Fiona Nil - Prijatelji, ljubavnici i druge katastrofe.pdf

http://www.balkandownload.org/

Fiona Nil

Prevela Jasmina ĐorĊević

Naziv originala: Fiona Neill FRIENDS, LOVERS AND OTHER INDISCRETIONS

Za Feliksa, Maju i Kaspara Istinu kaţi svu - ali koso – Jer u kruţenju uspjeh poĉiva – Divna nenadanost Istine - za naš Lomni Uţitak - presjajna biva – Ko što Dijete kad mu ljubazno Objasniš munju više ne strepi – Istina postupno nek zabljesne Il će svi ljudi biti slijepi 1

- Emili Dikinson

„Reci mi s kim se druţiš, pa ću ti reći kakav si.”2

1 2

Poezija, Emili Dikinson, Svjetlost, Sarajevo, 1988. Prevod: Jasna Levinger i Marko Vešović. Don Kihot, Servantes.

1 Do jedanaest sati tog jutra krajem februara, Sem Dajmond smatrao je sebe umereno srećnim oţenjenim ĉovekom. Bio mu je trideset deveti roĊendan i svake godine, otkako su se upoznali, Lora mu je prireĊivala roĊendansko iznenaĊenje. Istini za volju, postala je manje dosetljiva otkako su dobili decu i on je uvek sumnjao da se moţda nadmetala s njegovom majkom, ali svejedno - smatrao je sebe srećnim što je oţenjen ţenom koja se i dalje toliko trudila oko roĊendana svog muţa. Naravno, Lorine pokušaje prikrivanja podrivala je njegova nesposobnost da se odupre virenju u njen dnevnik kako bi pronašao paţljivo sastavljene spiskove, napisane urednim crnim slovima, potencijalnih poklona, mogućih restorana i gostiju za veĉeru iznenaĊenja. MeĊutim, Sem je dobro glumio zaprepašćenje, a Lorina providnost ga je ohrabrivala, bila je dokaz da je sigurna u pravac kojim se njihov ţivot zaputio. MeĊutim, danas je bilo drugaĉije. Nigde nije bilo beleţaka. Deca mu nisu ništa natuknula o tome šta je njihova majka nameravala. Nije bilo nagoveštaja od prijatelja. Kada je u deset ujutro stigla dadilja pozdravivši ga zavereniĉkim osmehom, a Lora objasnila da će ostatak dana provesti van kuće, dopustio je svojoj mašti da podivlja: ovo će biti nešto posebno. Ona nosi torbu, dovoljno veliku da u nju stanu ĉetkice i donji veš, primetio je Sem, ali premalu za rezervnu odeću. Osmatrao ju je s mnogo nade. U toj torbi je obiĉno nosila svoje medicinske ĉasopise i neurološku opremu. Koliko je mogao da vidi, unutra nije bilo niĉega što bi nagoveštavalo posao: ni ĉekića za proveru refleksa, ni zvuĉne viljuške, niti primerka Britanskog medicinskog ţurnala. Povrh toga, sa zadovoljstvom je primetio poleĊinu neke knjige, jer je to znaĉilo da će neko vreme provesti van kuće. Da je paţljivo pogledao, primetio bi da se knjiga zove Parenje u zarobljeništvu, i to bi moţda obuzdalo njegova oĉekivanja. Mada je Lora bila strastan ĉitalac, i neko vreme bila ĉlan kluba ĉitalaca, dok to nije poĉelo da se preklapa sa njenim deţurstvima, knjige o popularnoj psihologiji obiĉno je izbegavala. Ali Sem je bio vedar jer je bez sumnje znao da su krenuli u neki hotel, moţda će tamo provesti ostatak dana, a verovatno i celu noć. Razmišljao je da je ponela malu torbu zato što nije htela da mu pokvari iznenaĊenje. Osim toga, nije bilo potrebe da nose bilo šta u krevetu, u sobi bez imena, u hotelu koji je imao pufnaste bademantile okaĉene o vrata kupatila i TV kanale za odrasle. Bez sumnje, kada stignu u tu spavaću sobu, najpre će hteti seks, što se pod njihovim krovom nije desilo pet meseci i šest dana. Sem je sada brojao dane seksualnog isposništva, baš kao što je u svojim tinejdţerskim godinama lupao recke nakon osvajanja. Odjednom mu je palo na pamet da Lora verovatno nije razmišljala o kontracepciji, pa je bukvalno stao u pola koraka. Moţda sve ovo nije ništa više od sloţene zavere da ga uhvati u zamku trećeg deteta. Ugledao je apoteku preko puta Erls kort rouda. „Šta nije u redu?“ pitala je Lora, ozlojeĊeno uvrćući pramen kose oko prsta. „Treba da kupim nekoliko stvarĉica“, rekao je Sem, podigavši obrvu. „Zakasnićemo“, navaljivala je, vukući ga za ruku. ,,U hotelima obiĉno ne moţeš da se prijaviš pre podneva“, lukavo je rekao Sem. Gledala ga je ĉeliĉnoplavim oĉima. One su ga najviše zaprepašćivale na Lori. Sunce je bilo iza nje, a na jutarnjoj svetlosti oĉi su joj bile blede i bistre, kao da je izašla iz ĉudnog, tolkinovskog sveta duhova. Njena duga svetla kosa, šišana dvaput godišnje na istu frizuru, njen diskretni nos i izdašne usne sa jednim slojem balzama sa ukusom jagode, bili su kao poznati prijatelji koje je godinama uzimao zdravo za gotovo. Sve je to govorilo o Lorinoj jednostavnoj prirodi. Ipak, ĉak i nakon decenije, njene oĉi su iznenaĊivale Sema. Izvukla je naoĉari za sunce iz torbe, stavila ih i ponovo postala obiĉna. Oĉigledno nije htela da se oda. Ili bar nije htela da prikriveni motiv za takvo vrdanje bude tako rano otkriven, sigurno ne pre nego što se njegova nesvesna, ushićena sperma ne spetlja sa njenim jajašcetom. Nasmešio se Lorinoj providnosti i, ohrabren mislima o onome što je predstojalo i svojom dalekovidošću u osujećivanju njenog lukavog plana, Sem se osećao blagonaklono. Uzeo ju je za ruku i iznenadio se kada je ona odgovorila stegnuvši ĉvrsto njegovu. Lora nikada nije bila krhka. Sem je uvukao stomak, bila je to navika s kojom je nedavno poĉeo kada bi razgovarao sa nekom

privlaĉnom ţenom ili muškarcima koji su primećivali da sada mogu da uguraju bar pola prsta u njegov stomak, pre nego što naiĊu na ikakav znaĉajniji otpor. Ĉak su i deca komentarisala njegovu krofnastu mekoću. Granice moraju da postoje, razmišljao je Sem. Kao Nel i Ben. Za pet godina ljudi bi mogli reći da izgleda dobro za svoje godine. Ali sada je podsećao na zapuštenog labradora, neujednaĉene kose, mlitavog stomaka i vodnjikavih oĉiju. Ipak, u tome je bila jedna od mnogih prednosti braĉnog ţivota. VoĊenje ljubavi više nije bilo kvalitativan poduhvat i to je bilo olakšanje. Lora neće pobeći iz hotelske sobe kada se on svuĉe. Neće zahtevati ni nekakvu sloţenu predigru. A neće ni nerealno oĉekivati da se brzo oporavi. Već je poĉeo da se pita i da li je ĉovek koji je pre dvadeset godina prodavao travu u ćorsokaku preko puta stanice metroa i dalje tu. Moţda bi to bila loša ideja jer danas je gudra bila tako jaka da bi od nje ili postao paranoiĉan i ne bi se pokazao na zadatku, a nije smeo rizikovati da se to ponovo desi, ili bi, još verovatnije, sasvim otupeo. Jer jedini nagon koji se kod Sema po znaĉaju primakao seksu bila je ţelja da spava. Ĉudio se ĉistom optimizmu ljudskog duha kada bi svakog petka on i Lora odlazili u krevet ubeĊeni da će to biti noć kada će dobiti osam sati neprekidnog sna, a zatim izleţavanje sledećeg jutra i dva dana da se propisno opuste pre nego što ponovo krenu na dirinĉenje u ponedeljak ujutro. Koja je snaga volje bila potrebna da ĉovek na kraju svake radne nedelje veruje kako će vikend biti oporavak? Sigurno su sami sebe obmanjivali. Razmišljao je o ovom jutru. O svom roĊendanu. Sem se probudio sa tihim ushićenjem otkrivši da u krevetu nema uljeza. Nema pasa, nema maĉaka i, najvaţnije, nema nijedno od njihove dece. Primetio je poluotvorenim okom da je Lori dojka ispala iz majice i sada je opušteno leţala na samo nekoliko centimetara od njegovih usta. Dotakao ju je i Lora je uzdahnula zadovoljno. To je dobro, pomislio je Sem. Vrlo dobro. Uslovi poput ovih su retki. Ali kada je zatvorio oĉi i jezikom posegnuo ka bradavici, u levoj nozdrvi je osetio tako oštar bol da je video samo crvenu penu. Mozak mu je penušao dok je pokušavao da obradi staje uzrokovalo taj strahoviti bol. Bio je to prodoran, oštar bol koji je trajao manje od trideset sekundi, ali dovoljno intenzivan da se Sem ispovraća pored kreveta. „Šta je to, jebote?“, pitao je Sem steţući nos. „Ne psuj“, rekla je Lora, dok je Ben jecao u njenim rukama. „Ben se krio pored kreveta. Njegov prst je završio u tvom nosu.“ „Ovo je kao u Keri kada ruka izaĊe iz groba“, mucao je Sem, i dalje preneraţen. Iako je prst bio u njegovom nosu samo nekoliko sekundi, Sem je osećao kao da je prodro kroz nosnu duplju toliko duboko da je moţdana teĉnost poĉela da mu curi kroz nos. Opipavao je traţeći krv, ali nije je bilo. „Jadni Ben“, rekla je Lora, milujući zamršenu kovrdţavu kosu svog ĉetvorogodišnjeg sina. „A ja?“ pitao je Sem. „Šta je sa mnom? Šta je sa mnom?“ U kojoj su dobi muškarci prestajali ujutro da se bude sa ţeljom za seksom? Zapitao se Sem sada. Kada im opadne nivo azot-monoksida, samozadovoljno mu je odgovorio drugi glas u glavi. Sem se prisetio da je to jednom pomenuo svom najstarijem prijatelju, Dţonatanu Slitu, u previjagranskoj eri, znajući daje on jedinstveno podloţan takvim podacima. Dţonatan je otišao i kupio gas za smejanje pogrešno verujući da su azot-monoksid i azot-suboksid jedno te isto. Njegova devojka - bilo ih je toliko mnogo pre Hane da se Sem više nije sećao koja - nije bila oduševljena i ostavila ga je istog dana. Poluosmeh izvio se oko Semovih usana dok se prisećao toga, ali brzo se pretvorio u grimasu kada je pomislio na posao. Nekada je bio zadivljen bogatstvom znanja koje je sakupio tokom karijere autora medicinskih drama. Neko vreme je ĉak izigravao lekara opšte prakse za svoje prijatelje. Više to nije radio. Postojao je ograniĉen broj bolesti i nezgoda, a sve su bile iscrpljene u prvih pet godina serije Bez reanimacije. Od tada su priĉe postajale sve fantastiĉnije. Jedna skorija epizoda govorila je o doktorki koja je otišla na plastiĉnu operaciju da bi izgledala kao svoja sestra, kako bi otkrila da li je njen muţ imao vezu s njom. „Gospode, ko to smišlja?“, iznureno je mrmljao Sem. Trebalo bi objaviti moratorij um na bolniĉke sapunice. Ĉak ako bi zbog toga i ostao bez posla, uĉinio bi uslugu ostatku ljudskog roda. A nikada neće dobiti posao da piše za Uvod u anatomiju. Sada ne. Bilo bi to kao da pišeš pesme za Barija Meniloua, a razmišljaš o tome kako bi mogao da se prebaciš na pisanje opera. Moţda bi trebalo da postane bolniĉar. Mogao bi da iskoristi sve svoje znanje. Ili da postane neurolog, kao Lora. Iako je bila iscrpljena svojim poslom, on je

imao bar nekakvog smisla. Trebalo bi da ispriĉa Lori o toj krizi. To mu je Dţonatan preporuĉio. Lora je bila hladnokrvna ţena sa praktiĉnim rešenjima za probleme. Uvek je bila takva. Ĉak i dok su bili studenti, isticao je Dţonatan. Ali Sem nije hteo da od Dţonatana prima savete kako da vodi sopstveni ţivot i nije mogao podneti da razoĉara Loru još više nego što već jeste. Udala se za ĉoveka kome su svi predviĊali brz uspeh, a on je, evo, već sedamnaest godina radio isti posao, pribliţavajući se ĉetrdesetoj siguran da ono najbolje neće doći. Danas, ipak, ništa od toga nije bilo bitno. Mogao je da zanemari takve misli i da uţiva u trenutku. To je bilo nešto u ĉemu je bio dobar. Bio je sam sa svojom ţenom, bez dece, u nedelju ujutro, u centralnom Londonu, a nije mogao da se seti poslednjeg vikenda kada se to desilo. Ĉinilo se da su mogućnosti neograniĉene. Išli su niz Erls kort roud, mesto koje nijedno od njih nije posetilo više od decenije, bar koliko je njemu bilo poznato. Upeĉatljivo je isto, razmišljao je Sem dobrodušno. Osušena bljuvotina na ploĉniku pre je pripadala tinejdţerima koji su se opijali nego australijskim bekpekerima, a prodavnice koje su prodavale jeftine letove do zabaĉenih mesta preobrazile su se u pouzdane turistiĉke agencije. Ali kao i godinama ranije, taj put je i dalje obećavao beg. Privukao je Loru bliţe sebi. IznenaĊena što Sem nije mogao da oseti dubinu njenog povlaĉenja, Lora je dozvolila da je zagrli. Ako je i primetio njeno oklevanje, nije ga pominjao. Ironija je bila u tome što je jutros delovao pozitivnije nego mesecima pre. Ili nije imao pojma šta će se desiti, ili je bio veštiji u mraĉnim umetnostima prevare nego što je predviĊala. Sve strane njegove liĉnosti morale su ponovo da budu sagledane u svetlu njenog nedavnog otkrića. To je bilo iscrpljujuće. Pitala se kako izgledaju drugim ljudima. Da li izgledaju kao braĉni par koji i dalje uţiva u seksu? Ili kao ljudi ĉija se veza iz jednostavne strasti pretvorila u ravnodušno partnerstvo, kada seks postaje kao incest? Bar još nisu bili u ţabokreĉini: svi naĉini opštenja još su bili otvoreni i to je bio uspeh. Ĉak iako više nisu mogli da ĉitaju signale koje je ono drugo slalo. Lori je palo na pamet da, ako su obrisi njihove veze njoj nejasni, onda su sigurno takvi i ostalim ljudima. Što se njihovih prijatelja tiĉe, ona i Sem su poput stene. Ali niko nije mogao znati šta vreba u braku osim dvoje ljudi koji su u njemu, a ako biste dovoljno zagrebali površinu bilo koje veze, sigurno biste stigli do krvi. Veze su kao amebe, neprekidno menjaju oblik. Jedino je bilo sigurno da će se razviti u nešto drugo. Isto bi moglo da se kaţe i za prijateljstva. Lora nije prestala da razmišlja o tome, a kada jeste, nekoliko meseci kasnije, odnosi izmeĊu svih njih izmenili su se kako nije mogla ni da predvidi, ni da razume. Zapitala se naĉas da li ispravno postupa, ali nije dozvolila da joj se ta misao uobliĉi u glavi jer bi je mogla spreĉiti u njenoj nameri. Morala je da bude odluĉna. Ako je htela da istera istinu na ĉistac, morala je da bude jaka, zbog sebe i zbog dece. Ĉim je to pomislila, oĉi su poĉele da joj se pune suzama. Nešto u potrebi da bude jaka uvek ju je teralo da plaĉe. Da li je postala krhka zbog toga što je imala decu ili je razlog bio u tome što je sada bila s pogrešne strane trideset pete, u podnoţju hormonskog sloma koji se nadvijao nad njom? Potraţila je mapu ulica u torbi, nadajući se da Sem neće primetiti u kakvom je raspoloţenju. Uvek je bio tako fin kada je bila uznemirena, a ako bude fin, sve će biti samo još gore. Umesto toga, zamislila je Nel i Bena kako se igraju kod kuće i utešio ju je dobro poznati osećaj krivice jer nije s njima.. Ben će biti u korpi za psa i pretvarati se da je Nelin ljubimac, sa povocem priĉvršćenim za gajku njegovih farmerki, ili će se igrati nove igre, one koju Lora još nije videla, kada je Ben postao Nelin rob i radio sve što je ona zahtevala. Bila je to nestvarno harmoniĉna vizija, jer su njih dvoje zajedno bili zapaljivi kao srednjoškolski eksperiment iz hernije. Daleko od dece, Lori je bilo lako da idealizuje porodiĉni ţivot. ZaleĊena slika nje kako sedi za kuhinjskim stolom, jednom rukom meša smesu za kolaĉ, a u drugoj drţi treću bebu, ĉesto joj je padala na pamet kada je trebalo da zapiše opaţanja izmeĊu dva pacijenta. Taj nepokretni ţivot razvijao se godinama i dobijao je sve više detalja. Bio je tu zeleno-beli karirani stolnjak, vaza sa buketom cveća, a beba je nosila šareni pleteni dţemper dok je sisala iz ogromne mleĉne dojke. Bradavica je bila velika i braon i neprirodno krupna. Dok je zatvarala oĉi u svojoj toploj, neprovetrenoj kancelariji, Lora je gotovo mogla da oseti slatku privlaĉnost tog prizora. Stvarnost je bila manje slatka. Ove nedelje, Nel, kojoj je tek sedam godina, pitala ju je šta će im još

jedno dete jer, ako ćemo iskreno (to joj je bila omiljena nova fraza), ţivot bi joj bio mnogo lakši bez Bena. Lora je pokušala da objasni da bi bila usamljena, ne bi nauĉila da deli, ali pošto je Nel bila uporna, na kraju joj je rekla da će joj, kada ona i Sem budu stari i nemoćni, biti drago jer ima s kim da deli obaveze oko njih. A istog popodneva, kada je Lora poĉela da se pita je li Nel moţda u pravu, odvela ih je da prime MMR vakcine u ovdašnju ordinaciju. Sem je u poslednjem trenutku odluĉio da pode s njima, tvrdeći da mu treba odmor od posla, mada je Lora mogla da vidi da mu je ekran potpuno prazan. Nervozno je stajao pored vrata klinike dok je mlada sestra prilazila sa vakcinom. Na trenutak, Nel je bila sasvim mirna i baš kada je Lora pretpostavila da je sve u redu, ona je vrisnula vriskom od kog se ledila krv u ţilama, a Lorini noţni prsti se grĉili. Sem je uspeo da je smiri. Nel se njemu okreće kada je povreĊena, primetila je Lora pomirena sa sudbinom, dok se usredsredila na Bena, koji se ukopao u mestu. Sestra je spremila drugi špric, podigla ga ka svetlosti i lagano pritisnula da se uveri da u njemu nema vazduha. Zakoraĉila je ka Benu i savila se da mu gurne iglu u ruku. Odjednom je Nel jurnula i stala izmeĊu Bena i šprica, zahtevajući da ona primi vakcinu umesto njega. „Nemojte da povredite mog malog brata“, jecala je, „molim vas, nemojte da ga povredite.“ Ben je bio zaprepašćen. Pošto je bila tako nesebiĉna, sestra je Nel dala mali plastiĉni magnet kom se divila, a onda zabila iglu u Benovu ruku. „To je bio dokaz tvoje ljubavi“, zadivljena Lora je rekla Nel. „Ne budi smešna, mama“, rekla je Nel nehajno. „Htela sam magnet.“ Jedina korist od ovog iznenadnog, neoĉekivanog skretanja paţnje u njenom ţivotu bila je to što je, prvi put u deset godina, Sem ponovo postao najvaţniji. Podsetilo je Loru na veliku nesigurnost koja je odredila prve dane njihove veze, kada je nepoznato nadjaĉavalo poznato, pre nego što su Semove vrline postale njegovi poroci. Umesto da brine za svoju decu (Nelinu školu, Benov ekcem, njihovo odbijanje da jedu povrće) mislila je o Semu, posmatrala njegovo raspoloţenje, analizirala njegove pokrete i ĉitala izmeĊu redova njihovih razgovora. Lora je ĉvrsto stegla Semovu ruku bacajući pogled u svoju torbu i preturajući po stranama mape. „Reci mi ime hotela, moţda znam gde je“, rekao je veselo. Trgla se. Kako je Sem mogao da pomisli, kada se u obzir uzme njihova tekuća finansijska kriza, da će se oprostiti od stotina funti kako bi proveli noć u kitnjastom hotelu na obodima Juţnog Kensingtona? Prošli su pored prodavnice na uglu koja je prodavala strane novine sa uredno naslaganog štanda na ploĉniku: Mond, Pais, Zidojče cajtung. Ali svuda je bio samo jedan naslov: „Crise Bancaire“, „Crisis de Liquidez“, „Kreditkrise: Geld Zerstort die Welt“. Sem je prolazio pored, ne primećujući ih. Neprobojan je za svetski ekonomski pad kao nekakav ruski oligarh, pomislila je Lora, trudeći se da zauzda svoju iznerviranost. Nije primećivao da je potrebno dvadeset funti više da bi se napunio rezervoar automobila, ili da su se rate njihovog kredita povećale, ili da je Lora umesto u Sejnsberizu poĉela da kupuje u Lidlu. Kada je Dţejni objavila da je trudna, nekoliko meseci ranije, u senci kolapsa banke Nortern rok, njen novi deĉko, Stiv, menadţer za privatne investicione fondove, brzo je primio njihove ĉestitke i skrenuo razgovor sa kontraceptivne krize na kreditnu krizu. Mrmljao je nešto o „bankarskom sistemu u senci“ i „mraĉnim neregulisanim ćoškovima“ finansijskog sektora i upozorio ih da više nijedan trgovac neće ni taci akcije Lejmana. Sem je odbacio njegovu zabrinutost, rekavši da je samo pokušavao da ostavi utisak na Loru i da uĉini da njegov posao zvuĉi zanimljivije nego što zaista jeste. Loru je brinulo što joj je toliko smetalo da finansijski teret leţi na njenim ramenima, pošto je godinama mislila da je to ono ţeleli. Raspravljala se sa majkom tvrdeći da je njena generacija preuredila kućni pejzaţ. Ona je prva generacija neurologa u kojoj su muškarci i ţene podjednako prisutni u poslu, Lora ju je ponosno obavestila. Sem će ići za svojim kreativnim ambicijama, vodice bitku na domaćem frontu, a ona će da zaraĊuje pare. Osim što nijedna od tih ambicija nije potpuno ostvarena: Lora se odrekla privatne prakse kojom bi uvećala svoju platu u nacionalnoj zdravstvenoj sluţbi, a Sem je još uvek gledao Utakmicu dana dok je ona u pola jedanaest uveĉe širila mokar veš. Sada joj je to manje delovalo kao revolucija, a više kao smrt iscrpljivanjem. „Traţim kuću negde na juţnom kraju Stenhoup gardensa“, objasnila je Lora nejasno, okrećući mapu u rukama i pokušavajući da dokuĉi gde je sever.

„Pronaći ćemo je“, rekao je Sem uvereno, ponovo je uzevši za ruku i privukavši bliţe. „Mirišeš na spaljenu plastiku, Seme“, promrmljala je Lora, odmaknuvši se ne izvlaĉeći ruku iz njegove. „Okupaću se kada stignemo tamo“, izvinio se. „Moţda bismo mogli zajedno.“ Lora ništa nije rekla. „Izvini zbog ĉajnika.“ „Nije bitno“, rekla je Lora. „Sreća daje Nel otišla u kuhinju u pravom trenutku.“ „Ne razumem zašto to stalno radim“, rekao je Sem odmahujući glavom. „Sada sam tako rastrojen.“ „Kasnije ćemo priĉati o tome“, predloţila je Lora. „To je samo ĉajnik.“ Ali bilo je to više od ĉajnika. Bio je to simptom. Sem je u poslednja dva meseca tri puta stavio elektriĉni ĉajnik na gorionik za gas. Dvaput su je pozvali iz škole da joj kaţu kako niko nije došao po decu. Ispoĉetka je reĊala potencijalne medicinske uzroke. Uzroke amnezijskog sindroma: Alchajmerova bolest, povreda glave, herpes, udisanje rastvaraĉa, tumori, trovanje arsenikom, alkohol. Mada je bila istina da je Sem više pio, to nije bilo potpuno objašnjenje. Onda, kada je traţila neki broj u njegovom mobilnom telefonu, pronašla je tekstualne poruke i njene sumnje su bile potvrĊene onim što je već videla na njihovom raĉunaru. Nije bilo neurološkog problema: on je imao ljubavnicu. To se dešavalo kada bi muškarci stigli u ĉetrdesete. U Nelinom razredu je bila jedna majka. Pre godinu dana veselo je prisustvovala sa muţem na predstavi za Malu Gospojinu, tapkajući oĉi maramicom u odgovarajućim trenucima kada je njena kćerka bila na pozornici u ulozi ovĉice. Ovog Boţića, njena kćerka je unapreĊena do uloge Marije kako bi joj bio olakšan prelazak na novu maćehu. Lora ju je videla u gomili. Bila je kopija prve ţene, samo dvadeset godina mlaĊa. Trebalo je samo da slušate novi album Rejdioheda, što je Sem ĉinio uznemirujuće ĉesto, i shvatili biste naĉela klasiĉnog muškog sredoveĉnog vrtloga. Lora je prekorevala sebe što se tako sporo uhvatila u koštac s problemom, ali bar je sada krenula u akciju. I tako su, drţeći se za ruke, stigli pred nepoznatu kuću sa belom štuko fasadom, sa malim znakom pored zvona na kom je pisalo „Braĉno savetovalište“. U trenutku optimizma, Sem je pomislio da su moţda pošli u urbanu banju za iscrpljene roditelje. Dok su ĉekali pored vrata, drugi par se pojavio. Muškarac je toliko stiskao usne da mu je sve oko usta pobelelo. Njegova ţena je pritiskala natopljenu maramicu uz nos i izvlaĉila par ogromnih naoĉara za sunce iz svoje torbe. Na trenutak su se pogledali u oĉi. Sem, koji je bio predusretljiv i lako sklapao prijateljstva, zinuo je da se predstavi. Umesto toga, ona ga je uţasnuto pogledala i oni su ţurno otišli uz ulicu. „Mi nismo kao oni“, Sem je ţeleo da kaţe, ali bio je toliko zbunjen da reĉi nisu htele da mu izaĊu iz usta. Umesto toga, ĉuo se niz dugih, nerazumljivih zvukova, kao da mu se glas usporio. „Da sam ti rekla, ne bi pristao da poĊeš“, rekla je Lora, kao izvinjenje. Sem je pogledao na sat. Bilo je jedanaest i tri.

2 „Pa, zašto ste ovde, Seme?“ Pitanje je visilo u vazduhu. Lora je ĉekala da njen muţ odgovori. Pošto nije, ona je pokušala da govori, ali umesto reĉi, iz njenih ustaje izašla fina prašina integralnog keksa i ona je poĉela da kašlje. Ţena naspram njih nije podigla pogled, samo je nastavila da zapisuje njihova imena na vrhu prazne strane beleţnice sa spiralnim povezom, formata A4. Dok je ĉekala da Sem odgovori, podvukla je njihova imena nekoliko puta. Lora je primetila, dok je uzimala drugu ĉašu vode, da ih je napisala velikim slovima, i zbog toga joj je bilo neprijatno, kao da je to uvećavalo probleme koje je ţelela da ta ţena otkloni. Pored toga, pisala je grafitnom olovkom, što je ĉinilo da problemi deluju nestalnije nego da ih je pisala neizbrisivim mastilom, ali umesto toga, Lora je poĉela da sumnja u njene profesionalne akreditive. Olovka je bila tupa, a kraj saţvakan. Jedina osoba u Lorinom ţivotu koja je pisala grafitnom olovkom bila je Nel, a njoj je bilo sedam godina. Na drugoj strani sveske, takoĊe napisane obiĉnom olovkom, bile su beleške sa prethodnog sastanka savetnice. Lora je mogla da vidi dve reĉi napisane velikim slovima i podvuĉene nekoliko puta. Stvari na kojima treba raditi, pisalo je. PREDIGRA. FANTAZIJA. Lora nije to oĉekivala. I to nije bila teritorija koju je nameravala da istraţuje. Shvatila je da nije razmišljala o pitanjima koja bi joj mogla biti postavljena, već samo o onome što je ona ţelela da ispriĉa. Ali svejedno, ovo je bio njihov prvi sastanak. Glavni izazov biće da natera Sema da govori, pa ĉak i da ostane u prostoriji. Lora je prekrstila ruke, a zatim i noge, i nehajno crtala spirale u mrvicama keksa pokušavajući mislima da natera Sema da nešto kaţe, nadajući se da nije video beleške za prethodni par. Uzela je još jedan integralni keks i poĉela da gricka u krug po ivicama, a onda ga ponovo spustila na tanjir. Svesna da bi govor njenog tela mogao delovati defanzivno, ispravila je noge i zavalila se u preveliku sofu. Bila je toliko duboka da nije mogla da savije noge u kolenima. Moţda je njena svrha bila da oni koji na njoj sede podetinje, ili bar da ih onesposobi, jer kada je utonula u jastuke sofe, Lora je shvatila da nema snage da se ponovo pomeri. Bila je u klopci. I mada se zbog pastelnoplave osećala pomalo uznemireno, Lora je otkrila da joj nije neprijatno. Sem je sedeo malo dalje, na samoj ivici, leĊa okrenutih ka njoj. Nije htela da ga gleda u oĉi jer je već bio toliko ljut na nju da bi ĉak i pogled krajiĉkom oka mogao biti pogrešno protumaĉen kao dalji ĉin agresije. Ali mogla je da ga namiriše. Mirisao je na spaljenu plastiku i na unutrašnjost aviona. Htela je da kaţe savetnici da je spustio elektriĉni ĉajnik na gorionik za gas na šporetu i izazvao manji kuhinjski poţar, da ne bi pomislila da je u pitanju nešto zlokobno. Lora je progutala vodu prebrzo i ponovo poĉela da kašlje, a zatim je popila još vode. Ţena je podigla pogled. Kada je videla da Lora pokušava da dešifruje njen rukopis, sklopila je svesku i gurnula je ka paru. „Volim da budem sasvim otvorena“, rekla je glatko. „Beleške su ovde samo da bi me podsetile o ĉemu smo razgovarali, kako bismo sledeće nedelje mogli da nastavimo.“ „Vrlo razumno“, rekla je Lora, klimnuvši glavom moţda i preterano ţivahno, pa joj je voda iz ĉaše pljusnula po farmerkama. Pomislila je kako je, pošto je uhvaćena na delu, najbolje da bude otvorena o onome što je videla. „Ne verujem da ćemo mi stići do fantaziranja i predigre pre pete sedmice.“ Lori se uĉinilo da ĉuje Sema kako reţi, ali bila je previše zauzeta pokušajem da se ispetlja iz neoĉekivanog obrta razgovora da bi razmišljala kako bi scena koja se odvijala mogla uticati na njega. Ţena nije ništa rekla. „Ili moţda pre“, rekla je Lora pokušavajući da pokaţe svoju fleksibilnost. „Otvorena sam za sve opcije. Oboje smo, zar ne, Seme? Mada sam sigurna da smo mnogo dosadniji od para sa... ovaj... domaćim.“ „Niste ovde da biste me zabavljali, Lora“, rekla je ţena. Nije se smešila, ali nije bila ni ljuta, primetila je Lora. Zapravo, bila je potpuno nedokuĉiva. „E sad, Seme, moţda biste mi rekli zašto ste ovde?“ Kada se sve uzme u obzir, Lora je zakljuĉila, dobro je što Sema prvog ispituje. Iako je potreba da kaţe šta

joj je na duši postajala gotovo nepodnošljiva, sada kada je bila ovde, ne samo u prilici već i sa oĉekivanjima da sve otkrije, bila je sasvim sigurna da je donela pogrešnu odluku. Bilo bi daleko bolje da se sa Semom suoĉila kod kuće. Ali morala je da stigne ovde, da bude zatvorena u ovu sobu sa ovom potpuno nepoznatom osobom da bi to znala. Ţivot je preĉesto bio takav. Ĉovek ne zna je li postupio ispravno ili ne sve dok ne otkrije karte. Ovaj plan je u mislima prošla toliko puta da joj se pomalo ĉinilo kao da se on nikada i neće ostvariti. Ĉak i kada je jutros rekla Semu da će izaći sami da proslave njegov roĊendan, delom je verovala da će zaista i biti tako. Lora je izvukla komad papira iz svog zadnjeg dţepa i poĉela da se hladi. Ĉaša vode je već bila prazna. Shvatila je da, iako je premisa cele ove loše zamišljene operacije potreba za potpunom kontrolom, ona je zapravo izgubila svaku mogućnost da upravlja onim što će uslediti. „Pa, zašto ste ovde, Seme?“ Ţena je strpljivo ponovila pitanje, prekrštajući noge. Sem nije mogao, a da ne primeti da je njena suknja od tvida, neutralnih boja, ali pomalo tesna, poĉela da se podiţe iznad kolena i otkriva delić butine. Zurio je u šaru u obliku riblje kosti toliko dugo da mu se vid zamutio. Zapitao se nakratko da li je ikada spavala sa nekim svojim klijentima i brzo zakljuĉio da su osnovni sastojci domaćinstava u raspadu - gorĉina, prekor i bol - verovatno ĉinili obe strane neprivlaĉnim. Nepoznavanje je ĉinilo ljude seksualno zanimljivim. Detalji koje je znao o najboljim drugaricama svoje ţene - Haninim hemoroidima nakon poroĊaja, Dţejninim osetljivim crevima - potpuno su neutralisali njihov seksualni potencijal, ĉak i u vreme suše. Pridigao se. Sasvim je zapanjen, ispravno je zakljuĉio. „Zašto sam ja ovde? Vidite, to je vrlo zanimljivo pitanje“, poĉeo je. „Mislite konkretno ili uopšteno?“ „Konkretno, naravno“, promrmljala je Lora pored njega. „Lora, vaţno je da dopustite svom suprugu da sam odgovori na pitanja“, zahtevala je ţena. „Da li mislite u stilu francuskog filozofa ili u smislu radoznalog deteta?“, pitao je Sem. „Zapravo, ja nemam pojma zašto smo ovde. Zapravo, ja sam zaprepašćen. Mislio sam da izlazimo zato što mi je roĊendan.“ Lora je osetila napad krivice, ali omeo ju je Sem, koji je poĉeo da se naginje ka sredini sofe. Kada je stigao do neprijatnog ugla od nekih trideset stepeni, poĉeo je lagano da naginje glavu na jednu stranu i netremice gleda u nalepnicu na levom reveru ţeninog sakoa, pokušavajući da proĉita šta piše na njoj. Ţena, izveţbana u umetnosti imitiranja pokreta kako bi se ljudi osećali udobno, predusretljivo je uradila potpuno isto i njih dvoje su zurili jedno u drugo, glava nakrivljenih u stranu, kao marionete kojima se pokidao kanap. „Naopaĉke je, Liza“, rekla je Lora uĉtivo, pokazujući nalepnicu. „Vaše ime je naopaĉke.“ Liza je pogledala nadole, odlepila nalepnicu i pokušala da je vrati kako treba, ali ona više nije bila lepljiva. Zato ju je izmeĊu dlanova uvaljala u lopticu. Kada je bila dovoljno mala, spustila ju je na sto, a Sem je podigao i ugurao u flašu vode koju je doneo u prostoriju. Plutala je. „Znate li, Liza, da je vaše ime anagram za azil?“ rekao je. „Mislim, Seme, da se osećate pomalo pasivno-agresivno“, rekla je Liza mirno. „Idem da nam svima napravim po šolju ĉaja, Seme, a kada se vratim, pokušaćemo ponovo. Pijete li ĉaj sa šećerom?“ „Da“, „Ne“, rekli su Sem i Lora istovremeno. Vrata su se zatvorila i ostali su sami. „Zašto si tako neprijatan?“ prošaputala je Lora. „Nije ona kriva.“ „Ne mogu da verujem da mi uopšte postavljaš to pitanje“, rekao je Sem. „Ali u duhu zajedniĉkog ispovedanja, moram da kaţem, Lora, da sam do pre dva sata mislio da si u nedelju ujutro zakazala bebisiterki da bismo mogli da provedemo malo kvalitetnog vremena zajedno. Mislio sam da mi prireĊuješ neko iznenaĊenje poput onih koje Dţonatan toliko voli: vikend u Pragu, ili ĉak jeftini pansion na Erls kort roudu. Prosto ne mogu da poverujem da si ovo uradila. U neverici sam. Ostao sam bez teksta.“ „Pa, Dţonatan je deo razloga zašto smo ovde“, promrmljala je Lora. Borila se da pronaĊe naĉin da ono što je uradila objasni tako da ispadne pozitivac. Ili bar da pruţi neko logiĉno objašnjenje. „Kakve veze Dţonatan ima sa svim ovim?“ Sem je zahtevao odgovor. „Godinama znam za vas dvoje. To je drevna prošlost. Nema potrebe da se to sada iskopava.“ „O ĉemu priĉaš?“, pitala je Lora, zaprepašćena ovakvim tokom razgovora. „Znam da je meĊu vama bilo neĉega pre mnogo godina“, nehajno je rekao.

„Da li ti to mene optuţuješ da sam spavala sa tvojim najboljim prijateljem?“ razgnevljeno je pitala Lora. „Misliš li da se o tome ovde radi?“ „Pa, mora da bude nešto toliko dramatiĉno da opravda tajno organizovanje posete braĉnom savetniku za moj roĊendan“, odgovorio je Sem, koji je delimiĉno povratio pribranost pošto ju je uspešno uhvatio na pogrešnoj nozi. „Ne mogu da verujem da si toliko godina sumnjao na nešto tako, a da mi ništa nisi rekao“, rekla je Lora najzad. „Svejedno mi ne bi toliko smetalo“, rekao je Sem odmahnuvši rukom kao da tera muvu. „On je spavao sa bukvalno svakom ţenom koju je upoznao. Diskriminacija ne spada u njegove karakterne crte.“ „Hoćeš da kaţeš da ti ne bi smetalo da sam spavala sa tvojim najboljim prijateljem?“, uzvratila je Lora, pokušavajući da shvati kako je optuţba za neverstvo odjednom svaljena na nju. Moţda je to bio deo Semove strategije da opravda svoju nepromišljenost. „Nije bitno.“ „Nije te briga s kim sam spavala?“ „Ne mogu da verujem da ja ovde treba da se pravdam.“ „Zaprepašćena sam“, rekla je Lora najzad. Bila je to najtiša rasprava koju su ikada vodili. „Kako moţeš to da kaţeš nakon onoga što si ti meni uradila?“ prošištao je Sem. „Ja sam u sasvim pometen: bleda koţa, zbunjen mozak, znojim se kao svinja i verovatno imam tahikardiju. Tvoj aparat za pritisak bi skoĉio do svojih krajnjih granica.“ „Zanimljivo kako si se toga setio, a zaboravio si ĉajnik“, istakla je Lora, pokušavajući da prizove gnev, koji zapravo nije osećala. Bila je zateĉena besmislenošću njihove situacije. Bili su zarobljeni kao zlatne ribice koje besciljno plivaju po akvarijumu na polici naspram njih. A ribice su bar imale prednost da im pamćenje traje samo tri sekunde. Sem će se ovoga sećati zauvek. Trebalo je da se posavetuje sa Hanom. Ona je Sema poznavala duţe nego Lora pošto su Dţonatan i Hana ĉesto koristili Semovu kuću u Oksfordu kao vikend-pribeţište daleko od oĉiju Dţonatanove posesivne devojke, dok su oboje bili studenti u Manĉesteru. Lorina prva znanja o Semu, mnogo pre nego što ga je upoznala, bila su zasnovana na Haninim opisima Dţonatanovog neurednog, kreativnog, dobroćudnog prijatelja iz detinjstva. Njihov najstariji sin, Luk, zaĉet je u Semovom krevetu tokom njihove poslednje godine na univerzitetu i roĊen neposredno pošto su diplomirali u julu 1990. Hana bi posavetovala Loru šta da uradi. Rekla bi joj svoje iskreno mišljenje, da joj ga je Lora zatraţila. Isto, mogla je da pozove i Dţejni da se naĊu na kafi. Ruĉak nije dolazio u obzir, jer je Dţejni naporno radila. Dţejni, nepoverljiva prema svemu što je nagoveštavalo terapiju, upozorila bi je protiv takvog delanja. Rekla bi joj da je Sem u prevelikom haosu da bi je varao i da oboţava Loru jer je ona sve ono što on nije. Ali Lora nikada nije razgovarala sa Dţejni o osetljivim stranama svog braka. Sve dok Dţejni nije upoznala Štiva, poĉetkom prošle godine, njihovo prijateljstvo vrtelo se oko toga da Sem i Lora za kuhinjskim stolom daju Dţejni savete o vezama, do duboko u noć. Izlaganje ikakvih njihovih slabosti bilo bi obeshrabrujuće. Osim toga, ni Hana ni Dţejni ne bi razumele kao je to kada ţivite s poniţenjem i nesigurnošću koje donosi neverstvo. Lora je letela sama. „Zašto šapućemo?“, pitao je Sem. „Zato što me je strah da ovde ima laţno ogledalo i da posmatra kako komuniciramo kada smo sami“, uzdahnula je Lora. „Osećam se kao da imam epizodnu ulogu u dokumentarcu o divljim ţivotinjama.“ ,,U razmeni pogleda sa gorilom ima više znaĉenja i meĊusobnog razumevanja nego sa ijednom drugom ţivotinjom koju znam“, rekao je Sem, gotovo savršeno imitirajući Dejvida Atenboroa, dok se primicao Lori, munuo je rukom i gurnuo na sofu. „Ako se sada seksaš sa mnom, sve ti opraštam. Onda će im se baš isplatiti uloţeno.“ „Baš me ljutiš“, rekla je Lora, trljajući bradu, gde ju je ogrebao svojim neobrijanim obrazom, i uspravljajući se u sedeći poloţaj. Ipak, laknulo joj je što Sem nije sasvim izgubio svoj osećaj za humor. „Kako moţeš to da kaţeš pošto si pokrenula ovaj otvoreni napad?“, pitao je Sem osetivši trenutak slabosti. „Lora, samo mi reci zašto smo ovde? Jer ako bih to znao, Lora, onda bih mogao malo bolje da odgovaram ţeni u suknji od tvida.“

„Zamršeno je“, rekla je. Lora se zaklela da nikada neće biti jedna od onih ţena koje su proveravale mobilne telefone svojih muţeva. Ali onog trenutka kada su njene sumnje poĉele, bilo je to kao pokušaj da se spase štrikeraj koji je skliznuo sa igala. Sve je moralo da se raspara i da se poĉne ispoĉetka. Što se tiče v. nemoj to da radiš, sa takvim stvarima nema nazad, bila je najznaĉajnija poruka u prepisci koju su Dţonatan i Sem vodili. Nisam siguran da bih mogao da odolim, odgovorio je Sem porukom. Hoće li boleti? - Sem je pitao Dţonatana sedmicu kasnije. Nema zadovoljstva bez malo bola, odgovorio je Dţonatan. Da li Lora zna? - pisalo je u sledećoj. Ni slučajno, odgovorio je Sem. Nisam znao da si čovek s toliko tajni, poslao je Dţonatan u poruci. Dokazi su je zasipali. „Ako ne moţeš da mi daš neko razumno objašnjenje zašto bacamo osamdeset funti na sat... „, Lora je ĉula Sema kako govori. „Sto, Seme, ako ukljuĉiš i bebisiterku... „, prekinula ga je bez razmišljanja. Lora je volela da bude precizna. „Ako ne moţeš sve da mi razumno objasniš u narednih pet minuta, Lora, napraviću scenu u poreĊenju s kojom će Benovi napadi delovati mlako“, rekao je Sem, a laţni dramatiĉni ton uvukao mu se u glas. „Hoćeš li da uradiš i ono, Seme, kada leţiš na podu, vrištiš i pretvaraš se da si mrtav teret?“ Lora se prvi put nasmešila. „Hoću, i više od toga“, rekao je Sem. „Šta misliš, zašto Liza toliko puta izgovori naša imena u reĉenici?“ „Da bi stvorila utisak familijarnosti, Lora, da bi nas naterala da se koncentrišemo, Lora, da bismo otkrili unutrašnje mehanizme našeg braka potpunom jebenom strancu, Lora“, odgovorio je, ali glas mu je bio više ironiĉan nego ljut. „Slaţem se da je sve pomalo nestvarno“, sloţila se. „Ali mislim da postoje problemi koje moramo da rešimo.“ „Znaš, mislio sam da smo priliĉno srećni u braku“, uzdahnuo je Sem. Onda je zastao. „Osim pitanja seksa, naravno.“ „Ne bi trebalo da razgovaramo o našem odnosu ako Liza nije ovde“, rekla je Lora neubedljivo. „Besmislica“, rekao je Sem. „Proveli smo trinaest godina analizirajući naš odnos, a sada ne moţemo da razgovaramo o njemu bez prisustva nekoga koga poznajemo manje od petnaest minuta?“ „Ona mora da prisustvuje našim raspravama“, rekla je Lora, „da bi znala kako da nastavi.“ Lora je ustala i krenula ka polici pored velikog pozlaćenog ogledala naspram sofe. Zamolili su ih da se izuju pre nego što su ušli u prostoriju za sastanak i pod stopalima je nejasno osećala tepih toliko debeo da je imala utisak kao da gaca po blatu. Baš je neobiĉno što su tako nepraktiĉan tepih uneli u tako javan prostor. Poĉela je da raĉuna koliko je ljudi u proseku svakog dana prelazilo preko njega da bi selo na istu sofu na kojoj je Sem sad bio nasukan. Verovatno desetak. Od te pomisli poţelela je da se ponovo obuje. Kao da odsedate u hotelu i razmišljate koliko je ljudi koristilo dušek pre vas. Kada je stigla do police, primetila je da je svaka postavljena debelim komadom sunĊera, a kada je bacila pogled ka stolu koji je razdvajao Sema i nju od Lize, videla je da je i donja strana stola bila sliĉno povijena. Lora se osećala kao daje u tapaciranoj ćeliji. Uprkos neprijatnosti zbog ovog susreta, Lora je osećala ĉudno ushićenje. Volela je da vlada svojim osećanjima, a prvi put u nekoliko nedelja osećala se kao da je Sem u defanzivi. Uţivala je u tome što mu je neprijatno. Poĉela je da razgleda knjige ispred sebe. Primetila je da je i donja strana police obavijena sunĊerom. Taman kada je htela da to pomene Semu, paţnju su joj privukli naslovi. Muškarci su sa Marsa, ţene su sa Venere, Stoj! IzluĎuješ me, Zašto muškarci laţu, a ţene plaču, Zašto muškarci ne slušaju, a ţene ne tumače mape, Kako istrenirati muţa da radi baš ono što hoćete. Uzela je tu poslednju sa police. Na prednjoj korici je bila dresirana foka. „Ne ţelim da budem udata za dresiranu foku“, nejasno je rekla, prevrćući stranice knjige. „Pa, što se toga tiĉe, zasad je sve kako ţelimo“, rekao je Sem. „Mada, razmišljam o svim mogućnostima u karijeri.“

Hteo je da nastavi, ali Liza se vratila u sobu. Zatvorila je vrata lagano i znaĉajno. Sem je to shvatio liĉno, kao prekor zbog njegove nesaradnje. „Mislim da ćemo pustiti Loru da zapoĉne ovaj deo sastanka“, rekla je Liza, smešeći se ljubazno, ne bi li ga umirila. „Donela sam vam šećer, Seme.“ Bistrog oka i ĉupavog repa, pomislio je Sem. Da je imala rep, mahala bi njime. Poţeleo je da on moţe da prikupi toliko poleta za sopstveni posao i zapitao se da li bi mogao da bude braĉni savetnik. Šta je to u kasnim tridesetim zbog ĉega ponovo poĉinjete da se ponašate kao malo dete? Astronaut, mašinovoĊa, zemljoradnik. Poslovi o kojima je poslednji put razmišljao kada je bio Benovih godina postali su mogućnosti koje je trebalo ozbiljno ispitati. Bilo koji posao koji bi mu u glavi ostavio mesta za razmišljanje i koji bi mu obezbedio redovnu platu na kraju nedelje bio je vredan razmišljanja. Ponestajalo im je novca, a Lora je bila sita odgovornosti da donosi hleb na sto. „Ona koja peĉe hleb ne bi trebalo da pravi hleb“, rekao je naglas, ponovivši nešto što mu je Dţonatan nedavno pomenuo. „Oprostite“, rekla je Liza. „Hteli ste nešto da dodate, Seme?“ „Ne, samo sam naglas razmišljao“, rekao je blesavo se smešeći. „Na to sam mislila“, rekla je Lora, više povreĊeno nego ljutito. „On priĉa o pravljenju hleba. Nikada me ne sluša. Ĉak ni ovde.“ „Moţda bi koristilo da podelite svoja razmišljanja s nama, Seme“, rekla je Liza. Pokušavala je da ga uvuĉe u razgovor. „Zamišljao sam kako će naša deca odrastati i priĉati svojim prijateljima da je njihov put u karijeri bio odreĊen siromaštvom u njihovom detinjstvu“, rekao je Sem. „Ţivo vidim Nel, kako radi kao korporativni advokat i priĉa kolegama kako se jedne noći probudila i zatekla oca da krade novac iz njene kašice prasice ne bi li platio hipoteku i kako je to bio prelomni trenutak u njenoj odluci da se pridruţi Frešfildsu.3“ „Nisi to stvarno uradio, zar ne, Seme?”, pitala je Lora. „Nije se probudila“, umirio ju je Sem. „Zapravo, pitao sam se da li bi trebalo da postanem braĉni savetnik.“ „Ne bi mogao. Previše si rastrojen“, rekla je Lora, „ili bi hteo to da iskoristiš kao materijal za nešto što pišeš.“ Naravno, Lora je bila u pravu. Obiĉno je bila u pravu u vezi sa praktiĉnim ţivotnim stvarima. Nisu dţaba neurologe zvali filozofima medicinske profesije. „Pa, da li ste pod finansijskim pritiskom“, zadovoljno je pitala Liza, jer ne samo da je raspravi dodao nešto povezano, već se ĉinilo da je voljan da uĉestvuje u raspravi. „Jer to moţe staviti brak pod veliki pritisak. Posebno je loše za muški seksualni nagon. Troši testosteron. Kakav je vaš seksualni ţivot?“ Lora je osetila kako joj se kiĉma koĉi. Koliko dugo morate da poznajete nekoga pre nego što vam bude dozvoljeno da postavite to pitanje, pitala se. Dvadeset minuta prosto nije bilo dovoljno. U mnogim sluĉajevima, ĉak je i dvadeset godina premalo. Naravno, pre nego što je zatrudnela, Dţejni nije mogla da vodi razgovor, a da ne aludira na fantastiĉan seks koji je imala sa Stivom, ali to nije bilo nešto o ĉemu je Lora obiĉno razgovarala sa svojim drugim udatim drugaricama i nije bilo nešto što je nameravala da istraţuje sa Lizom. „Pa, kada ste već to pomenuli“, umešao se Sem, „kategoriĉki mogu da kaţem da je usran. Onaj naš ĉetvorogodišnji sin je poput kontraceptivnog sredstva u ljudskom obliku. Nisam bio ovako seksualno frustriran još od puberteta. Ponekad mislim da moţda nikada više neću ni upraţnjavati seks. I to je sve što mogu da kaţem o tome.“ „A vi, Lora?“ pitala je Liza. „Da li se i vi osećate isto?“ „Da, osim što sam moţda više umorna“, promrmljala je Lora, odjednom zbunjena Semovom iskrenošću i osetivši olakšanje zbog njegovog uspešnog opisa. Semu je bilo pomalo ţao Lize. Iako je sebe smatrao ĉovekom koji je u dodiru sa svojim osećanjima, nije mu padalo na pamet da izlaţe temelje svog braka potpuno nepoznatoj osobi. Ĉak ni dosadne finansijske strane, iako je njegov bankovni bilans zapravo bio daleko od dosadnog - bio je previše uzbudljiv - a 3

Svetska advokatska kancelarija sa sedištem u Londonu.

pogotovo ne svoje nivoe testosterona. U glavi je poĉeo da razlaţe njihovu vezu. Ipak, sve se svelo na dosadnu hronologiju. Loru je upoznao 1990. kada su oboje imali po dvadeset jednu godinu. Vezu su poĉeli pet godina kasnije. Venĉali su se kada im je bilo dvadeset osam, a tri godine kasnije rodila se Nel. Bilo je teško preći preko jutarnjeg traumatiĉnog preokreta. Kako je mogao da bude toliko nesvestan onoga što je Lora smišljala? Kada je bebisiterka stigla u deset, zamišljao je samo prijatne stvari. Koliko ljudi se šeta drţeći svoju ţenu za ruku i otkrije da im je brak pod tolikim pritiskom da je ona pozvala bebisiterku kako bi oni otišli u braĉno savetovalište? „Pa, kako ste se upoznali?“ pitala je Liza, ponovo podigavši olovku. „Na zabavi“, rekla je Lora. Liza je to zapisala. „Ne, nismo“, prekinuo je Sem. „Sedeo sam pored tebe na veĉeri kada sam došao kod Dţonatana u London.“ Usledila je duga tišina. „Lora, moţda biste vi hteli da objasnite Semu zašto ste ovde?“ rekla je Liza, najzad. „Mislim da me vara“, lagano je rekla Lora, paţljivo posmatrajući Sema. Nije osećala potrebu da plaĉe. Bilo je to pre kao da povlaĉi obaraĉ. Tren nakon toga, Lora je osećala samo veselje. Trebalo je jedino te reĉi da budu izgovorene u ovoj sobi. Posmatrala je Sema i odmeravala njegovu reakciju, ali on ništa nije mogao da kaţe. Umesto toga, otvarao je i zatvarao usta kao zlatna ribica. Lora je zakljuĉila da ga je zaprepastilo to što je tako lako otkrila njegovu spletku i što ga je sada tako javno razotkrila. Ipak je bila u pravu. „Zbog ĉega to mislite?“ pitala je Liza, prekinuvši sopstveno pravilo i progovorivši umesto Sema. „Iz više razloga“, rekla je Lora izvukavši list papira iz svoje torbe. Bio je ispisan njenim urednim vijugavim rukopisom. Prouĉavala je svoje beleške. „Devetnaestog oktobra i desetak puta nakon toga, primetila sam da je pretraţivao internet unoseći reĉi osiguranje partnera. Zbog toga sam postala sumnjiĉava. Uglavnom sam bila povreĊena, jer je bio toliko nesrećan u braku, a nije to mogao da podeli sa mnom. U najboljem sluĉaju to je znaĉilo da se borio sa savešću zbog neĉega i da je traţio savet.“ „A u najgorem sluĉaju?“, pitala je Liza, paţljivo beleţeći ovaj razgovor. „Mislila sam da traţi veb-sajt na kojem ljudi u braku ugovaraju seks sa drugim ljudima.“ Osećala se tako dobro otvarajući se, izlaţući sve povezano, da je gotovo zaboravila kako bi to moglo uticati na Sema. Nastala je duga tišina. Liza se sa oĉekivanjem zagledala u Sema. Bilo je to kao teniski meĉ, samo je trebalo da vrati servis. „A da li si moţda razmislila zbog ĉega bih još moţda traţio osiguranje partnera?“ pitao je Sem najzad. „Zbog toga što si toliko zanet tom ţenom ĉije ime poĉinje na V da ne moţeš da radiš i umesto da završiš taj scenario, ti provodiš sate loveći po internetu savete koji će opravdati tvoju preljubu“, rekla je Lora. Bila je zadovoljna kako je objasnila taj deo. Sem je bio uţasnut. Sedeo je zavaljen u sofu, glavu je priljubio uz jastuk na naslonu. Muškarci nikada ne oĉekuju da će biti otkriveni. Izolovano funkcionisanje leve i desne polovine njihovog mozga moţda povećava njihovu sposobnost kategorisanja, pomislila je Lora, ali ţene će uvek biti u prednosti kada su u pitanju instinkti jer naizmeniĉno koriste i levu i desnu polovinu. „A tu su i poruke od Dţonatana“, nastavila je, okuraţena naĉinom na koji je uspela da zbuni Sema. „Znam da njeno ime poĉinje na V. I znam da te je on savetovao da ne poĉinješ vezu s njom. I znam da ti ipak jesi.“ Kada je završila, osećala se iscrpljeno. Lice joj je bilo vrelo i poĉela je da se hladi brošurom koju je pronašla na stolu. Seksualno letenje: kako izgubiti inhibicije, pisalo je. Brzo ju je spustila. „Mislim da bi trebalo da razmislimo o probnom razdvajanju“, predloţila je Lizi. „Ja mislim da bi moţda trebalo najpre da ĉujemo šta Sem ima da kaţe“, rekla je Liza. „Osim ukoliko hoćete da ostavite to za sledeći dolazak? Moţda će vam tada, Seme, biti lakše da se ukljuĉite.“ „Ne mogu da ĉekam sedmicu da bih rekao šta imam“, uspaniĉio se Sem. „Znam šta će da kaţe“, objasnila je Lora. „Muškarci uvek imaju razraĊen alibi.“ „Parovi u braku imaju tendenciju da nagaĊaju o reakcijama svojih partnera“, rekla je Liza. „Ja ne“, umešao se Sem. „Ja sam mislio da sam oţenjen nekim priliĉno predvidljivim. Sada više nikad ništa neću uzimati zdravo za gotovo.“

„Uţasno je kada neko izneveri vaše poverenje“, rekla je Lora. „Prosto ne mislim bih mogla da se oporavim od toga. Hoću da znam ko je V. Pomislila sam da je Viktorija, uvek si bio zagrejan za nju.“ „Viktorija“, rekao je Sem, iskreno zaprepašćen. „Zašto bih, za ime boţije, da sam hteo da budem neveran, uradio to sa njom? Priznaj da imam bar malo mašte. Ne bih se upustio u seks sa poslednjom ţenom s kojom sam spavao pre tebe. A to i nije bila ozbiljna veza, ona je bila jedna od Dţonatanovih odbaĉenih. Bilo je to iz saţaljenja.“ „Tvoje saţaljenje je trajalo skoro ĉetiri godine“, istakla je Lora. „Preciznije, spavao si s njom i dok si bio sa mnom.“ Primetila je da je Liza to zapisala. „Zar je to posredi?“ pitao je Sem, osetivši olakšanje jer, ma koliko se ta pretpostavka ĉinila neobiĉnom, bar je mogla biti pokretaĉ svega ovoga. „Znaĉi ne poriĉeš?“ „Samo kaţem: da sam hteo da budem sa drugom ţenom, to bi bilo iskljuĉivo zbog seksa, apsolutno bez ikakvih veza.“ „Znaĉi V je neka prostitutka?“, rekla je Lora. To joj nije palo na pamet i nije bila sigurna da li joj je zbog toga bilo bolje ili gore. „Proĉitala sam negde da deset procenata oţenjenih muškaraca spava sa prostitutkama, ali nikada nisam pomislila da bi ti mogao biti tako... tako... „ „Organizovan?“ odgovorio je Sem. „To je sasvim drugo pitanje“, odgovorila je Lora. „Mislim da treba da saslušamo Sema“, umešala se Liza. Ton njenog glasa bio je potpuno isti. Lora se snuţdila pomislivši da njena situacija nije bila toliko jedinstvena. Svakog dana Liza je sedela u toj sobi i slušala druge parove kako izlaţu sliĉne priĉe. Svakog dana je nudila sliĉne mogućnosti za spas. „Da li si ikada pomislila, Lora, osim razloga koje se izrekla - a moram reći da si prikazala takvu maštu da mislim da se baviš pogrešnim poslom - da li si ikada zastala i pomislila da moţda postoji opravdan razlog zbog kog sam na internetu traţio osiguranje partnera? Neki koji moţda ima veze sa tvojim ocem?“ „Mojim ocem?“ pitala je Lora dok joj je prvi put palo na pamet da je ovo moţda sloţenije nego što je predviĊala. „O, gospode! Zašto bi tebi rekao?“ Na pamet joj je pala slika njenog oca iz kasnih sedamdesetih, u beloj sportskoj majici sa izbledelom crvenom kragnom, uvuĉenom u prekratak šorts. Molio je Lorinu majku da prestane da pere njegovu opremu za skvoš svaki dan. Lora je za kuhinjskim stolom radila domaći i posmatrala majku kako neprekidno pere ruke. Odvrnula bi slavinu, drţala ih pod vodom dok ne izbroji do dvadeset, natapala ih ferijem još jedan minut, a zatim ih temeljno ĉistila ĉetkom za nokte dok joj zglobovi ne bi prokrvarili. Otac bi izašao iz kuće, u majici i šortsu gotovo providnim nakon još jedne ture u kljuĉaloj vodi. Nije mogla da okrivi oca što je potraţio utehu u naruĉju druge ţene, ali zašto je ĉekao da mu bude sedamdeset godina? „Tvoj otac nema ljubavnicu“, rekao je Sem brzo, boreći se sa nagonom daje kazni. ,,U pitanju je nešto drugo što sam mislio da nikada neću morati da ti kaţem. Na internetu sam traţio osiguranje partnera jer je tvoj otac rekao kako treba da pokaţem malo odgovornosti i kupim polisu ţivotnog osiguranja.“ Sem je zastao radi dramskog efekta pa joj pruţio svoj mobilni telefon. „Pozovi ga ako mi ne veruješ.“ Lora je poraţeno odmahnula glavom. Znala je da Sem govori istinu. Ipak, mora joj se odati priznanje, ĉak je i Liza bila zaprepašćena. Više se nisu drţali scenarija. Srednja klasa je uvek bila nepredvidiva. Bez obzira koliko puta dolazili u svojoj paţljivo odabranoj odeći i sa bogatim reĉnicima punim prideva, kojima su opisivali svoje emotivno stanje, njihovi problemi nikada nisu bili kliše. Uvek je postojala neka skrivena drama, koja ih je vodila izvan onoga što je uobiĉajeno. „Ĉeka me papirologija kod kuće. Još je nisam poslao“, rekao je Sem. „O, gospode“, rekla je Lora znajući da govori istinu. ,,A što se tiĉe V“, rekao je Sem. „Shvatam kako su poruke mogle da deluju, ali to je bila šifra za vazektomiju. Znam da stvarno ţeliš treću bebu, ali ja je stvarno ne ţelim, pa sam ispitivao Dţonatana da vidim da li bi bilo neoprostivo podmuklo ako bih tebi iza leĊa secnuo svoje cevĉice. Sve sam razradio, ali on je rekao da to nije dobra zamisao. Pozovi i njega ako hoćeš. Ili saĉekaj dok ih ne vidimo za nekoliko nedelja.“ Dţonatan je bio manje pouzdan alibi nego njen otac, ali Lora nije mogla podneti da ga pozove. To bi moglo uzburkati neka druga sećanja.

„Molim te, nemoj da kaţeš Dţonatanu za ovo“, rekla je slabašnim glasom. „Znaš, toliko vremena provodim pokušavajući da smislim razne zaplete, ali ovako nešto nikada ne bih uspeo da razradim“, rekao je Sem. „Moţda bi trebalo da zamenimo poslove na neko vreme.“ „Tako mi je ţao“, rekla je Lora koja je izvinjavanje obiĉno razvlaĉila. „Moţemo li sada da idemo?“, pitao je Sem ustavši sa sofe i posluţivši se integralnim keksom. „Šta ćemo za sledeći sastanak?“, pitala je Liza, sklonivši kutiju sa stola. „Mislim da nam neće trebati“, rekla je Lora krenuvši za Semom kroz vrata. „Ono što vam zaista treba jeste da provedete malo vremena zajedno. Idite sami na odmor, bez dece, posvetite se jedno drugom“, doviknula je Liza, koja je volela da njena bude poslednja, dok su oni napuštali prostoriju prvi i poslednji put. „Treba vam dobro zajedniĉko vreme.“ Lora je mogla da vidi da je to zapisivala velikim slovima na kraju svojih zabeleţaka. „Šta misliš, Seme?“, pitala je Lora. „Odmor mi dobro deluje“, odgovorio je. „Jesi li mnogo ljut?“ pitala je Lora dok je zatvarala vrata za njima. „Da“, rekao je Sem steţući pesnice toliko da su mu prsti pobeleli. „Ali to je samo jedno od osećanja.“ „Kako se još osećaš?“ uĉtivo je pitala Lora. „Zvuĉiš kao ona ţena“, rekao je Sem. „Ali da, mogu ti reći da, pored usijanog jebenog gneva, osećam se i blago polaskano jer misliš da vodim tako uzbudljiv tajni ţivot. A i laknulo mi je.“ „Laknulo?“, ponovila je Lora. „Jer si mi zbog ovoga duţna do neba“, rekao je Sem, dobroćudnije nego što se zaista osećao. „Poţnjećeš šta si posejala.“ Mnogo kasnije Lora je više razmišljala o toj opasci. Najpre je razmatrala nauĉniĉki: da li je sama srţ veze mogla biti nepovratno izmenjena takvim potresom, isto kao što je povreda mozga mogla da promeni neĉiju liĉnost? Sigurno je jedno: da se ništa od ovoga nije desilo, oni ne bi pristali na odmor. A na kraju im je upravo odmor doneo propast. Lora je shvatila da je ono što je uradila promenilo prirodni poredak. Ali tek joj je mnogo kasnije postalo jasno da je, pokušavajući da reši jednu krizu, nehotice ubrzala drugu.

3 Dţejni Dart je ĉula kako njen blekberi zvoni, ali odluĉila je da se ne javlja. Njeni podreĊeni će ubrzo morati da nauĉe da samostalno donose odluke, a ovo je bila dobra proba njene volje da odoli toj pesmi sirene. Sedela je na podu, nasukana na sredini gotovo savršenog kruga razbacanih stvari, kojima je morala da se pozabavi do sledećeg jutra. Ako je iko ţeleo da zna šta se taĉno dešavalo u njenoj glavi tog trenutka kada se nedelja po podne pretopila u nedelju uveĉe, samo je trebalo da prouĉi naizgled nasumiĉne nizove predmeta koji su je okruţivali. Banalni odlomci ţivota uvek su najviše otkrivali. Zaţmurila je i naterala se da se seti svakog predmeta koji je leţao na podu. Moţda jeste bila u sedmom mesecu trudnoće, ali resila je da ne podlegne zloglasnoj paperjastoj magli. Njen posao je zavisio od njenog osećaja za detalje i prekidi u memoriji nisu bili nešto što je mogla da dozvoli. Kada je ponovo otvorila oĉi, bila je zadovoljna otkrićem da je sećanje nije izdalo: sve je bilo kao što je zamislila. Pored nje su bile dve nejednake gomile pravnih sluĉajeva. Manja gomila bila je pobuna fluorescentnih flomastera sa paţljivo istaknutim pasusima u raznim bojama i sa malim ţutim nalepnicama popunjenim urednim crvenim komentarima napisanim tankim paukolikim rukopisom. Gomila desno od nje, viša i klimava, bila je zlokobno monotona i zahtevala je njenu hitnu paţnju. Ipak, knjige poreĊane hrbatom nadole pored jata aromaterapijskih sveca i spisak pesama koje će biti puštane za vreme poroĊaja osvojili su njenu paţnju. Svi su joj zavideli na tom poslu koji je stigao usred straha od ekonomskog prevrata, u kome je nemaĉka kompanija preuzimala svoju špansku konkurentkinju. MeĊutim, on više nije mogao da se takmiĉi sa tekućom debatom u Dţejninim mislima izmeĊu prednosti reţima brige o bebama koji nudi Dţina Ford i dobroćudnije metodologije koju je izloţila Trejsi Hog, mada bi, ako bi dobro razmislila, bez sumnje pronašla kulturološke paralele. Dţejni nije razumela zašto nema saglasnost koji je najbolji reţim za novoroĊenĉe. Sigurno su ljudi već koristili ove knjige. A sigurno se rodilo i dovoljno beba da bi mogla biti napisana nekakva osnovna pravila. Komad papira na kojem su bili navedeni razlozi za i protiv dva rivalska sistema leţao je pored nje u sredini kruga. Bila je sigurna da će paţljivom analizom stići do ispravnog zakljuĉka. Već je odbacila mišljenje da sve troje treba da spavaju u istom krevetu nekoliko godina, jer neograniĉeno dojenje za nju nije bilo moguće: san je imao prvenstvo ako je ţelela da ima ikakve šanse da ponovo dekonstruiše španski zakon dvanaest sedmica nakon roĊenja bebe. Osim toga, taj prirodni, neograniĉeni pristup previše ju je podsećao na sopstveno detinjstvo. Organizacija je bila glavno oruţje u arsenalu svake zaposlene majke. PRVOROTKA, pisalo je velikim crvenim slovima na bolniĉkom kartonu pored njenog godi¬ta. Delovalo joj je kao prekor: još jedna profesionalka koja pokušava da prkosi zakonima prirode tako što će svoju prvu bebu roditi nakon trideset pete. Dţejni nije nameravala da bude tako. Zapravo, dok je pokušavala da prebaci levu nogu preko desne butine kako bi sedela prekrštenih nogu i ispravljenih leĊa, u poloţaju za koji joj je instruktorka prenatalne joge rekla da će proširiti prostor za bebu i olakšati Dţejnine gorušice, ni sad nije verovala kako se sudbina obrnula oko svoje ose. Jer u trenutku kada se pomirila sa statusom samice bez dece, upoznala je Stiva i posle šest meseci otkrila da je trudna. Osećala se neodgovorno kao tinejdţerka kada je rekla Semu i Lori i, uprkos njihovim ponesenim ĉestitkama, mogla je da oseti razoĉaranje. Manje u trudnoću, a više u njenog novog deĉka. Stiv nije bio u scenariju koji su njeni prijatelji napisali za Dţejni. Nije izgledao kako treba. Nije delovao kako treba. Najznaĉajnije od svega, nije bio Patrik. Koristeći svoj stomak kao postolje, Dţejni je podigla knjigu Nova zadovoljna beba, oslonila je i proĉitala nekoliko strana sa pregledom tipiĉnog rasporeda za šestonedeljene bebe. Bio je zahtevniji od njenog dnevnika na poslu. MeĊutim, ako ispravno primeni metodologiju, navodno bi mogla bebu da pretvori u predvidljivo i racionalno ljudsko biće u roku od nekoliko sedmica. Istakla je nekoliko pasusa i oznaĉila stranice ţutim nalepnicama sve dok knjiga nije poĉela da liĉi na pravni dokument koji su joj doneli ranije tog dana. Onda je podigla preostale stranice pravnog sluĉaja i ponovo poĉela da radi.

Dţejnina dvadesetosomogodišnja podreĊena, vrlo sabrana Rouzmari Danharst (uĉtivo je zamolila Dţejni da je ne zove nadimkom), verovatno je provela najveći deo noći u kancelariji da bi završila dokument po kom je ona sada ţvrljala. Neki mladi pravnici su u toaletu delili linije kokaina da bi pregurali noć, ali ne i Rouzmari. Znala je da ako hoće da postane partner do trideset druge i da bude u poziciji da rodi bebu do trideset pete, onda ne bi smela dozvoliti da je išta omete njene teţnje. A veština izlaţenja na kraj sa ĉetiri sata sna bila je korisna za svaku ţenu koja se nadala da će preţiveti bilo pravniĉku karijeru, bilo majĉinstvo. Dţejni je ĉesto razmišljala o Rouzmari, jer su je neprijatne osobine mlade ţene podsećale na nekadašnju nju. Sećala se kako je trudne koleginice posmatrala sa sliĉnom kombinacijom neprijatnih osećanja: saţaljenja jer nisu predvidele klopke trudnoće i uzbuĊenja zbog mogućnosti da se one neće vratiti na posao. Ako bi se vratile, nije obraćala paţnju na probleme sa nepouzdanim dadiljama i muţevima koji su oĉekivali da njihove ţene iznesu ĉitav teret domaćinstva, uprkos tome što imaju isto radno vreme. A šta ste oĉekivale? - ţelela je da ih pita. I ne pretpostavljajte da ću ja preuzeti na sebe ono što ne postiţete. Sada je na njih gledala sa novootkrivenim poštovanjem, pokušavajući da nadoknadi nekadašnji nedostatak saosećanja. Osećala je Rouzmarin ispitivaĉki pogled dok je traţila ikakav znak kolebanja u Dţejninoj odluci da se vrati na posao taĉno dvanaest sedmica nakon poroĊaja. Sa njom je obavila razgovor za posao, ali Dţejni nije oĉekivala nikakvu odanost. Ţene partneri, u magiĉnom krugu elitnih pravnih firmi u Sitiju, više nisu bile retka vrsta, ali one sa bebama bile su suviše retke pa bi se našle na listi ugroţenih vrsta. Rouzmari će se pitati hoće li testosteron nadjaĉati estrogen. Hoće li Dţejni razbijati i dalje kao partner, ĉija je norma ĉetrnaest sati rada dnevno, a beba će joj biti luksuzni vikend-asesoar, uglavljen izmeĊu pravnih dokumenata, ili će se zaputiti u manje glamurozno, ali psihiĉki zdravije zaleĊe kao AP? Za Dţejni je bilo oĉigledno da će i dalje juriti s vukovima. Lakše opcije su za nju bile prokletstvo. Ĉak je i fraza advokatski pomoćnik u njenim ustima ostavljala gorak ukus neuspeha. Pošto je tu odluku donela, usredsredila se na to da svoju sekretaricu uputi kako da motri na pokušaje kraĊe njenih klijenata dok ne bude tu. Otkako se njena kompanija spojila sa nekoliko evropskih pravnih firmi, pre nekoliko godina, odanost je postala prevaziĊena vrlina ĉak i meĊu partnerima. Sada su bili svako za sebe, naroĉito u vreme kada su novine pisale samo o recesiji i krizi u ameriĉkom bankarskom sistemu. Stiv je došao kući kasno u petak uveĉe i objasnio da je pokušavao da razmrsi svoj poloţaj u Ber sternsu. Ta ameriĉka banka je blizu sloma, rekao je. Dţejni se borila sa nekoliko sloţenih pasusa koji su se ticali prenosa akcija, ali prekinulo ju je zvono na vratima. Zujalo je dugo, zahtevno. Ĉekala je da se Stiv popne, svesna da, ako ustane, moţda se uopšte neće vratiti gomilama na podu. Onda se setila da je on u kancelariji u podrumu i da vršlja po programu iTunes pokušavajući da sastavi savršenu listu pesama za poroĊaj. Bio je to jedan od raznih zadataka koje je odredio da završi pre poroĊaja, ĉiji je termin bio za deset sedmica. To znaĉi da postoji opasnost da će se poroditi za vreme neke pesme Fila Kolinsa, ali pred njom je mnogo godina da pelcuje njihovo dete protiv Stivovog muziĉkog ukusa. Dok se pridizala oslanjajući se na sofu, Dţejni se sasvim iznenada odluĉila za pristup Dţine Ford: drakonski reţim bi je prisilio da zanemari zvono na vratima ukoliko bi ljudi dolazili u doba dana kada majka i beba treba da se odmaraju, ili rade veţbe za karliĉno dno, ili da ĉitaju pravna dokumenta. Osim toga, mada je za sobom ostavila godine hedonizma, moţda će pasti u iskušenje da mu se ponovo prepusti kada je obavije koprena nedovoljnog sna i ona više ne bude pri zdravoj pameti. Dopadala joj se zamisao dobre organizacije. To ju je i kod Stiva privlaĉilo. Kada se uspravila, raširenih nogu i nezgrapnim koracima tromo se odvukla ka ulaznim vratima. Trudnoća je ĉak i najkraće putovanje pretvarala u odiseju. Baš kada je stigla do interfona, njen blekberi, na sredini kruga od administracije u prostranoj otvorenoj kuhinji, ponovo je poĉeo da podrhtava. Prekorno ga je pogledala. „Da?“ zadihano je rekla u interfon. „Ja sam“, rekla je Lora, jednako bez daha. „Mogu li da uĊem?“ Dţejni je na osnovu ograniĉene razmene reĉi i šuškanja na pragu procenila da Lora nije sama. Znala je i da, šta god da je dovelo Loru ovamo u kasno nedeljno popodne, verovatno nije ukljuĉivalo kratak razgovor.

Usiljeno se nasmešila i otvorila vrata. „Nešto se desilo“, Lora je samo rekla, drhtave donje usne. Njena duga plava kosa spustila se od kiše i pokunjeno joj je visila preko lica, kao otromboljena zavesa. Dţejni je osetila ubod samoprekora zbog nedostatka saosećajnosti. Prisetila se prošlih ljubaznosti: na drugoj godini studija, Lora je zove da se preseli kod nje i Dţonatana, pošto joj je majka neoĉekivano otišla u Indiju, a zaboravila je da ostavi Dţejni novac; Lora joj govori da zanemari sve ostale i prati sopstvene instinkte kada je Dţejni odluĉila da odustane od istorije i sledeće godine studira prava; Lora je upoznaje s Patrikom na boţićnoj zabavi u Dţonatanovoj i Haninoj kući pošto je poĉela da radi i ţalila se da dugaĉko radno vreme znaĉi da nikada neće naći deĉka. Onda se Dţejni prisetila uţasne veĉeri kada je stigla kući s posla i otkrila da je Patrik sa hirurškom preciznošću spakovao svoj deo njihovog stana i bez pozdrava otišao u Avganistan. Lora je stigla sa nekoliko boca vina pre nego što ju je Dţejni i pozvala. Tokom teških meseci nakon Patrikovog odlaska, Dţejni i ne pamti koliko je noći prespavala na sofi u Semovoj i Lorinoj dnevnoj sobi. „Ulazite svi“, rekla je Dţejni pletući toplinu od tih niti sećanja. „Ne viĊam vas baš ĉesto nedeljom.“ „Veĉera za decu“, brbljala je Lora, dok je nervozno mahala plastiĉnom kesom anemiĉnih kobasica u jednoj ruci i kesom zemiĉki u drugoj. Nel i Ben su stajali levo i desno od nje, kao pretorijanski ĉuvari, ozbiljnog izraza lica. Lora pogleda kobasice koje su ukoĉeno stajale u njenoj ruci. Bile su paţljivo uvijene, a brzo zaleĊene. Tako sigurno izgleda moja koţa, pomislila je poredeći njihov prošarani ţućkasti izgled sa svojim. Zatekla je sebe kako im zavidi što su tako nepokretne i nevaţne. „Gde ti je najbliţi radijator? Treba da odledim ovo.“ Lora je ĉesto govorila odseĉno kada je bila sa Nel i Benom. Na poslu je imala luksuz da bira prave reĉi, koje će prikaĉiti dijagnozi. „Simptomi multiple skleroze ponekad mogu biti ublaţeni, ali ne i izleĉeni, uz pravu kombinaciju medikamenata i fizioterapije“, mogla bi reći. Ili: „Postoje neke naznake da baš stimulatori dopamina, koji se prepisuju za Parkinsonovu bolest, mogu izazvati nepredvidive promene liĉnosti, kao što su kompulzivno seksualno ponašanje ili kockanje.“ Kod kuće, meĊutim, bilo je najvaţnije štedeti reĉi ukoliko je ţelela da završi reĉenicu, jer inaĉe bi vas opseli upadicama. Deca su mogla da sruše razgovor ĉak i bez reĉi. „Svuda je podno grejanje“, rekla je Dţejni izvinjavajući se. „Ali mogu da ih spremim u mikrotalasnoj.“ „Mislila sam da će ti friţider biti pun semenki i folne kiseline“, rekla je Lora otvarajući kobasice i zemiĉke. Onda je kleknula na pod da bi preturala po tamnozelenoj torbi. Bila je puna svega i svaĉega. Dţejni je zainteresovano gledala dok je Lora otvarala i zatvarala razne pregrade, gurajući ruke duboko u njena unutrašnja udubljenja. Sve joj je to sada bilo bitno. Uskoro će biti uvedena u tajanstvene rituale postporoĊajnih torbi i bilo je vaţno upiti ove detalje za kasnije. Lora je izvukla dva para deĉjih pidţama, dva mobilna telefona i pakovanje bojica pre nego što je postala nestrpljiva i sav sadrţaj istresla na pod. Komadi pirinĉanog keksa ispadali su iz unutrašnjosti, a za njima i sitnije, zgnjeĉene mrvice koje su se otkotrljale do Dţejninih pravnih dokumenata. Prednja strana medicinskog rada odlebdela je na pod. Parkinsonova bolest i gubitak sećanja, pisalo je. Na prednjoj strani, Lora je napisala samo jednu reĉenicu: sećanje je uskladišteni obrazac veza izmeĎu neurona u mozgu. Dţejni se nasmešila, umirena, jer kakva god bila priroda ove krize, ona nije ometala Loru u poslu. Nekoliko kapi guste crvene teĉnosti poĉelo je da kaplje iz torbe. „Je li to krv?“ pitala je Dţejni nervozno, dok je kapanje postalo ravnomerno. „Ne budi smešna“, nasmejala se Lora. „Pomislila sam da ti je to torba za posao“, rekla je Dţejni sa olakšanjem. „To je keĉap“, rekla je Lora kada je boca najzad ispala na pod. Lepljiva crvena barica odmah je poĉela da se razliva po naslovu knjige Dţine Ford. Poklopac se sigurno otvorio za vreme putovanja. Nel se sagnula da je podigne. Sa sedam godina bila je dovoljno odrasla da zna kako je sramota pojaviti se nenajavljeno na vratima neĉije kuće u nedelju uveĉe sa bocom keĉapa koji curi, ĉak i ako nije umela da kaţe zašto. Drţala je keĉap bez poklopca u visini ramena kako Ben ne bi mogao da ga dohvati, sve dok nije shvatila da joj je jedna od paţljivo upletenih kika upala unutra. Odmakla je bocu, ubacila kraj kose u usta i sisala keĉap.

„Tata nije tu zato što radi“, ozbiljno je rekla Nel izmeĊu dva cuclanja. „Mislim da je propustio još jedan rok. Zato smo pomislili da bi trebalo da ga ostavimo na miru i doĊemo da vidimo tebe i Stiva.“ Dţejni je ĉula Lorin glas u Nelinim recima. Dok je govorila, Ben ju je vukao za ruku. Uzela ga je za ruku i zagledala se u Dţejni sa ozbiljnim izrazom lica. Nel je bila dete koje nikada ne bi pojelo celo pakovanje slatkiša odjednom i koje je svoju kašicu prasicu drţalo na najvišoj polici u spavaćoj sobi, ĉuvajući je za crne dane. Nikada nije maltretirala au pair devojke koje su ponekad ţivele u sićušnoj gostinjskoj sobi u njihovoj kući u Kensal Rajzu za vreme letnjih raspusta. Ispravljala je njihov engleski i pokazivala im gde stoji prašak za veš. Samostalna je, govorile su njene uĉiteljice. Dţejni je paţljivo uzela keĉap iz njene ruke i zagrlila je. Nel je dopustila da je obavije i spustila je glavu na kumin stomak. „Mama“, pitao je Ben ne skidajući pogled sa keĉapa. Znao je da će ostati uskraćen zbog sestre. „Mogu li zamorci da se vode u Hamster Hit?“ ,,O gospode, izvini, Dţejni“, rekla je Lora, prstom pokupivši keĉap pre nego što ga je obrisala medicinskim biltenom. Zadovoljna bebica na koricama Dţejnine knjige sada je imala nezdravu crvenu boju, kao da ima rubeole. Zapamti da nikada ne nosiš keĉap u torbi, pomislila je Dţejni. Bilo je to priliĉno jednostavno pravilo. Dok se fleka širila, Dţejni je osetila talas nervoze. Ako se to dešavalo Lori, najpedantnijoj od svih prijatelja, kakve je šanse ona imala? Dţejni se prisetila Lorine spavaće sobe u njihovoj kući u Faloufildu, pre dvadeset godina: skelet u uglu, detaljan do najsitnijeg zgloba na prstu; naĉina na koji je umela da kaţe koji je dan posmatrajući pakovanje kontraceptivnih pilula na Lorinom noćnom stoĉiću; i kako je Lora zvala svoje roditelje uvek u isto vreme, svakog petka po podne. Setila se jedne situacije, nekoliko meseci pošto se uselila kod Lore i Dţonatana, kada je odeljenje za borbu protiv droge napravilo raciju u klubu u ĉijem je voĊenju Dţonatan pomagao, u centru grada. Jedino je s Lorom hteo da razgovara i jedina je ona mogla da smiri njegove rastrzane nerve. Još tada je bila svesna, kao i sada, da su se ljudi osećali bezbedno sa Lorom. „Znam šta misliš“, rekla je Lora ne ĉekajući odgovor. „Misliš 'Kad ja budem roditelj, nikada ovo neću raditi'„, nastavila je podiţući keĉap ka svetlu da vidi koliko ga je ostalo. „Ali svako to radi. Ja sam rekla da im nikada neću dopustiti da jedu i gledaju televiziju. Zaklela sam se da ću koristiti servis za pranje platnenih pelena. Nema pice. Nema keĉapa... put roditeljstva pun je rupa od pogaţenih naĉela.“ „Mama“, bio je uporan je Ben. „Mogu li zamorci da se nose u Hamster Hit?“ „Ili ĉatni u Patni?“ Nel se mudro umešala, pogledajući naizmeniĉno Loru i Dţejni, pokušavajući da proĉita njihov nemi razgovor. „Zove se Hampsted hit. Nema nikakve veze sa zamorcima“, rekla je Lora, odsutno milujući Benovu kosu prstima umazanim keĉapom. Pramen plavih lokni štrĉao je u stavu mirno. ,,A sa hrĉcima?“, pitao je Ben. „Ali u njemu ima mnogo likopena“, rekla je Lora pokušavajući da uputi Nel umirujući osmeh. „Likopen moţeš da odneseš u Ist Šen“, predloţila je Nel pokušavajući da pomogne. „Tamo ţive baka i deka.“ „Šta je likopen? Je li to kao ĉinĉila?“ pitao je Ben. „Moţe li to da se nosi u Hamster Hit?“ „Zato ne moraš da osećaš krivicu“, brbljala je Lora. „Jer likopen je antioksidant, a antioksidanti spreĉavaju rak, a u keĉapu ima više likopena nego i u jednoj drugoj hrani.“ „Mama, da li si ponela moj pravopis?“ pitala je Nel. ,,U unutrašnjem dţepu torbe. Tebi sam donela ovo“, rekla je Lora pruţajući malu bocu bademovog ulja. Dţejni je shvatila da je bar nekoliko reĉenica ovog razgovora bilo upućeno njoj i daje trebalo da opazi te reĉenice pre nego što budu zauvek zaklonjene nekom novom digresijom. Ali bio je pravi izazov odrţati ritam jer Lora nije svaki put gledala u nju kada bi joj se obraćala. Ben je prišao i spustio ruku u njenu. Bila je topla i lepljiva. „Dţejni, videli smo pravog jeţa u Hamster Hitu“, rekao je ozbiljno. „Pravog jeţa?“ ponovila je Dţejni, pokušavajući da ga podigne. ,,U stvari, trĉao je ukrug“, naglasio je Ben, pruţivši ruku da bi privukao njeno lice ka svom, „okolo i okolo.“

„Ukrug?“ rekla je Dţejni brišući obraz. „Moţda je propustio rok, kao tata“, nagaĊala je Nel. „To ti je da masiraš perineum“, rekla je Lora, gurajući boĉicu bademovog ulja u Dţejninu ruku. „Da bi radio za, a ne protiv tebe. Dobro je imati elastiĉan perineum. Ne uopšteno, ali za poroĊaj. Da bi izbegla cepanje.“ „Ahm, hvala“, rekla je Dţejni spuštajući Bena na pod. „Šta je perineum, mama?“ pitala je Nel. Na Dţejnino olakšanje, Nel i Ben su krenuli ka pultu u kuhinji i poĉeli da trĉe oko njega. Zamišljala je Stiva u podrumu, kako se trza od trupkanja iznad glave. Brinuće zbog ogrebotina i fleka koje je, nakon njihove prethodne posete, ĉistaĉica pokušala da spere s drveta sa uţasnim rezultatima. I sad su se videle svetle fleke od izbeljivaĉa. Dţejni nije marila. Laknulo joj je što je pod najzad pokazivao nekakve znake prošlosti. Kada bi u ponoć došla kući s posla i zatekla pod izglancan i ispoliran do savršenstva, imala je utisak da je prekoreva. „Zašto si tako zadihana?“, pitala je Lora. „Od jurnjave“, rekla je Dţejni neodreĊeno, pokazavši rukom preko velike sobe. „Izvini“, promrmljala je Lora. „Tako mi i treba kada imam toliku kuhinju“, rekla je Dţejni bez razmišljanja. Otkako se uselila kod Stiva pošto je saznala da je trudna, uvek se trudila da opravda luksuz svog domaćinstva. Ĉistaĉica, servis za pranje veša, pet spavaćih soba, vrt koji je zahtevao kosilicu, i dnevne sobe koje su Nel potakle da pita zašto se njena kuma preselila u muzej. Rešila je da prestane da se izvinjava. Lora nikada nije pravila poreĊenja niti komentarisala ogromnu razliku izmeĊu njihovih finansijskih stanja. „Postala sam debela maĉka“, promrmljala je za sebe. Osim toga, smešno je izvinjavati se kada je to bilo ono što je ţelela. Pare su bile glavni podsticaj u njenoj odluci da postane korporativni advokat. Dţejni je videla kako se njena majka muĉila da podigne dvoje dece skromnim prihodima od prodaje slika naslikanih u komuni u Lajm Ridţisu, gde je odrasla. Otac ih je napustio zbog druge ţene, pošto se njena majka sloţila s njegovim razlozima za otvoreni brak. Od tada je njegov finansijski doprinos bio sporadiĉan i stizao iskljuĉivo nakon majĉinih poniznih pisama, u kojima je traţila pomoć. Dţejni je ţelela veliku kuću. Ţelela je da kupi privatnost, tišinu i stvari za koje nije znala kada je bila dete. U komuni se raspravljalo o svemu, od njene prve menstruacije do njenog prvog deĉka. Ona nije ţelela da ţivi u plemenu. Ţelela je veliku tuš-kabinu. Kupatilo sa dva lavaboa i kuću sa dugim stepeništem koje će odvajati razliĉite ljudske potrebe, tako da strast bude ograniĉena na spavaću sobu, apetit na kuhinju, a pranje na kupatilo. OdreĊuje nas naše detinjstvo, pomislila je Dţejni, a njeno je odredila oskudica. Za razliku od Sema i Lore, ona nije ţelela biti bez naĉela. Zahvaljujući svojoj plati mogla je ne samo da kupi stan za sebe već, najzad, i kuću za svoju majku. Ona nikada neće finansijski zavisiti od muškarca, ĉak ni nekog tako pouzdanog kao što je bio Stiv. „Sem i ja smo u krizi“, rekla je Lora, kada se uverila da je deca ne ĉuju. „U krizi?“ ponovila je Dţejni, muĉeći se da preĊe na razgovor odraslih. „Mislila sam da ima ljubavnicu“, objasnila je Lora. Ukratko je prepriĉala kako je razmišljala: razmena poruka izmeĊu Sema i Dţonatana; ĉesto traţenje osiguranja partnera na internetu; sluĉajnost da je V moţda tajna šifra za Viktoriju. Ali ĉak i dok je prepriĉavala svoje dokaze, preuveliĉavajući neke od jaĉih elemenata, Lora je shvatila da zvuĉi kao da nije baš uravnoteţena. Zapravo, sama je sebe podsećala na svoje pacijente. Naroĉito one koji su o svojim simptomima ĉitali na internetu, a zatim dolazili u njenu kliniku uvereni da imaju neizleĉivo neurološko oboljenje koje je drugom doktoru promaklo. Na kraju, gotovo kao da se tek kasnije setila, dodala je da je prevarom odvela Sema kod braĉnog savetnika. „Ne mogu da verujem da si to uradila“, rekla je Dţejni najzad. Delovala je manje zaprepašćeno a više zadivljeno, kao da je kod Lore otkrila nešto novo i vaţno što je zavreĊivalo paţnju. ,,V je bila skraćenica za vazektomiju“, rekla je Lora najzad. Bilo je bitno taj deo naglasiti na kraju kako bi se stvorila protivteţa sa išĉašenim stranama njenog ponašanja. „Jesi li iznenaĊena?“, pitala je pošto Dţejni ništa nije rekla. „Oboma podjednako“, rekla je Dţejni diplomatski, dodavši da razume zašto bi Lora mogla da donese

pogrešan zakljuĉak, ali da nije baš shvatala zbog ĉega je bio neophodan tako drastiĉan postupak. Ĉak i dok je to govorila, znala je da to nije istina: Semovo ponašanje je bilo sasvim u skladu s njegovim karakterom. On je zakopavao probleme kao što pas zakopava kosti. Iznenadila ju je Lora. „Moţeš li da veruješ da je Sem nameravao da uradi vazektomiju meni iza leĊa, a zna koliko ţelim da imam još jednu bebu?“, pitala je Lora. „Pa, saznala bi“, rekla je Dţejni osećajući da je Lora htela najpre da razgovara o tom delu krize. „Mama, ako ćemo iskreno, priliĉno smo gladni“, doviknula je Nel s drugog kraja prostorije. „Kobasice su skoro gotove“, rekla je Lora ozbiljno, dok je hvatala Dţejninu ruku. „Gde je mikrotalasna? Misliš li zbog oţiljka?“ Dţejni je bila zbunjena. „Mama, gladan sam“, ponovio je Ben. Dţejni je zabolela glava. Kaţiprstima je pritisla slepooĉnice i poĉela da masira. „Hoćeš da skuvaš kobasice u mikrotalasnoj?“ pitala je Dţejni. „Kako bih znala?“, pitala je Lora. „Pa, deca su gladna i to mi se ĉini kao priliĉno dobar pokazatelj?“ rekla je Dţejni. „Mislim, kako bih znala da je imao vazektomiju?“ pitala je Lora. „Uske gaće bi ga odale“, nasmešila se Dţejni sa olakšanjem jer je najzad mogla da odgovori na neko pitanje. „O ĉemu ti to priĉaš?“ pitala je Lora. „Nakon operacije muškarci moraju da nose superuske gaće da bi drţali sve na mestu“, objasnila je Dţejni. „Da je Sem poĉeo da nosi ekstramale gaće, znala bi da nešto nije u redu.“ „Ali šta ako ne bih i ako bih sledećih nekoliko godina sve vreme vodila ljubav nadajući se da ćemo imati bebu, dok je to fiziĉki nemoguće?“, pitala je Lora. „Onda bi Sem dostigao stanje u vezi o kom većina muškaraca moţe samo da sanja“, rekla je Dţejni. „Mnogo neobaveznog seksa.“ „Mama, gladni smo“, rekao je Ben. „Hajde da razgovaramo dok oni veĉeraju?“ predloţila je Dţejni. Problem sa minimalizmom je u tome što ne upija dovoljno, pomislila je Lora dok je tragala za mikrotalasnom. Ĉudila se izdvojenom kuhinjskom pultu. Liĉio je na pistu. Bio je duţi od cele njihove kuće. Kada bi ga premestili u kuću u kojoj je ona ţivela sa Semom i decom, taj pult bi se završio negde u njihovoj bašti, verovatno uz njen zadnji zid. Šest odraslih je moglo da legne na njega, glavama uz noge, i još bi bilo mesta za novine na kraju. Ali zbog njegove duţine, otkad bi deca krenula od jednog kraja imale su vremena da razgovaraju još trideset sekundi, pre nego što bi ih prekinula buka ĉetiri stopala koja trupkaju preko poda od crvene hrastovine i stiţu na suprotnu stranu. Jedna od Dţejninih spravica je zapištala. Lora je ĉula zvuk, ali nije videla odakle dopire jer je sve bilo sakriveno u ormarima i visećim delovima, a deca su pravila previše buke. Jedini vidljivi znak da je neko koristio ovu kuhinju bio je mali red boĉica iza sudopere: folna kiselina, ulje od jagorĉevine, vitamin C. Ţalosno zavijanje se nastavilo. Je li to aparat za kafu? Mašina za sudove? Mašina za hleb? Ili mikrotalasna? Lebdela je uz ostavu i niz nju, povremeno otvarajući poneki ormar. Svaka mašina mora da ima sopstveni zov, kao ptice, divila se Lora koja nije imala mikrotalasnu jer bi joj zauzela previše mesta. Otvorila je ormar desno od ogromne dvostruke sudopere i bila zaslepljena pravim redovima belih šolja i tanjira. Sve ruĉke su bile nameštene pod istim uglom i ništa nije bilo okrnjeno niti isflekano. Fioka sa escajgom bila je široka gotovo metar. Noţevi, viljuške i kašike bili su disciplinovano poreĊani. Kašike koje su uredno leţale na bokovima podsetile su je na prethodnu noć kada su se Nel i Ben probudili i ušli u njihov krevet. Lora je krivila sebe jer njena deca nisu imala dobre navike spavanja. Jednom prilikom je proĉitala da su se deca zaposlenih majki ĉešće budila noću jer su ţelela da provode vreme sa svojim roditeljima, i mada je znala da je to nepouzdano istraţivanje, koje bi njene kolege zaĉas zgazile, nije mogla da zaboravi njegove nagoveštaje kada su se deca uvukla u njihov krevet usred noći. Satima je leţala budna na boku, napuštena supena kašika izmeĊu dve ĉajne, prisećajući se dogaĊaja kod braĉnog savetnika. Prisetila se uţasnog trenutka kada je shvatila da je sve pogrešno razumela i Semovog

veselja zbog njene greške. Bio je to pogled ĉoveka koji je namirisao slobodu. Lora je spavala manje od ĉetiri sata. Ugledala je svoj odraz u velikom noţu za meso. Da li sam to zaista ja, pomislila je izvlaĉeći noţ da prouĉi lice koje je zurilo u nju. Prešla je dlanom preko ĉela, prateći prstom bore. Starost nije obavezno donosila i mudrost. Donosila je samo još veću zbunjenost. Bore su bile tek napetost izmeĊu sukobljenih nagona da se smeje i plaĉe. Lora je pomislila na svoju fioku sa escajgom, na noţeve koje nikada nije mogla da pronaĊe kada su joj trebali, na hranu koja se tamo godinama skupljala dok nije oformila sopstvenu zajednicu, na lego kockice, igraĉke poli-pokit i kamenĉiće iz vrta, koje je Nel tamo krila od brata. I na Semove pampure od kasnonoćnih pokušaja da sustigne migoljive rokove. Primetila je da Dţejni podiţe jedan kapak i otkriva mikrotalasnu od nerĊajućeg ĉelika. Gledala je kako vadi šest besprekorno skuvanih kobasica, kako vadi savršeno oštar noţ za hleb iz fioke i uredno preseca zemiĉke. Pozvala je Bena i Nel na dve stolice na suprotnom kraju pulta i oni su odmah poslušali. Dţejni im je rekla da će, ako budu dobri, moći da stave keĉap. „Mogu li samo da kaţem, Lora, da ako hladne glave razmisliš o situaciji, nije se desilo ništa stvarno uţasno“, rekla je je Dţejni vodeći Loru ka sofi na suprotnom kraju kuhinje. „Bilo bi gore da si bila u pravu. Sada je to samo nekoliko dela kojima ćeš se iskupiti. Za nekoliko sedmica, moţda ćeš se i smejati tome.“ „Sem nikada neće hteti još jedno dete“, rekla je Lora drhtavim glasom dok se spuštala na sofu. „To je gore od preljube. Zapravo, da sam ga uhvatila u neverstvu, mogao bi da pokaţe ţaljenje tako što bi pristao na bebu. Sada nema nikakve nade.“ Dţejni je pokušala da prati logiku njenog razloga, ali svaki put bi naletela na Lorino nerazumno stanovište. Poslednji put kada je videla Sema, on joj je nedvosmisleno rekao da nemaju vremena, novca niti prostora za još jednu bebu. „Zar dvoje dece nije dovoljno?“ rekla je Dţejni neţno. „Dovoljno za Sema. Ne za mene“, odgovorila je Lora. „Majĉinski nagon je krajnje instinktivan.“ Lora je izrekla razlog koji bi Dţejni rasturila na sudu. Htela je priliku da za treće dete ima vremena koje nije imala za Nel i Bena. Htela je da doji celu godinu. Da napuni zamrzivaĉ kockicama organskog voćnog pirea. Da peĉe kolaĉe. Kuva supe. Da ide na jogu za bebe. Na masaţu za bebe. „Mogla bi reći i da si spreĉila krizu“, prekinula ju je Dţejni. „Vazektomija je priliĉno konaĉna.“ „Advokati uvek mogu da zastupaju stanovište iz svih uglova“, promrmljala je Lora. „Nije imao ljubavnicu i nije uradio vazektomiju. To nije dvaput negativno, to je dvaput pozitivno“, rekla je Dţejni. ,,A šta je sa izdajom?“, rekla je Lora. ,,I ĉinjenicom da znam tako malo o onome što se dešava u njegovoj glavi?“ Sedeći na sofi pravih leda i prekrštenih nogu, Dţejni se trudila da se nagne preko stomaka i spusti dlan na Lorino rame. „Nije to uradio“, neţno je rekla. „Da nisam otkrila trag prevare, moţda bi uradio“, tvrdila je Lora. „Trebalo je da ti kaţe“, sloţila se Dţejni. „Ali u svim vezama postoje tajne. Inaĉe ne bi bilo misterije.“ Zastala je da uredi jastuĉiće oko sebe. „A jesam li pomenula da je godinama pretpostavljao da sam spavala sa Dţonatanom i da mu nikada nije palo na pamet da me pita jesam li?“ pitala je Lora kao da se upravo setila tog dela njihovog razgovora. „Moţda je mislio da ništa neće dobiti ako to sazna“, rekla je Dţejni. „Problem sa nauĉnicima je u tome što vi hoćete da znate odgovore na sve. Ali neka pitanja nije dobro postavljati. Prosvetljenje i mudrost nisu isto. Zapravo, ponekad je mudrije ne biti prosvetljen.“ Srknula je ĉaj od kamilice pre nego što je rekla: „Pa, jesi li?“ „Jesam li šta?“, odgovorila je Lora. „Jesi li spavala sa Dţonatanom?“ pitala je Dţejni. „Gde ima dima ima i vatre, i tako to. I sama sam se pitala isto. Bili ste veoma bliski.“ „Ne mogu da verujem da me i ti to pitaš“, rekla je Lora. „Pa, to ništa neće promeniti, zar ne?“, pitala je Dţejni. „To će biti samo bledo sećanje. Senka.“

„Mislim da bi odnos sa Hanom postao malo neprijatan“, pretpostavila je Lora. „Ja sam se ĉesto nalazila za stolom i ćaskala sa ţenom nekoga s kim sam spavala pre mnogo godina“, našalila se Dţejni. „Više niko ne ulazi u vezu bez neke prošlosti.“ „Ali valjda ne sa najbliţim prijateljima?“ pitala je Lora. „Samo sa perifernim tipovima.“ Zaćutale su. „Pa, ne obavezno“, rekla je Dţejni zaţalivši jer je ovaj razgovor pretio da se poput reke izlije. „Da li si ti ikada spavala sa Semom?“ pitala je Lora naglo, odmah se pokajavši što je postavila to pitanje. Nije ţelela da zna odgovor i nije ţelela teret protivusluge, koji bi to priznanje zahtevalo. Ali ona je već na osnovu Dţejninog izraza lica znala da je odgovor da. Sada je bio Dţejnin red da izgleda ozbiljno. Oblizala je zube jezikom i provukla ruku kroz tamnu kosu. Trudnoća joj nije izmenila lice, pomislila je Lora. Još uvek je imala drţanje krajnje lepog deĉaka sa kratkom bob frizurom, šiškama i ĉudnim uglovima. Patrik ju je jednom opisao kao postmodernu i rekao da izgleda kao da je napravljena u ţurbi. Dţejni se našalila da je to gotovo sigurno taĉno, jer njena majka nije mogla sa sigurnošću da se seti kada je ona bila zaĉeta. Sve u vezi sa njom bilo je veliko, njena ramena, usne, ĉelo, noge. Kao da je neko zaboravio da je doradi. „Pretpostavljala sam da znaš“, rekla je Dţejni iako je znala da Lora nije znala. „Zašto nikada ništa nisi rekla?“ upitala je Lora zaprepašćeno, pitajući se da li će to saznanje išta promeniti. „Pretpostavljala sam da ti je Sem to pomenuo i da si odluĉila da nije bitno. A to i jeste. Mislim, bilo je“, rekla je Dţejni, petljajući sa ivicom jastuka. Ben se popeo na stolicu i ĉaĉkao svetla na suprotnom kraju prostorije, pojaĉavajući i prigušujući svetlost, isprobavajući razne kombinacije. Pronašao je prekidaĉ za zidno svetio na mestu gde je Dţejni sedela, pa ga je tako pojaĉao da joj je neprijatno svetlelo u lice. „Ti si pod istragom“, viknuo je. Dţejni je laknulo kada je videla da se Lora smeši. „Nagon za otkrivanjem veći je od nagona za skrivanjem. Zar nije Jung to tvrdio?“ rekla je Dţejni dok se svetlost sijalice toliko prigušila da ih je osvetljavala svetlost uliĉne lampe. „Ne u Semovom sluĉaju“, rekla je Lora. „To se desilo pre mnogo godina“, rekla je Dţejni. „Moţda je Sem zaboravio. Oboje smo bili priliĉno trešteni. I bilo je to mnogo pre nego što ste vas dvoje postali par.“ „Da li si poznavala Patrika?“ pitala je Lora, pokušavajući da svari ovo neoĉekivano saznanje. Nije bila sigurna kako da reaguje. Upravo je otkrila da su njen muţ i jedna od njenih najboljih prijateljica jednom spavali i osećala je da bi to trebalo da bude znaĉajno, tim pre što nijedno od njih to nikada nije spomenulo. Ipak, zar i u njenoj prošlosti nije bilo veza koje bi Lora radije zaboravila? Stoga ništa nije rekla, jer je osećala daje tako bezbednije. „Nikad nije saznao“, objasnila je Dţejni. „Svi smo se ponašali loše. Tako je u dvadesetim. Sve vreme ţališ zbog stvari koje si uradila.“ „A u tridesetim?“ pitala je Lora. „Tada ţališ zbog onoga što nisi uradila“, nasmešila se Dţejni. „Pa, zbog ĉega ti ţališ?“ pitala je Lora. Podigla je pogled shvativši da se Ben umirio. Laknulo joj je kada je videla da Nel i dalje sedi na stolici, uredno skida koricu sa zemiĉke, umotava je u kuglice i reĊa po ivici tanjira. Ritmiĉno je ljuljala gole noge napred-nazad. Lora je pozvala Bena i on je odgovorio zadovoljnim mrmljanjem sa drugog kraja sobe. Zbog tolikog stepena njegove usredsreĊenosti Lora bi obiĉno odmah postala sumnjiĉava, jer je to nagoveštavalo da je nešto opasno nameravao. Ipak, umesto toga, paţnju joj je privuklo stepenište koje je vodilo u podrum, na kom je videla Stiva kako se bosonog penje. „Ne ţalim što sam spavala sa Semom, ako na to misliš, ali sa Patrikom je ostalo mnogo pitanja bez odgovora“, rekla je Dţejni. „Zdravo, Lora“, iznenaĊeno je rekao Stiv ušavši u sobu. „Šta dovodi tebe i tvoje dvoje male dece ovde u nedelju uveĉe?“ Pogledom je traţio Nel i Bena, ali oni su mu bili van vidokruga. „Objasniću ti“, rekla je Dţejni umirujuće.

„Kako posao? Da li kreditna kriza grize?“ Lora je ĉula sebe kako govori dok je ustajala da se pozdravi sa Stivom. Bio je zadivljujuća pojava, ĉak i bosonog. Stopala su mu bila ogromna, noţni prsti dugi kao Lorini ruĉni. Manje ravnih stopala nego debelih, pomislila je Lora. Bio je u beloj košulji tako svetloj i glatkoj da su Loru zabolele oĉi. Dţejni joj je jednom rekla da je Stiv birao košulje ĉistih boja da bi savršeno ocrtavale njegovu bistu. Moţda je javno prikazivanje rutinskog veţbanja u teretani trebalo da podstakne poverenje kod onih koji su ulagali u njegov posao. Lora se pitala da li će ljudi lakše dati novac nekome ĉije je telo govorilo o rigoroznim treninzima u teretani u šest ujutro, nego nekome ko je popustio sredoveĉnom širenju i pokojoj ĉaši vina za ruĉkom. Postala je svesna da joj on nešto govori. „... tako da pad na trţištu nije zaista pojeo našu gigantsku dobit iz prethodne godine“, rekao je Stiv malaksalo. „Mada, naravno, na sve do izvesne mere utiĉu oštriji bankarski uslovi marţe. Sve je teţe finansirati naše investicije.“ „A šta taĉno ti radiš?“ Lora je ĉula sebe kako pita. Bio je zadovoljan njenim pitanjem. „Arbitraţa konvertibilnih obveznica“, rekao je Stiv. Lora ga je belo gledala. „Pa, jednostavnije reĉeno, mi smanjujemo rizik drţanja obveznica tako što prodajemo pozajmljene akcije. Sve se pokreće statistiĉkom analizom. Kompjuter definiše model, a mi radimo ono što nam on kaţe.“ „Boţe“, rekla je Lora, „kako to funkcioniše?“ „Raĉunar koristi statistiĉku arbitraţu da pronaĊe male anomalije u trţištu deonica i onda ih mi skraćujemo ili produţavamo. Zapravo, Lora, pošto si ovde, a priliĉno sam siguran da te moj posao ne zanima, dobro bi mi došao tvoj savet o neĉemu drugom“, rekao je. Lora je zurila u njega pitajući se šta će je pitati. Znala je da je njegov dolazak znak da oni treba da idu. „Misliš li da je za trudove bolje nešto uzbudljivo kao što je We Are the Champions grupe Kvin, ili nešto sporije? Ja sam razmišljao o I can feel it coming in the air tonight. Šta ti misliš?“ „Bez uzbudljivog“, rekla je Lora koja je posmatrala Bena kako prelazi sobu, raširenih nogu kao kauboj, mašući neĉim što je liĉilo na pastu za zube. ,,A slutim da trudovi neće trajati više od ĉetrdeset pet minuta. Misliš li da je to otprilike tako? Ĉini se da u knjigama postoje neka neslaganja“, nastavio je. „Zapušio sam rupe“, rekao je Ben pobedniĉki. Lora je krenula ka njemu i uzela tubu iz njegove tople, znojave pesnice. Dva prsta bila su ĉvrsto zalepljena jedan za drugi. „Kao sirena“, rekla je Nel zadivljeno, silazeći sa stolice da bi se divila Benovim slepljenim prstima. „Kakve rupe?“ pitala je Lora. Poveo ju je ponosno do urednog reda štekera na kraju sobe. Svi su bili paţljivo ispunjeni superlepkom. Na putu ka kući, Lora je deci pustila doktora Sjusa 4 i razmišljala o onome što je upravo saznala. Naravno, ne bi trebalo da ima ikakve veze da li su Dţejni i Sem nekada spavali. Prosto, bio je to novootkriven delić prošlosti, rekla je sebi. Njegov znaĉaj leţao je u ĉinjenici da Lora to nije znala. A pošto je ta informacija ostala udobno uglavljena u njenom frontalnom korteksu u toku lagane voţnje kući u Kensal Rajzu i dominirala njenim mislima i kada je otišla u krevet, Lora je potpuno zaboravila da kaţe Dţejni da je Stiv sluĉajno ĉuo njihov razgovor. „Ne razumem“, rekao je Stiv pošto su oni otišli, „zašto Lora nije došla sama.“ „Zato što je Sem propustio još jedan rok i morao je da radi“, objasnila je Dţejni. „Sem propušta rokove kao što drugi ljudi propuštaju obroke“, rekao je Stiv. „Ako je propustio jedan, zar ne moţe prosto da propusti još neki?“ „Lora je mislila da Sem ima ljubavnicu“, objasnila je Dţejni, nadajući se da će dramatiĉnost te izjave sprţiti ovo ispitivanje. „Sem nije dovoljno organizovan da bi imao ljubavnicu.“ Stiv se nehajno nasmejao. „Zapravo, on je potajno nameravao vazektomiju“, nastavila je Dţejni predviĊajući da će to izazvati veće saosećanje. Stiv je svario to obaveštenje, a zatim proĉistio grlo. „Zašto tvoji prijatelji ne mogu da zadrţe svoje 4

Theodor Seuss Geisel (1904-1991),ameriĉki pisac, pesnik, karikaturista, najpoznatiji po knjigama za decu. (Prim, prev.)

emocije?“ pitao je. Glas mu je bio više radoznao nego ljut. „Zašto se sami ne izbore sa problemima? Zašto moraju o svemu da razgovaraju? Ne moţe ĉitav odbor da ţivi tvoj ţivot.“ Seo je na kuhinjsku stolicu i prelistao zadnji deo juĉerašnjeg Fajnenšel tajmsa. „Suprajm trţište je palo i poĉeli su da brinu o onome što se još i nije desilo“, rekao je Stiv, škrabajući beleške na komadu papira. „Osećaš li se kao da nas ima troje u ovom braku?“ zadirkivala ga je Dţejni, ukljuĉujući ĉajnik da skuva još jednu solju ĉaja od kamilice. „Zapravo, ĉetvoro“, rekao je Stiv. „Tu je i Hana. Ovo je prvi vikend da te nije pozvala. A kada beba stigne, ja ću pasti još niţe na listi prioriteta. Misliš li da će me tvoj ĉaj opustiti?“ „Moţda ako ga uzmeš intravenozno“, rekla je Dţejni nagnuvši se da ga zagrli. Ali njen ispupĉeni stomak dozvoljavao joj je samo da spusti ĉelo na njegove grudi. Okrenuo se postrance na stolici i neţno je potapšao po glavi. „Oni su nam prijatelji“, Dţejni je pokušala da objasni. „Oni su tvoji prijatelji.“ „Prijatelji su nova porodica.“ „Ne spavaš sa roĊacima.“ Dţejni je stavila dlan na stomak jer je beba poĉela da se pomera. Osećala je malu šiljatu glavu kako je udara pod rebra. Duboko je udahnula pre nego što je dodala: „Patrik je bio legitiman deĉko.“ „To je nedvosmisleno bila bremenita pauza“, nasmejao se Stiv spustivši dlan na njen stomak. „Ne mogu da napustim prijatelje. U svakom sluĉaju, oni uţivaju da te upoznaju“, rekla je. „Ne budi smešna. Nisam im po volji“, rekao je Stiv pruţivši Dţejni list papira. „Misle da sam uštogljeni kapitalista koji grabi novac.“ „Pa i jesi“, odgovorila je Dţejni stojeći pored njega i prouĉavajući hijeroglife na komadu papira. „Šta je sve ovo?“ Na vrhu strane bila su tri identiĉna kruga koja su se sekla, a na dnu dva kruga koja su se sekla i manji izdvojeni krug na kraju strane. „Ovo je“, objasnio je Stiv ozbiljnim glasom, „Venov dijagram, koji ilustruje kako se naši ţivoti prepliću sa ţivotima tvojih prijatelja. Ovaj na dnu pokazuje kakav bi ţivot bio ako bismo se odvojili i ostavili Sema, Loru, Hanu i Dţonatana da se sami snalaze.“ „Ovo je neka šala, zar ne?“ rekla je Dţejni.

4 U neku ruku, bilo bi lakše da Sem jeste imao ljubavnicu, razmišljala je Lora dok je jurila višnju plastiĉnom ĉaĉkalicom po egzotiĉnom bezalkoholnom koktelu u baru Dţonatanovog restorana nekoliko sedmica kasnije. Dţonatan i Hana su na brzinu upriliĉili oproštajnu veĉeru u Raju da proslave svoju selidbu iz Londona u unutrašnjost. Jedino što je mirisalo da je okupljanje naknadno osmišljeno, jer su se oni odselili iz svoje kuće u Londonu u jesen, a Dţonatan je i sad više vremena provodio u Londonu nego u Safoku. Ali usred marta, svaki izgovor za proslavu bio je dobrodošao. Ljubavnica bi bar bila logiĉno objašnjenje za njegovo ponašanje u proteklih šest meseci. Lorini porivi bi bili opravdani i sastanak sa braĉnim savetnikom bi delovao kao ĉin racionalne samozaštite, a ne kao glupost. Sada je bila na emotivno niĉijoj zemlji. Sem oĉigledno nije hteo da razgovara o onome što se desilo jer bi to zahtevalo temeljnu analizu onoga što mu se motalo po glavi. I umesto toga, gledao ju je s visine, kao Buda, sa višeg moralnog nivoa. Lori bi dobro došla protivoptuţba i rasprava jer bi ga to nateralo da se otkrije. Ali Semova glavna filozofija je oduvek bila da je zakopan problem rešen problem. Osim toga, verovao je da njegove suze, kada je Junajted pobedio, dokazuju da je u dodiru sa svojim osećanjima. Lora je uhvatila svoj odraz u dugom ogledalu koje se pruţalo iza bara i otkriće da su joj dojke stajale visoko, u savršenoj ravnoteţi, nateralo ju je da zadovoljno uzdahne. Kupovanje veša aţan provokater, koji nije mogla da priušti, za vreme pauze za ruĉak, bez sumnje je bila definicija krize srednjih godina kod ţena. Bila je to Dţejnina ideja dok je pratila Loru i njenu nedoliĉnu decu iz svoje kuće. „To je jedna od mraĉnih ţenskih tajni“, Dţejni je prošaputala. „Tajni brus nije isto što i tajna vazektomija“, nije popuštala Lora. Pogledala je ljubiĉasto-crnu ĉipku koja se ocrtavala dok je otpijala gutljaj koktela. Dţejni je bila u pravu: znanje da nosite brus koji je i savršeno napravljen i krajnje zavodljiv teši dušu kao što ispijanje koktela za povećanje energije i smanjenje stresa jednostavno ne moţe. Zamišljala je neurološki eksperiment u kom su elektrode bile prikaĉene za mozgove ţena koje kupuju u Aţan provokateru da bi se taĉno videlo koji delovi njihovog limbiĉkog sistema svetle kada probaju providan donji veš. Nije nameravala da posluša Dţejnin savet. Iako je Dţejni verovala u terapiju kupovinom, kao što su neki ljudi verovali u boga, Lora je bila agnostiĉan kupac. Ali dva dogaĊaja tog dana na poslu ubedila su je da joj treba pauza od svakodnevice. Lora je uvek ulazila u ĉekaonicu za pacijente koji su dolazili u njenu kliniku jer je taj prvi pogled na njih, kada nisu bili svesni njenog prisustva, pruţao vredne dijagnostiĉke znake. Uoĉila je svoju prvu pacijentkinju, koja je pokušavala da se pridigne iz zelene plastiĉne fotelje, oslanjajući se na policu. Bila je od onih sredoveĉnih ţena koje nisu više polagale na svoj izgled. Rub na njenoj suknji boje blata bio je kriv i nosila je mušku plavu vetrovku sa pokvarenim patent-zatvaraĉem. Pomoću dva štapa vukla je noge ka Lori. Ţena je došla da traţi medicinsku potvrdu koja će joj omogućiti da dobije invalidske olakšice. Bar dva pacijenta svake sedmice spadala su u tu kategoriju i bio je izazov išĉeprkati folirante. Ali pismo od lekara opšte prakse i temeljan pregled uverili su Loru da je ta ţena oĉigledno imala neurološki poremećaj. Njen poslednji pacijent bila je starija ţena koja je patila od kombinacije zbunjenosti i zaboravnosti, što je ukazivalo na laku dijagnozu ranih simptoma demencije. GospoĊa Vajner je Lori rekla da je pekla kolaĉe cele noći jer je postala jedan od glavnih dobavljaĉa za odeljenje finih peciva u M&S-u i da nije mogla da prati potraţnju. Sumanute ideje bile su glavna komponenta demencije i Lora je njenom lekaru opšte prakse napisala da predloţi porodici da udovolji njenoj fantaziji tokom dana, pretvarajući se da kupuju njene kolaĉe, a zatim joj je prepisala tablete za spavanje kako bi se postarala da navika noćnog peĉenja kolaĉa prestane. Kada je u podne izašla iz klinike Sent Meri da kupi sendviĉ u M&S-u, Lora je neodluĉno krenula da pogleda odeljak sa kolaĉima. I tamo je videla ĉitav pult posvećen veoma finim, domaćim kolaĉima gospoĊe Vajner, koje preporuĉuje Najdţela Loson. Onda je u redu pored kase videla istu onu ţenu koja je jedva ušla u njenu kliniku kako brzo i efikasno premešta predmete iz svoje korpe na kasu. Nosila je sasvim

drugaĉiju odeću. Lora ništa nije rekla. Na trenutak se ponadala da je njeno stanje uticalo samo na nervne završetke u njenim nogama, ali kada je izjurila iz prodavnice, bez sumnje obodrena razmišljanima o potvrdi koju je nosila u svojoj torbi, nije bilo sumnje šta je Lora mislila. Donji veš je bio pravo udovoljavanje. Tom sitnicom će ublaţiti niz loših odluka koje je donela u proteklih nekoliko nedelja. Lora je znala da je ĉak i odlazak u Dţejninu kuću bio loša zamisao, mada se tada osećala bolje. Pogrešila je što je glupavi problem izmeĊu nje i Sema pretvorila u predmet razgovora medu prijateljima: tako je problem postajao opipljiv. Senzualna unutrašnjost prodavnice poravnala je grube ivice njene duše i za pola sata, dok su joj prodavaĉice odevene u tek nešto više od donjeg rublja donosile na probu grudnjake napravljene besprekorno kao konkord, Lora je iskoraĉila iz svoje koţe. Priĉala je o podizanju, izbacivanju, dubini dekoltea i bezuslovnoj vaţnosti savršenog pristajanja kao da je to bilo od presudne vaţnosti za ishod njenog ţivota. Poredila je svilu i saten, razloge za fišbajn i protiv njega, i sa matematiĉkom preciznošću procenjivala idealan odnos likre i pamuka. Sada je htela da se oslobodi tih grešnih misli, pa je uzela primerak Tajmsa koji je neko ostavio u baru. U njemu nije bilo niĉeg osim naslova o recesiji u SAD i kolapsu suprajm hipotekarnog trţišta i Lora je to osetila kao podsvesni prekor jer je potrošila gotovo 150 funti na rublje. Hotel u Juţnom Kensingtonu ne bi koštao mnogo više, raĉunala je, a završio bi se još jednom bebom. To je trebalo da uradi. Tešilo ju je da Sem nikada neće otkriti koliko je veš koštao. Dobra strana ţivota sa nekim ko nema pojma koliko novca ima na raĉunu jeste što nikada ne osuĊuje zbog preteranog trošenja. Naterala se da proĉita finansijske strane u sluĉaju da na veĉeri bude sedela pored Stiva. Onda bi mogla da ga pita da li je njegov privatni investicioni fond preopterećen, da li je bio izloţen sekundarnom duţniĉkom trţištu i da li se, po njegovom mišljenju, ekonomija BRIK-a 5zaista odvajala od SAD. Toksiĉni dug, neograniĉeno korišćenje fondova, ublaţavanje likvidnosti, sistemski neuspeh. Jezik finansija nije se mnogo razlikovao od jezika bolesti. Lora je morala da bude spremna jer, po prethodnom obrascu, bila je sasvim sigurna da je Stiv neće pitati ništa o njenom ţivotu, osim nekoliko površnih pitanja o Nel i Benu. Moţda će joj doneti raĉun za popravku uništenih utiĉnica. Gotovo sigurno će je pitati o radu koji je napisala o vezi izmeĊu stimulatora dopamina i kompulzivnog kockanja meĊu pacijentima obolelim od Parkinsonove bolesti. Premda, na osnovu svega što im je Dţejni ispriĉala o njegovom seksualnom apetitu, verovatno će ceniti posredno krivudanje oko Aţan provokatera. Stiv je uglavnom bio izolovan od sveta, zaštićen svojom ogromnom kućom sa redom brava banam i najkvalitetnijeg tapacirunga, i svojim po meri šivenim odelima, napravljenim negde kao što je Ulica Dţermin. Da je pre dvadeset godina znala kako će njeni savremenici koji rade u Sitiju dobijati bonuse deset puta veće od njene godišnje zarade, da li bi to promenilo njenu odluku da postane doktor i uda se za scenaristu, pitala se Lora. Kada bi Sem primao redovnu platu, njihov ţivot bi bio tako drugaĉiji. A isto bi bilo i da je Lora odustala od svojih naĉela i smanjila rad u Nacionalnoj zdravstvenoj sluţbi zarad privatne prakse. Hipoteka im ne bi visila iznad kuće kao crni oblak, ne bi morali da bacaju novĉić da li će platiti Neline ĉasove klavira ili školu fudbala za Bena, i ne bi se pretvarali da je nedelja u Kornvolu svakog leta mnogo uzbudljivija od pešaĉenja po Masai Mari. Ĉak i u njenoj trenutnoj recesiji, ta misao je Lori izmamila osmeh, jer Semov odnos prema novcu bio je toliko nepouzdan da mu ĉak nije rekla ni svoj LIB. On bi sluĉajno mogao da izazove kolaps ĉitavog bankarskog sistema. Krivila je njegove roditelje. Semov otac je bio slikar ĉije su apstraktne slike ravnog pejzaţa u Safoku jedno kratko vreme, sredinom sedamdesetih, bile u modi. Jedna je prodata za preko deset hiljada funti, što je uvek prepriĉavao kada bi mu otišli u posetu. Ali nije umeo da štedi novac. Semova majka, grnĉarka, bila je jednako raskalašna. I tako je Semovo detinjstvo podsećalo na skorašnji grafikon FTSE indeksa, sa divljim oscilacijama i nedostatkom postojanosti. Bilo je kratkotrajnih vrhunaca ekstravagancije. To vreme su obeleţili odmori u inostranstvu i jednogodišnje pohaĊanje privatne škole, gde je upoznao Dţonatana. Jazovi su bili duţi i dublji. Sem se prebacio u obliţnju drţavnu školu i nije napustio Safok dve godine. U vreme 5

Akronim za Brazil, Rusija, Indija i Kina. (Prim, prev.)

oskudice, ĉesto je jeo u Dţonatanovoj kući. Dok se Lora vraćala poslovnim stranama, pitajući se hoće li joj one otkriti kako će na nju i Sema uticati finansijski armagedon, ĉula je poznati glas nekoliko barskih stolica dalje. Dţonatan je stigao. Talas energije prostrujao je kroz restoran. Lora je provirila preko novina i videla da razgovara sa nekim. Odluĉila je da ga ne prekida. Uvek je zanimljivo posmatrati kako se drugi ljudi ponašaju u svom radnom okruţenju, jer obiĉno je to svet nedostupan onima koji su im najbliţi. U svakom sluĉaju, bio je i leĊima okrenut ka njoj. Konobari i konobarice zauzeli su gotovo kraljevsko drţanje. Posluţavnike kao da su nosili pod neznatno višim uglom, a i noseve. Pića su delovala sjajnije i penušavije. Iza bara, štrkljasti Poljak barmen poĉeo je da glanca pult i izdaje nareĊenja podreĊenima da provere ima li mrlja na ĉašama. Raj je imao otvorenu kuhinju i osoblje u njoj sada se kretalo tako brzo da su im se konture zamutile. Na pultu sa raţnjem, gde se pekla organska jagnjetina i fazani, plamenovi su morali da budu prigušeni. Dţonatan je menjao molekularnu strukturu vazduha oko sebe. Nije to zato što se kretao brţe od svih ostalih. Više kao da je izmeštao postojeću energiju sopstvenom visokooktanskom verzijom. Postoje ljudi uz koje se osećate više ţivima, kao da ste domišljatija, pametnija i zanimljivija verzija sebe kada ste s njima, a Dţonatan je bio jedan od tih. Ĉinio je ljude ţivahnim i terao ih da poveruju da su vaţni. Kada bi otišao, ostavio bi osećanje praznine. To je delom bio osećaj gubitka jer više nisu predmet njegove paţnje, ali većinom otkriće da se vizija koju su o sebi stvarali dok su bili sa Dţonatanom povlaĉila jednako brzo kada bi on nestao. Dţonatan je, shvatila je Lora, liĉnost koja stvara zavisnost. Lora je videla da razgovara sa nekom mladom ţenom. Pretpostavljala je da je to jedna od konobarica iz restorana. Danas je nemoguće odrediti koliko godina neko ima, ali Lora se usudila da nagaĊa da joj je izmeĊu dvadeset pet i trideset dve. Bila je u predivnom svetu koji ţene nastanjuju tokom kratkog perioda kada godine njihove nesigurnosti ispare, a godine neprimetnosti ih prizivaju. Sigurno nije imala dece. Koraĉala je previše lakim korakom za to. Lora je pokušala da zamisli Nel u tom uzrastu i pitala se koje će mudrosti preneti svojoj kćerki. Bio je to uzrast u kojem su nju roditelji upozoravali da je opasno kupovati stan sa nekim kao što je Sem. Sem je, slagali su se, imao divan temperament, ali je ţiveo s glavom u oblacima. Njena majka ju je savetovala da pokuša da pronaĊe nekoga poput Dţonatana, ko je imao nadahnuća i ambicije, i ko je mogao da pruţi svojoj ţeni mogućnost da ne radi i ostane kod kuće da se brine o deci. Lora je neţno objasnila da su takvi stavovi pripadali drugom dobu. Nije htela da kopira odnos koji je njena majka imala sa sudoperom. Rekla je roditeljima da će ona uvek ţeleti karijeru i daje Sem najtalentovanija osoba koju je ikada upoznala. I uglavnom je još verovala u to. Devojka je poĉela da se smeje i Lora je primetila da ima kratku tamnu kosu i da nosi mini-suknju od teksasa i crnu koţnu jaknu. Ĉist Noting Hil, zakljuĉila je Lora. „Da li ĉekaš nekoga?“, ĉula je Dţonatana kako pita u zatišju, kada se završila pesma Goldfrapa. „Internet sudar“, odgovorila je devojka, „zakazan u agenciji koja uparuje ljude na osnovu socioekonomskog preseka.“ Pogledala je parĉe papira u ruci. „Da nisi ti moţda Dankan Heris, kreativni direktor jedne od vodećih britanskih reklamnih agencija?“ „Da li bi volela da jesam?“ pitao je Dţonatan. Lora se nasmešila njegovoj drskosti. „Reći ću ti kada se on pojavi“, koketno je odgovorila devojka. Prelepa je, pomislila je Lora. Ne neka ĉiji ego mora da se podstakne brusom iz Aţan provokatera. „Gde si dogovorila sastanak s njim?“ pitao je Dţonatan. „Dţuliz“, odgovorila je devojka. „U osam.“ „Pogrešno mesto, pravo vreme“, odgovorio je Dţonatan i uputio je kuda da ide. „Zašto mi ne bi dao svoj broj, ukoliko nam ne bude išlo?“ pitala je Dţonatana. Lora je duboko udahnula. Samouverenost te devojke bila je izvanredna. „Osim ako si u vezi, naravno. Ne zanimaju me oţenjeni.“ To je priliĉno odluĉno, pomislila je Lora, zadovoljna mišlju o solidarnosti izmeĊu ţena razliĉitih generacija. „Vrlo sam slobodan“, Lora je ĉula Dţonatana kako govori, dok joj je zapisivao svoj broj i imejl na komadiću papira. Lora je osetila kako joj se lice zaţarilo. Dţonatan je poĉeo da govori još nešto, ali Lora nije mogla da ĉuje kraj reĉenice jer je barmen pojaĉao muziku. Devojka se nagnula ka Dţonatanovom uvetu i prošaputala mu nešto zbog ĉega se nasmejao. Onda je ustala sa crvene koţne barske stolice i izašla ne

okrećući se. Lora se divila kako joj kratka kosa poskakuje i pitala se da li bi trebalo da krene za njom i kaţe joj da je njen muţ bio kum Dţonatanovom najstarijem sinu. Ali ĉak i dok je ta misao prolazila kroz njenu glavu, znala je da je smešna. Umesto toga, ţivahno je promešala koktel ţaleći što nije naruĉila nešto sa alkoholom. Hladna kap mešavine borovnice, kivija i jogurta sletela joj je na golu koţu iznad crne košulje sa otvorenim okovratnikom i skliznula do novog grudnjaka. Uhvatila ju je prstom i obrisala o ivicu bara. Barmen je to primetio i smesta došao da obriše mrlju. Nije rekao ništa, ali je prezrivo odmahnuo glavom. Lora jedva da je to primetila i nastavila je da meša. Moţda nije dobro ĉula Dţonatana, moţda je rekao da nije slobodan. Ponekad je samo slovo ĉinilo razliku izmeĊu tonjenja i ronjenja. Verovatno je to deo neke igre. Dţonatan nikada nije mogao da odoli prilici da flertuje. A u sadašnjem stanju, Lorini instinkti o seksualnoj privlaĉnosti nisu bili pouzdani. Zato je impulsivno rešila da je najbolje da obelodani šta je ĉula. Spustila je novine i nagla se preko barske stolice koja ih je delila da bi potapšala Dţonatana po ramenu. „Šta bi sve ono?“, pitala je podiţući obrvu. „Stare navike teško umiru?“ „Ne prezam ni od ĉega da privuĉem igraĉe“, rekao je Dţonatan, ustavši da bi joj prišao i poljubio je u obraz. „Moţda će dovesti svog deĉka ovamo na veĉeru. I u tome je cela stvar. Popunjena mesta. Naroĉito u današnje vreme.“ Nije ni trepnuo. „Delovao si tako uverljivo“, nastavila je Lora. „Lora, ja sam veoma zauzet ĉovek“, rekao je Dţonatan. ,,A takve devojke su previše komplikovane.“ „Hoćeš da kaţeš da bi, da imaš dovoljno vremena i da naiĊeš na dovoljno nekomplikovanu ţenu, bio u iskušenju?“ pitala je Lora. „Ne“, rekao je Dţonatan. „Prelepa je“, priznala je Lora. „Za takvom devojkom bi okrenula svoju heteroseksualnu glavu“, zadirkivao je dajući Lori znak da poĊe za njim ka stolu u udaljenom uglu restorana. „Sem je srećnik.“ Lora ga je prostrelila pogledom. Pitala se šta mu je Sem rekao. Dţonatan i Sem su se viĊali ĉesto, verovatno jednom u dve nedelje, što nije bilo loše za dva muškarca na pragu ĉetrdesetih sa ukupno ĉetvoro dece. Premda, naravno, Dţonatanova su deca, Luk i Gabi, bili skoro odrasli. Ali kada bi se Sem vratio kući sa tih veĉeri provedenih sa Dţonatanom, Lora je obiĉno već spavala ili bi Sem bio obeznanjen, a sledećeg jutra, jurcajući da decu pošalje u školu, a ona ode na posao, prethodno veĉe bi delovalo kao davna prošlost. Ne biste tako mislili o ĉoveka da ste znali da nije imao seks više od šest meseci. Ali pošto je Sem, oĉigledno, razgovarao o vazektomiji sa Dţonatanom, moţda mu nije naslikao precizan seksualni pejzaţ koji je nastanjivao, ili njegovu ulogu u definisanju tog pejzaţa, golog i praznog kakav je bio. Po Lorinom mišljenju, mogli ste nacrtati grafikon koji bi savršeno ilustrovao obrnut odnos izmeĊu njene ţelje da zatrudni i Semove ţelje da upraţnjavaju seks. „Jesi li skoro video Sema?“ pitala je Lora. Te reĉi je izgovorila glasnije nego što je nameravala. Dţonatan je samouvereno koraĉao ispred nje, povremeno zastajkujući da pozdravi nekoga za stolom. Više nije bila u središtu paţnje. Sama njegova visina je uvek privlaĉila paţnju, ali u Raju, srcu njegove teritorije, sa niskim tavanicama i svetlucavim ţutim osvetljenjem, ĉinilo se kao da on proţdire prostor oko sebe. Još uvek je nadmoćan ĉovek, Lora je priznala. Zbog svoje unutrašnje energije i redovnog voţenja bicikla ostao je ţilav kakav je bio i prvi put kada ga je srela, krajem adolescencije. Haos crne kovrdţave kose moţda je malo osedeo, ali bio je dovoljno gust da bi joj se, ako bi provukla ruku kroz kosu na vrhu, prsti vrlo brzo upleli. „Da“, Dţonatan je oklevajući rekao, dugo pošto je pitanje postavljeno. Najzad su stigli do stola. Dţonatan je pokazao Lori da sedne u ugao da bi bolje videla restoran, koji se širio naspram nje, i rekao joj je da saĉuva mesto preko puta, dok on ode da porazgovara sa menadţerom. Sto je bio postavljen za šestoro. Podigla je jelovnik. Berkširsko prase, ostrige iz Vitstabla, patka iz Ejlzbrija, batski odresci sa senfom iz Tjuksberija... Divila se crteţima po ivici menija, prepoznavši kopije ilustracija iz priruĉnika gospoĊe Biton. Kada je Dţonatan pre devet godina objavio da će otvoriti restoran sa besprekornim ekološkim

sertifikatima u kojem će se pripremati britanska jela, sa sezonskim sastojcima nabavljenim u okolini, kritiĉari su mu se smejali u lice. Rekli su da je izbor jela u Raju previše ograniĉen, da je zamisao nacionalne kuhinje smešna i da je ekologija problem manjine. Njegovi prijatelji su sumnjali u mudrost odluke da neko ko nije umeo da kuva uopšte otvara restoran. Dţonatan je krajnje samouvereno objasnio da će Hana smisliti jela i osmisliti jelovnike, a da će on biti zaduţen za svakodnevno funkcionisanje restorana. Na kraju, vodio je lanac od šest restorana Kafe Evropa u Londonu, manje-više otkako je napustio univerzitet. Njegove ekološke potvrde bile su sumnjive, pribavljene više zbog pragmatizma nego zbog idealizma. Lora ga je uputila u osnove pravljenja komposta, recikliranja i odrţive energije. Tojota prijus, smanjenje zagaĊenja vazduha i obavezna turbina za vetar na krovu njihove kuće u Kvins Parku lako su stigli kasnije. Sada se na Dţonatana gledalo kao na vizionara, nekoga ko je vaskrsnuo drevnu britansku kuhinju i iskoristio je za savremenu brigu o okruţenju. Odresci iz Bata, puding od graška, ukiseljena skuša ponovo su izmišljeni za Raj. Spremao se da objavi kuvar i skoro da je završio snimanje svoje prve televizijske serije. Bio je to primer moći preobraţavanja proistekle iz krajnje vere u sebe. Lora je poĉela da petlja sa escajgom. Primetila je da su neki crteţi sa menija urezani u drške viljuški. Po njenom mišljenju, Dţonatanov preobraţaj je i dalje delovao blago smešno. Ali ne smešnije od Hanine nagle odluke da se spakuje i preseli na farmu Dţonatanovog oca u Safoku. Ĉak i sada, Lora je s nevericom odmahivala glavom. Hana je bila gradska ţena, za koju je ideja rustiĉne idile nošenje rukavica za rernu ket kidston. Ali ona je insistirala da se trajno premeste u Safok i zamene svoju kuću u Londonu za mali stan u kom bi Dţonatan ţiveo preko nedelje. Hanina ideja je bila da gaje nešto stoke i povrća za Raj. Ta selidba je uznemirila Loru više nego što je ţelela da prizna, ne samo zato što je oznaĉavala geografski gubitak starih prijatelja, već na iracionalnom nivou zato što su njoj i Semu ukrali tu dilemu. Njoj je bilo suĊeno da ţivi seosku idilu. Uloge Toma i Barbare pripadale su Semu i Lori, ne Dţonatanu i Hani. Duţe nego što je pamtila raspravljali su o tome da li bi Sem i Lora trebalo da napuste London u potrazi za većom kućom i boljim školama. A onda su im Hana i Dţonatan neoĉekivano oteli plan. Dţonatan se pojavio noseći dva votka-tonika i seo naspram nje, gledajući uredne redove noţeva i viljuški koje je Lora napravila od escajga. „Pa, zašto si toliko poranila?“ pitao je Dţonatan, vrativši sve nazad na mesto. „Došla sam pravo s posla“, rekla je Lora. „Šta je s tvojim osećanjem krivice zaposlene majke?“, pitao je Dţonatan. „Sa svim onim kvalitetnim vremenom koje treba da naguraš u sat pre odlaska na spavanje? Petnaest minuta slobodne igre sa svakim detetom, uz klasiĉnu muziku u pozadini, nakon kojih sledi kupanje i pojedinaĉno skrojene priĉe za laku noć sa odgovarajućim obrazovnim temama. Zar nije to ono što se dešava iza nemirnih zavesa Kensal Rajza?“ „Iza roletni dţon luis, molim lepo“, rekla je Lora. „U svakom sluĉaju, veĉeras je Semov red. Bar dok ne stigne bebisiterka.“ „Divim se vašim demokratskim roditeljskim naĉelima“, prokomentarisao je Dţonatan. „Baš mi je drago što nisu bili u modi dok su moja deca bila mala.“ Dţonatan je video kako Lora baca pogled na sat. Ostali će stići uskoro. „Izgledaš umorno, Lora“, rekao je Dţonatan. „Misliš, izgledam staro“, rekla je Lora, nesvesno milujući boru na svom ĉelu. „Umorno“, ponovio je Dţonatan. „Hoćeš jednu crtu na brzaka, kao u dobra stara vremena?“ „Ne budi smešan“, nasmejala se Lora. „Hoćeš da znaš šta ja znam, je li tako?“ Dţonatan ju je ispitivao tako paţljivo da se Lora zabrinula šta bi joj mogao otkriti. „Hoćeš da znaš da li izmeĊu dva napada mog hroniĉnog samoudovoljavanja, Sem uspeva da izgovori neke brige vezane za svoju ţenu, dok smo zajedno.“ „Pa, uspeva li?“ Lora je brzo pitala. Naslonila se na crveni koţni naslon stolice kako bi posmatrala izraz Dţonatanovog lica. „Nisam toliko sebiĉno kopile“, prekorno je rekao. „Nisam na to mislila“, rekla je Lora. „Meni ne govori šta se dešava i osećala bih se bolje ako bih znala da razgovara bar sa nekim. Sve vreme radi, a nikad nema ništa da pokaţe.“

„Sve će biti u redu, Lora“, insistirao je Dţonatan. „Toliko znam.“ „Moraš da mi kaţeš više od toga“, rekla je Lora strogo. „Postoji uzajamni odnos izmeĊu njegovog izgovaranja reĉi i njegovog unosa alkohola.“ „Pa, bar je odnos pozitivan“, istakao je Dţonatan. „Osim što se ĉini da stalno piše, ali nikada ne uspeva ništa da završi“, rekla je Lora. „Kao da gledaš nekoga ko brzo vrti pedale, a nema lanac na biciklu.“ „Reći ću ti šta znam ako obećaš da ništa nećeš reći Semu“, kazao je Dţonatan nesvesno milujući Lorinu ruku. ,,I bez terapeuta, savetnika i knjiga o popularnoj psihologiji.“ „Nikada više neću uraditi ništa sliĉno“, obećala je Lora. „Samo hoću da znam šta se dešava da bih podsvesno mogla da pomognem Semu. Shvatam da, kakav god problem bio posredi, on mora sam da ga razreši.“ Ĉak i dok je govorila, Lora je znala da to nije istina. A da ju je Dţonatan posmatrao, umesto što je bacao pogled na svoj blekberi i ĉitao poruku, primetio bi da se Lorine oĉi suţavaju i shvatio bi da laţe. jer, iako se krug koji su utabali jedni oko drugih proširio u proteklih jedanaest godina otkako se Lora udala za Sema, Dţonatan i Lora su u svojim ranim dvadesetim proveli dovoljno vremena zajedno da bi razumeli ceo reĉnik njihovog govora tela. Zapravo, ponekad su prave reĉi pravile zbrku. Ali Dţonatan je bio previše obuzet mogućnostima koje je pruţala elektronska pošta da bi razmislio o tome. „Prvo“, poĉeo je Dţonatan spustivši blekberi licem nadole na sto. „On nikako ne ţeli još jedno dete.“ Okrenuo se ka Lori i video kako senka prelazi preko savršeno sivih oĉiju, koje su mu privukle paţnju kada su se upoznali u Manĉesteru. „To znam“, rekla je Lora. ,,I neću to uraditi sve dok tako misli.“ „On, takoĊe, misli da si ogorĉena jer on ne zaraĊuje dovoljno novca“, rekao je Dţonatan. „Misli da bi volela da radiš pola radnog vremena, ali ne ţeliš to da mu priznaš jer brineš da će se on osećati loše.“ „To je delimiĉno taĉno“, sloţila se Lora. Osetivši olakšanje zbog logiĉnosti dotadašnjeg razgovora, Lora je dopustila sebi da naĉas opušteno posmatra restoran. Pitala se o ĉemu je par naspram njih tako paţljivo raspravljao i iznenadilo bi je saznanje da pokušavaju da razluĉe je li ona Dţonatanova ţena. Imaju onu vrstu jednostavnog ponašanja kakvo nekim parovima daruju godine braka, bila je uporna starija gospoĊa, dok je njen suprug tvrdio daje to familijarnost izmeĊu brata i sestre. Kao kulinarski znalci, bili su uzbuĊeni jer su prepoznali Dţonatana, ali oboje su se sloţili da nikada u novinama nisu videli fotografiju njegove ţene. Nisu mogli znati da je Hana izbegavala središte paţnje dok je Dţonatan sisao paţnju kao zahtevno dete. ,,I prezirao je svoj posao“, rekao je Dţonatan. „Zašto prošlo vreme?“ pitala je Lora. „Ovo je vaţno“, rekao je Dţonatan, uzimajući Loru za ruku. „Sem je napustio posao pre oko tri meseca. Ili, bolje reĉeno, posao je napustio Sema.“ „Kako to misliš?“, pitala je Lora, ne ţeleći da shvati staje Dţonatan govorio. „Traţili su mu da za Bez reanimacije napiše epizodu o epidemiji ebole u bolnici“, rekao je Dţonatan. „Ispoĉetka Sem je odbio jer je polazna taĉka bila tako besmislena, a oni su naveli da je moţda vreme da on razmisli o drugim opcijama.“ „Otpustili su ga?“ pitala je Lora. „Ne baš“, rekao je Dţonatan. „Sem je osmislio, ali njegov zaplet je ukljuĉivao da svi glavni junaci obole i umru.“ ,,I bacili su ga u Ċubre?“, pitala je Lora. „Ne“, rekao je Dţonatan, „shvatili su da im se dopada i daje to idealan naĉin da eksplozivno završe seriju. Bez reanimacije više ne postoji. Nije ĉak ni na aparatima za odrţavanje ţivota. Sem je ubio likove. Sam je sebe ispisao sa posla. Poslednju epizodu snimaju na jesen.“ „Ali zašto mi nije rekao?“, pitala je Lora, ĉupajući zanoktice. Dţonatan se trţe. Prošlost se sudarila sa današnjicom. Prisetio se kako je Lora grickala nokte sve dok nisu prokrvarili kada joj je postavljao pitanja iz njenog udţbenika za kliniĉku medicinu u toku druge godine u Manĉesteru. Te godine, Dţonatan je ĉesto stizao kući iz kluba u ranim jutarnjim satima i zaticao Loru za kuhinjskim stolom nagnutu nad raskupusanim primerkom knjige Kumara i Klarka. Pošto nije mogao da spava od hemijskog koktela koji je tekao njegovim

krvotokom i pošto je shvatao da je Lorina potreba da polaţe ispite daleko veća od njegove, insistirao je na tome da preĊu na sofu i veselo provedu nekoliko sati ispaljujući pitanja sve dok oboje ne bi zaspali od iscrpljenosti. „Znao je da ćeš se oduzeti od brige“, objasnio je Dţonatan, spustivši dlan ĉvrsto preko njenog, ne bi li je spreĉio da gricka nokte. ,,I trebalo mu je malo vremena da bez pritiska radi na neĉemu drugom.“ „Još jedna bolniĉka drama?“, pitala je Lora. „Nešto njegovo“, rekao je Dţonatan. „Novac je pristizao na njegov raĉun svakog meseca“, rekla je Lora, još uvek ne verujući u to što ĉuje. ,,I svakog jutra je odlazio na posao.“ „Ja sam mu plaćao“, rekao je Dţonatan mirno. „Da ne bi morao od tebe da traţi novac. A pisao je u mojoj kancelariji, ovde.“ „Ne moţeš ti da finansiraš Sema.“ „Ne finansiram ga. Ponudio sam mu posao. Pomagaĉe u Raju dok budem snimao ostatak ove TV serije. Samo mu treba malo vremena da završi scenario.“ „On ne moţe da radi za tebe“, rekla je Lora, boreći se da shvati znaĉaj onoga što joj je Dţonatan otkrio. „Zašto ne moţe?“ pitao je Dţonatan. „Već se oseća potpuno nesposobnim pored tebe“, rekla je Lora. „Moţeš li da zamisliš kako je ţiveti u senci tvog uspeha?“ „Mislim da je to tvoj problem, a ne Semov“, rekao je Dţonatan tiho. „On ne poredi sebe sa mnom jer ne ţeli da radi ono što ja radim. Sem se takmiĉi samo sam sa sobom. On se oseća loše jer nije uspeo da ostvari sopstvene ciljeve. Nije posredi status ili finansije. To je liĉno. A moţda bi ti trebalo da razmisliš kako izgleda ţiveti u senci tvog uspeha.“ „Ja sam samo doktorka sa zaposlenjem“, rekla je Lora. „Lora, ti si cenjeni neurolog“, rekao je Dţonatan. „Svi znaju da ti odrţavaš porodicu na površini. Razumem zašto se pretvaraš da Sem plaća stvari i zašto nikada nećeš da priĉaš o svom poslu, da ga ne bi postidela. Znam za istraţivanja koja se objavljuju u onim ĉasopisima, da plaćaš njegove raĉune na kreditnoj kartici. Preda mnom ne moraš da se pretvaraš.“ Lora je videla Sema kako se valja ka njima u dugom kaputu koji je kupio u prodavnici polovne odeće pre mnogo godina. Mahnuo im je i nasmešio se, srećan što vidi svoju ţenu i najstarijeg prijatelja zadubljene u razgovor, nesvestan njegove teme. Bili su predaleko da bi primetili senku koja prelazi preko njegovog lica kada je video da Dţonatan sklanja ruku sa Lorine ruke. Lora je htela da ustane i zagrli ga, ali telo joj je bilo ukoĉeno, kao da nije htelo da troši energiju koju je um mogao da iskoristi za obradu onoga što je Dţonatan rekao. Misao da bi Dţonatan mogao ispriĉati Lori o njegovoj prevari Semu nije pala na pamet jer je on ĉuvao previše Dţonatanovih tajni. Osim toga, krupna vest koju je Dţonatan hteo da kaţe Lori ticala ih se samo posredno. I Sem je mislio da su o tome razgovarali. „Ima još nešto“, rekao je Dţonatan brzo, pre nego što je Sem mogao da ih ĉuje. „Ne verujem da mogu da svarim još toga“, rekla je Lora. „Mislio sam da bi volela da znaš da se Patrik vratio. Moţda bi trebalo da kaţeš i Dţejni.“

5 „Stvarno me zanima“, rekao je Dţonatan, smešeći se nešto kasnije svima za stolom, „zašto od špargle mokraća toliko smrdi?“ Pokušao je da pogleda u oĉi sve za stolom, ali pitanje je zapravo bilo upućeno Lori, jer se Dţonatan, ne toliko sklon samoanalizi, brinuo za Loru, koja je svakako bila sklona tome. Semov dolazak je prevremeno skrenuo njihov razgovor i Dţonatan je znao da, za razliku od njega, Lora nije dobra u naglim promenama emocija, pa je morao da je odvrati od samoposmatranja. Dţonatan bi se iznenadio kada bi znao da je baš u tom trenutku, daleko od brige zbog novih problema, koje je nepromišljeno posejao pred nju, Lora bila opĉinjena mišlju da je ovo prvi put da vidi Sema i Dţejni zajedno otkako je saznala za njihovo tajno sparivanje pre toliko godina. Desilo se da su sedeli jedno do drugog naspram nje, omogućavajući joj obilje prilika da ih posmatra dok su blizu. U poodmakloj trudnoći Dţejni je izgledala kao zrela smokva spremna da pukne. Laktom se udobno oslonila na Semovu podlakticu dok je pregledala jelovnik. Ma koliko nevaţno bilo, to saznanje obasjavalo je njihov odnos drugaĉijim svetlom. Objasnilo je laku intimnosti izmeĊu njih i naĉin na koji su se povremeno prepirali. Ponekad je bilo teško zamisliti ljude kako vode ljubav, ali Dţejni i Sem nisu zahtevali preveliku maštu. Lora je bila obuzeta slikom njih dvoje, isprepletanih udova, kako se tuku ko će biti gore. Bila je iracionalno zahvalna Dţejni jer joj je dala nešto o ĉemu će razmišljati i odvojiti je od ostalih briga. Nezaposlenost, vazektomija i loša odluka o poseti braĉnom savetniku šunjali su se po senkama dok se Lora usredsreĊivala na posledice te stare veze. „To je zbog asparagiĉne kiseline“, rekao je Sem. „Znaš li da je moţeš koristiti i da bi leĉio infekcije urinarnog trakta?“ „Seme, trebalo bi da se prekvalifikuješ u homeopatu“, oduševljeno je rekla Dţejni. „To bi bio krajnji izraz mog neizbeţnog raspada“, suvo je odgovorio Sem. „Premlad si za krizu srednjih godina“, Dţejni je bila uporna. „Muškarce navodno stiţe sa ĉetrdeset, a ţene sa pedeset godina“, odgovorio je Sem. ,,A koji su simptomi da bih znala da ih pratim kod Stiva?“ pitala je Dţejni, samo delimiĉno u šali. „Kupovanje sportskih automobila, preljube, odluka da se prekvalifikuje u akupunkturologa i takmiĉenje u triatlonu“, objasnio je Sem veselo. Lora je primetila da je to prvi put, za gotovo šest meseci, da su se svi okupili, a pošto Dţonatan i Hana više ne ţive u Londonu, ovakvi dogaĊaji će postati još redi. Naravno, bili su tu novi prijatelji, roditelji iz škole s kojima su se sluĉajno povezali jer ţive u istom kraju i deca su im istog uzrasta, i kolege s posla, koji su utkani u materijal porodiĉnog ţivota. Ali ĉudesno kod viĊanja prijatelja koji su vas poznavali mnogo pre nego što ste dobili decu jeste u tome što su oni predstavljali vezu sa osobom koja ste nekada bili. Povezivala ih je zajedniĉka prošlost. A to je bilo utešno u ovim uzburkanim vremenima. Ţelela je da dokuĉi kada su taĉno Dţejni i Sem spavali. Lora nije mogla da proceni da li je Dţejni upoznala Sema pre nje. A onda se setila vikenda za vreme njihove poslednje godine na univerzitetu kada se ona vratila kući da poseti roditelje, a Sem je posetio Dţonatana u Manĉesteru. Spavao je u njenom krevetu, Dţonatan je opušteno objavio kada se vratila u njihov stan u ponedeljak ujutro. „Moj odnos sa higijenom je evoluirao otkad sam te propitivao o bakterijskim infekcijama“, šalio se Dţonatan dok je predano gurao Lorinu posteljinu u mašinu za pranje veša. Dţejni je bila u kuhinji i spremala doruĉak u podne. Viljuškom je mutila jaja u ĉaši. Te godine su ţiveli na prţenim jajima i Lora ih je i sad nerado jela. Dţonatanova pedantnost nikada se nije proširila na pranje sudova i tiganj je bio prekriven finom koricom od sasušenih jaja, koja se nagomilavala mesecima. Dobro je staviti imuni sistem na probu, tešila se Lora. „Šteta što nisi bila tu da upoznaš Sema“, rekao je Dţonatan u jednom trenutku. Lora se setila da je Dţejnina ruka sve brţe kruţila po ĉaši i da su kapi jajeta curile preko ivice. Ništa više. Ostale slike su se

sudarale u Lorinim mislima, laktajući se u borbi za prevlast. Setila se kako je jedne noći kasno pokucala na Dţonatanova vrata i našla ga u krevetu sa njegovom profesorkom engleskog. Ali nije mogla da se seti zašto je htela da ga probudi u dva ujutro. Onda se setila jedne noći iz 1990, godinu nakon njihovog odlaska iz Manĉestera, kada je Dţonatan prvi put došao u Lorinu i Dţejninu kuću u Šepards Bušu sa kesicom kokaina. Hana je ostala kod kuće sa Lukom, kom je bilo tek nekoliko meseci, a Dţonatan je stigao sa Semom i njegovom novom devojkom, Viktorijom, bledom i ţgoljavom, koja se nije odvajala od njega. Nakon prvih nekoliko crta, Dţejni je naterala Loru da izvadi svoj stetoskop, jer je pomislila da će doţiveti infarkt. Dok ga je Lora drţala uz Dţejnine grudi i govorila joj da diše iz dijafragme, Sem ju je pohvalio zbog smirenog odnosa sa pacijentom. „Da moj brod tone, voleo bih da si ti u posadi“, rekao je. U pozadini se ĉula pesma Lori Anderson. Uvrnuti stihovi, prisetila se Lora, nešto o ananasima i školskim autobusima. Dţonatan ih je upoznao, objasnivši Semu da je Lora doktorka i da bi mogla da mu pomogne sa zapletima na novom poslu, pošto piše scenario za medicinsku dramu. Još tada je Dţonatan pokušavao da pomogne Semu da organizuje svoj ţivot. Prisetila se da je Dţonatan opisao Sema kao ĉoveka na kog treba motriti. Lora je trebalo tada da kaţe da je Sema srela ranije. Tada joj se ĉinilo da je to nebitna ĉinjenica, ali tokom godina je dobila na vaţnosti, kada je postalo oĉigledno da se nisu slagali o neĉemu što su i jedno i drugo smatrali bitnim. Njihov prvi razgovor odigrao se na Dţonatanovoj i Haninoj proslavi useljenja, nekoliko meseci ranije, neposredno pre nego što se Luk rodio. Lora je odluĉila da ostane budna celu noć i da iz njihovog stana u Noting Hilu ode pravo na smenu u hitnoj pomoći u bolnici Sent Meri. Popela se u spavaću sobu da se umije i zatekla Sema kako ĉeka napolju, naslonjen na zid pokriven zvaniĉnom geodetskom mapom Londona. Zaklanjao je Batersi park. Prepoznala je Sema sa fotografija koje joj je Dţonatan pokazao. Kada je prošla pored njega da bi stigla do kupatila, pitao ju je za mapu i ona mu je rekla da ju je Hana okaĉila umesto tapeta. Sem se našalio o pritisku koji se oseća kada imaš dvadeset dve, a tvoj vršnjak prijatelj već ima bebu, svoj stan, uspešan posao i mišljenje o tome kako bi njegova kuća trebalo da bude ureĊena. Tada se pojavila Viktorija i povela ga nazad niza stepenice. S godinama, ĉinjenica da nisu mogli da se sloţe kada su se upoznali prerasla je iz šale u ogorĉenje. Sem se sećao svog prvog razgovora sa Dţejni (opis nedelje provedene sa njenom majkom i bratom kada je bila dete u komuni Radţniš u Safoku, blizu Semovih roditelja), svog prvog razgovora sa Hanom (kako da uoĉiš nekoga ko namerava da izaĊe iz Dţonatanovog restorana, a da ne plati), kao i svog prvog susreta sa Dţonatanom (Sem je prepoznao ĉarobnu peĉurku na školskom igralištu). Ali nije mogao da se seti tog susreta sa Lorom. Kada je Lora sada razmišljala o tome, shvatila je da je to verovatno zato što se ona zaljubila u svoju zamisao o Semu, mnogo pre nego što ga je upoznala. Dţonatan je kazivao priĉe o tome kako su oni odrastali zajedno u Safoku. Smešne priĉice o beznadeţnim nastojanjima da osvoje devojĉicu koju su hteli, kampovanjima koja su se završavala sramno nakon što bi jedan drugog bezumno prestravili prepriĉavajući zaplete horor priĉa i o gadnim jelima koja je Dţonatan mućkao od sastojaka naĊenih u ţivici. Ali kratka priĉa koju je Sem napisao za univerzitetski ĉasopis zapeĉatila je njihovu sudbinu. Lora ju je pronašla ispod gomile novina dan nakon Semove prve posete Manĉesteru. Bila je umazana dţemom, buterom i pepelom cigareta, Dţonatan ju je bacio u stranu i oĉigledno zaboravio da postoji. Lora ju je uzela i proĉitala. Bilo je to jednostavno prisećanje devojke koja prvi put sreće svog polubrata. Nije mogla da veruje da je dvadesetjednogodišnjak mogao da piše sa tolikim samopouzdanjem i razumevanjem osećanja. Kada je upoznala Sema, odluka je već bila donesena, iako je prošlo još pet godina pre nego što je najzad uspeo da se ispetlja iz veze sa Viktorijom. Problem kad se zaljubiš u svoju zamisao o nekome jeste u tome što stvarnost, naravno, retko odgovara fantaziji. Lora je pokušala da se seti da li je tada Dţejni upoznala Patrika. Sećala se da je Patrik boravio u njihovom stanu više puta, ali da li je bio tu tog istog vikenda? Da li je Sem doveo Patrika sa sobom? Kada se Patrik ukljuĉio u njihov ţivot, bilo je maglovito. Ali Lora je bila zahvalna zbog tog gubitka sećanja jer je znala kako je to znaĉilo da je, bar što se ticalo njenih neuroloških puteva, upoznavanje Sema znaĉajniji

dogaĊaj. Sećanje na taj prvi susret postalo je dugoroĉno sećanje, trajna veza izmeĊu neurona, dok je susret sa Patrikom bio prigodno izbrisan. Podaci s kim ste spavali pre i tokom svojih dvadesetih delovali su nebitno tada, ali vrednost im raste kako vreme prolazi, shvatila je Lora. Neki od podataka su postali istorijsko gorivo za tekuće fantazije, drugi su bili samo dokaz zabrinjavajuće loše procene. Ipak, kada se o njima razmisli hronološki, pruţali su vremensku osu koja vam je govorila nešto o osnovnoj ljudskoj prirodi. Arheologija veza oĉigledno je bila vredna iskopavanja. Osim njene liĉne, naravno, koja treba da ostane duboko zakopana. Lora je tada razmislila o ĉinjenici da su i Dţejni i Sem pogrešno pretpostavljali da je ona spavala sa Dţonatanom, i pitala se da li su sada, dok su sedeli u Raju, oni posmatrali nju u drugaĉijem svetlu zbog tog mentalnog rasparivanja. Jedno je sigurno - osećala se klaustrofobiĉno. Je li moguće da neke ljude poznajete predugo, pitala se. Je li moguće imati previše zajedniĉke prošlosti? Stiv je sigurno mislio tako i moţda je, Lora se sa zavišću sloţila, delimiĉno bio u pravu. Zamislila je budućnost u kojoj Sem radi za Dţonatana, a njihovi ţivoti su upetljani isto onako kao što su bili kad su imali dvadeset godina, i od te pomisli je izgubila dah. „Kada Hana napravi nove leje moći ćemo da ponudimo mušterijama sveţe špargle krajem avgusta, dan nakon branja. Nijedan drugi restoran to ne moţe“, rekao je Dţonatan, terajući ih da obrok poĉnu velikim tanjirom mladih špargli pokrivenih limunom i maslinovim uljem. ,,A ne moţemo ni mi jer se sezona špargli završava sredinom juna“, rekla je Hana ţivahno. „Mnogo stvari moţeš potĉiniti svojoj volji, Dţonatane, ali ne i špargle.“ „Moraš da upoznaš dţerzi rojals, Lora“, rekla je Hana, nagnuvši se preko praznog prostora izmeĊu njih kao da će joj odati vaţnu tajnu. „Stiţu u proleće.“ Na trenutak, Lora je pomislila da joj priĉa o nekim novim prijateljima koje ona i Sem još nisu upoznali. Ali kada je pogledala jelovnik, shvatila je da Hana pokazuje spisak povrća. „Zbog Ċubriva od algi imaju tako dobar ukus“, nastavila je Hana. „Ali ja ih volim zato što su prvi krompiri u proleće.“ Hana je kasno stigla na voz, ponevši samo veliku tašnu. Prošla su tri meseca otkad ju je Lora poslednji put videla i promene na njoj su bile jedva primetne, kada se uzmu svaka za sebe, ali znaĉajne kada su na okupu. Lora je prouĉavala prste koji su tapkali po reĉima dţerzi rojals i zabavljao ju je pogled na uţurbano iseĉene nokte pod kojima je bila sasušena zemlja. Okrenula je Haninu malu košĉatu šaku u svojoj i videla da joj je dlan umazan sloţenom mreţom sitnih blatnjavih kanala. Bila je gruba na dodir. Lice joj je ispucalo od vetra i nekoliko pegica joj je izronilo oko nosa. Neuredne obrve uĉinile su da joj kapci deluju teţe. Kosa joj je bila tamnija i duţa nego što je Lora videla godinama. Malo se ugojila i dodala nekoliko oblina svojoj prirodno ćoškastoj figuri. Na Lori se ništa od toga ne bi primetilo. Ali na Hani je kontrast bio preveliki da bi se prešlo preko toga. „Da li izgledam pomalo kao poljoprivrednik?“ zadirkivala je Loru. „Dţonatan kaţe da se odslikavam seriju Dobar ţivot.“ „Sigurno si više kao Felisiti Kendal nego kao Penelopi Kit“, potvrdila je Lora. Ali promenila se i njena suština, pomislila je Lora. U njenim pokretima bilo je lakoće koja je nagoveštavala izvesno opušteno zadovoljstvo. Lora je ţelela detaljnije da je ispita, ali znala je da je najbolji naĉin da se izvuku informacije od Hane pretvarati se da vas ne zanimaju previše. Hana nije bila rezervisana, kao što je Lora pretpostavljala kada ju je upoznala. Više je volela sama da kaţe nego da je pitaju. Lora je posmatrala kako prouĉava Sema i pitala se da li je i ona godinama znala za Sema i Dţejni i nikada joj ništa nije rekla. Ili moţda i nije znala. ,,I pre nego što poĉneš da brineš o njihovoj emisiji ugljen-dioksida, reći ću ti da smo miljama daleko od Dţersija“, Dţonatan je zadirkivao Loru. „Najzanimljivije kod špargli je što samo ĉetrdeset procenata ljudi moţe da je namiriše u svom urinu“, rekao je Sem. „Ostalima nema mirisa, a Kinezi ne mogu uopšte da je namirišu. Moţda ima neke veze sa krvnom grupom.“ „To je zadivljujuće“, rekla je Dţejni. „Pitam se, miriše li drugaĉije ako si trudna?“ „Moţda bi trebalo kasnije da napravimo eksperiment“, predloţio je Dţonatan. „Ako svi isporuĉite uzorak urina moţemo da prouĉimo empirijske dokaze.“ Na to bi ih pre mnogo

godina nagovorio. I verovatno bi terao sa tom idejom još dalje, jer bi bilo zanimljivo pomenuti je na intervjuima, udenuti je kao što je stvorio sliku o sebi kao osobi koja bez premca poznaje specifiĉnosti britanskih sastojaka, da Stiv nije stigao. Svi osim Lore ustali su i napravili gungulu oko Stiva, jer su znali da je ovde pod prisilom. Ĉak je i Dţejni ustala i vrlo javno mu podarila dug poljubac u usne, objasnivši da su oboje radili toliko naporno da se nisu videli tri dana. Lora je ostala da sedi jer je pomislila da će, umesto da se Stiv oseti dobrodošlim, preterivanje pri pozdravljanju naglasiti njegov status autsajdera. Seo je izmeĊu nje i Hane i Lori se uĉinilo da škrguće zubima. „Dobro je da si došao. Naroĉito kada se u obzir uzme šta se dešava na berzama“, rekao je Dţonatan trudeći se da ne zvuĉi razdragano. „Ovo je sigurno neprijatno vreme za vas, gospodare svemira.“ „Zapravo, imali smo najbolja dva dana do sada“, rekao je Stiv, smešeći mu se. „Zadrţali smo većinu pozicija zbog pretpostavke da će doći do pada.“ „O“, rekao je Dţonatan, a raspoloţenje mu je malo splasnulo. „Ĉak i u ovim nesigurnim vodama, mogu da zaradim više novca na berzi nego ti za celu godinu“, zadirkivao ga je Stiv, ne obraćajući paţnju na to da ga Dţejni šutira ispod stola. Pre jedne decenije, Dţonatan je posmatrao ljude koji su radili u Sitiju s mešavinom saţaljenja i poruge zbog njihovog pomanjkanja mašte u izboru karijere i dugih radnih sati. Kada je Dţejni objavila da će postati korporativni advokat, smejao joj se u lice i optuţio je da se prodala. Tada su uzori bili Sem i Lora, ĉije su profesije vezane za bavljenje neĉim što je motivisano višim ciljevima od nagona da se zarade pare. Dţonatan, kameleon po prirodi, sedeo je na obe stolice. Sada, u kasnim tridesetim godinama, sa otplaćenim hipotekama i penzionim fondovima koji su se već prelivali, izbor koji su napravili Stiv i Dţejni delovao je gotovo kao prosvetljenje. Verovatno bi mogli da se penzionišu za deceniju. „Imamo zadivljujući raĉunarski sistem koji umesto nas pravi predviĊanja o trţištu i koji nam je doneo gotovo osamdeset miliona funti za manje od ĉetrdeset osam sati“, rekao je Stiv. „Naravno, mi unosimo analize i statuse, ali svejedno je impresivan.“ Skinuo je jaknu i otkrio skupu belu košulju ispod nje. Na njenoj glatkoj površini jedva da se video nabor i nije bilo znakova sasušenog znoja pod pazuhom. Ili se Stiv nije znojio, ili je nosio rezervnu košulju u crnoj koţnoj akten-tašni, koju je obavezno drţao medu stopalima ispod stola. Nagnuo se ka Dţejni i molećivo ispruţio ruke, dlanovima naviše. Ostali su zurili jedni u druge s poluosmehom, dok ga je Dţejni uzimala za zglobove, prstom kruţila u taĉki gde ruka postaje šaka, a onda paţljivo skidala njegovu dugmad za manţetne. Lora je skrenula pogled, kao da se stidi što je svedok tako intimne scene. Bio je to gest pokazivanja vlasništva, upućen, pretpostavljala je, Semu. „Smanji malo grejanje ili ćemo svi izgoreti“, rekao je Dţonatan, podigavši obrvu dok je Dţejni nameštala rukave muţevljeve košulje, paţljivo ih presavijajući do ispod lakta. „Da naruĉimo?“ predloţio je. „Uzeću riţoto s peĉurkama“, rekla je Lora, sklopivši jelovnik, nadala se, krajnje ubedljivo. Naruĉivanje u Raju znalo je da se pretvori u dugaĉke pregovore. ,,I ja ću“, rekla je Dţejni sa sliĉnim uverenjem. „Šta je s bebom, dušo?“ pitao je Stiv. „Šta knjiga kaţe za gljive?“ „Peĉurke su u redu“, rekla je Dţejni milujući njegovu ruku jednim dlanom, a svoj stomak drugim. „Sa Ċurdevaĉama ne moţete pogrešiti“, rekao je Dţonatan sa odobravanjem. ,,I imate sreće jer su ove godine poranile nekoliko nedelja.“ Odobrio je njihov izbor, shvatila je Lora sa olakšanjem. Neće biti dalje diskusije o sastojcima, neće biti seciranja recepta kako bi ih naterao da probaju nešto što je on mislio da treba da probaju. „Šta ako se potkrala neka sliĉna otrovna peĉurka?“, pitao je Stiv. Lora je klonula. „Dolaze iz vrlo pouzdanog izvora u Hartfordširu“, rekao je Dţonatan. „Jedina na koju podsećaju je crvenkasta cepaĉa“, rekla je Hana, savladana nagonom da prikaţe svoje mikološko znanje. ,,Inocybe erubescens. A one dospevaju tek kasnije.“ „Zvuĉi smrtonosno. Nije vredno rizika“, rekao je Stiv. ,,I šta bi se desilo kada bi ĉovek pojeo neku?“ pitala je Lora ĉija je radoznalost nadvladala njen apetit. „Preterano mokrenje, povraćanje i dijareja. Usporavanje srca. Suţavanje pluća. To je zbog muskarina“,

objasnila je Hana zaneseno. „Ali retko su smrtonosne.“ „Baš utešno“, rekao je Stiv sarkastiĉno. „I postoji protivotrov“, dodao je Sem. „Radili smo jednu epizodu Bez reanimacije, o masovnom trovanju u restoranu. Moţete ga leĉiti atropinom, što je zaista upeĉatljivo, jer je to onaj isti otrov koji se nalazi u mandragori. Pa, ako pojedeš otrovnu crvenkastu cepaĉu i odmah za njom otrovno velebilje, trebalo bi da si bezbedan.“ „Moţda ću ja ipak uzeti prţena golubija prsa“, rekla je Dţejni. „Gorušica“, prekinuo je Stiv. „Zašto ne uzmeš bakalar?“ „Bakalar“, rekao je Dţonatan naglo. „Niko ne bi trebalo više nikada da jede bakalar. To je praktiĉno ugroţena vrsta. Mi ga ĉak i nemamo na meniju.“ „Pa nije baš kao da jedeš polarnog medveda“, nasmejao se Stiv. „Šta misliš o beloj tuni?“ predloţio je Dţonatan. „Imamo je u friţideru. Odobrio ju je Pomorski upravni savet.“ „Previše ţive“, rekao je Stiv. „Onda teleća dţigerica“, rekao je Dţonatan konobaru. „Previše vitamina A“, izvinjavao se Stiv. „Onda neka bude morska lastavica“, rekao je Dţonatan. „GospoĊa u drugom stanju će uzeti morsku lastavicu. A njen suprug će rizikovati ţivot i ud tako što će uzeti riţoto s peĉurkama. Bankari su se previše navikli na sigurnu igru.“ „Ja nisam bankar“, mrmljao je Stiv. ,Ja upravljam privatnim investicionim fondom. To su veoma razliĉiti poslovi.“ „Kako to?“ pitala je Lora uĉtivo. ,Ja nikada nisam zaista mogla da razumem suptilne razlike izmeĊu vas ljudi iz Sitija.“ „Svi su arogantni, ali u razliĉitoj meri“, promumlao je Dţonatan. Stiv ga ili nije ĉuo, ili je odluĉio da se ogluši o njega. „Mi smo mnogo maštovitiji“, rekao je Stiv zavalivši se raskalašno u stolicu. „Bankari su robovi koji rade za nadnicu kao i svi ostali, ljudi koji rade sa privatnim kapitalom kockaju se s tuĊim novcem, ali mi smo agenti 007 u svetu finansija. Mi sa reĉi prelazimo na ulaganje novca.“ Lora se nakašljala, imala je tu naviku kada ju je bilo sramota zbog neĉega što je neko drugi rekao ili uradio. „Znate li kojoj porodici biljaka pripada špargla?“, pitala je Hana. Stiv se iznenadio. Nije navikao da se njegov razgovor prekida. Slegnuo je ramenima. „Ne bih se usudio da pogaĊam“, rekao je Stiv, koji nije voleo da daje pogrešne odgovore. „To je vrsta ljiljana“, Hana će pobedniĉki. „Jedan recept za pripremu pojavio se u prvom svetskom kuvaru 200. godine pre nove ere. Zamislite, ljudi su kuvali špargle preko dvadeset ĉetiri veka.“ „To su dvadeset dva veka“, primetio je Stiv pedantno. „Pa, i to je dugo“, rekla je Hana. „Istoĉna Anglija je jedno od prvih mesta na kojima je uzgajana u našoj zemlji. Zemljište je tamo veoma alkalno.“ „Jeo sam je mnogo dok sam bio u Kembridţu“, rekao je Stiv. Hana je uhvatila Lorin pogled. Otkad se Stiv prvi put pojavio na sceni sa Dţejni, poĉeli su da mere koliko će proći vremena pre nego što pomene svoju diplomu sa Kembridţa. Ovo je verovatno bio novi rekord. Sem je pogledao preko stola u Hanu sa mešavinom divljenja i neverice dok je nastavljala da hvali špargle. Imala je zadivljujuću sposobnost da se baci u razne poduhvate sa krajnjim nadahnućem i da se nekoliko meseci kasnije ispetlja jedva zajapurena. Kada su joj deca bila mala, bavila se fotografijom, potom je jedan kraći period davala ĉasove klavira pre nego što je krenula na kurs hortikulture. Sve je to radila sa tako visokim standardima da je bilo šta od toga mogla da pretvori u pravu karijeru. Onda je, pre jedne decenije, kada su deca porasla, na iznenaĊenje svih, pomogla Dţonatanu da napravi Raj. Imala je izvanrednu sposobnost da se snaĊe u neĉemu potpuno drugaĉijem. To je trebalo Semu da pruţi veru u mogućnost promene; umesto da ga iscrpljuje. „Muška špargla je plodnija od ţenske... sejaćemo ih za nekoliko meseci... ista leja moţe da se koristi

dvadeset godina“, priĉala je. „Moţete li da zamislite? Biće mi skoro šezdeset kada budemo morali da je promenimo. To je kao veze: moraš da kreneš ispravno od samog poĉetka, inaĉe se kasnije pojave pukotine. Lejama je potrebno tri godine pre nego što postanu produktivne.“ „Da li je to tvoja tajna sa Dţonatanom?“ pitao je Stiv dobroćudno. „Pa, mi nismo baš dobar primer za to, zar ne?“ nasmešila se. „On je izlazio sa nekom drugom kada sam ja nosila Luka.“ Semu su oĉi bile teške. Mogao je da oseti kako mu kapci padaju, pa se zagledao u Dţejni pokušavajući da se usredsredi na nešto što bi ga nateralo da drţi oĉi otvorene. To je cena koju plaćate kada pijete za vreme ruĉka, shvatio je. Ali njegov scenario je bio skoro gotov i piće sa Dţonatanom predstavljalo je zgodan završetak tog dana. Zatekao se kako zaneseno gleda Dţejnin stomak, koji se podizao i spuštao pored njega, i odupirao se nagonu da se nasloni i na nekoliko trenutaka spusti glavu na tu primamljivu masu. Beba bi se sigurno ritnula, a to mu je uvek izazivalo gaĊenje, kao i pogled na Dţejnin pupak, koji se nazirao kroz majicu. Zašto su muškarci to toliko mrzeli? Da li zato što ih je podsećalo na pupĉanu vezu sa sopstvenom majkom? Zurio je u Dţejnin stomak i dalje, kao da je on mogao da mu da odgovore na ono neshvatljivo. Bilo je neĉeg iskonskog u trudnim ţenama. Ne samo njihova veliĉina. Bio je to njihov ţivotinjski instinkt, naĉin na koji su ţudele za ĉudnom hranom, njihova sposobnost da razlikuju razne ukuse i njihovo ţivotinjsko ĉulo mirisa. Bile su natopljene drevnom misterijom. U tome je bila njihova moć. Odjednom mu je na pamet pala misao kako leţi u krevetu sa Dţejni. On leţi pored nje, a njeno meko prisustvo leĉi mu one delove do kojih alkohol nije mogao da stigne. Onda bi celu noć spavao ne budeći se. Da je tu ţelju pokušao bilo kome da objasni, pretpostavili bi da ona ima seksualnu konotaciju. Ali Dţejni je odavno prestala da bude predmet Semovih seksualnih fantazija, i to ne samo zbog njenog sadašnjeg stanja. Slušanje razgovora koje je do kasno u noć preko kuhinjskog stola vodila sa Lorom ubilo je tu mogućnost. Gospode, koliko god se to neverovatno ĉinilo, znao je ĉak i da je Stiv gospodar klitoralnog orgazma. Moţda se zbog toga udala za njega. Morala je dobiti neko obeštećenje. Da se udala za Patrika sve bi bilo sasvim drugaĉije. „Svako ko me dobro poznaje taĉno zna zašto više volim matrice nego klasiĉne metode“, govorio je Stiv Hani. Na trenutak, Sem je pomislio da priĉa o nekoj seksualnoj tehnici. Onda je shvatio da on popuje o prednostima raznih poslovnih modela za upravljanje velikim korporacijama. Stiv je oblizao gornju usnu nekoliko puta i Sem je poĉeo u novom svetlu da posmatra meki, zašiljeni, ruţiĉasti vrh njegovog jezika. „Pa, koje su vaše vesti?“ Dţejni je pitala Dţonatana pokušavajući da skrene razgovor na bezbedniji teren. „Pa, sada sam usred snimanja svoje prve TV serije“, rekao je Dţonatan. „Zbog ĉega ga nikada ne viĊam“, prekinula ga je Hana ne preterano zabrinuto. „Govori li o tvom otkriću britanske kuhinje?“ pitao je Stiv. Dţonatan se oglušio o slabo prikriveni prezir. „Govori o mestima u Britaniji iz kojih su potekli klasiĉni sastojci i recepti“, rekao je uz dobroćudni osmeh. „To deluje fantastiĉno“, rekla je Dţejni oduševljeno. „Gde si do sad bio?“ „Pravili smo biskvit u Dorsetu, tart u Bejkvelu i svinjske odreske u Batu“, rekao je Dţonatan bezbriţno. „Odakle si ti, Stive?“ „Iz Tjuksberija“, rekao je Stiv. „Onda ću posetiti i tebe“, rekao je Dţonatan sa lukavim osmehom dok je dodirivao Stivovu ruku. Stiv se naslonio na stolicu i povukao ruku ţustro sa stola, prevrnuvši pritom slanik. „Pamet mu je gusta kao senf iz Tjuksberija“, rekao je Dţonatan liznuvši prst i zabovši ga u so. „Falstaf iz Henrija IV. To je jedan od naših najstarijih soseva.“ „Onda će predstaviti sir stilton u Lesterširu, so u Maldonu, pitu od svinjetine u Melton Maubriju i na kraju uzgajivaĉa pataka u Ejlzberiju“, objasnila je Hana ponosno. „Zar ne nedostaješ deci?“ Lora je pitala Dţonatana. „Ne mogu da se odluĉe da li više preziru moje odsustvo ili selidbu u Safok“, rekao je Dţonatan. „Ali dobio sam neke povlastice, ukljuĉujući i jednu od koje se nadam da će i moji prijatelji imati koristi.“

Svi su podigli oĉi sa velikog tanjira špargli, koji je stigao pred njih. „Hoću sve da vas pozovem na jednonedeljni odmor na proslavu mog ĉetrdesetog roĊendana u julu“, rekao je Dţonatan, dobroćudno se smešeći svima za stolom. „To je vrlo dareţljiva ponuda, Dţonatane“, rekla je Lora prebrzo. „Ali mi već imamo planove.“ „Imamo li?“, pitao je Sem iznenaĊeno. Lora se izbuljila u njega, mislima mu šaljući poruku o visini njihove hipoteke, taĉnoj granici prekoraĉenja i o tome koliko su raĉuni za komunalije porasli za prethodna tri meseca. Zar je zaboravio da su raspravljali da li da kupe nov komplet guma za kola ili da ofarbaju prozore, koji su se oljuštili do drveta? Kako je zamišljao da oni mogu da priušte da idu na odmor sa ljudima okupljenim za ovim stolom? Razmišljala je o obrnutoj alhemiji u vezama, kada su osobine koje su Sema na poĉetku ĉinile tako šarmantim postepeno izgubile svoju primamljivost i postale osobine koje su je najviše ljutile. Njegov opušteni stav bio je skraćenica za lenjost, njegov hedonizam nusproizvod povlaĉenja iz sveta baš kada je trebalo da bude potpuno ukljuĉen u njega, njegova nezabrinutost zbog njihove finansijske situacije znak neodgovornosti, a ne osloboĊenja. „Svi troškovi su plaćeni“, rekao je Dţonatan šaljivo. „Ĉasopis je ponudio da mene i grupu mojih najbliţih prijatelja pošalje na put i napiše ĉlanak o kuvanju i prijateljstvu, koji bi objavili kada poĉne emitovanje televizijske serije. Ali to ne bi trebalo da previše utiĉe na nas. Poslaće novinara na jedan dan i onda nas ostaviti na miru. Vrhunac odmora je kada ja kuvam obrok za sve vas.“ „Ali kako ćeš to da izvedeš?“, pitala je Lora s nevericom. „Foliraću“, rekao je Dţonatan. „Zato hoću da vi, ljudi, budete tamo, jer znam da me nećete zafrkavati.“ „Pa, u tom sluĉaju, ja pristajem, ako ti pristaješ?“ rekao je Sem nadajući se da će dobiti potvrdu od Lore. Klimnula je glavom sa usiljenim osmehom. „Moţda bismo mogli da ostavimo decu kod tvojih roditelja?“ „To bi bilo odliĉno“, rekla je Lora, znajući da je saterana u ćošak. „Mogu li da povedem bebu?“ pitala je Dţejni. „Naravno“, sloţio se Dţonatan. „Pa, gde idemo?“ pitao je Stiv. „Nisam siguran da ćemo moći da putujemo daleko s malom bebom, a i ja moram da budem u dometu blekberija.“ „Na jedno ostrvo“, rekao je Dţonatan tajanstveno. „Ostrvo toliko udaljeno da do njega moţe da se doĊe samo brodom.“ „Grĉko?“, pogaĊala je Lora pokušavajući da savlada oduševljenje. „Korzika?“ ponadala se Dţejni. „Do Korzike moţe da se stigne avionom“, ukazao je Stiv. „Ostrvo Kol“, rekao je Dţonatan zadovoljno. „Gde je to?“ pitao je Sem. ,,U Unutrašnjim Hebridima“, rekao je Dţonatan trijumfalno.

6 Svaki put kada bi proverila da li Nel i Ben spavaju na zadnjim sedištima automobila, Lorino desno rame bi se pobunilo. Promrdala je zglob u ĉašici rešena da sledeće nedelje zakaţe pregled kod kolege sa odeljenja fizioterapije i primi injekciju kortikosteroida. Inaĉe će joj se rame ukoĉiti. Ali šansa da se deca uspavaju tako rano uveĉe bila je daleka koliko se pejzaţ Safoka širio sa obe strane autoputa A12. Zurila je kroz prozor, nadajući se da je neće ometati deset minuta kako bi išĉeprkala detalje o Semovom profesionalnom slobodnom padu, ne otkrivajući ono što je već znala. Lora je o vezi izmeĊu uma i tela znala dosta pa je bila sigurna da bi se, ako bi on govorio o tome, ĉvor u njenom ramenu razvezao. Prošle sedmice je videla pacijenta ĉiji je neuropatski poremećaj izleĉen kupovinom mašine za veš. „Ako gledaš ĉajnik, voda nikada neće prokuvati“, posavetovao ju je Sem, krenuvši ka putu sa dve trake. Iza volana je bio sve ono što nije bio u ostalim delovima ţivota. Odluĉan, agresivan i ambiciozan. Mačak sa šeširom se završio na CD plejeru. Ĉetvrti put. Bilo je sedam sati i Sem se pogodio sa Nel i Benom da, ako svi još jednom odrecituju doktora Sjusa zajedno i bez greške, on će prebaciti na Radio ĉetiri da ĉuju vesti. Lora je sumnjala da je ispravno slušati vesti pred decom. Tvrdila je da Nel i Ben treba da budu zaštićeni od ranog izlaganja manama ljudske prirode, brinula se da bi mogli da postanu zabrinuti i nervozni zbog sveta u kom ţive. Kao njena majka, pomislila je, ali nije rekla. Sem je rekao da, osim naslova o silovanjima, pedofilima i ubistvima, nije bilo bitno šta su ĉuli. Uglavnom ništa nisu primećivali, a ako i jesu, uopšteno govoreći, bilo je pozitivno da poĉnu da uĉe o ţivotima drugih ljudi, jer bi tako mogli da steknu perspektivu za sopstvene ţivote. Lora se priklonila Semovom mišljenju, kao što je ĉesto radila u pitanjima roditeljstva, jer on je provodio više vremena sa Nel i Benom i to je podrivalo njeno pravo na veto. Nemiri na Tibetu. Dţej Pi Morgan hoće da spusti cenu ponuĊenu za kupovinu Ber sternsa. Deonice Lejrnan bradersa pale su šesnaest procenata, ali sve je naizgled bilo u redu. „Naša likvidnost je bila, a i dalje je vrlo jaka... „, neko je citirao. Za razliku od naše, pomislila je Lora koja je otvorila njihov izvod iz banke baš kada su stigli do A12. „Znate li da je danas prolećna ravnodnevica?“ Sem je pitao Nel i Bena. Nikada nije s visine razgovarao sa decom, Lora je zadivljeno pomislila, dok ga je slušala kako paţljivo objašnjava da samo dvaput godišnje svi na svetu imaju taĉno dvanaest sati mraka i dvanaest sati dana. „Ravnodnevica znaĉi da su noć i dan jednaki“, rekao je. „Od danas, Severni pol će ponovo poĉeti da se okreće ka Suncu. Uskrs je uvek prve nedelje nakon punog meseca ravnodnevice.“ ,,I ĉokoladna jaja isto“, rekao je Ben. ,,I ĉokoladna jaja isto“, umirio ga je Sem. Nakratko su zaćutali. Lora je znala da Ben obraĊuje te podatke. „Mama“, rekao je Ben najzad, „kada sam ja bio jaje, da li si me ĉuvala u ostavi? I ako jesi, zašto se nisam istopio?“ „Ljudska bića ne leţu jaja“, rekla je Lora, okrenuvši se ka Benu. Bio je još mali pa su mu obrazi podsećali na obraze hrĉka, a ĉitavo lice mu je bilo u napućenim usnama i oĉima krupnim kao fildţani. Pruţila je ruku pozadi, zanemarivši svoje rame koje je vrištalo, i prstom neţno povukla liniju niz njegovo lice, od vrha ĉela do kraja nosa. Zadovoljno je zatvorio oĉi. „Bene, ja znam kako mi nastajemo“, objavila je Nel nadmoćno. Ben ju je pogledao sa oĉekivanjem. „Videla sam na televiziji. Mama i tata kruţe jedno oko drugog. Pribliţavaju se sve bliţe, a onda jedno od njih ujede ono drugo da pokaţe zanimanje“, poĉela je Nel, „onda ispuštaju sluz, više sluzi nego što moţeš i da zamisliš, onda poĉinju da se umotavaju jedno oko drugog sve ĉvršće i to traje jedan sat. Kada se upetljaju kao moja pletenica, tatina sperma poseti mamu, a mamina sperma poseti tatu. I tako smo mi naĉeti.“ „Rekao sam ti da je Dejvid Atenborou zamutio vodu“, Sem je promrmljao Lori. „Moraćeš da sedneš sa njom i objasniš joj.“

„Nikad nemam vremena“, mrmljala je Lora okrećući se ka Nel. „Tako to rade morski puţevi, Nel, ali ljudska bića su... „ „Brţa“, rekao je Sem. Još jedan grĉ stegao je Lorino rame. Nešto kasnije, Lora je koraĉala po nepoznatoj spavaćoj sobi u Haninoj i Dţonatanovoj kući u Safoku, samo u donjem vešu i paru neuobiĉajeno visokih potpetica. Nel i Ben su bili u krevetu, verovatno usnuli, u sobi dalje niz hodnik. Sem im je predano proĉitao Mačka sa šeširom (njihov izbor, ne njegov), odmeravajući prednost toga što je mogao da recituje zatvorenih oĉiju, naspram nedostatka jer nije mogao da preskoĉi delove da bi ubrzao posao. Sem se naslonio na priliĉno mali braĉni krevet i iskoristio priliku da posmatra Loru izbliza. Stomak joj je bio pun i zaobljen i izgledao je zadovoljno sobom, kao da mu je laknulo što je pobegao iz priliĉno ĉvrstog para gaća, koji je navukla pre nekoliko minuta. Kretao se sa njenim telom i sve zajedno je ostavljalo utisak zadovoljavajuće usklaĊenosti, mada je Sem znao da se ona ne bi sloţila. Moţda je zaboravio njihov prvi susret, ali se sa zadivljujućom detaljnošću sećao prvog puta kada su spavali zajedno. Sećao se kako je Lorino telo bilo meko, izdizalo se i spuštalo i kao da se talasalo pod njegovim dodirom. Nakon toga je išla po sobi naga, bez stida, skupljala svoju odeću i dopuštala mu da je celu ponovo ima. Bilo je nemoguće izbeći poreĊenja sa Viktorijom koja je bila sva košĉata i ćoškasta. Kada bi naleteo na njenu karlicu imao je osećaj da će dobiti modrice i brinuo se da će se ona izlomiti na komadiće. Lorine dojke, ovih dana ograniĉene grudnjacima koji su više govorili o predanom projektovanju nego o veselom zahtevanju paţnje, što je karakterisalo poĉetak njihove veze, bile su ĉvrsto zbijene i gurkale su se za prevlast. Sem je uvek voleo bujne ţene i uţivao je u autoritetu s kojim je njegova ţena sada zauzimala svoje telo. Koji bi muškarac traţio prave linije kada je mogao da ima obline, pitao se. Oboţavao je telo koje je imalo perspektivu. Njen stas bio je otelotvorenje njene liĉnosti. Lorina ĉvrsta forma govorila je o jednostavnoj prirodi. Neurotiĉne ţene su skoro uvek mršave, zakljuĉio je. A sada, više nego išta na svetu, Semu je trebao neko dovoljno jak da ga izvuĉe na obalu. „Šta je bilo?“ upitala je Lora kada je shvatila da on zuri u nju s kreveta. Nasmešila mu se i nastavila paţljivo da istraţuje sobu. Lice joj je bilo sveţe i rumeno, tako suštinski englesko da se Sem nasmešio. Bez karmina, usne su joj bile iste boje kao i bradavice. Iznenadio se što to ranije nije primetio. „Dobro izgleda“, rekao je Sem zahvalno. Razmišljao je o nepoznatom kompletu koji je Lora nosila. Nikada ga nije preterano zanimao sadrţaj fioke sa vešom njegove ţene i zbunjivalo ga je što je, uprkos prinudnoj intimnosti koja je trajala više od deceniju braka, bilo toliko mnogo stvari u vezi s njom koje su mu bivale sve misterioznije. Njeno zaprepašćujuće ponašanje u vezi sa braĉnim savetnikom, naravno, ali to je, jasno, bilo odstupanje. Većina promena bile su domaće: glasove na telefonskoj sekretarici nije prepoznavao, veĉera sa parovima ĉijih imena više nije mogao da se seti do trenutka kada bi im napravio kafu, novi prijatelji koji su se pojavljivali u njihovoj kući dovodeći sa sobom nepoznatu decu. Shvatio je da je Lora više vremena provodila sa ljudima koje nije poznavao nego sa njim. Palo mu je na pamet, dok je zurio u njeno telo na šarenom veĉernjem svetlu, da iako je poznavao njegove pojedinaĉne komponente - nabranu koţu iznad pupka ili raspored pegica na podlaktici - prošlo je veoma mnogo vremena otkad mu se poslednji put divio kao neĉemu što je više od obiĉnog zbira raznih delova. Zapravo, otkako su dobili decu, nije mogao da se seti kada ju je poslednji put video ovako opuštenu, prirodno neodevenu. Obiĉno se neprekidno kretala, grozniĉavo navlaĉila i svlaĉila odeću, zabrinuta da će zakasniti na sve. Ĉak se i u snu nemirno pomerala po krevetu, nikada se ne budeći u istom poloţaju. Lora nikada nema vremena za sebe, Sem je pomislio osećajući krivicu. Sada je hodala polako, podizala svako stopalo malo više nego što je neophodno, više studiozno nego razigrano, pokušavajući da povrati ravnoteţu. Dopadao mu se naĉin na koji je morala da hoda u toj obući jer je istovremeno bio i nepoznat i ĉinio je ranjivijom nego što je zaista bila. Iako, naravno, Sem to nikada ne bi rekao Lori, jedan deo njega je potajno uţivao u onome što je ĉinila: naĉin na koji je pokušavala da ga razotkrije bio je spektakularan. I smanjen je broj ĉudnih razgovora. Na primer, duţe od tri sedmice nije pomenula još jedno dete i to je sigurno bio rekord. Nagnuo se da zapiše nekoliko beleţaka u svesku koja je stajala na noćnom stoĉiću pored flaše votke.

„Razmišljam o gostinskim sobama“, slagao je Sem. ,,I o tome što je mi nemamo?“ pitala je Lora podigavši obrvu. „O tome kako su poput tetaka usedelica“, odgovorio je Sem, zanemarivši njenu primedbu. „Usamljene i zapostavljene najveći deo godine i izvode ih u javnost samo u posebnim prilikama, odevene u ofucanu odeću a mirišu na lavandinu vodicu.“ Nije o tome razmišljao, ali bio je u pravu, pomislila je Lora, osvrnuvši se ka starom drvenom satu na kaminu videla je da je vreme da siĊu. Iako je bio poĉetak proleća i prozor ceo dan stajao otvoren, soba je bila memljiva i neprovetrena. Govorila je o drugom dobu: onom u kom nisu postojala kupatila uz sobu, a lavaboi su bili odraz taštine i ubrajani u upeĉatljive dodatke gostinskim sobama. U sobi je bila samo jedna slika, okaĉena previsoko na zidu naspram prozora, što je znaĉilo da je zbog odraza sunca na staklu bilo nemoguće diviti joj se. U svakom sluĉaju, bila je izgubljena usred dţungle cvetnih tapeta ruţiĉaste i avokado-zelene boje. Zavese, pa ĉak i abaţuri, bili su napravljeni od iste tkanine. Hana ju je upozorila da je to jedina soba koja još nije prekreĉena, ali zahtevala je da oni spavaju u njoj jer je imala najbolji pogled na vrt. „Više nema usedelica“, rekla je Lora, okrenuta ka njemu dok je stavljala maskaru bez ogledala, što je bila navika zbog koje se Sem stresao jer bi skoro uvek brknula sebi oko. „To zvuĉi kao stih iz neke pesme Strenglersa“, rekao je Sem. „Što me podseti“, rekla je Lora. „Molim te, bez nadmetanja oko muziĉkih trivijalnosti. To je tako zamorno.“ „Ali mi uţivamo u tome“, pobunio se Sem. „Ĉini da se osećamo mladima. Mene podseća na vreme kada je sve bilo u mogućnostima, a ne u obavezama.“ „Ĉini da se mi ostali osećamo starima“, promrmljala je Lora. „Ne moţeš da cenzurišeš moje razgovore“, rekao je Sem, potegavši još jednom iz ĉaše na noćnom stoĉiću. „Ali ti cenzurišeš moje“, Lora je bila uporna, mašući maskarom po vazduhu, da bi naglasila svoje reĉi. „O ĉemu ti ja to ne dozvoljavam da razgovaraš?“ pitao je Sem zbunjeno. „O tome koliko si popio, na primer?“ rekla je zureći ozbiljno u njega. „Utapam svoj seksualni nagon da ne bih pronašao neki drugi izduvni ventil“, našalio se. „To je viteški gest.“ Prešla je preko toga i nastavila. „Zašto ti je, na primer, toliko svejedno što ti je ţena nekada spavala s najboljim prijateljem, treba li da idemo u crkvu da bi naša deca mogla da idu u bolju školu, kako to da si razmišljao o potajnoj vazektomiji“, poĉela je, svaku stavku naglašavajući drugim prstom. ,,A naroĉito zašto provodiš toliko vremena svako veĉe zakljuĉan u radnoj sobi, a posle toga nemaš šta da pokaţeš.“ Usledila je duga tišina. „Znaš li da se sada uklapamo u društveni stereotip?“, rekao je Sem, koji je tokom godina otkrio da je većina rasprava mogla biti skrenuta postavljanjem pitanja. Lora je bila zbunjena i zabila je ĉetkicu maskare u oko. „O, boţe“, trgla se od bola. Semu su oĉi zasuzile od saosećanja. „Parovi imaju više rasprava u vreme drţavnih praznika nego u bilo koje drugo doba godine“, nastavio je Sem dareţljivo sipajući sebi još jednu turu votke. Podigao je ĉasopis. Bilo je to staro izdanje Voga, koje se otvorilo na strani sa kratkom Dţonatanovom biografijom i prikazom Raja nedugo nakon što je otvoren. „Ovo nije rasprava. Ovo je razgovor“, rekla je Lora pokušavajući da skrene crni potok maškare koji joj je tekao niz levi obraz. „'Postoji li išta što Dţonatan Slit ne moţe da uradi?'„, Sem je Lori proĉitao naslov. „Da kuva?“ pogaĊala je Lora, dok je pokušavala da izvadi grumuljice maskare iz oka. „'Njegov instinktivni pristup engleskom kulinarstvu i upotrebi sezonskih proizvoda nema premca. Trebalo bi da dobije status nacionalnog blaga'„, ĉitao je Sem. „Pravo je ĉudo da ga niko nije prebio“, nasmejala se Lora. „To je zbog Hane. Bez nje ne bi uspeo.“ „Prosto bi pronašao nekoga drugog ko bi to uradio“, rekao je Sem bez razmišljanja, pre nego što je sebi sipao još jedan votka-tonik. „Jedna od Dţonatanovih najvaţnijih veština jeste okruţivanje ljudima koji nadoknaĊuju njegove slabosti.“

„Kako se mi uklapamo u tu šemu?“ pitala je Lora. „Naša nesigurnost povećava njegovo osećanje sigurnosti“, rekao je Sem. „Zbog toga smo ovde. Mi ĉinimo da Hana i Dţonatan imaju bolje mišljenje o sebi.“ Nije uvek bilo tako, razmišljala je Lora. Sa Dţonatanom se upoznala za vreme prve godine u Manĉesteru kada je sebi odsekao vrh prsta noţem za hleb. Neko iz njegove kuće došao je u potrazi za lekarom i Lora je bezvoljno pristala da ga pogleda jer je u dva ujutro jedina bila budna u stanu. Sutradan je imala ispit i nerado je zatvorila poglavlje o gram-negativnim bakterijama da bi krenula u Dţonatanov stan. Zatekla je Dţonatana naslonjenog na zid u kuhinji, bledog i pospanog. Krv iz njegovog prsta ujednaĉeno je kapala na pod. Dţejni je stajala pored njega i pila vodu iz ĉaše tako brzo da joj se slivala na ljubiĉastu majicu. Zurili su u nju, ţenica potpuno raširenih, a Dţonatan je pokušao da je zagrli. Njegove guste crne lokne bile su tako duge, a svetlost sijalice tako bleda da je izgledalo kao da nosi ogromnu vunenu kapu. Kuhinja im je bila u potpunom neredu. U sudoperi su prljavi tanjiri i šolje bili naslagani uvis, poluprazni tiganji stajali su na šporetu, a gomila prljave odeće pored mašine za pranje veša. Ako bi paţljivo pogledala, verovatno bi tu našla gramnegativne bakterije, pomislila je Lora, sa glavom još uvek u svom udţbeniku. Rekla je Dţonatanu da podigne prst iznad glave i on je pitomo poslušao, rekavši joj da je voli. Kada je krv prestala da kaplje, Lora je povela Dţonatana ka sudoperi, upozorivši ga da ništa ne dira jer je htela da mu oĉisti ranu. Vrh prsta visio je drţeći se za nit mesa i Lora je pomislila da moţe da ga spoji paţljivim previjanjem. Dţejni ju je posmatrala ispod svojih dugih crnih šiški, a Lora se divila njenim jagodicama i porcelanskoj koţi. Lora je pretpostavila da su brat i sestra. Nakon toga, Dţonatan je resio da mu Lora treba u ţivotu i, iako je na poĉetku nerado ušla u krug njegovih bliskih prijatelja, Dţonatan je insistirao da na drugoj godini ţive zajedno. Dok je sada krivudala ka velikoj komodi od mahagonija na drugom kraju sobe, jednoj od onih ĉije su fioke uvek zapinjale i mirisale na naftalin, Lora je htela da kaţe Semu kako ne bi trebalo da su ovde. Pozivi u poslednjem minutu bili su dobri samo kada su uruĉivani radi spontanosti, zbog ĉega su se svi ponovo osećali mlado. Dţonatanov telefonski poziv Semu, kasno uveĉe, u kom predlaţe da doĊu i ostanu nekoliko dana za vreme Uskrsa potekao je od emocija odraslih, koje su ukljuĉivale sloţenu mešavinu simpatije i krivice. Lora je osećala Semov pogled na svojim leĊima i znala je da ili hoće da priĉa o neĉemu vezanom za scenario, o kom ona ne bi trebalo ništa da zna, ili hoće seks. Nijedno joj se sada nije ĉinilo primamljivo jer je i jedno i drugo postalo tako zamršeno. Zatvorila je oĉi na trenutak i zamislila mreţu sinapsi koje su joj se formirale u mozgu da bi se izborile sa dve suprotstavljene niti u njenom ţivotu. Sigurno bi podsećale na klupko vune, shvatila je, s krajevima tako upetljanim da niko ne bi mogao da raspetlja gde se jedna završava, a druga poĉinje. Seksualno nezadovoljstvo je tajanstvena bolest jer je nevidljiva golim okom, pa je teško dijagnostikovati je kod drugih ljudi. Moţete ga osetiti samo na sebi. A iznošenje njegovih simptoma samo pogoršava problem. Zbog toga je to stvarno neizleĉivo stanje. Uĉestvovanje u Semovoj prevari da još uvek radi za Bez reanimacije, bio je neposredniji izazov. Zapitala se je li njegov neuspeh da pronaĊe profesionalno zadovoljstvo ubio i njenu ambicioznost, kao da bi ih još neki njen uspeh mogao nepovratno izbaciti iz ravnoteţe. Smišljala je ime za tipiĉno stanje dvadeset prvog veka: „Subliminalna profesionalna empatija“, ljutito je promrmljala sebi u bradu. I tako, kada je zgrabila ruĉku jedne male fioke na vrhu teškog kredenca od mahagonija, upotrebila je više sile nego što je nameravala da bi je otvorila. MeĊutim, umesto da fioka zapne, ona je izletela tako brzo da su se i fioka i njen sadrţaj prosuli po podu. Lora je shvatila da je Hana premazala stranice ili sapunom ili voskom da bi se glatko otvarale, što je govorilo koliko paţnje posvećuje pojedinostima. „Šta radiš?“ upitao je Sem glasno. Buka ga je naterala da poskoĉi i pritom je slepooĉnicu udario o zakrivljeno uzglavlje od hrastovine. „Traţim znakove“, rekla je Lora. „O ljudima moţeš mnogo da kaţeš na osnovu onoga što drţe u

gostinskim spavaćim sobama. To su stvari koje zaborave da cenzurišu.“ Uspravio se da vidi šta je iskopala. Na podu je leţalo neotvoreno pakovanje maramica, u plastiĉnoj kesi, štos menija iz jednog od restorana kojima je Dţonatan upravljao, pola boce parfema Anais Anais, strane novine i poluprazno pakovanje kondoma sa ukusima. Lora je primetila da su ostali samo crveni. Sa strane je pisalo Hot mint. „Ko je imao koristi od kondoma sa ukusom nane?“ upitala je Lora, a onda odmah zaţalila jer bi Sem mogao insistirati da je proba jedini naĉin da se to otkrije. „Neko sa lošim zadahom?“, pogaĊao je, dok mu ih je bacala da ih paţljivije pregleda. „Zadivljujuće je pomisliti da se Dţonatan i Hana bave time nakon svih ovih godina“, zamišljeno je rekla Lora. „Ali zašto se ne bi drţali sopstvene spavaće sobe?“ pitao je Sem. „Moţda anonimnost sobe stvara odgovarajuću atmosferu?“ nagaĊala je Lora. „Ako kaţeš da će spavaća soba ureĊena u stilu sedamdesetih potpaliti tvoj libido, trebalo bi odmah da renoviramo kuću“, rekao je Sem. „Ti, ja i Lora Ešli mogli bismo da budemo eksplozivna kombinacija.“ Šalio se samo delimiĉno. „Nije reĉ o unutrašnjem ureĊenju, već o tome da je to neutralna soba, bez prošlosti“, objasnila je. „Znaĉi, velika je otprilike kao naša kuća“, odgovorio je Sem. Danas se ĉinilo kao da su svi njihovi razgovori kruţni i da se završavaju onako kao što je obiĉno bilo: sa Lorinim jadikovanjem nad njihovom kućom sa dve spavaće sobe na pogrešnoj strani Kensal Rajza. „Mislio sam da smo zabranili dalju priĉu o tome.“ „Nisam na to mislila“, rekla je Lora, koja je kleĉala na podu i sve vraćala u fioku. „Mislila sam da, ako si na nekom nepoznatom mestu, neće te podsećati na stvari koje te ometaju kada si kod kuće. Zar ti se ne dešava da se seksaš i da ugledaš pukotinu na zidu i pomisliš da kuća moţda sleţe i setiš se da nisi obnovio osiguranje.“ „O tome razmišljaš za vreme seksa?“ Sem je pitao s nevericom. „O sleganju?“ „Ne izgubim se u trenutku, ako je to ono na šta misliš“, rekla je Lora. „Ne nedostaje mi volje, već samo energije, prilike i ţelje. I ne mislim da bi Lora Ešli pomogla.“ „To je popriliĉan broj prepreka“, rekao je Sem. „Nema nikakve veze sa tobom“, rekla je. „Samo sam preumorna. Ne ţelim seks ni sa kim.“ „Pa, baš si me utešila“, rekao je Sem, sa više sarkazma nego što je nameravao. „Malo mi se smuĉila narcisoidna veza koju sam razvio sa samim sobom, premda mi je tonus mišića u desnom bicepsu zadivljujući.“ „Ali nisam samo ja u pitanju, zar ne, Seme?“ pitala je Lora napeto. Sem nije odgovorio. Ponekad se pitao hoće li ikada ponovo upraţnjavati seks. Sa bilo kim. Jer iako ga je Lora nekada smatrala prilikom, sada to više nije mislila, a pomisao da bi ga druge ţene mogle smatrati privlaĉim nije mu pala na pamet sve do sloma krajem februara. Mirisao je na neuspeh, a ništa kao to nije odbijalo ţene. Svoje postojanje više nije mogao da opravda ni tvrdeći da zabavlja ljude. Kada bi izašao sa ljudima koje nije poznavao, prestao bi da opisuje sebe kao scenaristu, jer mu je to delovalo glamuroznije nego što je zaista bilo, bar na nivou na kom se on nalazio. Njegov posao je sada bio jednako predvidljiv kao i posao nekog raĉunovoĊe, bez prednosti visokih primanja. Zato je sada govorio ljudima šta je bio, jer bi takav odgovor odmah spreĉio razgovor, isto kao kada bi ţena rekla da je rešila da ne radi već da ostane kod kuće sa decom. Sem je duboko uzdahnuo i utonuo dublje u krevet. Ako bude dovoljno dugo nepomiĉno leţao, moţda će prosto nestati u njemu kao u testu i nikada ponovo neće izroniti, opterećen ţivotnim bremenom. Osećao je kako ga krevet guta, što se ĉinilo utešno osobi sa toliko neizvesnosti. Zamislio je sebe kao komad plastelina koji se oblikuje i utiskuje u madrac dok ne postane deo njega. Bila je to ĉudno opuštajuća slika, potpomognuta s tri ĉaše votka-tonika, koje je popio otkad su deca otišla na spavanje. U tome je bila lepota starih prijatelja. Mogli ste da pijete sami u svojoj sobi pre veĉere, ili da zaspite na sofi nakon nje, a da niko ne pomisli da ste nedruštveni ili da ste alkoholiĉar. Oni su bili kao stari komadi nameštaja: moţda su imali mane, nekoliko u Dţonatanovom sluĉaju, ali bar su njihove greške bile poznate, a njihove nesavršenosti predvidljive.

Pošto je vratila fioku, Lora je otišla do usamljene slike na zidu. Zbog visokih potpetica nos joj je bio u visini slike. Bila je to stara crno-bela fotografija grupe ljudi od po dvadesetak godina na starom ĉamcu na kanalu. Sigurno je snimljena sa mosta jer je fotograf sve posmatrao s visine. Kompozicija slike bila je savršena. Svi su izgledali povezano, iako niko nije oĉigledno dodirivao nikog i većina nije gledala u kameru. Ali to je samo stvaralo posebno raspoloţenje, jer slika nije bila nameštena, ĉinilo se kao da je neoĉekivano ukradena, što joj je pojaĉavalo verodostojnost. Loru je zaprepastilo koliko su svi izgledali mlado. Samo jedna osoba je gledala u kameru, mlada devojka koja je stajala u prvom planu, skoro u sredini. Lora je zakoraĉila bliţe kako bi je paţljivije osmotrila: bila je u kratkoj teksas suknji i gornjem delu bikinija; lica uokvirenog dugom kosom nasumiĉno razdeljenom na sredini i gledala je gotovo bezbriţno u kameru, ruke oslonjene na kuk, sa bledim poluosmehom, kao da je ĉuvar tajni svih njih. Lora je zaprepašćeno shvatila da gleda samu sebe. Bila je to slika snimljena za vreme produţenog vikenda provedenog na deregliji u Šropširu pre jedanaest godina. Oznaĉavala je prekretnicu: mesec dana kasnije Lora i Sem su se venĉali, Patrik je prvi put napustio Dţejni i nije se pojavio na Semovom i Lorinom venĉanju, Dţonatan je dao ponudu za prostor koji će postati Raj i objavio, na Lukovo oduševljenje, bilo mu je tada skoro sedam godina, i na oduševljenje njegove sestre Gabi, da će se konaĉno oţeniti njihovom majkom. Lora se osetila nelagodno zbog fotografije. Nije je videla nikada pre i pokušavala je da se seti ko je poneo kameru na brod. Moţda je Hana iskopala sliku dok se selila. Putovanje je bilo nezaboravno ne samo zato što je to bio jedan od najranijih Dţonatanovih razmetljivih dobroĉinstava prema prijateljima i poslednji odmor koji su proveli zajedno. On je upravljao brodom. Hana je sedela na krovu dereglije neposredno iza njega. Levo od Dţonatana bio je Sem koji je Dţejni dodavao nešto predebelo i previše zadimljeno da bi bila cigareta. Bila je to slika zbog koje bi se Dţejni sada trgla. Sigurno je snimljena poslednjeg dana trodnevnog putovanja. Sećala se da su nelegalno usidrili brod na obali malog kanala, zapalili vatru i veselili se celu noć. Dţonatanov pas je leţao preko njenog levog stopala. U zadnjem delu broda bio je Semov prijatelj kog je Lora prepoznala, mada nije mogla da se seti kako se zove. Imao je dugu kosu i izvajan torzo, što se Lori više dopadalo u njenim kasnim tridesetim nego u kasnim dvadesetim. Bio je, prisetila se, Dţejnina stara simpatija, pre Patrika. Ništa u vezi sa Dţejni iz tog vremena nije lako dovesti u vezu sa osobom kakva je postala, naroĉito kada je u pitanju bio njen izbor mladića. Na zadnjem kraju broda bio je još jedan par, koji Lora nije srela godinama. Ukupno ih je bilo osmoro, ali bila je sigurna da neko nedostaje. Naravno, zaboravila je da uzme u obzir i fotografa, Patrika. Svi su izgledali tako mlado. Pa ipak, nisu se zaista promenili. Kako smo evoluirali? Ko se najviše promenio, pitala se Lora. Pruţila je ruku ka fotografiji i povukla prstom preko svog lika, ţeleći da se poveţe sa osobom koju je gledala. Iznenadio ju je talas nostalgije zbog kog ju je zaboleo stomak kao da je ostala bez daha. Nagla svest o prolasku vremena bila je poput udarca u telo. Glasno je uzdahnula i brzo se odmakla. „Šta je to?“, pitao je Sem. „Neka stara fotografija svih nas, ništa bitno“, rekla je, osetivši se ispraţnjeno. „Trebalo bi da je pogledaš.“ Lora se vratila ka njihovoj torbi i izvukla zguţvanu haljinu, koju ranije nije video. Bila je krem boje sa sivim prugama i engleskim vezom oko rukava i ruba. Nagnula se i nesigurno zakoraĉila u haljinu, uvukla ruke u rukave i muĉila se da je navuĉe preko butina. Sem se trţe. Muškarci njegovih godina su se baš lako provlaĉili. „Um iznad tela, um iznad tela“, mumlala je Lora migoljeći se i uvijajući ne bi li naterala haljinu ka svojim kukovima. „Je li to Hanino?“ Sem je pitao. Bilo je to razumno pitanje. Cipele gotovo sigurno jesu bile njene. „Ne, moja je“, rekla je Lora ushićeno. „Tek kupljena. Šta misliš?“ „Pravi Vato. Treba ti samo još obramica i izgledala bi kao mlekarica“, rekao je. „Nisam htela da ostavim baš takav utisak“, odgovorila je Lora. „Meni su se mlekarice uvek dopadale“, rekao je Sem sa odobravanjem, pruţivši ruke da je privuĉe ka krevetu.

„Ne mogu baš da se pomeram“, rekla je dok je ukoĉeno stajala. „Mogu da mrdam samo gore i dole.“ „Samo to je i potrebno“, predloţio je Sem pun nade. „Iskreno, šta misliš?“ Lora je ponovo pitala dok se patent-zatvaraĉ pomerio nekoliko centimetara uz njena leĊa. ,,U ovom trenutku je teško reći“, primetio je Sem, znajući da će, šta god rekao, to verovatno biti pogrešno protumaĉeno. „Moţda su ti prodali pogrešan broj?“ „Mislim da imam suprotno od anoreksije“, promrmljala je Lora, dovoljno ohrabrena svojim napretkom da bi zanemarila Semovu primedbu. „Verujem da sam sitnija nego što zaista jesam.“ „Moţda ćeš napraviti mesta ako skineš gaće“, predloţio je Sem pun nade. „Ne verujem“, rekla je odluĉno. „Osim toga, one uteţu moj stomak.“ „Ako se pruţiš potrbuške po krevetu i ispruţiš ruke ispred sebe, moţda ćeš napraviti malo mesta“, predloţio je Sem potapšavši mesto pored sebe. „Samo ako obećaš da me nećeš iskoristiti“, rekla je. „Moramo da siĊemo, inaĉe će se Hana osetiti napuštenom.“ „Hana je navikla da bude napuštena“, rekao je Sem nehajno, gucnuvši još jedan gutljaj votkatonika. Mogućnost da će vreme provesti analizirajući tuĊi brak iscrpljivala ga je više nego razmišljanje o sopstvenom. Hteo je da zaboravi ţivot izvan ove spavaće sobe, u ovoj kući, toliko poznatoj iz detinjstva, i da se pretvara da su on i Lora otišli negde zajedno za vikend. „Kakav to ĉovek kasni na sopstvenu zabavu?“ pitala je Lora. Nikada nije mogla da odoli prilici da vršlja po Dţonatanovoj psihi. On je bio sloţen ĉovek sa sumnjivim obrascima ponašanja. Ali oduprla se nagonu da Semu ispriĉa šta je sluĉajno ĉula u restoranu kako ne bi delovala paranoiĉno. „Zauzet ĉovek“, rekao je Sem, nadajući se da će skrenuti razgovor u drugom pravcu. „Tako si odan“, zareţala je Lora leţeći potrbuške pored njega na krevetu, ruku ispruţenih iznad glave. „Volela bih da imam tvoju narav.“ „U svakom sluĉaju, nije sama“, rekao je Sem. „Razgovara sa jednim od radnika na imanju, Slovakom.“ Sem je navikao na to da ga ljudi, ĉak i njegova ţena, opisuju pojmovima koji bi više odgovarali nekom labradoru. Ljudi su pred njim razgovarali o njegovom uravnoteţenom temperamentu, njegovoj odanosti i entuzijazmu, na isti naĉin na koji su roditelji razgovarali o svojoj deci, kao da ona nisu prisutna. Nije mu to naroĉito smetalo. Prihvatio je to kao posledicu toga što naizgled nije ţelelo ništa više od ţivota osim onoga što već ima. Do nedavno se smatralo da je zadovoljan. Sem je prešao prstom niz Lorinu kiĉmu, zadrţavši se na dnu, ali malo je verovatno da će se naći još mesta tamo gde su haljina i telo postajali jedno. Osetio je da je Lora zadrhtala. Uverivši se da nema otpora, Sem se zadovoljio milujući mali komad koţe na pregibu gde je poĉinjala da se izvija njena zadnjica. Pronašao je jamice sa obe strane kiĉme i nagnuo se da ih poljubi, zadovoljan otkrićem da alkohol nije prigušio njegov libido. Ali libido i nije bio problem, izazov je bio zadrţati ga. Kako izbeći taj opasni pad azot-monoksida. Lora se okrenula na bok, leĊima ka njemu. Ohrabren njenim pristankom, Sem je prešao dlanom preko njenog stomaka ka grudima. Svukao je levi rukav haljine i zavukao ruku u nepoznati ljubiĉasto-crni grudnjak. Ĉipka ga je ogrebala i on ga je povukao jaĉe nego što je nameravao oslobodivši dojku pre nego što je Lora uspela da se pobuni. Onda je poĉeo da kruţi oko bradavice dok nije osetio kako je postala tvrda medu njegovim prstima, a Lora se okrenula na leĊa. Lora je iz kreveta, kroz dugaĉak prostrani prozor videla vrt ispod njih. Prvi deo ĉinile su leje tako osmišljene da izgledaju više nemarno nego briţno. Lora je sa Hanom provela toliko vremena da bi znala kako je to isto kao pretpostaviti da je komplet koji će ona nositi veĉeras sluĉajno izabrala. Kombinacija artiĉoka, raznih vrsta luka i mleĉike bila je besprekorno isplanirana. Drugi deo još nije bio ureĊen. Postojali su planovi za livadu sa divljim cvećem i ogroman povrtnjak, iz kojeg bi se mogao snabdevati Raj. „Misliš li da bi mogli da nas vide?“, pitala je Lora, dok je Sem krenuo ka njenoj bradavici. Osećala je kako joj drugom rukom podiţe novu haljinu iznad butina i promeškoljila se da bi se lakše podigla preko njenih kukova. „Nije me briga“, rekao je Sem, bacivši pogled kroz prozor i ugledavši mladića kako zuri ka njemu.

Njegova ruka je sada milovala unutrašnju stranu Lorine butine i traţila put pored strašnih gaćica. Lora se opustila. Kada bi se dug period apstinencije priveo kraju, najĉudnije je bilo to što je Lora uvek uţivala u seksu sa Semom, kada bi do njega došlo. Podsećao ju je zbog ĉega joj je on uopšte bio privlaĉan: uţivao je u ţenama sa iskrenom sigurnošću. Sem se popeo preko nje, raskopĉao farmerke i ušao. To im je bio najveći napredak poslednjih meseci. Lora je bacila pogled ka vrtu i zadovoljno primetila da je Hana sasvim zaneta razgovorom sa baštovanom. Gestikulirala je rukama pokušavajući da mu prenese vaţnost potrebe da se izdignute leje prošire i podignu. Njegov engleski je oĉigledno bio ograniĉen. Raširila je ruke koliko je mogla, a on joj je prišao i paţljivo izmerio raspon izmeĊu leve i desne šake. Svojom levom rukom je pritisnuo Haninu desnu da bi zadrţao kraj metra, a zatim je morao da zakoraĉi ka njoj da bi zategao metar do njene leve ruke. Na svoj naĉin, ta je scena bila intimna kao i ona koja se odvijala u spavaćoj sobi. Lora se prepustila trenutku. Krevet je škripao napred-nazad, a hrastovo uzglavlje ritmiĉno je udaralo o zid, ali njihovo kretanje bilo je usklaĊeno. Sem ju je gledao, a njene poluotvorene, napućene usne i dah koji je izlazio u malim oblaĉićima podsetio ga je na roĊenje deteta. Sem je zajeĉao i na trenutak je Lora pomislila da ju je njegova nagomilana frustracija od prethodnih šest meseci koštala ranog orgazma. „Ne mogu ovo“, rekao je Sem izvukavši se iz nje. „Kako to misliš?“ pitala je Lora. „Tvoja plodnost me je porazila“, rekao je bez daha, leţeći preko nje. „Ne budi smešan“, rekla je Lora. „Nisam ja simbol plodnosti.“ „Ne mogu da jebem jer sam preplašen mišlju da ćeš ostati trudna“, rekao je Sem i prevrnuo se na leĊa. „Bezbedno je“, rekla je Lora. Sem je frknuo. „Imaš kondom sa ukusom nane u onoj fioci“, rekla je Lora, pokazavši drugi kraj sobe. „Mogao bi da staviš dva, ako misliš da si baksuz. Dupla nana.“ „Ben je ţivi dokaz neuspešnosti kondoma“, rekao je Sem zureći u tavanicu. „Tvoja ţelja da imaš još jednu bebu jaĉa je od moje sposobnosti da to spreĉim. Moja sperma je rob tvojim jajašcima. A to ima katastrofalan uticaj na moj penis.“ Lora je pogledala nadole i videla da njegova erekcija splašnjava kao bušna guma. Dok je posmatrala njegov penis kako vene, po mislima su joj se motale scene privatavanja na nedoliĉnim mestima: u crkvi nakon probe za njihovo venĉanje; na kuhinjskom stolu kod njenih roditelja, u Semovom stanu u Londonu nakon što je Junajted izgubio od Evertona u finalu FA kupa, 1995, za vreme ceremonije dodele Oskara kada je Forest Gamp osvojio nagradu za najbolji film. „Ispriĉaj mi o onome kada si prvi put spavao sa au pair devojkom iz Nemaĉke koja je radila za Dţonatanovu porodicu“, rekla je Lora koristeći taktiku koju joj je preporuĉila Dţejni. „Zar sam ti rekao to?“ Sem je delovao zabrinuto i nastavio je da zuri u tavanicu. „Šta bi najgore moglo da se desi?“ pitala je Lora koristeći metodu nauĉenu na kursu kognitivnobihevioralne terapije, kojom je pacijentima pomagala da prevaziĊu strahove vezane za njihove bolesti. „Mogla bi da zatrudniš“, rekao je Sem. „Ali zašto bi to bilo toliko grozno?“ pitala je Lora. „Mogu da nabrajam“, rekao je Sem, pokušavajući da zakopĉa Lorinu haljinu. „Nemamo dovoljno novca, nemamo dovoljno veliku kuću, iscrpljeni smo kao par matorih pasa i mislim da naš brak to ne bi izdrţao.“ „To mi deluje kao konaĉna odluka“, rekla je Lora. Osećala se neobiĉno nezainteresovano, delimiĉno zato što je znala da je emocionalne razloge onoga što je Sem govorio mogla da obradi samo dok je sama. Šta je nerazumnije, pitala se, njena neodoljiva potreba da ima još jednu bebu, iako su joj svi oko nje govorili da je to glupost, ili Semova jednako ţestoka ţelja da je nemaju. „Sedim i zurim u monitor svaki dan pitajući se 'Da li je to to?'„, nastavio je Sem. „Sedeo sam na sastancima sa ostalim razoĉaranim ljudima koji su se pitali kada je taĉno njihov ţivot odstupio od scenarija koji su napisali za sebe. Video sam iste bore na njihovim licima, isti strah u oĉima i istu strepnju da je njihovo emotivno blagostanje odreĊeno njihovom sposobnošću da otplaćuju hipoteku. I u tim trenucima sam pomišljao: jebote, sreća da imamo samo dvoje dece.“

„Onda bi trebalo da odeš na vazektomiju“, rekla je Lora, primetivši da je o svom poslu govorio u prošlom vremenu. „Ne ţelim da znam detalje ni da priĉam o tome. Samo mi reci kada bude gotovo.“ Sada je bila zatvorena u svoju haljinu i teško je ustala. Ukupan utisak je bio zaprepašćujući. Imala je duboki dekolte kakav su najviše cenili tinejdţeri ili veoma stari muškarci. Pojas ispod grudi smesta je vraćao pogled naviše. Ali rukavi su bili dugi, a uz duţinu haljine ĉinili su da ostatak deluje gotovo stidljivo. Ovo je šizofreniĉna haljina, zakljuĉila je. „Gospode“, rekao je Sem. „Da li je previše?“ pitala je Lora. „To je haljina koja govori samo o jednom“, sloţio se. „Idem dole. Zašto ne bi probao da radiš malo?“ neodreĊeno je predloţila Lora dok je polazila ka vratima, nadajući se da će uzeti bar scenario za tajanstveni film. „Onda moţeš sutra da se odmaraš.“ Takvu reĉenicu bi uputila Nel u vezi sa završavanjem domaćeg zadatka. Prošlo je skoro deset minuta otkako je Sem poslednji put pomislio na prazninu s kojom je bio suoĉen nakon napuštanja posla, a ideja da će u ovoj sobi biti ostavljen sa ispravkama poslednje epizode Bez reanimacije, koje mu se neprekidno motaju po glavi, bila je toliko surova da nije imao mnogo izbora osim da sipa sebi još jednu duplu votku. Dok je gutao prvi gutljaj, silom je u glavi ponovo premotao poslednji sastanak u producentskoj kompaniji, kako bi sebe uverio da je doneo pravu odluku kada se odluĉio za profesionalno samoubistvo. Setio se da je jedan od urednika scenarija predloţio za boţićnu epizodu da ćelija Al kaide potajno radi u bolnici. Sem je natuknuo da to nije ni sveĉano ni politiĉki korektno. MeĊutim, prizor krize sa taocima i mogućnosti koje bi imao tim za specijalne efekte bili su previše primamljivi. I tako je Sem, delimiĉno u šali, rekao da bi epidemija ebole bila realistiĉnija. Producent je zabubnjao prstima po stolu. „Ima tu neĉega, Seme“, rekao je najzad. „Šalio sam se. Ebola se javlja samo u Africi, uglavnom u Kongu“, rekao je Sem. „I nemamo budţet za rad na lokaciji“, propištao je ţeljni urednik scenarija. „To prosto nije verovatno“, rekao je Sem. „Otkad to zaplet treba da bude uverljiv?“ rekao je producent i Semova sudbina je bila zapeĉaćena. Sada je Sem ukljuĉio raĉunar i dokument na kom je radio do kasno prethodne noći odmah se pojavio. Bio je to obrazac za ţivotno osiguranje. Impulsivno je obrisao datoteku. Koji je smisao planiranja budućnosti kada je sadašnjost bila tako nesigurna? Ĉak je i labradore hvatala tuga. Ustao je iz kreveta i odluĉio da ode u dugu šetnju da razbistri glavu, stavivši bocu votke u dţep, ako mu bude zatrebala dodatna anestezija.

7 Kada je ţelja postala tako zamršena, pitala se Lora dok je zatvarala vrata Semu i laganim korakom krenula hodnikom, drţeći cipele u jednoj ruci, a dţemper u drugoj. Zbunjeno je odmahnula glavom na Semovu nervozu zbog njegovog preterivanja o sopstvenoj plodnosti. Zar je mislio da se njegova sperma razlikuje od sperme bilo kog drugog ĉoveka u kasnim tridesetim godinama? Da li ju je zamišljao kao raspevane, razigrane spermatozoide u osnovnim bojama koje je dizajnirao neki pametnjaković iz Piksara? Da li je mislio da su imali sopstvenu liĉnost sa snagom i odluĉnošću, koji su ih odvajali od spermatozoida ostalih muškaraca? Da samom svojom harizmom mogu da svedu kondome na prašinu i namame Lorina jajašca iz njenih jajnika i u njene jajovode? Neki muškarci su imali ljubavne afere i kupovali sportske automobile da potisnu svoj podsvesni strah zbog umanjenog plodonosnog junaštva, ali ne Sem. Umesto toga, on je sebe posmatrao kao Prijapa. Lori je palo na pamet da, ako je muškarce vodila ţelja da oplode što više ţena, šta je ovo govorilo o Semu? Moţda je on predstavljao novu vrstu muškarca, na višem evolutivnom stepenu od onih koji su mu prethodili. Njegovo osećanje odgovornosti vodilo ga je ka klinici kako bi spreĉio svoje seme da se širi. Lora je pratila trag od suvih blatnjavih otisaka hodnikom ka stepeništu. To je, raĉunala je, najbrţi naĉin da pronaĊe put do kuhinje u zadnjem delu kuće, da bi pomogla u spremanju veĉere. Osećala je krivicu što se ranije nije setila da ponudi pomoć, uhvaćena u zamku sopstvenih briga i pretpostavke, ukorenjene tokom godina, da će Hana sve drţati pod kontrolom. Videla je svetio u deĉjoj sobi, lagano je otvorila vrata i zatekla Nel kako sedi u krevetu i ĉita, a pored nje, u istom majušnom krevetu, Ben spava. „Plašio se“, Nel je slegla ramenima pogledavši svog mlaĊeg brata. „To je baš ljubazno od tebe“, rekla je Lora. „Ne, nije. Meni je bilo hladno“, nasmešila se Nel, dobroćudno prihvativši majĉin poljubac. Lora je izašla iz sobe i vratila se blatnjavoj stazi, ĉudeći se duţini Haninih koraka i naĉinu na koji je tkani tepih bio izlizan sve do podnih dasaka. Razlikovao se od netaknutih beţ stazica i braonkastosivih zidova u Haninoj nekadašnjoj kući u Londonu koliko se to samo moglo zamisliti. Ova kasnorenesansna kuća bila je zamršen lavirint koji se pruţao na sve strane. Sobe su imale ĉudne oblike, a drvene zidne obloge ĉinile su ih mraĉnim i klaustrofobiĉnim. Ĉinilo se kao da je neki nauĉnik sprovodio antropološki eksperiment išĉupavši Hanu iz njenog prirodnog habitata i prenevši je u strano okruţenje da vidi kako će se snaći. Ona će biti antropološki posmatraĉ, odluĉila je Lora, bar za vreme vikenda. Do sada su svi empirijski dokazi nagoveštavali gladak prelaz, o kom su svedoĉili izostanak šminke, zguţvana odeća, ravne cipele i prljavi nokti. Uprkos svom raspoloţenju, Lora se nasmešila. Na vrhu stepeništa, blatnjavi trag se neoĉekivano podelio na dve uporedne staze. Prva, glavna, sudeći po razliĉitim kvalitetima blata i prašine, odluĉno je vodila niza stepenice. Druga je skretala ka sobi levo, koju Lora ranije nije primetila jer je bila sakrivena iza ruţne imitacije gotskog drvenog luka, sigurno kasnije dodatog kući. Pored vrata je bio mali stoĉić na kom je stajala porcelanska ĉinija sa prastarim potpurijem i pakovanje duvana koji je Lora podigla i pomirisala. Bar je to bilo sveţe. Ispod stola je bila gomila knjiga: Dţejms Klavel, Bred Melcer, Dţon Grišam. Lora je podigla jednu. Lovac na ljude, ulična pravda, pisalo je u naslovu. Otvorila ju je i zaprepastila se otkrivši da je glavni junak sredoveĉna razvedena majka koja je radila kao advokat danju, a noću se borila protiv zlikovaca. Ĉak ni superheroinama nije bilo dozvoljeno da spavaju, primetila je lukavo. Lora je prišla vratima i lagano okrenula kvaku. Odškrinuvši polako vrata nekoliko centimetara, videla je da u glavnom sijaliĉnom grlu nije bilo sijalice, a da na prozoru na suprotnoj strani sobe nije bilo zavese. Zrak toplog veĉernjeg sunca probijao se u mraĉnu sobu i Lora je trepnula dok su joj se oĉi navikavale na kontrast. Na sredini iznenaĊujuće prostranog braĉnog kreveta, Luk je leţao zatvorenih oĉiju i slušao ajpod. U jednoj ruci je drţao upaljenu cigaretu. Druga je bila u njegovim pantalonama. Oko njega je po belom

jorganu bio rasut fini prah od pepela. Uredna gomila knjiga i beleţaka za esej leţala je nedirnuta na stoĉiću pored kreveta. Mada je ovde ţiveo gotovo ĉetiri meseca, ništa nije bilo raspakovano osim raĉunara, koji je stajao na stolu u sredini sobe, okruţen gomilama preklopljenih papira. Na zidu je bio samo jedan poster Dţesike Albe obuĉene u tek nešto više od donjeg dela bikinija. Lora je znala Luka još otkad je bio beba, ali njegov preobraţaj u adolescenta još ju je iznenaĊivao. Kao poznati recept ĉiji su se osnovni sastojci menjali tokom godina, pa je gotovo jelo izgledalo isto, ali mu je ukus bio blago drugaĉiji. Pitala se ima li devojku, a onda je shvatila da stalna veza nije neophodna za ispunjen seksualni ţivot kada ste tinejdţeri. Lora je pomislila na kondome u njihovoj spavaćoj sobi i razmišljala da li su pripadali njemu, a moţda i Gabi koja je bila u mešovitoj školi. Selidba u Safok u ovom ţivotnom razdoblju, nakon nekoliko godina lutanja Londonom noću sa drugovima, nije bila savršen dogaĊaj za šesnaestogodišnjeg deĉaka usred hormonske pirotehnike. Ipak, Sem i Dţonatan su proveli svoje tinejdţerske godine ovde i iz njih su izašli relativno nepovreĊeni, mada je Sem nedavno priznao da je proveo previše vremena ţudeći za Dţonatanovom majkom. Na osnovu njenih fotografija koje je videla, Lora je pretpostavljala da Sem nije bio jedini. Ona je bila ţena koja je privlaĉila paţnju, ali odbijala prisnost. Na slikama se uvek ĉinilo kao da ne gleda u kameru, sa poluosmehom na usnama kao da uţiva u nekoj internoj šali sa nekim koga ne moţete videti. Dţonatan joj je rekao da su na sahrani njegove majke muškarci koje nikada pre nije video stajali i plakali u zadnjem delu crkve. U to vreme, Dţonatan je mislio daje to reakcija na njegov novi „bezmajĉinski“ status. Tek mnogo godina kasnije, za vreme pijanog razgovora sa ocem, otkrio je da su ti ljudi bili ljubavnici njegove majke. Bio je to odgovor, otac mu je rekao sa ţaljenjem, na njegove sitne grehe. PostiĊena zbog nametljivosti, Lora je zatvorila vrata, ostavivši Luka nesvesnog njenog prisustva, i na vrhovima prstiju sišla u prizemlje, u predvorje obloţeno hrastovim panelima. Na podu je bio flokati tepih, a šeširi, koji su sigurno pripadali Dţonatanovom ocu, visili su kao ukras na zidu. Lora je kinula. Nekoliko hodnika vodilo je iz predvorja. Na kraju jednog je ĉula muziku. Toking heds. To je sigurno Dţonatanov izbor, ne Hanin. Kada je Lora upoznala Dţonatana, ista ta muzika ĉula se sa kasetofona u kuhinji. Sećala se kako je prostorija mirisala na štapiće sa tamjanom i neraspakovanog kofera u njegovoj spavaćoj sobi. Dţonatan bi uvek mogao, u sluĉaju potrebe, ceo svoj ţivot da spakuje za deset minuta. On je bio njen uvod u Toking heds, njen uvod u prvu i poslednju liniju kokaina, i još znaĉajnije, njen uvod u Sema. Lora je stigla do kraja hodnika. Nije bilo ispravnih sijalica. Napipala je vrata ispred sebe i još jedna levo, koja su vodila u veliku ostavu sa malim prozorom s pogledom na bok kuće. Kada je pritisnula prekidaĉ, prigušena ţuta svetlost gole sijalice ugrejala je prostoriju. Mogla je da razabere oblik ogromnog starog friţidera sa zamrzivaĉem pored prozora. Soba je bila vlaţna i osećao se jak, ali ne neprijatan miris, koji je Lora duboko udahnula. Pošto je osetila glad, a znajući da je Hanin friţider obiĉno dobro napunjen, krenula je preko kamenog poda. Ako sada nešto pojede, neće morati da se sramoti gutajući ĉips i orahe pred Hanom, ĉija je samokontrola bila legendarna. Potpeticom je udarila jedan naroĉito neravan kamen pa je pruţila ruku da se pridrţi. Zadrţala se na mekanoj, blago dlakavoj, lepljivoj površini za koju je Lora pomislila da je pršuta. Otvorila je friţider nadajući se da će joj svetlost pomoći da proceni ĉega sve ima. Kada je pogledala unutra, Lora se našla licem u lice sa odranom glavom velike ţivotinje, moţda jelena. Staklaste oĉi zurile su u nju s tanjira na kom se skupila lokva krvi. Videla je dva peĉata na mestu gde su rogovi odseĉeni. Na polici ispod, kolekcija ljubiĉastih jetri i bubrega bila je ubaĉena u ĉiniju. A pored njih stajala je posuda sa parom svinjskih papaka i neĉim što je izgledalo kao par sveţe odseĉenih testisa. Bili su savršeno okrugli, glatki i ruţiĉasti. Lora je ustuknula, ne toliko od gaĊenja koliko od mirisa sirovog mesa, koji joj je ispunilo nozdrve. Podsetio ju je na otvorene rane koje je leĉila tokom šestomeseĉnog rada u hitnoj pomoći, pre nego što se specijalizirala za neurologa. I vratio je realnost Semove vazektomije. Jednostavan rez noţem kroz mošnice da bi se presekao semenovod. Zakoraĉivši unazad na neravni pod, Lora je ponovo pokušala da se pridrţi pruţivši ruku ka polici što se protezala duţ sobe. Laknulo joj je kada je pronašla istu lepljivu površinu i oslonila se na nju. Ovaj put se sagnula da vidi da li je naišla na pršutu. Shvatila je da se drţi za vlaţnu dlakavu njušku nekuvane svinjske glave. Vrisnula je kratko, visokim krikom dovoljno glasnim da dozove Hanu, koja je dotrĉala iz kuhinje.

„Jesi li dobro?“ pitala je Hana osvrćući se po sobi da vidi šta je to uplašilo Loru. „Ovo je kao neka vudu soba“, rekla je Lora bez daha. „Sve je organsko“, pomalo braneći se, odgovorila je Lora. „Nije me zabrinulo poreklo“, rekla je Lora. „Sve smo mi uzgajali. Išla sam s njima u ovdašnju klanicu na njihovo poslednje putovanje“, objasnila je Hana oduševljeno, potapšavši svinjsku glavu. „Ovo je bila Klover. Ono je bio“, pokazala je drugu svinjsku glavu u uglu, „Ĉester, Kloverin muţ.“ Lorin impresivni dekolte je poskakivao. Dobro bi se slagao sa lovaĉkim društvom, pomislila je Hana, mada nije pokušavala da sudi o tom delu pejzaţa u Safoku. Oni su voleli ţenu s kojom bi mogli da se rvu. Hanino košĉato telo i ravne grudi ĉinili su je previše egzotiĉnom, naroĉito u kombinaciji sa kratkom kosom. Svedoĉili su o uzdrţljivoj prirodi. „Sigurna sam da ih je to utešilo“, rekla je Lora. „Eksperimentišem s novim receptom.“ Hana se nasmejala. „To je srednjovekovno englesko jelo koje se zove hedĉiz. Skuvaš svinjsku glavu i noge da se oslobodi sav ţelatin i meso. Onda mu oguliš lice i iseĉeš njušku i napraviš pihtije.“ „Ne bih rekla da će to baš dobro proći u Ajzlingtonu“, rekla je Lora. „Pa, pomislili smo da ga najpre isprobamo na tebi i Semu“, velikodušno je rekla Hana. „Ko je odrubio svinji glavu?“ pitala je Lora, procenjujući uredan rez. „Dţonatan mi je poklonio motornu testeru za Boţić“, objasnila je Hana. „Moţe imati razne namene.“ Lora se izbliza zagledala u svinju i divila savršenim dugim plavim trepavicama. Svinja je prekorno zurila u nju, oĉiju zakrvavljenih i naduvenih, kao da je plakala. Usta su joj bila poluotvorena i Lora je videla red savršeno ravnih zašiljenih zuba. „Bila si vegetarijanka kada si napustila London“, rekla je Lora, a apetit joj je bio potpuno uništen pokoljem u ostavi. „Svima je dozvoljena evolucija“, Hana je slegla ramenima. ,,I dobro je imati iskren odnos sa hranom koju jedeš. Dţonatan misli da se korišćenjem cele ţivotinje pokazuje poštovanje. To je prirodan tok stvari. Ljudi su to radili vekovima. On ĉak ţeli da pretvori bešike u kondome i izloţi ih u vitrinama u Raju.“ „Tako nešto bi uradio Dejmijen Herst“, rekla je Lora, ali ţelela je da kaţe da je Hanino, naizgled opušteno, napuštanje vegetarijanskih naĉela ima isti znaĉaj kao kada vernik izgubi veru. Umesto toga, ne razmišljajući, pomilovala je svinjsku glavu. Pomislila je na Semov otromboljeni penis, koji je leţao na njegovoj butini, i na svoja spremna jajašca, osuĊena na doţivotnu robiju. A onda, na svoje iznenaĊenje, shvatila je da se smeje, jer iako je videla mnogo pacijenata sa impotencijom povezanom sa neurološkim stanjima, još nikada nije naišla na sluĉaj koji je razvio pravu-pravcatu fobiju od toga da će mu ţena zatrudneti. Bilo je to vredno epizode Bez reanimacije. „Je li ti Dţonatan ispriĉao kako sam mislila da Sem na internetu pokušava da pronaĊe agenciju za uparivanje oţenjenih ljudi?“, pitala je Lora, iznenaĊena koliko je lako pronašla smešnu stranu te situacije. „To i nije toliko besmisleno“, rekla je Hana. „Tako je Dţejni upoznala Stiva, mada oni oĉigledno ne priĉaju sada o tome.” „Misliš, oni su se upoznali preko agencije za uparivanje venĉanih, iako nijedno od njih nije bilo u braku?“ Lora je pitala s nevericom. „Mislim da joj je trebao neko da joj skrene misli sa Patrika, a Stiv nije hteo vezu koja bi uticala na njegov posao“, rekla je Hana. „Ne mogu da verujem da mi Dţejni to nikada nije rekla“, rekla je Lora. „Sigurno je mislila da se ne bi sloţila s tim“, nagaĊala je Hana. „Ali zašto bi to pomislila?“ pitala je Lora, koja je znala da ima istine u Haninoj primedbi. „Jer bi bilo tako“, rekla je Hana. ,,A ljudi brinu hoće li imati tvoje odobrenje.“ „Ljudi se uvek tako osećaju kada su u društvu doktora“, rekla je Lora. „Ja sam se tako osećala mnogo pre nego što si diplomirala“, rekla je Hana. „Znala sam da mi treba tvoje odobrenje ako sam htela igde da stignem sa Dţonatanom.“ „Bio je oĉaran ĉim te je upoznao“, rekla je Lora pokušavajući da zamisli period svog ţivota kada je mogla

biti zastrašujuća. „Nije bilo bitno šta ja mislim.“ „Sem je uvek podrţavao Dţonatanove odluke, ali ti si bila drugaĉija. Ti si njegov moralni kompas. Još uvek mu je stalo do tvog mišljenja. Znaš li da sam se uvek pitala da li je meĊu vama bilo neĉega?“ pitala je Hana naglo. „Mislim, sada mi, oĉigledno, nije bitno, ali uvek sam osećala da postoji nešto nerešeno.“ Lora je bila previše zaprepašćena da bi odgovorila. Kako se, razmišljala je, nakon svih tih godina hibernacije, ova tema odjednom probudila? Zapitala se na tren ima li to neke veze sa fotografijom u njenoj sobi. Ta slika je postavljala više pitanja nego što je davala odgovora. Kao Supruţnici Arnolfini. Pokušavala je da objektivno razmisli o fotografiji. Da li je naĉin na koji Dţonatan nije gledao u kameru znaĉio da je bio ljut na Patrika? Paţljivi posmatraĉ bi primetio da, iako su Sem i Dţejni stajali na rastojanju, Semov noţni palac gurka njen list u onoj osetljivoj taĉki neposredno iznad skoĉnog zgloba. A moţda su nešto prepoznali i u Lorinom pogledu, ali su pogrešno zakljuĉili ko je odgovoran za to stanje zadovoljene malaksalosti. Fotografije su opasne, pomislila je Lora, jer nisu govorile ništa o onome što se dešavalo pre ili posle. Zbog toga je volela medicinu. Snimak mozga davao je odgovore na više pitanja nego što je postavljeno. Rešila je da detaljnije ispita Hanu, ali obe su postale svesne meteţa ispred kuće. Slovaĉki radnik, kog je Lora poslednji put videla kada je merio leje za špargle, prišao je otvorenoj puškarnici na kraju ostave i pozvao Hanu da izaĊe. Njeno ime je izgovorio sa grlenim naglaskom na prvom suglasniku i prijateljski se nasmešio Lori, ali u njegovom glasu se osećalo nestrpljenje. „Ovo je Jacek“, rekla je Hana. Skinuo je šešir i Lora se nejasno iznenadila ugledavši punu glavu plavih dredova. Izbliza, bio je stariji nego što je Lora zamišljala. Spustio je ruku na sims i Lora je primetila oţiljak od opekotine na jednom zglobu i nekoliko ruţnih crvenih ţuljeva na prstima. Lora je naviku da posmatra šake stekla još u ranom detinjstvu. Jacekove su svedoĉile o osobi koja se bavi teškim fiziĉkim radom. Bile su tako suve da su se u naborima oko zglobova otvarali duboki kanali. Bile su iste kao šake imigranata koji su završavali na njenoj klinici u Londonu, pošto bi zaradili neurološke probleme nakon nesreća na neureĊenim gradilištima. Lora nije mogla da razume šta je govorio, ali on je nekoliko puta pokazao polje pored kuće i Lori se uĉinilo da ga je ĉula kako kaţe da ide da naĊe konopac. „Neko je ušao kod bika“, Hana je brzo objasnila dok su izlazile iz ostave. Lora je stajala pored otvorenog prozora, pokušavajući da razabere šta se dešava u polju i da li je to zahtevalo njenu paţnju. Već je mogla da vidi Hanu kako se zaputila ka kapiji ograde oko dvadeset metara dalje. Uzani prozor je pruţao jasan pogled na dugu uzanu scenu napolju. Tako je videla, na vrhu okvira, u polju iza dvorišta malu figuru koja se u pravoj liniji zaputila ka kući, sa obe ruke utisnute duboko u dţepove kaputa. Ĉovek je koraĉao odluĉno, zureći u zemlju kao da u moĉvarnom pašnjaku traţi odgovor na neko znaĉajno pitanje. Bilo je teško proceniti je li to muškarac ili ţena jer je neravno zemljište zahtevalo da ĉovek pravi duboke, snaţne, muške korake. Kada je uzana prilika stigla do sredine polja, na jednakom rastojanju od ţivice, koja je oznaĉavala granicu, i kapije koja je vodila ka kolskom prilazu, Lora je primetila bika koji se pojavio na udaljenoj ivici polja, krupnog ĉak i sa ovog rastojanja. Kruţio je ivicom, prebacujući se sa strane na stranu, a njegova ogromna graĊa gutala je sićušne noge, kao da ga pokreće ĉista sila njegovog masivnog tela. Glavu je drţao nisko, ali Lora je to pripisala naporu koji mu je trebao za koraĉanje. Bio je to isti mehaniĉki instinkt koji su njeni pacijenti oboleli od Parkinsonove bolesti koristili da bi ostali u pokretu. Napredovao je polako, kao da radoznalo posmatra stranca u svojoj blizini. Ĉak i kada je ubrzao, to je i dalje izgledalo kao usporeni snimak. Zaputio se ka ĉoveku sporo, ali odluĉno. Hana se nigde nije mogla videti. Lora je pretpostavljala da je otišla da traţi uţe i poĉela je da dovikuje muškarcu, koji ništa nije slutio, jer sada, kada je bio bliţe, bilo je oĉigledno da je to bio muškarac. Pogledala je naviše i videla da je bik krenuo u lagani kas i da se tromo pribliţava ĉoveku, koji je delovao potpuno nesvesno onoga što će se uskoro desiti. Lora je zapazila da prozor moţe da se otvori više ako se nagne preko ivice i gurne zarĊalu rezu. Tada je bik bio samo desetak metara iza ĉoveka. Njegov ogromni stomak ljuljao se levo-desno, a ţivotinja je duboko disala od napora, ili moţda od gneva jer je otkrila da neko neovlašćeno prolazi njenom teritorijom. Pre nekoliko godina bio bi to lep primerak, ali sada, sa umršenom gustom belom dlakom i

izbledelim braon krznom, podsećao je na ljutog starca. „Pazi, iza tebe!“ vikala je kroz prozor. Lora je iznova dozivala osobu u polju, mlateći rukom. A onda je, za samo nekoliko sekundi, bilo prekasno. Bik se zaustavio tik iza ĉoveka. Nije ga dotakao, ali ĉovek je dramatiĉno pao na kolena i kleĉao u blatu kao da se moli. Lora je osećala kako joj se utroba izvrće: bio je to Sem. Šta je to, za ime boţije, radio? Izjurila je iz ostave, još uvek u Haninim cipelama, i zatekla Gabi kako pokušava da otvori zaglavljena zadnja vrata u kuhinji. Onda su obe potrĉale ka kapiji. „Uradi nešto“, Lora je molila Hanu. „Ne brini“, rekla je Hana. ,Ja ću rešiti ovo. Ako se previše uzbudi, smanjiće mu se broj spermatozoida i nećemo imati dovoljno teladi.“ U polju je Sem ostao na sve ĉetiri. Bio je potpuno miran, duboko je disao, pre nego što se uspravio i suoĉio sa radoznalom zveri. „Šta ćemo sa Semovim brojem spermatozoida?“ rekla je Lora, zaprepašćena i Haninim zaštitniĉkim nagonom prema biku i svojim novosteĉenim znanjem o razmnoţavanju stoke. Hana nije odgovorila jer je bila opĉinjena Semom. Umesto da se povuĉe, on se uspravio i polako krenuo ka biku, levu ruku je drţao pod pravim uglom u odnosu na telo. Kada je stao ispred ţivotinje, polako je ispruţio ruku, zadrţao je horizontalno ispred bikovog krznenog lica i ispruţio kaţiprst i srednji prst ka njegovim oĉima. Kada je imao njegovu punu paţnju, poĉeo je da pravi sitne kruţne pokrete prstima. Bik je stajao sasvim mirno, naizgled zapanjen. „Šta on to radi?“ pitala je Lora. „Mislim da pokušava da hipnotiše bika“, rekla je Hana s nevericom. „Gledao je previše emisija o divljim ţivotinjama.“ „Popio je previše votka-tonika“, rekla je Lora. Onda ih je Sem ponovo iznenadio tako što je lagano s ramena stresao rukav jakne, a zatim ga jednim raskošnim pokretom uhvatio desnom rukom. Spustio je levu ruku i stao ispred bika, mašući pred njim jaknom kao matador. Lora nije znala da li da se smeje ili da plaĉe. Sem je drmusao jaknu, najpre lagano, tako da je samo rub na njenom dnu podrhtavao. Bik je zurio u jaknu, spuštajući glavu. Mogla je da vidi Semove usne kako se pomeraju i pitala se šta li govori. „Idem da pomognem“, rekla je Hana, sagledavajući situaciju. „Sema moţe da spasi jedino on sam“, progunĊala je Lora krajnje uverena u to. „Mislila sam da spasim bika“, rekla je Hana, dok je uskakala u polje. „Sem će ga stvarno uznemiriti. On je potpuno bezazlen. Ĉak i kada ga neko izaziva.“ „Nek sam proklet“, rekao je Dţonatan, koji se upravo pojavio pored Lore. „Jel' on to ima neki hemingvejski trenutak?“ „Tako nešto“, mumlala je Lora. „Neko mora da posluţi kao mamac“, rekao je Dţonatan penjući se na ogradu. „Onda Sem moţe da pobegne.“ „Moţda ti?“ viknula je Hana. Dţonatan je pokazao svoju obuću. „Ovo su mi nove patike“, rekao je slegnuvši ramenima u znak izvinjenja. „Zar nemate ĉuvara bika?“ pitala je Lora. „Kao lovoĉuvara, misliš?“ odgovorio je Dţonatan. „Posebnog ĉuvara za bika“, rekla je Lora. „To je Hana. Stvarno je poslušan kada ona radi oko njega. Njena priroda je umirujuća. Bik je osetljiv na Semovo raspoloţenje.“ „Nema to nikakve veze sa Semovim raspoloţenjem“, rekla je Lora. „On je previše pijan da bi išta osećao.“ „Mnogo puta sam bio sa Semom kada je bio naroljan, ali nikada nije pokazao nikakve matadorske sklonosti“, rekao je Dţonatan. „Ĉak ne poĉinje ni da se raspravlja. Ne brini, Lora, evo Jaceka, on će sve da razreši.“ Jacek je preko ramena nosio uţe i ular. Išao je blago se ljuljajući, kao kauboj. Farmerke su mu visile sa

kukova, a kosa se njihala s jedne strane na drugu dok je koraĉao ka njima. Lora je pokušala da otvori zaglavljenu gvozdenu ruĉku kapije, ali ona nije htela ni da mrdne. Jacek je stao pored nje i sagnuo se da pogleda zarĊalu rezu. Lora se nagnula i nos joj se našao pored njegove kose. Paţljivo je udahnula i iznenadila se otkrivši da je, osim tragova ulja, verovatno bademovog, mirisala baš kao kosa njene dece. Obuzela ju je ţelja da je dodirne i drţi u šaci, da oseti njenu teţinu. Šta li on misli o nama, pitala se. Na trenutak mu je zavidela na jednostavnom ţivotu. Ovde je da zaradi novac i pošalje ih svojoj porodici u Slovaĉkoj. Za jedan dan će zaraditi više nego što proseĉan Slovak u svojoj zemlji zaradi za celu nedelju. Radiće naporno: njegovo izvajano telo bilo je dokaz fiziĉkog rada, ne sati provedenih u teretani. Sigurno nas gleda i ĉudi se besmislicama naših ţivota, uzdahnula je Lora. Zavidela mu je, premda ne zbog njegove mladosti ili dobrog izgleda. Zavidela mu je zbog ravnodušnosti. „Naljutićeš ga, Seme“, vikala je Lora preko kapije, ali Sem ili nije mogao ili nije hteo da je ĉuje. Kada je bik shvatio da je jakna sklonjena u poslednjem trenutku, zagledao se u Sema. „Sve je ovo tvoja greška“, rekla je Lora ljutito Dţonatanu. „Otkud to? Samo što sam stigao“, rekao je Dţonatan zbunjeno. „Uvek si tako stroga prema meni, Lora.“ „Ne mislim neposredno. Mislim posredno.“ „O ĉemu ti to priĉaš?“, pitao je Dţonatan iskreno zbunjen njenim tonom. „Ne moţeš mene da okriviš za ovo. Crvena postava jakne nervira bika.“ „Bikovi su slepi za boje“, rekla je Lora. Sem naizgled nije bio svestan niĉega što se dešavalo izvan polja. Sada kada je privukao bikovu paţnju, poĉeo je ţivlje da mlati jaknom. Bik je kopao zemlju jednom nogom, bacajući male vlati trave u vazduh, lagano spuštajući glavu dok skoro nije dodirnula travu, a zatim se umirio. Svi su bili zapanjeni. Sem je osetio kako mu adrenalin kruţi telom. Drhtao je od išĉekivanja, odupirući se nagonu da se pomeri sve dok bik ne krene na njega. Osetio je nešto sliĉno ekstazi i na sekund je dozvolio sebi da zatvori oĉi i uţiva u trenutku. Bik je laganim korakom krenuo ka njemu, a onda se ukopao. „Ole“, viknuo je Sem, pokušavajući da izazove bika. Ali ovaj se nije pomerao. U napadu ozlojeĊenosti, Sem je bacio jaknu ka biku i ona se zakaĉila na rog. Neuznemiren, bik se promeškoljio pošto mu je postava jakne ograniĉavala vid. Svi su zaustavili dah dok se bik besciljno gegao dalje od Sema. Sem se nesigurno spustio na butine i ostao tako. Pogledao je preko ramena i video da se bik povukao u udaljeni deo polja. Bezvoljno je pokušavao da strese jaknu. Semu je bilo drago kada je video kako Lora preskaĉe ogradu i trĉi ka njemu. „Seme“, vikala je. „Jesi li dobro?“ „Izvanredno“, doviknuo joj je. „Nikad bolje.“ Pitao se zašto je trĉala kada je drama bila završena. Ali to je bio Lorin stil. Uspevala je da se uzdrţi u odsutnom trenutku, ali se raspadala kada bi se sve razrešilo. Nasmešio se jer ga je umirilo to što je oţenjen nekim ko je tako jednostavan. Trebalo je da joj kaţe da je pozajmljivao novac od Dţonatana. Pre svega, trebalo je da joj kaţe da je dao otkaz ne bi li završio scenario za film koji je poĉeo da piše još pre šest godina. Mlati rukama kao vetrenjaĉa, oduševljeno je pomislio Sem dok se primicala. Izula je cipele i video je ĉak i sa udaljenosti da joj je nova haljina spreda prljava. Naramenica joj je skliznula sa ramena i ispod nje je video bretelu grudnjaka. Video je kako njena leva dojka preti da se izlije izvan svojih okova od engleske ĉipke. Pomislio je na odmor koji je Dţonatan planirao i prvi put posle mnogo nedelja uhvatio je sebe kako nešto ţeljno išĉekuje. Tada će vazektomija već biti gotova. Njihova deca će biti sa Lorinim roditeljima i prvi put za sedam godina provešće malo vremena sami. Nije mu stvarno bilo bitno gde idu. Bilo je bitno samo to da će sedam noći spavati u istom krevetu bez ikakvih ometanja i da će, nesputan brigama da će ona zatrudneti, najzad moći da iskoristi to što mu je njegova ţena još uvek privlaĉna.

8 Problem sa tim što nešto znaš jeste u tome što više ne moţeš da ne znaš to, pomislio je Sem za vreme doruĉka sledećeg jutra. Oĉne jabuĉice su mu bile kao šljive, smeţurane i suve od umora. U ustima je imao ustajali ukus alkohola i cigareta, a grlo mu je gorelo. Ĉitao je neke nedeljne novine, ali reĉi su mu se mutile. Iznova je ĉitao istu reĉenicu, kao da će se ponavljanjem reĉi raspršiti u besmislene delove. Dţonatan Slit istraţuje novo englesko jelo, pisalo je u naslovu, pored male zrnaste fotografije Dţonatana kako napušta privatni klub sa ţenom kratke crne kose. Bila je to tabloidska priĉa koju bi Sem obiĉno ispustio iz ruku. Ali dok je prouĉavao sliku, znao je da je ta ţena sedela pored njih kada je sa Dţonatanom prethodne nedelje išao u pozorište. Iako je glavu okrenula od kamere, bio je siguran da je to ona. Kratka, razbarušena, tamna kosa, usta zbog kojih je muškarac razmišljao samo o jednom, bademaste, skoro orijentalne oĉi, sve je to bilo poznato. Sem je odmahnuo glavom pomislivši na ironiju da je on kod braĉnog savetnika morao da poriĉe preljubu, a Dţonatan je uĉestvovao u više prevara. „Uhvatili ste pogrešnog ĉoveka“, hteo je da kaţe svima za stolom. Jer iako nije bilo dokaza da se podigne optuţnica protiv Sema, neki ljudi bi mogli pomisliti da gde ima dima, ima i vatre. „Trebalo bi da motrite na onog što šalje poruke nedeljom ujutro“, hteo je da kaţe posmatrajući Dţonatana kako šeta pored kuhinjskog prozora paţljivo pritiskajući tastere na svom mobilnom telefonu. Sem je podigao pogled i susreo se sa tri para zabrinutih oĉiju. Sigurno je mrmljao naglas. Po raznovrsnim izrazima lica za stolom znao je da se to što priĉa sam sa sobom smatra još jednim simptomom njegove, sada veoma javne, krize srednjih godina. A to je samo bila još jedna ironija, jer otkako je ĉvrsto rešio da ode na vazektomiju, osetio je da mu se vraća ravnoteţa. Ustao je da iseĉe parĉe hleba. Bio je to hleb od celog zrna, organski, sa semenkama i orasima i, iako mu je ruka drhtala, uspeo je da iseĉe priliĉno pravu liniju po sredini. Dok je hleb menjao boju u tosteru, Sem se nagnuo iznad njega da oseti toplotu usijanih ţica. Lice mu je gorelo, ali rešio je da se ne pomeri sve dok ne bude mogao jasno da se seti dogaĊaja od prethodne veĉeri. Prisetio se daje stajao u polju sa bikom, osećajući se neobjašnjivo ushićeno, a onda se niĉega nije sećao sve dok se nije probudio jutros u pola šest, u krevetu sa Lorom. Deo izmeĊu ta dva dogaĊaja bio je izgubljen. Semu je to bilo prosto: otišao je da prošeta i razbistri glavu, neoĉekivano se susreo sa bikom i odluĉio da bi moţda bilo zabavno izazvati borbu. Sada je shvatao da je umesto kao znak oporavka, njegovo ponašanje tumaĉeno kao još jedan dokaz emotivne propasti. Osećanje da je uradio nešto zbog ĉega će zaţaliti, a nije mogao da se seti šta, bilo je pojaĉano time što je ustao u istoj odeći koju je nosio juĉe i što su ga Lora i Hana doĉekale s laţnim osmesima, kada je sišao u kuhinju u deset sati. Bio je njegov red da ujutro ustane sa Benom i samo nešto ozbiljno bi navelo Loru da se odrekne leškarenja. Naroĉito kada se u obzir uzmu dugi pregovori tokom putovanja ovamo o tome ko je više spavao prethodne noći. Tost je iskoĉio i udario ga u lice. Video je Gabi kako ga posmatra iz prikrajka, preko ĉasopisa, i nasmešio joj se. Malo prebrzo je oborila pogled. Obukla je nekoliko dugih majica, rukava navuĉenih tako da joj pokrivaju šake, i mini-suknju od teksasa sa crnim helankama, uniformu otresitih Londonskih tinejdţerki. Ali u ruralnom Safoku, daleko od krojaĉkog radara ĉak i londonskog predgraĊa, ona ju je isticala kao nekoga ko prednjaĉi u igri stila. Tinejdţerski termostat je sigurno trajno podešen na niţu temperaturu, pomislio je Sem, jer su bili umotani u mnogo slojeva odeće. Moţda zato što su uvek bili toliko mršavi. Premda, Gabi nije delovala gladno. Imala je dugaĉke udove i bila je atletski graĊena, ĉak i nemoderno bujna. Na njenom telu nije bilo niĉeg košĉatog. Sem je primetio da su njene crne koţne baletanke pokrivene blatom i s grizom savesti se setio da je Gabi bila meĊu onima koji su došli na polje pokušavajući da ga ubede da se skloni. Koliko li joj je

staro i smešno on sigurno delovao. Pitao se koliko zna o tome šta se dešava. „Kafu?“, pitala je Hana sa svog kraja stola. Sem je osetio grizu savesti dok je razmišljao o onome stoje proĉitao u novinama. Odmah se nakon toga uspaniĉio jer nije mogao da se seti šta je sve priĉao prethodne veĉeri. Moţda je rekao Lori šta se desilo u pozorištu. Uhvatio je njen pogled, na njenom licu ništa nije otkrio, pa se brzo vratio na svoje mesto i prelistao novine do sportskih strana. „Bajno“, rekao je Sem, razmazujući debeo sloj marmelade na prepeĉeni komad tosta. „Kakvu ţeliš?“ pitala je Hana. „Espreso, late, makijato, amerikano ili kapuĉino?“ „Mislim da bi dupli espreso verovatno bio dobra ideja“, rekao je Sem. „Dobila sam najdivniju matari kafu iz Jemena“, rekla je Hana oduševljeno. „Stvarno je teško doći do nje. Ili da ti napravim mešavinu brazilskog santosa i etiopske moke? Ili, ako ţeliš nešto sa ukusom ĉokolade, trebalo bi da probaš gvatemalsku maragogip. Da li si ikada video slonovsko zrno?“ „Ahm, ne“, rekao je Sem dok je Hana otvarala ormar posvećen razliĉitim vrstama kafe i izvlaĉila razne marke. U šortsu od dţinsa otpozadi je izgledala isto kao kada ju je Sem upoznao pre sedamnaest godina, kada ju je Dţonatan prvi put doveo na Oksford. „To je najveće zrno na svetu. Ja ne kupujem robustu“, rekla je. „Kolumbijska medelin kafa je malo manje kisela, što je moţda bolje za tebe kad se u obzir uzme sinoćni ispad. Ali od nikaragvanske se pravi stvarno dobar espreso. Nju ću poneti kad krenemo u Škotsku.“ „Znaš šta, Hana“, rekao je Sem izvinjavajući se. „Imaš li nes?” Paţljivo je sklopio novine napola i naslonio se na njih levim laktom. Ali pošto mu je Hana prišla sa nekoliko razliĉitih vreća sa zrnima kafe, ponovo ih je uzeo i okrenuo prednju stranu. „Nikada te ne bih svrstala u ĉitaoce tabloida“, rekla je Hana proĉitavši preko njegovog ramena priĉu o fudbaleru koji je uĉestvovao u trojci. „Ali opet, nisam znala ni za tvoje matadorske sklonosti. Divno je znati da nekoga moţeš da poznaješ toliko godina, a da ipak otkrivaš nove stvari o njemu, zar ne?“ „Kako je bik?“ pitao je Sem, brzo prešavši na sledeću stranu. „Fino“, rekla je Hana, pomalo naglo, vraćajući se na stolicu. „Veterinar dolazi kasnije.“ „Boţe, jesam li ga povredio?“ pitao je Sem. „Pojeo je tvoju jaknu“, rekla je Lora, zureći strogo u njega s drugog kraja stola. Bilo je to prvo što mu je rekla otkako je sišao. „A patent-zatvaraĉi se ne smatraju biranom hranom za organski gajenu stoku.“ Video je Gabi kako se smeši. Sem je napravio grimasu i ponovo se okrenuo inkriminišućoj strani da zuri u zrnastu fotografiju ţene. Dţonatana je video samo jednom nakon te veĉeri u pozorištu i nijedan nije spomenuo ono što se desilo. Umesto toga, beskrajno su govorili o povreĊenim igraĉima u Arsenalu, o tome kako će posao ići sada kada su Poljaci krenuli kući i da li će i druge banke pasti nakon Ber sternsa. Semova namera je bila da izbriše to veĉe iz svog sećanja i bio je priliĉno uveren da je i Dţonatan osećao isto. Njegovo ponašanje je pre odstupanje nego deo obrasca nevernosti, zakljuĉio je Sem. I svaka dalja priĉa uĉinila bi Sema većim sauĉesnikom nego što je bio. Pošto je bio oţenjen neurologom, Sem je bolje od većine shvatao kako su sećanja graĊena. Beskrajna analiza i ponavljanje detalja jesu nepobitan naĉin da se ona ugrade u vaš limbiĉki sistem, spremna da vam se prišunjaju u trenucima sumnje. Sem je rešio da to veĉe bude ograniĉeno na njegovo kratkoroĉno sećanje, ali slika u novinama ukljuĉivala je te sinapse. Dok je srkao egzotiĉnu mešavinu kafe, koju je Hana stavila pored njega, prisetio se tako zaprepašćujuće jasno šta se desilo u pozorištu da se pitao nije li to moglo da se svrsta u flešbek. Veĉe je obećavalo. Dţonatan je, neuobiĉajeno, predloţio da zajedno odgledaju predstavu. Naravno, sada mu je ideja da je on nesebiĉno organizovao put do pozorišta ne bi li promenio Semovo loše raspoloţenje izgledala smešno. Poznavao je Dţonatana dovoljno dugo i znao je da njegova naizgled dobroĉiniteljska dela ĉesto imaju krute šavove sebiĉnosti. Ĉak je i odmor u Škotskoj bio deo reklamne kampanje. Sve je to bilo deo plana. Sem se na poĉetku opirao ponudi za odlazak u pozorište jer Dţonatan nije sposoban da sedi mirno ni kratko. Ali promenio je mišljenje kada mu je Dţonatan objasnio da je neko od njegovog kuhinjskog osoblja dobio manju ulogu konobara i dao mu nekoliko besplatnih karata. Osim toga, bila je to Pinterova drama o

preljubi i Sem je pomislio da bi ta tema mogla zadrţati Dţonatanovu paţnju, mada ne iz razloga kasnije otkrivenih. Osim ukoliko je u pitanju bio njegov posao, Dţonatanova moć koncentracije bila je nepopravljivo nepouzdana. Sem se prisetio kada mu je prvi put okvirno saopštio kolike su razmere njegove krize, pre godinu dana. Dţonatan je tome posvetio svoju punu paţnju celih pet minuta, tokom kojih je jedva disao izlaţući svoje mišljenje o tome šta bi Sem trebalo da uradi (odustane od sapunice, napiše nešto svoje, kada se to proĉuje). Onda je temu skrenuo na oĉevu farmu u Safoku i treba li on i Hana da je preuzmu i sa nje snabdevaju Raj. Zapravo, Sem se prisećao, kod Dţonatana je najbolje to što je ostavljao malo vremena za introspekciju. Ţiveo je ĉvrsto u sadašnjosti. Pošto nikada nije ozbiljno shvatao Semove probleme, obiĉno je uspevao da ih marginalizuje. Kada je Sem uzeo svoju kartu na vratima pozorišta u Kovent Gardenu, zapitao se da li će završiti tako što će sam odgledati predstavu. Otišao je da saĉeka u baru i uspeo da popije nekoliko votka-tonika. Votka ga je manje uspavljivala nego vino, a i Lora nije mogla da je oseti u njegovom dahu. Bio je zadovoljan kada mu je Dţonatan poslao poruku da ubrzo stiţe. Desilo se nekoliko puta, u skorije vreme, da se Dţonatan nije pojavio, pa je Sem proveo veĉe pijući sam. Kao neko ko je retko mogao da upotrebi posao kao opravdan izgovor za otkazivanje bilo ĉega, Sem je obiĉno verovao u Dţonatanova opravdanja da je iskrsao neoĉekivan problem: uvreĊeni šef kuhinje, nepouzdani dobavljaĉi, pijani kritiĉari... svi oni su imali uloge protekle godine. Te veĉeri, Dţonatan se najzad pojavio kada se oglasilo zvono za poĉetak predstave. Sem je ustao da krene u publiku, ponevši svoje piće u plastiĉnoj ĉaši, ali Dţonatan ga je povukao za ruku. „Jesi li za šmrk na brzaka?“, pitao ga je. „Ne“, rekao mu je Sem odluĉno, ali Dţonatan je svejedno nestao u toaletu. Morao je da ubeĊuje razvodnika da ih pusti u gledalište tako kasno, a dok su preskakali torbe i noge da bi stigli do svojih sedišta, ljudi u njihovom redu, u pozadini balkona, gunĊali su da je trebalo da probaju s drugog kraja. Bilo je to malo pozorište koje je pojaĉavalo osećaj intimnosti izmeĊu glumaca i publike. Sedeli su na kraju poslednjeg reda. Dok su se smeštali na svoja mesta, Sem je zatvorio oĉi i duboko disao nekoliko minuta. Stezao je i opuštao pesnice dok nije osetio da su mu se ruke najzad opustile. Rešio je: otići će na vazektomiju. Neće biti više rasprave, niĉega što bi ga moglo odvratiti od tog ĉina. I reći će to Lori kasnije. Srećom, stariji doktor kog je posetio poticao je iz doba kada oĉevi nisu prisustvovali poroĊajima, a odluke koje su se ticale muškog reproduktivnog organa donošene su jednostrano. Ne razmišljajući, Sem je spustio šaku preko prepona i usredsredio se na pozornicu. Drama je bila podeljena na devet scena, a na kraju svake svetla su se gasila na nekoliko minuta. Sem je pokušavao da se seti kada je prvi put primetio da se Dţonatan meškolji pored njega. Na kraju prve scene, Dţonatan ga je pitao je li glumica na sceni bila ţena iz serije Ballykissangel i Sem je potvrdio da je to zaista bila Dervla Kirvan. Negde usred scene, Dţonatan ga je levom nogom udario u koleno. Sem je pomislio da pokušava da mu da znak da će se ĉovek koji je radio u Raju pojaviti, pa mu je rekao da se tek sedma scena odvija u restoranu. Tada je Sem mislio da je to dobro jer će naterati Dţonatana da ostane i nakon pauze. Sem je prouĉavao Dţonatana i iznenadio se kada je primetio da on netremice gleda u pozornicu. Mišići na licu su mu bili zategnuti od uzbuĊenja i disao je pomalo neravnomerno. Graške znoja oiviĉavale su mu gornju usnu. Na trenutak, Sem je pomislio da ga je pogodilo ono što se dešava na sceni. Ĉak se nakratko zapitao i da li ga je zaplet sa preljubom pogodio u ţicu. Dţonatan je bio zabrinjavajuće ranjiv, zbog toga su ţene uvek ţelele da ga spašavaju od njega samog. Ako je i bilo nekih nesmotrenosti, Sem za njih nije znao. Sve u svemu, to je znaĉilo da ih verovatno i nije bilo, jer Dţonatan nije znao da ĉuva tajne. Sem se dobroćudno nasmešio. Svetla su prigušena zbog još jedne promene scene i Sem je ponovo postao svestan Dţonatanovog disanja. Kada je treća scena poĉela, Dţonatan se levim stopalom oslonio na sedište ispred sebe. Sem je znao da će to nervirati onoga ko sedi u redu ispred, pa je podigao ruku da spusti Dţonatanovu nogu. U tom trenutku, Sem je primetio da, ne samo da je prvo dugme Dţonatanovih farmerki bilo otkopĉano, već je i leva ruka ţene koja je sedela pored Dţonatana bila duboko u njegovim pantalonama. Sem je oštro udahnuo. Osim što mu se podizao i spuštao grudni koš, Dţonatan je ostao potpuno miran, odluĉno zureći ispred sebe.

Nije se okretao ka Semu, ĉak ni kada ga je Sem gurnuo. Zbog toga je Sem pokušao sa drugom taktikom, pa se nagnuo napred da osmotri ţenu koja je sedela do Dţonatana. Kada shvati da je on primetio šta se dešava, postideće se i izvući će ruku. Sem nije shvatao kako je Dţonatan dozvolio da se to desi. Bilo je neverovatno. Zapravo, još neverovatnije od izmišljenog snošaja koji se odvijao na sceni. Ali umesto da se postidi kada je primetila Semov pogled, ţena koja je sedela do Dţonatana nastavila je da trlja unutrašnjost njegovih pantalona. Bila je prelepa, Sem je morao da prizna, ne ustuknuvši pred njenim zurenjem. Nasmešila mu se tako nevinim osmehom da je morao da skrene pogled. Kada su se svetla upalila na poĉetku pauze, Dţonatan se nagnuo ka Semu i prošaputao napregnutim glasom: „Izvini. Moram da idem.“ Brzo su ustali i tada je poslednji put video Dţonatana pre ovog vikenda. Sem je odmahnuo glavom, delimiĉno u neverici, ali uglavnom da bi se otrgao iz mamurluka. Najvaţnije mu je sada bilo da skloni inkriminišuću stranicu iz novina pre nego što je vidi neko drugi. Ne toliko da bi zaštitio Dţonatana, nego da bi saĉuvao Hanu od poniţenja kada otkrije da je Dţonatanova prevara izloţena tako javno. Moţda je Dţonatan video tu ţenu samo nekoliko puta i Hana nije morala da sazna. Dok je nehajno prelistavao novine tragajući za fotografijom, sve se više ljutio na Dţonatana. Pokušavao je da shvati taj osećaj prezira koji je kuvao u njemu. Da li mu zaista smeta što Dţonatan ima ljubavnicu? Ili mu smeta to što je sada umešan u prevaru? Moţda je u pitanju to što je u njihovim godinama u prijateljstvo sa drugim parovima ulagao više nego što je oĉekivao. Ako će se Dţonatanov brak sa Hanom raspasti, s kim će provesti Novu godinu? Sa kim će ići na odmor? MeĊutim, to osećanje neobjašnjivog gneva bilo je sloţenije. Lupalo mu je u glavi poput bubnjeva sve dok nije došlo u rezonancu sa drugim starim razlozima za ozlojedenost, koje je Sem mislio da je odavno zakopao. Poţeleo je da se poveri Lori, ali sve dok ne bude znao ĉinjenice, to mu je delovalo prevremeno. Osim toga, svejedno nije hteo da poremeti njihov nestabilni napredak. Paţljivo je otvorio stranu pred sobom i izdvojio je od ostatka novina. Potom ju je presavio jednom, pa još jednom, kao da pravi sloţenu origami figuru i nagurao je u svoj zadnji dţep. Još je neće uništiti. „Pa, kako se navikavate na seoski ţivot?“ ĉuo je Loru kako pita Gabi. „Uglavnom je sranje“, rekla je Gabi veselo se smešeći. „Nikoga ne zanima politika. I svi imaju one grejaĉe za tremove. A najgore od svega je neprekidno predstavljanje ovdašnjim tinejdţerima. Sve previše liĉi na romane Dţejn Ostin. Previše je visterije i priĉe o dinastijama.“ „Prijateljstvo je nedvosmisleno stvar hemije“, sloţila se Lora. „Zapravo, pomalo liĉi na brak. Nije nešto što moţeš da izazoveš na silu.“ „Znam“, rekla je Gabi. „Tata uvek govori da biste mama i ti bile par koji je iz raja izašao.“ „To kaţe?“ rekla je Lora, pomalo iznenaĊena. „Nikada se ne svaĊate“, rekla je Gabi. „Vrlo smo opuštene kad smo zajedno jer meĊu nama nema niĉeg nepoznatog“, sloţila se Lora. „Mama i tata se nikada ne svaĊaju, ali to je zato što mama provodi mnogo vremena predviĊajući tatine potrebe i potiskujući svoje“, rekla je Gabi, dodavši usput objašnjenje: „Prouĉavam psihologiju.“ Lora se zapitala koliko će proći godina pre nego što Sem i ona postanu predmet prouĉavanja svoje dece. Zamislila je da će to biti spori proces razoĉaravanja. A moţda će se desiti i neki presudan dogaĊaj. Pokušala je da zamisli šta će oni reći o njoj. Moţda će odrednice koje su joj prijatelji kaĉili tokom godina biti izvor za rušenje iluzija njene dece. Sklonost ka preteranoj analizi, zajedno sa ţeljom da se nametne red zbog kog bi mogla delovati kruto; njena nesposobnost da prikrije osećanja; stepen sigurnosti u sve, zbog ĉega je delovala samouverenije nego što se zaista osećala. Lora bi se sloţila sa svim tim opisima. Nije oduvek bila takva. Da je odabrala drugaĉijeg ĉoveka, moţda bi je drugaĉije etiketirali. Nije uvek bilo lako biti udata za nekoga ko nije sposoban da osmisli ţivot dalje od narednog dana. Ko nije mogao da sustigne rok sve dok mu ne bi visio nad vratom poput giljotine i ko nije bio sposoban da obavi i najjednostavniji administrativni zadatak. Ljubaznost je ponekad precenjena vrlina. Posmatrala je Sema zauzetog presavijanjem lista iz novina. Delovao je preokupirano. Za razliku od Hane, nju je Semova nova nepoznatost uznemiravala. Bio je ovo period u njihovom ţivotu kada su morali

da budu sigurni u tlo pod svojim nogama. Lora je zurila u korice knjige okrenute naopako pored Gabinog tanjira sa tostom. Na njima se videla devojka s noţem okrenutim ka svom zglobu. „Gospode, o ĉemu je to?“ pitala je. „O devojci koja sakati samu sebe“, hladnokrvno je objasnila Gabi. „To se ĉini pomalo teško“, rekla je Lora. „Radila je to kada je bila pod stresom“, nastavila je Gabi povlaĉeći rukave svoje majice sve dok joj se nisu videli samo vrhovi prstiju. „Moţda će mene na to naterati selidba ovamo. Ljudi koji kaţu da unutrašnjost opušta nemaju pojma o ĉemu priĉaju. Stvarno je stresno kad nemaš šta da radiš.“ „Gde je Luk?“ pitala je Lora, ţeleći da skrene razgovor na prijatniji teren. „On je na Fejsbuku“, rekla je Gabi. „Je li to konj?“ pitala je Lora. „Ne, to je nešto na internetu“, nasmejala se Gabi. „Naravno da jeste“, rekla je Lora postiĊeno. „Ima preko sto prijatelja“, nastavila je Gabi. „To je zato što je baš smešan. Mnogo je bolji virtuelno nego liĉno, ako znaš šta hoću da kaţem.“ „Jesu li to pravi ljudi?“ pitala je Lora. „Jesu li prijatelji ljudska bića?“ „Neki Lukovi prijatelji su ĉudnjikavi, ali uglavnom spadaju u ljudska bića“, rekla je Gabi smešeći se. „Nisu oni što se pretvaraju da su tinejdţeri, ako na to misliš. Na njegovu stranu moţeš da uĊeš samo ako ti Luk odobri.“ „Mislim, da li oni igraju sebe same?“ pitala je Lora. „Ili da li biraju uloge nekog drugog?“ „Mislim da te zbunjuje Sekond lajf'6, rekla je Gabi, trudeći se da ne bude snishodljiva. „Njegovi prijatelji su ono što kaţu da jesu.“ „Pa to je samo po sebi priliĉno zanimljivo“, odgovorila je Lora nadajući se da će se iskupiti. „Jer pretpostavljam da podaci koje prikazuješ govore o slici kakvu hoćeš da stvoriš o sebi.“ „To vaţi za sve“, sloţila se Gabi. „Uzmimo, recimo, tatu. Svi misle da je on zadivljujući kuvar jer ima restoran i objaviće kuvar. Ali svako ko je jeo njegova kuvana jaja zna uţasnu, teĉnu, nekuvanu istinu.“ „Pitam se kako će to da izbegne kada mu novinar bude visio nad glavom dok budemo u Škotskoj?“, nasmešila se Lora. „Zamazaće ĉinjenice“, rekla je Gabi. „Tata ima labav odnos sa istinom. Znaš ga dovoljno dugo da budeš svesna toga.“ Lora je paţljivo posmatrala Gabi pitajući se postoji li u ovom razgovoru podtekst do kog je ţelela da dopre. Posmatrala je njenu vilicu i traţila mali mišić ispod oĉne jabuĉice koji je otkrivao iskrenost osmeha. Telo je kao mapa ako znate ispravno da ga ĉitate, pomislila je. Provela je mnogo vremena zureći u pacijente i traţeći znake. Zenice mogu da otkriju problem u mozgu; slabljenje sićušnog mišića izmeĊu palca i kaţiprsta ukazuje na oštećenja perifernog nervnog sistema. Laknulo joj je kada je procenila da je Gabin osmeh iskren. Dţonatan je ušao u kuhinju na zadnja vrata. Prišao je Gabi i razbarušio joj kosu. „Kako je moj mali revolucionar jutros?“ pitao je i poljubio Gabi u potiljak. „Jesi li znao, Seme, da Gabi hoće da ide na sledeći samit G8 sa demonstrantima protiv globalizacije? Slaţeš li se da najvaţnije treba da joj bude da završi školu?“ „Slobodno se smej, tata, ali jednog dana ćeš mi biti zahvalan“, rekla je Gabi, brzo sakrivši Graciju pod Obzerver. „Koliko ja mogu da vidim, vi ljudi se i ne zalaţete mnogo za rešavanje tog problema.“ „Na šta misliš?“, pitao je Dţonatan. „Pa, rekla bih da se definitivno istiĉe liĉni umesto javnog interesa“, rekla je Gabi saosećajno. „A koji su to taĉno problemi?“, pitao je Sem. „Mislim, u naše vreme je bilo priliĉno prosto: ako bi kupio nikaragvansku kafu, a bojkotovao juţnoafriĉko vino mogao si da odeš u krevet ĉiste savesti.“ Gabi ga je oštro pogledala. „Deĉji rad, Zapad koji koristi neproporcionalno veliki deo svetskih resursa, moć multinacionalnih korporacija, uništavanje prirodnog okruţenja... „, nabrajala je. „Moja firma ima besprekorne ekološke sertifikate“, pobunio se Dţonatan. 6

Second Life, onlajn virtuelni svet koji je razvio Linden lab. Imaoko milion aktivnih korisnika. (Prim, prev.)

„Ti nosiš najk patike, tata“, rekla je Gabi osuĊujući. ,,I šta tu nije u redu?“ pitao je Sem bacivši pogled na svoje patike pokrivene blatom. „Oni koriste deĉji rad“, rekla je Gabi. „Ne budi smešna“, odgovorio je Dţonatan. „I mi na farmi sve radimo organski“, rekla je Hana. „Ali ko obavlja sav posao?“, pitala je Gabi. „Slabo plaćeni Istoĉni Evropljani koji su ostavili svoje ţene i decu kod kuće da bi ih eksploatisali ljudi poput vas.“ „Ne verujem da se Jacek oseća eksploatisanim“, rekao je Dţonatan. „Mogao je da ga pokupi neki gospodar bande u Linkolnširu, pa da ţivi u Nisenovoj limenoj baraci sa gomilom Albanaca. Ovde je našao dobru tezgu.“ „Znaš li da u Peterburgu postoji ĉetrdeset jedan bordel?“, pitala je Gabi. Prekinuo ih je zvuk svaĊe na bebi-alarmu, koji je Lora podesila tako da moţe da ĉuje Nel i Bena u igraonici na vrhu kuće. Crvena sijalica neprekidno je bleštala i dok je Lora pojaĉavala zvuk, ĉula je da su oni usred svaĊe koja će se neizostavno završiti nasiljem. „Ja ću“, rekla je Gabi skoĉivši od stola. „Vas ostavljam samoţivoj introspekciji.“ „Izvinite“, izvinila se Hana dok je Gabi napuštala prostoriju. „Ako ne moţeš biti takav kada ti je petnaest, kada moţeš?“ Sem je slegnuo ramenima. „Dobro je imati sistem uverenja, ĉak iako nije koherentan.“ „Meni je šesnaest, Seme“, doviknula je Gabi kroz vrata, ,,a to je veoma snishodljivo, naroĉito kada dolazi od nekoga ko se zabavlja izazivajući bikove s gerijatrije.“ Dţonatan je odšetao do starog ormara od borovine na drugom kraju kuhinje i izvukao plastiĉnu fasciklu punu papira. Sem se ĉudio njegovoj sposobnosti da ţivot podeli na odeljke. Kako je uspevao da se pretvara sa tolikom lakoćom i oĉiglednim nedostatkom savesti? Premda, naravno, Sem je sada imao malu ulogu u njegovom paralelnom svetu. Koliko dugo viĊa tu devojku, pitao se Sem. „Odliĉne vesti o Kolu“, rekao je Dţonatan, oduševljeno mašući plastiĉnom ovojnicom. „Britanska akademija se sloţila da bude sponzor za sve avionske karte do Obena. Sve je besplatno.“ „Zar ne misliš da letenje podriva tvoje ekološke sertifikate?“, pitala je Lora. Dţonatan se iznenaĊeno zagledao u Loru. „To mi nije palo na pamet“, rekao je. „Ali potpuno si u pravu. Trebalo bi da idemo vozom. Ili moţda da vi svi odete vozom, a ja da doletim kasnije? Ne mogu da odvojim toliko vremena.“ „Dţejni i Stiv bi mogli da se usprotive da provedu dan u vozu sa malom bebom, kolevkom i svima nama“, rekla je Hana mirno dok je slagala šolje i tanjire u mašinu za pranje. „Pa, o ĉemu ćeš priĉati u tom intervjuu za ĉasopis?“, pitao je Sem, odjednom svestan da nije ništa povezano dodao razgovoru otkako je zakoraĉio u sobu. „Pa, ljudi će oĉigledno biti zainteresovani kako sam razvio strast prema hrani i kuvanju“, rekao je Dţonatan zamišljeno. ,,I ţeleće da nas fotografišu kako jedemo obrok koji sam ja pripremio.“ „To će biti jedan od vrhunaca“, zadirkivala ga je Lora. „Sve ću unapred razraditi“, insistirao je Dţonatan. „Biću spreman. Hoće da ukljuĉe i recepte kao deo ĉlanka.“ „A ja ću biti pri ruci da pomognem“, umirivala ih je Hana. „Hoće da znaju i kako smo se svi upoznali i kako se naše prijateljstvo razvijalo tokom godina“, rekao je Dţonatan. „Sve ono kako uspeh ne menja suštinu ĉoveka i o mojoj vernosti starim prijateljima.“ „Moţeš da priĉaš o svojoj opsednutosti muziĉkim trivijalnostima“, predloţila je Hana. „A šta misliš o referencama na hranu u pesmama Boba Dilana?“ predloţio je Sem. ,,E, to je teško pitanje“, rekao je Dţonatan zatvorivši oĉi i glumeći da iskreno razmišlja. „Šta misliš o seoskoj piti u pesmi Country Pie?“ „Nije loše“, rekao je Sem. „Ili kad pominje da uzmeš svoju tortu i pojedeš je u pesmi Lay Lady Lay?“ „Vrlo dobro“, rekao je Dţonatan priznajući pobedu. Dţonatan pokušava da obodri Sema, pomislila je Lora. Ali kada je podigla oĉi i uhvatila Dţonatanov pogled, shvatila je da je zapravo njemu trebala uteha. Moţda su poĉele da ga iznuruju protivreĉnosti neophodne

da odrţi svoju kulinarsku prevaru. Dţonatan se od nelagode promeškoljio na stolici pored Sema. Kao da je u Semovom stavu primetio oštrinu. MeĊutim, u takvom šegaĉenju obojica su uţivala godinama. Ĉak je i Lora, koja je govorila da joj je to dosadno, pronalazila utehu u ponavljanju. „Znam i ja jednu“, rekla je Hana. „Pivo u njihovoj igri.“ „Nije pivo, nego pion“, nasmejao se Dţonatan. „A šta misliš o pominjanju pice u pesmi Silent Weekend?“, pitao je Sem. ,,E, tu si me našao“, rekao je Dţonatan i podigao ruke u znak predaje. „To je ona o tipu koji pada na kolena i moli svoju ţenu da mu oprosti pošto ju je prevario“, rekao je Sem dobroćudno. Dţonatan je prostrelio Sema još jednim pogledom, a ovaj put je ĉak i Lora u njegovim oĉima primetila nagoveštaj prekora. „To mu je devojka, a ne ţena“, rekao je. „Kakve veze ima?“, pitao je Sem. „Pa, postoje razliĉiti stepeni neverstva?“, rekao je Dţonatan. „Po definiciji Bila Klintona?“ šalila se Hana. „Ili po pomiĉnoj skali, moţda?“, umešao se Sem. „Na skali od jedan do pet, postoji apstraktno razmišljanje o tome, zatim fantaziranje o nekome drugom dok vodite ljubav s partnerom, prevara pre nego što se venĉate, prevara pošto ste se venĉali i, razarajuća opcija, da to radite pošto ste se venĉali i dobili decu“, rekla je Hana. „To je zanimljiva teza“, rekao je Dţonatan mirno. ,,A sada mi recite šta mislite o ovom pozivu povodom objavljivanja knjige.“ Njegov glas je zaglušila Nelina i Benova rasprava. Stanje se brzo pogoršava, Lora je procenila. Ljutiti niz crvenih svetala ponovo se popalio na bebi-alarmu. Nije mogla da ĉuje da li je Gabi stigla do sobe. Lora je pojaĉala zvuk ne bi li razabrala zašto se prepiru, u sluĉaju da se od nje zahteva posredovanje. Nije bilo niĉeg prefinjenog u deĉjoj svaĊi, niĉeg sakrivenog ispod površine i nikakvih skrivenih poruka. Njihove svaĊe su je podsećale na stripove sa oblaĉićima u kojima je pisalo „Klap!“, „Bum!“ i „Zip!“ dok su se superjunaci borili sa svojim neprijateljima. Sem i ona su za njihovo opisivanje koristili meteorološke pojmove. „Stiţe nimbus“, rekao bi Sem kada bi video da se Benovo lice smraĉilo. Koristili su Bofortovu skalu da ocene intenzitet svaĊe, a jaĉina dvanaest oznaĉavala je svaĊu koja bi mogla izazvati pustoš. Kada bi dostigli taj nivo, bilo je gotovo nemoguće proceniti ko nije u pravu. Tada je bilo samo pitanje ko će se prvi odluĉiti za fiziĉko nasilje. Lora je ĉula Gabi kako ulazi u sobu i rasprava je odmah utihnula. „Šta se dešava?“ svi su ĉuli Gabi kako pita Nel i Bena. „Ne bi trebalo da se svaĊate. Time se gubi mnogo energije.“ Dţonatan i Hana su frknuli na tu ironiju. „Pa i roditelji se svaĊaju“, branila se Nel. „Jeste“, sloţio se Ben. Ovo se dobro odvija, zakljuĉila je Lora, koja je nedavno otkrila da, ukoliko je ona neprijatelj, to moţe da rasprši i raspravu jaĉine osam. „Mama i tata se raspravljaju“, insistirala je Nel. „Svi se ponekad raspravljaju“, rekla je Gabi diplomatski. „Ponekad je dobro ne slagati se.“ „Da ti ispriĉam o ĉemu se raspravljaju?“ Nel je pitala Gabi. Svi su zainteresovano pogledali u bebi-alarm. „O tatinoj piši“, Ben ju je pobedniĉki prekinuo. „O, gospode“, zareţao je Sem nagnuvši se unapred sve dok ĉelom nije dotakao sto. Mogli su da ĉuju Gabi kako se smeje, moţda i preglasno. „Ben je jednom uštinuo svoju bokom u kuhinji“, nastavila je Nel, ,,i vrh joj je sasvim pocrneo.“ „To moţe da bude vrlo opasno“, rekao je Ben ozbiljno dok su oni slušali Gabi kako pokušava da priguši smeh. „Kroz sredinu prolazi jedna vaţna arterija“, dodala je Nel. „Najvaţnija“, sloţio se Ben.

„Znaš li šta je tata hteo da uradi?“ pitala je Nel. „Hteo je da odseĉe svoju pišu“, rekao je Ben ozbiljno. ,,U stvarnom ţivotu.“ „Da mu odseĉe glavu“, rekla je Nel dramatiĉno, „kao Henri VIII i Ana Bolen.“ „A mama ga ne pušta“, rekao je Ben. „Zašto?“ pitala je Gabi zbunjeno. „Zbog ribica“, objasnio je Ben. „Trebaju nam ribice.“ „Zato što onda ne bi mogli da seksaju jedno drugo“, rekla je Nel. ,,I to je to“, rekao je Ben. „On je prešao na Mraĉnu stranu.“

9 Status advokata u Dţejninoj firmi mogao se meriti po tapacirungu. U njenoj staklenoj kabini, negde izvan središta pozornice, bila je sofa presvuĉena koţom boje ĉokolade, Imsova fotelja sa pneumatskim podizaĉem i podesivim naslonom i roletna na prozoru. Na podu je bio mali obisonski tepih ispod niskog staklenog stoĉića sa bogatim izborom ĉasopisa, koje je svakog dana paţljivo razmeštala njena sekretarica: Prakal lo kompani, Ligal vik, Akvizišns mantli, Ekonomist i Prajvat aj. Bio je tu i ogroman sto od bukovine, lampa sa teškom metalnom osnovom i ormar od mahagonija, nasleĊen od partnerke koja se nije vratila sa porodiljskog. Sve to obeleţavalo je Dţejni kao nekoga na koga treba paziti. Jedan partner, onaj koji je svoju individualnost prikazivao razmetljivim kravatama, imao je stolicu za leţanje, a jedini partner koji se izjasnio kao homoseksualac imao je Lalikovu vazu. MeĊutim, ţena nije mogla da se provuĉe s tim. To je bilo previše domaĉićki. I mada ţene više nisu ĉinile profesionalno samoubistvo ako bi stavile na sto muţevljevu sliku ili na zid okaĉile ukusne crno-bele portrete dece, koje je snimio neko poput Gaja Hilsa, Dţejni je već odluĉila da će mala fotografija na stolu biti dovoljna. Ako radite u kompaniji kao što je Fos i Spring, to obiĉno znaĉi da treba da neutrališete svoj pol. Osim ako ste mogli da odrţite korak s deĉacima, da izlazite na piće nakon posla i da se ne zgraţavate u klubovima u kojima su plesaĉice igrale gostima u krilu. Ali Dţejni nije bila takva. To nije bilo pitanje morala. Samo, nije joj bilo prijatno da se druţi sa kolegama. A to i nije bilo bitno sve dok je paţljivo koristila odgovarajuću kamuflaţu: prigušene šare u neopretećim bojama, oštri uglovi i ništa po ĉemu biste se isticali u gomili. Mogli ste leći na svoju sofu da se oporavite od mamurluka, ali ne i zato što ste imali Brakston-Hiksove kontrakcije izazvane stresom zbog ĉega vam je stomak bio tvrd kao fudbal. Pumpu za grudi, štitnike za bradavice i kremu za hemoroide zakljuĉaće u donju fioku stola. Takva vrsta šizofrenije bila je cena za zaposlene majke koje zaraĊuju probijajući seksistiĉke barijere na poslu. Tu su feministkinje napravile grešku: nije trebalo da se usredsreĊuju na jednakost u muškom svetu, trebalo je da svet rada uĉine ţenskijim. Gde je jednakost u tome što posmatrate svoje kolege kako bale nad devojkom iz Istoĉne Evrope koja se vrti oko šipke, a ne smete da priznate da ste uzeli slobodan dan jer vam je dete bilo bolesno? To je kao da mislite da Madonino telo u pedesetoj predstavlja napredak za ţenski rod. Ali pravi problem sa trudnoćom bio je u tome što vas ona ĉini moćnom na pogrešan naĉin jer istiĉe vašu ţenstvenost. Na poĉetku, kada su je ljudi nagovarali da prestane da radi mesec dana pre termina, pretpostavljala je da je to dobronameran gest da bi ona imala vremena za odmor. Sada je shvatila, neposredno pre termina, da je to imalo više veze sa pogledom na njen naduveni stomak i ogromne grudi. Ljudi bi skretali pogled kada bi ustala, kao da pokušavaju da zaustave neospornu istinu da je na Dţejni sve bilo oblo i meko. Dţejnin problem je u tome što, iako je mogla da odustane od posla, previše ga je volela. Volela je racionalnost prava. Volela je intenzivnu detaljnost pravnih dokumenata isto kao što neko drugi ceni izuzetnu geometriju stare persijske ploĉice. Volela je logiku pravnih rasprava. Bilo je dovoljno samo da baci oko preko sluĉaja i išĉaĉka nedoslednosti bolje nego većina njenih kolega. Vešto je pronalazila rešenja za probleme sa zaĉkoljicama. Pre svega, volela je nalet adrenalina pri sklapanju velikih poslova. Prethodne ĉetiri noći bila je u kancelariji do dva ujutro i, mada su joj saradnici i pripravnici nosili kutije sa pravnim dokumentima, otvarali vrata i, uopšteno, trudili se da joj olakšaju ţivot, ushićenje je sada zamenila iscrpljenost. Zato se okrenula sitnicama koje nije volela: elementi koji se ne mogu kontrolisati, radno vreme koje se nije moglo predvideti, komplikovan ljudi i egoi koji su se sudarali. Mislila je o tome kako nijedan deo njenog privatnog ţivota nije bio nepovrediv. Dţejni se podigla sa stolice i, u paru sandala sa visokim potpeticama Kristijana Lobutina, zaputila se ka ormaru za kartoteku. Osećala se kao brod za krstarenje koji ulazi u luku. Imala je zakazan sastanak u deset

sa potencijalno novim klijentom. Kada se uzme u obzir da je za dve nedelje odlazila na porodiljske trebalo je da i nekome drugom kaţe da doĊe na sastanak, ali onda ne bi imala nikakve šanse da zadrţi tog klijenta kada se vrati, pa je odluĉila da ide sama. Osim toga, ako je Stivovo propovedanje sudnjeg dana bilo taĉno i ako je recesija sa dvostrukim padom bila neminovna, svaki klijent je bio vaţan. Tvrdio je da je njegov fond u redu jer je većina njihovih akcija pozajmljena. MeĊutim, ako su glasine o korporaciji Fredi Mek i asocijaciji Fani Me bile taĉne, onda su pred njima bila burna vremena. Dţejni je otvorila dosije obeleţen sa Ograničenja odgovornosti i pogledala unutra, ne izvlaĉeći ga iz otvorene fioke. U njemu je drţala sve detalje o agencijama za dadilje. Uopšteno govoreći, mogle su da se podele na tri kategorije: one sa elegantnim imenima kao što su Ridţensi, Berlington ili Najtsbridţ koje su inspirisale slike dadilja što su pohaĊale koledţ Norland, kako u urednim uniformama guraju starinska kolica; one koje su izazivale osećaj bezbednosti, kao što su Pupoljak, Dugmence ili Palčić; i one koje su zvuĉale strogo i efikasno, kao Nega po planu. Ona koju odaberete definisaće tip majke koji ţelite da budete. I tako je Dţejni odabrala jednu koja je obećavala klauzule o poverljivosti u ugovorima i koja je slala svoje dadilje na obuku oţivljavanja i ponašanja u opasnim situacijama, ukljuĉujući otmice i napade Al kaide. Potraga za dadiljom koja bi radila puno radno vreme i nekim ko je mogao da ĉuva bebu preko vikenda, poĉela je ubrzo nakon što se uspešno završila potraga za negovateljicom koja će se o njoj brinuti neposredno pre i nakon poroĊaja. Kada je Lora pozvala da joj ispriĉa o njihovom vikendu u Safoku, dala joj je i savet da ne angaţuje nikoga ĉim beba stigne kući, sa ubedljivim razlogom da je majĉinstvo posao koji se najbolje uĉi radeći. Dţejni je tvrdila da će joj biti lakše da se vrati na posao ako je neko već bio ukljuĉen u negu bebe i da negovateljice stvaraju dobre navike kod beba. „Moraš prihvatiti da ćeš osetiti da si u rasulu, Dţejni“, rekla joj je Lora na poĉetku telefonskog razgovora, dok je smišljala kako da joj kaţe da se nakon devet godina bez ikakvog znaĉajnijeg kontakta, Patrik vratio i hteo je da stupi u vezu s njom. „Ti umeš da reaguješ spontano, Lora, ja ne umem“, rekla je Dţejni. „Nemam izbora“, odgovorila je Lora. Dţejni nije rekla Lori da je dovoĊenje nekoga ko bi joj pomagao od samog poĉetka predstavljalo i preventivnu meru. Htela je da se vakciniše protiv zaraze koja je napadala druge majke: gubitka profesionalnog nagona. Redovno je gledala kako se to dešava. Ako bi imala perspektivu, moţda bi mogla i da kontroliše svoje hormone. Onda bi mogla da se odupre draţi svoje bebe. Nije htela da se oseća kao Lora, koja je, u trenucima neopreznosti, priznala Dţejni da puno radno vreme nije ispunilo njena oĉekivanja. Lora je ţelela još jednu bebu kako bi dobila ono što nije imala kada su se Ben i Nel rodili. Lora je htela porodiljsko odsustvo bez odreĊenog roka. Htela je da flertuje sa mogućnosti da doji bebu punu godinu i da provodi dane raspravljajući o relativnim vrednostima indijskog krompira i bundeve tokom odvajanja deteta od sise. A u Americi je drţala predavanje o novim tehnikama za rano otkrivanje Parkinsonove bolesti. Nedavno je Lora rekla da bi rado napustila istraţivanja, preturila lestve karijere i samo primala pacijente, ako bi to znaĉilo da moţe da radi pola radnog vremena. Telefonski razgovor je potom skrenuo na Semovu nezgodu sa Haninim bikom. Dţejni je bilo ţao što nije bila tamo. Svima je rekla da joj je previše neprijatno da putuje, ali zapravo Stiv nije hteo da ide. „To mi izgleda kao pokušaj da potvrdi svoju muţevnost“, šalila se Dţejni, „fiziĉka manifestacija njegovog mentalnog rvanja sa pitanjem vazektomije.“ „Bio je letvosan“, rekla je Lora. „Lora, moţda bi trebalo da uzmeš u obzir dobru stranu Semove odluke da se secne“, predloţila je Dţejni. „Nema dobre strane, osim što više neće imati tu bojazan da ću zatrudneti“, rekla je Lora, koja je sada već zaboravila zašto je pozvala Dţejni. „To pokazuje da je posvećen tebi“, prekinula ju je Dţejni. „On odbija mogućnost da će moţda ţeleti da ima decu sa drugom ţenom.“ Ta pomisao Lori nije pala na pamet. ,,A ako zaista ne ţeliš da on to uradi, preseli se u Francusku, jer se po Napoleonovom kodeksu vazektomija smatra ĉinom samosakaćenja.“ „Reci mi, šta ja to radim?“ naglo je rekla Lora, tako ţestoko da se Dţejni zapitala da li ju je

uvredila. „Samo pokušavaš da pronaĊeš najbolji izlaz iz nezgodnog poloţaja“, rekla je Dţejni tešeći je. „Rekla sam ti, njega su pogodili strelom“, rekla je Lora pomalo nestrpljivo. „Sema?“ rekla je Dţejni zbunjeno, pitajući se zašto joj Lora to nije pomenula na poĉetku razgovora. „Gde? Kad?“ Pretpostavljala je da je to na neki naĉin povezano sa incidentom s bikom. ,,U Hejstingsu“, rekla je Lora. „Ali to je miljama daleko od Safoka“, rekla je Dţejni. „Jeste li radili neku istorijsku rekonstrukciju ili tako nešto?“ „Strela je prošla pravo kroz njegovo oko“, sluţbeno je rekla Lora. „O, gospode“, rekla je Dţejni. ,,I pre nego što pitaš, takva povreda izaziva nepopravljiva oštećenja u prednjem delu mozga, pa je verovatno dobro što je umro“, rekla je Lora. Dţejni se zaprepašćeno zapitala saopštava li Lora tako loše vesti svojim pacijentima. ,,I tako je Vilijam Osvajaĉ postao kralj Engleske. Henri I je umro pošto se prejeo zmijuljica“, nastavila je mekšim glasom. „One pripadaju porodici jegulja. Dţejni, izvini, još si tu? Stvarno mi je ţao, Nel mora da završi ovaj zadatak za sutra. Mogu li da te pozovem kasnije? Moram o neĉemu da razgovaram s tobom.“ Gde odlaze svi nezavršeni razgovori, pitala se Dţejni sada, prelistavajući dosije sa dadiljama na svom stolu. Zamišljala je izgubljene niti, poluargumente, rešenja za velika filozofska pitanja nasukana u prostoru, kako besciljno lebde po stratosferi, nadajući se da će ponovo uspostaviti vezu sa svojom izgubljenom polovinom. Kada postaneš roditelj imaš previše nezavršenih poslova. Dţejni je ponovo posvetila paţnju svom dosijeu s dadiljama. Trudnoća je ĉinila da bude pospana. Usredsredila se na poslednju gomilu rezimea u ruci, pitajući se kako da angaţuje nekoga za posao o kom ona sama ništa nije znala. Primetila je da je jedna dadilja navela Dţeri Hol kao preporuĉioca. Da li je to pozitivna ili negativna preporuka, pitala se Dţejni. Hoće li se dadilja, zato što se brinula o deci jednog Rolingstounsa, brinuti o Dţejninoj bebi bolje ili gore od prijatne Australijanke koja je bila ispod nje na gomili? Nije mogla znati. Telefon na njenom stolu je zazujao. Klijent je stigao. Dţejni je zamolila recepcionerku da joj da deset minuta kako bi stigla do sale za sastanke na šestom spratu. Bilo je neophodno da ona sedi kada upoznaje nekoga. Tako je dobijala nekoliko kljuĉnih minuta odlaganja pre nego što osoba shvati da je ona trudna. Nekoliko sekundi pre nego što je ušao u prostoriju, Dţejni je shvatila da je neće posetiti potencijalni klijent. Ĉak i pre nego što je nervozno promolio glavu kroz vrata, neki instinkt joj je rekao da je to Patrik. Moţda su njegovi feromoni doputovali pre njega, pitala se Dţejni, nervozno njušeći vazduh. Najupeĉatljivija sporedna pojava trudnoće bilo je ţivotinjsko ĉulo mirisa. U prva tri meseca, ono je bilo tako oštro da je Dţejni mogla da zatvori oĉi i shvati suštinu drugog ljudskog bića prostim udisanjem njegovog mirisa. Setila se kako je za vreme preuzimanja sedela pored direktora velike kompanije za izdavanje nekretnina, osetivši miris straha koji je lebdeo oko njega, pitala se kako to nije oĉigledno njegovim preterano samouverenim potĉinjenima. Drugom prilikom, osetila je miris jedne svoje asistentkinje na dţemperu navodno srećno oţenjenog oca ĉetvoro dece. Nikada nije bila bliţe posedovanju okultnih moći. Njušila je Stivove košulje svake noći i laknulo bi joj kada bi otkrila da one uvek mirišu samo na njega. Nepoverenje je bio refleks koji je stekla tokom godina provedenih sa Patrikom. Patrikovo neoĉekivano pojavljivanje u njenoj kancelariji bila je neispunjena fantazija kakve je Dţejni gajila za vreme teških dana nakon njegovog odlaska u Avganistan i nakon konaĉnog kraja njihove veze. Zamišljala je taj trenutak ponovnog srećnog ujedinjenja kao scenu s kraja nekog filma Riĉarda Kertisa. Bilo bi tu strasti, smeha, debeo sloj sentimentalnosti, a pesma koju peva Dido ĉula bi se u pozadini. MeĊutim, dok je Patrik stajao pred njom, nijedno od tih osećanja nije se probudilo. Umesto toga, osećala je kako je obuzima hormonski gnev, koji je poĉinjao duboko u njoj i nadolazio poput istopljene lave. Kako se usuĊuje da se neoĉekivano i nenajavljeno pojavi nakon toliko godina ćutanja? Zar se Dţonatan nije setio da je upozori da se Patrik vratio kući? I Lora je sigurno znala kada su razgovarale prošle nedelje. Osećala je kako joj lice crveni sve dok joj ĉak i usne, uši i vrh nosa nisu bili u plamenu. Ipak, zahvaljujući slojevima uzdrţanosti koji su se nagomilali tokom šesnaestogodišnje pravniĉke karijere, Dţejnine crte lica su ostale uzdrţane.

Patrik je paţljivo ušao, zatvorio vrata za sobom i naslonio se na njih drţeći ruke iza leĊa. Dţejni je shvatila da drţi kvaku. Šta ga je brinulo: da će neko primetiti da on uopšte nije klijent, ili da će ona pokušati da ode? Nagnula se unapred, podlaktica spuštenih na sto, i ĉekala da on progovori. Bila je to taktika kojom je razoruţavala ljute klijente. „Boţe, lakše je upriliĉiti sastanak sa talibanima“, rekao je Patrik najzad. Obukao je skupo odelo, Dţejni je prepoznala da je to jedno od Dţonatanovih odbaĉenih odela, i nemarno vezanu kravatu. U pet godina koliko je bila s Patrikom, Dţejni nije mogla da se seti nijedne prilike kada je on nosio kravatu. Pitala se šta li je recepcionerka pomislila o dugoj tamnoj kosi koja mu je padala na ramena i kako ju je ubedio da je klijent. Bio je niţi nego što je pamtila, zbog odela koje je gutalo njegovo sitno telo i zato što je smršao. Pogledom je preletao preko njenog lica, kao da pokušava, ali ne uspeva, da proĉita njen izraz. „Pristup na šesti sprat je dopušten samo klijentima“, rekla je Dţejni hladno, ,,i to nikada samima. To je da bi se izbegla finansijska špijunaţa.“ „Sve sama opasnost i zaplet“, rekao je Patrik razdraţeno. U njegovom glasu Dţejni je prepoznala blagi prezir. Nikada nije shvatao smisao njenog posla, osim da je zaraĊivala besramno ogromne bonuse, a ipak se brinula da dobija manje od svojih kolega. „Hteo bih da znaš da u svakom trenutku moţeš da mi kaţeš da odjebem i ja ću izaći pravo na vrata. Samo sam hteo da ĉuješ ono što sam došao da ti kaţem. Molim te.“ Dţejni je znala da bi trebalo da mu kaţe da ide. Ali sada kada je stajao pred njom, nije mogla podneti da ga pusti da ode. Samo je htela da ga gleda neko vreme. Primetila je da u njenom gnevu nema onog bola iz prve godine nakon njegovog odlaska i telo je poĉelo da joj se opušta. Pokušala je da se priseti spiska pitanja koji je sastavila u glavi tokom dugog jaza izmeĊu Patrikovog odlaska i njenog prvog sastanka sa Stivom. Zašto je otišao bez pozdrava? Zašto nikada nije odgovarao na njena pisma i elektronske poruke? Zašto je napustio ne samo nju, već i sve svoje prijatelje, ukljuĉujući Sema, koji je više od ikoga pokušavao da ga ubedi da ponovo uspostavi vezu? Ta pitanja su joj sada delovala nebitno, samo prolazna radoznalost kakvu biste osetili ĉitajući ĉlanak o Andţelini i Bredu u ĉasopisu glatkih strana. „Videla sam fotografije u Sandej tajms magazinu. Vrlo upeĉatljivo“, rekla je Dţejni trudeći se da joj glas ostane neutralan. Patrik se nikada nije mnogo trudio da proĉita njena osećanja i zato je sada bila u prednosti nad njim. Potisnula je gnev nazad u sebe. „Kako si ušao?“ „Moj prevodilac je to organizovao. Pešaĉili smo ĉetiri dana. Nisam smeo da koristim svoje mobilne telefone u sluĉaju da neko pokuša da me pronaĊe. A onda nisam mogao da izaĊem jer su Amerikanci neprekidno mitraljirali to podruĉje koje sam morao da preĊem da bih se vratio u Avganistan“, rekao je Patrik brzo. Oĉigledno nije hteo da razgovara o poslu. „Znaĉi, oni su bili u Pakistanu?“ Dţejni je nastavila sa mešavinom iskrene radoznalosti i zadovoljstva jer mu je neprijatno. „Teško je reći“, promrmljao je Patrik, prebacujući se sa noge na nogu. „Ali najverovatnije da.“ „Znala sam da si se vratio kada su slike presušile“, rekla je Dţejni. Sada se smešila, ali taj izraz lica se teško ĉitao jer je više govorio o uĉtivosti nego o toplini. „Znaĉi, pratila si moje napredovanje?“, pitao je Patrik pun nade. „Ne“, rekla je Dţejni otvoreno. „Sem me je obaveštavao. S vremena na vreme. Ako bih pitala.“ Usledila je neprijatna tišina. Namerno je pomenula Sema. „Trebalo bi da pokušaš da se vidiš s njim“, predloţila je Dţejni, „oseća se vrlo turobno.“ Sada je podigao oĉi i pogledi su im se sreli. Dţejni se setila jednog razgovora o tome šta će raditi kada se penzionišu. Nakon mnogo rasprave, resili su da zajedno proputuju Indiju na motoru i eksperimentišu sa halucinogenim drogama. Tada je to delovalo kao obećanje zajedniĉke budućnosti. Posle manje od šest meseci, Dţejni je napunila trideset, a Patrik je nestao. Nakon toga, Dţejni je toliko razmišljala o Patriku da je osećala kao da je on u istoj prostoriji. Kao nikada pre, bila je zahvalna što ima posao jer je to bilo jedino što je privremeno moglo da ga izbriše iz njenih misli. A onda je jednog dana pogledala na sat i videla da je skoro podne i shvatila je da je uspela da pregura celo jutro ne pomislivši nijednom na njega. Prvi put je videla da moţe da se oporavi. Usledile su godine neodgovarajućih uparivanja: televizijski producent sa kokainskom navikom, direktor reklamne

kompanije koji nije mogao da upraţnjava seks ako nije istovremeno gledao pornić, biseksualni agent za nekretnine i udata ţena. U to vreme, Lora i Sem su se šalili da je njen jedini preduslov za vezu bio da ona ne uspe. Dţejni im nije ispriĉala o veb-stranici za upoznavanje oţenjenih muškaraca, ali dve nedelje nakon što se prvi put prijavila, u martu 2007, upoznala je Stiva. Osim što se predstavljao kao oţenjen muškarac, od poĉetka njihove veze Stiv je bio krajnje iskren. Za vreme veĉere kada su se prvi put našli, on je priznao da nije oţenjen, ali da uţiva sa „ţenama koje nisu slobodne“, jer one obiĉno manje zahtevaju od veza. Nakon kafe, Dţejni je kazala Stivu da je ona fiziĉki sama, ali da je mentalno vezana za svog prethodnog deĉka. Nasmešio se i rekao joj da je prekasno jer bi svejedno voleo ponovo da se vidi s njom. Rekao je da će je pozvati narednog dana i da bi trebalo da odu u bioskop za vikend. Sledećeg jutra ju je pozvao na poslu, iako mu nije dala broj. „Znao sam da ne bi primila moje pozive“, rekao je Patrik. „Nisam mogao da smislim drugi naĉin da te vidim nasamo.“ Ponovo duga tišina. Dţejni mu je pokazala stolicu naspram sebe, pitajući se zašto ga još uvek nije zamolila da ode. Moţda je to bila kombinacija nagona: radoznalosti pomešane sa teškom dozom nostalgije, draţi polaskanosti natopljene gnevom, ili opasne vreline neutoljene ţudnje. „Bolje bi bilo da sedneš za sto“, rekla je Dţejni, „inaĉe će delovati pomalo ĉudno.“ Pokazala je stakleni prozor koji se protezao duţ cele kancelarije, u sluĉaju da ga Patrik nije video. Pomislila je kako ga je njen pomirljivi ton sada doveo u prednost, kao i ĉinjenica da je on bio preduzimljiv. Sedela je veoma mirno i duboko disala, delimiĉno da bi se smirila, ali uglavnom da ne bi rekla nešto zbog ĉega bi kasnije zaţalila. Prišao je stolu, a njegov gegav hod bio joj je toliko poznat da je Dţejni poţelela da se nasmeje. Delovalo joj je besmisleno da nekoga moţete poznavati tako intimno, a da on onda bez traga nestane iz vašeg ţivota samo da bi se pojavio godinama kasnije i izbrisao sve te godine jednim tako obiĉnim ĉinom. Kao da je znao o ĉemu razmišlja, Patrik je poĉeo nervozno da provlaĉi ruku kroz kosu kao što je ranije radio pre nego što bi izloţio neko obrazloţenje. Od tog gesta ju je zaboleo solarni pleksus. Upravo zbog toga se ljudi koji su godinama ţiveli zajedno, a potom se rastali, nikada ponovo nisu viĊali. Ponekad je bilo previše bolno suoĉiti se sa svim poznatim stvarima znajući da više nikada nećete ponovo oţiveti tu prisnost. Primetila je da joj Patrik zuri u ruku i shvatila da prouĉava njenu burmu. Poĉela je da je ĉaĉka, trudeći se da je okrene oko debelog prsta, kao da istiĉe svoj braĉni status. „Ĉuo sam“, rekao je Patrik, pokazujući prsten i lagano klimajući glavom. „Dţonatan mi je rekao.“ „Šta ti je rekao?“ pitala je Dţejni, u sebi ponovo psujući Dţonatana jer je nije upozorio da se Patrik vratio kući. „Da si se udala za stvarno finog momka kog si upoznala na poslu“, rekao je Patrik. „Ne verujem ti“, rekla je Dţejni, zahvalna za Dţonatanovu neuobiĉajenu uvidavnost. „Dţonatan priliĉno prezire Stiva, delimiĉno zato što on nije ti, ali uglavnom zbog svojih apsurdnih i iracionalnih predrasuda prema svima koji rade u Sitiju. Mada uvek rado uzima njihov novac u Raju. Naroĉito sada.“ „Mene krivi za njega“, rekao je Patrik. Dţejni je bila zbunjena. „Dţonatan kaţe, da nisi izlazila sa nekim poput mene, nikada ne bi završila sa nekim poput Stiva“, nastavio je Patrik. Posmatrao je svoju ruku dok je kaţiprstom pravio male ukrštene krugove po stolu. Dţejni nije mogla da odoli nagonu da prouĉi njegovu ruku. Primetila je da je preplanula i da oko zglobova ima staraĉke pege. Skupio je prste i ona je poĉela da razmišlja o putanji kojom su oni išli oko njenog tela, poslednji put kada su se videli. Sećala se da je leţao pored nje oslonjen na lakat i pravio krugove oko njenog kuka. Nesvesno je dotakla svoj levi kuk, kao da je htela da potvrdi sećanje i najzad napipala tu kost kod svog stomaka. „To je pomalo snishodljivo“, rekla je Dţejni trudeći se da zvuĉi manje ljutito nego što se osećala. „Taj deo sam izmislio“, priznao je Patrik. „Zapravo mi je rekao da je Stiv pomalo opsednut kontrolom i da polako razreĊuje tvoju suštinu.“ ,,A šta je moja suština?“, pitala je Dţejni.

,,U suštini, ti si slobodan duh, Dţejni“, rekao je Patrik, prekrstio ruke i spustio ih na sto. „Ti si kao ja. Voliš zamke stabilnosti jer te one odvajaju od ćudljivosti tvog detinjstva, ali pre ili kasnije ponovo ćeš poţeleti da se oslobodiš.“ Dţejni se borila da ništa ne kaţe. Patrik je sluĉajno izloţio problem koji se nalazio u srţi njihove veze. On je ţeleo samo delove nje koji bi njega razrešili odgovornosti. Ostale delove, potrebu za objašnjenjem, ţelju da pravi planove, mogućnost da razgovara o budućnosti bez rasprave, sasvim je ignorisao. „Dţejni, znam da nikad nemaš vremena, pa neću da odugovlaĉim“, objavio je Patrik iznenada. „Došao sam da pitam da li je prekasno.“ „Prekasno za šta?“ pitala je Dţejni zbunjeno. „Prekasno da te zamolim da se predomisliš“, polako, s puno osećajnosti, rekao je Patrik. „Napravio sam ogromnu grešku kada sam te napustio.“ „Trebalo ti je devet godina da to shvatiš?“ rekla je Dţejni, glasom napetim od emocija. „Znam da nikada nisi ţeleo ni u šta da srljaš, ali ovo je preterano ĉak i po tvojim standardima.“ „Postojale su stvari koje sam morao da isteram“, rekao je Patrik. ,,Posećivao sam terapeuta otkako sam se vratio i mnogo sam razmišljao o našoj vezi. Mislim da smo u osnovi morali da se razdvojimo da bismo oboje sami odrasli. Bili smo suviše zavisni jedno od drugog. Ali sada sam ponovo spreman za tebe. Moj terapeut misli da je to ispravna odluka.“ „Pa si došao ovde po savetu svog terapeuta?“, rekla je Dţejni, sada već otvoreno besna. „Ţeliš me sada samo zato što pripadam nekome drugom“, nastavila je ljutito. „Bila sam ti na raspolaganju pet godina i nikada nisi mogao da se odluĉiš da li sam ona prava. Onda si me napustio bez ikakvog objašnjenja i sada oĉekuješ da mi se prosto vratiš? Ja sam sada udata.“ „Mogla bi da ga napustiš“, molio je Patrik. „Mogla bi da uzmeš odsustvo sa posla i poĊeš sa mnom u Kabul na šest meseci.“ „Kabul?“, pitala je Dţejni zaprepašćeno. Beba je poĉela da se rita i ona je na svojoj crnoj svilenoj košulji ugledala dva tamna kruga od mleka koje je poĉelo da curi. Sako joj je bio na naslonu stolice. Posegnula je rukom da ga dohvati, ali iz Patrikovog izraza lica bilo je jasno da je već primetio. „Šta je to?“ pitao je pokazujući njenu košulju. „Mleko“, rekla je mirno. Nije se stidela neĉeg takvog pored ĉoveka koji je nekada dugo i lagano uţivao u satima oboţavanja njenog meĊunoţja. „Hoćeš da kaţeš da zbog mene tvoje dojke luĉe mleko? Zar to nije pomalo edipovski ili nešto tako?“ „To se dešava pri kraju trudnoće.“ Nagnula se unazad od stola i Patrik je prvi put bacio pogled na njen stomak. Ustao je tako brzo da se stolica prevrnula. „U, jebote“, rekao je. „Šta nije u redu?“, pitala je Dţejni. „Nisam znao“, Patrik se borio za vazduh, pruţajući prst ka njenom stomaku. „Dţonatan mi nije rekao.“ „Pretpostavljala sam da si shvatio“, rekla je Dţejni, pitajući se zašto mu Dţonatan to ne bi rekao. „Kako sam mogao da znam?“ zaprepašćeno je pitao Patrik ne uspevajući da skine pogled sa Dţejninog stomaka. „Zar nisi mogla da mi javiš?“ „Nisi imao adresu za prosleĊivanje poruka“, rekla je Dţejni. „A da budem iskrena, i za mene je ovo bilo pomalo iznenada.“ Glas joj je postao mekši. Telefon na stolu je zazvonio. Dţejni je bila zahvalna za priliku da pobegne od Patrikovih divljih oĉiju, pa je podigla slušalicu. Njena sekretarica je bila pripremljena da prekine svaki sastanak koji bi trajao duţe od pola sata. „Imaš nekog na vezi“, rekla je sekretarica. „Hvala“, rekla je Dţejni. „Odmah ću sići.“ „Dţejni, stvarno imaš nekoga“, insistirala je sekretarica. „Zove se Sem Dajmond i kaţe da je hitno. Zvuĉi priliĉno uznemireno.“ Dţejni je oklevala. Beba ju je ponovo šutnula u rebra i ona se trgla. Nije bila sigurna da moţe da se

izbori sa razmerama Semove tekuće krize. Koji je lek protiv sistemske turobnosti? Osetila je talas nostalgije prema nesrećama s kojima su bili suoĉeni kada im je bilo dvadeset godina: ĉasova provedenih u savetovanju Sema kako da kaţe Viktoriji da je njihova veza gotova; drame kada je u taksiju ostavio laptop sa prvim scenariom za Bez reanimacije; uzbuĊenja i zatim razoĉaranja kada je njegov treći scenario za film uzet u razmatranje i nikada nije iskorišćen. Njihov odnos je uvek bio jednostavan, i zbog toga su, kada im je bilo dvadesetak, ponekad spavali zajedno, a da sledećeg jutra nije bilo nikakvog emotivnog meĊusobnog optuţivanja. „Prebaci ga“, rekla je Dţejni mirno. Verovatno ju je zvao da je upozori da se Patrik vratio. Njena zahvalnost što je bar neko pazio na nju bila je obojena poznatim osećanjem iznerviranosti pošto je Semova intervencija stigla prekasno. Okrenula je leĊa Patriku. Kada je Sem progovorio, odmah joj je postalo jasno da je ne zove zbog Patrika. ,,U bolnici sam“, rekao je dramatiĉno. Dţejni je mogla da ga ĉuje kako ubacuje novĉiće u telefon. „Šta nije u redu? Tvoje oko?“ pitala je Dţejni bez razmišljanja. „Moje oko?“ ponovio je Sem. „Ne, brinem se da ću iskrvariti na smrt. Znaš li da se jedna od glavnih telesnih arterija nalazi u penisu? Saĉekaj malo, molim te.“ Dţejni je ĉula kako teško diše u slušalicu spuštenu na rame dok je preturao po dţepovima traţeći još sitnine. „Hoćeš li da doĊeš u Kraljicu Šarlotu i pomogneš mi posle da odem kući?“ pitao je Sem. „Mislim da neću moći sam to da završim. Znam da muškarci to rade dve stotine godina i da sam u dobrom društvu ako su je Jejts i Frojd imali, ali na internetu sam jutros proĉitao svedoĉenje nekog ĉoveka koji je imao takve postoperativne bolove da su morali da mu uklone oba jaja. A ja to ne ţelim.“ „Seme, ne razumem te“, rekla je Dţejni. „Došao sam na vazektomiju i stvarno bi mi prijalo društvo“, rekao je Sem. „Ne mogu da pozovem Loru jer je previše ljuta zbog toga. Hoće samo da joj kaţem kada bude gotovo. Pokušao sam da pozovem Dţonatana, ali ne mogu da ga dobijem.“ Dţejni je prouĉila svoj raspored za ostatak dana. „Krećem“, rekla je. Kada se ponovo okrenula, vrata sale za sastanke bila su otvorena a Patrik je nestao. Dok je uzimala svoju tašnu i izlazila iz kancelarije polazeći ka liftu, zakljuĉila je kako je to bio poslednji put da su se videli. Potpuno je bila u zabludi.

10 Kada je Dţejni sat kasnije stigla u bolnicu, zatekla je Sema zadubljenog u razgovor sa medicinskom sestrom. Vrata su bila poluotvorena i nije primetio da se ona pojavila, jer mu je pogled zaklanjao veliki ventilator na stolu pored njega, koji se divlje vrteo i podizao mu kosu uvis. Semovo lice je bilo nagnuto ka ventilatoru, a sestra je bila usredsreĊena na nameštanje paravana koji je delio Semovu gornju polovinu tela od donje. Izgledalo je kao da će uĉestvovati u maĊioniĉarskom triku u kom će biti preseĉen na pola. Prostorija miriše na sredstvo za dezinfekciju i strah, pomislila je Dţejni, dok se zaustavljala na vratima i njušila vazduh. Još nije bilo kasno za povlaĉenje. Ovo je bila situacija koju Stiv ne bi odobrio. A i kako bi objasnila svoje prisustvo na Semovoj vazektomiji? To je teško mogla da opravda i samoj sebi. Ali on ju je pozvao i zamolio je da doĊe, i ona nije mogla da odbije jer je Sem bio nezahtevan prijatelj, a svi su znali da je bio do guše u nedefinisanoj krizi srednjih godina. Osim toga, ako se predomišljao, dugovala je Lori da ga sasluša. Samo zato što je bio zarobljen u bolniĉkom krevetu, sa paravanom koji ga je spreĉavao da pobegne, nije znaĉilo da mora i da bude operisan. Dţejni je resila da Štivu ne kaţe ništa o ĉudnom putu kojim je dan krenuo. Prvo, to bi potpirilo njegova pogrešna mišljenja o njenim prijateljima, a drugo, pojaĉalo bi njegovo opiranje ideji da sa njima ide na odmor za nekoliko meseci. Još manje će mu pomenuti Patrikovo iznenadno pojavljivanje na njenom poslu. Ĉak ako bi Stiv i poverovao da nije znala ništa o njegovom povratku u Englesku, pretpostavio bi da su ili Dţonatan ili Lora upriliĉili taj sastanak. Dan je bio neoĉekivano sparan za poĉetak maja. Dţejni je rukavom omiljenog dţempera obrisala graške znoja sa ĉela. Dţemper joj se podigao preko stomaka, a njegova mala veliĉina bila je potpuno neproporcionalna sa ostatkom odeće, sa dodatnim preklopima i paţljivo iskrojenim faltama. Ipak, njoj je pruţao dragocenu vezu sa odećom koju je nekada nosila, a time i sa osobom koja je bila pre nego što se beba nastanila u njoj. Mogla je da ĉuje Sema kako ispaljuje pitanja bolniĉarki. Koliko sati radite? Imate li plaćeno prekovremeno? Gde ţivite? Sigurno nije radio istraţivanje za seriju Bez reanimacije jer Dţonatan joj je rekao da je Sem napustio posao. Medicinska sestra mu je paţljivo objašnjavala da je obiĉno radila na oĉnom, ali da je jedno popodne svake nedelje dolazila na kliniku za vazektomije da bi zaradila više novca i nauĉila novu proceduru. Sem je pitao ima li ikakvih sliĉnosti izmeĊu oĉiju i testisa. ,,I jedno i drugo je kruţnog oblika“, rekla je suvo. ,,A ovo ste radili ranije?“ uznemireno je pitao, hvatajući je za ruku. „Sedamdeset osam i po puta“, rekla je da ga umiri, oslobaĊajući se njegovog stiska i trljajući crvene tragove koje joj je Sem napravio. „Šta to raĉunate kao pola?“, pitao je Sem. „Jedan pacijent nije mogao da uradi to sa drugim testisom“, objasnila je slegnuvši ramenima. Bila je tako mlada da nikako nije mogla da saoseća sa tridesetdevetogodišnjim muškarcem koji je bio toliko prestravljen da će mu ţena zatrudneti da više nije mogao ni da doţivi orgazam. Sem ju je pogledao dok se savijala da ponovo proveri paravan. Jednostavno iskrojene pantalone nisu sakrivale bujnost njenog tela, sa oblinama koje obećavaju uţivanje. Na trenutak, Sem se zapitao da li bi mogao da je ubedi da skine odeću i uzjaše deo njegovog tela ispod paravana da vidi da li će mu se isto desiti i u sluĉaju seksa sa ţenom koja nije njegova supruga. Samo istraţivanja radi. Ĉekao je, delom radoznao, delom zabrinut, da vidi hoće li osetiti išta što bi se moglo kvalifikovati kao seksualno uzbuĊenje, osećajući se ĉudno odvojenim od donje polovine svog tela. Ona je bila pokrivena zelenim bolniĉkim ĉaršavom sa strateški postavljenom kvadratnom rupom na preponama i peškirom koji je zaklanjao pogled na njegov ponos. Na njegovo olakšanje, ništa se nije desilo. Jedna od Semovih strepnji, ne ona koju je poverio Dţejni, bila je da bi mogao doţiveti erekciju kada doktor provuĉe ruku kroz ĉaršav da napravi rez na njegovom prvom testisu. To mu je, bar sada, delovalo veoma neverovatno.

Dţejni je spustila svoju torbu sa pravnim dokumentima na pod i Sem je podigao pogled. Bilo mu je toliko drago što je vidi da je pokušao da ustane sa kreveta da je pozdravi. „Dţejni, Dţejni“, rekao je Sem, glasa napetog od emocija. „Jesi li dobro, Seme?“ pitala je Dţejni. „Gospode, baš mi je drago što te vidim“, rekao je Sem. „Samo se trudite da ostanete mirni, gospodine Dajmond“, rekla je sestra. „Doktor će stići vrlo brzo i on moţe da odgovori na sva pitanja koja bi mogla da iskrsnu. Veoma je iskusan. Jedan od najboljih. Nadimak mu je Zoro.“ Nasmešila se i, pretvarajući se da joj je ruka maĉ, napravila je tri brza reza u vazduhu, zviţdukom prateći svaki potez. „Nisam baš siguran što se tiĉe zvuĉnih efekata“, rekao je Sem, bled i zabrinut. Sestra je otišla u ugao prostorije da donese stolicu za Dţejni i namestila je tako da moţe da sedi pored Semove glave. „Evo, gospoĊo Dajmond“, rekla je sestra. Nijedno od njih je nije ispravilo. Dţejni se paţljivo spustila u stolicu. Sem je pokušao da ju gleda ulice dok je govorio, ali nije mogao od njenog stomaka. „Popio sam ksanaks da smirim ţivce“, objasnio je Sem Dţejni. „Ali mislim da još nije poĉeo da deluje.“ „Jesi li siguran da ţeliš to da uradiš?“, pitala je Dţejni razmišljajući da li Lora zna da je Sem tu. „Oko ovoga nema pregovora“, rekao je Sem ozbiljno. Osetivši olakšanje jer je neko drugi voljan da se brine za Sema, sestra je navukla par hirurških rukavica i, na besprekorno ĉist srebrni sto u podnoţju kreveta, poĉela da reĊa instrumente koji će doktoru trebati. Bio je tu skalpel, par makaza sa ravnim krajem i nešto što je sumnjivo podsećalo na lemilicu. Dţejni je podigla nekoliko listova papira sa kreveta i poĉela da se hladi. INT. KOMB GOSTINSKA SOBA. KASNIJE, pisalo je na vrhu jednog. Bila je to prva strana nekog Semovog scenarija. Divila se njegovoj urednosti dok je ĉitala nekoliko redova. Ime svakog lika bilo je napisano velikim slovima, dijalog je bio prelepo centriran, sa ispravnom interpunkcijom, a svaka scena bila je uredno numerisana na desnoj strani. Dţejni se dopadala njegova svedena lepota. Govorio je o preciznoj prirodi koja je bila toliko suprotna Semovom drţanju, da se Dţejni osećala kao da je došla do ranije skrivenog dela njegove liĉnosti. „Šta je ovo?“ pitala je Sema, nadajući se da će mu to skrenuti misli. Ivica skalpela bacila je odsjaj. Dţejni se trgla zamišljajući ga kako proseca ţivo meso i pitala se hoće li za dve nedelje takav instrument njen specijalista upotrebiti za carski rez. „Nešto na ĉemu radim“, promrmljao je Sem. „Uskoro ću završiti.“ „To je odliĉno“, rekla je Dţejni. „O ĉemu je?“ „Teško mi je da opišem o ĉemu je bilo šta što pišem“, rekao je Sem. „Ali okvirno, govori o onome što se dešava grupi prijatelja kada na njihovom zajedniĉkom odmoru jedna tajna iz prošlosti bude otkrivena.“ „Ĉini mi se dobro“, rekla je Dţejni. „Mogu li da nastavim da ĉitam?“ „Naravno“, rekao je Sem. ,,A kako si ti, uzgred? Ovde ti je sigurno mnogo vruće.“ Bilo je to rutinsko pitanje. Ljudi sa starijom decom bili su prekaljeni za prateće pojave u trudnoći. Da je osetila da Sema iskreno zanima, rekla bi mu kako se kasni period trudnoće verovatno ne razlikuje mnogo od postoperativne nelagodnosti vazektomije. I zbog jednog i zbog drugog idete raširenih nogu i neophodan vam je dobro osmišljen donji veš. Dţejni je u mislima nabrajala svoje bolesti po abecednom redu: gorušica, hemoroidi, talasi vrućine. „Dobro sam“, rekla je Dţejni brišući ponovo znoj sa ĉela. Uzela je novine i upila uznemiravajuće naslove o inflaciji i povećanju kamata, mogućoj svetskoj recesiji i tajfunu u Burmi, iako je znala da će je oni ispuniti neodreĊenom nelagodnošću zbog koje će disati plitko, a rebra je boleti. Ranije je Dţejni mogla da svari takve vesti sa saosećanjem, ali bez osećanja da to ima ikakve vaţnosti za nju. Sada joj je sve delovalo bitno. Htela je da zna da su deci u Burmi pomogli humanitarni radnici jer je morala da veruje u svet koji je u biti dobar. „Kako je Stiv?“ pitao je Sem. Nije ĉekao odgovor. „Veoma sam ti zahvalan što si došla“, rekao je uhvativši je za ruku. „Nije trebalo jutros da pretraţujem internet. Tamo ima vrlo ţivopisnih slika, ukljuĉujući i

sliku ĉoveka koji je sam na sebi izveo zahvat.“ „Pazi, šta je najgore što bi moglo da se desi?“ pitala je Dţejni najutešnije što je mogla. „Osim kastracije, naravno.“ „Jedno istraţivanje kaţe da zadrţavanje sperme u stalnom zarobljeništvu moţe pokrenuti neki poremećaj autoimunog sistema“, rekao je Sem. „I, naravno, jedan od sto muškaraca postaje impotentan.“ „O tome vredi razmisliti“, sloţila se Dţejni. „Ali zbog toga sam ja ovde“, rekao je Sem. „Kako to misliš?“ pitala je Dţejni. „Postao sam seksofobiĉan zbog nerazrešenog straha da ćemo imati još jednu bebu“, objasnio je Sem. „Razgovarao sam sa doktorom o tome. To navodno i nije neuobiĉajeno kod ljudi mojih godina. Mislio sam da ti je Lora to moţda pomenula.“ Sem je mogao da vidi da sestra sluša, ali ispravno je pretpostavio da su takve priĉe previše uobiĉajene da bi zadrţale njenu paţnju. Drama na odeljenju za poništavanje vazektomije bez sumnje je bila privlaĉnija. „Mi ne razgovaramo o takvim stvarima“, rekla je Dţejni suzdrţano. „Mislio sam da ţene sve vreme priĉaju o seksu“, rekao je Sem. „Ne kada se udaju“, rekla je Dţejni. „Osim ako je veoma dobar ili veoma loš ili se desi nešto stvarno dramatiĉno, na primer ako ti se muţ nabode na spiralu. A zbog naše... hm... prošlosti to je manje verovatno.“ „Lora ne zna za to“, rekao je Sem zureći u tavanicu. „Zapravo, zna“, pravdala se Dţejni. „Kada je došla da me poseti nakon propasti kod braĉnog savetnika, pitala me je da li smo ikada spavali i ja nisam mogla da laţem.“ Sem je video da je sestra, iako je i dalje petljala sa taĉnim poloţajem hirurških instrumenata, sada oĉigledno bila obuzeta njihovim razgovorom. Pokušao je da se pribliţi Dţejni. „Zašto mi nisi rekla?“ prošaputao je Sem uspaniĉeno. „Ništa mi nije pomenula. I zašto si joj rekla sada, kada je sve tako ĉudno?“ „Pretpostavljala sam da si joj ti rekao pre mnogo godina“, rekla je Dţejni hladeći lice Semovim scenarijem. ,,A pošto to nikada nije pomenuto, bilo je kao da se nikada nije ni desilo. Mislila sam da je to nešto što bi radije zaboravio. Ako ti je ikakva uteha, ĉini se da joj nije smetalo.“ „Nameravao sam da kaţem Lori, ali što je više vremena prolazilo, to mi je delovalo manje vaţno“, rekao je Sem. ,,I nije bilo vaţno“, sloţila se Dţejni. „Ja se jedva sećam detalja.“ „Ne moţeš da se setiš da si spavala sa mnom?“, pitao je Sem. „Pa, nije baš da smo izbacili Zemlju iz orbite, zar ne?“ rekla je Dţejni. „To je zato što se Zemlja vrtela oko nas. Uzeli smo previše psihoaktivnih supstanci“, rekao je Sem. „A moja tehnika se verovatno popravila od tada. Jesam li zaista bio tako neupeĉatljiv?“ „Bilo je to odavno“, nasmešila se Dţejni. „Pitaš li se ikada šta bi se desilo da nisi upoznala Patrika i da ja nisam upoznao Loru?“ pitao je Sem. „Zamišljaš li nekada druge ţivote sa drugim ljudima, moţda sa ljudima koje još nisi ni upoznala?“ „Ne“, rekla je Dţejni mirno. Njen odgovor i nije bio sasvim iskren. Dţejni je pomislila kako su ţene su sklone da izmišljaju svršetke ĉak i za najneverovatnije parove, a ona nije izuzetak. Da nije naišao Patrik i oĉarao je, njene povremene aktivnosti sa Semom moţda bi se razvile u nešto prisnije. Moţda bi sledećeg jutra poĉeli da jedu kornfleks u krevetu ili bi pozajmljivali jedno drugom odeću ili bi poĉeli da tumaĉe psihologiju tih kasnonoćnih tajnih susreta. Ta mogućnost je nestala onog dana kada je Dţejni ušla u Lorinu spavaću sobu u kući u Šepards Bušu i zatekla Sema naguranog u njen mali krevet. Iako su Dţejni i Patrik izlazili već tri godine, Dţejni je još uvek osećala Semovu nerazrešenu potrebu da ona bude tu. Njegov odnos sa Lorom, meĊutim, izmenio je tu silu i svima omogućio nekomplikovano prijateljstvo. Doktor se pojavio na vratima. Sem i Dţejni su se pogledali i poĉeli da se smeju svom neverovatnom razgovoru u ovakvom okruţenju. Doktor se iznenadio ugledavši Dţejni kako sedi pored Sema i pitao je da li je sigurna da hoće da ostane dok on izvodi zahvat.

„Znate li da su poĉetkom dvadesetog veka muškarci smatrali da će im vazektomija povećati intelekt i seksualne performanse i da se njom moţe kontrolisati preterana masturbacija?“, pitao je Sem. „Vidim da ste uradili domaći zadatak, gospodine Dajmond“, rekao je doktor. „Sad, ţelite li da vas ponovo na brzinu provedem kroz ceo postupak?“ „Ne, hvala“, rekao je Sem. „Mislim da sam u toku.“ „Imate li neko novo pitanje ili moţda ţelite da razgovarate o neĉemu što smo već govorili?“ pitao je doktor. „Šta se dešava sa spermatozoidima?“ pitao je Sem. „Vaše telo će ih i dalje praviti, ali oni neće moći da izaĊu“, rekao je on pogledavši iza paravana. „Mislite biće zauvek zarobljeni u mojim mošnicama?“ rekao je Sem, ponovo zabrinut. „Da“, rekao je doktor. „Nagomilaće se iza odseĉenih krajeva cevĉica odakle će ih poĉistiti ćelije ĉistaĉi.“ Doktor je pruţio Semu obrazac saglasnosti i on je brzo naškrabao potpis. „GospoĊo Dajmond, mogu li predloţiti da izaĊete i saĉekate u ĉekaonici dok ne završimo?“ pitao je doktor. Dţejni je belo gledala doktora sve dok joj nije sinulo kako on pretpostavlja da je ona Semova ţena. „Molim te, nemoj da ideš“, preklinjao je Sem. „Ti mi tako dobro skrećeš paţnju.“ „Mislim da ću ostati“, rekla je Dţejni rešeno. „Pa, predloţio bih da ne gledate iza paravana“, rekao je doktor. „Iako je ovo mali zahvat, nekim ljudima je previše slikovit, naroĉito u vašem stanju.“ Sem se usredsredio na svetla na tavanici. Osetio je kako mu sklanjaju peškir sa prepona i zapitao se da li je to uradio doktor ili sestra. Zamišljao je svoj penis, otromboljen i mlitav, hvatajući se u strahu za butinu. Kako su mu naloţili, obrijao je tog jutra jaja u kupatilu. Doktor je rekao da obrije mali prostor ispred testisa, tamo gde se nalazi semenovod. Sem je za svaki sluĉaj odluĉio da bude oprezan, pa je obrijao skoro tri ĉetvrtine stidnih dlaka sa svakog testisa sve dok mu se koţa nije najeţila kao kod oĉerupane ćurke. Za taj posao mu je trebalo skoro pola sata. Najpre je na to gledao kao na obiĉno brijanje, nasapunavši jaja penom za brijanje. Ali brzo je shvatio da su dlake toliko duge da je sigurno vredelo prvo ih skratiti Lorinim makazicama za nokte pa se upusti u sloţenije glatko brijanje. Ĉak i nakon toga je zakaĉio svoj desni testis. Osetio je kako doktor zavlaĉi ruku kroz rupu u ĉaršavu i neţno povlaĉi taj isti testis. Osetio je hladnoću dok mu je sterilisao koţu na mestu gde će napraviti rez. Doktor je potom opipao gde se nalazi semenovod, blizu vrata mošnica i stegao ga što je bliţe koţi mogao. Zatraţio je od sestre da mu da dva mililitra lidokaina u špricu. Ona je malo pritisnula klip šprica i iz igle je štrcnuo mali mlaz anestetika. „Zar to ide u moja jaja?“, pitao je Sem nervozno. „To je anestetik“, rekao je doktor umirujući ga. „Verujte mi, bilo bi mnogo gore bez njega.“ ,,A šta ako budem vrištao?“, pitao je Sem. „Nećete zato što sam naneo malo lokalnog anestetika na mošnice“, rekao je doktor mirno, spustio se na stolicu, blago raširivši noge i ĉekajući pravi trenutak da zabode iglu. „Ovo je najgori deo“, tešila ga je sestra. „Ne znam da li da se zbog toga osećam bolje ili gore“, rekao je Sem. „Jeste li dobro, gospodine Dajmond?“ pitao je doktor provirivši iza paravana. „Nikad bolje“, rekao je Sem, „samo je zabodite.“ Sem ništa nije osetio. Zatvorio je oĉi i video tanke špagete od semenovoda kako lebde pred njim. Ali bilo je i to bolje nego da se usredsredi na centimetar dug rez skalpelom, koji je doktor sada pravio kroz njegov levi testis. Osetio je povlaĉenje i ispravno pretpostavio da doktor izvlaĉi dugu petlju semenovoda kroz rez. Bio je svestan Dţejnine ruke na svojoj, ali nije mogao da proceni koliko se dugo ona tu nalazila. „IznenaĊujuće je dug“, rekao je Sem Dţejni. „Ukloniće oko centimetar, spaliće krajeve, a zatim ih uvezati.“ Sema je na ĉudan naĉin tešilo to što objašnjava operaciju Dţejni. Zamišljao je da radi istraţivanje za Bez reanimacije i pokušao da se odvoji od onoga što se dešavalo. Nije se stideo u Dţejninom prisustvu. Umesto toga, strah je zamenilo osećanje krivice jer je naterao Dţejni da sedi u ovoj vreloj, zagušljivoj prostoriji. Ipak, znao je da ovo ne bi mogao da uradi bez nje.

Pokušavao je da zamisli Dţonatana kako sedi na toj stolici pored njega jer, kao što je bio kum na njihovom venĉanju, ovo je bila uloga koju je on trebalo da odigra. Dţonatan moţda ne bi bio dobar slušalac, ali uvek bi priskoĉio u odsutnom trenutku. Sem je rekao Dţejni da nije mogao da ga dobije. Ali, u stvari, nije ni pokušao, jer je bio previše ljut na njega. „Znam da sam potpuno neodgovoran“, Dţonatan je ponavljao Semu tokom poslednjeg telefonskog razgovora. „Ali bio sam odgovoran godinama. To je stvar poţude, Seme.“ „To je stvar sredoveĉnosti“, rekao je Sem. „A ti imaš slobodnu volju.“ „Naslućujem da je to sudbina“, rekao je Dţonatan kao da ga je to oslobaĊalo odgovornosti za njegova dela. „Osećam se kao da mi je suĊeno da budem sa Evom.“ „Znaĉi, kada si se oţenio Hanom, osećao si da ti je sudbina da se razvedeš?“ pitao je Sem ogorĉeno nakon Dţonatanovog banalnog pokušaja da tu vezu obdari romantikom, koju ona nije zasluţivala. „Gospode, Seme, zar ti nikada ne padaš u iskušenje?“ pitao je Dţonatan. Leţeći na bolniĉkom krevetu, još uvek zatvorenih oĉiju, Sem je pomislio na Evine tamne trepavice, iskošenu bradu i kako joj se telo njihalo dok je prolazila pored njega u pozorištu. Mogla je jednako biti i naga, ĉak i dok je bila obuĉena. Na ĉaršavu je poĉeo da prstom skicira obris njenog tela. Zamislio je kakvog bi ukusa bila. Ne slatkog, pre zaĉinjenog, zakljuĉio je. Zamišljao je kako noktom povlaĉi po ivici njene ruke i izmeĊu svakog njenog prsta. Zbog takve ţene imate ţelju da ujedate, pomislio je izvukavši ruku ispod Dţejnine i uhvatio boĉnu ogradu kreveta. Oni su bili prestari za takve ţene. Sem je pokušao da zamisli kako bi bilo ako bi, umesto Hane, Dţonatan poveo Evu na odmor u Škotskoj. Smišljao je razne scenarije: Eva sedi na Dţonatanovom kolenu i gleda televiziju sa Lukom i Gabi na suprotnom kraju sofe, ruke zavuĉene izmeĊu gornja dva dugmeta njegove košulje; Eva raspravlja sa Lorom o istorijskoj neizbeţnosti njene veze sa Dţonatanom kao da sve godine koje je proveo sa Hanom ništa nisu znaĉile; Eva na klupi sa Stivom, njegovom bebom u jednoj ruci i blekberijem u drugoj, popuju o prednostima rada u privatnom investicionom fondu nad ţivotom u investicionoj banci. Sem je odmahnuo glavom. To je bilo neverovatno. Miris spaljenog mesa naterao je Sema da ponovo otvori oĉi. „Šta je to?“ pitao je. „Samo spaljujem krajeve semenovoda, a onda ću da veţem ĉvor“, rekao je doktor. „Samo se opustite“, rekla je sestra. „Završio sam“, rekao je doktor nekoliko minuta kasnije. Uputio je sestru da se postara da Sem ode sa dve male plastiĉne posude. „Morate biti apsolutno sigurni da ste iz kanala izbacili sve preostale ţive spermatozoide i donesite ih ovamo da proverimo. Prvu napunite za ĉetiri sedmice, a sledeću narednog meseca. I obavezno koristite kontracepciju dok vam ne kaţemo da je sve u redu.“ „Ne zaboravite da će vam mošnice moţda biti crne sutra“, ljubazno je rekla sestra. „To su modrice.“ ,,U ovima će moţda biti poslednja sperma koju ću ikada proizvesti“, rekao je Sem, znaĉajno posmatrajući posude. Dţejni se trudila da sedi uspravno, ramena zabaĉenih unazad da bi lakše disala duboko. Koristeći svu snagu dijafragme da ohrabri pluća da rade punim kapacitetom, duboko je udahnula. Miris Semovog sprţenog mesa ispunio joj je nos toliko da je osećala njegov ukus u dubini nozdrva. Trudila se da skrene misli. Zamislila je da je otišla na zabavu povodom objavljivanja Dţonatanovog kuvara noseći svoju novoroĊenu bebu u nosiljci. Uprkos neospornim vizuelnim dokazima, još nije mogla da zamisli sebe kako drţi bebu. Onda je poĉela da igra verziju igre „Spakovala sam torbu i u nju sam stavila... „zamišljajući sve stvari koje će morati da ponese na odmor u Škotskoj, rasporeĊene po krevetu abecednim redom. Zanimljivo, nije bilo niĉega što je pripadalo Stivu. To bi je moţda i zabrinulo, ali smrad spaljenog mesa bio je ubedljivo veći problem. Misli su joj se neprekidno vraćale mirisu kuvanog mesa. Otkako je zatrudnela, Dţejni je prestala da jede crveno meso. Njegova vlaknasta tekstura, miris, izgled, izazivali su joj muĉninu. Miris Semovog spaljenog semenovoda podsetio ju je na sve to. Sve je pogoršavala ĉinjenica daje to nepogrešivo bio smrad spaljenog ljudskog mesa. Osetila je kako će povratiti. Bio je to nevoljan refleks koji je krenuo duboko iz nje i kada je poĉela više nije mogla da se zaustavi. Ustala je sa stolice i osetila se ţestoko loše. A kada je stala videla je da je voda

pljusnula na pod. „Mislim da mi je vodenjak pukao“, rekla je Dţejni zaĉuĊeno. „Pa, bar ste na pravom mestu“, rekla je sestra. „Trebalo je da idem na carski rez za dve nedelje u drugoj bolnici“, rekla je Dţejni pokazujući stomak. „Nisam ponela ni svoj plan poroĊaja. Ni odeću za bebu. Ni sedište za bebu. Ni muţa. Ovo nije deo mog plana.“ Otvorila je dnevnik na svom blekberiju. „Deca se ne prilagoĊavaju uvek našim oĉekivanjima“, nasmešila se sestra. Sem je leţao na krevetu, pitajući se kako da reaguje, ali zapravo nije mogao da reaguje. Od ksanaksa se osećao odvojeno od onoga što se dešavalo. Osećaj je bio prijatan, kao da mu neko sipa toplo ulje preko tela, i najzad se opustio. Bio je bledo svestan da mu je „tajming“ pogrešan. Trebalo je da popije tabletu sat ranije. Ali nije bilo bitno samo što je lek otupio oštricu straha i neutralisao hormone stresa, koji bi trebalo da mu kruţe kroz telo. Bilo je bitno i olakšanje jer je sada mogao da nastavi sa ţivotom. Sem je bio preporoĊen. Pogledao je scenario za film na stolu. To je bilo ono pravo. Tako mu je rekao njegov agent i on mu je prvi put poverovao.

11 Pet minuta pošto je prvi put pozvonila, Lora je pala na kolena na Dţejninom pragu i otvorila vratanca za poštu urolanim primerkom ĉasopisa Lanset, da bi videla šta se dešava unutra. Priĉvrstila je suknju iznad butina da joj se ne bi vukla po zemlji i pocepala rub. Bila je to korišćena dizajnerska suknja koju je Dţejni zaveštala Lori kada je otkrila da je trudna. Dţejni je već grdila Loru jer je tu suknju oprala u mašini za veš, pa je nakon toga izgubila dosta ţivopisnosti u sivom pranju. Ali Mark Dţejkobs nije bio tu da uloţi prituţbu, a Lora je raĉunala na to da će Dţejnine misli biti suviše zauzete neoĉekivano ranim dolaskom bebe na svet da bi primetila prelazak iz bledoplave u blatnjavu boju. Kada se sagnula ka otvoru za poštu, Lora je osetila vetar na zadnjem delu butine i to ju je podsetilo na vreme kada je nosila mini-suknje, pre nego što su joj butine dobile dubinu karaktera, što se obiĉno koristi za opisivanje lica. Provirila je kroz otvor u hodnik Dţejnine kuće traţeći znake da je neko bio tu. Ogromna kolica dominirala su prostorom, ali Lora je mogla da vidi da u njima nema usnule bebe. Skupa koţna nosiljka postavljena ovĉijom koţom leţala je preko sedišta za automobil, koje je bilo usklaĊeno sa kolicima. Bil Amberg, pisalo je krupnim slovima na unutrašnjosti nosiljke. Veliko ime za malu bebu, pomislila je Lora. Bar su prestali da se raspravljaju kako će ga zvati. Beba je sigurno bila u kući jer su svi njegovi omiljeni naĉini transporta bili postrojeni pred nju. Pozvala je Dţejni na mobilni i ĉula ga kako zvoni u predsoblju. Loru je najviše iznenadilo to što nije videla. Nije bilo belih, muslinskih tetrapelena sa skorenim mlekom, nasukanih na stepeništu. Nije bilo vreća sa pelenama, koje u redovima ĉekaju nadajući se da će ih neko izneti. Nije bilo brdašaca deĉje odeće koja ĉeka da bude oprana. Nije bilo dopola pojedenih štangli ĉokolade. Isto tako, shvatila je Lora, nikada neće biti stomaka koji se prelivaju preko vrećastih donjih delova trenerke nošenih tri dana zaredom, kao ni rasprava o etici odlaska u crkvu da bi se obezbedilo mesto u dobroj osnovnoj školi, niti teglica hrane za bebe za one dane kada je penjanje na Everest delovalo primamljivije od beskrajnog pasiranja povrća. Ovo je bila preĉišćena verzija kraljevstva novoroĊenĉeta. Ovako su dobrostojeći dobijali decu. Uz i niz ovu ulicu u centralnom Noting Hilu, bebe će se raĊati u sliĉnom redu. Lora je zamislila novoroĊenĉad kako zadovoljno guĉu u identiĉnim, neizguţvanim, jarkobelim odelcima, pored svetlucavih nemaĉkih pogenpol kuhinjskih elemenata u hladnim bojama, dok njihove majke istiskaju organsko mleko iz bledih dojki pre svog jutarnjeg ĉasa pilatesa. U poštanskom kodu W11 nije bilo sivog pranja. Lora je primakla usta otvoru za poštu i viknula nekoliko puta. Onda je, malo više iznervirana, odluĉila da upotrebi urolani ĉasopis kao razglas, urliknuvši što je jaĉe mogla, a onda prislonila uvo na otvor. Pokušavala je da se seti zvukova novoroĊene bebe: visokog mjaukavog plaĉa kada traţi mleko, mašine za veš u beskrajnim ciklusima ispiranja, majĉino jecanje dok su joj se nivoi estrogena survavali, a prolaktina skakali u nebesa, huĉanje kitova, koji su komunicirali pod vodom, na onom kompakt disku za koji su tvrdili da će utešiti i bebu sa najgorim grĉevima. Ali nije bilo niĉega. Samo beli šum. Na trenutak je zadrţala dah da bi izoštrila ĉula i oslušnula ima li znaka da se iko penje stepenicama iz podruma ili silazi sa sprata, jer bi je svako u dnevnoj sobi sigurno ĉuo. Postavivši dlanove na vrata tako da joj usta budu što je moguće bliţe otvoru za poštu, Lora je uzviknula Dţejnino ime tako glasno da su prve komšije izašle na vrata. Lori se uĉinilo daje videla zavesu u dnevnoj sobi kako se pomera. „Za koje grehe se iskupljujete?“ veseo glas je neoĉekivano zapitao. Lora je okrenula glavu i ugledala ĉoveka razbarušene kose, kome nije mogla odrediti koliko ima godina, kako joj se obraća. Sigurno je izgledala zbunjeno jer je dodao: „Podsećate me na one katolikinje koje puze na kolenima tokom hodoĉašća do Lurda. Osim što je njihova odeća malo ozbiljnija.“ „Uglavnom za proţdrljivost“, našalila se Lora, pokazavši veliki panetone slatki hleb pored ogromnog

buketa boţura. Ustala je i poĉela da spušta suknju. ,,U mojoj knjizi, apetit nije greh“, rekao je, procenjujući Lorino telo lascivnim pogledom od glave do pete. Lora je bila pomalo zbunjena. Nije mogla da se seti kada je neki nepoznat muškarac poslednji put tako otvoreno flertovao s njom. „Ako ne doĊe, uvek moţete da saĉekate kod mene dok se ne vrati kući“, rekao je komšija. „Završio sam posao za danas.“ To se ĉinilo kao dobro uveţbana reĉenica. „Da li radite od kuće?“, pitala je Lora ne ţeleći da bude nepristojna. „Uglavnom“, rekao je ĉovek. ,,U poreĊenju sa Dţejni i Stivom, pretpostavljam da da. Dok se nije porodila, mislim da je nikada nisam ni video tokom dana. Sada je viĊam, ali ne mogu da razgovaram sa njom jer ne mogu da proĊem pored ĉuvara.“ „Stiva?“ pitala je Lora, pomalo zaprepašćena njegovim direktnim govorom, ali osetivši utehu jer nisu samo Dţejnini stari drugovi smatrali Stiva preterano posesivnim. „Ne“, nasmejao se ĉovek, „gospoĊe Dautfajer“, a pošto je Lora i dalje delovala zbunjeno, dodao je: „Ţena koju su angaţovali da pomaţe oko bebe.“ Lora je ĉula buku iz kuće i kleknula da nastavi svoje bdenje. Ovaj put, pogled na predsoblje zaklanjao je komad braon materijala. Lora je gurnula prste kroz otvor za poštu i pokušala da uhvati tešku tkaninu od gabardena, pitajući se da li je zavesa pala pred vrata. Te zavese nisu bile u Dţejninom stilu, mada je postala opsednuta zavesama za zamraĉivanje pošto je proĉitala neku knjigu o bebama. Lora je mlatila rukom unaokolo. Otvor za poštu bio je previše uzan i mogla je da povuĉe materijal samo štipajući ga palcem i srednjim prstom. A onda su se vrata otvorila tako ţustro, da se Lora sruĉila preko praga na pod, ispred odluĉne šezdesetogodišnjakinje koja je sigurno virila kroz špijunku dok je Lora gledala kroz otvor za poštu. „Mogu li nešto da uĉinim za vas?“ negovateljica je pitala zapovedniĉki dok je poravnavala zguţvani deo suknje koju je Lora stezala. „Oprostite, došla sam da posetim Dţejni i bebu Bila“, objasnila je Lora, ustajući s poda. „Zvonila sam, ali niko nije izašao.“ „Beba spava“, rekla je ţena, prkosno blokirajući Lori prolaz u kuću. „Beba svakog popodneva spava izmeĊu jedan i ĉetrdeset pet i dva i trideset.“ „Bogo, kakav disciplinovan mališa“, rekla je Lora zadivljeno. „Bar je Dţejni budna.“ „Ona istisnu mleko za veĉerašnji podoj“, rekla je negovateljica strogo. Lora je pokazala stepenište gde se Dţejni pojavila paţljivo silazeći u predsoblje. Ĉvrsto je drţala ogradu i spuštala oba stopala na svaki stepenik, kao da pokušava da saĉuva energiju. Kada je stigla do odmorišta izmeĊu prvog sprata i prizemlja, zastala je da se nasmeši Lori, ali to je bila više grimasa i škrgutanje nego opuštena dobrodušnost. Neprijatnost poroĊaja je sveopšte iskustvo, pomislila je Lora, prisetivši se natopljenosti mlekom koje curi, neoĉekivanog isticanja krvi i krvavih kratera na bradavicama što je znaĉilo da će bebe bljucnuti roze milkšejk kada im naiĊu gasovi. Dţejnin korak je podsetio Loru na Sema koji je sedeo kod kuće i gledao TV program, noseći dva para belih slip gaća, jednom rukom drţeći kesu zaleĊenog graška na preponama, a drugom limenku piva. Kada je Sem pokazao Lori svoje testise jutro nakon vazektomije, ona je stavila ruku na usta i nemo zajeĉala od zaprepašćenja, ne zato što je bila iznenaĊena jer je to uradio, već zato što su mu testisi bili crni kao ugalj, kao od promrzlina. Rekao je da će proći nedelje pre nego što se modrice povuku. Onda je opušteno pomenuo da je gotov scenario za film poslao svom agentu i da te nedelje više neće raditi. Serija Bez reanimacije je gotova, objasnio je Sem, kao da priĉa o neĉemu svakidašnjem, o dokrajĉenom pakovanju kukuruznih pahuljica. Lora nije reagovala. Olakšanje zbog Semove iskrenosti nadjaĉalo je njenu zabrinutost zbog onoga što bi mogao da uradi sledeće. Bio je to znak nade. Postojala je ĉudna simetrija u tome što je Sem uradio vazektomiju, a Dţejni se porodila istog dana, pomislila je Lora, setivši se Semovog uspaniĉenog telefonskog poziva iz bolnice. Ali nije bila ĉudnija od Semovog skorašnjeg priznanja da je spavao sa Dţejni one iste veĉeri kada je, kako je verovao, upoznao Loru u Dţonatanovoj kući. Lora je pokušala da zamisli Dţejni kako pravi Semu društvo tokom njegove operacije, a zatim kako oboje odlaze u kolicima do trudniĉkog odeljenja na ĉetvrtom spratu bolnice

Kraljica Šarlota nakon što se Sem obeznanio. Sem je jeo Dţejnine energetske tablete s dekstrozom i ostao je sa njom dok se nije otvorila skoro osam centimetara, kada se Stiv najzad vratio sa poslovnog sastanka u Frankfurtu. Stivova najveća briga, rekao je Sem, bila je to što nije poneo ajpod sa muzikom za fazu napinjanja. Bilo neuobiĉajeno što je Dţejni prisustvovala Semovoj vazektomiji, Lora se sloţila sa Stivom kada ju je pozvao narednog dana da objavi roĊenje sina, neodreĊenog imena. I velika šteta što je on leteo nazad iz Frankfurta za vreme najvećeg dela Dţejninih kontrakcija. Slika Dţejni, s nogama u uzengijama, kako leţi u bolniĉkom krevetu samo u uštirkanom ogrtaĉu, dok ju je babica pregledala pred Semom, na trenutak je obuzela njihovu kolektivnu svest i oboje su zaćutali. Lora je potom uţurbano objasnila da je rekla Semu kako ne ţeli da bude ukljuĉena u njegovu operaciju i nije mogla da ga krivi što je pozvao Dţejni umesto nje. Stiv se nerado sloţio da je zahvalan što je Sem bio u bolnici. „Bar njihova prisnost iz prošlosti neutrališe potencijalni osećaj srama, koji bi mogli da osete“, rekao je Stiv kruto. „Boţe, šta si uradila sa mojom suknjom?“ pitala je Dţejni Loru kada je najzad stigla do dna stepeništa. Takva opaska nekada bi iznervirala Loru jer je delovala snishodljivo, ali u njoj je prepoznala Dţejnin pokušaj da sebe uveri kako će joj jednom takve stvari ponovo biti vaţne. „Ne zaboravite da u ĉetvrt do ĉetiri treba ponovo da nahranite bebu i igrate se sa njim dvadeset minuta“, posavetovala je negovateljica. Dţejni je poslušno klimnula. „Zar već igrate juniorski monopol?“ pitala je Lora podrugljivo dok je prilazila Dţejni i paţljivo je grlila. „Ne zasmejavaj me, previše boli“, rekla je Dţejni, koja nije mogla da se seti kada joj je bilo draţe što vidi Loru. „Koji deo?“, pitala je Lora saosećajno se trgnuvši. „Promenljivo je“, rekla je Dţejni zamišljeno. „Smenjuje se izmeĊu hemoroida, koji traţe toplotu, i šavova koji traţe zaleĊeni grašak, dok ne doĊe vreme za dojenje kada prelazi na ispucale bradavice. Zašto mi niko nije rekao da saĉuvam epidural za posle poroĊaja?“ „Sa svakom sledećom bebom bude lakše“, tešila ju je Lora. „Pa, to neću saznati jer neću da rodim još jednu“, rekla je Dţejni nedvosmisleno. „Hoćeš li nešto da popiješ, Lora?“ Lora je ĉekala da se negovateljica ponudi da pristavi ĉajnik, ali ona se zaputila uza stepenište, kamenog lica, nakon što ih je obavestila da će probuditi bebu. „Niko ne budi bebu koja spava“, zaprepašćeno je izbrbljala Lora, odmah zaboravivši svoje obećanje da se neće mešati. „Ako se budem pridrţavala programa iz knjige, onda će beba za tri sedmice spavati celu noć“, rekla je Dţejni kao da recituje nekakvu mantru. „Sada je pomalo naporno, ali kasnije ću uţivati u plodovima.“ „Pa, u tom sluĉaju će ti biti lakše kada odemo na odmor“, rekla je Lora trudeći se da je ohrabri. „Mislim da nećemo moći da idemo na Kol“, rekla je Dţejni pravdajući se. „Još nisam uspela da odem ni do prodavnice.“ „Dva meseca su odliĉan uzrast da se otputuje sa malom bebom“, insistirala je Lora. „Lako su prenosive. A i svi ćemo pomoći.“ „Nije to“, promumlala je Dţejni bacivši pogled po sobi da proveri da li je negovateljica otišla. ,,U knjizi piše da bi beba uvek trebalo da spava u istoj sobi.“ „Znaĉi nikada više nigde nećeš ići?“ pitala je Lora. ,,A tu je i pitanje zavesa za zamraĉivanje“, uzdahnula je Dţejni. „Knjiga kaţe da bebe uvek treba da spavaju u zamraĉenoj sobi, a u iznajmljenoj kući na udaljenom škotskom ostrvu sigurno neće biti zavesa za zamraĉivanje.“ Ta knjiga nije govorila ništa o tome kako da se neposlušni muţevi ubede da otputuju sa ţeninim prijateljima, ali Dţejni to nije pominjala. Lora je ćutala. Svi se na kraju snaĊu. Umesto toga, odšetala je u kuhinju nadajući se da će Dţejni poći za njom. Spustila je kolaĉ, gomilu cveća i poklon na pult paţljivo ih poredavši. Nova zastrašujuća spravica stajala je tamo i svetlucala se na suncu. Lora je pomilovala sjajnu ĉeliĉnu spoljašnjost i podigla plastiĉni usisni jastuĉić, koji je preko dugaĉke cevi bio povezan sa mašinom. Bila je to pumpa za grudi,

shvatila je, ali nije liĉila ni na jednu koje se ona sećala. Prizvala joj je slike prostorija za muţu u Istoĉnoj Evropi u kojima su krave podsticane hormonima i stimulatorima rasta proizvodile nezamislive koliĉine kremastog mleka iz prepunih naduvenih vimena. „Zanimljiva oprema“, rekla je Lora, bacivši pogled ka Dţejninom impresivnom dekolteu. „Istiskam mleko svakog jutra u šest i ĉetrdeset pet“, objasnila je Dţejni. „Onda jedan deo zaledim, a negovateljica ostatak upotrebi za noćni podoj da bih mogla da spavam celu noć.“ „Gospode“, rekla je Lora zadivljeno. „Samo što ja ne mogu da spavam kada ga ĉujem da plaĉe“, priznala je Dţejni. Lora je pokušala da se seti perioda nakon Nelinog i Benovog roĊenja, borbe da se obuĉe pre podneva i mitski dugog kupanja jer je to bilo jedino vreme koje je imala samo za sebe. Sem je gledao Bi-Bi-Si Vorld u tri ujutro sa Benom, koji nije mogao da spava pa je sa širom otvorenim oĉima leţao u njegovom naruĉju. Dani i noći su se stopili u jedno. „Beba Bil“, uzviknula je Lora i otišla da uzme ĉvrsto uvijenu bebu iz naruĉja negovateljice, koja se upravo pojavila u kuhinji. Oĉi su mu bile ĉvrsto zatvorene, kao kod malog zeca. Lora je pruţila ruke da prvi put uzme bebu. Negovateljica joj ga je nerado predala, dajući joj uputstva kako da ga drţi. „Rodila sam i ja dvoje“, nasmešila se Lora da je umiri i postavila ĉvrsto ruku ispod njegove glave. „Bil?“ pitala je Dţejni sa svoje gomile jastuĉića paţljivo postavljenih na sofi. „Mislila sam da ste mu dali ime Bil Amberg Dart“, rekla je Lora. „To je marka nosiljke“, rekla je Dţejni prekrstivši noge da bi smanjila pritisak na šavove dok je poĉinjala da se smeje. „On se zove Dţek Oberon Henri Majlo Dart. To nam je kompromisno rešenje, svako je odabrao po dva imena. Nema nagrade ako pogodiš koja su moja.“ „Beba treba da leţi u svojoj igraonici dvadeset minuta“, naloţila je negovateljica Lori uzimajući Dţeka Oberona Henrija Majla Darta naglo iz njenih ruku i spuštajući ga ispod lavića i tigrova u veselim osnovnim bojama. Beba je leţala tamo i ĉvrsto spavala, ispravljenih nogu, ruku iznad glave. Lora se divila njegovoj istrajnosti dok mu je negovateljica golicala stopala i duvala mu u lice pokušavajući da ga probudi. „Da pogledam na internetu piše li šta treba da radimo?“ pitala je Dţejni zabrinuto. „Moţda će ga stimulisati ako mu pokaţete one crno-bele šare“, insistirala je negovateljica, gurajući špil kartica u Dţejninu ruku. „Zar nije premlad da tek tako skoĉi?“ zadirkivala je Lora. Zvono na vratima se oglasilo i negovateljica je sa neodobravanjem pogledala Loru. „Propustićete popodnevnu dremku“, rekla je krenuvši ka vratima. „Knjiga ne preporuĉuje goste“, rekla je Dţejni, slegnuvši ramenima dok se pridizala sa sofe. „To je ili Hana, koja već kasni ĉetiri sata, ili komšija Pit koji je zabrinut da sam se uĉlanila u neku sektu majki novoroĊene dece.“ „Upoznala sam ga kad sam stigla“, rekla je Lora, pokazavši joj da ne mrda. „Da li je flertovao s tobom?“ pitala je Dţejni. Lora je klimnula, ozlojeĊena zbog svog razoĉaranja jer je saznala da to nije bio tretman namenjen samo njoj. Pre nekoliko godina, takav ĉovek bi je iznervirao. Sada joj je laskala njegova paţnja. Hana je ulepršala u sobu bez objašnjenja zašto kasni. Lora i Dţejni su je poznavale dovoljno dobro da je ne ispituju. Otkako je Lora upoznala Hanu, bilo je oĉigledno da ona voli da radi stvari pod svojim uslovima i u svoje vreme. Iako je Dţejni odrasla u komuni u kojoj se izraţavanje svoje liĉnosti oboţavalo, Lori je palo na pamet da je Hana u stvari bila pravi slobodni duh. Godinama je Lora pretpostavljala da je Hana stajala u Dţonatanovoj senci. Sada joj je palo na pamet da su senke dobro mesto za sakrivanje od dobronamernog ispitivanja prijatelja. Hana je moţda vešto zadovoljavala Dţonatana, ali nije bila imuna na zadovoljavanje sebe same. Lora je Haninu odluku da sa samo dvadeset godina rodi Luka smatrala ţrtvovanjem. Pa ipak, bila je to odluka koja je pokrenula Dţonatana da zvaniĉno prekine svoju vezu sa Viktorijom da bi poĉeo da ţivi sa Hanom. Lora je saţaljevala Hanu što nije uspela da skuje nekakvu znaĉajnu karijeru, pošto je napustila studije kada je otkrila da je trudna. Lora je uvek pretpostavljala da je njen diletantski pristup znak ţivi u Dţonatanovoj profesionalnoj slavi. Ipak, dok je gurala kese blatnjavog povrća i gomilu luka u Dţejnine

ruke, Lora je shvatila kako je Hana srećna da posmatra svoje prijateljice kako probijaju seksistiĉke barijere i to letenje s jednog posla na drugi više joj je odgovaralo. „Šta je sa Ratnom Sekirom?“ prošaputala je Hana dok je negovateljica odlazila uza stepenice. „Ona je odana sledbenica Dţine Ford“, posvećeno je objasnila Dţejni. „Pa ne nosi Guĉijevu odeću“, rekla je Hana. Krenula je ka Dţeku i neţno ga podigla sa poda, oglušujući se o Dţejnina uputstva da opere ruke. Poĉela je hvale novoroĊenoj bebi, komentarišući kako izgleda (Stivova usta, Dţejnine oĉi), njegov slatki miris, sićušne ruke i kako se još ponaša kao da nije sa ovog sveta, sa svojom averzijom ka svetlu i ĉudnim naĉinom na koji su njegovi prsti šarali po vazduhu ĉak i dok spava. „Ne Tom Ford, Dţina Ford“, prošaputala je Dţejni. „Ko je Dţina Ford?“ pitala je Hana. Dţejni se zagledala u nju otvorenih usta. „Ona je guru za bebe, koju su one majke htele da ispale raketama u Liban“, rekla je Lora, zaboravivši da je Hana retko ĉitala novine. „Ona ima one stroge rutine.“ „Svi se kunu u nju“, rekla je Dţejni. „Ona uspeva da natera bebe da spavaju.“ „Bebama ne trebaju gurui i uputstva da bi spavale“, rekla je Hana slegnuvši ramenima. „One to svejedno rade.“ „Moţeš li da pustiš Bebi Mocarta, molim te?“ pitala je Dţejni nervozno. „Sigurno je bolje od Brusa Springstina“, rekla je Lora pokušavajući da se seti gde je sakriven CD plejer. Niko ne shvata kako je to odrasti bez ikakvih osnova za roditeljstvo, pomislila je Dţejni. Bila je sasvim ubeĊena da, koji god put izabere, on mora biti što je moguće drugaĉiji od svega što je njena majka radila. Dojenje po zahtevu, bebe u krevetu, seksualno obrazovanje petogodišnjaka, duge rasprave o pravoj prirodi ţenskog orgazma, obrazovanje kod kuće, iskonsko vrištanje, preporod, ništa od svega toga neće imati mesto u ţivotu bebe koja je usnula leţala na podu ispred nje. Dţejni nikada neće uzimati magiĉne peĉurke, niti pušiti domaću travu sa svojom decom kao što je radila njena majka. Prisetila se kada je ta iskustva opisivala Patriku i njegovog smeha zbog besmislenosti svega toga. Privlaĉila ga je upravo zato što se isticala kao neko ko je odrastao izvan granica obiĉaja srednje klase. MeĊutim, zanemario je ĉinjenicu da je mnoge bitne ţivotne odluke donela zato što je, kad je odrasla, ţelela ureĊen ţivot, što joj je bilo uskraćeno dok je bila dete. Moţda ju je sa dvadeset godina privlaĉilo da bude nesmotrena, ali odabrala je prijatelje koji neće pogoršati taj nagon. Nije da je imala nesrećno detinjstvo, razmišljala je Dţejni dok se zbog nelagodnosti premeštala sa jedne butine na drugu. Bila je to komuna, ne sekta. Nije bilo prikrivenog zlostavljanja dece, iako je dobroćudno zapostavljanje sigurno imalo svoju ulogu. Postojale su jake liĉnosti koje su nezdravo uticale na to kako se radilo, mada su bile demokratski izabrane. Setila se neke Amerikanke opsednute idejom da bi svi ujutro trebalo da obave veliku nuţdu. Bio je tu i jedan Škot s kojim je njena majka imala dvomeseĉnu vezu, a koji je Dţejni i njenim drugaricama tinejdţerkama drţao predavanja o vaţnosti slobodne ljubavi. Ali mnoge od tih opsesija bile su bezopasne, ĉak i pouĉne: kako uzgajiti dovoljno hrane da budeš dovoljan sam sebi, kako da zaradiš novac koji nije ukaljan vezama sa eksploatišućim kapitalistiĉkim radom, kako da ţiviš ţivot u kom se osećanja slobodno izraţavaju i ništa se ne potiskuje. Više ju je uznemiravala neuredna i nepredvidiva priroda tog iskustva. Naĉin na koji su nju i njenog mlaĊeg brata neoĉekivano ostavljali u kući druge porodice na nekoliko dana, dok je njihova majka istraţivala novu vezu neopterećena malom decom. Ponekad je to bilo dobro iskustvo. Setila se KanaĊanke koja ih je upoznala sa radostima ĉokoladnih kolaĉa. Ponekad bi Dţejni bila ostavljena da teši svog brata, koji se ĉesto uspavljivao jecajući jer je mislio da im je majka, kao i otac, zauvek otišla. Uprkos velikom trudu psihoterapeuta kog je posećivala kratko vreme nakon Patrikovog odlaska u Avganistan, Dţejni nije krivila majku za te propuste. Jedini zloĉin njene majke bio je to što je verovala da svog muţa moţe da deli sa drugom ţenom. To je bila loša odluka jer ta ţena nije odgovorila istom dareţljivošću. Kada joj je majka prošle nedelje ponudila da doĊe u London iz Lajm Ridţisa i pomogne joj oko Dţeka i kuvanja energetskih vegetarijanskih obroka, Dţejni joj je uĉtivo objasnila da je angaţovala negovateljicu koja će joj pomoći da stvori kod bebe dobre navike kako bi mogla da se vrati na posao za dvanaest sedmica. A njenoj majci, koja je najzad našla sreću u vezi sa deset godina mladim Norveţaninom, Rolferom, kao

da je laknulo. „Moj jedini savet je da ne nasedaš na onu staru izreku da ne moţeš zatrudneti dok dojiš“, rekla je Hana koja je ostala trudna sa Gabi dok je Luku bilo samo ĉetiri meseca. Tada nije delovalo ĉudno što Hana doji devetomeseĉnog Luka dok joj se trudniĉki stomak već preliva preko farmerki. Bilo je prosto zadivljujuće i neshvatljivo da su sa dvadeset tri godine Hana i Dţonatan bili roditelji dvoje male dece. „Nezamislivo mi je da ću ikada ponovo upraţnjavati seks“, rekla je Dţejni. „Pa i ne bi trebalo bar prvih šest sedmica“, rekla je Hana. ,,A zašto ne?“, pitala je Dţejni zapanjeno jer takve stvari Dţina Ford nije pokrivala. „Ima neke veze sa mehurićima vazduha“, rekla je Lora neodreĊeno. „Bio je sluĉaj majke koja je umrla nakon seksa jer joj se materica nije zatvorila i mehurić vazduha joj je dospeo u krvotok“, objasnila je Hana. Dţejni je izgledala još zabrinutije. Majke su se uvijale u apokrifne priĉe kao da su nevidljivi plastovi koji će njihovu decu zaštititi od iste opasnosti: dete koje se ugušilo ĉeri paradajzom, beba koja se ugušila nakon što joj je perlica iz leve nozdrve stigla u desno plućno krilo, deĉak koji je dobio meticilin rezistentnu zlatnu stafilokoku kupajući se u javnom bazenu. Neko joj je ĉak ispriĉao i priĉu o negovateljici koja je novoroĊenĉetu dala paracetamol da bi dete spavalo celu noć. Dţejni je bilo neverovatno da su pre manje od sedam dana takve priĉe prolazile kroz njenu svest jedva ostavljajući trag. Sada se u njenoj podsvesti stvorio talog zebnje i ĉekao da takve priĉe puste koren i narastu do izobliĉenih proporcija u njenoj glavi. Kao što se pripremala za ispite na pravima, Dţejni se pripremila i za poroĊaj. Gomile knjiga na kuhinjskom pultu bile su svedok širine i dubine njenog istraţivanja: doktor Spok, u dopunjenom osmom izdanju, stajao je pored Šile Kicinger. Dţina Ford je opkoraĉila Mirijam Stopard. Ĉitala je mnogo i savesno. Ali nijedna knjiga joj nije rekla da će se njen uravnoteţeni temperament promeniti preko noći. Dţejni je shvatila da je naizmeniĉno šamaraju talasi krajnjeg blaţenstva i krajnje zebnje, od ĉega je dobijala morsku bolest. Osećaj odgovornosti za tu malu osobu koja je leţala na podu pred njom gotovo da ju je preplavio. U Bordersu ste mogli proĉitati sve do poslednje knjige o roditeljstvu, ali nijedna vam neće prikladno objasniti kakve ćete zulume trpeti kada dobijete bebu. Mogli biste pokušati da im se oduprete, ili da im se predate, ali nećete moći da ih izbegnete. Ne prvi put, Dţejni je poţelela da je beba još uvek u njenom stomaku gde je mogla najbolje da je zaštiti od preokreta u svetu. Volela bi da to objasni Lori i Hani, ali njihovo iskustvo ju je koĉilo. One su ĉinile da sve deluje tako lako. To je bio problem modernog majĉinstva. Svi su se njime bavili u razliĉito vreme. Pa umesto da tu zebnju podeli sa bliskim prijateljima, koje je poznavala godinama, Dţejni bi radije ispriĉala ljudima koje je upoznala pre manje od ĉetiri meseca na ĉasu prenatalne joge. Bacila je pogled na Loru, koja je zurila u šolju i verovatno razmišljala o neĉemu sasvim drugom. „Ja prosto ne znam kako ljudima u braku seks uspeva“, rekla je Lora tako naglo da joj je ĉaj pljusnuo preko ivice šolje i na pod. „Kako to misliš?“ pitala je Dţejni dodajući još jednu temu svom spisku novih briga, koji se brzo širio. „Ne razumem kako nešto što poĉinje kao kompulzivno fiziĉko i jednostavno, preraste u nešto tako kompulzivno psihološko i zamršeno“, rekla je Lora. „Koji je trenutak preloman?“ „Sem je poseban sluĉaj“, rekla je Dţejni pitajući se pokušavala li da uteši Loru ili sebe. „Većina muškaraca će pobeći kilometar ako im ţena samo pomene vazektomiju.“ Lora se oglušila o to, ne namerno, već zato što je zapravo htela da povede razgovor o Dţonatanovom i Haninom braku, koji je većina njihovih prijatelja smatrala vezom za primer. „Deca“, rekla je Hana autoritativno. „Tada stvari postaju sloţenije.“ „Ti i Dţonatan godinama uspevate u tom paradoksu“, rekla je Lora. „Videla sam ono polupotrošeno pakovanje kondoma u našoj spavaćoj sobi u Safoku. Kako vam to polazi za rukom? Kako vam uspeva dugoroĉna poţuda?“ „Pornići, trojke i povremena crta koke“, nasmešila se Hana bez trunke zbunjenosti. „To je bila šala“, dodala je. „Uglavnom.“

„Ne moţemo da priĉamo o seksu pred Dţekom“, rekla je Dţejni, uzimajući Dţeka od Hane i spuštajući mu dlanove preko ušiju. Njegovi prsti su pravili meke krugove u vazduhu, kao da izvodi sloţeni tajĉi pokret. „Dţejni, ne brini, on je premlad da bi imao mišljenje o tome“, nasmešila se Lora. „Moglo bi nepovratno uticati na njegov emotivni razvoj“, rekla je Dţejni sa neodobravanjem. „Onda se postaraj da ne naĊeš dadilju koja preko dana gleda šou Dţeremija Kajla“, rekla je Hana. Dţejni je bila zabrinuta. „Ĉvrsto spava“, rekla je Lora. „Njega samo zanima da li mu prilazi bradavica.“ Lorin unutrašnji savršeni roditelj oslobodio se kada su poĉeli Nelini nastupi besa sa oko dve godine, ali njena deca su bila suviše mala pa se još sećala onih ranih dana kada je svaka odluka dobijala monumentalne proporcije. „Ne mogu da verujem da je osoba koja nam je ispriĉala da se seksala sa deĉkom u klonji u Raju zapravo takva ĉistunka“, nasmejala se Hana. „To je bilo pre nego što sam zatrudnela“, rekla je Dţejni smešeći se. „Od sada u obzir dolazi samo misionarski poloţaj u našoj spavaćoj sobi.“ Seks u braku je, razmišljala je Lora, kao ogromna zemlja sa razliĉitim plemenima, a svako ţivi po sopstvenim obiĉajima i pravilima. Neki ljudi ĉitav ţivot provedu obigravajući oko problema seksualne neusklaĊenosti uz blede izgovore kao što su umor i glavobolja, dok je njihova rana usklaĊenost bila samo obmana. Drugi, poput Sema i nje, pokretani niĉim uzvišenijim od blagog osećanja nesrećnosti, pokušavali su da zgule slojeve i otkriju probleme koji su se nalazili ispod njih ili bi prosto krenuli lakšim putem i imali seks sa nekim drugim. Tu su bili i oni kojima se moglo zavideti, kao što su Dţonatan i Hana, ĉija se ţelja bezvremenski izdizala iznad domaće ţabokreĉine i zbog kojih su se svi ostali osećali nesposobnima. Boţe, nije ih mrzelo ni da nabave kondome sa ukusom mente. „Biće tako mnogo pritiska kada Sem najzad proceni daje pravo vreme“, rekla je Lora, ne ţeleći da otkrije pravu prirodu njihovog problema. „Neverovatno je da smo toliko vremena tokom prve polovine naše veze proveli obuzeti strašću, a naredni deo pokušavajući da je izazovemo.“ „Trebalo bi da probate negde van kuće“, predloţila je Dţejni. „Kada budete u Škotskoj, daleko od dece, moţda“, rekla je Hana. ,,U svakom sluĉaju, ja se ne bih brinula zbog toga. Imam nekoliko prijateljica koje godinama nisu spavale s muţevima.“ „Pa, šta rade?“ pitala je Lora. „Prihvate svoj neseksualni status ili spavaju s drugim ljudima“, nasmešila se Hana.

12 Sem je leţao na krevetu nakon uţivanja u još jednoj postoperativnoj ejakulaciji. Nije toliko masturbirao još od kada je bio tinejdţer. Zabeleţio je tu poslednju turu u svesku koju je drţao pored kreveta i bio zadovoljan jer je dostigao maksimalni cilj od dvadeset pet, što mu je doktor preporuĉio za ĉišćenje testisa od upornijih spermatozoida. Imao je sliĉan birokratski pristup temama o kojima je fantazirao da bi odrţao ovakav niz, dopustivši da Eva bude zvezda u taĉno pet, Lora u deset, obe zajedno u pet, a nasumiĉne ţene u ostalim. Bio je iskreno zadivljen što je nepokolebljivo pristupio postoperativnim rokovima, jedine slobodne dane imao je kada se Junajted kvalifikovao za Ligu šampiona i ono veĉe kada su pobedili Čelsi u Moskvi. Sada, taĉno dva meseca nakon vazektomije, Sem je otvorio malu providnu posudu u svojoj ruci i potraţio znake ţivota. Prošlo je mnogo vremena otkako je prouĉavao opštu biologiju, pa nije mogao da se seti ni kako taĉno spermatozoid izgleda. Kada je ĉuo Loru da dolazi iz kupatila, naglo je spustio posudu na noćni stoĉić, i zagledao se u malu koliĉinu teĉnosti koja je izašla tokom jedne ejakulacije. Na trenutak, zapitao se da li bi trebalo da pokaţe Nel i Benu izvor njihove evolucije. Nakon vikenda u Safoku, pre tri meseca, Lora je pokušala da im skrene paţnju sa daljeg razmišljanja o oĉevim genitalijama. Kad se sve uzme u obzir, Sem je odluĉio da ovo moţda i nije najbolji trenutak da se u jednaĉinu ubaci ozbiljna biologija jer su njegovi tast i tašta bili sprat niţe, u kuhinji, a već su kasnili na sveĉani ruĉak povodom izlaska Dţonatanovog novog kuvara, Povratak osnovama: recepti iz Raja. Osim toga, Nel i Ben bi verovatno pomislili da su u teĉnosti raĉići i sipali bi je u akvarijum. Lora je ušla u sobu drţeći ĉetku za kosu u jednoj ruci, a makazice za nokte u drugoj. Nosila je istu odeću i cipele koje je nosila i u Safoku, osim što je sada i delove haljine nosila u ruci. „Šta radiš?“ pitala je s gorĉinom u glasu kada je videla Sema na krevetu, umotanog u peškir. Onda je na Semovoj strani kreveta, usred rusvaja od polupraznih šoljica kafe, poluproĉitanih knjiga i polupopunjenih svezaka, primetila posudicu. Otkako je Sem shvatio da je krevet najinsipirativnije mesto za pisanje, njihova soba je evoluirala u gajbu jednog neţenje. Jastuci su bili umazani mastilom, tepih se nije video od nabacane prljave odeće, upotrebljenih maramica i praznih pakovanja keksa. „O, gospode, ne više“, poţalila se Lora. „Ova je bila velika“, rekao je Sem potapšavši poklopac. „Ako dobijemo dozvolu, moći ćemo da nastavimo sa polnim odnosima.“ Podigao je obrvu. ,,Jel' ti moţda palo na pamet da bih se ja mogla odluĉiti na celibat tada?“ zadirkivala ga je Lora podiţući sa poda još jednu gomilu ĉarapa. „Šta je to?“ pitao je Sem pokazavši komade materijala u njenoj ruci. „Prilagodila sam odeću - skinula sam ĉipkani porub“, rekla je Lora. „Nije bio u mom stilu.“ „Dopadalo mi se kako je definisala granicu izmeĊu tela i haljine“, rekao je Sem zamišljeno dok je Lora posvetila paţnju rubu haljine. Kada je bila zadovoljna svojim ruĉnim radom, krenula je ka krevetu i Sem je na trenutak pomislio da će ga poljubiti, ali ona se nagla da skloni pet šoljica kafe i spusti ih na donju policu ugraĊenog ormara, iza nekoliko pari cipela. „Zašto to radiš?“ pitao je Sem. „Mislio sam da ćeš biti zadovoljna što sam alkohol zamenio kofeinom?“ „Ne mogu da podnesem da moja majka ude u našu sobu i pronaĊe ih ovde“, rekla je. „Onda joj reci da ne sme ovde da ulazi“, rekao je Sem. „Neće obraćati paţnju na to“, slegla je Lora ramenima. „To je quid pro quo za ĉuvanje dece. Moramo joj dati odrešene ruke da sreĊuje kuću.“ Lora se sagnula da se pogleda u ogledalu na vrhu komode s fiokama. Ali svaki put kada bi pokušala da se usredsredi na nanošenje sloja podloge na lice, paţnja joj je skretala na sobu koja se ogledala iza nje. Videla je samo nezavršene poslove. Napravila je kratak inventar: ogledalo, koje je stajalo na komodi tri godine

ĉekajući da bude okaĉeno na zid, vrata koja su spala sa ormarića i sada su bila naslonjena uz prozor, nekoliko kutija koje još nisu raspakovane nakon selidbe i, najznaĉajnije, pukotina koja se pojavila na vrhu zida, uz tavanicu. Brak nije ništa više do zbir nezavršenih poslova, pomislila je. „Nemoj da ostaviš tu posudu na stolu“, zamolila je Lora prelazeći uţurbano maskarom preko trepavica. „Mama bi mogla pomisliti da je krema za lice.“ „Staviću je u friţider“, rekao je Sem, ustavši sa kreveta, „moraju da budu na hladnom.“ „Ko?“ pitala je Lora. „Spermatozoidi“, rekao je Sem navukavši farmerke. „Ovi bi mogli biti poslednji koji su ikada osloboĊeni iz zarobljeništva.“ Otišli su niza stepenice u kuhinju i zatekli Lorinu majku, Elizabet, kako ĉisti pod. Radila je to s jednakom metodiĉnošću s kojom bi neko šišao travnjak, prelazeći do jednog kraja prostorije, a zatim na suprotnu stranu, u savršeno pravim linijama, hvatajući ĉetkom sve što joj se nalazilo na putu. Nel je poslušno stajala na kraju prostorije sa Ċubrovnikom i metlom, ĉekajući da stigne sledeća gomila smeća. Mala kolekcija predmeta podignutih sa poda stajala je na uglu trpezarijskog stola. Bili su tu pola tela junaka iz filma Tanderberds, dve plastiĉne ovce bez rogova, srebrna minĊuša i ojster kartica za javni prevoz. Sem je sve to oduševljeno posmatrao. Naroĉito ga je zadivila Elizabetina kosa, koja je ostala u istom poloţaju ĉak i kada se ona nagla pod uglom od devedeset stepeni da istraţi komad hrane koji je odbijao da se pomeri. Suprotstavljala se gravitaciji. Sa vrata je mogao je da namiriše lak za kosu. Nosila je istu frizuru, pravu kosu dosta gustu na vrhu, otkako ju je Sem upoznao. U posebnim prilikama, stavila bi viklere da savije krajeve naviše i nanosila još više laka da lokne uĉvrsti na mestu. „Ne mogu da sedim ovde i da gledam u nered“, rekla je Elizabet izvinjavajući se i odvajajući drškom ĉetke nekoliko skamenjenih pahuljica zalepljenih za pod. „Sreća pa ne jedemo na kuhinjskom stolu“, rekao je Sem namignuvši Nel. Nakon nedelju dana sa babom i dedom, kada Lora i on odu u Škotsku, Nel će biti potpuno indoktrinirana. Maturiraće u oblasti mikroupravljanja prašinom, imaće diplomu iz teĉnosti za ĉišćenje, doktorat iz peglanja i insistiraće da kupuju stvari kao što su antibakterijske maramice. Elizabet je upitno pogledala Sema, što je uvek ĉinila kada nije bila sigurna da njen zet dovoljno ozbiljno shvata svet oko sebe. Bio je to pogled izmeĊu mrštenja i zaprepašćenja. Sem ju je kulturno poljubio u obraze i udahnuo isparenja njenog laka za kosu, pitajući se da li je to nešto što je kupila sedamdesetih godina i što je sadrţalo zabranjene supstance, kao što je narandţasti agens ili parakvat. Saĉekao je da ga pita kako mu ide posao, znajući da je na njegov posao gledala kao na nešto izmeĊu hobija i zadovoljstva. Elizabet je volela da ljudi imaju profesije koje ne moraju da se objašnjavaju. Lorina sestra je bila udata za advokata, njen brat je bio raĉunovoĊa, a njen deda doktor. Semov posao ne samo da je bio misterija za nju već, što je još vaţnije, nije donosio dovoljno novca da bi njena najstarija kćerka mogla da zaposli kućnu pomoćnicu. „Kako posao, Seme?“, pitala je. „Samo cakće“, odgovorio je spustivši posudu sa spermom u vrata friţidera. „Sem je upravo završio scenario za film“, objasnila je Lora, navlaĉeći staru teksas jaknu preko haljine. „Zar nije to i ranije radio?“ pitala je Elizabet retoriĉki. „Nakrivi novine, Nel, onda ćeš lakše da zgrneš svu prljavštinu unutra.“ Nel je poslušala. „Ovo je baš zabavno, bako“, rekla je. „Brisanje poda je oĉigledno novina u ovom domaćinstvu“, rekla je Elizabet. S neodobravanjem pogleda Lorinu teksas jaknu. „Neću reći više ništa“, rekla je, zureći u prazno, dok su Lora i Sem odlazili. Promocija Dţonatanove knjige pretvorila se u izgovor za proslavu njegovog ĉetrdesetog roĊendana. To za Loru i Sema nije bilo iznenaĊenje jer su od samog poĉetka sumnjali da će odmor sa prijateljima u Škotskoj zadovoljiti i njegov ego i njegovu ţelju za zabavom. MeĊutim, razmere proslave nisu bile sasvim oĉigledne Semu i Lori sve dok nisu stigli u Raj i videli da je restoran te veĉeri zatvoren i da par glomaznih ljudi proverava imena u spisku gostiju, koji se protezao preko bar tri strane. Falanga konobara i konobarica stajala je u polukrugu sa posluţavnicima punim šampanjca i koktela. Dok je ostavljala svoju jaknu, Lora

je videla da je restoran transformisan. Stolovi i stolice su bili sklonjeni, a klupe duţ ivica pretvorene u intimne kutke gde su ljudi mogli da sede i razgovaraju ako bi se umorili od gungule u sredini prostorije. Neko koga je Sem poznavao sa Bi-Bi-Sija ušao je na vrata iza njih. Sem mu je mahnuo i lagano gurnuo Loru laktom u rebra. Bio je to znak koji su koristili kada nije mogao da se seti neĉijeg imena. MeĊutim, taj ĉovek, urednik nabavke iz odeljenja za dramski program, oĉigledno se nadao da će izbeći Sema, jer je svoju partnerku ubrzao pored posluţavnika sa šampanjcem ka grupi od troje ljudi na ivici prostorije. „Ne poznajemo ih“, rekla je ţena, blago iznervirano jer ju je terao da krene. Lora se ţacnula umesto Sema. Njegova vaţnost je sigurno i manja nego što je mislila. MeĊutim, Sema to nije dotaklo, pa se okrenuo da kaţe zdravo i presekao im put za beg. „Seme, Seme“, rekao je ĉovek, prebacivši ruku preko Semovog ramena i vrativši svoju ţenu nazad ka posluţavnicima s pićem. „Baš lepo što smo se sreli. Ĉujem da si napisao poslednju epizodu Bez reanimacije. Kraj jednog doba.“ „Znam, znam“, rekao je Sem, s nevericom odmahujući glavom. „Da li je u produkciji?“ pitao je. „Skoro da su završili snimanje“, rekao je Sem. „Jesi li i ti išao?“ „Ne verujem da bih bio naroĉito omiljen“, rekao je Sem. Konobarica je prišla i ponudila im listove norfoĉke dimljene jegulje obmotane paţljivo iseĉenim komadima dimljenog lososa za koje je pokazala da treba da se umoĉe u bledi umak od rena na sredini posluţavnika. Bila je u maksi-haljini i Lora je shvatila da su vesele sedamdesete tema zabave. Uzela je jedno parĉe, ali jegulja je spala u umak i ona je morala da peca štapićem da je ponovo uhvati. Nasmešila se konobarici nadajući se da će dobiti ohrabrenje, ali nije ga bilo. „Ĉudan izbor, ebola“, rekao je ĉovek. „Zašto ne ptiĉji grip?“ „Hteo sam neizleĉivu pandemiju“, rekao je Sem, slegnuvši ramenima. „Nekoliko doktora i sestra duge plave kose, koja je imala vezu sa kardio-hirurgom, pobegli su u severni Vels, što je zgodno ako poţele da naprave nešto drugo sa tim likovima u ruralnoj sredini.“ „Meni se to ĉini kao profesionalni harakiri“, rekao je ĉovek, pregledajući preko Semovog ramena prostoriju u potrazi za nekim drugim s kim bi priĉao. „Radiš li na neĉemu drugom?“ Lora je besno nabola parĉe jegulje, najzad ga prikovavši štapićem, ali je prosula ren preko ivice posudice na ukrasne listove salate. „Imam nekoliko ideja“, rekao je Sem neodreĊeno. ,,U svakom sluĉaju, lepo je što smo se sreli, Seme“, rekao je ĉovek, odmiĉući se polako. „Nisam ni znao da poznaješ Dţonatana.“ „Odrasli smo zajedno“, objasnio je Sem. „On me je upoznao sa mojom suprugom.“ Lora se uljudno nasmešila dok ju je Sem predstavljao, pitajući se zašto se uopšte trudi kada je ĉovek toliko oĉigledno ţeleo da se ispetlja iz njihovog razgovora. Sem je ponosno objasnio da je Lora godinama imala kljuĉnu ulogu, bacajući svoje struĉno medicinsko oko na njegove scenarije. Onda je, gotovo opušteno, pomenuo da je ona neurolog a ĉoveku su zaiskrile oĉi. I pre nego što je progovorio, Lora je po izrazu lica njegove ţene znala da je taj ĉovek hipohondar. ,Ja imam neke glavobolje... „, poĉeo je. Lora je pogledala preko njegovog ramena do dela prostorije pored prozora, gde su gomile Dţonatanovih knjiga bile uredno poredane po dugaĉkom stolu nakrcanom vinima i voćem tako da podseća na rajski vrt. Zaškiljila je oĉima kada joj je nešto na koricama privuklo paţnju. Ĉovek je zainteresovano priĉao Lori kako su mu glavobolje bile gore ujutro i da je sve o ĉemu je ĉitao na internetu ukazivalo na tumor na mozgu. Onda je sa oĉekivanjem zastao da saĉeka njen odgovor. Sem je dodirnuo Lorinu podlakticu. „Zvuĉi gadno, proverila bih na vašem mestu“, rekla je. „Oprostite, upravo sam videla nekoga s kim ţelim da razgovaram.“ Izvukla se iz Semove ruke i krenula ka gomili knjiga ništa ne rekavši. Steţući noţicu svoje ĉaše sa šampanjcem, podigla je primerak knjige i osetila njenu teţinu pre nego što ju je okrenula da pogleda svetlucave korice.

Povratak osnovama: recepti iz Raja, pisalo je na prednjoj strani. Ali njenu paţnju nije zaokupljao naslov napisan diskretnim crnim slovima, već crno-bela fotografija koja se prostirala preko prednje i zadnje korice: ista ona fotografija koja je visila u spavaćoj sobi u Safoku. Stegla je knjigu ĉvrsto obema rukama, kao da prvi put uzima bebu i zagledala se u korice. Fotografija je bila opseĉena tako da su ljudi sa zadnjeg kraja broda bili sasvim iseĉeni. Ali to je znaĉilo da je još veća paţnja skrenuta na lice devojke koja je stajala u prednjem planu, zurila u kameru, sa rukom na kuku. Mogle su da se vide ĉak i njene pege i ogrlica koju je Dţejni donela Lori sa puta u Vijetnam. „Jebote“, rekao je Sem, odmahujući glavom u neverici dok joj je prilazio otpozadi. „Kako je mogao to da uradi?“, zareţa Lora, spusti knjigu licem nadole na sto, a zatim je odmah ponovo podiţe da opet zuri u sebe. „Jebote“, ponovio je Sem, podigao još jedan primerak i odmakao ga od oĉiju, kao da proverava da li je prvi koji su uzeli samo pedantno osmišljena podvala. „Ĉini li ti se da su ti se noge skratile?“ „To je stvar proporcija“, gunĊala je Lora. „Butine su mi se udebljale. Ne mogu da verujem da je ovo uradio, a da nije pitao.“ Sem je ćutao, ali Lora je videla da su mu se usta stezala sve dok mu gornja usna nije postala ĉvrsta masa bora. Zbijao je šale o njenim nogama, ali pogled mu nije silazio sa njenog lica. „To je zato što bi rekla ne“, prekinuo ih je Dţonatan, prišavši im otpozadi i zagrlivši ih oboje. „Šta mislite?“ Nagnuo se da poljubi Loru u obraz, ali ona se okrenula i njegove usne su završile na njenom vratu. „Bilo bi lepo da si zatraţio dozvolu, ali mogao si i bar da me upozoriš“, rekla je Lora stegnuto. Pruţila je ruku pored Dţonatana u Semov sako da vidi je li u dţepu bilo skrivenih cigareta. Neko koga je poznavala iz Manĉestera podigao je knjigu, pokazao koricu i mahnuo joj. Lora je shvatila da je brzo morala da smisli odgovarajuću javnu reakciju na sliku, za one koji bi je prepoznali. Ponovo se zagledala u korice. Njen stav ju je podsetio na Indijanku iz Gvatemale koja je plakala kada su je Lora i Sem fotografisali na medenom mesecu, jer je mislila da joj je kamera otela dušu. „Pokazao sam sliku uredniku i on je rekao da je savršena“, rekao je Dţonatan, milujući korice s ljubavlju. „Ona priziva slike Engleske u opuštenoj letnjoj lepoti. Kada smo je videli, više nismo mogli da je ostavimo.“ „Stvarno izgledaš prelepo, Lora“, rekao je Sem zahvalno. „Daj, Lora“, navaljivao je Dţonatan. „Zar u tebi nema nijednog dela koji je potajno zadovoljan? Zar nema ni nagoveštaja taštine ispod te prezbiterijanske spoljašnjosti?“ Lora ništa nije rekla. Ćuteći se prebacivala s jedne noge na drugu. Sem joj je paţljivo posmatrao lice. Mogao je da je proĉita bez truda. Usne su joj bile stegnute, oĉi gorele, a nozdrve se širile, ne mnogo drugaĉije od nozdrva onog bika na polju u Safoku. Lora je bila ljuta na vrlo znaĉajan naĉin. Konobarica je prošla noseći posluţavnik s hranom i Sem je zgrabio par malih biskvita s kaĉkavaljem i pola zrna groţĊa na vrhu. „To je sir korniš jarg na krekeru bat oliver“, objasnio je Dţonatan. „To je moja verzija onih štapića sa sirom i ananasom koje smo dobijali na deĉjim zabavama. Sećaš se? Krekeri su dobili ime po Vilijamu Oliveru, doktoru iz Bata, koji je hteo da smisli zdrave krekere za ljude koji su dolazili u banju.“ Lora i Sem su ćutali. Lora je zamolila Sema da joj donese ĉašu vode i on je krenuo ka baru. Skrenuo je misli sa drame koja se odvijala pored stola sa knjigama tako što je krišom osmotrio prostoriju traţeći devojku iz pozorišta, pravdajući svoje zanimanje mišlju da je to u Haninu zaštitu, a zatim se razoĉarao jer je nije video. Naravno. Bilo bi blesavo da ju je Dţonatan pozvao, naroĉito nakon fotografije u novinama, ali Dţonatanovo raspoloţenje je bilo toliko razuzdano da Sem nije mogao da odbaci tu mogućnost. „Moţeš li da veruješ da se zove Eva?“ pitao je Dţonatan pre nekoliko sedmica kada je Semova ljutnja dovoljno splasnula, pa je ponovo mogao da razmišlja o zajedniĉkom ruĉku. „Zašto je to toliko bitno?“, odgovorio je Sem previše brzo. „Zato što se moj restoran zove Raj“, objasnio je Dţonatan saosećajno. Dok je ĉekao kod bara, Sem se pitao šta će reći Evi ako je ponovo sretne. Da li će oĉinskim tonom pokušati da joj objasni da oţenjeni muškarci nikada nisu napuštali ţene i da su sa sobom nosili preveliki prtljag

u vidu dece i starih prijatelja? Ili će biti ratoborniji i pokušati da apeluje na njenu savest? Nije mogao da zamisli nijedan od tih scenarija. Zapravo, nije mogao ni da zamisli sebe kako razgovara s njom. Mogao je samo da zamisli seks sa njom. To i nije bilo iznenaĊenje, kada se uzme u obzir njegov ruĉak sa Dţonatanom poĉetkom te nedelje. Sem je morao da uloţi nadljudski napor kako bi Dţonatana skrenuo sa priĉe o Evi. Slikoviti razgovor ga je podsetio na njihove rane tinejdţerske godine kada su otkrili da su obojica izgubili nevinost sa nemaĉkom au pair devojkom koja je dovedena u Safok da se brine o Dţonatanovoj mladoj sestri. Sem se setio kako mu je Dţonatan priznao da je ona volela da vodi ljubav napolju gde bi ljudi mogli da ih uhvate, a Sem, povreĊen njenom izdajom, ispriĉao je Dţonatanu kako je mogao da je natera da svrši tako što bi zagnjurio lice meĊu njene noge. Dţonatan je tada prestao da likuje i na Sema je gledao sa novim poštovanjem. Pošto nije upraţnjavao seks skoro devet meseci, Sem je malo doprinosio razgovoru u pabu, iako je osećao ohrabrujući nemir u preponama dok je Dţonatan izlagao kljuĉne momente u kratkoj istoriji svoje veze sa Evom. Pridevi koje joj je pripisivao sada su se rojili u Semovoj glavi dok je ĉekao kod bara. Ona je pod visokim naponom, zapaljiva, nabijena energijom, dezorijentišuća, priĉao je Dţonatan, proveravajući ima li poruka na telefonu dok je Sem pokušavao da ga ubedi da je ostavi. Izgledalo je kao da mu opisuje nešto stihijsko, nekakvu elektriĉnu oluju. To se dešava kada spavaš s nekim drugim nakon sedamnaest godina, Sem je pokušao da ga ubedi. Bila je to ĉista jednaĉina poţude. Sem se osećao rastrzano izmeĊu saţaljenja i zavisti dok mu je Dţonatan ukratko prepriĉavao nekoliko susreta, koji su ostavili oblak teške iznemoglosti iznad njih. Rekao je Dţonatanu da se ponaša kao samoţivi adolescent, a Dţonatan je odgovorio ironiĉno da nikako nije mogao istovremeno da ima i krizu srednjih godina i da se ponaša kao adolescent. Sem mu je rekao da je to pre tautologija nego kontradikcija. Dţonatan je ostajao pri tome da ga Eva razume kao nijedna druga ţena, a Sem je kontrirao time što mu je rekao da on prosto pokušava da u tu vezu umeša romantiku kako bi prikrio svoju besramnu dušu. Sem je potom pokušao da ubedi Dţonatana da, što ta veza bude duţe trajala, to je manja verovatnoća da će moći da popravi mostove izmeĊu njega i Hane. Ukazao mu je i na to da ako jednostavno prestane da vida Evu neće morati da se bori sa svojom nemogućnošću da joj odoli. Ali tek kada je Sem nagovestio da bi njegov posao mogao biti ugroţen ako bi afera bila otkrivena, Dţonatan je dozvolio da crv sumnje uĊe u opšti ton njihovog razgovora. Naravno, oţenjeni muškarci razmišljaju o neverstvu. Razmišljao je i Sem dok se vraćao ka Lori sa bocom gazirane vode. Ali većina ga ne sprovede u delo, a oni koji to i urade, uspevaju da iskljuĉe osećanja. Problem sa Dţonatanom bio je u tome što je imao ţenski senzibilitet. Izgleda da je mislio da je zaljubljen. „Pa, šta misliš?“, zaĉuo je glas iza sebe. Sem je osetio kako mu neko dodiruje rame pa se okrenuo i ugledao Hanu. „Mislim da bi trebalo smesta da se vratiš u London“, rekao je Sem smešeći se usnama, ali ne i oĉima. „O ĉemu ti to?“ pitala je Hana. „Divno mi je u Safoku. Ništa me ne bi nateralo da se vratim. Ĉak ni ti.“ „Svima nam nedostaješ“, rekao je Sem. „A uveravam te da ni za Dţonatana nije dobro da bude toliko sam.“ „Ali, s druge strane, za mene jeste dobro“, nasmejala se Hana. Otišli su zajedno do Dţonatana i Lore, koji su još uvek nelagodno stajali pored gomile knjiga što se brzo smanjivala. Lora je upijala Hanin izgled. Ravne cipele, gladijatorski stil. Bez primetne šminke. Kosa posvetlela od sunca. Ostale ţene su instinktivno proveravale kako izgledaju dok su prolazile pored Hane, ne zbog poreĊenja, već da bi procenile da li su dobro shvatile. A Lora je odmah znala da je ona pogrešno shvatila. Izgledala je previše formalno, uprkos iskrzanom porubu. Karmin joj je bio za nijansu previše dreĉav, a cipele za nijansu previše tamne. Hana je zagrlila Loru u znak pozdrava i sasula joj vodu za vrat. Osećaj hladnoće pomogao je Lori da se presabere. „Jesi li ti znala?“ pitala je Lora dok se oslobaĊala zagrljaja. „Naravno“, rekla je Hana, „zato sam okaĉila sliku u spavaćoj sobi, da te podsvesno pripremim. Šta

misliš?“ „Osećam se malo razotkriveno“, rekla je Lora. „Šta će moji pacijenti reći? Pretpostavljam da vam to nije palo na pamet.“ „Neće te prepoznati“, uveravao ju je Dţonatan, „osim toga, moţda će i prodaja knjige biti loša.“ „Odliĉna je“, rekao je Sem, milujući korice knjige jednom rukom, a Lorino rame drugom. „Prelepa si, kao iz drugog sveta.“ „Stvar je u tvom pogledu, Lora“, objasnio je Dţonatan. „Kao posle odnosa. Zbog njega ljudi smesta izjednaĉavaju hranu sa seksom, a ima li boljeg naĉina da se nešto proda, naroĉito u vreme ekonomskog prevrata. Struĉnjaci za reklame to rade sve vreme. Mislio sam da ćeš biti baš zadovoljna.“ Lora je osetila kako joj se lice zajapurilo. „I ima li boljeg sećanja na mesec pre nego što ste se venĉali?“ pitala je Hana, bacajući pogled naizmeniĉno na Sema i Loru, osećajući napetost, ali pogrešno tumaĉeći njen izvor. Sem je gurnuo šake duboko u dţepove pantalona, kao neposlušno dete. Dţonatan je ovaj put preterao. Kako je moguće da ona ne zna, pomislio je dok mu se pogled susretao sa Haninim. Sem se pruţio ka Lori, kao da ţeli da je uteši, ali Dţonatan ga je vukao za lakat ka centru prostorije gde je hteo da ga predstavi nekome ko je finansirao filmove. Krug ljudi se širio propuštajući ga da uĊe i brzo je progutao Sema. Lora nije više ţelela da bude na ovoj zabavi. Komadi razgovora su je šamarali dok nije poĉela da oseća vrtoglavicu. Neko je opisivao kako su bili na zabavi na kojoj se pojavio Gordon Braun i celo veĉe nezgrapno stajao u ćošku. Par je ozbiljno raspravljao kako svet mora da bira izmeĊu sve većeg siromaštva i spašavanja ţivotne sredine. Ljudi bez prebivališta. Cena nafte. Stagnacija. Organski dţins. Negativna amortizacija. Lora je poţelela da rukama zapuši uši i vrišti kao što je Nel radila kada biste pokušavali da joj kaţete nešto što nije htela da ĉuje. Hana je otvorila prozor iza stola sa knjigama i izvukla paklo cigareta. Upalila je jednu i izduvala dim kroz ugao usana. „Smuĉila su mi se pravila“, rekla je Hana pušeći cigaretu prebrzo, pa su joj naleti dima zaklanjali lice. „Ţališ li ponekad što si izgubila slobodu?“ „Na šta misliš?“ pitala je Lora terajući dim kroz prozor. „Na osećanje da ništa nije bitno osim ovog trenutka“, rekla je Hana. Desnom rukom je pridrţavala lakat leve ruke, u kojoj je drţala cigaretu. „Misliš na ţivljenje u sadašnjem trenutku?“ pitala je Lora. „Upravo tako“, sloţila se Hana, klimnuvši glavom i previše ţivahno. „Na to kako si mogla da pušiš ne razmišljajući o sledećem mamogramu ili da odletiš u Njujork preko vikenda ne razmišljajući o zagaĊenju ţivotne okoline, ili da uzmeš ekstazi, a da ne brineš o tome da će ti opasti nivo serotonina. Sada se sve vrti oko dugotrajnih sijalica i penzionih planova i hipoteka koje će biti isplaćene baš u trenutku kada se budeš pakovala za selidbu u staraĉki dom.“ „Ali ti nikada nisi uzimala ekstazi“, rekla je Lora, zbunjena Haninim ogorĉenim govorom, „ne moţe ti nedostajati nešto što nikada nisi doţivela.“ „Previše si bukvalna“, odgovorila je Hana, pomalo nestrpljivo. „Moţeš da ţališ zbog gubitka neĉega što nisi uradila kao i neĉega što jesi.“ „Mislila sam da postaje lakše kada deca odrastu“, rekla je Lora. „Zar ne otkriješ tada ponovo sebe i ne poĉneš da se opuštaš?“ „Brige gube na širini, a dobijaju na dubini“, rekla je Hana i povukla dim iz cigarete. „Menigokokalne infekcije i pedofili se povlaĉe, a smradovi i opijanje pojavljuju se iz svojih senki. I nemam pojma šta Luk radi na svom raĉunaru. Ima blog ili tako nešto. Nedostaje mi ţivot bez posledica.“ „Ne postoji nevaţno u ţivotu“, odgovorila je Lora, ponovo prouĉavajući korice knjige. „Sve ima posledice, ĉak i ono što smo mislili da nema znaĉaja. Sve te stigne na kraju i oblikuje sadašnji trenutak jer odreĊuje to kakva si sada.“ „Ta fotografija je opasna“, rekla je Hana, pokazujući cigaretom ka korici najbliţe knjige, „jer je to slika koja ljude tera da se izlaţu opasnosti. Razumeš to, zar ne? Znaš o ĉemu govorim.“

Dok je Hana govorila, Lora se pitala da li Hana zna i bila je iznenaĊena osetivši blago olakšanje. Tajne su bile teret. Strah da će biti otkrivene bio je stalni pratilac. Pitala se kako je Hana otkrila. Da li je u pitanju bila intuicija ili proces eliminacije, jer kada znaš da nije Sem uzrok te njene malaksalosti, na tom putovanju brodom bio je ograniĉen broj muškaraca i ţena koji su mogli biti odgovorni. Nagnule su se kroz prozor i Hana je duvala dim na ulicu ispod njih. Dva muškarca u odelima sedeli su za stolom, pili pivo i razgovarali o poslu. Problem kada imaš ĉetrdeset godina, jedan je objašnjavao drugom, leţi u tome što više ne moţeš da se pretvaraš da ćeš odjednom postati filmski reţiser oskarovac, da ćeš igrati kriket za Englesku reprezentaciju, ili se popeti na sedam najviših svetskih vrhova. Dozvola za sanjarenje postaje domen ljudi koji ţive u zabludi. Teško je suoĉiti se sa sopstvenom smrtnošću, nesigurno je kontrirao drugi. Ali ako doguraš do sedamdesete, onda bi trebalo da budeš srećan kao kad ti je bilo dvadeset. Samo, treba to doĉekati, obojica su se sloţila. Opaka letnja oluja se zakuvavala. Prekorni povetarac oduvao je pepeo sa Hanine cigarete nazad u prostoriju i on se spustio na gomile knjiga. Nebo se menjalo, kao boja modrice, poĉinjući od ţute, a zatim se pretvarajući u tamnoljubiĉastu, pre nego što bi se zaustavila na tamnosivoj. Na jugozapadu Engleske izdato je sedam upozorenja zbog poplava. Ljudi su punili vreće s peskom u Tjuksberiju. Kopali su šance u Ejlzberiju. Uzela je cigaretu iz Hanine ruke i povukla dim, uţivajući u tome kako su je pluća zabolela. Njena mala gadna tajna je izbila na videlo. Atmosfera se menjala i unutra. Oĉekivanje je raslo dok su gosti poĉeli da se okupljaju u sredini prostorije, pitajući se kada će Dţonatan ustati da odrţi govor. Kao da je neko postepeno pojaĉavao zvuk. Lora je ĉula Sema kako se smeje, ali nije videla gde je stajao. Shvatila je da joj nedostaje. Lora se okrenula ka Hani i usredsredila na njena usta kako bi naterala sebe da se koncentriše na ono što govori. Gabi je bila u pravu, zakljuĉila je, svi su postajali sve više razmaţeni i uskogrudi. „Pokušaću da sve saţmem u jednu reĉenicu“, poĉela je Hana polako. „Kada sam ti onog dana rekla da imam prijatelje koji godinama nisu spavali sa svojim partnerima, škrtarila sam na istini.“ „Sad te već ne razumem“, rekla je Lora. „Htela sam da kaţem da ja nisam spavala sa Dţonatanom, ali to nije znaĉilo da nisam imala seks ni sa kim drugim“, rekla je Hana. „Previše negacija“, rekla je Lora, ispivši veliki gutljaj avokado-zelenog koktela, koji je drţala. „Lora, uradila sam nešto potpuno nerazumno“, rekla je Hana. Glas joj je bio precizan i ujednaĉen. „Nešto bez posledica?“, zadirkivala je Lora. „Teško je reći u ovom trenutku“, rekla je Hana. Usledila je duga stanka. Muzika je doplovila izmeĊu njih i Hana se nesvesno zaljuljala u ritmu, poluzatvorenih oĉiju. Lora je pomislila da je nikada nije videla tako oĉaravajuću. Bila je nedokuĉiva. Lora joj je spustila ruku na rame, osećajući zavist zbog njene ravnodušnosti. „Spavala sam s nekim“, rekla je Hana otvarajući oĉi, skoro iznenaĊeno, kao da je upravo shvatila da je to bilo nešto neuobiĉajeno. „Sa nekim ko nije Dţonatan?“ pitala je Lora da bi se uverila je li dobro razumela. „Sa nekim ko nedvosmisleno nije Dţonatan“, rekla je Hana. „Pa ko je on?“ pitala je Lora. „Radi na farmi“, rekla je Hana. „Upoznala si ga.“ „Deĉko što pravi leju za špargle“, rekla je Lora. Bila je to više izjava nego pitanje, jer ĉim je u glavi ponovila scenu iz vrta u Safoku, Lora je taĉno znala na koga je Hana mislila. „Boţe, prestani da nazivaš Jaceka deĉkom“, uzdahnula je Hana. „To je neverovatna vest“, rekla je Lora, odmahujući glavom u neverici. „Koliko mu je godina?“ „Trideset“, rekla je Hana. Lora je podigla obrvu. „Dvadeset osam“, rekla je Hana. „Ne verujem ti“, strogo je rekla Lora. „Dobro, dvadeset pet“, popustila je Hana. „Samo što je napunio.“ „Seksaš se sa dvadesetpetogodišnjim deĉkom iz Slovaĉke“, Lora je zaprepašćeno rekla. „Gospode, pa on

je samo devet godina stariji od Luka.“ „Dosta matematike“, molila je Hana. „Osećam se kao da igram ulogu u mešavini Diplomca i Ljubavnika ledi Četerli.“ ,,A ima i dredove“, rekla je Lora u neverici. „Poĉinješ da nalikuješ na svoju majku“, reka je Hana. „Zašto je njegova frizura bitna?“ „Pre manje od godinu dana Niki Klark ti je izvlaĉio pramenove“, rekla je Lora. „A sada vodiš bikove na parenje i odrubljuješ svinjama glave.“ „Da li je to poboljšanje ili pogoršanje?“ pitala je Hana, zbunjena njenom ubojitom reakcijom. „To samo potcrtava tvoju nemarnost“, rekla je Lora zaprepašćeno. „Jebote. Ne mogu da verujem da si to uradila.“ „Jebo i te kako“, rekla je Hana. „Pa, kako se to desilo?“ pitala je Lora, nadajući se da će dobiti nekoliko minuta odlaganja da obradi tu vest. Primetila je simetriĉni red modrica koji se pruţao duţ nadlaktice na obe Hanine ruke. Mali, savršeni krugovi boje neba. Pogledala je bolje i videla otisak Jacekovih prstiju. Pruţila je ruku, neţno dotakla jedan trag, a Hana se trgla, manje od fiziĉkog bola nego od ĉinjenice što ju je to podsetilo na Jacekovo odsustvo. Takva vrsta otkrivanja pohote uvek ima visoku cenu, pomislila je Lora. Zamislila je deĉaka na Hani, prstiju koji se zarivaju u meko meso njenih ruku, upletenih udova, dok je krevet u sobi u kojoj je spavala sa Semom udarao o zid tako jako da je ostavio duboke rupe u malteru. Telesne rane su bile tajne koje su ljubavnici najbolje ĉuvali. Objektivnost nije dolazila u obzir, pa je Lora pokušala da shvati kakav bi uticaj nove prilike mogle imati na nju. Otkriće da je monolitna graĊevina Haninog i Dţonatanovog braka imala pukotine bilo je neverovatno. Nisu to bile površinske naprsline koje će se s vremenom popraviti, već krupna raspuklina koja se pruţala po sredini. Lora se od nelagode promeškoljila shvativši da joj je to otkriće dalo zrno nade za sopstvenu vezu. Koliko god bilo loše, a bar iz Semove perspektive ĉini se da su se popravljali, oni nisu bili tako loše. Sabrala se. NaslaĊivanje tuĊom nesrećom nije privlaĉna reakcija. „Baš te je drmnulo“, rekla je Lora, ţeleći da razdrma Hanu iz stanja ravnodušnosti. Pogledala je ka Dţonatanu i videla ga kako se neĉemu smeje sa Semom. Da njegov ego nije toliko zahtevan, moţda bi ranije primetio šta se dešava. „Propisno je poĉelo krajem prošlog novembra“, rekla je Hana polako, vadeći još jednu cigaretu iz kutije. „Mada je, naravno, nepropisno poĉelo pre toga. Hteo je bolje da nauĉi engleski, pa smo mnogo razgovarali dok smo radili. Priĉao mi je o svom ţivotu u Slovaĉkoj, a ja njemu o svom ţivotu u Londonu... „ ,,I otkrila si da imate mnogo toga zajedniĉkog“, rekla je Lora. „Sliĉna interesovanja na organskoj tezgi u supermarketu, identiĉne volvo karavane i zajedniĉku ljubav prema svemu što pravi Mark Dţejkobs.“ „Znam, znam“, rekla je Hana, podigavši ruke uvis priznajući predaju. „Na površini nemamo ništa zajedniĉko, ali postoji povezanost. Mogla sam da se poveţem sa tim kako je morao da se bori da nešto napravi od svog ţivota jer sam i ja uradila isto.“ „To što si se povezala s nekim ne znaĉi da moraš da se fircaš s njim“, rekla je Lora, iznenaĊena Haninom logikom. „A ispod svega je bila privlaĉnost koje smo sve teţe mogli da se otresemo“, rekla je Hana ne obraćajući paţnju na Loru. „Jednog dana sam bila u ostavi, svetlo nije radilo i nisam primetila da je ušao. Prišao mi je otpozadi, obavio ruke oko mene i poljubio me, skoro neprimetno, u vrat.“ „A ti si se osetila kao da se daviš“, rekla je Lora, zureći u korice knjige i savršeno shvatajući ono o ĉemu je Hana priĉala. „Osetila sam skoro muĉninu od ţelje“, rekla je Hana. „Bilo je visceralno.“ „Verovatno zbog sveg onog mesa u ostavi“, rekla je Lora pokušavajući da zamisli seks uz miris sveţe preklanog sirovog mesa kao glavnih mirisnih kulisa. „Rekao je da hoće da me jebe“, rekla je Hana, osvrćući se da proveri da li neko sluša njihov razgovor. „To nisi mogla pogrešno da razumeš“, rekla je Lora. „Da li je to rekao na slovaĉkom ili na engleskom?“ „Na engleskom, naravno“, rekla je Hana, „inaĉe ga ne bih razumela. Šest meseci i dve nedelje

kasnije bila sam izgubljena. Ja sam jedan od davljenika.“ „Hana“, rekla je Lora, uhvativši je za ruku ispod modrica. „Ne smeš da zaboraviš da je to kroz šta prolaziš samo sloţena hemijska reakcija.“ Osetivši olakšanje nakon njenog odgovora, Hana je poĉela da se kikoće. „Oboţavam naĉin na koji uvek pokušavaš da pronaĊeš nauĉno objašnjenje za sve“, rekla je. „Tvoje verovanje da je svet u osnovi racionalno mesto, pruţa pravu utehu.“ „Poţuda moţe da dovede do privremenog ludila“, rekla je Lora istim praktiĉnim tonom kojim je razgovarala sa pacijentima. „Pa, to je utešna pomisao“, rekla je Hana. „Hemikalije koje se oslobaĊaju kada imaš odliĉan seks imaju gotovo isti efekat na mozak kao kokain“, rekla je Lora. „Nauĉnici su pravili snimke mozga, koji to dokazuju. To je veoma zanimljivo. Dopamin, norepinefrin i serotonin jesu moćan koktel. Ti si na milosti i nemilosti svoje biohemije. Misliš da imaš duboko emotivno iskustvo, ali to se zapravo ne razlikuje od dodavanja vode sumpornoj kiselini.“ „Pa, koji je protivotrov?“ pitala je. „A nisam ni pomenula oksitocin“, nastavila je Lora. „Šta on radi?“ pitala je Hana. „Kada imaš orgazam, tvoje telo oslobaĊa oksitocin, koji vas povezuje. Što više seksa sa nekom osobom, to dublja postaje vaša veza. Zbog toga Sem i ja moramo da spavamo zajedno, da se ponovo veţemo.“ ,,I, šta ja da radim?“ ponovila je Hana beznadeţno. „Moraš da postaneš hladna“ rekla je Lora. „Prestani da ga viĊaš. Kada odemo na odmor, reci Jaceku da pronaĊe drugi posao negde drugde i ponovo poĉni da spavaš sa Dţonatanom.“ „Ne ţelim da idem u Škotsku. Previše će mi nedostajati“, rekla je Hana. „Ne budi smešna“, rekla je Lora. „Ne moţeš tako da izneveriš Dţonatana.“ „Ne mogu da budem odvojena od Jaceka ĉitavu nedelju“, dramatiĉna je bila Hana. „Moraš da se sabereš“, rekla je Lora, „ne moţeš da odustaneš od devetnaest godina veze jer si se zatreskala u nekoga ko je ĉetrnaest godina mladi od tebe. Zamisli kako bi to rekla svojoj deci. To nije normalno.“ „Nije lako ţiveti sa nekim kao što je Dţonatan“, rekla je Hana. „Mnogo sam srećnija otkako sam se preselila.“ „To je zato što se seksaš sa drugim“, nestrpljivo je rekla Lora. „Dţonatan me proţdire“, rekla je Hana, „zahteva mnogo paţnje. Bez njega se osećam više kao ja, ako razumeš na šta mislim.“ „Ĉak i ako je to istina, a ne zaboravi da moţda preraĊuješ tu priĉu tako da odgovara tvojim sadašnjim prilikama, ne bi trebalo da donosiš odluke dok imaš vezu sa nekim drugim“, rekla je Lora. „Sada nisi pri zdravoj pameti.“ „Mislim da sam zaljubljena u Jaceka“, uzdahnula je Hana. „Ti si hemijski zavisna od njega“, rekla je Lora strogo. ,,I imaš skoro ĉetrdeset. Uskoro ćeš poţeleti da se tetoviraš i ponovo poĉneš da nosiš mini-suknje. Ali prebolećeš. To je stvar uma, a ne tela.“ „Ali šta ako ti tvoj um kaţe da nije bitno?“ pitala je Hana naglo. Podigle su pogled i videle Dţonatana kako poziva Hanu k sebi. Lora nije poznavala ljude koji su u polukrugu stajali pored njega. To nije bila neobiĉna pojava. Dţonatan je ţudeo za novim ljudima kao što su neki ljudi ţudeli za novom odećom, a vraćao se udobnosti i bezbednosti svojih najstarijih prijatelja kada bi ti novi ljudi postali manje zanimljivi ili zahtevniji nego što je oĉekivao. To je jedna od osobina koja je Hanu oterala iz Londona, pretpostavljala je Lora. Kada ti je ĉetrdeset, ne ţeliš da zatiĉeš nepoznate ljude kako piju bordo u tvojoj kuhinji u rane jutarnje sate. Otkako je poĉeo da snima svoju televizijsku seriju poĉetkom godine, Dţonatanovim vremenom su sve više upravljali drugi ljudi. Prošle sedmice, Lora ga je pozvala na mobilni i neko drugi se javio umesto njega. Samo mali krug najbliţih prijatelja ima broj njegovog telefona, nehajno je obavestio Loru nepoznati glas, pre nego što je pitao da li ţeli da ostavi svoje ime i broj.

Dok se Hana primicala, Dţonatan je raširio jednu ruku kao krilo, spreman da je zagrli, i mahnuo komadom papira sa nekoliko uţurbano naškrabanih beleţaka dajući znak da će odrţati govor. U majici i farmerkama, Dţonatan je i sa ĉetrdeset izgledao kao deĉak, uprkos srebrnoj nijansi kose i borama oko oĉiju. Poljubio je Hanu malo duţe nego što je pristojno i Lora se iznenadila kada je primetila da je ostala bez daha, naizgled zadovoljna što je stala pored njega. Dţonatan joj je nešto prošaputao na uvo, a zatim je stegnuo oko struka. Bio je to javni prikaz jedinstva. Lora je posmatrala ljude kako im se dobroćudno smeše i ĉula nekoga kako opisuje Dţonatana i Hanu kao par sa skoro savršenim brakom. Na trenutak se zapitala da li je samo zamislila nedavni razgovor, jer je scena pred njom protivreĉila onome što je Hana upravo opisala. Reĉenice Dţonatanovog govora su proletale pored nje. Poredio je Hanu sa svojim omiljenim sastojcima. Bila je spoj egzotiĉnog i slatkog, nagoveštaj kardamoma umoĉenog u med. Nije bila nametljivo i komplikovano jelo puno drskih ukusa, već nešto što je ostavljalo nezaboravan ukus. „Upoznao sam mnogo ţena pre nego što sam sreo Hanu, ali dok nju nisam sreo, nisam poznavao nijednu ţenu“, rekao je Dţonatan. „Ĉak i nakon devetnaest godina, ona je i dalje tajanstvena i nepopustljiva.“ Svima je ispriĉao koliko je voli, koliko je ona divna majka njihovoj deci, a uprkos onome što je upravo saznala, Lora je nekoliko puta bila ganuta. Onda je opisao tešku bitku za Hanina osećanja na poĉetku njihove veze, kao da je zaboravio da je on izlazio s drugom, a zatim je opisao kako je ona i dalje privlaĉna muškarcima. Bilo je to ĉudno liĉno, kao da je Dţonatan morao da naglasi da je Hana neodoljivo privlaĉna da bi podupro sopstveni ego i podsetio sebe samog da je ona to zaista bila. Na kraju su se ljubili sve dok ih svi ostali nisu zamolili da prestanu. Veze su pune sivih podruĉja, razmišljala je Lora, prisećajući se da je, ĉetiri sedmice pre nego što se udala, ona spavala sa deĉkom svoje najbolje drugarice. A kada je Sem narednog jutra svima objavio da je završio svoj prvi scenario za film, Patrik je meĊu prvima otišao da im ĉestita, a Lora se ponašala kao da se ništa nije desilo. Ništa nije ponovo pomenuto, iako je Lora jednom prilikom pokušala da otvoreno progovori o tome. Svi prijatelji su imali tajne. Stvar je samo u tome što su ih neki podnosili teţe nego drugi.

13 Bio je to jedan od onih sluĉajeva u kojima su, ĉak i godinama kasnije, svi mogli da se sete taĉno šta su radili kada je zazvonio telefon i kada su ĉuli vest. Tog dana su se svi sloţili da je to bio kljuĉni trenutak. Delimiĉnog udela u tome imao je i naĉin na koji je vest stigla. Desilo se da je u kući jedini ispravan telefon u kuhinji, objasnila je domaćica dok su se smeštali za sto da doruĉkuju, jutro nakon što su stigli na Kol. A veze nisu bile pouzdane ako bi se vetar pojaĉao, ili ako je na moru bila jaka oluja. Signal na mobilnim telefonima u najboljem sluĉaju bio je nestalan. Ako im zatreba doktor, a telefon ne radi, moraće da pozovu kopno radio stanicom da bi pomoć stigla vazdušnim putem. Oĉi su joj se suzile, a bore na licu upeĉatljivo su se skupile, poput harmonike, dok je govorila da će precizniju vremensku prognozu dobiti ako budu slušali pomorske vesti. Kol je usred regiona Malin, obavestila ih je. Najĉešći vetar bio je severozapadni, ali juţni je umeo da zaustavi trajekte i bilo je vaţno pratiti vreme ako nisu hteli da ostanu negde nasukani. Zastala je radi dramatiĉnosti. Videla je Londonce kako rone suze suoĉeni sa takvom izolacijom. A ambiciozni ljudi, koji su navikli da upravljaju svojim okruţenjem, obiĉno su prvi pucali. Lukov ugled meĊu odraslima nemerljivo je porastao ranije tog jutra, kada je Loru i Hanu odveo do brdašca pedeset metara iznad nivoa mora, na drugom kraju ostrva, zakljuĉivši daje na njemu moţda moguće primiti slabi signal sa odašiljaĉa u Obanu. Inaĉe se sva komunikacija izmeĊu ostrva i spoljnog sveta obavljala preko jednog jedinog telefona, smeštenog na imanju, na malom stolu u kuhinji. Dramatiĉni potencijal telefona je zaboravljen, pomislila je Lora dok je slušala domaćicu. Za Luka, odgajanog u eri mobilnih telefona, poziva na ĉekanju, beţiĉnih slušalica i beţiĉnih mreţa, nikada ga nije ni bilo. Nikada nije doţiveo da sluĉajno ĉuje zabranjen razgovor, ili da ne zna ko bi mogao da mu odgovori na poziv, ili da pokušava da obavi privatan razgovor dok se neko drugi nalazi u istoj prostoriji. „Znaĉi li to da moj blekberi neće raditi u kući?“, pitao je Stiv, nervozno drţeći telefon. Njegov blekberi prestao je da radi nekoliko sati nakon odlaska iz Obana, juĉe po podne, dok je trajekt napuštao moreuz Mal, i nakon toga nije primio nijedan imejl, objasnio je, kao da je ta vest bila bitna svima za kuhinjskim stolom. Ostatak trosatnog puta proveo je na palubi, okrećući telefon beznadeţno ka kopnu, ali signal bi se gubio svaki put kada bi trajekt prošao kroz talas. Stiv je rekao domaćici, kao da pokušava da naglasi u kolikim se neprilikama nalazi, da je kolaps kalifornijskog zajmodavca Indimeka, u kombinaciji sa skokom cena nafte i glasinama o Lejmanu, znaĉio da on te nedelje zaista mora da bude u stalnom kontaktu sa kancelarijom. „Ovo je jedinstven sklop okolnosti.“ ,,A ovo je jedinstveno mesto“, rekla je domaćica sa osmejkom. „Fantastiĉno je“, prekinuo je Dţonatan, koji je uvek zahtevao apsolutni optimizam od ljudi oko sebe. „Imamo mnogo sreće jer je moj sin ĉarobnjak za raĉunare, koji kaţe da moţe da nas nakaĉi na internet pomoću njegovog telefona, a poveli smo i svoju doktorku na odmor sa nama.“ Luk se bledo nasmešio. Bio je tu pod prinudom i hteo je da to svi znaju. Dok je Gabi dozvoljeno da nedelju nakon ispita provede sa drugaricom u Londonu, Lukovo nedavno ponašanje potkopalo je svaku mogućnost za sliĉnu slobodu. Ima li gore kazne zbog izbacivanja iz škole nego nedelja odmora sa roditeljima i njihovim prijateljima? „Mozak“, nasmešila se Lora, pokazujući svoju glavu, kada je shvatila da Luk ništa neće reći. „Od mene nema mnogo koristi osim ukoliko neko ne povredi glavu.“ „Šteta što niste bili ovde prošle godine“, rekla je domaćica zloslutno, ali ju je prekinulo zvono telefona. „Halo, halo“, vikala je Hana u slušalicu, ali veza se već prekinula. Nedirnuta, domaćica je nastavila istim ravnim glasom da objašnjava da će voda za kupanje biti braon od treseta jer je sva voda dolazila iz bunara, a morske struje na plaţi Ho i na Foulu mogle su da odnesu odraslog ĉoveka na puĉinu. „Prošle godine zamalo da izgubimo vikara“, pomenula je opušteno. Savetovala ih je da vodu za piće uzimaju sa ĉesme u selu Arinagor svakog dana, predloţila da po hleb odu u prodavnicu pre deset sati ujutro, jer

će se posle rasprodati, i objasnila da se mušice pojavljuju samo ako vetar oslabi, ali pošto je Kol, pored toga što je najsunĉanije mesto u Velikoj Britaniji, i medu najvetrovitijim mestima, one verovatno neće predstavljati problem. „Treba li da vam kuvam ruĉak i veĉeru svakog dana?“ pitala je nerado pre nego što je otišla. „Snaći ćemo se sami, hvala, gospodo Bjukenan“, rekao je Dţonatan i svi su klimnuli glavom u znak saglasnosti. Kada je stigla do kuhinjskih vrata, stala je i okrenula se. „Imam samo jedno pitanje za vas“, rekla je, sa nagoveštajem osmeha. „Zašto su neki od vas poneli posteljine i jastuke? Nisam mogla da ne primetim kada sam nameštala krevete.“ Stiv je naglo ustao. Promaja sa vrata zahvatila mu je prednju stranu košulje i ona se zavijorila kao jedro preko njegovih jarkocrvenih somotnih pantalona. „Ja uvek nosim svoju posteljinu“, objasnio je snebivljivo, „gde god da idem. I svoju šolju.“ Podigao je veliku zemljanu šolju sa rukom oslikanom ţivicom po rubu. ,,A“, rekla je, gledajući ga sa oĉekivanjem. „Bolje spava“, Dţejni je nagonski poĉela da govori svima, iako je osetila da se Stiv nervira. „Voli da legne u svoju posteljinu i na svoj tempur jastuk.“ Srećom, zvuk Dţekovog plaĉa sa sprata kuće ugušio je njeno objašnjenje. Dţejni se brzo povukla u spavaću sobu, zamišljajući ih da analiziraju kako je mogla da se uda za nekoga ko je nosio sopstvenu posteljinu na odmor. Odlazak sa prijateljima bio je u najboljem sluĉaju ĉin vere, ali odlazak sa Stivom i njenim prijateljima liĉio je na sedmodnevni sastanak na slepo. Prisilna blizina je donosila neoĉekivano. Spustila je Dţeka na besprekorno beo ĉaršav i svalila se na par jastuka punjenih gušĉijim paperjem, zadovoljna jer je odabrala ĉoveka koji je toliko cenio komfor, naroĉito nakon dugog putovanja avionom i trajektom da bi stigli do Kola. Patrik bi se raspravljao zbog prtljaga i zadirkivao je zbog obiĉaja da gomila stvari, razmišljala je dok je posmatrala pakovanja pelena, kutije kreme za ojed i paţljivo ispeglane muslinske tetra-pelene koje su stajale na stoĉiću za presvlaĉenje, ĉvrste kao nasip protiv talasa. Sada je prvi put pomislila na njega nakon više nedelja. Nakon poroĊaja, Patrik je bio zaboravljen. Dţejni je zurila kroz prozor spavaće sobe, upijajući prigušenu paletu mekog purpurnog vresa, bele paperjaste medunike i isprepletenog srebrnkastog petoprsta dok su se lelujali na povetarcu. Cvetovi svih tih biljaka delovali su tako krhko, ali sigurno imaju jako korenje da bi se oduprli vremenu, razmišljala je duboko udahnuvši kada se Dţek prikaĉio za njenu bradavicu. Na Kolu je sve bilo ĉvrsto, od tvrdih sivih stena gnajsa rasutih preko ostrva, do otpornih brdskih krava koje su zurile u njih dok su se prethodne veĉeri vozili od trajekta do kuće. Na trenutak je osetila kao da je pejzaţ guta i njeno telo se opustilo. Tada je telefon u prizemlju ponovo zazvonio i, dok je bacala pogled na svoj sat, Dţejni je iznervirano primetila da je Dţekovo hranjenje poĉelo više od sat pre vremena. Telefon u kuhinji bio je starinski, bakelitni, sa kruţnim brojĉanikom i izuvijanom crnom ţicom, koja je povezivala tešku slušalicu sa osnovom. To je znaĉilo da ste morali da budete u kuhinji da biste ga koristili, i da ste morali da viĉete kako bi vas ĉuli preko krckave veze. Luk, koji je bio najbliţi telefonu, podigao je slušalicu i ĉuo nekoga sa ameriĉkim akcentom kako viĉe s druge strane. „To je verovatno moj konferencijski poziv“, rekao je Stiv uzbuĊeno, otimajući slušalicu od Luka. Ali, veza je već pukla. Stivov blekberi, Lorin mobilni i Dţonatanov ajfon sada su leţali na drugoj polici kredenca od borovine, neupotrebljivi kao gomila rashodovanog oruţja. Ostali su uglavnom prihvatili svoj bezkomunikacijski status. Loru je ĉudilo što je telefonska linija uopšte i radila. Bili su, neprekidno je ponavljala svima, dve milje zapadno od Mala, usred Atlantskog okeana, na mestu tako dalekom od kopna da je zasluţivalo da se ĉetiri puta dnevno pomene u pomorskim vestima. Za vreme veĉere, prethodne noći, bila je jedina koja je mogla da se seti imena svih ribarskih podruĉja na britanskoj obali. Farska ostrva, Ostrvo Fer, Viking, Severna Utsira, Juţna Utsira, Kromarti... Lora je mrmljala sama za sebe kada ju je preplavilo osećanje usamljenosti bez Nel i Bena. Bilo je to kao neka drevna vradţbina za teranje zlih duhova. Lora je sedela napolju, na baštenskoj stolici, pokušavajući da proĉita prvu reĉenicu iste knjige koju je pokušavala da zapoĉne na putu avionom od Londona do Obana. Bila je to starinska leţaljka koja je

škripala svaki put kada bi se ona pomerila, i umesto da ĉita, ona je oĉekivala sledeće krckanje pruća ispod svog tela. Zamislila je da će uţivati u bar nekoliko knjiga dok bude na odmoru bez dece, ali zaboravila je koliko primamljiva moţe biti neuobiĉajena blizina prijatelja. Pa, umesto da otputuje u Kongo sa Dţozefom Konradom, a zatim se posveti Barbari Kingsolver, kao što je nameravala, ona je slušala Dţonatana i Stiva kako marljivo razmatraju planove za veĉernji obrok. Još jednom je spustila otvorenu knjigu pored sebe i zagledala se u more. Pokušavala je da iskljuĉi zabavnu, ali otegnutu debatu koja se vodila unutra. Raspravljali su zašto je Kol najsunĉanije mesto u Britaniji. Dţonatan je tvrdio da je to zato što nema planina da privlaĉe oblake, dok je Stiv tvrdio da je jutros upoznao nekoga ko je trĉao i ko mu je rekao da je to zato što Golfska struja teĉe sa obe strane ostrva. Bila je to rasprava koja se u stvari nije ticala onoga o ĉemu se govorilo, već obostranog neprijateljstva dvojice muškaraca koji su se borili za prevlast. Jedino što su, umesto ukrštanja rogova i fiziĉkog obraĉuna, svoje bitke vodili oko raznih pitanja, na primer, da li bi federalne rezerve trebalo da poloţe sredstva za Ber sterns, da li je Ţivot drugih najbolji film koji je ikada snimljen i koju bi plaţu trebalo sledeću da posete. Bila je to sofisticiranija verzija Nelinog i Benovog zavrtanja. Lora je zapušila uši prstima i prouĉavala more pokušavajući da primeti ima li neke promene u vremenu. Sve je instinktivno privlaĉila terasa koja se pruţala duţ cele kuće zbog neuporedivih pogleda preko zaliva ka ostrvima Trešniš. Po sunĉanom danu, videla su se raštrkana na horizontu, kao ĉetiri utvare što se izdiţu iz mora. Lora je netremice gledala obalu i ugledala istu porodicu foka koje su videli i za vreme doruĉka. Plivale su na leĊima, s perajama u vazduhu, kao da izvode dobro uveţbani prelet, razmišljala je Lora odupirući se nagonu da im mahne. Ali paţnju joj je, zapravo, zaokupljala bogata tirkizna boja mora. Svetlucalo se naspram bele pešĉane plaţe kao dragi kamen. Talasi su se lomili nisko i lenjo duţ obale, stvarajući utisak da je more mirno kao voda u ĉaši. Pa ipak, kao što su otkrili tog jutra, kada biste stigli do ivice vode, njena boja se potpuno menjala. A ĉim bi vam more zapljusnulo cevanicu, mogli ste osetiti opasne podvodne struje kako vas povlaĉe sve dublje u vodu. To pomalo liĉi na to kad previše vremena provedete s prijateljima, pomislila je Lora. Što ste im bliţe, to su oĉiglednije njihove mane, ali vas njihovo društvo sve više opĉinjava. Sklonila je prste iz ušiju i ĉula Dţonatana i Stiva kako se još uvek prepiru u kuhinji. Dţejni je ostala gore, trudeći se da prati Dţekov strogi raspored, koji mu je u Londonu nametnula negovateljica. Najranije što je mogla tog jutra, otišla je u jedinu prodavnicu na ostrvu da kupi selotejp i kese za smeće da ih zalepi na prozore njegove sobe u zadnjem delu kuće. Dţonatan je zaboravio da joj kaţe da je Kol toliko na severu da tokom letnjih meseci ima samo pet sati mraka, a Dţek je glasno izraţavao svoje nezadovoljstvo svaka dva sata cele prethodne noći. Zidovi kuće bili su od materijala koji je odbijao buku umesto da je upija i samo je Sem uspeo da spava cele noći. U pola sedam ujutro, iznervirana jer nije mogla da spava, Lora je sišla da sebi napravi šolju ĉaja i zatekla Dţejni nagnutu nad pumpom, kako pokušava da istisne mleko. Lora joj je opušteno predloţila da pokuša sa flašicom mleka u prahu uveĉe, da vidi da li bi to pomoglo Dţeku da prespava celu noć. „Ne smem da koristim mleĉnu formulu“, insistirala je Dţejni ljuto, prebacivši pumpu na maksimalnu brzinu. Lora je zaprepašćeno i oĉarano posmatrala kako Dţejnina bradavica neverovatnom brzinom biva usisavana u providnu cevĉicu. Mašina je pretila da joj usisa celu dojku. Bradavica joj je postajala duga i tanka kao njen mali prst. Majke koje doje trebalo bi da su proţete osećanjima neduţnog dobroĉinstva, razmišljala je Lora, prisećajući se slika u Nacionalnoj galeriji, na kojima su, bez primese ĉulnog, sanjive majke hranile debele bebe usred rustiĉnih scena. Dţejni je bila gnevna kao nekakva instalacija Trejsi Emin. „Ako ispumpam dovoljno mleka, onda će Stiv moći da ga nahrani u pet sati“, rekla je Dţejni. Lora je uzdahnula sa olakšanjem kada je videla mali mlaz belog mleka kako poĉinje da kaplje u flašicu. „Moţda bi trebalo da olabaviš rutinu dok si na odmoru“, predloţila je paţljivo. „Negovateljica me je upozorila na ljude kao što si ti, Lora“, rekla je Dţejni, samo dopola u šali. „Rekla je da ćeš pokušati da me namamiš u zemlju dojenja kad god beba zatraţi.“ Lora je poĉela da se smeje. „Da li si ti ista ţena koja je pokušavala da me ubedi da šmrknem crtu belog pre nego što odem na

deţurstvo, jer će mi to pomoći da ostanem budna celu noć?“ pitala je. „To si sasvim izbacila iz sećanja.“ „Vidi, znam da si ti dojila svoje bebe osam meseci jer ne bi mogla da priuštiš privatno obrazovanje i morala si da maksimiraš Nelin i Benov IQ“, rekla je Dţejni, pokušavajući da bude meka, „ali ja mogu da budem na bolovanju samo tri meseca, pa Dţek neće moći da iskoristi sve prednosti dojenja.“ „O ĉemu ti to govoriš?“ pitala je Lora zaprepašćeno. „Ako dojiš godinu dana, moţeš povećati bebin IQ u prošeku za šest poena“, rekla je Dţejni. „Proĉitala sam svu literaturu.“ Pokazala je knjigu o razvoju dece koja je leţala na stolu. Lora je zastala na trenutak. Nekoliko puta u skorije vreme palo joj je na pamet da njena osnovna pretpostavka o uzajamnoj vezi izmeĊu nauĉnog progresa i poboljšanja ljudskog stanja nije morala obavezno da bude taĉna, kada su u pitanju bile majke novoroĊenĉadi. Kod njih je znanje uglavnom raspirivalo plamen ţivĉanosti. „Znam da ti u ovom trenutku to deluje kao suštinski bitno, ali kako vreme bude prolazilo, nećeš se ni sećati koliko si dugo dojila“, rekla je Lora, paţljivo birajući reĉi. „Moraš da budeš manje fundamentalista.“ ,,U Londonu imam zalihe za oko mesec dana u zamrzivaĉu“, nastavila je Dţejni, „što znaĉi da će Dţek piti moje mleko bar ĉetiri meseca, ali verovatno će izgubiti bar dva IQ poena jer ću moći da ga dojim samo nekoliko puta dnevno. A ĉak i kada bi dojilje još uvek postojale, to ne bi bilo isto jer njemu treba moje mleko. Ja imam antidot.“ „Antitela“, ispravila je Lora, pitajući se je li i ona bila ovako zapaljiva nakon Nelinog i Benovog roĊenja. Moţda je zbog toga Sem beţao od pomisli na još jednu bebu. Namazala je puter na krišku crnog hleba i gurnula tanjir ka Dţejni, terajući je da jede. Refleksom steĉenim na poslu, Lora je uporedila izgleda li Dţejnino lica u skladu sa njenim godinama. To nije imalo medicinsku vaţnost, ali moglo je mnogo da joj kaţe o ţivotnom stresu koji je ĉoveka moţda i doveo na njenu kliniku. Ne tako davno, Lora bi drugu ţenu prouĉavala pitajući se da li je atraktivnija, uspešnija u karijeri ili bolja domaćica od nje, i obiĉno bi zakljuĉila da zaostaje. Ali nedavno, kako se pribliţila ĉetrdesetoj, postalo joj je oĉigledno da je zaista bilo vaţno samo koliko staro izgleda. A u protekla tri meseca Dţejni je ostarila. Bila je iscrpljena. Koţa joj je bila suva i ţućkasta, kao jesenji list. Na vratu su joj se pojavile bore, a iznad gornje usne imala je sićušne horizontalne linije zbog kojih je delovala ozbiljno, kao da će upravo odrţati govor o vaţnosti dojenja bebe tokom prve godine. Zbog tamnih krugova oko oĉiju izgledala je divlje, sasvim suprotno od toga kako se otromboljila za stolom. Loru je podsetila na Bena kada se poţalio da u svom rezervoaru nema dovoljno dizela da bi išao do škole, pa je morala da ga vuĉe po ploĉniku kao kašiku kroz melasu. Lora se zapitala, ne prvi put, zbog ĉega ima tako malo istraţivanja uticaja dugog uskraćivanja sna na majke novoroĊene dece. Znala je odgovor. Pretpostavljalo se da je to deo ţenskog stanja. Da su muškarci morali da trpe sliĉno stanje, vlada bi odvojila sredstva za istraţivanje te teme. „Ne mogu da se vratim na posao, Lora“, objavila je Dţejni, „ne mogu niĉega da se setim. Nisam mogla da se setim ni imena moje asistentkinje kada me je pozvala prošle nedelje. To je otišlo dotle da sam pozvala starijeg partnera da mu kaţem kako ću dati otkaz, ali dok sam ga dobila, zaboravila sam zašto sam ga zvala. A zaboravila sam i najznaĉajniju ĉinjenicu od svih, da je Stivov posao moţda ugroţen jer se trţište konvertibilnih obveznica drastiĉno restrukturira.“ „Zašto te je asistentkinja zvala dok si na porodiljskom?“, pitala je Lora. „Verovatno peca moje mesto“, rekla je Dţejni. „Je li moguće da imam prevremenu demenciju ili rane simptome Parkinsonove bolesti?“ Naslonila je glavu na ivicu pumpe za grudi i zatvorila oĉi, a pumpa je i dalje isisavala mleko. „Za sve ove godine na klinici, videla sam samo dva sluĉaja Parkinsonove bolesti kod ljudi mlaĊih od pedeset godina i oba su bili muškarci“, rekla je Lora tešeći je. ,,A ljudi sa demencijom to obiĉno i ne shvataju. Obiĉno ih neko drugi odvede kod doktora. Moraš da se procenjuješ po onome ĉega se sećaš, a ne po onome što si zaboravila, Dţejni. Verovatno podsvesno brišeš sve nepotrebne podatke da bi mogla da se usredsrediš na ono što je stvarno bitno.“ To većina majki ĉini ostatak svog ţivota, Lora je htela da joj kaţe, ali se uzdrţala. Umesto toga, prepriĉala joj je ukratko istraţivanje o sećanju i majĉinstvu, koje je njen kolega nedavno objavio. „Stres trudnoće i majĉinstva moţe izazvati delimiĉni kvar u sistemu sećanja“, objasnila je Lora. „Ima

previše toga što ne razumemo u vezi sa mozgom, ali istraţivaĉi misle da roĊenje dece utiĉe na funkcionisanje hipokampusa, na koji se oslanjamo za kratkoroĉna sećanja. Na primer, estrogen pogoršava pamćenje... mislim da je mnogo veća verovatnoća da patiš od kombinacije toga i ozbiljnog pomanjkanja sna. Treba ti samo da se dobro ispavaš i ponovo ćeš biti u redu.“ „Ne mogu da verujem da je ispalo ovako“, uzdahnula je Dţejni. ,,U nekom trenutku“, rekla je Lora, „nauĉićeš da se prepustiš. Svi to nauĉe. Samo budi blaga prema sebi i dozvoli mi da bacim ovo u Atlantik.“ Dţejni se slabašno nasmešila, rukom ĉvrsto štiteći gomilu knjiga. To je bilo ujutro, a nakon toga, osim kratkog prekida nakon doruĉka, kada je beba najzad spavala pola sata, Dţejni je ostala gore. Škiljeći dok se sunce pomaljalo iza tananog oblaka, Lora je pomislila kako je odmor obojen ĉudnim odvajanjem. Kao da niko ni sa kim nije ţeleo da bude na istom mestu u isto vreme. Osim nje. Ona bi bila srećna da presedi u ovoj stolici preostalih šest dana. Kao poruĉena, pojavila se Hana, dovozeći se stazom u iznajmljenom automobilu. Bila je u donjem delu trenerke i patikama i rekla Lori da je išla da trĉi. Lora je podigla obrvu, ali ništa nije rekla. Bez sumnje je bila na Vindi Gapu, pela se po onim stenama gnajsa, pokušavajući da razgovara sa Jacekom. Njeno odsustvo je bilo neznatno utešnije nego njeno prisustvo. Iako Hana nije pomenula Jaceka od priznanja na zabavi, pre mesec dana, njeno ćutanje o tome govorilo je mnogo više. Oĉigledno nije imala nameru da okonĉa tu vezu. Lora je primetila da je nosila ogromnu konzervu mleĉne formule za bebe ispod šest meseci. „Svi moramo da spavamo“, rekla je Hana, nonšalantno slegnuvši ramenima i sakrivši konzervu u kredenac u kuhinji, „inaĉe će fotografije biti loše.“ Dţonatan se pojavio pored kuhinjskih vrata. „Ti ćeš biti divna“, rekao je. Hana se napeto nasmešila. „Nedostaje joj kuća“, Dţonatan je objasnio Lori. „Nedostaje joj farma.“ Lora se nasmejala nadajući se daje taj smeh delovao ohrabrujuće. Telefon je ponovo zazvonio i Dţonatan je ušao. Na trenutak, Lora se zabrinula da bi to mogli biti njeni roditelji koji zovu zbog dece. Ali ostala je mirna, ubeĊujući samu sebe da će, ako nešto nije u redu, pozvati ponovo. Skrenula je misli na Haninu aferu. Prednost što je znala za nju bila je u tome što je to slabilo njenu upornu obuzetost koricama kuvara iz Raja. Sem je nije ponovo pominjao i nije dozvolio da ga u kandţe uhvati taj moderni skandal, ono što je Lora radila bilo je davna prošlost. Svi oko nje gledali su unapred, a ne unazad. Vikend u Šropširu najzad je mogao da se zaboravi. Umesto toga, paţnju je prebacila na Dţonatana. Okrenula se ka njemu i on joj je veselo mahnuo iz kuhinje. Kako je mogao da bude tako nesvestan kada su simptomi bili tako oĉigledni? Hanina nova odeća, vesele majice i teksas šortsevi, malena tetovaţa koja se pojavila na dnu njenog ĉlanka, ĉinjenica da nikada ne ĉešlja. Pre svega, naĉin na koji se kretala, sporo i sanjivo, kao maĉka. Razgovarala je sa Lorom i Dţejni o stvarima kao što su zategnuta koţa i gipkost, prezrivo štipkajući svoj stomak i nadlaktice kao što bi ĉinio neko ko je u vezi sa glatkim, ĉvrstim telom osobe od dvadeset i nešto godina. Bila je neţna sa Lukom, nije pominjala skandal koji ga je u poslednjem ĉasu doveo na Kol, a on je bio zahvalan za njeno ćutanje. Hana je bila s njima na odmoru, ali nije zaista bila prisutna. Ĉak su i njene hladne zelene oĉi bile odsutne. Ponašala se mehaniĉki. Njena nezainteresovanost pojaĉala je Lorino osećanje odgovornosti da se postara kako bi Dţonatanov intervju prošao po planu. Već je ubedila Sema da narednog popodneva ode do trajekta po novinara, a ona će pomoći Dţonatanu da osmisli spisak jela za obrok uz koji će ih fotografisati. Lora je osetila kako se opušta, zatvorila je oĉi pred suncem i pustila da joj telo obuzme olovna teţina krajnje smirenosti. Ovaj odmor je nešto najbolje što joj se desilo ko zna otkada. Sa knjigama i pejzaţima, za njenu paţnju se takmiĉila neodoljiva nova situacija u kojoj je imala vremena za sebe, mogućnost da popije solju kafe od poĉetka do kraja bez ikakvog prekidanja i predivno zadovoljstvo da sedi sasvim mirna i zuri preko zaliva, a ne mora da ustane kako bi brisala sline, govna ili suze, ili traţila kljuĉeve koji su misteriozno nestali iz baštenskih vrata, ili da bi se bavila novim ćudljivim raĉunarskim sistemom Nacionalne zdravstvene sluţbe. Daleko od toga da joj Nel i Ben ne nedostaju (a neprekidno je brinula da hoće, sve dok se nije pozdravila sa njima), Lora se sada pitala kako će, za ime boţije, da se vrati statusu kvo u Londonu. To je bio nedostatak ovakvih odmora. Zbog njih ste dovodili u pitanje naĉin na koji ste ţiveli, ili ste bar imali iluziju da je

nešto moglo da se podesi, a ona to verovatno ne bi mogla. Ĉula je da se unutra prepirka, koja je bila u toku, zagreva. Bio je red na Stiva da sprema veĉeru, a sudeći po sastojcima o kojima su raspravljali, on je rešio da porazi Dţonatanov obrok od prethodne veĉeri. Lora se pitala šta bi njena majka mislila o ovim muškarcima koji su se borili za vlast u kuhinji, ironija koja je bila zakomplikovana ĉinjenicom da su odluĉili da odbiju kuvariĉine usluge, koje su dobijali sa kućom. Naĉin na koji su se ljudi ponašali u kuhinji govorio je mnogo o njihovoj liĉnosti. Dţonatan je bio klasiĉan kuvar zvezda, izvlaĉio je što je mogao više drame iz pripreme obroka time što je birao preterano sloţene recepte, koristio previše sastojaka i ostavljao previše sudova za pranje, što je padalo na pleća svih ostalih. Stiv je jednostavno sledio recept do poslednjeg slova i uspevao da napravi dobar obrok ĉistom tvrdoglavom snagom volje. Iako je Sem bio verovatno najbolji kuvar od njih trojice, više mu se dopadalo da presedi tu bitku oko moći. Lora ga je potraţila u kuhinji i ispravno je pretpostavila da u sobi menja tajanstveni filmski scenario, koji joj još uvek nije dozvolio da proĉita, iako je Dţejni tokom trosatnog puta trajektom od Obana izletelo da je proĉitala nekoliko prvih scena. Lora se pretvarala da je i ona, ushićeno se sloţivši da su likovi delovali kao ljudi koje su poznavale i da je dijalog bio kao odjek njihovih razgovora. Bilo joj je lakše tako nego da prizna da joj Sem nije dozvolio da proĉita scenario. Iako je njihova veza napredovala i bili su srećniji, on ju je još uvek kaţnjavao zbog onog postupka sa braĉnim savetnikom. Osvrnula se preko ramena kroz otvorena staklena vrata u kuhinju i videla Dţonatana i Stiva kako reĊaju boce maslinovog ulja na kuhinjski sto. Bio je to moderni ekvivalent dvoboja u zoru. Luk ih je paţljivo posmatrao i kucao na svom raĉunaru, na stolici pored stola sa telefonom. Nosio je otrcani kaki šorts i izbledelu zelenu majicu, a gola stopala oslonio je na zadnju stranu stare fotelje smeštene pored teškog ormara od mahagonija. Kosa mu je bila tako duga da mu je dosezala do ramena. Lupao je po tastaturi, povremeno pomerajući stranu naviše i naniţe da bi proĉitao šta je napisao. Sve je na njemu bilo veliko i nezgrapno, kao da je zarobljen u pogrešnom telu. Lora se pitala šta je pisao. Njegova reĉitost na raĉunaru bila je u suprotnosti sa njegovim inaĉe jednosloţnim pristupom ţivotu. Nije bio neotesan. Samo nije ţeleo da kontaktira sa odraslima oko sebe. Lora je i sama mogla kroz maglu da se seti takvih osećanja. Bila je to vrsta samozavaravanja, naĉin da uveriš sebe da nećeš postati kao tvoji roditelji i njihovi prijatelji. Manje je to plod mrţnje, a više straha, shvatila je Lora. Luk nije znao šta je ţeleo, ali je znao šta nije ţeleo, a saosećajnost nije bila korisna osobina za tinejdţera. Njegova tišina bio je glas protiv besmislenih rasprava o zdravstvenim prednostima mediteranske ishrane (Dţonatan), prednosti drţavnog obrazovanja nad privatnim (Lora), da li je kasni Nik Kejv bio bolji od ranog Nika Kejva (Sem) i kako je zaraĊivanje gomile para bio najveći doprinos koji je ĉovek mogao da pruţi društvu (Stiv). Svi su bili previše uĉtivi da pomenu okolnosti pod kojima je Luk neoĉekivano došao na Kol. Odrasli u grupi ponašali su se kao da je najnormalnije na svetu to što se jedan sedamnaestogodišnjak nalazio meĊu njima. Osim toga, niko nije zaista razumeo zašto je Luk izbaĉen iz škole. Napravio je umetniĉki projekat tako što je montaţom ubacio lica nekoliko svojih nastavnika u erotski snimak Paris Hilton i pokušao je da ga predstavi kao deo seminarskog rada pod imenom „Petnaest minuta slave“. Trudio se da da svoj stav o seksu i slavi, rekao je roditeljima tokom napetog telefonskog razgovora. Škola to nije tako videla, iako je njegov profesor umetnosti pokušao da interveniše u njegovu korist. Snimak je dospeo na futjub gde ga je videlo skoro pola miliona ljudi i Lukova sudbina je bila zapeĉaćena. „Ovo je dobilo meĊunarodnu nagradu 2008. na takmiĉenju najĉistijih maslinovih ulja u Los AnĊelesu“, rekao je Stiv mašući bocom u ruci. „Ruĉno je ceĊeno i flaširano na istom imanju u juţnoj Kalabriji. Kiselost mu je 0,225 procenata. To je uljani ekvivalent finom vinu merso. Kupio sam ga tamo specijalno za tebe, da bih ti pomogao da ovaj intervju bude uspešan.“ Glavna razlika izmeĊu Sema i ostale dvojice, zakljuĉila je Lora, jeste u tome što se Sem takmiĉio sam sa sobom. Stivov takmiĉarski duh prelivao se s posla u kućni ţivot iscrpljujuće lako. Nije mogao da dozvoli Dţonatanu da dominira ĉak ni u kuhinji. A Dţonatan, koji je bio krajnje nesiguran u svoje kulinarske veštine, ozbiljno je shvatio izazov. „Stvarno sam zahvalan, ali ono što hoću da kaţem jeste da ako ćeš ga koristiti samo da bi napravio ĉorbu od kiseljaka, onda si mogao da uzmeš i manje fino deviĉansko“, rekao je Dţonatan, iznenaĊen

Stivovom upornošću. „Ako zaista ţeliš da isprobaš svoje maslinovo ulje, od tih listova kiseljaka napravi salatu. Nema smisla kuvati tako fino maslinovo ulje. To je kao da piješ merso na momaĉkoj veĉeri. I nemoj da ga drţiš u friţideru. Razdvojiće se.“ Mahao je izanĊalim primerkom knjige Besplatna hrana Riĉarda Mejbeja, reklo bi se, preblizu Stivovog nosa. „Da li si svestan toga da je maslinovo ulje jedan od najĉešće krivotvorenih poljoprivrednih proizvoda u Evropi?“, pitao je Stiv iznenada. „Valjanjem maslinovog ulja moţeš da zaradiš jednako koliko i valjanjem kokaina.“ „Nisam“, uzdahnuo je Dţonatan. „Otkud znaš sve to?“ „Hteo sam da investiram u jedan posao sa maslinovim uljem u Italiji“, objasnio je Stiv poĉevši da greje u tiganju najĉistije maslinovo ulje il kasalone. „Samo ameriĉko trţište vredno je jednu i po milijardu dolara, ali onda je podignuta ogromna tuţba protiv kompanije koju sam hteo da kupim. Pokušavali su da poture sojino ulje kao najĉistije maslinovo ulje.“ „Nemoj da prekuvaš kiseljak“, posavetovao ga je Dţonatan, „koliko se sećam, on treba samo da se preznoji, inaĉe će se raspasti.“ Osvrnuo se traţeći Haninu podršku, ali nije mogao da je naĊe. Zvuk telefonskog zvona je dobrodošao Dţonatanu. Nije morao da brine da je to Eva jer nije imala broj telefona ove kuće. Najveća prednost boravka na Kolu bila je što Eva nije mogla da doĊe do njega. Zanos prvih pet meseci njihove veze poĉeo je da popušta i, mada nije bio sasvim spreman da se odrekne popodneva provedenih u njenom stanu na Noting Hilu, veza je sada bila skoro iskljuĉivo fiziĉka. Nije mogao da se seti ţene koja je uzimala muškarĉev penis tako neţno u svoja usta, kaţnjavala zaĉikavajući ga svojim jezikom, a zatim tako spremno gutala njegovu spermu. To se pretvorilo u jednodimenzionalnu vezu, ponosno je obavestio Sema prethodne sedmice. Ĉak mu se omaklo i da je pokušavao da joj pomogne da ode na godinu dana u jedan njujorški ĉasopis na staţiranje. Sem Evu nikada nije posmatrao ni u kakvom profesionalnom svetlu i iznenadio se kada je otkrio da je ona jedan od urednika u ĉasopisu za koji će Dţonatan dati intervju. „Svejedno bi pisali o meni“, Dţonatan je odbacivao Semova pitanja o sukobu interesa, ponavljajući ĉinjenicu da je njihova veza skoro gotova. Kada je Sem pitao kako je Eva reagovala na to, Dţonatan je uĉtivo odgovorio da je sve u redu. Nije hteo više da razgovara o njoj. Njegov gubitak interesovanja bio je direktno proporcionalan sa povećanim osećanjem postiĊenosti, predosećao je Sem. Telefonski poziv je bio dobrodošao prekid i u razgovoru o maslinovom ulju. Ta rasprava sa Stivom doprinosila je Dţonatanovoj sve većoj razdraţljivosti jer se poturanje sojinog ulja umesto maslinovog malo razlikovalo od prevare da je on kuvar svetske klase, a zapravo nije bio ništa drugo do nadahnuti poznavalac hrane koji je znao kako da angaţuje dobrog glavnog kuvara. Bilo je to samo pitanje semantike. Stoga je sa neobiĉnom odluĉnošću, Dţonatan odšetao do telefona, podigao slušalicu i zaĉuo Semovog agenta u Americi, koji se ţalio da pokušava da ih dobije ceo dan. Dţonatan je doviknuo uza stepenice Semu da siĊe. „Poziv iz LA. Tvoj agent, kaţe da je vaţno“, povikao je Dţonatan blago ironiĉno. Bila je to izanĊala šala na Semov raĉun, ali Lora se ipak nasmešila jer je njeno ponavljanje podsećalo na zajedniĉku prošlost. Svi su povremeno morali da se podsete zašto su postali prijatelji, pomislila je Lora dobrodušno dok je ustajala sa stolice i odlazila u kuhinju. Kasnije tokom nedelje, kada se sve meĊu njima promenilo, Lora će se ĉuditi tom ranom optimistiĉnom raspoloţenju i kako je dozvolila da joj ono pomuti rasuĊivanje. Sem je sišao preskaĉući po dva stepenika, ne toliko zbog velikog oduševljenja, koliko zbog potrebe da protegne noge, steţući sveţanj papira u ruci. Lora nije bila sigurna da li je prepravljao kraj svog poslednjeg filmskog scenarija, ili je poĉeo da radi na neĉemu drugom. Grizla ju je savest. Pre mnogo godina je prestala da pita Sema o njegovim projektima. Kako je njegovo samopouzdanje slabilo, tako je slabila i njena vera u njega. Ali ovaj jedan, kratak telefonski poziv, tokom kog je Sem verovatno izgovorio manje od trideset reĉi, sve će promeniti. Dok je spuštao slušalicu, Sem se okrenuo ka zidu i bio sasvim miran, pridrţavajući slušalicu na osnovi. Na trenutak, Lora se zapitala da li je dobio još loših vesti. Moţda ima problema u postprodukciji poslednje epizode Bez reanimacije, pomislila je. Bili su sasvim kadri da, ĉak i u ovoj fazi, promene scenario. Moţda su hteli ptiĉji grip umesto ebole. Kada se Sem okrenuo, staklastih oĉiju i odmahujući glavom, po naĉinu na koji su se njegove usne izvijale u osmeh, znala je da se prvi put nakon mnogo godina desilo nešto dobro.

„Jebote, ovo je da ne poverujete“, Sem je rekao svima u prostoriji. Još uvek je s nevericom odmahivao glavom. Svi su nestrpljivo išĉekivali. „Prodao sam scenario u Americi.“ Zamahnuo je stegnutom pesnicom u vazduhu nekoliko puta, a onda se izvinio Luku jer je opsovao. „To je divno, Seme“, rekao je Luk koji je prvi reagovao. „Misliš li da bih mogao da steknem neko radno iskustvo na snimanju? Kinematografija me stvarno zanima.“ Bilo je to najviše što je izgovorio otkako je stigao. Lora je bila previše zaprepašćena da bi išta rekla. Na trenutak se pitala da nije Sem pogrešno razumeo. Moţda nije razumeo svog agenta ili je ulepšavao manje uzbudljivu, prozaiĉnu istinu. Lora je znala kako je u njegovom poslu sasvim moguće da je prodao prava na scenario za nekoliko hiljada funti, a da film najverovatnije neće ni biti snimljen. „Šta su ti ponudili, Seme?“ pitao je Dţonatan, pretpostavljajući o ĉemu je ona razmišljala. „Tri stotine pedeset hiljada ameriĉkih dolara za prava, a zatim isto toliko kada se film snimi“, rekao je Sem odmahujući glavom, ,,a Kejt Blanšet je rekla da hoće glavnu ţensku ulogu.“ Usledila je duga tišina dok su svi pokušavali da obrade vest, a zatim su svi progovorili uglas. „O ĉemu je film?“, pitala je Lora. „O grupi prijatelja koji odlaze zajedno na odmor i otkrivaju da su svi godinama krili tajne jedni od drugih“, rekao je Sem, slegnuvši ramenima kao da nije mogao da shvati šta je izazvalo takvu pomamu. ,,A“, rekla je Lora, pokušavajući da pronaĊe ima li neĉega izmeĊu redova, ali ništa nije našla. „To su fantastiĉne vesti, Seme“, rekla je Dţejni koja je sišla u kuhinju. Izgledala je kao da će zaplakati. „Stvarno si zasluţio.“ „Gospode, znaĉi najzad ćeš zaraditi neke pare“, rekao je Stiv sa zavišću i divljenjem, „premda, ako to podeliš na broj godina koje si uloţio u sve to, biće samo 25.000 funti godišnje.“ „Nije sve u parama“, rekla je Dţejni strogo. „Kada ĉekaš tako dugo, onda jeste“, nasmejala se Lora. „Pa, nadam se da će mi biti priznate neke zasluge jer sam obezbedio kancelariju u kojoj je deo svega toga napisan“, našalio se Dţonatan. „Lora ima najveće zasluge jer je ona verovala u mene proteklih jedanaest godina“, rekao je Sem, svestan da Lora stoji na ivici grupe koja se okupila oko njega. „A koja je verovatnoća da će uspeti da naĊu finansijera?“ pitao je Dţonatan. „To je zdruţeni projekat“, objasnio je Sem, „a sa Kejt Blanšet u ekipi, to neće biti problem.“ „To je stvar instinkta, zar ne, Seme?“ rekla je Hana. „Moraš da slediš svoje srce, a ne glavu.“ Lora je uhvatila njen pogled i Hana joj se nasmešila, naizgled iskreno srećna prvi put otkako su stigli. Dţonatan je izvukao bocu šampanjca iz friţidera. Opšte ushićenje ispunilo je prostoriju i nekoliko minuta svi su uţivali u Semovom uspehu, oduševljeni jer su prisustvovali trenutku istorijskog preokreta. Sem je osetio da ga je ta vest nepovratno izmenila. Osećao se kao da neki vaţan deo njega nedostaje, pokušao je da objasni Lori. Albatros stvaralaĉke zebnje, koji ga je opterećivao tokom proteklih sedamnaest godina, uzleteo je. Ipak, osećao je više olakšanje nego ushićenje, kao da je jedini preţiveo fatalnu avionsku nesreću ili je jedina osoba koja nije dobila ptiĉji grip tokom epidemije. Osećao je „krivicu preţivelog“, objašnjavao je Lori kada su ukrali malo vremena za razgovor. Pokušao je da je ubedi da odu u krevet, da bi mogli više da razgovaraju, ali ona je bila prezauzeta pregledajući scenario, koji je leţao na stolu, da bi proĉitala njegove signale.

14 Svi odlaze na odmor s nekakvim oĉekivanjima, razmišljao je Sem dok je stezao volan automobila i vozio prebrzo vetrovitim putem ka pristaništu za trajekt u Arinagoru, nekoliko dana kasnije, da bi došao po novinara i fotografa. Svi imaju preterani osećaj prava na nešto: pravo da budeš srećan, pravo na dobru hranu, na smeh, na san, na seks. Dok poslednji put proveriš jesi li spakovao pastu, zakljuĉaš prašnjavi kofer i baciš pogled na vreme polaska, koje si zapamtio nedeljama ranije, išĉekivanje je već skoro nepodnošljivo. Sem je otvorio sve prozore automobila i udisao morski vazduh kao pas koji njuši trag, nesvestan da mu je vetar neprijatno nanosio Lukovu dugu kosu preko lica i u usta. Prstima je tapkao po upravljaĉu u ritmu muzike koja je treštala sa CD plejera dok je skretao na prvom uglu pored Ben Hoa, najvišeg vrha na ostrvu Kol. Na mapi je izgledao kao planina, ali zapravo je bio tek primetnije uzdignuće na inaĉe ravnom pejzaţu. Sem je pojaĉao zvuk. CD je pripadao Luku. Kada je Sem krenuo, opušteno se spustio na sedište pored njega i pitao ga hoće li mu smetati društvo. „Bejrut. Indijska grupa. Priliĉno nova“, rekao je Luk, a zatim ponovo zaćutao. Retko je izgovarao više od jedne reĉenice i Sem je bio polaskan njegovim prisustvom i pokušajem da sa njim podeli svoj muziĉki ukus. Odmori se u krajnjoj liniji tiĉu ţelje za ispunjenošću, shvatio je Sem. Ali ljudi zaboravljaju da neuroze putuju besplatno i da bez reda koji nameću posao i deca, koji definiše dan, one mogu da se ujedine u vašem umu. Dan pre nego što su napustili London, Sem je primio pismo iz bolnice u kom su ga obavestili da mu je rezultat za broj spermatozoida sada negativan. Njegov glavni cilj na Kolu, stoga, bio je da nastavi seksualne odnose sa svojom ţenom. Ali ĉim su se pravi uslovi stekli, u realizaciji ga je spreĉilo njegovo najmlaĊe kumĉe, ĉija je vriska parala vazduh i sve, osim Sema, drţala budnima po celu noć. Bilo je to kao da imate novoroĊenĉe, a nemate nikakve koristi od toga što je vaše. Svakog jutra, Sem se budio i bio zahvalan otkrivajući da nedavna vazektomija nije smanjila nivo azotmonoksida. Brige o impotenciji postale su daleke i zamagljene kao ostrva Trešniš, koja su mogli da vide kroz prozor spavaće sobe. Toplota, slani ukus Lorine koţe kada je krišom liznuo njenu lopaticu dok je spavala pored njega, i mogućnosti koje je donosila otkrivena dojka što je izazovno provirivala iz njenog razvezanog saronga, budile su kod njega adolescentske erotske namere. Tog jutra, Sem je pogledao niz ĉaršav i sa zadovoljstvom primetio da se izdigao dobrih osamnaest centimetara tamo kod njegovih prepona. Ipak, to zadovoljstvo je pomutila ĉinjenica da je prošlo pola odmora, a on nije napravio merljiv napredak. Tog jutra, u šest sati, kada se Dţek probudio ĉetvrti put, Sem je pokušao da zadigne ugao Lorinog saronga i povuĉe liniju od unutrašnje strane njenog kolena, naviše ka njenom kuku, zadrţavajući se na mekom mesu na unutrašnjosti njene butine, pre nego što se okrenula na bok. Potom ju je zagrlio otpozadi i šapatom joj detaljno prepriĉao jednu od njenih omiljenih fantazija. „Reci mi šta bi volela da uradim za tebe“, disao joj je teško u uvo. „Popravi ĉesmu što curi u kupatilu, okaĉi ono ogledalo i plati raĉun za telefon“, promrmljala je Lora. „Seme, izvini, ali moram da spavam.“ U oĉajanju je privukao njenu ruku na svoje slabine, ali ona se nije ni pomerila. Najzad je raširio zavese i pustio sunce da obasja prostoriju. Lora je samo zagnjurila glavu pod jastuk i ponovo zaspala. Sem je pokušao da se primiri recitujući imena raznih plaţa i zaliva na ostrvu: Fil, Klijad, Krosapol, Gana. Sva bi bila dobra prezimena. Zamolio je Luka, koji je sedeo pored njega i ţvakao olovku, da ih pribeleţi kako bi ih kasnije iskoristio. Luk je poslušno naškrabao nekoliko u svesku od koje se nije razdvajao gde god da je išao. Sve što je Sem video imalo je erotski potencijal. Oble stene, išmirglane peskom i morem. Bledoljubiĉasti zvonĉići i jarkocrvene krokozmije. Naĉin na koji je horizont postajao teĉan na mestu gde je dodirivao more... Menjaĉ je zapeo. Sem je uzdahnuo i video da ga Luk posmatra. Pokušao je da se ohrabrujuće osmehne, ali je osetio da mu se lice iskrivilo u osmeh koji je delovao više zlobno nego ohrabrujuće. Poslednje što

Luku treba jeste da zna kako je ostatak odraslog doba borba protiv unutrašnje adolescencije. Sem je ţeleo da razgovara sa njim o onome što se desilo u školi, da mu kaţe da mu to neće odrediti ostatak ţivota, bar ne na naĉin na koji je pretpostavljao, ali njegovo ćutanje ga je spreĉavalo i brinuo se da bi mogao povrediti njegovo dostojanstvo. Voleo bi da zna kako je taĉno uspeo da montira slike svojih nastavnika i šta je uopšte taj erotski snimak Paris Hilton, ali to nije baš bila teritorija na koju bi jedan kum trebalo da zalazi. Sem je ostavio ostale da piju pivo na terasi i planiraju obrok koji će Dţonatan skuvati za nekoliko dana pred kritiĉkim okom novinara i fotografa. Gomila knjiga sa ušima na stranicama i fotografija uokvirenih ruţiĉastim markerom stajala je na baštenskoj stolici. Neke knjige su bile o kuvanju. Elizabet Dejvid, Hju Firnli-Vitingstol, Kler Makdonald. Ostale su bile o skupljanju hrane i biljnim vrstama na Kolu. Stiv se ljubazno ponudio da pomogne sa vinom i maslinovim uljem. Dţejni je rekla da će postaviti sto, a Lora, koja je po Semovom mišljenju bila ţivcirajuće preosetljiva na Dţonatanove potrebe, pomagala mu je da napravi plan rada. Na prvoj strani bio je spisak sastojaka koje je danas trebalo da nabavi. Na drugoj strogi raspored za sutra. Kad god bi Dţonatan zatraţio savet od Hane, ona bi nonšalantno slegla ramenima i rekla da će sve ispasti baš kako treba. Pogled joj je bio staklast i podsećala je na nekoga ko se pridruţio evangelistiĉkoj hrišćanskoj crkvi ili već pet meseci koristi prozak. Većina sastojaka, Lora je zadovoljno primetila, rasla je na Kolu ili je mogla biti ulovljena u moru: jastozi, kiseljak, smeĊe alge, skuše, vrganji, sremuš. Zaboravite organsku hranu, hit je ekstremno korišćenje domaćih proizvoda, objavio je Dţonatan uzbuĊeno. To će biti glavni osvrt na priĉu. Ljudi su morali da se probude za proizvode koji su im se nalazili pred ulaznim vratima. Svima je uzbuĊeno ispriĉao o šemi u Njujorku gde su ljudi gajili pĉele na krovovima na Menhetnu i piliće na balkonima. Onda je priĉao o tome kako su proteini najveći izazov na putu ka pravom environmentalizmu. Pomenuo je eksperiment na Novom Zelandu u kom je izmerena proseĉna koliĉina metana koji krave proizvedu svakog dana i priĉao o ogromnim rastojanjima koja prelaze kamioni prevozeći ţivotinje da bi zadovoljili potrebe za mesom u Evropi, Indiji i Kini. Pilići su korak napred, rekao je. Jeftini proteini. Svi mogu da imaju svoje piliće. Mogli su da imaju jaja i da poklanjaju piliće svojim komšijama. Kada je Sem ukazao da bi bilo malo nehigijenski drţati kokoške orpington u dvosobnom stanu u Pekamu, Dţonatan se nakostrešio. „To je utopijska vizija, Seme“, rekao je, kao da je Sem noću radio za Tesko, „nešto ĉemu treba stremiti. Trebalo bi da izvozimo hranu u siromašne zemlje, gde ljudi nemaju dovoljno za jelo, i da proizvodimo sami ono što moţemo.“ ,,A kokoške bi imale bolji ţivot“, sloţila se Lora. „Kokoške ne zasluţuju dobar ţivot“, rekao je Sem, „one su vrhunske siledţije. Znaš li ti kako izgleda njihova hijerarhija?“ „Kada bi tinejdţeri vodili raĉuna o kokoškama, moţda bi bilo manje napada hladnim oruţjem?“, raspoloţeno je nagaĊala Lora. „Ili bi bilo više mrtvih kokošaka“, našalio se Sem. Njegov cinizam nije bio na mestu. Šema sa kokoškama delovala je dobro. Njemu je zapravo smetala ta iznova raspaljena bliskost izmeĊu Lore i Dţonatana. Previše ga je podsećala na vikend na deregliji u Šropširu. Pokušao je da izbaci iz misli sliku sa prednje korice kuvara. Dok su prolazili pored nekoliko slatkovodnih jezera, Sem je skinuo nogu sa gasa. Nije bilo svrhe stići prerano. Dţonatan je izgubio podatke koje su mu poslali iz ĉasopisa i Sem je znao samo da treba da ode po jednu ţenu i jednog muškarca sa torbama za kameru. Probitaĉnost pre nego nemarnost, pomislio je Sem o Dţonatanovoj neorganizovanosti. Pretpostavljao je da će novinarka sa akreditivima iz Londona štrcati iz gomile. Na njenom licu neće biti vidljivih kapilara, neće imati koţu ispucalu od vetra niti će nositi crne gumenjake progrizene solju. Zamišljao je nekoga staloţenog i uglaĊenog poput koţnih mokasina, od kojih Stiv nije odustajao ni kada su išli na plaţu. Zamišljao je kako stoji pri kraju staze drţeći ogromnu tašnu kakve su ţene u Londonu oboţavale. Kasno popodnevno sunce je izvanredno, razmišljao je Sem. Razliĉite boje, u opsegu crvenih i ljubiĉastih, prelivale su se preko neba i ogledale u ravnoj površini jezera na brdu, okruţenih kopnom na sredini ostrva. Sve je bilo pojaĉano blizinom vode. Gde god da stojite, mogli ste ĉuti okean, ĉak ako ga i ne vidite.

Za vreme oluje, kada su oblaci visili preteći nisko na nebu, ĉinilo se kao da će Kol krenuti za Atlantidom i potonuti u vodu. Šta ga je drţalo na površini? Kako je bio prikaĉen za morsko dno? Ta kombinacija snage i krhkosti opĉinjavala je Sema. Podsećala ga je na Loru. Slagali su se mnogo bolje. Osećalo se da joj je laknulo zbog prodaje scenarija. Njena ramena kao da su se primetno opustila dok joj je priĉao detalje. Već je smišljala koliko će novca potrošiti na isplatu hipoteke i kako će raditi tri dana u nedelji. Iako je njena vera u njega opadala tokom gladnih godina, njena odanost nikada nije bila kolebljiva i Sem joj je bio zahvalan zbog toga. Uprkos Stivovom navaljivanju koji je najbolji naĉin da se stigne do luke, ĉim je ušao u automobil Sem je zanemario njegova pisana uputstva i odluĉio da krene putem koji će njemu i Luku omogućiti da vide što je moguće više pejzaţa. Bila je to desetominutna voţnja do trajekta, a ĉak ako bi išli najduţim putem, onim koji je povezivao Ho i Fil na severnoj strani ostrva, trebaće im manje od pola sata, Sem je pokušavao da objasni Stivu. Stiv je ipak bio uporan da raskrile auto-kartu i procene koliko taĉno ima od Aĉe do Arinagora i koliko će im taĉno vremena trebati ako Sem bude vozio proseĉnom brzinom od oko 40 kilometara na sat. „Eilean Cholla“, rekao je Sem naglas, dok su prolazili pored znaka za jedino selo na Kolu. Da li se to slovo ,,h“ uopšte ĉuje u škotskom gelskom jeziku, pitao se Sem. Bilo je ĉudno osećati se toliko strano u sopstvenoj zemlji, ali ipak, Unutrašnji Hebridi bili su daleko svim ljudima osim onima koji su ţiveli na njima. A njegovi irski koreni verovatno su ga kulturološki ĉinili usklaĊenijim sa tim delovima zemlje nego Škote. Luk je i dalje ćutao. Trajekt je stigao ranije, Sem je shvatio dok je ulazio u Arinagor i parkirao automobil. Luk je izašao s druge strane i poĉeli su da se spuštaju niz brdo ka doku. Lukove pantalone su visile s njegovih kukova kao zastava na pola koplja. Pantalone su mu izvirivale ispod majice. Devojkama to sigurno nije bilo privlaĉno? Skraćivale su Lukove noge, a produţavale mu trup, ramena su mu bila preširoka, pa je izgledao poput reptila, što je bilo u suprotnosti sa njegovim savršeno simetriĉnim licem i otvorenim osmehom. Premda, ta odeća pruţa zadovoljavajući uvid u njegove isklesane stomaĉne mišiće, priznao je Sem. Moţda se zbog toga to nije dopadalo ljudima starijim od dvadeset pet godina, jer je to bio izgled koji oni nikada ne bi mogli da iznesu. Kao da je ĉitao Semove misli, Luk je podigao svoje crne cevaste pantalone. One su se odmah ponovo srozale naniţe i zaustavile se na njegovim uskim kukovima. Sem je video dvoje ljudi koji su ĉekali i iznenadio se kada je Luk jurnuo unapred da se pozdravi sa muškarcem, koji je stajao desno. „To je moj kum“, doviknuo je Luk iznenaĊeno ka Semu. „To je Patrik. Prepoznao sam ga sa slike na zidu u tatinoj kancelariji.“ Sem je zaškiljio ka prilici koja je iskoraĉila da pozdravi Luka. Luk je bio u pravu. Patrikova silueta nije se promenila od Semovog prvog susreta sa njim u Oksfordu, sa njenim oblim ramenima i kamerom lajka okaĉenom oko vrata, kao glomazni scenski nakit. Sem je produţio korak i prišao im bliţe. Mahnuo je Patriku i doviknuo pozdrav, koji je delovao previše srdaĉno, kao da glumi oduševljenje ili pokušava da prikrije iznenaĊenje. Ali šta je Patrik oĉekivao, ĉudio se Sem. On je više nego iko drugi pokušavao da opravda ono što se ne moţe opravdati kada je Patrik napustio Dţejni pre skoro deset godina, a Patrik je taj prijateljski dug otplatio neobjašnjivim napuštanjem bez reĉi. Poznavali su se skoro dvadeset godina, ali to je bilo prijateljstvo koje je patilo od nestalnosti otkad je Patrik poĉeo da se zabavlja sa Dţejni. Patrik se nasmešio Semu i zagrlio ga poneseno, ali u njegovom drţanju bilo je neĉeg uzdrţanog. Zbunjeno, Sem je okrenuo pogled ka ţeni, pokušavajući da shvati je li ona novinarka ili Patrikova devojka, pitajući se da li njeno prisustvo doprinosi neprijatnosti onoga što ih je oĉekivalo, ili ju je olakšavalo. Rešio je da pokuša da pozove Dţejni i upozori je na ono što se dešava, i pitao se je li to deo Dţonatanovog plana. Ali njegova odluka je presušila kada se okrenuo ţeni i shvatio da gleda u Evu. „Zdravo, Seme“, rekla je samouvereno, poljubivši ga u oba obraza. „Rešila sam da ovu priĉu napišem liĉno.“ Potapšala je dve ogromne torbe koje su stajale na zemlji i Sem je mogao da vidi primerak knjige Recepti iz Raja, nekoliko svezaka i diktafon u jednoj od njih. Pokazala je ka Patriku. „Obavila sam istraţivanje“, Eva je rekla ponosno. „Ne mogu da verujem da mi Dţonatan nikada nije pomenuo ĉoveka koji je snimio fotografiju. Kako je zamišljao da ću ponovo doĉarati tu sliku bez prisustva prvobitnog autora?“

„Zanimljiva zamisao“, ravnodušno je rekao. „Bila je vrlo ubedljiva“, rekao je Patrik. Sem i Patrik su se dugo, netremiĉno gledali. „Ja ću da ponesem tvoje torbe sa kamerama“, Luk je rekao Patriku i krenuo uzbrdo ka kolima. Eva je išla odmah za njim, ćaskala je sa Lukom i postavljala beskrajna pitanja na koja je on odgovarao reĉenicama s manje od pet reĉi. U vrećastoj majici s bretelama, kratkim pantalonama i gumenim ĉizmama više je liĉila na izbeglicu iz Glastonberija nego na novinara ozbiljnih novina. Noge su joj bile preplanule, a kada se sagnula da ubaci torbu u prtljaţnik automobila, Sem je primetio zaobljenu krivinu njene zadnjice. Uhvatio je Patrikov pogled i obojica su se postideli jer su bili skoro sredoveĉni muškarci, a procenjivali su mladalaĉke obline ţene kakvu je odavno trebalo da prerastu. Sem je podigao drugu torbu koju je Eva ostavila pored otvorenog automobila i ubacio je u prtljaţnik. „Gospode, šta nosiš u ovome?“ pitao je, boreći se sa teţinom kofera. „Upravo sam napisala drugu priĉu u Hoiku, škotskoj prestonici kašmira, pa je jedna torba puna prljavog veša, a druga puna pletiva“, objasnila je Eva. „Uz to, ja sam na iskljuĉivo organskoj makrobiotiĉkoj dijeti, a ne verujem da seoska prodavnica moţe da zadovolji moje potrebe.“ „Zadovoljava li Dţonatan tvoje potrebe?“ Sem je uhvatio sebe kako se pita dok su Patrik i Luk bespogovorno seli na zadnja sedišta automobila. Sem je pokrenuo motor, ali on mu se nekoliko puta ugasio, sve dok mu Luk nije rekao da mora da ubaci u brzinu. Sem je shvatio da je u šoku. Ponovo je pokrenuo motor, ubacio ga odmah u drugu brzinu i ostavio tako da zadrţi broj obrtaja. Iz Arinagora je vozio još brţe nego što je u njega stigao, nadajući se da će putnici njegovo ćutanje tumaĉiti kao usredsreĊenost na put. Zaobišao je nekoliko ovaca i osetio krivicu kada je Eva izvukla pojas i vezala se. „Nisi mi delovao kao neobuzdan vozaĉ“, rekla je Semu i pitala moţe li da pusti muziku. Sem se ukoĉeno nasmešio u znak pristanka. „Odliĉna muzika“, rekla je zadovoljno. „Ko je poneo ovo sa sobom?“ Luk je potvrdno zabrundao sa zadnjeg sedišta. ,,U avgustu sviraju na Big ĉilu“, rekla je Eva okrenuvši se da pogleda Luka. Eva je još u dobi kada deluje mlaĊe bez šminke, pomislio je Sem bacivši pogled ka njoj. Nije mogao da se seti da li mu je Dţonatan ikada otkrio koliko joj je godina. Sigurno je bila svesna da je Sem uzdrman njenim pojavljivanjem, ali nije pokazivala nikakvu nelagodnost ili krivicu. Ima apsolutnu samouverenost ţene u kasnim dvadesetim, zakljuĉio je Sem. Moţe da ignoriše otkucavanje svog biološkog sata još nekoliko godina. U njenom koraku osećala se lakoća, više fiziĉka nego emotivna: nije nosila teret dece oko vrata. Vetar sa otvorenog prozora nosio je njenu tamnu kosu ka njemu. Sem je nesvesno sklonio ruku sa volana i podigao je ka njoj. Hteo je da skloni pramen koji joj je zaklanjao lice da bi mogao ponovo da osmotri te usne. Ali zaustavio se na vreme i umesto toga neuspešno pokušao da ponovo promeni brzinu. Nije mogao da veruje da je Dţonatan imao drskosti da dovede Evu na Kol na odmor sa njima. Bio je to ili neverovatan propust u proceni, ili savršen primer njegove neograniĉen bezobzirnosti. Pogledao je u retrovizor i pitao se je li Patrik primetio njegov gotovo katastrofalan gaf i nije znao da li da mu bude drago ili da se iznervira jer je video da je Patrik bio koncentrisan na struĉno zavijanje dţointa. U Lukovim oĉima, to je Patrika verovatno uĉinilo idealnim kumom. Uhvatio je Patrikov pogled u ogledalu i pokušao da mu uputi pogled pun neodobravanja, ali Patrik mu se nasmešio i pripalio dţoint. Sema je obuzeo iznenadni gnev prema Dţonatanu. Bilo je dovoljno loše što je poveo devojku na odmor, ali da to uradi iako je znao da je Sem bio sauĉesnik u toj konspiraciji, bilo je neoprostivo. Kako je nameravao da izaĊe Hani na oĉi? Skrivanje nije bilo njegova jaĉa strana, što je i pokazao tokom bezuspešnog pokušaja da u tajnosti obavi vazektomiju. Iako Dţonatan sigurno nije aktivno ohrabrivao Patrika da doĊe, verovatno ga nije ni obeshrabrivao. U najmanju ruku, pristao je na Evin plan. Dok su prolazili pored hotela na vrhu brda, Sem je ozbiljno razmišljao o tome da sa Lorom provede ostatak odmora u njemu. Ali kako bi to objasnio? Mogao bi da okrivi bebu koja plaĉe, ali onda bi Dţejni još više propala, a Sem je već znao da ne moţe da je ostavi samu da se izbori sa Patrikom. Patrik mu je dodao dţoint i Sem je duboko povukao, nadajući se da će mu trava promeniti raspoloţenje ili bar doneti neophodnu otupelost da pregura naredni sat svog ţivota. Pluća su ga pekla dok je

gutao dim. Povukao je još jednom i sa zadovoljstvom otkrio da mu je odmah razmekšala zategnute ţivce. Dodao je dţoint Evi, osetivši olakšanje jer nije morao da se suoĉi sa moralnom dilemom hoće li ga dodati Luku, iako mu to sigurno ne bi bio prvi put. Ali kada je Eva ponudila dopola popušeni dţoint Luku, on ju je odbio sa takvim šarmom da se Sem osetio kao da je sedamnaestogodišnjak prikazao bolju moć rasuĊivanja nego ijedna odrasla osoba u automobilu. „Treba mi bistra glava“, rekao je Luk. „Da se izboriš sa stresom odmora sa roditeljima?“, zadirkivala ga je Eva. „Zbog posla“, objasnio je Luk izvinjavajući se. Sem je usporio automobil do taĉno trideset na sat. Zaboravio je koliko mu je trava usporavala reflekse i povećavala paranoju. Nije hteo nepotrebno da rizikuje. Izgledalo je kao da sada putuju na usporenom snimku. „Od uzvišenog do smešnog“, rekao je Patrik sa zadnjeg sedišta. „Kakav posao?“ pitala je Eva okrenuvši se ka Luku. „Imam blog“, objasnio je Luk. „Koliko poseta imaš dnevno u proseku?“ „Kako kad“, rekao je Luk, „ponekad nekoliko hiljada, ponekad više.“ „Koliko više?“, pitala je Eva. „Koliko si najviše imao za dan?“ „Pola miliona“, rekao je Luk. „Onda kada su me izbacili iz škole.“ „Prokletstvo“, rekao je Sem, uhvativši Lukov pogled u ogledalu. Nije ni ĉudo što je neprekidno pravio beleške. „O ĉemu pišeš?“, pitao je Patrik. „O svom tinejdţerskom ţivotu“, rekao je Luk, „postoji velika potraţnja za takvim stvarima.“ „Kako se zove?“ pitao je Patrik. „Budimo realni“, rekao je Luk samouvereno. ,,U stvari, Seme, hteo sam da razgovaram s tobom, jer mi se obratio neko i pitao da li sam zainteresovan da se pridruţim timu koji piše seriju Skins.“ „To je odliĉno, Luk“, rekao je Sem, ne primetivši smrtno ozbiljan ton u svom glasu. Eva je poĉela da pretura po torbi koja joj je stajala kod nogu. Kada se nagnula napred, bretela joj je skliznula s ramena na nadlakticu. „Pogled napred“, Sem je ponovio sebi nekoliko puta pre nego što je shvatio da svi mogu da ga ĉuju. Izvukao je par naoĉara za sunce iz dţepa pantalona, skrenuo na iviĉnjak i sasvim se zaustavio kada su im se pribliţila druga kola. Video je Evu kako reĊa novine po krilu i zabrinuo se da će boja umazati njene duge, elegantne noge. „Ponela sam ti novine od vikenda“, rekla je. „Pomislila sam da bi hteo da ih saĉuvaš.“ „Kako ide tatina knjiga?“ pitao je Luk. „Broj ĉetiri na listi dokumentarnih izdanja tvrdog poveza“, rekla je Eva. „Ali ovo sam donela Semu.“ „Meni?“, pitao je Sem zbunjeno, ne pokušavajući da vrati automobil na put. „Miramaks je dao obaveštenje za štampu“, rekla je Eva. „Tvoj ugovor za film je po svim novinama. Sve britanski glumci, osim Kejt, naravno. Britanska lokacija. Britanska ekipa. Britanski reţiser. Odliĉne okolnosti.“ Sem je osetio kako mu dodiruje nadlakticu. Da se od njega nije oĉekivalo da vozi, zatvorio bi oĉi. Umesto toga, rešeno se zagledao kroz prednji vetrobran, ne reagujući ĉak ni kada je ukljuĉio brisaĉe na maksimalnu brzinu. Njen prst je neţno dodirivao mekanu koţu tik ispod rukava njegove majice. „Kaţu da si vunderkind Harvija Vajnstajna“, rekla je Eva zadivljeno, „moraš da se navikneš na laskanje.“ Sem nije mogao da govori. Umesto toga, usredsredio se na prst na svojoj ruci. „Stvarno sam srećan zbog tebe, Seme, ali moţemo li, molim te, da krenemo?“ navaljivao je Patrik sa zadnjeg sedišta. Sem je silovito ubacio automobil u prvu brzinu, ali kada je pustio kvaĉilo, motor se ugasio. Na zadnjim sedištima, Luk i Patrik su se zakikotali. Sem je probao ponovo i nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja, automobil se štucajući vratio na put. Stigao je do raskrsnice, jedne od samo tri u selu, i skrenuo levo umesto desno, a onda otkrio da ne moţe da ubaci u rikverc. „Uskoro ćeš moći da priuštiš vozaĉa“, šalio se Patrik. Luk se nagnuo unapred izmeĊu prednjih sedišta, dodirnuo Semovo rame i pitao da li hoće da on vozi. Sem je zaustavio automobil, polako izašao sa prednjeg sedišta, a kada se našao na travnatoj ivici, ţestoko se ispovraćao. Ako ništa drugo, ovo barem potpuno neutrališe moj seksualni potencijal, bila mu je prva pomisao dok se naginjao nad jarak i posmatrao kako

najpre ruĉak, a zatim i doruĉak nestaju u mutnoj vodi. Pokušao je da povrati još nekoliko puta i osetio Lukovu ruku preko svojih ramena. „Ti si divno kumĉe“, rekao je promuklo Luku. Sem je pomislio kako je ironiĉno što je baš on, iako je paţljivo organizovao svakodnevno recikliranje stakla, plastike i ostataka hrane u uredne gomile, zagadio dovod vode na Kolu. Voda iz ovog jarka verovatno je curila u bunar kuće u kojoj su odseli, a taj bunar je obezbeĊivao vodu i ĉetvrtini ostrva. Bar Eva neće pisati o tome. Ona se ĉvrsto drţala svoje misije i sigurno je baš zato Dţonatan dozvolio da doĊe. Bila je to garancija za novinarsko pušenje. Pogledao je Evu i video da ga ona posmatra s mešavinom saosećanja i gaĊenja. Kada su se, najzad, pojavili na prilazu kući, Sem se iznenadio zatekavši sve kako sede na potpuno istim mestima na kojima ih je ostavio. Pivo je zamenjeno vinom, a ĉak je i Dţejni drţala veliku ĉašu, primetio je Sem. Tu scenu je osmislio Dţonatan da bi ostavio dobar prvi utisak na novinara i Sem je morao priznati da je, po standardima većine ljudi, priliĉno idiliĉna. Ĉinija paštete od skuše, koju je upecao Stiv, stajala je na stolu. Hana je leţala u stolici od pruća i pušila cigaretu, istovremeno glamurozna i ţivopisna. Lora je predavala Dţeka Dţejni. Dţonatan je prišao automobilu, vrhunski izvoĊaĉ, kipeći od samouverenosti. Sem je video da je upravo hteo da pita zašto Luk vozi, kada je primetio da Patrik izlazi sa zadnjeg sedišta automobila. Dţonatan je zaprepašćeno zakoraĉio unazad, kao da nije znao kako da govori. Traţio je nekakvo objašnjenje na Semovom licu, a Sem je slegnuo ramenima, ne ţeleći ništa da kaţe kako Dţonatan ne bi namirisao njegov uţegao dah. On je zapravo hteo da ode u kupatilo na spratu, što je brţe moguće, i opere zube deset puta kao što je radio pre odlaska kod zubara kada je bio klinac. Onda bi se bućnuo u kadu punu ţute vode, zaronio pod vodu i zadrţao dah sve dok ne oseti da će mu pluća pući. Umesto toga, ustao je kao ceremonijal majstor koji pokušava da upravlja diplomatski zahtevnim društvenim dogaĊajem. Kao da je kineski ambasador otišao na dogaĊaj koji organizme Dalaj Lama, ili kao da je Gordon Braun sluĉajno stavio Alistera Kembela na spisak gostiju na zabavi. Sem je podigao ruku da upozori Dţejni, ali po njenom pogledu shvatio je da je već ugledala Patrika. Prigrlila je Dţeka, kao da će je on zaštititi od nenajavljenog posetioca. Dţonatan je taman hteo da se umeša, da se ispreĉi izmeĊu Patrika i terase, ali tek tada je primetio ţensku priliku kako izbacuje noge i preskaĉe preko svoje torbe da bi izašla sa prednjeg sedišta automobila. Eva se uspravila, ocenila prizor i bila dovoljno prisebna da pruţi Dţonatanu ruku. Ali ovaj susret nju nije iznenadio. „Eva Bejli“, rekla je ravnodušno. „Drago mi je što smo se upoznali.“ Uprkos tenu, Dţonatan je prebledeo. Spustio je ruku na haubu automobila da se uĉvrsti na nogama, ignorišući toplotu pregrejanog motora i na osnovu tog jednog gesta, tog kontrolisanog trpljenja bola, Sem je shvatio da Dţonatan nije imao pojma da Eva dolazi. Kakvu to igru igra, pitao se Sem sa nevericom. Dţonatan ju je sa oklevanjem predstavio svima, ukljuĉujući i one koji su doputovali sa njom od luke. Ali ako je iko i primetio nešto ĉudno, to je odmah zaboravljeno zbog suoĉavanja sa Patrikom. Niko nije hteo da pravi scenu pred Evom, koja je priliĉno uverljivo objasnila da ga je naterala da poĊe kako bi obezbedila potpunu autentiĉnost ĉlanka koji će pisati. Ipak, Evi, a svakako ni usredsreĊenom Luku, nije promaklo da je Dţejni od uzrujanosti slomila noţicu ĉaše za vino. Tanak krvavi trag tekao joj je niz ruku i zaustavljao se na leĊima Dţekovih belih zeka. „Trebalo bi“, rekao je Dţonatan, nervozno posmatrajući Evu, „naravno, kada se smestite, neko da vam pokaţe ostrvo, da se orijentišete i vidite šta biste mogli da fotografišete.“ „Baš sad, Dţone?“ pitala je Eva s tolikom familijarnošću da se Sem stresao. „Biće to dobra podloga za ĉlanak“, objasnila je Lora, iznenaĊena što se Dţonatan toliko unezverio kada se ta ţena pojavila. Do sada su ga stotinu puta intervjuisali, a završio je i televizijsku seriju zbog koje se pojavljivao i u jutarnjim programima. Osećala je gotovo materinski instinkt prema njemu. Moţda je pregledao Hanin telefon i otkrio istinu o Jaceku, a zbog osećanja ponosa i ţelje da svi ostali uţivaju u odmoru odluĉio da to otkriće zadrţi za sebe. Na Stiva je palo da stvori privid kako je sve u redu. Dok se Patrik od nelagodnosti premeštao s noge na nogu, on je odluĉno krenuo ka njemu i rukovao se s njim, delimiĉno radoznao jer najzad upoznaje Dţejninog najznaĉajnijeg bivšeg momka. Potom se uĉtivo ponudio da odvede Evu u njenu sobu.

„Moţeš li mi pokazati gde je mašina za veš, molim te?“ pitala je Eva. Niko osim Patrika nije primetio da je Lora stajala u zadnjem planu ove slike. Ona nikada nije zauzimala središnji deo scene. Dok joj je prilazio, Lora je osetila muĉno prevrtanje u stomaku. Bilo joj je teško da smisli odgovarajuću reakciju na situaciju koju nije mogla da shvati. Patrik je stajao ispred nje i ĉeškao se po razbarušenoj kosi. Slegnuo je ramenima u znak izvinjenja i nagnuo se ka njoj kao da će je poljubiti u obraz. Umesto toga, njegove usne su se zaustavile pred njenim uvetom. „Nisam ovde da ti pravim probleme“, šapnuo joj je.

15 Dţejni se sledećeg jutra probudila i naglo uspravila, udarivši glavom u nisku hrastovu gredu koja se protezala preko cele sobe. U zbrci izmeĊu sna i svesnog stanja, zahvatio ju je procep zebnje koji se protezao od ţeluca, preko tankog creva do debelog creva, terajući je iz kreveta ka kupatilu. Nešto nije bilo u redu. Dok se pridizala sa jorgana, on joj se zalepio za ruku, vlaţan i lepljiv od njenog mleka. Ponekad, izmeĊu suza, dojki koje su curile i neprekidne potrebe da piški, Dţejni je osećala da više nije ĉvrsta materija, već da se polako topi, kao ledene polarne kape. Tog jutra su joj dojke pripremile novo iznenaĊenje. Bile su tvrde i hladne kao torpeda, bradavica toliko razvuĉenih da nije mogla da zamisli ni bebu ni pumpu kako uspevaju da išta izvuku. Neţno je stisnula jednu i mleko je u savršenom luku prsnulo kroz vazduh na Stivove grudi gde je lagano vijugalo kroz guste dlake. Dţek je sigurno prespavao celu noć, Dţejni je shvatila, dok je pokušavala da zadrţi poplavu mleka jorganom. Pogledala je svesku u kojoj je beleţila vreme kada ga hrani, menja pelene i promene raspoloţenja, i videla da je prvi put neprekidno spavala više od osam sati. Dţejni je iskliznula iz kreveta i oteturala se u susednu sobu, u kojoj je spavala beba, psujući jer je udarila glavom o još jednu gredu. Pogledala je termometar prikaĉen za kolevku i primetila da je temperatura za ĉetiri stepena niţa od optimalne. Još jedan stepen i oglasio bi se alarm. Crne plastiĉne kese za Ċubre leţale su na gomili na podu. Svetlost se ulivala kroz otvoreni prozor, a sveţi morski vazduh takmiĉio se sa smradom ustajalog alkohola. Ali Dţek je prespavao celu noć. Dţejni je videla da neko spava u krevetu pored kolevke. Bledo se prisećala da ju je Stiv probudio, sa dahom koji je mirisao na viski i zakrvavljenim oĉima, kada je najzad došao u krevet u ranim jutarnjim satima, da bi joj rekao kako je stavio Patrika da spava sa bebom. „Neka ti prijatelji budu blizu, a neprijatelji još bliţe“, mrmljao je Stiv u Dţejnino uvo dok se spuštao u krevet pored nje. Ako se i osećao ugroţeno Patrikovim nezakazanim dolaskom, to nije pokazivao. „Razgovarali smo“, rekao joj je tajanstveno, „pokušavajući da shvatimo šta se, koji moj, dešava. Patrik kaţe da ga je ona devojka pre samo nekoliko dana ubedila da doĊe.“ „Da bi snimio fotografiju“, rekla je Dţejni pospano. „On misli da tu ima još neĉega“, rekao je Stiv oslonivši se na lakat. „Ne verujem“, mumlala je Dţejni pitajući se da li je Patrik išta rekao o dolasku u njenu kancelariju. „O tvojim prijateljima ću reći samo jedno“, rekao je Stiv dok se prevrtao ka njoj i ljubio joj usne, „nikada nisu dosadni.“ To je bio najpozitivniji komentar koji je ikada izgovorio o njima. Dţejni je na prstima otišla ka Dţeku i zavukla se u uzani prostor izmeĊu kolevke i kreveta. Rukom je dotakla malo brdašce i odahnula kada je osetila kratko, brzo podizanje i spuštanje grudi usnule bebe. Bol u stomaku je nestao. Dţek je bio u dubokom snu, ruku podignutih iznad glave, raširenih kolena i spojenih stopala. Dţejni se borila sa nagonom da ga uzme i pomiriši slatki, vlaţni miris na njegovom vratu. Savladavala ju je ţelja da bude blizu njega. Zanemarila je probadanje u nogama i kleknula tu, ne sklanjajući ruku sa njegovog stomaĉića, nadajući se da se Patrik, koji je ravnomerno hrkao na korak dalje, neće probuditi. Patrik je leţao na stomaku, ruku pored tela, stegnutih pesnica. Bio je u staroj majici sa keltskim simbolom koju mu je Dţejni kupila pre njegovog prvog velikog novinarskog prepada na Pakistan. Njegova duga kosa širila se kao tamni oreol na jednoj od belih pamuĉnih posteljina koju je Stiv poneo na Kol. Prošlo je više od deset godina otkako su bili tako zajedno, izraĉunala je Dţejni, prisećajući se vikenda na deregliji u Šropširu. Nakon tog odmora njihova veza je pukla. Do posete u njenoj kancelariji, Dţejni nije videla Patrika više od devet godina, a ipak joj je delovalo neoĉekivano normalno što je sada bio s njima. Iskoristila je priliku da ga posmatra lagano, metodiĉno, što ne bi bilo moguće daje bio budan. Usta su mu bila otvorena, pomalo nakrivljena, a crte kao da su mu labavo visile s lica, kao da mu se koţa razvukla, a lobanja skupila. Koţa mu je bila preplanula i ogrubela od tolikog izlaganja suncu. Videla je mali krug na vrhu

glave gde je kosa poĉela da mu se proreĊuje. Košĉato koleno provirivalo je ispod jorgana. Kolena su uvek delovala tako krhko kada bi se posmatrala odvojeno, pomislila je Dţejni neţno. Paţljivo je dotakla oţiljak ispod Patrikove ĉašice. Trgnuo se, ali se nije probudio. Sećala se te povrede jer se desila u jesen, za vreme odmora u Maroku, i ona je morala da vozi noću preko planina Atlas da bi ga odvela u bolnicu gde će ga zašiti. Osetila je komešanje u stomaku, ali joj je laknulo kada je shvatila da je u pitanju nostalgija, a ne ĉeţnja. Oţiljak: to je sve što je ostalo od njihove veze. Mogla je da ima decu sa Patrikom. Razmišljali su pet godina o tome. U poĉetku njihove veze, kada je Patrik ţeleo da razgovara o njihovoj budućnosti, bez prituţbi da su Dţejnini zahtevi gušili njegovu slobodu, on je ĉinio tu mogućnost stvarnom. Zamišljao je bebu sa Dţejninim uglastim licem, savršeno uzdignutim nosom i bujnim usnama i sa njegovim tamnim oĉima i ciganskom koţom. Beba bi bila smirena, kao Dţejni, ne nemirna kao on, govorio je. Dţejni je pokušala da mu objasni da je njena smirenost nauĉena, kao uĉtivost ili kuvanje, ali on je zanemario istinitost te izjave jer mu nije odgovaralo da u to veruje. MeĊutim, u to vreme, leţao bi u krevetu i pasivno posmatrao kako guta svoju pilulu sa ranojutarnjim ĉajem, ponekad samo nekoliko minuta nakon grandioznih izjava o tome kako će proputovati svet sa svojom bebom. Onaj jedan jedini put kada su vodili ljubav, a ona zaboravila da uzme pilulu za taj dan, on je uporno traţio da odu u apoteku i kupe hormonski koktel koji će ubiti svaku šansu da jajašce u njoj postane zigot. Sada je Patrik gutao pilule svakog jutra, primetila je Dţejni podigavši poluprazno pakovanje antidepresiva sa noćnog ormarića. Citalopram, pisalo je na kutiji. Okrenula ih je u ruci i prvi put prema njemu osetila nešto što je liĉilo na saţaljenje. Razmišljala je kako mu je odeća razbacana po podu a rukavi košulje ispruţeni ka otvorenom prozoru. Nekada je mislila da je njegov neprekidni pokret bio znak ambicije i superiornog samopoznavanja. Sada je shvatila da Patrik nije trĉao ka neĉemu, već je beţao od samog sebe. Dţek je bespomoćno šmrknuo ispod njene ruke i paţnju je ponovo skrenula ka njemu. Ponekad bi posmatrala mali prostor koji je on zauzimao i uspaniĉeno shvatala koliko je toga uloţeno u tu malu kvadratnu stopu. Niko nije mogao da se takmiĉi sa njim. Ĉak ni Stiv. Ali srećom, izgleda da se on nije osećao ugroţenim zbog takve posvećenosti. Kao i ona, i on je uţivao u svakom novom malom napretku. Kao kada je Dţek poĉeo da diţe obe noge u vazduh ili da se divljaĉki cereka dok mu je Stiv pevao „I can feel it coming in the air tonight“ sa velškim akcentom. Odluĉila je da će veĉeras prebaciti Dţeka kod njih. Lora je bila u pravu, beba je kao ljubavna veza, treba uţivati u njoj, a ne kontrolisati je. Ko zna, to je moţda njeno prvo i poslednje dete. Plodnost u ĉetrdesetoj nije zagarantovana. Dţejni je ĉula buku sa donjeg sprata, kao da je neko oborio lampu sa stola, i zapitala se koje još budan u šest ujutro. Podigla je ruku sa kolevke i postala svesna dva prigušena glasa ljudi koji razgovaraju, a zatim prigušeno kikotanje, kao da je neko nabio usta u dušek da bi spreĉio smeh. Danas bar niko nije mogao da okrivi Dţeka da ih je probudio. Zatim, nakon kratke tišine, smeh se pretvorio u tiho jecanje i ritmiĉno udaranje uzglavlja o zid. Dum, dum, dum. Negde u kući, neko je imao odnose. Na trenutak je zavladala tišina, a zatim se buka nastavila. Ovaj put jecanje je bilo glasnije, konstantnije, njegov ritam je pratilo udaranje. Zidovi posleratne kuće, izgraĊene u vreme kada je cena bila vaţnija od privatnosti, bili su tanki kao oblande. O gospode, pomislila je Dţejni, molim te neka brzo završe. Ako bi sabrala sve godine koliko je poznavala svaku osobu pod ovim krovom, zbir bio bio preko sto, ali to ipak nije bilo dovoljno da bi mogla da sluša dok imaju snošaj. Seksualna intimnost bila je krajnja granica medu prijateljima i, uopšteno govoreći, tako bi i trebalo da bude. Brojala je koliko je puta krevet udario o zid, zamišljajući rupice koje će ostati u malteru, sve dok joj nije dosadilo, negde posle pedeset sedam. Ko god da je to bio, bio je izdrţljiv, pomislila je Dţejni. Podigla je ruku sa kolevke i poĉela još paţljivije da sluša, pokušavajući da prepozna muški glas koji je povremeno govorio nešto kao „Ovo ti je dobro?“ „Meni nije dobro“ poţelela je da vikne, manje zbog osude, a više iz potrebe da im stavi do znanja da ih svi ĉuju. Pošto je bar jedan razgovor za vreme doruĉka već bio posvećen raspravi o tome jesu li zidovi u ovoj kući napravljeni od iĉega ĉvršćeg od kartona, ko god da je dole bio upleten sigurno je bio svestan da ih

mogu ĉuti. Moţda su i hteli da ih ĉujemo, razmislila je Dţejni, dok su se oni ponovo utišavali. Sve je bilo moguće. Ipak su oni bili generacija seksa, roĊeni u eri slobodne ljubavi kasnih šezdesetih, odrastali u raskalašnim sedamdesetim, eksperimentisali kroz sidom opustošene osamdesete, venĉavali se u vijagrom poboljšanim devedesetim i zaputili se u sredoveĉnost u neograniĉenim nultim. Bosonoga, Dţejni je krenula niza stepenice. Tu odluku je pravdala time što je morala da upotrebi pumpu za grudi, ali dok je išla odmorištem na prvom spratu, uhvatila je sebe kako zastajkuje pred razliĉitim zatvorenim vratima da vidi moţe li otkriti par koji se pario. Ali sve je bilo razoĉaravajuće tiho, pa je nastavila ka kuhinji. Prazna boca viskija i nekoliko ĉaša stajale su na stolu pored letnjeg pudinga delimiĉno pojedenog, koji je Stiv napravio. Pokušala je da ga odvrati od takmiĉenja sa Dţonatanom u kuhinji, ali on je bio detinjasto tvrdoglav. Letnji puding je oznaĉio prekretnicu. Stiv ga je trijumfalno istresao iz ĉinije i on je splasnuo u gnjecavu supu od bobica, sa sokom koji je kapao preko ivice tanjira na pod, pored Eve. „Mislim da si prekuvao bobice“, trijumfalno je rekao je Dţonatan. „Pokušava tebe da prikaţe u dobrom svetlu, Dţone“, Eva je rekla u znak ohrabrenja, dok je Stiv zatraţio njegov savet kako da se iskupi za puding. Svi su se sa olakšanjem nasmejali njegovoj bezuslovnoj predaji. Bio je to ĉudan obrok, razmišljala je Dţejni dok je automatski poĉela da izvlaĉi posuĊe i postavlja sto za doruĉak, kao što je radila svakog jutra otkako su stigli. Ljudi su dolazili i odlazili toliko puta da je Dţejni bila sigurna da ni u jednom trenutku nisu svi sedeli zajedno za stolom. Semova kratka šetnja sa Evom trajala je toliko dugo da, kada su se najzad ponovo pojavili sa Lukom, svi su već jeli jagnjetinu. Baš kada su oni seli, Hana je otišla da telefonira da proveri da li joj se krava otelila. Onda je letnji puding splasnuo. Kada se Hana vratila, Stiv je otišao gore da da Dţeku boĉicu istisnutog mleka. A kada se vratio, Dţejni je otišla u krevet. Godine provedene u komuni pripremile su Dţejni bolje nego većinu ljudi za ţivot u blizini drugih i ona je mogla da podnese takve osobenosti. Metodiĉno je poredala pahuljice po drvenom bifeu, zapisavši na papiru da im treba još kornfleksa, a zatim se posvetila praţnjenju mašine za veš. Dţejni je bila rob navika. Patrik to nikada nije mogao da razume. Uţivala je u dosadnim kućnim obavezama, koje je nametala zajednica, jer su predstavljale protivteţu nesigurnosti koja je vladala ostalim delovima njenog ţivota. Dţejni se dobro sećala doruĉka, jer se za sve godine provedene u Lajm Ridţisu njegovo vreme i osnovni sastojci nikada nisu menjali. U sedam i trideset svakog jutra jeli su prašnjavi domaći musli, sa sveţim nepasterizovanim jogurtom, koji je od ţive kulture pravio jedan od nekoliko Amerikanaca koji su tu ţiveli. Kada je otvorila veš-mašinu, Dţejni se iznenadila jer je sva odeća koja je bila umršena u njoj bila iste narandţaste boje. Nije mogla da se seti da je iko nosio išta narandţasto otkako su stigli. Raspetljala je pamuĉnu majicu i u njoj prepoznala jednu od Stivovih omiljenih majica. Onda je izvukla par nekada belih pantalona koje su pripadale Hani i nekoliko pari gaćica. Sve je bilo iste boje. Negde na pola iskopavanja, uoĉila je izbledeli narandţasti sarong i nekoliko majica s bretelama koje nije mogla da prepozna i shvatila da je, u ţelji da bude korisna, Eva prosto nagurala sve što je bilo za pranje sa svojom odećom i sve obojila. Ĉak su i farmerke bile nijansirane narandţasto. To ju je podsetilo na sedmicu koju je jednom provela sa majkom i bratom u komuni Radţniš u Safoku gde je krenula za simpatijom koju je upoznala tokom šestonedeljnog boravka u nekom ašramu u Indiji. Srećom, odluĉila je da se vrati u Lajm Ridţis kada joj je postalo oĉigledno da su u Radţnišu voleli da odvajaju decu od roditelja. MeĊutim, sedam dana je bilo dovoljno da se Dţejni zasiti odeće sunĉanih boja. Sada, dok je razmotavala svoju omiljenu krep-košulju i prebacivala je preko stolice, bila je osuĊena da, ako ne ceo ţivot, ono bar tri dana, nosi narandţasto. Sva njena odeća, osim pidţame koju je imala na sebi, bila je u korpi za prljav veš. Poloţila je košulju i pogledala štetu, u sebi psujući Evu i pitajući se šta će sada nositi za fotografisanje kasnije tog dana. Ali mala gomila belog praha na velikom stolu od mahagonija skrenula joj je paţnju. Bila je to mala koliĉina. Ne veća od prekinute linije, zakljuĉila je Dţejni, bez sumnje neprimećena pri kraju Patrikove i Stivove kasnoveĉernje lumperajke. Osetila je veći gnev nego ikada pre. Njen bes je najpre bio usmeren na Patrika, jer je doneo kokain, a zatim na Stiva, jer ga je uzeo sa njim. Besnela je zbog njihove

kolektivne neodgovornosti i ĉula sebe kako psuje ne samo njih dvojicu, već sve u kući. Mogla je da spusti Dţeka na taj sto, njegova ruka je mogla da dodirne prah i svi bi leteli avionom u bolnicu u Glazgovu, a njena pravniĉka karijera raspala bi se u paramparĉad. Ostavila je inkriminišuće dokaze na stolu, otišla u podnoţje stepeništa i poĉela da doziva Stiva, a njena razjarenost bila je sve veća sa svakim bezuspešnim pokušajem da ga probudi. Gore, Sem i Lora su leţali u krevetu i zurili u tavanicu. Lora ima blaţeni izraz lica, razmišljao je Sem dok je posmatrao svoju ţenu. Obrazi su joj bili rumeni, a oĉi su imale one ĉudne sive fleke koje su se pojavljivale kada je bila iskreno zadovoljna. Sem se kleo da su menjale boju prema njenom raspoloţenju. Prešao joj je prstom preko obrve. Polako je trepnula pa zatvorila oĉi kao da bi je sunce, koje se probijalo kroz prozor spavaće sobe, moglo oslepeti. Nalet vetra podigao je njihovu odeću sa stolice u uglu i oborio je na pod. Lora je povlaĉila pokrivaĉ naviše sve dok joj se nije videla samo glava. Juţni vetar je poĉeo da duva ka obali, zakljuĉio je Sem. Proveo je mnogo vremena prethodnog dana ĉitajući knjigu o vremenu, koju je pronašao na polici u dnevnoj sobi. Bila je to knjiţevnost koju ste najviše cenili na odmoru jer kad bi inaĉe ĉovek imao vremena da razmišlja o razlici izmeĊu cirusa nastalih od kondenzovanog traga aviona i cirokumulusa? Kasnije će istraţiti formiranje oblaka i zakljuĉiti kakvo bi vreme mogli da oĉekuju na trajektu do Obana, a kada se vrati kući zadiviće decu svojim novootkrivenim znanjem o tajnama koje kriju oblaci. Nijedno od njih ništa nije reklo. Umesto toga, kupali su se u zajedniĉkom, ali nemom osećanju postignuća. Bilo je zvaniĉno. U sedam sati tog jutra, nakon taĉno devet meseci i dvadeset dana, nastavili su seksualne odnose. Nisu bili ni tehniĉki vešti ni stilski savršeni, ali vreme su odliĉno uskladili. Uĉinak je bio bolji od proseĉnog i bilo je mesta za poboljšanje, što je svakako trebalo iskoristiti u bliskoj budućnosti. Verovatno nakon nekoliko sati sna, razmišljao je Sem optimistiĉno. Odvojenost od dece svakako je oslobaĊala libido. Oni koji su tvrdili da seks postaje manje bitan u braku, nisu dobro shvatili smisao. To je komunikacija na najdubljem nivou, kada su svi ostali vidovi saţeti u ukradene komadiće razgovora kasno uveĉe i u polupoglede preko stola za vreme veĉere. Seks je najjednostavniji vid dijaloga, zakljuĉio je Sem dok se okretao na stranu da zuri u Loru, koja samo što nije ponovo zaspala. Jednom, kada godine stvaranja proĊu, u tome je bio smisao. Dok su naporne kućne sitnice isisavale kiseonik iz strasti, šta je ostajalo? Sve je bilo toliko jednostavno da je Sema zabavljala pomisao na to koliko mu se juĉe sve ĉinilo sloţeno. Vreme za seks je bilo savršeno, premda, iskreno govoreći, to nije bila njihova ideja. Poĉetak je bio pospan, pre nego što su se stvarno razbudili, što je pojaĉalo fiziĉko zadovoljstvo i smanjilo verovatnoću da bi išta što se odvija u mozgu moglo pokvariti raspoloţenje. Iako nijedno od njih ništa nije reklo, oboje su u pozadini ĉuli zvuke seksa, koji se dešavao negde pod istim krovom, i to je oboma dalo inspiraciju i paravan. Ali seks je uvek moguć predlog, naroĉito kada je muška psiha bila u pitanju. Sem je pomislio na ţene koje je susretao u metrou, u lokalnom kafeu, dok je vozio decu u školu. Ne prestaneš da se pitaš samo zato što si oţenjen. Ako ništa drugo, kako je strast postajala nešto što je moralo da se raspaljuje, ţeleli ste je više. Ali bilo je neophodno izbeći situacije u kojima bi vas radoznalost mogla savladati, zakljuĉio je Sem, neuspešno pokušavajući da juĉerašnji dan ostavi iza sebe i usredsredi se na novi moguć kraj scenarija koji je upravo prodao. Uzdahnuo je tako duboko da je ĉak i u snu Lora prebacila ruku preko njega. Kada je Eva zamolila Sema da je provede po ostrvu, ubrzo nakon njenog dolaska prethodne veĉeri, Sem je instinktivno znao da je to loša zamisao. Ali nije mogao da odbije. Svi su pozdravili Evin predlog sa neograniĉenim ushićenjem jer im je laknulo što će imati nekoliko sati da se, daleko od njenog budnog oka, naviknu na Patrikovo neobjašnjivo prisustvo. Ĉak i Dţonatan. Naroĉito Dţonatan: on nije mogao ni da pogleda Evu u oĉi. Sem nije mogao da kaţe ne. Nije imao bebu za koju je morao da se brine, nije imao blog na koji je morao da prebacuje tekstove, nije morao da priprema obroke. Njemu je bilo povereno da se pobrine za Evu, da je šarmira kako bi napisala ĉlanak koji će ih sve prikazati u dobrom svetlu. „Vodi je, Seme“, terala ga je Lora. Ĉak je i Stiv prepoznao potrebu da diskretno pomeri Evu iz tihe drame koja se dešavala nasred scene. Raširio je svoju mapu Kola na stolu na terasi i poĉeo za njih da kuje putanju kojom će proći oko zapadnog poluostrva, olovkom crtajući isprekidanu liniju od centra Hebrida u

Balihou, preko mahira, a zatim do pešĉanih dina i plaţe u Hou. „Šta je mahir?“ pitala je Eva sa sveskom pri ruci. „To je škotska reĉ za niske ravnice ovde“, objasnio je Dţonatan uzrujano. Bila je to prva reĉenica koju joj je uputio. „To je jedno od najreĊih staništa u Evropi, u njemu ima ptica i biljaka koje nećeš naći nigde drugde“, nastavio je Stiv osetivši potrebu da neko preuzme kontrolu. „Moţe biti grub za noge, pa bi moţda trebalo da navuĉeš duge pantalone.“ Nakon kratkog procenjivanja Evinih nogu, vratio se u kuću i izašao sa kljuĉevima kola i stavio ih u Semovu ruku. „Šetnja je duga, bar sat i po, ne morate da ţurite“, prošaputao mu je na uvo. Krenuli su kolima i vozili se u tišini dok se asfaltni put nije pretvorio u grubu stazu. Eva je ponudila Semu ustajali keks iz dţepa jakne kada se automobil uz štucanje naglo zaustavio na ivici. Uĉtivo je odbio ne gledajući je. „Boţe, prelepo je“, rekla je Eva dok je izlazila iz automobila, još uvek u šortsu. „Fotografije će biti spektakularne“, sloţio se Sem. „Ţivi li iko tamo?“ pitala je Eva pokazujući bradom jednu graĊevinu. „Ne preko cele godine“, odgovorio je Sem krenuvši preko ravnice, ne ĉekajući je. Primorska trava mu je grebala noge, ali to draţenje je bilo dobrodošlo jer je potpirivalo njegov osećaj ozlojeĊenosti. Sunce je visilo nisko na nebu, ne puštajući dan, njegov sjaj bio je dovoljno jak da natera Sema da spusti naoĉare za sunce na nos. Minut kasnije, ponovo ih je podigao na glavu jer nije hteo da propusti spektakularno ulivanje narandţaste i crvene, koje su obavile nebo koliko je pogled dosezao. „Ovo je pejzaţ koji te proguta“, rekao je Sem zureći u sunce sve dok mu oĉi nisu zasuzile. Ponekad su crvena i narandţasta plele ĉudne trake i stvarale tamnoljubiĉastu boju. A kada je sunce najzad zašlo, u trenutku videla se eksplozija zelene na horizontu. Sem je pretpostavljao da je to imalo neke veze sa geografskom širinom i prelamanjem svetlosti na ogromnoj površini vode. „Tako bi nebo izgledalo pre nego što nestane svet“, rekla je Eva dramatiĉno. Sem je nastavio da koraĉa preko pašnjaka. Ugledao je divlju orhideju, petlovu krestu i irsku vodenu orhideju i ĉuo glas kosca, ali ništa od toga nije pokazao Evi. Ruke su mu bile duboko zaronjene u dţepove šortsa, a pogled uprt pravo napred, kao da je hteo da se šetnja završi što je brţe moguće. Koraĉao je napred sa tihom odluĉnošću. „Ne mogu da te pratim, Seme“, rekla je Eva bez daha nakon deset minuta, dok je pašnjak ustupao mesto uzanoj stazi koja je skretala naniţe ka plaţi u Hou. Veĉe je prelepo, razmišljao je Sem, savršeno tiho, kao da je vrelina isisala energiju iz svega. Nebo je sada bilo boje crvene pomorandţe. „Zakasnićemo na veĉeru“, rekao je Sem ravnodušno, brišući ĉelo lepljivom rukom. „Misliš li da je to bila greška?“ pitala je Eva boreći se da ide ukorak sa Semom na suţenju na poĉetku blagog nagiba ka moru. Staza je bila oiviĉena visokom glogovom ţivicom, koju je vetar nakrivio do ugla od trideset stepeni, pa se Sem osećao kao da se svet okrenuo oko svoje ose. Taj ugao i naĉin na koji se putanja savijala i krivudala, pa niste mogli da vidite ni unazad ka njenom poĉetku niti unapred, kod Sema je izazivao gotovo morsku bolest. „Koje?“, pitao je Sem, ubrzavajući u još jednoj krivini. „Tvoja veza sa Dţonatanom? Naruĉivanje teksta o ĉoveku s kojim se tucaš? Dolazak ovamo? To što si povela Patrika? Sve zajedno ili samo jedan deo?“ „Ne budi tako ljut“, rekla je Eva, skoro trĉeći da bi ga sustigla dok se tlo postepeno menjalo iz tamnog tresetnog zemljišta u pesak, primoravajući Sema da uspori, „ne priliĉi ti. Dţon je hteo da dovede Patrika. Mene koristi da bi to prikrio.“ Sem se nije obazirao i nastavio je oko poslednje krivine pre nego što se staza otvorila ka plaţi. „Htela sam da ga vidim sa Hanom“, rekla je Eva dok je pristizala i koraĉala pored njega. „Zašto?“ pitao je Sem boreći se da ponovo prede u prednost. „Da vidim kako se slaţu. A htela sam i da napišem ĉlanak“, jednostavno je rekla Eva. „Pokušavam da dobijem posao u Americi i treba mi nekoliko profila u rezimeu. Dţon postaje znaĉajna javna liĉnost i ima grupu zanimljivih prijatelja, pa sam mislila da bi to bilo dobro. Neću dozvoliti da moja prošlost sa njim zamuti moje profesionalno rasuĊivanje. Veoma sam diskretna.“

„Ali zar ne misliš da bi ljudi ovde mogli da primete vezu izmeĊu vas?“ pitao je Sem tonom prepunim sarkazma. „Naroĉito ljudi koji dobro poznaju Dţonatana, kao što su njegova ţena, njegov sin i njegovi najbliţi prijatelji?“ „Luk nije trebalo da bude ovde“, Eva je slegla ramenima, ,,a Dţonova veza sa Hanom je posrtala i pre nego što sam ja naišla.“ „Oţenjeni muškarci to uvek kaţu“, nestrpljivo je rekao Sem. „Ja mu nisam prva, znaš“, rekla je Eva. „Sumnjao sam, ali to nije isto kao kada znaš zasigurno“, rekao je Sem oštro. „A ni Hana nije sasvim nevina“, rekla je Eva. „Imaju dogovor.“ „Kako to misliš?“ pitao je Sem, najzad usporivši. „Postoji izvesna trpeljivost prema nepromišljenostima onog drugog“, objasnila je Eva. „Nisam znao“, rekao je Sem otvoreno. „Pa, tako nešto verovatno ne bi izlanuli pred zlatnim parom kao što ste ti i Lora“, rekla je Eva. „Zlatni parovi ne postoje“, rekao je Sem najzad. „Veze opadaju i rastu kao more.“ Sem je zaćutao. Nije bilo šanse da nedostatke sopstvenog braka prepriĉava nekome poput Eve, a bio je iznenaĊen i onim što mu je otkrila. Najzad je stao kada se staza otvorila ka plaţi. Kontrast izmeĊu klaustrofobije na uzanoj stazi i otvorenog prostranstva okeana bio je toliko dramatiĉan da su oboje neko vreme zadivljeno stajali bez reĉi. More je pred njima neprekidno tutnjalo. Strmi zidovi talasa obrušavali su se ka njima kao da pokušavaju da se pruţe do ogromnih pešĉanih dina na obali. Sem je pogledao svoje noge i shvatio da nosi isti par koţnih ĉizama u kojima je vozio do trajekta ranije tog popodneva. Delovalo mu je neverovatno da se to desilo pre manje od nekoliko sati. Samo je sasušeni izbljuvak, koji je uoĉio sa strane, blizu pete, pruţio nekakvu privremenu vezu sa tim vremenom. Odluĉio je da skine ĉizme, ostavi ih u pesku i vrati se istim putem umesto da napravi krug koji je Stiv predloţio. „Gotovo da shvatam zašto si došla“, rekao je Sem, zureći u more, „na taj krajnje sebiĉan, neodgovoran, neudat, dvadesetineštogodišnji naĉin.“ „Imam dvadeset osam“, rekla je Eva, „onaj odlazak u pozorište bio je poklon za moj roĊendan. Nisam znala da ćeš se i ti pridruţiti proslavi sve dok obojica niste seli pored mene.“ „Ali znala si da sam ja sa Dţonatanom?“ pitao je Sem, dok se naglo spuštao na pesak. „Da“, rekla je Eva prilazeći mu, „zar se ne sećaš?“ „Sećam se“, klimnuo je Sem odvezujući pertle, svestan da misli na pogled koji su razmenili u pozorištu. Video je njena stopala pored sebe i primetio prsten na noţnom palcu. „Video si nas“, rekla je Eva i spustila se pored njega. „Nikada pre nisam uradila ništa sliĉno, ali tada mi je to delovalo dobro, kao da sam dodirivala i tebe.“ Sem je u tom trenutku znao da bi trebalo da ustane sa peska i nastavi šetnju, ali borio se protiv podvodnih struja u njihovom razgovoru. „Ĉak sam predloţila Dţonatanu da i tebe pozovemo kući“, rekla je Eva smešeći se, „ali on je bio apsolutno protiv te ideje.“ Uprkos onome što je mislio, Sem je prasnuo u smeh pokušavajući da zamisli sebe u krevetu sa Dţonatanom, sa Evom izmeĊu njih, kako pijuckaju ĉaj narednog jutra. Bila je to blesava zamisao i mogao je da zamisli Dţonatanovu gnevnu reakciju na njen predlog. „Sudeći po pravilima heteroseksualnosti, trojka za muškarce funkcioniše samo ako je treća osoba još jedna ţena“, rekao je Sem, bespomoćno svestan malog vrelog tela pored sebe. Već je poĉeo da se pita i da li da predloţi plivanje na brzinu i pogledao je nosi li kupaći ispod majice, ali nije ga nosila. Eva je sela pored njega i izula japanke. Prebacila je levu nogu preko desnog kolena i pregledala svoj taban. Primakla je stopalo blizu oĉiju i Sem je mogao da oseti kako njena butina dodiruje njegovu. Zatvorio je oĉi i duboko udahnuo. „Ubola sam se na trn“, rekla je, paţljivo posmatrajući stopalo, a zatim kaţiprstima stisnula palac s prstenom. U situaciji u kojoj su osnovna pravila oĉigledna, Sem, koji je po prirodi bio i ljubazan ĉovek i neko

kome su se ljudi obraćali za medicinski savet, uzeo bi Evin palac u svoje šake i efikasno izvadio trn. MeĊutim, sada je osećao kao da je izvan dometa radara. Leteo je naslepo po spoljnim granicama Unutrašnjih Hebrida, a vrelo crveno nebo bilo je sauĉesnik pre nego prijatelj. Ipak, ignorisati trn bilo bi isto kao priznati da ne veruje sam sebi dovoljno da bi dodirnuo njen palac. Morao je da se vrati Lori. „Daj da vidim“, rekao je, odluĉno izbegavajući Evin pogled. Jednom rukom ju je uhvatio za gleţanj i pomerio se u pesku tako da bude okrenut ka njenom stopalu i da vidi trn. Spustio je njen list na svoje golo koleno i zaškiljio u trn, podigavši naoĉari za sunce na glavu. Stopalo joj je bilo tako usko da je mogao šakom da obuhvati svih pet prstiju. Moţda bi mogao da isisa trn, pomislio je Sem sa zadovoljstvom, steţući joj prste prejako, sve dok se sa otporom nisu savili. Sada su bili samo nekoliko centimetara od njegovih usta. Sem je video da prsten zaklanja mesto na kom je trn ušao, pa je okrenuo uzanu zlatnu omĉu da vidi moţe li ga pomeriti. Ĉvrsto se drţao. „Boli li ovo?“ pitao je Sem, dok je cimao prsten. „Tanka je linija izmeĊu bola i zadovoljstva“, rekla je Eva zureći pravo u njegove oĉi, „to sigurno znaš.“ Sem je duboko udahnuo. Grudni koš ga je zaboleo. Primetio je malu tetovaţu, tri povezane spirale, neposredno iznad gleţnja. Osetivši olakšanje jer ima izgovor da izbegava njen pogled, Sem je zurio u tetovaţu, nadajući se izbavljenju. Umesto toga, video je svoj kaţiprst, kao da je odvojen od ostatka tela, kako kreće lagano ka njoj i pravi mali krug oko svake spirale. Nije bilo otpora. Video je kako se Evin grudni koš podiţe i spušta kao i njegov. Ruka mu je lagano pošla naviše uz njen list i sklonio joj je nogu sa svog kolena u pesak. ,,U jednom danu mnogo puta promeniš brzinu, Seme Dajmonde“, rekla je Eva, nagnuvši se ka njemu. Semova ruka je sada ĉvrsto drţala njen gleţanj. Primetio je da moţe da ga obuhvati šakom. I odjednom, ona je kleĉala izmeĊu njegovih nogu i gurala ga unazad ka pesku, naginjući se nad njim tako daje video njene male tamne bradavice i sićušne dojke. Zavukao je ruku otpozadi u nogavicu njenog šortsa i obuhvatio oblo meso zadnjice privlaĉeći je na sebe. „Ti si silan momak“, prošaputala mu je Eva na uvo. Ja sam najobiĉnije kopile, pomislio je Sem dok je osećao kako njeni prsti klize niz njegovo telo ka šortsu. Sem je pokušao da razjasni svoj odnos prema Evi. Gotovo sigurno će imati seks sa ljubavnicom svog najboljeg druga, koja je ovde došla da napiše ĉlanak o rustiĉnom ţivotu Dţonatana Slita i njegove usko povezane grupe vernih prijatelja, ukljuĉujući i njegovu ţenu, Loru. Stvari su se do sad odvijale tako da će svejedno biti seksa sa njom, pomislio je Sem, zatvarajući oĉi od zadovoljstva dok se njena ruka kretala u njegovom šortsu. Ali zar nije postojala velika razlika izmeĊu nekoliko istraţivaĉkih dodira i konkretne stvari? Semu je palo na pamet da, ako sada bude seksa sa Evom, nakon gotovo deset meseci nagomilane frustracije, moţda nikada neće hteti da prestane s tim. Razmišljao je o krhkoj liniji izmeĊu potpune neodgovornosti i krajnje pouzdanosti. Sem je nekoliko puta brzo i duboko udahnuo, gotovo hiperventilirao, i odgurnuo Evu, glasno zajeĉavši, kao da je ranjen. Pridigao se i ne otresajući pesak iz kose ili sa ruku, potpuno obuĉen krenuo ka moru ispruţenih ruku, kao u molitvi, pre nego što je zakoraĉio u okean. Nastavio je da hoda, ne osvrćući se, kroz belu penu na mestu gde su se talasi razbijali o obalu, sve dok ga veliki talas nije poklopio, a on zaronio u njegovo tamno središte. Plivao je pod vodom, zaranjao sve dublje, oĉiju ĉvrsto zatvorenih, zaputivši se u okean sve dok nije osetio da će mu pluća pući. Pokretala ga je uverenost da će bol u grudima, koji je osećao zbog zadrţavanja daha, najzad nadjaĉati ţudnju u njegovim slabinama. Sema je iznenadilo koliko se slobodno osećao, a onda se prisetio neprijatnog odnosa izmeĊu nezainteresovanosti i opasnosti. Odluĉio je da ispliva na površinu, ali nakon nekoliko zamaha zapitao se da li je potpuno pometen i ide li zapravo sve dublje ka okeanskom dnu. Otvorio je oĉi, ţmirnuvši zbog soli i pogledao naviše, sa olakšanjem ugledavši deliće crvene svetlosti kako se probijaju kroz mraĉno more. Izronivši na površinu, nekoliko minuta je gutao vazduh i plutao na vodi. Ponovo je zaplivao kroz talase sve dok Eva nije postala sićušna prilika na horizontu. Kako je plima nadolazila, a talasi postajali sve veći, bilo je trenutaka kada više i nije mogao da je vidi. Voda je bila ledena. Sem je legao na leĊa, ispruţenih ruku, osećajući snagu talasa ispod sebe. Bio je samo petnaest metara od obale, ali mogao je da oseti kako ubitaĉno more umrtvljuje njegovo telo. Još malo i biće bezbedno

da izaĊe, zakljuĉio je. Poĉeo je da pliva preko talasa, osećajući teţinu svoje odeće u vodi. Spustio je ruku i shvatio da mu je šorts još uvek poluraskopĉan. Da je nameravao da pliva tokom ove šetnje, Sem bi obratio više paţnje na domaćićino upozorenje o plivanju kod Hoa. Plaţa nije bila naroĉito uzana, ali umesto da se suţava ka okeanu, ona je grlila njegove nehajne razuzdane vode u velikom širokom luku, što je znaĉilo da je more usisavano iz zaliva kao u centrifugi. Ĉak i sa plaţe, paţljivi posmatraĉ bi video kako se ţestoke unakrsne struje nadmeću za prevlast. Sem je poĉeo da pliva ka obali, ali nakon nekoliko minuta, napredovao je vrlo malo. Pogledom je traţio Evu i zaprepastio se otkrivši da je odnesen nekoliko stotina metara dalje od nje. Okrenuo se na leĊa i odluĉno prosecao okean povećavajući brzinu ne bi li pobedio struju koja je pokušavala da ga odgura ka svojim dubinama. Onda je ponovo stao i otkrio da je, umesto da otpliva ka obali, nošen duţ nje. Shvatio je da će, ako nastavi istom putanjom, napustiti uvalu i lagano biti odnet zapadno ka moru. Video je Evu kako trĉi duţ obale, šaka skupljenih pred licem, kako ga doziva. Moţda je bio samo petnaest metara od plaţe, ali bio je ranjiv kao da je baĉen usred Atlantika. „Zasluţio sam da budem kaţnjen, ali nisam zasluţio da umrem“, ĉuo je sebe kako viĉe ka nebu. Dok su se talasi spuštali i podizali, Sem je ugledao još jednu priliku na plaţi kako trĉi ka njemu, noseći u rukama uţe. Sem je podigao ruku i dao znak za pomoć, trudeći se da ne potroši previše energije. Muškarac se brzo svukao sve do gaća, a onda krenuo kroz vodu ka njemu. Kada više nije mogao da hoda bez opasnosti da ga uvuĉe ista struja, zabacio je ofucano plavo uţe. Prvi put ono jedva da je malo odmaklo. Muškarac, širokih ramena i jak, privukao je uţe nazad i podigao ga visoko. Ponovo ga je zabacio ka Semu i ono je palo nekoliko metara ispred njega. Sem je pokušao da dopliva do uţeta, ali bio je bespomoćan kao dete pred silinom struje. Sem je video ĉovekovo zabrinuto lice i prepoznao Luka. U istom trenutku, Luk je video da je to Sem i poĉeo ponovo ţustro da privlaĉi uţe sebi. Naizmeniĉno je radio obema rukama u snaţnom ritmu sve dok kraj ponovo nije bio u njegovim šakama. Ovaj put Luk je vezao nekoliko ĉvorova na kraju uţeta, podigao ga u vazduh i zamahnuo rukama gore-dole pre nego što ga je najzad zafrljaĉio u okean ka Semu, uz grleni krik, kao bacaĉ kugle. Sem je legao na leda i osetio kako mu stopalo dodiruje kraj uţeta. Uspeo je da vešto dovede ĉvor meĊu kolena i privuĉe se ka njemu. Nije hteo da rizikuje da zaroni ka njemu niti da rizikuje da ga ispusti dok pokušava da ga dohvati rukom. Umesto toga, stegao je ĉvor kolenima i oslonio se na Luka da ga lagano privuĉe do obale. Kada je stigao do plitke vode na ivici plaţe, Sem je najzad pustio uţe. Luk je prebacio ruku oko njega i krenuli su ka pesku gde se Sem savio i, drugi put tog dana, ozbiljno ispovraćao pred svojim kumĉetom. „Ne postoji ništa što bih ikada mogao da uradim za tebe što bi bilo jednako ovome“, pljuvao je Sem, „spasio si mi ţivot, Luk.“ „Traţio sam mamu“, rekao je Luk, slegnuvši ramenima. „Mislio sam da je otišla da telefonira. Onda sam video tebe i Evu na plaţi i pomislio da vam se pridruţim.“ Njegov glas ništa nije otkrivao. Da li je namerno bio škrt na recima dok je opisivao dogaĊaje koji su prethodili spašavanju da bi izbegao obostranu neprijatnost, ili je to bio njegov uobiĉajeni obrazac ponašanja? Luk mu je dao svoj šorts da obuĉe, a Sem je ponovo okrenuo lice ka moru dok je skidao mokru odeću. Šorts koji je stajao nisko na Lukovim kukovima jedva se zakopĉao oko Semovog stomaka. Svi su u tišini sedeli u kolima na putu ka kući, u prećutnom dogovoru da ni o ĉemu ne razgovaraju. Moţda je trebalo da svare dramu koja se desila, pre nego što budu mogli da je ispriĉaju nekome drugom. Ako je, po njihovom povratku, iko i primetio da je Sem bio u Lukovom šortsu i da je skinuo majicu, ništa nije rekao. Vratili su se i zatekli Stiva kako iznosi svoj letnji puding. Dok se on polako raspadao na tanjiru, jer hlebne stranice nisu mogle da izdrţe pritisak bobica iznutra, Sem se smejao glasnije od bilo koga drugog. Nije mogao da se seti kada se osećao toliko ţivim. Video je kako Eva baca pogled ka njemu, ali brzo ga je skrenula kada je pogledao u nju. Da li je zaţalio što ju je odbio? Jutros, bilo kakva zaostala ĉeţnja bila je daleko nadjaĉana olakšanjem jer je vodio ljubav sa svojom ţenom relativno ĉiste savesti, iako je njegova strast bila pogoĊena slikama Evinog tela, koje su mu bleskale pred oĉima kada bi ih zatvorio. Ĉak i pomisao na delić onoga kako bi se osećao da

su stigli do logiĉnog završetka, bila je dovoljna da se Sem zakune na doţivotnu vernost. To se dešava kada imaš tajne pred svojom ţenom, pomislio je Sem. Da joj je ispriĉao za Evu i Dţonatana, ovo se nikada ne bi desilo. „Lora, moram o neĉemu da razgovaram s tobom“, šapnuo je Lori na uvo, sklonivši pramen kose sa njene usne školjke. Voleo bi da joj sve objasni ovako, polušapatom i da izbegne prekor u njenim oĉima. Lorine oĉi su ostale ĉvrsto zatvorene. Daleko od toga da je spavala, celo njeno telo bilo je svesno ozbiljnosti u Semovom glasu, ali ţelela je da dobije na vremenu da organizuje svoje misli. Nakon godina ĉekanja, zašto je, od svih mogućih, odabrao baš ovaj trenutak? Zašto bi uzdrmavao njihove temelje u trenutku kada su povratili deo teško dostignute ravnoteţe? Lori je bilo jasno da je Patrikov dolazak bio katalizator. Sigurno je osetio nešto medu njima. Lora je ţelela da uţiva u osećaju istrošenosti i da pusti ranojutarnji povetarac da joj liţe koţu sve dok ponovo ne bude slana. Ţelela je da ţivi u ovom trenutku umesto da se vraća u prošlost. Uprkos svojoj opuštenoj prirodi, Sem nije bio ĉovek koji pravi ustupke. Ţelela je i da ga upozori na to da se Eva zagledala u njega. Sem je bio nesvestan naĉina na koji su se ţene ponašale oko njega. Ali njoj je bilo oĉigledno, ĉak i Hani u njenom rastrojenom stanju, da je Eva zainteresovana za Sema. Kada je Eva razdragano otkrila da su oboje ĉitali Majčino mleko Edvarda Sent Obina. Naĉin na koji mu je priĉala da je odgledala sve epizode Bez reanimacije. Zajedniĉko uţivanje u grupi Elbou, nakon ĉega je ponudila da Semu nabavi propusnice za njihov sledeći koncert. U tom trenutku, Hana je namignula Lori i Lora je morala da prikrije osmeh. Sem je odjednom mirisao na uspeh, ali bio je potpuno imun na njegovo dejstvo na druge ljude. Uglavnom, to je stvorilo novu temu za opušteni razgovor koji ih je ujedinjavao, humor u koji su bila upletena zajedniĉka sećanja što će izazivati osmehe dugo nakon odmora. Hana je već izvrsno imitirala Evu kako se ulaguje Semu. Videvši kako se njenom suprugu udvara neko poput Eve, Lora je lakše razvezala upornije erotske ĉvorove u svojoj glavi. Ljubomora, ili bar svest o tome da vam je suprug još uvek bio privlaĉan drugim ţenama, vaţan je afrodizijak, mnogo efikasniji od svih morskih jeţeva, na ĉijem je javnom konzumiranju Dţonatan insistirao svake veĉeri. „Zvuĉi zlokobno“, rekla je Lora, otvorivši jedno oko da proceni kakav mu je izraz lica. Ništa nije proĉitala. ,,I jeste“, uzdahnuo je Sem. „Zar ne moţe da saĉeka?“ pitala je Lora. „Previše me zaokuplja“, rekao je Sem, „tiĉe se Dţonatana.“ Uvek se tiĉe Dţonatana, pomislila je Lora. Na neki naĉin, kad se uzme u obzir da su svi pretpostavljali da se nešto desilo izmeĊu njih dvoje, bilo joj je i lakše tako. Ali istina je bila manje-više zamršena. „Mogu li najpre da se obuĉem?“, pitala je Lora. „Pa da brzo zbrišeš?“ odgovorio je Sem. „Osećam se pomalo izloţeno“, rekla je. Onda su odozdo ĉuli kako Dţejni dovikuje Stivu da siĊe. Vika se pojaĉavala sve dok Lora nije videla porodicu ostrigara, koja je svakog jutra ĉekala ostatke doruĉka na terasi, kako okreće repove i odleće ka zalivu. Lora i Sem su se zagledali jedno u drugo. Lora je htela da kaţe Semu da ne obraća paţnju na Dţejni. Da je sada pravi trenutak da razgovaraju o onome što se desilo. Ali mada je Dţejnina ljutnja bila usmerena direktno ka Stivu, bilo je oĉigledno da je deo njene siline bio namenjen i ostalim ĉlanovima domaćinstva. Stiv nije mogao da se probudi. To i nije bilo iznenaĊenje, pomislio je Sem, kada se u obzir uzme stanje u kom je bio kada je otišao u krevet u dva sata ujutro. „Moţda je neko popio zaleĊeno istisnuto mleko?“ pitao je Sem dok je ustajao iz kreveta i navlaĉio juĉerašnje farmerke i majicu. „Trebalo bi i ti da poĊeš. Ti si dobra u teškim trenucima.“ Oteturali su se u kuhinju i zatekli sve, osim Stiva, kako stoje u polukrugu oko kuhinjskog stola. Svi su bili u pidţamama, prekrštenih ruku, i gledali Dţejni tako razdraţeno da je Lora morala da uguši nagon da se nasmeje. „Ko je odgovoran za ovo?“, vikala je Dţejni i Lora je prvi put primetila deo one ĉeliĉnosti koja je Dţejni uĉinila tako efikasnim advokatom. Isprva je Lora pomislila da su u pitanju redovi narandţaste odeće uredno poredani po staroj drvenoj sušilici za veš.

„Sigurno sam ubacila moj sarong.“ Eva je najzad progovorila. „Stvarno mi je mnogo ţao.“ „Ne govorim o odeći, govorim o ovome“, rekla je Dţejni. Svi su izvili vratove ka vrhu stola da vide gde je Dţejni zaustavila srednji prst. Lora je videla samo majušnu gomilu belog praha. Pokretom koji je zadobio divljenje svih okupljenih u kuhinji, Dţonatan je prišao, nabio prst u gomilicu i ubacio ga u usta. „Slatko“, rekao je autoritativno, „ĉak i mleĉno.“ Dţejni je primetila da je tanak, jedva vidljivi trag vodio od te centralne gomilice praha do ugla stola. Kleknula je pred ormar i otvorila vrata. Zurila je u konzervu organskog mleka u prahu za bebe mlade od šest meseci. Izvukla je napolje i videla da je otvarana. Onda je otvorila vrata mašine za pranje sudova i pronašla u njoj jednu bebinu boĉicu. „Ko je Dţeku dao boĉicu mleka u prahu?“, pitala je Dţejni strogo. Svi su gledali u svoja stopala. Stiv je izronio kroz vrata kuhinje, nakostrešene kose, slab i bled. Preko ĉela je imao ravnomerni venac od modrica u raznim nijansama plave i ljubiĉaste, dosta sliĉnim bojama zalaska sunca na Kolu, na mestima gde je udarao o gredu svaki put kada bi iskoĉio iz kreveta kada bi Dţek zaplakao. Osim prošle noći. jer, prošle noći, prema Haninim paţljivim uputstvima, on je odluĉio da Dţeku da njegovu prvu boĉicu mleĉne formule kao eksperiment kojim će proveriti da li će spavati celu noć. „Gospode, šta se dešava?“, pitao je Stiv. „Postrojavanje osumnjiĉenih?“ „Mislila sam da si šmrkao koku s Patrikom“, objasnila je Dţejni dok se svaljivala na najbliţu stolicu. „Antidepresivi i kokain nisu dobri ortaci“, izvinjavajući se objasnio je Patrik. „A ja nikada u ţivotu nisam povukao crtu“, rekao je Stiv provlaĉeći zbunjeno prste kroz kosu. „Ali jesam dao Dţeku boĉicu formule da vidim da li će da prespava. Svi smo zasluţili da se dobro naspavamo. Hana je uĉestvovala tek na samom kraju, kada nisam znao da li da prvo ubacim mleko ili vodu.“ Na njegovo olakšanje, Dţejni je zabacila glavu i poĉela nekontrolisano da se smeje. „Dobrodošli u svet ţivih“, rekla je Lora sa olakšanjem. „Hajde da doruĉkujemo.“ Hana je sela naspram Lore i poĉela da se hladi finansijskim delom Tajmsa. Dţonatan je stajao iza nje. Samo je Lora primetila kako je nesigurno krenuo da spusti ruku na Hanino rame, ali umesto da doĉeka njenu toplinu, Hana se pomerila unapred baš kada je Dţonatan trebalo da je dodirne, pa je njegova šaka teško pala na naslon drvene stolice. Dţonatan se trgnuo i protrljao prste. Lora je prouĉavala Hanino lice i znala je da je to namerno uradila. Suptilnost takvog gesta bila je u direktnoj disproporciji sa njegovim znaĉajem. Tako je prikriveno pokazana odbojnost.

16 Evino prisustvo je na sve imalo zapanjujuće dejstvo. Tokom narednih nekoliko dana, neumorna energija s poĉetka odmora bila je zamenjena zamorom, kao da su svi ĉekali da neko drugi preuzme kontrolu. Obroci su postali nejasni dogaĊaji a doruĉak je trajao toliko dugo da je pretio da se prelije u ruĉak. Umesto paţljivo peĉene slanine, lake vazdušaste kajgane i poljskih peĉuraka koje je Stiv sluţio na ogromnim tanjirima, ostaci veĉere od prethodne noći stajali su u malim ĉinijama za puding pored kutija sa pahuljicama. Odustali su od plana da u rano jutro posete keltsku gromilu i odu do Klijada na jutarnje plivanje kada je svetio najbolje. Niko nije ustao da odnese plastiĉne boce za vodu da se napune u Arinagoru niti poĉeo da traţi izgubljene naoĉari za sunce, kupaće kostime, ronilaĉka odela i suve peškire kao znak poĉetka dana. Ĉak ni Dţonatan i Stiv nisu stvarali uobiĉajenu gungulu, koja bi nastala dok odreĊuju šta će se raditi tog dana i raspravljaju o jelovniku. Prvi put, za doruĉkom je vladao zvuk sušilice za veš, koja je izbezumljeno obrtala još jedan tovar narandţaste odeće. Stiv, neobrijan i još uvek u juĉerašnjoj odeći, sedeo je za stolom i ĉitao novine od pre dva dana, odustavši od ranog odlaska po današnje. Pored njega, Patrik je sedeo u drugarskoj tišini, pedantno ĉisteći objektive i beskrajno proveravajući svetlomer. Nakon katarziĉnog izliva nekoliko dana ranije, Dţejni je smireno dojila Dţeka, odustavši od njegove dremke u deset sati, i jela kašikom letnji puding. Sem je prouĉavao knjigu o oblacima. Samo je Luk zadrţao svoj ritam i kaĉio svoj laptop na telefon pola sata pre nego što bi sebi napravio jaku crnu kafu. Delimiĉno i vreme moţe da se okrivi za to, razmišljala je Lora, dok je išla ka prozoru koji je gledao ka terasi. Tanki tragovi oblaka, koji su pokušavali da se utisnu u jasno plavo nebo, muĉili su se da umanje vrelinu sunca. Kad god bi povetarac prostrujao kroz otvorena vrata terase, svi su zahvalno okretali lice ka njemu, kao što se suncokret okreće ka suncu. „Pa, Seme, šta danas moţemo da oĉekujemo od vremena?“, pitala je Lora, ţeljna da prekine tišinu. „Kada Sirijus sa suncem osvane, doĉekaćemo pasje dane“, rekao je Sem glumeći ozbiljnost. „Znaĉi da ćemo da poludimo“, mrmljao je Stiv ne diţući pogled sa ukrštenice. „Misli se na sazveţĊe Veliki pas koje se vidi leti“, rekao je Sem, „a ĉovek u prodavnici u selu rekao je da je prognoza 'musava', što pokazuje koliko toga još moram da nauĉim.“ „Šta mu to znaĉi?“, pitala je Eva stojeći kod šporeta na drugom kraju kuhinje. Bila je zauzeta spremanjem svog doruĉka, mešajući ĉiniju integralne kaše sa miso supom i sirupom od integralnog pirinĉa, što je jela svakog jutra u isto vreme, i ispijajući drugu solju kukica ĉaja. „Promenljivo, nestabilno vreme“, rekao je Sem pokazujući sivi oblaĉni front, koji je bio toliko daleko da je Lora pomislila da je to samo granica izmeĊu mora i neba. Lora je pogleda ka njemu. Osećala je potrebu da postavi Evi neko pitanje kako bi nadoknadila Semov osoran odgovor. „Pa, od ĉega se sastoji makrobiotiĉka ishrana?“, pitala je, pokušavajući da ne obraća paţnju na zajedniĉko uzdisanje sa drugog kraja stola. „Sve je u uravnoteţavanju jina i janga“, poĉela je Eva. ,Jin predstavlja ţensku silu, a jang mušku. Tako su jin ljudi smireniji, opušteniji i kreativniji, a jang ljudi energiĉniji, agresivniji i aktivniji. Kao razlika izmeĊu Sema i Dţona, pretpostavljam.“ Ta opaska je privukla Lorinu paţnju, pa je okrenula glavu sa prozora ka Evi. Delovalo joj je prevremeno i preterano familijarno da izvlaĉi takve zakljuĉke o ljudima koje je upravo upoznala, iako jeste bila u pravu. I zašto je Dţonatana zvala Dţon? Njen izraz lica bilo je teško proĉitati. Lora nije mogla da prevaziĊe oblinu njenih bujnih usana. Nešto na njoj joj je delovalo poznato. „Znaĉi, postoje jin namirnice, kao što su ĉaj, mleko, biljke i zaĉini, i jang namirnice, kao što su crveno meso, jaja, kaĉkavalj i so. Zatim, tu su namirnice ĉija je energija savršeno izbalansirana, kao što su integralne ţitarice, sveţe voće, lisnato povrće i mahunarke, i to je ono što se trudim da jedem. Hrana je

uglavnom vegetarijanska, s malo masti, mnogo vlakana i s naglaskom na proizvodima od soje.“ „Ĉini se pomalo dosadno“, primetila je Lora. „Moţeš da dodaš aromu pomoću sirćeta od integralnog pirinĉa, umeboši paste ili nepreraĊene morske soli“, objasnila je Eva dok je mešala svoju kašu. „IznenaĊena sam da je so dozvoljena“, odgovorila je Lora ljubazno, pokušavajući da se seti šta je ona radila sa viškom vremena pre nego što je imala decu. Moţda je Eva pokušavala da zatrudni, ili je ta restriktivna dijeta bila paravan za anoreksiju, ili su ţene njene generacije bile prosto svesnije svog zdravlja. „Nerafinisana morska so sadrţi mnogo minerala i tragova elemenata iz mora, dok je obiĉna so oko 99,5 procenata natrijum hlorid“, objasnila je Eva. „A so nam je neophodna da bismo varili hranu, omogućava mišićima da rade i osigurava ispravno funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Zbog toga je istorijski bila tako bitna.“ Okrenula se ka Dţonatanu. „Ti sigurno sve ovo znaš iz onog programa koji si pravio o morskoj soli iz Maldona? Zar nisi rekao da prvi zapisi pokazuju da je so tamo proizvodena 1086. i da je koštala koliko i zlato?“ „Stvarno si uradila domaći“, rekla je Lora zadivljeno. „Nisam znala da je epizoda o Maldonu gotova.“ „Još nije ni montirana“, rekao je Luk, „zar ne, tata?“ „Publicista je sigurno Evi dao grube rezove“, rekao je, sa oĉekivanjem posmatrajući Evu. „Baš tako“, rekla je Eva ne trepnuvši, dok se okretala ka šporetu da sipa kašu u ĉiniju pre nego što je sa gomilom beleţaka pod rukom otišla da jede sama na terasi. Dţonatan ništa nije govorio. Uz Lorino ohrabrivanje, pokušavao je da sastavi konaĉnu listu sastojaka za obrok koji je nameravao da spremi kasnije tokom dana. Njegova sveska je gomila stavki olovkom naţvrljanih pa precrtanih, kao nešto što bi Nel proizvela, pomislila je Lora dok je preko njegovog ramena gledala šta piše. Dagnje, vodena nana, sremuš, skuša, kopriva... Nije odustajao od toga da, koliko je moguće više, sve bude nabavljeno u okolini, ali ĉinilo se da bi za minut zaboravio šta bi trebalo da kupi, a šta da sakupi. Juĉe je Hana opušteno predloţila da napravi raspored kuvanja, ali nije pokazala nikakvu ţelju da mu pomogne. „Gde je jelovnik koji si napisao pre nekoliko dana?“, prošaputala je Lora da je Eva ne ĉuje. „Ne mogu da ga pronaĊem“, rekao je Dţonatan nervozno ĉupajući dlaĉice iz obrva tako ţustro da se Lora namrštila. Lora je iz njegove ruke uzela svesku s crnim koţnim povezom i odmah pronašla njegov originalni jelovnik naguran izmeĊu nekoliko strana na kraju. Razmotala je parĉe papira i raširila ga ispred njega, pokazujući spisak. Kontrast izmeĊu haotiĉnog rukopisa njegove tekuće liste i urednog metodiĉnog škrabanja od pre nekoliko dana, nije pitanja estetike, pomislila je. Odraţavao je stanje njegovog uma. „Hagis sa koprivom“, rekla je, tapkajući prstom po prvom receptu na spisku da bi mu skrenula paţnju. Bila je to taktika koju je koristila kada bi testirala pacijente sa rupama u sećanju. Da se propast njegovih organizacionih veština nije poklopila sa Evinim dolaskom, zabrinula bi se za funkciju njegovog frontalnog korteksa. Ovako je to pripisala ozbiljnom stresu zbog pritiska da pripremi obrok za koji nije kompetentan i ĉinjenici da mu je Hana bez reĉi uskratila podršku. „Imam ovsene pahuljice i luk“, promrmljao je Dţonatan prelistavajući knjigu Besplatna hrana, „ali treba da naberemo koprive. I moraju da budu mlade. Stare koprive imaju odvratan ukus.“ „Slanina?“ pitala je Lora bacivši pogled na spisak sastojaka. „Da. Ali nemam krpu u kojoj ću je skuvati“, paniĉio je Dţonatan , steţući Lorinu podlakticu sve dok je nije zabolela. „DoĊavola. Pao sam preko poslednje prepreke.“ „Odliĉna aliteracija“, rekao je Sem, „moraću da je zapišem.“ Lora se oduprla nagonu da mu kaţe kako nije sigurna da je preskoĉio i prvu prepreku, ali on je bio u raspoloţenju koje je zahtevalo neţno nagovaranje pre nego iskreno mišljenje. „Krpa ne moţe da se jede“, rekla je Lora mirno. „U pravu je“, sloţio se Stiv velikodušno, s drugog kraja stola. „Treba mi da umotam sve sastojke i skuvam ih“, objasnio je Dţonatan. „Prestani da paniĉiš“, rekla je Lora strogo. „Moţe li da posluţi jedna od Dţekovih muslinskih tetra-pelena?“, pitala je Dţejni. „Ako ti ne

smeta što je narandţasta.“ „Sjajno“, rekao je Dţonatan odmahujući glavom sa olakšanjem. Lora je pomislila da mu se oĉi pune suzama, ali onda je shvatila da su zasuzile jer je ponovo ĉupao dlake iz obrva. Trihotilomanija, bliska roĊaka opsesivnokompulzivnog poremećaja, rekla je Lora sama sebi, zadovoljna jer se setila medicinskog naziva za Dţonatanovo ponašanje. Eva je ušla sa terase i spustila praznu ĉiniju i polupopijen ĉaj na kuhinjski sto. „Da li makrobiotiĉka kuhinja iskljuĉuje sklanjanje sudova?“, zadirkivao ju je Luk, dok je ustajao sa svojim laptopom pod rukom i bosonog odlazio ka stolu da odnese njeno prazno posuĊe i stavi ga u mašinu za pranje. Popustljivo se nasmešio Evi. Prelepi ljudi dobijaju drugaĉiji tretman, pomislila je Lora dok je posmatrala kako se Lukove oĉi naslaĊuju Evom. Lagala je Nel kada joj je rekla da izgled nije vaţan. Reakcija ljudi na Evu nije se mogla objasniti samo njenim profesionalnim uspesima, jer su ĉak i starija spremaĉica i ĉovek na kog su juĉe naišli u seoskoj prodavnici bili opĉinjeni njenim prisustvom. „To je pomalo licemerno, Luk“, rekao je Dţonatan ĉiji je roditeljski refleks proradio prvi put posle mnogo dana. Luk je podigao obrvu, a zatim prišao Dţonatanu, spustio mu ruku na rame i pitao da li bi mogao da uradi nešto korisno i pomogne. „Mogao bi da nabereš sremuš“, rekao je Dţonatan. „Kako to izgleda, tata?“ pitao je Luk. Dţonatan ga je na trenutak tupo posmatrao. „Tata“, rekao je Luk neţno, „moram da znam šta da traţim.“ „Namirisaćeš ga pre nego što ga vidiš“, rekao je Dţonatan, stavljajući svoju šaku na Lukovu. „Probaj kod ţivice na kraju staze. Ima široke, svetle listove i moţda će biti belih cvetova. Moţeš li da iskopaš i nekoliko lukovica? Treba mi mnogo da napravim pesto za ribu.“ Eva je hvatala beleške. „Latinski naziv je Allium ursinum ili medveĊi luk“, objasnio je Dţonatan, paţljivo izbegavajući njen pogled, „jer, navodno, medvedima kada se probude iz zimskog sna treba divlji beli luk da im proĉisti metabolizam.“ „Pa, šta taĉno nameravaš da kuvaš?“ pitala je Eva. Dţonatan je ĉitao svoje beleške. Tišina je dugo trajala. Svi su zurili, mislima ga terali da nešto kaţe, a pošto nije, ĉekali su da se Hana umeša. Najzad, Lora se pruţila preko stola i dohvatila njegovu svesku. „Morske dagnje, hagis od koprive, pate od skuše, grdobinu sa pesto sosom i salatu od kiseljaka“, rekla je lagano, ravnomerno kao kad pokušava da umiri pacijente. „Ja ću moći da jedem samo grdobinu i salatu od kiseljaka“, rekla je Eva izvinjavajući se, „ali sve će izgledati odliĉno na fotografijama.“ „Biće odliĉno, Dţonatane“, uveravao ga je Patrik. „Zašto ne bismo svi odmah izašli napolje, a ja mogu da napravim nekoliko snimaka kako svi skupljaju sastojke?“ Zahvalna Patriku što se umešao, Lora je predloţila da ona i Sem odu da ulove skušu i sakupe dagnje. Uhvatila je Patrikov pogled. Jedva da su se obratili jedno drugom otkako je stigao. Njihovo ćutanje prošlo je neprimećeno. Lora je pomislila kako su svi previše obuzeti sopstvenim dramama. On je bio ljubazan prema njoj; nijedno nije ţelelo da recima doliva ulje na vatru nelagodnosti. Okrenula se komadu papira ispred sebe i napisala detaljan spisak ostalih sastojaka koje će svi ostali traţiti. Ĉak i Stiv, koji je obiĉno cepidlaĉio oko svake zamisli koja nije bila njegova, osetio je olakšanje zbog takve usredsreĊene aktivnosti. Spustio je Dţeka na kuhinjski sto i vešto ga ubacio u odeću za izlazak. Lora je prikupila plastiĉne kofe, štap i mamce iz šupe u vrtu. Sem, koji je nauĉio da peca skuše kao dete na obali u Safoku, izvukao je nekoliko tupih noţeva i drvenu batinu kojom će ubiti ribu, jer nije mogao da gleda njeno lagano gušenje na dnu ĉamca. Dok su izlazili, prvo je Eva, a zatim i Dţejni, pitala moţe li da im se pridruţi. Uskoro će sve biti gotovo. Dok je ustajala u zadnjem delu motornog ĉamca da povuĉe sajlu za pokretanje motora, Lora je odbrojavala koliko ju je još sati delilo od polaska narednog popodneva. Dvadeset šest. Osetila je talas sreće zbog predstojećeg susreta sa Nel i Benom i shvatila da, prvi put u mnogo godina, ţeljno išĉekuje povratak kući sa odmora. Dok je sklapala prste oko plastiĉne drške na sajli, Lora je odluĉila da pozove upravnika bolnice, ĉim bude mogla u ponedeljak ujutro, da se dogovore o trodnevnoj

radnoj nedelji, pre nego što se predomisli. Iako se glavni deo odmora, snimak svih njih zajedno, nazirao kao udaljeni oblak na horizontu, Lora je shvatila da je o toj nedelji već poĉela da razmišlja u prošlom vremenu. Pokušala je da smisli gde da okaĉi uramljenu kopiju fotografije koja će se pojaviti u ĉasopisu i poĉela da zamišlja druge zajedniĉke odmore, moţda ĉak i na Kolu. Sve u svemu, odmor je bio uspešan. Mogla bi eufemistiĉki da obavesti svoje prijatelje da su ona i Sem ponovo na konju. Nije bilo propasti sa Stivom. Njen odnos sa Dţonatanom je bliţi nego što je bio godinama, a Dţejni je pronašla ravnoteţu sa Patrikom, iako Lora nije. Lora je duboko udahnula i povukla sajlu što je jaĉe mogla, znajući da će njen prvi pokušaj biti neuspešan. Gurnula je dlan pod mišku dok bol u ĉašici nije otupeo. Dok je ĉekala, prepustila se zamišljanju ponovnog susreta sa Nel i Benom u Kings Krosu, zamišljajući nešto sliĉno završnoj sceni filma Deca ţeleznice. Sa Nel i Benom su razgovarali svako drugo veĉe otkako su stigli. Prethodne noći, prvi put, Ben je pitao kada će se taĉno vratiti kući i natuknuo nekoliko ideja kakvim poklonom bi mogli da se iskupe za odlazak. Nel je poĉela da priĉa svoju dugu i zapetljanu priĉu o tome kako je Lorina majka oprala zamorca, a Lora je zahvalno slušala uţivajući u svakom detalju. Povukla je sajlu još nekoliko puta dok motor nije presisao, pa je imala još jedan odmor da prikupi snagu za konaĉni trzaj kojim će ga pokrenuti. Na pramcu, Sem i Eva su sedeli na drvenoj klupi koja se pruţala sa jedne strane na drugu, kaĉeći slaninu na udice. Na Lorino olakšanje, Sem je bio prijateljskije raspoloţen i pokazivao je Evi kako da uvrne meso na udici da ne otpadne ĉim riba pokuša da ga zagrize i odgovarao na pitanja o svojim sećanjima na Dţonatana iz detinjstva. „Mogu li da pomenem priĉu o dadilji?“, pitala je Eva. Ĉinilo se kao da se Sem iznenadio. Eva ga je umirivala: „Samo u najopštijim pojmovima, da dodam malo ţivopisnosti.“ „Nisam sigurna ni da ja znam tu priĉu“, rekla je Lora. „Bolje da proveriš sa Dţonatanom“, nesigurno je rekao Sem. Lora bi moţda obratila više paţnje na taj kratki razgovor da se motor uz kašljucanje nije vratio u ţivot. Ubacila ga je u brzinu, zgrabila kormilo i ĉamac se lagano zaljuljao preko talasa i zaputili su se u podruĉje istoĉno od zaliva, gde je Lora ranije pronašla skuše. Volela je ritam talasa koje su prelazili, njihovo nepredvidljivo podizanje i naĉin na koji su joj kapljice vode prskale po licu. Ĉamac je postao njen delokrug. Ona se dobrovoljno javila poĉetkom nedelje da sa vlasnikom kuće ode na plaţu i nauĉi kako ĉamac radi i svi su se sada oslanjali na njenu struĉnost. Dţejni je sedela pored nje, vrlo uspravno, jednom rukom se drţeći za ivicu, kao da je mislila da će im to vratiti ravnoteţu ako ih udari veliki talas. Povetarac joj je sklanjao kosu sa lica, naglašavajući njen orlovski nos. Traţila je da nosi prsluk za spašavanje. Shvatila je da je to najduţe odvajanje od Dţeka otkako se rodio pre dva i po meseca. „Jesi li dobro?“, Lora je doviknula Dţejni. „Nikad bolje“, odvratila je Dţejni. „Ovo je baš uzbudljivo.“ Stigli su do oblasti iza spruda i Lora je naglo ugasila motor. Pustila je ĉamac da pluta na vodi i svima rekla da spuste udice i ĉekaju da riba zagrize. Na moru je duvao prijatan povetarac. Lora je zatvorila oĉi i uţivala u trenutku, pretpostavljajući da će ovo biti njen poslednji pecaroški put. Sem je iz kofe izvukao ĉetiri boce piva korona i podelio ih, dajući instrukcije da Dţonatanu ništa ne govore jer je on hteo da svi piju ovdašnje, domaće pivo, fin hajlender. Poĉeli su da razgovaraju. Eva je pitala Sema o njegovom novom scenariju. Rekao joj je da je adaptirao knjigu o surferima koju je napisao jedan australijski romanopisac. Lora je nagovestila, u polušali, da će moţda morati da odu u Kaliforniju na nekoliko meseci radi istraţivanja, a Sem se nasmešio i rekao da je to odliĉna ideja. Dţejni je predloţila da ih ona, Stiv i Dţek posete, a Lora se veselo sloţila. Eva ih je povremeno prekidala pitanjima. „Seme, moţeš li mi objasniti kada ste se taĉno ti i Dţonatan upoznali?“ pitala je pruţivši mu svoju strunu dok je prelistavala beleške. Sem joj je rekao da su se upoznali u školi. „Da li je Dţonatana hrana uvek zanimala?“ ispitivala je ţvaćući olovku i kriveći glavu u stranu dok je govorila.

„Od poĉetka“, saosećajno je rekao Sem. Nije hteo da objašnjava da su Dţonatanovi roditelji bili toliko zauzeti zadovoljavanjem sopstvenih potreba da su ponekad, naroĉito vikendom, kada je domaćica bila slobodna, zaboravljali da nahrane Dţonatana i njegovu mlaĊu sestru. Pokazao se sposobnim da smućka egzotiĉne uţine od onog što naĊe u friţideru, ali nikada nije napredovao dalje od odliĉnog sendviĉa sa kiselim krastavĉićima i usoljenom govedinom. Umesto toga, Sem je opisao kako je maslinke prvi put video u friţideru u kući Dţonatanovih roditelja i progutao ih cele, zajedno sa košticom. „Jedna mi je zapela u grlu i Dţonatan je morao da obavi Hajmlihov zahvat da bih je izbacio“, rekao je Sem. „To je odliĉna anegdota“, rekla je Eva zahvalno, zureći u Sema sve dok on to više nije mogao da izdrţi, pa se postiĊeno okrenuo. „Uvek ga je zanimala hrana iz prirode“, nastavio je Sem, preterujući sa Dţonatanovim dobrim stranama. „U Safoku su imali baštovana koji je znao mnogo o biljkama i svoje znanje je preneo Dţonatanu.“ Nakon toga, razgovor je ponovo zamro. Dţejnina struna je poĉela da se cima i ona je izvukla veliku skušu iz vode. „Gde da je stavim?“ vrištala je dok se skuša koprcala na udici. Lora ju je uzela iz njene ruke, izvukla joj udicu iz usta i bacila je na pod ĉamca pored sebe. Sem se sagnuo i udario skušu po glavi batinom. Riba je još jednom podigla rep, a onda ostala da mirno leţi. „Prepariraću je i okaĉiću je na zid u svojoj kancelariji“, smejala se Dţejni, saginjući se da se divi njenim crnim i srebrnim geometrijskim šarama. „Moţda će mi oprostiti što sam uzela tri meseca porodiljskog ako budem mogla da dokaţem da sam radila nešto maĉo, kao što je ubijanje ţivotinja, umesto dojenja Dţeka.“ Poĉeli su da razgovaraju o kući na Kolu, svesni da će biti besplatna ako bude pomenuta u Evinom intervjuu, prekidajući samo kada bi neko upecao ribu. Dţejni je unutrašnje ureĊenje opisala kao ofucani šik, a Lora je veliĉala dobre strane terase koja gleda na more i opisala kako je, dok se kupala, videla kita vrste manji usan. „Njen jedini nedostatak je, a ovo je, Evo, nezvaniĉno, zvuĉna izolacija“, našalila se Dţejni. „Jedno je kada te probudi uplakana beba, a sasvim drugo kada slušaš serenadu zvukova dok tvoji prijatelji vode ljubav u šest ujutro. Zbog toga se svi ostali osećaju nedoraslo.“ „Ja sam mislila da ste to bili vi“, zadirkivala ju je Lora. „Zaboga, ne“, rekla je Dţejni, brzo procenjujući, „bili su to Dţonatan i Hana.“ Usledila je duga tišina i Dţejni je osetila tri para oĉiju na sebi. Shvatila je da je rekla nešto pogrešno, ali nije razumela njihovu reakciju. Sigurno je bilo dobro da Eva zna da subjekat njene priĉe još ima blizak odnos sa svojom ţenom? „Otkud znaš?“, pitala je Lora najzad. „Jer mi je Dţonatan kazao“, rekla je Dţejni. Kada su se vratili na plaţu, Sem je video Dţonatana kako skuplja dagnje iz plitkih kamenih bazenĉića razbacanih po ivici zaliva. Kao i Sem, i on je nosio narandţastu majicu zbog koje je štrcao okruţen prigušenim tonovima plaţe. Sigurno izgleda kao da pripadaju nekakvoj ezoteriĉnoj religijskoj sekti, pomislio je Sem, spustivši kofu sa skušama pored staze ka kući, a onda se vrativši ka Dţonatanu, mašući rukama i dozivajući ga. Nije nameravao da ga iznenadi. Ali dok je prilazio i vikao, Sem je shvatio da se vetar pojaĉao, gutao njegove reĉi i spuštao ih negde duboko u okean. Dţonatan je bio nagnut nad malim bazenom vode i vredno odvaljivao dagnje sa stena. Njegova kofa je bila skoro puna. Pored njega su bile šake motara koje je ubrao na istom mestu. Sem je stao iza njega i gledao mu preko ramena, znajući da će Dţonatan naposletku u vodi videti Semov odraz pored svog. Kada jeste, Dţonatan je skoĉio toliko brzo da je prevrnuo kofu i pola dagnji vratio u kameni bazen, gde su brzo potonule na dno. Na trenutak su gledali u vodu, obojica ĉekajući da onaj drugi progovori. „Zanimljivo je kako ukusi koji se slaţu ĉesto rastu jedan uz drugi, ne misliš li tako?“ pitao je Dţonatan najzad, ustajući. „Kao zeĉevi i listovi maslaĉka, poljske peĉurke i sremuš, dagnje i motar.“ „Isto je i sa ljudima“, rekao je Sem, crtajući noţnim prstima linije u pesku. „Mislim da ne razumem na šta misliš“, ljubazno je rekao Dţonatan.

„Neki ljudi izvlaĉe ono najbolje jedni iz drugih“, rekao je Sem. „Ĉine da se osećaš kao bolji ĉovek nego što stvarno jesi. Dok se zbog drugih osećaš kao da si zarobljen u polju negativne sile u kom su naglašene sve tvoje najgore osobine.“ „Previše razmišljaš, Seme“, rekao je Dţonatan, „ali to je zanimljiva teorija.“ Bio je to poznat refren. Vetar je prosekao vazduh izmeĊu njih. „Dţonatane, ţelim da znam šta se dešava“, rekao je Sem najzad. „Ona buka od pre neko jutro... „ „Da sam znao da su zidovi kao predajnici, iskrao bih se sa Evom u auto“, rekao je Dţonatan izvinjavajući se. „Znaĉi to je bila Eva“, potvrdio je Sem. ,,A Hana?“ „Ona je otišla“, prekinuo ga je Dţonatan, glasa napetog od osećanja, „nazad kući. Otišla je jutros brodom. Svima ću reći kasnije, kada se budem osećao manje slabo.“ „Je li saznala za Evu?“ pitao je Sem s nevericom. „Ne. Otišla je zbog Jaceka“, odgovorio je Dţonatan drhtavim glasom. „Ko je Jacek?“ zaprepašćeno je pitao Sem. „On je novi upravnik na našoj farmi“, rekao je Dţonatan odmahujući glavom i smejući se u neverici. „Verovatno ga se sećaš kao baštovana, premda sada ima novu ulogu kao moj šegrt, ili sam moţda ja dobio ulogu njegovog šegrta. Misli da je zaljubljena u njega.“ „Ne verujem“, rekao je Sem, ţivo odmahujući glavom kao da mu se mozak napreţe da upije posledice onoga što mu je Dţonatan govorio. „Šta ćeš da uradiš?“ Spustio je ruku da dodirne Dţonatanovo rame. Dţonatan je slegnuo ramenima. „Ne znam“, rekao je, „mi ne znamo. Oni ne znaju. Kakva zbrka. A nije se moglo desiti u gore vreme, sad kada će krenuti publicitet zbog TV serije.“ Dţonatan je zurio u svoje noge i poĉeo da kopa prljavštinu ispod noktiju. „Mislim da sam zgranut. Rekao sam Luku da je na farmi bio neki problem“, rekao je Dţonatan. „Da se jedna Hanina krava teli karliĉno i valjda ću svima to da kaţem. Hana bi mogla ostati u Safoku neko vreme, a ja ću nastaviti da radim u Londonu. Kako god, razmrsićemo to.“ „Da li se to dešavalo ranije?“, pitao je Sem. „Na šta misliš?“, odgovorio je Dţonatan. „Da li imate prećutan dogovor koji dozvoljava poneku neobaveznu aferu?“ pitao je Sem. „Naravno da ne“, iznenaĊeno je rekao Dţonatan. „Bilo je nekih nepromišljenosti, ali ništa kao ovo sa Evom. Jasno ti je da ja nisam znao da ona dolazio ovamo, zar ne?“ ,,A Patrik?“ pitao je Sem. „Nisam imao pojma“, objasnio je Dţonatan. „Naravno, znao sam da se vratio u Englesku i razgovarao sam telefonom jednom s njim da mu dam Dţejnin broj, ali Evina je ideja da on doĊe ovamo. Ona ga je ubedila.“ „Kako?“ pitao je Sem. „Ona je veoma istrajna osoba“, uzdahnuo je Dţonatan. „To i sam znaš.“ „Definitivno je osoba na koju treba motriti“, rekao je Sem, prisetivši se fraze iz njihove adolescencije. „Seme“, rekao je Dţonatan mirno, „Eva mi je rekla šta se desilo na plaţi.“ Jato galebova kruţilo je iznad njih, osmatrajući kofu sa dagnjama i buĉno kreštalo kao da obaveštavaju ostale o svom otkriću. „Šta ti je rekla?“ pitao je Sem na kraju. „Da su stvari izmakle kontroli i daje zamalo izgubila razum od straha jer si se umalo udavio u moru“, rekao je Dţonatan. Kleknuo je na jedno koleno da pregleda dagnje, izvlaĉeći korov i proveravajući ima li praznih školjki. Ta aktivnost mu je omogućavala da izbegne Semov uznemireni pogled. „Ne znam zašto si bio uporan da ja idem sa njom“, rekao je Sem, ne znajući šta drugo da kaţe, a zatim je prekorevao sebe što je pokušao da okrivi Dţonatana za sopstvenu neodgovornost. „Teško da mene moţeš smatrati odgovornim za ĉinjenicu da nisi mogao da drţiš ruke dalje od moje devojke“, rekao je Dţonatan otvoreno. „Nije bilo tako“, nije popuštao Sem, „bio je to samo trenutak. Prošao je vrlo brzo.“ „Njegova kratkotrajnost ne umanjuje njegov znaĉaj. Kenedijevo ubistvo bilo je samo trenutak u

vremenu“, rekao je Dţonatan gorko. „Eva mi je rekla da je sve poĉelo u pozorištu.“ „Preteruje“, rekao je Sem ljutito. „Zašto bi to radila?“ pitao je Dţonatan. „Da bi te napravila ljubomornim jer zna da gubiš interesovanje?“ nagaĊao je Sem. „Da bi ostavio Hanu? Da bi uneo osećanja u prolaznu vezu?“ „Hana je napustila mene“, rekao je Dţonatan, kao da je to fraza koju je morao da ponavlja da bi zaista shvatio šta ona znaĉi. „To je bilo priliĉno naivno pipkanje u pesku“, rekao je Sem, prilazeći Dţonatanu i dodirujući mu lakat, „bar po tvojim standardima.“ U daljini, Sem je mogao da vidi Loru kako ide ka njima, sagnute glave da se zaštiti od vetra. Proraĉunao je da imaju oko tri minuta da razreše situaciju. Odmah za njom išao je Patrik, zureći kroz objektiv svog aparata, spreman da izdaleka snimi nekoliko fotografija njih dvojice naspram gnevnog neba. „Kako to misliš 'po mojim standardima'?“, rekao je Dţonatan, a izraz lica mu je postao ĉvršći. „Ovo nikada nisam pomenuo ni tebi ni Lori, i koliko mi je poznato, niko o tome nije progovorio ĉitavu deceniju, ali pola ljudi ovde zna šta se desilo onog vikenda u Šropširu i ako sam ja uspeo da ostavim po strani zaostalu ogorĉenost zbog ĉinjenice da si spavao sa mojom ţenom, nekoliko nedelja pre našeg venĉanja, a da si zatim stavio tu fotografiju na korice svoje knjige, mislim da i ti moţeš da preboliš ĉinjenicu da smo Eva i ja imali neobavezno muvanje.“ Sem se iznenada nagnuo ka Dţonatanu, oborio glavu kao bik i zaleteo mu se u stomak sa dovoljno snage da je Dţonatan izgubio ravnoteţu i prevrnuo se unazad u pesak. Sem je pao preko njega i sada je leţao preko donjeg dela Dţonatanovog tela, glavu je spustio na njegov iznenaĊujuće opušten stomak. Lora je trĉala ka njima. Uprkos vetru, Sem je mogao da je ĉuje kako viĉe. Ispustila je kofe koje je nosila i svukla dţemper sa struka. Ali zakasnila je. ,,A onda si pokušao da me ubediš da se ne oţenim njom“, vikao je Sem bez daha, hvatajući Dţonatanovu majicu za ramena. Dţonatan nije odgovorio. Semu je trebao trenutak da shvati da je on pao unazad na stenu i da se onesvestio. Sem mu je lagano ošamario obraze, dozivajući ga po imenu, pokušavajući da se seti odgovarajuće medicinske procedure iz serije Bez reanimacije. Da li je prvo proĉišćavanje vazdušnih puteva, disanje, cirkulacija? Ili da ga stavi u poloţaj za oporavak? Mlaz krvi ravnomerno je curkao iz Dţonatanove desne nozdrve. Lora je skoro stigla, primetio je Sem sa olakšanjem, ne ĉineći ništa. Onda je Dţonatan naglo ustao. „Sve si pogrešno shvatio, Seme“, zajeĉao je pre nego što se okrenuo na sve ĉetiri da bi se pridigao. Lora je stajala, rukama pokrivajući usta i nos, ne mogavši da progovori, ali svesna šta se desilo. Proverila je Dţonatanove oĉi i videla da mu ţenice nisu raširene. Trĉeći kroz pesak, ometan kamerama, torbama i drugom opremom koja je visila sa njega, Patrik je napredovao ka njima. Stigao je baš kada je Lora progovorila. „To nije bio Dţonatan, već Patrik“, viknula je Lora da nadjaĉa buku.

17 Lora je zurila u kofu s dagnjama, prebacujući se s noge na nogu i priţeljkujući da svi tragovi tog vikenda nestanu jednako brzo kao tragovi koje je upravo ostavila u pesku. Jak juţni vetar već je obrisao njene stope na plaţi sa spoljne strane zaliva. Pesak ju je šibao po golim listovima, a vetar je sada bio toliko divalj da je bilo bolno udisati. Dagnje su leţale navrat-nanos u gomili sivo-plavih školjki. Bile su ĉvrsto zatvorene, kao da su postiĊeno okrenule leda sceni koja se odvijala pred njima. Lora im je zavidela na sposobnosti da se zatvore u sebe i ograde od spoljnog sveta. Kratko je gledala Dţonatana, ne znajući šta traţi, ali kada je videla krv izmeĊu njegove leve nozdrve i gornje usne, brzo je skrenula pogled. Nos mu nije bio slomljen, u to je bila sigurna, ali gornja usna je već naticala i izvrtala mu osmeh u iskrivljeno keţenje. Lora je skinula dţemper, umoĉila ga u kameni bazen i dodala ga Dţonatanu rekavši mu da će mu hladnoća i slana voda smanjiti otok. „Tako mi je ţao, Seme“, rekao je Dţonatan dok je pritiskao Lorin dţemper na gornju usnu, a zatim posmatrao crvenu mrlju na zelenoj vuni kao da prvi put vidi krv. Glas mu je bio napet. Pored njega je stajao Patrik, zbunjen, sa kamerom koja mu je landarala oko vrata, kao da je on bio udaren u nos. Neko vreme niko nije progovarao. Lora je postala svesna Dţejninog i Stivovog prisustva, ali nije mogla da se seti kada su se oni pojavili. Dugu tišinu prekidalo je samo Dţekovo gugutanje i Lora je shvatila da svi ĉekaju da ona progovori. Sem je sedeo oslonjen na bok, pokušavajući da se sabere. Disanje mu je bilo plitko i neprekidno je pritiskao desnu pesnicu u levi dlan i trljao zglobove prstiju. Lora je primetila Dţejninu ruku na njegovom ramenu. „Pretpostavljam da nekad, da biste krenuli unapred, najpre morate da se vratite unazad“, rekla je Lora polako. Uveţbavala je ovaj trenutak toliko puta da se sada osećala ĉudno odvojenom od reĉi koje su izlazile iz njenih usta. „Ne moraš, Lora“, rekao je Sem, „nije ono što misliš.“ Ali Lora nije slušala ili, ako i jeste, nije ţelela da ĉuje. S godinama, Lora je uspela da ubedi sebe da je sećanje koje ima na taj vikend na deregliji u Šropširu pitanje samodiscipline. Odmah na poĉetku, ĉak i tokom ĉudnog putovanja vozom za London od Telforda tog avgustovskog jutra 1997. godine, Lora je znala da što više bude analizirala ono što se desilo, to će sećanje postajati ţivlje, pa se trudila da se usredsredi na ono što se dešavalo oko nje. Zurila je kroz prozor voza osećajući hladno staklo na obrazu, posmatrala kako se šume pretvaraju u polja, polja u redove kuća od crvene cigle, a zatim ponovo u polja, sve dok najzad nisu stigli do Londona. Pojam kretanja bio je bitan jer je Lori davao osećaj da je mogla da ide napred, daleko od onoga što se upravo desilo izmeĊu nje i Patrika. Dţonatan joj je pozajmio svoj novi prenosivi CD plejer i neko vreme je slušala Palp, a da nije ćula ni muziku ni reĉi. Podigla je novine i skrenula misli ĉitajući o Dajaninom odmoru na jugu Francuske sa Dodijem Fajedom. NagaĊali su da je trudna. Da će se udati. Da je on već veren s nekom drugom. Toni Bler, izabran osam nedelja ranije, bio je na odmoru u Toskani u kući koja je pripadala nekome koga je imenovao za glavnog blagajnika. Pisali su o novoj knjizi za decu o detetu ĉarobnjaku koji se zove Hari Poter. Lora je odluĉila da kupi primerak Luku, kom je tada bilo skoro sedam godina. Patrik i Dţejni su sedeli ispred nje. Kada je Dţejni otišla da svima kupi kafu, nedugo nakon što je voz napustio Telford, Patrik se nagnuo kroz prostor izmeĊu sedišta i pokušao da je uveri da će sve biti u redu. Lora je videla napetost na njegovoj vilici. Zatvorila je oĉi i odmakla se od njega ka prozoru. Nemirne slike prethodne veĉeri titrale su pred njom. Lora je znala da će se isti nervni putevi ponovo aktivirati svaki put kada bude ponavljala scenu u svojim mislima i, pre nego što toga bude i svesna, trajne veze će se formirati i dugoroĉno sećanje biće ugraĊeno duboko u njenoj amigdali, pa kada joj bude devedeset godina i kada zaboravi imena svojih unuka, i dalje će moći do detalja da se seti kako je Patrik nehajno zavukao prst u zadnji deo njenog šortsa i privukao je sebi, dok su traţili peĉurke na ivici malog ĉestara blizu mesta na kom je dereglija bila usidrena. U tom trenutku sve se iskristalisalo. Setila se osećaja kada ju je povukao unazad. Kako se priljubio

uz nju otpozadi. Bilo je jasno da nema niĉeg platonskog u tom gestu. Zašto tada nije otišla? Nakon toga, Lora je nagomilala upeĉatljivu arhivu literature o emotivnoj memoriji, pretplaćivala se na ĉasopise na koje bi njene konzervativnije kolege sumnjiĉavo gledale. Ţurnal eksperimentalne psihologije, Trendovi u kognitivnim naukama, Psihologika. Paţljivo je ĉitala zakljuĉke iz ĉlanaka koji bi joj mogli pomoći da razvije veštine za zaboravljanje. „Kognitivni i neurološki mehanizmi emotivne memorije“, „Polne razlike u neurološkoj osnovi emotivnih sećanja“ i njen omiljeni, „Staranje i emotivno sećanje: zaboravljanje negativnih slika za starije odrasle osobe.“ Neko vreme, Lora je išĉitavala taj poslednji rad kad god bi se osetila nesigurno. Njegova poruka je bila najutešnija. U njemu je pisalo da su ljudi postajali srećniji dok su starih jer su se sećali lepih uspomena, a odbacivali nesrećne. Tada se u Lorinim mislima javila dilema. Naravno da je glavni razlog za zaboravljanje bio taj što je ţelela da se uda za Sema, da ostane Dţejnina drugarica i da se pred sobom pretvara da se ništa nije desilo. U tim prvim danima, priznanje joj je delovalo kao potpuna propast. Ponekad je bila toliko obuzeta krivicom da je leţala na podu, ispruţenih udova i duboko disala sve dok ne bi povratila poljuljanu ravnoteţu. Jednom ili dvaput, kada je pomislila da više ne moţe da izdrţi, pozvala je Patrika i on ju je uverio da ništa neće dobiti ako prizna. To je samopovlaĊivanje, rekao je, nešto od ĉega bi se Lora osećala bolje, ali bi se svi ostali osećali gore. On je to potisnuo iz svesti, a to bi trebalo da uradi i ona. Onda, baš kada bi osetila da više ne moţe to da podnese, krivica bi poĉela da se povlaĉi. Ali Lora je još uvek išla istim tlom i poĉela je da se pita da li je, umesto da zaboravi, zapravo ţelela da se seća. Amigdala izraĉunava emotivni znaĉaj dogaĊaja. Ĉak su i njene kolege bile uverene u to. Moţda je razlog što se vraćala svom susretu sa Patrikom tog vikenda bio taj što je on bio emotivno znaĉajniji nego što je htela sebi da prizna. Iako je Patrik paţljivo pretvorio njihov odnos u ništa više do nepromišljeno, loše tempirano, blago pijano petljanje, Lora je znala da je i njemu bilo jednako bitno da se išĉupa iz njegovih kandţi. To je promenilo njegovu vezu sa Dţejni, jer ubrzo nakon toga ona je poĉela da izraţava sumnje u Patrikovu posvećenost. Svakako je uticao na njegova prijateljstva. Na Lorino olakšanje, nije se pojavio na njihovom venĉanju. Posle nekoliko meseci, Patrik je potpuno nestao iz njihovih ţivota. Nije odgovarao na telefonske pozive, elektronsku poštu i poruke ostavljene kod agencije koja ga je poslala u Avganistan. A nakon što je nestao, griţa savesti se ponovo prišunjala. Osim što je sada ţiţu prebacila sa Sema na Patrika, jer Lori je sinulo da je on ţrtvovao svoja prijateljstva da bi osigurao njenu sreću. Lora je razvila više uspešnih veština za teleskopsko posmatranje tog vikenda. Nije uspela da izbriše sećanja, ali njihov emotivni odjek je bledeo. Usvojila je metode koje su razvili kognitivni psiholozi ne bi li istrenirali um da upravlja reakcijama na emotivne dogaĊaje. Kad god bi joj se slike nje i Patrika raspalile u svesti, iznova je recitovala istu reĉenicu: „Sećanje nije ništa više od niza nervnih puteva.“ Ona se nije razlikovala od mantre koje su davali ljudima kada su uĉili da meditiraju i funkcionisala je na isti naĉin. Oslobodila se svega što ju je podsećalo na taj vikend: poklonila je svoj omiljeni šorts i bikini koji je nosila još od tinejdţerskih dana, odnela je album Palpa u prodavnicu polovne robe, spalila je fotografije. Sem nije primetio. Bio je previše obuzet svojim novim poslom, pisanjem scenarija za Bez reanimacije. Lori nije palo na pamet da je i on gajio sopstvene sumnje o tom danu. Najteţi deo bio je slušati Dţejni kako priĉa o svojim problemima sa Patrikom mesecima pre nego što je najzad nestao. Tvrdio je da ţeli da se oţeni, ali je traţio posao u inostranstvu, pokušavao je da se zaposli kao dopisnik iz Kabula za neku novinsku agenciju. Stalno se ljutio, a zatim govorio Dţejni da to nije njena krivica. OsuĊivao ju je jer je dozvolila sebi da bude rob svog posla, ismevao je kada bi zaradila bonus, koji je bio gotovo dvaput veći od njegove godišnje zarade, uprkos ĉinjenici da je to znaĉilo da je on mogao da ţivi besplatno u stanu koji je ona kupila na Noting Hilu. Jednom je Dţejni poverila Lori da je pomislila da on viĊa drugu ţenu. Lora je istovremeno bila i oduševljena i zaprepašćena sopstvenom dvoliĉnošću dok je tešila Dţejni i govorila joj da bi moţda trebalo da ga ostavi. Stojeći u pesku, Lora je zatvorila oĉi na trenutak i poĉela da premotava taĉan redosled dogaĊaja one noći pre jedanaest godina. Kada je sve poĉelo? To je pitanje mnogo puta postavila sebi, naroĉito prvih godina. Jer nije poĉelo onda u šatoru kada je Patrik najzad skliznuo u nju i kada su poĉeli lenjo da se pritiskaju jedno uz drugo, kao da su bili jedino dvoje ljudi koje se tada zabavljalo u ĉestaru na ivici Langolen kanala, pa su

imali luksuz ĉitave noći pred sobom. Tada se Lora setila neĉega što se desilo prvog dana putovanja, dok su izvozili deregliju iz Kingtona. Sem se iznervirao jer je Dţonatan ostavio svoj prenosivi radio u automobilu, pa nije mogao da sluša prenos kriketa. Raspravljali su se u zadnjem delu dereglije ĉiji je red da upravlja. „Kako mogu da ti poverim burmu ako ne mogu da se oslonim na tebe ni da se setiš da poneseš radio?“, Sem je zadirkivao Dţonatana. Lora se povukla na krov dereglije da bi bila sama. Legla je na krparu, zatvorila oĉi pred suncem i slušala njihovu raspravu, smešeći se jer joj je bila tako poznata. Osećala je toplotu drvenog krova kroz peškir i prvi put posle više dana njeno telo je poĉelo da se opušta. Rasprava joj je skretala misli sa predstojećeg venĉanja. To nisu bile uobiĉajene brige jedne mlade. Lorina glavna briga bila je hoće li njena majka uspeti da ostane sabrana ceo dan. Rukavice, pomislila je Lora i naglo sela. Mora da kupi svojoj majci rukavice i onda niko neće primetiti krvave tragove na njenim zglobovima od beskrajnog pranja ruku. Nekoliko meseci ranije, Lora je majci napisala recept za prozak i objasnila ocu na povratku iz apoteke da postoji direktna veza izmeĊu opsesivno-kompulzivnog poremećaja i niskog nivoa serotonina, i da on mora da se poštara da ona redovno uzima tablete. Njen otac se od nelagode osvrtao po apoteci dok mu je ona gurala pilule u dţep i upozoravao Loru da ne moţe da joj obeća ĉudo. „Ona je previše stara da bi se menjala“, rekao je. „Koliko je godina takva?“ rekla je Lora, ĉudeći se zašto nikada pre nije pitala. „Otkad je rodila decu“, rekao joj je otac. „Izgleda da trudnoća moţe da ga pokrene.“ „Zašto mi pre ništa nisi rekao?“ pitala je Lora ne prestajući da se ĉudi zašto nije ranije razgovarala sa ocem o tome. „Ako odraslo doba deluje previše sloţeno, onda deca ne ţele da odrastu“, rekao joj je otac sa tuţnim osmehom. Lora je ĉula Hanu i Dţejni kako se smeju ispred dereglije. Priĉale su o Dţonatanovoj odluci da pokrene svoj restoran. Hana je priĉala Dţejni kako mu je šef kuhinje rekao da kupi ruzmarin, a on se vratio sa lavandom u saksiji. Rekla je da će sada, kada su i Luk i Gabi u školi, pokušati da mu pomogne jer je koncept britanskog restorana sa akcentom na oĉuvanju ţivotne sredine dobar, ĉak iako Dţonatan nije imao pojma kako da uklopi sastojke. Lora je ukljuĉila CD plejer koji joj je Dţonatan dao kada je rekla da će probati malo da se odmori na krovu dereglije. Bio je to izbor raznih pesama koji je napravio za Sema da pušta na zabavi nakon venĉanja. Lora nije mogla da veruje da će se za mesec dana udati. U sebi se još uvek osećala kao osamnaestogodišnja studentkinja koja je stigla u Manĉester, nesigurna u sve osim u predosećanje da bi joj medicina mogla pruţiti sigurnost, što joj je inaĉe nedostajalo u ţivotu. Njena majka je mogla da se pojavi meĊu ljude tek nakon što bi oprala ruke pet puta pre nego što izaĊe iz kuće, tapnula stopalom po pragu taĉno pedeset puta i znala da u tašni ima antibakterijske maramice. Lora, po temperamentu sliĉnija ocu, znala je da sigurno postoji jednostavniji naĉin. Stanje njene majke bilo joj je toliko poznato da se iznenadila otkrivši, dok je studirala medicinu, da ono ima naziv i, štaviše, da se moţe izleĉiti. Godinama je pretpostavljala da je razlog za skrivanje navika njene majke bio to što su one jedinstvene za nju. Nije za njih rekla ni Semu. „Zašto to radiš, mama?“ pitala je jednom, dok je njena majka tapkala prag pošto je krenula da kupi mleko. „Da bi sve bilo u redu“, nasmešila se njena majka. Loru su oĉi pekle od umora i zatvorila ih je nadajući se da će moći da zaspi. Radila je u kartoteci na neurološkom odeljenju Univerzitetske bolnice i prethodne veĉeri nije stigla kući pre ponoći. Tokom jedne pijane veĉeri sa Dţejni, izraĉunale su da je Lora imala skoro isto radno vreme kao Dţejni za manje od ĉetvrtine njene plate. Imala je veru u novu vladu. Novi laburisti će srediti Nacionalnu zdravstvenu sluţbu. Toni i Ĉeri se neće moliti u crkvi bogataša iz Sitija. Svi su ih oslovljavali po imenu i po tome su bili razliĉiti od svega što je bilo pre. Gotovo da je zaspala kada je osetila da nije sama. Zaškiljila je na jedno oko i videla Patrika kako je gleda odozgo. „Izvini, nisam hteo da te probudim“, rekao je i seo pored nje. Svi su bili svesni Lorinog iscrpljujućeg radnog vremena. Ponudio joj je svoju bocu piva i Lora je potegla veliki gutljaj. Patrik je drţao CD na vrhu

prsta. ,,OK kompjuter“, rekao je, mašući veselo njime. Lora ga je sigurno belo gledala jer joj je onda objasnio da je to bio novi album Rejdioheda. je. „Znam tipa koji im radi grafiku, pa sam dobio primerak pre izdavanja“, rekao „Više baš i nemam vremena da slušam muziku“, rekla je Lora dok se uspravljala i protezala kiĉmu, povlaĉeći ramena unazad. Toliko je vremena provodila nagnuta nad pacijentima, pišući beleške, prouĉavajući snimke mozga, da se ponekad osećala kao da joj se telo urušava. Pogledala je svoj stomak i videla da je već postao ruţiĉast od sunca. Rukom je dotakla nos i pomislila da moţe da oseti pege kako se pojavljuju. Ţelela je da ode u malenu spavaću sobu koju je delila sa Semom i potraţi zaštitnu kremu za sunce, ali zabrinula se da će se Patrik osetiti beznaĉajnim. Opšteprihvaćeno gledište meĊu njegovim prijateljima bilo je da Patrik prolazi kroz još jedan nezgodan period. ,,I Dţejni isto“, rekao je Patrik, dok je pritiskao dugme za izbacivanje diska, „sve vreme radi.“ „Ţene moraju više toga da dokazuju“, Lora je slegla ramenima. „Moramo da budemo dvaput bolje da bismo dobile pola vaţnosti.“ „Ne ako ste fotografi“, rekao je Patrik, pruţajući joj svoje pivo dok je zavijao dţoint. „Slike govore same za sebe, kao i pacijenti, valjda. Pol je nebitan kada je u pitanju dijagnoza.“ „Moţda“, rekla je Lora, ali i dalje je primećivala razoĉaranje na licima nekih pacijenata kada bi povukla zavesu oko njihovog kreveta i kada bi shvatili da će ih leĉiti ţena. „Zapravo, naši poslovi su primetno sliĉni“, rekao je Patrik, zagrevajući se za tu temu. „Zato što oboje pokušavamo da otkrijemo nešto, misliš?“ pitala je Lora, odgurujući dţoint koji joj je ponudio. „Zbog neprekidne napetosti izmeĊu saosećanja i otuĊenosti“, rekao je Patrik. „Ti saosećaš sa svojim pacijentima, ali ne moţeš dozvoliti sebi da se veţeš za njih. Isto je i sa mnom i ljudima koje fotografišem. Mi smo verovatno dve strane iste osobe. Oboje smo dobri u kontrolisanju svojih osećanja.“ „Ja nisam kao ti, Patrice“, nasmejala se Lora, spuštajući se na stomak da uţiva u toploti drveta na krovu, koje joj je peklo stomak kroz peškir. „Šta ti misliš, kakav sam ja?“, pitao je Patrik opušteno, dok je svlaĉio majicu. „Manje oprezan od mene“, rekla je Lora pospano, ,,i hrabriji.“ „Mogla bi reći i daje moja nesposobnost da se posvetim Dţejni opreznije i manje hrabro od tvoje odluke da se udaš za Sema“, rekao je Patrik spuštajući se na stomak pored nje. Glava mu je bila okrenuta ka obali i ona je ispravno pretpostavljala da su mu oĉi zatvorene. Lora je zastala na trenutak, pitajući se hoće li to dodatno obrazloţiti. „Misliš da ne bi trebalo da se udam za Sema?“, pitala je Lora najzad. „Misliš da bi mi bilo teško da budem udata za nekoga ko pisanjem zaraĊuje za ţivot?“ „Da sam ja ţensko, ja bih se udao za Sema“, rekao je Patrik. „Mislila sam da ćete se vi venĉati nakon narednog putovanja?“ rekla je Lora. „Ljudi kao ja ne bi trebalo da se ţene“, odgovorio je Patrik jednostavno. „Ljudi kao ti ne slušaju ovakvu muziku“, rekla je Lora pruţajući se ka CD plejeru kraj sebe spuštajući prst da pritisne dugme za zaustavljanje. „Od nje preteruješ sa introspekcijom.“ „Ti bi trebalo da se suoĉiš sa svojom nesigurnošću, umesto što pokušavaš da joj pobegneš, Lora“, rekao je Patrik, „istrpi je neko vreme. Nemoj da budeš kao ja, da stalno beţiš. To previše iscrpljuje.“ „Nemam pojma o ĉemu govoriš“, rekla je Lora, pritiskajući dugme za izbacivanje diska i prekidajući Toma Jorka usred pesme, ,,a sada verovatno i nije najbolji trenutak da istraţujem nepoznato.“ „Prepusti se, moţda ćeš se iznenaditi gde će te to odvesti“, rekao je Patrik, nagnuvši se nad Loru da bi ponovo pritisnuo dugme na plejeru. Muzika je poĉela. Njegova ruka je ostala na Lorinim golim leĊima ne dozvoljavajući joj da ponovo dohvati CD plejer. Bio je to gest koji je bilo teško protumaĉiti. Mogao je biti vragolast, ali u toj intimnosti je bilo previše obostranog zadovoljstva, sauĉesniĉke ţelje da budu jedno blizu drugog. Prepoznavši to, Lora je podigla lopatice, oduprla se pritisku Patrikove ruke i naterala ga da je

skloni. Umesto toga, pogledao ju je u oĉi i dugo izdrţao njen pogled. Osetila je kako joj Patrikov dlan klizi preko ruke ka šaci sve dok se njegovi prsti nisu savili oko njenih. Muzika je ponovo navalila. Pritisnula je „stop', osetivši Patrikov srednji prst preko njenog i talas privlaĉnosti poĉeo je da joj mili kroz telo. „Patriĉe, ja ću da se udam za jednog od tvojih drugova, a ti ćeš poĉeti da ţiviš sa mojom najboljom drugaricom“, navela je Lora ubedljive razloge. „Ja ne ţelim da budem tvoj prijatelj“, Patrik joj je prošaputao na uvo. Tada se Dţonatan pojavio na vrhu broda. Lora je videla da on posmatra ruku na njenim leĊima i crveni trag Patrikove šake na njenoj. „Šta se ovde dešava?“ pitao je Dţonatan sa neodobravanjem. „Slomićete mi CD plejer ako tako nastavite.“ Sunce iza Dţonatanove glave zaslepilo je Loru i ona je trepnula ne videvši izraz na njegovom licu. Lora se vratila unazad kroz vreme. Prisetila se kada je ţivela u Londonu sa Dţejni, one godine nakon diplomiranja. Patrik je jednog vikenda napravio veĉeru sa Semom. Od poĉetka je njegova veza sa Dţejni bila ĉudna zbrka razdvajanja. Bili su nezvaniĉno zajedno dok su ţiveli zajedno u njenoj sobi u stanu. Onda su bili zvaniĉno zajedno, ali su ţiveli odvojeno. Bilo je zamršeno. Lora i Sem su paţljivo kruţili jedno oko drugog. Nakon veĉere, Lora je izašla na mali balkon koji je gledao ka fudbalskom igralištu i na suprotnoj strani ugledala pticu koja se gnezdila u preraslom rusvaju majĉine dušice i ruţmarina, koje ih je Dţonatan terao da uzgajaju u velikim drvenim kutijama na prozorima. Ptica se nije pomerila kada ju je ugledala, pa je ubacila glavu kroz prozor i pozvala Patrika da izaĊe i vidi je. On je prepoznao da je to drozd. Podelili su cigaretu i ona se sećala da su im se ruke zadrţavale preblizu dok su je dodavali jedno drugom. Ništa nisu govorili. Ušli su. Tada joj je to delovalo beznaĉajno. Ali sada se Lora pitala zašto je pozvala Patrika, a ne Sema. Dţejni i Sem su se pojavili na krovu broda i prekinuli joj razmišljanja. Svi su stajali tamo, pili vino i pušili dok nisu shvatili da je dereglija otplutala ka obali i da njom više niko ne upravlja. Osetivši olakšanje jer ima izgovor da ode, Lora je krenula ka krmi. Pridruţio joj se Dţejnin bivši deĉko, Tom, koji još uvek nije mogao da se pomiri sa ĉinjenicom da će Dţejni i Patrik ţiveti zajedno. Sloţila se s njim da je Patrik opasno nepouzdan, ali je rekla da Dţejni to treba sama da razreši. Zbog toga su se ljudi venĉavali. Da bi imali strukturu na koju bi pokaĉili sve te nesigurnosti, razmišljala je Lora umorno. Uspela je da izbegava Patrika sve do veĉeri. Dan je vijugao prema jedinstvenom rasporedu, koji joj je bio poznat od vremena u Manĉesteru. Usidrili su deregliju. Nekoliko njih odšetalo je u obliţnje selo da pronaĊe pab. Dţonatan i Sem su uzeli nekoliko tableta ekstazija. Lora je pomogla Dţejni da podigne šator, koji je delila s Patrikom, u polju pored malog cestara s pogledom na kanal. Tom je zakljuĉao vrata njihovih odaja za spavanje i brzo izgubio kljuĉ. Hana je nekoga na brzinu ošišala. U neko doba, dok je sunce tonulo ka horizontu, Dţonatan je objavio da hoće da skuva riţoto sa divljim peĉurkama i pitao ima li dobrovoljaca za prikupljanje sastojaka. Veselo je zagrlio Loru proglasivši da će, ako recept uspe, to jelo staviti na jelovnik u Raju i nazvati ga po njoj. Lora je oduševljeno doĉekala tu zamisao, jer to se od nje oĉekivalo, znajući da će do sledećeg jutra Dţonatan zaboraviti svoje obećanje. Sećala se da je Dţonatan nosio narandţastu majicu, obojenu vezivanjem u ĉvorove, i naoĉare za sunce. Kad se uzme u obzir da je ona bila doktorka, a stoga i oprezna i nauĉno orijentisana u svom pristupu branju peĉuraka, a nije bila ni naroĉito pijana ni naroĉito uraĊena, Lora je bila izgurana iz kuhinje na deregliji, iz svoje udobne fotelje pokrivene ćilimom i našla se na kopnu. Još je bila samo u kratkim pantalonama i gornjem delu kupaćeg i uz sebe je imala primerak knjige Besplatna hrana otvoren na strani o poljskim peĉurkama. „Ne dozvoli da se ovo veĉe završi dijalizom“, doviknuo je Sem za njom. Lora je pomislila kako je trebalo da on poĊe umesto nje. Baš je za Bez reanimacije pisao epizodu o grupi ljudi koji su se otrovali peĉurkama. Na obali reke je pronašla par Dţonatanovih ljubiĉastih konvers patika, obula ih je i trapavo prešla na stazu što je vodila od obale ka šumi. Drhtala je dok je prolazila ispod stabala, a gruba paprat golicala joj je noge. Osećala se dobro dok je bila sama. Od svog susreta sa Patrikom, nijednom nije pomislila na majĉine krvave ruke. Lora je videla polje s druge strane ograde od bodljikave ţice, koja je oznaĉavala kraj šume. Otvorila je knjigu i pogledala spisak peĉuraka koje se u kasno leto mogu naći u severnoj Engleskoj. Zastala je na

trenutak da ih prouĉi. Izgovarala je svako ime naglas, uţivajući u egzotiĉnosti nepoznatih reĉi: pravi vrganj, krasnica, plavka, merova bljuvara, osinac. Osica Patrik, rekla je Lora sama za sebe nekoliko puta, dok se prisećala Patrikovog pogleda. Da li da kaţe Semu šta se desilo? Fejtles su svirali na CD plejeru na deregliji i ĉula je Dţejni i Sema kako se smeju. Zavidela im je na bliskosti. Bilo je to osećanje sloţenije od ljubomore, manje nerezonsko, a više ĉeţnjivo. Ponekad je osećala da su svi bliskiji sa Semom nego ona. On će uvek pripadati drugim ljudima. Iza sebe, Lora je ĉula krckanje granĉica preko kojih neko gazi, ali pre nego što je stigla da se okrene, osetila je kako se prst zakaĉio za pojas na zadnjoj strani njenog šortsa i nekoliko puta je neţno cimnuo. Jaĉina nije bila dovoljna ni da Lora izgubi ravnoteţu u prevelikim patikama, ali osetila je kako se svaki ţivac u njenom telu budi. Prst se zadrţao na njenom pojasu. Potom je lagano krenuo iznad šortsa i milovao tanku liniju preko njenih leĊa. Iako nije progovorio, znala je da je to Patrik. Ona se nije pomerila, a Patrik je, protumaĉivši njeno ćutanje kao pristanak, pronašao slobodan prostor na vrhu njenog šortsa i zavukao dlan unutra da bi pomilovao desnu jamicu iznad njene zadnjice. Lora je osećala kako je vrelina njegovog prsta peĉe. Stajali su tako bar nekoliko minuta. Tada se Lora sigurno nagnula unazad ka njemu, jer je osetila njegov dah na svom vratu, kopĉu njegovog kaiša kako joj se zariva u meso, a kroz njegove farmerke nabreklinu koja se pribijala uz nju. Njegova druga ruka prikrala joj se oko ramena, preko vrata, prsti su mu lagano igrali ukrug po njenoj goloj koţi. Odjednom ga je uzela za ruku i njihovi prsti su se na ĉas nestašno upleli. Onda je Patrikova ruka krenula niz Lorin stomak i zavukla joj se u šorts. Lora se okrenula ka njemu, nadajući se da će jedno od njih shvatiti da je ovo greška. Umesto toga, Patrik je pustio njena ramena i iskoristio zgodu da zavuĉe ruku još dublje u šorts, ka donjem delu njenog kupaćeg, sa poluosmehom na licu, kao da izaziva Loru da ga odbije. Onda se, neoĉekivano, odmakao od nje. Lora je osetila oĉaj neutoljene poţude. Podigla je ruku da obriše ĉelo. Mogla je da oseti vrelinu njegovih prstiju kao da su još uvek bili u njenom kupaćem. Pridrţao joj je lice rukom i onda su se ljubili, najpre oprezno, kao da pokušavaju da procene da li zaista odgovaraju jedno drugom, a kada su se oboje ohrabrili, pritisnuli su se jedno uz drugo, dok je on nespretno podizao majicu da oseti vrelinu Lorinog tela uz svoje. „Ne ovde“, promrmljao je Patrik. Uzeo ju je za ruku i pokazao šator na ivici polja. Ne okrećući se da vide da li ih je iko video, lomili su paprati do ivice šume, a zatim se uspentrali preko bodljikave ţice i prešli u polje. U šatoru je mirisalo na mentol bombone i kafu i ustajali znoj. Nije bilo predigre. Nije bilo priĉe. Nije bilo potrebe da otkriju da su oboje voleli Filipa Rota, niti da su potekli iz sliĉno disfunkcionalnih porodica, ili da raspravljaju jesu li im ţivoti išli u istom pravcu. Lora je otpuzala do suprotnog kraja šatora, na dve uţurbano raširene sintetiĉke vreće za spavanje. Videla je kako se torba sa Dţejninom odećom prosipa i pokrila ju je peškirom. Patrik je petljao sa patent-zatvaraĉem na šatoru, trgnuvši se kada je njime uštinuo prst. Lora je skinula Dţonatanove patike i bacila ih Patriku koji ih je uredno ostavio pored ulaza. Onda je legla na leĊa i gledala Patrika dok joj je prilazio. Opkoraĉio ju je, svojim rukama i nogama pokrio njene ruke i noge. Šlic na njegovim farmerkama se zaglavio. Bilo je mnogo trenutaka sliĉnih tom, kada je Lora mogla da ih vrati sa ivice, ali ona ga je, umesto toga, nestrpljivo privukla ka sebi i pomogla mu da svuĉe farmerke ka kukovima. Povukao je gornji deo njenog kupaćeg dok se dve tanke trake materijala nisu razdvojile kao zavesa. Lora se migoljila ispod njega dok nije spustila šorts do kolena, klizeći preko sintetiĉke vreće za spavanje i osećajući kamenje i neravnine na zemlji ispod šatora. Patrik ju je pritiskao dok Lora nije osetila vrtoglavicu od teţine njegovog tela naslonjenog na njene grudi i slatkog mirisa njegovog daha na svom licu. Svukao joj je šorts i donji deo kupaćeg. Nakrivila je glavu ka njemu da ga poljubi i zbunila se kada ju je on neţno vratio nadole uz vreću za spavanje i prešao prstom neţno preko njenih usana i u njena usta, pokazujući joj da treba da budu tihi. Onda je ustima krenuo ka njenoj bradavici i jezikom kruţio niz njeno telo. Lora je drhtala od zadovoljstva. Pogledala je ka Patriku i iznenadila ju je crna kosa, toliko razliĉita od Semove plave, koja je poskakivala iznad njene dojke. Opipala ju je prstima. Bila je gruba i neoprana. I onda je bio u njoj. Neko vreme su ostali tako, uţivajući u svom laganom ritmu, gledajući se, ĉekajući da vide ko će prvi izgubiti kontrolu i kapitulirati.

Patrik je skrenuo pogled i ona je videla ivicu njegove vilice i kako je grizao usnu dok je poĉeo da gura u nju. Potom Lora nije mislila ni o ĉemu. Nakon toga, Patrik je leţao preko nje, glave zaronjene u njeno rame. Nisu govorili. Neţno ju je ujeo za lopaticu. Lora je osetila da se promeškoljio u njoj i, mada je znala da je otišla pre skoro sata, ţelela ga je ponovo. Zatvorila je oĉi i okrenula glavu u stranu. Patrik se oslonio na laktove iznad nje. „Da ti vidim oĉi“, rekao je. Lora se zagledala u njega. Osećala se kao da se pretvorila u teĉnost. Ispod nje, vreća za spavanje je bila natopljena znojem. „Ako te iko pogleda, znaće“, prošaputao je Patrik. ,,U drugaĉijim okolnostima, mogli smo da budemo dobri zajedno. Da li ti je to ikada palo na pamet?“ Lora je htela da ga pita na šta misli, ali osetila je kako se Patrikovo telo zaledilo iznad nje. Mišići su mu se napeli i kada se zaljuljala ka njemu, umesto da reaguje, on je ostao potpuno nepomiĉan. Osetila je nešto svuda oko glave. Mirisalo je na hlor i Lora je pretpostavljala da je to peškir. Otvorila je oĉi, ali ništa nije videla, iako je osećala grubu površinu preko svojih trepavica. Na trenutak je pomislila da će je Patrik ugušiti. Isplazila je jezik i pritisnula ga uz peškir dok se nije zalepio za površinu. Onda ga je osetila još uvek tvrdog u sebi i zapitala se da to nije deo nekakve sloţene seksualne igre. „Ššš“, rekao je, osetivši kako se migolji. „Neko je ovde.“ Lora je ĉula kako se patent na šatoru otvara i nekoga kako pokušava da uĊe. Moţda je to neka ţivotinja, pomislila je Lora, a telo joj se ukrutilo od napetosti. Ĉula je poznati glas. „Patriĉe, jesi li tu?“ pitao je Dţonatan. Onda, kada je postao svestan da Patrik nije sam, Lora je ĉula Dţonatana kako se izvinjava i uţurbano izlazi iz šatora. „Izvini, druţe“, rekao je. Onda je nestao. Obukli su se u tišini. Lora je nagurala nazad stvari koje su ispale iz Dţejnine torbe i navukla svoj šorts. Nakratko su se bez reĉi ĉvrsto zagrlili. Lora se vratila na deregliju i svima rekla da nije mogla da pronaĊe nijednu peĉurku. Ĉinilo se da nikome nisu nedostajali. Dţonatan je rekao da nije bitno jer je uspeo da pronaĊe bogat usev poljskih peĉurki koje je sada ĉistio i sekao. Kada je obrok bio gotov, Patrik je stajao na mostu iznad dereglije i snimio fotografiju koja je sada bila ovekoveĉena na koricama Dţonatanove knjige. Nakon toga, Dţonatan je pitao Loru da li bi mu vratila njegove konvers patike. Nije je gledao u oĉi. Olujna kiša je poĉela da pada ukoso preko zaliva. Niko nije ni pokušavao da se pomeri. Sem je zbunjeno zurio u Patrika. „Ţao mi je, Seme“, rekao je Patrik, ali glas mu se jedva ĉuo. „Pa, ko je doveo Patrika ovamo?“, neko je pitao. Bio je to Luk. Svi su se okrenuli i zagledali se u njega. „Ja sam“, priznala je Lora. „Pošto sam znala da dolazimo ovamo, pozvala sam Evu u ĉasopis i povezala je sa Patrikom.“ „Ali zašto si to uradila'„, rekla je Dţejni zaprepašćeno. Stiv joj je ĉvrsto obgrlio ramena. „Jer sam osećala krivicu zato što je izgubio sve svoje prijatelje“, rekla je Lora iskreno. „Znala sam daje Dţejni srećna sa Stivom. Pomislila sam da je prošlo dovoljno vremena da bi Patrika mogli ponovo da prihvatimo u društvo. Evi se dopala simetrija da ista osoba snimi fotografiju. Nisam htela da iko sazna šta se dogodilo, ţelela sam da vidim mogu li da preokrenem tok istorije i sve nas vratim u taĉku od koje je sve poĉelo.“ „To je stvarno sjebano“, rekao je Dţonatan, a nekoliko glava je bez reĉi klimnulo u znak slaganja. „Nisam mogla da ţivim sa ĉinjenicom da su svi mislili da je Patrik bezobzirno napustio Dţejni, kada je on zapravo ţrtvovao svoje prijatelje da bi osigurao moju sreću“, objasnila je Lora. „Nisam htela više da ţivim s krivicom.“ „Da li to tako izgleda?“ pitao je Luk. Svi su se okrenuli ka njemu. „Na šta misliš?“ uzvratio je Dţonatan. „Znaĉi na to se svodi?“ ponovio je Luk nestrpljivo. „Ne razumem“, rekao je Dţonatan. „Da li se na ovo svodi srednje doba?“ pitao je Luk.

18 Fotografija nikada nije ni snimljena. Ĉlanak za ĉasopis nije napisan. Evine beleške za intervju stajale su u njenom radnom stolu u Vopingu sve dok nisu potonule na dno, ugušene drugim papirima. Nijedan njen kolega nije ništa rekao jer su svi znali: priĉa je bila povuĉena pošto je Eva postala njen deo. Umesto toga, na brzinu je priĉu o Dţonatanu Slitu zamenila prvim britanskim intervjuom sa novim venecuelanskim dirigentom simfonijskog orkestra u Los AnĊelesu. Nije bilo bitno, jer kada je prva epizoda Dţonatanove televizijske serije poĉela da se emituje na kanalu Bi-Bi-Si 1, poĉetkom avgusta, njegovo ime je bilo poznato u svakom domaćinstvu, iako je njegova ozloglašenost imala manje veze sa britanskom kuhinjom, a više sa njegovim privatnim ţivotom. Serija je imala dosledno dobru gledanost, delimiĉno zahvaljujući tome što su ljudi zbog kreditne krize ostajali kod kuće, a u vreme nestašice, ideja o lokalno proizvedenim sezonskim namirnicama dopadala se sve brojnijim uzgajivaĉima povrća. „Pravljenje batskog odreska“ ušlo je u leksikon kao eufemizam za varanje ţene. Dţonatanova veza sa Evom izdrţala je još nekoliko meseci nakon što su napustili Kol. Verovatno bi se završila i ranije, Dţonatan je smrknuto objašnjavao Semu u poslednjem telefonskom razgovoru, ali bili su zalepljeni jedno za drugo lepkom javne izloţenosti. U svom privremenom domu u Los AnĊelesu, dok je pokušavao da dešifruje poslednju krug napomena od tima urednika scenarija u studiju, Sem je sastavio listu stvari koje se nikada više neće desiti zbog tog odmora. Dţejni i Stiv više nikada neće nigde otići ni s kim od Dţejninih starih drugova. Osim moţda s Patrikom, ali ĉak i to je bilo malo verovatno jer su već toliko vremena provodili zajedno, sada kada je ţiveo s njima u Londonu, izmeĊu dva fotografska posla. Ĉak je napravio i studio u sobi u podrumu. Stiv je poĉeo s vremena na vreme da šalje elektronsku poštu Semu i Lori. Pisao je formalno, ne trudeći se da skraćuje fraze ili reĉenice. Bio je to stil koji je podsećao na one boţićne ĉestitke koje su ljudi slali sa vestima o svojoj porodici, osim što su Stivove vesti neizostavno bile pesimistiĉnije. Izgubio je posao. Fondovi konvertibilnih obveznica „otegli su papke“, napisao je Semu u najnovijoj poruci. Njegovi kompjuterski generisani modeli, koji su primećivali razlike u ceni obveznica, previše su se oslanjali na finansijske poluge i napravili su spektakularne gubitke kada se trţište poremetilo nakon bankrota Lejman bradersa, sredinom septembra. Ni ograniĉenja za prodaju pozajmljenih bankarskih obveznica nisu pomogla. „Ako se baviš volatilnom trgovinom, onda si u redu“, rekao im je. Kriza u finansijskom sektoru kontaminirala je ekonomiju i bile su male šanse da će on pronaći drugi posao i narednih godina.. Stoga, zasad, dadilja je otpuštena, a Stiv je postao muţ koji ostaje kod kuće. Usledio je dugaĉak opis Dţekovih pokušaja da puzi, dogaĊaja kom su prisustvovali i Patrik i Stiv, ali ne i Dţejni ĉije se radno opterećenje povećalo, jer je odvajanje banaka stvaralo sve sloţenije pravne sluĉajeve. Dţonatan i Hana više nikada neće ţiveti zajedno pod istim krovom, bar ne u uobiĉajenom smislu. Jacek se nikada neće vratiti ţivotu u Slovaĉkoj. Sem se povremeno pitao je li Jacekova sudbina baš bila oblikovana onim što se desilo na Kolu. Bila je to kolateralna šteta, zakljuĉio je Sem, jer moţda da Hani nije toliko nedostajao i da nije pre vremena završila odmor, bar bi njihov deo priĉe pobegao ţiţi javnosti. Sem je lagano promešao svoj tonik sa limunom, novo piće koje je otkrio otkako su se preselili poĉetkom avgusta. Iako je nakon odmora Sem poĉeo da pije alkohol s namerom, bilo je lako prilagoditi se ĉudnom asketskom naĉinu ţivota ljudi uz koje će, tokom naredne godine, raditi na svom scenariju. Iz Semove perspektive, Kalifornija je delovala kao najnehedonistiĉkije mesto na planeti Zemlji. Sve što je podrivalo sposobnost ĉoveka da radi bilo je odbacivano, a tu je spadao i alkohol. Ĉak je poĉeo i da veţba. Prvi put da je Dţonatan pokazao besprekornu moć rasuĊivanja, shvatio je Sem dok je zurio u ĉašu, prouĉavao mehuriće i razmišljao o njihovom današnjem telefonskom razgovoru. Ameriĉki tonik je definitivno bio gaziraniji. Mehurići su se hvatali za krišku limuna kao prilepci. Zatvorio je oĉi, zabio nos u ĉašu i osetio kako mu teĉnost koja je prskala golica nozdrve, uţivajući da udahne pomalo ugljen-dioksida. Bilo je

kasno popodne i Sem je bio budan otkako je telefon zvonio u šest ujutro. U idealnoj prilici, sada bi otišao u krevet na desetominutnu sijestu, ali to bi bio još jedan vid odugovlaĉenja kako bi izbegao da pregleda kraj scenarija i otkrije jesu li nove izmene doĉekane sa odobravanjem. „Ne ţeli me nazad“, bezizraţajno je rekao glas sa druge strane veze, pre nego što je Sem imao priliku da išta kaţe. Sem je prepoznao Dţonatana i odmah je shvatio da mu ovaj govori o Hani. Dţonatan je ponovio istu reĉenicu nekoliko puta, kao da još uvek pokušava da upije njene posledice. Svaki put kada bi je rekao, Sem je bi osetio njegov strah. To nije bio završetak kakav je Dţonatan predviĊao. Obećao je da će pokušati bilo šta da bi se njihova veza oporavila. Ĉak je ponudio i da se preseli u Safok. Hana je bila nepopustljiva. On će ostati u Londonu, ona će ostati u Safoku, a Jacek će nastaviti da upravlja farmom. ,,E, ako to nije eufemizam, ja ne znam šta jeste“, uzdahnuo je Dţonatan. „Stvari će se moţda sasvim promeniti za šest meseci“, tešio ga je Sem, razmišljajući o nepredvidljivoj putanji svog ţivota tokom protekle godine. Dţonatan je objasnio da se trajno preselio u svoj stan u Londonu i da mu se pridruţila Gabi, koja je svojevoljno odluĉila da se vrati u svoju staru školu u zapadnom Londonu, umesto da ostane u Safoku do mature. U novinama nije bilo nikakvih priĉa o njemu bar nekoliko nedelja. Verovatno je bio jedina osoba u zemlji kojoj je laknulo zbog raspada bankarskog sistema. Ber sterns je propao brţe i od njegovog braka, malo se našalio. Sem je ĉuo kako Dţonatana neko nešto zapitkuje i pretpostavio je da ga ovaj zove iz Raja. Ĉula se prigušena rasprava da li da kupe organski celer iz Škotske ili celer uzgajan u Hartfordširu, a Dţonatan je kategoriĉki rekao da, s obzirom na tekuću finansijsku situaciju, treba da odaberu jeftiniju varijantu. Rekao je da isporuka tikvica i bundeva sa farme u Safoku treba da stigne sutra, iako je morao da potvrdi detalje sa Hanom. Dţonatan je ponovo paţnju posvetio Semu i objasnio da bogati Amerikanci, menadţeri fondova i investicioni bankari, koji su bez grize savesti zbog troškova imali obiĉaj da jedu u Raju, sada naruĉuju pice. Da nisu imali manje troškove kao vlasnici poslovnog prostora, da nisu sami proizvodili mnogo sastojaka i da televizijska serija nije pretvorila Raj u ono što je Dţonatan nazivao „sudbinski restoran“, bili bi u nevolji. U toj izjavio ĉuo se nagoveštaj ranije gordosti i hvalisanja zbog ĉega se Sem nadao da će Dţonatan na kraju isplivati nepovreden. „Ponudio sam joj da odseĉem svoja jaja i da joj ih skuvam, Seme“, uzdahnuo je Dţonatan. „Kako je Hana reagovala?“ „Rekla je da je kajanje jelo koje je najbolje sluţiti hladno. Razbolela se od brige zbog Luka i Gabi, ali kaţe da je srećnija bez mene“, poţalio se Dţonatan. „Najgore mi je Jacekovo saosećanje. On ĉak ne misli da ga ja ugroţavam. I, naravno, svi misle da sam to sam sebi napravio.“ „Pa šta si mislio da će se desiti?“ pitao je Sem. Moţda, da je to pitanje postavio šest meseci ranije, Dţonatan bi se povukao sa ivice ponora. „Mislio sam da Hana nikada neće saznati“, rekao je Dţonatan, ,,a ako bi i saznala, valjda sam zamišljao period gadnog kaţnjavanja i slepog besa, tokom koje bismo odlazili u savetovalište i analizirali kada su stvari krenule naopako. Nakon toga bi usledila prilika da ja priznam krivicu i šansa da sve ispravim redovnim isporukama cveća, kratkim odmorima u Pragu, moţda trun vijagre, a onda...“ „Nazad na put od ţute cigle“, prekinuo ga je Sem, sa usiljenom vedrinom u glasu. „Baš tako“, rekao je Dţonatan. „Umesto toga, sedim u svom dvosobnom stanu, jedem instant rezance i suoĉavam se sa kćerkinim zidom gneva, a što je najgore, znam da je to najmanje što sam zasluţio.“ „Da li voliš Hanu?“ pitao je Sem. „Samo znam da ţelim da mi se vrati moj stari ţivot“, smrknuto je rekao Dţonatan. Razgovor se okrenuo ka Luku. Odmah nakon odmora, mnogo se razgovaralo o tome šta bi Luk trebalo da uradi. Obezbedio je mesto na odseku za engleski u Bristolu, ali bilo je toliko ljudi zainteresovanih da se reklamiraju na njegovom blogu da bi se to pretvorilo u isplativ posao. Hana, koja nikada nije diplomirala na fakultetu, nastojala je da on prihvati mesto, dok je Dţonatan, koji se provlaĉio u Manĉesteru, smatrao da on treba da prati svoje poslovne instinkte, ali da razvije novi biznis koji nije imao nikakve veze sa pisanjem

blogova. Umesto svega toga, Luk je uzeo stvar u svoje ruke i poslao Semu imejl u kojoj mu je rekao da je odloţio studije na godinu dana i pitao moţe li da provede neodreĊeno vreme sa njima u Los AnĊelesu kako bi stekao iskustvo u nekoj produkcijskoj kući i moţda pomogao u ĉuvanju dece. Sem je na prvu loptu rekao ne. Uţivao je u distanci izmeĊu svog novog i starog ţivota. Zatim, nakon nekoliko dana razmišljanja, shvatio je da ne oseća nikakvu ljutnju prema Luku i da bi za njih vreme koje bi proveli zajedno moglo biti katarziĉno. Lora je bila oduševljena kada joj je rekao za Lukov predlog. Rekla je da je Luk jedina ţrtva ĉitave te jadne situacije. Sem je tešio Dţonatana da je Luk dobro. Briga koja mu se videla na licu kada su otišli po njega na aerodrom LAX, pre nekoliko nedelja , raspršila se, a dok se igrao sa Nel i Benom, ĉinilo se da su mu se vratile lakomislenost i bezbriţnost, koje su mu nedostajale nakon propasti na Kolu. Sem je tada shvatio da je Luk i sam bio tek nešto više od deteta, kako je rekao Dţonatanu. „Ţao mi je zbog odmora. Jednostavno, nisam predvideo da će se sve tako završiti“, uzdahnuo je Dţonatan. „Kakva prokleta bruka.“ „Nije ni Luk“, rekao je Sem, „siguran sam da nije shvatao posledice svojih dela.“ Zapravo, moglo bi se reći da to vaţi za sve nas, Sem je hteo da kaţe pre nego što je spustio slušalicu, ali on i Dţonatan su imali prećutni dogovor da neukusniji detalji odmora, ukljuĉujući Semov susret sa Evom i njihovu tuĉu na plaţi, kao i dešavanja sa nemaĉkom au pair devojkom, ne treba ponovo da se prepriĉavaju. Kljuĉ dugoroĉnog prijateljstva je u tome da se mora znati kada nešto ne treba da se kaţe. Kljuĉ dugoroĉnog braka, s druge strane, bio je potpuno otkrivanje. Sem je ustao i odlutao do koţne stolice pored kliznih vrata koja su vodila iz njegove kancelarije u vrt kuće, koju mu je filmska kompanija iznajmila u Santa Moniki. Naslonio se na okvir vrata i gledao Nel i Bena kako se igraju u vrtu. Nebo je bilo savršeno plavo. Biljke su bile nepomiĉne kao i vrelina. Ništa se nije kretalo. Zaprepašćujuće ruţiĉasta bugenvilija, kaktus u uglu, stablo limuna, ĉak i savitljivi listovi banane bili su nepokretni. Sem se ponekad osećao kao da je sluĉajno zalutao u sliku Dejvida Hoknija. Jedini šum koji je ĉuo bili su mehurići iz njegove ĉaše i povremeno lepršanje papira, dok je klima-ureĊaj izduvavao vazduh preko njegovog stola. Otvorio je vrata i zvuk Neline i Benove svaĊe ispunio je prostoriju. „Ja sam Ĉejen Indijanac“, vikala je Nel, „to je bila moja ideja.“ Nosila je bikini i perjanicu koju su pronašli tokom posete indijanskom rezervatu u blizini Sakramenta. „Ja imam tomahavk“, rekao je Ben i brzim potezom spustio ga na sestrinu ruku. Oĉigledno je ciljao njenu glavu ali, srećom, Nel je bila viša od njega. Sem je ĉekao zadrţavajući dah. Što je više vremena Nel trebalo da zaplaĉe, to će jaĉa biti buka kada poĉne. Vazduh je zaparao njen vrisak i Sem je video Loru kako juri u vrt dok se Nel bacala preko Bena. „Ti moţeš da budeš Pomo Indijanac, Nel“, predloţila joj je Lora dok ih je razdvajala. „To je pleme koje je ţivelo najbliţe Los AnĊelesu.“ Uzbunjen bukom i Luk je izašao u vrt iz svoje spavaće sobe u prizemlju. „Ko hoće malo da sluša moj ajpod?”, pitao je. Luk je odliĉan u ublaţavaju napetosti, što iznenaĊuje, kada se u obzir uzme koliko je napetosti sam nenamerno izazvao, razmišljala je Lora. Deci je postepeno postajalo jasno da, ako se ne budu igrali zajedno, neće imati ni sa kim drugim da se igraju do poĉetka škole. Lora je posmatrala Sema kako zatvara klizna vrata i vraća se za sto. Sa oklevanjem su se nasmešili i bez reĉi mahnuli jedno drugom kroz staklo. Nel i Ben su leţali na zemlji, sa po jednom slušalicom u uvetu, ispruţenih ruku i zatvorenih oĉiju zbog sunca. Lori je trava bila gruba i bodljikava. MeĊutim, krajem dana je zemlja bila toliko vrela da je svaka nelagodnost zbog trave bila nadjaĉana osećajem toplote koja vam peĉe telo odozdo. Ponekad je leţala izmeĊu njih drţeći ih za ruke, umirili bi se, zaćutali i Lora bi osetila na tren bezvremensku povezanost. U Los AnĊelesu je bilo lako osećati se povezanim jer je retko ko koga biste upoznali bio iz Kalifornije, što je znaĉilo da biste svoju vezu sa gradom mogli stvoriti neometani teretom sopstvene prošlosti. U samokritiĉnim trenucima Lora je razmišljala kako bi ih neki ljudi moţda mogli optuţiti da su pobegli. Ali bilo im je lakše da se suoĉe jedno sa drugim daleko od pogleda dobronamernih prijatelja i snebivljivih ĉlanova porodice, koji su sve proĉitali u novinama i resili da je najbolje da ništa ne pominju.

Nikada se nije osećala bliţe Semu. Svaki put kada je razgovarala sa Hanom, koja je ili bila euforiĉna ili duboko oĉajna, Lora je bila zahvalna za lagani svakodnevni ritam njihovog ţivota. Vratiće se na posao kada se vrate u Englesku. Tada će fisure njihovog braka biti popravljene. Vreme, novac i prošlost, ponovo će biti na njihovoj strani. Posmatrala je Luka na drugom kraju vrta, kako sedi u stolici i ĉita Rat i mir. Zamolio je Sema da mu sastavi spisak dvadeset najhitnijih romana koje treba da proĉita pre nego što krene na univerzitet i odluĉio je da poĉne od najduţeg. Nosio je novi šorts koji je kupio od svoje prve sedmiĉne plate. Luk je otišao biciklom u trţni centar nekoliko kilometara dalje, verovatno je bio jedini biciklista na putu, i vratio se sa tim šortsem i nekoliko širokih majica koje je naizmeniĉno nosio. Nel je sada leţala neposredno ispod palme, na uzanoj senci koju je pravilo njeno stablo. To joj je bilo omiljeno mesto i trava je tu već delovala grublje i suvlje od trave u ostatku vrta. Do kraja dana, kada senka podeli ceo vrt, Nel i Ben će napraviti suparniĉke logore za koje će im Luk strpljivo izneti stvari napolje. Kada bi odlazio u vrt dok bi se odmarao od posla, sa šoljom ĉaja u ruci, Sem je uvek vodio raĉuna da po jednom nogom stoji u svakom logoru. Nel je rekla Semu da voli da leţi ispod palme za sluĉaj da otpadne neki kokos. Htela je da ga uhvati, pa da mleko bude njeno. Sem je najpre pokušao da joj kaţe da na toj palmi ne raĊaju kokosi, jer mu je baštovan rekao da je to ţumara Rio Grande, a pošto nije prihvatala njegovo objašnjenje, rekao je da će, ako joj kokosov orah padne na glavu, verovatno dobiti nekakav neurološki problem koji će uposliti njenu majku. Ipak, ona ga je rešeno ignorisala. Ideja da joj roditelji nisu savršeni polako se uĉvršćivala u njenoj glavi. Sem je iz svoje kancelarije zurio u vrh palminog drveta. Pokazao je Lori palac naviše, što je znaĉilo da mu posao dobro ide. Iako je na vrhu mogao da vidi samo ogromne mahune, brinuo se da bi grubi kokos mogao iznenada pasti s neba, jer ako je išta nauĉio tokom protekle godine, to je da se ništa ne moţe uzeti zdravo za gotovo. Gospode, ĉak su i njegova banka i kompanija kod koje su uzeli hipoteku nestale. Metaforiĉki kokosi s neba padali su kao kiša po svima, a on nije hteo da se išta desi Nel, posebno ne dok je on ĉuva. Tu je bio i strah od raseda San Andreas, koji je moţda prolazio baš ispod vrta. Ĉovek nikada nije mogao biti sasvim siguran u tlo pod nogama. Sem je ponovo sa zebnjom pogledao palmu i vratio se u kancelariju, nervozno ţvaćući koţu oko noktiju. Neko vreme je koraĉao tamo-amo, uzevši juĉerašnji Los AnĎeles tajms i stari primerak Skrin internešenela zaostao od ljudi koji su ranije iznajmljivali kuću. Otvorio je još jednu limenku tonika iz malog friţidera u njegovoj kancelariji. Kada se uselio u kuću, taj friţider je za njega predstavljao znak dekadencije. Sada je shvatio da je drţanje hrane i pića u kancelariji samo još jedan naĉin da se izbegne skretanje paţnje s posla. Sem je konaĉno otvorio poslednjih deset strana scenarija, strepeći zbog onoga što bi mogao da pronaĊe u napomenama, ali pronašao je samo obilne reĉi hvale. Prepravljeni kraj je briljantan, pisalo je u kratkoj reţiserovoj napomeni. Inspirativno. Kejt će se ovo dopasti, uzviĉnik, uzviĉnik, napisao je neko drugi na margini poslednje strane. Prepoznao je rukopis. Bila je to stroga crvenokosa ţena, s polukruţnim naoĉarima, koja je ustajala u pet ujutro da bi veţbala jedan sat pre nego što poĉne da radi. Kasnije tog dana, pokazaće napomene Luku, kada deca budu u krevetu, a oni budu sedeli u vrtu i pili pivo, jer Luk je nenamerno obezbedio Semu završetak, mada toga još nije bio svestan. Naravno, nije prepriĉao sve što se desilo na odmoru. Istina je ponekad ipak previše ĉudna. Ali svakako mu je obezbedila materijal za rad. Sem je još uvek u neverici odmahivao glavom kad god bi pomislio na poslednja dvadeset ĉetiri sata na Kolu. Nakon tuĉe na plaţi, svi su se zajedno vratili kući. Pešaĉili su nazad ka putu, u susret jakom juţnom vetru, glava oborenih pred vetrom i kišom, kao grupa poraţenih vojnika u povlaĉenju sa Krima, pretpostavljajući da, iako se nešto uţasno desilo, najgore je sigurno prošlo. Bila je to krupna greška, kako se kasnije ispostavilo. Kada su stigli do staze koja je vodila do puta, Sem je bacio pogled unazad i video dve kofe dagnji koje su još stajale pored kamenih bazena ispunjenih vodom. Iako je znao da će dagnje biti tamo i narednog dana i da, u ovim okolnostima, nije verovatno da će ikakav obrok biti skuvan i ikakva fotografija snimljena, Sem je odluĉio da se svejedno vrati po njih. Neko bi ih mogao pronaći i gunĊati o rasipnim Londoncima, sa

više novca nego pameti, ĉak i dok se recesija nadvija nad njih. Osim toga, vetar i kiša su onemogućavali razgovor. A i da su ostali mogli da ga ĉuju, šta bi im rekao? Njegova reakcija bi bila nepriliĉna. Nije mu se ĉinilo ispravno da prizna kako je, nakon toliko godina pretpostavljanja da je Lora spavala sa Dţonatanom, saznanje da je u pitanju bio Patrik stiglo kao olakšanje i da mu zapravo nije smetalo. Nije bilo ispravno ni reći Lori da ĉak i kod svojih prijatelja izaziva komplekse niţe vrednosti i da je za sve bilo oslobaĊajuće što je i ona jednako nesavršena kao i bilo koje ljudsko biće. To nije bila reakcija kakvu je Lora oĉekivala. Pre svega, hteo je da je izbegava jer nije mogao da se suoĉi sa njenim kajanjem. Nije mogao da objašnjava da se nakon njenog otkrića o Patriku osećao bolje zbog svog ponašanja. Sem nije ţeleo da se sve razotkrije. U tome se slagao sa Patrikom. Dohvatio je kofe i podigao ih, a onda, umesto da krene nazad uz plaţu do staze, krenuo je ka moru. Sem je zalazio u talase sve dok mu obuća i nogavice nisu bili natopljeni. Onda je stajao u vodi i posmatrao kako mu kljuĉa pod nogama, ne mareći za cipele ili za to što su mu stopala i gleţnjevi već utrnuli od hladnoće. Zatvorio je oĉi i paţljivo slušao glas mora, razlikujući ritmove i visinu tona. Kada je ponovo otvorio oĉi, pantalone su mu bile mokre do kolena i shvatio je da dolazi plima. Okrenuo se ka horizontu, ali njegovu uzanu liniju primetio bi samo u kratkom trenutku izmeĊu jednog talasa koji se obrušavao i drugog koji bi se pojavio. Rešio je da usredsredi pogled na jedan, savršeni talas i da ga prati na dolasku ka obali, da posmatra kako postaje sve jaĉi dok nije bio visok kao kuća u kojoj su odseli. Kada je izgledalo kao da neće moći da odrţi teţinu sopstvene energije, talas se obrušio, naglo prosipajući svoj teret ka Semovim stopalima na ivici mora. Ništa ne bi moglo navesti Sema da uĊe imalo dublje. Kada se otupelost proširila iznad njegovih listova, okrenuo se i pošao brzo nazad na put. Stigao je kući i sve zatekao u dnevnoj sobi. Usred dana nije bilo dovoljno tople vode za kupanje, pa je neko zaloţio vatru u dnevnoj sobi. Video je uredne lopte od zguţvanih novina, a povrh njih savršen krug od granĉica za potpalu, koje su se spajale na vrhu, kao konstrukcija za tipi. Stiv je kleĉao na podu i nišanio mehom ka centru vatre. Kada je Sem ušao, ustao je da ga pozdravi i pokazao mu mesto na sofi najbliţe ognjištu. Eva je sedela u sredini i izgledala je zabrinuto. Sem je pratio njen pogled i shvatio da je zurila u Dţonatana. Soba je bila obasjana toplim svetlom i Sem je to pripisao vatri i svetlosti lampi sa razliĉitih niskih stoĉića rasutih po prostoriji. Ali kada je primetio Lorinu narandţastu majicu, Dţejnine narandţaste pantalone i Stivovu narandţastu košulju, Sem je shvatio da je to imalo više veze sa njihovom odećom. Ĉinilo mu se kao da je upao na konferenciju Hare Krišne. Samo je Dţonatan još uvek bio u odeći koju je nosio na plaţi i to zbog toga što je Lora sreĊivala njegove rane. Dţonatan je sedeo na sofi na suprotnom kraju sobe, blago nagnut unapred da bi spreĉio krvarenje iz nosa. Jednom rukom Lora je stezala vrh njegovog nosa, a drugom utapkavala antiseptik na posekotinu iznad usne. Neko je pronašao pakovanje hanzaplasta i Patrik ih je savesno drţao dok je Lora pokušavala da oĉisti ranu. Njena narandţasta majica imala je crvene fleke. Sem je primetio da je Lorin komplet prve pomoći uredno rasporeĊen po kuvaru iz Raja. Fotografija Lore u šortsu na deregliji bila je delimiĉno zaklonjena krvavom maramicom i tubom antiseptiĉke kreme koja je curila po njenom licu. „Nije tako loše kao što izgleda“, nije se obratila nikome posebno, iako je gledala Sema. Sem je prišao Dţonatanu da se izvini. „Stvarno mi je ţao, ne znam šta me je obuzelo“, rekao je. „Siguran sam da si ispunio fantaziju mnogih ljudi“, otegao je Dţonatan kroz nos. Pokušao je da se nagne unazad, ali Lora ga je naterala da glavu drţi nagnutu unapred. „Nos mi je ĉesto krvario kada sam bio dete“, rekao je Dţonatan. „Sećam se“ odgovorio je Sem. Patrik je sedeo na naslonu za ruke na sofi. Ţivci su mu bili na ivici. Desnom nogom je cupkao toliko grozniĉavo da je Sem pruţio ruku i zaustavio je. Patrik je objavio da će otići sledećim brodom, ali Sem je ukazao na to da trajekt neće ploviti zbog oluje. „Ne moţe da se usidri kada duva juţnjak“, rekao je znalaĉki. Patrik je tada rekao da će ostatak dana provesti gore, u svojoj sobi, ali Dţejni se umešala iznenaĊujuće ljubaznim glasom i rekla da je Dţek otišao na svoju popodnevnu dremku i da bi, s obzirom na dugo

putovanje narednog dana, više volela da ga on ne prekida. „Patriĉe, u redu je, stvarno je u redu“, promrmljao je Sem pomalo nestrpljivo, „naravno, nije idealno, ali nije ni neopisiva propast.“ „A šta bi onda bilo neopisiva propast, Seme?“ pitala je Eva, i previše agresivno za Semov ukus. Pravio se da je ne ĉuje. „To je zanimljivo pitanje“, rekao je Stiv, izmeĊu dva pritiska mehom. Eva je razdraţeno prelistavala stari primerak Voga, koji je podigla sa gomile ĉasopisa na simsu. „Mislite li da su vlasnici kuće zadrţali ovo izdanje Voga zbog tartanskog logotipa?“ pitala je. „Moţda je unutra bilo nešto što su hteli ponovo da proĉitaju“, nagaĊala je Dţejni uzimajući još starije izdanje na ĉijoj je naslovnoj strani bio portret Dajane iz meseca kada se udala. ,,'Venĉanje veka je sada deo istorije i, kao i svaka prava istorija, ostaviće svoj trag na budućnosti'„, proĉitala je Dţejni. „Eto lekcije za sve nas.“ To je korisna razonoda, pomislio je Sem, pohvalan pokušaj da se situaciji nametne nekakva normalnost, jer moraće da budu domišljati kako bi pregurali veĉe i naredni dan. „Ova stranica ima uši“, rekla je Eva, dok je nestrpljivo prelistavala strane. „Eto odgovora na tvoje pitanje“, rekla je Dţejni zadovoljno. Eva je proĉitala naslov: „'Mogu li prijateljstvo i seks da se mešaju?' Eto glavnog pitanja za sve vas. Gospode, s vama ţivot deluje tako zamršeno.“ Luk je ušao u prostoriju noseći posluţavnik sa ĉajnikom i nedovoljno šolja. Otvorio je pakovanje integralnog keksa. Prišao je Dţonatanu i neţno obavio ruke oko njegovog vrata sa zadnje strane sofe. „Jesi li dobro, tata?“ pitao je. „Bio je to nesporazum, Luk“, rekao je Dţonatan. „Uobiĉajene ţivotne stvari. Lekcija o vaţnosti ĉasti meĊu lopovima.“ Luk je tada nestao u svojoj sobi. Niko nije krenuo za njim. Svi su osetili olakšanje kada je napustio prostoriju, jer je njegovo prisustvo doprinosilo kolektivnom osećanju srama. Sem nije mogao da se seti u kom trenutku ih je zatekao kako se biju na plaţi, ali sećao se da je Luk pokušavao da ga svuĉe sa Dţonatana i znao je da će morati da razgovara sa Lukom i izvini se zbog svog ponašanja. Neko vreme su svi sedeli u tišini i slušali drvo kako pucka i šišti. Dţonatan se oporavio dovoljno da moţe da drţi glavu pod odgovarajućim uglom. Stiv je prestao da potpiruje vatru. Dţejni je razgovarala sa Lorom o tome da li da oĉiste dagnje i spreme njih i pomfrit za veĉeru. Njihov predlog je bio doĉekan sa oduševljenjem, delimiĉno zato što je prekinuo zastoj. Neposredno pre nego što su one izašle iz sobe, Sem je paţljivo predloţio da ono što se desilo u prethodnih ĉetrdeset osam sati ostane zakopano na Kolu. „Kako to misliš?“ pitala je Eva. „Mislim da bi trebalo da sklopimo pakt ćutanja“, rekao je Sem. „Znaĉi, bez autopsije?“, pitala je Dţejni. „Verujem da bi to mogao biti problem“, rekla je Lora gledajući je nervozno. „Ja mislim da ne bi trebalo da se širi dalje“, rekao je Sem. „Ništa nećemo dobiti ako još nekome kaţemo šta se desilo. To nikome nije u interesu. Slaţete li se?“ Niko mu nije protivreĉio. Nešto kasnije, Lora i Dţejni su stajale ispred sudopere i posmatrale kofe s dagnjama. Luk je sedeo za kuhinjskim stolom i grozniĉavo tipkao po laptopu. Povremeno bi zastao da provuĉe prste kroz kosu i proĉita šta je napisao. Lora je pomislila kako bi trebalo da pokaţu više zanimanja za njegov blog. Bilo je lako ne obraćati paţnju na Luka jer je bio tako nenametljiv. Njegovu tihu prirodu pogrešno su tumaĉili kao zrelost, a njemu je zapravo trebala uteha i ohrabrenje, naroĉito zbog majĉinog neoĉekivanog i uglavnom neobjašnjenog odlaska sa Kola. Kada se vrate u London, Lora će ga proĉitati od poĉetka do kraja. „Koliko dugo imaš blog, Luk?“ pitala je. „Skoro godinu“, rekao je podigavši pogled s raĉunara, oĉigledno s nadom da Lora neće pokušati da ga ukljuĉi u razgovor. „Moţeš li da znaš koliko ga ljudi ĉita?“ pitala je Lora. „Ili je to samo za porodicu i prijatelje?“ „On prosto stoji tamo, negde u etru“, rekao je Luk. „Baš sad priliĉno dobro stoji.“ Kada je postalo jasno da mu Lora više neće postavljati pitanja, nasmešio se tajanstveno i ponovo okrenuo ka svom ekranu.

„Treba nam sistem“, rekla je Dţejni, oĉigledno obeshrabrena gomilama dagnji koje su plutale u sudoperi. ,,U pravu si“, rekla je Lora, koja je bila savršeno spremna da se naredna ĉetiri sata iskupljuje struţući školjke i ĉupajući sa njih bradu. Dţejni je zakljuĉila da bi mogla da ih oĉisti što je moguće više ĉetkom za nokte i ţicom za sudove pre nego što ih prosledi Lori koja će ih sastrugati noţem za povrće. Obe su progovorile istovremeno. „Ti prva“, dobacila je Dţejni. „Ne, ne mogu“, odgovorila je Lora. „Onda ću ja poĉeti, jer kada ĉuješ šta imam da kaţem, moţda nećeš osećati toliku krivicu“, rekla je Dţejni dok je struĉno izvlaĉila dagnje, prouĉavala ih da vidi da li su i dalje zatvorene, a zatim ih ribala. „Apsolutno“, rekla je Lora. „Prvo, Patrik i ja nikada ne bismo uspeli kao par“, rekla je Dţejni, „stoga, uĉinila si mi uslugu. I ne smatram tebe jedinom odgovornom, jer znam da nisi bila jedina.“ Lora je htela nešto da kaţe, ali Dţejni ju je prekinula. „Drugo je da smo Sem i ja spavali više od jednom, ali ne nakon što ste vas dvoje poĉeli da se zabavljate“, rekla je Dţejni, precizno birajući reĉi. Lora nije postavljala više pitanja jer nije htela da zna odgovore. Tokom narednih nekoliko sati razgovarale su o mnogo ĉemu. Dţejni je pitala Loru o tome kako se osećala kada se vratila na posao nakon Nelinog roĊenja. U sadašnjim ekonomskoj klimi, ne bi trebalo da je teško naći dobru dadilju, rekla je Dţejni rešeno. Razgovarale su da li će se Lora preseliti u Los AnĊeles sa Semom i decom dok on bude radio na scenariju i Dţejni je predloţila nekoliko ljudi od kojih bi Lora mogla da dobije preporuke za škole i mesta za ţivot. S obzirom na trgovinu nekretninama u Americi, iznajmljivanje kuće bi verovatno bilo jeftino. Lora je rekla da film verovatno nikada neće biti snimljen, jer niko se neće usuditi da ulaţe u snimanje filmova kada je zarada tako nepredvidiva. Takav razgovor, razmišljala je Lora, vodili biste sa nekim koga ste tek upoznali. Osećanje formalnosti i uĉtivosti zamenilo je njihovu jednostavnu prisnost. Kao po jajima, pomislila je Lora, dok je posmatrala njene ruke kako uzimaju još jednu dagnju i poĉinju spori postupak ribanja sitnih školjki i upornih komada blata sa njihove površine. Paţljivo su obilazile jedna oko druge. Rad je donosio olakšanje. Razgovor se okrenuo dagnjama. Zašto su bile tako sitne? Treba li da odbace one koje su otvorene? Je li pametno jesti ih dan pre dugog putovanja? Baš kada je razgovor zapretio da će zamreti, Dţonatan je ušao u kuhinju i poĉeo dugo objašnjenje da su uzgajane dagnje mnogo veće zato što su kljukane, kao guske, i da je sve zastupljenije mišljenje da dagnje koje ostanu zatvorene nakon kuvanja ne moraju obavezno izazvati trovanje hranom. Nijedna ga nije slušala, ali njegovo objašnjenje je prekinulo tišinu i obe su mu bile zahvalne na tome. Prvi nagoveštaj da nešto ozbiljno nije u redu stigao je rano narednog jutra. Sigurno je bilo oko sedam sati kada je prvi put zazvonio telefon. Dţejni je već bila u kuhinji, pa se javila, drţeći Dţeka u jednoj ruci, pokušavajući da ga spreĉi da dohvati izuvijani telefonski kabl. Kada ga je uhvatio sitnom, ali iznenaĊujuće jakom malom pesnicom, pohlepno ga je povukao ka ustima. Ona se taman ponadala da je to Hana, da zove Dţonatana da ga zamoli za popustljivost, ali nije prepoznala glas s druge strane, iako je osetila napetost u ţeninom glasu kada je objasnila da mora hitno da razgovara sa gospodinom Slitom. Dţejni je ispetljala kabl iz Dţekove pesnice i pozvala Dţonatana da siĊe, iskreno ne mareći koga će probuditi. Trebalo je poĉistiti kuću i spakovati torbe. Dţejni je ţelela da ide kući. Nakon što su pojeli dagnje i ĉinije pomfrita debljine šibice, kog se Dţonatan kasnije dosetio, svi su ostali budni do kasno u noć. Niko nije hteo prvi da ode u krevet. Bio je to deo psihološkog napora da sami sebe uvere daje sve u redu, pomislila je Dţejni, dok je ĉupala kabl iz Dţekove šake i posmatrala tanke brkove od prašine oko njegovih usta. Samo je Eva bila vesela. Dok je rukom bezbriţno prelazila preko Dţonatanovog ramena, izvor njenog uzbuĊenja postao je oĉigledan. Dţejni je prekorevala sebe jer je bila tako neupućena. Luk, kome je jedinom oĉigledno bilo neprijatno, otišao je rano da gleda televiziju i izgleda da je celu noć proveo na sofi u maloj sobi pored kuhinje. Neko je prebacio ćebe preko njega, primetila je Dţejni, dok je ulazila u sobu. Laptop mu je stajao na stolu pored malog portabl televizora. Nije bio povezan sa telefonom, ali Dţejni je na ekranu još uvek mogla da vidi njegov poslednji tekst na blogu. Na trenutak, zapitala se da li je moralno da ga proĉita. Onda se nasmejala samoj sebi. To je blog, svako je mogao da ga proĉita. Baciće pogled

jer će moţda saznati nešto o modernim grupama, ili o tome da li Luk ima devojku, ili šta bi voleo da dobije za Boţić. Ako ništa drugo, imaće uvid u psihu jednog tinejdţera. Ĉula je Dţonatanov glas iz kuhinje. Sudeći po glasnim psovkama, nešto je krenulo naopako. Kiĉmom joj je prostrujila jeza. Dţonatan oĉekuje mnogo od svojih prijatelja, rekao je Stiv kada su najzad u rane jutarnje sate otišli u krevet. Slušajući Dţonatana kako viĉe u slušalicu, Dţejni je razmotrila mogućnosti. Trovanje salmonelom u Raju. Pravni problemi sa televizijskom serijom. Još jedan šef kuhinje koji je pobegao u suparniĉki restoran. Sela je na jastuĉe pred niskim stoĉićem na kom se nalazio Lukov raĉunar i poĉela da ĉita njegov poslednji tekst. MeĊutim, nakon nekoliko reĉenica i kratkotrajnog odobravanja zbog njegovog odseĉnog stila pisanja i minimalnog korišćenja prideva, Dţejnino divljenje je poĉelo da se ledi kada je shvatila da zapravo ĉita detaljnu priĉu o svemu što se desilo prethodnog dana. Sve je bilo tu, od tuĉe na plaţi, preko Lorinog priznanja o Patriku, do Hanine veze sa Jacekom. Neki odlomci razgovora izmeĊu Stiva i Sema bili su preneti gotovo doslovce. Tekst je bio lepo napisan. Dţejni je smatrala da je uznemirujuće što ga odlikuje nepristrasnost. Stil je bio gotovo novinski. Ĉak je i njen razgovor s Lorom i priznanje da ona i Sem nisu bili sasvim iskreni o svojoj vezi bio zabeleţen. Jednog dana, Luk će daleko dogurati, pomislila je Dţejni, kad je Dţonatan uleteo u sobu. Ali neće danas. Tada su telefonski pozivi postali uĉestali, sećao se Sem. Taj deo je bilo lakše zapamtiti jer su ĉinjenice sada svima bile poznate. Bile su ponavljane nanovo i nanovo u novinama sve dok na površinu nije izbila prava istina. Lukov blog, sa odraslim likovima posmatranim iz njegove tinejdţerske perspektive, bio je obavezno štivo na internetu i pre njegovog odmora na Kolu. Priĉa o izbacivanju iz škole donela mu je vernu publiku. „Stotine hiljada“, Dţonatan je neprekidno urlao na Luka dok je sa njega svlaĉio ćebe i vukao ga sa sofe. Ali priĉa o onome što se odvijalo na Kolu došla je do skoro milion ljudi jer su njegov blog primetile poznate nacionalne novine, a kada je postalo jasno da glavnu ulogu igra Dţonatan Slit, on je postao obavezno štivo za svakoga ko je hteo malo razbibrige u atmosferi ekonomske propasti, koja je zahvatala zemlju. Kada su sišli sa trajekta u Obanu, nekoliko snalaţljivih paparaca ĉekalo ih je da snimi slike. „To nije bila osveta“, rekao je Luk. Prstom je promešao led u toniku koji mu je ponudio Sem. Onda je bezuspešno pokušavao da ga uhvati kaţiprstom i palcem. Sem je ĉekao da nastavi. Bilo je to kao da piše dnevnik koji niko drugi neće proĉitati, Luk je pokušao da objasni Semu. Naravno, kada su njegovi prijatelji poĉeli da pominju da su videli njegov blog, Luk je shvatio da postoji i opasnost od javne izloţenosti, ali nije mogao da zamisli da bi oni koji ga ne poznaju zaista bili zainteresovani za detalje iz njegovog ţivota, kada su i njemu najbliţi ljudi jedva obraćali paţnju. A ĉak i kada je saznao da su ga hiljade ljudi ĉitale, ipak to nije mogao da pomiri sa ĉinjenicom daje najveći deo napisan u privatnosti njegove spavaće sobe. Ĉak i sada osećao se otuĊeno, što mu je bilo neshvatljivo. Luk je pokušao da objasni Semu kako je morao biti iskren o svom ţivotu da bi uverio sebe da zaista postoji. Kao da su ga te reĉi ĉinile stvarnim. „Ponekad se osećam kao nevidljivi ĉovek“, rekao je Luk. Kada je Sem ukazao na to da je bilo mnogo toga s ĉim je morao da se takmiĉi jer je brak njegovih roditelja išao „dţombastim putem“, Luk je prestao da meša led i rekao da bi povlaĊivao sebi kada bi to iskoristio kao izgovor. Nije sebe video kao ţrtvu. Luk se nakratko nagnuo da kroz prozor pogleda da li su Nel i Ben dobro. Onda se ponovo zavalio u stolici. „Uništio sam brak svojih roditelja“, kratko je rekao Luk. „Pretvorio sam naš ţivot u rijaliti šou.“ Pete njegovih patika ritmiĉno su lupkale po podu i Sem je primetio da on sedi na šakama. ,,I tvoj isto“, dodao je Luk, odmahujući glavom. „Sve sam zajebao.“ Glavu je spustio tako nisko da Sem nije mogao da mu vidi lice. Nekoliko suza palo je na Lukov šorts. Sem prebaci ruku preko njegovih ramena. „Odrasli sami sebi prave zbrku“, rekao je Sem, „ne treba im niĉija pomoć. Ti si samo pisao o onome što si video da se dešava oko tebe. Moţda si bio u zabludi, ali nisi to uradio sa zlom namerom. Tvoja mama bi svejedno saznala za Evu, a tvoj tata je već znao za Jaceka.“ „Lora nikada ne bi saznala za tebe i Evu, da nije bilo mene“, promrmljao je Luk, od nelagode zureći u svoja stopala. To je sigurno bilo taĉno, razmišljao je Sem. Još je mogao da se seti ledenog pogleda na Lorinom licu dok su se gurali oko Lukovog raĉunara i ĉitali unos za 15. jul 2008.

Otišao sam na plaţu da razbistrim glavu, pošto sam pronašao Jacekove poruke na maminom telefonu. Obećala je Lori i Dţejni da će prestati da se vida s njim, ali iz sadrţaja poruka bilo je jasno da se ništa nije promenilo. Pregledao sam nekoliko i više nisam mogao. U poreĎenju sa tim, stvari koje traţim na internetu deluju naivno kao dečji program. Počeo sam da se pitam da li su se samo moji roditelji ponašali kao gomila tinejdţera s poludelim hormonima. Kada sam stigao na plaţu, nisam znao treba li da mi lakne pošto sam zatekao Sema i Evu (da, baš tako) u akciji. Bio sam toliko blizu da sam video da su Semovi listovi bili crveni od trenja po pesku. Ne ţeleći da budem optuţen da sam perverznjak, odlučio sam da se vratim istim putem, pa oko peščane dine i nazad ka kući. Ostavio sam mog kuma da se uvija na plaţi kao statisti u Skinsima. Dobro je da sam uspeo da se izvučem nekoliko puta, inače bi mi ti ljudi ozbiljno sjebali seksualni razvoj... Sem je brzo ĉitao. Setio se kako je, došavši do kraja ekrana, sasvim mirno izraĉunao da verovatno ima oko dvadeset sekundi pre nego što bude doneta presuda. Dok su ostali pristizali, osetio je kako mu se grlo steţe i nervozno je progutao knedlu posmatrajući Lorine oĉi kako idu s jedne strane ekrana na drugu. Lora je ĉitala polako i paţljivo, razmatrajući Lukove reĉi kao kad bi ĉitala medicinski rad. Sem ju je posmatrao i video kako su mišići na njenom licu poĉeli da se steţu sve dok se nije ĉinilo da su joj se oĉi, nos i usta skupili. „Da nisi bio na plaţi, ja bih se udavio“, rekao je Sem, ,,i bez obzira na ono što se desilo, bolje je biti ţiv.“ „Nisam hteo svima da kaţem šta sam video“, bio je uporan Luk. „Imao sam tu potrebu da ispriĉam celu istinu da bi bar meni bila jasna. Kada sam shvatio šta se dešava izmeĊu mame i Jaceka, nisam mogao da preĊem preko toga kao da i ne postoji.“ „Najgore je prošlo“, tešio ga je Sem. „Bio je to vrlo loš trenutak, ali svi smo pregurali na drugu stranu. Prednost petnaest minuta slave jeste u tome što neko drugi vrlo brzo preuzme središte paţnje.“ „Tata je još uvek hrana za tabloide“, promrmljao je Luk. „Gospode, ĉak su objavili njegovu fotografiju sa Gabi ispred stana trudeći se da ispadne kao da mu je to nova devojka.“ „Pa, hvala bogu na kolapsu finansijskog sistema“, rekao je Sem, „jer bi sve bilo mnogo gore.“

Epilog „Pa, šta vas dovodi ovamo?“ Ĉovek je provirio preko svojih naoĉara i nasmešio se najpre Semu, a zatim Lori, pre nego što je bacio pogled u svoj notes i okrenuo novu stranu. On nije bio iz Los AnĊelesa. U govoru uspavljujuće razvlaĉi reĉi kao neko sa juga, moţda iz Arizone, zakljuĉila je Lora, pitajući se šta je to u ameriĉkom akcentu ljudima trenutno davalo autoritet. Doktor Liber je bio i stariji od njih, što je pomagalo, i Lora je zapazila da nosi jednostavnu zlatnu burmu. Izduţenog i tankog lica, vodnjikavoplavih oĉiju i dugaĉke brade izgledao je kvazireligijski, kao nešto što bi El Greko naslikao, pomislila je Lora. Pitala se da li je završio medicinski fakultet ili je imao doktorat iz neĉega kao što je filozofija. Moţda je titulu kupio na internetu. To je bilo lako u Americi. Tu se sopstveni preporod aktivno ohrabrivao. Da joj je bilo dozvoljeno da radi, Lora bi razmislila o sliĉnom putu, ali sada je prvi put bila na odmoru i sve vreme se brinula o Nel i Benu. Samo što su oni sada najveći deo dana provodili u školi, pa je imala mnogo vremena da radi sve ono što nikada pre nije radila. Njeno sanjarenje o peĉenju kolaĉa i domaćoj kuhinji već je bilo zadovoljeno. Krenula je na ĉasove pilatesa u obliţnjoj teretani i svakog dana je trĉala po plaţi. Ponekad je razmišljala o sebi i pitala se da li posmatra ţivot neke druge osobe. Ali ĉak i sada, nekoliko meseci od poĉetka novog reţima, Lora je znala da ţeli da se vrati na posao. Trebao im je novac, jer ako bi Semov filmski projekat i uspeo, nije bilo garancije za njegovu budućnost. A kada se uzme u kakvom je sada stanju njihov brak, bilo bi ludo odvaţno napustiti karijeru. Ali uprkos tome, Lori je posao nedostajao kao što bi vam nedostajao stari prijatelj. Već je pretplatu na svoje ĉasopise prebacila na adresu u Santa Moniki i dok je Sem radio, kada je kuća bila sreĊena, a odgovori na imejl poslati, hvatala je sebe kako na internetu traţi poslove u njihovoj blizini. Doktor Liber im je ponudio biljni ĉaj, a Sem je izvukao nekoliko kesica tetli ĉaja iz svog dţepa i pitao da li bi mu smetalo da pristavi engleski ĉaj. „SviĊa mi se kada se Britanci uklapaju u stereotip“, balavio je dr Liber, dok je uzimao telefon i zvao nekoga da pripremi ĉajnik i tri šolje. Iz dţepa je izvukao nalivpero monblan i poĉeo da tapka po listu papira, pre zamišljeno nego nestrpljivo. Lora je pogledala kroz prozor u plavo nebo i divila se paţljivo odrţavanom vrtu ispred kancelarije dr Libera. Zelenilo i cveće u polukruţnoj leji stajali su uspravno dok ih je baštovan zalivao. Ĉini se da nezasluţenu paţnju posvećuje kaktusima, pomislila je Lora, priţeljkujući da on okrene crevo ka njoj i Semu, jer oboje su se preznojavali na sofi presvuĉenoj koţom. Sedeli su toliko blizu da su im se butine zalepile, a Lora je mogla da oseti Semov dah na svom vratu. Mirisao je na pastu za zube i pomisao da se potrudio da opere zube pre sastanka terala je Loru da se nasmeje. Semova ruka je skliznula izmeĊu njih i ona je osetila kako njegov prst pravi vrele krugove na zadnjoj strani njene ruke. Odjednom joj je sinulo da je brak linearan, a ne kruţan. „Pa, da li ste ranije bili na terapiji?“ pitao je dr Liber. „Sluĉajno, ne s namerom“, rekla je Lora. Doktor Liber ih je zbunjeno pogledao ispod ĉupavih obrva. „Jednom prilikom mi je za roĊendan poklonila posetu braĉnom savetniku“, objasnio je Sem. „Nekonvencionalno“, rekao je dr Liber suvo. „Pa, ko će da poĉne?“ Sem i Lora su se zgledali. Lora je podigla obrvu. „Zamršeno je“, rekao je Sem. „Uvek je tako“, rekao je doktor Liber.

Zahvalnica Posebnu zahvalnost dugujem mojoj urednici Kejt Elton, agentu Sajmonu Trevinu i mom suprugu Edu Orlebaru za neprocenjive savete i doslednu podršku za vreme pisanja ove knjige. Izuzetno sam zahvalna i sledećim ljudima koji su mi pomogli i ohrabrivali me: Emi Rouz iz Random hausa, Dţimu i Imodţen Strahan za njihovo gostoprimstvo na Kolu, Kerolin Gejbrijel jer je sa mnom podelila svoju neurološku struĉnost i mojim prvim ĉitaocima Helen Taunzend i Henriju Triksu. Hvala i Sari Bel, Lorni i Sajmonu Bertu, Rozi Ĉavez, Beki Krajton-Miler, Fredu de Falbeu, En Diksi, Endruu Dodu i Kamomil kafeu u Belsajz Parku što su mi dozvoljavali da tamo pišem. O tradicionalnoj engleskoj kuhinji uĉila sam iz niza knjiga o regionalnim poljoprivrednim proizvodima i receptima koje su napisale istoriĉarka hrane Lora Mejson i autorka knjiga o hrani Ketrin Braun. Knjiga From Norfok Knobs to Fidget Pie: Foods from the Heart of England and East Anglia, bila je naroĉito korisna.