Fiskalna Politika - seminarski

Univerzitet Union Fakultet za poslovno-industrijski menadžment

SEMINARSKI RAD

Fiskalna politika

Predmet: Ekonomska analiza Profesor – mentor: Prof. dr. Nevenka Nićin

Student i broj indeksa: Ivana Veselinović, 456/12

Beograd, februar, 2013 god 1

SADRŽAJ: 1. Uvod....................................................................................................................................3 2. Funkcija fiskalne politike ....................................................................................................4 3. Fiskalna politika .................................................................................................................. 7 4. Fiskalna politika u Republici Srbiji ...................................................................................11 5. Planovi Ministarstva finansija na polju fiskalne politike u Republici Srbiji .................... 14 6. Zaključak............................................................................................................................16

2

1. Uvod Fiskalna politika predstavlja oblikovanje poreza i javnih rashoda s ciljem da se ublaži jaz privrednih ciklusa, da se doprinese održavanju ekonomije pune zaposlenosti, oslobođene od inflacije i deflacije. Upotreba fiskalnih prihoda (poreza, doprinosa, carina, taksa i sl.) i budžetskih rashoda mora se vršiti u pravcu i na načim ostvarivanja ciljeva i zadataka makroekonomske politike (ubrzani privredni razvoj, konkurentska sposobnost privrede, puna zaposlenost, porast životnog standarda stanovništva). Fiskalna politika se bavi načinima prikupljanja novca u državnu blagajnu i njegovog trošenja. Sastoji se od porezne politike i politike javnih rashoda. Pojam politika potiče od grčke reči polis – država, tj. reči politikos – državni, javni, građanski. Politika je delatnost vezana za upravljanje odnosno rukovođenje državom. Pojam fiskalan potiče od latinske reči fiskus, koja označava državnu blagajnu i pravnu osobu koja je nosilac imovinskih prava i zastupa je u svim njenim imovinsko – pravnim odnosima.

3

2. Funkcije fiskalne politike Osnovne funkcije fiskalne politike mogu se formulisati na sledeći način:  stabilizaciona funkcija-nosioci fiskalne politike nastoje da njenim instrumentima obezbede privrednu stabilnost kao osnovu za neometano obavljanje ekonomskih aktivnosti;  alokativna funkcija-fiskalnom politikom i njenim instrumentima odnosno politikom javnih prihoda i javnih rashoda utiče se na odluke privrednih subjekata u vezi sa alokacijom oskudnih resursa na različite delatnosti;  redistributivna funkcija-fiskalna politika obezbeđuje neometano snabdevanje javnim dobrima, odvijanje javne potrošnje i transfer sredstava prema ugroženim delovima stanovništva. Fiskalna politika je deo ekonomske politike i od ostalih oblasti se razlikuje po svojim instrumentima. Ona predstavlja politiku javnih prihoda i rashoda. Primarna funkcija fiskalnog sistema je da obezbedi javne prihode za finansiranje javnih rashoda. Osim te ona ima i druge funkcije u cilju postizanja određenih ekonomskih i drugih društvenih ciljeva. Masgrejev je nefiskalne funkcije poreza kojim se vrši intervencija države podelio na:  Alokativnu funkciju: porezima se postižu efekti usmeravanja ili alokacije resursa odvraćanjem ili podsticanjem nekih aktivnosti;  Redistributivnu funkciju: primenom određenih metoda oporezivanja se ostvaruje preraspodela nacionalnog dohotka;  Stabilizacionu funkciju: smanjenje ili povećanje poreza utiče na ponudu, tražnju, zaposlenost, cene... Među najvažnije ciljeve fiskalne politike spadaju:  Uticaj na nivo realnog bruto domaćeg proizvoda i stimulisanje ekonomskog rasta;  Uticaj na nivo zaposlenosti;  Ostvarivanje društveno prihvatljive jednakosti u raspodeli dohotka i bogatstva date zajednice;  Kontrola inflacije. Fiskalna politika ima svoje globalne i specifične ciljeve. Globalni ciljevi fiskalne politike su: -privredni rast i razvoj kroz prospešivanje rasta društvenog proizvoda; -ekonomska ravnoteža i stabilnost cena; -pravednija raspodela dohotka. Specifični ciljevi fiskalne politike su: 4

-finansiranje ponude javnih dobara i usluga; -ravnomernija socijalna raspodela javne potrošnje; -stabilizaciona funkcija (kroz rast bruto društvenog proizvoda, rast zaposlenosti i stabilne cene); -strukturno – razvojna funkcija.

Instrumenti fiskalne politike i njihov značaj

Javne finansije su ekonomska disciplina koja izučava finansijsku delatnost države i drugih pravnih lica javnog prava – javnopravnih kolektiviteta kojima je zakonom povereno da vrše takvu delatnost. Proces finansiranja zadovoljavanja javnih potreba, kao i svaki drugi proces finansiranja, obuhvata obezbeđivanje sredstava i njihovo korišćenje za određene namene. Prihodi i rashodi čine suštinske komponente finansijske delatnosti i predstavljaju osnovne instrumente fiskalne politike. Prihodi u rashodima nalaze svrhu svog postojanja, a sami rashodi su uslovljeni prihodima. Da se javne potrebe mogu zadovoljiti bez utrošaka finansijskih sredstava, ne bi bilo potrebno obezbeđivati sredstva i ostvarivati prihode. Sa druge strane, nije moguće vršite rashode bez prethodnog obezbeđivanja i ostvarivanja adekvatnih sredstava od strane nosilaca finansiranja. Veći prihodi omogućavaju porast rashoda, a nužnost održavanja rashoda na određenom nivou ili njihovog povećanja iziskuje adekvatne prihode. Takođe, važi i obrnuto da su rashodi determinisani uslovima i mogućnostima ostvarivanja prihoda. U zemljama gde su te mogućnosti veće, objektivno je moguće obezbeđivati veća sredstva i time više trošiti za javne potrebe. Prema većini ekonomskih stručnjaka prvo treba razmotriti javne rashode, a tek potom javne prihode. Tri osnovna razloga za ovo shvatanje su:  Za demokratsko odlučivanje o porezima i drugim javni prihodima predstavlja bitnu pretpostavku što egzaktnije saznanje o obimu i strukturi javnih potreba i troškovima njihovog zadovoljavanja, tj. o obimu i strukturi javnih rashda.  Javni rashodi imaju neproizvodan karakter, sem određenih slučajeva, mada ne i društveno nekoristan, pa  se preko njihovog angažovanja ne obezbeđuje reprodukcija prihoda, njima se, kao takvim, mora obraćati izuzetna pažnja.  Bez prethodnog utvrđivanja karaktera potreba i rashoda, ne bi bilo moguće sasvim uspešno objasniti karakter i specifične oblike prihoda. 5

3. Fiskalna politika

Fiskalna politika podrazumeva način kako vlada bira tošenje svog budžeta u cilju pružanja javnih usluga i roba građanima, često ih nazivaju “troškovima“. Ove robe i usluge obuhvataju javnu infrastrukturu, edukaciju, zdravstvo, javnu sigurnost, pravosuđe, itd. Vlada se zalaže da pronađe najbolje metode za finansiranje ovih troškova preko raznih vrsta poreza kao što su: PDV, carinske takse, porez na lična primanja, porez na prihode korporacija, doprinos za socijalnu sigurnost, itd.. U toku implementacije poreskih politika, vlada se trudi da osigura nizak nivo poreskih opterećenja i jednako tretiranje kako za biznis tako i za građane. Fiskalna politika je usmerena na korišćenje instrumenata javnih prihoda i rashoda, kao i instrumente finansiranja javne potrošnje, bilo da je u pitanju opšta ili zajednička javna potoršnja, kojima se ostvaruju određeni ciljevi Ekonomske politike. Mere fiskalne politike, se ustvari svode na promenu postojećih i uvođenja novih instrumenata, a ti instrumenti mogu biti važni stabilizatori u privrednom sistemu. Fiskalna politika utiče na i na ostvarivanje drugih važnih ciljeva: politika obrazovanja, naučna politika, kulturna, stambena, itd. Činjenica je da se svi ciljevi Ekonomske politike ustvari ostvaruju korišćenjem Fiskalne politike, te je sloga kod fiskalne politike izuzetno važna. Međutim, činjenica je da je za uspešnu monetarnu politiku i održavanje makroekonomske ravnoteže od izuzetnog značaja odnos između fiskalne i monetarne politike. Naime, ukoliko fiskalna politika predviđa veću potrošnju od tekućih redovnih budžetskih, stvaraju se inflatorni pritisci, naročito ukoliko je ta fiskalna ekspanzija usmerena u potrošnju, a ne u investicije. Da bi obuzdala inflatorne pritiske, monetarna politika svojom restriktivnošću ože da zakoči rast privatnog dela privrede. Zato bi javnost morala da bude svesna mogućih posledica prekomerne državne potrošnje.

6

Fiskalna politika ima tri velika područja: alokaciju, distribuciju i stabilizaciju. Merama alokacije fiskalna politika utiče na usmeravanje i korišćenje privrednih resursa. Preraspodela nacionalnog dohotka se sastoji od promene rezultata koji proizilaze iz tržišne raspodele, pre svega raspodele dohotka i imovine i obezbeđenja jedankog pristupa i korisnosti javnih dobara za sve građane. Što se stabilizacione politike tiče njen zadatak je da koriguje odstupanja i oscilacije na privrednom tržištu što znači kretanje i stabilnost cena. Fiskalna politika se od ostalih područja ekonomske politike razlikuje samo po svojim instrumentima, a ti instrumenti su različiti oblici javnih prihoda i rashoda.

Komponente fiskalne politike

Osnovne komponente fiskalne politike su:  politika javne potrošnje odnosno budžetska politika – budžet predstavlja novčani predračun države koji se određuju prihodi i rashodi državnih organa prema unapred određenim namenama;  politika javne potrošnje definiše načine potrošnje odnosno namenu svih sredstava kja postoje u budžetu; budžet u našoj zemlji predlaže ministarstvo finansija, a usvaja ga Narodna skupština i on ima snagu zakona;  poreska politikaodnosno politika budžetskih prihoda – da bi budžet mogao da se troši za različite namene potrebno je da se odrede načini punjenja budžeta; budžet države se puni iz njenih prihoda odnosno iz različitih vrsta poreza i drugih izvora koje država odnosno fiskalna vlast prikuplja. Definisanjem osnovnih komponenti fiskalne politike u velikoj meri su definisani i instrumenti fiskalne politike – nivo budžetske potrošnje, nivoi transfera, autonomni porezi i nivoi poreskih stopa. Fiskalna vlast može na privredne subjekte da utiče i preko budžetske politike i preko politike budžetskih prihoda odnosno preko javne potrošnje i preko poreske politike. Na primer, ako je cilj nosilaca ekonomske politike u određenom periodu da povećaju ulaganja privrednih subjekata u određenu delatnost onda će vrlo verovatno svim preduzećima koja se odluče na obavljanje te delatnosti smanjiti poreze kako bi ih stimulisala. Na taj način bi fiskalna vlast uticala na privredne tokove svojom poreskom politikom. Ako bi preduzeća koja se odluče da uđu u navedenu granu dobijala i druge vrste pomoći (na primer subvencije), onda bi fiskalna vlast i kroz javne rashode uticala na privredni život.

7

Vođenje fiskalne politike Iako je polje delovanja fiskalne politike mnogo šire, moglo bi se reći da postoje dva osnovna načina za vođenje fiskalne politike: -vođenje ekspanzivne fiskalne politike – podrazumeva niže poreske stope i veću potrošnju države; -vođenje restriktivne fiskalne politike – fiskalna politika sa višim poreskim stopama i ograničavanjem državne potrošnje. Vođenje fiskalne politike ne može biti nezavisno od vođenja monetarne politike, kao što se ni monetarna politika ne može formulisati i sprovoditi bez obzira na način na koji se sprovodi fiskalna politika. One su međusobno povezane ne samo kao delovi ekonomske politike države već i zbog toga što se i jednom i drugom može delovati na iste ekonomske kategorije zbog čega moraju da budu usklađene.

Predlozi i mere Na polju fiskalne politike, za srpsku privredu, je najvažnije povećanje budžetskih prihoda. Već su preduzete mere povećanja akciza na gorivo, poreza na impulse mobilne telefonije i poreza na luksuzna dobra, ali problem je što oni imaju malo učešće u strukturi budžestkih prihoda. Iz razloga što najvažniju stavku u strukturi prihoda državnog budžeta ima porez na dodatu vrednost, potrebno je težiti njegovom povećanju. Postojao je predlog za povećanje stope PDV-a sa 18% na 19%, ali kreatori srpske ekonomske politike najavili su povećanje za 4%. Da bi došlo do poboljšanja naplate poreskih prihoda, neophodno je povećati efikasnost poreske administracije u smislu ažurnosti i kontrole naplate. Međutim, kontrola naplate poreskih prihoda uglavnom zahteva povećanje broja zaposlenih u tom segmentu, kao i određeno vreme potrebno za nadgledanje, što dovodi do rasta rashoda države. Krajnji finansijski efekti ovog poduhvata su u velikoj meri neizvesni, ali ih je ipak potrebno razmotriti. Povećano zaduživanje države kod međunarodnih finansijskih institucija otvara mnogobrojna pitanja vezana za javni ukupni spoljni dug Srbije, što izlazi iz okvira mera za povećanje budžetskih prihoda i zalazi u resor ekonomskih mera u domenu finansijskog sektora, za jačanje finansijske discipline i uspešno vođenje ekonomske politike. 8

Javni rashodi Javni rashodi su svi izdaci države u najširem smislu radi obavljanja njenim ustavom i zakonom određenih funkcija. Dinamika javnih rashoda obično se meri njihovim udelom u bruto domaćem proizvodu, a elastičnost postupkom prirasta javnih rashoda u odnosu na postupak prirasta BDP-a. Tokom godina javni rashodi su se ubrzano povećavali. Prvi koji je upozorio na ubrzani rast javnih rashoda bio je nemački teoretičar Adolf Wagner u 19. veku. Uzroci ubrzanog rastajavnih rashoda su bili:  širenje funkcija države;  povećanje broja stanovnika;  veća podela rada;  proces urbanizacije;  veća gustina naseljenosti;  demokratizacija društva;  globalizacija. Proračun je glavni instrument finansiranja javnih rashoda. On je plan prihoda i rashoda države za iduće godišnje razdoblje. Velika ekspanzija javnih rashoda dovela je u pitaje temelje mešovitog gospodarstva i zbog toga se javlja pitanje ograničavanja daljeg rasta javne potrošnje. Stoga se s razlogom postavlja nekoliko ključnih pitanja koja se tiču racionalizacije javnih rashoda. Država stiče svoje prihode u obliku poreza, doprinosa, carina, taksa, naknada i javnog duga. Sve su to tekući prihodi države osim javog duga, koji je tekući , ali i izvanredni prihod. Država može sticati svoje prihode još i na temelju vlasništva nad kapitalom, prodajom imovine, emisijske dobiti i slično. Treba uzeti u obzir da svaka zemlja ima različit sastav javnih prihoda, pa stoga i klasifikacije neće uvek biti iste.

9

4. Fiskalna politika u Republici Srbiji

Da bi se donele ispravne odluke na polje fiskalne politike, potrebno je sagledati i razmotriti iskustva drugih zemalja sa sličnim ekonomskim, socijalnim i političkim nasleđem. U zemljama bivšeg socijalističkog bloka centralne i istočne Evrope (CEI) kao i u Srbiji, dominantnu ulogu ima državni sektor. Državni sektor je deo javnog sektora, a obuhvata sve državne jedinice čija je primarna uloga izvršavanje državnih funkcija. Međutim, morala je da se izvrši redefinicija njegove uloge nakon započinjanja reformi u pogledu uvođenja tržišne ekonomije i demokratije. Pre svega, morao je biti smanjen dominantan uticaj države u oblasti privrede, ali je javni sektor morao nastaviti da obezbeđuje određene javne usluge i dobra.

Javne usluge i dobra Javne usluge su izraz koji se najčešće koristi da bi označile usluge koje obezbeđuje vlada vojim građanima bilo direktno kroz javni sektor, bilo kroz finansiranje privatnog pružanja usluga. Kod zemalja u tranziciji proces redefinisanja uloge države otežan je značajnim padom životnog standarda (ekonomski analitičar Vladimir Vučković uveren je da je pad životnog standarda znatno veći od objektivnih pokazatelja o inflaciji), realnog domaćeg proizvoda i zaposlenosti. Sve navedeno je dovelo do smanjenja prihoda u državnom budžetu, a sa druge strane rashodi nisu opadali istom brzinom kao prihodi, što je dovelo do značajnog deficita.

Javni prihodi i rashodi

Javni prihodi i javni rashodi u Srbiji su iznad proseka za zemlje CEI grupacije. Stanje u javnom sektoru u Srbiji bi verovato bilo još nepovoljnije, ako bi se u analizu uvrstili i vanbudžetski fondovi, koji u različitim oblicima postoje na svim nivoima vlasti. Sledeći problem koji već naglašen, odnosi se na veličinu javnog sektora i na praksu izbegavanja poreske obaveze.

10

Poreska evazija dovodi do toga da samo deo privrede snosi ogroman teret, ali se preduzimanjem određenih mera nastoji iskoreniti ovaj problem. Cela navedena situacija je u velikoj meri uticala na sporiji rast privatnog sektora u odnosu na zemlje u regionu. Promene koje je u fiskalnoj politici sprovodilo Ministarstvo finansija imalu su za cilj smanjnje javne potrošnje i smanjenje deficita. U 2004. godini u Srbiji dolazi do smanjnja deficita i postepenog prelaska u suficit u narednoj godini.U odnosu na prosek zemalja CEI grupacije, Srbija je većom brzinom ostvarila budžetski suficit. Prihode koje ostvaruju organizacije obaveznog socijalnog osiguranja nisu dovoljni za pokriće njihovih rashoda, tako da ove organizacije imaju visoke deficite koji se uglavnom finansiraju transferima iz republičkog budžeta. Međutim, to je samo kratkoročno rešenje. Dugoročno rešenje problema funkcionisanja ovih fondova ogleda se u sprovođenju reformi u penzionom i zdravstvenom osiguranju. Ove reforme su već sprovedene skoro u svim zmeljama u regionu. U Republici Srbiji, u periodu od 2001. do 2006. godine, izvršena je sveobuhvatna reforma javnih finansija, donošenjem novog zakonodavnog okvira i izgradnjom novih i modernizacijom postojećih institucija. Sprovedene fiskalne reforme ključno su doprinele uspostavljanju makroekonomske stabilnosti i stvaranju pogodnih uslova za investiranje i rast privrede Srbije. Fiskalna pozicija Republike značajno je pogoršana krajem 2008. i tokom 2009. godine. Pad u prihodima države i pored značajnih ušteda na rashodnoj strani nije u punoj meri mogao biti kompenzovan, što je uslovilo povećanje fiskalnog deficita sa 2,5% BDP u 2008. na 4,5% BDO u 2009. godini. Povećanje fiskalnog deficita, u kratkom roku, je opravdana mera s obzirom na značajnu ekonomsku kontrakciju u eksterno prilagođavanje koje je brže od projektovanog. Istovremeno fiskalna održivost će morati da se povrati kroz sveobuhvatnu reformu javne potrošnje koja će se realizovati posebno kroz reformu državne administracije, reforme u javnim službama, zdravstvu i obrazovanju kao i reformu penzionog sistema.

11

5. Planovi Ministarstva finansija na polju fiskalne politike u republici Srbiji Prema izjavi, bivšeg guvernera Narodne banke Srbije, Radovana Jelašića, za ublažavanje posledica eonomske krize neophodno je drastično smanjenje javne potrošnje i izdataka iz državnog budžeta. Imajući u vidu pogoršanje fiskaln pozicije Srbije zbog cikličnog i strukturnog pada javnih prihoda za naredni srednjoročni period, neophodan je kredibilan program fiskalnog prilagođavanja baziran na smanjenju javne potrošnje.U tom pogledu fiskalna politika u narednom srednjoročnom periodu imaće ključnu ulogu u ostvarivanju makroekonomskih ciljeva. Prema Ministarstvu finansija Republike Srbije prioriteti fiskalne politike biće fiskalno prilagođavanje, završetak reforme poreskog sistema i unapređenje upravljanja javnim rashodima i javnim dugom. U tom pogledu poseban značaj će imati izmene Zakona o budžetskom sistemu koje predviđaju uvođenje fiskalne odgovornosti.

Poreske reforme Poreske reforme uz efikasniju naplatu, kao i jačanje upravljanja javnom potrošnjom uz bolju koordinaciju na svim nivoima vlasti, osiguraće fiskalnu održivost. Posebna pažnja posvetiće se reformama obrazovanja, zdravstva i penzionog sistema. Smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita na održiv nivo, naročito deficita republičkog budžeta, predstavlja ključnu polugu za smanjnje domaće tražnje i posledično smanjnje inflacije, uvoza i spoljnotrgovinskog deficita u narednim godinama. U planu je i nastavak reforme poreskog sistema koji je već u odnosu na regionalno okruženje vrlo konkurentan. Reforma poreskog sistema će imati veliki značaj u stvaranju povoljnijih uslova za rast investicija i zaposlenosti.

12

Reforma javnih rashoda Reforma javnih rashoda sprovodiće se u pravcu smanjivanja tekućih rashoda i povećanja investicija u ljudski kapital (obrazovanje, nauka) i fizički kapital (infrastruktura, životna sredina). Posebna pažnja posvetiće se unapređenju selekcije javnih investicija, u skladu sa strateškim prioritetima, kao i povećanju efikasnosti u njihovoj realizaciji (minimalne cene i rokovi, dobar kvalitet proizvoda). Rast ulaganja države u infrastrukturu predstavlja neophodan uslov za privlačenje privatnih investicija koje su primarni faktor dugoročno održivog privrednog rasta. Takođe, neophodno je u okviru fiskalne decentralizacije sprovesti ustavna načela o podeli imovine između različitih nivoa vlasti.

Analiza fiskalnih indikatora u Republici Srbiji Fiskalni randman (rezultat) Fiskalni randman odnosno rezultat predstavlja ukupan iznos naplaćenih fiskalnih prihoda na određenom području i u određenom vremenskom intervalu. On je deo fiskalnog kapaciteta, odnosno društvenog proizvoda, odnosno nacionalnog dohotka koji je javno – pravno telo legalizovanim fiskalnim instrumentima prikupilo od fizičkih i pravnih lica nad kojima ima fiskalni suverenitet u određenom vremenskom okviru. Fiskalni randman je proiyvog poslovnog rezultata države, grane preduzeća, pojedinca sa jedne strane i odgovarajuće fiskalne politike sa druge strane. Randman možemo iskazati u niminalnom i realnom izrazu u zavisnosti od toga da li se podaci iskazuju u tekućim ili stalnim cenama.

13

6. Zaključak Na osnovu prikazanih podataka u radu vidimo da si javni rashodi veći od javnih prihoda, što dovodi do deficita u državnoim budžetu. Postojeći fiskalni sistem u Srbiji u skladu je sa do sada primenjivanim konceptom privrednog rasta. Analizom poreza na potrošnju, pre sveg aporeza n adodatu vrednost i akcize, zaključujemo da su u Srbiji ovi porezi niži nego u zemljama Evropske unije, dok su porezi na faktore proizvodnje viši. Upravo na taj način, država kroz svoju poresku politiku angažovanje radne snage čini relativno skupljim, a potrošnju relativno jeftinijom. Slabosti ovakvog pristupa su naročito izraženi u tome što veliki deo potrošnje potiče iz uvoza, što znači da povećanje potrošnje ne implicira i stvaranje znatnije dodate vrednosti u Srbiji. Kada je u pitanju sistem poreza n adohodak, iskustva drugih evropskih zemalja ukazuju da Srbiji stoje na raspolaganju tri mogućnosti, ato su:  uvođenje jednostavnije forme sintetičkog;  dualnog modela oporezivanja dohodka;  čistog proporcionalnog poreza na dohodak. Najznačajnijom komponentom poreza na dohodak građana smatra se oporezivanje zarada zaposlenih. Stopa poreza na zaradu u Srbiji od 12% je niža nego u većini frugih zemalja EU. Međutim, ono što ukupne fiskalne dažbine na zaradu čini relativno visokim u Srbiji su visoke stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Iz navedenog proizilazi da bi se sniženjem fiskalnog opterećenja zarada u Srbiji, moglo uticati sniženjem stopa socijalnih doprinosa. Tako da bi došlo do sniženja troškova koji su potrebni za angažovanja radne snage u Srbiji, što bi donelo određene pozitivne efekate. Kao prvo, došlo bi do unapređenja međunarodne konkurentnosti zemlje, usled sniženja jediničnih troškova rada, a što bi u budućnosti delovalo podsticajno na priliv stranih direktnih inesticija i na rast zaposlenosti Takođe bi sniženje fiskalnog opterećenja zarada delovalo podsticajno na smanjenje sivog tržišta rada. Međutim, sniženje socijalnih doprinosa bi postojeći deficit u Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja učinilo još većim. Stoga bi sniženje fiskalnog opterećenja zarada moralo biti praćeno povećanjem poreza na potrošnju, pre svega PDV o akciza na cigarete. Povećanje PDV-a bi uvoz i potrošnju učinilo skupljim, dok negativnih efekata ne bi bilo, jer je izvoz oslobođen plaćanja PDV-a, sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Često se kao argument protiv povećanja poreza na potrošnju navodi njihovo regresivno dejstvo, tj. da relativno više pogađaju siromašnije slojeve stanovništva. 14

Nova poreska politika Srbije trebalo bi da bude usmerena na podsticanje izvoza i zapošljavanja, kroz smanjenje fiskalnih dažbina koje se plaćaju na angažovanje radne snage, uz destimulisanje uvozne potrošnje, povećanjem poreza na potrošnju. MMF-a insistira i zahteva od Srbije da smanji javnu potrošnju, odnosno da se zamrznu plate i penzije i da se promeni strategija razvoja privrede.

15

Literatura 1. Cvetanović, S.(2004): „Ekonomija“ Ekonomski fakultet Niš. 2. Hanžeković, M. (1984):„Fiskalno opterećenje dohotka fizičkih osoba u Jugoslaviji i nekim privredno razvijenim zemljama“ Financijska praksa. 3. Popovic, D. (2006):„Poresko pravo“ Beograd 4. Radičić, M. (2008):„Javne Finansije”Ekonomski fakultet Subotica 5. Trklja, M. (1998):„Finansijsko pravo“,Pravni fakultet Novi Sad. 6.Revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu. www.imf.org www.b92.net www.scindeks.nb.rs www.ekonomija.org www.skgo.org

16