Fizika za osmi razred

Дарко Капор и Јован Шетрајчић

ЗАВОД ЗА УUБЕНИ КЕ · 'БЕОГРАД

Рецензеншu

Проф. др Миодраг Крмар, редовни професор на ПМФ~у у Новом Саду Весна 3дравковић, просветни саветник у Министарству просвете

Републике Србије мр Гордана Хајдуковић, наставник у аш "Мирослав Антић" у Футоl)' Уревник Татјана Бобић

OgfOBOPHU уревник Слободанка Ружичић

За uзgавача Милољуб Албијанић, guрекшор

U јдавни уревник

Министар просвете Републике Србије решењем број

650-02-17912010-06 од 21.07.2010. 8. разреду основне wколе.

године одобрио је и:щавање и употребу овог уџбеника у

СIР

-

Каталогизација у публикацији

Би6/1иотека Матице српске, Нови Сад

37.016:53(075.2) КАПОР, Дарко.

Физика: за

19498. разред ОСНОВllе

ШКОllе I Дарко Капор и lоваll

Шетрајчић; [илустрације Зоран Лешкан, Роберт 6артош;

ФункционаlUlИ цртежи Игор МилентијевићЈ. Завод за уџбенике, стр.

: илустр.

Тираж

2010 (Лозница: 27 ст

- 1.

изд.

Младост грyn).

- Београд: - 125

у бојама;

45.000. -

Библиографија: стр.

ISBN978-86-17-16745-3 1. Шетрајчић, Јован, 1951-

125.

[аутор]

COBlS5.5R-1D 254908167

ISBN 978-86-17-16745-3 © ЗАВОД ЗА

YUБЕНИКЕ, Београд,

2010.

Ово дело се не сме умножавати, фотокопирати и на бнло који начин репродуковати, у целинн нити у деловима, без писменог одобрења нздавача.

2

По трећи пут се срећемо на истом ]адатку

-

изучавању

сри]ике . Овај пут ћемо се бавити областима које су нам из живота блиске : осцилацијама и таласима , електрицитетом , маn-lетизмом и оптиком .

Мало ћемо ]аћи и у област нуклеарне сриэике , тј . ]авирити унутар аТома и тиме отићи

корак. даље од онога ШТО учите у хемИЈИ .

да би вам било лакше да се снађете при праћењу l 1 -

каже се да сочиво увећава, а ако је u

< 1-

да сочиво умањује

предмет!

Овако уведено увећање се назива прецизније линеарно увећање. јер се посматра колико је увећана линеарна Дl1меНЗ lfја тела.

ОПТИЧКИ АПАРАТИ

2.4.

ЛУПА Лула или увеличавајућестакло је најједноставнијll оптички инструмент. Користе је часонничnри, фИllзтелисти,lIскари и др.

Свако са6ИРIIО СОЧ~1ВО може послужити као лупа. Потребно је само да се предмет ПОСТЗSl1 између жиже и сочива. Тада се, према описано; конструкцији (Сл.

2.330),

добија увећан, усправан и привидан лик, и то на

исто; страни СQчива на којој је и предмет. Лула може бити састављена од више сочива, при чему се оптичке јаЧl1не

сочива зпге6арски сабирају. Овакве комбиноване лупе могу увеhавати 11 ДО

50 лута.

Но. у пракси се нај'lсшће употребљавају лупе са једним СО'IИВОМ, које

увећавају

4- 10 пута.

МИКРОСКОП 3а посматраље веома СИТНИХ предмета недовољна су увећања која се ПОСТИЖУ лупом, па се зато користе оптички микроскопи. ЊlIма се могу видети и тако ситни објекти као што су поједине ћелије биљака и животиња, бактерије и др. Микроскоп се састоји од објекпша и окулара, стављених у

jeAliY

цев

(Сп. 2.39а). Објектив се налази уз предмет (објекат), а окулар уз око. Објектив је сабирно СО'IИВО врло мале жижне даљине. Посматрани предметсе поставља

нешто испред жиже објектива, тако да он даје стваран, обрнут и увећан nик. Геометријска КОНСТРУКЦl1ја лика код Мl1кроскопа пр~!казана је на Спици

2.39б. Овај пик се образује између жиже и сочива окулара. Окупар

се понаша као пупа и увећава још једном овај ЛI1К. КваЈl итет микроскопа

се

према

његовом

цени

увећању.

Увећањс микроскопа /1 може се

израчунати ако се увећање објек­ тива пара

I!ОМНОЖИ увећањем оку­

11"" 11",,:

/1 = иоЬ ·и"".

ОВО

је

JlaKO

I1зрачунати,

пошто су увећања 06ележена на сваком објективу и окулару. Најбољи ОПП1ЧКИ микроскоп можс имати увећање до

2500.

...

Сnи/(а 2.Ј7а

ДУРБИН СА ПРИЗМАМА (ДОГЛЕД) Овај дур6ин (Сл.

2.38)

поред сочива, има и две при зме. Оне служе да се

промени правац простирања зрака за

' 80е

постоје

- нреме " које се 063811 јеДllа OCI11matlll;a. Озн зка: Т. Псрнодк'IНО I(ретаље - KpeTalbl" ~oje се IIОСllе одређе· I Ю Т П рС;ЧСIl3 IЮlt3l1ља

Мап,стиа IIН фllуенција '!ом II0ЉУ

так ва lIезз да IIЗ

Период ОСЦИDова lЫl

на у јС'ЈГРУ. МаЈ'нет

-

"рајепи ;чз СВН Х еllемеllзта IIIIЗда IIСТ1I 113ПОIl .

ли к (у ОIlТИlIII)

у " рссе к у зрз к а.

124

-

II IIК кој " Ilзетаје

• т

Т.пасна Аужи на

-

Фрс..вснцнја осциловања

уnа/Ы,'ност H3MC~Y Аве Ilај6l1l1же

честице слаСТIIЧНС сpeJtИ IIС које осцилују на и сти наЧI1Н. 0311IKI ; ~.

х

XOMorellO еЈ1ектрнчо пом -

Таласно Крета,ье - ' I РОЦСС преношеlьа осци.,аТОјЈltог

011 јеДIIС до друге 'ICCTIIЦC дате CpeдIIH ~ , - тачка 111 средини огледала. Тотаnн а рефлекс ија - IlOјава да свет,1ОСТ нс lIаllУШта крстаlьа

IIСТII ИНl'енз"ТСТ, праваu

-

Центар "'РН 8НН С сфер.IOГ оглtдала

-

центар 1I0llТC Чllјll

део 1I0llрШII •• е је ОГllCjl.3ЛО

таllЗСII КОД I(Ојих честице

ОСЦНllују IIOpмa/lllO на Jlр;1l1ац Л!ЮСТllрања таласа.

- 801\011111(

11 сме р .

Ц

гушhу средину на граНИltll са ређои. Тра llсиерзалнн таnаси

такво IlOM ПОСТОји У некој

06лаСТII простора, ако у љој у ,"акој таЧКII поље "ма

Теме сферног оrцсда/lЗ

ТРIЩllјум

број ОСUllл3Цttja У једној се·

-

кytlДlI. Ознака : 1'.

који У језгру има један

IlpoTOII

и

џ

ЏУIIО8 33КО "

два 'Н.'УТроl'З.

У

- TnpA1l да је КО,111Ч1l1l3 ТОIIIIОТС OCllo6ot)eH3 Ilp060JIHI'''y кроз којll "РОТIIЧ (,' е/lеКТР"Чllа струја

једнака производу квадрата јЗ'ШН t' те струје, емк, у

Трl.ч"е от.,орности ПРОВОДНI'кз

Yech aњe огледanа - СОЧII U - О,1I1ОС IJ.tI1И'Lltие 1II1 КI 1I

11

"ре

•• ену

"ротн­

цања СlIсктр"чне струје.

преll.М ета . ф

Фокус сферног ОI"l1t;Aала

- 8.

Жllжа сфеР IШГ

orne-

папа

ЛИТЕРАТУРА 1.

д. К:шор. Ј. Ш етрај',ић: Ф И З ИКА за У I разред ОС НО8не ШI(Qле, Завод за

уuбс н"ке, Београд,

2.

уuбсШIКС. Београд.

3.

2008

Ј. Шстрај·mП. д. Капор : ФИЗИКА за У ЈI разред основн е школе, Завод за

2009

Г. Димић, Д. и ли П , Ј. Томиn : ФИЗИКА за У l lи за уuБСII И Ј(С и наставна срсд/,,.тва, Београд,

4.

М.

за

5.

l)aCnOnOB'ln

М . Бабић и остали: фИЗИКА за У Н и ЗаflX--б,

6.

н остали: Ф И ЗИКА за УЈ, УН. ,

II l шставнз с редства , Београд,

yu6eltllKe

YIII

YIII

разред ОСILОlще школе , Зав()д

1970 YIII

разред ОСНО811е Ш КОЈl е. Зз вод

1996 разред основне ШКОЈlе, ПрофIlЛ ,

1999

Е. Zalaтnca. Н . Paгi s, Ј . А. (Соl0ШЫЗ).

Rodriguez: FISICA 1-3,

ЕМУ

- Educar, Bogota

1985

7.

О. Оаmоу. Ј. М.

8.

R. Resllick, О . Holliday, (U.S.A), 1992

9.

И . Јанић. д. Mllpj a l-tl1П . Ј . Ш етрајчић: општл ФИЗИКА И БИ ОФИЗИКЛ.

C leve land: PHYS ICS, FoundatiOlI and Frontiers, Prcnticc New Jersy (U.S.A.), 1969

Матићграф, Бања Лука.

10.

Кгапс:

PH YSICS 1 & 11 , Ј. Wi ley & Sons, Ncw York

1993

'1

наставна срсд(,.'Тва, Беоrpад,

1996

М. П УIII"': СА ПАШ ЊАКЛ ДО Н АУЧЕЊАКА. Завод за уuбе ШIКС tI наставна срсдС1·ОО. БсOll'ад,

] 2.

S.

И . Дра lЋШlћ: К Р ОЗ С ВЕТ РАДИЈАЦИЈА И РАДИОАКТИ.8I·ЮСТИ , Завод за уuбс lll' КС

11 .

К.

Наll ,

1996

В. Њсroпан: НИ КОЛА ТЕСЛА ХЕРОЈ ТЕХНИКЕ , Просвјета , Загреб ,

125

1950

Драги ученици, током претходне три године дружили сте се са највећим умовима науке, Верујемо да сте од њих сазнали много тога новог, другачијег, корисног и занимљивог. Такође, верујемо да су вам сви они. свако на свој начин, показали да је могуће проницати и у најтајанственије појаве овога света и да узлетима човековог духа нема граница.

Сада се налазите пред великим задатком: уписом усредњу IUколу. Желимо вам успеха у томе . Знамо да ће и знања која сте стекли учећи физику допринети вашим добрим резултатима. без обзира за коју школу И занимање се даље определили. Желимо вам свако добро и срећно! АуШОРU

физиКА

Др Дарко В. Капор. др Јован П. Шетрај чић ФИЗИКА за ОСМИ разред основне школе

Прво издање,

2010.

година

Изgавач ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ. БЕОГРАД Обилићео вен ац

5

www.zavod.co.rs ЛUКОбllll уреgllUЦU

Александар Стојшић Биљана Савић Графu'lКU ypegHtlK Мирослав Радић Илусшрацuје

Зоран Пеw ка н Роб ерт Бартоw ФУНКЦUОflалнu цршежu

И гор МИllентијевић Лектор

Јелица Недић KopeкiUop

Маријана Васић Стјепановић Обим:

16

ш там парских табака Формm7i:

20,5 . Руко п ис

х

26,5

ст

предат)' штамп у ЗВ11'С ТЗ

Шта м пањ е завршена августа

2010. године. 2010. I'од ине .

Ш йiамйа

МЛАДОСТ ГР У П . Лозница

... КО ГОД

жеАИ да добије праву САику о величини нашег доба

треба да проучи историју развој а елект рицитета. Ту ће он Iшћи причу чудеснију од ма које приче из "Хиљаду и једне ноћи". Феномен свеТIIОСllИ и топлотни, као и МIIОГИ други, МОI)' се Ilазвати uектричним феноменима . Еllектрична је, даме, наука постаllЗ мати свију наука и њеllО проучаваље ПОСј -аје веома важно.

И онај д.ш, кад будемо Ta~IIJO знаАИ шта је то еl1ектрицитет,

биhе најЗllачајllији датум у исгорији човечансгва .

...НЕМА НИЧЕГА

обдареног животом у целом О IЮМ свету

-ОА човека, који ОВllадава стихијама, до најумртвљенијег Сl"ворења ­ а да се не таАасз на махове.

Увек када се АеАО рађа И3 СИ1lе, ма било и бескрајно мало, :космичка равнотежа је нарушена и ПРОИСХОДИ свеопште кре l'ање. 3аиcra ми нисмо ништа

Apyro

него таllЗСИ у простору и bpeMeJ-I У

који када се yrишају

-

више не носгоје.

НIIКО.. \п Тес..\п