evropska monetarna unija

Економска монетарна унија

Садржај

Увпд........................................................................................................................................................ 2 1.

Еврппска мпнетарна унија ............................................................................................................. 3 1.1.

Динамика ствараоа ЕМУ ....................................................................................................... 4

1.2.

Преднпсти и недпстаци ЕМУ .................................................................................................. 6

1.3.

Значај евра.............................................................................................................................. 7

1.4.

Еурп и изван ЕМУ.................................................................................................................... 8

2.

Критеријуми за улазак у ЕМУ......................................................................................................... 9

3.

Мптиви за улазак у ЕМУ ............................................................................................................... 11

4.

Еврппска централна банка........................................................................................................... 12

Закључак .............................................................................................................................................. 14 Литература ........................................................................................................................................... 15

1

Економска монетарна унија Увод Ствараое јединствене валуте бип је дуг прпцес пд истпријскпг значаја. Пре маое пд једнпг века, Еврппу су карактерисали пплитички немири и екпнпмскп расулп. Мптиви за ппчетак интеграције су брпјни. Ппстпјала је жеља ствараоа демпкратски уређене Еврппе кап алтернативе пдбаченпј наципналистичкпј владавини. Таква Еврппа је требала да ппстане заједница мира и местп кпје пружа екпнпмску сигурнпст свпјим држављанима. Пптписиваоем Римскпг и Парискпг угпвпра еврппски лидери заппчели су изградоу уједиоене Еврппе. Од тада, Еврппа је ппстигла мнпгп. Сигурнп, једнп пд најзначајнијих дпстигнућа билп је усппстављаое заједничкпг тржиста, са слпбпдним прптпкпм рпбе, капитала и људи. Накпн тпга, не маое важна, ствпрена је Еврппска мпнетарна унија са 11 чланица на ппчетку, а већ сада са 16. Генералнп, земља не ппстаје члан еврпзпне пдмах накпн приступаоа Еврппскпј унији.Уместп тпга, земља ппстаје чланица кпја ппдлеже правилу привременпг пдступаоа. Оваквеземље имају низ пбавеза. Оне мпрају да спрпвпде заједничку пплитику девизнпг курса (укључиваое у Механизам пдржаваоа утврђених девизних курсева – ЕРМ2), а да сппствену екпнпмску пплитику ппсматрају кап заједничку бригу. Међутим, самп кппрдинисаое пплитика није дпвпљнп. Да би ушле у Еврппску мпнетарну унију, земље мпрају да испуне низ критеријума правне и екпнпмске кпнвергенције. Критеријуми правне кпнвергенције пбавезују земље кпје аплицирају за пријем у еврпзпну да ствпре пдгпварајуће правне пснпве за учествпваое у мпнетарнпј унији, пд кпјих је најважнија независнпст централне банке. За разлику пд оих, критеријуми екпнпмске кпнвергенције пбавезују земље кпје желе да уђу ЕМУ да ствпре екпнпмске услпве кпји пмпгућавају пдржаваое стабилнпсти цена и пбезбеђују усклађенпст на нивпу еврпзпне. Овај рад анализира ствараое Еврппске мпнетарне уније, критеријуме кпнвергенције, начин на кпји су пни уврђени и какп се, пднпснп, кпликп их земље ппштују накпн приступаоа еврпзпни, улпгу Еврппске централне банке у креираоу мпнетарне пплитике ЕУ, кап и преднпсти и недпстатке ЕМУ.

2

Економска монетарна унија 1. Европска монетарна унија Евро је јединствена валута за коју се определила Европска монетарна унија (ЕМУ) коју, за сада, чини 12 чланица Европске уније (ЕУ), и то: Немачка, Француска, Ирска, Финска, Белгија, Холандија, Луксембург, Шпанија, Португалија, Аустрија, Италија и Грчка. Евро зони

нису приступили

Велика вБританија,

Данска и

Шведска.

Као

наставак

интеграционих процеса земаља Западне Европе имамо и вЕвропски монетарни систем (ЕМС). Основан је 1978. године у Бриселу, а почео је да функционише 1979. године. Основни циљ ЕМС-а је био да обезбеди монетарну стабилност и сарадњу у оквиру ових земаља, али и да стабилизује

њихове интервалутарне односе. ЕМС се заснива на

механизму девизних курсева, а одступање које је дозвољено од централних курсева је 2,5%, осим за италијанску лиру 6%. Централне банке земаља чланица се обавезују да интервенишу у случају прекорачења или пада девизних курсева изнад

дозвољених

одступања. 1 Централно место у оквиру ЕМС-а заузимао је ЕЦУ (данас ЕВРО) утврђивање међусобних девизних курсева и граница у којима

који служи за

девизни курсеви могу

флуктуирати. Чланице ЕМС-а су све земље ЕУ и оне код Европског фонда за монетарну сарадњу депонују 20% својих резерви у злату и девизама, а заузврат добијају евре, до средине 2002. године када ће се извршити потпуна замена националних валута са евром. Монетарна унија је привредни простор сачињен од више националних привреда које су прихватиле јединствено мерило цене. Дакле, монетарна унија је валутно подручје у оквиру економског простора с јединственим тржиштем - с јединственим условима привређивања, заштитом и макроекономским циљевима у коме важи једна валута. Теоријски, ово може бити остварено на два начина: проширивањем једне националне валуте на цео интегрисани

привредни простор (фиксним паритетима

националних

валута), или увођењем нове заједничке валуте. ЕУ се одлучила за ово друго решење. Оно што ваља истаћи јесте да, са појавом евра, земље чланице ЕМУ прелазе са контролисано флуктуирајућег на фиксно одређени курс између евра и националних валута. Што се тиче 1

М. Зирпјевић, С. Јелисава, ЕВРОПСКА МОНЕТАРНА УНИЈА И ЕВРО, Центар за еврппске интеграције, Бепград, 2010 гпд

3

Економска монетарна унија односа евро-валуте држава нечланица, они остају флуктуирајући и зависни од кретања понуде и тражње на тржишту новца. Сама конверзија, рецимо, немачке марке (ДЕМ) у француски франак (ФРФ) се одвија посредством евра и поступак је назван триангулација.За ове трансакције банке не зарачунавају никакву провизију, чиме нестаје категорија добитак/губитак на валутним разликама. Дакле, валутни ризик нестаје у оквиру ЕМУ, али не треба занемарити ризике који се јављају на међународном тржишту новца. Ризици осцилација евра у односу на долар, јен и фунту су још увек присутни.

Слика бр. 1 Учесници Европске монетарне уније

1.1.

Динамика стварања ЕМУ

Увођењем евра довршен је процес изградње Европске монетарне

уније (ЕМУ). Тај

поступак је имао три фазе. У првој фази, (1. јул 1990 - 1. новембар 1993), извршена је либерализација кретања капитала отклањањем већине преосталих рестрикција (до краја 1990). Јединствено европско тржиште настало је 1. јануара 1993, повећаном координацијом по питању економских политика и интензивирањем кооперације између централних банака земаља чланица. Потом је фиксирана корпа валута (1. новембра 1993), на основу које се израчунавала вредност ЕЦУ-а (Еуропеан Цурренцy Унит) као обрачунске јединице. На овај начин створен је Европски монетарни систем (Еуропеан Монетарy Сyстем). У другој фази (1. јануар 1994. - крај 1998) постављени су главни темељи ЕМУ. Како је у овој фази предвиђено уједначавање перформанси привреда ЕУ, 4

Економска монетарна унија одређена је помоћ мање развијеним чланицама (Шпанија, Грчка, Португалија и Ирска). Створен је Кохезиони фонд (кохезија – приближавање) за који су се средства обезбеђивала из већ постојећих фондова: регионалног, аграрног и социјалног. У Франкфурту је основан Европски монетарни институт (ЕМИ - Еуропеан Монетарy Институте), договорен је поступак за усаглашавање економских политика на нивоу ЕУ, и отпочето је снижавање "прекомерних

буџетских

дефицита".

Европски

монетарни

институт

је

наследникЕвропског фонда за монетарну сарадњу, а сврха његовог оснивања је да се у оквиру ограничених монетарних и финансијских овлашћења припреме услови за почетак треће фазе ЕМУ. Иако је 1992. године било предвиђено да "ЕКИ" (ЕЦУ) буде будућа јединствена валута, у децембру 1995. год. донета је одлука да се јединствена валута назове "евро" (еуро), и усвојен је календар за њено увођење. Јуна 1998. основана је Европска централна банка (Еуропеан Централ Банк, ЕЦБ), са седиштем у Франкфурту. Основни задатак ЕЦБ је спровођење јединствене монетарне политике, чиме се де фацто преноси суверенитет националних централних банака у домену вођења монетарне политике на ЕЦБ. Циљ коме тежи јесте стабилност цена, што је неминовност уколико желите стабилну валуту. ЕЦБ користи следеће инструменте како би исконтролисала количину новца у оптицају: минималне резерве, операције на отвореном тржишту, квантитативне контроле и каматну стопу. Овај последњи инструмент је од посебног значаја за ЕМУ, јер РЕФИ (каматна стопа за рефинансирање-била је фиксирана на 3%) ЕЦБ зарачунава банкарском сектору по основу датих кредита за ликвидност на недељној основи. Ова каматна стопа је битан индикатор за кретања цена новца на тржишту новца. Трећа фаза (1. јануар 1999 - 1. јануара 2002) означава коначно успостављање монетарне уније. То подразумева преношење овлашћења националних централних банака на Европску централну банку и увођење јединственог новца. Ова фаза је скоро довршена заменом националних валута чланица ЕМУ ("Евроленда") јединственом монетом - евром. То значи да до краја јуна2002. године евро треба да постане једина валута "Еуроланд"-а, коју би регулисала јединствена централна банка. У међувремену, евро се уводио у платни промет у виду жиралног новца (Банк Цурренцy), тј. као валута за безготовинска плаћања (нон цасх). То значи да су потрошачи и даље користили националне валуте, док су државе пословале путем евра. Увођење евра има своје предуслове:2 2

хттп://ец.еуропа.еу

5

Економска монетарна унија 1) привреде земаља ЕУ треба да се приближе и буду компатибилне у тој мери, да јединствена валута има смисла, и 2) да ЕУ има механизам чија је сврха одбрана куповне моћи јединствене валуте. Овај други предуслов претпоставља способност одржавања

одговарајуће сразмере

количине новца у оптицају и понуде робе и услуга.

1.2.

Предности и недостаци ЕМУ

Добре стране Европске монетарне уније могу се приказати у следећим ставовима: 3 1. Елиминација трошкова трансакција при промени једне валуте у другу је најочигледнија корист јединствене валуте у Европи. Овде се не подразумева само финансијски трошак при промени валуте, већ и компликације приликом упоређивања цена. 2. Ризик девизног курса при иностраним улагањима, уклања се увођењем јединствене валуте. Уклањање засебних валута елиминише важну препреку при директним иностраним улагањима. 3. Макроекономски резултати. Европска централна банка је конципирана као Бундесбанка да одржава ниску и стабилну инфлацију. За оне европске земље које су пре лоше управљале инфлацијом, ово је значајан плус. Јединствена валута тера националне владе да спроводе разумну фискалну политику. 4. Транспарентност цена при иностраној трговини широм јединственог тржишта, доводи до интензивније конкуренције. Дугорочно гледано, резултат овога ће бити већа ефикасност на јединственом тржишту као целини, што доводи до нижих цена за потрошаче и повећане конкурентности европских фирми у односу на глобалну конкуренцију. Лоше стране Европске монетарне уније могу се приказати у следећим ставовима: 1. Осим начелне примедбе која се односи на централизам власти монетарне постоје и конкретнији разлози, а то су трошкови. Они се могу поделити на краткорочне и дугорочне. 3

www.мојаевропа.рс

6

Економска монетарна унија 

Краткорочни:

Прихватање

јединствене

валуте

намеће

високе

трошкове конверзије (а треба се и навићи на цене изражене у еврима). 

Дугорочни:

Предавање

монетарног

суверенитета

елиминише

могућност употребе домаћемонетарне политике на националном нивоу да би се стабилизовала национална привреда. 2. Губитак флексибилног девизног курса појачава потребу за другим механизмима, пре свега на тржишту рада. 3. Одсуство одговорности Европске централне банке. То може да буде предност, ако се монетарна политика издвоји из политике, што је до сада мањевише био случај, али постоји и опасност од недостатак легитимности и напетост између националних влада (као представника бирачког тела) и ЕЦБ. 4. Спутавајући ефекти Пакта за раст и стабилност. Циљ је да се ограниче фискални дефицити који су дозвољени националним владама.

1.3.

Значај евра

Значај евра можемо разматрати са позиција великих међународних валута. Постоји седам карактеристика које се морају испунити како би се једна међународно значајном.

валута могла сматрати

4



Прва катактеристика је да валута покрива велику трансакциону област.



Друга је стабилна монетарна политика. Швајцарска, на пример, има стабилну монетарну политику, али малу трансакциону област, тако да швајцарски франак (СФР) никад не може бити валута од међународног значаја.



Трећа особина је недостатак државне контроле. Уколико земља због унутрашњополитичких циљева води краткорочну монетарну политику, тиме доводи у питање стабилност своје валуте и на међународном финансијском тржишту.



Четврта особина је потреба за јаком, централизованом државом. Сједињене Америчке Државе (САД), су јака централизована држава, док Европа није – и

4

Ф. Бергстен, “The Dollar and the Euro”, Foreign Affairs, July-August 1997. p. 8

7

Економска монетарна унија управо то представља потенцијалну слабост евра. Ако земљи прети опасност од немира или рата, њена валута депресира. Али Европа се налази под заштитом САД и време хладног рата је прошло, тако да је овај ризик изузетно низак. 

Пето, све велике међународне валуте у прошлости су имале златну или сребрну подлогу. Евро као нове валута, почиње без златне подршке. Једину гаранцију представља његова тржишна вредност у САД-а и обавезивање ЕЦБ да ће одржавати ценовну стабилност. И поред тога треба имати у виду да земље чланице монетарне уније поседују знатну количину златних резерви - 400 милијарди унца, (САД има 200 милијарди унца), што представља 40% светских резерви злата. Осим тога, земље ЕУ имају суфицит у размени са иностранством од око 450 милиона долара што је 3-4 пута више од резерви САД.



Шеста карактеристика је непромењивост и трајност валуте. Мора постојати вера да ће евро трајати не само наредних десет и двадесет него наредних сто и више година. Уколико овај осећај не постоји нико неће желети да поседује евро обвезнице нити саму монету.



Све ово нас доводи до седме карактеристике – ниске каматне стопе. Велике светске валуте су увек повезане са ниским каматним стопама. Уколико посматрамо различита валутна подручја видећемо да ниједна валута

није никад имала

апсолутну доминацију. У античко доба постојала је римска, грчка и египатска засебна валутна област. Даље, у Средњем веку, постојало је исламско валутно подручје, паганско подручје и хришћанско подручје у Централној Европи. У деветнаестом веку, од 1873-1914, постојао је златни блок, сребрни блок и блок папирних валута. У будућности предвиђају се блокови долара, јена и евра.

1.4.

Еуро и изван ЕМУ

Увођење еура као јединствене и једине валуте 12 држава чланица ЕУ има велико значење и за многе друге земље изван тога простора. Еуро и службено улази у земље које су до тада користиле неку од валута које се повлаче из оптицаја. То су ткз. европске мини државе (Андора, Сан Марино, Монако, Ватикан, Лихтенштајн) или подручја гдје је немачка марка била једино средство плаћања (Црна Гора и Косово). Увођење еура са 8

Економска монетарна унија посебним занимањем су пратиле и остале земље, пре свега оне које су валутним одбором и валутним сидром биле везане за ДЕМ ( БиХ, Бугарска, Естонија), као и тадашњи први кандидати за примање у ЕУ, које су сада већ постале чланице ЕУ (осим Румуније), али не и Монетарне уније (Кипар, Чешка, Естонија, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Словенија, Словачка, Пољска и Румунија). Монетарној унији може приступити било која земља, уколико испуњава усвојене критеријуме за улазак и свакој земљи је остављена могућност избора да ли жели ући у унију, о чему би у већини земаља одлучивали грађани изјашњавањем на референдуму. Не постоје унапред утврђена ограничења везана за коначан број земаља чланица. Еуро има и велику важност за земље изван Европе, посебно САД и Јапан.

2. Критеријуми за улазак у ЕМУ

Према уговору из Мастрихта створени су критеријуми конвергенције које треба да испуне све земље чланице ЕМУ, међу којима су:5 

Инфлација, 1,5пп одступања од просјека три земље ЕУ са најнижом инфлацијом



Буџетски дефицит мањи од 3% од БДП, јавни дуг нижи од 60% БДП



Валуте не смеју девалвирати/ревалвирати изван границе ±15% у односу на валуте других земаља бар две године прије уласка у еуро-зону



Дугорочне каматне стопе не смију одступати више од 2пп у односу на три земље ЕУ са најнижим каматним стопама

Како су одабрани ови критеријуми? Први оријентир је била Немачка и њена стабилна валута, други је била процена колико би земаља могло да испуни тражене критеријуме. Сматрало се да за мање од 7 земаља нема смисла уводити заједничку валуту, па су критеријуми ослабљени како би се осигурао тај број. Критеријуми су више оријентисани на неодређену стабилност у условима стагнантних привреда, него на привреде које динамично расту. Што се тиче дефицита, граница је могла бити и 2%, јер се сматра да је 5

хттп://бс.wикипедиа.прг/wики/Еврппска_мпнетарна_унија

9

Економска монетарна унија 3% висок дефицит, али је преовладала прећутна сагласност политичара о комотнијој јавној потрошњи. За испуњење критеријума означена је 1997. година. Испоставило се да су критеријуми оштри за овакав скуп земаља, иако у суштини нису, па их је велики број земаља једва испунио, а неке су ушле у унију а да их нису испуниле. Након тога земље су морале да наставе да се придржавају тих критеријума. Четири земље су остале изван ЕМУ, а то су: Британија, Шведска, Данска и Грчка. Неке земље су остале изван јер нису испуњавале услове, као Грчка, а неке су остале ван иако их испуњавају, као Британија. У периоду 1996-1998. само је Луксембург све време испуњавао сва четири критеријума, док су близу биле Аустрија, Немачка, Белгија, Британија, Француска, Холандија и Ирска. Пошто је ЕМУ био дио Уговора из Мастрихта, услиједио је процес ратификације у земљама чланицама. Тако је у Данској два пута одржан референдум, а у Француској је исход био једва изнад просте већине. Испуњавање тражених критеријума није био нужан услов за учешће појединих земаља у монетарној унији. Финска, Француска и Луксембург су испуњавале сва четири критеријума, док је преосталим земљама недостајао по један и у свих осам случајева то је био јавни дуг. Прекорачења Белгије и Италије су била огромна, 120% БДП. Прекорачење Њемачке је било незнатно, али је јавни дуг имао тенденцију раста, што је опет било у супротности са захтјевом Комисије да се дозволи прекорачење границе 60% под условом да је у фази опадања. Пошто није био прихваћен њемачки приједлог да финансијске казне за прекорачење дефицита, инфлације и осталих услова буду аутоматске, усвојено је диверзификовано рјешење за буџетски дефицит. Немачка је 2002. имала прекорачење дефицита од 3,5 %, 2003. је било 3,9%, а прекршају су се придружиле Француска, Грчка и Португал. Ниједна земља није кажњена, иако је ММФ опоменуо ЕУ и ЕЦБ због нарушавања монетарне стабилности у еуро-зони. Одсуство казни може допринијети нестабилности еура, иако су министри финансија априла 1997. изјавили да ће свака земља која буде подривала еуро платити казну од 0,5% БДП, што би у случају Њемачке износило 10 милијарди еура.

10

Економска монетарна унија 3. Мотиви за улазак у ЕМУ Мотиви за улазак у ЕМУ се разликују од земље до земље. Теоретичари истичу да је за Немачку она политички корак који одразава дубоко уверење да домаћа стабилност захтева повезаност са Француском. Њеним увођењем, Европа добија немачки монетарни интегритет, а Немачка се утапа у Европу. За Француску, опет, ЕМУ је средство да заштити своје интересе у односу на Немачку и Италију. Џорџ Сорош истиче "да је Француска настојала да створи снажну Унију, како би се спутала увећана Немачка, повећањем степена интеграције. Немају све чланице ЕУ афирмативан став према уласку у ЕМУ. Најпре, Велика Британија се држи гесла "чекати па видети", Данска се одрекла уласка у првом кругу, а Шведска се колеба. Земље нису спремне да се, у корист неког наднационалног органа, одрекну дела суверенитета и права на вођење сопствене монетарне и фискалне политике. Губљењем контроле над новцем држава губи значајан део своје моћи, губи могућност да утиче на привредна кретања, висину каматне стопе, усмеравање финансијских средстава, буџета, обим социјалне помоћи, финансирање војске и

висину пореза, величину полиције и сл. Не треба

заборавити ни извесне неекономске моменте, нпр. национални новац се у многим срединама третира као део националне историје и традиције, значи самим увођењем евра губи се део националног идентитета. Процес стварања ЕМУ прате теоријски спорови о њеној оправданости. Они су најзаступљенији у англосаксонској литератури. 6 

Прва врста критика заснива се на тези да монетарна унија ускраћује предности које у економском прилагођавању има флексибилност девизних курсева (отклања неравнотежу платног биланса и уопште цена између земаља кад су цене нефлексибилне, и омогућава свакој земљи независност у макроекономској политици).



Друга врста критика заснована је на теорији о "оптималном валутном подручију" чијим се зачетником сматра Роберт Мундел. Она истиче да је за ограничење једног валутног подручија битан степен покретљивости

6

чинилаца производње, тј.

М.Фелдстеин, “Доес Еуропе неед а сингле цурренцy?”, Wасхингтон Ецономиц Репортс, УСИС, Белграде, Децембер 9, 1991, п. 7.

11

Економска монетарна унија капитала и радне снаге. Ова покретљивост врши улогу коју има мењање девизног курса, а где она не постоји, и обратно. Бројни критичари из САД оспоравали су економску оправданост ЕМУ. Једна од њих (Мартин Фелстеин, некадашњи предсеник Економског савета Председника САД), истиче да ЕУ не испуњава ни један од услова за јединствену валуту: да су земље које је усвајају изложене сличним шоковима, да је радна снага високо покретљива. 

Гари Бекер (Гаррy Бецкер) из

чикашке школе сматра да су незапосленост и

немогућност коришћења девизних курсева за прилагођавање озбиљни аргументи против ЕМУ. 

Џорџ Сорош такође критикује ЕМУ. Он прихвата да је јединствено тржиште неодрживо без јединствене валуте, али сматра да је "метод за њено увођење погрешан". Под тим подразумева дефинисана мерила која мора да задовољи свака чланица, и календар за то. Истовремено, пре увођења јединствене валуте, сматра Сорош, ЕУ би морала решити питање незапослености. У супротном, она би могла да јој запечати судбину. Да би се евро увео на здравој основи, по њему, ЕУ би требало да примени координирани програм стимулације привредног раста, и истовремено снизи намете за запошљавање, доприносе за социјално осигурање, и скреше јавне расходе.

4. Европска централна банка

Европска централна банка је институција која је надлезна за Европску монетарну политику. Основана је уговором из Мастрихта,којим је и покренут поступак стварања монетарне уније као надградње унутрашњег тржишта ЕУ. Главни разлог њеног оснивања било је стварање монетарне уније с јединственом валутом ,евром. Државе које су ушле у монетарну унију пренеле су овлашћења над монетарном политиком на европски ниво,па је задатак креирања и спровођења заједничке монетарне политике припао Европској централној банци.

Европска централна банка надзире количину новца у оптицају,

управља курсом евра, заједно са централним банкама држава чланица. држи и управља службеним девизним резервама. Главни задатак јој је оцување стабилности цена у зони 12

Економска монетарна унија евра, те и очување куповне моци евра. То подразумева строго контролисање инфлације тј. да годишње повећање цена буде мање од 2%.Европска централна банка то постиже на 2 начина:контролом количине новца у оптицају, праћењем кретања цена, и проценом ризика у односу на стабилност цена у еврозони. Контролисање количине новца утиче између осталог и на одређивање висине камате у еврозони. Европска централна банка управља монетарном унијом у сарадњи са националним централним банкама у оквиру Европског система централних банака,у којем уз њу суделују и централне банке држава чланица еурозоне.На основу уговора о ЕЗ гарантује се независност монетарне власти. Институције ЕУ и државачланица морају поштовати то начело и не смеју ни на који начин утицати на Европску

централну

банку,као

ни

на

националне

централне

банке.

Европска централна банка има 3 тела : 

Управни одбор,



Изврсни одбор и



Општи савет.

Управни одбор је највише тело Банке. Чине га 6 чланова Изврсног одбора И гувернери националних централних банака еврозоне. Њиме председава председник Европске централне банке. Главни му је задатак дефинисање монетарне политике у еврозони, посебно одређивање висине камате под којима комерцијалне банке могу прибавити новац од Европске централне банке. Изврсни одбор чине председник и потпредседник Европске централне банке и још 4 члана којеједногласно именују председници или премијери еврозоне.

13

Економска монетарна унија Закључак Евро је име нове европске валуте. Он омогућава лакше упоређивање цена, нова валута ствара стабилно окружење за пословање, стимулише раст и конкурентност. Једанаест земаља Европске уније (Белгија, Немачка, Шпанија, Француска, Ирска, Италија, Луксембург, Холандија, Аустрија, Португалија и Финска) су усвојиле евро као јединствену валуту 1. јануара 1999. године. На исти датум утврђена је и стопа конверзије између евра и националних валута. Од 1. јануара 2001. године Грчка постаје члан евро зоне. Током овог периода евро се користи као електронски новац за трансфере, плаћања кредитним картицама и сл. Евро, у виду папирног и кованог новца, је ушао у промет 1. јануара 2002. године. После овог датума могуће је вршити плаћања са евром у било којој земљи Евроленда. Европска монетарна унија (ЕМУ) означава јединствену монетарну политику унутар јединственог економског простора и према томе представља логичну допуну до јединственог тржишта. Једини субјект креирања и контролор новчане масе је Европска централна банка (ЕЦБ). Предности јединствене валуте су велике. Једна валута на територији 12 земаља значи да путници више немају потребу да врше конверзију приликом уласка у сваку земљу посебно, нити да при томе плаћају стопу конверзије. За предузећа и потрошаче то значи да више не постоји неизвесност по којој цени ће се роба купити односно продати. Уколико су цене робе и услуга изражене у истој валути, сама валута ће јачати уједно доприносећи просперитету целе ЕУ. На овај начин, увођење јединствене валуте ће јачати економски развој и повећати запосленост. Монетарна унија је

један

историјски

подухват:

образована

је

једна

широка

валутна

област,

која обухвата одређени број високо напредних индустријских земаља, које су по традицији љубоморно чувале своју независностЧврст институционални оквир, оличен кроз ЕСЦБ, као јединог овлашћеног и одговорног органа у вођењу монетарне полтике, је добра основа стабилности настале интеграције.Идеја о монетарној унији јавила се јос седамдесетих година двадесетог века, неоспорно указујући на жељу за продубљивањем интеграције. Да ли би њено постојање могло довести и до продубљивања политичке интеграције, све до стварања државе као јединственог ауторитета који би стајао иза јединствене валуте, остаје да покаже време.

14

Економска монетарна унија

Литература 

М. Зиројевић, С. Јелисава, ЕВРОПСКА МОНЕТАРНА УНИЈА И ЕВРО, Центар за европске интеграције, Београд, 2010 год



http://ec.europa.eu



www.mojaevropa.rs



Ф. Бергстен, “The Dollar and the Euro”, Foreign Affairs, July-August 1997. p. 8



http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_monetarna_unija



М. Фелдстеин, “Does Europe need a single currency?”, Washington Economic Reports, USIS, Belgrade, December 9, 1991, p. 7.



http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_monetarna_unija

15