko ulazne rane, a manifestiraju se u vidu barutnih oreola sivo-crne boje. Barutni oreoli nastaju kao produkt nesagorjelih djelića baruta, ali mogu biti i od gareţi sagorjelog baruta. Osim na koţi, ovi oreoli mogu se formirati na odjeći, u blizini ulazne rane. Jasnoća ovih barutnih oreola zavisi prije svega od daljine s koje je pucano. Jasnije se ispoljavaju kada je pucano iz vatrenog oruţja s male udaljenosti. U postupku vršenja uviĊaja i rasvjetljavanja kriviĉnih djela izvršenim vatrenim oruţjem, tuţitelj i istraţitelj moraju da raspolaţu temeljnim znanjima o vrsti tragova, naĉinu nastajanja, mjestima gdje se mogu naći. TakoĊer moraju znati kakve su mogućnosti balistiĉkih i sudskomedicinskih vještaĉenja odreĊenih tragova. Jedino se tako moţe uspješno organizirati i usmjeravati operativna djelatnost, postavljati taĉne i precizne zahtjeve, u pogledu balistiĉkih, sudskomedicinskih i drugih potrebnih vještaĉenja. U rasvjetljavanju kriviĉnih djela izvršenih vatrenim oruţjem, temeljno pitanje je šta se sve moţe utvrditi kriminalistiĉkobalistiĉkim vještaĉenjem tragova. Odgovor na ovo moţe dati kriminalistiĉka balistika. Kriminalistiĉkobalistiĉkim vještaĉenjem predmeta i tragova vatrenog oruţja moţe se utvrditi:  Da li je pucano iz vatrenog oruţja;  Da li je vatreno oruţje tehniĉki ispravno;

40

 Iz koje vrste, marke i tipa vatrenog oruţja su ispaljene sporne ĉahure ili pak projektili koji su naĊeni na licu mjesta;  Da li sporna ĉahura potjeĉe od metka ispaljenog iz odreĊenog vatrenog oruţja;  Da li sporni projektil potjeĉe od metka ispaljenog iz odreĊenog vatrenog oruţja;  Probojnost upotrijebljenog streljiva;  Kalibar upotrijebljenog streljiva;  Balistiĉka putanja projektila (trajektorija);  Udaljenost pucanja;  Mjesto na kojem je stajala osoba koja je pucala;  Poloţaj poĉinitelja u momentu ispaljenja streljiva;  Poloţaj ţrtve u momentu zadobivanja povrede iz vatrenog oruţja;  Identifikacija tragova barutnih ostataka na ruci osobe koja je pucala;  Eventualno vrijeme kada je izvršeno ispaljenje-starost pucanja. 2.1. Podjela tragova vatrenog oruţja Tragovi vatrenog oruţja mogu se podijeliti na:  Tragove vatrenog oruţja na mjestu kriminalnog dogaĊaja (upotrijebljeno vatreno oruţje, streljivo, dijelovi metka, ĉahure, zrna i dijelovi zrna, patrone, zrna saĉme, filcani ili plastiĉni ĉepovi, koncentratori saĉme, papirnati ili plastiĉni poklopci, tragovi na putanji projektila – okrznuća, uboji i proboji).  Tragove na samom vatrenom oruţju (postojanje odreĊenih oznaka i ţigova na glavnim dijelovima vatrenog oruţja, tragovi barutnuh ostataka u unutrašnjosti cijevi i na njegovim vanjskim površinama, tragovi zaštitnog sloja laka kapisle ĉahure na ĉelu zatvaraĉa, tragovi drugih materijala na vatrenom oruţju-tragovi krvi, papilarnih linija, tragovi tkiva, vlakana i dlaka).  Tragove na izvršiocu (tragovi barutnih ostataka na rukama i odjeći).  Tragove na ţrtvi (tragovi prolaska projektila kroz odjeću i tijelo, ostaci projektila i drugih dijelova metka na odjeći i tijelu, tragovi nastali kontaktom oruţja s tijelom, tragovi barutnih ostataka na odjeći i tijelu (barutna tetovaţa), tragovi djelovanja plamena na tijelu i odjeći. 2.2. Tragovi vatrenog oruţja na mjestu kriminalnog dogaĊaja 2.2.1. Pronalaţenje, oznaĉavanje, prikupljanje i pakiranje tragova vatrenog oruţja Većina tragova vatrenog oruţja su vidljivi i mogu se uoĉiti prostim promatranjem ili korištenjem jednostavnih optiĉkih pomagala (lupa, koso svjetlo). Tragovi koji potjeĉu od barutnih ostataka mogu biti i nevidljivi te se za njihovo pronalaţenje i fiksiranje moraju primjenjivati specifiĉne fotografske ili hemijske metode. Sve tragove pronaĊene na licu mjesta, a koji su relevantni za utvrĊivanje ĉinjeniĉnog stanja, treba jednoznaĉno i sistematizirano oznaĉiti tako da se oznake podudaraju s oznakama unijetim u skicu i zapisnik o uviĊaju, a pojedine tragove treba detaljno fotografirati uz razmjernik. Za oznaĉavanje se mogu koristiti brojevi, slova, strelice ili neki drugi znaci koji su sadrţani u neseserima za vršenje uviĊaja, a mogu se koristiti i druga improvizirana sredstva vodeći raĉuna da se predmet ili prostor koji se oznaĉava ne naruši u pogledu originalnosti zateĉenog stanja.

41

Vidljive tragove, nakon pronalaţenja, treba oznaĉiti te konstatirati u zapisniku o uviĊaju, ucrtati u skicu lica mjesta te fotodokumentirati, a za utvrĊivanje prisutnosti nevidljivih tragova vatrenog oruţja potrebno je stvari i predmete, za koje se pretpostavlja da ih sadrţe, propisno izuzeti, zaštititi, upakirati, oznaĉiti i dostaviti na ispitivanje ili primjenom odreĊenih sredstava i metoda, na licu mjesta izvršiti ispitivanje (vještaĉenje) od strane vještaka. U fazi pronalaţenja i prikupljanja tragova vatrenog oruţja ne smiju se zanemariti i svi ostali tragovi koji se mogu naći na licu mjesta (tragovi stopala, izluĉevina, papilarnih linija, zemlje, boje, tkiva, dlaka, itd.), jer samo cjelokupna slika prisutnosti i meĊusobnog odnosa tragova moţe kvalitetno doprinijeti objektivnom utvrĊivanju svih relevantnih ĉinjenica koje mogu pomoći u razjašnjavanju samog dogaĊaja. Prilikom rada na pronalaţenju i prikupljanju tragova vatrenog oruţja, kao i kod većine drugih tragova poţeljno je da se sprijeĉi ili pak minimizira kontakt ruku s tragovima i predmetima korištenjem pogodnih rukavica i drugog pribora za hvatanje predmeta (metalna ili plastiĉna pinceta, najlon ili papirna kesa, ĉista krpa, papirni ubrusi i sl.). U svakom sluĉaju treba paţljivo postupati da se neopreznim i grubim rukovanjem ne nanesu mehaniĉka oštećenja (ogrebotine, lomovi) koji mogu onemogućiti ispitivanje i dobivanje potpunog nalaza. Treba imati na umu da se na pojedinim predmetima mogu nalaziti latentni otisci papilarnih linija (ĉahura, projektil, patrona, oruţje i dr.), tragovi dlaka i vlakanaca, prašine, tkiva, krvi i izluĉevina, boje, zemlje i dr. dakle, pri radu treba uvijek voditi raĉuna da se pronaĊeni tragovi na licu mjesta ne promatraju odvojeno nego u sklopu cjelokupne slike koja će dokazivati prisutnost ili odsutnost, i aktivnosti i neaktivnosti osoba vezanih za ispitivani dogaĊaj. Pakiranje pronaĊenih i prikupljenih tragova i predmeta obavlja se na naĉin koji osiguravaju da tragovi u nepromijenjenom stanju dospiju na ţeljeno mjesto, a za specijalne tragove u zavisnosti od vrste vještaĉenja i ispitivanja propisani su i posebni postupci za pakiranje i dostavljanje na ispitivanje. Za razliĉite dogaĊaje vrše se i razliĉita vještaĉenja i ispitivanja tragova vatrenog oruţja, te je i postupak pri pronalaţanju, fiksiranju, zaštiti i pakiranju predmeta koji se dostavljaju na ispitivanje posebno opisani. Kao generalno pravilo ili princip rada-postupanja moţe se izdvojiti slijedeće:  Svi relevantni pronaĊeni tragovi moraju se, prije ikakvog kontakta i manipuliranja, oznaĉiti, fotografirati, unijeti u skicu i zapisnik;  Prilikom rada i manipulacije s tragovima sprijeĉiti mogućnost kontaminacije, oštećenja i promjena kvalitativnog sastava;  Prilikom pakiranja poduzeti mjere da ne doĊe do rasipanja, miješanja ili pak gubitka predmeta ili materijala, a omot jasno oznaĉiti brojem i drugom oznakom koja se odnosi na dotiĉni dogaĊaj, te adresirati da ne doĊe do zabune prilikom transporta i isporuke. U daljnjem radu, za svaki pojedini trag ili predmet u vezi dogaĊaja uz striktno poštivanje generalnih principa, mogu postojati i posebni pristupi, metode i sredstva za pronalaţenje, prikupljanje, pakiranje i ispitivanje. Tako za ispitivanje da li je pucano iz nekog vatrenog oruţja, na istom treba staviti ĉist papir u obliku “kape” na usta cijevi i pomoću selotejp trake zaštititi usta cijevi. Za ispitivanje udaljenosti pucanja na temelju barutnih ostataka, predmet na kojem će se izvršiti ispitivanje treba zaštititi tako da ne doĊe do prenošenja ili otpadanja ĉestica barutnih ostataka i to na taj naĉin što se na površinu koja će biti ispitivana priĉvrsti ĉisti bijeli papir, a prilikom pakiranja treba voditi raĉuna da se ta površina ne presavija. Za ispitivanja da li je neka osoba drţala vatreno oruţje u rukama u momentu opaljenja uzima se

42

tzv. “parafinska rukavica”, otisak nekom od silikonskih pasti, parafinom, folijama ili brisom s gornjih površina šake, a mogu se na ispitivanje dostaviti i pojedini odjevni predmeti. U sluĉaju da se radi o odjevnom premetu dugih rukava potrebno je ĉistim bijelim papirom zaštititi površine oba rukava u visini do dvadesetak cm. Vatreno oruţje uvijek se dostavlja na ispitivanje tako da se sprijeĉi mogućnost eventualnog opaljenja prilikom transporta. Dakle, oruţje treba isprazniti osim u sluĉajevima kada je došlo do takvih tehniĉkih zastoja koji se jednostavnim i uobiĉajenim radnjama ne mogu odkloniti. Uz oruţje, obavezno dostaviti streljivo koje je pronaĊeno u oruţju, a ako ga nema, onda je potrebno utvrditi vrstu i godinu proizvodnje (na temelju oznaka na dancetu ĉahura), te isto takvo po mogućnosti pribaviti i dostaviti na ispitivanje u dovoljnoj koliĉini zajedno s oruţjem. PronaĊeni projektili i ĉahure uvijek se pojedinaĉno oznaĉavaju i odvojeno pakiraju s jasnim i nedvosmislenim objašnjenjima odakle potjeĉu. Primjer: U predmetnom slučaju povodom fiziĉkog obraĉuna izmeĊu G.K. vl. kafića HEAVEN i dva gosta i to M.G. i M.Z., dana 15.09.2004. godine oko 22 00 sata, u Busovaĉi, na vještačenje je dostavljen pištolj marke “PIETRO BERETTA” cal. 22 L.R. s udaračem u zadnjem poloţaju i metkom u leţištu metka u cijevi, kao i u poloţaju kočnice “otkočeno”. Prilikom dostavljanja vatrenog oruţja na vještačenje prije pakiranja isto je potrebno prekontrolirati da li se u cijevi istog nalazi metak. Prema uputama o prikupljanju, pakiranju i slanju materijala na vještačenje, NE SMIJE se slati vatreno oruţje s metkom u cijevi, izuzev kad se metak zaglavi i ne moţe se izvaditi (što nije u ovom slučaju). U tim uvjetima oruţje treba proslijediti kriminalističkoj laboratoriji bez ikakvog daljeg pokušaja obrade i označiti s velikim crvenim slovima “OPREZ, ORUŢJE NAPUNJENO-METAK U CIJEVI !!!!” - što nije naznačeno na omotu u kojem je dostavljeno predmetno vatreno oruţje. Obzirom da predmetno vatreno oruţje nije dostavljeno prema stručnoj uputi o prikupljanju, pakiranju i slanju materijala na vještačenje, moglo je doći do neţeljenih posljedica - ranjavanja i sl., ne samo sluţbenika Odjela kriminalističke tehnike i drugih Odjela FMUP-a, već i drugih osoba koje su prilikom dostavljanja materijala, dolazile u dodir s predmetnim vatrenim oruţjem. Stoga se potrebno strogo pridrţavati gore navedenih uputa prilikom dostavljanja vatrenog oruţja na vještačenje. TakoĊer, za odreĊena vještaĉenja moraju se precizno konstatirati neke ĉinjenice na temelju kojih će se moći kvalitetno izvršiti traţeno ispitivanje. Naroĉito kod utvrĊivanja balistiĉke putanje projektila, probojnosti i dometa, potrebno je precizno naĉiniti skicu lica mjesta s detaljnim podacima o pojedinim tragovima (mjesto stajanja, mjesto pronalaska ĉahure, tragovi pronalaska i mjesto zaustavljanja projektila, meĊusobni odnos predmeta i objekata, njihove visine, nagib terena itd.). Za neka vještaĉenja biće potrebno pribaviti podatke iz obdukcionog nalaza s opisom oštećenja na tijelu nastalih od projektila, a takoĊer će se dostaviti i odjeća koju je oštećeni nosio u momentu dogaĊaja, kroki i skica lica mjesta, fotodokumentacija, zapisnik o uviĊaju i eventualno drugi korisni podaci. 2.2.2. Lokacija i poloţaj vatrenog oruţja Lokacija i poloţaj vatrenog oruţja na mjestu kriminalnog dogaĊaja ĉesto moţe biti od velike pomoći u rasvjetljivanju dogaĊaja. To je naroĉito znaĉajno kod tzv. trileme da li se radi o ubojstvu, samoubojstvu ili nesretnom sluĉaju.

43

U praksi se rijetko sreću sluĉajevi da se prilikom ubojstva inkriminirano oruţje naĊe na mjestu dogaĊaja, tj. kraj leša, ali je to vrlo ĉesto u sluĉajevima:     

samoubojstva; dvostrukog samoubojstva; ubojstva i samoubojstva; fingiranog samoubojstva i nesretnog sluĉaja.

Paţljivim prouĉavanjem mjesta dogaĊaja u pogledu lokacije oruţja moţemo zakljuĉiti da li se oruţje moglo naći na tom mjestu ako je u pitanju npr. samoubojstvo. Isto tako ĉvrsto stisnuto oruţje u šaci nastradalog moţe biti indicija za samoubojstvo, ali je takoĊer moguće da je to oruţje ubica gurnuo ţrtvi u šaku dok još nije nastupila mrtvaĉka ukuĉenost. Ako je oruţje drţano labavo ili je ispalo pored leša, to još ne znaĉi da se radi o ubojstvu jer se to ĉesto dešava kod samoubojstva. Prilikom obavljanja kriminalistiĉko-tehniĉkih uviĊajnih radnji na mjestu kriminalnog dogaĊaja, a u vezi s lokacijom i poloţajem oruţja, nakon fotografiranja i skiciranja posebno je potrebno obratiti paţnju na slijedeće:  Poloţaj oruţja (s lijeve ili desne strane leša, ispod ili na tijelu, ĉvrsto ili labavo u šakama, ili je pak odbaĉeno od tijela itd.);  Stanje oruţja (nenapeto, napeto, prazno, metak u cijevi, zaglavljen metak ili ĉahura itd.);  Ostale ĉinjenice (tragovi krvi i drugih izluĉevina, tragovi dlaka, koţe ili nekog drugog materijala). TakoĊe, potrebno upozoriti da je vrlo opasno diranje oruţja naĊenog na mjestu dogaĊaja od strane nestruĉnih osoba, tj. osoba koje se ne razumiju dovoljno u mehanizme vatrenog oruţja, jer usljed nestruĉnog manipuliranja takvim oruţjem moţe doći do opaljenja i nesretnog sluĉaja. 2.2.3. Mjesto stajanja strijelca UtvrĊivanje poloţaja osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja direktno je povezano s utvrĊivanjem rasporeda ĉahura i pravca iz koga je projektil došao. Prilikom pucanja iz poluautomatskog ili automatskog oruţja nakon svakog opaljenja dolazi do izbacivanja ispaljene ĉahure iz oruţja. Razliĉite marke oruţja imaju i razliĉite naĉine izbacivanja ispaljenih ĉahura što, prije svega, zavisi o konstrukcionoj lokaciji izvlakaĉa i izbacivaĉa. Tako npr. pištolj marke “Crvena Zastava” M57 cal. 7.62 mm izbacuje ĉahure na desno u odnosu na smjer pucanja pod kutom od oko 135°, automatski pištolj cal. 7.65 mm M84 ili M61ĉ “Škorpion” gore unazad, itd. Na temelju lokacije ispaljenih ĉahura na mjestu dogaĊaja moţe se s velikom taĉnošću utvrditi poloţaj strijelca odnosno njegova stajna taĉka u vrijeme ispaljivanja kritiĉnih hitaca. Razumljivo je da se to uspješno moţe primijeniti samo na prostoru gdje nije došlo do udaranja i odbijanja izbaĉenih ĉahura od neke prepreke (zid, drvo i sl.). Prilikom uviĊaja treba imati na umu da se pojedine ĉahure nehotice mogu odgurnuti nogama i tako doći do krivih zakljuĉaka. Traţenje ispaljenih ĉahura na mjestu dogaĊaja ĉesto je mukotrpan posao i potrebno je uloţiti velike napore da se sve ispaljenje ĉahure pronaĊu. Pored rasporeda ĉahura na mjestu dogaĊaja, mjesto stajanja strijelca moţe se odrediti i na slijedeći naĉin. Neophodno je utvrditi najmanje dvije taĉke kroz koje je projektil prošao ili okrznuo nemijenjajući pravac, a poţeljno je i posjedovati projektil. UtvrĊivanje se vrši na taj naĉin, što se pomoću kanapa, konopca, ţice, letve, cijevi, nekog drugog pogodnog priruĉnog 44

sredstva ili laserskih zraka, spoje toĉke koje je naĉinio projektil i zatim prostim okom, viziranjem, odredi mjesto odakle je izvršeno opaljenje. U Odsjeku za balistička i mehanoskopska vještačenja za viziranje se izmeĎu ostalog koristi i posebni instrument (šema istog prikazana na slici br. 1) čija je opća namjena odreĎivanje upadnog pravca projektila u balističkim kriminalističko-tehničkim vještačenjima. Instrument se sastoji od optičkog dijela u kojem se nalazi okular, objektiv i prizma, dvodijelnog štapa koji se pomoću vijaka moţe adaptirati na dvije različite duţine i metalnog šiljka. Instrument se koristi na taj način da se šiljak (kraj štapa) postavi u otvor u zidu ili podu gdje se zaustavio projektil, a preko optičkog nišana promatra otvor na prozorskom staklu. U pozadini otvora na staklu treba da se vidi mjesto odakle je ispaljen projektil.

Slika 1. Instrument za odreĎivanje upadnog pravca projektila

Primjer: Dana 13.10.2004. godine, izvršen je uviĎaj-rekonstrukcija dogaĎaja, na licu mjesta (ulica Bulevar Narodne Revolucije, Matije Gupca i Oneščukove), na kojoj je pored optuţenog Z.D., branitelja optuţenog, tuţitelja, predsjednika vijeća, svjedoka M.B., prisustvovao i vještak balističke struke Bruno Franjić, pri čemu je od strane ovog vještaka vršeno fotografiranje lica mjesta. Prilikom izvoĎenja uviĎaja-rekonstrukcije korišteno je vozilo marke “Zastava 101”, koje je istovjetno vozilu u kojem se nalazio I.A. u trenutku kada je pogoĎen zrnom ispaljenim iz vatrenog oruţja. TakoĎer je sačinjena fotodokumentacija koja je predstavljala sastavni dio nalaza i mišljenja. Za potrebe izvoĎenja rekonstrukcije izvršeno je postavljanje vozila na mjesto i u poloţaje u kojem su se prema sjećanju svjedoka M.B., isto nalazilo momentu kada je pogoĎen I.A.. Na mjestu suvozača gdje se nalazio I.A. kritičnog dogaĎaja, postavljen je svjedok M.B. koji je pribliţno iste visine kao i što je bio I.A. (oko 180 cm – obdukcioni nalaz leša I.A.). Da bi se utvrdio pravac projektila koji je pogodio i usmrtio I.A., od strane vještaka balističara izvršeno je viziranje/povezivanje ulaznog otvora na potiljku na svjedoku M.B. koji je simulirao I.A. (obdukcioni nalaz, izvršene odbukcije tijela I.A. “...... dijelu potiljka, 165.5 cm, iznad ravni pete, 15 cm ulijevo središta korijena lijevog uha i 12 cm udesno od središta korijena desno):  mjestom oštećenja na zadnjem vjetrobranskom staklu vozila marke “Zastava 101” koje je pokazao svjedok M.B.;  mjestom gdje se nalazio optuţeni Z.D.;  “bunkerom” na obroncima brda Hum i

45



mjestom gdje su se nalazile tri osobe koje je vidio svjedok M.B. kada je prolazio kritičnog dana svojim vozilom;

pomoću navedenog instrumenta. Instrument se koristio na taj način da se šiljak (kraj štapa) postavio na mjesto gdje se zaustavio projektil (potiljak I.B. (svjedok M.B. koji je simulirao istog), a preko optičkog nišana promatrao otvor na vjetrobranskom staklu). U pozadini otvora na staklu vidjelo se mjesto odakle je ispaljen projektil. Ovim viziranjem potvrĎena je verzija optuţenog Z.D. da on nije ispalio hitac kritičnog momenta.

Fotografija 1. Viziranje pomoću kanapa

2.2.4. Projektili i ĉahure Za rasvjetljavanje kriviĉnih djela izvršenih vatrenim oruţjem pronalaţenje i osiguranje projektila ili ĉahure moţe biti i od većeg znaĉaja nego pronalazak samog oruţja, jer se bez projektila ili ĉahure ne moţe dokazati da je naĊenim oruţjem izvršeno dato kriviĉno djelo. Kada se pak naĊe projektil ili ĉahura, uz njihovu pomoć se moţe pronaći i inkriminirano oruţje, jer se pri opaljenju, usljed visokog pritisaka plinova, na projektil i ĉahuru preslikavaju u vidu ogrebotina ili utisnutih reljefa, obiljeţja pojedinih dijelova oruţja. Na temelju takvih obiljeţja moguća je i identifikacija vatrenog oruţja. Zato se njihovom pronalaţenju, pakiranju i transportu mora posvetiti posebna paţnja.

46

Fotografija 2. Čahure različitih kalibara koje se mogu pronaći na mjestu kriminalnog dogaĎaja

Ĉahure se na licu mjesta ĉešće nalaze kada je upotrijebljeno poluautomatsko ili automatsko oruţje jer takvo oruţje izbacuje ĉahure priliĉno daleko od stajne taĉke poĉinitelja (postoje situacije kada se kod ovakvog oruţja ĉahura neće pronaći zbog korištenja hvataĉa ĉahura). Zbog toga poĉinitelj nije uvijek u stanju da pronaĊe sve ĉahure (pogotovu ako je ispaljeno više projektila i ako je podloga na koju su ĉahure pale nepogodna za pretraţivanje – trava, smeće, voda i sliĉno). Kod ostalih oruţja ĉahure se izvlaĉe rukom (većina saĉmarica) ili revolveri te je uĉinilac u prilici da ih ponese sa sobom. MeĊutim i u takvim situacijama, usljed nervoze ili ţurbe da što prije izvrši slijedeće opaljenje poĉinitelj moţe odbaciti i ostaviti ĉahure. Ĉahure se mogu pronaći ako se utvrdi stajna taĉka poĉinitelja i pregleda okolina. Pri tome se moţe koristiti metal–detektor, jer svaka ĉahura ima metalnih dijelova. NaĊene ĉahure se ne smiju hvatati tvrdim predmetima, već ih treba uzeti rukom u gumenoj rukavici. Pri tome, treba voditi raĉuna da se ne unište tragovi na njoj. Mjesto i poloţaj nalaţenja i izgled ĉahure treba fiksirati zapisniĉki i razmjernom fotografijom. Svaku ĉahuru treba posebno numerirati i upakirati.

Fotografije 3. Izgled zrna različitih kalibara, deformiranih zrna i košuljica zrna koji se mogu pronaći na mjestu kriminalnog dogaĎaja

47

Fotografije 4. Izgled zrna različitih kalibara, deformiranih zrna, košuljica zrna i čeličnih jezgri zrna

Fotografije 5. Košuljice zrna i deformirana zrna

Fotografije 6. Deformirano zrno, košuljica zrna i def. olovna jezgra zrna

Fotografije 7. Zrna različitih kalibara, deformirana zrna i košuljice zrna

48

Projektili se mogu naći u ţrtvi, u nekom predmetu ili na licu mjesta. Za njihovo pronalaţenje potrebno je prvo izvršiti misaonu rekonstrukciju dogaĊaja, a zatim pregledati lice mjesta. Ako se projektil nalazi u ţivom ĉovjeku njegovo izvlaĉenje se prepušta kirurzima. Poloţaj projektila ili stanje povrijeĊenog mogu biti takvi da se za dogledno vrijeme ne moţe izvući, u kom se sluĉaju s dva snimka, rendgenskim zracima moţe odrediti taĉan poloţaj, oblik i veliĉina projektila. Ako je projektil u lešu onda će on pri obdukciji biti izvaĊen. Mora se naglasiti da ljekari (kirurzi ili sudske medicine) nisu dovoljno struĉni da analiziraju balistiĉka i tehniĉka svojstva projektila te se moraju zadrţati samo na konstataciji o njegovom nalaţenju, pakiranju projektila i ispisivanju podataka o tome gdje je naĊen. Ako se projektil naĊe u drvetu treba odsjeći komad s projektilom (pazeći da se ne ošteti projektil i ustrijelni kanal) i poslati u laboratorij. Ako nije moguće odsjeći komad predmeta s projektilom, onda se mora poslati cijeli predmet, ako i to nije moguće projektil treba vaditi raspoloţivim sredstvima. Kada projektil udari u tvrdi predmet moţe doći do njegove deformacije ili ĉak razbijanja na dijelove. U takvom sluĉaju treba pokupiti sve dijelove projektila jer se na temelju njih moţe utvrditi niz podataka o projektilu odnosno modelu oruţja iz koga je ispaljen. Kada se na licu mjesta naĊe projektil, mora se zapisniĉki i fotografski fiksirati mjesto, poloţaj, oblik i veliĉina. Pri uzimanju i pakiranju mora se voditi raĉuna da se ne unište ili oštete mikrotragovi krvi, tkiva, stakla i sl., kao i mikroreljef cijevi. Zato se svaki projekt il zasebno pakira zamotan u vatu.

2.2.5. Tragovi na putanji projektila U toku svog kretanja od usta cijevi do mjesta zaustavljanja, projektil moţe ostaviti tragove na predmetima koji se naĊu na njegovom putu. Ti tragovi mogu biti u vidu: okrznuća, prostrijeli i ustrijeli. Prostrijeli su tragovi projektila koji je ušao i izašao iz datog objekta. Zato se svaki prostrijel moţe razloţiti na tri dijela: ulazni otvor, prostrijelni kanal i izlazni otvor. Oblik i veliĉina ovih dijelova zavise od daljine pucanja, jaĉine punjenja (energije projektila), osobina projektila i osobina prostrijeljenog objekta. Oblik ulaznog otvora projektila zavisi od daljine pucanja samo do udaljenosti do koje stiţe pritisak barutnih plinova. Ako se, npr. staklena pregrada naĊe na manjem rastojanju doći će do loma stakla pod utjecajem pritisaka plinova. Ako se dovoljno blizu usta cijevi naĊe ţivo tkivo ĉovjeka, pod pritiskom barutnih plinova (koji za projektilom ulaze u ranu) doći će do razaranja tkiva u okolini ulaznog otvora, što će uvjetovati pojavu velikog kratera (daleko većeg od kalibra projektila). Uvećan ulazni otvor moţe nastati i u sluĉaju da se na ili u odjeći naĊe neki predmet otporan na mehaniĉko djelovanje, jer će projektil gurati takav predmet ispred sebe i na taj naĉin uvećati otvor.

49

Fotografija 8. Fotografija 8a. Ulazni otvor zrna ispaljenog iz vatrenog oruţja

Fotografija 9. Fotografija 9a. Izlazni otvor zrna ispaljenog iz vatrenog oruţja

Uvećan ulazni otvor moţe se javiti i u sluĉaju da projektil, zbog prethodnog odbijanja od nekog drugog objekta, u prepreku udari bokom. Na kraju, ako projektil izgubi najveći dio svoje energije kada udari u staklo, razbiće ga kao da ga je udario kamen. U svim ostalim sluĉajevima ulazni otvor je manji ili jednak s kalibrom projektila. Ulazni otvor će biti jednak kalibru projektila ako je naĉinjen u plastiĉnoj podlozi. U elastiĉnoj podlozi ulazni otvor će uvijek biti manji od kalibra, jer se po prolasku projektila materijal vraća u prvobitni poloţaj. Pored toga, ulazni otvor projektila se odlikuje i time što su biljna vlakna (ili tkiva) povijena unutra. Dok prolazi, kroz neki objekat, projektil savladava kohezionu silu i u njemu pravi tunel – prostrijelni kanal. Kada projektil prolazi kroz homogenu elastiĉnu sredinu, kao što su drvo i mišićno tkivo, za sobom ostavlja kanal koji se obiĉno ispuni tkivom. Kada projektil prolazi kroz plastiĉno tijelo za njim ostaje kanal promjera bar jednakog kalibru projektila. Veliĉina prostrijelnog kanala zavisi od homogenosti tijela (npr. ako projektil naiĊe na kost u nastavku će praviti mogo širi kanal), ali i od konstrukcionih osobina projektila. Najuţi prostrijelni kanal nastaje od projektila s košuljicom i oštrim vrhom, a najširi od projektila bez košuljice (ili bez dijela košuljice pri vrhu) i sa zatupastim vrhom. Što je vrh oštriji otpor sredine je manji pa je i kanal uţi. Što je vrh tuplji to je otpor sredine veći i kanal širi. Kod projektila bez košuljice (ili bez dijela košuljice), otkriveni dio projektila se, usljed otpora sredine, deformira. Pri tome mu se povećava promjer, a time i širina prostrijelnog kanala. Zato takvi projektili imaju veću ubojnu moć od projektila iste veliĉine s košuljicom. Kod zatupastih i projektila bez košuljice širina prostrijelnog kanala raste od ulaznog ka izlaznom otvoru.

Fotografije 10. Okrznuća i prolaz projektila na i kroz ţaruljicu

Fotografije 11. Prolazak projektila kroz razne predmete (A - CD, B - Visa kartica, C - narukvica sata i D – orah)

50

Fotografija 12. Prolazak projektila kroz dasku

Fotografija 13. Prolazak projektila kroz balistički ţelatin

Izlazni otvor projektila je uvijek bar malo veći od njegovog kalibra. Ovo nastaje zato što po ulasku u objekat, projektil svoju silu prenosi na dio materijala tog objekta, koji on gura ispred sebe i time širi napadnutu površinu. Iz tih razloga se, na izlaznom otvoru, supstancija prostrijeljenog objekta rasporeĊuje tako da obrazuje krater van prethodnih granica. Ako se radi o drvetu ili ţivotinji, biljna ili vlakna tkiva su pokidana, a njihovi vrhovi vire iz izlaznog otvora. U sluĉaju da su, ulazni i izlazni otvor jednaki tj. oba veća od kalibra projektila, odluka o tome šta je ulazni otvor, donijeti će se na osnovu prouĉavanja njegove okoline. Već je reĉeno da će se, pri pucanju s manje udaljenosti, oko ulaznog otvora formirati “oreol”. Pored toga, oko ulaznog otvora se mogu javiti brisotine i nagnjeĉenja. Projektilna brisotina je sivkasti i sivkasto–crni prsten oko ulaznog otvora. Ovaj prsten nastaje tako što se s košuljice (površine) obrišu ĉestice prašine, hrĊe, prljavštine iz cijevi, ulja i nataloţenog dima. Prsten brisotine je širine 1 do 3 cm. Nagnjeĉeni (kontuzioni) prsten nastaje kad projektil prodire kroz predmete mekog i elastiĉnog tkiva (koţa, drvo) tako što se pod pritiskom projektila površina ugiba i tom prilikom se s njega skida jedan tanak sloj. Oblik nagnjeĉenog prstena moţe ukazati na kut pod kojim je projektil ušao u dati objekat. Kada projektil ulazi pod pravim kutom nagnjeĉni prsten je simetriĉan. Kada projektil ulazi pod oštrim kutom jedan dio prstena je širi. Taj širi dio prstena ukazuje na koju je stranu nagnuta putanja projektila, a odnos proširenja prema ostatku prstena ukazuje na veliĉinu kuta. Na donjim slikama date su šeme pucanja iz vatrenog oruţja na ljudsku koţu s poloţajem cijevi oruţja, kao i tragovi koji ostaju na istoj. 31

Slika 2. Šema pucanja iz v/o na koţu

(apsolut. blizina-normalni pritisak)

Slika 3. Šema pucanja iz v/o na koţu

(apsolut. blizina-slabiji pritisak)

31

Vincent. J.M. Di Maio, Gusnhot wounds (Practical aspects of firearms, ballistics, and forensic techniques), New York, 1993.

51

Slika 4. Šema pucanja iz v/o na koţu kada je cijev naslonjena i nageta

Slika 6. Šema pucanja iz v/o na koţu pod 900 kada je cijev malo izdignuta od koţe

Fotografija 14. Ulazni otvor zrna (karakteristični kontuzioni prsten)

Slika 5. Šema pucanja iz v/o na koţu čela glave s prislonom

Slika 7. Šema pucanja iz v/o na koţu pod odreĎenim kutom kada je cijev malo izdignuta od koţe

Fotografija 15. Obris usta cijevi revolvera oko ulaznog otvora zrna

52

Fotografija 16. Penetrirane barutne čestice u koţi oko ulaznog otvora na glavi (pucanje pod kutom od oko 900)

Fotografija 18.

Fotografija 17. Penetrirane barutne čestice u koţi ispred ulaznog otvora na čelu glave (pucanje pod oštrim kutom)

Fotografija 19.

Fotografija 20.

Karaketristični izlazni otvori zrna ispaljeni iz vatrenog oruţja s oţlijebljenom cijevi

Fotografija 21. Tangencijalna rana na koţi nastala prolaskom projektila ispaljenog iz v/o s oţlijeb. cijevi

Okrznuće je trag projektila koji je dijelom svoje zapremine zahvatio objekat, ali je bar jedan njegov dio ostao van objekta. Javlja se u obliku otvorskog kanala. Ako je okrznućem zahvaćeno drvo, onda su biljna vlakna pokidana i usmjerena u smjeru kretanja projektila. Ako je okrznućem zahvaćen neki plastiĉni material, na izlaznom dijelu kanala vidjet će se isturen dio supstancije. Na okrznutoj površini (na poĉetku) moţe se pojaviti dio prstena taloţenja, nagnjeĉenog prstena i projektilna brisotina. Svi nabrojani tragovi se fiksiraju zapisniĉki (opisom), fotografijom i po mogućnosti izuzimanjem predmeta s tragovima. Ako se oĉekuju tragovi barutne gareţi i drugi talozi, pri pakiranju se mora voditi raĉuna da ne doĊe do njihovog uništenja ili kontaminacije.

53

2.2.6. UtvrĊivanje pravca i smjera prolaska projektila ispaljenog iz vatrenog oruţja kroz staklo Zbog velike brzine projektila ispaljenog iz vatrenog oruţja, sila kojom projektil djeluje, pri udaru na staklenu površinu, osim što je veća, traje i neuporedivo kraće od sile kojom se djeluje pri udaru nekim ĉvrstim predmetom baĉenim iz ruke. Zbog toga je slika oštećenja stakla od brzog projektila mnogo pravilnijeg izgleda nego kada oštećenje nastaje djelovanjem sile u duţem vremenskom intervalu. Ovdje treba odmah napomenuti da se u odreĊenim sluĉajevima i projektil ponaša kao, primjera radi, kamen baĉen na staklo. To je sluĉaj kada kinetiĉka energija ispaljenog projektila padne na minimum, što se dešava na kraju putanje projektila. U tom trenutku sila kojom udara u staklo je minimalna. Kada se to desi, slika razbijenog stakla veoma liĉi na onu koja se dobiva djelovanjem spore mehaniĉke sile. Ako se posumnja da je staklo razbijeno na taj naĉin jedino rješenje je rekonstruirati mjesto udara i skidanjem brisa s tog mjesta utvrditi, nekom od fiziĉko–hemijskih metoda, prisutnost elemenata karakteristiĉnih za projektile (bakar, olovo, antimon i barijum). Ako se na staklu identificiraju navedeni elementi, to predstavlja potvrdu da je staklo razbijeno sporim projektilom, a strana na kojoj su naĊeni tragovi ovih elemenata odreĊuje smjer kretanja projektila. MeĊutim, takva ispitivanja najĉešće nisu potrebna, budući da je u trenutku udara u staklo kinetiĉka energija projektila uglavnom veoma velika, pa ostavlja specifiĉne tragove koji se lako prepoznaju. U trenutku kada projektil udara u staklo, zbog siline udara u staklo, na suprotnoj strani od udara odvaljuje se parĉe stakla, a nakon toga, kroz nastali otvor, prolazi projektil. Otvor je pravilnog oblika, a radijalne prskotine i popreĉne prskotine su simetriĉno rasporeĊene oko otvora. Osim toga, otvor je uţi na strani u koju udara projektil, odnosno otvor ima izgled konusa (kratera) ĉija je šira strana okrenuta suprotno pravcu udara. Otvor je kruţnog oblika ako projektil prolazi kroz okno pod pravim kutom, a ovalnog je oblika ako projektil pada na okno pod kosim kutom.

Slika 8. Slika 8a. Prikaz nastanka kratera prolaskom projektila kroz staklo

Nastajanje tragova prilikom okomitog udara projektila u staklo prikazano je na slici 9 i fotografiji 22.

54

Slika 9.

Šema pucanja stakla pod okomitim udarom projektila

Slika 10. Izgled izlaznog otvora na staklu udarom projektila pod kutom

Fotografija 23. Ulazni otvor projektila na vjetrobranskom staklu vozila

Fotografija 22. Izlazni otvor na staklu pod

okomitim udarom projektila

Slika 11. Izgled izlaznog otvora na staklu okomitim udarom projektila

Fotografija 24. Izlazni otvor projektila na vjetrobranskom staklu vozila

55

2.2.6.1. UtvrĊivanje redoslijeda prolaska projektila kroz staklo Kada je rijeĉ o prolasku projektila kroz staklo, moţe se javiti nedoumica oko redoslijeda prolaska, ukoliko je kroz staklo prošao veći broj projektila. Osim redoslijeda prolaska, veoma je vaţno utvrditi da li su svi projektili prošli s iste strane. Vještaĉenje ovog drugog dijela već je objašnjeno, a mogućnost vještaĉenja redoslijeda prolaska temelji se na pojavi radijalnih prskotina. To je najlakše objasniti šematskim prikazom kao što je uraĊeno na slici 12.

1

2 Slika 12. Šematski izgled prolaska više projektila kroz staklo

Na šemi je prikazan sluĉaj prolaska dva projektila kroz staklo. Prilikom prolaska prvog projektila radijalne prskotine se šire bez ograniĉenja na sve strane kao što je na slici prikazan otvor oznaĉen brojem 1. Kod slijedećeg projektila radijalne prskotine stakla prekidat će se ili na radijalnim prskotinama ili na popreĉnim prskotinama nastalim usljed djelovanja prvog projektila, kao što je na slici oznaĉeno brojem 2. Isto se dešava prilikom prolaska slijedećih projektila, usljed ĉega će se radijalne prskotine stakla završavati na prskotinama nastalim prolaskom prethodnih projektila.

Fotografija 25. Izgled prolaska pet projektila kroz staklo s redoslijedom prolaska

56

2.3. TRAGOVI NA UPOTRIJEBLJENOM VATRENOM ORUŢJU 2.3.1. Tragovi barutnih ostataka u cijevi vatrenog oruţja i na vanjskim površinama Prilikom opaljenja metka inicijalna kapisla plamenom visoke temperature (do 25000 C) upali barutno punjenje i tako dolazi do trenutnog paljenja baruta koji razvija veliku koliĉinu plinova. Nikada ne dolazi do potpunog sagorijevanja baruta unutar cijevi oruţja, već uvijek ostaje manja ili veća koliĉina nesagorjelih ili nagorjelih barutnih ĉestica. Koliĉina nesagorjelih ostataka zavisi o nekoliko faktora: ispravnosti inicijalne kapisle, kvalitete baruta, mehaniĉkog stanja cijevi itd. Osim nesagorjelog baruta kao produkti sagorijevanja gorivih komponenti streljiva u cijevi moţe se naći i ĉadţ (tzv. barutna gareţ), tragovi sastava inicijalne smješe, tragovi metala košuljice zrna i dr. Poznato je da je danas nitrocelulozni barut potpuno potisnuo crni barut iz upotrebe. On se moţe još jedino sresti kod ruĉno pravljenog streljiva koje se neovlašteno proizvodi. Tragovi gareţi unutar oruţja su posljedica dva faktora: nepotpuna sagorijevanja baruta i usputnog sagorijevanja masnoća i prljavštine iz cijevi. O tragovima komponenti koje ulaze u sastav inicijalnih kapisli, bit će govora kasnije, a ovom prilikom se moţe reći da postoje dvije vrste smješe kojima se pune inicijalne kapisle: korodirajuće (fulminatne) i nekorodirajuće smješe. Korodirajuće, tj. fulminatne smješe vrlo su nepovoljne za cijevi oruţja, jer ostaci sagorijevanja fulminatskih smješa veţu se s vlagom iz zraka i stvaraju solnu kiselinu koja nagriza ĉelik cijevi. Ova pojava moţe se zapaziti gledajući u unutrašnjost cijevi iz koje je pucano sa streljivom koje ima fulminatsku kapislu. Nakon par dana (ako se cijev nakon pucanja ne oĉisti) u prvoj trećini cijevi (gledano od leţišta metka) nastaje korozija. Tragovi materijala košuljice zrna (bakar, olovo, nikl i dr.) kontaminiraju unutrašnjost cijevi prilikom prolaska zrna kroz nju. U principu je moguće jednostavnim kolornim spottestovima odrediti vrstu zrna, odnosno košuljice zrna kojim je pucano iz oruţja, kolornim reakcijama na bakar, olovo, nikl i dr. Naravno, da se tragovi nesagorjelog baruta osim u cijevi mogu naći i na ostalom mehanizmu oruţja (naroĉito na poluautomatskom i automatskom oruţju). Izuzimanje tragova baruta i drugih tragova s oruţja ĉini se raznim brisovima, a najĉešće pamuĉnom vatom. Analiza ovih tragova radi se optiĉkim metodama, pomoću mikroskopa i kolornim reakcijama (razliĉiti kolorni reagensi na nitrate i nitrite iz baruta). Koristan instrument za ispitivanje i fotografiranje unutrašnjosti cijevi zove se endoskop. Endoskop se sastoji od optiĉke cijevi promjera od 3 do 18 mm sa širokokutnim objektivom i okularom te unutrašnjim osvjetljenjem. Pored vizualnog promatranja stijenki cijevi oruţja na okular se pomoću posebnog adaptera moţe montirati fotoureĊaj i tako dokumentirano pokazati unutrašnjost cijevi.

Fotografije 26. Unutrašnjosti cijevi v/o (oštećene cijevi i tragovi hrĎe) snimljeni endoskopom

57

2.3.2. Tragovi zaštitnog sloja kapisle metka Prilikom pregleda metka na njegovom dancetu vidljiva je tzv. inicijalna kapisla koja ima ulogu da nakon njenog aktiviranja od strane udarne igle izvrši paljenje barutnog punjenja koji se nalazi u ĉahuri metka. Radi zaštite navedene inicijalne kapisle, tj. izolacije protiv vlage izmeĊu kapisle i ĉahure i drugih utjecaja, ista se nakon montaţe i kompletiranja premazuje slojem laka, bilo bezbojnim ili u odreĊenoj boji (crvena, bordo, zelena). Taj lak pored zaštitnog ima i svoj kriminalistiĉki znaĉaj. Kriminalistiĉka osnova zaštitnog sloja kapisle metka je u tome što prilikom opaljenja metka, odreĊena koliĉina tog laka s danceta metka prelazi na ĉelo zatvaraĉa. Prisutnost odreĊene boje na ĉelu zatvaraĉa nekog vatrenog oruţja ukazuje nam na to da odreĊeno vatreno oruţje nakon posljednjeg ispaljivanja metaka nije oĉišćeno odnosno da je nepotpuno oĉišćeno. Hemijskom analizom tragova ovoga laka moţe se odrediti proizvoĊaĉ streljiva. U donjoj tabeli prikazan je lak za inicijalne kapisle pištoljskog streljiva proizvoĊaĉa “Prvi partizan”: 32 Lak proizvoĊaĉa “Medvode-Ljubljana” Nitro (capon) lak ........................ 30% NitrorazreĊivaĉ .......................... 60% Aceton ........................................10% Rodamin B ................................. 3 grama

Fotografija 27. Tragovi zaštitnog laka kapisle na čelu zatvarača pištolja

2.3.3. Tragovi drugih materijala na vatrenom oruţju Pored mehaniĉkih tragova koje oruţje ostavlja na streljivu prilikom ispaljivanja, vrlo se ĉesto i na samom oruţju nalaze tragovi drugih materijala kao što su krv, zemlja, dlake, mast, ulja i dr. Tragovi ljudske krvi na oruţju obiĉno ostaju u sluĉajevima kada je došlo do 32

Stojadinović R., Vatreno oruţje i tragovi njegovog djelovanja, Priruĉnik za struĉno obrazovanje radnika unutrašnjih poslova, 5/89, Zagreb, rujan-listopad 1989., str. 481.

58

meĊusobne borbe kao i kod samoubojstava i ubojstava iz neposredne blizine (kontaktni hitac). U sliĉnim situacijama javljaju se i tragovi zemlje, dlaka, nekih izluĉevina i sl. OdreĊivanjem vrste krvi i krvne grupe kao i analizom dlaka u smislu identifikacije mogu se dobiti korisni podaci za daljni rad. TakoĊe na upotrijebljenom vatrenom oruţju ĉesto se mogu naći i tragovi papilarnih linija od osobe koja je pucala, a ostaju uglavnom na ravnim i glatkim površinama vatrenog oruţja. Prilikom uzimanja oruţja s mjesta dogaĊaja ili pak osumnjiĉenih, potrebno je voditi raĉuna o svemu što je ovdje reĉeno, a u cilju oĉuvanja svih tragova. 2.4. TRAGOVI NA POĈINITELJU Veoma vaţan podatak ne samo za operativni rad nego i za sud jeste utvrĊivanje da li je neka osoba pucala. To je moguće uraditi na temelju tragova koji ostaju na ruci nakon pucanja iz vatrenog oruţja. Prilikom opaljenja metka iz vatrenog oruţja nikada ne dolazi do potpunog sagorijevanja barutnog punjenja već jedan dio barutnih ĉestica djelomice ili uopće ne sagori. Uzrok tome moţe biti najĉešće vlaţan barut, stanje cijevi oruţja, loša kvaliteta baruta itd. Veći dio nesagorjelog ili djelimice sagorjelog baruta (oko 80%) kao i barutna gareţ koja zapravo sadrţi produkte sagorjevanja baruta, izleti velikom brzinom zajedno sa zrnom kroz cijev oruţja. Drugi dio nesagorjelih barutnih ĉestica (oko 20%) izlazi kroz šupljine mehanizma za okidanje, naroĉito kroz otvor za izbacivanje ĉahura kod poluautomatskog i automatskog oruţja. Kako se u blizini tih otvora nalazi šaka osobe koja je izvršila opaljenje, dolazi do kontaminacije koţe šake nesagorjelim barutnim ĉesticama, kao i mogućnost kontaminacije donjih dijelova rukava odjeće osobe koja je vršila pucanje.

Fotografija 28. Trenutak opaljenja iz vatrenog oruţja (vidljiv barutni oblak i uţarene nagorjele barutne čestice)

Za kontaminaciju šake veoma je bitna i lokacija nesagorjelih barutnih ĉestica. Naime, moţe se pretpostaviti koje barutne ĉestice potjeĉu od tzv. aktivnog drţanja vatrenog oruţja (drţalac oruţja je iz njega pucao) i pasivnog drţanja oruţja (oruţje uzeto u ruku nakon što je 59

iz njega izvršeno ispaljivanje ili se osoba nalazila u blizini vatrenog oruţja prilikom ispaljivanja). Realna je pretpostavka da će osoba koja je pucala iz vatrenog oruţja imati lokaciju nesagorjelih barutnih ĉestica na mjestima na kojima one izazivaju najveću kontaminaciju, tj. na kaţiprstu, odnosno prstu koji povlaĉi obaraĉu, ali i na korijenu palca, odnosno mjestu koje je najbliţe zatvaraĉu, a osoba koja je samo uzela u ruku vatreno oruţje koje je kontaminirano nesagorjelim barutnim ĉesticama, na dlanovima šaka.

Fotografija 29. Primjer iz prakse: Primjenom modificirane Walkerove metode dokazana prisutnost barutnih ostataka na lijevom rukavu jakne osobe koja je vršila opaljenje (pucala desnom rukom, usta cijevi vatrenog oruţja se nalazila na lijevom rukavu - strelica pokazuje pravac ispaljenja zrna).

Naĉin detektiranja barutnih ĉestica na ruci osobe koja je pucala zavisi od metode koja se primjenjuje, a najveći problem predstavlja naĉin na koji se ove ĉestice skidaju s ruke radi analize. Taj problem skidanja barutnih ĉestica s ruku nije riješen do današnjeg dana. U kriminalistiĉko-tehniĉkoj praksi se za primjenu difenilaminskog testa najĉešće koriste tri metode: 1. parafinska rukavica; 2. silikonska rukavica i 3. skidanje barutnih ĉestica pomoću ljepljivih folija.

2.4.1. Parafinska rukavica Prvi naĉin koji se koristio za skidanje barutnih ĉestica s ruku, ili bilo kojeg drugog dijela tijela kako kod ţivih osoba tako i kod leševa jeste uz pomoć parafina. U struĉnoj kriminalistiĉkoj literaturi moţe se naći veliki broj ĉlanaka koji obraĊuju ovaj problem, ali je uzimanje parafinske rukavice u suštini ostalo isto do danas. 2.4.1.1. Postupak uzimanja parafinske rukavice Ĉvrst parafin, sa što niţom taĉkom topljenja (najbolje od 380 do 420C) rastopi se u pogodnoj posudi (koja će sluţiti uvijek samo za te svrhe). Teoretski, dok god postoji dio ĉvrstog parafina u posudi temperatura istopljenog parafina ne bi smjela da preĊe maksimalnu temperaturu koja je deklarirana. MeĊutim, to je taĉno sve dok se u posudi nalazi veća koliĉina parafina, ali kada se gotovo cio parafin istopi, poĉinje da raste i njegova temperatura pa je 60

treba kontrolirati jednostavnim umakanjem prsta u otopljeni parafin ili uz pomoć klasiĉnog termometra kako se ne bi pregrijao. Istopljenim parafinom paţljivo se prelije cijela šaka i to kako nadlanica tako i dlan. Parafin se sipa uz pomoć manje posude, a mjesto na kome se vrši uzimanje parafinske rukavice obvezno se zaštiti, npr., novinskom hartijom (koja dobro upija prosuti višak parafina). Prelivanje se vrši preko ravno ispruţene šake sa spojenim prstima. Prelivanje mora veoma paţljivo da se obavi kako sluĉajno neki dio šake ne bi ostao bez parafina. Najprije se prelije nadlanica, a zatim i dlan. Prije poĉetka uzimanja parafinske rukavice pripremi se komad gaze koji mora da prekrije cijelu šaku, odnosno dlan i nadlanicu. Ova gaza sluţi kao armatrura za parafinsku rukavicu. Kada se završi prelivanje prvog sloja parafina preko cijele šake, obavije se ranije pripremljena gaza na taj naĉin što se blagim pritiskom utisne u sloj izlivenog parafina kako bi se ĉvrsto drţala za šaku. Zatim se preko postavljene gaze ponovo prelije sloj parafina. Izlivanje se vrši istom paţnjom kao i kod prvog sloja. Ovim postupkom parafinska rukavica je napravljena. Parafinske rukavice se uvijek uzimaju s obje ruke, pod pretpostavkom da osoba od koje se uzima ima obje šake. Kada se parafin na ruci ohladi, što se lako utvrdi dodirivanjem i praćenjem oĉvršćivanja, parafinska rukavica se rasijeca kako bi se skinula s ruke. Rasijecanje se vrši oštrim makazama duţ crte malog prsta. Ako je tokom uzimanja parafinske rukavice odreĊena koliĉina parafina zapala izmeĊu prstiju i taj parafin se rasijeca. Rasjeĉena parafinska rukavica skida se s ruke na taj naĉin što se prihvate rasjeĉeni krajevi i paţljivo odvoje od šake, a nakon toga, odmah, dok je parafin još topao, raširi i na krajevima malo povuĉe kako bi se rukavica izravnala. Logiĉno je da ne treba dodirivati unutarnji dio rukavice jer uvijek postoji opasnost od kontaminacije. Skinuta i raširena parafinska rukavica se odmah stavlja u ĉistu papirnu kovertu na kojoj su ispisane sve generalije osobe od kojih je uzeta kao i s koje ruke je uzeta. U principu uvijek se radi o dvije koverte u kojima se nalaze parafinske rukavice skinute s lijeve i desne ruke. Razlog što se prafinske rukavice uvijek uzimaju s obje šake je što se nikada ne zna da li je osoba pucala lijevom ili desnom rukom, odnosno da li je ljevak ili dešnjak. Skidanje sitnih barutnih ĉestica na opisani naĉin ima i jednu prednost koju, kao što ćemo kasnije vidjeti, nema ni jedna druga metoda. Naime, primjenom parafinske rukavice mjesto na koje se sipa parafin, dlan i nadlanica, zagrijevaju se što izaziva širenje pora pa se, samim tim, iz njih izvlaĉe najsitnije barutne ĉestice, što se primjenom ostalih metoda ne moţe postići. Višak prosutog parafina nikad se ne vraća u posudu, odnosno više se ne upotrebljava. Na trţištu je moguće naći parafin smješten u vreće od debele plastike koje se potope u toplu vodu sve dok se ne otopi dovoljna koliĉina parafina, a nakon toga se preko posebnog otvora parafin izliva na šaku. U tim sluĉajevima nisu potrebne posebne posude za topljenje parafina. Sve što je reĉeno odnosi se na uzimanje parafinskih rukavica sa ţivih osoba, ali se u praksi ĉesto dešava da se one moraju uzimati i s leševa. Tehnika uzimanja otiska ista je kao kod ţivih osoba, mada veliku teškoću predstavlja ukoĉenost ruku, odnosno šaka, jer su prsti savijeni i ne mogu se ispraviti. To je i razlog što uzimanje parafinskih rukavica s leševa moraju da obavljaju dvije osobe. Jedna nastoji da što je moguće bolje ispravi šaku, odnosno prste, a druga uzima parafinsku rukavicu. Ispravljanje prstiju moguće je upotrebom sile ili snaţnim stezanjem zapešća. I u jednom i u drugom sluĉaju temeljni zadatak je da se šaka dovede u poloţaj kao kod ţivih ljudi pa se, samim time, i postupak uzimanja parafinskih rukavica ne razlikuje od postupka sa ţivom osobom. U praksi je primijećeno da se prilikom uzimanja parafinske rukavice ponavljaju odreĊene greške pa se ukazuje na njih:

61

 „parafinske rukavice se uvek skidaju rasecanjem po liniji malog prsta a ne, kao što se ĉesto dešava, svlaĉenjem sa ruku kao što se svlaĉe rukavice. Greška ovakvog postupka je što nakon potpunog hlaĊenja kod svuĉene parafinske rukavice prilikom njenog rasecanja parafin puca i pojedine ljuspe otpadaju. Ako bi se parafinska rukavica zagrejala kako bi parafin omekšao, postoji ozbiljna opasnost da pojedine barutne ĉestice potonu u omekšani parafin pa, samim tim, da se ne detektuju;  ĉesto se dešava da se pravilno uzeta parafinska rukavica umota u više slojeva hartije ili da se obmota pamukom, kako bi se zaštitila od mogućeg oštećenja. Ovo je krajnje pogrešno, posebno obmotavanje pamukom, jer se pamuk i hartija zalepe za površinu parafinske rukavice a odvajanjem od nje otkidaju se pojedini delovi. Zbog toga se, kao što je navedeno, parafinske rukavice pakuju u ĉiste papirne koverte i to tek kad se potpuno ohlade, odnosno kad poprime temperaturu okoline. Kada se tako postupi i manja oštećenja u transportu neće utjecati na tok analize;  da bi što pre ohladio parafinske rukavice, kriminalistiĉki tehniĉar ih u nekim sluĉajevima potapa ili preliva vodom. Na taj naĉin sigurno će ih veoma brzo ohladiti, ali će tom prilikom i rastvoriti sve tragove baruta s obzirom na to da su nitrati rastvorljivi u vodi.“ 33 !!!. Ovo su samo neke od najĉešće uoĉenih grešaka (navedenih od autora) pa se zato preporuĉa da se uzimanje parafinskih rukavica uvijek vrši po proceduri koja je ranije objašnjena. No meĎutim da li je sve to tako kako je navedeno u navedenoj literaturi. Od strane autora izvršen je eksperimentalni rad i isti objavljen kao originalni rad34. Iz pištolja marke “Beretta” cal. 7.65 mm izvršeno je ispaljivanje dva metka u bijelu pamučnu tkaninu (šifon) s udaljenosti 15 cm. Izgled probojnih oštećenja te raspored i koncentracija nesagorjelih i nagorjelih barutnih čestica zadrţanih oko probojnih oštećenja na tkanini vidljiv je na fotografiji 30. Tkanina je potopljena u vodi, gdje je drţana 48 sati. Nakon što je tkanina osušena (fotografija 31.), ista je tretirana primjenom modificirane Walkerove metode, nakon čega su dobiveni pozitivni rezultati (karakteristično narandţasto/crveno obojenje), tj. nitriti/nitrati nesagorjelih/nagorjelih barutnih čestica se nisu otopili u vodi, tj. dokazana je njihova prisutnost (fotografija 32.). Ovim je dokazano da pored mehaničkog uklanjanja, ne dolazi do hemijskog rastvaranja nitrata/nitrita nesagorjelih/nagorjelih barutnih čestica u vodi. Na fotografiji 33. prikazana je tkanina, nakon primjene modificirane Walkerove metode, na kojoj su i dalje vidljivi tragovi barutnih čestica. S takve tkanine pomoću transparentne folije skinute su barutne čestice, vidljive na fotografiji 34. Na fotografiji 35. prikazane su nesagorjele/nagorjele barutne čestice skinute folijom, koje su podvrgnute difenilaminskim testom, nakon čega je dobivena pozitivna reakcija u vidu tamnoplavog obojenja. Ovim eksperimentalnim radom je pokazano da je moguće izvršiti identifikaciju nesagorjelih/nagorjelih barutnih čestica na odjevnim predmetima koji su se prethodno nalazili u vodi, odnosno dokazano je da nitrati/nitriti iz nesagorjelih/nagorjelih barutnih čestica nisu rastvorljivi u vodi (jer kako drugačije objasniti uspješnost reakcije i eksperimenta; drugačija, argumentirana, mišljenja su, dobrodošla). Svakako da bi u 33

Maksimović R., Bošković М., Тоdorić U., (1998): Меtode fizike, hemije i fizičke hemije u kriminalistici, Policijska akademija, Beograd, str. 316. 34 Franjić B., Dr. sci Milosavljević M. “Mogućnost identifikacije barutnih čestica na odjeći nakon stajanja odjeće u vodi” EXPERTUS FORENSIS, Ĉasopis Udruţenja sudskih vještaka Crne Gore, maj 2004., strana 357365.

62

budućnosti trebalo izvršiti i dodatne eksperimente ovog tipa, ali i u njihovo tumačenje uključiti i balističare i kemičare.

Fotografija 30.

Fotografija 31.

Raspored i koncentracija nesagorjelih i nagorjelih barutnih čestica zadrţanih oko probojnih oštećenja na tkanini

Osušena tkanina nakon drţanja u vodi 48 sati

Fotografija 32. Slika primjene modificirane Walkerove metode

Fotografija 34.

Čestice skinute folijom s tkanine nakon primjene modificirane Walkerove metode

Fotografija 33. Tkanina nakon primjene modificirane Walkerove metode

Fotografija 35.

Reakcija barutnih čestica s difenilaminom

63

Fotografija 36.

Fotografija 37.

Izgled nagorjelih i nesagorjelih barutnih čestica

Fotografija 38.

Fotografija 39.

Izgled reakcije barutnih čestica nakon tretiranja s difenilaminom (tamnoplavo obojenje)

2.4.2. Silikonska rukavica Postupak uzimanja parafinskih rukavica uvijek predstavlja problem, a posebno u terenskim uvjetima gdje se teško moţe pripremiti sve što je potrebno da bi se posao obavio korektno. To je i razlog što su se poĉetkom sedamdesetih godina, nakon što su sintetizirane razne vrste silikonskih pasti koje se prvenstveno koriste u stomatologiji za uzimanje otisaka zuba poĉele koristiti i u kriminalistici zbog jednostavnosti rada s njima i izvanredno dobrih osobina. Prvo su se koristile za izradu manjih mulaţa, npr., kod reljefnih tragova alata i sl., ali su se ubrzo poĉele koristiti i za skidanje tragova barutnih ĉestica premazivanjem dlana i nadlanice. 2.4.2.1. Postupak uzimanja silikonske rukavice U pogodnu posudu istisne se, najĉešće iz tube, potrebna koliĉina silikonske paste, a zatim se prema uputi proizvoĊaĉa doda odreĊena koliĉina uĉvršćivaĉa i sve dobro izmiješa dok se ne dobije kompaktna masa. Ova se masa zatim pogodnom špahtlom nanosi na dlan i nadlanicu šake osobe za koju se sumnja da je pucala. U zavisnosti od dodate koliĉine uĉvršćivaĉa silikonska masa oĉvrsne za nekoliko minuta, ali zadrţava elastiĉne osobine. Oĉvrsnuta silikonska masa skida se sa šake i stavlja u pogodnu ambalaţu. Za to mogu da se koriste koverte ali i plastiĉne vrećice, na kojima se ispišu sve generalije osobe od koje je skinuta silikonska rukavica kao i s koje ruke je skinuta. Postupak se temelji na ĉinjenici da dok je god silikonska masa neoĉvrsnuta ona se ponaša kao neka vrsta ljepila na kojoj se zalijepe barutne ĉestice i tako ostanu fiksirane. U trenutku kada silikonska masa oĉvrsne ona i dalje ostaje elastiĉna tako da skidanjem sa šake ne moţe da doĊe do pucanja i otpadanja pojedinih dijelova, odnosno zalijepljene barutne ĉestice ostaju trajno fiksirane na njenoj površini.

64

U novije vrijeme proizvode se i silikonske mase koje oĉvrsnu u dodiru sa zrakom. Uzimanje silikonskih rukavica pomoću ovih pasti sastoji se samo u tome da se istisnutom silikonskom masom na pogodan naĉin premaţe nadlanica i dlan i saĉeka da oĉvrsne. Dalji postupak skidanja je isti kao i kod silikonskih masa kojima se dodaju uĉvršćivaĉi. Sve što je reĉeno o parafinskim rukavicama i nanošenju parafina na ruku vaţi i za siikonsku rukavicu, odnosno ovdje je taj problem ĉak i izraţeniji jer je parafin teĉan pa se lako preliva preko ruke dok je silikonska masa mnogo ĉvršća pa je nanošenje teţe, a samim time, i veća mogućnost da neki dio šake ostane nepokriven. Zbog toga posebno treba obratiti paţnju na tu okolnost pa ako je kriminalistiĉki tehniĉar dovoljno vješt moţe i na dlan i na nadlanicu nanijeti silikonsku pastu ne parcijalno već odjednom, a zatim je nakon oĉvršćavanja rasjeći po crti malog prsta i tako skinutu rukavicu zapakirati. 2.4.3. Skidanje barutnih ĉestica pomoću ljepljivih folija U posljednje vrijeme, u našoj kriminalistiĉko-tehniĉkoj praksi, prvo u MUP-u RS, a zatim i u FBiH, poĉelo se s korištenjem metoda skidanja barutnih ĉestica pomoću ljepljivih folija koje su po konstrukciji sliĉne folijama za daktiloskopiju. Tehnika skidanja barutnih ĉestica s ruke ovom metodom je veoma jednostavna. Dovoljno je samo da se uzme na odgovarajući naĉin oznaĉena folija (folije su oznaĉene šemom posebno za desnu, a posebno za lijevu nadlanicu i dlan). Nakon skidanja zaštite s folije ona se pritisne na površinu onog dijela šake s koje se skidaju barutne ĉestice vodeći raĉuna da folija bude dobro priljubljena po cijeloj površini. Poslije skidanja barutnih ĉestica zaštitni sloj se vraća, a folije pakiraju odvojeno za desnu i za lijevu ruku. Mi smo se opredijelili za tri navedene metode jer se one najĉešće upotrebljavaju.

Fotografija 40. Fotografija 41. Folije za skidanje barutnih ostataka proizvoĎača “Grafopromet” Čačak

Osim navedenih metoda za skidanje barutnih ĉestica s ruku u struĉnoj literaturi se mogu naći i druge metode: skidanje pomoću filter papira natopljenog razblaţenom sirćetno m kiselinom, integralno uzimanje svih barutnih ĉestica odjednom, ispiranjem ruke razblaţenom klorovodoniĉnom kiselinom u plastiĉnoj vrećici itd.

65

3. METODE DETEKCIJE BARUTNIH ĈESTICA Skidanje barutnih ĉestica s ruku je terenski posao za koji su osposobljeni kriminalistiĉki tehniĉari. Nasuprot tome, detekcija i identifikacija tragova baruta je posao vještaka i vrši se u za to opremljenim laboratorijama. U zavisnosti od razvoja hemije i instrumentalne fiziĉke hemije, razvijale su se i metode detekcije. U kriminalistiĉkoj praksi su se ustalile dvije metode, jedna koja spada u ĉisto hemijske i druga u izrazito fiziĉko-hemijske (iako se u struĉnoj literaturi mogu naći i pokušaji drugih hemijskih metoda): 1. difenilaminski test na nitrate; 2. detekcija elemenata antimona, olova i barijuma. 3.1. Difenilaminski test na nitrate Još 1911. godine Valenstein i Kober poĉeli su da primjenjuju organsko hemijsko jedinjenje difenilamin kao test za nitrate, misleći da je on specifiĉan za ovu vrstu jedinjenja35. S obzirom na to da su sve vrste baruta derivati azotne kiseline, odnosno nitratna jedinjenja to bi i detekcija nitrata na rukama osobe koja je pucala znaĉila potvrdu te ĉinjenice. Organsko jedinjenje difenilamin otapa se u koncentriranoj sumpornoj kiselini pa direktna primjena otopine difenilamina u koncentriranoj sumpornoj kiselini za dokazivanje prisutnosti barutnih ĉestica na ruci osobe koja je pucala ne dolazi u obzir jer bi kiselina odmah nagrizla koţu i dovela do teških opeklina. Zbog toga se difenilaminski test na nitrate u prvo vrijeme primjenjivao samo za dokazivanje tragova baruta, npr., oko ulaznog otvora projektila na koţi leševa i tkanina. MeĊutim, ubrzo se pokazalo da difenilamin ne reagira samo s nitratima dajući karakteristiĉno plavoljubiĉasto obojenje već na taj naĉin reagira i sa svim oksidacionim sredstvima. Reakcija dobivanja karakteristiĉne plavoljubiĉaste boje odvija se u nekoliko faza. Kao prvo difenilamin reagirajući s nekim oksidacionim sredstvom, koje sluţi kao katalizator, odmah se spaja s još jednom molekulom difenilamina stvarajući adirano jedinjenje difenilbenzidin. Difenil-benzidin odmah otpušta dva vodonikova jona i dva elektrona stvarajući revirzibilno jedinjenje difenil-benzidin-violet koje se vizualno registrira kao plavoljubiĉasto obojenje. Mehanizam ove hemijske reakcije dat je slijedećim formulama:

35

Bruning, Der irrfuhrende Paraffin – Test. U: Archiv für Kriminologie, Vol 118, 3-4, 1958., p. 107-108.

66

H I N

+ oksidaciono sredstvo

difenil-amin (Difenilamin) H I N

H I N difenil-benzidin (Difenilbenzidin) -

N

N

+ 2H+ + 2e-

difenil-benzidin ljubiĉasti (Difenil-benzidin-violet)

Ova reakcija je izuzetno osjetljiva jer i s najsitnijim ĉesticama baruta daje karakteristiĉnu plavoljubiĉastu boju. Naţalost, kao što je već reĉeno, svako oksidaciono sredstvo daće sliĉnu hemijsku reakciju ĉime difenilaminski test postaje nespecifiĉan za barute. MeĊutim, bez obzira na nedostatke i dalje se koristi. 3.1.1. Tehnika izvoĊenja difenilaminskog testa Da bi se difenilaminski test obavio moraju se najprije izvršiti izvjesne pripreme. Prvo treba osigurati ĉisti laboratorijski sto koji je prethodno dobro zaštićen od moguće kontaminacije nekim oksidacionim sredstvom (npr., na stolu se ne smiju naći tragovi prosute azotne kiseline ili neke druge oksidacione kemikalije). Nakon toga pripremi se pogodna posuda u kojoj će se test obaviti. Najpogodnije su plastiĉne tacne koje se koriste, npr. za fotografije takve veliĉine da u njoj moţe da stane cijela rukavica. I najzad poţeljno je da se cio postupak testa promatra pomoću stereo mikroskopa, jer se tada mogu uoĉiti i najmanje promjene u boji stavljenog reagensa. Test reagens priprema se na slijedeći naĉin:  100 ml koncentrirane sumporne kiseline (H2SO4) ĉistoće p.a. (pro analisi);  20 ml bidestilirane vode (H2O bidestilata);  0,5 g difenilamina ĉistoće p.a. (pro analisi). Difenilamin se otopi u sumpornoj kiselini i tako pripremljena otopina doda u vodu. Kristali difenilamina moraju potpuno da se otope u sumpornoj kiselini pa tek potom da se kiselina sipa u vodu. Ovako pripravljena otopina se stavlja u bocu s kapaljkom. Pripremljena otopina se isproba, npr., stavljanjem jedne kapi u razblaţenu otopinu azotne kiseline. Dobro pripremljena otopina mora trenutno da reagira s otopinom azotne kiseline uz intenzivno plavo obojenje koje daljim razblaţivanjem poprima ljubiĉastu nijansu. Prije nego što se pristupi izvoĊenju ovog testa na dostavljenom materijalu izvrši se mikroskopski pregled površina parafinskih, silikonskih rukavica ili folija uz pomoć stereo mikroskopa s uvećanjima od oko 30-50 puta. Ovo se radi zbog toga što se pored najsitnijih barutnih ĉestica koje su gotovo nevidljive, ĉak i uz pomoć mikroskopa, mogu naći i veće ĉestice koje zadrţavaju oblik baruta koji je korišten. Ako se uoĉe takve ĉestice skidanjem uz

67

pomoć, npr. vrha oštrog skalpela ili na neki drugi naĉin, stavljaju se u pogodnu posudu (najprikladnije su bijele porculanske pločice s udubljenjima). Mjesto s koga je skinuta uoĉena ĉestica (kasnije moţe da se utvrdi i da nije od baruta) oznaĉi se na šemi dlana ili nadlanice koja se iscrta u prirodnoj veliĉini na listovima ĉvršćeg bijelog papira. Ako je ikako moguće treba snimiti eventualno izdvojene ĉestice razmjernom makrofotografijom. Nakon toga se preko njih sipa jedna do dvije kapi difenilaminskog reagensa (koliĉina zavisi od veliĉine ĉestice, u svakom sluĉaju ona mora biti potpuno prekrivena reagensom) i priĉeka neko vrijeme, obiĉno nekoliko sekundi, dok se pojavi ili ne pojavi karakteristiĉna boja. Iako pozitivan ishod ove analaze ne znaĉi i identifikaciju baruta ipak oblik ĉestice, mjesto na ruci na kome je pronaĊena i pozitivan test gotovo sigurno ukazuju da se radi o ĉestici baruta. Tek poslije pristupa se testiranju rukavica. Priprema za testiranje vrši se na slijedeći naĉin: U pripremljenu tacnu (koja mora biti otporna na utjecaj kiseline) stavlja se sloj ĉistog bijelog papira (najbolje je staviti parĉe grubog, bijelog filter papira. Praksa da se stavljaju stare novine nije dobra jer se nikada ne moţe znati da novine nisu sluĉajno kontaminirane nekim oksidacionim sredstvom) koja sluţi da upije test reagens koji klizne s rukavice. Nakon toga pripremi se lupa s kruţnim osvjetljenjem i upali osvjetljenje, a pored tacne na dohvat ruke treba da se stave šeme dlana i nadlanice za onu ruku koja se trenutno testira. Poslije ovih priprema paţljivo se nakapava test reagens. Nakapavanje zapoĉinje, npr., s desne strane i nastavlja sve dok se preko cijele rukavice ili folije ne nanese sloj reagensa. Onog trenutka kad kap padne na ĉesticu oksidacionog sredstva pojavi se plava boja. Mjesto gdje se pojavila plava toĉkica oznaĉi se na šemi ruke. Tako se sukcesivno obraĊuje i desna i lijeva ruka. Ĉim se završi ispitivanje jedne parafinske rukavice ona je za bilo kakav dalji rad neupotrebljiva pa se stavlja u plastiĉnu vreću, zajedno s podmetnutim papirom i osigura da kiselina ne iscuri i tek tako osigurana baca. Isti postupak se ponavlja i za drugu ruku. 3.1.1.1. Loše i dobre strane difenilaminskog testa Otkako je difenilaminski test za dokazivanje barutnih ĉestica na rukama osobe koja je pucala, poĉeo da se primjenjuje javile su se i kritike na njega. Svakako da je osnovni nedostatak što nije specifiĉan na barute, kao što se u poĉetku mislilo, već samo na nitrate, a takvih supstanci u prirodi kao i u svakodnevnoj upotrebi ima bezbroj. Dovoljno je navesti razne vrste azotnih Ċubriva. Dalja saznanja da ovaj reagens nije samo specifiĉan za nitratna jedinjenja već i za sva oksidaciona sredstva nametnulo se pitanje da li ovaj test uopće treba više upotrebljavati. To je i bio razlog što je izdavaĉ poznatog njemaĉkog ĉasopisa za kriminalistiku Arhiv za kriminologiju (Archiv fűr Kriminologie) 1956. godine zatraţio od poznatog kemiĉara nobelovca V. Vilanda (W. Wieland) mišljenje o podobnosti difenilaminskog testa za utvrĊivanje ruke koja je pucala. Profesor Viland smatra da: pošto se difenilamin test zasniva na oksidacionim sredstvima, nije nikakvo čudo što sve materije ove vrste, koje se iz ma kakvog razloga nalaze na površini neke ruke, mogu obmanuti u pogledu “ruke koja je pucala”. Na taj način, parafinski test je izgubio svoju analitičku specifičnost.36 Ovom mišljenju Vilanda s hemijske toĉke gledišta ne moţe se ništa prigovoriti. MeĊutim, difenilaminski test ima odreĊene operativne vrijednosti, posebno ako se cio

36

Wieland D., Der Paraffin – Test zur Feststellung der Schiesshand ungeeignst, Arhiv für Kriminologie, Vol 118, 3-4, 1956., p. 109.

68

postupak izvede kao što je prezentirano. Naime, kontaminacija ruku s nekim oksidacionim sredstvom daje razliĉit izgled posebno rasporeda ĉestica na rukama budući da su barutne ĉestice rasporeĊene oko odreĊenih mjesta na šaci, najĉešĉe izmeĊu kaţiprsta i korijena palca. S druge strane, kontaminacija, npr., manipulacijom azotnim Ċubrivom daje sasvim drugi sliku. Ĉestice oksidacionog sredstva u ovom sluĉaju nitrata, rasporeĊene su po cijeloj površini ruke bez bilo kakvih specifiĉnih mjesta na koja bi bile skoncentrirane. Štaviše, u takvim sluĉajevima je posebno izrazita kontaminacija po površini dlanova, što je i razumljivo. Nasuprot tome, prilikom pucanja iz vatrenog oruţja tragovi barutnih ĉestica gotovo se ne mogu naći na dlanu, ali se zato nalaze na mjestima koja su već oznaĉena (kaţiprst i korijen palca). Ovo što je reĉeno nije stvar teoretskih pretpostavki već praktiĉne provjere u laborataoriji. Nepovoljna okolnost u odnosu na tragove barutnih ĉestica na rukama, je ta što se barutne ĉestice lako prenose s ruke na ruku, posebno prilikom rukovanja. Naime, rukovanjem osobe koja je pucala s osobom koja nije pucala barutne ĉestice se prenose na ruku te osobe, što je s operativnog stanovišta veoma nepovoljno jer moţe istragu da skrene na pogrešan put. Parafinska rukavica je kao metoda, odbaĉena od strane uĉesnika Prvog I.C.P.O. – Interpolovog seminara o znanstvenim aspektima policijskog rada u Parizu još davne 1963. godine, a sve naknadne provjere “parafinske rukavice” su bile porazne po tu metodu. Uĉesnici navedenog Interpolovog seminara iz 1963. godine su u pogledu vrijednosti Gonzalesovog testa naveli slijedeće: “Uĉesnici seminara smatraju da tradicionalni parafinski test, nema dokazne vrijednosti, ni kao dokaz za Sudove, niti kao pouzdana indikacija za policijske sluţbenike. Uĉesnici seminara smatraju da se ovaj test više ne bi trebao upotrebljavati...”37. U Odsjeku za balistiĉka i mehanoskopska vještaĉenja, Odjela za kriminalistiĉku tehniku, FMUP-a Sarajevo, obavljeni su eksperimenti i objavljeni rezultati eksperimenata38, ĉiji je cilj bio da se pokaţe/dokaţe, da je za ĉestice koje se nalaze na ruci osobe za koju se pretpostavlja da je rukovala/pucala iz vatrenog oruţja, moguće potvrditi, da se doista radi o nagorjelim ili nesagorjelim barutnim ĉesticma, te iskljuĉiti mogućnost da bi se moglo raditi o oksidansima ili ĉesticama drugih materija koje u sebi sadrţe nitrate. Eksperimenti su vršeni na materijama (umjetno azotno Ċubrivo, duhan, pepeo, šibice, urin, bunarska voda, omot “pilka”salame) koje u sebi sadrţe nitrate, te neki od oksidansa (kalijevkromat, kalijevdikromat, kalijev permanganat), a za koje se tvrdi da primjenom difenilaminskog testa, daju istu reakciju kao i nitrati prisutni u nagorjelim ili nesagorjelim barutnim ĉesticama. Kriminalistika, a samim tim i kriminalistiĉka tehnika, suoĉena je s problemom velike rasprostranjenosti i upotrebe najrazliĉitijih tipova vatrenog oruţja. Kod rješavanja kriviĉnih djela izvršenih uz upotrebu vatrenog oruţja (a naroĉito kod ubojstava i samoubojstava) jedna od bitnih, a ĉesto i presudnih ĉinjenica je odreĊivanje da li je/ili nije neka osoba rukovala/pucala iz vatrenog oruţja, odnosno utvrĊivanje prisutnosti nagorjelih i nesagorjelih barutnih ĉestica (ili prisutnosti GSR ĉestica) nakon opaljenja, na rukama osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja. U svijetu se primjenjuju razne metode za utvrĊivanje prisutnosti nesagorjelih barutnih ĉestica poĉev od “difenilaminskog testa”, pa do najsuvremenijih metoda neutronske aktivacione analize, atomske apsorpcione spektrofotometrije, skenirajuće elektromikroskopije

37

International Criminal Police, Review, January 1964, No 174. B. Franjić, A. Kotarević, “Identifikacija barutnih čestica - “parafinska rukavica (difenilaminski test) DA ili ne”, Zbornik radova – kriminalistika u teoriji i praksi, Banja Luka, 2005. strana 172-198. 38

69

s energetskim disperzivnim dodatkom s X-zracima, za utvrĊivanje prisutnosti GSR ĉestica, na šakama osoba za koje se sumnja da su pucale iz vatrenog oruţja. Razvojem navedenih novih tehnologija, primjena metode “difenilaminskog testa”, danas je u mnogim zemljama odbaĉena (a u nekim se ipak još uvijek koristi kao preliminarna metoda), jer se u mnogim literaturama i nauĉnim radovima navodi, da sem nitrata koji ĉine sastavni dio baruta, primjenom navedene metode, specifiĉnu reakciju daju i neke druge supstance, kao što su umjetno azotno Ċubrivo, duhan, pepeo, kozmetiĉki preparati, boje, lakovi, sva oksidaciona sredstva i dr. Primjenom novih tehnologija, mnogi su moţda brzopleto napustili stare konvencionalne metode u uvjerenju da one nikada više neće biti potrebne. Tako je prema mišljenjima eksperata iz oblasti kriminalistiĉke balistike i hemije, i “difenilaminski test”, izgubio svoju analitiĉku specifiĉnost, te da tradicionalni parafinski test, nema dokazne vrijednosti, ni kao dokaz za sudove, niti kao pouzdana indikacija za policijske sluţbenike, te da se ovaj test više ne bi trebao upotrebljavati... Mišljenja smo da ozbiljni forenziĉari, moraju znati pravu upotrebnu vrijednost starih konvencionalnih metoda i da one nikada neće biti beskorisne, što je i pokazano eksperimentalnim radom, kojim se ţele potvrditi neke nove ĉinjenice i novi parametri, koji će zasigurno otvoriti neke nove mogućnosti (a moţda otvoriti i neke polemike), u vezi utvrĊivanja prisutnosti nagorjelih i nesagorjelih barutnih ĉestica na šakama osobe za koju se sumnja da je pucala iz vatrenog oruţja, primjenom “difenilaminskog testa”. U dugogodišnjem radu u Odsjeku za balistiĉka i mehanoskopsa vještaĉenja FMUP-a, prilikom utvrĊivanja da li je iz nekog oruţja vršeno pucanje (provlaĉenjem ĉiste vate kroz cijev oruţja i primjenom difenilaminskog testa na prisutne ĉestice na vati, te mikroskopskim pregledom i praćenjem reakcije ĉestica s difenilaminom, kao i samog intenziteta reakcije) primijećeno je da pojedine ĉestice pored karakteristiĉnog plavog obojenja, nakon tretiranja, tj. nakon završene hemijske reakcije mijenjaju boju u svjetliju nijansu, te da zadrţavaju potpuno istovjetan oblik, koje su imale prije reakcije. Uvodni eksperiment je izveden probnim pucanjem iz pištolja “ĈZ”, cal. 6.35 mm u bijelo platno, što je vidljivo na fotografijama 42. i 43.

Fotografija 42.

Fotografija 43.

Nakon toga je platno s barutnim ĉesticama stavljeno pod mlaz vode i to tako da mlaz pada direktno na barutne ĉestice u trajanju od 8 sati – fotografija 44., a zatim je platno osušeno na sobnoj temperaturi - fotografija 45.

70

Fotografija 44.

Fotografija 45.

S osušenog platna izvršeno je skidanje jedne barutne ĉestice - fotografija 46.

Fotografija 46.

Preostale barutne ĉestice su skinute ljepljivom folijom - fotografije 47., 48., 49. i 50., a potom su iste tretirane difenilaminom - fotografije 51. i 52., na kojima je vidljiv intenzitet, kao i brzina rekcije (koji su po našem mišljenju bitni za identifikaciju barutne ĉestice, što će se pokazati u narednim eksperimentima i izlaganju), ĉime je još jednom dokazano da nitrati iz barutnih ĉestica nisu rastvorljivi u vodi. Na fotografijama 53. i 54. prikazane su barutne ĉestice nakon završetka hemijske reakcije.

Fotografija 47.

Fotografija 48.

Fotografija 51.

Fotografija 49.

Fotografija 50.

Fotografija 52.

71

Fotografija 53.

Fotografija 54.

Barutna ĉestica, za koju je gore navedeno da je posebno izdvojena s osušenog platna, je podvrgnuta mikroskopskom pregledu (pod uvećanjima 25 i 40 puta), te je na fotografijama 55., 55a. i 55b. prikazan njen karakteristiĉan oblik, a potrebno je navesti i njenu karakteristiĉnu boju.

Fotografija 55.

Fotografija 55a.

Fotografija 55b.

Zatim je izvršeno njeno tretiranje difenilaminskim reagensom, te je na fotografijama 56., 57., 58. i 59., prikazan tok reakcije, njen intenzitet, kao i oblik barutne ĉestice za vrijeme reakcije, a na fotografijama 60. i 61. je prikazan njen oblik i boja nakon reakcije.

Fotografija 56.

Fotografija 57.

Fotografija 60.

Fotografija 58.

Fotografija 59.

Fotografija 61.

72

Ovim je pokazano da je ĉestica zadrţala istovjetan oblik nakon reakcije, s tim što je evidentno da se boja ĉestice promijenila (svjetlija boja ĉestice nakon reakcije) - fotografije 62. i 63. (Napomena: Zbog eventualnih nejasnoća, na fotografijama je vidljivo da se prilikom tretiranja difenilaminskim reagensom ispitivana barutna ĉestica preokrenula za 180 0.

Fotografija 62.

Fotografija 63.

Nagorjela barutna čestica prije reakcije

Nagorjela barutna čestica poslije reakcije

Eksperiment 1 – Dokazivanje barutne ĉestice na rukama osobe koja je pucala – Iz vatrenog oruţja/pištolja izvršeno je pucanje, nakon ĉega su uz pomoć folije s nadlanske strane desne ruke skinute prisutne ĉestice (fotografije 64., 65., 66. i 67.).

Fotografija 64. Fotografija 65. Fotografija 66. Fotografija 67. Pucanje iz avtrenog oruţja i skidanje baruntih čestica pomoću folije

Nakon toga je izvršen mikroskopski pregled folije, kojom prilikom su locirane ĉestice koje su po svom karakteristiĉnom obliku, dimenzijama, boji, nagorjelosti, liĉile na barutne ĉestice, te je jedna od tih ĉestica oznaĉena strelicom (fotografija 68.) i fotografirana na komparativnom mikroskopu pod uvećanjima od 10, 25 i 40 puta (fotografijama. 69. i 70.).

Fotografija 68.

Fotografija 69.

Fotografija 70.

Zatim je izvršeno njeno tretiranje difenilaminskim reagensom, te je na fotografiji 71., prikazana reakcija, njen intenzitet, kao i oblik barutne ĉetice za vrijeme reakcije, a na fotografiji 72., je prikazan njen oblik i boja nakon reakcije, gdje je vidljivo da je ĉestica 73

zadrţala istovjetan oblik, s tim što je evidentno da se boja ĉestice promijenila (svjetlija boja ĉestice nakon reakcije).

Fotografija 71.

Fotografija 72.

(Napomena: Zbog eventualnih nejasnoća, na fotografijama je vidljivo da se prilikom tretiranja difenilaminskim reagensom ispitivana barutna čestica preokrenula za 1800.

Preostale ĉestice na foliji (nakon izdvajanja ispitivane ĉestice), tretirane su difenilaminskim reagensom i dale su karakteristiĉnu reakciju, što je prikazano na fotografijama 73. i 74.

Fotografija 73. Fotografija 74. Reakcija nitrata iz barutnih čestica s difenilaminom

Eksperimenti s materijama koje u sebi sadrže nitrate Eksperiment 2 umjetno azotno Ďubrivo Eksperiment je izveden pomoću azotnog Ċubriva (fotografija 75.), na taj naĉin što se izvršila kontaminacija šake ĉesticama Ċubriva (fotografija 76.), zatim njihovo skidanje folijom (fotografija 77.), tretiranje difenilaminskim reagensom (fotografije 78., 79. i 80.), gdje je vidljiva reakcija.

74

Fotografija 75.

Fotografija 78.

Fotografija 76.

Fotografija 77.

Fotografija 79.

Fotografija 80.

Na fotografijama 81. i 82. prikazana je jedna ĉestica azotnog Ċubriva (duţine oko 0.3 mm), a zatim je ista tretirana difenilaminskim reagensom, a tok reakcije (poĉetak i kraj) je prikazan na fotografijama 83., 84. i 85.

Fotografija 81.

Fotografija 82.

Fotografija 83.

Fotografija 84.

Fotografija 85.

Eksperiment 3 Duhan Eksperiment je izveden pomoću duhana (fotografija 86.), na taj naĉin što se ĉestica duhana tretirala difenilaminskim reagensom (fotografija 87.), nakon ĉega nije dobivena reakcija u vidu plavog obojenja.

Fotografija 86.

Fotografija 87.

Eksperiment 4 Duhanski pepeo Eksperiment je izveden pomoću duhanskog pepela (fotografija 88.), na taj naĉin što su se duhanski pepeo i posebno jedna izdvojena ĉestica pepela (fotografija 91.), tretirali difenilaminskim reagensom (fotografije 89., 90. i 92.), nakon ĉega nije dobivena reakcija u vidu plavog obojenja.

75

Fotografija 88.

Fotografija 89.

Fotografija 90.

Fotografija 91.

Fotografija 92.

Eksperiment 5 Šibice Eksperiment je izveden pomoću šibica (fotografija 93.), na taj naĉin što su se izdvojene ĉestice zapaljivog vrha šibice (fotografija 94.), tretirale difenilaminskim reagensom a tok reakcije (poĉetak i kraj) je prikazan na fotografijama 95., 96., 97. i 98.

Fotografija 93.

Fotografija 94. Fotografija 95. Fotografija 96. Fotografija 97. Fotografija 98.

Eksperiment 6 Urin Eksperiment je izveden pomoću urina, na taj naĉin što se urinom kontaminirala folija (fotografija 99.), ista tretirala difenilaminskim reagensom, nakon ĉega nije dobivena reakcija u vidu plavog obojenja (fotografija 100.).

Fotografija 99.

Fotografija 100.

Eksperiment 7 Bunarska voda Eksperiment je izveden pomoću bunarske vode, na taj naĉin što se istom kontaminirala folija, ista tretirala difenilaminskim reagensom, nakon ĉega nije dobivena reakcija u vidu plavog obojenja (fotografija 101.).

Fotografija 101.

76

Eksperiment 8 Omot salame Eksperiment je izveden pomoću omota s ostacima salame koja sadrţi oko 0.02 % nitrata, koji se tretirao difenilaminskim reagensom, nakon ĉega nije dobivena reakcija u vidu plavog obojenja (fotografije 102. i 103.).

Fotografija 102.

Fotografija 103.

EKSPERIMENTI S OKSIDANSIMA Karakteristike nekih od primijenjenih oksidansa:  K2CrO7 – Kalijdikromat – narandţasti kristali, sluţi za proizvodnju kromnih boja, kao sredstvo za oksidaciju, u hemijskoj analizi;  KMnO4 – Kalijpermanganat – tamnoljubiĉasti kristali, sluţi kao jako oksidaciono sredstvo, kao dezinficijens, u analitiĉkim laboratorijama, za izradu eksploziva i u medicini kao antiseptik. Eksperiment 9 Kalijevkromat (K2CrO4) Eksperiment je izveden pomoću ĉestica kalijevogkromata u kristalnom stanju (fotografija 104.), kao i jedne posebno izdvojene ĉestice (fotografija 108.), na taj naĉin što su se iste tretirale difenilaminskim reagensom, a tok reakcije je prikazan na fotografijama 105., 106., 107., 109. i 110.).

Fotografija 104. Fotografija 105.

Fotografija 106. Fotografija 107.

Fotografija108.

Fotografija 109.

Fotografija 110.

Eksperiment 10 Kalijevdikromat (K2Cr2O7) Eksperiment je izveden pomoću ĉestica kalijevogdikromata u kristalnom stanju (fotografija 111.), kao i jedne posebno izdvojene ĉestice (fotografija 115.), na taj naĉin što su se iste tretirale difenilaminskim reagensom, a tok reakcije je prikazan na fotografijama 112., 113., 114., 116. i 117.).

77

Fotografija 111.

Fotografija 112.

Fotografija 113.

Fotografija 114.

Fotografija 115. Fotografija 116.

Fotografija 117.

Eksperiment 11 Kalijevpermanganat (KMnO4 ) Eksperiment je izveden pomoću ĉestica kalijevogpermanganata (fotografija 118.), kao i jedne posebno izdvojene ĉestice (fotografija 122.), na taj naĉin što su se iste tretirale difenilaminskim reagensom, a tok reakcije je prikazan na fotografijama 119., 120., 121., 123. i 124.).

Fotografija 118.

Fotografija 119. Fotografija 120.

Fotografija 121.

Fotografija122.

Fotografija 123.

Fotografija 124.

Iz svega gore navedenog i potkrijepljenog fotografijama, vidljivo je da je reakcija nagorjelih barutnih ĉestica i ĉestica drugih materija koje sadrţe nitrate (umjetno azotno Ċubrivo, duhan, pepeo, šibice, urin, bunarska voda, omot salame) koje u sebi sadrţe nitrate, te neki od oksidanasa (kalijevkromat, kalijevdikromat, kalijev permanganat) tretiranih difenilaminskim reagensom, razliĉita poĉev od samog poĉetka reakcije, njenog toka i završetka. Provedenim eksperimentima je pokazano/dokazano, da je za ĉestice koje se nalaze na ruci osobe za koju se pretpostavlja da je rukovala/pucala iz vatrenog oruţja, moguće potvrditi, da se doista radi o nagorjelim ili nesagorjelim barutnim ĉesticma, te iskljuĉiti mogućnost da bi se moglo raditi o oksidansima ili ĉesticama drugih materija koje u sebi sadrţe nitrate. Stoga ćemo još jednom navesti da su primjenom novih tehnologija, mnogi brzopleto napustili stare konvencionalne metode, meĊu kojima je i tradicionalni “difenilaminski test”, za koji se tvrdilo da nema dokazne vrijednosti (uz uvaţavanje svih njegovih loših osobina) ni kao dokaz za sudove, niti kao pouzdana indikacija za policijske sluţbenike, da se ovaj test više ne bi trebao upotrebljavati, a ovim eksperimentalnim radom su potvrĊene neke nove ĉinjenice i novi parametri, koji će zasigurno otvoriti neke nove mogućnosti (a moţda otvoriti i neke polemike). Da bi se što uspješnije izvršila identifikacija barutnih ĉestica, mišljenja smo i preporuĉujemo da se za skidanje ĉestica s ruku osobe za koju se pretpostavlja da je pucala vatrenim oruţjem, koriste ljepljive folije, koje su korištene prilikom izvoĊenja ovih eksperimenata. Ljepljive folije smatramo najpogodnijim kako zbog lakšeg prikupljanja, pakiranja i slanja na vještaĉenje, te samog vještaĉenja (odnosno dokazivanja), pa i ekonomiĉnosti i da su iste prihvatljivije od parafina i silikonskih pasti, zbog same procedure prilikom vještaĉenja (manipuliranja, mikroskopskog pregleda, tretiranja difenilaminskim reagensom i dr.).

78

4. METODE ZA DETEKTIRANJE NEORGANSKIH KOMPONENTI NASTALIH OPALJIVANJEM METKA IZ VATRENOG ORUŢJA 4.1. Detekcija elemenata antimona, olova i barijuma na ruci osobe koja je pucala Nedostaci koji su se javili, korištenjem metoda za detektiranje organskih produkata koji nastaju opaljenjem metka iz vatrenog oruţja, a u cilju odreĊivanja da li je neka osoba pucala iz vatrenog oruţja ili nije, primoralo je struĉnjake-istraţivaĉe iz ove oblasti da tragaju za pouzdanim metodama. Tako su sredinom dvadesetog stoljeća, pojavom osjetljivih instrumentalnih metoda, struĉnjaci za oblast utvrĊivanja “ruke koja je pucala”, svoja interesiranja usmjerili u pravcu detekcije elemenata iz inicijalne kapisle metka. Godine 1957. poznati kriminalistiĉko - tehniĉki struĉnjak A. Šontag (A. Schontag), je objavio dva rada iz oblasti detekcije elemenata iz inicijalne kapisle metka. Naime, kao što je poznato, proces opaljenja metka iz vatrenog oruţja, poĉinje tako što udarna igla vatrenog oruţja, udara u inicijalnu kapislu metka. Nakon toga inicijalna kapisla metka baca varnicu koja zapali barutno punjenje metka. Elementi iz inicijalne kapisle metka se nakon opaljenja metka, rasprostiru u okolinu vatrenog oruţja iz koga je izvršeno to opaljenje, na isti naĉin kao do sada opisano (poznato) rasprostiranje nesagorjelih i polusagorjelih barutnih ĉestica. Dakle, elementi iz inicijalne kapisle metka zadrţavaju se na osobi koja vrši opaljenje iz vatrenog oruţja, a takoĊe se rasprostiru na usta cijevi istog za projektilom. Na osnovu ove konstatacije, uz pomoć elemenata iz inicijalne kapisle metka, moţemo da utvrĊujemo da li je neka osoba rukovala vatrenim oruţjem ili nije, te daljinu pucanja. MeĊutim, kako su elementi iz inicijalne kapisle metka, koji nastaju opaljenjem istog iz vatrnog oruţja veoma male veliĉine (kreću se od nekoliko mikro grama i manje), tako su za njihovu detekciju, potrebne veoma osjetljive instrumentalne metode. Razvojem pomenutih metoda, od 1960. godine, naglo se razvijaju i metode za utvrĊivanje da li je neka osoba pucala iz vatrenog oruţja ili nije, putem detektiranja neorganskih elemenata. Pomenutim metodama vrši se detektiranje neorganskih elemenata iz inicijalne kapisle metka i to antimona (Sb), barijuma (Ba) i olova (Pb). Dokazivanje ovih elemenata na šakama osobe za koju se sumnja da je pucala iz vatrenog oruţja, umnogome je pouzdanije nego detektiranje organskih elemenata iz barutnog punjenja metka. Od pomenutih neorganskih elemnata iz inicijalne kapisle metka, najkarakteristiĉniji je antimon. Ako se prisutnost olova moţe pripisati kontaminaciji od, na primjer, olova koji potjeĉe iz benzina, barijuma koji moţe potjecati od barijuma koji se dodaje nekim bojama, prisutnost antimona na neĉijim šakama, se ne moţe pripisati kontaminaciji, zbog toga što se isti u prirodi rijetko nalazi. Metode koje sluţe za odreĊivanje neorganskih elemenata, na šakama osoba za koje se sumnja da su rukovale vatrenim oruţjem su: 1. Metoda neutronske aktivacione analize (NAA) 2. Metoda besplamena atomske - apsorpcione spektrofotometrije (AAS) 3. Metoda skenirajuće elektromikroskopije s energetskim disperzivnim dodatkom s X-zracima (SEM/EDX). Od pomenutih metoda, danas je najviše zastupljena metoda SEM/EDX, koja se u cilju utvrĊivanja, da li je neka osoba pucala iz vatrenog oruţja ili nije, koristi u zemljama zapadne Evrope i u SAD-u. U zemljama nešeg okruţenja, ova se metoda koristi u policijskoj pravosudnoj praksi u Hrvatskoj i Sloveniji.

79

U nastavku će biti prezentirane pomenute metode za detektiranje neorganskih elemenata iz inicijalne kapisle metka, a u cilju otkrivanja ĉinjenice da li je osoba pucala iz vatrenog oruţja ili nije. 4.1.1. Detekcija elemenata antimona i barijuma na ruci osobe koja je pucala metodom neutronske aktivacione analize Neutronska aktivaciona analiza (NAA) temelji se na ĉinjenici da elementi ozraĉeni neutronima (što se najĉešće radi u nuklearnom reaktoru) postaju vještaĉki radioaktivni. S obzirom na to da je kod svih radioaktivnih elemenata osnovna karakteristika tzv. vrijeme poluraspada, to se mjerenjem ove veliĉine utvrĊuje prisutnost odreĊenog elementa, a visina grafiĉkog zapisa odreĊuje i koncentraciju ovog elementa. Osjetljivost ove metode je veoma velika i to reda veliĉine do oko 10-12 g. Naţalost, olovo se ovom metodom ne moţe detektirati jer se za njegovu aktivaciju koristi ogroman neutronski fluks (razlog je jednostavan – kod najvećeg broja radioaktivnih elemenata olovo se posljednje javlja u nizu radioaktivnog raspada). U biti sve metode koje su navedene na isti naĉin obraĊuju ovu problematiku. Oĉigledno se nije postavljalo pitanje osjetljivosti instrumentalne metode već jedino koji je najpogodniji naĉin za skidanje uzoraka. Reĉeno je da su se iskristalizirala dva naĉina: integralni i parcijalni, ali parcijalno uzimanje uzoraka ima prednost nad integralnim jer se njime taĉno odreĊuje mjesto na ruci na kome se nalazi najveća koliĉina karakteristiĉnih elemenata. Mi ćemo detaljnije prezentirati rezultate dobivene zajedniĉkim radom Instituta u Vinĉi – Odjeljenja za nuklearnu spektroskopiju, Više škole unutrašnjih poslova u Zemunu i vještaka Kriminalistiĉko-tehniĉkog centra Republiĉkog SUP-a Srbije. 39 U pripremnom radu isprobane su razne metode uzimanja uzoraka s ruke osobe koja je pucala, ali se na kraju kao najpogodnija pokazao slijedeći postupak:  Od sterilne medicinske gaze isjeĉe se komad veliĉine 2 x 1 cm i namota na ĉist stakleni štapić. Gaza se namoĉi u ~ 5% otopinu azotne kiseline ĉistoće pro analisi.  Brisevi se uzimaju s karakteristiĉnih mjesta na ruci – kaţiprsta, palca i korijena palca.  Gaza se smjesti u polietilensku kapsulu veliĉine 1,5 x 1,5 cm. Nakon toga otvoreni kraj se zatvori-stopi i kapsula je spremna za ozraĉivanje. Sve ove operacije – sjeĉenje gaze, namotavanje na štapić itd. treba raditi potpuno ĉistim priborom i što manje dodirivati rukama. Plastiĉnu kapsulu nakon zatapanja treba odmah smjestiti u drugu, najbolje ĉistu papirnu, na kojoj se ispišu podaci o uzorku (po plastiĉnoj kapsuli koja ide na ozraĉivanje ne smije se pisati već se one oznaĉavaju specifiĉnim oblikom zatapanja kako bi se mogle identificirati). I u ovom sluĉaju, kao i kod difenilaminskog testa, uzorci se uzimaju s obje šake. Završetkom uzorkovanja sve je spremno za ozraĉivanje neutronima. Eksperimentalno je dokazano da je za ozraĉivanje potreban jedan sat. To vrijeme je dovoljno da se barijum i antimon aktiviraju i da polietilenska kapsula ne pretrpi veća radijaciona i termalna oštećenja. Procedura vaĊenja uzoraka iz reaktora, njihovo prepakivanje i prijenos do mjesta mjerenja treba da su što kraći, a u sluĉaju ovoga rada ono se kretalo od 25-35 minuta. U to vrijeme ukljuĉeno je i pranje kapsule u alkoholu ili acetonu radi odstranjivanja ĉestica radioaktivne prašine koja se moţe naći u posudi u kojoj se vrši ozraĉivanje, kao i manipulatorima u komorama za prepakiranje. 39

Maksimović R., Bošković М., Тоdorić U., (1998): Меtode fizike, hemije i fizičke hemije u kriminalistici, Policijska akademija, Beograd, str. 326-330.

80

Poslije pranja na vrećici s uzorkom zalijepi se komadić ljepljive trake kako bi se mogle slobodno drţati i staviti u spektrometar. Mjerenja se vrše u serijama od najviše ĉetiri uzorka u koja je uraĉunat i standardni uzorak s poznatom koliĉinom elemenata antimona i barijuma. Dobiveni eksperimentalni podaci prikazani su u tabeli 1., a pucanje je izvršeno streljivom PPU-77 (za automatsko oruţje) i PP-YU-38 special za revolvere. Dobiveni rezultati potvrdili su saznanja do kojih su došli i drugi istraţivaĉi u ovoj oblasti. Naime, pokazalo se da su karakteristiĉna mjesta na kojima se taloţe tragovi barutnih ĉestica kaţiprst, palac i korijen palca, dok su na ostalim mjestima, kao npr., na malom prstu ili dlanu tragovi ovih elemeneta minimalni. Interesantan rezultat dobiven je kod ruke ţenske osobe koja je pucala. Naime, koncentracija ovih elemenata je znatno veća na ţenskoj ruci nego na muškoj. Jedino objašnjenje za to je da su ţenske ruke njegovanije i uvijek premazane slojem neke kreme koja bolje zadrţava barutne ĉestice od muških ruku. Karakteristiĉan rezultat dobiven je skidanjem tragova s ruke osobe koja nije pucala, ali se rukovala s osobom koja je pucala. PotvrĊeno je da se prilikom rukovanja izvjesna koliĉina barutnih ĉestica prenese na ruku osobe koja nije pucala pribliţno oko 40% prema 60% u odnosu na ruku osobe koja je pucala. MeĊutim, to znaĉi da je tolika koliĉina barijuma i antimona skinuta s ruke osobe koja je pucala pa je koliĉina koja ostaje na ruci oko 20% veća u odnosu na ruku osobe koja nije pucala. Ovo su izuzetno vaţni podaci koje svakako treba imati na umu prilikom operativnih zahvata.

81

Tabela 1. 40 R/ b 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

8.

9.

10.

11. 12. 13. 14. 15.

16.

17.

18.

19.

20.

UZORAK Ĉista gaza Oprana šaka prije pucanja Bris cijele šake poslije pucanja (muška ruka) Bris s palca poslije pucanja (muška ruka) Bris kaţiprsta poslije pucanja (muška ruka) Bris s malog prsta poslije pucanja (muška ruka) Bris s cijele šake koja je nakon pucanja oprava (muška ruka) Pucano pa ĉekano dva sata, bris cijele desne šake (ţenska ruka) Pucano pa ĉekano dva sata, bris cijele lijeve šake (ţenska ruka) Pucano pa ĉekano dva sata, bris s malog desnog prsta (ţenska ruka) Bris s palca desne ruke poslije pucanja (muška ruka) Bris s kaţiprsta desne ruke poslije pucanja (muška ruka) Bris s dlana poslije pucanja (muška ruka) Bris s malog prsta desne ruke poslije pucanja (muška ruka) Bris s palca desne ruke poslije pucanja - revolver (muška ruka) Bris s kaţiprsta desne ruke poslije pucanja - revolver (muška ruka) Bris s malog prsta poslije pucanja - revolver (muška ruka) Bris s dlana desne ruke poslije pucanja (muška ruka) Desna ruka poslije pucanja i rukovanja (muška ruka) Bris s ruke koja nije pucala, ali se rukovala s rukom koja je pucala (muška ruka)

Bariju m Ba μg 0,04 0,08

Greška mjerenja u μg ± 0,02 ± 0,01

Antimon Sb μg

Odnos Ba/Sb

-----

Greška mjerenja u μg -----

-----

Greška mjerenja u μg -----

0,56

± 0,03

0,52

± 0,04

1,1

± 0,1

0,57

± 0,04

0,24

± 0,02

2,4

± 0,4

0,94

± 0,06

0,75

± 0,04

1,25

± 0,15

0,06

± 0,01

---

---

---

---

0,10

± 0,03

---

---

---

---

0,83

± 0,2

0,4

± 0,1

2,1

± 1,3

1,0

± 0,3

0,9

± 0,2

1,1

± 0,5

0,3

± 0,1

---

---

---

---

0,62

± 0,05

0,21

± 0,02

2,9

± 0,5

0,40

± 0,06

0,20

± 0,02

2,0

± 0,5

0,13

± 0,03

---

---

---

---

0,13

± 0,03

---

---

---

---

0,08

± 0,04

---

---

---

---

---

---

---

---

---

---

0,20

± 0,04

---

---

---

---

0,28

0,05

---

---

---

---

1,05

± 0,05

0,60

± 0,02

1,8

± 0,2

0,26

± 0,04

0,18

± 0,02

1,4

± 0,4

40

Maksimović R., Bošković М., Тоdorić U., (1998): Меtode fizike, hemije i fizičke hemije u kriminalistici, Policijska akademija, Beograd, str. 328.

82

Tokom rada na ovoj problematici došlo se do još jednog veoma interesantnog podatka koji se odnosio na sastav smješe u inicijalnoj kapisli. Naime, u toku ispitivanja izvršena je delaboracija većeg broja razne vrste streljiva i tom prilikom je utvrĊeno da sastav elemenata barijuma i antimona varira od jedne do druge vrste inicijalnog paljenja iz kapisle streljiva u tolikoj mjeri da u pojedinim smješama barijum uopće nije detektiran. Dobiveni rezultati prikazani su u tabeli 2. Tabela 2. R/b

Oznaka vrste upotrijebljenog streljiva

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

PPU-77 11-53 PPU-62 GECO PPU-74 W+W 32 AUTO PP-YU38 SPECIJAL PG 7,62 1958 PPU-75

Odnos koncentracije barijuma i antimona u smješi inicijalne kapisle Ba/Sb

Greška u procentima %

1,86 1,44 x 10-3 Barijum se ne registrira 0,87 1,6 3,15 9 x 10-4 Barijum se ne registrira 0,85

15% 73% --14% 12% 12% 28% --11%

Iz tabele se vidi da neke vrste inicijalnog paljenja imaju visok meĊusobni odnos elemenata barijuma i antimona (PPU-77, GECO, PPU-74, W+W 32 AUTO i PPU-75). U drugu grupu ulaze inicijalna paljenja kod kojih je koliĉina barijuma u odnosu na antimon za oko tri reda veliĉine manja (11-53, PP YU 38 SPECIJAL), dok treću grupu smješa inicijalnog paljenja ĉine one kod kojih element barijum uopće nije detektiran (PPU-62, PG 7,62 1958). I ovim analizama potvrdilo se da je najkarakteristiĉniji element vezan za pucanje iz vatrenog oruţja – antimon. OdreĊivanje ruke osobe koja je pucala, detekcijom elemenata antimona i barijuma metodom neutronske aktivacione analize (NAA) pokazalo se uspješno bez obzira na to što je prilikom uzimanja parcijalnih uzoraka – briseva potrebno primijeniti maksimalne mjere opreza u pogledu ĉistoće jer su to teškoće koje se lako mogu prevazići. MeĊutim, primjena metode NAA je veoma skupa pa je to vjerojatno razlog što se, iako daje dobre rezultate, ne primjenjuje u kriminalistici, ĉak ni u bogatijim zemljama. 4.1.2. Detekcija elementa antimona, barijuma i olova na ruci osobe koja je pucala metodom besplamene atomske apsorpcije Podstaknuti visokom cijenom, ali i nemogućnošću primjene NAA u klasiĉnim laboratorijama (ne treba zaboraviti da je za aktivaciju elemenata i njihovo prevoĊenje u radioaktivno stanje potreban moćan izvor neutrona za šta se najĉešće koriste nuklearni reaktori) i razvojem drugih tehnika, posebno besplamene atomsko-apsorpcione spektrofotometrije, zapoĉeti su eksperimenti na primjeni ove metode radi detekcije elemenata antimona, barijuma i olova. Kod ove metode detekcija elementa barijuma je veoma oteţana zbog stvaranja barijum-karbida u grafitnoj kiveti u kojoj se proces detekcije vrši pa to treba imati u vidu.

83

U struĉnoj literaturi se pojavio veći broj ĉlanaka koji tretiraju ovu metodu, a mi ovdje dajemo reference za dvije koje su u praksi, dale zadovoljavajuće rezultate. 41,42. Kao i kod svih do sada obraĊenih metoda i u ovom sluĉaju prvi na koji se naiĊe jeste naĉin uzimanja uzoraka s ruke osobe koja je pucala. I ovdje se primjenjuje integralno uzimanje s cijele površine šake, ali i parcijalno s pojedinih specifiĉnih dijelova (kaţiprst, palac i korjen palca). Na kraju se, poslije velikog broja eksperimenata ustalio metod uzimanja koji se moţe nazvati poluintegralni, odnosno uzorci se uzimaju odjednom s cijele nadlanice osim srednjeg, malog i domalog prsta, kao što je šematski prikazano na slici 13. Naĉin uzimanja brisa razlikuje se izmeĊu pojedinih autora samo u sredstvu koje se koristi. Uglavnom se uzima gaza, ĉista vunena tkanina ili pamuk. Radeći na ovom problemu znalo se da bez obzira na to što je osjetljivost besplamene atomsko-apsorpcione spektrofotometrije velika ipak je za tri potence (oko 1000 puta) manja od osjetljivosti neutronske aktivacione analize (NAA). To je i razlog što se ovaj problem riješio primjenom kompleksometrijske metode koncentriranja elemenata antimona, olova i barijuma.

zatamnjena površina na nadlanici desne ruke predstavlja mjesto s koga je uzet bris

Slika 13. Da bi se primijenio postupak besplamene atomske apsorpcije za dokazivanje tragova antimona, barijuma i olova, potrebno je prije nego što se zapoĉne s uzimanjem uzoraka s ruke koja je pucala pripremiti sve potrebne kemikalije:        

razblaţena vodena otopina klorovodoniĉne kiseline (5% HCl); otopina 3N klorovodoniĉne kiseline (3N HCl); indikator tamnoplavo; tenoiltrifluor-aceton TTA (thenoyltrifluoroacetone TTA); metil-izobutil-keton MIBK (methyl isobutyl ketone MIBK); amonijum-pirolidin ditiokarbamat (amonium pyrrolidine dithyocarbamate APDC); cer-sulfat (ceric sulfate); standardne otopine antimona, barijuma i olova:

41

Green A.L., Sauve J.P., The Analysis of Gunshot Residue by Atomic Absorption Spectrophotometry, Atomic Absorption Newsletter, Vol. 11, No. 5, Sep.-Oct.1972. 42 Renshaw G.D., C.A.Pounds, E.F.Pearson, The Quantitative estimation of Lead, Antimony and Barium in Gunshot Residues by non-flame Atomic Absorption Spectrophotometry, Atomic Absorption Newsletter, Vol.12, No. 2, March-April 1973.

84

Postupak pripreme uzorka je slijedeći: S ruke osobe za koju se sumnja da je pucala (uvijek se uzorci uzimaju i s desne i s lijeve ruke), prema šemi koja je data na slici 21., skida se bris uz pomoć tampona vate namotane na stakleni štapić i zamoĉene u razblaţenu klorovodoniĉnu kiselinu. Tampon vate skida se sa štapića i stavlja u polietilenski sud od 25 ml napunjen 3% normalnom klorovodoniĉnom kiselinom (ovim postupkom vrši se ekstrakcija tragova elemenata antimona, olova i barijuma s uzetog brisa). Nakon toga se kisela otopina razdvoji na dva ista dijela. Jednom dijelu se doda 50 μl indikatora tamnoplavo i podesi se pH na vrijednost 2-3 (do boje indikatora ruţiĉastoţute) dodavanjem kap po kap koncentriranog amonijum-hidroksida (NH4OH). Olovni kompleks pravi se pomoću 1% APDC-a (300 μl). Dobiveni Pb-APDC kompleks miješa se s 0,5 ml MIBK i u lijevku za odvajanje odgovarajuće zapremine mućka 2 minuta. Izdvojeni sloj sluţi za analizu olova. Preostali dio izdvojenog MIBK sluţi za analizu barijuma. Da bi se to uradilo ponovo se doda 50 μl indikatora tamnoplavo i pomoću koncentriranog amonijum-hidroksida podesi pH vrijednost na 8-9 (do ţutoplave). Barijum kompleks dobiva se dodatkom 0,1 molarnog TTa u o,5 ml MIBK i u lijevku za odvajanje mućka 2 minuta. Od izdvojenog MIBK uzima se uzorak za analizu barijuma. Drugoj polovini kiselog ekstrakta doda se 0,05 molarni cer-sulfat (200 μl), a zatim se dodatkom 0,5 ml MIBK izdvoji petovalentni antimon.klorid koji sluţi za analizu. U grafitnu kivetu ubrizgava se koliĉina od 20 μl. Neuporedivo reproduktivniji rezultati se dobivaju upotrebom automatskog dozatora nego tehnikom ruĉnog ubrizgavanja. Parametri za grafitnu kivetu podese se prema uputi proizvoĊaĉa. Dobiveni rezultati potvrĊuju poznatu ĉinjenicu da su antimon i barijum karakteristiĉni kao tragovi koji ostaju na rukama nakon pucanja. U tabeli 3. prikazani su rezultati dobiveni skidanjem tragova nakon ispaljenja jednog metka, zatim nakon dva i tako do ĉetiri metka. Dobiveni rezultati su interesantni jer potvrĊuju logiĉku pretpostavku da veći broj ispaljenih metaka ostavlja na ruci i veću koliĉinu antimona i barijuma. Tabela 3. R/b

Probe

1. 2. 3. 4. 5.

Bris s ruke koja nije pucala Bris nakon jednog pucnja (1) Bris nakon dva pucnja (2) Bris nakon tri pucnja (1) Bris nakon ĉetiri pucnja (4)

Antimon u μg 0,04 1,30 1,50 3,00 5,00

Barijum u μg 0,07 0,25 0,18 0,40 0,33

4.1.3. UtvrĊivanje da li je neko osoba pucala iz vatrenog oruţja – metodom skenirajuće elektromikroskopije s energetskim disperzivnim dodatkom s X – zracima (SEM/EDX) Pošto dosada pomenute metode, za vještaĉenje elemenata iz inicijalne kapisle metka, a u cilju odreĊivanja “ruke koja je pucala”, nisu u potpunosti ispunile zahtjeve, koji se traţe u operativno - istraţnim i pravosudnim radnjama, to su struĉnjaci - istraţivaĉi iz oblasti forenziĉkih nauka, i dalje intenzivno tragali za novim metodama. Radeći intenzivno na ovoj problematici, to jest, tragajući za metodom koja će biti pouzdana, specifiĉna i nedestruktivna, forenziĉari kriminalistiĉke laboratorije u El Segundu, Kalifornija (SDA), poĉeli su od 1978. godine, da primjenjuju nove metode za vještaĉenje elemenata iz inicijalne kapisle metka. Radi 85

se o metodi SEM/EDX (skenirajuća elektromikroskopija s energetskim disperzivnim dodatkom s X-zracima). SEM metodom se uz pomoć skenirajućeg elektromikroskopa, prouĉava morfologija ĉestica koji potjeĉu iz inicijalne kapisle metka, a nastaju nakon opaljenja istog iz vatrenog oruţja. Pomenuta metoda (SEM), koristi uvećanje od 35 X do 10000 X, za identifikaciju pomenutih ĉestica, kao i napon ubrzanja elektrona od 30 kV. Osnovna funkcija elektronskog mikroskopa je stvaranje trodimenzionalne slike uzorkovane površine. Slika nastaje na ekranu katodne cijevi kao posljedica snopa elektronskog zraka, koji prolazi cjelokupnu površinu zadatog uzorka.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Elektronska puška Elektronska sonda Kondenzator soĉiva Kalem za skeniranje Otvor za objektiv Kristal za analiziranje Rengnetski sistem za analiziranje Detektor Mini objektiv Uzorak Postolje

Slika 14. Šema skenirajućeg elektronskog mikroskopa.

EDX metodom se odreĊuje hemijski sastav ĉestica, koje su uz pomoć skenirajućeg elektromikroskopa, detektirane kao ĉestice iz inicijalne kapisle metka. Elementarni hemijski sastav ĉestica, detektiranih uz pomoć SEM metode, odreĊuje se preko spektra pikova koji karakteriziraju svaki od detektiranih elemenata, koji se pojavljuju na ekranu kompjuteriziranog sistema (SEM/EDX). Pri tome se koristi model “point mode”, odnosno odreĊuje se hemijski sastav s jedne taĉke forme koja se promatra. Ĉestice koje se detektiraju uz pomoć metode SEM/EDX, a koje nastaju od elemenata iz inicijalne kapisle metka, prilikom opaljenja istog iz vatrenog oruţja, nazivaju se GSR ĉestice (engleski gunshot residua). GSR ĉestice nastaju u momentu ispaljenja iz vatrenog oruţja i znaĉajnim dijelom potjeĉu od inicijalne kapisle metka, ali i od ostalih dijelova streljiva i oruţja. Nakon opaljenja metka iz vatrenog oruţja, dolazi do razvijanja velike temperature (oko 36000 C), usljed ĉega dolazi do isparenja elemenata iz inicijalne kapisle metka (antimona i

86

barijuma) i elemenata olova (olovo u GSR-u potjeĉe od metaka i od cijevi vatrenog oruţja). Nakon toga se isparenja ovih elemenata kondenziraju. Kondenziranje ovih elemenata moţe se odvijati jednoobrazno i istovremeno, nepravilno i nepovezano. A takoĊe se kondenziranje GSR ĉestica moţe vršiti u vidu olovne naslage oko jezgra koje sadrţi barijum i antimon. Ova tri naĉina nastanka GSR ĉestica, odgovaraju stadijumu ravnoteţe, stadijumu povišavanja temperature ili stadijumu pada temperature poslije eksplozije sjedinjenih plinova u kapisli.

Slika 15. Različiti elementi u stvaranju GSR čestice

Na slici 15. je na apscisi prikazano vrijeme (u milisekundama), za koje se stvaraju GSR ĉestice, dok na ordinati imamo prikaz promjene temperature u funkciji vremena za koje se formiraju GSR ĉestice. Prva faza na slici (faza i) predstavlja stadijum ravnoteţe. Druga faza na slici (faza II) predstavlja stadijum povećanja temperature i treća faza na slici (faza III), predstavlja stadijum pada temperature poslije eksplozije sjedinjenih plinova u kapisli. Prvi elementi GSR ĉestica nastaju eksplozijom inicijalne kapisle koja nastaje kao posljedica dejstva udarne igle vatrenog oruţja na nju. To izaziva ubacivanje vrelih plinova i ĉestica u barutno punjenje metka i njegovo paljenje. Iniciranje primarne mješavine i barutnog punjenja, odvija se za nekoliko hiljaditih dijelova sekunde. Barutno punjenje se zatim razgraĊuje i obrazuje barutne plinove uz oslobaĊanje visoke temperature i obrazovanje barutnih plinova. Visoki pritisak nastao usljed osloboĊenih vrelih plinova, protiskuje projektil iz ĉahure metka u cijev i iz usta vatrenog oruţja. Toplota stvorena eksplozijom inicijalne kapisle oslobaĊa neorganske sastojke primarne mješavine koji usljed toga isparavaju. Zbog prezasićenosti, ta isparavanja se kondenziraju u kapi, koje su potom podvrgnute visokoj temperaturi i pritisku osloboĊenih pri eksploziji barutnog punjenja. Neke od tih kapljica uvećavaju se usljed meĊusobnog sjedinjavanja. S hlaĊenjem pri napuštanju cijevi vatrenog oruţja, mnoge od tih kapljica formiraju svoj oblik. GSR ĉestice nastale pri eksploziji inicijalne kapisle sadrţe elemente primarne mješavine i to uglavnom olovo, antimon i barijum, koji bi se mogli oznaĉiti kao primarni elementi. Elementi poput bakra (Cu), gvoţĊa (Fe) i ostali nespecifiĉni elementi kao što su aluminijum (AL), silicijum (Si), sumpor (S), kalijum (K) i kalcijum (Ca) mogu da se ĉesto naĊu s njima i potjeĉu od projektila, ĉahure metka i cijevi vatrenog oruţja. U najkraćem, metoda SEM/EDX, korištena u cilju identifikacije osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja zasniva se na slijedećem: 1.) Prvo se uz pomoć skenirajućeg elektromikroskopa (SEM) na uzorku skinutom sa šaka osobe za koju se sumnja da je pucala iz vatrenog oruţja, identificiraju GSR ĉestice. Ta

87

identifikacija se vrši na naĉin, što GSR ĉestice imaju specifiĉan i prepoznatljiv morfološki oblik (o tome kasnije). Takav morfološki oblik kakav imaju GSR ĉestice, imaju samo te ĉestice (misli se na GSR) koje nastaju nakon opaljenja iz vatrenog oruţja i nikakve druge ĉestice, nastale nekim drugim putem (tako ova metoda posjeduje specifiĉnost i iskljuĉuje bilo kakvu kontaminaciju, ĉesticama nastalim nekom drugom prilikom, osim pucanjem iz vatrenog oruţja). Osnovna funkcija elektronskog mikroskopa je stvaranje trodimenzionalne slike, površine uzorkovanog predmeta. Slika nastaje na ekranu kao posljedica snopa elektronskog zraka, koji prelazi cijelu površinu datog uzorka. Skenirajućim mikroskopom dobivamo uvećanja predmetnog uzorka i do 300.000 puta. 2.) Nakon toga se uz pomoć energetskog disperzivnog dodatka s X - zracima (EDX), odreĊuje hemijski sastav GSR ĉestica. Hemijski sastav GSR ĉestica je karakteristiĉan (sadrţe antimon, barijum i olovo). Sjedinjavanje, pomenuta dva dokaza, morfološkog izgleda GSR ĉestice i hemijskog sastava GSR ĉestice, s pouzdanošću dokazujemo da je GSR ĉestica nastala prilikom opaljenja metka iz vatrenog oruţja. Ovom metodom s apsolutnom pouzdanošću dokazujemo da su GSR ĉestice naĊene na neĉijim šakama nastale prilikom opaljenja metka iz vatrenog oruţa i nikako drugaĉije. 4.1.3.1. Morfološki izgled GSR ĉestica koje nastaju nakon opaljenja iz vatrenog oruţja Identifikacija uz pomoć SEM/EDX analize, u cilju da li je neka osoba ili nije pucala iz vatrenog oruţja, vrši se vještaĉenjem (dokazivanjem) GSR ĉestica. GSR ĉestice posjeduju karakteristiĉan sferoidni oblik i karakteristĉan hemijski sastav koji je uvjetovan sadrţajem kapisle i metka. Promjer GSR ĉestice se kreće u granicama od 0.1 um do 10 um. Ponekad se mogu naći GSR ĉestice veliĉine i do 55 µm ili više. Upravo oblik (a naravno i njihov hemijski sastav) GSR ĉesticu ĉini specifiĉnom i samim tim razliĉitom u odnosu na ĉestice koje moţemo naći u svakodnevnom ţivotu u svojoj okolini. Ĉestice koje bi makar po hemijskom sastavu bile sliĉne GSR ĉesticama, mogu da nastanu od industrijskih ili automobilskih izduvnih plinova ili kondenziranjem raznoraznih isparenja. MeĊutim ove ĉestice mogu sadrţati jedan ili više elemenata koji sadrţe GSR ĉestica, ali nikako i sve elemente prisutne u GSR ĉesticama i nikako ne mogu imati morfološki oblik GSR ĉestice, što GSR ĉestice ĉini specifiĉnim. GSR ĉestica ima karakteristiĉnu morfologiju koja je dosta uvjetovana njenim hemijskim sastavom. Prema svojoj morfologiji GSR ĉestice se mogu svrstati u tri grupe:  pravilni sferoidi,  nodulirani sferoidi i  nepravilni sferoidi. Površina pravilnih sferoida varira od glatke do hrapave (šupljikave forme ili forme poput oljuštene narandţe). Nodularni sferoidi nastaju sjedinjavanjem manjeg i većeg sferoida, a nepravilni sferoidi imaju veće ĉvoriće i ispupĉenja i njihov oblik se odlikuje velikom nestabilnošću što moţe da bude posljedica velikih temperaturnih ekstrema. Analizama je utvrĊeno da većina pravilnih sferoida, nodularnih sferoida i nepravilnih sferoida, koji su promjera od 2 do 10 um, ima uniformnu (pravilnu) distribuciju svih elemenata (olova, antimona i barijuma) u svojoj unutrašnjosti. Veći nepravilni sferoidi i šupljikave GSR ĉestice, promjera većeg od 15 um, imaju nehomogenu i diskontinuiranu distribuciju elemenata olova, antimuna i barijuma u sebi. Forme GSR ĉestica poput oljuštenih

88

narandţi, imaju slojevitu distribuciju ovih elemenata u sebi (olovo je oko jezgra sastavljenog od barijuma i antimona).

Slika A. Tipične sferoidne forme GSR čestica

Slika B. Tipične sferoidne forme GSR čestica

89

Slika C. Nesferoidne forme GSR čestica

Slika D. Nesferoidne forme GSR čestica

90

4.1.3.2. Hemijski sastav GSR ĉestica koje nastaju nakon opaljenja iz vatrenog oruţja Osim karakteristiĉnog morfološkog oblika, GSR ĉestice imaju i karakteristiĉni hemijski sastav. Naime, prilikom vještaĉenja neke ĉestice u pravcu: da li se radi o ĉestici koja je nastala nakon opaljenja iz vatrenog oruţja ili od neĉeg drugog, nakon njenog karakteristiĉnog morfološkog oblika odreĊujemo i njen hemijski sastav. Ova dva dokaza (morfološki oblik i hemijski sastav), se prilikom vještaĉenja moraju prezentirati. To je potrebno zbog toga što nije dovoljno da bi jedna ĉestica bila GSR ĉestica, da zadovolji samo morfološki oblik, a ne odgovarajući hemijski sastav ili da odgovara po hemijskom sastavu, a ne po morfološkom obliku. Najkraće reĉeno, jedno drugo iskljuĉuje. Samo ĉestica koja zadovolji po odreĊenom morfološkom obliku i po odreĊenom hemijskom sastavu moţe biti GSR ĉestica. Što se tiĉe elementarnog hemijskog sastava, struĉnjaci - istraţivaĉi iz ove oblasti, GSR ĉestice dijele na dvije vrste: a) jedinstvene i b) konzistentne. Jedinstvene GSR ĉestice su one koje sadrţe slijedeće elemente: olovo, antimon i barijum; barijum, kalcijum i silicijum s tragovima sumpora; barijum, kalcijum i silicijum s tragovima olova, ako bakar i cink nedostaju; antimon i barijum. U konzistentne GSR ĉestice spadaju one koje sadrţe: olovo i antimon ili olovo i barijum. Hemijski sastav GSR ĉestice se odreĊuje pomoću energetskog disperzivnog dodatka skenirajućem mikroskopu, s X - zracima. Elementarni sastav GSR ĉestice se dobiva preko spektrova pikova koji karakteriziraju svaki od detektiranih elemenata.

Slika 16. Karakteristični hemijski sastav GSR čestice.

Za detektiranje GSR ĉestica, veoma je vaţno da su osnovni elementi u njima (olovo, antimon i barijum), praćeni sa što više indikativnih elemenata. Kako razliĉito streljivo, odnosno razliĉite inicijalne kapisle u njima, imaju razliĉiti hemijski sastav, tako se detektiranjem GSR ĉestica i njihovim hemijskim sastavom moţe utvrditi od koje vrste

91

streljiva su GSR ĉestice nastale. U tu svrhu su nauĉnici - istraţivaĉi iz ove oblasti, ispitivali hemijski sastav inicijalne kapisle, razliĉitih metaka, razliĉitih proizvoĊaĉa, razliĉitih kalibara, razliĉitih godina proizvodnje. Zakljuĉak je bio da se hemijski sastav, razlikuje kod metaka razliĉitih kalibara, proizvoĊaĉa pa ĉak se hemijski sastav inicijalne kapisle metaka, istog kalibra i istog proizvoĊaĉa razlikuje od razliĉite godine proizvodnje. Ova ĉinjenica, je veoma bitna za primjenu metode SEM/EDX, za identifikaciju osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja. Naime, kada se na licu mjesta kriviĉnog djela izvršenog iz vatrenog oruţja, naĊu inkriminirane ĉahure iz kojih je izvršeno kriviĉno djelo (ili bolje reĉeno koje su u vezi s kriviĉnim djelom), utvrdi se hemijski sastav iz njihove unutrašnjosti. Taj hemijski sastav potjeĉe iz elemenata inicijalne kapisle metka. Ukoliko na šakama osumnjiĉene osobe naĊemo GSR ĉestice, vršimo komparaciju njihovog sastava s hemijskim sastavom ĉahura pronaĊenih na licu mjesta izvršenja kriviĉnog djela. Ukoliko se ta dva hemijska sastava (misli se na hemijski sastav GSR ĉestica sa šaka osumnjiĉenog i hemijski sastav ĉahura s lica mjesta izvršenja kriviĉnog djela) podudaraju, pouzdano moţemo tvrditi da je osumnjiĉena osoba izvršilac tog kriviĉnog djela. Naime, osumnjiĉeni u toj prilici ne moţe se braniti tvrdnjom, da GSR ĉestice dokazane na njegovim šakama, upravo potjeĉu od ispaljenja metka, ali od ispaljenja nekom drugom prilikom (na primjer, na nekom slavlju ili sliĉno, što osumnjiĉeni u ovim prilikama ĉesto izjavljuju, da ne bi bili dovedeni u vezi s pravim sluĉajem, a što druge metode, na primjer, vještaĉenje “parafinske rukavice” ne mogu da demantiraju). Iz ranije navedenih raloga, u zemljama gdje se u istraţno - operativnim radnjama i u pravosudnom postupku, primjenjuju metoda SEM/EDX, za identifikaciju osoba koje su pucale iz vatrenog oruţja, pristupa se izradi baze podataka hemijskog sastava GSR ĉestica. Naime, radi se o slijedećem: uradi se hemijski sastav metka svih proizvoĊaĉa i kalibara, koje srećemo u forenziĉkoj praksi. Komparacijom tog (nesporni uzorak) hemijskog sastava s hemijskim sastavom GSR ĉestica, detektiranog na neĉijim šakama (sporni uzorak) precizno utvrĊujemo kojom vrstom streljiva je rukovala osoba na ĉijim šakama su detektirane GSR ĉestice. 4.1.3.3. Uzorkovanje GSR ĉestica sa šaka osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja Kao i kod svih ostalih metoda koje sluţe za vještaĉenje ĉestica zaostalih na šakama osobe, koja je pucala iz vatrenog oruţja, tako je i za primjenu metode SEM/EDX, veoma vaţan naĉin uzorkovanja pomenutih ĉestica. Kvalitetno i korektno vještaĉenje GSR ĉestica, ne moţe se izvršiti ukoliko se iste ne uzorkuju na propisan i kvalitetan naĉin. Iz navedene konstatacije vidimo da je prvi, osnovni i najvaţniji korak kod primjene SEM/(EDX metode, uzorkovanje GSR ĉestica s ljudskih šaka. Ukoliko se uzorkovanje ne uradi propisno i kvalitetno, vještaĉenje na takvim uzorcima nema svrhe i takav rezultat (odnosi se na nepropisno i nepravilno uzorkovanje sa šaka strijelca), moţe da dovede u zabludu operativno - istraţne i pravosudne organe. Osim kriminalistiĉko - tehniĉkog pribora, za rad na terenu (misli se na higijenske rukavice, pincete i sl.), za uzorkovanje GSR ĉestica sa šaka osoba, za koje se sumnja da su pucale iz vatrenog oruţja, koristi se slijedeći pribor: 1.) Metalni (aluminijumski) nosaĉ, 2.) Impregnirani plastiĉni disk, ljepljiv s obje strane i 3.) Plastiĉna posuda s posebnim zatvaraĉem. Pomenuti pribor se primjenjuje na slijedeći naĉin: impregnirani plastiĉni disk, koji je ljepljiv s obje strane, se jednom ljepljivom stranom priĉvrsti na metalni nosaĉ 92

(aluminijumski). Pomenuti ljepljivi disk promjera je 12 milimetara i kao takav moţe direktno da se stavi u skenirajući mikroskop i da se tako vrši analiza istog. Ljepljiva masa na disku je pomiješana s fino samljevenim grafitom, što ovaj uzorak ĉini provodljivim i primjenjivim za elektronsku mikroskopiju. Inaĉe uzorci koji bi se mogli primijeniti (obiĉne samoljepljive folije), za elektronski mikroskop, da bi bili provodni, moraju se prvenstveno uparavati u vakumu sa zlatom ili s grafitom. Nakon toga se pristupa uzorkovanjem GSR ĉestica sa šaka strijelca i to na naĉin što se ljepljivim diskom pritisaka površina šake i na taj naĉin se pokupe eventualne GSR ĉestice na ljepljivu površinu diska.

Fotografija 125. Fotografija 125a. Fotografija 125b. Impregnirani plastični disk, koji je ljepljiv s obje strane, s jednom ljepljivom stranom pričvršćen na aluminijski nosač, za uzorkovanje GSR čestica sa šaka osoba koje su pucale iz vatrenog oruţja

Nakon toga se metalni nosaĉ pakira i šalje na vještaĉenje na propisan naĉin, odnosno zatvori se plastiĉnim poklopcem. Navedeno je potrebno uraditi zbog toga da se ni u kom sluĉaju ljepljiva površina diska na metalnom (aluminijumskom) nosaĉu ne bi kontaminirala bilo kakvim dodirom ili kontaktom. Veoma je vaţno napomenuti da se sve pomenute, gore opisane radnje obavljaju s higijenskim rukavicama i iste se nakon jednog uzorkovanja bacaju. To je potrebno uraditi da ne bismo kontaminirali uzorak i rezultatom vještaĉenja takvog uzorka bi doveli operativno - istraţne i pravosudne organe na pogrešan tok istrage i presude. Uzorak koje je pristigao na vještaĉenje stavlja se u skenirajući mikroskop, na mjesto predviĊeno za isti (uzorak je oblika i dimenzija prilagoĊen za skenirajući mikroskop), gdje se pristupa vještaĉenju. 4.1.3.4. Identifikacija osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja uz pomoć baze podataka formirane za komparaciju GSR ĉestica Kod kriviĉnih djela izvršenih iz vatrenog oruţja, jedna od vaţnih, a ĉesto i presudnih ĉinjenica za odreĊivanje ove vrste kriviĉnih djela je dokazivanje da li je neka osoba pucala iz vatrenog oruţja ili nije. Dosadašnje metode koje su se primjenjivale za detekciju osobe za koju se sumnja da je pucala iz vatrenog oruţja, nisu mogle da daju precizan i pouzdan odgovor na ovo pitanje. Metode za detektiranje organskih elemenata nastalih iz barutnog punjenja metka, prilikom opaljenja istog iz vatrenog oruţja (npr. metoda vještaĉenja “parafinske rukavice”), su nespecifiĉne i nepouzdane za decidno izjašnjavanje po pitanju: ko je pucao i kojom rukom (mada primjena nekih eksperimenata moţe unijeti odreĊene pomake i

93

u ovom pravcu). Metode za detektiranje neorganskih elemenata iz inicijalne kapisle metka, a koji su nastali prilikom opaljenja metka iz vatrenog oruţja, nisu se pokazale apsolutno pouzdane za detekciju osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja. Ova se konstatacija odnosi na metode NAA i AAS. Naime, pomenute metode su decidne da se elementi dokazani ovim putem, a koji potjeĉu iz inicijalne kapisle metka, prilikom opaljenja istog iz vatrenog oruţja, ne mogu na šakama pojaviti bilo kakvom detekcijom (ovo se odnosi naroĉito na antimon, Sb). Dakle, metode NAA i AAS za detekciju neorganskih elemenata koji nastaju kod opaljenja metka iz vatrenog oruţja, izbacuju mogućnost da ti elementi (naroĉito antimon, Sb), mogu nastati od neke kontaminacije. MeĊutim, ove dvije metode (misli se na NAA i AAS), ne daju apsolutno pouzdan odgovor, da li je osoba na ĉijim šakama su detektirani ovi elementi (misli se na elemente iz inicijalne kapisle metka), pucala iz vatrenog oruţja prilikom istraţivanog kriviĉnog djela. U bogatim operativno - istraţnim i pravosudnoim praksama, moguće je naći veliki broj sluĉajeva koji idu u prilog ovoj konstataciji. Naime, dokazivanje ĉestica iz inicijalne kapisle metka, na neĉijim šakama je ogroman korak naprijed u odnosu na metode koje se koriste za dokazivanje elemenata iz barutnog punjenja metka. MeĊutim, iako metode koje se koriste za dokazivanje elemenat iz inicijalne kapisle metka (NAA i metoda AAS), izbacuju kontaminaciju nekim drugim elementima, to ni ove metode ne mogu dati pouzdan odgovor na pitanje: da li je osoba na ĉijim su šakama detektirani elementi iz kapisle metka pucala iz vatrenog oruţja u kritiĉnom momentu izvršenja kriviĉnog djela? U sluĉajevima kada se na šakama neke osobe osumnjiĉene za izvršenje kriviĉnog djela izvršenog iz vatrenog oruţja, naĊu elementi iz inicijalne kapisle metka ni tada se ne moţe sa sigurnošću tvrditi da je ta osoba pucala iz vatrenog oruţja tom prilikom. To je zbog toga što, ukoliko je ta osoba pucala iz vatrenog oruţja nekom drugom prilikom prije tog dogaĊaja (misli se na kritiĉno kriviĉno djelo) ili ukoliko je u ruci drţala vatreno oruţje iz kojeg je ranije izvršeno opaljenje ili ukoliko je imala kontakt šakama s osobom koja je prethodno pucalla iz vatrenog oruţja, a nakon svih ovih pobrojanih radnji ta osoba nije prala ruke, na njenim šakama će se pojaviti elementi iz inicijalne kapisle metka. Ĉesto se na glavnom pretresu prilikom izvoĊenja dokaznog postupka, na suĊenjima izvršiocima kriviĉnih djela izvršenih iz vatrenog oruţja, dešava slijedeća situacija: osumnjiĉena osoba na ĉijim se rukama naĊu ĉestice nastale od inicijalne kapisle metka, ĉesto se brani konstatacijom da je prije skidanja uzoraka sa svojih šaka, pucala iz vatrenog oruţja (na nekom slavlju ili nekom strelištu ili tome sliĉno), te kako nakon toga nije prala ruke, ti elementi mogu potjecati od tog dogaĊaja. Metode NAA i AAS, ne mogu dati odgovor na pitanje vremena nastanka elemenata iz inicijalne kapisle metka na ljudskim šakama. Metoda SEM/EDX je iskoraĉila ispred svih dosada poznatih metoda, za detektiranje osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja prilikom izvršenja kriviĉnog djela. Naime, metodom SEM/EDX, odreĊuje se hemijski sastav GSR ĉestica, naĊenih na šakama izvršioca kriviĉnog djela. Ukoliko na licu mjesta kriviĉnog djela, naĊemo ĉahure (što se vrlo ĉesto i dešava), tada komparacijom hemijskog sastava iz ĉahure iz koje je izvršeno kriviĉno djelo i hemijskog sastava GSR ĉestica sa šaka osumnjiĉenog, zakljuĉujemo da je ta osoba pucala, ali samo i iskljuĉivo vatrenim oruţjem iz kojeg su ispaljene te ĉahure, odnosno da je osumnjiĉeni izvršilac kriviĉnog djela. Dakle, optuţeni ne moţe da se brani konstacijom da je pucao, ali ranije nekom drugom (manje kaţnjivom ili nekaţnjivom) prilikom, zbog toga što bi hemijski sastav GSR ĉestica na njegovim rukama bio razliĉit s hemijskim sastavom ĉahura s lica mjesta. U sluĉaju kada se na licu mjesta ne naĊu ĉahure (iz bilo kojeg razloga), tada se vrši komparacija GSR ĉestica na šakama osumnjiĉenog s GSR ĉesticama iz oruţja ili ĉahura vatrenog oruţja iz kojeg osumnjiĉeni tvrdi da je pucao prije kriviĉnog djela. Kod kriviĉnih djela izvršenih iz vatrenog oruţja, a po NN (nepoznatom) poĉiniocu, tada se pristupa formiranju baze podataka. Naime, odredi se hemijski sastav elemenata iz ĉahura s lica mjesta. Zatim se uradi baza podataka hemijskih sastava svih vrsta streljiva (razliĉitih kalibara,

94

proizvoĊaĉa, godine i serije proizvodnje). Komparacijom hemijskih sastava iz baze podataka (nesporni uzorci) i hemijskog sastava iz ĉahura s lica mjesta kriviĉnog djela (sporni uzorak), dolazimo do podatka o kojoj se vrsti streljiva radi, koje godine proizvodnje i koje serije proizvodnje. TakoĊe, baza podataka treba da sadrţi hemijske sastave GSR ĉestica detektiranih na osobama koje su izvršavale kriviĉna djela iz vatrenog oruţja i komparacijom ovih hemijskih sastava, moţemo doći do izvršioca kriviĉnog djela izvršenog iz vatrenog oruţja. 4.1.3.5. Hemijski sastav GSR, od razliĉitih vrsta streljiva, koje nam mogu posluţiti za bazu podataka U cilju pouzdanog otkrivanja osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja, metodom SEM/EDX, odreĊuje se hemijski sastav GSR ĉestica, koja nastaju opaljenjem iz raznih vrsta vatrenog oruţja. Nakon toga formira se baza podataka sa hemijskim sastvom GSR ĉestica, koja nastaju opaljenjem iz vatrenog oruţja streljiva razliĉitih proizvoĊaĉa i raziĉitog kalibra. Koristeći ovu bazu podataka, moţemo na osnovu hemijskog sastava GSR ĉestice detektirane na šakama ili odjeći neke osobe utvrditi, koju je vrstu streljiva ta osoba koristila. TakoĊe, ukoliko na licu mjesta kriviĉnog djela izvršenog iz vatrenog oruţja, naĊemo ĉahure iz vatrenog oruţja kojim je izvršeno to kriviĉno djelo, prvenstveno utvrĊujemo hemijski sastav iz predmetnih ĉahura. Nakon toga utvrĊujemo hemijski sastav GSR ĉestica, na šakama ili odjeći osumnjiĉene osobe. Komparacijom ta dva hemijska sastava (hemijski sastav iz predmetne ĉahure metka i hemijski sastav GSR ĉestica se šaka osumnjiĉene osobe), pouzdano utvrĊujemo da li je ta osoba pucala baš iz vatrenog oruţja iz koga su ispaljene predmetne ĉahure ili je osumnjiĉeni pucao nekom drugom prilikom ili su GSR ĉestice na njegovim šakama posljedica kontaminacije GSR ĉestica. Hemijski sastav nekih vrsta streljiva, koji potječe od inicijalne kapisle metka. Tabela 4.

Vrsta streljiva (proizvoĊaĉ) GECO Sinoxid GECO Sintox Fiocchi PPU Federal Winchester Remington Hinterberger Dinamit Nobel Norma Sellier Bellot

Hemijski sastav Ba, Pb, SB, S, (Si) Ti, Zn Ba, Pb, Sb, S K, Cl, Sb, S Ba, Pb, Sb, S Ba, Pb, Sb, S, Ba, Pb, Sb, S, Al Ba, Pb,Ca, Si Ba, Pb, Sb, S, Ca, Si Ba, Pb, Sb, S, Al Ba, Pb, Sb, Ca, Si

Vremenom se sve više i više razvija metoda detektiranja GSR ĉestica. Pregled dostavljenog uzorka skinutog sa šaka osobe osumnjiĉene za pucanje iz vatrenog oruţja, metodom skenirajuće elektromikroskopije, prvenstveno se vršio ruĉno. Osim što je taj naĉin rada zahtjevao veliko vrijeme (dakle gubila se operativnost metode), postojala je mogućnost da se jedan dio uzorka ne pregleda elektronskim snopom ili da se jedan isti dio uzorka pregleda dva puta. Usavršavanjem metoda SEM/EDX, pojavili su se elektronski mikroskopi s automatskim pretraţivanjem uzoraka. Ovaj naĉin ispitivanja uzorka na okolnosti da li je neka osoba pucala iz vatrenog oruţja ili nije, veoma je operativan i efikasan. Operativnost metode 95

automatskog pretraţivanja uzorka, ogleda se u kraćem vremenu pretraţivanja uzorka (u odnosu na ruĉni naĉin pretraţivanja uzorka). Skenirajući elektromikroskopi koji sluţe za detekciju GSR ĉestica, koji se proizvode u zadnje vrijeme (sredinom devedesetih godina), osim što automatski pretraţuju uzorak, takoĊe automatski izbacuju hemijski sastav svih GSR ĉestica detektiranih na uzorku. Rezultat pregleda uzorka skinutoga sa šaka osobe osumnjiĉene za pucanje iz vatrenog oruţja, ovim najnovijim automatskim kompjuterskim naĉinom, sadrţi broj GSR ĉestica, njihov hemijski sastav i njihovu veliĉinu. 4.1.3.6. Prednost SEM/EDX metode u odnosu na dosada navedene metode za identifikaciju osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja SEM/EDX metoda za identifikaciju osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja, ima jednu veliku prednost u odnosu na do sada pobrojane (i primjenjivane) metode. Radi se o tome da ova metoda (SEM/EDX), nije destruktivna, odnosno da se ispitivani uzorak ne uništava i ne mijenja prilikom ispitivanja. Tako da se jedan isti uzorak moţe ponovljeno pregledati X puta. To je vaţno u forenziĉkoj praksi, ukoliko bi se ukazala potreba za ponovnim vještaĉenjem odnosno super-vještaĉenjem, jednog istog uzorka. Dosadašnje metode za vještaĉenje tragova ostataka od pucanja iz vatrenog oruţja, bile su destruktivne, te se uništavanjem uzorka prilikom ispitivanja, gubila mogućnost ponovnog pregleda uzorka. To je najizraţenije kod vještaĉenja “parafinske rukavice”, gdje se uzorak (“parafinska rukavica”) moţe pregledati samo jednom, pa je ukoliko se iskaţe potreba, nemoguće izvršiti supervještaĉenje. UtvrĊivanje da li je neka osoba pucala iz vatrenog oruţja metodom SEM/EDX, izbacuje mogućnost kontaminacije (što je bila izraţena pojava kod predhodnih metoda). Naime, GSR ĉestice detektirane SEM/EDX metodom, nastaju samo i iskljuĉivo prilikom opaljenja metka iz vatrenog oruţja i nikako drugaĉije. Formiranje baze podataka hemijskih sastava streljiva razliĉitih proizvoĊaĉa i razliĉitih kalibara i odreĊivanje što preciznijeg hemijskog sastva GSR ĉestica putem automatske hemijske obrade na SEM/EDX, ova metoda ima prednost u odnosu na dosadašnje metode. Ukoliko osoba na ĉijim se šakama detektiraju GSR ĉestice, na suĊenju izjavljuje da su GSR ĉestice na njegovim šakama, posljedica pucanja iz vatrenog oruţja, ali nekom drugom prilikom (a ne prilikom kritiĉnog dogaĊaja, zašto je optuţen) ili su posljedica uzimanja u šake vatrenog oruţja iz kog je predhodno izvršeno ispaljenje ili je imao fiziĉki kontakt šakama s osobom koja je predhodno pucala iz vatrenog oruţja, to se metodom SEM/EDX moţe demantirati. Naime, odredi se hemijski sastav ĉahura s lica mjesta, pa ukoliko isti odgovara hemijskom sastavu GSR ĉestica na šakama osumnjiĉenog velika je vjerojatnoća da je osumnjiĉeni pucao iz vatrenog oruţja iz kog su ispaljenje te ĉahure. Ukoliko se osumnjiĉeni brani na naĉin da je pucao iz vatrenog oruţja, ali nekom drugom ranijom prilikom pa je prisutnost GSR ĉestica na njegovim šakama posljedica tog pucanja, to se jednostavno uradi hemijski sastav ĉahura tog vatrenog oruţja za koje osumnjiĉeni tvrdi da je pucao iz njega, te se komparacijom ta dva hemijska sastava (hemijski sastav GSR ĉestica na šakama osumnjiĉenog i hemijski sastav ĉahura iz oruţja za koje osumnjiĉeni tvrdi da je pucao iz njega), s velikom vjerojatnoćom utvrĊuje da li je odbrana osumnjiĉenog osnovana ili nije. Metoda SEM/EDX za identifikaciju osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja, kao i sve do sada navedene metode ove namjene, nema mogućnost identifikacije GSR ĉestica u sluĉajevima kada se šake sa kojih se uzima uzorak, operu vodom. MeĊutim, nauĉniciistraţivaĉi iz ove oblasti vrše intenzivna istraţivanja u ovom pravcu. Tako su pojedini struĉnjaci uspjeli da detektiraju GSR ĉestice na šakama osobe koja je pucala iz vatrenog

96

oruţja i nakon toga oprala svoje šake vodom. Tom prilikom detektirane ĉestice, su promjera ispod 3 um i ima ih u znatno manjem broju nego što se obiĉno nalaze na šaki osobe koja puca iz vatrenog oruţja, a ne pere šake prije uzimanja uzoraka sa istih. MeĊutim, u operativno istraţnoj praksi, u sluĉajevima kada se operu šake nakon pucanja iz vatrenog oruţja, pristupa se uzimanju uzoraka s odjeće (najĉešće s manţetni rukava), uzoraka s kose ili s lica, osoba koje su pucale iz vatrenog oruţja. Vrlo je vaţno napomenuti da kod osoba koje nisu pucale iz vatrenog oruţja nikada nisu naĊene GSR ĉestice. 4.1.4. PDT – TEST43 Uvod Kroz dugi niz godina, u cilju eventualnog otkrića osobe koja je rukovala oruţjem, izdvajali su se razliĉiti testovi; za ovu priliku izdvajamo jedan od njih, a koji se, relativno rijetko koristi (mada bi njegova upotreba mogla doprinijeti kvalitetnijim istragama i upotpunjenju dokaznog materijala. Prije 1970. godine uglavnom se koristio 8 – hidroksikinolinski test za odreĊivanje da li je osoba rukovala oruţjem. 44 Uopšteno se ovaj test naziva TMDT testom,45 koji je ukljuĉivao prskanje ruku osobe s 0,2% otopinom 8 – hidroksikinolina u izopropanolu, za koju je postojala sumnja da je drţala oruţje. Nakon toga poprskani dijelovi ruku promatrani su pod ultravioletnom svjetlošću. Ako je osoba rukovala oruţjem, prenese se odreĊeni stepen ţeljeznih iona na ruke i zatamnjene površine se zapaţaju upravo na tim dodirnim površinama. Pozitivna reakcija se mora snimiti, meĊutim, istu prati relativno komplicirana upotreba ultravioletne fotografije koja se mora koristiti.46 PDT – reagens Za reagens PDT moţe se reći da spada u najnovije iz veoma vaţne serije spojeva poznatih kao ferozinske vrste. Blau, 47 je krajem 19. vijeka zapazio da su molekule koje su imale atomsku konfiguraciju –N=C-C=N- davale intenzivno obojene komplekse sa ţeljeznim ionima. Takvi spojevi takoĊe reagiraju s bakrenim i kobaltnim ionima, ali je reaktivnost ţeljeznih iona mnogo veća i takva grupa spojeva s ovom strukturnom konfiguracijom dobila je trivijalno ime feroin. Dvanaest spojeva bilo je sintezirano48 i ocjenjivana je njihova reaktivnost sa ţeljezom i s drugim ionima. Iako svi feroini reaguju kao bidentalni ligandi i većinu kompleksa stvaraju s metalnim ionima slabog obojenja, i reakcija se odvija u dosta uskom pH podruĉju. Vaţno je napomenuti da nekoliko feroina, meĊutim stvaraju stabilne intezivne obojene komplekse, sa ţeljeznim ionima i istovremeno su sluţili za kolorimetrijska odreĊivanja ţeljeza. MeĊu ovim su: 1,10-

43

Dragić M., “Ko je drţao pištolj? Rasvjetljavanje sluĉajeva ubistava-samoubistava upotrebom PDT reagensa”, SECURITAS, Ĉasopis za teoriju i praksu sigurnosti, Godina 1. Broj 1, 2002., FMUP, Sarajevo, str. 67-70. 44 “Trace metal detection Technique in Law Enforcement”, Pamphlet No. 71 – 1, National Institute of Law Enforcement and Criminal Justice, LEAA, Washington, D. C. 1970. 45 Stevens, J. M. And Messler, H., (1974) : Journal of Forensic Science, Vol. 19, No. 3, pp. 496 – 503. 46 Messler, H. And Stevens, J. M. (1974): Photographic Applications in Science, Tehnology and Medicine, Vol. 10, No. 3, pp. 24 – 25. 47 Blau, F. (1898): Monatsheffe fur Chemie, Vol. 19, pp. 647. 48 Schilt, A., (1966): Talanta, Vol. 13, pp. 895 – 902.

97

fenentrolin49, 2,4,6-tris (2-piridil)-1,3,5-triazin50, 2,6-bis (2-piridil)-piridin51, 4,7-difenil-1, 10fenantrolin52, 2,2 dipiridin, i fenil 2-piridil ketoksim.53 Mnogi od navedenih reagensa produkt su tegobnih i teških sinteza, i koji su rezultirani s visokom cijenom ovih spojeva za širu upotrebu za ţeljezo, ali je PDT reagens znatno jeftiniji za proizvodnju nego drugi iz feroinske familije. Case54 je uradio prvosintetizirani spoj i njegovu upotrebu kao ţeljezni reagens opisao je Stookey. 55 U prisutnosti dvovalentnog ţeljeza PDT reaktiv s njim daje intenzivno obojenje, koje je vodotopljivi kompleks ljubiĉaste boje. Ova reakcija je veoma brza i odvija se u širokom rasponu pH vrijednosti (pH 4 do pH 10). Molarna apsortivnost za PDT sa ţeljeznim ionima je 27 900 na 562 nm i isti do sada poznati predstavlja drugi po jaĉini kromagen za ţeljezo. Terosit ili 2,6-bis (4-fenil-2-piridil)-4fenilpiridin je mnogo aktivniji s molarnom apsortivnošću od 30 200 na 583 nm, ali je isti mnogo skuplji i znatno manje stabilan nego PDT.56 Osnova njegove strukture i spektralne karakteristike za Fe(PDT) 3++ kompleks, vjerojatno je reakcija kojom reagira kao i drugi feroinski spojevi koji su s tri planarna bidentalna ilganda koordinirana oko ţeljeznog iona. Svaki od liganada ima dva azotna atoma ometena oko ţeljeza i stvara se petoĉlani prsten sa svih šest azotovih atoma. Reagens PDT se moţe praviti otapanjem odreĊene koliĉine soli (Aldrich Chemical Co.) u odreĊenoj koliĉini alkohola. Reagens se moţe ĉuvati duţi period u hladnjaku, mada bi njegovu reaktivnost trebalo periodiĉno testirati ţeljeznim ionima s najniţim granicama detekcije. Procedura Alkoholnom otopinom PDT prskaju se ruke osumnjiĉenih osoba. Ako su prisutni ţeljezni ioni, mrlje ljubiĉaste boje pojavit će se za nekoliko minuta. Boja će lagano išĉezavati u periodu od 1 do 2 sata. Reakcija se moţe ubrzati izlaganjem dugim ultravioletnim talasima kraći period. Jednom formirane obojene mrlje ljubiĉaste boje mogu se ukloniti s koţe pranjem. Potpuno prskanje je potrebno da se upotpuni razvoj svog prisutnog ţeljeza. Vaţno je napomenuti da pri niskim koncentracijama ţeljeza reakcija neće biti odmah vidljiva, već će se razviti nakon duţeg vremena. Iskustva Jedna od mogućnosti upotrebe PDT reagensa jeste odreĊivanje da li je osumnjiĉena osoba rukovala oruţjem. Svakako da su najinteresantniji sluĉajevi sumnjiva samoubistva. U takvim situacijama test moţe pomoći u davanju odgovora na pitanje da li je umrli zaista drţao oruţje prije njegove smrti. U mnogim kriminalistiĉkim sluĉajevima, ukljuĉujući rasvjetljavanje dilema ubistvo – samoubistvo, veoma je znaĉajna upotreba PDT reagensa. Upravo iz ranije navedenih razloga mnoge policije svijeta (npr. Izrael, SAD itd.) u svojim pokretnim kriminalistiĉkim laboratorijama imaju PDT test. Vaţno je istaći da pored rasvjetljavanja dilema ubistava i samoubistava reagens se moţe uspješno koristiti i u otkrivanju provalnih kraĊa, kraĊa automobila i drugim sluĉajevima. 49

Fortune, W., and Mellon, M. (1938): Industrial and Engineering Chemistry, Analytical Edition, Vol. 10, No. 2, pp. 60. 50 Collins, P., Diehl, H., and Smith, G. (1959): Analytical Chemistry, Vol. 31, No. 11, pp. 1862. 51 Moss, M., Mellon, M. (1942): Industrial and Engineering Chemistry, Analytical Edition, Vol. 14, No. 11, pp. 862. 52 Smith, G., McCurdy (1952): Analyst, Vol. 77, No. 917, pp. 418. 53 Chernin, R. And Simonsen, E. (1964): Analytical Chemistry, Vol. 36, No. 6, pp. 1093. 54 Case, F. H. (1965): Juornal of Organic Chemistry, Vol. 30, pp. 931 – 933. 55 Stookey, L. L. (1970): Analytical Chemistry, Vol. 42, No. 7, pp. 779 – 781. 56 Schilt, A. And Hoyle. W. C. (1967): Analytical Chemistry, Vol. 39, No. 1, pp. 114 – 117.

98

5. TRAGOVI BARUTA NA ODJEĆI OSOBE KOJA JE PUCALA IZ VATRENOG ORUŢJA Kao što smo rekli oko 20% nesagorjelih barutnih ĉestica izlazi kroz šupljine mehanizma za okidanje, naroĉito kroz otvor za izbacivanje kod poluautomatskog i automatskog oruţja. Kako se u blizini tih otvora nalazi šaka osobe koja je izvršila opaljenje, obavezno dolazi do kontaminacije koţe šake nesagorjelim barutnim ĉesticama. MeĊutim, ukoliko je osoba koja vrši ispaljivanje iz vatrenog oruţja odjevena u neki odjevni predmet dugih rukava, jedan dio nesagorjelih barutnih ĉestica pored ruke odnosno šake moţe dospjeti i na donji dio rukava tog odjevnog predmeta. Treba napomenuti da te nesagorjele barutne ĉestice imaju manju kinetiĉku energiju od onih koje izlaze na usta cijevi vatrenog oruţja tako da u većini sluĉajeva one ne penetriraju u odjeću već tako reći slobodnim padom dospijevaju na rukave navedenog odjevnog predmeta. Zbog toga, prilikom slanja tog odjevnog predmeta na vještaĉenje radi utvrĊivanja postojanja nesagorjelih barutnih ostataka, potrebno je s njim veoma paţljivo postupati kako ne bi došlo do stresanja barutnih ĉestica s površina rukava. Odjevni predmet se ne smije prevrtati niti ĉistiti. Površine rukava u visini oko 20-ak centimetara potrebno je zaštititi bijelim papirom kako bi se onemogućilo stresanje barutnih ĉestica. Nakon toga odjevni predmet je potrebno paţljivo zapakirati u papirnu vreću ili kutiju, na istoj oznaĉiti broj traga, broj predmeta, ime odjevnog predmeta, ime osobe od koje je odjevni predmet oduzet i druge generalije, te isti poslati u laboratoriju na vještaĉenje. Postupak utvrĊivanja nesagorijelih barutnih ĉestica vrši se modificiranom Walkerovom metodom. 5.1. Tragovi na ţrtvi nastali upotrebom vatrenog oruţja 5.1.1. Tragovi baruta na odjeći ţrtve Prilikom ispaljenja metka iz vatrenog oruţja veći dio nesagorjelog baruta i barutne gareţi izleti kroz cijev. Tragovi baruta koji izaĊu kroz cijev i prate zrno do odreĊene udaljenosti kontiminiraju neku prepreku ako se ona naĊe u dometu tih tragova. Koliĉina i karakter tragova baruta, kao što je već reĉeno zavisi od više faktora od kojih su najvaţniji: vrsta oruţja, odnosno streljiva, kvaliteta streljiva, stanje cijevi i dr. Kako su nesagorjele barutne ĉestice, materijalne ĉestice odreĊene mase, udaljenost do kojih one mogu dospjeti zavisi prije svega o njihovoj masi i brzini. Krupnije ĉestice baruta (što pretpostavljaju lošu cijev ili streljivo) doprijet će do veće udaljenosti i obratno. Kontaminacija prepreke se odvija sliĉno kao i kontaminacija šaka osobe koja ispaljuje streljivo. Pod “preprekom” u kriminalistiĉkom smislu najĉešće podrazumijevamo odjeću pogoĊene osobe. Kada su u pitanju tragovi barutnih ĉestica na odjeći ţrtve najvaţnije pitanje je, do koje udaljenosti mogu doprijeti tragovi baruta nakon ispaljenja metka. Krajnji domet tragova baruta, osim pomenutih faktora, zavisi o vrsti oruţja iz kojeg se puca. Za kratkocijevno vatreno oruţje tipa pištolja i revolvera krajnji domet fragmentiranih barutnih ĉestica je izmeĊu 80 i 100 cm. Do udaljenosti od 100 cm mogu dospjeti barutne ĉestice većih kalibara pištolja i revolvera, pogotovo onih kojima je loša unutrašnjost cijevi. Kod dugocijevnog vatrenog oruţja tipa lovaĉkih karabina, vojniĉkih pušaka i sliĉno, nesagorjele barutne ĉestice mogu se naći na maksimalnoj udaljenosti do 150 cm. U prvom trenutku je nerazumljivo, kako to da barutne ĉestice iz dugocijevnog oruţja ne odlete dalje od usta cijevi. Objašnjenje se nalazi upravo u duţini cijevi oruţja. Kod kratkocijevnog oruţja barutno punjenje ĉesto “ne stigne” da potpuno sagori (na primjer kod revolvera kalibar .357 magnum s 2.5 incha cijevi) što nije sluĉaj kod na primjer 60 cm duge cijevi lovaĉkog karabina.

99

Koliĉina barutnih ĉestica koje kontaminiraju neku odjeću zavisi i o vrsti tkanja te odjeće. Majice, kaputi, jakne i sl., zadrţavaju skoro cijelu koliĉinu dospjelih tragova baruta što nije sluĉaj kod odjeće kao što su na primjer košulje ili predmeti od sintetike (glatke površine). Za razliku od šaka, gdje se tragovi baruta mogu vrlo lako eliminirati (brisanjem, mehaniĉkim uklanjanjem, pranjem i sl.) na odjeći tragovi baruta ostaju trajno, osim naravno u situacijama kada se opere kontaminirana odjeća. Tragovi baruta na odjeći ispituju se u cilju odreĊivanja udaljenosti pucanja. Kako se ti tragovi ljevkasto šire, poĉevši od usta cijevi oruţja, promjer kontaminacije na odjeći je funkcija udaljenosti. Sliĉno kao i saĉmeni snop, tako se i nesagorjele barutne ĉestice prostiru od usta cijevi prema meti i promjer kontaminacije mete, u relacijama krajnjeg dometa ovisan je o udaljenosti od usta cijevi oruţja. Kod hica iz blizine promjer tragova baruta i barutne gareţi zahvaća zonu malog promjera oko ulazne rupe, da bi se promjer te zone sve više povećavao porastom udaljenosti izmeĊu usta cijevi oruţja i prepreke. UsporeĊujući promjer njihove kontaminacije na nekoj prepreci s promjerima dobivenim probnim ispaljivanjem iz istog oruţja i streljiva s raznih udaljenosti, s velikom taĉnošću moţemo utvrditi udaljenost pucanja, odnosno udaljenost strijelac-ţrtva (tzv. kriminalistiĉki eksperiment). Kada govorimo o odjeći i tragovima baruta na njoj, vrlo rijetko imamo sluĉajeve kontaminacije na odjeći bijele boje. Obiĉno su to obojeni odjevni predmeti i ne pruţaju mogućnost, za razliku od bijelih, da su tragovi baruta crne boje na njima jasno izraţeni i da se mogu lako locirati. Izuzimanje odjeće i drugih predmeta za koje se pretpostavlja da su kontaminirani barutnim ĉesticama, a u cilju odreĊivanja udaljenosti pucanja, treba uzimati krajnje paţljivo. Kontaminirana mjesta (njih je lako odrediti jer su u okolici proboja-ulaza zrna ili saĉme) treba zaštititi na taj naĉin da se preko njih stavi komad papira ili ĉistog platna i to uĉvrsti ljepljivom trakom jer postoji realna mogućnost da u toku transporta i drugih manipulacija jedan dio nesagorijelih barutnih ĉestica otpadne sa odjeće. S kriminalistiĉkog aspekta tragovi baruta na odjeći su vrlo vaţni jer se na temelju njih moţe odrediti udaljenost pucanja što ĉesto ima utjecaja na sudsku kvalifikaciju djela. Naime, u pitanju da li je neko djelo izvršeno u samoobrani ili ne, udaljenost pucanja je odluĉujuća. Lokacija i raspored barutnih ĉestica koje se nalaze na nekom odjevnom predmetu ispituje se laboratorijski m reagensima koji daju specifiĉne kolorne reakcije na nitrate i nitrite iz baruta. 5.1.1.1. Tragovi na odjeći ţrtve nastali prolaskom projektila ispaljenog iz vatrenog oruţja Tragovi na odjeći ţrtve koji su nastali prolaskom projektila ispaljenog iz vatrenog oruţja su ulazni otvor (ukoliko je u pitanju ustrijel) kao i izlazni otvor (ukoliko je u pitanju prostrijel). Ulazni i izlazni otvori, nastali pri prolasku projektila razlikuju se po obliku, veliĉini, te prisutnosti (ili odsustvu) produkata pucanja oko njih. Oblik oštećenja je ovisan o niza faktora, ali najĉešće je oblik ulaznog otvora sliĉan obliku zrna. Pošto zrno pri udaru u pregradu ima veću brzinu nego poslije prolaza kroz nju, ono na poĉetku razbija materijal pregrade, gurajući ga naprijed u pravcu svog kretanja. Rezultat toga je nedostatak materijala pregrade, a na ivicima otvora ostaje brisotina, ĉiji je promjer blizak promjeru zrna. Morfološke karakteristike od proboja zrna su, u odreĊenoj mjeri, ovisne o strukturi i osobinama materijala pregrade. Na većini materijala oštećenja oko ulaznog otvora karakteriziraju relativno ravne ivice, usmjerene prema unutra. Izuzetak su odjevni predmeti od teksasa i pleteni dţemperi kod kojih ponekad nastala oštećenja odstupaju od opisanih tj. ne moţe se sa sigurnošću utvrditi ulazni otvor na temelju ivica jer iste ponekad znaju biti i nedefinirane odnosno okrenute u oba smjera.

100

MeĊutim, tragove od pucanja na odjeći treba paţljivo pregledati jer se na temelju barutnih ĉestica, po pojasu brisotine i tragova na otvoru moţe utvrditi pravac ispaljivanja. Oblik nagnjeĉenog prstena takoĊer ukazuje na pravac pod kojim je projektil ušao u odjevni predmet. Kad projektil uĊe pod pravim kutom prsten je simetriĉan, a kada ulazi pod kosim kutom, jedan dio prstena je širi i on ukazuje na koju je stranu nagnuta putanja projektila npr. otvor na tkanini ravnomjerne duţine svih niti tkanja ukazuje na okomit pravac ulaska zrna. Kada je iz oruţja pucano pod kutom, tada su niti u pravcu cijevi oruţja kraće i ravnije, a na suprotnoj strani duţe i neravnije s pocjepanošću tkanja. Izlazni otvor je obiĉno većeg promjera u odnosu na ulazni otvor s ivicama okrenutim prema vani. U pravilu nema tragova pucanja, izuzev što ponekad na unutrašnjoj strani odjevnog predmeta mogu ostati tragovi metala od zrna. Tragovi od zrna se mjere, prije svega, ucjelini, ukljuĉujući i oštećenja, a zatim sami otvor. Oštećenja od zrna okruglog oblika se mjere po promjeru, ako su kvadratnog ili pravokutnog oblika po duţinama strana, a ovalnog obilka po duţini dvije ose. Odjevni predmeti na kojima treba odreĊivati tragove u cilju utvrĊivanja udaljenosti pucanja, odreĊivanja ulazno-izlaznih otvora treba posebno paţljivo tretirati po slijedećem postupku:  Zaštititi površinu oko ulaznog otvora od presavijanja, otpadanja ili prenošenja ĉestica tako što će se zalijepiti veći komad ĉistog papira;  Vlaţne i krvave odjevne predmete osušiti u hladu i na sobnoj temperaturi;  Ne vršiti nikakva oznaĉavanja na površinama oko ulaznih otvora;  Po mogućnosti ne prevrtati mnogo odjeću bez posebne potrebe. Na kraju radi utvrĊivanja udaljenosti pucanja kao i odreĊivanja ulazno – izlaznih otvora na navedenoj odjeći istu treba poslati u kriminalistiĉkotehniĉki laboratorij radi vještaĉenja. 5.1.2. Tragovi vatrenog oruţja na strijelnim ranama 5.1.2.1. Rane Rane s aspekta kriminalistiĉke balistike (svakako i sudske medicine) zauzimaju veoma znaĉajno mjesto u sistemu mogućih odgovora koje mogu dati, a sve u procesu potpunog rasvjetljavanja odreĊenog kriviĉnog djela57. Upravo zbog toga, u najkraće navodimo osnovne odrednice o ranama, s posebnim akcentom na one nastale upotrebom vatrenog oruţja. Rana, vulnus, u sudskomedicinskom smislu jeste ona posebna mehanička povreda više tkiva koja je skopčana bar s istovremenim raskidom koţe, odnosno sluzokoţe u cjelini, a koja na sebi nosi svojstvena obiljeţja dejstvenog činioca mehaničkog oruĎa. Kod svake rane bitni i glavni sastojci su: (svana) otvor rane (ulazni bez izuzetka i izlazni eventualno), redovno u koţi, a izuzetno u sluzokoţi, i (iznutra) prostor rane u potkoţnom, odnosno podsluznom bilo mekanom ili ĉvrstom tkivu. Veoma je vaţno istaći (osim ranije navedenog) da kod svake rane valja uoĉiti i razlikovati, opisati i procijeniti još: sjedište, veliĉinu i oblik; pa onda, najbliţu okolinu rane; zatim ivice i uglove otvora; i na kraju, zidove, dno, uglove, boju i sadrţaj prostora rane. U odnosu na proces njihovog nastanka, sudska medicina determinira: razderine (vulnus lacerum) koje su priĉinjene tupinom, odnosno pljosnatom ili oblom površinom ma kakvog mehaniĉkog oruĊa; sjekotine (vulnus incisum s. scissum) jesu rane koje su uĉinjene oštricom mehaniĉkog oruĊa; ubodine (vulnus punctum) jesu rane proizvedene šiljkom mehaniĉkog

57

Milovanović, M. (1982): Sudska medicina, Medicinska knjiga, Beograd – Zagreb, str. 35.

101

oruĊa; te ustrijeli (vulnus sclopetarium). Kako su, s aspekta teme knjige, najinteresantnije rane – ustrijeli u narednom dijelu nešto šire ih obraĊujemo. 5.1.2.1.1. Strijelne rane Ozljeda koja nastaje projektilom ispaljenim iz ruĉnog vatrenog oruţja naziva se strijelna rana (vulnus sclopetarium). Moţe se reći da se ruĉna vatrena oruţja dijele na dvije osnovne grupe: na oruţje s kratkom cijevi i na oruţje s dugom cijevi (svakako da postoje i druge drugaĉije podjele o ĉemu je bilo rijeĉi ranije). U prvu grupu spadaju pištolji i revolveri, a u drugu puške (sportske, lovaĉke, vojniĉke). Strijelne rane58 spadaju u onu vrstu ozljeda kod kojih se rješenje sluĉaja zasniva kako na sudskomedicinskom vještaĉenju, tako isto i na balistiĉkom. Pošto je za razumijevanje strijelnih rana potrebno poznavanje nekih najosnovnijih ĉinjenica iz balistike, kao i zbog toga što se sudskomedicinski vještak i vještak za balistiku ĉesto dopunjuju, dodatni je razlog za poznavanje osnovnih elemenata i općih podataka o onome što uzrokuje ove ozljede – o oruţju, eksplozivnom punjenju i projektilu. O navedenim elementima smo već vrlo detaljno pisali u prethodnim dijelovima, te na ovom mjestu nećemo ponavljati navedene parametre. Ulazna rana predstavlja defekt tkiva koji je kod okomitog ustrijela na koţu okruglog oblika, a kod kosog ustrijela je eliptiĉnog oblika. Defekt je obiĉno manjeg promjera od promjera samog projektila. Naime, pritisak ĉela projektila na koţu dovodi do razmicanja najfinijih djelića tkiva okomito u stranu, pri ĉemu je brzina tih djelića tkiva zbog njihove malene mase veća od brzine projektila. Upravo zbog toga pri ulasku glave projektila u koţu zbog njezina koniĉnog ili kuglastog oblika dolazi do snaţnog pritisaka tkiva u stranu, a taj je pokret tako brz da proširenje postoji na koţi već u ĉasu prolaska širega dijela projektila. Tako se koţa uz nastali defekt samo ostruţe o stijenku projektila, a posljedica je stvaranje nagnjeĉenog – kontuzijskog prstena. Nakon prolaza projektila koţa se zbog svoje elastiĉnosti vraća u prvobitni poloţaj, formirajući tako ulaznu strijelnu ranu ĉiji rupiĉast defekt ima manji promjer od promjera projektila. Širenje koţe na mjestu ulazne strijelne rane odgovara nastajanju privremene šupljine, a zavisi o brzini projektila. Kod velikih brzina potiskivanje tkiva ustranu moţe biti toliko intenzivno da dovodi do radijarnog razdora tkiva zbog rastezanja59. U izuzetnim sluĉajevima ulazna rana moţe biti bez defekta tkiva, a izgleda kao prorez (šlic). To se viĊa kod sporijih projektila, primjerice kod zrna saĉme ispaljenog iz veće udaljenosti. Projektil se tada naĊe obiĉno u blizini ulazne rane. Na sam izgled i osobine ulazne strijelne rane osim djelovanja samog projektila utjeĉu i drugi ĉinioci koji su usko povezani uz proces opaljenja, a to su: plamen, dim, nesagorjele ĉestice baruta i barutni plinovi. U zavisnosti od djelovanja svih navedenih ĉinilaca ulazne se strijelne rane dijele na rane koje su nastale pucanjem iz daljine i na rane koju su nastale pucanjem iz blizine. MeĊu strijelnim ranama nastalim pucanjem iz blizine razlikuju se dvije grupe: rane nastale pucanjem iz relativne blizine i rane nastale pucanjem iz apsolutne blizine. Prema tome, po izgledu se ulazne strijelne rane dijele na tri vrste: 1. ulazne strijelne rane iz daljine, 2. ulazne strijelne rane iz relativne blizine i 3. ulazne strijelne rane iz apsolutne blizine 60.

58

Zeĉević, D., i sarad. (1989): Sudska medicina, Jugoslovenska medicinska naklada, Zagreb, str. 43 – 52. Izlaganje o strijelnoj rani uglavnom je preuzeto iz navedene knjige i vršene su samo djelomiĉne izmjene. 59 Zeĉević, D., i sarad. (1989): Sudska medicina, Jugoslovenska medicinska naklada, Zagreb, str. 45. 60 Lukić, M. (1982): Osnovi sudske medicine za organe unutrašnjih poslova, PFV, Beograd, str.45

102

Strijelna rana iz daljine je ona ulazna strijelna rana koja ima samo osobine nastale kao posljedica djelovanja projektila, a to su defekt (rupiĉast) koţe, kontuzioni prsten, projektilna brisotina, te strijelni kanal. Ulazna je strijelna rana okrugla ili jajolika, što zavisi od toga da li je projektil došao iz okomitog ili kosog smjera na površinu tijela. Uvijek postoji rupiĉasti defekt koţe koji nastaje od ĉela projektila zbog njegovog razornog djelovanja. Na rubu defekta koţe nalazi se kontuzioni prsten, koji je najvaţnija karakteristika ulazne strijelne rane nastale pucanjem iz daljine. Prilikom prvog dodira s projektilom koţa se ugiba, ali zbog ogromnog nerazmjera izmeĊu snage projektila i elastiĉnosti i ĉvrstoće koţe, ona popušta i projektil prolazi kroz nju u tijelo. Prilikom prolaza strane projektila ostruţu površinski dio koţe, a podruĉje ispod toga moţe biti podliveno krvlju. Kada projektil proĊe kroz koţu, ostaje već navedeni rupiĉasti defekt okruţen s jedan do dva milimetra širokim prstenom. Prema tome, kontuzioni prsten je u stvari oguljotina koţe s više ili manje izraţenim kravarenjem. Kontuzioni prsten će biti koncentriĉno jednake širine ako projektil na koţu dolazi pod pravim uglom, a ekcentriĉno širok ako je njegov smjer pod oštrim uglom. U drugom će sluĉaju kontuzioni prsten biti širi na onoj strani s koje dolazi projektil, odnosno bit će to širi što je ugao izmeĊu koţe i smjera dolaska projektila oštriji. Vaţno je napomenuti da se vrlo ĉesto unutar kontuzijskog prstena nalazi projektilna brisotina. Naime, projektil na svojoj površini ima ostatke ĉaĊi i ulja (nastale od opaljenja u oruţju i podmazivanja oruţja), što se kod ulaska u tijelo otare/obriše i u obliku oneĉišćenja ostaje vidljivo u rani. U sluĉajevima kada projektil najprije proĊe kroz odjeću, trag projektilne brisotine bit će vidljiv i na rupiĉastom defektu odjeće.

Slika 17. Šematski prikaz prolaska zrna kroz koţu. Elastična koţa u jednom trenutku popušta i nastaje ulazna rupa koja je uvijek manja od promjera zrna. Po rubu ulazne rupe stvara se kontuzioni prsten i nastaje projektilna brisotina zrna (ako prethodno nije prošlo kroz odjeću).

Strijelna rana iz relativne blizine ima oko ulazne strijelne rane tragova onih drugih tvari koje su vezane za opaljenje ruĉnog vatrenog oruţja: nesagorjelih barutnih zrnaca/ĉestica, dima i plamena. Vaţno je napomenuti da najdalje od usta cijevi dopiru nesagorjela barutna zrnca. Krajnja udaljenost od usta cijevi do koje dopiru nesagorjela barutna zrnca predstavlja prema tome granicu pucanja iz relativne blizine i daljine. Navedena se barutna zrnca utisnu u koţu oko ulazne strijelne rane, što se ĉesto moţe vidjeti u obliku taĉkaste tetovaţe. Jedan se dio tih barutnih ĉestica moţe lako isprati s površine koţe. Dokaz da je rijeĉ o tragovima baruta moţe se dobiti hemijskim pretragama i testovima (vidjeti u ranijim poglavljima ove knjige).

103

Uz tragove nesagorjelih barutnih zrnaca ponekad se u okolini ulazne strijelne rane vide i tragovi dima u obliku ogarina. One su crnkaste i ţućkastosmeĊe boje. Moţe se reći da dim kao posljedica plamena prosjeĉno doseţe pola daljine od one koju doseţu nesagorjela barutna zrnca u odnosu na usta cijevi oruţja. Plamen doseţe najmanju udaljenost od usta cijevi, najviše do ĉetvrtine udaljenosti koju doseţu nesagorjela barutna zrnca, a kod metka punjenog malodimnim barutom svega nekoliko centimetara. Djelovanjem plamena nastaju opekline razliĉitog intenziteta. U sluĉajevima da je dio tijela na kojem se nalazi ulazna strijelna rana nastala pucanjem iz relativne blizine pokriven, tada će se tragovi nesagorjelih barutnih zrnaca, dima i plamena naći na odjeći. To je neobiĉno vaţno imati na umu i uvijek je potrebno uz strijelnu ranu pregledati i odjeću kroz koju je ozljeda nanesena (zbog toga je upravo vaţno saĉuvati i odjeću). Sam oblik strijelne rane iz relativne blizine u pravilu je sliĉan obliku strijelne rane iz daljine. Kontuzioni prsten se ponekad neće vidjeti, jer moţe biti prekriven nesagorjelim barutnim zrncima, pa ĉak i opeklinama.

Slika 18. Relativno mala udaljenost usta cijevi od koţe. Velika koncentracija barutne gareţi i nesagorjelih barutnih čestica oko ulazne rane

C B

A D

Slika 19. Šematski prikaz svih tragova pucanja s relativno male udaljenosti: A – kontuzioni prsten, B – projektilna brisotina (tragovi uprljanosti zrna), C – nesagorjele barutne čestice i D – barutna gareţ i ostali produkti sagorijevanja baruta

104

Strijelna rana iz apsolutne blizine nastaje kada su usta cijevi prislonjena neposredno na koţu ili su nekoliko milimetara udaljena od koţe. Izgled ovakve ulazne strijelne rane je drugaĉiji nego kod strijelnih rana nastalih pucanjem iz daljine i relativne blizine, jer na njega bitno utjeĉu potisni barutni plinovi. Sama ulazna strijelna rana je znatno veća, nepravilna i rastrganih rubova. Kontuzioni prsten je samo rijetko prisutan. Razlog ovakvog izgleda ulaza strijelne rane je u tome što s projektilom u tkivo ulaze potisni barutni plinovi koji svojim ekspanzivnim djelovanjem izazivaju razaranje okolnog tkiva, katkad i vrlo znatno. Nerijetko pri pucanju u glavu iz apsolutne blizine dio glave bude raznesen. Nesagorjela barutna zrnca, ogarenost i opekotine nalazit će se u prostoru rane (strijelni kanal), a rijetko i malo oko same ulazne strijelne rane. Ponekad se na koţi uz ulaznu strijelnu ranu nalazi potpun ili nepotpun otisak usta cijevi oruţja.

Slika 20. Usta cijevi naslonjena na koţu (kontakt). Odbijeni barutni plinovi od kosti imaju povratno djelovanje i uvjetuju zvjezdasto pucanje koţe

Fotografija 126. Karakteristično zvjezdasto pucanje koţe (apsolutna blizina)

Strijelna ozljeda kod koje projektil izaĊe iz tijela naziva se prostrijel, dok se strijelna ozljeda kod koje projektil ostaje u tijelu naziva ustrijel. U sluĉajevima kada projektil samo površinski ošteti koţu ne ulazeći u tijelo, nastaje ozljeda koja se zove strijelno okrznuće. Postoje situacije kada je takvo okrznuće nemoguće razlikovati od neke druge mehaniĉke ozljede. Prostrijelne i ustrijelne ozljede imaju svoje strijelne kanale, a prostrijelna ozljeda još i izlaznu strijelnu ranu. 105

Strijelni kanal je najĉešće produţetak smjera putanje projektila prije njegova ulaska u tijelo, ali ponekad to i nije tako. Smjer će strijelnog kanala biti drugaĉiji ako projektil promijeni smjer zbog udara u kost. U ĉvrstim parenhimatoznim organima (primjerice u jetri) strijelni je kanal valjkastog oblika, obiĉno ispunjen krvlju i zgnjeĉenim tkivom. Kod šupljih organa (primjerice ţeluca) nastaju okrugli otvori na stijenkama, koji, ako je organ pun sadrţaja, mogu biti i jako veliki (zbog hidrodinamiĉkog djelovanja). Jedan projektil moţe imati i više strijelnih kanala ako se projektil rasprsnuo u tijelu. Kod strijelnih rana iz apsolutne blizine strijelni je kanal nerijetko u obliku dvaju lijevaka koji se spajaju na uskim mjestima. Prvi je lijevak posljedica već spomenutog djelovanja barutnih plinova koji s projektilom ulaze u tijelo i uzrokuju veća razaranja. Drugi je lijevak posljedica aktiviranja, tzv. sekundarnih projektila. U svakom sluĉaju, potrebno je utvrditi smjer strijelnog kanala što je vaţno radi rekonstrukcije dogaĊaja. Pored toga, na završetku strijelnog kanala, ako se radi o ustrijelnoj ozljedi, nalazi se projektil koji se uvijek mora pronaći radi identifikacije (zbog toga je veoma vaţno da pripadnik organa unutrašnjih poslova – ovlašteno sluţbeno lice prati povrijeĊenog ili umrlog do zdravstvene ustanove i preuzme navedeni projektil; zabiljeţeni su sluĉajevi da ovu radnju sluţbene osobe zaborave, pa se dogodi da doktori bace projektil izvaĊen iz, npr. glave ubijenog). Prostrijelne ozljede imaju izlaznu strijelnu ranu. U veĉini sluĉajeva nije teško razlikovati ulaznu strijelnu ranu od izlazne. Izlazna strijelna rana moţe biti razliĉitog oblika: jajolikog, crtastog, zvjezdastog i vrlo je ĉesto veća od ulazne. Ona nema kontuzijskog prstena, a rubovi su joj ĉesto izvrnuti prema vani. U nekim sluĉajevima se na njenom rubu ipak pronaĊu promjene koje su nalik na kontuzioni prsten i tada je razlikovanje ulazne od izlazne strijelne rane teško. Takva promjena, tzv. ekstenzijski prsten, nastat će ako se izlazna strijelna rana nalazi na dijelu tijela koji je ĉvrsto stegnut odjećom, npr. rub grudnjaka. Sondiranje strijelnih ozljeda je greška, jer se vrlo lako mogu promijeniti karakteristike rane i izvesti pogrešni zakljuĉci. Generalno govoreći u pravilu je izlazna rana veća od ulazne. Obiĉno joj se rubovi mogu adaptirati jer za razliku od ulazne rane nema defekta tkiva. Uzrok te razlike i veliĉine jeste deformacija projektila (osobito olovnih ili s djelomiĉnom košuljicom) kojem se zbog toga na putu od ulaza do izlazne rane povećava kalibar. Pored toga, projektil sa sobom nosi dijelove tkiva, što mu, takoĊer, povećava kalibar. Nerijetko se projektil dok prolazi kroz tijelo okrene koso ili boĉno, odnosno pljoštimice. Ponekad je izlazna rana zaĉuĊujuće velikog promjera s defektom koţe ĉak do veliĉine dlana, što se najĉešće viĊa kod projektila velike brzine (iznad 800 m/s), koji pogotkom kosti dovode do stvaranja sekundarnih projektila koji obiĉno izazivaju veća razaranja nego sam primarni projektil. Dum – dum meci (nazvani po istoimenoj indijskoj pokrajini gdje su prvi put upotrijebljeni) koji imaju olovni projektil s djelomiĉnom košuljicom, a obiĉno su kupastog ili zatupljenog oblika, dovode jednako tako do velikih izlaznih rana, a da ne pogode kost. Izuzetno ulazna rana moţe biti veća od izlazne kod ustrijela iz apsolutne blizine, gdje su usta cijevi prislonjena uz koţu pa pritisak barutnih eksplozivnih plinova 1000 j/cm2 i više ulazi pod koţu, odiţe je, podminira i rasteţe. Kao posljedica nastaju radijarni zrakasti razdori. Zbog stvaranja tog podminiranja i šupljine ispunjene eksplozivnim plinovima (dimne šupljine), koţa bude potisnuta prema ustima cijevi, zbog ĉega na koţi moţe nastati otisak usta cijevi, drţaĉa nišana i samog nišana. Veoma sliĉan izgled izlazne strijelne rane u obliku proreza viĊa se kod “sporih projektila”, a to laici mogu zamijeniti ubodnom ranom jer nema defekta koţe (KK streljivo ili 6.35).

106

Navedeni spori projektili ĉesto nemaju snage da probiju koţu ili je probiju posljednjom snagom, ali tada ne mogu probiti odjeću, pa se izmeĊu koţe i odjeće naĊu slobodni. Veoma je vaţno napomenuti da je izlazna rana kod projektila velike brzine (preko 1 500 m/s) uvijek manja od ulazne. Iz toga je vidljivo da je za nastanak defekta tkiva na ulaznoj strijelnoj rani, kao i za izgled izlazne strijelne rane bitna brzina projektila. U sluĉajevima kada je ona malena, nastaju otvori u obliku proreza bez defekta koţe, što npr. sliĉi ubodnoj rani nastaloj ubodom koniĉnog sredstva okruglog prereza. Na osnovu ulazne strijelne rane, odnosno njenih dimenzija, nije moguće utvrditi kalibar projektila. Zbog poznatih svojstava koţe, ulazna strijelna rana ne odgovara kalibru projektila. Kalibar projektila moţe se s velikom vjerovatnoćom utvrditi u sluĉaju njegova prolaska kroz pljosnate kosti (prsna kost, zdjelica). Strijelne ozljede saĉmom imaju mnogo zajedniĉkih osobina sa strijelnim ozljedama uzrokovanim jednim projektilom, ali ujedno posjeduju i odreĊene specifiĉnosti. U sluĉajevima kada se puca lovaĉkom puškom na saĉmu iz apsolutne blizine, ulazna strijelna rana ima sve osobine ozljede nastale jednim projektilom, samo što obiĉno nastaju veće ulazne rane. Za strijelne rane iz relativne blizine vaţno je napomenuti da projektili iz saĉme s udaljenosti od pribliţno jedan metar od usta cijevi do tijela ĉine kompaktan snop i ostavljaju na tijelu jednu ulaznu strijelnu ranu veliĉine nekoliko centimetara (obiĉno 2 – 5 cm). Sama ulazna strijelna rana ima sliĉne karakteristike kao i rana nastala jednim projektilom, iako rub rane moţe biti više ili manje nepravilan, razderan ili podliven krvlju. Nesagorjele barutne ĉestice, plinovi i plamen doseţu znatno dulje nego kod ostalog ruĉnog vatrenog oruţja. U sluĉajevima ako je strijelna rana nastala s udaljenosti od oko 1 m ili nešto više, tada već dolazi do odvajanja perifernih projektila snopa saĉme, što će rezultirati jednom većom (centralnom) ulaznom strijelnom ranom i više ili manje brojnim okolnim sitnim ulaznim strijelnim ranama nastalim od snopa raspršenih projektila saĉme. U sluĉajevima kod strijelnih rana iz daljine vrlo je rijetko izraţena centralno smještena veća ulazna strijelna rana, a najĉešće nastaju brojne, prema sredini gušće rasporeĊene pojedinaĉne sitne ulazne strijelne rane. Svaka od njih ima osobine ulazne strijelne rane iz daljine kao i rana nastala jednim projektilom. Strijelni kanali kod ozljeda saĉmom vrlo su brojni (zavisno od kalibra metka) i vrlo ĉesto nisu produţetak putanje projektila saĉme prije ulaska u tijelo. Zbog slabije prodorne snage pri dodiru s kosti projektili saĉme lakše mijenjaju smjer od pojedinaĉnog projektila pištolja ili puške. Osim toga, ulazeći u snopu u tijelo udaraju u one ispred sebe što takoĊer utjeĉe na promjenu smjera. I u sluĉaju prostrelnih ozljeda mnogi projektili saĉme ostaju u tijelu i nikada broj ulaznih strijelnih rana ne odgovara broju izlaznih. Da bi se identificirao kalibar dovoljno je iz tijela izvaditi nekoliko projektila saĉme, za razliku od pojedinaĉnih projektila drugog ruĉnog vatrenog oruţja. Strijelne ozljede saĉmom jedine su strijelne ozljede kod kojih se moţe pribliţno taĉno utvrditi udaljenost s koje su nastale. Da bi se to utvrdilo, potrebno je na tijelu izmjeriti krajnje udaljenosti rasipa ulaznih strijelnih rana u ĉetiri smjera i pronaći nekoliko projektila saĉme na osnovu ĉega će se utvrditi kalibar metka. Posebna vrsta strijelnih ozljeda su ozljede koje nastaju kao posljedica djelovanja dinamita, bombi i granata. Navedene ozljede ne nazivaju se strijelnim već eksplozivnim ranama ili ozljedama (vulnera explosiva). Pri ozljeĊivanju ovim sredstvima samo će ponekad nastati strijelne rane u uţem smislu. U pravilu najĉešće nastaju razliĉite mehaniĉke pa i fiziĉke ozljede (oguljotine, rane nagnjeĉine, detrakcije, opekline). One se obiĉno nalaze rasute po ĉitavom tijelu ili barem na većoj površini od strijelnih ozljeda saĉmom.

107

5.1.2.1.2. Balistika rane Balistika rane prouĉava promjene koje nastaju ulaskom i prolazom projektila kroz ljudsko tijelo61. Prema rezultatima istraţivanja (iskustva ameriĉke komisije u korejskom ratu) karakteristike strijelne rane zavise o slijedećim faktorima: 1. 2. 3. 4.

obliku i veliĉini projektila, balistiĉkim karakteristikama projektila (brzini, kinetiĉkoj energiji i stabilnosti), ĉvrstoći tkiva koja projektil ozljeĊuje i elastiĉnosti koţe i tkiva.

Prilikom udara u tijelo projektil mu prenosi kinetiĉku energiju, a veliĉina kinetiĉke energije ovisi o nizu faktora, ponajprije o njegovoj brzini. Budući da je razorna moć projektila ovisna o njegovoj brzini, to s porastom brzine projektila raste i njegova razorna moć. Pravilnost i ponašanje projektila prilikom njegovog prodiranja u tijelo i kroz njega tumaĉi se hidrodinamiĉkom teorijom. Naime, ĉovjeĉije tijelo sadrţi u prosjeku 76 – 81% tekućine. Prodiranjem kroz ova, tekućinom vrlo bogata tkiva, projektil troši za probijanje puta vrlo malen dio kinetiĉke energije, a veći ostatak troši na kompresiju okoline predajući energiju ĉesticama tkiva. Pri prolazu projektila, tkivo bude potisnuto poput talasa radijalno ustranu, odnosno okomito na strijelni kanal. Takvim pritiskom, ĉija snaga na vrhu doseţe vrijednosti i do 100 atmosfera, ĉestice dobivaju poĉetnu energiju gotovo jednaku brzini projektila i pomiĉu se radijalno od strijelnog kanala. Pomicanjem tkiva ustranu od projektila nastaje tzv. privremena (temporarna) šupljina ĉiji je promjer mnogo veći nego promjer samog projektila. Sama veliĉina te šupljine odreĊena je dvjema uzajamnim silama, i to energijom projektila, s jedne strane, i elastiĉnošću tkiva, s druge strane. Pomicanje tkiva u stranu traje vrlo kratko, tj. 2 – 4 milisekunde, dok kinetiĉka energija ne prijeĊe u elastiĉnu energiju tkiva u kojem je trenutku dimenzija privremene šupljine najveća. Tada dolazi do negativne faze, tj. do unutrašnjeg gibanja tkiva prema strijelnom kanalu, kada elastiĉna energija prelazi ponovo u kinetiĉku. U toku ovog centripetalnog kretanja ubrzana tkiva sudaraju se u strijelnom kanalu, pa ovako izazvanim sudarom nastaje pritisak koji opet ima centrifugalan smjer djelovanja, ĉime se ponavlja već ranije gibanje što dovodi do pulziranja nastale privremene šupljine (pulzirajuća šupljina ili temporarna kaverna). Jedan takav pomak traje 5 – 10 milisekundi i nastavlja se u niz pulzacija. Budući da dio kinetiĉke energije zbog jakog unutarnjeg trenja prelazi u toplinsku energiju, svaka sljedeća pulzirajuća šupljina ima manji promjer od prethodne. Stvaranje primarne privremene šupljine nastaje nakon prolaska projektila, pa je mjereno prema brzini projektila ovo relativno spor dogaĊaj. Najĉešće je ovakav talas pritisaka praćen talasom usisavanja koji ga slijedi, što moţe dosta ĉesto dovesti do opseţnih ozljeda organa osobito onih ispunjenih plinom. Navedeni je talas usisavanja toliko brz da se plin koji npr. u crijevu s ozlijeĊenom stijenkom više nije ograniĉen sada naglo širi prema van i moţe dovesti do razdora tkiva, ĉime se tumaĉi ozljeĊivanje tkiva na udaljenim mjestima od maksimalnog proširenja privremene šupljine. Poznavanje principa nastanka i trajanja privremene šupljine presudno je za razumijevanje efekta djelovanja projektila kod prostrijela. Posmatrajući efekt pulzirajućeg djelovanja privremene šupljine, vidi se da njena veliĉina višestruko premašuje promjer samog projektila. U toku dinamike nastajanja privremene šupljine energija se smanjuje u smjeru strijelnog kanala prema udaljenim tkivima, pa su i efekti razaranja manji. Sloj tkiva uz cilindriĉan strijelni kanal jako je rastegnut zbog stvaranja šupljine, pa su i tkiva zbog jakog rastezanja 61

Zeĉević, D., i sarad. (1989): Sudska medicina, Jugoslovenska medicinska naklada, Zagreb, str. 49.

108

veoma oštećena. Slijedeći sloj tkiva, idući prema van od strijelnog kanala, već je slabije rastegnut, dok još u perifernijem sloju, gdje je rastezanje prisutno, ali slabo izraţeno, dolazi do razaranja samo najosjetljivijih struktura, prvenstveno kapilara. Upravo zbog toga je ovaj sloj karakteriziran nedostatkom makroskopski vidljivih razaranja uz postojanje mikroskopskih krvarenja, pa je nazvan zonom ekstravazacije, koja postepeno i neoštro prelazi u perifernije, neoštećeno tkivo. Na taj naĉin ozlijeĊena tkiva koja se nalaze na podruĉju strijelnog kanala, privremene šupljine i okoline s ekstravaziranom krvlju predstavljaju primarnu ozljedu, a dijele se na: 1) zonu strijelnog kanala, 2) zonu neposredne traumatske nekroze i 3) zonu molekularnog potresa. Sama veliĉina privremene šupljine zavisi od brzine projektila u trenutku udara u tkivo. Ona ima oblik kaplje, a stijenka joj posjeduje takvu snagu da i na nešto udaljenijim mjestima od projektila moţe dovesti do razdora ţila, mišića, pa i do prijeloma kostiju. Djelovanje projektila umnoţava se tako da od tjelesne supstancije nastaju sekundarni projektili. Na donjim slikama prikazane su stalne i privremene šupljine na tijelu, za razliĉite kalibre zrna.

Slika 21. cal. .22 (5,6 mm) V=925 m/s Masa=4 g 50% fragmentacija (Masa 2 g)

Slika 22. cal. 7,62 mm NATO V=862 m/s Masa=9,7 g

109

Slika 23. cal. 9 mm NATO V=362,4 m/s Masa=8,0 g

Slika 24. cal. 12 Foster, promjer 17,6 mm, V=461 m/s Masa=28,3 g

Slika 25. cal. 12, bez čoka (cilindar) 27 kuglica sačma #4, V=412 m/s Masa=35 g

110

Slika 26. cal. .22 LR (5,56 mm) V=388 m/s Masa=2,4 g

Slika 27. cal. .38 Special, V=275 m/s, Masa=7,13 g

Slika 28. cal. .357 Magnum, V=425 m/s Masa=8,1 g 2,4% fragmentacija (Masa 7,9 g)

111

Slika 29. AK-47 cal. 7,62 mm, V=713 m/s Masa=7.05 g

Slika 30. AK-47 cal. 5,45 mm, V=935 m/s Masa=3.4 g

Slika 31.

112

Impozantna je veliĉina maksimalnog volumena privremene šupljine, koja je to veća što je veća energija koju projektil preda tijelu (energija pri ulazu umanjena za energiju projektila na izlazu strijelnog kanala). Ako, primjerice, projektil preda tijelu energiju od 1000 J, maksimalni volumen prolazne šupljine iznosi ĉak ¾ litre. MeĊutim, promjer privremene šupljine mnogo je pouzdanija veliĉina nego njezin ukupni volumen. Taj je promjer razmjeran brzini projektila na nekom mjestu privremene šupljine. Eksperimentalno je, npr. dobiveno da promjer privremene šupljine pušĉanog projektila s brzinom od 1000 m/s iznosi 13 cm. Zbog zavisnosti od brzine samog projektila jasno je da se promjer šupljine smanjuje uporedo s padom brzine projektila od ulaznog dijela strijelnog kanala prema izlaznom. To svakako vrijedi iskljuĉivo za projektil koji se ne deformira u toku strijelnog kanala, a takav je, primjerice, ĉeliĉni projektil. Zbog zavisnosti promjera temporarne šupljine od brzine projektila jasno je da su kod brzih projektila moguća oštećenja tkiva udaljenijih od strijelnog kanala. Te udaljene ozljede moguće su samo kod projektila ĉija je brzina nekih 500 – 600 m/s, što objašnjava ĉinjenicu da je kod projektila ispaljenih iz pištolja i revolvera (zbog njihove relativno malene brzine) destruktivno djelovanje izraţeno u uskoj zoni uz strijelni kanal. Razliĉito je djelovanje projektila u razliĉitim tkivima. Tako nastanak temporarne šupljine kod prostrijela kroz pluća dovodi do udara plućne površine o unutarnju stijenku prsnog koša s posljediĉnim krvarenjima ispod pleure. Ţivci na udaljenim mjestima od strijelnog kanala mogu biti rastegnuti ili razderani, mišići otkinuti od kosti, a kosti prelomljene iako nisu izravno pogoĊene projektilom. Mada su veće krvne ţile izvan podruĉja temporarne šupljine, veoma se rasteţu, pucaju njihova vasa vasorum, što dovodi do nekroze stijenke, a time i do naknadnih oštećenja stijenke, sve do razdora s posljediĉnim krvarenjima. Najteţe posljedice nastaju pogotkom projektila u kosti jer pri tome projektil mali dio svoje energije troši na probijanje kosti, a najveći dio predaje komadićima prelomljene kosti (sekundarnim projektilima) koji zbog svog nepravilnog oblika, brojnosti i brzine kretanja nanose brojnije i teţe ozljede nego sam primarni projektil. Posebno opseţne ozljede nastaju prolaskom projektila kroz organe ispunjene tekućim ili rijetkim kašastim sadrţajem, kao što su prostreli kroz srce, mokraćni mjehur, ţeludac i sliĉno, jer dolazi do tzv. hidrauliĉnog eksplozivnog djelovanja. Naime, sadrţaj organa doveden je do visokog pritisaka, tako da se pod njegovim djelovanjem moţe organ rasprsnuti, eksplodirati. Poznat je princip djelovanja brzih projektila koji nerijetko dovode do smrti zbog šoka, pri ĉemu se radi o projektilima brzine preko 800 m/s, kada projektil brzo preda veliku energiju tijelu s posljedicom udarnog podraţaja ţivĉanog sistema. Brzina projektila razliĉitih vrsta vatrenog oruţja mjerena na ustima cijevi iznosi: -

pištolji oko 270 do 450 m/s, automatski pištolji oko 300 do 650 metara/s, puške i automatske puške 800 do 1000, najviše 1200 m/s.

Smatra se da se kod projektila ispaljenih iz pušaka njihova brzina nakon 650 metara leta smanjuje pribliţno na polovicu. Sudskomedicinsko vještaĉenje i tumaĉenje koje se kod strijelnih ozljeda od vještaka moţe oĉekivati ide u nekoliko pravaca: 1) utvrĊivanje da je rijeĉ o strijelnoj ozljedi i nakon toga razlikovanje ulazne od izlazne strijelne rane, 2) odreĊivanje pribliţne orijentacije udaljenosti iz koje je ozljeda nastala, 3) odreĊivanje smjera strijelnog kanala i zatim potvrĊivanje ili iskljuĉivanje nekog opisa dogaĊaja,

113

4) u sluĉaju ozljeĊivanja iz dva ili više oruţja treba utvrditi kojim je projektilom nastalo koje oštećenje, odnosno smrt, 5) na osnovi osobina strijelnih ozljeda pokušati odrediti uzrok njihova nastanka: samoubistvo, ubistvo, nesretan sluĉaj, 6) u suradnji s balistiĉkim vještakom pokušati identificirati oruţje. Svakako da je ovo dominantno posao vještaka balistiĉara 62. 5.1.2.2. Utjecaj vrste i konstrukcije streljiva na izgled strijelne rane 63 U narednom dijelu pokušaćemo u najosnovnijim aspektima rasvijetliti problematiku utjecaja vrste i konstrukcije streljiva na izgled strijelne rane. Neke od elemenata koji su neophodni za razumijevanje problematike već smo obradili, neke ćemo samo apostrofirati, a o nekima ćemo govoriti po prvi put (o osnovnim pojmovima termalne balistike smo govorili, kao i o definiranju vatrenog oruţja, konstrukciji streljiva i o njima neće više biti rijeĉi). 5.1.2.2.1. Balistiĉka svojstva zrna Stabilnost projektila na putanji kroz zrak postiţe se spinom, odnosno rotacijom zrna oko uzduţne osi. To se postiţe s pomoću ţljebova u cijevi. Projektil bez spina prevrtao bi se već na putanji kroz zrak. Što je spin jaĉi, stabilnost zrna pri letu je veća, tako da sile spina jaĉaju u prvih sto metara leta projektila nakon ĉega je on i najstabilniji. Promatrano s druge strane, kada zrno proĊe kroz višeslojnu prepreku ili kroz granje i lišće, dolazi do destabilizacije spina. Navedeno se, takoĊer, dogaĊa kada projektil ima vrlo kraktu putanju izmeĊu usta cijevi i tkiva. U tom sluĉaju zrno još uvijek ima otklon izmeĊu vlastite putanje i svoje osi, odnosno “šeta” u zraku. Na taj naĉin se zbog nestabilnosti projektila oslobaĊa velika koliĉina energije, a to rezultira znaĉajnom tkivnom destrukcijom. Rotacija koju zrno dobije tokom prolaska kroz cijev dovoljna je da zrno putuje kroz zrak vrhom okrenutim prema naprijed, što ne vrijedi pri prolazu kroz tkivo. Takva destabilizacija zrna u tkivu moţe izazvati promjenu oblika zrna, pa i lom, odnosno pojavu tzv. sekundarnih projektila. Samo uvijanje cijevi koje stvara spin kod streljaĉkog oruţja kreće se izmeĊu 170 i 350 mm. Kao primjer navodimo automatsku pušku – Kalašnjikov u kalibru 7,62x39 mm koja ima korak uvijanja 236 mm, a njezina novija inaĉica u cal. 5,45x39 mm model AK – 74, ima korak 196 mm. Radi veće brzine zrna i manjeg koraka, zrno ima relativno veliku brzinu rotacije koja mu osigurava znatno poloţeniju putanju nego kod zrna cal. 7,62 mm, te dobru stabilnost na daljinama do 400 metara. Cijevi pušaka NATO ĉlanica u cal. 5,56x45 mm, najĉešće imaju korak uvijanja 178 ili 305 mm. Potrebno je spomenuti da se smanjivanjem koraka uvijanja povećava obrtna brzina zrna, što osigurava bolju stabilnost zrna na putanji. 5.1.2.2.2. Kinetiĉka energija Potencijal nanošenja ozljeda ovisi izravno o koliĉini kinetiĉke energije koju posjeduje pojedini projektil prije sraza sa tkivom. Formula za kinetiĉku energiju glasi: mxv 2 Ek 2 Iz navedenog je vidljivo da je brzina projektila odluĉujuća za njegov uĉinak, no ne smije se zanemariti niti masa i konstrukcija zrna. Bez obzira na formulu, brzina projektila ipak nema najveći utjecaj na uĉinak ranjavanja. Iz formule, strogo teorijski gledano, proizilazi da 62

Zeĉević, D., i sar. (1980): Sudska medicina, Jugoslovenska medicinska naklada, Zagreb, str. 42. Ovaj dio bazira se na radu Alekseja Lebeda (2004): Utjecaj vrste i konstrukcije streljiva na izgled strijelne rane, Policija i sigurnost, Zagreb, godina 13, str. 39 – 47. 63

114

se udvostruĉenjem mase samo udvostruĉuje kinetiĉka energija, dok udvostruĉenje brzine projektila uĉetverostruĉuje kinetiĉku energiju. MeĊutim, u praksi to izgleda nešto drugaĉije. Zrno cal. 5.56x45 mm ispaljeno iz puške M-16 ima samo 10% veću poĉetnu brzinu od zrna cal. 7.62x51 mm, odnosno 943m/s naspram 862m/s, ali je zato omjer mase zrna 3,6 prema 9,7 grama. Iz toga dobivamo da je lakše udvostruĉiti teţinu zrna i time “samo” udvostruĉiti i kinetiĉku energiju uz gubitak brzine od samo 10%, nego iznalaziti nove vrste baruta uza sve probleme vezane za konstrukciju oruţja. I ne samo to, tako uvećana kinetiĉka energija opet ne bi jamĉila razmjerno veću uĉinkovitost zrna na prepreci, upravo zbog ĉinjenice da i teţina i konstrukcija zrna utjeĉu na profil rane. Utjecaj vrste streljiva na profil rane U svrhu prikazivanja utjecaja streljiva na ljudsko tkivo razvijene su slijedeće metode. Jedna od njih nazvana je “profil rane”, a njenim autorom smatra se pukovnik ameriĉke vojske Martin Fackler – voditelj Laboratoriju za balistiku rane u Letterman Army Institutu u Kaliforniji. Tako profili dobijeni ovom metodom pokazuju maksimalno razaranje koje se moţe oĉekivati od zrna. Prije samog tog prikaza neophodno je objasniti osnovne mehanizme nastanka rane. 5.1.2.2.3. Mehanizam nastanka strijelne rane Negdje šezdesetih godina razmatrane su tri glavne teorije koje su nastojale razjasniti i pisati potencijal nanošenja ozljeda od strane projektila: 1. teorija momenta – masa i brzina jednako utjeĉu na produkciju rane, 2. teorija kinetiĉke energije – brzina ima veći znaĉaj, nego masa projektila na produkciju rane i 3. teorija snage – uloga brzine projektila još je naglašenija. Teorija kinetiĉke energije je najprihvaćenija, ali uz zadrške koje se odnose na faktor mase i konstrukcije streljiva. Kada projektil penetrira u tkivo, ako je njegova brzina prije sraza bila veća od brzine zvuka, on inducira stvaranje i širenje zvuĉnog udarnog talasa (sonic shock wave). Navedeni talas se širi ispred projektila velikom brzinom (brzina zvuka u tkivu = 1 463 m/s), meĊutim traje izuzetno kratko (0, 002 s). Pritisak koji postiţe zvuĉni val je izrazito visok (do 100 bara), ali zbog kratkoće trajanja ne pomiĉe niti ozljeĊuje tkivo. Zanimljivo je istaći da se sliĉnim zvuĉnim talasima “razbijaju” bubreţni kamenci. UtvrĊeno je da su dva osnovna mehanizma oštećenja tkiva. Tako sam projektil razmiĉe i kida tkivo ispred sebe ĉineći osnovu rane i strijelnog kanala, takozvanu trajnu šupljinu (permanentna kavitacija). Prenos kinetiĉke energije s projektila na tkivo proizvodi pritisak koji razmiĉe tkiva tvoreći privremenu šupljinu (temporalna kavitacija). Šupljina temporalne kavitacije nakon toga kolabira, ali u njezinoj zoni moţe doći do oštećenja tkiva i organa bez obzira što se mogu nalaziti i na relativno većoj udaljenosti od same putanje projektila. Pritisak koji razmiĉe tkivo je oko 4 bara, ali je zbog svoga dugotrajnog djelovanja sposoban izazvati ozljede. U kolikoj mjeri će biti razvijen fenomen temporalne kavitacije, zavisi prvenstveno o transferu energije s projektila na tkivo. Transfer zavisi o obliku i konstrukciji streljiva, prevrtanju projektila u tkivu, deformaciji i fragmentaciji zrna i znaĉajkama tkiva. U sluĉaju da streljivo uĊe u meko tkivo i kroz njega kratko putuje, izaći će iz tijela, iznoseći većinu kinetiĉke energije i obratno.

115

5.1.2.2.4. Prevrtanje projektila Većina modernih vojnih projektila imaju znaĉajku prevrtanja, a ona je odgovorna za raznolike tkivne destrukcije. Realno, ne moţe se oteti utisku da na ovaj naĉin, konstruirajući streljivo koje izaziva teške ozljede i “luta” tijelom nakon pogotka, vojni (i drugi) konstruktori elegantno izbjegavaju meĊunarodne konvencije o “humanom” streljivu iz 1899. godine. Sam projektil u tkivu moţe putovati pod razliĉitim uglovima izmeĊu vlastite, poĉetne ulazne osi i pravca gibanja. Što je ugao veći i bliţi 90 – om stepenu, to su transferi energije i sile koĉenja izraţeniji. Maksimalno oslobaĊanje energije koje uzrokuje najveću temporalnu kavitaciju, uz ozljeĊivanje udaljenih organa, postiţe se u onim odsjeĉcima putanje u kojima je postignut pravi ugao izmeĊu putanje projektila i njegove osi. Dobar primjer je ruska puška AK 74 cal. 5,45 x 39 mm koja ima karakteristiĉno nestabilnu konstrukciju zrna te u tijelu, zbog prevrtanja, izaziva ozlijeĊenu površinu koja je 100 puta veća od kalibra zrna. Zrno po ulasku u tkivo ima ravnomjernu putanju do odreĊenog trenutka. Nakon toga, uzmimo primjer jurišne puške AK – 74 gdje zrno poĉinje skretati već nakon 7 cm da bi stvorilo zakrivljenu putanju, a zbog prevrtanja projektila najveće su temporalne i permanentne kavitacije izmeĊu 130 – 190 mm i 280 – 330 mm od ulaska u tkivo. 5.1.2.2.5. Deformacija i fragmentacija zrna Streljivo koje se legalno koristi u vojne svrhe potpuno je obavijeno metalnom košuljicom (FMJ) koja ne dopušta deformaciju ili fragmentaciju zrna. S druge strane, za lov se koriste zrna koja se deformiraju i rasprskavaju i to upravo zato što je cilj ubiti, a ne raniti ţivotinju. Streljivo koje se deformira proizvodi veću tkivnu destrukciju nego ono istih balistiĉkih znaĉajki koje zadrţava svoj oblik. Izrazita je tkivna destrukcija izazvana deformirajućim zrnom i to neposredno po ulasku u tkivo (već nakon 40 mm), koja je izazvana skoro trenutnom predajom kinetiĉke energije okolnom tkivu uz pojavu fragmentacije zrna. Vaţno je istaći da ĉak i neka FMJ zrna imaju sklonost fragmentaciji, primjerice kalibar 7,62 x 51 mm. Kao NATO streljivo proizvodi se u više zemalja i to uobiĉajenom debljinom košuljice od 0,8 mm, meĊutim u njemaĉkoj inaĉici debljina košuljice iznosi 0,55, što uzrokuje zakretanje zrna nakon svega 80 mm i zatim njegovu fragmentaciju, odnosno uĉinak dum – dum streljiva. Profil rane je sliĉan profilu kod zrna 5,56 mm, ali uvećan za 60%. Naime, promjer temporalne šupljine je 220 mm, a permanentne 110 mm64. Ovakvo zrno je u suprotnosti s vaţećim meĊunarodnim propisima, odnosno Haškom deklaracijom koja zabranjuje upotrebu eksplozivnih i rasprskavajućih zrna u ratovanju. 5.1.2.2.6. Profil rana Streljivo cal. 11.43 mm (45. ACP) - Navedeno zrno spada u pištoljska zrna, a upotrebljava se u strojnicama. Zbog svoje velike teţine, ovo zrno bitno ne skreće u tijelu – posljedica je duboka penetracija. Rastezanje privremene šupljine najveće je u blizini ulazne rane i postepeno se smanjuje, a uĉinak ranjavanja je zbog rastezanja tkiva relativno malen. Streljivo cal. 9 x 19 mm kratko putuje – Parabelum - Zbog relatvno male teţine (7,45 g) i male brzine (oko 330 m/s), u izvedbi FMJ ima preteţno probojan uĉinak uz relativno zadovoljavajući prenos kinetiĉke energije na cilj. Uporedbe radi, zrno cal. 11,43 mm ima 80% veći zaustavni efekt (prenos kinetiĉke energije na cilj). 64

Korać, Ţ. (1999): Znaĉajke tkivne destrukcije uzrokovane projektilima velike poĉetne brzine, Doktorska disertacija, Zagreb.

116

Streljivo cal. 7,62 x 51 mm FMJ - Ovo zrno se ponaša karakteristiĉno za FMJ streljivo namijenjeno tzv. dugom oruţju. Tokom prodiranja u tkivo, zakreće putanju u toj mjeri da u zadnjoj fazi putuje vrhom okrenutim prema natrag. Tokom okretanja zrna nastaje najveća temporalna šupljina i to izmeĊu 250 – 350 mm. Streljivo cal. 7,62 x 51 mm SP - Zbog mekanog zrna ovo streljivo stvara veliki razdor tkiva, odnosno nakon udara u cilj zrno se deformiše, te lomi, što za posljedicu ima naglo koĉenje uz predaju kinetiĉke energije okolnom tkivu, a krhotine zrna nastavljaju put same gnjeĉeći tkivo. Temporalna kavitacija se nedovoljno smanjuje zbog oštećenja mišića i drugog tkiva sekundarnim projektilima. Streljivo cal. 7,62 x 39 mm M43 - Ovo streljivo koristi svo oruţje utemeljeno na konstrukciji ruske automatske puške Kalašnjikov AK – 47. Zrno putuje prema naprijed 250 – 270 mm, a zatim se okreće za 1800 i kretanje kroz tkivo završava vrhom okrenutim prema ulaznoj rani. Streljivo cal. 5,45 x 39 mm - Radi se o nestabilnom zrnu koje se susreće i kod pištolja makarov u cal. 9 x 18 mm. Zrno ima košuljicu presvuĉenu plemenitim metalom, a jezgra je od mekanog ĉelika duţine 15 mm, obavijenog olovnom oblogom. Dno jezgre naslanja se na dno košuljice, a na vrhu ĉeliĉne jezgre je olovni ĉep duţine 3 mm. Ispred ĉepa je prazan prostor duţine oko 5 mm, pa je time centar mase pomaknut prema zadnjem dijelu zrna. Spin drţi zrno stabilnim tokom leta, ali po udaru u bilo kakvu prepreku zrno se destabilizira tako da u tkivu skreće nakon 70 mm penetracije, što uzrokuje pojavu povećane temporalne kavitacije koja razdire tkivo. Primjerice, tipiĉna izlazna rana iz mekog tkiva bedra debljine 12 cm je zvjezdolikog izgleda s koţom popreĉno rascijepljenom 9 – 13 cm. Rascjep mišića ispod koţe dostiţe 4 – 7 cm. Streljivo cal. 5,56 x 45 mm M193 - Radi se o tipiĉnom NATO streljivu namijenjenom za puške i strojnice poput M – 16 i sl. Zrno po prodiranju u tkivo putuje sa vrhom okrenutim prema naprijed (oko 120 mm), da bi zatim došlo do skretanja za 90 0 i njegovog loma. Vrh zrna ostaje kompaktan i nosi oko 60% mase, dok se zadnji dio lomi na veći broj krhotina (sekundarni projektili), koji samostalno radijalno putuju do 70 mm u okolna tkiva. Kako su susjedni mišići oslabljeni djelovanjem sekundarnih projektila, temporalna kavitacija ostaje velika. Sačmarica - Saĉmarica cal. 12 napunjena s 27 kuglica na malim daljinama uzrokuje veliki razdor tkiva. Udarac izobliĉuje meku olovnu kuglicu i povećava joj promjer sa 6 na oko 10 mm. Dvadeset sedam perforacija ĉine jedinstvenu površinu ulazne rane promjera oko 80 mm, te uzrokuje teško razaranje anatomskih struktura i to direktnim gnjeĉenjem, odnosno predajom kinetiĉke energije. Kod pogotka iz veće daljine (preko 25 m) deformacija saĉme i maksimalna veliĉina privremene šupljine se smanjuje. U sluĉaju udara u kosti stvaraju se tzv. sekundarni projektili naĉinjeni od koštanih krhotina. 5.1.2.2.6.1. Analiza profila rana Iz prethodno navedenog, moţe se konstatirati da udarna brzina i masa projektila nisu jedini faktori koji odreĊuju izgled i teţinu rane. Tako, npr. prostrijel kroz meka tkiva bedra zrnom 7,62 x 51 mm SP stvara izlaznu ranu promjera do 130 mm. Istovremeno isti kalibar pod istim uslovima, ali u izvedbi FMJ stvara izlaznu ranu ne većeg promjera od 20 mm. Bitno je i mjesto pogotka, pa tako, primjerice zrno 5,45 x 39 mm ispaljeno iz automatske puške AK – 74 uzrokuje prostranu privremenu šupljinu koja teško razara organe kao što su jetra,

117

bubrezi, slezena, ţeludac (ako je pun hrane), a relativno malu štetu ĉini plućima, mišićima ili stijenci crijeva zbog njihove elastiĉnosti i kompaktnosti. Svakako da je poseban problem odreĊivanje ulazne i izlazne rane, te putanje projektila kroz tijelo. Kod zrna cal. 5,56 ili 5,45 mm putanju je teško odrediti bez rendgenskog snimka zbog njegovog skretanja. Ako brzo vojniĉko zrno prethodno udari u neku prepreku (npr. pancirni prsluk), ono će se zbog svoje velike kinetiĉke energije probiti do tkiva bez problema, ali skretanje zrna poĉet će puno ranije, tako da se moţe pojaviti veća ulazna od izlazne rane, a temporalna kavitacija nastaje gotovo odmah nakon ulaska u tijelo. Dakle, odreĊivanje ulazne i izlazne rane bez sudskomedicinskog vještaka ne dolazi u obzir, bez obzira na iskustvo kriminalistiĉkog istraţitelja ili nespecijaliziranog lijeĉnika (njihova se mišljenja mogu davati i prihvatati u domenu nezvaniĉnog/preliminarnog mišljenja, a nikako decidnog stava – što je posao specijaliste sudske medicine). Tome najbolje u prilog govori podatak iz jednog ameriĉkog trauma centra prve kategorije, u kojem su traumatolozi u ĉak 52% sluĉajeva pogriješili u determinaciji ulazne i izlazne rane, te broju projektila koji su pogodili ţrtvu. Ovakve pogreške imaju nesagledive kriminalistiĉko – sudske implikacije). Vrlo su ĉeste pogreške u praksi da se veća rana automatski proglašava izlaznom, a manja ulaznom, a poznat je utjecaj duţine strijelnog kanala i udara u prethodnu prepreku na veliĉine obje rane. TakoĊer je prikazano skretanje projektila u mekim tkivima, što moţe biti znaĉajno za izbjegavanje pogreške pri proraĉunavanju ugla izmeĊu putanje projektila i tijela ţrtve. Konkretno kod vojniĉkog oruţja velike brzine projektila, ako je putovao kroz meka tkiva manje od 100 mm, vjerovatno će i ulazna i izlazna rana biti male. Ako je projektil putovao izmeĊu 150 i 400 mm izlazna rana će biti znatno veća od ulazne, a ako je strijelni kanal duţi od 400 mm obje rane će biti opet podjednako male. Naravno, ovo vrijedi za mekana tkiva, a ako doĊe do udara zrna u kost, moţe nastati izuzetno velika izlazna rana bez obzira na duţinu strijelnog kanala. Navedeni podaci govore da općepoznatu simplifikaciju o maloj ulaznoj, a veliko izlaznoj rani treba uzeti s rezervom. Pri eksploataciji tragova na koţi i odjeći ţrtve treba imati na umu da se na temelju izgleda ulazne i izlazne strijelne rane mogu dobiti podaci o udaljenosti pucanja, kao i o orijentacionom kalibru streljiva, vrsti oruţja, vrsti zrna, kutu kritiĉnog hica itd. Pripremanje i pakiranje materijala za slanje na vještaĉenje treba izvršiti na slijedeći naĉin: 1. Radi utvrĊivanja da li je pucano iz nekog vatrenog oruţja potrebno je dostaviti sporno vatreno oruţje tako da usta cijevi budu zalijepljena selotejp trakom ili pak zapušena komadom ĉiste vate. U sluĉaju da se na ustima cijevi vatrenog oruţja nalaze tragovi tkiva, krvi, dlaka, vlakana i sl., usta cijevi je potrebno zaštititi komadom papira ili manjom papirnom vrećicom koja se uĉvrsti selotejp trakom. Vatreno oruţje se uzima za plastiĉnu ili drvenu oblogu ruĉke oruţja kako bi izbjegli uništenje tragova papilarnih linija ukoliko eventualno postoje na vatrenom oruţju. Vatreno oruţje se ne smije uzimati na taj naĉin što se neki šiljati predmet (olovka, ţica itd) stavlja u cijev i na taj naĉin podiţe i pakira. 2. PronaĊeno vatreno oruţje mora biti predmet vještaĉenja u pogledu njegove ispravnosti. Ovo je veoma bitno i ne smije se previdjeti, jer u kasnijoj fazi postupka obrana moţe zasnivati svoju tezu na navodno neispravnom oruţju. Teze obrane mogu biti raznovrsne, poĉev od samoopaljenja, opaljenja pri udaru nekim tvrdim predmetom po oruţju, pa do ispadanja oruţja i udara o tvrdu podlogu ili opaljenja u meĊusobnom otimanju oko oruţja, tj. sve druge tvrdnje da je do opaljenja došlo bez osobne aktivnosti i htijenja, zasnivajući tvrdnju na neispravnosti vatrenog oruţja. Vatreno

118

oruţje treba dostaviti na vještaĉenje upakirano tako da prigodom transporta ne doĊe do oštećenja dijelova oruţja. 3. UtvrĊivanje marke i tipa upotrijebljenog vatrenog oruţja na temelju ĉahura ili pak projektila naĊenih na mjestu dogaĊaja se vrši utvrĊivanjem općih karakteristika koje nastaju na ĉahurama i projektilima od upotrijebljenog vatrenog oruţja. Sporne ĉahure i sporne projektile treba dostaviti tako upakirane da prigodom transporta ne moţe doći do fiziĉkih oštećenja. TakoĊe ne smiju se preduzimati ni mjere ĉišćenja. Prigodom vaĊenja projektila iz prepreke ili tijela treba voditi raĉuna da na istim ne nastanu mehaniĉka oštećenja. 4. UtvrĊivanje da li sporna ĉahura potjeĉe od streljiva ispaljenog iz odreĊenog vatrenog oruţja se vrši na osnovu općih i individualnih karakteristika tragova koji ostaju na ĉahuri od dijelova upotrijebljenog vatrenog oruţja (ĉelo zatvaraĉa, udarna igla, izbacivaĉ, izvlakaĉ, leţište streljiva u cijevi, spremnik streljiva). Pored sporne ĉahure koju treba dostaviti tako upakiranu da prigodom transporta ne moţe doći do fiziĉkih oštećenja, potrebno je dostaviti i vatreno oruţje za koje se pretpostavlja da je upotrijebljeno i po mogućnosti streljivo koje je istovjetno korištenom streljivu (isti proizvoĊaĉ i ista godina proizvodnje). Po pravilu dostavlja se svo streljivo koje je naĊeno u spremniku vatrenog oruţja. Posebnu paţnju treba posvetiti vatrenom oruţju koje se dostavlja na vještaĉenje da bi se prigodom transporta izbjegla eventualna oštećenja dijelova vaţnih za identifikaciju. Ako se dostavlja više ĉahura potrebno je da svaka ĉahrura bude posebno upakirana s naznaĉenim mjestom pronalaska i oznaĉena brojem. 5. UtvrĊivanje da li sporni projektil potjeĉe od streljiva ispaljenog iz odreĊenog vatrenog oruţja vrši se na osnovu općih i individualnih karakteristika tragova koji ostaju na projektilu usljed njegovog prolaska kroz oţlijebljenu cijev vatrenog oruţja (kalibar, broj polja i ţljebova, širina polja i ţljebova, pravac i kut uvijanja polja i ţljebova, mikro reljef unutar polja i ţljebova). Pravila i postupak koji se odnose na naĉin dostavljanja materijala na vještaĉenje radi identifikacije vatrenog oruţja na osnovu u cijelosti se odnose i na naĉin dostavljanja materijala na vještaĉenje radi identifikacije vatrenog oruţja na temelju projektila. Pri tome treba obratiti paţnju da ne doĊe do eventualne zamjene ili oštećenja unutar cijevi vatrenog oruţja. Ukoliko je prilikom vršenja uviĊaja utvrĊeno da je sporni projektil na svojoj putanji prošao kroz neku prepreku (drvo, staklo, lim i sl.) neophodno je da to bude navedeno u zahtjevu za vještaĉenje. Identifikacija vatrenog oruţja na temelju projektila moguća je i u sluĉajevima kada se na mjestu dogaĊaja pronaĊe dio projektila na kojem su zastupljeni tragovi od prolaska kroz oţlijebljenu cijev vatrenog oruţja. 6. OdreĊivanje probojnosti upotrijebljenog streljiva najĉešće se vrši za muskulaturu ĉovjeĉijeg tijela, a dobiva se usporeĊivanjem probojnosti kroz jelovu dasku ili ţelatin. Na vještaĉenje je potrebno dostaviti upotrijebljeno vatreno oruţje i streljivo koje je pronaĊeno u spremniku oruţja, odnosno streljivo koje je pronaĊeno kod poĉinitelja. 7. UtvrĊivanje kalibra upotrijebljenog streljiva se najĉešće vrši kod vatrenog oruţja s neoţlijebljenom cijevi, podrazumijevajući pri tome da kriminalistiĉki tehniĉar moţe i sam odrediti kalibar projektila ispaljenog iz vatrenog oruţja s oţlijebljenom cijevi.

119

Kalibar upotrijebljenog streljiva ispaljenog iz vatrenog oruţja s neoţlijebljenom cijevi utvrĊuje se na temelju filcanog ili plastiĉnog ĉepa, ili pak plastiĉne “košarice”, a i na temelju papirnog poklopca lovaĉkog streljiva. Navedeni materijal treba dostaviti na vještaĉenje tako upakiran da ne doĊe do oštećenja i deformacije. 8. OdreĊivanje balistiĉke putanje projektila se u pravilu vrši na mjestu dogaĊaja prilikom vršenja uviĊaja ili pak prigodom rekonstrukcije ili djelomiĉne rekonstrukcije dogaĊaja na mjestu dogaĊaja od strane vještaka za balistiku. Vrši se tzv. viziranjem na temelju probojnih oštećenja na odreĊenim preprekama koje se meĊusobno povezuju kanapom ili laserom i na taj naĉin se odreĊuje putanja projektila. O potrebi odreĊivanja balistiĉke putanje projektila odluĉuje tuţitelj ili sud u toku kriviĉnog postupka. 9. OdreĊivanje udaljenosti pucanja iz vatrenog oruţja kako s oţlijebljenom, tako i s neoţlijebljenom cijevi, do udaljenosti od 1.5 m se vrši na temelju nesagorjelih barutnih ĉestica na površini odjevnog predmeta oko ulaznog otvora projektila. Prilikom dostavljanja materijala na vještaĉenje (odjeće) treba obratiti posebnu paţnju na slijedeće:  da se saĉuva površina oko ulaznog otvora projektila (napomena: ne smije se vršiti oznaĉavanje ulaznog otvora zaokruţivanjem pomoću krede ili sliĉnog sredstva);  da se odjevni predmet ne presavija oko mjesta ulaznog otvora;  da se odjevni predmet ne istresa;  da se odjevni predmeti prije slanja na vještaĉenje osuše na sobnoj temperaturi (od krvi, vode i sl.);  površinu odjevnog predmeta oko svakog ulaznog otvora treba zaštititi pomoću ĉistog papira (najmanjih dimenzija 10x10 cm) tako da se ivice papira zalijepe za površinu odjeće pomoću selotejpa. Ukoliko je ispaljivanje iz vatrenog oruţja izvršeno u tijelo bez odjeće potrebno je izvršiti slijedeće radnje:  fotografirati s razmjernikom ulazni otvor i površinu koţe oko ulaznog otvora u zateĉenom stanju tj. bez ĉišćenja. Fotografiranje se vrši tako da osa objektiva foto aparata bude okomita na površinu koja se fotografira;  pomoću nakvašenog sunĊera lagano izvršiti ĉišćenje površine koţe oko ulaznog otvora, a zatim ponovo izvršiti fotografiranje s razmjernikom kako je predhodno opisano;  na vještaĉenje se dostavljaju razmjerne fotografije. U svim sluĉajevima odreĊivanja udaljenosti pucanja potrebno je dostaviti upotrijebljeno vatreno oruţje i streljivo. Ukoliko upotrijebljeno vatreno oruţje nije poznato, u zahtjevu za vještaĉenje treba izraziti sumnju na marku i tip vatrenog oruţja, a ukoliko postoji osnovana sumnja navesti izvor. Za odreĊivanje udaljenosti pucanja iz vatrenog oruţja s neoţlijebljenim cijevima gdje je došlo do rasturanja zrna saĉme potrebno je na vještaĉenje dostaviti slijedeće:    

upotrijebljeno vatreno oruţje i streljivo; ĉahure pronaĊene na licu mjesta; zrna saĉme koja su pronaĊena prilikom vršenja uviĊaja; eventualno pronaĊene filcane ili plastiĉne ĉepove, papirne ili plastiĉne poklopce;

120

 odjevne predmete na kojima se nalaze tragovi prolaska zrna saĉme;  radi dobivanja potpunije slike rasturanja zrna saĉme potrebno je dostaviti skicu i fotografije s rasporedom eventualno pronaĊenih zrna saĉme u preprekama ispred, pored i iza ţrtve, a koja nisu pogodila ţrtvu. U svim sluĉajevima sumnjive nasilne smrti izazvane djelovanjem vatrenog oruţja potrebno je izvršiti utvrĊivanje udaljenosti pucanja. 10. OdreĊivanje mjesta na kojem je stajala osoba koja je pucala iz vatrenog oruţja se vrši na temelju mjesta pronalaska (samo u sluĉaju kada padaju na podlogu na kojoj pri padu ostaju na mjestu gdje padnu, tj. ne dolazi do njihovog odbijanja ili pak kotrljanja), i poznate balistiĉke putanje projektila. Ova vještaĉenja se vrše na mjestu dogaĊaja, prilikom vršenja rekonstrukcije dogaĊaja ili pak na terenu koji je istovjetan onom na licu mjesta, koristeći podatke iz sudskog spisa i to samo pod uvjetom da se raspolaţe s upotrijebljenim vatrenim oruţjem. 11/12. OdreĊivanje poloţaja poĉinitelja u momentu ispaljivanja streljiva, kao i poloţaja ţrtve u momentu zadobivanja povrede iz vatrenog oruţja se u pravilu vrši na mjestu dogaĊaja prilikom vršenja rekonstrukcije dogaĊaja od strane vještaka za balistiku. O potrebi navedenih vještaĉenja odluĉuje tuţitelj ili pak sudija u toku kriviĉnog postupka. UPOZORENJE: Prilikom dostavljanja vatrenog oruţja na vještaĉenje prije pakiranja, vatreno oruţje je potrebno prekontrolirati da li se u cijevi vatrenog oruţja nalazi streljivo. Spremnik sa streljivom se posebno pakira. U pravilu ne smije se slati vatreno oruţje sa streljivom u cijevi, izuzev kad se streljivo zaglavi i ne moţe se izvaditi. U tim uvjetima oruţje treba proslijediti kriminalistiĉkoj laboratoriji bez ikakvog daljeg pokušaja obrade i oznaĉiti s velikim crvenim slovima “OPREZ, ORUŢJE NAPUNJENO”.

121

TREĆE POGLAVLJE VATRENO ORUŢJE I EKSPLOZIVNE MATERIJE U prethodnom dijelu studije izloţena su temeljna znanja i zadaci kriminalistiĉke balistike koji se odnose na istraţivanje lica mjesta kriviĉnih djela izvršenih vatrenim oruţjem s posebnim znaĉajem materijalnih dokaza pronaĊenih na mjestu kriminalnog dogaĊaja. Ako smo uspjeli da pronaĊemo predmete i tragove koji potjeĉu od vatrenog oruţja, onda smo i omogućili da se obave i odreĊena balistiĉka vještaĉenja. Shodno prednjem, balistiĉka vještaĉenja zavise od pronaĊenih materijalnih dokaza koja potjeĉu od vatrenog oruţja i njihove podobnosti za uspješno vještaĉenje u cilju dobivanja procesnog znaĉaja. Stoga će u narednom izlaganju biti rijeĉi o vrstama i karakteristikama vatrenog oruţja, procesu opaljenja metka, karakteristikama projektila i o eksplozivnim materijama, kao mogućim sredstvima izvršenja kriviĉnih djela. Poseban dio je posvećen balistiĉkim vještaĉenjima poĉev od ispravnosti i identifikacije vatrenog oruţja, odreĊivanja pravca, daljine, mjesta pucanja, poloţaja poĉinitelja i ţrtve i utvrĊivanja starosti pucanja iz vatrenog oruţja. Na temelju naprijed navedenih vještaĉenja, vještak-balistiĉar daje svoj nalaz i mišljenje koje u najvećoj mjeri doprinosi rasvjetljavanju samog kriminalnog dogaĊaja, razjašnjenju nejasnih i spornih ĉinjenica i ukazuje na dalje pravce operativnog rada u cilju otkrivanju poĉinitelja kriviĉnog djela. Ovakvo vještaĉenje ima i procesni znaĉaj, jer je dokaz u kriviĉnom postupku i sud ga na temelju slobodnog sudijskog uvjerenja ocjenjuje u sklopu svih drugih raspoloţivih dokaza, povezujući ih u jednu logiĉnu cjelinu. I. STRELJAĈKO ORUŢJE I NAĈIN FUNKCIONIRANJA 1. POJAM I VRSTE STRELJAĈKOG ORUŢJA Vatreno oruţje (engl. fire arms, fr. armes a feu, ital. arma da fuocco, njem. Feuerwaffe), je vrsta oruţja koja izbacuje projektile pritiskom plinova nastalih u cijevi šm barutnog punjenja (Vojna enciklopedija). Moćna potisna energija daje mu, po pravilu, veliki domet, prezicnost gaĊanja i sposobnost uništavanja, naroĉito ako je projektil punjen eksplozivom. Vatreno oruţje je izazvalo, u odnosu na hladno oruţje, kvalitetnu (revolucionarnu) promjenu oruţanih snaga i naĉina borbe i utjecalo na promjenu odnosa vladajućih i potĉinjenih, jaĉih i slabijih. Njegova pojava smatra se jednim od dogaĊaja koji su obiljeţili poĉetak novog vijeka. Za neposrednu preteĉu vatrenog oruţja uzima se arabijski drveni bacaĉ iz XII s.-madfa, oblika mnaje kraće cijevi (lonca) s drškom, koji je sluţio za bacanje projektila veliĉine oraha. U literaturi se navodi da se vatreno oruţje pojavilo u Španiji 1305, Ĉeškoj 1310, Škotskoj 1318, Njemaĉkoj 1323, Engleskoj i Italiji 1326, Francuskoj 1338, Belgiji 1339, Rusiji 1382. Zbog esnafskog naĉina proizvodnje i niskog stupnja razvijenosti tehnike, prvo vatreno oruţje bilo je vrlo razliĉito po obliku, materijalu od kojeg je pravljeno, naĉinu obrade, sastavu baruta itd., pa zato i nesigurno, ĉak i opasno za one koji su njime rukovali. Osim toga, bacaĉke sprave i drugo bacaĉko hladno oruţje bili su ĉesto efikasniji od vatrenog oruţja. Zbog toga, a i zbog konzervatizma i vjerskog fanatizma (ponegdje se isticalo da je vatreno oruţje Ďavolji pronalazak), mnoge zemlje nerado ga uvode u naoruţanje (npr. u Engleskoj se odgaĊa 50 godina). U pruţanju otpora prednjaĉili su plemići iz bojazni da kmetovi (sirotinja) ne doĊu do oruţja opasnog za plemstvo. U samom poĉetku vatreno oruţje je jedinstveno, a odmah zatim, još u XIV stoljeću poĉinje da se razvija kao artiljerijsko, kao streljaĉko ili ruĉno oruţje.

122

Postoji više definicija o pojmu vatrenog oruţja, a koje su nastajale tokom prouĉavanja i njegovog usavršavanja pa ih moţemo navesti nekoliko:  Vatreno oruţje je vrsta oruţja koje izbacuje projektile pritiskom gasova nastalih u cijevi sagorevanjem barutnog punjenja 65.  Pod vatrenim oruţjem podrazumijevaju se naprave koje pod utjecajem pritisaka barutnih plinova izbacuju metalne ili sliĉne projektile na veću udaljenost (Rade Stojadinović dipl. ing) 66.  Vatreno oruţje je svaki ureĊaj koji moţe u pravcu cilja izbaciti projektil (tane, saĉma) uz pomoć sile pritisaka plinova nastalih sagorijevanjem baruta (Dr. Vlastimir Mitrović). 1.1. Podjela vatrenog oruţja Vatrena oruţja se mogu razvrstati po njihovim grupnim obiljeţjima. Sva vatrena oruţja se mogu podijeliti u dvije temeljne skupine:  tvorniĉki izraĊena (standardna) vatrena oruţja i  oruţja nestandardne izrade (ruĉno pravljena oruţja). U knjizi “Kriminalistika” autora I. F. Pantelejeva i N. A. Selivanova, štampanoj u Moskvi 1988. godine, data je klasifikacija ruĉnog vatrenog oruţja prema:          

namjeni oruţja (bojevo-vojno, graĊansko, policijsko, lovaĉko, sportsko); stupnju automatizacije (neautomatsko, poluautomatsko, automatsko); koliĉini patrona (s jednim ili više metaka); naĉinu punjenja (stavljanje streljiva u cijev, streljivo u spremniku); broju cijevi (jednocjevno, dvocijevno, višecjevno); kalibru oruţja (malokalibarsko, oruţja srednjeg kalibra i krupnog kalibra); duţini cijevi (dugocijevno, srednje i kratke cijevi); konstruktivnim osobinama kanala cijevi (oţlijebljena i neoţlijebljena); naĉinu izrade (tvorniĉka, zanatska, prepravljena); konstrukcionim karakteristikama (standardno oruţje-puške, karabini, automati, pištolji, revolveri i dr., nestandardno oruţje-podrezano oruţje, višecijevni pištolji ili revolveri, atipiĉno oruţje-zamaskirano oruţje itd.). Suvremeno vatreno oruţje prema svojoj upotrebi dijeli se u dvije velike grupe:

 vojniĉko vatreno oruţje i  civilno vatreno oruţje (lovaĉko i dr.). U vojniĉko vatreno oruţje spadaju sve vrste vojniĉkih pušaka i pištolja koji koriste streljivo s cijelom košuljicom zrna. Vojniĉke puške mogu biti repetirke npr. (Mauzer, M48), poluautomatske (Simonov, CZ PAP) i automatske (Kalashnikov, automatska puška “Crvena Zastava” M70, puškomitraljez “Crvena Zastava” M72, Heckler&Koch i dr.). Vojniĉki pištolji

65

Tirani - Ţuţul, Vojna enciklopedija II izdanje, 10 knjiga, Beograd, 1975., str. 333.

66

Stojadinović R., Vatreno oruţje i tragovi njegovog djelovanja, Priruĉnik za struĉno obrazovanje radnika unutrašnjih poslova, 5/89, Zagreb, rujan-listopad 1989., str. 478.

123

su uglavnom pištolji većih kalibara, npr. 9 mm Para - Luger, 45 A.C.P. i sovjetski kalibar 7.62 mm TT (7.62 Tokarev).

Fotografija 127. Vojnička puška M48 7.9 mm

Fotografija 128. Automat PPSh/41 7.62x25 mm

Fotografija 129. Automat Heckler&Koch MP5A3 9x19 mm

Fotografija 130. Automat IMI Uzi 9 mm Luger

Fotografija 131. Automatska puška SG 551/1 P 5.56x45 mm NATO

124

Fotografija 132. Automatska puška Colt M16A2 5,56x45 NATO

Lovaĉko vatreno oruţje je oruţje namijenjeno iskljuĉivo za lov na razne vrste divljaĉi i dijeli se na oruţje s oţlijebljenim cijevima (karabini) i oruţja s glatkim cijevima (saĉmarice). Lovaĉki karabini su po konstrukciji vrlo sliĉni vojniĉkim puškama, ali za razliku od vojniĉkih pušaka koriste streljivo ĉija zrna na neki naĉin imaju otvorenu košuljicu tako da se pri udaru u cilj deformiraju i poprime izgled gljive. Ta zrna su proglašena “humanim” za divljaĉ, a “nehumanim” za ljude i zabranjena su raznim meĊunarodnim konvencijama.

Fotografija 133. Lovački karabin Colt Sauer 300 Winchester Magnum

Fotografija 134. Lovački karabin RugerM77 cal. 270 Winchester

Fotografija 135. Lovački karabin (snajper) Remington 700BDL 30-06 Springfield

Lovaĉke puške saĉmarice se po svojoj konstrukciji bitno razlikuju od karabina, imaju cijevi koje nisu oţlijebljene i koriste sasvim drugu vrstu streljiva. Streljivo za saĉmarice punjeno je olovnim kuglicama (saĉmom) razliĉitih promjera i koristi se uglavnom za sitnu i pernatu divljaĉ. Civilno vatreno oruţje obuhvaća veliku grupu raznog oruţja tako da se i ne moţe govoriti iskljuĉivo o civilnom vatrenom oruţju, već o oruţju koje se moţe primjenjivati i kao vojniĉko i kao lovaĉko (iako lovaĉko vatreno oruţje takoĊer spada u civilnu upotrebu).

125

Fotografija 136. Poluautomatska lovačka jednometna puška FN Browning B2000, cal. 12

Fotografija 137. Kombinirana lovačka puška, Valmet, Savage, 2400, cal. 12 i 7.57R

Fotografija 138. Lovačka puška/bokerica SIG Arms, SA5, cxal. 16

Najveću grupu oruţja ĉine razliĉite vrste pištolja i revolvera kalibra 5.56 mm, 6.35 mm, 7.62x25 mm, 7.65 mm, 9 mmPara-Luger, te .38 special, .357 magnum i dr. U privatnom vlasništvu nalazi se i veliki broj posebnih izvedbi pištolja i revolvera, te poluvojniĉkih, poluautomatskih i automatskih pušaka.

Fotografija 139. Pištolj “CZ75B”9 mmLuger

Fotografija 142. Pištolj CZ99 9 mmPara

Fotografija 140. Pištolj “GLOCK 17” 9x19

Fotografija 143. Pištolj TOKAREV TT33 7,62Tok

Fotografija 141. Pištolj SIG 228 9 mmLuger

Fotografija 144. Pištolj Norinco 9mmMakarov

126

Fotografija 145. Fotografija 146. Revolver Ruger SP101 9mmLuger Revolver Colt Cobra .38Special

Fotografija 147. Revolver Taurus 441 .44 Special

Posebnu grupu ĉini razno sportsko oruţje razliĉitih kalibara od kojeg je najvaţnije ono malog kalibra (5.56mm - .22). MeĊu stanovništvom nalazi se i veliki broj tzv. ruĉno izraĊenog i prepravljenog vatrenog oruţja. To je oruţje zbog primitivne izrade ĉesto izvor nesretnih sluĉajeva koji rezultiraju i smrtnim posljedicama. Na kraju, potrebno se osvrnuti i na jednu grupu oruţja koje nazivamo “plinsko oruţje” iako se zapravo radi o oruţju koje ima sve funkcije vatrenog oruţja, samo što se umjesto klasiĉnog zrna u ĉahuri nalazi punjenje: CN plina (Chloracetophenon), CS plina (Chlorbenzalmalodinitril) i pfeffer plina (Nonivamid auch Capsicin). Navedeno oruţje moţe ispaljivati i signalne rakete.

Fotografija 148. Plinski oblak nakon ispaljenja plinskog metka cal. .380 ili 9mm

Fotografija 149. Plinski oblak nakon ispaljenja plinskog metka cal. .315 ili 8mm

Fotografija 150. Plinski oblak nakon ispaljenja plinskog metka cal. .22 or 6 mm

127

Fotografija 151. Različiti kalibri i punjenja plinskog streljiva

slijeva udesno: .22 short, .22l.r., .315 Auto., 8mm Auto, 9mm Rev., 9mm Rev. (folded), 9 P.A. Auto., .35 Auto., .45 Rev.

kodovi boja

Fotografija 152. Plava = CN Plin (Chloracetophenon) ţuta = CS Plin (Chlorbenzalmalodinitril) smeĎa = Pepper Plin (Nonivamid) zelena = Prazna (punjena malodimnim barutom)

A

B C

Fotografija 153. Fotografija 154. Plinski pištolj koji moţe ispaljivati i signalne rakete (A – nastavak koji se uvrće na cijev pištolja za ispaljivanje signalnih raketa, B – blank metak i C – signalna raketa

Prema principu mehaniĉkog rada vatreno oruţje se dijeli na:  repetirno;  poluautomatsko i  automatsko.

128

U repetirno oruţje ubrajamo sve vrste pušaka i pištolja kod kojih je za opaljenje svakog metka potrebno uloţiti ruĉni mehaniĉki rad u smislu ubacivanja metka u cijev, opaljivanja i izbacivanja ispaljene ĉahure. Kod poluautomatskog oruţja dovoljno je samo prvi metak ubaciti u cijev i izvršiti opaljivanje svakog metka. MeĊutim, kod automatskog oruţja, nakon ubacivanja prvog metka i njegovog opaljivanja, ostalo streljivo se automatski jedan za drugim opaljuju. Prema vrsti, streljaĉko vatreno oruţje se dijeli na dugocijevno i kratkocijevno. U dugocijevno vatreno oruţje spadaju sve vrste pušaka i tzv. automati. U našem je jeziku udomaćen naziv “automat” za kratku automatsku pušku ili kratko automatsko oruţje. Automati su, dakle, smanjene, olakšane automatske puške koje najĉešće imaju odreĊene kalibre pištoljskog streljiva. U kratkocijevno vatreno oruţje spadaju sve vrste pištolja i revolvera. Sliĉno kao i puške, pištolji mogu biti repetirni, poluautomatski i automatski. Najĉešće su u upotrebi poluautomatski pištolji. Većina pištolja ima cijev duţine oko 10 cm i spremnik u koji stane od 8 do 17 metaka. Za revolvere se ne moţe reći da su repetirni, ali ni poluautomatski jer je za opaljenje svakog slijedećeg metka iz revolvera potrebno izvršiti mehaniĉki rad u smislu pokretanja bubnja i potezanja obaraĉa. Revolveri obiĉno imaju cijev duţine oko 10 cm, ali je kapacitet streljiva, odnosno bubnja ograniĉen na najĉešće 8 metaka. Pištolji su tipiĉno evropsko, a revolveri ameriĉko kratkocijevno vatreno oruţje. Dok su pištolji ujedno i vojniĉko formacijsko oruţje, revolveri to nisu. Iako pištolji imaju odreĊenih prednosti (sigurnost, veća ubojitost); revolveri su u nekim aspektima nezamjenjivi. 2. RAZVOJ VATRENOG ORUŢJA Ne znamo taĉno kada, gdje i kako je zapoĉeo razvoj vatrenog oruţja. Ono što znamo je da su Kinezi u 11. stoljeću, poznavali spoj koji mi danas nazivamo crni barut. MeĊutim, oni su to koristili uglavnom za vatromet. Još uvijek je nepoznato kako je znanje o crnom barutu dospjelo u Europu. Neki vjeruju da je formula stigla do nas preko arapskih trgovaca. Drugi kaţu da je Marko Polo donio “tajnu alkemiĉara” iz Kine u Beĉ, nakon svog poznatog putovanja u Kinu od 1271 - 1291. godine. Treći pak tvrde da je crni barut otkriven, ili ponovno otkriven, u samoj Europi. U svezi s tim pomenuta su imena Rogera Bacona i Bertholda Schwarza. Posebno je poznat ovaj potonji, redovnik iz Freiburga u Njemaĉkoj. Temeljni sastav crnog baruta je 75% salitre, 15% sumpora i 10% drvenog ugljena. Jednom je prigodom netko otkrio da se pomoću tog praha, zrno moţe ispaliti iz cijevi, zatvorene s jedne strane. Tako se rodilo vatreno oruţje. Paljenje baruta: Zapravo je temeljni princip tehnike vatrenog oruţja ostao isti. U poĉetku su te tehnike bile priliĉno primitivne. Ţeljezna cijev bila je zatvorena s jedne strane. Zatim je napravljena malena rupa blizu mjesta zatvaranja. Barut bi se nagurao u tu cijev. Nakon toga bi se zrno smjestilo, oruţje bi bilo spremno za ispaljivanje. No da bi se zrno ispalilo trebalo je prvo zapaliti barut. U poĉetku je korištena ţeravica ili mali komadići drveta.

129

Slika 32. Paljenje baruta

Fitiljača: Paljenje je kasnije zamijenjeno fitiljem koji je tinjao nakon što je bio zapaljen. Rupica za paljenje napunila bi se sitnim barutom. Pomoću fitilja koji se zglobnom ruĉicom dovodio do tog usitnjenog baruta, ovaj bi poĉeo gorjeti i zapalio bi glavno punjenje u cijevi. Plinovi bi se tako brzo razvili i postizali tako visok pritisak da bi zrno prošlo kroz cijev istim putem kojim je bilo ugurano unutra. MeĊutim, s velikom brzinom kojom je to zrno nastavljalo svoj put, jednom kad je bilo izbaĉeno iz cijevi, taj put je bio popriliĉno dugaĉak. Kad bi zrno, tokom svog leta, pogodilo neki objekt, prenijelo bi mu svoju kinetiĉku energiju. Ako bi taj objekt bio sluĉajno ĉovjek ili ţivotinja, prenesena energija je mogla biti toliko jaka da ţrtva ne bi preţivjela taj sudar. Kako je fitilj i dalje bio otvorena vatra, nastavljena je potraga za boljim sistemima.

Slika 33. Fitiljača

Kolašica: Kolašica je metalni disk u kombinaciji s oprugom koja se navija kljuĉem i tako blokira. Kad se ta blokada podigne pritiskom na okidaĉ, kotaĉić se okreće zbog napetosti opruge i grebe po kremenu. To uzrokuje iskrenje i paljenje baruta. Ova tehnika iskri još uvijek se koristi u upaljaĉima za cigarete.

Slika 34. Kolašica

130

Kremenjača: Budući da je sistem kolašice bio kompliciran i skup za izradu, pronaĊeno je jednostavnije i jeftinije rješenje. To je bilo paljenje pomoću kremena. Kremen je bio uĉvršćen izmeĊu kliješta udaraĉa. Udaraĉ ili kokot bio je uĉvršćen na jednoj strani oruţja i mogao se pomaknuti unatrag (zakoĉiti) nasuprot pritisku opruge i uĉvrstiti u tom poloţaju. Nakon potezanja okidaĉa kremen se oslobaĊao i udarao u ĉeliĉnu pliticu, blizu rupe za paljenje. Iskre, koje su nastale tim udarcem, zapalile bi prah u posudici koji bi zapalio glavno punjenje u cijevi. Razvoj kremena trajao je nekoliko godina u razliĉitim oblicima. Jedan sistem se zapravo sastajao od dvije vrste udaraĉa. Prvi udaraĉ imao je nešto kao navojna kliješta, u kojima je bio uĉvršćen kremen. Ovaj se udaraĉ mogao pomaknuti unatrag, protivno pritisku opruge udaraĉa i zakoĉiti u tom poloţaju. Drugi udaraĉ je bio neka vrsta nakovnja, a nalazi se upravo iznad rupe za paljenje. Nakon povlaĉenja okidaĉa, udaraĉ s kremenom udarao je u nakovanj, što je proizvodilo iskre koje su padale na prah u posudici. Fini prah u posudici se zapalio i pojurio kroz rupu za paljenje do glavnog punjenja. Sistem je bio priliĉno osjetljiv na vremenske uvjete. Izmišljen je pokrov za posudicu, kojim se posudica s prahom mogla zatvoriti. Sluţio je kao pokrov i kao nakovanj za kremen.

Slika 35. Kremenjača

Perkusioni sistem: Prava revolucija zapoĉela je kad je škotski sveštenik Alexander Forsyth izmislio udarnu kapsulu ili barem glavni princip tog sistema. Oko 1820. godine razvijen je vrlo eksplozivan spoj koji je nazvan fulminat, a bio je smješten u malenoj bakrenoj posudici. Udaranjem u tu zdjelicu fulminat bi se aktivirao uz plamen. Barutna komora se još uvijek trebala napuniti, barutom i zrnom, kroz usta cijevi. Za paljenje je meĊutim zdjelica bila smještena iznad pistona, priĉvršćenog navojima unutar rupe za paljenje na kraju komore. Da bi se kapisla mogla udariti zaista jako, napravljen je zapor, smješten iznad udaraĉa. Taj se udaraĉ nalazio ravno iza komore cijevi ili pokraj nje. Udaraĉ se povlaĉio unazad protivno pritisku opruge, i uĉvršćivao u tom poloţaju. Povlaĉenjem okidaĉa udaraĉ se oslobaĊao i udarao o kapsulu. Fulminat u posudici bi se aktivirao, proizveo plamen koji je kroz kanal unutar pistona zapalio punjenje u komori. Ovaj sistem koristio se dugo vremena za puške, pištolje i kasnije u modernijim revolverima.

131

Slika 36. Perkusioni sistem

Sljedeća vaţna stepenica bila je razvoj streljiva. Isprva je to bila papirnata ili kartonska ĉahura, a kasnije mjedena. U tom su punjenju bili ujedinjeni projektil (zrno), barut, inicijalna kapisla i ĉahura. To se punjenje nije moglo staviti kroz ušće cijevi, već se moralo staviti u komoru kroz straţnji dio cijevi. To je znaĉilo da se kraj cijevi morao otvarati radi punjenja. Nakon punjena cijev se morala sigurno zatvoriti, bez opasnosti od trganja ili eksplodiranja usljed visokog pritisaka. Čahure s rubnim i Le Fourchet punjenjem Inaĉice u razvoju streljiva bile su rubno i Le Fourchet paljenje. U streljivu s rubnim paljenjem, fulminat nije smješten u mesinganoj posudici, nego po unutrašnjem rubu ĉahure. Takva vrsta paljenja u upotrebi je i danas kod malo kalibarskog streljiva. Metak s Le Fourchet paljenjem inicijalnu smjesu ima unutar ĉahure. Aktivira se udarcem na izdignutu iglu sa straţnje strane ĉahure. Ovaj sistem bio je u upotrebi tek kraće vrijeme.

Slika 37. Slika 38. Aktiviranje metka udarcem na izdignutu iglu sa straţnje strane čahure

Otkriće nitro celuloznog baruta Treći vaţan korak u razvoju oruţja bio je otkriće sloţenog nitro celuloznog baruta, koji je znatno povećao pritisak plina pri opaljenju. Kao rezultat toga, dio pritisaka plina mogao se iskoristiti za automatsko zatvaranje. To je bio poĉetak poluautomatskog oruţja. MeĊutim, glavni princip: komora, barut, zrno, paljenje i cijev nije se promijenio, no došlo je do velikog razvoja oruţja i streljiva, u tehniĉkom smislu. Razvoj koji se i danas nastavlja.

132

Dostignuća današnjice Na poĉetku razvoja vatrenog oruţja, za pouzdano paljenje trebalo je puno vremena da se oruţje pripremi. Sigurnost pogotka bilo je više pitanje sreće nego proraĉuna. Danas se mogu proizvesti vatrena oruţja koja imaju više od 600 opaljenja u minuti i koja se mogu koristiti u svim vremenskim uvjetima s velikom preciznošću i pouzdanošću. Danas se streljaĉko oruţje naĉelno moţe podijeliti na dugo i kratko. Dugo oruţje moţe se podijeliti na puške:    

jednometke, pumparice, poluautomatske, automatske

Kratko oruţje moţe se podijeliti na:  pištolje,  revolvere. Najpopularniji kalibar za pištolje je kalibar 9 mm Parabellum (9 mm Luger, 9 mmDugo ili 9 × 19mm). Što se tiĉe revolvera, najpopularniji su .38 Special i .357 magnum. Ameriĉka vojska prihvatila je krajem osamdesetih kalibar 9mm Para za novi sluţbeni pištolj, Berreta model 92. Da li će standardni kalibar 9mm Para (luger) konaĉno biti zamijenjen novijim kalibrima, kao . 40 Smith & Wesson, .41 Action Express ili 10 mm Automatic, pokazat će budućnost. 3. ŠTA JE PIŠTOLJ? Pištolj je kratko (ruĉno) vatreno oruţje i nema jedinstven opis. Sistem se temelji na tome da se spremnik, s odreĊenim brojem metaka (8 do 17) smješta u pištolj i da se prazna ĉahura automatski izbacuje energijom ispaljenog metka, te smješta novi metak. Zakon je jasan u odreĊenju oruţja: to je predmet kojim se zrno izbacuje kroz cijev usljed hemijske eksplozije (vatreno oruţje), ili fiziĉkom reakcijom (zraĉno oruţje).

Slika 39.

Slika 40. Poprečni presjek pištolja

133

Pištolji se mogu podijeliti na: pištolji s jednostrukim hodom, pištolji s dvostrukim hodom. Objašnjenje: Jednostruki hod znaĉi da se udaraĉ mora zapeti prije svakog opaljenja. Većinu vremena to se radi punjenjem pištolja, povlaĉenjem navlake unatrag, što uvodi metak u cijev. U tom se postupku udaraĉ napinje automatski. Dvostruki hod znaĉi da se zapinjanje udaraĉa odvija mehaniĉki u prvoj fazi povlaĉenja okidaĉa. U drugoj fazi puta okidaĉa, udaraĉ se oslobaĊa, snaţno udara naprijed i zrno se ispaljuje. 3.1. Dijelovi pištolja Pištolj se sastoji od više dijelova i sklopova:  sklop navlake,  cijev s unutrašnjom komorom i povratnom oprugom/ oprugama i vodilicama povratne opruge,  sklop okvira s rukohvatom,  sklop spremnika. Sklop navlake - Navlaka pištolja ima jednaku funkciju kao i zatvaraĉ puške. Navlaka osigurava bravljenje i punjenje streljivom. Dijelovi sklopa navlake su:    

navlaka sa zatvaraĉem, udarna igla s oprugom udarne igle, izvlakaĉ s oprugom koji nakon opaljenja izvlaĉi praznu ĉahuru iz cijevi, izbacivaĉ, koji izbacuje ispaljenu ĉahuru postrance iz navlake.

Izbacivaĉ kod nekih modela moţe biti ugraĊen u sklop okvira. Ponekad udarna igla, u sprezi s izvlakaĉem (primjer: FN, model 1910/22., Colt 1911 i modeli izvedeni iz njega), imaju izbacivaĉ ugraĊen u sklop kućišta. Koĉnica kod nekih modela je na navlaci, no kod drugih na kućištu oruţja. Na gornjoj strani navlake nalaze se ciljnici, straţnji i prednji. Cijev s ležištem metka - Cijev se sastoji od polja i ţljebova. Oni zrnu, kad je ispaljeno, na njegovu putu kroz cijev, daju potrebnu rotaciju oko osi. Na brzinu rotacije utjeĉe korak uvijanja polja i ţljebova. Na primjer: korak uvijanja od 250 mm znaĉi da polja i ţljebovi ĉine potpunu rotaciju (360 stupnjeva) na duljinu od 250 mm. Vanjski promjer zrna nešto je veći nego promjer izmeĊu polja u cijevi, tako da zrno prolazeći kroz cijev mora rotirati. Rotacija je neophodna da bi zrno dobilo veću stabilnost u putanji. Leţište metka je dio cijevi u koji se ugurava metak. Ovaj je dio deblji, zbog toga jer paljenje metka proizvodi vrlo velik pritisak plinova. Pritisak se smanjuje pomicanjem zrna kroz cijev. Ako je debljina stijenki nedovoljna, došlo bi do rasprsnuća i strijelac bi mogao biti ozlijeĊen. Na primjer: metak .45 ACP daje pritisak plinova od oko 1400 bara, a 9 mm Para postiţe pritisak od 2700 bara. Sklop kućišta je rukohvat i svi dijelovi koji mu pripadaju.

134

Ti dijelovi mogu biti:  UtvrĎivač navlake: - nakon posljednjeg opaljenja, kad je spremnik prazan, navlaka se zabravljuje u zadnjem poloţaju. Strijelac vidi da je njegov pištolj prazan. On moţe staviti novi, puni spremnik u pištolj, povući utvrĊivaĉ navlake prema dolje, navlaka se zatvara prema naprjed, a u istom trenutku novi metak pomiĉe se u cijev. Strijelac moţe odmah ponovno zapoĉeti s pucanjem;  UtvrĎivač spremnika -za uklanjanje spremnika iz pištolja;  Kočnica - za bravljenje sistema opaljenja pomoću razdvajaĉa i / ili udaraĉa i/ ili poluge okidaĉa, ovisno o korištenom sistemu;  Okidač s oprugom okidača;  Poluga okidača: veza izmeĊu okidaĉa i udaraĉa i/ili razdvajaĉa;  Razdvajač: ovaj dio upravlja “izbacivanjem” udarne igle ili prekidanjem veze s udaraĉem, tako da on moţe pokretom prema naprijed udariti iglu;  Udarač s glavnom oprugom ili oprugom udarača - ne koristi se u svim pištoljima, zato što neki modeli nemaju udaraĉ, i kod njih se udarna igla izbacuje odmah nakon što poluga okidaĉa oslobodi razdvajaĉ. Udarna igla se oslobaĊa i udara prema naprijed zbog pritisaka opruge udarne igle;  Kočenje oružja vaĎenjem spremnika - ako nema spremnika u pištolju, razdvajaĉi ili poluga okidaĉa je zabravljena ili razdvojena. Sklop spremnika - Spremnik pištolja je vrlo vaţan dio. Opruga spremnika koja je krivo umetnuta moţe prouzroĉiti zastoj pištolja. Spremnik pištolja se sastoji od:  Kućišta spremnika;  Donosača - to je podloga koja pod odreĊenim kutom gura naboje u spremniku nagore. U većini sluĉajeva donosaĉ pokreće utvrĊivaĉ navlake nakon posljednjeg opaljenja;  Opruga spremnika;  Dno spremnika. Standardni spremnici mogu primiti od 5 do 25 metaka ovisno o vrsti, modelu, marki i kalibru pištolja.

135

Slika 41. Poprečni presjek i dijelovi pištolja marke “Crvena Zastava” M57, cal. 7.62 mm Tabela 5. Naziv dijela Broj dijela Naziv dijela Broj dijela Vodeća ĉahura cijevi 1(d) Osovina zapinjaĉe 27 Prednji nišan 2 Udaraĉ 28 Navlaka 3(d) Osovina udaraĉa 29 Izvlakaĉ 4 Udarna opruga 30 Opruga izvlakaĉa 5 Ĉepić udarne opruge 31 Osovina izvlakaĉa 6 Osovina udarne opruge 32 Zadnji nišan 7 Usadnik 33 Opruga udarne igle 8 Spojnica 34 Udarna igla 9 Nosaĉ osiguraĉa spojnice 35 Opruga utvrĊivaĉa ploĉice 10 Osiguraĉ spojnice 36 UtvrĊivaĉ ploĉice 11 Automatska koĉnica 37 Ploĉica udarne igle 12 Zakivak automatske koĉnice 38 Cijev 13(d) Osovina opruge obaraĉe 39 Veriţica 14 Opruga obaraĉe 40 Osovina vriţice 15 Obaraĉa 41 Zadnje vreteno 16 Osovina zuba zadrţaĉa okvira 42 Prednje vreteno 17 Opruga zuba zadrţaĉa okvira 43 Osovina vretena 18 Zub zadrţaĉa okvira 44 Povratna opruga 19 PreĊica gajtana 45 Prsten povratne opruge 20 Tijelo okvira 46 Ĉep vretena 21 Donosaĉ metka 47(d) Osovinica ĉepa 22 Opruga donosaĉa 48(d) Kućica dijelova za okidanje 23 UtvrĊivaĉ dna okvira (Umetak) 49(d) Razdvajaĉ 24 Dno okvira 50(d) Zapinjaĉa 25 Lijeva korica s utvrĊivaĉem 51 Opruga zapinjaĉe 26 Desna korica s utvrĊivaĉem 52 Napomena: Kada pored broja dijela stoji oznaka (d) znaĉi da je taj dio razliĉit za pištolj cal. 9 mm (d) – dugi-M70

136

Slika 42. Poprečni presjek i dijelovi pištolja marke “Crvena Zastava” M70, cal. 7.65 mm i 9 mm(K) Tabela 6. Naziv dijela Vodeća ĉahura cijevi Navlaka Izvlakaĉ Opruga izvlakaĉa Osovina izvlakaĉa Zadnji nišan Opruga udarne igle Udarna igla Opruga utvrĊivaĉa ploĉice Ĉepić udarne opruge Ploĉica udarne igle Cijev Naslon povratne opruge Vreteno povratne opruge Povratna opruga Opruga vretena Potiskivaĉ Osovina vretena Tijelo kućice dijelova za okidanje Osovina Razdvajaĉ Zapinjaĉa Opruga zapinjaĉe Osovina zapinjaĉe

Broj dijela 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

Naziv dijela Osovina udarne opruge Ĉepić udarne opruge Udarna opruga Udaraĉ Osovina udaraĉa Usadnik Spojnica Ruĉna koĉnica Opruga obaraĉe Osovina opruge obaraĉe Automatska koĉnica Zakivak Obaraĉa Osovina zuba zadrţaĉa okvira Opruga zuba zadrţaĉa okvira Zub zadrţaĉa okvira Tijelo okvira Donosaĉ metka Opruga donosaĉa UtvrĊivaĉ dna okvira Dno okvira Desna korica s utvrĊivaĉem Lijeva korica s utvrĊivaĉem

Broj dijela 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47

137

3.2. Bravljenje pištolja Poluautomatski pištolji proizvode se još od kraja 19. stoljeća. S obzirom na sloţenost njihovih mehanizama i tehniĉki razvoj tijekom niza godina, broj raznovrsnih sistema bravljenja postao je gotovo nepregledan. Mi ćemo se usredotoĉiti na najvaţnije skupine, što znaĉi na one koje se i danas upotrebljavaju. Obrtno čepni zatvarač - Koriste se kod pištolja namijenjenih pucanju na velike udaljenosti. Pištolj se moţe usporediti s krajnje skraćenom puškom s obrtno ĉepnim zatvaraĉem. Zatvaraĉ, kojim se rukuje ruĉno, ima nekoliko bradavica na prednjoj ili straţnjoj strani, što zavisi o upotrijebljenom sistemu. Kod zatvaranja ili otvaranja, te bradavice ulaze u utore kućišta zatvaraĉa pištolja, te tako zatvaraĉ i kućište zatvaraĉa postaju usko povezani. Dobar primjer takvog mehanizma je Remington XP-100, koji ima obrtno ĉepni zatvaraĉ isti kao i Mauser puška. Drugi, puno jednostavniji primjer je njemaĉki Anschuz. To je vrlo masivan i pouzdan sistem bravljenja koji moţe podnijeti visoki pritisak plinova, a time i teško streljivo. Sistem bravljenja masom - Ovaj se sistem obiĉno upotrebljavao kod pištolja, sve do pojave kalibra 9mm Para. Izuzetak je Heckler & Koch VP70 pištolj kalibra 9mm Para, koji ima sistem bravljenja masom (dinamiĉki zatvaraĉ). Budući da pritisak plinova koje stvara metak 9mm Para nije osobito visok, takvi pištolji ne trebaju potpuni sistem bravljenja. Bravljenje je kod ovog kratkog oruţja posljedica teţine (mase) navlake, kombinirane s povratnom oprugom, što uzrokuje da navlaka ostaje u sasvim prednjem i zatvorenom poloţaju. Navlaka, usljed napetosti povratne opruge, pritišće straţnji dio cijevi. Kad se izvrši opaljenje, ono uzrokuje porast pritisaka plinova. Pritisak plina odgovoran je za potiskivanje zrna, koje je potisnuto kroz polja i ţljebove cijevi prema kraju usta cijevi. Pritisak, kretanje zrna i njegov put kroz cijev uzrokuju protu-pritisak na straţnju unutrašnju stranu. Ta reakcija uzrokuje potiskivanje prema natrag, izvan cijevi. Ovisno o modelu, to je sprijeĉeno pomoću navlake i zatvaraĉa. Pritisak povratne opruge, zajedno s teţinom navlake, toliki je da se ta povratna reakcija odgaĊa i zapoĉinje nakon izlaska zrna iz cijevi. Zatim se sistem moţe sigurno odbraviti. Masa navlake je takva da kad zapoĉne njezino kretanje unatrag, ono traje sve dok se ne zaustavi u krajnjem poloţaju. Dakle postupak je slijedeći:  Ispaljivanje metka;  Usljed pritisaka plinova navlaka kreće unatrag; u kombinaciji s tim udarna igla (s oprugom) i udaraĉ (s oprugom) i povratna opruga pritisnuti su tj. zapeti, manje-više istovremeno;  Za vrijeme bravljenja masom navlake, izvlakaĉ izbacuje ispaljenu ĉahuru iz cijevi, a izbacivaĉ je izbacuje izvan pištolja;  Budući da je povratna opruga pritisnuta do krajnosti, i nakon što je navlaka zaustavljena u straţnjem poloţaju, opruga se ţeli opruţiti i gura navlaku ili zatvaraĉ ponovno prema naprijed;  Navlaka u svom hodu prema naprijed ubacuje novi metak iz spremnika u njegovo leţište u cijevi. Ponekad je povratna opruga smještena oko cijevi, ili ispod pa ĉak i iznad cijevi. Browning - Amerikanac John Moses Browning (1855 - 1926) izumio je mehanizam bravljenja koji se i danas najviše koristi, s nekim malim razlikama, kod pištolja FN-High

138

Power, Colt Govermment (1911 i1911-A1 i modeli izvedeni iz njega), Sig P210 i Walther P88. U usporedbi s drugim sistemima, ovaj se izdvaja jednostavnošću. A istovremeno ima i puno prednosti. Nije osjetljiv na prljavštinu, troškovi proizvodnje nisu previsoki, a pouzdanost je dosad dokazana. Općenito govoreći, Browning sistem moţe se podijeliti na tri inaĉice: 1) Browning-Colt sistem 2) Browning-FN sistem 3) Browning-Petter sistem Browning-Colt - Kod Browning-Colt sistema bravljenje se vrši s pomoću dviju paralelnih karika ispod cijevi, dok je vrh cijevi povezan s utorima u navlaci pomoću ispusta na gornjoj strani cijevi. Nakon opaljenja navlaka i cijev pomiĉu se unatrag nekoliko milimetara, pod utjecajem pritisaka plinova. Nakon tog kombiniranog kretanja, cijev će pasti, ĉime će se zupci ili bradavice osloboditi iz utora navlake. Tako se navlaka i cijev razdvajaju i navlaka se moţe sama pomicati unatrag, a cijev je zaustavljena. Browning-FN - Kod Browning-FN sistema odbravljivanje se vrši putem krute kulise izvedene u ispustu brave cijevi. Dvije bradavice ili zupca na vrhu cijevi ulaze u odgovarajuće utore na unutarnjoj strani navlake. Nakon opaljenja, navlaka i cijev se usljed pritisaka plinova, pomiĉu unatrag nekoliko milimetara, a kulisa cijevi zaustavlja se zupcem u kućištu pištolja. Zbog oblika kulise cijevi, cijev je pritisnuta nadolje, a bradavice na cijevi oslobaĊaju se iz utora na navlaci. Cijev zaustavlja svoje kretnje, dok navlaka ide dalje sve do zadnjeg poloţaja. Browning-Petter - Browning- Petter (Sig) sistem vrši odbravljivanje skoro kao i Browning-FN sistem. Razlika je jedino ta što na vrhu cijevi nema ugraĊenih bradavica i zubaca. Masivan blok napravljen je oko cijevi, a funkcionira kao cijeli sistem bravljenja, zato što savršeno ulazi unutar otvora za izbacivanje ĉahure na navlaci Tako tvori bravu izmeĊu navlake i cijevi Walther - Ovaj sistem bravljenja koristi se kod Walther pištolja P38/P1, P38-K, P4 i P5. Taj sistem nalazimo i kod Beretta pištolja model 92, te Taurus pištolja PT92 i PT99. Sistem radi na ovaj naĉin: Ispod cijevi nalazi se mali pomiĉni ĉeliĉni komad koji tvori vezu izmeĊu cijevi i navlake. Nakon opaljenja, cijev i navlaka kliţu zajedno oko 8 milimetara. Zatim vodilica zatvaraĉa ispod cijevi udara po bradavici na kućištu. Vodilica dolazi izmeĊu donje strane cijevi i gornje strane zatvaraĉa. Navlaka putuje prema natrag, izbacuje praznu ĉahuru i stavlja novi metak. Umjesto povratne opruge oko ili ispod cijevi, ugraĊene su dvije opruge na stranama kućišta, koje omogućavaju navlaci da se vrati u svoj zabravljeni poloţaj. Pritisak plinova - Kod ovog sistema, koji odgovara većini jaĉih kalibara, moţemo takoĊer govoriti o vrsti bravljenja masom (dinamiĉki zatvaraĉ). U ovoj su konstrukciji, općenito govoreći upotrijebljena dva sistema. Prvi je sistem u kojem navlaka taĉno nalijeţe na cijev, u kojoj su izbušene male rupice, kroz koje pritisak plinova moţe djelomiĉno nestati. Pritisak plinova stiješnjen je izmeĊu cijevi i navlake, u neku vrstu plinske komore, i na taj je naĉin odgoĊeno kretanje navlake. Primjer takvog sistema je Steyr GB9mmPara pištolj. U drugom je sistemu u plinsku komoru ugraĊena povratna opruga ili poseban klip ili klipna poluga sa oprugom. Nakon opaljenja, dio pritisaka plinova odlazi u bubanj koji se nalazi ispod. Plin iz cijevi moţe nestati kroz malene rupice, izbušene odmah iza komore cijevi. Na taj naĉin pritisak iz bubnja odlazi uz klip, stvarajući efekt odbojnika. Odbravljivanje sistema je odgoĊeno ili usporeno. Nakon izlaska zrna iz cijevi, cijev ostaje prazna, te pritisak plina moţe izaći kroz iste rupe i sniziti se na normalu. Tek tada odbravljuje se navlaka i kreće

139

prema natrag. Primjer ovakvog sistema moţe se naći u nekim modelima Heckler & Koch pištolja kao kod modela P7 (P7-M8, P7-M10 i P7-M13). Oba sistema bravljenja pritiskom plinova su genijalna, sa samo jednim nedostatkom: mogu se koristiti samo za zrna s košuljicom, stoga što olovna zrna uzrokuju zastoj u istjecanju plina kroz rupice u cijevi. Koljenasti zglob - Jedan od prvih sistema bravljenja kod poluautomatskih pištolja bio je koljenasti zglob. Prvi je put upotrijebljen kod Borchardt pištolja, a kasnije u poboljšanoj verziji kod poznatih Luger P08 pištolja. Ovaj sistem, unatoĉ savršenosti u tehniĉkom smislu, nikad nije postao standard, kao što je bio sluĉaj s Browning naĉelom. Razlog tome je što je imao dosta nedostataka. Kao prvo bio je priliĉno sloţen i zahtijevao je veliku vještinu izrade. Razliĉitosti kod izrade dijelova morale su biti vrlo male da bi pištolj pouzdano radio. Stoga su troškovi proizvodnje bili vrlo visoki. Kao drugo, pištolji su bili konstruirani uglavnom za vojsku, a u rovovskom ratu 1914 - 1918. pištolj se pokazao osjetljivim na pijesak i prljavštinu pa i na razliĉito streljivo. Ĉinjenica da je P08 još i danas popularno kratko oruţje je vjerojatno stvar nostalgije. Tome sigurno doprinose i njegova prekrasna izrada i osobit izgled. Koljenasti zglob funkcionira preko poluge podijeljene na dva dijela i tri obrtne toĉke. U poĉetnom poloţaju, kad je pištolj napunjen i spreman za paljbu, poluga leţi vodoravno. U drugom poloţaju ispaljuje se metak. Brana B se kreće prema natrag usljed pritisaka plinova (nakon što je metak napustio cijev). Istovremeno, prazna ĉahura izvuĉena je iz cijevi, a dvodijelna poluga prebaĉena preko kose ravnine. U trećoj poziciji, poluga je potpuno gurnuta naprijed, ispaljena ĉahura izbaĉena van. Nakon opaljenja, novi metak uzima se iz spremnika. Bravljenje sistema je uglavnom izvršeno, zato što srednja taĉka obrtaja leţi nešto dublje od cijele osi sistema, barem u poĉetnom poloţaju. Tek nakon što je navlaka gurnuta natrag, taĉka obrtaja izdići će se iznad srednje linije, jer se sistem kreće po kosini. Tek tada iskljuĉeno je pravo bravljenje. Kao što smo rekli prije, ovaj sistem djelo je vrhunske vještine, ali s praktiĉnog gledišta postoji puno jednostavnijih i pouzdanijih sistema bravljenja. Sistem s valjčićima - Ovaj sistem uĉinio je poznatom njemaĉku tvrtku Heckler & Koch, iako ga oni nisu izmislili. Kod mnogih velikokalibarskih pištolja, strojnica i pušaka Hecklera & Kocha, ovaj se sistem uspješno primjenjivao. Prvi koji su primijenili taj sistem bili su Ĉesi iz tvrtke CZ i za njihov pištolj “CZ-52” sistem je slijedeći: u produţetku cijevi smještena su dva polukruţna utora. U otvore ulaze dva ĉeliĉna valjĉića i brave navlaku. Kad je pištolj zabravljen ta dva valjĉića upadnu u utore na stranama cijevi. Nakon opaljenja navlaka se povlaĉi unatrag zbog pritisaka plinova. Valjĉići upadaju unutra i nakon prekidanja veze, navlaka se pomiĉe dalje prema natrag. Zatim dolazi do izvlaĉenja, izbacivanja i ponovnog punjenja kao i kod drugih pištolja. Na taj se naĉin postiţe odlaganje vremena otvaranja zatvaraĉa. To je vrlo praktiĉno mnogim strijelcima, pogotovo s jakim streljivom. Nedostaci su: visoki troškovi proizvodnje, jer taj sistem bravljenja zahtijeva visoku preciznost proizvodnje, osjetljivost na razlike u streljivu. Krajem devedesetih, holandska policija prešla je na 9 mm Para-Action-3 Holow Point metak, ĉije je zrno znatno lakše od uobiĉajnog kalibra zrna s punom metalnom košuljicom. Kao rezultat tog specijalnog streljiva sistem valjĉića svih policijskih strojnica MP-5 morao je biti preureĊen. Rotacijski sistem - Kod nekoliko tipova poluautomatskih pištolja upotrijebljen je rotacijski zatvaraĉ, koji je preuzet od pušaka. Zatvaraĉ pištolja, koji se nalazi unutar navlake, ima izvjestan broj bradavica za bravljenje na prednjem, srednjem ili straţnjem dijelu, ili kombinaciju tih triju. Kad je sistem zabravljen, te bradavice ulaze u utore na poleĊini cijevi ili u bilo koji drugi dio navlake, ovisno o vrsti konstrukcije koja je upotrijebljena. Dakle ovisno o sistemu to je kućište zatvaraĉa ili pištolja. Usljed povratne energije oruţja i/ili pritisaka plinova ispaljenog metka zatvaraĉ se mora obrnuti nekoliko stupnjeva, tako da bradavice

140

izaĊu iz utora u kućištu zatvaraĉa ili straţnjoj strani cijevi. Kod ovih sistema cijev je uglavnom uĉvršćena za kućište i samo su zatvaraĉ i navlaka pomiĉni. Sistem se moţe usporediti sa sistemom puške s obrtno ĉepnim zatvaraĉem, ali u ovom sluĉaju djelovanje je poluautomatsko, pomoću pritisaka plinova. Dobar primjer ove tehnike su Colt 2000 i Desert Eagle IMI (izraelske vojne industrije). 3.3. Sigurnosni sistem pištolja Sigurnosni sistemi posebno su vaţni. Prvo ćemo odrediti pojam sigurnosnog sistema: to je većinom sistem kojim se upravlja ruĉno i ako je u uporabi, sprjeĉava opaljenje pištolja, bilo sluĉajno ili namjerno, povlaĉenjem okidaĉa. No postoje raznovrsni automatski sigurnosni sistemi, koji se mehaniĉki stavljaju u upotrebu povlaĉenjem okidaĉa, kao npr. automatska koĉnica udarne igle. Kočnica - Koĉnicom se rukuje ruĉno. Ona zakoĉuje, ovisno o tipu i modelu pištolja, udaraĉ i / ili razdvajaĉ i / ili okidaĉ i / ili polugu okidaĉa, a ponekad i samo pomicanje navlake. Ponekad se upotrebljavaju razliĉite kombinacije. Poluga za sigurno otpuštanje udarača - To je mehanizam koji se uglavnom upotrebljava kod pištolja dvostrukog hoda. On omogućava sigurno otpuštanje udaraĉa. Ako je npr. pištolj dvostrukog hoda napunjen, što znaĉi da je metak prebaĉen iz spremnika u komoru, povlaĉenjem navlake prema natrag i njezinim otpuštanjem, okidaĉ ostaje zapet prema natrag. Ako se okidaĉ povuĉe da bi se spustio udaraĉ, metak će biti ispaljen. Korištenje poluge za sigurno otpuštanje udaraĉa otpustit će udaraĉ, a da nije došlo do opaljenja. To se uglavnom dogaĊa uz pomoć koĉnice udarne igle, kroz koju je, korištenjem poluge za sigurno otpuštanje udaraĉa, udarna igla pomaknuta iz dosega udaraĉa. Automatska kočnica na rukohvatu pištolja - Neki, najĉešće stariji modeli pištolja imaju automatsku koĉnicu na rukohvatu pištolja. To je dio rukohvata kojm upravlja opruga, koji se mora utisnuti unutra ĉvrstim stiskanjem rukohvata. Ako taj dio nije dovoljno pritisnut, pištolj neće opaliti. Ta je koĉnica većinom dio hrpta rukohvata. Njezino djelovanje temelji se na zakoĉavanju razdvajaĉa i/ili udaraĉa. Kočnica spremnika - Mnogi pištolji opremljeni su sistemom vaĊenja spremnika, posebno modeli pištolja bez udaraĉa ili s unutarnjim udaraĉem. Sistem se temelji na naĉelu da se prije punjenja ili ĉišćenja pištolja, spremnik mora izvaditi iz pištolja. Tom radnjom aktivira se koĉnica. U većini sistema razdvajaĉ se zakoĉuje tako da ne moţe doći do opaljenja povlaĉenjem okidaĉa. Kod drugih modela odvaja se poluga okidaĉa, veza izmeĊu okidaĉa i udaraĉa. Prvo koljeno udarača - Ovaj se sistem ponekad upotrebljava kod pištolja s vanjskim udaraĉem. Ako se udaraĉ ruĉno polako povuĉe prema natrag, razdvajaĉ na pola puta uskaĉe u sigurnosni utor u donjem ispustu udaraĉa. Ovaj poloţaj ne moţe otpustiti udaraĉ povlaĉenjem okidaĉa. Da bi došlo do opaljenja, udaraĉ se mora zapeti posve. Razdvajač paljbe - Gotovo svi pištolji imaju razdvajaĉ paljbe. Taj sistem sprjeĉava opaljenje metka ako navlaka nije vraćena u svoj polazni poloţaj, npr. zbog prljavštine ili ako metak ne ulazi taĉno u cijev ili iz bilo kojeg drugog razloga. Zubac na poluzi okidaĉa mora se slagati s utorom na donjoj unutarnjoj strani navlake. Ako ne ulazi dobro jedan u drugi,

141

navlaka neće biti posve zatvorena, poluga okidaĉa bit će onemogućena u svojoj ulozi i neće doseći razdvajaĉ ili udaraĉ. Tako pištolj ne moţe opaliti. Indikator napunjenosti - Ovaj se sistem koristi kod mnogo pištolja. Pokazuje da li se u komori nalazi metak, a to se moţe vidjeti npr. pomoću igle koja viri na gornjoj ili straţnjoj strani navlake (pištolj “CZ99”). Najĉešći je sistem kod kojeg izvlakaĉ ima ulogu pokazatelja. Ako se u cijevi nalazi metak, izvlakaĉ malo strši, ponekad ĉak pokazujući crvenu toĉkicu na jednoj strani, kao kod Beretta ili Taurus pištolja. Automatska kočnica udarne igle - Kod ovog sistema sprijeĉeno je kretanje udarne igle u uzduţnom smjeru. Postoji nekoliko sistema. Walterov sistem, npr. djeluje tako da uvlaĉi udarnu iglu dublje u njezin kanal tako da pri okidanju ne moţe doseći vrh udaraĉa. Povlaĉenjem okidaĉa ova se koĉnica podiţe i udarna igla biva gurnuta prema gore, tako da je moţe dosegnuti udaraĉ. Drugi sistem je uzduţno zakoĉenje udarne igle, koje se ukida polugom okidaĉa ili polugom spojenom s polugom okidaĉa, upravo u trenutku kad okidaĉ dostiţe najzadnji poloţaj. 4.4. ŠTA JE REVOLVER? Za revolver se obiĉno kaţe da je to streljaĉko vatreno oruţje kratke cijevi i obrtnog spremnika (doboša) koji obiĉno sadrţava 6 naboja. Ali o revolveru se moţe reći puno više.

Slika 43. Poprečni presjek revolvera

4.1. Podjela revolvera Revolvere moţemo podijeliti na:  Revolvere jednostrukog hoda - udaraĉ se mora zapeti ruĉno. Većinom su to stariji modeli kod kojih se bubanj ne moţe izbaciti u stranu, budući da nije na pomiĉnom kranu. Punjenje i praţnjenje vrši se kroz vratašca za punjenje na poleĊini bubnja.  Revolvere s dvostrukim hodom - Zapinjanje udaraĉa vrši se mehaniĉki, povlaĉenjem okidaĉa. Većina revolvera ovog tipa ima bubanj koji se nalazi na pomiĉnom kranu, da bi se olakšalo punjenje i praţnjenje. Kod revolvera dvostrukog hoda udaraĉ se takoĊer moţe zapeti i ruĉno da bi se ispaljivanje izvršilo kao kod revolvera jednostrukog hoda.

142

4.2. Dijelovi revolvera Općenito, revolver se sastoji od:   

kućišta, cijevi, bubnja (doboša). Kućište - Kućište revolvera ima nekoliko dijelova: Rukohvat za koji se drţi oruţje i sistem za sve mehaniĉke pokrete, kao što su povlaĉenje okidaĉa, zapinjanje udaraĉa, i obrtanje bubnja kojim se dovodi sljedeća komora ispred cijevi.

 Okidač s oprugom okidača: Općenito govoreći, većina revolvera ima sklop okidaĉa u kojem je nekoliko funkcija povezano i kombinirano s radnjama okidaĉa. Ponajprije udaraĉ, ali se ĉesto i poluga za transport bubnja aktivira pokretanjem okidaĉa. Poluga za transport bubnja obrće bubanj, tako da je prije svakog opaljenja nova komora ispred cijevi. Graniĉnik obrtnog momenta bubnja, zubac koji strši iz rukohvata, blokira bubanj nakon što se obrnuo do slijedeće komore. Bubanj se blokira neposredno prije opaljenja i ne moţe se dalje obrnuti. S vanjske strane bubnja nalaze se mali urezi blizu svake komore u bubnju. I zadnje: većinom su razni sigurnosni sistemi povezani s okidaĉem. Oni trebaju sprijeĉiti ispalivanje metka, osim ako je okidaĉ potegnut posve otraga. Taj je mehanizam sam po sebi vrlo zanimljiv. Općenito postoje dvije vrste sigurnosnih principa kod revolvera, tj, prijenosnik udarca i graniĉnik izmeĊu udaraĉa i kućišta .  Poluga okidača: Veza izmeĊu okidaĉa i udaraĉa. Kod nekih modela revolvera ova funkcija izvodi se pomiĉnom odskoĉicom, izmeĊu okidaĉa i donjeg dijela udaraĉa. Takav sklop okidaĉa zapinje udaraĉ preko poluge smještene u unutrašnjosti mehanizma, kod revolvera dvostrukog hoda. Takvo rješenje prisutno je kod većine revolvera Smith & Wesson.  Razdvajač: ovisno o vrsti i modelu razdvajaĉ je ugraĊen u sklop kao veza izmeĊu okidaĉa i udaraĉa. Razdvajaĉ uzrokuje odvajanje zapetog udaraĉa, tako da moţe pojuriti naprijed i opaliti metak.  Udarač s oprugom udarača ili glavnom oprugom: kad je udaraĉ zapet glavna opruga je napeta. Kod većine revolvera to je spiralna opruga, ali neki modeli imaju lisnatu oprugu.  Osovina bubnja: ovaj dio uzrokuje slobodno obrtanje bubnja, a kod modela kod kojih je bubanj uĉvršĉen na pomiĉnom kranu zabravljuje bubanj unutar kuĉišta revolvera.  Dugme za oslobaĎanje bubnja: omoguĉava da se osovina bubnja pomiĉe naprijed, tako da se otpušta bravljenje bubnja. Tada se bubanj moţe izbaciti postrance iz kućišta. Cijev - U gotovo svim sluĉajevima cijev je uĉvršćena u kućištu. Na poleĊini cijevi ima prijelazni konus (lijevak). To znaĉi da je prvi dio cijevi nešto širi, tako da se zrno moţe voditi dalje kroz polja i ţlijebove cijevi. Taj slobodni prolaz zrna je vrlo kratak i to izmeĊu cijevi i bubnja. Blizu kraja ušća, na gornjoj strani cijevi nalazi se prednji ciljnik. Kod većine revolvera osovina izbacivaĉa, kao produţetak osi bubnja, smještena je unutar pokrova cijevi. Bubanj/doboš - se sastoji od više komora. Za svako opaljenje bubanj se mora obrnuti za jedan, tako da je uvijek druga komora smještena u liniju ispred cijevi. Bubanj se obrće oko glavne osovine koja, u većini sluĉajeva završava zvijezdom za izvlaĉenje ĉahura. Kad se revolver prazni, osovina izbacivaĉa gura se rukom a prazne ĉahure se izvlaĉe i izbacuju iz komore.

143

4.3. Bravljenje revolvera Glavne grupe revolvera - Postoji svega nekoliko temeljnih sistema bravljenja koji se koriste od samog poĉetka razvoja revolvera. Kao prvo, bubanj se ne smije nasilno obrtati i ne smije ispasti iz okvira za vrijeme pucanja. Ovisno o principu, glavna grupa revolvera moţe se podijeliti na tri razliĉite podgrupe: 1) Revolveri jednostrukog hoda kod kojih je bubanj ĉvrsto zabravljen u okvir. Bravljenje se vrši preko osovine bubnja. Bubanj se moţe obrtati samo oko svoje osi. 2) Revolveri jednostrukog ili dvostrukog hoda s bubnjem uĉvršćenim na pomiĉnom kranu. Kod ovog tipa, bubanj se puni ili prazni izbacivanjem postrance iz okvira. Bubanj se mora zabraviti s najmanje dvije strane. S prednje strane pomoću osovine bubnja ili zakoĉenjem krana bubnja u okvir i sa straţnje strane gdje ispust osovine bubnja ulazi u udubinu na okviru. Tu je zapravo bilo dosta promjena, bubanj se zabravljivao u tri toĉke: sprijeda pomoću osovine bubnja, pomoću krana bubnja i sa straţnje strane bubnja. 3) Revolveri na prelamanje. Kod ovog staromodnog revolvera, cijev je zajedno s bubnjem bila priĉvršćena na dnu okvira. Ako se revolver trebao napuniti, taj okvir sa cijevi i bubnjem izbacivao se naprijed. Bravljenje se vrši pomoću zatika na gornjoj strani mostića u produţetku cijevi, iznad bubnja. Zatik uskaĉe u utor izveden na mostiĉu. Bravljenje pomoću utvrĎivača bubnja - Na dnu okvira nalazi se mali zubac koji se pomiĉe okidaĉem i zabravljuje bubanj u odreĊenom poloţaju. To je vrlo vaţno stoga što leţište naboja koje se naĊe u gornjem poloţaju mora za vrijeme pucanja biti u ravnini cijevi. Kod pomicanja cijevi ne smije se dogoditi da se bubanj sam od sebe poĉne okretati. Ako bi se to dogodilo, leţište naboja u gornjem poloţaju ne bi više bilo u ravnini cijevi. Moţete zamisliti kakve bi posljedice to imalo! Sistem bravljenja moţe se dobro vidjeti s vanjske strane bubnja. Oko bubnja svaka komora ima malu udubinu u koju ulazi utvrĊivaĉ bubnja. Za vrijeme napinjanja udaraĉa, ta zapreka se miĉe i bubanj obrće jednu komoru, dok druga dolazi u ravninu cijevi. Ĉim je udaraĉ posve zapet, utvrĊivaĉ bubnja upast će u udubinu nove komore. Bravljenje osovinom bubnja - Bubanj se mora zabraviti i u duljinskom smjeru. Kao prvo bubanj se obrće oko te osovine. Ta osovina bubnja sprjeĉava da bubanj ispadne iz okvira usljed jakog pritisaka plinova koji se razvijaju tijekom opaljenja. Ta se koĉnica otpušta samo ako se dugme za oslobaĊanje bubnja palcem gurne prema naprijed, ĉime se oslobaĊa bubanj i moţe se izbaciti postrance iz okvira. Kod većine revolvera, udaraĉ se utvrĊuje ako je osovina bubnja odbravljena. To nije sluĉaj s revolverima jednostrukog hoda, koji nemaju bubanj uĉvršćen na pomiĉnom kranu. Kod odreĊenih tipova revolvera taj sistem bravljenja ugraĊen je u sistem prelamanja. Ti, većinom stariji modeli, pune se i prazne prelamanjem prednjeg dijela okvira. Taj prednji dio sastoji se od cijevi, bubnja i mostića bubnja, u koji je ugraĊen zubac koĉnice izmeĊu pomiĉnog dijela i preostalog dijela okvira. To je sluĉaj kod Enfield i Webley & Scott revolvera, ali i kod ranih Smith & Wesson modela. Bravljenje kranom bubnja - Kod nekih modela revolvera, kao što su Dan Wesson i Michell, bubanj je zabravljen u dvije toĉke. Kao prvo, zubac je dio krana bubnja i taj zubac ulazi u udobinu na okviru. Drugo, straţnji dio osovine bubnja, kod zvijezde izbacivaĉa, zabravljuje se ispustom na straţnju ploĉu okvira. Za vrijeme opaljenja, bubanj je zabravljen na tri mjesta: prvo, kod krana bubnja, drugo, kod zvijezde izbacivaĉa i treće, pomoću utvrĊivaĉa bubnja. Takav se sistem naziva takoĊer i sistem trostrukog bravljenja bubnja.

144

4.4. Sigurnosni sistem revolvera: Prvo moramo spomenuti jedno pravilo sigurnosti. Većina revolvera ima bubanj sa 6 komora. Preporuĉa se da nikad ne punimo više od 5 komora. Šesta prazna komora postavlja se ispred cijevi prije pucanja . Što god da se dogodi, na ovaj naĉin ne moţe doći do sluĉajnog opaljenja, ako npr. revolver padne ili udari u nešto. Udaraĉ je zapet samo onda kad je revolver usmjeren u metu i tek onda se napunjena komora obrće pred cilj. Na taj naĉin revolver je siguran. Ova metoda potjeĉe još iz doba revolvera s jednostrukim hodom iz doba “divljeg zapada”, kad nisu imali ugraĊene sigurnosne sisteme. Prijenosnik udarca - Koristi se kod revolvera s udarnom iglom koja je uĉvršćena u kućištu umjesto na udaraĉu. Glava udaraĉa ne moţe doseći udarnu iglu, osim ako neka poluga nije ubaĉena izmeĊu udaraĉa i udarne igle, da bi prebacila udarac udaraĉa na samu udarnu iglu. Ta poluga klizne izmeĊu udaraĉa i udarne igle samo kad je okidaĉ povuĉen do kraja. Najpoznatiji revolveri s takvim sigurnosnim sistemom su Ruger revolveri. Graničnik izmeĎu udarača i kućišta - Ovaj sistem koristi se obiĉno kod revolvera s uĉvršćenom udarnom iglom na ispustu udaraĉa, kao kod Smith & Wesson roevolvera. Obiĉno je udaraĉ zakoĉen uvijek kad je malo izvan kućišta, tako da ispod udaraĉa nikad ne proviruje iz svojeg proreza na kućištu. Na taj naĉin uĉvršćena udarna igla ne moţe nikad doseći inicijalnu kapislu. Ako je okidaĉ povuĉen do kraja, što omogućava udaraĉu da udari prema naprijed, taj se graniĉnik malo pomiĉe i oslobaĊa put udaraĉu s udarnom iglom na vrhu. Vratašca za punjenje kod revolvera s jednostrukim hodom - Mnogi revolveri jednostrukog hoda moraju se puniti kroz vratašca za punjenje koja su na površini na koju se oslanja dno pri opaljenju. Ĉim se vratašca otvore, koĉenje bubnja prestaje a ponekad se zakoĉe i udaraĉ i okidaĉ. Bubanj se moţe obrtati ruĉno i puniti i prazniti, komoru po komoru. Kočnica - Većina revolvera nema mehaniĉku koĉnicu, za razliku od pištolja. U prošlosti, samo neki modeli revolvera jednostrukog hoda imali su takvu koĉnicu. Oĉito neuspješno, jer ju moderni revolveri više nemaju.

II. VATRENO ORUŢJE S OŢLIJEBLJENIM (OLUĈENIM) CIJEVIMA 1. KARAKTERISTIKE CIJEVI Vatreno oruţje s oţlijebljenim cijevima izraĊuje se od specijalnih vrsta najkvalitetnijih ĉelika koji su otporni na visoke pritiske i temperature. Još u toku procesa izrade ĉelika dodaju se odreĊene vrste drugih materijala (volfram, vanadijum, titan, itd) u manjim koliĉinama, i na taj naĉin se povećava tvrdoća, elastiĉnost i mogućnost podnošenja većeg pritisaka i temperature, a ujedno se povećava i otpornost ĉelika na koroziju. Naĉin izrade cijevi za vatreno oruţje danas se postiţe bušenjem pripremljenih ĉeliĉnih šipki odreĊenog promjera prema uanaprijed odreĊenom modelu (stari naĉin) ili bušenjem ĉeliĉnih šipki nešto veĉeg promjera nego što je zadati promjer, a zatim se u bušotinu ubacuje zadati model, a cijev se izlaţe kovanju u specijalnim kovaĉkim ureĊajima i vrši se sabijanje ĉaliĉne mase do odreĊenog zadatog promjera.

145

Postoje tri temeljna naĉina industrijske proizvodnje modernog vatrenog oruţja koristeći oţlijebljenje u cijevima. Oţlijebljenje moţe biti urezano u unutarnjoj površini cijevi koristeći razvrtaĉ (fotografije 155. i 155a.), moţe biti formirano koristeći ojaĉani ĉelik tzv. “button” (fotografija 156.), ili formiranje oţlijebljenja kroz proces zvani “hammer forging”poligonalno oţlijebljenje. Metod izrade ţljebova pomoću razvrtaĉa koristi ĉeliĉnu šipku s nekoliko razmaknutih reznih prstenova duţ šipke, kako je prikazano na donjim slikama. Razvrtaĉi mogu imati duţinu preko 40 cm. Svaki uzastopni rezni prsten je neznatno veći u promjeru i kada posljednji prsten na razvrtaĉu proĊe duţ cijevi, dubina ţljebova je dobivena. Rezni prstenovi imaju jednako razmaknuti meĊuprostor oko sebe tako da se ujedno prave i polja u cijevi vatrenog oruţja – fotografije 155. i 155a.

Fotografija 155.

Fotografija 155a.

Najviše primjenjivani metod koji se danas koristi za pušĉane cijevi je pomoću alata prikazanog na fotografiji 155. Ovaj metod koristi drugaĉiji pristup formiranju ţljebova u cijevi. Alat koji se koristi ovom metodom kako se vidi na slici vrlo je tvrdi ĉelik (u obliku zapušaĉa). Ţljebovi su formirani u cijevi pod vrlo visokim pritiskom. Prigodom formiranja oţlijebljenja s ovim alatom pod visokim pritiskom u cijevi ujedno se vrši oĉvršćavanje i poliranje unutar cijevi.

Fotografija 156.

Na slici 44. prikazan je popreĉni i uzduţni presjek oţlijebljene cijevi vatrenog oruţja sa 6 polja i 6 ţljebova - oţlijebljene alatom (fotografije 155. i 155a.), a na slici 45. prikazan je presjek oţlijebljene cijevi vatrenog oruţja sa 16 polja i 16 ţljebova - oţlijebljene alatom (fotografiji 156.).

146

Slika 44. Presjek oţlijebljene cijevi vatrenog oruţja sa 6 polja i 6 ţljebova

Fotografija 157. Konvencionalno oţlijebljena cijev

Slika 45. Presjek oţlijebljene cijevi vatrenog oruţja sa 16 polja i 16 ţljebova

Fotografija 158. Zrno ispaljeno iz konvencionalno oţlijebljene cijevi (jasno izraţene granice izmeĎu polja i ţljebova)

Najnoviji metod oţljebljavanja se radi kroz proces zvani “hammer forging”. “Hammer forging” metodom pravi se tip oţljebljavanja zvano poligonalno oţljebljavanje. Tvrdo ĉeliĉno vreteno je proizvedeno s oblikom formiranog oţlijebljenja na njegovoj vanjskoj površini. Vreteno se stavi u praznu cijev i vanjska površina cijevi se mehaniĉki kuje. Kovanjem cijevi unutarnja površina cijevi dobiva oblik vretena. Vreteno se nakon kovanja uklanja (izvlači) iz cijevi i vanjska površina cijevi se oĉisti. Kao i u drugim tipovima oţljebljavanja, poligonalno oţljebljavanje moţe imati razliĉite oblike. Najviše primjenjivani oblici su 6 desni i 8 desni. Ovi oblici oţljebljavanja se koriste kod Glocka; Steyra, IMI, i nekoliko drugih proizvoĊaĉa. Na slici 46. prikazan je popreĉni i uzduţni presjek tzv. poligonalno oţlijebljene cijevi vatrenog oruţja sa 6 polja i 6 ţljebova.

147

Slika 46. Presjek poligonalno oţlijebljene cijevi vatrenog oruţja sa 6 polja i 6 ţljebova

Fotografija 159. Poligonalno oţlijebljena cijev

Fotografija 160. Zrno ispaljeno iz poligonalno oţlijebljene cijevi

Prva dva metoda oţljebljavanja se smatraju kao konvencionalne tehnike. Prijelaz polja i ţlijeba je jasno vidljiv, polja i ţljebovi su ravni, neznatno uvinuti. Zrno ispaljeno iz konvencionalno oţlijebljene cijevi sa 6 polja i 6 ţljebova ima tragove na sebi kako je vidljivo na fotografiji 158. Zato što su kod ovog zrna vidljive ivice prelaza utisnutih polja i ţljebova, širina polja i ţljebova se moţe izmjeriti. Poligonalno oţljebljavanje s druge strane je vrlo razliĉito od konvencionalnog oţljebljavanja. Kod vog tipa oţljebljavanja nisu jasno vidljivi prelazi izmeĊu polja i ţljebova. Poligonalno oţljebljavanje po obliku ponekad se naziva “brda i doline”. Postupni prijelaz sprjeĉava vještaka balistiĉara u mjerenju individualnih elemenata u poligonalno oţlijebljenoj cijevi. Ako je zrno u dobrom stanju, otisak poligonalnog oţlijebljenja je vidljiv kao što se vidi na fotografiji 160. U unutrašnjosti cijevi prigodom obrade, i pored upotrebe najsuvremenijih instrumenata, ostaje trag upotrijebljenog alata, koji je po veliĉini veoma mali mikroskopski u obliku crtabrazdi, ili sitnih “zubaca”, i ovi mikroskopski tragovi u unutrašnjosti cijevi su individualne karakteristike svake cijevi. Broj polja i ţljebova u cijevi je obiĉno ĉetiri ili šest, moţe se naći pet ili sedam, a smjer uvijanja je slijeva udesno (kod europskog vatrenog oruţja) ili s desna ulijevo (kod ameriĉkog marke “Colt” i kod japanskog vatrenog oruţja). Kod nekih malokalibarskih pušaka, mada je promjer cijevi 5.6 mm, unutrašnjost cijevi ima po 12 polja i 12 ţljebova. Ţljebovi su simetriĉno smešteni oko sredine linije cijevi, pribliţno su duboki oko 0.01 cm. Uvijanje 148

ţljebova i polja u unutrašnjosti cijevi ima zadatak da zrnu saopći izvjesno rotaciono kretanje, tako zrno dobiva stabilniju putanju, a povećava se i njegova probojnost. Duţina na kojoj doĊe do jednog obrta uvijanja polja i ţljebova naziva se “korak uvijanja”, i on se kreće od 20 do 60 cm, s manjim odstupanjima. Polja cijevi su ona podruĉja koja nisu odstranjena noţem, a imaju viši poloţaj od ţljebova, i nastala su kao rezultat operacije ţlijebljenja. Širina polja zavisi od broja urezanih ţljebova, njihove širine i od kalibra. Visina polja je istovjetna s dubinom ţljebova. Prigodom obrade unutrašnjosti cijevi upotrebljava se vrlo precizan alat i sve se operacije izvode precizno, a krajnji rezultat finalne obrade je visoki sjaj i glatka površina u unutrašnjosti cijevi, kako na poljima tako i u samim ţljebovima. Površine su veoma glatke, golim okom promatrane daju visok sjaj, što samo povećava utisak glatkoće. MeĊutim, mikroskopom zapaţamo “zube” ili brazde, koje svojim neravninama, ivicama, ostavljaju dosta jasne tragove na zrnima prigodom ispaljivanja. Dubina brazdi uzduţ proizvedena strugajućim alatom, redovno će ostaviti u ţlijebljenom podruĉju, najkarakteristiĉnije individualne karakteristike. U sluĉaju slabog odrţavanja cijevi, prvo se oštećuju ivice, granice izmeĊu ţljebova i polja, a zatim dolazi do promjene intenziteta crta (brazdi) na samom poljima, što sve znatno oteţava identifikaciju vatrenog oruţja. Nekada su ove promjene toliko varijabilne, da ispaljivanjem više projektila iz istog vatrenog oruţja, iz iste cijevi, nismo u stanju da izvršimo snimanje individualnih karakteristika, već zapaţamo samo veliku sliĉnost ukupnih tragova, kao i izvjesnu razliku, ali samo uklapanje crta brazdi je skoro nemoguće. Kod “krateţa”, cijevi su skraćene grubim presijecanjem pomoću bonseka, na samom presjeku se javljaju manja ili veća ispupĉenja kao posljedica ovog sjeĉenja, a ove nepravilnosti na kraju cijevi mogu biti toliko jake da izazovu prskanje košuljice projektila. Pored toga , kod “krateţa” je redovita pojava da se zrno po izlasku iz cijevi, poĉinje da “tumba”, da se okreće oko dulje ose, a na preprekama gdje projektil udari nastaju oštećenja nepravilnog oblika (razvuĉena elipsa) ili se ĉak potpuno ocrta oblik zrna (kad projektil udari pljoštimice u prepreku). Osnovne i opće karakteristike cijevi vatrenog oruţja nastaju u fazi projektiranja, kada se odreĊuje vrsta i tip vatrenog oruţja. Za kriminalistiĉkobalistiĉka vještaĉenja najvaţnije karakteristike cijevi su: promjer cijevi (kalibar), broj polja i ţljebova, smjer i kut uvijanja polja i ţljebova, dubina i širina istih, kao i tragovi koji ostaju prigodom ispaljenja, crte (brazde), individualne karakteristike na površini zrna. 1.1. Kalibar cijevi Promjer cijevi je promjer po kome je cijev bušena. Kako se naknadno vrši oţlijebljenje, to bi kalibar cijevi bio promjer izmeĊu dva naspramna polja u cijevi, gdje cijev ima jednak paran broj polja i ţljebova, odnosno, promjer izmeĊu polja i nasuprotnog mu ţlijeba, gdje cijev ima neparan broj polja i ţljebova. Promjer cijevi je uvijek nešto manji od kalibra vatrenog oruţja. Zrno pri prolasku kroz cijev se urezuje, potpuno zaptiva cijev, tako da barutni plinovi bivaju potpuno iskorišteni i zrno dobiva veće poĉetno ubrzanje. Zbog razlike u promjeru cijevi i kalibra zrna (mada je ova razlika mala), tragovi alata u unutrašnjosti cijevi na košuljici zrna imaju nešto veći intenzitet nego da je promjer cijevi iste veliĉine kao i kalibar zrna. Ovo se naroĉito zapaţa kod cijevi koje su dosta nagriţene i gdje je cijev proširena, pa kao posljedica toga javlja se manja poĉetna brzina kod zrna, manja probojnost, slabija preciznost, a samim tim i tragovi od ispaljenja na površini zrna su slabijeg intenziteta. Promjer cijevi je ĉesto poznat kao “promjer polja”, mada se u literaturi ĉesto upotrebljava i pojam “ţlijebni promjer”, što je u stvari promjer polja plus dva puta dubina ţlijeba (kod cijevi s parnim brojem polja).

149

R

R

Slika 47. Poprečni presjek cijevi s parnim i neparnim brojem polja i ţljebova, označen promjer kalibra R

1.2. Broj polja i ţljebova Broj polja i ţljebova u jednom vatrenom oruţju uvijek je isti, tj. koliko ima polja toliko mora imati i ţljebova. Najĉešći broj polja je ĉetiri ili šest (zastupljeno kod evropskog oruţja, dok kod ameriĉkog vatrenog oruţja ĉesto se nailazi na cijevi s pet polja). Japansko vatreno oruţje moţe sadrţavati sedam polja. Broj polja je uvjetovan i ne moţe se s njima pretjerivati. U praksi je bilo sluĉajeva da malokalibarska puška ima 12 polja, a kod nekih vrsta revolvera starije proizvodnje broj polja se kreće ĉak do 16. Broj polja i ţljebova je vaţna karakteristika vatrenog oruţja. U praksi se susrećemo s deformiranim projektilima, odnosno dijelovima zrna gdje su saĉuvana samo dva polja. Rekonstrukcijom se moţe doći do stvarnog broja polja u konkretnom sluĉaju, što u fazi istrage moţe biti od bitnog znaĉaja. Polja i ţljebovi su pravilno rasporeĊeni oko središta (osa kanala cijevi), izmeĊu svakog polja, odnosno ţlijeba rastojanje je uvije isto. U jednom sluĉaju u praksi je na košuljici zrna pušĉanog cal. 7.9 mm bilo utisnuto osam polja. Zrno je potpuno saĉuvano, ali se odmah zapaţa da rastojanja izmeĊu polja nisu ista. Prilikom vještaĉenja je utvrĊeno da je pomenuto zrno dva puta ispaljeno iz vatrenog oruţja, i u oba sluĉaja su cijevi vatrenog oruţja imali po ĉetiri polja. 1.3. Pravac uvijanja polja Kod oţlijebljenih cijevi pravac uvijanja moţe biti ulijevo ili udesno, pod odreĊenim kutom. Kao posljedica uvijanja polja i ţljebova javlja se “zasijecanje” zrna prilikom prolaska kroz cijev. Naime, zrno dobiva rotaciono kretanje, okreće se oko dulje ose i ujedno kreće se unaprijed, dobiva stabilniju putanju i veću probojnost. Europska vatrena oruţja imaju pravac uvijanja uglavnom slijeva udesno, dok većina japanskog oruţja ima uvijanje polja s desna ulijevo, kao i ameriĉko oruţje colt, kao što smo već naglasili. 1.4. Dubina ţlijeba Dubina ţlijeba u cijevi je odreĊena po radijusu cijevi, promatrane kroz popreĉni presjek. Ţljebovi su obiĉno duboki nekoliko stotina dijelova centimetra i redovito su urezani s

150

paralelnim stranama, tako da je njihova dubina izmjerena na strani nešto veća nego dubina izmjerena na radijusu. Ova razlika skoro da nije uoĉljiva obiĉnim sredstvima, ali se na površini zrna, na košuljici, jasno uoĉava. 1.5. Širina ţlijeba Širina polja predstavlja u stvari rastojanje izmeĊu dvije susjedne strane ţlijeba. Širina ţlijeba je odreĊena veliĉinom upotrijebljenog alata (rezaĉa cijevi), koji daje temeljne karakteristike dimenzija ţlijebu. Strane alata (rezaĉa) i strane nastalih ţljebova cijevi su odreĊeni da budu paralelni, a mjera je ista bez obzira na poloţaj u ţlijebu koji se mjeri. Mjerenje veliĉine ţlijeba najidealnije se vrši u dijelu blizu samog dna ţlijeba. Pri ispaljenju zrna, usljed trenja izmeĊu košuljice zrna i dna ţlijeba, kao i ivice ţlijeba, na košuljici zrna se utisnu karakteristike ţlijeba cijevi i one su od velikog znaĉaja za identifikaciju vatrenog oruţja. Pošto su tragovi ţljebova na košuljici zrna u stvari “negativ” stvarnog stanja ţljebova (veliĉina, dubina, širina, te individualne karakteristike), to mjerenjem odgovarajućih površina na košuljici zrna dobivamo stvarnu veliĉinu ţlijeba. 1.6. Širina polja i individualne karakteristike Širina polja zavisi od kalibra cijevi, širine i broja ţljebova. Polja su “ostatak” kalibra poslije odbijanja svih širina i ţljebova. Strane polja cijevi nisu paralelne, već se blago uvijaju s lijeva udesno ili s desna ulijevo. Kut koji ove strane ţljebova prave s jednim drugim stranama ţlijeba, zavisi samo od broja ţljebova cijevi. Unutrašnja rasprostranjenost crta (brazdi) koja ograniĉava polja (jasno se vidi u popreĉnom presjeku cijevi) predstavlja trokutast oblik s vrhom koji je okrenut ka stredištu cijevi. Stvoreni kut u vrhu izmeĊu šest polja i šest ţljebova je 3600 podijeljeno s brojem ţljebova. Npr. kod cijevi sa šest polja i šest ţljebova kut je 900, kod cijevi s pet polja i pet ţljebova kut je 72 0. Kad je presjek datog kuta automatski odreĊen drugim karakteristikama, to ova veliĉina ne predstavlja vrijednost jedne individualne karakteristike. Vaţnost leţi više u ĉinjenici da se lakše vrši mjerenje i definiranje širine polja.

Fotografija 161. Različita širina polja na spornom i nespornom zrnu

Polja koja se javljaju na ispaljenim zrnima mogu dovesti do izvjesnih poteškoća prilikom mjerenja. Jedna potpuna analiza projektila moţe zahtijevati detaljno mjerenje polja i crta ţljebova ili njihove karakteristike. Kako je već napomenuto, da je polje cijevi “ostatak” kalibra poslije odbijanja svih širina i ţljebova, tvorniĉke tolerancije nisu tako tijesne da bi

151

oznaĉile da ovaj ostatak bude stalna veliĉina kod svih vatrenih oruţja. Zato polja postaju vaţna i u klasiranju i individualnih karakteristika. Kad je zrno ispaljeno iz vatrenog oruţja, pomenute karakteristike imaju svoju vaţnost, jer se na košuljici zrna nalaze odgovarajuće crte (brazde). Mjerenje crta (brazdi) na zrnima za usporeĊenje i spornim zrnima ima znatnu vaţnost. Na osnovu izrazitih razlika izmeĊu zrna za usporeĊenje i spornog zrna, odmah se moţe doći do zakljuĉka da sporno zrno nije ispaljeno iz predmetnog vatrenog oruţja. Zrno s pet polja i ţljebova ne moţe se ispaliti iz sliĉnog kalibra sa šest polja. Niti je moguće da jedno zrno koje ima desni smjer uvijanja polja bude ispaljen iz cijevi s lijevim smjerom uvijanja. Neke od ovih karakteristika su tako oĉigledne, da bilo kakvo mjerenje ukazuje na razlike izmeĊu dva zrna, npr. broj polja i pravac uvijanja istih. U odnosu na širinu polja i ţljebova, oni mogu ili ne mogu biti oĉigledno razliĉiti. Dubina ili visina polja i ţljebova skoro uvijek zahtijeva precizno mjerenje ako je razlika otkrivena. Kut uvijanja ili puna mjera uvijanja je rijetko tako razliĉita kod dva zrna da moţe biti uoĉena bez instrumenata ili mjerenja. Neznatna razlika nije uoĉljiva ĉak ni mjerenjem. Kada usporeĊenje dva ispaljena zrna prikazuje tragove da su postojani u pogledu oĉigledne vrste karakteristika, u takvom sluĉaju postoji mogućnost da oni budu ispaljeni iz istog vatrenog oruţja. U tom sluĉaju nameće se kao neophodno da se zrna usporede na komparativnom mikroskopu ili izvrši detaljno mjerenje da bi se pokazala istovjetnost ili razlika izmeĊu njih. Pokazana istovjetnost ili razlika meĊu njima obuhvata jasnu prirodu vrsta karakteristika, ĉešće kombinaciju karakteristika s identitetom crta (brazdi), nastali prilikom ispaljenja. Tragovi i ţljebovi naĊeni na ispaljenim zrnima ĉesto se karakteriziraju kao “otisci” slabijeg ili jaĉeg intenziteta. Moramo imati u vidu ĉinjenicu da tragovi od ispaljenja na zrnu ne nastaju kontaktom pritisaka, kao što je to sluĉaj s tragom od izbacivaĉa na ĉahuri. Naime, pored jednog kontakta s unutrašnjosti cijevi, zrno se kreće duţ cijevi, javlja se relativno kretanje izmeĊu zrna i cijevi, dolazi do klizanja i nastaju karakteristiĉne cret (brazde). Njihova konaĉna pojava i dimenzije su tako sliĉne otisku unutrašnjosti cijevi kroz koju je zrno prošlo i redovno se pojavljuju kao istovjetne u pravim otiscima. Uzimajući ovu rasprostranjenost kao vrijednu pretpostavku od traga polja i ţljebova na zrnima, moţe se oĉekivati da će se vjerno prenijeti crte (brazde) iz unutrašnjosti cijevi. Mjerenjem ovih crta (brazdi) na dva ispaljena zrna iz istog vatrenog oruţja dobio bi se rezultat u istovjetnim “figurama”, i ovo bi bilo isto kao i mjerenje odgovarajućih crta (brazdi) u cijevi. Usljed propusta u mjerenju (ljudski faktor), nedostatka odgovarajućih instrumenata i oštećenje zrna, nemoguće je uvijek dobiti visok stepen taĉnosti u nekim identifikacijama. Moţemo se posluţiti identifikacijom uklapanja crta (brazdi) na samo djelimiĉno saĉuvanom polju. Sluĉajevi u kojima jedno ispitivanje i usporeĊivanje crta (brazdi) neće omogućiti da se donese jedan usamljeni pozitivni zakljuĉak, pristupa se potpunom ispitivanju vrsta karakteristika s namjerom da se izvrši odreĊivanje modela vatrenog oruţja iz kojeg je ispaljeno zrno. U praksi ispitivanja sporna zrna su mahom deformirana, pokidana košuljica zrna, a kod olovnih zrna dolazi do “razlivanja” i brisanja tragova od ispaljenja, pa se u tom sluĉaju mora obratiti posebna paţnja na pripremanju zrna za usporeĊenje. Iz spornog vatrenog oruţja treba ispaliti veći broj metaka razliĉitih proizvoĊaĉa, a kod olovnih zrna iste treba hvatati u dvije razliĉite sredine, npr. voda, vata, deblje knjige ili meko drvo, da bi se donekle stvorili pribliţni uvjeti pod kojima je sporno zrno poslije ispaljenja pretrpjelo odreĊene promjene pri kontaktu s razliĉitim preprekama. Ĉesto se upotrebljava vatreno oruţje obiĉnog tipa, staro oruţje, koje je slabo odrţavano, ili ĉak oruţje primitivne ruĉne izrade, pa se prilikom identifikacije nailazi na teškoće, usljed pojave varijabilnih tragova, koji imaju veliku sliĉnost ali i ne potpunu istovjetnost. U tom sluĉaju iz svakog spornog vatrenog oruţja treba ispaliti veći broj metaka, razliĉitih

152

proizvoĊaĉa, radi kompariranja projektila za usporeĊenje, kako bi se pristupilo klasificiranju tragova, a potom usporeĊenju s tragovima spornih zrna. Dobri i jasni tragovi na zrnu i jasno definirane granice polja, jaĉi intenzitet nastalih tragova, ukazuju na stanje unutrašnjosti cijevi vatrenog oruţja iz kojeg je ispaljeno zrno. Tada je identifikacija vatrenog oruţja jednostavna i lako se izvodi, a stepen crta (brazdi) koje se poklapaju je veliki. Skoro dolazi do potpunog uklapanja.

1.7. Promjer cijevi Zrno namijenjeno za upotrebu kod odreĊene vrste vatrenog oruţja obiĉno ima veći promjer prije ispaljenja od same cijevi. Na taj naĉin zrno dobiva znatno veću potencijalnu snagu da se probije kroz cijev. Postavljanjem zrna na usta cijevi vatrenog oruţja jasno se uoĉava da zrno jednim dijelom upada u cijev, ali da jedan dio ostaje van. Pod “ispaljujućim” uvjetima, kada zrno ulazi u zavoj, kod oţlijebljenih cijevi, polja struţu zrno i u trenutku “gnjeĉe” ga u manji promjer uzduţ duţe ose. Višak materijala zrna se izgnjeĉi u ţlijebasta polja cijevi i ono se ispuni njima. Zrno je produţeno kombinacijom napregnutog pritisaka na njemu, i u vremenu dostizanja usta cijevi zrno je skoro postalo “model unutrašnjosti cijevi”. Ovakvo zrno ima dimenzije strogo sliĉne onima u cijevi. Eksperimentalno je utvrĊeno da zrno ne moţe biti lako uglavljeno natrag u cijev kroz koju je prošlo. Polja cijevi struţu zrno i ostavljaju na njima “otiske polja”, bolje reĉeno na zrnu ostaju ţljebovi. Meki materijal zrna koji je izgnjeĉen u ţljebovima cijevi, postaje karakteristiĉno iviĉast na ispaljenom zrnu. Ove ivice su “udubljeni ţljebovi” cijevi koje se pokazuju kao polja zrna. Zrno je “negativ” unutrašnjosti cijevi, kao što je sluĉaj s nekim drugim udubljenim uzorkom. Prema tome, logiĉno bi bilo da se ţljebovi na zrnu zovu “ţljebovi”, a izdignute ivice “polja”. Moramo da se vratimo ranijoj definiciji polja i ţljebova cijevi vatrenog oruţja, te da ţlijeb zrna odgovara dimenzijama polja cijevi, a polje zrna odgovara ţlijebu cijevi. Usljed ove konfuzne situacije poţeljnije je upotrijebiti izraz “tragovi udubljenih polja” i “tragovi udubljenih ţljebova”, gdje se ne postavlja pitanje odreĊenih karakterisitka. Prilikom mjerenja promjera cijevi ispaljenog zrna u dobrom stanju mora se mjeriti izmeĊu nasuprotnih utisnutih polja s mikrometrom. Ukoliko zrno ima paran broj polja postupak je jednostavan. Ukoliko zrno ima neparan broj polja (gdje je utisnuto polje nasuprot utisnutom ţlijebu), situacija je sloţenija. Potrebno je uzeti u obzir visinu utisnutih ţljebova. Utisnuta polja mogu biti tako uzana, da vrh mikrometra ne doseţe dno, i ukoliko i dodirne vrhom dno, vrh moţe biti smješten na podruĉjima koja nisu pravo dno utisnutih polja. Razne se metode mogu upotrijebiti u mjerenju promjera zrna. Velika taĉnost pravog promjera cijevi moţe se dobiti, mada za potrebe kriminalistiĉke balistike tako velika taĉnost mjerenja promjera zrna nije potrebna. U nekim sluĉajevima je potrebno uzeti neki prosjek od mnogih promjera, ukoliko se moţemo osloniti na dobiveni rezultat. Uobiĉajeni naĉin mjerenja promjera zrna, jednostavno će otkriti takvu pribliţnost vjerojatno upotrijebljenog vatrenog oruţja. Ĉesto nije potrebno taĉno odrediti promjer cijevi u kriminalistiĉkoj balistici, jer se tim problemom u svakom sluĉaju više bavi vojna balistika. 1.8. Visina traga ţlijeba i dubina traga polja Karakteristike cijevi vatrenog oruţja, s kriminalistiĉke toĉke gledišta, veoma su vaţne, jer se sve ove karakteristike javljaju na ispaljenom zrnu kao “negativ”, i od bitne su vaţnosti za identifikaciju vatrenog oruţja. Pored crta (brazdi), koje se javljaju kako na samim poljima,

153

tako i van polja, s razliĉitim intenzitetom, posebice su interesantne karakteristike cijevi koje se na ispaljenim zrnima javljaju kao: visina traga ţlijeba ili dubina traga polja, nagib ili “kut zavoja”, širina traga ţlijeba i širina traga polja. Za odreĊivanje dubine ţlijeba cijevi najĉešće se upotrebljava neka vrsta mikrometra, koji se primjenjuju u ispitivanju cijelg promjera uzorka – cijevi. Mala dubina, oko 0.01 cm, od koje se ne oĉekuje uvijek velika taĉnost, te se mjerenjem obiĉno i ne pokušava strogo utvrditi taĉno stanje. Relativna izjednaĉenost dubine ţljebova obiĉno upotrijebljena kod većine proizvoĊaĉa, teškoća lokacije pravog “vrha i dna” ovih podruĉja, teškoća donošenja toĉnih zakljuĉaka s obiĉnim napravama za mjerenje, mogu da obeshrabre u nastojanju razmatranja ovih karakteristika. 1.9. Nagib ili “kut zavoja” Kut zavoja cijevi ili korak uvijanja je relativno lako izmjeriti. Izvodi se direktno s nekim instrumentom kao što je helihometar, koji ima veoma mali teleskop ugraĊen u cijev, poravnat s ivicom ţlijeba i obrnut tako stavljen da odrţava taĉno poravnatu ivicu ţlijeba. Kretanje rotacije unaprijed tumaĉi direktno jedan kutomjer (protaktor). Drugi metod obuhvata upotrebu sumpornog odlivka u unutrašnjosti cijevi, koji poslije odstranjenja, izmjeren, pruţa u punoj mjeri toĉan podatak o nagibu. Mjerenje zavoja kuta na zrnu je komplicirano, a najveća teškoća je u kratkoći uzorka. Utisci polja i ţljebova na zrnu mogu biti manji od 7-8 mm. Ipak, i na tako kratkoj duţini moguće je odrediti taĉno oštrinu predstavljene spiralne krivine. Ove metode odreĊivanja nagiba ili “kuta zavoja” za kriminalistiĉku balistiku mogu dati zadovoljavajuće rezultate, pogotovo ako se uzimaju kao dopuna ostalim metodama za identifikaciju vatrenog oruţja. Ako cijev vatrenog oruţja ima zavoj jednog obrta u 25 cm, ispitivanjem zrna vjerojatno će se otkriti jedan obrt u 22.5 do 27.5 cm u najboljem sluĉaju. Mjerenje se moţe vršiti gledanjem dole na površinu zrna kroz mikroskop s ugraĊenim okularom s vlaknastom crtom ili prikazivanje protaktorom. Oĉigledna kutna razlika ivice ţlijeba o dose zrna (ili vlaknasta crta) upotrebljava se kao indeks nagiba kuta. Zrno je uzdignuto na rotirajućem vretenu, tako ukoliko nije taĉno poravnato, greške se ukrštaju i konaĉan prosjek kuta upotrebljava se za izraĉunavanje nagiba. Umjesto izvoĊenja kutnog mjerenja, moţe se primijeniti duţinsko mjerenje u kojem je korišten ogranak ivice ţlijeba s “pretpostavljenom” osom zrna u izraĉunavanju. U ovom sluĉaju se uzimaju detalji iz dva razliĉita poloţaja, po duţini uzorka i kutnim razlikama geometrijski izraĉunatih. Moţe se pokušati radijalnim kutnim mjerenjem ogranka kod dva razliĉita poloţaja na periferiji uzorka. Uobiĉajene teškoće koje se javljaju kod mjerenja iziskuju mogućnost iskljuĉivanja dobivenog zrna, teškoću taĉnog poravnjanja zrna, i malo zastranjenje koje se dobiva u kratkoj duţini, raspoloţivoj za ispitivanje. Izuzev, ako je razlika u nagibu dva uzorka znatna, vjerojatno nećemo otkriti ništa znaĉajno. Na deformiranom ili oštećenom zrnu precizna mjerenja mogu biti onemogućena. Na potpuno saĉuvanim zrnima postoji mogućnost da se izmjeri širina individualnih tragova s dobrim rezultatom. Moguće je dobiti jednu “prosjeĉnu širinu ţlijeba” od pribliţno dva tisućita dijela centimetra, pod uvjetom da su zrna u dobrom stanju. Glavna greška u zakljuĉivanju zavisi upravo od smještaja ivica tragova. Prisutnost brazdi po ivicama moţe nastati od laţne ivice. Usljed mogućih razlika u cijevi, ili deformacija usljed pritisaka, ispaljeno zrno nije u stanju da predstavi samo vatreno oruţje. I pored pomenutih teškoća, mjerenje širine traga ţlijeba ostaje kao vaţan faktor i ĉinjenica koja moţe biti od praktiĉne vaţnosti.

154

Sporno zrno jednostavno se usporeĊuje pod komparativnim mikroskopom sa zrnom za usporeĊenje, koje je ispaljeno iz dostavljenog vatrenog oruţja. Sklad ili nesklad se jednostavno uoĉava sasvim prosto. Ukoliko se uzmu tvorniĉke tolerancije, ovaj postupak je koristan i efikasan. U izvoĊenju ovakvih mjerenja, temeljno je da površina zrna pod promatranjem bude apsolutno paralelna u mjernom sistemu, ukoliko to nije, crta će se pojaviti kraća nego što je u stvarnosti. Iz istih razloga, ako dva zrna promatramo pod komparativnim mikroskopom, moţemo uoĉiti razlike direktnim usporeĊenjem dva uzorka, i ako ni jedan ni drugi ne moţemo izmjeriti s nekom većom preciznošću. U redovitom poslu, u kriminalistiĉkoj balistici dosada nije izveden pokušaj da se odredi nagib izuzev u grubim crtama. Tu su i drugi faktori koji oteţavaju odreĊivanje nagiba, ali oni nisu predmet kriminalistiĉke balistike. Uobiĉajeni instrumenti koji se upotrebljavaju u ovoj fazi posla su protaktori mikroskopa, mikroskopsko mjerenje, i druge naprave za optiĉka mjerenje sliĉne prirode. 1.10. Širina traga ţlijeba Ţlijeb cijevi ostavlja polje na zrnu ili “trag ţlijeba” na ispaljenom zrnu. Zato je ţlijeb cijevi sredstvo s izvjesnim specifikacijama. U pojedinim sluĉajevima moţe se pojaviti da se trag ţlijeba na zrnu jedva moţe upotrijebiti sa specifiĉnim karakteristikama ţlijeba cijevi. Mjerenja izvršena na projektilima pokazuju da je ovo vaţan momenat, pod uvjetom da se uzmu u obzir izvjesne tvorniĉke tolerancije u proizvodnji cijevi vatrenog oruţja. Mjerenje tragova polja i ţljebova na ispaljenim zrnima, prije svega širina prostiranja, ima bitnog znaĉaja za klasificiranje spornog vatrenog oruţja. Mjerenje širine traga ţlijeba obavlja se pomoću mikroskopa za mjerenje koji je snabdjeven preciznim mikrometrom, ili pomoću nekog sliĉnog instrumenta. Mjerna crta je obiĉno duga 0.125 do 0.25 cm, tako da je pod promatranjem priliĉno rastojanje. Izabrana crta moţe biti minimum rastojanja izmeĊu strana otisaka tragova, tj. u pravom kutu njene duţine ili neka pod pravim kutom u duţini ose zrna (paralelno s njenom bazom). To se moţe izmjeriti kao skladnost, ili pak skladnost moţe biti upotrijebljena u kalkuliranju luka, komparativnim mikroskopom mogu se pojaviti s istovjetnom širinom tragova, mada je u stvari jedno šire od drugog. Mala rotacija jednog ili drugog predstaviće takve razlike što sasvim mijenja sliku usporeĊenja. 1.11. Širina traga polja Tragovi polja zrna su izvedeni poljima cijevi. To su prisutna podruĉja po duţini uzorka. Mjerenje i usporeĊivanje njihovih dimenzija izvodi se na sliĉan naĉin kao kod tragova ţljebova, imajući na umu karakteristike cijevi vatrenog oruţja koje oni predstavljaju. Zato se širina polja cijevi mjeri u promjeru cijevi, logiĉno je da se i odgovarajuće crte (brazde) na zrnu mjere u dnu tragova polja. Izvjesna tolerancija se moţe dozvoliti za eventualne mogućnosti oblaganja cijevi ili istrošenost cijevi, tako da bi se praktiĉno mjerenje moralo izvesti upravo na površini dna polja.

155

Slika 48. Šema mjerenja širine traga polja i ţlijeba

Fotografija 162. Mjerenje širine traga polja i ţlijeba pomoću digitalnog mikrometra

2. ODREĐIVANJE KALIBRA ORUŢJA, PROJEKTILA I ĈAHURA Oruţja koja se koriste u kriminalne svrhe, ne raĉunajući ruĉno pravljena, su s oţlijebljenim ili glatkim cijevima. U zavisnosti od toga koja je vrsta vatrenog oruţja u pitanju, ali i od konstrukcije cijevi oruţja, odreĊuje se i njen kalibar. Jednostavno reĉeno, kalibar je promjer cijevi oruţja. MeĊutim, zbog specifiĉnosti konstrukcije cijevi kalibar se ne moţe odrediti samo mjerenjem promjera, već se taj promjer mora izmjeriti na poseban naĉin. Kada doĊe do izvršenja kriviĉnog djela upotrebom vatrenog oruţja rijetko se dešava da se na licu mjesta kriviĉnog djela naĊe oruţje. Najĉešće se nalaze ispaljeni meci, a ponekad i ispaljeni projektil koji se zadrţi u nekom relativno mekom materijalu, npr. drvetu, ili tijelu ţrtve. Zbog svega toga odreĊivanje kalibra oruţja iz kojeg su ispaljeni projektili od izuzetnog je operativnog znaĉaja. Naĉin odreĊivanja kalibra zavisi od vrste vatrenog oruţja te razlikujemo: 1. oruţja s oţlijebljenim cijevima i 2. oruţja s glatkim cijevima. 2.1. OdreĊivanje kalibra cijevi, projektila i kod oruţja s oţlijebljenim cijevima - naĉin odreĊivanja kalibra cijevi Ranije je objašnjeno zbog ĉega su cijevi oţlijebljene. Naĉin odreĊivanja kalibra cijevi takvog oruţja zavisi od broja ţljebova, odnosno polja. Taj broj moţe biti paran ili neparan. Na slici 49. pod A šematski je prikazan presjek cijevi s parnim brojem ţljebova odnosno polja. 156

OdreĊivanje kalibra svodi se na mjerenje rastojanja izmeĊu dva polja. S obzirom na to da se kalibri izraţavaju sa taĉnošću od dvije decimale milimetara kalibar se moţe izmjeriti jedino uz pomoć pomićnog mjerila i po mogućnosti s vrstom koja mjeri do taĉnosti od 0.02 mm. Kod cijevi koje imaju neparan broj polja, odnosno ţljebova, odreĊivanje kalibra razlikuje se od prethodno opisanog jedino po tome što se mjeri rastojanje izmeĊu ţlijeba i nasuprotnog polja. slici 49. pod B šematski je prikazan naĉin odreĊivanja kalibra oruţja s neparnim brojem polja i ţljebova.

A

r

B Ka lib a

Kalibar

Cijev s četiri polja i ţlijeba

Cijev s pet polja i ţlijeba Slika 49.

S operativnog stanovišta naĉin odreĊivanja kalibra oruţja na temelju projektila koji je iz njega ispaljen ima izuzetno veliku vaţnost posebno kada se na licu mjesta ne naĊe . U takvim sluĉajevima jedina indicija o upotrebljenoj vrsti oruţja je projektil. Naţalost projektil se na licu mjesta veoma rijetko nalazi neoštećen, osim kada se izvadi iz tijela ţrtve, što moţe da potraje i duţe. U praksi se za odreĊivanje kalibra oruţja iz kojeg je pucano na osnovu projektila i tragova koje ostavlja koriste tri metode: 1. mjerenjem dimenzija projektila, 2. mjerenjem mase projektila; 3. mjerenjem otvora koji je nastao prolaskom projektila.

2.1.1. OdreĊivanje kalibra oruţja mjerenjem dimenzija projektila Mjerenjem dimenzija projektila, odnosno njegovog promjera odreĊuje se kalibar projektila, a samim tim, i oruţja. Na slici 50. šematski je prikazan metak i izdvojeni projektil. Strelicama su oznaĉena mjesta na kojima treba mjeriti promjer projektila kako bi se odredio kalibar. Mjerenje se najlakše moţe izvršiti upotrebom nonijusa sa taĉnošću mjerenja od 0.02 mm, ali je moguće koristiti i nonijus ĉija je taĉnost mjerenja od 0.05 mm.

157

Kalibar projektila

Izdvojeni projektil

M e tak Cahura

Barutno punjenje Kapisla

Slika 50.

Da bi se na projektilu izvršilo mjerenje kalibra, osnovni preduvjet je da projektil bude nedeformiran. Svaka deformacija moţe da dovede do greške u mjerenju, odnosno da se pogrešno odredi kalibar. Taĉke mjerenja su mjesta do kojih projektil ulazi u ĉahuru metka, kao što je to i prikazano na slici 50. 2.1.2. OdreĊivanje kalibra mjerenjem mase projektila OdreĊivanje kalibra projektila mjerenjem njegovog promjera ne predstavlja veću teškoću, meĊutim, kod onih projektila koji se udarom u neku prepreku deformiraju odreĊivanje kalibra moţe da bude veliki problem. U takvim sluĉajevima jedini naĉin je, pod pretpostavkom da se projektil nije rasprsnuo već samo deformirao, mjerenje njegove mase. Naime, svi projektili pravljeni su pribliţno od sliĉnih legura kod kojih je osnovna komponenta olovo. Ta okolnost omogućava da se mjerenjem mase deformiranog projektila odredi njegov kalibar. Da bi to moglo na ovaj naĉin da se uradi neophodno je da svaki vještak balistiĉar ima svoju tablicu s vrijednostima masa svih vrsta projektila raznih proizvoĊaĉa. Pregledom deformiranog projektila, lako je utvrditi da li je samo deformiran ili mu nedostaje i neki dio. Mjerenje mase projektila vrši se na analitiĉkoj vagi, a u nedostatku nje i na tehniĉkoj. S obzirom na to da je vještak prethodno sam odredio mase raznih vrsta projektila istog kalibra lako se moţe doći do maksimalne vrijednosti odstupanja masa pojedinaĉnih projektila. Ako se sporni projektil uklapa u srednju vrijednost za odreĊeni kalibar projektila moţe se na osnovu toga donijeti zakljuĉak o kalibru. Ovdje treba odmah istaći da kalibar projektila ne moţe da se izraţava njegovom masom jer kalibar predstavlja duţinsku veliĉinu pa bi, samim tim, bilo apsurdno iskazivati kalibar masom projektila. Ipak, u nedostatku bolje metode, posebno za operativne svrhe, odreĊivanje kalibra mjerenjem mase spornog projektila moţe se tolerirati. 2.1.3. OdreĊivanje kalibra mjerenjem otvora koji je nastao prolaskom projektila U praksi postoje sluĉajevi kada se na licu mjesta ne mogu naći ni projektili ni ĉahure, već jedino otvori koji su nastali od prolaska projektila. Tada se orijentaciono moţe odrediti kojim kalibrom oruţja je pucano.

158

MeĊutim, ta mogućnost postoji samo kada je materijal kroz koji projektil proĊe takvog sastava da se nakon prolaska projektila veliĉina otvora više ne mijenja. Takvih materijala, naţalost, nema mnogo. Svakako metali imaju najbolja svojstva, dok svi ostali materijali mogu da daju samo orijentacione vrijednosti, odnosno tada moţe da se odredi samo da li je u pitanju veći ili manji kalibar. Kada projektil proĊe kroz metalnu prepreku, npr. lim automobila, mjerenjem promjera nastalog otvora moţe se odrediti kalibar. Naţalost i kod najidealnijih otvora ne moţe se uvijek odrediti i vrsta oruţja iz kog je pucano. Ovo stoga što postoje kalibri koji su po veliĉini veoma bliski, npr. kalibri 7.62; 7.63; 7.65 mm, a mogu da pripadaju potpuno razliĉitoj vrsti oruţja. Na primjer pištolj marke “Crvena Zastava” M57 kalibra 7.62 mm, ali taj kalibar ima i automatska puška, pa ako se ne pronaĊe projektil, otvori koji nastanu njihovim prolaskom biće potpuno isti. Isto tako u okviru iste klase oruţja postoji streljivo istog kalibra, ali koje pripada potpuno razliĉitim modelima, npr., postoji oruţje kalibra 9 mm, a projektil moţe da potjeĉe od kratke ili duge devetke, ili 9 mmMAKAROV ili od revolvera kalibra 0,38 inĉa. To znaĉi da dvije potpuno razliĉite vrste oruţja, ali koji pripadaju istom kalibru, mogu da daju otvore istih dimenzija. Sve su to razlozi zbog kojih se prilikom davanja mišljenja o kalibru oruţja na osnovu otvora mora biti veoma obazriv. 2.1.4. Naĉin odreĊivanja kalibra oruţja na osnovu mjerenja dimenzija ĉahura Na licu mjesta kriviĉnog djela najĉešći trag od vatrenog oruţja koji se moţe naći su ispaljene ĉahure. Naime, za izvršenje kriviĉnih djela najĉešće se koriste poluautomatska ili automatska oruţja. Kod ove vrste oruţja povratnim djelovanjem barutnih plinova pokreće se zatvaraĉ kod koga u trenutku kada se naĊe u zadnjem poloţaju, dio koji se naziva izbacivaĉ, izbaci ĉahuru ispaljenog metka, a zatvaraĉ vraćanjem u prednji poloţaj gura iz spremnika metak i ubacuje ga u leţište. U tom trenutku, u zavisnosti od konstrukcije, kod poluautomatskog oruţja potrebno je ponovo povući obaraĉ i tako izvršiti opaljenje, dok se kod automatskog oruţja opaljenje nastavlja dok god se obaraĉ drţi pritisnut. Na taj naĉin su odbaĉene ĉahure, a u zavisnosti od konstrukcije uobiĉajeno je da se odbacuju u desnu stranu mada postoje oruţja kod kojih prelijeću preko glave i padaju iza leĊa onog koji puca. Sve te okolnosti pogoduju da izvršilac kriviĉnog djela ili nema vremena da pokupi ispaljene ĉahure ili ako ih skuplja dešava se da neka zapadne na mjesto gdje se teško na brzinu moţe naći. OdreĊivanje kalibra oruţja i vrste oruţja iz kojih su ispaljene sporne ĉahure naĊene na licu mjesta ne predstavlja veću teškoću jer se na dnu svake ĉahure nalazi utisnuta oznaka proizvoĊaĉa, godina proizvodnje i kalibar. Prema tome, dovoljno je proĉitati kojeg su kalibra i odrediti i kalibar oruţja iz kojeg su ispaljene. Pri tome, ne uzimamo u obzir mogućnost da izvršilac kriviĉnog djela puca iz oruţja jednog kalibra, a zatim da pokupi sve ĉahure i da na licu mjesta ostavi ispaljene iz vatrenog oruţja drugog kalibra. Ukoliko se s danceta ĉahure ne moţe proĉitati kojeg je kalibra, onda se mjerenjem unutarnjeg promjera odreĊuje njen kalibar.

159

Uzajmani odnosi jedinica mjera Tabela 9.

Tabela 7.

Uzajamni odnosi kalibara u inchima pretvoreni u milimetre .25 inch 6.35 mm .256 inch 6.5 mm .270 inch 6.858 mm .280 inch 7.11 mm .297 inch 7.54 mm .300 inch 7.62 mm .301 inch .303 inch .308 inch .311 inch

7.62 mm 7.696 mm 7.82 mm 7.899 mm

.312 inch .380 inch .400 inch .402 inch .450 inch .455 inch .500 inch .550 inch .577 inch .600 inch .661 inch

7.925 mm 9.65 mm 10.16 mm 10.21 mm 11.43 mm 11.557 mm 12.7 mm 13.97 mm 14.65 mm 15.24 mm 16.79 mm

Tabela 8. Uzajamni odnosi jedinica za pritisak 1 kg/cm2 14.233 lb/inch2 1 kg/cm2 0.0063493 tona/inch 2 1 kg/cm2 0.968 atm 14.7 lb/inch 2 0.00655 tona/inch2

1 atm 1 atm 2

1 tona/inch 1 lb/inch2 1 atm 1 lb/inch2 1 tona/inch 2

152.0 atm 0.0680 atm 1.03 kg/cm2 0.070309 kg/cm2 157.49 kg/cm2

DUŢINA 1m 1m 1 yard 1 foot

1.0936 yards 3.2808 feet 0.91438 m 0.30479 m

1 inch ¼ inch ½ inch ¾ inch 1/8 inch 3/8 inch 5/8 inch 7/8 inch

25.4 mm 6.35 mm 12.7 mm 19.05 mm 3.175 mm 9.525 mm 15.875 mm 22.225 mm

1/16 inch 3/16 inch 5/16 inch 7/16 inch 9/16 inch 11/16 inch

1.5875 mm 4.7625 mm 7.9375 mm 11.1125 mm 14.2875 mm 17.4625 mm

13/16 inch 15/16 inch

20.6375 mm 23.8125 mm

Tabela 10. MASA (TEŢINA) 1 gram 1 grain 1 libra/funta

15.432 grains 0.0648 grama 453.59 grama

Tabela 11. Uzajamni odnosi jedinica za energiju 1 m.kg 1 foot lb 1foot lb 1 kp m

7.2331 foot lb 0.13825 m.kg 1.3558 J 9.80665 J

Tabela 12. Uzajamni odnosi jedinica za brzinu 3.2809 feet/s 1 m/s 0.30479 m/s 1 foot/s

160

III. VATRENO ORUŢJE S NEOŢLIJEBLJENIM (NEOLUĈENIM) CIJEVIMA 1.

LOVAĈKA PUŠKA SAĈMARICA

Lovaĉke puške saĉmarice su vrsta vatrenog oruţja ĉije cijevi nisu oţlijebljene (cijevi su glatke), a streljivo (patroni) su drugaĉijeg sastava od metaka koji se koriste kod vatrenog oruţja s oţlijebljenim cijevima. Ispaljivanjem patrona iz lovaĉke puške saĉmarice na izlazu cijevi formira se saĉmeni snop, koji ima odreĊenu poĉetnu brzinu i odreĊenu ubojitost. Proces opaljenja i kretanja saĉmenog snopa kroz zrak je zakonomjeran i svi principi unutarnje balistike vaţe i za ovu vrstu vatrenog oruţja. Za kriminilastiĉku balistiku vatreno oruţje kao što su lovaĉke puške saĉmarice ima poseban znaĉaj, jer se posljednih godina ovo oruţje javlja sve više kao sredstvo izvršenja kriviĉnih djela protiv ţivota i tijela. Kako ovo oruţje ima glatke cijevi, a jedan patron sadrţi više pojedinaĉnih olovnih kuglica (saĉma), to identifikacija lovaĉkih pušaka saĉmarica na osnovu tragova od ispaljenja na olovnim kuglicama nije moguća. Ovo zbog toga što na olovnim kuglicama ne ostaju karakteristiĉni tragovi crta (brazdi) kao na projektilima ispaljenim iz vatrenog oruţja s oţlijebljenim cijevima. Sve ostalo kod vještaĉenja spornog oruţja kao što su puške saĉmarice je moguće, a u nekim sluĉajevima ĉak postoje i veće mogućnosti za detaljnija ispitivanja (daljina pucanja). U ovom dijelu studije biće rijeĉi samo o onome što je specifiĉno za lovaĉke puške saĉmarice i za kriminalistiĉku balistiku. Onaj dio ispitivanja koji je istovjetan s vatrenim oruţjem s oţlijebljenim cijevima, bit će samo pomenut. Lovaĉke puške saĉmarice moţemo podijeliti u nekoliko grupa prema broju cijevi (jednocijevne, dvocijevne i višecijevne). Prema poloţaju i broju cijevi, ako su cijevi vodoravno postavljene jedna pored druge nazivaju se “poloţare”, ako su cijevi postavljene jedna iznad druge nazivaju se “bokerice”. Puške sa tri cijevi su tzv. “driling”, a sa ĉetiri cijevi “friling”. Poloţaj i broj cijevi kod jedne puške, popreĉni šematski izgled dat je na slici 51. Kod pušaka s dvije cijevi moţe se kombinirati da jedna cijev bude glatka, a jedna oţlijebljena. Zatim, dvije glatke i jedna oţlijebljena, ili jedna glatka i dvije oţlijebljene, razliĉitog kalibra, itd.

Slika 51. Moguće kombinacije poloţaja cijevi kod lovačkih pušaka sačmarica i kombinacije sačmarica – oţlijebljena cijev. Većim krugom označene su cijevi za izbacivanje sačme, manjim krugom zvjezdastog izgleda označene su oţlijebljene cijevi

Sve ove puške se uglavnom “prelamaju” (izuzev nekih posebne izrade) pa se još nazivaju i lovaĉke puške “prelamaĉe”. U cijevi ovih pušaka moţe se staviti samo jedan patron, nema okvira ili spremnika za više patrona, a poslije svakog ispaljenja izbacuje se ispaljena ĉahura, a na njeno mjesto stavlja novi patron. U posljednje vrijeme prave se i poluautomatske puške sa spremnikom za tri ili pet patrona.

161

Sistem za opaljenje kod lovaĉkih pušaka saĉmarica je nešto drugaĉije riješen nego što je to kod pušaka sa oţlijebljenim cijevima. Cio sistem se nalazi u glavi puške, a napinjanje mehanizma za opaljenje vrši se “prelamanjem” puške. Od više razliĉitih rješenja sistema za zapinjanje i opaljenje danas se najviše upotrebljavaju tri, i to: sistem Anson-Deeley, sistem Holand i sistem Blitz. Detaljnije o konstrukcijama nije potrebno govoriti. MeĊutim, podaci o obaraĉima i koĉnicama kod ove vrste vatrenog oruţja, su veoma vaţni jer se ĉesto u praksi postavlja pitanje njihovog funkcioniranja, kao i pitanje koliki je pritisak potreban na obaraĉe, da bi došlo do aktiviranja mehanizma za opaljenje. Obaraĉe se nalaze ispod mehanizma za opaljenje. Po pravilu kod dvocijevnih pušaka za svaku cijev postoji jedna obaraĉa, a sluţe za aktiviranje mehanizma za opaljenje. Potrebna sila na obaraĉe da bi se mehanizam za opaljenje aktivirao kreće se od 15 do 25 Nm. Kod pušaka “poloţara” prednja obaraĉa aktivira mehanizam za opaljenje iz desne cijevi, a zadnja obaraĉa mehanizam za opaljenje iz lijeve cijevi. Kod “bokerica” prednja obaraĉa aktivira donji mehanizam za opaljenje donje cijevi, a zadnja obaraĉa aktivira gornju cijev. Kod nekih suvremenih dvocijevnih pušaka postavljena je samo jedna obaraĉa kojom se mogu aktivirati mehanizmi za opaljenje, s tim što se redoslijed opaljenja moţe podesiti. Koĉnice kod pušaka saĉmarica imaju zadatak da mehanizam za opaljenje, koji je u napetom poloţaju, blokiraju, i ne dozvole da doĊe do nenamjernog opaljenja. Koĉnice su po pravilu automatske i prilikom “prelamanja” pušaka prvo se mehanizam za opaljenje dovede u “napet” poloţaj, a zatim zatvaranjem puške, koĉnica se automatski aktivira i blokira mehanizam za opaljenje. Koĉioni sistem moţe da djeluje na blokiranje obaraĉe, zapinjaĉe ili udaraĉe. Najviše se koristi koĉnica koja blokira obaraĉu. I pored suvremenih rješenja i dobre izrade koĉionog sistema, treba znati da nijedan sistem za koĉenje nije apsolutno siguran i da zbog toga rukovanje lovaĉkim puškama saĉmaricama mora biti krajnje oprezno. 1.1. OdreĊivanje kalibra kod lovaĉkih pušaka saĉmarica Kod lovaĉkih pušaka saĉmarica kalibar se ne izraţava kao promjer cijevi izraţen u milimetrima, već se veliĉina kalibra izraţava jednim odreĊenim brojem, npr. 12, 16, 20. Ovdje je veliĉina popreĉnog presjeka obrnuto srazmjerna veliĉini broja koji oznaĉava odreĊeni kalibar. Iz tih razloga poslije broja koji oznaĉava kalibar ne stavlja se oznaka za duţinu (mm). Ovako oznaĉavanje kalibra kod ovih pušaka potjeĉe iz doba njihove prve proizvodnje. Prve puške su proizvedene u Engleskoj. Uzeta je koliĉina olova od jedne engleske libre/funte (453.6 g), te je od ove koliĉine napravljeno 16 olovnih kugli istog promjera. Cijev puške ĉiji je unutrašnji promjer jednak promjeru ove kugle oznaĉava se sa 16. U sluĉaju kad se od iste koliĉine olova izlije 12 kugli istog promjera to znaĉi da je unutrašnji promjer cijevi kalibra 12, itd. Iz ovoga slijedi da je promjer cijevi cal. 12 veći od promjera cijevi cal. 16; iz jednostavnog razloga što je promjer jedne od dvanaest kuglica veći od promjera jedne od šesnaest kuglica izlivenih iz iste koliĉine olova. Mada je naĉin oznaĉavanja kalibra lovaĉkih pušaka saĉmarica dosta kompliciran pa ĉak i nejasan, ipak se i danas za oznaĉavanje kalibra u svim zemljama koje proizvode ovakve puške koristi ovo oznaĉavanje kalibra. Najmanji kalibar se oznaĉava sa 36 (na engleskom podruĉju oznaka je .410). Ovakve oznake kalibara se koriste u svim zemljama za sve lovaĉke puške od najmanjeg kalibra do najvećeg, te imaju internacionalni karakter. Izuzetak ĉini najmanji u skali kalibara. To je kalibar 36 koji se oznaĉava i s .410, što je u stvari vrijednost unutarnjeg promjera cijevi u inĉima (1 inch = 25.4 mm). Za praktiĉne potrebe navešćemo brojeve koji oznaĉavaju kalibar puške saĉmarice i unutarnje promjere cijevi izraţene u milimetrima.

162

Tabela 13.

KALIBAR 4 8 10 12 14 16 20 24 28 32 36 (.410)

Promjer cijevi (mm) 23.4 20.8 19.3 18.2 17.2 16.8 15.7 14.7 13.8 12.7 10.7

1.2. Dimenzije metka i leţišta metka u cijevi Od posebnog su znaĉaja vanjske dimenzije metka u odnosu na odgovarajuće dimenzije leţišta metka u cijevi. One treba da budu podešene tako da omoguće upotrebu metaka i pušaka istog kalibra bez obzira gdje su i kada proizvedeni. NeusklaĊenost ovih mjera dovodila bi do niza teškoća, koje bi praktiĉno onemogućile funkcioniranje oruţja. Na primjer, ako bi debljina vijenca bila veća od dubine odgovarajućeg vijenca na cijevi, puška ne bi mogla da se zatvori, a ako bi debljina vijenca bila znatno manja od dubine vijenca na cijevi, dolazilo bi do neopaljenja metka. Mjere za metak i leţište u cijevi propisane su od Stalne internacionalne komisije za ispitivanje vatrenog oruţja (CIP) i kao norme prihvaćene od svih proizvoĊaĉa lovaĉkog oruţja i streljiva u svijetu. Radi bolje orijentacije ĉitatelja i njegovog što bliţeg upoznavanja s ovim aspektom konstrukcije i proizvodnje streljiva i oruţja (što ĉesto u praksi dovodi do nesporazuma i teškoća), dajemo tabelarni pregled ovih mjera uz odgovarajuće skice kako za ĉahuru, tako i za leţište metka u cijevi i to za sve postojeće kalibre lovaĉkih pušaka i streljiva – tabela 14 i tabela 15.

163

Tabela 14. K a l i b a r 4 8 10 12 14 16 20 24 28 32 36 (410)

l

h

b

d

g

t

r

Duţina (mm)

Vanjski promjer (mm)

Promjer mesingane kape (mm)

Promjer danceta (mm)

Promjer vijenca (mm)

Debljina vijenca (mm)

max 82,50 82,50 65,00 65,00 65,00 65,00 65,00 63,50 63,50 63,50

min 82,00 82,00 64,50 64,50 64,50 64,50 64,50 63,00 63,00 63,00

max 26,25 23,15 21,45 20,20 19,30 18,55 17,35 16,45 15,55 14,25

min 26,00 22,90 21,20 19,95 19,05 18,30 17,10 16,20 15,30 14,00

max 26,60 23,35 21,60 20,35 19,45 18,70 17,50 16,55 15,65 14,35

min 26,45 23,20 21,45 20,25 19,35 18,60 17,40 16,45 15,55 14,25

max 27,30 23,60 21,70 20,60 19,65 18,90 17,70 16,75 15,85 14,55

min 27,15 23,45 21,55 20,50 19,55 19,75 17,60 16,65 15,75 14,45

max 30,45 26,25 23,65 22,45 21,45 20,65 19,40 18,45 17,40 16,10

min 30,20 26,00 23,45 22,25 21,25 20,45 19,25 18,30 17,25 15,95

max 3,20 2,85 1,90 1,85 1,75 1,65 1,55 1,55 1,55 1,55

min 3,05 2,70 1,80 1,75 1,55 1,55 1,45 1,45 1,45 1,45

R a d i j u s 0,80 0,50 0,50 0,50 0,50 0,50 0,50 0,50 0,50 0,50

50,58

50,30

11,75

11,55

11,85

11,75

12,00

11,90

13,60

13,45

1,55

1,45

0,50

Tabela 15. K a l i b a r

L

T

H

D

G

B

Duţina leţišta (mm)

Dubina vijenca (mm)

Promjer zadnjeg dijela leţišta (mm) min max 27,35 27,45 23,65 23,75 21,75 21,85 20,65 20,75 19,70 19,80

Promjer vijenca (mm)

Kalibar cijevi (mm)

min 30,55 26,35 23,75 22,55 21,55

max 30,65 26,45 23,85 22,65 21,65

min 23,40 20,80 19,30 18,20 17,20

max 23,80 21,20 19,70 18,60 17,60

18,95 17,75 16,80 15,90 14,60 12,05

20,75 19,50 18,55 17,50 16,20 13,70

20,85 19,60 18,65 17,60 16,30 13,80

16,80 15,70 14,70 13,80 12,70 10,20

17,20 16,10 15,10 14,20 13,10 10,60

4 8 10 12 14

min 82,60 82,60 65,10 65,10 65,10

max 82,70 82,70 65,30 65,30 65,30

min 3,25 2,90 1,90 1,85 1,75

max 3,30 2,95 1,95 1,90 1,80

Promjer prednjeg dijela leţišta (mm) min max 26,30 26,45 23,20 23,20 21,40 21,45 20,30 20,25 19,35 19,35

16 20 24 28 32 36

65,10 65,10 63,60 63,60 63,60 50,98

65,30 65,30 63,80 63,80 63,80 51,10

1,65 1,55 1,55 1,55 1,55 1,55

1,70 1,60 1,60 1,60 1,60 1,60

18,60 17,40 16,50 15,60 14,30 11,80

18,60 17,40 16,45 15,55 14,25 11,75

20,05 17,85 16,90 16,00 14,70 12,15

(410)

Kod metaka ĉija je duţina 70 mm za navedene kalibre duţina “l” iznosi max. 70 mm i min. 69,50 mm. Sve ostale mjere su iste kao kod metaka duţine 65 mm, koje su date u tabeli. Kod leţišta metka u cijevi duţina “L” ima vrijednost max. 70,30 mm i min. 70,10 mm, dok su ostale mjere leţišta iste kao kod leţišta duţine 65 mm, koje su navedene u tabeli. Kada su u pitanju duţine 65 i 70 mm i duţine leţišta metka 65, odnosno 70 mm, dolazi ĉesto do grešaka kada se metak s ĉahurom duţine 70 mm ispaljuje iz puške koja ima leţište duţine 65 mm. Moguće je bez ikakvih posljedica koristiti metke s ĉahurom duţine 65 mm iz leţišta duţine 70 mm. U tom sluĉaju se mogu oĉekivati samo nešto lošiji rezultati u pogledu 164

preciznosti (veliĉine posipa saĉme) nego u sluĉaju, kada se gaĊa streljivom koje ima ĉahuru duţine koja odgovara duţini leţišta tj. 70 mm. 1.3. Patron (saĉmeni metak) Metak za lovaĉke puške saĉmarice je drugaĉije konstrukcije od metka za streljaĉko vatreno oruţje s oţlijebljenim cijevima. Metak za puške saĉmarice naziva se patron ili saĉmeni metak. Namijenjen za odstrijel divljaĉi (uglavnom divljaĉi koja se nalazi u pokretu), pa je konstrukcija patrona tako podešena da se dobiju efikasniji pogoci i uspješniji odstrel divljaĉi. Kod patrona je olovna masa nosilac ubojitosti, a odreĊenu poĉetnu brzinu saĉmi “saopštavaju” barutni plinovi. Patron sadrţi sve potrebne elemente za uspješno paljenje baruta, stvaranje visokog pritisaka, izbacivanje olovne mase (saĉme) iz cijevi, domet i ubojitost. Patron se sastoji iz slijedećih dijelova: kartonska ili plastiĉna ĉahura (1), ojaĉanje dna ĉahure metalom (2), inicijalna kapisla (3), barutno punjenje (4), kartonski ili plastiĉni poklopac (5), filcani ili plastiĉni ĉep (6), olovna saĉma (7). Potrebno je napomenuti da se umjesto saĉme u metku za saĉmarice moţe naći olovna kugla razliĉitih izvedbi (brenneke, foster, slug) koja na sebi ima priĉvršćen ĉep.

5

3

2

4

1 6

7

Slika 52. Poprečni presjek patrona (lovačkog/ sačmenog metka)

Ĉahura saĉmenog metka izraĊena je od plastike ili lijepljenog papira. Dno ĉahure ojaĉano je i obiĉno izraĊeno od eloksiranog ĉeliĉnog lima ili tombaka. Inicijalna kapisla je centralno postavljena, punjena fulminatnom ili nekorodirajućom smješom. Barut za saĉmeno streljivo, za razliku od onog za karabinsko ima oblik kvadratiĉnih listića. Za brtvljenje cijevi i “guranje” saĉme sluţe takozvani ĉepovi izraĊeni od razliĉitog materijala (najbolji su oni od filca) ili ĉepovi koncentratori. Ĉepovi koncentratori plastiĉni su i imaju dvojaku ulogu: brtvljenje cijevi i nošenje kompletnog saĉmenog punjenja do odreĊene udaljenosti od usta cijevi, što utjeĉe na posip i širinu snopa. Iznad ĉepa ili koncentratora saĉme nalazi se olovna saĉma izraĊena od ĉistog olova ili olova legiranog sa 2 do 5% antimona (tzv. tvrda saĉma). Kvalitetniji proizvoĊaĉi saĉmenog streljiva poliraju saĉmu (radi dobivanja sfernog oblika), a neki je ĉak i ponikluju. Teţinska koliĉina saĉme zavisi o kalibru: npr. za kalibar 12 masa saĉmenog punjenja iznosi oko 35 grama. Vrh saĉmenog metka zatvara se plastiĉnim ili papirnatim poklopcem i rubno zavrće (pertluje) ili zvjezdasto zatvara vrh ĉahure (u tom sluĉaju nije potreban papirnati ili plastiĉni poklopac). Kod starije izvedbe saĉmenoga metka, s klasiĉnim ĉepom u pertlovanju u pravilu dolaze tri poklopca: iznad baruta, iznad ĉepa i iznad saĉme.

165

Fotografija 163. Fotografija 163a. Vrste patrona (plastične i papirne patrone, poklopci i pertlovanja)

Fotografija 164. Fotografija 164a. Presjek patrone (čahura, barutno punjenje, filcani čep, sačma, papirni poklopac)

Fotografija 165. Fotografija 165a. Presjek patrone (čahura, barutno punjenje, plastični čep, sačma, plastični poklopac)

Fotografija 166. Fotografija 166a. Presjek patrone(čahura, barutno punjenje, plastični čep/koncentrator sačme, sačma, zvjezdasto pertlovanje)

166

Fotografija 167. Fotografija 167a. Presjek patrone (čahura, barutno punjenje, plastični čep, brenneke)

Fotografija 168. Fotografija 168a. Presjek patrone (čahura, barutno punjenje, filcani čepovi, foster)

A

B

Fotografija 169. Pojedinačne kugle za patrone (A – Foster i B – Brenneke)

Fotografija 170. Filcani čepovi, plastične košarice i poklopci lovačkog metka

Patrona ima istu ulogu kao i kod metka za vatreno oruţje s oţlijebljenim cijevima, obuhvata i sjedinjuje sve dijelove u jednu cjelinu. Obod ĉahure se izraĊuje najĉešće od 167

specijalno presovanog kartona ili plastike, s dnom koje je od metala (metalno dance) i s metalnim nastavkom koji ojaĉava dno ĉahure, gdje je smješteno barutno punjenje. Danas se mogu naći i koje su u cjelini izraĊene od plastiĉne mase, a bilo je pokušaja da se izradi i od metala. Kartonska ĉahura se zatvara obiĉno plastiĉnim ili kartonskim poklopcem uz savijanje rubova ĉahure. Plastiĉna ĉahura se zatvara tzv. zvjezdastim savijanjem rubova, dok se metalna ĉahura zatvara plastiĉnom masom ili voskom (stearin ili plastelin), bez savijanja rubova ĉahure. Za barutno punjenje se uglavnom upotrebljava nitrocelulozni barut, rjeĊe nitroglicerinski, a kod starijih modela pušaka upotrebljava se crni barut. O barutu, naĉinu proizvodnje, osobinama i drugim balistiĉkim elementima, bit će detaljno iznijeto u dijelu koji obuhvata eksplozivne materije. Inicijalna kapisla smještena je u centralnom dijelu danceta ĉahure i ima zadatak da zapali barutno punjenje. Postoje dvije vrste inicijalnih kapisli za patrone u zavisnosti od barutnog punjenja. Za nitrocelulozne barute, kao i nitroglicerinske, upotrebljavaju se kapisle s fulminatom ţive ili tzv. “sinoxidne” kapisle (smješe tetrazena). Bolje su “sinoxidne” kapisle jer su nekorodirajuće (proizvodi sagorijevanja inicijalne smješe u kapisli daju nekorodirajuće elemente). Inicijalne kapisle za crni barut se oznaĉavaju brojem “545” i iskljuĉivo su namijenjene za paljenje crnog baruta. Plastiĉni ili kartonski poklopci upotrebljavaju se za pravljenje patrona i imaju razliĉite uloge, ali su svi istog kvaliteta, istog promjera, istog sastava u jednom patronu. Prvi poklopac koji se stavlja odmah poslije barutnog punjenja ima zadatak da sprijeĉi masnoću iz filcanog ĉepa da prodre u barutno punjenje i da bolje zatvori i sprijeĉi prodiranje vlage. Poklopac koji se stavlja poslije filcanog ĉepa prihvata olovnu saĉmu i ne dozvoljava da ista direktno pritisaka filcani ĉep. Treći poklopac koji se nalazi na vrhu patrona sluţi za zatvaranje savijanjem rubova . Plastiĉni ili kartonski poklopci prilikom ispaljenja kroz cijev puške idu zajedno s ostalim dijelovima patrona. Po izlasku iz cijevi zbog znatno manje specifiĉne teţine od olovne saĉme, poklopci i dijelovi poklopaca padaju na nekoliko metara od usta cijevi i to u pravcu pucanja. Mogu se naći na licu mjesta potpuno cijeli, djelomice deformirani ili pocijepani, raslojeni, a na njima se jasno uoĉavaju tragovi opaljenja. Moţe se ĉak vidjeti trag baruta na poklopcu (poklopac koji nalijeţe na barutno punjenje), trag u obliku otiska olovne saĉme (poklopac koji nalijeţe na olovnu saĉmu, ili odštampani brojevi i eventualno neki tekst na poklopcu, (poklopac koji se nalazi na vrhu patrona). Vaţnost ovih tragova na licu mjesta za kriminalistiĉku balistiku je velika, jer njihova prisutnost ukazuje da je na tom mjestu navjerojatnije izvršeno ispaljenje patrona i da je tu u neposrednoj blizini bila stajna taĉka osobe koja je ispalila patron. Poklopci prilikom ispaljenja jedan dio puta prate saĉmeni snop i u pravcu kretanja saĉmenog snopa padaju na zemlju na udaljenosti od usta cijevi oko pet do šest metara, pa na osnovu mjesta pronalaţenja poklopca (dijelova poklopca) moţe se odrediti pravac pucanja. Povezivanjem s ostalim tragovima od ispaljenja na licu mjesta, na preprekama (drveće, zid kuće, ograde, eventualne povrede na nekoj osobi) moţe se odrediti stajna taĉka osobe koja je pucala. Ako je poklopac saĉuvao svoj kruţni oblik, ili dio kruţnog oblika, moţe se rekonstrukcijom odrediti promjer, odnosno kalibar puške saĉmarice iz koje je isti ispaljen. Filcani ĉep je naĉinjen od filca, impregniran je i natopljen masnoćom. U patronu se postavlja izmeĊu barutnog punjenja i olovne saĉme i ima zadatak da dobro dihtuje i podmazuje cijev prilikom opaljenja., kao i da pritisak koji se stvori sagorijevanjem baruta ravnomjerno prenese na olovnu saĉmu. Po izlasku iz cijevi, filcani ĉep jedan dio puta prati olovnu saĉmu, ali zbog manje specifiĉne teţine a većeg obima, domet mu je relativno mali. Od usta cijevi puške iz koje je ispaljen moţe se naći na udaljenosti od pet do deset metara. Na udaljenosti od dva do tri metra prodire u prepreku zajedno s olovnom saĉmom. Na udaljenosti

168

većoj od tri metra teţe se nalazi zajedno sa saĉmom, i krajnja granica eventualnog pronalaska filcanog ĉepa u rani osobe koja je pogoĊena kreće se do pet metara. Kod izrade patrona, danas se umjesto filcanog ĉepa upotrebljava ĉep od plastike u obliku “korpice” tzv. koncentrator saĉme, koji olovnu saĉmu drţi duţe vremena u jednoj cjelini. Nema iviĉnih zrna, povećava se domet i ubojitost saĉme i manje rasipanje saĉmenog snopa. Nalaţenje filcanog ĉepa ili dijelova na licu mjesta, ukazuje da je u neposrednoj blizini izvršeno ispaljenje patrona iz puške saĉmarice. Ukoliko je saĉuvan oblik ĉepa moţemo odrediti kalibar puške iz koje je ispaljen. Nalaţenje filcanog ĉepa u tijelu povrijeĊenog (ili ubijenog) ukazuje na ĉinjenicu da je hitac ispaljen s udaljenosti oko tri metra, a ovisno od dubine prodiranja u tijelo, kao i rasipanja saĉmenog snopa moţe se dati dosta precizna daljina pucanja.

Fotografija 171. Oštećenje na odjeći nastalo snopom sačme (apsolutna blizina)

Fotografija 172.

Fotografija 173.

Oštećenje na odjeći nastalo snopom sačme (nije došlo do rasipa sačme)

Fotografija 174. Oštećenje na odjeći nastalo snopom sačme i pojedinačnim kuglicama na periferiji

Fotografija 176. Penetrirane barutne čestice u koţi oko ulaznog otvora na glavi (pucanje pod kutom od oko 900)

Povreda na tijelu nanesena pucanjem iz sačmarice (rasip sačme)

Fotografija 175. Kompletan rasip sačme

Fotografija 177. Penetrirane barutne čestice u koţi ispred ulaznog otvora na čelu glave (pucanje pod oštrim kutom)

169

Olovna saĉma se izraĊuje u obliku kuglica promjera od 1.75 do 8.55 mm. Sitna saĉma se izraĊuje u oliku kuglica promjera 2.5 mm i koristi se u sportskom streljaštvu. Saĉma do promjera 4.5 mm zadovoljava sve zahtjeve suvremenog lova i zakonskih propisa. Ona veća od 4.5 mm koristi se u izuzetnim prilikama (lov na vuka ili divlju svinju). Broj kuglica saĉme u metku zavisi o krupnoći saĉme i promjeru kuglica. U sljedećoj tabeli prikazani su ti odnosi:

Tabela 16.

Kalibar

Teţina punjenja u gr

12/70 16/70 20/70

35,50 31,00 26,50

Broj kuglica za saĉmu od: 2,5 mm 390 335 290

3,0 mm 225 195 170

3,55 mm 142 122 105

4,0 mm 95 82 70

Energija kuglica saĉme zavisi o njihovoj brzini i teţini. Na ustima cijevi, bez obzira na krupnoću saĉme, poĉetna brzina je ista za sve vrste saĉme, pa skoro do 5 metara od usta cijevi poĉetna brzina se ne mijenja bitno. Na ustima cijevi, poĉetna brzina saĉme kreće se oko 300 m u sekundi. Na većim rastojanjima brţe dolazi do opadanja brzine kod sitnije saĉme, a na rastojanju od 0 do 100 m brzina saĉmenih zrna u odnosu na veliĉinu saĉmenih kuglica pribliţno je slijedeća: Postepeno opadanje brzine različitih veličina sačme udaljavanjem sačmenog snopa od usta cijevi Tabela 17.

Daljina od usta cijevi u metrima 0 metara 5 metara 10 metara 15 metara 20 metara 25 metara 30 metara 35 metara 40 metara 45 metara 50 metara 60 metara 70 metara 80 metara 90 metara 100 metara

Veliĉina i brzina saĉmenih zrna (u mm i m/s) 2 mm 3 mm 4 mm 6 mm 8 mm 375 m/s 375 m/s 375 m/s 375 m/s 375 m/s 337 348 354 358 361 293 315 326 338 345 259 288 304 322 332 231 266 285 308 320 209 246 268 296 311 186 230 255 283 300 170 212 240 270 290 155 200 230 260 280 140 180 216 252 575 125 175 205 243 265 102 150 182 225 248 82 130 160 210 235 65 113 150 192 220 53 100 135 180 210 48 58 124 170 200

170

Pitanja koja se obiĉno postavljaju u vezi s ispitivanjem tragova saĉme, ĉepova i papirnatih poklopaca su:  Koji je broj odnosno promjer saĉme naĊen na mjestu dogaĊaja;  Da li se radi o tvorniĉkoj ili ruĉno izraĊenoj saĉmi;  Iz koje je udaljenosti zadan kritiĉni hitac s obzirom na promjer oštećenja na prepreci (ţtrva, zid, lišće i granĉice i sl.);  Kojem kalibru streljiva pripada ĉep s mjesta dogaĊaja;  Da li je poklopac metka naĊen na mjestu dogaĊaja gornji ili donji;  Koji je broj promjera saĉme ispaljenog metka;  Kojem proizvoĊaĉu streljiva pripada naĊeni poklopac i sl. 1.4. Cijev i ĉokiranje cijevi Cijev lovaĉke puške saĉmarice se razlikuje od cijevi za streljaĉko vatreno oruţje s oţlijebljenim cijevima ne samo zbog glatke unutrašnjosti cijevi, već i po drugim konstrukcionim rješenjima. Da bi što bolje bila iskorištena ubojitost saĉmenog snopa i da bi se smanjilo prijevremeno širenje saĉmenog snopa, naĉinjena su konstrukciona rješenja pri vrhu cijevi. U toku razvoja pušaka saĉmarica, došlo se na ideju da se suţavanjem cijevi oko 5 cm prije njihovog kraja mogu poboljšati svojstva saĉmenog snopa u smislu reguliranja njegove širine posipa kao i gustoće saĉme u cilju. Suţavanja ili ĉokiranosti cijevi ima više vrsta: kod dvocijevki su suţenja fiksna, kod jednocijevki promjenljiva (poluchoke) ili s umecima za pojedine vrste ĉoka. Kod super ĉoka cijev je suţena za 1 – 1.25 mm, kod punog ĉoka 0.75 – 1 mm, tri ĉetvrtine ĉoka 0.5 – 0.75 mm, pola ĉoka 0.38 – 0.5 mm, a za ĉetvrtinu ĉoka 0.20 – 0.35 mm. Da bismo pojasnili utjecaj ĉoka na posip saĉme, pretpostavićemo uvjete: npr. puca se saĉmom promjera 3.5 mm u kruţnu metu promjera 75 cm, na 35 m udaljenosti, a u metku ima 100 zrna saĉme: Tabela 18.

Vrsta ĉoka (suţenje) Super ĉok Puni ĉok Tri ĉetvrtine ĉoka Pola ĉoka Ĉetvrtina ĉoka Cilindar Skeet

Suţenje cijevi u mm 1,0-1,25 0,75-1,00 0,50-0,75 0,38-0,50 0,20-0,35 bez suţenja cijev raširena

Postotak posipa 80% 70% 65% 60% 55% 45% 40%

Tabela pokazuje samo orijentacijske vrijednosti iz kojih se vidi koliki je utjecaj ĉoka na konaĉan posip saĉme. Dok kod “super ĉoka” od 100 zrna saĉme, zadanu metu pogodi oko 80, kod cilindriĉne cijevi (neĉokirane) taj broj je samo 45 zrna. Podaci o saĉmenom posipu izraţeni u procentima su pribliţno toĉni. Na saĉmeni posip pored ĉokiranja utiĉu i drugi elementi, kao koliĉina barutnog punjenja, starost patrona, naĉin izrade patrona, atmosferski uvjeti, itd. Sistem suţenja – proširenja omogućuje da se na kraćim rastojanjima dobije veće rasipanje – širenje saĉmenog snopa i uglavnom se upotrebljava kod sportskih takmiĉenja gaĊanja “glinenih” golubova. Kod skeet sistema se vrši suţenje cijevi, a 171

zatim se vrši proširenje cijevi, a efekat ovako obraĊenog vrha cijevi je kontrolirano veće širenje posipa nego kod ostalih vrsta suţenja ili cilindra. Kod lovaĉkih pušaka ĉije su cijevi spojene vodoravno, obiĉno desna cijev ima pola ĉoka a lijeva puni ĉok. Kod pušaka “bokerica” donja cijev ima poluĉok a gornja puni ĉok. Duţina cijevi kod lovaĉkih pušaka saĉmarica kreće se izmeĊu 66 i 80 cm, a najĉešće se proizvode u duţini 70-72 cm. 1.5. Formiranje i oblik saĉmenog snopa Pri opaljenju patrona dolazi do pokretanja olovne saĉme i ona kao jedna cjelina postepeno dobiva sve veće ubrzanje do izlaska iz cijevi. Prilikom kretanja saĉme kroz cijev dolazi do trenja saĉmenih zrna i zidova unutrašnjosti cijevi, što kasnije ima znatnog utjecaja na dalji tok kretanja saĉme. Po izlasku iz cijevi, saĉma jedan dio puta ide kao kompaktna cjelina, a zatim dolazi do postepenog izduţivanja i širenja saĉmenog snopa. Ovo izduţivanje i šerenje saĉmenog snopa je zakonomjerno i cjelokupna saĉma ĉini jedan geometrijski oblik ovoid, sliĉan kokošjem jajetu. Oblik saĉmenog snopa po duţoj osi je usmjeren u pravcu gaĊanja. U ovom formiranom saĉmenom snopu, sliĉnom kokošjem jajetu, lako se uoĉava centralni dio snopa, gdje je i najveća gustina saĉmenih zrna, i periferni dio snopa, gdje je gustina saĉmenih zrna znatno manja. U centralnom dijelu snopa nalazi se 80-85% saĉmenih zrna. Ukoliko se saĉmeni snop udaljava od usta cijevi, utoliko se sve više saĉmeni snop širi i izduţuje. Saĉmena zrna iz centralnog dijela snopa imaju najveću ubojitost i najveći domet. Saĉmena zrna perifernog dijela saĉmenog snopa imaju manju ubojitost i manji domet. Periferna zrna obiĉno u lovu izazivaju ranjavanje uĉesnika lova. Ukoliko je patron nestruĉno napravljen, odnosno ako je stavljena veća koliĉina baruta, ili je izmiješana saĉma razliĉitog promjera, moţe još u cijevi oruţja doći do zdruţivanja dva, tri ili više saĉmenog zrna u jedan tzv. “saĉmeni grozd”. Sve ovo moţe povećati opasnost ranjavanja s teţim posljedicama. Maksimalni domet saĉme zavisi od veliĉine saĉme, poĉetne brzine i kuta pod kojim je ispaljena iz saĉmarice. Najveći domet se postiţe kada se hitac ispali pod elevacionim kutom 20-300. Prosjeĉna daljina dometa ispaljene saĉme iz lovaĉke puške saĉmarice pod elevacionim kutom 20-300 , za saĉmu razliĉitog promjera je sljedeća:67) Tabela 19. Promjer sačme u mm saĉma 2 mm saĉma 2.5 mm saĉma 3 mm saĉma 3.5 mm saĉma 4 mm saĉma 4.5 mm

Domet u metrima 200 m 200 m 250 m 300 m 350 m 380 m

Ispaljeni hitac iz puške saĉmarice, kada su cijevi postavljene u horizontalan poloţaj (elevacioni kut je nula), patroni punjeni razliĉitom saĉmom, ima pribliţno slijedeći domet:

67

Grupa autora, Enciklopedija lova, “Vuk Karadţić” – Intereksport, Beograd, 1971. god., strana 191.

172

Tabela 20. Promjer sačme u mm saĉma 2.5 mm saĉma 3 mm saĉma 4 mm

Domet u metrima 100 m 110 m 135 m

Maksimalni domet ispaljenog patrona, kada su cijevi u horizontalnom poloţaju vezuje se za saĉmena zrna iz centralnog dijela saĉmenog snopa. Zrna iz donjeg dijela saĉmenog snopa padaju na tlo mnogo ranije, a zrna iz gornjeg dijela snopa mogu dostići i veće daljine od zrna iz centralnog dijela snopa. Prema djelovanju koje ostavlja saĉmeni snop na prepreke i na razliĉita rastojanja, moţemo izvršiti podjelu opasnih zona u tri dijela, i to: 1) prva zona, rastojanje do 10 metara, kada su saĉmena zrna gusto grupirana i imaju veliku ubojitost i mogu nanijeti teške tjelesne povrede (ĉak i smrtonosne), u zavisnosti od toga koji je dio tijela pogoĊen; 2) druga zona, rastojanje do 50 metara, kada je moć prodiranja saĉmenih zrna još velika a mogu se nanijeti ozbiljne povrede (ĉak i smrtonosne), u zavisnosti koji je dio tijela pogoĊen i koja je saĉma upotrijebljena; 3) treća zona, rastojanje od 50 metara pa naviše, moć prodiranja saĉmenih zrna znatno je smanjena i zrna se obiĉno zadrţavaju u odjeći ili mišićnom tkivu, s tim što oĉi mogu da budu znatno oštećene, ako doĊe do kontakta sa saĉmenim zrnima. Ako pratimo zakonomjerno širenje i izduţivanje saĉmenog snopa (danas postoje vrlo precizni instrumenti za snimanje svakog saĉmenog zrna u saĉmenom snopu uz pomoć ultra brze kamere), dobićemo sliku jedne izduţene kupe, gdje je vrh kupe na ustima cijevi, baza na krajnjoj putanji dometa saĉmenih zrna. Praćenjem saĉmenog snopa na putanji dugaĉkoj oko 200 metara, ispaljenim patronom pod elevacionim kutom 20-300, dobiva se pribliţna slika, kao što je prikazano na slici 53.

Slika 53. Šematski izgled rasipanja sačmenog snopa na rastojanju od 0 do 200 metara. Broj jedan označava graničnu liniju sačmenog snopa sa uspješnim dejstvom, broj dva označava liniju sačmenog snopa, broj tri označava graničnu liniju sačmenih zrna izvan sačmenog snopa, tzv. ivična sačemna zrna.

173

Slika 54. Gornji dio slike pokazuje prostorni izgled snopa saĉme na razliĉitim daljinama od usta cijevi. Promjer jezgre snopa u poĉetku raste a zatim opada na osnovu ĉega se moţe odrediti udaljenost najuspješnijeg djelovanja. Na donjem dijelu slike prikazan je promjer snopa saĉme s obzirom na udaljenost od usta cijevi za neĉokiranu (gore) i ĉokiranu (dolje) cijev.

Posebno je interesantno istaći da se tzv. “iviĉna saĉmena zrna” znatno više udaljavaju od centralnog dijela saĉmenog snopa, a to u kriviĉnim predmetima, gdje su nastala povrijeĊivanja ispaljivanjem patrona iz pušaka saĉmarica, ĉesto mora detaljno biti objašnjeno. Iviĉna zrna, koja znatno zastranjuju, sama po sebi imaju manju ubojitost, manje prodiru u prepreku od saĉmenih zrna iz centralnog dijela snopa. Od njih dolazi do nenamjernog ranjavanja u lovu, i to ne samo uĉesnika u lovu koji su zauzeli nepovoljan poloţaj u odnosu na ostale uĉesnike lova, već ĉesto i drugih osoba (poljoprivredni radnici, izletnici i dr.). Iviĉna zrna na rastojanju od 60-80 metara ĉesto se zaustavljaju u odjeći, ali je moguće da i na tim rastojanjima nanesu i tešku povredu oka. Na 40 metara rasipanje iviĉnih zrna moţe ići i u promjeru od pet metara, na 60 metara u promjeru od osam metara, na 100 metara u promjeru od 14 metara, tako da se na daljini od 200 metara iviĉna zrna mogu naći u promjeru od oko 90 metara. Ako se u ovo uzme u obzir i mogućnost rikošetiranja saĉmenih zrna od podobne podloge, neţeljena ranjavanja mogu zahvatiti i znatno veće podruĉje. Kako je već reĉeno, saĉmeni snop moţemo podijeliti na tri zone, ali na većim daljinama gaĊanja, granice izmeĊu ovih zona se teško mogu jasno podijeliti i definirati, naroĉito izmeĊu druge i treće zone. Da bi došli do što bliţih podataka o grupiranju saĉmenih zrna i odreĊivanja

174

kojoj zoni pripadaju (što je naroĉito vaţno u sluĉajevima gdje raspolaţemo samo dijelom saĉmenog posipa), pristupa se primjeni sistema razgraniĉavanja zona na jednoj unaprijed postavljenoj meti odreĊenih dimenzija. 2. METOD ODREĐIVANJA GRANICA ZONA Na većem dijelu papira nacrtaju se dva koncentriĉna kruga, manji je promjera 37.5 cm a veći promjera 75 cm. Oštećenja naĉinjena u manjem krugu s rastojanja od 35 metara naĉinjena su od saĉme iz centralnog dijela saĉmenog snopa. Oštećenja naĉinjena na većem krugu pripadaju drugoj zoni. Iz treće zone, tzv. iviĉna zrna, ne mogu se naći oštećenja na meti promjera 75 cm ako je patron ispaljen sa rastojanja većeg od 35 metara.

Slika 55. Meta za ispitivanje rastojanja sačmenih pogodaka. Koncentrični krugovi sa 16 polja istih dimenzija.

Krugovi se podijele s dva promjera pod pravim kutom. U manjem krugu dobijemo ĉetiri polja, ĉetiri ĉetvrtine manjeg kruga, a kruţni prsten koji se nalazi izmeĊu manjeg i većeg kruga podijelimo na 12 jedankih polja. Izraĉunavanjem površine svakog polja dobiva se površina od 276 cm2. Oĉigledno je da ĉetiri polja pripadaju manjem krugu promjera 37,5 cm, dok većem krugu, taĉnije kruţnom prstenu izmeĊu manjeg i većeg kruga, pripada 12 polja. Ovakva podjela krugova na 16 jednakih površina veoma je podobna za izraĉunavanje saĉmenog snopa u pogledu širenja saĉmenog snopa, kao i za ocjenjivanje efikasnog djelovanja lovaĉkih pušaka saĉmarica. Broj pogodaka u jednom polju i najmanje meĊusobno rastojanje dva oštećenja u jednom polju, mogu posluţiti za ocjenjivanje ispravnosti saĉmenog posipa, ispravnosti upotrijebljenih patrona (da li su napravljeni po propisu), kao i kakva su suţenja na ustima cijevi pušaka saĉmarica. Ukoliko se na pojedinim poljima javi mali broj pogodaka, ili nijedan, onda je oĉigledno da je došlo do prodiranja plinova izmeĊu filcanog ĉepa i zidova cijevi puške, pa je efekat toga prodora nepravilno rasipanje olovne saĉme i na saĉmenom posipu se javljaju praznine (šupljine), što neiskusne lovce moţe dovesti do zabune iako su ispravno nišanili. Saĉmeni snop ima “šupljine” i divljaĉ ne moţe biti pogoĊena, naroĉito sitnija.

175

Ako se javi veća grupacija saĉmenih pogodaka na jednom polju, i jave se veća oštećenja nego što je promjer upotrijebljene saĉme, to dolazi zbog sljepljivanja dvije-tri ili više olovne saĉme u tzv. “grozdove”. Ovakvi “grozdovi” imaju veću masu, veću brzinu i izbijaju na ĉelo saĉmenog snopa razbijajući u cjelini saĉmeni snop, te je saĉmeni posip sasvim nepravilnog oblika i rasporeda pogodaka. “Grozdovi” se javljaju u slijedećim sluĉajevima: slabije izrade patrona, kad se prilikom opaljenja jave visoki pritisci usljed jaĉeg barutnog punjenja, itd. U praksi se srećemo s nepravilnom upotrebom baruta u šipkama i cjevĉicama (izvaĊen iz topovskih punjenja); neiskusne i nestruĉne osobe upotrebljavaju ovaj barut za pravljenje patrona na taj naĉin što ga struganjem i drobljenjem pretvaraju u sitan prah. Zbog toga moţe doći do pojave visokih pritisaka prilikom opaljenja i do prave katastrofe, odnosno do raspadanja ĉitavog sistema. Francuski struĉnjaci Grifit i Burard su izvršili eksperiment u cilju odreĊivanja širenja saĉmenog snopa kod pušaka saĉmarica kal. 12 raznih suţenja pri vrhu cijevi (raznih ĉokova) na daljini od 9,15 do 36,5 metara, i dobili su slijedeće rezultate:68) Širina sačmenog snopa (u cm) Tabela 21. Udaljenost pucanja u m 10 m 20 m 30 m 40 m

Cilindar 50 cm 83 cm 115 cm 146 cm

Poboljšani cilindar 40 cm 68 cm 100 cm 135 cm

Širina posipa Pola čoka 32 cm 53 cm 84 cm 122 cm

Puni čok 25 cm 43 cm 70 cm 105 cm

Dužina sačmenog snopa (u cm) Tabela 22. Vrsta bušenja cijevi Puni ĉok Cilindar

10 m 50 cm 90 cm

D a l j i n a 20 m 30 m 85 cm 116 cm 130 cm 190 cm

40 m 250 cm 310 cm

Udaljavanjem od usta cijevi saĉmeni se snop sve više širi i izduţuje i na odreĊenim daljinama metu pogaĊa samo jedan dio saĉmenog snopa. Koliki će broj pogodaka na mjestu ostaviti trag zavisi od dva osnovna faktora: od veliĉine ĉoka cijevi iz koje je ispaljen patron i daljine pucanja. Ako se prate zakonitosti širenja i izduţivanja saĉmenog snopa, jasno se uoĉava, da će na manjim daljinama broj pogodaka u metu biti veći, nego ispaljivanjem hica s veće daljine, pod uvjetom da su upotrijebljeni patroni istovjetnog punjenja i da su ispaljeni pod istim uvjetima. Broj pogodaka u metu na odreĊenim daljinama zavisi i od koliĉine olovne saĉme, odnosno od promjera upotrijebljene saĉme. Sitnije saĉme u kalibru 12 ima više po broju od krupnije saĉme, a teţina ukupne saĉme u oba sluĉaja je ista. Iz ovog izlazi da će saĉmeni snop sa sitnijom saĉmom imati veći broj pogodaka na meti, od saĉmenog snopa s krupnijom saĉmom, iako su oba ispaljena pod istim uvjetima. Procentualni broj pogodaka koji su pogodili metu izraţava se matematiĉkom formulom:

68

Rapajić M., Todorović S., Lovačko oruţje i municija, Novi Sad, 1971. god., strana 177.

176

P%

Nx100 M

gdje je P – procenat rasturanja; N – broj saĉmenih zrna koji su pogodili metu; M – broj saĉmenih zrna u patronu. Npr., patron kalibra 12/70 (broj 12 oznaĉava kalibar, broj 70 oznaĉava duţinu izraţeno u mm) u jednom punjenju saĉmenih zrnima promjera 3 mm u predviĊenoj masi od 28 gr. ima oko 225 zrna saĉme (to je ukupan broj zrna u patronu). Ako na meti naĊemo 125 pogodaka (N), procenat rasturanja u ovom sluĉaju dobićemo primjenom formule: P%

Nx100 M

125 x100 225

55,55%

Da bi mogli da koristimo formulu za odreĊivanje broja pogodaka u metu izraţeno u procentima, treba raspolagati podacima o prosjeĉnom broju saĉmenih zrna u jednom punjenju patrona razliĉitih kalibara. Ovdje je data jedna tabela za kalibre pušaka saĉmarica 12, 16 i 20, a za duţinu od 70 i 65 mm. Prosječan broj sačmenih zrna u jednom punjenju patrona je slijedeći:69) Tabela 23. Veličina sačme 4,5 mm 4,0 mm 3,5 mm 3,0 mm 2,5 mm

cal. 12/70 67 95 142 225 390

cal. 12/65 63 90 134 213 368

cal. 16/70 57 82 122 195 335

cal. 16/65 54 77 114 180 315

cal. 20/70 50 71 105 170 290

cal. 20/65 48 68 100 162 280

Puška saĉmarica cal. 12 s punim ĉokom i procentom rasipanja 60% sa saĉmom promjera 3 mm, ima u meti 155 pogodaka. Razultat od 155 pogodaka dobićemo ako prosjeĉan broj saĉmenih zrna u jednom patronu pomnoţimo s procentom pogodaka u metu i podijelimo sa 100, a kako u kalibru 12/70 ima 225 saĉmenih zrna promjera 3 mm, dobija se broj pogodaka od 155 u metu. Ako upotrijebimo krupniju saĉmu promjera 4,5 mm s istim kalibrom 12/70, a u tabeli imamo podatak da u patronu cal. 12/70 ima 67 saĉmenih zrna promjera 4,5 mm i procenat pogodak u metu je 60 %, broj pogodaka će biti 40. IV. VATRENO ORUŢJE RUĈNE IZRADE 1. KARAKTERISTIKE, FUNKCIONIRANJE I RUKOVANJE Pored vatrenog oruţja tvorniĉke izrade koje se upotrebljava za vršenje kriviĉnih djela, u praksi se susrećemo i s vatrenim oruţjem koje je ruĉno izraĊeno. Ovo oruţje se po izgledu i naĉinu rukovanja razlikuje od tvorniĉkog oruţja. Treba reći da je ubojitost ovog oruţja velika. 69

Atest o lovačkoj municiji tvornice “Krušik”, Valjevo.

177

Prilikom identifikacije ovakvog vatrenog oruţja nailazi se na mnogobrojne probleme. Po pravilu nema ni dva ovakva oruţja s istim balistiĉkim osobinama. Kalibar ovakvog oruţja je skoro nemjerljiv, projektili su razliĉiti i vrlo primitivne izrade. Cijevi nisu oţlijebljene. Metak je takoĊer ruĉne izrade, ĉeto naĉinjen od dijelova metaka za vatreno oruţje tvorniĉke izrade. Tehniĉka rješenja kod ove vrste vatrenog oruţja su razliĉita i teško je izvršiti klasifikaciju i odrediti kojoj vrsti vatrenog oruţja pripada. Izuzev barutnog punjenja i cijevi, kroz koju se izbacuje projektil, sva ostala rješenja, poĉev od naĉina opaljenja, nišanjenja, djelovanja projektila na prepreku (probojnost), domet i dr. bitno se razlikuje od klasiĉnog streljaĉkog vatrenog oruţja tvorniĉke izrade. I pored navedenih problema koji se javljaju u vezi s upotrebom ove vrste vatrenog oruţja, organi otkrivanja, gonjenja i suĊenja postavljaju odreĊena pitanja na koja eksperti za kriminalistiĉku balistiku daju odreĊene odgovore. Fenomen vatrenog oruţja ruĉne primitivne izrade upućuje na zakljuĉak da izvršimo sistematizaciju mogućih pitanja i odgovora, koji bi zadovoljili odreĊene i potvrĊene forme rada na identifikaciji vatrenog oruţja. Ispravnost vatrenog oruţja je skup tehniĉkih karakteristika koje odreĊeni tip oruţja mora da zadovolji. Ove karakteristike oruţje dobiva u toku proizvodnje, a u ovisnosti od tipa i modela one se meĊusobno razlikuju. O ispravnosti se moţe govoriti samo kod industrijski proizvedenog oruţja, dok je kod prepravljenog ili oruţja ruĉne izrade besmisleno govoriti o njihovoj tehniĉkoj ispravnosti. Ispravnost vatrenog oruţja pogrešno je vezivati za mogućnost opaljenja metka. Naime, iz svakog ispravnog oruţja moţe da se ispali metak, ali svako oruţje iz koga moţe da se puca ne mora da bude i tehniĉki ispravno. Različita oružja ručne izrade

Fotografija 178. Pištolj ručne izrade (ispaljuje streljivo cal. 16)

Fotografija 179. Pištolj ručne izrade (ispaljuje streljivo cal. 12) 178

Fotografija 180. Pištolj ručne izrade (ispaljuje streljivo cal. 12)

Fotografija 181. Pištolj ručne izrade (ispaljuje streljivo cal. 7,62x51 mm)

Fotografija 182. Pištolj ručne izrade (ispaljuje streljivo cal. 16)

Fotografija 183. Puška ručne izrade (dvije cijevi) (ispaljuje streljivo cal. 12)

179

Fotografija 184. Pištolj ručne izrade (ispaljuje streljivo cal. 12)

Fotografija 185. Pištolj ručne izrade (ispaljuje streljivo cal. 7,62x39 mm)

Fotografija 186. Pištolj ručne izrade (ispaljuje streljivo cal. 16)

180

Fotografija 187. Vatrena oruţja ručne izrade u obliku olovki (s oţlijebljenom cijevi))

Prvo se postavlja pitanje identifikacije oruţja odnosno da li su projektil i sporna ĉahura ispaljeni iz dostavljenog oruţja. Druga pitanja su: podobnost oruţja za ispaljenje metka, kolika je probojnost projektila, krajnji dometi, preciznost gaĊanja, naĉin funkcioniranja, brzina ispaljivanja metaka, koji se meci upotrebljavaju, od kakvog materijala je izraĊeno oruţje, kakvo je barutno punjenje, kojeg kalibra je oruţje, itd. Identifikacija vatrenog oruţja ruĉne primitivne izrade, na temelju tragova od ispaljenja na projektilu, praktiĉno je nemoguća. Cijevi ove vrste oruţja nisu oţlijebljene, pa zbog toga na projektilima nema karakteristiĉnih tragova ţlijebova i polja, a prije svega nema inividualnih karakteristika u obliku crta (brazdi). To znaĉi da je identifikacija nemoguća. Sliĉan problem se susreće i kod lovaĉkih pušaka saĉmarica. Nemoguće je izvršiti identifikaciju lovaĉke puške saĉmarice na osnovu tragova od ispaljenja na olovnoj saĉmi, pošto su cijevi kod ove vrste vatrenog oruţja glatke. Pored toga, kod oruţja ruĉne izrade i projektili su neujednaĉeni. Primitivne su izrade, razlikuju se po sastavu materijala, promjeru i obliku projektila. Identifikacija ovog oruţja na temelju tragova od ispaljenja na ĉahurama veoma je oteţana, ali je moguća. Udarna igla nije u većini sluĉajeva fiksirana i kreće se slobodno, a pri opaljenju ne udara u centar kapisle. DogaĊa se da udarna igla udari u samo dno ĉahure, van kapisle, pa se pokušaj opaljenja ponavlja i više puta i na dnu ostaju tragovi od vrha udarne igle od svakog pokušaja opaljenja. Udarnu iglu ne pokreće udarna opruga kao kod vatrenog oruţja tvorniĉke izrade, već kao pogon mogu posluţiti razni materijali od gume, direktan pritisak rukom na udarnu iglu. Bez obzira na primitivnost izrade udarne igle, oĉigledno je da ona ostavlja trag na kapisli i isti takav moţemo dobiti u laboratoriji iz spornog oruţja, radi usporeĊenja. Zbog toga treba izvršiti više ispaljenja i traţiti najpogodniji trag za usporeĊenje. U nekim sluĉajevima udarna igla dobija veći potisak nego što je to potrebno za opaljenje, pa moţe doći i do prodiranja udarne igle u unutrašnjost metka, do cijepanja kapisle, a sve to oteţava identifikaciju. Sam postupak identifikacija vrši se usporeĊivanjem tragova od ispaljenja na spornim ĉahurama i ĉahurama za usporeĊenje na komparativnom mikroskopu, odnosno na isti naĉin kao i kod streljaĉkog vatrenog oruţja. Podobnost ruĉnog oruţja za ispaljenje metka je veoma ĉesto pitanje koje se postavlja balistiĉarima, ne samo kod oruţja ruĉne primitivne izrade, već i kod oruţja tvorniĉke izrade. Kod oruţja tvorniĉke izrade ispitivanje podobnosti oruţja za ispaljivanje je dosta jednostavno, što nije sluĉaj kod oruţja ruĉne primitivne izrade. U tom sluĉaju su dragocjeni podaci koji se mogu dobiti od samog izvršioca kriviĉnog djela. U laboratoriji se vrši pokušaj opaljenja, prema opisu i naĉinu koji daje osumnjiĉeni ili okrivljeni, uz mjere opreznosti i sigurnosti. Streljivo za ispitivanje pravi se smanjenom koliĉinom baruta, ili se samo stavlja kapisla, kako bi se ĉuo efekat opaljenja. U sluĉaju da ne raspolaţemo podacima na koji naĉin se vrši

181

opaljenje iz dostavljenog ruĉnog oruţja, onda treba detaljno ispitati sve moguće naĉine, uz korištenje zaštitne opreme i uz korištenje zaštitne balistiĉke kabine. Ako i pored svega nismo u stanju da iz dostavljenog ruĉnog oruţja izvršimo opaljenje, treba to napisati i dostaviti onome ko je naredio vještaĉenje. Ukoliko izvršimo izvjesne popravke i ispalimo metak, potrebno je detaljno objasniti koje su popravke izvršene, na kom dijelu i kako je izvršeno ispaljenje. Mogućnost nanošenja povreda iz oruţja ruĉne primitivne izrade je u neposrednoj vezi s pitanjem o podobnosti oruţja za ispaljivanje. Ekspert za kriminalistiĉku balistiku mora se izjasniti o probojnosti projektila, odnosno mora se izjasniti o prosjeĉnoj probojnosti koja je dobivena poslije više ispaljenja. Mjerenje poĉetne brzine u ovakvim sluĉajevima nije potrebno, pošto su projektili meĊusobno razliĉiti po kvalitetu, sastavu, obliku i masi. Najbolje je izvršiti ispaljenje nekoliko projektila u ţelatin, s odreĊenih rastojanja u zavisnosti od potreba konkretnog sluĉaja. Dobivena oštećenja se detaljno opisuju (veliĉina i prodiranje projektil u ţelatin). Ovako dobiveni rezultati su samo pribliţne vrijednosti konkretnog sluĉaja i mogu posluţiti za utvrĊivanje mogućnosti nanošenja povrede, o teţini povrede spornim ruĉnim vatrenim oruţjem, ali o tome mora biti konsultiran struĉnjak za sudskomedicinsko vještaĉenje. Domet projektila ispaljenog iz ove vrste vatrenog oruţja takoĊer nije moguće precizno odrediti. Sigurno je jedno, domet je znatno manji nego što je to kod projektila ispaljenog iz streljaĉkog vatrenog oruţja. Na manjim rastojanjima, od 10 do 20 metara, projektili imaju veliku ubojitost i nanose velike rane, u vidu cijepanja mišićnog tkiva i loma kostiju. Zbog oblika projektila i cijevi koje nisu oţlijebljene kao i zbog nepotpunog iskorištavanja barutnih plinova, ovi projektili naglo gube brzinu i smanjuje im se krajnji domet. Kod ove vrste oruţja krajnji domet je oko 100 metara. Precizno gaĊanje iz ove vrste vatrenog oruţja je znatno manje nego kod streljaĉkog vatrenog oruţja. Ĉesto nema nikakvih nišanskih toĉaka, a zbog samog naĉina rukovanja prilikom opaljenja, nije moguće normalno nišanjenje u klasiĉnom smislu. Usmjeravanje ispaljenog projektila u ţeljeni cilj vrši se jednostavno usmjeravanjem cijevi oruţja u tom pravcu. Nišanjenje je ustvari neka vrsta sravnjavanja pravca gaĊanja i oruţja s ciljem. Ovom vrstom oruţja gaĊa se na kraćim rastojanjima, odnosno iz neposredne blizine do desetak metara. S obzirom na blizinu, pogoci su dosta ĉesti i pored nepodobnog naĉina nišanjenja. Naĉin funkcioniranja pri ispaljenju i prethodne radnje neophodne da bi došlo do ispaljenja, bitno se razlikuju od vatrenog oruţja klasiĉne tvorniĉke izrade. Naĉin rukovanja ovim oruţjem je veoma raliĉit, ĉesto je potrebno oruţje drţati objema rukama sve do ispaljenja. Naĉin rukovanja zavisi od primijenjenog sistema za ispaljenje. Navest ćemo nekoliko karakteristiĉnih sluĉajeva iz prakse:70) Vatreno oruţje ručne primitivne izrade, upotrijebljeno prilikom pokušaja pljačke jedne seoske zemljoradničke zadruge, od strane jednog maloljetnika, bilo je načinjeno od 4 puščane čahure fiksirane za jednu širu daščicu pomoću pleha. Čahure su poredane jedna pored druge sa ustima usmjerenim u istom pravcu. Svaka je stavljena u jedan mali ţlijeb, koji se iza dna produţava sve do kraja daščice. Na 2 do 3 cm od zadnjeg dijela dna, preko 4 ţlijeba na dasci, u duţini od 3 cm prebačen je pleh. U visini sredine postavljenih puščanih čahura, sa strane, prikucana je gumena traka isječena od unutarnje automobilske gume, tako da ima izgled praćke, i ista središnjim dijelom doseţe do sredine daščice sa ţljebovima. Po sredini gumene trake nalazi se jedan veći ekser, gdje je skinuta glava eksera i na tom dijelu je savijen, tako da potpuno obuhavata gumenu traku po sredini. Duţina eksera i elastičnost gumene trake dozvoljavaju da se zatezanjem gumene trake, ekser, koji u ovom slučaju ima ulogu udarne 70

Jovanović Z., Bošković M., Lakĉević Dr. D.S., Kriminalistička balistika, Savremena administracija, Beograd, 1987. god., strane 95 – 96.

182

igle, lako prebacuje iz jednog ţlijeba u drugi. Komad pleha je prebačen preko ţljebova na daščici iza dna čahura, i usmjerava pravac kretanja vrha udarne igle u središte kapisle i na taj način dolazi do opaljenja. Iz ovog oruţja je moguće izvršiti 4 ispaljenja jedno za drugim, za relativno kratko vrijeme, a zatim je potreban duţi vremenski period da se pripremi za slijedeće ispaljenje. Pripreme za ispaljenje iz ovog oruţja su slijedeće: na dnu čahure, gdje se nalazi kapisla stavi se kapisla za dječiji pištolj(plastična kapisla), a moţe i kapisla za lovačke puške sačmarice. Od usta stavi se barut, zatim malo papira, pa sitniji komad metala, sječeni ekseri, manji šarafi, sječeno olovo od vodovodne cijevi ili olovne plombe, a moţe se staviti i olovna sačma i sve to se zatvori opet papirom. Tako pripremljen patron po načinu punjenja je identičan sa patronom za lovačke puške sačmarice. Čahura se stavi na odreĎeno mjesto u ţlijebu na daščici, poredaju se sve 4 čahure, koje se fiksiraju plehom preko sredine i čitav sistem je spreman za upotrebu. Povlačenjem eksera unazad, zateţe se gumena traka a oslobaĎanjem, ekser se kreće preko ţlijeba unaprijed, udara u kapislu i dolazi do opaljenja. Ubojitost ovog oruţja je relativno mala, a upotrebljava se i na relativno malim rastojanjima i nanijete povrede su lake prirode. U drugom slučaju načinjeno je oruţje od jedne metalne cijevi promjera oko 1 cm, duţine 12 cm. Cijev je sa jedne strane potpuno zatvorena i od zadnjeg dijela, sa gornje strane, na daljini od oko 1 cm nalazi se mali otvor promjera 1 mm. Cijev je fiksirana na drvenom postolju izraĎenom u obliku pištolja. Dio gdje leţi cijev, oblikovan je prema izgledu cijevi koja je fiksirana ţicom za drvo. Ţica je više puta omotana oko cijevi i drvene mase. Na gornjem dijelu cijevi, na samoj zadnjoj strain, pričvrščena je jedna pokretna metalna poluga, duţine 4 cm, koja moţe da se pokreće gore-dole. Kada se naĎe u donjem poloţaju, vrh poluge udara tačno u načinjeni otvor na cijevi. Da bi udar poluge na otvor cijevi sa gornje strane bio jači, preko poluge je prebačena mala gumena traka. U cijev pištolja se stavi prvo barut, zatim malo papira, razni metalni predmeti manjeg promjera od cijevi, i sve se to zatvori papirom. Na mjesto otvora sa gornje strane cijevi, stavi se plastična kapisla za dječije pištolje, ili masa skinuta sa jednog štapića šibice. Zatim se poluga pritisne palcem desne ruke, prednji kraj se podigne u vis i puštanjem poluge, pod utjecajem zategnute gumene trake, prednji kraj poluge udara u kapislu, javlja se varnica, koja zapali barutnu masu i dolazi do opaljenja. Nišanjenje ovim oruţjem je lakše nego što je slučaj sa prethodnim, jer se operacija ispaljenja vrši jednom rukom i usmjeravanje hica u ţeljenom pravcu je preciznije. Ubojitost zavisi od količine upotrijebljenog baruta, količine i veličine upotrijebljene metalne mase. Na kraćim rastojanjima ubojitost je dosta velika. Mogu se nanijeti teške tjelesne povrede, često i smrtonosne, u zavisnosti koji je dio tijela pogoĎen, kolika je količina barutnog punjenja, kakav je projektil i sa kojeg rastojanja je ispaljen hitac. Jedna vodovodna cijev od pola cola, duţine oko 30 cm, zatvorena je sa jedne strane teštihom (čep za zatvaranje protoka vode u tom pravcu), fiksirana je na drvenu gredicu duţine 40 cm pomoću izolir trake. Na gornjem dijelu cijevi, na oko 3 cm od teštiha, nalazi se jedna rupica promjera 2 mm. S prednje strane gdje se nalazi slobodan otvor cijevi, sipa se prvo barut, zatim se stavi zguţvani papir, a kao projektil stavljaju se vijci manjeg promjera od cijevi, olovna sačma, a moţe se staviti i jedan projektil i sve se ovo zatvori zguţvanim papirom. Opaljenje se vrši prinošenjem zapaljene cigarete otvoru na zadnjem dijelu cijevi, a za opaljenje potrebne su istovremeno obje ruke, tako da je nišanjenje oteţano. U ovom slučaju postoji dosta veliki prostor tako da količina baruta i projektila, moţe dosta da odstupa, jer se sve radi “odoka”. Ubojitost oruţja je velika. Naročito su opasne povrede u predjelu stomaka.

183

Kod oruţja ruĉne primitivne izrade pripremanje materijala za punjenje (barut, projektil, naĉin iniciranja) uglavnom se vrši “odoka”. Vrlo ĉesto se upotrebljava topovski barut u šipkama (koji se struganjem sitni) i ĉesto dolazi do samoranjavanja s teškim posljedicama. Kao što se vidi iz ova tri primjera, naĉin funkcioniranja oruţja, njihovo djelovanje i ubojitost su razliĉiti. Iznijeti primjeri izrade i funkcioniranja ruĉno pravljenog vatrenog oruţja su dio onoga s ĉim se srećemo u praksi. Svaki sluĉaj je na neki naĉin specifiĉan. Da bi se povećala ubojitost, a prije svega brzina ispaljivanja u sluĉaju s vodovodnom cijevi, mogu se na jednoj gredici fiksirati 2, 3 pa i 4 cijevi istih svojstava. 2. PREPRAVKA STARTNIH I PLINSKIH PIŠTOLJA I REVOLVERA, RADI ISPALJIVANJA BOJEVOG STRELJIVA Startni i plinski pištolji revolveri, ĉesto se prepravljaju za ispaljivanje streljiva namijenjenog za pištolje i revolvere. Startni i plinski pištolji i revolveri pravljeni su od lakog materijala, dok je mehanizam za opaljenje po naĉinu izrade i funkcioniranja vrlo sliĉan mehanizmu kod pištolja i revolvera za ispaljivanje bojevog streljiva. Kod startnih i plinskih pištolja i revolvera, uglavnom se koristi ovaj mehanizam s eventualnim manjim ispravkama, dok se cijev zamjenjuje novom od ĉelika ili doraĊuje postojeća. Cijevi mogu biti oţlijebljene i neoţlijebljene. Ovako prepravljeni startni i plinski pištolji revolveri predstavljaju podesno sredstvo za nanošenje smrtonosnih povreda, a ubojitost im je nešto manja nego oruţja istog kalibra namijenjenog za ispaljivanje upotrijebljenog streljiva. Do startnih i plinskih pištolja i revolvera lako je doći, i oni predstavljaju stalnu opasnost od zloupotrebe. Vještaĉenje prepravljenih startni i plinskih pištolja i revolvera za ispaljivanje bojevog streljiva vrši se na isti naĉin kao i klasiĉno vatreno oruţje (pištolji i revolveri). Jedino ako cijev nije oţlijebljena, onda se ne moţe vršiti identifikacija vatrenog oruţja u odnosu na tragove od ispaljenja koji ostaju na projektilu. Sva ostala vještaĉenja su moguća. 3. “KRATEŢ” Pod “krateţom” u kriminalistiĉkoj balistici podrazumijevamo sve vrste pušaka tvorniĉke izrade kod kojih je došlo do naknadnog skraćivanja originalnih cijevi. Obiĉno se radi o grubom presijecanju cijevi, tako da se na mjestu presjeka jasno uoĉavaju tragovi skraćivanja cijevi. Najĉešće se skraćuju cijevi vojniĉkih karabina kalibra 7.9 mm, rjeĊe se skraćuju cijevi lovaĉkih karabina. Kod pušaka saĉmarica (bilo da se radi o puškama jednocijevnim ili dvocijevnim), skraćivanje cijevi se ĉesto sreće. Skraćivanje cijevi kod vojniĉkih karabina se vrši bez neke odreĊene mjere, obiĉno ruĉnom pilom za metal. Cijev se skraćuje na onu duţinu koja odgovara namjeni, odnosno da se moţe staviti ispod kaputa ili u nogavicu pantalona, da se prikrije od pogleda drugih ljudi. U tom cilju se ĉesto vrši skraćivanje i drvenog kundaka do vrata kundaka, tako da “krateţ” poprima izgled kubure.

Fotografija 188.

Skraćena lovačka puška sačmarica (dvocijevka)

Fotografija 189.

Skraćena puška M48

184

Kod lovaĉkih pušaka saĉmarica skraćivanje moţe biti namjensko, kada se skraćuje cijev za oko ĉetiri do pet centimetara, a to je onaj dio cijevi gdje dolazi suţenje cijevi pri ustima (ĉok, poluĉok, cilindar), da bi se dobio drugaĉiji posip saĉmenog snopa na istim odstojanjima. Skraćenje cijevi kod “usta cijevi” imaju veću širinu posipa i koriste se za lovljenje divljaĉi na valovitom i šumovitom terenu, gdje se divljaĉ poslije dizanja brzo izgubi iz vidnog polja. Ukoliko bi bile upotrijebljene saĉmarice s ĉokiranim cijevima i divljaĉ bude pogoĊena na kraćem rastojanju (desetak metara), saĉmeni snop koji se još nije raširio, prosto bi “samljeo” divljaĉ, napunio bi je velikim brojem olovnih kuglica. Skraćivanje cijevi kod lovaĉkih pušaka saĉmarica (od 4 do 5 cm od usta cijevi) i nije u pravom smislu dobivanje “krateţa”, iako se nešto mijenjaju balistiĉke osobine (veći posip saĉmenog snopa). Skraćivanjem cijevi kod lovaĉkih pušaka saĉmarica na jednu trećinu ili više, dobiva se “pravi krateţ”, što za posljedicu ima znatno veće rasipanje saĉmenog snopa, smanjuje se domet i ubojitost saĉmenih zrna. Kod svih vrsta “krateţa” upotrebljava se originalno streljivo namijenjeno ispaljivanju iz originalnog vatrenog oruţja prije skraćivanja. Usljed skraćivanja cijevi dolazi do bitnih promjena balistiĉkih karakteristika. Skraćivanjem cijevi, kod vojniĉkog karabina (vojniĉke puške, lovaĉkog karabina) skraćuje se put projektilu u cijevi, smanjuje se vrijeme sagorijevanja baruta, tako da jedan dio baruta ne sagori i kao takav izlazi iz cijevi. Kao posljedica toga, smanjuje se domet projektila, a time i ubojitost. Skraćivanjem cijevi skraćuje se korak uvijanja, remeti se dovoĊenje projektila u rotaciono kretanje oko duţe ose i time se zantno smanjuje stabilnost projektila na putanji. Dolazi do “tumbanja” projektila i projektil u prepreku udara pljoštimice. Izgled oštećenja je ovalnog oblika, razvuĉena elipsa (ako je projektil udario u prepreku pod pravim kutom). Ukoliko je projektil udario u drvo, veće je kidanje drvenih vlakana ali je manje prodiranje projektila u drvo. Skraćivanje cijevi se vrši nestruĉno. Na ivicama presjeka unutar cijevi stvaraju se nepravilnosti u obliku ispupĉenja. Dolazi ĉesto do cijepanja košuljice projektila i do “dezintegracije” cijelog projektila. Kod “krateţa” se javlja veće rasturanje pogodaka i oteţano je pogaĊanje cilja. Projektil obiĉno “nosi” udesno, ako je korak uvijanja desni, odnosno ulijevo ako je korak uvijanja lijevi. Povrede nanijete projektilima ispaljenim iz “krateţa” na manjim rastojanjima (50 do 100 metara) teţe su nego nanijete projektilima ispaljenim iz oruţja istog kalibra na istom rastojanju. Prostrijelni ili ustrijelni kanal naĉinjen projektilom ispaljenim iz “krateţa” razlikuje se od kanala naĉinjenog djelovanjem projektila istog kalibra ispaljenog iz puške. Kanal rane je širi i nepravilnog oblika. Projektil prolazeći kroz mišićno tkivo, mijenja brţe pravac kretanja nego projektil istog kalibra ispaljen iz puške. Kriminalistiĉkobalistiĉka vještaĉenja “krateţa” su ista kao i kod pušaka, s tim da se ne uzimaju u obzir promjene balistiĉkih osobina kretanja projektila kroz zrak. Domet i probojnost su smanjeni, manja je preciznost gaĊanja, a oštećenja su u obliku elipse (ako je projektil udario u prepreku pod pravim kutom). U sluĉaju da je izvršeno skraćivanje drvenog kundaka, a da je cijev ostala u svom prvobitnom stanju, za takvo vatreno oruţje ne moţemo reći da je “krateţ” u smislu kriminalistiĉkobalistiĉkog razmatranja, jer je isto zadrţalo sve balistiĉke osobine, izuzev što je oteţano nišanjenje i donekle ispaljivanje. Identifikacija projektila, i svih drugih kriminalistiĉkobalistiĉkih ispitivanja su ista kao i kod normalnog streljaĉkog vatrenog oruţja.

185

V. EKSPLOZIVNE MATERIJE 3. POJAM I OPĆE KARAKTERISTIKE Eksplozivne materije su plinovite, teĉne ili ĉvrste materije koje pod utjecajem pogodnog impulsa prelaze u stabilna jedinjenja i to uglavnom plinove i vodenu paru, uz oslobaĊanje velike koliĉine toplote. OsloboĊena toplota, preko širenja plinova i vodene pare, pretvara se u mehaniĉki rad, koji je iskorišten za izbacivanje zrna iz cijevi i za postizanje odreĊenog efekta na cilju – rasprskavanje košuljice zrna71. Radi pravilnog i potpunog poznavanja djelovanja streljiva kao cjeline neophodno je prouĉiti elemente iz kojih se ova sastoji. U prvom redu treba poznavati osnovne osobine i upotrebu eksploziva koji se primjenjuje za laboraciju streljiva i njegovih elemenata. Svaka vrsta eksploziva ima svoju posebnu namjenu u sastavu jednog metka. Ovo zato što je jedan eksploziv pogodan za jednu svrhu, a nepodesan za drugu. Tako na primjer, eksplozivi koji se upotrebljavaju za rasprskavanje košuljica zrna, ne samo da nisu pogodni već su i opasni ako se upotrebljavaju za punjenje inicijalnih i detonatorskih kapisli, vrlo su osjetljiv na udar, trenje i toplotu, pa se samo male koliĉine ovih eksploziva mogu upotrijebiti bez opasnosti. Prema djelovanju od kojeg zavisi upotreba svake vrste eksplozivnih materija ove se dijele na: barute, brizantne eksplozive i inicijalne eksplozive. Brzina hemijske reakcije kreće se od 1/1.000 do 1/100.000 dijelova sekunde. Hemijske reakcije kod eksplozivnih materija mogu se odvijati na nekoliko naĉina: 1) Lagana reakcija koja se odvija manje-više u svim gorivima, npr. stajanje baruta u spremištu, gdje se postepeno vrši oksidacija azota, moţe dovesto do samozapaljenja; 2) Sagorijevanje je reakcija koja se odigrava brzinom od nekoliko dijelova centimetra do nekoliko dijelova metara u sekundi. Ova vrsta hemijske reakcije mnogo zavisi od vanjskih faktora, a u prvom redu od pritisaka. Brzine sagorjevanja su uvijek manje od brzine zvuka. Na otvorenom prostoru ovaj proces sagorijevanja odvija se polako i nije praćen zvuĉnim efektima i nema mehaniĉkog rada. U zatvorenom prostoru sagorijevanje je znatno brţe. Sagorijevanjem pri ovim uvjetima dovodi do zvuĉnog efekta. Ovaj vid sagorijevanja karakteristiĉan je za barute. U odnosu na sagorijevanje baruta, moţemo da kaţemo da se sagorijevanje karakterizira frontom hemijske reakcije, tj. jedne zone intenzivne reakcije, koja u svakom trenutku dijeli prijeĊeni rejon, od onih koji nisu stupili još u reakciju. Brzina hemijske reakcije je prijeĊeni put sagorijevanja u jedinici vremena. Reakcija se odvija prenosom toplote; 3) Detonacija je hemijska reakcija koja se odvija brzinom od nekoliko 1.000 m/sek (2.000 do 9.500 m/sek).72) Detonacija je uvijek veća od brzine zvuka. Malo zavisi od vanjskih efekata. Detonacija se odlikuje naglim povećanjem pritisaka u mjestu eksplozije (200.000 do 300.000 bara). Dolazi do udara plinova po sredini, koja okruţuje materiju i do drobljenja i rušenja ĉvrste okoline. Ovakvo djelovanje naziva se brizantno (brize – rušiti). Mehanizam širenja hemijske reakcije pri detonaciji sastoji se u prenošenju energije od sloja do sloja pomoću tzv. udarnog vala, koji se zove detonacijski val (udarni val). Udarni val karakterizira nagla promjena parametara sredine (temperatura, pritisak). Udarni val se kreće kroz sve sredine. Eksplozivi se dijele u ĉetiri osnovne grupe: 73

71

Municija, Deo I, Knjiga I (Opis i rukovanje), 1974., Strana 5. Grupa autora, Vojna enciklopedija, II izdanje 1971. god. II knjiga, Beograd, strana 417. 73 Grupa autora, Vojna enciklopedija, II izdanje 1971. god. II knjiga, Beograd, strana 633. 72

186

Inicijalni eksplozivi (initium – poĉetan); Brizantni eksplozivi (brize – drobiti, rušiti); Pirotehniĉke smješe; Baruti.

1) 2) 3) 4)

Inicijalni eksplozivi su eksplozivi koji se upotrebljavaju za iniciranje eksplozivne reakcije kod drugih grupa. Zbog toga se još nazivaju i primarni eksplozivi. Za njih je karakteristiĉno da lako dolazi do eksplozije od vanjskih faktora, kao udar, plamen, trenje, ubod, itd. Proces se uvijek odvija kao detonacija. Upotrebljavaju se za izradu kapisla razliĉitog tipa i za izradu detonatora. U ove eksplozive spadaju slijedeće materije: 1) 2) 3) 4)

fulminat ţive (Hg/ONC)2; azid olova (Pb/N)2; tetrazen (C2H8N10O); pikrati, stipkati.

Najviše se upotrebljavaju fulminatni i azidni eksplozivi. Ţivin fulminat je po izgledu kristalna materija bijele boje. Nije higroskopan. U vodi se ne rastvara, ali mu vlaga smanjuje osjetljivost. Ţivin fulminat je prema udaru najosjetljiviji od svih eksploziva koji su našli praktiĉnu primjenu. Detonaciona brzina mu je 5.400 m/sek. Ţivin fulminat se upotrebljava za izradu inicijalnih kapisli za pješadijsko streljivo, upaljaĉe i topovske kapisle, kao i za primarno punjenje detonatorskih kapisli. Ĉanĉići tih kapisli se izraĊuju od bakra i mesinga 74. Olovni azid je kristalna materija blijedo ţute boje. Nije higroskopna. Prisutnost vlage mu ne smanjuje osjetljivost, te moţe da detonira i pod vodom. Na toploti i uopće, mnogo je postojaniji od ţivinog fulminata. Olovni azid je dva do tri puta manje osjetljiv na udar od ţivinog fulminata, a moć iniciranja mu je 5-10 puta veća. Olovni azid se upotrebljava za izradu detonatorskih kapisli i kao primarno punjenje, zbog relativno male osjetljivosti. TakoĊer se koristi i za izradu kapisli za upaljaĉe. Ĉanĉići navedenih kapisli se izraĊuju od aluminijuma. Ukoliko su kapisle otvorene, iznad sloja azida se stavlja tanak sloj teneresa. Ovaj ga štiti od prisutnosti zraka, jer olovni azid reagira s ugljen dioksidom, a teneres istovremeno osigurava sigurno iniciranje pošto je na plamen osjetljiviji od azida 75. Inicijalne smješe. Ĉisti inicijalni eksplozivi se nikada ne upotrebljavaju za laboraciju inicijalnih kapisli, već se sastavljaju odgovarajuće smješe. Ove smješe mogu bit razliĉitog sastava što zavisi od namjene kapisle, tj. da li je u pitanju inicijalna kapisla za pješadijski metak, upaljaĉ, topovsku ili minobacaĉku kapislu i dr. Najĉešće komponente od kojih se spravljaju inicijalne smješe su: ţivin fulminat, kalijum klorat i antimontrisulfid. Bez obzira na vrstu upotrebljavanih sastojaka, inicijalne smješe moraju da zadovolje slijedeće uvjete: da su dovoljno osjetljive na udar igle, tj. da se lako pale, da daju dugaĉak plamen visoke temperature i da su sigurne za rukovanje i ĉuvanje. Brizantni eksplozivi upotrebljavaju se za izradu eksplozivnih punjenja raznog streljiva i za rušenje u prirodi. Kod brizantnih eksploziva, eksplozija se izaziva pomoću inicijalnih eksploziva jer je kod njih teško izazvati eksploziju vanjskim faktorima. Zbog toga se zovu još i sekundarni eksplozivi. U ovu grupu brizantnih eksploziva spadaju slijedeći: trotil (TNT), tetril, heksogen, nitroglicerin i nitroceluloza.

74 75

Municija, Deo I, Knjiga I (Opis i rukovanje), 1974., Strana 19. Municija, Deo I, Knjiga I (Opis i rukovanje), 1974., Strana 19.

187

Pirotehničke smješe upotrebljavaju se za svjetleće signalne trasere, dimne zavjese, zapaljive smješe, itd. Pirotehniĉke smješe se upotrebljavaju za punjenje raznih vrsta specijalnog streljiva. Predstavljaju u suštini smješu oksidatora i goriva. Osnovni vid hemijske reakcije je sagorijevanje i tom prilikom daju odgovarajući efekat. Pirotehniĉke smješe pod odreĊenim uvjetima jaĉe inicijacije mogu da detoniraju. 2. BARUT Barut je jedna vrsta eksplozivnih materija koja se upotrebljava kao vrsta pogonske energije kod vatrenog oruţja. Neke vrste baruta upotrebljavaju se kao pomoćno sredstvo. Baruti se relativno lako potpaljuju, sam barut gori zakonomjerno, praktiĉno slojevito i paralelno po slojevima, što omogućava upravljanje procesima opaljenja. Osnovni zid eksplozivnog raspadanja baruta je sagorijevanje koje ne prelazi u detonaciju. MeĊutim, ako se za pravljenje metka upotrijebi neodgovarajuća kapisla, moţe i u vatrenom oruţju pri normalnom opaljenju da doĊe do detonacije. Kvalitetan barut treba da ispunjava slijedeće uvjete76: a) Da ima dovoljnu energiju potrebnu za izbacivanje projektila i postizanje odreĊene poĉetne brzine; b) Da ima odreĊene granice osjetljivosti na toplotne i mehaniĉke impulse, što osigurava sigurnost u rukovanju; c) Da fiziĉki bude stabilan, da pri duţem stajanju ne mijenja fiziĉke i hemijske, odnosno balistiĉke osobine. Da moţe da se ĉuva 20 do 30 godina, da je otporan na mehaniĉke udare i da na višoj temperaturi ne mijenja oblik; d) Da zakonito i stabilno sagorijeva (kako neposredno poslije izrade, tako i kroz desetak godina od proizvodnje); e) Da se ostvari homogeniziranost fiziĉkih, hemijskih i balistiĉkih osobina u velikoj masi elemenata; f) Da se što je moguće smanji pojava plamena i dima prilikom opaljenja; g) Da se prilikom opaljenja smanji procenat štetnih produkata sagorijevanja; h) Da proizvodnja bude ekonomiĉna, a po mogućnosti da sirovinska baza bude osigurana u zemlji. Danas u svijetu postoji veliki broj raznih vrsta baruta. Podjela baruta prema upotrebi i u odnosu na oruţje je izvršena na: barute za topove, za streljaĉko vatreno oruţje, za minobacaĉe i za rakete. Podjela baruta u odnosu na pravilnost sagorijevanja je na barute mehaniĉke smješe i barute koloidnog tipa. Baruti mehaniĉke smješe su heterogene smješe. Dobivaju se miješanjem oksidatora i gorive smješe i vezivne materije. U odnosu na oksidator koji se upotrebljava dijelimo ih na slijedeće vrste: dimni barut (crni barut, oksidator KNO3), amonitni barut (oksidator amonijum nitrat), perkloratni barut (oksidator perklorat) i kompozitni barut. Baruti koloidnog tipa predstavljaju plastificirani, zgusnuti nitrati celuloze. Sama celuloza nije plastiĉna, sliĉna je drvenoj piljevini. Baruti koloidnog tipa dijele se na nekoliko predgrupa, a temelj za tu podjelu su osobine otapala koja se upotrebljavaju za prevoĊenje nitrata u plastiĉne materije, i to: baruti s isparljivim otapalom, baruti s teško isparljivim otapalom, baruti s miješanim otapalom i baruti s neisparljivim otapalom. Baruti s isparljivim otapalom su nitrocelulozni baruti. Kao sredstvo za otapanje upotrebljava se etar ili alkohol. Baruti s teško isparljivim otapalom su nitroglicerinski baruti 76

Po predavajima prof. Dr Ćatipovića na Mašinskom fakultetu u Beogradu, 1972. god. “Unutrašnja balistika”, strana 10.

188

ili balistiti. Kao otapalo upotrebljava se teško isparljivi nitroglicerin, koji ostaje u barutu. Baruti s miješanim otapalima su korditi nitroglicerinskog sastava s acetonom kao otapalom. Barut s neisparljivim otapalom je trotil, gdje je nerastvorno otapalo sam trotil. Osnova svih tipova baruta su nitrati i nitriti celuloze s razliĉitim sadrţajem azota, koji se pomoću otapala i primjesa pretvaraju u zgusnuto plastificirano stanje odnosno u barut. Barut sadrţi i niz drugih dodataka. Nitroceluloza je produkt koji se dobija djelovanjem azotne kiseline na celulozu. Za ovu svrhu najviše se upotrebljava pamuk, ali dolazi u obzir i drvena celuloza, slama itd. U kriminalistiĉkoj balistici ispitivanje da li iz nekog vatrenog oruţja pucano, da li je neka osoba pucala (parafinska rukavica) i za odreĊivanje daljine pucanja, bazira se na produktima koji se javljaju pri opaljenju. Kako se u svim barutima nalaze nitrati celuloze, to će u ovom dijelu detaljnije biti obraĊen naĉin prozvodnje nitroceluloze, podjela nitroceluloze, koji su sve dodaci baruta pored nitroceluloze i njihova svrha, i dr. 2.1. Podjela nitroceluloze Nitroceluloze ima raznih vrsta, a najĉešće su:77) 1) Nitroceluloza N0-1, karakterizira je procenat od 13 do 13,5% azota, a rastvorljivost u etru je 5-10% (slaba rastvorljivost). 2) Nitroceluloza N0-2, ima 12-12,5 procenata azota, a rastvorljivost u smješi etar-alkohol je i do 90%. 3) Nitroceluloza – koloksilin ima 11,5-12 procenata azota i potpuno je rastvorljiva u etar – alkoholu, ĉak 98-99%. 4) Smiješana nitroceluloza ima nitroceluloze N0-1 i N0-2, a sadrţi azota 12,7-13 procenata. Rastvorljivost u etar – alkoholu je 25-50%. 5) Celuloid se takoĊer upotrebljava za izradu barutra i sadrţi oko 11,5 procenata azota. Osnovna komponenta svih baruta je nitroceluloza. Dobiva se iz celuloze, a celuloza je glavni sastojak biljnog tkiva. Najviše je ima u pamuku, oko 90%. Za proizvodnju baruta moţe da se upotrijebi bilo koja drvena celuloza ili pamuk. Više se upotrebljava pamuk, jer barutu daje bolje balistiĉke osobine. Nitroceluloza se dobiva nitriranjem celuloze, dodavanjem azotne kiseline u smješi sa sumpornom kiselinom (sumporna kiselina se dodaje da bi vezala vodu). To je osnovni dio procesa. Poslije nitracije vrši se ispiranje i udaljuje višak kiselina. Posebno je teško udaljiti onaj dio kiseline koji se zadrţi izmeĊu kapilara celuloznog vlakna, zbog toga se na specijalnim strojevima s noţevima nitroceluloza usitnjava i na taj naĉin se maksimalno umanji procenat kiseline, zatim se pere u toploj vodi. Poslije svih ispiranja udaljuju se eventualno mehaniĉke primjese. Pošto nitroceluloza spada u brizantne eksplozive, vodi se posebno raĉuna u postupku s njom, da ne bi došlo do eksplozije. Da bi se smanjila mogućnost neţeljene eksplozije, nitrocelulozi se dodaje oko 30% vlage i u tom stanju ona je bezopasna. Ovo se ĉini zbog lakšeg transporta. Poslije nitroceluloze u proizvodnji baruta vrlo vaţnu ulogu zauzimaju otapala nitroceluloze. Kada je rijeĉ o otapalima kod baruta, ne treba shvatiti da je to materija koja potpuno otapa nitrocelulozu, nego je dovodi u plastificiranu situaciju, da bi joj presovanjem dao odreĊeni oblik (cilindar, šipka, listić, kuglica). Nitroceluloza nabubri u otopini i dobije se tjestasta materija. 77

Po predavajima prof. Dr Ćatipovića na Mašinskom fakultetu u Beogradu, 1972. god. “Unutrašnja balistika”, strana 11.

189

Otapala nitroceluloze dijele se u dvije gruipe: 1) na otapala eksplozivne materije i 2) otapala neeksplozivne materije. Otapala eksplozivne materije ostaju u sastavu izraĊenog baruta, uĉestvuju svojom energijom u oslobaĊanju. Otapala neeksplozivne materije moraju da se udalje iz baruta do onog stupnja dok se ne naruši sastav baruta. U eksplozivna otapala spada kao osnovni elemenat nitroglicerin, a zatim diglikol-dinitrat. Ove materije su veoma dobra otapala za nitrocelulozu tipa koloksilina. U grupu neeksplozivnih otapala spadaju smješa etra i alkohola, koja je veoma dobro otapalo za nitrocelulozu N 0-2 i koloksiline. Drugo otapalo je aceton, koji je dobro otapalo za sve vrste nitroceluloze. S acetonom se prave baruti s većim procentom azota od 13% i to su tzv. baruti korditi. Komponente koje ulaze u sastav baruta su vaţne i svaka za sebe ima odgovarajuću ulogu. U suvremenoj izradi baruta uglavnom ulaze pored nitroceluloze još pet komponenti, i to: 1) stabilizatori, 2) plastifikatori, 3) flegmatizatori, 4)vazelin i 5) grafiti. Stabilizator je materija koja se dodaje barutu da bi ga uĉinila što stabilnijim, da barut za dulje vrijeme ĉuvanja ostane nepromijenjen. Pri stajanju, u barutima se mogu odigrati procesi i tom prilikom se stvaraju oksidi azota, dolazi do povećanja temperature. Stabilizator ima zadatak da te osloboĊene materije (oksidi azota) apsorbira i da sprijeĉi povišenje temperature, odnosno da sprijeĉi proces eksplozije. Postoje dvije vrste stabilizatora, za nitrocelulozne barute i za nitroglicerinske. Nitroceluloznim barutima se obiĉno dodaje difenilamin oko 1-2%. Procenat difenilamina je strogo odreĊen, jer u sluĉaju da ga ima manje od predviĊenog skraćuje se vijek trajanja baruta, a u sluĉaju da ga ima više moţe doći do neţeljenih procesa. Za nitroglicerinske barute stabilizator je centralit, koji se dodaje barutu od 2-4%. Plastifikatori su materije koje se nalaze u barutu, koje ubrzavaju proces ţelatinizacije i stvaranje tjestaste materije. Najvaţniji plastifikatori su dinitrotoluol, dibutilftalat i centralit. Dodaju se na kraju formiranja baruta, prodiru u unutrašnjost, a njihova koncentracija je najviša na površini baruta. Prodiru u barut do oko 20% od debljine baruta. Brzina sagorijevanja baruta raste postepeno (ona u poĉetku nije velika). Vazelin se obiĉno dodaje barutu nitroglicerinskog tipa. To je tzv. tehnološki dodatak, olakšava fabrikaciju baruta i formiranje baruta. Nitroglicerinski baruti se obiĉno dobivaju na valjcima i presama. Vazelin se barutu dodaje oko 1%. Grafit je površinski dodatak. Barut obraĊen s grafitom omogućava da se veće koliĉine baruta smjeste u jednu zapreminu i ĉini površinu baruta glatkom. Otklanja elektrizaciju i lijepljenje barutnih zrnaca. Barut kao materija je slab provodnik elektriciteta, zbog toga pri fabrikaciji baruta dolazi do toga da se barut nabije elektrostatiĉkim elektricitetom. Napon koji se moţe stvoriti na barutu moţe da dostigne nekoliko 1.000 V. Pri tako visokom naponu moţe doći do praţnjenja, a iskra koja se pojavi tada nije dovoljna da zapali barut, ali je opasna utoliko, što moţe zapaliti pare etra i alkohola, a zatim i cio barut.

2.2. Nitrocelulozni barut Baruti nitroceluloznog tipa,78) koji se rade s isparljivim otapalom, proizvode se u deset faza, i to: 1) 2) 3) 4) 5)

Udaljavanje vode iz nitroceluloze; Miješanje nitroceluloze s otapalom; Presovanje; Prethodno sušenje; Rezanje;

78

Po predavajima prof. Dr Ćatipovića na Mašinskom fakultetu u Beogradu, 1972. god. “Unutrašnja balistika”, strana 18.

190

6) Sušenje; 7) Sortiranje baruta; 8) “Kuhanje” baruta; 9) Sušenje baruta; 10) Formiranje serije baruta. Udaljavanje vode iz nitroceluloze je poĉetna faza izrade baruta ovog tipa. Veliki procenat vode, utjeĉe nepovoljno u procesu koji se odvija u dobivanju tjestaste mase za lakše obraĊivanje. Procenat vode ne smije da bude veći od 5%. Proces oduzimanja vode naziva se dehidratacija nitroceluloze i vrši se do ispod 4% vode u nitrocelulozi. Postoje dva postupka za udaljavanje vode iz nitroceluloze: 1) putem sušenja nitroceluloze na višim temperaturama, ali je ovaj postupak dugotrajan i dosta opasan i 2) putem postupka gdje se voda istiskuje alkoholom, i u nitrocelulozu, umjesto vode, ostane oko 25% alkohola. Već pri dehidrataciji nitroceluloze u alkoholu poĉinje bubrenje nitroceluloze. MeĊutim, ovaj proces ne moţe da se završi, već se to vrši u smješi alkohol-etar. Miješanje nitroceluloze s otapalom vrši se u strojevima koji se zovu gnjetalice – miješalice. Stavi se dehidratirana nitroceluloza, doda se otapalo i ostale komponente koje idu u barut. Operacija miješanja ima dva cilja: 1) da pravilno rasporedi komponente baruta i 2) da dobijemo nabubrelu mnasu s plastiĉnim svojstvima. Sama operacija miješanja traje 2-3 sata. Otapalo koje se dodaje dehidratiranoj nitrocelulozi dodaje se onoliko koliko ima nitroceluloze (na oko 100 kg nitroceluloze dodaje se okjo 100 kg otapala). Otapalo etar-alkohol je u odnosu 1,5:1 (60 : 40). Na vrijeme obrade utiĉe kvalitet upotrijebljenih komponenti, koliĉina otapala i temperatura. U toku procesa miješanja djelimiĉno je završen jedan dio procesa bubrenja – ţelatiniziranja, a završava se u sljedećoj operaciji. Presovanje ima dvostruki cilj: 1) prvi cilj je dalji proces dovršetka ţelatiniziranja i da se popune praznine koje se nalaze u nabubreloj celulozi, i 2) drugi cilj, da se da ţeljeni oblik presovanjem kroz matrice. Pod procesom ţelatiniziranja podrazumijeva se proces zbijanja i orijentacije micela nitroceluloze, stvaranjem kompaktne ĉvrste plastiĉne, ponekad prozirne strukture barutnih niti. Sam proces ţelatiniziranja se bolje vrši pri većem pritisaku i višoj temperaturi. Presovanje nitroceluloze ovog baruta vrši se hidrauliĉnim presama, gdje su pritisci veliĉine 300-500 bari, u zavisnosti od mase. Sam cilindar moţe da primi oko 30 kg mase, a proces traje 2-3 minuta. Barut koji izlazi iz prese obiĉno sadrţi oko 50% otapala etaralkohola. Zbog gubitka otapala na kraju fabrikacije do 1 %, i dimenzija baruta će se promijeniti zbog kontrakcije. Prvo prethodno sušenje, pored rezanja baruta, se svodi na koliĉinu od 30-40% otapala u barutu. S ovim procentom otapala, barut nije više tako plastiĉan i moţe da zadrţi oblik. Operacija sušenja se ne vrši na zraku, nego u atmosferi koja sadrţi pare etra i alkohola. Ako bi se vršilo sušenje na zraku, onda bi etar-alkohol, po površini ispario i stvorila bi se jedna kora, što onemogućava dalji proces svoĊenja otapala na procenat od 1%. Operacija sušenja traje dva-tri minuta. Rezanje baruta se sastoji u tome da barutu da odreĊenu duljinu barutnih elemenata. Drugo prethodno sušenje baruta je operacija koja se sastoji u tome da procenat otapala treba dovesti izmeĊu 15-18%, da bi operacija “kuhanja” mogla da se sprovede. Ako je procenat veći od 18% otapala, pri “kuhanju” mogu se dobiti ĉiste ĉestice nitroceluloze na površini, i time se smanjuje ĉvrstina baruta. Ako je procenat otapala ispod 12%, proces “kuhanja” ide sporo, stvara se kora. Proces sušenja je veoma vaţan. Sortiranje baruta (sijanje) ima za cilj da udalji sve nepravilne oblike baruta. Ovom prilikom se upotrebljavaju specijalna sita. “Kuhanje” baruta je operacija definitivnog udaljavanja otapala iz baruta. Zaostalo otapalo u barutu se kreće od 0,2 do 2% i to nešto više ga ima u unutrašnjosti baruta. Što se

191

tiĉe same operacije “kuhanja”, ista se vrši sušenjem pri povišenoj temperaturi u zraku. Ovaj naĉin je dug, nekad traje i mjesecima. Drugi naĉin je ispiranje. U poĉetku se ispira u hladnoj, a zatim u toploj vodi. Ovaj naĉin se danas uglavnom upotrebljava. Sastoji se u tome, da prilikom potapanja baruta u vodi, dolazi do difuzije otapala. Proces se bolje odvija ukoliko je viša temperatura, ali temperatura ne smije biti previsoka, da ne bi došlo do omekšavanja baruta. Temperatura vode je oko 300 C. “Kuhanje” se vrši na taj naĉin, što se u veliki bazen barut stavlja u plastiĉnim vrećicama, a voda se nekoliko puta mijenja. Ovaj proces “kuhanja” zavisi od debljine baruta. Tanji barut moţe se “kuhati” 20-30 sati, a kod nekih baruta moţe trajati 8-10 dana. Treće sušenje baruta je poslije “kuhanja”. U barutu se nalazi voda 20-30% i ona se mora svesti na 1-2%. Udaljavanje vode vrši se propuštanjem toplog zraka (50-700 C). Pri ovom udaljavanju vode udaljava se i nešto otapala. Ako procenat vode spadne ispod 0,8 ili 0,5% (ne smije da ostane ovako nizak procenat vode), barutu se dovodi struja vlaţnog zraka, nakon ĉega se definitivno dobiva barut. Kao posljednja operacija u procesu izrade nitroceluloznog baruta je formiranje serije baruta i njegovo pakiranje. Serije baruta su odreĊene koliĉinom baruta izraĊenog pod istim uvjetima rada (50-60 tona). Vrši se homogeniziranje baruta, miješanje, i u konaĉnoj masi barut je istog sastava. Zatim se pakira u kante od 50-60 kg s poluhermetiĉkim poklopcem. Navešćemo komponente nekih nitroceluloznih baruta: I    

nitroceluloza 98% diphenylamin 1% otapalo zaostalo u barutu 1% plus na 100% baruta ima još 1,5% vlage. II

Nitrocelulozni barut NH (non hygroskopic), ameriĉki    

nitroceluloza 87% (plus-minus 2%) dinitrotoluol 10% (plus-minus 2%) dibutylftalat 5% plus na 100% baruta diphenylamin 1% i vlage 1,5%. III

Tip FNA (bez plamena) – (F-flaches – bez plamena)     

nitroceluloza 85% dinitrotoluol 10% dibutylftalat 5% diphenylamin 1% plus na 100% baruta 0,6% vlage.

192

2.3. Nitroglicerinski barut Proizvodnja nitroglicerinskih baruta je daleko lakša nego nitroceluloznih. Kod nitroglicerinskih baruta sve komponente koje ulaze u sastav stavljaju se odjednom u vodu i miješanjem poĉinje proces bubrenja, stabilizacije, i traje oko 2-3 sata. Udaljavanje vode vrši se pomoću centrifuge. Dalje operacije se odvijaju na valjcima koji su zagrijani, dolazi do udaljavanja viška vode i završetka ţelatiziranja. Propuštanje kroz valjke moţe se ponoviti nekoliko puta. U zavisnosti od primjene, nitroglicerinski baruti se dalje obraĊuju na finim valjcima i dobivaju se u obliku ploĉe, ako treba da se dobiju u obliku šipke, vrši se presovanje. Presovanje je priliĉno opasno zbog pojave velikih pritisaka. Izrada nitroglicerinskih baruta je kratka, i u prosjeku traje oko 24 sata. Navešćemo komponente nekih nitroglicerinskih baruta: I Nitroglicerinski barut tipa balistit (kao otapalo upotrijebljen je nitroglicerin)     

nitroceluloza 63 % nitroglicerin 27 % centralit 4 % dibutylftalat 5 % vazelin 1 %. II

Nitroglicerinski barut za minobacaĉe    

nitroceluloza 57,5 % nitroglicerin 40 % centralit 2 % vazelin 0,5 %. III

Drugi tip baruta raĊen s isparljivim otapalom     

nitroceluloza N0-1 59 % nitroglicerin 40 % centralit 0,5 % aceton (kao zaostalog otapala) 0,5 % plus na 100 % baruta dolazi 0,5 % vlage. Ovaj tip baruta proizvode Francuska, Njemaĉka i Engleska. IV

Nitrogvanidinski – “bijeli barut”  nitroceluloza 22 %

193

    

nitrogvanidin 54,7 % nitroglicerin 21,5 % etilcentralit 1,5 % kriolit 0,3 % plus na 100 % baruta dolazi maksimum 1 % vlage.

Ovaj “bijeli barut” pronaĊen je krajem II svjetskog rata. Uglavnom se proizvodi u SAD. Nitrogvanidin je manje opasan od nitroglicerina i jeftiniji je.

2.4. Crni barut Crni barut predstavlja mehaniĉku smješu nekoliko komponenti koje ulaze u sastav baruta. U sastav crnog baruta ulaze slijedeće komponente:79) 1) kalijumnitrat 75% (KNO3), drveni ugalj 15% i sumpor 10%. Kalijumnitrat je nositelj kiseonika i oksidator. Drveni ugalj, koji sadrţi oko 80% ugljika, je gorioni materijal. Sumpor se dodaje crnom barutu u prvom redu kao vezivna materija, a djelomice i kao gorivna materija. Crni barut ima crno-sivo-tamnu boju. Ukoliko barut dobiva intenzivno crnu boju, to je dokaz da u barutu ima dosta vlage. Dobro izraĊen ne mrvi se meĊu prstima, ne prlja ruke i pri padu s visine od jednog metra na papir ne smije da daje prašinu. Zapaljivost je dosta laka pod djelovanjem plamena i iskre. Ta osobina ga ĉini opasnim pri rukovanju. Tamo gdje se odmjerava, prenosi ili sliĉno, sve je od mesinga, bakra ili plastike. GvoţĊe i ĉelik u ovim prostorijama ne smiju da se nalaze. Temperatura samoopaljenja crnog baruta iznosi oko 3000 C. Dozvoljen procenat vlage je maksimum 1%. Barut koji ima više vlage ne smije se upotrebljavati. Barut s 2% vlage teško se pali, a ako ima oko 15% vlage, uopće se ne pali. Ako ima do 2% vlage, sušenjem moţe da se popravi, meĊutim, ako je procenat vlage veći od 5%, poĉinje na površini da se izdvaja neka primjesa i takav barut nije za upotrebu. Crni barut je jako higroskopan. Gustina crnog baruta iznosi 1,6-1,75 gr/cm3. Osjetljivost na udar je veoma velika. Udar projektila izaziva eksploziju detonaciju. Brzina sagorijevanja pri obiĉnim uvjetima iznosi 0,4 cm/sek., pri pritisku od 0,4 bara brzina š iznosi oko 9 cm/sek. Prilikom sagorijevanja crni barut oslobaĊa oko 50% i više ĉvrstih materija i daje veliku koliĉinu plavkasto-crnog dima, te se lako uoĉava mjesto sagorijevanja. Zbog toga se još zove dimni barut. Lako se presuje u razne tipove usporaĉa i rastvaraĉa. Karakter sagorijevanja crnog baruta zavisi od gustine mase i ako je gustina mase manja od 1,7 barut ne gori po paralelnim slojevima, gori dosta nepravilno. Pri sagorijevanju u jednom vatrenom oruţju, barut se drobi i poretvara u sitne dijelove, dolazi do naglog skoka pritisaka. S gustinom koja se kreće preko 1,8 moţe da se postigne zakonitost u sagorijevanju, ali je to vrlo teško. Crni barut se danas kao pogonsko sredstvo kod vatrenog oruţja ne upotrebljava, već kao pomoćno sredstvo. Masovno se upotrebljava kao pripala za malodimni barut kod streljaĉkog vatrenog oruţja. Kod topovskog oruţja upotrebljava se direktno u kapisli ili pored nje. Dobra osobina u ovom sluĉaju je velika koliĉina ĉvrstih materija, uţarenih ĉestica koje svuda prodiru i tako vrše paljenje nitroglicerinskog ili nitroceluloznog baruta. Crni barut se upotrebljava kod svjetlećih projektila i kod tempiranih upaljaĉa. U kamenolomima pored dinamita upotrebljava se kao sredstvo za razbijanje stijena, jer daje veće komade stijena i sitni ih. Veliku primjenu ima za pravljenje rudarskih štapina.

79

Po predavajima prof. Dr Ćatipovića na Mašinskom fakultetu u Beogradu, 1972. god. “Unutrašnja balistika”, strana 13.

194

2.5. Fiziĉko-hemijske karakteristike baruta80 Sadrţaj azota u barutu, i to sadrţaj azota kod nitroceluloznih baruta zavisi od sadrţaja azota u nitrocelulozni i od sagorljivih materija. Kada govorimo o sadrţaju azota, govorimo o koliĉini azotnih oksida u 1 gramu celuloze. Ova koliĉina azota kreće se od 11,8 do 13% u nitroceluloznom barutu. Sadrţaj isparljivih materija se izraţava u procentima H % = h + h‟ gdje je H ukupna koliĉina isparljivih materija, h je udaljive isparljive materije i h’ je neudaljive isparljive materije. Udaljive isparljive materije h, ispare iz baruta prilikom sušenja u otkrivenoj ĉaši u roku od šest sati na temperaturi od 900 C. Tu najvećim dijelom spada voda, a jednim dijelom i samo otapalo. Neudaljive isparljive materije h’, ni poslije šest sati zagrijavanja na temperaturi od 900 C ne odlaze iz baruta. Procenat isparljivih materija kod nitroceluloznih baruta se kreće za h od 1-1,5%, a za h’ od 0,5-3,4%, u zavisnosti od debljine baruta. Kod tipa nitroglicerinskih baruta h se kreće od 0,5-0,8%, a ukoliko se radi o barutu koji je raĊen s isparljivim otapalom h se kreće od 0,5-1%. Po hemijskom sastavu baruti su sastavljeni iz ugljenika, kiseonika, vodonika i azota. Pri sagorijevanju baruta dobivaju se plinoviti produkti, samo u nekim sluĉajevima ima ĉvrstih produkata. Javljaju se ugljendioksid (CO2), ugljenmonoksid (CO), vodonik i azot, kao i vodena para. S obzirom na pritisak koji se tom prilikom javlja, moţe da se naĊe i metan (CH4), a pri visokim temperaturama moţe se javiti kiseonik u atomskom stanju (nascentni kiseonik). Bilans kiseonika je uvijek pozitivan i uvijek ga ima dovoljno u sastavu baruta, pa za sagorijevanje baruta nije potrebno dovoditi kiseonik. Pri manjim pritiscima (50-100 bara) mogu da se jave manje koliĉine azotnih oksida. Pri sagorijevanju, uglavnom se javljaju dvo i tro atomni molekuli. Samo sagorijevanje baruta prati i velika koliĉina toplote i plinovitih produkata, i ako se sagorijevanje odvija u konstantnoj zapremini, dolazi do stvaranja visokog pritisaka. Specifiĉna gustina baruta, koja se oznaĉava s (δ), a izraţava odnosom kp/dm3, kod nitroceluloznih baruta se kreće od 1,56-1,64% (prosjek 1,60%), a kod nitroglicerinskih baruta se nalazi izmeĊu 1,54-1,62% (prosjek 1,58%). Gustina baruta zavisi od sastava i tehnološkog procesa izrade. Koliĉina toplote (toplotna moć baruta) oznaĉava se s Q (Kcal/kp), jeste koliĉina toplote koja se oslobodi pri sagorijevanju jednog kg baruta i hlaĊenju plinova do normalne temperature. OdreĊivanje koliĉine toplote vrši se eksperimentalnim putem u kalorimetru. 2.6. Balistiĉke karakteristike baruta81 Veoma vaţne karakteristike za barut su tzv. balistiĉke karakteristike. U ove karakteristike spadaju veliĉine od kojih zavisi maksimalni pritisak barutnih plinova i karakter promjene tog pritisaka (brzina porasta pritisaka) pri sagorijevanju baruta u konstantnoj zapremini. Neke od ovih karakteristika zavise od sastava baruta i na taj naĉin su povezane s fiziĉko-hemijskim osobinama, a neke zavise od geometrijskih karakteristika barutnih 80

Po predavajima prof. Dr Ćatipovića na Mašinskom fakultetu u Beogradu, 1972. god. “Unutrašnja balistika”, strana20. 81

Po predavajima prof. Dr Ćatipovića na Mašinskom fakultetu u Beogradu, 1972. god. “Unutrašnja balistika”, strana 22.

195

elemenata. “Sila baruta” je rad koji bi mogli izvršiti plinovi pri sagorijevanju 1 kg baruta, ako ih zagrijavamo od 00 C do temperature sagorijevanja i omogućimo da se širi pri konstantnom atmosferskom pritisku od 760 mm ţivinog stuba. Pri sagorijevanju baruta javlja se veliki pritisak i pri tome gustina plinova postaje tako velika, da sami molekuli zauzimaju dovoljnu zapreminu. Ta zapremina koju zauzimaju plinovi nije jednaka molekulskoj zapremini, jer svaki molekul stvara oko sebe jedan mali prostor. Stvarna je zapremina nešto manja, a pritisak nešto veći. Kovolumen je zapremina koja je proporcionalna zapremini molekula plinova, koja se stvara pri sagorijevanju 1 kg baruta. Od veliĉine i oblika baruta zavisi specifiĉna površina baruta (površina po jedinici zapremine), ujedinjuje oblik i dimenzije baruta. Od oblika i dimenzije baruta zavisi zakon stvaranja barutnih pritisaka i karakter promjene pritisaka. Odluĉujuću ulogu ima najmanja debljina baruta. Brzina sagorijevanja baruta jeste brzina kretanja fronta sagorijevanja po normali u dubinu baruta. Brzina sagorijevanja zavisi od temperature baruta, vrste, fiziĉke strukture i od pritisaka pod kojim barut sagorjeva. Brzina sagorijevanja baruta je jednaka promjeni prijeĊenog puta u jedinici vremena pri sagorijevanju baruta. Detaljan opis i ulaţenje u samu problematiku proizvodnje baruta te opis razliĉitih vrsta baruta koji se kod nas proizvode, uĉinjen je iz više razloga. Prije svega u toku kriminalistiĉkobalistiĉkih vještaĉenja postavljaju se razliĉita pitanja, na koja se mogu dati zadovoljavajući odgovori samo dobrim poznavanjem suštine procesa proizvodnje, sastava i sagorjevanja baruta. Šta sve utiĉe na potpuno sagorijevanje baruta? Kakvu ulogu ima vremenski faktor na efikasnost potpunog sagorijevanja baruta, a sve to usko vezano za probojnost projektila ispaljenog iz vatrenog oruţja, zastoj prilikom ispaljenja, preciznost gaĊanja, kao i prisutnost djelomice sagorjelih barutnih ĉestica u blizini naĉinjenog oštećenja djelovanjem projektila, itd., moţe se objasniti samo detaljnim rašĉlanjivanjem cjelokupnog procesa opaljenja metka iz vatrenog oruţja.

Fotografija 190. Različiti oblici barutnih zrnaca

VI. STRELJIVO Razliĉite su vrste i veliĉine streljiva za kratko ruĉno vatreno oruţje - pištolje i revolvere, kao i za dugo ruĉno vatreno oruţje - puške. Ovisno o vrsti zrna, streljivo moţe biti za potrebe 196

obrane, lova ili discipline sportskog gaĊanja u cilj. Svaki se moţe podijeliti ovisno o vrsti, teţini i profilu metka. Ovisno o vrsti kratkog oruţja, streljivo pištolja ponekad se moţe ispaljivati iz revolvera i obrnuto. Primjer toga je .357 Magnum metak za revolvere. Neke marke pištolja mogu se kupiti u tom kalibru, kao Coonan pištolj, Gryyzly i Desert Eagle. Pomoću posebnih punjaĉa, kod nekih revolvera moţe se koristiti i 9 milimetarsko streljivo za pištolje.

A

B

C

D

Slika 56. Poprečni presjek streljiva A – pištoljski, B – revolverski, C – malokalibarski i D – puščani metak

1. DJELOVANJE STRELJIVA Gotovo streljivo za puške, strojnice, revolvere i pištolje izraĊeno je od ĉetiri dijela:    

ĉahure; inicijalne kapisle; barutnog punjenja i zrna.

Redoslijed kod ispaljivanja je slijedeći. Barut se zapali jer udarna igla snaţno udari po kapisli. U milisekundama malo punjenje eksplodira, usljed ĉega plamen zapali barutno punjenje u ĉahuri. Barut gori u snaţnoj hemijskoj reakciji i pretvara se u plin. Pritisak plina moţe biti vrlo visok, s obzirom na to da je streljivo zatvoreno sa svih strana. Na kraju jedini mogući izlaz metka popušta, zrno izlazi iz cijevi zbog pritisaka plina i kroz vrlo kratko vrijeme dobiva ubrzanje kao rezultat širenja plinova. Ĉahura metka koja je ĉesto izraĊena od mesinga, mekana je i elastiĉna. Posljedica širenja baruta za vrijeme izgaranja kao i pritisakanja o leţište metka je spreĉavanje propusnosti plinova. To je vaţno zato što se pritisak plinova iskorištava za potiskivanje zrna. Kapisla je, taĉno govoreći, sićušna bomba u mekanom metalnom drţaĉu. U tom drţaĉu je spoj visoke eksplozivnosti, koji se vrlo lako moţe dovesti do eksplodiranja laganim udarom. On stvara plamen koji pali drugu komponentu metka, barut. Barut kojim je napunjen metak prilikom izgaranja proizvodi plinove, dakle ne eksplodira kako se ĉesto pogrešno misli. Ali se izgaranje odvija tako brzo da, barem kao nepoznavaoci, moţemo govoriti o nekoj vrsti eksplozije. U djeliću sekunde stvara se tako visok pritisak u malom prostoru, da se zrno, ĉetvrta komponenta metka, iz nje 197

izbacuje velikom brzinom. Sama je ĉahura sa svih strana dobro zatvorena: boĉno je poduprta stjenkama leţišta, a dno se oslanja na ĉelo zatvaraĉa. Dio sistema koji dolazi u neposredan dodir s dancetom ĉahure kod topa je zadnjak cijevi, kod puške zatvaraĉ, kod pištolja navlaka, a kod revolvera tu ulogu preuzima straţnja ploĉa. Plinovi, osloboĊeni izgaranjem baruta, proizvode ogroman pritisak: kod 9mm Para do 2500 bara, kod naboja puške do 4000 bara, a kod prevelikog barutnog punjenja moţe se popeti i do 7000 bara pa i više. S oko 12000 bara dobra puška će eksplodirati, a to se kadkad i dogaĊa. Pritisak plina kreće se u svim smjerovima unutar ĉahure, dakle i prema zadnjem dijelu i bazi zrna. To zrno, snaţno pritisakano u ĉahuri, jedini je dio koji moţe tim plinovima probiti put van, a to ono i ĉini. Ovisno o oruţju, kalibru i barutnom punjenju, zrno će letjeti stotinama pa i tisućama metara. Zbog pritisaka plinova zrno će do svog cilja letjeti strahovitom brzinom. 1.1. Brzina i preciznost Brzina je sljedeća: od trenutka kad strijelac ţeli ispaliti metak, do povlaĉenja okidaĉa potrebno je 0.2 sekunde. Udarna igla 0.005 sekundi kasnije udara kapislu metka. Barut u ĉahuri metka izgara slijedeće 0.004 sekunde. Sve skupa dakle 0.2054 sekunde. Plamen kapisle zapali barutno punjenje i poĉinju se razvijati plinovi. Reakcija se nastavlja ĉak i nakon što je zrno izletjelo iz cijevi. Poslije 0.004 sekunde zrno se izbacuje iz ĉahure i poĉinje svoj put kroz cijev. Zrno napušta usta cijevi vatrenog oruţja umjerenom brzinom od oko 300 metara u sekundi (prosjek za kratko oruţje), nakon prolaska kroz cijev, što je trajalo otprilike 0.0012 sekundi. Ovisno o kutu uvijanja ţljebova, i nekim drugim uvjetima, zrno ima brzinu obrtaja oko 1000 okreta u sekundi. Ako je cilj na udaljenosti od oko 25 metara, zrno će ga dostići za 0.1125 sekundi. Dakle, ispaljivanje naboja trajat će 0.3195 sekundi prije nego zrno pogodi cilj. Još je zanimljivije što strijelac osjeti trzaj oruţja 0.2 sekunde nakon što je zrno napustilo cijev. Obiĉno se pištolj i revolver koriste na udaljenostima do 50 metara, ali postoje i iznimke. To je kratko oruţje u nekoliko kalibara koje se koristi za gaĊanje silueta. 2. VRSTE STRELJIVA Streljivo sa zrnom – streljivo koje se sastoji od: ĉahure, inicijalne kapisle, barutnog punjenja i zrna. Streljivo s deformabilnim zrnom – ĉesto se naziva i “dum dum”. To zrno se deformira prilikom prodiranja kroz mekanu prepreku zbog ĉega se javlja sve veći otpor sredine, posljedica ĉega je naglo koĉenje zrna u prepreci, što izaziva vrlo teške ozljede eksplozivnog tipa. Upotreba tog streljiva zabranjena je Petrogradskom, Haškom i Ţenevskom konvencijom. U ta streljiva spadaju ona s rasjeĉenim vrhom zrna, s u kriţ rasjeĉenom košuljicom i mekanim vrhom, boĉno zasjeĉenom košuljicom i mekanim vrhom (soft point side split), šupljinom na vrhu. Ta streljiva koriste se za lov jer prenose gotovo svu kinetiĉku energiju na cilj, ĉesto bez izlazne rane. Ĉesto se koriste i za diverzantska oruţja i druga specijalna oruţja. Streljivo s obiĉnim zrnom potpune košuljice – to je zrno obloţeno u potpunosti tombakom.82 Streljivo s oznaĉavajućim zrnom potpune košuljice – sluţi za oznaĉavanje putanje projektila zbog korekcije trajektorije zrna (vatre). Streljivo s probojnim (pancirnim) i probojno-zapaljivim zrnom – predviĊeno je za probijanje tvrdih prepreka, jer mu je jezgra izgraĊena od tvrdih legura (volfram-karbida). Osim probojnog uĉinka probojno-zapaljivo zrno izaziva i zapaljenje goriva i drugih lako zapaljivih tvari koje se naĊu u zoni njegovog udara. 82

Tombak - legura bakra i cinka.

198

Streljivo s projektilom u obliku strelice – dug i tanak projektil u obliku igle, aerodinamiĉki stabiliziran, predviĊen za ispaljivanje velikim poĉetnim brzinama. Prelaskom iz atmosfere u gušću sredinu smjesta gubi sabilnost, a pošto raspolaţe velikom kinetiĉkom energijom i malim popreĉnim presjekom, predstavlja ekstremno smrtonosan projektil. IzraĊuje se od ĉelika, pri ĉemu je prednji dio teţi od zadnjeg. Koriste ga specijalne jedinice za posebne zadatke. Streljivo s teškim zrnom podzvuĉne brzine – koristi se u oruţjima s prigušivaĉem pucnja jer je on djelotvoran samo ako se koristi s takvim streljivom. Brzina zrna tog streljiva mora biti manja od brzine zvuka, jer u suprotnom prigušivaĉ neće biti uĉinkovit. Naime, on će prigušiti prasak koji nastaje kad vrući plinoviti produkti sagorijevanja barutnog punjenja izlete u okolinu, ali neće i prasak koji nastaje kad zrno probije zvuĉni zid. Streljivo s višestrukim (potkalibarnim) zrnom – streljivo koje se sastoji od više zrna koja se meĊusobno razdvajaju pri kretanju kroz posebni neoţlijebljeni nastavak cijevi oruţja. Zrna koja izlaze iz cijevi oruţja potpuno se razdvajaju i istog su oblika i imaju ista balistiĉka svojstva. 3. HISTORIJSKI RAZVOJ STRELJIVA RAZLIĈITOG KALIBRA Kalibar .22 Long Rifle (LR) - Duga je historija .22LR. Mali metak koristi se širom svijeta i neprestano se poboljšava. Niti jedan drugi metak nema toliko inaĉica, posebno za sportsko gaĊanje ali i odstrel sitne divljaĉi. Štoviše pokazuje svoju korisnost kod malih dţepnih pištolja, sistema s promjenom kalibra ili cijevima koje se umeću kod velikokalibarskih pištolja, pušaka i revolvera. Metak .22 LR pripada obitelji metaka s rubnim (iviĉnim) paljenjem. To znaĉi da je inicijalna smješa ugurana unutar tankih zidova ruba i tamo se zapali udarcem udarne igle. Naravno, smješe nema puno. U sluĉaju RWS metka to je samo 0.035g smješe nazvano Sinoxid. U ovu skupinu kalibra .22 spada i metak .22 Magnum (sluţbeno: "Winchester Magnum s rubnim paljenjem"), koji se ĉesto koristi kao lovni metak za vrane i svrake. Još jedan metak s rubnim paljenjem je .22 Short, koji se koristi za brzometne pištolje. Osim obiĉnog naboja, nudi se i tzv. sobno streljivo. To streljivo ima vrlo malo barutnog punjenja i namijenjeno je pucanju na kratkim udaljenostima i / ili zatvorenim prostorima. Tzv. High Speed ili High Velocity naboji (naboji velike brzine) imaju veću brzinu na ustima i u kombinaciji sa zrnima s otvorom imaju posve drugaĉiji uĉinak na cilj u odnosu na standardne metke. Sljedeća tablica pokazuje razlike u brzini i energiji metka: Tabela 24. Metak

Tip

6 mm .22

Flobert Long Z (Zimmer) Short Standard Subsonic Standard High Velocity Stinger WMR

.22 .22 LR .22 LR .22 LR .22 LR .22 Mag

Masa zrna (gram) 1.0 1.8

Pritisak (bar) 800 1000

Brzina (m/s) 200 220

Energija (J) 20 44

1.8 2.6 2.6 2.6 2.1 2.1

1800 1800 1800 1800 1900 1900

260 305 330 400 510 615

61 121 141 208 273 491

199

(m/s)--- brzina zrna na ustima cijevi u metrima u sekundi (Joul)-- energija zrna na ustima cijevi LR----- za puške WMR- Winchester Magnum s rubnim paljenjem, prvobitna namjena .22 Magnum naboja.

Kalibar 6 mm Flobert - Metak 6 mm Flobert napravio je 1845. godine Flobert, Pariţanin, izraĊivaĉ oruţja. On je zapravo preoblikovao bakrenu inicijalnu kapsulu, produţio je i na njen vrh utisnuo malo okruglo zrno. Kalibar .22 Short - Metak .22 Short napravljen je u SAD na temelju 6 mm Flobert. Smith & Wesson je 1857. predstavio svoj prvi revolver tog kalibra, “First Model”. Revolver je bio namijenjen takmiĉenjima, ali su ga smatrali i ozbiljnim obrambenim oruţjem. Prvobitni metak imao je 1.9 - gramsko zrno i 0.26 grama baruta. Tek 1927. tvrtka Remington proizvest će inicijalnu smjesu otpornu na koroziju. Do tada su kapisle punjene fulminantnom smjesom koja je sadrţavala ţivu, kalcijev klorid i sulfid antimon koji su oštećivali cijev. Danas se .22 Short koristi za posebnu vrstu takmiĉarskog pucanja, tj. za nadmetanje u gaĊanju brzom paljbom, sluţbenu olimpijsku disciplinu. Kalibar .22 Long - Strogo uzevši, ovaj se naboj moţe smatrati prijelaznim oblikom izmeĊu .22 Short i .22 Long Rifle. Ovaj kalibar predstavljen je 1871. godine. Prvotni metak imao je olovno zrno mase 1.9 grama i barutno punjenje od 0.32 grama. Pojavom metka .22 LR 1887., .22 Long ostao je zasjenjen. Budući da još uvijek postoje pištolji za zaj kalibar, streljivo .22 Long se još uvijek proizvodi, i to najviše .22 Long Z (Zimmer = soba ili komora), za vjeţbanje na kratkim udaljenostima u zatvorenim prostorima. Kalibar .22 Long Rifle - Smatra se da je naboj .22 LR, 1887. godine napravila Stevens Arms and Tools Company. Prvobitno punjenje sadrţavalo je 2.6- gramsko zrno s 0.32 grama baruta. Prvi HV (High Velocity) metak kalibra .22 LR predstavila je 1930. godine tvrtka Remington. Ovaj je posljednji metak bio namijenjen lovu na sitnu divljaĉ na udaljenostima do 80 metara. .22 LR prodaje se pod mnogim markama, a skoro svaka marka ima razne vrste tipova. Kalibar .22 WMR (Winchester Magnum Rimfire) - Winchester je 1959. proizveo metak s rubnim paljenjem. Oĉito su proizvoĊaĉi odmah uoĉili velike mogućnosti tog kalibra, jer su tvrtke Ruger i Smith & Wesson ubrzo nakon njegova pojavljivanja na trţištu, proizvele nekoliko modela revolvera za taj kalibar. Metak je ponajprije namijenjen lovu na sitnu divljaĉ na udaljenosti do 100 metara. Kalibar 7.65 mm (.32 ACP = Automatic Colt Pistol) - John Moses Browning je 1897. napravi taj metak za nekoliko svojih pištolja. Kao obrambeni metak nije imao dovoljno snage. Mogućnost prodiranja i raspoloţiva energija zrna nisu naroĉiti. No unatoĉ svemu tome, desetljećima je bio kalibar policije mnogih europskih zemalja. Metak je uĉinkovit do 25 metara udaljenosti. Korištenjem Hornady XTP zrna, uĉinkovitost je do izvjesnih granica prihvatljiva. Pištolj tog kalibra proizvodili su mnogi proizvoĊaĉi oruţja, ali najpoznatiji su FN Browning i Walther. Kao sportski kalibar, naboj nije zanimljiv. Postojeći modeli pištolja jedva da su, ili uopće nisu, prilagoĊeni korištenju olovnih zrna.

200

Tabela 25. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 4.60 275 175

Kalibar . 32 Smith & Wesson Long - Ovaj je metak proizveden 1903. godine kao metak za revolver, temeljen na .32 Smith & Wesson metku iz 1896., samo što Smith & Wesson Long ima produţenu ĉahuru starog .32 Smith & Wesson. Prvobitno je taj kalibar imao barutno punjenje. Kasnije, napunjen nitroceluloznim barutom, taj je kalibar postao dosta popularan za takmiĉenja s olovnim cilindriĉnim zrnom za pištolje i revolvere. Poznati sportski pištolj tog kalibra su Walther GSP i nekoliko modela Hamerli Unque. Zrno je uĉinkovito do 25 metara. Tabela 26. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 6.35 235 140

Kalibar .32 H&R Magnum - Historija kalibra .32 Harington & Richardson, skraćeno .32 H&R Magnum poĉinje 1878. godine. U to su vrijeme Smith &Wesson naĉinili metak .32 S&W za svoj revolver jednostrukog hoda Model 11/2 na prelamanje. Prvobitni metak je imao barutno punjenje. Od 1939. postao je i .32 S&W s nitro punjenjem. Oko 1902. pojavio se novi S&W kalibar, temeljen na starom .32 S&W, koji je nazvan .32 S&W Long. To je bio revolverski metak, namijenjen takmiĉarskom pucanju revolverima i pištoljima. Razlika u odnosu na stari .32 S&W bila je u duţini, koji je u novom modelu produţen za 8.1 mm tako da je ukupna duţina iznosila 23,6 mm. Time se ţeljelo sprijeĉiti da se jaki .32 S&W Long kalibar ispaljuje iz revolvera starog kalibra. Ĉahura je ponovo produţena 1984. na 27.3 mm i taj je metak, s puno moćnijim barutnim punjenjem, predstavljen kao .32 H&R Magnum.

Tabela 27. Kalibar .32 S&W .32 Long .32 H&R

BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina (gram) (m/s) 5.70 205 6.48 225 6.15 315

Energija (J) 120 165 308

Kalibar .30-M1 - Ovaj je kalibar naĉinjen prema nareĊenju ameriĉke vlade, nakon poĉetka Drugog svijetskog rata, a u vrlo kratkom roku naĉinio ga je Winchester zajedno s poznatim .30-M1 Carabine. Nakon rata te su kratke puške prodavane vladinim agencijama širom svijeta, a kasnije su bile na raspolaganju i streljaĉkim sportovima. Te su puške vrlo popularne kako na ameriĉkom kontinentu tako i u Europi. Oko 1951. S&W su za kratko vrijeme proizveli revolver u .30-M1 kalibru. Automag III i jednometak Contender, trenutaĉno su jedino kratko oruţje tog kalibra. Naboj je uĉinkovit do 200 metara.

201

Tabela 28. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 7.12 610 1315

Kalibar 9 mm Short (.380 Auto ili .380 Automatic) - Ovaj kalibar naĉinio je oko 1900. poznati izraĊivaĉ oruţja John Moses Browning, u kombinaciji s izradom jednog svog pištolja. Iako je taj naboj, do kraja osamdesetih bio vrlo popularan u vladinim krugovima, njegova obrambena moć nije bila tako jaka. U usporedbi s 9 mm Para metkom, ovaj kalibar je u nepovoljnom poloţaju. Namijenjen je za sportsko pucanje. Tabela 29. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 5.83 270 271

Kalibar 9 mm Para(bellum), 9 mm Luger, 9×19 - Kalibar 9 mm Parabellum, sluţbenog naziva “Kalibar 9×19mm”, u Sjevernoj Americi poznat pod imenom 9 mm Luger, najpoznatiji je i najĉešće korišten metak na svijetu. Teško da postoji ijedna vojska ili policija koja ne raspolaţe i oruţjem tog kalibra. Metak 9 mm Para uglavnom se koristi kod poluautomatskih pištolja i automata. Postoje i neki modeli revolvera koji mogu ispaljivati taj kalibar, kao i neki specijalni revolveri .38, koji se mogu puniti 9 mm Para nabojima pomoću posebnih punjaĉa ili prilagodbama na zvijezdi izbacivaĉa na bubnju. Oznaka Parabellum, skraćen na Para, izveden je iz dvije posljednje rijeĉi vojniĉke izreke “Si vis Pacem Para Bellum”, koja znaĉi “Ako ţeliš mir, pripremaj rat”. Oznaka Luger dolazi od imena prvobitnog konstruktora Georga Lugera, koji je naĉinio poznati pištolj P08 i odgovarajuće Para streljivo, 1902. godine. Hugo Borchardt takoĊer je imao vaţnu ulogu u tom dogaĊaju. Oznaka “9 × 19” znaĉi da je promjer zrna 9 mm, duţina 19 mm. Tabela 30. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 8.00 340 462

Kalibar .38 Super (.38 Super Auto) - Metak .38 Super Auto pojavio se 1929. godine kao poboljšana verzija starijeg metka Colt .38 ACP. Ovaj je kalibar bio posebno namijenjen prilagoĊenom pištolju: modelu Colt Government. Glava kod ovog metka ima rub, kojim se metak stavlja u cijev. To je neobiĉno za streljivo pištolja. Kod starijih pištolja .38 Super metak se katkad moţe gurnuti predaleko u leţište, što rezultira pogrešnim paljenjem. Udarna igla ne moţe doseći kapsulu u glavi. Djelomiĉno zbog tih poĉetnih problema ovaj kalibar nikad nije bio osobito uspješan. MeĊutim, ovaj kalibar ĉesto koriste ameriĉki sportski strijelci u takmiĉenjima u brzini pucanja, zato što .38 Super razvija više energije u odnosu na 9 mm Para.

202

Tabela 31. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 8.00 380 585

Kalibar .38 Special - Kalibar .38 Special jedan je od najstarijih i najpopularnijih kalibara širom svijeta. Metak su 1906. proizveli Smith & Wesson, zajedno s prvim revolverom tog kalibra, Military & Police Model 10. Od tada ovaj je kalibar neobiĉno uspješan, zato što gotovo i nema marke kratkog oruţja koji nema ili nije imala u svojoj ponudi .38 Special revolver ili pištolj. Do pojave . 357 Magnum metka i odgovarajućeg revolvera, ovaj kalibar našao je široku primjenu kao policijski metak Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava. Jedan od najĉešće korištenih metaka za takmiĉenje je Wadcutter, zbog svoje velike preciznosti. Za ovaj kalibar postoje u prodaji i posebni +P (Super moćni) meci, koji su puno brţi od uobićajnih natjecateljskih metaka. Ako koristi ovaj metak, strijelac mora paziti iz kakvog oruţja puca, s obzirom na to da stariji modeli revolvera ponekad ne mogu podnijeti maksimalni pritisak plinova tih naboja. Ako niste sigurni u izdrţljivost svog oruţja, bez srama zatraţite savjet dobrog oruţara. Meci ovog kalibra takoĊer se mogu koristiti bez problema za .357 Magnum revolvere. Mjere .38 Special su priliĉno zbunjujuće. Ovaj kalibar je ĉesto oznaĉen kao 9mm, ali to nije taĉno s obzirom na to da je prava mjera 9.07 ili 9.1mm, dok je 9.652 mm artimetiĉki ekvivalent od .38. Tabela 32. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 9.00 275 345 10.20+P 340 590

Kalibar .357 Magnum - S&W je uvoĊenjem .357 Magnum metka 1935. zapoĉeo eru Magnum. Kalibar je potekao .38 S&W Special i prvotno je bio namijenjen kao lovni i policijski metak. Primjer su S&W revolveri tog kalibra, model 28 “Highway Patrolman” i raskošniji model 27, koji se pojavio 1935. Revolver Model27, koji se proizvodio sve donedavno, jedan je od najstarijih modela revolvera te kategorije. Pucanje iz tog kalibra je priliĉno spektakularno, većinom zbog snaţnih “bumova” i velike eksplozije na ušću. Metak .357 Magnum je zapravo produţeni .38 Special, i to za .135" ili oko 3.4mm. Svrha tog produţenja bila je da se sprijeĉi ispaljivanje Magnum metka iz .38 Special bubnjeva starijih revolvera. Budući da oni nisu bili prilagoĊeni puno višem pritisaku plinova kod Magnuma, moglo je doći do neţeljenih posljedica. Dakle .357 Magnum mora se ispaljivati iz posebnih .357 Magnum revolvera, koji mogu upotrebljavati i blaţe .38 Special metke. Obrnuti naĉin nije moguć. Ĉini se da oznaka .357 Magnum navodi na pomisao da je taj kalibar manji od .38 Special metka. Unatoĉ neobiĉnim mjerama to nije taĉno. Tabela 33. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 10.20 460 1079

203

Kalibar 10 mm Automatik - Poznati ameriĉki struĉnjak za pištolje Jeff Cooper sudjelovao je u stvaranju ovog novog kalibra. Kao struĉnjak za borbu i oruţje, Cooper je dugo smatrao da je moć prodiranja (ĉitaj: moć zaustavljanja ĉovjeka) .45 ACP nedovoljna. Nakon mnogih eksperimenata, stvorio je 10 mm metak spljoštenog zrna. Tabela 34. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 11.34 370 775

Kalibar .40 S&W (Smith&Wesson) - Metak .40 S&W pojavio se ranih devedesetih. U to vrijeme su se razvili mnogi novi kalibri. Iako je S&W bio zabavljen poboljšanjem razliĉitih modela pištolja u kalibru 10mm Auto, razvili su posve novi kalibar u suradnji s tvornicom Winchester Ammunition. Novi kalibar je predstavljen na izloţbi oruţja, American Shot Show 1990. godine. Prema S&W taj bi metak trebao konaĉno završiti beskrajne rasprave o idealnom pištolju i obrambenom kalibru koje traju već 100 godina. Oba su proizvoĊaĉa predvidjela da će drugi kalibri kao 9 mm Para, 45 ACP, 41 Action Express pa ĉak i novi 10 mm Auto uskoro biti zaboravljeni. No ni 1996. njihov metak nije dostigao ţeljenu poziciju, niti će je ikad dostići. Zapravo .40 S&W ima iste mjere kao i 10 mm Auto, osim duţine. Povrat udara za vrijeme pucanja je mnogo njeţniji nego kod 10mm Auto, ovisno o oruţju iz kojeg se puca. To naravno utjeĉe na razinu energije metka koja je 75 % energije 10 mm Auto. Tabela 35. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 11.66 290 492

Kalibar .41 AE (Action Express) - Ovaj kalibar razvio je 1985. godine E Whildin, glavni direktor ameriĉke uvozne tvrtke Acton Arms. Prvotno je taj metak bio napravljen za Uzi strojnice, ali kasnije se koristio za sve pištolje. Karakteristika ovog metka je glava koja ima iste iste dimenzije kao i 9 mm Para metak. Zbog toga se izmjenjivi sklopovi lako upotrebljavaju kod 9 mm Para pištolja. Uostalom, treba promijeniti samo cijev i spremnik, navlaka ostaje ista. Tabela 36. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 11.00 335 620

Kalibar .41 Magnum (Remington) - Ovaj se metak pojavio 1964. godine. Iako su Smith&Wesson smatrani njegovim tvorcem, njegovi duhovni oci su struĉnjaci za oruţje Elmer Keith, Bill Jordan i Duke Roberts (iz Remingtona). S&W predstavili su metak zajedno s revolverom Model 57. Namjena tog metka bila je popuniti prazninu izmeĊu kalibra .357 Magnum i .44 Magnum. Taj metak nikad nije dosegao zasluţenu popularnost, barem ne u Europi.

204

Tabela 37. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 13.60 395 1065

Kalibar .44 Special - Metak . 44 Special ima vrlo dugu historiju. Metak su 1907. proizveli S&W kao nastavak starog barutnog metka iz devetnaestog stoljeća, toĉnije .44 Russian za revolvere na prelamanje. Metak . 44 Special bio je priliĉno popularan, barem do pojave .44 Magnum. Danas se taj kalibar moţe koristiti kao metak za takmiĉenje, s olovnim zrnom u teškim .44 Magnum revolverima. Štoviše, taj se metak koristi i kod revolvera vrlo kratkih cijevi, tzv. 2" SNUB-NOSE obrambeni revolveri. Tabela 38. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 15.50 245 465

Kalibar .44 Magnum (.44 Remington Magnum Pistol) - S&W i Remington stvorili su .44 Magnum, a pojavio se 1955. godine zajedno s revolverom tog kalibra S&W Model 29. U stvaranju tog metka sudjelovao je poznati ameriĉki šerif, policijski zapovjednik, policajac i lovac Elmer Keith. Keith nije bio zadovoljan rezultatima .357 kalibra i nastojao je pronaći kompromis izmeĊu kalibra .357 i .44 Special. Sve do pojave posebnih Super Magnuma, kao što su Casull-ovi ovaj metak je bio najaĉi Magnumov kalibar. Za vrijeme svog postojanja dobio je više nadimaka kao npr. “zaustvljivaĉ vlakova”. Snaţni trzaj teških metaka zvali su se “udarcima mule”. Za mnoge je strijelce taj trzaj bio previše jak, posebno s mecima koji su se pribliţavali maksimalnom punjenju. To je i razlog zašto mnogi strijelci nisu previše voljeli serije od pedeset rundi na takmiĉenjima. Postignuća poput onih Prljavog Harryja (pogaĊanje muhe izmeĊu oĉiju na 100 metara), pucanje s boka, dostiţna su samo nekolicini odabranih. Ovaj je metak napravljen u USA posebno za oruţje za lov na polarne medvjede i sobove kad je to bilo dozvoljeno gotovo u svim drţavama Sjeverne Amerike. Priĉa o .44 Magnumu, u odnosu na .44 Special gotovo je jednaka priĉi o .38 Special i .357 Magnum. Ĉahura je produţena i za .44 Magnum, da bi se sprijeĉilo ispaljivanje jakih metaka iz .44 Special oruţja, pa ĉak i sluĉajno ispaljivanje s obzirom na to da oni ne ulaze u stare bubnjeve .44 Special. Tabela 39. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 15.50 410 1310

Kalibar .45 ACP (Automatic Colt Pistol) - Ameriĉka je vlada 1873. godine odluĉila proizvoditi .45 metak kao vojniĉko streljivo za puške i kratko oruţje. Za kratko oruţje to je kalibar .45 Colt. Mogao se ispaljivati iz Colt vojniĉkih revolvera jednostrukog hoda. Iako je kombinacija bila dovoljna, oko 1890. odluĉeno je da se odabere manji kalibar. To je postao .38 Long Colt metak za novi Colt revolver dvostrukog hoda. No izbor kalibra nije se pokazao

205

praktiĉnim. Kalibar .38 nije imao dovoljnu zaustavljaĉku moć i kapacitet prodiranja, što je naţalost otkriveno tek u Filipinskom ratu. Stoga su vojni krugovi odluĉili pronaći novi kalibar i novi pištolj. Tih su dana inţenjer John Moses Browning i Colt Firearms Industry, proizveli novi poluautomatski pištolj Colt Model 1905 kalibra .45. Tijekom prvih testova pištolj i metak nešto su izmijenjeni i u tom su se obliku Colt pištolj Model 1911 kalibra .45 ACP pojavili na trţištu. Taj novi kratki pištolj i odgovarajuće streljivo bili su namijenjeni sluţbenom naoruţanju vojske SAD. Tako je bilo do 1988. godine. Metak .45 ACP vrlo je popularan osobito u SAD. Zbog svog blagog trzaja i priliĉne energije zrna, ovaj kalibar je vrlo koristan za sportske strijelce i samoobranu. Gotovo svaki proizvoĊaĉ oruţja ima jedan ili više modela tog kalibra, a za vrijeme oba svjetska rata ĉak su se i vojni revolveri proizvodili u tom kalibru. Tabela 40. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 14.90 260 504

Kalibar .45 Long Colt (.45 Colt) - Colt je ovaj metak proizveo 1872. godine kao streljivo za svoj Colt Peacemaker revolver, nazvan još i Army Model 1873. jednostrukog hoda. Sve do 1912. ovaj se metak punio crnim barutom a kasnije s ĉistijim i brţim nitro celuloznim barutom. Iako taj kalibar nikad nije postao popularan u Europi, zapalit će svaćiju maštu. Niti jedan pravi vestern ne moţe postojati bez legendarnog Colt Peacemakera. Oznake .45 Long Colt i .45 Colt ĉesto se miješaju ili se koriste jedna uz drugu, iako je samo prvi naziv toĉan. Kalibar je bio duţe vrijeme standardni metak vojnih revolvera ameriĉke vojske (od 1873. sve do1900.). Tabela 41. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 16.20 260 570

Kalibar .45 Winchester Magnum - Ovaj kalibar proizveo je Winchester, posebno za sportski Magnum pištolj, Wildey Magnum. Zbog mnoštva problema prilikom proizvodnje, i velike popularnosti tog kalibra, mnogi proizvoĊaĉi oruţja ušli su u natjecateljsku borbu ne bi li popunili prazninu u tom odsjeĉku trţišta. Najpoznatiji su Grizzly Magnum pištolj, Amt AutoMag, i jednometaĉni Thompson Contender. U Sjevernoj Americi ovaj metak koristi se u lovu kratkim oruţjem, što je u nekim drţavama dozvoljeno. Tabela 42. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 14.90 425 1050

Kalibar .50 AE (Action Express) - Ovaj “ĉudovišni” metak pojavio se 1991. godine na inicijativu ameriĉke tvrtke Magnum Research Inc., u suradnji s IMI (Israeli Military Industries), dizajnerima i proizvoĊaĉima Desert Eagle pištolja. Ovaj poluautomatski pištolj

206

prodaje se u kalibrima .357 Magnum, .44 Magnum i .50 AE. Da bi se smanjili troškovi proizvodnje, promjer glave je smanjen, tj. na iste mjere kao i .44 Magnum metak. Ista je konstrukcija upotrijebljena i za .41 AE, koji ima promjer glave od 9mm Para. Kalibar .50 AE razvija, barem za kalibar kratkog oruţja strahovitu veliku energiju metka, gotovo dvostruko veću nego što razvija standardni .44 Magnum. U meĊuvremenu sve više proizvoĊaĉa oruţja zapoĉelo je proizvodnju kratkog oruţja tog kalibra, kao L.A.R. svoj Grizzly Magnum, Casull M 555 revolver i Ruger-Super Blackhawk revolver. Tabela 43. BALISTIĈKI PODACI Masa zrna Brzina Energija (gram) (m/s) (J) 21.00 425 1905

Slika 57. Puščani metak 7,62x39 mm (FMJ zrno)

Slika 59. Accelerator puščani metak (Zrno s košuljicom-meki vrh)

Slika 61.

Pištoljski metak (FMJ zrno)

Slika 58. Puščani metak (JSP zrno)

Slika 60. Puščani metak (JSP zrno)

Slika 62.

Pištoljski metak (FMJ zrno)

207

Slika 63. Pištoljski metak (JHP zrno)

Slika 65. Revolverski metak (HP zrno)

Slika 64. Federal “Hydra-Shok” pištoljski metak

Slika 66. Revolverski metak (SJHP zrno)

Slika 67.

Slika 68.

Revolverski metak (HP olovno zrno)

Revolverski metak (SJHP zrno)

Slika 69. Revolverski metak (HP olovno zrno)

Slika 70. Revolverski metak sa sačmom CCI 38-357

208

Slika 71. Malokalibarski metak .22LR

4. VOJNO PJEŠADIJSKO STRELJIVO 4.1. ELEMENTI VOJNOG PJEŠADIJSKOG METKA Pješadijski bojevi metak (slika 72.) sastoji se od slijedećih elemenata:    

Zrna; Ĉahure; Barutnog punjenja i Inicijalne kapisle.

Slika 72. Pješadijski bojevi metak 1 – Zrno; 2 – Čahura; 3 – Barutno punjenje; 4 – Inicijalno kapisla

4.1.1. Zrno Zrno je najvaţniji elemenat pješadijskog metka. Ono je nositelj kinetiĉke energije i sluţi da u zavisnosti od konstrukcije, djelovanjem na cilju proizvede odreĊeni efekat. Zrno se sastoji od košuljice i jezgra. Košuljica zrna je najĉešće izraĊena od tombaka, a moţe biti i od ĉelika. Ĉeliĉna košuljica je u cilju zaštite od korozije prevuĉena nekom

209

metalnom prevlakom. Jezgro zrna ispunjeno je olovom, kojem se dodaje do 10% antimona, radi njegovog oĉvršćavanja. Kod izvjesnih konstrukcija, jezgro se izraĊuje od ugljeniĉnog ĉelika. Zrna specijalne namjene imaju pored olovno-antimonske legure i jezgro od visokolegiranog ĉelika, kao i pirotehniĉke smješe razliĉitog sastava. 4.1.1.1. Podjela zrna po obliku Po svom obliku, zrna pješadijskog streljiva mogu biti:  S ovalnim vrhom i donjim cilindriĉnim dijelom;  Sa šiljatim vrhom i donjim cilindriĉnim dijelom, i  Sa šiljatim vrhom, cilindriĉnim srednjim i konusnim zadnjim dijelom. Zrna s ovalnim vrhom i donjim cilindriĉnim dijelom (slika 73.) su starijih modela i u balistiĉkom pogledu znatno zaostaju za ostalim vrstama zrna. MeĊutim, njihova dobra strana je u tome što su relativno teška, pa imaju veliko popreĉno opterećenje, što se odraţava u dometu, a naroĉito u energiji na cilju. Osim ovog, cilindriĉni dio ovih zrna, omogućava bolje zaptivanje cijevi i time iskorištenje barutnih plinova, kao i bolje povezivanje s ĉahurom. Ove vrste zrna su se zadrţale kod streljiva za pištolje i automate.

Slika 73. Zrno s ovalnim vrhom i donjim cilindričnim dijelom

Slika 74. Zrno sa šiljatim vrhom i donjim cilindričnim dijelom

Slika 75. Zrno sa šiljatim vrhom, cilindričnim srednjim i konusnim zadnjim dijelom

1 – Košuljica zrna; 2 – Olovno jezgro

1 – Košuljica zrna; 2 – Olovno jezgro

1 – Košuljica zrna; 2 – Olovno jezgro

Zrna sa šiljatim vrhom i donjim cilindriĉnim dijelom (slika 74.) još se nazivaju laka ili nedalekometna i obiĉno se upotrebljavaju za gaĊanje iz pušaka i puškostrojnica (puškomitraljeza). Velika površina danceta od ovih zrna prouzrokuje na putanji vrtloţenje zraka pozadi zrna, ĉime se smanjuje domet. Dobra strana ove vrste zrna je ta što velikom površinom nalijeţu na zidove cijevi, te na taj naĉin poboljšavaju zaptivanje, odnosno iskorištenje barutnih plinova. Izvjesna vrsta ovih zrna ima u zadnjem dijelu konusno udubljenje, koje se usljed pritisaka barutnih plinova po opaljenju širi i na taj naĉin poboljšava zaptivanje. Zrna sa šiljatim vrhom, cilindriĉnim srednjim i konusnim zadnjim dijelom (slika 75.) predstavljaju suvremeni tip zrna s najboljim balistiĉkim osobinama, zato što se ona

210

svojim povoljnim balistiĉkim oblikom najbolje suprostavljaju ĉeonom valu otpora zraka i njegovim vrtloţnim strujama pozadi zrna. Ova su zrna zbog svoje duţine obiĉno teţa od ostalih, pa stoga, iako imaju manju poĉetnu brzinu (V0), imaju veći domet i energiju na cilju. Kao nedostatak ovih zrna moţe se uzeti to što je cilindriĉni dio dosta mali, pa je zaptivanje barutnih plinova nešto slabije. Ova zrna su poznata pod nazivom “dalekometna” i upotrebljavaju se najĉešće za gaĊanje iz strojnica (mitraljeza). 4.1.1.2. Podjela zrna po namjeni Zrna pješadijskog bojevog streljiva se po namjeni dijele u slijedeće grupe:  Zrna za uništavanje ţivih ciljeva (lako i teško univerzalno);  Zrna za uništavanje tehniĉkih sredstava (pancirno, pancirno-zapaljivo, pancirnooznaĉavajuće i pancirno-zapaljivo-oznaĉavajuće);  Zrna za korekturu vatre (oznaĉavajuća). 4.1.1.3. Zrna za uništavanje ţivih ciljeva Zrna za uništavanje ţivih ciljeva ili kako se najĉešće nazivaju “obiĉna”, namijenjena su za uništavanje neprijateljeve ţive sile i svoje djelovanje izraţavaju iskljuĉivo kinetiĉkom energijom udara na cilju. S obzirom da su ova zrna meka, udar u neku tvrĊu prepreku dovodi do deformacije i smanjenja njihove probojne moći. 4.1.1.4. Zrna za uništavanje tehniĉkih sredstava Zrna za uništavanje tehniĉkih sredstava, saĉinjavaju slijedeće vrste:    

Pancirno; Pancirno-zapaljivo; Pancirno-oznaĉavajuće; Pancirno-zapaljivo-oznaĉavajuće.

Posebna vrsta zrna iz ove grupe je zapaljivo zrno. Pancirno zrno (slika 76.) je namijenjeno za gaĊanje lakih oklopnih tehniĉkih sredstava. Sastoji se iz košuljice, olovno-antimonske legure i jezgra. Košuljica je kao i kod obiĉnog zrna. Olovno-antimonska legura je kod nekih modela izmeĊu jezgra i unutarnje površine košuljice svom duţinom, dok je negdje stavljena samo pri vrhu. U ovom drugom sluĉaju, košuljica se izraĊuje od tombaka ili mesinga i nešto je deblja kako bi se osiguralo neophodno urezivanje zrna u oţlijebljeni dio cijevi oruţja. Ovakva konstrukcija smanjuje mogućnost kako rikošeta pri udaru u oklop. Najvaţniji element kod ovog zrna je jezgro, jer ono u stvari vrši probijanje prepreke. IzraĊuje se od visokokvalitetnog ćelika. Za legiranje se najĉešće upotrebljavaju teški metali – volfram, molibden, mangan i sl. Tako da jezgro pored velike tvrdoće lima ima i veliku specifiĉnu teţinu, što doprinosi uspješnom probijanju lima.

211

Slika 76. Pancirno zrno 1 – Košuljica zrna; 2 – Olovno-antimonska legura; 3 – Ĉeliĉno jezgro

Iz slijedeće tablice vide se podaci o probijanju nekih pancirnih zrna pod kutom od 90 0 na pancirnu ploĉu srednje tvrdoće: 83 Tabela 44. NAZIV STRELJIVA 7,62 mm streljivo za ruske puške, p. mitraljeze i mitraljeze 7,62 mm streljivo za ameriĉke mitraljez “Browning” 7,9 mm njemaĉko remontirano streljivo 12,7 mm streljivo za DŠK 12,7 mm streljivo za “Browning”

Daljina um

Probojnost u mm

Daljina um

Probojnost u mm

50

15

200

10

182

13

548

8

50

10

100

9,5

200

20

500

16

182

25

548

18

Pancirno-zapaljivo zrno (slika 77.) namijenjeno je za gaĊanje ciljeva s lako zapaljivim materijalom – rezervoara na vozilima, cisterni i sudova s gorivom i mazivom i dr., radi izazivanja poţara.

83

Municija, Deo I, Knjiga I (Opis i rukovanje), 1974., Strana 30.

212

Slika 77. Pancirno-zapaljivo zrno 1 – Košuljica zrna; 2 – Zapaljiva smeša; 3 – Ĉeliĉno jezgro; 4 – Olovno-antimonska legura.

Slika 78. Pancirno-zapaljivooznačavajuće zrno 1 – Košuljica zrna; 2 – Zapaljiva smeša; 3 – Ĉeliĉno jezgro; 4 – Olovno-antimonska legura; 5 – Traser.

Po konstrukciji, ovo zrno je sliĉno prethodnom, s tim što umjesto olovno-antimonske legure u vrhu ima zapaljivu smješu. I ova zrna su sa i bez olovno-antimonske legure izmeĊu košuljice i jezgra. Kao zapaljivi sastav kod ove vrste zrna najĉešće se upotrebljava termit (aluminijum u prahu pomiješan s nekim metalnim oksidom), koji pri sagorijevanju daje intenzivan plamen, razvijajući pri tome temperaturu od preko 2.0000 C. Za paljenje termita potrebna je takoĊer visoka temperatura (oko 6000 C), ali s obzirom da se pri udaru zrna u prepreku veliki dio kinetiĉke energije pretvara u toplotnu, to je na ovaj naĉin osigurano sigurno paljenje termita. Pancirno-zapaljivo-oznaĉavajuće zrno (slika 78.) je veoma sliĉno prethodnom. Razlika je u tome što ovo zrno ima u dnu traser pa se upotrebljava u kombinaciji s pancirnim i pancirno-zapaljivim zrnom, za oznaĉavanje putanje. Oznaĉavajuća smješa (traser), moţe biti prethodno stavljena u metalnu ĉahuricu i tako smještena u zadnji dio zrna, ili upresovana neposredno u zadnji dio jezgra. Pancirno-oznaĉavajuće zrno (slika 79.) je u stvari pancirno zrno kojem je dodat traser, radi olakšanog praćenja leta zrna. Zapaljivo zrno (slika 80.) je namijenjeno za izazivanje poţara. Sastoji se od mesingane košuljice, ĉeliĉne cjevĉice za smještaj zapaljive smješe i olovno-antimonske legure. Kao zapaljivi sastav koristi se termit. Paljenje termita vrši se na naĉin opisan kod pancirnozapaljivog zrna.

213

Slika 79. Pancirno-označavajuće zrno 1 – Košuljica zrna; 2 – Olovno-antimonska legura; 3 – Ĉeliĉno jezgro; 4 – Traser.

Slika 81. Označavajuće zrno

Slika 80. Zapaljivo zrno 1 – Košuljica zrna; 2 – Zapaljiva smješa; 3 – Ĉeliĉna cjevĉica; 4 – Olovno-antimonska legura.

1 – Košuljica zrna; 2 – Olovno-antimonska legura; 3 – Ĉahurica; 4 – Oznaĉavajuća smješa; 5 – Pokrivka.

4.1.1.5. Zrna za korekturu vatre Zrna za korekturu vatre ĉine slijedeće vrste:  Oznaĉavajuća i  Korekturna zrna. Oznaĉavajuće zrno (slika 81.) je namijenjeno za korekturu gaĊanja pri rafalnoj paljbi iz automatskog oruţja. Streljivo s ovim zrnom upotrebljava se za gaĊanje brzopokretnih ciljeva i to u kombinaciji s ostalim streljivom. Pored ovog, meci s oznaĉavajućim zrnom se u pojedinim sluĉajevima mogu upotrijebiti i za izazivanje poţara zrelih usjeva, trave i uopće otkrivenih lako zapaljivih materijala. Oznaĉavajuće zrno sastoji se od:  Košuljice;  Olovno-antimonske legure i  Oznaĉavajuće smješe. Košuljica i olovno-antimonska legura su iste kao i kod prethodno opisanih zrna. Oznaĉavajuću smješu naĉelno saĉinjavaju slijedeće osnovne komponente:  Sagorljiva materija (magnezijun u prahu);  Nositelj kiseonika (kalijumklorat ili barijumnitrat) i  Vezivno sredstvo (šelak, kalofonijum, firnis i sl.). Kod nekih zrna, oznaĉavajućem sastavu dodaju se materije za bojenje plamena. U ovu svrhu obiĉno se upotrebljavaju nitrati ili peroksid barijuma (zelena boja) ili stroncijum (crvena boja). Oznaĉavajuća smješa moţe biti prethodno smještena u ĉahuricu ili upresovana neposredno u jezgro zrna. U svakom sluĉaju, površina oznaĉavajuće smješe je u neposrednom 214

dodiru s barutnim punjenjem, jer se od njega pripaljuje prilikom opaljenja metka. Po izlasku zrna iz cijevi, oznaĉavajuća smješa sagorijeva svijetlim plamenom, izbacujući pri tome varnice, koje ostaju svjetle još neko vrijeme od trenutka zapaljenja, usljed ĉega ova zrna na izvjesnom odstojanju iza sebe ostavljaju svijetao trag. Oznaĉavajuće zrno ima taj nedostatak što mu se u toku leta na putanji, usljed sagorijevanja oznaĉavajuće smješe, smanjuje teţina i kao posljedica toga javlja usporenje. Iz ovoga proizilazi da se putanja ovog zrna ne poklapa po ĉitavoj duţini putanje bojevog zrna, već samo za duţinu putanje od oko 900 metara. Da bi se ovo izbjeglo, sastav oznaĉavajuće smješe se podešava tako da ona prilikom sagorijevanja daje što više ĉvrstih ostataka, kako bi gubitak teţine bio što je moguće manji. Sem toga, sagorijevanje oznaĉavajuće smješe treba da bude što intenzivnije, a trag dobro vidljiv, kako noću tako i danju. Oznaĉavajuća smješa je upresovana pod pritiskom i to u nekoliko slojeva, kako bi gustina sagorijevanja bila što ravnomjernija po cijeloj dubini, odnosno da bi brzina sagorijevanja bila što manja i ujednaĉenija. Kod nekih modela zrna, oznaĉavajuća smješa nije homogenog sastava, već površinski sloj (debljine 1-2 mm) saĉinjava tzv. pripalna smješa, koja se po hemijskom sastavu razlikuje od oznaĉavajuće smješe i ima zadatak samo da ovu zapali. Prema tome, od barutnog punjenja se pali pripalna smješa, pa tek pošto ova sagori, poĉinje da gori oznaĉavajuća smješa. Na ovaj naĉin, putanja zrna postaje vidljiva tek na izvjesnom odstojanju od usta cijevi, pošto pripalna smješa pri sagorijevanju ne daje jaku svjetlost. Ovim putem se izbjegava zasljepljenje i demaskiranje strijelca. Korekturno zrno (slika 82.) upotrebljava se kao pokazno, tj. u trenutku udara u prepreku oznaĉava mjesto pogotka. Ovo je postignuto time što zrno pri udaru daje slab pucanj i plamen koji je uoĉljiv i na znatnom odstojanju. Ova zrna se još nazivaju eksplozivnozapaljiva, ili “dum-dum”. Korekturno zrno se sastoji od košuljice, zapaljivog sastava, olovno-antimonske legure, inicijalne kapisle i udarne igle. Djelovanje ovog zrna ogleda se u slijedećem: u trenutku sudara s preprekom, usljed inercije udarna igla naleti na kapislu koja se od ovog pali i izaziva rasprskavanje zrna. Istovremeno se pali i zapaljivi sastav, koji stvara oblak bijelog dima što olakšava uoĉavanje pogotka.

1 – Košuljica zrna; 2 – Zapaljiva smješa; 3 – Ĉahurica; 4 – Inicijalna kapisla; 5 – Prsten zadrţaĉ; 6 – Udarna igla; 7 – Nosaĉ; 8 – Olovo.

Slika 82. Korekturno zrno

215

4.1.2. Ĉahura Ĉahura (slika 83.) kod pješadijskog streljiva ima tri osnovne funkcije i to:  Da objedini sve elemente metka u jednu cjelinu;  Da zaštiti barutno punjenje od štetnih vanjskih utjecaja (vlaga, svjetlost, temperaturne promjene i dr.) za vrijeme ĉuvanja – uskladištenja, i  Da zaštiti leţište metka od posljedica djelovanja barutnih plinova za vrijeme opaljenja metka (termiĉkog i hemijskog). Na ĉahuri razlikujemo plašt i dance. Plašt je kod svih blago konusan. Kod najvećeg dijela, plašt se završava grlićem. Debljina zidova plašta je promjenljiva, tj. od danceta ka ustima se smanjuje. Dance ĉahure je masivno, jer to zahtijeva njegova funkcija. Na dancetu imamo tri bitna elementa: vijenac (obod), leţište za kapislu i otvor za prolaz plamena od kapisle ka barutnom punjenju. Zavisno od konstrukcije izvlakaĉa (na zatvaraĉu), na dancetu se izraĊuje vijenac ili obod. Vijenac je u stvari kanal odreĊenog profila u koji ulazi zub izvlakaĉa, a obod je ispust na dancetu za koji zapinje zub izvlakaĉa. Inicijalna kapisla se smješta u udubljenje na dancetu, koje ima strogo definirane dimenzije. Na dnu ovog udubljenja (leţišta), izraĊen je nakovanj u vidu ispupĉenja-bradavice. Uloga nakovnja je u tome da se o njega vrši gnjeĉenje (trenje) inicijalne kapisle i time ista dovede do djelovanja. Radi prolaza plamena od inicijalne kapisle ka barutnom punjenju, na dnu leţišta za kapislu izraĊuju se dva otvora promjera 1 mm. Kod izvjesnih vrsta streljiva ne postoji nakovanj u leţištu za inicijalnu kapislu, već je ovaj sastavni dio kapisle. U ovom sluĉaju se izraĊuje samo jedan otvor za prolaz plamena od kapisle ka barutnom punjenju.

Slika 83. Čahura pješadijskog metka

Da bi ĉahura funkcionalno potpuno zadovoljila, ona mora biti izraĊena od materijala koji je mahaniĉki dovoljno otporan, a istovremeno i elastiĉan. Ĉahura se pri opaljenju metka

216

širi, prenoseći pri tome pritisak barutnih plinova na zidove leţišta metka, a poslije opaljenja se vrati na prvobitne dimenzije, da bi je odgovarajući mehanizam mogao lako izbaciti napolje. Za izradu ĉahura upotrebljava se mesing ili ĉelik. Zbog strogih uvjeta kojima treba da odgovori, materijal za izradu ĉahura mora biti odreĊenog hemijskog sastava i visokih mehaniĉkih osobina. Za izradu mesinganih ĉahura, najviše se upotrebljava mesing Ms72, a za izradu ĉeliĉnih ĉahura najpogodniji je meki ugljeniĉni ĉelik Ĉ-22. Mesingane ĉahure se naĉelno ne zaštićuju od korozije, dok je kod ĉeliĉnih to obvezno. Kao zaštita primjenjuje se fosfatiranje u kombinaciji s lakiranjem, ili nanošenjem neke metalne prevlake, putem galvaniziranja (bakar ili mesing). 4.1.3. Barutno punjenje Barutno punjenje je strogo odreĊena koliĉina baruta odgovarajućeg oblika, hemijskih, fiziĉkih i balistiĉkih karakteristika, koja je namijenjena da sagorijevanjem u barutnoj komori stvori potreban pritisak za izbacivanje zrna iz cijevi, odreĊenom poĉetnom brzinom. Osim ovog, kod automatskih i poluautomatskih oruţja, pritisak barutnih plinova je iskorišten za vraćanje zatvaraĉa u zadnji poloţaj, ĉime je omogućen automatski (poluautomatski) rad oruţja. Kod metaka s oznaĉavajućim zrnom, temperatura koja se javlja pri sagorijevanju baruta, iskorištena je za potpaljivanje traserne smješe. Barutno punjenje za pješadijsko streljivo izraĊuje se uglavnom od nitroceluloznog baruta. Ovaj barut je najĉešće u obliku ploĉica kvadratnog presjeka (debljine 0,1-0,3 mm), a ima ga i u vidu malih štapića. Ovaj drugi je primijenjen kod pištoljskog streljiva. Uopće uzev, barut za pješadijsko streljivo je “ţivlji” u odnosu na ostale (topniĉke) barute, jer je potrebno da se za kratko vrijeme po opaljenju metka dobije odgovarajući pritisak u cijevi oruţja. Inaĉe, kod pješadijskog streljiva barutno punjenje je slobodno nasuto u ĉahuri.

4.1.4. Inicijalna kapisla Inicijalna kapisla (slika 84.) je namijenjena da izvrši pripaljivanje barutnog punjenja. Sastoji se od:  Ĉanĉeta;  Inicijalne smješe i  Pokrivke. Izvjesne vrste inicijalnih kapisli (slika 85.) imaju u svom sklopu ugraĊen nakovanj. Ĉanĉe se uglavnom izraĊuje od mesinga. U cilju zaštite od korozije, lakira se po ĉitavoj površini. Inicijalna smješa se naĉelno sastoji od slijedećih komponenti u propisanom odnosu: ţivinog fulminata, kalijum klorata i antimontrisulfida. Ovakav sastav inicijalne smješe ima jedan nedostatak koji se negativno odraţava na pješadijsko naoruţanje. Naime, ĉvrsti produkti koji nastaju prilikom opaljenja (metal ţiva i kalijum klorid) taloţe se na unutarnje zidove i cijevi ispoljavajući tu svoj štetan utjecaj. Ţiva otapa mesing, stvarajući amalgame bakra i cinka, te na taj naĉin slabi otpornost i umanjuje mogućnost njene ponovne upotrebe. Kalijum klorid djelimiĉno disocira pod utjecajem vlage, pri ĉemu se stvaraju ioni klora, koji izazivaju intenzivnu koroziju unutrašnjosti cijevi oruţja.

217

Slika 84. Inicijalna kapisla pješadijskog metka 1 – Ĉanĉe; 2 – Pokrivka od staniola; 3 – Inicijalna smješa.

Slika 85. Inicijalna kapisla pješadijskog metka s ugraĎenim nakovnjem 1 – Ĉanĉe; 2 – Nakovanj; 3 – Pokrivka; 3 – Inicijalna smješa.

Zbog navedenog nedostatka kod pojedinih vrsta streljiva, umjesto fulminatskih, upotrebljavaju se tzv. “sinoksid” (nekorodirajuće) smješe kod kojih je ţivin fulminat zamijenjen tricinatom, a kalijum klorat, barijum nitratom. Radi poboljšanja osjetljivosti na udar, ovim se smješama dodaje tetrazen, a u cilju povećanja intenzivna plamena, kalcijumsilicid. Naĉelno, jednu od takvih smješa saĉinjavaju slijedeće komponente: tricinat, barijumnitrat, antimon-trisulfid, tetrazen i kalcijum-silicid. Pokrivka je namijenjena da zaštiti inicijalno punjenje od vlage. IzraĊena je od staniola, debljine 0,03-0,05 mm. Da bi se otpornost kapisle prema vlazi uvećala i time osigurala njena funkcija, po završenoj laboraciji vrši se zaštita lakiranjem. Da bi inicijalna kapisla odgovorila svojoj namjeni, ona mora da ispuni slijedeće uvjete: da bude dovoljno osjetljiva na gnjeĉenje; da daje mlaz plamena propisane duţine i dovoljno visoke temperature i da pripali barutno punjenje; da je izdrţljiva pri rukovanju i transportiranju kao i da je otporna prema vlazi, vibracijama i tremperaturi okoline.

Slika 86. Inicijalna kapisla tip “Berdan”

Slika 87. Inicijalna kapisla tip “Boxer”

Tipovi inicijalnih kapisli

218

Slika 88. Inicijalna kapisla “Kineska modificirana Berdan”

Slika 89. Inicijalna kapisla “Francuska modificirana Berdan”

Tipovi inicijalnih kapisli

4.2. STRELJIVO ZA PIŠTOLJE I AUTOMATE 4.2.1. Streljivo cal. 7,62 mm za pištolje i automate Za pištolje i automate kalibra 7,62 mm, postoje slijedeće vrste metaka:  7,62 mm s obiĉnim zrnom;  7,62 mm s obiĉnim zrnom (s), remontiran 4.2.1.1. Metak cal. 7,62 mm s obiĉnim zrnom Metak cal. 7,62x25 mm s obiĉnim zrnom (slika 90.) je namijenjen za uništavanje neprijatelja vatrom u bliskoj borbi, na daljinama do 50 m (pri gaĊanju iz pištolja), odnosno do 200 m pri djelovanju iz automata.

1 – Košuljica zrna; 2 – Olovno jezgro; 3 – Ĉahura; 4 – Barutno punjenje; 5 – Inicijalna kapisla.

Slika 90. Metak cal. 7,62x25 mm s običnim zrnom – za pištolj i automat

Metak se sastoji iz slijedećih elemenata: zrna, ĉahure, barutnog punjenja i inicijalne kapisle. Zrno ima slijedeće dijelove: košuljicu i jezgro. Vrh košuljice je kod ove vrste ovalan, a ostali dio cilindriĉan. Košuljica je izraĊena od tombaka, a jezgro od legure olovo-antimon. Na zadnjem kraju, košuljica je povijena tako da njeni krajevi ulaze u jezgro, ĉime se osigurava prisna veza izmeĊu košuljice i jezgra.

219

Ĉahura je od mesinga. Za razliku od ostalih vrsta streljiva za pištolj i automate (ĉije su ĉahure cilindriĉnog oblika), ovdje se plašt ĉahure završava grlićem. Na zadnjem kraju ĉahure, postoji vijenac za olakšano izbacivanje ĉahure poslije pucanja. Na dancetu ĉahure (u sredini), napravljeno je udubljenje (za smještaj inicijalne kapisle), s dva otvora za prolaz plamena od inicijalne kapisle ka barutnom punjenju. Na sredini ovog udubljenja, postoji nakovanj. Barutno punjenje kod ove vrste metaka je od nitroceluloznog baruta (NC-03). Inicijalna kapisla ima ĉanĉe, fulminatsku smješu i pokrivku. Kapisla se utiskuje u leţište u ĉahuri odreĊenim pritiskom, a spoj se lakira u cilju hermetizacije. 4.2.1.2. Metak cal. 7,62 mm s obiĉnim zrnom (s), remontiran Ovaj metak je gotovo istovjetan prethodnom. Od njega se razlikuje po tome što mu je zrno sovjetskog podrijetla, a ostali elementi naše izrade (remontiran). Tehnički podaci za streljivo cal. 7.62 mm Tabela 45. Naziv elementa Zrno Ĉahura Barutno punjenje Inicijalna kapisla (K-4,5) Kompletan metak

Materijal

Masa (gr)

Duţina (mm)

Tombak, olovo Mesing (Ms72) NC-03 Fulminatska -

5,5 4,6 0,5 0,15 10,8

14 25 2,2 35

Balistički podaci za streljivo cal. 7.62 mm Tabela 46. Naziv oruţja

V0 (m/sek)

7,62 mm pištolj

405-435

7,62 mm automat M49 7,62 mm automat M49/57 7,62 mm automat M56 7,62 mm automat M41 “PPŠ” 7,62 mm automat M43 “PPŠ”

440-510 490-510 485-515 480-490 490-510

Brzina gaĊanja (met/min)

1580-1650 1000 500-600 800-1100 500-1100

Preciznost

Od 11 pogodaka 10 mora biti u krugu D=25 cm Rs=5 cm Rs=5 cm Rs=5 cm Rs=5 cm Rs=5 cm

4.2.2. Streljivo cal. 7,65 mm (.32AUTO) za pištolje Za pištolje kalibra 7,65 mm, postoji jedna vrsta metaka i to: 4.2.2.1. Metak cal. 7,65 mm s obiĉnim zrnom Metak s obiĉnim zrnom naše izrade (slika 91.), namijenjen je za uništavanje ţive sile na bliskim odstojanjima. Sastoji se od: zrna, ĉahure, barutnog punjenja i inicijalne kapisle. Zrno 220

je s ovalnim vrhom i cilindriĉnim zadnjim dijelom. Košuljica zrna izraĊena je od tombaka, a jezgro od olovnoantimonske legure. Ĉahura je mesingana, blago konusna. Na dancetu ima vijenac za izvlaĉenje iz leţišta metka u cijevi pištolja. Barutno punjenje je od nitroceluloznog baruta, a inicijalna kapisla fulminatska.

1 – Zrno; 2 – Barutno punjenje; 3 – Ĉahura; 4 – Inicijalna kapisla.

Slika 91. Metak 7,65 mm s običnim zrnom za pištolj

Tehnički podaci o streljivu cal. 7.65 mm Tabela 47. Naziv elementa Zrno Ĉahura Barutno punjenje Inicijalna kapisla (K-4,5) Kompletan metak

Materijal

Masa (gr)

Duţina (mm)

Tombak, olovo Mesing (Ms72) NC-03 Fulminatska -

4,7 3,0 0,2 0,15 8,05

11,7 17,0 2,2 25

Balistiĉki podaci za ovu vrstu metaka su slijedeći:  V0 = 255-280 m/sek;  Pmax = 2100 kg/cm2;  Preciznost = od 11 metaka na daljni 25 m, 10 metaka moraju biti u krugu D = 15 cm. 4.2.3. Streljivo cal. 9 mm za automate i pištolje tipa Parabellum, Luger Za pištolje i automate 9 mm, postoji samo jedna vrsta metaka i to: 9 mm metak s obiĉnim zrnom. 4.2.3.1. Metak cal. 9x19 mm (Para, Luger, Dugo) s obiĉnim zrnom Metak s obiĉnim zrnom naše izrade (slika 92.), namijenjen je za uništavanje ţive sile na bliskim odstojanjima. Sastoji se od: zrna, ĉahure, barutnog punjenja i inicijalne kapisle. Zrno je s ovalnim vrhom i cilindriĉnim zadnjim dijelom. Košuljica je izraĊena od tombaka, a jezgro od olovno-antimonske legure. Ĉahura je blago konusna, bez grlića i s vijencem na dancetu,

221

za izvlaĉenje iz leţišta u cijevi. Barutno punjenje je od NC baruta, a inicijalna kapisla fulminatskog tipa. Balistiĉki podaci za ovu vrstu metaka (mjereni pištoljem “Parabelum”), su slijedeći:  V0 = 307-337 m/sek;  Pmax = 2300 kg/cm2;  Preciznost = od 11 pogodaka na 25 m, 10 mora biti u krugu D = 20 cm.

1 – Zrno;

2 – Barutno punjenje; 3 – Ĉahura; 4 – Inicijalna kapisla.

Slika 92. Metak 9x19 mm s običnim zrnom za pištolje i automate tipa “Parabelum”

Tehnički podaci o streljivu cal. 9x19 mm Tabela 48. Naziv elementa Zrno Ĉahura Barutno punjenje Inicijalna kapisla (K-4,5) Kompletan metak

Materijal Tombak, olovo Mesing NC barut Fulminatska -

Masa (gr)

Duţina (mm)

7,85 3,90 0,38 0,15 12,10

15,40 19,15 2,85 29,70

4.2.4. Streljivo cal. 9 mm za pištolje tipa Beretta 4.2.4.1. Metak cal. 9x17 mm (kratko) s obiĉnim zrnom Metak s obiĉnim zrnom (slika 93.) naše izrade, namijenjen je za uništavanje ţive sile na bliskom odstojanju. Sastoji se od: zrna, ĉahure, barutnog punjenja i inicijalne kapisle. Zrno je s ovalnim vrhom i cilindriĉnim zadnjim dijelom. Košuljica je izraĊena od tombaka, a jezgro od olovno-antimonske legure. Ĉahura je mesingana, blago konusna, bez grlića i s vijencem na dancetu, za izvlaĉenje iz leţišta u cijevi. Barutno punjenje je od NC baruta, a inicijalna kapisla fulminatska. Balistiĉki podaci za ovu vrstu metaka (mjereni pištoljem «Parabelum»), su slijedeći:  V0 = 245-275 m/sek;  Pmax = 2100 kg/cm2;  Preciznost = od 11 pogodaka na 25 m daljine, 10 mora biti u krugu D = 15 cm.

222

1 – Zrno;

2 – Barutno punjenje; 3 – Ĉahura; 4 – Inicijalna kapisla.

Slika 93. Metak 9x17 mm s običnim zrnom za pištolje tipa “Beretta”

Tehnički podaci o streljivu cal. 9x17 mm Tabela 49. Naziv elementa

Materijal

Masa (gr)

Duţina (mm)

Zrno

Tombak, olovo

6,00

13

Ĉahura

Mesing

3,00

NC barut Fulminatska -

0,35 0,15 9,50

17 -

Barutno punjenje Inicijalna kapisla (K-4,5) Kompletan metak

2,2 25

4.2.5. Streljivo cal. 11,43 mm za za automat “THOMPSON” 4.2.5.1. Metak cal. 11,43 mm (.45) s obiĉnim zrnom M1911 Ovaj metak (slika 94.) je ameriĉke proizvodnje. Namijenjen je za gaĊanje ţivih ciljeva na odstojanju do 200 m. Sastoji se od: zrna, ĉahure, barutnog punjenja i inicijalne kapisle. Zrno je s ovalnim vrhom i cilindriĉnim zadnjim dijelom. Košuljica zrna je od bakra, mesinga ili ĉelika, a jezgro je od olovno-antimonske legure. Ĉahura moţe biti bakarna, mesingana ili ĉeliĉna. Oblika je cilindriĉno-konusnog. Na zadnjem dijelu ima vijenac za izvlaĉenje iz leţišta u cijevi. Barutno punjenje je od malodimnog baruta. Inicijalna kapisla je tipa “Sinoksid” (nerĊajuća), s ugraĊenim nakovnjem. Balistiĉki podaci za metak s obiĉnim zrnom M1911 je slijedeći:  V0 = 279 m/sek;  preciznost (srednja veliĉina polupromjera pogodaka) na:  22,8 metara ---------------------------------------------- 2,18 cm  45,7 metara ---------------------------------------------- 3,45 cm  67,5 m,etara --------------------------------------------- 5,69 cm  domet: 457 metara.

223

1 – Košuljica zrna; 2 – Jezgro; 3 – Barutno punjenje; 4 – Ĉahura; 5 – Inicijalna kapisla.

Slika 94. Metak 11.43 mm s običnim zrnom za automat “THOMPSON”

Tehnički podaci o streljivu cal. 11,43 mm Tabela 50. Naziv elementa Zrno Ĉahura Barutno punjenje Inicijalna kapisla (K-4,5) Kompletan metak

Materijal Mesing (ĉelik), olovo Mesing Bakar Ĉelik NC barut Sinoksid -

Masa (gr)

Duţina (mm)

14,8

17,2

5,2 5,6 4,9 0,32 0,28 20,00

22,6 32,4

4.3. STRELJIVO ZA PUŠKE, PUŠKOMITRALJEZE I MITRALJEZE 4.3.1. Streljivo cal. 7,62x39 mm za poluautomatsku pušku M59, M59/66 I M59/66A, automatsku pušku M70 i puškomitraljez M72 Za 7,62 mm poluautomatsku pušku, automatsku pušku i puškomitraljez, postoje slijedeće vrste metaka:    

7,62 mm metak sa zrnom M59; 7,62 mm metak sa zrnom M67; 7,62 mm manevarski metak M68; 7,62 mm školski metak M65.

4.3.1.1. Metak cal. 7,62x39 mm sa zrnom M59 Metak sa zrnom M59 (slika 95.), namijenjen je uništavanje ţive sile i lakih tehniĉkih sredstava. Sastoji se od slijedećih elemenata: zrna, ĉahure, barutnog punjenja i inicijalne kapisle. Zrno se sastoji od košuljice, koja je izraĊena od platiniranog ĉelika (ĉeliĉni lim obloţen slojem mesinga), olovne obloge i ĉeliĉnog jezgra. Košuljica (od olovnoantimonske legure)

224

kod ovog zrna, ima zadatak da omogući zrnu urezivanje u kanale cijevi puške, radi zaptivanja barutnih plinova po opaljenju metka i dobivanja obrtne brzine zrna. Ĉeliĉno jezgro nema nikakvu ulogu u pogledu probojnosti, već je u konstrukciju unijeto iskljuĉivo iz razloga ekonomske prirode. Ovo zrno ima šiljati vrh, cilindriĉni srednji i konusni zadnji dio. Po svom obliku i konstrukciji, predstavlja suvremeni tip zrna. Na košuljici zrna s vanjske strane postoji kanal koji sluţi za olakšano pertlovanje grlića . Ĉahura je mesingana ili ĉeliĉna. Konusnog je oblika, radi lakšeg vaĊenja iz leţišta puške, nakon opaljenja metka. Njen prednji dio se završava grlićem. Zadnji dio je masivniji i na njemu je izraĊen vijenac u koji ulazi zub izvlakaĉa pri vaĊenju ĉahure iz leţišta metka. Donji dio završava se dancetom. Na njemu postoji leţište kapisle s dva otvora za prolaz plamena od kapisle ka barutnom punjenju. Na dancetu je izraĊen nakovanj u vidu jednog manjeg ispupĉenja (bradavice), koji sluţi da se o njega izvrši gnjeĉenje inicijalne smješe i njeno paljenje. Barutno punjenje sluţi da sagorijevanjem u barutnoj komori stvori odgovarajući pritisak i da zrnu odreĊenu poĉetnu brzinu. Osim njega, kod ove puške je sila barutnih plinova iskorištena i za vraćanje zatvaraĉa u zadnji poloţaj, ĉime je omogućen poluautomatski rad puške. Barutno punjenje je od nitroceluloznog baruta (NC-08), koje je slobodno nasuto u ĉahuri. Barutno punjenje je teško oko 1,6 grama. Inicijalna kapisla je namijenjena da izvrši pripaljivanje barutnog punjenja metka. Sastoji se od mesinganog ĉanĉeta, inicijalnog punjenja i staniolske pokrivke. Inicijalno punjenje je sastavljeno od smješe fulminata, kalijum klorata i antimontrisulfida. Kapisla je utisnuta u leţište na dancetu ĉahure. Da bi se osigurala neophodna hermetizacija, ovaj spoj se po utiskivanju kapisle premazuje odgovarajućim lakom.

1 – Košuljica zrna; 2 – Olovo; 3 – Ĉeliĉno jezgro; 4 – Ĉahura; 5 – Barutno punjenje; 6 – Inicijalna kapisla.

Slika 95. Metak 7.62 mm sa zrnom M59 za automat. i poluaut.puške

4.3.1.2. Metak cal. 7,62x39 mm sa zrnom M67 Ovaj metak (slika 96.) je veoma sliĉan prethodnom. Razlika je, u stvari, samo u konstrukciji zrna. Metak sa zrnom M59 ima tzv. “trodjelno”, a metak M67 “dvodjelno” zrno, tj. košuljicu od tombaka, a jezgro od olovno-antimonske legure. Ĉahura ovog metka je mesingana. Drugih bitnih razlika nema. 225

1 – Košuljica zrna; 2 – Olovno jezgro; 3 – Ĉahura; 4 – Barutno punjenje; 5 – Inicijalna kapisla.

Slika 96. Metak 7.62 mm sa zrnom M67 za automat. i poluaut. puške

Tehnički podaci za streljivo cal. 7,62 mm Tabela 51. Naziv elementa

Materijal

Masa (gr)

Duţina (mm)

Zrno (M59) košuljica obloga jezgro

Ĉelik, olovo ĉelik olovo Ĉelik

8,4 3,37 2,05 3,00

Zrno (M67) košuljica jezgro

Tombak, olovo tombak olovo

8,4 3,37 5,03

27

Ĉahura

Mesing Ĉelik

7,4 6,8

38

Barutno punjenje Inicijalna kapisla (K-5, 5-2) Kompletan metak

NC barut fulminatska -

1,6 0,25 17

2,85 55

27

Balistički podaci za streljivo cal. 7,62 mm Tabela 52. Naziv metka

V0 (m/sek)

Pmax (kg/cm2)

Preciznost u cm na m (Rs) 100 300 500

7,62 mm metak sa zrnom M59

720

3200

5

16

30

7,62 mm metak sa zrnom M67

740

3400

5

16

30

226

ĈETVRTO POGLAVLJE PROCES OPALJENJA METKA I KARAKTERISTIKE PROJEKTILA 1. PROCES OPALJENJA METKA Zakonitosti opaljenja metka, let projektila i njegov domet do cilja pruĉava balistika. Ovdje postoje dva jasno odreĊena procesa, poces opaljenja metka i proces kretanja projektila kroz cijev vatrenog oruţja do izlaska iz cijevi (unutarnja balistika), i kretanje projektila od izlaska iz cijevi pa sve do cilja (vanjska balistika). 84 U ovom dijelu knjige bit će iznijeta pitanja koja prouĉava unutarnja balistika. Dok se projektil kreće kroz cijev vatrenog oruţja, kreće se pod utjecajem razvijenih barutnih plinova i njegova brzina se povećava do momenta izlaska iz cijevi. Dalje projektil nastavlja da se kreće kroz zrak pod djelovanjem saopćene mu poĉetne brzine. Na putu kroz zrak dolazi do djelovanja otpora sredine kroz koju se projektil kreće i istovremeno djeluje zaemljina teţa. Da nije ovih utjecaja na let projektila, projektil bi imao duţu putanju. Unutarnja balistika prouĉava: a) pojave i procese koji se javljaju pri opaljenju metka, b) kretanje projektila kroz cijevi, c) karakter prolaska, d) brzinu prolaska u cijevi, e) porast pritisaka u cijevi, f) naĉin nastajanja rotacije projektila, kao i konstrukciju vatrenog oruţja u zavisnosti od uvjeta zadatih za odreĊenu vrstu vatrenog oruţja. 85 Opaljenje metka je sloţen proces brzog pretvaranja hemijske energije baruta, najprije u toplotnu a zatim u kinetiĉku energiju. Proces opaljenja metka je momenat kada poĉinje sagorijevanje baruta, napuštanje projektila iz cijevi, a ovaj proces traje od stotih do tisućitih dijelova sekunde. Pritisci koji se javljaju u cijevi prilikom opaljenja, kreću se od 2500 do 300 bari. Temperatura barutnih plinova kreće se od 3000 do 3500 K0, a temperatura plinova u momentu izlaska iz cijevi je oko 2000 K0. Brzina kretanja projektila kreće se od 200 do 400 m/sek kod pištolja i revolvera, a 700 do 1200 m/sek kod pušaka. Ubrzanja koja se javljaju kod procesa opaljenja kreću se od 15000 do 20000 g (zemljino ubrzanje). Kada se razmotre ovi uvjeti odmah se uoĉava da su oni oštriji i veći, nego kod strojarske tehnike. I pored vrlo kratkog vremenskog intervala i oštrih uvjeta procesa opaljenja, isti je zakonomjeran. Ništa se ne dogaĊa nepredviĊeno86. Jedan od temeljnih uvjeta zakonomjernosti odvijanja procesa opaljenja jeste jasno definirana osobina suvremenih baruta koji se upotrebljavaju, da pod normalnim uvjetima barut gori po paralelnim slojevima s relativno malom brzinom. Postoji uzajamna povezanost izmeĊu pritisaka i zapremine i procesa sagorijevanja barutnih plinova. U vezi s eksperimentalnim procesom opaljenja metka, unutarnja balistika omogućava da se riješe dva temeljna problema balistike: 1) prvi je da se izraĉuna zakon promjene pritisaka barutnih plinova i brzina projektila u poznatom vatrenom oruţju za date uvjete punjenja, a posebice da se odredi maksimalni pritisak plinova i poĉetna brzina projektila, i 2) drugi je balistiĉko projektiranje vatrenog oruţja. Zadatak se sastoji u tome, što treba odrediti nove konstrukcione podatke za cijev i uvjete barutnog punjenja, da bi projektil odreĊene mase postigao traţenu poĉetnu brzinu pri odreĊenoj vrijednosti maksimalnog pritisaka. Prvi problem uvijek sluţi kao završna faza drugog problema. Unutarnja balistika prouĉava uvjete i faktore od kojih zavise uvjeti promjene pritisaka i brzine projektila. Ona prouĉava opće zakonitosti kojima se potĉinjavaju procesi opaljenja i koji se odigravaju pri opaljenju metka.

84 85

Grupa autora, Vojna enciklopedija, II izdanje 1970. god., Beograd, knjiga I, strana 446. Jovanović Z., Bošković M., Lakĉević Dr. D.S., Kriminalistička balistika, Beograd, 1987. god., strana 114.

86

Budiselić Prof. dr, Unutrašnja balistika, Tehniĉka akademija KoVa Zagreb, 1974. god., strana 24.

227

Ujedno postavlja zahtjeve za konstruiranje ureĊaja koji su potrebni za mjerenje u unutarnjoj balistici. U procesu opaljenja metka mogu se razlikovati tri temeljna dijela: 1. Proces sagorijevanja baruta i stvaranje plinova visoke temperature, veoma sabijenih pod visokim pritiskom, koji sadrţe veliku koliĉinu energije. Brzina sagorijevanja zavisi od vrste baruta, pritisaka i temperature plinova. 2. Proces pretvaranja toplote u kinetiĉku energiju kretanja sistema (projektil, zatvaraĉ, cijev oruţja, barutno punjenje). 3. Proces kretanja projektila, trzanje oruţja unazad i kretanje plinova samog punjenja, pri ĉemu postoje razliĉiti otpori (koji se suprostavljaju ovom kretanju). Ova tri procesa izraţavaju se odreĊenim matematiĉkim zakonima, koji nam omogućavaju da uspostavimo vezu izmeĊu elemenata opaljenja metka (put projektila, brzina, pritisak) i uvjeta punjenja (zapremina barutne komore, zapremina duţine cijevi, masa baruta, oblik baruta, karakteristike baruta). Za hemijsku eksploziju je karakteristiĉno da ima veoma brze hemijske reakcije praćene pojavom barutnih plinova, gdje dolazi do suštinske promjene stanja materije. Eksplozija u uţem smislu rijeĉi jeste proces veoma brze hemijske promjene materije, koji je praćen takoĊer veoma brzim oslobaĊanjem toplote i formiranjem veoma zagrijanih plinova i para. Zahvaljujući velikoj brzini hemijske reakcije, plinoviti produkti u prvom trenutku zauzimaju veoma mali prostor i zbog toga se ti plinovi nalaze pod velikim pritiskom

A

C

F

D

G Slika 97. Proces opaljenja metka iz pištolja

B

E

H

228

Kada se metak ispali, ĉahura se širi i ispunjava prazan prostor, koji je ostao izmeĊu ĉahure i leţišta metka, i na taj naĉin zadrţava plinove visokog pritisaka. Prilikom opaljenja metka, barutno punjenje sagori veoma brzo, u tisućitom dijelu sekunde, proizvodeći pri tome veliku koliĉinu vrelih plinovitih proizvoda. Uz to, usljed malog prostora stvara se visok pritisak. Plinski proizvodi stvoreni sagorijevanjem barutnog punjenja imaju oko 14 000 puta veću zapreminu nego što ima nesagorjelo barutno punjenje. Ovakav pritisak daje projektilu veliku poĉetnu brzinu. Kroz cijelu cijev za njim se kreću vreli plinovi i izlaze na usta cijevi. Na ustima cijevi dolazi do brzog širenja vrelih plinova, a naglo se smanjuje pritisak. Ovu pojavu prati karakteristiĉan zvuk-prasak, koji prati opaljenje svakog metka iz vatrenog oruţja. Pored praska-pucnja na ustima cijevi se javlja jaĉi ili slabiji vatreni bljesak - plamen.

Fotografija 191. Fotografija 192. Plamen na ustima cijevi nakon ispaljenja streljiva

Fotografija 193. Fotografija 194. Plamen na ustima cijevi nakon ispaljenja streljiva

Kao posljedica sagorijevanja barutnog punjenja i stvaranja visokog pritisaka, još dok se projektil nalazi u cijevi (kreće se od leţišta metka prema ustima cijevi) usljed akcije i reakcije, javlja se trzanje oruţja unazad. Preko danceta ĉahure djeluje isti pritisak kao na dno projektila. Lakši i sporiji projektil izaziva slabiji trzaj nasuprot teškom i brzom projektilu koji izaziva jaĉi trzaj. Jaĉina trzaja vatrenog oruţja odreĊena je masom i brzinom projektila, te se prilikom konstrukcije vatrenog oruţja o tome posebno vodi raĉuna. Trzaj unazad koristi se za rad mehanizma za izbacivanje ispaljenih ĉahura. U nekim konstrukcijama vatrenog oruţja, ubacivanjem pogodnih amortizera taj trzaj unazad se “prigušuje”, ali se nikada ne moţe potpuno otkloniti. Cijev vatrenog oruţja je izraĊena od visoko legiranih kvalitetnih ĉelika. Na zadnjem dijelu cijevi nalazi se leţište metka i tu je debljina zidova cijevi najveća (najveći pritisak se javlja u ovom dijelu prilikom opaljenja). Prema ustima cijevi zidovi su sve tanji pošto se povećavanjem zapremine pritisak smanjuje. Cijev je iznutra spiralno oţlijebljena, projektil se urezuje u ţlijebove i poprima rotaciono kretanje i izlaskom iz cijevi projektil nastavlja da rotira oko duţne ose. Na taj naĉin dobija stabilnost na putanji, a prodornost mu se povećava.

229

Duţina cijevi je tako konstruirana, da još dok je projektil u cijevi, sav barut izgori i “preda projektilu maksimalni impuls”. Prekratka cijev bi dovela do toga da se na ustima cijevi izgubi dio energije plina, a posljedica toga bio bi jaĉi bljesak i jaĉi pucanj, a manja poĉetna brzina. Zadnji dio cijevi završava se leţištem metka. Leţište metka zatvara zatvaraĉ u ĉijem tijelu se nalazi udarna opruga s udarnom iglom. Zatvaraĉ se ĉvrsto zabravljuje za cijev, i poslije opaljenja pritisak na zatvaraĉ gura oruţje unazad, tj. proizvodi trzaj oruţja. Zatvaraĉ kod streljaĉkog vatrenog oruţja moţe se zabravljivati na više naĉina, od kojih su najĉešća tri:  Prvi naĉin zabravljivanja je rotiranje zatvaraĉa. Zatvaraĉ ima ispuste koji ulaze u posebne ispuste koji se nalaze u tijelu leţišta metka. Zatvaraĉ se gurne prema leţištu metka i zaokrene tako da bi ispusti ušli u odreĊena mjesta na leţištu metka. Ovaj naĉin zabravljivanja je jednostavan, pouzdan i veoma jak.  Drugi naĉin zabravljivanja koristi neku vrstu podupiraĉa. Zatvaraĉ drţi uz leţište metka brava, koja je neka vrsta podupiraĉa, spojena sa zatvaraĉem zglobom, a otvara se prema vani da bi se zabravio pred jednom izboĉinom. I ovaj naĉin zabravljivanja je jednostavan uz napomenu da postoji dosta tipova brava i naĉina koji je mogu aktivirati.  Treći naĉin zabravljivanja koristi nagnute, takozvane oscilirajuće zatvaraĉe. Cijeli zatvaraĉ se koristi kao podupiraĉ, i kada zatvaraĉ doĊe do leţišta metka naginje se na jednu stranu (gore ili dole), tako da njegov zadnji kraj upadne u ispuste koji se nalaze u sanduku oruţja. Oĉigledno je da je u ovom sluĉaju primijenjen originalan i veoma duhovit naĉin zabravljivanja i otvaranja zatvaraĉa. U cjelini rad streljaĉkog vatrenog oruţja je veoma sloţen i sinhroniziran proces. Kako operacija opaljenja metka traje veoma kratko, uz istovremenu pojavu visokog pritisaka i visoke temperature i mehaniĉkog habanja usljed trenja, to je potrebno da svi vitalni dijelovi oruţja budu izraĊeni od najkvalitetnijeg ĉelika. Prilikom opaljenja metka, zatvaraĉ mora ostati zabravljen sve dok pritisak ne padne na dopustivu sigurnosnu visinu. Poslije toga zatvaraĉ treba odbraviti i izvući ispaljenu ĉahuru, a na njeno mjesto stavlja se slijedeći metak u leţište metka. Leţište metka se zatvara zatvaraĉem, koji je tako konstruiran, da za vrijeme pomicanja zapne udarni mehanizam i izvrši opaljenje metka. Ovo vaţi samo za automatska i poluautomatska vatrena oruţja, dok kod neautomatskog oruţja sve navedene radnje obavlja ĉovjek, koji otvara i zatvara zatvaraĉ. Kod revolvera ove radnje obavlja udaraĉ i obaraĉ, a pokretaĉku silu daje prst ĉovjeka. Kod lovaĉkih pušaka unutrašnjost cijevi je glatka, a sistem zabravljivanja je nešto drugaĉiji Funkcioniranje automatskog i poluautomatskog oruţja zasniva se na tri sistema: pozajmicom barutnih plinova, trzanjem cijevi i trzanjem zatvaraĉa. Obiĉno se koristi jedan sistem, rjeĊe dva odjednom, a sva tri sistema nisu korištena ni kod jednog oruţja do sada. Prvo je bio zastupljen sistem “trzanja cijevi”. Zabravljenoj cijevi i zatvaraĉu dopuštalo se da se kreću unazad, kao jedan dio, pod djelovanjem sile trzanja. Zajedniĉka masa cijevi i zatvaraĉa dovoljna je, da se sve zajedno ne pomakne više od 12 do 14 mm prije nego što metak ne izaĊe iz cijevi i pritisak padne. Cijev se tada zaustavlja, a zatvaraĉ kreće dalje pod djelovanjem sopstvene inercije pošto je stigao u krajnji zadnji poloţaj, vraća se nazad pod dejstvom sile povratne opruge i unosi novi metak u leţište. Cijev se pod djelovanjem povratne opruge vraća u prednji poloţaj. U nekim konstrukcijama i zatvaraĉ pomaţe vraćanju cijevi u prednji poloţaj. Sistem “trzanja cijevi” se koristi kod većine pištolja. Dosta je pouzdan, ĉvrst, nema problema sa barutnom gareţi, a i zamjena cijevi je jednostavna. Nedostatak kod ovog sistema bio bi u tome što je teţi od ostalih, a cijev mora imati svojstvo da se pokreće naprijed 230

– nazad. S druge strane, dobra mu je osobina što je za njega potrebno manje dijelova, i to ga ĉini pouzdanim, a to je, kao što se zna, zahtjev kod konstruiranja svih vrsta streljaĉkog vatrenog oruţja. Sistem “pozajmica plinova”, pri ĉemu se iz cijevi odvoji manja koliĉina plinova, koristi se za potiskivanje klipa. Otvor za pozajmljivanje plina nalazi se najmanje na pola duţine cijevi, tako da projektil preĊe dobar dio puta prije nego što preĊe preko njega. Mala koliĉina plina koja uĊe u otvor ne utiĉe bitno na dalji tok kretanja projektila, niti isti gubi potisnu snagu pritisaka ukupno stvorenih barutnih plinova. Plin se skrene prema komori plinskog povratnika, a zatim udara u klip i pritisaka ga. Klip s klipnjaĉom je vezan za nosaĉ zatvaraĉa. Pri trzanju klipa trza se i nosaĉ zatvaraĉa, zatim zahvata tijelo zatvaraĉa, odbravljuje ga i povlaĉi za sobom i ujedno sabija povratnu oprugu. Izvlakaĉ izvlaĉi ispaljenu ĉahuru, zaustavlja nosaĉ zatvaraĉa i tijelo zatvaraĉa. Povratna opruga, koja je u sabijenom poloţaju, gura tijelo zatvaraĉa naprijed, vrši se unošenje slijedećeg metka, zaustavlja se tijelo zatvaraĉa i zabravljuje zatvaraĉ i ponovo ispaljuje metak. Sistem “pozajmice plinova” primjenjuje se najĉešće kod automatskih pušaka i puškomitraljeza jer je lak, a koliĉina plinova moţe se lako kontrolirati i tako mijenjati brzina gaĊanja. Sistem “trzanja zatvaraĉa” je naroĉito usavršen poslije Drugog Svjetskog rata. Trzanje zatvaraĉa ne koristi zabravljivanje zatvaraĉa nego masu i inerciju zatvaraĉa kako bi leţište metka bilo zatvoreno dok projektil ne izaĊe iz cijevi. Svi dobri automati koriste sistem “trzanja zatvaraĉa”, s tim što treba prethodno zadovoljiti neke uvjete. Metak ne smije biti prejak, pa zbog toga automati koriste pištoljsko streljivo. Ĉahura ima blago konusni oblik da bi zatvorila leţište metka prije nego što potpuno uĊe u njega. Uspješnost korištenja sistema “trzanja zatvaraĉa” zavisi u mnogome od uravnoteţenosti izmeĊu kosntrukcije oruţja i streljiva. Svaka promjena streljiva onemogućiti će funkcioniranje automata i zato se koristi samo jedna vrsta streljiva. Kod većine modela iz Drugog svjetskog rata korišten je metak kal. 9 mm Parabelum, a to je kao što se zna najĉešći metak za pištolje. Dva su naĉina uvoĊenja streljiva u leţište metka kod streljaĉkog vatrenog oruţja i to pomoću spremnika (magacina) ili redenikom. Spremnici su uglavnom nezamjenjivi, a redenici zamjenjivi. Spremnici su naĉinjeni kao limene kutije koje sadrţe od 5 do 50 metaka (i do 160 metaka npr. automat MGV cal. 5.56 mm) u redu koji ĉini niz metaka jedan ispod drugoga ili u cik cak poloţaju, a u nekim sluĉajevima je moguć i dvostruki niz. Na vrhu spremnika nalaze se “usne spremnika” koje dozvoljavaju da odjednom izlazi samo jedan metak iz okvira. U spremniku se nalazi donosaĉ metka s oprugom koji donosi metke do “usana”. Zatvaraĉ se kreće iza metka i kad je u potpuno zadnjem poloţaju, metak na vrhu iskaĉe pred zatvaraĉ i on ga potiskuje kretanjem prem naprijed. Uvodnik usmjerava metak pri unošenju u cijev. Spremnik se koristi kod pušaka, pištolja, većine automata i kod nekih lakih mitraljeza. Spremnici su laki, jednostavni i lako ih je puniti streljivom. Nedostatak spremnika je u tome što ograniĉava koliĉinu metaka u njemu. 2. KRETANJE PROJEKTILA KROZ ZRAK Nauka koja se bavi prouĉavanjem kretanja projektila od izlaska iz cijevi pa do krajnjeg cilja, naziva se vanjska balistika. Pod projektilom uopće podrazumijevamo svako tijelo koje se pod utjecajem sile kreće kroz prostor. U kriminalistiĉkoj balistici i uopće balistici, pod projektilom se podrazumijeva tijelo koje se kreće kroz prostor, izbaĉeno djelovanjem sagorjelih barutnih plinova, iz nekog vatrenog oruţja. Za vanjsku balistiku (posebice za kriminalistiĉku balistiku) nije vaţan oblik projektila, odnosno da li je u pitanju dijabola za zraĉnu pušku, zrno olovne saĉme, zrno vojniĉke puške ili granata topa, ili neki metalni vijak izbaĉen iz cijevi ruĉno pravljenog vatrenog oruţja. Zakoni vanjske balistike podjednako vaţe za sve pomenute projektile.

231

Vanjska balistika prouĉava zakone kretanja projektila u zraĉnom prostoru i djelovanje sile zemljine teţe i zraĉnog otpora. Mjerenje poĉetne brzine preciznim instrumentima, pokazuje, da projektil postiţe najveću brzinu na samim ustima, toĉnije 30-ak centimetara od usta cijevi (iz praktiĉnih razloga zanemaruje so ovo rastojanje u odnosu na cjelokupni put koji projektil preĊe poslije izlaska iz cijevi). Na projektil odmah po izlasku iz cijevi djeluje otpor zraka i zemljina teţa i on poĉinje odmah da gubi brzinu, koja se dalje smanjuje, dok na kraju brzina ne bude jednaka nuli. Tada projektil, pod utjecajem zemljine teţe, polako dobiva sve veće ubrzanje i padom na tlo, ona opet postaje jednaka nuli, odnosno projektil predaje svoju energiju, mjestu udara, odnosno pada. Brzina projektila ĉinu vaţnu komponentu u procjeni nanijetih povreda, njihovoj teţini ili eventualnoj procjeni o mogućnosti nanošenja povrede. Brzina projektila je od vaţnosti za kriminalistiĉku balistiku i rasvjetljavanje kriviĉne stvari, koja je predmet kriviĉnog postupka. Za lovaĉke puške saĉmarice odreĊuju se poĉetne brzine na rastojanjima od 5, 10, 15, 20 do 50 metara od usta cijevi. To su one daljine na kojima olovna saĉma moţe nanijeti tjelesne pa i smrtonosne povrede (zavisno od veliĉine saĉme i dijela tijela koji je pogoĊen). Kod oruţja s oţlijebljenim cijevima, brzina projektila se odreĊuje na daljini 25, 50, 100, 150, 200 i 300 metara od usta cijevi. To su one daljine na kojima projektili mogu nanijeti teške i smrtonosne povrede. Brzina koja se mjeri na odreĊenoj udaljenosti od usta cijevi oznaĉava se sa simbolom V i s donje strane simbola stavlja se odreĊena vrijednost rastojanja od usta cijevi na kojem se mjeri brzina projektila. Npr. V25, V100, V200. U ovom dijelu daćemo podatke o poĉetnim brzinama projektila na odreĊenim daljinama interesantnim za kriminalistiĉku balistiku. Tabela kretanja sačme različite veličine na odreĎenim daljinama87 Tabela 53. Rastojanje od usta cijevi i mjesta gdje se mjeri brzina projektila 0 metara (na ustima cijevi) m/sek 5 metara 10 metara 15 metara

87

Brzina V (m/sek) saĉmenih zrna raznih promjera 2 mm 3 mm 4 mm 6 mm 8 mm 375

375

375

375

375

337 293 259

348 315 288

354 326 304

358 338 322

361 345 332

20 metara

231

266

283

307

318

25 metara

207

245

268

295

310

40 metara 50 metara 60 metara 100 metara završna brzina (krajnji domet)

155 125 103 48

200 175 152 60

230 205 183 125

262 244 225 170

282 265 250 200

22

28

30

39

46

Rapajić M., Todorović S., Lovačko oruţje i municija, Novi Sad, 1971. god., strana 151.

232

3. UBOJITOST PROJEKTILA Krajnji cilj projektila izbaĉenog iz streljaĉkog vatrenog oruţja je da pri dodiru s preprekom preda dio energije (udarna energija) i na taj naĉin izazove odgovarajuće deformacije na prepreci, koja moţe biti i ljudsko tijelo (vojne svrhe) ili divljaĉ (prilikom lova). Ukoliko je pogoĊen cilj na kraćem rastojanju, utoliko je efekat pogotka veći, tj. projektil ima veću kinetiĉku energiju. Kinetiĉka energija projektila zavisi od mase i brzine projektila. Primjenom odreĊene matemaiĉke formule moţemo u svakom trenutku, na svakom dijelu balistiĉke putanje odrediti kojom energijom raspolaţe projektil, tj. kolika mu je ubojitost.

E=

p x V2 2

gdje je p – masa (teţina) projektila izraţena u kg; V – brzina projektila izraţena u m/sek; E – energija projektila izraţena u Joulima. Iz odnosa energije, mase i brzine projektila uoĉava se da na veliĉinu kinetiĉke enrgije više utjeĉe brzina projektila od njegove mase. Naime, poznato je da energija raste s kvadratom brzine projektila, odnosno energija projektila je u direktnoj srazmjeri s masom projektila i kvadratom brzine, a obrnuto srazmjerna sa silom zemljine teţe. Daljom analizom odnosa energije projektila, mase i brzine dolazi se do zakljuĉka, da će sporije opadati energija u toku leta projektila koji ima veću brzinu, ili će kod dva projektila iste mase sporije opadati energija onog projektila koji ima veću brzinu. U kriminalistiĉkoj balistici je veoma vaţan momenat odreĊivanja energije projektila koji je naĉinio odreĊena razaranja, prije svega na ljudskom tijelu, odnosno do koje granice projektil raspolaţe energijom radi nanošenja teških tjelesnih ili smrtonosnih povreda. Ovaj problem je veoma kompleksan, zahtijeva svestrano prouĉavanje svih uvjeta koji su doveli do povreĊivanja ljudskog tijela. Objektivnu ocjenu mogu dati struĉnjaci za kriminalistiĉku balistiku i sudsku medicinu. S kriminalistiĉkobalistiĉkog aspekta nije teško odrediti energiju projektila u datom momentu, jer postoje odreĊene balistiĉke tablice s podacima o brzini projektila na odreĊenim rastojanjima (V0, V50, V100, itd), kao i kojom energijom projektil raspolaţe na istom rastojanjima od usta cijevi (E0, E50, E100, itd). Izraĉunavanje matematiĉkih odnosa energije, brzine i mase projektila, ĉak i s preciznim instrumentima bez uĉešća eksperata za sudsku medicinu bila bi samo primjena formalnih ĉinjenica, koje mogu kriviĉne odnose dovesti i do zablude. U praksi je vještak balističar Zoran Jovanvić iz Republičkog sekretarijata za unutrašnje poslove SR Srbije imao slučaj povreĎivanja u predjelu glave (nešto iznad sljepočnice) ispaljivanjem signalnog metka iz raketnog pištolja, kalibra 26 mm88. U prvoj verziji okrivljeni je izjavio da je raketni pištolj bio uperen u vis i da je imao namjeru da signalnim metkom 88

Jovanović Z., Bošković M., Lakĉević Dr. D. S., Kriminalistička balistika, Beograd, 1987. god., strana 118119.

233

upozori osobe koje su se nalazile na terenu gdje je zabranjeno igranje i da je vjerojatno zapaljiva masa iz pištolja udarila u štok prozora, odbila se i pogodila oštećenog. Na štoku prozora u gornjem kutu konstatirana je veča količina barutne gareţi i djelomično oštećenje drvenih vlakana. Oštećeni se nalazio na 17 metara od prozora, na niţem nivou oko pet metara. Kut koji zaklapa pravac pucanja iz raketnog pištolja i oštećenja na štoku s pravcem prozora, mjesto gdje se nalazio oštećeni je pribliţno 700. Očigledno je da zapaljiva smješa signalnog metka ne moţe da rikošetira, jer je kut veći od predviĎenog kuta za mogućnost pojave rikošeta. Ukoliko je došlo do nezakonomjernog odbijanja, signalna zapaljiva masa bi veoma mnogo izgubila u energetskom smislu, i ne bi mogla da se objasni nastala teška tjelesna povreda na glavi oštećenog. Na licu mjesta je ispaljeno više signalnih metaka s prozora, u pravcu mjesta gdje se nalazio oštećeni kritičnom prilikom, a prepreka je načinjena od dvije table stola za stoni tenis, postavljena jedna prema prema drugoj pod kutom oko 700, da bismo mogli da pratimo eventualni efekat na drugoj ploči poslije odbijanja signalne smješe. Od pet ispaljenih signalnih metaka s rastojanja od oko 17 metara, dva su pogodila prepreku, odbila se i jedan je samo udario u drugi dio table, dok je jedan otišao van table, pao u neposrednoj blizini i potpuno sagorio. Pregledom mjesta direktnog udara u tablu stola zapaţa se polukruţno oštećenje s dubinom oštećenja od 2-3 mm, a na drugoj tabli, gdje je signalna masa udarila poslije odbijanja od prve table, jedva se zapaţa neki trag. Iz ovog eksperimenta, izvedenog na licu mjesta, vještak je došao do zaključka, da je oštećenog pogodila signalna masa direktno, da nije bio nikakav rikošet ili neko drugo odbijanje, jer nisu ni postojali uvjeti za ovu pojavu. Oštećenje na prvoj tabli (napravljena od drveta debljine oko dva centimetra) pribliţno odgovara po intenzitetu i obliku opisane povrede na glavi oštećenog, koju je dao kirurg koji je vršio kiruršku intervenciju nad oštećenim. Nalazom vještaka nije bila zadovoljna obrana okrivljenog, pa je traţila da se ponovo izvrši vještačenje od strane jedne eminentne institucije, što je sud i prihvatio. Načinjen je detaljan elaborat s detaljnim opisom fenomena djelovanja signalne mase na ţivi organizam, upotrijebljena je jedna svinja teţine oko 50 kg, na koju je izvršeno ispaljivanje signalnog metka. Primijenjene su formule za izračunavanje udarne energije signalnog metka na rastojanju od oko 17 metara, i dobiven je rezultat s podacima o povredi koja mora biti smrtonosna. Ubojitost signalne mase ogleda se u tome što ista i na ovom rastojanju, raspolaţe dovoljnom energijom da nanese smrtonosne povrede. MeĎutim, činjenica je, da je oštećeni u momentu zadobivanja povrede (konstatirao kirurg) bio u ţivotnoj opasnosti, ali da se veoma brzo oporavio i poslije nekoliko mjeseci osjeća se sasvim dobro, a na mjestu udara signalne mase na glavi jedva se mogao uočiti tragoţiljak. Poseban problem se javlja kod odreĊivanja ubojitosti olovne saĉme ispaljene iz lovaĉkih puškaka saĉmarica. U saĉmenom snopu postoji više pojedinaĉnih saĉmenih zrna. Drugim rijeĉima, svako zrno predstavlja jedan projektil koji se ponaša po zakonima balistike, tako da je ukupna ubojitost saĉmenog snopa ustvari zbroj ubojitosti ukupnog broja olovne saĉme. Npr. patron kalibra 16 s barutnim punjenjem od 1,65 gr bezdimnog baruta i olovnom saĉmom promjera 3 mm, u ukupnoj masi od 32 gr (u jednom punjenju ovog patrona ima prosjeĉno oko 195 saĉmenih zrna promjera 3 mm), moţe se odrediti ubojitost saĉmenog snopa na razliĉitim daljinama primjenom formule za odreĊivanje udarne energije projektila odnosno ukupne udarne energije pojedinih projektila iz saĉmenog snopa. Poĉetna brzina na ustima cijevi, bez obzira na veliĉinu saĉmeih zrna, je za sve vrste oko 360 m/sek. Na kraćim rastojanjima od nekoliko metara, kada saĉmeni snop ide kao jedna

234

cjelina i kada se još nije formirao u obliku ovoida i kada nije došlo do širenja i znatnog izduţivanja, ima veoma veliku ubojitost. Primjenom formule u konkretnom sluĉaju dobiva se udarna energija od E0=2200 J, (ukupna masa saĉme je 32 gr, V0=360 m/sek). Ovako velika energija saĉmenog snopa na ustima cijevi, odnosno na nekoliko metara od usta cijevi, predstavlja veliku ubojitost, pa su povrede nanijete ovom vrstom vatrenog oruţja veoma teške s efektom kao da je mišićno tkivo samljeveno. Na većim udaljenostima dolazi do širenja i izduţivanja saĉmenog snopa. Jedan dio saĉmenih zrna neće pogoditi ţeljeni cilj, pa dio ubojitosti, koje nose ova saĉmena zrna, ne moţe se uzeti u obzir prilikom odreĊivanja ukupne ubojitosti saĉemnog snopa. Ako je na daljini od 30 metara cilj pogodilo 60 olovnih saĉmenih zrna, ĉija je pojedinaĉna masa 0,164 gr (u 32 gr punjenja ima oko 195 saĉmenih zrna), onda je cilj pogodila masa od ukupno oko 10 gr (60 x 0,164), pa će na toj daljini za saĉmu promjera 3 mm, brzine V30 = 230 m/sek, biti ubojitost E30 = 260 J. To je znatno manja ubojitost nego na nekoliko metara (3-5 metara) od usta cijevi. Kod pušaka s oţlijebljenim cijevima gdje se ispaljuje jedinstven projektil (brenneke, foster, slug), opadanje ubojitosti je nešto postepenije nego kod pušaka saĉmarica koje koriste olovnu saĉmu. Da bi se brţe izraĉunala energija udarne sile i ubojitost saĉmenog snopa koji je pogodio odreĊeni cilj, saĉinjene su balistiĉke tablice na temelju najĉešće upotrebljavane saĉme, na daljinama od 15 do 35 metara.

Tabelarni pregled enrgija jednog sačmenog zrna izraţena u J89) Tabela 54. Ubojitost, energija jedne saĉme Krupnoća saĉme

Daljina od usta cijevi metara 15 20 25 30 35

2 mm 1.69 J 1,31 J 1,05 J 0,86 J 0,70 J

3 mm 6,95 J 5,82 J 4,99 J 4,32 J 3,73 J

4 mm

5 mm

18,3 J 15,3 J 14,0 J 12,7 J 11,3 J

69,1 J 62,9 J 57,6 J 52,8 J 48,8 J

4. PUTANJA PROJEKTILA (BALISTIĈKA KRIVA) Put koji naĉini projektil od trenutka izlaska iz cijevi vatrenog oruţja do cilja naziva se balistiĉka putanja projektila. Njen izgled podsjeća na “parabolu” iako se odmah uoĉava da krakovi ove “parabole” nisu istih kvaliteta. Zbog posebnog izdvajanja i znaĉaja ova se parabola naziva balistiĉka kriva. Balistiĉka kriva se formira po odreĊenim zakonitostima. Moguće je taĉno odreĊivanje njenih elemenata odnosno moguće je unaprijed predvidjeti oblik, duţinu, visinu i ostale elemente, pošto je cijeli proces formiranja balistiĉke krive zakonomjeran.

89

Rapajić M., Todorović S., Lovačko oruţje i municija, Novi Sad, 1971. god., strana 156.

235

c va Pra

po

ro ap laz

tila jek

S S1

O

β

α 50 0,15

100

150 0,20

200

250

300 Daljina (m)

0,25

0,60

Vrijeme leta (sek)

Slika 98. Balistička kriva s elementima putanje projektila

Analizom balistiĉke krive (slika 98.) utvrdićemo slijedeće: 1) na temelju izgleda balistiĉke putanje u odnosu na horizont razlikujemo tri (3) vrste balistiĉkih putanja koje odgovaraju horizontalnom, kosom i vertikalnom hicu, 2) horizontalni hitac ima poĉetnu osu kretanja paralelnu s horizontom, i kod ove putanje postoji samo padajući krak, 3) kosi hitac ima elevacioni kut manji od 900, s tim da je najveći domet projektila ispaljenog iz vatrenog oruţja kada je elevacioni kut izmeĊu 250 i 300, 4) vertikalni hitac se dobiva ispaljivanjem hica pod kutom od 900, 5) polazni kut projektila je uvijek manji od upadnog, 6) padajući krak putanje je uvijek manji od penjajućeg kraka, pa je zbog toga tjeme putanje uvijek bliţe padnoj toĉki, 7) brzina projektila stalno opada do jedne toĉke, kada je brzina najmanja i skoro prestaje utjecaj sile pritisaka barutnih plinova koji su izbacili projektil iz cijevi, a zatim se postepeno povećava brzina projektila pod utjecajem zemljine teţe, s tim da u padajućem dijelu putanje i pod utjecajem sile zemljine teţe projektil nikada ne moţe dostići brzinu koju je imao na izlasku iz cijevi oruţja (nikad ne moţe postići vrijednost poĉetne brzine), 8) na temelju iznijetog u prethodnom dijelu analize balistiĉke krive proizilazi zakljuĉak da je ubojitost projektila veća na uzlaznom dijelu putanje. Interesantno je promatranje projektila koji je ispaljen kao vertikalan hitac. Brzina projektila stalno opada do odreĊene visine, koja je u ovom sluĉaju 75 % od maksimalnog dometa, kada je brzina projektila ravna nuli i tada projektil poĉinje da pada vertikalno, pod utjecajem sopstvene mase, brzina stalno raste, ali zbog otpora zraka, brzina projektila u padu nikada ne moţe biti veća ili jednaka poĉetnoj brzini projektila. U praksi je bili sluĉajeva ranjavanja od projektila koji je slobodno padao, a matematiĉkim izraĉunavanjima dobivaju se podaci koji ukazuju i na mogućnost smrtonosnog djelovanja.

5. DOMET PROJEKTILA Maksimalni domet ispaljenih projektila (kao i domet olovne saĉme) je interesantan podatak za kriminalistiĉku balistiku. Kada se uzme u obzir ĉinjenica da je ubojitost projektila sa smrtonosnim posljedicama u granicama od oko 1/3 od maksimalnog dometa projektila, onda se ovaj podatak ĉesto koristi kod procjenjivanja mogućih nanošenja teških tjelesnih pa i smrtonosnih povreda, kao i mogućnost dovoĊenja u opasnost i drugih osoba.

236

Veliĉina maksimalnog dometa zavisi od poĉetne brzine, elevacionog kuta i mase projektila. Otpor zraka smanjuje domet projektila, pa se kod projektila s oţlijebljenim cijevima kreće od 1000 metara (pištolji kalibra 6.35 mm) do 6000 metara, kod specijalnih vojniĉkih karabina. Navešćemo podatke o maksimalnom dometu kod nekih vrsta vatrenog oruţja s oţlijebljenim cijevima, a hitac je ispaljen s elevacionim kutom od 30 0 do 350: 1) vojniĉki karabin cal. 7.62 mm domet oko 6000 metara, 2) vojniĉka puška cal. 7.9 mm domet oko 5000 metara, 3) lovaĉki karabin (ultra rezantno streljivo) domet oko 5000 metara, 4) lovaĉki karabin (rezantno streljivo) domet oko 4000 metara, 5) lovaĉki karabin (srednje rezantno streljivo) domet oko 3000 metara, 6) malokalibarska puška cal. 5.6 mm domet oko 1500 metara i pištolj marke “Crvena Zastava” M-57 cal. 7.62 mm, domet oko 1400 metara. Maksimalni domet olovne saĉme kod pušaka saĉmarica je daleko ispod maksimalnog dometa vatrenog oruţja s oţlijebljenim cijevima, kako je to već naglašeno. Prije svega namjena lovaĉkih pušaka saĉmarica je za odstrjel divljaĉi koja se nalazi u kretanju, pa je konstrukcionim rješenjima podešen maksimalni domet olovne saĉme. Pribliţno maksimalni domet olovne saĉme moţe se dobiti ako promjer saĉme izraţene u milimetrima pomnoţimo s brojem 100. Navešćemo podatke o maksimalnom dometu kod nekih vrsta olovne saĉme ispaljene iz lovaĉke puške saĉmarice cal. 16: 90 Tabela 55. Elevacioni kut od 200 do 250

Promjer saĉme

Od 200 do 250

2,50 mm 3,00 mm 3,50 mm 4,00 mm

Maksimalni domet (metar) 250 310 370 410

Maksimalni domet olovne saĉme ispaljene iz lovaĉke puške saĉmarice zavisi od elevacionog kuta. Dat ćemo orijentaciono podatke samo za jednu vrstu olovne saĉme promjera 2,50 mm s poĉetnom brzinom V0 = 360 m/sek, ispaljene iz lovaĉke puške saĉmarice cal. 16:91 Tabela 56.

90 91

Kut elevacije

10

20

30

40

60

80

100

150

200

Maksimalni domet izraţen u metrima

95

122

137

150

170

185

200

215

225

Rapajić M., Todorović S., Lovačko oruţje i municija, Novi Sad, 1971. god., strana 168. Rapajić M., Todorović S., Lovačko oruţje i municija, Novi Sad, 1971. god., strana 169.

237

Za ostale vrste olovne saĉme moţe se pribliţno odrediti maksimalni domet na temelju datih podataka za saĉmu promjera 2,5 mm i korištenjem podataka iz tabele za krajnji domet saĉme ispaljene pod elevacionim kutom od 200 do 250. 6. RIKOŠET PROJEKTILA Projektil na svom putu moţe da naiĊe na razliĉite prepreke (drvo, kamen, ciglu, površinu vode, led, itd.), i da ostvari kontakt s preprekom pod razliĉitim kutom. U zavisnosti od kuta pod kojim je projektil došao u dodir s preprekom, zavisi njegovo dalje ponašanje. Ako je projektil došao do prepreke pod pravim kutom, a prepreka je velike ĉvrstoće tako da je ne moţe probiti (ĉeliĉni lim debljine 10 mm) mada ima još uvijek veliku brzinu, dolazi do njegovog raspadanja u više sekundarnih, sitnih, projektila. Sekundarni projektili se rasturaju na sve strane, ukljuĉujući i eventualna odbijanja iz pravca dolaska projektila. Sekundarni projektili nemaju veliku ubojitost, ali u neposrednoj blizini mogu nanijeti povrede na osjetljivim mjestima ljudskog tijela, prije svega povrede oka. Ako projektil dolazi do prepreke pod nekim manjim kutom od 900, s još dovoljno velikom brzinom (i zavisno od prepreke) projektil se ili zabija u prepreku, ili dolazi do kontakta jedne strane projektila i prepreke, njegovog odbijanja, tako da projektil moţe nastaviti dalje kretanje u drugom pravcu. U kom će pravcu da nastavi poslije kontakta s preprekom, a taj kontakt je pod kutom manjim od 90 0, zavisi od više faktora, prije svega od prirode prepreke, kuta padanja, od daljine s koje je došao projektil, tj. kojom se brzinom kreće neposredno prije kontakta s preprekom, od prirode samog projektila (ĉvrstoća, oblik, masa), itd. U širem smislu svako odbijanje projektila od prepreke i nastavljanje kretanje projektila u nekom drugom pravcu, naziva se “rikošet”. U uţem smislu pod “rikošetom” podrazumijevamo kretanje projektila poslije kontakta s preprekom, gdje je upadni kut jednak odbojnom kutu. Eksperimentalnim putem je utvrĊeno da poslije svakog “rikošeta” projektil gubi od ubojitosti oko 50 % i za isto toliko se skraćuje domet. Eksperimentalnim putem je takoĊer utvrĊeno da se pojava “rikošeta” javlja kod projektila, bez obzira na njegovu prirodu, samo ako je upadni kut manji od neke odreĊene vrijednosti kuta, odnosno ta graniĉna vrijednost iznosi 150. To zavisi od oblika projektila, prije svega od njegovog vrha (ovalni ili zatupasti vrh), a ovo vaţi i za olovnu saĉmu, gdje je graniĉna vrijednost ispod 7 0.

D

A α

B

β

γ

E

C F Slika 99. Rikošet projektila s označenim upadnim kutom (α) i odbojnim (β) kutom , te kutom skretanja projektila (γ)

Kut ABC naziva se upadni kut, manji je od 150, odnosno 70, i moţe dovesti do rikošeta. Kut DBE je odbojni kut i on je po veliĉini jednak kutu ABC. Pravac AB je pravac dolaska projektila na prepreku, a pravac BD je pravac kretanja projektila poslije kontakta s preprekom. Kut DBF je kut skretanja projektila i jednak je zbroju upadnog i odbojnog kuta.

238

Pri velikim brzinama, udar projektila o prepreku i na manjim rastojanjima, kut odbijanja moţe biti i znatno veći od upadnog kuta (odbojni kut rikošeta). U kom pravcu će projektil nastaviti putanju poslije odbijanja od prepreke, odnosno da li će kretanje nastaviti u pravcu gaĊanja ili skrenuti na neku drugu stranu, zavisi i od nagiba prepreke, tj. površine neke prepreke u koju projektil udara, od njene prirode i dr. Npr., ako je prepreka led ili kamen, rikošet se neće javiti u pravcu gaĊanja, već se moţe kretati u nekom drugom pravcu. Kada olovna saĉma udari u drvo rikošet se moţe javiti i pod znatno većim kutom od graniĉnog kuta. Ako je upadni kut 600, olovna saĉma moţe rikošetirati i pod kutom od 100 0 , a u pojedinim sluĉajevima, kada je rijeĉ o staroj, suhoj i veoma tvrdoj hrastovini, olovna saĉma pri udaru pod pravim kutom moţe se vratiti i prema osobi koja je ispalila hitac. U ovom sluĉaju ne radi se o pravom rikošetu saĉmenih zrna, već o odbijanju od tvrde elastiĉne prepreke. Posebice je interesantno ponašanje saĉme pri udaru o zemlju, led ili površinu vode, kada postoje uvjeti za pojavu rikošeta. Jedan dio olovne saĉme rikošetira, i ako se neka osoba naĊe u blizini mjesta rikošeta moţe doći do povreĊivanja. Ovo se dosta ĉesto dešava u lovu na divlje patke, kada se ne poštuju lovaĉka pravila (lovaĉka etika) pa se puca na pernatu divljaĉ kada je na zemlji ili vodi. Ako su mali upadni kutovi, projektil moţe da rikošetira i više puta. Tom prilikom moţe mijenjati pravac kretanja u zavisnosti pod kojim kutom je udario u sljedeću prepreku, gubeći poslije savkog rikošeta oko 50 % ubojitosti i isto toliko u brzini. Napr., ako je poslije prvog rikošeta prepolovljena udarna energija projektila, poslije drugog rikošeta takoĊer se gubi polovina udarne enrgije, itd., dok projektil ne izgubi potpuno energiju i naĊe se u stanju mirovanja. U okruţnom sudu u Titovom Uţicu za vrijeme pretresa, otac poginulog maloletnog deteta potegao je pištolj i ispalio nekoliko metaka u pravcu okrivljenog. Sudnica je bila puna stranaka. Niko nije bio povreĎen. Jedan projektil je udario u tablu masivnog sudskog stola (za kojim se nalazilo sudsko veće), zatim u zid a potom u plafon, da bi se skoro neoštećen našao na podu. Ovom prilikom je došlo do trostrukog rikošeta projektila. Projektil je ispaljen iz pištolja kal. 7,65 mm. Pregledom nastalih oštećenja od ispaljenog projektila, mogla je tačno da se rekonstruiše putanja projektila i utvrdi zakonitost rikošeta, odnosno da je upadni ugao jednak odbojnom uglu, a da su oštećenja, po intenzitetu, sve manja, počev od prvog oštećenja na drvenoj tabli stola, do posljedneg oštećenja na plafonu sudnice92. Projektili s oštrim vrhom i s košuljicom od ĉelika ili tombaka, kao i projektili malokalibarskog oruţja u većini sluĉajeva rikošetiraju u pravcu gaĊanja i ne mogu se vratiti (poslije odbijanja) u pravcu osobe koja je pucala. Graniĉni kut je veći nego što je sluĉaj s projektilima s ovalnim vrhom ili lovaĉkim projektilima s olovnim vrhom. Olovni projektili i olovna saĉma imaju graniĉni kut 70. Iznad kuta većeg od 70 ne dolazi do rikošeta, veće se projektil ili zabije u prepreku ili jednostavno spljošti i znatno deformira i pada u blizini mjesta, gdje je ostvaren kontakt projektila i prepreke. Pošto je kod olovnih projektila graniĉni kut mali, preporuĉuje se za naoruţanje policije vatreno oruţje revolver. Naime, prilikom upotrebe revolvera u naseljenim mjestima (nuţne intervencije ovlaštenih sluţbenih osoba), bit će smanjena opasnost od povreĊivanja rikošetom osoba koja se nalaze na mjestu intervencije (projektili namijenjeni za ispaljivanje iz revolvera mahom su naĉinjeni od olova bez košuljice). Prilikom lova na pernatu divljaĉ puškama saĉmaricama, kada je divljaĉ u letu, moţe se javiti rikošet olovne saĉme pri udaru u roţasti kljun ptice. Ovo pod uvjetom da su se stekli uvjeti za pojavu rikošeta (kada je graniĉni kut manji od 70). Olovna saĉma s velikom brzinom 92

Jovanović Z., Bošković M., Lakĉević Dr. D.S., Kriminalistička balistika, Beograd, 1987. god., strana 124.

239

pri udaru u tvrde prepreke ima efekat eksplozivnog projektila, te parĉad (sekundarni projektili) mogu odletjeti i do 50 metara i nanijeti povrede osobama koje su bile dosta udaljene od ciljne putanje. Kod projektila ispaljenih iz oruţja s oţlijebljenim cijevima (ako je projektil šupalj u zadnjem dijelu), sekundarni projektili koji se javljaju pri udaru u tvrdu prepreku pod pravim kutom, mogu se vratiti u pravcu osobe koja je pucala. Rikošet je zakonomjerna pojava. Ranjavanje rikošetom uvjetuje da se detaljno ispitaju uvjeti po kojima je došlo do rikošeta. Prije svega treba pregledati lice mjesta (konfiguraciju terena), oštećenje na prepreci za koje se smatra da je nastalo rikošetiranjem projektila, detaljno se upoznati sa sudskomedicinskim nalazom povrede, izvršiti rekonstrukciju dinamike odigravanja dogaĊaja. U svakom sluĉaju treba izvršiti detaljno ispitivanje oruţja i projektila (saĉme) koji su kritiĉnom prilikom upotrijebljeni.

Fotografija 195. Rikošet zrna nakon udara u drvo

7. MJERENJE BRZINE PROJEKTILA Brzina projektila je promjenljiva veliĉina koja se mijenja u toku njegovog kretanja kroz zrak. Veoma je teško procijeniti (direktno pri izlasku iz cijevi ili na taĉno odreĊenom rastojanju od usta cijevi) brzinu projektila. Brzina projektila mjeri se na taj naĉin što se gleda koliko je potrebno vremena da projektil proĊe taĉno odreĊeno rastojanje koje je dosta kratko. U suštini ovo rastojanje ĉini duţina baze mjerenja. Polazimo od ĉinjenice da projektil od trenutka izlaska iz cijevi konstantno gubi brzinu. Brzina se izraĉunava primjenom temeljnog obrasca za odreĊivanje brzine V = L/t, gdje je V – brzina izraţena u m/sek, L – duţina preĊenog puta izraţena u metrima, t – vrijeme prolaska izraţeno u sekundama. Odavde proizilazi da je brzina izraţena metrima u sekundi, i da je ova brzina, brzina projektila u sredini promatrane baze. Projektil na svom putu nailazi sukcesivno na dva detektirajuća ureĊaja, koji svaki za sebe odašilje signale kronografu u trenutku prolaska projektila kroz ureĊaj. Na taj naĉin dobivamo vrijeme koje je potrebno projektilu da preĊe taĉno odreĊeno rastojanje koje razdvaja ova dva ureĊaja. Rastojanje izmeĊu dva ureĊaja moţemo lako izmjeriti. Brzinu projektila izraţavamo formulom V = L/t. Dva detektirajuća ureĊaja postavljamo na putanju projektila i to na odreĊenom i poznatom rastojanju jedan od drugoga. 240

Ovo rastojanje je baza mjerenja a sredina baze nalazi se na odreĊenom rastojanju od usta cijevi vatrenog oruţja. Treba uzeti kratku duţinu baze da bi kriva brzine projektila mogla biti pribliţno izraţena pravom crtom. Pogodno je raspolagati kratkom bazom, jer mjerenjem duţine baze L biće utoliko toĉnija i eventualna greška kod L biće izraţena greškom kod V. MeĊutim, nije moguće skratiti ovu duţinu ispod izvjesnih veliĉina, koje treba da budu u odnosu s taĉnošću kronografa koji će ih iskoristiti. Detektirajući ureĊaji imaju zadatak da otkriju prolaz projektila u dvije toĉke na njihovoj putanji. Ovo otkrivanje moţe se izvršiti na više naĉina. Najprostiji naĉin se sastoji u stavljanju izolirane ţice na ustima cijevi vatrenog oruţja, a zatim se izvrši ispaljivanje na blindiranu metalnu ploĉu, koja na svojoj zadnjoj strani ima prekidaĉ. Prije ispaljivanja, dok struja ide kroz ţicu iz usta cijevi i dolazi u kronograf, jedna druga ţica prolazi kroz zatvoreni prekidaĉ i takoĊer dolazi u kronograf. Prolaz projektila presijeca ţicu na ustima cijevi i pokreće kronograf, a kada projektil pogodi metalnu ploĉu, prekidaĉ odskaĉe i otvara tok struje koji zaustavlja kronograf. Ovaj postupak moţe se zamijeniti nišanskim ramovima koji se sastoje iz jedne ţice u vidu mreţe, ĉije rupice su veliĉine polukalibra projektila. Prolaz projektila kroz mreţu imaće ista prethodna dejstva. Kod stalnih instalacija i za streljivo, ĉiji projektil se kreće većom brzinom od brzine zvuka, takoĊer se moţe upotrijebiti elektriĉni prekidaĉ. Svi postupci na koje smo se ukratko osvrnuli baziraju se na prekidu toka struje. Postoje i drugi postupci, koji koriste samo signal ili pak zatvaranje toka struje. Pomenuti ureĊaji za detektiranje prolaza projektila sasvim mogu zadovoljiti potrebe u kriminalistiĉkoj balistici, mada vojne institucije u ove svrhe upotrebljavaju znatno savršenije i preciznije ureĊaje. UreĊaji za detektiranje prolaska projektila vezani su za kronometre. 8. KRONOGRAF Kronograf je ureĊaj ĉija koncepcija omugaćava korištenje naĉina detekcije, transformišući ih u veliĉine koje odgovaraju vremenu, ili direktno u vrijeme. U studiji ćemo navesti samo glavne kronografe i princip rada. Najjednostavniji detektori za mjerenje poĉetne brzine V0 koji se danas primjenjuju, a ĉiji rezultati mogu zadoviljiti potrebe kriminalistiĉke balistike, su ramovi sa ţicom. To je jedan obiĉni drveni ram s namotanom ţicom u obliku mreţe, koja je ukljuĉena u jedno strujno kolo s naponom E i otporom R. Kroz ovu ţicu teĉe struja jednaka I = E/R + Rz, gdje je Rz otpor ţice. Ako vremenski promatramo dijagram te struje, utvrdićemo da je to konstantna veliĉina. Ako se ovakav ram sa ţicom naĊe na putanji projektila, koji će prekinuti ţicu, struja će u tom trenutku biti jednaka nuli. Dobit ćemo jedan negativni impuls koji moţe pokazati kronometar. Ako na odreĊenom rastojanju postavimo još jedan ram sa ţicom, poslije izvjesnog vremena t, projektil će prekinuti i drugo ovakvo strujno kolo i dobivamo i drugi negativni impuls, koji će poslije izvjesnog vremena zaustaviti rad kronometra. Ovo je jedan od mogućih detektora za mjerenje poĉetne brzine V0. Prednost ovakvih detektora je u njihovoj jednostavnosti. Nedostaci su sporost mjerenja, pošto se poslije svakog mjerenja mora krpiti pokidana ţica. Ĉesto se umjesto ramova sa ţicom, za poĉetak mjerenja vremenskog intervala upotrebljavala jedna ţica na ustima cijevi. Na cijev se navuĉe jedan izolator i za nju se priĉvrsti ţica. Ostalo je potpuno isto kao kod ramova. Ima jedan izvor napajanja i jedan otpornik. Kada projektil proĊe, prekida ţicu i strujno kolo. Kod detektora s fotoćelijama na jednu fotoćeliju pada stalna svjetlost, u funkciji vremena, dobiva se stalna struja. MeĊutim, ako se u jednom trenutku smanji svjetlosni izvor, vrijeme t, onda će se smanjiti i jaĉina struje. Prema tome, ako pored fotoćelije proĊe projektil i zakloni svjetlost, dobićemo jedan negativni impuls. To je princip rada detektora s fotoćelijom. Negativni impuls pokazuje trenutak kada je projektil prošao pored fotoćelije. Za male kalibre, konstrukcija se postavi tako što se na jednoj gredi montira ţaruljica koja stvara

241

umjetno svjetlo. Preko jednog soĉiva svjetlost se pretvara u snop paralelnih svjetlosnih zrakova. S druge strane se takoĊer nalazi takvo jedno soĉivo koje skuplja svjetlost (fokusira) i u ţiţi tog soĉiva nalazi se fotoćelija. Pošto je jaĉina ţaruljice konstantna, to ćemo imati i stalnu struju fotoćelije. Kada projektil proĊe kroz svjetlosni snop, za trenutak se umanjuje svjetlost na fotoćeliji, zbog ĉega opada struja kod fotoćelije. Ovaj naĉin se upotrebljava za manje kalibre, uglavnom za streljaĉko vatreno oruţje 93. 8.1. Kronometar Mjerenje poĉetne brzine Vo projektila nije novijeg datuma. Još u XVIII stoljeću ima podataka da je mjerena ova poĉetna brzina ali s manje taĉnosti. Prvi koji je dobio zadovoljavajuću taĉnost 1863. godine bio je francuski poruĉnik Bulanţe (Boulange), koji je konstruirao kronometar, danas poznat kao Bulanţov kronometar. S neznatnim modifikacijama u upotrebi je i dan danas i više sluţi kao provjera mjerenja brzine koja se mjeri s drugim suvremenim instrumentima, a manje za samo mjerenje. Za mjerenja u kriminalistiĉkoj balistici mogu se dobiti sasvin zadovoljavajući rezultati. Bulanţov kronometar se sastoji od jednog stabilnog stuba koji je postavljen pod kutom od 900 u odnosu na horizontalu u betonskom izniveliranom postolju. Na stubu se nalaze dva elektromagnetna jezgra koja se završavaju jednim šiljkom. Elektromagneti drţe po jedan štap, koji na donjem kraju imaju teg, tako da je uvijek u vertikalnom poloţaju. Dulji štap (HŠ) naziva se kronometarski štap a kraći (RŠ) zove se registrirajući štap. Teţina štapova je tolika da ih elektromagneti drţe kad kroz njih proĊe struja. Da bi magnetna gustina bila veća i da bi kod prestanka struje oba štapa istovremeno pošla, vrhovi su im špicasti, kao na slici 100. Pri dnu stuba nalazi se jedan noţ pod oprugom, tako da ga opruga gura, a preko jedne poluge je zabravljen u odreĊenom poloţaju. Kada projektil proĊe preko prvog detektora, otvara se strujno kolo elektromagneta EM 1 i kronometraski štap poĉinje slobodno da pada pod utjecajem sopstvene teţine (h = 1/2 gt2). Kada prvi projektil preĊe preko drugog detektora, otvara se strujno kolo elektromagneta EM 2 i poĉinje da pada registrirajući štap (RŠ). Ovaj štap udara na polugu, sabija oprugu, vrši odbravljivanje noţa koji pod djelovanjem svoje opruge pravi jedan zarez u kronometarski štap (udarom). Pošto je kronometarski štap ranije poĉeo da pada, u odnosu na registrirajući štap, taĉno za ovo vrijeme za koje je projektil prošao izmeĊu dva detektora. Mjereći razliku u visini pada štapova preko jednaĉine o slobodnom padanju t = 2h/g, dobiva se vremenski interval koji se traţi. Ovdje se javlja “mrtvo vrijeme”, vrijeme koje je potrebno da registrirajući štap sabije oprugu, da se izvrši odbravljivanje noţa i da se isti pokrene do štapa. Ovo “mrtvo vrijeme” odreĊuje se tako što se preko zajedniĉkog prekidaĉa istovremeno iskljuĉuje struja oba magneta, štapovi istovremeno poĉinju da padaju. Tako se dobiva jedan nulti poloţaj (poĉetni) koji je odreĊen samom konstrukcijom ovog aparata. Pri mjerenju prvo se odredi nulta taĉka, a odmah se mjeri visina od nulte toĉke do visine zareza. Oba štapa su od gvoţĊa, kako bi mogli da se drţe za elektromagnet. Kronometarski štap preko svog tijela ima aluminijsku košuljicu koja se ĉesto mijenja. Košuljica je od aluminijuma kako bi noţ mogao da napravi što uoĉljiviji zarez. Mjeri se visina i dobiva vrijeme, a iz vremena t preko formule dobiva se brzina. Kao detektori uzimaju se ramovi od ţice. Prekid ţice na ramu istovremeno proizvodi i prekid struje kola na elektromagnetu. Prije svakog mjerenja dotjeruje se struja za elektromagnet kako bi bio na granici za opuštanje. Kada doĊe do prekida ţice na ramu, prekida se struja, prestaje rad elektromagneta i opušta se štap. Isti je sluĉaj i s drugim ramom. Ovi ramovi moraju da se postave na većem rastojanju, 20 do 50 metara. 93

Jovanović Z., Bošković M., Lakĉević Dr. D.S., Kriminalistička balistika, Beograd, 1987. god., strana 126. i 127.

242

Slika 100. Bulanţov (Boulange) kronometar; EM1 – elektromagnet, EM2 – elektromagnet, HŠ – kronometarski štap, RŠ – registrirajući štap, NS – noseći stub, N – noţ, O – opruga, P – poluga

Elektronski kronometar radi na principu brojanja elektriĉnih impulsa strogo odreĊene i poznate uĉestalosti. Njegova principijelna šema sastojala bi se od oscilatora, pojaĉivaĉa, elektronskog prekidaĉa, brojaĉa i dva pojaĉivaĉa u koja dolaze impulsi koji oznaĉavaju poĉetak i kraj mjerenja. Oscilator je generator naizmjeniĉne struje (napona), s tim što je uĉestalost oscilacija strogo definirana i stabilna, i ne smije se mijenjati u toku rada. Stabilizator je s kristalom kvarca, koji se nalazi u jednom termostatu. Termostat omogućava jedan stalan temperaturni reţim rada. Oscilacije iz oscilatora idu u višestepeni pojaĉivaĉ, koji na svom izlazu ima kolo koje sinusoidne napone pretvara u impulse odreĊene strmine implituda i trajanja. Impulsi dolaze do elektronskog prekidaĉa, i ukoliko je isti zatvoren ovi impulsi ne mogu dalje. Ako se da toĉan signal za poĉetak rada ovog kronemetra, preko pojaĉivaĉa I, i elektronski prekidaĉ se otvori, onda impulsi iz oscilatora dolaze do brojaĉa te se registrira njihov broj. Brojanje će se nastaviti sve dotle dok se preko ulaza u pojaĉivaĉ II ne dovede signal koji oznaĉava kraj mjerenja vremena, odnosno koji će zatvoriti elektronski prekidaĉ. U brojaĉu će ostati registriran broj impulsa, koji ustvari predstavlja broj vremenskih jedinica. Od jednog do drugog impulsa imamo toĉan broj oscilacija. Za mjerenje poĉetne brzine primjenjujemo uglavnom kronometre ĉiji oscilator ima uĉestalost 1.000.000 Hz ili 10.000.000 Hz. To je za ove relativno kratke baze sasvim dovoljno. Ĉesto se ova vrsta kronometra zove brojaĉ kronometar. Ako se ovom kronometru iskljuĉi oscilator, a na ulaz dovedu oscilacije ili uopće impulsi, isti će da izmjeri broj prispjelih impulsa. Prema tome, ovakav ureĊaj moţe da mjeri i vanjske impulse.

243

Brojaĉ obiĉno ima kapacitet do jedne sekunde. Ako ima frekvenciju do 1000 Hz, da bismo registrirali vrijeme do jedne sekunde, biće dovoljno da brojaĉ sadrţi tri sekunde. Ako imamo frekvenciju do 1.000.000 Hz i ţelimo da nam opseg mjerenja vremena bude jedna sekunda, onda brojaĉ mora imati šest dekada. Prva dekada u koju dolazi impuls daće mikrosekunde, druga daje 1/10 mikrosekunde, treća daje 1/100 mikrosekunde, ĉetvreta će dati mini sekunde, peta daje 1/10 minisekunde i šesta daje 1/100 minisekunde. Sistem oznaka broja vremenskih jedinica (impulsa) je pomoću 10 tinjalica ili se koristi sistem neonskih cijevi s brojevima od kojih se pali odreĊen broj. Pojaĉivaĉi koji se upotrebljavaju ne smiju da izobliĉuju impulse. Pri mjerenju poĉetne brzine, impulsi koji odreĊuju poĉetak i kraj mjerenja vremenskog intervala, dobivaju se iz detektora koji su postavljeni na odreĊenom rastojanju i na taj naĉin definiraju dio putanje projektila za koji se mjeri brzina. S ovim kronometrom moţe se mjeriti poĉetna brzina Vo s bilo kojim tipom detektora, o ĉemu je već bilo rijeĉi. 9. KADENCA Pod kadencom podrazumijevamo broj metaka ispaljenih u jednoj minuti. O kadenci moţemo govoriti samo kod automatskog vatrenog oruţja. U principu moţe se mjeriti na dva naĉina: 1) da se unaprijed odredi broj metaka, izmjeri vrijeme t, pa da se kadenca proraĉuna, i 2) da se za unaprijed dato vrijeme t izmjeri broj ispaljenih metaka. Prvi naĉin je toĉniji pošto postoje ureĊaji za taĉno mjerenje vremena, a eventualna greška je mala. UreĊaj koji se upotrebljava za odreĊivanje kadence u Vojno-tehniĉkom institutu u Beogradu, je veoma suvremeno rješenje 94. Oscilator daje jednu odreĊenu uĉestalost koja se pojaĉava u pojaĉivaĉu i formira na valu oblik pogodan za rad brojaĉa. Tako formirani impulsi dolaze u elektronski prekidaĉ, koji ukoliko je zatvoren, impulsi dalje ne mogu. Za svaki prolazak projektila dobićemo iz primaĉa po jedan impuls i oni idu u predbrojaĉ metaka gdje se odreĊuje poĉetak mjerenja kadence. Zatvaraĉ kod automatskog oruţja ne radi uvijek podjednakom brzinom. Ukoliko je oruţje zagrijano zatvaraĉ radi brţe. Ukoliko se kadenca mjeri u jednom rafalu, predbrojaĉem se odreĊuje da li će se kadenca mjeriti na poĉetku, u sredini ili na kraju. Prvi metak od koga ţelimo da mjerimo kadencu otvara elektronski prekidaĉ i impulsi iz oscilatora idu u brojaĉ. Poĉinje mjerenje vremena. Sada slijedeći impulsi idu u brojaĉ metaka. Poslije odreĊenog broja metaka unaprijed odreĊenog (obiĉno deset), brojaĉ metaka šalje impulse u elektriĉni prekidaĉ koji zatvara i prestaje mjerenje vremena.

K=

N-1 t

.

60

Ovdje K oznaĉava kadencu, N broj ispaljenih metaka i t izmjereno vrijeme pošto imamo dekadni sistem, sve se mnoţi sa 60. Ovaj naĉin mjerenja je veoma toĉan. Predbrojaĉ i brojaĉ se sastoje iz multifikatora koji su kod ovog mjeraĉa binarnog tipa. Zapravo predbrojaĉ je binaran, a brojaĉ ima mogućnost dekadnog mjerenja (deset metaka). Praktiĉno, svaki od primaĉa za mjerenje poĉetne brzine moţe da se upotrijebi. Upotrebljavaju se jednostavniji primaĉi, najĉešće s fotoćelijama. MeĊutim, fotoćelija nije postavljena na putanji projektila već tako da projektil presijeca svjetlost. Fotoćelija je postavljena pored oruţja, i njeno vidno polje je na ustima cijevi i reaguje na svjetlost pri ispaljenju, tj. pri prolasku projektila. Fotoćelije su osjetljive na infracrveni dio svjetlosti. 94

Jovanović Z., Bošković M., Lakĉević Dr. D.S., Kriminalistička balistika, Beograd, 1987. god., strana 129.

244

Drugi primaĉ koji se moţe primijeniti je obiĉan mikrofon, koji zvuĉni impuls pretvara u elektriĉni. Mikrofon se postavlja na odreĊenom rastojanju na kome neće biti oštećen. Treći primaĉ koji se isto tako moţe primijeniti je Senjetov kristal. Pored ovih moţe se primijeniti jonizaciona sonda, itd. Za mjerenje kadence na opisani naĉin, postoji mogućnost prikljuĉenja pisaĉa, koji omogućava dobivanje slike. Uglavnom se koristi kada se ispituje vatreno oruţje, jer se iz dijagrama vidi pravilnost rada zatvaraĉa. Kadenca kod streljaĉkog streljiva je veća i moţe da ide i do 1000 metaka. Taĉnost mjerenja kadence na ovaj naĉin je vrlo precizna.

10. MJERENJE ROTACIJE PROJEKTILA Stabilizacija projektila na putanji postiţe se rotacijom projektila. Za balistiku je vaţno da zna kolika je rotacija. Jedan od naĉina mjerenja rotacije projektila je pomoću solenoidnog kalema. Na jednom drvenom ramu namota se ţica – ram cijelom duţinom. Prije ispaljivanja, projektil se namagnetira i magnetne linije sila su upravljene na osu projektila. Ovakav naĉin magnetiranja projektila se primjenjuje da bi došlo do ukrštanja magnetnih linija sila u većem broju s magnetnim linijama sila u ramu. Kada se magnetne linije sila malo sijeku, inducirana struja je jednaka nuli. MeĊutim, pri rotiranju projektila bude presjeĉeno najveći broj linija sila u ramu, inducirana struja je maksimalna. Broj oscilacija zavisi od toga, koliko se projektil puta okrene pri prolasku kroz solenoid. Broj obrtaja projektila se stvara u vatrenom oruţju. Do cilja se broj obrtaja neznatno smanjuje. Mjerenje rotacije projektila se vrši na ustima cijevi. Ovakav naĉin mjerenja nije mnogo podesan, pogotovu za velike kalibre. Za velike kalibre ram bi morao da bude veliki. Poĉetna brzina je velika, a rotacija projektila nije i da bi se zapisao jedan period rotacije potreban je vrlo dugaĉak kalem. Ovakav naĉin mjerenja koristi se za manje kalibre i za veće rotacije. Ĉesto se rotacija mjeri pomoću ultra brzih kamera. Na projektil se nanese crta bijelog ili fluoroscentnog sloja boje i negdje na putanji projektila se postavi ultra brza kamera koja snima projektil pri prolazu kroz njeno vidno polje. Postoje kamere za 8000/sek., 16000/sek., 32000/sek., i do 100000/sek. Kada se razvije film u svakom kadru naći će se projektil. Kod ultra brzih kamera zna se vrijeme pojedinih kadrova. Pošto se zna brzina svakog kadra, moţe se izmjeriti brzina rotacije projektila. Drugi naĉin mjerenja rotacije projektila je tako uraĊen da se pripremi projektil nanošenjem jedne crte i kada projektil proĊe, fotoćelija pošalje jedan impuls u kronometar. Zna se poĉetna brzina projektila i zna se rastojanje na kome se nalazi prva foto-kamera. Moţemo izmjeriti vrijeme za koje će projektil stići do foto-kamere i prijeći put S1, uĉi u vidno polje kamere, i dati jedan elektriĉni impuls. Ovaj impuls prazni jedan kondenzator preko fleš cijevi i daje jednu svjetlost vrlo intenzivnu i kratkotrajnu. Ta duţina trajanja svjetlosti je reda mikrosekunde. U trenutku kada se fleš pali, foto-kamera snima projektil. Dobiva se snimak kao da projektil stoji. Istovremeno se šalje impuls u kronometar II, koji poslije unaprijed odreĊenog vremena, pali blic II u trenutku kada je projektil ušao u vidno polje foto-kamere I. Na putanji projektila postave se nekoliko kamera. Film se razvija iz svake kamere i lako se uoĉava poloţaj crte. Vrijeme izmeĊu dvije kamere strogo je odreĊeno, a iz toga se odreĊuje uĉestalost. Ovom metodom dobivaju se jasniji i krupniji snimci nego kod ultra brzih kamera, gdje su snimci mali i dosta nejasni. Stabilnost projektila na putanji je veoma vaţan podatak. Za odreĊivanje stabilnosti projektila na putanji moţemo upotrijebiti više kartonskih meta, koje ne mogu utjecati na kretanje projektila i koje se postavljaju na nekoliko razliĉitih mjesta na putanji projektila. Otvori (oštećenja) koje naĉini projektil prilikom prolaska kroz karton, daju sliku o stabilnosti

245

projektila na putanji. Ovo je dosta primitivan naĉin odreĊivanja stabilnosti projektila, ali je veoma praktiĉan i za potrebe kriminalistiĉke balistike daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. Bolji naĉin je snimanje projektila na putanji ultra brzom kamerom, kojom se hvata veći dio putanje. Na ustima cijevi se vidi kako se projektil šeta dok ne zauzme stabilan poloţaj. 11. MJERENJE PRITISKA Najvaţniji parametar u unutrašnjoj balistici je pritisak, odnosno pritisak barutnih plinova koji se stvaraju u vatrenom oruţju, prilikom ispaljenja metka. Od pritisaka zavise i vanjske balistiĉke osobine (poĉetna brzina, domet, probojnost). Nekada se za mjerenje traţi cio pritisak u cijevi vatrenog oruţja, a nekada se traţi samo njegov maksimalni dio, zbog toga postoje ureĊaji za obje vrste mjerenja. Krešerni sistem za mjerenje pritisaka u cijevima vatrenog oruţja sastoji se od krešernog aparata, krešernog cilindrića, taraţnih tablica i pribora za mjerenje (slika 101.).

Slika 101. Dio manometarske bombe – krešer, za odreĎivanje pritisaka u unutrašnjosti cijevi vatrenog oruţja prilikom opaljenja 1 – metalni čep, 2 – gumice, 3 – bakarni valjčić, 4 – metalni klip, 5 – zatvarač od presovane koţe. 246

Pritisak djeluje na klip i preko klipa pretvara se u silu F, koja djeluje na krešerni valjĉić. Prije djelovanja sile F, krešerni valjĉić ima neku visinu h1, a poslije djelovanja sile F imaće visinu h2. Znaĉi, imaće visinu gnjeĉenja h = h1 – h2 koja je rezultat djelovanja sile. Krešerni sistem radi na principu plastiĉne deformacije krešernog valjĉića. Krešerni valjĉić se dosta teško izraĊuje. Pravi se od elektrolitiĉkog bakra velike ĉistoće (99,95 % Cu). Tijelo i poklopac krešera prave se od nehrĊajućeg ĉelika. Postupak pri mjerenju je slijedeći: iz više gnjeĉenja hg i dijagrama, koji daje silu gnjeĉenja u funkciji gnjeĉenja, nalazi se sila, a preko sile i promjera klipa pritisak koji je djelovao na klip. Iz jedne serije bakarnih valjĉića izdvoji se 100-200 komada, koje gnjeĉimo odreĊenom silom i traţimo ĉetiri toĉke na dijagramu. Pod jednom serijom bakarnih valjĉića podrazumijevaju se oni koji su izraĊeni od iste vrste bakra, odnosno iz iste atestirane šipke iskuje se odreĊena veliĉina i tada se iz serije izdvaja jedan broj valjĉića. Deset komada valjĉića se gnjeĉi na presi, gdje je taĉno odreĊena sila Fg, i za svaki valjĉić dobije se neka visina hg. Od ovih deset valjĉića uzima se srednja vrijednost.

hg =

hg1 + hg2 + ……. hg10 10

Zatim se uzima deset novih bakarnih valjĉića i gnjeĉi novom silom F2 i tako se dobiva druga taĉka, a zatim se uzima treća i ĉetvrta taĉka. Na taj naĉin se dobiva kriva baţdarenja. Za svaku seriju bakarnih valjĉića mora se napraviti, odnosno dobiti kriva baţdarenja. Gnjeĉenje se vrši u aklimatiziranoj sredini. Vrlo je vaţno da se zna i brzina gnjeĉenja. Kod krive gnjeĉenja postoji jedan linearni dio, koi se koristi iskljuĉivo za mjerenje. U prvom dijelu krive, greške mogu da budu i do 30%. Poslije linearnog dijela, ako se pretvara sa silom, greška koja se mjeri moţe da preĊe i 10%. Na linearnom dijelu greška je najmanja. Za provjeru taĉnosti krive uzima se još 40 valjĉića, ali se na njih sada djeluje silama koje bi bile po veliĉini izmeĊu prethodno upotrijebljenih. Ako se dobivene toĉke naĊu na već utvrĊenom linearnom dijelu, onda je kriva baţdarenja ispravna. Zavisno od sile koju treba mjeriti, prave se razliĉite dimenzije valjĉića, npr. 3 x 5, 5 x 7, 8 x 13, 10 x 15, itd. Promjer klipa se takoĊer pravi u razliĉitim dimenzijama (projer klipa od 11,28 mm2 daje površinu od 100 mm2). Ukoliko je pritisak manji a da bi ušlo u ovaj linearni dio krive, uzima se klip većeg presjeka i valjĉić manjeg presjeka. Ako je pritisak visok, onda se uzima klip manjeg promjera i valjĉić većeg promjera. Svaki proizvoĊaĉ krešernih aparata daje proporciju za izbor krešernih valjĉića, u zavisnosti od opsega pritisaka koji se mjeri. Uz svaku seriju krešernih valjĉića isporuĉuje se baţdarena kriva s tablicom. Ovakav naĉin mjerenja nije apsolutno toĉan, ali se i s njima u kriminalistiĉkoj balistici dobivaju zadovoljavajući rezultati. Pri gnjeĉenju baţdarenih valjĉića na presi, teţi se da on u svakom pogledu odgovara pritisaku koji se postiţe u barutnoj komori naroĉito u pogledu brzine gnjeĉenja. U barutnoj komori postavljeni su krešeri na raznim mjestima gdje vršimo mjerenje pritisaka. UsporeĊujući dobivene pritisakove, moţemo utvrditi da se javlja, pri ovakvom mjerenju, i jedna manja greška. Maksimalni pritisak moţe da se mjeri i pomoću elektronskih ureĊaja. UreĊaj se sastoji iz jednog primaĉa, kola za pamćenje i jednog elektronskog voltmetra. Primaĉ sadrţi kristal kvarca i zavisno od sile koja djeluje na kvarc, stvara se na njegovim elektrodama koliĉina elektriciteta, direktno proporcionalna sili koja djeluje. Napon iz primaĉa ide u kolo za pamćenje i kada dostigne maksimalnu vrijednost onda se mjeri elektronskim voltmetrom, koji je direktno izbaţdaren u F(p).

247

Kod primaĉa uglavnom se koriste piezokristali, a mogu i mjerne trake, s tim što je tada ureĊaj za registriranje nešto drugaĉiji, odnosno mijenja se nešto ulaz pojaĉivaĉa. Piezoelektriĉni primaĉi baziraju se na poznatom piezoelektriĉnom efektu. Piezoelektriĉnost je osobina nekih metala koji imaju kristalnu strukturu, da pod djelovanjem mehaniĉkih pritisakova stvaraju odreĊenu koliĉinu elektriciteta. Dolazi do mikro pomjeranja u kristalnoj rešetki i kao rezultat tog pomjeranja dobiva se elektricitet. To je reverzibilna pojava. Ako se na takav kristalan element prikljuĉi neki izvor napajanja, onda dolazi do promjene njegovih dimenzija (promjene su mikro veliĉina). Isto tako, potpuno je odreĊen polaritet. Pri sabijanju će se na jednoj elektrodi pojaviti pozitivan elektricitet, a na drugoj negativan. Ako se razvlaĉi kristal, javlja se suprotan elektricitet. Tamo gdje je bio pozitivan biće negativan, i obratno. Rastezanje je vrlo teško. Koliĉina elektriciteta koja se stvara na jednom piezoelementu direktno je proporcionalna sili Q = d . F, pri ĉemu je d faktor proporcionalnosti i naziva se piezoelektriĉni modul.

248

PETO POGLAVLJE BALISTIĈKA VJEŠTAĈENJA, INSTRUMENTI I UREĐAJI ZA KRIMINALISTIĈKOBALISTIĈKA VJEŠTAĈENJA I. NEKA KARAKTERISTIĈNA BALISTIĈKA VJEŠTAĈENJA 1. ISPITIVANJE ISPRAVNOSTI VATRENOG ORUŢJA 1.1. Znaĉaj i postupak ispitivanja U svojim izjavama, bilo u istrazi ili na sudu, osumnjiĉeni vrlo ĉesto izjavljuju da je vatreno oruţje koje su u kritiĉnom momentu imali u ruci, neispravno i da je samo od sebe ispalilo, odnosno da osumnjiĉeni nije preduzeo bilo kakve radnje za opaljenje. Neki izjavljuju da je prilikom udara u neku tvrdu podlogi došlo do opaljenja, ili da su pištoljem u ruci udarili u osobu koja je htjela da napadne, i da je tada došlo do opaljenja i pogoĊena je druga osoba. Prilikom “prelamanja” lovaĉke puške saĉmarice stavljena su dva patrona (u svaku cijev po jedan patron) i zatvaranjem puške dolazi do opaljenja iz jedne ili obje cijevi, a da prethodno nije izvršen potreban pritisak na obaraĉe. Pištolj ispada iz ruke, pada na tvrdu podlogu i dolazi do opaljenja. U lovu, puška se nosi preko ruke i ispod pazuha, lovac se kreće kroz gusto granje i ţivicu. Granĉica zakaĉi oroz i dolazi do opaljenja. Puška se pruţa drugoj osobi i kada je ova osoba prihvati kada je u njegovim rukama, dolazi do opaljenja i njegovog povreĊivanja. U otimanju oko vatrenog oruţja dolazi do opaljenja, a da niti jedan od uĉesnika nije pritisnuo obaraĉu. Ovo su samo neke od tvrdnji okrivljenih o neispravnosti vatrenog oruţja koje je ispalilo a da to nisu htjeli, pa istraţni organi traţe od eksperta za kriminalistiĉku balistiku da detaljno objasne ovaj fenomen. Da li je sporno vatreno oruţje ispravno i da li je moguće da doĊe do opaljenja kako to izjavljuje okrivljeni? Da li je moguće da tom prilikom nastanu povrede koje su konstatirane od strane vještaka za sudskomedicinska ispitivanja? Ispitivanje ispravnosti vatrenog oruţja ne predstavlja poseban problem. Poznavanje funkcioniranja vatrenog oruţja pri opaljenju, naĉin rukovanja i pripremanja za opaljenje, kvalitet upotrijebljenog streljiva, omogućava brzo rješavanje pitanja da li je neko vatreno oruţje ispravno ili nije, odnosno da li je podobno za ispaljivanje odreĊenog streljiva ili ne. Tehniĉka strana rješavanja ovoga problema je jednostavna. Ne samo da smo u mogućnosti da kaţemo da li je neko vatreno oruţje ispravno ili ne, nego moţemo taĉno da odredimo stepen neispravnosti i da istu otklonimo, kao što se otklanjaju nedostaci i neispravnost kod svih vrsta strojeva, jer je sistem vatrenog oruţja u stvari jedna vrsta stroja podešena za ispaljivanje odreĊene vrste streljiva. Odrţavanjem i opravkom vatrenog oruţja bave se specijalizirane radnje (specijalni servisi/oruţari). U kriminalistiĉkoj balistici pored utvrĊivanja uzroka neispravnosti, treba dati odgovor i na pitanje, da li je moglo doći do opaljenja iz vatrenog oruţja kako to objašnjava okrivljeni. Ne da se zadovolji tehniĉka strana, već naprotiv mora se voditi raĉuna i o kriviĉnoprocesnim radnjama vezanim za svaki kriminalni dogaĊaj. Dati potpunu sliku o ispravnosti vatrenog oruţja u konkretnom sluĉaju je kompleksno pitanje, jer problem nije samo tehniĉke nego i društveno-pravne prirode. Postupak pri ispitivanju ispravnosti vatrenog oruţja je slijedeći:

249

 Detaljan pregled spornog vatrenog oruţja, posebno mehanizama za okidanje i mehanizma za blokiranje istog;  Ispaljivanje iz spornog vatrenog oruţja (kod pištolja jedan pun spremnik, kod revolvera broj metaka koji staje u doboš, a kod pušaka broj metaka koji staje u magacin ili spremnik) – prilikom prvog ispaljivanja u spremnik staviti najviše dva metka zbog eventualne neispravnosti (npr. poluautomatski pištolj puca rafalno);  Ispitati mogućnost opaljenja iz vatrenog oruţja prema kazivanju okrivljenog, te eventualno uklapanje pravca kretanja ispaljenog projektila s pravcem ustrijelnog ili prostrijelnog kanala rane na tijelu oštećenog. Detaljnim pregledom spornog vatrenog oruţja treba utvrditi trenutno stanje, prije svega vitalnih dijelova mehanizma za opaljenje i mehanizma za koĉenje. Pregled udarne opruge, zupca oslona udaraĉa, odnosno udarne igle kada je u napetom stanju, pregledati polugu i zubac koĉnice koji zahvata i blokira sistem za opaljenje i utvrditi da li su svi ovi dijelovi originalni ili naknadno uraĊeni. Posebno treba više paţnje obratiti na one dijelove vatrenog oruţja na koje sam okrivljeni ukazuje. Potrebno je utvrditi kolika je potrebna sila pritisaka na rep obaraĉe, da bi se aktivirao mehanizam za opaljenje. Kod lovaĉkih pušaka saĉmarica treba utvrditi potreban pritisak na rep obaraĉe za svaku obaraĉu posebice, ako je puška dvocijevna, i posebice pregledati svaki sistem za opaljenje i blokiranje za svaku cijev. Kod ovih pušaka moţe se kao neispravnost javiti opaljenje prilikom “zatvaranja” puške. TakoĊer je potrebno utvrditi cjelokupno stanje oruţja: da li je dobro odrţavano, da li je cijev korodirala i da li je istrošena, da li je bruniranje orginalno ili naknadno izvedeno, i da li se na odreĊenim mjestima nalaze tvorniĉke oznake proizvoĊaĉa o izvršenim ispitivanjima u toku izrade i kontrole vatrenog oruţja. Poslije detaljnog pregleda spornog vatrenog oruţja treba izvršiti ispaljivanje onoliko metaka koliko staje u spremnik ili doboš-bubanj i pratiti ponašanje oruţja prilikom ispaljenja. U sluĉaju da doĊe do zastoja, da se zaglavi ispaljena ĉahura, treba više puta ponoviti ispaljivanje i svaki slijedeći zastoj evidentirati. Prilikom ovih ispaljivanja po mogućnosti treba upotrijebiti isto streljivo, koje je kritiĉnom prilikom bilo upotrijebljeno. Ako se ne raspolaţe istim streljivom, treba povećati broj ispaljenih metaka, od razliĉitog proizvoĊaĉa i razliĉitih godina proizvodnje. Kod pištolja moţe doći do zastoja ako je opruga u spremniku streljiva jaĉa od predviĊenog i jaĉe potiskuje metke naviše i prije nego što zatvaraĉ u povratku zahvati slijedeći metak, ĉahura koja je prethodno ispaljena se poprijeĉi i dolazio do zastoja. Do zastoja moţe doći i zbog neispravnosti izvlakaĉa, polomljenog zupca ili zbog proširenog leţišta metka, pa prilikom ispaljenja dolazi do proširenja zidova ĉahure. Kod pušaka do zastoja moţe doći zbog proširenog leţišta metka, isto kao i kod pištolja. Kod revolvera je zastoj manje moguć, mada nije iskljuĉen. Npr. ako je zubac za okretanje doboša izlizan ili slomljen i doboš ne moţe da se okrene, tada treba ruĉno okrenuti burence i dovesti slijedeći metak u poloţaj za ispaljenje. Kod svih vrsta vatrenog oruţja moţe doći do povremenog ili stalnog zastoja, ako je udarna igla kraća od predviĊene duljine i trag koji naĉini na kapisli nije dovoljan da izazove paljenje inicijalne smješe, ili je udarna opruga oslabljena pa nema dovoljnu elastiĉnost što uvjetuje slabiji udar udarne igle u kapislu. Posebno treba voditi raĉuna da se detaljno upoznamo s verzijom okrivljenog o kritiĉnom dogaĊaju. Pošto raspolaţemo podacima o ispravnostima ili nedostacima vatrenog oruţja potrebno je provjeriti njegovu verziju i u laboratorijskim uvjetima što je moguće pod istim uvjetima kako to okrivljeni iznosi. Mogućnost da vatreno oruţje opali samo od sebe, bez obzira na eventualne neispravnosti oruţja je nemoguća, odnosno mora da postoji neki vanjski faktor koji izaziva opaljenje.

250

Vanjski faktor moţe da se nalazi u radnjama okrivljenog, neke druge osobe, pa i oštećenog. Pri svim ispitivanjima treba voditi raĉuna o trenutku ispaljivanja, meĊusobnom poloţaju okrivljenog i oštećenog u momentu ispaljivanja, kao i da li je moguće uklapanje ose kanala cijevi pištolja s osom kanala rane. 1.2. OdreĊivanje pritisaka na obaraĉu Obaraĉa je kod vatrenog oruţja jedna polukruţna poluga direktno vezana za sistem opaljenja, preko koje se vrši aktiviranje sistema za opaljenje. Kod većine oruţja postoji poseban mehanizam za blokiranje obaraĉa ili udaraĉa (moţe biti blokirana i udarna igla), a sve to povećava sigurnije rukovanje oruţjem. Kod lovaĉkih pušaka saĉmarica, za svaku cijev postoji mehanizam za opaljenje, koji se aktivira posebnom obaraĉom. Kod pušaka saĉmarica, tzv. “bokerica”, moţe se ugraditi samo jedna obaraĉa. Prvim povlaĉenjem aktivira se mehanizam za opaljenje gornje, a drugim povlaĉenjem mehanizam iz donje cijevi. Moguće je izvršiti reduciranje redoslijeda opaljenja. Kod lovaĉkih karabina takoĊer postoje dvije obaraĉe. Njihova namjena je da se omogući što preciznije gaĊanje. Prva obaraĉa, gledano od usta cijevi, aktivira mehanizam za opaljenje, druga obaraĉa, koja se nalazi odmah iza prve, ima zadatak da prvu obaraĉu dovede do velike osjetljivsti, odnosno potreban je samo mali pritisak (mali dodir obaraĉe), pa da doĊe do aktiviranja mehanizma za opaljenje. Druga obaraĉa zove se “ubrzica”, i prije nišanjenja “ubrzica” se povuĉe (ĉuje se karakteristiĉno “škljocanje”). Na ovaj naĉin prva obaraĉa dovedena je u stanje velike osjetljivosti i potrebno je samo mali dodir obaraĉa da bi se aktivirao mehanizam za opaljenje. “Ubrzica” moţe da se šteluje prema potrebi. Kod lovaĉkih karabina štelovanje je potrebno radi preciznijeg gaĊanja statiĉnih ciljeva na većim daljinama (100 do 300 m) i uz pomoć optiĉkih instrumenata. Ukoliko “ubrzica” nije aktivirana, pritisak na prvu obaraĉu za aktiviranje mehanizma za opaljenje je u granicama predviĊenim za ovu vrstu vatrenog oruţja. Ovaj pritisak na obaraĉu kod vatrenog oruţja za aktiviranje mehanizma za opaljenje je razliĉit i zavisi od vrste vatrenog oruţja i kreće se od 20 do 45 J. Kod pištolja kreće se oko 25-30 J, kod pušaka saĉmarica oko 25 J, kod karabina oko 30 J kpm i kod revolvera oko 45 J. Sam pritisak na obaraĉu za aktiviranje mehanizma za opaljenje moţe se odrediti pomoću dinamometra i obiĉnim mehaniĉkim opterećenjem obaraĉe. 1.2.1. OdreĊivanje pritisaka na obaraĉu pomoću dinamometra Mjerenje pritisaka pomoću dinamometra je jednostavno i vrlo brzo. Dinamometar je adaptiran i podešen tako da u momentu aktiviranja mehanizma za opaljenje, jedna kazaljka pokazuje koliki je bio pritisak i ostaje u tom poloţaju sve dok se ne deblokira. Na donjem dijelu dinamometra nalazi se jedna mala kuka podešena da zahvati obaraĉu po sredini. Vatreno oruţje kod koga mjerimo pritisak na obaraĉu na posebnom stoĉiću fiksira se u horizontalnom poloţaju. Kuka dinamometra se zakaĉi na obaraĉu i dinamometar klizi po jednoj gredici koja se nalazi iza obaraĉe, pa u momentu aktiviranja mehanizma za opaljenje kazaljka zauzima odreĊeni poloţaj koji zapišemo. Eksperiment treba ponoviti više puta (pet do sedam puta), a nakon toga treba naći srednju vrijednost koja predstavlja onaj potrebni pritisak na obaraĉu za aktiviranje mehanizma za opaljenje. Pritisak se izraţava u Njutnima (1 N).

251

1.2.2. OdreĊivanje pritisaka mehaniĉkim opterećenjem Ovo mjerenje je nešto sloţenije i znatno duţe traje. Moţe dati zadovoljavajuće rezultate i u potpunosti zamjenjuje mjerenje pomoću dinamometra. Ujedno moţe posluţiti i kao kontrola mjerenjima koja su izvedena pomoću dinamometra. Postupak mjerenja je slijedeći: vatreno oruţje kod kojeg mjerimo pritisak na obaraĉu, fiksira se u vertikalnom poloţaju, pri ĉemu se vodi raĉuna da sredina obaraĉa bude na najniţem nivou. Preko obaraĉe se prebaci tanak najlonski konac, a na krajevima konca se priĉvrsti mali tas za odmjeravanje. Mehanizam za opaljenje kod oruţja je stavljen u napeti poloţaj, a u tas se polako sipa sitna olovna saĉma najmanjeg promjera (1,8 mm). Saĉma se dodaje postepeno sve do momenta aktiviranja mehanizma za opaljenje. Eksperiment se ponavlja pet do sedam puta i nalazi se srednja vrijednost. Potreban pritisak na obaraĉu za aktiviranje mehanizma za opaljenje dobiva se mjerenjem ukupne mase tasa (najlonski konac, tas i saĉma) i sve ovo se izraţava u njutnima. OdreĊivanje pritisaka na obaraĉu nije tako ĉest zahtjev od strane istraţnih organa. To se najĉešće ĉini onda kada se okrivljeni u svojoj odbrani pozove na to da je samo dodirnuo ili uopće nije dodirnuo obaraĉu, a došlo je do opaljenja. U tom sluĉaju treba da se odredi pritisak na obaraĉu. U lovu na divljaĉ, prilikom prolaska kroz gusto šiblje, ako oruţje nije potpuno osigurano od neţeljenog dodira granĉica (obaraĉa), moţe doći do neţeljenog opaljenja. Ovo je poseban problem kad je odreĊivanje pritisaka na obaraĉu u uvjetima koji su bili prilikom kritiĉnog opaljenja. Obaraĉa je zaštićena jednim metalnim branikom, koji ne dozvoljava pristup obaraĉi direktno s prednje, zadnje i donje strane. MeĊutim, uvijek postoji mogućnost djelovanja vanjskog faktora sa strane (bilo da je granĉica, dio remnika od puške, dugmadi od odjeće i sliĉno). Za svaki konkretni sluĉaj treba posebno izvršiti ispitivanja o eventualnim mogućnostima djelovanja na obaraĉu od strane vanjskih faktora. II. INSTRUMENTI I UREĐAJI NEOPHODNI ZA KRIMINALISTIĈKOBALISTIĈKO VJEŠTAĈENJE 1. POJAM, VRSTA I PRIMJENA Instrumenti i ureĊaji koji se upotrebljavaju za kompletna kriminalistiĉkobalistiĉka vještaĉenja su oni koji se već primjenjuju u svakodnevnim ispitivanjima razliĉitih znanstvenih disciplina ali prilagoĊeni zahtjevima balistiĉke identifikacije vatrenog oruţja kao i drugih ispitivanja vezanih za upotrebu vatrenog oruţja. MeĊutim, postoje i instrumenti iskljuĉivo namijenjeni za kriminalistiĉkobalistiĉka vještaĉenja. Instrumenti koji se nalaze u široj upotrebi, koji su neophodni i za kriminalistiĉkobalistiĉka vještaĉenja su razni mikroskopi, dinamometar, fotografska kamera, geodetski instrumenti (teodolit, nivelir), profilograf i strijagraf, spektrograf i drugi njima sliĉni instrumenti i ureĊaji. Posebni instrumenti i ureĊaji specifiĉni za ispitivanja u kriminalistiĉkoj balistici su internoskop, ureĊaj za hvatanje projektila, ureĊaj za odreĊivanje poĉetne brzine, kalibratori za odreĊivanje kalibra cijevi vatrenog oruţja, itd. U ovu grupu moţe da se ubroji i Baltazarov instrument za identifikaciju vatrenog oruţja na temelju tragova od ispaljenja na projektilu (i to samo na projektili s košuljicom), kao i neki dodatni dijelovi drugih ureĊaja i instrumenata za odreĊivanje koraka ţlijeba u cijevima, širine i dubine ţljebova. Posebnu grupu instrumenata ĉine tzv. pomoćni instrumenti i pomoćna sredstva, koja su neophodna za kompletno kriminalistiĉkobalistiĉko vještaĉenje. U ovu grupu spadaju gumene/silikonske ili krojaĉke lutke, razliĉite šipke, katalozi s fotografijama i šemama s

252

temeljnim karakeristikama vatrenog oruţja, zbirke razliĉitog vatrenog oruţja, kanap, mjerne trake, laserski ureĊaji, busola, dvogled, itd. Poznavanje pomenutih instrumenata, njihovih karakteristika i širina primjene je od velike vaţnosti za osobu koja se bavi kriminalistiĉkobalistiĉkim ispitivanjima. Zbog toga će se neki od ovih instrumenata detaljnije opisati, a na druge samo dati osvrt. Za uspješnu identifikaciju zrna, ĉahura i oruţja potreban je suvremeni instrumentarij koji olakšava identifikaciju i doprinosi brţem i uspješnijem radu. Na podruĉju instrumentarija i ostalih pomagala koja upotrebljavaju vještaci balistiĉari nema velikih revolucionarnih promjena, sve se kreće u granicama klasiĉnih, prije svega optiĉkih ureĊaja koji su u današnje vrijeme povezani s kompjuterskom opremom. U slijedećem tekstu ukratko će biti opisani neki od najvaţnijih instrumenata koji se koriste u savremenoj identifikaciji vatrenog oruţja i produkata njegova djelovanja. 2. MIKROSKOP Rijeĉ mikroskop je grĉkog podrijetla i sastoji se iz dvije grĉke rijeĉi: mikros - mali i skopos – promatraĉ, što u prijevodu znaĉi instrument kroz koji se promatraju mali predmeti. Koliko je mikroskop, kao instrument, prisutan u svakodnevnom ţivotu najbolje je odredio ameriĉki profesor biolog-zoolog na Univerzitetu u Miamiu, Dţulijan Korington (Julijan Corrington), koji je za mikroskop rekao otprilike slijedeće: “Prosjeĉan bi ĉovjek oĉekivao da mikroskope naĊe samo u školskim laboratorijama, ljekarskim ordinacijama i bolnicama, i da je opći utisak da mikroskop ima nezapaţenu i relativno malu ulogu u našem ţivotu. MeĊutim, to nije tako. Mikroskop je temeljni instrument suvremenog znanstvenog i industrijskog istraţivanja i van svake je sumnje kralj svih instrumenata. Civilizacija poĉiva na mikroskopu. Hrana koju jedemo, teĉnosti koje pijemo, odijelo koje nosimo, metale koje koristimo, sirovine baziĉne industrije i tisuće artikala koji predstavljaju našu kompletnu civilizaciju – sve to u nekoj fazi dolazi pod mikroskop, gdje se kontrolira ĉistoća, sastav, veliĉina ĉestica, uniformnost i druge vaţne komponente. Otuda zaista vrijedi poznavati mikroskop.”95 Mikroskop je sloţen instrument, sastavljen od dijelova precizne izrade, pogodno kombiniranih, pa bi sastavne dijelove jednog mikroskopa mogli podijeliti u dvije grupe – optiĉke i mehaniĉke. Optiĉki sluţe za dobivanje uvećanog lika, mehaniĉki su potrebni za manipuliranje s predmetom koji promatramo i dovoĊenje u najbolji poloţaj prema optiĉkim dijelovima. Glavni mehaniĉki dijelovi, koji ĉine temelj na kojem se nalazi mikroskop, je postolje sa stubićem koji podupire ĉitav mikroskop i ĉine jednu cjelinu. Na vrhu stubića nalazi se zglobni zavrtanj koji omogućuje da se mikroskop nagne od horizontalnog do vertikalnog poloţaja. Iznad se nalazi stoĉić na koji postavljamo predmet promatranja. Kroz sredinu stoĉića prolazi svjetlost i dva, tri pridrţivaĉa predmeta. Otvor za svjetlost mora se nalaziti na optiĉkoj osi instrumenta. Kod skupljih i kompliciranih mikroskopa nalazi se kondezor, koji se nalazi iznad ogledala i koji fokusira ulazne zrake. Od zglobnog zavrtnja prema gore se uzdiţe ruĉica, koja je u većini sluĉajeva izvijena tako da nadnese optiĉke dijelove nad otvor stoĉića. Na ruĉici se nalazi tubus na ĉijim se krajevima nalaze optiĉki dijelovi. Dizanjem i spuštanjem tubusa vrši se fokusiranje, a pokretanje tubusa vrši se okretanjem makrometarskog ili mikrometarskog zavrtnja. Glavni optiĉki dijelovi mikroskopa su objektiv i okular. 96 Optiĉki dio najbliţi predmetu zove se objektiv, a onaj koji je najbliţi promatraĉevom oku je okular. Okular se sastoji iz dva 95

Korington Dţulijan, Mikroskopi u biologiji, Miami SAD, 1975. god., strana 34. Grupa autora, Tehnička enciklopedija, VIII sveska, 1982. god., Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, strana 540. 96

253

ili više soĉiva stavljena u jedan tubus. U unutrašnjosti okulara nalazi se okularska dijafragma, koja regulira površinu vidnog polja i izoštrava lik. Jaĉina okulara je oznaĉena brojem, npr. 5x, 7,5x, 10x, gdje simbol “x” znaĉi “puta” i oznaĉava broj uvećanja. Objektiv je sloţeniji od okulara i ima ih više vrsta. Na objektivima se takoĊer nalaze brojĉane oznake koje pokazuju moć uveliĉanja objektiva. Moć uvećanja koja se daje za razne objektive zove se “poĉetno uvećanje” i oznaĉava stepen uvećanja originalnog predmeta do realnog lika. Kada se to pomnoţi s uvećanjem okulara dobiva se krajnje uveliĉanje. Npr. upotrebom okulara 10x i objektiva 10x dobiva se uvećanje 100x. Postoji neobiĉno mnogo mikroskopa i dosta je teško izvršiti klasifikaciju. 97 Uglavnom se dijele u nekoliko grupa prema sloţenosti, namjeni, zraĉnoj energiji za stvaranje lika itd. Prost mikroskop moţe imati jedno ili više soĉiva, koja su tako postavljena da daju jedan uspravan imaginaran lik. Najprostiji primjer je obiĉna lupa. Uveliĉanja koja mogu dati prosti mikroskopi mogu biti od 2 do 20 puta. Sloţen mikroskop uvijek je sastavljen od više soĉiva, a definira se kao mikroskop koji prvo daje realan lik, pa ovaj uveliĉava, tako da dobijemo imaginaran lik. To su u stvari dva mikroskopa, jedan iznad drugog i zato se zove sloţeni mikroskop. Osnovni sloţeni mikroskop je monokularni, ima samo jedan tubus i jedan okular, dok binokularni ima dva tubusa s po jednim okularom. Moţe se koristiti i kao monokularni mikroskop. Posebna vrsta mikroskopa, interesantna za kriminalistiĉka istraţivanja, je komparativni mikroskop.98 To je monokularni-binoobjektivan tip mikroskopa. Pomoću njega se moţe vršiti simultana komparacija dva razliĉita primjerka koji se nalaze na dva stoĉića ili na dva kraja stoĉića i nezamjenjiv se u istrazi kriminala (usporeĊivanje projektila, ĉahura, otisaka prstiju, mrlja, dlaka, vlakana itd.). Elektronski mikroskop je proizvod XX stoljeća. Kretanje elektronskih zraka postiţe se elektromagnetnim i elektrostatiĉkim poljem i na taj naĉin se vrši fokusiranje. Zraci imaju vrlo krtaku valnu duljinu, pa je moguće otkriti mnogo sitnije detalje nego što se moţe otkriti svjetlosnim mikroskopima.99 2.1. Upotreba komparativnog mikroskopa u kriminalistiĉkoj balistici Najprikladniji instrument za ispitivanje brazdastih tragova je komparativni mikroskop. U suštini se sastoji od dva posebna mikroskopa, koja su spojena na vrhu s jednim optiĉkim mostom koji omogućava da se istovremeno vide dva odvojena uzorka. Uzorci su tako postavljeni da ih razdvaja samo tanka crta na zajedniĉkom vidnom polju. Kada se vidno polje promatra samo kroz jedan okular, vidi se krug podijeljen na dva dijela crtom. Na jednoj strani ove crte vidi se uzorak koji je smješten u lijevom mikroskopu, a na drugoj uzorak u desnom mikroskopu. Na taj naĉin moguće je ispitivanje uzorka koji su meĊusobno znatno odvojeni kao da su jedan do drugoga, a posebnim ureĊajem moguće je preklapanje vidnog polja jednog mikroskopa s vidnim poljem drugoga mikroskopa. Komparativni mikroskop se upotrebljava za ispitivanje raznih materija gdje je potrebna komparacija i nije specijalno namijenjen za ispitivanja tragova vatrenog oruţja. MeĊutim, on se primjenjuje za usporeĊivanje spornih tragova vatrenog oruţja već više od 70 godina i prvobitno je bio jedini instrument namijenjen ovoj svrsi. Mogućnost istovremenog ispitivanja dva odvojena uzorka koji su optiĉkim sredstvima dovedeni jedan do drugoga, ili jedan iznad drugoga, s velikom lakoćom povećava se mogućnost usporeĊenja spornih tragova i istovremeno povećava vrijednost postignutih zakljuĉaka u ovom poslu. 97

Tehnička enciklopedija, op. cit., VII sveska, strana 550. Tehnička enciklopedija, op. cit., VIII sveska, strana 559. 99 Tehnička enciklopedija, op. cit., VIII sveska, strana 561. 98

254

U postupku usporeĊenja s ovim instrumentom, postavlja se nesporni uzorak na jedan a sporni na drugi stalak (drţaĉ) mikroskopa. Tragovi od ispaljenja crte (brazde) pruţaju se s lijeva na desno i sama crta (brazda) mora se dovesti na sredinu vidnog polja. Osvjetljenje je podešeno tako da osvjetljava podjednako oba uzorka, tako da detalji crta (brazdi) dolaze u kontrast svjetla i sjenki, što samo omogućava lakše i jasnije uoĉavanje karakteristiĉnih tragova. Sam postupak usporeĊenja obuhvata ispitivanje brazdi i grupe brazdi oba uzorka, pokušaj da se otkrije sliĉnost. Svaki uzorak se moţe pokretati nezavisno od drugog, pomjerati lijevo-desno, gopre-dolje i okretati oko svoje duţe ose. Istovjetnost tragova na nespornom uzorku i spornom uzorku se otkriva briţljivim ispitivanjem cjelokupne površine traga, i to tako, što se na spornom uzorku naĊe jedan jaĉi karakteristiĉni trag i fiksira, a nesporni uzorak se okreće oko svoje duţe ose i stalno komparira s fiksiranim tragom. Kada se doĊe do istovjetnog traga ili sliĉnog na oba uzorka, onda se oba uzorka okreću u istom smjeru za istu veliĉinu i tu se traţi crta-brazda sa sliĉnim ili istovjetnim karakteristikama. Postupak istraţivanja se nastavlja pregledom svih polja i ţljebova kod projektila i kada se karakteristike tragova na uzorcima poklope da daju utisak da su jedan uzorak, postignuta je prava identifikacija. Pomjeranjem crte koja dijeli vidno polje na dva dijela, uoĉena crta (brazda) na jednom uzorku nastavlja se na drugom uzorku. U ovom sluĉaju postignut je savršen identitet dva uzorka. Ako identitet se postoji, ili nije naĊen, svaki trag će izgledati drugaĉije i jasno će se izdvajati na granici crte koja dijeli vidno polje mikroskopa. Stepen sliĉnosti potreban za dokaz identiteta ovim usporeĊivanjem je nešto što se ne moţe posebno opisati. Mnogi faktori obuhvaćeni u ovim rješenjima, najvećim dijelom izlaze iz domena identifikacije i o njima će biti rijeĉi samo ukoliko su u vezi s nekim posebnim sluĉajem. Iskustvo osoba koje vrše identifikaciju je od neprocjenjive vaţnosti. Za vrijeme rada s komparativnim mikroskopom, moţe se izvršiti procjena visine i dubine izvjesnih karakteristika tragova.100 Ovo je naroĉito vaţno kada se radi o brazdastim tragovima, jer se identitet ne temelji toliko na poloţaju crte koliko na usporeĊenju kontura koje su otkrivene kroz karakter crte (brazde). Brazde se razlikuju znatno po visini i širini, a u većim brazdama skoro uvijek moţemo zapaziti manje crte (brazde), prouzrokovane nepravilnostima na vrhovima većih “zuba” ili škrabotina alata. Razlike kontura na brazdastom tragu alata najbolje se otkrivaju pod kosim svjetlom, kao što je već naglašeno. Kontrast svjetlosti i sjenke koji daje takvo osvjetljenje omogućuju da se izvrši procjena visine i dubine. Kada se utvrde parnjaĉka ili istovjetna podruĉja dva traga alata, isti se moraju osvijetliti pod istim kutom. Ako se ne osvijetle na taj naĉin, njihov izgled će prije biti neistovjetan nego istovjetan. Jedan uzorak, osvijetljen prvo s jedne strane a zatim s druge strane, promijeniće se znatno u svom izgledu. Baš kao što brda i doline na površini zemlje pri razliĉitom izlaganju suncu izgledaju drugaĉije, promatrano s visine, tako da se brazde (crte) tragova alata mogu razlikovati pod razliĉitim osvjetljenjem. Bez obzira kako uzorak moţe biti osvijetljen, redovno je nemoguće mikroskopskim ispitivanjem taĉno procijeniti njegove konture. Moţe se dobiti jedna opća slika, moţe se izvršiti procjena najvaţnijih karakteristika, ali se rijetko moţe dobiti toĉan grafikon kontura obiĉnim mikroskopskim ispitivanjem. Iako moţe izgledati da nije tako vaţno za sluĉaj da se brazde nespornog i spornog traga poklapaju, ipak to predstavlja znatno ograniĉenje u odreĊenim sluĉajevima. Moţe se desiti da se nesporni i sporni tragovi nalaze na materijalima vrlo razliĉite refleksnosti. Ovo je ĉest sluĉaj kada su sporni tragovi oksidirali ili kada se sporni trag nalazi na nekoj neobiĉnoj površini koja se ne moţe ista takva dobiti za izvoĊenje proba. Takav je sluĉaj s tragovima na projektilima ĉije su košuljice razliĉito obojene. Kod streljiva austrijske proizvodnje “hinterberg” i njemaĉke “geco” površina projektila je srebrnaste boje, a kod domaćeg streljiva ţuto bakarne boje. 100

Tehnička enciklopedija, op. cit., VIII sveska, strana 565/566.

255

Druga ograniĉenja mjerenja visina i dubina mikroskopom susreću se u sluĉajevima kada se opće nepravilnosti javljaju kao dodatak individualnim varijacijama kontura brazdi. Cijela duljina unutrašnjosti cijevi oruţja moţe dati nepravilan trag, neravan, neznatno valovit, da ima po duljini ispupĉenja sliĉna “zubima”. Ovi blagi valovi su toliko specifiĉni za unutrašnjost cijevi koliko i brazde, ali se oni vrlo slabo vide pod mikroskopom usljed svoje blijede izraţajnosti; slabo ili nikako ne daju sjenke. U sluĉajevima gdje se raspolaţe s velikim podruĉjem i gdje su brazde relativno oštre i jasne, nailazi se na male ili nikakve teškoće u utvrĊivanju identiteta prilikom usporeĊenja. Ĉesto je trag tako neznatno širok da se prostim mikroskopskim ispitivanjem otkriva odveć malo toĉaka i karakteristika da bi identifikacija bila moguća. Ako se pravi dubinski karakter takvih tragova moţe utvrditi i razmotriti zajedno s onim što se zapaţa na površini, mogućnost za donošenje konaĉne odluke znatno se povećava. U drugim sluĉajevima je sasvim sigurno da se ne bi moglo dobiti potpuno poklapanje nespornog i spornog traga. Poklopiti se moţe veći ili manji dio brazdi, meĊutim, u takvom procesu nailazi jedan stadij gdje samo izgled i broj poklopljenih brazdi nisu dovoljni da omoguće donošenje pozitivnog mišljenja. OdreĊivanje toĉne konture u popreĉnom presjeku ovih polja koja izgledaju jednaka u mnogome moţe doprinijeti sliĉnosti, ili negirati mogućnost poklapanja. Ova pojava se ĉesto zapaţa kod djelomice deformiranih projektila/zrna ili kod onih ĉiji je krater produţen u obliku “jeziĉka”. Ista prednost za odreĊivanje kontura moţe se naći i u drugim sluĉajevima. To je sluĉaj kada se ne raspolaţe vatrenim oruţjem radi dobivanja nespornih tragova, ali se raspolaţe sa spornim tragovima, s dva mjesta izvršenja. Angaţirani vještak mora odrediti da li oba traga potjeĉu od jednog te istog vatrenog oruţja, a u cilju da dokaţe kada je takav sluĉaj, da jedan isti poĉinitelj moţe biti odgovoran za oba izvršena djela. U ovom sluĉaju moraju se uzeti tragovi kakvi su naĊeni. Moguće je ispitivanjem utvrditi da li oba traga potjeĉu od sliĉnog oruţja istim općim karakteristikama, itd. Komparativni mikroskop je temeljni i najvaţniji instrument svakog balistiĉkog laboratorija. Postoji više proizvoĊaĉa komparativnih mikroskopa, ali su zapadnonjemaĉki, tvrtke “Leitz”, svakako nojpoznatiji.

Fotografija 196. Stariji model «Leitz» komparativnog mikroskopa

Fotografija 197. Komparativni mikroskop domaće proizvodnje firme “Zrak” proizveden u ratu 1994. godine koji se koristi u F MUP BiH

256

Fotografija 198. Komparativni mikroskop marke Leitz s video kamerom iz Odsjeka za balistička i mehanoskiopska vještačenja FMUP-a

Fotografija 199. Fotografija 200. Rad na komparativnom mikroskopu s video kamerom

3. IBIS sistem Najlogiĉnije rješenje za vještake koji se bave ispitivanjem tragova vatrenog oruţja bilo je razvijanje seta pomagala i sredstava koja će vještaĉenje uĉiniti efikasnijim i smanjiti vrijeme provedeno za mikroskopom što predstavlja veliko opterećenje. Kroz integraciju provjerene tehnologije i hardvera s temeljnim znanjem o komparativnim elementima forenziĉke identifikacije vatrenog oruţja, kompjuterskih slika i matematiĉkog modeliranja, razvijen je IBIS sistem koji predstavlja alat vještaka balistiĉara za XXI stoljeće. IBIS sistem, razvijen od strane kompanije “Forensic Technology”, je napredno tehnološko pomagalo (komparativni mikroskop) koje vještak balistiĉar treba da bi riješio probleme velikog broja predmeta, nedostatka kvalificiranog kadra i smanjenog budţeta. IBIS sistem koristi snagu raĉunara kako bi pomogao vještaku pri komparaciji većeg obima balistiĉkih tragova. On izvršava 257

automatsku kompjutersku provjeru dokaznog materijala i reda ga prema procentualnoj mogućnosti podudaranja. Nakon toga, balistiĉar moţe iskoristiti svoje specijalizirane vještine radi mikroskopskog usporeĊivanja najpouzdanijih kandidata. IBIS-ov veliki doprinos rješavanju kriviĉnih djela, izmeĊu ostalog leţi u mogućnosti automatske pretrage baze podataka, gdje se doslovce moţe nalaziti tisuće predmeta. Mogućnost povezivanja kriviĉnih djela, koja se u prošlosti nikako nisu mogla dovesti u vezu, je izuzetno velika. Ovaj sistem omogućava da vještak balistiĉar bude još više ukljuĉen u sam proces rješavanja kriviĉnih djela. IBIS je integrirani balistiĉki identifikacijski sistem koji je u mogućnosti zabiljeţiti podatke sa zrna, starog i oštećenog, bez obzira na sastav koristeći BULLETPROF modul. TakoĊer mogu se zabiljeţiti i svi podaci s ĉahura, koristeći BRASSCATCHER modul. Ukoliko ima više ovakvih sistema moguće je i njihovo umreţavanje, tako da će vještaci u tom sluĉaju imati mogućnost provjere sluĉajeva sa svim laboratorijama koje su u mreţi.

Fotografija 201.

Fotografija 202.

Fotografija 203.

IBIS sistem

258

Fotografija 204. Identifikacija čahura na IBIS sistemu

Fotografija 205. Identifikacija zrna na IBIS sistemu

4. UREĐAJ ZA PANORAMSKO SNIMANJE ZRNA Konstruirala ga je njemaĉka tvrtka “Cinevok” iz Edingena. UreĊaj se koristi u nekoliko balistiĉkih laboratorija u svijetu, a vaţno je napomenuti da je u njegovoj konstrukciji direktno uĉestvovao njemaĉki Savezni kriminalistiĉki ured u Wiesbadenu. UreĊajem se moţe fotografirati košuljica streljiva kalibra izmeĊu 4, 5, 15 mm uz povećanje od 10 puta. Princip rada je slijedeći: na rotirajući stolić se posebnim drţaĉima namjesti ispitivano zrno i ukljuĉi servo-motor. Servo-motor sinkrono pokreće zrno i transportira 70 mm široki perforirani film. Osvijetljena slika mehaniĉkih tragova na košuljici zrna, optiĉkim sistemom pada na film. Nakon najmanje punog okreta zrna na 360 stupnjeva, dio filma iz posebne kasete u ureĊaju se odsijeĉe, razvije i napravi se kontaktna kopija (uvećana za 10 puta u odnosu na stvarne tragove). Ista kompanija isporuĉuje i specijalne kasete za razvijanje ovako odsjeĉenog filma. UreĊaj je velika novost u odnosu na dosadašnje mukotrpno i dugotrajno ispitivanje zrna pomoću klasiĉnog komparativnog mikroskopa. U principu se ispitivanje zrna svodi na krajnje jednostavan postupak: potrebno je samo usporediti snimke dva usporeĊivana zrna. Ujedno su eliminirane bilo kakve subjektivne greške vještaka. Pored velike racionalizacije vremena, ovako dobiveni snimci predstavljaju uvjerljivi dokaz za svakoga ko nije struĉan u kriminalistiĉkotehniĉkom pogledu. Snimljena “slika” mehaniĉkih tragova na košuljici zrna moţe se arhivirati i ĉuvati za kasniju identifikaciju.

Fotografija 206. Zrno i razvijena slika mehaničkih tragova na zrnu ispaljenom iz vatrenog oruţja s oţlijebljenom cijevi

259

5. UREĐAJ ZA MJERENJE KUTA UVIJANJA Radi se o optiĉkom ureĊaji tvrtke “Leitz” koji je jednostavan i pouzdan za upotrebu. Radi vizualnog i ruĉnog odreĊivanja kuta uvijanja, postoji mogućnost pogreške pa se moraju izvršiti najmanje tri mjerenja kuta i onda uzeti srednju vrijednost. Uz komparativni mikroskop marke Leitz s video kamerom iz Odsjeka za balistiĉka i mehanoskopska vještaĉenja FMUP-a, koristi se softver za mjerenje kojim se vrlo lako moţe izraĉunati kut uvijanja polja i ţljebova na zrnu ispaljenom iz vatrenog oruţja. 6. UREĐAJ ZA SNIMANJE ORUŢJA Moţe se relativno lako improvizirati u svakom opremljenom fotografskom laboratoriju. Naime, prilikom snimanja oruţja i streljiva, ĉesto dolazi do refleksije svjetla i pojave neugodnih sjena (oruţje ima npr. dva obaraĉa i sl.). Ove poteškoće mogu biti otklonjene tako da se napravi npr. drveni sanduk pokriven bijelim mat staklom i ispod osvijetljen neonskim cijevima. U dvije nasuprotne strane sanduka postave se takoĊer dvije neonske svjetiljke usmjerene prema gore. Sanduk, odnosno površina ispod mat stakla posvodi se lukom od bijelog papira ili neke mat bijele savitljive plastike, tako da su tim lukom obuhvaćene i dvije neonske svjetiljke. Okomito iznad centra bijeloga mat stakla, odnosno sanduka, na bijelom mat luĉnom pokrovu izbuši se okrugla rupa dovoljna za promjer objektiva fotoureĊaja. Neposredno uz sanduk, na stabilni stativ, postavi se fotoureĊaj ĉiji je objektiv okomito postavljen na mat staklo sanduka. Oruţje, streljivo i sliĉni predmeti snimljeni pod ovakvim uvjetima na kasnijim snimcima neće imati sjene.

7. INTERNOSKOP je instrument koji se koristi za pregledanje stanja u unutrašnjosti cijevi vatrenog oruţja. Sastoji se od jedne šuplje cijevi promjera nešto manjeg od kalibra cijevi vatrenog oruţja koje se ispituje. U unutrašnjosti ove cijevi, a na samom vrhu i boĉno, nalazi se mali otvor gdje je smještena jedna mala tinjalica (sijalica) od 4.5 do 9 V, povezana s izvorom jednosmjerne struje. Na drugom kraju nalazi se ureĊaj adaptiran za prislanjanje oka i promatranje unutrašnjosti cijevi preko ogledala koje se nalaze u samoj cijevi internoskopa. Pregledanje cijevi ide od usta cijevi pa prema leţištu metka, gdje oruţje moţe biti fiksirano, a internoskop se pokreće polako i sve dublje zavlaĉi u cijev vatrenog oruţja, ili obrnuto, internoskop moţe biti fiksiran, a oruţje se polako okreće po duţoj osi, po osi kanala cijevi i postepeno potiskuje prema naprijed, tj. prema promatraĉu. Kod manjeg oruţja fiksira se internoskop, a kod većeg fiksira se vatreno oruţje. Pregled unutrašnjosti cijevi vatrenog oruţja, odnosno utvrĊivanje stanja istrošenosti (odrţavanja cijevi), je od naroĉite vaţnosti, posebice kod trofejnog oruţja. Poslije detaljnog pregleda i donijetog mišljenja o cjelokupnom stanju u odnosu na cijev, moţe se dozvoliti ispaljivanje odgovarajućeg streljiva, ili će se zbog dotrajalosti cijevi, uoĉenih naprslina, brazgotina i drugih nepravilnosti upotrijebiti streljivo sa slabijim punjenjem. MeĊutim, moguće je da se iz spornog oruţja ne izvrši ispaljivanje zbog eventualnog raspadanja ĉitavog sistema.

260

8. UREĐAJ ZA MJERENJE BRZINE ZRNA Neophodan je svakom balistiĉkom laboratoriju. U Evropi su najpoznatiji ureĊaji austrijske tvrtke “AVL” i njemaĉke “Drello”. Poznavanjem brzine zrna na odreĊenoj distanci, preko njegove mase, dolazimo do energije. Energija zrna je glavna odrednica njegove ubilaĉke snage i zato je sudovima vrlo interesantno znati kolika je ta energija. To pitanje pogotovo se nameće u sluĉajevima kada se radi o ruĉno izraĊenom oruţju i streljivu kao i o prepravljenom oruţju (npr. zraĉna puška u malokalibarsku i sl.). Suvremeni ureĊaji za mjerenje brzine zrna rade uglavnom na principu svjetlosnih barijera, kvarcnog oscilatora i numeriĉkog displeja. Kod ureĊaja npr. marke “Drello”, dvije svjetlosne barijere imaju konstantan intenzitet svjetla i odreĊenu frenkvenciju kvarcnog oscilatora. U trenutku kada zrno prolaskom kroz barijere mijenja intenzitet svjetlosti, kvarcni oscilator mijenja frenkvenciju. Elektronski raĉunar ove podatke automatski preraĉunava u vrijeme prolaza zrna, odnosno njegovu brzinu u m/s. Pored ureĊaja za mjerenje brzine projektila poţeljno je da svaki balistiĉki laboratorij ima još i ureĊaj za mjerenje pritisaka barutnih plinova u cijevi oruţja i ureĊaj za mjerenje jaĉine pucnja (tzv. impulsni fonometar). 9. UREĐAJI ZA HVATANJE ZRNA Ne spada u “instrumentarij”, ali je neophodan i sastavni je dio svakog balistiĉkog laboratorija. Za hvatanje zrna ispaljenih iz vatrenog oruţja, koja nam sluţe za kasniju komparaciju s inkrimiranim zrnima, postoje u svijetu razliĉita konstrukcijska rješenja. Svima je cilj dobiti zrno koje na svojoj košuljici nema sekundarnih tragova, osim tragova unutrašnjosti cijevi. Medij koji zaustavlja zrna, a da na njih ne utjeĉe stvaranjem sekundarnih tragova, najĉešće je pamuk (vata, krpe) i voda, a ponegdje se upotrebljava piljevima, umjetna spuţva i sliĉno. Posebno napravljeni drveni sanduci, iznutra ojaĉani ĉeliĉnim limom, napune se npr. vatom. S jednog kraja sanduka kroz uski otvor ispali se zrno koje nakon odreĊenog puta (što zavisi o njegovoj energiji, obliku i dr.) izgubi brzinu i stane. Drugi sistem hvatanja probno ispaljenih zrna je pucanje u vodu. UreĊaj je izveden tako da se najĉešće u zemlji izbuši rupa (bunar) promjera oko 1m i dubine oko 3 m. Bunar se obloţi armiranim betonom i ĉeliĉnim plaštom ĉije dno ima konusni završetak. U konusni završetak bunara taĉno nalijeţe jedna metalna posuda koja nakon svakog ispaljivanja izvlaĉi van, a na njenom dnu se nalaze probno ispaljena zrna. Nakon ispaljivanja, zrna udare u vodu, na odreĊenoj dubini izgube brzinu i padnu u posudu koja se nalazi na dnu bunara. Prilikom pucanja u vodu iz dugocijevnog oruţja tipa vojniĉke puške ili lovaĉkog karabina redovito dolazi do destrukcije zrna što kasnije oteţava identifikaciju. Ova se pojava izbjegava tako da se probni metak delaborira i u njega stavi manja koliĉina baruta. Ne preporuĉuje se npr. smanjiti koliĉinu baruta na polovinu ili manje, jer se moţe pojaviti fenomen detonacije i prsnuća puške (tzv. kabum) zbog povećanog pritisaka. Zato je najbolje izbaciti iz ĉahure sav barut i staviti ponovo u nju lovaĉkog lisnatog baruta najviše do 50% ukupne mase. Na taj će naĉin pritisak barutnih plinova biti dovoljan da se izbaci zrno iz cijevi, a da se ne raspadne u vodi.

261

Fotografija 207. Fotografija 208. Vještak vrši ispaljivanje u vertikalni bunar s vodom radi dobivanja nespornih zrna

Fotografija 209.

Fotografija 210. Fotografija 211. Razne izvedbe tankova s vodom za hvatanje zrna.

Fotografija 212.

Fotografija 212a.

Fotografija 213.

Fotografija 214.

Fotografija 212b.

Fotografija 214a.

Razne izvedbe snaduka s vatom za hvatanje zrna.

262

10. BALTAZAROV APARAT Baltazarova metoda za identifikaciju vatrenog oruţja na temelju tragova od ispaljenja na projektilima je zastarjela i prevaziĊena. Pominjemo je samo kao interesantan metod i, više s povijesnog nego s praktiĉnog stanovišta i suvremenog naĉina identifikacije. UreĊaj je tako konstruiran da se po ravni postavi tanka olovna folija širine veliĉine projektila. UreĊaj se zatvori i posebnom drškom vrši valjanje projektila preko postavljene olovne folije. Dobiveni tragovi od ispaljenja na košuljici spornog projektila se prenose na meku podlogu olovne folije kao negativ. Tragovi na cilindriĉno valjkastom projektilu, kako su rasporeĊeni na košuljici projektila, prelaze u ravne tragove u jednoj ravni. Postupak je isti i s projektilom za usporeĊivanje. Dobivene olovne folije s utisnutim tragovima se kompariraju na komparativnom mikroskopu. Ovom metodom mogu se vršiti identifikacije samo cijelih projektila i projektila s ĉeliĉnom košuljicom. Ostali ureĊaji i pribor koji se koriste prilikom identifikacije oruţja i streljiva su: endoskopi, kalibratori, razliĉita pomoćna mjerila, mikrometri s trnom, ureĊaj za mjerenje koraka uvijanja polja i ţljebova cijevi i dr.

Fotografija 215. Digitalni mikrometar

III. IDENTIFIKACIJA VATRENOG ORUŢJA 1. TRAGOVI OD ISPALJENJA NA PROJEKTILIMA I ĈAHURAMA Na projektilu koji pri ispaljenju proĊe kroz cijev vatrenog oruţja nastaju karakteristiĉni tragovi. Nastali tragovi su prave paralelne crte (brazde) u vidu ispupĉenja i udubljenja urezane u površinu projektila. Ako ispalimo još nekoliko metaka, istog kalibra i iz istog vatrenog oruţja, na projektilima će ostati tragovi na prvi pogled sliĉnih karakteristika, a detaljnim ispitivanjem naći ćemo i potpunu istovjetnost. Istovjetnost jasno uoĉavamo promatranjem i usporeĊivanjem ovih tragova komparativnim mikroskopom i s velikom sigurnošću moţemo zakljuĉiti da su svi projektili ispaljeni iz istog vatrenog oruţja. MeĊutim, ako izvršimo usporeĊivanje s tragovima na projektilima ispaljenim iz drugog vatrenog oruţja, zapazit ćemo da nema velikih sliĉnosti. U ovom sluĉaju razliĉitost tragova moţe bit i veoma velika da je lako donijeti zakljuĉak da projektili nisu ispaljeni iz istog vatrnog oruţja. To isto vaţi i za tragove od ispaljenja na ĉahurama.

263

CIJEVI

Poprečni presjek cijevi

ZRNA Poprečni presjek zrna

6 DESNI

6 LIJEVI Slika 102.

Opće karakteristike oţlijebljene cijevi vatrenog oruţja (plavom strelicom označeno polje cijevi i trag polja cijevi na zrnu, crvenom strelicom označen ţlijeb cijevi i trag ţlijeba cijevi na zrnu)

Detaljnom analizom tragova nastalih pri ispaljenju na projektilima i ĉahurama moţemo zakljuĉiti da se uglavnom javljaju dvije vrste karakteristiĉnih tragova. Prva vrsta naziva se utisnuti tragovi jer odaju utisak da su nastali utiskivanjem. Takav trag imamo na ĉahuri nastao prilikom izbacivanja ĉahure iz vatrenog oruţja (od izbacivaĉa) ili od udara vrha udarne igle na kapisli. Druga vrsta tragova na projektilima su brazdasti tragovi, odnosno crte na poljima i ţljebovima, koje nastaju pri ispaljenju od sitnih nepravilnosti pri izradi i manipulacije u unutrašnjosti cijevi vatrenog oruţja. Projektil klizi kroz cijev uz veliko trenje, a pošto je površina projektila naĉinjena od mekšeg materijala nego cijev vatrenog oruţja, dobivaju se brazdasti tragovi. Ove brazde na projektilima nisu ništa drugo do specijalna vrsta brazdastih tragova alata, pomoću kojih se pravi cijev. Unutrašnjost cijevi sluţi i sama kao alat, jer djeluje na površinu projektila i ostavlja tragove. Na površini projektila se javljaju karakteristiĉni tragovi grebanja, koji su ujedno i individualne karakteristike svake cijevi, a na tome se temelji mogućnost identifikacije vatrenog oruţja (slika 103. i fotografije 216. i 217.).

264

GP TRA

OLJ

A

Slika 103. Šematski prikaz individualnih karakteristika traga polja na zrnu u vidu brazdi

Fotografija 216.

Fotografija 217.

Individualna ispupĉenja i udubljenja mogu biti velika i vidljiva golim okom ili tako sitna da se jedva mogu vidjeti ĉak i mikroskopom. Brazde su obiĉno visoke, od nekoliko stotina do tisućitog dijela milimetra. Karakter brazdastih tragova zavisi od mnogih faktora. Na njih bitno utjeĉu i veliĉina i oblik mikroskopski male nepravilnosti na vrhu udarne igle, izbacivaĉa ili ţljebovima cijevi; kvalitet glatkoće na koje djeluju navedeni dijelovi vatrenog oruţja, i relativna tvrdoća materijala dijelova oruţja i dijelova projektila; brzina kojom se odvija kontakt izmeĊu oruţja i projektila i ĉahura; pritisak u momentu ispaljenja; sastav i jedintvenost materijala i projektila. Moguće je da se istovremeno jave kombinacije utisnutih i brazdastih tragova. To je sluĉaj tragova na ĉahuri koja potjeĉe od metka ispaljenog iz pištolja “Crvena Zastava” M-57 kalibra 7.62x25mm, gdje je cijev pokretna u tijeku procesa opaljenja. Trag od vrha udarne igle (krater) se na samoj kapisli pojavljuje u obliku kruţnog udubljenja. Pokretanjem cijevi u trenutku udara udarne igle na kreteru se naĉini “jeziĉak”, na kojem se jasno uoĉavaju brazdasti tragovi. U krateru su tragovi nastali utiskivanjem, a na “jeziĉku” tragovi nastaju klizanjem (brazdasti tragovi), koji ĉesto imaju odluĉujući momenat u identifikaciji vatrenog oruţja. Kod tragova ove vrste identifikacija će se izvršiti na temelju oba karakteristiĉna izgleda traga.

265

Fotografija 218.

Karakteristični tragovi udarne igle pištolj “CZ M57” cal. 7,62x25 mm

Fotografija 219.

Karakteristični tragovi udarne igle pištolj “Glock” cal. 9x19 mm

Analiza i ispitivanje utisnutih brazdi zavisi od njihovih karakteristika. Ako su one ravne i pravilne onda se mogu analizirati kao da su originalne. Ako su raštrkane ili meĊusobno stoje pod raznim kutovima onda se na njih moţe primijeniti i tehnika koja se inaĉe upotrebljava za neku drugu vrstu utisnutih tragova. Tragovi ovog tipa posebno su vaţni u identifikaciji vatrenog oruţja, pošto se isti mogu naći na praznoj ĉahuri iz koje je projektil ispaljen. Kad izvršimo ispaljenje iz vatrenog oruţja, ĉahura se pokreće unazad i poprima utisnuti trag brazdi od ĉela zatvaraĉa. Udarna igla takoĊer moţe u krateru ostaviti brazde koje mogu posluţiti za identifikaciju, jer se i udarna igla obraĊuje na strugu, glaĉa ili brusi, a na njo j ostaju brazdasti tragovi od oruţja. Utisnuti tragovi mogu se naći na projektilu i na ĉahuri koji nisu ispaljeni iz vatrenog oruţja. Detaljnom analizom ovih tragova moţe se zakljuĉiti da je trag na projektilu nastao udarom projektila o tvrdu prepreku i da je poprimio tragove od prepreke. Prepreka je dovoljno tvrda da prenese na projektil dio svoga “reljefa”, dok se tragovi od ispaljenja na poljima projektila ne mogu prihvatiti kao tragovi utisnutih brazdi. TakoĊer na ĉahuri, trag od vrha udarne igle (krater) nastaje utiskivanjem vrha udarne igle u kapislu, ali u svakom sluĉaju dolazi i do izvjesnog “klizanja” udarne igle kroz metalni dio kapisle. Trag od izbacivaĉa na ĉahuri je tipiĉan trag utisnutih brazdi, dok je trag na plaštu ĉahure nastao klizanjem prilikom stavljanja u spremnik. Pri promatranju utisnutih tragova mora se voditi raĉuna o brojnosti individualnih karakteristika, pa tek onda se donosi zakljuĉak o istovjetnosti ili razlici u tragovima na spornim i nespornim predmetima poreĊenja. Broj individualnih karakteristika ne moţe se izraziti “brojnom vrijednošću” (npr. 3, 5 ili 7) kao što je to sluĉaj kod otiska prstiju (daktiloskopija), gdje taĉno odreĊen broj karakteristika odreĊuje i tip otiska. Kod vatrenog oruţja, utisnuti tragovi u pojedinim sluĉajevima mogu i samo svojom jednom individualnom karakteristikom da budu uvjerljivi (što je rijedak sluĉaj). Više individualnih karakteristika s odreĊenim meĊusobnim odnosima potvrĊuju valjanost konstatiranih tragova. Odnos individualnih karakteristika je bitan momenat u identifikaciji vatrenog oruţja. Kod identifikacije tipa utisnutih tragova poreĊenje se vrši izmeĊu utisnutog traga naĊenog na ĉahuri ili projektilu na licu mjesta i traga dobivenog probnim ispaljivanjem iz spornog vatrenog oruţja. Prilikom dobivanja probnih uzoraka, uvijek treba teţiti da se broj uzoraka kreće od 5 do 10, jer se time dobije veći broj pogodnih uzoraka i veća je mogućnost da se jasnije utisnu individualne karakteristike. U sluĉaju kad nemamo u zbirci streljivo istih osobina kao što su sporne ĉahure, potrebno je ispaliti više metaka razliĉitih proizvoĊaĉa kako bi identifikacija bila uspješna. Veliko šarenilo tragova i otisaka, koji se mogu klasificirati kao utisnuti tragovi, oblici koje ovi tragovi mogu imati, na temelju svojih individualnih karakteristika, onemogućavaju da se postave opća pravila za ispitivanje tragova. Tragovi za usporeĊenje i sporni tragovi se uvjek ispituju uz povećanje (tako se najbolje otkrivaju opće i individualne karakteristike), a zatim se snimaju s istim elementima i poslije toga vršimo usporeĊivanje tragova. Mnoge karakteristike nisu podesne za precizno mjerenje. MeĊutim, neobiĉna osobenost oblika moţe se dobro identificirati i bez mjerenja. Ivice zareza ili uzdignuta polja u tragu obiĉno se

266

promatraju kao karakteristike, koje na površini formiraju brazde. Trag takoĊer moţe imati razliĉitu dubinsku konturu, što se najbolje moţe zapaziti uz dobro osvjetljenje. Ovdje su najsvjetlije toĉke i sjenke iskorištene za otkrivanje kontura. Koso osvjetljenje redovno se upotrebljava da bi se istakla razliĉitost kontura i poboljšala osjenĉenost na ivicama karakteristiĉnih podruĉja. Ĉesto se dogaĊa da se na snimku ne mogu istaći sve karakteristike, usljed njihovog oblika ili njihovog pravca prostiranja. Kombinacija osvjetljenja je od bitnog znaĉaja za isticanje i snimanje kontura. Upotreba komparativnog mikroskopa radi poreĊenja tipa utisnutih tragova, ograniĉena je na tragove manjih veliĉina, pa je njegova primjena dosta ĉesta kod identifikacije vatrenog oruţja. Dok tip utisnutog traga od alata predstavlja direktan dodir alata i površine dotle je brazdasti trag proizvod relativno klizajućeg dodira. Trag je naĉinjen od sitnih paralelnih brazda (ispupĉenja i udubljenja), izgrebanih na površini materijala, koji su izazvani nepravilnostima uzduţ ivice ili na površini upotrijebljenog alata. Trag ove vrste je tipiĉna ogrebotina nastala grebanjem ili struganjem jedne materije o drugu. Kod vatrenog oruţja, prilikom ispaljenja ovi tragovi se najbolje uoĉavaju na projektilima i na poljima i izmeĊu polja i mogu se prostirati cijelom duţinom ili s prekidima. Cijev vatrenog oruţja, je izraĊena od specijalne vrste ĉelika velike tvrdoće, uz to se prilikom izrade cijevi primjenjuje metod bušenja ili metod kovanja. Unutrašnjost cijevi pri obradama poprima reljef alata koji je primijenjen prilikom izrade cijevi. Sitna ispupĉenja (udubljenja), sitni nepravilni zubi na unutarnjem dijelu cijevi, kod prolaza projektila ostavljaju crte (brazde) na površini projektila. Kod projektila ispaljenih iz vatrenog oruţja moţemo zapaziti dvije vrste tragova po intenzitetu i poloţaju. Jedna vrsta tragova nastaje na poljima jaĉeg intenziteta. Ma koliko bila unutrašnjost cijevi dobro uraĊena i glatka, ostaju sićušni zubići koji na projektilu ostavljaju karakteristiĉne crte (brazde). Ove crte imaju individualne karakteristike, tako da ne moţemo naći ni dvije cijevi koje će pri ispaljivanju metka, na projektilima imati istovjetne tragove. Pored crta na poljima, na pojedinim projektilima mogu se uoĉiti crte izmeĊu polja, jaĉeg ili slabijeg intenziteta. Ova pojava se naroĉito zapaţa kod istrošenih cijevi, kod kojih se granica polja slabo uoĉava. Postupci koji se koriste za poreĊenje i identifikaciju brazdastih tragova u većini sluĉajeva su razliĉiti od postupaka koji se primjenjuju za ispitivanje utisnutih tragova. Crte (brazde) imaju visinu, širinu i duţinu. Konstantne i bitne karakteristike su visina i širina, dok duţina moţe biti promjenjiva, u zavisnosti od oblika projektila i preciznosti izrade (promjer, kalibar). Popreĉni presjek brazdastog traga daje jasnu sliku o izgledu i obliku ivice koja je proizvela trag. Ulegnuta podruĉja konture ocrtavaju ispupĉenja, dok izdignuta mjesta iscrtavaju ureze ili nazubljenja na unutrašnjosti cijevi vatrenog oruţja. Crta konture jeste “negativ” unutrašnjosti cijevi vatrenog oruţja kroz koju je prošao projektil. Crte koje se javljaju na površini projektila su paralelne i razliĉitog intenziteta. Kod novog vatrenog oruţja su jasno definirane granice prostiranja polja i ţljebova, a kod trofejnog i slabo odrţavanog vatrenog oruţja granice su slabo definirane ili ih uopće nema. U svakom sluĉaju i jedna i druga vrsta tragova predstavljaju karakteristike s individualnim osobinama koje mogu posluţiti u identifikaciji vatrenog oruţja. 1.1. OdreĊivanje marke, tipa i modela vatrenog oruţja na temelju tragova na ispaljenim projektilima i ĉahurama OdreĊivanje marke, tipa i modela vatrenog oruţja na temelju tragova na zrnima/projektilima ispaljenim iz vatrenog oruţja odreĊuje se na temelju općih karakteristika: kalibra zrna, broja polja i ţljebova, širine polja i ţljebova, pravca uvijanja polja i ţljebova, kuta uvijanja polja i ţljebova; dok se odreĊivanje marke, tipa i modela vatrenog oruţja na temelju tragova na ĉahurama ispaljenim iz vatrenog oruţja utvrĊuje na temelju općih

267

karakteristika: oblika i meĊusobnog poloţaja utisnutih tragova izbacivaĉa, izvlakaĉa, udarne igle i ĉela zatvaraĉa. U Odsjeku za mehanoskopska i balistiĉka vještaĉenja FMUP-a, marka i tip/model vatrenog oruţja se odreĊuje na dva naĉina:  mikroskopskim pregledom i meĊusobim usporeĊivanjem spornog/ih zrna i sporne/ih ĉahure/a s lica mjesta, s nespornim zrnima i nespornim ĉahurama iz referentne zbirke nespornih zrna i nespornih ĉahura, ispaljenih iz poznatog vatrenog oruţja razliĉitog kalibra;  usporeĊivanjem spornog/ih zrna i sporne/ih ĉahure/a s lica mjesta, s podacima za vatreno oruţje s oţlijebljenim cijevima, iz FBI zbirke općih karakteristika koje ostavljaju mehanizmi vatrenog oruţja s oţlijebljenom cijevi i kompjuterske baze podataka “Rifling data Search 4.2c” koja sadrţi podatke za kalibar, broj polja i ţljebova, širinu polja i ţljebova, pravac uvijanja polja i ţljebova (za zrna) i podatke za oblik i meĊusobni poloţaj tragova izbacivaĉa, izvlakaĉa, udarne igle i ĉela zatvaraĉa; za preko 14.000 modela vatrenog oruţja razliĉitog kalibra – (prikazi 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 7).

Prikaz 1.

Prikaz 2.

Rifling Data Search (verzija 4)

Rifling Data Search (početni zaslon baze podataka)

Prikaz 3.

Prikaz 4.

Rifling Data Search (uneseni podaci za pretragu)

Rifling Data Search (rezultati pretrage)

268

Prikaz 5.

Prikaz 6.

Rifling Data Search (uneseni podaci koji ulaze u izvješće o pretrazi)

Rifling Data Search (svi podaci koji se mogu naći u bazi podataka)

Prikaz 7. Rifling Data Search (podaci za 14072 modela vatrenog oruţja različitog kalibra)

1.1.1. Specifiĉni primjer odreĊivanja marke i tipa/modela vatrenog oruţja na osnovu tragova na zrnu/projektilu U kriminalistiĉkoj praksi prilikom rasvjetljavanja nekog kriviĉnog djela, prisutan je problem odreĊivanja marke i tipa/modela vatrenog oruţja, na temelju tragova na spornim zrnima/projektilima ispaljenim iz vatrenog oruţja, pronaĊenih na licu mjesta izvršenja. OdreĊivanje marke i tipa vatrenog oruţja, odreĊuje se na temelju općih karakteristika: kalibra zrna, broja polja i ţljebova, širine polja i ţljebova, pravca uvijanja polja i ţljebova, kuta uvijanja polja i ţljebova. U tom smislu, u ovom premjeru iz prakse bit će obraĊen specifiĉan primjer (za pištolj marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm), mogućnosti dovoĊenja vještaka balistiĉara u zabludu, da na temelju broja polja i ţljebova, odmah iskljuĉi mogućnost da bi se moglo raditi o odreĊenoj marci i tipu/modelu vatrenog oruţja, što u samom poĉetku rasvjetljavanja kriviĉnog djela moţe istragu odvesti u potpuno pogrešnom pravcu. Za pištolj marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm, u kataloškim podacima (Uputstvo o rukovanju, s tehniĉkim podacima za pištolj marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm), kao i u Pravilu za pištolje cal. 7.62 i 7,65 mm (Pravilo, pištolji 7.62 i 7.65 mm, Vojnoizdavaĉki zavod, Beograd, 1985.), navodi se da isti ima oţlijebljenu cijev sa 6 ţljebova i 6 polja.

269

Slika 104. Slika 105. Uputa o rukovanju, s tehničkim podacima za pištolj marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm

Slika 105a.

Slika 106. Slika 107. Pravilo za pištolje 7.62 i 7.65 mm

Slika 107a.

Na fotografiji 220. prikazan je pištolj marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm, koji ima oţlijebljenu cijev sa 6 polja i 6 ţljebova (usta cijevi prikazana na fotografiji 221.). Na fotografiji 222. prikazano je zrno koje je ispaljeno iz navedenog pištolja.

270

Fotografija 220. Fotografija 221. Fotografija 222. Pištolj marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm sa 6 polja i 6 ţljebova

U našem dosadašnjem radu u Odsjeku za balistiĉka i mehanoskopska vještaĉenja FMUPa, prilikom vršenja kriminalistiĉkobalistiĉkih vještaĉenja, utvrĊeno je da neki od pištolja marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm imaju oţlijebljenu cijev s 4 polja i 4 ţlijeba, što je u suprotnosti s gore navedenim podacima za oţlijebljenje istog. Kao predmete vještaĉenja imali smo 3 (tri) pištolja marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm koji su imali cijev s 4 polja i 4 ţlijeba. Svi pištolji su imali petocifreni serijski broj (bez slovne oznake) koji se nalazio samo na usadniku (dva su poĉinjala s brojem 3, a jedan s brojem 4). Jedan od navedenih pištolja prikazan je na fotografiji 223. (broj na usadniku 35533 je vidljiv na fotografiji 223a.). Usta cijevi prikazana su na fotografiji 224., dok je na fotografiji 225. prikazano zrno ispaljeno iz navedenog pištolja.

Fotografija 223. Fotografija 223a. Pištolj marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm sa 4 polja i 4 ţlijeba

Fotografija 224.

Fotografija 225.

Na slijedećim fotografijama prikazane su usporedne slike zrna, s razliĉitim brojem polja i ţljebova (6 i 4 polja i ţljebova), ispaljenih iz pištolja istog proizvoĊaĉa, marke i tipa/modela (pištolj marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm).

271

Fotografija 226.

Fotografija 227.

Ukoliko vještak balistiĉar ne raspolaţe podacima da postoje pištolji marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm koji imaju oţlijebljenu cijev s 4 polja i 4 ţlijeba, isti moţe na temelju broja polja i ţljebova, odmah iskljuĉiti mogućnost da bi se moglo raditi o navedenom pištolju, što u samom poĉetku rasvjetljavanja kriviĉnog djela moţe istragu odvesti u potpuno pogrešnom pravcu.

1.2. ZRNA KAO TRAGOVI I NJIHOVA IDENTIFIKACIJA Individualne karakteristike koje ostaju na zrnu prilikom ispaljenja metka su one koje ĉine razliku izmeĊu odreĊenog zrna i drugih zrna ispaljenih iz drugog vatrenog oruţja. Za utvrĊivanje razlika ili sliĉnosti da li je ili ne odreĊeno zrno ispaljeno iz odreĊenog vatrenog oruţja, koristimo se nastalim crtama (brazdama) na poljima i ţljebovima, s obzirom da svaka cijev ima svoje “nepravilnosti”. Zrno se po pravilu identificira na temelju ovih crta (brazdi). Naime, ispaljeno zrno nosi na košuljici “sliku” unutrašnjosti cijevi, tj. sva mehaniĉka oštećenja (radi se o vrlo sitnim mikroskopski vidljivim oštećenjima) koja su nastala upotrebom oruţja. Unutrašnjost cijevi novog oruţja protekom vremena oksidira, oštećuje se neadekvatnim ĉišćenjem i tako stiĉu karakteristiĉna individualna mehaniĉka oštećenja koja su specifiĉna samo za dotiĉnu cijev, tako da se moţe govoriti o otisku papilara cijevi. Dakle, zrno na mjestu kriminalnog dogaĊaja “otkriva” cijev odnosno oruţje iz kojeg je ispaljeno, a to je od neprocjenjive vaţnosti u rasvjetljavanju dogaĊaja. Dok se u nekim sluĉajevima pucanja iz vatrenog oruţja, s lica mjesta se moţe ukloniti ĉahura kao i oruţje, zrno obiĉno ostaje u ţrtvi ili se zabije u nekoj prepreci. Komparativnim ispitivanjem zrna s mjesta dogaĊaja i probno ispaljenog zrna iz inkriminiranog oruţja u odnosu na mehaniĉke tragove unutrašnjosti cijevi moţe se utvrditi njihova eventualna istovjetnost. Identifikacija oruţja i ispaljenih zrna radi se na temelju više komparabilnih i mjernih parametara na samim zrnima a to su:       

Kalibar cijevi odnosno oruţja; Broj polja i ţljebova cijevi; Pravac i kut uvijanja polja i ţljebova; Širina polja i ţljebova; Dubina polja i ţljebova i Podudarnost općih i individualnih karakteristika mehaniĉkih tragova polja i ţljebova Cijevi oruţja iz koje je zrno ispaljeno. Uzimajući u obzir navedene parametre, nešto ćemo reći o svakom od njih.

272

Za apsolutnu identifikaciju oruţja, odnosno zrna najznaĉajnija je istovjetnost mehaniĉkih tragova cijevi oruţja koji su oslikani na košuljici zrna, odnosno na samom zrnu ako je u pitanju zrno bez košuljice tj. olovno zrno. Mehaniĉki tragovi polja cijevi oštro se urezuju u materijal košuljice zrna. Ovo urezivanje je posljedica ĉinjenice da je maksimalan promjer zrna uvijek nešto veći od minimalnog promjera izmeĊu ţljebova cijevi. Na taj naĉin se zrno urezuje prolaskom kroz cijev, a veći promjer mu je potreban radi boljeg brtvljenja pogonskih barutnih plinova. Promatrajući mehaniĉke tragove unutrašnjosti cijevi na košuljici zrna, moţemo doći i do nekih drugih dokaza o stanju oruţja, odnosno cijevi. Ako su na košuljici vidljivi samo tragovi polja i poneki trag ţlijeba cijevi, to znaĉi da se radi o novoj cijevi. U suprotnom, tj. kada je cijela košuljica izbrazdana mehaniĉkim tragovima, dokaz je da se radi o staroj cijevi. Drastiĉno oštećena i stara cijev vidljiva je i iz tragova barutne gareţi koja se nahvata na košuljici ispaljenog zrna. Broj polja i ţljebova unutar cijevi vatrenog oruţja razliĉit je od proizvoĊaĉa do proizvoĊaĉa, ali ovisi i o vrsti oruţja. Kod većine evropskih proizvoĊaĉa taj broj je ĉetiri ili šest, ameriĉka oruţja imaju obiĉno pet, a japanska sedam polja i ţljebova. Neka malokalibarska oruţja mogu imati i dvanaest polja i ţljebova. Polja i ţljebovi su simetriĉno rasporeĊeni oko ose cijevi i njihov je meĊusobni razmak uvijek jednak. Širina tragova polja i ţljebova na košuljici zrna ovisi o konstrukcijskom rješenju unutrašnjosti cijevi. Ukupna širina polja je vrijednost koja se dobije nakon odbijanja ukupne širine ţljebova. Obiĉno su polja cijevi, odnosno ţljebovi na košuljici zrna uţi od ţljebova cijevi, odnosno polja na košuljici zrna. Širina polja, odnosno ţljebova cijevi na košuljici mjeri se mikroskopski pomoću graduiranog okulara i mjerne milimetarske staklene ploĉice. Dubina polja cijevi vatrenog oruţja urezana u košuljici zrna takoĊer je jedna od karakteristika koje su komparabilne. Ova dubina mjeri se posebnim mikrometrom s iglom (koja ulazi do dna polja) i za većinu cijevi kreće se oko 0.1 mm. Napominje se da je u principu lakše izmjeriti dubinu ţljebova, odnosno visinu polja unutar same cijevi, ali bi dobiveni podaci bili nepouzdani, jer se na cijeloj duţini cijevi mogu naći izvjesni tragovi nataloţena metala i sl. što smanjuje duţinu polja na košuljici zrna. Smjer uvijanja (“spirala”) polja i ţljebova cijevi oruţja moţe biti slijeva nadesno (uglavnom sva evropska oruţja) i s desna na lijevo (neka ameriĉka i japanska oruţja). Kao što je poznato, cijevi vatrenog oruţja imaju spiralno urezane (ukovane) ţlijebove koji zrnu, prilikom njegova prolaska kroz cijev, daju rotacijsko kretanje koje poboljšava balistiĉku putanju. Uvijanje polja i ţljebova odreĊuju dva parametra: korak i kut uvijanja. Korak uvijanja je duţina na kojoj zrno napravi put okret oko 360 stupnjeva. Duţina koraka uvijanja ovisi o puno faktora (kalibru, brzini, materijalu košuljice itd.) i kreće se od 20 do 40 cm. Kut uvijanja polja i ţljebova cijevi ovisi o koraku uvijanja. Što je korak uvijanja kraći, kut je veći i obratno. Kut uvijanja se mjeri pomoću posebnog dodatka za mikroskop koji se sastoji od objektiva, koordinatnog okulara i mjerne skale. Mjerenje se obavlja tako da se ordinata koordinatnog sistema poklopi sa duţinom osi zrna ili jednom od njegovih ivica (u optiĉkoj projekciji), proĉita se vrijednost kuta na skali, a zatim se okular zakreće dok se ista ordinata ne poklopi s ivicom urezanog polja. Ponovnim oĉitavanjem skale, dobije se vrijednost kuta uvijanja. Vrijednosti kuta uvijanja nisu velike i npr. za kratkocijevno vatreno oruţje kreću se od 4 do 7 stupnjeva. I ovdje je potrebno napomenuti da se kut uvijanja moţe lako odrediti na neoštećenim zrnima. Na oštećenim (deformiranim) zrnima odreĊivanje kuta uvijanja je praktiĉno nemoguće. Kalibar cijevi oruţja lako se odreĊuje ako se radi o cijelom i neoštećenom inkriminiranom zrnu. Pri tome treba samo paziti da je promjer zrna uvijek nešto veći od promjera dvaju nasuprotnih polja cijevi (kalibra). U sluĉaju da je zrno jako deformirano i da mu se odgovarajućim mjerilom ne moţe odrediti kalibar, mjeri se njegova masa, ali pod

273

uvjetom da mu ne manjka veći dio mase. Iz dobivene mase moţe se orijentaciono pa i taĉno odrediti o kojem kalibru zrna se radi. Kad doĊemo do saznanja da na nespornom i spornom projektilu ima tragova koji imaju opće karakteristike, onda slijedi dalji postupak ispitivanja i utvrĊivanja individualnih karakteristika, koje mogu biti iste ili razliĉite. Individualne karakteristike su u ovoj fazi veoma vaţne i javljaju se u vidu crta (brazdi) odnosno mikroreljefa unutar polja i ţljebova na projektilu. One moraju biti istovjetne u obliku i intenzitetu utisnutih tragova i podobne za snimanje uklopljenih crta (brazdi). Kod tragova “okliznuća” i sliĉno, crti (brazdi) mogu nedostajati potrebne bitne individualne karakteristike za identifikaciju. U takvim sluĉajevima ograniĉena je mogućnost ispitivanja i zahtijeva vještaĉenja većeg broja projektila za usporeĊivanje. Da bi utvrdili razlike i sliĉnosti kod zrna za usporeĊivanje potrebno je na spornim zrnima traţiti istovjetne tragove. Svaki trag na zrnu koji nastaje pri ispaljenju (trag polja ili ţlijeba) moţe se cijeniti kao trag od alata koji je upotrijebljen prilikom izrade cijevi. Zrno se moţe predstaviti kao predmet koji nosi više tragova upotrijebljenog alata. U svakom od ovih podruĉja posebno se moraju uoĉiti i konkretno ispitati sve individualne karakteristike. U postupku identifikacije zrna prvo se na komparativnom mikroskopu dovode zrna (sporni i nesporni) u iste uvjete, tzv. orijentaciju projektila. Komparativni mikroskop je snabdjeven drţaĉima za projektile razliĉitih kalibara, gdje se projektili priĉvrste i u isto vrijeme se mogu okretati oko duţe ose, podiţu, spuštaju, okreću lijevo desno. Kad je izvršeno “orijentiranje zrna” (vještak balistiĉar mora sebi odrediti s koje strane mu stoje sporna zrna i /lijeva ili desna strana/ i uvijek tako postavljati sporni i nesporni materijal za vještaĉenje) pristupa se promatranju projektila kroz okular komparativnog mikroskopa, vrši se dalje dotjerivanje, dok slika oba zrna ne bude centrirana i dobro osvijetljena. Zrna se okreću, pomjeraju lijevo-desno, gore-dole, sve dok se jedno ili više karakteristiĉnih podruĉja ne pronaĊe na oba zrna. Zatim se jedno od zrna (svejedno koji), fiksira odnosno uĉvrsti, a drugo zrno se okreće oko duţe ose, dok se ne doĊe do jasno uoĉljivih individualnih karakteristika. U sluĉaju da poslije detaljnog promatranja ne uoĉimo, odnosno ne utvrdimo istovjetnost tragova, to ukazuje da su projektili ispaljeni iz razliĉitih cijevi vatrenog oruţja.

274

VIDNA SLIKA ili VIDNO POLJE U OKULARU SPORNO

NESPORNO OKO OKULAR KOMPARACIONI MOST OBJEKTIVI OKULARA

KOMPARATIVNI MIKROSKOP CIJEVI

OBJEKTIVI ZRNA SPORNO

NESPORNO

Slika 108. Šematski prikaz komparacije spornog i nespornog zrna na komparativnom mikroskopu

Ako je sporno zrno deformirano, tragovi od ispaljenja na nekim poljima uništeni, onda se najbolji trag na spornom zrnu fiksira, a zrno za poreĊenje okreće. Kod usporeĊivanjanja zrna na komparativnom mikroskopu, zrna se ĉesto poboĉno premještaju, postavljaju i u drugim poloţajima po duţini, kako bi se mogli ispitati i tragovi oko periferije zrna. Moguće je da tragovi u blizini vrha odreĊenog zrna odgovaraju tragovima koji su najbliţi osnovi drugog zrna. Ukoliko su ovim postupkom naĊena sliĉna ili izjednaĉena podruĉja, smatra se da su dva zrna tada dovedena u iste uvjete tj. da su “u fazi”, te se fiksiraju u tom poloţaju i obrću zajedno oko duţe ose, drţeći ih stalno “u fazi”. Individualni tragovi, crte (brazde), usporeĊuju se tako što se u prvom momentu obuhvata cjelokupna površina na kojoj se nalaze individualne karakteristike, a zatim ih promatramo po širini i duţini. Ukoliko na jednom polju naĊemo dovoljno podudarnih individualnih karakteristika, oba zrna se okreću do slijedećeg polja i traţe dalje individualne karakteristike, pa tako redom. Ukoliko na slijedećem polju ne naĊemo podudarne individualne karakteristike, moramo utvrditi zbog ĉega je to, odnosno ili ih uopće nema ili ih nema iz drugih razloga (deformirano zrno, ogrebotine od prepreke na polju, pokidana košuljica zrna, naslage stranog materijala itd). Poslije detaljnog ispitivanja donosimo odreĊeni zakljuĉak.

275

Fotografija 228.

Fotografija 231.

Fotografija 229.

Fotografija 230.

Fotografija 232.

Fotografija 233. Fotografija 234. Uklopljeni mehanički tragovi polja i ţljebova cijevi na spornim i nespornim olovnim zrnima

Kod zrna ispaljenih iz istog vatrenog oruţja ne moraju se na svakom slijedećem polju naći podudarni tragovi. Naprotiv u nekim sluĉajevima imamo i razlike. MeĊutim, vještak je duţan da bar na još jednom polju naĊe crte (brazde), koje se podudaraju (ukoliko je zrno saĉuvano). Zrno kod koga su neka polja uništena, tako da je saĉuvano samo jedno polje s crtama, vještak se znatno duţe zadrţava i traţi istovjetne individualne karakteristike, a zatim se moraju snimiti. Moguće je da dva zrna ispaljena iz istog vatrenog oruţja ne nose istovjetne crte (brazde) na poljima, odnosno da nemaju takve sliĉnosti koje bi bile dovoljne da se dokaţe identitet. U tom sluĉaju se mora izvršiti naknadno ispaljivanje iz spornog vatrenog oruţja radi dobivanja podesnog zrna za usporeĊenje. Ispaljuje se više metaka sve dok se ne dobije dovoljan broj crta (brazdi) na poljima koje su podobne za identifikaciju. U sluĉaju da je cijev u unutrašnjosti zahrĊala, prilikom ispaljenja mora se posebno voditi raĉuna o prvom probnom zrnu koji je prošao kroz cijev. Isti se mora posebno oznaĉiti na dnu ili vrhu zrna, a zatim pratimo eventualne razlike i sliĉnosti na ostalim zrnima za poreĊenje. Ovo je potrebno zbog toga što, ako je cijev u unutrašnjosti zahrĊala, to se prolaskom spornog zrna remeti redoslijed hrĊe, a prvo slijedeće zrno kojeg ispalimo u cilju dobivanja zrna za poreĊenje, imaće pribliţne

276

uvjete prolaska kroz cijev kao i sporno zrno. Svako slijedeće ispaljeno zrno imat će nešto drugaĉije uvjete. Ĉesto su na zrnima van polja jasno izraţene brazde. Kad je rijeĉ o spornim zrnima, potrebno je ispaliti iz spornog vatrenog oruţja veći broj metaka razliĉitih proizvoĊaĉa, radi dobivanja zrna za usporeĊivanje, a koristit ćemo za poreĊenje ona zrna koja van polja imaju najjaĉe izraţene brazde. Sliĉnost izmeĊu “vanfaznih” brazdi na dva ispaljena zrna je ponekad sasvim dovoljna da omogući otkrivanje identiteta. Ovo se naroĉito koristi kod deformiranih zrna i kod zrna gdje je veći dio polja uništen usljed prodora kroz neku tvrdu prepreku. Pri svakoj vrsti identifikacije na komparativnom mikroskopu posebnu ulogu ima osvjetljenje. Podešavanjem kuta pri padanju svjetla na površinu zrna moţemo da istaknemo i sitne detalje, koji pod drugim uvjetima korištenja osvjetljenja ne bi bili uoĉeni na zrnu. U toku identifikacije na komparativnom mikroskopu, stalno se manipulira s osvjetljenjem, bilo da se pojaĉava ili smanjuje intenzitet svjetlosti (svjetlosni izvor upravlja se na površinu pod razliĉitim kutovima, a preko potenciometra regulira se jaĉina svjetlosti). Reguliranje osvjetljenja je posebice vaţno kod snimanja tragova od ispaljenja. Ĉesto tragove koje jasno vidimo kroz okular komparativnog mikroskopa, pod uvjetom da svjetlost nije prilagoĊena, na snimku se ili gube tragovi ili su nejasni, a to znatno oteţava kompletnu identifikaciju. Problem vremenske distance izmeĊu izvršenog kriviĉnog djela vatrenim oruţjem i ispaljivanja iz istog u laboratoriju kako bi se dobilo zrno za poreĊenje, takoĊer je prisutan u praksi. U nekim sluĉajevima duţa vremenska distanca moţe bitno da utjeĉe na mogućnost identifikacije, ali i ne mora. U većini sluĉajeva identifikacija se vrši relativno brzo, po proteku od nekoliko nedelja do dva mjeseca, što je razumno vrijeme za uspješnu identifikaciju. Ukoliko je vremenska distanca izmeĊu ispaljenja spornog zrna i ispaljenja zrna za usporeĊenje velika, onda je mogućnost uspješne identifikacije manja, ali nije iskljuĉena. Naime, kod velike vremenske distance potrebno je ispaliti veći broj metaka. Ovo zbog toga što se upotrijebljeno oruţje po pravilu i ne ĉisti i unutrašnjost cijevi jako korodira. Stvaraju se neravnine, naslage hrĊe i prilikom ispaljenja probnog zrna stvaraju se tragovi koji oteţavaju identifikaciju. Ovaj postupak identifikacije iziskuje veliko strpljenje. Primjer: U Odsjeku za mehanoskopska i balistiĉka vještaĉenja, FMUP-a Sarajevo, izvršena je uspješna identifikacija pištoljskog projektila cal. 7.65 mm (.32AUTO) i to poslije devet godina i osam mjeseci nakon izvršenog kriviĉnog djela. Na temelju naredbe Kantonalnog suda u Bihaću, u Odsjeku za mehanoskopska i balistiĉka vještaĉenja FBiH, izvršeno je vještaĉenje spornog zrna, u kriviĉnom predmetu protiv optuţenog S.M., zbog kriviĉnog djela pokušaj ubojstva iz ĉlana 36. stav 1. KZRBiH u svezi s ĉlanom 19. KZ SFRJ, koji je preuzet i primjenjuje se kao republiĉki zakon, na temelju odredbe iz ĉlana 237, 240. i 241. ZKP-a FBiH. Naime, dana 13.03.1995. godine, u Bihaću došlo je do ranjavanja S.DŢ. upotrebom vatrenog oruţja. Dana 13.03.1995. godine iz tijela S.DŢ., prilikom operativnog zahvata, izvaĊeno je zrno cal. 7.65 mm, koje nikada nije vještaĉeno (isto se nalazilo u sudskom spisu 9 godina i 8 mjeseci) do 24.11.2004. godine, kada je isto dostavljeno u Odsjek za mehanoskopska i balistiĉka vještaĉenja FBiH (protek vremena od 9 godina i 8 mjeseci).

277

Fotografija 235. Sporno zrno izvaĎeno iz tijela S.DŢ.

Uz sporno zrno cal. 7.65 mm, na vještaĉenje je dostavljen i automatski pištolj cal. 7.65 mm M84/61ĉ (Škorpion), bez kundaka s pripadajućim spremnikom, koji je izuzet od osumnjiĉenog i cijelo ovo vrijeme se nije znalo gdje se nalazio, da bi se tek u 11. mjesecu 2004. godine pronašao u Armiji BiH. Za navedeni automatski pištolj nema nikakvih drugih podataka vezanih za ĉuvanje, skladištenje, ĉišćenje i dr.

Fotografija 236. Fotografija 237. Automatski pištolj cal. 7.65 mm M84/61č (Škorpion)

Provlaĉenjem tampona vate kroz cijev automatskog pištolja kao i pregledom ĉela zatvaraĉa ispitivanog pištolja utvrĊeno je da je iz istog pucano i da isti nije ĉišćen nakon psoljednjeg ispaljivanja streljiva. Iz dostavljenog automatskog pištolja izvršena su probna ispaljivanja radi dobivanja nespornih zrna na kojima se jasno vide granice izmeĊu polja i ţljebova. Probna ispaljivanja iz dostavljenog pištolja izvršena su sa streljivom cal. 7.65 mm sa zrnima koja su najsliĉnija po boji i materijalu spornom zrnu.

Fotografija 238. Nesporna zrna ispaljena iz spornog automatskog pištolja cal. 7.65 mm M84/61č (Škorpion)

Detaljnim mikroskopskim pregledom i usporeĊivanjem dostavljenog spornog zrna, s nespornim zrnima dobivenim prilikom probnih ispaljivanja iz dostavljenog automatskog pištolja utvrĊeno je da imaju zajedniĉke opće karakteristike (kalibar, broj polja i ţljebova, širina ţljebova i polja, pravac i kut uvijanja ţljebova i polja). Pored zajedniĉkih općih karakteristika, utvrĊeno je postojanje zajedniĉkih individualnih karakteristika koje se

278

manifestiraju u vidu zajedniĉkih mikro neravnina/brazdi zastupljenih unutar ţljebova i polja koje daju individualni peĉat svakoj oţlijebljenoj cijevi vatrenog oruţja. Na fotografijama 230. (A, B, C, D, E, F, G i H) prikazano je usporeĊivanje ţljebova i polja na spornom zrnu i nespornim zrnima, gdje su vidljive zajedniĉke individualne karakteristike.

Fotografije 239.

1.2.1. Ispitivanje tragova materija na projektilima Dostavljena ispaljena sporna zrna mogu sadrţavati male koliĉine materija s lica mjesta. Ove materije mogu biti u obliku krvi, tkiva, maltera, boje, kose, vlakna, stakla itd. Vještak treba da procijeni vaţnost ovih dokaza i ako su dalja ispitivanja materija neophodna, iste treba ukloniti i saĉuvati uzorak materije. Uklanjanje materija moţe takoĊe biti neophodno, da bi se pravilno ispitali ispaljeni dokazi. Potrebno je vizuelno i mikroskopski ispitati ispaljena zrna i dijelove zrna na prisutnost materija na istim. Ako se pronaĊu, iste uvesti u bilješke vještaĉenja. Zatim, ako je potrebno, odrediti dalja ispitivanja. Ako je potrebno ispitati materiju, konsultirati odreĊeni odsjek, prije uklanjanja pronaĊene materije na zrnima. Paţljivo skinuti postojeću materiju, da se ne ošteti bili koji dokazni trag. Staviti skinutu materiju u odgovarajući kutiju/ambalaţu za podvrgavanje daljim ispitivanjima u odreĊenom odsjeku. Ako trag materijala nije relevantan da bude uzet za dalja ispitivanja, produţiti sa slijedećim postupcima/koracima koji su primjenjivi. Za dokaze koji sadrţe krv, tkivo ili druge biohazarde, a te tragove nije potrebno ispitivati, iste potopiti najmanje 1 (jednu) minutu u 10% otopinu varakine (bjelila). Ukloniti materije koje strše, ispirajući ispaljeni dokaz s metanolom ili vodom. Ukloniti malter ispirajući ispaljeni dokaz s 15% otopinom sirćetne kiseline. Ukloniti boju potapajući ispaljeni dokaz u alkoholu ili acetonu.

279

1.3. ĈAHURE KAO TRAGOVI I NJIHOVA IDENTIFIKACIJA Za identifikaciju ispaljenih ĉahura, uobiĉajeno je da se prvo ispitaju tragovi od ispaljenja na nekom mikroskopu sa širokim poljem ili stereomikroskopu, jer će se lakše uoĉiti grupa karakteristika tragova. Zatim se prelazi na rad s komparativnim mikroskopom radi detaljnijeg ispitivanja uoĉenih karakteristika, odnosno uoĉavanja meĊusobnih odnosa individualnih karakteristika. Mikroskop sa širokim poljem ili stereomikroskop, omogućuje bolje promatranje meĊusobnih karakteristika, kombinaciju karakteristika i lakše uoĉavanje cjelokupnih tragova od ispaljenja, nego što bi ti tragovi mogli biti zapaţeni na komparativnom mikroskopu. Ovdje posebnu ulogu ima osvjetljenje. Svjetlost se tako podešava da ona pada na dno ĉahure pod kosim kutom, a kut je promjenjljiv, i u svakom trenutku moguće je drugaĉiji poloţaj svjetlosnih zraka usmjeriti na dno ĉahure. Sićušni tragovi, koji su osvijetljeni direktnim zracima pod pravim kutom, slabo ili uopće se ne bi vidjeli. U zoni djelovanja, pod kosim zracima, njihove konture se jasnije istiĉu i uoĉavaju. Osvjetljenje se moţe tako podesiti na stereomikroskopu, da se srodnost izmeĊu raznih podruĉja s tragovima moţe jasno uoĉiti, dok se sliĉnost, ili razlike u detaljima mogu uvijek uoĉiti. Pri identifikaciji ĉahura uvijek se prvo detaljno ispituju sporne ĉahure, izvrši se selekcija po sliĉnim karakteristikama, a zatim se, po mogućnosti, pripreme ĉahure za poreĊenje s istim tvorniĉkim oznakama kao što su oznake na spornim ĉahurama.

Fotografija 240.

Fotografija 241. Različite oznake na dancetu

Fotografija 242.

Potreba da ĉahure za usporeĊenje imaju iste tvorniĉke oznake kao sporne ĉahure je od velike vaţnosti. Prije svega, i kod istog proizvoĊaĉa u razliĉitim godištima proizvodnje, pa i u razliĉitim serijama istog godišta, ima razlike u materijalu u pogledu ĉvrstine, ţilavosti, razlika u boji itd. Tragovi od ispaljenja mogu u pojedinim sluĉajevima u intenzitetu i obliku bitno da se razlikuju, što sve to skupa oteţava identifikaciju. Rad sa stereomikroskopom ili mikroskopom sa širokim vidnim poljem je dosta lak. Omogućuje se brzo pregledanje većeg broja spornih ĉahura, njihovu brţu selekciju, u svakom sluĉaju ovo sluţi kao priprema za rad s komparativnim mikroskopom, gdje se uoĉeni detalji dalje rašĉlanjuju i pronalazi dalja sliĉnost, odnosno razliĉitost tragova. Ako su tragovi na ĉahurama za poreĊenje i spornim ĉahurama postojani i lako uoĉljivi, komparativni mikroskop je prvi instrument koji se koristi. U većini sluĉajeva, usporeĊivanjem izmeĊu razliĉitih tragova, ukljuĉujući i sporne ĉahure, moţe se demonstrirati sklad, koji se moţe oĉekivati od spornog vatrenog oruţja. U daljoj fazi direktno usporeĊenje se izvodi izmeĊu spornih tragova i jednog ili više tragova na probnim ĉahurama, na bazi individualnih karakteristika. Svako od potencijalno identificiranih podruĉja s tragovima, ispituje se i usporeĊuje u okretanju, uvijek u jednom odreĊenom smjeru, dok se ne donese ĉvrst zakljuĉak. PoreĊenje moţe obuhvatiti podudarnost brazdi ili “stranu po stranu“ usporeĊenja, kao što se obiĉno ĉini sa ravnim udubljenim tragovima. Udubljena podruĉja na ĉahuri kao što je trag od vrha udarne igle, tragovi od ĉela zatvaraĉa i izbacaĉa, mogu biti poreĊeni ovim metodama.

280

Kada je rijeĉ o udubljenim tragovima na ĉahuri, od posebne je vaţnosti da ĉahure za poreĊenje budu s istim tvorniĉkim oznakama kao što su oznake na spornim ĉahurama. U sluĉaju da se upotrijebe ĉahure za usporeĊenje s razliĉitim oznakama i razliĉitih proizvoĊaĉa, tragovi mogu dosta da se izobliĉe (mada su istovjetni), da se neke individualne karakteristike jaĉe istaknu, dok su druge slabije, ili ih uopće ne uoĉavamo, što u svakom sluaĉaju oteţava identifikaciju, pa ĉak moţe dovesti i do pogrešnog zakljuĉka u teţim sluĉajevima. Tragovi na ispaljenim ĉahurama mogu se uzeti kao jedna vrsta traga alata. Mogu biti udubljene brazde ili originalni brazdasti tragovi. Primjenjljive metode ispitivanja oĉiglednih tragova alata su isti i prikladni analizama tragova ĉahura. Primjena komparativnog mikroskopa u identifikaciji ĉahura ĉesto je više podesna nego potrebna, s naroĉitim odnosom na udubljene tragove. Proste mikroskopske i fotomikroskopske metode bit će zadovoljavajuće utoliko, ukoliko se radi o završenom usporeĊenju, ali usljed malih dimenzija tragova i problema oko njihovog detaljnog osvjetljenja, komparativni mikroskop moţe se smatrati kao praktiĉna potreba u krajnjem sluĉaju. Posebno je podesan za mikrosnimanje usporeĊujućih tragova i sitnih detalja. Komparativni mikroskop je snabdjeven s prikladnim adapterima koji omogućuju da se ĉahura drţi pod razliĉitim kutovima, kao i da se ovi tragovi osvijetle takoĊer pod razliĉitim kutovima, i mogu se upotrijebiti u širokom radijusu uveliĉavanja. Ovi drţaĉi za ĉahure, mogu proizvesti na plaštovima/cilindrima ĉahura sliĉne tragove kao što su tragovi nastali umetanjem metka u spremnik, i to kako na spornoj ĉahuri tako i na ĉahuri za usporeĊenje, te bi ovi tragovi mogli dovesti do zabune s tragovima koji su proizvedeni prilikom ispaljenja ili stavljanja streljiva u spremnik. Identifikacija takvih tragova izmeĊu probnog i spornog uzorka mogla bi dovesti do pogrešnog zakljuĉka. Primjena fotografije u kriminalistici je od velike vaţnosti, i u kriminalistiĉkoj balistici ima poseban tretman. Kako na komparativnom mikroskopu mogu da se dobiju i najsitniji karakteristiĉni tragovi i isti da se dovedu do visoke podudarnosti, to je primjena fotografije od bitne vaţnosti. Snimljeni i uklopljeni karakteristiĉni tragovi omogućavaju vještaku da naznaĉi najinteresantnije detalje, a da sve prepusti fotografiji (jednoj ili više fotografija, povezanih u jednu cjelinu). Da bi cjelina bila što uvjerljivija, da bi karakteristiĉni identificirajući tragovi bili što uoĉljiviji, postupak stvaranja fotodokumentacije ide postepeno. Prvo se naĉini snimak cijelog dna ĉahure, jedne pored druge (sporne i ĉahure za usporeĊivanje) koje su prethodno orijentirane tj. jedna bitna karakteristika je dovedena u oba sluĉaja u isti poloţaj (najĉešće je to trag od izbacivaĉa na samoj periferiji dna ĉahure), pa se u toku cjelokupnog daljeg snimanja ne remeti odnos izmeĊu dvije postavljene pozicije. Slijedeći snimak obuhvata samo dio jedne i dio druge ĉahure, gdje treba da se vidi i dio karakteristika koje su posluţile za orijentaciju, pribliţavaju se karakteristiĉni tragovi i ujedno i uveliĉavaju. Sljedeća fotografija obuhvata još manji dio ĉahure s prethodne fotografije, ali uvijek treba da je vidljiv bar jedan dio s prethodne fotografije, i to neki karakteristiĉan dio, koji se sada na ovoj fotografiji nalazi na periferiji snimka, detalji su sada još bliţi jedan drugom, ili su uklopljeni tako da se promatranjem ĉitavog ciklusa naĉinjenih fotografija vidi jedan kontinuitet, mada se kod posljednje fotografije i ne zapaţa prvobitna cjelina sporne i ĉahure za usporeĊenje. Kod komparativnog mikroskopa postoji mogućnost promjene okulara i objektiva, te je mogućnost promatranja i fotografiranja karakteristiĉnih tragova veoma velika. Tragovi koji mogu ostati na ĉahuri nakon ispaljivanja metka su:  Tragovi udarne igle;  Tragovi izvlakaĉa;

281

    

Tragovi izbacivaĉa;. Tragovi ĉela zatvaraĉa; Tragovi usta spremnika (okvira, šanţera, magacina); Tragovi leţišta metka u cijevi i Neki od specifiĉnih tragova.

Svi navedeni tragovi se mogu naći kod poluautomatskg i automatskog vatrenog oruţja (pištolji, puške, automati), dok se kod revolvera koji koriste revolverski metak ne mogu naći tragovi izbacivaĉa, izvlakaĉa i usta spremnika.

TRAGOVI KOJI SE MOGU NAĆI NA ĈAHURAMA ISPALJENIM IZ VATRENOG ORUŢJA SPEC. TRAG IZVLAKAĈA TRAGOVI USTA SPREMNIKA TRAGOVI ĈELA ZATVARAĈA

SPECIFIĈNI TRAGOVI NASTALII PRILIKOM IZBACIVANJA ĈAHURE

TRAG KLIZANJA UDARNE IGLE TRAG UDARNE IGLE TRAG OTVORA ZA UDARNU IGLU

TRAGOVI LEŢIŠTA METKA

TRAG IZBACIVAĈA TVORNIĈKE OZNAKE

TRAGOVI IZVLAKAĈA

Slika 109. Šematski prikaz tragova koji se mogu naći na čahurama ispaljenim iz vatrenog oruţja

1.3.1. Trag od udarne igle S gledišta kriminalistiĉke balistike udarna igla je najvaţniji dio ureĊaja za ispaljivanje. To je metalna šipka duţine tri do ĉetiri centimetra kod pištolja i revolvera, odnosno osam do deset centimetara kod karabina i vojniĉke puške. Kod revolvera udarna igla je fiksirana na samom udaraĉu. IzraĊuje se od visokokvalitetnog ĉelika, otpornog na visoke temperature i pritiske. Zbog namjene, igla mora biti ţilava, elastiĉna i tvrda. Kod lovaĉkih pušaka saĉmarica, udarna igla je sliĉna udarnoj igli kod pištolja. Sila udara prenosi se na kapislu na sliĉan naĉin kao i kod pištolja. Kod pištolja i pušaka udarna igla postavljena je u tijelo zatvaraĉa. Vrh udarne igle, po sredini ĉela zatvaraĉa, izlazi djelimiĉno, 0.5 do 1 mm i po pravcu se skoro poklapa s osom kanala cijevi vatrenog oruţja. Kod pištolja i pušaka oko udarne igle nalazi se udarna opruga (povratna opruga), koja poslije ispaljenja vraća udarnu iglu u prvobitni poloţaj, kako ne bi ometala normalno izbacivanje ĉahure. Vrh udarne igle je oblikovan, uglavnom ovalan, kruţnog oblika, a prilikom udara u kapislu, na istoj ostaje trag udubljenja koji se naziva krater. U krateru ostaju sve karakteristike vrha udarne igle, naroĉito na dnu kratera. Ovo zbog toga što je stepen tvrdoće vrha udarne igle mnogo veći od tvrdoće kapisle.

282

Vatreno oruţje koje ispaljuje metke s iviĉnim paljenjem (“Rimfire”) najĉešće ima udarnu iglu ĉiji je vrh ravan (pljosnat), pa se krater koji nastaje prilikom ispaljenja na kapisli, znatno razlikuje od kratera na ĉahuri sa središnjim paljenjem (“Centerfire”). Kod ovog tipa vatrenog oruţja, vrh udarne igle ima razliĉite oblike, npr. oblik kvadrata, pravokutnika, trokuta, kruga, polukruga i dr. Oblik kratera kod ĉahura s iviĉnim paljenjem moţe posluţiti za odreĊivanje tipa upotrijebljenog vatrenog oruţja, s dosta velikom sigurnošću. Kod revolvera, udarna igla se razlikuje od udarne igle kod pištolja, i to ne samo po obliku, već i po mjestu gdje je fiksirana. Kod većine revolvera starije i novije izrade, udarna igla je fiksirana na udaraĉu, koji je s polja i lako uoĉljiv. Kad je udaraĉ u napetom poloţaju (u zadnjem poloţaju), pravac udarne igle zaklapa s pravcem ose kanala cijevi revolvera izvjestan kut i pri ispaljenju pravac udarne igle se poklapa s pravcem ose kanala cijevi. Vrh udarne igle kod revolvera je sliĉno oblikovan kao i kod udarne igle pištolja. TakoĊer treba reći da je krater koji nastaje prilikom ispaljenja na kapsuli, po obliku sliĉan krateru na ĉahuri ispaljenoj iz pištolja. Kod nekih revolvera (starijeg datuma proizvodnje), udarna igla je odvojena od udaraĉa (kao i kod pištolja), fiksirana na posebnom drţaĉu iza doboša i njen pravac je uvijek u pravcu ose kanala cijevi revolvera. Udarna igla kod vatrenog oruţja s iviĉnim paljenjem, po koncepciji moţe biti izraĊena u obliku koji se sreće kod pištolja i revolvera. MeĊutim, karakteristiĉno je da je vrh udarne igle oblikovan u razliĉitim geometrijskim figurama. Poseban problem identifikacije vatrenog oruţja javlja se kod oruţja ruĉne primitivne izrade, jer se kao udarna igla upotrebljavaju razliĉite metalne šipke (grubo obraĊene), pa ĉak i ekser. Naĉin ispaljenja se kod ove vrste vatrenog oruţja razlikuje od sluĉaja do sluĉaja, odnosno u svakom ispaljenju sila udara je drugaĉija i kod istog oruţja, a da ne govorimo kakva je razlika kod razliĉitih primitivno izraĊenih vatrenih oruţja. Krater koji se stvara na kapsuli streljiva, bilo kakve izrade, razlikuje se i kod dva uzastopno ispaljenja metka iz istog vatrenog oruţja. Kako je svaka udarna igla izraĊena i obraĊena posebnim alatom, na vrhu udarne igle ostaju sitna ispupĉenja i udubljenja (brazde), koja predstavljaju individualne karakteristike, jasno utisnute na kapsuli; ostavljaju “negativ” samog vrha udarne igle. Kako je udarna igla naĉinjena od materijala koji je mnogo tvrĊi od materijala od kojeg je naĉinjena kapisla, to površina kapisle poprima tragove od vrha udarne igle. Iako dolazi do postepenog “trošenja” vrha udarne igle, treba istaći da su i promjene postepene i vrlo se sporo odvijaju. Tragovi koji se javljaju na dnu kratera u obliku “taĉkastih” ispupĉenja i udubljenja ili u obliku koncentriĉnih krugova razliĉitog intenziteta ili u obliku brazdi promatrano u cjelini, uvijek imaju jedan meĊusoban odnos, koji se javlja u svim sluĉajevima. MeĊutim, moguće je da jedan trag bude više naglašen u jednom sluĉaju, a u drugom neki drugi. Ostaje, meĊutim, njihov uvijek isti meĊusobni odnos u okviru cjelokupnog traga od vrha udarne igle.

Fotografija 243.

Fotografija 244.

Trag vrha udarne igle sporne (lijevo) i nesporne čahure, rastavljeni tragovi

Trag vrha udarne igle sporne (lijevo) i nesporne čahure, uklopljeni tragovi

283

Fotografija 245. Trag vrha udarne igle sporne (lijevo) i nesporne čahure, rastavljeni tragovi

Fotografija 246. Trag vrha udarne igle sporne (lijevo) i nesporne čahure, uklopljeni tragovi

Kod oruţja sa središnjim paljenjem, mada je pravac udarne igle u momentu ispaljenja isti kao i pravac ose kanala cijevi, a sama udarna igla ide kroz sredinu tijela zatvaraĉa, krater koji nastaje na kapsuli prilikom ispaljenja, ne mora biti smješten u samom centru kapisle. Skoro da je krater u većini sluĉajeva ekscentriĉno postavljen, u odnosu na kapislu. Ovo je vrlo vaţno, jer ekscentriĉnost kratera se uvijek promatra u odnosu na ostale tragove od ispaljenja koji se javljaju na dnu ĉahure. U pitanju je trag od ĉela zatvaraĉa, izbacivaĉa i izvlakaĉa, kao što se i krater koji se nalazi u samom centru kapisle posebno promatra, u odnosu na pomenute tragove od ĉela zatvaraĉa, izbacivaĉa i izvlakaĉa. Kao specifiĉnost kod tragova od vrha udarne igle mogu se uzeti: intenzitet utisnutog kratera kao cjelina, dubina kratera, poloţaj strana kratera (da li se prema dnu kratera spuštaju blago ili strmo), da li je krater potpuno kruţnog oblika ili je razvuĉen krug, ili je na jednom kraju s “jeziĉkom”. Krater s “jeziĉkom” karakteristiĉan je za one pištolje kod kojih udarna igla prilikom ispaljenja naĉini i jedan boĉni pokret, pa se na samoj kapisli krater nastavlja malim “jeziĉkom”. Ova karakteristika se uoĉava kod pištolja M57 cal. 7.62 mm proizvoĊaĉa “Crvena Zastava”, ruskog “Tokarev” i poljskog “VIS”-a.

Fotografija 247.

Fotografija 248.

Usporedni mikrosnimak podudarnih tragova vrha udarne igle sporne (lijevo) i nesporne čahure

284

Fotografija 249. Trag vrha udarne igle sporne (lijevo) i nesporne čahure, uklopljeni tragovi

Fotografija 250. Tragovi otvora za udarnu iglu sporne (lijevo) i nesporne čahure (pištolj marke “Glock”)

Kod poluautomatske i automatske puške “Crvena Zastava” krater je sa strmim stranama, nešto većeg promjera nego što je krater kod pištolja i s karakteristiĉnim ravnim dnom, na kojem mogu biti individualne karakteristike u svim oblicima koji se javljaju od vrha udarne igle. Veliĉina dna kratera, na prvi pogled izgleda da je nešto veća nego što je uobiĉajeno. Ovo zbog toga što se strane kratera strmo spuštaju prema dnu, a krater je relativno plitak. Na ĉahurama s iviĉnim (rubnim) paljenjem, posebno je interesantan oblik kratera. Krater je plitak i javlja se na periferiji dna ĉahure. Dno ĉahure je uglavnom ravno, na njemu se nalaze linije, ispupĉenja i udubljenja. Oblik kratera je vrlo karakteristiĉan, a moţe se javiti u već pomenutom geometrijskom obliku pravokutnika, kvadrata, trokuta, polukruga, kruga i dr.

trag udarne igle trag izvlakača

trag izbacivača

Fotografija 251. Čahura ispaljena iz poluautomatske puške Winchester Model 190 cal. .22LR (s tragom udarne igle u obliku pravokutnika-čahure s ivičnim paljenjem)

Krater koji se javlja kod ĉahura ispaljenih iz ruĉno primitivne izrade vatrenog oruţja (gdje je udarna igla grubo obraĊena i gdje sila udara u kapislu nije konstantna), mogu se javiti vrlo razliĉiti oblici, pa ĉak i takvi sluĉajevi, da udarna igla probije kapislu.

285

1.3.2. Trag od izvlakaĉa i izbacivaĉa Tragovi od izvlakaĉa i izbacivaĉa su vrlo karakteristiĉni tragovi. Podobni su za identifikaciju tipa vatrenog oruţja. U pojedinim sluĉajevima, kada drugi tragovi od ispaljenja nisu podobni za identifikaciju, ovi mogu posluţiti za potpunu identifikaciju vatrenog oruţja. Tragovi od izvlakaĉa i izbacivaĉa su tragovi koji sluţe za orijentaciju u toku ispitivanja temeljnih tragova od vrha udarne igle i ĉela zatvaraĉa. Izvlakaĉ je mala poluga koja je tako postavljena, da prednjim savijenim dijelom u obliku luka okrenutom prema zadnjem dijelu leţišta metka zahvati ţlijeb ĉahure i ovu povuĉe unazad. Izvlakaĉ se nalazi samo kod pištolja i pušaka, kao i kod automata, dok isti ne postoji kod revolvera u ovom obliku. Obiĉno je postavljen s desne strane po sredini otvora za izbacivanje ispaljenih ĉahura. MeĊutim, moţe se naći i na gornjoj strani ispod navlake. RjeĊi je sluĉaj da se izbacivaĉ nalazi s lijeve strane.

Fotografija 252. Izbacivač

Fotografija 253. Izvlakač

Trag od izvlakaĉa je u obliku crte duţine nekoliko mm, u obliku razvuĉenog kruga nepravilnog oblika ili nekog drugog specifiĉnog oblika. Moţe se naći s unutarnje strane ţlijeba, ili na samoj vanjskoj strani obima dna ĉahure. Kako se radi o ispaljivanju streljiva iz pištolja ili puške (zatvaraĉ stalno ide naprijed-nazad) u dinamici odigravanja procesa ispaljenja, intenzitet utisnutih tragova od izvlakaĉa sam po sebi nema individualne karakteristike na temelju kojih bi se sa sigurnošću mogla izvršiti identifikacija vatrenog oruţja. MeĊutim, u cjelokupnom procesu identifikacije ovaj trag sluţi za taĉnu orijentaciju i za postavljenje u najbolji poloţaj individualnih karakteristika na ĉahuri od ĉela zatvaraĉa i udarne igle101.

101

Jovanović Z., Bošković M. Lakĉević Dr. D.S., Kriminalistička balistika, Beograd, 1987. god., strana 164.

286

Fotografija 254.

Fotografija 255.

Usporedni mikrosnimci podudarnih tragova izvlakača sporne (lijevo) i nesporne čahure

Na gornjim fotografijama prikazani su istovjetni tragovi izvlakaĉa na spornim i nespornim ĉahurama (primjeri iz prakse), na temelju kojih se sa sigurnošću moţe izvršiti identifikacija vatrenog oruţja, što demantira gore navedeno da utisnuti tragovi od izvlakaĉa sami po sebi nemaju individualne karakteristike na temelju kojih bi se sa sigurnošću mogla izvršiti identifikacija vatrenog oruţja. Ukoliko je upotrijebljeno streljivo s jaĉim punjenjem (kod puške ili automata) gdje dolazi do jaĉeg zahvata izvlakaĉa, na stranama ţljebova ĉahura ostaju jaĉi tragovi. Inaĉe, sam pritisak koji se stvara prilikom ispaljenja nema utjecaja na intenzitet ovih tragova. Trag od izvlakaĉa moţe ostati na ĉahuri i prilikom izbacivanja metka iz leţišta metka i kada nije došlo do ispaljenja, zbog ĉega vještak za balistiku mora voditi raĉuna o eventualnoj pojavi više tragova od izvlakaĉa, pa ĉak i tragova od izvlakaĉa od više tipova vatrenog oruţja. Vrh izvlakaĉa moţe biti sasvim širok (kod automata) ili uzak. Usljed tvrdoće ţlijeba ĉahure, koji je cilindriĉan ovaj trag ne mora biti utisnut cijelom površinom vrha izvlakaĉa, a sve ovo ne daje pravu sliku vrha izvlakaĉa. Izbacivaĉ kod pištolja postavljen je nešto iznad usta leţišta metka u okviru. Kada izvlakaĉ doĊe u krajnji zadnji poloţaj, izbacivaĉ se nalazi oko pet milimetara ispred izvlakaĉa, gledano u pravcu leţišta metka. Izbacivaĉ je obiĉno na suprotnoj strani izvlakaĉa, izuzev kad je izvlakaĉ s gornje strane ispod navlake, postavljen skoro po sredini, tako da gledajući prema leţištu metka, po visini zauzima sredinu, a nalazi se neposredno iznad mjesta gdje spremnik ulazi ispod navlake. To je taĉno naspram otvora za izbacivanje ispaljenih ĉahura.

Fotografija 256.

Trag izbacivača sporne (lijevo) i nesporne čahure, rastavljeni tragovi

Fotografija 257.

Trag izbacivača sporne (lijevo) i nesporne čahure, uklopljeni tragovi

287

Fotografija 258.

Fotografija 259.

Trag izbacivača sporne (lijevo) i nesporne čahure, rastavljeni tragovi

Trag izbacivača sporne (lijevo) i nesporne čahure, uklopljeni tragovi

Fotografija 260.

Fotografija 261.

Usporedni mikrosnimci podudarnih tragova izbacivača sporne (lijevo) i nesporne čahure

Vrh izbacivaĉa moţe biti pljosnat, okrugao ili u obliku klina, ĉetvrtast ili pravokutni. Trag od izbacivaĉa nastaje na ĉahuri tako, što se poslije ispaljenja, pod djelovanjem barutnih plinova, navlaka vraća unazad, izvlakaĉ zahvata ĉahuru i povlaĉi je unazad, dosta velikom brzinom, tako da ĉahura zadanjim dijelom (dnom), periferijom dna, udara u izbacivaĉ, prima trag od vrha izbacivaĉa, i izlijeće van. Rad izvlakaĉa i izbacivaĉa je sinkroniziran. Trag od izbacivaĉa je utisnut na periferiji dna ĉahure, dosta je jasan i lako uoĉljiv, i u odnosu na trag izvlakaĉa ima veću identifikacionu vrijednost. U izvjesnim sluĉajevima moţe posluţiti za identifikaciju vatrenog oruţja, kada su drugi tragovi od ispaljenja na spornoj ĉahuri uništeni. Ako promatramo oba traga (od izvlakaĉa i izbacivaĉa) oni ĉine jednu cjelinu. Nastaju jednovremeno pri ispaljenju iz istog vatrenog oruţja. U kriminalistiĉkoj balistici, kad nije poznato vatreno oruţje iz kojeg su ispaljene sporne ĉahure, moţe posluţiti ovaj trag za odreĊivanje tipa vatrenog oruţja. IzmeĊu traga od izvlakaĉa i izbacivaĉa postoji jedan odreĊeni odnos. Kad iz centra kapisle povuĉemo pravu prema centrima ova dva traga dobiva se jedan odreĊeni kut, koji je kod oruţja istog tipa uuvijek isti, ili s vrlo malo odstupanja. Kad se izvrši orijentacija tragova od ispaljenja i kad se ovi tragovi promatraju u odnosu na kretanje kazaljke na satu, moţe se izvršiti dosta taĉno odreĊivanje tipa, pa i modela vatrenog oruţja koje je korišteno. Kad su oba traga jasno uoĉljiva, promatranje dna ĉahure pod kutom od 90°, pod kosim svjetlom i preko uveliĉavajuće lupe, odnos ovih tragova daje odreĊeni kut, i ako pravac centra

288

kapisle s tragom od izvlakaĉa uzmemo kao pravac male kazaljke, dobivamo interesantne podatke za neke vrste pištolja i pušaka: 1. Kod pištolja “ĈZ” cal. 7.65 mm VZOR 50, od izvlakaĉa – velika kazaljka je na 12 sati a trag od izbacivaĉa – mala kazaljka je na 6 sati; 2. Pištolj “Luger” cal. 7.65 mm ima poloţaj izvlakaĉa na 12 sati a izbacivaĉa na 5 sati; 3. Pištolj “Savage” automatik cal. 7,65 mm ima trag izvlakaĉa na 2,30 sati a izbacivaĉa u poloţaju oko 8 sati; 4. Pištolj “Colt” cal. 45 mm automatik ima trag od izvlakaĉa u poloţaju 3 sata, a trag od izbacivaĉa u poloţaju 8 sati; 5. Automatski pištolj M84/61ĉ “Škorpion” cal. 7.65 mm, ima trag izvlakaĉa u poloţaju 12 sati, a tragove izbacivaĉa u poloţaju 8 i 4 sata; 6. Automatska puška tip “Kalashnikov” cal. 7.62 mm, ima trag izvlakaĉa u poloţaju 3 sata, a trag izbacivaĉa u poloţaju 9 sati; 7. Poluautomatska puška M59/66 cal. 7.62 mm, ima trag izvlakaĉa u poloţaju 2 sata, a trag izbacivaĉa u poloţaju 9 sati. Oĉigledno je da su tragovi od izvlakaĉa i izbacivaĉa znaĉajni za kriminalistiĉku balistiku i da dolaze do punog izraţaja samo poslije detaljnog promatranja tragova od ispaljenja, kao grupe tragova, uzimajući u obzir njihove meĊusobne odnose u cjelini. U praksi je ĉest sluĉaj, da se na licu mjesta naĊu samo ispaljenje ĉahure, pa je prvi zadatak kriminalistiĉke balistike da odredi vrstu, kalibar, marku, model i tip oruţja koje je upotrijebljeno. Upravo poĉetak rješavanja sluĉaja polazi od tragova izvlakaĉa i izbacivaĉa tj. njihovog meĊusobnog odnosa, što u praksi daje zadovoljavajuće rezultate. Neke vrste pištolja nemaju tragove od izbacivaĉa na ispaljenim ĉahurama na periferiji danceta ĉahure, jer ulogu izbacivaĉa igra sama udarna igla – vrh udarne igle. Kod ove vrste vatrenog oruţja, trag od vrha udarne igle je kruţnog oblika i nešto širi nego što je to kod pištolja s izbacivaĉem (Heckler&Koch). Ovaj “nedostatak” traga od izbacivaĉa na spornoj ĉahuri sam po sebi ima znaĉaja. 1.3.3. Trag ĉela zatvaraĉa Tragovi od ĉela zatvaraĉa na dnu ĉahure su proizvedeni udubljenjima i ispupĉenjima metalnog bloka koji ĉvrsto pritiskuje i zatvara zadnju stranu leţišta metka i omogućava da metak stabilno stoji pri ispaljenju. Udubljenja i ispupĉenja na ĉelu zatvaraĉa nastaju prilikom obrade. Pošto je zatvaraĉ prilikom ispaljenja izloţen velikom pritisku i visokoj temperaturi, mora se praviti od vrlo kvalitetnog materijala. Za izradu zatvaraĉa upotrebljava se visokokvalitetni ĉelik, prije svega ĉelik koji moţe da izdrţi visok pritisak i temperaturu, a da pri tom ne doĊe do bitnih promjena strukture materijala. Ĉelo zatvaraĉa je najviše izloţeno visokom reţimu eksploatacije, pa je zbog toga i najtvrĊi dio zatvaraĉa. Prilikom ispaljenja, dio barutnih plinova vrši pritisak na dno ĉahure unazad, nabacujući dno ĉahure na ĉelo zatvaraĉa usljed ĉega dolazi do preslikavanja mikroreljefa ĉela zatvaraĉa na dance ĉahure.

289

Fotografija 262. Čelo zatvarača

Fotografija 263. Čelo zatvarača (pištolj”Glock”)

Fotografija 264.

Fotografija 265.

Trag čela zatvarača sporne (lijevo) i nesporne čahure, rastavljeni tragovi

Trag čela zatvarača sporne (lijevo) i nesporne čahure, uklopljeni tragovi

Fotografija 266. Trag čela zatvarača sporne (lijevo) i nesporne čahure, rastavljeni tragovi

Fotografija 267. Trag čela zatvarača sporne (lijevo) i nesporne čahure, uklopljeni tragovi

290

Fotografija 268.

Usporedni mikrosnimak podudarnih tragova čela zatvarača sporne (lijevo) i nesporne čahure (karakteristični tragovi za pištolj “Crvena zastava” M70 7.65mm i 9mmK)

Fotografija 269.

Fotografija 270.

Tragovi čela zatvarača sporne (lijevo) i nesporne čahure, uklopljeni tragovi

Fotografija 271.

Fotografija 272.

Tragovi čela zatvarača sporne (lijevo) i nesporne čahure, uklopljeni tragovi

Fotografija 273. Tragovi čela zatvarača sporne (lijevo) i nesporne čahure, rastavljeni tragovi

1.3.4. Trag leţišta metka u cijevi Tragovi od leţišta metka na tijelu/plaštu ĉahure su proizvedeni udubljenjima i ispupĉenjima u unutrašnjosti leţišta metka u cijevi vatrenog oruţja. Pošto se tijelo ĉahure širi prilikom ispaljenja usljed velikog pritisaka i temperature koji se stvara unutar ĉahure, moţe doći do stvaranja mikrotragova na plaštu, tj. preslikavanja mikroreljefa leţišta metka na tijelo/plašt ĉahure. Na fotografijama 273. i 274. prikazani su tragovi leţišta metka na spornoj

291

(sporna ĉahura pronaĊena na licu mjesta ubojstva S.Š.) i nespornoj ĉahuri ispaljenoj iz automatske puške marke “Heckler & Koch” MP5, cal. 9x19 mm, koji sadrţe veoma izraţene individualne karakteristike podobne za identifikaciju vatrenog oruţja.

Fotografija 274. Tragovi leţišta metka sporne (lijevo) i nesporne čahure, rastavljeni tragovi

Fotografija 275. Tragovi leţišta metka sporne (lijevo) i nesporne čahure, uklopljeni tragovi

1.3.5. Trag usta spremnika streljiva Tragovi od usta spremnika streljiva mogu se naći na tijelu/plaštu ĉahure prilikom punjenja spremnika streljivom i prilikom uvoĊenja metka iz spremnika u leţište metka u cijevi, tako da moţe doći do stvaranja uskih brazdi na plaštu ĉahure. Na donjim fotografijama, prikazani su tragovi usta spremnika na spornoj i nespornoj ĉahuri, ispaljenoj iz pištolja marke “ĈZ 100” cal. 9x19 mm, koji sadrţe izraţene individualne karakteristike, podobne za identifikaciju (spremnika) vatrenog oruţja.

Fotografija 276. Tragovi usta spremnika streljiva sporne (lijevo) i nesporne čahure, rastavljeni tragovi

292

Fotografija 277.

Fotografija 278.

Tragovi usta spremnika streljiva sporne (lijevo) i nesporne čahure, rastavljeni tragovi

Tragovi usta spremnika streljiva sporne (lijevo) i nesporne čahure, rastavljeni tragovi

Fotografija 279. Tragovi usta spremnika streljiva sporne (lijevo) i nesporne čahure, uklopljeni tragovi

1.3.6. Neki od specifiĉnih tragova na ĉahurama 1.3.6.1. Tragovi poklopca sanduka na ĉahurama ispaljenim iz automatskih pušaka tip “Kalashnikov” cal. 7.62x39 mm U Odsjeku za balistiĉka i mehanoskopska vještaĉenja, Centra za forenziku i podršku, FMUP-a, prilikom rada na identifikaciji ĉahura ispaljenih iz vatrenog oruţja, pored tragova udarne igle, ĉela zatvaraĉa, izbacivaĉa i izvlakaĉa koji ostaju na inicijalnoj kapisli, zapaţeni su intenzivni tragovi koji se nalaze na plaštu (tijelu) ĉahura ispaljenih iz automatske puške tip “Kalashnikov” cal. 7.62x39 mm. U dostupnoj literaturi vezanoj za balistiĉka vještaĉenja, nigdje nisu pronaĊeni podaci za postojanje ovih tragova na plaštu ĉahura ispaljenih iz automatskih pušaka tip “Kalashnikov”, koje smo nazvali “Tragovi poklopca sanduka”. Ti tragovi mogu vještacima balistiĉarima posluţiti za decidirano izjašnjavanje o tipu vatrenog oruţja (AP ili PAP), koji sadrţe veoma izraţene individualne karakteristike, tako da će isti vještacima balistiĉarima uprostiti, olakšati i ubrzati rad na identifikaciji ĉahura. U toku ispitivanja ovih tragova, ţeljelo se ispitati: da li su ovi tragovi sluĉajno nastali; šta je izvor/uzrok nastanka tragova; da li se reproduciraju na svim ĉahurama koje su ispaljene iz razliĉitih modela AP cal. 7.62x39 mm; šta je posebnost ili individualnost ovih tragova; kao i sve relevantne informacije koje su korisne za vještake balistiĉare. U redoslijedu karakteriziranja tragova, njihovog porijekla, ponavljanja, jedinstvenosti i svih relevantnih informacija koje su korisne za vještake balistiĉare, izvršeno je više eksperimenata, kroz koje smo koristili razliĉite modele AP tip “Kalashnikov” cal. 7.62x39 mm; pri ĉemu je utvrĊeno da tragovi poklopca sanduka nisu sluĉajno nastali, ponavljaju se na svim ĉahurama koje su ispaljene iz razliĉitih modela automatske puške tip “Kalashnikov”, ne 293

zavise od proizvoĊaĉa streljiva, sadrţe i opće i individualne karakteristike, oblik se moţe reproducirati na svim ĉahurama koje su ispaljene iz razliĉitih modela automatske puške tip “Kalashnikov” cal. 7.62x39 mm, te da isti potjeĉu od poklopca sanduka automatske puške što je i dokazano eksperimentalnim putem.

Fotografija 280. Trag poklopca sanduka na tijelu (plaštu) čahure cal. 7.62x39 mm

Trag p oklop ca sand uka

Tra g poklo p ca sanduka

Tra g izba civa c a Tra g izba civa c a

Trag izvlaka ca

Trag ud arne igle

Tra g ud a rne igle

Tra g izvla ka ca

Slika 110. Orijentacija i pozicija tragova (oko dva sata)

Fotografija 281.

Poloţaj ispaljene čahure prilikom izbacivanja iz AP marke “Crvena Zastava” M70AB2, cal. 7.62x39 mm

Fotografija 282.

Poklopac sanduka AP marke “Crvena Zastava” M70AB2, cal. 7.62x39 mm

294

Fotografija 283.

Fotografija 284. Tri (3) čahure ispaljene iz AP marke “Crvena Zastava” M70AB2, cal. 7.62x39 mm, sa specifičnim tragovima na plaštu čahure (označeni strelicama), nastalih udarom čahure u poklopac sanduka

Fotografija 285.

Fotografija 285a.

Usporedne slike tragova na čahurama ispaljenim iz AP marke “Crvena Zastava” M70AB2, cal. 7.62x39 mm

295

1.3.6.2. Tragovi na ustima ispaljenim iz pištolja marke “Glock” razliĉitih kalibara Na ustima ĉahure ispaljene iz pištolja marke “Glock” razliĉitih kalibara, nalaze se tragovi nastali prilikom izbacivanja ĉahure nakon opaljenja, koji u sklopu s drugim tragovima (trag udarne igle, izbacivaĉa, izvlakaĉa i ĉela zatvaraĉa) sluţe za odreĊivanje marke i modela vatrenog oruţja iz kojeg su iste ispaljene. Navedeni tragovi sadrţe izraţene individualne karakteristike na temelju kojih se moţe izvršiti identifikacija vatrenog oruţja. Na donjim fotografijama i skici, prikazano je mjesto na navlaci pištolja gdje dolazi do udara i klizanja ĉahure nakon izbacivanja iz leţišta metka; kao i lokacija i orijentacija navedenog traga (ĉetiri sata), kao i individualne karakteristike na spornoj i nespornoj ĉahuri.

Slika 111. Orijentacija i pozicija tragova (oko četiri sata)

Fotografija 286. Trag na ustima čahure

Fotografija 287. Mjesto gdje dolazi do udara i klizanja čahure nakon izbacivanja iz leţišta metka

296

Fotografija 288. Lokacija udara čahure

Fotografija 289. Lokacija klizanja čahure

Fotografija 290. Fotografija 290a. Individualne karakteristike tragova na ustima čahure

1.3.6.3. Tragovi od indikatora napunjenosti na dancetu ĉahura ispaljenih iz pištolja marke “Crvena Zastava” Model CZ99 cal. 9 mmPara Na ĉahurama ispaljenim iz pištolja marke “Crvena Zastava” Model CZ99 cal. 9 mmPara nalaze se tragovi od indikatora napunjenosti na dancetu ĉahura, koji u sklopu s drugim tragovima (trag udarne igle, izbacivaĉa, izvlakaĉa i ĉela zatvaraĉa) sluţe za odreĊivanje marke i modela vatrenog oruţja iz kojeg su iste ispaljene. Iste sadrţe izraţene individualne karakteristike na temelju kojih se moţe izvršiti identifikacija vatrenog oruţja. Na donjim fotografijama prikazan je indikator napunjenosti za navedene pištolje, lokacija tragova indikatora na dancetu ĉahure, orijentacija tragova (dvanaest sati), kao i individualne karakteristike tragova indikatora na spornoj i nespornoj ĉahuri.

Fotografija 291. Fotografija 292. Indikator napunjenosti pištolja marke “Crvena Zastava” Model CZ99 cal. 9 mmPara

297

Fotografija 293. Lokacija traga indikatora na dancetu čahure Orijentacija tragova (dvanaest sati)

Fotografija 294. Individualne karakteristike tragova indikatora na spornoj i nespornoj čahuri

1.3.64. Tragovi na dancetu ĉahure nastali prilikom proizvodnje Prilikom proizvodnje ĉahura za bojevo streljivo, na ĉahurama istog proizvoĊaĉa i kalibra mogu se pojaviti istovjetne individualne karakteristike, koje mogu dovesti u zabludu vještaka balistiĉara. Vještak baistiĉar moţe da se u odsustvu drugih podobnih tragova na ĉahurama nastalim prilikom ispaljivanja metaka iz vatrenog oruţja, izjasni da sporna ĉahura potjeĉe od metka ispaljenog iz spornog vatrenog oruţja na temelju gore navedenih tragova (fotografija 294. i 294a.).

Fotografija 295. Fotografija 295a. Tragovi na čahurama nastali prilikom proizvodnje

2. KOPIRANJE ZRNA I ĈAHURA U nekim sluĉajevima, pojedine policijske agencije ţele da imaju sporne ĉahure i sporna zrna s lica mjesta u nadzoru svoje laboratorije, tako da iste ne šalju na vještaĉenja, već prave replike, tj. vjerne kopije istih, koristeći razne silikonske paste: Dip-Pak®, Coe-Flex®, Mikrosil® ili druge sliĉne materijale za livenje. Tako dobivene replike (mogu napraviti više replika) mogu da šalju na vještaĉenja u više balistiĉkih laboratorija, a da imaju i dokaze pod svojom kontrolom.

298

Fotografija 296. Fotografija 296a. Replika, vjerna kopija sporne čahure (sa svim tragovima podobnim za vještačenje) pronaĎene na licu mjesta ubojstva N.N. dostavljene na provjeru u FMUP iz Interpola

Fotografija 297. Replike, vjerne kopije spornih zrna (sa svim tragovima podobnim za vještačenje) pronaĎeni na licu mjesta ubojstva N.N. dostavljene na provjeru u FMUP iz Interpola

Fotografija 298. Fotografija 298a. Replike, vjerne kopije spornih zrna (vidljive istovjetne individualne karakteristike) pronaĎeni na licu mjesta ubojstva N.N. dostavljene na provjeru u FMUP iz Interpola

3. REFERENTNA ZBIRKA STRELJIVA Referentna zbirka streljiva je definirana kao zbirka ili katalogiziranje streljiva i komponenti streljiva, korištenih iz razliĉitih razloga, ukljuĉujući:

299

– Identificiranje oznake proizvoĊaĉa metka i izvor dokaznog streljiva ili dijelova njihovih komponenti; – Osiguravanje izvora primjeraka za obuku vještaka balistiĉara i kriminalistiĉkih tehniĉara; – Osiguravanje izvora za identifikaciju dijelova streljiva dostavljenih s lica mjesta ili obdukcija. Karakter svake laboratorijske referentne zbirke streljiva će biti diktiran ili limitiran prostorom, kontejnerima za ĉuvanje i dostupnom kompjuterskom opremom. MeĊutim treba voditi raĉuna i o slijedećem:   

Koristiti plakare/ormane plave boje ili ormane sliĉnog stila za ĉuvanje zbirke; Koristiti ĉiste plastiĉne kutije za ĉuvanje svakog streljiva; Zapisati slijedeće informacije o streljivu: - ProizvoĊaĉ; - Masa zrna; - Oblik i konfiguracija zrna; - Oznake proizvoĊaĉa; - Ţig na dancetu; - Druge relevantne informacije. Koristiti katalog kalibara referentne zbirke streljiva i/ili druge podatke proizvoĊaĉa. Koristiti kompjuter i podesan software za praćenje i odrţavanje zbirke.

4. REFERENTNA ZBIRKA VATRENOG ORUŢJA Referentna zbirka vatrenog oruţja, se ĉuva u laboratoriji iz razliĉitih struĉnih razloga, ukljuĉujući slijedeće:      

Identifikaciju marke, modela i izvora dokaznog vatrenog oruţja; Za osiguravanje primjeraka vatrenog oruţja za ciljeve razliĉitog struĉnog ispitivanja koji mogu inaĉe kompromitirati vatreno oruţje; Za osiguravanje primjeraka vatrenog oruţja za obuku novih vještaka balistiĉara ili u razvijanju nove tehnologije za nauĉno ispitvanje vatrenog oruţja; Za osiguravanje izvora dijelova vatrenog oruţja za privremenu popravku dokaznog vatrenog oruţja radi probnih ispaljivanja; Za osiguravanje izvora za identifikaciju dijelova vatrenog oruţja pronaĊenih na licu mjesta; Za osiguravanje izvora lokacije i oblika serijskih brojeva vatrenog oruţja.

Referentna zbirka vatrenog oruţja mora biti ĉuvana pod strogim propisima i kontrolama. Vatrena oruţja, koja se smatraju neprikladnim za gore navedene ciljeve moraju biti uništena. U laboratoriji u kojoj se ĉuva referentna zbirka vatrenog oruţja treba da se vodi protocol sa slijedećim podacima: vrijeme prijema vatrenog oruţja od strane laboratorije; datum prijema u laboratoriju; agencija ili osoba koja je poslala vatreno oruţje u laboratoriju; ko je primio vatreno oruţje unoseći inicijale; kalibar ili promjer cijevi vatrenog oruţja; vrsta, marka i proizvoĊaĉ ako je poznato; broj/evi modela ili naziv; tip akcije/djelovanja; obrada na vatrenom oruţju; duţina cijevi vatrenog oruţja; serijski broj kao i peĉat na vatrenom oruţju

300

(“NIKAKAV” ako serijski broj ne postoji ili se ne moţe naći, IZBRISAN ako je serijski broj izbrisan); kao i primjedbe u pogledu prenosa/transfera, uništenja, odreĊivanje brojeva sluĉaja, itd. Svakovo vatreno oruţje koje se nalazi u referentnoj zbirci mora imati stavljen privjesak, na takav naĉin da se isti vidi na vatrenom oruţju. 5. ARHIVA (ZBIRKA) OTVORENIH/NERIJEŠENIH SLUĈAJEVA Arhiva/zbirka otvorenih (neriješenih) sluĉajeva je zbirka spornih zrna ili spornih ĉahura iz neriješenih kriviĉnih djela gdje vatreno oruţje nije bilo pronaĊeno ili dovedeno u vezu s prikupljenim dokazima s lica mjesta. Kada su sporno zrno(a) ili sporna ĉahura(e) dostavljeni na vještaĉenje, a vatreno oruţje nije dostupno za neposrednu komparaciju, vještak pohranjuje sporne tragove u arhivu otvorenih/neriješenih sluĉajeva, na slijedeći naĉin: 

Staviti dokaze ispaljenje u pogodan kontejner i oznaĉiti kontejner sa slijedećim inormacijama: - Broj sluĉaja i broj traga; - Tip ili opis traga; - Kalibar i karakteristike oţlijebljenja; - Broj sistema (ako je primjenjiv za sluĉaj);  Samo reprezentativni sporni trag mora biti stavljen u arhivu otvorenih/neriješenih sluĉajeva. Ostali dokazi ispaljenja trebaju biti zadrţani u trezoru laboratorije ili vraćeni agenciji koja je dostavila navedene dokaze. Ambalaţa ostavljenih dokaza u arhivi otvorenih/neriješenih sluĉajeva mora biti pravilno osigurana.  Dokazi u arhivi otvorenih/neriješenih sluĉajeva moraju biti katalogizirani po kalibru i karakteristikama oţlijebljenja. Takošer se slijedeće informacije mogu zabiljeţiti u arhivi registar kartona ili kompjuterskoj arhivi, tako da se moţe vršiti pretraţivanja po broju sluĉaja, ţrtvi, karakteristikama oţlijebljenja ili bilo kojoj drugoj oblasti, da bi mogla biti od pomoći/koristi:         

Broj sluĉaja i broj izloţenog traga; Kalibar i karakteristike oţlijebljenja; Agencija; Broj sluĉaja Agencije; Kriviĉno djelo; Ţrtva; Datum dogaĊaja; Tip ili opis traga; Broj sistema (ako je primjenjiv za sluĉaj).

Sporni tragovi koji su pohranjen u arhivi otvorenih/neriješenih sluĉajeva, moraju se komparirati s već postojećim tragovima iz arhive. Tragovi iz arhive otvorenih/neriješenih sluĉajeva trebaju biti uklonjeni iz aktivne arhive poslije 1 (jedne) godine i stavljeni u neaktivnu arhivu.

301

VI. ODREĐIVANJE PRAVCA PUTANJE 1. ODREĐIVANJE PRAVCA I DALJINE IZBACIVANJA ISPALJENIH ĈAHURA Nadleţni organi u toku kriviĉnog postupka radi provjere kako se odigrao, postavljaju balistiĉarima slijedeće pitanje: u kom pravcu i koliko daleko, sporno, vatreno oruţje izbacuje ispaljene ĉahure? Ovdje je rijeĉ o vatrenom oruţju koje prilikom ispaljenja izbacuje ispaljene ĉahure, odnosno u pitanju su pištolji (poluautomastki i automatski) i puške (poluautomastke i automatske). Kod revolver, prilikom ispaljivanja ĉahure ostaju u dobošu (bubnju), a kod ovjnih pušaka, sistem “mauzer” cal. 7.9 mm poslije ispaljivanja ĉahura ostaje u leţištu metka, pa ukoliko se zatvaraĉ vrati u zadnji poloţaj, izvlakaĉ zahvata ĉahuru i izbacuje je u neposrednoj blizini. Za vršenje krvnih delikata najĉešće se upotrebljava pištolj, pa je odreĊivanje pravca i daljine izbaĉenih ĉahura prilikom ispaljenja vaţan podatak. Na temelju utvrĊenog pravca i daljine izbacivanja ispaljenih ĉahura, moţemo rekonstruirati dinamiku odigravanja kritiĉnog dogaĊaja, odnosno odrediti mjesto odakle je vršeno ispaljivanje iz spornog pištolja. Izbacivanje ĉahura prilikom ispaljenja iz pištolja zavisi od vrste i tipa, od stanja u kome se pištolj nalazi. Uglavnom većina pištolja izbacuje ĉahuru prilikom ispaljenja udesno, gledano u pravcu nišanjenja (“ĈZ”, “Crvena Zastava”, “Beretta”, “Glock”). Specifiĉno izbacivanje ispaljene ĉahure ima njemaĉki pištolj “Parabellum” cal. 9 mm (duga devetka), koji izbacuje ispaljene ĉahure uvis, oko 70-90 cm, zatim unaprijed i ĉahura pada na oko 100 do 130 cm ispred usta cijevi pištolja. Kod pištolja “Walther” cal. 9 mm (duga devetka), ispaljene ĉahure izlaze ulijevo, gledano u pravcu nišanjenja. Prilikom ispaljivanja iz pištolja sve ĉahure ne padaju na isto mjesto. Ima odstupanja, ne samo po pravcu, nego i u daljini izbacivanja. Pošto su ova odstupanja ipak u jednoj odreĊenoj granici, to ispaljivanjem iz spornog vatrenog oruţja, obiĉno u dva maha po jedan pun spremnik, nalazimo srednju vrijednost pravca i daljine izbacivanja ispaljenih ĉahura iz pištolja, poluautomatske ili automatske puške. U toku eksperimenata koji su vršeni u balistiĉkoj laboratoriji iz razliĉitih tipova pištolja, raznih kalibara, upotrijebljeno je streljivo raznih proizvoĊaĉa, zapaţeno je, da prva i posljednja ĉahura nešto više odstupaju od srednje vrijednosti pravca i daljine izbacivanja ĉahura prilikom ispaljivanja. Vaţan momenat u ispaljivanjima je poloţaj ruke s pištoljem iz kojeg se vrši ispaljivanje, zatim da li je ispaljivanje u stojećem, kleĉećem ili leţećem poloţaju, da li je ispaljivanje uvis ili ukoso, itd. U tom sluĉaju ako nema zahtjeva u kojem se poloţaju nalazila ruka koja je vršila ispaljivanje, ispitivanja se vrše ispaljivanjem iz stojećeg stave, odnosno tada je ruka ispruţena u pravcu gaĊanja, a osa kanala cijevi spornog vatrenog pištolja, paralelna je s tlom (horizontalni poloţaj). Navešćemo jedan primjer iz prakse, koji najbolje ilustrira način odreĎivanja pravca i daljine izbacivcanja ispaljenih čahura iz pištolja ili polu i automatskih pušaka. Naredbom za vještačenje Kantonalnog tuţiteljstva SBK Travnik je nareĎeno da se izvrše probna ispaljivanja iz pištolja marke “Česka Zbrojovka CZ100” cal. 9 mmLuger broj 1234, s ciljem utvrĎivanja pravca izbacivanja ispaljenih čahura izraţen u stupnjevima u odnosu na cijev pištolja, te domet izbačaja čahura na podlogu; u vezi s pucanjem iz vatrenog oruţja, dana 27.05.2007. godine u ulici Čabruša, ispred caffea “Pantera” vl. M.G. u kojoj su učestvovali, s jedne strane M.G. i I.K., te s druge strane R.B., nakon čega su sva trojica zbog zadobivenih teških tjelesnih povreda prevezeni u Kantonalnu bolnicu Travnik gdje im je ukazana liječnička pomoć. Sporni pištolj marke “Češka Zbrojovka CZ100” cal. 9 mmLuger je postavljen u horizontalan poloţaj, fiksiran na visini od tla za 140 cm (fotografija 298.) i iz istog je ispaljen

302

140 cm

140 cm

Pravac pucanja

jedan puni spremnik-13 (trinaest) metaka cal. 9 mmLuger s istovjetnim oznakama na dancetu kao na dostavljenim spornim čahurama cal. 9x19 mm (sporne čahure pronaĎene na licu mjesta), (jedan pun spremnik). Prije pucanja sve čahure metaka su označene brojevima od 1 do 13. Teren gdje je vršeno ispaljivanje je ravan i pješčan, i nije dolazilo do odbijanja čahura od podloge, tako da su se čahure gdje su padale tu i zadrţavale (policijsko strelište u Suhodolu/Tarčin). Zatim je izvršeno prebrojavanje i označavanje čahura i naĎena je srednja vrijednost rasipanja i daljine izbacivanja ispaljenih čahura. Na fotografiji 299. prikazan je poloţaj čahura nakon ispaljenja, na slici 113. prikazana je šema rasturanja čahura, a u tabeli 57. su date daljine izbacivanja čahura i kutovi izbacivanja čahura u odnosu na pravac pucanja. U slučaju kada je upotrijebljen pištolj marke “Česka Zbrojovka CZ100” cal. 9 mmLuger, čahure izlaze udesno, gledano u pravcu nišanjenja, unazad i na rastojanju od stajne tačke gdje je pištolj fiksiran za oko 108 do 238 centimetara. Nalaz kriminalističkog balističara je: pištolj marke “Česka Zbrojovka CZ100” cal. 9 mmLuger, prilikom ispaljivanja izbacuje čahure udesno i unazad, tako da osa kanala cijevi pištolja s pravcem srednje vrijednosti izbačenih čahura gradi kut od oko 1700. Čahure padaju od mjesta gdje je pištolj fiksiran na daljinu od 108 do 238 centimetara.

Fotografija 299.

Fotografija 300.

303

Pravac pucanja

Tabela 57.

12 4 9

10 11

13

6

5 3

8

1 7

2

broj:

Daljina izbacivanja u cm

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

190 238 173 114 155 154 198 181 130 130 135 108 144

Kut izbacivanja u odnosu na pravac pucanja u stupnjevima

1750 1750 1600 1600 1750 1600 1900 1550 1850 1700 1700 1500 1750

Slika 112. Šema rasturanja čahura

Bez obzira što imamo podatke o pravcu i daljini izbacivanja ispaljenih ĉahura za jedan tip vatrenog oruţja, te podatke moţemo da koristimo kod istog tipa samo kao orijentacione, a za svaki konkretni sluĉaj mora se vršiti eksperimentalno ispaljivanje i kako vatreno oruţje trenutno izbacuje i na kojoj daljini padaju ispaljene ĉahure. Kada se vrši rekonstrukcija putanje zrna/projektila, uzima se da je pribliţno jednaka jednoj pravoj crti, a rekonstrukcija se obiĉno vrši na manjim rastojanjima (10, 50 ili 100 metara). Tako dobiven pravac i smjer kretanja projektila, uklapa ili se ne uklapa s pravcem nastale prostrijeli ili ustrijeli na tijelu oštećenog. Praćenje putanje projektila kroz zrak sve do tijela oštećenog je u domenu kriminalistiĉke balistike. Kretanje projektila kroz tijelo oštećenog je u domenu sudske medicine. Kako je u konkretnim sluĉajevima neophodno dati jedinstven nalaz o kretanju projektila kroz zrak i kroz tijelo oštećenog, to u takvim sluĉajevima eksperti za sudskomedicinska i kriminalistiĉkobalistiĉka ispitivanja veoma ĉesto suraĊuju i svoj nalaz temelje na bazi oba struĉnjaka. 2. REKONSTRUKCIJA PUTANJE PROJEKTILA Ispaljeni projektil kroz zrak se kreće po jednoj odreĊenoj putanji, koju nazivamo balistiĉka putanja (balistiĉka kriva). Na toj putanji projektil nailazi na razliĉite prepreke, i u zavisnosti od brzine kojom raspolaţe i prirode prepreke, projektil moţe ostaviti odreĊene tragove. Na temelju tih tragova kasnije moţemo da vršimo rekonstrukciju putanje projektila. Tragovi od projektila na preprekama mogu biti u obliku prostrijela, okrznuća i projektil moţe ostati u prepreci. Logiĉkim povezivanjem svih karakteristiĉnih oštećenja koja nastaju od projektila moţemo dobiti pravac i smjer kretanja projektila. Ako je prepreka dovoljno tvrda, a oštećenje od projektila jasno definirano oštrim ivicama, ne samo da moţemo da odredimo 304

pravac kretanja i smjer kretanja projektila, već moţemo odrediti i kut pod kojim je projektil došao do prepreke, kao i kalibar projektila. Od kakve je vaţnosti odreĊivanje putanje projektila nije potrebno posebno naglašavati. MeĊutim, vaţno je istaći da se odreĊivanje bazira na materijalnim tragovima koje projektil ostavlja prilikom kretanja. Na preprekama razliĉitog sastava, ĉvrstim, debljim, projektil će ostaviti karakteristiĉne razliĉite tragove, ali u cjelini svi tragovi imaju zajedniĉke karakteristike, na temelju kojih moţemo da odredimo pravac i smjer kretanja projektila, eventualno i kut pod kojim je projektil došao do prepreke. Na temelju oblika oštećenja moţemo utvrditi i neke karakteristike vatrenog oruţja iz kojeg je projektil ispaljen. Da bi rekonstrukcija putanje projektila bila precizna, potrebno je poznavati oštećenja koja mogu nastati djelovanjem projektila, na razliĉitim materijalima, raspolagati mogućnostima da se uoĉava ova karakteristika i smislom za logiĉna povezivanja u jednu cjelinu. Trag projektila na drvetu moţe se manifestirati kao prostrijel, okrznuće ili da se projektil naĊe u drvenoj masi. U svim ovim sluĉajevima javlja se karakteristiĉno cijepanje drvenih vlakana i pravac potiskivanja vlakana će biti u smjeru kretanja projektila. Na prostrijelnom dijelu drvene mase, odnosno na ulazu, zapaţa se karakteristiĉni krug s tzv. “projektilnom brisotinom”, s pokidanim vlaknima utisnutim u pravcu kretanja projektila. Oštećenje je dimenzija promjera projektila, a projektilna brisotina se nalazi na samom rubu oštećenja i ima izgled crnog kruga. Projektilna brisotina se javlja samo na prvoj prepreci na koju je naišao projektil i sva prljavština i naslage od ispaljenja, koje se nalaze na projektilu, ostaju na ulazu u prvu prepreku. Ako postavimo dvije ili više dašĉica debljine jednog centimetra i projektil proĊe kroz sve prepreke, samo će se na prvoj prepreci naći projektilna brisotina, dok će se na ostalim preprekama javiti na ulazu karakteristiĉno cijepanje drvenih vlakana sa smjerom utiskivanja vlakana u pravcu kretanja projektila. Moţe se naći i parĉe drvene mase otkinuto se prethodne prepreke, utisnuto u sljedeću prepreku. Ako je ulaz pravilan krug, s podjednakom širinom projektilne brisotine na ivicama oštećenja, onda je projektil došao pod pravim kutom na prepreku. Ukoliko je oštećenje takoĊer kruţnog oblika, ali se projektilna brisotina više uoĉava na jednoj strani oštećenja, pa su ĉitava drvena vlakanca na tom dijelu više sabijena, to je dokaz da je projektil došao na prepreku pod izvjesnim kutom. Taj kut koj zaklapa pravac kretanja projektila s pravcem površine prepreke, na strani gdje je slabije izraţena projektilna brisotina, i gdje su slabije sabijena drvena vlakanca, ĉini oštar kut. Na drvenoj prepreci moţe nastati oštećenje u obliku razvuĉene elipse, ili se potpuno ocrtava popreĉni oblik projektila, sa svim karakteristikama sabijanja drvenih vlakana unutar oštećenja, s jasnim ivicama oštećenja i s karakteristikama projektilne brisotine, nesumnjivo ukazuje da je projektil ispaljen iz nekog vatrenog oruţja ĉija je cijev jako nagriţena, ili je ispaljen iz “krateţa”, zbog toga projektil gubi rotaciju i pljoštimice udara u prepreku. Moguće je da je projektil na svom putu udario u neku prepreku i da je došlo do “tumbanja” projektila. Izgled oštećenja na izlazu iz drvene daske je nepravilnog oblika, nema projektilne brisotine, a oštećenje je u cjelini znatno veće nego na mjestu ulaska projektila. Mogu se javiti i otcjepljenja parĉadi drvene mase, naroĉiti kod mekog drveta. U sluĉaju okrznuća projektila o neku drvenu prepreku, mjesto se poznaje po kanalu okrznuća koji je polukruţnog oblika. Cijepanje vlakana drvene mase je isto kao i kod ulaska projektila u drvenu masu. Nedostaje dio prstena projektilne brisotine. Trag okrznuća projektila moţe da posluţi za odreĊivanje pravca kretanja projektila, isto kao i trag prostrijelnog ili ustrijelnog kanala na drvetu. Pojava okrznuća se naroĉito zapaţa kod olovne saĉme ispaljene na ţbun ili šiblje, granĉice drveća, gdje se ujedno mogu naći i prostrijeli sa svim opisanim karakteristikama djelovanja projektila na drvenu masu.

305

Fotografija 301.

Fotografija 302. Fotografija 303. Slike drške sjekire s kanalom od zrna ispaljenim iz vatrenog oruţja

Ako je na drvetu zapaţen trag sabijanja drvenih vlakana ali ne i kidanja, tako da je trag u obliku plićeg polukruţnog kanala, dosta kratkog, onda je moguće da se radi o rikošetu projektila. I u ovom sluĉaju moţemo odrediti pravac kretanja projektila ali ne i njegov smjer kretanja, odnosno pravac moţe biti istok-zapad ili obratno, nema kidanja drvenih vlakana i njihovo sabijanje u smjeru kretanja projektila. Da li je trag nastao djelovanjem projektila moţemo utvrditi uzimanjem brisa s mjesta gdje je zapaţen trag i spektografskom analizom utvrditi elementarne sastojke projektila (ako je rijeĉ o olovnoj saĉmi ili projektilu bez košuljice – olovni projektil, biće prisutna velika koliĉina olova, ako je projektil s košuljicom biće prisutne ĉestice iz sastava košuljice projektila, i nešto manja koliĉina olova). Trag od projektila na limu je veoma karakteristiĉan i na strani gdje se nalazi ulaz, lim je blago ulubljen u pravcu djelovanja projektila s blagim ivicama nagnutim ka centru oštećenja. Veliĉina oštećenja je jednaka promjeru projektila koji je naĉinio oštećenje, kruţnog oblika, što ukazuje na ĉinjenicu da je projektil udario u lim pod pravim kutom. Na suprotnoj strani je oštra ivica pokidanog lima sa smjerom u pravcu kretanja projektila i dijelom izbaĉenog lima. U sluĉaju da je projektila došao pod oštrim kutom u odnosu na površinu lima, zapaţa se eliptiĉno udubljenje pa zatim dolazi do kidanja limene mase, a otvor oštećenja je razvuĉena elipsa i nešto većeg je promjera nego što je promjer projektila. Trag od djelovanja projektila na tkanini se manifestira pokidanim vlaknima, oštećenje je gotovo uvijek manje od promjera projektila koji je naĉinio oštećenje. Ako je tkanina svjetlije boje i gustog tkanja, na ulazu se vidi i projektilna brisotina. Inaĉe kod vunene tkanine, dţempera i krupnijeg tkanja i ako su u sivoj boji, teško se pronalazi oštećenje od projektila. Treba detaljno pregledati cijelu tkaninu i uoĉiti pokidana vlakna. Na ulazu, vlakna su utisnuta unutar oštećenja, na izlazu vlakna štrĉe u pravcu djelovanja projektila. Kod oštećenja na tkaninama, teško se odreĊuje veliĉina kalibra projektila, naroĉito ako se radi o projektilima bliskih kalibara. Ako je rijeĉ o kalibru 6.35 mm i 9 mm, moţe su uoĉiti razlika u veliĉini oštećenja, ali izmeĊu kalibara 7.65 mm i 9 mm teško se uoĉava razlika. Na tkanini dobro prijanjaju barutne ĉestice i tragovi GSR ĉestica iz inicijalne kapisle, pa je moguće odreĊivanje daljine pucanja u granicama koje dozvoljavaju metode za indikaciju pomenutih materija. Djelovanje projektila na staklenu površinu (prozorsko staklo 3-5 mm) je veoma karakteristiĉno i manifestira se s jednim oštećenjem promjera nešto većeg od promjera projektila, a od oštećenja, u svim pravcima zrakasto se javljaju prskotine stakla. Staklo ostaje

306

u cjelini, ne raspada se. Na mjestu gdje je ulaz uoĉava se isitnjena staklena masa s jasno definiranim ivicama oštećenja, odnosno ivice su zaobljene. Na suprotnoj strani gde je izlaz projektila, ivice su oštre i nisu jasno definirane. Nedostaje i veće parĉe staklene mase (promjera nešto većeg od promjera projektila), a oštećenje je na izlazu nešto veće od oštećenja na ulazu, i u obliku je kratera. Ako projektil doĊe na prozorsko staklo pod oštrim kutom, moţe doći do razbijanja stakla u više razliĉitih komada, tako da se ne moţe uoĉiti karakteristiĉno zrakasto rasprskavanje staklene mase koja ostaje u cjelini na svom mjestu, ako je projektil udario pod pravim kutom. Sakupljanjem polomljenih komada i njihovim slaganjem dobiva se mozaik oštećenja i uoĉava se oštećenje eliptiĉnog oblika, gdje je ivica na ulazu dosta ravna, a na suprotnoj strani oštra, uz nedostatak manjih komadića stakla u neposrednoj blizini oštećenja. Izlaz je uvijek nešto veći od ulaza. Prolaskom projektila kroz dva prozorska stakla (dupli prozori), dobivaju se dva karakteristiĉna sliĉna oštećenja, a povezivanjem središnjeg dijela oštećenja moţe se taĉno odrediti pravac odakle je došao projektil (prethodno se na samom staklu odredi ulaz-izlaz). Djelovanje projektila na sigurit staklo (kod vjetrobranskog stakla) manifestira se jednim oštećenjem promjera kalibra projektila, a oko oštećenja skoro cijelo staklo je izlomljeno u sitne komadiće koji se drţe u jednu cjelinu. Zato je potrebno prije bilo kakvog pregleda izvršiti snimanje oštećenja u cjelini, a zatim sam detalj oštećenja. U praksi je bilo sluĉajeva da je projektil uletio kroz prozor, razbivši staklo u krupnije komade. Na podu, u kuhinji, našli su se razbijeni komadi stakla i projektil koji je razbio staklo. Ovo se objašnjava ĉinjenicom da je projektil izgubio brzinu, da se nalazio pri kraju svoga kretanja, i da usljed toga nema dovoljnu brzinu da brzo prodre kroz staklenu masu, već se udarac projektila prenosi na cjelokupnu površinu prozorskog stakla, pa se efekat lomljenja javlja kao kada se baci kamen rukom na prozorsko staklo. Kroz eksperimente koje je izvodio vještak balistiĉar Jovanović izdvajamo neke karakteristiĉne primjere102:  Iza rama s prozorskim staklom stavljen je ureĊaj za hvatanje projektila, pa je onda izvršeno ispaljivanje, vodeći raĉuna da projektil poslije prolaska kroz staklo završi svoj put u ureĊaju za hvatanje projektila. Uhvaćeni projektili imaju karakteristiĉno spljoštenje vrha, veoma glatko i paralelno s bazom projektila, gdje nije došlo do prskanja košuljice projektila. U sluĉajevima gdje je bilo upotrijebljeno armirano staklo s tankim ĉeliĉnim nitima, na spljoštenom dijelu vrha projektila jasno je ucrtana struktura armature ĉeliĉnih niti. Sva ispaljenja su vršena iz pištolja cal. 7.65 mm i u odnosu na staklenu površinu projektili su ispaljivani pod pravim kutom. Projektili ispaljeni iz revolvera, koji nemaju ĉeliĉnu košuljicu, pod pravim kutom na staklenu površinu, znatno se spljošte po duţoj osi, a mjesto kontakta izmeĊu projektila i staklene mase veoma je glatko. Inaĉe, tragovi od ispaljenja na projektilima dosta su “razliveni”i nepodobni za identifikaciju vatrenog oruţja.  Drugo zapaţanje u vezi djelovanja projektila na prozorsko staklo je pojava da projektil probijajući prozorsko staklo debljine 3 mm dosta gubi od svoje ubojitosti. Radi usporeĊenja, izvršen je eksperiment tako, što je iza prozorskog stakla stavljena ĉamova gredica dimenzija 8 x 5 cm. Pucanjem u prozorsko staklo projektil je usmjeren da po prolasku kroz staklo udari u drvenu gredicu. Presijecanjem gredice ustanovljeno je da 102

Jovanović Z., Bošković M., Lakĉević Dr. D.S., Kriminalistička balistika, Beograd, 1987. god., strana 124.

307

projektil u gredicu prodire oko 3-4 cm. Ispaljivanjem metka direktno u gredicu s istog rastojanja (pet metara) projektil je u gredicu prodro oko osam centimetara. Ispaljivanje je izvršeno pištoljem kalibra 7.65 mm.  Izvršen je eksperiment s projektilom bez košuljice. Ispaljenje je izvršeno iz revolvera cal. 38 special pod istim uvjetima, pa je naĊeno da u prvom sluĉaju projektil prodre oko 1.5-2 cm (kada se ispred gredice nalazi prozorsko staklo debljine 3 mm), a u drugom sluĉaju ispaljivanje je izvršeno direktno u gredicu i projektil je prodro oko pet centimetara. Oĉigledno je, da olovni projektil pri sudaru s prozorskim staklom gubi više od ubojitosti od projektila s košuljicom. Olovni se projektil pored toga i više spljošti, pa je prodiranje kroz drvenu masu još više oteţano.  Ispaljivanjem metka cal. 7.62 mm na staklenu površinu pod kutom od oko 450, rijeĉ je o prozorskom staklu debljine 3 mm, projektil je uhvaćen u ureĊaju za hvatanje projektila. Promatranjem projektila utvrĊeno je da se na njemu nalaze tragovi od ispaljenja, a da je pri vrhu spljošten, da se nalazi karakteristiĉna glatka ravan, koja je u odnosu na bazu projektila postavljena skoro pod kutom od 450. Ispaljivanja su vršena na površinu prozorskog stakla i pod drugim kutovima izmeĊu 150 i 800, i dobivene ravne glatke površine pri vrhu projektila s bazom projektila zaklapaju skoro istovjetne kutove kao pravac kretanja projektila s površinom prozorskog stakla. U svim ovim sluĉajevima košuljica projektila je ostala ĉitava. Ovaj eksperiment ukazuje na mogućnost otkrivanja kontakta ispaljenog projektila sa staklenom masom prozorskog stakla, kao i mogućnost odreĊivanja upadnog kuta, odnosno odreĊivanje pravca djelovanja vatrenog oruţja. Ovi podaci dobiveni eksperimentalnim putem u laboratorijskim uvjetima su potvrĊeni i u praksi i svakako predstavljaju veliki doprinos kriminalistiĉke balistike u otkrivanju izvršenja kriviĉnih djela upotrebom vatrenog oruţja. Trag od projektila moţe ostati i na lišću drveća, i to u vidu razliĉitih kidanja, cijepanja, bez karakteristiĉnog kruţnog defekta na listu i bez projektilne brisotine. Kako lišće nije fiksirano, već slobodno leprša, male je debljine i mase, a projektil se kreće velikom brzinom i ima znatno veću masu od lišća, jednostavno na svom putu zapara lišće. Povezivanjem oštećenja na lišću u jednom pravcu, moţemo dobiti smjer kretanja projektila. Ako se naiĊe na neki trag na granĉicama u neposrednoj blizini oštećenog lišća, moţe se uklopiti pravac, a na temelju kidanja drvenih vlakanaca na granĉicama, moţe se odrediti i smjer kretanja projektila. Trag koji ostavi projektil na ljudskim kostima je od posebne vaţnosti i ovi tragovi su detaljno opisani u sudskoj medicini. Ovdje ih pominjemo samo utoliko da bi pokazali da se na temelju izgleda oštećenja na kostima djelovanjem projektila moţe odrediti pravac kretanja projektila, kalibar projektila, i sl. Primjer iz prakse: Naredbom sudije Općinskog suda Sarajevo, a na prijedlog odvjetnika optuţenog B.I. vještak balističar B. Franjić izvršio je balističko vještačenje, kojim je trebalo da se izmeĎu ostalog utvrdi slijedeće:  Da na temelju dokaza u spisu, i osobnog pregleda vozila putničkog Audi C4; oštećenja na lijevim vratima izvrši fotografiranje oštećenja na vozilu, utvrdi način njihovog nastanka i da li nastanak oštećenja na vozilu dolazi u obzir djelovanje metka ispaljenog iz vatrenog oruţja;  Utvrditi da li su oštećenja na vozilu Audi C4 nastala djelovanjem projektila-zrna ispaljenog iz revolvera kalibra 22LR s udaljenosti 1 - 2 m, direktnim pucanjem iz vozila Opel Astra i na temelju kojih dokaza;  Da li su oštećenja na vozilu Audi C4 nastala pucanjem iz vatrenog oruţja pištolja kolt bojevom municijom kalibra 7.65mm i većih kalibara pucanjem s udaljenosti 1 – 2 m, u oba slučaja ako se

308

vozila kreću brzinom 80 km/h, jedno pored drugog. Navesti sve razloge djelovanja zrna metka prilikom ispaljenja, da li bi došlo do probijanja lima ili bi nastala oštećenja koja su zatečena na vozilu Audi;  Da li je sastav, tvrdoća lima haube vozila marke Golf putničkog 2 i 3 i putničkog Audi C4 lijevih vrata, ista, navesti razliku i zajedničke karakteristike ukoliko postoje, radi se o različitim proizvoĎačima i dijelovima na vozilu. Na temelju detaljnog pregleda i proučavanja preuzetog spisa i izvršenog pregleda pmv marke “Audi C4”, vještak balističar je utvrdio slijedeće: Pregledom pmv marke “Audi C4”, na istom je konstatirano postojanje dva oštećenja, od kojih je jedno na vozačevim vratima, a drugo na zadnjim lijevim vratima. Od strane vještaka je izvršeno označavanje oštećenja, tako da je oštećenje na prednjim lijevim vratima označeno kao ošt. br. 1, a oštećenje na zadnjim lijevim vratima označeno kao ošt. br. 2.

Fotografija 304.

Fotografija 304a.

Oštećenja na vratima automobila nastala djelovanjem zrna ispaljenim iz vatrenog oruţja Pregledom i mjerenjem ošt. br. 1 koje je fotografirano razmjernom fotografijom, utvrĎeno je da se u središnjem dijelu istog nalazi udubljenje nepravilnog oblika dimenzija oko 12x8.5 mm oko kojeg je vidljiva deformacija lima u obliku elipse dimenzija oko 20x21 mm. Oko navedenih deformacija vidljiv je i nedostatak sloja boje (laka). Ošt. br. 1 ima iste opće karakteristike kao i oštećenja koja nastaju djelovanjem zrna/projektila ispaljenog iz vatrenog oruţja. U ovom slučaju nije došlo do probijanja lima na vratima vozila, te se moţe konstatirati da je kinetička energija ovog zrna/projektila bila relativno mala.

Fotografija 305. Fotografija 305a. Oštećenje (1) na vratima vozača Uz pomoć trigonometrijskih funkcija koristeći izmjerene parametre navedenih i opisanih deformacija ošt. br. 1, utvrĎeno je da je kut pod kojim je zrno/projektil udarilo u vrata spornog vozila iznosio oko 730 u odnosu na ravan vrata, tj. pravac djelovanja zrna/projektila je bio odzada prema naprijed. Pregledom i mjerenjem ošt. br. 2 koje je fotografirano razmjernom fotografijom utvrĎeno je da je isto na početku ravno širine oko 6 mm, koje se dalje pruţa u obliku elipse širine oko 7 mm i duljine oko 13 mm. Oko navedenog oštećenja vidljiv je i nedostatak sloja boje (laka).

309

Ošt. br. 2 ima iste opće karakteristike kao i oštećenja koja nastaju djelovanjem zrna/projektila cal. 22. U ovom slučaju nije došlo do probijanja lima na vratima vozila, te se moţe konstatirati da je kinetička energija ovog zrna/projektila bila relativno mala.

Fotografija 306. Fotografija 306a. Oštećenje (2) na desnim zadnjim vratima Uz pomoć trigonometrijskih funkcija koristeći izmjerene parametre navedenog i opisanog ošt. br. 2, utvrĎeno je da je kut pod kojim je zrno/projektil udarilo u vrata spornog vozila iznosio oko 43 0 u odnosu na ravan vrata, tj. pravac djelovanja zrna/projektila je bio odzada prema naprijed. Obzirom na oblik i dimenzije ošt. br. 2, kao i to da nije došlo do probijanja lima na vozilu marke “Audi C4”, moţe se tvrditi da je isto nastalo djelovanjem olovnog zrna cal. .22 (5.6 mm) i isto je moglo nastati djelovanjem zrna/projektila ispaljenog iz revolvera kalibra 22LR s udaljenosti 1 – 2 m. Dokazi na temelju kojih je ovo dato su oblik i dimenzije ošt. broj. 2, mala masa olovnog zrna cal. .22 (5.6 mm) koja iznosi od oko 2.1 do 2.6 grama, kao i njegova tvrdoća (meko zrno). U navedenom pitanju upotrijebljen je naziv pištolj kolt, iz čega nije jasno na što se isto odnosi. Naime kratkocijevna vatrena oruţja se dijele na pištolje i revolvere. Pištolji mogu biti poluautomatski i automatski i isti izbacuju čahure nakon ispaljenja, dok revolveri ne mogu biti automatski i isti ne izbacuju čahure nakon izvršenog ispaljenja tj. iste ostaju u dobošu/bubnju. U ţargonu neupućene osobe često za revolvere koriste naziv “KOLT”. MeĎu proizvoĎačima vatrenog oruţja postoji i američki proizvoĎač marke “COLT” koji se bavi proizvodnjom kratkocijevnog (pištolji i revolveri) i dugocijevnog vatrenog oruţja. Uvidom u General Rifling Characteristics File – Firearms/Toolmarks Unit FBI Laboratory i kompjutersku bazu podataka Rifling Data Search 4.2c, utvrĎeno je da proizvoĎač vatrenog oruţja marke “COLT” proizvodi pištolje slijedećih kalibara: cal. 22 LR (cal. 5.6 mm), cal. 22 SHORT (cal. 5.6 mm); cal. 25 AUTO (cal. 6.35 mm); cal. 32 AUTO (cal. 7.65 mm); cal. 38 AUTO; cal. 38 SUPER; cal. 380 AUTO; cal. 9 mmLUGER; cal. 10 mmAUTO i cal. 45 AUTO. Uvidom u General Rifling Characteristics File – Firearms/Toolmarks Unit FBI Laboratory i kompjutersku bazu podataka Riflinf Data Search 4.2c, utvrĎeno je da proizvoĎač vatrenog oruţja marke “COLT” proizvodi revolvere slijedećih kalibara: cal. 22 LR (cal. 5.6 mm); cal. 22 SHORT (cal. 5.6 mm); cal. 22 WIN MAG RF; cal. 32 CLT NP; cal. 32 LONG; cal. 32 LONG COLT; cal. 32 S &W; cal. 32 S &W LONG; cal. 32-20 WINCHESTER; cal. 357 MAGNUM; cal. 38 CLT NP; cal. 38 LONG COLT; cal. 38 S &W; cal. 38 SPECIAL; cal. 38-40 WINCHESTER; cal. 41 LONG COLT; cal. 44 SPECIAL; cal. 45 AUTO i cal. 45 COLT. Oštećenja zavise od upotrijebljenog vatrenog oruţja, karakteristika materijala vrata i upotrijebljenog streljiva. Sama činjenica da se vozila kreću brzinom 80 km/h, jedno pored drugog, ne mijenja ništa kada govorimo o oštećenjima. Kretanje vozila je irelevantno kada govorimo o oštećenju. Oštećenje pravi zrno/projektil koje pod odreĎenim kutom i odreĎenom brzinom leti prema vratima vozila i istim predaje odreĎenu kinetičku energiju. Brzina zrna (V12.5) cal. 7.65 mm iznosi oko 310 m/s, što predstavlja brzinu od 1116 km/h; što je za 1036 km/h veće od navedene brzine kojom su se kretala vozila jedno prema drugom, te što je udaljenost izmeĎu dva vozila iznosila od 1-2 metra; činjenica da se vozila kreću brzinom 80 km/h jedno pored drugog ne mijenja ništa relevantno kada govorimo o navedenim oštećenjima. Prema podacima u literaturi za zrna cal. 7.65 mmm, ista probijaju čelični lim debljine 1 mm s udaljenosti od 15 metara.

310

Ošt. br. 1 na prednjim lijevim vratima i ošt. br. 2 na zadnjim lijevim vratima p.m.v. marke Audi C4, nisu nastala djelovanjem vatrenog oruţja pištolja/revolvera bojevim streljivom cal. 7.65 mm (.32AUTO) i većih kalibara pucanjem s udaljenosti 1 – 2 m, u slučaju kretanja vozila brzinom 80 km/h, jedno pored drugog . Provjerom u “ASA AUTU” za putnička motorna vozila marke “Golf 2” nije se davala garancija na lim, dok se za putnička motorna vozila marke “Audi” od 1989. godine daje garancija za lim koristi se pocinčani lim. Putničko motorno vozilo marke “Audi C4” spada u “PREMIUM” klasu vozila koja ima kvalitetniji lim i lak od pmv marke “Golf 2”. Iz gore navedenog proizilazi da je lim i lak, koji se koristi za vozilo marke “Audi C4”, kvalitetniji, a samim time i tvrĎi i otporniji od lima koji se koristi za vozila marke “Golf 2”.

VII.

ODREĐIVANJE DALJINE I MJESTA PUCANJA 1. Znaĉaj i naĉin odreĊivanja

OdreĊivanje daljine pucanja kod vatrenog oruţja je od velike vaţnosti za rješavanje krvnih delikta, pa je razumljivo što je ovom problemu u kriminalistiĉkoj balistici posvećena posebna paţnja. Da li je kritiĉnom prilikom pucano s udaljenosti od nekoliko centimetara ili dva do tri metra, umnogome zavisi i tretman cijelog sluĉaja s gledišta kriviĉnog procesnog prava. Da li se radi o nuţnoj obrani ili o prekoraĉenju nuţne obrane, da li je pucano s udaljenosti kada ţrtva nema nikakve šanse da se obrani, s obzirom na djelovanje vatrenog oruţja, i kada osoba koja je pucala nije direktno ugroţena, pored ostalih dokaza, daljina pucanja ima veoma vaţno mjesto u samom odluĉivanju o stupnju izvršenog kriviĉnog djela. Daljina pucanja iz vatrenog oruţja odreĊuje se na temelju produkata procesa opaljenja sagorijevanja baruta u barutnom punjenju metka i inicijalne smješe u kapisli. Projektil izbaĉen iz cijevi vatrenog oruţja djelovanjem stvorenog pritiska i visoke temperature sagorijevanja baruta, kreće se pravocrtno. Projektil prate proizvodi sagorijevanja baruta i inicijalne smješe i kreću se u pravcu i smjeru kretanja projektila. Domet ĉestica nesagorjelih barutnih proizvoda i proizvoda sagorijevanja inicijalne smješe u odnosu na domet projektila je veoma mali i kreće se od 40 do 100 cm, eventualno do 120 cm za barutne ĉestice i 200 do 250 cm za proizvode sagorijevanja inicijalne smješe103. OdreĊivanje daljine ispaljivanja na temelju tragova barutnih ĉestica i proizvoda sagorijevanja inicijalne smješe odreĊuje se kod vatrenog oruţja s oţlijebljenim cijevima, dok kod lovaĉkih pušaka saĉmarica s glatkim cijevima naĉin odreĊivanja daljine pucanja temelji se na zakonomjernom širenju i izduţivanju saĉmenog snopa udaljavanjem od usta cijevi. Kod vatrenog oruţja s glatkim cijevima (saĉmaricama) odreĊivenje daljine pucanja moţe se utvrditi i na temelju tragova barutnih ĉestica i proizvoda sagorijevanja inicijalne smješe ako nije došlo do širenja saĉmenog snopa (do 1,5 metara). 2. OdreĊivanje udaljenosti pucanja na temelju nesagorjelih barutnih ĉestica Ĉestice nesagorjelog baruta, koje se stvaraju prilikom ispaljenja iz vatrenog oruţja, imaju veoma malu zapreminu i malu specifiĉnu teţinu, pa i najmanja prepreka na njihovom putu je praktiĉno za njih nesavladiva. Ako na 20 cm od usta cijevi vatrenog oruţja postavimo list hartije, i izvršimo ispaljivanje iz vatrenog oruţja, projektil će naĉiniti kruţno oštećenje na hartiji veliĉine promjera kalibra, i odletjeti dalje, dok će cjelokupna koliĉina nagorjelih 103

Uglješić R., Osnovi kriminalističke hemije, Beograd, 1970. god., strana 43.

311

barutnih ĉestica ostati na papiru. Promatranjem rasporeda ovih ĉestica, zapazit ćemo, da su kruţno koncentrirane oko mjesta gdje je projektil probio list hartije, da su dosta pravilno rasporeĊene, i da se zapaţaju ĉestice slobodnim promatranjem bez pomoći nekog uveliĉavajućeg sredstva (lupa ili mikroskop). Mada na ustima cijevi barutne ĉestice imaju istu poĉetnu brzinu kao i projektil, na ovako kratkom rastojanju od 20 cm, zbog male zapremine i teţine, naglo gube poĉetnu brzinu, pa se na listu hartije nalaze samo na površini (ne prodiru u pore hartije) i labavo prijanjaju uz površinu hartije. Blagim stresanjem jedan dio će otpasti. Ako sada pod istim uvjetima izvršimo ispaljenje drugog metka, s tim da je rastojanje sada 30 cm izmeĊu usta cijevi vatrenog oruţja i lista hartije, zapazit ćemo takoĊer kruţno oštećenje na hartiji od projektila, kao i kruţno koncentrirane barutne ĉestice oko ovog oštećenja, ali će koncentracija barutnih ĉestica biti manja nego što je to kod ispaljivanja s 20 cm. Ispaljivanjem na list hartije s rastojanja od centimetra, zapazit ćemo kruţno oštećenje od projektila i u neposrednoj blizini ovog oštećenja kruţno zacrnjenje, veliku koncentraciju nesagorijelih barutnih ĉestica. Kruţno prostiranje nesagorjelih barutnih ĉestica oko otvora kroz koji je prošao projektil naziva se “barutni oreol” i ukoliko je veće rastojanje izmeĊu usta cijevi vatrenog oruţja i lista hartije kao prepreke, utoliko su veće dimenzije barutnog oreola, ali je manja koncentracija nagorjelih i nesagorjelih barutnih ĉestica, i obratno. Barutni oreol sadrţi sitne ĉestice barutne gareţi i nešto krupnije ĉestice nesagorjelog ili djelimiĉno sagorjelog baruta, koje moţemo hemijskim putem lako identificirati, a nekada i pomoću lupe ili mikroskopa moţemo uoĉiti ĉestice baruta i njihov koncentriĉni raspored oko oštećenja naĉinjenog prolaskom projektila. Rastojanje do kojeg moţemo da izvršimo identifikaciju nagorjelih barutnih ĉestica hemijskim putem je do 1,5 metra, kad prestaje mogućnost identifikacije barutnih ĉestica, i to rastojanje predstavlja krajnji domet barutnih ĉestica i najveću daljinu mogućeg dokazivanja daljine pucanja. Za razliĉita vatrena oruţja razliĉit je i krajnji domet nesagorjelih barutnih ĉestica. U prosjeku grubo odreĊeno za pištolje cal. 6.35 mm krajnji domet nesagorjelih barutnih ĉestica kreće se oko 45 do 50 cm, za pištolje cal. 7.65 mm domet je 70 do 80 cm, za pištolje cal. 9 mm domet se kreće i do 100 cm. Za lovaĉki karabin cal. 8 × 57, kao i za vojniĉku pušku kal. 7.9 mm moţemo dokazati barutne ĉestice i na rastojanju od 120 cm. Pištolj marke “Crvena Zastava” M57 cal. 7.62 mm, ima nešto duţu cijev i koristiti metak kal. 7.62 mm za automat, pa se domet nesagorjelih barutnih ĉestica moţe dokazati i na rastojanju do 110 cm. Kod revolver, u odnosu na veliĉinu kalibra, domet barutnih ĉestica je manji nego kod pištolja istog kalibra. Posebno treba napomenuti, da prilikom probnih ispaljivanja iz spornog vatrenog oruţja treba koristiti istovjetno streljivo kao što je streljivo upotrebljeno kritiĉnom prilikom. Starost streljiva, vrsta barutnog punjenja, proizvoĊaĉ, bitno mogu utjecati na krajnji domet i uopće na izgled nastalog barutnog oreola prilikom probnih ispaljivanja. Sam naĉin odreĊivanja daljine pucanja na bazi barutnog oreola sastoji se u ispaljivanju iz spornog vatrenog oruţja na podlogu od bijelog platna s razliĉitih rastojanja, a dobiveni barutni oreol se usporeĊuje s konstatiranim barutnim oreolom na tkanini odjeće oštećenog. Kada doĊemo do nekog odreĊenog rezultata o daljini pucanja, poţeljno je da se izvrše nekoliko ispaljenja na samu tkaninu na kojoj se odreĊuje daljina pucanja, a pucanje će biti izvršeno na onom dijelu udaljenom od spornog ispitivanja. Ako je tkanina koja je na ispitivanju tamne boje, pa je teško slobodnim promatranjem zapaziti raspored sagorjelih barutnih ĉestica, onda se za promatranje upotrebljavaju infracrveni zraci, ili se hemijskim postupkom izvrši izazivanje ovih tragova i na taj naĉin dobije slika barutnog oreola.

312

OdreĊivanje daljine pucanja iz vatrenog oruţja temelji se na dokazivanju nitrata, koji se stvaraju prilikom ispaljenja, a reakcija dokazivanja nitrita je specifiĉna za nitrite stvorene prilikom sagorijevanja baruta u cijevi vatrenog oruţja104. Walker je još 1937. godine primijenio ispitivanja tragova nesagorjelih barutnih ĉestica, nitrita, a kasnije je izvršena modifikacija ove metode, koja se i danas upotrebljava. Za hemijsku analizu dokazivanja nitrita nastalih sagorijevanjem baruta prilikom ispaljivanja iz vatrenog oruţja, upotrebljava se alfa-naftilamin i sulfanilna kiselina. Reakcija je veoma osjetljiva i specifiĉna za nitrite. Ako je tkanina na kojoj se ispituje daljina pucanja natopljena krvlju, dokazivanje nitrita je nešto oteţano i postupak je sporiji, ali se u krajnjem sluĉaju dobivaju zadovoljavajući rezultati. Tragovi krvi ne utjeĉu na dokazivanje prisutnosti nitritnih ostataka na odjevnim predmetima. Na identifikaciju nitritnih ostataka jedino moţe utjecati materijal od kojeg su naĉinjeni odjevni predmeti (slike 1 i 2).

Fotografija 307.

Fotografija 307a.

Oštećenje na farmericama s natopljenom krvlju

Fotografija 308. Dokazani nitritni ostaci unutar tragova krvi, crvena boja oko tragova krvi-od materijala farmerica

U Odsjeku za mehanoskopska i balistiĉka vještaĉenja FMUP-a, izvršen je eksperiment koji je pokazao da tragovi krvi ne utjeĉu na dokazivanje prisutnosti barutnih ĉestica na odjeći. Za eksperiment je uzeto 20 komada ĉistog bijelog šifonskog platna, u koje je vršeno ispaljivanje metaka iz pištolja marke “Crvena zastava” Mod. 70, cal. 7.65 mm, s udaljenosti od oko 15 cm - (fotografija 308.). Šifonsko platno natopljeno je krvlju, na penetrirane barutne ĉestice - (fotografija 309.). Nakon što se krv osušila, izvršena je primjena modificirane Walkerove metode na komadima platna, radi dokazivanja prisutnosti barutnih ĉestica, nakon ĉega je dobivena pozitivna reakcija na prisutnost nitritnih ostataka iz barutnih ĉestica (fotografija 310.). Ovim eksperimentom je dokazano da tragovi krvi ne utjeĉu na dokazivanje prisutnosti nitritnih ostataka na odjeći, već samo moţe da utiĉe sastav materijala odjevnih predmeta.

104

Uglješić R., Osnovi kriminalističke hemije, Beograd, 1970. god., strana 44.

313

Fotografija 309.

Fotografija 310.

Fotografija 311.

Daljina pucanja odreĊena na temelju tragova barutnih ostataka ne izraţava se decidno jednom brojkom, već se daje u granicama izmeĊu dvije relativno bliske brojke, i to tako, da se kraća rastojanja izraţavaju s manjim odstupanjima, a veća rastojanja s većom tolerancijom odstupanja. Npr. daljina pucanja je 8 do 10 cm, 25 do 30 cm, 50 do 60 cm. Ako se daljina pucanja izrazi decidirano jednom brojkom, onda se naglasi i tolerancija mogućeg odstupanja. Npr. daljina pucanja je 9 cm plus minus 1 cm, 27.5 cm plus minus 2.5 cm, 55 cm plus minus 5 cm Pored Walkerove metode za odreĊivanje udaljenosti pucanja koriste još i metoda Lisinskog kao i Hofmanova metoda. Naime, 1959. godine Lisinski je primijenio nov naĉin za identifikaciju tragova barutnih ĉestica. Prilikom opaljenja metka iz vatrenog oruţja kao karakteristiĉni elementi javljaju se antimon, barijum i olovo. Proces opaljenja prati veoma visoka temperatura koja dovodi do isparavanja male koliĉine olova (olovo potjeĉe od projektila), koja kontaminira sve nesagorjele i nagorjele barutne ĉestice, pa samim tim, i identifikacija barutnih ĉestica vrši se preko karakteristiĉne hemijske reakcije za olovo. Daljina koja se moţe odrediti na osnovu ove metode je skoro ista kao i kod Walkerove metode. Ova metoda se kod nas koristi u MUP RS. Roland Hofman iz njemaĉkog Saveznog instituta za kriminalisitku u Vizbadenu je kao osnovu za svoju metodu uzeo radove Lisinskog, primijenivši, pri tom, znaĉajne novine ne

314

samo u hemijskom nego i u tehnološkom postupku. Njegova metoda takoĊe se zasniva na dokazivanju barutnih ĉestica preko hemijske reakcije za olovo. 3. OdreĊivanje daljine pucanja spektrografskom analizom antimona Daljina pucanja odreĊena na osnovu tragova barutnog sagorijevanja omogućava odreĊivanje daljine pucanja od 45 pa do 100 cm, eventualno kod nekih vrsta vatrenog oruţja i do 120 cm, i ove vrijednosti su uvijek date sa nekom odreĊenom tolerancijom. Za rješavanje krvnih delikata su posebno ineresantne daljine pucanja izmeĊu dva i tri metra, gdje nema neposrednog kontakta izmeĊu uĉesnika kriviĉnog dogaĊaja, gdje se u pogledu nuţne odbrane i prekoraĉenja nuţne odbrane moţe s većom sigurnošću operirati. Dr ing. A. Schontag je eksperimentalnim putem 1950. godine dokazao prisustvo nekih elemenata u “brisu” koji ostavlja projektil ispaljen iz vatrenog oruţja na prepreci. Za dokazivanje ovih karakteristika elemenata, upotrijebio je spektografsku analizu. Projektil ispaljen iz vatrenog oruţja nailaskom na prvu prepreku, ako je to tkanina, ostavlja oštećenje, probija tkaninu. Na samim ivicama oštećenja ostaje tzv. projektilna brisotina. Spektografskom analizom projektilne brisotine Schontag je dokazao u tragovima elemente antimona, olova i barijuma. Daljim ispitivanjima je došao do rezultata da se ovi elementi mogu dokazati ne samo na ivicama ošteĉenja, već i u neposrednoj blizini naĉinjenog oštećenja od projektila, kao i u okolini ulazne rane na tijelu povrijeĊenog. Koncentracija tragova konstatiranih elemenata je u opadajućoj srazmjeri s udaljavajem od sredine ulazne rane, odnosno ulaznog oštećenja na tkanini. Ispitivanjem sastava najĉešćih materijala na kojima se traţi daljina pucanja (razliĉite vrste tkanina, obraĊena koţa, plastiĉne materije, ljudske kosti), konstatirani su tragovi olova i barijuma, dok antimona nisu naĊeni ni u najmanjim tragovima. Antimon je idealan element za spektografsku analizu dokazivanja u tragovima na mjestima prolaska projektila. U ljudskim kostima mogu se rjeĊe naći tragovi olova, a barijuma ima ĉešće. Zbog sigurnosti i taĉnijeg dobijanja rezultata, prije nego što se pristupi izvoĊenju spektografske analize dokazivanja antimona, materijal na kojem se traţi daljina pucanja podvrgne se ispitivanju spektografske analize. Dr Schontag je vršio ispaljivanje samo kapisle, ĉahure bez projektila i barutnog punjenja, i na taj naĉin dokazao da antimon potiĉe iz inicijalnog punjenja kapisle. Antimon se u inicijalnoj smjesi stavlja u obliku sitnih kristala radi poboljšanja paljenja. Prilikom ispaljenja metka, inicijalna smješa iz kapisle zapali barutno punjenje, i stvoreni baruni plinovi povlaĉe sa sobom antimon iz inicijalnog punjenja kapisle dijelom u obliku metala i dijelom u obliku oksida. Usljed visoke temperature i visokog pritisaka koji prate proces opaljenja metka, te zbog prolaska projektila kroz cijev vatrenog oruţja, na površini projektila antimon u obliku metala i oksida taloţi se, te prolaskom projektila kroz prvu prepreku ovaj talog se obriše, stvarajući projektilnu brisotinu. Projektilna brisotina pored antimona sadrţi i druge proizvode sagorijevanja baruta, te prilikom izlaska iz cijevi dolazi do miješanja proizvoda sagorijevanja inicijalne smješe iz kapisle i barutnog punjenja, što samo poboljšava uslove prenošenja antimona.

3.1. Spektrografsko dokazivanje antimona Za odreĊivanje daljine pucanja najĉešće se koristi isjeĉak tkanine kroz koju je prošao projektil. Isjeĉak se paţljivo izvadi, i to tako, da se na udaljenosti do oko 10 mm od ivice

315

oštećenja isijeĉe tkanina. Isjeĉak se stavi u već pripremljenu elektrodu od ugljenika visoke ĉistoće, i to u onaj izdubljeni gornji dio elektrode. Ako se radi na utvrĊivanju daljine pucanja gdje je projektil direktno pogodio koţu oštećenog, onda se sa same ivice ulazne rane paţljivo sastruţe gornji sloj površine koţe i taj sastrugani dio stavi u izdubljeni otvor pripremljene ugljene elektrode. Snimanje spektra vrši se pomoću nekog spektrografa koji ispunjava uslove da moţe odvojiti antimonovu crtu 2598.4 AE od crte gvoţĊa 2599.2 AE. Podešavanjem vremena sagorijevanja luka, omogućavamo da se u stavljenoj ugljenoj elektrodi s isjeĉkom tkanine toliko usija da se sav antimon ispari u prostoru za praţnjenje. Koliĉina antimona koja postoji u uzetom projektilnom brisu na tkanini je vrlo mala i kreće se od 1 do 0.001 Gama (1 Gama je veliĉine 0.,0001 miligrama, odnosno 0.000001 grama). Najmanja koliĉina antimona koja se moţe spektografskim putem dokazati je veliĉina 10 na minus devetu grama (0.000000001 grama), koja još sadrţi oko 500000 milijardi antimonovih atoma. Ovaj veliki broj pojedinaĉnih atoma antimona je od presudnog znaĉaja za uspjeh spektografske analize, pošto se osigurava homogenost prevlake antimona u okolini mjesta ulaznog otovra na tkanini od projektila. Iz spornog vatrenog oruţja izvrši se više ispaljivanja s razliĉitih rastojanja, po mogućnosti na isti komad tkanine, samo na nešto daljem mjestu od spornog otvora na tkanini, te se vrši spektografska analiza na prisutnost antimona i saĉini jedna krivulja koja se komparira s krivuljom dobivenom ispitivanjem spornog materijala. Ovom metodom daljinu pucanja moţemo odrediti do rastojanja oko 250 cm s greškom od oko 10%. 4. UtvrĊivanje udaljenosti s koje je izvršeno ispaljenje Jedan od vaţnih elemenata u rasvjetljavanju kriviĉnog djela izvršenog upotrebom vatrenog oruţja i vršenju rekonstrukcije jeste utvrĊivanje udaljenosti s koje je pucano. Bez obzira na to što se ovaj problem prouĉava već dugo godina još nije pronaĊena idealna metoda pomoću koje bi se sa sigurnošću mogla odrediti udaljenost pucanja. Pod udaljenosti pucanja se podrazumijeva rastojanje izmeĊu usta cijevi i prve prepreke koju projektil poslije ispaljenja iz vatrenog oruţja pogodi.105 UtvrĊivanje udaljenosti s koje je pucano prvenstveno zavisi od vrste vatrenog oruţja iz kojeg je ispaljenje izvršeno, te s tim u vezi postoje dvije grupe vještaĉenja:  odreĊivanje udaljenosti pucanja kod oruţja s oţlijebljenim (oluĉenim) cijevima,  odreĊivanje udaljenosti pucanja kod oruţja s glatkim (neoţlijebljenim/neoluĉenim) cijevima. 4.1. OdreĊivanje udaljenosti pucanja kod oruţja s oţlijebljenim cijevima Za razumijevanje principa na kome se zasniva odreĊivanje udaljenosti pucanja potrebno je prethodno objasniti faze koje prate opaljenje metka. Kao što je poznato, kapisla prilikom aktiviranja udarnom iglom treba da pripali barutno punjenje u metku. Ovo je moguće pošto je inicijalna kapisla napunjena odgovarajućom smješom kojoj su radi boljeg prenošenja pripale na barut dodate i posebne supstance kao što su oksidi elemenata antimona i barijuma. Barut brzo sagorijeva bez eksplozije i pri tome 105

Maksimović R. , Todorić U., (1995), Kriminalistika tehnika, Policijska akademija, Beograd str. 434

316

razvija veliku koliĉinu plinova, pritisak oko 2500 kp/cm² a temperatura sagorijevanja iznosi 2650 ºC. Bez obzira na ovako visoku temperaturu, sva koliĉina baruta u ĉahuri ne sagori u potpunosti, već jedan manji dio ostaje u vidu polusagorjelih barutnih ĉestica. Nakon izlaska projektila iz cijevi oruţja za njim bivaju izbaĉene i polusagorjele barutne ĉestice. Pri tome, projektil će imati mnogo veću kinetiĉku energiju od sitnih polusagorjelih barutnih ĉestica, bez obzira što im je brzina po izlasku iz cijevi bila ista. Posljedica toga je da je domet barutnih ĉestica neuporedivo manji od dometa projektila. U kapisli metka nalaze se i jedinjenja antimona i barijuma. Kada se metak ispali i ova jedinjenja isparavaju i miješaju se s plinovima sagorjelog baruta, a svi zajedno kontaminiraju površinu projektila. Osim toga, zbog visoke temperature, isparava i mala koliĉina olova s dna projektila koja takoĊe kontaminira površinu projektila. Prilikom prolaska kroz prepreku površina projektila se obriše o ivice nastalog otvora i na taj naĉin se stvara tzv. projektilna brisotina. Obje ove okolnosti, domet nesagorjelih barutnih ĉestica i projektilna brisotina posluţile su za odreĊivanje udaljenosti pucanja kod oruţja s oţlijebljenim cijevima. 106 Da bi se obavilo vještaĉenje u pogledu udaljenosti pucanja, neophodno je pribaviti vatreno oruţje za koje se sumnja da je upotrijebljeno sa streljivom istih karakteristika kao i ono koje je korišteno pri izvršenju kriviĉnog djela. Po pravilu treba pribaviti streljivo iste vrste, serije proizvodnje, odnosno starosti. Pored toga treba s oštećene osobe pribaviti vanjske kao i ostale dijelove odjeće kroz koje je projektil prošao. Tragovi plinova od ispaljenja ĉuvaju se tako što se preko kontaminirane površine u blizini ulaznog otvora komad ĉistog papira zalijepi selotejpom. Tako zaštićeni odjevni predmet pakuje se u ĉistu vreću i šalje na vještaĉenje. UtvrĊivanje daljine pucanja poĉinje analiziranjem otvora koje je projektil naĉinio na odjeći i uoĉavanjem tragova od plinova koji nakon ispaljenja zajedno s projektilom lete ka cilju i mogu se eventualno pronaći oko ulaznog otvora. Analizom otvora na odjeći ili rani javlja se razlika izmeĊu ulazne i izlazne rane odnosno otvora. Ukoliko je pucano iz blizine, u predjelu ulazne rane se uoĉava oreol od barutnih plinova. Njega nema u predjelu izlazne rane. Opće pravilo glasi: ulazni otvor je manji od izlaznog. Kod ulazne rane završeci razdvojenih vlakana idu prema unutra, a kod izlazne rane okrenuti su prema vani (o ovome treba voditi raĉuna da se ne bi razodijevanjem ţrtve poremetio poloţaj vlakanaca) 107. Prilikom pucanja s bliskih rastojanja, postoje dvije mogućnosti: da usta cijevi oruţja budu priljubljena uz tkaninu ili da su usta cijevi veoma bliska tkanini ali nisu priljubljena. Prilikom pucanja s prislonom usta cijevi u tkaninu dobija se karakteristiĉna slika. Tom prilikom dolazi do pucanja tkanine u vidu kriţastog cijepanja oko koje se uoĉava intezivni oreol barutne gareţi. Moţe se desiti da cijev bude veoma jako pritisnuta uz tkaninu, odnosno tijelo. U tom sluĉaju ne dolazi do kriţastog cijepanja već plamen iz cijevi oruţja spali okolinu ulaznog otvora pa barutna gareţ uĊe u kanal rane. U drugom sluĉaju, kada se puca s bliskog rastojanja bez prislona usta cijevi uz tkaninu, javlja se karakteristiĉna slika ulaznog otvora oko koga se taloţe prstenovi barutne gareţi. Ovi prstenovi, naizmjeniĉno jaĉeg ili slabijeg intenziteta, polaze od ulaznog otvora s tim što se intenzitet mijenja u valovima. Što je veće udaljenost od ulaznog otvora gareţ je slabijeg intenziteta. Kada se u praksi naiĊe na takav sluĉaj, vrše se probna ispaljenja. Ova ispaljenja obavljaju se na komadima tkanine odsjeĉenim od sporne tkanine kako bi se dobila ista slika kao na spornoj tkanini. Ovdje se radi o daljinama koje nisu veće od 0 do oko 5 cm. 108 106

Маksimović R., Тоdorić U., (1995), Kriminalistička tehnika, Policijska akademija, Beograd, str. 435. Simonović B.,(2004), Kriminalistika, Policijska akademija, Kragujevac, str. 424. 108 Maksimović R., Bošković M., Todorić U., (1998): Metode fizike, hemije i fizičke hemije u kriminalistici, Policijska akademija, Beograd, str. 336. 107

317

Dakle, ukoliko je otvor vatrenog oruţja neposredno uz odjevni predmet ili u kontaktu s njim, silina eksplozije prilikom ispaljenja i velika brzina projektila uvjetovaće ekstremno cijepanje, kidanje odjeće oko ulaznog otvora. Uoĉiće se intenzivne naslage barutnih plinova, nagorjela vlakna kao i tragovi gareţi. Kod hica ispaljenog iz relativne blizine (npr. 40-50 cm) nalazi se u neposrednoj okolini ulaznog otvora taloţenje okruglog oblika koje se naziva gareţni prsten. Oblik prstena taloţenja dopušta vaţne zakljuĉke. Kada se cijev oruţja uperila pod oštrim kutom na napadnutu površinu, zona barutne impregnacije dobija ovalan oblik. Kada je hitac ispaljen okomito na ravninu napadnute površine, nastaje taloţenje kruţnog oblika ĉiji promjer zavisi od daljine s koje je pucano. Nakon ispaljenja iz vatrenog oruţja, barutne ĉestice se šire u vidu lijevka nakon izlaska iz cijevi, ali pošto je rijeĉ o veoma sitnim ĉesticama, s veoma malom masom, to je njihov domet mali. Posljedica toga je da se rastojanje od usta cijevi do prve prepreke na koju naiĊu barutne ĉestice, moţe odrediti u relativno malom opsegu tako da i primjenom najosjetljivijih hemijskih metoda ona ne prelazi daljinu od 200 cm. Na primjer, maksimalan domet barutnih ĉestica za oruţje s dugim cijevima je oko 150 cm. Za oruţja s kratkim cijevima, zavisno od kalibra i duţine cijevi, maksimalan domet barutnih ĉestica je oko 100 cm. Prsten taloţenja je sve manji tj. gustina rasporeda barutnih ĉestica teţe se uoĉava oko ulaznog otvora projektila što je veća udaljenost izmeĊu otvora i pogoĊenog cilja. Treba napomenuti da maksimalan domet barutnih ĉestica zavisi od streljiva (posebno od starosti streljiva) pa i od samog oruţja kojim je pucano.

Slika 113. Širenje barutnih čestica u vidu lijevka nakon izlaska iz cijevi vatrenog oruţja

Ako je pronaĊeno oruţje i ako je poznat korišteni tip streljiva, moguće je procijeniti daljinu s koje je pucano. Potrebno je naĉiniti nekoliko probnih ispaljenja s razliĉitih udaljenosti istim oruţjem i streljivom. Nakon toga se raspored barutnih plinova koji su ostali oko ulaznog otvora zrna usporeĊuje s tragom koji je ostao na odjeći ţrtve. Idealno je da se test ispaljenja obavi na istoj vrsti površine na kojoj je ispaljen inkriminirani hitac. Dobri rezultati za usporeĊivanje postiţu se na bijeloj pamuĉnoj tkanini. Ponekad se rasporeĊenost barutnih plinova moţe uoĉiti i golim okom ili uz pomoć stereomikroskopa. Ukoliko je nedovoljan kontrast boja izmeĊu barutnih plinova i materijala ili je odjeća uprljana odnosno krvava,

.

318

vidljivost tragova barutnih plinova moţe se povećati korištenjem infracrvene fotografije ili primjenom drugih sredstava. Za potrebe vještaĉenja vrši se fotografsko dokumentiranje i u fotodokumentaciji se naznaĉe podudarnosti izmeĊu izgleda oko spornog otvora i izgleda dobivenog probnim pucanjem. Kada su daljine veće od onih do kojih dopire barutna gareţ, za njihovo odreĊivanje koriste se dva naĉina:  hemijske metode za odreĊivanje udaljenosti pucanja,  fiziĉko-hemijske metode za odreĊivanje udaljenosti pucanje. Hemijske metode koje se sada koriste za odreĊivanje udaljenosti pucanja dobile su ime po kriminalistima koji su ih uveli u praksu:  Walkerov metod,  Metod Lisinskog,  Hofmanov metod. 4.1.1. Walkerova metoda za odreĊivanje udaljenosti pucanja Već smo ranije objasnili da nagorjele i nesagorjele barutne ĉestice nakon opaljenja metka izlaze iz cijevi vatrenog oruţja, s tim što u zavisnosti od mase ĉestice zavisi i udaljenost do koje ona moţe da stigne. Ĉestice se rasturaju u vidu lijevka pa je, samim time, njihov broj na manjim odstojanjima zgusnutiji, a promjer lijevka manji od ĉestica koje nastavljaju svoju putanju. Rezultat toga je da što je udaljenost usta cijevi od prepreke veća to je udaljenost barutnih ĉestica veća u odnosu na ulazni otvor projektila. Tu okolnost iskoristio je Walker (Walker J.T.) za odreĊivanje udaljenosti pucanja 109 110 utvrdivši prethodno da se nagorjele barutne ĉestice pored nitrata sastoje i od nitrita. To je bilo od presudnog znaĉaja jer nasuprot nitratima koji su pratitelji mnogih produkata, nitriti se javljaju samo u izuzetnim okolnostima, a najĉešće raspadanjem nitrata, kao što je to sluĉaj kod opaljenja metka, gdje je to raspadanje pospješeno uvjetima koji vladaju u unutrašnjosti ĉahure, a to su veoma visoka temperatura i pritisak, što sve pogoduje raspadanju nitrata u nitrite. Osim toga, za dokazivanje nitrita u hemiji postoji veoma karakteristiĉna, odnosno specifiĉna reakcija koja je mogla lako da se primijeni u dokazivanju nitrita u barutnim ĉesticama koje se nalaze oko ulaznog otvora projektila. U vrijeme kada je Walker prvi put 1937. godine primijenio ovu metodu kao reagens za dokazivanje nitrita koristio je fenilen-diamin koji s nitritima daje diazonijum-so. U daljem toku reakcije na stvorenu diazonijum-so dalje se adiraju molekuli fenilen-diamina koji daje kolornu reakciju. Godine 1955. Majer 111 (Mayer F. X.) je prilagodio Walkerovu metodu utoliko što je za dokazivanje nitrita primijenio mnogo osjetljiviju reakciju ĉiju osnovu ĉini stvaranje diazonijum-soli, ali putem hemijske reakcije izmeĊu sulfanilne kiseline, nitrita i sirćetne kiseline. Na ovaj naĉin dobivena diazonijum-so reagira s alfa-naftilaminom dajući karakteristiĉnu crvenu boju. Hemijska reakcija teĉe na slijedeći naĉin:

109

Walker J.T., Chemistry and Legal Medicine, New. Eng. J.Med. 216, 1024-1027, 1937. Walker J.T., Bullet Holes and Chemical Residues in Shooting Cases, J. Crim. Law. and Crim., 31, 497-521, 1940. 111 Mayer F.X., Neue Methode zur Untersuchunng von Naschschusspuren, Arh. Kriminal, 116, p.,73, 1955. 110

319

diazonijum-so

sulfanilna kiselina

+

-

N=N

NH2

sirćetna kiselina

natrijumnitrat

O H O C C H

+ NaNO2 + 2CH3COOH =

+ CH3COONa + 2H2O

H

SO3H

SO3H +

N=N

N=N

NH2

N H

O H O C C H +

+ CH3COOH

=

H

SO3H

alfanaftilamin

SO3H

azo boja

diazonijum-so

Ovo je poznata reakcija specifiĉna za dokazivanje nitritnih iona koja je prilagoĊena za potrebe kriminalistiĉke balistike. Da bi se primijenila Walkerova metoda za odreĊivanje udaljenosti pucanja moraju biti zadovoljeni slijedeći uvjeti:  potrebno je dostaviti svu odjeću kroz koju je prošao projektil, npr., jakna, dţemper, košulja, potkošulju, a od izuzetne je vaţnosti dostaviti odjeću na koju je projektil prvo naišao jer bez tog dijela odjeće ne moţe se primijeniti Walkerova metoda;  oruţje iz kojeg je pucano (ova ĉinjenica mora da se utvrdi s apsolutnom sigurnošću s obzirom na to da naĉin rasipanja i domet barutnih ĉestica umnogome zavisi od vrste oruţja i istrošenosti cijevi);  preostalo streljivo koje se naĊe u spremniku (ako u spremniku za streljivo nema preostalog streljiva obvezno se dostavljaju ispaljene ĉahure iz dva razloga: prvo, da bi se potvrdilo da li su ĉahure ispaljene iz dostavljenog oruţja, i drugo, koja je vrsta streljiva korištena jer u zavisnosti od vrste i starosti streljiva zavisi i koliĉina polusagorjelih barutnih ĉestica koje izlaze iz cijevi, s time što je kod starijih baruta sagorijevanje slabije pa je samim time, i broj ĉestica veći i obrnuto. U sluĉaju da se u spremniku ne naĊe preostalo streljivo vještak balistiĉar će iz svoje zbirke, na osnovu saznanja dobivenih uvidom u ispaljene ĉahure, upotrijebiti isto ili najsliĉnije streljivo kojim je pucano). Ako su ovi uvjeti zadovoljeni, moţe se primijeniti Walkerova metoda. Za izvoĊenje ove metode neophodno je pripremiti slijedeće: 1. fiksirani foto papir odgovarajućih dimenzija (foto papir, najbolje dimenzija 24 x 18 cm fiskira se kako bi se iz emulzije izdvojilo srebro, a nakon toga se osuši na klasiĉan naĉin i saĉuva za dalju upotrebu); 2. 0,5% otopina sulfanilne kiseline u destiliranoj vodi; 3. 0,5% otopina alfa-naftilamina u metanolu; 4. 30% otopina sirćetne kiseline; 5. 10% otopina sirćetne kiseline;

320

6. ĉista tkanina, najbolje bijelo platno i 7. elektriĉno glaĉalo s termostatom. Postupak izvoĊenja analize je slijedeći: 1. Fiksirani foto papir potopi se u 0,5% sulfanilne kiseline pomiješane s 30% otopinom sirćetne kiseline oko 10 minuta. Tako prepariran papir obriše se filter papirom i osuši (moţe u sušnici, ali na temperaturi do maksimalno 80 0C). Ovako prepariran foto papir moţe se ĉuvati duţe vrijeme i da bude uvijek spreman za upotrebu. 2. Prije poĉetka izvoĊenja analize foto papir natopljen sulfanilnom i sirćetnom kiselinom potopi se u 0,5% otopinu alfa-naftilamina pomiješanog s 30% otopinom sirćetne kiseline. Papir se prebriše filter papirom i blago osuši. 3. Sljedeća faza rada je formiranje “sendviĉa” od pripremljenog foto papira i sporne tkanine. Preparirani foto papir postavi se na podlogu (najbolje sloj deblje tkanine) s emulzijom okrenutom na gore. Preko foto papira stavlja se sporna tkanina s vanjskom stranom okrenutom prema emulziji, s time što otvor projektila treba da se nalazi na sredini test papira, a poloţaj otvora od projektila treba da se oznaĉi (to se najlakše uradi kada se kroz otvor iglom probode test papir i tako oznaĉi mjesto gdje je centar otvora). Nakon toga test papir i sporna tkanina ne smiju da se pomjeraju jedna u odnosu na drugu. Preko toga se stavlja sloj bijelog platna ovlaţenog 10% sirćetnom kiselinom i na kraju prekrije, najbolje, manjim suhim peškirom. Preko tako formiranog “sendviĉa”, polako se prevlaĉi glaĉalom zagrijanim do 1500C. Za to se koristi elektriĉno glaĉalo s termoregulatorom, s time što se zagrijanost glaĉala, odnosno poloţaj regulatora, fiksira na podioku za poloţaj od 1500C, a temperatura se moţe prekontrolirati pomoću digitalnog termometra. Zagrijanost preko temperataure od 150 0C dovešće do potpune obojenosti test papira crvenom bojom koja će zamaskirati tragove. Hemijska reakcija teĉe prema odreĊenoj formuli, s time što će se na mjestu gdje se na odjevnom predmetu naĊe barutna ĉestica, prenijeti azo boja na test papir. Boja je narandţastocrvena i lako uoĉljiva. Ovaj test moţe da se izvede i na potpuno okrvavljenoj odjeći jer krv ne ometa hemijsku reakciju nitrita, sulfanilne kiseline i sirćetne kiseline i alfa-naftilamina. Šematski prikaz postupka za izvoĊenje analize dat je na slici 114. sloj suhe tkanine

glaĉalo zagrijano na 1500 C

tkanina natopljena 10% sirćetnom kiselinom emulzija foto-papira

sporna tkanina s otvorom od projektila: otvor projektila, unutarnji sloj, vanjski sloj.

fiksirani foto-papir podloga

Slika 114. Šematski prikaz postupka za izvoĎenje Walkerove metode

321

Odjevni predmet dostavljen u laboratoriju će biti ispitan na prisutnost nesagorjelih i nagorjelih barutnih ĉestica. Vještak za ispitivanje tragova vatrenog oruţja izvodi tri osnovna koraka u postupku s predmetom koji se ispituje na prisutnost tragova barutnih ĉestica.

Fotografija 312. Tkanina s probojnim oštećenjem i tragovima pucanja

Prvi korak je vizualno i mikroskopsko ispitivanje dokaza. Prisutnost bilo kakvih ostataka pucanja pronaĊenih oko ulaznog otvora zrna kao i oblik i izgled otvora, dokumentira se. Sljedeća, dva koraka obuhvataju hemijsku obradu predmeta na prisutnost barutnih ostataka. Prvi hemijski test koji se izvodi naziva se Modificirani Walkerov test. Modificirani Walkerov test se izvodi prvo na predmetu ne remeteći kasnije testove za dokazivanje ostataka olova. Modificirani Walkerov test je test za detekciju prisutnosti nitritnih ostataka. Kako je ranije opisano, nitritni ostaci nastaju prilikom sagorijevanja malodimnog baruta. Kada je izvršeno opaljenje iz vatrenog oruţja, nitritne ĉestice su potisnute kroz usta cijevi vatrenog oruţja i iste mogu penetrirati i nataloţiti se na površinu mete. Modificirani Walkerov test je osnovni test koji se koristi za utvrĊivanje udaljenosti pucanja izmeĊu usta cijevi upotrijebljenog v/o i odjevnog predmeta. Modificirani Walkerov test se prvo izvodi, na prethodno pripravljenim komadima fiksiranog foto papira s hemijskom mješavinom sulfanilne kiseline u destiliranoj vodi i alfanaftilamina ili alphanaphthola u metanolu. Predmet koji se ispituje stavlja se licem okrenutim prema dijelu pripravljenog foto papira, s ulaznim otvorom na sredini foto papira.

Fotografija 313. Stavljanje tkanine na pripravljeni foto papir

322

Preko predmeta koji se ispituje vrši se peglanje s razblaţenom sirćetnom kiselinom koja se nalazi unutar pegle, umjesto vode ili se preko predmeta stavlja tkanina natopljena razblaţenom sirćetnom kiselinom, preko koje se stavlja druga tkanina i vrši se peglanje.

Fotografija 314. Peglanje tkanine

Para sirćetne kiseline će prodrijeti kroz tkaninu i reagirati s nitritima, i pojaviti na foto papiru.

Fotografija 315. Skidanje tkanine s foto papira

Dobivena reakcija je prikazana na donjoj slici.

Fotografija 316. Dokazana prisutnost nitritnih ostataka iz barutnih čestica

323

Posljednji test koji se izvodi na predmetu naziva se Sodium rhodizionate test. Ovaj hemijski test se primjenjuje za dokazivanje prisutnosti ostataka olova na predmetu. Sodium rhodizionate test se izvodi prskanjem predmeta sa slabom otopinom mješavine sodium rhodizionata i destilirane vode. Ova otopina daje tamnoţutu/narandţastu boju.

Fotografija 317. Fotografija 318. Fotografija 319. Prskanje tkanine otopinom sodium rhodizionata radi dokazivanja olovnih ostataka

Predmet se tada prska s razblaţenom otopinom koja prouzrokuje pozadinsku boju koja isĉezne.

Fotografija 320.

Sodium rhodizionate reagira s olovom tj. moţe biti predstavljena s veoma svijetlo pink bojom. Pink boja je samo indikacija prisutnosti ostataka olova, a za potvrdu prisutnosti olovnih ostataka na površini, koristi se tretiranje površine s razblaţenom otopinom klorovodoniĉne kiseline.

Fotografija 321. Tretiranje tkanine razblaţenom otopinom klorovodonične kiseline.

Ako pink boja preĊe u plavu, prisutnost olova je dokazana. Dobivena slika rasporeda barutnih ĉestica na test papiru predstavlja sliku kao lik u ogledalu u odnosu na raspored barutnih ĉestica na tkanini i to treba imati u vidu (npr., ako se puca pod jako velikim kutom na strani koja je bliţa oruţju, koncentracija barutnih ĉestica biće

324

veća od one na drugoj strani, što moţe da bude vaţno pri odreĊivanju poloţaja u momentu pucanja). Kod bliţih rastojanja raspored i broj barutnih ĉestica oko ulaznog otvora je gušći, a promjer rasturanja manji u odnosu na raspored koji se dobije pucanjem s većeg rastojanja. Na slici 115. šematski je prikazan pribliţan naĉin rasturanja barutnih ĉestica oko ulaznog otvora kada se puca s bliskog rastojanja pod kutom od 900 u odnosu na površinu tkanine. Na slici 116. prikazan je isti sluĉaj, ali kada se puca s većeg rastojanja. Da bi se utvrdila daljina s koje je pucano, potrebno je izvršit probna ispaljivanja iz istog vatrenog oruţja i istim streljivom kojima je izvršeno kriviĉno djelo. Probna ispaljivanja vrše se, ako je ikako moguće, u komade tkanina sa sporne odjeće. Ako to nije moguće probna ispaljivanja se vrše na ĉistim komadima bijelog platna (šifona). Najĉešće se puca sa slijedećih daljina: 5, 10, 15, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90 i 100 cm. Najveća daljina koja se moţe odrediti ovom metodom je pribliţno 150 cm, pa nema smisla vršiti probna ispaljivanja s većih daljina. ulazni otvor projektila

25 cm

tkanina odjeće

. .... .. ... .. ...... ... . ...... .. .. .. .. ... . .. . . . ..

Pribliţan raspored barutnih ĉestica oko ulaznog otvora pucanjem s daljine od oko 40 cm

Slika 115.

ulazni otvor projektila

25 cm

. .. . .. . . . . .. . .. . . . . . . .. .... .. . .. .

tkanina odjeće

Pribliţan raspored barutnih ĉestica oko ulaznog otvora pucanjem s daljine od oko 60 cm

Slika 116.

S tkaninama na kojima su izvršena probna ispaljivanja postupa se isto kao i sa spornom tkaninom. Na taj naĉin dobiva se niz test papira s razliĉitim rasporedom tragova barutnih ĉestica oko ulaznog otvora. OdreĊivanje udaljenosti pucanja vrši se usporeĊenjem/komparacijom nespornog test papira sa spornim test papirom za odreĊivanje rasporeda barutnih ĉestica oko ulaznog otvora od projektila. Kada se utvrdi koji je test papir u odnosu na raspored barutnih ĉestica najsliĉniji, rasporedu barutnih ĉestica na spornom test papiru, smatra se da je to udaljenost s koje je pucano. Velikim brojem eksperimenata je utvrĊeno da se na taj naĉin griješi ne više od ±5 cm. Probna ispaljenja se vrše uvijek poslije izvršene analize na spornoj tkanini. To je i logiĉno jer ako se na test papiru prilikom obrade sporne tkanine ne naĊu tragovi barutnih ĉestica, znaĉi da udaljenost s koje je pucano u stvari predstavlja barem daljinu maksimalnog dometa barutnih ĉestica ili je veća.. U tom sluĉaju probna ispaljenja se vrše jedino radi odreĊivanja maksimalnog dometa barutnih ĉestica pa nema potrebe pucati s bliskih odstojanja. Prilikom pucanja s bliskih rastojanja osim barutnih ĉestica u okolini ulaznog otvora, vidi se i barutna gareţ. Kada se puca s prislonom usta cijevi o odjeću, tada dolazi do kriţastog cijepanja tkanine usljed pritisaka barutnih plinova. 112 U nalazu vještaĉenja uvijek se navodi metoda kojom je vršeno odreĊivanje udaljenosti pucanja s navoĊenjem reference o metodi ili kratkim objašnjenjem postupka. Izuzetno je 112

Maksimović R., Todorić U., (1995), Kriminalistička tehnika, Policijska akademija, Beograd, str. 437.

325

korisno fotografirati dobivene test papire i od toga napraviti fotodokoumentaciju koja će tada predstavljati materijalnu podlogu izvršenog vještaĉenja, a dobivene sporene i nespore test papire dostaviti u privitku nalaza i mišljenja izvršenog vještaĉenja.

Fotografija 322. Štafelaj na kome se vrše probna ispaljivanja s premjerenih daljina radi utvrĎivanja daljine pucanja

Primjer: Na donjim slikama dat je primjer daljine pucanja od 3, 9, 15, 21 i 27 incha koristeći Ruger Security-Six revolver i streljivo cal. .38 SPECIAL koje ima obiĉno olovno zrno okruglog vrha.

Fotografija 323.

Fotografija 324.

Fotografija 325.

Tragovi gareţi i barutnih čestica

Platno nakon ispitivanja na prisutnost tragova olova

Rezultati primjene modificiranog Walkerovog testa (dokazani nitritni ostaci)

Daljina pucanja 3 incha (7,62 cm)

Fotografija 326. Tragovi gareţi i barutnih čestica

Fotografija 327. Platno nakon ispitivanja na prisutnost tragova olova

Fotografija 328. Rezultati primjene modificiranog Walkerovog testa (dokazani nitritni ostaci)

Daljina pucanja 9 incha (22,86 cm)

326

Fotografija 329.

Fotografija 330.

Tragovi barutnih čestica

Rezultati primjene modificiranog Walkerovog testa (dokazani nitritni ostaci)

Daljina pucanja 15 incha (38 cm)

Fotografija 331. Tragovi barutnih čestica

Fotografija 332.

Fotografija 333.

Platno nakon ispitivanja na prisutnost tragova olova

Rezultati primjene modificiranog Walkerovog testa (dokazani nitritni ostaci)

Daljina pucanja 21 incha (53,34 cm)

Fotografija 334. Tragovi barutnih čestica

Fotografija 335. Platno nakon ispitivanja na prisutnost tragova olova

Fotografija 336. Rezultati primjene modificiranog Walkerovog testa (dokazani nitritni ostaci)

Daljina pucanja 27 incha (68,58 cm)

Ovako dobiveni standardi se kompariraju s tragovima pronaĊenim na odjeći ţrtve. Primjer: Košulja ţrtve koja je pogoĊena projektilom ispaljenim iz vatrenog oruţja je vještaĉena radi odreĊivanja udaljenosti pucanja. Na istoj je vidljivo probojno oštećenje i ostaci baruta oko ulaznog otvora zrna. Vještak je ispitivanjem površine košulje oko ulaznog

327

otvora, primjenom Modificiranog Walkerovog testa dokazao prisutnost tragova nitritnih ostataka - izvršeno opaljenje na metu s udaljenosti od oko 15 cm do maksimalno 45 cm. Da bi se utvrdila toĉna udaljenost pucanja moraju se vršiti probna ispaljivanja s premjerenih daljina, koristeći sporno vatreno oruţje i streljivo koje je korišteno kritiĉnog dogaĊaja (istovjetne oznake na dancetu ĉahure, kao na spornim ĉahurama pronaĊenim na licu mjesta). Fotografija 337. prikazuje košulju s ulaznim otvorom zrna, koja je ispitivana na prisutnost tragova nitrita i olova. Fotografija 338. prikazuje rezultate Walkerovog testa, a vidljiva pink boja na košulji je dokaz prisutnosti tragova olova.

Fotografija 337. Košulja s ulaznim otvorom zrna

Fotografija 338. Dokazana prisutnost nitritnih ostataka na foto papiru

Na fotografijama 339., 340. i 341. prikazani su rezultati tri Walkerovog testa, za udaljenosti od 15 cm, 30 cm i 45 cm. UsporeĊivanjem sporne slike nitritnih ostataka s površine košulje oko ulaznog otvora zrna i dobivenih nespornih slika nitritnih ostataka s premjerenih daljina, moţe se vidjeti da su na nespornoj slici nitritnih ostataka kada je pucano s udaljenosti od 15 cm, nitritne naslage više koncentrirane u manjem promjeru nego na spornoj slici nitritnih ostataka. S druge strane, na nespornoj slici nitritnih ostataka, kada je pucano s udaljenosti od 45 cm, nitritne naslage su koncentrirane u većem promjeru nego na spornoj slici nitritnih ostataka. Nesporna slika nitritnih ostataka kada je pucano s udaljenosti od 30 cm je veoma sliĉna spornoj slici nitritnih ostataka.

328

Fotografija 339. Fotografija 340. Fotografija 341. Udaljenost 15 cm Udaljenost 30 cm Udaljenost 45 cm Dokazana prisutnost nitritnih ostataka na foto papiru

Udaljenost izmeĊu usta cijevi upotrijebljenog vatrenog oruţja i probojnog oštećenja na košulji ţrtve, je veća od 15, ali manja od 30 cm. Potvrdu Walkerovog testa rezultata, pokazuju i tragovi nataloţenog olova na košulji, koji se kompariraju s tragovima olova dokazanim na tkaninama u koje je pucano s premjerenih daljina. Fotografije 342., 343. i 344. prikazuju nesporne tkanine u koje je pucano s dokazanom prisutnosti tragova olova. Olovni ostaci vidljivi na tkanini (fotografija 342.) su više kompaktni i koncentrirani nego oni na spornoj košulji. Ovo nam potvrĊuje minimalnu udaljenost od 15 cm. Olovni ostaci vidljivi na tkanini (fotografija 344.) pokazuju veoma malu prisutnost tragova olova i daju nam potvrdu o maksimalnoj udaljenosti pucanja. Ostaci olova vidljivi na tkanini (fotografija 343.) pokazuju manju koncentraciju tragova olova nego oni na spornoj košulji i daju nam potvrdu o maksimalnoj udaljenosti pucanja.

Fotografija 342. Fotografija 343. Fotografija 344. Udaljenost 15 cm Udaljenost 30 cm Udaljenost 45 cm Dokazana prisutnost olovnih ostataka na platnu

4.1.2. Metoda Lisinskog za odreĊivanje udaljenosti pucanja Walkerova metoda za odreĊivanje udaljenosti pucanja iako specifiĉna jer identificira tragove baruta preko specifiĉne hemijske reakcije za nitrite ipak ima odreĊenih nedostataka, a

329

najveći je što se nepaţljivim radom test papirom dobiva intenzivnocrvena boja koja moţe da prekrije boju tragova nitrata.113 To je i razlog što je 1959. godine Lisinski114 (Leszczynski) primijenio nov naĉin za identifikaciju tragova barutnih ĉestica. Naime, već radovima Šentaga (Schöntag), objavljenim 1956. godine utvrĊeno je da se prilikom pucanja kao karakteristiĉni elementi javljaju antimon, barijum i olovo. Opaljenje metka prati i veoma visoka temperatura koja dovodi do isparavanja male koliĉine olova (olovo potjeĉe od projektila) koja kontaminira sve nesagorjele i nagorjele barutne ĉestice pa, samim time, i identifikacija barutnih ĉestica moţe da se izvrši preko karakteristiĉne hemijske reakcije za olovo. Lisinski je za identifikaciju olova koristio hemijsku reakciju izmeĊu natrijum-sulfida i olovo-acetata. Ovom hemijskom reakcijom dobiva se olovo-sulfid koji je tamno smeĊe boje. Hemijska reakcija teĉe prema jednadţbi na slijedeći naĉin: Pb + 2CH3COOH = Pb (CH3COO)2 Na2S + Pb (CH3COO)2 = PbS + 2CH3COONa. Da bi se metoda Lisinskog koristila potrebno je zadovoljiti sve temeljne uvjete kao i za Walkerovu metodu, s time što je od specifiĉnog materijala potrebno osigurati: 1. folije od ĉistog celofana debljine oko 0,04 mm (to je debljina nešto veća od pelir papira). Kvalitet celofanske folije je od izuzetnog znaĉaja jer jedino potupuno ĉist celofan, odnosno celuloza, moţe da upije dovoljnu koliĉinu sirćetne kiseline kako bi se reakcija nesmetano odvijala. Greška koja se ĉini uzimajući plastiĉne folije koje veoma liĉe na celofanske onemogućava primjenu ove metode; 2. 25% otopina natrijum-sulfida u vodi; 3. 10% otopina sirćetne kiseline; 4. ruĉna presa kojom se moţe postići pritisak od 250-300 bara; 5. dvije pertinaks ploĉe veliĉine podloge prese. Tok analize teĉe na slijedeći naĉin: 1. od celofanske folije isijeku se komadi dimenzija 20 x 20 cm i potope u 10% sirćetnu kiselinu. Folije u kiselini moraju da ostanu nekoliko sati (što je folija deblja to je vrijeme potapanja dulje); 2. folije potopljene sirćetnom kiselinom stavljaju se izmeĊu dva filter papira kako bi višak kiseline bio odstranjen s površine. Pri tome, treba voditi raĉuna da folije ostanu vlaţne. Nakon toga se pravi “sendviĉ” na slijedeći naĉin: 3. kao podloga uzima se filc (ili sliĉna tkanina) debljine oko 0,5 cm i na njega se stavlja ranije pripremljena pertinaks ili druga ultrapas ploĉa (filc u ovom sluĉaju sluţi kao amortizer); 4. na pertinaks ploĉu stavi se deblja plastiĉna folija, a na nju preparirana i vlaţna celofanska folija. Preko folije stavlja se odjevni predmet, vodeći raĉuna da otvor od projektila bude na sredini celofanske folije. Preko odjevnog predmeta ponovo se stavlja druga celofanska folija, zatim ponovo deblja plastiĉna folija, pertinaks ploĉa i na kraju filcana tkanina iste debljine kao i ona koja je već stavljena na postolje; 113

Maksimović R., Bošković M., Todorić U., (1998): Metode fizike, hemije i fizičke hemije u kriminalistici, Policijska akademija, Beograd, str. 345. 114 Leszczynski, Ch., Die Bestimmung der Schusentfernung, Kriminalistik, 9, p. 377, 1959.

330

5. tako formirani “sendviĉ” stavlja se u ruĉnu presu i pritisak prese se podesi na 250-300 bara; Na slici 117. šematski je prikazan tehniĉki postupak metode Lisinskog.

pravac pritiska

presa preparirana celofanska folija vanjska strana tkanine unutarnja strana tkanine plastiĉna folija

filcana podloga pertinaks ploĉa

pertinaks ploĉa

plastiĉna folija

sporna tkanina s otvorom od projektila

filcana podloga

podloga prese

Slika 117. Prikaz tehničkog postupka metode Lisinskog

Pripremljeni “sendviĉ” se drţi u presi oko 20 minuta. U meĊuvremenu se pripremi svjeţa 25% otopina natrijum-sulfida u destiliranoj vodi. Pripremljena otopina se stavlja u plastiĉne kade (npr., foto-tacne) odgovarajuće veliĉine. Nakon završenog presovanja, sendviĉ se razdvaja, a celofanske folije potapaju u natrijum-sulfidnu otopinu. Hemijska reakcija izmeĊu natrijum-sulfida i olova iz barutnih ĉestica ne ide tako brzo, pa se celofanske folije drţe u otopini oko 15-20 minuta. Na mjestu gdje su se na spornoj tkanini nalazile barutne ĉestice, sada se na celofanskoj foliji javljaju sitne, mrke, gotovo crne toĉkice olovo-sulfida. Postupak dobivanja rasporeda barutnih ĉestica na celofanskim folijama temelji se na ĉinjenici da folije ovlaţene sirćetnom kiselinom stupaju u hemijsku reakciju s olovom stvarajući olovo-acetat. Kada se celofanska folija stavi u otopinu natrijum-sulfida, poĉinje reakcija izmeĊu olovo-acetata i natrijum-sulfida koja kao krajnji rezultat daje olovo-sulfid. Broj toĉkica olovo-sulfida biće neuporedivo veći na prednjoj, ulaznoj strani projektila, od one na unutarnjoj strani. MeĊutim, naroĉito kod poroznih tkanina, moţe se desiti da barutna ĉestica potpuno proĊe kroz tkaninu tako da se izvjestan broj barutnih ĉestica dobiva na celofanskoj foliji koja se nalazila s unutarnje strane odjevnog predmeta što je i razlog da se celofanske folije stavljaju i s prednje i s unutarnje strane spornog odjevnog predmeta. Nakon što je na celofanskim folijama dobiven raspored barutnih ĉestica, folija se ispira u tekućoj vodi sve dok se ne izgubi miris sulfida. Raspored barutnih ĉestica na folijama se skicira na papiru, ili, što je mnogo bolje, odmah fotografira razmjernom fotografijom. Ovo je potrebno budući da se folije nakon sušenja same od sebe zguţvaju i ne mogu se upotrebljavati. Kod ove metode nije potrebno oznaĉavati mjesto na foliji gdje se nalazi ulazni otvor projektila zbog toga što se oko ulaznog otvora uvijek u brisotini projektila nalazi i odreĊena koliĉina olova tako da se na celofanskoj foliji dobije crni prsten koji predstavlja mjesto ulaska projektila.

331

Postupak dobivanja probnih ispaljenja teĉe kao kod Walkerove metode. Svaki probni uzorak prolazi isti postupak kao i sporna tkanina. Dobiveni raspored barutnih ĉestica na probnim celofanskim folijama usporeĊuje se s folijom od sporne tkanine. Taj raspored na probnim uzorcima koji je najsliĉniji rasporedu na spornoj tkanini predstavlja daljinu s koje je pucano. Sam raspored barutnih ĉestica je isti kao i kod Walkerove metode. Kao i kod Walkerove metode probna ispaljenja se vrše uvijek poslije izvršene analize na spornoj tkanini pa ukoliko na test papiru nema tragova barutnih ĉestica probna ispaljenja se vrše samo da bi se utvrdio njihov maksimalni domet. 4.1.3. Hofmanova metoda za odreĊivanje udaljenosti pucanja OdreĊeni nedostaci koji su se uoĉili kod metode Lisinskog (npr., relativno mala daljina koja se moţe odrediti, sliĉno daljini kod Walkerove metode, zatim, prilikom sušenja celofanske folije su se skupljale i guţvale) dovele su do toga da se ovim problemom poĉeo baviti kriminalistiĉki struĉnjak Roland Hofman115 (Roland Hoffman) iz njemaĉkog Saveznog instituta za kriminalistiku u Vizbadenu. Hofman je kao temelj za svoju metodu uzeo radove Lisinskog primijenivši, pri tome, znaĉajne novine ne samo u hemijskom nego i u tehnološkom postupku. Za izvoĊenje ove metode, potrebno je osigurati odjeću na kojoj se nalazi ulazni otvor projektila i to prvi sloj odjeće na koju naiĊe projektil, zatim oruţje iz koga je pucano i streljivo ili podatke o streljivu koje je korišteno. Da bi metoda mogla tehniĉki da se izvede potrebni su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

celofanske folije dimenzija 20 x 20 cm debljine oko 0,04 mm i to što ĉistije; zasićena otopina natrijum-sulfida (Na2S) u destiliranoj vodi; 10% otopina kalijum-dikromata (K2Cr2O7) u destiliranoj vodi; 10% otopina sirćetne kiseline; pertinaks ili ultrapas ploĉe veliĉine postolja prese; deblje plastiĉne folije veliĉine kao pertinaks ploĉe; filcana podloga debljine oko 10 mm, takoĊer veliĉine kao pertinaks ploĉa; plastiĉne kade (ili fotografske tacne) veliĉine kao što su komadi isjeĉenog celofana; hidrauliĉna presa – presa za pritiske od 60 do 270 bara; elektriĉni stroj za sušenje fotografija. Tok analize za izvoĊenje Hofmanove metode teĉe na slijedeći naĉin:

1. Pripreme se celofanske folije dimenzija 20 x 20 cm i potope u 10% otopinu sirćetne kiseline. Folije u kiselini stoje 48 sati. 2. Prije poĉetka analize, folije se vade iz sirćetne kiseline i filter papirom upije višak kiseline, vodeći raĉuna da folije ostanu vlaţne. Nakon toga se pravi “sendviĉ” od sporne odjeće i celofanske folije na slijedeći naĉin: 3. Na postolje prese postavlja se pertinaks ili ultrapas ploĉa veliĉine postolja. 4. Preko pertinaks ploĉe stavlja se sloj filca debljine oko 0,5 cm (kao amortizer). 5. Slijedeći sloj je deblja plastiĉna folija.

115

Hoffman R., Über die Andwendung des Folienabdruckverfahrens – ein Verfahren zum Nachweis der Flächenverteilung von chemischen Elementet in Schusresiduen, Arhiv für Kriminalogie, 175 No. 1-2, Jan.Feb., p.22-30, 1985.

332

6. Na plastiĉnu foliju stavlja se sporni odjevni predmet, s ulaznim otvorom od projektila, prednjom stranom (licem) okrenutim prema gore: 7. Preko ulaznog otvora na spornoj tkanini stavlja se vlaţna, prethodno preparirana, celofanska folija. 8. Preko folije se stavlja sloj deblje plastiĉne folije. 9. Preko folije dolazi ponovo sloj filca. 10. Na kraju ponovo dolazi pertinaks ili ultrapas ploĉa koja sluţi za prenos pritisaka. Ovako napravljen “sendviĉ” stavlja se presu i pritisak prese se podesi na 100 bara i presuje oko 30 minuta. Na slici 118. šematski je prikazan naĉin formiranja “sendviĉa”:

pravac pritiska prese

presa vanjska strana tkanine

pertinaks ploĉa filcana podloga plastiĉna folija

sporna tkanina s ulaznim otvorom unutarnja strana tkanine

preparirana celofanska folija plastiĉna folija filcana podloga pertinaks ploĉa

podloga prese

Slika 118. Prikaz tehničkog postupka Hofmanove metode

Vrijeme presovanja je 30 minuta. Nakon toga se “sendviĉ” vadi iz prese i celofanska folija stavlja u zasićenu otopinu natrijum-sulfida (reakcija teĉe prema jednadţbi koja je data kod metode Lisinskog), ili se folija stavlja u 10% otopinu kalijum-dikromata u kom sluĉaju reakcija teĉe prema jednadţbi: 2Pb + 4CH3COOH ↔ 2Pb(CH3COO)2 + 2H2 2Pb(CH3COO)2 + K2Cr2O7 + HOH↔ ↔ 2PbCrO4 + 2CH3COOK + 2CH3COOH . Otopine natrijum-sulfida ili kalijum-dikromata stavljaju se u plastiĉne tacne i celofanske folije i u otopinama drţe oko 10-15 minuta. Nakon tog vremena, folije se vade i ispiraju oko 30 minuta, dok se ne izgubi miris sulfida, ako je folija stavljena u otopinu natrijum-sulfida, ili dok se ne izgubi ţuta boja olovodikromata (PbCrO4), ako je folija potopljena u kalijum-dikromat. S obzirom na to da barutne ĉestice mogu da budu kontaminirane barijumom, niklom i bakrom u tabeli 56. daje se pregled boja koje se dobivaju hemijskom reakcijom ovih elementa s natrijum-sulfidom i kalijum-dikromatom.

333

Tabela 58. Boja hemijske reakcije natrijum-sulfidna kupka

Boja hemijske reakcije kupka kalijum-dikromata

Olovo

tamno smeĊa

ţuta

Barijum

-

ţuta

Nikl

siva

-

Bakar

siva

-

Element

Nasuprot metodi Lisinskog, Hofmanova metoda kao slijedeći stepen predviĊa posebni postupak sušenja celofanskih folija na kojima su izazvani tragovi olova, odnosno barutnih ĉestica. Za te potrebe koristi se stroj za sušenje fotografija podešen na 85 0C i s brzinom kretanja bubnja od 30 cm u minuti. Slijedeći korak je pravljenje kontaktne fotografije izmeĊu razvijene folije i jako kontrastnog pozitiv foto papira. Kao rezultat toga dobiva se, nakon razvijanja i fiksiranja eksponiranog foto papira, potpuno crn foto papir na kome se, na mjestima gdje su bili tragovi olova jasno vide sitne bijele toĉkice. Osim ovoga postupka, Hofman koristi i fotografiranje folije razmjernom fotografijom na bijeloj podlozi sa slabo osjetljivim (sitnozrnatim) filmom. Na taj naĉin mogu da se snime i najmanji tragovi na foliji, a zatim da se reproduciraju u ţeljenoj veliĉini. Da bi s apsolutnom sigurnoššću mogao tvrditi da sitne toĉkice na celofanskoj foliji potjeĉu od olova, Hofman je isijecao pojedine toĉkice i emisionom spektrografskom metodom dokazivao da se radi o olovu. Daljina pucanja utvrĊuje se na isti naĉin kao i kod Walkerove, odnosno metode Lisinskog, a to znaĉi da se izvrše probna ispaljivanja s raznih udaljenosti. Razlika izmeĊu ranije obraĊenih i Hofmanove metode je u maksimalnoj udaljenosti na kojoj se identificiraju barutne ĉestice. Naime, Hofmanova metoda omogućava odreĊivanje daljine pucanja do 200 cm. 116 Kao i u prethodno obraĊenim metodama prvo se vrši analiza sporne odjeće pa tek nakon toga se vrše probna ispaljenja. Ukoliko se na spornoj odjeći ne naĊu tragovi barutnih ĉestica, odnosno olova, probna ispaljenja se vrše radi odreĊivanja maksimalnog dometa barutnih ĉestica koji predstavljaju i minimalnu daljinu s koje je pucano. Kada je rijeĉ o nalazu vještaĉenja, sve što je ranije reĉeno vaţi i u ovom sluĉaju, odnosno bitno je u nalazu objasniti naĉin rada i primijenjenu metodu s referencom. Radeći dugo na ovoj problematici, Hofman je uoĉio kada moţe da se dobije laţna slika o rasporedu barutnih ĉestica oslanjajući se na raspored tragova olova. To su sluĉajevi kada je osoba pogoĊena saĉmenim snopom iz lovaĉkog oruţja ili kada se na izlazu, usljed djelimiĉnog rasprskavanja projektila, npr., udarom u kost, naĊe veći broj sitnih, gotovo nevidljivih otvora koji će na celofanskom test papiru dati sliku rasporeda istu, ili veoma sliĉnu, kao kod barutnih ĉestica. Ovaj problem prevazilazi se na dva naĉiuna: morfološkim pregledom odjeće, ali i tijela ţrtve, i primjenom rendgenografskog snimanja s mekim rendgenskim zracima (napona do 20 KV) kada se na snimcima jasno vidi da li tragovi potjeĉu od rasprskanog olova ili od barutnih ĉestica.

Maksimović R., Bošković М., Тоdorić U., Меtode fizike, hemije i fizičke hemije u kriminalistici, Policijska akademija, Beograd, 1998., str. 347. 116

334

Sluĉajevi s ovakvim dilemama u praksi su veoma rijetki jer postoje druge metode kojima se sa sigurnošću moţe utvrditi da li neki otvor predstavlja ulazni otvor projektila, npr., metoda Šentaga, a u kombinaciji s ljekarskim ili obdukcionim nalazom ova dilema se ne moţe javiti. 117 4.2. OdreĊivanje udaljenosti pucanja fiziĉko-hemijskim metodama MeĊu prvim radovima koji su koristili instrumentalnu tehniku u kriminalistici bili su oni koji su se odnosili na odreĊivanje udaljenosti pucanja. Problematikom tragova koji ostaju nakon pucanja prvenstveno se bavio Šentag (A. Schöntag). On je koristeći emisionu spektrografiju, kao tada najosjetljiviju instrumentalnu metodu za odreĊivanje elemenata, utvrdio da se u projektilnoj brisotini118 nalaze olovo, antimon, barijum i bakar. Radove o ovoj problematici Šentag je objavio 1957. godine. 119, 120. U prvom radu, vjerojatno potaknut istraţivanjima Walkera, primijenio je sliĉnu metodu, s time što je umjesto barutnih ĉestica pratio promjenu koncentraciju antimona, olova i barijuma od mjesta gdje je projektil ušao prema periferiji u zavisnosti od udaljenosti pucanja. Ubrzo je shvatio da je ovaj metod nedovoljno reproduktivan pa je od njega odustao i primijenio tehniku ispitivanja promjene koncentracije ovih elemenata u projektilnoj brisotini u zavisnosti od udaljenosti pucanja. Te promjene je objavio u svom drugom radu u kome je dao detaljne upute za primjenu ove metode. Da bi metoda Šentaga mogla da se primijeni neophodno je zadovoljiti temeljne uvjete, a to znaĉi da postoji prvi sloj odjeće na koju je projektil naišao, vatreno oruţje kojim je pucano i streljivo koje je korišteno. Osim ovih temeljnih uvjeta, za primjenu bilo koje metode potrebno je osigurati još i:  spektrograf s rešetkom ili prizmom za rad u ultraljubiĉastoj oblasti;  denzitometar za mjerenje zacrnjenja spektro-crta;  potrošni materijal za spektrograf (ugljene elektrode, fotografske ploĉe). Iako se metoda Šentaga u izvornom obliku više ne koristi, jer su se u meĊuvremenu poiĉele primjenjivati mnogo osjetljivije instrumentalne metode (neutronska aktivaciona analiza, atomsko-apsorpciona spektrofotometrija, elektro-hemijske metode) ipak se metoda odreĊivanja udaljenosti pucanja na temelju odreĊivanja koncentracije elemenata antimona, olova i barijuma u projektilnoj brisotini u potpunosti oslanja na radove Šentaga. To je i razlog što ćemo navesti saţetu tehniku rada po metodi Šentag: 1. Oštrim makazama ili skalperom isijeĉe se komadić ĉetvrtastog oblika sa stranama od 2 cm oko ulaznog otvora od projektila, kao što je to šematski prikazano na slici 119.

117

Hoffman R., Geisterschmauch – eine Fehlermöglickeit bei der Schusspurenuntersuchung, 179, Jan.Feb., p.13-23, 1987. 118

Pod pojmom projektilna brisotina se podrazumjeva crni prsten koji se javlja na mjestu gdje projektil uĊe u tkaninu i obriše se o nju. 119 Schöntag A., Neue Methode: Bestimmung der Schussentfernung durch spektrographische Spurenanalyse derSchmauschelemente Antimon, Blei oder Barium, Archiv für Kriminalogie, Vol 120, p.4-8, 1957. 120 A. Schöntag, Bestimmung der Schussentfernung mittels Schmauschringes, Archiv für Kriminalogie, Vol 120, p.62-66, 1957.

335

projektilna brisotina

tkanina odjeće s ulaznim otvorom od projektila

2 cm

zamišljena crta po kojoj se vrši isjecanje

Slika 119.

2. Isjeĉeni dio tkanine stavi se u ugljenu elektrodu, vodeći raĉuna da tkanina bude ĉvrsto ugurana u elektrodu. 3. Struja voltinog luka podesi se na 6 ampera. 4. Za snimanje se koriste spektro-ploĉe osjetljive u oblasti ultraljubiĉastog zraĉenja. 5. Razvijanje i fiksiranje eksponiranih ploĉa vrši se na standardni naĉin. Kod ove metode probna ispaljenja se vrše bez obzira na rezultat analize projektilne brisotine kod sporne tkanine, a to znaĉi da se probna ispaljenja mogu izvršiti odmah i to obvezno u komade sporne tkanine isjeĉenih s mjesta koja zasigurno nisu mogla biti kontaminirana ispaljenim projektilom. Ova ispaljenja vrše se s udaljenosti od 10, 20, 30, 50, 75, 100, 150, 200, 250, 300 cm. Sve radnje u vezi sa spektrografskom analizom, opisane kod sporne tkanine, vrše se i za probna ispaljenja. Mjerenje zacrnjenja vrši se za crtu antimona od 259,806 nm (nanometara). Pored zacrnjenja navedene crte antimona, mjeri se i zacrnjenje linije gvoţĊa 258, 837 nm. Zacrnjenje crta mjeri se na denzitometru, a analizirane crte moraju biti u linearnoj oblasti krive foto-emulzije. Kalibraciona kriva crta se dobije nanošenjem odnosa intenziteta crte antimona i gvoţĊa (Sb/Fe) na ordinatu, a udaljenost pucanja na apscisu. Dobivene toĉke se spajaju i na taj naĉin se dobiva kalibraciona kriva. Na slici 120. izvršena je reprodukcija kalibracione crte koju je Šentag dobio za pištolje marke “Walther” cal. 7.65 mm.

intenzitet Sb/Fe

1

Kalibraciona kriva intenzitet Sb/Fe u projektilnoj brisotini

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

cm

Slika 120. Kalibraciona kriva koju je Šentag dobio za pištolje marke “Walther” cal. 7.65 mm

336

S krive se vidi da je udaljenost pucanja s koje je pucano u ovom sluĉaju iznosila 70 cm. Maksimalma udaljenost, za odreĊenu vrstu streljiva, koju je moguće odrediti ovom metodom je oko 3 m. Razvojem novih instrumentalnih tehnika, posebno neutronske aktivacione analize i besplamene atomske apsorpcije, stekli su se uvjeti za modifikaciju Šentagove metode u smislu primjene novih tehnika. U struĉnoj literaturi, neutronska aktivaciona analiza po principima metode Šentaga, za odreĊivanje udaljenosti pucanja, rijetko se pominje, vjerojatno zbog kompleksnosti izvoĊenja analize, tako da ovaj naĉin odreĊivanja udaljenosti pucanja nije ušao u rutinsku praksu. Sasvim je druga situacija s primjenom atomsko-apsorpcione spektrofotometrijske analize. Pojavom ove instrumentalne metode osjetljivost kvantitativnog odreĊivanja pojedinih elemenata znatno je povećana, ali je ipak nedovoljna za odreĊivanje tragova antimona, olova i barijuma u projektilnoj brisotini. Tek uvoĊenjem u analitiĉku praksu besplamene atomske apsorpcije, odnosno primjene grafitne kivete, osjetljivost metode podignuta je na nivo koji je omogućivao sigurno kvantitativno odreĊivanje pomenutih elemenata. Modifikacija metode Šentaga išla je u pravcu ekstrakcije antimona, olova i barijuma iz projektilne brisotine njihovim rastvaranjem, najĉešće, u razblaţenoj dušiĉnoj (azotnoj) kiselini. Prezentiraćemo rezultate dva objavljena rada iz ove oblasti, jedan iz bivše Jugoslavije,121 koji obraĊuje iskljuĉivo modificiranu Šentagovu metodu za odreĊivanje udaljenosti pucanja, i drugi iz SAD-a,122 koji prvenstveno obraĊuje naĉin odreĊivanja ulaznog, odnosno izlaznog otvora projektila, a u okviru toga odreĊivanje udaljenosti pucanja. 1. U kriminalistiĉkotehniĉkom centru tadašnjeg RSUP-a Srbije nabavkom atomskoapsorpcionog spektrofotometra s dodatkom za besplamenu atomsku apsorpciju 1977. godine zapoĉeti su eksperimenti na primjeni metode Šentaga za utvrĊivanje udaljenosti pucanja modificirane u smislu primjene besplamene atomske apsorpcije za odreĊivanje koncentracije antimona, olova i barijuma u projektilnoj brisotini. Eksperimentima se prvo utvrĊivao najbolji naĉin za ekstrakciju elemenata iz projektilne brisotine, što je detaljno objašnjeno u navedenom radu. Konaĉno je prihvaćen naĉin ekstrakcije koji se sastojao u potapanju uzoraka u razblaţenu klorovodoniĉnu kiselinu s malim dodatkom dušiĉne kiseline. Postupak je slijedeći: Oštrim i dobro oĉišćenim kirurškim makazama isijeĉe se dio tkanine oko projektilne brisotine u obliku kvadrata sa stranama od po 1,5 cm (prema šemi prikazanoj na slici 114.), pri ĉemu je ulazni otvor projektila taĉno na sredini isjeĉenog dijela tkanine. Isjeĉeni dio tkanine potopljen je u 2 ml 5% klorovodoniĉne kiseline. Ekstrakcija je izvršena u polietilenskim ĉašama u kojima su isjeĉeni dijelovi tkanina ostali potopljeni najmanje 15 minuta. Eksperimenti s blank probama isjeĉenih uzoraka nekontaminiranih dijelova tkanine pokazali su da se u tkaninama nalazi uvijek odreĊena koliĉina olova i da on varira na istoj tkanini. Kod odreĊivanja barijuma metodom grafitne kivete, pojavio se problem stvaranja barijum-karbida što je umnogome oteţalo dobivanje reproduciranih rezultata. S odreĊivanjem koncentracije antimona metodom besplamene atomske apsorpcije nije bilo problema, tako da je za dalje eksperimente, radi odreĊivanja udaljenosti pucanja, korišten ovaj element. 121

Todorić U., OdreĎivanje daljine pucanja modifikovanom Šentagovom metodom uz primjenu besplamene atomske apsorpcije. Rad je izloţen na meĊunarodnom savjetovanju kriminalistiĉke tehnike u Beogradu, septembra 1981. godine. 122 Villanueva E., Hernandez-Cueto C., Lorente J.A., Garcia-Quiles J. and Rodrigo M.D., Study of Inorganic Residues Around Entrance and Exit Projectile Orifices, Jorunal of Forensic Sciences, JFSCA, Vol. 32., No. 4 july 1987, pp. 1079-1088.

337

Za odreĊivanje koncentracije antimona korišten je atomsko-apsorpcioni spektrofotometar marke “Perkin Elmer”model 370 s grafitnom kivetom model HGA-2100. Uvjeti za odreĊivanje koncentracije antimona su slijedeći:  temperatura sušenja 1100C - 60 sekundi;  temperatura mineralizacije 2800C - 60 sekundi;  temperatura atomizacije 27000C - 8 sekundi;  radi podizanja osjetljivosti (za jednu potencu) korišten je program s prekinutim dovodom inertnog plina (gas flow interupt);  za stvaranje inertne atmosfere u grafitnoj kiveti korišten je plin argon ekstra ĉistoće;  za detekciju dobivenih rezultata korišten je program PEAK kao i zapis na pisaĉu. Analiza je vršena u 50 μl otopine, s time što je otopina unošena u grafitnu kivetu mikropipetom. Reproduktivnost dobivenih rezultata provjerena je pucanjem s iste udaljenosti u isti materijal, istim vatrenim oruţjem i streljivom. Dobiveni su zadovoljavajući rezultati pa procenat greške nije prelazio 1%. Eksperimenti su izvršeni pucanjem iz poluautomatskog pištolja marke “Zbrojovka” cal. 7.65 mm u tri razne vrste materijala: platno, tkaninu od vojniĉke zimske bluze i ruĉno pleteni dţemper. Analizom su dobivene vrijednosti za apsorbancu koja je u linearnoj korelaciji s apsolutnom koncentracijom. Od dobivenih rezultata nacrtana je kalibraciona kriva daljine u funkciji apsorbance A (Sb). Kalibraciona kriva za pucanje u platno grafiĉki je prikazana na slici 121.

A (Sb)

Kalibraciona kriva

0,800 0,700 0,600

. .

0,500 0,400

.

0,300

.

0,200

.

.

.

3,0

3,5

0,100

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

m e ta ra

A (S b )

0 ,5

0 ,6 2 0

1 ,0

0 ,4 5 5

1 ,5

0 ,3 5 0

2 ,0

0 ,2 5 0

2 ,5

0 ,1 9 5

3 ,0

0 ,1 7 5

3 ,5

0 ,1 3 5

4 ,0

0 ,1 0 5

4 ,5

0 ,1 0 0

5 ,0

0 ,0 9 5

.

.

.

4,0

4,5

5,0

m

Slika 121. Kalibraciona kriva za poluautomatski pištolj marke “Zbrojovka” cal. 7.65 mm

Iz dobivenog grafikona se vidi da se koncentracija antimona mijenja do daljine od 5 m. Nakon te daljine koncentracija ostaje konstantna i dalje se ne mijenja. Daljina se odreĊuje na taj naĉin što se s kalibracione krive, na temelju dobivene vrijednosti za koncentraciju antimona u spornom uzorku, povlaĉenjem apscise i spuštanjem ordinate odredi daljina kao što je to, primjera radi, prikazano na slici 121. gdje je sporna daljina oko 75 cm za apsorbancu od 0,5.

338

Rezultati dobiveni za tkaninu vojniĉke bluze pokazuju nešto veće vrijednosti apsorbance, odnosno koncentracije antimona, vjerojatno zbog veće kompaktnosti materijala pa, samim time, i “brisanja” projektila. Suprotno tome, za ruĉno pleteni dţemper vrijednosti za apsorbancu su mnogo manji, vjerojatno zbog toga što je takav materijal veoma rastresit pa je i “brisanje” projektila slabije. 2. Metoda123 - odreĊivanja daljine pucanja modificiranom Šentagovom metodom uz primjenu besplamene atomske apsorpcije, prvenstveno se odnosi na utvrĊivanje koji je ulazni, odnosno izlazni otvor projektila, odreĊivanjem koncentracije elemenata olova, antimona i barijuma u projektilnim brisotinama. U opisu metode se samo navodi da je raĊena besplamenom atomskom apsorpcijom bez navoĊenja kojim instrumentom, ali se iz datih parametara moţe zakljuĉiti da su analize vršene klasom ureĊaja znatno višom nego što je ureĊaj kojim je raĊena prethodno opisana metoda i da su uzorci ubacivani u grafitnu kivetu ureĊajem za automatsko uzorkovanje. Sve je to omogućilo dobivanje reproduciranijih rezultata, ali su u biti dobiveni veoma sliĉni rezultati kao u prethodno opisanoj metodi. U ovom sluĉaju, kao što je napomenuto, temeljni zadatak je bio dokazati da su u izlaznom otvoru, nakon prolaska projektila koncentracije antimona, olova i barijuma znatno niţe od onih na ulaznom otvoru. MeĊutim, radeći na ovoj problematici, autori su utvrdili da dobiveni rezultati omogućavaju i odreĊivanje udaljnosti pucanja. Tehnika izvoĊenja je bila sljedeća:  pripremljen je materijal u vidu “sendviĉa” koji se sastojao od sloja tkanine – svinjske koţe – tankog kartona - svinjske koţe – tkanine, a u drugoj kombinaciji “sendviĉ” se sastojao od svinjske koţe – tkanine – sloja kartona – tkanine – svinjske koţe;  probna ispaljenja vršena su streljivom cal. 9 mm s dvije vrste projektila: projektilima s košuljicom i projektilima s polukošuljicom. Daljina s koje je pucano se kretala od 20 cm do 25 cm;  ekstrakcija antimona, olova i barijuma vršena je u 5% dušiĉnoj kiselini više sati;  za analizu je korištena metoda besplamene atomske apsorpcije, s time što su grafitne kivete posebno pripremane prethodnim potapanjem u 5% dušiĉnoj kiselini u trajanju od 18 sati;  uvjeti za izvoĊenje analize prikazani su u tabeli 59.

123

Todorić U., OdreĎivanje daljine pucanja modifikovanom Šentagovom metodom uz primjenu besplamene atomske apsorpcije. Rad je izloţen na meĊunarodnom savjetovanju kriminalistiĉke tehnike u Beogradu, septembra 1981. god.

339

Tabela 59. Uvjeti za besplamenu atomsko-apsorpcionu spektrofotometriju korišteni za analizu olova, antimona i barijuma Vrijeme podizanja Vrijeme Granica Korak Temperatura temperature u hlaĊenja u detekcije u mg/l 0 C sekundama sekundama

Element

sušenje mineralizacija atomizacija

120 520 2300

30 15 1

30 12 5

0,00005 -

Antimon

sušenje mineralizacija mineralizacija atomizacija

110 1000 2300 2600

20 20 0 1

20 20 5 3

0,0002 -

Barijum

sušenje mineralizacija mineralizacija atomizacija

110 1000 2300 2600

15 20 0 1

20 20 5 3

0,00004 -

Olovo

Za svaki element nacrtan je poseban grafikon. Iz svih grafikona vidi se da su koncentracije navedenih elemenata neuporedivo veće u ulaznoj nego izlaznoj brisotini. Na slici 122. reproduciran je karakteristiĉan grafikon za antimon prilikom pucanja u tkaninu.

ulaz u tkaninu

μg/g

streljivo: 9 mm Parabelum s košuljicom

750

izaz iz tkanine 500

250

20

40

80

200

500

1000

25000

cm

Slika 122. Karakteristični grafikon za antimon prilikom pucanja u tkaninu

S grafikona je vidljivo da se promjena koncentracije antimona moţe pratiti do oko 5 m i da nakon toga ostaje pribliţno konstantna. Neke varijacije postoje u odnosu na olovo i barijum, ali u biti koncentracije ovih elemenata u ulaznoj brisotini su mnogo veće nego na izlaznoj brisotini. I u ovim ispitivanjima se pokazalo da koncentracija svih elemenata bitno varira u odnosu na materijal na koji projektil naiĊe.

340

4.3. Specifiĉni primjer odreĊivanja udaljenosti pucanja – eksplozivno-zapaljivo zrno cal. 7.9 mm U kriminalistiĉkoj praksi, prilikom rasvjetljavanja nekog kriviĉnog djela, prisutan je problem odreĊivanja udaljenosti pucanja. Kod upotrebe vatrenog oruţja s oţlijebljenim cijevima udaljenost pucanja se odreĊuje na temelju rasporeda i koncetracije nagorjelih i nesagorjelih barutnih ĉestica oko ulaznog otvora nastalog djelovanjem ispaljenog projektila. Oštećenja naĉinjena djelovanjem projektila ispaljenog iz vatrenog oruţja na razliĉite podloge (tkanina, koţa, skaj) iz apsolutne blizine imaju zajedniĉke opće karakteristike, na temelju kojih moţemo nesumnjivo tvrditi da su naĉinjena ispaljivanjem iz apsolutne blizine. Razlike u pogledu veliĉine oštećenja, duljine zrakastog cijepanja oko centralnog oštećenja, mogu potjecati samo od specifiĉnosti izraĊenih materijala, ali su temeljne karakteristike jasno izraţene i nesumnjivo ukazuju na ĉinjenicu da je oštećenje naĉinjeno djelovanjem projektila ispaljenog iz apsolutne blizine (osim u slučaju kada je upotrijebljeno eksplozivno-zapaljivo zrno). Izgled probojnog oštećenja na odjeći koja je pogoĊena s eksplozivno-zapaljivim zrnom iz daljine, kao i tragovi kako dinamiĉkog djelovanja zrna, tako i djelovanja eksplozije zrna (dinamiĉkog djelovanja eksplozije koji se manifestiraju u vidu zvjezdastog cijepanja, gareţi i djelovanja toplote), po svojim karakteristikama odgovaraju ulaznom otvoru zrna ispaljenog iz vatrenog oruţja iz apsolutne blizine, tj. kada su usta cijevi vatrenog oruţja prislonjena na odjeću (vatreno oruţje koje ima 4 proreza na skrivaču bljeska (plamena) na ustima cijevi). Ova ĉinjenica moţe dovesti u zabludu vještaka balistiĉara, da ako se na licu mjesta ne pronaĊu i fiksiraju dijelovi eksplozivno-zapaljivog zrna; vještak se prilikom utvrĊivanja udaljenosti pucanja moţe izjasniti da se radi o apsolutnoj blizini pucanja, tj. da su usta cijevi upotrijebljenog vatrenog oruţja bila prislonjena na odjeću u momentu pucanja, te da je korišteno vatreno oruţje/puška koja na ustima cijevi ima skrivaĉ plamena s 4 (ĉetiri) proreza; što u samom poĉetku rasvjetljavanja kriviĉnog djela moţe istragu odvesti u potpuno pogrešnom pravcu. Moderne vojne puške i neke civilne puške imaju skrivaĉe bljeska (plamena) na ustima cijevi. Namjena ovih dijelova pušaka je da zadrţe i oslabe povećanje “vatrene lopte” koja se pojavljuje od usta cijevi kada se iz puške puca noću. Takav dio je koristan u borbi za smanjenje mogućnosti paljbe protiv onoga koji puca. Skrivaĉi bljeska se obiĉno sastoje od cilindra koji duţ sebe ima odreĊeni broj proreza koji je dodat na ustima cijevi oruţja (fotografija 345.). Prilikom pucanja, plin izlazi i širi se od usta cijevi kroz proreze tako da se stvori veliki oblak. Plinski oblak sadrţi gareţ, takav da, ako usta cijevi prislonimo na tijelo, skrivaĉ bljeska će napraviti neobiĉnu sliku koja sliĉi cvijetu od gareţi i sprţiti koţu (fotografija 346.). Broj proreza će odrediti broj “cvjetnih latica” i mogu nas uputiti na tip korištenog vatrenog oruţja. Puška M-16 koristi skrivaĉ bljeska s tri proreza; i isti će napraviti tri “cvjetne latice”. Noviji tip puške M-16 ima skrivaĉ bljeska sa šest proreza, a puška M-14 ima pet proreza (fotografija 345.). Naslage gareţi na koţi se linearno šire i ĉesto je prisutno postojanje opeklina koţe od gareţi.

341

Fotografija 345.

Fotografija 346.

Skrivač bljeska (plamena) na pušci M-14

Opekotine od skrivača bljeska (plamena) na površini oko rane ispod brade, nastale prilikom samoubojstva upotrebom puške M-14( apsolutna blizina)

Kroz primjer iz prakse pokazat ćemo izgled probojnog oštećenja na odjeći koja je pogoĊena s eksplozivno-zapaljivim zrnom cal. 7.9 mm, kao i moguće greške prilikom odreĊivanja udaljenosti pucanja. S obzirom na specifiĉnost konstrukcije metka s eksplozivno-zapaljivim zrnom (zrno ima udarni mehanizam s inicijalno-detonatorskom kapislom), ovaj metak se uglavnom koristi za izvršenje odgovarajućih popravki pri zauzimanju elemenata za gaĊanje, kao i za korekturu vatre u tijeku gaĊanja pješadijskim naoruţanjem. Metak se sastoji od zrna, ĉahure, barutnog punjenja i inicijalne kapisle – presjek metka prikazan na slici 123A. Eksplozivno-zapaljivo zrno se sastoji od košuljice, zapaljive smješe, ĉahurice, inicijalno-detonatorske kapisle, prstena zadrţaĉa, udarne igle, nosaĉa i olova - slika 123B.

košuljica zrna, zapaljiva smješa, čahurica, inicijalno-detonatorska kapisla, 5. prsten zadrţač, 6. udarna igla, 7. nosač, 8. olovo, 9. čahura, 10. barutno punjenje, 11. inicijalna kapisla. 1. 2. 3. 4.

A

B Slika 123. Šema metka s eksplozivno-zapaljivim zrnom

342

Fotografija 347. Fotografija 348. Fotografija 349. Metak s eksplozivno-zapaljivim zrnom cal. 7.9 mm (vidljiva karakteristična srebrnasto siva boja) i ambalaţa za isti

Zrno je sa šiljatim vrhom, cilindriĉnim srednjim i konusnim zadnjim dijelom. Vrh zrna obojen je srebrenasto, radi razlikovanja od drugih – fotografije 346 i 347. Košuljica zrna je od tombaka. Kao što je već reĉeno, zrno ima udarni mehanizam, koji je smješten u ĉahuri (3) u cilindriĉnom dijelu zrna. On se sastoji od udarne igle (6), nosaĉa (7) i prestena zadrţaĉa (5). Uloga ovog prstena je da ne dozvoli udarnoj igli kretanje unaprijed za vrijeme rukovanja i transporta streljiva. Ispred udarne igle, ugraĊena je inicijalno-detonatorska kapisla (4). U vrhu zrna nalazi se zapaljiva smješa (2), a u dnu zrna olovo (8). Ĉahura je konusna s grlićem na ustima. Na zadnjem dijelu ima obod, radi olakšanog vaĊenja iz cijevi oruţja, nakon opaljenja metka. Na dancetu postoji leţište za inicijalnu kapislu, nakovanj i dva otvora za prolaz plamena od kapisle ka barutnom punjenju. Ĉahura je izraĊena od ĉelika (najvećim dijelom), ili mesinga. Barutno punjenje je od nitroceluloznog baruta, koji je posebice izraĊen za ovo streljivo – NCD-02/R, te NC – 05 (fotografija br. 348.). Inicijalna kapisla je fulminatska – KI-6,55. Djelovanje ovog zrna sastoji se u tome da pri sudaru s preprekom, usljed naglog koĉenja, udarna igla (6) savlaĊujući otpor prstena (5), polazi naprijed i dovodi do djelovanja inicijalno-detonatorske kapisle (4), što izaziva rasprskavanje zrna, praćeno pucnjem. Istovremeno se pali i zapaljiva smješa (2), koja stvara oblak bijelog dima i time olakšava uoĉavanje pogodaka. Na primjeru iz prakse biti će prikazano djelovanje ovog zrna na odjevni predmet (košulja) koju je nosio oštećeni I.B. u momentu kada je pogoĎen eksplozivno-zapaljivim zrnom cal. 7.9 mm s udaljenosti oko 800 m, kao i dijelovi zrna koji su pronaĎeni u tijelu oštećenog. Na fotografiji 350. prikazna je košulja koju je I.B. nosio u momentu kada ga je pogodilo eksplozivno-zapaljivo zrno cal. 7.9 mm, na kojoj je strelicom oznaĉeno mjesto ulaznog otvora zrna (dijelova zrna).

343

Fotografija 350.

Fotografija 350a.

Fotografija 350b.

Izgled probojnog oštećenja, kao i tragovi kako dinamiĉkog djelovanja zrna, tako i djelovanja eksplozije zrna (dinamiĉkog djelovanja eksplozije koji se manifestiraju u vidu zvjezdastog cijepanja, gareţi i djelovanja toplote) su vidljivi na fotografijama 350a. i 350b., koji po svojim karakteristikama odgovaraju ulaznom otvoru zrna ispaljenog iz vatrenog oruţja iz apsolutne blizine, tj. kada su usta cijevi vatrenog oruţja prislonjena na odjeću (vatreno oruţje koje ima 4 proreza na skrivaču bljeska (plamena) na ustima cijevi). Ovo moţe dovesti u zabludu vještaka balistiĉara, da, ako se na licu mjesta ne pronaĊu i fiksiraju dijelovi eksplozivno-zapaljivog zrna, vještak balistiĉar se prilikom utvrĊivanja udaljenosti pucanja moţe izjasniti da se radi o apsolutnoj blizini pucanja, da su usta cijevi upotrijebljenog vatrenog oruţja bila prislonjena na odjeću u momentu pucanja i da je korišteno vatreno oruţje/puška koje na ustima cijevi ima skrivaĉ plamena s 4 (ĉetiri) proreza. U našem sluĉaju su prilikom pruţanja medicinske pomoći oštećenom I.B. iz tijela izvaĊeni dijelovi eksplozivno-zapaljivog zrna koji su prikazani na fotografiji 351.

344

1

4

3

2

5

6

7

8

9

10

Fotografija 351. Dijelovi eksplozivno-zapaljivog zrna izvaĎeni iz tijela oštećenog

Dijelovi oznaĉeni brojem 1, 2, 4, 9 i 10, na fotografiji 351. predstavljaju dijelove košuljice zrna (na slici br. 123. označeni brojem 1). Dio oznaĉen br. 1 predstavlja dio vrha košuljice zrna (na istom vidljiva srebrnasta boja kojom se oznaĉavaju zrna s eksplozivnozapaljivim zrnom), kojem su vidljiva 3 “rascvjetala” kraka, s kojim je dio oznaĉen br. 2 ĉinio dio cjeline vrha zrna. Dio oznaĉen brojem 3 na fotografiji 351. predstavlja nosaĉ s udarnom iglom (na slici br. 123. označeni brojevima 6 i 7). Dijelovi oznaĉeni brojem 5, 7 i 8, na fotografiji 351. predstavljaju dijelove olova (na slici br. 123. označeni brojem 8). Dio oznaĉen brojem 6 na fotografiji 351. predstavlja dio inicijalno-detonatorske kapisle (na slici br. 123. označeni brojem 4). Na površini košulje oko probojnog oštećenja na fotografiji 350b. strelicama su oznaĉeni tragovi gareţi (pravilno rasporeĊeni na 4 strane), nastali djelovanjem inicijalno-detonatorske kapisle i zapaljive smješe, koji su nastali u momentu kada je došlo do rasprskavanja zrna, kada se vrh košuljice zrna (dijelovi oznaĉeni br. 1 i 2 na fotografiji 351.) “rascvjetao” na ĉetiri kraka. 4.4. OdreĊivanje udaljenosti pucanja kod lovaĉkog oruţja s glatkim cijevima Udaljenost pucanja kod lovaĉkog oruţja s glatkim cijevima odreĊuje se na temelju veliĉine posipa (tzv. rasapa saĉme) saĉmenog snopa. Veliĉina posipa saĉmenog snopa, na odreĊenoj daljini, zavisi od kalibra lovaĉke puške, duţine i ĉoka cijevi, vrste i kvaliteta lovaĉke patrone i naravno od krupnoće saĉme. Što je saĉma krupnija ima veću masu, odnosno energiju, a time i veći domet.124 Streljivo lovaĉkog oruţja u vidu patrona napunjenih saĉmom, nakon ispaljenja formira tzv. saĉmeni snop koji je do odreĊene daljine relativno kompaktan, a zatim poĉinje da se rastura u vidu lijevka. Što je meta udaljenija od otvora cijevi to je promjer snopa veći. Daljina pucanja utvrĊuje se mjerenjem promjera saĉmenog snopa. Za ovu vrstu vještaĉenja potrebno 124

Krstić D., (2001): Osnovi kriminalističkih veštačenja, Beograd, str. 285.

345

je osigurati oruţje iz kojeg je pucano, na osnovu pronaĊene olovne saĉme osigurati istu vrstu streljiva i dostaviti odjeću ţrtve. U sluĉaju da su ulazne rane od saĉme rasporeĊene na otvorenim dijelovima tijela, potrebno je poslati na vještaĉenje fotografiju na kojoj se one vide kao i skicu tijela s naznaĉenim rastojanjima izmeĊu pojedinih rana. Poslije toga vrši se probno ispaljivanje s razliĉitih udaljenosti, a dobivene slike rasporeda rasute olovne saĉme usporeĊuju se s tragovima na spornoj odjeći i tijelu ţrtve. Kod lovaĉkog oruţja, prihvata se odreĊena tolerancija kod eksperimentalnog odreĊivanja udaljenosti pucanja (statistiĉki raspored saĉmenih kuglica u saĉmenom snopu, drugi uvjeti pucanja, streljivo drugog proizvoĊaĉa), i to 5-10 %. Na primjer, ako je eksperimentalno odreĊena udaljenost pucanja oko 15 metara, vještak će se izjasniti da je udaljenost pucanja od 14 do 16 metara. Dodatni parametri za utvrĊivanje udaljenosti pucanja kod lovaĉkog oruţja leţe u ĉinjenici da se na udaljenosti od 10 do 15 metara, u pravcu pucanja, mogu naći papirnati poklopci (samo kod metaka s klasiĉnim punjenjem), a suvremeno streljivo ima plastiĉne ĉepove tzv. koncentratore saĉme. Na udaljenosti od 20 do 30 metara mogu se naći ili klasiĉni ili suvremeni plastiĉni ĉepovi u nešto uţoj lepezi nego što je to sluĉaj kod poklopca. 125 U izvjesnim situacijama oštećeni biva pogoĊen samo dijelom saĉmenog snopa. Tada se na temelju broja saĉmenih kuglica kojima je pogoĊen odredi koji je to dio saĉmenog snopa. Npr., ako je ĉovjek pogoĊen s oko 30 saĉmenih kuglica promjera 4.0 mm iz lovaĉke puške kalibra 12, to znaĉi da ga je pogodila pribliţno 1/3 saĉmenog snopa. Naime, u lovaĉku patronu kalibra 12/70 staje oko 95 saĉmenih kuglica promjera 4.0 mm. To znaĉi da probnim pucanjem treba dobiti veliĉinu posipa saĉmenog snopa koja je pribliţno 3 puta veća nego što je na tijelu oštećenog.126 Primjer: Da bi se pokazalo kako veličina posipa sačmenog snopa, na odreĎenim daljinama, zavisi od kalibra lovačke puške, duţine i čoka cijevi, vrste i kvaliteta lovačke patrone, od krupnoće sačme, da li se patrona sastoji od filcanog čepa i plastičnog čepa ili pak koncentratora, iz poluautomatske lovačke puške marke “Browning Arms Company Morgan Utah & Montreal” cal. 12 (fotografije 352. i 353.), izvršena su probna ispaljivanja s premjernih daljina (2 m, 3 m, 5 m, 10 m, 15 m i 20 m), pri čemu su korištene patrone marke “Rottweil RWS/Geco” cal. 12 koje pored barutnog punjenja sadrţi plastični čep, filcani čep, 9 olovnih kuglica sačme promjera 8.6 mm (fotografija 354.), i plastičnog poklopca; te patrone marke “mirage HUNTING” cal. 12 koje pored barutnog punjenja sadrţi plastični čepkoncentrator sačme, 26 olovnih kuglica sačme promjera 6.2 mm, bez poklopca, koje su pertlovane na vrhu čahure (fotografija 361.).

Fotografija 352. Poluautomatska lovačka puška marke “Browning Arms Company Morgan Utah & Montreal” cal. 12

125 126

Simonović B., (2004): Kriminalistika, Policijska akademija, Кragujevac, str. 425. Krstić D., (2001): Osnovi kriminalističkih veštačenja, Beograd, str. 286

346

Fotografija 353.

Barutno punjenje Plastiĉni ĉep

Kuglice saĉme promjera 8.6 mm (devet komada)

Filcani ĉep

Plastiĉni poklopac

Fotografija 354.

Poprečni presjek patrone marke “Rottweil RWS/Geco” cal. 12 Na fotografijama 355, 356, 357, 358, 359 i 360, prikazan je rasap sačme (gdje su korištene patrone marke “Rottweil RWS/Geco” cal. 12), gdje se vidi kako se povećava daljina pucanja, povećava se rasap sačme.

Fotografija 355.

Fotografija 356.

347

Fotografija 357.

Fotografija 358.

Fotografija 359.

Fotografija 360.

Plastiĉni ĉep (korpica) koncentrator saĉme

Barutno punjenje unutar metalnog danceta

Kuglice saĉme promjera 6.2 mm (26 kom.)

Fotografija 361.

Poprečni presjek patrone marke “mirage HUNTING” cal. 12

348

Na fotografijama 362, 363, 364, 365 i 366, prikazan je rasap sačme (gdje su korištene patrone marke “mirage HUNTING” cal. 12), gdje se vidi kako se povećava daljina pucanja, povećava se rasap sačme.

Fotografija 362.

Fotografija 363.

Fotografija 364.

Fotografija 365.

Fotografija 366.

349

UsporeĊivanjem rasapa saĉme na istim daljinama pucanja, kada se koriste patrone s razliĉitim promjerima kuglica saĉme i razliĉitim dijelovima koji ulaze u sastav patrona, vidljivo je da se rasapi razlikuju, tako da se prilikom utvrĊivanja daljine pucanja kada je korišteno vatreno oruţje s glatkim cijevima-lovaĉke puške saĉmarice, probna ispaljivanja moraju vršiti s patronama koje su istovjetne patronama korištenim u kriviĉnim djelima gdje je došlo do upotrebe vatrenog oruţja (ranjavanja, ubojstva i sl.). 5. IZGLED OŠTEĆENJA NA PREDMETIMA I KOŢI NASTALIM DJELOVANJEM PROJEKTILA Oštećenja naĉinjena djelovanjem projektila ispaljenog iz vatrenog oruţja na razliĉite podloge (tkanina, koţa, skaj) iz apsolutne blizine imaju zajedniĉke osnovne karakteristike, na temelju kojih moţemo nesumnjivo tvrditi da su naĉinjena ispaljivanjem iz apsolutne blizine. Razlike u pogledu veliĉine oštećenja, duţine zrakastog cijepanja oko centralnog oštećenja, mogu potjecati samo od specifiĉnosti izraĊenih materijala, ali su osnovne karakteristike jasno izraţene i nesumnjivo ukazuju na ĉinjenicu da je oštećenje naĉinjeno djelovanjem projektila ispaljenog iz apsolutne blizine. U laboratoriji je izvršeno ispaljivanje iz pištolja marke “Crvena Zastava” M57, cal. 7.62 mm na materijal skaj sive boje, gdje su usta cijevi pištolja bila blago prislonjena na sami materijal127. Rastojanje od usta cijevi do skaja je ravno nuli. Kako je skaj sive boje relativno dosta tanak materijal, razapinjanjem i zatezanjem skaja ne bi se postigli potrebni uvjeti da skaj nalijeţe na neku ĉvrstu podlogu, pa je u konkretnom sluĉaju skaj obavijen i zategnut oko jednog pakiranja rolne vate od 1 kg. Ispaljen je jedan metak s blagim prislonom usta cijevi pištolja na skaj. Otvor oštećenja je veći od kalibra projektila koji je naĉinio oštećenje. Zapaţa se cijepanje skaja zrakasto, kao i veća prisutnost barutne gareţi u neposrednoj blizini oštećenja. Praćenjem kanala naĉinjenog djelovanjem projektila kroz pakiranje vate od 1 kg zapaţeno je, da se u prvom dijelu kanala, na dubini od 5 do 6 cm, uoĉavaju jaki tragovi barutne gareţi. Na samom poĉetku kanala uoĉava se i djelovanje plamena na ustima cijevi, djelomice sagorjela vlakna vate. Na samom ulazu oštećenja zapaţeni su tragovi skaja i vate koji strše prema vani. Pripremljeno je parĉe skaja istih dimenzija i od iste vrste materijala kao u prethodnom eksperimentu, obavijen je skaj i priĉvršćen za pakiranje vate od 1 kg. Sada je izvršeno ispaljivanje jednog metka iz istog pištolja marke “Crvena Zastava” M57, cal. 7.62 mm, s tim, da su usta cijevi prislonjena na skaj i izvršen je jaĉi pritisak pištoljem u pravcu skaja, tako da je na mjestu kontakta skaja s ustima cijevi pištolja zapaţeno ulegnuće. Otvor oštećenja je veći od kalibra projektila koji je naĉinio oštećenje. Oko oštećenja zapaţa se zrakasto cijepanje skaja, a oko samog oštećenja ne zapaţaju se tragovi barutne gareţi niti djelovanje plamena na ustima cijevi pištolja. Praćenjem kanala naĉinjenog djelovanjem projektila kroz pakiranje vate od 1 kg zapaţeno je dublje prodiranje barutne gareţi i kreće se osam do deset centimetara. U samom središtu oštećenja, zapaţaju se tragovi djelovanja plamena na ustima cijevi. Iz oštećenja vani strše veći parĉići vate i skaja. Izvršena je priprema iste materije i na isti naĉin kao i u prethodnim eksperimentima, pa je na tako pripremljenu podlogu ispaljen jedan metak iz pištolja marke “Crvena Zastava” M57, cal. 7.62 mm s rastojanja od dva centimetra. Otvor oštećenja je istog promjera kao i kalibar koji je naĉinio oštećenje. Oko oštećenja nema zrakastog cijepanja tkanine. Oko oštećenja u promjeru oko 5 cm zapaţa se jaĉa prisutnost barutnog oreola. Praćenjem kanala naĉinjenog djelovanjem projektila ispaljenog s 127

Jovanović Z., Bošković M., Lakĉević Dr. D.S., Kriminalistička balistika, Savremena administracija, Beograd, 1987. god., strane 182-184.

350

rastojanja od 2 cm, zapaţa se prodiranje barutne gareţi u dubinu od dva do tri centimetra. U samom središtu oštećenja zapaţaju se tragovi djelovanja plamena na ustima cijevi. Streljivo starije proizvodnje, punjeno crnim barutom, prilikom ispaljenja, na ustima cijevi vatrenog oruţja stvara veći plamen, efekat djelovanja plamena na ustima cijevi kod metaka s crnim barutom je veći nego kod ostalih vrsta baruta. Proizvodi sagorijevanja crnog baruta su oko 50% ĉvrsti produkti (karbonat, sulfat, sulfid kalijuma, sumpor). Svi ovi eksperimenti koji su izvedeni s pištoljem marke “Crvena Zastava” M57, cal. 7.62 mm i ispaljivanja s rastojanja od apsolutne blizine pa do rastojanja od dva centimetra, izvršeni su na materijalu od koţe i platna i izvršeni su pod istim uvjetima. Materijal od koţe korišten je od jedne stare koţne torbe svijetlo smeĊe boje, a materijal od platna uzet je od od jedne jakne i to leĊni dio bijele boje. Eksperimentalnim ispaljivanjem na podlogu od koţe i platna zapaţene su iste karakteristike kao i u prethodnim eksperimentima, s tim što je kod podloge od koţe došlo do kraćih zvjezdastih cijepanja, a kod platna su crte cijepanja neznatne. Tragovi od plamena na ustima cijevi pištolja na koţi su slabije uoĉljivi ili ih uopće nema, dok je prodiranje barutne gareţi kroz kanal naĉinjen u pakiranju vate od 1 kg skoro istovjetan. Prilikom svih ovih eksperimentalnih ispaljivanja iz pištolja iz apsolutne blizine zapaţeno je, da jedan dio barutnih plinova, pored prodiranja kroz kanal koji je naĉinio projektil u pakiranju vate, jedan dio barutnih plinova prodire i horizontalno, neposredno ispod površine podloge kroz koju je prošao projektil. Ovi tragovi baruta su lako uoĉljivi i vizualnim putem se mogu identificirati. Izvršeno je ispaljivanje iz apsolutne blizine iz revolvera ruske proizvodnje marke “Nagant” cal. 7.62 mm, na podlogu kao što je upotrijebljena u prethodnim eksperimentima i zapaţeno je da su tragovi od ispaljenja iz apsolutne blizine iz ovog revolvera s istim karakteristikama već opisanih kod pištolja marke “Crvena Zastava” M57, cal. 7.62 mm, s time, što je intenzitet barutne gareţi u samom kanalu i neposredno ispod gornjeg sloja podloge, nešto manji. Ova pojava kod revolvera je vezana za ĉinjenicu, da je leţište metka – burence/doboš, prednjim krajem nešto odvojeno od zadnjeg dijela cijevi, pa jedan dio barutnih plinova izlazi na ovom zazoru. U Odsjeku za balistiĉka i mehanoskopska vještaĉenja, FUMP-a, Sarajevo, izvršena su eksperimentalna ispaljivanja iz pištolja marke “Crvena Zastava” M57, cal. 7.62 mm, sa streljivom proizvoĊaĉa “Prvi partizan”, godina proizvodnje 1991 – oznake na dancetu “PPU 1991”, koja su vršena pucanjem u svinjsku koţu koja ima pribliţno ista svojstva kao ljudska koţa.

Fotografija 367. Apsolutna blizina-blag pritisak

Fotografija 368. Fotografija 369. Apsolutna blizina-jak pritisak Apsolutna blizina-normalan pritisak

351

Fotografija 367a. Apsolutna blizina-blag pritisak

Fotografija 370. Daljina 1 cm

Fotografija 373. Daljina 5cm

Fotografija 376. Daljina 12.5cm

Fotografija 368a. Apsolutna blizina-jak pritisak

Fotografija 371. Daljina 2 cm

Fotografija 374. Daljina 7.5 cm

Fotografija 377. Daljina 15 cm

Fotografija 369a. Apsolutna blizina-normalan pritisak

Fotografija 372. Daljina 3 cm

Fotografija 375. Daljina 10 cm

Fotografija 378. Daljina 17.5 cm

352

6. ODREĐIVANJE STAROSTI PUCANJA Poznavanje vremena kada je iz nekog oruţja posljednji put pucano od velikog je znaĉaja za daljnji operativni rad te stoga ne ĉudi što je to i jedan od najĉešćih zahtjeva koji se postavlja pred vještaka balistiĉara. MeĊutim, ovo je istovremeno i oblast koja je nedovoljno istraţena te tako ostaje veliki prostor za eksperimentiranje i otkrivanje odgovarajućih metoda za odreĊivanje starosti pucanja. Temeljna pretpostavka za obavljanje ove vrste vještaĉenja jeste da se inkriminirano oruţje pronaĊe. Metoda se temelji na ĉinjenici da prilikom pucanja iz vatrenog oruţja u cijevi ostaju tragovi barutne gareţi. Barutna gareţ se ne sastoji samo od ugljenika već sadrţi i razne druge hemijske produkte koji nastaju sagorijevanjem baruta i smješe za inicijalno paljenje iz kapisle metka. Ovi produkti su tokom vremena podloţni promjenama tako da praćenje tih promjena omogućava utvrĊivanje vremena kada je iz nekog oruţja pucano. Praćenjem i kompariranjem promjena na barutnoj gareţi moţe se procijeniti starost tragova pucanja, ali u relativno uskim vremenskim okvirima. Naime na barutnoj gareţi u cijevi oruţja nastaju promjene koje se manifestiraju u izgledu gareţi i u pojavi odreĊenih kristala. Kao krajnja promjena javlja se hrĊa. Sve te promjene javljaju se u vremenskom periodu od najviše sedam dana. 128 Postoje i podaci u drugim izvorima koji istiĉu da je taj vremenski period i do 10 dana 129, ali i tada se vještak mora ograniĉiti na duţi ili kraći vremenski razmak, od - do, unutar koga je pucano.130 Usljed nedostatka literature o ovoj tematici, kod odreĊivanja starosti pucanja polazi se od rezultata dobivenih eksperimentalnim mjerenjem Zonenštajna i Silveire. 131 Tok njihovog eksperimenta temeljio se u dva pravca: hemijskom analizom produkata sagorjelog baruta iz cijevi oruţja i lovaĉkih patrona i vizualnim promatranjem promjena koje se dešavaju na barutnoj gareţi. Prvi postupak poĉinje ispiranjem cijevi oruţja destiliranom vodom, a zatim se sadrţaj vode ispituje . Ovaj postupak daje grubu sliku o vremenu pucanja koje se na ovaj naĉin moţe odrediti u intervalima od 2 - 24 sata, od 1 – 6 dana i više od 6 dana. Metoda vizualnog praćenja promjena izgleda barutne gareţi omogućava preciznije odreĊivanje vremena pucanja, ali takoĊer u rasponu od sedam dana. Vizualno praćenje vrši se na dva naĉina: pomoću ureĊaja koji se naziva internoskop uz pomoć koga se promatra unutrašnjost cijevi i pomoću ĉišćenja cijevi tampon vatom. U zavisnosti od protoka vremena izgled barutne gareţi se mijenja, odnosno iz sivog vlaţnog taloga prelazi u svijetlosivi. TakoĊer, protokom vremena, talog bubri jer apsorbira vlagu. U drugoj fazi vlaţnost nestaje i prelazi u hrĊu. Pojava hrĊe znaĉi i kraj promjena na barutnoj gareţi. Nakon pojave hrĊe više se ništa ne moţe reći o starosti pucanja. Pojava hrĊe se ĉesto moţe inicirati i na drugi naĉin kao što je npr. stajanje oruţja u vodi. U takvim sluĉajevima nemoguće je odrediti starost pucanja. Od izuzetne je vaţnosti pravilno postupanje s oruţjem kod kojeg se traţi odreĊivanje starosti pucanja. U takvim sluĉajevima, ponovno pucanje ili ĉišćenje cijevi uništavaju ranije tragove. Zato je najbolje da se oruţje odmah dostavi u laboratoriju radi fiksiranja tragova barutne gareţi iz cijevi i obavljanja probnih pucanja. Kompariranjem brisa barutne gareţi fiksiranog nakon dostavljanja oruţja na vještaĉenje s brisom pribavljenim iz cijevi oruţja nakon probnih ispaljivanja u razliĉitim vremenskim 128

Simonović B., (2004): Kriminalistika, Policijska akademija, Кragujevac, str. 427. Vodinelić V., (1970): Kriminalistika, Prosvjeta, Beograd, str. 342. 130 Marković T., (1977): Savremena tehnika istraţivanja krivučnih djela, Narodne novine, Zagreb, str. 217. 131 Maksimović R., Bošković M., Todorić U., (1998): Metode fizike, hemije i fizičke hemije u kriminalistici, Policijska akademija, Beograd, str. 310. 129

353

intervalima moţe se procijeniti starost pucanja. Nitriti u cijevi vatrenog oruţja usljed protoka vremena prelaze u nitrate. Odnos izmeĊu ovih dviju materija omogućava da se donese zakljuĉak o posljednjoj upotrebi vatrenog oruţja. Ovaj metod je star i koristi se kod starijih modela oruţja. Danas se cijevi oruţja izraĊuju od mnogo kvalitetnijeg ĉelika nego ranije tako da je proces hrĊanja u kontaktu s produktima sagorjelih barutnih plinova neznatan što onemogućava primjenu metode. Odsustvo barutne gareţi u cijevi oruţja ne mora da znaĉi da iz tog oruţja nije pucano, jer uvijek postoji mogućnost da je cijev nakon pucanja oĉišćena. U takvim sluĉajevima konstatira se da u oruţju nije naĊena barutna gareţ, a ne da iz tog oruţja nije pucano. Ako su promjene na barutnoj gareţi prešle krajnju fazu, konstatira se da je iz oruţja poslednji put pucano prije najmanje sedam dana. 132 S obzirom na to da je podatak o vremenu pucanja potrebno dostaviti što prije, zbog toga se u većini sluĉajeva odreĊuje samo da li je iz oruţja pucano nakon posljednjeg ĉišćenja, uz napomenu da starost pucanja nije moguće preciznije odrediti.133 Kada je rijeĉ o lovaĉkim patronama starost pucanja se moţe odrediti ne samo po izgledu barutne gareţi već i na temelju promjena teţine ispaljene patrone jer se nakon ispaljenja u tijelo patrone utisne izvijesna koliĉina sitnih barutnih ĉestica. Te ĉestice vremenom isparavaju tako da se teţina vremenom smanjuje pa se mjerenje mora vršiti na posebno osjetljivoj analitiĉkoj vagi. Na taj naĉin, orijentaciono se moţe doći do vremena ispaljenja, ali najkasnije za vremenski period od šest dana. OdreĊivanje starosti pucanja samim tim predstavlja veliki problem jer rezultati zavise od velikog broja faktora (normalni atmosferski uslovi). 134

7. ODREĐIVANJE VREMENA PUCANJA S obzirom da se iz svakog primjerka serijski proizvedenog oruţja, prije puštanja u promet, vrše probna opaljenja, moţe se reći da je iz svakog tvorniĉkog oruţja izvršeno opaljenje, te se pitanje fakta pucanja svodi na pitanje pucanja u skorije vrijeme tj. poslije zadnjeg ĉišćenja. Jedino kod ruĉno izraĊenog oruţja moţe se postaviti pitanje da li je uopće iz njega pucano. Taj problem se moţe lako riješiti ako u meĊuvremenu cijev oruţja nije jako zahrĊala. U tom sluĉaju se u cijevi mogu pronaći tragovi barutne gareţi, barutnih ĉestica, izgorjelog maziva i mikrotragovi metala s košuljice projektila, odnosno olova, ako projektil nema košuljicu. Ako je oruţje jako zahrĊalo, ispiranjem hrĊe i njenim spektralnim ispitivanjem, moţe se konstatovati prisustvo metala košuljice ili kompletne barutne gareţi i na taj naĉin dokazati fakt pucanja. Prilikom pucanja dolazi do burnog sagorijevanja baruta ne samo u ĉahuri već u cijeloj cijevi (pa i dalje). Pri tome, zbog širenja barutnih plinova, poslije izlaska projektila iz cijevi dolazi do naglog povećanja srednjeg rastojanja meĊu ĉesticama baruta, što opet zaustavlja proces gorenja. Na taj naĉin u cijevi oruţja iz koga je pucano ostaju tri grupe supstancija: 1. Barutni plinovi, koji imaju karakteristiĉan miris. Ovi plinovi brzo napuštaju cijev ako je otvorena i izloţena promahi. Ako je oruţje zatvoreno, kroz usta cijevi ovi plinovi izlaze procesom difuzije, što omogućuje da se izvjesna koliĉina njih naĊe u cijevi i poslije 24 sata. 2. Ĉvrsti produkti sagorijevanja u vidu ĉaĊi (ugljen), raznih nitrata i drugih nesagorljivih sastojaka baruta. Ove supstancije se taloţe na zidovima cijevi i zbog ĉaĊi imaju tamno – sivu boju. 3. Ĉestice nesagorjelog (nagorjelog) baruta. 132

Maksimović R., U. Todorić, (1995), Kriminalistička tehnika, Policijska akademija, Beograd, str. 444. Krstić D., (2001): Osnovi kriminalističkih veštačenja, Beograd, str. 282. 134 Simonović B., (2004): Kriminalistika, Policijska akademija, Кragujevac, str. 427. 133

354

Pod utjecajem zraka, vlage i meĊusobnog utjecaja dolazi do promjene na produktima sagorijevanja. Koji će se produkti sagorijevanja promjeniti i kako brzo, umnogome zavisi od vrste upotrijebljenog baruta. Pošto neke komponente brzo nestaju, ako je nemoguće hitno (po nalaţenju oruţja) preduzeti vještaĉenje, usta cijevi treba zatvoriti tako da se sprijeĉi ulaz kiseonika i vlage u cijev i time konzervira stanje u cijevi. Ako se zna redoslijed nestajanja pojedinih komponenti, vrijeme pucanja se moţe odrediti ispitivanjem sastava produkata sagorijevanja, jednom od opisanih metoda. Uzorak se priprema tako što se cijev ispere i talog osuši. S obzirom da brzina reakcija – promjena produkata sagorijevanja ne zavisi samo od vrste baruta već i od temperature i vlaţnosti zraka (suhlji topli zrak usporava proces) ova metoda daje dosta grube rezultate. Kada se tome doda i cijena ispitivanja, jasno je zašto se rijetko pristupa njenoj primjeni. Uporedo s promjenama produkata sagorijevanja u cijevi, dolazi do promjena boje taloga. Ove promjene boje produkata sagorijevanja u unutrašnjosti cijevi, praćene su kod eksperimentalnih opaljivanja. UtvrĊeno je da produkti sagorijevanja neposredno po opaljenju imaju tamno – sivu boju (ili crnu). S vremenom boja postaje sve svjetlija i pojavljuju se svijetle toĉkice, tako da postane svijetlo – siva (ĉak i bijela). Nadalje ĉestice taloga dobivaju na krupnoći (kao da bubre), a zatim se javljaju crvenkasto – mrke toĉkice hrĊe koje se sve više umnoţavaju i šire, dok ne prekriju unutarnje zidove cijevi. U daljem toku samo se povećava koliĉina oksida gvoţĊa (hrĊe). Vidljive promjene nastaju sve dok hrĊa ne pokrije cijev. Ĉitav taj proces moţe da traje vrlo razliĉito. Kod starih modela vatrenog oruţja ovaj proces se završavao za 8 do 10 dana u normalnim okolnostima. MeĊutim, suvremena oruţja su, u tijeku obrade, na odreĊen naĉin uĉinjena otpornijim na hrĊanje tako da se taj proces moţe protegnuti i na više od mjesec dana. U sluĉaju da je oruţje poslije opaljenja bilo baĉeno u vodu, blato i sl. ili zakopano u zemlju bez zaštite, proces hrĊanja se odvija mnogo brţe. Poznavanje takvih okolnosti, od strane vještaka, je neophodan uvjet za pravilnu procjenu vremena pucanja. Zato vještaku treba, pored oruţja, dostaviti i iscrpna obavještenja o uvjetima pod kojima je oruţje egzistiralo od opaljenja do vještaĉenja. Zbog svega iznijetog moţe se konstatirati da se vrijeme pucanja iz oruţja moţe odrediti samo vrlo grubo i to u roku od deset dana, pod uvjetom da nije u meĊuvremenu ĉišćeno. Ova oblast je nedovoljno istraţena tako da ostaje veliki prostor za eksperimentiranje i otkrivanje odgovarajućih metoda za odreĊivanje starosti pucanja.

355

ŠESTO POGLAVLJ E 1. SKRIVENA ORUŢJA 1.1. Štapovi kao (vatreno) oruţje Prvi štapovi puške, napravljeni krajem srednjeg vijeka, imali su vojnu upotrebu, a sluţili su prinĉevima, kraljevima i vojskovoĊama. Ono što je vaţno napomenuti jeste ĉinjenica da su bili ne samo lakši od uobiĉajenog naoruţanja, nego i neuporedivo elegantniji. Kao druga veoma vaţna karakteristika nametao se njihov diskretan izgled, koji je izazivao iznenaĊenje kod napadaĉa, ĉineći na taj naĉin štapove - puške i štapove – pištolje izvrsnim i efikasnim odbrambenim oruţjem. Ono što je i razumljivo jeste ĉinjenica da su i sami lopovi i razbojnici veoma brzo poĉeli da upotrebljavaju ovo naoruţanje. Svakako da su najveću popularnost, štapovi – puške, našli meĊu lovcima i krivolovcima. Tako je štap – puška, koji je sluţio francuskom, njemaĉkom ili engleskom gospodinu/dţentlmenu – farmeru (dok se ovaj šetao posjedom) više bio modni detalj. Osim vatrene moći, navedeno vatreno oruţje bilo je izraĊeno od skupocjenih materijala, bogato ukrašeno i gravirano. Tokom svojih šetnji, dţentlmen – farmer susretao bi, ponekad, putnika namjernika, koji je prolazio šumom naslanjajući se na svoj robusni štap. Ponekad su ti “putnici” bili lovokradice, a njihovi su štapovi prikrivali estetski nedotjerane, ali vrlo efikasne puške. Puškari tog vremena upotrebljavali su svo svoje znanje i lukavstvo da bi ovom oruţju/naoruţanju dali što neviniji izgled. Današnji kolekcionari štapova – pušaka veoma su ĉesto iznenaĊeni ingenioznošću sistema punjenja, paljenja, okidanja, ili izradom cijevi i kundaka.

Slika 124. Štapovi-puške, kraj 19. stoljeća (privatna kolekcija, Francuska)

356

Interesantno je da su najstariji modeli štapova – pušaka koristili sistem kremenjaĉe. Barut je sipan kroz usta puške, a potom bi se nabilo zrno. Varnica se dobijala trenjem metala i kamena pomoću toĉkića (sliĉno današnjim upaljaĉima), ili udarom dvaju elemenata. O postojanju ovih modela svjedoĉe razliĉita dokumenta meĊu kojima i zapis Zacharisa von Uffenbacha. Tokom boravka u Londonu, 1710. godine, on je vidio “jedan šupalj štap koji ne samo da je imao skrivenu oštricu, nego i vatrenu moć”. Španske novine „Diario de Madrid“ objavile su, 1788. godine, jedan mali oglas u kome je prodavac nudio “zanimljivu eskopetu (dugu pušku), kamufliranu u štapu”. Svakako da je broj ovakvog naoruţanja bio ograniĉen, jer je prava “moda štapova” poĉela tek u devetnaestom vijeku. Istovremeno, došlo je do brojnih inovacija i tehnoloških poboljšanja u konstrukciji i izradi vatrenog naoruţanja. Tako je već 1807. godine, škotski svećenik Alexander John Forsyth patentirao novi sistem paljenja sa merkurovim fulminatom, što je, samo deset godina kasnije, dovelo do usavršavanja fulminatske kapsule. Istovremeno, pojava pokretnih kundaka od ţice uĉinila je štapove – puške još preciznijim. Tako je londonski puškar Lang, smatrajući da su ovi kundaci nepraktiĉni, poĉeo da izraĊuje štapove sa luĉnim rukohvatima, koji bi se lakše naslanjali na rame prilikom nišanjenja. Zajedniĉka karakteristika štapova – pušaka iz tog perioda bilo je odvajanje izvora plamena od segmenta “barut – zrno”. Mada se cilindriĉno – koniĉna municija pojavila 1825. godine, bile su neophodne još dvije decenije, da bi se došlo do pravih tehniĉkih poboljšanja. Pruski konstruktor oruţja, Johan Nikolaus Dreyse, usavršio je, 1838. godine sistem paljenja inicijalnog punjenja bez oroza. Osim njega, francuski puškar B. Houllier patentirao je, negdje 1847. godine, metak koji se aktivira udarom u obod ĉahure napunjene fulminatom, a dvije godine kasnije, Claude – Etienne Minie usavršio je zrno od mekanog olova. Jedan drugi inovator iz tog vremena, Antoine – Alphonse Chassepot, usavršio je njegov sistem i, negdje 1866. godine, patentirao paljenje udarnom iglom. Svakako da su i štapovi – puške pratili sva navedena poboljšanja, a mnogobrojni konstruktori su dodavali i vlastite posebnosti, kao što je u potpunosti prikriveni obaraĉ – što je štapove, na prvi pogled ĉinilo “potpuno bezopasnim”.

Slika 125. Tri modela štapova-puški iz 19. stoljeća (privatna kolekcija, Francuska)

357

Vaţno je napomenuti da je broj prijavljenih patenata, u tom periodu, bio na vrhuncu u Njemaĉkoj, Americi, Francuskoj i Engleskoj (SAD – 80 do 1900., i 50 od 1900. do 1935. godine). Zahvaljujući zakonskim propisima, popularnost štapova – pušaka bila je mnogo veća u Americi. Razlog jednostavno leţi u ĉinjenici da su tamo tokom 18. i 19. vijeka, slobodno nošenje oruţja i lov bili dozvoljeni na ĉitavoj nacionalnoj teritoriji. Na taj naĉin, štap – puška je u Americi postao upotrebni predmet, ĉime se i njegovo korišćenje bitno razlikovalo od evropskog. Interesantnim se ĉini istaći ĉinjenicu da su u tom periodu, na trţištu preovladavala dva tipa štapova – pušaka, koji su se meĊusobno razlikovali po naĉinu punjenja. U prvoj skupini bili su oni kojima se odvrtao i odvajao gornji dio, pa se onda ubacivao metak. Drugi tip bio je opremljen posebnim zatvaraĉem, pa je bilo dovoljno okrenuti gornji dio štapa za 90 stepeni i povući ga unatrag, da bi se metak ubacio u leţište. Postojali su i štapovi – puške koji su se preklapali/prelamali prilikom punjenja, ali su oni bili dosta rijetki. MeĊu štapovima–puškama prve kategorije, najpopularniji model je bio “Etoile”, koji je proizvodila “manufacture francaise d'Armes” iz Sent – Etjena. “Zvijezda” je izraĊivana do 1950. godine, u brojnim varijantama, tako da ih je moguće datirati prema obliku rukohvata i upotrijebljenim materijalima. Veoma rijetki su bili puškari inovatori/tvorci koji su potpisivali svoje “štapove”, tako da je veoma teško, a ponekad i nemoguće, ustanoviti ime proizvoĊaĉa. Zanimljivo je napomenuti da je štapove – puške proizvodio i ameriĉki puškar Remington. Njegov najslavniji model bio je sa rukohvatom u obliku pseće glave. Korišteni kalibri su bili .22 i .32, a, prema procjenama eksperata, izmeĊu 1866. i 1900. godine, napravljeno ih je oko hiljadu. Onog trenutka kada je poĉela upotreba pušaka sa zatvaraĉem, ista tehnologija primijenjena je i na štapove – puške. Za ovaj tip štapova-pušaka neodvojivo je vezano ime ĉuvenog francuskog puškara Celestina Dumonthiera. Isto vaţi i za kombinovana i kompozitna oruţja. Dumonthier je roĊen 1821. godine i na samom poĉetku karijere registrirao je nekoliko patenata za revolvere–noţeve, štapove–puške i štapove–pištolje–noţeve. Nakon njegove smrti, 1881. godine, njegov atelje u Saillevilleu prešao je u ruke njegovog sina Eugena, koji ga je odveo ka proizvodnji rezervnih dijelova. Ipak, naslijedivši od oca veliku strast prema štapovima–puškama, nastavio ih je proizvoditi, sve do njemaĉke okupacije i konfiskovanja cjelokupne imovine i arhive. Moţe se reći da je zvijezda Eugenovog ateljea bila “Vatrena sarbakana”; nesvakidašnje oruţje, egzotiĉnog nadahnuća. Španska rijeĉ “sarbakana” (zerbatan) oznaĉava malezijsko oruţje, dugaĉku cijev iz koje se, snaţnim puhanjem, izbacuje strelica. “Vatrena sarbakana” je pištoljska cijev, postavljena na samom kraju štapa. Udarna igla nalazila se u rukohvatu, odakle je, snaţnim puhanjem, bivala odbaĉena ka metku. Svakako da je prilikom opaljenja i trzaja, strijelac morao da pazi na usta i zube. Tada poznati konstruktor Chantepuy riješio je tu neugodnost i, 1876. godine, patentirao model sa posebnom gumenom zaštitom. Ipak, efikasnost navedenog oruţja zavisila je od vještine strijelca da dobro nišani, i da pri tome ne povrijedi usne. “Sarbakana” je nadahnuće našla u malezijskom oruţju, ali i u skupini pušaka koje su bile pomalo zaboravljene – vazdušni štapovi – puške. Oni su, umjesto eksploziva, koristili zrak komprimiran pod pritiskom od 600 do 800 kg/cm2, sabijen u gornjem dijelu štapa – ĉeliĉnom rezervoaru, koji je sluţio kao kundak. Unutrašnjost rezervoara bila je namazana mašću, da bi se na njoj zadrţala sva prašina i, na taj naĉin, omogućio besprijekoran rad mehanizma. Glavni dio navedenog štapa bio je mehanizam koji je dozirao koliĉinu zraka neophodnu za izbacivanje zrna. Na osnovu tehniĉke dokumentacije iz 18. vijeka, da bi se navedeni “štap” napunio, bilo je neophodno upumpati zrak 400 puta, što je bilo dovoljno za ispaljivanje dvadesetak hitaca.

358

Navedeni štapovi–puške koristili su razliĉitu municiju: zrna od metala, drveta i plute, strelice, pa ĉak i harpun za lov na ribe na površini vode. Korišteni kalibri su se kretali od .177 do .750. U vrijeme kremenjaĉa, “zraĉni štapovi” bili su mnogo efikasniji, jer nisu “radili” na barut koji je mogao da se ovlaţi, brţe su se punili i imali su veću probojnost. Pored toga, navedeno oruţje bilo je tiho, bez eksplozije, što su posebno cijenili lovci i lovokradice, o ĉemu nam jasno svjedoĉe dokumenti iz 1700. godine. Sama proizvodnja zraĉnih štapova bila je lokalizirana u Evropi, naroĉito u Austriji i, kada je Napoleon došao na vlast, odmah ih je zabranio. Zanimljivo je istaći da su, nakon zabrane, vlasnici neĉujnih i efikasnih “zraĉnih štapova” kaţnjavani vješanjem ili strijeljanjem.

Slika 126. Štap-puška na komprimirani zrak, Watson & on, Engleska, sredina 19. stoljeća, i štap-puška Cheroot gun, sredina 19. stoljeća (cijev u obliku topa nalazi se u rukohvatu štapa)

Navedeni tip štapova–pušaka bio je izvoţen za Ameriku tokom 18. vijeka, tako da je poĉetkom 19. već postojala lokalna proizvodnja (lukens i Kunzen). U Evropi, najbolji proizvoĊaĉi 19. vijeka bili su Englezi J. Towsent iz Birmingema i E. M. Reilly iz Londona. Izrada “zraĉnih štapova” napuštena je tokom 30 – ih godina i u Americi, i u Evropi. Vaţno je, meĊutim, istaći da je jedna veoma sliĉna puška posluţila 1978. godine u londonskom atentatu na Bugarina Georgija Markova. Upotrijebljen je kišobran – pištolj, koji je, za propulziju otrovne strelice, koristio ugljendioksid. Posmatrano s današnjeg aspekta, svijet štapova – pušaka podjednako pripada kolekcionarima štapova i kolekcionarima oruţja. “Štapovi – puške jesu oruţje, i svrstani su u 4. kategoriju: odbrambeno vatreno oruţje i kamuflirano oruţje, zajedno sa revolverima sa saĉmom i odreĊenim poluautomatskim puškama kraćih cijevi” stav je Laurencea Jantzena, poznatog francuskog antikvara i eksperta za štapove. Prema nekim informacijama za prodaju štapova – pušaka neophodno je da se ima dozvola policije, i da se svaki štap “demilitarizira”, odnosno da ga struĉnjak uĉini neupotrebljivim za korištenje u obliku vatrenog oruţja. Inaĉe, cijene štapova – pušaka kreću

359

se od 400 do 2000 eura, što zavisi od stepena oĉuvanosti, kvaliteta mehanizma, upotrijebljenih materijala, umjetniĉke vrijednosti i od samog modela. Svijet “štapova sa sistemima” ne ograniĉava se samo na štapove – puške, nego se otvara ka najnevjerovatnijim mehanizmima: štapovi–pištolji, štapovi–pištolji – noţevi, štapovi– maĉevi, štapovi–durbini, štapovi–pijuci, štapovi–vješalice, štapovi ĉaša i flaša, štapovi– fotoaparati, štapovi–štapovi za pecanje itd.

Slika 127. Štapovi-revolveri-noţevi, štapovi-pištolji, štapovi-mačevi; privatne kolekcije, SAD (nekadašnja kolekcija Catherine Dike)

U svojevrsnoj rekapitulaciji navedenog vaţno je istaći da su prvi štapovi–puške napravljeni sredinom 15. vijeka, ali, tek u 16. vijeku konstruktori pronalaze bolja rješenja. Sasvim prirodno: štapovi – puške koristili su sve tehnološke inovacije vatrenog oruţja – kremenjaĉa sa toĉkiĉem od 1510. do 1700., kremenjaĉa na udar od 1575. do 1825., sistem kapislare od 1815. do 1875. godine. Od 1828. godine dolazi do razvoja municije, prije svega ĉahure, a oko 1880. godine poboljšava se barut. Oruţari, proizvoĊaĉi štapova–pušaka, pomno su pratili i primijenivali sva nova poboljšanja, ne zaboravljajući ni stare sisteme. Tek krajem 19. vijeka napušteni su arhaiĉni sistemi i proizvodnja je usmjerena samo ka novim modelima.

360

Slika 128. Štap-puška sa 6 metaka, cal. .22, dugačak 37 incha, 1880, Jacquelin, Paris, izuzetno rjedak (privatna kolekcija, Francuska)

Kamuflirano oruţje nisu koristili samo lovci i lovokradice. Louis d'Alibaud, mladi republikanac, pokušao je 1836. godineda izvrši atentat na francuskog kralja Louis – Philippa. Upotrijebio je štap – pušku, pucao je iz blizine, ali je promašio. Nakon hapšenja, izjavio je da je štap kupio kod puškara po imenu Devisma, uprkos ĉinjenici da su baš štapovi–puške bili zabranjeni za slobodnu prodaju 135. Štapovi-puške pravljeni su u razliĉitim kalibrima; najĉešće od 5.5 do 12, a rijetko 14, 16, 20. OdreĊeni broj struĉnjaka sumnja da su veliki kalibri bili atrakcija u katalogu i da ih je vrlo mali broj bio u cirkulaciji. Po njihovom mišljenju, mali kalibri su sluţili za lov na sitnu divljaĉ ili za “burţujski” krivolov. Prema jednom katalogu iz 19. vijeka, štap-puška sistema “chassepot”, kalibra 12, teţila je 650g (bez kundaka i ţice), i imala je domet od 50 m. Drugi popularni model, “mignonne”, kalibra 9, teţila je 375g i imala je domet 40m. 1.2. NEOBIĈNA ORUŢJA Potreba za prikrivanjem ubojitih naprava, stara je koliko i ljudska civilizacija. Od prvobitne zajednice do danas, uvijek su postojale situacije, u kojima je od presudne vaţnosti bilo prikriti “nešto opasno”. Interesantnim se ĉini podatak, da iako restriktivni propisi širom svijeta, već decenijama suzbijaju izradu i korištenje ovakvih naprava, ono uopće nije marginalizirano, niti ga, pak, duh modernog vremena pretvara u anahronizam. Moglo bi se reći da su neka rješenja iz daleke prošlost u sadašnjem vremenu samo unaprijeĊena. Podsjećamo da su jednometni perkusioni pištolji, skriveni u štapovima (o ĉemu smo pisali u prethodnom dijelu) ili alatu, vjerovatno najstariji oblik skrivenog vatrenog oruţja, a smatraju se produktom modernog vremena/doba. Industrijska revolucija, razvoj gradova i povećanje gradskog stanovništva (posebno u anglosaksonskom svijetu), uzrokovalo

135

Dio informacija iz ovog djela (o štapovima puškama) prenesen je iz struĉnog ĉasopisa «Kalibar» (npr. broj 81-82/03)

361

je pojavu neobiĉnog oruţja, koje je moglo da se sakrije, bukvalno u pregradama odjeće ili dţepovima. 1.3. Kolekcija skrivenog oruţja: noţevi - pištolji Preklopne britve (najviše), te tabakere, muštikle, kopĉe kaiša – preradama su postajale vatreno oruţje, kome se iz spoljnog izgleda nije mogla ni naslutiti krajnja namjena. Prvi primjerak takvog folder – noţa koji zasluţuje paţnju je “UNWIN AND RODGERS” iz 1850. godine (inaĉe prikaza javnosti na velikoj londonskoj izloţbi 1851.). Naoko primitivan preklopni noţ sa drškama od roga, imao je dodatnu cijev kalibra .28 iz koje se perkusionim sistemom mogla ispaliti livena kugla. Komplikovan, nepouzdan, limitirane snage, ovaj patent iz polovine devetnaestog vijeka, nije imao neku upotrebnu vrijednost, ali je posluţio kao osnov za mnoge sliĉne naprave, koje su se veoma dobro prodavale tih godina. Interesantno je istaĉi da je sjevernoameriĉki puškar Brus Bamp, napravio sliĉan primjerak kvalitetnog preklopnog noţa, koji je imao i jednu glatku cijev kalibra .36, pa je za ovim noţem nastala velika potraţnja na trţištu. Najĉešće su ga kupovali znatiţeljnici, manje upućeni u svijet vatrenog oruţja i njegova svojstva, preteţno radi hvalisanja u društvu, a ne radi stvarne potrebe. Grupa ameriĉkih novinara je prije nekoliko godina pronašla par Bampovih originalnih noţeva – pištolja u solidnom stanju i nakon toga probala da ispali po nekoliko kugli iz svakog. Samo punjenje i opaljenje teklo je funkcionalno, bez problema, ali je efekat na cilju bio poraţavajući: ispaljene kugle imale su domet tek par metara i nisu mogle da probiju ni jaĉi karton. Navedeno upućuje da se više radilo o neĉemu što je pribliţnije igraĉkama, nego ozbiljnom vatrenom oruţju. Podaci govore da je izvjesni C. G. Granberg iz mjesta Eskilstuna u Švedskoj, po zanimanju zatvorski ĉuvar, izradio za svoje potrebe veliki monolitni noţ s dvije perkusione cijevi, skinute s belgijskih pištolja Dumontheir. Njegove kolege bile su oduševljene njegovim pronalaskom, pa su naruĉile 90 primjeraka u kalibru .38, sa cijevima od 15 inĉa. U dokumentima iz tog vremena ostalo je zabiljeţeno da su ĉuvari zatvora u nekoliko švedskih gradova, godinama nosili ovakve noţeve – pištolje. MeĊutim, nema podataka o potrebi njihove konkretne upotrebe, što je i razumljivo jer se radi o mirnoj zemlji gdje su i zatvorenici poštovali zatvorska pravila, pa su pobune bile veoma rijetke. Kao i ĉetverocijevne “paĉje noge” u britanskoj mornarici, tako su i ove sprave prvenstveno bile izvor dodatnog samopouzdanja korisnika, a mnogo manje oruţje od stvarne koristi. Nakon tog perioda, slijedi period mirovanja: prolazile su godine obiljeţene velikim sukobima, u kojima nije bilo ni vremena ni sredstava za takva “nebitna” oruţja. Negdje pred kraj Drugog svjetskog rata, ponovo se pojavilo više pokušaja da se vatreno oruţje prikrije u razne, pojavne oblike drugih naprava. Svakako da je jedan od najangaţovanijih zagovornika takvih eksperimenata bio oficir Vermahta i avanturista Oto Skorceni, idejni tvorac ĉetverocijevnog sistema skrivenog oruţja u kalibrima .22 LR i 6,35 mm, koji je mogao da se montira u kopĉu opasaĉa ili rukav uniforme. Ameriĉki OSS i britanski SOE, takoĊer, su pokušavali da kreiraju sliĉne naprave, pa se širom Evrope, tokom i nakon rata, našlo mnogo upaljaĉa i olovaka kojim je moglo da se puca. Većina tog “arsenala” imala je malu upotrebnu vrijednost pa se vremenom njihovo korištenje svelo na zanemarljiv broj. MeĊutim, ne treba biti totalno neoprezan jer su neki primjerci kao “bugarski kišobran” i te kako opasni. Za vrijeme Hladnog rata, nastalo je više noţeva – pištolja, koji po razliĉitim osnovama zasluţuju paţnju, mada su ih vojni eksperti i autoriteti smatrali nepotrebnim i tretirali ih, kao pronalaske legendarnog Kjua, iz filmova o tajnom agentu 007, Dţejmsu Bondu. Po nekim informacijama, moguće je da su najkvalitetniji noţevi – pištolji, došli iz bivšeg SSSR – a, gdje su sedamdesetih godina prošlog vijeka, specijalne jedinice opremljene

362

preraĊenim bajonetima za puške AK sistema, s tim što se u dršci noţa nalazila cijev kalibra 7,62x39 mm, sa mehanizmom za opaljenje. Struĉnjacu su smatrali da u uslovima bliske borbe, ovakva dodatna opcija moţe da spasi ţivot. MeĊutim, primjera iz prakse koji bi takvo pretpostavku potvrdili nije bilo. Kineska vojska kopirala je mnoštvo sovjetskog oruţja, pa su osmislili nešto veoma sliĉno: borbeni noţ koji je ispaljivao municiju .22 LR i punio se odvajanjem boĉnih stranica drške. Istina, napravljena je manja serija, a pojedini oĉuvani primjerci pravi su raritet i predstavljaju pravi izazov za kolekcionare. Pošto vojske nisu bile zainteresirane za ovakve proizvode, rijetki entuzijasti – inovatori okrenuli su se civilnom trţištu. Tako je poĉetkom osamdesetih godina prošlog vijeka, u vrijeme dok propisi o vatrenom oruţju u SAD nisu bili tako rigorozni, firma “San Juan Enterprise” osmislila koncept preklopnog noţa sa skrivenom cijevi vatrenog oruţja u sjeĉivu. Ovaj produkt poznat kao Powell Knife Pistol (PKP), pravljen je i prodavan od 1981., do 1993. godine, kada je “stavljen van zakona” ĉlanom 27. Federalnog zakona (SAD). Vaţno je napomenuti da je sve do tada, navedena firma proizvodila interesantni – robusni noţ–pištolj, djelo Dţejmsa Pauela u kalibrima od .22 LR do .45 ACP. Sama konstrukcija bila je vrlo jednostavna: na gornji dio sjeĉiva je pomoću lastinog repa i jednog “štifta”, montiran masivni blok u kome se nalazila oţlijebljena cijev, s leţištem za neki od popularnih metaka (najĉešće .38 Spl ili .45 ACP), s tim što su za veće kalibre postojali dodatni adapteri, kako bi mogla da se ispaljuje i municija manjih kalibara. S gornje strane drške nalazio se udaraĉ, a sa donje obaraĉa, dok se punjenje vršilo u polupreklopljenom stanju. Moţe se reći da je cijela geometrija ovog neobiĉnog oruţja bila takva, da se njime moţe ĉak i provizorno nišaniti, tako što se sam vrh sjeĉiva vizuelno smještao u prorez korica, kada se noţ ispruţi ka cilju.bez obzira na masu noţa – pištolja PKP od 750 g, trzaj pri opaljenju bio je straviĉan, a preciznost na razdaljini od 5 metara nezadovoljavajuća. Kada se svemu tome doda i realno mali broj ţivotnih situacija, u kojima je ugroţenom jedini spas ovakva sprava – jasno je što navedeni koncept nikada nije imao realnu perspektivu, bez obzira na kasniju zakonsku zabranu.

Slika 129. PKP noţ u kalibru .45 ACP s konverzijom za 9mm

Bez obzira što se za posjedovanje ovakvih naprava, širom svijeta ide u zatvor po skraćenom postupku, 2006. godine u Portlandu je policija prilikom serije racija po diskotekama ušla u trag proizvoĊaĉu preklopnih folder – noţeva, koji imaju mogućnost

363

ispaljivanja municije .22 LR. Ispostavilo se da je talentovani lokalni mehaniĉar – inovator, u svojoj radionici napravio na desetine primjeraka “britvi koje pucaju”, a policijski oruţari u Oregonu bili su impresionirani jednostavnošću snaţne konstrukcije: na ĉeliĉni ram širine 1 inch navijala se dvodijelna cijev, a sve je zakamuflirano koricama i sjeĉivom, identiĉnim onim s obiĉnih preklopnih noţeva koji mogu da se kupe u svakoj radnji. Testiranja ovog oruţja su pokazala da bez problema mogu da se pogode mete ljudskog torzoa do 5 metara, a da pritom trzaji nisu bili preko granice kontrole136. U ovom segemntu skrivenog oruţja izdvajamo i jedan preklopni revolver. Svakako da to nije vatreno oruţje skriveno u hladnom oruţju bolje reĉi noţu), ali je nešto nesvakidašnje. Zbog pooštrene meĊunarodne kontrole putnika, tokom odrţavanja Olimpijskih igara u Atini, policija je od jednog od navijaĉa iz Italije oduzela oruţje, za koje ni najstruĉnija javnost nije znala da postoji. Naime, rijeĉ je o petometnom revolveru kalibra .32 S&W Long, koji moţe da se preklopi u plastiĉnu dršku od dţepnog noţa. Posebno naglašavamo da postoji sliĉan revolver firme NAA, ali ovaj je posebno zanimljiv, jer je napravljen u “prevrnutom” dizajnu, poput poznatijih, velikih Matabe revolvera. U svom objašnjenu datom policiji ovaj italijanski navijaĉ je objasnio kako je izmakao meĊunarodnim aerodromskim kontrolama, istakavši da je napunjeni doboš stavio u sendviĉ umotan u alu – foliju, a oruţje jednostavno preklopio i pokazao obezbjeĊenju, koje nije primjetilo da to nije bezazlena britva. Osiguranje ga je ĉak ljubazno zamolilo da ga odloţi u prtljag zajedno sa ostalim svojim stvarima. Mada se tokom prethodnih vijekova pokušalo skrivanje oruţja u noţevima, iskristalizirao se stav da je to bez šanse za uspješnu realizaciju. MeĊutim, te opasne naprave koriste se i danas, ĉije mnogobrojen primjere navodimo u nastavku teksta. Razvoj novih tehnologija, naţalost, ima i jednu lošu stranu. Naime, njegova dostignuća doprinijela su nevjerovatnom razvoju skrivenog oruţja. Sve stroţiji zakonski propisi koji obuhvataju ovu oblast, sveli su prikriveno oruţje na minimum. MeĊutim, već decenijama je vrlo aktuelan koncept jednometnih pištolja smještenih u “odijelo” (kućište), tzv. hemijskih olovaka. 1.4. Olovke kao vatreno oruţje Postoje odreĊeni podaci koji navode da se na prostorima bivše Jugoslavije još od ĉetrdesetih godina prošlog vijeka pojavljuju sluĉajevi s olovkama koje pucaju. Bilo je tu više improviziranih naprava nastalih u malim radionicama, najĉešće uz upotrebu mehanizama signalnih pištolja, a po pravilu su smještani u sklop hemijske olovke, uz upotrebu glatke cijevi kalibra .22 LR. Mnogo takvih naprava je bilo priliĉno nepouzdano, po pitanju neţeljenog opaljenja ili ĉak neopaljenja u datom trenutku. MeĊutim, jedan sistem je dugi niz godina bio u uspješnoj upotrebi.

136

„Kalibar“ 123/07

364

Slika 130. Stare olovke/pištolji s neoţlijebljenom cijevi cal. .22LR

1.4.1. Koncept ovog skrivenog oruţja Koncept opasne naprave pod nazivom Stinger (nema nikakve veze s poznatim protivavionskim raketama), datira još iz vremena Drugog svjetskog rata i prvobitno je predstavljao cilindriĉni “kontejner” u koji se smještala jedna malokalibarska cijev, a opaljenje je vršeno pritiskom na polugu smještenu spolja na sredini ovog oruţja. Prema stranim izvorima, ĉesto se dogaĊalo samopovreĊivanje korisnika, jer je poluga bila pozicionirana suprotno od prirodnog naĉina prihvatanja. Vremenom je nestala potreba za sliĉnim oruţjem, pa se na male “stingere” zaboravilo. MeĊutim, ameriĉka firma “Stinger Manufacturing Corp. Of saulte Sainte Marie”, iz savezne drţave Miĉigen već godinama proizvodi i na sjevernoameriĉkom trţištu prodaje ubojite olovke, sa cijevi u kalibru .22 LR od nehrĊajućeg ĉelika. Navedeno oruţje je originalno dizajnirano u preduzeću “R. J. Braverman Company”, ali je “Stinger” otkupio prava na proizvodnju, smatrajući da će za ovakve opasne naprave biti dovoljno zainteresiranih kupaca. Oruţje pod komercijanim imenom Stinger Pengun predstavlja jednometni pištolj, napravljen tako da djeluje poput obiĉne olovke, sve do momenta kada ţeli da se upotrijebi kao pravo, vatreno oruţje. Da bi se spremilo u poloţaj za djelovanje, potrebno je zakrenuti polovinu “olovke” oko vertikalne ose, ĉime se omogućuje punjenje jednim metkom .22 LR. Zanimljivo je istaći da ATF komisija u SAD dozvoljava graĊanima posjedovanje ovog oruţja, tretirajući ga kao kategoriju “gadgent gun”, ali je prodaja svih ovih godina išla veoma loše. Jedan od razloga leţi u ĉinjenici da tamošnja populacija više voli da svoju bezbjednost povjeri pravim pištoljima i revolverima. Oni koji su se koristilo ovim malim “stingerima” susreli su se s izuzetno jakim trzajem pri opaljenju i suštinskim problemom, koji je oduvijek pratio sliĉna oruţja – svaki priruĉni predmet veće mase koji pronaĊete je itekako primjereniji nuţnoj odbrani od ovih spravica, koje je u kritiĉnom trenutku potrebno spremiti za djelovanje, a ni konkretni uĉinak jednog malenog zrna .22 LR nije preveliki adut samopouzdanja pri odbrani od nasilnika.

365

Slika 131. Moderni pištolj olovka – “Stinger” cal. .22LR

1.5. Najmanji pištolj Upravo iz tog razloga proizvoĊaĉ iz grada Saulte Sainte Marie, u jednom trenutku više novca je uloţio u projekat pod imenom Survivor, jednometni noţ – pištolj u kalibru .22 LR, kao i neobiĉni predmet nazvan Liberator, za koji su tvrdili da je najmanji pištolj ikada napravljen. Svakako da nije sluĉajno što je ova firma iskoristila nazive poznatih specijalnih oruţja iz prošlosti, jer kao što njihov Stinger Pengun ima isti naziv kao i poznata sprava iz vremena velikih ratova, tako je u Drugom svjetskom ratu, Daleki Istok bio preplavljen jednometnim jednostavnim pištoljima zvanim Liberator u kalibru .45 ACP. Ovaj navedeni novi Liberator iz Miĉigena je zaista mali – dimenzije su mu 57 x 83,8 x 22 mm. U pitanju je prelamajući jednometni pištolj u kalibru 9 x 19, DAO okidanja namijenjen ispaljivanju tek par metaka u “najkritiĉnijim situacijama”. Pošto više nema velikih ratnih sukoba (bar za sada), u kojem bi ovakve spravice mogle da posluţe nekom pokretu otpora, a rijeĉ je o oruţju idealnom za terorizam i druge neţeljene aktivnosti – koncept se vremenom potpuno ugasio. Postoje informacije da se još uvijek na sjevernoameriĉkom kontinentu, u prodaji moţe naći poneka olovka koja puca MK streljivo, ali nekakva objektivna prognoza se uveliko nameće – ovakva oruţja uskoro će se definitivno preseliti u historiju. Svakako da će uvijek postojati izuzeci i neki novi prototipovi oruţja ovog tipa, što će dominantno koristiti pripadnici snaga organiziranog kriminala i razliĉitih teroristiĉkih organizacija. Ipak, navedimo da mali Stinger, ni u kom sluĉaju nije bio bezazlena igraĉka. Iz klasiĉnog modela – olovke, na jednom testu ispaljen je CCI metak sa saĉmenim punjenjem i sa daljine od 1 m razbijena je šperploĉa gdje je promjer nastale rupe bio 6 cm. Interesantno je navesti (kao kuriozitet) da je opciono kupcima Stingera nuĊena i dugocijevna varijanta olovke – puške sa cijevi duţine ĉak 60 cm, na koju je mogao da se montira optiĉki nišan i kundak, ali je napravljeno i prodato tek nekoliko primjeraka i to kolekcionarima. 1.6. “PrilagoĊavanje” novom dobu Kako je vrijeme odmicalo, tabakere i štapovi su jednostavno “izašli iz mode”, kao i nošenje nalivpera, pa je ĉovjek modernog doba morao dobro da se zamisli: u koji priruĉni

366

predmet, da sakrije vatreno oruţje minijaturnih dimenzija? Pobjedu u izboru navedenog priruĉnog predmeta ubjedljivo je odnio – mobilni telefon. Primjer govori da je 2001. godine na aerodromu u Amsterdamu, prilikom kontrole prtljaga, policija sa sluţbom obezbjeĊenja pronašla kofer u kome se nalazio nesvakidašnji prtljag: pribliţno 1 kg heroina, ogromna koliĉina novca – navodi se cifra od 1 300 000 eura, revolver “Crvena zastava” M83 kalibra .357 Magnum i mobilni telefon koji je u sebi skrivao ĉetverocijevni sistem za opaljivanje municije .22 LR (navodno je vlasnik ovog kofera bio iz Mostara). Telefon (mobilni) sa natpisom “Nokitel”, spoljnim oblikom i gabaritima bio je skoro identiĉan obiĉnim aparatima tadašnje proizvodnje, jer još nije bila zaţivjela minijaturizacija mobilnih telefona. Ono što ga je na izvjestan naĉin izdavajalo predstavljala je ĉinjenica da je teţio 450 grama (policija je vrlo brzo otkrila o ĉemu se radi). Mehanizam je bio jednostavan – guranjem gornje polovine aparata udesno, otvarale su se komore za ĉetiri malokalibarska metka, a u zadnjem dijelu ispod tastera bila su skrivena ĉetiri potezna mehanizma sa oprugama i udaraĉima, iviĉnog paljenja. Navedeno oruţje je bilo opremljeno i sigurnosnom polugicom u donjem dijelu telefona (gdje je obiĉno otvor za uticanje kabla punjaĉa, opaljenje se vršilo pritiskom na tastere 5, 6, 7 i 8. Policija iz Amsterdama je upozorila (nakon tog dogaĊaja) sve policije svijeta da dobro obrate paţnju kada se sretnu s modelima mobilnih telefona sliĉnih ovome, jer zbog baterija u aparatima rendgenska kontrola moţe da ne registruje, da je u pitanju vatreno oruţje.

B

A

C Slika 132. Vatreno oruţje zamaskirano u mobitel, koje ima četiri cijevi cal. .22 A – oruţje izgleda kao pravi obitel; B – unutrašnjost laţnog telefona s vidljivim cijevima, udarnim iglama, poluge za povlačenje udarnih igala i obarače (tipke 5-8) i C – punjenje oruţja streljivom cal. .22

1.7. Baterijska lampa – saĉmara Ares Companion Baterijske lampe predstavljaju odliĉan primjer kako se pored osnovne namjene, u konstrukciju moţe ukomponirati dodatna samoodbrambena uloga, tim prije, što spadaju u standardnu opremu mnogih pripadnika organa reda, a kod civila djeluju priliĉno «bezazleno». Oblikom klasiĉna baterijska lampa, moţe da posluţi kao priruĉno oruţje. Naravno,

367

najjednostavnije je samo ojaĉati konstrukciju, posebno zadebljali dio oko svjetiljke, dok bi cilindriĉni dio mogao posluţiti kao drška. Ovdje se radi o najjednostavnijoj preinaci. MeĊutim, postoje i mnogo kvalitetnija i inventivnija rješenja. Nadasve interesantan i vrlo upotrebljiv primjer su baterijske lampe Surefire MAG – 500 i 951, koje imaju mogućnost emitovanja veoma snaţnog svjetla od 500, odnosno 951 lumena u cilju zasljepljivanja napadaĉa, pri ĉemu korisnik dobija dovoljno vremena da se udalji ili “dotuĉe” napadaĉa. Upravo ovo moţe da se efikasno ostvari opcionim naglavcima, koji mogu da se montiraju na prednji dio baterijske lampe. Primjerice, teškim orebrenim naglavkom dobija se oruţje poput srednjovjekovnog buzdovana, dok se produţetkom u vidu prstena sa isjeĉenim luĉnim segmentima, dobija efekat koji podsjeća npr. na razbijenu staklenu pivsku flašu. Sliĉan primjer je baterijska lampa Tiger Light, koja pored pune funkcionalnosti, unutar drške ima mali rezervoar, u kome se nalazi sprej suzavac. Ranije navedeni primjeri, svakako veoma interesantni, nisu ni pribliţno toliko ubitaĉni kao Ares Companion. Naime, ova baterijska lampa ima u dršci ni manje ni više, nego cijev sa jednom saĉmenom patronom! Navedeno oruţje ima ĉak ugraĊenu i sigurnosnu koĉnicu, u vidu alke povezan sa ĉivijom, koja blokira kretanje udarne igle. Pri tome, alka neodoljivo podsjeća na alku za priĉvršćivanje kaišića za ruku. Kada je oruţje otkoĉeno, ispaljivanje patrone obavlja se preko dugmeta sa gornje strane drške. Nakon pritisaka na ovo dugme, oslobaĊa se udarna igla, koja aktivira municiju. Prvi nedostatak, koji moţe da predstavlja i opasnost u stresnim situacijama, jeste da se usta cijevi nalaze orijentirana prema kraju drške, koja se u sluĉaju upaljenog svjetla nalazi okrenuta prema korisniku što je, naravno prirodan poloţaj na koji su svi navikli. U pojedinim napetim situacijama, brzopleti korisnik lako moţe da se prevari i povrijedi, pa i pogine od sopstvene ruke. Drugi problem je, svakako, trzaj, jer je duţina drške relativno mala i zbog svog oblika neprikladna za drţanje, pri pucanju i sa jednom, a kamoli sa dvije ruke. Navedeni problem djelomiĉno “vadi” (rješava) korišćenje najmanjeg saĉmenog kalibra .410, kod koga je stvarni promjer cijevi 10,2 mm, što je daleko manje od najrasprostranjenijeg kalibra 12, sa promjerom cijevi 18,2 mm. Za one koji teško mogu da kontrolišu kalibar .410 u oruţju ovakve konfiguracije, “Ares” nudi smanjenu varijantu pod nazivom Mini – Mag, u daleko “mirnijem” kalibru .380. Nišani naravno ne postoje, jer se podrazumijeva upotreba na ekstremno malim rastojanjima, na kojima ĉak i kalibar .410 inaĉe ne baš podesan za veće daljine zbog manjeg broja kuglica u patroni moţe da bude itekako opasan. Pored svega navedenog, Ares Companion potpuno je funkcionalna baterijska lampa i koristi tri baterije tipa D, napona 1,2 volta. Cijena u SAD ovog, u Evropi zabranjenog oruţja, iznosi 535 ameriĉkih dolara. Interesantno je, i pomalo zastrašujuće djeluje podatak da ga je moguće nabaviti i preko Interneta, naravno, ukoliko se posjeduje dozvola. U SAD Ares Companion ne spada u klasu ni pištolja, ni saĉmara, već u klasu “ostalog oruţja”. Pištolj privjesak – Prilikom odreĊenih aktivnosti policije (pretres) kod jednog pripadnika auto – mafije policija je pronašla pištolj – privjesak kalibra 6,35 mm. Navedeno oruţje koristi dva metka, a repetira se povlaĉenjem alke na vrhu privjeska. Na osnovu analize upotrijebljenih materijala i obrade, izvjesno je da nije rijeĉ o kućnoj radinosti, već o tehnologiji tajnih sluţbi iz Istoĉne Evrope (najvjerovatnije), komercijalizovanoj tokom posljednjih godina. 2. OPTIĈKI NIŠANI Od kada su se pojavili optiĉki nišani, inovacije na tom polju teško mogu da se prate. Naravno da je tome doprinio ulazak kompjutera u sve sfere ţivota. Lov na velikim daljinama i

368

sportsko pucanje na daleke mete znatno su pospješili pojavu novih optiĉkih nišana. Upravo zbog toga, optiĉkim nišanima iz prethodnog segmenta posvetićemo više paţnje. Do prije desetak godina postojali su samo sluţbeni optiĉki nišani namijenjeni snajperistima i ĉisto lovaĉke optike, tipskih konĉanica i najĉešće fiksnih uvećanja. Pucanje na velike daljine i pomijeranje lovaĉkih distanci gaĊanja prvo su unaprijedili laserski mjeraĉ daljina. Dok se ranije mogao naći samo glomazni artiljerijski ili geometarski mjeraĉ daljine (oba nedostupna lovcima i strijelcima), danas u svakoj boljoj sportskoj prodavnici mogu se naći precizni laserski mjeraĉi daljina. Jednostavnim pritiskom na dugme, u sekundi dobijete precizno izmjereno rastojanje do cilja. Rade na principu mjerenja vremena koje je potrebno da laserski zrak stigne do cilja i nazad. Na samom poĉetku su bili skupi, a sada se mogu naći i za nekoliko stotina eura. Pošto se većina lovaĉkih optiĉkih nišana upucava sa daljine 100 do 200 metara, pogaĊanje cilja na znatno većim daljinama zahtijeva znatne korekcije. Najveći broj lovaca sa uobiĉajenim optikama, nakon taĉno odreĊene daljine cilja na osnovu prethodnih iskustava sa strelišta, koriguje svoju nišansku taĉku. Ovo pucanje u zamišljenu taĉku u zraku je najĉešće najpreciznije rješenje koje na većim daljinama uglavnom dovodi do ĉistog promašaja. Druga grupa lovaca unaprijed predvidjevši ovakvu situaciju, snabdijeva se optiĉkim nišanom, koji na konĉanici imaju više nišanskih taĉaka. Ove konĉanice vuku porijeklo od vojnih, snajperskih optika i sve ĉešće se sreću kod lovaca. Jedna od najpoznatijih konĉanica sa više nišanskih taĉaka, je konĉanica “TDS”, poznatog proizvoĊaĉa optike “Swarovski” iz Austrije. Konĉanicu je projektovao T. D. Smith, bivši pilot supersoniĉnih („Top Gun“) aviona. Na ovoj konĉanici imate više nišanskih taĉaka, kojima na strelištu unaprijed taĉno utvrdite parametre (za odreĊenu daljinu i tip zrna) i u lovu ili na takmiĉenju, jednostavno koristite izabranu nišansku taĉku – „crticu“ na konĉanici. ProizvoĊaĉi „Kahles“, “Schmidt & Bender”, “Leupold”, “Bone & Crokett”, imaju sliĉne konĉanice na svojim optiĉkim nišanima. Ovaj naĉin nišanjenja je brz i znatno precizniji, od prethodnog nišanjenja u zamišljenu taĉku. Naredni naĉin nišanjenja je najprecizniji, ali na ţalost u lovu zbog sporosti korekcije praktiĉno neupotrebljiv. Njega kod nas najviše koriste sportski “Long Range” strijelci na velike daljine. Ovdje se na ciljeve van “upucanih” daljina nišani tako što se za svaku daljinu obavlja korekcija po visini (potrebi i pravcu), okretanjem toĉkića za štelovanje i brojanjem klikova. Namjenski “Long range”, optiĉki nišani imaju toĉkiće “turete” sa spolja oznaĉenom podjelom, tako da se ne moraju brojati klikovi. Ovdje se za svaku promjenu daljine, konsultuje unaprijed pripremljena tabela, koja sadrţi sve korekcije za sve oĉekivane daljine. Ovaj naĉin nišanjenja je najprecizniji od ova tri navedena, ali je zbog sporosti, naţalost praktiĉno neupotrebljiv u lovnim uslovima. Vidjeli smo da je taĉno odreĊivanje udaljenosti cilja kljuĉni faktor preciznog hica i iz tog razloga pojedini proizvoĊaĉi poĉinju da ugraĊuju laserske mjeraĉe daljina u svoje optiĉke nišane. Najpoznatiji meĊu njima je ZEISS 3 do 12 x 56 Diarange, kod koga je sve vrhunski (Ameriĉki „Burris“ radi optiĉki nišan sa laserskim mjeraĉem daljine 4 do 12 x 42). Nišanjenje u lošim svjetlosnim uslovima, proizvoĊaĉi optike olakšavaju povećanjima promjera objektiva na 50 – 56 mm, što zahtijeva višu, nepovoljniju montaţu. Ovome je za sada jedini doskoĉio ameriĉki Leupold, radeći optiĉke nišane serije VX – L, koji imaju velike objektive 50 i 56 mm, ali sa donje strane ti objektivi imaju luĉni kruţni odsjeĉak, koji omogućava nisko postavljanje na oruţje. TakoĊer, u cilju povećanja efikasnosti u lošim svjetlosnim uslovima, većina proizvoĊaĉa ima u ponudi konĉanice sa iluminacijom, odnosno osvijetljenom taĉkom. Interesantan je Bushnell, serije 3200, 4200, koji ima “Fire Fly” konĉanicu s fluorescentnim premazom, koja se prije lova izvjesno vrijeme osvijetli jaĉom dţepnom baterijom i zatim dugo emituje svjetlost.

369

Sve prethodno opisano sluţi da se shvate osnovni parametri, ali i da se shvati kako izgleda danas najsavremenija lovaĉka i sportska optika. ProizvoĊaĉ ove optike je “Elcan optical technologies” iz Richardsona u Teksasu. Optika nosi nazi Elcan Digital Hunter 2,5/16x. Zamislite da ste kupili ovu optiku, namjestili je na pušku i upucali na strelištu na daljinama od 100 m. Zatim uzimate USB kabal, pa putem svoga raĉunara u optiĉki nišan unosite sve potrebne balistiĉke informacije, kao što su teţina zrna, poĉetna brzina, balistiĉki koeficijent...takoĊer, na raĉunaru projektujete nekoliko tipova konĉanica po svom izboru, dnevnih i za sumrak. I njih unosite preko USB u optiĉki nišan. Zamislite da ste sada u lovu, da mjerite daljinu od jelena kapitalca i nju ukucate direktno u nišan. Konĉanica se sama namješta kako treba... I vi povlaĉite obaraĉu. Pucanj, jelen je u dva skoka zamakao u šumu. Opet obratite paţnju! Pritisnete dugme na optiĉkom nišanu i sada vam kreće usporeni video zapis i to pet sekundi prije, u trenutku i pet sekundi nakon opaljenja. Ova vremena se odreĊuju prema ţelji. I vi vidite na usporenom snimku, da je jelen dobro pogoĊen (ili promašen) i da se vjerovatno nalazi tek na nekoliko metara u šumi. Ovaj video zapis moţe da se prati istovremeno i na pomoćnom monitoru ili kompjuteru, od strane drugih lica 137.

3. SVJETLOSNI POGODAK 3.1. Baterije “SureFire” Interesantnim se ĉini istaći da je ameriĉka kompanija SUREFIRE (što bi u slobodnom prijevodu moglo znaĉiti “siguran pogodak”), od pravljenja baterijskih lampi napravila umjetnost (firma se specijalizirala za pravljenje laserskih nišana i baterijskih lampi). Svakako da ta umjetnost ima i svoju cijenu – vrlo visoku. Svaki svoj proizvod oni nude u nekoliko varijanti: standardnoj verziji, zatim onoj u kućištu od duraluminijuma, kao i onim od polimera. Za posebno ekstremne uslove, tu su i kuĉišta od visokokvalitetnog ĉelika. Kod laserskih nišana kupci imaju ogroman izbor: od klasiĉnih sa crvenim zrakom, do onih koji emituju zelenu svjetlost, za koju u ovoj kompaniji tvrde da je mnogo ugodnija za oko, ali i znatno kontrastnija. Uz svaku bateriju ide (svakako da se posebno i plaća) i set filtera. Tako, moţete da uzmete one koji će vašim noćnim IC ureĊajima pomoći i da “dosvijetlite” ono što gledate. Zatim, tu je specijalni plavi filter, namijenjen policiji, naroĉito pri uviĊajima, jer se pod ovakvom svjetlošću lakše otkrivaju i najsitniji tragovi krvi (primjerice).Tu je i crveni filter, koji ova kompanija preporuĉuje lovcima, naroĉito onima na jelene, jer je ova divljaĉ “slijepa” na crvenu boju. Baterije SureFire daju izuzetno jaku svjetlost, pa se neki modeli preporuĉuju i kao odbrambeno oruţje – da zaslijepe napadaĉa. Svjetlost je toliko jaka, da je Kompanija smislila svoj naĉin mjerenja jaĉine svjetlosti. Umjesto klasiĉnih “svijeća”, uveli su lumene (šteta je što dostupni prospekti ne navode koliko je to u odnosu na klasiĉne “svijeće”). S obzirom da su sijalice za ove lampe punjene ksenonom (inertnim plinom pod visokim pritiskom), to moţe, otprilike, da da nekakvu sliku o jaĉini svjetlosti. Za “posebne” potrebe, razvijene su i sijalice sa elektrodama (“voltinim lukom”, kao u filmskim projektorima i kinima). Kome je potrebno baš mnogo svjetla, na raspolaganju su mu i baterijske lampe sa dva reflektora: za uobiĉajene potrebe i specijalne, ekstra snaţne zahtjeve. Kako korisniku nije uvijek potrebno toliko svjetlosti – a da bi se saĉuvala energija – Kompanija nudi i specijalne glave sa tzv. LED diodama. Vijek jednog punjenja baterije je, u tom sluĉaju, i do pet puta duţi. Baterije, inaĉe, koriste litijumske uloške od po tri volta. A litijumske baterije imaju vijek uskladištenja i do deset godina, dok ostale imaju „obiĉaj“ da se 137

„Kalibar“ 63/02

370

samoprazne, što moţe veoma neprijatno da vas iznenadi, ukoliko prije polaska na put ili akciju niste provjerili da li su u bateriji svjeţi ulošci. U svaku SureFire svjetiljku je, inaĉe, ugraĊen mikroprocesor, koji nakratko prekida svjetlost 15 minuta prije nego što se ulošci potpuno isprazne. Ovo je bilo neophodno, jer SureFire svjetiljke ne smanjuju jaĉinu svjetla, kako se baterije prazne: uvijek “sijaju” istim intenzitetom. Za to se brine gomila elektronike ugraĊene u svako kućište. Mada su puni pohvala za litijumske uloške, SUREFIRE nudi i baterijske lampe sa ulošcima za punjenje. Ovo je, prirodno, prvenstveno namijenjeno za sluţbenu upotrebu, jer su i u Americi litijumski ulošci veoma skupi. Najvaţnija napomena jeste svakako ĉinjenica da su svjetiljke opremljene i dodacima za ugradnju na svaku vrstu oruţja: od pištolja i revolvera, do automatskih pušaka i bacaĉa patrona sa suzavcem. Inţenjeri SureFire napravili su specijalnu baterijsku lampu M900 za “Coltovu” pušku M4, s vertikalnim drţaĉem u kome su smješteni baterijski ulošci i prekidaĉ. M900 je opremljena glavnim svjetlom, na koje mogu da se montiraju raznorazni filteri i dva LED, takozvana vodeća svjetla, koja mogu da budu crvena, plava ili infracrvena. Glavni prekidaĉ, kojim birate koje svjetlo ţelite, je uz vertikalni drţaĉ. SureFire baterijske lampe mogu da se montiraju na većinu pištolja koji su u upotrebi u Americi. Kompanija i ovdje nudi tri modela: nitralon, vojnu i “milenijum” verziju, i sve tri u podgrupama: jako svjetlo i ekstrajako svjetlo. Lampe se pale okretanjem „glave“ ulijevo, ali i sam proizvoĊaĉ kaţe da to nije najbolje rješenje, pa preporuĉuju ono sa prekidaĉem tik uz obaraĉ. Nitralon serija je sa kućištem od polimera, a u ponudi su verzije od 65 do 120 lumena. Vojna verzija je od avionskog duraluminijuma, a površina je anodizovana. Kućište je vodootporno. “Milenijumska” serija prima tri litijumske baterije, moţe se birati izmeĊu sijalica od 125 i 225 lumena, i to je najsnaţnija baterija na svijetu za montiranje ispod kratkocijevnog oruţja. U daljem tekstu slijede dodatne-nove informacije iz svijeta taktiĉkog svjetla. 3.2. Taktiĉko svjetlo SureFire X200B Literaturni izvori veoma su siromašni napisima o dodatnoj opremi streljaĉkog oruţja, mada ono postaje sve vaţnija komponenta. Slobodno se moţe reći da se danas savremene policijske i vojne snage ne mogu ni zamisliti bez dodatne opreme. Nošenje razliĉite dodatne opreme u vidu dnevnih i noćnih optiĉkih i laserskih nišana, taktiĉkih svjetala (nešto smo već pisali u prethodnom dijelu), jurišnih rukohvata i sliĉno, predstavlja obaveznu karakteristiku svih savremenih pištolja. Razliĉite performanse, jednostavnost upotrebe i montaţe, stabilnost i pouzdanost dodatne opreme, postala je skoro jednako vaţna kao i samo oruţje. Vaţno je, odmah na poĉetku, istaĉi da taktiĉka svjetla imaju namjenu u osvjetljavanju prostorija i protivnika. To je, takoĊer, vaţno i za identifikaciju protivnika. MeĊu najpoznatijim svjetskim proizvoĊaĉima izdvajaju se “SureFire”, “Streamlight”, “Insight” i drugi. Tradicionalno, u sluĉaju da se akcija preduzima noću, ili u zamraćenoj prostoriji, policija je koristila klasiĉne baterijske lampe, koje su drţane slabijom rukom (jaĉom je drţan pištolj, odnosno revolver) ili ukoliko je korišćen dvoruĉni stav, slabijom rukom (kojom se pridrţavala jaĉa), ujedno je drţana i baterijska lampa. Svakako da navedeni metodi nisu uvijek davali ţeljeni efekat, jer bez dovoljno vjeţbe, iskustva, baterijska lampa ĉesto nije bila usmjerena gdje i cijev pištolja, što je od kljuĉnog znaĉaja. Kako bi se rješili ovi problemi (koji se u nekada bili odluĉujući/oteţavajući faktor u akcijama policije) , konstruisane su baterijske lampe koje su ĉvrsto spojene, odnosno postavljaju se najĉešće ispod pištoljske cijevi, na neku

371

vrstu standardnog prikljuĉka ili šine. Upravo takav tip baterijske lampe naziva se taktiĉko svjetlo. Temeljni cilj svih tvornica za proizvodnju ovakvog svjetla jeste proizvodnja što lakših, jednostavnijih za upotrebu, jaĉeg osvjetljenja, duţine trajanja i jeftinijih taktiĉkih svjetala. Kao jedno od najboljih (po konstrukciji) u ovoj kategoriji izdvojilo se taktiĉko svjetlo SureFire X200, koje koristi LED diodu. X200 posjeduje dva višenamjenska prekidaĉa, koji se nalaze sa svake strane kućišta ureĊaja, kako bi svjetlo mogli sa lakoćom aktivirati i desnoruki i ljevoruki strijelci. Nakon pomjeranja ruĉice prekidaĉa dole ili gore, svjetlo je ostajalo upaljeno dok se ne iskljuĉi (odnosno, bilo je konstantno upaljeno). Ako se ruĉica gurne naprijed, svjetlo se pali samo trenutno. Mada je ovo bilo vrlo djelotvorno širenje, strijelac je morao da koristi dvorućni stav pri gaĊanju iz pištolja, jer je ova pozicija prekidaĉa zahtijevala da strijelac ruĉicu dosegne slabijom rukom. MeĊutim, kako je praksa pokazala, u mnogim situacijama slabijom rukom se obavljaju neke druge radnje – otvaranje prozora ili vrata, uspostavljanje veze i sliĉno, tako da se krenulo u potragu za pogodnijim rješenjem. Osim navedenog problema, kao drugi problem nametnulo se pitanje upotrebe LED diode. Naime, za razliku od sijalice, odnosno volframske ţice koja zraĉi svjetlost u punom krugu, za usmjeravanje svjetla dovoljno je koristiti paraboliĉni reflektor. LED dioda sama po sebi, ĉinjenicom da je montirana u epoksidnu noseĉu ploĉu, daje usmjereni zrak svjetlosti. Umjesto da se ovo usmjeravanje jednostavno iskoristi, “SureFire” je otišla korak dalje, upotrebom dodatnog fokusiranja pomoću posebne vrste soĉiva tipa TIR (Total Internal Reflection), ĉime se dobija znaĉajno veća daljina osvjetljenja. S druge strane, ovako usmjerena svjetlost nije zadovoljila neke korisnike, koji su od svog taktiĉkog svjetla zahtijevali veći stepen tzv. perifernog svjetla, odnosno, pored osvjetljavanja centralnog sektora, i djelomiĉno osvjetljavanje okoline. Ovaj zahtjev imao je i pravog opravdanja/logike (posebno iz ugla iskusnih policijskih eksperata): zamislite da vidite samo ono što je vaše oko izoštrilo, a ne i ono “krajiĉkom oka”. Pri konstruisanju X200, iskorišćena je modularna konstrukcija, što je ubrzo upotrijebljeno za korigovanje navedena dva problema. Prvi problem vezan za ukljuĉivanje taktiĉkog svjetla, efikasno je riješen jednostavnim dodavanjem dva vrlo sliĉna daljinska prekidaĉa. Svakako da nije rijeĉ ni o kakvoj “Bluetooth” tehnologiji, već o prekidaĉu koji je ţicom povezan sa svjetlom. Navedena kalifornijska firma poznata je po svojim rješenjima, u okviru dodatne opreme na ranijim modelima: 6R Klassic, Nitrolon, Millenium i Military. Prvi tip prekidaĉa je u obliku slova U ili potkovice, koji se postavlja ispod rukohvata, odmah ispod branika obaraĉa. Naziv ovog tipa prekidaĉa je SlimeLine ili jednostavno SL i strijelac ga aktivira stiskom srednjeg prsta na boĉnu stranu rukohvata, gdje aktiviranje moţe da se obavlja sa obje strane rukohvata (za ljevoruke i desnoruke). Sam prekidaĉ je vrlo elegantan, malo kvari konture rukohvata i potrebno je navikavanje, da se ne bi ukljuĉivao u neţeljenom trenutku. Drugi tip daljinskog prekidaĉa predstavlja varijaciju tipa Slime Line i naziva se Dev Group ili DG. Navedeni tip prekidaĉa razvijen je na bazi zahtjeva mornariĉkih specijalnih snaga, koje su postavile zamjerku na trajnost SL prekidaĉa, tokom dugotrajnih uvjeţbavanja. Naime, pokazalo se da SL nije najotporniji na konstantno korišćenje, udarce i habanje. Dev Group, umjesto nosaĉa, koristi element koji se «spušta» sa branika obaraĉa prema dole, takoĊer na poziciju srednjeg prsta, ali za razliku od SL prekidaĉa, pokret kojim se DG aktivira, sliĉniji je pritisku na obaraĉ. Dakle, rijeĉ je o jednostavnom pritisku na prednji dio rukohvata. To, takoĊer, znaĉi da se ovim ureĊajem mogu sluţiti i dešnjaci i ljevoruki (strijelci). Vaţno je istaći da se oba prekidaĉa mogu prilagoditi razliĉitim vrstama pištolja – “Glock”, SIG, “Beretta”, “Springfiled” i “Kimber”. IzraĊuju se od berilijumske bronze, koja daje veliku otpornost na habanje, a samim tim, trajnost. Berilijumska bronza prekrivena je izolacionim slojem gume. Iako su SL i DG prekidaĉi odlika varijante taktiĉke lampe X200B, mogu se relativno jednostavno prikljuĉiti i na X200 (X200A). Pored toga, X200B posjeduje i

372

drukĉiji sistem fokusiranja zraka svjetla iz LED diode. TIR soĉivo sa X200A je na X200B jednostavno dopunjeno jednim reflektorom, tj. posebno oblikovanim ogledalom, ĉime se umjesto uskog, veoma intenzivnog i jasno razgraniĉenog snopa svjetlosti, u centru dobio snaţan snop, koji idući prema periferiji postaje sve slabiji, postepeno se gubeći. Upravo zbog toga, X200B je daleko pogodnije za upotrebu u zatvorenim prostorijama, npr. ĉišćenje zgrada i kuća, dok je domet X200A veći i pogodniji na većim daljinama. Ovaj sistem fokusiranja, takoĊer se mogao postaviti i na X200A, ĉime se, uz daljinske prekidaĉe ova varijanta jednostavno pretvara u X200B. Taktiĉka svjetla X200A i B prikljuĉuju se na pištolje preko tzv. univerzalne šine ili preko Picatinny šine. Svjetla su izraĊena od anodizirane legure aluminijuma visoke ĉvrstoće korišćene u avioindustriji, tako da je masa ispod 110 g, što je, s obzirom na masu pištolja (Glock 17 625 g, Beretta još i teţa), veoma povoljno. Duţina ureĊaja je 88 mm, visina 34 mm, a širina 36 mm. Koriste se dvije litijumske baterije tipa CR123, napona 3 V, koje daju preko jedan ĉas punog osvjetljenja i još oko 30 minuta svjetla postepeno slabećeg intenziteta. Ovakav radni vijek nije karakteristiĉan za obiĉne baterijske lampe, gdje intenzitet svjetla povremeno postepeno slabi, jer je specifiĉnost X200A/B upotreba elektronske regulacije, koja odrţava nivo jaĉine struje, na pribliţno konstantnom nivou. Svjetlo je dovoljno jako da se protivnik zaslijepi i privremeno onesposobi, a djelotvorno je i pod vodom (X200B mogu da se koriste i do 30 m dubine) i u uvjetima zadimljenosti138.

4. LASERI Danas SUREFIRE proizvodi tri vrste lasera – dva u vidljivom i jedan u nevidljivom dijelu spektra. Sve tri vrste mogu da se montiraju uz klasiĉno svjetlo na oruţju. SureFire preporuĉuje svoj laser sa zelenim svjetlom, mada proizvodi i onaj sa crvenim. Istraţivanja su pokazala da je zeleno svjetlo šest puta “svjetlije” od crvenog, a i mnogo prijatnije. Oba lasera ne pulsiraju, već stalno emituju svjetlo. Iako je pulsiranje neprimjetno za ljudsko oko, ipak ga zamara, pa odatle i utisak da je metu lakše pratiti laserskim obiljeţivaĉem SureFire, nego onim jeftinijim. SureFire je do maksimuma pojednostavio “prikljuĉivanje” lasera na oruţje. “UvoĊenje u nulu”, kako tvornica naziva prilagoĊavanje lasera nišanu, krajnje je jednostavno, uz pomoć dvije prizme – kada jednom usaglasite nišan i laser, drugi put samo provjerite da li je sve kako treba. Laseri su najefikasniji u sumrak i noću, a oni nevidljivi mogu da se upotrebljavaju samo s odgovarajućim ureĊajima. Svi laseri su sposobni da rade i na dubini od 30 metara, a moguće ih je veoma lako prilagoditi (uvesti u nulu) i za razliĉite vrste oruţja, tako da ne morate da kupujete poseban laser za svaku cijev. 5. FORENZIĈKI 3D139 U najširoj oblasti kriminalistike, ali i pravosuĊa ĉesto se pojavljuju teškoće kod verbalnog objašnjenja poloţaja i stava tijela oštećenika u trenutku kada je pogoĊen projektilom ispaljenim iz vatrenog oruţja. Generalno posmatrano, pouzdani zakljuĉak o poloţaju i stavu tijela oštećenika u trenutku pogotka zrnom, moguć je iskljuĉivo u sluĉaju prostrijelne rane nastale opaljenjem jednog hica i to samo ako postoje tzv. “tri taĉke”. U toj situaciji se izrazi “prva” i “druga taĉka” odnose na ulaznu i izlaznu strijelnu ranu, a izraz “treća taĉka” se odnosi na mehaniĉko oštećenje nastalo udarom zrna nakon prostrijela tijela u neki ĉvrsti i masivni predmet (na primjer, namještaj, zid, vrata itd.). Moguće je da se “treća 138 139

Glavnina informacija iz ovog segmenta crpljena je iz struĉnih ĉasopisa «Kalibar»119/07; 41/00 Glavnina rada bazira se na radu Vojina Mašturka «Forenziĉni 3D», Perjanik, broj 3/05.

373

taĉka” nalazi i ispred oštećenog, na primjer, u sluĉajevima prostrijela tijela pucanjem kroz drvena vrata ili kroz staklo na vratima, prozoru itd. Samo u ovakvim situacijama je moguća pouzdana rekonstrukcija poloţaja i stava tijela oštećenika u trenutku pogotka zrnom ispaljenim iz vatrenog oruţja. Sve ovo je veoma vaţno za rekontrukciju dogaĊaja i rekonstrukciju dinamike cijelog dogaĊaja. Koristeći se forenziĉnom primjenom mnoštva razliĉitih kompjuterskih programa koji se skupno nazivaju CAM (engl: Computer aided modeling) i CAD (engl: Computer aided design), odreĊeni eksperti nastoje rekonstruisati razliĉite sluĉajeve ranjavanja i ubistava vatrenim oruţjem. Prvu kompjutersku 3D rekonstrukciju ubistva koju je prihvatio sud, napravio je ameriĉki forenziĉni balistiĉar Alexander Jason 1993. godine. OdreĊene modifikacije ovog sistema razvio je Vojin Mašturko, koji je svoju tehnologiju nazvao Forenziĉni 3D, s osnovnom ţeljom da kriminalistima, sudijama i inim drugim pomogne oko rekonstrukcije pojedinih sluĉajeva i objašnjenja materijalnih tragova na licu mjesta nekog dogaĊaja, na okrivljenom, na oštećenom – ţrtvi. Umjesto verbalnog objašnjenja, Forenziĉni 3D upotrebljava vizuelni pristup i prezentira bitne dokaze pomoću slika, videa i interaktivne 3D tehnologije. Forenziĉni 3D nije zamjena, već je svojevrsna nadopuna za klasiĉnu sudsku rekonstrukciju s nekoliko bitnih prednosti: -

-

-

-

-

Za vrijeme provoĊenja sudske rekonstrukcije osumnjiĉeni u pravilu ne ţeli saraĊivati ili je “duhom odsutan”, nastojeći potisnuti iz svijesti misli na traumatiĉne dogaĊaje. Posljedica navedenog je da ĉesto oteţava ili ĉak opstruira rekonstrukciju. Navedenom problemu moţe se doskoĉiti pomoću 3D modela osumnjiĉenog generiranog kompjuterom, te provoĊenjem kompjuterske trodimenzionalne rekonstrukcije dogaĊaja. U sluĉaju rekonstrukcije ubistva nuţno je pronaći osobu koja mora odigrati ulogu oštećenika. Zbog razliĉitih razloga (visina, tjelesna graĊa, nezainteresiranost odabrane osobe itd.) navedeno je ĉesto vrlo loš izbor. Kompjuterski generirani 3D model oštećenika moţe se napraviti kao njegova vjerna replika, a animiranjem 3D modela oštećenika moţe se postići ţeljeni cilj. Oštećenik ĉesto nije u stanju fiziĉki odgovoriti zahtjevima koji mu se postavljaju za vrijeme vršenja sudske rekonstrukcije. Posljedice strijelnih rana oštećenika mogu biti takve da mu je bitno smanjena pokretljivost, te oštećenik nije u stanju zauzeti razliĉite poloţaje i stavove tijela, kako se to od njega zahtijeva za vrijeme vršenja rekonstrukcije. Kompjuterski generiranim 3D modelom oštećenika moguće je riješiti navedeni problem. Simulacija razliĉitih uslova osvijetljenosti (noćno, dnevno, snaţno svjetlo «u oĉi» itd.) i vidljivost (kiša, snijeg, magla itd.) ne predstavlja problem, kao niti dodavanje raznih šumova ili zvukova. Na taj naĉin je pomoću kompjuterske tehnologije moguće vjerno rekonstruisati razliĉite situacije kod kojih su vaţni uvjeti osvijetljenosti i vidljivosti na mjestu odreĊenog dogaĊaja, što je veliki problem za klasiĉnu sudsku rekonstrukciju i što, faktiĉki, uopće nije moguće izvesti bez upotrebe raĉunara. Balistiĉke simulacije ranjavanja ili ubistva u lovu ponekad zahtijevaju i aktivno uĉešće ţivotinja. Klasiĉnom sudskom rekonstrukcijom nije moguće na kontrolirani naĉin ukljuĉiti u rekonstrukciju i ţivotinje. Pomoću Forenziĉnog 3D-a moguće je na kontroliran naĉin ukljuĉivati u rekonstrukciju ĉak i animirane 3D modele ţivotinja (konje, pse, medvjede, lisice, jelene, fazane, patke itd.).

Kompjuterske 3D rekonstrukcije ubistava uvijek moraju biti bazirane na materijalnim tragovima izuzetim s mjesta dogaĊaja, na okrivljenom i oštećenom. Navedeno znaĉi da se posebna paţnja mora posvetiti sljedećem:

374

-

poloţaju ĉahura izuzetih s lica mjesta odreĊenog dogaĊaja, poloţaju oštećenja od zrna na vratima, zidovima i sliĉnim nepomiĉnim objektima na mjestu odreĊenog dogaĊaja, tragovima pucanja (GSR) na rukama, odjeći, kosi, licu, obrvama i unutrašnjosti nosa oštećenika, okrivljenog, te svjedoka, tragovima pucanja (GSR) na odjeći oštećenika, a u neposrednoj blizini mehaniĉkog oštećenja na odjeći, nalazu i mišljenju specijaliste sudske medicine, a posebno u dijelu koji opisuje strijelni kanal.

Tipiĉni ulazni podaci za Forenziĉnu 3D rekonstrukciju dogaĊaja u kojima je došlo do kriviĉne upotrebe vatrenog oruţja su slijedeći: -

svi podaci s mjesta dogaĊaja (zapisnik o uviĊaju, videosnimak, fotodokumentacija uviĊaja, skice mjesta dogaĊaja itd.), verzije dogaĊaja okrivljenog, oštećenog i svjedoka, balistiĉka identifikacija korištenog oruţja, procjena ili identifikacija strijelca bazirana na tragovima pucanja (GSR) na šakama, odjeći, licu, kosi, obrvama i unutrašnjosti nosa okrivljenika, procjena znaĉaja dokaznih tragova pucanja (GSR) na šakama, odjeći, licu kosi, obrvama, te unutrašnjosti nosa oštećenika i svjedoka, identifikacija ulazne/izlazne rupe od zrna na odjeći okrivljenika bazirane na GSR analizi okoline mehaniĉkog oštećenja na odjeći, odreĊivanje udaljenosti pucanja bazirane na GSR analizi okoline mehaniĉkih oštećenja na odjeći, procjena poloţaja strijelca na osnovu pozicije pronaĊenih ĉahura, te eksperimentalno utvrĊenog naĉina izbacivanja ĉahura iz predmetnog vatrenog oruţja, procjena rezultata balistiĉke i GSR ekspertize, te uporeĊivanje s rezultatima sudskomedicinske ekspertize, procjena poloţaja i stava tijela oštećenika u 3D prostoru mjesta dogaĊaja u trenutku kada je projektil pogodio tijelo oštećenog,

MeĊutim, korištenje Forenziĉnog 3D, nije baš tako jednostavo i zahtijeva poznavanje razliĉitih disciplina i tehnika:

-

1. Tehnike koje nisu iskljuĉivo forenziĉne: geodetske (upotreba totalne stanice, laserskog skenera ili terestriĉke fotogrametrije), kartografske, tehnike editiranja i nelinearne montaţe digitalnog videa, cijeli spektar tehnika 3D modeliranja upotrebom CAD i CAM softwera. 2. Forenziĉne discipline:

-

forenziĉne balistiĉke ekspertize, ekspertize tragova pucanja (GSR) pomoću SEM/EDX, AA ili ICP, sudskomedicinske ekspertize. Upravo iz svega navedenog, nedvosmisleno slijedi da je idealno rješenje za rad sa

Forenziĉnim 3D, timski rad više razliĉitih forenziĉnih eksperata:

375

-

specijalista za geodeziju ili kartografiju, specijalista za 3D modeliranje, animacije i simulacije, specijalistu za nelinearnu montaţu digitalnih videa, sudskog vještaka za balistiku i tragove pucanja (GSR), sudskomedicinskog vještaka, forenziĉne eksperte drugih specijalnosti zavisno od specifiĉnosti pojedinog sluĉaja.

Idealno je da svi uĉesnici (forenziĉni eksperti) meĊusobno koordiniraju svoj rad i svakako, djeluju kao tim. MeĊutim, preporuĉljivo je da jedan do dva eksperta budu odgovorna za konaĉni forenziĉni zakljuĉak koji se podnosi naruĉiocu zahtjeva za vještaĉenje. 5.1. Tipiĉni redoslijed postupaka kod Forenziĉkog 3D-A Svaki pojedini sluĉaj je specifiĉan, meĊutim, praksa je pokazala da je u najvećem broju sluĉajeva redoslijed postupaka slijedeći: 1. Modeliranje kompjuterskog 3D modela samog mjesta dogaĊaja. Ako nije nuţna visoka preciznost, dovoljno je uzeti podatke iz spisa, odnosno iz zapisnika o uviĊaju, te skice lica mjesta dogaĊaja. Ako je u konkretnom sluĉaju preciznost podataka o mjestu dogaĊaja od kritiĉne vaţnosti, neophodno je angaţirati specijaliziranog geodeta, koji će upotrebom, tzv. totalne stanice na osnovu mjerenja velikog broja taĉaka na mjestu dogaĊaja, kreirati precizan 3D model mjesta dogaĊaja. Za mjesta dogaĊaja veliĉine do 300 m, moguće je dobiti poloţajnu i visinsku preciznost svake izmjerene taĉke od oko 9 mm. Ako takva preciznost u konkretnom sluĉaju nije dovoljna, uz korištenje 3D skenera moguće je dobiti preciznost svake izmjerene taĉke od oko 1 mm, meĊutim, to takoĊe dovodi i do geometrijske progresije povećanja troškova. 2. Modeliranje kompjuterskog 3D modela oštećenog, okrivljenog i svjedoka (zajedno sa svim kontrolama potrebnim za animaciju). Ako u konkretnom sluĉaju nije nuţna vrhunska preciznost, upotrebljavaju se 3D modeli iz baze podataka. Ako je u konkretnom sluĉaju bitno kreirati vjerni 3D model koji ukljuĉuje ne samo visinu, već i tjelesnu graĊu i druge specifiĉnosti, moguće je ruĉno kreirati precizan 3D model oštećenog sa strijelnim ranama, te odjećom kakvu je nosio tempore criminis. 3. Ubacivanje kompjuterskog 3D modela oštećenog, okrivljenog i svjedoka u 3D model mjesta dogaĊaja. 4. Simulacije raznih verzija dogaĊaja sukladno iskazu oštećenog, okrivljenog i svjedoka. 5. Simulacija vjerovatne/najvjerovatnije verzije dogaĊaja ili pojedinog segmenta dogaĊaja. 5.2. Primjer korištenja Forenziĉnog 3D u praksi Oštećeni je zadobio prostrijel lijeve natkoljenice za vrijeme utjerivanja dugova od okrivljenog. S njim u društvu je bilo i nekoliko prijatelja i poznanika. Okrivljeni je tvrdio da je bio napadnut pred vratima svoje porodiĉne kuće, te da se samo povlaĉio u dubinu svog dvorišta, gdje je nehotice pucao sa zemlje nakon što su ga oborila tri lica/napadaĉa, a pritom je prostrijelio lijevu natkoljenicu oštećenog u trenutku kada mu je oštećeni pokušao oteti pištolj iz ruke. Rezultati analize tragova pucanja pomoću atomske apsorpcione spektrometrije (GSR analize) u okolini mehaniĉkog oštećenja na lijevoj nogavici hlaĉa oštećenog upućivali su na nedvojben zakljuĉak da je iskaz okrivljenog neprihvatljiv, jer su pokazivali da je ulazna rupa od zrna sa straţnje strane lijeve nogavice, što znaĉi da oštećeni nije pogoĊen s prednje

376

strane, dok je pokušavao oteti pištolj okrivljenog, kako je to naveo u svojoj izjavi, već je oštećeni pogoĊen sa straţnje strane. Da bi se došlo do zakljuĉka koji je bio vjerovatni poloţaj i stav tijela okrivljenog i oštećenog u tranutku ranjavanja, kreiran je 3D model mjesta dogaĊaja u koji su ubaĉeni 3D modeli okrivljenog i oštećenog, te simulirani razliĉiti mogući poloţaji i stavovi tijela. U ovom sluĉaju je Forenziĉna 3D tehnologija bila od velike pomoći jer je zbog posljedice ranjavanja pokretljivost oštećenog bila znatno smanjena, tako da uopće nije mogao znaĉajnije podignuti koljeno lijeve, prostrijeljene noge. Konaĉni zakljuĉak je bio da se odbacuje verzija dogaĊaja okrivljenog, te da je okrivljeni pucao u oštećenog u trenutku kad mu je oštećeni bio okrenut leĊima. Praktiĉno u svim sluĉajevima gdje ima više svjedoka susrećemo se i sa više razliĉitih verzija dogaĊaja. U sluĉajevima gdje nema preţivjelih svjedoka, rekonstrukciju treba napraviti na osnovu dostupnih materijalnih tragova. Forenziĉna 3D tehnologija omogućava testiranje pojedinih verzija dogaĊaja. Uzimajući u obzir sve bitne tragove s mjesta dogaĊaja, te rezultate forenziĉnih analiza, sudski vještak za balistiku moţe zakljuĉiti koja je vjerovatna verzija dogaĊaja, te formulirati vlastitu verziju dogaĊaja. Forenziĉna 3D tehnologija omogućava prikazivanje vjerovatne verzije dogaĊaja u formi slika za fotodokumentaciju, te u formi forenziĉne animacije u obliku animacijskog kompjuterskog fajla koji se u spis moţe priloţiti na CD ili DVD mediju, te prikazati u obliku kompjuterske multimedijalne prezentacije u sudskoj dvorani. 5.3. Forenziĉna interaktivna 3D tehnologija u stvarnom vremenu Forenziĉna interaktivna 3D tehnologija u stvarnom vremenu je znaĉajno unapreĊenje Forenziĉne 3D tehnologije koja omogućava posmatraĉu ne samo da posmatra forenziĉne animacije kao pasivni posmatraĉ, već da “uĊe” u dubinu imaginarnog, cyber 3D prostora mjesta dogaĊaja u kojem su simulirani vjerovatni poloţaji i stavovi tijela okrivljenog i oštećenog u pojedinim bitnim odsjeĉcima vremena. Upotrebom odgovarajućeg grafiĉkog suĉeljavanja kompjutera, te korištenjem VRML (Virtual Reality Modeling Language) tehnologije, posmatraĉ moţe “ući” u imaginarni prostor mjesta dogaĊaja, te se “kretati” po njemu po svom nahoĊenju. Na taj naĉin, posmatraĉ moţe dobiti sasvim drugi, realistiĉni uvid u samo mjesto dogaĊaja, te meĊusobne odnose pojedinih tragova na mjestu dogaĊaja. Na taj naĉin se sudijama, tuţiocima, braniocima u istraţnom i dokaznom postupku omogućava virtualno kretanje po mjestu dogaĊaja i olakšava razumijevanje rasporeda tragova na mjestu dogaĊaja, kao i lakše razumijevanje detalja pojedinih verzija dogaĊaja, što je, svakako, od presudne vaţnosti za donošenje zakljuĉaka u pogledu procjene vjerovatnosti pojedine verzije dogaĊaja. Forenziĉni 3D nije nova fotografska tehnika, već je prije nova forenziĉna vizuelna analitiĉka tehnika. Forenziĉnu 3D tehnologiju treba primjenjivati paţljivo i uvijek na osnovu ĉinjenica i materijalnih dokaza. Iako Forenziĉna 3D tehnologija nije idealna i takoĊer ima svojih ograniĉenja, dosadašnja iskustva iz svijeta, na konkretnim sluĉajevima iz prakse, pokazala su izuzetnu uvjerljivost u pogledu prezentacije rekonstrukcija dogaĊaja u kojima je došlo do (kriviĉne) upotrebe vatrenog oruţja.

377

Slika 133.

Slika 134.

Slika 135.

Slika 136.

Slika 137.

Slika 138. Primjena Forenzičkog 3D u praksi

Slika 139.

378

6. VATRENO ORUŢJE U TABELAMA Odnos kalibra i promjera cijevi vatrenog oruţja s neoţlijebljenom cijevi Tabela 60.

Kalibar 4 8 10 12 16 20 24 28 32 36

Promjer cijevi u mm 23,4 20,8 19,3 18,2 16,8 15,7 14,7 13,8 12,7 10,2

Opće osobine lovačkih baruta (po Rapajiću i Todoroviću) Tabela 61.

Vrsta baruta Crni barut Nitrocelulozni Nitroglicerinski

Koliĉina plina 1/kg 280 900 840

Toplota sagorjevanja C0 2300 2600 3800

Toplotna energija kal/kg 685 950 1290

Uslovna brzina projektila m/sec 430 860 960

Prosječan broj sačmenih zrna Tabela 62.

Krupnoća saĉme u mm 4,5 4,0 3,5 3,0 2,5 2,0

KALIBAR/DUŢINA ĈAHURE 12/70

12/65

16/70

16/65

20/70

20/65

67 95 142 225 390 755

63 90 134 213 368 715

57 82 122 195 335 645

54 77 114 180 315 605

50 71 105 170 290 565

48 68 100 162 280 545

379

Prodiranje barutnih čestica kroz štofani mantil (Pištolj TT) po Skopinu Tabela 63.

Dubina prodiranja ĉestica

Rastojanje

Probija cijelu debljinu materijala Probija cijelu debljinu ali su u dubini ĉestice hrĊe Probija materijal do polovine Probija do jedne trećine Leţi samo na površini materijala U velikoj koliĉini i gusto rasporeĊen Barutna zrnca na meĊusobnom rastojanju

od 0 do 2 cm 2 do 6 cm oko 7 cm 10 do 30 cm 30 do 40 cm do 10 cm 10 do 40 cm

Tvornički podaci za pištolje “Zastava” Tabela 64.

M 57 M 70 9 mm kalibar 7,62 mm 7,65 mm 9 mm poĉetna brzina m/sek. 450 300 330 duţina cijevi u mm 116 94 116 broj ţljebova 4 6 6 Korak uvijanja 240 240 240 kapacitet okvira, kom. 9 8 9 duţina pištolja u mm 200 165 200 visina pištolja u mm 130 115 130 teţina pištolja u gr 780 675 780 Tvornički podaci za pištolje “Beretta”

9mmK 9mm K 260 94 6 240 8 165 115 650

Tabela 65.

poĉetna brzina duţina cijevi u mm broj ţljebova kapacitet okvira duţina pištolja u mm teţina praznog pištolja

cal. 7,65 mm M-1934 250 m/sek 152 6 7 94 660

cal. 9 mm M-1938 152 6 7 94 700

Tvornički podaci za pištolje “Parabellum 08”, “Mauzer C–96” i “Walther” Tabela 66.

Kalibar poĉetna brzina m/sek. duţina cijevi u mm broj ţljebova kapacitet okvira teţina praznog pištolja

“Parabelum 08” 9 mm 350 223

“Mauzer C – 96” 7,63 mm 430 312

“Walther” 9 mm 350 213

8 870

10 1250

8 960

380

Tvornički podaci za pištolj (M - 33: “TT”) i revolver (“Nagant”) sovjetske proizvodnje Tabela 67.

Kalibar poĉetna brzina m/sek. duţina u mm broj ţljebova kapacitet okvira/doboša teţina praznog u gr.

Pištolj M-33 (“TT”) 7,62 420 193 4 8 830

Revolver “Nagant” 7,62 310 229 4 7 790

Tvornički podaci za pištolj ("Colt" M-1911) i revolver (“Smit-Wesson”) proizvedeni u SAD Tabela 68.

kalibar poĉetna brzina m/s duţina cijevi u mm broj ţljebova kapacitet okvira/doboša teţina bez municije u gr duţina u mm

pištolj “Colt” M - 1911 11,43 mm 262 127

revolver “Smit – Wesson” 11,43 mm 262 140

7 1130 216

6 1020 274

Tvornički podaci za vojničku pušku “Mauzer” u mod. 98 i karabin 98 k. Tabela 69.

kalibar metka poĉetna brzina u m/sek. duţina cijevi u mm kapacitet okvira teţina bez municije u gr duţina cijele puške u mm

“Mauzer” u mod. 98 7 mm 870 740 5 4140 1255

karabin 98 k. 7,9 mm 745 600 5 3900 1110

Tvornički podaci za vojničku pušku "Carcano" M-1891 i "Karabin" M-9 Tabela 70.

kalibar metka u mm poĉetna brzina u mm duţina cijevi u mm kapacitet magacina teţina bez municije u gr. duţina cijele puške u mm

"Carcano" M - 1891 6,5 730 780 6 3800 1290

"Karabin" M - 9 6,5 814 540 5 3090 1016

381

Taktičko-tehnički podaci nekih revolvera Tabela 71 Drţava

Naziv modela

Kalibar u mm

Teţina u gr

Austro-ugarska Belgija

M-98 ChamelotDelvigne M.71 M.92 Glisenti Sharp saxon Smith and Wesson M.1917 Colt M.1917 Hagan M.1895 LefancheuxFrancotte M.71 Enfield, Mark I Webley, Mark VI

8

Francuska Italija Njemaĉka

SAD SSSR Švedska Velika Brit.

710

Broj metaka u dobošu 8

Poĉetna brzina u m/s 228

11

1030

6

-

8 10,35 10,6 11,43

840 880 1000 1020

6 6 5 6

215 160 247

11,43

1134

6

-

7,62

750

7

272

11 9,65

1170

6

160

800

6

183

11,56

1076

6

183

5

Probojnost puščanih zrna 7,9 mm na raznim daljinama gaĎanja Tabela 72. Daljina gaĊanja u m.

Zemlja

Pijesak sa šljunkom

Tvrdo drvo

Meko drvo

Ĉelik

50 100 400 600

42 cm 60 cm 80 cm 62 cm

18 cm 32 cm 44 cm 38 cm

19 cm 18 cm 16 cm 15 cm

80 cm 70 cm 53 cm 49 cm

0,5 cm -

7. ZAŠTITNI PRSLUK „PANCIR“ 7.1. Zašto “pancir” i kako ga izabrati? Iako bi se moglo ponekad reći da se SAD gube u pretjeranoj statistici vrlo ĉesto, upravo ta statistika, potvrĊuje odreĊene teze, ili daje smjernice za neke buduće aktivnosti. U tom smislu, negdje krajem 2002. godine zabiljeţen je dvijehiljaditi sluĉaj da je policajac na duţnosti preţivio napad vatrenim oruţjem zahvaljujući okolnosti da je, ispod redovne uniforme, nosio zaštitni prsluk. Kao što smo ranije naveli, upravo zahvaljući “pancirima”, mnogi policajci u SAD preţivjeli su napad vatrenim oruţjem. Upravo navedena precizna statistika je zabiljeţila da se prvi napad ovog tipa dogodio 1973. godine u Detroitu, kada je policajca u civilu, Rona Jagielskog, u predio srca pogodio metak kalibra .38 Spl, ispaljen iz zgrade u koju se, sa jedinicom, spremao da upadne, a po dojavi da se tu odvija trgovina narkoticima. Zrno je pronaĊenu u zaštitnom prsluku, a policajac je zadobio samo lakšu kontuziju i modricu na mjestu pogotka, te se istog dana vratio na posao. Dvijehiljaditi sluĉaj s poĉetka našeg teksta,

382

još je drastiĉniji. Policajca Henrija Huffa, dok je vršio kontrolu saobraćaja, iz neposredne blizine, kada se pribliţio vozaĉevim vratima, s dva metka kalibra 9 mm PARA pogodio je kriminalac ĉije je vozilo zaustavio (ovo je još jedan od bezbroj razloga zbog koga naša policija mora biti izuzetno oprezna pri poslovima vezanim za kontrolu saobraćaja). Zahvaljujući zaštitnom prsluku, i Huff je prošap samo s manjim hematomom na tijelu, na mjestu pogotka. MeĊutim, nisu svi imali sreću da im zaštitni prsluci spasu ţivot. Tako je samo u periodu od 1985. do 1996. godine, u SAD poginulo 288 policajaca, iako su koristili navedeni vid zaštite. Najveći broj, njih 169 (58%), bio je pogoĊen u glavu, 82 su pogoĊena u torzo (trup), 20 ispod prsluka, 10 je udareno vozilom, a trojica su ubodena sjeĉivom. Od 82 ubijena policajca pogoĊena u trup, 22 (27%) su pogoĊena iznad gornje ivice prsluka, ĉak 42 (51%) kada je projektil prošao pored zaštitnih panela ili kroz otvor za ruke, ali je u 11 sluĉajeva zrno probilo zaštitni prsluk i ušlo u tijelo – što pokazuje da ova vrsta zaštite nije u potpunosti savršena. Zrna koja su probila ploĉu pancira uglavnom su bila ispaljena iz oruţja velikog kalibra, od ĉijeg pogotka ovakva vrsta zaštitnih prsluka i ne moţe da zaštiti. Kako bi se što bolje shvatilo navedeno (iako smo o sistemima konstrukcije već govorili) ukratko ćemo navesti najnoviji pregled ovog dijela zaštitne opreme. „Panciri“, kakve danas susrećemo, postoje tek odnedavno (pogledati historijski aspekt objašnjen kasnije). Uglavnom su izraĊivani od više slojeva sintetiĉkog materijala kevlar (opet vidjeti kasnije), satkanog od vlakana otprilike ĉetiri puta ĉvršćih od ĉeliĉnih, istog promjera. Najĉešće se koriste prsluci sa prednjim i zadnjim panelom od kevlara, koje objedinjuje spoljni omotaĉ od bilo kog materijala. U ovisnosti od stepena zaštite koji pruţaju ovi prsluci mogu da budu dodatno ojaĉani ploĉama od stakla, ĉelika, keramike; u najskorije vrijeme i titanijuma. Ĉesto im se, još, dodaju i “anti trauma” ploĉe (najĉešće od tvrde ili sunĊeraste gume ili plastike), koje sprijeĉavaju prenošenje energije zaustavljenog projektila na tkivo ispod prsluka. Kao što smo već ranije pisali dugo je postojao pravi vakuum u izradi ove opreme. Panciri koji pouzdano štite od pogotka vatrenim oruţjem, izraĊeni od upletenih ĉeliĉnih ţica ili alkica, tada gotovo da i nisu postojali, pa je veliko pitanje da li bi kralj Aleksandar preţivio atentat 1934. godine u Marselju, da je na sebi imao svoju pancirnu košulju (firme “Hantsman” iz Birmingema, u to vrijeme najbolju na svijetu), pošto je napadaĉ koristio pištolj kalibra 7,63 Mauser, sa zrnima izuzetno velike probojne moći. Tako je sve do pojave sintetiĉkih vlakana, kakav je kevlar (kao što smo ranije pisali) ovaj problem ostajao neriješen. Dakle, sa pojavom kevlara, sa vlaknima izuzetno otpornim na kidanje, stvorile su se mogućnosti za izradu zaista efikasnih zaštitnih prsluka, koji zaustavljaju projektile iz vatrenog oruţja. Većina prsluka od kevlara, od panela sa više slojeva platna, zaustavlja standardno zrno 9 mm PARA, .357 Magnum i .45 ACP gotovo bez oštećenja (prsluka). MeĊutim ovakvi prsluci gotovo da i ne pruţaju efikasnu zaštitu od hladnog oruţja, odnosno sjeĉiva i drugih šiljatih predmeta ili strijela, jer se i pancirna platna, izraĊena tkanjem kevlarskih vlakana, lako sijeku, kao i ostale tkanine. Upravo iz ovog razloga, u standardne zaštitne prsluke ubacuju se posebni materijali (paneli), koji štite i od napada hladnim oruţjem – što se posebno i oznaĉava, i naglašava na samom prsluku. Svaki od dodataka osnovnoj konfiguraciji prsluka uvećava njegovu masu i glomaznost, što oteţava kretanje, sputava pokrete korisnika i ĉini nošenje manje komfornim. Upravo iz tog razloga, ĉesto se prave kompromisi, pa se izraĊuju prsluci razliĉitih stepena zaštite, ali i “komfornosti”. U prvu skupinu spadaju prsluci stepena zaštite I, koji pruţaju efikasnu zaštitu od projektila kalibra .22 LR (ukljuĉujući i hiperbrze metke), 6,35 mm, 7,65 mm, sve do metka .38 Spl, standardne brzine i mekog zrna. Ovu su najlakši prsluci, veoma laki za nošenje i potpuno neprimjetni ispod garderobe. Klasu II – A ĉine prsluci sposobni da štite od

383

standardnih metaka .45 ACP, 9 mm PARA i .357 Magnum, kao i .38+P+. TakoĊer su veoma komforni, i preporuĉuju se za svakodnevno nošenje ispod uobiĉajene garderobe, a obiĉno se izraĊuju od oko 50 slojeva kevlarskog platna. Zrno 9 mm PARA, prilikom udara u takav panel, probiće najĉešće 2 – 3 sloja kevlarskog platna, .357 Magnum od 138 grs 2 sloja, .22LR od 40 grs – dva, dok .38Spl i .45 ACP gotovo da neće probiti nijedan. Klasu II ĉine posebno ojaĉani prsluci, koji zaustavljaju većinu zrna kalibra 9 mm PARA (osim pancirnih), kao i zrna .357 Magnum svih brzina, a najĉešće zaustavljaju i zloglasni 7,62x25, zbog ĉega su i nešto teţi i glomazniji, pa teško mogu da budu neprimjetni ispod tanje odjeće. U klasu III – A ubrajaju se prsluci sposobni da zaštite od FMJ .44 Magnum metaka brţih od 420 m/s, 9 mm PARA zrna ispaljenih iz automata (poĉetna brzina 450 m/s i većih), kao i većine pancirnih zrna u pištoljskim kalibrima. Teško se nose neprimjetno, a preporuĉuju se u situacijama kada se izvjesno oĉekuje napad vatrenim oruţjem, pa je stepen zaštite bitniji od uobiĉajenog slobodnog kretanja. Posljednju skupinu ĉine prsluci klase III, koji se iskljuĉivo nose preko garderobe, i koji pruţaju efikasnu zaštitu protiv većine zrna standardne konstrukcije (bez metalnih penetratora), u većini standardnih vojnih pušĉanih kalibara, kao što su 7,62x51 NATO, 7,9x57, 7,62x63, 7,62x39, 7,62x54R (i manjih naravno), ali koji u dobroj mjeri oteţavaju normalno kretanje i savijanje, pa se zbog toga koriste u posebnim situacijama. Sve navedeno, potrebno je shvatiti okvirno, s obzirom da deklarirani stepen zaštite zavisi od mnogih faktora, u koje spadaju veliĉina, promjer, oblik i konstrukcija projektila, brzina kojom on pogaĊa pancir, ali i mjesta pogotka, kao i stanje samog panela, inaĉe dosta osjetljivog na vanjske utjecaje (naroĉito na sunce). Upravo zbog svega navedenog zaštitni prsluci posebno se ĉuvaju i skladište, a rok trajanja im je ograniĉen na oko pet godina, kada ih je, po preporuci većine proizvoĊaĉa potrebno zamijeniti novim. Sve navedeno “pancire” ĉini izuzetno skupim, pa im se cijena uobiĉajeno kreće od nekoliko stotina – do, ĉak, nekoliko hiljada dolara. Na samom kraju priĉe o zaštitnim prslucima donosimo kratko uputstvo o tome kako izabrati “pancir” za sebe. Da bi zaštitni prsluk ispunio svoju namjenu i uspješno zaštitio korisnika, prilikom izbora i nabavke, potrebno je voditi raĉuna o nekoliko bitnih elemenata. Nikada ne treba nabavljati polovan, oštećen, ili prsluk kome je, po deklaraciji proizvoĊaĉa istekao rok upotrebe, s obzirom da ne moţete da budete sigurni da je pravilno ĉuvan i da je zadrţao predviĊena svojstva. Uvijek je potrebno odluĉiti se za nekog od poznatijih proizvoĊaĉa, ĉije ime i ugled garantiraju kvalitet, a etiketa pokazuje realne karakteristike. Takvi su prsluci, po pravilu, najskuplji, ali, svakako, i najkvalitetniji.Trebao bi se izabrati prsluk koji, u odnosu na tjelesnu graĊu, zaštitnim panelima pokriva najveću površinu tijela i obavezno ima i boĉnu – potpazušnu zaštitu, kao i da pruţa zaštitu od napada oštrim predmetima. TakoĊer, veoma je vaţno izabrati i odgovarajuću veliĉinu, tako da prsluk pokriva najveći dio trupa, a da ne ometa u bitnijoj mjeri slobodu kretanja; uz to, da bude prislonjen uz tijelo, kako bi se, u sluĉaju pogotka, izbjeglo dinamiĉko prenošenje energije. Na samom kraju, ali i najvaţnije – uvijek treba izabrati prsluk sa najvećim stepenom zaštite koju konkretna situacija i zadatak dozvoljavaju da korisnik ima na sebi. A, bez obzira na izbor i stepen zaštite koji pruţa, prsluk bi trebao da ima anti – trauma ploĉu ili uloţak 140. 7.2. Novi pancirni prsluk Veoma interesnatan podatak objavili su predstavnici jugoslovenske firme ALEKS ARMOR, predstavljajući svoj novi pancirni prsluk. Tom prilikom oni su tvrdili da njihov mekani pancirni prsluk, naĉinjen od patentiranog i svjetski poznatog holandskog materijala Micro Dyneema (majkro dajnema; ribolovcima poznata kao materijal od kojeg se izraĊuju 140

„Kalibar“ 71/02.

384

najbolji upredeni najloni za pecanje), pruţa za ĉitavu klasu veću zaštitu od sliĉnih, napravljenih od kevlarskih vlakana. Ovo vlakno ima veliki odnos jaĉina /teţina (1mm debelo vlakno Dyneema moţe nositi 240 kg), dovoljno je lako da moţe plivati na vodi i ima visoki kapacitet apsorpcije energije. Prema deklaraciji proizvoĊaĉa, mekani prsluk, bez dodatnih ploĉa, s boĉnim ekstenzijama (odnosno, i boĉnom zaštitom), pogodan i za spoljašnje, i za prikriveno nošenje, naĉinjen od svega 38 slojeva materijala, pruţa stepen zaštite od, ĉak, IIIA (što znaĉi da štiti od pogodaka iz automata ispaljenih zrna 9 mm PARA, 8g, FMJ, poĉetnih brzina 426-441 m/s, kao i pogodaka drugih kalibara; ukljuĉujući .44 Mag, JSP, 15,5 g, poĉetnih brzina 420-440 m/s), pri ĉemu je i njegova ukupna masa oko triput manja od onih kevlarskih: svega oko 1850 grama. No, pogledajmo kroz historiju kako je tekla aktivnost sa razvojem zaštitne odjeće. 7.3. Historija upotrebe zaštitne odjeće141 Laka odjeća za zaštitu tijela od djelovanja vatrenog ili hladnog oruţja široko je dostupna policijskim snagama već više od 20 godina. Ljudi su tokom historije u raznim ratnim ili drugim opasnim situacijama koristili razne materijale kako bi zaštitili tijelo od povreĊivanja. Prvobitna zaštita za tijelo i štitovi pravili su se od ţivotinjskih koţa. Kako je civilizacija napredovala, poĉelo se u te svrhe upotrebljavati drvo, a zatim i ţeljezo. Srednjovjekovni vitezovi imali su metalni oklop koji ih je štitio u mnogim bitkama. Ipak poĉetak upotrebe vatrenog oruţja (oko 1500. godine) uĉinilo je većinu tradicionalnih štitova ili oklopa neupotrebljivim. Ustvari, jedina prava zaštita od vatrenog oruţja bili su zidovi koje je ĉovjek pravio od kamena, zemlje, betona. Prvi sluĉaj upotrebe mekših materijala za zaštitu tijela nalazimo u srednjovjekovnom Japanu, gdje su korištena odijela od svile. Premda je prvi policajac u Americi ubijen u okršaju s odmetnicima 1794. godine bio maršal Robert Forsyth, sve do kraja 19. vijeka nije zabiljeţen pokušaj upotrebe zaštitne odjeće protiv djelovanja vatrenog oruţja. U to vrijeme vojni struĉnjaci su ispitivali mogućnost upotrebe sile tako da su privukli paţnju i Kongresa, naroĉito nakon atentata na predsjednika Wiliama McKineleyja koji se desio 1901. godine. Odjeća, koju su tom prilikom prikazali, efikasno je štitila tijelo od ranjavanja mecima ĉija je brzina bila mala (oko 120m/s), dok za novo streljivo, ĉiji su meci imali brzinu preko 180 m/s nisu imali zaštitno djelovanje. Pored ovoga, cijena izrade ovih materijala i odjeće bila je znaĉajan usporavajući faktor (u 1998. godini pribliţno 1.400 US $ košta pojedinaĉni odjevni predmet). Isto tako i ĉinjenica da je 1914. godine prijestolonasljednik Frantz Ferdinand, tokom posjete Sarajevu gdje je pogotkom u glavu ubijen, nosio ovakvu vrstu zaštitne odjeće, znaĉajno su usporili istraţivanja u ovom podruĉju. Administracija za patentiranje u SAD zabiljeţila je daleke 1919. godine razliĉito dizajnirane komade odjeće koji su nudili zaštitu tijela od vatrenog oruţja. Prvi dokumentirani sluĉaj uspješnog korištenja zaštitne odjeće protiv djelovanja zrna ispaljenog iz vatrenog oruţja objavljen je u “Veĉernjoj zvijezdi”, listu koji je štampan u Washingtonu 2. aprila 1931. godine. Tada je jakna sa zaštitnim svojstvima prikazana Metropolitan policiji. Ipak, niti jedan od prikazanih modela nije u potpunosti potvrdio upotrebljivost u policijskim snagama ili za kriviĉno - popravne ustanove. Naredna generacija odjeće otporne na djelovanje vatrenog oruţja uvedena je u Drugom svjetskom ratu. Takozvana “Flak jacket” bila je naĉinjena od najlona, pruţajući zaštitu prvenstveno od fragmenata municije, ali protiv municije tadašnjih pištolja i pušaka nije pokazivala nikakvu zaštitu. Ove jakne bile su nezgrapne i primjena je bila ograniĉena 141

Dio materijala u narednom dijelu teksta korišten je iz „Priruĉnika za obuku kandidata koji će obavljati poslove fiziĉke i tehniĉke zaštite u agencijama za zaštitu ljudi i imovine“, Sarajevo (2003.)

385

primarno na vojne snage. Krajem 60 - tih, otkrivena je sintetiĉka materija od koje su naĉinjena vlakna sa potpuno posebnim svojstvima. O tog vremena zapoĉinje era modernih sredstava za zaštitu tijela od vatrenog oruţja. Nacionalni institut policije i kriviĉnog prava, kao prethodnica Nacionalnog pravosudnog instituta, zapoĉeli su istraţivanja radi razvoja lakog zaštitnog odijela koji bi policajci mogli neprekidno nositi tokom obavljanja duţnosti. Istraţivanja su dovela do pronalaska novih materijala s izvrsnim otpornim karakteristikama, koji bi se mogli iskoristiti za izradu lakih odjevnih predmeta koji bi kao zaštitu tijela mogli nositi policajci za vrijeme obavljanja svojih, ĉesto, veoma opasnih duţnosti. Nacionalni institut za policijske standarde (OLES) razvio je standarde koji se moraju primijeniti prilikom izrade odjevnih i drugih predmeta koji imaju svrhu zaštite tijela policajaca. Od sveukupno razvijene opreme i materijala za zaštitu, najznaĉajnije je dostignuće iz 70 - tih, kada je balistiĉko vlakno DuPont Kevlar (Stephanie Kwolek, istraţivaĉ iz laboratorija DuPonta, proizvela je vlakno koje je pet puta ĉvršće od iste teţine ĉelika; patentirano je 1966. godine, koristi se pored proizvodnje zaštitne odjeće, u industriji, avijaciji, plovilima, graĊevinskim materijalima, padobranima, skijama itd.) proizvedeno i primijenjeno u izradi tekstilnih materijala. Taj materijal je prvobitno bio razvijen kao zamjena za obruĉ od tankih ĉeliĉnih ţica koje se stavljaju u automobilsku gumu radi poboljšanja voznih svojstava automobila. Leste Shubin, koji je bio zaposlen kao organizator programa ispitivanja u Nacionalnom institutu za tehnologije, prisjeća se tih dana: “Dobio sam obavijest od Armije da DuPont ima nova vlakna kojima će zamijeniti pojas od ĉeliĉnih ţica u automobilskim gumama. Kada sam to vidio, shvatio sam da se taj materijal moţe iskoristiti za izradu zaštitne odjeće. Zajedno s Nacholasom Montanarellijem uzeo sam komad tog materijala, presavio ga nekoliko puta te smo ispalili metak u to. Zrno nije prošlo”. U narednih pet godina (1971. - 1976.) potrošeno je preko 3 miliona US $ za razvoj zaštitne odjeće. Nauĉnoistraţivaĉki i razvojni program bio je timski rad tada tehnološki najnaprednijih i najpoznatijih privatnih i vladinih instituta i organizacija. Ugovorne organizacije iz privatnog sektora bile su The Aerospace Corporation i MITRE Corporation. Ispred Armije uĉestvovali su Edgewood Arsenal, Aberdeen Proving Frauds (ispitni poligoni) i Natck Laboratories. Nacionalni biro za standarde Lowrence Livermore Laboratory, te FBI i Secret Service. Razvoj se odvijao u toku nekoliko godina kroz ĉetiri faze. U prvoj fazi provjeravalo se da li kevlar moţe zaustaviti olovno zrno. U drugoj fazi ispitivano je da se utvrdi koliko slojeva kevlara treba da se zaustave zrna s razliĉitim poĉetnim brzinama i kalibrima te razvoj prototipa prsluka koji će zaštititi policajca od zrna, u to vrijeme najĉešće korištenih oruţja, kalibra 0.32 Specijal (revolver) i 0.22 (D) dugo zrno iz puške. Zrna kalibra 9 mm, O,45, i 0,32 takoĊer su ispitivana. Tokom ispitivanja provedenih u poligonskim uvjetima 1973. godine, uoĉeno je da se otpornost zaštitnih prsluka znatno smanjuje usljed djelovanja vlage (kiša), UV zraka (sunĉeva svjetlost), te nakon višekratnog pranja i hemijskog ĉišćenja. Da se sprijeĉe ovi negativni efekti, kevlar tekstil je stavljen u vodonepropusne omote. U trećoj fazi ispitivani su medicinski aspekti zaštite tijela. Nije dovoljno da zrno ne probije prsluk, već je potrebno sprijeĉiti efekte traume koji nastaju udarom zrna u tijelo. U završnoj, ĉetvrtoj fazi, vršena su ispitivanja efikasnosti zaštitne odjeće. U prvim testovima koji su provedeni u tri urbane sredine, utvrĊeno je da se zaštitna odjeća lako podnosi, omogućava nesmetano kretanje i obavljanje poslova i ne izaziva neţeljeni pritisak na tijelo. U 1975. godini obavljena su dodatna testiranja u petnaest policijskih odjeljenja, od kojih je svako pokrivalo oblast veću od 250 000 stanovnika i imalo natprosjeĉan broj napada na policajce. Testirano je 5.000 komada zaštitne odjeće, a 800 komada je kupljeno iz komercijalnih izvora. IzmeĊu ostalog, testirano

386

je slijedeće: mogućnost (komfor) cjelodnevnog nošenja u ekstremnim vremenskim uvjetima i otpornost na dugotrajnu upotrebu. Zaštitna odjeća koju je dao Nacionalni institut garantirala je 95% - tnu vjerovatnoću preţivljavanja nakon pogotka zrna iz revolvera kalibra 0,38 koje ima poĉetnu brzinu preko 240m/s. Vjerojatnoća za potrebom naknadne kiruške intervencije nakon pogotka bila je manja od 10%. Konaĉan izvještaj 1976. godine potvrdio je da je novi balistiĉki materijal lak i pogodan za svakodnevno nošenje, te da pruţa efikasnu zaštitu od zrna. Privatna industrija je veoma brzo prepoznala znaĉaj ovih otkrića i ubrzo je trţište bilo prekriveno ponudama razliĉitih zaštitnih odjevnih predmeta. 7.4. Kako funkcionira zaštitna odjeća Kada zrno ispaljeno iz ruĉnog vatrenog oruţja udari u zaštitnu odjeću, biva zahvaćeno u “mreţu” veoma jakih vlakanaca. Ova vlakna apsorbiraju i razaspu udarnu energiju zrna koja se prenosi na cijeli zaštitni prsluk, uzrokujući da se zrno deformira u oblik gljive. Višak energije apsorbira se na ostale slojeve zaštitne tkanine sve dok se zrno ne zaustavi. S obzirom da vlakna zajedniĉki djeluju bilo u pojedinaĉnom sloju ili sa drugim slojevima, ogromna površina odjevnog predmeta je u funkciji zaustavljanja prodora zrna. Ovo takoĊer pomaţe prilikom ublaţavanja povreda unutrašnjih organa nastalih od udarca. Naţalost, danas nema takvog materijala koji bi totalno štitio tijelo od povreĊivanja usljed pogotka zrna ispaljenog iz vatrenog oruţja. U sadašnjim uvjetima zaštitna odijela pruţaju razliĉite stupnjeve zaštite od zrna s malom ili srednjom energijom. Zaštitna odijela koja štite od vatre iz pušaka i drugog dugocijevnog oruţja kod kojeg su poĉetne brzine zrna znatno iznad 250 m/s su polukruta, nepraktiĉna za stalno nošenje i u njima su najĉešće ugraĊene keramiĉke ili metalne ploĉe. Takva odjeća je namijenjena za kratkotrajno nošenje u odreĊenim taktiĉkim situacijama gdje su ekstremno visoke vjerovatnoće opasnosti od upotreba dugocijevnog oruţja. 7.5. Metode konstrukcije zaštitne odjeće Tipiĉno zaštitno odijelo naĉinjeno je od tekstilnog materijala koji se sastoji od više slojeva tkanine naĉinjene od otpornih vlakana koji se naziva “balistiĉki panel” (ploĉa). Ova ploĉa ugraĊuje se u nosaĉ koji je sašiven od uobiĉajenih tekstilnih materijala (najlon ili pamuk). Ove ploĉe se mogu za stalno zašiti ili se mogu ostaviti pokretljive. Iako gotov proizvod izgleda veoma jednostavno, to je ustvari veoma sloţen proizvod. Balistiĉka vlakna i tekstil mogu se nabaviti od razliĉitih proizvoĊaĉa u razliĉitim stilovima, sastavu, te svaki tip ima svoju jedinstvenu otpornu karakteristiku. IzraĊivaĉ prsluka moţe u balistiĉki panel staviti jednu vrstu tekstila ili kombinaciju od više razliĉitih tipova ili proizvoĊaĉa. Poloţaj i broj pojedinih slojeva unutar balistiĉkog panela odreĊuju njegova specifiĉna svojstva. Neki proizvoĊaĉi dodatno prevlaĉe tkaninu odreĊenim materijalima, kao npr. ugradnja obiĉne tkanine da se ublaţi udarni efekt i udarna trauma. Iz ovih razloga nemoguće je usporeĊivati jedan proizvod sa drugim bazirano na usporeĊivanju broja slojeva u balistiĉkom panelu. Nadalje, naĉin na koji je jedan balistiĉki panel sastavljen razlikuje se od proizvoĊaĉa do proizvoĊaĉa. Kod nekih, višestruki slojevi su neobjašnjivo sašiveni i skupljeni oko jednog kraja panela; kod drugih, slojevi su na razliĉitim mjestima zanitani. Neki proizvoĊaĉi sastavljaju tkanine preko upravnih ili vodoravnih ušitaka, a neki umeću druge tanke materijale izmeĊu ploĉa. Nema podataka da li šivenje remeti otpornost materijala. Ustvari, prošivanjem se poboljšavaju sveukupne osobine za nošenje ovakve zaštitne odjeće, te ublaţavaju udarne

387

traume, što ovisi od vrste upotrijebljene košulje koja se nosi uz uniformu. ProizvoĊaĉi nastoje da kreiraju razliĉite naĉine priĉvršćivanja prsluka za tijelo i tu najĉešće koriste kuke ili “ĉiĉak” kopĉe, ali obavezno bez metalnih dijelova koji su opasni jer mogu odbiti zrno ili izazvati druge povrede u sluĉaju da ih pogodi zrno. 7.6. Materijali za izradu zaštitne odjeće Nekoliko proizvoĊaĉa je bilo ukljuĉeno u razvoj i usavršavanje materijala za zaštitnu odjeću. Svaki od navedenih ima svoje karakteristiĉne materijale koji su zaštićeni patentnim pravom. DuPont je za potrebe policije razvijao ove materijale tokom 25 godina. Njegovo vlakno tipa kevlar, prvi put dobiveno 1965. godine, bilo je upotrijebljeno za prvi tekstilni materijal moderne generacije matrijala za zaštitna odjela. Kevlar je naziv za organsko sintetiĉko vlakno s kombinacijom osobina koje mu omogućavaju veliku snagu na kidanje i sjeĉenja, a malu teţinu. TakoĊer ima visoku hemijsku otpornost, ne topi se, ne omekšava i ne gori, a svojstva se ne mijenjaju namakanjem u vodi. Kevlar 29 uveden poĉetkom 70 - tih je prva generacija na zrno ispaljeno iz vatrenog oruţja, otpornih tekstila koji su za to vrijeme bila veoma praktiĉna. DuPont je 1988. godine uveo drugu generaciju kevlar vlakana poznatu kao kevlar 129. Ova vlakna davala su efikasnu zaštitu od zrna velike energije kao što su zrna kalibra 9 mm. Ovaj materijal bio je potreban za zaštitna odijela zatvorskih ĉuvara koji su najĉešće izloţeni opasnostima od iznenadnog uboda nekim oštrim predmetom. Najnovije iz linije DuPont Kevlar proizvoda je Kevlar Protera koji je proizveden 1996. godine. To je materijal sa povećanom otpornošću na kidanje i povećanim kapacitetom apsorpcije udarnog talasa uz povećanu savitljivost i smanjenje teţine. Ove karakteristike dobivene su zahvaljujući razvoju novog postupka uvijanja vlakana. Spektra vlakna su proizvod kompanije Allied Signal i predstavljaju ultra -snaţna poletilenska vlakna. Polietilen visoke molekularne teţine rastvoren je i isipan kroz niz sitnih otvora. Oĉvršćivanje se vrši hlaĊenjem i ohlaĊena vlakna liĉe na gel. Ova Spektra vlakna se zatim koriste u proizvodnji kompozitnog materijala Spectra Shield. Sloj ovoga štita sastoji se od ukrštenih Spektra vlakana koja se ukrštaju pod uglom 0 - 90 stepeni, a uĉvršćena su pomoću savitljive smole. Oba sloja (vlakna i smola) zatvore se pomoću dva lista polietilenskog filma koji liĉi plastici u koju se uvija hrana. Prema proizvoĊaĉu, AlliedSignal, ovaj tekstilni materijal koji nije tkan je naroĉito ĉvrst, lak i ima odliĉne balistiĉke otporne osobine. Spektra štit proizvodi se u brojnim stilovima i koristi za laka, ali i teška zaštitna odijela. Allied Signal koristi ovu tehnologiju u proizvodnji drugog tipa kompozitnog štita nazvanog Gold Shield (Zlatni štit). Zlatni štit se sastoji od aramidnih vlakana umjesto Spektra vlakana. Trenutno se zlatni štit proizvodi u tri varijante: Gold Shield LCR i Gold Flex za laka zaštitna odijela (prsluke) i Gold Shield PCR koji se koristi za tvrde ploĉe – štitnike ili kacige. ProizvoĊaĉ Akzo Nobel razvio je razliĉite forme aramidnih vlakana TWARON koji koristi u izradi zaštitnih odijela. Prema Akzi Nobelu, ovo vlakno koristi efekt od 1000 i više pojedinaĉnih vlakana koja djeluju kao spuţva koja apsorbira energiju zrna i brzo je disperzira u okolna vlakna. Što se više vlakana koristi, efekt apsorpcije je brţi. Akzo tvrdi da njihova patentirana Mikrofilament tehnologija omogućava maksimalnu apsorpciju energije, uz minimalnu teţinu, poboljšan komfor i savitljivost. Akzo Nobel napominje da upotreba TAWRON vlakana u zaštitnoj odjeći znaĉajno smanjuje ukupnu teţinu gotovog proizvoda, a ujedno prsluke ĉini ugodnijim za nošenje. TakoĊer naglašava nepotrebnim prošivanje ovih panela, te da to doprinosi smanjenju teţine, osjećaju mekoće uz nesmanjenu zaštitnu osobinu.

388

U skorije vrijeme pojavili su se i zaštitni prsluci za ţene, koji su, zbog njihove razliĉite tjelesne graĊe, u odnosu na muški, sasvim razliĉito iskrojeni. Novi zaštitni prsluk, koji pruţa nivo antibalistiĉke zaštite klase IIIA, prilagoĊen je ţenskom obliku grudnog koša, zahvaljujući ĉemu pruţa veću slobodu kretanja i povećanu zaštitu izuzetno osjetljivom tkivu grudi. Kao i ostali proizvodi firme ALEKS ARMOR, izraĊen je od holandskog materijala posljednje generacije “Dajnema SB – 21”, firme DSM, ĉemu duguje izuzetno malu masu i debljinu, uz najviši stepen zaštite koji postoji na trţištu. Proizvodi se u ĉitavom spektru “ţenskih” konfekcijskih brojeva, ali postoji mogućnost poruĉivanja “po mjeri”. Standardno je opremljen navlakama u bijeloj i crnoj boji, ali moţe da se poruĉi i u kamuflaţnoj boji. Uz standardan, meki prsluk, razvijen je i model sa tvrdim ploĉama sa prednje i zadnje strane, što podiţe nivo zaštite na nivo III+ ili IV. 8. MANJE POZNATI SVIJET BALISTIKE I VATRENOG ORUŢJA 8.1. Baze podataka ĉahura i zrna Sve veći porast nasilniĉkog kriminaliteta koji ukljuĉuje upotrebu oruţja (pogotovo kriminal povezan s drogom, te drugi vidovi organiziranog kriminala), potaknuli su uvoĊenje sistema baze podataka u koje se mogu pohranjivati individualna obiljeţja tragova vatrenog oruţja, što će pomoći pri rješavanju mnogih od tih kriviĉnih djela. U mnogim, naţalost, već uobiĉajenim pucnjavama iz jurećih automobila ili uliĉnih zloĉina povezanih s nezakonitom trgovinom drogom (itd.), jedini su dostupni dokazi nekoliko ĉahura prikupljenih na mjestu dogaĊaja. Sve do pojave tih baza podataka takvi su tragovi imali slabu vrijednost ukoliko policija nije pronašla oruţje upotrijebljeno u pucnjavi. Danas se te baze podataka mogu iskoristiti za povezivanje ĉahura s jednog mjesta dogaĊaja s drugim ili da bi se te ĉahure pripisale odreĊenom oruţju iz kojeg je poznati uzorak ĉahure pribavljen. Poznate baze podataka sastoje se od pokusnih ispaljivanja iz svakog oruţja predanog odjelu za balistiku kao i iz oruţja koje je policija zaplijenila i namijenila uništenju. Nakon uspjeha baza podataka koje sadrţavaju individualna obiljeţja o ĉahurama, razvijaju se nove baze podataka za pohranu i traţenje individualnih obiljeţja utvrĊenih na samim zrnima. Ta tehnologija korisna je u sluĉajevima kada ĉahure nisu pronaĊene, ali je pronaĊeno zrno za koje je utvrĊeno da se moţe identificirati.

8.2. Meci od bibera Interesantno je spomenuti informaciju po kojoj neke specijalistiĉke sluţbe u SAD eksperimentiraju s mecima od bibera. Naime, poznata je tvrdnja da njujorški policajci vole pucati, ali ne bi ţeljeli biti ubice. Sada je kalifornijska firma Jaycor prezentirala javnosti mašinku ĉiji su meci punjeni specijalnim kuglicama punjenim biberom u prahu. Biber upucanog onesposobi, ali mu ne nanese ozbiljne povrede. Ista firma radi na proizvodnji detektora koji pomoću ultrakratkih talasa već na udaljenosti od osam metara utvrĊuje da li je neko naoruţan hladnim ili vatrenim oruţjem.

389

Slika 140. Novo oruţje njujorških policajaca – mašinka koja puca-biberom

8.3. Videokamera koja ispaljuje gumene metke Iz svijeta oruţja stiţe još jedna informacija. Tajlandski izumitelj Songfon Eimbunijarit, osnivaĉ firme koja saraĊuje sa ministarstvom odbrane, predstavio je videokameru koja ispaljuje gumene metke. Kamera je namijenjena za policiju, za situacije sa taocima. Songfon je napravio sliĉne sprave i od kišobrana, mikrofona i štapova. Gumeni meci mogu ošamutiti i raniti, ali ne i ubiti. 8.4. Pištolj omamljivaĉ Britanska policija predstavila je svoje novo oruţje u borbi protiv kriminala – pištolj – omamljivaĉ koji će kriminalce onesposobiti elektroškom od 50 000 volti. Pištolj ispaljuje strelicu koja elektroškom zaustavlja bjegunca bez većeg ozljeĊivanja. Ideja je pokupljena od ameriĉke policije koja se takvim oruţjem koristi već duţe vrijeme. MeĊutim, pravi je razlog uvoĊenja elektrošok – pištolja, silan pritisak javnosti koja zahtijeva da policija nosi manje opasno oruţje kako bi se smanjio broj ubijenih kriminalaca. U tom smislu treba napomenuti da su u razvijenim zemljama Zapada, ali i u nekima koje to nisu, na primjer: MaĊarska, Bugarska itd., sprejevi sa suzavcem, plinski pištolji i revolveri, zraĉni pištolji i revolveri ĉija energija ne prelazi 7,5 dţula i elektro-šok ureĊaji, slobodno na raspolaganju punoljetnim graĊanima. Njihova zloupotreba je, svakako, kaţnjiva. Detaljnije ćemo opisati elektro-šok ureĊaj “Advanced Taser”, proizvod firme Taser International. Kako mu i samo ime kaţe radi se o poboljšanom – unaprijeĊenom tejzeru, ureĊaju koji elektriĉnu energiju, akomuliranu u baterijama, preko kondenzatora, u kratkom vremenu prenosi na potencijalnog napadaĉa. Firma “Tejzer International” proizvodi dva tipa “poboljšanog” Advanced Tasera. Prvi, M26, namijenjen je iskljuĉivo policiji, dok M18 slobodno mogu da kupe punoljetni graĊani. Oba tipa su spolja identiĉna, ali M26 oslobaĊa elektriĉnu energiju snage 26, a M18 – 18 vati. Advanced Taser izgleda kao djeĉiji plastiĉni pištolj. Pravi se u crnoj i ţutozelenoj boji, sa svijetloţutom šarom po sredini. Dimenzije ovog oruţja (jer ono to jeste) su: duţina 190, visina 140 i širina 33 mm, pribliţno kao “Zastavin” pištolj CZ 99. U «usta» pištolja usaĊuje se “Air Cartridge” punjenje koje, u pravougaonom kućištu veliĉine kutije šibica, sadrţi komprimirani plin nitrogen, dva elektriĉna kontakta ĉiji vrhovi izgledaju kao ribolovaĉke udice i, naravno, kablove, koji ove “leteće” kontakte povezuju s bazom – tejzerom. Kako naprava funkcionira? Pritiskom na obaraĉu (postoji i koĉnica na obje strane), pod djelovanjem komprimiranog nitrogena, iz tejzera munjevito izlijeću dva kontakta s kao harpun šiljatim vrhovima. Bilo da se zakaĉe za odijelo ili koţu, kroz tanke kablove prolazi struja snage 12 vati, napona 50 000 volti. Maksimalan domet kablova (“udica”) je pet metara.

390

Ovaj elektroudar – šok izaziva elektromuskuloznu disrupciju – trenutno razaranje elektromuskularnog sistema, tj. centralnog nervnog sistema, praćeno gubitkom svijesti.

Slika 141. Ispod nišana je ugraĎen kompjuter, koji biljeţi datum i vrijeme upotrebe tejzera

Slika 142. Pištolj omamljivač

Šef instruktora ameriĉkih marinaca Hans Marero je nakon primjene (na njemu) izjavio: “Bio sam u borbi ranjen ruĉnom bombom, uspio sam i ranjen da izvršim zadatak; Advanced Taser je do sada jedina stvar koja je uspjela trenutno da me zaustavi”. ProizvoĊaĉ poboljšanog tejzera tvrdi da, poslije dolaska svijesti, ovaj elektroudar ne izaziva nikakve negativne zdravstvene posljedice po ţrtvu. Prednosti su, zaista brojne. Najprije: ureĊaj apsolutno nije smrtonosan (osim ako pogoĊeni nosi pejsmejker). Zatim: domet od 5 metara pruţa dovoljno bezbjedno rastojanje od napadaĉa. Dejstvo elektro – luka prostire se pet centimetara kroz mekanu prepreku, tako da ni debela zimska odjeća ne moţe da zaštiti napadaĉa. Onda: ispaljeno punjenje zamjenjuje se novim za 2 – 3 sekunde. I, takoĊer, vaţno - sasvim je svejedno u koji dio tijela je napadaĉ pogoĊen. Vatrenim oruţjem on mora da bude pogoĊen u vitalne organe, gasnim u disajne, dok je trejzerom dovoljno pogoditi mali prst na nozi.

Slika 143. (Ne)dozvoljeno oruţje: Advanced taser

Kod policijskog ureĊaja, M26, vremena i dejstva su još kraća i efikasnija. UreĊaj se nudi u opciji M18L, koja sadrţi i laserski nišan, što moţe dodatno preventivno djelovati na napadaĉa, da odustane od napada. Ovaj poboljšani tejzer zaista je efikasno samoodbrambeno oruţje. I mnoge dame ga – tamo gdje je to dozvoljeno – rado nose u torbicama, budući da teţi samo 510 grama.

391

Inaĉe, kad se govori o elektrošok ureĊajima obiĉno su se pod tim podrazumijevali modeli: Model M -100 koji isprazni na napadaĉa 100.000 volti statiĉkog naboja, a modeli M 150, M - 200 i M - 400 isprazne 150.000, 200.000 i 400.000 volti statiĉkog naboja. Koriste uobiĉajene dugotrajne baterije, a aktiviraju se u vremenskom intervalu koji iznosi milisekunde142. 8.5. “Paint – ball” pištolji Vijetnamska policija se odluĉila boriti protiv prebrze voţnje na potpuno nesvakidašnji naĉin. Utrke automobilima po ulicama Hanoja zadaju mnogo glavobolja gradskim ĉelnicima, a ujedno su i glavni razlog sve većeg broja poginulih. Kako bi se tome stalo u kraj odluĉeno je da policajci koriste “paint – ball” pištolje dometa deset metara. Tako će svakog prekršioca zakona, pokuša li pobjeći sa mjesta “zloĉina”, pogoditi, odnosno oznaĉiti crvenom, ţutom ili zelenom bojom da bi ih kasnije lakše otkrili i uhvatili.

Slika 144. Označavanje vozila bojom

8.6. Pištolj na decibele Nakon senzacionalnog teroristiĉkog akta od 11. septembra, specijalizovane sluţbe intenzivno razmatraju kakvim oruţjem bi mogli da budu opremljeni ĉlanovi posade putniĉkih aviona, u cilju savladavanja eventualnih otmiĉara. Kao super-tajni projekat, Amerikanci razvijaju zvuĉno oruţje, napravljeno u cijelosti od plastike, koje po cilju dejstvuje zvukom od 140 decibela, a kojim bi, po zamisli, trebalo da budu opremljeni svi ĉlanovi posade (ukljuĉujući stjuardese), i da – pri najmanjem znaku predstojećeg incidenta – djeluju bez opomene, jer ovo oruţje nije smrtonosno. “PogoĊen” usmjerenim zvukom, napadaĉ bi trenutno pao usljed nesnosnih bolova, dok bi osoblje bilo zaštićeno antifonima u školjki uha. Putnici bi trenutno osjetili oštar bol, ali sigurno je da bi svi eventualni teroristi popadali na pod aviona, bez mogućnosti da na bilo koji naĉin ugroze prisutne. Ovo misteriozno oruţje još uvijek nije dostupno javnosti, a objavljen je samo opis, te šematski crteţ, iz koga se vidi da se zvuk usmjerava i pojaĉava kroz niz brana od tvrdog materijala.

142

Dio podataka prenesen iz „Kalibra“ broj 102/05.

392

8.7. “Pištolj mreţa” Kineska policija je predstavila svoje novo oruţje zvano “pištolj mreţa”. Oruţje koje ne ubija je u obliku palice, a moţe se instalirati i na pušku. Novo oruţje kineske policije sadrţi zrak pod pritiskom koji izbacuje mreţu i do 10 metara. Kineski proizvod “pištolj mreţa” prodaje se po cijeni od 1000 juena, odnosno 120 ameriĉkih dolara.

Slika 145. Pištolj mreţa

8.8. Plinski pištolji Navedeni pištolji ne mogu ispaljivati bojevo streljivo i u mecima imaju malo barutno punjenje koje daje samo zvuĉni efekat pucanja, a postoji i verzija ove municije koja je punjena suzavcem, tako da daje isti efekt kao suzavac u spreju kada se ispali napadaĉu u lice. Kako bi ih se lakše razlikovalo, obiĉno su meci oznaĉeni zelenom bojom, a oni punjeni suzavcem ţutom. Osim toga postoje i meci punjeni pepper sprayom koji su oznaĉeni crvenom bojom. Struĉnjaci za sigurnost uglavnom se slaţu u ocjeni da je velika pogreška nositi replike oruţja. Upravo ĉinjenica da veliki broj modela takvog oruţja izgleda gotovo identiĉno svom uzorku, moţe dovesti njegovog vlasnika u opasnost. Njihovo pokazivanje ili korištenje zaplašit će neke napadaĉe, ali postoji realna mogućnost da napadaĉ onda zapuca iz pravog oruţja. 8.9. Upotreba noćnih promatraĉa Prvi ureĊaji za noćno osmatranje pojavili su se krajem Drugog svjetskog rata u Njemaĉkoj, a zatim i u svim zemljama – pobjednicama. MeĊutim, bili su glomazni, preteški i sa izuzetno malom autonomijom. Prvi upotrebljivi modeli pojavili su se u vrijeme Vijetnamskog rata. Ti ureĊaji prve generacije, bili su relativno lagani, ne pretjerano velikih dimenzija, ali im je upotrebljivost bila ograniĉena samo na noći u kojima je bilo mjeseĉine ili bilo kakvog drugog izvora svjetla. Ni kvalitet slike nije bio pretjerano dobar, ali je zadovoljavao osnovne potrebe. Svaka sljedeća generacija ureĊaja – a s tehnologijom su, naravno, prednjaĉili Amerikanci, bila je sve manja i imala sve kvalitetnije komponente. Osamdesetih godina, Sovjetski savez je otkrio da su Amerikanci ostvarili znaĉajnu prednost u noćnim operacijama, i da je potrebno omasoviti korištenje noćnih osmatraĉkih ureĊaja u sopstvenoj armiji.

393

Osnovali su ĉitav niz tvornica za proizvodnju ovakvih ureĊaja, koji su zadovoljavali većinu potreba, bez obzira na lošije karakteristike od ureĊaja zapadnog porijekla. Danas Sovjetskog saveza nema više, većina armija u potpunosti je opremljena ureĊajima posljednje generacije, ali se pojavilo još jedno novo, za većinu proizvoĊaĉa neoĉekivano – civilno trţište. U ovoj novoj utakmici, po broju prodatih primjeraka neoĉekivani pobjednici su vjerovali ili ne – upravo iz bivšeg Sovjetskog saveza. Veliki broj fabrika i masovna proizvodnja omogućili su im da znaĉajno snize cijenu, na samo nekoliko stotina dolara. Prvi njihovi ureĊaji na trţištu bili su priliĉno grubi, slijedeći u potpunosti vojnu proizvodnju, meĊutim, vrlo brzo su ih zamijenili ureĊaji izuzetno poboljšanog dizajna. Umjesto grubih i teških naprava, kakvi su bili ureĊaji prethodnih generacija, sada su to ureĊaji koji sliĉe japanskim video kamerama. U tom smislu predstavljamo i ureĊaj pod nazivom: “Night Force”. Sve ivice su zaobljene, dugmad za kontrolu nalaze se ispod prstiju ruke u kojoj se ureĊaj drţi, a o teţini da ne priĉamo: upravo je onolika kolika treba da bude da se ruka ne bi pretjerano pomjerala prilikom gledanja. Na zadnjoj strani samog ureĊaja nalaze se dvije LED diode crvene i zelene boje, koje svijetle kada je ureĊaj ukljuĉen, i kada je ukljuĉen dodatni IC iluminator. Naravno, IC iluminator projektira infracrveno zraĉenje, ĉije je svjetlo nemoguće otkriti golim okom, tako da je tajnost posmatranja zagarantirana. Jedna od mana ureĊaja su upravo ove dvije LED diode, ĉija je snaga izabrana tako da obezbjeĊuje signalizaciju rada i na dnevnom svjetlu, tako da noću praviše sijaju. Ni to ne bi bilo strašno da se ne nalaze na zadnjem dijelu, usmjerene pozadi, tako da osvjetljavaju lice onoga ko ureĊaj koristi. No, to je lako preduprijediti lijepljenjem trake “izolirbanda” preko njih. Komande se nalaze na gornjoj strani ureĊaja, i mogle su da budu pomjerene malo unazad zbog lakšeg korišćenja. Priliĉno su tvrde, kako i treba da bude, da se ne bi desilo da se ureĊaj sam aktivira od pritisaka torbice i potroši baterije. Na vrhu ureĊaja, iza dugmadi za aktiviranje, nalazi se i poklopac prostora za baterije. Koriste se dvije baterije, standardne veliĉine AA. Testiranja su pokazala da je vrijeme trajanja baterija od 30 sati bez korištenja iluminatora, i 8 – 10 sati s njim, koje proizvoĊaĉ navodi u deklaraciji priliĉno taĉno. Objektiv je zaštićen plastiĉnim poklocem, koji nikada ne treba skidati preko dana, pošto to gotovo sigurno oštećuje ureĊaj, bez obzira na to da li je iskljuĉen ili ukljuĉen. I na kraju treba napomenuti da je cijena ovog (i sliĉnih) ureĊaja nekoliko stotina eura. 8.10. Puška kojom se moţe pucati iza ugla Novi sistem naoruţanja demonstriran je poĉetkom decembra 2003. godine u Izraelu, a omogućava naoruţanim snagama da pucaju iz pušaka i pištolja iza ugla. Ovakav sistem bi mogao znaĉiti revoluciju u urbanim ratovima širom svijeta, ali i u borbi protiv kriminala. Patentirani “corner shot” ili “pucanj iza ugla” pruţa zaštitu vojnicima tako što im omogućava da precizno pucaju niz ulicu kroz prozor ili okvir vrata, a oni sami (vojska ili policija) ne nalaze se na liniji vatre. Sistem se sastoji od mobilnog nastavka, koji se moţe prilagoĊavati svakom tipu bojne puške ili pištolja te ukljuĉuje kameru koja omogućava vojniku ili policajcu da skenira zadanu metu i potom je nacilja dok se nalazi u zaklonu. “Corner shot” je nastao u izraelsko – ameriĉkoj saradnji. “Ovaj sistem pušten je na trţište prije tri mjeseca i već smo ga prodali u 15 zemalja”, izjavio je Amos Golan, penzionisani pukovnik, koji je sluţio u izraelskim antiteroristiĉkim jedinicama i izumio “corner shot”. Sistem košta izmeĊu tri i pet hiljada dolara i prodan je Sjedinjenim Drţavama, Rusiji, te nekim evropskim drţavama. Naprava je precizna do 100 metara na devetomilimetarskom pištolju i do 200 metara na 5,7 milimetarskoj pušci. Ina;e, Ruski vojnici su prvi tokom Drugog svjetskog rata i opsade Staljingrada (današnji Volgograd)

394

dobili ideju o savijanju cijevi svojih pušaka da bi pucali iza ugla, a njihovi nacistiĉki protivnici razvili su sistem naoruţanja s periskopom, koje su nazvali “krummerlauf”. 8.11. Pametno oruţje Pametno oruţje (“smart gun” – engl.) – predstavlja pištolje koji rade na principu “prepoznavanja”, tj. autorizacije korisnika, utemeljene na “komunikaciji” putem kratkodometne radio – frekvencije. Nakon što se pištolj napuni energijom on emituje odreĊeni radio signal. Maleni radio – transponder (ugraĊen u poseban prsten ili sat) koji nosi osoba ovlaštena za upotrebu tog pištolja prihvata signal i vraća kodirani (šifrirani) signal, oslobaĊa i izvlaĉi blokadnu iglu iz mehanizma za okidanje omogućavajući pištolju normalno djelovanje, tj. dopuštajući strijelcu pucanje oruţjem. Usavršeni modeli imaju vrlo maleni radio – transponder, integralnu bateriju kao dodatni izvor energije, integralni laserski nišan, radio – modul u dršku, poboljšanu izvedbu ureĊaja za blokiranje mehanizma za okidanje i maleni vanjski kontrolni display. Ipak, teško je postići dovoljnu pouzdanost i sigurnost u rukovanju. 8.12. “Ruski derindţer” Nakon hapšenja Slobodana Miloševića u pretresu kuće/vile “Mir” pronaĊen je jedan veoma zanimljiv primjerak oruţja. Radi se o specijalnom bešumnom pištolju ruske proizvodnje. Navedeno oruţje, koje su policajci prozvali “ruski derindţer”, puni se s dva metka kalibra 7,62 mm, specijalne konstrukcije. Naime, barutni plinovi poslije opaljenja ostaju zatvoreni u ĉahuri, gurajući klip koji potiskuje zrno. Oni koji su testirali navedeno oruţje, tvrde da se ĉuje samo tiho “tak”: udarac klipa u projektil. 8.13. Samostreli – savremeno lovaĉko borbeno oruţje Prvi su ga ponijeli prekaljeni Rimljani, ĉije su legije tada marširale svijetom. Tada je nazvan Arcubalista (lat. samostrel). Konaĉno je uobliĉen u 9. stoljeću i već je bio raširen po cijeloj Evropi. I pored niza prednosti samostrel nije stekao popularnost van Starog kontinenta (sve do 20. stoljeća). U meĊuvremenu, njegovu zastrašujuću efikasnost svojim autoritetom pokušavaju da ograniĉe crkvene vlasti. Naime, Lateranskim koncilom 1139. zabranjena je upotreba samostrela protiv hrišćana. Pošto je u sukobu ekumenskog duha i ratne logike pobjednik unaprijed poznat, samostrel se koristio (i još se koristi) s jednakom efikasnošću i protiv hrišćanske “braće” i protiv “bezboţnika”. Današnje doba kao najveće protivnike njegove upotrebe definiralo je streliĉare i tradicionalno orijentirane lovce. Navedeno je sasvim razumljivo jer njegove performanse ostavljaju malo prostora sportskom izazovu ili provjeri lovaĉkog umijeća. U odnosu na luk, moderni samostreli imaju niz prednosti: snaţniji su, zatezna sila kreće im se oko 150 funti (68 kg), a ponekad i više. To znaĉi da je ispaljena strela znatno brţa i da ima poloţeniju putanju. TakoĊer, to je veći domet, više energije na cilju i veća vjerojatnoća pogotka, jer jedan od kljuĉnih problema, procjena daljine do cilja, donekle je ublaţena. Osim navedenog, samostrelom moţe da se gaĊa iz svih poloţaja, ĉak i leţeći, što je s lukom praktiĉno nemoguće. Samostrel moţete nositi zapet cio dan i s njim mirno nišaniti, dok luk morate da zapnete par sekundi prije gaĊanja i za to upotrijebite priliĉno snage, upravo kada vam je potrebna mirna ruka. Pored navedenog, gaĊanje samostrelom ne zahtijeva posebnu obuku, istovjetno je gaĊanju iz puške, a i preciznost im je usporediva (do razumne daljine naravno). Svakako da većoj preciznosti u odnosu na luk znaĉajno doprinosi korištenje kraćih strijela, ĉime se izbjegava tzv. “streliĉarski paradoks”, tj. uzduţno krivljenje strijele tokom leta do mete i sinusoidna putanja. Probojnost im je takva da ne odolijevaju ni suvremeni

395

pancir prsluci koji zaustavljaju magnum kalibre. Sve navedeno, uz mogućnost montaţe opto – elektronskih ureĊaja, plus potpuno neĉujno djelovanje i praktiĉno odsutnost trzaja, razlog je što se samostreli nalaze u arsenalu svih specijalnih jedinica širom svijeta. Ipak, i pored svih prednosti koje smo naveli, moderni samostreli u odnosu na lukove imaju i odreĊenih nedostataka (nekada vrlo ozbiljnih). Na prvom mjestu to je veliĉina. Korištenje modernih kompozitnih materijala svelo je njihovu masu na prihvatljiv nivo, ali i dalje je tu priliĉna širina i nipošto zanemariva duţina samostrela. Osim toga, napinjanje snaţnog samostrela je fiziĉki zahtjevan posao, pa iako se nude uzengije, sistemi ĉekrka, ĉak i elektromotori, dok vi ispalite jednu strijelu, korisnik luka će odapeti barem tri. Za taktiĉku upotrebu, samostrel ima veoma ograniĉenu primjenu, jer moderno prigušeno oruţje ima kompaktnije dimenzije, veći kapacitet i brzinu paljbe, veću energiju i probojnost na cilju, kao i veću preciznost i domet. Specijalci ga koriste veoma rijetko, pa se ĉešće nalazi u rukama lovokradica i atentatora. Tokom 80 – ih koristili su ih u Sjevernoj Irskoj “narandţasti” (lojalisti), a ima izvještaja da su ih upotrebljavali baskijski separatisti (ETA) u meĊusobnim obraĉunima. Danas, aktuelnu ponudu samostrela na trţištu ĉine dva segmenta. To su samostreli namijenjeni sportskom gaĊanju u metu, gdje je neprikosnovena njemaĉka firma “Lothar Walter” sa serijom Tell za klasiĉno streljaštvo. Drugi dio trţišta pokrivaju ameriĉki proizvoĊaĉi, od kojih su najpoznatiji i najbolji “Horton”, “Bernett” i odskora “Ten Points”. Firma “Barnett” sa sjedištem u Odesi (Florida), zainteresiranim već više od 40 godina nudi visoko kvalitetne proizvode, po najsuvremenijoj tehnologiji svog vremena i od vrhunskog materijala. Poznavaocima ove materije, sigurno nisu promakli revolucionarni Commando sa sistemom za samozapinjanje, snaţan i kompaktan pištolj – samostrel Trident, najprodavaniji kompaund samostrel svih vremena Demon. Trenutna ponuda “barnett” samostrela predstavlja uspjelu evoluciju u dizajnu i primjenu “spece age” materijala. Dok su ranija tijela samostrela izraĊivana od aluminijuma i magnezijumskih legura, nova serija koristi polimere poput najsavremenijih pištolja i automatskih pušaka. Jedino su rajzeri (središnji dio luka) raĊeni od otkivaka, na CNC mašinama. Tetive su od kevlara, kablovi od fast – flajta, a sve klizne površine presvuĉene su slojem teflona. Kemovi (ekscentriĉne koturaĉe) raĉunarski su projektirani za ujednaĉeno ubrzanje i što mirniji izbaĉaj strijele, a limbovi (kraci luka) priĉa su za sebe. Samostreli iz vrha ponude opremljeni su udvojenim tzv. “split limb” lukovima ĉiji su kraci predstavljeni paralelno, a izraĊeni su od kompozitnih materijala koji su godinama usavršavani i testirani. Kundaci imaju podesivu obrazinu i rukohvate, amortizere trzaja i okidaĉe, tvorniĉki podešene na silu od 1,8 kg! Svi su opremljeni automatskim koĉnicama kojima se rukuje desnim palcem i imaju dioptrijske nišane s po tri pina (mušice za razliĉite daljine). Naravno, na svima je i montaţa za optiku kao i mogućnost ugradnje pomoćnog sistema za zapinjanje luka. Samostreli imaju i dodatnu opremu ĉiji spisak moţe biti zaista dug. Tu su kviveri (nosaĉi za strijele), optiĉki nišani sa specijalnim konĉanicama koji omogućavaju gaĊanje na razliĉitim daljinama, refleksni nišani (kolimatori), strijele razliĉite duţine i teţine, širok izbor lovaĉkih vrhova, kao i transportne torbe. Svakako posebnu pogodnost predstavlja mogućnost da se “glava luka” lako i brzo demontira uz pomoć samo jednog vijka, što znatno pojednostavljuje transport i ĉuvanje oruţja. Firma “Barnett” nudi nekoliko zanimljivih verzija. Revolution XS je “admiralski brod” firme iz Odese i reklamira se kao trenutno najbolji samostrel na trţištu. Mase 3,5 kg, dug 95 cm i koristi luk s monolitnim kracima širine 73 cm. Strijelu izbacuje brzinom od 107 m/s, a sila natezanja je 160 funti (73 kg). Pored klasiĉne uzengije u koju se stavlja stopalo da olakša natezanje, na kundak moţe da se montira sistem ĉekrka za napinjanje tetive, pa ĉak i elektromotorni “aktivator”. Kao i ostali samostreli, dolazi u standardnoj crnoj ili kamuflaţnoj tzv. “realtre” boji.

396

Quad 400 nudi istovjetne performanse uz 0,5 kg manju masu i 55 mm manju širinu. Zahvaljujući udvojenim kracima, brzina strijele je ista, iako je sila natega spala na 68 kg. U šupljini kundaka integriran je sistem za prihvatanje – ugradnju mehanizma za zapinjanje. Wildcat C – 5 mase samo 2,650 kg i zateznom silom od 68 kg (150 funti) ima brzinu od 98 m/s. Duţina je smanjena na 89 cm. Uz njega je moguće dobiti dosta dodatne opreme, a kao veoma praktiĉan pokazao se popreĉni kviver (nosaĉ za strijele), koji prihvata i štiti ĉetiri strijele s lovaĉkim vrhom. Panzer V namijenjen je ljubiteljima klasike. Umjesto koturaĉa ima refleksni, zakrivljeni luk snage 150 funti, koji strijelu izbacuje brzinom od 75 m/s. Mase samo 1,88 kg, dug 85 i širok 67 cm. Commando pistol interesantna je naprava s kompozitnim lukom snage 50 funti (22,5 kg), kompaktnih dimenzija i dometa 15 – 20 metara. Kuriozitet predstavlja poluga koja se nastavlja na tijelo iza ruĉke ĉijim se povlaĉenjem nadole zapinje tetiva. Kanal za pucanje uraĊen je u obliku trostrane prizme, gdje sa svake strane moţe da se postavi po jedna kratka mesingana strelica s dva kruta pera, a izmjena se obavlja rotacijom šine, kao kod revolvera. Tokom Drugog svjetskog rata, sliĉnu konstrukciju koristili su britanski komandosi za likvidaciju straţara i pasa ĉuvara. Bilo kako bilo, samostrel, treba prihvatiti sa svim njegovim dobrim i lošim osobinama, uz napomenu da je on sastavni dio opreme specijalnih jedinica širom svijeta (uz napomenu da se radi o starom oruţju koje je znatno modificirano razvojem novih tehnologija) 143. 9. FIJUK PROJEKTILA Zujanje nekog insekta, primjerice komarca, ostavlja nam mogućnost da otklonimo njegov ubod. I fijuk, specifiĉna “muzika” duţ putanje, odaje prisustvo projektila. U tom smislu, u narednom dijelu analiziraćemo mogućnost da se ova opasnost izbjegne, npr. pravovremenim sklanjanjem u zaklon. Na samom poĉetku potrebno je prisjetiti se prirode zvuka. “Zvuk” u zraku (plinu) formira se tako, što se ĉestice zraka ili plina naizmjeniĉno zgušnjavaju i razrjeĊuju u pravcu prostiranja zvuka. Ovdje se moţemo prisjetiti najjednostavnijeg srednjoškolskog eksperimenta sa zvuĉnom viljuškom ĉiji su kraci (udarom) prinuĊeni da osciliraju (svakako da i ovdje dolazi do zgušnjavanja i razrjeĊivanja ĉestica zraka oko zvuĉne viljuške). Broj oscilacija u jedinici vremena naziva se frekvencija (ili uĉestalost). Jedinica za frekvenciju nazvana je herc (Hz), tj. jedna oscilacija u sekundi. Ono što je vaţno istaći jeste ĉinjenica da ljudsko uho kao zvuk opaţa oscilacije ĉije frekvencije leţe u granicama 20 do 20 000 Hz. Za oscilacije ispod 20 herca (u nekim izvorima kao donja granica navodi se 16 Hz) koje osjećamo ĉulom sluha usvojen je termin infrazvuk (u takve pojave spadaju zemljotres, razliĉiti drhtaji i sliĉno). Frekvencija iznad 20 000 Hz, koje su takoĊer izvan intervala ĉujnosti, nazivaju se ultrazvuk (radi šireg objašnjenja i interesantnosti napominjemo da se ultrazvuĉni talasi, u tehnici, koriste za otkrivanje grešaka u metalnim odlivcima – ultrazvuĉna defektoskopija, za skidanje hrĊe s površine metala i sliĉno; mogu se koristiti i za komunikaciju pod vodom, za podvodnu lokaciju objekata). Intenzitet (jaĉina) zvuka mjeri se decibelima (db). Ljudsko uho moţe slušati zvuk u izvanredno širokom intervalu intenziteta, od oko 0 do oko 120 db. U daljem pojašnjenju navedenog u zavisnosti o naĉinu titranja, koja se prenose kroz sredstvo, zvuk moţe biti ton, šum i prasak, ili njihova kombinacija. Jednostavni ton je u fizikalnom smislu harmoniĉno titranje jednom frekvencijom, koja se širi kroz neko sredstvo i prenosi u uho. Visina tona je odreĊena frekvencijom titranja. Sloţeni ton sastoji se od 143

Dio informacija o samostrelima prenesen je iz struĉnih ĉasopisa «Kalibar».

397

kombinacije više jednostavnih tonova razliĉitih frekvencija. Šum je zvuk potpuno nepravilnih titranja. Kod praska se u biti jedna nagla promjena pritisaka širi kroz sredstvo.144 Kako nastaje zvuk projektila – Kreĉući se duţ putanje, projektil gura ĉestice zraka pred sobom. Zahvaljujući stišljivosti zraka, pred samim projektilom nastaje sabijanje (zgušnjavanje) ĉestica koje, zbog inercije, ne uspijivaju da se razmaknu. Stepen zgušnjavanja zavisi od brzine projektila. Kada se on kreće brţe od zvuka (zavisno od temperature, brzina zvuka u zraku se kreće od 330 do 400 m/s), zvuĉni talasi nalijeću jedan na drugi, pa nastaje talas veoma zgusnutog zraka – udarni talas. Takvi talasi nastaju i na mjestima gdje postoje neravnine na površini projektila. Pored toga, iza dna projektila – naroĉito inih ĉiji zadnji dio nije u obliku zarubljenog konusa – nastaje vrtloţenje. Naime, sloj zraka koji se odvaja, otcjepljuje od površine projektila, ne uspijeva odmah da se “prikupi” iza njegovog dna, što znaĉi da iza projektila postoji rezrijeĊen prostor (tzv. zona potpritisaka), kuda se ustremljuju ĉestice zraka. Upravo to vrtloţno kretanje glavni je izvor fijuka (zviţduka), moţda je vjernije reći – šištanja, budući da podsjeća na zvuk jake struje ispuštene pare. “Specijalna ispitivanja pokazala su da projektili optimalnog aerodinamiĉkog oblika, tj. oni ĉiji je prednji dio oţivalan (špicast), a zadnji sa zarubljenim konusom, uopće ne fijuĉu ili fijuĉu vrlo slabo”. Fijuk projektila pojaĉava se oscilacijama njegove ose, koja za vrijeme leta ne moţe da zadrţi isti poloţaj – opirući se sili otpora zraka, vrh projektila je prinuĊen na specifiĉno kretanje. Projektil kao da stalno podrhtava, proizvodeći, time, zvuk sliĉan cvrĉanju popca (cvrĉka). Ovaj zvuk naroĉito je primjetan na poĉetnom dijelu putanje, kada su oscilacije ose projektila i najizraţenije. Pri kraju leta na putanji većeg dometa, obiĉno se ĉuje samo šištanje (sliĉno siktanju zmije), što je posljedica vrtloţenja pozadi projektila. Dakle, zvuk duţ putanje je proizvod samih projektila i kreće se zajedno s njim, prostirući se, zatim, na sve strane, kao svaki zvuk. Promatrano sa stanovišta prakse, veoma vaţno je da se zna: moţe li ĉujnost fijuka – i uopće, zvuk bilo kog projektila duţ putanje – da bude iskorišćena radi pravovremenog sklanjanja u zaklon. “Ko koga” prestiţe? Na to pitanje, odgovor je relativno lagan, jer su poznate i brzine projektila i brzina zvuka u zraku. Karabinski projektil, npr. kalibra 7,62x51 (7,62 mm NATO), koji iz cijevi izlijeće brzinom V0=840 m/s, nakon jedne sekunde leta ima brzinu oko 460 m/s (tada je prevalio put oko 610 m); kada preĊe put duţine 900 m, ima brzinu oko 328 m/s. Dakle, na daljinama do kojih se ovo oruţje dovoljno uspješno koristi, brzina projektila veća je od brzine zvuka u zraku (330 m/s). Budući da je tako, fijuk projektila ne moţe se ĉuti prije nego što proleti sam projektil. Drugaĉije reĉeno, kada ĉovjek ĉuje fijuk, projektil je već poodmakao, i moţe da bude opasan samo za one (ljude) koji su na tom pravcu udaljeniji. Tek na većim daljinama (do kojih se, inaĉe, ovaj kalibar ne koristi), moguće je ĉuti fijuk projektila koji nam se pribliţava, ali, ni tada nema vremena za odlazak i neki siguran zaklon, jer su u pitanju djelići sekunde. Put izmeĊu 1900 i 2000 m projektil preleti za 0,55 sekundi (do 1900 m putuje 5,81, a do 2000 m – 6,36 s). Na osnovu svega navedenog, nameće se vrlo jasan i logiĉan zakljuĉak: zvuk koji proizvodi projektil (fijuk, šištanje) nimalo nije od koristi uĉesnicima u sukobu, radi zaštite i uklanjanja od projektila. Dakle, oni koji se, instinktivno ili zbog neiskustva, sklanjaju s puta projektila, u stvari, nesvjesno uvaţavaju lošeg strijelca protivnika, odnosno nekog nediscipliniranog ili neukog lovca: prije nego što uklanjanje poĉne, projektil je već preletio.

144

Enciklopedija leksikografskog zavoda, Zagreb, str. 55.

398

10. ZRNO PRENOSNIK ENERGIJE – ZRNO KROZ HISTORIJU Ovaj dio priĉe poĉinjemo informacijom da je najstariji projektil za prvo primitivno oruţje predstavljao kamene kugle, naslijeĊene od prethodne “artiljerije”, pod ĉim se podrazumijevaju razliĉite vrste projektila. S druge strane, moţe se reći da nije ni prošlo baš mnogo vremena do uvoĊenja metalnih kugli, naroĉito gvozdenih i olovnih, jer se vrlo brzo shvatilo da su one dalekometnije i probojnije. Nekako kroz historiju nastanka i izrade projektila, gvoţĊe se odomaćilo (u njihovoj izradi) u topniĉkim oruţjima. S druge strane, za puške i pištolje, odnosno njihova zrna, olovo je postalo primarni materijal, te ostalo nezamjenjivo tokom skoro 500 godina historije vatrenog oruţja. Svakako da je za to postojao valjan razlog. Samog olova ima dosta u prirodi, relativno se lako eksploatira, pa je stoga i jeftino; niska mu je taĉka topljenja, pa se lako formira (izljeva ili presuje) u ţeljeni oblik, a pored toga, ima i veliku specifiĉnu teţinu. Moţe se reći da je negdje do 1800. godine uobiĉajena kombinacija bila: glatka cijev oruţja – projektil (olovna kugla) – barut (svakako, crni). MeĊutim, vremenom ovakvo oruţje prestaje da zadovoljava potrebe, zbog ograniĉenog dometa i preciznosti. Nakon toga, poĉinje se s eksperimentiranjem dugim – oţivalnim zrnima i oţlijebljenim cijevima, što veoma brzo postaje standard. Od mnogobrojnih pokušaja i izuma (iz tog vremena) najznaĉajnije je zrno francuskog kapetana, Ĉarlsa Minija iz 1846. godine – oţivalno zrno s rupom u bazi. U kombinaciji sa oţlijebljenom cijevi, navedeni je projektil bio toliko superioran u odnosu na olovnu kuglu, da ga je francuska vojska odmah usvojila. Nije potrebno ni napominjati da su navedeni razvoj situacije budno pratili i Amerikanci i Englezi, te su vrlo brzo, takoĊer, usvojili projektile vrlo sliĉnih karakteristika/dizajna. Olovna kugla, za koju smo rekli da je do tada bila neprikosnovena, pala je u sjenku, ali je, igrom sluĉaja “preţivjela” do današnjih dana (doduše uz vrlo ograniĉenu upotrebu u replikovanom oruţju na crni barut). Zrna tipa “mini”, namijenjena su spredpunećem oruţju, morala su da budu nešto uţa od promjera cijevi, da bi se punjenje obavilo bez većeg napora, što je naroĉito bilo vaţno na bojnom polju, posebno u stresnim situacijama. Rupa u bazi sluţila je da se, pod pritiskom barutnih plinova, zrno u tom dijelu raširi i pravilno uţlijebi. Radi boljeg leţanja u cijevi i preciznosti, zrna poĉinju da se “oblaĉe” u papir, što se pokazalo jako dobrim u još jednom smislu. Naime, papir je spreĉavao poolovljavanje cijevi, pa je praksa “umotavanja” zrna prenijeta i na sjedinjeni metak, koji se ubrzo pojavio. Pokazalo se da je papir bio zadovoljavajuća zaštita projektila, sve dok je streljivo bilo punjeno crnim barutom. Iza toga sljedili su razliĉiti pokušaji i inovacije. Pojavom bezdimnog baruta, poĉinje tendencija smanjivanja kalibra, poĉetne brzine zrna dostiţu dotad neslućene vrijednosti, te se pronalazak košuljice nametnuo kao neophodnost. Izvori navode da je pruski natporuĉnik Bode prvi olovno jezgro obloţio tankim bakarnim limom i na taj naĉin zapoĉeo novu eru u konstrukciji projektila za vatreno oruţje. Testiranja s njegovim zrnima su pokazala da su ona vrlo precizna, olovisanje cijevi (drastiĉno ugroţava taĉnost gaĊanja), bilo je potpuno eliminirano, ali su se komponente lako “razilazile” prilikom udara u neku prepreku. Navedeni nedostatak su rješavali mnogi ĉuveni konstruktori tog doba – Rubin, Lorenc i Verndl. Navedeni problem prvo su riješili cinkovanjem olovnog jezgra za košuljicu, a zatim i suvremenijim metodama. Danas je izrada projektila dovedena do savršenstva, što ne znaĉi da dalja poboljšanja nisu moguća (naprotiv, svake godine na sajmovima oruţja i streljiva pojavljuju se neki novi primjerci i neka nova rješenja – o ĉemu će biti rijeĉi kasnije). Suvremena košuljica izraĊena je od legure 90% bakra, 5% cinka i 5% kalaja. Zrna s košuljicom danas se koriste i u pištoljskoj, revolverskoj i karabinskoj municiji, s neslućenim brojem varijanti.

399

U narednom dijelu, u najkraćem, opisaćemo projektile za “duge cijevi”, odnosno karabine. Oni se, po obliku zadnjeg dijela svrstavaju u standardne, ravne i tzv. “boat toil” (oblik ĉamca). Po obliku prednjeg dijela, razlikujemo šiljato i zaobljeno zrno (spitzer i round nose). Obje varijante mogu biti s rupom u vrhu (hollow point) ili bez nje. S druge strane, sastav zrna s košuljicom umnogome je šira tema i vjerojatno nikada neće biti potpuno objašnjena na jednom mjestu. Ovaj dio priĉe najbolje je poĉeti podjelom projektila s punom i djelomiĉnom košuljicom.Ovi prvi su najmasovniji u vojniĉkom streljivu zatim u takmiĉarsko – streljaĉkom, a rjeĊe se koriste u lovaĉkom – samo za “najtvrĊu afriĉku divljaĉ”. Zrna s djelomiĉnom košuljicom koncipirana su tako da prilikom pogotka u divljaĉ dovoljno duboko penetriraju i, uz postepenu deformaciju postignu veći promjer od originalnog, te na taj naĉin, brzo, i što je moguće humanije, usmrte ţivotinju. Shodno tvrdoći divljaĉi, i konstrukcija zrna je takva da ona lakše ili teţe ekspandiraju. Posljednje godine obiljeţene su nastojanjima svjetskih proizvoĊaĉa streljiva oko izrade što boljeg projektila. Pojavilo se mnogo projektila, zaista uspješnih i izvanrednog dizajna, meĊu kojima se bilo i nekih nepotrebno kompliciranih i preskupih. Sliĉna je situacija i kod “kratkih cijevi” pod ĉim podrazumijevamo – pištolje i revolvere. Moţe se reći da je svjetska ponuda zrna iznimna i sveobuhvatna, naroĉito ameriĉka (vidjeti kasnije). Po procjenama eksperata za samoobranu su najpopularnija ekspandirajuća zrna s mekim ili šupljim vrhom. Moţe se reći da revolveri ovdje imaju izvjesnu prednost, jer oblik zrna ne utiĉe na funkciju. MeĊutim, nagla popularnost pištolja u odnosu na revolvere dovela je i do konstrukcije izvanrednih ekspanzivnih zrna s rupom u vrhu, ali bez vidljivog olova, tako da ne postoji opasnost od deformacije projektila prilikom ulaska u cijev. Navedena zrna pogodna su i za revolversko streljivo. Napominjemo da su olovna zrna još uvijek u masovnoj upotrebi, mnogo više u revolverskom, nego u pištoljskom steljivu; u karabinskoj gotovo neznatno. Najrašireniji je cilindriĉni oblik valjka, struĉno nazvan “wadcutter”, jer se koristi u sportskom streljaštvu, a slijede zaobljeni vrh (round nose), i zaravnjeni (semi wadcutter). Olovna zrna ĉesto se galvanizuju, pobakruju ili presvlaĉe teflonom, u cilju sprĉavanja poolovljavanja. Postoje mišljenja da će streljivo punjeno olovnim zrnima ostati još dugo najekonomiĉnije za svakodnevno pucanje – trening145.

11. STRELJIVO Kada je rijeĉ o streljivu onda valja napomenuti da se uz ono koje se moţe smatrati standardom i općepoznatim, na sajmovima pojavljuju i neki novi primjerci. U tom smislu izvršićemo kratko predstavljanje nekih tipova poĉev od sportskog malokalibarskog, pištoljskog, revolverskog, saĉmenog, do streljiva namijenjenog lovaĉkim karabinima. Malokalibarsko streljivo kalibra 5,6 mm, poznatije kao .22 LR, najrasprostranjenije je sportsko streljivo. Pošto su discipline u kojima se ono koristi već odavno uvrštene i u program olimpijskih igara, logiĉno je da meĊu njenim proizvoĊaĉima vlada veoma ţestoka konkurencija. Negdje 2002. godine (na sajmu u Ninbergu) veliku je paţnju privukao metak Signum, finske fabrike LAPUA. Finci su kod ovog metkića na potpuno nov naĉin riješili podmazivanje zrna .22 LR. Podmazivanje olovnog zrna MK municije, inaĉe, obavezna je operacija u procesu njene proizvodnje. Ono mora da bude ravnomjerno – ujednaĉeno po ĉitavom obimu zrna, inaĉe se drastiĉno narušava preciznost sistema oruţje – metak.

145

Korišteni podaci u ovom odjeljku crpljeni su iz struĉnog ĉasopisa «Kalibar» broj 38/99.

400

Šta su, ustvari, uradili Finci? Po cijelom obimu zrna novog metka urezali su više prizmatiĉnih, simetriĉno rasporeĊenih zareza, koji imaju ulogu “rezervoara” za mazivni materijal. Prilikom opaljenja metka, pri prolazu zrna kroz cijev, podmazujuće sredstvo, pod dejstvom pritisaka i temperature, ravnomjerno maţe cijelu duţinu cijevi. Ispitivanja su pokazala da je ovim ostvaren najviši nivo preciznosti kod pušaka, ali i kod pištolja i revolvera. Cijevi su optimalno podmazane po cijelom obimu i duţini, uz znatno produţenje njihovog “ţivotnog vijeka”, pošto je, na ovaj naĉin, drastiĉno smanjeno poolovljavanje unutrašnjosti cijevi. Pritisak koji vlada u cijevi, u svakom popreĉnom presjeku, za petnaest procenata je niţi nego kod ostalih .22 LR metaka. Sve navedeno uzrokuje manji trzaj i veću preciznost metka “signum”. Ugodinama koje slijede, praksa će pokazati, da li je to realno ili je samo marketinški trik. Kao slijedeći MK novitet moţe se izdvojiti proizvod iz Levinstona u Ajdahu, iz poznate ameriĉke tvornice streljiva CCI/SPER. SiSiAjev metak .22 LR Stinger, inaĉe najbrţa “dvadesetdvojka” na planeti, dobio je “brata”. Novi CCI metak nosi naziv .22LR Quik – shok, i ima identiĉne balistiĉke podatke kao “stinger” (zrno 32 grejna – 2.02 grama, V0=500 m/s, E0=259 J). Ono što ih razlikuje, je prefragmentirano zrno, koje se, u trenutku udara u cilj, raspada na tri jednaka dijela. Navedena konstrukcija daje znatno veće efekte na cilju, interesantne za lovce na sitne štetoĉine, kojih u SAD ima na tisuće. Kod pištolja prvo se moraju pomenuti revolucionarni kalibri 9 mm FAR i 10 mm FAR. Da podsjetimo: ovi novi snaţni kalibri ne zahtijevaju oruţje sa zabravljenim zatvaraĉem, jer im je dno ĉahure toliko ojaĉano, da izdrţava velike pritiske, iako je proces izvlaĉenja ĉahure zapoĉeo prije nego što zrno napusti cijev. Osim TANFOGLI-a, finske LAPUE, u program FAR ušli su ARSCOR i AQUILA. Ako se ovaj sistem omasovi, zaista će donijeti revoluciju u proizvodnji pištolja: pucaće se izuzetno snaţnim kalibrima iz pištolja s fiksnom nepomiĉnom cijevi. Interesantno je napomenuti (nakon FAR-a) da je u svijetu IPSC-e, interesantan kalibar .40 SW, koji sve više osvaja takmiĉare. Omogućujući viši, “major” faktor snage, ovaj odliĉni metak se za sva vremena ustalio meĊu strijelcima praktiĉnog streljaštva, ali i meĊu policajcima (FBI, njujorška i ostale SAD policije). Već ga prave sve zapadne tvornice, ali i većina ruskih. Revolverske kalibre dodirnućemo u “lovaĉkom” paketu već pomenutog Cci – ja. Naime, na istom sajmu 2002. godine oni su na trţište izbacili .357 Magnum Gold Dot SP, .454 Casull Gold Dot HP, .50 Action Expres Gold Dot HP – sve namijenjene onima koji love kratkocijevnim oruţjem. Na primjer, .357 ima zrno teško 170 grs (11,02 g), koje izlijeće iz cijevi brzinom od 360 m/s, i pritom nosi energiju od 712 dţula. Meki vrh daje mu odliĉan lovaĉki uĉinak na cilju. Još snaţniji, .454 Casull i .50 AE, imaju zrna od 300 grs (19,44 g); prvi ima V0=495 m/s, što mu daje energiju od, ogromna, 2384 J. “Pedesetica” je nešto “skromnija”, s V0=472 m/s, uz energiju od 2170 J. Kad su u pitanju lovaĉke patrone, poĉet ćemo s lovaĉkim metkom ĉija je cijela ĉahura izraĊena od ĉelika. Navedena starovremenska, ali vjeĉna tehnika dolazi iz barnaulskog Stankostroiteljnog zavoda u Rusiji. Probajte zamisliti profesionalnog lovca u Sibiru, s papirnim ili plastiĉnim patronima! Ovaj ima ĉeliĉne ĉahure, uvijek istih dimenzija, i metak puni sam. Toga je, prije Drugog svjetskog rata, bilo i kod nas. Navedeni ĉeliĉni patroni proizvode se u kalibrima 12 i .410, s duţinama ĉahure od 65 i 70 mm. Punjeni su saĉmom, poĉev od dva, pa do deset milimetara, a ima ih i s jedinaĉnim “slag” zrnom. Ranije navedeni sajam u Ninbergu ponudio je mnoštvo razliĉitih saĉmenih metaka: od najmanjih .410, do gigantskih 12/89. U svojevrsnoj ekspanziji je streljivo “Over 100”, namijenjeno pucanju u patke i guske na visinama preko 100 metara. Kod njih je saĉma smještena u prevrnuti plastiĉni kontejner, iz koga poĉinje da se rasipa tek nakon osamdesetak metara. MeĊutim, pazite! Navedenim streljivom iskljuĉivo se puca u vis, na ptice u preletu! Pucati na

401

horizontalne ciljeve metkom Over 100 ili K100 (iz Krušika), isto je kao i – loviti fazane “brenneke” projektilima. Neko bi mogao da nastrada!! Na kraju prezentacije lovaĉkih patrona izdvojićemo metak SELLIER – BELOT, koji naši lovci skoro da oboţavaju. Ova ĉuvena ĉeška fabrika sada nam, u duhu ekologije, nudi patrone 12/70 i 12/76 punjene ĉeliĉnom ili cink – saĉmom. Navedeni “ekološki” patroni sadrţe netoksiĉne ĉeliĉne ili cinĉane kuglice promjera 3; 3,5; 4; 4,5 i 5 mm. Teţina punjenja iznosi 30 do 36 grama. Karabinski meci – Dva najpoznatija lovaĉka magnum kalibra su 7 mm Remington Magnum i .300 Winchester Magnum. Oba imaju izuzetne balistiĉke karakteristike i prave se s ĉitavom lepezom najrazliĉitijih tipova zrna. Njihova najveća mana je duţina. Oni zahtijevaju dugaĉke sanduke, a hod zatvaraĉa unazad zaista je predug. Puške su teţe od standardnih. Obje ove, prestiţne ameriĉke tvornice, WINCHESTER i REMINGTON pripremile su odreĊene novitete. Vinĉester je napravio WSM familiju kratkih magnuma: Winchester Short Magnum – WSM. Kalibar .270 WSM prati .270 Wheaderby Magnum, kalibar 7 mm WSM prati 7 mm remington Magnum, a .300 WSM slijedi .300 Winchester Magnum. Pri tome svi ovi magnumi zadrţavaju – ili za par procenata popravljaju – balistiĉke karakteristike svojih duţih prethodnika. Primjerice, 7 mm Rem. Mag. ima V 0=940 m/s, dok 7 mm WSM ostvaruje 982 m/s. E0 duţeg iznosi 2021 J, dok je kraći “skoĉio” na 4373 dţula. Pri tome, teţina zrna ostala je na 140 grs (9,07 g), ali je WSM kraći od prethodnika za 9,9 mm. Moţe se reći da su sliĉni i odnosi u kalibrima .300 Win. Mag, .300 H&H Magnum i novog .300 WSM, s tim što ovdje razlika u duţini iznosi ĉitavih 12,2, odnosno 18,8 mm. Kod Remingtona se sve to sada zove Remington Short Action Ultra Mag. Pa, imamo: 7 mm Remington SA Ultra Mag, koji je skoro istovjetan, ili za nijansu bolji od 7 mm rem. Mag, kao i .300 Remington SA Ultra Mag, koji parira .300 Win. Magnumu. Navedene nove kraće varijante lovaĉkih magnum metaka lako se smještaju u sanduke standardnih lovaĉkih karabina. Kod Remingtona su i ovi novi, kao i svi raniji proizvedeni kalibri, opremljeni, izmeĊu ostalih, i zrnima tipa Premier Swift Scirocco. Ovaj tip zrna ĉini se interesantnim po špicastom polimerskom umetku na vrhu zrna, koji, tokom leta zrna, znaĉajno smanjuje otpor zraka, doprinoseći poloţenijoj putanji. Prilikom susreta s ciljem dolazi do lakog deformiranja zrna u obliku “peĉurke”. Mada je poĉetna brzina prosjeĉnih karabinskih kalibara oko 900 m/s, do znatnog deformiranja ovog zrna, dolazi ĉak i pri kraju putanje, pri brzini od oko 400 m/s. Naredne godine, 2005. i 2006. godina, takoĊer, su donijele ĉitav niz noviteta u oblasti proizvodnje streljiva. U tom smislu dajemo kraći pregled 146. 11.1. Patrone za lovaĉke puške BRENNEKE. Slavna njemaĉka kompanija “Brenneke” 2005. godine proslavila je jubilej – 110 godina postojanja. Još 1895. godine Wilhelm Brenneke osnovao je u Lajpcigu firmu za proizvodnju streljiva. Uporedo razvijajući savremene i napredne oblike zrna za karabine, i jedinaĉna zrna za glatkocijevne puške, “Brenneke” je za ove druge postao sinonim uspješnog oblika. Danas se tvornica nalazi u Langenhangenu, a ima ispostavu i u Americi. MeĊu vodećim je u svijetu, kada se ocjenjuju oblik i konstrukcija zrna. Po rijeĉima dr. Petera Manka, praunuka slavnog Wilhelma, koji sada vodi ovu firmu, još uvijek je osnovni oblik “Brennekeovog” jedinaĉnog projektila za glatkocijevne puške, zrno Brenneke Classic. Ono ima 12 kosih rebara, neophodnih za precizno zaptivanje i taĉno voĊenje projektila kroz cijev. Dio ĉepa izraĊen je od presovanih, prirodnih materijala i postavljen je izmeĊu dva blago ispupĉena, elastiĉna prstena, koji se ponašaju kao strugaĉi – 146

Korišteni materijala iz „Kalibra“ 119/06; 109/05

402

ĉistaĉi olovnih naslaga u cijevi. Kupasti vrh olovnog Brenneke Classic projektila, pomijera teţište unaprijed i tako mu daje izuzetnu preciznost. Na 50 metara, pet ovakvih projektila, padaju u krug promjera 10 cm. Ovo je takozvani “Langenhagenov standard” i nije ga baš lako ispuniti. “Brenneke”' proizvodi ĉak 20 razliĉitih varijanata jedinaĉnih “saĉmenih” projektila, u šest kalibara. S obzirom da je u posljednje vrijeme (kod mlaĊih lovaca), sve više saĉmarica kalibra 12/76, istiĉemo da je Brenneke Gold 12/76 mase ĉak 39 gr. namijenjen lovu najkrupnije divljaĉi, do daljine od 100 metara (tvrdi proizvoĊaĉ).

Slika 146. Brenneke jedinačni projektil

SELLIER&BELLOT. Sliĉan “Brennekeu”, izgleda i ĉeški projektil Sellier & Bellot Special Slug, s tim što je njegova izrada, već na prvi pogled “siromašnija” od “Brennekea”. Kod ove poznate ĉeške tvornice streljiva zapazili smo metak za lagane, fine saĉmarice 20/76 (20 Magnum). Ova suvremena “dvadesetica” ima plastiĉnu ĉahuru i zvjezdasto pertlovanje, radi se u krupnoćama saĉme promjera 2; 2,5; 3; 3,5 i 4 mm. Prima saĉme kao i svaka “dvanaestica” – 33,5 grama. Pušaka ovog kalibra, biće u budućnosti sve više. Ĉesi, tj. “S&B” vodili su raĉuna i o ekologiji i zaštiti ptica, tako da imaju liniju lovaĉkih patrona punjenih ĉeliĉnom – odnosno cink (Zn) saĉmom. U ureĊenim zemljama, u lovu na barske ptice ne moţe se koristiti streljivo s olovnom saĉmom.

Slika 147. Special Slug jedinačni projektil

AZOT i BARNAULSKIJ PATRONNIJ ZAVOD. Dvije tvornice iz Rusije, jedine zemlje u Evropi, gdje još uvijek postoje profesionalni lovci. To su: “Azot” iz Krasnozavodska, u moskovskom regionu (ovaj region ima dva miliona registriranih lovaca) i “Barnaulskij

403

Patronnij Zavod”, iz Barnaula. Dok je “Azot” proizvoĊaĉ samo streljiva za saĉmarice, “Barnaul” pravi karabinsko, pištoljsko i saĉmeno streljivo. Oba proizvoĊaĉa rade metke svih kalibara, u krupnoći saĉme od 2 do 8,5 mm. Iznenadila nas je konstrukcija “Azot” metka pod imenom Kombi. Radi se o metku kalibra 12/70 i 16/70, u ĉiji je plastiĉni kontejner sloţen jedan jedinaĉni “slug” projektil i PP kugle promjera 8,5 mm. ProizvoĊaĉi istiĉu da se ova, za nas neobiĉna kombinacija, pokazala veoma efikasnom, prilikom lova na divlje svinje. Profesionalni ruski lovci love daleko van civilizacije, i ne mogu da nose veće koliĉine gotovog streljiva. Oni sami pune streljivo, i pri tome koriste ĉeliĉnu ĉahuru. I kartonska i plastiĉna ĉahura, ne dozvoljavaju veći broj prepunjavanja, da ne govorimo da se pri jako niskim temeraturama, plastika lomi kao staklo. I zato je tu ĉeliĉna ĉahura. Ovaj “ĉeliĉni” lovni metak, “Barnaul” radi u kalibrima 12/70, 12/65 i .410/70, i u skoro svim krupnoćama saĉme, od 2 do 8 mm. Masa punjenja je od 30 do 42 grama za “dvanaestice”, a pritisci ne prelaze 70 Mpa. Zašto smo naveli podatak za pritisak pri opaljenju metka? Zato što se kod naših lovaca, u velikom broju, nalaze relativno stare saĉmarice, projektirane za pritiske do maksimalno 900 bara (pribliţno 90 mega Paskala). MeĊutim, u trgovinama se, po povoljnoj cijeni moţe naći uvozno streljivo, punjeno novim (“hemijskim”) barutima, koje daje radne, maksimalne pritiske i od 1150 Bara (115 MPa), što dovodi do ubrzanog rasklimavanja oruţja i kasnije moţe da bude veoma opasno. Prilikom kupovine lovaĉkog streljiva, obavezno provjeriti maksimalne pritiske pri opaljenju. Ovo vaţi samo za uvozno streljivo, domaće tvornice prave metak, ĉiji je pritisak manji od 650 bara. WINCHESTER, REMINGTON, FEDERAL. Ameriĉke firme, rade svu silu streljiva za glatke cijevi i za sve lovne situacije. Ipak, izdvajamo “Federalov” Trueball, jedinaĉni projektil koji je u konstrukcijskom smislu donio nešto novo. Trueball ĉine amortizujući plastiĉni ĉep, polimerska kuglica, koja se svojim donjim dijelom smješta u odgovarajuću kalotu na ĉepu. Kroz cijev putuju ova tri dijela, zajedno perfektno prateći osu simetrije cijevi. Po izlasku iz cijevi, ĉep i kuglica zaostaju, a stabilni olovni projektil, bez tumbanja nastavlja put do cilja. Po “Federalovim” podacima, grupa od pet pogodaka, ispaljenih s daljine od 50 metara, pada u krug promjera 51 mm. To je, kako kaţu, najprecizniji “slug” projektil na trţištu. Namjena mu je, prvenstveno za lov ameriĉkog bjelorepog jelena.

11.2. Karabinsko streljivo EXTREME SHOCK, ameriĉka firma iz Klivlenda (Vajoming), poslije izuzetnog poĉetnog uspjeha, širi lepezu svojih kalibara. Podsjećamo, oni rade specijalna zrna od kompozitnog nitrilijuma (bez olova), koja se u tijelu divljaĉi raspadaju na sitne, brze djeliće i time izazivaju trenutni, letalni šok. Postoje podaci da je metkom “Extreme shock” kalibra 9x19 u Rusiji odstrijeljen divlji vepar teţine 229 kg. Sada, ova napredna i agresivna firma, radi karabinsko lovno streljivo i zrna u kalibrima: .17 Rem, .22 Hornet, .223 Rem, .22-250, 7 mm, 7 mm-08, .30-30 Win, 7,62x39, .308 Win, .30-06 Sprg i .300 Win. Magnum. Pokrivena je skoro sva lovna divljaĉ, izuzev “velikih pet”. Ova zrna se još uvijek probijaju na trţištu, meĊutim, ukoliko i liĉni samostalni testovi lovaca potvrde tvrdnju proizvoĊaĉa, “Extreme Shock” će znatan dio trţišta streljiva, preoteti, od daleko poznatijih firmi (vidjeti kasnije). KYNOCH iz Sufolka (Engleska), poznat je po izradi streljiva u egzotiĉnim i rijetkim kalibrima od .275 Rigby, do .700 Nitro Express. Većina od ovih 50 - ak kalibara potpuno je nepoznata našim prosjeĉnim lovcima. Ali, mnogi vlasnici snaţnog karabina .375 H&H poţeljeli bi kvalitetno i preskupo “Kynoch” streljivo. Zato, ako imate karabin ili lovaĉku

404

pušku u egzotiĉnom kalibru “Kynoch” za vas sigurno radi streljivo. Jedino što će par kutija ovog streljiva da vas košta koliko i novi “Zastavin” karabin! Već smo istakli da su ameriĉka takmiĉenja u pucanju na velikim daljinama (Long Range Shooting), iskristalizirala saznanje, da streljivo kratke, velikozapreminske flašaste ĉahure (npr. 6 mm PPC), daje znatno uţe grupe pogodaka, od klasiĉne, uzane duge ĉahure. To je i dovelo da stvaranje familije Short Magnum metaka. O prednosti, od kratkih sanduka ovakvih puška, da i ne govorimo. Zaĉetnici ovog posla bili su “Winchester” i “Remington” i stvar se, izgleda “primila”. I drugi proizvoĊaĉi, već rade kratke “magnume”, poput “Federala”, “Norme”... NORMA iz švedskog grada Amotforsa, svoj novi .308 Win. Short Magnum (WSM), već je opremila i sa tri uspjela zrna. Noslerovo BST 9,7 gr. zrno, ima poĉetnu brzinu od 980 m/s i poĉetnu energiju 4660 J. Na 200 metara, ovaj projektil ima pad od samo 83 mm. Sliĉni podaci su i za barnesovo Triple Shock zrno od posebne legure bakra. Zrno Oryx mase 11,7 gr. (180 grs) ima V0=895 m/s i E0=4699 J, uz pad na 200 metara od 13 cm. LAPUA. Kao zrno Tripple Shock i lovaĉko zrno poznatog, kvalitetnog finskog proizvoĊaĉa streljiva “Lapua”, koje nosi naziv The Naturalis, ne sadrţi u sebi olovo. Za razliku od “Extrem Shock” fragmentirajućeg zrna, ovdje se teţi da zrno poslije udara u tijelo divljaĉi napravi “peĉurku” i širok prolazni kanal, ali i da zadrţi 100 procenata svoje poĉetne mase, odnosno da ne fragmentira. Ovo je ostvareno izradom zrna od legure bakra. U osi zrna nalazi se kanal sa zatvornim ulaznim konusom. Već pri brzini od 500 m/s, ulaskom u tijelo divljaĉi, Naturalis se cijepa po unaprijed odreĊenim linijama, stvara latice koje se otvaraju i savijaju unazad, gradeći tako široku “peĉurku”. Rezultat je snaţan šok efekat, duboka i ĉista penetracija, i ostajanje divljaĉi u vatri. Meso divljaĉi nije zagaĊeno opiljcima zrna. 11.3. Streljivo za pištolje i revolvere PENNA. Glavni novitet (za 2005.) kad su pištolji u pitanju, je italijanska konstrukcija 7 mm Penna. Ovo nije samo novi metak, već se radi o sistemu oruţje - metak. Pištolj slobodnog zatvaraĉa skrojen je oko metka kalibra 7 mm, ukupne duţine 32,4 mm. Duţina ĉahure je 23 mm, a promjer dna je 8 mm. Dno ĉahure nema ivicu. Ĉahura nije cilindriĉna, već je blago koniĉna. PredviĊena su dva tipa zrna. Prvo, mase 4,5 grama s olovnim jezgrom i drugo 3,2 grama od legure bakra. U planu je i treće “policijsko” zrno mase 3 grama, koje će biti od mesinga. Za ova tri zrna, izmjerene su poĉetne brzine od 405, 480 i 530 m/s. Ovo će omogućiti oko 450 J energije na ustima cijevi, uz maksimalni pritisak od 2500 bara. Šta se ovim postiţe? Izuzetno brz rad pištolja, s minimalnim odskokom cijevi uvis. TakoĊe, uoĉeno je da nema noćnog bljeska pri pucanju. Za policijsku upotrebu, planira se rezervna neoţlijebljena cijev, iz koje će najlakše zrno (3 grama) izlaziti potpuno nestabilno. To u uvjetima bliske borbe znaĉi pogotke vrlo brzim lakim zrnom, koje se tumba i nekontrolirano putuje kroz pogoĊeni cilj (vrlo uznemirujuća ĉinjenica). Za precizno pucanje i na većim daljinama, koriste se oţlijebljena cijev i teţa zrna. Sve ovo još je u eksperimentalnoj fazi, ali vrijeme će dati odgovore prihvatanju 7 mm Penna – pištolja i metka. CCI/SPEER. Iz Lewinstona, ID ameriĉka udruţena firma, daje nam efikasan, samoodbrambeni revolverski metak kalibra .38 Spl+P. Zrno je Speer Gold Dot Hollow Point. Na testu u FBI uoĉena je optimalna penetracija, uz ekstremno širok kanal. Test je obuhvatao

405

pucanje na sedam razliĉitih prepreka, i ovaj metak je poslije ozbiljne analize zadovoljio većinu zahtjeva, koji se postavljaju pred samoodbrambeno oruţje. Sluĉaj je htio da i u dijelu novih metaka najmanjeg kalibra i iviĉnog paljenja, nosilac informacije bude ameriĉki “CCI”. U kooperaciji s “Hornadijem” proizveo je metak .17 Mach 2, koji ima izuzetne balistiĉke karakteristike. U odnosu na stari .22 LR, novi “mališa” ima flašastu ĉahuru, veću poĉetnu brzinu i poloţeniju putanju. Pri V0=610 m/s i masi zrna od 1,1 gram, pada zrna na 100 metara iznosi 127 mm (330 mm kod zrna .22 LR) što ga ĉini još pogodnijim za lov sitnih krznašica, ali i za precizno i “plinking”. U Americi postoji i jedna pravna “caka”. Za oruţja, ĉiji je kalibar ispod .177 (4,5 mm) nije potrebna dozvola. Ali to će se uskoro promijeniti, jer nešto stariji .17 HMR i novi .17 Mach 2, mnogo su opasniji od streljiva .22 WMR i .2 Noviteti u svijetu streljiva u 2006. godini nude neka nova rješenja i informacije. Varmint kalibri, odnosno kalibri namijenjeni za lov na glodare, vjeverice, lisice, divlje maĉke i druge sitnije ţivotinje, mogu grubo da se podijele na dvije velike grupe. U prvu grupu spadaju relativno snaţni, prije svega izrazito “brzi” kalibri: .22-250 Remington, .22-250 AI, ili .22 Swift, ĉija prednost leţi u efikasnom dometu preko 300 metara zahvaljujući poloţenoj putanji. Najveći nedostatak je nešto snaţniji trzaj i viši pritisci, kao razultat potrebe za većom poĉetnom, što skraćuje vijek cijevi. Slabiji kalibri, kao što su .22 Hornet, .222 i .223 Remington, ne stvaraju takve probleme, ali su njihova lagana zrna osjetljivija na djelovanje vjetra, trajektorija nešto zakrivljenija i time, efikasni domet manji. Dva svjetska diva, jedan na polju naoruţanja – “Remington” i drugi na polju streljiva – “Hornady”', udruţili su snage na projektu stvaranja univerzalnog varmint kalibra i prema prvim reakcijama – uspjeli su. 12. EVROPA NAUĈILA AMERIKU Kalibar svih pomenutih varmint kalibara i snaţnijih i slabijih, “vrti” se negdje oko 5,5 mm i svi su ameriĉkog porijekla. U Evropi, gdje je odavno na snazi metriĉki sistem mjera, konstruktori streljiva oduvjek su radije koristili okrugle brojeve, tako da su još u 19. vijeku u Švajcarskoj i Njemaĉkoj postojali kalibri od 5 mm. Oni su danas išĉezli, ali preimućstva manjeg kalibra nisu ostala neprimijećena u SAD: zrna manjeg kalibra u naĉelu su laganija i mogu da se ispaljuju većom poĉetnom brzinom, ĉime se postiţe poloţenija putanja, veći efikasni domet i slabiji trzaj, dok je efikasnost na cilju, iako manja, sasvim dovoljna protiv oštećenih sitnih štetoĉina. S druge strane, lakše zrno teţe “zadrţava” brzinu, utjecaj vjetra je izraţeniji, ali suvremenim saznanjima iz oblasti aerodinamike, ovaj nedostatak moţe donekle da se koriguje oblikom zrna. Tako su nastali, do danas izolovani pokušaji puškara kao što su C.H. Stocking i B. Foker, koji su eksperimentirali s ĉahurom .223 Remington, prilagoĊenom zrnu promjeru 0,20 inĉa (5,08 mm), kao i G.O. Ešlija, koji je za svoj .20-28A koristio ĉahuru .222 Remington, pri ĉemu se .20 odnosi na zrno, brojka 28 na masu barutnog punjenja u grejnima (1,81 gr.), dok je A, skraćenica od Ashley (Ešli). Ono što Ešli nije uspio, bilo je da ubijedi nekog većeg proizvoĊaĉa streljiva da proizvodi njegovo streljivo. Jer ne zaboravimo, na trţištu se nudi ogroman broj najrazliĉitijih kalibara, pa ako neko ţeli da uvede još koji, za to treba veoma dobar razlog i naravno novca. Što Ešliju nije uspjelo, jeste Todu Kindleru, pasioniranom eksperimentatoru na polju varmint kalibara. Ĉovjek je uspio da ubijedi Volta Bergena iz firme “Berger Bullets” i Stiva Hornady-a iz “Hornady Manufacturing”, da krenu u proizvodnju streljiva na bazi ĉahure .223 Remington, u kalibru .20, koja se pokazala odliĉnom za varmint. Oĉigledno, Hornadiju se ideja svidjela i odluĉeno je da se u saradnji s gigantom “Remingtonom” ode i korak dalje.

406

13. FANTASTIĈNA POĈETNA BRZINA Novi .204 Remington, uprkos tvrdnjama da je zasnovan na .223 Remingtonu, koristi ĉahuru duţine 47 mm, vrlo blagog koniĉnog oblika, ĉime se stvaraju uvjeti za visoku efikasnost sagorijevanja baruta i odliĉnu preciznost. Promjer danceta je kao kod .223 Remington (9,6 mm), ali s obzirom da je ĉahura duţa i promjer na gornjem dijelu ispod konusa veći (9,14 mm u odnosu na 9 mm), kapacitet je takoĊe uvećan. Blaga koniĉnost omogućena je i manjim pritiskom unutar cijevi nego kod, npr. “vrućih” .22 Swift ili .22-250, uz zadrţano pouzdano izvlaĉenje ĉahure poslije opaljenja. Što se tiĉe zrna, promjer iznosi 5,2 mm, a zasad samo dva proizvoĊaĉa nude streljivo.204 Remington: “Hornady”, “Berger” i odnedavno “Winchester”. “Hornady” nudi svoje poznato lagano V-Max zrno, mase 32 grs (2,06 gr.) i fantastiĉne poĉetne brzine od 1280 m/s, dok duţe teţe, boat-tail Bergerovo zrno ima masu od 40 grs (2,58 gr.) i poĉetnu brzinu 1219 m/s. Uporedni prikaz streljiva 204 Ruger i .22 Swift prikazan je u tabelama. Ako se uporede balistiĉki parametri za zrna iste mase (40 grs, 2,58 gr.), primjetno je da Swift ima veću poĉetnu brzinu, ali, zahvaljujući manjem promjeru zrna, odnosno boljoj aerodinamici, .204 Ruger već poslije udaljenosti od nekih 150 metara, stiĉe prednost, koja se do ekstremnih daljina samo povećava. 14. ODLIĈNA PRECIZNOST Što se tiĉe trajektorija, one su do oko 200 - 250 metara jednake, dok na udaljenostima preko 300-350 metara, .204 Ruger takoĊe odnosi prevagu. Lako zrno .204 Ruger i teško .22 Swift, s druge strane predstavljaju ekstremne sluĉajeve i na prvi pogled se ne mogu direktno porediti, ali uprkos upola manjoj kinetiĉkoj energiji zrna .204 Ruger, pad putanje je na ekstremnim udaljenostima nešto veći, nego kod teškog zrna .22 Swift. Valja reći da protiv sitnih glodara i drugih manjih ţivotinja, od mnogo većeg znaĉaja je poloţena trajektorija, nego kinetiĉka energija. Iz toga slijedi, da je na ovom polju, od razmatranih zrna najpogodnije teško Bergerovo zrno kalibra .204 Ruger. Prema objavljenim podacima, utjecaj vjetra je manji, zahvaljujući manjem promjeru zrna kod .204 Ruger kao i kod .22 Swift, što je hvale vrijedno postignuće. S druge strane, .22-250 Remington (50-60 grs, 762-1135 m/s) ima pad trajektorije od 8,9-10,7 cm na 274 metra i 32,5-39,4 cm na 366 metara, dakle daleko više od bilo kojeg razmatranog streljiva .204 Ruger. Slabije vrste varmint streljiva, .222 ili .223 Remington (50-62 grs., 922-1006 m/s) na 366 metara imaju pad putanje od 53,8-76 cm, dok .22 Hornet (45 grs, 820 m/s) ĉak 188 cm, tako da protiv .204 Ruger, nemaju “nikakve šanse”. Prednost slabijih varmint kalibara leţi u manjem trzaju u odnosu na .204 Ruger, ali prema objavljenim podacima, .204 Ruger trza “taman” toliko, da se cilj, poslije svakog ispaljenog metka, još uvijek nalazi unutar vidnog polja optiĉkog nišana, omogućavajući bitnu provjeru efekta djelovanja i eventualno ponavljanje bez ĉesto bezuspješnog ponovnog traţenja cilja. Ostvarene grupe pogodaka, pri gaĊanju iz puške Ruger model 77 s cijevi duţine 26 inĉa (660 mm), s korakom oţlijebljenja od 12 inĉa i opremljenom sjajnom optikom Leupold VX-II 6-18x40, ostvarivane su odliĉne grupe pogodaka od 11-19 mm na 100 jardi (91 metar), a prosjeĉno 14,5 mm, s razliĉitim tipovima streljiva! Pri upotrebi puške Savage Model 12 s cijevi takoĊe duţine 22 inĉa i optikom Mueler 8,5-25x50, grupe pogodaka dostizale su ĉak i do 9,5 mm na 91 metar duţine s Hornady streljivom (manje od dva promjera zrna), dok je rezultat s teţim Berger streljivom dostizao 14 mm! Na ovako visoku preciznost nije uticao ni pomalo širok dijapazon poĉetnih brzina, koji je kod lakšeg streljiva od 32 grs bio u intervalu od 1229 do 1275 m/s, što je manje od nominalnih 1280 m/s, ali treba imati u vidu niţu ambijentalnu temperaturu, pri kojoj je testiranje izvršeno.

407

Preama svemu navedenom, tvorci kalibra .204 Ruger apsolutno su uspjeli u namjeri da “pomire” jake i slabe varmint kalibre. Ovdje se ne radi samo o uspješnom kompromisnom rješenju već i o vjerovatno trenutno najsposobnijem varmint kalibru. 15. TRAŢENJE IDEALNOG KALIBRA Negdje krajem osamdesetih godina, ameriĉka armija je pokrenula program razvoja nove puške, koja bi zamijenila M16. Program nazvan – ACR (Advanced Combat Rifle – napredna borbena puška), trebalo je da da odgovor na pitanje – šta će biti u dvadeset prvom stoljeću? Jedan od najvaţnijih/glavnih zahtjeva bila je – veća vjerojatnoća pogotka. Tako je već poĉetkom devedesetih godina ponuĊeno nekoliko rješenja. Navedena rješenja koristila su potpuno nove vrste streljiva: streljivo bez ĉahure, strelice i tzv. duplex streljivo. Streljivo bez ĉahure – razvijeno je u Njemaĉkoj, za puške G11. Struĉnjaci firme Heckler & Koch smatrali su da velika vjerojatnoća pogotka moţe da se ostvari veoma brzim rafalom od tri metka. Analizom ciklusa rada pušaka, došlo se do zakljuĉka da rad mehanizma moţe znatno da se ubrza ukoliko se “premosti” faza izvlaĉenja i izbacivanja prazne ĉahure. Na taj naĉin je stvoren metak bez ĉahure, oznaĉen kao DM11. MeĊutim, pojavili su se problemi vezani za zagrijavanje leţišta metka zbog velike brzine gaĊanja, usljed ĉega je dolazilo do samoopaljenja streljiva. Upravo zbog toga je smanjena brzina gaĊanja, a razvijeno je i specijalno barutno punjenje, koje sagorijeva na relativno visokim temperaturama. Strelice – U tom smislu projekti firme AAI austrijskog STEYR-a, umjesto konvencionalnog zrna, koristili su strelice – po uzoru na otkazani projekt SPIW iz pedesetih godina. Strelica, koja sada ima znatno bolji, aerodinamiĉan oblik, moţe da bude ispaljivana veoma velikom poĉetnom brzinom – uz izuzetno poloţenu putanju, sve do maksimalnog dometa – ĉime se bitno pojednostavljuju nišani, jer nema potrebe za podešavanjem. Velika poĉetna brzina (oko 1400 m/s), kombinirana s malim promjerom (kod “Steyra” samo 1,6 mm), donosi veliku probojnost. Uz sve to, trzaj je bio relativno mali, što je znaĉilo da oruţje moţe dobro da se kontrolira i pri “klasiĉnim” rafalima od tri metka.

Slika 148. Ispaljena strelica

Duplex streljivo – korišteno je u COLT – ovom projektu, inaĉe, najkonvencionalnijem od svih. Sastojalo se od dva projektila: prednjeg – teţeg (2,26 g), i zadnjeg – lakšeg (2,14 g), te dometa 325 m. Teţi projektil prvi stiţe do cilja, dok lakši ima malo rasturanje, ĉime se ţeljela kompenzacija u nišanjenju. MeĊutim, sva ova rješenja, ipak, nisu zamijenila provjerenu M16, s klasiĉnom streljivom kalibra 5,56 mm i zrnom SS109. Ranije navedene strelice nisu pokazale dovoljnu/zadovoljavajuću preciznost, a duplex streljivo, svakako veoma interesantno, nije

408

donijelo znaĉajna poboljšanja. Streljivo bez ĉahure, zajedno s puškom G11, bilo je najbliţe prihvatanju, ali njena visoka cijena, u vrijeme pada Berlinskog zida i raspada Istaĉnog bloka i SSSR – a, nije prihvaćena. Ĉak je otkazana i inicijalna porudţbina za njemaĉke izviĊaĉke jedinice. Jedan od najnovijih ameriĉkih projekata OICW (Objective Individual Combat Weapon) koristi klasiĉno streljivo kalibra 5,56 mm, ali novinu predstavlja bacaĉ granata kalibra 20 mm, s programabilnim streljivom, koje, pored direktne, moţe da se koristi i za efikasnu indirektnu vatru (za to je neophodno znati taĉnu udaljenost od cilja, za šta se koristi laserski daljinomjer, a balistiĉki proraĉun vrši se kompjuterom). Na oruţju je i dnevno – noćni optiĉki nišan, što znatno povećava masu oruţja – na preko 6 kg – što i nije daleko u odnosu na pušku M16, opremljenu bacaĉem granata M203. Uz sve to, puška omogućuje strijelcu osmatranje i otvaranje vatre i iza kuta, uz pomoć kamere na pušci, koja šalje sliku na displej, postavljen na šljemu. Odnos izmeĎu kalibra, mase zrna, početne brzine, kinetičke energije i energije trzaja kod različitih metaka Tabela 73. Metak 4,73 mm DM11 6,25 mm Britanski 6 mm SAW 6 mm sovjetski 6,5 mm Arisaka

Kalibar (mm)

Masa zrna (g)

Poĉetna brzina (m/s)

Kinetiĉka energija (J)

Zrno

Energija trzaja (J)

4,7x33

3,2

930

1384

-

2,7

6,25x43

6,48

817

2163

-

7,7

6x45

6,8

768

2005

-

7,2

1150

3438

-

13

762

2613

-

12

6x53 6,5x50SR

5,2 9

Na odreĊen naĉin, sliĉan je bio i francuski projekt puške budućnosti, nazvan PAPOP. Za razliku od OICW, ona koristi snaţnije granate, kalibra 30 mm. Za osnovu je posluţila puška FA – MAS, što je druga znaĉajna razlika, i prednost u odnosu na OICW. Naime, OICW koristi relativno kratku karabinsku cijev (254 mm), što ni u kom sluĉaju ne moţe da se poredi sa FA – MAS – ovom, dugom 488 mm (to je, vjerovatno “plaćeno” većom masom oruţja). Moglo bi se reći da je nešto konvencionalnija belgijska F2000, koja ima cijev normalne duţine (400 mm), a opremljena je standardnim bacaĉem granata kalibra 40 mm i kompjuterizovanim modulom za nišanjenje, koji, pored optiĉkog nišana, ima i laserski daljinomjer i balistiĉki kompjuter. Mada suvremene i efikasne, ni OICW ni PAPOP nisu predviĊene da u potpunosti zamijene klasiĉne automatske puške. Svakako da je glavni razlog cijena, koja, nakon prestanka Hladnog rata predstavlja sve znaĉajniji parametar. Vaţno je napomenuti da se zbog razvoja novih tehnologija i njihove primjene u oblasti zaštitnih pancira, prsluka, šljemova, nametnula (kod nekih) potreba preispitivanja današnje koncepcije streljiva malog kalibra. Naime, osjetila se potreba za streljivom veće probojnosti i dometa, efikasnijeg protiv savremenih zaštitnih sredstava. Svakako da u svim ovim razmišljanjima ne bi trebalo zanemariti ni mogućnost unifikacije streljiva za jurišne puške i puškomitraljeze. Naime, još su Sovjeti proizveli varijantu AK – 47 s duţom i teţom cijevi – RPK, koja je trebalo da se koristi kao laki mitraljez. Britanci i Austrijanci slijedili su ovaj primjer, adaptacijom jurišnih pušaka Steyr

409

AUG i L86, u AUG/HBAR i L86. MeĊutim, nemogućnost izmjene cijevi, korištenje okvira i slabije streljivo manjeg dometa i probojnosti, bili su, svakako, hendikep u odnosu na klasiĉne puškomitraljeze opće namjene, kao što su sovjetski PKM, belgijski FN MAG i njemaĉki MG3, kalibra 7,62x54R i 7,62x51. Problem je djelomiĉno riješen oruţjima kao što su belgijski FN Minimi, singapurski Ultimax i izraelski Negev, koji su imali mogućnost zamjene cijevi i korišćenje redenika ili doboša, ali je streljivo još uvijek bilo kalibra 5,56 mm. Poznih šezdesetih godina, britanske firmeEnfield i Royal Small Arms Factory izvršile su teoretska ispitivanja vezana za energiju udara, potrebnu za onesposobljavanje vojnika (ili policajca) zaštićenog pancirnim prslucima razliĉitog nivoa zaštite. Došlo se do zakljuĉka da je potreban kalibar od 6 do 6,5 mm, što je rezultiralo eksperimentalnim metkom od 6,25 mm, zasnovanim na metku .280 (7x43), sa puške EM2. Rezultati su bili izvanredni: do oko 600 m, bio je ravan standardnom 7,62x51 NATO, dok su masa metka i trzaj bili blizu kalibru 5,56x45. Zanimljivim se ĉini napomenuti da je, imajući na umu optimizaciju mitraljeskog naoruţanja, kopnena vojska SAD, negdje sedamdesetih godina, pokrenula inicijativu za razvoj oruţja koje bi ispaljivalo streljivo većeg dometa (do 800 m) od streljiva 5,56 mm, ali manje mase od tadašnjeg standardnog mitraljeza M60. Tako je razvijen metak kalibra 6 mm, SAW (Squad Automatic Weapon), po karakteristikama iznenaĊujuće sliĉan britanskom 6,25 mm. U utrku vezanu za streljivo sliĉnih osobina upuštaju se i Sovjeti, 1980. godine, a razvoj je rezultirao streljivom kalibra 6x53, za korištenje na mitraljezima i snajperskim puškama. Kako je zrno imalo manju masu od ameriĉkog i britanskog, ali izuzetno veliku poĉetnu brzinu (ĉak 1150 m/s) – što je, najvjerojatnije, dovodilo do brţeg habanja cijevi – prešlo se na nešto “mirniji” metak, sa skraćenom ĉahurom, 6x49. Negdje 1993. godine, predstavljena je varijanta poznatog mitraljeza PKM, prilagoĊena za novo streljivo, mase svega 6,5 kg. Projekt je relativno skoro obustavljen, najvjerojatnije zbog nedostatka sredstava. Vaţnim se ĉini istaći da iznenaĊujuće zvuĉi ĉinjenica da svo ovo streljivo, kalibra 6 i 6,25 mm, ima karakteristike vrlo sliĉne starom streljivu reducirane snage, kalibra oko 6,5 mm. Nakon svega, postavlja se logiĉno pitanje – zašto se ovakvo streljivo nije duţe odrţalo? Glavni razlog, najvjerojatnije, leţi u ĉinjenici da je tadašnje streljivo optimizirano za upotrebu u puškama – repetirkama i u mitraljezima, gdje je favorizovan veliki domet, a potpuno je ignorirana energija trzanja, što je od suštinskog znaĉaja za automatska oruţja pri rafalnoj paljbi. Osim toga, upotreba projektila relativno velike mase rezultirala je skromnom poĉetnom brzinom, a korištenje zrna sa zaobljenim vrhom izazivala je nagli pad brzine – time i kinetiĉke energije projektila. 16. STRELJIVO “EXTREME SHOCK” O ovom streljivu smo već nešto ranije pisali, kao uvod u tekst koji slijedi. Firma “Extreme Shock”, na ĉijem je ĉelu gospodin Jeff Mullins, više od deset godina radila je na razvoju novog streljiva znatno povećane efikasnosti. U tome im je svesrdno pomagala ameriĉka Grupacija za specijalne operacije i Savezna uprava policije. Prouĉavajući izvanredno djelo Ivena Maršala i Edvina Senoua: “Handgun stopping power street results”, koje dokumentovano obraĊuje stvarne oruţane sukobe i njihove efekte, u zavisnosti od upotrijebljenog streljiva, tim struĉnjaka Dţefa Mulinsa došao je do zakljuĉka da, postojeći tipovi “holow point +P” streljiva, ni izbliza ne zadovoljavaju zahtjeve ĉuvara reda, graĊana koji se brane oruţjem, pa ni lovaca. Relativno je visok rizik probijanja cilja i prepreka, rikošetiranja, znatno je povećan pritisak koje trpi oruţje, u lovu meso divljaĉi truje olovnim opiljcima.

410

16.1. Nema kopije Nije, dakle moglo da se kopira i unaprijedi postojeće, već je moralo da se pronaĊe nešto radikalno novo. Rješenje je naĊeno u specijalnom materijalu od kojeg će se praviti zrno. Novi materijal imaće priliĉnu specifiĉnu teţinu, ali tu se završava svaka njegova sliĉnost sa stoljećima korištenim olovom. Svakako ne treba oĉekivati taĉnu hemijsku racepturu novog “Extreme Shock” zrna – to je najstroţe ĉuvana poslovna tajna. Ali, ipak, ugrubo: zrna su izraĊena od kompozitnog materijala koji ĉini smješa volframa (tungstena) i materije s trgovaĉkim imenom Nurilijum. Sastav nutrilijuma i odnos s volframom, na ţalost, malo ko zna. Ipak, znamo slijedeće: ova smješa zbijena pod izuzetno velikim pritiskom, raspada se na sitne djeliće prilikom jakog udarca. Pritom je prenošenje energije ovog zrna na okolinu trenutno i potpuno. Ovaj transfer energije zrna na okolinu je višestruko brţi nego kod bilo kog drugog suvremenog “holow point” zrna, što znaĉi da je njegova zaustavna energija zaista razarajuća. 16.2. Razorna moć “Extreme Shock” je projektiran tako da svu svoju energiju prenese na okolno meko tkivo, pretvarajući svoju gusto sabijenu masu u ekspandirajući rotacioni konus, volframnitrilijumovih raspadnutih ĉestica, izazivajući pritom totalni kolaps centralnog nervnog sistema. Zrno se, oĉigledno udarom u prepreku totalno dezintegrira, i time gubi neţeljeni uĉinak: probijanje i rikošetiranje. MeĊutim, u mekom tkivu, ovaj proces dezintegracije (raspadanja) jezgre odvija se sporije i na većoj dubini; raspadnuti komadići nešto su većih dimenzija, stvarajući mnoštvo razorenih kanala u tkivu. Duţ svakog ulaznog kanala praktiĉno se nalazi jako razoreno okolno tkivo. Firma “Extreme Shock” proizvodi nekoliko tipova pištoljskog, revolverskog, pušĉanog streljiva za oţlijebljene i neoţlijebljene cijevi, pa, ĉak i streljivo za puške na crni barut.

Slika 149. Hydra-shok streljivo

Fang Face (FF). Ovo streljivo “nazubljenog lica” pravi se u kalibrima .32 ACP (7,65x17), .32 NAA, .380 ACP (9 mm K), 9x19, .40 SW, .45 ACP za pištolj i u revolverskim .38 Spl, .357 Magnum i .45 Long Colt. Streljivo "jezivog'', oštro nazubljenog vrha, prvenstveno je namijenjeno upotrebi na otvorenom prostoru. Daleko je superiornije od olovnog streljiva, jer trenutno predaje svu energiju mekanom cilju, prouzrokujući nervni

411

kolaps i totalno onesposobljavanje. Pritom su preciznost, pritisci unutar cijevi, trzaj i domet isti kao kod olovnih zrna. Ovaj tip ima nešto dublju penetraciju (moć probijanja). Air Freedom (AFR). Ova “zraĉna sloboda” prvenstveno se koristi prilikom obraĉuna s otmiĉarima aviona, ali se, itekako, preporuĉuje i za kućnu samoodbranu. Statistika kaţe da više od polovine ţitelja SAD ţivi u montaţnim kućama izgraĊenim od lakih materijala – drveta i panela. Upotreba oruţja u samoodbrani unutar kuće, krajnje je opasna po ukućane u drugim prostorijama. “Air freedom” trenutno zaustavlja i zauvijek onesposobljava napadaĉa, ili otmiĉara, ali u sluĉaju promašaja, ne moţe da probije ni najtanji zid kuće ili zrakoplova. Znaĉi, nema dekompresije aviona. Zrno AFR straviĉno razara unutarnje meko tkivo na 7 inĉa od ulaza (178 mm), ali se pri udaru u zid šperploĉe, trenutno raspada. Naravno, o rikošetu ovdje nema ni govora. Slijedeće streljivo “Extrem shock”-a, namijenjeno je puškama i taktiĉkoj upotrebi. Postoji Short Range Tactical (SRT), High Velocity Tactical (FHVL) i streljivo za prigušena oruţja podzvuĉne brzine (COV, APS i SW). Sva ova zrna kalibra 5,56x45 NATO i .308 Win (7,62x51) imaju iste balistiĉke karakteristike kao olovna s košuljicom, ali i sve naprijed navedene prednosti. MeĊutim, njih nećemo detaljno opisivati. 16.3. Kalibar za lovce Za lovce, najinteresantniji su kalibri .30-30, .308 Win, .30-06 i .300 Win. Magnum, sa zrnima Extreme Shock Dangerous Game (DG) ili “opasna divljaĉ”. Ima ih sa svim teţinama od 150 do 190 grejna (9,7 i 12,3 grama). Ova zrna omogućuju precizan hitac na velikim daljinama, ali bez probijanja divljaĉi i uglavnom s “padanjem u vatri”. Kod promašaja nema rikošeta, meso nije zatrovano olovnim opiljcima, a divljaĉ je usmrćena nervnim šokom, tako da ranjena ne moţe da ozlijedi lovca. Uz nabrojana karabinska zrna, ova lovaĉka “DG” zrna, Dţef Mulinsova firma nam nudi i kao jedinaĉni projektil za samĉmarice kalibra 12 mase 31,9 grama 1 i 1/8 OZ. Tek da se zna da on ima V10=402 m/s i E10=2640 J. Divljaĉ u kojoj ovaj dvanaestiĉni projektil “eksplodira”, biva zaustavljena u mjestu nastrjela, pa makar bila i grizli. U SAD ovo je streljivo sasvim dostupno civilnim vlasnicima oruţja i lovcima. Kao svojevrsna zanimljivost iz ovog domena mogu se izdvojiti slijedeće situacije. ... Zabiljeţeni su sluĉajevi lova pištoljem kalibra .380 ACP (“kratka devetka”) gdje je iz dţepnog pištolja kratke cijevi, odstrijeljen divlji vepar teţak 136 kg. ili, još drastiĉnije – na prezentaciji “extrem shock”-a u Rusiji, odstreljen je “dugom devetkom” divlji vepar od 229 kilograma. Naravno, streljivo je uvijek bilo “Extrem”. Sluĉaj drugi ... Kod pušĉanih kalibara, ekperimenti u balistiĉkom ţelatinu i balistiĉkoj glini, pokazali su da je zapremina kavitacionog prostora nastalog dezintegriranjem jezgra (i djelimiĉno hidro šokom), ĉak, dvije stotine puta veća od zapremine ulaznog kanala. Skoro da se ne povjeruje. 147 17. PRIGUŠENA VATRENA ORUŢJA 148 Svojevremeno od šire javnosti izuzetno mistificirani i moglo bi se reći nezaobilazni u razliĉitim filmovima akcionog i špijunskog ţanra, prigušivaĉi za vatreno oruţje, na ţalost, 147

Materijale za najveći dio teksta o streljivu (kao i neke druge materijale na drugim mjestima) preuzeli smo iz vrhunskih tekstova balistiĉkih eksperata objavljenih u specijaliziranom ĉasopisu “Kalibar”. 148 I u ovom dijelu koristili smo se podacima iz ĉasopisa “Kalibar” broj 25/98

412

postali su naša svakodnevnica. Mnošto likvidacija izvršenih u centrima većih gradova (npr. Sarajevo, Beograd itd.) i to u sred bijela dana poĉinjeni su vatrenim oruţjem s prigušivaĉima. Sve to kao da je najavljivalo još sloţeniju sigurnosnu situaciju, još teţu i neizvjesniju borbi sa snagama (organiziranog) kriminala. Interesantno je napomenuti da prigušivaĉe za vatreno oruţje u posebnim akcijama koriste kako policija tako i vojska. MeĊutim, tu se ne moţe izbjeći priznanje i saznanje da su ovakva oruţja postala i sastavni dio akcija snaga organiziranog kriminala širom svijeta. Dakle, vojne i paravojne formacije, koristile su ih i koriste za svoje potrebe, a pripadnici podzemlja prihvatili su ih kao svoju nasušnu potrebu. Sve ovo predstavlja samo dio razloga zbog koih se javlja sve veće interesiranje šire javnosti za prigušivaĉe i princip njihovog rada. Ovaj mehaniĉki ureĊaj (koji graĊani ne mogu nabaviti, drţati i nositi – misli se na zakonsku regulativu) prvi put je uspješno konstruiran poĉetkom prošlog vijeka, mada je pokušaja bilo i ranije, još u devetnaestom stoljeću. Mnogi ocem prigušivaĉa smatraju Hajrem Persi Maksima (sina ĉuvenog konstruktora mitraljeza), koji je ovaj izum patentirao 1908. godine, dok je njegov prvi uspješan model nastao godinu dana kasnije. Baveći se problematikom dinamike plinova, Maksim je zakljuĉio da prasak (pucanj) vatrenog oruţja izaziva nagli izlazak i širenje vrelih barutnih plinova iz cijevi, po odlasku projektila. Interesantan je put kojim je Maksim došao na ideju za navedeno rješenje. Naime, na ideju, kako da napravi prigušivaĉ, Maksim je došao, kada je, jednom prilikom, nakon kupanja izvukao ĉep iz kade i vidio da voda iz kade istjeĉe sporo, vrtloţeći i formirajući rupicu na sredini. Tako je Maksim pretpostavio da će pucanj prigušiti, ako barutne plinove ohladi i uspori prije izlaska iz cijevi. Nakon toga Maksim je od ĉeliĉnog lima napravio produţetak cijevi (znatno širi i duţi od same cijevi) i u njega smjestio presovane limene pregrade s prorezima, koje su se okretale u krug i tako usporavale i hladile, vrele barutne plinove. Na taj naĉin su plinovi, šireći se u ĉeliĉnom tijelu prigušivaĉa i usporenim kruţnim kretanjem, polako isticali iz cijevi po odlasku projektila, ne izazivajući pucanj. MeĊutim, kao što to obiĉno biva pojavio se dodatni problem. Naime, prilikom ispaljivanja nekih vrsta streljiva, pucanj se ipak ĉuo, uprkos korištenju prigušivaĉa. Do navedenog je dolazilo zbog probijanja zvuĉnog zida. Jer vazdušni talas, izazvan prolaskom projektila nadzvuĉne brzine, izaziva prasak pri udaru u mehaniĉke prepreke. Navedenu fiziĉku pojavu nemoguće je promijeniti ili izbjeći, pa je i danas nemoguće prigušiti pucanj oruţja ĉiji projektili iz cijevi izlaze brzinom većom od nadzvuĉne. Ipak, i kod ovih oruţja, eliminacijom praska barutnih plinova, buka se smanjuje, a zatim i potpuno nestaje kada brzina zrna padne ispod nadzvuĉne. Prigušivaĉe za ovakva oruţja nazivamo razbijaĉima praska. Kod njihove upotrebe, zbog stalnog prelamanja zvuka kroz okolni prostor, na daljinama većim od 200 metara od mjesta na kome stoji strijelac, nije moguće odrediti pravac odakle dolazi pucanj, naroĉito na otvorenom prostoru. Ovo ostavlja mnogo prostora za upotrebu ovakvih ureĊaja, naroĉito kod dalekometnih oruţja (kao što su, primjerice, snajperske puške). 17.1. Prije svega – psihološki efekti Prigušivaĉi su u vojnu upotrebu ušli ulaskom SAD u Prvi svjetski rat, kada su Amerikanci snajperiste opremili puškama “springfild” kalibra 30 – 06, sa Maksimovim i Murovim prigušivaĉima (razbijaĉima praska). Tako je njihova upotreba u rovovskim borbama krajem ovog (Prvog svjetskog) rata, kada je veliki broj Nijemaca likvidiran praktiĉno bez ikakve buke, izazvala ogroman psihološki efekat kod obje zaraćene strane. Na taj naĉin put prigušivaĉu u sve armije svijeta bio je otvoren. Tokom Drugog svjetskog rata prigušene snajperske puške koristili su svi. Tako su Nijemci i Sovjeti vodili ogorĉene snajperske borbe širom Evrope (kao posebne mogu se

413

izdvojiti dvoboji kod Staljingrada i prilikom opsade Lenjingrada). Amerikanci su ih koristili širom pacifiĉkih otoka, kao i na ostalim ratištima. Moţe se reći da su novinu u korištenju prigušivaĉa uveli Englezi, koji su specijalne jedinice za borbu u neprijateljskoj pozadini (tzv. “komandose”), naoruţali prigušenim automatima “sten”, u kalibru 9 mm PARA. Vaţno je istaći i podatak da je prednost prigušenog oruţja u ovakvim akcijama uvidio i komandant njemaĉkih specijalnih snaga, Oto Skorceni, ali njegovo mišljenje nije naišlo na podršku vojnog vrha, jer njemaĉki maršali ovakvo oruţje nisu smatrali “viteškim”. Ipak, ovakva vojna djelovanja, po uzoru na “komandose”, danas planiraju i izvode sve armije svijeta, kroz razne vidove “specijalnih jedinica” obavezno naoruţanih prigušenim oruţjem. Upravo i najviše zbog potreba ovakvih jedinica za što efikasnijim i što tišim oruţjem, razvijeni su bezbrojni modeli oruţja s prigušivaĉima. 17.2. Neka nova rješenja Analize su pokazale da su dugo vremena, na polju razvoja prigušivaĉa, prednjaĉili Amerikanci. Ipak, nešto kasnije, primat preuzimaju Finci i Nijemci. Po mišljenju odreĊenih analitiĉara razvoja naoruţanja, danas su najdalje odmakli Rusi, koji su razvili ĉitavu porodicu prigušenog i veoma efikasnog oruţja, kao i novi, potpuno bešumni metak, kod koga projektil odlazi kroz cijev, dok barutni plinovi ostaju zarobljeni u ĉahuri klipom koji potiskuje zrno. Interesantno je napomenuti da meĊu najuspješnije konstrukcije suvremenih prigušivaĉa spadaju britanski prigušeni pištolj “Welrod” u kalibrima 7,65 mm i 9 mm PARA, karabin “Delisle” (De Lil) u kalibru .45 ACP, “Ingram” sa “Sajonix” – ovim prigušivaĉem, kao i prigušivaĉi “Innterand”, “AMC”, “Vaime”, “Wilson”, “Parker hale” i drugi. Ipak, najsuvremenijom današnjom konstrukcijom, s tvorniĉki montiranim prigušivaĉem, smatra se njemaĉki automat u kalibru 9 mm PARA “Heckler & Koch”, model MP5 SD (SD dolazi od njemaĉke rijeĉi “šal dempfer”, odnosno prigušivaĉ), koji se najĉešće moţe sresti i na našim prostorima. Sam princip rada ovog, a i drugih prigušivaĉa, zasnovan je na nekoliko temeljnih postavki. Osim praska barutnih plinova i buke probijanja zvuĉnog zida od strane projektila brţih od 315 m/s (uvjetno uzevši, jer je brzina zvuka u razliĉitim uvjetima promjenjiva veliĉina), zvuk pucnja ĉine i prasak inicijalne kapisle (oštar i veoma jak), kao i mehaniĉka buka pokretnih dijelova oruţja. Iz navedenog proizilazi ĉinjenica po kojoj je, da bi se vatreno oruţje efikasno prigušilo, potrebno riješiti sve ove probleme. Tako se probijanje zvuĉnog zida rješava korištenjem specijalnog podzvuĉnog streljiva ili usporavanjem standardne (odnosno, korištenje onih kalibara kod kojih je standardna brzina ispod brzine zvuka, a to su .22 LR standardne brzine 6,35 mm, 7,65x17 mm, 9x17 mm K, 9x18 mm M, .45 ACP i neki drugi). Problem buke barutnih plinova i kapisle rješava sam prigušivaĉ, na taj naĉin što plinove hladi do temperature koja onemogućava pojavu plamena i bljeska, smanjuje brzinu izlaska plinova iz prigušivaĉa i onemogućava stvaranje udarnog talasa. Efikasnost samog prigušivaĉa uvjetuje nekoliko ĉinilaca – prije svega kvalitet i konstrukcija oruţja (ruĉnim bravljenjem eliminira se mehaniĉka buka po ispaljivanju metka). Samim kvalitetom izrade, smanjuju se zazori kroz koje izlaze plinovi koje je nemoguće prigušiti. Tako prigušivanje revolvera nije moguće zbog isticanja plinova izmeĊu doboša i cijevi (osim nekoliko specijalnih konstrukcija), pa tako na filmu viĊeni prigušeni revolveri spadaju u rediteljske greške. Vaţno je napomenuti da stepen prigušenja u mnogome zavisi i od duţine cijevi prigušivaĉa, njegove zapremine (mora biti najmanje 20 puta veća od cijevi oruţja, da bi prigušivaĉ bio efikasan), veliĉine otvora kroz koji prolazi zrno, kao i sposobnosti prigušivaĉa da apsorbiraju toplotu. Kompletan prigušivaĉ mora biti izraĊen što preciznije i kvalitetnije, s otvorima za prolazak zrna što pribliţnijim kalibru oruţja i potpuno u osi cijevi,

414

a najĉešće korišćeni materijali su ĉelik, aluminijum i, u posljednje vrijeme (mada će nekim zvuĉati nevjerovatno) plastika. Za hlaĊenje plinova, najĉešće se koristi metalna vuna, mesingana i bakarna mreţa, ili, ĉak, tekstil ili filc. 17.3. Vrste i princip prigušivanja U ovom dijelu vaţno je istaći da samih principa prigušivanja ima zaista mnogo, pa u tom smislu postoji i nekoliko vrsta podjela. Pored podjele na prigušivaĉe i razbijaĉe praska, prigušivaĉi se, po naĉinu montaţe, dijele na spoljne, koji se postavljaju na vrh oruţja, i integralne, koji su nevidljivi dio oruţja, odnosno bez kojih je oruţje neupotrebljivo. Integralni prigušivaĉi su efikasniji, a imaju veću zapreminu pri istoj duţini oruţja i smanjuju poĉetnu brzinu projektila, jer (skoro po pravilu) odvode dio barutnih plinova još iz cijevi oko koje su montirani, i to kroz otvore na njoj. Uvaţavajući naĉin funkcioniranja, prigušivaĉi se takoĊer dijele na nekoliko vrsta. Najĉešći je princip komora gdje je tijelo prigušivaĉa podijeljeno pregradama s otvorima za prolazak zrna. Na taj naĉin se plinovi skreću, lome i vrtloţe, jer pregrade imaju razliĉite oblike. Veoma popularan je i princip apsorpcije gdje je cijev oruţja izbušena cijelom duţinom, a oko nje se nalazi tijelo prigušivaĉa, napunjeno materijalom koji usporava i hladi plinove (ĉeliĉna vuna, mesingana ţica i sliĉno). Sistem zaptivanja je princip kod koga takoĊer postoje pregrade, ali od elastiĉnih materijala, koje se po prolasku zrna, zatvaraju i zadrţavaju plinove. U ranijem periodu primjenjivani su guma, koţa ili filc, dok se u današnje vrijeme koriste novi plastiĉni materijali. Vaţno je napomenuti da se, takoĊer, ĉesto primjenjuju i princip akumulacije plinova i princip spirale, gdje se plinovi usporavaju kroz neku vrstu plinske turbine, ili dvije suprotno postavljene spirale. Na kraju treba istaći da se ipak najĉešće sreću konstrukcije prigušivaĉa kod kojih je istovremeno primijenjeno više ranije navedenih principa ili nekih drugih, manje efikasnih i poznatih. Vaţnim se ĉini napomenuti da se stepen prigušenja izraţava u decibelima i kod modernih prigušivaĉa se kreće od - 20 do ĉak – 40 db, ali je ovaj odnos logaritamski, pa kada je nivo zvuka smanjen za 3 decibela, mi taj zvuk ĉujemo kao upola tiši. Na taj naĉin se kod – 20 db, ĉuje samo stoti dio originalnog zvuka. Navedene veliĉine je veoma teško predstaviti sebi, pa je najbolje koristiti praktiĉna poreĊenja. Tako, npr., poluautomatsko oruţje zvuĉi pribliţno kao metalno škljocanje sliĉno tihom zatvaranju vrata na kvalitetnom automobilu, dok zvuk automatskog podsjeća na rad šivaće mašine. Najtiša i integralno prigušena oruţja, s ruĉnim repetiranjem, imaju zvuk pribliţan tihom uzdahu. Ipak, najvaţnija karakteristika svih prigušivaĉa je da mijenja kvalitet zvuka oruţja, pa ga je u normalnom ambijentalnom okruţenju veoma teško prepoznati kao pucanj vatrenog oruţja. 17.4. Prigušivaĉ pucnja za “Škorpion” Kako je “Škorpion” postao jedno od najomiljenijih oruţja ne samo snaga i pripadnika vojske i policije, već i kriminogene populacije (koja ga nesebiĉno koristi u svojim mafijaškim aktivnostima – posebno tip s prigušivaĉem) odluĉili smo da ga, u tom smislu, detaljnije predstavimo. Javnosti je manje poznato da je bivša JNA, kupila poĉetkom osamdesetih godina dvadesetog vijeka licencnu dokumentaciju za automatski pištolj (Api) 7,65 mm M61 “SCORPION” s prigušivaĉem, kao i odreĊenu koliĉinu ovih pištolja i prigušivaĉa, od tadašnje Ĉehoslovaĉke (jednu koliĉinu pištolja kupio je i SSUP). Licencna dokumentacija je predata Zavodima “Crvena zastava” u Kragujevcu sa zadatkom da osvoji proizvodnju, prema

415

dostavljenoj dokumentaciji. To je i uĉinjeno uz napomenu da su izborom boljih, kvalitetnijih materijala (ĉelika) i sitnim rekonstrukcijama, otklonjeni i svi nedostaci koji su uoĉeni u eksploataciji kod originalnih pištolja. Navedeni pištolj je zvaniĉno uveden u naoruţanje tadašnje JNA pod nazivom – Automatski pištolj (Api) 7,65 mm M84 (negdje 1984. godine). U napomeni je vaţno istaći da automatski pištolj 7,65 mm M84, odnosno M61 radi na principu slobodnog trzanja zatvaraĉa. Pištolj je relativno teţak (1,28 kg bez okvira), s obzirom da je razvijen za streljivo 7,65 mm Browning. Upravo zahvaljujući tome, pištolj se lakše kontrolira prilikom gaĊanja rafalnom paljbom, jer manje trza (ima manju energiju trzanja). Dio cijevi na koji se postavlja prigušivaĉ relativno je dugaĉak (oko 40 mm), tako da omogućuje dobro “voĊenje” prigušivaĉa, tj. njegovo nalijeganje na spoljnu trasu cijevi. OdreĊenu specifiĉnost predstavlja to što na dijelu cijevi na koji se postavlja prigušivaĉ, nema navoja, nego je na zadnjem dijelu cijevi, spolja, izveden prstenasti ispust, neznatno većeg promjera od spoljnog promjera cijevi. Pištolj je inaĉe namijenjen za uništavanje nezaklonjene ţive sile, na bliskim odstojanjima, a pogodan je i za diverzantske aktivnosti. Upravo u ovim situacijama (ali i mnogim drugim) predviĊa se upotreba prigušivaĉa. Sam metak 7,65 mm Browning (.32 AUTO) pripada grupi tzv. slabijeg pištoljskog streljiva. U tu kategoriju još spadaju meci: 6,35 mm Browning, 9 mm Short (.380 ACP), 9 mm Makarov (poĉetna kinetiĉka energija zrna ovih metaka je u pribliţnim granicama Eo 126 – 300 J). U odnosu na tzv. jaĉe pištoljsko streljivo (9 mm PARA, 7,62 mm TT, .45 ACP etc. Eo 400 – 520 J), slabije pištoljsko streljivo ima manju energiju zrna, manje barutno punjenje, manji impuls barutnih plinova u kanalu cijevi, daju manju koliĉinu barutnih plinova u kanalu cijevi. Metak 7,65 mm Browning podesan je da se koristi za prigušivaĉ, zbog toga što mu je poĉetna brzina zrna podzvuĉna (Vo oko 310 m/s), to jest manja od brzine zvuka (oko 340 m/s), tako da nema pojave balistiĉkog pucnja. Kao što smo već rekli u prethodnom dijelu teksta o prigušivaĉima, balistiĉki pucanj se javlja kod streljiva ĉija zrna imaju nadzvuĉnu brzinu i posljedica je tzv. probijanja zvuĉnog zida, odnosno, pojave udarnih talasa koji izaziva nadzvuĉni let zrna kroz atmosferu (balistiĉki pucanj, prigušivaĉ ne moţe da priguši). Prigušivaĉ pucnja prigušuje samo tzv. primarni pucanj, koji se javlja usljed nadzvuĉnog isticanja barutnih plinova iz kanala cijevi. Originalna konstrukcija prigušivaĉa pucnja za automatski pištolj 7,65 mm M61 (ĉ) bila je izvedena s dvije gumene pregrade, na izlaznom otvoru prigušivaĉa. Po opaljenju metka, zrno je prolazilo – otvaralo proreze na gumama, dodirujući ih i proširujući. Navedeno je imalo za posljedicu da je nakon dvadesetak ispaljenih metaka prigušenje pucnja znatno slabilo, odnosno povećavala se jaĉina pucnja. Pored toga, gumene pregrade, koje je zrno kaĉilo, skretale su zrno, što je kvarilo preciznost i tako smanjivalo efikasni domet pištolja. Ovo su dva temeljna razloga zašto ni tadašnja JNA nije bila zadovoljna originalnim rješenjem prigušivaĉa pucnja. Tako je u prvo vrijeme, bivše JNA koristila prigušivaĉe pucnja koje je razvio Institut bezbednosti u Beogradu za potrebe Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove. Navedeno konstrukciono rješenje zahtijevalo je da da se izvrši dorada na svakom pištolju, tako što bi se na cijev pištolja navukla ĉahura na koju je s vanjske strane bio narezan navoj na koji se navio prigušivaĉ. Na ovaj naĉin je upotreba prigušivaĉa bila ograniĉena samo na doraĊene pištolje i to je bio temeljni razlog nezadovoljstva (i tim rješenjem) u bivšoj JNA. U pokušaju za iznalaţenjem odgovarajućih tehniĉko-taktiĉkih zahtjeva koje bi trebao da ispunjava prigušivaĉ pucnja, polazilo se od nekoliko temeljnih uslova. Tako se u smislu osnovni i polaznih TTZ za prigušivaĉ pucnja za Api 7,65 mm M84 i M61 posebno insistiralo na tome da prigušivaĉ pucnja: -

moţe lako, brzo i jednostavno da se postavi i koristi na bilo koji tvoniĉki proizveden pištolj bez ikakvih dodatnih dorada na pištoljima;

416

-

da mu masa bude manja od 400 grama; da ne kvari preciznost i da omogućava korištenje mehaniĉkih nišana na pištolju; da je nivo prigušenja na nivou poznatih svjetskih rješenja; da nivo prigušenja pucnja ne zavisi od broja ispaljenih metaka, za vrijeme ţivotnog vijeka prigušivaĉa; da prigušivaĉ ne ograniĉava reţim gaĊanja pištolja (koliko pištolj moţe da izdrţi ispaljenja bez hlaĊenja, toliko treba da izdrţi i prigušivaĉ), da mu vijek trajanja bude najmanje 1500 izgaĊanih metaka.

Uvaţavajući navedene TTZ u preduzeću “Teleoptik – Ţiroskopi” 1991. godine izraĊen je prototip koji je bio nekoliko puta testiran. Nakon toga prihvaćeno je da se ide u serijsku proizvodnju. Navedeni prigušivaĉ pucnja je jednostavne konstrukcije i sastoji se od pet dijelova: stezne ĉahure, noseće ĉahure, obloge, ljevkastih elemenata i prednje ĉahure. Svi dijelovi prigušivaĉa izraĊeni su od aluminijuma, izuzev noseće ĉahure, koja je izraĊena od ĉelika. Noseća ĉahura napravljena je od ĉelika da bi izdrţala ispitivanja na tzv. bacanja pištolja s montiranim prigušivaĉem s odreĊene visine. Noseća ĉahura i ljevkasti elementi, smještaju se u oblogu. S prednje strane, preko navoja veze, prednja ĉahura ograniĉava njihovo aksijalno pomijeranje naprijed (smjer izlijetanja zrna po opaljenju), a sa zadnje radijalno suţenje na unutarnjem dijelu obloge. Suţeni dio noseće ĉahure rasjeĉen je po duţini. Prije samog postavljanja prigušivaĉa na pištolj, stezna ĉahura je odvijena, tako da je ĉelo ĉahure u ravni noseće ĉahure. Konstrukcijska veza je tako izvedena da je u tom poloţaju omogućeno slobodno, elastiĉno, širenje rasjeĉenog dijela noseće ĉahure, pri nailasku ispusta na cijevi. Po ulasku ispusta u cijev u ţlijeb u otvoru na suţenom dijelu noseće ĉahure rasjeĉeni dijelovi se saţimaju. Navijanjem stezne ĉahure na oblogu, unutarnja konusna površina na steznoj ĉahuri dolazi u zahvat s konusnom površinom na nosećoj ĉahuri. U ovom poloţaju, stezna ĉahura onemogućava radijalno širenje rasjeĉenih dijelova noseće ĉahure i skidanje prigušivaĉa s cijevi pištolja. Naĉin vezivanja prigušivaĉa s oruţjem predstavljao je originalno konstrukcijsko rješenje i predstavljao je svojevrsnu novost u ovom segmentu. Navedeno konstrukcijsko rješenje, omogućilo je da se prigušivaĉ brzo, lako i jednostavno montira na svaki tvorniĉki proizveden pištolj. Pored toga, naĉin vezivanja je siguran, tako da u toku gaĊanja, kad se prigušivaĉ montira na pištolj, nije dolazilo do odvajanja prigušivaĉa, bez obzira na broj ispaljenih metaka. Vezivanje prigušivaĉa preko rasjeĉene noseće ĉahure, primjenjivo je za druge vrste oruţja. 18. KAKO ODABRATI SLUŢBENI PIŠTOLJ 149 Razlozi zbog kojih policijske agencije katkada uvode nove modele vatrenog oruţja za svoje sluţbenike mogu biti nova razvojna dostignuća u podruĉju vatrenog oruţja, promjene u upravi, novonastale potrebe za opremom, te zahtjevi koje iznose sami sluţbenici koji koriste vatreno oruţje. Kod donošenja odluke o uvoĊenju novog oruţja, policijske sluţbe trebaju uzeti u obzir sve mogućnosti koje im stoje na raspolaganju, kako bi odabrale oruţje koje najbolje odgovara potrebama njihove organizacije i sluţbenika. Agencije koje traţe nove

149

Rad se bazira na radu Kaestlea i Buehlera (2005): Odabir sluţbenog pištolja (Selecting a Daty – Issue Handgun), FBI Law Enforcement Bulletin, broj 1/05, page. 1 – 8 (preneseno u cjelosti uz dodatke autora ove knjige).

417

pištolje za svoje sluţbenike će na trţištu naći mnoštvo odgovarajućih modela. 150 Razliĉita svojstva i mogućnosti predstavljaju prednosti, ali i nedostatke za policijske sluţbenike. Osim toga, neke agencije mogu donijeti odluku da korištenje samo jedne odreĊene vrste pištolja ne moţe udovoljiti njihovim potrebam. Umjesto toga, mogu razmotriti uzimanje sliĉnih modela od odreĊenmog proizvoĊaĉa. Odluke u vezi s vatrenim oruţjem su veoma vaţne za svaku policijsku agenciju. Kad policijske sluţbe naprave odabir na temelju svojih potreba te fiziĉkih zahtjeva i struĉnosti svojih sluţbenika, odabrat će ono oruţje koje najbolje odgovara njihovim djelatnicima. 18.1. Odabir karakteristika Kad prave izbor modela pištolja, policijske sluţbe trebaju odluĉiti o tome koje karakteristike pištolja će za njih biti najkorisnije. Trebaju donijeti odluku o vrsti akcije (djelovanja), kalibru, materijalima od kojih je pištolj izraĊen i završnoj obradi, veliĉini i kapacitetu pripadajućeg spremnika, sigurnosti (sigurnosnim mehanizmima), ciljnicima, nosaĉima izvora svjetla, te o jednostavnosti odrţavanja. Svakako da treba uvaţiti iskustva drugih, svjetske standarde, mogućnost kvalitetnog i sigurnog servisiranja i odrţavanja itd. 18.2. Akcija (djelovanje) Svaki pištolj predstavlja jednu od tri kategorije – kategoriju jednostruke akcije, dvostruke akcije ili iskljuĉivo dvostruke akcije. Vatreno oruţje jednostruke akcije ima udaraĉ koji zahtijeva ruĉno napinjanje kod prvog ispaljenja i okidaĉ za kojeg je potrebna sila okidanja od samo nekoliko funti (1funta = 0,45 kg x 9,81 = 4,4N). Nakon prvog ispaljenja, navlaka trzajem automatski ponovno napinje oruţje. Budući da se puca samo kad je udaraĉ napet, oruţje uvijek funkcionira u modu jednostuke akcije. Mala sila okidanja moţe uzrokovati nenamjerno ispaljenje pa korisnik treba ruĉno zakoĉiti oruţje kad ga nosi sa zapetim udaraĉem. Upravo to je razlog zbog kojeg policijske agencije daju takvo oruţje uglavnom posebno osposobljenim policijskim sluţbenicima koji rade u interventnoj policiji, specijalnoj policiji, ili sluţbenicima jedninice za talaĉke situacije. Kad se radi o pištolju dvostruke akcije, tada se pritiskom okidaĉa, tokom prvog ispaljenja, oruţje istodobno napinje i ispaljuje metak. Budući da oruţje automatski ponovno napinje udaraĉ prije svakog slijedećeg okidanja, hici koji se ispaljuju poslije prvog, spadaju u kategoriju jednostruke akcije. Pištolji koji djeluju dvostrukom akcijom su, tokom godina, ostali popularni u policijskim snagama jer ih policijski sluţbenici mogu nositi s udaraĉem u prednjem poloţaju, a spremnima za djelovanje. Mnoge policijske sluţbe smatraju da su veća sila okidanja i duţi hod okidaĉa sigurnosne karakteristike u korist sigurnijeg nošenja oruţja zbog toga što za ispaljenje prvog hica treba uloţiti dodatni napor. Pištolji dvostruke akcije funkcioniraju u modu dvostrukom akcijom za svaki hitac, a ne samo za poĉetni. Rezultat toga je uvijek jednaka sila okidanja. Ova vrsta vatrenog oruţja stiĉe sve veću popularnost u policijskim agencijama. Kako su, tokom godina, sluţbe napuštale revolvere, oruţje iskljuĉivo dvostruke akcije je omogućilo priliĉno bezbolni prelaz na poluautomatsko oruţje zbog toga što sistem okidaĉa iskljuĉivo dvostruke akcije funkcionira vrlo sliĉno kao i tradicionalni revolver dvostruke akcije. Kako se za korištenje tog oruţja zahtijeva upotreba samo jednog okidaĉa umjesto dva (okidaĉ i udaraĉ), policijski sluţbenici mogu lakše nauĉiti rukovati takvim oruţjem nego s nekim drugim. Osim toga, lakše im je rukovati s tim oruţjem i zbog toga što imaju samo poneku, ili uopće nemaju vanjskih koĉnica 150

Poluautomatski pištolji su danas najpopularniji u policiji jer se mogu napuniti s više streljiva, a ponovno punjenje je vrlo jednostavno. Zbog toga se autori u ovom ĉlanku usredotoĉuju iskljuĉivo na takvo oruţje te koriste izraz handgun, za “pištolj” (što je zapravo kratko poluautomatsko oruţje).

418

ili poluga za otpinjanje. Sila okidanja kod oruţja iskljuĉivo dvostruke akcije razlikuje se od modela do modela. Neki proizvoĊaĉi nude razliĉite inaĉice okidaĉa veće ili manje sile okidanja, zavisno o potrebama odreĊene agencije. Premda neke sluţbe mogu zbog tereta odgovornosti biti sklonije inaĉici veće sile okidanja, to moţe produljiti vrijeme koje je potrebno strijelcu za ispaljenje, što pak dovodi do smanjenja preciznosti ako policijski sluţbenik puca na brzinu i pod stresom. Bez obzira na to koji sistem okidaĉa odaberu, policijske sluţbe trebaju voditi brigu o tome da njihovi policijski sluţbenici budu uvjeţbani na naĉin da ne drţe prst na okidaĉu sve dok nisu spremni za pucanje iz oruţja. Odgovarajuća, redovna i dokumentarna obuka svodi rizik od popratne odgovornosti od nehotiĉnog ispaljenja na najmanju moguću mjeru. U svakom sluĉaju, dobar trening je neophodan. 18.3. Kalibar Danas savezne, drţavne i lokalne policijske agencije najviše koriste pištolje kalibra 9 milimetara151, te .40, .357 i .45. Premda se razlikuju po veliĉini spremnika i balistiĉkim mogućnostima, svaki od njih moţe udovoljiti potrebama odreĊene sluţbe ako obuka rukovanja vatrenim oruţjem stavlja veći naglasak na smještanje hica prije nego na veliĉinu ili snagu jednog kalibra, u odnosu na drugi. Pištolji kalibra 9 milimetara su prvobitno postali popularni u policiji zbog velikog kapaciteta spremnika kakvog imaju mnoga od ovih oruţja – uglavnom od 12 do 17 metaka – što omogućuje policijskim sluţbenicima da nose sa sobom više metaka nego što su to mogli kada su koristili revolvere sa 6 metaka. TaoĊer, od svih ovdje spomenutih kalibara, 9 – milimetarski metak općenito ima najmanje zamjetljiv trzaj. Dugo vremena su ameriĉki strijelci cijenili kalibar .45 kao snaţan metak za primjenu u vojsci, policiji, za samoodbranu i pri natjecanjima. MeĊu policijskim sluţbenicima i u streljaĉkim klubovima općenito, vodi se široka rasprava o tome koji metak je superiorniji, onaj 9 – milimetarski, zbog svog manje zamjetnog trzaja i većeg kapaciteta za smještaj metaka, ili kalibar .45 sa snaţnijim metkom, ali i snaţnijim trzajem. U prošlosti se metak kalibra .45 obiĉno stavlja u pištolje većeg kućišta (rame) i manjeg kapaciteta za smještaj metaka, premda danas neki modeli imaju manja kućišta ili koriste spremnike ralatvno velikog kapaciteta. Metak kalibra .40 daje balistiĉki uĉinak koji je bliţi onom kalibra .45, dok je smješten u kućište veliĉine za 9 – milimetarski metak, a ima kapacitet spremnika veći od mnogih kratkih oruţja u kalibru .45. Ovaj metak takoĊer ima veći trzaj od 9 – milimetarskog, ali ga mnogi i dalje smatraju prikladnim za rukovanje. Metak kalibra .40 je postao popularnim u policiji zbog toga što nudi neke prednosti oba kalibra, kako 9 –milimetarskog, tako i onog od .45. Konaĉno, metak kalibra .357 (za pištolje) ima balistiĉki uĉinak sliĉan kalibra .357 magnum (za revolvere) uz spremnike većeg kapaciteta. U osnovi, pištoljski metak kalibra .357 predstavlja redizajniranu ĉahuru metka kalibra .40 u obliku grla boce prilagoĊenu zrnu promjera sliĉnog onom 9 – milimetarskom. Budući da taj metak ima karakteristiku ruba ĉahure istog promjera kao i metak kalibra .40, korisnici ga mogu koristiti kod velikog broja pištolja kalibra .40 tako da jednostavno zamijene cijev.

18.4. Materijali i dorada Potrebno je napomenuti da se danas pištolji izraĊuju od razliĉitih materijala. Kod nekih modela se koristi neka vrsta legure ĉelika (ugljiĉni ili nehrĊajući) i za kućište i za navlaku, 151

TakoĊer poznat kao 9 – milimetarski luger ili 9 – milimetarski parabelum.

419

dok se kod drugih koristi ĉelik za navlaku, a aluminij, ili neki polimer za kućište. Ovisno o okolini i naĉinu korištenja, sluţbeno vatreno oruţje je ĉesto izloţeno teškim uvjetima, kao što su voda usljed kiše, snijega, znojenje i drugo, zemlja i pijesak ili mnoge druge opasnosti koje mogu uništiti oruţje i utjecati na njegovu ispravnu funkciju. Za svakodnevno nošenje, bilo od strane policijaca u odori ili onih u civilu, oruţje mora biti postojano (trajno) i jednostavno za ĉišćenje. NehrĊajući ĉelik je otporniji na hrĊanje od ugljiĉnog ĉelika (ovisno o završnoj doradi). Premda su pištolji izraĊeni od nehrĊajućeg ĉelika obiĉno svjetliji i blještaviji od oruţja tamne završne obrade, kod nekih tipova takvog oruţja se primjenjuje mat završna dorada da bi se smanjio odsjaj. Drugo oruţje od nehrĊajućeg ĉelika ima zatamnjelu doradu otpornu na hrĊu kao i nehrĊajuĉi ĉelik s taktiĉkom prednošću crne završne obrade bez odsjaja. Općenito govoreći, korisnici nalaze da je lakše ĉistiti i odrţavati pištolje izraĊene od nehrĊajućeg ĉelika. Plava dorada je obiĉno manje izdrţljiva i otporna na hrĊu, premada tamna boja pruţa taktiĉke prednosti za upotrebu u policiji. Izdrţljiva crna dorada pruţa zaštitni sloj preko metala, ĉvrstoću i otpornost na hrĊu, a ujedno je i nereflektirajuća i jednostavna za odrţavanje. Pištolj izraĊen od ĉelika je naravno teţi, a to utjeĉe na lakoću svakodnevnog nošenja. Aluminijska kućišta su jedno od rješenja. Kao drugo popularno rješenje, proizvoĊaĉi nude pištolje s kućištima izraĊenim od polimera koji imaju ugraĊene dijelove kao što su vodilice navlake, ili neke druge sastavne dijelove kućišta, izraĊene od metala. Oruţje s kućištem izraĊenim od polimera je izdrţljivo i lako za odrţavanje, te ĉesto djelomiĉno apsorbira trzaj. 18.5. Veliĉina i kapacitet spremnika Policijske sluţbe mogu birati izmeĊu pištolja normalnih dimenzija, kompaktnog i subkompaktnog oruţja. Svako od njih ima svoju vlastitu svrhu. Kapacitet spremnika je u korelaciji s veliĉinom oruţja. Neki modeli imaju jednoredne spremnike i imaju tanji rukohvat. Drugi pak imaju dvoredne spremnike s većim kapacitetom naboja, ali zato imaju deblji rukohvat. Pištolj normalne veliĉine, velikog ili standardnog kapaciteta spremnika, moţe biti koristan za srednje ili jaĉe graĊene policijske sluţbenike u odori ili one u civilnim odijelima. Kompaktni modeli se lakše nose sakriveni zbog toga što su manji i lakši. Oni su takoĊer dobar izbor za one sluţbe koje ţele imati samo jednu vrstu vatrenog oruţja, jer su jednostavniji za nošenje na duţnosti i izvan duţnosti. Subkompaktno oruţje obiĉno nije najbolji izbor za opću upotrebu pa će biti korisnije u specijalnim operacijama (npr. da ih nose tajni agenti), ili kao rezervno oruţje i oruţje za nošenje izvan duţnosti. Mnogi od tih modela se lako sakriju u raznim vrstama futrola (npr. na gleţnju ili u balistiĉkom prsluku). Ĉesto, kvalitetni kompaktni i subkompaktni pištolji koji se nude na trţištu imaju ili jednoredni ili dvoredni spremnik većeg kapaciteta, što omogućuje policijskim sluţbama veću slobodu, ukoliko smatraju vaţnim pitanje širine rukohvata, ili općenito veliĉinu oruţja. 18.6. Sigurnosne mogućnosti Policijske sluţbe trebaju uĉiniti sve kako bi se svela na minimum mogućnost nehotiĉnog ispaljenja. Taj se cilj moţe postići provoĊenjem uĉinkovite i stalne preventivne obuke te uz korištenje sigurnosnih mehanizama oruţja. U sigurnosne mehanizme spadaju ruĉna koĉnica udaraĉa, koĉnica okidaĉa i poluga za sigurno otpuštanje udaraĉa, unutarnja udarna igla, zaštita

420

od ispaljenja pri padu i automatske koĉnice spremnika, te integralni mehanizam za zakljuĉavanje. Ruĉnim sugurnosnim mehanizmima korisnik obiĉno blokira udaraĉ od doticaja s udarnom iglom, onemogućuje djelovanje mehanizma okidaĉa, ili ĉini jedno i drugo. Policijska sluţba treba osigurati da njezini sluţbenici imaju lak pristup sigurnosnim polugama. Pištolj jednostruke akcije uglavnom ima ruĉni mehanizam koji zakoĉi mehanizam okidaĉa tako da korisnik moţe aktivirati dok se ne otpusti koĉnica. Ovaj sistem se popularno zove cocked and locked odnosno “napet i zakoĉen”. Varijacije Modela 1911 automatskog pištolja u kalibru .45, imaju i tzv. grip - koĉnicu ili koĉnicu na rukohvatu koja djeluje tako da se oruţje ne moţe aktivirati sve dok ga policijski sluţbenik ne uzme u ruku i dok ruĉno ne pritisne polugu grip koĉnice. Pištolj dvostruke akcije ima ili ruĉne poluge koĉnice; poluge za sigurno otpuštanje udaraĉa, koje kad su aktivirane, sigurno vraćaju, u prednji poloţaj, udaraĉ napetog oruţja ĉime se otklanja potencijalno opasna praksa ruĉnog vraćanja udaraĉa u prednji poloţaj pritiskom na okidaĉ; ili imaju polugu koja kombinira obje funkcije. Pištolj iskljuĉivo dvostruke akcije, ĉesto ima malo ili uopće nema, ruĉnih mehanizama koĉnice jer se takav pištolj zapinje iskljuĉivo tokom pucanja. Ova prednost je dobrodošla u nekim policijskim sluţbama zbog toga što ne postoje vanjske poluge koje bi mogle zapeti za odjeću policijskih sluţbenika koji oruţje nose prikriveno. Unutarnji sigurnosni mehanizmi, kao što su osiguraĉ ili automatska koĉnica udarne igle, ili zaštita od ispaljenja pri padu, takoĊer predstavljaju korisne karakteristike kod sluţbenog oruţja; mnogi pištolji ih imaju, bez obzira na vrstu akcije. Osiguraĉ ili automatska koĉnica udarne igle i zaštita od ispaljenja pri padu ne dozvoljavaju udarnoj igli pomak prema naprijed sve dok korisnik namjerno ne pritisne okidaĉ, ĉime je onemogućeno nehotiĉno ispaljenje ako korisniku oruţje ispadne. Neka kratka oruţja imaju automatske koĉnice vezano uz spremnik koje onemogućuju aktiviranje oruţja kada je spremnik izvaĊen. Postoje opreĉna mišljenja u vezi s njihovom upotrebljivošću u policiji. Mnogi ljudi smatraju da je najpovoljnije ako imaju mogućnost pucati kad je spremnik izvaĊen, a metak je u leţištu, naroĉito ako policijski sluţbenik mora zamijeniti djelomiĉno pun spremnik za puni, tokom zatišja u pucnjavi, dok je oruţje još uvijek operativno. Drugi podrţavaju korištenje automatske koĉnice u sluĉajevima gdje u toku borbe s osumnjiĉenikom, deaktiviranje pištolja izbacivanjem spremnika moţe spasiti ţivot policijskog sluţbenika. Najnoviji razvoj kod nekih modela pištolja je dodatak unutrarnjeg mehanizma za zakljuĉavanje koji koristi neku vrstu kljuĉa za aktivno zakljuĉavanje navlake ĉime pištolj postaje neoperativnim. To se pokazalo naroĉito korisnim kad oruţjem barataju neovlaštene osobe koje doĊu u dodir s oruţjem, kao što su djeca. Ova inaĉica je alternativa dodatnoj opremi neke vrste katanca/lokata za zakljuĉavaje okidaĉa ĉija svrha je takoĊer zakljuĉati navlaku oruţja kako bi se sprijeĉilo neovlašteno korištenje. Policijske sluţbe bi trebale razmotriti odabir nekog tipa zakljuĉavanja mehanizma oruţja – integralnog ili vanjskog – za oruţje koje daju na upotrebu svojim policijskim sluţbenicima, kako bi oni u svakom trenutku mogli lakše kontrolirati svoje oruţje. 18.7. Ciljnici i nosaĉi izvora svjetla Ciljnici pištolja razlikuju se od modela do modela. Neka oruţja imaju straţnji ciljnik obiljeţen bijelom crtom i prednji ciljnik koji je ili crne boje ili je oznaĉen bijelom taĉkom. Neki pištolji imaju tri bijele toĉke (dvije na straţnjem ciljniku i jednu na prednjem ciljniku). Mnogi proizvoĊaĉi i trgovci dodatne opreme nude noćne ciljnike (one koji sjaje u tami), a pomaţu kod pucanja pri slabom svjetlu. Oni su općenito sliĉni sistemu s tri taĉke, a imaju zabrtvljene male staklene kapsule koje sadrţe izotopni tricij koji je izvor svjetla, a one su

421

uĉvršćene u svaku od tri taĉke. Obiĉno kapisle imaju bijele gumene brtve što omogućuje upotrebu po dnevnom svjetlu u svojstvu standardnog ciljnika s tri taĉke. Noćni ciljnici su postali popularni budući da se policijska pucnjava uglavnom dogaĊa u uvjetima smanjenog osvjetljenja. Oni su naroĉito korisni za policijske sluţbenike koji su u akciji u suton kad postoji dovoljno svjetla da uoĉe prijetnju, ali ga nema dovoljno za ciljanje. Mnogi modeli pištolja imaju takoĊer i pomoćne nosaĉe na kućištu na koje se mogu montirati tvorniĉki proizvedene baterijske svjetiljke, laseri ili njihova kombinacija. Ti dodaci se mogu koristiti povremeno ili na neko duţe vrijeme s time da policijski sluţbenik moţe cijelo vrijeme drţati oruţje objema rukama, a ne na primjer, da mora posebno jednom rukom drţati baterijsku svjetiljku. 18.8. Odrţavanje Policijske sluţbe bi trebale odabrati pištolj za opću upotrebu, kojeg bi svatko od sluţbenika, bez obzira na prethodno iskustvo, mogao pravilno odrţavati. Budući da oruţje sluţi policijskim sluţbenicima u akcijama spašavanja vlastitih i tuĊih ţivota, treba ga znati odrţavati kako bi ono moglo ispravno funkcionirati. Imajući to na umu, agencije trebaju naći takvo vatreno oruţje kojeg bi svaki djelatnik mogao lako rastaviti, ĉistiti i odrţavati, bez obzira na njegovu vještinu ili podruĉje ineteresa. Policijske sluţbe bi trebale razmotriti korištenje onog pištolja koji ima najmanji mogući broj dijelova koje djelatnici trebaju rastaviti i oĉistiti, te ono koje zahtijeva najmanje podmazivanje potrebnog za ispravno funkcioniranje. Prednost što manjeg broja dijelova se takoĊer temelji i na ĉinjenici da je u tom sluĉaju oruţarima olakšano skladištenje tih dijelova koji se koriste kao zamjenski dijelovi, u sluĉaju istrošenosti. Kod nekih modela pištolja, korisnik treba pritisnuti okidaĉ da bi rastavio oruţje, dok kod drugih treba zakoĉiti navlaku u straţnju poziciju, prije nego se aktivira poluga i oruţje rastavi. To je jako vaţno, zbog toga što uvijek postoji opasnost od nehotiĉnog ispaljenja, ukoliko policijski sluţbenik pomno ne pregleda oruţje prije nego što pritisne okidaĉ. Ovaj problem se moţe ublaţiti provoĊenjem stalne obuke i uĉenjem o ispravnim tehnikama rukovanja pištoljem tako da se paţnja naroĉito usmjeri na provjeru je li oruţje prazno i da prije pritisaka na okidaĉ cijev bude uperena u sigurnom smjeru. Zbog tog problema policijske sluţbe trebaju razmišljati o svim modelima pištolja.

18.9. Odabir jednog modela ili cijelog sistema Isto kao što jedna veliĉina obuće neće odgovarati svakom ĉovjeku, tako i isto vatreno oruţje ne odgovara svim sluţbenicima u agenciji jer nemaju istu veliĉinu šake. Prije nekoliko godina jedna je policijska sluţba odluĉila zamijeniti svoju relativno otvorenu politiku prema pištoljima, te je odluĉila svim policijskim sluţbenicima izdati oruţje velikog kućišta i dvorednog 9 – milimetarskog spremnika. Predstavnici sindikata te sluţbe su od instruktora za rukovanje oruţjem zatraţili povratne informacije jer je postalo oĉito da to oruţje zbog svoje veliĉine neće biti prikladno za djelatnike koji imaju manje šake. Uprava ili rukovoditelji koji ne poznaju vatreno oruţje moţda nisu uoĉili probleme na koje nailaze policajci koji moraju baratati oruţjem prevelikim za njih. U mnogim agencijama se djelatnici mogu prisjetiti incidenta kad su neki policijski sluţbenici, kojima veliĉina oruţja nije odgovarala, imali problema s rukovanjem oruţjem ili s pucanjem, ili s nedostatkom povjerenja u svoje sposobnosti. Rukovoditelji u spomenutoj policijskoj sluţbi su uĉinili vrlo pametnu stvar, a ta je da su pomno razmotrili povratne informacije o potencijalnim problemima i dopustili da policijski

422

sluţbenici koji se koriste oruţjem iznesu svoje primjedbe. Zatim su odabrali sistem oruţja koji je nudio osnovnu izradu odreĊenog proizvoĊaĉa uz razne tipove rukohvata, spremnika i kalibara, ostavljajući mogućnost izbora policijskim sluţbenicima u toj sluţbi. Ovaj primjer pokazuje kako agencije mogu na razuman naĉin uskladiti razlike meĊu svojim djelatnicima. Neke druge policijske sluţbe moţda nemaju taj problem te im moţe odgovarati samo jedan model pištolja. Kod donošenja takvih odluka, sluţbe trebaju razmotriti prednost i nedostatke obiju mogućnosti. 18.10. Jedan model Ako odjel ima mali broj policijskih sluţbenika – a svima odgovara odreĊeni model sluţbenog oruţja – tada odabir jednog specifiĉnog modela moţe biti prednost. Na primjer, prednost je u tome što dotiĉna agencija treba provoditi obuku sa samo jednim modelom, ĉime je taj postupak jednostavniji. TakoĊer, sluţbe koje odrţavaju i popravljaju, te vode brigu o dijelovima potrebnim za jedan model umjesto za njih nekoliko, koji su moţda i nekompatibilni, imaju niţe troškove. MeĊutim, moţe doći do problema kad agencija zaposli novog policijskog sluţbenika koji zog fiziĉkih razloga (npr. manje šake) ne pokazuje dovoljnu spretnost s odabranim modelom oruţja. U takvom sluĉaju odabir samo jednog modela nije najsretnije rješenje. TakoĊer, odabir samo jednog modela se moţe pokazati neodgovarajućim za sluţbenike na specijalnim zadacima, kao što su istraţitelji ili tajni agenti. 18.11. Sistem pištolja Kad policijske sluţbe uvode pištolje iz sistema vatrenog oruţja nekog proizvoĊaĉa, onda imaju mogućnosti zadovoljiti zahtjeve obuke postupanja s vatrenim oruţjem te individualne potrebe svojih sluţbenika. Na primjer, teško oruţje normalne veliĉine i velikog kapaciteta nabojnika, koje ima širi rukohvat, nije prikladno za policijskog sluţbenika manje graĊe, te bi takav sluţbenik imao poteškoća u baratanju oruţjem zbog toga što ne moţe ĉvrsto drţati rukohvat ili dosegnuti i aktivirati, primjerice polugu koĉnice. Isto tako bi kompaktno oruţje moglo predstavljati poteškoću za krupnije sluţbenike. Druga pitanja koja policijske sluţbe trebaju razmatrati u odnosu na korištenje vatrenog oruţja su trzaj koji se javlja kad se koristi naboj većeg kalibra i sakrivanje oruţja kad je to potrebno. Mnogi proizvoĊaĉi nude istu vrstu pištolja u normalnoj veliĉini, te kompakt i subkompakt modele, s varijacijama u kalibrima popularnim u policiji. Zbog toga, kad se policijski sluţbenik suoĉava s poteškoćama, na primjer, kako svladati trzaj kod kalibra .40 ili .357, njegova sluţba mu moţe dati 9 milimetarsko oruţje sliĉne ili iste veliĉine, koje je za njega prikladnije, a u nadi da će on uspjeti postići bolju streljaĉku vještinu. Djelatnici odjela za oruţje ĉesto daju poduku novim policijskim sluţbenicima koji nemaju prethodnih iskustava s vatrenim oruţjem. Instruktori pomaţu sluţbenicima da steknu samopouzdanje i da koriste vatreno oruţje na uĉinkovit naĉin, te da pobijede svoju bojaţljivost koja moţe biti uzrokovana pomanjkanjem iskustva s trzajem oruţja, vatrom i praskom na ušću cijevi, te bukom koju oruţje proizvodi. Ako sluţbenici ne prebrode te probleme, tada ne mogu postići zainteresiranost, entuzijazam i teţnju za kontinuiranim razvojem streljaĉke vještine nakon poĉetne obuke i tokom cijele njihove karijere u policiji. Te vještine će im pomoći odrţati razinu samopouzdanja koje će im dobro doći u susretima opasnim po ţivot. Zbog toga policijske sluţbe moraju imati na umu da odabir kalibra i veliĉine oruţja predstavljaju potencijalne prepreke zbog kojih bi pojedinci mogli odustati od samostalnog vjeţbanja.

423

Nedostatak kod upotrebe sistema vatrenog oruţja je trošak. Policijska sluţba treba kupiti dijelove za više modela i treba osigurati da ih oruţari mogu odrţavati i popravljati. MeĊutim, agencije se mogu raspitati o sistemu oruţja kod proizvoĊaĉa koji nude razliĉite modele sa zamjenjivim dijelovima. Drugi nedostatak je u tome da u ovom sluĉaju agencija treba kupiti streljivo razliĉitog kalibra što stvara dodatno financijsko opterećenje. TakoĊer i sama obuka moţe biti kompliciranija zbog razlika meĊu oruţjem. Zato bi policijske sluţbe mogle razmotriti odabir sistema vatrenog oruţja koje ima iste operativne poluge i funkcije, usprkos razlikama u veliĉini i kalibru. 18.12. Zakljuĉak Povremeno se policijske agencije suoĉavaju s odlukama u vezi s vatrenim oruţjem. Te odluke se odnose na odabir modela i na pitanje koristiti jednu vrstu oruţja ili sistem oruţja. U postupku odabira, policijske sluţbe trebaju ozbiljno razmotriti povratne informacije dobivene od svojih naoruţanih sluţbenika, što je lako dostupan i ekonomiĉan naĉin prikupljanja aktualnih informacija. Instruktori za rukovanje vatrenim oruţjem poznaju oruţje zato što im je to posao i zato što ĉesto koriste pištolje i kao svoj hobi u slobodno vrijeme te su zbog toga upoznati s najnovijim publikacijama o posljednjim dostignućima u tehnologiji vatrenog oruţja (svakako da treba koristiti i njihovo mišljenje). Svaka policijska sluţba je svjesna vaţnosti donošenja odluke u vezi s vatrenim oruţjem. Kad neka sluţba temelji svoj izbor na potrebama svoje organizacije kao i svojih sluţbenika, tada policijski sluţbenici mogu dobiti oruţje koje im pomaţe u uĉinkovitom izvršavanju njihovih zadaća i zaštiti njih samih. 19. SKRIVENE MANE POLOVNOG REVOLVERA 152 Kupovina polovnog oruţja moţe biti i jednostavan, ali i veoma sloţen proces, u kojem moţete napraviti odliĉan posao, ali moţete dobiti i totalo loš primjerak. To naroĉito vaţi, za one koji oruţje kupuju prvi put i nemaju potrebno iskustvo. Mada je konstrukcija revolvera razliĉita od pištolja i za njih vaţe neka opća pravila, kojih se treba pridrţavati…. Pri izboru revolvera, morate se odluĉiti prema psiho-fiziĉkim mogućnostima i odabrati najjaĉi kalibar kojim se moţe uspješno rukovati. TakoĊer, prilikom izbora kalibra revolvera, treba obratiti paţnju na lošu snabdjevenost domaćeg trţišta egzotiĉnim revolverskim kalibrima, pa ih treba izbjegavati (izuzev ukoliko se nabavlja kao kolekcionarski primjerak). Kao jedan od generalnih savjeta moţe se sugerirati da tehniĉku ispravnost revolvera koji ste poţeljeli kupiti, najbolje je povjeriti ovlaštenom puškaru, ali ako to niste u mogućnosti, onda vam ostaje ništa drugo nego da sami provjerite odreĊene parametre. Bilo koju vrstu, i bilo gdje da kupujete oruţje, najprije se uvjerite da je ono ispraţnjeno; tek onda preĊite na detaljniji pregled. U tom smislu, već sam opći izgled oruţja, na prvi pogled, moţe mnogo toga da kaţe i o njegovom vlasniku. Dobro odrţavano, oĉišćeno i umjereno podmazano oruţje govori da ga je koristio ĉovjek koji uliva povjerenje, koji zna šta ţeli, i koji se pridrţava struĉnih uputa o korištenju i ĉuvanju oruţja. Pri ovome, ne dozvolite da vas zavara, od dugogodišnje upotrebe, skinuti (izblijedeli) brunir s metalnih dijelova; to je normalna pojava. Oruţje se mora pedantno odrţavati, a proces redovnog habanja, koji prati i skidanje brunira s pojedinih površina, je nazaustavljiv. Mnogi vlasnici nikada ne daju svoje oruţje na ponovno bruniranje.

152

Korišteni i materijali iz “Kalibra“ 74/02; 22/98

424

Nakon općeg vizualnog, prelazi se na pregled cijevi. Kao po nekoj navici mnogi odmah pogledaju u unutrašnjost cijevi. MeĊutim, to je pogrešno! Najprije detaljno pregledajte spoljašnjost cijevi. Palcem i kaţiprstom paţljivo prevucite ĉitavom duţinom cijevi, traţeći eventualno ispupĉenje. Napuhanost cijevi je veliko oštećenje, i tu – nema pomoći. Kod oţlijebljenih dugih cijevi, ĉesto je potrebno kroz cijev polako provući šipku za ĉišćenje, sa tvrdo navijenom krpicom. Ukoliko otpor prolasku krpice na nekom mjestu naglo oslabi, postoji mogućnost da je cijev na tom mestu “napuhana” (uzrok je opaljenje metka kroz djelimiĉno zapušenu cijev; dovoljno je da, pri provlaĉenju kroz ţbunje ili drugo nisko rastinje, u cijev upadne snijeg s grane, pa će opaljenje metka kroz takvu cijev izazvati napuhanost, ili, još gore – prskanje cijevi). Nakon toga, pregledom unutrašnjosti cijevi, uvjerite se u njihovo stanje. Dugom upotrebom, dolazi do pojave manjih fleka ili sitnijih kavitacija (mikro - rupica) unutar cijevi. MeĊutim, to ne mora da bude presudno za odustajanje od kupovine. Ukoliko je u pitanju samo jedva vidljivo, površinsko oštećenje, to vam moţe posluţiti da snizite cijenu, a veoma će se malo odraziti na stvarni kvalitet oruţja. Sliĉno je i s poolovljavanjem cijevi. Olovo se relativno lako otklanja (npr. “Robla solom”, ili, ĉak, metalnom ĉetkom), tao da dalje redovno i dobro odrţavanje te cijevi obećava sigurnu višedecenijsku upotrebu. Duboka oštećenja glatkih, ili znatna nagriţenost oţlijebljenih cijevi, već su znak da od kupovine treba odustati. Kod dvocijevnih saĉmarica, vaţno je detaljno provjeriti kvalitet spajanja cijevi ili nišanske šine. Nije redak sluĉaj razdvajanja ovih pozicija, i da, umjesto kvalitetnog servisa, “popravku”, lemljenjem, obavi obliţnji majstor - limar ili vodoinstalater. Takvo oruţje, svakako, nije vam potrebno. Usta oţlijebljenih cijevi imaju vaţnu ulogu u preciznosti oruţja. Njihova oštećenja, pored mehaniĉkog udara, najĉešće nastaju dugogodišnjim nepravilnim ĉišćenjem oruţja. Trenje konopcem za ĉišćenje, bez zaštitnika usta cijevi, moţe toliko da je ošteti, da je rezultat potpuno neprihvatljiva slika pogodaka. Vaţno je istaći da kod pištolja, paţnju treba obratiti na unutrašnjost cijevi, stanje ţljebova, kao i leţišta metka. TakoĊe (po broju i ţigovima), obvezno treba utvrditi da li se radi o originalnoj cijevi. Cijev pištolja, ukoliko je neodgovarajućeg materijala, moţe da bude uzrok ĉestih zastoja. Veliki zazor izmeĊu cijevi i navlake, takoĊe, ĉini pištolj krajnje nepreciznim. Kod revolverske cijevi, izmeĊu ostalog, obratite paţnju na stanje ulaznog konusa (prihvata zrna po izlasku iz cilindra). Njegovo oštećenje i gubitak zadate geometrije izazivaju veliko rasipanje pogodaka. TakoĊe, zazor izmeĊu cilindra (u zabravljenom poloţaju) i cijevi trebalo bi da iznosi do 0, 25 mm. Ukoliko taj zazor iznosi 0, 30, ili, ĉak 0, 35 mm – svakako odustanite od kupovine. Cijev je, svakako, jedan od najvaţnijih dijelova revolvera i nju treba paţljivo pregledati (najbolje uz pomoć ogledalceta ili drugog sjajnog predmeta koji ćete, paţljivo, zavući unutar rama). Cijev mora biti oĉuvana, bez oštećenja, a ivice ţljebova jasne i ĉiste i ne smiju da pokazuju tragove istrošenosti. Usta cijevi na smijju da imaju nikakva oštećenja, a navoji moraju da se završavaju oštro. Navedeno ćete proveriti ako zrno metka odgovarajućeg kalibra, stavite rukom, kroz usta cijevi. Sam metak ne smije da uĊe dublje od konusnog dijela, što u protivnom ukazuje na istrošenost cijevi. TakoĊer, potrebno je provjeriti i zadnji dio cijevi, koji mora da ima oštre ivice i ne smije da ima oštećenja, da bi zazor izmeĊu ovog dijela cijevi i burenceta bio odgovarajući. Revolver kod koga ovde postoje bilo kakva oštećenja svakako ne treba kupovati. 20. FUNKCIONALNOST ORUŢJA Nakon što smo u prethodnom dijelu u najkraćem iznijeli kako i zašto treba izvršiti pregled cijevi, u narednom dijelu više ćemo govoriti o funkcioniranju oruţja.

425

Tako je kod lovaĉkih, prelamajućih saĉmarica, vaţno utvrditi da li postoji klaćenje – povećani zazor u glavi puške (izmeĊu cijevi i glave), i izmeĊu kundaka i glave. Navedeno ćete lako utvrditi ukoliko u tom dijelu dobro nauljite, skinete potkundak, povuĉete polugu za odbravljivanje udesno do kraja i, u veritkalnom poloţaju, blago pomijerate cijevi lijevo desno i gore - dole. Ukoliko postoji suvišan zazor, vidjećete da se ulje u spoju cijevi i glave znatno kreće. Kvalitetan puškar moţe to da popravi, ali je svakako koristan podatak pri kupovini oruţja. Sliĉno vaţi i za zazor izmeĊu kundaka i glave (baskule) puške. Ako je to izvodljivo, obavezno provjerite da li udarne igle probijaju kapislu. Ovaj kvar je progresivan, i na njega mora brzo da se reagira. Inaĉe, ubrzo poĉinju da opaljuju obje cijevi odjednom (zbog prodora sagorjelih plinova u unutrašnjost mehanizma za okidanje). TakoĊe, u zapetom poloţaju (puška ispraţnjena), nekoliko puta umjereno udarate kundakom o meku podlogu. Ako puška škljocne (opali na prazno), ne kupujte je (ili, je ukoliko je povoljno kupite, odmah nosite puškaru!). Kada su u pitanju obaraĉ i oroz revolvera situacija je sljedeća - obaraĉ ne smije da se klima u svom leţištu, a prilikom povlaĉenja ne treba da pruţa prevelik otpor. Hod obaraĉa treba da bude gladak i lagan, a otpuštanje oroza treba da bude naglo i ujednaĉeno. Sam oroz mora da se kreće bez zadiranja u boĉne stranice rama, a pri kretanju mora uvijek istom snagom da prenosi udar. Ovdje je potrebno da proverite da li na kraju svog puta pada na udarnu iglu i pritisaka je dovoljno da ova sigurno pogodi kapislu (kod onih ravolvera gde je igla u ramu) kao i da li prenosnik udara radi ujednaĉeno i pouzdano. Ovo se provjerava nekoliko puta ponovljenim zapinjanjem i otpuštanjem oroza, pri ĉemu se prati pojavljivanje igle izmeĊu rama i doboša. Kod onih revolvera kod kojih se igla nalazi na orozu (kao što su “SMITH&WESSON”), potrebno je provjeriti da li se igla slobodno kreće nekoliko milimetara gore dole, i da li je oštećena ili iskrivljena, naravno. Igla ne smije da udara lijevo i desno od pravca kretanja oroza, što se vidi po tragovima na njoj. Kod lovaĉkog karabina, provjerite funkcioniranje, uvoĊenje, izvlaĉenje i izbacivanje metka, koristeći pufer - patron ili školsko streljivo. Svakako, provjerite – po broju i ţigovima – da li je zatvaraĉ originalni dio karabina (veliki broj starih lovaĉkih “Mauzera 98”, na primjer, nema originalne zatvaraĉe). Kod revolvera i pištolja, takoĊer probajte funkcioniranje oruţja, koristeći pufer - patrone ili školsko streljivo. Zatim zapnite udaraĉ (oroz) i pogurajte ga palcem snaţno naprijed. Ukoliko oroz padne naprijed, “pojeden” je zub za zapinjanje, i to oruţje je riziĉno (za kupovinu i upotrebu). Potom rasklopite pištolj i, uz jako svjetlo, paţljivo provjerite da li na navlaci ili ramu postoje mikro naprsline. Ove, jedva vidljive linije najĉešće se javljaju duţ voĊica za klizanje navlake po ramu, u okolini otvora za izbacivanje ĉahura, kao i u zoni zareza za zabravljivanje navrtke u zadnjem poloţaju. Uoĉite li makar i najmanju naprslinu, ne kupujte oruţje – to ne moţe kvalitetno da se popravi (bez obzira na kvalitet oruţara). Za starije pištolje nije lako naći rezervni okvir i zato, prilikom kupovine takvog modela, obratite paţnju i na stanje okvira: usne okvira ne smiju da budu krive niti pohabane, zarez za zabravljivanje mora da ima poĉetnu geometriju, donosaĉ metka, pod pritiskom štapića, mora glatko da klizi gore - dole. Kod polovnih revolvera, obratite paţnju na siguran rad dvostruke i jednostruke akcije; provjerite da li, pri laganom povlaĉenju oroza, dolazi do zabravljivanja cilindra prije nego se zapne oroz. Ukoliko zapnete oroz, a cilindar još nije zabravljen – u svakom sluĉaju ne kupujte taj revolver. Veoma je vaţno i da provjerite zazor cilindra (kretanjem lijevo -desno) u zabravljenom i zapetom poloţaju udaraĉa. Pogrešno je provjeravati ovaj zazor ukolio je spušten udaraĉ - oroz. Ako ovdje uoĉite veliko klaćenje, to znaĉi da je revolveru prošao “ţivotni vijek (vijek trajanja)”. Kran koji nosi cilindar ne bi smio da gradi veći zazor s ramom. Šipka (osovina ekstraktora) koja izbacuje prazne ĉahure mora glatko i ravno da

426

podiţe “zvijezdu”. Ako šipka zapinje, to ukazuje na veća oštećenja, što vas opominje da potraţite drugi revolver. Sljedeća faza je provjera doboša. S prednje strane potrebno je provjeriti ivice komore na burencetu (dobošu) i tu ne smije biti tragova bilo kakvog oštećenja. Sa zadnje strane. (kod revolvera kod kojih se doboš izbacuje u stranu), potrebno je provjeriti zvijezdu ekstraktora i njeno pravilno kretanje, kao i njen utvrĊivaĉ, koji se nalazi na dobošu. UtvrĊivaĉ ne smije da bude iskrivljen ili istrošen, a ekstraktor (izbacivaĉ ĉahura) mora da se kreće lako. TakoĊer je veoma vaţno da prorezi na vanjskoj zadnjoj strani doboša imaju oštre oĉuvane ivice, kao i sam zadrţaĉ doboša koji u njih ulazi i tako fiksira doboš. Zadrţaĉ u ove proreze mora da ulazi potpuno, a doboš ne smije da se ljulja kada je zadrţaĉ u njemu (kada je oroz nategnut). Mada ovo i nije od presudnog znaĉaja za preciznost, ukazuje na istrošenost preglednog primjerka oruţja. Potrebno još pregledati i zadnju stranu rama (unutarnju), koja ne smije da bude oštećena ni na mjestu gde doboš bravi, a ni na mjestu gde udarna igla izlazi iz rama. Kako biste bili sigurni da revolver dobro bravi doboš u ramu, potrebno je još da pogledate i prednju stranu rama ispod cijevi, gde ne smije da se vidi zazor širi od tanke crtice izmeĊu rama oruţja i nosaĉa doboša, što pokazuje da je doboš u osi cijevi. Naredna stvar koju treba pogledati su nišani. Oni su veoma vaţni za preciznost svakog oruţja, pa zato ne smiju biti iskrivljeni ili rasklaćeni. Neki revolveri imaju potpuno štelujući zadnji nišan i kod njih je potrebno da se provjeri funkcionalnost ovog nišana. Nišan mora da bude ĉvrst, a okretanje zavrtnja kojima se šteluje mora da bude odsjeĉno i uvijek za po jedan “zub”. Ploĉica nišana mora da prati okretanje ovih “zavrtanja”, a opruga mora nišan da drţi na odabranom mjestu. Nemojte da zaboravite i da provjerite zavrtanje na poklopcu rama revolvera, na kojima ne smiju biti vidljivi tragovi oštećenja odvijaĉem (ovo ukazuje na intervencij na mehanizmu), a isti moraju biti zavrnuti do kraja i moraju sigurno da drţe ploĉicu poklopca. Kod revolvera marke “RUGER” mehanizam je posebna cjelina i usaĊen je u dijelu rama ispod doboša, zajedno s branikom obaraĉa. Zbog toga je taj dio potrebno posebno provjeriti povlaĉenjem branika obaraĉa lijevo – desno. Ukoliko nije raskliman revolver je ispravan. Ako je to ikako moguće, najbolje bi bilo da odluku o kupovini saĉmarice, karabina, pištolja ili revolvera donesete nakon nekoliko ispaljenih metaka na strelištu. Sopstvenu neodluĉnost i nesigurnost eliminirajte time što ćete povesti sa sobom nekoga ko ovu oblast dobro poznaje. Kako danas mnoge prodavnice oruţja prodaju i polovno oruţje, zahtijevajte makar minimalnu garanciju na njegovu funkcionalnost (garanciju na preciznost niko ne daje).

21. UPOTREBA ORUŢJA PRI EKSTREMNIM TEMPERATURAMA153 Mogu li se pojaviti problemi prilikom upotrebe oruţja pri ekstremnim temperaturama? Svakako da mogu. I upravo zbog toga, istiĉemo najosnovnije parametre koje po tom pitanju treba znati. Da ne bismo došli u priliku da, i pored obilja divljaĉi, lov u hladnim uvjetima proĊe bez ulova, navešćemo nekoliko korisnih savjeta, vezanih za pripremu oruţja u tim hladnim danima. Zakon fizike, da se sva tijela na toploti šire, a na hladnoći skupljaju, ovdje je više nego primjenjiv. Doduše, na zazore i razliĉita bimaterijalna skupljanja na hladnoći ne moţemo mnogo da utjeĉemo, ali zbog toga, uz malo znanja i truda, moţemo da osiguramo da mehanizmi oruţja rade besprijekorno i kada ţiva siĊe ispod (minus) dvadesetog podioka.

153

“Kalibar“ broj 76/2003.

427

Nakon proizvodnje i testiranja, proizvoĊaĉi oruţja podmazuju svoja oruţja, pripremajući ih da sigurno podnesu dug period leţanja u tvorniĉkim ili trgovaĉkim magacinima. Kupac – lovac donosi kući zamašteno – konzervirano oruţje, koje, takvo, ne smije da se upotrebljava. Mnogi neobaviješteni lovci, po pravilu “oni koji sve sami najbolje znaju”, detaljno od masti za konzerviranje, oĉiste cijev i vanjske površine oruţja; unutrašnjost zatvaraĉa i mehanizma za okidanje moţda samo ovlaš podmaţu. Takva puška, kada se isproba na strelištu pri normalnim (“plus”) temperaturama, besprijekorno radi. I na tome ostane: lovac je zadovoljan, puška je upucana, oĉišćena i spremna za zimu. MeĊutim, stvarnost je posve drugaĉija. Takva puška nije spremna za upotrebu u ekstremnim zimskim uvjetima. Zamislimo ledeno januarsko jutro i pušku pripremljenu na ranije opisan naĉin. Ako bismo tada htjeli da je upotrijebimo i povuĉemo obaraĉ – oglasiće se samo grobna tišina. Tada će lovac poĉeti da grdi proizvoĊaĉa oruţja. MeĊutim, nije u pravu. Na ekstremno niskim temperaturama mast za konzerviranje i podmazivanje pretvara se u tako gustu kompaktnu ledenu masu, da ne dozvoljava kretanje udarne igle unaprijed – a time izostaje i opaljenje. Bez obzira da li je puška tvorniĉki nova, ili dugo upotrebljavana, mora prije zime biti rasklopljena, te da se dijelovi zatvaraĉa, sredstvom za odmašćivanje, potpuno oslobode masti i, poslije isparavanja odmašćivaĉa, paţljivo izbrišu. Zatim se, sve zajedno, paţljivo (i ne preobilno) podmaţe rijetkim uljem za podmazivanje (znaĉi – kvalitetnim viskoznim uljem, a nikako mašću!) ne zaboravite – što je temperatura niţa, to je tanji film ulja na dijelovima mehanizma. Naravno, cijev, prije pucanja, treba izbrisati “na suho”. Mehanizam za okidanje nije poţeljno samostalno rasklapati, već ga naprskajte sredstvom ili sprejom za odmašćivanje i, nakon isparavanja sredstva, ovlaš podmaţite. Navedeno iskustvo “neupotrebe masti” veoma je staro. Nekada, u vrijeme lova “crnim barutom”, za podmazivanje korišten je praškasti grafit. Naravno, sada za tim nema potrebe, jer postoje kvalitetna, veoma viskozna ulja. Pored mehanizma, za niske temperature treba pripremiti i kundak, i to na slijedeći naĉin: skinite ocijevljeni mehanizam, izbrišite i odmastite unutarnje površine kundaka, pa ih premaţite tankim slojem brzosušećeg poliuretana. Kada drvo upije ovaj, prvi sloj, ponovite premazivanje. Pri ovome, morate voditi raĉuna da, kada montirate nazad na kundak ocijevljeni mehanizam, mora da postoji zazor izmeĊu cijevi i leţišta. To provjerite provlaĉenjem, cijelom duţinom cijevi, tankog providnog papira “celofan”, s kutije za cigarete. Ako ovaj papir ne moţe da proĊe do “leţišta metka”, postoji opasnost da, pri niskim temperaturama, kundak “gura” cijev, što drastiĉno pogoršava sliku pogodaka. Pored vanjskih površina, brzosušećim poliuretanom premaţite i dno kundaka ispod kape, ili amortizera trzaja. Slijedeći osjetljivi dio je optiĉki nišan. Ako imate kvalitetnu skidajuću montaţu, to i nije veliki problem, jer, do mjesta lova “optiku” nosite u posebnoj futroli. Ĉvrste montaţe, meĊutim, zahtijevaju više paţnje. Na primjer, na Zapadu postoji tzv. “bikini skuop kavr” firme “Batler Krik”, koji prekriva i odliĉno štiti optiĉki nišan ĉvrsto montiran na pušku. Prije upotrebe, naravno, ovaj “bikini” skida se s nišana. IzmeĊu ostalog, vaţno je znati da optiĉki nišan najĉešće zamagli od pare, nastale disanjem strijelca. I o tome vodite raĉuna. Podsjećamo lovce koji nose naoĉare da, ukoliko nemaju sredstvo za spreĉavanje zamagljivanja, sasvim dobro koristi i raskvašeni sapun (ili, ĉak, sredstvo za pranje suĊa). Naravno, nakon premazivanja i djelomiĉnog sušenja, stakla naoĉara paţljivo izbrišite suhom mekanom krpicom. Vaţno je skrenuti paţnju na još jednu stvar. Proces sagorijevanja baruta nije isti pri ekstremno niskim i pri ekstremno visokim temperaturama. Moţe se desiti da po jakom mrazu puška nosi “niţe” od uobiĉajene slike pogodaka, dok pri ljetnim podnevnim ţegama moţe da doĊe do prebacivanja i oteţanog izvlaĉenja ĉahure iz leţišta metka. Vaţno je napomenuti da lovci koji love pri ekstremno niskim temperaturama nikako ne smiju da štede na futroli za oruţje. Kvalitetna, postavljena, zaptivena futrola spasiće vas mnogih poteškoća.

428

22. Odrţavanje oruţja Kolekcionari oruţja ĉesto se sreću s problemom ĉišćenja od korozije, a zatim i zaštite predmeta od daljeg propadanja. Vremenom, većina njih razvije sopstveni naĉin konzervacija, primjenjejući razne, manje - više uspješne, ali ĉesto i nepravilne metode. Osnovna namjera ovog teksta je da pomogne ljudima koje ova materija zanima, s tim što su sredstva za rad prilagoĊena upotrebi u kućnim “radionicama”, odnosno lako dostupna i relativno jeftina. 22.1. Odstranjivanje korozije Vaţno je napomenuti da pod terminom korozija, prije svega, podrazumijevamo oksid gvoţĊa i ĉelika. Za njeno uklanjanje, na raspolaganju su nam dva osnovna naĉina: mehaniĉki i hemijski. Koji ćemo od ova dva naĉina primijeniti, zavisi, prije svega, od tipa korozije, ali i našeg iskustva. Ako predmet “boluje” od takozvane površinske korozije, koja nije dublje prodrla u strukturu materijala, primjenjuje se mehaniĉki naĉin ĉišćenja. Za ovo su najbolje rotacione, ĉeliĉne ili mesingane, ĉetke razliĉite tvrdoće. MeĊutim, ukoliko ne raspolaţete originalnim elektromotorima za montaţu ovoga alata, moţe se upotrijebiti bilo koji elektromotor prilagoĊen za ovu namjenu: na primjer, od rashodovane vešmašine. Znaĉaj adaptiranog elektromotora postaje veliki ako se uzme u obzir i primjena razliĉitog alata. Naime, pojedine predmete ili dijelove, po ţelji, moţete i da polirate rotacionim šmirgl papirom i kolutovima od filca, u kombinaciji s polirpastom. U sluĉajevima kada je predmet teţe korozirao, s debljim naslagama dubinske korozije, primjenit ćemo hemijski tretman. Osim elektrolize, koja se smatra standardnom i široko upotrebljavanom metodom, za amatere je mnogo prihvatljivije korištenje antikorozivnih sredstava na bazi fosforne kiseline. U svim bolje snabdjevenim prodavnicama hemijskih proizvoda, ova sredstva mogu se nabaviti po relativno pristupaĉnim cijenama i pod raznim nazivima, u zavisnosti od proizvoĊaĉa: Antiros, Antikorozin, S -15 itd. Iako su sva vrlo sliĉnih osobina, na osnovu iskustva iz prakse, preporuĉili bismo preparat S -15. 22.2. Silu izbjegavati svakako Prije bilo kakvog postupka, predmet - pištolj, revolver, puška, sablja itd – potrebno je (ukoliko je to moguće) potpuno rasklopiti. Naravno, treba poznavati redoslijed rasklapanja. Kao vrlo korisno sredstvo pri ovoj radnji, preporuĉili bismo svima poznati “odvijaĉ - sprej”. Sva mjesta na kojima su zavrtnji i razni pokretni dijelovi, treba dobro naprskati “odvijaĉem” i ostaviti izvjesno vrijeme da djeluje. Zapamtite: ţurba je ĉesto fatalna po uspjeh rasklapanja, jer dijelovi koji su zapekli mogu vrlo lako da se oštete i polome. Zbog toga, natapanje “odvijaĉem” ponekad moţe da traje danima. Kao alternativa ovom sredstvu, moţe sasvim dobro da posluţi i višednevno potapanje u petrolej ili naftu. U situacijama kada primijenjujete mehaniĉku silu da biste razradili neki pokretni dio (recimo, zatvaraĉ), uvijek koristite drveni ili gumeni ĉekić. Iznenadili biste se kako ruĉica zatvaraĉa moţe lako da se odlomi. Nakon rasklapanja, svaki dio paţljivo ĉistite rotacionim ĉetkama. Kod nepristupaĉnih mjesta koristite male, oštre odvijaĉe ili fine turpije. Pojedini dijelovi, kao što su zatvaraĉ puške ili cijev pištolja, trim bajoneti i sablje, mogu da se poliraju već pomenutim alatom. Pri tome, budite veoma oprezni kada koristite “šmirgl - šajbne”, jer se moţe desiti da skinete više materijala nego što je neophodno. Posebnu paţnju obratite na oznake i paţljivo radite oko njih.

429

22.3. “Kiseljenje” – neophodno U drugom sluĉaju, kada ste prinuĊeni da predmet ĉistite hemijskim sredstvom – bilo da ste uspjeli da ga rasklopite ili ne – odmastite ga benzinom ili u vodi s nekim deterdţentom. Ovo je neophodno ako ste prije toga koristili petrolej ili “odvijaĉ - sprej”. Osušen predmet potopite u odgovarajući plastiĉni sud, tako da cio bude prekriven “kiselinom”. Redovno kontrolirajte stanje predmeta i povremeno ga okrenite. Postupak moţe da traje, od nekoliko sati, do par dana, što zavisi od debljine korozije (kada su u pitanju bakar i njegove legure – mesing, bronza i sliĉno – dovoljno je nekoliko minuta). Kod teţih oblika korozije, najprije će se skinuti sloj do osnovne površine metala. U tom sluĉaju, predmet izvadite da se osuši, a zatim iskucajte ostatke korozije iz udubljenja u metalu, pa ponovite postupak s novom kupkom. Ukoliko ne štedite “kiselinu” i tokom tretmana predmeta promijenite dvije do tri kupke, uz malo prakse, dobićete lijepu crnu boju (naroĉito sa S -15) koja će, kad predmet istrljate grubljom krpom natopljenom uljem za oruţje, dobiti lijep sjaj, pa će izgledati kao da ste ga brunirali. Isto moţete da uĉinite i s predmetima koje ste mehaniĉki oĉistili, s tim što postupak u tom sluĉaju, traje znatno kraće. Na ovaj naĉin izvršili ste fosfatiranje koje će, u kombinaciji s uljem, više godina štititi tretirani predmet od nove korozije.

430

SEDMO POGLAVLJ E PRIJEDLOG RADA KOD ISTRAŢIVANJA SMRTNIH SLUĈAJEVA I. RAD NA LICU MJESTA UVIĐAJA 1. U v o d 1.1. Opis lica mjesta Prije nego što istraţitelj moţe u potpunosti shvatiti njegovu odgovornost u zaštiti i osiguranju dokaza, on prije svega mora znati, šta ĉini lice mjesta kod smrtnih sluĉajeva. Istraţitelj mora biti sposoban da raspozna veliĉinu prostora koji ne obuhvata samo prostor gdje je leš/evi već i onaj koji dovodi do njega. On mora realizirati potrebu da se zaštiti kompletna površina. U ovakvim situacijama uvijek se postavlja krucijalno pitanje - šta je to lice mjesta kod smrtnih sluĉajeva? Lice mjesta nije ograniĉeno samo na prostor gdje je smrt nastala. Ustvari, ono obuhvata bilo koji dio prostora koji graniĉi s aktuelnim licem mjesta preko koga je osumnjiĉeni ili ţrtva mogla prići i gdje su mogli ostati tragovi u vezi s njim. Tu će spadati i svi drugi prostori koji su u odreĊenoj vezi sa navedenim dogaĊajem (na primjer, mjesto pripremanja kriviĉnog djela idt.)(vidjeti definiciju iz rjeĉnika na kraju knjige). Primarni zadatak istraţitelja po stizanju na lice mjesta je da odredi, ako je to moguće, pravac dolaska osumnjiĉenog i ţrtve (u zavisnosti od date situacije) i pravac odlaska (osumnjiĉenog - izvršioca). U odnosu na otvoren i zatvoren prostor pojavljivaće se i odreĊene specifiĉnosti. Ako se kriviĉno djelo desilo u zgradi, biće veoma vaţno odrediti mjesto ulaska osumnjiĉenog kao i mjesto izlaska i utvrditi kako je osumnjiĉeni došao do ulaza i kojim pravcem se naknadno udaljio. 1.2. Neke aktivnosti na licu mjesta Neke aktivnosti/radnje na licu mjesta odnose se na metode koje koristi istraţitelj za uoĉavanje, identifikovanje, oĉuvanje i pribavljanje što je moguće više svih ĉinjenica i pojedinosti koje imaju dokaznu vrijednost i koje mogu posluţiti pri rekonstrukciji onoga što se stvarno dogodilo. Prostor samog ispitivanja treba dovoljno proširiti da se osigura obuhvatanje svih neposrednih tragova u vezi s nastankom smrti, te prisustvom i aktivnošću poĉinioca neposredno prije i poslije izvršenja djela. Sve ovo istraţitelj neće moći uraditi ako ne ispunjava odreĊene uslove. Da bi bio uspješan u pronalaţenju i prikupljanju relevantnih ĉinjenica i dokaza, a bitnih za obavljanje istraţivanja, istraţitelj mora biti temeljit, savjestan i (posebno) sistematiĉan u primjeni svojih procesnih metoda. Mnogi materijalni dokazi zahtijevaju posebnu tehniku pri rukovanju ili pri njihovom prikupljanju, npr. tragovi krvi, tkiva ili izluĉevina (pravilno postupanje, ali i maksimalna zaštita onih koji prikupljaju tragove). Istraţitelj lica mjesta smrtnih dogaĊaja mora biti vrstan poznavalac metoda koje će koristiti za prikupljanje tragova, što će ponekad zahtijevati forenziĉke i analitiĉke laboratorije

431

i odgovarajuću opremu da bi se ispunili svi postavljeni zahtjevi u vezi s prikupljanjem i rukovanjem odreĊenim uzorcima - tragovima. 1.3. Zlatna pitanja kriminalistike Prilikom istraţivanja kriviĉnih djela, pa tako i smrtnih sluĉajeva, potrebno je uvijek poĉi od devet «zlatnih» pitanja kriminalistike. Prvi trag o njima nalazi se u djelu Institutio oratorio Marca fabia Quintiliana, govornika i pedagoga iz prvog vijeka pr.Kr. otkrivanje i razjašnjavanje kriviĉnih djela i pronalaţenje izvršioca vrši se primarno na osnovu tih zlatnih pitanja, koja glase: (1) Što ili šta? (se dogodilo), (2) Gdje? (se dogodilo), (3) Kada? (se dogodilo), (4) Kako? (se dogodilo ili je izvršeno), (5) Ĉime (je izvršeno), (6) Tko? (je izvršilac), (7) S kim? (je izvršeno), (8) Tko ili što? (je napadnuto) i (9) Zašto? (je izvršeno). Sva pitanja i odgovori na zlatna pitanja ĉine organsku cjelinu. Tako npr. kvalifikacija djela: Što ili šta je uĉinjeno? (nehatno, umišljeno, kvalificirano ili privilegirano djelo) ĉesto zavisi od mjesta “gdje” se dogodilo, vremena “kada” se dogodilo, sredstva i naĉina izvršenja “ĉime i kako”, motiva “zašto” i okolnosti da li je izvršilac bio sam ili u društvu. Pitanja što ili šta, kada, gdje, kako, koga ili što i ĉime, daju odgovor u odnosu na objektivnu stranu kriviĉnog djela, dok pitanja: zašto, tko i s kime se odnose na subjektivnu stranu (subjektivne elemente) kriviĉnog djela. Zlatna pravila kod istraţivanja ubistava – ta pravila glase: ništa ne dodiruj, niti pomiĉi, niti mijenjaj dok se ne izmjeri, fotografiše i na drugi naĉin fiksira i identificira. Imaj na umu da se jednom pomaknuto mrtvo tijelo ili predmet ne mogu više nikada postaviti (vratiti) u svoj raniji (prvobitni) poloţaj. Ne uzimaj ništa za dokazano i sigurno, jer stvari nisu uvijek takve kako izgledaju na prvi pogled. Uvijek radi na više verzija dogaĊaja. 1.4. Misaona rekonstrukcija Misaona aktivnost u okviru koje se rekonstruira ĉitav tok kriviĉnog djela ili pojedinih njegovih faza u cilju pronalaţenja tragova i predmeta kriviĉnog djela, utvrĊivanja mehanizma njihovog nastanka i okolnosti koje su do njih dovele, kao i izvoĊenje zakljuĉka o svim ostalim relevantnim okolnostima za izvršenje kriviĉnog djela naziva se misaona rekonstrukcija odreĊenog (kriminalnog) dogaĊaja. Pravilno izvršena misaona rekonstrukcija toka izvršenja kriviĉnog djela, putem dolaska i odlaska izvršioca, njegovog kretanja po mjestu izvršenja, njegove djelatnosti na mjestu izvršenja, sredstava i naĉina izvršenja uz ostalo ima velik znaĉaj za otkrivanje mikrotragova, jer se pomoću nje mogu utvrditi mjesta i predmeti (nosioci tragova) za koje se osnovano pretpostavlja da ih je izvršilac kontaktirao i da se na njima nalaze ovi tragovi. Polazeći od uoĉenih makrotragova na temelju poznavanja prirodnih zakona i iskustvenih pravila, moguće je izvesti zakljuĉke o okolnostima koje su prouzrokovale tragove, kao i mjestima mogućeg nalaza mikrotragova. Na osnovu misaone rekonstrukcije izvode se zakljuĉci o smjeru djelovanja uzroĉnika traga, poloţaja, drţanju i meĊusobnom poloţaju izvršioca i napadnutog objekta u vrijeme izvršenja djela, razmaku meĊu njima itd. U osnovi misaona rekonstrukcija se odvija u dvije faze. U prvoj fazi se nastoje otkriti svi tragovi, a u drugoj se provjeravaju osigurani dokazi. 1.5. Izvori kriminalistiĉkih tragova Izvori (generatori) kriminalistiĉkih tragova mogu biti: ljudi, ţivotinje, predmeti i prirodne pojave. Navedeni izvori moraju imati svojstvo da mogu stvarati (generirati) tragove kao materijalne nositelje informacija, tzv. signale. To su tzv. prouzrokovaĉi tragova.

432

Kriminalistiĉke tragove uvijek treba traţiti tamo gdje je prouzrokovaĉ traga imao mogućnost da stvara tragove. Uvijek je potrebno nastojati utvrditi proces nastanka (zapisivanja) tragova i to kako iz traţenih izvora tragova tako i sporednih. Sporedni izvori tragova su oni koji stvaraju tragove informacije, ali nisu u uzroĉno – posljediĉnoj vezi s kriminalnim dogaĊajem. 1.6. Ispitivanje tragova Ispitivanje tragova se u pravilu provodi u toku uviĊaja, i to u dinamiĉkoj fazi uviĊaja. Bitno je da se tragovima osigura njihov identitet, integritet, izvorna struktura, da ne doĊe do nikakvih promjena, izmjena, uništenja, kontaminacije ili da ne postanu nedostupni za daljnje ispitivanje i korištenje u dokazne svrhe iz bilo kojih razloga. Centralni zadatak ispitivanja mjesta dogaĊaja jeste obrada tragova, pod ĉime se podrazumijevaju: pronalaţenje ili nepronalaţenje oĉekivanih tragova, njihov oblik i stanje, analiza strukture i pripadnosti, osiguranje, snimanje, skiciranje, mulaţiranje itd. Zavisno o morfološkoj strukturi tragova prilazi se s kriminalistiĉkotehniĉkog aspekta njihovoj detekciji, konzervaciji, aserviranju i saznajnom korištenju (interpretaciji). Pri tome brojnost i raznovrsnost tragova zahtijevaju razliĉit pristup u njihovoj obradi i ispitivanju. Potrebno je (obavezno) voditi raĉuna o tome radi li se o trodimenzionalnim, dvodimenzionalnim (površinskim), statiĉkim ili dinamiĉkim tragovima, lokalnim ili perifernim tragovima nanosa i formi itd. U osnovi, ispitivanje i interpretacija tragova vrši se prema mehanizmima njihovog nastanka (pretpostavljenim) u fizikalnom smislu, tj. obzirom na strukturu djelovanja sila i prijenosa energije. Da bi se ispitalo tragove lege artis, moraju se primijeniti kriminalistiĉkotehniĉka pravila pojedinih metodika i podijeliti ih prema odreĊenim – taktiĉkim cjelinama. Rijeĉ je o operacionalnoj podjeli (diobi) tragova koja omogućava sistemski pregled najvaţnijih znaĉajki pojedinih skupina tragova. Uvaţavajući svakodnevnu kriminalistiĉku praksu, poznato je da tragovi na mjestu kriminalnog dogaĊaja ili mjestima koja su s njim u vezi, mogu sami za sebe ili u kombinaciji s iskustvom kriminalista i drugim tragovima i dokazima pruţiti niz relevantnih informacija o kriviĉnom djelu i izvršiocu. To mogu biti informacije o toku i naĉinu izvršenja kriviĉnog djela, o vjerovatnom izvršiocu djela i njegovom ponašanju ante delicti, tempore delicti i post delictum, tj. da li je ono bilo profesionalno, amatersko, da li se radilo o afektu, pomnom pripremanju itd., njegovom poznavanju lokalnih prilika, njegovim fiziĉkim karakteristikama, sposobnostima, motivu, psihološkom profilu itd. (indirektna kriminalistiĉka identifikacija izvršioca). U osnovi, ispitivanjem tragova utvrĊuje se postojanje ili nepostojanje kriviĉnog djela, izvršioca i sauĉesnika, ţrtve, štete itd. Svakako da je posebna vrijednost tragova u tome što oni pomaţu kod provjere personalnih dokaza ako se pojavi sumnja u pogledu taĉnosti ili vjerodostojnosti iskaza osoba. Oni mogu posluţiti i kao tipiĉno sredstvo za pobuĊivanje memorije osoba. Isto tako, promjene materijalne prirode u vidu tragova (ali i predmeta kriviĉnog djela), kao objektivni nalaz na mjestu kriminalnog dogaĊaja, pruţaju niz informacija o kriminalnom dogaĊaju. Rijeĉ je o tzv. stvarnim dokazima (“res ipsa loquitur”). Te materijalne promjene u objektivnoj stvarnosti nazvane tragovima moraju biti utvrĊene i ispitane od strane tijela postupka (kriminaliste), općim spoznajnim, kriminalistiĉkotehniĉkim i postupovno pravnim metodama i sredstvima da bi mogle biti korištene u kriviĉnom postupku kao dokazi. Njih u postupak uvodi tijelo postupka bez pomoći struĉnih osoba i vještaka, na osnovu svojih općih znanja i poznavanja pravila kriminalistike. Rijeĉ je o sluĉajevima kada tragovi ne traţe struĉno tumaĉenje i objašnjenje nego govore sami za sebe. Oni mogu zahtijevati identifikaciju, ali se time ne dovodi u pitanje njihovo neposredno korištenje u dokazne svrhe. Tragove kao stvarne dokaze

433

stvara izvršilac i ţrtva, te drugi uĉesnici u kriminalnom dogaĊaju. Tijelo postupka ih mora pronaći, interpretirati i koristiti u dokazne svrhe, primarno u toku uviĊaja. 1.7. Fiksiranje tragova Fiksiranje tragova predstavlja razliĉite metode kojima se osigurava da se saĉuva izgled materijalnog traga kriviĉnog djela od bilo kakvih promjena i stvori mogućnost da svaki od sudionika u rasvjetljavanju kriviĉnog djela moţe koristiti (prouĉavati) trag u neizmijenjenom obliku. S obzirom na razliĉit karakter i svojstva tragova i njihovo fiksiranje se vrši razliĉito. Osnovni naĉini su: fotografiranje traga (npr. uz upotrebu filtera, meĊuprstenova, posebnim uglovima rasvjete itd.), mulaţiranje (uzimanje otisaka reljefnih tragova odljevcima), prenošenje na posebne podloge (npr. na daktiloskopsku foliju), pakovanje u ambalaţu koja ne moţe utjecati na izgled i sastav traga i pakovanje predmeta nositelja tragova zajedno s tragovima (ako su manjih dimenzija), usisavanje tragova u specijalne cilindre, nerijetko kroz filtere razliĉite gustoće (mikrotragovi), korištenje naelektriziranog štapa (sve rjeĊe), magneta itd. 1.8. Postupak na licu mjesta A/ Opća uputstva 1. Policajac (uniformirani) će u većini sluĉajeva biti prva osoba koja dolazi na lice mjesta. Ako slabo poznaje metodiku istraţivanja lica mjesta, on moţe nestruĉnim radom i uništenjem tragova nanijeti štetu (ponekad nenadoknadivu) istraţivanju. 2. Ako se pretpostavlja da se u konkretnom sluĉaju smrti radi o ubistvu, samoubistvu, nesreći ili sumnjivoj smrti, mora se provjeriti koliko moţe dugo patrola raditi (i šta) prije nego što stigne istraţna ekipa. 3. Samoubistvo se uvijek obraĊuje kao ubistvo. 4. Leš nikada ne treba sklanjati dok se ne obave odreĊeni postupci (ako se to ipak mora uraditi potrebno je voditi raĉuna o pravilnom postupanju – prebacivanju leša na ĉistu bijelu plahtu i to sada na drugu stranu u odnosu na onu na kojoj je leţao, radi pregleda druge strane tijela i konstatovanja eventualnih povreda i sliĉno, te zatim pregleda površine na kojoj je leš leţao; u posljednje vrijeme kao pravilnije nametnulo se rješenje po kome leš ne treba okretati već ga pomjeriti u istom poloţaju u kojem je prethodno bio pazeći da se ništa ne pomjera kako se ne bi stvorili dodatni tragovi). 5. Ako se tijelo mora ukloniti (širenje poţara i sl.) treba snimiti na svaki mogući naĉin lokaciju i poloţaj tijela. B/ Pristup licu mjesta Istraţivanje treba poĉeti ĉim istraţitelj uvidi smrt. Sva ĉula treba aktivirati i većina ih se mora koristiti. Budite paţljivi. Budite radoznali, cjeloviti u zapaţanju. Konstatujte i prisustvo negativnih okolnosti. Ne bjeţite od zapaţanja nelogiĉnih situacija. Sve ĉinjenice mogu imati vaţnost. Potrebno je posvetiti maksimalnu paţnju misaonoj rekonstrukciji. 1. Osmotrite vozila (u pokretu ili parkirana), 2. Osmotrite lica (osobe), 3. Uoĉite neoubiĉajene uslove (okolnosti). C/ Dolazak na lice mjesta

434

Prva duţnost je uvijek prema ozlijeĊenom. Ako ţrtva pokazuje znakove ţivota, potrebno je preduzeti sve mjere da se spasi ţivot. Zabilješke treba saĉuvati u pogledu: a) datuma, b) meteoroloških uvjeta, c) uvjeta osvjetljenja, b) ostali elementi koji mogu biti od vaţnosti. Slijedeći zadatak je da se utvrde perimetri i osigura lice mjesta. Posmatraj: a) sumnjiva vozila i lica na i oko lica mjesta dogaĊaja, b) moguće svjedoke sa i oko lica mjesta (identificiraj ih radi kasnijih ispitivanja - ime, adresa, zaposlenje, telefon), c) otvorena vrata, prozore, nepriĉvršćene predmete koji mogu biti u vezi sa napadaĉem, d) mjesta ulaza i izlaza itd. Ako je smrt unutar zatvorenog prostora kao što je stan, budite obazrivi da vaš put ulaska i izlaska ne uništi tragove. U smislu primjera obratite paţnju na: a) otiske stopala u ulju, boji, snijegu, zemlji itd., b) prašnjave otiske na sjajnom podu, c) prazne ĉahure, d) projektile, e) razbijeno staklo na kome mogu biti latentni otisci prsta, f) opuške cigareta, cigare i tragove drugog pribora za pušenje, g) ostatke hrane na licu mjesta (na primjer, ogrizak jabuke) itd., h) noţ, sjekiru i sl. Pokušajte ući i izaći istim putem, stalno imajući na umu sve uvjete kao što su bili za vrijeme dolaska (izvršioca kriviĉnog djela). Registruj miris koji se moţe zadrţavati na licu mjesta kriviĉnog djela. Miris moţe biti prisutan samo prilikom dolaska i moţe brzo nestati zavisno od njegovog hemijskog sastava. Primjeri obuhvataju: a) parfem - koji moţe, a ne mora biti veza izmeĊu osumnjiĉenog muškarca i ţene, b) plin za kuhanje - koji moţe, a ne mora biti pokušaj da se maskira moguće ubistvo, c) petrolej - indicija za paljevinu ili moguće prikrivanje ubistva, d) neki drugi neuobiĉajeni miris koji se ne moţe normalno povezati s postojećom sredinom itd. D/ Pozivanje dodatne pomoći Razmotrite uvjete na licu mjesta i pozovite bilo koju dodatnu pomoć (zavisno) prema potrebi (voditi raĉuna o tome da je u odnosu na vaţeći ZKP tuţilac najodgovornije lice za obavljanje kompletnog uviĊaja i da se sve mora obavljati u saradnji s njim, odnosno uz njegovu saglasnost i naredbu), kao što su: -

pojaĉanja sa uniformiranim radnicima radi osiguranja lica mjesta, pretraga i sl., struĉne krim. tehniĉke radnike, operativne radnike, eksperte – vještake razliĉitih specijalnosti i sl., sanitetsku sluţbu, vatrogasce,

435

-

specijalistu sudske medicine itd. 1.9. Osiguranje lica mjesta

Tragovi na licu mjesta se lako gube i zbog toga se mora na njega stići što prije, jer je lice mjesta izvor najplodnijih dokaza. Npr. uĉesnici dogaĊaja su tamo bili ili su moţda još prisutni, materijalni dokazi u vidu oruţja, tragovi oruĊa, otisci prstiju i stopala, tragovi guma, vlakana mogu tamo ĉekati na ispitivanje od strane istraţitelja i krim. tehniĉara. Brzo dolaţenje spreĉava oštećenje ili zagaĊenje tragova, a takoĊe spreĉava gubitak svjedoka. Ni pod kojim uvjetima ne treba nikome dozvoliti da napusti lice mjesta sve dok se ne dobije njegovo puno ime, datum roĊenja, kućna adresa, broj telefona i podatak o radnom mjestu (preporuĉuje se da se za takve podatke koristi liĉna karta, jer uvijek postoji mogućnost laţne informacije) koji treba zabiljeţiti. Pod saĉuvanjem lica mjesta podrazumijeva se oĉuvanje mjesta u istim uvjetima kao što je bilo u momentu kada ga je napuštao poĉinitelj (ako je to moguće). To se prvo ĉini sa odreĊivanjem granica lica mjesta, a zatim osiguravanjem površine upotrebom zaštitnih traka (i sl.), prepreka, postojećih prepreka kao što su plotovi, jarci, putevi itd. Sve neovlaštene osobe moraju biti izvan ovog prostora (to vaţi i za ministre, direktore, komesare, visoke rukovodioce itd.). Istraţitelj mora sprijeĉiti svakoga, pa i sebe, da ne dodiruje ili pomjera predmete koji se nalaze u neredu. Suviše ĉesto vlasnik radnje ili stana će ţuriti da poĉisti nered. To se mora sprijeĉiti sve dok se lice mjesta potpuno procesno - pravno ne obradi. 2. OSIGURANJE - ZAŠTITA - KONTROLA LICA MJESTA KOD SMRTNIH SLUĈAJEVA 2.1. Mjere osiguranja su slijedeće: -

zabiljeţiti sva lica koja se nalaze na mjestu dogaĊaja, sprijeĉiti uklanjanje, oštećenja, premještanja ili skrivanja materijalnih dokaza, zaštititi mjesto u njegovom prirodnom stanju, sve dok se to stanje ne fotografira, izmjeri, skicira i opiše, sprijeĉiti neovlaštene osobe koje mogu nesvjesno ili namjerno uĉiniti nešto što moţe utjecati na uspješnost istraţivanja i sprijeĉiti identifikaciju i hapšenje poĉinioca, osumnjiĉenom onemogućiti dolazak na lice mjesta, posebno ne u garderobi u kojoj je moţda bio u trenutku izvršenja kriviĉnog djela ili je u njoj pronaĊen. 2.2. Zaštita prostora koji graniĉi ili okruţuje taĉno mjesto gdje se desilo kriviĉno djelo je vitalna:

-

u zgradi, prisutni tragovi mogu pokazati kako je ţrtva, odnosno poĉinitelj, ušao ili napustio prostoriju, na otvorenom prostoru, prisutni tragovi mogu pokazati smjer kretanja, materijalni dokazi mogu biti ostavljeni sluĉajno ili skriveno u okolnom prostoru (voditi raĉuna i o mogućim namjerno ostavljenim tragovima da nas zavaraju), ograda, vrata, grmlje ili drugo ukrasno bilje mogu sadrţavati vlakna sluĉajno otrgnuta sa odjeće, meko zemljište moţe sadrţavati otiske stopala, toĉkova guma.

436

2.3. Zaštita lica mjesta kod smrtnih sluĉajeva I - Otvoreni prostor - vanjski prostor, uvjetovan konfiguracijom terena. Metode obuhvataju: a) b) c) d)

ograĊivanje zaštitnom trakom, ograĊivanje preprekama, korištenje postojećih prepreka - plotovi, jarci, putevi, korištenje prirodnih barijera, kao što su breţuljci, drveće i potoci.

II - Zatvoreni prostor - ovaj prostor nije uvjetovan prirodnom konfiguracijom i nalazi se u objektima, kućama itd. Metode obuhvataju: a) b) c) d)

ograĊivanje zaštitnim trakama, zatvaranje vrata, prozora, postavljanje osiguranja (i za duţe i kraće postupke), osoblje sigurnosti.

III - Ostaci skeleta - u nekim sluĉajevima naći će se ljudski ostaci u obliku ili skoro u obliku skeleta. U takvom sluĉaju kosti mogu biti raznesene na znatnom prostoru. VaĊenje skeleta zahtijeva posebnu tehniku (koristiti iskustva specijalista sudske medicine i krim. tehniĉara koji imaju iskustva u takvim aktivnostima; ponekad je potrebno ukljuĉiti i eksperta za antropologiju, biologiju itd.). IV - Izgorjela tijela - u nekim situacijama, istraţitelji su dobivali informacije na osnovu izgorjelog tijela. Kad nekoliko mjeseci ili godina protekne od gorenja jasni znaci smrti nisu više zamjetljivi. Metode i tehnika upotrebljive za lociranje i izvlaĉenje izgorjelih tijela takoĊe spadaju u posebne. 3. Dokumentiranje stanja na licu mjesta dogaĊaja Obimne i kvalitetne fotografije i skice su preduvjet za buduće izvještavanje, procjene i prezentiranje informacija prikupljenih tokom istraţivanja. A/ Zabilješke - sluţe kao skladište za detalje, osnova za izvještaj i nadopuna skicama i fotografijama. Zabilješke na licu mjesta sluţe kao dokumentirani podaci za istraţitelja, naroĉito na sudu. Diktafoni su od velike koristi za pravljenje zabilješki. U ovim kombinacijama nije zgoreg koristiti i audio i video tehniku. Zabilješke se prikupljaju hronološkim redom koji odgovara istraţiteljevom postupku ili dobijanju informacija. 1. Podaci koji se biljeţe: -

datum i vrijeme primljenog poziva, vrijeme dolaska, vremenski i svjetlosni uvjeti, imena prisutnih uniformiranih policajaca i ovlaštenih radnika, imena svih struĉnih lica (npr. razliĉitih eksperata itd.), ako ih je bilo, imena i kompletne demografske informacije o prisutnim svjedocima, postupci i aktivnosti uniformiranih policajaca:

437

a) sve što su dirali, pomjerali i mijenjali, b) sve izjave koje su svjedoci dali uniformiranim policajcima, -

taĉna geografska lokacija lica mjesta smrti (koriste se karte - planovi grada u krupnijoj razmjeri), sve okolnosti na licu mjesta, fotografiranje: a) b) c) d)

-

ime fotografa (kriminalistiĉkog tehniĉara), vrijeme fotografiranja, mjesta prikazana na fotografijama, o fotografiranju - aparat, objektiv, otvor zastora (blende), ekspozicija filma, osjetljivost filma itd.

tragovi: a) b) c) d) e)

opis, identifikacione oznake, datum, vrijeme i taĉna lokacija nalaţenja, ko je pronašao i ĉuvanje tragova.

B/ Fotografija Stalno snimanje lica mjesta je neophodno za uspješno prezentiranje sluĉaja na sudu. Prvi korak u istraţivanju nekog lica mjesta je da se fotografišu kompletno i taĉno svi aspekti scene prije nego što se neki predmet dokaza ukloni ili na drugi naĉin promijeni. Općenito fotografije trebaju biti dovoljne da obezbjede vizuelnu predstavu cijelog prostora lica mjesta iz razliĉitih perspektiva. Uvijek je bolje napraviti više fotografija nego nedovoljno. Što kvalitetnije obavljen ovaj dio posla omogućiće lakši posao onim koji to budu analizirali naknadno - istraţiteljima, sucima, advokatima, ekspertima itd., a koji nisu bili u mogućnosti da vide originalno lice mjesta smrti. Snimanje video kamerom je poţeljno gdje god je to moguće. Fotografiranje karakteristika lica mjesta treba obaviti tako da se lako moţe orijentirati po pravcu (sjever - jug) i vertikalnoj razmjeri u odnosu na lice mjesta i skice. Gdje je to podesno, treba obuhvatiti referentne skale (mjerila i sl.) tako da gledalac moţe napraviti taĉnu procjenu veliĉine objekta. C/ Tehnika skiciranja 1. Svrha Skica lica mjesta se radi kod svih sluĉajeva istraţivanja nasilne smrti. Skiciranje poĉinje ĉim se istraţitelj pobrine oko pruţanja pomoći ozlijeĊenim licima, obezbjeĊenja lica mjesta, osiguranja svjedoka i oko hapšenja. Skiciranje se obavlja nakon preliminarnog pregleda lica mjesta, ali prije sklanjanja materijalnih dokaza. Tamo gdje je neki predmet potrebno ukloniti s lica mjesta prije nego što je završeno skiciranje, njegova taĉna lokacija se mora markirati (oznaĉiti) prigodnim sredstvima. Tipiĉna korist od skice je: 438

-

da osvjeţi sjećanje istraţitelja, da zabiljeţi taĉnu lokaciju materijalnog dokaza – traga (ĉinjenica) u odnosu na dijelove namještaja ili fiksirani objekt, da osigura trajan dokument, da pomogne svim zainteresiranim osobama u razumijevanju ĉinjenica, da dopuni fotografije i zabilješke.

2. Pravila za izradu grube skice: a) b) c) d) e) f) g) h) i) j)

odluĉiti šta će se skicirati - kljuĉne karakteristike, odrediti sjever na skici (koristiti kompas ako je potrebno), kontrolirati sve mjere uz upotrebu mjerne trake i sl., neka drugi radnik verificira sva mjerenja (ne odreĊuj razmjer koracima), napraviti dva odvojena postupka mjerenja kada se biljeţe pozicije tijela - jedan postupak mjerenja od glave, a drugi od stopala, locirati sve objekte taĉno i identificirati sve objekte nacrtane u skicu bilo brojevima bilo slovima. Nacrtati u obliku crte (štapova) figuru koja predstavlja tijelo, obuhvatiti sve bitne ĉinjenice u crteţu, unijeti sve korekcije sa lica mjesta smrti u skicu, napisati datum, vrijeme, ko je napravio skicu, broj sluĉaja i imena lica koja su asistirala kod mjerenja, koristiti legendu (simboli skice i karata).

3. Pravila mjerenja a) Unutrašnja mjerenja trebaju se vršiti od fiksiranog objekta: -

zidova, uglova sobe, okvira vrata i prozora, fiksnih predmeta u kupatilu.

b) Vanjska mjerenja trebaju se takoĊe vršiti od fiksiranih objekata: -

uglova kuće (zapisati adresu), stubova za svjetlo (zabiljeţiti broj stuba).

4. Završno crtanje (zvaniĉna - formalna skica) Obiĉno se crta za prezentiranje na sudu i zasniva se na podacima iz grube skice (kroki). U odnosu na kroki, formalna skica se crta u razmjeri i ukljuĉuje sve fine tehnike crtanja. Završna skica moţe biti jednostavna i kompleksna zavisno od potreba. Pojedinosti koje se odnose na istraţivanje mogu se dodati na skicu pomoću transparentne plastiĉne folije koja ide preko skice. Obojene olovke mogu se koristiti da istaknu paţnju na pojedine lokacije ili pojedinosti. 4. Tragovi na licu mjesta smrtnih sluĉajeva A/ Općenito Istraţivanje lica mjesta obuhvata istraţivanje lica, predmeta kao što su automobili, ĉamci, avioni itd., te prostorije i prostor (zemljište ili radne površine). Istraţivanja bilo koje prirode moraju se obavljati na zakonit naĉin, tj. s dopuštenjem, s ovlaštenjima.

439

B/ Sastanak prije istraţivanja 1. Voditelj istrage treba da organizira sastanak prije istrage. Pojedinosti o kojima se treba produskutirati su sljedeće (moguće je razgovarati i o drugim parametrima): a) b) c) d) e)

lice mjesta koje će se pretraţivati, mogući izvori (liĉni i materijalni), ograniĉenje vremena, istraţivanje alternativnih tragova, procedure za prikupljanje dokaza.

2. Ĉlanovi ekipe za pretraţivanje lica mjesta trebaju biti upozoreni da ne pomjeraju, diraju ili na drugi naĉin ne sklanjaju predmete sa njihove lokacije. Njihov posao je da pronaĊu tragove i o tome obavijeste voditelja istrage. On će, za uzvrat, slijediti uputstvo o pronalaţenju, fiksiranju, prikupljanju, rukovanju i daljem postupanju sa tragovima koji su u pitanju. C/ Pretraţivanje ljudi 1. Dvije su kategorije ljudi koji se pretraţuju u smrtnim sluĉajevima: ţrtva i osumnjiĉeni. Svrha takvih ispitivanja je otkrivanje tragova koji su u vezi sa smrću. 2. Pregled ţrtve je dat u posebnom poglavlju. Pretraţivanje osumnjiĉenog vrši se u skladu sa zakonom i po proceduri propisanoj za ispitivanje osumnjiĉenih. 3. U nastojanju da se otkriju materijalni dokazi u vezi sa smrću, posebna paţnja posvećuje se tragovima ili prenošenju tragova na ţrtvu i u vezi su sa dogaĊajima kao što su paljevine, provale itd. Prema tome, ne samo da treba pregledati odjeću i robu, već takoĊe i tijelo osumnjiĉenog (ogrebotine, tragove baruta, komadiće nokta, vrste rane itd.). Bilo koji trag pronaĊen pretraţivanjem osumnjiĉenog, treba se predoĉiti voditelju istrage. Procedura, koju je propisala kriminalistiĉka laboratorija, o tome koji se mokri i vlaţni materijalni dokazi trebaju sušiti, a koji se ne smiju sušiti mora biti prikljuĉena tome. Prije ovog pregleda, osumnjiĉenog je potrebno i pretresti uz sve neophodne mjere opreza u cilju eventualnog pronalaska skrivenog oruţja ili nekih drugih bitnih predmeta. D/ Pretraţivanje vozila 1. Pretraţivanje vozila se komplikuje malim prostorom u kojem je rad ometan sjedištima. Zbog toga se mora posvetiti posebna paţnja da se ne dodaju novi tragovi u vozilo ili prenesu tragovi s jednog dijela vozila na drugi dio npr. cipele istraţitelja mogu pokupiti zemlju iz bašte i prenijeti je na pod vozila, vlakna s vozaĉevog sjedišta koja su moţda ostala za vrijme nezgode mogu se prenijeti na zadnje sjedište. 2. Vozilo se mora fotografirati da bi se snimilo opće stanje vozila i radi dokumentiranja prisutnosti pronaĊenih tragova. Detaljnija diskusija o dokumentiranju dokaza data je u posebnom poglavlju. 3. Osumnjiĉeno vozilo za saobraćajnu nezgodu treba paţljivo pregledati da nema svjeţih tragova oštećenja, strane boje, stakla, gume i kromiranog materijala, krvi, koţe, odjeće i dr. Pregled treba da obuhvati i donji postroj vozila. U svakom sluĉaju, prilikom pregleda vozila uvaţavaće se odgovarajuća situacija i u skladu s tim pregled će biti usmjeren na odgovarajuće predjele. Mjesta udara mogu sadrţavati utiske od glave, ruke i stopala, zbog ĉega treba provesti postupak za izazivanje latentnih otisaka prstiju, ali i otisaka papilarnih linija u cjelini. Zanimljivo je da kriminalistiĉki tehniĉari u ovakvim situacijama, skoro obavezno, paţnju poklanjaju tragovima hemijskog i biološkog porijekla, dok eventualnu 440

4.

5.

6.

7.

prisutnost tragova papilarnih linija jednostavno izbacuju kao mogućnost. U sluĉaju da se vozilo mora prebaciti iz jednog mjesta u drugo, potrebno ga je transportirati šlep sluţbom uz pratnju, a nikako direktno voziti iz jednog mjesta u drugo. Sva vozila treba pregledati da nemaju odsjeĉenih (zaštićenih) cijevi, vodova, ţica ili otkinutih (izgubljenih) dijelova. U daljem slijedu aktivnosti potrebno je dokumentirati sve dozvole, kao što je potrebno identificirati broj kola (provjeriti i njegovu originalnost i ispravnost), nivo goriva i brojaĉa. Potrebno je pregledati šare na gumama, naplatak, detalje pronaĊene na gazištu i prašinu skupljenu na zidovima. Provjeriti i da li se vozilo vodi u registru ukradenih vozila. Traţi se poseban pregled i dokumentiranje svih sadrţaja pregrada vozila i površina tj. prostora za dokumente i sl., konzole, pepeljare, sjedišta, pod itd. Kao dopunska mjera za prikupljanje tragova, preporuĉuje se usisavanje svih navedenih površina. Predmeti, krijumĉarena roba, oruţje itd. mogu se naći bilo gdje u vozilu. Zbog toga treba pregledati poklopce toĉkova, dovode zraka, preĉistaĉe zraka, dovode ulja i goriva, poklopce i prostore iza pregrada. Ako su pronaĊeni biološki tragovi ili se sumnja da se radi o takvim tragovima, preporuĉuje se njihovo prikupljanje s nositeljem (s podlogom). Ako je nepraktiĉno skinuti cijeli predmet, potrebno je skinuti sumnjivi dio te i uzorak ĉiste osnove koji će se upotrijebiti kao standar prilikom odgovarajućih bioloških ili hemijskih analiza. E/ Prikupljanje i ĉuvanje materijalnih dokaza Svrha

Metod i naĉin na koji se prikupljaju i ĉuvaju materijalni dokazi u mnogim će sluĉajevima odrediti rezultate kasnijih znanstvenih ispitivanja tih uzoraka. Ekstremna paţnja mora biti usmjerena ka tome da se obezbijedi da svaki pojedini uzorak bude zaštićen od kontaminacije i destrukcije (ali i od svake moguće zamjene). Pri obavljanju ispitivanja lica mjesta kod smrtnih sluĉajeva ne treba se dvoumiti oko toga šta je predmet, gdje je lociran na licu mjesta, od koga je uzorak (predmet) prikupljen. Da bi se to obavilo, istraţitelj mora imati spisak svih predmeta i tragova prikupljenih s lica mjesta i prikazanih na skici. Ovaj podatak je bitan da bi se osvjedoĉilo da je bio proveden niz mjera osiguranja tragova. 5. Spisak opreme za prikupljanje i ĉuvanje 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Potvrda o prijemu materijala, Papirne kesice razliĉitih veliĉina, Plastiĉne vrećice razliĉitih veliĉina, Razliĉite male posude kao što su tube, kutijice, epruvete i sl. za smještaj/pakovanje tragova, Omoti razliĉitih veliĉina, Pincete, kašike, ţileti, noţ (skalpel), makaze, trake i konop, Sterilne rukavice, Bilo koji drugi instrument koji omogućava prikupljanje, ĉuvanje i pakiranje materijalnih dokaza da bi se sprijeĉio njihov gubitak, kontaminacija ili uništenje.

Prostor lica mjesta smrtnog sluĉaja – predmeti:

441

1. Unutar objekta: -

alkohol: sto – posude – staklo; sredstva: za posluţivanje, hranu, rad, ostalo; pepeljara: stanje, sadrţaj; podrum: sve prostorije, ureĊaji, skladištenje; kupatilo: ormarić za lijekove, posude za vodu – sifon; mrlje krvi: teĉne, razmazane, raspršene, taĉkaste itd.; tjelesne izluĉevine: teĉne – mrlje; ureĊaji za ĉišćenje, satovi: vrijeme, da li rade; plakar: posude, police, pohranjeni predmeti; posude: korpe, zdjele, kutije; vrata: stanje – otvorena – zatvorena; droge: narkotici – pribor; vatreno oruţje: oruţje, streljivo, ĉahure i zrno, korice; poţar: ostaci – temperature; obuća: otisci, šare; strani predmeti; namještaj: nered, nestali dijelovi, stanje; garaţa: vozilo, tip; sistem grijanja; kuhinja: stanje hrane, teĉnosti; praonica: zaprljani komadi; osvjetljenje: okolno, prekidaĉi; pošta – novine; ljubimci (kućni); spremišta; telefoni; oruţje: drugo osim vatrenog; prozori: stanje, otvoreni, zatvoreni.

2. Izvan objekta -

ţivotinje: prisutnost, tragovi; ptice: aktivnosti; zgrade – ostale, vanjštine; vrste ograde; kanal/i; strani materijal: predmet, krhotine, otpaci (smetlje); biljke: panjevi, oštećenja; vrtovi: kopanje, oštećenja; insekti: aktivnosti; susjedi; putevi: aleje, kolnici, staze, ceste, ploĉnici; zemlja; tragovi – cipele, gume (tip i otisak); ostala sredstva – motike, kablovi.

442

Otisci prstiju 1. Otkrivanje latentnih otisaka prsta, dlanova i stopala zahtijeva od istraţitelja visok stepen maštovitosti: Potencijalni otisci kritiĉni za razjašnjavanje smrtnog sluĉaja ne moraju biti u vidokrugu ili na razumljivom (oĉekivanom) mjestu. 2. Svaka površina koja moţe zadrţati otisak je kandidat za pregled. Istraţitelj mora imati u vidu vjerojatne radnje koje je obavila ţrtva, poĉinitelj ili drugi relevantni uĉesnici, a zatim si predstaviti pokrete tijela i ruku koji su potrebni da se te radnje izvrše. Zbog toga, ako je dokumenat zapaljen u kaminu, istraţitelj mora imati u vidu sve aktivnosti potrebne da se izvrše te radnje, a zatim pretraţuje površine koje su ruke mogle dodirnuti, tj. kutiju od šibica, ruĉnu rešetku od kamina, pod ispred kamina, pribor za kamin i sl. 3. Potrebno je sve uĉiniti da se utvrdi normalna lokacija svih predmeta na prostoru lica mjesta smrtnog sluĉaja i paţljivo pregledati da neki predmet nije na svom normalnom (uobiĉajenom) mjestu. Ove aktivnosti će, vjerojatno, zahtijevati suradnju nekoga ko poznaje raspored stvari. 4. Fotografiranje otisaka je naroĉito korisno ako se, pri podizanju otiska isti mogu oštetiti ili u sluĉajevima kada je jak kontrast ili su pronaĊeni vidljivi otisci. Fotografija takoĊe pomaţe u orijentaciji otisaka u odnosu na lice mjesta. 5. Vodiĉ za traţenje latentnih otisaka: a) Predmeti na licu mjesta se ne smiju dirati ili pomjerati prije nego što se zaštite latentni otisci. b) Zaštita treba biti tako organizirana da omogući što je moguće ranije pristup prostoru ili predmetima radi daljeg istraţivanja od strane ostalih ĉlanova uviĊajne ekipe. c) Otiske prstiju svih lica za koje se zna da su bili na licu mjesta treba uzeti za postupak eliminacije. d) Folijom dignute i vidljive otiske treba taĉno opisati u pogledu njihove lokacije i orijentacije. e) Vidljive otiske (one pronaĊene ili naĉinjene vidljivim koji ne zahtijevaju dalja pojaĉanja) treba tretirati na sliĉan naĉin kao i ostale materijalne dokaze. - Otisci se moraju zaštititi, - Cijeli predmet na kome su otisci treba se transportirati u laboratoriju; ako nije moguće transportirati cijeli predmet, onda je svakako potrebno to uraditi s dijelom na kome se otisci nalaze (samo izuzetno dozvoljava se drugaĉiji postupak). f) Svako fotografiranje treba da obuhvati i razmjernik. 6. Tragovi Pod tragom u kriminalistiĉkom smislu podrazumijevaju se materijalne promjene u objektivnoj stvarnosti koje su spoznate i koje su nastale u vezi ili povodom izvršenja ili pripremanja kriviĉnog djela i koje imaju odreĊenu dokaznu vrijednost u postupku kriminalistiĉke identifikacije. Sve moţe biti trag. Po jednoj od podjela tragove dijelimo na makro i mikrotragove. Tragovi, pored njihovih oĉitih svojstava da se mogu identificirati, imaju vrijednu karakteristiku da se lako mogu prenositi direktnim kontaktom, statiĉkim

443

djelovanjem ili strujanjem zraka. Literatura je puna informacija o tehnikama otkrivanja tragova i istraţitelj treba biti temeljit i familijaran s ovim metodama prikupljanja. U narednom dijelu navodimo primjere najĉešćih oblika tragova: 6.1. Biološke teĉnosti: a) Općenito 1. Oprema za prikupljanje mora biti adekvatna za prikupljanje i ĉuvanje teĉnih ili suhih uzoraka na sterilan naĉin. 2. Biološke teĉnosti se brzo kvare. Zbog toga je brzo otpremanje u laboratoriju kritiĉno. 3. Upoznajte laboratorijske mogućnosti za analizu bioloških teĉnosti i specifiĉne efekte njihovih analitiĉkih metoda u vezi s vašom/našom procedurom prikupljanja. 4. Prepoznajte promjenu boja bioloških teĉnosti s vremenom i u ovisnosti od površine na kojoj se nalaze (ako je moguće). 5. Fotografiranje i skiciranje treba se kompletno obaviti prije bilo koje radnje za skidanje biološke tekućine kao materijalnog dokaza. Zapisniku treba dodati fotografije i skicu. Za laboratoriju se uzimaju materijali koji su bitni za njihovu analizu. 6. Oblik, veliĉina i uzorci teĉnosti (naroĉito krvi) daju uvid u poloţaj ĉovjeka i aktivnost ili kretanje kao i brzinu djelovanja sile. 7. Tragovi bioloških teĉnosti nisu ograniĉeni samo na mjesto. Ruke mogu biti oprane ili obrisane, nos iseknut, površine izribane, odjeća odbaĉena. b) Zbirni vodiĉ za prikupljanje krvi 1. Suhe krvave mrlje na malim predmetima: -

poslati u laboratoriju sve predmete (oruţje, staklo, drvo i sl.) bez diranja mrlja, oznaĉiti predmet tako da se identifikacione oznake ne miješaju s mrljama, zaštititi mrlje tako da se ne izbrišu – unište ili kontaminiraju, ĉuvati ih od zagaĊenja, svaki predmet pakirati zasebno, pri tome vodeći raĉuna da veliĉina predmeta odgovara veliĉini pakovanja, zapeĉatiti, oznaĉiti i transportirati što je prije moguće (mrlje krvi je u suštini potrebno prije pakiranja i slanja na ispitivanje osušiti). Predmete ne treba izlagati jakoj toploti jer odreĊena ispitivanja pokazuju da se proteini u krvi brzo raspadaju kada se griju.

2. Mrlje krvi na većim nepokretnim predmetima: a) fotografiraj krvnu mrlju s razmjernikom, b) zapiši veliĉinu, oblik, lokaciju, c) svaku mrlju (suhu) koja nam je bitna za odreĊeni sluĉaj trebalo bi paţljivo i polako sastrugati ili oljuštiti s predmeta (ako se mrlja ne moţe dostaviti zajedno s predmetom na kom se nalazi) s ĉistim oštrim instrumentom sliĉno noţu ili skalpelu. Ĉisti papir je potrebno drţati meĊu prstima omotan tako da sve sastrugane ĉestice padnu na njega. Kada je mrlja kompletno sastrugana na papir, paţljivo ga smotati i staviti u posudu (paketić, kutijicu) gdje će biti zaštićen od razmotavanja. Drugi naĉin prikupljanja tragova krvi s podloga koje ne upijaju je primjenom tampona vate navlaţenog u fiziološku otopinu (veliĉina tampona treba da odgovara veliĉini mrlje; nepravilno je malu mrlju prikupljati velikim tamponom vate – u tim situacijama gubi se koncentracija mrlje). Ista tehnika

444

moţe se koristiti i za prikupljanje tragova na poroznim površinama (npr. beton) (u ovim sluĉajevima neki autori predlaţu izbijanje traga s podlogom, posebno u sluĉajevima kada se trag ne moţe “dići” tamponom vate namoĉenim u fiziološki rastvor). d) Zapeĉati i oznaĉi. Napomena: Ne struţi mrlju direktno u posudu ili plastiĉnu kutiju (ovo bi mogla dozvoliti samo vrhunska utreniranost). Nijedan od ovih postupaka ne osigurava od gubitka malih ĉestica na “priljubljenoj” ivici. e) Teĉna krv Teĉna krv se moţe prikupiti sa kapaljkom za oĉi ili ĉistom kašikom i ĉuvati u staklenoj epruveti. Ovaj uzorak krvi se mora ĉim prije staviti u hladnjak. Laboratorija koja vrši analizu dati će uputstvo istraţitelju u tome koji konzervans treba upotrijebiti za ovakve uzorke. Zbirni vodiĉ za prikupljanje spermatiĉnih mrlja 1. Suhe mrlje a) Mrlja se moţe pojaviti kao mutna sivo – bijela supstanca, po izgledu sliĉna osušenom škrobu. b) Sperma je isto tako podloţna raspadanju kao krv, pa ĉak i jaĉe. Radi toga, fotografiraj mrlje i samu mrlju (s razmjernikom). c) Pri prikupljanju spermatiĉnih mrlja mora se posvetiti paţnja da se saĉuvaju dlake, vlakna i drugi tragovi koji mogu biti prisutni (u kombinaciji ti tragovi i spermatiĉne mrlje pojaĉava se vrijednost materijalnog dokaza). d) Na posteljini (plahta, dušeci, prekrivaĉi i sl.), na kojoj se nalaze mrlje, treba oznaĉiti poloţaj glave i nogu prije nego se skine s kreveta. 2. Teĉna sperma Vrlo rijetko ćemo u kriminalistiĉkoj praksi imati “susret” s teĉnom spermom. U većini sluĉajeva radiće se o sasušenom tragu. Ipak, ako se radi o tragu teĉne sperme isti je potrebno prenijeti (prikupiti) na pamuĉnu krpu, tampon vate i sl., osušiti i tek nakon toga podvrći daljim manipulacijama. 6.1.1. Ostale biološke teĉnosti 1. Urin (mokraća) Procedura prikupljanja za uzorke urina na licu mjesta smrtnog sluĉaja je sliĉna postupku prikupljanja, za suhu ili teĉnu krv ili spermu kao što je prethodno navedeno (suština je ili u prenošenju teĉnog uzorka u epruvetu, ili prenošenjem na tampon vate ili pamuĉnu gazu i sl.). Ostale izluĉevine (pljuvaĉka, znoj, suze itd.) One su vrlo rijetke (misli se na njihov izvorni oblik) prilikom istraţivanja smrtnih sluĉajeva.

445

Još kad se pojavljuje potreba da se pronaĊu i prikupe takve teĉnosti, malo je istraţitelja koji su spremni da bez greške obave taj posao. Zbog toga: -

utvrdi mogućnost laboratorija da rade s takvim teĉnostima, napravi komplet za prikupljanje i postupak za otkrivanje tih teĉnosti koji su kompatibilni s laboratorijskim analitiĉkim metodama, nauĉi da prepoznaješ takve teĉnosti na svim vjerovatnim površinama, cijeni krhku prirodu ove vrste tragova i njihovu pokretljivost i prenesi ih paţljivo i brzo u laboratoriju. 6.2. Vlakna, dlake, konopac, kanapa i konci

a) Svaki od ovih uzoraka materijalnih dokaza ima razliĉitu upotrebnu vrijednost, ali osnovno uputstvo za njihovo prikupljanje i ĉuvanje je isto. 1. Zbog prethodno raspravljanih karakteristika o tragovima, ispitivanje pojedinih uzoraka dlaka, vlakana itd. mora se obaviti na poĉetku istraţivanja. 2. Uprkos njihove naoko nepristupaĉne prirode, ti mali uzorci su osjetljivi na zagaĊenje i zbog toga se moraju pakovati odvojeno. 3. Usisavanje radi pronalaţenja tih uzoraka na podu i drugim površinama mora se ostvariti kao završna radnja pri istraţivanju lica mjesta u smrtnim sluĉajevima.Usisavanje, baš zbog njegove takve prirode, proizvodi zagaĊivanje. Prema tome, da bi se kontaminacija zadrţala na minimumu i da bi pomogli pri analizi da se zna šta dolazi odakle, vakum filtere i vrećice treba mijenjati za svaku novu površinu ili vakumirani predmet. Mnogi prilikom pronalaţenja ovih tragova koriste razliĉite lupe, a pri prikupljanju koriste specijalne folije za mikrotragove ili druge ljepljive trake. b) Postupak za pronalaţenje vlakana obuhvata tri stepena: 1. Prikupljanje pojedinih vlakana sa odijela i sliĉno, te sa nevlaknatih površina. 2. Masovno prikupljanje vlakana na licu mjesta. 3. Selektivno prikupljanje kontrolnih (nespornih) uzoraka sa mogućih izvora vlakana, npr. tepiha, platna, posteljine, tapaciranog namještaja. Ovakav postupak moţe (ponekad) biti i loš, jer se neka vlakna nehotice mogu preskoĉiti. Zbog toga je najbolje (ako to mogućnosti dozvoljavaju) dostaviti kompletan predmet na ispitivanje. c) Dlaka je najkrhkija u ovoj vrsti uzoraka. Moţe se lako prekinuti i svaka dlaka je premazana s finim mazivom koje se mora saĉuvati pošto moţe sadrţavati tragove iz zraka. d) Konopac nije samo koristan kao materijalni dokaz zbog njegovog sastava već takoĊe i zbog njegovih odsjeĉenih krajeva. Konopac je takoĊe pogodan da zadrţi tragove koji su prenešeni bilo direktno ili preko zraka. e) Kanapu treba tretirati isto kao i konopac. f) Konac (nit) ima dva osnovna izvora iz rasporenog odijela ili sa kalema odnosno pribora za šivanje. Poznavanje normalne pojave oba izvora će pomoći u traganju za porijeklom predmeta ili odjeće. 6.3. Kamen i zemlja a) Ĉestice kamena i zemlje su druga vrsta materijalnih tragova koji su dragocjeni kao usporedni dokazi. U malim koliĉinama, ove vrste materijalnih dokaza se mogu analizirati kako bi se utvrdilo da li su uzorci prenešeni na lice mjesto smrtnog sluĉaja ili su uzorci

446

kamena i zemlje iznešeni sa lica mjesta. U nekim sluĉajevima takvi tragovi se mogu definirati tako da se moţe tvrditi da potiĉu s odreĊene geografske površine ili su odreĊenog porijekla. b) Uputstvo za prikupljanje ĉestica kamenja i zemlje: 1. Pregledaj da li ima neuobiĉajenih ĉestica kamenja i zemlje na pješaĉkim ili kolovoznim površinama. 2. Pregledaj odbojnike automobila, poprskane površine, gazišta guma i prostor za putnike na sadrţaj kamenja i zemlje. 3. Pregledaj cipele i odjeću kao što je npr. ĉarapa i manţetne pantalona na prisutnost ovih tragova. 4. Pregledaj svu odjeću ţrtve i tijelo na prisutnost tragova zemlje i kamenja. 5. Prikupi kontrolne uzorke komadića kamenja i zemlje sa površine lica mjesta. 6. Ako je moguće, zapakuj kompletan predmet koji sadrţi ĉestice zemlje i kamena i pošalji u laboratoriju. 6.4. Prašina i krhotine a) Prašina je normalno sadrţaj zraka. Njen izvor moţe biti zemlja ili moţe biti mješavina mnogih drugih stvari – prirodnih i proizvodnih. b) Krhotine, suprotno prašini, su većih dimenzija. To su ostaci (obiĉno rasuti) neĉeg što je razbijeno ili uništeno. c) Pri istraţivanju lica mjesta smrtnih sluĉajeva, prašina i krhotine se trebaju tretirati na isti naĉin kao zemlja i kamen – sa dodatnom paţnjom – prethodno pomjeranje prašine i krhotine moţe biti vidljivije od pomjeranja kamenja i zemlje. 6.5. Vatreno oruţje 1. Zapisnik (zabilješka) Prvi zadatak za procesno – pravno oformljenje pronaĊenog vatrenog oruţja na licu mjesta smrtnog sluĉaja je pravljenje zapisnika o svemu što je pronaĊeno. Primjer takve zabilješke obuhvata: a) lokaciju oruţja i njegovu usmjerenost, b) izradu, model, kalibar, serijski broj, c) stanje osiguraĉa i udaraĉa (ako oruţje ima jedan npr. u poloţaju nakon ispaljenja, nategnut i sl.), d) taĉnu lokaciju i usmjerenost svake ĉahure i metka, e) neispaljeno streljivo (u spremniku, cijevi, kutiji, zaglavljeni itd.). 6.5.1. Lokacija oruţja Taĉna lokacija oruţja i materijala u vezi s njim trebaju biti zabiljeţeni na sva tri naĉina: zapisnikom, skicom i fotografijom.

447

6.5.2. Rukovanje oruţjem Pri rukovanju oruţjem (da bi se gore navedeni detalji provjerili) treba biti paţljiv da bi se saĉuvali otisci prsta ili drugi prisutni tragovi (krv, tkivo, ostaci od pucanja itd.) te sprijeĉilo sluĉajno opaljenje. a) Oruţje treba uzeti za dio gdje se neće naći pogodni otisci prsta tj. na hrapavim površinama, b) Paţljivo isplaniraj rukovanje oruţjem kako bi umanjio moguće uništenje tragova ostataka od pucanja, c) Uz paţljivo rukovanje oruţjem ide i potreba zaštite ruku ţrtve i bilo koja odjeća u blizini ruku (rukavi odjeće). Ostaci pucanja mogu biti prisutni isto tako i kad barut sagori. 6.5.3. Oštećenja oruţja Ne pokušavaj isprazniti oštećeno oruţje. Paţljivo stavi oruţje u kutiju i oznaĉi sa “napunjeno oruţje”. 6.5.4. Ostali tragovi na oruţju Ispitivanja na latentne otiske, krv ili druge supstance mogu se obaviti u laboratoriji. 6.5.5. Identifikacija vatrenog oruţja Potrebno je utvrditi radnu proceduru za oznaĉavanje oruţja, streljiva, ispaljenog streljiva iz sluĉaja (sporna) i potrošeno nesporno streljivo. Šifra treba da identificira ustanovu, istraţitelja i gdje je to moguće, sluĉaj o kome se radi. 6.5.6. Kontrolni standardi Kao bitno za davanje odgovora na pitanje: “Koliko je daleko bilo oruţje od mjesta udara zrna”?, je potreba za streljivom da bi se kasnije u laboratoriji izvršilo ispitivanje iz oruţja i na taj naĉin napravili standardi pomoću kojih se odreĊuje udaljenost pucanja kao i za upotrebu prilikom komparacije s drugim ispaljenim zrnima nepoznatog porijekla. Saglasno tome, treba svo neispaljeno streljivo zadokumentirati kao i njegovu lokaciju, te paţljivo staviti u odvojene kontejnere.

6.6. Tragovi alata 1. Pri istraţivanju lica mjesta smrtnog sluĉaja uvijek je prisutna mogućnost nasilnog ulaska. Takav ulazak ne mora biti u neposrednoj blizini ubijene ţrtve, on moţe biti na bilo kom mjestu izmeĊu mjesta ulaska i izlaska. Mjesto ulaska moţe sadrţavati tragove alata. Ti tragovi se mogu naći na predmetima koji ne moraju biti povezani s napadnutim ulazom, npr. snaţno okrznuće površine s ĉekićem. 2. Postupak za prikupljanje oruĊa i tragova od oruĊa (alata) obuhvata: a) Opis, fotografiranje i skiciranje svih alata i utisnutih tragova od alata prije stavljanja identifikacionih oznaka na njih ili prenošenja uzoraka u laboratoriju.

448

b) Ako je moguće, potrebno je poslati cijeli predmet koji sadrţi utisnute tragove alata u laboratoriju. Ako ne moţe, tada je potrebno poslati izdvojeni komad. Ako je i to nemoguće, napravi trodimenzionalni mulaţ (odljevak) tragova alata. c) Pošto alat i utisnuti tragovi alata mogu posjedovati vaţne materijalne dokaze, moraju biti paţljivo i propisno upakirani kako bi se sprijeĉio gubitak ili kontaminacija tragova. d) Nipošto se ne smije staviti otkriveni alat (nezaštićen) u dodir s otkrivenim tragom od alata. Taj posao mogu obaviti samo u laboratoriji. 6.7. Sumnjivi dokumenti 1. Zadatak radnika koji pregleda lice mjesta je, kada su u pitanju dokumenti, sredstvo za pisanje ili ureĊaj za reprodukciju, da odredi sumnjive uzorke, a zatim da ih opiše, oznaĉi, zapakuje na naĉin koji se primjenjuje i za ostale materijalne dokaze. Ispitivanje sumnjivih dokumenata se obavlja u laboratoriji. 2. Istraţitelj koji pregleda lice mjesta smrti mora posebno biti paţljiv prema pismima samoubica, dijelovima dokumenata, izgorjelim ili odbaĉenim dokumentima ili tekstovima napisanim na drugim površinama. Prije prikupljanja, manipulacije nekog krhkog dokumenta potrebno (preporuĉljivo) se posavjetovati s kvalifikovanim struĉnjakom za dokumenta. 6.8. Saobraćajna nezgoda sa smrtnim ishodom Lice mjesta saobraćajne nezgode je ponekad istovjetno s licem mjesta smrtnog sluĉaja i zahtijeva poseban postupak u pogledu prikupljanja materijalnih tragova. 1. Pošto mnogi materijalni dokazi koji se odnose na fatalnu saobraćajnu nezgodu mogu biti jako upropašteni, potrebno je brzo prikupiti bitne podatke, jer npr. tragovi koĉenja će se izbrisati kad se poĉne obavljati saobraćaj itd. 2. Skicirati i fotografirati treba što prije i to: lokaciju tijela, tragove koĉenja, okolinu mjesta, smetnje pogledu, detalje oštećenja, tragove teĉnosti ili grebanja, vanjski izgled vozila (iz svih mogućih uglova), svjetla i stakla. 3. Mjerenja su odluĉna za rekonstrukciju dogaĊaja koji su doveli do nezgode i dogaĊaje koji su slijedili momenat kontakta. Kao što je reĉeno ranije, takva mjerenja je potrebno obaviti s kalibriranim mjernim ureĊajima ili trakama i sva mjerenja treba verificirati po pravcu i razmaku. 4. Kao i kod drugih lica mjesta smrtnih sluĉajeva, svi drugi materijalni dokazi trebaju se traţiti, kao npr. alkohol, oruţje, otisci prsta, tragovi itd. 5. Nezgoda moţe, ustvari, da prikrije neko drugo kriviĉno djelo. Treba imati na umu takvu mogućnost. 6.9. Poţari i eksplozije Kao i kod fatalnih saobraćajnih nezgoda, istraţivanje poţara i eksplozija sa smrtnim posljedicama obuhvata neke sliĉne probleme prikupljanja materijalnih dokaza. 1. Prvi zadatak na poĉetku istraţivanja poţara i eksplozija je odreĊivanje ţarišta poĉetne vatre i eksplozije. 2. Prikupljanje uzoraka akceleratora ili gorivih materijala za koje se pretpostavlja da su upotrijebljeni za izazivanje i širenje vatre s jednog prostora na drugi.

449

3. Inicijalni ureĊaji (upaljaĉi) kao što su tajmeri, svijeće itd. trebaju se paţljivo u pogledu lokacije i dr., fotografirati i transportirati u laboratoriju. 4. Sve posude pronaĊene u ostacima ili u blizini lica mjesta treba zaštititi za laboratorijsku analizu zbog mogućnosti da sadrţe ostatke goriva, inicijalnih sredstava ili eksploziva. 5. Pošto su većina poţara i eksplozija nenamjerne nezgode, prvo se moraju istraţivati uobiĉajeni uzroĉnici npr. grijna tijela, peći, kamini, grijaĉi, štednjaci, otvorena vatra s vana, gasovodi, elektriĉna mreţa i sl. Naţalost, u posljednje vrijeme imamo sve više teroristiĉkih akata sa vrlo teškim posljedicama. Napomena: Pošto je prostor za pisanje ovog materijala bio, na izvjestan naĉin, ograniĉen potrebno je napomenuti da se nije moglo govoriti baš o svim tragovima, ili o svim mogućim varijantama prikupljanja odreĊenog/ih traga/ova. Upravo o tome mora se voditi raĉuna. Kao dopuna navedenom materijalu moţe (mora) se koristiti Pravilnik o pronalaţenju, fiksiranju, prikupljanju, pakiranju i slanju tragova na vještaĉenje. Od svih potrebnih uputa, posebno izdvajamo: -

ne prikupljati tragove i ne sprovoditi aktivnosti na nezakonit naĉin, ne prikupljati tragove na neznastven naĉin, sve vlaţne tragove prije pakovanja i slanja na vještaĉenje potrebno je osušiti (izuzeci su rijetkost), pakiranja svih tragova vršiti pojedinaĉno u odgovarajuća pakiranja koja će sprijeĉiti gubljenje, usitnjavanje, uništavanje prvobitne forme i sliĉno, pakiranje mora biti takvo da se onemogući neprimjetno otvaranje pakiranja, osigurati lanac kretanja dokaza, konsultuj eksperte ili zatraţi njihovu struĉnu pomoć itd.

Ovu priliku koristimo i da sve institucije za sprovoĊenje zakona, posebno one niţeg nivoa uputim na mogućnost korištenja forenziĉkih i kriminalistiĉko tehniĉkih usluga razliĉitih specijalista iz Centra za forenziĉka istraţivanja i kriminalistiĉku tehniku FMUP-a BiH (kao i sliĉnu instituciju u Republici Srpskoj pri MUP-u). Ponuda vaţi i za sve drţavne agencije za sprovoĊenje zakona. Sutra će to moţda biti drţavni Institut za forenziku i vještaĉenje.

II. U P I T N I K za rad na licu mjesta Ovaj upitnik predstavlja logiĉki niz radnji i obaveza koje je potrebno uraditi ili provjeriti prilikom istraţivanja lica mjesta kod smrtnih sluĉajeva. Pojedinaĉne liste upitnika su napravljene prema normalnom postupku uviĊajnih radnji na licu mjesta. Ne pomjerajte poloţaj leša ili tragove na licu mjesta sve dok se ne obave dokumentiranja, mjerenja, fotografiranja i uzimanja otisaka prsta. A) Dolazak na lice mjesta 1. 2. 3. 4. 5.

Jurisdikcija – ovlaštenja. Zapisati općenito o smrti. Zahtjev za dodatnu opremu za istraţivanje (ako je potrebno). Datum i vrijeme dolaska. Vozila – ljudi prisutni na mjestu dogaĊaja – njihova identifikacija.

450

6. Neuobiĉajeni uvjeti – zabiljeţiti. 7. Zapisati vrijeme – temperaturu – osvjetljenje (prvo od nekoliko takvih: -

vani, unutra (ako je moguće).

8. Prisutni mirisi. 9. Fotografirati – dokumentirati videotehnikom na licu mjesta – opći izgled, panorama (bez detalja). B) Postupak s ozlijeĊenim licima 1. Ukazana prva pomoć, 2. OzlijeĊeni: zabiljeţiti ime i pojedinosti, 3. Pozvana hitna pomoć. C) Osiguranje lica mjesta – provjera 1. Identifikacija svjedoka, osumnjiĉenih, prisutnih osoba. 2. Naprijed navedena lica razdvojiti – zadrţati radi ispitivanja. 3. Sluţbene osobe – funkcije na licu mjesta – zabiljeţiti. 4. Osiguranje – prostor lica mjesta obuhvaćen osiguranjem. 5. Zabiljeţiti aktivnosti na licu mjesta prije dolaska ekipe. 6. Otvoriti dnevnik materijalnih dokaza. 7. Ulaz izvršioca, izlaz, put – odrediti. 8. Ulaz, izlaz, put kretanja prilikom vršenja uviĊaja. 9. Opis naĉina nastanka smrti. 10. Zabiljeţiti identifikaciju ţrtve. 11. Napraviti taĉnu skicu lica mjesta. D) Traţenje pomoći 1. 2. 3. 4.

Organi gonjenja. Vatrogasci. Sudska medicina. Ostali.

E) Pretraţivanje lica mjesta – dokumentacija Odluĉujuće je za istraţivanje smrtnih sluĉajeva naĉin na koji je dokumentirano istraţivanje. SprovoĊenje istraţivanja na licu mjesta smrtnog sluĉaja ne moţe nikad biti previše dokumentirano. Preporuĉuje se pet naĉina dokumentiranja: 1. 2. 3. 4. 5.

Zabilješke. Fotografiranje. Skiciranje. Audio snimanje. Video snimanje.

Mada su uputstvom za specifiĉno dokumentiranje ukljuĉena u pojedine odjeljke, slijedeće se smatra kao osnov za dobro dokumentiranje: 1. Zabilješke (zapisnici):

451

a) Sve podatke zabiljeţiti hronološkim redom. b) Uporediti dobijene podatke s podacima iz drugih izvora dokumentiranja. c) Ispraviti zabilješke prije napuštanja lica mjesta. 2. Fotografiranje: a) Za svako fotografiranje ime fotografa, datum i vrijeme fotografiranja, opis fotografiranog objekta, vrsta filma, ekspozicija, blenda i podaci o fotoaparatu. b) Provjeri da li fotografije odgovaraju ostalim podacima dokumentiranja. 3. Skiciranje: a) Grubo skiciranje (bez razmjere) cijele površine koja će biti obuhvaćena skicom. b) Oznaĉi sjever na skici i pokaţi referentne taĉke (stajne taĉke). c) Sva mjerenja se moraju obaviti s mjernom trakom ili drugim kalibriranim mjernim ureĊajima. d) Neka sva mjerenja verificira druga osoba. e) Napravi legendu skice. f) Napravi sve korekcije skice prije napuštanja lica mjesta. g) Uporedi podatke sa skice s podacima iz ostalih dokumentacija. 4. Magnetofon - diktafon: a) Prethodno oznaĉi sve kasete sa: traka 1 – strana A, i strana B itd. b) Izvadi jeziĉak na kraju svake trake da sprijeĉiš brisanje snimljenih informacija. c) Ako je moguće, koristi magnetofon koji omogućava slobodne ruke za obavljanje ostalih poslova (preporuĉuje se upotreba diktafona). d) Prije svakog poĉetka snimanja ukljuĉi mikrofon – navedi datum i vrijeme – daj kljuĉnu rijeĉ ili reĉenicu da se opiše tekst koji slijedi – snimi informaciju – iskljuĉi mikrofon. 5. Video snimanje: a) Prethodno oznaĉi kasete. b) Osiguraj trake od brisanja ili presnimavanja. c) Ako kamera nema ugraĊen mikrofon – uporedi podatke snimljene kamerom s podacima iz ostalih dokumentacija. d) Koristi video kameru na poĉetku za snimanje općeg izgleda lica mjesta smrtnog sluĉaja koje je definirano utvrĊenim perimetrom. e) Koristi video da snimiš poloţaj i orijentaciju ţrtve i predmeta u neposrednoj okolini. F) Istraţivanje na licu mjesta smrtnog sluĉaja – poĉetni zadaci: 1. UtvrĊen legalitet istraţivanja. 2. Sastanak prije istraţivanja: a) b) c) d) e)

OdreĊen rukovodilac istrage. Ispitivanje obavljeno prije ovog istraţivanja. UtvrĊeni parametri lica mjesta i nadzora. OdreĊena satnica. OdreĊen plan pretraţivanja lica mjesta.

452

f) g) h) i) j) k)

Navedene (napisani) posebne vrste tragova. Individualne podjele zadataka – zapisati. Navedena dokumentacija dokaza i postupak prikupljanja. OdreĊene referentne taĉke dokumentacije. UtvrĊen postupak za postupanje i razmještaj materijalnih dokaza. OdreĊene procedure mjera za ĉuvanje.

3. Pojedinaĉna istraţivanja Pregled tijela na licu mjesta dat je u drugom poglavlju. a) Naglašeno ispitivanje i prenošenje tragova. b) Mokri ili vlaţni materijali – tragovi se svrstavaju na one: -

koji se moraju sušiti, koji se ne moraju sušiti.

c) Ispitati sumnjivu odjeću i obuću. d) Sumnjivo tijelo ispitati na: -

rane – ogrebotine, obezbojenje (blijedilost), na tragove prekrivenosti koţe (prašina, prljavština), komadiće noktiju (pucanje noktiju).

e) Popisati sadrţaj dţepova, novĉanika, torbe i sl. 4. Pregled vozila (vidjeti uputstvo – podsjetnik za saobraćajne nezgode) a) Dokumentiranje (fotografiranje, skica, zapisnik): 1. Okolnog prostora, 2. Mjesto stajanja vozila, 3. Vanjski izgled vozila, 4. Unutrašnjost vozila, 5. Sumnjivi tragovi, b) Vanjski pregled (karoserija, krov, donji postroj): 1. Svjeţe oštećenje karoserije (nazubljenost, ogrebotine, ostalo), 2. Prenešena boja, 3. Tragovi krvi, dlaka, koţe, odjeće, 4. Prisustvo ostalih stranih materijala, 5. Oštećenja stakla – prenos, 6. Provjera taĉka – gume (iz rada, razmak, ishabanost, oštećenja, brisevi), 7. Toĉak – tragovi na toĉku u udubinama, 8. Oštećenje kromiranih dijelova – prenešeni tragovi, 9. Latentni otisci, 10. Dozvole, pregledi, dokumentacija o odrţavanju (obuhvatiti datume), 11. Identifikacioni broj vozila, 12. Nivo goriva, 13. Kilometar sat (oĉitati stanje), 14. Neuobiĉajeni uvjeti (mašina, koĉnica, elektriĉne instalacije, pomoćni ureĊaji),

453

15. Provjera zbog mogućeg šverca (zraĉni filter, ventilacija, rezervoar goriva i sl.), c) Ispitivanje unutrašnjosti Nikada ne ulazi u vozilo sve dok se detaljno ne ispita i zadokumentira stanje koje se vidi kroz vrata i prozore (krov ako je otvoren). 1. Vrata, tabla, pepeljara, naslon za ruke, sigurnosni pojasevi na prisutnost tragova, latentni otisci, 2. Pod, sjedišta, pregrada, retrovizor, 3. Police za rukavice (dokumenta i sl.), pepeljare, 4. Svi prozori – svjetla, 5. Svi papiri – razliĉiti predmeti (ĉaše, ukrasi i sl.), 6. Zaštiti materijalne dokaze prije iznošenja iz kola, 7. Pronaći sve sumnjive mrlje (krv, koţa, spermatiĉne mrlje, odjeća i dr.), 8. Usisati prašinu s poda, sjedišta, plafona, komandne ploĉe, pepeljara, polica za rukavice, 9. Provjeriti prtljaţnik i sve predmete – usisati prašinu, 10. Prikupiti nesporne uzorke, ako je potrebno. G) Otisci prstiju Ne diraj i ne pomjeraj bilo koji predmet prije nego što se provjeri da li ima latentnih ili vidljivih otisaka prsta. 1. Dokumentacija (kompletirati: ko, šta, gdje, kad). 2. Dići otiske s predmeta i površina. 3. Fotografirati otiske na predmetima i površinama. 4. Mulaţirati otiske na predmetima ili površinama. 5. Vidljive otiske – zaštititi – odvojiti – transportirati u laboratoriju. 6. Oznaĉiti tragove i provjeriti da li su unešeni u ostale evidencije. H) Biološke teĉnosti Napraviti kompletnu dokumentaciju prije pomjeranja – tragova bioloških teĉnosti. Ubrzati radove na licu mjesta – dati prioritet transportiranju tragova u laboratoriju. Dokumentirati izgled, veliĉinu i porijeklo tjelesnih teĉnosti. Preduzmite zaštitne mjere protiv kontaminacije tragova tjelesnih teĉnosti. Odjeću, posteljinu itd. propisno oznaĉiti i orijentisati (desno – lijevo, glava – noge, vanjska – unutarnja). 6. Materijalne tragove koji su vezani s tjelesnim teĉnostima identificirati, dokumentirati i zaštititi (vlakna, dlake itd.). 7. Kontaktirati s laboratorijom u vezi s postupkom pronalaţenja i prikupljanja ostalih izluĉevina osim krvi, sperme i urina (i za njih ako je potrebno). 8. Zabiljeţiti vremena iznalaţenja tjelesnih tekućina i slanja u laboratoriju (po standardnoj proceduri). 1. 2. 3. 4. 5.

I) Dlake, vlakna, konopac, kanap, konac 1. Ove vrste uzoraka traţiti na poĉetku istraţivanja. 2. Svaki pronaĊeni trag odvojeno pakirati. 3. Provjeriti prikupljene uzorke.

454

4. Usisati na kraju, koristiti nove filtere i kesice za svaku pojedinaĉnu površinu. J) Stijene, zemlja, prašina, krhotine 1. Ispitati svaku površinu za koju se pretpostavlja da je u vezi s dogaĊajem (kolovoz, ploĉnik, pod, cipele, gume, blatobrane, poprskane površine). 2. Provjeriti poremećene tragove. 3. Provjeriti prikupljene uzorke i zadokumentirati. K) Vatreno oruţje Dokumentirati lokaciju i orijentaciju oruţja (zapisnik, skica, fotografija). Zabiljeţiti karakteristike oruţja. Poloţaj ĉekića i koĉnice. Dokumentirati streljivo (u sobi, kutiji, rasuta, lokacija). Dokumentirati ispaljene ĉahure (lokacija, orijentacija). Identificirati i zadokumentirati ispaljena zrna i kalibar zrna. Zaštititi materijal i tragove vatrenog oruţja, te saĉuvati ostale tragove (otisci prsta, krv, tkivo, ostaci od pucanja). 8. Oštećeno oruţje osigurati i oznaĉiti. 9. Oznaĉiti (kodirati) materijalne dokaze vatrenog oruţja. 10. Neispaljeno streljivo zapakirati i oznaĉiti za upotrebu kao kontrolni standard. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

L) Alat i tragovi od alata Ne stavljaj pronaĊeni alat na otkriveni trag alata. To je posao laboratorije. 1. Kao s oruţjem, zadokumentiraj lokaciju svih alata i tragova od alata (utisak) – zapisnikom, skicom, slikom. 2. Oznaĉi sav pronaĊeni alat. 3. Alat i utisnute tragove zapakiraj kako bi osigurao svaki trag. M) Sumnjivi dokumenti Prije nego što se pomjeri neki sumnjivi dokument, potrebno je konsultirati struĉno kvalificiranu osobu. 1. 2.

Raditi na pronalaţenju samoubilaĉkih (ili laţnih) pisama, dijelova, dokumenata, nagorjelih dokumenata, nespornih pisanih tekstova radi identifikacija. Kontaktirati laboratoriju u vezi bilo kog pronaĊenog dokumenta (po potrebi).

N) Automobilska nesreća sa smrtnim posljedicama 1. Lice mjesta saobraćajne nezgode sa smrtnom posljedicom produţiti duţ puta iza mjesta gdje je zapoĉeto usporenje. 2. Panoramskom fotografijom obuhvatiti cijelo lice mjesta. 3. Primijeniti i mjerenje verificirati. 4. Skiciranja i fotografiranja obuhvataju tragove klizanja, krhotine, zapreke (zapreke i izgled), mrlje i lokve od teĉnosti, oštećenja (vanjska i unutrašnja) farova, stakla itd. 5. Kalibracija mjernih kretanja prije i nakon upotrebe.

455

6. Sprovesti sve vrste procesno – pravnog oformljenja pronaĊenih materijalnih dokaza. O) Poţari i eksplozije 1. Kompletna dokumentacija (lokacija poţara, ili eksplozije moguće mjesto poĉetne vatre, pravci širenje i korišteni materijal). 2. Prikupiti uzorke (akceleratori, gorivi materijali, eksplozivi). 3. Upakirati ureĊaj (upaljaĉi, tajmeri, svjećice, štapin). 4. Sve posude saĉuvati za laboratorijsko ispitivanje. 5. Sva ognjišta i ureĊaje provjeriti. 6. Elektriĉni sistem i ureĊaje provjeriti. 7. Sve sisteme napajanja gorivom provjeriti (plin, nafta, ugalj, drvo, papir). P) Finalne aktivnosti na licu mjesta smrtnog dogaĊaja 1. Dovršiti posao s radnicima ili sluţbama koje su kao struĉna pomoć uĉestvovale u radu (vatrogasci, hitna pomoć, sudska medicina, laboratorijski struĉnjaci itd.) – zapisati njihova imena, funkcije, telefonske brojeve. 2. Korigirati skicu lica mjesta prije njegovog napuštanja (provjeriti da li su svi tragovi i bitni elementi uneseni). 3. Pobrinuti se da se ispitaju svjedoci, osumnjiĉeni i druge osobe, odnosno da se kontaktira s njima. 4. Dati dozvolu da se lice mjesta zatvori, to prenese na neku osobu ili da se napusti lice mjesta. 5. Svi dokazni materijali zaštićeni, saĉuvani, upakirani se transportuju u laboratoriju ili daju kvalificiranim sluţbenim osobama. Dvaput provjeriti lanac ĉuvanja. 6. Sva oprema za istraţivanje lica mjesta prikupljena. III. ISTRAŢIVANJE SMRTNIH SLUĈAJEVA – TIJELO NA LICU MJESTA I. Dolazak na lice mjesta Dolazak na lice mjesta treba obaviti što je prije moguće. Zabiljeţiti vrijeme dolaska i imena osoba koje se već nalaze na licu mjesta. Utvrdite da li je ukazivana medicinska pomoć umrlom od strane vatrogasaca, policajaca ili hitne pomoći. Ako je takva pomoć ukazivana, specificirajte primjenjenu proceduru te date lijekove, kisik ili teĉnost ţrtvi, zabiljeţite imena i sluţbe koje su primijenjivale tu pomoć. II. Lokacija gdje je tijelo pronaĊeno Veoma je bitna taĉna geografska lokacija lica mjesta smrtnog sluĉaja i treba se zadokumentirati, zbog ĉega treba opisati taĉnu lokaciju tijela. Pored korištenja vojnih karata, planova naseljenih mjesta za taĉno lociranje lica mjesta, najkorisnije su u većini sluĉajeva mjerenja na licu mjesta radi izrade skice. Oznaĉavanje usmjerenja u pravcu poloţaja tijela, kao što su: “glava prema sjeveru”, “noge prema jugu” je takoĊer vrlo korisno. Okolina na licu mjesta utjeĉe na posmrtne promjene tijela. Veoma je vaţno zadokumentirati temperaturu, stepen vlaţnosti, strujanje zraka i osvjetljenje na površini gdje se nalazi tijelo.

456

Tip površine na kojoj je tijelo ostalo utjecati će na koliĉinu gubitka toplote tijela. Radi toga, specificiraj tip površine – zaleĊena zemlja, beton, vuneni tepih ili stajaća topla voda, npr. Kod takvih sluĉajeva gdje lokacija i (ili okolina) igraju veću ulogu u smrti, kao što su grom, hladnoća (eksponiranje), toplotni udar ili nesreća na poslu, pravi se detaljan opis lokacije lica mjesta. Primjer: ako je neka osoba pronaĊena na snijegu, opiši takve pojedinosti koje predstavljaju temperaturu okoline, posljednje padanje snijega, debljinu snjeţnog pokrivaĉa, najniţu temperaturu okoline zabiljeţenu za posljednja 24 sata i prisutnost ledenog vjetra. III Opis ţrtve Konaĉno, tijelo treba detaljno opisati. MeĊu slijedećim podacima neke pojedinosti neće biti poznate na licu mjesta već ih sadrţi izvještaj sudskih medicinara, ali opis, radi olakšavanja posla, treba da sadrţi: Pol, rasu, boju (put), pribliţna starost (datum roĊenja ako se zna), visina (zabiljeţiti da li je procijenjena ili izmjerena), teţina (procijenjena ili izmjerena), boja kose i duţina, boja oĉiju, odijelo, tetovaţa – oţiljci, nakit i dragocjenosti, stanje uhranjenosti, zubi, ĉistoća. A) Odijelo ţrtve Opiši boju, tip tkanine i lokaciju svakog pojedinog komada odjeće koju nosi ţrtva. Bez dvoumljenja specificiraj ako neki komad odjeće nije na mjestu. Primjer: ţrtvin kućni ogrtaĉ je pronaĊen ispod jastuka na podu. Zabiljeţite da li je odjeća mokra, vlaţna ili suha. Specificiraj ako ima neka mrlja (od krvi npr.) na bilo kom dijelu odjeće. TakoĊer zabiljeţi ako postoji neko obezbojenje (npr. ostaci pudera) na odjeći. Ne uklanjaj, rukom ili ĉetkom da bi pokušao oĉistiti bilo koji dio odjeće ţrtve. Odjeća se dostavlja u laboratoriju na ispitivanje. B) Nakit i dragocjenosti ţrtve Opiši sav nakit i dragocjenosti pronaĊene na tijelu. Oni su korisni za identifikaciju ţrtve i veoma su vaţni za ţrtvinu porodicu. Liĉne predmete treba drţati s tijelom kada se isto šalje u mrtvaĉnicu tako da se mogu iskoristiti u identifikacione svrhe. Ako se neke stvari daju porodici ili skinu sa ţrtve prije dolaska u mrtvaĉnicu potrebno je zabiljeţiti vrijeme, datum i uzete predmete i kome su dati (i zašto) ukljuĉujući kompletnu informaciju o odnosu primaoca sa ţrtvom. IV. POREMEĆAJ ZDRAVLJA I SMRT Zdravlje je relativan pojam i uopćeno reĉeno predstavlja jedno stanje organizma u kojem svi organi funkcioniraju harmoniĉno ne prelazeći granice fiziološkog procesa. Onog momenta

457

kada doĊe do poremećaja normalne funkcije jednog ili više organa govorimo o oboljenju ili povredi, u zavisnosti od toga da li je do poremećaja zdravlja došlo zbog unutarnjih ili vanjskih ĉinilaca. Ukoliko zbog oboljenja doĊe do smrti onda se radi o prirodnoj smrti, nasuprot nasilnoj smrti do koje dolazi zbog povreĊivanja izazvanim vanjskim štetnim djelovanjem na tijelo ili organe. U pravnom smislu, ponekad nije lako napraviti granicu izmeĊu prirodne i nasilne smrti, ali će o tome biti kasnije rijeĉi. U procesu umiranja, prije nastanka smrti javlja se agonija koja moţe trajati duţe od laganog umiranja i sasvim kratko kod naprasne smrti, tako da se moţe smatrati da praktiĉno i ne postoji. U agoniji ĉesto dolazi do izbacivanja mokraće i izmeta kao i sjemene teĉnosti. Na kraju dolazi do jakog pomućenja svijesti i smrti. Svako nasilno oštećenje zdravlja ili uništenje ţivota u bilo kom momentu dok traje agonija, u kriviĉnopravnom smislu, povlaĉi iste posljedice kao i kod zdravih osoba. Za razliku od biološke smrti kod koje dolazi do potpunog i trajnog prestanka funkcije po ţivot neophodnih organa (mozak, srce, pluća), u agoniji moţe doći još i do kliniĉke i prividne smrti. Kliniĉka smrt je stanje u kome su prestale funkcije vaţnih ţivotnih organa, najĉešće srce i pluća, ali ne trajno, tako da postoji mogućnost oţivljavanja, mada najĉešće, prije ili kasnije, dolazi do biološke smrti. Kod prividne smrti, najvaţnije ţivotne funkcije nisu prestale ili su svedne na minimum tako da se od strane laika a ponekad i od strane ljekara kada ne posjeduju tehniĉka pomagala za utvrĊivanje smrti, teško mogu ustanoviti. Zbog ovoga i ne iznenaĊuje, što laici pa ĉak i ljekari mogu da pogriješe i da prividnu smrt proglase za biološku, pa na osnovu takvog utiska izdaju umrlicu za sahranu. Prividnu smrt najĉešće srećemo kod novoroĊenĉadi, srĉanih i moţdanih oboljenja, povreda strujom i gromom, nekih trovanja isl. Bez obzira da li se radi o prirodnoj ili nasilnoj smrti, u svakom sluĉaju mora se utvrditi da je biološka smrt zaista nastupila kako ne bi došlo do sahranjivanja ţivih osoba i brisanja te osobe iz matiĉne knjige roĊenih i ţivih. Po našem zakonu ovaj pregled moţe da vrši samo ljekar, mada se prećutno prelazi preko toga i ako smrt konstatuju medicinski laici (rijetki primjeri u malim sredinama). UtvrĊivanje smrti moţe se vršiti pomoću nesigurnih i sigurnih znakova smrti. Nesigurni znaci smrti ukazuju samo na mogućnost da je u pitanju potpuni i trajni prestanak rada srca, pluća i mozga. Do ovakvog zakljuĉka moţe se doći poslje fizikalnog pregleda i korištenja nekih testova koji danas više ne bi smjeli da se koriste u praksi. Npr. da bi se dokazalo da pluća više ne rade, koristi se ogledalo, sapunica ili plamen svijeće koji se stave ispred usta i nosa, i ukoliko se ogledalo ne zamagli, ili sapunica ne promijeni ili plamen ne pomjeri, znak je da ispitivano lice ne diše, ili pak ako poslije zabadanja igle u usnu ne doĊe do krvavljenja, znak je da mozak ne funkcionira itd. Ovi opisi su nesigurne dijagnostiĉke vrijednosti i sami po sebi ne iskljuĉuju kliniĉku ili prividnu smrt. Sigurni znaci smrti su lešne osobine i lešne promjene. Pored toga što se pomoću njih moţe sa sigurnošću utvrditi da li je smrt nastupila, njihov kriminalistiĉki znaĉaj je i u tome, što se pomoću njih moţe pribliţno odrediti vrijeme nastanka smrti, i dati odgovor i na neka druga pitanja koja su znaĉajna za razjašnjenje sluĉaja. U lešne osobine spadaju: mrtvaĉka hladnoća, mrtvaĉke mrlje, mrtvaĉka ukoĉenost i sasušenje leša, a u lešne promjene: truljenje i raspadanje leša, maceracija, saponifikacija i mumifikacija. Mrtvaĉka hladnoća - Prva dva do tri ĉasa poslje smrti obiĉno ne dolazi do hlaĊenja leša, a poslije toga temperatura leša opada u prosjeku za svaki ĉas za oko 1 0C. Kada se temperatura leša spusti na 250C tada sa sigurnošću moţemo tvrditi da je nastupila biološka smrt.

458

Kriminalistiĉki znaĉaj mrtvaĉke hladnoće je još i u tome što se pomoću nje moţe odrediti pribliţno vrijeme nastanka smrti. Naime, već je reĉeno da se leš hladi na svaki ĉas oko 1 0C. Brzina hlaĊenja leša zavisi od temperature tijela u momentu smrti, od temperature okoline u kojoj se leš nalazi, od uhranjenosti, odjeće i dr. Prilikom mjerenja temperature leša, termometar se ne smije stavljati kako je to uobiĉajeno ispod pazuha, već u ĉmar a najsigurnije je mjerenje ispod jetre, podrazumijeva se da se vrši obdukcija. Ako se leš nalazi u stanju truleţi, mjerenje temperature nema znaĉaja, jer se pod dejstvom bakterija temperatura moţe popeti. Mrtvaĉke mrlje - Poslije prestanka rada srca, krv u krvnim sudovima se ponaša kao svaka druga teĉnost po zakonima fizike i slijedi silu zemljine teţe. Usljed toga dolazi do slivanja krvi iz viših u niţe dijelove tijela. Ako se leš nalazi u leţećem poloţaju onda se mrtvaĉke mrlje najprije pojavljuju u boĉnim stranama vrata, leĊima i zadnjim stranama ruku i nogu. Kada je leš u stojećem poloţaju (npr. kod vješanja) mrtvaĉke mrlje se nalaze na donjim udovima i to sa svih strana. Mrtvaĉke mrlje se ne pojavljuju na onim dijelovima tijela koji su oslonjeni na neku ĉvrstu podlogu ili su pod pritiskom npr. podvezice, opasaĉa, okovratnika itd. Ukoliko se poloţaj leša mijenja u prvih pet sati poslije smrti, dolazi i do potpunog premještanja mrtvaĉkih mrlja u one predjele koji su sada najniţi. Ako se poloţaj leša mijenja u posmrtnom intervalu od 5 do 12 sati, onda mrtvaĉke mrlje na mjestima gdje su se prvobitno razvile postaju blijede ali se pojavljuju i na suprotnim predjelima tijela gde su takoĊer slabije izraţene. Poslije 12 a najviše 24 sata od smrti, mrtvaĉke mrlje se više ne mogu premještati. Na osnovu ovih ĉinjenica moţe se utvrditi, da li je poslije smrti leš bio pomjeran iz bilo kojih razloga. Brzina razvoja mrtvaĉkih mrlja zavisi od više ĉinilaca. Orijentaciono moţe se reći da se mrlje poĉinju nazirati već poslije 20 - 30 minuta nakon smrti. Potpuno su izraţene 2 - 4 ĉasa, a u procesu truljenja one se zbog truleţne prebojenosti više ne raspoznaju. Kada se u intervalu od 10, a najviše do 20 sati izvrši pritisak prstom, noţem ili nekim drugim ĉvrstim predmetom na mjesto gde je izraţena mrtvaĉka mrlja javlja se bljedilo. Ova ĉinjenica ima znaĉaj kako za odreĊivanje vremena nastanka smrti, tako i za razlikovanje mrtvaĉke mrlje od krvnog podliva. Ako se radi o krvnom podlivu, pod pritiskom se bljedilo ne pojavljuje. Boja mrtvaĉkih mrlja je obiĉno sivoljubiĉasta, a kada u lešu postoji mnogo teĉne krvi ona je sivoplaviĉasta ili modra te od strane laika moţe da bude shvaćena kao zaţivotni krvni podliv. MeĊutim boja mrtvaĉkih mrlja moţe biti i drukĉija i ukazivati na uzrok smrti. Tako npr. kod trovanja ugljenomonoksidom i cijanovim jedinjenjima boja je otvoreno crvena, kod trovanja sumporovodonikom je sivozelena, kod trovanja kalijumhloratom, nitritima, benzolom i anilinskim derivatima je ĉokoladaste boje itd. Postmortalno slijeganje krvi moţe zahvatiti i unutrašnje organe. Tako npr. poglavinu u potiljaĉnom predjelu, zbog sleganja krvi moţe da bude tamnocrvena i da pogrešno bude shvaćeno to kao zaţivotni krvni podliv, sliĉno je i sa slijeganjem krvi u tankom crijevu, ĉmaru i polnom organu koje se moţe javiti kod vješanja isl. Kriminalistiĉki znaĉaj krvnih mrlja je u tome, što njihovo prisustvo potvrĊuje da je smrt nastupila, što se pomoću njih moţe aproksimativno odrediti vrijeme nastanka smrti, uzrok smrti, mijenjanje poloţaja leša i na kraju što mogu biti shvaćene kao zaţivotni krvni podlivi.

459

Mrtvaĉka ukoĉenost - Nakon izvjesnog vremena od nastanka smrti poĉinje koĉenje mišića tijela. Ono prvo zahvata srĉane mišiće i to već ½ sata poslije smrti, 2 - 3 sata poslije smrti zahvata mišiće donje vilice, do 6 sati gornje udove i do 12 sati je u potpunosti ukoĉeno cijelo tijelo. Poslije 12 sati ukoĉenost jedva primjetno poĉinje da popušta i to istim onim redom kako se i razvijala, a popuštanje traje sve do 36 sati. Ako se mrtvaĉka ukoĉenost nasilno uništi dok nije u potpunosti razvijena (do 8 sati) ona se ponovo vraća, ali ako se uništi posle 12 sati, više se ne moţe povratiti. Na brzinu i intenzitet razvoja mrtvaĉke ukoĉenosti utiĉu razni ĉinioci kao što su: temperatura okoline, ţivotno doba, konstitucija, uzrok smrti i sl. Ponekad je mrtvaĉka ukoĉenost tako jako izraţena da prilikom pokušaja njenog nasilnog uništenja moţe da doĊe do prekida mišića, preloma kostiju i išĉašenja zglobova. Prsti na rukama mogu biti jako ukoĉeni i savijeni da je nemoguće izvršiti daktiloskopiranje. U takvim sluĉajevima najbolje je presjeći tetive iznad ruĉnog zgloba. Kriminalistiĉki znaĉaj ukoĉenosti je u tome, što njeno postojanje dokazuje da je smrt sigurno nastupila i što se pomoću nje moţe aproksimativno odrediti vrijeme nastanka smrti. Isušenje leša - Isušenje leša predstavlja fiziĉki proces isparavanja teĉnosti iz leša u sredini koja ima manje vlage. Ono najprije zahvata sluzokoţu i otkrivenu koţu a zatim i mjesta koja su dosta vlaţna i pod odreĊenim pritiskom (mošnice, ispod većih dojki i sl.). Kada su oĉni kapci otvoreni već oko 2 sata poslije smrti dolazi do sasušenja bionjaĉa i roţnjaĉe. Bionjaĉa prvo dobiju ţuĉkastu boju, zatim mrku i na kraju prljavo crnu. Kod novoroĊenĉadi i male djece sasušenje brzo zahvata i sluzokoţu usne koja dobija mrkocrvenu boju te jako liĉi na promjene izazvane jetkim otrovima. Od posebne vaţnosti su sasušine u predjelu sljepooĉnica, ĉela, srca i simetriĉno na obje ruke iznad ruĉnih zglobova. One nastaju prilikom izvoĊenja vještaĉog disanja ili masaţe srca ili vuĉenjem leša kojom prilikom dolazi do razdešenosti nadkoţice i kasnijeg sušenja i obiĉno su sivkastoţute ili ţućkasto smeĊe boje. Neiskusni ljekari i laici mogu ove posmrtne promjene da zamijene zaţivotnim povredama, najĉešće oguljotinama. Evidentne sasušine su siguran znak smrti. Vjerovalo se da brada i nokti rastu još neko vrijeme poslije smrti. Danas je dokazano da je u pitanju prividan utisak a da se ustvari radi o sasušenju koţe lica i jagodica prstiju. Truljenje i raspadanje leša - Pod djelovanjem bakterija dolazi do raspadanja sloţenih organskih materija do najprostijih neorganskih elemenata što nazivamo truljenje. Pored temperature, na proces truljenja utiĉu još i vlaţnost sredine u kojoj se leš nalazi, ţivotno doba, uzrok smrti i dr. Najpogodnija temperatura za truljenje je izmeĊu 20 i 350C. Iznad ove temperature i ispod + 40C, truljenje je jako usporeno. Leševi koji se nalaze u vodi oko 4 puta sporije trule nego oni na zraku. Iz ovih razloga, kada se pronaĊe leš u vodi, ne treba ga vaditi sve do dolaska ekipe koja će vršiti uviĊaj i obdukciju leša. Na poĉetku truleţi najprije dolazi na koţi do zelenkastog prebojavanja koje moţe biti i plavkasto, a javlja se najĉešće u predjelu donjeg dijela trbuha. Od strane laika ovo moţe biti shvaćeno kao krvni podliv. U daljem toku dolazi do izraţaja potkoţni crteţ vene koji je prljavoljubiĉaste boje. Pod djelovanjem truleţnih plinova na površini koţe javljaju se mjehuri koji prskaju tako da se nadkoţica lako ljušti i krpasto visi dok je ogoljena koţica prljavoljubiĉaste boje. Usljed brzog i jakog razvoja truleţnih plinova dolazi do podbulosti svih predjela potkoţnog tkiva tako da se lice deformira u tom stepenu da nije moguće prepoznati leš. Istovremeno se razvijaju truleţne promjene i u unutarnjim dijelovima leša. Usljed nagomilavanja truleţnih plinova ponekad moţe doći do rastave šavova lobanje (“explozija glave”) što se moţe pogršno protumaĉiti kao zaţivotna povreda. Iz istih razlog moţe da doĊe i do explozije u trbušnoj duplji, koja se ĉuje iz groba, i

460

koju sujevjerje tumaĉi na svoj naĉin. Ponekad dolazi i do prevrtanja leša u grobu ili izbacivanja ploda iz materice, što se laiĉki moţe protumaĉiti da je lice bilo ţivo sahranjeno. Usljed truleţnih procesa dolazi do uništavanja graĊe tkiva tako da se promjene i povrede ne mogu raspoznati i pravilno procijenti. TakoĊer je i odreĊivanje krvnih grupa iz trulih leševa jako oteţano a najĉešće nemoguće. Kriminalistiĉki znaĉaj truleţi prije svega je u tome što je siguran dokaz da je smrt nastupila. Inaĉe odreĊivanje vremena nastanka smrti ĉak i aproksimativno je veoma nesigurno. Na poĉetku razvoja truleţnih promjena moţe se steći utisak da se radi o povredama. Maceracija - Maceracija nastaje ako se leš nalazi u teĉnosti u kojoj nema bakterija ili postoje bakterije, ali samo one koji ne uĉestvuju u procesu truljenja. U procesu maceracije, koji moţe da traje više nedelja poslje smrti, natkoţica se ljušti, a ogoljela koţica postaje prljavocrvene boje. Kriminalistiĉki znaĉaj maceracije je u tome što ona predstavlja siguran znak smrti i ukazuje na sredinu u kojoj se leš nalazio. Saponifikacija - Saponifikacija nastaje ako se leš nalazi u velikoj vlazi uz malo ili bez prisutnosti kiseonika. Najĉešće je srećemo kod leševa iz grobnica gdje je zemlja vlaţna i blatnjava (ilovaĉa). U procesu saponifikacije stvara se na pojedinim dijelovima tijela ili organa sivo bjeliĉasta masa koja jako liĉi na sapun. Izuzetno saponifikacija moţe zahvatiti cijeli leš za šta je potrebno oko 12 mjeseci. Saponificirani dijelovi tijela i organa ostaju cijeli tako da se i poslje duţeg vremena mogu konstatirati povrede ukoliko su postojale, jer saponifikacija onemogućava truljenje. U ovome i jeste njen najveći kriminalistiĉki znaĉaj. Kriminalistiĉki znaĉaj saponifikacije je još i u tome što je ona dokaz sigurne smrti, dok je odreĊivanje vremena nastanka smrti, manje pouzdano. Mumifikacija - Mumifikacija nastaje kada je leš izloţen djelovanju visoke temperature uz stalno strujanje zraka. Tom prilikom dolazi do isparavanja teĉnosti iz tkiva, leš se suši i poslije potpune mumifikacije, njegova teţina iznosi svega 15 – 20 kg. Ovakve promjene na leševima srećemo najĉešĉe kada se leš nalazi na tavanu gdje je toplo a gdje postoji mogućnost jakog i stalnog strujanja zraka. Koţa, kosa i nokti ostaju potpuno saĉuvani što omogućava da se postojeće povrede verificiraju neograniĉeno dugo poslije smrti. Mumificirani leševi gube veliku koliĉinu tekućine tako da mogu postati do 10 puta lakši nego što su bili u trenutku smrti. U literaturi se spominju leševi odraslih ljudi koji su mumificirani teţili 5 - 10 kg. Koţa mumificiranog leša je ĉvrsta, tamnosmeĊe do sivocrne boje, kao uštavljena, tvrda. Konture leša nakon dovršenog procesa godinama i desetljećima ostaju odrţane što je znaĉajno u sluĉajevima eventualne potreba za identifikacijom. Proces mumifikacije završen je u odraslog ĉovjeka za 0,5 do 1 godine, ali ovaj period moţe biti i kraći. Opisan je sluĉaj potpune mumifikacije odraslog ĉovjeka 17 dana nakon smrti. Leš novoroĊenĉeta bude mumificiran znatno ranije, pa ĉak i nakon 14 dana. Primarno izraţena kompletna mumifikacija leša relativno je rijetka. Dlake koje su odrţane na lešu mogu biti promijenjene boje, obiĉno crvenkastog tona ili sivoţute svjetlije ili tamnije. Kriminalistiĉki znaĉaj mumifikacije je isti kao i saponifikacije.

461

Supravitalni znaci Pojedina tkiva imaju sposobnost da ţive i poslije biološke smrti. REUTER, F, (1933) je rekao: “Svako tkivo umire svojom posebnom smrću”. Tako npr. zna se da spermatozoidi mogu da se kreću i 3 - 4 dana poslije smrti, a u usmini leša i duţe, da se trepljasti epitel dušika pokreće i do 30 sati poslije smrti, da peristaltika crijeva traje još izvjesno vrijeme nakon smrti itd. Nabrojani i drugi supravitalni znaci imaju poseban znaĉaj u kriminalistici, jer omogućavaju utvrĊivanje vremena nastanka smrti. Na ovom mjestu navešćemo samo najznaĉajnije i najpouzdanije supravitalne reakcije: Mehaniĉki nadraţaj mišića - Poslije mehaniĉkog udara u dvoglavi mišić na nadlaktici dolazi do lokalne kontrakcije mišića. U prva dva sata poslije smrti, kontrakcija je jaka i lako se moţe zapaziti. Poslje ovog vremena reakcija sve više slabi, ali se moţe primijetiti najviše do 6 sati nakon nastupile smrti. Na osnovu ovog fenomena, sa sigurnošću se moţe ustanoviti vrijeme nastanka smrti. Elektriĉni nadraţaj mišića - Elektriĉnim nadraţajem mišića sa strujom od 12 V mišići oka reaguju do osam sati poslije smrti, mišići usta do 6 sati. Nadraţaj znojnih ţljezda daje reakciju do 30 sati poslije smrti. Hemijski nadraţaj zjenice daje reakciju do 17 sati po smrti. Prilikom bojenja bijelih krvnih zrnaca, do 10 sati poslije smrti, oboji se samo 20% njihovih jedara, poslije 20 sati oko 40%, a poslije 60 sati do 90 odsto. OdreĎivanje vremena nastanka smrti OdreĊivanje vremena nastanka smrti je s pravnog aspekta veoma znaĉajno, a s medicinskog veoma teško i delikatno vještaĉenje. Pored kriminalistiĉkog znaĉaja, odreĊivanje vremena nastanka smrti je od vaţnosti i u realizaciji osiguranja, nasljedstva, zaostavštine i dr. Teško je, a ĉesto i nemoguće dati egzaktan odgovor u minutama i satima. Odgovori mogu da se kreću jedino na relaciji od – do a taj vremenski razmak moţe iznositi nekoliko sati, dana, nedelja pa ĉak i mjeseci. Već je reĉeno da se pri odreĊivanju vremena nastanka smrti koristimo lešnim osobinama i promjenama, supravitalnim znacima i drugim nalazima o kojima će nadalje biti rijeĉi. MeĊutim, procenat sigurnosti pri davanju mišljenja o vremenu nastanka smrti je u direktnoj vezi s mnogim vanjskim i unutrašnjim ĉiniocima. Struĉnost i iskustvo vještaka su i ovdje osnovni uslov dobrog mišljenja. Iz praktiĉnih razloga iznosimo tabelu kojom se u praksi moţemo posluţiti kada je potrebno odrediti vrijeme nastanka smrti. Tabela za odreĎivanje vremena nastanka smrti Supravitalni znaci -

Reakcija nadraţaja znojnih ţlijezda Reakcija nadraţaja zjenica Reakcija nadraţaja mišića na mehaniĉki udar Reakcija nadraţaja oĉnih mišića na elektr. udar. Reakcija nadraţaja usnih mišića na elektr. udar

do 30 h do 17 h do 6 h do 8 h do 6 h

462

- Trepljasti epitel dušnika se kreće - Pokretljivost spermatozoida

do 30 h do 82 h

Sasušenje i pad temperature leša - Sušenje i zamućenje bionjaĉa i roţnjaĉa - Poĉetak opadanja temperature leša - Opadanje temperature leša mjereno u ĉmaru

poslije 2 h poslije 4 h poslje 1 0 C

Mrtvaĉke mrlje - Na boĉnim stranama vrata i u zadnjim dijelovima leša poĉinju da se naziru poslije oko - Potpuno su izraţene poslije - Raspoznavanje traga na pritisak (bljedilo) - Premještanje mrlja kod promjene poloţaja leša nepotpuno potpuno nemoguće poslije

30 min. 2-4 h do 2o h 5 - 12 h do 5 h 24 h

Mrtvaĉka ukoĉenost - srĉani mišić poslije oko - viliĉni zglob poslije oko - cijelo tijelo poslije oko - ponovno javljanje poslije uništenja - poĉetak spontanog popuštanja poslije - potpuna išĉezlost ukoĉenosti poslije

30 min. 2-3 h 6 -12 h do 8 h 12 - 24 h 3 - 4 dana

Lešne promjene - Saponifikacija poĉinje da se razvija poslije - Potpuna saponifikacija lica razvije se poslije - Potpuna saponifikacija cijelog tijela razvije se poslije - Mumifikacija zahvati cijelo tijelo poslije - Išĉezavanje mekog tkiva poslije (zakopanih leševa) - Išĉezavanje mekog tkiva (nezakopanih leševa) - Išĉezavanje hrskavice, tetiva i veziva - Kosti zadrţavaju mast i teţinu - Kosti se odmašćuju i postaju lakše - Kosti su krte, porozne i raspadaju se poslije

3 - 4 nedjelje oko 6 mjeseci 1 godine oko1 godine oko 5 - 7 godina oko1 godine oko 2 godine oko 2 - 3 godine oko 5 - 10 godina oko 10 - 20 godina

Lešne promjene u teĉnosti - Poĉetak naboranosti natkoţice na jagodicama prstiju 3 - 4 sata - Izbijeljenost i naboranost dlanenih strana šaka i podplata stopala 2 - 5 dana - Izboĉenost i naboranost nadlanih strana šaka i nadplatnih strana stopala poslije 8 – 10 dana - Poĉetak odvajanja natkoţice poslije oko 2 nedjelje - Svlaĉenje natkoţice u vidu rukavice poslije oko 2 – 3 nedjelje

463

- Modrocrveno prebojavanje lica, glave i potiljka u ljetnjim danima poĉinje - Prekrivenost cijelog tijela algama poslije

oko 2 dana (zimi kasnije) oko 2 nedjelje

Tragovi od insekata -

Jaja od muha u spoljnim otvorima skoro odmah poslije smrti Postajanje ţivih crva od muha najranije Tragovi na koţi od crva poslije Stvaranje larvi Pojava mladih muha

10 - 24 sata 3 - 7 dana 10 - 14 dana 14 - 21 dan

Ugrizi ţivotinja Na leševima, i to preteţno onima koji nisu zaštićeni, nerijetko se zapaze ugrizi raznih domaćih ili divljih ţivotinja i djelovanje insekata. Najĉešće se viĊaju izjedanja insekata, ugrizi maĉaka, pasa, svinja, miševa i štakora a kod leševa u šumi i na otvorenom slobodnom prostoru i ugrizi divljih ţivotinja. Najznaĉajnije mjesto u ovoj skupini postmortalnih oštećenja leša zauzimaju promjene nanesene od raznih insekata. Liĉinke insekata, u prvom redu muha, dovode do takvih oštećenja leša da u roku od nekoliko tjedana moţe doći do skeletiranja. Muhe odlaţu svoja jajašca u nosne otvore, usta, oĉne kutove, eventualne prostore rana i sliĉna mjesta. Nakon 10 24 sata izlegu se iz jaja prve liĉinke koje proţdiru meke dijelove tijela površno i u dubini. Ovo njihovo djelovanje potpomognuto je istodobnim razmekšavanjem tkiva i proţimanjem tkiva truleţnim plinovima. Vrijeme koje protekne od postavljanja jaja muha do leţenja liĉinki, kao i njihova aktivnost ovisi u prvom redu o temperaturi. Desetak dana nakon što su se izlegle liĉinke metamorfazom prelaze u kukuljice i kao takve ostaju nepomiĉne u hitinskoj opni 1 - 4 tjedna. Tada iz njih izlijeću mlade muhe da bi ponovo zapoĉele ĉitav ovaj ciklus. Ovisno o broju odloţenih jaja muha i brzini raspada leša, jednom lešu moţe se odigrati ĉak desetak ciklusa i generacija muha. Izuzetno, leš odraslog ĉovjeka moţe biti skeletiran njihovim djelovanjem već za desetak dana. Mravi mogu oštetiti površni sloj koţe a kako njihovi tragovi oštećenja katkad nalikuju na ogrebotine, oguljotine ili opekline, mogu biti s njima i zamijenjeni. Ĉitav niz insekata napada leš a njihovo vrijeme aktivnosti ovisi o promjenama na lešu. Tako neke insekte privlaĉi stanje fermentacije leša, druge miris amonijaka, treće stanje saponifikacije itd. Vodeni insekti i rakovi obiĉno napadaju leš u raspadanju, pa njihovo djelovanje ponekad nalikuje na ugrize miševa i štakora. Osim insekata, leš napadaju i ptice, obiĉno vrane, gavrani, kopci i sove, pa galebovi i druge. C) Ozljede na ţrtvi Potrebno je bez uklanjanja ili dizanja odjeće, zabiljeţiti i snimiti sve ozljede, neprirodna vidljiva obiljeţja ili utiske vidljive na tijelu. Posebnu paţnju potrebno je pokloniti svakoj rani koja upućuje da je nastala u odbrani ili tragovima ĉestica na rukama i podlakticama, noktima i sliĉno. Saĉuvaj sve materijalne dokaze pohranivši ih u ĉiste papirne vrećice.

464

Toplota, ţivotinje, insekti i mehaniĉka aktivnost mogu proizvesti obiljeţja na tijelu nakon smrti koje mogu izgledati kao ozljede koje su u vezi sa nastankom smrti, a u stvari to nisu. Kad je lice mjesta smrti u vodi, ţrtva moţe imati ozljede od ţivih bića iz vode, ĉamca i sliĉno. Ovi tragovi su poznati kao “posmrtni vještaĉki tragovi”. Tragove krvi pronaĊene blizu umrlog (ali i one koji su pronaĊeni dalje od tog mjesta) potrebno je fotografirati s razmjernikom na svakom snimku. Teĉni uzorci trebaju biti u skladu s pozicionom gravitacijom. Ako postoji neka nepodudarnost treba je zabiljeţiti i dalje istraţivati. Veliĉina neke lokve teĉnosti (npr. krvi) blizu tijela (ali i dalje) treba se izmjeriti i njena boja i stepen vlaţnosti zabiljeţiti. Npr. velika lokva, vlaţna, po izgledu svjetlocrvena materija, veliĉin 30 x 30 cm, vidi se ispod glave ţrtve. Bilo koji predmet ili supstanca koja je mogla uzrokovati ili pridonijeti nastanku smrti ţrtve treba se zabiljeţiti i osigurati za laboratorijske analize. To moţe obuhvatiti posude za alkoholna pića, boce za lijekove ili oruţje. Bilo koja “poruka” pronaĊena na licu mjesta smrtnog sluĉaja treba se, takoĊer, saĉuvati. Istraţivanje vremena smrti Ĉesto će ĉlanovi porodice ili sluţbene osobe zahtijevati da se sazna pribliţno vrijeme smrti (ovdje ne treba zanemariti potrebu organa unutarnjih poslova za ovim podatkom). Navedeno je vrlo teško odrediti samo na osnovu promjena tijela. MeĊutim, slijedeće informacije mogu pomoći prilikom odreĊivanja pribliţno taĉnog vremena. Kada je ţrtva posljednji put viĊena ţiva? Kako je osoba bila obuĉena u to vrijeme? Da li je to ista odjeća koju sada ţrtva ima na sebi? Da li je odjeća u skladu s aktivnošću lica? Na primjer: ţrtva je pronaĊena na parkingu banke u pidţami. 5. Kada je osoba posljednji put viĊena, da li se ţalila na neku bolest? 6. Okolina gdje je osoba pronaĊena: 1. 2. 3. 4.

a) unutrašnjost: -

da li su svjetlo, TV, radio – upaljeni? da li su peć, klima ureĊaji ukljuĉeni? koji je posljednji datum novine pronaĊen unutra? da li je pošta pronaĊena u sanduĉetu, koji je posljednji poštanski datum? da li je stan bio zakljuĉan? da li postoje tragovi nasilnog ulaska? b) vani:

-

utvrditi temperaturu i padavine (jako, slabo) za period izmeĊu posljednjeg vremena kada je osoba viĊena ţiva i kada je leš pronaĊen. Kontaktirajte lokalnu meteorološku stanicu.

V) Transport leša s lica mjesta u mrtvaĉnicu

465

Prije prenošenja leša u mrtvaĉnicu, bitno je da je cijelo lice mjesta skupa s tijelom fotografirano. Navedeni snimci će pomoći u eliminaciji da su moguće povrede nastale u toku transporta pobrkaju s povredama prisutnim na licu mjesta. Zbog tragova ĉesto prisutnih na tijelu ţrtve, ruke i stopala ţrtve treba staviti u ĉiste papirne vrećice i zalijepiti trakom. To će osigrati sigurnost provjere za svaki trag koji moţe biti prisutan na rukama, stopalima, noktima itd., a koji moţe spasti u toku transporta. Umatanje tijela u ĉistu bijelu plahtu (gumiranu) pomoći će u saĉuvanju tragova. To je naroĉito korisno kod saobraćajnih nezgoda i nasilnih smrti. Veoma je vaţno prije transporta paţljivo podići leš i fotografirati podlogu na kojoj je tijelo do tada leţalo (tako će se evidentirati tragovi krvi, kao i neki drugi mogući tragovi – npr. zrno itd.). Isto tako potrebno je leš okrenuti na suprotnu stranu u odnosu na kojoj je leţalo i fotografirati leš i sa te strane (radi evidentiranja eventualno prisutnih tragova) Voditi raĉuna i o drugaĉijem mišljenju po kome leš ne treba okretati već samo pomjeriti u istom poloţaju u koje je zateĉen, a radi pregleda mjesta na kome je leš leţao. Leš u mrtvaĉnicu trebaju transportovati profesionalno obuĉena lica za takav prevoz i lica koja su pouzdana. Nije zgoreg upozoriti ih na odreĊene stvari (npr. treba im dati posebne instrukcije oko postupanja s lešom, npr. zbog teške frakture glave, glavu treba staviti na ĉisti bijeli jastuk da bi se obezbijedilo da ne doĊe do gubljenja fragmenata lubanje u toku transporta; staro je pravilo koje govori da treba biti posebno oprezan i paţljiv s glavom prilikom pomjeranja tijela; potrebno je upozoriti prevoznika da odmah obavijesti, ako postoje problemi u toku transporta; potrebno je napraviti i posebnu zabilješku, ako su posmrtne ozljede mogle nastati zbog nezgode vozila za prevoz - npr. zbog sudara s drugim vozilom u toku transporta u mrtvaĉnicu; a u odreĊenim sluĉajevima s njima poslati i ovlaštenu sluţbenu osobu. UtvrĊivanje identiteta ţrtve Identifikacija ţrtve se treba obaviti najmanje s dva razliĉita postupka. Npr. fotografija na vozaĉkoj dozvoli pronaĊenoj u dţepu ţrtve, odgovara fiziĉkim karakteristikama lica, a kasnije porodica prepozna leš. Identifikacija se moţe obaviti poreĊenjem rentgenskog snimka zuba na lešu i ranijeg snimka, putem otiska prsta, prepoznavanjem po oţiljcima i tetovaţi, po nakitu, dragocjenostima, dokumentima, po odjeći, tjelesnim specifiĉnostima (oštećenja kiĉme, nedostatak dijela tijela itd.). Porodicu ne treba obavještavati sve dok se ne obavi sigurna identifikacija. Ako postoje pitanja u pogledu identifikacije ţrtve, ona se trebaju razjasniti prije obavještavanja. Nikada nemojte davati obavještenja sredstvima javnog informiranja sve dok se ne obavi identifikacija i obavijesti porodica. U svom izvještaju potpuno opiši postupak identifikacije. Navedi kako, kada i gdje je obavljena identifikacija. U nekim sluĉajevima će moţda biti potrebno obavijestiti sredstva javnog informiranja da je pronaĊen leš nepoznatog identiteta. Oni u tim sluĉajevima, moţda mogu pomoći u identificiranju informiranjem stanovništva da u mrtvaĉnici postoji leš nepoznatog identiteta (s

466

eventualnim opisom i nekim drugim podacima). To treba uraditi samo ako su svi drugi oblici identifikacije iscrpljeni. Nakon što je identifikacija završena, potrebno je napraviti potpuni opis podataka za ţrtvu. To treba da obuhvati (najmanje): pol, rasu, datum roĊenja, mjesto stanovanja, braĉni status, najbliţu porodicu, zanimanje i zaposlenje. V. P O D S J E T N I K ZA RAD NA LICU MJESTA Ovaj podsjetnik daje samo osnovne uobiĉajene zadatke istraţitelja na licu mjesta smrtnog sluĉaja. Moţe (mora) se koristiti prilikom istraţivanja sa specifiĉnim podsjetnicima za pojedine vrste smrtnih sluĉajeva. A/ Uvodni dio 1. 2. 3. 4. 5.

Datum – vrijeme, Lice koje izvještava – funkcija, Vrsta smrti, Lokacija tijela, Proteklo vrijeme izmeĊu obavještenja o sluĉaju i izvještaja.

B/ Dolazak na lice mjesta 1. 2. 3. 4.

Datum – vrijeme, Prisutnost drugih osoba, imena, funkcije, vrijeme dolaska, Saradnja na istrazi, Prva pomoć pruţena (ko, koji postupak, dati lijekovi).

C/ Pronalazak leša 1. Datum – vrijeme, 2. Ko je pronašao, njegov postupak i srodstvo s umrlim licem. D/ Konstatovana smrt 1. Datum – vrijeme – gdje, 2. Ko – ustanova, 3. Struĉnjak. E/ Lice mjesta 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Lokacija, Opšti opis, Vremenski uslovi u vrijeme i od vremena smrti, Detaljan opis mjesta gdje je pronaĊen leš, Dokumentacija lica mjesta (zapisnik, skica, fotodokumentacija i sl.), Površina na kojoj tijelo leţi.

F/ Opis leša 1. Osnovni opis: 467

-

pol, starost, rasa.

2. 3. 4. 5.

Porijeklo – liĉni podaci, Odjeća, stanje, poloţaj, oštećenja, nedostatak, Nakit i druge dragocjenosti na tijelu, OdreĊivanje vremena smrti:

-

datum, vrijeme, oĉitavanje tjelesne temperature na licu mjesta (najmanje dva oĉitavanja s razmacima od jednog sata), ukoĉenost i mrtvaĉke mrlje: datum, vrijeme i procjena, kada je posljednji put viĊen ţiv, datum, vrijeme utvrĊenih materijalnih dobara (novine, upaljeno svijetlo itd.).

-

6. Stanje raspadanja – prikupljeni uzorci insekata 7. Ozljede (posebno odbrambenog tipa na rukama i podlaktici) 8. Kada je posljednji put viĊen – fiziĉko i mentalno zdravlje, odjevenost, aktivnost, ko je o tome obavijestio. G/ Prisutni materijalni dokazi 1. Vidjeti prethodni upitnik u vezi sa tragovima, 2. Kordinacija sa ĉlanovima ekipe za istraţivanje (laboratorijski struĉnjaci, drţavne sluţbe, specijalni konsultanti i sl.). H/ Identifikacija 1. 2. 3. 4.

Metod identifikacije, Ko je sproveo identifikacioni postupak, Kada – gdje, Druga ili naknadna identifikacija.

a) Metod, b) Ko, c) Kada – gdje. I/ Transport leša u mrtvaĉnicu 1. Zaštita i oĉuvanje tragova na tijelu, 2. OdreĊena površina neposredno ispod tijela, 3. Osiguranje od daljih ozljeda za vrijeme transporta do mrtvaĉnice: – – –

instruiranje radnika koji obavljaju prevoz, zaštita tijela, pratnja po potrebi.

J/ Dalje aktivnosti

468

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Nastavak na identifikacionom postupku – oblikovanje, Obavještavanje bliţe porodice (saglasno s postupkom), Dogovoriti sastanak sa specijalistom sudske medicine, toksikologom itd. Osigurati pomoćna testiranja – usluge – analize, Pripremiti potrebne izvještaje, Upoznati se s kopijama izvještaja ekipe za istraţivanje uzroka smrti. VI. DODATNI UPITNICI ZA RAZLIĈITE VRSTE SMRTNIH SLUĈAJEVA 1. Vatreno oruţje

Obavještavanje o smrti 1. 2. 3. 4.

Datum, vrijeme i naĉin obavještavanja Ko je obavijestio – odnos sa ţrtvom Vrijeme proteklo od smrti do obavještavanja Obavještenje o pojedinostima u vezi smrti – usporediti s izjavama drugih osoba

Lice mjesta 1. Lokacija – opis (egzaktno i jasno) 2. Stanje (uslovi) Oruţje 1. 2. 3. 4. 5.

Poloţaj u odnosu na ţrtvu (orijentacija) Tip, proizvodnja, kalibar itd. Vlasnik oruţja – dozvola Uobiĉajeno mjesto gdje se oruţje drţi Upotreba oruţja

Ţrtva 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Odjeća – stanje Vidljive povrede Krvne mrlje na odjeći – otkriveni dijelovi tijela Krvne mrlje na drugim mjestima Ţrtva je desnoruka ili ljevoruka Samoubilaĉko pismo 2. Ubodi i sjeĉenje

Lice mjesta 1. Opis, stanje, 2. Krv na licu mjesta.

469

Oruţje 1. Opis, stanje, 2. Taĉan poloţaj, Ţrtva 1. 2. 3. 4.

Odjeća (opis, stanje, neurednost). Krv, Ţrtvina desna i lijeva ruka, desnoruki ili ljevoruki, Samoranjavanje:

a) tragovi oklijevanja na zapešću/vratu, b) tragovi brazgotina na zapešću/vratu.

3. Naoko prirodna smrt Lice mjesta 1. Neuobiĉajeno stanje, 2. Normalno mjesto za leš, Ţrtva 1. 2. 3. 4.

Odjeća (stanje i pripadnost), Medicinski historijat, Posljednji put viĊen ţiv (datum i vrijeme), Aktivnosti neposredno prije smrti. 4. Naizgled samoubistvo

Osnova za ispitivanje samoubistva 1. Podaci o licu mjesta smrtnog sluĉaja (zabilješka, droga), 2. Podaci o kući ţrtve – od prijatelja i roĊaka, od svjedoka, 3. Medicinski historijat (ljekar, bolnica, hitna pomoć, soc. radnik itd.): -

nervi poremećaj, depresija, medicinsko – hirurški,

4. Medicinsko ispitivanje a) vanjski pregled – autopsija, b) toksikologija. Ţrtva 1. Narav ţrtve (sretan, nesretan i sl.),

470

2. Braĉno stanje ( posljednje promjene, nesreĊenost), 3. Sudska parnica, 4. Porodica – teški problemi, 5. Radni status, 6. Promjene ponašanja, 7. Neobiĉni postupak neposredno prije smrti (nostalgiĉna posjeta, pisma itd.), 8. Promjene u naĉinu ţivljenja – duševno stanje na dan smrti, 9. Sugestivna diskusija o samoubistvu, 10. Raniji pokušaji samoubistva, 11. Samoubilaĉko pismo (sadrţaj, gdje je ostavljeno, pronalazaĉ, odnos sa ţrtvom), 12. Ostali uzorci rukopisa ţrtve. 5. Oĉita naprasna smrt Lice mjesta 1. 2. 3. 4.

Vidljivi tragovi ţestine (prevrnut namještaj itd.), Prisutnost lijekova, alkohola i droge, Tragovi uzimanja prekomjerne doze, Oruţje, aparati, pribor,

Ţrtva 1. 2. 3. 4.

Medicinski historijat (bolest), Liĉni ţivot (problemi) Odjeća (stanje, pripadnost), Vidljivi tragovi ţestine (ozljede, rane itd.).

471

LITERATURA 1. Aleksić, Ţ., Škulić, M. (2004): Kriminalistika, Dosije, Beograd 2. ANON., “Mikrosil Casting Material Information” AFTE Journal, Vol. 15, No. 2, p. 80. 3. Association of Firearm and Toolmark Examiners Glossary, 3rd Edition, 1994. 4. Atest o lovaĉkoj municiji tvornice “Krušik”, Valjevo. 5. Barber, D.C. and Cassidy, F.H., “A New Dimension with „Mikrosil‟ Casting Material”, AFTE Journal, Vol. 19, No. 3, p. 328. 6. Barnes, Frank C. Cartridges of the World, 7th edition, 1993. 7. Barnes, F. C. And Helson, R. A., An Empirical Study of Gunpowder Residue Paterns, Journal of Forensic Sciences, Vol. 19, No. 3, 1974., 8. Blau, F. (1898): Monatsheffe fur Chemie, Vol. 19, pp. 647. 9. Bošković, M. (1990): Materijalni dokazi u kriminalistiĉkoj obradi, Nova prosveta, Beograd. 10. Bruning, Der irrfuhrende Paraffin – Test. U: Archiv für Kriminologie, Vol 118, 3-4, 1958. 11. Budiselić Prof. dr, Unutrašnja balistika, Tehniĉka akademija KoVa Zagreb, 1974. 12. Case, F. H. (1965): Juornal of Organic Chemistry, Vol. 30, pp. 931 – 933. 13. Chernin, R. And Simonsen, E. (1964): Analytical Chemistry, Vol. 36, No. 6, pp. 1093. 14. Clement J. L., LE Pareux A., Identifying Traces of Smokless Powder by Infrared Microspectrophometry, International Criminal Police Review, 39. godište, br. 375, Pariz, veljaĉa 1984, 15. Collins, P., Diehl, H., and Smith, G. (1959): Analytical Chemistry, Vol. 31, No. 11, pp. 1862. 16. Ćatipović M., Unutrašnja balistika, predavanja na Mašinskom fakultetu u Beogradu, 1972. 17. DeForest, Gaensslen, and Lee, Forensic Science: An Introduction to Criminalistics, McGraw-Hill, New York, 1983. 18. DiMaio, Vincent. Gunshot Wounds, 1st edition, 1985. 19. Di Maio Vincent. J.M., Gusnhot wounds (Practical aspects of firearms, ballistics, and forensic techniques), New York, 1993. 20. Dragić M., “Ko je drţao pištolj? Rasvjetljavanje sluĉajeva ubistava-samoubistava upotrebom PDT reagensa”, SECURITAS, Ĉasopis za teoriju i praksu sigurnosti, Godina 1. Broj 1, 2002., FMUP, Sarajevo, str. 67-70. 21. Federal Bureau of Investigation. Gunpowder and Primer Residue Manual, 1984. 22. Federal Bureau of Investigation. General Rifling Characteristics File, 1998. 23. Fortune, W., and Mellon, M. (1938): Industrial and Engineering Chemistry, Analytical Edition, Vol. 10, No. 2, pp. 60. 24. Franjić B., Milosavljević M., “Mogućnost identifikacije barutnih čestica na odjeći nakon stajanja odjeće u vodi”, EXPERTUS FORENSIS, Ĉasopis udruţenja sudskih vještaka Crne Gore, Maj 2004. 25. Franjić B., Kotarević A., “Identifikacija barutnih ĉestica “Parafinska rukavica” eksperimentalni rad (difenilaminski test) da ili ne”, Zbornik radova – Kriminalistika u teoriji i praksi, Banja Luka, 2005. 26. Franjić B., “Mogućnosti identifikacije vatrenog oruţja na temelju tragova na zrnima/projektilima nakon duţe vremenske distance”, PERJANIK, broj 9/10, Ĉasopis za teoriju i praksu iz oblasti kriminalistike i prava, Danilovgrad, Crna Gora, 2006. 27. Franjić B., Kotarević A., “Specifiĉni primjer odreĊivanja marke i tipa/modela vatrenog oruţja na temelju tragova na zrnu/projektilu”, EXPERTUS FORENSIS, Ĉasopis udruţenja sudskih vještaka Crne Gore, Maj 2006. 472

28. Franjić B., Kotarević A., “Utjecaj atmosferskih prilika na identifikaciju vatrenog oruţja”, prezentiran na Petom nauĉno struĉnom skupu EXPERTUS FORENSIS Udruţenja sudskih vještaka Crne Gore s meĊunarodnim uĉešćem, Beĉići - Budva 24. – 28. 05. 2006. (Zbornik rezimea s Petog nauĉno struĉnog skupa). 29. Franjić B., “Tragovi poklopca sanduka na čahurama ispaljenim iz automatskih pušaka tip “Kalashnikov” cal. 7.62x39 mm”, Bezbjedost, policija graĊani, broj 2/06, Ĉasopis ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, Banja Luka, 2006. 30. Franjić B., “Specifični primjer odreĎivanja udaljenosti pucanja - eksplozivnozapaljivo zrno cal. 7.9 mm”, EXPERTUS FORENSIS, Ĉasopis udruţenja sudskih vještaka Crne Gore, Maj 2006. 31. Frost, George E. Ammunition Making, 1st edition, 1990. 32. Green A.L., Sauve J.P., The Analysis of Gunshot Residue by Atomic Absorption Spectrophotometry, Atomic Absorption Newsletter, Vol. 11, No. 5, Sep.-Oct.1972. 33. Grupa autora, Enciklopedija lova, “Vuk Karadţić” – Intereksport, Beograd, 1971. 34. Grupa autora, Vojna enciklopedija, II izdanje, II knjiga, Beograd, 1971. 35. Grupa autora, Tehnička enciklopedija, VIII sveska, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1982. 36. Grupa autora (2003): Priruĉnik za obuku kandidata koji će obavljati poslove fiziĉke i tehniĉke zaštite u agencijama za zaštitu ljudi i imovine, FMUP, Sarajevo. 37. Gunther and Gunther. The Identification of Firearms, 1st edition, 1935. 38. Rug, Lucien. Forensic Firearms Evidence, 1st edition, 1992. 39. Hatcher, Julian S. Textbook of Firearms Identification, 5th edition, 1946, 40. Hatcher, Julian S. Hatcher's Notebook, 3rd edition, 1966. 41. Heard, Brian. Handbook of Firearms and Ballistics, 1st edition, 1997. 42. Hoffman R., Über die Andwendung des Folienabdruckverfahrens – ein Verfahren zum Nachweis der Flächenverteilung von chemischen Elementet in Schusresiduen, Arhiv für Kriminalogie, 175 No. 1-2, Jan.Feb., p.22-30, 1985. 43. Hoffman R., Geisterschmauch – eine Fehlermöglickeit bei der Schusspurenuntersuchung, 179, Jan.Feb., p.13-23, 1987. 44. Hornady. Hornady Handbook of Cartridge Reloading, 4th edition, 1991. 45. Horvath M. A., Interpretation of gunshot residue patterns using infrared microscopy, 46. Howe, Walter, J., “Laboratory Work Sheets” AFTE NEWSLETTER NUMBER TWO, August 1969, p.13. 47. International Criminal Police, Review, January 1964, No 174, 48. Ivanović, A. (2002): Kriminalistiĉko – hemijsko vještaĉenje tragova vatrenog oruţja, MUP Republike Crne Gore, Podgorica. 49. Jakac–Lafet, Vojna enciklopedija, 4, Beograd, 1972, 50. Janković S., Spoljna balistika, Vojno izdavaĉki zavod, Beograd, 1977. 51. Jovanović Z., Bošković M., Dr. Lakĉević D., Kriminalistiĉka balistika, Savremena administracija, Beograd, 1987. 52. Kaestle, C. A., Buehler, J. H. (2005): Selecting a Duty – Issues Handgun), FBI LAW ENFORCEMENT Bulletin, 1/05, page 1 – 8. 53. Katić, M. (1974): Osnovi kriminalistiĉke tehnike, Škola za unutrašnje poslove, Sarajevo. 54. Kennington, Robert H. and McGuire, Dennis L., “Comparative Micrography Techniques,” AFTE Journal, Vol. 9, No. 1, p. 7. 55. Knechtle P., Gallusser A., La persistance des residus de tir sur les mains selon l‟activite du tireur, Revue International De Criminologie Et De Police Technique, 2., 1995,

473

56. Korać, Ţ., Znaĉajke tkivne destrukcije uzrokovane projektilima velike poĉetne brzine, Doktorska disertacija, Zagreb, 1999. 57. Korington Dţulijan, prevod, Mikroskopi u biologiji, Miami SAD, 1975. 58. Krcma, Vaczav. The identification of Firearms, 1st edition, 1971. 59. Krivokapić, V., Todorić, U., Stupar, LJ., Bošković, M., Ivanović, V. (1991): Kriminalistika, Viša škola unutrašnjih poslova, Beograd. 60. Krstić D., (2001): Osnovi kriminalističkih veštačenja, Beograd 61. Lebeda, A. (2004): Utjecaj vrste i konstrukcije streljiva na izgled strijelne rane, Policija i sigurnost, Zagreb, godina 13. 62. Leszczynski, Ch., Die Bestimmung der Schusentfernung, Kriminalistik, 9, p. 377, 1959. 63. Lukić, M. (1982): Osnovi sudske medicine za organe unutrašnjih poslova, PFV, Beograd. 64. Lyman Reloading Handbook, 47th edition, 1997. 65. Maksimović R., Bošković М., Тоdorić U.,, Меtode fizike, hemije i fizičke hemije u kriminalistici, Policijska akademija, Beograd, 1998. 66. Maksimović, R., Todorić, U. (1995): Kriminalistika tehnika, Policijska akademija, Beograd. 67. Marković T., (1977): Savremena tehnika istraţivanja krivučnih djela, Narodne novine, Zagreb, 68. Mathews, J. Howard. Firearms Identification, Vol. 2, 1973. 69. Matunas, Edward. American Ammunition and Ballistics, 1st edition, 1979. 70. Mayer F.X., Neue Methode zur Untersuchunng von Naschschusspuren, Arh. Kriminal, 116, p.,73, 1955. 71. Messler, H. And Stevens, J. M. (1974): Photographic Applications in Science, Tehnology and Medicine, Vol. 10, No. 3, pp. 24 – 25. 72. Milovanović, M. (1982): Sudska medicina, Medicinska knjiga, Beograd – Zagreb. 73. Mitrović, V., Stupar, LJ. (2002): Kriminalistika tehnika, Viša škola unutrašnjih poslova, Beograd – Zemun 74. Modly, D., Korajlić, N. (2002): Kriminalistiĉki rjeĉnik, Centar za kulturu i obrazovanje Tešanj. 75. Moss, M., Mellon, M. (1942): Industrial and Engineering Chemistry, Analytical Edition, Vol. 14, No. 11, pp. 862. 76. Municija, Deo I, Knjiga I (Opis i rukovanje), 1974. 77. National Rifle Association. NRA Firearms and Ammunition Fact Book, 3rd edition, 1989. 78. Nonte, George Jr. Firearms Encyclopedia, 2nd edition, 1980. 79. Opća enciklopedija 4, Zagreb 1978. 80. Pravilo, pištolji 7,62 i 7,65 mm, Vojnoizdavaĉki zavod, Beograd, 1985. 81. Rapajić M., Todorović S., Lovačko oruţje i municija, Novi Sad, 1971. 82. Renshaw G.D., C.A.Pounds, E.F.Pearson, The Quantitative estimation of Lead, Antimony and Barium in Gunshot Residues by non-flame Atomic Absorption Spectrophotometry, Atomic Absorption Newsletter, Vol.12, No. 2, March-April 1973. 83. Safferstein, R., Criminalistics: An Introduction to Forensic Science, Prentics-Hall, Englewood Cliffs, N. J., 1977. 84. Schöntag A., Neue Methode: Bestimmung der Schussentfernung durch spektrographische Spurenanalyse derSchmauschelemente Antimon, Blei oder Barium, Archiv für Kriminalogie, Vol 120, p.4-8, 1957. 85. Schöntag, Bestimmung der Schussentfernung mittels Schmauschringes, Archiv für Kriminalogie, Vol 120, p.62-66, 1957.

474

86. Schilt, A., (1966): Talanta, Vol. 13, pp. 895 – 902. 87. Schilt, A. And Hoyle. W. C. (1967): Analytical Chemistry, Vol. 39, No. 1, pp. 114 – 117. 88. Simonović, B., Kriminalistika, Pravni fakultet, Kragujevac, 2004. 89. Simonović, J. , Osnovi kriminalističke tehnike, skripta, Beograd, 1967. 90. Smith, G., McCurdy (1952): Analyst, Vol. 77, No. 917, pp. 418. 91. Stevens, J. M. And Messler, H., (1974) : Journal of Forensic Science, Vol. 19, No. 3, pp. 496 – 503. 92. Stojadinović R., Tragovi vatrenog oruţja, Priruĉnik za struĉno obrazovanje radnika unutrašnjih poslova, 1/81, Zagreb, sijeĉanj-veljaĉa 1981. 93. Stojadinović R., Vatreno oruţje i tragovi njegovog djelovanja, Priruĉnik za struĉno obrazovanje radnika unutrašnjih poslova, 5/89, Zagreb, rujan-listopad 1989. 94. Stookey, L. L. (1970): Analytical Chemistry, Vol. 42, No. 7, pp. 779 – 781. 95. Šaver, B. M., Vinberg, A. I. (1948): Kriminalistika, Prosveta, Beograd. 96. Šovljanski, P., Šovljanski, R. (1970): Sudska medicina (predavanja), Srednja škola unutrašnjih poslova, Sremska Kamenica. 97. Todorić U., OdreĎivanje daljine pucanja modifikovanom Šentagovom metodom uz primjenu besplamene atomske apsorpcije. Rad je izloţen na meĊunarodnom savjetovanju kriminalistiĉke tehnike u Beogradu, septembra 1981. godine. 98. “Trace metal detection Technique in Law Enforcement”, Pamphlet No. 71 – 1, National Institute of Law Enforcement and Criminal Justice, LEAA, Washington, D. C. 1970. 99. Uglješić R., dipl. ing., Osnovi kriminalističke hemije, Beograd, 1970. 100. Uputstvo o rukovanju, s tehniĉkim podacima za pištolj marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm. 101. Vidic. V. (1971): O mikrotragovima u kriminalistiĉkoj obradi, Struĉna biblioteka sluţbe javne bezbjednosti, Beograd. 102. Villanueva E., Hernandez-Cueto C., Lorente J.A., Garcia-Quiles J. and Rodrigo M.D., Study of Inorganic Residues Around Entrance and Exit Projectile Orifices, Jorunal of Forensic Sciences, JFSCA, Vol. 32., No. 4 july 1987. 103. Vodinelić, V.: Kriminalistika, sva izdanja. 104. Zeĉević, D. i sar. (1980): Sudska medicina, Jugoslovenska medicinska naklada, Zagreb. 105. Zeĉević, D., i sarad. (1989): Sudska medicina, Jugoslovenska medicinska naklada, Zagreb. 106. Walker J.T., Chemistry and Legal Medicine, New. Eng. J.Med. 216, 1024-1027, 1937. 107. Walker J.T., Bullet Holes and Chemical Residues in Shooting Cases, J. Crim. Law. and Crim., 31, 497-521, 1940. 108. Wecht, C.H. and Paerper, J.A., The Forensic Examination of Gunshot Wound Fatalities, Identification News, Vol. 29, No.7, 1979. 109. Wieland D., Der Paraffin – Test zur Feststellung der Schiesshand ungeeignst, Arhiv für Kriminologie, Vol 118, 3-4, 1956. 110. www.afte.org 111. www.firearmsid.com. Dio podataka crpili smo iz struĉnog ĉasopisa “Kalibar“, koji, uglavnom tretira oblast vatrenog oruţja u najširem smislu rijeĉi.

475