Evropski Sud Za Ljudska Prava

VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO

SEMINARSKI RAD

Predmet: PRAVO EVROPSKE UNIJE

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA

Profesor: Dr. Ana Galjak

Student: Dražić Dragan

Ruma, jun, 2011.

1

SADRŽAJ:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

UVOD............................................................................................................... 3 INSTIUCIJA EVROPSKOG PRAVOSUĐA.................................................. 4 ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST............................................................... 4 STRANAČKE LEGITIMACIJE...................................................................... 5 ISCRPLJENJE DOMAĆEG PRAVNOG PUTA............................................. 6 PROCEDURA.................................................................................................. 6 KONTROLA IZVRŠENJA PRESUDA........................................................... 7 AGENT............................................................................................................. 9 MERE SUDA................................................................................................... 9 ZAKLJUČAK...................................................................................................11 LITERATURA.................................................................................................12

2

UVOD Pojam ljudskih prava odnosi se na koncept koji se bazira na ideji da ljudska bića imaju univerzalna prirodna prava, ili status, nezavisno od pravne jurisdikcije ili drugih određujućih faktora kao što su državljanstvo ipol. Kao što je vidljivo iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija ljudska prava (makar u periodu posle Drugog svetskog rata, su konceptualno zasnovana na urođenom ljudskom dostojanstvu i zadržavaju svoj univerzalni i neotuđivi karakter. Postojanje, validnost i sadržaj ljudskih prava je i dalje predmet rasprava u filozofiji, pravnim I političkim naukama. Pravno, ljudska prava su definisana u medjunarodnom pravu i u unutrašnjem pravu velikog broja država. Međutim, za veliki broj ljudi doktrina ljudskih prava ima i vanpravni karakter i čini fundamentalnu moralnu osnovu za regulisanje savremenog geopolitičkog poretka. Ljudska prava se tako prikazuju kao demokratski ideali. Ideja ljudskih prava razvila se iz ideje prirodnih prava, neki teoretičari ne prave razliku između ova dva pojma, dok ih drugi razdvajaju kako bi se izbeglo asociranje na neke pojmove koji se tradicionalno povezuju sa doktrinom prirodnih prava.

3

1. INSTITUCIJA EVROPSKOG PRAVOSUĐA Evropski sud za ljudska prava - ECHR je sudska institucija Saveta Evrope osnovana 1959. godine, za zaštitu prava i sloboda garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (1950). Sud je postao stalna institucija zaštite ljudskih prava u Evropi 1. novembra 1998 . godine, kada je stupio na snagu Protokol 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Pre uvođenja ovog protokola, sudsku funkciju je, pored Suda, obavljala i Evropska komisija za ljudska prava (1954). Protokol je ukinuo Komisiju, ali je ona nastavila sa radom do 31. oktobar 1999. godine radi okončanja tekućih postupaka. U prve tri godine samostalnog postojanja Evropskog suda za ljudska prava, broj sporova je uvećan za oko 130%. Tokom 1988. godine bilo je evidentirano 5.979 predmeta, a 2001. godine 13.858. Pitanje reforme sudskog sistema otvoreno je 2000. godine, pa je Protokol 14 predložen kao mehanizam rasterećenja Suda i unapređenja njegove efikasnosti. Protokol predviđa prenos nadležnosti sa veća na sudije pojedince, smanjenje broja članova veća, pooštravanje uslova pokretanja međunarodnih sporova. Za stupanje na pravnu snagu, potrebna je ratifikacija svih država članica Saveta Evrope. Kritičari novog Protokola 14 tvrde da će ovakva rešenja nepovoljno uticati na individualnu zaštitu ljudskih prava. Sedište Suda nalazi se u Strazburu u Francuskoj. Zgradu Suda je projektovao Ričard Rodžers. Površina zdanja iznosi 280.000 m². Izgradnja je započeta1991, a dovršena 1994. godine. 2. ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST Organizacija, sastav i nadležnost Suda uređeni su Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Poslovnikom Suda (eng. Rules of Court) , koji je na snazi od oktobra 2005. godine. Sud u punom sastavu bira predsednika, dva potpredsednika i predsednike odeljenja na period od tri godine. Predsednik predstavlja Sud i upravlja administracijom. Na plenarnoj sednici, sudije, shodno ravnopravnoj geografskoj, polnoj i pravnoj zastupljenosti, formiraju najmanje četiri odeljenja. Sud odlučuje u odborima od tri sudije, veću od sedam sudija ili Velikom veću od 17 sudija. U sastav odbora ulaze sudije istog odeljenja, a funkcija odbora traje dvanaest meseci. Sedmočlano sudsko veće čine sudije 4

istog odeljenja i predsednik odeljenja. Veliko veće se bira na tri godine i sastoji se od 17 sudija u koje spadaju predsedn1ik i potpredsednici suda, predsednici veća i 3 rezervne sudije.Odbori odlučuju o prihvatljivosti predstavke, veće o suštini spora, a Veliko veće o tumačenju Konvencije ili Protokola i o odlukama veća neusklađenim sa sudskom praksom. Odluke se donose većinom glasova. Sudija ima pravo na izdvojeno mišljenje ako se u celini ili delimično ne slaže sa većinskom odlukom. Ukoliko su glasovi podeljeni, glasa se ponovo, a ako se situacija ponovi, odluku donosi predsednik. Za glasanje u odborima merodavna je većina prisutnih sudija, a za glasanje u veću i Velikom veću većina ukupnog članstva. Uzdržavanje od glasanja nije dozvoljeno u konačnom odlučivanju o prihvatljivosti predstavke ili suštini pravne stvari. 3. STRANAČKE LEGITIMACIJE Sudu u Strazburu apelacijom mogu da se obrate pojedinci, grupe ili nevladine organizacije kojima su prekršena neka od osnovnih prava i koji svoje pravo ne mogu da ostvare pred domaćim pravosudnim i upravnim organima. Pravo na podnošenje apelacije ne odnosi se samo na domaće državljane, već ono pripada svakome (strancu, licu bez državljanstva) ko je pod jurisdikcijom države-članice i ko ukaže da mu je pravo uskraćeno. Podnosilac apelacije može da bude ovlašćeni advokat, a takođe i nevladina organizacija može se pojaviti kao punomoćnik žrtve i zastupati je pred Sudom. Pravo pojavljivanja pred Sudom imaju i sindikati, verske zajednice, privatne asocijacije ili profesionalna udruženja, u ime svojih članova, pod uslovom da imaju ovlašćenje da zastupaju svoje članstvo. Sud ne prihvata anonimne apelacije, ali žalilac - oštećeni može prilikom podnošenja apelacije tražiti da se njegov identitet ne otkriva. Kako se time odstupa od pravila da je u postupku pred Sudom obezbeđen javni pristup informacijama, Sud će dozvoliti anonimnost samo u izuzetnim i valjano obrazloženim slučajevima. Podnosilac apelacije treba da dokaže da ima legitimni interes da se pojavi kao stranka jer nije dopuštena tužba u opštem interesu, odnosno stranka ne može da bude pojedinac koji se javlja u ime svih potencijalno ugroženih. U praksi Suda je dozvoljeno da, ako žrtva iz nekog opravdanog razloga ne može da se obrati Sudu, to učini član njegove porodice. Postupak mogu da pokrenu i pojedinci, kao tzv. indirektne žrtve, koji trpe zbog kršenja prava njihovih srodnika od strane države koju tuže, ali moraju da prilože dokaze koji potvrđuju ovakvu tvrdnju. To su u praksi najčešće supružnik, dete ili drugi srodnik oštećenog, koji se pojavljuju pred Sudom ako je žrtva nije više živa ili ako u toku 1

http://www.coe.org.rs/

5

razmatranja apelacije apelant umre.Dozvoljeno je da se u postupku pojave i lice ili grupa, kao tzv. potencijalne žrtve, koji tvrde da su već izloženi ili postoji velika izvesnost da će biti izloženi dejstvu nekih državnih akata ili prakse nekih državnih organa i da će im na taj način biti povređena neka od zagarantovanih prava. Pred Evropskim sudom tužena može biti samo država, jer nisu prihvatljive apelacije podnete protiv pojedinaca ili nevladinih organizacija. 4. ISCRPLJENJE DOMAĆEG PRAVNOG PUTA Pre obraćanja Evropskom sudu, stranka mora da iscrpi sva pravna sredstva i procedure koji joj stoje na raspolaganju u domaćem zakonodavstvu. Međutim, čak iako nisu iskorišćeni svi domaći pravni lekovi, Sud može prihvatiti apelaciju ako apelant dokaže da su pravni lekovi njemu nedostupni ili da bi upotreba pravnih lekova bila neefikasna ili da bi trajala neopravdano dugo. Apelacija mora biti blagovremena, tj. mora biti podneta u roku od šest meseci od dana donošenja konačne odluke od strane nadležnog organa države u kojoj je povreda prava izvršena. Rok počinje da teče od momenta kada apelant iskoristi sve domaće efektivne i delotvorne pravne lekove. Ako osporavana presuda pred domaćim sudom nije objavljena javno, rok počinje da teče od dana kada je ta pravnosnažna odluka dostavljena stranci. Od Suda se može tražiti samo da ustanovi da li je u konkretnom slučaju prekršeno neko pravo podnosioca apelacije i da odluči na koji način će oštećeni dobiti zadovoljenje ili odgovarajuću naknadu zbog štete koja mu je na taj način učinjena. Sud takođe može da ukaže državi koja su zakonska rešenja u njenom zakonodavstvu nesaglasna sa Konvencijom i da joj naloži u kom delu i kako treba da izmeni praksu rada državnih organa. 5. PROCEDURA Evropski sud, po pravilu, ne zakazuje usmena ročišta, ali sudsko veće ima ovlašćenje da odluči da li će zakazati ročište ili će se voditi samo pismena rasprava. Celokupna prepiska sa podnosiocem apelacije ili njegovim zastupnicima odvija se na jednom od službenih jezika Suda, engleskom ili francuskom, a veće može odobriti i prepisku na jednom od službenih jezika tužene države. Sud će odbaciti apelaciju/tužbu: ako je ona već podnosena nekoj drugoj međunarodnoj instanci radi ispitivanja, ako je nespojiva sa odredbama Konvencije ili 6

protokola uz nju, ako je očigledno neosnovana, tj. ako ona već na prvi pogled ne ukazuje ni na kakvu mogućnost da je neko pravo povređeno, između ostalog i zbog toga što nisu priloženi nikakvi dokazi ili zato što navodi podnosioca, čak i da su tačni, ne bi nikako mogli da se kvalifikuju kao kršenje nekog pr2ava iz Evropske konvencije, kad tužba predstavlja zloupotrebu prava na apelaciju, tj. kad je podnesena samo radi ličnog zadovoljenje, šikaniranje drugih, publiciteta, promocije svoje politike ili propagandnog delovanja, kao i koja sadrži očigledno neistinite navode ili uvredljive formulacije, kao i ako podnosilac ne postupi po traženju Suda i ne dostavi tražene podatke i informacije ili dopune predmeta. Kad se upusti u postupak, Evropski sud može odlukom utvrditi da je došlo do povrede prava ili da takve povrede nema.. Ako Sud utvrdi da je došlo do povrede prava, on će, na zahtev stranke, dosuditi pravičnu naknadu štete koju je stranka pretrpela. Presude Evropskog suda za ljudska prava su nedvosmislene i ne ostavljaju obavezanoj državi članici gotovo nikakav slobodan prostor za izigravanje odluka ili za njihovo neizvršenje. Da bi se obezbjedila jednakost stranaka pred Evropskim sudom i lakši pristup pojedinaca koji su žrtve kršenja nekog prava Sudu, Poslovnik Suda predvidio je da na zahtev podnosioca apelacije ili po sopstvenoj inicijativi, predsednik veća može da odluči da stranka koristi besplatnu pravnu pomoć. U tom slučaju apelant apelacije mora da dokaže da nema dovoljno sredstava da nadoknadi potrebne troškove. Naknada u tom slučaju pokriva troškove advokatskih usluga ili troškove zastupnika, ali i troškove puta i drugih izdataka koji se odnose na postupak. 6. KONTROLA IZVRŠENJA PRESUDA Izvršenje presuda ovog Suda kontroliše Komitet ministara Saveta Evrope, ne samo u pogledu obaveze države da naknadi štetu, već i u odnosu na primenu drugih mera na koje je država članica obavezana, a koje zavise od vrste povređenog prava. Te mere mogu da se sastoje u ponavljanju postupka pred domaćim organima, izmeni domaćeg zakonodavstva, izmeni sudske prakse, ispravljanju odluke nekog domaćeg organa i sl. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, upravo iz razloga što pruža zaštitu osnovnih ljudskih sloboda i prava, razvio je mehanizme delotvornog i efikasnog izvršenja svojih odluka, tako da se danas smatra najefikasnijim međunarodnim sudom. Izvršenje presuda Evropskog suda nadzire Komitet Ministara (Committee of Ministers) Saveta Evrope, koji je osnovao i svoj pomoćni organ za tu namenu - Komitet za izvršenje 2

http://www.besplatnapravnapomoc.rs

7

koji prati izvršenje presuda u državama članicama i o tome obaveštava Komitet ministara. Građani uživaju mogućnost zaštite svojih osnovnih sloboda i prava pred Evropskim sudom od onog momenta kada njihova država izvrši ratifikaciju Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i njenih protokola. Države članice Saveta Evrope su se izričito obavezale da će obezbediti svakom licu pod svojom jurisdikcijom sva prava i slobode koje garantuje Konvencija, kao i da će se povinovati konačnoj presudi Evropskog suda u svakom sporu u kojem su tužene strane, što podrazumeva da će sprovesti i izvršenje presuda iz takvog spora na svojoj teritoriji. U skladu s tim, države članice Saveta Evrope odgovorne su: a) da obustave ili spreče povredu prava utvrđenu presudom, b) da isplate utvrđenu pravičnu naknadu i c) da onemoguće buduće takve ili slične povrede prava i sloboda. Odgovornost, postavljena na tako širokoj osnovi, znači da se obaveza države ne iscrpljuje samo kroz isplatu reparacije oštećenom licu i njegovu ličnu satisfakciju, već i kroz usvajanje opštih mera koje imaju za posledicu donošenje novih ili reviziju postojećih pravnih normi, kako bi se, u skladu sa presudom, obustavile tekuće ili onemogućile buduće slične povrede prava i sloboda. Komitet ministara Saveta Evrope doneo je 10. januara 2001. godine "Pravila o primeni člana 46. stav 2. Evropske konvencije o ljudskim pravima" , po kojima se nadzire izvršenje presuda Evropskog suda u državama.članicama, kao i "Preporuku No.R 2000-2 od 19. januara 2000. godine o mogućnosti ponovnog ispitivanja i novog postupka pred domaćim sudovima". U skladu s pravilom 3b, Komitet ministara u sprovođenju nadzora nad izvršenjem presude od strane tužene države, ispituje izvršenje naloženih individualnih mera, tj. da li je podnosiocu zahteva pred Evropskim sudom plaćena naknada dodeljena od tog suda, uključujući i kamate, a od države traži izjašnjenje o tome da li je preduzela i druge mere, individualnog i opšteg karaktera, kojima je cilj vraćanje oštećene strane u položaj u kome je bila pre povrede i, ujedno, sprečavanje novih povreda na bilo čijoj strani. Po pravilu, ako se prava oštećenog ne mogu vratiti u pređašnje stanje, Sud mu određuje isplatu pravične naknade, ali može da naloži i druge individualne mere, npr. donošenje presude u razumnom roku (kad domaći sud uopšte nije uzeo predmet u rad), sprovođenje sudskog izvršenja i dr. Komitet ministara nadzire izvršenje i presuda o mirnom i prijateljskom rešenju spora koji su okončani nagodbom između tužene države i podnosioca zahteva.

8

7. AGENT Agent je predstavnik države članice koji zastupa tu članicu pred ECHR. U Republici Srbiji ne koristi se naziv agent nego zastupnik (Zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava).3 Uloga agenta je ne samo da piše odgovore na predstavke građana, tj. brani članicu pred sudom, nego i da prati izvršenje presuda ECHR i da o tome obaveštava Komitet ministara Saveta Evrope.4 8. MERE SUDA Novčana naknada utvrđena od strane Evropskog suda određuje se u evrima, sa predviđenom kamtom za slučaj docnje, a isplaćuje, u roku koji odredi sud - najčešće u roku od tri meseca, u nacionalnoj valuti prema kursu na dan isplate. Preporuka Komiteta ministara u Preporuci od 18. januara 2000.godine, kao jednu od mera koja rezultira iz presude Evropskog suda, predviđa mogućnost ponavljanja postupka pred domaćim sudom. Prvi uslov za to je da je Evropski sud utvrdio takvu materijalnu ili procesnu povredu Konvencije koja dovodi u sumnju ishod postupka pred domaćim sudom zbog kojeg je i podnet zahtev Evropskom sudu. Drugi uslov je da je podnosilac zahteva izložen negativnom dejstvu odluke domaćeg pravosuđa tako da posledice koje trpi ne mogu biti otklonjene samo putem isplate pravične naknade. Srbija, kao i većina zemalja, poznaje ponavljanje postupka kao vanredno pravno sredstvo, a Zakon o parničnom postupku iz 2004.godine, u skladu sa obavezama države kao članice Saveta Evrope, predviđa da je jedan od razloga za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka, i donošenje u istoj stvari odluke Evropskog suda za ljudska prava (član 422. tač. 10. ZPP-a). Zakon o krivičnom postupku iz 2001.godine, obzirom da je usvojen pre ulaska SCG u Savet Evrope, nije predvideo tu mogućnost. Osim individualnih mera usmerenih ka samom podnosiocu zahteva, nije retkost da države članice pod uticajem odluka Evropskog suda, preduzimaju i mere opšteg karaktera kao što je izmena sopstvene sudske prakse i propisa. Tako je, primera radi, Italija pod uticajem odluka Evropskog suda 24. marta 2001. godine izvršila izmenu Zakona o 3 4

http://www.coe.org.rs/ http://sr.wikipedia.org

9

parničnom postupku (tzv.Pinto law) uvodeći pravni lek zbog dužine trajanja postupka u građanskim stvarima, omogućavajući podnosiocima zahteva da i bez obraćanja Evropskom sudu, dobiju pravičnu naknadu zbog povrede člana 6. stav 1. Konvencije o ljudskim pravima. Francuska je svoje krivično zakonodavstvo uskladila sa Konvencijom nakon rezolucija donesenih povodom slučaja Hakar protiv Francuske. Hrvatska je 2002.godine izmenila svoj Ustavni zakon i predvidela mogućnost pokretanja postupka pred Ustavnim sudom Hrvatske i pre nego što je iscrpljen predviđeni pravni put, u slučaju kada se radi o gruboj povredi ustavnih prava, a redovni sud nije u razumnom roku doneo odluku (član 63.UZ). Na taj način, praksa Evropskog suda ne samo što je u službi zaštite ljudskih sloboda i prava pojedinaca, grupa i nevladinih organizacija, već je i svojevrsan katalizator za potpuniju harmonizaciju pravnih sistema država članica Saveta Evrope sa Evropskom konvencijom o ljudskim slobodama i pravima. Ako tužena država ne izvršava presudu Evropskog suda, Komitet ministara može u skladu sa Pravilom 7. usvojiti privremene rezolucije, radi pribavljanja informacija od države o toku izvršenja, davanja sugestija i primedbi u vezi s izvršenjem, kao i radi izražavanja zabrinutosti zbog nepostupanja. Tužena država, u pravilu, reaguje i preduzima potrebne mere za izvršenje presude. Nakon što država preduzme sve što je naloženo presudom, Komitet donosi konačnu rezoluciju (final resolution) kojom zaključuje da je presuda izvršena u skladu sa članom 46. stav 2. Konvencije. Međutim. u slučaju da država ne uvaži privremenu rezoluciju i ne ispuni obaveze koje su joj naložene sudskom presudom, Komitet ministara može doneti odluku o suspenziji članstva države ili čak o njenom isključenju iz članstva Saveta Evrope.

10

ZAKLJUČAK Uvodenjem Protokola 14 izvršena je još jedna krupna reforma sudskog sistema Evropskog suda za ljudska prava, kojom je ostvaren prenos nadležnosti, sa veća na sudije pojedince, smanjen broj članova veća i pooštreni uslovi za pokretanje međunarodnog spora pred sudom. Za stupanje na pravnu snagu neophodna je ratifikacija svih članica Saveta Evrope, što je ujedno i kroz oči kritike rešenje koje donekle nepovoljno deluje na individualnu zaštitu ljudskih prava. Od momenta osnivanja, Evropski sud za ljudska prava izrekao je više od 10 000 presuda, u kojima se, ukoliko su obavezujuće za države, zahtevaju izmene zakonodavstva ili administrativne prakse lokalnih institucija i sudova. Sa praksom dužom od pola veka, ova institucija je izrasla u dinamičan instrument sposoban da se nosi sa izazovima i obezbedi poštovanje Evropske konvencije o ljudskim pravima, u isto vreme značajno utičući na jačanje prava i demokratije u Evropi.

11

LITERATURA 1.

Zoran M. Radulović, Pravo Evropske unije, Visoka škola za poslovnu ekonokmiju I preduzetništvo, Beograd, 2010.

Preuzeto sa interneta: 1. http://www.coe.org.rs/def/tdoc_sr/council_of_europe/coe_institutions/? conid=18 2. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF %D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B4_ %D0%B7%D0%B0_%D1%99%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA %D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0 3. http://www.besplatnapravnapomoc.rs/prilozi-saradnika/evropski-sud-zaljudska-prava-u-strazburu/

preuzeto: 20.05.2011.

12