Fernan Brodel-Mediteran Prostor i Istorija

Fernan Brodel

MEDITERAN

Fernan Brodel

MEDITERAN Prostor i istorija

Preveo s francuskog

Svetomir Jakov!Jevic fiЊ

��:ᷠ01�118 0 _L�_ N u 1 166 06 _

АК)'ЛТ8Т�

Centar za geopoetiku

Naslovi izvornika LA

MEDITERRANEE

L:espace et L'histotre

Sous la direction de F'ernand Braudel © Flammarion, 1985. LA

мEDIТERRANEE

Les hommes et l'herllage

Sous la direction de Fernand Braudel © FLammarlon. 1985.

Za sprski jezik © Centar za geopoetiku. 1995.

(za sve tekstove Fernana Brodela u

--

оЬе k:njige).

-------

Edicija Geopoetika

Cenlar za geopoelilcu

Beograd, Avalska 14 Te]/faks: ( + 38111 ) 438-0

68

Direktor Vladtslav Вајас Glavni urednik

Branfco Masirevtc Lektor i korektor

Katarina Oklobdzya - Milosavljeuic Naslovna stтana

Jovan Cektc Stampa

6tgoJa stampa Studentski tтg 15

Beograd

Beograd. 1995.

Medileran

9

Sadriaj Mediteran

KOPNO MORE

..

.

.

. . . . . . . . . .......

.. .

......

.

.............

Mediteran ..

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . .

.

. .

....

..

............

. . . . . . . . . . . . . . ......

..... 13

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

OSVIT ..... .. .

.

. . . . . . . ........

.....

. . . . . . . . . . . . . .......

.. .. .

9

.....

35 61

ISTORIJA . . . .... . . .. .. . ........... ... .. .. ... . .. . .. . . . .. . ..... 91 .

VENECIJA . . .. ..... .. .... . .. . .............. ... . . .. .. . ....... 113 .

U ovoj knjizi plove brodovi; njihovu pesmu ponavljaju morsld talasi; vinogradari silaze niz brezuljke Cinque terre, na denovljanskoj Rivijeri; motkama mlate masline и Provansi 1 Grckoj; riЬari tzvlace mreze и tihoj laguni и Veneciji. ili na kanalima Derbe; drvodelje grade camce koji danas nalice na camce od јисе . I opet. dok ih posmatramo, izvan smo vremena. Ono sto smo hteli da prizovemo. to је stalno susretanje proslosti i sada8njosti, taj prelaz koji se v ponavlja iz jcdnog и drugo рориt resitala sto ga vode dva cista glasa. Ako taj dijalog. sa svojim proЬlemima koji и odzivu ishode jedni iz drugih vodi ovu knjigu znaci da smo иspeli и na8em роkиsаји. Ili u na8oj nameri. Istorija nije niSta drugo do stalno ispШvanje minulih vremena u ime proЬiema i radoznaiosU-ра Cai< zaЪrmиiOsti i strepnji sactasцjegvremenaи kome zivimo i koje nas opsed.a. Vise no ijedan svet ljиdi, Mediteran to sta1no dokazиje pricom о sebl neprestano se ozivljavajиci. Svakako iz zadovoljstva. no nista manje 1z nиZпosti. Ono sto је jednom bilo java иslov da bude. ispun [_§taje Mediteran? Hiljadи stvari и istl mah. Nije Lo jedan pejzai. vec bezbroj pejzaia. То nije jedno more. vec sled mora. Ne jedna civilizacija. vec ..

10

Fernan Brodel

civilizacije koje se sla.Zи jedna na d.rиgu. PutovaU ро Mediteranи znaci pronaci svet Rima и Libanи, praistorijи na Sardtnlji. grcke gradove na Siciliji. arapsko prisиstvo и Spaniji, tиrski tslam и Jиgo­ slaviji. То znact uranjati do и najdalje vekove, do megalitskih gradevina na MalU ili do piramida и Egiptи. То је sиsret sa drevnim stvarima koje sиjos zive, kojedodlrиjи ultramoderno ili su u saglasjus.a

ultramodernim: pokraj Venecije, prividno mirne, brиnda indиstrtjsko naselje Mestre; pokraj ribar­ skog camca, koji је jos иvek Odisejcv camac. brod sa mrezama na povlacenje sto pиstosi morsko dno ili ogromni tanker U isti mah to znaci uranjanje и arbaiZam ostrvskih svetova i zacиdenost prcd neve­ rovatnom mladoscи drevnih gradova koji su otvoreni za sve vetrove kиlturc i profita 1 vekovima vec po­ smatrajи more 1 hrane se njime. Sve је to stoga sto je editeran jedna izиzetno stara raskrsnica. Veko­ vima vec sve se и njega sliva, me.Sa se i оЬоgасије ти tstoriju: ljиdi, tovarne zivolinje, zaprezna vozila, roba, lade, tdeje, religije, nacin1 zivljenja. Ра cak i Ьilje. Mislite daje mediteransko. Elem. sa izиzetkom maslinovog drveta, vtnove loze i psenice- koji sи tи od davnina- skoro sve bilje poniklo је daleko od mora. Kada Ьi Herodot. rodonacelnik istorije koji је ztveo и 5. veku pre na§e ere ponovo dosao, pomesan sa danasnjim turistima, njegovom Iznenadenjи ne Ьi bilo kraja. Zamisljam ga. pise Lisjen Fevr ..kako opet danas krece na svoje dиgo krиzno pиtovanje ро tstocnom Mediteranu. Ala Ы se zacиdio! Ti zlacani plodovi sto provtrиju lz siЬljika zagastto zelene Ьоје, narandZinog, limиnovog ili mandarininog drveta. nesto se ne seca da ih је video za zivota. Ne bog:me! Sve sи to daleki istocnjaci koje sи doneli Arapi. Ра te cudne biljke neoЬicnih silиeta bodljikave, рориt motki rascvetanih, s cиdnim imenima kaktusa,

i]

�

11

Mediteran

agava. aloje. indijske smokve- nikako da se seU da li ih је za zivota video. Ne bogme! То sи Amerikanci. То visoko drvece Ыedozelenog lisca koje pak nosi grcko ime. eиkaliptиs: nikada nesto slicno nije иgledao. Tako је bog:me! То sи Aиstralijanci. А ni kiparise, jer sи to Persijanci. Toliko о dekoru. No kad је и pitanju i najmanji obed. tu su tek iznenadenja­ bilo da је rec о paradajzu- tom Peruancи; о plavom pallidzanu, lom Indиsи; о paprici, toj Gvajanki; о kukuruzu, Meksikancu: о pirincu, dobrocinstvu Arapa, а da i ne govorimo о pasulju, krompiru, о breskvinom drvetu, tom kineskom planincu koji је postao Iranac, niti о duvanu." Medutim. sve је to postalo istinski pejza.Z Mediterana: .. Rivijera bez narandZinog drveta, Toskana bez cempresa, plitke kosare bez paprika ... Moze li bili danas za nas necega sto Ьismo naJ!ll snabde pijace. ma koliko one zivopisno izgledale.

zna vreme kada se na pиcini love sardele ili incuni (ovi potonji се takode slиZШ kao mamac za udicи u obraduje njivu. Neznatno se иdаlјије od lиke Ш

postalo је srediste za uzgoj povrca".

U svakom slиcaju. и Ьilo kakvom obliku da se

40

Fernan Brodel

..Orata ai Ferri" Ш .In cartoccio" dorada na zarи ili zamotana и papir i tako pecena koje jedete и nekom restoranи и Vencciji moze biti da је иlovlj ena и laguni, rede и Jadranskom morи. ali sи list ilijastog skoro zasigurno doneseni sa AUanUka. Za sladokus­ ca. jos иvck sи tи barbиn ispod stene иlovljen na dalmaUnskoj obali, crveni racici iz AI.Zira. Ali. zitelji Unutrasnjeg mora ih ne jedu svakog dana. Na popularnom menijи. tи nema spora, prvo mesto pripada bak,alэ.rи koji је иvezen sa Severa. .

Jpak, ima i izoЬilnog ulova Ima ipak povla8cenih mesta. Lovista kod Bosfo­ ra, ili na ulazи и jezero kod BiZerte, ili ро laguni lюd Komaclja il1 opet na иlаzи и deltи kod Bera gde sи riЬista (gatovi od pletera za lov i cиvanje riЬe na morskoj оЬаЩ, роmоси kojil1 se koliko јисе mogao и velikom Ьrоји ulovШ cipal kao 1 jegulja. ne pripada­ jи na8em malopredasnjem opisи punom razocara­ nja. Ushicиjc pogled s visine mosta koji vodi и Galatu na riЬljи рtјаси и Istanbulи koja је prepuna ribe cиdesnih Ьоја. No, ako se tog prizora tako zivo secamo nije li stoga sto је i tako redak. Jedini ribolov koji zaslиZиje da ga nazovemo izobilnim и Mcditeranskom morujeste lov na tunja. mada on kratko traje, tri Ш cetiri sedmice godisnje. i moguc је samo u privilegovanim zonama koje danas роkаzији tendcncijи da se prorede ili nestanи. Na primer, и 16. vekи, taj lov Ьiо је mnogo veci nego danas и portиgalskoj Algarvi (premda se to mesto nalazi iZvan Unиtrasnjeg mora), и .8ndaluziji kojom prilikom Ьi se prctvorio u pravu mobilizaciju seljaka koji zive na oball kad se zасије zvuk duguljastog ЬиЬnја mamitelja, Ш na obalama Prov