Filiberto Menna - Proricanje Estetskog Društva

F iliberto Menna PRORICANJE ESTETSKOG DRUŠTVA

Filiberto Menna

PRORICANJE ESTETSKOG DRUŠTVA Esej o umetničkoj avangardi i modernom arhitektonskom pokretu

radionica SIC

Beograd, 1984.

Izdaje radionica SIC Studentski izdavački centar UK SSO Beograda Balkanska 4 /IV , Beograd

naslov izvornika Filiberto M enna Profezla di una socletA estetlca Lerlcl editore, Roma 1968.

recenzenti Ješa Denegri Ivan Vejvoda

glavni i odgovorni urednik Žarana Paplć

urednik Branko Mašlrević

provele M ilana Piletić M ilena Marjanović

grafička oprema Slobodan Ivkov

lektor i korektor Ida švagllć

štampa »Srboštampa«, Dobračlna 6— 8, Beograd tlraž 1 000

Beograd, Jun 1984.

Posvećeno Tuliju Lencu

Na sreću naša planeta je slabo oprem ljena. Treba istrgnuti sreću od budućih dana.

MAJAKOVSKIJ

SADRŽAJ

Predgovor drugom italijanskom izdanju Predgovor — — — — — —

— —

— — — —

ESTETIČNOST KAO IDEOLOGIJA Um etnost za promenu života — — — — Šiler: estetska dim enzija i odvajanje od p o li­ tike — — — — — — — — — Romantičko nasleđe — — — — — — -t

9

27

31 36 40

i

KRITIKA INDUSTRIJSKIH PRILIKA Savršen pro sto r Utopije — — — — — Potrošač, taj Protej sa hiljadu glava — — Izveštaj iz Londona 1851. — — — — — Raskin i prekid sa v ikto rija n s k im kom prom isom

43 48 51 57

BODLEROV STAV Um etnost, progres i in dustrija — — Bodler i m oderni grad — — — Pesme u prozi: program irana struktura

— — — — — —

61 66 68

PREMA ESTETSKOM SOCIJALIZMU M oriš i oslobođeni rad — — — — — Za estetsku in teg raciju — — — — — Van de Velde: prostor za jednu ritualnu ekstazu

71 73 76

AVANGARDA I MODERNI POKRET Sociološka pozicija — — — — Trijadička shema — — — — Utopija De S tijla — — — — — Le Korbizije: arhitektura kao događaj Rajtov testam ent — — — —

81 83 85 87 90

— — — — —

— — — — —

KRITIKA I ARHITEKTURA IZM EĐU DVA RATA Estetska perspektiva i politička perspektiva A rhitektura i ideologija — — — — — O sveta O rfeja — — — — — — — Organska dim enzija

— —

— —

—

— —

—

—

117

Potvrđivanje humanističkih nauka — Prava imaginacije — — — —

— —

— —

125 130

POVRATAK UTOPIJI Prema gradu budućnosti

Pogovor

—

—

97 101 108 112

133

PREDGOVOR DRUGOM ITALIJANSKOM IZDANJU

Um etnost kao put ka »konačnom oslobođenju čoveka« je ste ideja vodilja M ondrijanove (M ondrian) poetike i is to ­ vremeno sre d išn ji postu la t is to rijs k ih avangardi. Reč je o e s te tič k o j id e o lo g iji koja upravo um etnosti daje zadatak da ponovo poveže pojedinca i društvenu sredinu, da, pre­ ma Š ileru (S ch ille r) vaspostavi »potpunog čoveka u nam a«. Na is to rijs k u i te o rijsku ograničenost ovakve estetičke perspektive više puta je ukazivano, naročito zarad ne­ prikladnog vrednovanja p o litič k o g činioca i ne uvek realis­ tičke analize društvenih snaga koje su u ig ri i kadre da na konkretnu ravan prenesu že ljeni preobražaj individualnog i kolektivnog života. Lično sam nastojao da ponovo razm ot­ rim glavne etape m oderne este tičke id eolo gije i da obuh vatim njihov ukupni sm isao u dugom nizu ogleda posveće­ nih um etničkim avangardama i arhitektonskom pokretu, sa­ branih u dvema knjigam a, Pravilo i slučaj. A rhitektura i dru­ štvo (1970) i Pregled kritik e (1982). M eđutim , sveukupni sm isao estetičke perspektive, kao odgovora na problem e koje postavlja m oderno društvo, u dijale k tič k o m odnosu prem a p o litič k o j perspektivi i tehničkoj perspektivi, nalazi se u m o nografiji M ondrijan iz 1962, posle koje je izašao uvod za sve spise holandskog um etnika k o ji su objavljeni u Ita liji 1975, a naročito u ogledu Proricanje estetskog dru­ štva. Njegovo drugo izdanje je ovde pred nama i nadam se da su poneke njegove tem e još uvek aktualne. Uostalom, ovaj ogled je nedavno pronašao Lamberto P injo ti (L. Pignotl) i ko ris tio ga kao polaznu osnovu za č itav niz in terven­ cija posvećenih odnosim a um etničkog i estetičkog i mogu­ ćem odgovoru k o ji um e tn ički rad jo š i danas može da po­ nudi problem im a razvijenih in d u s trijs k ih društava, i to eks­ panzijom raširene I norm atizovane e s te tič n o s ti'. No svrsi' F. Menna. Profezla di una societš estetica. Saggio sull’avanguardia a II movlnqento moderno in archltettura, Lerlcl, Roma 1968. Za još uvek aktualni utlcaj mog Proricanja i za preispitivanje njegovih temelja u narednim kritičkim predlozima uporedl L. Pignotti, II discorso confezlonato, posebno poglavlje Lo sperimentallsmo dl massa, Vallecchl, Flrenze 1979.

sh od nost pon ovnog b a vlje n ja ov im m o jim te k s to m iz 1968, p o tiče , č in i m i se, i iz gla vn o g pravca k o jim se k re ć e dana­ šnja d is k u s ija , u tre n u tk u kada te o re tič a ri p o s tm odem og sta n ja izg leda žele da b e zu slovno lik v id ir a ju upravo s re d iš ­ nje in sta n ce m odernog p o k re ta i avan gardi i na n jih g le ­ daju bezm alo n e trp e ljiv o , kao na o s ta tk e h u m a n is tič k e m is ­ li, k o ju konačno va lja o d n e ti na tavan. M e đ u tim , s tv a ri se ne pon ašaju tako m iro lju b iv o i pokazuje se da je rasprava otvorena, to lik o da je, p o ša v š i s je d n o g e k s p lic itn o »huma­ n is tič k o g « g le d išta , H aberm as nedavno p o tk re p io a k tu a l­ n o s t je d n o g m odernog p ro je k ta , u kom e se zapažaju p ro tiv re č n o s ti i poteškoće, a li se on zato ne p o tis k u je u stran u po k ra tko m p o s tu p k u 2. H aberm as po la z i iz sam og s re d iš ta pro b le m a p o b ija ju ć i optužbu zbog a n tiis to ric iz m a koja se če sto upu ćuje avangardam a i p rim e ć u ju ć i kako »namera da se m in ira k o n tin u ite t is to r ije objašnjava s ubve rzivnu snagu e s te tič k e s v e s ti koja se b u n i p ro tiv n o rm a tiz a c ije tra d ic i­ je, koja ž iv i od is k u s tv a pobune p ro tiv svake norm ativnosti, koja n e u tra liz u je d o b ri m o ra l kao i korisno -praktično «. Ne ra d i se, dakle, o a n tiis to ric iz m u , već o o d b ija n ju obra­ zaca i » n e u tra liza cije kanona k o ju v rš i is to ric iz a m kada za­ tvara is to r iju u m uzej«. S druge strane, m noga m esta sm a­ trana s tra te š k im ,na p o s tm o d e rn o j k a rti pokazuju se zapra­ vo kao posta vke koje su već razrađene u u m e tn ič k o j ( i ne sam o u m e tn ič k o j) »m odernoj« p raksi, č iji se znak, im e, po­ z ic ija je d n o sta vn o m enjaju. P o stm oderno m ože stoga da se in te rp re tira kao » filo ­ z o fija svođe nja na nulu«, koja poznaje ono š to jo j prethodi, a li ga bezbrižno p re p isu je , p re fo rm u liš e i re c ik lira 3. Tak­ v ih p rim e ra im a m nogo, na neke m eđu njim a, p rilič n o t i­ pične, n a ić i ćem o tokom našeg izlaganja. O dmah bih naveo jedan takav p rim e r, apso lu tn o paradigm atičan, zahv a lju ju ­ ć i kom e se hvata na d e lu ; p rilik o m o p e ra c ije reciklaže, je ­ dan od n a jve ćih te o re tič a ra »po stm odem og stanja«. Go­ vo rim o Liota ru (L yo ta rd ) k o ji u sv o ju shem u u k lju č u je je d ­ nu in te rp re ta c iju u m e tn o s ti i u m e tn ič k o g rada koja sasvim le g itim n o pripada poe tika m a avangardi i neg ativnoj k r it ič ­ k o j m is li, posebno ono j s k lo n o j Adornu, koja te p o e tik e na­ novo razm atra i iščita va. P o stm oderno sta n je je, kaže Liotar, obeleženo nastupan jem in fo rm a c ijs k e lo gike, koja je re la tiv n o je dnostavna, je r je »za n ju potre b n o m o ći i s lo ­ ženi izraz p re v e s ti u o b lik je d in ic e in fo rm a c ija /n e in fo rm a cija, to je s t prem a alg e b a rs k o j b in a rn o j lo g ic i: da/ne«. Sa­ mo pod ovim uslo vim a izrazi p o s ta ju k o n k u re n tn i i m ogu da se a firm iš u na govornom t r ž iš tu M e đ u tim , ovom d o m i­ nantnom n a sto ja n ju s u p ro ts ta v lja se rad um etnika ( i nauč­ nika) k o ji n a s to ji da izm akne in fo rm a c ijs k o j lo g ic i razrađu­ ju ć i »izraze za koje se do sada n ije čulo, te su po de fin i5 J. Habermas, 10

Moderno,

Postmoderno e

Neoconservatorismo,

»Alfabeta«, m art 1981. 3 P. Battista, D istratto Stil Nuovo, »Pagina«, maj— jun 1981.

ciji, i barem u prvo vreme, nesaopštivi«. Dovde uistinu ne­ ma ničeg novog u odnosu na svesno dovođenje u krizu norm alne kom unikacije od strane m odernih um etničkih is ­ kustava i njihovog tum ačenja koje nam nudi upravo Haber­ mas kada piše da avangarda »inscenira d ija le k tik u tajne i skandala, um ešno nastojeći da fascinira jezom koja proističe iz čina obesvećenja — a istovrem eno bezi od svojih banalnih re zultata«. No Liotar nakon toga in s is tira na ovoj lin iji, uz s in k re tis tič k o spajanje negativne m is li i a n a litič ­ kog stava: »U um etnost i je važna produkcija del a u k o ji­ ma su pravila koja sačinjavaju delo kao takvo istražena unutar samog dela. Da b i se to učin ilo nije potrebna teo­ rija ; rekao bih, čak, da je potrebno da te o rije nema«. Ovde, iako to naizgled zaboravlja, Liotar zapravo preuzima, jedno­ stavno p rom enivši znak, v e lik i te o rijs k i doprinos a n a litič ­ kih pravaca, k o ji su p o s ta v ili problem sam oposm atranja um etnosti i izra zili zahtev da se delo is p itu je »unutar sa­ mog dela«. I samo nepoverenje koje Liotar i spol java pre­ ma te o riji i k r itic i po tkre p lju je stav k o ji je već čvrsto ukorenjen u m odernoj tra d ic iji, u pravcu k o ji su o d re d ili A d or­ no i H orkhajm er (H orkheim er) u D ija le k tic i ilum inizm a. Ka­ da ova dvojica autora tvrde da se nad »um etničkim ostva­ renjima« (kao um etnošću) nadvila pretnja da budu sabrana i n eu tralizovana kao »kultura« i da » im en itelj 'k u ltu ra ' već sadrži u sebi m ogućnost posedovanja, unošenja u fioke, kla sifikacije, onoga što se s kulturom dešava u carstvu adm inistracije«, to znači da su već označili obim u k o ji se na kraju sm ešta i Liotar, kada tv rd i da je tema te o rije »tip izlaganja koje se nužno poziva na sistem «4. Iste one hipo­ teze koje sam ja izneo u Proricanju estetskog društva iz­ gleda nailaze na više pandana, često neočekivanih, u ob­ la s ti postm oderne teorije, poput one koju je nedavno p/eform ulisao Bar ii i (B a rilli) u uvodu za drugo izdanje knjige Između prisustva i odsustva5. Tamo su ponovo razmotrena, jasno uz prom enu znaka i uključivanje u postm odernu she­ mu, neka strateška m esta iz mog Proricanja (gde se ona, m eđutim , ja v lja ju u k o n tin u ite tu prem a p e rs p e k tiv i avan­ gardi), poput predviđanja o postin d u s trijs k o m društvu i. s njim a povezane, hipoteze Danijela Bela (D aniel B ell) o kraju ideologija. O setno je p risustvo m islila ca poput Mekluana (M cLuhan) i M arkuzea (M arcuse) i spoj k o ji oni nazi­ ru, iako iz ra z lič itih uglova, naprednih tehnologija i raširene e stetičnosti. O vi te rm in i su usko povezani, s obzirom da M ekluan m odel p o stin d u strijsko g društva, obeleženog pre­ vlašću tehničkih i ku ltu rn ih delatnosti, doprinosom kibernetlke koja upravlja in dustrijom , nadm oći in form acijskih s i­ stem a i povećanjem slobodnog vremena, shvata kao »teh­ nološki izazov« upućen im a ginaciji i krea tiv n o s ti pojedinca. 4 J. F. Lyotard, Regole e paradossi, -Alfabeta«, maj 1981. 5 R. BariIII, Tra presenza e assenza, II izdanje, Bompiani, Milano 1981. (I Izdanje 1974).

»Na pragu p o s tin d u s trijs k o g d ru š tv a ( il i e le k trič n e ere o k o jo j g o v o ri M e k lu a n ) — pis a o , sam u P rorican ju — čeka nas prava p ra vca ta k re a tivn a nem ezis: do ista , k ib e rn e tič k a te h n o lo g ija n ije sam o p ro s t p ro d u ž e ta k m e h a n ič k ih p rin ­ cipa iz in d u s trijs k o g perio da, ve ć u odnosu na ove b eleži o d lu č u ju ć i k v a lita tiv n i sko k ka b liž o j pov e z a n o s ti te h n o lo ­ g ije i e s te tič n o s ti« . Taj skok, iz m o je tadašnje ( i sada šnje) p e rs p e k tiv e , ne p re d s ta v lja p o ric a n je e s te tič k o g p ro je k ta avangardi, a svakako tako m is li i M eklua n, kada iz d ru š tv e ­ n ih shem a s v o js tv e n ih e le k trič n o j a u to m a tiz a c iji iz v la č i obe ležja k u ltu rn o g m odela zasnovanog na »nezavisnom ra ­ du i u m e tn ič k o j a u to n o m iji« i d e fin iš e u m e tn ik a kao »čo­ veka in te g ra ln e s v e s ti«, d o d e lju ju ć i m u čak i zadatak da » stvo ri žive m odele jo š n e s a z re lih d ru š tv e n ih s itu a c ija «. Tim e M e klu a n pon ovo pre u z im a g lavnu te m u e s te tič k e p e r­ sp e k tiv e avan gardi i p re b a c u je je na ravan realn e m oguć­ nosti, ia ko ona »još n ije sazrela u d ru š tv u «. O vakva lin ija ko n tin u ite ta č in ila m i se ( i jo š uvek m i se č in i) jo š izra­ ž e n ijo m u m is li M arkuzea, u k o jo j sam zapazio je d n u v rs tu » filo zo fske provere« m oderne e s te tič k e id e o lo g ije , je r ona »ne sam o da se vraća H e gelu i M a rk s u (M a rx ), već i Š ile ru i F u rije u (F o u rie r) i, id u ć i n jih o v im stopam a, vezuje se za e s te tič k i eudem onizam m oderne u m e tn ič k e k u ltu re , od Vilije m a M o ris a (W illia m M o rris ) do Pita M ondrijana«. O vakvo tu m a če n je je nedavno ponovo izneo V atim o (V a ttim o ) povodom tem e »sm rti« u m e tn o s ti u k o n te k s tu isto rijs k ih a van gardi i neoavangardi. G o v o re ć i o M arkuzeu, V a tim o ga d e fin iš e kao »poslednjeg glas n ik a s m rti u m e t­ nosti« i p o d v la č i nje g o vu b lis k u pove zanost s e s te tič k im p ro ro ča n stvo m avan gardi s poč e tk a XX veka6. Još je dna p o tvrd a hipoteze izn ete u P roricanju može da se nađe u H a berm asovom viđ e n ju avan gardi i u n je ­ govom o tk riv a n ju »osećanja za m oderno e s te tič k o « koje se te m e lji na dvem a već s im b o lič k im lik o v im a kao š to su Š ile r i B o d le r (B aud elaire ), a k oje sam ja u P roročanstvu sm atrao p ro ta g o n is tim a m oderne in te lig e n c ije k o ji iz kom ­ p le m e n ta rn ih p o z ic ija p re fig u riš u takođe k o m ple m en tarne p o la rn o s ti avan gardi: »Kod Š ile ra — p iš e H aberm as — obe­ ćanje koje je e s te tič k a v iz ija dala, a li n ije održala, jo š im a e k s p lic itn u fo rm u u to p ije koja p revazi I azi i sam u um etnost. M eđ u tim , već kod Bodlera, k o ji p on avlja ’prom esse de bonh e u r’, u to p ija p o m ire n ja p re tv o rila se u k ritič k o odražavanje n e p om ire nog d ru štve n o g sveta«. Dakle, izgleda da je p ita n je k oje su p o s ta v ile avan­ garde i n jih o v i n a s le d n ic i daleko od toga da bude rešeno: zam isao da se ponovo pozabavim ovom svojom k n jig o m iz 1968. nastaje upravo iz p o tre b e da se ponovo p o s ta v i p ro ­ blem p e rsp e ktiva koje su o tv o r ili u m e tn ič k i p o k re ti s po­ četka XX veka i da se pokažu (m ožda s većom distan com 12

‘ G. Vattimo, Morte o tramonto dell’arte, »Rivista dl estetlca« (broj posvećen temi »Arte e metropoli«).

nego nekad, a li i bez brzopletih obračuna) njihove svetlo s ti i senke, da se ja sn ije odrede poteškoće i protivrečnosti. Povodom ograničenja pom enutih na početku, valja od­ mah dodati da apo rije e ste tičke id eolo gije u njihovom su­ daru s društvenom dim enzijom ne pripadaju samo umetnosti, već uključuju i p o litič k u dim enziju, pošto ova pretpo­ stavlja m ogućnost svog širenja u oblast društvenog, baš kao što um etničke id eolo gije im aju na umu prevazilaženje um etnosti i p roširenje svog alternativn og potencijala u generalizovanoj e s te tič k o j dim enziji. U suštini, um etnost i p o litik a im aju zajedničke sudbi­ ne, koje mogu da se prate odavno, jo š od kada- (krajem XVIII i početkom XIX veka, izm eđu ilum inizm a i roman­ tizm a) um etnost počinje da se oslanja na društveno i po njemu odmerava, slažući se i sporeći, v la s titu delatnost i tem elje same svoje opravdanosti, dok p o litik a počinje da se v id ljiv o upravlja po društvenom , u form am a naroda, vo­ lje naroda, društvenih klasa i tako dalje. Usudim o se da pretpostavim o jo š užu vezu um etn o s ti i p o litik e u obliku jednakosti, naime, recim o da se um etnost prem a estetičkom odnosi kao p o litik a prem a društvenom . Ovo zbliženje postaje jo š tešnje ako se im a na umu čin jenica da upravo revolucionarna m isao p o stu lira raspadanje p o litič k o g na kra­ ju is to rije i njegovu »smrt« u d e fin itiv n o j transparentnosti društvenog, kao što avangarde pretp o sta vlja ju »smrt« um et­ nosti i njen preobražaj u difuznu es te tič n o s t i ra z lič itu ž i­ votnu praksu. Ova ekvivalentnost, pak, dopušta uvođenje trećeg term ina, na k o ji se odnose prva dva, u sm islu da rastapanje p o litič k o g u društvenom sadržava dostizanje je d­ nog oslobođenog stanja, kao što prevazilaženje um etničkog u estetičkom p retposta vlja m ogućnost prom ene posto­ jećeg u neko drugo postojeće. No da li do prelaska jednog term ina u dru g i doista dolazi na tako m iro lju b iv način? A ako se bez teškoća prizna da ta j prelazak nije m iroljubiv, da li je on uopšte m oguć? Da li dosadašnja zbivanja makar ukazuju na neki njegov trag? Bitka oko da ti i im ati, koju su zam etnuli nadrealizam i francuska Kom unistička p a rtija izm eđu dva rata, suočila se upravo s ovim osnovnim p ita ­ njim a i pokušala da na n jih odgovori, nastojeći da ustanovi d ru k č iji i s lo že n iji odnos izm eđu term ina gore navedene ekvivalentnosti, h ija zm ički odnos kadar da poveže um etničko s društvenim i este tičko s p o litič k im . N aročito su nadrealis ti, a među njim a posebno Breton, lucidno p o s ta v ili p i­ tanje odnosa um e tn o sti i p o litik e : kada se Breton pita da II p o s to ji neka le vičarska um etnost sposobna da se brani, ili da je u stanju » ju stife r sa technique de gauche« (»da opravda svoju le vlčarsku tehniku«), on samom sebi i svo­ jim saputnicim a nalaže da dožive revoluciju, ili barem dru­ štvenu angažovanost, s gledišta um etnosti i poezije. D ru­ gim rečlm a, Breton is tič e suštinsko p o litič k i i autonomno revolu ciona rni doprinos nad re a lis tič k o g iskustva, a li se (on i njegovi drugovi) susreće s dilem om koju je is to tako ja s­

no p o s ta v io N a v il (N aviH e), naim e da l i va lja v e ro v a ti u »oslobođe nje duha ko je p re th o d i u k id a n ju buržoaskih uslova u m a te rija ln o m ž iv o tu i ko je je u iz v e s n o j m e ri nezavisno od njih«, ili, n a su p ro t tom e, s m a tra ti da je »ukidanje b u r­ žoaskih uslova u m a te rija ln o m ž iv o tu nužno za o s lobođen je duha«. U p ita n ju je a n tin o m ija koja p ro ž im a č ita v o nadrealis tič k o dešavanje, pod e lje n o , kao š to je p is a o Benjam in, iz­ m eđu pob une i re v o lu c ije , to je s t izm eđu »oslobođe nja sa svog g le d išta « , š to se sm a tra n a jn e p o s re d n ije re v o lu c io n a r­ nim i je d in o m s tv a ri k o jo j se v a lja p o s v e titi, i k o n s tru k tiv ­ nog, d ik ta to rs k o g vida r e v o lu c ije 7. B ilo kako bilo, izvesno je da n a d re a lis ti p rih v a ta ju u s lo v k o ji je N a v il p o s ta v io kao nužan, a li ne i d ovo lja n, je r ne d ozvo lja va ko m p le m e n ta r­ n o s t oslo b o đ e n ja p o je d in ca i p o e ts k e a k c ije kao neophod­ nog sre d stva k o jim se to o s lobađan je postiže . Stoga u n ji­ hovom is k u s tv u »predstava i je z ik im a ju prvenstvo«, kao što uviđa B enjam in, k o ji podseća na B retonovu belešku: »Tišina. H oću da prođem onuda kuda jo š n ik o n ije prošao, tiš in a ! — P osle Vas, p r e m ili Jeziče«. Iz is to g razloga u s re d iš tu pažnje n a d re a lis ta nalaze se tem e s u b je k ta i sva­ kodnevnog živo ta, lju b a vi, čak i sreće. A B reton m ože da tv rd i da, u k o lik o je eros te m e lj u m e tn ič k o g isku stva, a poe­ zija je dna vrs ta (tran sp o n o v a n o g ) vežbanja u lju b a v i, onda je nužno »sve sti u m e tn o s t na njen n a jje d n o s ta v n iji izraz: ljubav«. I ovom e je m e stu B e njam in p re m e rio dubinu, g o v o re ć i o n a d re a lis tič k o m p o im a n ju lju b a v i kao »svetovnom prosv e tlje n ju « , kao » m a te rija lis tič k o m , a n tro p o lo š k o m nadah­ nuću«. On je, kao m alo ko, dakle,; s h v a tio da lju b a v tu go­ vo ri o s e b i i o nečem drugom , da čak p re d s ta v lja sre d s tv o za in te n z iv n iji ž iv o t i e m p a tijs k o p ria n ja n je i uz najbanal­ n ije vid ove svakod nevnog živo ta. Tako je B reton » b liž i s tva­ rim a koje su b lis k e N a đi nego s am oj Nadi«, d ujedno »za­ lju b lje n i is k u p lju ju sva ona is k u s tv a k oja sm o d o ž iv e li na tužnim p u to va n jim a vozom (železn ica p o č in je da s ta ri), u bednim n e d e ljn im pop odnevim a u p ro le te rs k im č e tv rtim a v e lik ih gradova, u p rvo m pog ledu kroz kiš o m okupani p ro ­ zor nekog novog stana; p re tv a ra ju ć i sve to u re v o lu c io n a r­ no is k u s tv o (ako ne i u re v o lu c io n a rn u d e la tn o s t). O ni čin e da e ks p lo d ira ju v e lik e s ile S tim m im ga k oje se k riju u ovim stvarim a«. U avangardnim u m e tn ič k im is k u s tv im a se, dakle, delo daje u p ris u s tv u (k o n kre tn o m p ris u s tv u nje g o v ih izražajnih s tru k tu ra ) i u od su stvu (ono drugo š to d elo o s ta v lja da se nazre i š to jo š uvek iš č e k u je s voje potpuno o stvarenje ), go­ v o ri o se b i i o drugom , ta č n ije g o v o ri ga drugo, u k o lik o nam to drugo daje n jegov p o tp u n i sm isao i p rin c ip opravdanosti. Izm eđu dvaju te rm in a se u stanovljava nekakav ostatak, raz14

7 W. Benjamin, II surrealismo. L’ultlma istantanea degli intelletuali europei, u Avanguardia e rlvoluzione, ital. prevod, Einaudi, Torino 1973.

lika, vrsta polja im aginarnih m ogućnosti koje završeno delo sadrži u potencijalnom stanju, a li koje ne može a da u izvesnoj m e ri ne blokira i ne fik s ira u jednom ograničenom obliku. Sama autonom ija dela, koja se uvek angažovano potvrđuje, je s te relativna, a sloboda koju delo ispoljava unu­ tar vla s titih granica je ste delim ična sloboda, u čijem se negativu razaznaje jedna druga, koja više ne pripada ^ a m o um etnosti, već to ta lite tu postojanja. U m etnički predm et no­ si u sebi s lu tn ju ovog drukčije g realnog života, kao ostva­ renje koje je n jim e svesno ograničeno. Tako za M ondrijana delo nastaje na tem e lju strogo spe­ c ifičn ih izražajnih problem a i konkretizuje se u je dnoj auto­ nom noj s tru ktu ri, a li to što ono u s vojoj de lim ič n o j slobodi uspeva da o stva ri od one druge slobode — piše on — »mo­ že samo da u čin i da donekle saznamo šta je njegova realna m anifestacija: is tin s k i lju d s k i živo t (u p ro tiv stavu prema praktičnom il i is k lju č iv o m ate rijalnom životu)«. M ondrijan, dakle, suprotstavlja realni život praktičnom životu, uz zna­ čajnu in verziju atributa, pošto priznaje svojstvo konkretno­ s ti onome što jo š uvek pripada obla s ti im aginarnog, dakle realnom na koje delo ukazuje kao na buduću m ogućnost, a pridaje vid ire a ln o sti onome što p o s to ji upravo ovde i sada, praktičnom životu u kom e vlada nesreća i tragična svakodnevica. Is ti ovaj zahtev tum ači G ropijus (G ropius) u beleškama uz p ro je kt harkovskog pozorišta: »Potrebe današnjeg pozorišta. Pozorište zajednice koje narodu služi kao veza ( . . . ) Koordinacija svih a rh itektonskih elem enata s obzirom na prostornu sintezu koja b i dozvolila pravu koheziju glumca i gledaoca. Ukidanje odvo jenosti prividnog sveta glum ca i realnog sveta gledaoca — aktiv ira n je gledaoca čije stvara­ lačke sposobnosti m oraju da se pobuđuju i čine delotvornima«. Totalno pozo rište (o kom e se radi) ponovo, dakle, postavlja problem odnosa p rivid a ■i realnosti, um etnosti i života, ja sno pokazujući da se prvenstveno posm atra drugi deo binoma. i Šlem er (Schlem m er) ukazuje na pozorište kao na privilego vano m esto gde je m oguće o s tv a riti pot­ puni odnos čoveka i prostora, kao na pravu m etaforu sveobuhvatnijeg i složenijeg odnosa, onog izm eđu pojedinca i društvene sredine: »Gotovo nijedna druga um etnička ob­ la st — piše on — nije tako višeznačna kao scenska um et­ nost, gotovo nijedna druga ne sadrži — tako da lič i na or­ kestar — to liko elem enata u sebi, razlog iz koga je nastao pojam totalnog um etničkog dela, kao ideala i kao proble­ ma«. Sm atram da nije neophodno nave sti ostala brojna mesta na kojim a se uobličava estetička ideologija avangardi i m odernog pokreta (izm eđu ostalog i stoga što se u Prori­ canju može naći njihov p rilič n o detaljan pregled), a li m i izgleda uputno da se jo š jednom vratim o na nadrealističku struju i pogledam o A rtoovu (A rtaud) poetiku. U njo j pozo-

r iš te zado bija jo š p riv ile g o v a n iju u logu u po k u š a ju da se pre vla d a o d v o je n o s t u m e tn ič k o g d e la i da se ono uvede u g lob a ln u d im e n z iju svega š to ž iv i. Još ja s n ije se ocrta v a p ro tiv s ta v fik c ije i s tv a rn o s ti, k o je p rip a d a ju s u p ro ts ta v i jen im p o la rn o s tim a s lik a rs tv a i p o z o riš ta : u s lik a rs tv u dah, pneum a u m e tn ik a ula zi i o ž iv lja v a p o v rš in u , u s tro js tv o , bo­ je, a li u m e tn ik o s ta je na n e k i n ačin liš e n n jih , kao da je u pre d m e tu o tu đ io v la s titu dušu. Stoga je s lik a rs tv o s e d iš te fik c ije , dok je p o z o riš te kadro da o s tv a ri čudo vaskrsnuća p u ti, ono je e p ifa n ija ve lič a n s tv e n o g tela, te la lju b a v iB. V e lik o nas ra s to ja n je d e li od ov a k v ih nastojanja. Pro­ je k t m oderne u m e tn o s ti kao e s te tič k o g o ž iv lja v a n ja svako­ dne vnog ž iv o ta su d a rio se s veom a o z b iljn im preprekam a i, u s u š tin i, o sta o je n eo stvaren. V a lja jo š re ć i da su p ro ta ­ g o n is ti a van gardi b ili s v e s n i p ro b le m a tič n o s ti svog poku ša­ ja, š to poka zuju i Š le m e ro v i te rm in i »kao id e a l i kao p rob­ lem « povo dom to ta ln o g u m e tn ič k o g dela. P rvenstveno se treb a za d rža ti na dru g o m te rm in u , k o ji u Š le m e ru (kao i u K leu (K le e), kada o va j s g o rč in o m k o n s ta tu je u d a lje n o s t od »naroda«) o tk riv a s v e s t da p o z o riš te k a o to ta ln o um etn ičko d e lo ne m ože da se o s tv a ri p ro s to m te h n ič k o m re ­ form om , već sam o p ro nalaženjem neko g novog zajedničkog tem e lja . O vim d o tič e m o je d n u od k lju č n ih tačaka ovog p ita n ja koja se tič e is to r ijs k ih gra n ic a avangarde p rilik o m njenog d o d ira s d ru š tv e n o m d im e n z ijo m i p o litič k o m praksom . U s u š tin i, m o d e rn i e s te tič k i p ro je k t, k o ji se te m e lji na id e ji o u m e tn o s ti k a d ro j da o s lo b o d i la te n tn u k re a tiv n o s t p o je d i­ naca, p re tp o s ta v lja ne sam o b lis k i i k o n tin u a ln i odnos um e t­ n ičko g i e s te tič k o g , već im p lik u je i m o g u ćn o st da e s te tičko (upravo zato š to se p o is to v e ć u je sa sposo bnošću koju im š s va ki p o je d in a c) prožm e sva ko d n e vn i ž iv o t i pokrene ž e lje n i p ro ce s in d iv id u a ln o g i k o le k tiv n o g oslobođen ja. K ri­ za ovog p ro je k ta nagoveštava se u tre n u tk u u kom e se u m e tn ik su ko b lja va s k v a n tita tiv n im č in io c e m m odernog d ru š tv a i kada odnos pon uđenog m odela u m e tn ič k o g rada i oče kiva n ja prim a o ca zbog toga p re trp e težak udarac: u m e t­ n o s t je m is lila da se obraća zajednici pojedinaca, subjekata k o ji jo š uvek n is u liš e n i s p o s o b n o s ti sam ousm erenja, a um e sto toga nalazi m oderno m asovno d ru š tv o i ogrom no k v a n tita tiv n o š ire n je k o je m u je svo js tv e n o . Ova kriza se, kao što zapaža Argan, ne tič e sam o avangardi, već u k lju č u je i č ita v to k m oderne u m e tn o s ti, koja se o brela u k riz i čita v e te h n ičke o b la s ti i »k v a lifik u ju ć ih postupaka u s itu a c iji u ko­ jo j vlada in d u s trija liz a m , te prizn a je sam o k v a n tifik u ju ć e postupke«. U pro ce s e s te tič k e p re k v a lifik a c ije sredine, p re ­ ko prakse proje kto va n ja , n a jv iš e i najne p o s re d n ije su u k lju ­ čene k o n s tru k tiv is tič k e s tru je . Posebno je dizajn, onakav kakav je p ro is te k a o iz te o rijs k ih i o p e ra tiv n ih p o s ta v k i Bau6 U. A rtioll — F. Bartoli, Teatro e corpo glorioso, Feltrlnelll, Mila-

16 no 1978.

hausa, nužno m orao da se nosi s društvom u kome je delovao, a naročito s in dustrijom , nastojeći da podvrgne njen č is ti ekonom icizam razlozima kole ktivn o sti, preko estetičke p re kva lifika cije proizvoda. M eđutim , u ovoj borbi dizajn nije pobedio i delio je sudbinu um etničke avangarde, s kojom je bio usko povezan, i to ne samo u Nem ačkoj i Rusiji, gde su zajedno lik v id ira n i posle početaka k o ji su mnogo obe­ ćavali, već i u drugim zemljama, gde ideološke prem ise dizajna privid n o nisu pre trp e le poraz n i otvoren i nasilan, ni birokratski, a li su manje il i više brzo bile apsorbovane i lišene rušilačke snage. Doista, m eđunarodno otvaranje, ko­ je je u ovim prem isam a im alo polem ičke c rte i funkciju obnove, pretvara se, bez očigled nih skokova (nudeći čak i jednu vrstu kulturnog a lib ija ) u p ro s t kosm opolitizam izra­ za, k o ji su, uostalom , zahtevali i šire n je tržišta i proizvod­ ne tehnike v e likih in d u s trijs k ih korporacija. Ova pojava se naročito zapaža u zem ljam a liberaln e dem okratije, je r tu javna in te rve n cija pokušava da deluje u p o litič k o j ravni, kao k o re ktiv u odnosu na č istu ekonom ičnost kapita lis tič k e in dustrije, što je is to rijs k i dizajn, zakon iti naslednik kons tru k tiv is tič k ih avangardi, nastojao da ostv a ri este tič k im delovanjem . Reč je, dakle, o k riz i preobražaja koja je usko povezana s ekonom skim razvojem nekih zemalja, počev od Sjedinjenih A m e ričkih Država. V. V. Rostov (W. W. Rostow ) načinio je veoma p rih v a tljiv m odel tog razvoja, od paleoin d u strijske faze, za koju je svojstven tehnološki razvoj sa­ mo u određenim ekonom skim sektorim a, do faze velike masovne potrošnje, preko faze zrelosti, za koju je svojstven op šti tehnološki razvoj, odakle p ro is tič e i povećanje kolek­ tivnog bogatstva. U ovoj fazi, pravac ko jim se kreću razli­ čite zem lje dovodi do ra z lič itih rezultata: u nekim zem ljama novo bogatstvo i nove tehnološke m ogućnosti ko ris te se za p o litik u prestiža i vojne m oći (u Nemačkoj, na prim er), dok se U drugim a bogatstvo podvrgava procesu preraspodele, a nove tehnološke m ogućnosti k o ris te se prvenstveno za postizanje blagostanja, kao što se d esilo u Sjedinjenim A m eričkim Državama s Ruzveltovom (R oosevelt) po litik o m Nju D ila (N ew Deal) posle velike ekonom ske krize 1929. godine. U ovakvoj s itu a c iji problem dizajna sastojao se u velik o s e rijs k o j p ro izvo d n ji stalno novih potrošnih dobara, ko­ jim a se p rida ju izvesna estetska svojstva, ne bi li tako po­ stala jo š p rivla čn ija i prikla d n ija za sve šire k a tegorije po­ trošača. Ponovo je treb alo s u o č iti se s problem om stan­ dardizacije, kao što se već d esilo in dustrijskom dizajnu, s tom razlikom što sada in d u strija im a interesa da ovaj pro­ ces realizuje, i to ne to lik o na što v iš o j k v a lita tiv n o j ravni, koliko u određenim granicam a koje se svaki pu t ponovo utvrđ uju (»prag M a ja « /M a y a / Rejmona Levija /Raym ond Loew y/), a izvan ko jih invencija oblika zapada u opasnost da je pub lika ne razume i ne prihva ti. D ru g im re ć i ma, kvallte t k o ji dizajner nasto ji da postigne nije više apsolutan,

već je to re la tiv a n k v a lite t, prem a zahtevim a trž iš ta , a fu n k ­ c ija k o ju d iz a jn e r im a je s te fu n k c ija te h n ič a ra u s lu ž b i ka­ p ita la . U o v o j s itu a c iji rađa se fenom en »stylinga« i n jim e se izm eđu u m e tn ič k o g i e s te tič k o g š ir i ja z k o ji su p io n iri dizajna s m a tra li u n iš te n im . Č in je n ic a je da je id e o lo g ija is to rijs k o g dizajna p re tp o s ta v lja la d ru š tv o u kom e je odnos p ro izvo d n je i p o tro š n je k o n tro lis a n p rv im p o m e n u tim te r­ m inom , dok je ova j sa svo je s tra n e pod nadzorom um etnika, koga poziva p ro s v e tlje n i in d u s trija la c (ta k a v je, na p rim e r, odnos Berensa / B e h re n s/ i Ratenaua /R a th e n a u /, d ire k to ra AEG-a). U m etnik, dizajne r, našao b i se tako na č e lu pro izvo d n o g procesa, ra z re š u ju ć i u p ro to tip u tra d ic io ­ nalne a n tin o m ije le p o g i k orisno g, k o n te m p la c ije i k o riš ćenja. U s itu a c iji u k o jo j ra s te i ra z v ija se »styling«, d iz a j­ n e r nap ušta s v o j s tu d io i u k lju č u je se, kao te h n ič a r m eđu te h n iča rim a , u p ro iz v o d n i c ik lu s . On p re svega p o č in je da zapaža da se nje g o vo p ro je k to v a n je ne obraća z a je d n ic i k o ­ ja je, prem a p o s tu la tu lib e ra ln e i d e m o k ra ts k e tra d ic ije , sa­ čin je n a od poje d in a ca od k o jih je s v a k i sposoban za s lo ­ bodno m o tiv is a n izbor, već k o le k tiv u u kom e je o g ro m n i p o ra s t je d in ic a kojega s a čin ja v a ju o d re d io izm ene, i to ne sam o u stepenu, već i u p riro d i. D izajn er, dakle, p rim e ć u je nesa g la sn o st izm eđu izve sn ih polaznih p re tp o s ta v k i v la s tite d e la tn o s ti i nove d ru š tv e n e s tv a rn o s ti u k o jo j deluje , kao š to oseća i n e p rik la d n o s t apso lu tn e fo rm e , koja ne može sam a da u s lo v i izb o r no vih potrošača. O p eracija p ro je k to vanja tako p o č in je da biva o d lu č u ju ć e u s lo v lje n a m asovnim m e d ijim a , i to sve v iš e i v iš e 9. Prelaz s a pso lutne fo rm e na re la tiv n u fo rm u »stylinga«, naim e na p ro je k to v a n je k oje se ne o d rič e e s te ts k o g k v a lite ta predm eta, a li ga odm erava prem a o če kiva n jim a m asovne p ub like , m ože da se tu m a č i i kao sveob uhvatna e s te tiz a c ija svakodnevne sre d in e i sva­ ko dn evnih oblika, š to su ž e le le i avangarde. D o nekle se m ože re ć i da ovo tu m a čenje n ije neosnovano, n a ro č ito ako se uzm u u o b zir č in je n ic e s v o js tv e n e današnjem d ru š tv u k o jim u v e lik o vla daju m asovna s re d s tv a ko m u n ik a c ije ; ono po sm a tra p o m enu tu p ojavu i u vrem e njenog p o če tnog uobliča va n ja u č e tv rto j d e c e n iji ovog veka, kada p o s ta ju o č i­ g le d n iji znaci kriz e avan gardi i sam e d id a k tik e Bauhausa. Ove je znakove, uostalom , upravo tih godina lu c id n o zapa­ zio jo š B e njam in u svom čuvenom ogledu. Tako se suoča­ vam o sa znača jnim pro b le m o m s v ih naslednika avangardi i njene sadašnje sudbine. V a tim o d e lo tv o rn o o s v e tlja v a ovaj p ro b le m g o vo re ći o odnosim a avangardi i neoavangardi: p o što je upo zorio na presudn u ulogu B e njam in ovog teksta, V a tim o p rim e ć u je da u s k o rijim e s te tič k im is k u s tv im a »iz­ lazak u m e tn o s ti iz n je n ih in s titu c io n a ln ih granica, iz ove p e rsp e ktive , izgleda više n ije is k lju č iv o , n i u prin cip u , po­ vezano s u to p ijo m o m e ta fiz ič k o j il i re v o lu c io n a rn o j re in ­

18

9 Uporedi moj ogled Design, comunicazione estetica e mass me­ dio, »Edilizia moderna«, januar 1965, zatim u La regola e ii caso. Architettura e societš, Ennesse editrice, Roma 1970.

te g ra ciji postojanja, već s nastupanjem novih tehnologija, koje, doista, dozvoljavaju, pa čak i uslovljavaju, jedan oblik generalizacije estetičnosti«. U ovom procesu širenja ipak se zapaža opadanje nivoa, koje p ra ti i zaoštrava progresivno opadanje od apsolutne do relativn e form e, o čem u smo već govorili. Nesum njivo, rec je o presudnom prelazu, a is ta ­ kao ga je sam Vatimo, p išu ći da »sm rt um etnosti znači dve stvari: u utopijskom sm islu, kraj um etnosti kao specifične činjenice, odvojene od ostatka iskustva, u iskupljenom i reintegrisanom postojanju; u realnom sm islu, to je estetizacija kao p roširenje v la s ti m asovnih m edija«'0. M enjanje prim aoca ja sno se zapaža i u o blasti pozorišnog iskustva, i to, nim alo slučajno, upravo unutar Bauhausa: M oholj-Nad (M oholy-Nagy) p om išlja na pozorište u kome će re d ite lj da se slu ži n a jra z lič itijim sredstvim a, zahvatajući i iz repertoara klovnova, cirkusa, operete, v arije­ tea, i neće da se usteže od priprem anja ve lik ih predstava, nam enjenih m asovnoj pub lici. On, dakle, sm atra da je »po­ vršno jednostavno nazvati velike spektakle i scenske akci­ je kičem «: mase su bile suviše zanemarivane i zadatak je red ite lja — v e li on — da kreativno uoči njihova očekivanja i autentične potrebe. U odnosu na Šlem erovu pozorišnu poetiku, predloži M oholj-Nađa uzim aju u razm atranje jedan novi čin ila c od izuzetnog značaja, naime ogrom ni kvantita­ tiv n i porast m oderne publike, koju više ne sačinjava uzak d ruštveni sloj, n iti zajednica koju je p riželjkivao Gropijus, već ona sve ja sn ije poprim a svojstva masovne publike. Stoga M oholj-N ad p rila z i problem im a pozorišta u form am a velikog spektakla i prem ešta p itan je estetičke kom unikacije na ravan m asovne kom unikacije. N adovezujući se na futuriste, zahteva veoma široku upotrebu sredstava koja je m o­ derna tehnika stavila re ž iji na raspolaganje: tako sv e tlo s t i boja, zvuk /, pokret, složene m ašine i film s k i in serti, osim što predstavljaju radikalno preustro javanje pozorišne arhi­ tekture, doprinose i stvaranju nove totalne predstave. Po­ zorišne predloge Moholj-Nađa, u tren utku kada pozorišna režija, ra zvijajući neke prem ise avangardi, odlučnije računa na tehniku, da b i od pozorišta načinila masovnu um etnost u znaku spektakularnosti, valja s v rs ta ti među nesum njive an­ ticip a cije in stan ci predstava u nedavnim pozorišnim isku­ stvim a i u estetskom korišćen ju mase. Razvoj pozorišta, u vezi s razvojem kin em a tog rafije i nastupanjem televizije, kreće drugim sm erom, sve više se odriče čudesa moderne tehnike, asketski se lišava svih sprava i veruje u ponovo tadobijenu neposrednost m im ike, gesta, reči-zvuka, nastoji 1a uspostavi da tako kažem, neposredni fiz ič k i dod ir s gleiaocem. Um esto pozorišta, bioskop i televizija pokazuju valjanost svojih v e likih m oći dodira, preuzim aju dužnost estetičke kom unikacije kao m asovni m ediji. Druga usme10 G. Vattimo, II deperimento del politico, -Aut aut-, sep t— okt. 977

20

renja, te h n ik e p re la že n ja g ra n ic a k o je p ra k tik u ju avangarde, p rv e n s tv e n o fu tu r is ti, d a d a is ti i n a d re a lis ti, p o im a ju s u b je k ­ tiv n o s t kao to ta ln u te le s n o s t, is tič u n e iz v e s n o s t i kratkovečno st. U m e tn ička p raksa s u s re ć e se s g e s tu a ln o š ć u actio rv p a in tin g a , k o je se o d v ija u znaku kontin uum a, nepo­ s re d n o g odnosa izm eđu sp o lja š n je g i u n u trašnjeg, to ta ln e te le s n o s ti d e la tn o g su b je k ta i p o d lo g e dela. G est zahteva da m u se p o tv rd i n jegova s p e c ifič n a v rednost, p o s ta v lja se kao e s te tič k o ponašanje, u k o lik o s e p re k o njega o d v ija ( ili b i tre b a lo da se o d v ija ) o s lo b o đ e n je -u s tro je n je du b o k ih na­ gona. Na is t i način, s itu a c io n is tič k a praksa, i l i scenska po­ s tavka happeninga i p ro ž iv lje n o s t je d n o g događaja grupe Fluxus, s v i o n i teže p revazi!aže nju granica, preobražavaju u m e tn o s t u e s te ts k i č in i ž iv o tn u č in je n ic u na k o je se delu je u p rvo m lic u , izm eđu s io v a i m e ta fo re . U pravo se na o v o j li n ij i p on ovo s u sre ću u m e tn ič k a praksa i pozorišna praksa, u ra d ik a ln o j u to p iji Paradise Now. Ipak, sve ovo prip a d a uvek i je d in o o b la s tim a u m e t­ n o s ti i e s te tik e , tako da se p o s ta v lja p ita n je da l i možda p o s to je zna ci i l i n a g o v e š ta ji p re la s k a a lte rn a tiv n o g p o te n ­ c ija la u m e tn o s ti u d ru g e d ru š tv e n e d e la tn o s ti, gde b i uloga sub je ka ta i n jih o v s re d iš n ji p o lo ž a j u p ro c e s im a prom ene, š to su a van gardni u m e tn ic i tako upo rno is tic a li, n a iš li na p rik la d n o prizn a n je . Na ovo p ita n je V a tim o je dao potvrdan odgovor, u p o z o riv š i na neo dložnu potrebu, koja p ra ti o du m i­ ran je p o litič k o g , za »d ru š tv e n im d e la tn o s tim a k o je n is u nuž­ no 'u m e tn ičke ', k o je p re d s ta v lja ju b e k s tv o od to ta ln e orga­ n izacije«, p o p u t fem in izm a , h o m oseksu alnog oslobađanja, borbe s v ih v r s ti p o tla če n ih . P o lazeći o d A d o rn a i njegove E ste tike , a li o tis n u v š i se jo š d a lje od njega, Vatim o, dakle, daje o vim d e la tn o s tim a m o g u ć n o s t k o ju n e m ački filo z o f p r i­ p is u je upravo u m e tn o s ti (b o lje rečeno, u m e tn ič k o m d e l u), da posta n u »p re d s ta v n ik p ob une p ro tiv organizacije«. O vaj p rela zak je d n o g e s te ts k o g č in io c a u d ru š tv e n a zbivanja, ili, m ožda ta čn ije , n jih o v a uža m eđusobna povezanost, već je b ila zapažena u e ksp lo zivn im g ib a n jim a 1968, koja su se p rip re m a la uz d o p rin o s a lte rn a tiv n ih m odela u m e tn o s ti i sve izra že n ije g zahteva da se u s p o s ta v i p o litič k a praksa k oja b i p re d s ta v lja la o slonac n o v o j p o tre b i za subjektivnošću. U to p ijs k i sa d rža ji avan gardi kruže i š ire se d ru š tv e ­ nom sredin om , duboko p o d s tič u ć i nove u m e tn ič k e pravce i o m la d in ske m anjine. U P rorican ju e s te ts k o g d ruštva zabele žio sam upravo ta j im p lic itn i sporazum um e tn ič k ih , in te ­ le k tu a ln ih i p o litič k ih m anjina, »obuzetih te š k im po slo m od­ b ija n ja savrem enog d ru š tv a i jo š m u č n ijim uobličavanjem a lte rn a tiv n ih predloga. I sam s tu d e n ts k i p o k re t — dodao sam — izg leda da je v e lik im delom p o k re n u t u topijskom m iš lju i n jom e su, č in i se, nad ahnuti s a vršeni p ro s to ri koje nam p o k re t nudi, M aova (M a o Tse-tung) Kina, kubanska re­ volucija, M arkuzeova e s te tič k a id eolo gija«. D ug o m la d in skih p o b u n je n ič k ih p o k re ta is to rijs k im avangardama, ne sam o u p o g ledu o p š tih id e o lo š k ih postav­

ki, već i (iznad svega) u skandaloznim i rušilačkim stavo­ vima, dokum entovao je Kalvezi (C alvesi), s filo loškom i teo­ rijskom tačnošću, u delu Kultura 68. i avangarde i u ogledu po kom e nosi naslov knjiga Masovna avangarda, posvećena om ladinskim pokretim a 1977. god ine". Nasleđe avangardi, a posebno futurizm a, tamo je realizovano u dvojakom vidu: s jedne strane se ukazuje na obrazac protesta, provokacije i skandala, koje preuzim aju om ladinske pobune, a s druge na obrazac ku ltu re kao potrošnje i č is to spektakularnog zbivanja k o ji nalazi svoju n a jtip ič n iju prim enu u Boburu (Beaubourg), tom »avangardnom superm arketu«. M eđutim , u prvom, a i u drugom od pom enutih obrazaca, ja v lja se izvestan rizik, pošto p ro te s t i provokacija mogu da se tre ­ tiraju sub specie th e a tri ako nisu propraćeni svešću o po­ stojećo j ra z lic i izm eđu m etafora i stvarne akcije. Stoga se Kalvezi p ita da l i su Bobur i m e tro p o lits k i Indijanci »dva kom plem entarna vida om asovljenja jedne kulture« i snažno podvlači, u zaključku svog ogleda, da je um etnosti svoj­ stvena o d lik e »susreta im aginacije i rada: bez toga im agi­ nacija ostaje reverie (sanjarenje), dok rad može da bude otuđujući čin, čega se valja klo niti«. Naravno, svaka društvena praksa im a sve razloge za odbijanje p o litič k e prakse kao č is to g posredstva, kao od­ mah uočljivo g ta ktičko g prilagođavanja sredstava ciljevim a, da ovom suštinskom oportunizm u sup ro ts ta v i uda lje nije c i­ ljeve, neu gušivi zahtev da se ide i »dužim putem«, o kome je govorio Benjam in povodom um etničkog i in telektualnog rada uopšte, i konačno, da p o tv rd i tem e ljn u instancu um et­ nosti (u specifičnom pogledu i avangarde) da ne može b iti pravog kolektivnog oslobođenja koje ne ide preko realnog preobražaja pojedinih subjekata. Upravo ovim ponovnim otkrivanjem su b je k tiv n o s ti izvesne društvene prakse usva­ jaju instance is to rijs k e avangarde, preuzim aju njenu slobo­ darsku poruku, a li s nam erom da je prem este s ravni um et­ nosti na ravan društvenog isku stva i da njen m e ta fo rič k i sadržaj prenesu u stvarn ost svakodnevnog života. S ovog gledišta, Vatim ova zapažanja im aju znača­ jan dom et, ukoliko se na neke društvene d e la tn o s ti ne prenese samo dezorganizaciona i alternativn a m oć koja je nekada pripisivan a um etnosti, i to is k lju č iv o um etnosti. Uto­ liko pre što je upravo um etnost postavila zahtev da se te m ogućnosti, koje jo j je dala avangarda, provere radikalnim p reisp itivanjem sopstvenih pravila i sredstava. A n a litič k i pristup, k ojim je obeležen tok dobrog dela um etničkih isku­ stava posle 1960. godine, i k o ji se u konceptualnoj um et­ no sti najkoherentnije i najekstrem nije potvrdio, odgovara toj po tre b i za sam oposm atranjem i proverom , pre no što se i dalje sm atra m ogućim neposredni prelaz um etničkog u estetičko, a tim e i u svakodnevni ž iv o t'2. " M. Calvesi, Avanguardia di massa, Feltrlnelll, Milano 1978. 2 Uporedl moju Llnea analitlca deH’arte moderna. Le figure e le icone, Elnaudl, Torino 1975.

21

U p ita n ju je k r it ič k i za h te v u kom e se u m e tn o s t i p o li­ tik a jo š je d n o m su oča vaju s is tim pro b le m o m . U m e tn o s t p re m e š ta nag lasak na v la s tite izražajne s tru k tu re , na sv o ju s p e c ifič n o s t i a u to n o m iju , z a tv a ra ju ć i se gordo u tauto loš k i krug. P o litik a takođe s tre m i s a b ira n ju p re no š ire n ju , te posta je , kao š to je pisa o Bodei, k o m e n ta riš u ć i te o r ijs k i p re d lo g T ro n tija (T ro n ti) u V rem enu p o litik e , »svesno, vešta č k o p ro je k to v a n je , hob sovske p riro d e « . I ako ikada dođe do p re la ska na so c ija liz a m (sa s v im o n im * š to ova p re tp o ­ stavka dug u je re v o lu c io n a rn o j m is li), »do toga će d o ć i sna­ ženjem D ržave i ko n c e n tra c ijo m P o litič k o g « 13. P ris u s tv o a n a litič k o g stava k r itic is tič k o g is h o d iš ta za­ paža se i u p o litik o lo š k im ra z m a tra n jim a koja n a s to je da svom p re d m e tu izučavanja obezbede k o n fig u ra c ije k o je je m oguće o p is a ti. Na a n a litič k i te m e lj m ože se s v e s ti, pose b­ no, s re d iš n je je z g ro Lum anove (Luhm ann) m is li, koja se zasniva na p o tre b i da se o d re d i nekakav fu n k c io n a ln i odnos izm eđu sve veće s lo ž e n o s ti s is te m a i s m anje nja te slo že­ n o s ti k o je zahtevaju odluke. O vakvo a n a litič k o svođe nje p rilič n o se ja sn o ukazalo u nedavnom Lum anovom refe ratu, pod znača jnim n a slovom T e o rijs k e o rije n ta c ije p o litič k o g , na ko n g re su u Đ e n o vi na te m u M oć i znanje: »Tema m og izlagan ja — p o č in je a u to r — tič e se p o litič k e te o rije kao čin a ra z m iš lja n ja o sam om sis te m u . Radi se o sle dećem : ako je dan d ru š tv e n i s is te m m ože da se posm atra, s tv o riti u s is te m u te o riju o s is te m u ; te o rija o s is te m u b ila b i u tom s lu č a ju te o rija u s iste m u , b ila b i po s e b i p o litič k a č i­ njenica , njena izm ena izm e n ila b i p o litik u *. Odmah zatim , te rm in i p o s ta ju jo š e k s p lic itn iji: »Pre svega, v a lja lo b i u tv r­ d iti te m e ljn i uslov, rea ln u m o gućno st s a m o is p itiv a č k ih s i­ stem a. Prem a o v o j k o n c e p c iji, p o litič k i s is te m bio b i označ iv je d n im s is te m o m k o ji u s e b i s adrži o pis sam og s is te m a i kadar je da p re ko to g opisa u p ra v lja p ro c e s im a samoposm a tra n ja i s a m o p ro ve re «14. O dm ah se uočava sla ganje s posledicam a do k o jih je a n a litič k i sta v doveo na p o lju u m e tn o s ti, n a ro č ito u konce p­ tu a ln o j u m e tn o sti, koja sam u sebe predlaže kao sam oispitiv a č k i s iste m , koja u n u ta r sebe s tvara te o riju o sistem u, iz čega p ro iz ila z i p o is to v e ć iv a n je u m e tn o s ti i te o rije um et­ nosti. U o v o j o p e ra c iji provere, a n a litič k i p ris tu p je, dakle, p o m e rio p rin c ip e id e n tite ta i o p ra v d a n o s ti u m e tn o s ti u sa­ m u um etnost, k re n u v š i s u p ro tn im pravcem od avangardne e s te tič k e id e o lo g ije , koja nalazi is te p rin c ip e u s p oso bnosti u m e tn o s ti da v ra ti e s te tič k e i ž iv o tn e in te re s e podeljenom su b je k tu u m odernom dru štv u , a da se zbog toga ne od­ rekne postupaka p ro ve re v la s titih izražajnih sredstava, sm a­ tra ju ć i ih u s u š tin i p re lim in a rn im , iako neophodnim opera-

22

13 M . Bodei, Fenomenologia e logica del progetto, »Laboratorio politico«, br. 2. u N. Luhmann, Theoretische Orientierung der Politik, referat s kongresa »Sapere e Potere«, Genova, novembar 1980.

cijama. Reč je o suočavanju estetičke id eolo gije i ana litič ­ kog pristupa koje je uto liko celishod nije ako se ima na umu čin jenica da i sam anarhizam, k o ji je propovedao Lio­ tar kao k o n stitu tivn u datost postm oderne situ a c ije i nje­ gova revalorizacija paradoksa i paralogije povodom um et­ ničkog rada (a li i naučnog, prem a Fejerabendu /Feyerab end/), otkriva ju trajnost e ste tič k ih sugestija. S an a litičkim pristupom se, dakle, stožer razm išljanja prem ešta na um e tn ički i p o litič k i pol, napuštajući, za sada, e s te tič k i i d ruštveni pol. Ovo prem eštanje im alo je i ko­ risne posledice, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što je um etnost i p o litik u suočilo s nužnošću da se zapitaju o svom je stan ju za sebe i svom jestanju za drugog, što znači da ih je angažovalo u proveravanju principa id entiteta i op­ ravdanosti. M eđutim , tu se ja vlja ju i p rilič n o velika ograni­ čenja, pošto se proces sam oprovere i form alizacije, kada jednom dosegne ekstrem nu ana litič n o s t konceptualnih predloga, izlaže opasnosti da zatvori um etničko isku stvo u krug tautologije, bez ikakvih otvaranja, u sam odovoljnu koherent­ nost koja se na kraju i sama postavlja kao potpuni to ta lite t, p rekid ajući svaku m ogućnost veze s razgranatijom estetičkom dim enzijom , iz koje um etnička operacija ne može a da ne zahvata, da se ne napaja i da jo j se na neki način ne vraća. Tako je došlo do daljeg produb ljivanja jaza između um etničkog i estetičkog, usled čega se um etnost ušančila u v la s tito j izražajnoj sam odovoljnosti, dakle, našla se u su štin ski odbram benoj poziciji, dok je estetičko iskustvo sve sklo nije preskakanju dim enzije dela ( i rada, rada na izrazu k o ji ono uključuje), u ilu z iji da će p ro tiv njega m oći da sklo p i b lis k i savez dveju ob la s ti neizrecivog: o blasti im aginarnog i o b la sti životnog, obeju neposrednih, prim ar­ nih, sm eštenih izvan domašaja izražajnog posredstva. Eks­ taza snivanja otvorenih očiju preokreće se u ekstazu živ­ ljenja, a im aginarni p ro sto r pretvara se u realan: tišin a m i­ stičn ih iskustava koja prate brojna »putovanja na Istok« u poslednje vreme, bez obzira na to da li su se doista zbila, ili su samo izm aštana; ž iv o ti p ro ž iv lje n i u veštačkim raje­ vim a droge ili, dobrovoljno, u ograničenim prostorim a m ar­ ginalnih zajednica; m odel nagonskog razm išljanja koje ve­ ru je da je obezbedilo prelazak tokova želja u pokret p o liti­ čke pobune; samo este tičko isku stvo doživljeno kao rasejano prisustvovan je spektakularnom zbivanju, u znaku spon­ tane i bludeće subjektivnosti, nesposobne da se suoči ma­ kar i sa početnim procesom tumačenja, sve ovo rečito go­ vori o pretvaranju im aginarnog u realno. Ponovo uočavamo znake avangardnog nasleđa, tragove Bretonovog pokušaja totalne desublim izacije u c ilju pre t­ varanja poezije u ljubav i svakodnevni život. M eđutim , radi se o nasleđu koje ie u s u š tin i naivno prim ljeno, pošto se proživljava bez k ritič k e svesti, koju avangardni um etnic[ n i­ kada nisu odgurnuti od sebe, o pristra snosti, o neizbežnoj

o d v o je n o s ti od g lo b a ln e d im e n z ije ž ivo tno g. O vo ja sno po­ tv rđ u je H a berm as kada o c e n ju je kao p ra k tič n o n e o s tv a rljiv e »sve po ku ša je da se u kin u ra s to ja n ja izm eđu u m e tn o s ti i živo ta, fik c ije i prakse, p riv id a i is tin e , da se z b riš u raz­ lik e izm eđu a rte fa k ta i u p o tre b n o g predm eta, izm eđu s tv a ­ ra la čko g čin a i spon tano g nastojanja, p o ku šaje da se sve p ro g la s i um etnošću, a svako um e tn iko m , da se opozovu s v i ka n o n i i da se e s te ts k i s u d o v i a s im ilu ju u m a n ife s ta c iji s u b je k tiv n ih is k u s ta v a «. O v i p o k u š a ji dovode do s u p ro tn ih p osle d ica , na im e p o tv rđ u ju s tru k tu re u m e tn o s ti k o je su htel i da p revaziđu: »m e d ij p rivid a , tra n s c e n d e n tn o s t dela, je z ­ g r o v iti i m e to d ič n i k a ra k te r u m e tn ič k o g proizvoda, kao i saznaj n i p ro ce s e s te ts k o g suda «'5. U ovom e je suština . O tv o re n ije i a la rm a n tn ije is p oljava se odva ja n je u m e tn ičko g i e s te tič k o g , p r i čem u o n i na kra­ ju o kre ću je d n o d rugom e leđa i k re ć u u r a z lič itim pravcim a: u m e tn ičko n a s to ji da se z a tv o ri un u ta r o h ra b ru ju ć ih granica sam odovo ljn og, pa i ta u to lo š k o g d e fin is a n ja v la s titih p ro c e ­ sa; e s te tič k o je sklo n o ekspa nziji, i to po je d n o j d ifu z n o j i n eo dre đ e n o j o b la sti, po te re n u liš e n o m s tru k tu ra i ja snih o brisa. Izgleda da su m od e m i p ro je k t / postm oderno stanje neposre dno u k lju č e n i u ova j pro c e s razdvajanja, na neki način su n je g o v i n o s io c i i p re d s ta v n ic i: p rim iv š i k znanju svo ju neo stva re n o st, m oderni p ro je k t pre p u š ta n je n o j sud­ b in i, kao s tv a r koja v iš e n ije u n je g o v o j nad ležnosti, o tv o ­ renu d im e n z iju e s te tič k o g , iako je ono b ilo n ešto š to ga se s u š tin s k i tic a lo ; p o stm oderno stanje , nap rotiv, e s te tič k o shvata kao svo je obeležje, a li ga n e s trp ljiv o uklanja od svakog b a vlje n ja u s tro js tv o m da b i m u p o v e rila ba v lje n je dezorganizovanom s u b je ktivn o š ć u , spontanom i povučenom u sebe. S ovog g le d iš ta č in i se da postm oderno stanje v e lik im de lo m uzim a učešća u k u ltu ri narcisizm a, koja za­ do vo lja va p o je d in ce i nadoknađuje im teškoće realn og ž i­ vota, a koju, n im a lo slu čajno , podržavaju dru š tv e n e snage i o b lic i v la s ti ko jim a je u in te re s u ono š to se zbiva s »pri­ vatnim «, čim e o tk la n ja ju riz ik od n e p ro ra č u n ljiv e s u b je k tiv ­ no sti, organ izo va n ije u k ritič k o m i nag rizajućem s m is lu \ S u bjekt, za koga su u m e tn ič k e avangarde i n jih o v m o­ d e rn i e s te tič k i p ro je k t za h te v a li neo d re civu ulogu u p ro c e ­ sim a prom ene, preobražava se u te m e ljn o n a rc is tič k u lič ­ n o s t »m ladih neokonzervativaca«, o k o jim a g o v o ri H aber­ mas, naim e u su b je kte k o ji » a s im ilu ju osnovno is k u s tv o e s te tič k o g m odela, o tk rić e d e c e ntralizovane s u b je k tiv n o s ti, oslobođene svih im p e ra tiva rada i k o ris n o s ti, i s njom beže iz m odernog sveta«. Razdvajanje u m etničkog / este tič k o g k o m p ro m itu je , dakle, n jih o vu ulogu i n jih o v u tic a j na p ro ­ cese prom ene, ponovo p o s ta v lja ju ć i p ita n je m ogućeg i po­ željn o g ponovnog izg rađ ivanja dvaju term ina. U su š tin i, reč

24

15 J. Habermas, nav. delo. 16 K. Strzyz, Narcisismo e socializzazione, ital. prevod Feltrinelli, Milano 1981.

je o problem u m oguće upotrebe um etnosti s gledišta sva­ kodnevnog života, tako da se izbegrru s pecijalizm i (a da se ipak poznaje njihova funkcija u nastajanju znanja) i očiju ­ kanje s jednom pozlaćenom kulturom koja se već nalazi iza nas i ne možemo (nećem o) da jo j se vratim o. Ipak, ta upotreba valja istovrem eno da bude svesna sablasnog ka­ raktera decentralizovane, dezorganizovane, naivno spontaneističke estetičnosti. M noge su se n iti našeg izlaganja već splele oko p ita ­ nja subjekta, od koga sm o i p o š li i koje predstavlja s uštin­ ski problem ski čvor današnjih diskusija. Očigledno, više ne može da se polazi od suverenite ta subjekta, što neizbežno im plikuje potpunost subjekta, s ontološkim ili transcenden­ talnim tem e ljim a : ovaj su pojam d o ve li u pitan je m nogi pravci m oderne m isli, u kojim a susrećem o lič n o s ti M arksa i Frojda (Freud), Ničea (N ietzsche) i Hajdegera (Heidegger). Pre se radi o subjektu k o ji priznaje da je izgubio potpunost i središnjost, a li k o ji ne že li da odustane od ponovnog stva­ ranja sebe kao subjekta, iako zna — i to je danas njegova m ogućnost postojanja — da to može da učin i samo na tem e lju provizornih, nestalnih, kratkovečnih ravnoteža, ko­ je se postepeno postižu unutrašnjim i spoljašnjim podsticajim a, između v la s tite sablasne in fra s tru k tu re i objektivne težine realnog, izm eđu svem oći želje i svem oći in stitucija. Konačno, ove ravnoteže postavljaju problem in s titu c io n a li­ zacije, socija liza cije subjektivnosti, te stoga ponovo pos­ tavljaju i p itan je dija le ktike , a li sada je reč o slaboj dija­ le ktici, koja je i sama napustila mnoge svoje izvesnosti, a naročito više ne pretenduje da uvek izađe kao pobednik iz praha su p rotstavlje nih pola rn o sti od kojih polazi. D ija ­ le ktika il i razlika? To p itan je se već nalazi na m nogim us­ nama i predstavlja crvenu n it koja povezuje mnoga razma­ tranja. Nedavno se ono m oglo zapaziti povodom avantura razlike o kojim a je govorio Vatim o: »ako su subjekt i nje­ gova d ija le ktika svaštojedi, onda je to, ništa manje, i raz­ lika, ako se k o ris ti kao filo z o fs k i podsticaj«, te možda treba »pokušati iznaći razlike u razlici, dakle pokušati s podu­ hvatim a i radovim a: jedan preobražaj bez Is to rije (politika), jedan tekst bez Ideje (filo zo fija ), jedna istin a bez M etoda (naučno znanje)« (Papi). Sve ovo, verujem, ne znači toliko da se valja odreći isto rije , filo z o fije i nauke ( ili um etnosti, koja je jo š jednom zaboravljena), koliko njihovih velikih početnih slova, ili njihovog nam etanja kao iscrpnog i sve­ obuhvatnog znanja. M eđutim , dešava se čudna stvar (možda i nije to liko čudna): p ro je k ti k o ji se bave postm odernim stanjem sm anjuju razliku između d ija le k tik e i razlike, pošto i jednu i drugu izgone u m odernu logiku koju je postm o­ derno, po njim a, d e fin itiv n o dovelo u krizu, p o riču ći svaku m ogućnost d ija le ktičke igre il i diferencijalnog skoka izm e­ đu subjekta i objekta. Č injenica je da je odbijanje, pa čak i n e trp e ljiv o s t prem a onome što se sm atra ostacim a huma­ nističke m is li — /' samog Ničea je veoma brzo progutala 25

ova davna p ro š lo s t — već d o v o d ilo do drugih, ne m anje to ta liz u ju ć ih d e fin ic ija , kao š to je ne-e d ip o v s k i subjekt, obezbeđen od v la s titih nagona, i l i govoreno, i grano Ja, obe zbeđeno od v la s tite p o d s v e s ti, i l i p o je d in a c izg u b lje n u la v ir in tu d ru š tv a utva ra i l i b ić e k o je o s tv a ru je v la s titu su­ š tin u »u p la n e ta rn o m im p e rija liz m u te h n ič k i organizovanog čoveka«, k o ji p o m irljiv o p riz n a je da se »m oderna sloboda s u b je k tiv n o s ti potp u n o zasniva na o d g o v a ra ju ć o j o b je k tiv ­ nosti« . V alja p o ć i d ru g im pute vim a , z n a ju ć i da n jih a p rio ri ne obezbeđuje ra c io n a ln o s t š to pouzdano i svem oćno p ro ­ la zi kroz gu stin u , tam u i p ro tiv re č n o s ti realnog. O davde n ije m oguće v r a titi se unazad i p r iž e ljk iv a ti usah le v rto v e »ob­ razovanog« d ru š tv a ko je ž iv i m eđu »drugim « društvom , a da ga i ne d od irne. Ne m ogu da se p rih v a te n i iskušenja, ma k o lik o se ona ukazivala oko nas, da se »studio« in te ­ le k tu a lc a p o is to v e ti s » ćelijom « sredn jo v e k o v n o g monaha. Is tin a je da ne m ožem o a da ne ž iv im o u svom vrem enu. M e đ u tim , to ne m ože da znači o d ric a n je od k ritič k o g p ro ­ je kta, već, na p ro tiv, da on a j k o ji danas d e lu je treb a da zauzm e sta v i u s m e ri se ka p ro d u b ljiv a n ju i obnovi, novo j u p o tre b i p ojm o va p ro je k ta i ra c io n a ln o s ti. Ipak, to valja č i­ n iti s u v e re n je m da su ra cion alna s re d s tv a i n jih o v u tic a j na re a ln e p reobražaje iz g u b ili bezbednu ulogu i a pso lutnu m o g u ćn o st d e fin isa n ja . (1982)

26

PREDGOVOR

Ova knjiga polazi od pretpostavke da čin jenice um et­ ničke avangarde i m odernog arhitektonskog pokreta, tako ra zličite izm eđu sebe, mogu b iti svedene na zajednički im e­ n ite lj. Osnovu ovoga ne čine s tilis tič k e korespodencije, već zajedničko tum ačenje um etničke delatnosti, shvaćeno ne više kao razdvojena kontem placija, već kao sredstvo tra­ ganja i m enjanja s tva rn o sti am bijenta. I avangarda i mo­ deran pokret p otiču u stv a ri iz zajedničkog zahteva da po­ nude rešenje problem a postavljenih m odernom društvu od in dustrijske revo lu cije kao i od njenih glavnih načela što su pretvaranje um etničkog proizvoda u robu, uslovi rada u fa b rici kao p rim e r op štije g stanja profesionalne s p e c ija li­ zacije, svojstvene m ašinskom dobu i fenom en m odernog grada. Predloženo rešenje tiče se avangarde i m odernog pokreta: reč je o rešenju zasnovanom na estetskoj per­ spektivi, p ostavljenoj kao alternativa ili in teg racija sa dru­ gim rešenjim a češće sugerisanim od m oderne kulture, od­ nosno p o litič k o j perspektivi, koja nas to ji da re š i socijalne ko n flik te prom enom socio-ekonom skih odnosa, i tehnološ­ koj perspektivi, koja se u potpuno sti prepušta tehničkom i naučnom progresu, tako da od njega zavisi prevazilaženje p ro tivu re čn o sti m odernog društva. Pisac je ipak ubeđen da se tri perspektive ne razvijaju odvojeno, već da se ukrštaju, često sa pozajm icam a i me­ đusobnim razmenama. M orisov život i pretpostavke indu­ s trijsko g dizajna s dovoljnom jasnoćom pokazuju pokušaj da se ukaže na estetsko rešenje, rom antično-šilerovskog porekla, u tehnološkoj i so cio-p olitičkoj stvarnosti. S druge strane, samo M arksovo rešenje, onako kako se ja vlja u to liko prjže ljkiva n o j konačnoj persp e ktivi kom unističkog društva, kom plikuje se i obogaćuje utopijskom kom ponen­ tom, koja prožim a i estetska rešenja. U is to vreme autor namerava da a firm iše estetsku, tehničko-estetsku s p e c ifič ­ nost perspektive otvorene avangardom i m odernim pokre­ tom, I, prem a tom e nesvo dljivost ovog rešenja na druga dva. Odnosno svođenje na jedno rešenje sa dostizanjem

27

od s tra n e u m e tn ika ( i in te le k tu a lc a u o p š te ) s v e s ti da je deo k a te g o rije i l i d ru š tv e n o g s lo ja ne m anje s v o d ljiv ih na lo g ik u p o litič k ih kla sa k o je po s to je . K n jig a ne p ra ti k o n tin u ira n u is to r ijs k u lin iju , već hrono lo ške preseke, p rih va će n e kao p re tp o s ta v k e k oje raspra­ va nam erava da is p ita , i l i pak kao s ažim an je p ro b le m s k ih je zg ra i p r ilik a od p ose bnog značaja, zapravo p riv ile g o v a n ih m esta koja b u d u ći ra zjašn jena ra s v e tlja v a ju š iru socio-kultu rn u klim u . Tako, H o gartova (H o g a rth ) i Š ile ro v a antiteza tre b a da ra s v e tle o p šte o be ležje angažovanog koje u m e t­ n ička d e la tn o s t p o p rim a kod oboje, ali, u is to vrem e, na­ m erava da is ta k n e osno vnu ra z lik u izm eđu po jm a angažovanja kod p ro s v e tite ljs k o g slik a ra , kao n osioca id eala o dre­ đene d ru štve n e klase, i ro m a n tič k o g pesnika, k o ji k o r is ti v la s tito is k o re n jiv a n je da b i d o s tig a o s re d iš n i p o ložaj iz­ m eđu p o s to je ć ih p o litič k ih snaga. D ru g i h ro n o lo š k i p resek d o vo d i u vezu veom a ra z lič ite lič n o s ti p o d z a je d n ič k im zna­ kom o š tre k r itik e in d u s trijs k ih p rilik a (p re m a rk s is tič k i u to ­ p is ti, S e m pe r i Labord (Laborde), Raskin (R uskin) i B o dler i a lte rn a tiv n ih pre d lo g a u s u š tin i p ro ž e tih u to p ijs k im i e s te t­ skim ra sp o lo že n jim a ta k v ih da u tom s m is lu u s lo v lja v a ju sam u pro m e n u p o litič k ih id e o lo g ija (M o ris i Van de Velde). A vangarda i m oderan po kre t, prem a tom e p o s m a tra n i su iz ovog ugla, a n jih o v e p o e tik e su predložene na bazi snage sukoba što one p re d s ta v lja ju i danas z a h v a lju ju ć i o dluču­ ju ć o j u to p ijs k o j ko m p o n e n ti i p e rs p e k tiv i d ru š tv a u kom e preovladava e s te ts k i čin ila c . O vo je p ro ric a n je kom e upra­ vo razvoj m oderne te h n o lo g ije i p re d v iđ a n ja m ogućeg sko­ rašn je g dolaska p o s tin d u s trijs k o g društva, č in i se, daju vero vatnoću i snagu. Sa e s te ts k o g s ta n o v iš ta p rih v a ta n je je nam etnulo p re ­ is p itiv a n je i p ro d u b ljiv a n je ro m a n tič k ih korena avangarde i m odernog pokreta. K a rta p o re k la savrem ene u m e tn o s ti i ar­ h ite k tu re p o sta je zam rše nija. P u te v i k o m u n ik a c ije k o ji po­ vezuju p ro s v e tite ljs k i k ritic iz a m sa u m e tn ič k im z bivanjim a koja dolaze p o sle jo š uvek se č in e kao g la v n i putevi. Po­ treb no ih je, m eđutim , s p o jiti sa m uč n im i k riv u d a v im to ­ kovim a k o je je ro m a n tič k i s e n z ib ilite t započeo i nam etnuo im , s e n z ib ilite t k o ji p o s ta v lja e s te ts k i č in ila c (ne u m e t­ n o st kao konačan p ro izvo d ) kao p o k re ta č i p ra v ilo p o s to ­ janja. L a jt-m o tiv k n jig e treb a da se pronađe, prem a tom e, u na m e ri da se iz d v o ji eu d e m o n is tič k a lin ija m oderne um et­ ničke k u ltu re koja ra š ire n o j e s te tič n o s ti (pre laz u m e tn o s ti u ž iv o t) poverava zadatak da re in te g riš e pojedinca i am b i­ je n t, da ponovo u s p o sta vi ravnotežu i o p š to s t lju d s k e lič ­ nosti.

28

Preovladavajuće sta n o v iš te ponuđeno je a rh ite k to n ­ skom ku ltu ro m , u to lik o što je pisac već im ao p rilik u da pokaže s v o j stav sa s ta n o viš ta lik o v n e k u ltu re pre neko liko godina u k n jiz i p o sve ćenoj M o ndrijanu. M eđutim , osnovne tačke tum a čenja predloženog u o v o j kn jizi, mada p re is p ita ­

ne u svetlu novije lite ra tu re (b ilo um etničke ili ne), u su­ štini, ostaju iste. Zovu se Šiler, Bođler, M oriš, M ondrijan i De S tijl, a n jih autor sm atra najizra zitijim predstavnicim a vla stitog poznavanja moderne kulture. Razlozi se možda č i­ ne ja snim iz čitanja ove knjige, a li potrebno je re ć i odmah da je idejno središte ove k ritič k e perspektive delim ično izvan knjige, da je ono zapravo u već pom enutom eseju o p o e tici i delu M ondrijana, u kome se o holandskom slikaru raspravlja u svetlu njegove neu ništive potrebe za srećom i harm onijom što ih treba naći u svakodnevici i sadašnjosti. Na kraju, pisac predlaže sadašnji u tic a j nekih glavnih tokova avangarde i m odernog pokreta. Reč je, očigledno, o operativnom predlogu: polazište je jo š je danput sadašnjost. To je uverenje u perm anentno stanje društvenog iskorenjivanja koje obeležava delatnost um etnika i, uopšte, in te ­ lektualca: S druge strane ovo stanje iskorenjivanja p ra ti i suprotstavlja mu se snažna težnja ka ekstro v e rtn o s ti i uplitanju u čin je n ice života, što um etnika nagoni da izađe izvan trad icio naln ih granica v la s tite delatnosti. M eđutim , iskorenjivanje i u plitanje m ogu pozitivno zajedno da deluju kada su vezani za sre d išn i term in angažovanja: ovo ga sprečava da se ponovo zatvori u jedno pesim is tič k o i p o m irljiv o sta­ nje um esto da ga p rih v a ti sa svim opasnostim a koje ono nosi, a li i sa slobodnjačkim m ogućnostim a koje nudi u onoj m eri u ko jo j se predstavlja kao oslobođeno ( ili delim ično slobodno) neposrednih društvenih uslovljavanja. Na drugoj strani, sam pojam angažovanja d op rinosi osm išljavanju i obrazlaganju uplitanja, sprečavajući da se ono pre tv o ri u slep v ita lis tič k i im puls. 0 kojem angažovanju je reč? Pre svega nije reč o ideolo ško-p olitičkom angažovanju shvaćenom u tradicionalnom sm islu, budući da sm o isp ro b a li njegova um rtvljena svoj­ stva. N ije reč n i o č isto tehničko-stručnom angažovanju — ceni vla s tite profesionalne efikasnosti. Reč je pre o anga­ žovanju u kom e se te h n ički doprinos (teh ničko-estetski) raš­ čla njuje i podrazumeva ideološku dim enziju, kao i osnovni i neophodan čin ila c za izgradnju jednog autentično slobod­ nog društva. Estetska ideologija ja v lja se, prem a tome, iz ubeđenja da po litika , sama, n ije kadra da dostigne stanje slobodnog društva. U to lik o što zanem arujući (kao što je do sad čin ila ) doprinos estetsko-individualne dim enzije, za­ vršava razrađivanjem tipova autoritarnih i represivnih dru­ štava. Iz ovog ugla možemo da uočim o nekoliko suštinskih stepena is to rijs k e avangarde i m odernog pokreta. Pre sve­ ga, predlog za m odel estetskog društva kao alternative za frag m en tiran je i delenje in d u strijsko g društva. Uostalom, nove generacije um etnika, č in i se, preuzim aju upravo ovaj vid rasprave, u tren utku kada nastoje da sve više suze od­ nos Između u m etnosti i života, između e s te tič n o s ti i pona­ šanja. Naravno, nije reč o tome đa se ponovi totalizujuća

ilu z ija avangarde i po g re ška da se č is to te h n ič k a d e la tn o s t (te h n ič k o -e s te ts k a ) zam eni p o litič k o m d elatnošću, a li je reč o to m e da se n e z a m e n ljiv o s t e s te ts k e d im e n z ije d ija le k tič ­ k i s u p ro ts ta v i s v a k o j h e g e m o n s k o j n a m e ri (te h n o lo š k o j ili p o litič k o j) koja ž e li da je se li š i i da je odbaci.

30

ESTETIČNOST KAO IDEOLOGIJA

UMETNOST ZA PROMENU ŽIVOTA astoja ti da se č in jenice um etnosti i savremene a rhitekture svedu pod znak zajednič­ kog s tilis tič k o g im enite lja , znači upu stiti se u poduhvat koji je neizbežno osuđen na neuspeh. M eđutim ako se gleda podrobni­ je, odriču ći se tum ačenja ovih činjenica, kao sekvencije č is tih form alnih događaja, shvatiće se da um etnost i arhitektura, tokom ovog veka, otkrivaju zajedničku id eološku osnovu. Reč je o stavu koji um etnik zauzima prema v la s tito j delatnosti i am bijentu u kome živi, prema načinu shvatanja um etničke radnje ne v i­ še kao kontem plativnog čina, kao nepomućeno i izdvoje­ no posm atranje jednog predm eta od strane jednog sub­ jekta, već kao delovanje unutar konkretnih p rilika, stvar­ nosti čije se sastavne čin jenice žele upoznati da bi se one izmenile. »Biti sasvim moderan« i »izmeniti život«, dva ka­ tegorička im perativa koje je Rembo (Rimbaud) stavio pred sebe, predstavljaju i im perative koji pokreću modernog umetnika i navode ga da svoju delatnost shvata kao ži­ votnu radnju, b iti i rad iti u svetu, trajno i neprestano uk­ ljučivanje i angažovanje. A li, da li je moguće izm eniti život? Da li um etnost mo­ že da izmeni individualnu i kolektivnu egzistenciju ljudi? Um etnosti i a rh ite ktu ri još uvek je zajedničko da je njihov odgovor potvrdan, beznadežno potvrdan, čak i kada se čini da se zatvaraju u krajnju opoziciju koja ide čak do n ih iliz ­ ma. Odgovor je dvoznačan: s je dne strane, on je otvoreno programski pozitivan, u tom sm islu što um etnik veruje da može da deluje unutar društva, služeći se novim s re d s tv i­ ma za promenu svakodnevnog života — isku pljujući ga od njegovih p rotivurečnosti i sukoba — što mu ih nudi mo­ derna tehnika. To je obeležje pionira modernog pokreta, um etnika i arhitekata koji m isle da ponovo sagrade dru­ štvo na bazi totalnog projektovanja am bijenta i čoveku obezbede život koji će konačno b iti c e lo v it i harmoničan. 31

N

To je s ta ri ro m a n tič k i san ko ji se pre tv a ra u konkretnu delo tv o rn o s t, u d e la tn o s t im ane ntn u p ro je k tu . S druge stran e, odg ovor je izrečen u o tv o re n o neg ativnom znaku pobune 'i zaokreta ka id ealn om p rvo b itn o m m estu , stvarn om i l i za­ m iš lje n o m (d e tin js tv o , nesvesno, egzo tično, s re d n ji vek). U s tv a ri, n ije reč o bekstvu, već o predlogu za m odel e g ­ z is te n c ije koja bi bila harm onična i c e lo v ita nasu pro t lin iji razvoja m odernog d ru štva koje se sm atra o tuđenim i otuđ u ju ćim . Najzad, reč je o a lte rn a tiv i m ogućnog d ru g a č i­ jeg izlaza. U oba slu ča ja d e lu ju rem b oovske poruke: m oderni u m e tn ik s u p ro ts ta v lja se na ra d ik a la n način tra d ic iji koju nosi na p lećim a, v e lik o j, k la s ič n o j i renesansnoj tra d ic iji. (»Oui nous d e liv re ra des G recs e t des Romains?« — »Ko će nas o s lo b o d iti od Grka i Rim ljana?«) U is to vre m e o d b ija n je istoricizm a neposredno upuću­ je na to ta ln o angažovanje u s a d a š n jo s ti, na zahtev da se s tv o ri apsolutno moderan s til, je d in s tv e n o s re d s tv o koje bi b ilo kadro da nas obaveštava o novoj s tv a rn o s ti o k o lin e i da nam pruži m ogućno st da je «izm enim o. U m etnička avan­ garda i m oderni a rh ite k to n s k i p o k re t iz v iru zajedno iz tog novog duhovnog ponašanja, iz te ja ke v o lje za je zičkom prom enom , praćenom pove ren jem tako da će upravo b iti u m e tn ički je z ik (njegova psiha g o g ič k a * i pedagoška fu n k ­ cija ) ta j ko ji će ponovo in te g ris a ti pojedinca i am bijent, vra ća ju ći mu p rv o b itn o s ta n je je d in s tv a i harm onije. Kao što Kami (C am us) piše, m oderan u m e tn ik »ima groznicu za je d in stvo m « , sta ln o je bodren »idejom o bolje m svetu od ovog. A li b o lji ne znači d ru g a č iji, već znači je d in ­ stve n « 1. O vakvo tum a če n je u m e tn ič k e d e lo tv o rn o s ti kao delovanja un u ta r s tv a rn o s ti (i nad njom ) a ne v iš e kao kontem p lira n ja predm eta što je izvan nas i od nas odvojen, im a svoje korene u k u ltu rn o j k lim i koja, na neki način, p re t­ hodi i u s lo vlja va kako u m e tn o s t tako i savrem enu a rh ite k ­ tu ru . Kao š to je A rgan pisao, u v e ć in i slu čajeva reč je o p ro s v e tite ljs k o m ili k ritic is tič k o m nasleđu koje se s u p ro t­ s ta v lja onom renesansnom , to je s t pojm u u m e tn o s ti kao k o n te m p la c ije p riro d e . A k s io lo š k i akcenat renesansne um e tn o sti, onako kako se o tk riv a u delu njena dva k o rife ­ ja, Rafaela (R affa elio) i Bram antea {B ram ante), in s is tira na ko n te m p la c iji i, prem a tom e , na odvajanju subjekta i ob­ je k ta 2. Z aje d n ički te rm in pozivanja n ije d ru š tv o već p ri­ roda: Bram anteova c rkvica San Pietro in M o n to rio i Rafaelova S ikstin ska M adona, izražavaju svojom strog om ap­ stra k c ijo m , nam eru da se putem viz u e ln ih sim bola pred­

32

* Od psihagogija — duhovno usmeravanje i obrazovanje koje ima za cilj da promeni čoveka, doslovno vođenje duše (prim. prev.). 1 A. Camus, L’uomo in rivolta, ital. prevod, Milano 1957, str. 288. 3 G. C. Argan, Architettura e arte non figurativa, u: Progetto e destino, Milano 1965, str. 155— 56.

stavi red i savršenstvo prirode koji su opet odraz reda i savršenstva Boga. Firen tinski m anirizam, a posebno je retička um etnost Pontorma (Pontormo), prekidaju savršenu ravnotežu realizovanu trijadom Bog— čovek— priroda i uvode u suštinu reform acije. Religiozno ponašanje ne podudara se više sa spokojnim posredovanjem istine, već je unutrašnje ovlada­ vanje, pre b iti nego spoznavati, to je uznemiravajuća nape­ tost, zato što c ilj — ovladavanje Bogom — više nije unapred osiguran. Ili nije uopšte osiguran budući da duhov­ nost reformisanog ne pruža nikakvu izvesnost, nikakvu utehu. M ilosrđe deluje m ističn im putevim a i sigurno nisu na­ ša osećanja a još manje prirodni in s tin k ti ti koji nam je najavljuju. Reformisano se oslanja na čistu duhovnost re li­ gioznog života, a'istovrem eno sum nja u sebe, u vla s tita ose­ ćanja. Paradoksalno, unutrašnji svet završava se u najpot­ punijoj i najn e m ilo sn ijo j ekstro ve rtn o s ti: kontem placija sebe i prirode pretvara se u akciju, u akciju usm erenu na sebe samog i na druge. Jednom prevaziđen horizont onoga s ove strane, akcija refo rm acije vodi, na način kako je Veber (W eber)3 razjasnio, u preduzimačku akciju kapitalizm a i in dustrijalizm a. U oba slučaja, potvrđuje se asketsko sta­ nje koje prvo prihvata religioznu sferu, a ona sferu rada, pokazujući ipak čvrsto n e p rija te ljs tv o prema p rirodi, spon­ tanosti, radosti života. Etika rada, svojstvena industrijskom društvu na ka p ita lističko j osnovi (mada razjašnjavanje ko­ je uvodi marksizam prati ništa manje nem ilosrdni asketizam rada) imaće isto tako represivan karakter. Ovog puta, m eđutim , u-svem u što može da raste reti od rada, od sva­ ke in ic ija tiv e koja teži da postigne sopstvenu autonom iju pred načelom davanja. Do ovoga će doći kasnije. Sada se asketski in div id u a li­ zam re fo rm a cije i ka to ličke m anjine sukobljava sa vre­ m enskim a utoriteto m apsolutnih m onarhija4 i Crkve: ova, pak, učestvuje u krizi renesansne religiozn osti i snažne prom ene vezane za refo rm aciju, koje su pojedinca navele da u sopstvenoj delatnosti traži v la s tito vanzem aljsko spa­ senje ili bar garanciju tog spasenja. Crkva kontrareform acije nastoji da uzme na sebe ovaj zadatak i traži pomoć um etnosti, poveravajući jo j ulogu da slavi sopstvenu istoriju i da pokaže njenu zem aljsku slavu. Term in na koji se poziva pomera se: to nije renesansna priroda koja raspo­ laže božanskom istin om , a još manje čista duhovnost refo r­ misanog, već je to is to rija i društvo ljudi. Um etnost, kato­ lička barokna i rim ska um etnost, je ste glavno načelo ove akcije ponovnog osvajanja religioznih masa, stoga se ona 3 M. Weber, L’Etlca protestante e lo splrito capitalistico, ital. prevod, Firenca 1965. ' Proganjanje koje je LuJ XIV vršio nad Port Royal I Jansenistlma i promovlsanje Book of Sport od Đakoma (Glaoomo) I Karla I (Carlo I) nasuprot engleskom puritanizmu, predstavljaju dva momenta ovog kon­ trasta. Ofr. M. Weber, nav. delo, str. 281.

pre tva ra iz čin a ko n te m p la c ije u a k c iju , ili b o lje reći, u predub eđenje, p rih v a ta ju ć i značenje tip ič n o sve to vn e rad­ nje čak i kada za svo je sadržaje uzim a v e lič a n je živo ta sve­ taca i slavu C rkve. Kao što je A rgan pisao, »pretpostavka da barokna u m e tn o st, sa s v o jim o b lic im a u p o kretu, želi da p re d sta vi s v e t u svom sta ln o m p o s to ja n ju u ovom s lu čaju n ije održiva : b ilo da je utvrđ ena ili p ro m e n ljiv a , s tru k tu ra sveta v iš e n ije p re d m e t in te re s o v a n ja um etnika, is to kao što ne sačinjava više , izuzev u nekim granicam a, sve v iš e suženim , m a te riju dogm e ili arg u m e n t d o k trin a rn ih ra­ sprava«5. O vo s u š tin s k o s o c io c e n trič k o pozivanje u m e tn o s ti je ­ ste u osno vi i g la vn ih s tru ja koje dele k u ltu rn u predvodni­ cu deve tn a e sto g veka, to je s t, rokokoa i p ro s v e tite ljs tv a . U p rvo j, m eđ u tim , d ru š tv o ne p re d s ta v lja ju m ase i urbani aglo m e ra ti ko jim a se obraća rim s k i barok, kao što ni p o lje de lovanja n ije m onum entalna izgradnja i sc e n o g ra fija gra­ da, ve ć ona in tim n ija i sad rža jn ija sc e n o g ra fija e n te rije ra , kon ve rza cije i salona koju su v o d ile žene6. U is to vrem e, k ra jn ji c ilj v iš e n ije s la v lje n je v e lik ih snaga tog vrem ena (la ič k ih ili re lig io z n ih ), već pre priv a tn o g konfora a ris to ­ k ra ts k ih porodica i, prem a tom e , novih ideala zabave, kon­ ve rza c ije , ig re i lju b a vi, lako na p riv ile g o v a n o m a ris to k ra t­ skom nivou, galantno društvo koje ž iv i u znaku rokokoa m o­ že b iti shvaćeno, izm eđu osta lo g , kao prva a firm a c ija , u m o­ dernom svetu, vre d n o s ti n e razdvo jive od zaludnog, od igre, pa čak i friv o ln o g . Reč je o a firm a c iji k u ltiv is a n e priro d e nadahnute sve p ris u tn ijim erosom , lažnim i ra fin ira n im , li­ šenim a g re s iv n o s ti, ko ji obeležava p rib liž a v a n je i m ešanje polova. Sa p ro s v e tite ljs tv o m u m e tn o s t zadržava i naglašava svoj s o c io c e n trič k i odnos: ona se ne bavi to lik o o tk riv a ­ njem p riro d n e s tv a rn o s ti, već uzim a pod s voje zadatak da u sagla sn o sti sa d ru g im lju d s k im d e la tn o s tim a dop rinese razvoju dru štva i pojedinca. U odnosu na prethodne epohe p rim e ć u je se ipak radika lna prom ena budući da se čovek i d ru štvo ne upra vlja prem a s p o lja š n je m c ilju (v e lič in i C rkve ili m onarhija) već prem a sebi i za sebe sam u, u tom sm is lu što i čovek i d ru štvo ne s ačinjava ju v iš e sredstava već dostižu d o s to ja n s tv o konačnih c ilje v a svake ljudske delatnost'i a, prem a tom e , ii u m e tn o s ti. I u odnosu na ga­ la ntn o d ru š tv o rokoko e n te rije ra p rim e ć u je se s uštinska prom ena, budući da c ilj viš e n ije zado v o ljs tv o i zaludnost, već naporna i teška (čak i u granicam a sreće i postojeće ra d o sti) izgradnja novog društva zasnovanog na radu i na ličnom požrtvovanju. Ova prom ena očigled na je, pre svega, u H ogartovoj um e tn o sti koja uzim a zadatak da p ro s v e ti pojedinca i dru­ štvo, označavajući puteve buržoaskog m orala. D id a k tič k i 34

5 G. C. Argan, L’Europa delle C apitali, Ženeva 1964, str. 21. 6 Ph. M inguet, Esthćtigue du Rococo, Pariz 1966.

c ilj koji Hogart propisuje um etnosti je ste podsticaj za če­ stitu egzistenciju zasnovanu na radu 'i na privrženosti do­ mu, nužnim pretpostavkam a blagostanja i bogatstva. Ideal života koji nam on nudi nizom slika i grafika didaktičkog sadržaja, prema tom e, je ste ideal koji slavi red i štednju i osuđuje dokolicu i rasipnost, te je, kao takav, veoma pro­ žet puritanskim duhom, onim istim do koga će držati trg o ­ vačka i in dustrijska buržoazija devetnaestog veka. M eđu­ tim upravo Hogartov ideološki stav pokazuje da prosvetiteljska perspektiva, sama za sebe, ne može da rasvetli os­ nove moderne um etnosti. Pre svega, ona nam ne daje isto rijske uzroke stava koji će um etnik i in telektualac ubrzo zauzeti u kontekstu am bijenta, kao ni uzroke njihovog odva­ janja od društvenog sloja iz kojeg vuku korene. Hogart se, naprotiv, oseća i je ste još uvek organski vezan za klasu koja ga je stvo rila , tako da se pretvara u nosioca i branioca la ičkih i naprednjačkih ideala svog društvenog sloja. Umetrrost ne zahteva sopstvenu autonom iju, već se stavlja, na neki način, u službu p o litik e ili barem nastoji da sa njom doprinese stvaranju honnete homme (čestitog čoveka) i če­ stitog društva. Biće dovoljno tek nekoliko decenija da društvena čes­ tito s t buržoazije osam naestog veka počne da pokazuje svo­ ju drugu stranu, ne m ogavši više p rik riti (uostalom i reč je o odlučujućim decenijam a kad se pom isli da se u sve ovo upliću i po litička i in dustrijska revolucija) cenu koju su za napredak pojedinac i društvo prim orani da plate. Ako novo društvo sobom nosi opasnost dezintegracije duhovnog je ­ dinstva čoveka i povećavanja nejednakosti, znači da m o ti­ vacije tog društva (razum i napredak) treba da budu zamenjene drugim pobudama. To je c ilj Rusoa (Rousseau) koji ponovo uvodi te rm in pozivanja na prirodu kao onu koja poseduje prvobitno organsko je dinstvo. Tako smo već u veku prosvećenja svedoci da se u um etnost i misao vraća č i­ nilac kojeg možemo d e fin isa ti kao iracionalni faktor, iako on ne negira razum već želi da pro širi i produbi njegovo polje delovanja. A ovo se ispoljava pre svega u Nemačkoj gde vođe p ro sve tite ljske m isli nisu Dekart (Descartes) i Volter (V oltaire ) nego Lajbnic (Leibnitz) i Šaftsberi (Shaf­ tesbury)7. Polazeći od ovih kulturnih prem isa rani nemački romantizam re g istru je p ronicljivom osećajnošću prve nagoveštaje antropološkog stanja vezanog za pojavu in d u s trij­ skog društva, suprotnog odvajanju rada i sve izraženijoj profesionalnoj spe cija liza ciji. Um etnici to osećaju i ukazu­ ju naročito na početna raspadanja duhovnog jedinstva po­ jedinca, na preovladavanje korisnog, prim oranosti i nužno­ s ti8. A li, upravo zato što niču iz kulturnih m otivacija suš' G. Grappln, La Thćorie du Genie mand, Pariz 1952, str. 6. ’ Cfr. povodom primedbi R. Assunta tica, a, posebno, pozivanje na Hyperiona je, a ne ljude, sveštenlke, a ne ljude,

dans le Preclasslcisme alleu njegovoj Integrazione esteod Holderllna: »Vidi zanatli­ gospodare I sluge, mlade I

35

tin s k i d ru g a č ijih od onih koje su p re d lo ž ili p ro s v e tite lji, re­ šenja ponuđena od ro m a n tič k ih u m e tn ik a nisu v iš e zasno­ vana na p o litic i ili na u m e tn o s ti koja je š te d i (možda čak s lu š k in ji p o litik e ), već na e s te ts k o j ulozi koja se sm atra je d in o m kadrom da p o v ra ti b io lo š k o p o re k lo i is to rijs k o je ­ d in s tv o čoveka i p riro d e i, sa tim e , je d in s tv o i sklad lju d ­ ske lič n o s ti. N em ačka ro m a n tič k a k u ltu ra tako p o s ta v lja je dnu od s u š tin s k ih p re m isa u m e tn ič k ih po kre ta avangarde i sam og m odernog p o kre ta ko ji nasleđuju — š to ćem o da­ lje b o lje v id e ti — upravo onaj ra dika lan zahtev da se u m e t­ n ič k o j d e la tn o s ti p ove ri zadatak da izvuče d ru š tv o iz tog stanja ra z je d in je n o s ti i nesklada.

ŠILER: ESTETSKA DIM ENZIJA I ODVAJANJE OD POLITIKE Prvo svesno odvajanje od p o litik e u k o ris t k u ltu re uopšte, a, posebno, e s te tik e , p rim e ć u je se kod Š ilera. Le Ho­ ren, ča sop is ko ji p e sn ik o b ja v lju je od 1795. veom a se raz­ lik u je od p ro s v e tite ljs k e p e rio d ik e koja se o s lanja na po­ litik u i ovo j poverava zadatak d ru š tv e n e obnove. N em ački časop is, m e đ u tim , o tvo re n o je suprotan p o litic i u ko jo j ra­ spoznaje izvo r razdora i sukoba ko ji razdvajaju ž iv o t po je ­ dinca od živo ta d ru štva . Z ato se on obraća »onome š to je či® ti lju d s k i ii n a sto ji da ponovo u je d in i p o litič k i ra z lič it s v e t u znaku Is tin e i Lepote«9. Š ile r tako e k s p lic itn o i s k ritič k o m svešću predlaže novu d ru š tv e n u fu n k c iju um e tn ik a — i in te le k tu a lc a uopš te — sm a tra ju ć i da m ora i treb a da d e lu je na s tv a rn o s t ne slu žeći se v iš e s re d stvo m k o ji su drugi raz ra d ili kao zrele osobe, ali ne ljude, to je kao na bojnom polju gde su ruke i noge am putirane dok krv života kulja i natapa pesak«. Holderlin piše o istoj tem i u svom »Piano di Francoforte«, za L'EmpedocIe (ital. prevod Torino 1961, str. 17). O p et povodom Hyperiona, G. Vigolo je is­ pravno prim etio da Holderlin anticipira dijalektiku ropstvo-gospodstvo koju je analizirao Hegel. U analizi koju je Hegel sproveo imajući u vidu novo stanje mehaničkog rada, cfr. M . P. Fimiani i G. Cantillo, Technologia e d ialettica (u: L’Uomo e la Macchina, Dokumenti XXI nacionalnog kongresa filozofije, Piza 1967, Ed. O Filozofiji, Torino 1967). Šilerova pozicija u odnosu na novo društveno stanje nije ništa manje precizna od one koju je izrazio Holderlin. U drugom od njegovih Lettere sulla educazione estetica d e ll’uomo (ital. prevod Torino 1955, str. 206— — 207, možemo pročitati brižljivu analizu situacije: »Tok događaja ucrtao je duhu vrem ena pravac koji preti da ga sve više odvoji od idealne umetnosti. Ova treba da napusti istinu i da se uzdigne iznad potrebe, je r um etnost je kćerka slobode i želi da prima pravila od nužnosti duhova, a ne od potreba prirode. Sada međutim dominira potreba koja savija svojom tiranijom propalo čovečanstvo. Korisno je veliki idol vrem ena, njemu treba da stoje na usluzi sve snage i da mu se klanjaju svi talen ti. Na ovo grubo m erilo duhovna zasluga umet­ nosti nem a nikakvog uticaja i, lišena svakog ohrabrenja, ona nestaje iz bučnog tržišta toga vremena«. O ponašanju romantičke kulture, ograničavajući se na englesko podneblje, pred industrijskim društ­ vom, cfr. iscrpnu analizu R. W llliamsa, u Culture e rivoluzione Industriale, ital. prevod, Torino 1968. 36

9 Povodom događaja oko revije i njenog programa, cfr. N. Saito, Schiller, Rim 1963, str. 115 i dalje.

što je politika , već pomoću sopstvenih, specifično k u ltu r­ nih sredstava, u ovom slučaju um etničkih i filozofsko-estetskih. Šilerovo odbijanje da se politik a prihvati kao je d i­ no sredstvo kadro da prom eni društvenu stvarnost, treba da bude shvaćeno, između ostalog, kao čin utem eljenja tog modernog, in telektualnog sloja iz kojeg će nastati um et­ nička avangarda i arhitektonski pokret zajedno, i koja će uzeti na sebe ulogu da dokuči i reši problem e društva. Ši­ lerovo odbijanje p o litik e nije, prema tom e, propratna reak­ cija na stvarnost, makar ona bila i veoma burna kao što je francuska re vo lu cija 10, već je to strukturna činjenica nemačke rom antičke kulture, a posebno Šilerove p oe tike” . Kod obeju to odbijanje ne dobija to lik o značenje bekstva od po­ litik e koliko čvrsto zauzimanje id eološke pozicije koja funk­ ciju p o litike prebacuje na um etnost, odnosno tačnije, na estetsku pedagogiju. Pisma koja Š iler o bjavljuje u časopisu pokazuju ovo dvostruko ponašanje, p e sim istič k o i o p tim is tič k o , pred jed­ nom antropološkom situacijom u kojoj počinju da se ispoIjavaju prvi znaci — pretvaranje estetskog proizvoda u ro­ bu, podela rada, cepanje ljudske lič n o s ti, otuđenje i vlada­ vina čoveka nad čovekom — koji će potom postati obrasci in dustrijskog društva, i koje će kao takve, analizirati i o pi­ sati M arks ali 'i Semper i Labord, Bodler i Raskin, u topisti i M oriš. Već pre o bjavljivan ja Pisama, m eđutim , Š iler je jasno izdvojio osnovne čin jenice novog stanja: »Imajući u vidu odvajanje naših duhovnih snaga, njihovo odvojeno delovanje — nužna posledica proširenog kruga znanja i profesio­ nalne podele — gotovo je dino Poezija ponovo ujedinjuje razjedinjene snage Duha i dovodi u harm oničnu vezu um i srce, pam et i oštroum nost, razum i maštu, ponovo gradi, takoreći, potpunog čoveka u nama«'2. Ideja od koje polazi Š iler je da razvoj kulture i građan­ skog društva, kojim upravlja an a litič k i razum, vodi ka gu­ bitku prvobitnog stadijum a čoveka — Bogovi Grčke — u kome nema protivre čn o sti i suprotnosti između ra z lič itih ljudskih sposobnosti. Dostizanje kulture donosi, po Šileru, gubitak iskreno sti, pad shvaćen kao dvostruki traum atski događaj ljudske is to rije i is to rije pojedinca13. Kao što će se 10 Ovo iskustvo ne može da se zanemari. U jednom pismu od 13. jula 1793, upućenom princu Crlstlanu od Augustenburga, Šiler je pisao. •Toliko sam' daleko od verovanja u početak političke re g e n e ra te jer su mi događaji našeg vremena srušili svaku nadu u njeno ostvarenje«, cfr. N. Saito, nav. delo, str. 149. . " Između ostalog suština šilerove poetike koja će se otkriti u -Lettere sulla educazione estetica«, već Je Jasno Izražena u poemi •Gli artisti«, čiji je rukopis bio završen Još u januaru 1789. (ctr. N. Salto, nav. delo, str. 57— 58). . , , .. Mesto na koje je Saito uputio (nav. delo. str. 71) deo je recenzije Birgerove (Burger) poezije koju je Šiler napisao 90, a objavio 91 13 Kao što je poznato, dramatičan događaj propadanja I gubitka rajskog stanja preko prvog greha prisutan Je I u Bodlerovoj poeziji (cfr. poglavlje posvećeno francuskom pesnlku).

k a sn ije d o g o d iti sa F rojd om na planu p s ih o lo š k o g is tra ž iv a ­ nja, kod Š ile ra p o s to ji o čig le d n a z a v is n o s t izm eđu e v o lu c ije v rs te i e v o lu c ije p ojedinca, izm eđu filo g e n e z e i ontogeneze. lako Š ile r ovom s u š tin s k o m ra z lik o m , uviđa nužnost ©peoijaliizaoije za p ro g re s v r s te '4, on liipak ne sm atra da k u l­ tu ra nosi nep ovra tan g u b ita k p riro d e (fro jd o v s k im rečim a, p rih v a ta n je načela s tv a rn o s ti ne podrazum eva konačno po­ tis k iv a n je načela z a d o vo ljstv a ). N a p ro tiv , nem ački p esn ik v e ru je u m oguć po vra ta k na s ta d iju m n e is k v a re n o s ti pola­ zeći od sam og s ta d iju m a k u ltu re . On, u s tv a ri, ne sm atra »da u savršavan je p o je d in a č n ih snaga č in i nužnim ž rtv o v a ­ nje n jih o v e to ta ln o s ti« i u to je to lik o ubeđen da čak p rkosi p riro d n o m d e te rm in iz m u : »Kad bi i zakon p riro d e to m e te ­ žio, tre b a lo bi da bude u našoj m oći da u našoj p riro d i, po­ s re d stvo m u z v iš e n ije u m e tn o s ti, ponovo u s p o s ta v im o ovu to ta ln o s t koju je u m e tn o s t u n iš tila « 15. U s tv a ri, Š ile r n ije ubeđen u p o s to ja n je je dnog p rv o ­ b itn o g , p riro d n o g i, prem a to m e , nužnog antagonizm a izm e­ đu r a z lič itih lju d s k ih s vo jsta v a , izm eđu razum a i osećanja, čulnog impulsa i formalnog impulsa, već je d in o u istor ijs k i antagonizam , u sukob č ije je p o re k lo u d ru š tv u . O s­ novni zadatak u m e tn ika s a s to ji se u to m e da o tk riv a m o­ g ući 'karakter to g sukoba 'i da naznači m ogućan put n je g o ­ vog prevazilažen ja. A li zašto um e tn ik ? U odgovoru koji Ši­ le r daje na ovo p ita n je nalazi se i s u š tin a njegove poe tike i njegove filo z o fije e s te tik e : zato što d e lo tv o rn o s t u m e tn i­ ka obuhvata u sebi, skla dno s je d in je n e , nužnost i slobodu, p ra v ilo i m o g u ćn o sti, kao š to instinkt igre u s lo v lja v a čulni impuls i form alni impuls, prevazilazeći sukob izm eđu for­ me i života (izm eđu d ru štva i p riro d e ) u organskom je d in ­ stvu živuće form e16. Tako se u m e tn ik nalazi u s re d iš tu d ru š tv a i k o n flik tn o g pojedinačnog i k o le k tiv n o g stanja , d o b ija ju ć i jasan zadatak pob ija n ja i a lte rn a tiv e . Kao l’homme revolte (pobunjeni čo­ vek) zapo činje rekavši ne, a li ne pre tv a ra s voje odb ija n je u odb acivanje zato što »je čovek ko ji kaže i da, jo š od svog prvog p o kre ta « 17. Č in je n ica je da u m e tn ik pronalazi u sebi, u fo rm a tiv n im pro ce sim a koji p rethode njegovom delu, m o­ del opšteg i upo tpun jeno g is k u s tv a : is k u s tv a koje pred sa­ da šn jim p ro tiv re č n o s tim a izgleda da s k riv a ta jn u prepostoja nja, sećan je na p ređašn ji s ta d iju m i isto vre m e n o , da na-

38

u Tema antagonizma između prirode i društva izuzetno podrobno je objašnjena u šestim Šilerovim »Pismima« (cfr. F. Schiller, Saggi estetici, ital. prevod Torino 1951, str. 217— 26). »Rado bih se složio sa Vama da bez obzira koliko malo uživanja pojedincima ostaje zbog cepanja njihovog bića, vrsta ne bi mogla da napreduje ni na koji na­ čin«. »Da bi se razvijala mnogostruka prirodna svojstva čoveka — piše potom Šiler — nema drugog sredstva do suprotstavljati ih jedne drugim a. Ovaj antagonizam snaga je veliko sredstvo kulture, ali je ipak samo jedno sredstvo: sve dok taj antagonizam traje, samo smo na putu kulture«. ’5 F. Schiller, nav. delo, Pismo često, str. 226. 16 F. Schiller, nav. delo, Pismo petnaesto, str. 257— 63. 17 A. Camus. nav. delo str. 23.

značava m ogućnost pronalaženja ovog prvobitnog stadijuma na jednom višem nivou svesti, to je st, u kulturi a ne izvan nje. To je estetsko stanje koje Š iler opisuje kao sta­ nje u kome su »sen zibilitet i razum istovrem eno aktivni«, u kome se čovek p ojavljuje kao čovek, »kao form a, kao objekt slobodne igre«; osnovni zakon je taj da se »dođe do slobode posredstvom slobode« čim e prestaje vladavina čoveka nad čovekom. Biće to i M arksov problem . Kao i Šiler, i M arks se su­ protstavlja jednoj antropološkoj s itu a c iji koju karakteriše odnos ropstvo— vlast, predviđajući dolazak jednog društva u kome će čovek u drugom čoveku vid e ti svrhu a ne sred­ stvo. A li M arksovo rešenje se oslanja na jednu drugačiju perspektivu, to je s t na jednu političku perspektivu koja stavlja akcenat na klasnu borbu i na obrtanje odnosa snaga između buržoazije i p role tarijata, gospodara i sluge. Ipak, rešenje koje M arks predlaže ostaje, na neki način, uključe­ no u istu logiku kapita lističko g društva koje namerava da prevaziđe, utoliko što ne postavlja na potpuno novoj os­ novi problem rada, već od njega još pravi m it, preuzim a­ jući asketski i dinam ički m e n ta lite t in dustrijskog puritanizma,c. Rešenje koje Š iler predlaže nije p o litič k e prirode. U m etnik ne veruje u obnovu koja bi usledila ovim putem, već je dino u je dnu estetsku perspektivu, u paideia koja, preko um etnosti, pojedinca i društvo dovodi u stanje u ko­ me rad, sa svim onim represivnim što ga je p ra tilo i što ga prati, više ne igra ulogu. Drugim recim a, Š iler je ube­ đen da jedna čvrsta i konkretna p o litič k a reform a mora da bude zasnovana na prethodnom potpunom oslobađanju čo­ veka kao pojedinca. »Svaki pokušaj takve prom ene Države — piše Š ile r povodom francuske re volu cije — treba da bu­ de sm atran neblagovrem enim , a va rljivo m svaka nada za­ snovana na njemu dok se iznova ne odstrane uzroci razje­ d injenosti čoveka iznutra i dok se njegova priroda ne razvi­ je dovoljno da ona sama postane tvorac tog dela i p o litič ­ kom stvaranju razuma garantuje stvarn ost«19. Reč je, očigledno, o dva parcijalna rešenja, koja po­ stavljaju sama sebe kao je d in i mogućan put za rešavanje p rotivrečnosti u društvu. Čineći tako, ona dobijaju znače10 Ovu radikalnu teškoću marksističke političke perspektive jasno je predočio Camus (cfr. L’Uomo In rivolta, Ital. prevod Milano 1967, str. 239— 40), polazeći od analiza radničkog stanja po Simonu Vajlu (Weil). »Industrijski socijalizam nije učinio ništa suštinsko za radničko stanje jer nije dotakao sam princip proizvodnje i organizacije rada, naprotiv, preskočio ga je. Mogao sam predložiti radniku istorijsko obrazloženje iste vrednostl koja se nalazi i u obećavanju nebeskih radosti onome koji umire radeći; nikad im nije data radost tvorca«. O ovom aspektu marksističkog rešenja cfr. Remo Cantoni, lllusione e Pregiudizio, M i­ lano 1967, a posebno poglavlje »Lavoro e Tempo llbero«. Videti i G. Friedman Od va le travail humaln?, Pariz 1963, a pre svega poglavlje •Marx et la revalorisation du travail dans la socićtć socialiste«, str. 369. " F. Schiller, nav. delo, cfr. Sedmo pismo.

nje p ro tiv u re č n ih u to p ijs k ih m odela k o jim a sada p re d s to ji m ogućno uzajam no p o ve zivanje. Treba, m e đ u tim , is ta ć i da će se ova dva m odela, to je s t, e s te ts k a i p o litič k a p e rs p e k ­ tiv a , p o s ta v iti kao o sno vni te rm in i na k oje će se čak pozi­ va ti u m e tn ička avangarda što potom d olazi: d o v o ljn o je po­ m is liti na odnose 'izm eđu nad rea lizm a i k o m u n is tič k e p o lit i­ ke i na B retonovo s ta n o v iš te o p re d n o s ti n a d re a lis tič k e re­ v o lu c ije u odnosu na p o litič k u re v o lu c iju , te prem a tom e , na p re d n o s t p o jedinačnog oslobađan ja n a s u p ro t onom ko­ le k tiv n o m 20.

RO M ANTIČKO NASLEĐE R o m antička k u ltu ra preko p a ra d ig m a tič k o g Š ilerovog stava p o s ta v lja neke od p re tp o s ta v k i m oderne u m e tn o s ti, koje će za tim sam a za sebe ra z v ija ti o s ta ju ć i im ipak u s u š tin i verna. R o m an tičko nasleđe u u m e tn ič k o j avangardi i m odernom a rh ite k to n s k o m p o kretu može, prem a tom e , b i­ ti re zim ira n o u t r i osnovna m om enta. Pre svega, na već određen i, rekao bih, pro g ra m s k i pojam angažovanja, u to ­ lik o što u m e tn ik že li da d e lu je u sad a š n jo s ti i na nju, u k o ris t rad ika ln e prom ene s tv a rn o s ti. P e rspe ktiva koju on otvara p o s to ji i danas iako se iz d a ljin e napaja i p rošlo šću i budućnošću. Upravo kao što će da se dogodi glavnim stru ja m a u m e tn o s ti i m oderne a rh ite k tu re , rom a ntička u m e tn o s t se kreće izm eđu dveju k ra jn o s ti, n o s ta lg ije i u to ­ p ije . Ovo, m eđ u tim , ne tre b a da znači bek s tv o ili bežanje od o d g o vo rn o sti u sa d a šn jo s ti: n a p ro tiv (v id e li sm o to kod Š ile ra ) upravo je sećan je na p rv o b itn o -b io lo š k i i is to rijs k i s ta d iju m — zajedno sa a n tic ip ira n je m budućeg stadijum a — »savršen prostor« u to p ije 21, ta j k o ji č in i borben im i kon­ s tru k tiv n im nesu g la sice i ne g ira n je s a d a š n jo s ti. D rugi vid rom a n tičko g nasleđa tič e se prirode angažovanja i to ne v iš e p o litič k o g već te h n ičk o g , te h n ič k o -e s te ts k o g . U m et­ n ost, ili b o lje reći, način ba v lje n ja um etnošću sačinjava m o­ del razvoja i sre d s tv o oslobađanja d ru š tv a i pojedinca: reč je o je d n o m načinu delovanja u kom e se zajedno stapaju nužnost 'i sloboda,' p ra v ilo i s lu č a j, razum i osećanje, d ru ­ š tvo i p riroda. O vaj proces koj'i u sebi sam om sadrži pra­ v ila sopstvenog posto ja n ja vezuje se za jo š jedan is to r ij­ s ki m odel, ili za le sin g o vsk i pojam genija, shvaćenog ne kao nadčovek ili nesputana odnosno čudo višna snaga, već kao harm oničn o spajanje p riro d n e spon ta n o s ti i racio n a l­ nog pravila. O vaj m odel p ra ti i m eša se sa drugim p rin c i­ pom , sa o rganskim p rin cip o m što, na p rim e r, p rihva ta p ri­ rodne o b like , kao one ko ji ipak po tič u iz spontanog i nuž­ nog procesa. Zato će organski p rin c ip p re d s ta v lja ti kon-

40

” Cfr. M aurice Nadeau, Storia del surrealismo, ital. prevod, Rim 1948, sa posebnim osvrtom na poglavlje »La crlsi dl Naville«. Videti i F. Menna, Sebastian Matta, tra arte e rivoluzione, u; »II Verri«, 1963. 31 Cfr. M artin Buber, Sentieri in Utopia, ital. prevod Milano 1967. Cfr. i E. Garroni, Arte, mito e Utopia, Rim 1964.

stantnu tačku pozivanja cele glavne ose arhitekture i mo­ derne um etnosti, dospevajući do njih posredstvom Kolridža (Coleridge) i am eričkog naturalizm a22. Najzad, tre ći momenat tič e se fu n k c ije koju um etnik pridaje sebi u društvenom kontekstu, to je st, funkcije da označi suštinsku alternativu sadašnjem stanju. Osim toga, rom antički um etnik ne govori više u ime jedne ustanovlje­ ne moći i društvene klase, već se postavlja u jedno medustanje, između razloga ko le ktivn o sti i razloga pojedinca. S e nzibilitet za p ro tivre čn o sti stvarn osti je ste uzrok njego­ vog društvenog iskorenjivanja, navodi ga da stalno sa sve većom jasnoćom nagoveštava svoj stav koji više nije or­ ganski vezan za određenu klasu (kao što se pak pokazalo sa Hogartom ) i u njemu stvara ljubom orno saznanje o osobenosti njegove m isije i nem ogućnosti da se ona svede na nešto drugo.

32 Cfr. F. O. Matthlessen, Rinascimento Americano, ital. prevod 1954, s posebnim osvrtom na poglavlje posvećeno upravo »Organskom principu«, str. 167.

KRITIKA INDUSTRIJSKIH PRILIKA

SAVRŠEN PROSTOR UTOPIJE ndu strijska revolu cija ubrzava proces iskorenjivanja intelektualno g sloja buržoazije, klase od koje potiče, i u više č v rs tih k ritič k ih jezgra poja­ čava ionako rasprostranjenu sum nju koju je ro­ m antička kultura pokazivala pred novim antropo­ loškim uslovim a što se tada ispoljavaju. Kao što je pisao Hauzer (Hauser), »emancipacija in te le k ­ tualca može se sm atrati fazom opšte specijalizacije , to je st jednim vidom procesa apstrakcije koji posle in d u s trij­ ske re volu cije ukida organske veze između ra z lič itih s lo je ­ va, između raznih profesija i raznih kulturnih p o lja 1. U ovoj isto rijsko j fazi, in telektualac i um etnik postaju potpuno svesni izm enjene s itu a cije i uviđaju novu stvarnost, is t i­ čući izrazito k ritič k i bilans, u kome se ispoljavaju sukobi, protivrečnosti i suprotnosti sadašnjosti. U isto vreme oni predlažu alternativn e m odele ovoj s itu a c iji koja se sm atra krajnje nesretnom i rascepljenom . Utopijske stru je iz prve polovine prošlog veka pred­ stavljaju jednu od sastavnih kom ponenti ove kulturne k li­ me u kojoj se ja vlja kritik a novih in d u s trijs k ih prilik a i u kojoj se postavljaju, sa njom, ideološke osnove poetika um etničke avangarde i m odernog arhitektonskog pokreta. Dok to lik o njih namerava da predloži radikalnu alternativu in du strijsko m društvu, Utopija daje model celovitog i har­ moničnog stanja, perspektivu jednog savršenog prostora. Utopija, prema tom e, dobija značenje m etodološkog sred­ stva koje doprinosi raskrinkavanju nepravdi u sadašnjosti i ukazivanju na njih, postavljanju osnova budućeg društva. U tome utopijska m isao otkriva svoju im anentnu prirodu, svo­ ju zem aljsku čežnju za pravdom : kao što je pisao M artin Buber, utopijska vizija predstavlja duhovno ponašanje što nalazi svoju dopunu u m esijanskoj c s hatologiji, koja, pak.

I

1 A. iHauser, Storla sociale dell’arte, ital.

prevod

Torino 1956.

prevazilazi d ru štve n u č in je n ic u , p rib liž a v a ju ć i se stvo re n o m i kosm ičko m . I je dna i druga, ipak, »ne le bde u obla cim a : pored toga š to bude i p osp ešuju, u slu šaocu, ili u č itaocu , k r itič k i sta v prem a sa d a šn jo s ti, one žele da im pokažu sa­ v rš e n s tv o u o čig le d n o j snazi apso lu tn o g , a li i n ešto u šta se, iz svo je sa d a š n jo s ti, dolazi a k tiv n im ž iv o to m . Eshatolog ija , u to lik o š to je p ro ro ča n s tv o , i u to p ija , u to lik o što je f i ­ lo zo fija , im aju re a lis tič k o obeležje«*. R a dikalnost u to p ijs k e a lte rn a tiv e i njena razorna sna­ ga p o tič u upravo iz č in je n ic e što se m odel nalazi u sasvim d ru g a č ijo j d im e n z iji nego danas i gleda nas iz dalekog v re ­ m enskog p ro sto ra poka zujući nam savršenstvo u očigled­ noj snazi a p s o lu tn o g 3. Pojam angažovanja k o ji je razradila ro m a n tička k u ltu ra u o k v iru u m e tn ič k e radnje prenosi se na p o lje U to p ije . U to p ijs k a d im e n z ija p renosi se na e s te t­ sku d im e n ziju i zajedno nasto je da se angažuju u sada šnjo­ s ti kako bi prom enile život. One zajedno o ž iv lja v a ju i pods tič u p o e tik e m o dernih u m e tn ik a i a rh ite k a ta , i čin e od n jih b riž ljiv e čuvare ubeđenja ili barem predose ćanja, da ta j savršeni prostor n ije ta k o daleko i da se neće izg u b iti u bud u ćn o sti. Iz ovog ugla, p ronalazim o sada šnji peča t v e lik ih u to ­ p ijs k ih s iste m a deve tn a e sto g veka. N a izm eničn o, u znaku U to p ije pronalazim o i u m e tn ič k u avangardu i m oderni ar­ h ite k to n s k i po kre t, i m ožem o u sadašnje te rm in e p re v e s ti 2 M . Buber, Sentieri in utopia, ital. prevod, M ilano 1967. Za po­ drobnije istraživanje odnosa između utopije i moderne umetnosti, cfr. E. Garroni, Arte, mito e Utopia, Rim, 1964. U ovom svom delu, pisac brižljivo razlikuje aktivno prisustvo jasne utopijske komponente u go­ tovo celoj modernoj um etnosti, počevši od romantizma, do Mondriana i Gropijusa, i u njoj pronalazi (a ne u želji za čisto formalnom obno­ vom) istorijsku legitim nu vrednost i u isto vrem e prefinjenost velike I još nezavršene avanture um etničke avangarde i modernog arhitek­ tonskog pokreta. Garroni polazi od istraživanja jedne stranice iz »M emorie del sottosuolo«, knjizi u kojoj je Dosto-jevski stvorio ne­ gativan lik koji je svestan svoje negativnosti, da jeste kao nešto što treba »odbaciti« ali koji istovremeno postavlja sebe, (zbog jedno­ stavne činjenice ispovedanja) kao nadžlvljavanje nečega što je uni­ šteno. Ova nesvodljivost postojanja lika od Dostojevskog i nesvodIjivost našeg postojanja jesu sredstvo da se obezbedi nadživljavanje, u jednom neprijatnom smislu, lika iz romana i nas samih realnih ljudi. Tako um etnost dobija mitsko-magično značenje s početka, funk­ ciju proterivanja i spasenja. Ova može biti tražena lično, kao u ro­ manu ruskog pripovedača, ili pak kao kolektivnost, kao društvo poje­ dinaca. M it individualistički i negativni m it čoveka podzemlja može da se pretvori u pozitivni mit, u kolektivni predlog za spasenje, u Utopiju. O odnosima između utopije, arhitekture i urbanizma mogu se pogledati F. Choay Urbanisme et utopie, Pariz; Lloyd Rodwin, La me­ tropoli del futuro, ital. prevod Padova 1964. (pogledati posebno po­ glavlje M . Meyersona Tradizioni utopistiche e pianificazione urbanistica, str. 185 i dalje); T. A. Reiner, Utopia e urbanistica, Ital. prevod Padova 1967. (od posebnog značaja je uvodnik P. L. C roste); L. Quaronl, La Torre di Babele, Padova 1967. Da naznačimo kao kritički doprinos od posebnog interesa za ovaj problem, dva poglavlja njegove knjige L'armonia delia citta antica e l’archltetto artigiano i II mito della citta ideale e l’architetto artista. 3 M. Buber. nav. delo. str. 17.

njihov zajednički zahtev da este tič n o s t postave u središte života, u nadi da će ga u čin iti boljim , ili pre, srećnijim . S upečatljivom logičkom protivurečnošću, ali u stvarnosti ko­ herentno sa prem isam a uto p ijskih sistem a, upravo samo in dustrijsko društvo označava mogućno ostvarivanje mo­ dela života uključenog u novu opštu estetsku dim enziju. Predviđanja skorog dolaska post-industrijskog društva, za­ snovanog na kib ern etičkoj tehn o lo g iji, na slobodnom vre­ menu i poraz hiljadugodišnjeg stanja biološke nužnosti4, č i­ ni se da označavaju prelazak U topije u stvarnost. U isto vreme, pokazuju konačno nepoverenje u čovekove stvara­ lačke m ogućnosti, u njegovu sposobnost da živi u znaku čulne radosti i sreće, a ne više u znaku kriv ic e i represije. Uostalom, poruka utopista, njihovo proricanje srećnog dru štva u kome e stetski fa kto r dobija prim arnu ulogu, Ovenova (Owen), Sent-Simonova (Saint-Simon) i Furijeova apso­ lutna m esta dospevaju do nas posredstvom i usponom mo­ dernih um etnika i arhitekata: p om islim o na Bretona i na njegovu strastvenu Odu Šarlu Furijeu; na Le Korbizijea (Le C orbusier) kojna drugo, v id i je kao s im b o l i p ro ric a n je , kao poslednje s id ro spasa«, sve usm erava na a rh ite k tu ru , »prenoseći u ruju nade koje m u neg ira d ru š tv e n i 'i p o litič k i s v e t š to ga o k ru žu je « 13. U o stalom , kad se č ita čuvena rasprava koju je vo d io u T orin u ja nuara 1935, odm ah se uviđa da je prorica­ nje arhitekture p ro ro ča n stv o zajednice u ko jo j će a rh ite k ­ tu ra p re v a z ila z iti svo je tra d ic io n a ln e granice, da bi postala živo t, i l i b o lje re ći m eto d o rg a n iz a c ije živo ta. G lavna tem a njegove to rin s k e rasprave je upravo izvan arhitekture, te ­ ma koju se P ersiko čudno ustru čavao da os ta v i za sobom zbog s v o jih id e a lis tič k ih obzira, već je s ta ln o razrađuje kao nen am e rni la jtm o tiv . U s tv a r i, Persika je svestan po s to ­ je će a n tin o m ije izm eđu dve p o z ic ije zbog čega njegov govor podseća na g ovo r A n to n ija nad m rtv im Cezarom , ili se pak č in i da se prip a ja id e a lis tič k o j o rto d o k s iji da bi je odmah p otom opovrgao če sto se p ozivaju ći na prela ženje um etno­ s ti preko sv o jih tra d ic io n a ln ih granica. Tako on može i da odredi p seu do-estetsko p o is to v e ć iv a n je u m e tn o s ti i života, a da s u š tin s k i ne nap usti osnovnu lin iju v la s tito g m iš lje ­ nja koje pak n a sto ji da u m odernoj t ra d ic iji c rp i buduće p o is to v e ć iv a n je u m e tn o sti sa živom stvarnošću. M ada s Anto n ije v o m opreznošću, on je na kraju povodom toga to lik o

104

10 G. C. Argan, V alore di una polemica u: Progetto e Destino, Milano 1965, str. 235. " E. Persico, Tutte le opere, Milano 1964. Vol. II. Još manje će u tom e uspeti u tekstovim a o likovnim umetnostim a u kojima ot­ kriva, rekao bih, umoren ukus zbog još uvek snažnog uticaja umet­ nosti post-novecenta. 'J Cfr. povodom toga C. Levi, Conslderazioni sull’architettura u »Casabella«, septem bar 1934. U ovom članku Levi na nezavistan način postavlja kritičku raspravu o modernoj arhitekturi. » b . Zevi, Storia deH’archltettura moderna, Torino 1953, str. 250.

eksplicitan da lin ije razvoja moderne arhitekture označava istim term in im a koje ćem o pronaći u Pevsnerovom naslov­ nom m anifestu: »Mogao bi se fik s ira ti razvoj ove ideje (piše Persiko priprem ajući se da to odmah učini) kad bi se lite ratura za veče nazvala: S’ one strane arhitekture. Mogao bi se izdvo­ jiti idejni proces ove stalne moderne težnje, od prvog građa-vrta, u Lečvortu, do novog Frankfurta Ernsta M eja (Ernst May; od Van de Veldea ili Torvi Garnijea (Tony G arnier), do Gropijusa: od M orisove la borato rije do Bauhausa«M. Istina je takođe da odmah zatim Persiko čini korak una­ zad, izjavljujući da se slaže sa Levijem (Carlo Levi) koji opom inje da se treba čuvati »praznih pitanja koja nastaju iz zbirke praktičnih in teresa sa teorijo m i k ritik o m « '5. A ii istovrem eno ga likvid ira kao što A ntonio lik v id ira Bruta, dajući mu samo prividno za pravo. Tako Persiko može da priželjkuje dolazak is to rije um etnosti koja bi znala da ljud­ ske doživljaje stavi u ogledalo političkih vrednosti i Levijeve preokupacije udalji pozivajući se na istoriju arhitek­ ture koja se poistovećuje sa arhitekturom modernog čove­ ka. Sledeći n it ove suštinske m is li, Persiko prevazilazi Morisa i pronalazi trag is to rijs k ih i ideoloških m otivacija m oder­ ne a rhitekture sve do utopije devetnaestog veka izjavljujući sopstvenu zahvalnost Sen Simonu (kao što će i Breton u či­ niti prema Furijeu), zbog njegove sposobnosti da zamisli svet obnovljen administracijom, i sensim onijancu D iverjeu. zbog njegovog sna o sla vlju , u ime arhitekture i urbanizma, zaruka između čoveka i sveta. Upravo zato što uspeva da povrati ovu glavnu pretpostavku moderne arhitekture Persi­ ko može da dospe do središne in tu ic ije svoje torin s k e ras­ prave, to je st, da razume da je moderan pokret bio poku­ šaj moderne organizacije Evrope. Persiko ipak uspeva da ode mnogo dublje. Pored pro­ nalaženja u to p ističkih korena modernog pokreta, on o tk ri­ va i suštinsku eudem onističku lin iju , ukorenjen zahtev za obnovom nezavisno od disharm onija i sukoba u sadašnjosti, model harm onične i sreone egzistencije. M odernu organiza­ ciju Evrope koju on poverava a rh ite k tu ri, ne zasniva na č i­ sto racio n a lističkim i fu n kcio n a lis tič k im osnovama. Više ne­ go na Le Korbizijea i na veze arhitekture i kubizma, Per­ siko se ugleda na organsku stru k tu ra c iju Rajta, Sezana nove arhitekture. Reč je kao što je poznato o jednoj od najznačajnijih kritič k ih in tu icija Persika na koju se potonja kritič k a lite ra ­ tura često vraćala, mada s ra zlič itim sudovim a, zaustavlja­ jući sc pre svega na vezi koju je Persiko postavio između organičnosti Rajtove poetike i slikarske revolucije koju u E. Persico, Profezia dell’architettura, u nav. delu. Drugi na­ vodi izvučeni su iz Iste rasprave. 15 C. Levi, nav. članak.

su do n e li im p re s io n is ti16. Na ovom m e stu hoćem o pre svega da ra zjasn im o jedan v id R ajtovog tu m a č e n ja P ersika, to je s t in tilio iija sočne eud em o rtiističke lin ije 'koja napaja p o e tik u i d elo a m e ričko g a rh ite k te , uoča vanje p ris u s tv a v e lik e v ita ln e snage kadre da se o p tim is tič k im pozivanjem na p riro d u su­ o či sa o tp o rim a re p re s iv n e u m rtv lje n e e tik e : »U h ip o k riz iji a m e ričko g p u rita n izm a , u suzdržano sti epohe p io n ira — sa R ajtom se, krajem p ro šlo g veka nalazim o izm eđu epohe O ikaga i B ufa I a — d elo ovog a rh ite k te sved o č a n s tv o je p o t­ punog i plodnog živo ta, u beskonačno p oe tskom s tilu « . Pagano i P ersiko izm iču o b a m rlo s ti ita lija n s k e k u ltu re trid e s e tih godina polazeći od ja snog tum a če n ja m odernog pokreta. O b o jica se ipak nalaze na ka s n ijo j p o z ic iji ne sam o u odnosu na zvaničnu ku ltu ru , već i u odnosu na id e a lis tič k o vcro va n je . Pagano sa s v o jim a n tro p o lo š k im is p itiv a n je m i tum a če n je m a rh ite k tu re kao s lik e zajedničkog etosa, Per­ s ik o sa svo jo m svešću (ne in k rim ifd s a n im obz irim a koje sm o n a zn ačili) o s u š tin s k o j e tič k o -s o c io lo š k o j h e te ro n o m iji m o­ dernog pokreta. Na n jih o vo m tra g u A rgan polazi od ana log­ nog pravca, u sp e vajući da pojača gra n ic e n a jo rto d o k s n ije id e a lis tič k e k ritik e i p ro š iru ju ć i m eto d o lo š k u lin iju Lionela V e n tu rija ( L io n e llo V e n tu ri) s p o is to v e ć iv a n je m a rh ite k tu ­ re i id e o lo g ije . K a snije u eseju upravo na s lo v lje n o m »Ar­ h ite k tu ra 'i Id e o lo g ija « , pisaće da m oderni p o k re t ne može b iti p o isto ve će n sa ovim ili onim s tilo m , sa ovom ili onom s tru jo m , već tre b a da bude sveden »na o č igled nu p ro b le ­ m atiku lju d sko g ponašanja, na sta n je o š tre p o litič k e bor­ be«’7. P retpostavke ovog tum a č e n ja ipak su već ja sno p ostav­ lje n e u eseju iiz 1930. godine »Pensiero di S a nt’Elia« (» M i­ sao S a n t’ E lije«), u kom e je um etrtrk b o d le ro v s k i in te rp re ­ tira n kao arhitekta modernog života. I za S a nt’E liju (S ant’ Elia), te h n ika , um e tn ičko , grad, je su glavni pojm o vi na ko­ je se poziva, a u m e tn o st treb a da bude shvaćena kao »fan­ ta stiča n izraz potpuno m odernog čoveka«. U m etnička delot-

106

14 Cfr. posebno sudove Argana i Zevija u njihovim već navede­ nim delim a. O ovom problemu govori R De Fusko (R. De Fusco), koji iz odnosa između im presionizma i izvora moderne arhitekture, izvlači treći term in pozivanja, a to je Violet l'Dik (Viollet-le Due) (R. De Fusco, L’idea di architettura, Milano 1964, str. 110— 111). O vezi impresio­ nizma i izvora moderne arhitekture videti i zapažanje G. C. Argana u tekstu Punti di partenza della nuova architettura (u: »Casabella«, april 1933). Nadovezujući se na Venturijevo vrednovanje impresio­ nizma, Argan postavlja vezu između impresionizma i izvora moderne arhitekture: »Pomislimo na izvore slikarskog impresionizma: na po­ lemiku ’plein air-a’ nasuprot tradicionalnom osvetljavanju modela: na ljubav za pejzaž, za mrtvu prirodu, za prizore svakodnevnog života nasuprot klasicističkoj sklonosti prema velikim sadržajima: na sklo­ nost ka neposrednom uticaju svetlosti i boje; na težnju ka nepo­ srednoj emociji nasuprot promišljenoj akademskoj kompoziciji; i, ne čini nam se čudnim, što moderni arhitekti u praktičnim, nepredvid­ ljivim, posebnim i uvek novim zahtevima, traže izgovor da se oslobode tradicionalnih kompozicionih shema, što u jednostavnosti praktičnog pokušavaju da pobegnu pred velikom retorikom«. " G. C. Argan, nav. delo.

vonnost napušta prema tom e svako č is to kontem plativno po­ našanje 'i svaku isklju čivo gnoseološku preokupaciju da bi se postavila kao delatnost kadra da stvara uslove za novi i celov itiji odnos pojedinca sa sopstvenim am bijentom . Sant’Elija sa stanovišta m odernog pokreta, prema tom e, potvrđuje aktuelne mogućnosti romantičke kritike utoliko što p ri­ daje prim arnu ulogu estetskom iskustvu, ali istovrem eno potvrđuje suštinsku b lisko st između um etnosti i k ritik e , za­ jednički socijalni pečat te o rije i ostvarenog dela: »Sant’Eli­ ja — piše Argan — n ije bio preteča u tom sm islu da je prvi put postavio pitanje ukusa, preuzeto kasnije od drugih. Upravo zbog d ija le ktičke kom paktnosti njegove teorije , on je izvan razvoja pitanja ukusa. Sant’Elija je preteča je r je pronicljivo i ja sno postavio problem k ritič k e metode povo­ dom m oderne a rhitekture i njenih m ogućnosti«'2. Posredstvom arhitektonske te o rije Sant’Elije, Argan ipak uviđa nekoliko stalnih tačaka m odernog pokreta, a pre svega želju da se na a rh ite ktu ri zasnuje opšta te o rija dru­ štva kao i utvrde središta za njegovu radikalnu promenu. Moderni pokret pronalazi u stvari svoje suštinsko jedinstvo u ideološkom ulaganju estetske delotvorn osti, a, prema to ­ me, upravo kao što je Argan pisao o Sant’EMji, u opštoj »mogućnosti teorije« pre nego u »poziciji ukusa koja se u umetniku opravdava je dino njegovom nužnošću um etnosti«. Ovom razlikom između »teorije« i »ukusa« Argan, između ostalog, sprovodi odlučno kritič k o dovođenje u red u od­ nosu na sam reform isani idealizam V enturija, a može se više p rib liž iti »kritici akcije« od Pagana i Persika, po­ zivajući se na pravu tačku posm atranja kako bi iznutra shva­ tio čin jenice m odernog pokreta. U isto vreme postavlja osnove onog globalnog tum ačenja života modernog pokre­ ta koje je sam istica o iscrpno potkrepljcnom serijom ese­ ja koji su idejno k u lm in ira li u delu posvećenom G ropijusu i Bauhausu” . Ovo tum ačenje polazi od pretpostavke da se moderna arhitektura poisto većuje sa pokušajem ne samo obnavljanja »izgubljene kreativne sposobnosti« posle eklekticizm a de­ vetnaestog veka, već njenog oživljavanja u celoj društvenoj sferi. Između estetskog i sociološkog zadatka ne postoji heterogenost i uzajamno isključivanje. Naprotiv, područje moderne arhitekture, o stavljaju ći po strani m onum entalno i »večne vrednosti« bavi se »svakodnevnim životom , čin o vi­ ma preko kojih se kultura i društvo prenose u način života«. U ovom zadatku, m oderna arhitektura nalazi drugi razlog za jedinstvom pored razm im oilaženja v e lik ih is to rijs k ih stru18 G. C Argan, II pensiero di Sant-Elia u nav. delu, str. 203— 211. ” G. C. Argan, W alter Gropius e la Bauhaus, Torino 1950. Podsetimo, medu mnogim drugim tekstovima, na sledeće: Condizioni storiche dell’Urbanlstica (1950), II dlsegno industrfale (1955). Archi­ tettura e arte non-figurativa (1962) a pre svega na L’architettura mo­ derna (1953), u kojem nam autor daje jedno od najpodrobnijlh tuma­ čenja modernog pokreta.

ja koje su ga ka ra k te ris a le , od e k s p re s io n iz m a do racion a­ lizm a i organsko g pokreta. Reč je o s ta ln im tačkam a Arganove in te rp re ta c ije koja je uvek u m odernom p o kretu, shva­ ćenom u nje g o vo j to ta ln o s ti, v id e la »ideal m ogućeg spase­ nja d ru štva p o s re d stvo m k re a tiv n o s ti u m e tn o s ti« .

OSVETA ORFEJA Za razliku od ita lija n s k e k ritik e trid e s e tih godina in o­ stran a ku ltu ra , a posebno ona ang losakson ska, neposrednije teži e s te ts k o m re šenju p ita n ja koje je p o s ta v ilo in d u s trij­ sko d ru štvo . M ada ne z a b o ra v lja ju ć i s o c ija ln e problem e , šta v iš e dovo deći u vezu č in je n ic e avangarde i m odernog po­ kreta sa novim a n tro p o lo š k im sta n je m vezanim za eru te h ­ nike, ang losakson ska k ritik a č in i se da pre zanem aruje ideo lo š k o -p o litič k i č in ila c , p riž e ljk u ju ć i dolazak d ru g a č ijih lju d s k ih o k o ln o s ti konačno in te g ris a n ih u znaku O rfe ja . Is tih trid e s e tih godina Luis M a m fo rd ponovo predlaže m odel a n tro p o lo ško g razvoja na trija d ič k o j s tru k tu ri podrazum evanoj u a n a lizi in d u s trijs k o g d ru š tv a od m is lila c a i um etnika p rošlo g veka i preuzetog od avangarde i m odernog p okre­ ta 20 upravo n a jviše na e s te ts k im osnovam a. M a m fo rd čak ovu šem u ra zo tkriva e k s p lic itn o m k o d ifik a c ijo m u tri razvojna vrem e na, koja polaze od e o te h n ič k e faze, prelaze p a le o te h n ič k i m om enat, p re d s ta v lje n m odernim in d u s trij­ skim d ru štvo m i dospevaju do neo te h n ič k e faze, koja za­ jedno, u novu s in te zu spaja neke v id o v e p re -in d u s trijs k o g d ruštva i p o sto je će p o z itiv n e č in io c e in d u s trijs k o g doba. M a m fo rd o vo is to rio g ra fs k o p roveravanje (kao i antropo­ loško koje nam n ešto kasn ije predlaže Levi-Š tros — Levi•Strauss) ne p o sta vlja se sam o kao re tro s p e k tiv n a i istorijs k a analiza, već dob ija značenje buduće kritike usm erene na razjašn javan je osno vnih razloga ko ji pokreću p ro m e ­ ne m odernog pokreta, u is to v rem e do p rin o s e ć i njih o vo j potpuno j re a liz a c iji. M am fordova e s e jis tik a kao gotovo sva e s e jis tik a trid e s e tih godina posvećena m odernom a rh ite k ­ tonskom pokretu, prem a to m e je kritika u akciji, a kao ta ­ kva za is to rijs k o saznanje vezuje zahtev za kore n ito m prom enom d ruštva. M a m fo rd je , u s tv a ri, potpuno svestan snažne prom ene koju je p re trp e la in te le k tu a ln a d e la tn o s t u s re d iš tu in d u s trijs k o g d ru š tv a i prelaska u m e tn o s ti i k ri­ tik e sa ko n te m p lira n ja i održavanja s tv a rn o s ti na a ktivno ponašanje, na akciju usm erenu ka s u š tin s k o j prom eni po­ sto je će g stanja. Zbog toga M a m fo rd prizna je čoveku kakav je M a rin e ti (M a rin e tti), za koga nema, a ne može ni im ati m nogo sim p a tija , zaslugu što je s kra jn jo m odlučnošću p o t­ v rd io značaj m ašine u m odernom svetu i o d lu č u ju ć i d o p ri­ nos ko ji je m ašina dala i koji će dati očekivanoj prom eni dru štva 2'. Istovrem eno, on iz ja v lju je da je ubeđen da je do-

108

70 L. M umford, Tecnica e Culture, Ital. prevod Milano 1961. L. Mum ford, Arte e Tecnica, ital. prevod Milano 1963, str. 47.

šao trenutak da se ponovo ustupi mesto tiš in i, odmoru i kontem placiji: »Obnavljanje života — piše on postavljajući još je d­ nom pitan je trećeg vremena, onog što iz suprotstavljanja kontem placije i akcije izvlači podsticaj za d ijalektičku s in­ tezu dva term ina — najveći je zadatak našeg doba, a ne ka­ snije preovladavanje mašine, u još ja s n ijim i p ris iln ijim ob­ licim a. Prvi korak koji svako od nas treba da učini jeste da preuzme in icija tivu , da ponovo osvoji ličnu m ogućnost živ­ ljenja ( .. .) . Ukratko, mi moramo uzeti stvari u svoje ruke. Pre nego što um etnost može da interveniše suštinskom ispravljanju deform acija naše celokupne tehnike, mi se mo­ ramo dovesti u takvo duševno stanje, u duhovno raspolo­ ženje u kome um etnost postaje mogućna, bilo kao izvorno stvaranje ili kao ponovno stvaranje«22. Kao što je p rim e tio Frankastel (Francastel) M amfordovo viđenje označava kraj pozicije prvih teoretičara indu­ strijs k ih prilika , kao što su Kol i Labord. Ovi su m ašini p ri­ pisivali novu ulogu u tradicionalnom društvu, M am ford pak smatra m ašinu za trad icio naln i elem ent i, prema tome, pot­ vrđuje dijam etralno suprotan zahtev, to je s t ne više onaj da se mašina u ključi u razne ljudske delatnosti, već zah­ tev da se napravi mesta za čoveka u m ašinističkom dru­ štvu. N ije reč o tom e da se mašina ’iz m iri’ sa umetnošću, koliko da »definiše nužne uslove za novu um etnost koja će živeti u društvu u kome će plodovi m ašine uspeti da na ne­ ki način izgrade prirodni am bijent«23. Kao ranije za pionire m odernog pokreta, za um etnike avangarde i za M am forda um etnost koja će se pojaviti u tim izm enjenim antropološkim uslovim a, nova umetnost v i­ še neće b iti um etnost um etnika, već opšta delatnost, glo­ balno svakodnevno iskustvo u kome svaki pojedinac može slobodno da isp o lji sve svoje stvaralačke sposobnosti. Za­ to, treba da razumemo M am fordov predlog za um etnost shvaćenu ne samo kao izvorno stvaranje već kao ponovno stvaranje, ili pak kao sposobnost svakoga da živi sopstveni živo t u znaku opšte e ste tičn o s ti. Vladavinu čoveka nad čovekom i čoveka nad prirodom , usko vezanu za prom etejski i faustovski m it koji prožim a moderni preduzim ački aktivizam , M am fordova estetska perspektiva zam enjuje za odnos in teg racije u kome se čovek ja vlja kao svrha a ne više kao sredstvo, dok priroda ponovo zadobija svoju prvo­ bitnu autonom iju. M itu Prom eteja M am ford suprotstavlja zato izm irene m itove O rfeja i Narcisa, zalažući se za pod­ vođenje Prom eteja (tehnike) pod znak O rfeja (um etnosti) i prikriva ju ći, m itom Narcisa, željeni prelaz um etnosti u opštu estetičnost, tako da svaki pojedinac može u sopstve” L. Mumford, nav. delo, str. 124— 125. 11 P. Francastel, L’arte e la civiltš moderna, ital. prevod Milano 1959, str. 60— 61.

nom ponašanju i s v o jo j te le s n o s ti pronaći urođene e s te t­ ske p o te n c ija le 24. H e rb e rt Riđ takođe predlaže e s te ts k o reš e n je p ro b le ­ ma o tv o re n ih dolaskom in d u s trijs k o g d ru š tv a , a posebno, re še n je razm im o ila že n ja u m e tn o s ti i te h n ik e , pojedinca i zajednice. U »A rt and In d u s try «25 (» U m e tn o s ti in d u s trija « ) polazno g le d iš te je dizajn, ili o p e ra tiv n a te h n ik a p ro is te k la iz m odernog p okreta na m o ris o v s k im i vand eve ld e o v s k im p re tp o sta vka m a s nam erom da se u k lju č i načelo e s te ts k o g k v a lite ta u o k v iru s e rijs k e proiz v o d n je . Kao is tih godina Pevsner, i Rid e s te ts k o j p e rs p e k tiv i, im p lic itn o ili eks p lic itn o pred lo že n o j od p io n ira dizajna, p rip is u je ulogu zamene ko d ifik o v a n ih p o litič k ih id e o lo g ija , to je s t ulogu e s te t­ ske id e o lo g ije , u s m is lu naznačenom u p oče tku povodom Š ile ro ve p o zicije . U o stalom nem ački pes n ik p re d s ta v lja od lu č u ju ć e m e­ sto na koje se poziva Ridova m isao, u onoj m eri u kojoj ovaj ukazuje pove re n je ped agoškoj fu n k c iji u m e tn o s ti i m o­ g u ćn o sti da novo m oderno estetsko obrazovanje čoveku p o v ra ti lič n u in te le k tu a ln u i p s ih ič k u to ta ln o s t. U » A rt and Industry«, Rid se poziva na nedavno G ro p iju s o v o is k u s tv o iz Bauhausa i na pedagoški p o te n c ija l im p lic ita n u e s te ts k i o k v a lifik o v a n o m in d u s trijs k o m p ro je k to v a n ju . Upravo u »Education th ro u g t a rt« 26, č ije je prvo izdanje iz 1943, po­ ziva nje na Š ile ra p o sta je iz ra z itije i pedagoška fu n k c ija u m e tn o s ti biva ponovo predložena i produ b lje n a na novim osnovam a. Dve kn jig e d e li nepuna d ece nija, ali reč je o od­ lu ču ju će m p erio du za su db ine m odernog d ruštva, avangar­ de i a rh ite k to n s k o g pokreta. To su god ine krize is to rijs k o g racio n a lizm a i dizajna, apso rbo vanih u o k v ire s is te m a za­ snovanog na binom u proizv o d n ja -p o tro š n ja ; zapravo o in d i­ vid ual is tič k o j pobuni enfo rm e la , p rip re m lje n o g izb ija njem , a zatim š ire n je m nadrealizm a. H e rb e rt Rid je bio p rip re m ­ lje n da sh va ti ove s u š tin s k e prom ene. Već u »A rt and Industry«, njegova p o e tika i njegovo tum a č e n je in d u s trij­ skih o b lik a nisu m og li b iti k ratko podvedeni pod kanone orto d o ksn o g racion alizm a n iti m nogo o tv o re n ije g i fle k s i­ b iln ije g G ro p iju so vo g racion alizm a. Rid pre svega negira p o is to v e ć iv a n je fu n k c io n a ln o s ti i e s te ts k o g k v a lite ta , odba­ cuje a n tid e k o ra tiv n i purizam , pronalazi p s iholo šku nužnost ornam enta, podržava jednu v rs tu te o rije nedovršenog, ve­ zujući se za je dnu Raskinovu tv rd n ju , prem a kojoj »ali bea­ u tifu l lin e s are draw n under m ath e m a tica l law s o rg a n ic a lly tran sgre ssed« (»sve lepe, organski dovršene lin ije povuče34 L. M um ford, Tecnica e Cultura e Arte e Tecnica. Kao što je poznato temu Orfejevog povratka preuzeo je Markuze u Eros e Civiitš, ital. prevod Torino 1964, a kod nas R. Assunto u veoma lucidnoj

110

i dobroj knjizi koja anticipira ne mali broj tema današnje rasprave o post-industrijskom društvu i o preuzimanju estetske perspektive (Cfr. Rosario Assunto, L’integrazione estetica, Milano 1959). 33 H. Read, Arte e Industria, ital. prevod Milano 1962. 36 H. Read, Educare con l’arte, ital. prevod Milano 1962.

ne su prema m atem atičkim zakonima«. Kriza istorijskog ra­ cionalizma i pozitivne ideologije za nju vezane — kriza dra­ m atično potvrđena događajim a u drugom svetskom sukobu — prema tom e ne uništava suštinski optim izam i pozitivno angažovanje Rida. N aprotiv, upravo organska kom ponenta njegovog ob­ razovanja i odlučujući doprinos nadrealizm a (doprinos koji otkriva i brani ne drugorazrednu ulogu suštinske dim en­ zije čoveka) evropskoj k u ltu ri, sugeriraju Ridu puteve ak­ tivnog rešenja problem a postavljenog istrajnošću dualizma između in telekta i osećanja, razuma i nesvesnog, te o rije i akcije. Ovog puta Rid ne navodi sve na um etničko delo ili es­ tetski okvalifikova n in d u strijski predm et, već na aktivnije sredstvo, snabdeveno podrobnom efikasnošću, to je s t na obrazovanje koje treba pružiti na ra z lič itim nivoim a javne nastave. R e konstrukciju idealnog zajedničkog života, har­ monično integrisanog na nivou pojedinca i kolektiva, po­ stavio je Rid ne to lik o i ne samo na sociološkom planu, ko­ liko na pedagoškom, tehničko-pedagoškom planu. Značajno je naglasiti da je, kao što se već p otvrdilo sa Šilerom po­ sle francuske revolu cije , još jednom reč o pedagogiji koja se ko risti um etnošću, ili bolje reći estetskim stanovništem , za postavljanje sopstvenog program a individualnog i kolek­ tivnog izbavljenja. U »Education th ro u g t art« Rid polazi od Šilerove pozi­ cije izražene u »Pismima o estetskom obrazovanju«, i pred­ laže kao problem antin om iju postavljenu i od Šilera izme­ đu spontanosti i prinude, razuma i osećanja, form e i živo­ ta, nužnosti i slobode. Rešenje je još jednom naznačeno u m odelu podržanom um etničkom delotvornošću (nedovr­ šenom um etnošću): »Neka bude od početka jasno da ne aludiram samo na um etničko obrazovanje kao takvo, koje se u stvari može nazvati liko vn im ili p lastičkim : te o rija ko­ ju predlažem obuhvata sve vidove izražavanja ega, lite ra r­ no i poetsko (verbalno) isto kao i muzičko ili auditivno, sa­ činjava takav integralan kontakt sa stvarnošću da se mo­ že nazvati este tskim obrazovanjem«. Rid zahteva, prema tome, p risustvo opšte e ste tičn o s ti nasuprot jednostavnog obeležja realizovane um etnosti, estetske dim enzije kao in­ tegralnog iskustva, jedinog kadrog (u čemu je — videćemo malo kasnije — Ridova pozicija veoma blizu D juijevoj /D e w e y / u »Art as Experience«) da »organski svet života« oslobodi lo gičkih i in te le k tu a lis tič k ih shema. Pozicija izražena u »Art and Industry«, gde je povra­ tak opšte e ste tičn o sti predviđen sa stanovišta modernog pokreta i estetske id eolo gije dizajna, potvrđena je i proši­ rena u »Education tro u g h t Art«, je r vraćanje estetskog mo­ dela, razrađenog u ku ltu ri prošlog veka i predloženog kao alternativa in dustrijskom društvu, biva potvrđen na osnovu doprinosa m odernih e m p irijskih nauka. Ono što Rid pred­ laže, u stvari, nije samo rehabilitovanje nekih doprinosa

avangarde i m odernog pokreta, već psihopeda goško p o tv r­ điva n je to g m odela. On, m e đ u tim , ne usm erava s voju paž­ nju sam o na u m e tn ike , ko ji se ta k o re ć i p ro fe s io n a ln o m o­ gu s m a tra ti o te lp tv o re n je m e s te ts k o g m odela, već pre sv e ­ ga na čoveka u svoj nje g o vo j to ta ln o s ti, a posebno, na onu razvojnu fazu lič n o s ti — d e tin js tv o — u k o jo j e s te ts k o i s tim povezana slo bodna ig ra s p o s o b n o s ti p re d s ta v lja ju p ri­ m arn i i osno vni č in ila c . Kao š to je A rgan pisao u predgo­ voru za »E ducation th ro u g t A rt« , Rid o s ta v lja u m e tn o s ti sa­ mo drugorazredno m esto : »ono š to ga zanim a je s te iz v o r­ ni e s te ts k i im p u ls, a tra ži ga u c rta č k im izrazim a dece »jer oni p re d s ta v lja ju in te g ra ln o is k u s tv o , u kom e m isao i pred­ stava s a čin ja va ju organsko je d in s tv o . Zadatak obrazovanja b iće ta ko da s p re či rascep ovog izvornog je d in s tv a i da na n jem u zasnuje m o g u ćn o st da p o jedinca us m e ri ka a u te n tič ­ no z a je d n ičko j su d b in i. U pravo produžavanje u z relom do­ bu »ove izvo rne n e ra z d v o jiv o s ti pre d s ta v e u čin u i m iš lje ­ nju« znatno povećava »stepen d ru š tv e n o s ti pojedinca«27. M ožda u ovom re va lo riz o v a n ju d e tin js tv a što je pred­ lo žio Rid im a udela i a k tiv n o p ris u s tv o nadrealizm a, Bretonov p ro te s t p ro tiv ub ija n ja d e tin js tv a sprovede nog od na­ ših vaspita ča. lako e n g le sk i k ritič a r ne može (ne ž e li) da sle d i B retona sve do vla d a v in e lu d o s ti, on p e d agogiji pred­ laže p uteve im a g in a c ije i ig re. Kao B reton, i Rid želi da konačno obezbedi o rganski k o n tin u ite t izm eđu d e tin js tv a i z re lo s ti, da v ra ti m odel in te g ra ln o g is k u s tv a de te ta kao m odel e s te ts k o g ponašanja koje tre b a s p ro v e s ti unu tar d ru š tv e n ih d e la tn o s ti o d ra s lih .

ORGANSKA DIM ENZIJA M am fordova i Ridova a lte rn a tiv a predložena za fra g ­ m entarn o i pod e lje n o s ta n je m a š in is tič k o g doba s a s to ji se u m odelu živo tn o g isku stva kadrog da s p o ji p riro d u i k u l­ tu ru u harm oničn o in te g ris a n o organsko je d in s tv o . Reč je o k re a tivn o m isku stvu koje, sa sv o je stran e, uzim a za m o­ del u m e tn o st, ili b o lje reći procese ko ji p rethode s tvara nju u m e tn o s ti. Ne o d b ija ju ć i o d lu č u ju ć i dop rin o s ra c io n a lis tič kih s tru ja m odernog pokreta, M am ford, kao i Rid, nastoji pre svega da p o vra ti organsku d im e n z iju pojedinca, novo je d in s tv o osećanja i razum a. O badvojica tum a če organski te rm in u s m is lu a m e ričkog naturalizm a za koga organsko znači je d in s tv e n o , globalno, skla dno i uk lo p lje n o . Kao što je -pisao G idion »organsko u S a live novom (S ulliva n) i Rajtovom s m is lu označava p ro te s t p ro tiv ra z lič itih lič n o s ti i p od eljene k u ltu re . P o istovećuje se sa ’p o tv rđ iv a n je m s tv a r­ n o sti sa d e se t p r s tiju ’, procesom u kom e se m isao i osećanje p rib liža va ju je dno drugom dok se ne podudare«28.

112

37 H. Read, nav. delo, uvodnik G. C. Argana, str. 13. 38 Citat je preuzet od Zevija u: Verso un architettura organica, Torino 1945, str. 65.

Sa ovog stanovišta M am fordova i Ridova pozicija po­ kazuje bitne s ličn o sti sa D juijevom estetskom filo z o fijo m i sa njegovim pojmom iskustva. U »Art as Experience« (ko­ ja je iz 1934. kao i »Art and Industry« i »Technics and C iv i­ lisation«) Djui polazi od analogne pretpostavke, od konsta­ tacije o očito j dih o to m iji stvorenoj sred m odernog društva između um etnosti i tehnike, pojedinca i kolektiva. I za ame­ ričkog filo zofa problem se sastoji u vraćanju modela isku­ stva organski jedinstvenog i kadrog da prevaziđe taj rascep. O datle aksiološko obeležje D juijevog estetskog raz­ m išljanja i vrednost modela koji prip isu je um etnosti, ili bolje reći, estetsko m iskustvu. Kao za Rida, i za Djuija, ono što je najvažnije nije to ­ liko um etnost, kao profesionalna delatnost (um etnost um et­ nika), koliko e stetski potencijal koji poseduje svaki poje­ dinac i, prema tom e, m ogućnost svakoga da živi svoj sva­ kodnevni živo t na bazi tog globalnog, organskog modela is­ kustva. Na tom mestu am erički filo z o f je krajnje e k s p lic i­ tan: »Forma se ne nalazi isklju čiv o u predm etim a označenim kao um etnička dela. Gde god percepcija nije oslabljena i zamenjena postoji neizbežna sklo nost ka raspoređivanju do­ gađaja i predm eta prema zahtevim a potpune i jedinstvene percepcije. U m etnost u svom specifičnom sm islu utvrđuje slobodnije i potpunije uslove koji stvaraju takvo jedinstvo. Forma može b iti definisana delom snaga koje donose is ­ kustvo je dnog događaja, objekta, scene ili s itu a c ije za sop­ stvenu integralnu realizaciju«29. Najzad, reč je o jednom is­ kustvu koje nije prim orano da izvan svoje operativne sfere nalazi razloge koji ga pokreću, n iti treba da ostvaruje c ilje ­ ve koji ga prevazilaze. Njegovo opšte i organsko obeležje ne potiče od uspeha (kao što je to lik o puta rečeno povo­ dom D juija), već o sposobnosti nosioca jednog takvog is­ kustva da živi potpuno svesno sadašnjost, ovde-sada svake pojedinačne faze vitalnog čina koji obavlja. E stetičnost iz­ m iče tako, kako nedovršenosti i fragm entarnosti, tako i fun­ kcionalnoj delotvorn osti. »Između polova beskorisnosti i m ehaničke e fikasn osti — piše Djui povodom toga — po­ sto ji ona serija akcija u kojim a, preko sukcesivnih činova, protiče sm isao za koncept koji se vrši održavajući se i p ri­ bližavajući term in u što se oseća kao okončavanje jednog procesa«30. D juijev pojam iskustva, potekao iz podrobne analize postojeće socijalne strukture, nalazi se nasuprot ovoj u ra­ dikalno k ritič k o j p oziciji. Sam njegov karakter iskustva, organski jedinstven i trajan označava upravo vitalnu mo­ gućnost nasuprot frag m en tam im , povrem enim i autonom ­ nim okolnostim a in dustrijskog rada i moderne profesional­ ne specijalizacije. U isto vrem e odbacivanje čiste meha” J. Dewey, L’arte come esperienza, Ital. prevod Firenze 1951, str. 162. * J. Dewey, nav. delo, str. 49.

ničke efikasnosti i in s is tira n je na u n u tra š n jim svrham a is ­ kustva p re d s ta v lja ju n išta m anje radika lnu k ritik u načela poza jm ice koja in s tru m e n ta liz u je in d iv id u a ln u d e la tn o s t, od­ va ja ju ći je od udo vo lja va n ja o s no vnim potrebam a, a ne od blagostanja , b og atstva i ličn o g p ro fita . Na D ju ija , a posebno na » A rt as E xperience«, nadovezuje se e k s p lic itn o G idion u predgo voru za Space, Time and Architecture3'. On u s tv a ri polazi od zapažanja je dnog am e­ ričko g filo z o fa o cepanju lju d s k e lič n o s ti prouzrokovanom »podelom zanim anja i interesa« i o nužn osti da se te deobe razm a traju u n jih o v o j is to rič n o s ti a ne kao »bitne deobe za uspešno o s tv a riv a n je lju d s k e p rirode« . Kao D ju i, i G i­ dion predlaže je d in s tv e n o re šenje problem a : to je s t poći od sp e c ija liz o v a n ih d is c ip lin a za do s tiz a n je o pšte i kohe­ rentne id eje sveta u kom e ž iv im o . G idiona ne in te re s u je gno seološka ope ra cija , već s tic a n je is k u s tv a koje obuhva­ ta sve o k v ire živo tno g, nadom ešćuje organsko je d in s tv o lič n o s ti i harm oničn o je u k lju č u je u k o le k tiv n u sfe ru . G i­ dion oba vlja , izm eđu o stalo g, b riž ljiv u analizu in d u s trijs k o g d ru š tv a 32 s nam erom da ra s v e tli s tru k tu rn e razloge koji su dove li do stva ra n ja čoveka bez ravnoteže i razjedinjene lič­ nosti, tip ič n e p rim e re antro p o lo š k o g s tanja u kom e je m e­ h an izacija uzela v la s t. Zadatak koji nas o č eku je je s te da preuzm em o ko n tro lu tog procesa i da p a to lo š k i razvoj suz­ b ije m o u sig u rn e o k v ire tako da zadovoljavam o a ne osuje ć u je m o osnovne čoveko ve potrebe. P otrebno je ponovo s tv o riti »tip čoveka kadrog da u s po stavi izg ubljenu rav­ notežu izm eđu in tim n e i sp o lja š n je s tv a rn o s ti« , izm eđu »organskog am b ije n ta i um e tn ih o k o ln o s ti« . Put za do stiza n je tog je d in s tv a naznačili su jo š je d ­ nom u m e tn ic i kojim a G idion poverava zadatak da p s ih ič ­ kim , e m o tiv n im i organskim č in io c im a v ra te značaj koji su uvek im a li u v e lik im c e lo v itim epoham a. Is to rič a r ne za­ nem aruje ipak dop rin o s te h n o lo g ije u o dređivanju lika m o­ dernog društva. N a pro tiv, sa Space, Time and Architecture, a pose bno sa Mechanisation Takes Command da t je je dan od n a jk o m p le tn ijih doprinosa za d e fin ic iju teh n o lo ške p e r­ s p e k tiv e m odernog d ru štva . G idion je , m eđutim , ubeđen (a to njegovo ubeđenje s p u n im pravom ga s ta v lja na estetsku liniju predloženu od avangarde i m odernog pokreta) da je od s u š tin s k ih p re tp o sta vki današnje ku ltu re — p o litič k o , te h n o lo ško i e ste tsko , ovo poslednje b ilo najviše zanemam arivano i da od po tce n jiva n ja e s te ts k e uloge po tič e v e ć i­ na zala, p ro tiv u re č n o s ti i a n tin o m ija savrem enog društva. On, prem a tom e, predlaže novo sentimentalno obrazova­ nje i u m etnike poziva da izvršavaju ovu suš tin s k u dužnost neophodnu za že lje n i povratak organskog je d in s tv a poje­ dinca i njegovog u k lju čiva n ja u k o le k tiv n i živo t.

114

31 S. Gledion, Spazio, Tempo, Architettura, ital. prevod Milano 1954, str. 13. 33 S. Gledion, Mechanisation Takes Command (1948). Cfr. ital. prevod L’era della meccanizzazione, Milano 1967.

Bruno Zevi se takođe poziva na organski ogranak m oder­ nog pokreta i na njegovo am eričko poreklo. Kao Gidion, Zevi p rip isu je term in u organsko značenje koje prelazi jedno­ stavnu s tilis tič k u konotaciju. Za njega, takođe, organsko treba da znači »protest p ro tiv podeljene ličnosti i podeljene kulture«. »Verso un’a rchitettura organica«, napisanoj u godinama drugog svetskog rata33, upisuje se tako u ok­ vire one kritik e koja je počev od trid e s e tih godina predlo­ žila p reisp itivanje i oživljavanje glavnih zahteva modernog arhitektonskog pokreta. Term in na koji se poziva nije sa­ mo form alni problem , već je pre svega problem namere i zadatka koji mogu da se pripišu a rh ite k tu ri u središtu dru­ štvenog života. A rh ite ktu ra se defin iše kao organska — pi­ še Zevi utvrđ ujući još jednom g ledište izvan arhitekture — »utoliko što u svojim prostorim a, u izolovanom am bijentu, kući, gradu, traži m aterijalnu, psihološku i duhovnu sreću čoveka«. Kao što je Argan uradio sa is to rijs k im racionaliz mom, poistovećujući ga sa strujom koja ne postavlja to ­ liko pitan je s tila koliko »očiglednu problem atiku ljudskog ponašanja«, tako Zevi pre svega posm atra socijalne m o ti­ vacije organske arhitekture, interesuje se za m ogućnosti kolektivnog estetskog isku pljenja koje nam ona daje na raspolaganje. Kao što on sam piše na e ksplicitan način, »organsko je a trib u t koji u svojoj osnovi ima društvenu ideju, a ne likovnu. Drugim rečim a, organsko se odnosi na arhitekturu koja želi da bude pre ljudska nego hum anistič­ ka«. Zevi tako može da pređe is to riju am eričkog organicizma pozivajući se na poetiku i delo Frenka Rajta. A li upravo zbog toga, na kraju, stavlja u žarište problem koji se tič e celokupnog m odernog arhitektonskog pokreta: dostizanje novog ljudskog in te g rite ta posredstvom estetike. U isto vre­ me razaznaje i objašnjava, u znaku Rajta i njegovim re č i­ ma, suštinsku eudem onističku lin iju koja prožim a m isao i delo pionira m odernog pokreta: »Interpretacija života: to je pravi zadatak arhitekture, je r su građevine načinjene za ži­ vot, da se u njim a živi sretno, sagrađene su da doprinesu to j životnoj radosti i to j životnoj lepoti«3J.

33 B. Zevi, Verso un architettura organica. Saggio sullo sviluppo del penslero archltettonlco negll ultlml clnquant’anni, Torino 1945. 34 Citat je preuzet od Zevlja Iz Autobiografla od Rajta.

■

POVRATAK UTOPIJI

PREMA GRADU BUDUĆNOSTI roricanje estetskog društva predloženo od avangarde i modernog pokreta kao alterna­ tiva postojećih in d u s trijs k ih p rilika, pretrpelo je u ovom posleratnom periodu proces suštinskog nagrizanja i radikalne k ritik e od sam ih um etnika i arhitekata. N em ilosrdna težina stvarn osti i udarac koji je nanet mo­ gućnostim a izbavljenja, individualnog ili kolektivnog, poverenim e stetsko j dim en ziji, navele su um etnike i arhitekte da preisp itaju svoju poziciju i svoje zadatke u društvu, savetuju ći im da se kreću u suženijim i određe nijim granica­ ma. Reakcija je bila m altene jednodušna a is p o ljila se kroz odbijanje da se um etnička delatnost shvati kao žarišno me­ sto u kome pojedinac i zajednica pokazuju i rešavaju svoje protivurečnosti i sukobe.

P

A rh ite k ti su se odrekli m ita o P rirodi i Idealnom gra­ du, suprotstavlja jući se dvema v e lik im strujam a m odernog pokreta koje su postale nosioci tih m itova, um erenijom že­ ljom za kom unikacijom i razgovorom, zahtevom da jezik uhvati korene u ograničenijim am bijentalnim i is to rijs k im p rilikam a'. Reč je u stvari o procesu isto riz a c ije koji je za­ počela arhitektura, o stavljaju ći po strani utopijske modele pionira m odernog pokreta i zam enjujući ih »eksplicitnim pribegavanjem sećanju kao sredstvu kojim se dolazi do d i­ jaloga i kom unikacije«2. Tom procesu prilagođavanja koji nije lišen is to rijs k ih razloga, mada nije oslobođen opasno­ sti i vraćanja na form alizam , s u protstavilo se ponašanje onih arhitekata koji su verovali da treba da se suoče i reše ' Cfr. F. Menna, Slmbolo e memorla nell'arte d’oggl, u: >11 Verri«. br. 12, str. 74— 75. J P. Portoghesl e P. Marconi, Gll anni difficill dal movimento moderno, u: »Comunitš«, br. 87, februar 1961. Videti I tekstove Benedetija (Benedett!) I Portogezlja (Portoghesl) u katalogu Izložbe »Alter­ native attuall«, L’Aqulla 1962.

pre svega s tru k tu rn e p ro b le m e socio-e konom skog poretka, na u štrb svakog b a vlje n ja usko je z ič k im po re tko m . Preovladavanju e s te ts k o g , do čega su drža li avangar­ da i m oderan p o kre t, s u p ro ts ta v lja se p roces politizacije um etnosti3, a posebno a rh ite k tu re . D o tič e se suprotan pol, potpuno se o d u sta je od m e to d o lo g ije i pla n ira n ja . Na tom putu, a rh ite k tim a -u rb a n is tim a , že le ć i da sačuvaju ljudske razloge, p re tila je opa sn o st da zastrane, i to prvo sa njim a, u je d n u v rs tu p o litič k o -te h n ic is tič k e a lije n a c ije . Reč je o poku šaju kom e pribe gava a rh ite k tu ra . Ovo je ja sno u očio M o n d rija n već dv a d e s e tih godina i pored nje ­ gove o tvo re n e a ve rzije prem a svakoj v r s ti in dividualizm a»Danas a rh ite k ta u p raksi gradi izvan u m e tn o s ti. Tako do­ lazi do toga da želi da o s tv a ri novu p re dstavu — je r tako oseća — d ire k tn o u k o n s tru k c iji. Ne želi da prizna da je nužno s tv o riti k o n s tru k c iju prvo kao umetničko delo«. A je dnom drugom p rilik o m : »Danas se m nogi boje id eje lepog. N ije li to možda zato što je nju p ro š lo s t potpuno od­ v o jila od živo ta, u tv rđ u ju ć i k o nve nciona lnu e s te tik u ?«4 Pro­ blem ko ji je M o n d rija n p o s ta v io i danas je aktuelan. K ri­ tič k o p re is p itiv a n je m odernog p okreta i njegov zahtev za ra dika lnom obnovom posre d s tv o m u m e tn o s ti ne tre b a po svaku cenu da o d vo ji e s te ts k u d im e n z iju od p o litič k e per­ s p e ktive , s u b je k tiv n o od o b je k tiv n o g , k v a lite t od k v a n tite ta , p riro d u od k u ltu re . Reč je , u sttvani, o razum evanju da in te ­ g ra cija tih su p ro tn ih polova n ije m ogućna, je r su kra je vi binom a ra zd vo je n i listo nijškam o p o z ic ijo m a ne p rirodno m nuž­ nošću. U m e tn ici — s lik a ri i va ja ri — izbegavaju da svoju de­ la tn o s t predlože kao sre d s tv o za rešavanje p ro tiv u re č n o s ti u s a d a šn jo sti. O ni čak o d b ija ju to ta ln o s t (bez obzira da li je poz itivn a ili neg ativna) g e s tu a ln o s ti i autom atizm a u m e t­ n o sti en fo rm e la , izjašn ja va ju ć i se u k o ris t u m e tn o s ti kon­ s ta ta c ije i ana lize5. Žele da gledaju i opis u ju s tv a ri, da nam pruže ograničenu a li su š tin s k u spoznaju jednog dela s tv a r­ n o sti u ko jo j pro življa va m o naš svakod nevni ž ivo t. Dobro­ vo ljn o , isp o srtički z a tv o rili ®u se u uske granice ograničava­ ju ć i in te rv e n c iju na u tvrđ iva n je spoznaje i li is p ra v lja n je ovog ili onog vida urbane panoram e. New-dada i pop art, pre svega a m e rički, i, s druge strane, vizuelna i programirana

118

3 Fenomen je dobro uočio C. M altese u svojim Ouestioni di metodo, Katjari 1958: »Određenje umetnlčkosti* ('m oći' da se stvori umetničkost) sve više se prenosi sa pojedinih tehnika na opšte teh­ nike ljudskog ponašanja: sa slikarstva i skulpture na arhitekturu, sa arhitekture na urbanizam, sa urbanizma na ekonomsku i političku moć«. M altese uočava jednu opštu težnju i Ističe nužnost uske saradnje između urbanističkog projektovanja i vođenja socio-polltlčkih činje­ nica, ali ne negira nužan doprinos estetskog činioca. 4 P. Mondrian, La reallzzazione della nuova rappresentazione i Časa Strada Cittš od O. Morlsanlja, L’astrattlsmo di Plot Mondrian, Veneoija 1956. s Radi podrobnijeg izučavanja ovog uticaja, upućujem na moj tekst sa rasprave o La generazione del dopoguerra, objavljen u: »Palatina«. br. 21— 22, januar— juni 1962, str. 128— 129. * Napomena prevodioca na strani 119.

umetnost ( ili vladajuće um etničke struje posle iskustva enform ela) 'izvršile su inventar sli'ka i predmeta našeg svakodnevnog am bijenta, kao i operativnih po­ stupaka koj'i prethode form iranju ovih slika i ovih predm eta. N eutralnost delovanja — v iše prividna nego stvarna — nije sprečila prihvatanje značajnih inform acija 0 am bijentalnim strukturam a i o individualnim i ko le k tiv ­ nim ponašanjim a, vezanim za ove iste strukture. Pre sve­ ga nije zabranila istica nje suštinskih aktivnih v ita ln ih jez­ gara i konkretnih estetskih potencijala unutar dim enzije, prividno samo određene i otuđujuće, ponuđene zakrčenim 1 zam ršenim prostorim a v e likih m odernih m etropola. Na­ ročito su am eričke stru je neo-dade i pop arta pretvarale u stvarnost, u realnost definisanu umetnošću, ovaj estetski potencijal. O tkrile su pozitivni znak nereda, haosa, čistog životnog događaja i započele suštinsku delatnost da sve više približe estetski događaj i v ita ln i događaj. Zadojeni pragm atičkom kulturom njujorški um etnici su za svoj ra­ čun o tkriva li D juijev vitalizam , sm atrajući da je form a in­ tim no vezana za životno iskustvo, »delo sila koje iskustvo jednog događaja, objekta, prizora ili situ a c ije vode ka vla­ stito j in teg ralnoj realizaciji«6. N jihovim kom binovanim teh­ nikama, otvorenim ka težnjam a poteklim iz svakodnevnog života ili novih sredstava vizuelne kom unikacije naznačili su put za obnavljanje je dinstvene trajne prostorn osti boga­ te živo tnim podsticajim a. Reč je o prostoru iskreno otvo­ renom ka neizvesnosti postojanja, koji tru je i koji je zat­ rovan, u kome se čin i da je ponovo m oguće žive ti živo t kao neprekinutu ritualnu ekstazu7. O tvoreno okrećući leđa v e lik im mitovima avangarde i m odernog pokreta, ovi um etnici — pre svega Raušenberg (Rauschenberg) — proživljavaju m eđutim suštinsku potre­ bu da u je dno neraskidivo je d in s tv o spoje e stetski prostor i e g ziste ncijalni prostor, um etnost i život. Kao što je p i­ sao Kalvezi u »Un pensiero concreto«8, »za Raušenberga, sam svet je veliko slikarstvo, prosleđivanje, povezivanje slikarstva, celina kao m noštvo sm enjivanja stvarn osti i do­ gađaja. Sam čin prim ećivanja i dovođenja u vezu ovih već postojećih slikarstava — kombinovanja — sačinjava umetničko st*. To je um etnička delatnost koja se ne obavlja van 6 J. Dewey, Arte come esperienze, ital. prevod, Firenca 1951, str. 162. 7 Da podsetlmo, izraz potiče od Van de Veldea, koji ga je upotreblo da bi odredio prostor svoje kuće u Ukleu (videti poglavlje Van de Velde: Prostor za ritualnu ekstazu). 8 M. Calvesi, Le due avanguardie, Milano 1967. Radi upućivanja u poetiku I delo Raušenberga, pre svega u odnosu na najnoviji razvoj stanja u američkoj i međunarodnoj umetnosti, cfr. A. Boato (Boatto), Pop art In U.S.A.. Milano 1967. * Umetnlčkost je umetničko obeležje umetnosti. Ono se sigurno ne može odrediti bez tehnika, ali ni isključivo pomoću njih jer ne po­ stoje isključivo umetničke tehnike. S druge strane, postoji i estetsko obeležje tehnika koje ni u kom smislu nisu umetničke, ali koje u sklopu umetnosti deluju kao umetničke tehnike. Dakle, i u okviru sa­ mih tehnika može se govoriti o njihovoj umetnlčkosti, naravno ukoliko

sveta, na ko nce ptua lnom n iv o u -s lik e , već u sv e tu , na nivou s tv a ri i predm eta«. P ro sto r s e s tv a ra Is to v re m e n o sa ge­ sto m s lik a ra , n ije p re p o s to je ć i o m o ta č k o ji u o k v iru je s lik e , s tv a ri I događaje, ve ć je on sam prostorgađaj, s tv a ra ­ ju ć i siiroku, je d in s tv e n u 'i kom p le tn u d im e n z iju . To je je d in ­ stve n p ro s to r ko ji je Le K o rb iz ije p re đ o s e tio u p o te n c ija l­ nom sta n ju upravo u a rh ite k tu ri NjU jorka i kao konkretnu s tv a rn o s t u A irm stron govom džezu I v iš e č u lrfim težnja m a Savoje, crnačkom dansm gu u H a rlem u . Reč je o d im e n z iji, u 'kojoj sa d a šn jo st, racio n a ln o I m ehaničko, uspeva da iz p ro s to rn o -vre m e n skih d a ljin a p o v ra ti izje d n a č e n u i konkretizovan u snagu p rim itiv n e m is li9. G le d iš te a rh ite k te nužno je d ru g a č ije : problem sa ko­ jim on tre b a da se suoči n ije to lik o i je d in o problem pre­ poznavanja i analize nove p ro s to rn e dim e n z ije , k o lik o m o­ g u ćn o st prenoše nja novih č in je n ic a d o s tig n u tih na planu a m b ije n ta ln o g p ro je kto va n ja . A rh ite k ta i urb a n ista ne m ogu prem a to m e a da se na neki način ne nadovežu na pojam dizajna onako kako je on bio razrađen u m odernom p okre­ tu. U is to vre m e ne m ogu a da ne vode računa o s u g e s ti­ jam a p o te k lim od p ro sto ra am bije n ta k o ji, č in i se, crp i iz neizve sn o sti i n e p re d v id ljiv o g , neke s v o je n a ja k tiv n ije i n a jd e lo tv o rn ije kom pone nte. Tako se p o s ta v lja zahtev da se p ro je k t zasnuje na bazi programirane strukture, koja zat­ vara u sebe n e s v o d ljiv e neiz v e s n o s ti stvarn og, kroz pra­ v ilo i program nad oknađuje d im e n z iju nep red viđeno g i s lu ­ čajnog, onu svetsku d im e n z iju koja je bila v e lik o o tk rić e u m e tn ič k ih stru ja , od e n fo rm e la naovamo. S druge stran e, ako p re is p ita m o te k s to v e i dela pio ­ nira m odernog pokreta, m ožem o u tv rd iti da njihova preoku­ p acija u s u š tin i ne te ži to lik o in v e n c iji o blika, k o lik o od­ ređiva nju m etode p ro je kto va n ja kao čina, odnosno kako ka­ že Le K o rb izije , davanju reda v rem e nu, to k u živo ta. To što se zatim , to ko m godina, p rv o b itn a fle k s ib iln o s t m etoda uko čila u s tro g o s ti novih fo rm a ln ih kanona, sasvim je d ru ­ go p ita n je koje ipak ne um anjuje značaj p rv o b itn o g obeležja. Problem se, prem a tom e , ne s a s to ji u odb acivanju uče­ nja pio n ira m odernog pokreta, a ni u njegovom č is to form a lis tič k o m pasivnom preuzim an ju, već u p o tv rđ iv a n ju nje ­ govog even tualnog u tica ja na sada šnjost. Posm atran iz ovog ugla, m oderni p o k re t nam pruža p rim e r radika lnog pokuša­ ja e s te ts k e in te g ra c ije , d e lim ič n o prom ašene, ali na koju se č v rs to pozivam o jo š i danas. O sim ako se ne želi p ri­ h v a titi m is tič k i e sha tološko rešenje onoga koji v iš e v o li da

120

ove imaju nekakve veze sa umetnošću. I treće, umetničkost je i po­ sebna osobina koja omogućava da umetnost komunicira stvari koje se na neki drugi način ne bi mogle saopštavati. Opširnije objašnjenje ovog pojm a koji je uveo Dino Formaggio, a preuzeli Rosario Assunto, Galvano della Volpe, Giulio Carlo Argan i drugi italijanski teoretičari, dato je u tekstu »Projekt i sudbina« objavljenom u knjizi Studije o modernoj umetnosti, Nolit, 1982 (prim. prev.). 9 O prisustvu prim itivne komponente u Raušenbergovom prostoru i opštije, kod američkih umetnika neo-dade i pop-arta, cfr. već pomenuti tekst Kalvezija.

sačeka totalan p o litič k i preobražaj pre nego što započne projektovanje urbanog plana, građevine ili predm eta. Reč je, prema tome, o preuzim anju m etodološkog učenja, sa njegovom im plicitnom utopijskom težinom , prenetom od modernog pokreta, odbacujući m eđutim pretpostavke i re­ šenja koja nastoje da ograniče fle k s ib iln o s t metoda u apšolutn osti form e. Programirana umetnost u ovom zahtevu nalazi jednu od svojih osnovnih m otivacija: ona u stvari nastoji da izm i­ ri tradicionalno suprotne term in e pravila i slučaja, progra­ ma i hazarda, da uspostavi vezu između »planirane kon­ cepcije i slobodnog prihvatanja onoga što će se dogodi­ ti« 10. Polazište je konstatacija o estetskom pomanjkanju am bijenta i povredi koju ono vrši nad pojedincem , oduzi­ majući mu njegove najautentičnije životne m ogućnosti. U m etnik se ne suprotstavlja i ne spori sa ovom stvarno­ šću. M eđutim , drugačije od um etnika struja nove dade i popa koji vrši jednu vrstu inventara konačnih proizvoda tehnološkog procesa i poverava im dostojanstvo novih sa­ držaja estetske operacije, um etnik program skih struja veruje da može da deluje na fazu projektovanja i da može da u estetskom sm islu ponovo o kv a lifik u je operativne proce­ se. Programirana um etnost nalazi se prema tome, mada s drugačijim cilje vim a (m is li se na već pom enutu obnovu neizvesne dim enzije stvarnog), duž ideološke lin ije pionira modernog pokreta, pri čemu potvrđuje zahtev za uključiva­ njem estetske perspektive u razvoj moderne tehnike, i po­ sredstvom ove u svakodnevni život. Programirana um etnost postavlja se najzad kao nova form a dizajna, a kao takva može da da korisne sm ernice arh ite kti i urbanisti, u m eri u kojoj ovi postavljaju zahtev za prevazilaženjem tipa projektovanja koji nije kadar da ostavi dovoljno prostora za slučaj i nepredviđeno". U je d­ noj raspravi u Rimu 1962. godine na tem u »Umetnost i društvo«, Zevi je uostalom podvukao neprilagođenost ur­ ban ističkih planova zbog njihovog statičnog karaktera, koji se stalno izokreće n e p red vidljivim razvojem grada. Novi predloži se o rije n tišu , po Zeviju, prema »otvorenom planu« koji projektu daje trajan m etod planiranja što se nikad ne is k ris ta liš e u plan. »Tradicionalni regulacioni planovi en­ gleskih novih gradova odnosno Brazilije, Čandigara, ili Toklija, predstavljaju v izije nepokretnih gradova, odnosno gradova podvrgnutih razvoju prema utvrđenim pravcim a«. O tvoreni urbanizam, naprotiv, gradi »društvene prostore bez prethodnih form alnih koncepata, izvan zatvorenih ob­ lika«: on u stvari koncipira prostore »kao beskonačne ve­ ličine i lišene oblika«12. Urbanizam koji se, m eđutim , na­ meće i prihvata slobodan i trajan razvoj grada pokreće se 1:1 Cfr. uvodni tekst U. Ekoa (Eco) u katalogu izložbe Arte programmata, održane u Rimu 1962. Cfr. i F. Menna, Attualitd e Utopia dell’arte programmata u: »Film selezione«, januar— april 1963 " Cfr. već pomenutl moj tekst, str. 86— 87. 13 Slmpozljum Je održan u Rimu, u Institutu za filozofiju.

upravo u otvo re n o m pravcu p ro g ra m ira n e u m e tn o s ti: kon­ c ip ira ti p ro s to r kao beskonačnu v e lič in u i liš e n u o b lik a znači, u s tv a ri, p re n e ti na m nogo š iru skalu fo rm a tiv n a na­ čela je d n e u m e tn o s ti, kakva je upravo ona program irana, koja »uništava o b lik i pronalazi ga u organsko m p o k re tu « 13. P rogram irana fo rm a tiv n o s t m ože da o m ogući, prem a tom e , osnove za novi a m b ije n ta ln i dizajn, u kom e se fu n k ­ cio naln e nužn osti harm o n ičn o vezuju sa razlozim a ig re i p ro iz v o ljn o s ti, a zajedno grade e s te ts k f p ro s to r kadar za in ten zivan ž iv o tn i sadržaj. Tako se, na kraju, č in i da se p re d m e ti i p ro g ra m ira n i sa sta vi, iz m iru ju ć i su p ro tn e te r ­ m ine p ra vila i slu čaja, nužn osti i slo bode, p o s ta v lja ju kao posebno o stva re n je (čak svedeno s tv a ra n je ) onog instin­ kta igre u čem u su ro m a n tič a ri v id e li m esto sus re ta i s ta ­ panja slo bode i nužn osti, ž ivo ta i oblika. Program irana u m e tn o st čuvala bi tako u sebi s tim u la tiv n i i beskrajno o t­ vo re n i sm isao za novu U to p iju . O dnosno sadržavala bi kao u m ikro ko sm o su sm isao budućeg dru štva , vezanog za ve­ lik i veom a u savršeni sklo p ko ji se kreće u nužnom, mada uvek novom i d ru g a čije m ritm u . Sa progra m ira n o m um etnošću a m b ije n ta ln i dizajn raz­ o tk riv a m e to d o lo ški a k tiv n o značenje U to p ije i dop rinos ko ji je ova kadra da ponudi predlaganjem a n a rh is tič k e al­ te rn a tiv e za p o sto je će p rilik e . U to p ijs k i m odel izveden iz p ro g ra m ira n ih fo rm a tiv n ih načela, m eđ u tim , is to v re m e n o označava prevazilažen je tra d ic io n a ln ih m odela, s tro g o za­ tv o re n ih u s ta tič k e d e fin ic ije , d ru š tv e n e i fo rm a ln o -lik o v n e priro d e . D rugim rečim a, p rogram irana u m e tn o s t u m eri u kojoj n a sto ji da u n iš ti o b lik kako bi o be lodan ila procese, d o p rin o si zalasku utopije kao proizvoda i otv a ra p u t ka utopiji kao m etodu14. Ona je u s tv a ri kadra da rea lizu je s tru k tu re koje posp ešuju š to je v iš e m ogućno slobodna i živo tna ponašanja, koje ne sužavaju već p ro š iru ju m oguć­ nosti izbora za poje d in ce i d o p rinose d ire k tn o m učešću u procesu u o b liča vanja a m bijenta. Kao š to je pisao Meje rson , »danas u to p is ti im aju zadatak ne da svode ljudske izbore već da pronalaze in s titu c ije i načine za fiz ič k o organizovanje d ruštva i postupaka koji čoveka oslobađaju od kočnica što su do sad ograničavale njegovu a k c iju « 15. U ovom procesu tra n s fo rm a c ije u to p ijs k ih m odela, tehnika igra ulogu od p rim arnog značaja u to lik o što se p ro je k to ­ vanje bud ućnosti zasniva na k o n k re tn im m ogućnostim a m oderne te h n o lo g ije i prem a to m e izm iče č is to m v iz io ­ narskom odgovoru drugih, pre th o d n ih u to p ijs k ih perspek­ tiv a 16.

122

13 L. Fontana, Uvodni tekst za katalog izložbe Gruppo T u rimskoj galeriji »La Salita« (1961). . . . . . . . . 14 M . Meyerson, Tradizioni utopistiche i pianificazione urbanistica u: La m etropoli del futuro (priređivač Lloyd Rodwin), ital. prevod, Padova 1964, str. 197. 15 M . Meyerson, nav. delo, str. 198. 16 Razliku između fantastične, vizionarske i arhitekture budućnosti napravio je M . Ragon u Les visionnaires de l'achitecture. Pariz

Fantastična arhitektura ili bolje reći arhitektura bu­ dućnosti, koja je ovih poslednjih godina posebno bujna, upravo ulazi u okvire ovog drugačijeg utopijskog modela kojeg možemo de fin isa ti kao M ejerson post-tehnološkim modelom, »zasnovanim na zadatku da su tehnološki pro­ gres i m aterijalna proizvodnja tako lako dostupni da ne predstavljaju više čin ila c ograničenja«'7. M eđutim , to što sadašnji predloži izm iču opasnosti č is te vizionarske ima­ ginacije, ne znači da uspevaju da izbegnu opasnost da za­ padnu u utopiju kao proizvod, da se još jednom zatvore u stroge form alno-likovne ili pasivno m im etičke sheme haosa m odernih gradova18. Kulturnoj klim i u kojoj se ja v lja ju nove post-tehnološke utopije pripada i prostorni urbanizam Jonasa Fridmana (Yonas Friedman), koji oblikuje nov am bijent i nove m ogućnosti zajedničkog života na osnovi m ogućnosti što ih nudi m oderna teh n ika 19. Prostorni grad nije rezultat v i­ zionarske im aginacije, već je prom išljen predviđanjem pej­ zaža današnjeg in dustrijskog društva u pos tin d u s trijs k im prilikam a, to je s t u društvu čije je obeležje vladavina trećerazrednih i četvrtorazrednih delatnosti (tehničko-adm in istra tivn ih i upravno-kulturnih) kao i ogromna ekspanzija slobodnog vremena. Budući gradovi — piše u stvari Fridman — »biće sre­ dišta zadovoljstva, razonode, centri javnog života, centri organizacije i odluka od javnog značenja. Druge funkcije (rad, proizvodnja) uvek su autom atizovane i sam im tim manje vezane za ve like aglom erate. Sirovina ’radnik’ gubi svoj značaj i pretvara se u ’g ledaoca’ ili ’kupca’. K lim a ti­ zacije će dop rineti ovoj radikalnoj s trukturnoj prom eni gradova i života stanovnika, prenoseći centar života napo­ lje, na ulicu«. Fridman ipak polazi od jedne vrste suštinske sheme ljudskog ponašanja, ili od čoveka m etropole, koga istovrem eno podstiču suprotni polovi koncentrisanja i ra­ sipanja, samoće i m noštva. Bila je to alternativa (videli smo je) koju je za m oderan grad predložio Bodler, pesnik koji ju je živeo na egzistencijalnom planu u prvom licu, ali predosećajući paradigm atičko značenje novog stanja ču­ vanog za stanovnike v e likih gradova. Fridman razotkriva ovu alternativu pred svakom egzistencijalnom im plik a c i­ jom i prebacuje je na ob je ktivn i plan psihosociološke op­ servacije, ali polazna tvrdn ja ostaje u s uštini ista. Iza nje1965, str. 8. Ragon drži do nužnosti ne brkanja vizionara fantastike bez motiva za vizionarima ostvarljive fantastike koja se oslanja na strukturne mogućnosti tehnike. 17 M. Meyerson, nav. delo, str. 198. 18 Ove opasnosti ne uspeva da izbegne sa svojim projektovanjem ni Volter Džonas (W alter Jonas) koji nastoji ponovo da se zatvori u formalno-likovnu shemu, a ni predloži grupe Archigram, koja deluje uglavnom na nivou deformacije i Ironičnog negiranja savremene grad­ ske panorame. 19 Y. Friedman, Une architecture pour les milliards d'hommes u: M. Ragon, Les vislonnaires de l’archltecture, Pariz 1964, str. 53— 85.

123

ga istorijsko stanje gradskog čoveka rascepljeno je između »dve krajnje tendencije«, između »ukusa, samoće i predodređenosti da se živi usred gom ile«. M oderna tehnika mu ipak dozvoljava da slobodno bira između ove dve ten­ dencije i da se opredeli, »kako za totalno rasipanje tako i za koncentrisanje pojedinca u velikim gradovima«. Urba­ nizam ima pred sobom dva puta: graditi grad za izolovane pojedince, rasprostranjen na velikoj površini, sa niskom stopom populacije, ili pak graditi grad za izrazit javni život i za zajedničko provođenje slobodnog vrem ena. Zbog ne­ dostatka pogodnih tehničkih sredstava tradicionalni urba­ nizam, prem a Fridmanu, nije mogao da reši antlnomiju iz­ među dva modela ponašanja i primorao je suprotne zahteve da se sažive u izvornom prom iskuitetu haotičnih i konfliktnih situacija. U stvari, predloženo rešenje moder­ nog urbanizma bilo je dualističko rešenje, istorijski oscilirajuće između širenja modela grada-bašte i koncentrisanja velikih urbanih sredina.

124

Ovo re še n je (dobro je to pniim etio Le K o rb iz ije ) o d r­ žava dualizam i fra g m e n ta rn o s t tip ič n e za m oderne in dus­ t rijs k e uslove, pod elje n e izm eđu k o n te m p la c ije i akcije, p riva tn o g i ja vnog živo ta, odm ora i rada. Fridm an, m eđu­ tim , predlaže je d in s tv e n o rešenje, s tru k tu ru koja želi da zadrži zajedno obe te n d e n c ije , i, u is to vrem e , da svakoj obezbedi v la s titi id e n tite t i a u to n o m iju . Polazeći od ovih p re tp o s ta v k i, Fridm an je nužno m orao da se s u s re tn e sa p ro gram iranom fo rm a tiv n o š ć u . N jegov urbanisme indetermine (neodređeni urbanizam) zasniva se, u s tv a ri, na os­ novnoj s tru k tu ri (m etalna p ro s to rn a m reža, lako rasklopIjiva i prenosiva u za visn o s ti od p ro m e n ljiv o s ti zahteva urbanog razvoja) koja u s v o jo j k a ric i obuhvata pojedinačna sed išta što sa svoje stran e m ogu da se rasporede s v e li­ kom slobodom prem a u p u ts tv im a i s k lo n o s tim a s tanov­ ništva. Kao i program irana u m etnost, Fridm anov neodre­ đeni urbanizam nam erava, prem a tom e , da iz m iri osnovnu s tru k tu ru sa slo bodom budućih sed iš ta u k o ris t nepo­ sredne in te rv e n c ije pojedinca. Is tovrem eno o s tv a ru je s k la ­ dan i dinam ičan odnos izm eđu te n d e n c ija ka izolovanju i te n d e n cije ka k o n ce n trisa n ju p o sredstvom trin o m ič k o g stru k tu rn o g siste m a koji garantuje postepen i prelaz sa p ri­ v atnih fu n k c ija na one ja vne preko pro s to ra predodređe­ nih za poluja vne fu n k c ije . Fridm anov p ro s to rn i grad, prem a tom e, ponovo posta vlja m noge problem e uočene ali sam o d e lim ič n o rešene u p rethodnom urbanizm u, a posebno kod Le K o rbizijea, pre n o se ći ih na š ir i plan i predlažući reše­ nje na polju ko n tin u ite ta i s tru k tu rn e hom oge nosti. U isto vrem e, m o b iln o s t in fra s tru k tu ra , n jih o v razvoj u v is in u , n ji­ hova atm o sfera, ve rtik a ln e veze koje om ogućavaju v e lik o prostorn o-vrem ensko k o n ce n tris a n je (ali obezbeđujući najb riž ljiv iju p riv a tn o s t u nezavisno o p re m lje n im porodičnim i in d ivid u a ln im p ro sto rim a ) svrs ta v a ju Fridm anov p ro s to rn i grad duž o tvorene lin ije onih avangardnih s tru ja kao što

su futurizam i ekspresionizam , koje, čin i se, i stiču mo­ gućnosti tehnike sve do granice raskida i koje su, prema tome, bogatije fu tu ris tič k im i fanta stičnim raspoloženjim a. Reč je o »tehnološkoj fanta stici«, prema Ragonovoj (M. Ragon) d e fin ic iji, koja istovrem eno drži do nekih s uštin­ skih zahteva modernog pokreta, m ogućnosti ponuđenih tehnikom i predviđanjim a stru k tu rn ih promena kojim a ususret ide današnje društvo bar u visoko in dustrijalizovanim zem ljama. Fridm anov budući grad zalaže se između ostalog, za obnavljanje opšte prostorn osti, stalne, homo­ gene, s raznovrsnim funkcijam a, sa snažnim širenjem onih opštih. Reč je o prostoru koji ne želi da se odvaja od istorijskih centara, već naprotiv, želi da nadom esti jedinstveno homogeno i suštinski pothranjeno obeležje zajedničkih raspoloženja prostora nastanjenih pre-indu strijskim zajed­ nicama20.

POTVRĐIVANJE HUMANISTIČKIH NAUKA Pošto su se suočile sa izrazitom delotvornošću in du­ strijsko g društva i nep red vidljivo m fle k s ib iln o š ć u sistem a koji je kadar da p rihva ti i učini neškodljivom svaku delat­ nost ograničenu na in tervenciju u sektoru, um etnici i ar­ h ite kti, posle tren utne oseke, čini se ponovo otkrivaju , mada s novom kritičko m opreznošću, slobodnjačku vred­ nost to ta ln ih alternativa predloženih od um etničke avan­ garde i m odernog pokreta. O tkrivaju pre svega, revolu cio­ narnu vrednost utopijske im aginacije i modela pojedinač­ nog ponašanja u kome e stetski čin ila c dobija — ili ponovo dobija — prim arnu ulogu. Uostalom , model estetskog dru­ štva, koji su nam predložili um etnici i a rh ite k ti is to rijs k e avangarde, čini se nalazi novu potvrdu i zamah u delatno­ sti m odernih hum anističkih nauka, u m eri u kojoj ove prevazilaze sve trad icio naln e razlike između prirodnih i društveno-kulturnih nauka2'. S njihovim doprinosom današnja um etnička kultura mogla je podvrći estetsku id eolo giju avangarde i m oder­ nog pokreta su štinsko j k ritič k o j re v iz iji i pokazati, između ostalog, da je očigledna mitska kom ponenta ove ideolo­ gije iako je istovrem eno istakla njen snažan, aktivan i bi20 Y. Friedman povodom toga eksplioltno govori: »Novi grad surgie du dćsert (ponikao Iz pustinje) — piše on — uopšte nije sposoban da živi. Veliki gradovi nastaju razvojem malih starih gradova: novi grad treba da bude Intenziviranje postojećih gradova«. Uostalom, on ukazuje na modele svog trinomlčkog sistema upravo kroz neke tipično preindustrljske gradske zajednice, kao što su gradovi Andaluzije ili Arabije. Najzad. I dalje povodom trinomičkog sistema, on primećuje da je reč o sistemu dosta dalekom od mentaliteta naše generacije, dok ovaj u potpunosti odgovara načinima života sadašnje mladeži. Oči­ gledno, Friedman Ima u vidu tendenciju, svojstvenu manjem delu današnje mladeži, strukturiranja sopstvene egzlstenoije na planu života u grupi i. prema tome, na Izrazltljem zajedničkom nivou. ” Cfr. R. Cantonl, Illusions e Pregiudlzlo, Milano 1967.

tan ž iv o tn i p o d a tic a j22. T rija d i čku s hem u 'koju sm o u o č ili u poe tikam a avangarde i m odernog p o kreta, i koja je u os­ novi p ro ric a n ja e s te ts k o g d ru š tv a , na novim k ritič k im o s ­ novam a p re is p itu ju upravo h u m a n is tič k e nauke, od a n tro ­ p o lo g ije do s o c io lo g ije , od p s ih o lo g ije do filo z o fije . U delu Levi-Stnosa, u s tv a ri, a n tro p o lo g ija nem a sam o » re tro sp e ktivn u « , č is to is to rijs k u ulogu, već i fu n k c iju »perspe ktive«. D ru štve n e fo rm e proučavane od a n tro p o ­ loga ne bi, prem a to m e , p re d s ta v lja le puke is to rijs k e do­ kum ente već bi »tre balo da o dg ovaraju perm a n e n tn o j m o­ g u ćn o sti čoveka«. Tako bi p rim itiv n a d ru š tv a koja daju ž i­ v o tn i m odel zasnovan na razum evanju i neposrednom učešću je d in k i u živo tu zajednice (»hladna« d ru š tv a ), zbog c irk u la rn o s ti n jih o ve p o le m ič k e s tru k tu re , m ogla da iz­ grade a lte rn a tiv n i m odel za n a jra z v ije n ija d ru š tv a (»vruća« d ru štva ) u ko jim a k u ltu ra i napredak p rate n a js o č n ije ob­ like živo ta i n a jiz ra z itije ra z lik e izm eđu p o je d in ih č in ila c a grupe. A n tro p o lo g ija m ože da razm atra potpunog čoveka i da njegovu re a liz a c iju p re p u s ti ne to lik o produže nju ili prevazilažen ju a k tu e ln ih o b lik a živ o ta , k o lik o »m odelu in­ te g ra c ije k o jim bi se postepen o izjednačavala obeležja hladnih i v ru ć ih društava«. L evi-S tros ukazuje na m o g u ćn o st ob n a v lja n ja p rirodne , spontane, c irk u la rn e i harm oničn o in te g ris a n e d im e n z ije p rim itiv n o g univerzum a, prela zeći preko te h n o lo š k o g pro ­ gresa i v ru ć ih sredstava m odernog d ru š tv a i p re d v iđ a ju ć i, iz d ru g a čije g ugla, dolazak p o s t-in d u s trijs k o g d ru š tv a nagove šteno g od dru g ih , sa socio-e konom skog sta n o v iš ta . N išta m anje značajna n ije ni č in je n ic a da se Levi-S tros po­ ziva is to vre m e n o , i na u to p ijs k e m odele iz p ro š lo s ti, od »starog ka rte zija n sko g sna da se m ašine kao a utom ati stave u službu čoveka«, na u to p ije d eve tnae stog veka, i na p re d viđ a n je Sen Sim ona o pre la s k u , sa »vladavine lju d i na u p ra vlja n je stvarim a «. U ovom s m is lu , p e rs p e k tiv a Levi-S trosa b liska je onoj koju predlaže M arkuze č ita n je m i razrešavanjem F rojd ovih zaključaka : »Onda — piše u stv a ri fra n c u s k i a ntropolog — kada ku ltu ra u p o tp u n o s ti do stig n e c ilj da vodi ka progresu, d ru š tv o će b iti os lo b o ­ đeno h ilja d u g o d išn je g p ro k le ts tv a koje ga p rim orava da se služi lju d im a radi progresa«23. Levi-S tros odbacuje, prem a tom e , svako išče k iv a n je p rim itiv n o g stanja i b ilo kakvog tip a p re -in d u s trijs k o g d ru ­ štva, ali se zalaže za o b n a v lja n je nekih s tru k tu rn ih kon­ s ta n ti ovih zajednica na k asnijem s ta d iju m u društvenog razvoja ko ji se može d o s tić i o d lu č u ju ć im dop rinosom mo33 Cfr. već pomenutu knjigu E. Garronija, Arte, Mito, Utopia, 1964. Radi pozitivne definicije mita videti od istog autora L’informale e la crisi semantica delle arti (Katalog izložbe Aspetti dell’arte contemporanea L’Aquila 1963). Cfr. takođe F. Menna, Crisi semantica e crisi mitopoietica nell’arte contemporanea u: »Nuova Corrente«, br. Rim

126

31, zima 1963. u kojoj se raspravlja o temama koje je Garroni predlo­ žio. 73 C. Lšvy-Strauss, Elogio dell’antropologia u: Razza e storla e altri studi di antropologia, ital. prevod, Torino 1967.

derne tehnologije. Antropološka perspektiva na neki na­ čin sledi tehnološki razvoj na mogućem konačnom prevazilaženju hiljadugodišnjeg stanja biološke nužnosti u kome je čovek do sada živeo kao pojedinac i kao kolektivno biće. Rasprava se sada pomera na predviđanja o 2000. go­ dini, koja je v ršio Hudson Institute24 i na dolazak — sad već shvaćen kao imanentan bar u društvu višeg tehnološ­ kog stepena — post-indu strijskog društva koje bi trebalo da bude obeleženo snažnim porastom in dividualnog do­ hotka, pom eranjem delatnosti od onih prim arnih i sekun­ darnih (poljoprivreda i in dustrija) do trećerazrednih i četvrtorazrednih (teh ničko-adm in istrativn ih i kulturnih), do­ laskom kib ern etike kao in dustrijskog vodiča, preovladavanjem sistem a obrazovanja kao činioca kulturnog napretka, izrazitim um anjivanjem značaja aktuelnih ekonom skih za­ kona u određivanju socio-ekonom ske fizio nom ije , najzad povećanjem slobodnog vremena. Ovo poslednje, zajedno sa pedagoškim činiocem i kulturnim i kreativnim delat­ nostim a, zauzelo bi m esto vremena za rad, ideološko-polilič k o g činioca i proizvodnih delatnosti. Tako ćemo dobiti m odel naučnog društva u kome se potvrđuje zahtev za pot­ punom srećom čula i oslobađanjem snažne psihičke s tru k ­ ture potisnute i iskorišćene od in dustrijskog društva za ostvarivanje njegovih p ro d u k tiv is tič k ih ciljeva. Model p ost-indu strijskog društva ostvario bi, u suštini, osnovne pretpostavke za in teg raciju prirode i kulture priželjkivanu od filo zofa i um etnika tokom devetnaestog veka, kao i avangardnih um etnika i pionira m odernog pokreta. U njoj možemo da o tkrije m o potvrđivanje u granicama izv o d lji­ vosti, pa čak i aktuelnosti is to rijs k i definisane u sadaš­ njosti — ve like snove o budućnosti, Šilera, Furijea, Sen-Srmona, M arksa, Raskina, M orisa, Rajta, Le Korbizijea, M ondrijana i Bretona. Nalazimo se pred autentičnim tehnološkim nepoverenjem prem a isklju čivo p o litičko m rešenju problem a postav­ ljenih od in dustrijskog društva. Reč je o nepoverenju koje ide dotle da o b javljuje kraj ideologija shvaćenih kao vo54 J. J. Servan-Schreiber, Le dćfi americain, Pariz 1967, str. 43— 48. Radi definicije koncepta post-industrijskog društva cfr. Hermann Kahn I Anthony J. Wiener, A framework for speculation on the next 33 years, London— New York 1967; D. Bell, The Reforming of General Education. O odnosu između modela post-industrijskog društva i utopijskih modela devetnaestog veka, cfr. J. F. Revel, Dall’utopia all'Utopia u: »La Fiera Letteraria«, br. 46, 16. novembra 1967, str. 21. U ovom tekstu Revel veoma brižljivo označava značenje potvrđivanja što ga post-industrijsko društvo zauzima pred utopijskim sistemima prošlog veka, a posebno Furijeovog sistema: »Oko 1820 — piše u stvari Revel — moglo se činiti glupim pisanje da poboljšavanje društva zavisi .od samog čo­ veka I da bi do njega došlo oslobađanjem ljudskih strasti prenetih sa negativnog 'stanja', sa učenja o grešci, na pozitivno, na učenje o sreći: sve to se čini manje glupim danas«. I nešto dalje: »čitajući opis ovog studioznog I eplkurejskog društva, u prvom trenutku se misli na obnavljanje grčkog modela — ali proširenog, demokratlzovanog, koji više ne bi zavisio od ropstva, već bi bio Jedinstven izjednača­ vanjem klasa — a odmah zatim misli se na Furijea«.

deće snage in d iv id u a ln o g i k o le k tiv n o g razvoja. M e đ u tim , reč je o n e p overenju prem a čoveku kao p o je d in c u , prem a n je g o vim s p o so b n o stim a da s v o ju e g z is te n c iju pon ovo po­ s ta vi na o sno vu n e v iš e načela s tv a rn o s ti i davanja, već na osnovu k re a tiv n e im a g in a c ije i s lo bodne ž iv o tn e ig re . Kao što je pisao M e k Luan »iznenada nam se p re ti o slobađa­ njem koje će da sta vi na te š k u probu naše u n u tra š n je iz­ vore neza visn o sti i s tva ra la č k o g učešća u d ru š tv u . O vo se m ože č in iti pozivom lju d im a da p rih v a te zaš tić e n u ulogu um e tn ika « 25. Na pragu p o s t-in d u s trijs k o g d ru š tv a ( ili e le k ­ trič n o g doba o kom e g o vo ri M e k Luan), čeka nas prava kre a tiv n a odm azda: kib e rn e tič k a te h n o lo g ija n ije u s tv a ri je d n o sta vn o produža vanje m e h a n ič k ih načela in d u s trijs k o g stanja , ve ć pred o vim označava odlučan k v a lita tiv a n skok u pravcu b liž ih veza izm eđu te h n o lo g ije i e s te tič n o s ti. Kao što je pre d vid e o Etjen S u rio (E tienne S o uriau), in d u s trija kojom u p ra vlja k ib e rn e tik a č in i se kadrom da p o v ra ti š i­ roku id e jn u i izvođačku slo bodu e rg o n o m s k ih načela, o s lo ­ bođenih g o m ila n je m čo ve k o v ih p o k re ta u m ehaničkom kre ta n ju m ašine. A u to m a tiz a c ija je kadra da m a šin i nadok­ nadi zanatsku fle k s ib iln o s t, i, kao š to je p o d s e tio M ek Luan, šta više , o rgansku d im e n z iju ruke: »Kao naše ruke i naši p r s ti, sposo bni za m noge zadatke, i auto m a ts k i sklo p sadrži m og u ćn o st prila g o đ a v a n ja p ra k tič n o nepozna­ tog u p re e le k trič n o j i m e h aničkoj fazi te h n o lo g ije . Kako je dna s tv a r p o sta je slo že n ija ona po s ta je m anje specijalizovana ( . . . ) . K a ra k te ris tik a e le k trič n e a u to m a tiz a c ije upravo je u to m p o vra tku zana tskoj fle k s ib iln o s ti p rim e n ljivoj u čita v o m nizu c ilje v a , s v o js tv e n o j i našim rukam a. U ovom m o m e n tu p ro g ra m ira n je m ože da ob u h v a ti beskona­ čan niz prom ena program a«. Sužavaju se veze izm eđu te h ­ n o lo g ije i e s te tik e . M ek Luan iz vlači iz d ru š tv e n ih i didak­ tič k ih shem a u k lju č e n ih u e le k trič n u a u to m a tiz a c iju os­ novnu naznaku za predla g a n je k u ltu rn o g m odela zasnova­ nog na »nezavisnom radu i u m e tn ič k o j a u to n o m iji« . Za M ek Luana, u m e tn ik je »čovek p otpune sv e s ti« , i njega čeka zadatak (k o ji je u ostalom pedagoški zadatak u Š ilerovom sm is lu ) da »stvori žive m odele s itu a c ija koje jo š nisu sa­ zrele u društvu«, i da »u s v o jo j u m e tn ič k o j igri« p rip re m i »Nojeve barke radi suočavanja sa pre d s to je ć o m promenom «. S itu a cija koja jo š n ije sazrela u dru š tv u , o ko jo j go­ vo ri M ek Luan, je s te m odel in d iv id u a ln e i k o le k tiv n e egzi­ ste n c ije u kojoj, prem a B retonovom p ro ric a n ju , im agina­ c ija konačno uzim a v la s t, držeći u šahu nem ilo srd n u kru­ to s t načela s tv a rn o s ti. E stetska dim e n zija i im aginacija, koja je njena sastavna psih ič k a sposobnost, tada v iš e ne žele da budu u pod ređ enoj ulozi u odnosu na onu tra d ic io ­ nalno prih va će n u od id e o lo š k o -p o litič k o g č in ioca. O vaj je u s tv a ri oduvek zahtevao za sebe osno vni zadatak da pred123

25 M. McLuhan, Gli strum enti di comunicare, Milano 1967, str. 381. Ostali citati Izvučeni su iz iste knjige.

viđa restru ktu ra ciju društva, ostavljaju ći po strani ne samo estetsku perspektivu, ocenjenu nesposobnom da ponudi konkretna i odmah ostva rljiva rešenja, već i tehnološku perspektivu, sm atranu nesposobnom da vodi društvenu evoluciju zbog svog ideološkog obeležja. Model post-in­ dustrijsko g društva predstavlja, prema tom e, konačnu p ri­ liku za re afirm isanje autonom ne uloge i realnog obeležja estetskog i tehnološkog činioca, vezanih — reklo bi se — zbog potvrđivanja njihove fu n k c ije p rim e n ljiv o s ti za rad u odnosu na p o litič k i čin ila c. Radikalna alternativa koju je M arkuze predložio mo­ dernom in dustrijskom društvu ne zasniva se na mnogo d rugačijim osnovama, je r Je drži svest da je upravo e s te t­ ska dim enzija ta koja čin i m ogućom (kao što su već sm at­ rali Š ile r i Furije, na koje se uostalom M arkuze e ksplicitno poziva) »blisku vezu između zadovoljstva, čulnosti, lepote, istin e, um etnosti i slobode«. U M arkuzeovoj m is li Šilerov predlog nalazi se u ključnoj pozic iji, zbog čega je još čud­ nija čin jenica da je i pored ve like k ritič k e sreće koju je isp o ljio nem ačko-am erički filo zo f, Šilerova osnova u naj­ manju ruku zanem arljiva u odnosu na druge kom ponente (pogotovo hegelovsko-m arksovske) M arkuzeove m is li. Ipak, kao da se nije sm elo p o m is liti da je sama revizija Frojdovih perspektiva, koju je filo z o f obavio s cilje m da povrati životnu snagu načela zadovoljstva nezavisno od na­ čela stvarn osti, na neki način potekla od čitanja Šilera, koji je (videli smo na početku) ubeđen da prim anje kulture ne dovodi nužno do nepovratnog gubitka prirode. Sasvim očigledan čin i se potom utica j «Lettere sulla educazione estetica d e ll’uomo« (»Pisma o čovekovom estetskom ob­ razovanju«) na fo rm ira n je je dnog od n ajra spro stranjenijih jezgara M arkuzeove m isli, na ubeđenje u dobijanje (od strane opšte e ste tičn o sti) odlučujuće uloge u srećno za­ početom procesu individualnog i kolektivnog oslobađanja i prosleđivanju drugačije društvene stru k tu re u kojoj ži­ veti na estetskom planu više nije »privileg ija genija ili obeležje dekadentnog boema«24. Šilerova estetska pedagogija dovodi Markuzea u vezu sa m odernom um etničkom tra d ic ijo m i dopušta mu da objavi (mada im p licitn o ) glavno obeležje avangarde i mo­ dernog pokreta. Reč je o zahtevu da se um etnost podvrgne svom trad icio naln om stanju izuzetnosti i da se njena fo r­ m ativna načela prenesu u svakodnevni život. Istaknim o zato u M arkuzeovoj m isli filo zo fsko potvrđivanje eudemon ističke lin ije koju smo do sada uočavali u činjenicam a um etnosti i m oderne arhitekture. M arkuzeova estetska pretpostavka ne upućuje samo na Hegela i M arksa, već i na (kao što se vid elo) Šilera i Furijea, i, na njihovom tragu, nadovezuje se na e stetski eudemonizam m oderne Estetska perspektiva vodi celu markuzeovsku kritiku modernog društva, ali potpuniju definiciju dobija u Eros e Clviltš, Ital. prevod, Torino 1964.

u m e tn ičke k u ltu re , od V ilje m a M o ris a do Pita M o ndrijana. Kod holandskog slik a ra , u o s ta lo m , ž e lja da se s p o ji u m e t­ n o s t i ž ivo t, p re liv a n je m i p re tv a ra n je m u m e tn o s ti u op š tu e s te tič n o s t, d o b ija čak p a ra d ig m a tič k o o d re đ e n je 27. Preva­ zilaženje svakod nevno tra g ič n o g (A d o rn o — kako c itira M arkuze — rekao bi ohne Angst lebert (živeti bez straha) o s tv a rić e se je d in o ako estetska kontem placija ne bude više p riv ile g o v a n i izuzetan tre n u ta k e g z is te n c ije , već ako se p re tv o ri u permanentnu kontem placiju ili konačnu de­ latnost, kao što p iše sam M o n d rija n u d ru g o j p r ilic i, p rip i­ su ju ć i pak ovim dvom a te rm in im a is to v e tn o značenje, to je s t značenje konačno in te g ris a n o g živo ta, ž iv lje n o g u s lo ­ bodnom i h a rm oničn om ritm u n ep restane k re a c ije . »Samo tada — p iše u s tv a ri h o landski s lik a r — u m e tn ik postaje potpun čovek. Onaj ko nije um etnik lič i na njega, kao i on pun je le pote«28. PRAVA IM A GINA CIJE D om inantna te m a u m e tn ič k e avangarde i m odernog a rh ite k to n s k o g p o kreta, p ro ric a n ja konačnog p retvara nja u m e tn o s ti u o p štu e s te tič n o s t i ž iv o t, ponovo cveta, u ok­ viru novih u m e tn ič k ih g e n e ra c ija i, m ada m anje očig le d n o , i u id e o lo g ija m a m anjina (m la d ih ). Poprim a te ž in u e s te t­ ski č in ila c shvaćen kao o p e ra tiv n a p ro c e s u a ln o s t i m odel ponašanja ko jim se p o jedincu vraća v la s titi ž iv o tn i in te ­ g r ite t na nivou svakod nevne e g z is te n c ije . M la d i u m e tn ic i od b ija ju ko n ce p t U m e tn o s ti kao p riv ile g o v a n e d e la tn o s ti predlažući s novim entuzijazm om to ta ln u in te g ra c iju u m et­ no sti i živo ta. N jiho va id e o lo g ija upravo je ova nova i o t­ vo re n ija e s te tska dim en zija , k o jo j ž rtv u ju sam u re a liz a c iju konačnih likovno-autonom nih objekata, o nih š to se kupuju, nose kući i u kojim a se uživa u poh lepno j buržoaskoj p ri­ v a tn o s ti. A ko baš tre b a nešto da sagrade v iš e v o le da realizu ju s tru k tu re i a m b ije n te da bi n e p o s re d n ije p riv u k li gledaoca i u ve li ga u živo tn u s itu a c iju . O vi u m e tn ic i delu ju u znaku o d u še vlje n ja , p op rim aju zabo ravljen e am bi­ c ije , koje koči gen e ra cija koja im je p re th o d ila i koja je sm atrala da tre b a da o g ra n ič i v la s titu in te rv e n c iju na po­ tv rđ iv a n je o p e ra tivn ih procesa. Danas je akcen at na nečem drugom : za m lade u m e tn ik e (i ne sam o za n jih ) im agina­ cija je ponovo uzela vla st. U is to vrem e uzim a zamah u to p ijs k a im aginacija. Na­ paja novim sokom a rh ite k to n s k o p ro je k to v a n je i dizajn gradova bud ućnosti. Ista te h n o lo g ija is p itu je se bez bo­ ja zni i biva podstaknu ta da se otrg n e od neposredno usta­ novlje n ih c ilje v a in d u s trijs k o g društva, zapravo da omo-

130

37 Radi detaljnije analize ovog suštinskog aspekta Mondrijanove poetike upućujem na moju knjigu o holandskom slikaru (Rim, 1962). 38 P. Mondrian, La realizzazione della nuova rappresentazione nel lontano futuro e nell'architettura d'oggi (1922), od O. Morisanija. L’astratismo di Piet Mondrian, Venecija 1956, str. 73— 75.

gući sredstva za konačan skok u već blisku budućnost post-indu strijskog i post-m ehaničkog društva. Pre svega, podstaknuta je da se susretne, bez rezervi i hegemonijskih pretenzija, sa vladavinom estetskog i tako om ogući dolazak trećeg antropološkog vremena č ije je obeležje in­ tegracija organskog i um etničkog, prirode i civ iliz a c ije . Futurološki siste m i prem arksovskih utopista pročitani su s novim interesovanjem , ponovo su sagledana apsolutna mesta Ovena, Sen-Simona i Furijea. I jo š u znaku Utopije veliča se sporazum između ra z lič itih vladajućih m anjina i onih in telektualnih, angažovanih u teškoj akc iji pobijanja savremenog društva i u jo š težoj fo rm u la c iji alternativn ih predloga. Sam m eđunarodni studentski pokret podstaknut je u v e liko j m eri utopijskom m iš lju , a tim e, čini se, da su in spirisan i savršeni prostori koje nam p okret nameće, Maova Kina, kubanska revolu cija i M arkuzeova estetska d i­ menzija. Estetsko stanovište obnovljeno je i u student­ skom pokretu iako se alternativa koju ovaj predlaže nalazi izvan in teresa sasvim određenog u odnosu na um etnost, i, šta više, čin i se čak da katkad pokazuje otvorenu netr­ p e ljivo st za svako estetsko učešće, sm atrano za još uvek previše nejasan i neobavezan čin ila c. Ipak, sm anjuje se rastojanje koje odvaja pokret od pozicija drugih m anjina m la­ dih, a posebno onoga što predlažu, u am eričkoj k lim i: č i­ slo individualno ponašanje kao raskid sa sistem om i nje­ govo odbacivanje. Im plicitan dogovor m anjina sužava se kasnije sve do obuhvatanja novih um etničkih struja. Do povezivanja do­ vodi M arkuze zatvarajući krug u ime e s te tič n o s ti koja garantuje »blisku vezu između zadovoljstva, čulnosti, lepote, istine, um etnosti i slobode«. C ilje v i ostaju is ti: ali struje mladih i in telektualne m anjine pronalaze zajednički im e­ n ite lj u nam eri da oslobode duboke psihičke stru k tu re po­ je dinca da bi ih ponovo u k lju č ile u krug svakodnevnog is­ kustva i spreoile njihovo korišćerrje u proizvodnji i po­ tro š n ji što su in d u strijsko društvo i radna etika č in ili do sada. Zaključak koji možemo izvesti iz ovog predloga uporedan je: ako su napredak i tehničko društvo m orali da žrtvuju stanju nužnosti i biološkom preživljavanju suštin­ sku psihičku stru ktu ru čoveka, sub lim ira ju ći je u načelo da­ vanja, došao je tren utak da se radi u suprotnom pravcu, od »civilizacije« ka »prirodi«, obnavljajući ovu drugu kao auto­ noman i izvorno pozitivan m omenat ljudske lič n o s ti29. U ovom procesu um etnička delatnost trp i radikalnu re interpre­ taciju na bazi nekih pretpostavki avangarde i m odernog po­ kreta. U m etnost, kao delatnost odvojena od života, gubi svaki značaj i svaku vrednost. U ovim u topijskim mode59 Potreba da se preispita prirodna dimenzija unutar umetničkog modernog univerzuma naglašena je I Istražena nedavno od G. Dorflesa, u poslednjoj svesci Artificio e Natura, Torino 1968.

lim a e g z is te n c ije , na kraju, b itn o je upravo ono š to su žele li M o n d rija n i R ajt, odnosno, prela zak u m e tn o s ti u opštu e s te tič n o s t i živu le p o tu . Navodi se ponovo pojam s m rti u m e tn o s ti30, a li ovog puta s b itn o m ra z lik o m u odnosu na H e gelovu s m rt u m e tn o s ti, je r u m e tn o s t ne id e u s u s re t procesu s u b lim a c ije ( ili takozvane s u b lim a c ije ) u apso lutn o sti duha, ve ć ide ka p rocesu d is p e rz ije , živ o tn o g ra s i­ panja. Sve do s m rti, izvesno je , a li ovog p u ta ne od ra­ zum a već od živo ta.

132

30 Tafuri je dobro analizirao temu smrti umetnosti u odnosu na poetike avangarde (cfr. nav. delo, str. 42— 56).

POGOVOR

Pri prvom uvidu, knjiga F ilib e rta M enne Proricanje es­ tetskog društva može se ukazati kao jedna is to rijs k a ras­ prava o p riro d i i sudb ini um etničkih avangardi i m odernog pokreta u arh ite ktu ri, uz neophodni o s v rt na uslove k o ji u evropskoj k u ltu ri ove fenom ene nagoveštavaju jo š od sre­ dine prošlog veka. No kada se pobliže priđe sadržaju i pre svega načinu vođenja ove rasprave, videće se da nije po­ sred/ obrada jedne završene problem atike, nego je reč o k n jizi koja zapravo pripada području borbene (»angažovane«) k ritike , a napisana je u sasvim određenim oko ln o sti­ ma u kojim a se nasleđe um etničkih avangardi i m odernog pokreta u a rh ite k tu ri doživljavalo kao m ogući p rim er delovanja i ponašanja u tada aktuelnim društvenim i duhovnim prilikam a. Prvo ita lija n sko izdanje ove knjige objavljeno je, naime, 1968. i sigurno je da za pravo razum evanje osnov­ nih stavova koje knjiga zastupa valja im a ti na umu zbiva­ nja is to rijs k o g trenutka u kojem u je ona nastala. Pa ipak, ova knjiga nema ničeg od dire ktn o g i najčešće privrem e­ nog p o litič k o g aktivizm a kakav se m eđu in telektualcim a u tom is to rijs k o m tren utku znao is p o ljiti; naprotiv, ova k n ji­ ga pokreće niz tem e ljn ih p itan ja o tom e da li, kako i do koje m ere m oderna um etnost i arhitektura mogu da posta­ nu č in io c i procesa socijalnih preobražaja, a da p ri tome n i­ pošto ne izgube bitn e ka ra kte ris tik e svojih discip lin a rn ih autonom ija. Da ova rasprava n ije ni danas — mada u znat­ no izm enjenim prilika m a — m anje otvorena i privlačna po­ tvrđu je nedavno drugo ita lija n s k o izdanje iste knjige, za koju je M enna napisao novi obim n i predgovor; uostalom, ubeđenje o aktu e ln o sti ideja i zaključaka ove knjige ruko­ vodilo je i jugoslovenskog izdavača da se u pu sti u podu­ hvat njenog objavljivanja. U složenim previranjim a s kraja šezdesetih godina po­ je d in im um etnlclm a, arhite ktim a i kritič a rim a tih d isciplina učin ilo se da nailazi vrem e koje će da oživi nekadašnje as­ p ira cije pionira is to rijs k ih avangardi i m odernog pokreta o proje ktova nju jednog novog sveta na osnovama estetske dim enzije integrlsane u živo tn i am bijent i u svakodnevno

ponašanje, š ta v iš e , tada se č in ilo kao da sam način e gzi­ s te n c ije m a n jin s k ih i a lte rn a tiv n ih sku p in a izvan u tv rđ e n ih d ru š tv e n ih k o o rd in a ta upu ću je na iz d izanje sam og shvatanja ž ivo ta na ravan e s te ts k o g p o s to ja n ja ; č e s to se čuo poziv da se p re d n o s t iznad svega dade im a g in a c iji i da p rv e n ­ s tv o m o ra ln o g uzora zado bije u to p ijs k a m isao, n a s u p ro t raz­ n ih o b lik a p rin u d e i pra g m a tizm a na k o jim a se najčešće za­ s n iv a ju o d n o si oph ođenja u s a v re m e n im d ru š tv im a . Takva je o č ito b ila duhovna k lim a u k o jo j M enna k o n c ip ira i p iše k n jig u P rorican je e ste tsko g dru štva , n a s to je ć i da n jom e po­ kaže da tada a ktu e ln e id e je n is u bez korena u najp o z itiv n ije m n asleđu m oderne e vropske k u ltu re u rasponu od ro ­ m antizm a i ilu m in iz m a sre d in e p ro š lo g do avan gardnih1po­ kre ta u u m e tn o s ti i a rh ite k tu ri s po če tka i sve do s redin e našeg veka. N je m u sam om ova je te m a tik a b ila b lis k a i zato š to je jo š u m o n o g ra fiji o M o n d ria n u iz 1962. filo z o f­ sku i id e o lo šku p o z ic iju p o k re ta De S t ijl razm atrao sa sta ­ n o višta is tic a n ja u to p ijs k e m is li i n je n ih s o c ija ln ih i e tič ­ k ih im p lik a c ija , a tokom šezd e s e tih god ina M enna je kao a k tiv n i k r itič a r p ra tio i podržavao tok o v e p ro gram irane u m e tn o sti, dizajna i a rh ite k tu re , posebno iz aspekta poziva­ nja na n jih o v is to r ijs k i m o d e l u ra c io n a lis tič k im i konstrukt iv is tič k im p o kre tim a . U očavajući, m eđutim , da b i veziva­ nje sam o uz ovu (d a kle ra c io n a lis tič k u i tra d ic io n a lis tič k u ) tra d ic iju m o glo da om e đ i d e lo k ru g e s te ts k e p e rs p e k tiv e na pre d m e tn u i a m b ije n ta ln u dopunu, M enna je bio sprem an da p rih v a ti i tadašnja nova zbivanja koja su iš la m im o č v r­ s to g m a te rija ln o g o b je kta (happening, flu x u s , razni v id o ­ v i d e m a te rija liz a c ije u k o n te k s tu siro m a šn e i ko n c e p tu a l­ ne u m e tn o s ti i tako da lje ), zbivanja povodom k o jih se s pravom m og lo g o v o riti o e s te ts k o m ponašanju; štaviše, up­ ravo na tom p o d ru čju on je p on ajpre tra ž io p rim e re oživotvorenja e s te tič n o s ti koja b i — prem a p re d v iđ a n jim a M arcusea — vo d ila u » blisku povezanost užitka, č u ln o s ti, lepote, istin e , u m e tn o s ti i slobode«. P oreklo id e je o e s te ts k o j p e rs p e k tiv i, il i d ru g im rečima o značaju e s te ts k e d im e n z ije u e g z is te n c iji pojedinaca i društva, M enna tra ž i u rasp o lo že n jim a p rv ih osvešćenja o n e is p u n je n ju sna o »spasenju« š to b i ga treb ala d o n e ti pojava in d u s trijs k e i m ašinske re v o lu c ije . U m esto o slobo­ đenja lju d s k o g rada i sre đ iv a n ja s o c ija ln ih odnosa, in dus­ trijs k a re v o lu c ija p o č in je ubrzo da ra z o tk riv a svoje n a lič je : uz jo š veće is k o riš ta v a n je inače p o tla č e n ih s lo je v a ide i d ra stičn a deg rad acija živo tn o g a m b ije n ta i deva lo riza cija predm eta, što izaziva o š tru k r itik u in d u s trijs k ih uslova ne sam o sa s ta n o višta ko n fro n ta c ije p o litič k ih snaga nego i sa s ta n o višta borbe za za d o voljenje te m e ljn ih lju d s k ih po­ treba, pa je stoga b ilo sasvim ra z u m ljiv o da su se u ovu borbu p rv i u k lju č ili p o je d in i o s e tljiv i i tog problem a svesn i u m e tn ic i i in te le k tu a lc i. Položaj i sam o osećanje lju d s k e je d in k e u znatno izm enjenim o k o ln o s tim a e g z is te n c ije izaz134 vanim ubrzanom i neko n tro lis a n o m in d u s trija liz a c ijo m i

urbanizacijom postepeno postaje dom inantnom temom mo­ derne evropske kulture: ne samo filo z o fija i društvene na­ uke nego ujedno i pojedine d isc ip lin e um etnosti, kao i za­ čeci dizajna, sto je u znaku ovog ključnog m otiva i odatle upravo i proizlazi osećaj odgovornosti i poziva za učešćem (»angažovanjem«) um etnika i intelektualaca u konkretnim živo tnim prilikam a. A budući da ovo učešće um etnika i in­ telektualaca nije i ne može b iti drugačije nego k ritič k o , oni neizbežno postaju p ro tiv n ic i ili makar otpadnici iz kruga vladajućih snaga: ti k ritič k i n astrojen i u m etnici i in te le k tu ­ a lci izopštavaju se il i se svojevoljno o tcepljuju od sopstve­ ne klase i tim e, um esto da ostvare potrebu za učešćem, stižu u stanje isključe nja ili sam oisključenja iz onih pod­ ručja u kojim a se vrše o pe rativn i s o c ija ln i zadaci. Prerastanje ovog »osećanja tegobe« koje se kod mo­ dernih um etnika ja vlja usled nerazrešenosti ko n flik ta izm e­ đu njihove potrebe i želje za uključenjem u socijalnu prak­ su i čin jenice njihovog isključe nja iz te is te prakse, Menna vid i u predlogu izdvajanja eudem onističke lin ije (linea eudem onistica), pod čim e podrazumeva nastojanje m oderne u m etnosti da se do kra jn o sti p rib liž i životu, čak i pretopi u estetsku perspektivu postojanja, čim e bi postizavao novi i p o tp u n iji sm isao same ljudske egzistencije. Zalaganje za e stetsku perspektivu ja vlja se stoga kao im p lic itn a k ritik a drugih dveju perspektiva — p o litič k e i tehničke — koje se­ bi prida ju ulogu prvenstva u razrešavanju pitan ja sudbine savrem enog sveta. Ili, kako p recizira Menna, estetska per­ spektiva iznosi u p rv i plan zahteve i vrednosti koje ostale perspektive zbog same svoje prirode nikada ne mogu da zadovolje: iznosi zahteve i vrednosti svojstvene individui, nasuprot tota lizira ju će g obuhvata p o litik e i tehnike, a tim e se nagoveštava zaključak da će je dno buduće doista oslo­ bođeno društvo b iti ponajpre estetsko društvo, ili makar društvo u kojem će estetska perspektiva im a ti središnje m esto među ostalim perspektivam a postojanja. Ubeđenje o središnjem m estu estetske perspektive po­ stojanja bitno obeležava težnje um etničkih i in telektualnih krugova jo š od vremena ku ltu re rom antizm a u XIX veku, i sa posebnim in ten zitetom š ir i se u krugovim a protago­ nista um etničkih avangardi i modernog pokreta u a rhitek­ tu ri s početka XX veka. Već samo odbijanje gledišta po ko­ jem će p o litik a i tehnika je dine m oći da sprovedu najvaž­ nije procese tran sform acija savrem enih društava neizbež­ no navodi pripadnike um etničkih avangardi i m odernog po­ kreta na potrebu p o litiz a c ije i na usvajanje novih tekovina tehnike, a li nipošto i na podvrgavanje zahtevima p o litič k e i tehničke m oći; naprotiv, među njim a stalno jača samosvest o pozivu k o ji im je u društvu i k u ltu ri namenjen i ta sam osvest upravo i obeležava njihov perm anentno k ritič k i odnos prem a osta lim perspektivam a postojanja. A li kon­ kretne is to rijs k e p rilik e pokazuju se snažnijim preprekam a

nego što to p re d s ta v n ic i u m e tn ič k ih m anjina u p rv i mah pre d viđ a ju : re a liz a c ija e u d e m o n is tič k e lin ije p ra k tič n o je nem oguća, u m e tn o s t ip ak o s ta je p o d ru č je za sebe, p o d ru č ­ je is to v re m e n o povezano s d ru š tv e n im ž iv o to m i odvojeno od to g živo ta, pa se stoga id e ja o zasnivanju e s te ts k o g d ru ­ štva nikada ne m ože do k ra ja is p u n iti, a za m oderne um etn ike i a rh ite k te nem a dru g o g izb ora nego da ostanu na ra v­ n i p ro rica n ja e s te ts k o g dru štva , š to M enna o tv o re n o p riz ­ naje već tim e kada tu c rtu u to p ijs k o g is tič e u sam om nazi­ vu svo je knjige. P redviđanje e ste tsko g d ru š tv a suočava se u više na­ vrata sa is to r ijs k im dog ađajim a k o ji ga n ep ovra tno vraćaju u p o d ru č je u to p ije : d ru g i s v e ts k i ra t n ije m ogao da bude d r a s tič n iji dem a n t id e a lizm a o nih u m e tn ič k ih i in te le k tu a l­ nih krugova k o ji su v e ro v a li u sam d u h o v n i p ro g re s m im o učešća u k o n k re tn im k o n flik tim a is to rijs k o g tren utka, a ula­ zak u p o s le ra tn i p e rio d iznova, ia ko na d ru g a č iji način, ras­ tvara id e ju o e s te ts k o m d ru š tv u k o je sada u p ra k s i biva zam enjeno d ru š tv o m p o tro š n je i m a te rija ln o g o b ilja . U p r ili­ kam a u ko jim a se uzor nap retka v id i prevasho dno u ra z v ije ­ n o s ti te h n o lo g ije i gde se s v a k i n o v i p re d lo g — m a k o lik o u s v o jo j in te n c iji b io k ritič a n — odm ah in te g riš e u v e lik e m ehanizm e k u ltu re m asovnog društva, p ro je k t kakav je po­ kretao, u m e tn ič k e avangarde I m o d e rn i p o k re t p re s ta je da deluje , a zajedno s tim e p re s ta je da s v o ju p riv la č n u snagu pose d u je i id e a l izg rad nje e s te ts k o g društva. Jedna ve lik a duhovna te ko vin a e vro p ske k u ltu re ovog veka dovedena je u sta n je o tvo re n e k rize : m it o e s te ts k o m d ru š tv u va lja kore n ito da se p re is p ita i u tv rd i da l i je po s re d i jedna potpuna fik c ija i l i sam o tre n u tn i za s to j u ip ak re a ln o j m o g u ć n o s ti os­ tva riva n ja je dne k o le k tiv n e op se sije . M enna se i sam m o­ rao p o m ir iti s tim e da je p ro je k t e s te ts k e p e rs p e k tiv e po­ s to ja n ja prevasho dno s v o js tv e n is to rijs k o m s ta d iju m u u m e tn ič k ih avan gardi i m odernog p o k re ta (š to p o tv rđ u ju njegove s tu d ije o M o n d ria n u i De S tijlu ), sve dok m u se n ije u č in ilo da će, u k lim i u k o jo j su se d e s ila društvena pre vira n ja iz 1968, iznova na ć i šansu i id e je š to se zalažu ne više sam o za p ro ric a n je nego čak i za o s tv a riv a n je es­ te tsko g društva, u o b lic im a k a k v i su se ja v lja li u a lte rn a ­ tiv n im vid o vim a izražavanja i ponašanja s kraja šezde setih godina. V eć je p om enu to da je ova k n jig a upravo i nastala u ta k v o j d ru š tv e n o j i d u h ovnoj k lim i, a dosledno tom e m o­ že se ra zu m e ti zašto je njeno pos le d n je p o g la v lje d o b ilo naslov Povratak u to p ije . Taj p o vratak s to ji u znaku ponov­ nog oživlja va n ja id eala što ih M enna v id i pod pojm o m eu­ d e m o n ističke lin ije u k o jo j se pre d viđ a prelazak u m e tn o s ti u p ro š ire n u e s te tič n o s t a tim e i do s tiz a n je je dnog v iše g stepena u k v a lite tu svakodnevne e gziste ncije. No zanos o po vra tku u to p iji n ije se m ogao dugo odr­ žati: već u p redgo voru svoje sle deće k n jig e Pravilo i s lu ­ čaj (La regola e ii caso, Rim 1970), M enna g o v o ri o padu 136 nadanja što su ih p o b u d ili a lte rn a tiv n i p re d lo ž i um etničkih,

in telektualnih i om ladinskih manjina, a u neposrednoj vezi sa tim padom s to ji i jo š je dno odlaganje projekta o p ro ri­ canju estetskog društva. Iznova je prevagu odnela pragma­ tička svest na po litičko m i tehničkom polju: estetska per­ spektiva postojanja, koja je za sebe želela da izb ori središ­ nje ili m akar dostojanstveno m esto učešća u s ocijalnoj real­ nosti odgurnuta je ustranu il i je samu sebe izvela izvan te realnosti, a li je ipak uspela da takvu svoju sudbinu opravda m oralnim statusom utopije. A s p ira c ije um etničkih avan­ gardi i m odernog pokreta u a rh ite k tu ri ostaju, dakle, u fun­ dusu is to rije i odatle više ne mogu delotvornije. da utiču na zbivanja u sadašnjosti, a li u tom fundusu ipak ostaju kao neprikosnoveni problem ski i vrednosni m odeli. No o vi m odeli um etničkih avangardi i m odernog pokre­ ta bivaju u poslednje vrem e još jednom osporeni i to od strane zagovornika post-modernog stanja čija se k ritik a neretko krajnje n e trp e ljivo odnosila prem a svom neposred­ nom nasleđu čak i kada se sama ta k ritik a m orala oslanja­ ti na mnoga iskustva m oderne kulture. Upravo to želi da istakne Menna u opširnom predgovoru drugog italija nskog izdanja svoje knjige, napisanom 1981: osvrćući se, naime, na pojedine tekstove teoretičara post-m oderne (Lyotard, B a rilli), Menna je zapazio da p ojedini n jih o v i stavovi i te kako računaju s em inentno m odernim postavkam a u um et­ nosti i m is li o um etnosti, a u to j pole m ic i podršku je na­ šao kod Habermasa k o ji se nedavno iznova založio za da­ lju m ogućnost održanja modernog projekta. Na drugi na­ čin nego što je to b ilo u vrem e kada je napisana, knjiga Proricanje estetskog društva sačuvala je punih petnaestak godina određenu m eru svoje aktuelnosti: danas se ta k n ji­ ga, istina, više ne ja vlja kao zauzimanje za obnovu duha um etničkih avangardi i m odernog pokreta u a rhitekturi, što ie bilo opravdano krajem šezdesetih godina, već se njo­ me mogu b ra n iti o ni d op rinosi moderne kulture k o ji su — uprkos m nogim unutrašnjim p rotivrečnostim a — ipak č vr­ sto ugrađeni u duhovne tekovine m odernog vremena, teko­ vina koje k ritik a s pozicija post-m oderne ne može olako da dovede u pitanje. U klju ču ju ći se predgovorom za drugo iz­ danje ove knjige u tekuće disk u s ije na lin iji m oderna — post-moderna, Menna uzima u obzir saznanja koja govore o slabostim a, čak i o zabludama teza o este tsko j d im en ziji postojanja, a li ipak nipošto ne odstupa od svoje generalne pozicije kojom i dalje poziva na zalaganje za izglede izgra­ đivanja nekog budućeg estetskog društva, a tren utno j ek­ spanziji iracionalizm a i neokonzervativizm a že li da suprot­ stavi — kako sam kaže — »produbljivanje, obnovu i novu upotrebu pojm ova proje kta i racionalnosti«. U zaključku, vratim o se na početak ovog osvrta i utvr­ dim o jo š jednom da Proricanje estetskog društva nije ras­ prava vođena s pozicija istoričara. n iti pak rasprava o je d­ nom isto rijsko m (dakle dovršenom ) problem u; pre je to rasprava m otivisana pobudama i razlozima borbene (anga-

137

žovanc) k r itik e kao d is c ip lin e koja naknadno ne p ro m iš lja nego p re d v o d n ič k i k r č i te re n za re a liz a c iju em an c ip a to rs k e uloge u m e tn o s ti, a u š ire m s m is lu i u loge e s te ts k e perspe­ k tiv e lju d s k o g po sto ja n ja . U b iti, to je rasprava koja nas­ to ji da u tv rd i ko rene borbe za a u to n o m ijo m položaja i po­ našanja m odernog u m e tn ik a i in te le k tu a lc a u odnosu na n je m u oko ln u p o litič k u i te h n ič k u praksu, a li ipak i p o lo ­ žaja i ponašanja k o je ž e li da na s v o js tv e n i način bude dela tn o u klju če n o u obe p o m enu te prakse. M enna, naravno, vrlo dob ro zna da danas (u I t a liji i d ru g d e ) n ije m oguće o b a v lja ti a k tiv n o s t k r itik e a da se ostane po s tra n i od sv e ­ ga š to u s lo v lja v a k u ltu rn e i p o litič k e p o la riz a c ije m nogih g le d iš ta / shvatanja: k r itič a r je, kao uos ta lo m i s v a k i in te ­ le ktu a la c, p o litiz ira n o b iće po p riro d i svoga poziva, a li se za njega p o litiz a c ija n ip o š to ne s a s to ji u p ri hvata nju b ilo kojega od p o litič k ih program a nego se s adrži u odg ovor­ n o s ti sop stve n e ja vne re č i o u m e tn o s ti ili, jo š od re đ e n ije rečeno, u o d g o v o rn o s ti so p s tv e n o g ja v n o g delovanja u i oko u m e tn o s ti. A ko se tako s hvati, k ritik a se neće m o ć i za­ d o v o ljiti p rekopa vanjem po ne re tk o sasvim n e iz d ife re n c iranim s im p to m im a u m e tn ič k ih z bivanja ; nap ro tiv, ona će u svom pravom pozivu b iti izd vajan je i p ro b le m a tiz ira n je ne­ ke id e je koja će p o s ta ti id e jo m -v o d iljo m toga k ritič a ra i njegovog k ritič k o g verovanja. Za M e nnu kao k ritič a ra to je u je d n o m tre n u tk u n je govog m isaon og razvoja b ila id eja o p ro rica n ju e ste tsko g dru štv a : m noga zbivanja u ev ro p s k o j k u ltu r i u vrem e nskom rasponu od punog je d n o g veka v iđ e ­ na su pod znakom e s te ts k e p e rs p e k tiv e p o stojanja, č im e je iz tih zbivanja izd vojen a jedna k lju č n a tem a koja se u is to m m om e ntu ukazuje i kao o be ležje date epohe, a li takođe i kao o be ležje k ritič k e s v e s ti koja je tu te m u o tk rila i p o j­ m ovno d e fin isa la . P rorican je e s te ts k o g društva je s te , dakle, je dna od v e lik ih tem a m oderne evropske p ro s v e tite ljs k e i ra c io n a lis tič k e k u ltu re upravo m in u lo g razdoblja, a li to je ujedno i ona osnovna teza š to obeležava p r o fil F ilib e rta M e nne kao kre a tiv n o g k ritič a ra : po s re d i je stepen m iš lje ­ nja k o ji p o tv rđ u je način kako k r itik a od s ta d iju m a prateće nalazi m og u ćn o st da postane sam ostalna i o tk riv a la č k a du­ hovna d is c ip lin a . JEŠA DENEGRI

138