Fizicko Tehnicka Zastita Objekata.

Ružica I. Simić Mićo V. Bošković

FIZIČKO - TEHNICKA ZAŠTITA OBJEKATA — priručnik —

INSTITUT BEZBEDNOSTI

MULTIALARM

SADRZAJ

OAKVilTET 0J3BPARE K 3AUJTHTE

PREDGOVOR PRVI DEO PRVO POGLAVLJE PREVENTIVNO-REPRESIVNA ZASTITA I. OSNOVNI OBLICI UGROŽAVANJA 1. Oblici i karakleristike krivičnih dela koja se vrše na štclu potencijalno ugroženih objckata 2. Način i'sredstva izvršenja krivičnih dela na štetu potencijalno ugroženih objekata 3.Specifičnosti učinilaca krivičnih dela na žtetu potencijalno ugrozćnih objckala . 4. Osnovi sistema bezbednosli i funkcija koncepcije drušlvenc samozaSlite 5. Osnovne karakteristike prcvcntivno-reprcsivne delatnosti Službe javne bezbednosti sa aspekta medusobne saradnje sa službama fizičko-tehničke zašlite 6. Osvrt na primenu naučnih metoda u zaštiti potencijalno ugroženih objekata . . II. PREVENTIVNA ZAŠTITA (l/Prava i dužnosli odredenih subjekata u preventivnoj zaštiti potencijalno ugroženih objekata ' 2. Preventivne mere na zaštiti banaka, pošta, službe druStvenog knjigovodstva i menjačnica - 3. Preventivne mcre na zaštili muzcja i galcrija -14. Preventivna zažtita objekata u kojima su smcštcne kase sa novcem, dragocenostima, poverljivom dokumentacijom i drugira vrednim stvarima 5. Preventivne mere na zaštili transporta novca, zlata i predmeta sa svojstvima kulturnih dobara III. REPRESIVNA ZAŠTITA ' 1 . Prava i dužnosti odredenih subjekata u represivnoj zaštiti potencijalno ugroženih objekala 2. Zadaci odredenih lica nakon izvršenog krivičnog dela u potencijalnou groženom objektu 3. Odgovornost odgovornih lica u potencijalno ugroženira objektima DRUGO POGLAVUE OSNOVNA KRIMINALISTIČKA ZNAN.IA I METODI O FUNKCIJI ZAŠTITE POTENCI.JALNO UGROŽENIH OBJEKATA I. TAKTIKA SPROVODENJA ODREDENIII RADNJII MERA 1. Legitimisanje 2. Zaaržavanje 3. Kontrolna delatnost 4. Mere obezbedenja mesta izvršenja krivičnog dela 5. Pregled i pretresanje / II. OSVRT NA TRAGOVE I PREDMETE KRIVIČNffl DELA KOJA SE VRŠE NA ŠTETU POTENCIJALNO UGROŽENIII OBJEKATA 1. Tragovi kod požara i paljevine 2. Tragovi eksplozija '. 3. Tragovi papiiarnih Iinija 4. Tragovi krvi 5. Tragovi vatrenog oružja 6. Tragovi oruđa 7. Tragovi stopala 8. Tragovi stakla 9. Pređmeti krivičnih dela

Bpoj

A u t o r i : -

Specijalne kamere Sem navedenih, standardnih verzija kamcra, postoje i kamere posebnih karakteristika kojc se koriste u tehničkoj zašliti. To su kamere sa igličastim objektivima, videodetektori pokrela i autonomne kamere. Kamere sa igličastim objektivima se koriste za osmatranjeiinutrašnjih prostora, gde bi masivno kućižte kamere narušilo entcrijer, kao i na mestima gde nije poželjno da se vide. Na slici 3.3 dat jc izglcd kamere sa standardnim i sa igličastim objcktivom. Video detektorj)okreta radi kao senzor. On reaguje na promenu svetlosti u slici osmatrene scene, koja nastajekao posledica kretanja lica u kamennom vidnom~poi]u, tako što preko odgovarajuće proccsne clektonike generiše alarm. Autonomne katnere mogu biti sa filmom, a mogu sadržavati video rckorder. Automatski se uključuju na snimanjc pri narušavanju žtićenog prostpra — preko seiižora ža zaStitu prostora ili,ručnih javljača prepada - pri čemu prve načine određcni broj snimaka, a drugc snimc sccnu prema unapred programiranom vremenu snimanja.

.NATRIJUM FHJOHESClriTNA

> SVETIflCT

SA UŽARENfH VIDLJIVO

1.0 .1

-— OLTRACON

^-—

7 ..

>r-NEWVICON \jr-CCD

/

V

^ \

.1

)

.08

3

SL3.3: Kamera sa standardnim (a) i igHčastirn (b) objektivoin

illleon

< 1

4

1C

•

.06

O

/ / / > /

N

\

VIDICON

l

1

\ .01

1 \ \

\

.04

V \

\ 400

300

600

700

»00

90S

1000

1100 A. ( n m )

Izbor kamera Izbor kamera za osmatranje unutrašnjih prostora ne predstavlja neki poseban problem, jer se mnogi parametri mogu predvideti i izračunati. Uglavnom se u te svrhe koriste kamere sa širokim objektivima promera 1/2 inča ili 3/4 inča, a kao svetlosni izvori svetiljke sa užarenom niti ili fluoroscentne svetiljke. To su pretežno fiksne kamere sa automatskom blendom, zatim video detektori pokreta i autonomne kamere. Izbor kamera za primenu u spoljnim prostorima je mnogo teži posao. Tli se podjednako koriste fiksne i pokretne kamere, sa različitim zahtevima u pogledu objektiva i automatske regulacije zuma i otvora blende. Fiksne kamere u spoljnim uslovima su uglavnom sa teleobjektivima, žižnih daljina 50 mm, 75 mm i 150 mm. Kada se koriste u sprezi sa perimetarskim alarmnim sistemom onda objektiv treba tako odabrati da se može pratiti senzorska deonica dužine 100 m. Pokretne kamere se uglavnom koriste na ulazima i na pojedinim mestima u krugu štićenog kompleksa gde je potrebno osmatranje neke šire zone. Pokretanje kamera je gore-dole (90°) i levo-desno (360°), ru-

SL 3.2: Spektralne karaheristike kamcra i svetiljki

108

i

109

čno ili automatski pomoću odgovarajućih prekidača. Pri ovome treba izabrati senzor slike od 3/4 inča ili \_ inč, kako bi se dobila bolja rezolutija slike (slika sa više detalja). Inače, zahtevi za rezolucijom se mogu podeliti u tri nivoa: detekcija, prepoznavanje i identifikacija. Detckcija rnora biti takva da omogući operateru da vidi objekal u vidnom polju kamcrc. Prcpoznavanje zahteva povećanu rezoluciju u odnosu na detekciju, tako da opcratcr može odrediti vrstu objekta (lice, životinja). Idcntifikacija zahteva jošvcću rezoluciju, tako da operater može identifikovati objekat na bazi detalja njegove pojave. Osvetljenje za rad TV kamcra trcba odabrati onako kako je to dato u poglavlju „Bezbednosno osvelljcnje". Tamo gde nema mogučnosti za prilagođavanje osvetljenja zahtavima kamera, uz kamere treba koristiti IC reflektore. Oni generišu svetlo, nevidljivo za čovečje oko, a omogućuju kamerama da normalno rade. MONITORI Za osmatranje slike sa kamcra najčešče se koriste monitori ekrana 31 cm i predviđa jedan većeg ekrana (51 cm) kao kontrolni, preko koga se vrši snimanje ekscesnih situacija na vidco rekorderu. Često pitanje koje se postavlja pri projcktovanju TV sistema zatvorenog kruga je: ,,Da li treba svaka kamera da ima svoj monitor, odnosno treba li ići na princip osmatranja jedna kamera—jedan monitor?". Pitanje se ne postavlja slučajno, a odgovor nije nimalo jcdnostavan. Jer, princip osmatranja određuju mnogi faktori, počev od složcnosti samog sistcma, broja predviđenih kamera, značaja pojedinih nadzornih punktova, mogućnosti praćenja od strane dežurnih lica i sl. Praksa je pokazala da u nekim primenama treba prihvatiti princip „jedna kamera—jeđan monitor" i to uglavnom u slučajcvima kada sistem ima manji broj kamera — do četiri. Pri većem broju kamera jedan monitor treba koristiti za prihvat slike sa dve i više kamera. Razlozi za ovakvu preporuku su višestruki. Prvo, lice koje dežura u centru tehničkog obczbeđenja ne može fizički da prati više od četiri do šcst monitora. Jer, to je vrlo monotono i zamorno. Drugo, nema ni potrebe pratiti sliku sa svake kamere kontinualno svih 24 časa, jer se dogadaji od interesa za posmatrača dešavaju u par sekundi do nekoliko minuta. Treće, kamere koje su spregnute sa alarmnim sistemom se automatski uključuju na snimanje pri pojavi alarma. I, na kraju, ovakav sistem je jeftiniji. Da bi sistem u ovom slučaju efikasno funkcionisao, potrebno je izvršiti programiranje redosleda prikazivanja i dužine trajanja slike sa svake kamere, pri čemu se mora predvideti mogućnost dužeg zadržavanja određene slike na ekranu, ručno, ako se za tim ukaže potreba. Rastojanje operatera od ekrana i vidni ugao osmatranja slike su dva značajna parametra pri formiranju TV pulta u centru tehničkog obezbedenja. Tako se preporučuje da vertikalni ugao gledanja ne pređe 30°, a horizontalni 45°, 110

ako se žcli održanjc distorzijc slikc u prihvatljivim granicama. Takođe postoje preporuke za minimalno i maksimalno rastojanje operatera od ekrana standardnih veličina. 3. Bezbeđnosno osvetljenje S U ok\dru CCTV sistcma se rešava i bezbednosno osvetljenjc, kako bi se obezbedio potreban nivo osvetljaja za rad kamera u svim uslovima. Osvetljenje prcdstavlja značajan faktor u tehničkoj zaštiti u okviru efekta procene, pa i uvodenjc termina „bezbednosno osvctljenje" ima svoje puno opravdanje. Ono nije vezano samo za mogućnost korektog rada TV sistema, več služi kao pomoć službi fizičkog obezbcđenja u idcntifikaciji potencijalnih neovlašćenih prilaza objcktu i njcgovim prostorima. Pri ovome ne treba zanemariti ni njegovo psihološko dcjstvo: bezbednosno osvetljenje odvraća od pokušaja neovlašćenog ulaska. Posebno treba voditi računa o cfikasnosti osvctljenja u oležanim vremenskim uslovima (magla napr.), kao i u uslovima nestanka napona gradskemreže. U ovom drugom slučaju treba obezbediti ncko minimalno osvetljenje iz rezervnog napajanja. Postoji mogućnost povezivanja osvetljcnja sa alarmnim sistemom, tako da se ono uključuje automatski u onoj zoni gde se alarm pojavio, a po potrebi i susednim, kako bi dogadaj mogao da se prati. Pri rešavanju bezbednosnog psvetljenja, pogotovo ako je ono u funkciji i CCTV, znatnoje kompleksniji pristup spoljašnjcm nego unutrašnjem osvetljenju. Jer, spoljni uslovi nisu stalični, oni se menjaju u zavisnosti od vremenskih uslova i raznih drugih spoljnih uticaja, a projektovana sprega osvetljenje — TV sistem treba da bude uvek u funkciji. Zato ćemo mi u najkraćim crtama razmotriti problematiku rešavanja spoljažnjeg osvctljenja. Kada se radi o spoljažnjem osvctljenju postojc dva koncepta: kontinualno osvetljenje i osvetljenje sa prckidanjem. x Kontinuainojosvetljenjejestalno uključcno u uslovima smanjenevidljivosti i služi, kako za osmalranje perimetra objekta i podršku CCTV-a, tako i za odvraćanja od neautorizovanog ulaska. ^ Osvetljenje sa prekidanjem sejiključuje sanro prialarmu, i to automatski, u onoj zoni koja je narušena. Na ovaj način se štedi energija, ali i odlaže vreme procene^a}, 1 —_5„sec. Jer, tolikojyremeaa. treba da se blendaTcamere prilagodi povećanom nivou svetlosti. Sem toga, same svetiljke imaju svoje vreme startovanja. To, a i još niz drugih faktora, treba imati u vidu pre donošenja odluke o tome koji koncept prihvatiti. Kada se ta odluka donese, onda se definišu zahtevi za osvetljenje. 1b su, pre svega, intenzitet osvetljcnosti, odnos sveilo/tama (kontrast), spektralna karakteristika i vreme startovanja. Osvetljenost (definiše se horizontalna i vertikalna osvetljenost) trebada bude takvog intenziteta da njcgova reflcktovana komponenta od scene može da 111

)

aktivira_fot.osenzitivnu povržinu senzoraslikc. Kako jcpriovomerefleksijarazličita~žlTrazne vrste površina, to trcba uzeti u obzir i stcpen reflcksije, kao i uticaj prirodnih svetlosnih izvora na osvctljcnost scenc. U tabcli 3.2 dat je stepen refleksijc za nekoliko vrsta podlogc, a u labeli 3.1 nivo osvctljcnosti za prirodne izvore svetlosti pri rcflcksiji od 50%. Odnos svetlo / tama jc čak i važniji zahtcv za osvclljcnje od samog nivoa osvelljenosti. Taj odnos pokazuje razliku između najsvetlije i najtamnije površine u kamerinom vidnom polju. Ako je on prcvclik, javiće se nekorektnost u slici, jer se blenda kod kamere automatski podežava na prosečnu osvetljenost scene i nema takav dinamički opseg da bi prihvatila svetlosne ekstrcmume. Ovaj odnos treba zadržati na nivou 6:1. Tabela 3.2: Reflcktovano svctlo Snimana površina Prazan parking prostor

Rcfleksija (%) 5

Fluoroscentne svetiljke — kod njih svctlo proizvode fluoroscentne čestice pobudene električnim lukom unutar dugc staklcne cevi ispunjene živinom parom. Najveći dco spektra je vidljiva sveilost sa nckim izraženim spektralnim linijama. Gasne svetiljke nose zajednički naziv HID (Iligh Intensity Discharge) i sve rade na istom principu — generišu svetlost prolaskom električne struje kroz pare određenog elemcnta. Za razliku od onih sa užarenom niti i fluoroscentnih, ove svetiljke uglavnom ne daju kontinualni spektar, već diskretan, zbog čega teže razlikuju boje. Izuzetak je metal — halid. Čctvna važna odlika svcliljki — brzina startovanja — varira od trenutne (kod svetiljke sa užarenom niti) do 10 minuta (kod natrijumove niskog pritiska). Zato se ove prve koriste samo kao rezcrvne i drže uključene dok se ne uspostavi stacionarno stanje sa nekom drugom vrstom svetiljki. U tabcli 3.3 dat jc uporcdni prcglcd karaklcristika opisanih svctiljki. Tabela 3.3: Uporcdni preglcd karakleristika svetiljki

Zatravljena površina sa drvećcm

• )

Svetlosna karak. izvora ]uxAval

Startovanje

Vek svetiljke u h

sa užarenom niti

21

trenutno

750-1.000

odlićno

Fluorescentna

62

brzo .

7.500-10.000

Metal-halid

odiićno

80

65

3-5 njin.

10.000-15.000

Živina

odlićno

4S

3-7 min.

16.000-24.000

70

Natrijum visokog pritiska

slabo

Stakleni prozori i zidovi

127

4-7 min.

16.000-24.000

slabo

Površina pod sncgom

85

Natrijum niskog pritiska

183

8-10 min.

16.000-24.000

nikakvo

Zgrade od crvene ciglc

35

Neobojena betonska zgrada

40

Parking sa automobilima

40

Objekat obložen aluminijumom

Spektralna karakteristika pokazuje zavisnost isijavanja svetiljke od talasne dužine komponenti svctlosnog spcktra. Kako su kamere osetljive na ograničeni opseg svetlosnog spektra (određenu boju), to treba izabratijakvevrstesvetiljki da im isijavanje bude maksimalno u opsegu zaTcoji su kamere najosetljivije, odnosno treba izvršiti određeno prilagođcnje. U protivnom, biće slab efekat osvetljenosti, pa će biti potreban mnogo jači izvor svetlosti da bi se postigao isti kvalitet slike. Spektralne karaktcristike svctiljki kojc se koriste u CCTV sistemu date su na slici 3.2 uporedo sa karakteristikama TV kamera. Tb su: svetiljke sa užarenom niti, fluoroscentne i gasne svetiljke — živine, metal-halid, natrijumove visokog pritiska i natrijumove niskog pritiska. Svetiljke sa užarenom niti — kod njih svetlo proizvodi usijano vlakno unutar staklenog balona. Najveći deo spektra je vidljiva svetlost.

Vrsta svetiljke

Razlikovanje boj

IV SISTEMI ZA KONTROLU PRISTUPA 1. Namena sistema Primarna funkcija sistcma za kontrolu pristupa je registracija ulaska i izlaska i identifikacija svih lica koja imaju potreba da uđu u restriktivne prostore. Prvi stepenik u kontroli pristupa je fizička barijera, koja sprečava prilaz ograđenom prostoru, a gde su ulazi strogo definisani i pod nadzorom osoblja službe fizičkog obezbedenja. Svako lice koje želi pristup mora biti identifikovano i tu funkciju, za objekte sa malim brojem zaposlenih i ređim posetama sa strane, vrše dežurna iica na ulazima. Međutim, kod objckata gde ima više zaposlenih i gde je frekvencija saobraćaja povećana, kao i kod vrlo osetljivih objekata, gde oslonac isključivo na lica fizičkog obezbedenja nije dovoljno pouzdan, koriste se razne vrste tehničkih

112 113

sistema za kontrolu pristupa. Sem povcćane bezbednosti, njihova primena smanjuje i broj mesta nadziranih od strane lica fizičkog obezbedenja. Generalno gledano, tehnički sistemi za kontrolu pristupa baziraju na tri tehnike koje na određcni način utvrđujc autorizovanost lica za ulazak u osetljiv prostor i, po dobijanju potvrde, daju dozvolu za ulazak. Prva tehnika se zasniva na poznavanju šifre za olvaranje brave, druga na posedovanju idenlifikacionc kartice ili bcdža i trcća na prcpoznavanju neke fizičke osobenosti lica koje traži pristup. Pri ovome je moguće vršiti kontrolu u tri nivoa, na ulazu u krug objekla, na ulazu u sam objckat i na ulazu u kritičnu prostoriju, i povezati sistcm sa alarmnim sistemom.

Pri ovakvom načinu kontrole pristupa moguće jc imati podatke ko je ušao, gde i kada, moguće je voditi cvidcnciju radnog vremcna i ostale statistike potrebne korisniku. Sve podatke je moguće memorisati i na zahtcv tražiti njihov ispis i štampanje. 1 [ 1 "1 •*« —1~

Hi

2. Vrste sistema ELEKTRONSKA ŠIFRA Elektronska šifra sadrži dve funkcionalne ccline, tastaturu i memorisanu šifru (sl.4.1a). Pravilno otkucana šifra na tastaturi aktivira rezu električne brave u vratima i time poznavaocu šifre omogućuje ulazak u štićeni prostor. Sistem je jednostavan, ali zato pruža nizak nivo bezbednosti ulaska. Prvo, zbog toga što jednom otvorcna vrata omogućuju ulazak i drugim licima često neovlašćenim, i drugo, što se šifra može lako otkriti i zloupotrebiti. Iz navedenih razloga, kada se radi o osetljivim prostorima, elektronska šifra se kombinuje sa drugim tehnikama kontrole pristupa. IDENTIFIKACIONE KARTICE Sistemi za kontrolu pristupa na bazi identifikacionih kartica spadaju u najrasprostranjenije sisteme ove namene. Kodirana kartica, po izgledu i dimenzijarna slična kreditnoj, nosi podatke o korisniku, a identifikacija se obavlja njenim jednostavnim uvlačenjem u čitač ili približavanjem na odredeno rastojanje. Prema načinu izrade i kodiranja mogu biti magnetne, induktivne, Wiegand, bar kod, beskontaktne (aktivne i pasivne), i čip. Čitač kartice se postavlja pored ulaza u osetljiv prostor i može sc koristiti na dvojak način, kao samostalna jedinica i kao deo sistema kontrolisanog računarom (sl. 4.1 b i c). Kada se čitač koristi kao samostalna jedinica njegova jedina funkcija je da po registraciji lica deblokira elektromehaničku bravu i omogući pristup u restriktivan prostor, slično elektronskoj šifri. U drugom slučaju on ima više funkcija, složenije je konstrukcije i predstavlja deo sistema u kome ima veći broj kontrolnih mesta, odnosno veći broj čitača. Tada on elektronski očitava podatke sa prinete kartice i šalje ih ka nadzornom terminalu — centru tehničkog obezbeđenja. Preneti podaci se porede sa memorisanim podacima i za par sekundi stiže podatak.da li treba dozvoliti pristup. Kada se pristup dozvoljava, čitaču se šalje komanda za otvaranje elektromehaničke brave. 114

Sl.4.1: Elektronska Sifm (a), čuači kanicc (b) i bcskomaktni čhač (c)

Isto tako opisana kontrola pristupa omogućuje poništenje izgubljene ili ukradenc kartice, kao i zabranu ponovnog ulaska u rcstriktivan prostor istom karticom ako nije izvršena registracija zadnjeg izlaska iz tog prostora. Ovo drugo sprečava ulazak uz pomoć kartice koja je dobačena od strane lica koje se već nalazi u kontrolisanom prosloru. Kako se kartični način kontrole svodi na posedovanje kodirane kartice koja „otvara vrata" njenom nosiocu, to je mogućnost zloupotrebe usled njenog gubitka ili namernog otuđenja prilično velika. Zato se i ovaj sistcm kombinuje sa drugim, najčešče sa clcktronskom šifrom i telcvizijom zatvorenog kruga. FIZIČKE OSOBENOSTI Metode kontrole pristupa bazirane na fizičkim osobenostima nose naziv i biometrijske metode iz prostog razloga što se oslanjaju na biološke karakteristike lica koje traži pristup. Zajedničko za sve ove mctode je da se određena osobenost lica, putem očitavanja na odgovarajućem uređaju na ulazu, poredi sa memorisanim podacima. Ukoliko postoji podudarnosl izmedu merene i memorisane veličine pristup se dozvoljava. Memorisani podaci mogu biti u samom uredaju, kada se on koristi kao samostalan, ili u bazi podataka smeštenoj u ccntralnom uredaju, kada postoji više kontrolnih punktova. Rukopis, olisak prsta, gcomctrija šakc, boja glasa i izgled mrežnjače oka su fizičke osobenosti koje predstavljaju bazu za izgradnju biometrijskih sistema za kontrolu pristupa. Rukopis Pri korišćenju rukopisa u svrhu identifikacije moguće je govoriti o dva načina utvrdivanja auientičnosti ove osobenosti. Prvi način je poluautomatski i svodi se na vizuelno poredenje ponuđenog i storniranog potpisa, dircktno ili uz pomoć televizije zatvorenog kruga. Koristi se uglavnom u bankarskom poslovanju. 115

Drugi način je potpuno automatizovan, bez potrebe asistencije dežurnih lica i ima značajnu primcnu u kontroli pristupa. Tu se kao fizička osobenost ne koristi izgled ispisanog potpisa, vcć način na koji se on ispisuje, tj. njegova dinamika. Parametri dinamike — brzina, ubrzanje, pritisak — se mere i memorišu, a kasnije porede. Pri ovomc se potpisivanje vrši na posebnoj podlozi elektronskom olovkom (sl.4.2a).

) Sl.4.3: Geomctrija šakc (a) i inrc'njača oka (b) •

Sl.4.2: Rukopis (a) i oiisakprsta (b)

>

Otisak prsta Opredeljcnje za ovakvu vrstu idcntifikacijc bazira na činjenici da je verovatnoća da dvoje ljudi, uključujuči i blizancc, ima isti otisak prsta manja od jedan prema milion. U razmatranju ove problematike postoje dva fundamentalno različita pristupa, koja rezultuju i u vrsti urcdaja koji cgzistiraju na tržištu. Prvi pristup vodi ka jednostavnom poređcnju memorisane slike otiska prsta sa slikom koja se dobija skaniranjem na ulaznom uredaju (sl.4.2b). Drugi metod uzima uzorke sa više mesta na jagodici prsa, odrcđujući tačnu lokaciju i orijentaciju svake šare na njima, i porcdi tako sintctizovanu sliku sa mcmorisanom. Geometrija šake Korišćenje ove mctodc bazira na tvrdnji da jc geometrija čovečje šake jedinstven biometrijski idcnlifikator, mcrljiva karakteristika gde se može pogrešiti najviše do 0,1%. Ako se uz to dodaju i drugi parametri, kao što je, na primer, odbijanje svetlosti od kože pojedinca, onda su jasna opredeljenja za ovakvu tehniku kontrole. Sistem snima kompletnu geometriju šake — dužinu prstiju, razmak između njih, oblik, širinu šake — i to poredi sa memorisanim podacima (sl.4.3a).

Boja glasa Do sada su razvijena samo dva sistcma koja vrše identifikaciju na bazi boje glasa i oba su novijeg datuma. Rcfercntni uzorak glasa sa odabranim rcčima se digitalizuje i memoriše u centralnom uređaju, koji nadzire više ulaznih mcsta. Komunikacija sa centralnim uredajem je prcko uredaja koji sadrži običnu telefonsku slušalicu i šifru za ulazak u sistcm. Pri odredenoj podudarnosti tcksta izrečenog u slušalicu i memorisanog dobija sc potvrda za lcgalan ulazak. Mrežnjača oka Raspored krvnih sudova na mrežnjači čovečjeg oka je jedinstvcn, što znači da ne postoje dve osobc kod koj ih sc on možc podudariti, uključujući i blizance. Ova pretposiavka je i naučno potvrđena od stranc amcričkih stručnjaka na osnovu njihovog višegodišnjeg opscžnog istraživanja. Do danas je razvijcn samo jcdan urcdaj koji korisli ovakav način identifikacije. Sam postupak sc sastoji u skaniranju mrcžnjače oka gledanjcm u ulazni uređaj sličan dvoglcdu i poredenjem dobijcne slike sa slikora u bazi podataka (sl.4.3b). 3. Izbor sistema Izbor sistema za kontrolu pristupa zavisi od viže činilaca, a pre svega od osetljivosti restriktivnog prostora, broja lica koja u njega legalno ulaze, broja ulazaka i izlazaka, kao i potrcbe za vođcnjem evidencije o prisulnosti. Bitne odlike svakog sistema, koje se moraju imati u vidu pre donošenja odluke o njegovoj primcni, su: otpornost na falsifikovanje, propusna moćsistema i greška sistema. 117

116

OTPORNOST NA FALSIFIKOVANJE Otpornost na falsifikovanje odrcduje stcpen sigurnosti sistema. Biometrijski sistemi na bazi prepoznavanja govora, mrcžnjače oka i dinamike potpisa se smatraju najotpornijim na falsifikate. Otisak prsta i geometrija šake se smatraju srcdnje do visoko otpornim (to zavisi od načina obrade karakteristike), dok idcntifikacione kartice nudc rclativno nisku otpornostna falsifikovanje. Kod njih ova karakteristika zavisi od tehnologije izrade kartica i načina njihovog kodovanja. PROPUSNA MOĆ SISTEMA Propusna moć označava broj lica koja se mogu registrovati na odredenom ulazu u jedinici vremena (u jednom minutu). Ona zavisi od vrste primenjenog sistema i kod sistema sa karticama, kada sc oni koriste bez šifre, potrebno prosečno vreme za rcgistraciju iznosi oko 3 sekunde. To znači da se u jednom minutu može registrovati 20 lica, što predslavlja propusnu moć tog sistema. Taj broj može biti i veči ako je čitač prolazni (kartica se provlači a ne uvlači u čitač). Ukoliko je čitač sa šifrom, onda se propusna moć znatno smanjuje jer je za ukucavanje šifre potrcbno oko 5 sekundi. Kod bfometrijskih sistcma potrebno je duže vreme za idcntifikaciju, pa oni imaju manju propusnu moć. Tako je kod sistcma šifra + gcometrija ruke i šifra + otisak prsta ovo vreme 5-10 sekundi, a za dinamički potpis i mrežnjaču oka 10-20 sekundi. Ovo sve pod uslovom da sistcm ispravno funkcioniše i da lice poštuje proceduru registracije. GREŠKE SISTEMA Kod sistema za kontrolu prislupa postoje dve grupe grešaka i to: — Tip I, pogrešno odbijanje — FRR (False Rcception Rate), kada sistem odbije autorizovano lice i — Tip II, pogrešno prihvatanje — FAR (False Acception Rate), kada sistem dozvoli pristup neautorizovanom licu. Greška tipa I nastaje kao posledica nepoštovanja procedure očitavanja ili zbog oštećenja identifikacionog clementa. Ova greška sa bezbednosnog aspekta nije kritična i najčešće se otklanja ponavljanjem proccdure pristupa. Greška tipa II predstavlja ozbiljan problem i težnja je da ona kod sistema bude što manja. Elektronske Sifre nemaju ni jednu od ovih grcšaka: ukucani broj je tačan ili pogrešan. Identifikacione kartice mogu biti zaprljane, ogrebane, savijene ili demagnetizovane, zbog čega je očitavanje otežano, pa kod njih postoji u određenom procentu greška tipa I. Međutim, greške tipa II nema jcr je teško nevažeću karticu toliko izmeniti da ona bude korektno očitana. Kod biometrijskih sistema stvari stoje sasvim drugačije, jer je identifikacija bazirana na verovatnoči da je određena karaktcristika svojstvena samo jednom 118

licu. Pošto postoje izvcsna ograničenja u tačnosli i ponovljivosti fizičkih merenja i kako se i sama fizička osobenost može s vrcmena na vreme promeniti (boja glasa zbog promuklosii, dinamika potpisa zbogstrcsa, otisak prsta i gcometrija šake zbog fizičkih ožtcćcnja), to kod ovih sistcma postoje obe vrste grešaka. Kolike će one bili zavisi od vrste identifikacionog sistema i njegovog proizvođača. Ovde poscbno treba napomenuti da medu greškama tipa I i tipa II postoji odredena zavisnost i da sc tu prave određcni kompromisi. Jer, ako bi sistem bio tako podešen da on ima apsolutnu sigurnost pri identifikaciji, tada bi imao neprihvatljivo visok nivo pogrešnog odbijanja. KOMBINOVANI SISTEMI Teško je očekivati da jedan sistem može zadovoljiti sve zahteve koji se pred njega postavljaju, pogotovo ako sc zna da jc svaki od njih na neki način ranjiv. Tako, sistcmi na bazi šifre i identifikacione kartice samo verifikuju podatke i daju ili ne dozvolu za ulazak. To znači da svako ko poznaje važeću šifru, ili ima odgovarajuču kodnu karticu, može uči u kontrolisani prostor, bez obzira da li je za to ovlašćen ili ne. Za razliku od njih, biometrijski sistemi utvrduju identitet lica koje traži pristup i pri pozitivnoj identifikaciji daju dozvolu za ulazak. Međutim, ni oni nisu nepogrešivi, pa može doći do odbijanja autorizovanog lica i prihvatanja neautorizovanog. Ove greške su uglavnom posledica nesavršenosti mehanizma uporedivanja i nepravilne pozicije pri identifikaciji. Zbog toga se preporučuje primena kombinovanih sistema, koji će po izvršenog verifikaciji omogućiti i identifikaciju lica. Najčešće se kombinuje elektronska šifra sa kartičnim sistemom ili biometrijskim, a kao dopuna ovim kombinacijama, pogotovo kada se radi o ulascima u vrlo osetljive prostore, koristi se i tclcvizija zatvorcnog kruga. Na slici 4.4 dat je primer jedne takve kombinacije.

SL 4.4: Primena TVsistema u kontrolipristupa

119

SPREGA SA ALARMNIM SISTEMOM Sprega sisiema za kontrolu pristupa sa alarmnim sistemom omogućuje ulaautorizovano" lica u Siićen prostor bcz izazivan a alarma i bcz poziva ope-

Sfe a u S Z o m cemru pr/ulaska u taj prostor. Kao Sto je kart.com moguće deblokirati elektromehaničku bravu, tako je moguce isključiti i senzor u restriktivnoj prostoriji.

V KOMUNIKACIONE VEZE I SISTEMI ZA KONTROLU OBILASKA OBJEKTA (\L)Koniunikacione veze Sem standardnih komunikacionih vez3 kojc redovno postoje u objektima (telcfonske i interfonske) treba poscbno predvidcti komunikacione veze u svrhe bezbednosti. Ovc vcze imaju slcdcće osnovne funkcijc: — održavanje mobilnosti lica službe fizičkog obczbcđenja, — brzo uspostavljanje komunikacije (linija nikada nijc zauzeta) u.cilju obaveštavanja, kako bi se minimiziralo vrcmc odziva u opasnim situacijama. Pri ovome se nikada ne trcba osloniti samo na jcdnu vrstu bezbednosne veze, jer one moraju bili stalno u funkciji, pa otkaz jcdne mora omogućiti prelazak na drugu. Inače, ove veze služe za stalno komuniciranje izmedu svih punktova fizičkog obezbcđcnja i ccntra tciiničkog obezbedenja, a u ekscesnim situacijama i sa viSirti hijcrarhijskim nivoom. U bezbednosne svrhc koriste sc dvc vrste komunikacionih sistema: žični i bežični. ŽIČNI SISTEMI Žični sistemi su najčcš'će baziranš na intcrfonskim vczama (klasični i elektronski interfoni), pri čcmu su moguće komunikacione kombinacije „jedan sa svakim" i „svaki sa svakim". U prvom slučaju sc u centru obezbcdenja nalazi centralni intcrfon preko koga se uspostavlja veza sa svakim mcstom gde dežuraju lica fizičkog obezbeđenja. Pri ovome to može biti pojedinačno pozivanje, a može i istovremeno svih priključenih perifernih jedinica, pri čemu postoji i mogućnost provere ispravnosti Jinije i napajanja. Druga vrsta sistcma, „svaki sa svakim", omogučuje i međusobnu komunikaciju svih stražarsklh mcsta. U okviru tehničke zaštite interfonski sistem služi i za najavu ulaska lica u restriktivne prostore. Tada sc obično kombinuje sa elektromehaničkom bravom, koja se po identifikaciji liča deblokira odgovarajučim tasterom iz štićene prostorije i TV kamcrom (video intcrfoni). BEŽIČNI SISTEMI Dok su interfoni stacionarni uredaji, bežični sistemi se mogu korisliti i kao stacionarni i kao mobilni. To su radio veze koje se mogu uspostavljati na više načina i u te svrhe se koriste: — ručne radio stanice za dvosmerno komuniciranje u pokretu, — dvosmerno komuniciranjc: fiksna stanica u centru obezbcđenja — ručna radio stanica i — jednosmerno selektivno pozivanje i obaveštavanje — pejdžing sistem — gde se veza ostvaruje iz CTO sa imaocem prijemnika (najčešče džepnog). 121

120

2. Sistemi za kontrolu obilaska objekta Preglcd objekta, pogotovo van radnog vremena, je važna karika integralnog programa obezbeđcnja. Pri tome se ne misJi samo na funkciji zašthe od provale i krađe, već vrlo često i na funkciju ranog otkrivanja požara. Zato je i savesno obavljanje ove dužnosti jedan od preduslova za održavanjc potrebnog nivoa bezbednosti objekta. Usvrhekontroleradalica kojasu zaduženaza obilazakobjckta,a izbognjihove lične bezbcdnosti, koriste sc dvc bazne vrste elektronskih sistema (ranije su korišćeni mehanički satovi) i to: — sistemi projektovani samo za tu namenu pod zajedničkim nazivom ,,Guard watch" — („nadzor Čuvara") i — sistemi za kontrolu pristupa sa idcntifikacionim karticama. Zajedničko za oba ova sistema je to što sadrže tri funkeionalne celinc, medusobno sprcgnute žičnim putcm, bcžično ili kombinovano. To su: — kontrolna stanica (čitač karlice), koja se postavlja na mesto koje treba obići i koja ima svoj kodni broj, — satna jedinica (identifikaciona kartica), koju čuvar nosi sa sobom i koja takođe ima svoj kodni broj i — čitač podataka (nadzorni terminal), koji se nalazi kod lica zadužcnog za kontrolu rada službe fizičkog obezbedcnja ili u centru tehničkog obezbeđenja. Kod većine „Guard watch" sistema, pomenuti elementf sistema egzistiraju kao samostalne jedinice, izmedu kojih nema nikakvih žičnih veza, a postupak registracije i očitavanja podataka je vrJo jednostavan. Pri obilasku objekta čuvar prislanja svoju satnu jedinicu uz svaku kontrolnu stanicu u zoni koju treba da obiđe. Na taj način satna jedinica očitava kodni broj stanice (odnosno mesto obilaska), datum i vreme i to memoriše. Usatnoj jedinici se mcmorišu i svi drugi podaci značajni za efikasno funkcionisanjc sistema, kao što su: stanje napajanja, nepravilno rukovanje, pokušaj untftenja jedinice i sl. (sl. 5.1.). Čitač podataka prihvata, obrađuje i prikazuje na svom display-u memorisane podatke sa prinete satne jedinice, a isti se mogu i štampati na štampaču. Takođe, postoji mogućnost povezivanja čitača sa centralnim procesnim uređajem u CTO, u cilju prezentacije i memorisanja svih prikupljenih podataka. U zavisnosti od primenjenog sistema mogu se postići različiti nivoi programiranja tura obilaska. NajviSi nivo programiranja se dobija uz pomoć kompjutera. Kompjuterizovani sistemi dopuštaju programiranje sa promenljivim redosJedom obilaska pojedinih stanica i promenljivim vremenom između tura. Pri ovome se kao baza programa uzimaju broj tura koje treba ispuniti i broj stanica po jednom obilasku. Sem toga, oni izazivaju automatsko alarmiranje ako ima određenih odstupanja od programiranog redosleda, odnosno ako se čuvar u 122

određeno vreme ne pojavi na odredenom mestu. Na ovaj način sistem „brine" i o bezbednosti osobJja, jer nedolazak na odrcdižte može značiti da se nešto desilo. I joS nešto. Ovakav sistem omogućujc brz izlazak na lice mesta preusmeravanjem najbližih čuvara na mcsto događaja.

SL J. /..' „ Guard watch " slsicm

VI CENTAR TEHNIČKOG OBEZBEĐENJA Sva oprema za nadzor i upravljanjc sistemom telmičke zaštite se sme^ta na jednom mestu — u centru tchničkog obczbcdenja (CTO). Centar tehnfčkog obezbedenja se može formirati na nivou štićenog objekta kao iokalni, kada nadziresamo taj objekat, i na nivou jcdnog područja, kao centralizovani, kada nadzire više disJociranih objckata. 1. LokaJni nadzor

Koja će oprema biti smcžfena u centru obezbeđcnja zavisi od kompleksnosti zaštitnih sistema koje nadzire i žcijenog protokoliranja dogadaja. Tako lokalni ccntar može sadržavati samo alarmnu ccntralu sa napajanjem i indikatorima alarma, sme^tenu u prijavnfci objekta i zaposednutoj samo u toku radnog vremena. Van radnog vremena dojava se prosleđuje u SUP ili na neko drugo za to odredeno mesto, ili jedjiOStavno ogla&ava spoljnom sirenom u Jokalu. Lokalni centar može prcdstavJjati i jedan kompleksan ccntar sa brojnim uredajima, kada je u pitanju zažftita industrijskih kompJeksa, banaka i drugih većih i značajnijih objekata. U tom slučaju on jc stalno zaposednut, a posebna se pažnja mora posvetiti izboru njegove lokacije i uređenju enterijera. Ovo iz sledećih razloga: - što je to mesto gde se inogu dobiti sve informacije o tehničkom obezbeđenju, te da treba da bude izdvojeno od uticaja okoline, slučajnih i namernih poseta, - Sto se tu sme^ta osetJjiva i skupa oprcma, za koju su potrebni određeni ambijentalni uslovi,

— što tu stalno borave dežurna lica, kojima trcba obezbcdiii odgovarajuće uslove za boravak i rad, — što sa tog mcsta idu svi inslalacioni vodovi za sistcm tchničke zaštite. Zbog toga je prislup u ccntar obczbcdcnja strogo restriktivan, uz korišćenje nekog od načina kontrole pristiipa i zašlite opreme i podataka. Kod razudcnih objckata, gdc alarmnim sistcmom trcba da bude obuhvaćeno više nezavisnih celina (ili etaža), najpogodnije je formirati alarmne podcenlrale po tim celinama. To pojcdnostavljuje rukovanjc sistemom i olakSava intervenciju uslučaju otkaza pojcdinihnjcgovih komponenti. Ovakvo rcšenje jei jeđino moguće u slučajevima kada su rastojanja od štićenih proslora do centra tehničkog obezbeđenja vcća od onih koja mogu biti premoštena na relaciji senzor-alarmna centrala. Jer, ne zaboravimo, senzori se napajaju iz alarmne centrale i dužina scnzorskc linijc je ograničcna. Alarmne podcentrale (PCi do PCn, sl. 6.1) bi se u tom slučaju posrcdstvom odgovarajućeg interfejsa priključile na centralni proccsni uredaj CPU u CTO. Sa ovog urcdaja bi se slale komande za upravjjanje alarmnim sistemom i primalc signalizacijc sa štičenih punktova, za šta uz CPU postoje i pcrifcrne jcdinice. U stvari, radi se o kompjuterizovanom centru obezbedenja gde se veza izmedu podcentrala i centralnog procesnog uređaja rcalizuje telcfonskim paricama, a pod stalnim nadzorom bi bio samo CPU. Ukoliko se radi o objektu koji ima visok nivo zaštite, onda će u CTO biti smešteni i uređaji za nadzor nad ostalim sistcmima tehničke zaštite. Blok šema jednog takvog složenog kompjuterizovanog sistema data je na slici 6.1.

Sl. 6.1.: Blok icina nadzomo-upravljačkog sistcma

U okviru centralnog procesnog uredaja su jedinice za radni i intervencijski protokol, kao i mcmorijske jedinice kojc omogućuju željeno protokoliranje. Za predviđene protokole služi video terminal na kome se dobijaju i instrukcije 124

za operatera i prikaz svih dogadaja u sistcmu, tasiatura za komunikaciju operater-CPU, kao i printcr za žtampanje svih dogadaja u sistcmu. Na sinoptik tabli je u odgovarajućoj razmcri prikazana situacija kompleksa sa optičkom indikacijom stanja senzorskih linija pcrimetra, kao i optičkom identifikacijom dela objckta u kome je došlo do alarma. Kod objckata koji imaju nižinivo zaštitcsastavccntraćesejednostavnodobiti eliminacijom sistcma koji zaštitom nisu predvidcni. Sistem za nadzor i upravljanje se najčešćc svodi na alarmnu centralu i komandno-kontrolni TV pult, sa odgovarajučom sinoplik tablom. 2. Centralizovani nadzor Uvodenje ccntralizovanog sistcma za nadzor i upravljanje na odredenom području zahtcva jcdno šire sagledavanjc činilaca koji su od značaja za opravdanost ove, ne male, inveslicije. U kontckstu toga, ističu sc tri aspekta sa kojih ovu opravdanost treba podržati i lo: bczbcdnosni, tchnički i ckonomski. Sa bezbednosnog aspekta uvodcnjc centralizovanog sislema ima svoju opravdanosl zbog: — povećane brzine intcrvencijc, jcr se informacije o cksccsnoj situaciji blagovremeno prenose na nadlcžno mcsto, — pojačane kontrole ispravnosii Tokalnih zašlitnih sistema i prenosnih puteva, čime se postižc njihova stalna pogonska sprcmnost, odnosno redovno održavanje i servisiranje, — postizanje veće odgovornosti korisnika štićcnih objekata, jer se svi događaji u sistemu memorišu, što pruža mogućnost utvrđivanja krivice u slučaju ekscesa. Sa tehničkog aspekta opravdanost sc oglcda u: — primeni mikroproccsora u uredajima sisicma, Sto omogućuje uspešnu realizaciju željenih funkcija i prilagođenje programske podržke konkretnih zahtevima, — mogućnosti objedinjcnja nadzora i upravljanja različitim funkcijama lokalnih sistema, — mogućnosti prožircnja sistcma s obzirom na kapacitct i nove funkcije. Sa ekonomskog aspekta, podršku uvođcnju centralizovanog sistema pruža, pre svega, sledeče: — mogućnost korižćenja postojeće tclcfonske mreže za prenos informacija, — smanjcnjc broja lica fizičkog obczbcdcnja u nadziranim objektima, jer nije potrebno stalno dežurstvo u lokalnim centrima, — mogućnost fazne realizacije sistema, §to u vreme smanjenih investicija u svim domenima olakšava donošenje odluke o ovakvom ulaganju. SASTAV CENTRA Sastav i funkcija centra zavise od izabranog prenosnog puta na relaciji lokalni centar-centar obezbeđenja i načina odvijanja komunikacije — jednosmerna ili dvosmerna. Najveće mogučnosti pruža dvosmcrna komunikacija preko telefonske linije sa multipleksnim prenosom, nadziranim računarom. 125

U tom slučaju, u centru tehničkog obczbcdcn ja sc smcšia oprema koja omogućuje komandovanjc odrcđcnim funkcijama dislociranih zašlitnih sistema i prijem podataka sa njih. U okviru toga osnovne funkcijc prcdviđene opreme se odvijaju u realnom vremcnu i mogu se razgraničiti na: — prihvatanje podataka sa alarmnih pođccntrala, — obradu prispelih podataka, — odgovarajuću prezcnlaciju odredenih informacija, — memorisanje značajnih podataka, — ciklično prozivanjc svih podcentrala u cilju provere njihove ispravnosti i regularnosti prenosa, — prihvatanje komandi od operatera i njihovo prosleđivanje ka internim izvršnim jedinicama i podcentralama. Ove funkcije se realizuj u preko niza urcdaja, kako je to dato u blok šemi (sl. 6,1) nadzorno-upravljačkog sistcma. Tu i nema nckebilne razlike između kompjuterizovanog lokalnog i daljinskog nadzornog centra, izuzev različitih potreba za programskom podrškom sistcmu i načina prikaza alarmnih stanja. Naime, kod centralizovanog nadzora sinoptik tabla predstavlja u određenoj razmeri situaciju područja koje je pod nadzorom, gde se alarmna stanja prikazuju tkz. grupnim alarmom. To znači da se ne identifikuje uža zona objekta gde je došlo do incidentne situacije, već samo objekat, a bliža identifikacija se ostvaruje na video terminalu. Na slici 6.2. prikazan je-izglcd jeđnog kompjuterizovanog centra tehničkog obezbeđenja.

VII POUZDANOST SISTEMA Pod pouzdanošću sistcma se podrazumeva vcrovatnoća njegovog otkaza i neadekvatnog alarmiranja. U tom smislu može se govoriti o potpunom otkazu (ispadu) sistema, otkazu ncke njcgovc funkcijc i pojavi lažnih alarma. Analize su pokazale da će sistem biti onoliko pouzdan koliko jc: — dobro uradcn projckat, odnosno sprovcdena procedura planiranja zaštite, — propisno izvedena instalacija, — proverena i atestirana ugradcna oprcma i — savesno i stručno osobljc koje rukujc sistemom. 1. Otkaz sistema VREMENSKI TOK OTKAZA Kao i za sve elektronske sistcme i ovde sc može posmatrati stepen otkaza kao funkcija vremena, odnosno mogu uočiti tri karakteristična područja, kako je to prikazano na slici 7.1. broj otkaza

(-— pocetni 5/. 7.1: Vremenski lok otkaza sisicma

Sl. 6.2.: Kompjuterizovani centar tehničkog obczbedenja

126

normalni

-starosni-

Prvo područje predstavljaju tzv. početni otkazi, kojc karakteriše veliki broj otkaza, jer je to period uhodavanja sistcma. U tom periodu se otklanjaju projektantski i izvođački nedostaci, a uočavaju i slabe komponente elektronske opreme. Pod uslovom da nisu napravljeni vcliki propusti pri izboru uredaja i njihovom funkcionalnom povezivanju, ovaj pcriod traje najduže godinu dana, za koje vreme se daje i garancija za opremu i izvedene radove. Drugo područje — normalni otkazi — jc poslcdica slučajnih grešaka koje se dogadaju u toku eksploatacije elektronske oprcme. Karakteriže ga relativno konstantan broj otkaza tokom dužeg vrcmenskog perioda. Treće područje — starosni otkazi — nastaje kada se prekorači projektovani vek opreme. Starenje komponenti sistema prouzrokuje povećani broj otkaza, tako da se oprema posle 10-15 godina eksploatacije mora obnavljati. Uzrok otkaza neke funkcije sistema je najčešće nestručno rukovanje, ili čak, i naraerno onesposobljavanje, a može biti i otkaz neke njegove komponente. 127

)

TEHNIKA UDVAJANJA Šta se može učiniti pa da sistcm ostanc u radu, potpuno ili dclimično, pri hardvcrskim otkazima? Jedini lek jc primena tchnike udvajanja. Tchnika udvajanja podrazumeva korišćenje paralelnih urcdaja, poćev od mesta dctckcije, preko prenosnog puta, do centra tchničkog obezbcđcnja. Udvajanjc znatno poskupljuje sistem, pa tu treba biti vrlo selekuvan. Vcrovalnoća ispada postoji za svaku komponentu zašiitnog sistema, pa ireba proccniti koliko jc koja komponenta kriiična za njegov celokupan rad. U stvari, trcba znati koliko se vrcmc isp'ada sme tolerisati. Prema tome će sc odrcditi stcpcn intcgritcta sistcma i sačinili ckonomska analiza cene postizanja tog stepena. Kod sislema visokog nivoa bczbcdnosti ne smc se lolcrisaii nikakvo vreme ispada i tu se ide na udvajanje pcrimciarskih scnzora (dve različite vrsle), prenosnog puta (dvc odvojcne telcfonskc linije, ili jcdna TT linija i bežični prenos), i centra tchničkog obczbedcnja — scm glavnog formira se i pomoćni na drugom mestu, sa osnovnim funkcijama. Kako se uglavnom radi o kompjuterizovanim centrima, to sc ovo udvajanjc hardvcrski lako rcšava. NADZOR PRENOSNOG PUTA Otkazi sistema mogu biti posledica ošlcćcnja ili sabotaže na komunikacionira trasama na rclaciji scnzor-alarmna ccntrala i alarmna ccntrala-ccntar tehničkog obezbeđenja. Nameran prekid ili kratak spoj linija koje povczuju scnzore sa alarmnom centralom omogućuju nesmetan ulazak u resiriktivne prostorc, ako nije sproveden tzv. nadzor linije („line supcrivison"). On se izvodi na više načina, a najčešće formiranjem strujnog kola tako da promena struje na liniji ili njene impedanse, inicira alarm. Kako su ove linije unutar štićenog objekta, to ovakvu zaštitu nije teško sprovcsti, a pošlo dobrim dclom idu kroz rcstriktivne prostore, to im se teško možc i priči neovlašćcno. Mnogo veći problcm prcdstavljaju prenosni putevi na relaciji alarmna centrala-centar obezbeđcnja, Sto jc slučaj kada je izvcdena daljinska dojava alarma. Tada se linije vode kroz spoljnc, ncobczbcdcne prostore, gde postoji laka dostupnost ukoliko im se poznajc trasa. Nadzor linijcbi se u ovora slučaju mogao sprovcsti odabiranjcm takvog načina prcnosa informacija na relaciji alarmna centrala-centar tchničkog obczbcdcnja da se slanje linije ne rnože simulirati, kao i da se omogući stalno prozivanje alarmne centrale od strane CTO i njen adresibilan odziv. Tako bi svako izostajanje odziva značilo neku neregularnost i bilo upozorenje na kompromitaciju linije. NAPAJANJE Kako elektronski uređaji u sistemu tehničke zaštite zahtevaju napajanje, to njegov ispad u bilo kojoj tački sistema može izazvati potpun otkaz sistema. Zbog toga se uvek mora predvideti rezcrvno napajanje dovoljnog kapaciteta da 128

može da zadovolji zahicve sislcma. To možc bili agrcgat, a kod malih sistema i baterije. Kod kompjuterizovanih ccniara tchničkog obczbcdcnja potrebno je obezbediti neprekidno napajanje u cilju sprcčavanja ispada kompjutera ili gubitka memorisanih podataka. Jer, agrcgam je potrcbno određeno vreme za startovanje i uspostavljanje slacionarnog stanja i taj period trcba pokriti odgovarajućim batcrijskim napajanjem. TESTIRANJE SISTEJMA Videli smo da ponzdanost sistcma dobrim delom zavisi od primenjene elektronske opremc i njcnc funkcionalnepovczanosti. Da biseblagovrcmeno uočile promcne njihovih karakteristika, potrcbno jc pcriodično vršiti preglede i testiranja sistema. Prcporukc za periodičnost kontrole komponenti u sistemima tehničke zašu'tc daju komisijc pri nacionalnim komitctima za standardizaciju. 2. Lažni alarmi Generalno glcdano, pod lažnim alarmom se podrazumcva svaki onaj alarm koji sc ne može pripisati odgovarajućoj aklivnosti, odnosno koji nije nastao kao posledica neautorizovanog ulaska u štičcni prostor. Najčešće nastaju zbog lošeg rada opreme ili njcnog ispada, uticaja okoline, grežke korisnika zaštitnog sistema i nepoznatih uzroka. ALARMI OPREME Javljaju se zbog: ncadckvatnosti scnzora (ncprilagodeni uslovima primene, loše montirani, loše podežcna osetljivost), grcSkc na prenosnom putu alarmna centrala-ccntar obezbcđenja (kod daljinskc dojavc), greške u centru obezbedenja (hardverske i softvcrske), zbog ispada napajanja, propadanja izolacije provodnika, starenja elektronskih komponcnii i sl. Ako jc sislcm dobro projeklovan, instaliran i održavan i ako je ugradcna dobra oprcma, onda se ova vrsta alarma relko javlja. ALARMI OKOLINE ; Ovi alarmi naslaju zbog vrcmcnskih us!o\ a, elektromagnetnih zračenja, raznih životinja, rada'rnažina, odvijanja saobraćaja i sl. Vrcmenski uslovi (kiša, sneg, vetar, mraz) mogu dosla uticati na rad scnzora, pogotovo onih za zaštilu perimetra i spoljnih prostora, i taj uticaj sc može ublažiti njihovim adekvatnim izborom i podežavanjcm osctljivbsli. Elektromagnctna zračcnja, koja potiču od visokonaponskih vodova, radiopredajnika, radarskih sistema i sl., mogu uticati na rad uređaja i na prenosne linije alarmnog sistema. Oklapanjem urcdaja i zažtitom kablova (uvlačenjem u cevi ili oklapanjcm) ovi uticaji sc mogu smanjili. Rad motora raznih uređaja (usisivači, klima-uredaji, fabričke mašine) može biti uzrok lažnih alarma kod senzora za unutrašnju zaštitu, a odvijanje drumskog i avio-saobraćaja može uticati i na one za spoljnu zaštitu. Smanjenje broja 129

lažnih alarma u ovim slu&jcvima jc moguče postići samo izborom adekvatmh senzora za određene uslove primcne, uz poStovanjc svih prcporuka proizvođača za njihovu ueradnju i podcšavanjc osetljivosti. Životinje su često uzrok lažnih alarma, pogotovo na otvoremm prostonma. Jer sistem se ne može tako podcsiti da ne reaguje na veće životinje, a da reaguje na lica. Ovaj problem se često rešava pogodnim mehaničkim preprekama, ko]e se postavljaju isprcd detekcionih zona. ALARMI IZ NEHATA Ove alarme može izazvati korisnik objckta zbog nepoStovanja procedure korižčenia štičenih prostora, kao i operater u centru obezbeđenja zbog pogrešne manipulacije sistemom (napr. promcna statusa štićenog prostora dok ovaj još nije napušten). . . . U zavisnosti od kvalitcta personala koje rukuje i odrzava zašhtm sistem 1 disciplinovanosti korisnika objekta varira i ova vrsta lažnih alarma.

VIII STANDARDI Standardi se donose kao putokaz inžcnjcrima i svim Iicima koja planiraju da uvcdu sistcm tchničke zaštite. Nc služc kao vodič za projcktovanje sistcma, niti donošcnje odlukc o komponcniama koje trcba obuhvatiti sistemom, vcć imaju funkciju upravo onda kada sc to svc zavrŠi. Oni omogućuju opredeljenje za opremu kada je projekat već uradcn. Jer, siandardi definišu nivo kvaliteta koji treba da imaju pojećlinc komponcntcalarmnogsistcma, kao i sistem u celosti, kako bi se postigla njegova što veća pouzdanost. Ovaj kvalitet je podjednako važan kako za jednosiavne, tako i za vrlo složenc sislemc. To znači da svi zašlilni sistcmi trcba da budu kvalitctni sistemi, a u zavisnosti od njihove složcnosti primenićc se i odredene odredbe standarda. Standardi iz oblasti alarmnih sistcma se đonose na različitim nivoima, kao i standardi iz ostalih oblasti elcktrotehnike. To su, pre svega, standardi koje đo nosi svaka zemlja za scbc, potom standardi na nivou pojedinih asocijacija (na nivou Evropske zajednice je to CENELEC (Comitć — Europćcn de Normalisation ELECtrotechnique) i na kraju standradi na nivou međunarodne elektrotehničke komisijc IEC (Internalional Elcctrotcchnical Commission) koja ima 41 članicu, medu kojima je i naža zemlja. U okviru IEC-a standardima iz oblasti alarmnih sistcma se bavi tehnički komiiet TC 79, a u naSoj zemlji komisija pri Saveznom zavodu za standardizaciju KSN 79, tako da se jugoslovenski standardi iz ove oblasti donose u skladu sa IEC standardima. U tabeli 8.1 dat je poglcd IEC TC 79 dokumenata koji su do sada razmatrani. T&bela je dala prema stanju u mcsecu oktobru 1990. god. (na 54-om Generalnom zasedanju IEC-a u Pekingu). Tabela 8.1: PREGLED IEC/TC79 DOKUMENATA 839-1-1 839-1-2 839-1-3 839-1-4

Opšti zahtcvi za alarmne sisteme Jcdinicc za napajanje Ispitivanje na uticaje okoline Pravila u praksi

839-2-2 839-2-3 839-2-4 839-2-5 839-2-6 839-2839-2-

Opšti zahtcvi za delcklore Infracrveni aktivni dctektori Ultrazvučni Doppler dctcktor Mikrotalasni Doppler dctektor Infracrveni pasivni dctektor Pasivni dctcktor loma stakla Uvod u dctektorski interfcjs

839-5-1 839-5-2 839-5130

Publ. Publ. Publ. Publ.

)

Publ. Publ. Publ. Publ. Publ. 79(Sec.)84.C.D 79(Sec.)85.C.D

Opšti zahtevi za sisteme za prenos alarma In Publ. Opšti zahtcvi za oprcmu za prenos alarma In Publ. Protokol za serijske poruke 79(Sec.)82.C.D 131

839-5-4 839-5-5 839-5-6

Zakupljcni prcnosni put Digilalni prenos Govorni prcnos

839-10-

Opšti zahtcvi za alarmne sislcme u transportu Instalacioni zahtcvi za molorna vozila Instalacioni zahtevi za transportna vozila Zahtevi za komponente Procedure tcstiranja

839-10839-10)

839-10839-10-

In Publ. In Publ. In Publ. 79(Sec.)44.DIS 79(Sec.)45.DIS 79(Sec.)46.DIS 79(Sec.)S3.C.D u pripremi

Legenda: Publ. — standard publikovan In Publ. — standard u fazi štampanja C.D — prednacrt standarda DIS — nacrt standarda Od publikovanih IEC standarda iz tabcle 1 u našoj zemlji su do sada usvojena četiri stanđarda i to: IEC 839-1-2 - JUS N.S6.061, IEC 839-1-3 - JUS N.S6.060, IEC 839-2-2 - JUS N.S6.1H i IEC 839-2-3 - JUS N.S6.H2. U nedostatku domaćih, odnosno IEC standarda, kao putokaz se mogu koristiti standardi Velike Britanije — BS standardi — jer su oni kompletno obuhvatili protivprovalne alarmne sisteme.

DRUGO POGLAVLJE: TEHNIČKA ZAŠTITA OBJEKATA POVEĆANOG RIZIKA Pod objcktima povcćanog rizika podrazumcvaju sc objekti posebno interesantni zbog sv