Filozofija i Njena Metoda

GLAVA I

FILOSOFIJA I NJENA METODA

l.

Osnov i tIo na kome poCivaju sva nasa znanja i nauke jeste one Neobjasnjivo. Stoga se na njega uz pomoc vise ili manje posrednih Clanova svodi svako objasnjenje, kao sto se na moru uz pomoc viska ponekad na manjoj, a ponekad na vecoj dubini, uvek mora dotaCi tlo. Ovo Neobjasnjivo pripada metafizici. 2.

Gotovo svi Ijudi 0 sebi uvek misle kao

0

tom i tom coveku (tis

anthropos), uz sve korolarije koje iz toga proizilaze. Sa druge strane, to da je svaki od njih covek uopste (ho anthropos) , sa korolarijama koje iz toga slede, njima gotovo nikada ne pada na pamet; a to je ipak glavna stvar. Onaj mali broj koji sebe doiivljava vise na drugi nego na prvi nacin jesu filosofi. Ostali ljudi su skloni da u stvarirna uvek vide one pojedinacno i individualno, a nikad one opste. Sarno izuzetno obdareni pojedinci, i to u skladu sa stepenom svoje izuzetnosti, u pojedinacnim stvarima vide one opste. Ova vaina razlika proiima Citavu saznajnu sposobnost u toj meri da se prostire i na svakodnevne predmete. Zato su ovi predmeti u svesti istaknutog pojedinca nesto drugo i razliCito od istih predmeta u glavi obicnih ljudi. Ovako shvaceno opste, u kome se uvek pojavljuje pojedinacno, poklapa se sa onim sto nazivam subjekt saznanja i koga.odredujem kao korelat platonovskih ideja. Dok je saznanje, oslobodeno volje, uvek usmereno na opste, predmeti htenja uvek su smeSteni u pojedinacne stvari; stoga je. saznanje iivotinja uvek strogo ograniceoo na pojedinacno, pa je zato njihova pamet uvek

I

6

I

ARTUR SOPENHAUER

i iskljuCivo u sluzbi volje. Sa druge strane, duhovna usmerenost na opste predstavlja nezaobilazan uslov za svako ozbiljno dostignuee, kako u pesnistvu i filosofiji, tako i u naukama i umetnosti uopste. Za intelekt koji je u sluibi voije, koji je, dakle, prakticno usmeren, postoje samo pojedinacne stvari. Za onu pamet koja se bavi umetnoseu i naukom, koja je po sebi delatna, postoje samo opstosti - to jest rodovi, vrste, klase, ideje stvari. Cak i likovni umetnik teii da u pojedinacnom prikaie ideju, odnosno vrstu. Ovo poCiva na tome da je voija neposredno usmerena samo na pojedinacne stvari; one su njeni istinski predmeti, jer samo one imaju empirijski realitet. Medutim, pojmovi, klase, vrste, mogu da budu njen predmet samo posredno. Stoga sirovi i prosti Ijudi nemaju smisla za opste istine. Genij, naprotiv, zanemaruje i izostavlja ono individualno; nuino bavljenje pojedinacnim kao takvim, koje saCinjava sri prakticnog iivota, on dozivljava kao nepodnosljivi kuluk. 3.

Bavljenje filosofijom zahteva dye stvari: prvo, da imamo dovoljno smelosti da nijedno pitanje ne ostavimo na sreu, i drugo, da steknemo jasnu svest 0 onorn sto se sarno po sebi razurne, i to shvatimo kao problem. Konacno, da bismo se istinski bavili filosofijom, moramo raspolagati duhovnom dokolieom; nas duh ne sme biti potCinjen volji i usmeren na pojedinacne eiljeve, vee se eeo mora predavati znanju koje mu pruiaju culni svet i sopstvena svest. Medutirn, profesori filosofije posveeeni su svojim licnim koristima i dobieima, kao i onom 5tO do njih vodi: za njih je to glavna stvar. Zbog toga oni nisu u stanju da vide mnoge jasne stvari, niti im ikad pada na pamet da se posvete istinskim filosofskim problemima. 4.

Pesnik pred nasu fantaziju iznosi slike iz iivota, ljudske karaktere i situaeije, zatim sve to stavlja u pokret i Citaoeu prepusta

PARERGA [ PARALlPOME NA

7

I

da ih dozivi u skladu sa svojom duhovnom snagom. ZahvaljujuCi tome, pesnistvo zadovoljava ljude najrazliCitijih sposobnosti: kako mudrace, tako i budale. Filoso! medutim, ne izlaze zivot na takav naCin, vee iznosi gotove misli koje je iz njega apstrahovao, i od ci taoca trazi da razmislja isto kao ion. Zbog toga je njegova publika vrlo mala. Pesnika, prema tome, treba uporediti sa onim ko donosi cvece, a filosofa sa onim ko donosi miris, kvintesenciju cveca. Druga velika prednost pesnickih pred filosofskim dostignuCima leii u tome da sva poetska dela mogu, bez ikakvih medusobnih smetnji, da postoje jedna pored drugih, ida u njima mogu uzivati i ceniti ih i medusobno potpuno razliCiti duhovi. Sa druge strane, svaki filosofski sis tern tek sto dode na svet, poput nekog azijatskog sultana pocne da sprema propast svoje brace kao uslov sopstvenog stupanja na vlast. Jer kao sto u kosnici moze da postoji samo jedna kraljica, tako i u duhovnom svetu moze da vlada sarno jedna filo sofija. Po svojoj nedruzeljubivosti, filosofski sistemi lice na pauke od kojih svaki sedi u svojoj mrezi i gleda koliko ce se muva u nju uhvatiti, ali se ustremljuje na svakog drugog pauka cim ga primeti u svojoj bIizini. Stoga, dok pesnicka dela zive jedna pored drugih mimo poput jaganjaca, filosofski sistemi su nalik na grabljivice, i po svom nagonu za unistenjem lice na skorpije, pauke i larve nekih insekata, koje se pre svega ustremljuju na pripadnike svoje vrste. Oni na svet stupaju poput oklopljenih ljudi nastalih iz zmajevih zuba koje je Jason posejao, i isto kao i oni satiru jedni druge. Ova borba traje vise od 2000 godina: da Ii ce iz nje proizaCi konacna pobeda i trajni mir? Zbog ove sustinski polemicke prirode, ovog bellum omnium contra omnes 1 filosofskih sistema, filosofu je neuporedivo teie nego pesniku da stekne duzno postovanje. Pesnicko dele od svog Citaoca ne trazi nista drugo do da posveti nekoliko sati njegovim 1 Rat still protiv svij~.1 ~ Sve izreke i tekstove napisane na starogr&om, engleskom i fran cuskom jeziku, ako nije drukcije naznaceno, preveo je Slobodan Damnjanovic, a tekstove napisane na la~iflSkom jeziku prevela je Ana Damnjanovic (prim . prev.).

I

8

I

ARTUR SOPENHAUER

zanimljivim i uzvisenim slikama. Sto se tice filosofskog dela, one nastoji da u potpunosti promeni naCin misljenja svog citaoca i zahteva od njega da sve sto je do sada naucio, u sta je verovao u ovoj oblasti, proglasi za gresku, izgubljeno vreme i uzalud utrosen nap~r, ida zapocne iznova; u najboljem slucaju, filosof ostavlja neke rusevine dela svojih prethodnika da bi na osnovu njih postavio sopstvene temelje. Pored toga, imamo situaciju u kojoj novonastali sis tern u svakom profesoru ima protivnika po sluzbenoj duznosti, i u kojoj ponekad cak i driava odredeni sistem uzima u zastitu i svojim mocnim materijalnim sredstvima sprecava pojavu drugih nacina misljenja. Ako sad uzmemo u obzir da se velicina filosofske publike prema pesnickoj odnosi kao broj Ijudi koji zele da uce prerna broju onih koji hoce sarno da se zabave, onda mozemo shvatiti pod kojim znamenjem nastupa filosof. Sa druge strane, filosofi dobijaju priznanje mislilaca, istaknutih Ijudi iz drugih doba i drugih zemalja, bez obzira na nacionalnost: a go mila tek postepeno poCinje da postuje autoritet njihovih imena. U skladu sa tim, i zbog sporog ali dubokog dejstva filosofije na Wav Ijudski rod, istorija filosofa razvija se uporedo sa istorijom vladara, ali je prvih sto put a manje nego drugih. Stoga je velika stvar ako neko u njoj sebi stvori trajno mesto. 5.

Filosofski pisac je vodic, a njegov citalac je putnik. Ako treba da zajedno stignu na ciIj, oni pre svega moraju zajedno i da krenu, to jest, autor mora svog Citaoca da povede na put sa stanovista koje im je obojici zajednicko: a to ne moze biti nista drugo do empirijska svest, koja nam je svima zajednicka. Ovde ga on cvrsto hvata za ruku, i razrniSlja koliko ga, iduCi planinskorn stazom, korak po korak, visoko iznad oblaka moze dovesti. To je Cinio jos Kant. On polazi od opste svesti - kako 0 sopstvenom ja, tako i o drugim stvarima. Medutim, obrnuto postupa onaj koji za ishodisnu tacku uzima stanoviste navodnog intelektualnog opazanja,

PARERGA 1 PARALfPOMEN A

I

9

I

hiperfizikalnih odnosa ili eak dogadanja, odnosno stanoviste uma koje opaza natculno, iIi apsolutnog uma koji misli samoga sebe: jer, sve to znati da se ne polazi sa stanovista neposredno shvatljivog saznanja, vee sa stanovista za koje Citalac nikako ne moze da sazna da li je blisko autoru, iii je od njega miljama udaljeno. 6.

Nasa licna, ozbiljna meditacija i unutrasnje posmatranje stvari odnose se prema razgovoru sa drugim kao sto se zivi organizam odnosi prema masini. Jer, u prvom slucaju, sve deluje kao da je iseceno iz jednog komada, iii odsvirano u jednom tonskom redu; u njemu se moze dostiCi potpuna jasnost, razgovetnost i istinska povezanost i jedinstvo. U drugom slucaju, heterogeni komadi sasvim razliCitog porekla spajaju se jedni sa drugima, prisilno ostvarujuCi izvesno jedinstvo kretanja koje se cesto i neocekivano kvari. Nairne, covek jedino sebe potpuno razume; drugog razumemo tek polovicno - u najboljem slucaju mozemo postiCi sarno zajednistvo pojmova, ali ne i zajednicku opazajnu osnovu iz koje one proizilazi. Stoga duboke filosofske istine nikada na svetlo dana ne izlaze tokom dijaloga i zajednickog razmisljanja. Medutim, to je vrlo korisno za prethodno uveibavanje, za pronalazenje problema, njihovo filtriranje, a zatim dokazivanje, proveru i kritiku uspostavljenog resenja. U tom smislu sastavljeni su i Platonovi Dijalozi, pa je shodno tome iz njegove skole proizaslo skepticko usmerenje druge i treee Akademije. Kao oblik saopstavanja filosofskih misli, pisani dijalog ima smisla sarno tamo gde predmet raspravljanja dozvoljava dva iii vise potpuno razlicitih stanoviSta, 0 kojima iii Citalac moze doneti sopstveni sud, iIi su ona takve prirode da, uzeta zajedno, dopunjuju celovito i ispravno razumevanje stvari: u prvi slucaj spada i pobijanje upueenih prigovora. Ali, onda izabrana dijaloska forma mora postati dramska forma; da bi se temeljito istakla i razradila razlicitost stanovista, u njoj stvarno moraju govoriti dye strane. Bez takvog cilja, ona se, sto se uglavnom i desava, pretvara u dokonu igru.

I

]0

I

ARTUR SOPEN HAUER

7.

Ni nasa saznanja, ni nasi uvidi nikada se neee posebno uveeati kroz poredenje i raspravu sa onim sto su drugi kazali. Ter, to uvek lici na presipanje vode iz jednog u drugi sud. Uvid i saznanje istinski se mogu obogatiti sarno kroz posmatranje samih stvari: jer sarno je ono uvek spreman i blizak zivi izvor saznanja. Stoga je vrlo cudno videti kako samoproglaseni filosofi uvek idu prvim putem, dok onaj drugi, Cini se, uopste i ne poznaju; kako se uvek bave onim sto je ovaj kazao i onim sto je onaj u stvari hteo da kaze; pa tako u neku ruku stalno naopako prevreu stare sudove ne bi li utvrdili da li je u njima os tala jos neka kap; a za to vreme zanemaruju zivi izvor koji tece ispred njih. Nista toliko kao ovo ne odaje njihovu nesposobnost, i ne pokazuje lazljivost njihovih pretenzija na znacaj, dubokoumnost i originalnost. 8. Oni koji se nadaju da ee proucavanjem istorije filosofije i sami postati filosofi, treba u stvari da iz tog proucavanja nauce da se filosofi - isto kao i pesnici - radaju, ali sarno mnogo rede. 9.

Cudna i nedostojna definicija filosofije, koju, medutim, i sam Kant prihvata, jeste ona po kojoj je filosofija nauka sastavijena od Cistih pojmova. Ali, ako je u pojmovima sadriano sarno ono sto je u njih smeSteno posto je dobijeno i isprosjaceno od culnog saznanja, da Ii su oni onda istinski i neiscrpni izvor svakog uvida? Stoga se istinska filosofija ne moze ispredati iz Cistih, apstraktnih pojmova, vee se mora zasnivati na unutrasnjem i spoljasnjem posmatranju i iskustvu. Isto tako, u filosofiji se nista istinito ne postize ni kroz pokusaje kojima se sluze sofisti naseg doba - Fihte i Seling - a sa najveeom mukom i Hegel, kao ni pokusaj u koji se u oblasti morala upustio Slajermaher. Ona, isto kao i umetnost i pesnistvo,

PARERGA I PARALIPOMENA

I

II

I

svoj izvor mora imati u opazajnom shvatanju sveta: pritom je potrebno sacuvati bistru glavu, ali ne i biti toliko hladnokrvan da one sto smo saznali ne prode kroz citavo nase biee, dakle i kroz glavu i kroz srce, i da ga iz temelja ne potrese. Filosofija nije primer iz algebre, za nju vazi one sto je rekao Vovnarg: Les grands pensees

viennent du coeu~. 10.

U sustini, filosofiju svih vremena mozemo shvatiti kao neku vrstu klatna koje se kreee izmedu racionalizma i iluminizma, tj. izmedu koriSeenja objektivnih i subjektivnih izvora saznanja. Racionalizam, ciji je organ intelekt, prvobitno odreden da sluzi sarno voiji, pa stoga uvek usmeren napoije, najpre nastupa kao dogmatizam, koji sebe shvata kao nesto sasvim objektivno. Onda se smenjuje sa skepticizmom, i konacno prelazi u kriticizam, koji nastoji sa sukob resi kroz isticanje subjekta - to jest, postaje transcedentalna filosofija. Pod ovim pojmom shvatam svaku filosofiju koja polazi od toga da njen najbliii i neposredni predmet nisu stvari, vee iskljuCivo ljudska svest 0 stvarima, koja se nikako ne sme ispustiti iz vida. Ovaj pristup Francuzi dosta netacno nazivaju psiholoskom metodom, i suprotstavljaju je cisto logickoj metodi - pod kojom shvataju filosofiju, zasnovanu na objektivno misljenim i od predmeta nezavisnim pojmovima. Ali, kad do de do ove tacke, racionalizam dolazi i do saznanja da njegov Organon obuhvata sarno pojave, ali da nikad ne doseie do poslednje, unutrasnje sustine stvari. Medutim, na svim svojim stadijumima, on protiv sebe ima iluminizam, koji je sustinski usmeren ka unutrasnjosti, ciji je organon unutrasnje prosvetljenje intelektualno opazanje, visa svest, intuitivni urn, Bohja svest, sjedinjenje itd., i koji 0 racionalizmu sa omalovazavanjem govori kao 0 "prirodnoj svetlosti". Ako se u njegovoj osnovi nalazi religija, on postaje misticizam. Njegov osnovni 2 Velike istine dolaze iz srca.

I

12

I

ARTUR SOPENHAUER

nedostatak jeste u tome 5to njegovo saznanje nije saopstivo; delom zato 5to za unutrasnje opazanje ne postoji merilo identiteta objekata razlicitih subjekata; delom zato 5to se takvo saznanje moze izraziti sarno preko jezika, koji je stvoren radi spoija usmerenog saznanja intelekta, koji se sluzi apstrakcijama, pa je potpuno nepodoban da izrazi sU5tinski razlicita stanja koja cine materijal iluminizma. Stoga je iluminizam prinuden da izgradi sopstveni jezik, 5to opet, zbog vee navedenih razloga, nije moguee. Ali, buduti neprenosivo, ovo saznanje je takode i nedokazivo, 5to dovodi do ponovnog nastupa racionalizma - ovog puta u obliku skepticizma. Iluminizam se tu i tamo moze naslutiti vee kod Platona; ipak, upecatljivije se pojavljuje u filosofiji neoplatonicara, gnostika, Dionisija Areopagite, kao i Skota Erigene; prisutan je i kod muhamedanaca, kao ucenje sufija; u Indiji on dominira u Vedanti i Mimamsi. Njegovi najodlucniji zastupnici jesu Jakob Berne i svi hriscanski mistici. On nastupa i onda kada racionalizam, ne postigav5i svoj cilj, dode na kraj jedne faze; tako se na kraju sholasticke filosofije, kao njena suprotnost, izmedu ostalih pojavio kao mistika, pre svega Nemca Taulera i autora Nemacke teologije; u najnovije doba, on se kao suprotnost kantovskoj filosofiji pojavio kod Jakobija, Selinga, kao i kod poznog Fihtea. Ali, filosofija treba da bude saopstivo saznanje, pa stoga mora biti racionalizam. Shodno tome, ja sam u svojoj filosofiji, zapravo u zakljucku, ukazao na oblast iluminizma kao na nesto 5tO postoji, ali sam se cuvao da u toj oblasti napravim i jedan korak; stoga nisam ni pokusavao da izvedem krajnje zakljucke 0 bieu sveta, vee sam isao sarno do one tacke do koje je moguce doti, iduti objektivnim racionalistickim putem. Iluminizmu sam prepustio njegov prostor, gde je u prilici da na svoj nacin reSava sve zagonetke sveta, ali mu pritom nisam pruzio priliku da mi stane na put iii polemicki nastupi protiv mene. Medutim, cesto se desava da se u osnovi racionalizma nalazi prikriveni iluminizam, na koga se onda filosof osvree kao na tajni kompas, dok pritom tvrdi kako svoj put odreduje prema zvezdama,

PA RERGA I PA RALIP O M ENA

I

13

I

to jest prema spoljasnjim predmetima, i da sarno njih uzima u obzir. Ovo je dopusteno jer on ne pokusava da saopsti neposredno saznanje, vee njegovo saopstavanje ostaje Cisto, objektivno i racionalno. Ovo je mozda slucaj sa Platonom, Spinozom, Malbransom i nekim drugim. Ali, to se nikoga ne tice - jer je to tajna njihovog srca. Meautim, bestidno i sramno deluje glasno pozivanje na intelektualno opazanje i drsko prepricavenje njegovog sadriaja, praeeno pozivanjem na objektivnost, sto nalazimo kod Fihtea i Selinga. Uostalom, uzet po sebi, iluminizam je prirodan i utoliko opravdan pokusaj zasnivanja istine. Spolja usmereni intelekt predstavlja puki organon za ciljeve volje, pa je prema tome sekundaran, odnosno predstavlja sarno deo naseg celovitog ljudskog biea: on pripada pojavi, njegovo saznanje je prilagoaeno sarno njoj , buduCi da on postoji sarno radi tog cilja. Sta onda moze biti prirodnije nego da se, kada intelektualna saznajna moe pretrpi neuspeh, za pomoe obratimo svom citavom bieu, koje je i stvar po sebi, odnosno koje pripada istinskoj sustini sveta, pa stoga na neki naCin mora u sebi nositi resenje svih zagonetki; sta nas sprecava da budemo poput starih Nemaca, koji su, kada sve prokockaju, konacno zalagali i sopstvenu licnost? Ali, jedini ispravan i objektivno vazeCi naCin da se to postigne jeste da se shvati empirijska Cinjenica volje, koja u nasem unutrasnjem bieu postoji kao sarna njegova sustina, i da se ta Cinjenica primeni na objektivno spoljasnje saznanje, kao sto sam ja to ucinio. Meautim, iluministicki put, iz vee poznatih razloga, ne dovodi nas do postavljenog cilja. 11.

Cisto lukavstvo osposobljava nas sarno za skepsu, ali ne i za filosofiju. Meautim, skepsa je u filosofiji one sto je u skupstini opozicija; ona je ne sarno dobrodosla, vee je i neophodna. Uopsteno gledano, ona poCiva na tome da filosofija nije u stanju da pruZi oCiglednost koju ima matematika - isto kao sto covek u sebi nerna onu nagonsku snalazljivost, koja je u zivotinjama a priori data.

I

14

I

ARTUR SOPEN H AUER

Stoga se protiv svakog sistema uvek moi e istaCi skepticki staY. Ali, njegova tei ina u odnosu na sistem toliko je mala da tom sistemu ne nanosi vise stete nego sto to aritmetici Cini aproksimativna vrednost kvadrature kruga. Ono sto znamo dobija dvostruku vrednost ako znamo one sto ne znama. Jer, na taj nacin se one prvo oslobada sumnje koja nas obuzima kada, poput Selinga, na primer, tvrdimo kako znamo one sto zapravo ne znamo. 12.

Sudavi uma jesu oni pouzdani iskazi za koje svako, bez prethodnog istraiivanja, smatra da su istiniti, i koje, cak i kada bismo to hteli, ne bismo mogli da dokaiemo, jer bismo u tom slucaju morali prvo da u njih posumnjamo. Ovi sudovi su tako cvrsto poverenje u svoju vrednost stekli zato sto su u nama prisutni od onog trenutka kada pocnemo 0 necem da mislimo i govorimo. Navika da se njima slulimo stara je isto koliko i navika da mislimo, pa zato nismo u stanju da te dye navike odvojimo jednu od druge; one su, da tako kaiemo, srasle sa nasim mozgom. Ovo sto smo rekli toliko je istinito da je davanje primera za njega s jedne strane suvisno, a sa druge opasno. 13.

Nijedno shvatanje sveta, zasnovano na objektivnom opaianju stvari i doslednom izvodenju, ne moie biti u potpunosti laino, vee je u najgorem slucaju sarno jednostrano: takvi su, na primer, dosledni materijalizam, apsolutni idealizam itd. Svi su oni istiniti; ali svi su istovremeno istiniti, sto znaci da je njihova istinitost relativna. Nairne, svako takvo shvatanje istinito je sarno sa odredenog stanovista, kao sto se neki predeo na slici prikazuje sarno sa jedne tacke posmatranja. Ako se, medutim, uzdignemo iznad stanovista nekog takvog sistema, mi shvatamo relativnost njegove is tine, to jest njegovu jednostranost. Apsolutnu istinu moie nam pruiiti sarno one stanoviste koje se uzdii e iznad svega i sve uzima u obzir. U skladu sa tim, istinito je, na primer, kad sebe posmatram kao Cist

PA RER GA I PA R A Lf POMENA

I

l5

I

vremenski proizvod prirode, koji je nastao i koji je osuden na propast - kao 5tO to Cini Propovednik: ali je ostovremeno istinito i to da sam ja sve 5to je bilo i 5to postoji, i da izvan mene nema niceg. Isto je tako istinito kada ja, po ugledu na Anakreonta, za najvi5u sreeu smatram uzivanje u sada5njosti; ali istovremeno je istinito kada lekovitost patnje i nistavnost i propadljivost svakog uzivanja, kao i samu smrt, doZivljavam kao cilj svog zivota. Sve se ovo zasniva na tome da je svako dosledno sprovedeno stanovi5te sarno jedno, u pojmovima izrazeno objektivno shvatanje prirode. Ali priroda, tj. one 5tO se opaza, nikada ne laze i ne protivreCi sebi, jer njeno biee takve stvari iskljucuje. Protivrecnost i laz postoje sarno u misljenju koje se ne zasniva na objektivnom shvatanju, na primer u optimizmu. Medutim, objektivno shvatanje moze biti nepotpuno; tad a ga ne treba opovrgavati, vee ga treba dopuniti. 14.

Ljudi neumorno prekorevaju metafiziku, zato sto uporedena sa prirodnim naukama ostvaruje tako beznacajan napredak. Vee je Volter uzviknuo: Oh, metaphysique! Nous sommes aussi avances que du temps de premiers DruidesP Ali, koja je druga nauka u svim vremenima imala protivnika ex officio (po sluzbenoj duznosti), narucenog driavnog tuzioca, pobednika na kraljevskom turniru, koji u punom oklopu neprekidno nasree na nju, li5enu i odbrane i oruzja? Ona nikad neee pokazati pravu snagu, sposobnost za napredovanje, sve dok joj pod pretnjom budu pripisivali nesposobnost da se izbori sa tako velikim teretom dogmi. Prvo nam vezu ruke, a onda se rugaju na50j nemoCi. Religije su sebi prisvojile metafizicke sklonosti Ijudi, pa su ih delom blagovremeno oslabile utiskivanjem svojih dogmi u njihovu svest, a delom su zabranile i uskratile njihovo nepristrasno izrazavanje, tako da je slobodno istrazivanje najvaznijih 3 O. metafiziko!

los llvek smo tamo gde smo bili II doba prvih

Drllida!

I

16

I

ARTUR SOPENHAUER

najzanimljivijih problema biea po sebi ili direktno zabranjivano, ili direktno sprecavano, ili subjektivno onemogueavano kroz vee pomenuto slabljenje. Tako se desilo da najuzvisenije ljudske sklonosti budu u okovima. 15.

Uslov da budemo tolerantni prema neobicnim i neprihvatljivim shvatanjima, i strpljivi prema onom koji nam se suprotstavlja, jeste moida svest 0 tome koliko cesto smo mi sami 0 istom predmetu isticali uzajamno nespojiva misljenja, i koliko smo bas ta misljenja menjali, ponekad u vrlo kratkom vremenu; svest da smo cas jedno, cas drugo misljenje odbacivali, pa opet prihvatali, jer nam se predmet pokazivao cas u ovom, cas u onom svetlu. Stoga za pristup misljenjima koja protivrece nasim uverenjima niSta nije podesnije od govora tipa: "lsto to sam ranije i ja mislio, ali ... ". 16.

Pogresno ucenje, bilo da je nastalo iz pogresnog pristupa iIi da je rezultat rdave namere, uvek racuna na specijalne okolnosti, odnosno na odredeno vreme; istina vaii za sva vremena, cak i onda kada ne znaju za nju Hi nastoje da je uguse. Jer, tim se u dusi pojavi malo svetlosti, iIi u nju spolja dode malo sveieg vazduha, odmah se nade neko ko ee to obnarodovati i braniti. Bu.duCi da is tina nije proizvod namera neke stranke, u svakom dobu nati ee se neka izvrsna glava koja ee je zastupati. Jer, ona je nalik na magnet koji uvek u na svakom mestu pokazuje na jednu apsolutno odredenu tacku; a pogresno ucenje je kao kip koji rukom pokazuje na drugu statuu, ali koji, kada se od nje odvoji, gubi svaki znacaj. 17.

Ono sto najvise sprecava otkrivanje is tine nije u stvarima utemeljeni laini sjaj koji nas vodi u greske, niti neka neposredna

PARERGA 1 PARALlPOMENA

I

17

I

slabost razuma, vee je to unapred stvoreno misljenje, predrasuda koja se a priori suprotstavlja istini i liCi na protivan vetar koji brod nosi u pravcu suprotnom od onoga gde se nalazi kopno - i zbog koga kormila i jedro nicemu ne sluze. 18.

Geteove stihove iz Fausta:

Ona sta si ad starih nasledia, Sam steci, da se tvajim smatra komentarisem na sledeCi naCin. Ono sto su mislioci pre nas vee otkrili, a sto smo nezavisno od njih, koristeCi sopstvena sredstva, sami saznali, ima veliku vrednost i korist. Ono sto smo sami smislili razumemo mnogo dublje od onoga sto smo nauCili. Ako ga kasnije pronademo kod nekog prethodnika, ono neocekivano postaje potvrda is tine od strane priznatog autoriteta; na taj naCin sticemo pouzdanje i ubedenje koje smo spremni da branimo od svakog protivnika. Medutim, ako smo nesto prvo pronasli u knjigama, pa ga zatim potvrdili sopstvenim razmiSljanjem, mi nikad nismo sigurni da smo to sami smislili i izrekli, a ne sarno ponovili reci prethodnika i pronasli ono sto je vee pronadeno. U pogledu izvesnosti same stvari, ovo predstavlja veliku razliku. Jer, u krajnjoj liniji mogli smo da ponovimo gresku koju je nas prethodnik napravio, kao sto voda lako nalazi korito kojim je vee tekla. Ako dvojica racunaju nezavisno jedan od drugog, pa dodu do istog rezultata, taj rezultat je sigurniji nego kada jedan racuna, a drugi sarno pregleda racunski postupak. 19.

Zbog prirode naseg intelekta koji je proizasao iz volje, ne mozemo se uzdriati da svet ne shvatimo ili kao ciij, ili kao sredstva. 'Prvo znati da se biee sveta opravdava njegovom prirodom, i da se, prema tome,:'pretpostavlja njegovom nebiCu. Medutim, ovo uverenje potkopava svest da je on sarno 'zborno mesto smrtnih i

18

I

A R TUR SOPENHAUER

napaeenih stvorenja. Ne mozemo ga shvatiti ni kao sredstvo, jer bi u tom slucaju beskrajnost vremena koj e je vee proteklo omogueilo da se postigne svaki ciIj koji se moze postiCi. Iz ovog proizilazi transcedentnost primene prepostavke naseg intelekta na celinu svih stvari, odnosno sveta kao takvog. Transcedentnost znati da ona vai i u svetu, ali ne vazi za njega. Na osnovu toga postaje jasno da ona proizilazi iz prirode intelekta, koji, kao sto sam pokazao, nastaje radi guzenja pojedinacnoj voljU koji je, prema tome, upucen iskljuCivo na ciljeve i sredstva; sve ostalo ostaje izvan njegovih saznajnih i pojmovnih sposobnosti. 20.

Kad bacimo pogled izvan sebe, i kada ugledamo neizmerno veliki svet i bezbrojna stvorenja u njemu, nase ja - kao puki individuum - postaje nistavno, i cini se da nestaje. Pod pritiskom ove mase i broja mislimo da je na pravorn putu sarno ona filosofija koja je usrnerena napolje, pa je, dakle, i objektivna filosofija. U pogledu ovoga najstariji grcki filosofi nisu irnali nikakvu surnnju. Ako, naprotiv, pogledamo U sebe, onda vidimo pre svega da se svaki pojedinac zanima uglavnorn za sebe sarnog, da je sarnorne sebi vredniji nego sve ostalo, uzeto zajedno. Iz toga proizilazi da on sebe sarnog saznaje neposredno, a sve ostalo sarno posredno. Ako uz to jos usvojirno da se svesna i saznajuca bica apsolutno rnogu zarnisliti sarno kao individuumi, da stvorenja lisena svesti imaju sarno polovicno, posredno bice, onda shvatarno da individuurni poseduju istinsko i pravo postojanje. Ako pritorn jos pomislirno da je objekt uslo vljen subjektorn, onda shvatarno da onaj neizrnerni spoljasnji svet svoje biee ima sarno u svesti saznajuCih stvorenja, da se zasniva na bicu pojedinaca, svojih nosilaca, i da je to zasnivanje takve prirode da se svet rnoze shvatiti kao dodatak, akcidencija individualne svesti. Ako, dakle, sve ovo imarno u vidu, onda dolazirno do uverenja da je ispravna sarno ona filosofija koja je usmerena unutra, na subjekt, kao na ono sto je neposredno dato; sto znaci da je ispravna sarno

PARERGA I PARALlPOMENA

I

19

I

novija, postkartezijanska filosofija, a da su stari mislioci prevideli glavnu stvar. Ipak, potpuno ubedenje u one sto smo rekli dobieemo tek onda kada, duboko poniruCi u sebe, steknemo svest 0 oseeaju prvobitnosti, koji postoji u svakom saznajnom stvorenju. Pa cak i vise od ovoga. Svaki, pa cak i najbeznacajniji covek, u svojoj jednostavnoj samosvesti sebe dozivijava kao najstvarnije biee, u sebi nuzno nalazi istinsko srediste sveta, pa cak i praizvor celokupne stvarnosti. Moze Ii ova prasvest Iagati? Njen najjaci izraz predstavIjao je reCi Upanisada: Hae omnes creaturae in totum ego sum, et praeter me ens aliud non est, et omnia ego creata Jeci 4 , koje onda predstavljaju prelaz ka iluminizmu, pa cak ka misticizmu. Ovo je, dahle, rezultat posmatranja usmerenog ka unutra. Za posmatranje koje je usmereno na spoIjasnji svet nase biee pretvara se u prah i pepeo. s 21.

o podeli filosofije, koja je posebno vazna za njeno izlaganje, po mom misljenju treba reCi sledeee. Filosofija se zasniva na iskustvu, ali, za razliku od drugih nauka, to nije ovo iIi one odredeno iskustvo, vee iskustvo uopste, iskustvo kao takvo, sa svojim moguenostima, oblastima, suStinskim sadriajem, svojim unutrasnjim i spoljasnjim elementima, formom i materijom. Da filosofija, prema tome, mora imati empirijske temelje i da se ne moze ispredati iz apstraktnih pojmova, detaljno sam dokazao u 17. glavi drugog tom a svog glavnog dela. To sam na sazet nacin izlozio i u 9. odeljku ovog rada. Iz navedenog iziaganja dalje sledi da filosofija prvo mora posmatrati medijum u kome se iskustvo uopste predstavlja, a zatim i formu i sadrZaj tog iskustva. 4 fa sam u celini sva ova tvorevina, i izvan mene ne postoji nijedno bice, ja sve stvaram; Oupnekh, J, p. 122. S Konacno i beskonacno jesu pojmovi koji znacenje dobijaju tek u odnosu na prostor i vreme; stoga su i jedno i drugo beskrajni i beskonacno deljivi. Ako ova dva pojma primenimo na druge stvari, onda oni moraju ispurlJavati prostor i vreme i ucestvovati u rtjihovim o~'obinama': Iz ovoga se moie utvrditi velicina zloupotrebe koju su filosofCiCi i hvalisavci ovog velUi sa tim pojrt1ovima ucinili.

I

20

I

ART U R SOP E N H A U E R

Ovaj medijum je predstava, saznanje, dakle - intelekt. Stoga svaka filosofija mora da zapocne sa ispitivanjem saznajnih sposobnosti, njihovih formi i zakona, kao i njihove vrednosti i granica. Takvo istraiivanje time postaje philosophia prima (prva filosofija). Ona se deli na razmatranje primarnih, to jest culnih predstava, deo koji moiemo nazvati dijanologijom, iIi ucenjem 0 razumu, i na razmatranje sekundarnih, tj. apstraktnih predstava i zakona njihovog delovanja; taj deo nazivamo logika, odnosno ucenje 0 umu. Ovaj opsti deo obuhvata - iIi, bolje receno, zastupa - i one sto se ranije zvalo ontologija, sto se shvatalo kao ucenje 0 najopstijim i najsustinskijim svojstvima stvari uopste, i kao takvo se izlagalo. BuduCi da kao osobine stvari po sebi smatramo sarno one sto im pripada u vidu forme i prirode nase sposobnosti predstavljanja, buduCi da se sve sto shvatamo mora predstaviti preko tih sposobnosti, onda je sigurno da sve sto je saznato mora imati njihove osobine. To mozemo uporediti sa situacijom u kojoj se boja stakla pripisuje predmetima koje gledamo kroz njega. Filosofija u uiem smislu, koja proizilazi iz ovih istraiivanja, jeste metafizika; ona stvari ne proucava, ne ureduje i ne posmatra u njihovim medusobnim vezama, kao nesto sto prosto postoji, kao prirodu, vee im pristupa kao datoj i uslovljenoj pojavi, u kojoj se ispoljava od te pojave razliCita sustina, odnosno stvar po sebi. Ovu sustinu ona nastoji da bliie ispita. Sredstva ovog ispitivanja delom su povezivanje spoljasnjeg i unutrasnjeg iskustva, a delom postizanje razumevanja celokupne pojave, uz pomoe pronalaienja njenog smisla i odnosa - sto se moie uporediti sa desifrovanjem nekog zagonetnog, nepoznatog spisa. IduCi ovim putem, ona od pojave dospeva do onog sto se pojavijuje, do onog sto se krije iza nje, dakle do ta meta ta physika. U skladu sa tim u njoj razlikujemo tri dela: Metafiziku prirode, Metafiziku lepog i Metafiziku morala.

PARERGA I PARALlPOMEN A

I

21

I

Medutim, izvodenje ove podele vee pretpostavija metafiziku. Ona, nairne, pokazuje da se stvar po sebi, unutrasnja i poslednja sustina pojave, nalazi u nasoj volji. Zatim se, posle razmatranja naCina na koji se ona pokazuje u spoljasnjoj prirodi, ispituje njena sasvim drukCija i neposredna manifestacija u nama samima, iz cega proizilazi metafizika morala. Ali, pre toga se razmatra najpotpunije i najCistije shvatanje njene spoljasnje, odnosno objektivne pojave, koje daje metafiziku Iepog. Racionaina pSihologija iIi ucenje 0 dusi ne postoji. Posto je Kant dokazao da je dusa transcedentna i kao takva nedokaziva i neopravdana hipostaza, rni suprotnost izmedu "duha i prirode" prepustamo filistrima i hegelijancima. Sustina coveka moze se shvatiti sarno zajedno sa sustinom svih stvari, odnosno sveta u celini. Stoga vee Platon u Fedru kroz Sokratova usta postavija pitanje u odricnom smisIu: Psihes oun fysin axios logou katanoesai oiei

dynaton einai aneu tes tou holou fyseos? - Animae vera naturam absque totius natura sufficienter cognosci osse egsistimas?6 Nairne, mikrokosmos i makrokosmos se medusobno osvetljavaju, pri cemu se u sustini pokazuje ista stvar. Ovo razmatranje povezano sa unutrasnjim bieem coveka koje prozima i ispunjava Citavu metafiziku u svim njenim delovima ne moze se izdvojeno razmatrati kao psihologija. Medutim, antrapologija se moze izgraditi kao iskustvena nauka, ali je ona delom anatomija i psihologija, a delom cista empirijska psihologija, tj. na posmatranju zasnovano saznanje moralnih i intelektualnih ispoljavanja svojstava ljudskog roda, kao i individualnih razlika koje se javljaju u ovoj oblasti. Tri dela metafizike iz ovoga, kao empirijski materijal, preuzimaju ono sto je najvaznije, pa ga dalje obraduju. Ono sto preostane zahteva fino razmatranje i produhovljeno shvatanje, pa i posmatranje sa jednog viseg stanovista. Pod tim mislim na jedinstveno razmisIjanje 6 Mislis Ii da je moguce kako treba poznati prirodu duse, bez poznavanja prirode vasi, one?, PlatQn, !jon, Gozba, Pedal; prevo M, Durie, Beograd, 1970, str. 169.

I

22

I

ART U R SOP E N H A U E R

koje se moze pronaCi u spisima prefinjenih duhova kakvi su bili Teofrast, Montenj, Larosfuko, La Brijer, Helvecije, Samfor, Adison, Seftsberi, Senston, Lihtenberg i drugi, ali ga ne treba ni traziti ni trpeti u zbornicima profesora filosofije, koji ne samo sto su liseni duha, vee su i njegovi neprijatelji.