Excel 2010 - Skripta

Sadržaj UVOD U EXCEL .......................................................................................................................... 2 Pokretanje / zatvaranje Excel-a .............................................................................................. 2 Izgled prozora Microsoft Excel-a ............................................................................................ 2 Rad sa radnim listovima.......................................................................................................... 4 Čuvanje dokumenata .............................................................................................................. 5 Označavanje ćelija u radnom listu .......................................................................................... 6 Popunjavanje ćelija ................................................................................................................. 7 Oblikovanje (formatiranje) ćelija ............................................................................................. 8 Promena veličine prikaza dokumenta ................................................................................... 10 KOPIRANJE I PREMEŠTANJE SADRŢAJA RADNOG LISTA ................................................. 11 Ubacivanje i brisanje kolona i redova ................................................................................... 11 Brisanje sadrţaja i formata ćelija .......................................................................................... 11 Kopiranje i premeštanje sadrţaja ćelija ................................................................................ 12 LISTE ........................................................................................................................................ 14 Pravila pri radu sa listama..................................................................................................... 14 Pretraţivanje lista .................................................................................................................. 14 Sortiranje lista ....................................................................................................................... 15 Filtriranje listi ......................................................................................................................... 16 Zamrzavanje i podela radnog lista ....................................................................................... 18 Relativne reference ............................................................................................................... 20 Apsolutne reference .............................................................................................................. 20 Greške koje se javljaju pri radu sa formulama ...................................................................... 21 Autofill ................................................................................................................................... 21 Automatsko sabiranje (autosum) .......................................................................................... 22 Automatsko oblikovanje tabele ............................................................................................. 23 FUNKCIJE RADNOG LISTA ..................................................................................................... 24 Osnovne funkcije .................................................................................................................. 25 KREIRANJE GRAFIKONA ........................................................................................................ 27 Kartica Dizajn ........................................................................................................................ 28 Kartica Raspored .................................................................................................................. 28 Kartica Oblikovanje ............................................................................................................... 28 ŠTAMPANJE ............................................................................................................................. 29 DODATAK ................................................................................................................................. 32 Funkcije u Excel-u ................................................................................................................. 32 Tipovi kursora ....................................................................................................................... 34

1

UVOD U EXCEL Microsoft Excel je program namenjen za tabelarnu obradu podataka. Deo je programskog paketa MS Office i namenjen najširem krugu korisnika. Koristi se i za rad sa listama kao i za grafičke prikaze podataka. Dobar je za računovodstvene poslove, analizu i obradu podataka i za sve delatnost gde se traţi računanje.

Pokretanje / zatvaranje Excel-a Program Microsoft EXCEL moţemo pokrenuti na dva načina: 1.

preko menija START u donjem levom uglu ekrana (kliknemo na Start  All Programi  Microsoft Office  Microsoft Excel) ili

2.

dvostrukim klikom na preĉicu

ukoliko postoji.

Program Microsoft Excel učita se u memoriju i automatski otvori novi dokument koji ima izgled prazne tabele. Iz Microsoft Excel-a izlazimo na tri načina:  Kliknemo na ikonu Excel-a (znak X) u gornjem levom uglu ekrana, čime se otvori meni u kojem odaberemo naredbu  Close, (isto se postiţe kombinacijom tastera Alt+F4). 

Kliknemo na meni  Datoteka, a zatim na naredbu  izaĊi nalazi na dnu menija.



Kliknemo na dugme  Close

na naslovnoj traci u gornjem desnom uglu.

Izgled prozora Microsoft Excel-a

2

, koja se

Prozor Microsoft Excel -a sastoji se od sledećih elemenata: 

Naslovna traka (eng. Title Bar) – nalazi se na vrhu prozora i obično je sive boje. Na njoj piše ime trenutno aktivnog dokumenta i ime programa – Microsoft Excel. U desnom uglu naslovne trake nalazi se dugmad za minimiziranje prozora programa , smanjenje/maksimiziranje prozora programa i izlaz iz programa desnom delu naslovne trake nalaze se Alatke za brzi pristup tj. Priručna traka.

.

U



Kartice (eng. Tabs) se nalaze ispod naslovne trake. Ukoliko kliknete na neku od kartica kojesu ponuĎene, ispod njih će se pojaviti brojne alatke koje pripadaju toj kartici. U osnovnom prikazu sepojavljuju sledeće kartice: Datoteka, Početak, Umetanje, Raspored na stranici, Formule, Podaci, Redigovanje i Prikaz. Pored ovih osam standardnih kartica, postoje i dodatne (dinamičke), koje se pojavljuju po potrebi. Na primer, ukoliko selektujete neki grafikon, pojaviće se i tri dodatne kartice koje sadrţe alatke za rad sa grafikonima.



Ispod paleta sa alatima nalaze se dva okvira za tekst. Veći se zove Polje za formula, a manji Okvir za ime.



U samom Excel prozoru nalazi se i prozor radne knjige (eng. workbook) sa prikazanim aktivnim radnim listom (eng. worksheet). Svaki radni list je praktično zasebna celina, koja sadrţi 16.384 kolona (označenih slovima abecede) i čak 1.048.576 redova (označenih brojevima). Na presecima redova i kolona nalaze se ćelije i predstavljaju najmanju radnu jedinicu Excel-a. Svaka ćelija ima jednoznačnu adresu koja se sastoji od slova reda i broja kolone u kojima se nalazi (A1, B3, C20...). Podaci i formule se unose u ćelije i tako se formiraju radni listovi. Broj radnih listova se moţe menjati po potrebi, a inicijalno je postavljen na tri. (Menjanje radnog lista je jednostavno - kliknete mišem na ţeljenu karticu koja se nalazi na dnu prozora radne knjige (



3

.)

S desne strane nalazi se Traka za vertikalno pomeranje, a na dnu Traka za vodoravno pomeranje ili kraće klizaĉi. Pomoću njih se krećemo vertikalno, odnosno vodoravno po dokumentu. Ispod klizača se nalazi Statusna linija.

Rad sa radnim listovima Rekli smo ranije da svaka radna sveska, tj. dokument u Excel-u moţe da sadrţi neograničen broj radnih listova. Podaci koji se nalaze u jednom radnom listu mogu biti povezani sa podacima u drugim radnim listovima. Svaki radni list ima svoje ime. Predefinisano ime radnog lista u Excel-u je List 1, List 2 itd. i ono se moţe menjati, tako da svakom listu dodelimo ime koje će bliţe odreĎivati sadrţaj koji se nalazi u njemu. Kada ţelimo promeniti ime radnog lista, kliknemo na njega desnim tasterom miša. Pojavi se pomoćni meni na kojem je jedna od stavki i opcija Preimenuj. Kada odaberemo ovu opciju, omogući nam se da promenimo ime tako što upišemo novo. Promenu imena moţemo uraditi i dvostrukim klikom na staro ime. Brisanje radnih listova se vrši tako što iz pomoćnog menija odaberemo opciju Izbriši.

U pomoćnom meniju postoji i opcija Premesti ili kopiraj, koja sluţi za premeštanje ili kopiranje radnog lista u drugu radnu svesku.

4

Nije redak slučaj da postoji potreba da unutar jedne radne sveske ubacimo jedan ili više novih radnih listova. Najbrţi način da ubacimo novi radni list je kartica koja se nalazi sa desne strane spiska radnih listova.

Drugi način za umetanje novog radnog lista vrši se iz pomoćnog menija. Odaberemo komandu Umetni... i nakon toga se pojavi prozor kao na slici U zavisnosti od toga šta ţelimo da umetnemo, odnosno koji tip radnog lista, biramo odgovarajuću opciju. Ako ţelimo standardan radni list, onda kliknemo na karticu Opšti predlošci i potom Radni list i kada to uradimo, kliknemo na U redu. Kada ţelimo da promenimo redosled radnih listova u okviru radne sveske, koristimo tehniku prevlačenja. Stanemo pokazivačem miša na ime radnog lista, pritisnemo levi klik i prevučemo ga na novu poziciju, a potom pustimo levi klik.

Čuvanje dokumenata Snimanje se vrši tako što kliknemo na karticu Datoteka a nakon toga na podopciju Saĉuvaj kao... (kada prvi put snimamo ili ţelimo da dokument sačuvamo pod drugim imenom), odnosno na Saĉuvaj (kada u dokumentu koji je ranije već snimljen ţelimo da sačuvamo promene). Kada odaberemo opciju Saĉuvaj kao…, otvara se prozor kao na slici.

U kućici Saĉuvaj u: odaberemo fasciklu (eng. folder) u koji ţelimo sačuvati dokument U kućici Ime datoteke: upišemo ime dokumenta. U polju Saĉuvaj kao tip: moţemo izabrati, izmeĎu ostalog, i korisnu opciju Excel predloţak (eng. Template) koja nam omogućava da napravimo drugačiji izgled za početni radni list. Ipak, najčešće nije potrebno menjati tip dokumenta koji čuvamo.

5

OZNAĈAVANJE I FORMATIRANJE ĆELIJA Označavanje ćelija u radnom listu Kao i u Word-u, i u Excel-u sve što radimo odnosi se na oznaĉene ćelije ili selektovane (markirane) ćelije. Selektovanje ćelija vrši se veoma jednostavno. Tehnika zavisi od toga koji deo radnog lista ţelimo da selektujemo. Slede primeri:  

Kada ţelimo selektovati odreĎenu ćeliju, dovoljno je da kliknemo na tu ćeliju. Kada ţelimo selektovati celu kolonu ili red, kliknemo na oznaku kolone ili reda (A, B, C.... ili 1, 2, 3...).

U ovom slučaju selektovano je 1.048.576 ćelijq. Na isti način markiramo redove, samo onda kliknemo na oznaku ţeljenog reda i pri tome se selektuju sve ćelije tog reda. Moţemo selektovati i celi radni list tako što kliknemo mišem (beli plus) na ćošak gde se spajaju redovi i kolone:



6

Selektovanje bloka ćelija (oblasti) vrši se tako što dovedemo kursor (beli plus) na ćeliju od koje ţelimo početi markiranje i tehnikom prevlačenja preĎemo do poslednje ćelije.

 

Koristeći taster SHIFT, moţemo selektovati susedne ćelije. Procedura je sledeća: označimo početnu ćeliju u tabeli, pritisnemo taster SHIFT i, drţeći ga sve vreme, strelicama označimo ţeljena polja ćelija. Kada ţelimo da selektujemo nesusedne ćelije ili oblasti ćelija, tada koristimo taster CTRL (Control) na tastaturi. Procedura je sledeća: selektujemo jednu ili više susednih ćelija, pritisnemo taster CTRL, a potom selektujemo drugu nesusednu ćeliju ili oblast.

Popunjavanje ćelija Popunjavanje ćelija tekstom vrši se tako što kliknemo na ţeljenu ćeliju i upišemo podatke koje ţelimo. To znači da nije potrebno da vidimo kursor da bismo pisali (kao u Word-u), nego je dovoljno kliknuti mišem na ţeljenu ćeliju i početi sa pisanjem. Koja je ćelija aktivna, vidi se u traci za formule u levom delu, koji se naziva name box.

Na slici vidimo da je aktivna ćelija B7, što se vidi i u okviru za ime. Ukoliko bismo počeli sa kucanjem, sadrţaj bi se automatski unosio u ćeliju B7. Bez obzira na to koliki je sadrţaj i što on prelazi na druge ćelije, on se uvek odnosi na aktivnu ćeliju. Kada pritisnemo Enter, automatski prelazimo u ćeliju ispod one u kojoj smo bili. U ovom slučaju prešli bismo na ćeliju B8. Ako umesto entera pritisnemo taster tab na tastaturi, prešli bi u ćeliju desno (C7). Ukoliko ţelite da promenite širinu/visinu ćelije (najčešće zbog toga što sadrţaj ćelija prividno ne moţe da stane u ćeliju), selektujete kolonu/red u kojoj se ćelija nalazi i iz pomoćnog menija odaberete opciju Širina kolone.../Visina reda... a zatim unesete ţeljenu širinu/visinu. Drugi način da proširimo ćeliju je da u zaglavlju stanemo izmeĎu dve kolone (reda) i da tehnikom prevlačenja odaberemo ţeljenu širinu (visinu). Ako ţelimo u potpunosti izmeniti sadrţaj ćelije, kliknemo na ćeliju i kada počnemo da pišemo, automatski se briše prethodni sadrţaj ćelije. MeĎutim, ako ţelimo samo izmeniti ili dopuniti sadrţaj neke ćelije, onda treba brzo kliknuti dva puta mišem na tu ćeliju (ili kliknuti jednom pa izmenu vršiti u polje za formulu) i nakon toga se ćelija ’otvori’, tako da moţemo dopuniti njen sadrţaj.

7

Na slici moţete zapaziti da se svi pravilno napisani brojevi automatski poravnavaju sa desne strane kolone (ćelije), dok se sve što ne pripada brojevima poravnava sa leve strane kolone (ćelije). Tako da ako napišemo nepravilno broj, on se poravna sa leve strane ćelije i Excel za taj broj smatra da je tekst. Iz ovog moţemo kontrolisati da li smo sve brojeve napisali pravilno.

Oblikovanje (formatiranje) ćelija Kada ţelimo da formatiramo ćelije, moramo najpre selektovati ćelije na koje se to odnosi. Kada to uradimo, koristimo alatke sa palete koja se pojavljuje kada odaberemo karticu Poĉetak. Ipak, ukoliko ţelimo da na raspolaganju imamo širi spektar alatki, najbolje je da koristimo dijalog prozor Oblikovanje ćelija. Do njega moţemo doći desnim klikom na selektovane ćelije, pa iz pomoćnog menija biramo opciju Oblikuj ćelije…, ili preko tastera za pokretanje dijalog prozora kao na slici ispod.

1. Prva kartica u prozoru Format Cells je Broj. Ovde moţemo podesiti način pisanja brojeva i broj decimala, datuma, vremena, novca itd. Na primer, ako kliknemo u prozoru Kategorija na Valuta, moţemo izabrati simbol valute (npr. din), i broj decimala (npr. 2). Kada u tako formatiranu ćeliju upišemo npr. broj 123, on će biti prikazan u obliku 123,00 Din. Većina opcija sa kartice Broj, dostupna je i na kartici početak u okviru Broj kao na slici.

8

2. Druga kartica je Poravnavanje. Ovde prvo u kućici Horizontalno: i Vertikalno: moţemo podesiti poravnanje sadrţaja ćelija po horizontali i vertikali. Dok u okviru Uvlaĉenje pasusa: moţemo odabrati udaljenost sadrţaja ćelija od ivice ćelije. U okviru Poloţaj podešavamo ugao pod kojim će biti prikazan sadrţaj ćelija. Ovo postiţemo pomoću kućice Stepeni ili jednostavno uzmemo kursorom za crveni kvadratić na kazaljci i obrćemo je u smeru u kojem ţelimo. U okviru Kontrola teksta moţemo podesiti sledeće:   

Prelemeanje teksta – omogućuje pisanje sadrţaja u ćeliji u više redova, odnosno da izvršimo prelom teksta (ovo moţete postići kada kliknete na ikonicu ). Skupi da bi se smestilo – automatski se smanjuje veličina fonta, tako da sav sadrţaj stane u okvir ćelije. Objedini ćelije – sve markirane ćelije se sjedinjuju u jednu ćeliju (ovo moţete postići kada kliknete na ikonicu , a kada je isključimo, spojene ćelije se vrate u prvobitan poloţaj).

3. Treća kartica je Font. U ovoj kartici moţete podesiti sve što je vezano za oblik slova, kao što je: vrsta pisma, stil pisma, veličina itd. Ipak, češće se koriste alatke sa odeljaka Font na kartici Poĉetak.

9

4. Četvrta kartica je Ivica. Ovde moţemo vršiti uokvirivanje selektovanih ćelija. Moţemo odabrati stil linije kojom ţelimo uokviriti selektovane ćelije i boju linije u kućici Boja. 5. Peta kartica je Popuna. Ovde moţemo vršiti bojenje selektovanih ćelija. Moţemo odabrati boju pozadine kojom ţelimo obojiti ćelije.

Promena veličine prikaza dokumenta Pomoću naredbe Zum moţete odabrati veličinu svog radnog lista na ekranu. To radite uz pomoć zum klizača koji se nalazi u donjem desnom uglu eksel prozora.

Promenu veličine prikaza dokumenta moţete vršiti i uz pomoć kruţnog (eng.scroll) tastera na mišu. Dok drţite taster CRTL (Control) na tastaturi, okrećite scroll taster ka sebi za uvećanje i od sebe za umanjenje prikaza radne površine.

10

KOPIRANJE I PREMEŠTANJE SADRŢAJA RADNOG LISTA Ubacivanje i brisanje kolona i redova Da biste ubacili novu kolonu (red) u radni list, postupak je sledeći: Označiti kolonu (red) ispred (iznad) koje se ţeli ubaciti nova kolona (red).  

Zadavanje alatke umetanje koja se nalazi na kartici Poĉetak Zadavanje komande izborom opcije Insert iz pomoćnog menija

Da biste obrisali kolonu (red), postupak je sledeći: Označiti kolonu (red) koja se ţeli obrisati.  

Zadavanje alatke Brisanje koja se nalazi na kartici Poĉetak Zadavanje komande izborom opcije Delete iz pomoćnog menija

Brisanje sadržaja i formata ćelija Što se tiče brisanja jedne ili više ćelija, mora se razlikovati da svaka popunjena ćelija ima svoj sadrţaj (podatak koji je unešen) i svoj format (font, stil, format broja, boje…). 

11

Ukoliko ţelite da obrišete sadrţaj, najlakši način je da selektujete ćelije i pritisnete taster Delete na tastaturi.



Ukoliko ţelite da obrišete samo format (oblik) moţete koristiti Opciju Obriši koja se nalazi na kartici Poĉetak, a potom izabrati podopciju Obriši oblikovanje.



U slučaju kada je potrebno obrisati i sadrţaj i format, treba odabrati podopciju Obriši sve.

Kopiranje i premeštanje sadržaja ćelija Često će se dešavati da sadrţaj jedne ćelije ili bloka treba kopirati ili premestiti na drugo mesto istog radnog lista ili na drugi radni list. Kada ţelimo kopirati sadrţaj jedne ćelije ili selektovanog bloka ćelija u susednu ćeliju ili u susedni blok, onda treba da uradimo sledeće: 1. Kliknemo na ćeliju čiji sadrţaj ţelimo kopirati ili selektujemo blok ćelija čiji sadrţaj ţelimo kopirati. 2. Dovedemo kursor miša na donji desni ćošak ćelije ili bloka pri čemu se beli plus pretvori u mali crni plus. 3. Kada se pojavi mali crni plus, pritisnemo levi taster miša, ne puštamo ga, i povlačimo ga prema ţeljenim ćelijama u kojima ţelimo isti sadrţaj. 4. Nakon toga pustimo miš i dobijemo popunjene sve ćelije istim sadrţajem preko kojih smo prešli. To se moţe videti na slici:

Kada ţelimo kopirati sadrţaj jedne ćelije ili selektovanog bloka ćelija u nesusednu ćeliju ili u nesusedni blok, onda treba da uradimo sedeće: 1. Kliknemo na ćeliju čiji sadrţaj ţelimo kopirati, ili selektujemo blok ćelija 2. Dovedemo kursor miša na rub ćelije ili bloka pri čemu se beli plus pretvori u belu strelicu okrenutu nadesno. 3. Kada se pojavi strelica, pritisnemo levi taster miša i ne puštamo ga, a nakon toga pritisnemo na tastaturi taster Ctrl (pojavi se iznad strelice mali plus) i povlačimo ga prema ţeljenim ćelijama u kojima ţelimo isti sadrţaj. 4. Nakon toga, kada doĎemo na ţeljeno mesto, pustimo miš i dobijemo popunjene ćelije istim sadrţajem kao i ćelije koje smo kopirali.

12

Drugi način za kopiranje sadrţaja ćelija je uz pomoć opcija Kopiraj – Nalepi. Ovaj način obavezno koristimo kada ţelimo kopirati sadrţaj ćelije ili selektovanog dela ćelija (bloka ćelija) u drugi radni list. Onda je najbolje da iz kartice Poĉetak odaberete komandu Kopiraj ili uz pomoć tastature pri čemu se sadrţaj smešta u Ostavu (Windows-ovu memoriju), tako da taj sadrţaj moţemo kopirati neograničen broj puta i u bilo koji radni list. Završavamo kopiranje tako što kliknemo mišem na ćeliju koju ţelimo kao početnu, i odaberemo alatku Nalepi ili uz pomoć tastature . Premeštanje sadrţaja ćelije ili bloka ima isti postupak kao i kopiranje sa tim što ne drţimo taster Ctrl. A ako to radimo pomoću alatki sa kartice Poĉezak biramo komandu Iseci i nakon toga, kada postavimo kursor na mesto gde ţelimo da nam se pojavi sadrţaj isečenog dela ćelija, biramo komandu Nalepi. Pravila kopiranja i premeštanja se odnose i na brojeve i na slova. MeĎutim, ako se radi o rednim veliĉinama kao što su brojevi, moţemo koristiti mogućnost Excel-a da bismo brţe dobili niz brojeva (pr. 1, 2, 3.... ili 10, 11, 12 ...). Ovo ćemo dobiti na sledeći način: Upišemo početni broj od kojeg ţelimo startovati. Kliknemo na ćeliju u kojoj se nalazi taj broj. Dovedemo kursor miša na donji desni ćošak ćelije, pri čemu se pojavi crni plus. Kada se pojavi crni plus, pritisnemo levi taster miša i ne puštamo ga. 5. Nakon toga pritisnemo taster Ctrl i pojavi se mali plus iznad crnog plusa i povlačimo mišem u ţeljenom smeru pri čemu, kada pustimo miš, dobijemo niz poreĎanih brojeva. 1. 2. 3. 4.

13

LISTE Excel je program koji se često koristi u radu sa listama. Liste mogu biti različite: liste zaposlenih, liste klijenata, liste dobavljača, liste artikala... U ovom poglavlju kratko ćemo razmotriti neka pravila pri radu sa listama, kao i načine za pretraţivanje, sortiranje i filtriranje podataka u listama.

Pravila pri radu sa listama • • • •

Jedna ćelija – jedan podatak. Jedna kolona – jedan atribut. Jedan red – jedan slog. Jedan od atributa mora biti jedinstven i on se naziva ključ.

Pretraživanje lista Često je, kada se radi o većem dokumentu, teško pronaći neku reč ili deo rečenice pa je zbog toga korisno koristiti alatku PronaĊi… za pronalaţenje istih. Moţe se pokrenuti preko alatke PronaĊi i izaberi koja se nalazi na kartici Poĉetak. Drugi način je da se preko tastature pritisne prečica

U okviru PronaĊi: upišite reč, broj ili deo teksta koji ţelite da pronaĎete. Nakon toga kliknete na PronaĊi sledeće i Excel će pronaći reč ili deo teksta ako postoji. Kada neku reč ili delove rečenice ţelimo zameniti nekim drugim, onda kliknemo na Zameni.

14

U okviru PronaĊi: upišite reč koju ţelite promeniti, a u okviru Zameni sa: upišete reč kojom ţelite zameniti onu gore. Nakon toga kliknete na dugme Zameni ili, ako ţelite promeniti sve reči u dokumentu, onda na dugme Zameni sve.

Sortiranje lista Sortiranje prestavlja ureĎivanje lista po zadatom kriterijumu i to silazno ili uzlazno (npr. urediti listu duţnika od najmanjeg do najvećeg duţnika). Za sortiranje koristimo alatke za Sortiranje koje se nalaze na kartici Podaci.

Za svako od sortiranja biramo opciju Uzlazno

(od najniţe do najviše vrednosti) ili

Silazno (od najviše do najniţe vrednosti). Kada su u pitanju tekstualne vrednosti, slovo A ima najniţu, a slovo Z najvišu vrednost. MeĎutim, ponekada nam je upotrebno sortiranje na više nivoa, tzv. ugnježdeno sortiranje. To znači da ćemo za one vrednosti koje su jednake po jednom nivou sortiranja, uvesti drugi nivo. Ukoliko sortiramo listu duţnika po visini duga silazno, a potom po duţini dugovanja uzlazno, ako imamo duţnike koji nam duguju istu sumu, uvek će se prvi pojaviti oni koji duţe duguju. Prozor za Sortiranje na više nivoa pokrećemo uz pomoć alatke Sortiraj na kartici Podaci.

15

Filtriranje listi Zamislite da u Excel-u imate listu srednjoškolaca u vašoj opštini. To je veoma duga lista i rad sa njom je prilično oteţan.

Opcija Filter dopušta vam da unesete sopstvene kriterijume za pretraţivanje i prikazivanje podataka u radnoj listi. Evo kako da izvršite filtriranje podataka vaše radne liste: Kliknite na bilo koju ćeliju koja sadrţi podatke da biste je učinili aktivnom. Sada na kartici Podaci, odaberite alatku Filter. Kad započnete filtriranje, pri vrhu svake kolone na vašem radnom listu pojavljuje se dugme sa strelicom. Kliknite na strelicu na početku kolone koju ţelite da filtrirate. Pojavljuje se padajuća lista, u kojoj postoje stavke kaona slici. Ukoliko ţelimo da u listi ostavimo samo 1992. Godište, onda ćemo odštiklirati sva ostala godišta. TakoĎe je moguće istovremeno uključiti više filtera, tj. filtere nad više kolona. Kada ţelimo da isključimo primenjene filtere, biramo alatku Obriši sa kartice Podaci. Na ovaj način, moţemo veoma brzo da izdvojimo npr. sve učenike drugog razreda koji su imali prosek 5,00. Dovoljno je da u filteru za kolonu razred ostavimo štikliranu vrednost dva, a za kolonu prosek vrednost 5,00. Treba napomenuti da se na statusnoj liniji posle filtriranja ispisuje koliko je redova ostalo u listi, tj. koliko zapisa u listi ispunjava zadati kriterijum.

16

Ali šta ukoliko ţelimo da prikaţemo samo odlične učenike, dakle sve one čiji je prosek veći ili jednak 4,5. Za takve potrebe koristimo filtere za brojeve koji su nam na raspolaganju za svaku kolonu čije su vrednosti numeričke. Kao što moţemo primetiti na slici, tu su, recimo, i opcije Prvih deset… (prikazuje 10 najboljih učenika po proseku), ili Iznad proseka… (prikazuje sve učenika koji su iznad proseka)…

MeĎutim, ponuĎene opcije nam neće pomoći da prikaţemo sve vrlo dobre učenika. U tom slučaju nam trebaju svi učenici koji imaju prosek veći ili jednak od 3,5 i manji od 4,5. Koristiţemo opciju PrilagoĊeni filter… Kada izaberemotu opciju pojaviće se prozor kao na slici ispod.

U ovom prozoru moţete odabrati I ili ili, tako da moţete filtrirati podatke po dva kriterijuma. Ako odaberete ili, onda će se filtrirati podaci koji odgovaraju kriteriju jednom od odabranih (dole ili gore), a ako izaberete I, onda ţe se filtrirati podaci koji odgovaraju i jednom i drugom kriterijumu. Filteri se isključuju na isti način na koji se i uključuju, dakle, na kartici Podaci, odaberite alatku Filter.

17

Zamrzavanje i podela radnog lista Ukoliko radna površina postane prenatrpana podacima, često moţe biti korisno podeliti radni list na delove koji omogućavaju lakši pregled istog. Korišćenjem altke Razdeli kartica Prikaz deli radni list na četiri okna (dela) namesto označene ćelije.

Horizontalna linija deljenja postavljena je na gornjoj ivici reda u kome se nalazi selektovana ćelija, a vertikalna na levoj ivici kolone u kojoj se nalazi selektovana ćelija . Pomeranje sadrţaja okana je sinhronizovano. U slučaju da podela okana nije izvršena na ţeljenom mestu, taj problem se moţe rešiti pomeranjem vertikalne ili horizontalne linije deljenja pomoću miša. Za pomeranje obe linije istovremeno, treba pomeriti mišem njihovu tačku preseka. Uklanjanje linije vrši se na isti način kako se i postavlja. Postoji još jedna opcija koja pomaţe kod velikih radnih listova. To je opcija Zamrzni okna sa kartice Prikaz. Ova opcija vam nudi zamrzavnje kolonai redova u zavisnosti od selektovane ćelije (kao i opcija Razdeli), ali i posebne opcije koje omogućavaju da se zamrzne samo prva kolona ili prvi red, koji su najčešće zaglavni.

18

FORMULE Osnovna namena Excel-a su tabelarna izračunavanja. Da bi nešto moglo da se izračuna, treba zadati formule zavisnosti odgovarajućih ćelija. Ako, recimo, treba da izračunamo srednju vrednost tri broja upisana u ćelije A1, B1 i C1, koristićemo: =(A1+B1+C1)/3. Svaka formula mora početi znakom jednakosti da bi je Excel pravilno protumačio. Matematički operatori koji Excel prepoznaje su: stepenovanje, sabiranje, oduzimanje, mnoţenje i deljenje. Formula se unosi kucanjem ili selektovanjem adresa ćelija. Prvo označite ćeliju u kojoj ţelite da se pojavi rezultat. Zatim kucate znak jednakosti (=) koji Excel-u govori da ćete uneti formulu, a za njim i samu formulu. Rezultat se izračunava čim pritisnete Enter. Drugi način je sličan, ali se adrese ćelija koje sadrţe operande ne unose ručno, već se na svaku od njih klikne mišem, a Excel sam upiše adresu. Ovako se mogu unositi kako adrese pojedinačnih ćelija tako i oblasti (prevlačenjem).

Formula se ispravlja kao i svaki drugi tekst u ćeliji: označite ćeliju, pritisnete F2 da biste ušli u mod za prepravljanje (eng. edit mode) ili samo kliknite na formulu koja se pojavila u polju tasterskog menija. Moţe se i dva puta kliknuti na ćeliju, što daje isti rezultat. Dalje ispravke teku kao i kod običnog teksta, uz korišćenje kursorskih, Del i Backspace tastera. Najzad, pritisnete Enter i operacija je završena. Kopiranje formula je slično kopiranju ostalih podataka. Označite ćeliju koja sadrţi ţeljenu formulu, i zadate opciju Kopiraj. Zatim označite jednu ili više ćelija u koje treba prekopirati formulu. Moţete se prebaciti i na drugi radni list ili radnu knjigu: zadate opciju Nalepi i operacija je završena. Za brţe kopiranje u okviru ekrana jednostavnije je koristiti ‘vuci-i pusti’ metod: označite ćeliju i, drţeći pritisnut taster Ctrl, odvučete je na ţeljeno mesto. Ako treba kopirati formulu na više susednih mesta, koristite automatsko popunjavanje (eng. AutoFill), koje je objašnjeno u sledećem delu. Ako po spuštanju formule na novu lokaciju dobijete poruku o grešci, proverite njene reference na ćelije iz kojih se uzimaju podaci – lako je moguće da sada ima pokazivača na prazne ćelije. Obratimo paţnju na veoma korisnu osobinu Excel-a da pri automatskom popunjavanju i kopiranju sam pazi na reference ćelija i podešava ih relativno u odnosu na novi poloţaj na radnom listu. Na primer, ako u nekoj tabeli imate podatke koji su rasporeĎeni po redovima, i na kraju prvog kreirate formulu A1+C1*D1, po operaciji automatskog popunjavanja nadole ćelije sa formulom, one će sadrţavati formule A2+C2*D2, A3+C3*D3 itd. Formule, naravno, mogu da budu i mnogo sloţenije i da referenciraju na podatke van dotične tabele.

19

Relativne reference Kada izračunate neku formulu, moţete da je prekopirate i prenesete u drugu ćeliju. Kada to učinite, Excel će pokušati da izmeni datu formulu tako da ona funkcioniše i u novim ćelijama. Na primer, na slici u ćeliji D8 nalazi se formula =C2+C3. Ako mišem izaberete ćeliju D16, dobićete sledeću formulu =C10+C11. Excel je datu formulu uskladio sa susednim ćelijama zahvaljujući upotrebi relativnih referenci. Relativne reference se ispisuju samo na osnovu broja reda i slova kolone.

Apsolutne reference Ukoliko ţelite da referenca neke ćelije ostane neizmenjena prilikom kopiranja date formule u neku drugu ćeliju, moţete da upotrebite apsolutnu referencu. Da biste referencu neke ćelije napisali u formi apsolutne reference, neophodno je da upišete znak $ neposredno ispred slova kolone i broja reda (ili da jednostavno pritisnete taster F4 na tastaturi prilikom pisanja formule). Na primer, ukoliko ţelite da formula u ćeliji D8 prikazuje zbir vrednosti u ćelijama C2 i C3 bez obzira na ćeliju u koju ova formula bude preneta, neophodno je formulu napisati na sledeći način: = $C$2+$C$3

20

Greške koje se javljaju pri radu sa formulama #####

#DIV/0 #N/A #NAME! #NUM? #REF!

#VALUE!

Indicira da je rezultat preračunavanja prevelik da bi mogao biti prikazan u ćeliji. Sve što treba uraditi da bi se ovo ispravilo jeste proširiti kolonu toliko da rezultat stane. Ova poruka dobija se kad se pokuša deljenje nulom. Ovo nije greška. Javlja se ako vrednost za ćeliju nije dostupna. Greška koja nastaje kada koristimo ime koje Excel ne prepoznaje. Javlja se kada ćelija sadrţi broj prevelik za računanje. Ova greška se dogaĎa kad formula referencira ćeliju koja više nije validna (kao što su ćelije koje su obrisane, ali se još uvek referiraju u formulama). Javlja se ako pokušate da u formuli upotrebite pogrešan tip podataka (npr., pokušate da saberete tekst sa brojem).

Autofill Jedna od automatskih funkcija u Excel-u koja najviše štedi vaše vreme jeste funkcija AutoFill (automatsko popunjavanje). AutoFill je bolja od običnog kopiranja jer traţi pravila serije u brojevima odnosno rečima i na sopstveni način izračunava koje će brojeve odnosno reči ubacivati dalje. Pretpostavimo da u jednoj koloni ţelite da prikaţete brojeve od 1 do 50. Moţete to uraditi ručno, ali puno jednostavnije i brţe je da koristite funkciju AutoFill. Evo jednog primera: Upišite broj 10 u praznu ćeliju, zatim pritisnite Enter i upišite 20. Time ste definisali niz brojeva koji rastu za po 10.

21

Da biste izvršili automatsko popunjavanje, selektujte dve ćelije koje ste upravo popunili, dovedite kursor miša u donji desni ćošak okvira pri čemu se pojavi crni plus. Drţeći pritisnut levi taster miša bez puštanja, povlačimo i dobijemo niz brojeva 30, 40, 50 itd.

AutoFill Podaci koji se mogu koristiti za AutoFill AutoFill radi po principu da su podaci logički. Evo nekih podataka na koje moţemo primeniti funkciju AutoFill: Ako otkucate prve dve vrednosti, AutoFill će dodati: 1, 2 5, 10 2.1, 2.2 12, 6 Q1, Q2 Artikl1, Artikl2

3, 4, 5... 15, 20, 25... 2.3, 2.4, 2.5... 0, -6, -12... Q3, Q4, Q5.... Artikl3, Artikl4, Artikl5...

Automatsko sabiranje (autosum) Kada ţelimo da na najbrţi način saberemo (sumiramo) numeričke vrednosti ćelija, tada najpre odaberemo ćeliju za rezultat i kliknemo na dugme na standardnoj alatnoj traci AutoSum . Potom se uokvire sve ćelije u koloni ili redu iznad ćelije koja je trenutno aktivna (ćelija u kojoj će biti rezultat) a u kojoj se nalaze brojevi. Selektovanje ćelija vrši se u vidu isprekidanih pokretnih linija. Ukoliko smo ţeleli da saberemo upravo one ćelije koje je Excel uokvirio, pritisnemo taster Enter. Ako ne ţelimo sabrati sadrţaj svih tih ćelija, onda selektujemo ćelije čiji sadrţaj ţelimo sabrati.

22

Automatsko oblikovanje tabele Kada ţelimo ulepšati našu tabelu ili listu, onda to moţemo postići ručno ili automatski. Da bi nam neka lista bolje izgledala, obično koristimo automatsko oblikovanje. Kada ţelimo primeniti automatsko formatiranje, moramo prethodno selektovati ćelije na koje ţelimo da se primeni odabrano oblikovanje. Kada selektujemo, na kartici Poĉetak, odaberemo komandu Oblikuj kao tabelu i dobijemo prozor kao na slici ispod. Odaberemo ţeljeni izgled i kliknemo na OK.

23

FUNKCIJE RADNOG LISTA Funkcije se često koriste i mogu biti različite, kao što su: finansijske, matematičke, statističke, baze podataka, tekstualne, logičke, informacione itd. Svaka Excel-ova funkcija podleţe odreĎenoj sintaksi, odnosno pravilima pisanja. Lista i sintaksa često korišćenih funkcija nalaze se u dodatku na kraju ovog dela knjige. Postupak ubacivanja funkcija u radni list je sledeći: Otvori se kartica Formule i pojaviće se odeljak Biblioteka funkcija kao na slici. Mogu se birati funkcije iz različit ponuĎenih kategorija, ili pokrenuti alatku Umetni funkciju posle koje će se pojaviti prozor umetni funkciju sa spiskom svih raspoloţivih funkcija.

Ako

se

odlučite

za

opciju

Umetni

funkciju

pojaviće

se

sledeći

prozor.

I Ispod dela prozora Izbor funkcije nalazi se sintaksa i detaljniji opis funkcije koja je trenutno izabrana. Ako kratki opis funkcije nije dovoljan, pritisnite F1, pa ćete dobiti širi opis zajedno s primerima i kompletnom listom srodnih funkcija. Kada se odlučite za kategoriju i funkciju koju ţelite da primenite, pritisnite Enter ili kliknite na U redu. Pojaviće se novi dijalog, finalni korak u kreiranju ţeljene formule. Njegov sadrţaj zavisi od argumenata izabrane funkcije, a navedeno je njeno ime, kratak opis i puno ime argumenta na kome je trenutno kursor, praćeno opisom. Mogu se direktno kucati konstante, oblasti, adrese, a omogućen je i unos mišem, tako što se

24

klikne na ţeljenu ćeliju, kada sam Excel unosi njenu adresu. Neki argumenti su opcioni i jasno izdvojeni bleĎim slovima u nazivu. Ipak, ljudi koji često koriste Excel, najčešće funkcije pišu ruĉno. Slično kao kod formula, najpre se u ćeliju u kojoj ţelimo rezultat napiše znak jednakosti, a potom se upiše funkcija npr. =sum(A1:A5). Kao argument se moţe uneti i neka druga funkcija, pri čemu treba imati na umu da je broj nivoa ‘ugneţĎenja’ ograničen na 7.

Funkcije se ispravljaju kao i ostale formule – uz dodatnu mogućnost upotrebe čarobnjaka. Označite ćeliju sa funkcijom, ali nemojte ulaziti u reţim za editovanje (kursor ne treba da bude u njoj). Zatim pozovite čarobnjaka za funkcije i pojaviće se dijalog za ispravljanje argumenata potpuno isti kao i onaj za njihov unos; po završetku operacije pritisnite U redu.

Osnovne funkcije U Excel-u postoji veliki broj ugraĎenih funkcija. Mnoge od njih su uţe stručne (npr. finansijske) pa nisu u široj upotrebi. Ipak, postoje funkcije koje se koriste češće od ostalih. To su:

SUM – Sabira sve numeričke vrednosti u zadatoj oblasti gde je x početna ćelija, a y krajnja ćelija oblasti.

MAX / MIN – Nalazi maksimalnu / minimalnu numeričku vrednost u zadatoj oblasti.

25

AVERAGE – Računa srednju vrednost za zadatu oblast.

Count – Vraća broj ćelija sa numeričkim vrednostima u zadatoj oblasti.

Logičke funkcije se koriste za izradu formula čiji je zadatak da reše odreĎeni problem. Na osnovu ovih funkcija proveravamo da li odreĎeni uslov postoji u radnom listu i traţimo od Excel-a da preuzme neku operaciju na osnovu rezultata te provere. Na primer, proveravamo sadrţaj ćelija da ustanovimo da li one sadrţe brojeve ili oznake ili proveravamo rezultate formula da bismo pronašli grešku. Logička funkcija IF – definišemo uslov na osnovu koga će biti formiran sadrţaj odreĎene ćelije: =IF(uslov, vrednost ćelije ako je uslov ispunjen, vrednost ako uslov nije ispunjen) Vrednost ćelije moţe biti podatak (numerički ili nenumerički) ili formula ili funkcija. Primer (slika ispod): provera da li je sadrţaj u A1 veći ili jednak od 1000 i odgovarajuća poruka. =IF(A1>=1000;"vece je";“manje je“)

26

KREIRANJE GRAFIKONA Grafikoni predstavljaju slikovite prikaze tabelarnih podataka. Veoma su popularni zbog jednostavnijeg tumačenja podataka. Excel je odličan za kreiranje grafikona. Prvi korak je da se selektuju podaci koje ţelimo da prikaţemo u obliku grafikona. Potom sa kartice Umetanje, biramo ţeljeni tip i podtip grafikona.

Kada izaberemo ţeljeni grafikon, dovoljno je da kliknemo na njega i dobili smo grafikon sa osnovnim postavkama. Ovako dobijen grafikon ima slična svojstva kao slika, tako da ga moţemo premeštati po radnom listu tehnikom prevuci i pusti, a moţemo mu i promeniti veličinu istom tehnikom ukoliko najpre selektujemo grafikon, a potom stanemo na neki od njegovih ćoškova.

Ovakvi grafikoni često traţe različita podešavanja. Iz tog razloga, svaki put kada selektujemo grafikon, pojavljuju se tri nove kartice Dizajn, Rapored i Oblikovanje.

27

Kartica Dizajn

Na kartici Dizajn mogu se naknadno promeniti različite opcije vezane za izgled grafikona. Neke od njih su: Promena tipa grafikona, menjanje podataka, Rasporeda grafikona, kao i Stilovi grafikona.

Kartica Raspored

Na kartici Raspored mogu se naknadno promeniti različite opcije vezane za raspored svakog od delova grafikona. Vaţno je napomenuti da je neophodno da se prvo selektuje odgovarajući objekat grafikona, pa se potom primenjuje ţeljeni alat.

Kartica Oblikovanje

Na kartici Obikovanje mogu se naknadno promeniti različite opcije vezane za izgled svakog od delova grafikona.

28

ŠTAMPANJE Po pravilu, ukoliko ţelimo da odštampamo sadrţaj radnog lista, trebalo bi, pre nego što krenemo sa unošenjem, podesiti radne postavke kako bismo pri štampanju dokumenta dobili ţeljeni izgled. To moţemo uraditi na više načina, ali čini se da je najveći broj opcija dostupan na kartici Raspored na stranici, pa zatim treba kliknuti na taster za pokretanje dijalog prozora u delu Podešavanje stranice.

Na ovaj način otvara se dijalog prozor Podešavnje stranice sa četiri kartice. 1. Prva kartica je Stranica. Ovde moţemo podesiti da nam pri štampanju sadrţaj bude odštampan na listu u pogledu Uspravna (eng. Portait) ili Poloţena (eng. Landscape). Napomena: Svaki radni list se sastoji od više A4 formata ili nekih drugih formata listova. Granica listova je prikazana isprekidanim linijama. U okviru Podešavanje razmere moţemo odabrati da pri štampanju sadrţaj radnog lista bude uvećan ili umanjen. Ako ţelimo da nam štampa bude u prirodnoj veličini, u izborniku Veliĉina papira: treba da stoji 100 %.

29

2. Druga kartica je Margine. Ovde podešavamo koliko će nam od ivice lista biti udaljen sadrţaj. Ovo se radi kao i kod Word-a, sa tim što moţemo podesiti i vrednost udaljenja zaglavlja (eng. Header) i podnoţja (eng. Footer). U okviru Postavi u centar stranice moţemo celi sadrţaj koji se nalazi na listu centrirati po horizontali i po vertikali.

3.

Treća kartica je Zaglavlje/podnoţje.

Ovde podešavamo zaglavlje i podnoţje koje će se javljati na svim stranicama koje popunimo. Za zaglavlje kliknemo na Prilagodi zaglavlje stranic.., a za podnoţje Prilagodi podnoţje stranice... Ipak, mnogo jednostavniji rad sa Zaglavljem i podnoţjem stranice je omogućen prelaskom na opciju Raspored na stranici. To se postiţe uz pomoć dugmeta koja se nalazi u donjem desnom uglu Excel prozora, pored opcije za zumiranje.

U tom slučaju se menja prikaz radnog lista tako da se jasno vide odvojene stranice koje ćemo dobiti prilikom štampe. Ovakav prikaz je sličniji Wordu, i daje bolji prikaz pre štampe.

30

4. Četvrta kartica je List. Ovde moţemo podesiti da se odštampaju samo neki delovi tabele ili samo neki redovi odnosno kolone. TakoĎe je moguće odabrati neke kolone (redove) koji će se tretirati kao naslovi i štampaće se na svakoj strani. U okviru sledeće:

Štampanje

podešavamo

Koordinatne linije – štampaju se i linije koje vidite u radnom listu u vidu tabele. Crno-belo – štampa se bez boje Naslovi redova i kolona – štampa se zaglavlje i oznake kolona i redova. Ukoliko smo sve podesili i ţelimo da zadamo komandu za štampanje, najbolje je da kliknemo na karticu Datoteka, potom da od ponuĎenih opcija odaberemo Odštampaj. U ovom dijalog prozoru moguće je odabrati štampač, broj kopija, ali i opseg štampanja, veličinu i poloţaj papira. Ukoliko smo podesili sve što smo ţeleli, potrebno je kliknuti na dugme Odštampaj.

31

DODATAK Funkcije u Excel-u ABS(broj)

Apsolutna vrednost broja

ACCRIN(izdanje, prvi interes, ugovor, stopa, par, frekvencija, osnova)

Akumulirana kamata kod uloga koji plaća periodičnu kamatu

AMORDEGRC(cena, datum nabavke,prvi period sačuvano, period, stopa, osnova)

Amortizacija osnovnog sredstva za svaki obračunski period

AND(log1, log2 ...)

Daje vrednost TRUE (istinito) ako su svi argumenti istiniti

AVERAGE(broj1, broj2...)

Srednja vrednost svih argumenata

BIN2DEC(broj)

Pretvara binarni broj u decimalni

CEILING(broj, značajnost)

Zaokruţuje razlomljeni broj na najbliţi ceo broj

CIS(broj)

Kosinus

COUNT(vred1, vred2...)

Prebrojava numeričke vrednosti u listi

COUNTIF(opseg, kriterijumi)

Daje broj blanko ćelija unutar opsega, koje zadovoljavaju odreĎene kriterijume

CUMIPMT(stopa, broj perioda, pv, start perioda, kraj perioda, tip)

Kumulativna kamata na kredit izmeĎu dva perioda

CUMPRINC(stopa, broj perioda, pv, start perioda, kraj perioda, tip)

Kumulativna glavnica kredita izmeĎu dva perioda

DURATION(obračun, plativost, kupon, prinos, frekvencija, osnova)

Trajanje uloga sa periodičnim plaćanjem kamate

EFFECT(normalna stopa, broj perioda)

Efektivna godišnja kamatna stopa

EVEN(broj)

Zaokruţuje broj na najbliţi paran broj

IF(logtest, vred_ako_je _istina, vred_ako_je_laţ)

Logičko testiranje

INT(broj)

Celobrojni deo razlomka

IPMT(stopa, period, br_perioda, pv, fv, tip)

Iznos kamate na ulog u toku odreĎenog vremenskog perioda

32

LOWER(tekst)

Menja velika slova u mala

MAX(broj1, broj2 ...)

Maksimalna vrednost u listi

MIN(broj1, broj2 ...)

Minimalna vrednost u listi

MOD(broj, delilac)

Ostatak pri deljenju

NOMINAL(efektivna_stopa, broj_perioda)

Godišnja normalna kamatna stopa

ODD(broj)

Zaokruţuje broj na najbliţi ceo neparan

OR(logička1, logička2,..)

Logičko ILI

POWER(broj, stepen)

Stepenovanje

PRODUCT(broj1, broj2, ...)

Proizvod svih argumenata

RAND()

Slučajan broj izmeĎu 0 i 1

RANDBETWEEN(dole, gore)

Slučajni broj iz intervala izmeĎu brojeva koji se zadaju kao donja i gornja granica

RATE(broj_perioda,pmt, pv, fv, tip, pogodak)

Kamatna stopa za ratu anuititeta

ROUND(broj, br_cifara)

Zaokruţuje broj na navedeni broj cifara

SIN(broj)

Sinus

SUM(broj1, broj2...)

Suma svih argumenata

SQRT(broj)

Kvadratni koren broja

SUMIF(opseg, kriterijumi, opseg_za_sumu)

Sumira ćelije prema navedenom kriterijumu

TAN(broj)

Tangens

33

Tipovi kursora Tip kursora Običan kursor miša

34

Opis Standardni kursor miša javlja se kad pokazujete na komandne funkcije. Koristi se pri biranju komandi sa glavnog menija ili alatnih traka.

Beli plus sa senkom

Beli plus sa senkom javlja se kad kursor stoji u području ćelija radnog lista. Koristi se pri selektovanju bloka ćelija.

Crni plus

Javlja se iznad ručke za popunjavanje, crnog kvadrata u uglu selektovanog bloka ćelija. Sluţi za kopiranje, prebacivanje, popunjavanje bloka ćelija.

Upitnik sa strelicom

Ovo je takozvani kursor ‘šta je ovo?’. Ako poţelite da saznate upotrebu bilo čega na ekranu, koristićete ovaj kursor. Javlja se kad pritisnete kombinaciju tipki Shift+F1.

Kursor kao slovo I

Javlja se na traci za formule i u bilo kom području na ekranu gde je moguć unos podataka. Da biste dobili ovakav kursor, duplo kliknite na selektovanu ćeliju ili na paletu za formule.

Dva I sa strelicama

Sluţi za izmenu svih delova radne liste. Postavite ga u blizini strelica na sivim delovima ekrana, zaglavlja kolona, zaglavlja redova i povucite ih radi izmene njihove veličine.

Crni plus sa malim plusom

Javlja se kada drţimo Ctrl i dovedemo kursor miša na donji desni ugao ćelije. Sluţi za kopiranje poreĎanih veličina.

Strelica sa plusom

Javlja se kada drţimo Ctrl i dovedemo kursor na ivicu ćelije kada se pojavi strelica. Sluţi za kopiranje sadrţaja ćelije u nesusednu ćeliju.