Evropa i Zapadni Balkan Posle Velikog Prosirenja

April 9, 2017 | Author: NikolaT | Category: N/A

Short Description

International Politics...

Description

Европа и западни Балкан после великог проширења Уредник Слободан Г. Марковић

Europe and the Western Balkans after the Big Enlargement Editor Slobodan G. Markovich

IES

Evropa i zapadni Balkan posle velikog pro{irewa Europe and the Western Balkans after the Big Enlargement

EVROPA I ZAPADNI BALKAN POSLE VELIKOG PRO[IREWA EUROPE AND THE WESTERN BALKANS AFTER THE BIG ENLARGEMENT Izdava~/Publisher Institut za evropske studije, Beograd Institute for European Studies, Belgrade Za izdava~a/For the publisher Dragan Laki}evi} Dragan Lakicevic Urednik/Editor Slobodan G. Markovi} Slobodan G. Markovich

ISBN 86-82057-34-4 Tira`/Circulation 400 primeraka 400 copies Priprema i {tampa/Lay out and print Dosije, Beograd Dosije, Belgrade

Objavqivawe ovog zbornika podrào je Luksembur{ki institut za evropske i me|unarodne studije The publication of this Collection has been supported by the Luxembourg Institute for European and International Studies

EVROPA I ZAPADNI BALKAN POSLE VELIKOG PRO[IREWA ------------« EUROPE AND THE WESTERN BALKANS AFTER THE BIG ENLARGEMENT

Beograd • 2005 • Belgrade

Evropa i zapadni Balkan nakon velikog pro{irewa Sadràj

SADR@AJ Slobodan G. Markovi}, Uvod: Pro{irewe EU i ,,zapadni Balkan’’ kao stara periferija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9

Slobodan G. Markovich, Introduction: EU Enlargement and ,,the Western Balkans’’ as an Old Periphery. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

18

I Evropska unija posle pro{irewa Mi{a \urkovi}, Kriza evropske konstitucionalizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . .

29

Slobodan G. Markovi}, Evroskepticizam posle velikog pro{irewa Evropske unije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

53

Boò Stojanovi}, Trì{ta rada Evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

67

Radmila Nakarada, Evropska unija i globalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

109

II Srbija i zapadni Balkan posle pro{irewa Miroslav Prokopijevi}, Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana . . . . . . . . . . . . . . . .

133

Dragan Laki}evi}, Prikqu~ewe Evropskoj uniji -- izazov zakonodavnim institucijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

165

\uro Kova~evi}, Pred izazovom evroatlantskih integracija. . . . . . . . . . . . . .

181

III Pravna pitawa u savremenoj Evropi Zorica Radovi}, Koalicije politi~kih stranaka -- koalicione vlade. . . . . .

203

5

Sadràj

Zoran Skopqak, Kontrola koncentracije preduze}a u EU nakon 1. maja 2004. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

217

Adrijan Pabst/ Adrian Pabst, Report from the International Summer Seminar ,,The European Union: 2005 and beyond’’ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

229

[Izve{taj sa Me|unarodnog letweg seminara ,,Evropska unija: 2005 i kasnije‘‘] Bibliografija radova kori{}enih u Zborniku . . . . . . . . . . .

6

243

Contents

CONTENTS Slobodan G. Markovich, Introduction: EU Enlargement and ,,the Western Balkans’’ as an Old Periphery (in Serbian and English) . . . . . . . . . . . . . . . . . .

18

I The European Union after the Enlargement Misa Djurkovic, The Crisis of European Constitutionalisation (In Serbian with a summary in English) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

29

Slobodan G. Markovich, Euro-scepticism after the Big Enlargement (In Serbian with a summary in English) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

53

Bozo Stojanovic, Labour Markets of the European Union after the Enlargement: Status and Perspectives (In Serbian with a summary in English). . .

67

Radmila Nakarada, The European Union and Globalisation (In Serbian with a summary in English) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

109

II Serbia and the Western Balkans after the Enlargement Miroslav Prokopijevic, The European Union and the countries of the Western Balkans (In Serbian with a summary in English) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

133

Dragan Lakicevic, EU Accession of Serbia and Montenegro: A Challenge to Legislative Institutions (In Serbian with a summary in English) . . .

165

Djuro Kovacevic, Facing the Challenges of Euro-Atlantic Integrations (In Serbian with a summary in English) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

181

III Legal Issues in Contemporary Europe Zorica Radovic, Coalitions of Political Parties -- Coalition Governments (In Serbian with a summary in English) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

203

7

Contents

Zoran Skopljak, Merger Control Regulation in the EU after 1 May 2004 (In Serbian with a summary in English) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

217

Adrian Pabst, Report from the International Summer Seminar ,,The European Union: 2005 and beyond’’ (in English) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

229

Bibliography . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

243

8

Uvod: EU dr Slobodan G.Pro{irewe Markovi}

i ,,zapadni Balkan’’Slobodan kao staraG.periferija Markovi}

UVOD Pro{irewe EU i ,,zapadni Balkan’’ kao stara periferija Dosada najve}e pro{irewe Evropske unije koje se dogodilo 1. maja 2004, uvelo je deset novih zemaqa u EU od kojih su osam biv{e komunisti~ke zemqe, a sedam od wih su se nalazile sa druge strane ,,gvozdene zavese’’. Za novoprido{le biv{e komunisti~ke ~lanice ulazak u Uniju zna~i konsolidaciju demokratije, politi~ku stabilnost, kao i mogu}nost daqeg ekonomskog razvoja. Ove zemqe svakako vide ulazak u Uniju i kao poku{aj bekstva sa ekonomske poluperiferije Evrope. Problem je {to se pro{irewe dogodilo u trenutku kada je u evropskoj petnaestorici po~ela da se ocrtava velika kriza koja pokazuje vi{e nego ikad da su institucije Unije izgubile kontakt sa gra|anima, da postoji kriza legitimnosti Unije, da poverewe u evropsku ideju sve vi{e opada. Brz ekonomski razvoj kojima teè nove ~lanice ve} duè vremena nije stvarnost Evropske unije. To sve dovodi do novog postavqawa pitawa o identitetu Evrope, ali i do obnavqawa stare dileme da li Unija treba da bude politi~ki ili ekonomski savez, i da li Unija treba da se u budu}nosti prevashodno {iri geografski, ili da se produbquje politi~ki. [ta pro{irewe zna~i za one zemqe jugoisto~ne Evrope koje su ostale izvan, a koje su ekonomski jo{ zaostalije od osam biv{ih komunisti~kih zemaqa koje su se pridruìle Uniji? Sa izuzetkom Slovenije, ~iji je balkanski identitet, uvek bio sporan, nijedna balkanska zemqa nije obuhva}ena velikim pro{irewem. Ipak, dve balkanske zemqe, Bugarska i Rumunija, nalaze se na jedan korak od ~lanstva u Uniji, i o~ekuje se da }e ovo naredno pro{irewe da se dogodi 2007. ili 2008. Pored toga nakon {to su, 2005, Hrvatskoj odobreni pregovori o ~lanstvu predvi|a se da bi ona mogla da se pridruì Uniji do 2010. Nakon toga na Balkanu }e ostati jedna crna rupa u novim granicama ,,civilizovane’’ Evrope. Zaokruèna Unija od Skandinavije do Krita, ima}e jedno ostrvo siroma{tva u sredini koje su sami zvani~nici Unije krstili imenom ,,zapadni Balkan’’. Ovu oblast ~ine Srbija i Crna Gora,

9

Slobodan G. Markovi}

Albanija, Makedonija i Bosna i Hercegovina, dok Hrvatska polako napu{ta ovu neèqenu grupu. Negativni zapadni pogledi na Balkan bili su deo vi{e studija, u kojima se preteralo sa svo|ewem celog zapadnog pogleda na Balkansko poluostrvu na ,,diskurs balkanizma’’, tj. na zapadni misaoni tok koji u Balkanu vidi izvor nestabilnosti i ratova, a koji Balkance posmatra kao krvoèdne i primitivne.1 Ipak, te{ko je opovrgnuti ~iwenicu da je imix Balkana bio i ostao prete`no, mada nikako i iskqu~ivo, lo{ na Zapadu, posebno tokom devedesetih. Kako onda, u tom kontekstu, treba da tuma~imo apelativ ,,zapadni Balkan’’ stvoren u Briselu? U dinamici evropskih integracija u jugoisto~noj Evropi uo~qiva je jedna pravilnost: kako se koja dràva ovog regiona pribliì Uniji tako ona prestaje da se smatra delom Balkana. Tako ostanak u zapadnom ozna~iocu ,,Balkan’’ upu}uje na neuspeh elita da izvedu zemqu iz ovog ocrwenog predela, tj. zna~i da su ove zemqe ostale na dnu evropskih integracija u odnosu na svoje susede. Britanski poku{aj, sredinom devedesetih, sa nazivom isto~ni Jadran (Eastern Adriatic), za zemqe bi{e Jugoslavije je, na àlost, propao. Sada su jedino one ostale deo Balkana. Ispada da se ono {to je geografski poznato kao Balkansko poluostrvo sada deli na tri politi~ko-kulturne celine: ~lanice EU (Gr~ka i Slovenija), zemqe jugoisto~ne Evrope (Bugarska i Rumunija, mo`da i Hrvatska), i ,,zemqe zapadnog Balkana’’. Suàvawem pojma ,,zapadnog Balkana’’ ovaj }e naziv sve vi{e da ima derogativnu notu. Zato bi oznaka neke zemqe da je na ,,zapadnom Balkanu’’ mogla uskoro da postane ne opis ve} i presuda. Presuda koja glasi da su preostale zemqe ostavqene barem za jo{ jedno desetle}e izvan novih mapiranih granica evropske civilizacije. Ako wihov imix ostane onako lo{ kakav je sada, i ako ih gra|ani EU budu doìveli kao pretwu svojim vrednostima, onda ovaj vagon moè vrlo lako da na odre|enoj stanici bude preusmeren. Referendumi ~lanica EU bi lako mogli da budu na~in da se ovaj voz, na putu 1

10

v. Maria Todorova, Imagining the Balkans (Oxford: Oxford University Press, 1995); Vesna Goldsworthy, Inventing Ruritania. The Imperialism of the Imagination (New Haven and London: Yale University Press, 1998); Vesna Goldsworthy, ,,The last Stop on the Orient Express’’, Balkanologie, III (2) (1999); Steven K. Pavlowitch, ,,Europe and the Balkans in a Historical Perspective, 1804--1945’’, Journal of Southern Europe and the Balkans, vol. 2, No. 2 (2000); cf. Misha Glenny, ,,Only in the Balkans’’, London Review of Books, vol. 21, No. 9 (1999).

Uvod: Pro{irewe EU i ,,zapadni Balkan’’ kao stara periferija

prema EU, preusmeri. îwenica da su diplomate i intelektualne elite sa ,,zapadnog Balkana’’ prihvatile ovakvu kategorizaciju, bez bilo kakvog otpora, svedo~i o tome da nisu u stawu da se makar siboli~ki odvoje od periferije. Istine radi, po ekonomskoj stvarnosti, zapadni Balkan se i ne moè odrediti druga~ije nego kao evropska ekonomska periferija (izuzimaju}i Hrvatsku koja pripada poluperiferiji). Ako je centralna Evropa poluperiferija Evrope, onda je Balkan, a posebno tzv. zapadni Balkan, svakako potpuna ekonomska periferija Evrope. Osam zemaqa jugoisto~ne Evrope su imale 2001 BDP po glavi stanovnika koji je ~inio oko 35% istoga u centralnoj Evropi.2 To pokazuje da su biv{e komunisit~ke zemqe jugoisto~ne Evrope, po~etkom XXI veka, u mnogo gorem poloàju u odnosu na centralnu Evropu nego {to su bile u prvoj polovini XX veka. Tako je BNP Jugoslavije, Bugarske i Rumunije ~inio oko 30% britanskog BNP-a, u periodu izme|u dva svetska rata, i oko polovine austrijskog.3 Jugoisto~na Evropa se tada nalazila u odnosu na zapadnu u istom odnosu u kojem je sada centralna Evropa prema zapadnoj. To zna~i da su navedene zemqe jugoisto~ne Evrope od periferije u odnosu na zapadnu Evropu postale donekle i periferija u odnosu na centralnu Evropu, tokom proteklih pedesetak godina. Tako su sada zemqe EU podeqene na dve grupe: 1. bogato jezgro koje ~ini EU--13 (EU--15, bez Gr~ke i Portugala), 2. poluperiferiju koju ~ine zemqe centralne Evrope, kao i Gr~ka i Portugal. Ovome treba dodati i tre}u grupu koju ~ine kandidati i budu}i kandidati, a koja se mora ozna~iti kao periferija. Ovu grupu ~ine zemqe zapadnog Balkana, Rumunija i Bugarska. Da tre}a grupa ima periferan status i u odnosu na drugu pokazuje ~iwenica da su dve zemqe iz druge grupe, Gr~ka i Slovenija, me|u glavnim stranim investitorima u zemqe jugoisto~ne Evrope. Velikim pro{irewem Unija je ukqu~ila zemqe poluperiferije u svoje okvire, a zemqe periferije (Bugarsku i Rumuniju) ostavila da i daqe ~ekaju. 2 3

Vladimir Gligorov, ,,Uporedna tranzicija’’, Evropski forum (februar 2003), br. 2, str. 5. Slobodan G. Markovich, ,,The Political and Economic Heritage of Modern Serbia: Two Centuries of Convergence or Divergence between Serbia and Western Europe’’, in S. Markovich, V. Pavlovic and E. B. Weaver, Challenges to New Democracies in the Balkans (Belgrade: Cigoja Press, 2004), p. 105.

11

Slobodan G. Markovi}

Da bi zemqe centralne i jugoisto~ne Evrope dostigle ekonomski nivo sada{wih 15 ~lanica EU potrebno je da proteknu desetle}a. Po optimisti~kom scenariju, koji je malo verovatan, a koji pretpostavqa postojani prose~an rast od 3,8% za nove ~lanice EU iz centralne Evrope, zemqama centralne Evrope bi}e potreban slede}i broj godina da dostignu nivo evropske petnaestorke: Sloveniji i Estoniji 31 godina, Letoniji 34 godine, ê{koj 39 godina. Zemqe JIE su u jo{ gorem poloàju. Po istom scenariju Bugarskoj }e biti potrebno 63 godine, a Rumuniji ~ak 80 godina.4 Pri tome ove brojke po~ivaju na BDP-u izraènom u paritetu kupovne mo}i, a ako bi se uzeo stvaran BDP sve gore navedene godine dobile bi jo{ po vi{e desetle}a. Za ocewivawe koliko }e Srbiji biti potrebno da dostigne prosek EU--15 najboqe je uporediti podatke za Rumuniju i Bugarsku. Geografsko mapirawe sa politi~kim konotacijama ve} je dugo prisutan fenomen u zapadnom osmi{qavawu sveta. Sa izrazom zapadni Balkan ponovila se jedna ranija nelogi~nost u zapadnom osmi{qavawu isto~nog Sredozemqa. Po~etkom XX veka za anglosaksonce Istok se sastojao iz tri dela: Bliski Istok -Near(er) East (koji je obuhvatao podru~je Otomanskog carstva), Sredwi Istok -- Middle East (koji je obuhvatao podru~je Indije), i Daleki Istok -- Far East (koji je obuhvatao Kinu).5 Nestankom Otomanskog carstva i uvo|ewem izraza Balkan i jugoisto~na Evropa nastavio je da postoji Sredwi Istok, ali vi{e nije bilo jasno u odnosu na {ta je on sredina, jer je polako nestajao izraz Bliski Istok. Kako prime}uje Roderik Dejvison, Wu Jork Tajms je, 1956, uprili~io miran pogreb izrazu Bliski Istok: ,,Sredwem Istoku (Middle East) se sada (od 1. novembra 1956) daje prednost u upotrebi, u odnosu na Bliski Istok (Near East) da bismo se prilagodili promeni i uobi~ajnoj upotrebi.’’6 Nestankom Bliskog Istoka Sredwi Istok postao je sredina ni~emu. Sli~no je i sa izrazom zapadni Balkan. Ako Rumunija sebe defini{e kao centralnu Evropu, a Bugarska se sve mawe defini{e kao Balkan, i ako Brisel odre|uje ove dve zemqe kao delove jugoisto~ne Evrope, onda se postavqa pitawe u odnosu na {ta je zapadni Balkan 4 5 6

12

,,Evropa u brojkama’’, Evropski forum (Avgust-septembar 2003), br. 8--9, str. 15. Roderic H. Davison, ,,Where is the Middle East’’, Foreign Affairs, vol. 38, No. 4 (July 1960), p. 668. R. Davison, op. cit., str. 673.

Uvod: Pro{irewe EU i ,,zapadni Balkan’’ kao stara periferija

zapadan? On je zapad bez istoka, severa i juga. O~igledno je da su Ratovi za jugoslovensko nasle|e, potowe krize, i siroma{tvo, ostavili biv{u Jugoslaviju i Albaniju sa ozna~iva~em koji nosi jak negativan prizvuk. U svakom slu~aju zemqe zapadnog Balkana, nakon velikog pro{irewa postale su politi~ki i ekonomski okruène Evropskom unijom. Sa izuzetkom Bosne i Hercegovine sve dràve zapadnog Balkana sada se grani~e sa makar jednom ~lanicom EU. U takvim okolnostima proces pro{irewa predstavqa nau~ni i prakti~ni izazov za sve one koji se bave evropskim integracijama. Izlaze}i u susret ovom izazovu Luksembur{ki institut za evropske i me|unarodne studije i Institut za evropske studije iz Beograda organizovali su letwi seminar ,,Evropska unija: 2005. i kasnije’’ (,,The European Union: 2005 and beyond‘‘) u Kotoru od 13. do 16. jula 2005. Bila je to prilika da se nakon veoma burnih doga|aja pri kraju Luksembur{kog predsedavawa u EU sagleda kuda Unija ide. Predava~i su bili istaknuti sru~waci iz Luksemburga i Beograda, a polaznici mladi nau~ni radnici iz jugoisto~ne Evrope koji se bave pitawima evropskih integracija. Izve{taj sa ovog seminara pripremio je saradnik Luksembur{kog instituta, Adrijan Pabst, i on ~ini zavr{no poglavqe ovog Zbornika. Podstaknuti ovim seminarom, dosada{wom dinamikom pro{irewa EU i krizom oko Ustava EU, Institut za evropske studije je odlu~io da objavi poseban Zbornik koji }e se pozabaviti ovim va`nim pitawima. Zbornik radova ,,Evropa i zapadni Balkan posle velikog pro{irewa’’ obuhvata devet radova podeqenih u tri tematske celine. U prvoj tematskoj celini naslovqenoj ,,Evropska unija posle pro{irewa’’ ~etiri saradnika Instituta poku{ali su da daju odgovore na pitawa koliko je duboka kriza evropskog konstitucionalizma, za{to raste evroskepticizam, kakvo je stawe i budu}nost trì{ta rada u Uniji, i da li }e EU postati ,,obi~na’’ velika sila ili }e inicirati novi tip globalizacije. Prva dva rada ukazuju na dramati~ni raskorak izme|u planova evrofilskih elita i stanovni{tva koje ne prihvata nametnuti tempo evropskih integracija. Dr Mi{a \urkovi} u radu naslovqenom ,,Kriza evropske konstitucionalizacije’’ ukazuje da EU poput Britanije ,,ima svoj ìvi Ustav’’ rasut u nizu akata. Zato konstitucionalizam Unije treba posmatrati odvojeno od rasprava i ishoda usvaja-

13

Slobodan G. Markovi}

wa predloènog Ustava. U analizi razloga koji su doveli do propasti usvajawa Ustava on isti~e da je EU ,,projekat evropske elite a ne evropskog naroda’’. \urkovi} zakqu~uje da je u ovom trenutku Ugovor iz Nice ,,najvi{e {to Evropa moè da podnese za jo{ jedno duè vreme’’. U narednom tekstu dr Slobodan G. Markovi} bavi se temom ,,Evroskepticizam nakon velikog pro{irewa Evropske unije’’. Evroskepticizam osamdesetih oslabio je odlaskom Margaret Ta~er {to je podstaklo nerealne planove evrofederalista tokom devedesetih. Uporedo sa ja~awem ideja da EU treba sve vi{e da bude politi~ki savez, slabila je podr{ka za EU me|u gra|anima. Ako je 1990. na 10 evrofila dolazio jedan evroskeptik, taj odnose se dosta promenio do 2004, tako da je na jedva tri evrofila dolazio jedan evroskeptik. Referendumi u Holandiji i Francuskoj su otkrili nesrazmeru izme|u èqa federalisti~kih elita i opredeqewa bira~a. Markovi} veruje da bi evroskepticizam mogao u bud}nosti da postane zna~ajna politi~ka snaga ako se ne bude razvijao u pravcu politi~kog ekstremizma. Naredna dva teksta na poptuno suprotne na~ine gledaju na globalizaciju. Prvi tekst upozorava da ako se EU ne prilagodi globalizaciji i ne odustane od dràve blagostawa nastavi}e da se daqe ekonomski relativizuje. Drugi, naprotiv, zagovara suprotnu tezu po kojoj EU treba da se suprotstavi neoliberlanoj paradigmi i da inicira neku vrstu socijaldemokratske globalizacije. U tekstu ,,Trì{ta rada Evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive’’, dr Boò Stojanovi} analizira odluku Evropske komisije da dozvoli prelazan period od najduè sedam godina tokom kojih je starim ~lanicama EU omogu}eno da za deo novih ~lanica suspenduju jedno od osnovnih na~ela EU slobodnu razmenu radnika. Suprotno dramati~nim procenama ocewuje se da iz EU--12 ne}e do}i do ve}eg priliva u EU--15. Procene se kre}u ispod 2 miliona, i to tokom deset godina nakon ukidawa prepreka. S druge strane, u EU je potrebno otvoriti 15 miliona radnih mesta do 2010. Pri tome stare ~lanice moraju da uvoze 1,5 milion radnika godi{we da bi odràle postoje}i nivo radno sposobnog stanovni{tva. Stojanovi} smatra da je zabrana prijema radnika iz novoprimqenih dràva pogre{na odluka zasnovana na politi~kim motivima. Ona ne}e re{iti probleme zapo{qavawa u EU--15. On se zalaè za ekonomsku liberalizaciju EU i wenog trì{ta rada. Zemqe koje su se zatvarale sporije su napredovale

14

Uvod: Pro{irewe EU i ,,zapadni Balkan’’ kao stara periferija

od onih koje su bile otvorene. Zato ,,ukqu~ivawe u svetsku privredu i izlagawe svetskoj konkurenciji predstavqa neminovnost i nema razumnu alternativu.’’ Prema fleksibilnosti trì{ta rada na vrhu su SAD, a na dnu Nema~ka i Francuska. Ovakvo stawe zahteva promene u EU: Fleksibilnost zahteva i globalizacija koja ne trpi visoku za{ti}enost radnika, i zahteva dinami~no preduzenti{tvo. Stojanovi} vidi globalizaciju kao proces koji poja~ava takmi~ewe i u kome oni koji nisu fleksibilni gube. Zato zakqu~uje: ,,da bi se preduzetni{tvo podstaklo potreban je vi{i stepen ekonomskih sloboda (deregulacija), to jest neophodno je da svi sektori budu izloèni sna`nijoj konkurenciji. Realizacija ovih mera podrazumeva i sasvim druga~ije pozicionirawe dràve i jednu novu ,,privrednu filozofiju’’ -- razgradwu dràve blagostawa.’’ Nasurot ovom shvatawu, prof. dr Radmila Nakrada u tekstu ,,Evropska unija i globalizacija’’ smatra da je Evropska unija poqe intenzivne globalizacije, ali i poqe socijalnog kapitalizma koje pruà otpor neoliberalnom obliku globalizacije. ,,Ne’’ na referendumima u Francuskoj i Holandiji bilo je ,,ne’’ liberalnoj globalizaciji. Po woj socijalni model EU je differentia specifica evropskog kapitalizma. Socijalne posledice liberalnog kapitalizma danas dobijaju dramati~ne posledice. Zato se predlaè ,,uzdizawe evropskog socijademokratskog modela na globalni nivo.’’ Pored toga ona vidi sr` EU u wenoj mirovnoj ulozi. S druge strane, Nakarada priznaje da je globalna uloga EU ograni~ena unutra{wim podelama na atlantiste i Evropejce. Ona upozorava: ,,Pred Evropom stoji izbor izme|u daqe negativne integracije, integracije samo na principima mo}i i novca, ili pozitivne, koja podrazumeva produbqivawe nadnacionalne demokratije i solidarnosti.’’ Nakarada smatra da bi bilo iluzorno da EU poku{a da kopira NATO, i priznaje da je vojna mo} SAD nedosti`na. EU bi trebalo da na|e drugu mogu}nost. ,,Put wene mo}i leì u drugom pravcu -- u rehabilitaciji EU kao mirovnog projekta, kao civilne velesile’’. Umesto da tro{i novac na sopstvene snage EU treba da ja~a UN. ,,Wena globalna uloga po~iva na uspostavqawu ravnoteè izme|u socijalnog i ekonomskog, civilnog i vojnog partnerstva sa SAD i multilateralizma’’, zakqu~uje Nakarada. U drugom delu Zbornika naslovqenom ,,Srbija i (zapadni) Balkan posle pro{irewa’’, trojica autora na kriti~ki na~in sagledavaju napredak evropskih integracija u Srbiji i na Balkanu. Dr Miroslav Prokopijevi} u tekstu ,,Evropska unija i zemqe

15

Slobodan G. Markovi}

zapadnog Balkana’’ najpre daje pregled dokle su napredovale zemqe JIE u procesima evropskih integracija. Pri analizi pripremqenosti pojedinih zemaqa za ~lanstvo Prokopijevi} polazi od toga da netrì{ni fondovi kao {to su MMF, SB, EBRD i EIB nisu odgovorni nikome i da zato ~esto daju proizvoqne ocene. On daje prednost istraìvawima privatnih fondacija: Instituta Frejzer i Fondacije Heritix. On smatra da je za zemqe zapadnog Balkana, u periodu pre eventualnog pristupawa EU, racionalnije da unapre|uju ekonomske slobode i vladavinu prava, i da razvijaju privredu, a da sa usvajawem regulative EU po~nu tek po{to ulazak u Uniju bude izvestan. Prokopijevi} smatra da je ulazak u Uniju za zemqe JIE od kqu~nog zna~aja ako se proceni da ne mogu druga~ije da prevazi|u svoje te{ko}e. Po{to nije izvesno kakav }e biti daqi tempo pro{irewa, one mogu da imaju i plan B, a on se sastoji u tome da slede savete Adma Smita, tj. da neguju ,,mir, niske poreze i podno{qivu deobu pravde’’. Dr Dragan Laki}evi} u radu naslovqenom ,,Prikqu~ewe Evropskoj uniji -- izazov zakonodavnim institucijama’’ ukazuje na rezultate projekta pomo}i parlamentima u SiCG koji je organizovala Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori tokom 2003. Projekat je pokazao da parlamenti nisu spremni za obiman rad u usagla{avawu doma}eg zakonodavstva sa acquis communautaire-om. Zato je potebno ja~awe kapaciteta parlamenata u SiCG kroz obuke poslanika. Pored toga dr Laki}evi} je na vi{e mesta ukazao na nefunkcionalnost sada{weg ustavnog modela Dràvne zajednice SiCG. U ~lanku naslovqenom ,,Pred izazovom evroatlantskih integracija’’ dr \uro Kova~evi} kriti~ki preispituje dosada{wi odnos srpskih elita prema Zapadu i prema modernizaciji kao obliku evropeizacije u posledwih dve stotine godina. On se zalaè za {to brze ukqu~ivawe Srbije u evropske integracije koje vidi kao razvojnu mogu}nost i kao dobar sistem unutra{we i spoqne bezbednosti. On skre}e pa`wu da mali narodi moraju da budu realni u svojim procenana, i zalaè se za integraciju Srbije u strukture NATO-a. U tom smislu on smatra da Srbija mora da ima dobre odnose i sa vode}om silom sveta SAD. ,,Zastupati nacionalne interese zna~i biti u dobrim i plodotvornim odnosima sa takvom silom... Biti u dobrim odnosima sa SAD zna~i i pro{irivati prostore pristupa evropskim integracijama i kolektivnim bezbednosnim strukturama.’’ U posledwem delu zbornika naslovqnom ,,Pravna pitawa u savremenoj Evropi’’, razmatraju se dva pravna pitawa va`na za EU.

16

Uvod: Pro{irewe EU i ,,zapadni Balkan’’ kao stara periferija

,,Koalicije politi~kih stranaka -- koalicione vlade’’ je naslov rada dr Zorice Radovi}. Koalicione vlade su deo svakida{wice zemaqa EU u kojima je nakon Drugog svetskog rata obrazovano vi{e stotina ovakvih vlada. Ali, ovakve vlade donose i pravne probleme. Jedan takav problem koji proisti~e iz koalicionog sporazuma doveo je do velike parlamentarne krize u Srbiji, 2002, kada je oduzet mandat poslanicima DSS. Analiziraju}i razne pravne nedoumice oko karaktera koalicionih sporazuma, na osnovu iskustva zemaqa EU i Izraela, dr Radovi} nastoji da na|e ravnoteù izme|u potrebe da se za{titi sloboda politi~kog delovawa i potrebe da se spre~i zloupotreba ovakve slobode pri sklapawu koalicionih sporazuma. Ona smatra da treba da ostane potpuna sloboda pri sklapawu ovih sporazuma osim ograni~ewa utvr|enih ustavom i zakonom. Da bi se spre~ile zloupotrebe dr Radovi} predlaè da se utvrdi obaveza javnog objavqivawa sadrìne koalicionih sporazma, kako predizbornih tako i postizbornih. Posledwi rad u Zboriku naslovqen je ,,Kontrola koncentracije preduze}a u EU nakon 1. maja 2004. godine’’. U wemu Zoran Skopqak analizira promene u ovom domenu koje su nastupile uporedo sa pro{irewem EU i ocewuje da }e on ve} postoje}u dobru kontrolu koncentracije preduze}a u EU popraviti u pojedinostima. Na kraju rada on, tako|e, analizira Zakon o za{titi konkurencije Republike Srbije.

17

Slobodan Introduction: G. Markovich EU Enlargement

and ‘‘The Western Balkans’’ Slobodan as an Old G. Markovich Periphery

INTRODUCTION EU Enlargement and ‘‘the Western Balkans’’ as an Old Periphery The biggest EU enlargement that took place on May 1, 2004, brought ten new member states to the EU, eight of which were ex-communist countries, and seven of them from the other side of the ‘‘iron curtain’’. For ex-communist newcomers accession to the Union means consolidation of democracy, political stability and a possibility for further economic development. These countries view their accession as an opportunity to escape from economic semi-periphery of Europe. The problem is that the big enlargement runs parallel with the development of a crisis in the EU demonstrating more than ever that the institutions of the Union have lost proper contact with their citizens, and that there has come to be a crisis of legitimacy in the Union followed by a growing increase of euro-scepticism. The rapid economic growth so much wanted by the new members has not been a reality in the EU--15 for quite a long time. This all has brought back the question of the identity of Europe, but it also opened up an old dilemma: should the EU become a political or remain an economic union, or in other words should the Union go deeper or wider. What does the enlargement mean for those countries of South-East Europe that have been left behind? These are the countries that demonstrate even higher economic gap in comparison with Western Europe than those who just joined the Union. With the exception of Slovenia whose Balkan identity has always been dubious, not a single Balkan country has been admitted to the EU in the big enlargement. Yet two Balkan countries are very near to entry. It is expected that Bulgaria and Romania could join the EU in 2007 or 2008. Since accession negotiations were granted to Croatia in 2005, she might also join the EU until 2010. After that South-East Europe will contain a black hole within the new ‘‘civilised’’ Europe. It is plausible to anticipate that a Union stretching from Scandinavia to Crete would contain, in around 2010, a small island of underdevelopment in the middle, the island ominously baptised by EU officials with the name ‘‘the Western Balkans’’. This area consists of Serbia and Montenegro, Albania, (FYR) Macedonia and Bosnia and Herzegovina, while Croatia slowly leaves this group behind.

18

Introduction: EU Enlargement and ‘‘The Western Balkans’’ as an Old Periphery

Negative Western views of the Balkans have been the subject of many studies in which Western perceptions of the Balkan Peninsula in the last two centuries have been analysed and through an over-exaggeration reduced to the ‘‘discourse of balkanism’’. This discourse represents a stream in Western representation that sees the Balkans as a source of instability and wars, while viewing its citizens as bloodthirsty and primitive.1 It is indeed hard to deny that the image of the Balkans has been dominantly, although not at all exclusively negative in the West, particularly in 1990s. How then should one interpret, within this context, the Western appellation ‘‘the Western Balkans’’ that has been designed in Brussels? The dynamics of European integration in South-East Europe reveal a general rule: the closer a country of this region is to entering the Union the less likely it is that it will consider itself as a part of the Balkans. Thus, for a country to remain in the Western signifier ‘‘the Balkans’’ suggests a failure of its elites to take that country out of this denigrated region, and also means that that country has remained at the bottom of European integration in comparison to its neighbours. A British effort from the mid 1990s to introduce a new name, the Eastern Adriatic, for the countries of ex-Yugoslavia and Albania, sadly failed. Now only these countries have remained a part of a Balkans. It turns out that what geographically is known as the Balkan Peninsula in now divided in three political and cultural areas: 1. the EU member states (Greece and Slovenia); 2. the countries of South-East Europe (Bulgaria and Romania, and soon to be expected Croatia); and 3. the countries of ‘‘the Western Balkans’’. Only the third group does not include the adjective ‘‘European’’ in its name. An expected reduction of the notion of ‘‘the Western Balkans’’ will make this name even more derogative. Therefore, a signifier for a country that it belongs to ‘‘the Western Balkans’’ might soon become not only its description but rather its verdict. The verdict announcing that the remaining countries have been left out for at least another decade from the newly mapped borders of the European civilisation. In a train towards Brussels these counties will be in the last wagon. If their image remains as bad as it now is, and if the citizens of the EU start to view passengers in this wagon 1

v. Maria Todorova, Imagining the Balkans (Oxford: Oxford University Press, 1995); Vesna Goldsworthy, Inventing Ruritania: The Imperialism of the Imagination (New Haven and London: Yale University Press, 1998); Vesna Goldsworthy, ‘‘The last Stop on the Orient Express’’, Balkanologie, III (2) (1999); Steven K. Pavlowitch, ‘‘Europe and the Balkans in a Historical Perspective, 1804--1945’’, Journal of Southern Europe and the Balkans, vol. 2, No. 2 (2000); cf. Misha Glenny, ‘‘Only in the Balkans’’, London Review of Books, vol. 21, No. 9 (1999).

19

Slobodan G. Markovich

as a threat to their values, then this wagon could easily be stopped in the nowhere land between the Balkans and Brussels. Referenda could easily be the way to redirect this wagon on its way towards the EU. The fact that the diplomats and intellectual elites from ‘‘the Western Balkans’’ have accepted this categorisation without any resistance testifies that they are unable to disassociate themselves even symbolically from the periphery. To be honest, the economic reality of the Western Balkans is such that it can not be described otherwise than as a European economic periphery (with the exception of Croatia belonging to a semi-periphery). If Central Europe is in economic terms a semi-periphery of Europe, then the Balkans, and especially the so called ‘‘Western Balkans’’, are certainly economic peripheries of Europe. The eight countries of South-East Europe had a GDP per head in 2001 that made up 35% of the average GDP in Central Europe.2 This demonstrates that the ex-communist countries of South-East Europe, at the beginning of 21st century, are in a much worse position in comparison with Central Europe than they were during the first half of the 20th century. For instance, the GNP of Yugoslavia, Bulgaria and Romania made up around 30% of British GNP in the period between the two world wars, and around one half of the Austrian GNP.3 South-East Europe at that time had the same position Central Europe has now in relation to Western Europe. That means that the countries of South-East Europe from being periphery in relation to Western Europe have also become a partial periphery to Central Europe during the course of the last fifty years. This new situation now divides the countries of the EU into two groups: 1. a rich core consisting of EU--13 (EU--15, without Greece and Portugal); and 2. a semi-periphery consisting of the countries of Central Europe as well as Greece and Portugal. A third group should also be added consisting of current and future candidate countries which can only be defined as periphery. This group consists of the countries of ‘‘the Western Balkans’’, plus Romania and Bulgaria. Convincing evidence that the third group is a semi-periphery in relation to the second one is provided by the fact that two countries from the second group, Greece and Slovenia, are among the major foreign investors into the countries of SEE. Through the 2 3

20

Vladimir Gligorov, ‘‘Uporedna tranzicija’’ [Comparative Transition], Evropski forum, No. 2 (February 2003), p. 5. Slobodan G. Markovich, ‘‘The Political and Economic Heritage of Modern Serbia: Two Centuries of Convergence or Divergence between Serbia and Western Europe’’, in S. Markovich, E. B. Weaver, and V. Pavlovic (eds.), Challenges to New Democracies in the Balkans (Belgrade: Cigoja Press, 2004), p. 105.

Introduction: EU Enlargement and ‘‘The Western Balkans’’ as an Old Periphery

big enlargement the Union accepted countries of the semi-periphery, and left countries of the periphery to wait (Bulgaria and Romania). To reach the economic level of the EU--15 the countries of Central and South-East Europe need to display stable and permanent economic growth for decades. An optimistic scenario -- which is not very likely -assumes that a steady annual growth of 3.8% in the new EU member states from Central Europe would result in them reaching the level of EU--15 after the following number of years: Slovenia and Estonia in 31 years, Latvia in 34 years, the Czech Republic in 39 years. The countries of SEE are in an even worse position. According to the same scenario Bulgaria will need 63 years and Romania 80 years to reach the same level.4 These figures are based on GDP calculated in PPP, but if real GDP would be taken for such a projection then all the above mentioned deadlines would be lengthened by decades. For an estimation of Serbia's convergence to EU--15 it is best to compare data for Romania and Bulgaria. Geographical mapping with political connotations has been a long phenomenon in Western imagination of the world. The appellation ‘‘Western Balkans’’ repeats an old inconsistency in Western mapping of the Eastern Mediterranean. At the beginning of the 20th century the East for AngloAmericans consisted of three parts: the Near(er) East (covering area of the Ottoman Empire), the Middle East (covering India), and the Far East (covering China).5 With the disappearance of the Ottoman Empire and introduction of the words ‘‘the Balkans’’ and ‘‘South-East Europe’’ the Near East ceased to exist. As Roderic Davison noticed in 1956, it was The New York Times, which buried this expression: ‘‘Middle East is now (as of Nov. 1, 1956) used in preference to Near East to conform to the change in general usage.’’6 So the Middle East continued to exist but as a middle to nothing. The expression ‘‘the Western Balkans’’ is similar. If Romania defines itself as Central Europe, and Bulgaria is less enthusiastic to see itself as the Balkans, and if Brussels defines these two countries as parts of South-East Europe then a question arises: what area is ‘‘the Western Balkans’’ west of? Obviously it is a west without an East, North or South. The Wars for Yugoslav Succession, subsequent crises and underdevelopment have left this region with a signifier of clearly negative content.

4 5 6

’’Evropa u brojkama’’ [Europe in Numbers], Evropski forum, No. 8--9 (August-September 2003), p. 15. Roderic H. Davison, ‘‘Where is the Middle East’’, Foreign Affairs, vol. 38, No. 4 (July 1960), p. 668. R. Davison, op. cit., p. 673.

21

Slobodan G. Markovich

In any case, the countries of ‘‘the Western Balkans’’ after the big enlargement have become politically and economically encircled by the European Union. With the sole exception of Bosnia and Herzegovina all countries of the Western Balkans now have a common border with at least one EU member state. Under the given circumstances the process of enlargement represents a scholarly and practical challenge for all those dealing with European integration in South-East Europe. Facing this challenge the Luxembourg Institute for European and International Studies -- LIEIS and the Institute for European Studies -- IES from Belgrade organised a summer seminar entitled ‘‘The European Union: 2005 and beyond’’ in Kotor, Montenegro, Serbia and Montenegro, from the 13th to the 16th of July 2005. It provided an opportunity to re-examine where the European Union was heading to after the tempestuous events at the end of the Luxembourg Presidency in the EU, in May/June 2005. The lecturers were prominent experts from Luxembourg and Belgrade, and the participants were young scholars from South-East Europe dealing with European integration. The report from this seminar was prepared by a researcher from the LIEIS, Adrian Pabst, and it makes the final chapter of this collection of papers. Encouraged by this seminar and the current dynamics of EU enlargement and the crisis of the EU Constitution, the Institute for European Studies decided to publish a special collection of papers to deal with these important questions. This collection of papers ‘‘Europe and the Western Balkans after the Big Enlargement’’ covers nine works divided into three subsections. In the first subsection, ‘‘Europe after the Enlargement’’, four associates of IES have attempted to answer the following questions: how deep is the crisis of European constitutionalism? Why is euro-scepticism growing? What is the condition and what is the future of the labour market in the Union? And will the EU become an ‘‘ordinary’’ Great Power or will it initiate a new type of globalisation. The first two works point to a dramatic gap between the plans of Europhile elites and citizens of the EU who are not ready to accept the pace of EU integrations. In his paper entitled ‘‘The Crisis of European Constitutionalisation’’ Dr. Misa Djurkovic holds that similarly to Britain the EU ‘‘has its living constitution’’ dispersed in many treaties and acts. Therefore, the constitutionalism of the Union should be viewed separately from discussions on and the results of the process of ratification of the proposed EU Constitution. Analysing the reasons for the rejection of the Constitution he emphasises the fact that the EU ‘‘has been a project of European elites and not of European people’’. Djurkovic concludes that at this moment the Treaty of Nice is ‘‘the most that Europe can bear for a longer period of time’’. In the next contribution Dr. Slobodan G. Markovich

22

Introduction: EU Enlargement and ‘‘The Western Balkans’’ as an Old Periphery

deals with ‘‘Euro-scepticism after the Big Enlargement’’. Euro-scepticism from the 1980s weakened with the resignation of Margaret Thatcher. This gave impetus to unrealistic plans from Euro-federalists during the 1990s. Simultaneously, with the strengthening of the idea that the EU should increasingly become a political union, support for the Union has decreased among its citizens. In 1990 there was only one Euro-sceptic to ten Europhiles. By 2004 the ratio had substantially changed and barely three Europhiles now face one Euro-sceptic. Referenda in the Netherlands and France have revealed a misbalance between plans of federalist elites and preferences of voters. Markovich believes that Euro-scepticism might in the future become a very important political movement provided that it will not be associated with political extremism. The following two texts view globalisation in very opposite ways. The first warns that if the EU fails to accommodate itself to globalisation and refuses to reject the welfare state it will continue to loose its economic position in the world. The second text advocates the opposite thesis that the EU should confront the neo-liberal paradigm and should initiate a kind of social-democratic globalisation. In his text ‘‘Labour Markets of the European Union after the Enlargement: Status and Perspectives’’, Dr. Bozo Stojanovic analyses the decision of the European Commission to allow a transitory period of up to seven years in the course of which the old EU member states are allowed to deny newcomers one of the basic principles of the EU -- the free exchange of workers. Quite opposite to dramatic estimates, it is not expected that there would be substantial influxes from EU--12 (EU--10 and Bulgaria and Romania) to EU--15. Estimates are below two million, and that number covers the period of ten years after the suspension of obstacles. On the other hand, the EU will need to fill 15 million jobs by 2010. This means that old members need to import 1.5 million workers annually in order to maintain the working population at its current level. Stojanovic believes that the suspension of the right of movement of labour for EU--8 (EU--10 without Cyprus and Malta) was a bad decision based on political motivations. It will not solve the problems of unemployment in EU--15. He advocates the economic liberalisation of the EU and its labour market. Countries that have closed their markets have advanced less rapidly than those who kept their labour market open. Therefore ‘‘inclusion into the world market and exposure to global competition is unavoidable and has no rational alternative.’’ When flexibility of labour markets is measured the USA is at the top while Germany and France are at the bottom. This situation calls for changes in the EU. Globalisation demands flexibility, and globalisation does not tolerate the protection of labour markets, but rather demands dynamic entreprene-

23

Slobodan G. Markovich

urship. Stojanovic sees globalisation as a process strengthening competition in which those who are not flexible lose. Therefore, he concludes: ‘‘in order to encourage entrepreneurship a higher level of economic freedoms is necessary (deregulation), which means that it is essential that all sectors should be exposed to more powerful competition. The realisation of these measures assumes quite a different position of the state and a new 'economic philosophy' -- the deconstruction of the welfare state.’’ Contrary to this standpoint Prof. Radmila Nakarada, in her text, ‘‘The European Union and Globalisation’’, holds that the European Union has been a field of intensive globalisation, but also a field of social capitalism resisting the neo-liberal form of globalisation. The ‘‘no’’ in referenda in France and the Netherlands was a ‘‘no’’ to liberal globalisation. In her opinion the social model of the EU is a differentia specifica of European capitalism. The social consequences of liberal capitalism currently produce dramatic consequences. Therefore there are suggestions ‘‘that the European social-democratic model should be raised to the global level’’. She sees the essence of the EU as playing a peace-keeping role. On the other hand Nakarada admits that the global role of the EU has been limited by internal divisions between Atlanticists and Europeans. She warns: ‘‘There is a choice before Europe between further negative integration, integration based only on the principles of power and money, or a positive one, which includes the deepening of supranational democracy and solidarity’’. Nakarada believes that it would be foolish if the EU would attempt to copy NATO, and she acknowledges that the military power of the USA is untouchable. The EU should find another possibility for the development of power. ‘‘The way for her power is to be found in another direction -- in the rehabilitation of the EU as a peace project, as a civil superpower’’. Instead of spending money for its own troops the EU should strengthen the UN. ‘‘Her global role is based on finding a balance between social and economic, civil and military partnership with the USA and multilateralism’’, concludes Nakarada. In the second part of the Collection, ‘‘Serbia and the (Western) Balkans after the enlargement’’, three authors consider the advancement of Euro-Atlantic integrations in Serbia and in the Balkans in a critical way. In his paper ‘‘The European Union and the countries of the Western Balkans’’ Dr. Miroslav Prokopijevic offers an overview of the level of progress of SEE countries in European integration. In analysing the preparedness of particular countries for EU membership, Prokopijevic finds that non-market funds such as the IMF, WB, EBRD and EIB are not accountable to anyone, and therefore often give unfounded assessments. He gives advantage to the research of private foundations: The Fraser Institute and The Heritage

24

Introduction: EU Enlargement and ‘‘The Western Balkans’’ as an Old Periphery

Foundation. He believes that the countries of the Western Balkans in the period before potential accession to the EU should dedicate themselves to the improvement of economic freedoms and the rule of law, and should develop their economies. The harmonisation of EU law should start only after the accession to the Union becomes certain. Prokopijevic believes that the EU accession is crucial for SEE countries if they estimate that there is no other way for them to overcome their problems. Since it is not certain what the future pace of EU enlargement will be, these countries should have a plan B. It would consist in following the advice of Adam Smith, which means that they should maintain ‘‘peace, low taxes and a bearable division of justice.’’ In his paper ‘‘EU Accession of Serbia and Montenegro: A Challenge to the Legislative Institutions’’ Dr. Dragan Lakicevic analyses the results of the project of support to the parliaments in SaM which was organised by the Mission of OSCE in Serbia and Montenegro during 2003. The project demonstrated that the parliaments were not ready for the very comprehensive work of the harmonisation of domestic legislation with the acquis communautaire. Therefore a strengthening of the capacities of parliaments in Serbia and Montenegro (SaM) is needed through the training of MPs. The author demonstrated repeatedly that with its current constitutional model the State Union of SaM is non-functional. In his contribution ‘‘Facing the Challenges of Euro-Atlantic Integrations’’ Dr. Djuro Kovacevic critically re-examines the previous relationship of Serbian elites to the West and to modernisation as a form of Europeanisation over the past two hundred years. He advocates a faster accession of Serbia in EU integrations, which he views as a developmental opportunity and as a positive system of internal and external security. He points out that small nations need to be realistic in their estimations, and he advocates the integration of Serbia in NATO structures. In this sense he thinks that Serbia must have good relations with the leading world power, the USA: ‘‘To advocate national interests means to be in good and fruitful relations with such a power... To be in good relations with the USA means broadening the possibilities of approaches to European integration and collective security structures.’’ In the last subsection of the collection called ‘‘Legal Questions in Contemporary Europe’’, two legal questions important for the EU are touched upon. In the paper entitled ‘‘Coalitions of Political Parties -- Coalition Governments’’ Dr. Zorica Radovic treats the problem of coalition governments. These governments have been a part of everyday life in EU countries who, since the Second World War, have had several hundred of such governments. However, these governments may bring legal problems. One

25

Slobodan G. Markovich

such problem arising from the coalition agreement produced a huge parliamentary crisis in Serbia, in 2002, when mandates were taken from MPs from the Democratic Parties of Serbia. Analysing various legal dilemmas related to the legal character of coalition agreements based on the experiences of EU countries and Israel, Dr. Radovic attempts to find a balance between a need to protect the freedom of political activity and another need to prevent misuse of this freedom when coalition agreements are made. She holds that complete freedom should be maintained making these agreements except for the limits stipulated in laws and constitution. In order to prevent abuses Dr. Radovic proposes that there should be a legal obligation of public announcements of the contents of pre-electoral and post-electoral coalition agreements. In the last contribution Mr. Zoran Skopljak deals with ‘‘Merger Control Regulation in the EU after 1 May 2004’’. He analyzes changes in this field that took place simultaneously with EU enlargement, and he concludes that the already well-established merger control in the EU will be improved in details. He also analyses Serbian Law on the Protection of Competition adopted in September 2005, and makes several critical observations about it.

26

I Evropska unija posle pro{irewa The European Union after the Enlargement

dr Mi{a \urkovi}

Kriza evropske konstitucionalizacije Mi{a \urkovi}

KRIZA EVROPSKE KONSTITUCIONALIZACIJE Projekat Evropske unije/evropskih zajednica predstavqa svakako jedan od najzanimqivijih fenomena u savremenom svetu. Izvesna ideja koja je nastala na ru{evinama klasi~ne Evrope, nestale u ne~uvenim ratnim vihorima izme|u 1939. i 1945. godine, uspela je da opstane uprkos brojnim isku{ewima. Jedno od najve}ih je svakako pitawe wene prirode, odnosno wenog identiteta. Neka savremena Sfinga napravila bi dobar posao postavqaju}i najprostije mogu}e pitawe -- [ta je to Evropska unija? Brojne generacije pravnika, politologa, sociologa i filozofa decenijama ve} vode beskrajne sporove oko tog jednog pitawa; jedino {to je tu izvesno jeste ~iwenica da se ovaj oblik integracije odrào ve} vi{e od pola veka.1 Zapravo, bar iz perspektive autora ovog ~lanka, verovatno je da je ~itav ovaj projekat uspeo ne samo da se odrì, ve} i da se kontinuirano {iri i evoluira, upravo zbog toga {to se nakon po~etnog entuzijazma rano odustalo od nasilnih poku{aja da se zajednica ~vrsto i rezolutno defini{e. Umesto takvih nastojawa, krenulo se sa postepenim osvajawem i uobli~avawem jednog po jednog sektora delovawa, tako da je EU zaista gra|ena u skladu sa Miteranovom metaforom o sredwovekovnim katedralama.2 Ovu evolutivnu koncepciju koja je zapravo najzaslu`nija za postavqawe relativno ~vrstih i odrìvih temeqa EU, danas je mo`da vi{e nego ikada potrebno oìveti. Naime, posledwih desetak godina obeleène su dominacijom jedne druge, vi{e skokovite, planske i (preterano) entuzijasti~ke koncepcije koja je, no{ena jednom varijantom prosvetiteqskog optimizma, pogurala 1 2

Do~ekali smo ~ak da prvi Ugovor o Zajednici za ugaq i ~elik, potpisan 1951. sa duìnom trajawa od pedeset godina, istekne. Pokojni Predsednik Francuske je zapazio da se EEZ gradi postepeno, onako kako su sredwovekovni graditeqi gradili katedrale: ti objekti su bili delo velikog broja generacija od kojih je svaka dodavala svoj doprinos, a gra|evina rasla u visinu i {irinu. Takav je na primer i ~udesni staroegipatski hram u Karnaku, koji je nastajao tokom vi{e stotina godina, tako {to je svaki slede}i faraon dodavao po neki obelisk, kapelu, skulpturu ili oslikani zid.

29

Mi{a \urkovi}

EU preko granica koje evropsko dru{tvo i dràve mogu da podnesu. Kako to obi~no biva, preterani entuzijazam ~esto zavr{ava u ekstremnoj depresiji pa su mnogi nakon neuspeha Ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji bili spremni da zavape da je sam projekat EU mrtav. Sre}om, to nije tako, upravo zbog ~iwenice da istorija EU vi{e li~i na anglo-saksonski postepeni i naizgled haoti~ni, ali vrlo ìvi organizam koji se stalno adaptira, nego na savr{eni ali mrtvi i od realnosti odvojeni utopijski mehanizam, kakav je svojstveniji nekim drugim evropskim tradicijama mi{qewa. Ovo je perspektiva iz koje }u pri}i i ideji evropske konstitucionalnosti. Naime nasuprot misliocima i akterima koji smatraju da ozbiqna EU ne moè postojati bez preciznog, jasnog, koherentnog i sistemati~nog pisanog Ustavnog dokumenta, ja }u sli~no Snajderu braniti tezu da EU utoliko ukoliko jeste neka vrsta autonomnog ekonomskog, politi~kog i pravnog poretka, ima svoj ìvi ustav, sa~iwen od vaè}ih osniva~kih ugovora, presuda Evropskog suda pravde, obi~ajnih praksi i raznih drugih pisanih i nepisanih pravila. Evropski konstitucionalizam jeste, kako to Xozef Vajler s pravom prime}uje, ono {to ,,vi{e nego bilo {ta drugo razlikuje Zajednicu od drugih transnacionalnih sistema, a u okviru Unije od drugih ,,stubova’’.3 Po wemu je konstitucionalizam DOS ili Windows, Evropske zajednice, odnosno osnovni operativni sistem koji joj daje stabilnost, smisao, ure|enost i omogu}uje da uop{te funkcioni{e. Pitawe evropskog konstitucionalizma je osnovno pitawe oko koga se prelamaju sva ostala pitawa vezana za prirodu i budu}nost EU. Stoga }u u ovom ~lanku pre svega poku{ati da odvojim pitawe evropskog konstitucionalizma od samog Ugovora o evropskom ustavu (ili Ustava Evrope), da analiziram razvoj ovog drugog projekta, da navedem razloge zbog kojih je on nedavno zaustavqen, i da probam da uo~im pouke koje proces evropske konstitucionalizacije moè izvu}i iz avanture sa Ustavom.

G Evropska unija je istinski presedan u istoriji politi~kih i pravnih sistema -- ova klasi~na re~enica koju sre}emo u svakom uvodu u evropske studije verovatno se svima popela na glavu. Pa 3

30

D`. Vajler, Ustav Evrope, Filip Vi{nji}, Beograd 2002, str. 254.

Kriza evropske konstitucionalizacije

opet, bez we kao premise, ne moè se razumeti nijedan aspekt pri~e o savremenim evropskim integracijama. Naime, istorija ovog projekta i stepen dostignute ekonomske, politi~ke i pravne me|uzavsnosti zemaqa koje u wemu u~estvuju, zaista je nepoznat u ranijoj istoriji. Klasi~na, novovekovna pravna i politi~ka teorija uspevala je da relativno jasno razlikuje s jedne strane dràvno pravo koje je pokrivalo unitarne, federalne, pa ~ak i konfederalne tvorevine sa preciznom suvereno{}u, i s druge strane me|unarodno pravo koje je pokrivalo odnose izme|u tih samostalnih jedinica. Po pojednostavqenoj slici moderni kosmos je li~io na jedan haoti~ni prostor u kome su se neke nezavisne ~estice razli~itih veli~ina i snage sretale, sudarale, privla~ile, rastajale itd. Me|unarodno pravo je uglavnom nastajalo iz bilateralnih i multilateralnih sporazuma koje su te dràve me|usobno spajale i postepeno, praksom i konvencijama uzdizale u neku vrstu obi~ajnih normativa koji su nastojali da vaè {to {ire. Problem je naravno dolazio od ~iwenice da u tom kosmosu, za razliku od unutra{wih ustavnih sistema pojedina~nih dràva, nije postojala vrhovna instanca koja je mogla da koristi legitimne sankcije i da wima primorava sve ostale subjekte na po{tovawe tih mormi. Zbog toga jo{ {ezdestih godina pro{log veka, Hart u svojoj ~uvenoj kwizi Pojam prava,4 bez ikakvih nedoumica tvrdi da me|unarodno pravo zapravo uop{te i nije pravo. Iako savremene tendencije idu u pravcu sve ja~eg zastupawa humanitarnog prava i drugih oblika za{tite qudskih prava kao univerzalnih temeqa me|unarodnih odnosa, a mnogi teoreti~ari i prakti~ari zagovaraju smrt suvereniteta, kraj nacionalnih dràva, pa ~ak i ideje o globalnom univerzalnom politi~kom prostoru, savremena praksa pokazuje da je nezavisna dràva u krajwoj instanci i daqe osnovni subjekt me|unarodne politike i prava, a da stepen wene politi~ke autnomnosti zavisi pre svega od stepena wene vojne, politi~ke, ekonomske ili demografske snage. EU/EEZ je od samog svog nastanka bila osu|ena da idejno i teorijski ekvilibrira izme|u dva pomenuta modela. Kada je Vinston êr~il (Winston Churchill) 1946. govorio o Sjediwenim Dràvama Evrope, posebno u svetlu tada{weg stawa razru{enog, osiroma{enog i devastiranog evropskog kontinenta, mnogima je izgledalo da jedino takav stepen integracije kakav su tokom 19. 4

Videti: H. L. A. Hart, Pojam prava, CID, Podgorica 1994.

31

Mi{a \urkovi}

veka SAD ostvarile moè pogurati Evropu napred. U pore|ewu sa snagom i prostranstvom SAD s jedne i SSSR-a s druge strane, potencijali pojedina~nih evropskih dràva ~inili su se toliko slaba{nima da je logi~no izgledala ideja o jednoj federalnoj zajednici koja bi zajedni~kim ustavom mogla da obuhvati jedinstveni politi~ki i ekonomski sistem. Me|utim pojedina~na nasle|a, sna`ne partikularne nacionalne kulture, a vrlo skoro i obnovqena ekonomska snaga, bili su presudni razlozi zbog kojih ambiciozna ideja o Sjediwenim Evropskim Dràvama sa dominatnim zajedni~kim institucijama nije mogla da pro|e.5 Kao osnovni subjekti evropskih integracija, vrlo brzo su se iskristalisale partikularne dràve. S druge strane, EU je kao ugovorna zajednica odavno prevazi{la standardni nivo me|unarodnog prava. I zbog svoje trajnosti, ali i zbog nivoa produbqenosti me|usobne saradwe dràva, a od skora i gra|ana i drugih subjekata unutra{weg evropskog prava, zbog obavezuju}ih pravnih odluka i politi~kih ugovora, ova tvorevina je ostvarila dosada nepoznat nivo povezivawa, me|uzavisnosti, zajedni~kih obaveza, pa ~ak i zavidni nivo op{teg pravnog, ekonomskog i politi~kog identiteta, koji je definitivno sme{ta negde izme|u dva ekstrema o kojima smo govorili. Mnoge pojedina~ne odrednice ugovora, kao i odluke Evropskog suda pravde6 koje su pojedina~ne dràve inkorporirale u svoje unutra{we pravne sisteme, svakako vi{e karakteri{u pravo (kon)federalnih dràva nego me|unarodno pravo. Sa time se slaù ~ak i oni pravnici, poput Hartlija,7 koji i daqe tvrde da je EU samo jedan oblik me|unarodnopravnog povezivawa. 5

6 7

32

Milutin Jawevi} podse}a na ~itav niz poku{aja formalizacije nekog vida takve saradwe, nastalih izme|u 1947. i 1954: Evropska unija pla}awa, carinska unija, zapadna unija, Savet Evrope, Evropska odbrambena zajednica itd. M. Janjevi}, Ustav Evrope, Slu`beni glasnik, Beograd 2005, str. 12--14. Svakako najzna~ajnija je odluka u slu~aju 6/64, Kosta v. ENEL iz 1964, kojom je Sud utvrdio supremaciju evropskog prava nad pravima pojedina~nih dràva ~lanica. Ovo se pre svega odnosi na ~lan 234. (biv{i ~lan 177) Ugovora o osnivawu Evropske zajednice koji reguli{e rad Evropskog suda pravde i wegov odnos sa sudovima dràva ~lanica. Hartli priznaje da je takav ~lan potpuno neuobi~ajen za neki me|unarodnopravni ugovor, ali uprkos tome poku{ava da dâ jedno nategnuto tuma~ewe prema kome je mogu}e preneti takve nadle`nosti na me|unarodni tribunal. O tome videti P. Craig, ,,Constitutions, Constitutionalism and the European Union’’, European Law Journal, vol. 7, No. 2 (June 2001), r. 130.

Kriza evropske konstitucionalizacije

S druge strane stoje mislioci koji zastupaju takozvanu tezu o transformaciji. Krejg (Craig) je izlaè na slede}i na~in: ,,Teza o transformaciji obuhvata ideju da se EZ razvila od pravnog odnosa koji se odnosio na dràve kao dràve, do integrisanog pravnog poretka koji dodequje prava i obaveze pojedina~nim akterima, i u kome je kontrola upra`wavawa javne mo}i sli~na onoj koja se moè na}i u dràvama-nacijama.’’8 Me|u najzna~ajnije zagovornike ove teze ovaj autor ubraja Stoun Svita, Pirisa i Vajlera koji je u ve} klasi~nom tekstu ,,Transformacija Evrope’’ zastupao tezu da se ova promena mora ispitati pre svega u promeni odnosa zajednice i wenih dràva ~lanica. Po wemu ~ak i povr{ne manifestacije potvr|uju kako je ta transformacija zaista duboko utemeqena. Me|u takve indikatore on ubraja ~iwenicu da Evropska komisija igra centralnu ulogu u odre|ivawu planova Zajednice i u formulisawu wenih zakona i normi, zatim sliku i poimawe same zajednice koja se sve vi{e percipira kao Evropa isto onako kako se SAD identifikuju sa Amerikom; kona~no tu je i ~iwenica da je EZ sasvim prirodno preuzela vode}u ulogu u u razvoju i obnovi Isto~ne Evrope na na~in koji bi samo deceniju ranije bio osu|en od svih ~lanova zajednice.9 Naravno, ove povr{ne manifestacije, pravu potvrdu treba da dobiju iz op{irne pravne analize koju ovaj autor pre svega bazira na odlukama Evropskog suda pravde. Postoji, me|utim jo{ jedan nivo spora oko prirode zajednice koji je mawe pravni, a vi{e politi~ki, kulturolo{ki i filozofski. Jo{ pre desetak godina, dakle brzo nakon zaìvqavawa Mastrihta, Diter Grim (Grimm) je u ~lanku ,,Da li je Evropi potreban Ustav?’’ saèo argumentaciju koja se bazira na tezi o nedostatku demosa. Naime u svetlu prodora koji je stupawe na snagu Ugovora o Evropskoj uniji napravilo, evro-optimisti su jo{ tada ozbiqno otvorili pitawe kada }e evropska integracija biti krunisana pravim Ustavom kao krunom jednog dinami~nog i po wima nezaustavqivog procesa. Grim je izneo prigovore takvim zahtevima, polaze}i od perspektive klasi~ne nacionalne dràve, bazirane na homogenoj nacionalnoj kulturi, ~iji je specifi~ni ustav uslovqen i adaptiran prema takvoj partikularnoj kulturi, tradiciji i potrebama. Kako Habermas kaè, takav ustavni evroskepticizam polazi od gledi{ta da sve dok ne postoji evropski 8 9

Ibid, r. 128. Vajler, op. cit., str. 32.

33

Mi{a \urkovi}

narod, koji je dovoqno homogen da formira demokratsku voqu, dotle mu ne treba ni ustav.10 Zanimqivo je da i sam Grim priznaje da Ugovori zajedno sa jurisprudencijom Evropskog suda pravde ispuwavaju mnoge zahteve modernog konstitucionalizma. Me|utim, ono {to nedostaje da bi se moglo stvarno govoriti o evropskoj ustavnosti, po wemu jeste evropski narod koji bi stao iza takvih odluka i koji bi jednim ~inom mogao sebi da pripi{e ustavnu osnovu koja bi demokratski legitimisala takvu kvazi-ustavnu praksu. Stoga Grim predlaè da se zaustavi sama praksa jer ona erodira demokratiju tamo gde ona postoji, u nacionalno homogenim, partikularnim dràvama.11 Grimova pozicija zaista poga|a veliki deo problema koji EU ima. Deset godina nakon ove rasprave, pokazalo se da je tada{wi evro-optimizam zaista bio preteran i da su razli~iti partikularni volksgeists bili dovoqno jaki da preduprede zami{qenu radikalnu transformaciju dru{tva EU prema principu gra|ana i regiona. Me|utim, to ne zna~i da je proces konstitucionalizacije EU stao. Naprotiv, on je doìveo veoma velike pomake iako sam Ustav nije donet. Da bismo razumeli o ~emu se radi moramo nakratko objasniti razliku izme|u formalnog Ustava s jedne strane i ìve, sloène konstitucionalnosti s druge strane. Kao {to je poznato postoje brojni sporovi povezani sa pojmovima ustava, ustavnosti, konstitucionalizma, konstitucionalizacije i sl.12 Su{tinski spor je istorijski gledano nastao izme|u anglo-saksonske {kole precedentnog prava s jedne i kontinetnalne, na rimskoj tradiciji bazirane {kole ustavnog prava, sa druge strane. Dok su kontinentalci u posledwih nekoliko vekova bili okupirani idejom trenutne konstitucionalizacije, ustava kao ~ina u kome se jedan koherentni i op{te-obavezuju}i vrhovni akt donosi kao rezultat odluke legitimne narodne skup{tine, Englezi su zahvaquju}i svojoj geografskoj izolovano10

J. Habermas, ,,Remarks on Dieter Grimm's 'Does Europe need a Constitution?'‘‘, European Law Journal, vol. 1, No. 3 (November 1995), r. 304. 11 Sam Habermasov pristup nam ovde nije zanimqiv, budu}i da je on tada zagovarao razli~ite oblike teze o ustavnom patriotizmu, utopijski tvrde}i da i EU treba gurati kao zajednicu gra|ana. 12 Za jedan skora{wi pregled pogledati zbornik Konstitucionalizam koji je uredio Aleksander. Posebno je zanimqiv Razov tekst u kome se pravi razlika izme|u tankog i punog ustava, J. Raz, ,,On the Authority and Interpretation of Constitutions: Some Preliminaries’’, in L. Alexander (ur.), Constitutionalism (Cambridge University Press, 1998).

34

Kriza evropske konstitucionalizacije

sti, ranom odvajawu od katolicizma, i generalno skepti~kom duhu koji karakteri{e sve wihove sfere delovawa, tokom nekoliko vekova izgradili jedno vrlo sloèno, naizgled nekoherentno, ali veoma funkcionalno i realisti~no pravo koje je zasnovano na nekoliko fundamentalnih dokumenata, sudskim precedentima, obi~ajnosti i pre svega principu evolutivnosti. Iz perspektive modernog kontinentalnog pravnika Velika Britanija naprosto nema ustav i nikada ga nije ni donela.13 Me|utim Britanija i pored toga ipak ima vrlo ure|en jedinstveni pravni poredak, baziran na kako bi to Vajler rekao zajedni~kom etosu i telosu. Iako nema pisani Ustav kao vrhovni dokument ona ima pravnu konstituciju kao jedan ìvi dinami~ni organizam koji se postepeno adaptira reaguju}i na dru{tvene i ekonomske promene. Stoga se pri analizi wenog dràvno-pravnog poretka moè govoriti o britanskom konstitucionalizmu. Po analogiji se isto tako, s punim pravom moè govoriti o evropskom konstitucionalizmu. âk i da se ne sloìmo sa zagovornicima radikalne teze o transformaciji koji tvrde da se tokom pola veka me|unarodno-pravni transformisao u unutra{wi ustavni poredak, ipak imamo dovoqno elemenata da tvrdimo kako je EU stvorila neku vrstu sopstvene konstitucionalnosti kao na~ina ure|ewa svog unutra{weg prostora u kome su u dosta zna~ajnom delu nadle`nosti institucija Zajednice nadre|ene institucijama pojedina~nih dràva. [tavi{e, kada govorimo o EU moèmo najpre koristiti pojam konstitucionalizacije koji opisuje kako se ova zajednica u jednom procesu koji i daqe traje, sli~no anglo-saksonskom modelu transformisala u sve povezaniju i me|uzavisniju tvorevinu koja je preko niza ugovora, sudskih odluka, i zajedni~ke prakse zapravo stvorila neku vrstu sopstvene ustavnosti -- jedinstvenog sistema op{teprihva}enih i obavezuju}ih normi koje uti~u na ìvot svih gra|ana ove politi~ke tvorevine. O ~vrstini ovog postignu}a govori svakodnevna praksa svih subjekata u EU, od obi~nih gra|ana do kompanija i institucija pojedina~nih dràva. Zakqu~imo dakle, slede}i Vajlera, nabrajawem kqu~nih ,,ustavnih momenata’’ evropske konstitucionalizacije: [umanova deklaracija iz maja 1950, stupawe na snagu Rimskog ugovora u januaru 1958, odluka Evropskog suda iz jula 1964. kojom je potvr|ena nadre|enost evropskog prava, Luksem13

Izrael je jo{ jedan primer dràve koja nema takav pisani ustav.

35

Mi{a \urkovi}

bur{ki kompromis, Bela kwiga Komisije iz 1985, Jedinstveni evropski akt iz 1986, Mastriht iz 1992, Amsterdam 1996, Nica 2001. âk i ustavna kriza od ove godine zapravo ~ini deo procesa evropske konstitucionalizacije, sli~no kao {to je to {ezdesetih bilo sa krizom prazne stolice. Pogledajmo kako je do we do{lo.

G Ideja o Ustavu Evrope, kao jedinstvenom aktu koji bi u okviru Evropske zajednice imao istu ulogu i poloàj kakav imaju ustavi klasi~nih dràva-nacija, stara je koliko i sama ideja o stvarawu ~vr{}eg oblika evropske integracije. Svako ko je zami{qao nekakve Sjediwene Evropske Dràve, nu`no je sawao o dono{ewu takvog vrhovnog pravnog akta. Time se name}e prva dimenzija problema sa Ustavom, a to je wegova simboli~ka snaga i zna~aj. Ne slu~ajno, najve}i zagovornici dono{ewa evropskog ustava decenijama su bili upravo razni pokreti evropskih federalista -- sama ~iwenica da EU dobija ustav, po wima bi predstavqala znak da to postaje jedinstvena (kvazi)federalna zajednica.14 Druga dimenzija pri~e sa Ustavom jeste zahtev baziran na onome {to se u filozofiji naziva Okamova britva -- ideja da stvari treba pojednostaviti i urediti gde god je to mogu}e. Tako je posebno nakon svih brojnih izmena i novosti koje je ure|ewe EU doìvelo tokom devedesetih, ja~ala ideja da postoje}u ugovornu, pravosudnu, zakonsku i ostalu pravnu regulativu treba sintetizovati, pro~istiti i izvu}i jasne principe na osnovu kojih bi se ~istije mogla uo~iti arhitektura zajednice. Prvo pomiwawe ideje o Ustavu u jednoj instituciji EZ nalazimo 1984. kada je Parlament doneo deklaraciju o Ustavu Evrope. Me|utim inicijativa je pro{la u skladu sa snagom institucije koja ju je predloìla -- u to vreme je takva ideja izgledala potpuno nerealna s obzirom na evropsku realnost. Ali, Parlament je, u februaru iste godine, pokrenuo inicijativu za formirawe Evropske unije {to je u junu podrào i Evropski savet. Kao rezultat ovog procesa, u decembru slede}e godine, na sastanku u Luskemburgu, Evropski savet je usvojio Jedinstveni evropski akt, kojim je zapravo pripremqeno kompletirawe ekonomske integracije evropskog prostora, ukqu~uju}i potpunu slobodu kreta14

36

Upravo ovaj simboli~ki zna~aj povezivawa Ustava sa ,,jedinstvenom evropskom dràvom’’, bio je jedan od glavnih razloga za{to su Francuzi na referendumu glasali protiv.

Kriza evropske konstitucionalizacije

wa roba, lica, usluga i kapitala, pa ~ak i osnove zajedni~ke monetarne politike. Stvarna inicijativa za pravqewe Ustava Evrope morala je da sa~eka jo{ petnaestak godina. Opet ne slu~ajno, ova inicijativa se pojavila brzo nakon potpisivawa Ugovora iz Nice. Ovaj Ugovor je bar prvobitno bio zami{qen kao poku{aj da se istovremeno odgovori na potrebu istovremenog pro{irewa i produbqewa Unije. Naime, politi~ki gledano on je nastao kao odgovor na inicijativu dvanaest zemqa kandidata za ~lanstvo ~iji je prijem bio predvi|en za 1. maj 2004. Ionako glomazna struktura time je pretila da postane potpuno nepregledna, te se samim tim nametala potreba za novom politi~kom arhitekturom, pre svega kad je u pitawu funkcionalnost -- konkretno na~in dono{ewa odluka. Mnogi akteri su u tome videli priliku da se pro{irewe iskoristi i kao prilika za ja~awe Unije po dubini, odnosno za sprovo|ewe radikalnijih politi~ko-institucionalnih reformi koje su izostale u Ugovoru iz Amsterdama. Nica je dakle trebalo da bude odgovor na pitawe budu}ih granica, pitawe arhitekture EU i pitawe fundamentalnih zajedni~kih vrednosti.15 îtava 2001. godina je protekla u neuspe{nim poku{ajima da se ode daqe od Amsterdama -- najpre Me|uvladina konferencija u januaru, pa pregovori u okviru COREPER-a, i Evropski savet u Nici (7--11 decembar). Ovaj posao nije rezultirao onakvim napretkom kakvom su se nadali u Komisiji, ali je doneo nekoliko zna~ajnih promena. Postignuta je saglasnost oko nekoliko osnovnih moralnih i politi~kih na~ela i uvedena je mogu}nost pokretawa preventivnog postupka protiv zemqe ~lanice za koju se na predlog jedne tre}ine dràva, Komisije ili Evropskog parlamenta utvrdi da uvodi praksu koja preti ozbiqnim kr{ewem nekog od osnovnih na~ela Unije, kao {to su sloboda, demokratija, po{tovawe qudskih prava i osnovnih sloboda i vladavine prava. Uvedena je mogu}nost sankcija i suspenzije prava glasa dràve za koju se utvrdi takav rizik. Druga zna~ajna institucionalna ~iwenica jeste pro{irewe broja slu~ajeva kod kojih se odluka donosi kvalifikovanom ve}inom. Kao {to je poznato kriza iz {ezdesetih godina je upravo i nastala oko procedure za dono{ewe odluka 15

Zapravo osnovni sukob u percepciji budu}nosti i identiteta Unije jeste da li }e to biti samo zajedni~ko trì{te obezbe|eno minimumom potrebnih institucionalno-politi~kih garantija ili prava zajednica vrednosti.

37

Mi{a \urkovi}

i rezultirala je napu{tawem prvobitnog na~ela kvalifikovane ve}ine za jedan dugi period. îtav period od sredine {ezdesetih do po~etka devedesetih obeleèn je na~elom konsenzusa kao jedinim relevantnim na~inom dono{ewa odluka. Tek Ugovori iz devedesetih godina po~iwu postepeno da vra}aju kvalifikovanu ve}inu u igru, upravo zato {to se shvatilo da }e nakon pro{irewa bilo kakva efikasnost koja bi se zasnivala na konsenzusu dvadesetak zemaqa biti nemogu}a. I Mastriht i Amsterdam su napravili vrlo senzitivne pomake u tom pravcu pa`qivo balansiraju}i izme|u straha pojedina~nih zemaqa da ne budu preglasane i elementarne potrebe da se relativno brzo i efikasno donose odluke i deluje. Ugovor iz Nice je uveo kvalifikovanu ve}inu u jo{ dvadeset i jednom ~lanu, reguli{u}i na taj na~in neke dosta zna~ajne oblasti kao {to su mere potrebne za uvo|ewe evra, imenovawe Predsednika i ~lanova Komisije, kao i visokog predstavnika za spoqnu i bezbednosnu politiku, odre|ivawe pravila za izbor sudija Suda pravde, izbor sudija Ra~unskog suda, kao i imenovawe ~lanova Ekosok-a i Regionalnog komiteta. Teè}i za kompromisima i za sve suptilnijim re{avawem problemati~nih pitawa, i Ugovor iz Nice je nastavio tendenciju uslo`wavawa evropske regulative koju Jawevi} opisuje na slede}i na~in: ,,Zajedni~ka karakteristika svih ovih dokumenata je to da su Ugovori, kao dokumenti konstitutivnog karaktera, postali tekst koji je teàk za snalaèwe i razumevawe, {to je pored pravno-jezi~kih problema, posledica wihovog prezentirawa u formi amandmana na prethodni tekst. Zna~ajan 'doprinos' tome dao je i Ugovor iz Nice koji je prezentiran u obliku amandmana na Ugovor iz Amsterdama.’’16 Uz to treba dodati da je kao rezultat te{kih kompromisa i ovaj Ugovor poput svog prethodnika morao da mnoga ,,re{ewa’’ ostavi u formi nedore~enosti ili namerne dvosmislenosti, {to je dodatno unelo konfuziju me|u potencijalne tuma~e teksta. Stoga je potpuno bila razumqiva èqa i pritisak raznoraznih dru{tvenih, ekonomskih i politi~kih aktera da se kompletna regulativa pro~isti, uredi, i sistematizuje u jedan jedinstven tekst -- Ustav Evrope17. 16 17

38

Janjevi}, op. cit., str. 35. Ne sme se zaboraviti ni ~iwenica da je 2000. kona~no usvojena i Poveqa o osnovnim pravima Unije, kao svojevrsni Bill of Rights, dakle nu`ni deo svakog savremenog Ustava, {to je sasvim lepo moglo da posluì kao uvod u stvarno dono{ewe Ustava ~iji bi ona deo bila.

Kriza evropske konstitucionalizacije

Upravo zbog toga je Evropski savet odmah nakon potpisivawa Ugovora iz Nice na zasedawu u Lakenu 14 i 15. decembra 2001, i zbog pro{irewa i zbog potrebe unutra{weg preure|ewa, naloìo da se sazove Evropska konvencija (Evropska skup{tina) o budu}nosti Evrope koja je morala da pripremi nacrt ustava i da da odgovore na slede}a pitawa: kako gra|anima pribliìti evropski projekat, integracije i institucije, kako obezbediti i u~vrstiti strukturu politi~kog ìvota i op{teg evropskog politi~kog prostora u pro{irenoj Uniji, i kako Uniju napraviti faktorom stabilnosti i va`nim akterom u me|unarodnom poretku. Da bi dobila legitimitet, Skup{tina je morala da makar nekako sledi metod naj{ireg mogu}eg predstavqawa evropskog demosa, a da s druge strane bude u dovoqnoj meri kompetentna da sastavi kvalitetan tekst. Ova Konvencija je imala 105 ~lanova koji su predstavqali pojedina~ne zemqe ~lanice, nacionalne parlamente, Evropski parlament, Evropsku komisiju, evropske socijalne partnere, kao i trinaest posmatra~a iz Komiteta za ekonomsko-socijalna i Komiteta za regionalna pitawa. Wen rad pra}en je dotada nezabeleènom javnom debatom oko su{tinskih ciqeva i vrednosti koje Ustav Unije treba da zastupa. Zapravo, tokom ~itave 2002. godine vo|ene su vrlo ìve javne polemike oko prirode Unije.18 Osim kqu~nog pitawa, a to je nivo potrebne integracije, odnosno koli~ina ingerencija koje treba preneti na Uniju, kao izuzetno va`na izdvojila su se dva druga pitawa: problem ekonomskog i socijalnog ure|ewa Unije u svetlu ekonomske globalizacije, kao i problem kakvog i kolikog potencirawa hri{}anskih korena zajednice. Interesantno je da je Predsedavaju}i Konvencije, biv{i Francuski Predsednik @iskar D'esten bio snaàn zagovornik jasne afirmacije hri{}anskog nasle|a.19 Ovo pitawe je povla~ilo mnogo toga, ukqu~uju}i i apriorno negativni odgovor na eventualno prikqu~ewe Turske, {to je u tom trenutku, a i danas je, vrlo suptilno strate{ko, politi~ko i ekonomsko pitawe za Uniju. Stoga je prevagnulo uverewe da se 18

Za uvid u tu polemiku treba konsultovati nekoliko stranica na zvani~nom sajtu Unije www.europa.eu.int. Na primer vaqa pogledati predloge gra|anskog dru{tva na www.europa.eu.int/futurum/civil_society_en.htm ili istraìvawe Eurobarometra o stavovima gra|ana na www.europa.eu.int/futurum/public_opinion_en.htm. Treba naravno pogledati i sajt Konvencije www.european-convetion.eu.int. 19 Za sporove o religioznom identitetu EU pogledati ~lanak Xorxa Veigla: George Weigel, ,,The Cathedrale and the Cube’’, Commentary (June 2004).

39

Mi{a \urkovi}

odustane od takvog hri{}anskog definisawa projekta. Me|utim, ~italac moè primetiti da se u preambuli pomiwe inspirisawe verskim nasle|em Evrope20, a u ~lanu I--8 kao simbol se navodi jo{ ranije prihva}ena plava zastava sa krugom od dvanaest zlatnih zvezdica, koja za mnoge neopozivo predstavqa Bogorodi~in oreol. Sa ova dva momenta, hri{}ansko nasle|e iako ne eksplicitno izneto, ipak je u dovoqnoj meri implicitno ucrtano u temeq. Kao rezultat svog rada Skup{tina je ,,1. predloìla druga~iju podelu nadle`nosti izme|u Unije i dràva ~lanica, 2. preporu~ila fuziju ugovora kao i da Unija dobije svojstvo pravnog lica, 3. utvrdila pojednostavqene instrumente delovawa Unije. 4. Predloìla je, tako|e, mere za pove}awe demokratije, transparentnosti i efikasnosti u okviru Evropske unije tako {to je predvidela ve}e u~e{}e nacionalnih parlamenata u zakonodavnoj sferi i pojednostavqivawe procedure odlu~ivawa, kao i nastojawe da se obezbedi trasparentnije i jasnije funkcionisawe evropskih institucija. 5. Utvrdila je, pored toga potrebne mere za poboq{awe strukture i ja~awe uloge sve tri institucije Unije, vode}i posebno ra~una o uticaju pro{irewa.’’21 Konvencija, je tako nakon 16 meseci rada do{la do kona~ne verzije teksta Ustava koji je usvojen na plenarnoj sednici, 13. juna 2003, a zatim predat regularnim institucijama Unije. Ve} 20. juna, na samitu Evropskog saveta u Solunu, Ugovor o Ustavu je predstavqen evropskoj javnosti. Ovaj dokument je Evropski savet usvojio godinu dana kasnije, na samitu u Briselu, 17--18. juna 2004, a opunomo}eni predstavnici zemaqa ~lanica su ga potpisali u Rimu, 20. oktobra iste godine. Time je okon~ana prva faza usvajawa i verovalo se da }e ubrzo nakon pro{irewa, Unija dobiti i Ustav i time zakora~iti na put ozbiqne globalne sile. Me|utim ratifikacija je tek trebalo da usledi.

G Da bismo razumeli korene krize iz leta 2005. moramo se opet vratiti nekoliko koraka unazad. EU je projekat evropske elite a ne evropskog naroda, {to je generalno gledano dobra stvar, uprkos nedemokrati~nosti ove teze, jer da se evropski narodi pitaju oni bi verovatno nastavili ono {to su radili do 1945. Me|utim, 20

Za ogromnu ve}inu gra|ana Unije to je samo jedno, hri{}ansko versko nasle|e, bez obzira {to Evropa kroz svoju istoriju ba{tini i judaizam i islam. 21 Prema: Janjevi}, op. cit., str. 52.

40

Kriza evropske konstitucionalizacije

ogromni entuzijazam iz devedesetih koji poti~e od pobede u hladnom ratu, otklawawa sovjetske opasnosti i teorijske i ideolo{ke fascinacije svim vrstama integracija, globalizacija i kona~nih re{ewa u Fukujaminom stilu, oterao je ~itavu evropsku ideologiju preko granica mogu}eg i realno prihvatqivog. Uprkos tome {to je u pitawu projekat evropskih nacionalnh elita, ponu|ene ideje su ipak morale da dobiju neku vrstu demokratskog i popularnog legitimiteta. Dok su ratifikacije pojedinih projekata obavqane u nacionalnim parlamentima, budu}i da su i oni sastavqeni od pripadnika elite, odnosno dominantnih partija, nije bilo prevelike opasnosti. Muke su po~iwale kada bi moralo da se direktno suo~i sa demosom, odnosno da se organizuje referendum. O tome se nije vodilo dovoqno ra~una. Garfinkl (Gurfinkiel) upozorava na ~itavu istoriju demokratskih pobuna koje su prethodile francuskom ,,non’’.22 Ne sme se zaboraviti da je Ugovor iz Mastrihta u Francuskoj pro{ao samo za 1%, da je u Danskoj odba~en dva puta i usvojen tek iz tre}eg poku{aja. Jo{ gore stoji sa uvo|ewem jedinstvene evropske valute koje je pro{lo bez referenduma iako je po istraìvawima iz 1997, ~ak 79% Nemaca i 66% Francuza traìlo referendum o ovom pitawu, sa jasnom èqom da daju negativan odgovor. Garfinkl s pravom u jasne znake evroskepticizma stavqa i odnos prema Evropskom parlamentu: na pro{logodi{wim izborima izlaznost je bila toliko niska da je pitawe da li ovaj parlament ima ikakav stvarni legitimitet da nekog predstavqa: u Nema~koj i Francuskoj oko 33%, u [vedskoj i Ujediwenom Kraqevstvu ispod 30, a u Poqskoj svega 21%.23 Razumqivo, najve}i broj politi~ara je èleo da se ratifikacija obavi u nacionalnim parlamentima, i to je put koji je odabralo petnaest dràva. Me|utim u deset zemaqa referendum se nije mogao izbe}i. [panija je bila prva od wih u kojoj je 20. februara organizovan referendum. Iako je 75% gra|ana dalo pozitivan odgovor, zabriwavaju}a je bila niska izlaznost, svega 42%, koja je odudarala od op{teg talasa evro-trijumfalizma, i uprkos tome {to su obe velike partije podràle Ustav. Dok se proces ratifikacije u parlamentima odvijao bez ve}ih potresa24 i bez mnogo javne debate, u martu su se pojavili 22 23 24

Vidi M. Gurfinkiel, ,,Europe's No’’, Commentary, vol. 120/1 (2005), pp. 39--45. Ibid. Na stranici www.europa.eu.int/constitution/referendum_en.htm moè se na}i interaktivna mapa sa jasnim pregledom trenutnog stawa procesa ratifikacije, kao i detaqan popis zemaqa sa procedurama koje su izabrale,

41

Mi{a \urkovi}

prvi zabriwavaju}i znaci da u Francuskoj stvari ne stoje ba{ najboqe. Naime, ~asopis Le Parisien je u broju od 18. marta doneo podatak da je opozicija Ustavu u Francuskoj dramati~no narasla na 51%, {to je potvrdio i konzervativni Le Figaro tri dana kasnije (52%). Parisku politi~ku elitu zahvatila je panika, koja se s pravom pro{irila na sve evropske centre. Implikacije francuskog neuspeha svima su bile jasne: dva dana nakon francuskog bio je zakazan i holandski referendum tako da bi se francuska odluka direktno preslikala na Holan|ane. Radi se o dvema zemqama osniva~ima, ~ije su odluke fundamentalne za sudbinu svakog evropskog projekta,25 pa je zbog toga shva}eno da }e sudbina Ustava zavisiti pre svega od odluke Francuza. Od tog trenutka francuska elita, kako to prime}uje Garfinkl, uradila je sve suprotno od onoga {to je trebalo uraditi: umesto da odnos prema Ustavu odvoji od unutra{we politike, ona je ova dva segmenta povezala i na vrlo apokalipti~an na~in ~itavu sudbinu Francuske dràve i svoj opstanak sjedinila sa sudbinom Ustava. Tok pred-referendumske kampawe u ove dve zemqe moè se pratiti u ~lancima Alana Remzija (Ramsay), Robert Mejson Lija (Mason Lee), Klajva Kruka (Crook) i pomenutog Garfinkla. Ja }u ovde poku{ati da analiziram samo razloge zbog kojih su referendumi propali. Prva stvar koju treba eliminisati jeste obja{wewe da je sam tekst glomazan i nezgrapan.26 Naprosto priroda evropskog projekta je takva i nakon svih diskusija i rasprava postalo je jasno da se ne moè napraviti sasvim jasan, precizan datumima zakazanih, odrànih ili pomerenih glasawa i ostalim va`nim informacijama za dobijawe kompletne slike o ratifikaciji Ustava. Treba se podsetiti da je 1. novembar 2006. bio predvi|en kao datum kada }e se ~itav posao okon~ati i kada bi Ustav mogao da stupi na snagu. 25 Na predavawu koje je po~etkom maja odrào u britanskoj ambasadi u Beogradu, Viktor Bulmer-Tomas (Victor Bulmer-Thomas), direktor Kraqevskog instituta za me|unarodne odnose, vrlo jasno je objasnio problem: kada mala zemqa glasa protiv ne~ega onda ona glasa ponovo sve dok ne donese pozitivnu odluku (primeri Danske i Mastrihta, odnosno Irske i Nice); ali ako velika zemqa glasa protiv, onda ~itav projekat propada. 26 Ovo je teza na kojoj insistiraju mnogi autori ukqu~uju}i Zakariju i Remzija. Od pet razloga koje Remzi navodi prva dva idu u ovom pravcu. On tvrdi da se pre radi o heterogenoj kolekciji 448 ~lanova, koji se uglavnom bave sloènim pravilima procedure, kao i da je sam jezik zbuwuju}i i nejasan upravo tamo gde su Francuzi traìli jasno}u, npr. u ~lanovima koji se bave konkurencijom. v. A. Ramsay, ,,The French Referendum’’, u Contemporary Review (July 2005), pp. 11--18.

42

Kriza evropske konstitucionalizacije

i potpuno koherentan tekst. Sam tekst Ustava je morao da drì kontinuitet sa postoje}im ugovorima i sa vrlo sloènom praksom i regulativom punom izuzetaka, specijalnih mera, kvalifikacija i drugih sli~nih re{ewa koja svakako ne karakteri{u normalne zemqe sa jedinstvenim ustavima. Otud je tekst morao da sadrì tih 448 ~lanova, posebne protokole, anekse i sl, i da li~i vi{e na debelu kwigu nego na klasi~an elegantan ustav. Tako je svaki Francuz dobio kwiìcu od 191 strane. Uprkos poplavi raznoraznih tuma~ewa, te{ko da je sam sadràj teksta bio ono zbog ~ega su qudi glasali tako kako su glasali. Kao {to i kod nas qudi glasaju na izborima ne na osnovu programa partija koje niko i ne ~ita, tako su se tamo opredeqivali na osnovu utiska o odre|enom pitawu koje bi dobili nakon propagandnih rasprava. Tako ~etvrti Ramzijev razlog, mogu}nost prikqu~ewa Turske, nema gotovo nikakve veze sa samim Ustavom.27 To da li }e Turska u}i u EU je politi~ka odluka koja ni u kom slu~aju ne zavisi od toga da li Evropa ima pisani Ustavni dokument ili nema. Me|utim tre}i razlog koji on pomiwe jeste vrlo zna~ajan: ~iwenica da se sve de{avalo previ{e brzo, da je u samo desetak godina napravqen ogroman skok u svim pravcima, i da obi~ni gra|ani Francuske nisu sigurni gde to sve vodi. Ovaj argument koji tvrdi da je preterano i}i skoro istovremeno toliko u {irinu i u dubinu je vrlo zna~ajan i na wega }u se vratiti u zakqu~ku. Tako dolazimo do petog razloga koji Remzi navodi i koji zapravo obuhvata ~itav sklop va`nih politi~kih pitawa koja su za Francuze o~igledno bila presudna. On kaè: ,,tu je i skup unutra{wih pitawa, od kojih su najva`nija nezaposlenost, imigracija, nezadovoqstvo Rafarenovom Vladom, nepoverewe u politi~ku elitu i nepopularnost Predsednika [iraka.’’28 O ~emu se radi? Su{tinu problem saèo je Zakarija u antrfileu svog teksta ,,[ta ne vaqa u Evropi?’’ kada je ustvrdio da je tragedija Evrope u tome {to joj je potrebno vi{e onoga {to proizvodi populisti~ki bes: reformi, imigracije i odnosa sa muslimanskim svetom.29 Ma koliko to ru`no zvu~alo za Francuze su ovi politi~ki razlozi bili daleko najva`niji, a me|u wima su se izdvajali èqa za o~uvawem socijalizma i ksenofobija. 27

I Zakarija navodi pitawe prikqu~ewa Turske kao jedno od najdominatnijih tokom kampawe. F. Zakaria, ,,What's Wrong With Europe’’, Newsweek, vol. 145/24 (June 2005). 28 Ramsey, op. cit., str. 14. 29 Zakaria, op. cit.

43

Mi{a \urkovi}

Kad je u pitawu socijalizam i strah od trì{nih reformi, treba samo pogledati tok kampawe kako ga opisuje Garfinkl. Jedna uticajna struja socijalista predvo|ena Fabijusom vodila je kampawu za ,,ne’’ tvrde}i da je ustav kao i ~itav evropski projekat previ{e liberalan, {to je po Francuzima ,,konzervativno i trì{no orijentisano’’. Wima se, me|utim suprotstavila druga struja socijalista predvo|ena @ospenom i Delorom koja je upravo obrnuto tvrdila da Ustav izraàva socijal-demokratsku tradiciju poratne Evrope i da je wegova osnovna svrha da od Evrope napravi takvu socijalisti~ku supersilu koja }e se boriti protiv ameri~kog vida globalizacije. Ovoj vrsti levo intonirane, antiameri~ke i ~ak anti-kineske retorike pribegli su ~ak i mnogi konzervativci ukqu~uju}i Rafarena. Rezultat je bio privremeni porast glasova Za. Vredi se podsetiti i afere sa Bolke{tajnom koja je inicirala simbol No kampawe, ,,poqskog vodoinstalatera’’. Ovaj holandski politi~ar, tada komesar za trgovinu, inicirao je 2004. direktivu koja je efektivno uvela deregulaciju sektora usluga time {to je omogu}ila EU kompanijama da deluju bilo gde u Uniji u skladu sa zakonima zemqe u kojoj su registrovane. Ovo je mera koja je u potpunosti u skladu sa proklamovane ~etiri slobode i sa posve}eno{}u stvarawu jedinstvenog trì{ta, ukqu~uju}i i trì{te rada. Me|utim to bi u praksi zna~ilo da mehani~ari, kamionxije, i kona~no vodinstalateri iz, na primer, Slova~ke ili Poqske mogu da rade u Francuskoj za iste nadnice koje imaju u svojoj zemqi, a koje su znatno niè od minimuma koji drè francuski sindikati. To bi zna~ilo nu`no obarawe cene rada u bogatijim zemqama. Bolken{tajnizacija (kao spoj boq{evizma i franken{tajna) je tako postala simbol za ono {to Ustav donosi. [irak je pod pritiskom javnog mnewa tvrdio da je protiv ove direktive i da }e traìti od Komisije da je povu~e. Dakle Francuzi su pre svega glasali vo|eni èqom da se protekcionizmom i drugim administrativnim merama za{tite privilegije koje imaju.30 Elita nije uspela da ih ubedi da je Ustav 30

44

Najvi{a glasova protiv bilo je u regionima gde je nezaposlenost najve}a, a po pravilu su opoziciju ~inili mali farmeri, sitni preduzetnici, zanatlije i prodavci. Remsi ukazuje na mit o ,,anglo-saksonskom modelu koji se stvorio kod obi~nog sveta, po kome se otvoreno trì{te, konkurencija i globalizacija pokazuju kao mehanizmi koji su pro{irli jaz izme|u bogatih i siroma{nih i direktno ugrozili pre svega tu klasu.

Kriza evropske konstitucionalizacije

dovoqno socijalisti~ki, nego su ga percipirali kao korak u daqem procesu integracije od koga oni navodno mogu samo da imaju {tete.31 Referendumska kampawa u Holandiji je razotkrila jedno malo druga~ije lice ove zemqe od onog multikulturalnog, tolerantnog i otvorenog kojim se dràva dugo ponosila. Ako je u Francuskoj u pitawu bila sloèna me{avina nezadovqstva doma}om politikom i straha od ekonomske liberalizacije, u Holandiji je dominirala ksenofobija. Mejson Li je na upe~atqiv na~in saèo teme koje su dominirale holandskom kampawom: ,,U Holandiji je ... Nee kampawa profitirala na strahu od pove}ane imigracije, od militantnih islamskih terorista, od utapawa u cunami evropske konkurencije, kao i od mogu}nosti ugroàvawa dràvne liberalne socijalne politike. Takve brige su ve} dovele od egzodusa iz Holandije; pro{le godine je 49.000 Holan|ana, uglavnom pripadnika sredwe klase emigriralo ka zemqama kao {to su Kanada i Novi Zeland, {to je najve}i broj jo{ od 1954.’’32 Holandija je vrlo specifi~na zemqa budu}i da se u woj pojavila sasvim nova vrsta ultradesni~arskog {ovnizma i ksenofobije, sasvim razli~ita od starinskih oblika ovih fenomena koji karakteri{u na primer Le Penov program, zasnovan na kolonijalnom nasle|u, elitisti~kom konzervativizmu ,,stare Evrope’’, elementima rasizma i sl. Ni{ta boqe ne ilustruje ovaj fenomen od ~iwenice da je vo|a i glavni promoter ove nove desnice, pre tri godine ubijeni Pim Fortajn, bio deklairsani homoseksualac. Vo|a anti-ustavne kampawe bio je wegov naslednik poslanik Gert Vilders koji je tokom ~itave kampawe obilazio mitinge u vozilu sa neprobojnim staklima i bivao do~ekivan kao rok-zvezda. Su{tina wihove politike jeste da strancima, pre svega muslimanima, treba onemogu}iti daqi dolazak ne zbog razli~itih (ne-hri{}anskih) verskih i kulturnih ube|ewa, ve} zato Vidi Ramsey, op. cit., str. 17. Mejson Li ukazuje na strah od konkurencije, ali i od duèg radnog vremena (u Francuskoj je radna nedeqa samo 35 sati), kao i od smawewa subvencija za francuske poqoprivrednike, na ~emu pre svega insistira Britanija. R. Mason Lee, ,,Non and the Nee’’, Maclean's, vol. 118/24 (2005). 31 Ovaj rezultat je sli~no i rezultatu septembarskih izbora u Nema~koj dokaz kako i u daleko bogatijim i ozbiqnijim zemqama nego {to je na{a, obi~ni gra|ani odbijaju tranziciju i ekonomske reforme za koje elita zna da su neophodne. 32 Mason Lee, op. cit.

45

Mi{a \urkovi}

{to ne èle da se sekularizuju, {to ne prihvataju gej-prava, i {to prevelikim demografskim pritiskom ugroàvaju nasle|ena socijalna prava ,,doma}ih’’ gra|ana. Glavni prigovor ~itavoj evropskoj ideji, oli~enoj u Ustavu, po wima je to {to se dràva odri~e previ{e nadle`nosti u korist Brisela, posebno u sektoru imigracione politike. Najva`nije, je me|utim uo~iti da ni ovde, kao ni u Francuskoj sam sadràj ili oblik teksta nije bio od prevelike va`nosti kada su se gra|ani odlu~ivali na referendumu. Mo`da se zaista ~itavo de{avawe oko referenduma moè doìveti kao pobuna demosa protiv elite, wenih projekata koje oni ne doìvqavaju kao svoje, protiv wene politi~ke korektnosti, protiv izbegavawa da se o stvarnim problemima govori. Bilo kako, 29. maja 55% Francuza je reklo ,,Non’’, a dva dana kasnije ~ak 62% iza{lih Holan|ana zaokruìlo je ,,Nee’’.

G Kako to obi~no biva kada se neka stvar nateè preko svojih granica, ona obi~no pukne. I upravo tako bi se mogao opisati ose}aj {oka koji je zavladao me|u evropskom elitom nakon 1. juna. Izgledalo je da je jedna velika stvar pukla, da se raspala sama osnova na kojoj je pravqena. Ovo se najboqe da videti po sasvim konfuznim i protivre~nim reakcijama koje su dolazile od evropskih zvani~nika u prvih mesec dana nakon ,,katastrofe’’. Francuska vlada je odmah podnela ostavku, a za novog mandatara postavqen je Dominik De Vilpen sa zadatkom da afirmi{e tradiconalne degolisti~ke vrednosti, i da zapravo iza|e u susret èqama i trendovima koje su gra|ani ispoqili na referendumu. Jedno je svima razumnima bilo jasno: pri~a sa Ustavom je do daqweg gotova i mora se skloniti sa evropske agende ukoliko se uop{te èli opstanak Unije. Toni Bler je pet dana nakon referenduma obznanio da se izja{wavawe u Engleskoj, koje je bilo predvi|eno za prole}e slede}e godine, pomera u neizvesnu budu}nost. No, bilo je i onih koje entuzijazam nije napu{tao. Ve} 10. jula odràn je referendum u Luksemburu na kome je preko 56% glasalo za, pa su brojni evropski zvani~nici poku{ali da iskoriste ovu ~iwenicu kao dokaz da se ni{ta preterano va`no nije desilo -- ~ula su se mi{qewa da kao i u ranijim slu~ajevima treba nastaviti sa procesom ratifikacije u ostalim zemqama, a da se tek na kraju ponovo treba fokusirati na dve ,,problemati~ne’’

46

Kriza evropske konstitucionalizacije

zemqe. Ovo shvatawe koje najvi{e li~i na pona{awe grogiranog boksera, koji se hrabri da nastavi dok je u stvari na ivici nokauta, sre}om nije preovladalo. Najve}i broj zemaqa koje je tek trebalo da obave referendum, povele su se za engleskim primerom i odloìle ga do daqweg. Radi se o dobroj odluci zato {to se kao najpre~i zadatak postavilo o~uvawe onoga {to ve} postoji. Ma koliko to ve} sada ~udno izgledalo u junu i julu mesecu {irom Evrope se razlilo odre|eno apokalipti~ko raspoloèwe koje je vrlo ozbiqno tvrdilo da je sa propa{}u Ustava gotov sam evropski projekat!33 Mnogi su tvrdili da je ovo i kraj same Unije i da se pomenutim ~inovima pokazalo da taj projekat nema budu}nosti.34 Preko no}i su stra{no oja~ali glasovi koji su se bunili protiv svakog budu}eg pro{irewa, a posebno su oja~ale pozicije onih koji su se eksplicitno protivili ulasku Turske. Solana je zajedno sa komesarom za pro{irewe Oli Renom poùrio da te{i zemqe zapadnog Balkana ube|uju}i ih da }e se sa pro{irewem sigurno nastaviti, a Amerikanci su obnovili pritisak da se otpo~nu pregovori sa Turskom. îtava evropska pri~a je u junu i julu izgledala vrlo haoti~no i ono {to je trebalo svima jeste jedan period predaha i refleksije o samima sebi, o svojoj prirodi i svojoj budu}nosti. Ovo su upravo ideje koje su dominirale u zna~ajnom Blerovom 33

U ~asopisu New Statesman od 30. maja 2005. pojavio se ~lanak ,,Da li je EU stigla do ta~ke preloma (breaking point)?’’, pri ~emu je vrlo elegantno u naslovu izloèna dvosmislenost jer izraz u zagradi moè da zna~i ta~ku odluke, ali i ta~ku raspada. ^lanak po~iwe pitawem da li Unija moè da se raspadne i ukazuje da je ono {to je do pre par godina izgledalo kao nemogu} san eurofobi~ara postalo ozbiqno pitawe. Ukazuje se da se britanska bolest animoziteta prema evropskim institucijama {iri i po kontinentu. Videti New Statesman, May, 30, 2005, str. 6--7. 34 Ilustrujmo ovo jednim konkretnim primerom. Sve od po~etka godine na Srbiju su vr{eni stra{ni pritisci da prihvati neku vrsu uslovne, ograni~ene i sl. nezavisnosti Kosova i Metohije, a zauzvrat joj se u skladu sa starom Holbrukovom idejom da Srbija mora da bira izme|u Kosova i u~lawewa u EU, nudila perspektiva ubrzanog pridruìvawa Uniji gde bi se jednom navodno ponovo susrela sa Kosovom. Nakon 1. juna ovaj argument je potpuno izostao iz re~nika i aparata me|unarodnih zvani~nika. Kako je to kolega Aleksandar Simi} objasnio, argument o EU je dobio status onoga {to se u pravu naziva nepostoje}i pravni uslov -- me|unarodna zajednica vi{e nije mogla da nudi ,,ne{to {to ne postoji’’. Ova ~iwenica sasvim dobro odràva op{te evropsko raspoloèwe da je nakon 1. juna svaki argument koji je podrazumevao budu}nost u EU naprosto neubedqiv, jer sama Unija po wima vi{e nije imala izvesnu budu}nost.

47

Mi{a \urkovi}

govoru u Evropskom parlamentu po~etkom jula, kada je britanski premijer podsetio EU da mora voditi ra~una o nemilosrdnom globalnom okruèwu i da se sama zajednica mora druga~ije organizovati ako ne èli da postane `rtva ekonomske globalizacije koju je upravo Zapad izazvao. Kada su se strasti smirile, zvani~no je prihva}eno da se Unija nalazi u fazi promi{qawa i analize. Na zvani~nom sajtu EU stoji: ,,Narodi Francuske i Holandije odbacili su tekst Ustava 29. maja i 1. juna. U svetlu ovih rezultata, Evropski savet je na samitu od 16. i 17. juna 2005. zauzeo stav da ,,mi vi{e ne smatramo da je rok koji je prvobitno predvi|en za Izve{taj o ratifikaciji Ugovora, 1. novembar 2006 odrìv, budu}i da one zemqe koje jo{ nisu ratifikovale Ugovor, ne}e biti u mogu}nosti da daju jasan odgovor pre sredine 2007. Period refleksije, obja{wavawa i diskusije odvija se trenutno u svim zemqama, bilo da jesu ili nisu ratifikovale Ustav. Stawe dikusije o ratifikaciji Ustavnog ugovora bi}e ispitano od strane Evropskog saveta pod austrijskim predsedavawem (u prvoj polovini 2006).’’35 Iako se u posledwoj re~enici insistira na ~iwenici da Ugovor nije odba~en i da naprosto treba produìti i prilagoditi rokove za analizu i ratifikaciju, o~igledna je svest o blokadi i potreba da se za jedno duè vreme stvar ostavi da odstoji. Iz svega izloènog jasno je da je ~itav projekat u ovom trenutku bio previ{e ambiciozan pre svega u politi~koj i simboli~koj ravni. Najve}e pro{irewe iz 2004. godine koje je EU donelo deset novih zemaqa, ali i mno{to otvorenih ptawa, problema i nedoumica, samo po sebi je bilo previ{e zahtevno da bi zajednica odmah nakon toga mogla da se upusti u novi korak. Izgleda da je Ugovor iz Nice koji je doneo druga~iju strukturu odlu~ivawa i druga~iju konfiguraciju osnovnih evropskih institucija, najvi{e {to Evropa moè da podnese za jo{ jedno duè vreme. âk i pored toga {to je Ugovor o Ustavu bio zami{qen kao instrument koji u novonastalim okolnostima treba da doprinese brèm ,,svarivawu’’ novih ~lanova i nove situacije, ispalo je da je on doìvqen kao potpuno razli~it korak koji jo{ daqe goni ionako rezervisane, upla{ene i frustrirane gra|ane EU. Zato su ustali i pobunili se protiv svakog takvog koraka, kao {to su po~eli da se bune i protiv najavqenih pro{irewa. U ovom trenutku im je 35

48

www. europa.eu.int/constitution/referendum_en.htm

Kriza evropske konstitucionalizacije

dovoqno, pa ~ak i previ{e ono {to imaju. O~igledno je potreban jedan duì period navikavawa na novu strukturu i za zaìvqavawe posledwih izmena evropske unutra{we konstitucije. Time dolazimo na na{e osnovno pitawe i osnovnu tezu od koje smo po{li. Uprkos neuspehu Ugovora o Ustavu, nakon smirivawa strasti Unija se vratila oìvqavawu svesti da ona ima neku vrstu jasne konstitucije, odnosno svoj oblik ustavnosti i ustava, sa~iwenog od poluvekovne prakse, vaè}ih Ugovora, odluka Suda pravde, obi~ajnih prava, presedana i sl. Sve to ~ini vi{e nego dovoqnu osnovu za wen daqwi rast, razvoj i postepeno utemeqavawe. Kako je to Vajler primetio, da bi se zajednica u~vr{}ivala nije nu`no da se to ispoqava u daqwem prenosu ingerencija sa nacionalnog nivo na Brisel. [tavi{e Zajednica je, na primer, izuzetan napredak doìvela krajem {ezdesetih i tokom sedamdesetih upravo zato {to su kqu~nu ulogu igrale nacionalne dràve, a zajedni~ka svakodnevna praksa se toliko razvila da je bilo nemogu}e isko~iti iz zahuktalog voza.36 [tavi{e, taj period ja~awa zajednice bio je istovremen sa periodom opadawa supranacionalizma, jer se tad odustalo od ve}inskog glasawa i vratilo na politiku konsenzusa. îni mi se da bi Unija danas morala da primeni sli~an mehanizam: odustajawe od nasilnog gurawa supranacionalizma kako bi se novostvorena me|unacionalna struktura etablirala, razvila i ukorenila u svesti gra|ana, kompanija, dràva i drugih subjekata EU.37 Novostvoreni oblik evropske ustavnosti, postavqen Ugovorom iz Nice, a u promet pu{ten nakon 1. maja 2004 traì jedan duì vremenski period kako bi mogao da zaìvi. Su{tinu ove teze saèo je Frensis Snajder (Snyder) u sjajnom uredni~kom slovu za poseban broj ~asopisa European Law Journal koji je posve}en problemu evropskog ustava. Jo{ u maju 2004. Snajder je morao da pobija teze autora nezadovoqnih ishodom Evropske konvencije, koji su tvrdili da je Evropski ustav mrtav. Obja{wavaju}i za{to Ustav nije mrtav, iako tekst nije bio zadovoqavaju}i on tvrdi: ,,Prvo, EU ve} ima ustav, u materijalnom, i 36 37

O ovoj Vajlerovoj tezi pogledati Vajler, op. cit, str. 56--60. Ovde mislim na supranacionalizam u simboli~kom smislu koji je o~igledno najvi{e upadao u o~i gra|anima. Apsurd je {to je sam Ustav pisan mawe iz te perspektive, a vi{e upravo iz perspektive ja~awa uticaja nacionalnih parlamenata. Ali ko jo{ ~ita tako velike tekstove da bi doneo odluku...

49

Mi{a \urkovi}

~ak u subjektivnom smislu. Ustav EU je proces koji se ne moè redukovati na jedan tekst. Proces izgradwe EU se nastavqa, i wegov rezultat se ne moè znati unapred. Drugo, evropska integracija izgra|ena je ne samo na slagawu, ve} i neizbe`no na sukobima i kompromisu. O ustavu se stalno pregovara, iako se wegova tekstualna manifestacija, koja sluì kao sredi{te pregovarawa, mewa impulsivno i neplanski. Sukob je samo jedan od momenata u procesu pregovarawa. Ovo zna~i da Evropski ustav ne moè biti samo ono {to je tekst Konvencije... Nezavisno od eventualne sudbine odre|enog teksta, moè biti i nekih drugih...’’38 U ovom trenutku mo`da su jo{ zna~ajnije re~i kojima se zavr{ava ovo razmi{qawe: ,,Re{ewe trenutnog sukoba zahteva koncentrisano fokusirawe na institucionalni aran`man EU, a ne pro{irewe sukoba na druga poqa.’’39 Trenutna kriza je dakle jedan logi~an deo u izgradwi evropske konstitucionalnosti i treba je shvatiti kao normalan momenat pomenutog procesa. Ona naprosto postavqa realan okvir za daqe kretawe procesa. Re{avawe krize ne zna~i da je izgubqeno ono {to je dosada napravqeno. Kao i u svakom normalnom ìvotu, nekad je naposto neophodno ograni~iti se, sabrati se i preispitati pre|eni put -- da bi se stabilnije krenulo daqe.

Dr. Misa Djurkovic

Crisis of European Constitutionalisation SUMMARY The question of European constitutionalism should be separately analysed from the fate of the European Constitution. Similarly to Britain, where one can speak about British constitutionalism although there is no one single constitutional charter, one can also speak about European constitutionalism. The idea of an EU constitution is as old as the European Community. The whole project was from the beginning conducted by elites and many steps leading towards a constitution were taken against the wishes of European citizens. However, enthusiasm in the nineties caused by the end of the Cold War encouraged European ideology to go beyond realistic 38

F. Snyder, ,,Is the European Constitution Dead?’’, European Law Journal, vol. 10, No. 3 (May 2005), str. 255--256. 39 Ibid.

50

Kriza evropske konstitucionalizacije

frontiers. The whole project of the EU Constitution turned to be too ambitious in political and symbolic ways. The Treaty of Nice seems to be the maximum that the EU citizens are ready to accept at this stage. Key words: the EU Constitution, European constitutionalism, The Treaty of Nice

51

Evroskepticizam dr Slobodan G. Markovi}

nakon velikog pro{irewa Slobodan Evropske G. Markovi} unije

EVROSKEPTICIZAM NAKON VELIKOG PRO[IREWA EVROPSKE UNIJE Sumwe pojedinih grupa u uspe{nost evropskog projekta, kao i protivqewa planovima koji su teìli da ograni~e nacionalnu suverenost pratili su evropske integracije od wihovih po~etaka. Evroskeptici, ipak, nisu imali mogu}nost da uti~u na tok integracija ve} su morali da se i sami ,,prilago|uju evropskoj stvarnosti koja se neprekidno mewa’’.1

Evroskepticizam do stvarawa Evropske unije Evroskepticizam je postao zna~ajna snaga ve} tokom osamdesestih kada je delovala takozvana ,,nezadovoqna trojka’’. Politi~ari iz Britanije, Danske i Gr~ke predvodili su ovu trojku. U napadima na Evropsku zajednicu posebno su se isticali Margaret Ta~er,2 premijer Britanije, Andreas Papandreu, predsednik vlade Helenske Republike i Pol [liter,3 premijer Danske. Jedan od najva`nijih razloga zbog kojih je Margaret Ta~er podnela ostavku 1990, pored poreske politike, bilo je weno odlu~no odbijawe da prihvati da se Britanija vi{e ekonomski integri{e sa Evropskom zajednicom. Snaàn otpor Evropskoj zajednici pruìo je i Andreas Papandreu (1919--1996). Gr~ka je u{la u EZ, 1. januara 1980, zahvaquju}i evropskoj viziji wenog premijera Konstantina Karamanlisa (premijer 1955--1963. i 1974--1981). Ulazak u EU je nai{lo na sna`no protivqewe najve}e opozicione stranke u Gr~koj, Panhelenskog socijalisti~kog pokreta -- PASOK-a. Vo|a PASOKA, Andreas Papandreu, u prvi plan je istakao nacionalnu suverenost, 1 2 3

Loukas Tsoukalis, What kind of Europe? (Oxford: Oxford University Press, 2005), r. 166. Margaret Ta~er (Margaret Thatcher, 1925--), premijer Britanije od 1979. do 1990. Pol [liter (Poul Schlüter), konzervativni politi~ar desnog centra. Premijer Danske od septembra 1982. do januara 1993. U ovom periodu odràni su izbori pet puta, a Danskom je vladala koalicija desnog centra.

53

Slobodan G. Markovi}

i borbu protiv imperijalizma velikih sila, posebno SAD. Zahtevao je napu{tawe NATO-a, i podràvao pokret nesvrstanih. Kada su se wegovi izgledi za dolazak na vlast pove}ali, Papandreu je, u prole}e 1981, ublaìo stav prema EEZ-u, izjasniv{i se za odràvawe referenduma o gr~kom pristupawu Zajednici. Papandreu je do{ao na vlast 1981, ali od referenduma nije moglo biti ni{ta jer je prethodni premijer, veliki zastupnik ~lanstva Gr~ke u EEZ, postao predsednik Helenske Republike, a u wegovoj nadle`nosti je bilo raspisivawe referenduma. Zato je Papandreu sada nastojao da izmeni neke ~lanove ugovora o pristupawu EEZ-u koji bi uzeli u obzir gr~ke posebnosti. Savet ministara i Evropska komisija primili su, u martu 1982, ,,Gr~ki memorandum’’. Odre|eni zahtevi iz memoranduma su prihva}eni {to je u{lo u Integrisane sredozemne programe koje je Savet usvojio jula 1985. Papandreu je brzo uvideo ekonomske prednosti ~lanstva u EEZ, posebno kada je EEZ odobrila Gr~koj, 1982, godi{wa sredstva od 800 miliona ameri~kih dolara za razvoj poqoprivrednih oblasti. Tako je EEZ nehoti~no podràla svoga prvobitnog protivnika, jer je Papandreu zahvaquju}i sredstvima EEZ-a obezbedio porast podr{ke u poqoprivrednim oblastima na izborima 1985. i 1989. godine. Na kongresu PASOK-a, 1984, Papandreu je zvani~no odustao od napu{tawa EEZ-a izjaviv{i da bi napu{tawe Zajednice imalo {tetne posledice po ekonomiju. Sada su se gr~ki napori u EEZ-u usmerili na protivqewe francusko-nema~kim planovima o centralizaciji Zajednice, i smawewu prava ~lanica da stavqaju veto. U ovakvim zalagawima Gr~ka je bila saveznik Danskoj i Britaniji.4 Otpor se nastavio po~etkom devedesetih, sada bez Gr~ke, kada je Zajednica postepeno prerastala u Uniju. Sporazumom u Mastrihtu, koji je potpisan 7. februara 1992, predvi|eno je stvarawe Evropske unije sa zajedni~kim evropskim dràvqanstvom i sa dogovorom da se uspostavi monetarna unija. Danski glasa~i pokazali su se tada kao posebno jaki evroskeptici odbiv{i Sporazum na referendumu, 2. juna 1992. Pod pritiskom Brisela odràn je novi referendum, maja 1993, na kome je prihva}en Sporazum, ali tek po{to je Danskoj obe}ano da }e biti izuzeta iz 4

54

v. Slobodan G. Markovi}, ,,Gr~ka i Evropska unija. Od opusto{ene zemlje do lidera na Balkanu’’, Evropski forum, br. 2 (februar 2003), str. 12--13.

Evroskepticizam nakon velikog pro{irewa Evropske unije

odre|enih pravila Sporazuma. Danska je jedina dràva u EU ~iji je jedan deo istupio iz Evropske unije. Na osnovu ustava iz 1953, Grenland je sastavni deo Kraqevine Danske. Kada je Danska u{la u Evropsku zajednicu, sa wom je u{ao i Grenland 1972. Grenland je dobio samoupravu, januara 1979. Nakon toga odràn je referendum, februara 1982, na kome su gra|ani Grenlanda sa malom ve}inom odlu~ili da napuste EZ, {to je i formalizovano po~etkom 1985.5 Tako Grenland ostaje jedina teritorija koja je napustila EEZ od wenog osnivawa. Iako je re~ o oblasti sa samo 56.000 stanovnika (procena iz 2004), teritorija Grenlanda pokriva 2,17 miliona kilometara kvadratnih i predstavqa most izme|u zapadne Evrope i Severne Amerike. Kao {to se vidi i u slu~aju Gr~ke, i u slu~aju Danske, birokratija u Briselu je morala da smisli posebne olak{ice za ove dràve da bi smawila wihov evroskepticizam. Time je naru{eno na~elo da sve zemqe imaju isti poloàj u Evropskoj zajednici. Tokom devedesetih evroskepticizam je opao. Odlaskom Margaret Ta~er, sa mesta premijera Britanije, vi{e nije bilo sna`ne li~nosti koja je mogla da oli~ava ovo stremqewe. To je dalo ervoentuzijastima u Briselu nade da }e mo}i da krenu sa jo{ ambicioznijim planovima kako u pogledu {irewa EZ/EU, tako i wenog produbqivawa. Unija, prema wihovim planovima, treba da postane politi~ki savez, a istovremeno da se pro{iri na mawevi{e sve zemqe Evrope osim Rusije.

Evroskepticizam po~etkom 21. veka Drugi deo plana -- pro{irewe Unije, u velikoj meri je ostvaren 2004, ali je doneo i novi talas evroskepticizma u Uniji. Glavni strahovi stanovnika evropske petnaestorice u pogledu pro{irewa odnosili su se na bojazan da }e pro{irewe da donese novi talas imigranata. U percepcijama prose~nog stanovnika petnaestorke imix imigranata neraskidivo je povezan sa visokim kriminalitetom i zato je postojala zebwa da }e pro{irewe dovesti novi talas imigranata koji }e daqe da pove}a stope kriminaliteta. Odre|eni pokazateqi su ukazivali da bi talas novih, prevashodno ekonomskih, imigranata iz novoprido{le desetorke zaista mogao da nastupi. Naime desetorka je imala dvostruko ve}u 5

,,Greenland’’, in Encarta Reference Library Premium2005 DVD.

55

Slobodan G. Markovi}

stopu nezaposlenosti od petnaestorke (14,5% u donosu na 7,7%). Pored toga BDP po glavi stanovnika je vi{e nego upola mawi u desetorki nego u petnaestorki.6 Nove ~lanice Unije pove}ale su stanovni{tvo EU za 20%. Istovremeno BDP EU je porastao za samo 5%. BDP po glavi stanovnika prido{le desetorice izraèn u stvarnim dolarima, u proseku, je ~etiri puta mawi od BDP-a petnaestorke. Kada se BDP prera~una prema kupovnoj mo}i onda je on oko 40% od proseka evropske petnaestorke. Sa ekonomskom konvergencijom od 2% godi{we zemqi koja ima ~etvrtinu proseka EU potrebno je 70 godina da dostigne taj prosek. Tako }e, na primer, Poqskoj biti potrebna desetle}a da dostigne nivo [panije, koja je pri dnu evropske petnaestorke.7 Zbog svega ovoga ne treba da ~udi da je nivo podr{ke prijemu novih ~lanica bio nizak. Razume se da je BDP novoprido{lih ~lanica ne{to ve}i od statisti~ki prikazanog zbog sive ekonomije. Sa druge strane, prera~unavawe BDP-a u paritet kupovne mo}i pokazuje stawe nerealno povoqnijim za prido{le zemqe. U stvarnosti ve}ina od desetorke, sa izuzetkom Kipra i Malte, te{ko da }e dosti}i prosek petnaestorke u prvoj polovini 21. veka. Ovakav nesklad u stepenu razvijenosti stvara i pothrawuje uzajamne strahove. Dok se nove siroma{ne ~lanice pribojavaju daqeg odliva mozgova, stare ~lanice strahuju od novog talasa jeftine radne snage na wihova trì{ta. To stvara uslove za evroskepticizam kako me|u starim tako i me|u novim ~lanicama. Stare ~lanice se pribojavaju novih i zbog wihove dinami~nije privrede. Evropska petnaestorka pokazuje znake stagnacije. U razdobqu 2001--2003. BDP petnaestorke rastao je prose~no po 1,5% dok je BDP desetorke rastao 3,1%, dakle konvergirao je u proseku 1,6%. Ova tendencija se nastavqa. Procene za 2005. ukazuju na rast u evrozoni od samo 1,0%. Za 2006. o~ekuje se rast u evrozoni od 1,8%, a u evropskim zemqama u tranziciji oko 5,1%.8 Kako prime}uje Mari Luiz Her{tel: ,,Ve} sada dràve Starog kontinenta imaju te{ko}a u odràvawu ìvotnog standarda svojih stanovnika. U 2003. godini, dve godine posle uvo|ewa evra i {esnaest godina nakon stvarawa jedinstvenog trì{ta, Evropa i 6 7 8

56

Loukas Tsoukalis, What kind of Europe? (Oxford: Oxford University Press, 2005), r. 172--173. cf. Mari Luiz Her{tel, Pro{irena Evropa: ekonomske promene i o~ekivawa, Vlada Republike Srbije, Kancelarija za pridruìvawe Evropskoj uniji, Beograd 2005, str. 40. ,,The World in Figures’’, in The World in 2006 (London: The Economist, 2005), p. 105.

Evroskepticizam nakon velikog pro{irewa Evropske unije

daqe ima te{ko}a u obezbe|ivawu rasta svojim sopstvenim potencijalima.’’9

Pad podr{ke ~lanstvu u EU me|u dràvama ~lanicama Veliko pro{irewe odigralo se u razdobqu pada podr{ke gra|ana petnaestorke prema EU. Ovaj trend je dugoro~an i moè se pratiti u prethodnih petnaest godina. Dok je u zemqama evropske petnaestorke 1990. ~ak 69% stanovnika verovalo da je dobro da wihova nacionalna dràva bude ~lan Unije, taj postotak je opao na 55% 2002, odnosno na ispod polovine, tj. na 48% 2004. U istom razdobqu broj onih koji smatraju da je ~lanstvo u Uniji lo{e za wihovu dràvu porastao je sa 7% na 17%.10 Dok je 1990. na 10 evrofila dolazio jedan evroskeptik, do 2004. se taj odnos bitno promenio tako da je na mawe od 3 evrofila dolazio jedan evroskeptik. Tendencija pada poverewa u Uniju nastavila se i u razdobqu jesen 2004 -- prole}e 2005 kada je poverewe u dobrobit ~lanstva u Uniji opalo za dodatnih 2% kod evropske dvadesetpetorke. Postoci po zemqama sada izgledaju ovako: % onih koji Prema: Prema: Razlika smatraju da je Evrobarometru Evrobarometru izme|u EB 62 i EB 63 ~lanstvo u 62, jesen 2004 63, prole}e Uniji dobro 2005 EU 25

56%

54%

--2

Luksemburg

85%

80%

--5

Holandija

75%

77%

2

Irska

77%

75%

--2

Belgija

73%

67%

--6

[panija

72%

66%

--6

Portugal

59%

61%

--2

Danska

61%

59%

2

9 10

Mari Luiz Her{tel, op. cit., str. 64. Loukas Tsoukalis, What kind of Europe?, r. 39.

57

Slobodan G. Markovi}

Litvanija

69%

59%

--10

Nema~ka

60%

58%

--2

Gr~ka

61%

56%

--5

Italija

57%

56%

--1

Slova~ka

57%

54%

--3

Poqska

50%

53%

3

Francuska

56%

51%

--5

Dràve EU sa podr{kom Uniji ispod 50%: ê{ka

45%

49%

4

Slovenija

52%

49%

--3

Estonija

52%

48%

--4

Finska

48%

45%

--3

[vedska

48%

44%

--4

Kipar

52%

43%

--9

Letonija

40%

42%

2

Ma|arska

49%

42%

--7

Malta

45%

40%

--5

Austrija

46%

37%

--9

Ujediweno Kraqevstvo

38%

36%

--2

Izvor: Eurobarometer 63. Public Opinion in the European Union, Standard Eurobarometer No. 63/Spring 2005, p. 11.

Trenutno stawe je, dakle, takvo da je ~ak u 11 zemaqa ~lanica EU mawe od 50 posto stanovnika spremno da se sloì da je ~lanstvo u Uniji dobro. Za evrofile je posebno zabriwavaju}e da se, po poverewu u EU, na dnu nalaze dve dràve iz evropske petnaestorke: Ujediweno Kraqevstvo i Austrija. Evroskpeticizam se, po~etkom XXI veka, ispoqava jasno po tri pitawa: 1. Pitawu da li treba da se uvede evro; 2. Politici prema imigrantima; 3. Pitawu da li Unija treba da se i politi~ki vi{e ujedini

58

Evroskepticizam nakon velikog pro{irewa Evropske unije

Tre}e pitawe aktuelizovalo se tokom 2005, tj. tokom godine kada je trebalo da bude usvojen Evropski ustav.

Izbori za Evropski parlament i evrokepticizam Prvi znak da je evropska ideja, onako kako je shvataju federalisti, u krizi bili su izbori za Evropski parlament (EP), odràni od 10. do 13. juna 2004. Ovo su bili prvi izbori na kojima su glasali gra|ani Unije od 25 ~lanica, izbori koji najavquju raspoloèwe Evropqana nakon pro{irewa. Na wima su evropski bira~i pokazali veliko nezadovoqstvo sopstvenim politi~kim elitama na dva na~ina. Vladaju}e stranke su u 23 od 25 zemqe ~lanice ka`wene tako {to su dobile mawe glasova u postotcima nego na nacionalnim izborima. Druga vrsta kazne bira~a bila je niska izlaznost koja dovodi u pitawe legitimnost takvog Parlamenta. Na izbore je iza{lo ispod polovine glasa~a, a zanimawe stanovni{tva za wih bilo je malo. Na izborima su prevagu odneli narodwaci osvojiv{i 276 mesta, u odnosu na tradicionalne rivale socijaliste koji su dobili 200 mesta. Pored toga ove izbore je odlikovao i porast podr{ke evroskepti~nim strankama. Najve}i dobitak evroskeptici su postigli u Britaniji gde je Stranka za nezavisnost (Independence Party) osvojila 16% glasova i 12 mesta u EP. Osim toga u [vedskoj je Junelist (Junelist) osvojila 14,4% glasova i tri mesta. U Austriji i Holandiji mesta su, tako|e, osvojile evroskepti~ne stranke, a posebno dobar rezultat postigle su i u Poqskoj. Sa druge strane, u tvr|avi evroskepticizma, Danskoj, stranka Jansa-Petera Bondea (Jans-Peter Bonde), nezvani~nog vo|e evroskeptika u EP, ostala je sa samo jednim mestom u odnosu na prethodna tri. I suverenisti u Francuskoj su pali sa 13% na 8,5%. U celini, evroskeptici su postigli va`ne dobitke na ovim izborima. Wihovo u~e{}e u EP koji broji 732 ~lana, zavisi od toga kako se evroskepticizam odre|uje. U uèm smislu, predstavnici onih stranaka u EP ~iji je glavni ciq evroskepticizam, i osuje}ewe ideja federalisti~kog pokreta, sada ~ine oko 10% Parlamenta. Ali, ako se uzmu sve stranke koje imaju evroskepti~ne ciqeve kao deo svojih politi~kih programa onda je taj postotak vi{i. Profesor Ri~ard Rouz (Richard Rose) smatra da je

59

Slobodan G. Markovi}

takvih u EP oko 200. Me|u wih svakako treba ubrojati britanske konzervativce. Ovako dobijeni broj odre|uje evroskeptike kao grupu koja u EP ima preko jedne ~etvrtine mesta. Problem za ovu grupu je u tome {to je ona veoma heterogena, i u woj su nacionalisti, radikali, razni oblici komunista i populista {to ometa koordinaciju me|u wima.11 Evroskepti~ni bira~i sada traè sve konkretnije poteze svojih vo|a. U Britaniji, u zavr{nici izbora za vo|u Konzervativne stranke, krajem 2005, na{li su se Dejvid Dejvis (David Davis) sa umerenim evroskepti~nim stavom, i Dejvid Kamerun (David Cameron) sa izrazitijim evroskepti~nim stavom {to mu je donelo podr{ku evroskepti~nog krila stranke i odlu~nu pobedu 6. decembra. Da bi zadrào podr{ku ovog dela stranke Kamerun je morao da obe}a svojim pristalicama, u novembru 2005, da }e povu}i poslanike Konzervativne stranke u EP, iz kluba narodwaka, ukoliko pobedi na izborima za vo|u britanskih konzervativaca.12 Ovde je va`no navesti i glavne argumente evroskeptika u EP. Jens-Peter Bonde, levi~arski poslanik iz Danske u EP isti~e: ,,Ja nemam primedbe na ideju nekakve evropske federacije u na~elu. Ja samo smatram da ona ne moè da deluje, jer ona nikada ne}e upravqati odanostima obi~nog naroda.’’ Evrsoskeptici desni~ari imaju sli~ne primedbe. @or` Berti (Georges Berthu), iz Francuske, smatra da evrofederalisti èle da stvore ,,nakakvog novog ~oveka, evropskog ~oveka, i da zanemare stavrnost o tome kako obi~ni qudi misle.’’ Kona~no, britanski ~lan EP-a, Danijel Henen (Danel Hannan) smatra ,,da demokratija najboqe deluje kada qudi ose}aju da imaju dovoqno toga zajedni~kog da prihvate da wima upravqaju drugi.’’13 Kao {to se vidi ovo nisu postavke koje dolaze iz ekstremnih krila politi~kog spektra, ve} su centristi~ke i umereno konzervativne postavke, uz populisti~ke primese. Ako glavnina evroskeptika zadrì takvo usmerewe, ono bi moglo da im donese zna~ajnu politi~ku podr{ku u budu}nosti. Ukoliko, sa druge strane, glavnina evroskeptika bude posmatrana kao ekstremisti~ka grupa, onda }e wihova mogu}nost za delovawe biti, kao i do sada, bitno suèna. 11 12

,,The Voters take their Revenge’’, Economist, June 19, 2004, No. 8380. Brendan Carlin and Jonathan Isaby, ,,Davis corners Cameron over Europe’’, The Daily Telegraph, November 24, 2005, p. 12. 13 ,,Les Eurosceptiques’’, Economist, November 1, 2003, No. 8348.

60

Evroskepticizam nakon velikog pro{irewa Evropske unije

Proces ratifikacije Ustava EU i evrokepticizam Rezultati izbora za EP nisu nimalo pomeli ili usporili planove evrofila za usvajawe Ustava. Dugo najavqivan Ustav EU usvojio je Savet 29. oktobra 2004, u Rimu, i uputio zemqama ~lanicama na ratifikaciju. Oblik usvajawa Ustava EU prepu{ten je zemqama ~lanicama tako da se deo opredelio za organizovawe referendume, a deo je prepustio odluku parlamentima. Devet zemaqa opredelilo se za referendumsko izja{wavawe: [panija, Luksemburg, Francuska, Holandija, Ujediweno Kraqevstvo, Portugal, Irska, ê{ka i Danska. Poqska i [vedska su ostavile da se naknadno odlu~i o tome da li }e se odràti referendum. Ugledni ~asopis Ikonomist primetio je, jo{ krajem 2003, da }e ovo biti prava prilika za evroskeptike. Iako je evroskepticizam veoma pristutan u medijima mnogih zapadnoevropskih zemaqa, gra|ani se na nacionalnim izborima rukovode i drugim stvarima, a ne samo odnosom prema EU kada daju svoje glasove strankama. To nije slu~aj sa referendumom. Tu mogu da slobodno izraze svoj stav prema procesima u EU. Zato je Ikonomist primetio da su referendumi ,,idealni za agitatore koji su poznati kao evroskeptici u Britaniji, evrorealisti u Skandinaviji, i suverenisti u Francuskoj.’’ Na referendumu, ina~e suprotstavqene politi~ke skupine, mogu da se ujedine oko zajedni~nog ciqa. Tako je Jesper Kac (Jesper Katz), ugledni {vedski liberalni ekonomista uspe{no predvodio tabor protivnika evra u [vedskoj, uz podr{ku levi~ara koji su imali sasvim druge razloge zbog kojih su se protivili evru.14 Ratifikacija je po~ela uspe{no krajem 2004. i po~etkom 2005. Do odràvawa kriti~nog referenduma u Francuskoj, 29. maja 2005, devet zemaqa su ratifikovale Ustav u parlamentima: Litvanija, u novembru 2004, Ma|arska, u decembru 2004, Slovenija, u februaru 2005, Italija, u januaru i aprilu, Gr~ka, u aprilu, Slova~ka, u maju, Belgija, u aprilu i maju, i Austrija, u maju. Jedina zemqa u kojoj je u ovom razdobqu odràn referendum bila je [panija gde je 20. februara 2005, 76,7% gra|ana glasalo potvrdno, ali uz nisku izlaznost. Proces ratifikacije je tekao uspe{no sve do referenduma u Francuskoj na kome je uz izlaznost od preko 69% skoro 55% 14

Ibid.

61

Slobodan G. Markovi}

bira~a reklo ,,ne’’ Ustavu. Da stvar po evrofile bude jo{ gora Holandija je, tri dana kasnije, uz izlaznost od 63% odbila Ustav sa ubedqivih 61,7% glasova. Tako su gra|ani dveju zemaqa osniva~a EU jasno odbili Ustav. Nalazi istraìva~a Evrobarometra ra|eni u drugoj polovini maja, i po~etkom juna, zabeleìli su pad podr{ke ideji Ustava za EU u zemqama ~kanicama sa 68% u jesen 2004 na 61% na prole}e 2005. Istovremeno, ovo istraìvawe do{lo je do zakqu~ka da i daqe postoji prete`na podr{ka da EU dobije neki oblik Ustava, i to u Francuskoj od 60%, sa samo 28% protiv, i u Holandiji od 53% sa 38% protiv. Ni u jednoj zemqi EU, po ovom istraìvawu nije zabeleèno da je broj onih koji su protiv nekog oblika Ustava za EU ve}i od onih koji su za, s tim da je u {est zemaqa broj onih koji su ,,za’’ ispod 50%: u Austriji i Finskoj po 47%, u ê{koj 44%, u Ujediwenom Kraqevstvu 43%, u Danskoj 42%, i u [vedskoj 38%. Raskorak izme|u rezultata ovog istraìvawa i na~ina kako su glasali bira~i u Francuskoj i Holandiji je o~igledan. Zbog toga su se analiti~ari Evrobarometra 63 ogradili nebuloznom tvrdwom da ovi rezultati ,,odraàvaju samo obim u kojem se ispitanici slaù sa stvarnim konceptom jednog ustava za Evropsku uniju a ne procenu sadràja teksta predloènog zemqama ~lanicama na ratifikaciju.’’15 Postavqa se ozbiqno pitawe da li zaista moè da se poveruje da gra|ani daju odgovore sa takvim finesama kao {to obrazlaù istraìva~i Evrobarometra, ili je realnije pretpostaviti da je Evrobarometar ovog puta dao za~u|uju}e pogre{ne nalaze? Kada se pogleda unazad proces ratifikacije i uporedi sa podr{kom EU u zemqama ~lanicama, postavqa se ozbiqno pitawe da li bi Austrija -- ~iji stanovnici su na pretposledwem mestu u Evropi po postotku gra|ana koji smatraju da je ~lanstvo u Uniji dobro za wihovu dràvu -- prihvatila Ustav da se iza{lo na referendum. Neizvesno je i kako bi glasali Nemci. O~igledno je da u zemqama kao {to su Austrija, Francuska i Holandija, a mo`da i Nema~ka, postoji jasno razmimoilaèwe izme|u stavova politi~kog establi{menta i stavova stanovni{tva prema Ustavu EU. U slu~aju Holandije, premijer Peter Balkenende svakako da je osetio ovaj jaz kada se suprotstavio raspisivawu referenduma, ali je Holandski parlament uprkos wegovom protivqewu doneo odluku o wegovom odràvawu. 15

62

Izvor: Eurobarometer 63. Public Opinion in the European Union, Standard Eurobarometer No. 63/Spring 2005, p. 24.

Evroskepticizam nakon velikog pro{irewa Evropske unije

Ka federaciji ili evrorealisti~noj Evropi Novina koju je doneo novi talas evroskepticizma je da mnoge stranke {irom Evrope sada otvoreno koriste evroskepticizam kao na~in da do|u na vlast. Takav je bio slu~aj sa parlamentarnim izborima u Poqskoj (septembar 2005), u kojima je evroskepticizam bio vaàn deo izborne kampawe stranke koja je ostvarila najboqi rezultat -- Stranke prava i pravde. Mesec dana kasnije, vo|a ove stranke, Leh Ka}inski (Lech Kaczynski) je pobedio na predsedni~kin izborima, tako|e, sa evroskepti~nom platformom. Posle propasti ratifikacije Ustava, kao i rasnih i verskih nereda u Francuskoj, krajem 2005, jasno je da je potrebna konsolidacija postoje}ih temeqa EU, a ne gradwa novih federalisti~kih elemenata. Nedavni neuspesi u Evropi, i velika kriza u Francuskoj, sada stavqaju pod lupu svaki potez evrofederalista, posebno u tradicionalno evroskepti~nim zemqama. U Britaniji je ùta {tampa trijumfalno pisala o kolapsu Evropske unije, nakon dva ,,ne’’ na referendumima, a kasnije je bilo vidno razo~arewe {to se Unija nije raspala. Tako, Entoni Braun (Anthony Browne), dopisnik Tajmsa za Evropu, prime}uje da porazi na referendumima nisu zaustavili namere Brisela da centralizuje sve mogu}e sfere ìvota. On prime}uje da je smrt evropskih integracija najavqena u britanskoj {tampi bila preterana. Na samitu u Hampton Kortu lideri EU su se dogovorili oko stvarawa zajedni~ke energetske politike. Utvrdili su potrebu koordinacije evropskih univerziteta, i ustanovili Evropski istraìva~ki savet. Odluka sudija u Luksemburgu da Komisija ima pravo da zahteva od dràva ~lanica da nametnu krivi~ne sankcije koje mogu biti i kazne zatvora za najgore prekr{aje evropskog prava, predstavqa jedno od najdrasti~nijih ograni~ewa nacionalnog suvereniteta do sada. Kako prime}uje Braun: ,,@ivot u Briselu izaziva strah kada se vidi borba za mo} izme|u nacionalnih vlada i prestonice EU. Ono {to jo{ vi{e izaziva strah jeste kako odlu~nost prestonice EU da zadobije mo} uvek -- na jedan ili drugi na~in -- potiskuje prili~no mlitavo istrajavawe nacionalnih prestonica da je zadrè. Francsuki i holandski glasovi ,,ne’’ su mo`da ubili Ustav. Ali, oni svakako nisu ubili evropske integracije.’’16 Ovakvih analiza bi}e u budu}e sve vi{e i to ne samo u Britaniji. 16

Anthony Browne, ,,Brussels Bites back’’, The Spectator, November 26, 2005, No. 9251, pp. 14--15.

63

Slobodan G. Markovi}

Komisija je, u prvim mesecima nakon francuskog i holandskog referenduma, nastojala da ublaì paniku nastalu u evrofederalisti~kim krugovima nakon propalih referenduma. Ono {to Komisija te{ko moè da ublaì je sve ve}i jaz izme|u stanovni{tva i evrofilskih federalisti~kih elita. Ako ovaj jaz nastavi da se produbquje to bi moglo da dovede u pitawe same osnove EU, ali i da poquqa poverewe u one politi~ke stranke koje su do sada najgorqivije zastupale evropski federalisti~ki projekat. Londonski Ikonomist, u jubilarnom dvadesetom godi{wem izdawu prognoza za narednu godinu, procewuje da }e Evropa da se {iri, ali ne i da se produbquje.17 Da su se stvari zaista promenile pokazuje i tekst predsednika Evropske komisije @oze Manuela Barosa (José Manuel Barroso), objavqen u istom izdawu Ikonomista. U wemu Baroso priznaje da je dopisnik Ikonomista iz Brisela ta~no predvideo u izdawu Svet u 2005 da ,,mada su Evropsku uniju gradile elite, 2005. }e biti evropska godina naroda. Sukob izme|u projekta elite i javnog mwewa }e biti onesposobqavaju}i i potencijalno opasan za Evropsku uniju.’’ Baroso priznaje da ne}e biti Ustava EU u 2006. godini. To }e biti godina kada }e EU da ,,svari ne od strane dve ~lanice osniva~a’’, i kona~no to }e biti godina kada }e Unija nastojati da zale~i ,,jedan od najdubqih problema Evrope koji su ovi koraci unazad razotkrili -- nepovezanost izme|u donosilaca javne politike i gra|ana.’’ U skladu sa ovakvim realisti~nim prihvatawem stawa, Baroso isti~e da }e Evropa tokom 2006. ,,da se usresredi vi{e na rezultate nego na ideologiju.’’18 Kao {to se vidi Baroso je stao na evrorealisti~nu poziciju.

Novi evroskepticizam kao kriza evropskog identiteta Kriza nastala odbijawem Ustava od strane gra|ana Francuske i Holandije ponovo postavqa pitawe identiteta Evrope. Umesto da ujediwewem Evropa utvrdi status ekonomskog centra sveta, {to je bio san birokratije u Briselu, EU po~iwe da se marginalizuje. Britanski stru~wak za me|unarodne odnose, profesor Kristofer Koker (Christopher Coker) primetio je jo{ 1998. da 17

John Peet, ,,Wider but not Deeper. The European Union Searches for a Sense of Direction’’, in The World in 2006 (London: The Economist, 2005), p. 43. 18 José Manuel Barroso, ,,A new European Realism’’, in The World in 2006 (London: The Economist, 2005), p. 52.

64

Evroskepticizam nakon velikog pro{irewa Evropske unije

Evropa pokazuje znake sile u opadawu u koje je ubrojao odbrambeni stav, nedostatak pouzdawa u sebe i osredwost. Budu}i da se istorija sada stvara izvan Evrope, sve vi{e politi~ara nalazi utemeqewe u nacionalnim dràvama. Zbog toga se izjava nema~kog kancelara Helmuta Kola ,,da }e devedesete biti desetle}e Evropqana, a ne Japanaca’’ pokazala kao besmislena.19 Kada se Evropska unija ne prepoznaje kao sposoban takmac na globalnom nivou normalno je da raste podr{ka nacionalnim dràvama. Gubitak vere u mogu}nost da EU bude glavni globalni igra~ dovodi do krize ionako slabog, i nejasno odr|enog, identita EU me|u gra|anima. Ameri~ki istori~ar Pol Xonson (Paul Johnson) jetko je primetio u Vol Strit Xurnalu: ,,Da je Evropa kao entitet bolesna, a da je Evropska unija kao ustanova u neredu ne moè se pore}i.’’ Kao uzroke za ovakvo stawe on je ustanovio preteranu regulaciju koja vi{e nalikuje totalitarnim porecima nego liberalnom poretku, kao drugo Evropa je okrenula le|a svojoj pro{losti: gr~ko-rimskoj kulturi i hri{}anstvu, i kao tre}e EU je izgubila intelektualnu sadrìnu. U woj veliki pisci vi{e nemaju nikakvu ulogu, kao ni mislioci ni nau~nici. ,,To nije Evropa Akvinskog, Lutera ili Kalvina -- ili Evropa Galileja, Wutna i Ajn{tajna.’’ Jedan od utemeqiva~a evropskog projekta, Robert [uman, govorio je pre pola veka o ,,du{i Evrope’’, ali dana{we birokrate u Briselu daleko su od toga. Ukratko, prime}uje Xonson ,,EU nije telo koje ìvi sa umom, duhom i du{om u pokretu. I ukoliko ona ne na|e takve nematerijalne, ali su{tinske dimenzije, ona }e uskoro biti mrtvo telo, simboli~ki le{ umiru}eg kontinenta.’’20 Evropska unija se nakon pro{irewa na{la u veoma nezgodnoj situaciji u pogledu definisiwa svog identiteta. Pro{irewem su u EU u{le irazito katoli~ke zemqe kao {to su Poqska, Malta i Litvanija. Za wihove gra|ane je neprihvatqivo da Evropa ne bude definisana kao hri{}anska. Sa druge strane, ostaje ogroman broj muslimana, i pripadnika drugih kultura i vera, koji ìve u gradovima Francuske, Holandije, Nema~ke i Britanije, kao i neizvesne perspektive u~lawewa Turske. Ako Brisel prihvati, u nekom novom nacrtu, uvo|ewe hri{}anske kulturne definicije 19

Christopher Coker, Twilight of the West (Boulder, CO: WestviewPress, 1998), r. 95. 20 Paul Johnson, ,,What Europe Really Needs’’, The Wall Street Journal, June 17, 2005.

65

Slobodan G. Markovi}

EU, postoji veliki rizik da }e se muslimansko stanovni{tvo jo{ vi{e antagonizovati. Osim toga, time }e oja~ati one snage u Turskoj koje se protive ulasku u EU. Ako to ne u~ini rizikuje da jo{ vi{e udaqi glasa~e u onim veoma evroskepti~nim zemqama koje istrajavaju na ovakvom odre|ewu. U takvoj atmosferi birokrati u Briselu do~ekuju kraj 2005. godine u kojoj je vaskrsao evroskepticizam, sa naznakama da bi mogao da postane politi~ki pokret sna`nog uticaja.

Dr. Slobodan G. Markovich,

Euro-scepticism after the Big Enlargement of the European Union SUMMARY The beginning of the 21st century has revived Euro-scepticism from the 1980s that had disappeared in the 1990s as a consequence of post-Cold War optimism. This gave strong encouragement to Euro-federalists that was not based on the wishes of EU citizens. The consequence is that fifteen years ago there were ten Europhiles to one Euro-sceptic. By 2005 this ratio changed greatly and is now barely three to one. The elections for the European Parliament in June 2004 were the first sign of increasing Euro-scepticism across Europe. Support for the Union decreased to only 54% by the spring of 2005, with 11 states of the EU--25 with the level of support below 50%. It is a time for reconsideration, and the EU seems more likely to widen than to deepen. The direction of further Euro-scepticism very much will depend on how the identity of Europe will be defined. Key words: Enlargement, Euro-scepticism, European Identity

66

Trì{ta rada evropske dr Boò Stojanovi}

unije posle pro{irewa: stawe Boò i perspektive Stojanovi}

TR@I[TA RADA EVROPSKE UNIJE POSLE PRO[IREWA: STAWE I PERSPEKTIVE 1. Uvod Proces ujediwewa Evrope nakon Drugog svetskog rata po~eo je ,,~vrstim jezgrom’’ od {est ~lanova: Nema~ka, Francuska, Holandija, Belgija, Italija i Luksemburg. U prvom krugu pro{irewa (1973) prikqu~ile su se Velika Britanija, Danska i Irska. Re~ je o zemqama ~ije su sli~nosti sa ,,{estoricom osniva~a’’ bile mnogo ve}e nego razlike, ali su i sli~nosti ove tri zemqe me|usobno bile ve}e od wihovih razlika. U slede}oj fazi u ,,evropsku porodicu’’ ukqu~ila se najpre Gr~ka (1981), a onda [panija i Portugal (obe 1986) -- takozvano ,,pro{irewe na jug’’. Ove tri zemqe su u odnosu na ,,starosedeoce’’ bile razli~ite, to jest predstavqale su zemqe znatno nièg dohotka i slabije obu~ene radne snage. Sredinom devedesetih (1995) do{lo je do priqu~ewa Austrije, Finske i [vedske -- zemaqa visokog dohotka, razvijenih institucija i dobro obu~ene radne snage. Tako je stvorena zajednica od petnaest dràva (u nastavku EU--15). Kona~no, posledwe ,,pro{irewe na istok’’ (2004) ukqu~ilo je novih deset ~lanova: Kipar, ê{ku Republiku, Estoniju, Ma|arsku, Letoniju, Litvaniju, Maltu, Poqsku, Slova~ku Republiku i Sloveniju (u nastavku EU--10). Osam zemaqa iz ove grupe ~ine zemqe u tranziciji (u nastavku EU--8), odnosno dru{tvena i privredna situacija u ovim zemqama zna~ajno se razlikuje od stawa u EU--15. Tako je stvoreno trì{te sa oko 450 miliona qudi od kojih oko 300 miliona koristi evro. Razlike u razvijenosti ,,starih’’ i ,,novih’’ ~lanica su velike. Oko 92% stanovni{tva u ,,novim’’ ~lanicama EU ìvi u regionima gde je BDP po stanovniku niì od 75% proseka za EU--25, to jest re~ je o podru~jima koja su se kandidovala za regionalnu pomo}. Pridruìvawe EU--10 jedinstvenom trì{tu dove{}e do dubokih strukturnih promena i prilago|avawa u ovim dru{tvima, ali podsta}i }e i odre|ene promene u EU--15 u razli~itim oblastima. Iako se mi{qewa razlikuju (postoje kao i uvek ,,optimisti’’ i ,,pesimisti’’) dominira stav da }e, gledano u proseku,

67

Boò Stojanovi}

pro{irewe EU predstavqati proces u kojem }e dugoro~no obe strane -- i ,,stari’’ i ,,novi’’ ~lanovi -- biti na dobitku (win-win game).1 To ne zna~i da ne}e biti problema i isku{ewa. Deo problema koji }e se pojavqivati u bliòj i daqoj budu}nosti u EU--15 ne}e biti rezultat samo izazova ,,pro{irewa na istok’’, nego i posledica nezadrìvog procesa globalizacije. S druge strane, deo te{ko}a s kojima }e se suo~avati ,,novajlije’’ predstavqa}e posledicu wihovog nasle|a (ne sme se izgubiti iz vida da je pola veka region centralne i isto~ne Evrope bio izuzet od procesa koji su se odvijali u ostatku Evrope i da se za to mora platiti cena), a drugi deo }e biti rezultat izazova integracije u konkurentnije trì{no okruèwe. U analizama mogu}ih posledica posledweg pro{irewa EU skre}e se po pravilu pa`wa na tri teme: pitawe regionalne pomo}i (posebno va`no za zemqe kao {to su Irska i [panija); subvencije poqoprivredi (va`no pitawe na primer za Francusku), kao i problemi koji }e se pojaviti na trì{tima rada. Deset novih ~lanova ima relativno malo u~e{}e u EU--25 kada se posmatra ukupna proizvodwa ili raspoloìvi kapital. U~e{}e Poqske u ukupnom GNP (gross national product) pro{irene EU, ina~e najve}e zemqe iz grupe ,,novih’’ ~lanica, odgovara u~e{}u Danske. Sve ostale zemqe iz grupe pridruènih imaju u~e{}e u GNP ispod u~e{}a Irske. Ali, kada se u~e{}e novih ~lanica posmatra iz ugla ukupno raspoloìve radne snage, wihov ponder se bitno mewa (ove zemqe unose u EU oko 75 miliona 1

68

Postoje i analiti~ari koji druga~ije posmatraju stvari, ali prikaz argumenata jedne i druge strane prevazilazi opseg ovog priloga. Za ekonometrijske procene efekata pridruìvawa, kako za EU--15 tako i za pojedina~ne zemqe iz grupe EU--10, videti: Bchir, Fontagne & Zanghieri, The Impact of the EU Enlargement on Member States: A CGE Approach, CEPII, Working Paper No. 2003/10, 2003, tako|e: M. Dabrowski and J. Rostovski (eds.) The Eastern Enlargement of the EU (Boston/Dodrecht/London: Kluwer Academic Publishers, 2002); R. E. Baldvin, F. F. Joseph, and R. Poretes, ,,The costs and benefits of Eastern enlargement: the impact on the EU and central Europe’’, Economic Policy, No. 24, (1997). Analiti~ari proces pridruìvawa posmatraju kao neku vrstu ,,dugoro~nog investirawa’’ koje bi trebalo da rezultira stabilnijim ekonomskim, politi~kim i pravnim okruèwem, odnosno boqom infrastrukturom i institucijama te, shodno tome, i kvalitetnijim pretpostavkama za privredni rast u budu}nosti. O~ekuje se da novi ~lanovi EU smawe raskorak u nivou razvijenosti u odnosu na stare ~lanove u jednom relativno kratkom roku. Re~ju, zemqe EU--10 trebalo bi da imaju brì privredni rast u budu}nosti od dosada{wih ~lanova da bi se razlika u razvijenosti smawivala.

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

stanovnika). U ovom prilogu bavi}emo se efektima koje }e imati prikqu~ewe EU--10 na trì{ta rada EU u celini. Obi~no se u {iroj javnosti ponavqa konstatacija da }e strane direktne investicije (preme{tawe kapitala) i}i masovno sa zapada na istok, dok }e se radna snaga kretati u suprotnom smeru. Vide}emo da li su takva o~ekivawa o masovnim seobama rada i kapitala utemeqena ili je re~ o svojevrsnom mitu. Da bismo dubqe sagledali ovu temu najpre }emo re}i nekoliko re~i o bazi~nim trendovima u oblasti trì{ta rada i zapo{qavawa u EU--15 i EU--10 pre prikqu~ewa 2004. godine, a onda }emo se usredsrediti na temu migracija. U tom kontekstu, najpre }emo predstaviti razli~ita tuma~ewa podsticaja migraciji, a zatim i nekoliko ekonometrijskih procena o obimu mogu}e migracije iz EU--10 u EU--15. U posebnom odeqku analizira}emo mogu}e ekonomske posledice pro{irewa na trì{ta rada EU--15 (uticaj porasta razmene, stranih direktnih investicija i migracija). Na kraju, izloì}emo neophodnu strategiju prilago|avawa trì{ta rada EU--25 novim izazovima -- afirmaciju fleksibilnog i visoko konkurentnog trì{ta rada.

2. Trì{ta rada u EU--15 i u EU--8 2.1 Trì{ta rada u EU--15 Koji procesi se mogu uo~iti kada se posmatraju trì{ta rada ,,starih’’ i ,,novih’’ ~lanova EU, to jest sa kakvim nasle|em ulaze jedna i druga strana u ekonomsku zajednicu? Da li se trì{ta rada ,,starih’’ ~lanica EU mogu ozna~iti kao fleksibilna? Fleksibilnost nekog trì{ta izraàva se stepenom prilagodqivosti cena na promene u ponudi i tra`wi. Shodno tome, fleksibilnost trì{ta rada predstavqa stepen prilagodqivosti zarada na promene u ponudi i tra`wi radne snage. Posmatrano iz ove perspektive, trì{ta rada EU--15 su rigidna, mada postoje vidqive razlike od zemqe do zemqe. Na primer, trì{ta rada Danske i Irske mogu se smatrati fleksibilnim i efikasnim, dok su trì{ta rada Nema~ke, Francuske i Italije nagla{eno nefleksibilna.2 Pored toga, analiti~ari trì{ta rada EU ukazuju 2

Za detaqniji uvid u stawe i odnose na trì{tu rada EU videti: B. Stojanovi}, Trì{ta rada i problemi zaposlenosti u Evropskoj uniji, Institut za evropske studije, Beograd 1997, tako|e, videti: D. Owen, & P. Cole, EMU in perspective (Financial Times, Pretence Hall, 1999).

69

Boò Stojanovi}

na nedovoqnu mobilnost rada (kako geografsku tako i profesionalnu) unutar jedinstvenog trì{ta, kao i na relativno nizak nivo obu~enosti evropske radne snage (na primer poznavawe stranih jezika).3 I u pogledu obima nezaposlenosti stawe se razlikuje od zemqe do zemqe, ali stopa nazaposlenosti za EU kao celinu moè se smatrati visokom u pore|ewu sa SAD i Japanom (ina~e glavnim konkurentima EU na svetskoj ekonomskoj sceni).4 U vreme sporazuma u Mastrihtu stopa nezaposlenosti u EU bila je oko 10%, taj nivo se odràvao nekoliko godina, usledila je tendencija pada nezaposlenosti i 2001. godine stopa nezaposlenosti iznosila je 7,4%. Od tada nezaposlenost u EU ponovo blago raste i trenutno je na nivou od oko 9%.5 Borba protiv nezaposlenosti u EU--15 postavqena je kao jedan od ,,strate{kih zadataka’’. U tom ciqu usvojen je niz ,,strategija’’, ,,akcionih planova’’, ,,direktiva’’. Da pomenemo samo ,,Evropsku strategiju zapo{qavawa’’ iz 1997. godine i ,,Lisabonsku strategiju’’ iz 2000. godine. Jedan od ~esto pomiwanih konkretnih ciqeva jeste da stopa zaposlenosti (odnos broja zaposlenih prema radno sposobnom stanovni{tvu, to jest prema broju osoba izme|u 16 i 64 godine) u EU 2010. godine dostigne 70%. Politika zapo{qavawa, kako je definisano u dokumentima EU, promovisala je tri takozvana ,,strukturna ciqa’’: integraciju mladih u radni proces, za{titu od dugoro~ne nezaposlenosti i stvarawe jednakih mogu}nosti zapo{qavawa za mu{karce i ène. Borbu protiv dugoro~ne nezaposlenosti -- smatraju evropski analiti~ari -- trebalo bi istovremeno voditi na dva fronta. S jedne strane, delovati 3

4 5

70

Tako je 1999. godine svega 1,8% zaposlenih EU--15 ìvelo i radilo izvan granica vlastite zemqe, a u nekoj drugoj ~lanici EU--15. Iscrpnije o mobilnosti rada u EU videti: F. Vandamme, ,,Labour mobility within the European Union: Findings, stakes and prospects’’, International Labour Review, No. 4 (2000). Za pore|ewe trì{ta rada u SAD i EU videti: S. Nickell, ,,Unemployment and labour market Rigidities: Europe versus North America’’, Journal of Economic Perspective, No. 11/3 (1997). Razlike izme|u zemaqa postoje. Na primer, stopa nezaposlenosti u [paniji 1996. godine iznosila je 22,1%, a u 2002. godini snièna je na 12,8%. U istom periodu stopa nezaposlenosti u Irskoj je sa 12% snièna na 4,1%. Skrenu}emo pa`wu i na Nema~ku, budu}i da je to zemqa koja }e, kao {to }emo videti, biti glavna destinacija migranata sa istoka. U Nema~koj je 70-tih godina pro{log veka nezaposlenost bila zanemarqiva, da bi se u 2002. godini ukupan broj nezaposlenih popeo na oko ~etiri miliona.

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

preventivno s ciqem da nezaposleni radnici ne pre|u u grupu dugoro~no nezaposlenih, a s druge strane, sprovoditi i aktivnosti usmerene na ponovnu integraciju dugoro~no nezaposlenih u zaposlene (procesi stru~nog usavr{avawa i prekvalifikovawa). Svi ovi napori do sada nisu dali bitnije rezultate. Razlog je jednostavan -- trì{ta rada EU su nefleksibilna, a radnici preza{ti}eni.

2.2. Trì{ta rada u zemqama u tranziciji [ta se doga|alo na trì{tima rada u zemqama u tranziciji (govorimo samo o EU--8 jer Malta i Kipar za na{u temu nisu od zna~aja)? Transformacija socijalisti~kih sistema u trì{ne poretke podrazumevala je i uspostavqawe institucije trì{ta rada.6 Kada je po~eo proces masovne privatizacije i liberalizacije doma}eg trì{ta zaposleni radnici su se susreli sa nekoliko opcija: mogli su da i daqe ostanu u dràvnom sektoru; da postanu preduzetnici; da pre|u u novoformirani privatni sektor ili da se, ukoliko za to postoje uslovi, penzioni{u. Nezaposleni radnici su pored ove ~etiri mogu}nosti imali jo{ jednu -- da i daqe ostanu u statusu nezaposlenih. Globalna tendencija koja je usledila nakon ulaska biv{ih socijalisti~kih privreda u reformu bila je porast nezaposlenosti.7 Trend rasta nezaposlenosti posle nekoliko godina je zaustavqen u onim privredama koje su odlu~no u{le u tranziciju. Re~ je o, kako se to obi~no kaè re~ima Jozefa [umpetera, ,,kreativnoj destrukciji’’ -- do{lo je do ga{ewa jednih poslova i do otvarawa novih. Dinamika ,,destrukcije’’ i ,,kreacije’’ razlikovala se od slu~aja do slu~aja, to jest razlikovali su se ,,neto efekti’’. Pou~no je iskustvo Nema~ke nakon ujediwewa. Ugledni nema~ki analiti~ar Horst Zibert 6

7

Za detaqniji uvid u stawe i procese na trì{tima rada u privredama u tranziciji videti: B. Stojanovi}, ,,Trì{ta rada u tranziciji’’, Ekonomika preduzetni{tva, No. 7--8 (2000); B. Radulovi}, ,,Modelling labour market dynamics in transition economies -- good jobs, bad jobs and on-the-job search’’, Ekonomska misao, XXXVI, No. 1--2 (2003); tako|e Transition Report 1999 -- Ten years of transition, EBRD, 1999. Za uvid u trì{te rada Hrvatske videti: J. Rutkowski, ,,Does Strict Employment Protection Discourage Job Creation? Evidence from Croatia’’, 2003: http://econ.worldbank.org/files/28769_wps3104/pdf; P. Bejakovi}, i J. Lowther (ur.), Konkurentnost hrvatske radne snage, Institut za javne financije, Zagreb 2004. Re~ je o direktnoj posledici tranzicione recesije. Videti: T. Boeri, ,,Transitional Unemployment’’, Economics of Transition, vol. 2 (1994).

71

Boò Stojanovi}

(Horst Siebert) tvrdi da se samo jedan uzrok masovne nezaposlenosti u isto~nim delovima Nema~ke nalazi u ,,transformacionom {oku’’ koji se usledio kao posledica primene rigoroznih trì{nih mera na postoje}u neefikasnu i inertnu infrastrukturu nekada{we planske privrede. Drugi uzrok su bile aktivnosti sindikata. Naime, iako je stepen produktivnosti u isto~nim delovima zemqe bio niì za oko 30% od produktivnosti zapadnih delova, sindikati su insistirali na podizawu zarada na zapadni nivo. Porast zarada, koji nije odgovarao porastu produktivnosti, rezultirao je smawewem zaposlenosti.8 Iako se situacija razlikovala od zemqe do zemqe, odre|ene pravilnosti i tendencije mogu se uo~iti. Zna~ajan broj radnika koji su napu{tali dràvni sektor bili su radnici koji su to samostalno odlu~ili, to jest koji nisu bili otpu{teni; uprkos druga~ijim o~ekivawima, mobilnost rada je ostala izuzetno niska; prelazak s jednog posla na drugi (job-to-job flows) je vi{i nego u zapadnoj Evropi. Stopa nezaposlenosti nije u proseku mnogo vi{a nego u ,,starim’’ ~lanicama EU, ali problem se sastoji u tome {to se nivo nezaposlenosti ,,stabilizovao’’. Kod zemaqa u tranziciji mogu se identifikovati tri na~ina prilago|avawa zaposlenosti na promene (pad) u proizvodwi. Prvi je karakteristi~an za zemqe Centralne i Isto~e Evrope (u nastavku CIE): do{lo je do pada zaposlenosti u dràvnom sektoru i do wenog porasta u privatnom sektoru (ve} pomiwana ,,kreativna destrukcija’’). Dinamika nastajawa privatnog sektora bila je razli~ita. U Poqskoj, Ma|arskoj i ê{koj privatni sektor je brzo napredovao, a u ostalim zemqama to je bilo ne{to sporije.9 Kada se posmatra struktura onih koji su gubili posao moè se primetiti da su ve}i broj otpu{tenih u ovom po~etnom periodu reforme ~inile ène. Pored toga, do{lo je do porasta dugoro~ne nezaposlenosti, kao i porasta nezaposlenosti mladih. U Rusiji i Ukrajini funkcionisao je druga~iji na~in prilago|avawa: zaposlenost je opadala sporije od proizvodwe, ali se zato neophodno prilago|avawe odvijalo preko nivoa zarada. Budu}i da je, zbog socijalnih i politi~kih razloga izbegavana strategija masovnog otpu{tawa, radnici su se vodili kao zaposleni, mada, ~esto i bez 8 9

72

Videti: H. Siebert, Geht den Deutschen die Arbeit aus?, Goldmann Verlag, München, 1995. Za detaqe videti: Transition Report 1999; tako|e Countries in Transition 2000 (Vienna: The Vienna Institute for International Economic Studies, 2000).

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

ikakvih prihoda ili im se skromna zarada ispla}ivala uz nekoliko meseci zaka{wewa.10 Veliki broj radnika u ovim zemqama re{ewe je potraìo u ,,sivoj’’ ekonomiji pa i u kriminalu.11 Tre}i tip prilago|avawa odvijao se u Kini (u Kini se reforma ina~e odvija druga~ije nego kod ostalih zemaqa u tranziciji). Visoko u~e{}e ruralnog sektora omogu}ilo je stabilan priliv radne snage u industriju i usluge. Do{lo je do promena ne samo u obimu nego i u strukturi zaposlenih i nezaposlenih. Nezaposlenost je strukturnog tipa, to jest kvalifikaciona struktura radnika koji traè posao (ponuda rada) ne odgovara tra`wi za radom.12 Problem neadekvatne kvalifikacione strukture radne snage predstavqa direktnu posledicu nasle|a pro{losti. Socijalisti~ke privrede su prenagla{avale industriju u odnosu na ostale sektore, tako da je u~e{}e zaposlenih u ovom sektoru bilo mnogo ve}e nego u trì{nim privredama sli~nog stepena razvoja, to jest radilo se o takozvanoj ekstenzivnoj industrijalizaciji. Afirmacija trì{nih kriterijuma privre|ivawa nametnula je promenu zate~ene privredne strukture. Mogu se uo~iti dva na~ina prilago|avawa na novonastale okolnosti. Kod jedne grupe zemaqa (Centralna Evropa, balti~ke zemqe) do{lo je do smawewa zapo{qavawa u industriji, a istovremeno i do porasta zapo{qavawa u sektoru usluga. Ipak, u odnosu na razvijene trì{ne privrede, u~e{}e industrije u ukupnoj privrednoj strukturi jo{ uvek je visoko. Kod druge grupe zemaqa (Jugoisto~na Evropa, kavkaske zemqe i zemqe u centralnoj Aziji) do{lo je do preme{tawa zapo{qavawa iz industrije u poqoprivredu. Samo u nekim zemqama ove grupe do{lo je i do porasta zapo{qavawa u sektoru usluga, dok je u jednom broju zemaqa do{lo do opadawa (Jermenija, Gruzija, Kirgistan, Taxikistan, Turkmenistan). Kako su stvari izgledale u momentu prikqu~ewa 2004. godine? U EU--15 najvi{e zaposlenih je u sektoru usluga, a u zemqama 10

Videti: V. Gimpelson, ,,The Politics of Labor-Market Adjustement: The Case of Russia’’, in: Janos Kornai, Stephan Haggard and Robert R. Kaufman (eds.), Reforming the State -- Fiscal and Welfare Reform in Post-Socialist Countries (Cambridge Univeristy Press, 2001). 11 Ovakav na~in prilago|avawa na trì{tu rada bio je karakteristi~an i za Srbiju. 12 Treba imati na umu da zemqe u tranziciji, uprkos visokim stopama nezaposlenosti, ukqu~uju na doma}a trì{ta rada radnike iz drugih tranzicionih zemaqa. Tako brojni radnici iz Ukrajine pronalaze posao u Poqskoj, a iz Rumunije u Ma|arskoj.

73

Boò Stojanovi}

koje su se pridruìle dominira industrijski sektor (u Poqskoj je veoma visoko u~e{}e zaposlenih u poqoprivredi -- oko 20%). U posledwih pet godina nezaposlenost je u ,,novim’’ ~lanicama EU rasla, dok je u EU--15 stagnirala. [ta se dogodilo na trì{tu rada EU--25 u proteklih godinu dana?13 Stopa nezaposlenosti u evro zoni je, u januaru 2005. godine, iznosila 8,8%. U ,,novim’’ ~lanicama nezaposlenost varira, ali ozbiqan problem predstavqa za Poqsku gde stopa nezaposlenosti iznosi preko 18%. Imaju}i u vidu osnovnu temu ovog priloga pomenimo i to da je broj migranata 1999. godine iz CIE (ukqu~uju}i Rumuniju i Bugarsku) u zemqama EU--15 iznosio 830.000, od ~ega je oko 290.000 bilo radno sposobnih (to je oko 0,3% radne snage EU).

3. Period prilago|avawa Suo~ene sa mogu}no{}u masovnijeg priliva novih radnika iz EU--8, ~lanice EU--15 morale su da donesu odluku kako }e se pona{ati. Na raspolagawu su im bile dve opcije. Globalno posmatrano, mogu}a je bila ili trenutna liberalizacija trì{ta rada ili takozvani ,,tranzicioni period’’: privremeno ograni~ewe pristupa trì{tima rada radnicima koji su iz EU--8. Puna sloboda kretawa radnika se u svakom slu~aju mora realizovati u dugom roku, jer to je jedan od bazi~nih principa na kojima po~iva evropska integracija. Druga opcija predstavqa privremeno ograni~ewe slobodnog pristupa trì{tu rada EU--15 i ona moè biti realizovana na razli~ite na~ine. Na primer, moè se voditi selektivna imigraciona politika u ciqu podsticawa priliva samo onih radnika koji, prema procenama doma}ina, doprinose unapre|ewu produktivnosti i efikasnosti. Druga opcija su razli~ite ,,za{titne klauzule’’ koje se aktiviraju samo u slu~aju potrebe. Tre}a mogu}nost sastoji se u fleksibilnoj primeni ,,prelaznog perioda’’, to jest garantuje se slobodno kretawe radnika, ali tek nakon odre|enog perioda prilago|avawa (zemqe individualno odlu~uju kada }e u potpunosti otvoriti doma}a trì{ta rada). êtvrta strategija iz ovog arsenala predstavqa uspostavqawe klasi~nog sistema kvota, to jest utvr|ivawe maksimalnog broja radnika kojem je u odre|enom periodu dozvoqen pristup na neko konkretno trì{te rada. To moè da se utvr|uje kako za EU--15 kao celinu, tako i za pojedine dràve ili regione. 13

74

Videti tabelu 1 u statisti~kom dodatku.

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

Deo evropskih politi~ara se sna`no zalagao za odlagawe procesa pridruìvawa ,,novih’’ ~lanica sve dok zarade u ovim zemqama ne dostignu odgovaraju}i nivo, to jest do trenutka kada razlika u zaradama izme|u ,,novih’’ i ,,starih’’ ~lanica ne bude takva da ne predstavqa problem. Neki su se pak zalagali da tranzicioni period traje sve dok GDP per capita u potencijalnim ~lanicama ne dostigne nivo od 50% dohotka u EU--15, a nivo zarada ne poraste do 80% proseka zarada za EU--15. Sve je bilo usmereno prema istom ciqu: smawewu podsticaja migracijima radnika sa istoka. Nakon duge rasprave i uz sna`no insistirawe Nema~ke, Evropska komisija se odlu~ila ne za trenutno otvarawe trì{ta rada ve} za tranzicioni period. Dogovoreno je da za zemqe EU--8 on bude sedam godina (tranzicioni period se ne odnosi na gra|ane Malte i Kipra).14 Re~ je o {emi ,,2+3+2’’. Naime, nakon isteka perioda od dve godine svaka zemqa }e samostalno doneti odluku o tome da li }e nastaviti sa tranzicionim periodom i u naredne tri godine. Nakon isteka i ovog trogodi{weg perioda, produèwe moè da bude jo{ najvi{e dve godine. U slu~aju Nema~ke i Austrije skoro je sigurno da }e tranzicioni period od punih sedam godina biti iskori{}en. Francuska, Belgija, Finska, [panija i Gr~ka su se odlu~ile da prihvate po~etni prelazni period od 2 godine. Italija, Portugal i Luksemburg su najavili otvarawe trì{ta rada bez ikakvih ograni~ewa, ali su kasnije ipak odlu~ili da koriste tranzicioni period. Holandija je odlu~ila da }e koristiti tranzicioni period od dve godine samo u slu~aju da vi{e od 22.000 radnika migranata iz EU--8 pokaè interes za zapo{qavawem u ovoj zemqi. Danska i [vedska su uvele odre|ene administrativne mere u ciqu za{tite postoje}ih institucija i mehanizama dràve blagostawa. Irska i Velika Britanija se nisu odlu~ile za primenu tranzicionog perioda. 14

Ovakav postupak odlagawa slobodnog pristupa trì{tima rada EU ne predstavqa novinu. Da se vratimo malo u pro{lost. [ezdesetih godina pro{log veka bila je uspostavqena sloboda kretawa radnika (to je bila posledica potrebe za stranim radnicima ,,sa juga’’ -- posebno iz Italije, a wihova glavna destinacija bila je Nema~ka). Sredinom osamdesetih godina situacija na trì{tima rada se promenila, pa se promenila i politika prema stranim radnicima. Zbog toga je i u slu~aju prikqu~ivawa [panije i Portugala postojao tranzicioni period od sedam, odnosno {est godina, pre nego {to je dozvoqeno slobodno kretawe radnika. I u slu~aju prikqu~ewa Gr~ke period prilago|avawa bio je sedam godina. Slobodan pristup trì{tima rada za radnike iz Gr~ke uveden je 1988. godine, a za radnike iz [panije i Portugala 1992. godine.

75

Boò Stojanovi}

Kako bi se moglo razumeti ovo privremeno odstupawe od bazi~nih na~ela evropske integracije? Naj~e{}i komentar glasi da je predvi|eni prelazni period uveden zbog o~ekivawa da }e se tokom ovih nekoliko godina smawiti razlika u razvijenosti ,,starih’’ i ,,novih’’ ~lanica i, shodno tome, umawiti podsticaji migracijama. To je poznata ,,hipoteza o konvergenciji’’: zemqe sa niìm po~etnim GDP per capita obi~no ostvaruju vi{e stope privrednog rasta, ukoliko su ostali uslovi isti, od zemaqa sa vi{im po~etnim GDP per capita. Ovom ubrzawu trebalo bi da doprinese i osloba|awe od pogre{ne ekonomske politike koja je vo|ena u zemqama u tranziciji u pro{losti i strukturnih reformi koje }e se odigrati u budu}nosti. Ovakva argumentacija nije dovoqno ubedqiva budu}i da nije utemeqena na ~iwenicama. [ta nam kaù ekonometrijske procene? Na primer, Slovenija }e 2015. godine dosti}i nivo razvoja EU--15 iz 2003. godine. Prema istim procenama bi}e potrebno oko trideset godina da se dohodak per capita u ,,novim’’ ~lanicama EU pribliì iznosu dohotka per capita u [paniji, Portugalu i Gr~koj (zemaqa sa dna lestvice EU--15), ako se pretpostavi da }e kod ove tri zemqe rast iznositi 2 procenta godi{we.15 Moè se postaviti i pitawe da li }e strani radnici uop{te biti potrebni na trì{tima rada EU--15? Odgovor na ovo pitawe nedvosmisleno je potvrdan. Prema procenama Evropske komisije prose~na starost stanovni{tva }e od 38,3 godine, koliko je iznosila 1995. godine, porasti na 41,8 godinu u 2015. godini. Do}i }e do pada starosne grupe do 25 godina, a istovremeno pove}a}e se broj penzionera (pomenute tendencije }e posebno biti izraène u Francuskoj, Irskoj, Nema~koj i skandinavskim zemqama).16 Takav odnos }e, pored ostalog, predstavqati i veliki teret za penzione sisteme ovih zemaqa. Ilustrativan je primer Nema~ke, zemqe gde se ina~e o~ekuje najve}i priliv stranih radnika. Prema procenama, nakon 2010. godine radno sposobna populacija Nema~ke po~e}e da opada. Ukoliko ne bude konstantnog priliva stranih radnika, do 2040. godine, radno sposobno stanovni{tvo Nema~ke }e se smawiti skoro na polovinu. Da se to ne bi dogodilo 15

Za detaqniji uvid u ove procene videti: T. Straubhaar, ,,East-West Migration: Will It be a Problem?’’, Intereconomics (July/August 2001). 16 Za detaqniji pregled demografskih tendencija u EU--15 videti tabelu 4 u dodatku.

76

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

neophodno je da se godi{we ukqu~uje oko pola miliona stranih radnika.17

G

4. O~ekivana migracija 4.1. Tuma~ewa migracije -- teorija Procene migracija zasnivaju se na odre|enim teorijama. Ekonomska nauka je ponudila nekoliko ,,teorija migracije’’: neoklasi~ni pristup, teorija ,,qudskog kapitala’’, pristup zasnovan na ,,asimetri~nim informacijama’’ o sposobnostima radnika migranata, porodi~na migracija, ,,network,, efekat.18 Neoklasi~na teorija polazi od toga da razlike u zaradama izme|u regiona podsti~u migraciju radnika iz oblasti sa niìm u oblasti sa vi{im zaradama (Xon Hiks je jo{ 1932. godine tvrdio da je razlika u zaradama osnovni uzrok migracija). Kada nestanu ove razlike -- odnosno kada one postanu zanemarqive -- dolazi i do eliminisawa podsticaja za migracijom (ovo je osnovna ideja a postoje razli~ita konkretna obrazloèwa). Va`no je primetiti i to da saglasno neoklasi~nom modelu me|unarodne trgovine, porast razmene izme|u zemaqa supstitui{e slobodno kretawe proizvodnih faktora (rada i kapitala). Iz toga sledi zakqu~ak da ukoliko se èli smawiti migracija, potrebno je pove}ati razmenu izme|u zemaqa. Drugi vaàn faktor koji podsti~e migraciju jeste razlika u stepenu nezaposlenosti izme|u dve zemqe (negde se ovo naziva ,,kejnzijanskom interpretacijom’’ migracija), to jest radna snaga se seli sa trì{ta sa vi{om na trì{ta sa niòm stopom nezaposlenosti. 17

Videti: J. Fuchs, & M. Thon, ,,Nach 2010 sinkt das Angebot an Arbeitskräften’’, in: IAB-Kurzbericht 4: 1--6, Institut für Arbeitsmarkt und Berufsfrschung der Bundesanstalt für Arbeit, 1999, videti, tako|e, tabelu 7, u dodatku. 18 Za pregled teorija migracije videti: O. Stark, The Migration Theory (Cambridge, Basil Blackwell, 1991); M. P. Shields & G. M. Shields, ,,A Theoretical and Empirical Analysis of Family Migration and Household Production: U.S. 1980-1985’’, Southern Economic Journal, No. 59 (1993); O. Stark & J. E. Taylor, ,,Migration Incentives, Migration Types: The Role of Relative Deprivation’’, The Economic Journal, No. 101 (1991), a za pregled imigracionih politika u Evropi videti: K. F. Zimmermann, ,,Immigration Policies in Europe: An Overview’’, in: Siebert, H., (ed.), Migration: A Challange for Europe (Tübingen: J.C.B. Mohr, 1994).

77

Boò Stojanovi}

Teorija ,,qudskog kapitala’’ migraciju posmatra kao svojevrsnu ,,investicionu odluku’’ pojedinca, to jest migracija se doga|a kada pojedinac proceni da bi na nekom drugom trì{tu rada mogao ostvariti ve}i dobitak nego {to ga ostvaruje na postoje}em.19 Saglasno tome izvode se odre|eni zakqu~ci i predvi|awa: podsticaj migraciji opada kako osoba stari; radnici sa vi{im obrazovawem se masovnije sele izme|u ostalog i zbog toga {to imaju mogu}nost da sakupe relevantne informacije o inostranim trì{tima rada i tako smawe rizik migracije; rizik i tro{kovi migracije rastu kako se pove}ava udaqenost stranog trì{ta rada (s udaqeno{}u se smawuju raspoloìve informacije o uslovima na trì{tu rada). Va`no je zapaziti da se, shodno ovoj teoriji, trì{te rada ne posmatra samo agregatno, ve} se nagla{ava wegovu segmentiranost i diferenciranost po razli~itim kriterijumima. Za razliku od neoklasi~nog pristupa koji radnike (i trì{te rada) posmatra u celini, obja{wewe migracija koje je zasnovano na teoriji ,,qudskog kapitala’’ obrazlaè i to zbog ~ega u istoj zemqi razli~iti pojedinci imaju razli~ite sklonosti ka migracijama. Teorija migracije koja polazi od ,,asimetri~nih informacija’’ zasniva se na realisti~noj pretpostavci da poslodavci nemaju potpune informacije o radnim sposobnostima do{qaka, to jest nisu u stawu da procene wihovu efikasnost (Stark, 1991). Budu}i da nema takve informacije, poslodavac ne moè ni da ponudi diferencirane zarade koje bi odgovarale razlikama u produktivnosti pojedinih grupa radnika migranata, ve} nudi zaradu koja odgovara ,,prose~nom’’ migrantu. U dugom roku poslodavci }e do}i do informacija o radnim sposobnostima doseqenika, tako da }e radnici imigranti ostvarivati razli~ite zarade (koje odgovaraju razlikama u wihovoj produktivnosti). Na ovaj na~in spontano se pove}ava kvalitet ,,qudskog kapitala’’ doseqenika. Modeli migracije koji po~ivaju na pretpostavci o ,,asimetri~nim informacijama’’ nisu u stawu da ponude precizne projekcije obima i strukture potencijalnih migracija, ve} wihova predvi|awa zavise od brojnih faktora: podsticaja za migraciju kod radnika razli~ite obu~enosti, po~etnih informacija poslodavca, vremenske dimenzije (da li se radi o kratkom ili dugom roku), kao i u 19

78

Videti: L. A. Sjaastad, ,,The Costs and returns of Human Migration’’, The Journal of Political Economy, No. 70 (1962); M. C. Burda, ,,Migration and the Option Value of Waiting’’, Economic and Social Review No. 27 (1995).

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

sposobnosti migranata da {aqu kredibilne ,,signale’’ poslodavcima o vlastitim radnim sposobnostima (ovaj tip analiza posebno je razvijen u okviru teorije igara). Za razliku od pomenutih teorija koje migraciju posmatraju kao odluku pojedinca, porodi~na migracija polazi od cost-benefit kalkulacija porodice. Naime, tvrdi se da }e porodica emigrirati samo u onom slu~aju kada proceni da }e poboq{awa koja }e ostvariti jedan deo ~lanova porodice nadma{iti gubitke drugih ~lanova. Na ovaj na~in porodica nastoji da smawi rizik migracije, jer se on raspore|uje na sve ~lanove doma}instva (risk sharing). ,,Network’’ efekat nastoji da objasni dinamiku migracija i po~iva na obja{wewu za{to protokom vremena migracija samu sebe podsti~e i uve}ava.20 Prvi koji do|u u novu sredinu (,,pioniri’’) snose najvi{e tro{kove prilago|avawa i izlaù se viskom riziku. Oni koji dolaze posle (bilo da su ~lanovi wihove porodice ili bliski prijateqi) od wih dobijaju pomo}, odnosno u krajwem ishodu imaju mawi rizik i tro{kove prilago|avawa. Smawene rizika i tro{ka migracije podsti~e dodatnu migraciju i proces se ubrzava.

G Re~ju, postoje spoqa{wi i unutra{wi faktori koji podsti~u qude da se sele. U literaturi se oni sumiraju u dve grupe: oni koji ,,privla~e’’ i oni koji ,,guraju’’ (pull and push factors).21 Prvi predstavqaju sve one pogodnosti koje nudi (,,obe}ava’’) zemqa u koju se dolazi, a drugi se sve nepovoqne okolnosti u zemqi porekla koje radnika podsti~u da je privremeno ili trajno napusti. Qudi se odlu~uju na migraciju ako procene da }e wihov dobitak biti ve}i nego transakcioni tro{kovi (ovi tro{kovi pored nova~ane imaju i, nimalo zanemarqivu, nenov~anu komponentu). Procene i dobitaka i tro{kova migracije uvek su subjektivne. S druge strane, obi~no se kaè da bi zemqa trebalo da dozvoli slobodan priliv stranih radnika ukoliko je grani~na 20

Videti: D. S. Massey, and F. G. Espana, ,,The Social Process of International Migration’’, Science, No. 237 (1987); Z. Bauer, The Migration Decision with Uncertain Costs’’, Münchner Wirtschaftswissenschaftliche Beiträge, No. 95--25 (1995). 21 Za jednostavnu grafi~ku ilustraciju i analizu uticaja ovih faktora na odnose na trì{tu rada, videti: T. K. Bauer & K. F. Zimmermann, ,,Assesment of Possible Migration Pressure and its Labour Market Impact Following EU Enlargement to Central and Eastern Europe’’, IZA Research Report, No. 3 (1999).

79

Boò Stojanovi}

produktivnost imigranata u zemqi doma}ina ve}a od grani~nih tro{kova wihove integracije. Razvijeni su brojni ekonometrijski modeli kojima se procewuje obim i struktura migracija, a oni se zasnivaju na kombinovawu elemenata iz pomenutih teorija migracije. Kada se analiza postavi u ovaj kontekst uo~avaju se brojni metodolo{ki problemi koji su izvan opsega na{eg priloga.22 Sve u svemu, u stru~noj literaturi dominira mi{qewe da procesi migracija nisu dovoqno empirijski analizirani, to jest jo{ uvek ekonomska nauka nije u stawu da na zadovoqavaju}i na~in predvidi migracije.

4.2. Migracije posle pro{irewa EU na istok Da bismo imali neku osnovu za pore|ewe, vratimo se za trenutak u pro{lost, na pomenuto ,,pro{irewe na jug’’. I u ovom slu~aju razlike u razvijenosti izme|u ,,starih’’ i ,,novih’’ ~lanova su postojale, to jest bilo je dovoqno podsticaja za seobu radne snage. Podaci upu}uju na zakqu~ak da je migracija bila skromna, iako su ekonometrijske procene iz tog perioda bile znatno druga~ije.23 Tako je oko 447.000 Grka 1997. godine ìvelo u zemqama EU--11, a 1987. godine taj broj je iznosio oko 340.000. Kao {to vidimo u toku jedne decenije do{lo je do priliva oko 100.000 radnika iz Gr~ke ili oko 10.000 godi{we. I u slu~aju Portugala do{lo je do skromnih migracija. U vreme prikqu~ewa [panije (1986) oko 490.000 [panaca je ve} ìvelo u ostalim zemqama tada{we Evropske zajednice, a 1991. godine taj broj je bio mawi za oko 20.000 qudi. Shodno ovom primeru ne bi trebalo o~ekivati ni neka masovna preseqewa iz EU--10. Potrebno je ipak biti ne{to precizniji.

4.2.1. Stimulativni i destimulativni faktori Gde se uop{te nalaze podsticaji migracijama sa istoka? Pre svega u razlikama u razvijenosti i ìvotnom standardu (ove razlike su znatno ve}e nego {to su bile u vreme prikqu~ewa Gr~ke, [panije i Portugala). Nivo dohotka u zemqama CIE je izme|u 22

Problem sa ekonometrijskim modelima koji procewuju migraciju najboqe ilustruje ~iwenica da se wihove procene drasti~no razlikuju ~ak i kada polaze od istih po~etnih podataka. 23 Procene iz osamdesetih godina pro{log veka su bile da }e oko 1,6 miliona radnika iz [panije i Portugala pre}i u ostale zemqe EU. Stvarna migracija je bila daleko ispod ovog broja.

80

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

30 i 40 procenata wegove vrednosti u EU--15. U grani~nim regionima izme|u ,,starih’’ i ,,novih’’ ~lanica EU, nivo zarada se kre}e od 20% do 60% visine zarada s druge strane granice. Ove razlike u ukupnom stepenu privredne razvijenosti i u zaradama smatraju se glavnim podsticajem migracija sa istoka. Drugi bitan izvor potencijalne migracije jeste posledica postoje}eg stawa u poqoprivredi, u zemqama u tranziciji. U~e{}e zaposlenih u poqoprivredi, u ovim zemqama, daleko je iznad u~e{}a u zemqama EU--15 (ve} smo pomenuli da je to posebno izraèno u slu~aju Poqske). Visoko u~e{}e zaposlenih u poqoprivredi -- to je zapravo ,,skrivena nezaposlenost’’ -- i nizak nivo produktivnosti ovog sektora, na dugi rok su neodrìvi. Usled sna`nog pritiska konkurencije na unutra{wem trì{tu do}i }e do neophodnog strukturnog prilago|avawa, to jest ,,skrivena nezaposlenost’’ u poqoprivredi posta}e otvorena i stvori}e se dodatni migracioni potencijal. Postavqa se ~esto i pitawe da li su radnici iz EU--10 spremeni da se ukqu~e na trì{ta rada EU--15? Jedan od va`nih pokazateqa kvaliteta migracionog potencijala predstavqa znawe jezika zemqe u koju se planira migracija.24 Podaci ukazuju na to da su radnici (oni koji planiraju migraciju) u EU--10 relativno dobro pripremqeni, a razumqivo je da }e biti sve pripremqeniji u budu}nosti. Mada, treba biti oprezan u tuma~ewu. Boqa obu~enost radnika, gde bez sumwe spada i znawe stranih jezika, podiè mogu}nost pronalaska atraktivnog posla i na doma}em trì{tu rada. Postoje i faktori koji }e delovati destimulativno na migracije u EU--15. Pre svega, {ta pokazuju demografski trendovi?25 Zemqe u tranziciji su u posledwoj ~etvrtini pro{log veka okon~ale demografski rast, to jest broj stanovnika po~eo je da stagnira (Bugarska, Ma|arska, Rumunija, Slovenija) ili ~ak opada (Poqska, ê{ka). Posle 1989. godine samo je Slova~ka zabeleìla rast stanovni{tva. Procene su da }e posle 2010. godine u svim zemqama CIE stanovni{tvo po~eti da opada. Postoje tri glavna uzroka opadawa populacije u zemqama u tranziciji: emig24

U Sloveniji i Ma|arskoj najve}i deo populacije govori engleski (od onih koji govore neki strani jezik). Ruski jezik se u ve}em obimu koristi u balti~kim zemqama, ê{koj, Poqskoj i Slova~koj. Zna~ajno je zastupqen i nema~ki jezik dok je poznavawe francuskog gotovo zanemarqivo. Ovi podaci dodatno ukazuju na to gde }e potencijalni migranti biti najvi{e usmereni. Videti tabelu 6 u dodatku. 25 Videti tabele 4 i 5 u statisti~kom dodatku.

81

Boò Stojanovi}

racija dela stanovni{tva tokom prvih godina tranzicije, smawewe stope ra|awa i porast stope mortaliteta (o~ekivano trajawe ìvota u prvoj deceniji tranzicije je smaweno). Kako izgleda starosna struktura stanovni{tva? U Ma|arskoj, Estoniji i Letoniji u~e{}e stanovni{tva izme|u 20 i 60 godina starosti u ukupnoj populaciji po~iwe da opada. Smawuje se broj radno sposobnog stanovni{tva, pa shodno tome rastu i {anse da se dobije zaposlewe na doma}em trì{tu rada. Stanovni{tvo u EU--15 stari, a posebno je primetan porast u~e{}a osoba preko 65 godina (u narednim decenijama u~e{}e ove starosne grupe }e rasti). S druge strane, opada u~e{}e lica (s izuzetkom Irske) u starosnoj dobi izme|u 15 i 64 godine -- radno sposobnog stanovni{tva. Kada se uporede ovi procesi sa o~ekivanim procesima u tranzicionim privredama prime}uju se neke razlike. Bugarska i Ma|arska bi}e zahva}ene istim procesima kao i zemqe zapadne Evrope, a ostale zemqe }e biti suo~ene sa mawim u~e{}em lica preko 65 godina, ali i relativno ve}im u~e{}em stanovni{tva do 15 godina. Stoga se moè zakqu~iti da ovo podru~je ne}e biti region stabilnog migracionog pritiska, ve} da }e taj pritisak upravo iz demografskih razloga opadati. âk se moè o~ekivati da za nekoliko decenija neke od ovih zemaqa postanu atraktivne za radnike sa strane. Analiti~ari su procenili da u slu~aju EU ne}e delovati pomiwani ,,network’’ efekat. Migranti koji su ve} unutar EU--15 ~ine ,,tvrdo jezgro’’ migracije i oni }e bitno uticati na destinacije budu}ih migranata, ali ne}e bitnije podsta}i novu migraciju. Pored toga, proces pridruìvawa podrazumeva usvajawe odre|enih standarda u oblasti qudskih prava, tako da }e migracije iz politi~kih razloga biti svedene na minimum (u po~etnim godinama tranzicije odvijale su se migracije etni~kih i religijskih mawina). Kona~no, treba imati u vidu ~iwenicu da EU--15 ne predstavqa homogenu kulturnu celinu, ve} da je re~ o razli~itim tradicijama, religiji, jeziku (pre pridruìvawa EU--10 bilo je u EU jedanaest oficijelnih jezika), {to tako|e ne deluje podsticajno na migracije. Ovo je, izme|u ostalog, jedan od va`nih razloga velike razlike u mobilnosti rada u SAD i razvijenim evropskim zemqama.

4.2.2. Procene mogu}ih migracija Provedena su brojna istraìvawa u ciqu ,,sondirawa’’ terena. Utvr|eno je da se kao najpoèqnija destinacija migranata pojavquje Nema~ka, a onda sledi Austrija. Nije neva`no ni pita-

82

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

we koliko potencijalni migranti nameravaju da ostanu izvan zemqe porekla. Posmatrano iz ovog ugla migracije mogu biti razli~ite: trajna, privremena ali dugoro~na (na nekoliko godina) i privremena ali kratkoro~na (sezonski rad). Naravno, privremeni migranti mogu promeniti odluku i postati trajni, a isto tako mogu i oni koji su odlu~ili da trajno ostanu izvan zemqe porekla da promene mi{qewe. Ovakva kretawa iz jedne grupe migranata u drugu nije mogu}e precizno predvi|ati. Istraìvawa su pokazala da veoma mali broj radnika iz EU--8, koji razmi{qa o migraciji, ima u vidu trajnu migraciju. Ovo re~ito govori i o uzrocima migracije (da se privremenim zaposlewem u zemqi vi{eg dohotka ostvari dodatni prihod), ali i o destinacijama gde }e se rad seliti (u najve}em broju u susedne dràve). Nema~ku na prvo mesto masovno isti~u êsi, dok Ma|ari preferiraju Austriju. U Poqskoj i Ma|arskoj visoko kotiraju i standardne ,,zemqe doseqenika’’: SAD, Kanada i Australija. Francuska, Italija, Holandija i Skandinavija su na samom dnu rang-liste atraktivnosti. Za wih se izjasnilo ispod 5% svih potencijalnih migranata koji su u~estvovali u istraìvawu. Na pitawe u koju zemqu bi trajno oti{li odgovor je bio SAD za ve}inu êha, Poqaka i Slovaka, a za Nema~ku su se u najve}em procentu izjasnili Ma|ari. Utvr|eno je i to da su potencijalni migranti mladi qudi, dobro obrazovani i sna`no motivisani. Istraìva~i su skrenuli pa`wu i na slede}i nalaz: uprkos znatnom broju onih koji su iskazali spremnost da emigriraju, mnogo mawi }e biti broj stvarnih emigranata (to se proverava tako {to se uzimaju u razmatrawe konkretni potezi koje radnici preduzimaju u ciqu pripreme za migraciju: konkurisawe za radna mesta u inostranstvu, prodaja imovine, aktivnosti usmerene na re{avawe stambenog problema u slu~aju preseqewa i sli~no).26 Potrebno je re}i nekoliko re~i i o tome u kojem obimu se moè o~ekivati migracija. Naime, istraìva~e je prvenstveno zanimalo da li }e one biti masovne ili ne. Novinari i politi~ari olako su iznosili procenu da }e izme|u 20 i 40 miliona isto~nih Evropqana emigrirati na Zapad (procena se dodu{e odnosila ne samo na zemqe kandidate za ~lanstvo u EU ve} i za zemqe biv{eg Sovjetskog Saveza). Procene razli~itih institu26

Za detaqniji uvid u pregled pomenitih istraìvawa videti: C. Dustamann, et. al., ,,The Impact of EU enlargement on migration flows’’, Home Office Online Report 25, 2003.

83

Boò Stojanovi}

cija se razlikuju (ponekad su razlike u procenama tolike da je te{ko poverovati da je u pitawu isti problem), ali globalni zakqu~ak je isti: moè se o~ekivati umereni priliv radnika migranata iz ,,novih’’ ~lanica (iako }e biti ve}i nego u slu~aju ,,pro{irewa na jug’’), to jest priliv daleko ispod nivoa koji bi se mogao smatrati dramati~nim. Procewuje se da }e ukupni migracioni potencijal ,,novih’’ ~lanova EU (ukqu~uju}i i Rumuniju i Bugarsku) biti izme|u 3,2 i 4,5 miliona. Pomenimo i nekoliko konkretnih procena. Briker (Brücker) i Boeri (Boeri) procewuju da }e u periodu od deset godina nakon ukidawa prepreka slobodnom pristupu na trì{ta rada EU--15, u ove zemqe ukupno u}i oko 1,8 miliona migranata, od ~ega }e biti oko 860.000 radnika.27 Evropski institut za ekonomska istraìvawa procewuje da }e tendencija priliva stranih radnika biti opadaju}a i da }e oko 80% svih imigranata biti usmereno na Nema~ku i Austriju (o~ekuje se nakon isteka tranzicionog perioda i omogu}avawa slobodnog protoka qudi godi{wi priliv od 220.000 qudi u Nema~ku i oko 40.000 u Austriju, s tendencijom opadawa).28 Migracija u Veliku Britaniju }e prema svim procenama biti mala -izme|u 5.000 i 13.000 godi{we (da bi ~italac shvatio koliko je ta cifra zanemarqiva potrebno je imati na umu da trì{te rada Velike Britanije obuhvata oko dvadeset osam miliona qudi). U ekonometrijskoj studiji ra|enoj za potrebe Ministarstva rada Nema~ke nalazi se procena da }e u periodu od 15 godina nakon osloba|awa pristupa trì{tu rada, izme|u 3% i 5% stanovni{tva iz ,,novih’’ ~lanica pre}i u EU--15. Procewuje se da }e u peridou od 15 godina ukupan broj imigranata biti izme|u 2,3 i 3,4 miliona, odnosno u~e{}e imigranata u stanovni{tvu ,,starih’’ ~lanica EU iznosi}e izme|u 0,6% i 0,9%.29 Prema drugim proce27

Videti: Bauer & Zimmermann, op. cit.; T. Brücker et. al., Studie über die Auswirkung der EU-Erweiterung auf die Beschäftigung und die Arbeitsmärkte in den Mitgliedstaaten, Final Report, Part 1: Analysis (Brussels, 2000); T. Boeri & H. Brücker, ,,Eastern Enlargement and EU-Labour Markets: Perceptions, Challenges, and Opportunities’’, The World Economics, vol. 2, No. 1 (2001); Ibid., The Impact of Eastern Enlargement on Employment and Labour Markets in the EU Member States, Final Report (Berlin: European Integration Consortium, 2002). Potrebno je pri pore|ewu podataka imati na umu da li je re~ o procenama migracija radno aktivnog stanovni{tva ili svih lica. 28 Treba podsetiti na podatak da, {ezdesetih godina pro{log veka, kada je Nema~ka sna`no podsticala dolazak stranih radnika, godi{wi nivo neto migracija nikad nije prelazio 220.000, ukqu~uju}i sve zemqe. 29 Videti: K. Lammers, ,,How Will the Enlargement Affect the Old Members of the European Union’’, Intereconomics (May/June 2004).

84

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

nama, o~ekivawa su da }e migracija dosti}i ta~ku kulminacije tridesetak godina nakon osloba|awa pristupa trì{tu rada EU-15, i da }e tada imigranti predstavqati ne vi{e od 1,1% stanovni{tva EU--15.30

4.3. Primer Poqske Kakve }e efekte na trì{te rada zemaqa koje se pridruùju imati pristupawe EU--15? [ta moè da o~ekuje Poqska? Uzimamo namerno kao primer Poqsku budu}i da ona predstavqa najve}u privredu koja se pridruùje EU--15 i istovremeno predstavqa najve}i ,,rezervoar’’ radnika koji bi mogli da se pojave na trì{tu rada EU--15?31 Trì{te rada Poqske spada u trì{ta trada sa izrazito niskim stepenom fleksibilnosti. Va`no je pomenuti i to da je pokretqivost rada unutar zemqe mala, pored ostalog i zbog nedostatka stanova. Stopa zaposlenosti je 2002. godine iznosila 51,7%, stopa nezaposlenosti je visoka, a posebno je oteàvaju}a ~iwenica da se radi o tendenciji koja po svemu sude}i ne}e u kratkom roku biti promewena (1997. godine stopa nezaposlenosti iznosila je 10,3%, rasla je iz godine u godinu da bi 2004. godine dostigla nivo od oko 19%).32 Pored ove registrovane nezaposlenosti procewuje se da je visoko u~e{}e i ,,skrivene nezaposlenosti’’ u poqoprivredi. Kada se detaqnije analizira nezaposlenost u Poqskoj prime}uje se da ona razli~ito poga|a pojedine regione, kao i da razli~ito poga|a odre|ene socijalne grupe (ugroèniji su oni koji prvi put traè zaposlewe, slabo obrazovani i stariji radnici). Ovakva struktura nezaposlenih sli~na je za gotovo sve zemqe u tranziciji. Kada analiziraju uzroke nezaposlenosti, poqski autori posebno nagla{avaju da je re~ o nezaposlenosti koja je izazvana promenom privredne strukture. Naime, promene u privrednoj strukturi nisu bile pra}ene odgovaraju}im promenama u kvalifikacionoj strukturi radne snage. 30

Za procene agregatnog i godi{weg priliva iz CIE u EU videti tabelu 2 i 3. îtalac }e lako uo~iti razlike izme|u zemaqa, ali }e uo~iti i zajedni~ki trend. 31 Videti: Krystina Iglicka (ed.), Migration and labour markets in Poland and Ukraine (Warsaw: Institute of Public Affairs, 2003). 32 Analiza poqskog trì{ta rada data je prema istraìvawima poqskih analiti~ara. Za detaqniji uvid u trì{te rada Poqske videti: Bohdan Wyznikiewicz & Marcin Peterlik, ,,Integration with the European Union and Unemployment in Poland’’, u K. Iglicka, op. cit.

85

Boò Stojanovi}

[ta }e doneti prikqu~ewe EU--15? Pozitivni efekti na zapo{qavawe }e uslediti usled o~ekivanih vi{ih stopa rasta u Poqskoj (ovo bi zahtevalo dodatno analizu za koju nemamo prostora), ali i zbog mogu}nosti da Poqaci potraè zaposlewe unutar EU--15. Ipak, treba imati u vidu da su ovo efekti koji se ne}e osetiti u kratkom ve} u relativno dugom roku. Poqski analiti~ari doma}eg trì{ta rada smatraju da ne treba o~ekivati masovan odliv Poqaka na trì{ta rada EU--15 iz nekoliko razloga. Najpre, treba se podsetiti da je glavna destinacija potencijalnih emigranata iz Poqske nema~ko trì{te rada. Stopa nezaposlenosti u Nema~koj je visoka, pa je te{ko o~ekivati da }e biti na raspolagawu veliki broj atraktivnih poslova za strane radnike. S druge strane, o~ekuje se, kao {to smo rekli, i privredni napredak u samoj Poqskoj, {to }e dodatno delovati na destimulisawe migracija. Treba imati u vidu i to da ve}ina radnika koji su bez posla (a to su pre svega nedovoqno obu~eni i stariji radnici) nije u stawu da se ukqu~i na zahtevna trì{ta rada EU. Stoga ne treba o~ekivati ni wihove masovne migracije na zapad. Ko }e ipak emigrirati? Deo mladih qudi koji su nezaposleni }e sasvim sigurno potraìti zaposlewe van granica Poqske. To su oni koji nisu u stawu da za sebe prona|u neko drugo re{ewe (wihov ,,oportunitetni tro{ak’’ je nizak). Ova grupa radnika }e na trì{tima rada EU--15 uglavnom prihvatati sezonske poslove. Pored toga, zaposlewe van granica Poqske }e potraìti i deo visko obrazovanih koji ve} imaju zaposlewe, to jest onih koji tragaju za vi{om zaradom. Ipak, ne treba o~ekivati da }e visko kvalifikovani radnici masovno odlu~ivati da potraè posao van Poqske, budu}i da zarade u inostranstvu ne}e biti razli~ite u odnosu na one koje mogu dobiti u Poqskoj u tolikoj meri da bi podstakle wihovu masovnu seobu (wihov ,,oportunitetni tro{ak’’ je znatno vi{i). Moè se o~ekivati zna~ajnije ukqu~ivawe na nema~ko trì{te rada u pograni~nim podru~jima.33 Razlika u zaradama u pograni~nim delovima Poqske i Nema~ke mawa je nego kada se posmatraju razlike za zemqe u celini, a i pored toga broj radnika iz Poqske je u ovim podru~jima relativno visok. Uzrok leì u tome {to porodice radnika koji rade u Nema~koj zapravo 33

86

Nema~ka primewuje specijalne reìme u grani~nim regionima, to jest data je diskreciona mo} lokalnim vlastima da prema potrebi trì{ta rada daju dozvole za rad qudima s druge strane granice.

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

ìve u Poqskoj, to jest wihovi tro{kovi su niì od tro{kova migranata koji dolaze iz udaqenih podru~ja. Re~ju, ne bi trebalo o~ekivati da }e se na ra~un zemaqa EU--15 primetnije smawiti stopa nezaposlenosti u Poqskoj. Ne treba zanemariti ni ~iwenicu da }e jedan deo radnih mesta u Poqskoj -- onih koji su elitno pla}eni i zahtevaju visoko obrazovanu radnu snagu -- biti ,,zaposednut’’ od stru~waka koji }e dolaziti iz ,,starih’’ ~lanica EU. Na to upu}uje i postoje}a situacija na trì{tu rada. Trì{te rada stranih radnika u Poqskoj podeqeno je na dva dela.34 Na jednoj strani su poslovi koji podrazumevaju visoko obu~ene radnike. Re~ je o radnim mestima u multinacionalnim kompanijama i wih obi~no zauzimaju qudi iz SAD ili EU. To su mlade i dobro obrazovane osobe koje u Poqskoj ostaju ograni~eno vreme. Na drugoj strani su poslovi koji zahtevaju slabije obu~ene radnike. Ovaj deo trì{ta rada se dodatno diferencira na stalne radnike, sezonske radnike, radnike angaòvane u formalnom sektoru, ilegalno zaposlene radnike i sli~no. Radnici koji se ukqu~uju na ovo trì{te rada uglavnom dolaze iz susednih zemaqa (najvi{e iz Ukrajine), ali zna~ajno je u~e{}e i radnika iz Vijetnama.

5. Posledice pro{irewa EU na trì{ta rada Pro{irewe EU na istok uve}a}e jedinstveno trì{te i izazva}e porast konkurencije u ,,novim’’ ~lanicama, a u znatno mawoj meri i kod ,,starih’’ ~lanica. O~ekuje se porast produktivnosti (pogodnosti ekonomije obima) i smawewe nivoa cena. Pro{irewe na istok }e na razli~ite na~ine (direktno i indirektno) uticati na stawe i procese u oblasti trì{ta rada i zapo{qavawa. Iako je veoma te{ko izolovati pojedina~ne uticaje, mogu}e je izdvojiti tri osnovna ,,kanala’’ preko kojih }e se ovaj uticaj na trì{ta rada ispoqavati: porast razmene (trgovine), strane direktne investicije i migracije (seqewe proizvodnih faktora unutar jedinstvenog trì{ta).35 U nastavku }emo re}i ne{to vi{e o svakom od wih. 34 35

Videti: Iglicka, op. cit.. Ove analize postoje kod gotovo svih zemaqa. Procewuju se ne samo agregatni efekti nego i efekti po pojedinim regionima, pa ~ak i gradovima. Veliki broj analiza ove vrste ra|en je za parove susednih zemaqa (Austrija-Slovenija, Ma|arska-Austrija, Nema~ka-Poqska i sli~no).

87

Boò Stojanovi}

5.1. Posledice uve}ane razmene Ukidawe granica i drugih ograni~ewa otvori}e prostor za intenzivirawe razmene izme|u EU--15 i EU--10. Kakve bi posledice uve}awe razmene izme|u ovih zemaqa moglo imati na trì{ta rada? [ta kaè ekonomska teorija? Slobodna razmena izme|u dve zemqe pove}ava blagostawe i jedne i druge strane. Dobitak po osnovu razmene je ve}i ukoliko su razlike u raspoloìvosti proizvidnih faktora ve}e. Ako kod jedne zemqe dominira radno intenzivna (mnogo rada niè kvalifikacije i malo kapitala), a kod druge kapitalno intenzivna proizvodwa (mnogo kapitala a malo rada i to visoko kvalifikovanog), teorija kaè da }e u slobodnoj razmeni do}i do pada kapitalno intenzivne proizvodwe kod prve i rasta kapitalno intenzivne kod druge zemqe, to jest do rasta kapitalno intenzivne proizvodwe kod prve i pada radno intenzivne proizvodwe kod druge zemqe. Razmena }e uticati i na promene cena proizvodnih faktora. Pored toga, ve} smo konstatovali da neoklasi~na teorija me|unarodne trgovine tvrdi da slobodna razmena i slobodno kretawa faktora proizvodwe predstavqaju supstitute, to jest oba procesa vode izjedna~avawu cena proizvodnih faktora.36 Ako jedna zemqa raspolaè sa mnogo kvalifikovane radne snage i sa mawe slabo obu~ene radne snage, a druga sa mnogo slabo obu~enih i malim brojem dobro obu~enih radnika, spoqna trgovina izme|u ove dve zemqe }e dovesti do izjedna~avawa zarada istih grupa radnika. Nadnice visoko kvalifikovanih radnika }e porasti u razvijenim i opasti u mawe razvijenim zemqama, a nadnice slabije obu~enih }e opasti u razvijenim a porasti u mawe razvijenim zemqama. Obi~no se u ovom kontekstu poziva na ,,Stolper-Samuelsonovu teoremu’’ -- egzogenom porastu cene proizvoda odgovara pove}awe relativne cene proizvodnog faktora koji intenzivnije u~estvuje u wegovoj proizvodwi -- kada se èli naglasiti da }e porast razmene dovesti do negativnih efekata za radnike slabije obu~enosti u razvijenim zemqama. Stolper-Samuelsonov efekat zapravo odgovara na pitawe ko u 36

88

Videti: P. Krugman & M. Obstfeld, International Economics (Addison-Wesley Publiching Company, 2000). Ova teorija po~iva na nekoliko veoma restriktivnih pretpostavki: sva trì{ta su savr{eno konkurentna (ukqu~uju}i i trì{ta proizvodnih faktora), obe zemqe imaju dostup istim tehnologijama, proizvodwa se odvija u reìmu konstantnih prinosa (spisak nije potpun).

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

zemqi ima koristi kada ona trguje sa drugom zemqom: koristi od me|unarodne trgovine imaju vlasnici onih faktora proizvodwe u kojima zemqa obiluje, dok vlasnici faktora proizvodwe u kojima zemqa oskudeva trpe gubitke. Kakve su procene u slu~aju EU? Analiti~ari procewuju da razmena izme|u ,,starih’’ i ,,novih’’ ~lanica EU ne}e nakon prikqu~ewa ,,novih’’ ~lanica jedinstvenom trì{tu biti drasti~no uve}ana. I pre pro{irewa 2004. godine izvoz skoro svih industrijskih proizvoda iz CIE u EU bio je liberalizovan. EU je 1997. godine eliminisala prakti~no sve carine na uvoz proizvoda iz CIE, a odre|eni stepen za{tite bio je zadràn samo u poqoprivrednoj proizvodwi i kod takozvanih ,,osetqivih proizvoda’’.37 Zemqama CIE ostavqen je rok da to u~ine do 2002. godine. Od perioda ulaska u tranziciju struktura spoqne razmene ovih zemaqa drasti~no se promenila u odnosu na strukturu razmene u vreme centralno planskog sistema. U~e{}e industrijskih proizvoda u izvozu je poraslo, a u~e{}e sirovina je opalo sa 50% u vreme planskog sistema na ispod 25% sredinom devedesetih godina. Kako izgleda razmena ,,starih’’ i ,,novih’’ ~lanica EU? Zemqe u tranziciji se mogu smatrati zemqama gde je obilan rad a oskudan kapital (radno intenzivna proizvodwa), dok je u EU--15 situacija obrnuta. Shodno pomenutoj teoriji me|unarodne razmene, EU--15 }e izvoziti kapitalno intenzivne a uvoziti radno intenzivne proizvode, dok }e pona{awe zemaqa u tranziciji biti obrnuto. Ovakva struktura razmene se i realizuje, ali raste i u~e{}e takozvane intra-industrijske trgovine (uvoze se i izvoze proizvodi istih grana). 38 Da li se moè o~ekivati da }e ovaj obrazac razmene izme|u ,,starih’’ i ,,novih’’ ~lanica EU voditi ujedna~avawu cena proizvodnih faktora, to jest da li }e padati zarada slabije 37

Neki analiti~ari tvrde da je postoje}i obim razmene izme|u ,,starih’’ i ,,novih’’ ~lanica pre prikqu~ewa dostigao granicu. Videti: P. Brenton & F. Di Mauro, ,,Is There Any Potential in Trade in Sensitive Industrial Goods Between the CEESs and the EU?’’, The World Economy, vol. 21, No. 3 (1998). 38 Grubel-Lojdov indeks (jedna od mera intra-industrijske trgovine) porastao je u svim zemqama EU--8, izuzev Letonije i Litvanije. Porast intra-industrijske trgovine prvenstveno je posledica porasta stranih direktnih investicija. Za detaqniji uvod u strukuru uvoza i izvoza zemaqa u tranziciji videti: R. Kova~evi}, ,,Uticaj Evropske unije na trgovinsku politiku zemalja u tranziciji Centralne i Isto~ne Evrope’’, Ekonomska misao, XXXIII, No. 3--4 (jul-decembar 2000).

89

Boò Stojanovi}

obu~enih radnika u EU--15 i rasti zarada ove grupe radnika u EU--8? Da bi se tako ne{to realizovalo razmena bi trebala da ima velike razmere. Analiti~ari procewuju da se to ne}e desiti jer se radi o malom obimu razmene koji nije u stawu da izazove promene nivoa cena, pa tako ni promene cena proizvodnih faktora. EU jeste glavni trgovinski partner zemaqa CIE i ona apsorbuje oko 70% wihovog izvoza, ali samo 4% ukupnog uvoza EU--15 poti~e iz ovih zemaqa.39 âk i da je ponder ,,novih’’ ~lanica zna~ajniji, transportni i transakcioni tro{kovi bi ograni~avali da razmena i seqewe proizvodnih faktora dostigne nivo koji bi mogao da uti~e na trì{ta rada ,,starih’’ ~lanica. Agregatno posmatrano, efekti porasta razmene ,,starih’’ i ,,novih’’ ~lanica EU na promene cena proizvodnih faktora bi}e zanemarqivi, ali }e se ne{to sna`nije osetiti u odre|enim pograni~nim regionima gde je razmena intenzivnija (oko razmene je usmereno na susede i to uglavnom u grani~nim oblastima).

5.2. Strane direktne investicije Strane direktne investicije (SDI) uti~u na privredni rast preko porasta doma}e stope investirawa, porasta efikasnosti i konkurentnosti preuzetnih ili novih preduze}a i preko ,,prelivawa’’ znawa i tehnologije na lokalna preduze}a. U ekonomskoj literaturi pomiwe se i ,,efekat gomilawa’’ (agglomeration effect). Re~ je o ,,eksternom efektu’’ SDI. Naime, prisustvo stranih preduze}a na jednoj lokaciji pove}ava efikasnost ostalih preduze}a u stranom vlasni{tvu na istoj lokaciji, a s druge strane, {aqe i signale novim investitorima o atraktivnosti zemqe doma}ina. Preko ovih efekata SDI uti~u i na privredni rast u zamqama u tranziciji. Boeri i Briker procewuju da }e do}i do porasta SDI u novim ~lanicama EU kao {to se de{avalo i u slu~aju ,,pro{irewa na jug’’. Kakve posledice ovo moè imati na trì{ta rada EU? U diskusijama na ovu temu naj~e{}e se 39

90

Da proces izjedna~avawa cena proizvodnih faktora ne ide ba{ glatko, to jest ne ostvaruje se u kratkom roku, pokazuje i primer Nema~ke. âk unutar granica iste zemqe, a deset godina nakon ujediwena, bila je osetna razlika u zaradama (u privatnom sektoru) radnika u razli~itim delovima Nema~ke. Videti: Boeri & Brücker, ,,Eastern Enlargement and EULabour Markets: Perceptions, Challenges, and Opportunities,,.

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

~uje teza da }e do}i do nepovoqnih efekata po radnike slabijeg obrazovawa (radnici koji u~estvuju u radno intenzivnoj proizvodwii) u zemqama EU--15 usled masovnog izme{tawa proizvodwe na istok. Ovakva teza se ~esto ~uje i rado je upotrebqavaju politi~ari.40 Re~ je dakle proceni da }e do}i do masovne seobe radno intenzivnih tehnologija iz EU--15 u EU--10, {to }e pove}ati nezaposlenost ove grupe radnika u EU--15. Kada se pogledaju podaci o kretawu SDI ne postoji dovoqno razloga da se tako ne{to o~ekuje.41 Naime, vi{e od polovine SDI iz EU--15 u EU--8 bilo je usmereno u specifi~ne privredne sektore: finansijske usluge, komunikacije, javne monopole. Drugim re~ima, kqu~ni faktor koji je podsticao investicije bio je pristup doma}em trì{tu, a samo oko jedne petine ukupnih investicija bilo je usmereno u one grane gde niì tro{kovi rada igraju zna~ajnu ulogu i gde je u~e{}e slabije obu~enih radnika relativno visoko (tekstil, proizvodwa plastike i sli~no). Pored toga, procewuje se da je prostor za direktne investicije koje su rukovo|ene kriterijumom niìh tro{kova ve} prili~no ograni~en (Kina se pokazuje kao mnogo atraktivnije podru~je za investicije ako se posmatraju jedini~ni tro{kovi rada). Mnoga mala i sredwa preduze}a iz EU--15 ve} su u velikoj meri iskoristila mogu}nost da delove svoje proizvodwe prebace na lokacije gde su niì tro{kovi proizvodwe usled niìh tro{kova rada.42 Stoga, tvrde analiti~ari, moè se o~ekivati mali uticaj na blagostawe radnika slabije obu~enosti u EU--15 i to u sasvim specifi~nim privrednim delatnostima i regionima. 40

Tako je i nema~ki kancelar [reder nedavno pozvao doma}e preduzetnike da ,,investiraju iz patriotskih razloga’’ u Nema~ku, a ne da preme{taju proizvodwu na ,,lokacije jeftine radne snage’’. Razlike u tro{kovima rada izme|u ,,starih’’ i ,,novih’’ ~lanica postoje. Direktni tro{kovi rada u EU--10 su mnogo niì nego u Nema~koj i Velikoj Britaniji. âk i u slu~aju Slovenije direktni tro{kovi rada su ispod polovine direktnih tro{kova rada u Nema~koj. Za detaqniji uvid videti: H. W. Sinn, ,,EU Enlaragement, Migration and the New Constitution’’, CESifo Economic Studies, vol. 50/4 (2004). ,,Stare’’ ~lanice ve} preduzimaju odre|ene mere usmerene da zadrè investicije u zemqi. Jedna od wih jeste smawewe poreza na dobit korporacija. Za detaqniji uvid videti: H. W. Sinn, ,,The New System Commpetition’’, CESifo Working Paper, No. 623 (December 2001). 41 Videti tabelu 8 u dodatku. 42 Videti: Lammers, op. cit..

91

Boò Stojanovi}

5.3. Posledice migracija Kona~no, kakav }e uticaj na trì{ta rada EU--15 imati migracije? Ekonomska analiza posledica migracija usmerena je na dva pitawa: kakav }e uticaj migracije imati na trì{te rada zemqe doma}ina (na nivo zarada i zaposlenost doma}ih radnika), kao i {ta }e se de{avati s fiskalnim optere}ewima. Sindikati iz ,,starih’’ ~lanica EU su svoje odlu~ne zahteve za ograni~avawem slobodnog pristupa radnicima izvan EU--15 obrazlagali tezom da bi to dovelo do tri negativna efekta: smawewa zaposlenosti doma}ih radnika u EU--15; obarawa zarada, kao i do velikih te{ko}a u funkcionisawu institucija dràve blagostawa. Veoma je te{ko procewivati globalne efekte migracija. Pre svega, potrebno je imati u vidu da imigranti ne predstavqaju homogenu grupu, ve} su to osobe razli~itih radnih sposobnosti (u ekonomskim analizama oni se obi~no diferenciraju na dobro i slabo obu~ene). Shodno tome, oni }e se ukqu~ivati na razli~ite segmente trì{ta rada. Nije neva`no pomenuti i to da }e se efekti razlikovati i zbog razli~itih obrazaca prilago|avawa od zemqe do zemqe, to jest razli~itog na~ina ,,apsorpcije’’ stranih radnika na doma}im trì{tima rada. Na primer, sasvim je razli~it tretman stranih radnika u Velikoj Britaniji i Nema~koj. U Velikoj Britaniji oni imaju mogu}nost da konkuri{u doma}im radnicima za radna mesta koja odgovaraju wihovom obrazovawu, dok su imigranti u Nema~koj uglavnom usmereni na poseban trì{ni segment -- slabije pla}ene poslove. Radnici koji dolaze sa strane ~esto su veoma dobro obrazovani, ali oni se retko bore za radno mesto sa visoko obu~enim doma}im radnicima, ve} za ona radna mesta koja zahtevaju slabiju obu~enost. Pored toga, efekti migracija zavise od brojnih, me|usobno povezanih, faktora koji su specifi~ni za konkretne suituacije. Re~ju, da bi se procewivali efekti migracija mora se mnogo detaqa uzimati u obzir, to jest te{ko je davati generalne zakqu~ke. Detaqnija analiza posledica migracija podrazumevala bi suptilnu mikroekonomsku i makroekonomsku analizu {to je izvan opsega ovog priloga. Zadrà}emo se samo na nekoliko kqu~nih momenata. Gledano iz pozicije zemqe odakle odlazi radna snaga, naj~e{}e se kao problem pomiwe ,,odliv mozgova’’, to jest na ovaj na~in se umawuje wen inovativni i kreativni potencijal, {to se u krajwem ishodu moè odraziti kroz pad produktivno-

92

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

sti.43 Ovaj efekat dodatno podsti~e selektivna imigraciona politika razvijenih zemaqa. S druge strane, pojavquje se i pozitivan efekat iskazan kroz razli~ite aktivnosti dijaspore. Dijaspora prenosi novac, znawe, poslovne veze, na~in poslovnog pona{awa u zemqu porekla (oko 70% ukupnih SDI u Kini poti~e od brojne i finansijski mo}ne kineske dijaspore). Kakav }e biti ,,neto efekat’’ zavisi od slu~aja do slu~aja. [ta moè o~ekivati zemqa doma}in? Ako je re~ o migracijama sezonskih radnika, kao odgovor na porast tra`we za radom tokom sezone, efekat je nesumwivo pozitivan. Pored toga, pritisak stranih radnika na doma}e trì{te rada podsti~e mobilnost doma}e radne snage, to jest usmerava je da traì zaposlewe u onim regionima gde je mawe do{qaka. Ipak, kqu~ni efekti su na dohodak i zaposlenost. Borjas (Borjas) je zakqu~io da priliv radne snage pove}ava dohodak po stanovniku u zemqi doma}ina (on je to nazvao ,,imigracionim dobitkom’’). Kao posledica migracije dolazi do porasta konkurentnosti na trì{tu rada doma}ina i do promene u zaradama, budu}i da se mewa odnos ponude i tra`we. U zemqama odakle se radnici sele dolazi do smawewa ponude rada i do porasta zarada, a u zemqama gde se rad seli dolazi do smawewa zarada usled porasta ponude rada. Ako zarade ne bi padale u zemqi gde se radnici doseqavaju, poslodavci ne bi imali podsticaja da ih zapo{qavaju, to jest da otvaraju nova radna mesta.44 Drugo pitawe glasi da li }e do{qaci ,,otimati’’ poslove doma}im radnicima i tako pove}avati nezaposlenost? Borjas smatra da }e oni radnici koji su komplementarni do{qacima biti na dobitku, dok }e oni radnici ~iji rad do{qaci zamewuju trpeti gubitke.45 43

Ganutqiva je ,,bri`nost’’ koju je pokazao nama~ki kancelar [reder tvrdwom da ograni~avawe slobodnog priliva radnika iz EU--10 zapravo ide u korist ovih zemaqa -- spre~ava se da obu~eni radnici masovno napuste zemqu, to jest zaustavqa se ,,odliv mozgova’’. 44 Kod migracija je re~ o dinami~nom procesu. Razlika u zaradama podsta}i}e priliv kapitala u zemqe niskih zarada {to }e podizati produktivnost rada, podstica}e preduze}a da pove}avaju tra`wu za radom i u krajwem ishodu do}i }e do podizawa zarada. Sasvim suprotan }e biti efekat u slu~aju zemqe sa vi{im zaradama. Sve skupa dove{}e do toga da }e se nakon odre|enog perioda deo radnika migranata vra}ati u zemqu porekla (ova tendencija prime}ena je u slu~aju migranata iz Italije i Gr~ke). 45 Videti: G. J. Borjas, ,,The Economic Benefits from Immigration’’, The Journal of Economic Perspectives, vol. 9, No. 2 (Spring 1995). Brojne ekonometrijske procene potvrdile su wegov nalaz.

93

Boò Stojanovi}

Treba imati u vidu da mikroekonomski i makroekonomski efekti priliva radnika zavise od toga da li je trì{te rada zemqe doma}ina fleksibilno ili ne. Ukoliko je trì{te rada fleksibilno u obe zemqe, migracija }e dovesti do dobitka i za zemqu doma}ina i za zemqu odakle radnici dolaze (posmatrano agregatno), a kratkoro~ni gubitnici }e biti radnici ~iji rad je supstituisan radom do{qaka.46 U slu~aju EU--15, trì{ta rada su nefleksibilna, pa se proces prilago|avawa ne}e odvijati na pomenuti na~in. Sna`ni sindikati i odredbe o minimalnoj zaradi spre~avaju prilago|avawe zarada na dole. Pored toga, postoji visok stepen za{tite nezaposlenih (visoka primawa koja ostvaruju lica koja su ostala bez posla), {to ih destimuli{e da traè novo zaposlewe i da se prilago|avaju zahtevima tra`we za radom. Kao posledica takvog stawa ne}e do}i do smawewa zarada usled pritiska ponude rada, niti do stvarawa prostora za otvarawe novih radnih mesta. Priliv radnika, u okolnostima nefleksibilnih zarada, utica}e na nezaposlenost bez bitnijeg uticaja na nivo zarada. [ta nam kaù empirijske studije o uticaju ranijih migracija u EU na nivo zarada i zaposlenost doma}ih radnika? Ve}ina studija utvrdila je zanemariv uticaj (gledano agregatno) na smawewe zarada doma}ih radnika, kao i zanemariv uticaj na pove}awe wihove nezaposlenosti.47 Efekti }e postojati, ali oni }e se odraziti na regionalnom nivou, poga|aju}i konkretne oblasti i konkretne radnike. Postoji jo{ jedna posledica priliva novih radnika i ona ne proizilazi iz nefleksibilnosti trì{ta rada, ve} predstavqa posledicu postojawa institucija dràve blagostawa. Dràva blagostawa po~iva na preraspodeli -- uzima se od bogatijih i daje siroma{nijim, odnosno od onih koji vi{e zara|uju onima koji mawe zara|uju. Radnici koji zara|uju iznad proseka pla}aju vi{e 46

Nije naodmet podsetiti na iskustvo SAD i Izraela. U obe zemqe trì{ta rada su bila u stawu da apsorbuju veliki broj imigranata zahvaquju}i fleksibilnosti trì{ta rada (zapravo fleksibilnosti zarada). U Izraelu je u periodu 1990--2000. opala stopa nezaposlenosti sa 9,6% na 8,8% iako je stanovni{tvo poraslo za ~etvrtinu. Sli~ni procesi su se odvijali i u SAD. Re~ju, ove zemqe nisu imale problema sa imigracijim budu}i da su je efikasno ukqu~ile u privredni sistem. 47 Za detaqniji uvid u modele koji su kori{teni u ovim analizama, kao i wihove rezultate videti: Bauer & Zimmermann, op. cit. Tako|e, videti: Boeri & Brücker, The Impact of Eastern Enlargement on Employment and Labour Markets in the EU Member States, Final Report (Berlin: European Integration Consortium, 2002).

94

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

od radnika koji zara|uju ispod proseka. Posmatrano u kontekstu na{e teme to zna~i da }e zapravo imigranti upla}ivati u javne fondove mawe nego {to iz tih fondova dobijaju. Pomenuti efekat je sna`niji {to je nivo radnih sposobnosti imigranata niì. Ovo se u ekonomskoj literaturi naziva ,,imigracioni magnet’’.48 Upravo pomenuti efekat sluì kao argumentacija zbog ~ega zemqe spre~avaju pristup stranim radnicima nièg stepena obu~enosti.

G Sve u svemu, do}i }e u pitawe institucije dràve blagostawa. Tradicionalna dràva blagostawa nije odrìva ukoliko se dozvoli slobodna migracija i ukoliko se imigrantima omogu}i isti tretman kao i doma}im radnicima. Ili, drugim re~ima, da bi socijalna dràva preìvela bar jo{ neko vreme neophodno je ograni~avawe migracija ili izuzimawe migranata iz pogodnosti koje imaju doma}i radnici.49

6. Re{ewe: fleksibilna trì{ta rada U ve} pomiwanoj Lisabonskoj strategiji, iz 2000. godine, kao desetogodi{wi ciq postavqeno je stvarawe pretpostavki da EU postane najkonkurentnija ekonomija na svetu zasnovana na znawu i visokoj tehnologiji. Gledano iz ugla trì{ta rada potrebno je do 2010. godine otvoriti 15 miliona novih radnih mesta. Ograni~avawe migracija sasvim sigurno nije re{ewe, odnosno odlagawe slobodnog pristupa trì{tima rada EU--15 na nekoliko godina ne}e re{iti probleme zapo{qavawa u ovim zemqama. Wega traba traìti na drugoj strani -- liberalizaciji trì{ta rada kako u EU--15 tako i u EU--10. Da bi se izneta teza boqe razumela potrebno je imati u vidu globalni kontekst unutar kojeg se celokupni proces odvija: globalizaciju (neki autori smatraju da pro{irewe EU na istok predstavqa zapravo proces globalizacije samo ograni~en na regionalni nivo). Prirodno je da ni trì{te rada nije moglo da ostane po strani, odnosno i wega je zahvatio 48

Videti: G. J. Borjas, ,,Immigration and welfare magnets’’, Journal of Labor Economics, No. 17 (1999), a za konkretne podatke u slu~aju Nema~ke videti: H. W. Sinn, ,,EU Enlaragement, Migration and the New Constitution’’, CESifo Economic Studies, vol. 50/4 (2004); tako|e H. W. Sinn & W. Ochel, ,,Social Union, Convergence and Migration’’, Journal of Common Market Studies, No. 41 (2003). 49 Videti: Lammers, op. cit.

95

Boò Stojanovi}

nezadrìvi talas globalizacije.50 Nije re~ o promenama koje su sezonskog (prolaznog) karaktera, ve} o promenama koje }e trajno izmeniti stawe i odnose koji su bili vezani za ovo trì{te. Nepovratno je izmewen ,,svet rada’’. ,,Nova ekonomija’’ donela je sa sobom nove kriterijume i stvorila potrebu za stalnim prilago|avawima.51 Trì{te rada je postalo dinami~nije, znawe je postalo glavni proizvodni faktor, rad je postao mobilniji, a do{lo je i do podizawa konkurentnosti na ovom trì{tu. Preduze}a se odlu~uju da delove proizvodwe lociraju u razli~itim dràvama, ukoliko im se na taj na~in smawuju tro{kovi, {to stvara veliki pritisak na doma}a trì{ta rada. Novi odnosi sna`no su uzdrmali sindikate, ~ak toliko da neki analiti~ari smatraju da je dovedeno u pitawe i wihovo postojawe. Ne}emo detaqnije ulaziti u obrazlagawe, ali skrenu}emo samo pa`wu na jednu empirijski utvr|enu ~iwenicu: zemqe koje su se zatvarale imale su niè stope privrednog rasta od onih koje su se otvarale i ukqu~ivale u integracione tokove.52 Prema tome, ukqu~ivawe u svetsku privredu i izlagawe svetskoj konkurenciji predstavqa neminovnost i nema razumnu alternativu. Kakva je trenutna situacija u EU--15 u odnosu na okruèwe? Analize evropskih institucija pokazuju da privrede EU imaju nekoliko prednosti, ali i nekoliko ozbiqnih nedostataka, kada se posmatraju u odnosu na konkurente. Dobru stranu predstavqa neprekidna liberalizacija trì{ta i dobro razvijen sektor visokih tehnologija, a nedostatak ~ine nedovoqna preduzetni~ka aktivnost, visoko poresko optere}ewe i nagla{eno rigidna trì{ta rada.53 Prema istraìvawu koje je finansiralo udruèwe {vedskih sindikata, stawe u 2003. godini bilo je slede}e. Na vrhu rang-liste zemaqa klasifikovanih prema stepenu fleksibilnosti trì{ta rada nalaze se (pomenu}emo samo prvih pet): SAD, Danska, Ma|arska, Irska, Estonija. Na dnu (posledwih pet na rang-listi) su: Slovenija, Portugal, Poqska, Francuska i Nema~ka. Uzroci bolesti pokazuju kako bi trebalo da izgleda i lek. 50

Videti: B. Stojanovi}, ,,Efekti procesa globalizacije na trì{ta rada’’, u: Globalizacija i tranzicija, Institut dru{tvenih nauka, Beograd 2001. 51 Videti: P. Schwartz, E. Kelly & N. Boyer, ,,Auf dem Schwelle zu einer globallen, auf Wissen basierenden Gesellschaft’’, in: OECD, Die Weltwirtschaft von morgen: Ein neues goldenes Zeitalter, 1999. 52 Videti: J. Frankel & A. K. Rose, ,,An Estimate of the Effect of Common Currencies on Trade and Growth’’, Quarterly Journal of Economics, No. 117 (2002). 53 Videti: A. Rydeman & M. Törnell, ,,The Lisbon Strategy and Business Priorities in EU--25’’, Benchmark Report 2004 (Confederation of Swedish Enterprise, 2004).

96

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

Kao re{ewe problema nedovoqne konkurentnosti name}e se stvarawe pretpostavki za podsticawe preduzetni{tva i privrednog rasta. Podsticawe preduzetni{tva i reforma poreskog sistema (izme|u ostalog visoko je optere}ewe rada) ne spadaju u na{u temu, tako da }emo se zadràti samo na potrebi promene odnosa na trì{tima rada.54 Bez funkcionalnog i visiko konkurentnog trì{ta rada EU }e gubiti na konkurentnosti, {to }e se odraziti i na privredni rast. Uspostavqawe fleksibilnog trì{ta rada name}e se kao neminovnost iz nekoliko razloga. Pre svega, fleksibilno trì{te rada podstaklo bi mobilnost evropskih radnika. Analiti~ari evropskog trì{ta rada nagla{avaju da je Evropi neophodna mnogo ve}a mobilnost rada, odnosno tvrde da je neophodno da ona bude dva do tri puta ve}a nego {to je trenutno (mawe od 2% gra|ana EU ìvi izvan granica svoje zemqe, a vi{i stepen mobilnosti izraèn je samo kod mladih i obrazovanih radnika). Stoga bi migracija radnika sa istoka podigla mobilnost rada u EU, a delovala bi podsticajno i na unapre|ewe fleksibilnosti trì{ta rada u celini. Drugi razlog u prilog fleksibilnom trì{tu rada jeste postojawe i funkcionisawe monetarne unije. U uslovima monetarne unije nema mogu}nosti devalvacije, pa se problemi prilago|avawa na promene na me|unarodnom trì{tu prebacuju direktno na trì{te rada. Poznato je i to da je funkcionisawe monetarne unije ,,skupqe’’ (izaziva vi{e tro{kove) ukoliko postoje ve}e razlike u nezaposlenosti, u institucijama trì{ta rada, u pravnom sistemu, u stopi rasta BDP-a i u fiskalnom sistemu.55 Naime, razlika u institucijama trì{ta rada dovodi do razli~itih efekata procesa prilago|avawa na iste spoqa{we {okove. Monetarna unija zapravo podsti~e integraciju, {to podrazumeva i stvarawe jedinstvenog trì{ta rada. Ovo 54

Za uvid u evropsko radno pravo videti: B. Lubarda, Evropsko radno pravo, CID, Podgorica 2004. 55 Za makroekonomske posledice razli~itog stepena centralizacije kolektivnog pregovarawa videti: B. Stojanovi}, Trì{ta rada i problemi zaposlenosti u Evropskoj uniji, Institut za evropske studije, Beograd 1997, a za kompleksnu analizu faktora od kojih zavisi uspe{no funkcionisawe monetarne unije (posebno analizu uticaja na trì{ta rada) videti: P. De Gruwe, Ekonomija monetarne unije, Izdava~ka knjiàrnica Zorana Stojanovi}a, Sremski Karlovci-Novi Sad 2004. Tako|e: D. Owen & P. Cole, EMU in Perspective (Financial Times, Pretence Hall, 1999). De Gruve ina~e smatra da EU--15 ne predstavqa ,,optimalnu valutnu oblast’’. Takvu poziciju zastupa i ameri~ki ekonomista Krugman.

97

Boò Stojanovi}

je va`no pitawe i za zemqe koje nameravaju da se prikqu~e monetarnoj uniji -- mawi su tro{kovi prilago|avawa zahtevima monetarne unije ukoliko su trì{ta rada fleksibilna. Fleksibilno trì{te rada neohodno je i kao odgovor na izazove globalizacije. Da bi se pove}ao nivo zaposlenosti u postoje}im uslovima globalne ekonomije potrebna je ofanzivna strategija podsticawa tra`we za radom, a ne defanzivna za{tita ve} postoje}ih poslova. To podrazumeva fleksibilne ugovore o zapo{qavawu, niì nivo za{tite radnika i mnogo ve}u prilagodqivost trì{ta rada na promene u tra`wi za radom. Potrebno je da institucionalni okvir trì{ta rada bude tako postavqen da podsti~e poslodavce da pove}avaju tra`wu za radom (nude nova radna mesta) i, shodno tome, stepen zaposlenosti. Uspostavqawe fleksibilnog i konkurentnog trì{ta rada predstavqa zadatak koji mora svaka zemqa obaviti za sebe. Da bi se to postiglo potrebno je do|e do promena u nekoliko bitnih segmenata. Najpre, neophodna je decentralizacija procesa kolektivnog pregovarawa. Zemqe sa decentralizovanim kolektivnim pregovarawem spremnije su da se suo~e sa spoqa{wim {okovima od zemaqa sa sredwim i visokim stepenom centralizacije.56 Nu`no je i smawiti postoje}e subvencije nezaposlenim. Kompenzacija nezaposlenim ne treba da bude previsoka niti dugoro~na, da bi se izbegla opasnost da radnici izgube interes da traè novo zaposlewe. Pored toga, va`na je i permanentna edukacija da bi radnici bili u stawu da odgovore promenama u tra`wi za radom. Podaci nedvosmisleno potvr|uju da su dugoro~no nezaposleni radnici niìh kvalifikacija i globalno nièg obrazovawa. Vi{i nivo obrazovawa podrazumeva i mogu}nost ve}e prilagodqivosti radne snage. To jasno nagla{ava ~iwenicu da bi prioritet trebalo da ima kako ulagawe u formalno obrazovawe tako i ulagawe u dodatno obrazovawe na samom radnom mestu. Na taj na~in jedino moè da se postigne ukqu~ivawe u svet rada onih radnika koji su postali (i onih koji }e to uskoro postati) tehnolo{ki vi{ak.57 Prakti~no, ,,nova konkurencija’’ zasnovana na znawu promovi{e sistem doìvotnog obu~avawa i neprestanog prilago|avawa. U ciqu ostvarewa ve}e profesionalne i geografske mobil56

Videti: A. Lindbeck & D. J. Snower, ,,Reorganization of firms and labor-market inequility’’, American Economic Review, No. 86/2 (1996). 57 Mada, i ovde treba biti oprezan budu}i da vi{i nivo obrazovawa ne zna~i sam po sebi i garanciju zapo{qavawa. Primera radi u svim zemqama ~lanicama EU identifikovano je rastu}e u~e{}e radnika vi{eg nivoa obrazovawa me|u nezaposlenim.

98

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

nosti radnika neophodno je unaprediti postoje}i informacioni sistem i omogu}iti vi{e relevantnih i blagovremenih informacija o stawu na trì{tima rada.58 I zemqe u tranziciji trebalo bi, tako|e, da liberalizuju trì{ta rada, pre svega zbog podsticawa priliva SDI koji je po~eo da jewava (videti tabelu 8). Sredinom devedesetih zemqe u tranziciji bile su atraktivne za strana direktna ulagawa, i to ne samo u oblasti radno intenzivnih tehnologija. Priliv SDI u Poqsku, ê{ku, Slova~ku, Ma|arsku i Sloveniju je 2003. godine iznosio 8,2 milijarde evra, {to je mawe od priliva koji je sama ê{ka ostvarila godinu dana ranije (9,8 milijardi evra). Razlozi su brojni, ali dva su najzna~ajnija: do{lo je do privo|ewa kraju procesa privatizacije, kao i do trì{nog zasi}ewa u odre|enim privrednim delatnostima. Nije naodmet podsetiti na rezultate istraìvawa koje je sprovedeno u SAD. Kuk (Cooke) je istraìvao faktore koji su bili odlu~uju}i za odluku da neka ameri~ka firma investira u inostranstvo. Zakqu~io je da su na SDI negativno delovala trì{ta rada sa sna`nim sindikatima, centralizovano kolektivno pregovarawe, ograni~ewa otpu{tawa.59 Ipak, treba napomenuti i to da samo trì{te rada (bez obzira koliko je fleksibilno) nije dovoqno da masovnije privu~e strane investicije. Istraìvawa su pokazala ~ak pozitivnu korelaciju izme|u vi{ih tro{kova rada po jedinici proizvoda i stranih direktnih investicija po stanovniku, {to ukazuje na ~iwenicu da strani investitori posmatraju ukupan privredni ambijent (na primer da li postoji funkcionalan finansijski sistem), a posebno im je va`no da li postoji vladavina zakona. Liberalizacija trì{ta rada u EU--10 neophodna je i zbog priprema za ulazak u evro zonu.60 58

U tom smislu, nu`na je i decentralizacija slu`be posredovawa pri zapo{qavawu, to jest ciqna usmerenost na posebne grupe radnika. Neophodno je unaprediti kako informativnu tako i savetodavnu funkciju posrednika. Oni su ,,vodi~i’’ kod kojih se konsultuju radnici koji traè posao i o raspoloìvim poslovima i o razli~itim programima stru~nog obu~avawa i prekvalifikacije. Mada, i ovde treba biti oprezan budu}i da vi{i nivo obrazovawa ne zna~i sam po sebi i garanciju zapo{qavawa. Primera radi u svim zemqama ~lanicama EU identifikovano je rastu}e u~e{}e radnika vi{eg nivoa obrazovawa me|u nezaposlenim. 59 Videti: W. N. Cooke,’’The influence of industrial relations faktors on the U.S. foreign direct investemnt abroad’’, Industrial and Labor Relations Review, No. 51/1 (1997). 60 Za detaqniji uvid u zna~aj reformi trì{ta rada za ukqu~ivawe u monetarnu uniju videti: A. H. Hallet & S. E. H. Jensen, ,,On the Role of Labour Market Reform for the Enlargement of a Monetary Union’’, CESifo Economic Studies, vol. 49, No 3 (2003).

99

Boò Stojanovi}

Analiti~ari ukazuju i na neke potencijalne probleme sa kojima se mogu suo~iti ,,novi’’ ~lanovi EU. Zanimqivo upozorewe izneo je Burda (Burda). On smatra da je tranzicioni proces stvorio zapravo dve privrede: ,,formalnu’’ i ,,neformalnu’’. U ,,formalnoj’’ vladaju niska konkurentnost, visoki porezi, visoka socijalna za{tita i visoka nezaposlenost, a u ,,neformalnoj’’ niski porezi, niska socijalna za{tita, izbegavawe poreza, fleksibilnost zarada, viskoka mobilnost rada i vi{i stepen konkurentnosti. Burda smatra da ,,formalni’’ sektor ima male {anse da se izbori sa konkurencijom iz razvijenih zemaqa, ali da bi ,,neformalni’’ sektor mogao biti ozbiqan izazov za zemqe evropske monetarne unije. Na osnovu toga Burda zakqu~uje da je u interesu postoje}ih ~lanica EU da ,,pro{ire nefleksibilnost’’ wihovih trì{ta rada i na prido{lice, da bi tako umawili potencijalnu konkurenciju.61

7. Zakqu~ak [ta }e doneti pro{irewe EU na istok posmatrano iz perspektive trì{ta rada i zapo{qavawa? Pro{irewe }e dovesti do porasta razmene ,,starih’’ ~lanica sa EU--10, kao i do porasta investirawa (,,seobe’’ kapitala), ali to ne}e biti u obimu koji bi mogao da uti~e na promenu cena proizvoda, pa tako ni uve}ana razmena ne}e voditi izjedna~avawu cena proizvodnih faktora. Uvo|ewe prelaznog perioda, to jest odlagawe slobodnog pristupa trì{tima rada EU--15 radnicima sa istoka, ne moè spre~iti migraciju (niti smawiti neizvesnost u vezi sa wom) ve} moè samo da je odloì. Naime, u periodu od sedam godina razlika u razvijenosti izme|u ,,starih’’ i ,,novih’’ ~lanica ne}e se toliko smawiti da destimuli{e migracije. S druge strane, svako birokratsko ograni~avawe slobodnog protoka radnika podstica}e ilegalnu imigraciju i ,,sivo’’ trì{te rada. Nakon osloba|awa pristupa trì{tima rada EU--15, migracije radnika iz EU--8 zavisi}e od brojnih faktora, izme|u ostalog od dinamike privrednog 61

Videti: M. C. Burda, ,,The Consequences of EU Enlargement for Central and East European Labour Markets’’, European Investement Bank Papers, No. 3 (1998). Jedan od takvih koraka u pravcu ,,pro{irewa nefleksibilnosti’’ jeste i insistirawe na harmonizaciji odnosa u socijalnoj sferi (,,Socijalna poveqa’’). O direktnim i indirektnim posledicama ,,Socijalne poveqe’’ videti: M. Prokopijevi}, Konstitucionalna ekonomija Evropske unije, Institut za evropske studije i Fondacija Friedrich Ebert, Beograd 1998.

100

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

razvoja i stawa na trì{tu rada ,,starih’’ i ,,novih’’ ~lanova. Kako se bude smawivala razlika u privrednoj razvijenosti izme|u EU-15 i EU--8, pa tako i razlika u zaradama, podsticaji migraciji }e jewavati. Sve u svemu, migracije }e biti daleko ispod nivoa koji bi osetnije mogao uticati na odnose na trì{tima rada. Migracije }e se biti zna~ajnijeg opsega samo u slu~aju Nema~ke i Austrije. Migranti }e biti relativno dobro obu~eni, a dominira}e privremena migracija. Uticaj migranata na nivo zarada i nezaposlenost doma}ih radnika bi}e, agregatno posmatrano, zanemarqiv, a ne{to sna`nije posledice }e se osetiti u pojedinim regionima. Da migracije ne mogu biti ozbiqan problem u EU--15 pokazuje procena da ,,stare’’ ~lanice EU moraju da ,,uvoze’’ oko 1,5 miliona radnika godi{we da bi se odràlo radno sposobno stanovni{tvo na postoje}em nivou. Ovaj broj je daleko ve}i od svih procena potencijalnih migracija iz EU--10. Analiti~ari stoga tvrde da ne treba postavqati pitawe ,,{ta sa imigrantima’’, ve} ,,gde ih prona}i’’? Problemi koji se mogu pojaviti na trì{tima rada EU--15 u budu}nosti ne}e predstavqati posledicu masovnih ,,seoba’’ radnika sa istoka, ve} rezultat nedovoqno fleksibilnog trì{ta rada i visoke za{ti}enosti radnika (posledice dràve blagostawa), {to se u uslovima globalizacije pokazuje kao neodrìvo. Ekonomija zasnovana na znawu zahteva efikasna, fleksibilna i visokokonkurentna trì{ta rada. Stoga umesto na odugovla~ewe otvarawa trì{ta rada radnicima iz ,,novih’’ ~lanica EU, zemqe EU--15 trebalo bi da liberalizuju trì{ta rada. Ukoliko se taj proces ne pokrene i dosledno ne realizuje, nikakve restriktivne mere ograni~avawa priliva radnika sa strane i destimulisawa izvoza kapitala ne}e dati pozitivne rezultate u pogledu novog zapo{qavawa. Do novih radnih mesta moè se do}i samo {irewem postoje}ih i otvarawem novih preduze}a, to jest porastom efikasnosti i konkurentnosti. Re~ju, potrebno je stvoriti uslove za dinami~no preduzetni{tvo. Trì{te sa 450 miliona qudi, od kojih 300 miliona koristi evro, sasvim sigurno otvara prostor za dinami~no preduzetni{tvo. Ali, da bi se preduzetni{tvo podstaklo potreban je vi{i stepen ekonomskih sloboda (deregulacija), to jest neophodno je da svi sektori budu izloèni sna`nijoj konkurenciji. Realizacija ovih mera podrazumeva i sasvim druga~ije pozicionirawe dràve i jednu novu ,,privrednu filozofiju’’ -- razgradwu dràve blagostawa.

101

Boò Stojanovi}

Statisti~ki dodatak Tabela 1: Stope nezaposlenosti u EU--25 (ukupna i prema godinama starosti) Stopa Stopa Stopa nezaposlenosti nezaposlenosti nezaposlenosti lica do 25 lica preko godina 25 godina Zemqe

Januar Januar Januar Januar Januar Januar 2004 2005 2004 2005 2004 2005

Evro zona

8,9

8,8

17,9

18,3

7,6

7,5

EU--25

9,1

8,8

18,7

18,7

7,7

7,5

EU--15

8,1

8,0

16,4

17,0

6,9

6,7

Belgija

7,8

8,0

20,4

19,2

6,4

6,7

ê{ka Republika

8,3

8,3

20,2

20,9

7,0

7,1

Danska

5,7

--

9,0

--

5,1

--

Nema~ka

9,5

9,6

14,9

17,3

8,5

8,3

Estonija

9,9

8,1

23,1

17,6

8,3

7,0

Gr~ka

10,7

--

27,7

--

8,8

--

[panija

11,1

10,3

22,7

20,9

9,6

9,0

Francuska

9,7

9,7

21,7

22,1

8,2

8,2

Irska

4,6

4,3

8,5

8,0

3,8

3,6

Italija

8,2

--

23,3

--

6,7

--

Kipar

5,0

5,6

10,7

10,7

4,3

5,0

Letonija

9,9

9,6

18,5

18,7

8,8

8,5

Litvanija

11,7

9,1

23,8

14,3

10,5

8,6

Luksemburg

4,0

4,4

12,3

12,7

3,3

3,7

Ma|arska

5,7

6,3

14,0

15,9

4,9

5,4

102

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

Malta

7,7

6,9

17,8

15,4

4,6

4,3

Holandija

4,4

--

7,6

--

3,8

--

Austrija

4,5

4,5

9,8

9,8

3,7

3,7

Poqska

19,1

18,2

40,5

37,7

16,1

15,5

Portugal

6,3

6,9

15,1

16,0

5,3

5,9

Slovenija

6,2

5,8

15,0

13,6

5,2

4,8

Slova~ka

18,4

16,5

34,0

29,3

15,9

14,6

Finska

9,0

8,9

21,4

20,8

7,3

7,3

[vedska

6,1

6,1

14,6

16,4

5,0

4,7

Velika Britanija

4,7

--

11,7

--

3,4

--

Izvor: Eurostat, Euro-indicators, 32/2005.

Tabela 2: Gra|ani iz Centralne i Isto~ne Evrope u EU--15 Zemqa

2005

2010

2020

2030

Belgija

25.100

36.713

46.995

49.151

Danska

20.650

30.204

38.663

40.437

1.292.799

1.890.933

2.420.513

2.531. 556

Finska

27.924

40.844

52.282

54.681

Francuska

51.258

74.974

95.971

100.374

Gr~ka

46.904

68.604

87.818

91.846

V. Britanija

90.867

132.908

170.130

177.935

466

682

872

912

80.359

117.538

150.456

157.359

1.631

2.386

3.054

3.194

22.381

32.736

41.904

43.827

Nema~ka

Irska Italija Luksemburg Holandija

103

Boò Stojanovi}

Austrija

239.982

351.013

449.318

469.931

Portugal

1.820

2.662

3.407

3.563

[vedska

61.023

89.256

114.253

119.495

[panija

24.555

35.916

45.974

48.084

1.987.718

2.907.367

3.721.613

3. 892.345

EU--15

Izvor: Brücker et. al., 2000.

Tabela 3: Godi{we pove}awe broja migranata iz CIE u EU--15 Zemqa

2005

2010

2020

2030

Belgija

3.140

1.855

534

30

Danska

2.583

1.526

439

25

161.720

95.560

27.510

1.539

Finska

3.493

2.064

594

33

Francuska

6.412

3.789

1,091

61

Gr~ka

5.867

3.467

998

56

11.353

6.717

1.934

108

58

34

10

1

10.052

5.940

1.710

96

204

121

35

2

2.800

1.654

476

27

Austrija

30.020

17.739

5.107

286

Portugal

228

135

39

2

[vedska

7.634

4.511

1.299

73

[panija

3.072

1.815

523

29

248.645

146.926

42.297

2.366

Nema~ka

V. Britanija Irska Italija Luksemburg Holandija

EU--15

Izvor: Brücker et. al., 2000.

104

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

Tabela 4: Demografski pokazateqi (Zapadna Evropa)

Zemqa

Rast Populastanovcija 1995 u ni{tva (1994 milio--2025) nima

1990* (15--64)

1990* preko 65

2025* (15--64)

2025* preko 65

Belgija

10,2

--1,0

67,0

14,9

62,6

21,7

Danska

5,2

--1,9

67,2

15,6

63,1

21,7

Francuska

58,1

5,9

65,7

14,0

62,2

21,2

Nema~ka

81,6

4,1

68,7

14,6

64,1

20,5

Gr~ka

10,5

--1,0

66,9

13,8

62,2

22,2

Italija

57,3

--2,8

68,6

14,1

63,3

22,3

3,6

2,9

61,3

11,4

61,7

17,8

Holandija

15,5

15,7

69,0

12,7

64,2

19,8

Portugal

9,8

2,0

66,0

13,1

64,3

18,9

[panija

39,2

3,6

66,9

13,4

63,7

20,2

Velika Britanija

58,5

4,3

65,3

15,7

63,6

19,4

Irska

* Podaci se odnose na starosnu strukturu stanovni{tva Izvor: Bauer & Zimmermann, 1999, str. 43.

Tabela 5: Demografski pokazateqi -- CIE

Zemqa

Rast Stanovni{tvo stanov1995 u ni{tva milio- (1994-2025) nima

1990* (15--64)

1990* preko 65

2025* (15--64)

2025* preko 65

Bugarska

8,9

--1,1

66,5

13,0

64,6

17,8

Biv{a êhoslova~ka

15,7

14,0

65,3

11,7

64,6

16,4

Ma|arska

10,5

--1,0

66,2

13,2

64,5

18,0

Poqska

38,5

13,8

64,7

10,0

63,3

16,3

Rumunija

23,4

12,4

66,0

10,4

65,2

14,3

* Podaci se odnose na starosnu strukturu stanovni{tva Izvor: Bauer & Zimmermann, 1999, str. 43.

105

Boò Stojanovi}

Tabela 6: Znawe stranih jezika (izvan materweg jezika u %) Engleski

Nema~ki

Ruski

Francuski

[panski

Italijanski

ê{ka

24

27

21

3

1

1

Estonija

29

13

53

1

0

1

Ma|arska

14

13

2

2

0

1

Letonija

23

14

59

1

0

0

Litvanija

20

13

83

2

0

0

Poqska

21

16

28

3

1

1

Slova~ka

13

20

30

2

1

0

Slovenija

46

38

2

4

1

14

Kipar

57

2

1

6

1

1

Malta

84

2

0

9

1

49

Izvor: Dustamann et. al., 2003, str. 25.

Tabela 7: Kretawe radno sposobnog stanovni{tva u Nema~koj (u milionima) Bez migracija

Uz migracije

Kretawe Kretawe Kretawe radne radne radne Kretawe Teku}a populacije populacije populacije radne radno sposobna populacije uz 100.000 uz 200.000 uz 500.000 migranata migranata migranata bez populacija godi{we godi{we godi{we migracija od 2000 od 2000 od 2000

2000

40,35

2010

38,52

40,45

42,06

44,09

2015

36,89

39,52

41,94

44,98

2020

34,51

37,84

40,80

44,86

2040

24,81

29,88

33,84

41,48

Izvor: Fuchs and Thon, 1999.

106

Trì{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

Tabela 8: Priliv stranih direktnih investicija (u milionima evra) 1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

ê{ka

1.140 1.152 3.317 5.933 5.404 6.296 9.887 4.000

Poqska

3.592 4.343 5.676 6.824 10.334 6.372 4.371 3.500

Rumunija

210 1.076 1.805

980 1.147 1.294 1.212 1.300

Bugarska

87

446

478

775 1.103

903

980 1.270

Estonija

120

236

511

284

603

307

800

Slova~ka

285

195

609

366 2.089 1.763 4.260

600

Litvanija

122

313

824

457

412

499

772

600

Letonija

305

462

317

325

445

182

407

350

Slovenija

138

295

194

99

149

412 1.707

150

Ma|arska

425

1.886 1.973 1.857 1.913 1.834 2.889

908

--85

Izvor: T. Tiusanen, J. Kinnunen, & S. Kallela, EU's Enlargement Process: Investment Climate in 10 Transitional Economies (Northern Dimension Research Centre, Lappeenranta University of Technology, 2004).

Dr Bozo Stojanovic,

The EU Labour Markets after the Enlargement: Situation and Perspectives SUMMARY The decision of the EU Commission to allow a transitional period of up to seven years during which the member states of EU--15 can ban workers from the EU--8 from the labour markets in their states has been politically motivated rather than based on economic rationality. The introduction of a transitional period cannot stop labour migration (nor reduce uncertainties connected to it), but can only postpone it. It is not to be expected that the differences between ,,new’’ and ,,old’’ member states will be reduced within the period of seven years enough to discourage migration. On the other hand, every bureaucratic limitation will encourage illegal migration and a ,,grey’’ labour market. The influence of migrant workers from EU--8 on the level of incomes of the workers in EU--15 will be insignificant except in a few

107

Boò Stojanovi}

specific regions. Since old member states need an extra 1.5 million workers annually the main question is not ,,what to do with migrants?’’, but rather ,,where to find them?’’ The problems expected to appear in the labour markets of EU--15 will not come as a result of ,,massive’’ migrations from the East but rather as a consequence of insufficiently flexible labour markets and high protection of workers, i.e. the welfare state. New jobs can be established only through liberalisation and the deconstruction of the welfare state. Key words: Enlargement, Labour Market, Transitional Period, Migrations, Unemployment

108

prof. dr Radmila Nakarada

Evropska unija Radmila i globalizacija Nakarada

EVROPSKA UNIJA I GLOBALIZACIJA Evropska integracija je, istovremeno, reakcija na proces globalizacije i wen najnapredniji izraz. Manuel Kastels

1. Poqe kontroverzi Priroda odnosa Evropske unije i globalizacije je teren teorijskih i politi~kih sporewa, prakti~nih i strategijskih dilema. Glavne ose upitnosti se mogu izraziti i kroz slede}a pitawa: Da li je EU nastala sui generis, tj. da li je evropeizacija prethodila globalizaciji? Da li je EU nastala nasuprot globalizaciji, tj. da li je re~ o dva me|usobno suprotstavqena, antagonisti~ka toka? Da li vladaju}a forma globalizacije presudno oblikuje unutra{we procese EU, ili je pak, to dvosmerni odnos u kome i EU uti~e na prirodu globalizacije? Prvo pitawe temeqi se, pre svega, na pretpostavci da je globalizacija relativno nov istorijski fenomen. Globalizacija stupa na scenu nakon {to su se zamisli jednog novog regionalnog povezivawa i saradwe na tlu Evrope pretvorile u opipqivu stvarnost. Stavqawe naglaska na samosvojni nastanak EU, po~iva na uvaàvawu motiva rodona~elnika evropskih integracija, wihove potrebe da se nakon pogubnih posledica Drugog svetskog rata na tlu Evrope trajno ukloni mogu}nost izbijawa sli~nih nasilnih sukoba. Ukoliko, se stane na stajali{te da je samo re~ o razli~itoj dinamici, ali ne i o u biti razli~itim fenomenima, tada se prostor nastanka EU moè posmatrati kao rodno mesto globalizacije, kao prostor unutar koga je sâmo povezivawe sveta zapo~elo u drugoj polovini dvadesetog veka. Pretpostavka da je globalizacija relativno nov dru{tveni fenomen, karakteristi~an za moderno doba, me|utim, nema upori{ta u realnosti. Takvo stajali{te je sastavni deo privida da je globalizacija zapo~ela onog trenutka kada je postala predmet intenzivnih rasprava -- prakti~no, u toku kasnih sedamdesetih godina pro{log veka, a naro~ito nakon zavr{etka Hladnog rata.

109

Radmila Nakarada

Dubqa istraìvawa, me|utim, pokazuju da procesi globalizacije imaju dugu istoriju, da su vremenom mewali oblik, doma{aj i brzinu, da su ih pokretale razli~ite sile (imperije, svetske religije, migracije stanovni{tva, tehnolo{ke inovacije, trgovinske kompanije) i da su se {irili na razli~ita poqa dru{tvenog ìvota, od ekonomije i politike, do kulture i ekologije. Prema Dejvidu Heldu (David Held) i saradnicama, razvoj globalizacije se moè podeliti u ~etiri jasno razgrani~ena istorijska perioda: pred-moderni, rano-moderni, moderni i savremeni (koji zapo~iwe nakon Drugog svetskog rata i traje do dana{weg dana).1 Iako razvoj nije sledio linearnu putawu -- smewivali su periodi intenzivnijeg povezivawa sveta sa povla~ewem i zatvarawem u lokalne okvire, a neravnomernosti su se ispoqavale kako u vidu prostornog {irewa globalizacije, tako i u pogledu wenih u~inaka i posledica -- evolucija je uo~qiva. Uprkos zastojima, preokretima, razli~itoj dinamici i intenzitetu, savremeni oblik povezivawe sveta koji je dostigao do sada neslu}ene razmere, upravo govori da razli~ita istorijska iskustva globalizacije nisu potpuno razdvojene, nepovezane sekvence. Saglasno re~enom, integrativni procesi na prostoru dela Evrope, iako su imali specifi~nu i osve{}enu motivaciju, nisu mogli prethoditi globalizaciji niti se razvijati po strani od we. Uprkos svim specifi~nostima, evropski tok je deo {ire logike svetskih povezivawa koja su se na sceni ispoqila mnogo ranije, u kojem su pored Evrope i druga podru~ja igrala ulogu. Da je evropski integrativni tok deo {irih povezivawa postaje jasnije ako se precizira su{tina savremene globalizacije. Su{tina globalizacije sastoji se u porastu, pre svega, ekonomske, ali i politi~ke, ekolo{ke i kulturne, me|uzavisnosti i me|upovezanosti sveta, kao i u transformaciji klasi~nog dràvnog suvereniteta i usponu nadnacionalnih institucija koje determini{u tokove unutar nacionalnih dràva. Time se ne èli re}i, da je u pitawu neki idealan, savr{en tok, jer sve ve}a, brà i intenzivnija povezanost sveta ne iskqu~uje neravnomernosti, nejednakosti, marginalizacije i sukobe. Ako se ima u vidu su{tina globalizacije, procesi evropske integracije su upravo onakvi kakve ih je na po~etku teksta definisao Kastels -- reakcija i najnapredniji izraz globalizacije. 1

v. D. Held, A. McGrew, D. Goldblatt, J. Perraton, Global Transformations (Cambridge: Polity Press, 2001), pp. 414--436.

110

Evropska unija i globalizacija

Drugo pitawe izvire iz stanovi{ta koje zastupa ideju da je globalizacija mit, s obzirom da podaci o trgovinskim i investicionim tokovim, kao i o kretawu radne snage pokazuju da je nivo ekonomske integracije sveta zapravo mawi nego u doba zlatnog standarda, a da se istovremeno jaz izme|u Severa i Juga produbquje.2 Globalizacija je mit i zato {to se potcewuje mo} nacionalnih dràva i wihov uticaj na me|unarodne ekonomske aktivnosti, naro~ito kada je re~ o najrazvijenim zemqama. Ono {to se odvija na pozornici sveta je prostorno i sadrìnski ograni~ena ekonomska integracija u okviru pojedinih regiona sveta (npr. u Evropi, Aziji i severnoj Americi), koji postepeno izrastaju u me|usobno konkurentne blokove. Dakle, na delu je regionalizacija, a ne globalizacija. Prema ovom stanovi{tu koje zastupaju, kako su ih Dejvid Held i Entoni Gidens (Anthony Giddens) nazvali, skeptici,3 regionalizacija i globalizacija se posmatraju kao me|usobno suprotstavqene tendencije. Me|utim, iako regionalizacija nije jednozna~na po svom obliku, zbog ~ega pojedini autori razlikuju otvorenu i zatvorenu regionalizaciju, tj. povezivawe koje je prevashodno ekonomskog karaktera, i ono koje teì uspostavqawu sveobuhvatnijih i te{wih politi~kih veza,4 regionalno povezivawe, kao i me|uregionalna saradwa se {ire, ubrzavaju i produbquju ~ime se dru{tvene, ekonomske i politi~ke aktivnosti i odluke rasprostiru od nacionalnog, regionalnog do globalnog nivoa. Priroda transformacija nacionalnih dràva i wihovo regionalno povezivawe pokazuje da je regionalizacija pre izraz globalizacije nego woj suprotstavqen proces. Regionalizacija moè da se posmatra kao vid otpora konkretnoj formi globalizacije, samo u meri u kojoj regionalni mehanizmi ukqu~uju i napore skupine dràva da se za{tite od wenih negativnih posledica. EU je po svojim doma{ajima, gustini veza i interakcija, institucionalnim aran`manima svakako najrazvijeniji vid regi2

3 4

Cf. P. Hirst, G. Thompson, ,,Globalization -- A Necessary Myth?’’, in D. Held, A. McGrew (eds), The Global Transformations Reader (Cambridge: Polity Press, 2000), pp. 69--75. P. Hirst, G. Thompson Globalization in Question: The International Economy and the Possibilities of Governance (Cambridge: Polity Press, 1996). Vidi tako|e i K. Waltz, ,,Globalization and American Power’’, in: The National Interest (December 1985), p. 3. Cf. D. Held, et. al., op. cit., pp. 5--7. A. Giddens, A Runaway World (Cambridge: Polity Press, 1999). Cf. D. Held, et. al., op. cit., p. 76.

111

Radmila Nakarada

onalnog povezivawa, poqe intenzivne globalizacije. Istovremeno ona je, bar dosada, poku{avala svojim specifi~nim oblikom socijalnog kapitalizma da bude i prostor ~ije forme povezivawa omogu}avaju i za{titu od negativnih strana globalizacije -- pre svega, u socijalnoj sferi. Dakle, evropske integracije nisu suprotstavqene globalizaciji, ali se unutar evropskog prostora pojavquju otpori prema onim tendencijama danas dominantne neoliberalne forme globalizacije koje podrivaju wen socijalni projekat. Upore|uju}i karakter procesa u evropskom prostoru i logiku globalizacije moèmo utvrditi visok stepen podudarnosti. Me|upovezanost i me|uzavisnost koju globalizacija podrazumeva, u slu~aju Evrope se izrazila u evoluciji od ekonomske zajednice u ekonomsku i politi~ku uniju, u nastajawu guste mreè ekonomskih, politi~kih, pravnih, kulturnih povezanosti dràva ~lanice, koje po mi{qewu nekih analiti~ara (npr. H. Brunkhorsta), u mnogim poqima prevazilazi unutra{wu integrisanost SAD. Ako globalizacija podrazumeva transformaciju suvereniteta nacionalne dràve i konstituisawe nadnacionalnih institucija u okviru kojih se donose odluke koje obavezuje nacionalne dràve, EU sigurno predstavqa region koji je najvi{e odmakao u tom pravcu. Na wenom tlu se razvio osoben model integracije koji ne poni{tava nacionalne dràve ve} postaje instrument wihove transformacije i opstanka. Re~ je o sloènom kombinovawu nacionalnog, me|udràvnog i nadnacionalnog na~ela i odlu~ivawa. Kako isti~e Held, u slu~aju EU dràve su dobrovoqno odustale od izvesnih aspekata suvereniteta, ograni~ile svoja suverena prava, da bi kao ~lanice nadnacionalnog entiteta, paradoksalno, oja~ale vlastite nacionalne dràve u odnosu na ostale me|unarodne aktere. Dobrovoqno odricawe dràva ~lanica od dela vlastitog suvereniteta da bi zauzvrat u~estvovale u nadnacionalnim procesima, dovelo je do stvarawa potpuno novog tipa institucionalnih aran`mana koji su postali privla~ni i za druge regione. Tako su, na primer, u ciqu prevladavawe vlastite marginalnosti i nemo}i, pedeset-tri afri~ke zemqe stvorile 2000. godine Afri~ku uniju, odlu~ne da na tragu evropskog iskustva, zapo~nu te{wu integraciju.5 5

v. Founding Act of African Union, www.au2002.gov.za/docs/. ^lanom 5. Osniva~kog akta predvi|eno je stvarawe, izme|u ostalog, Panafri~kog parlamenta, Suda pravde i Komisije.

112

Evropska unija i globalizacija

Sa sli~nim motivima, krajem 2004, dvanaest ju`noameri~kih zemaqa je osnovalo Ju`noameri~ku zajednicu nacija za ekonomsku, politi~ku, trgovinsku i energetsku integraciju sa èqom da primenom modela EU uspostave mir i podstaknu razvoj na svom kontinentu. Zbog specifi~nih problema regiona, zemqe su odlu~ile da se prvo upute ka politi~koj uniji, a potom ka ekonomskoj harmonizaciji.6 Kao najrazvijenija regionalna organizacija, EU nije samo podsticaj za sli~ne poku{aje, ve} je i sama promotor me|uregionalne saradwe. EU tesno sara|uje sa Merkosurom, Andskom grupom, ASEAN-om, itd. {to svakako spada u vrhunski izraz globalizacije na delu. Globalizaciju odlikuje i nastajawe novog tipa kulture -globalne kulture, koja nadilazi prikovanost za lokalni miqe i omogu}ava usvajawe tu|ih iskustava i dostignu}a. Re~ je o deteritorijalizacije kulture, ~ime ,,sve {iri horizont zbivawa postaje relevantan za svakodnevno iskustvo qudi’’.7 Evropski kulturni, medijski, komunikacioni prostor potvr|uje i razvija mogu}nosti koje globalno povezivawe sveta pruà. Me|utim, treba imati u vidu da se u ovoj sferi pojavquju i zna~ajni otpori, koji proizlaze iz ~iwenice da mnogi evropski gra|ani doìvqaju globalizaciju kao opasnost po vlastiti kulturni (nacionalni) identitet.8 Tre}e pitawe, da li su evropski tokovi podre|eni globalnim procesima, tj. da li se Evropa sve vi{e oblikuje prevashodno prilago|avawem globalizaciji, ili i ona uti~e na formu globalizacije, je i najsloènije. Ono problematizuje vi{estruki uticaj globalizacije, kao i podele unutar EU koje ne samo da ograni~avaju wen uticaj na karakter globalizacije ve} ga ~ine i ambivalentnim. Uticaj globalizacije na evropsko povezivawe je dvostruko. Globalizacija vr{i uticaj na ujediwavawe Evrope kao objektivan 6

7 8

Ju`noameri~ka zajednica nacija je nastala potpisivawem deklaracije Kusko u Peruu, decembra 2004. godine. Potpisnici su izrazili uverewe da je ogroman potencijal regiona realna osnova novog regionalnog bloka. Vidi: http://newsvote.bbc.co.uk/mpaps/pagetools/print/news.bbc.co.uk; i www. en.wikipedia.org/wiki/South_American_Community_ of Nations. v. J. Tomlinson, Globalization and Culture (Cambrige: Polity Press, 1999), pp. 113--116. M. Kastels ukazuje da ve}ina Evropqana ùdi za kulturno i etni~ki homogenim dru{tvom koje je u eri globalizacije definitivno nemogu}e. Jaz izme|u predstave koju imaju o sebi i demografske stvarnosti tesno je povezan sa redefinisawem evropskog identiteta. Cf. M. Castells, End of Millenium (Oxford: Blackwell, 2000), pp. 357--361.

113

Radmila Nakarada

nezaustavqiv proces, ali i konkretnom istorijskom neoliberalnom formom, koju je u savremenosti zadobila.9 Kao objektivan tok, globalizacija presudno uti~e na ekonomske integracije povezivawem ekonomskih aktivnosti putem razu|ene elektronske mreè (elektronskog novca). Integracijom svetskog finansijskog trì{ta, dominacijom finansijskog kapitala, globalizacija je uticala, ,,ohrabrila’’ evropske integracije, tj. prevladavawe dotada{weg monetarnog sistema i nemo} centralnih evropskih banaka, stvarawem zajedni~ke valute. Integracija trì{ta kapitala i stvarawe jedinstvene monete nalagale su i homogenizaciju makro-ekonomskih uslova u razli~itim evropskim zemqama. Analiti~ari su primetili, da je ta homogenizacija izvr{ena u skladu sa kriterijumim koji su veoma nalik onima koje je MMF postavqao {irom sveta: nizak buxetski deficit (mawe od 3% BNP), niski javni dug, niska stopa inflacija, niske kamate i stabilan kurs.10 Globalizacija sa sobom donosi tehnolo{ki napredak, posebno u sferi informatike. Tehnolo{ko zaostajawe Evrope11 u odnosu na SAD i Japan, primetno tokom osamdesetih godina pro{log veka, ublaèno je povezivawem multinacionalnih kompanija i rasta wihovog broja na tlu Evrope, pove}awem mogu}nosti povezivawa doma}e nauke i strane inovativne tehnologije, pristupom novim izvorima znawa -- globalizovawem proizvodne baze Evrope. Evropskoj unifikaciji doprinosi i globalizacija me|uzavisnosti komunikacije stvaraju}i evropski audiovizuelni prostor koji transformi{e evropsku kulturu procesom koji je u biti nezavisan od nacionalnih dràva.12 Kastels ukazuje na jednu posebnu dimenziju globalizacije koja doprinosi evropskoj unifikaciji i koju na kraju treba pomenuti. Re~ je o porastu globalne kriminalne ekonomije,13 koji zahteva usagla{en evropski sudski i policijski prostor. U istom pravcu deluje i opasnost od globalnog terorizma. 9 10 11 12 13

O razlici izme|u globalizacije kao objektivnog toka i konkretnog istorijskog projekta vidi: M. Pe~ujli}, Globalizacija, Dva lika sveta, Gutenbergova galaksija, Beograd 2002. M. Castells, The End of Millenium, op. cit., p. 349; D. P. Calleo, op. cit., p. 217--18. Lisabonski proces, podrazumeva ambiciozan ciq -- da do 2010. EU ekonomski i tehnolo{ki pretekne SAD. M. Castells, op. cit., p. 354. Ibid. Vidi i: Susan Strange, Casino Capitalim (Manchester University Press, 1977).

114

Evropska unija i globalizacija

Kao konkretan istorijski projekat globalizacija izaziva duboke i trajne posledice po evropsko dru{tvo, tj. po wen model socijalnog kapitalizma, organizaciju rada, zaposlenost, solidarnost, demokratiju. Zbog pritiska ekonomske konkurentnosti, globalizacija name}e prilago|avawe koje sve vi{e dobija oblik odricawa od vlastitiog socijalnog projekta, umesto tragawa za reformama koje bi na novim pretpostavkama obnavqale ravnoteù izme|u trì{ta i dràve, efikasnosti i solidarnosti. Potresi koji su se nedavno desili neuspelim referendumima o Ustavu u Francuskoj i Holandiji, sa jasnom sve{}u da bi se sli~no desilo da je Ustav na isti na~in ratifikovan u SR Nema~koj umesto u parlamentu, u velikom broju analiti~kih komentara su se tuma~ili kao ,,ne’’ koje su gra|ani izricali globalizaciji, naro~ito wenom neo-liberalnom obliku, tj. kao otpor negativnim stranama globalizacije koje prete da daqe ugroze egzistenciju gra|ana -- zaposlenost, socijalnu sigurnost. U pozadini izre~enog ,,ne’’ je evolucija koju je doìveo kapitalizam udaqavaju}i se sve vi{e od dràve blagostawa na evropskom tlu. Sa tog stanovi{ta, Mastrihtski ugovor, nije ozna~io samo prelazak na te{wu ekonomsku, politi~ku i bezbednosnu integraciju ve} je istovremeno u velikoj meri ozna~io i evoluciju evropskog modela kapitalizma. To potvr|uje ve} pomenta korespodencija izme|u zahteva MMF i ekonomksih pretpostavki evropske monetarne unije. (O tome vi{e kada budemo govorili o ograni~ewima globalnog doma{aja EU).

2. Uticaj EU na globalizaciju Na~in na koji EU uti~e na prirodu globalnih procesa, ilustrova}emo opisom a) onih dimenzija zbog kojih je ona nedvosmisleno globalni akter; b) prikazuju}i wen odnosa sa SAD kao globalnim hegemonon, kao i v) specifi~ne odlike wenog socijalnog i mirovnog projekta.

a) EU kao globalni akter Evropska unija nedvosmisleno spada u zna~ajnog globalnog aktera. Wena ekonomska mo}, ogromno trì{te, politi~ki uticaj zahvaquju}i uve}anoj mo}i pojedina~nih zemaqa kao i ~iwenica da su dve wene ~lanice nuklearne sile i stalne ~lanice Saveta bezbednosti OUN, da su ~etiri dràve (Velika Britanija, Ne-

115

Radmila Nakarada

ma~ka, Francuska i Italija) ~lanice G8, koju neki autori smatraju svetskom vladom, da je ve}ina dràva EU istovremeno ~lanica naja~eg vojnog saveza -- NATO, kao i sve jasniji obrisi wenih vlastitih vojnih kapaciteta -- to potvr|uju. Sa wenim pro{irewem, to postaje jo{ upe~atqivije. Krajem 2003. godine, doneta je Evropska strategija bezbednosti u ~ijem Uvodu se nagla{ava da je EU ,,kao unija 25 dràva sa preko 450 miliona qudi, koja proizvodi ~etvrtinu svetskog bruto nacionalnog proizvoda (BNP), neizbe`no globalni igra~,’’ koji mora da preuzme svoj deo odgovornosti za globalnu bezbednost i aktivno da sudeluje u izgradwi boqeg sveta.14 To ne zna~i da EU pre toga nije teìla ili bila globalni akter/igra~, ali sa pro{irewem wene pretenzije u tom pravcu postaju izri~itije, a prisustvo opipqivije. Ako ukratko nazna~imo razu|eno poqe wenog globalnog prisustva moèmo da steknemo jasniju sliku rasprostirawa wenog uticaja. -- Kada je re~ o odnosima EU sa najzna~ajnijim dràvama sveta jasno je da je odnos sa SAD kqu~an. Taj odnos predstavqa najzna~ajniju globalnu osu, savez koji presudno kle{e lik sveta. On se izdvaja po sloènosti, dinamici i globalnom zna~aju, predstavqa poglavqe po sebi i zbog toga ~emo ga posebno razmotriti ne{to kasnije. Me|utim, iako su evro-atlantski odnosi kqu~ni oblik globalnog politi~kog uticaja, EU je uporedo sa negovawem odnosa sa jedinom supersilom sveta, sistematski ulagala napore da ostvari strate{ka partnerstva i sa biv{im i budu}im globalnim akterima, tj. zna~ajnim regionalnim silama kao {to su Rusija, Kina i Indija. U tim odnosima EU je prisutna kao zna~ajan ekonomski partner, sna`na podr{ka unutra{wem demokratskom razvoju, pa i posrednik u lokalnim sukobima. Osvrt samo na posledwe sekvence pokazuju wenu globalnu strategiju igrawa na vi{e ìca. Tako je, na primer, EU potpisala Sporazum o partnerstvu i saradwi (1997) sa Rusijom, a na samitu, 2003. godine, je definisala ~etiri dugoro~na zajedni~ka prostora (common spaces) saradwe. Pored ekonomije oni obuhvataju unutra{wu i spoqnu bezbednost, obrazovawe i kulturu. Izme|u Kine i EU su se razvili intenzivni trgovinski odnosi, tako da je EU postala prvi trgovinski partner Kini, dok je Kina postala drugi (posle SAD) 14

,,A Secure Europe in a Better World, European Security Strategy’’, Brussels, December 12, 2003, p. 1.

116

Evropska unija i globalizacija

najve}i trgovinski partner EU. EU je pokazala spremnost nasuprot SAD, da ukine embargo na oru`je koje je Kini uvedeno zbog masakra na Tjenanmenu, i da intenzivira politi~ke odnose. Gotovo kao protivteà politici SAD, zvani~nici Kine i EU su izjavqivali da one predstavqaju dve glavne sile za o~uvawe svetskog mira i unapre|ivawe razvoja, sile koje podràvaju multilateralizam i po{tuju kulturnu razli~itost u eri globalizacije. Sa Indijom, prema predvi|awima zna~ajnoj budu}oj regionalnoj sili, EU je tako|e ekonomskom saradwom i politi~kim dijalozima poloìla temeqe Strate{kom partnerstvu (2004) i pro{irila mogu}nosti zajedni~kog delovawu u okviru multilateralnih napora u spre~avawu sukoba, postkonfliktnoj rekonstrukciji, borbi protiv terorizma i {irewu oru`ja za masovno uni{tewe. -- U pomenutoj debati da li je regionalizacija izraz ili otpor globalizaciji, EU je ne samo vlastitim razvojem ve} aktivnim podsticawem integracija u drugim regionima npr. mediteranskog i balkanskog regiona (za mediteranski region razvila je tzv. Proces Barselona, za Balkan, Pakt za stabilnost), razvijawam intenzivnih odnosa sa pojedinim regionima i regionalnim organizacijama (Andskom zajednicom, Merkosurom, ASEAN-om, SAAR-om, Zalivskim savetom za saradwu), jasno potvrdila da su regionalni i me|uregionalni tokovi zna~ajno obele`je globalizacije. Istovremeno ona je prikazala i {irinu vlastitog globalnog uticaja i prisustva. -- EU ima dugu istoriju postkolonijalnog angaòvawa na Afri~kom kontinentu koji je krunisan dogovorom iz Kotonu-a (2000). Ugovor je sklopqen sa sedamdeset sedam afri~kih, karipskih i pacifi~kih zemaqa, a proiza{ao je iz opredeqewa EU da se, pored prevashodno ekonomske pomo}i, podstakne i politi~ki razvoj ovog kontinenta, tj. demokratije i za{tite qudskih prava, smawewe tro{kova za naoruàwe, pove}awe sposobnost lokalnih elita za prevenciju i re{avawe sukoba mirnim putem. EU je podràla osnivawe Afri~ke unije, a 2004. je osnovala poseban fond (Peace Facility for Africa, PF) koji ima za ciq da finansijski podrì mirovne operacije Afri~ke unije. Svim ovim inicijativama EU je èlela da iskaè svoju globalnu odgovornost za kontinent koji se suo~ava sa najdramati~nijim problemima mira i razvoja, ali i da obezbedi pristup ogromnim prirodnim resursima Afrike koji su vitalni za odràwe wenog privilegovanog ekonomskog poloàja.

117

Radmila Nakarada

-- Status EU kao globalnog aktera se potvr|uje i wenim aktivnim prisustvom u mnogim kriznim àri{tima kao posrednika, u~esnika mirovnih napora. U odnosu na dugotrajni sukob Izrael/Palestina EU je deo tzv. Kvarteta koji je preduzeo korake ka mirnom re{ewu sukoba. U okviru svoje Politike susedstva, EU se angaòvala na re{avawu sukoba u Moldaviji i Gruziji, a svoj doprinos daje i Grupi Minsk koja je zaduèna za mirno re{avawe sukoba Jermenije i Azerbejxana oko Nagorno Karabaha. EU je nasuprot vojnim pretwama SAD, Iranu ili Severnoj Koreji, diplomatskim pregovorima, ekonomskom i humanitarnom pomo}i poku{ala da privoli Iran i Koreju da napuste svoje nuklearne programe. Na àlost, EU nije istrajala na tom pristupu kada je re~ o Iranu, i polovinom 2005, ona je ,,poo{trila ton i okrenula se merama prinude’’, prihvataju}i i vojnu intervenciju kao mogu}u opciju.15 -- EU se od 11. septembra tako|e angaùje i u borbi protiv jednog od najteìh globalnih problema -- globalnog terorizma. EU je doprinela borbi me|unarodne koaliciji protiv terorizma, unutra{wim merama (ja~awem me|udràvne saradwe ~lanica u sferi policije i sudstva), kao i me|unarodnim akcijama, na primer, vojnim16 i civilnim angaòvawem u Avganistanu (organizovawem mirovne i donatorske konferencije, davawe pomo}i za rekonstrukciju), diplomatskim misijama u arapskim zemqama, ekonomskom pomo}i koja treba da ublaì siroma{tvo kao dubqi koren/uzrok terorizma. Istovremeno EU odbacuje stanovi{ta koja stavqaju znak jednakosti izme|u fanati~nih terorista sa Arapima i muslimanima sveta u celini. -- Ako svemu ovome dodamo podatak da je EU za ogroman broj zemaqa ne samo glavni trgovinski partner, ve} i najve}i davalac pomo}i i da se opredelila da u bliskoj budu}nost nivo pomo}i nerazvijenim zemqama dostigne 0,7% BND kako su UN propisale, da aktivno podràva Milenijumske ciqeve UN, Stalni krivi~ni sud, Protokol iz Kjotoa, itd. pred na{im o~ima se nedvosmisleno ocrtava globalni akter. To se tim vi{e potvr|uje ako pogledamo broj zemaqa koji èli da postane deo Evropske unije -- od balkanskih dràva do 15

Vidi: Karolin Pel, ,,Kad Evropa usvaja ameri~ke stavove’’, Le Monde diplomatique, novembar 2005, str. 11. 16 Zbog unutra{wih nesuglasica EU nije u~estovala u Me|unarodnim bezbednosnim snagama kao jedinstven akter. Ona je bila prisutna posredstvom trupa koje su dale wenih 13 ~lanica.

118

Evropska unija i globalizacija

Turske i Ukrajine. To govori da wena globalna mo} po~iva i na ~iwenici da se wena ekspanzija spoqa prièqkuje (moglo bi se re~i da je na delu benevolenta ekspanzija). Kao {to je @. Rupnik, istakao, ukoliko o EU razmi{qamo kao o novo nastaju}oj imperiji, wena osobenost se sastoji u tome {to se dràve ne opiru wenoj ekspanziji. Naprotiv, same traè da postanu wen deo i spremne su dragovoqno da se odreknu zna~ajnog stepena vlasititog suvereniteta i sprovedu ~itav niz sloènih unutra{wih promena (da se harmonizuju) kako bi postale deo ekonomski properitetnog prostora Evropske unije, a samim tim i globalni akter.

b) Odnos EU i SAD -- dva tipa hegemonije? Kada razmatramo odnos EU i SAD, govorimo o tesnim odnoprivilegovanog dela sveta (o Zapadu), o globalnim akterima koji su bitni za odre|ivawe sudbine svetskog poretka, wegovog lika, kao i sudbine pojedina~nih zemaqa, naro~ito onih mawih i slabijih. Istovremeno ne govorimo o akterima simetri~ne snage, niti o akterima koji (uvek) imaju identi~an odnos prema globalnim tokovima, prioritete ili politiku re{avawa sukoba, niti o akterima koji su podjednako izloèni uticaju globalizacije.18 Savezni{tvo i suparni{tvo odlikuje odnose ova dva kqu~na globalna aktera. Iako je re~ o partnerskom odnosu zasnovanim na sli~nim vrednosnim temeqima, on, dakle, nije ravnopravan.19 sima17

17

Ako bacimo pogled samo na ekonomske pokazateqe me|upovezanosti vidi se da su EU i SAD najve}i trgovinski partneri, da vi{e od 14 miliona radnih mesta u EU i SAD zavise od evroatlantskih komercijalnih veza, da me|usobne investicije dostiù cifru od blizu 2 biliona dolara. Vidi: predavawe @. Baroza, ,,The EU and the US: a bilateral partnership for global solutions’’, Council on Foreign Relations, New York, May 13, 2005. 18 Uticaj globalizacija je nejednak, on je ve}i na EU nego na SAD, jer je uloga dràve u evropskom prostoru ve}a: prose~na dràvna potro{wa u EU iznosi 48% BND, dok u SAD ona iznosi 36%. Prose~ni javni tro{kovi iznose 35% u EU, dok u SAD oni iznose 15%. Evropqani su privrèniji jednakosti i kolektivnim pravima nego ve}ina Amerikanaca, a evropsko trì{te rada je mnogo mawe fleksibilno od ameri~kog. Cf. Philip Gordon, ,,YaleGlobal’’, November 1, 2004. www.yaleglobal.yale.edu. 19 Pri tome, treba da imamo u vidu da uprkos nejednakoj mo}i, EU je svojim uticajem u me|unarodnim pregovorima u sferi trgovine, finansija i ekologije izdejstvovala npr. u odnosu na SAD povla~ewe ameri~kih za{titnih tarifa na ~elik, za{titu svoje poqoprivrede uprkos pritisku SAD da ukine subvencije, zabranu uzvoza iz SAD genetski modifikovane hrane.

119

Radmila Nakarada

Postavqa se pitawe da li savezni{tvo transformi{e EU u silu sve sli~niju SAD, ili suparni{tvo nagove{tava EU kao protivteù SAD, alternativu wenom sada{wem obliku hegemonije? Jasan odgovor zasada nije mogu}, jer je govor stvarnosti protivre~an. Recimo, pomerawe teì{ta sa prevencije ka nametawu mira, ulagawe u ja~awu vlastitog vojnog potencijala kako bi se moglo intervenisati na svakoj ta~ki sveta gde je interes EU ugroèn, ve} pokazana spremnost da se u~estvuje u bombardovawu jedne zemqe bez mandata SB, govori da se EU kre}e u pravcu osvajawa pretpostavki da postane ,,normalna super sila’’. S druge strane, neslagawe (dela ~lanica EU) sa intervencijom SAD u Iraku (2003), zalagawe za re{avawem dubqih socijalnih uzroka sukoba, ve}a sklonost ka diplomatskim nenasilnim re{avawem sporova, ve}a spremnost pruàwa finansijske podr{ke najsiroma{nijim i ratom uni{tenim zemqama, ve}e po{tovawe me|unarodnih institucija i sporazuma, govori da EU sadrì u sebi potencijale za druga~iji tip hegemonije od one koju uspostavqaju SAD. Zbog te unutra{we ambivalentnosti, savezni{tvo koje je, uprkos svim tenzijama i ispoqenim rivalstvima nakon Hladnog rata, ostalo neprikosnoveno, doìvqava cikli~ne uspone i padove. U jednom trenutku, izgleda kao da su odnosi veoma naru{eni, pa se izjavquje da Zapad vi{e ne postoji, da se Evropa vratila sebi, a Amerika sebi. Robert Kagan,20 spada u autore koji smatraju da su odnosi veoma naru{eni. Po wemu, kqu~ni razlog za to leì u nejednakoj mo}i dva globalna aktera koja proizvodi i razlike u poimawu sveta. Drugim re~ima, razlike u mo}i su kqu~ne, a ne razlike u izvornim koncepcijama. Kako on opisuju, Evropa se identifikuje sa Kantom, Venerom, Rajom, dok se SAD poistove}uju sa Hobsom, Marsom, Silom. Me|utim, evropski raj postoji upravo zahvaquju}i mo}i SAD. EU nagla{ava efikasni multilateralizam, vladavinu prava, ja~awe me|unarodnih institucija. Wen prioritet se razlikuje od prioriteta SAD. Ona stavqa na prvo mesto problem za{tite ìvotne sredine, slabih dràva, siroma{tva. SAD su sklonije unilateralizmu, vladavini sile, marginalizaciji me|unarodnih institucija i sporazuma. Po wima su terorizam i delikventne dràve glavna svetska opasnost zbog kojih SAD moraju da koriste silu da bi spre~ile svetsku anarhiju. U toj podeli rada, kako kaè Kejgan, SAD spremaju ve~eru a EU pere su|e. 20

Cf. R. Kagan, Of Paradise and Power, America and Europe in the New World Order (New York: Vintage Books, 2004).

120

Evropska unija i globalizacija

U drugom trenutku izgleda kao da je savezni{tvo dostiglo nove razmere saglasja i da EU i SAD ,,nikad nisu bili potrebniji jedni drugima’’ (Predsednik Evropske komisije @. Barozo) suo~eni sa globalnim pretwama i rizicima. Upravo u ovom trenutku, nakon nesloge oko intervencije u Iraku, odnosi se iznova poboq{avaju, jer su SAD zainteresovane za ja~awe transatlantskog partnerstva uvi|aju}i da i jedinoj supersili trebaju saveznici, a nove opasnosti (terorizam, {irewe oru`ja za masovno uni{tewe, neuspe{ne dràve) i ekonomski bum Kine i Indije, oporavak Rusije, kao i novi strate{ki savezi izme|u velikih regionalnih sila, obnavqaju svest o zajedni~kim interesima. Period koji je potstakao Kagana na cini~an opis Evrope i pesimisti~ku ocenu evro-atlantskih odnosa, kao da je ostao iza nas bar u ovom trenutku. Time, me|utim, nije dat odgovor na glavno pitawe epohe: kakav se svetski poredak uspostavqa. Da li se u unipolarnom trenutku uspostavqa neprikosnovena dominacija jedne mega-sile, novi Rim (po mi{qewu neokonzervativaca),21 ili se polaù temeqi hegemonskoj koaliciji (G8) -- ~ija kohezija me|u ~lanicama oscilira, s obzirom na asimetri~nu vojnu mo} i razlike u poimawu globalnog projekta, ali one ipak zajedno upravqaju svetskim tokovima? Unutar te novonastaju}e arhitekture globalne mo}i, od presudne va`nosti je da li }e EU ja~ati svoje potencijale protivteè ameri~koj mo}i, ili }e se sve vi{e priklawati wenim odgovorima na svetske izazove, postaju}i ,,normalna’’ sila ~iji }e se interesi -- ekonomski i bezbednosni -tako|e protezati na ceo svet, a instrumenti ostvarewa sve vi{e ukqu~ivati silu i prinudu, a sve mawe pravo i diplomatiju.

v) Socijalni projekat Privla~nost evropskog modela integracije, a samim tim i wegov globalni uticaj, po~iva na postignu}ima koja su EU pretvorili u oazu mira i prosperiteta. Posebnu boju tom civilizacijskom dostignu}u dao je socijalni model koji se nakon Drugog 21

Vulfovic smatra da je unipolarni treutak prirodno podstakao SAD na ekspanziju wene mo}i, kao wenu spremnost da upotrebi vojne silu koja je bez presedana u dosada{woj istoriji. Vojna nadmo} kako nad neprijateqima tako i nad saveznicam, je kqu~na jer osnovni ciq je spre~iti svaku mogu}nost pojave neke sile koja bi mogla da ugrozi primat SAD. U sli~nom tonu, Bèìnski smatra da SAD mora uspostaviti kontrolu na svim va`nim svetskim resursima. Vidi: C. Johnson, op. cit., p. 68, 86.

121

Radmila Nakarada

svetskog rata razvio u ve}ini zapadnih zemaqa koje danas ~ine EU. Socijalni model je po~ivao na uspostavqawu ravnoteè izme|u ekonomske efikasnosti i solidarnosti, individualnih i kolektivnih interesa, na sposobnosti dràva da re{avaju povremene ekonomske krize korekcijama trì{nih tokova. Pored niza mana ovog modela -- wegove svojevrsne birokratizacije i neracionalnosti, on je postao ba{tina na kojoj se uzdigla i zgrada EU, differentia specifica evropskog kapitalizma. U~inci, evropske verzije kapitalizma su postali globalno relevantni upravo u trenutku kada uprkos ekonomskim u~incima neoliberalnog modela, wegove socijalne konsekvence dobijaju dramati~ne dimenzije. Zbog toga se i predlaè uzdizawe evropskog socijademokratskog modela na globalni nivo, {to podrazumeva pored efikasnog ekonomskog upravqawa, i ja~awe vladavine prava, demokratske participacije, unapre|ivawe socijalne pravde korigovawem temeqnih asimetrija, kao i ja~awe socijalne solidarnosti.22 Globalna relevantnost ovog zalagawa je tim ve}a ako se ima u vidu, kako upozorava H. Brunkhorst, da svetu preti opasnost da po~ini katastrofalne gre{ke koje je po~inila Evropa pre Drugog svetskog rata, poni{tavaju}i solidarnost, stvaraju}i dramati~ne podele na siroma{ne i bogate, onemogu}avaju}i socijalnu integraciju.23

g) EU kao mirovni projekat EU se defini{e kao mirovni projekat, izme|u ostalog, jer je uspela da obezbedi dugogodi{wi mir izme|u dràva ~lanica, jer se wenim {irewem {iri i prostor nenasilnog re{avawa sukoba, i jer se opredelila da se u odnosu na spoqa{wi svet primarno konstitui{e kao civilna, mirnodopska, sila, ~iji su glavni instrumenti za re{avawe sukoba ekonomske, politi~ke i humanitarne prirode. Teì{te je stavqeno na spre~avawe sukoba razu|enom strategijom kojom bi se obuhvatili koreni a ne simptomi sukoba, tj. re{avao problem ekstremnog siroma{tva, izostanka ekonomskog razvoja, nedostatka demokratskih institucija, spre~avalo kr{ewe qudskih i mawinskih prava. Ciq sveobuhvatne strategije prevencije je da se postigne ,,strukturalna stabil22

Cf. D. Held, Global Covenant, Socialdemocratic Alternative to Washington Consensus (Cambridge: Polity Press, 2004), pp. 13--20. 23 Hauke Brunkhorst, Solidarnost, Od gra|anskog prijateljstva do globalne pravne zajednice, Beogradski krug/Multimedijalni institut, Beograd/Zagreb, 2004, str. 16.

122

Evropska unija i globalizacija

nost’’, tj. da dru{tva osvoje pretpostavke za samoodrìv, trajan mir. Davawe prednosti sloènom spre~avawu sukoba iskazivalo se, recimo, kroz pruàwe obimne ekonomske i humanitarne pomo}i afri~kim zemqama, uravnoteèn pristup stranama u sukobu na Bliskom istoku, spremno{}u da se paralelno sa osudom terorizma istakne da on ima dubqe socijalne/kulturne korene i da se ne moè iskoreniti iskqu~ivo vojnim putem. Shvataju}i sebe kao mirovni projekat, EU je ja~ala i snage i institucije mira na globalnoj sceni, afirmisala mogu}nosti alternative nasiqu i sili.

3. Ograni~avawe globalne uloge EU Nekoliko osa unutra{wih podela i razmirica relativizuje EU kao globalnog aktera: podela na ,,staru i novu’’, na pristalice sna`nijeg prilago|avawa neoliberalnom modelu kapitalizma i onih koji smatraju da prilago|avawe globalizaciji nu`no ne zahteva poni{tavawe socijalne dràve, na one koji smatraju da EU treba da ostane primarno mirnodopska sila, i one koji smatraju da ako èli da bude kredibilan globalan akter EU mora da razvije vlastitu vojnu pesnicu.

a) Podela na atlantiste i evropejce Jedna od podela koja postoji gotovo od nastanka EZ/EU, je podela na atlantiste i Evropejce, na one koji su za tesnu saradwu sa SAD i one koji su za ve}i stepen evropske autonomije u odnosu na Ameriku. Ta podela je u toku ameri~ke intervencije u Iraku dobila novi zamah i ruho. Pojavila se kao podela na staru i novu Evropu. Iako je cini~nu podelu na ,,staru’’ i ,,novu Evropu’’ lansirao ameri~ki ministar odbrane Donald Ramsfeld povodom izostanka podr{ke dela ~lanica EU ameri~koj intervenciji u Iraku, linije razdora unutar pro{irene EU sezala su mnogo dubqe od ira~kog slu~aja. Ramsfeldova podela na staru i novu Evropu imala je za ciq da stvori utisak da je na delu konfrontacija izme|u predstavnica zastarele, oko{tale Evrope koje su izgubile korak sa savremenim tokom i ostale zarobqenici prevazi|enih me|unarodnih na~ela, i onih koji su osetili puls novog -- novih rizika i odgovornosti -- i sna`no mu se pridruìli. Ova podela je uzdigla jedan broj novoprimqenih ~lanica u EU, tj.

123

Radmila Nakarada

zemqe biv{eg socijalizma koje su u vi{e navrata dosledno zastupale ameri~ke interese u evropskim poslovima. Nazna~ena podela ima dalekoseàn zna~aj kada je re~ o bezbednosnoj politici EU i stepenu autonomije koji treba da uspostavi u odnosu na SAD i NATO. U tragawu za globalnim identitetom, a nakon fijaska u re{avawu sukoba na jugoslovenskom tlu, EU se uputila ka prevladavawu vlastite asimetrije mo}i. Naime, ona je re{ila da prevlada asimetriju izraènu u konstataciji da je EU ekonomski xin a politi~ki patuqak, polaze}i od stanovi{ta da se taj nesklad moè prevladati samo ako bude bila u stawu da svoje diplomatske napore potkrepi kredibilnom vojnom silom. Jedan broj ~lanica je smatrao da je ja~awe i kreativno pro{irewe saradwe sa NATO (preko aran`mana Berlin plus) put ka ja~awu globalnog kredibiliteta EU, dok je drugi smatrao da EU treba da uspostavi ve}i stepen autonomije u odnosu na NATO i da razvije vlastite vojne snage. Zbog ovakvih podela koje se pojavquju i nestaju, a koje su se uslo`nile evropskim pro{irewem, jo{ uvek ~esto izostaje jedinstven glas Evrope kada su krupne me|unarodne tenzije na dnevnom redu. Samim time je umawena i wena uloga globalnog aktera.

b) Globalna integracija i demontirawe socijalne dràve EU je nedvosmisleno globalni akter, ali se postavqa pitawe da li je sve globalizovanija Evropa, istovremeno i sve mawe ,,evropeizirana’’, tj. da li ve}a inkorporacija EU u globalne tokove istovremeno za posledicu ima i sve jasnije odricawe od vlastitog socijalnog projekta? Upravo su ovo pitawa oko kojih se javqaju sve zao{trenije podele unutar i izme|u zemaqa ~lanica. Jedni smatraju da je uslov da Evropa ne izgubi ekonomsku i tehnolo{ku trku sve ve}e prilago|avawe neoliberalnoj globalizaciji i odricawe od socijalnog modela. Ve}a uloga na svetskoj sceni zahteva unutra{wu transformaciju evropskih dru{tava, wihovo prilago|avawa neoliberalnom kapitalizmu ameri~kog tipa. Drugi smatraju, da je neophodno razviti sposobnost evropskih dràva da se povezuju i istovremeno {tite egzistencijalne potrebe svojih gra|ana daqim razvojem vlastitog modela socijalnog kapitalizma. Wega se ne treba odricati, iako je u krizi, ve} ga u novim okolnostima redefinisati. Sa kakvim se izazovom zastupnici suo~avaju poja{wava H. Brunkhorst: ,,Socijalna

124

Evropska unija i globalizacija

dràva blagostawe u nacionalnim okvirima uspevala je da upravqa kreativnim i kriznim ciklusima modernog kapitalizma. Ali pod pritiksom globalizacije i neoliberalne episteme TINA (There is no alternative, prim. autora) raspada se nacionalna solidarnost. Socijalna dràva je sna`na, ali pod opsadom. Sa sve slabijom pozitivnim integracijom socijalna dràva slabi i stagnira, a raste sigurnosna dràva {to je primer negativne integracije.’’24 Negativna integracija stvara sve ve}u potrebu za korigovawem socijalnih posledica trì{ta ali doma{aj nacionalnih dràva je sve slabiji, a nadnacionalnih institucija nedovoqno jak. Raste nezaposlenost, nesigurnost, pove}ava se nejednakost,25 raste zna~aj vlastite nacije i neprijateqstvo prema pripadnicima drugih etni~kih grupa. Identitet se uspostavqa nasuprot nadnacionalnoj dràvi i kulturnoj razli~itosti {to koriste Le Pen i Hajder i wima sli~ni. Posebno je zanimqivo {to argumenti u prilog zamene jedne forme kapitalizma drugom, delom pristiù i posredstvom novoprimeqnih ~lanica, tj. biv{ih komunisti~kih dràva koje svoju tranziciju obavqaju demontirawem socijalne dràve i prihvatawem neoliberalnog modela kapitalizma. ,,Ono {to je samo u nagove{taju u Zapadnoj Evropi, dobilo je svoj puni zamah u Centralnoj Evropi.’’26 Centralnoevropske zemqe su bile izloène punom udaru globalizacije odmah nakon pada komunizma i razvile su strukture koje se razlikuju od zapadnoevropskih: wih odlikuje nagla{eni ekonomski i socijalni dualizam, jasne podele izme|u uspe{ne kompradorske elite i rastu}eg broja siroma{nih, razvoj pseudo-neoliberalne hibridne dràve, masovnog obezvre|ivawa 24

v. Hauke Brunkhorst, Solidarnost. Od gra|anskog prijateljstva do globalne pravne zajednice, Beogradski krug, Beograd, Multimedijalni institut, Zagreb, 2004, str. 151. 25 Vaqa imati na umu da je Evropska Komisija odvojila 11 milijardi evra za pomo} onim regionima koji su najvi{e pod udarom posledica globalizacije Ciq je obezbediti ve}u stopu zapslenosti ali i pove}ati konkuretnosti, stvoriti atmosferu pogodnu za pove}awe stranih investicajau i industrijske aktivnosti u EU. Postojalo je uverewe da EU moè da upregne globalizaciju u prilog vlastitih ekonomskih, dru{tvenih i ekolo{kih ciqeva. Nakon glasawa o Ustavu, vera u sposobnost za{tite kao da je opala. v. Donna Borak, ,,EU to help members deal with globalization’’, http://Washtimes.com/up-breaking. 26 M. Ehrke, ,,Postcommunist Capitalism: Economy, Politics, and Society in the New Europe’’, Internationale Politik und Gesellschaft, No. 1 (2005), p. 222.

125

Radmila Nakarada

socijalnog i politi~kog kapitala.27 Zbog toga je kapitalizam u centralnoj Evropi u mnogo~emu ,,moderniji’’ od zapdnoevropskog. Pitawe je da li }e se u budu}nosti CE prilagoditi zapadnoevropskom socijalnom kapitalizmu, ili obrnuto. Odgovor zavisi od toga u kakvoj politi~koj zajednici Evropqani èle da ìve, i u kojoj meri evropske/briselske politi~ke elite postaju deo transnacionalne elite, zastupnici interesa globalnog kapitala, a u kojoj }e se iznova posvetiti pronalaèwu stvarala~kih formi nu`nog prilago|avawa, koji }e uspostaviti ravnoteù izme|u trì{ne efikasnosti, demokratije i solidarnosti. Tre}i put, koji je trebalo upravo da ponudi novu ravnoteù, vremenom sve vi{e postaje promocija neoliberalnog projekta bez wegovih nu`nih socijalnih korekcija (ako imamo u vidu nedavne izjave T. Blera, jednog od wegovih protagonista), a ne uverqiva alternativa. Pred Evropom stoji izbor izme|u daqe negativne integracije, integracije samo na principima mo}i i novca, ili pozitivne, koja podrazumeva produbqivawe nadnacionalne demokratije i solidarnosti. Me|utim, socijalna integracija, slobodno kretawe qudi, demokratsko u~e{}e ve}ine u konstituisawu globalnog poretka su prvorazredni problemi ne samo Evrope ve} i sveta. Izostajawe plodonosnih odgovora u Evropi ima svoj politi~ki odsjaj u Lepenu,28 a u svetu u Bin Ladenu.

v) Evolucija bezbednosne dimenzije Erozija evropskog socijalnog projekta kao da te~e paralelno sa transformacijom EU kao mirovnog projekta. Evolucija bezbednosne politike EU, osvajawe sposobnosti da i vojno deluje presudno je pak uticala na weno vi|ewe vlastite globalne uloge i odgovornosti. Sa zavr{etkom Hladnog rata, EU se postepeno opredequje da svoj civilni instrumentarij dopuni i vojnim, i da teì{te sa 27 28

Ibid. Po Lepenu EU su konstruisali utopisti koji su zaboravii interes obi~nog ~oveka, ili ,,France d'en bas,,. Obja{wavaju}i glasawe protiv referenduma kao glasawe protiv glboalizacije on ukazuje na problem tekstilne industrije Kine koja uni{tava mala francuska preduze}a, ~iwenice da se granice bri{u izme|u zemqa sa kojim Evropa nema zajedni~ke vrednosti i standarde (npr. sa Turskom), i da se Zapadne zemqe suo~avaju sa problemima imigranata. v. ,,Le Pen's Last Laugh?’’, Newsweek, April 6, 2005.

126

Evropska unija i globalizacija

prevencije pomeri ka uspostavqawu i odràvawu mira. Promena se obrazlaè potrebom da se EU potvrdi kao zna~ajan i odgovoran globalni akter, pojavom novih bezbednosnih izazova koji zahtevaju ja~awe vojnih struktura EU, kao i èqom da se uspostavi ve}i stepen autonomije u odnosu na NATO i SAD, tj. da se umawi asimetrija mo}i u sferi bezbednosti. Odluka da stvori snage (~itaj: armiju) za brzo dejstvo (~itaj: intervencije) po celom svetu, govori da ona sve vi{e postaje ,,normalna’’ velesila. Glavni konkretan impuls ka redefinisawu EU kao mirovnog projekta je weno iskustvo u re{avawu sukoba na tlu biv{e Jugoslavije. Napori EU su se zavr{ili fijaskom i ona je u toku krize bila politi~ki i vojno marginalizovana od strane SAD i NATO. Na osnovu tog iskustva EU je zakqu~ila da koren wenog neuspeha leì u beski~menoj politici, u ~iwenici da ne poseduje vlastitu vojnu pesnicu. Ona se stoga opredequje da svoje budu}e autonomne akcije podupre stvarawem uverqive vojne sile i spremno{}u da je upotrebi nezavisno od NATO. Dramati~ni ratovi na tlu biv{e Jugoslavije sadràvali su, me|utim, mno{tvo drugih poruka i naloga koje je EU previdela. Jugoslovensko iskustvo je nalagalo temeqno preispitivawe prirode preventivnih napora i mehanizama EU, wihovog doma{aja, pravovremenosti, istrajnost, doslednosti. Ono je, recimo, nalagalo ulagawe dodatnih napora u razvijawe sposobnosti dijagnoze i ranog upozorewa, primene ,,mekog’’, civilnog tipa intervencionizma, domi{qawa kako budu}e ~lanstvo u EU da se pretvori u opipqiv instrument prevencije sukoba u sada{wosti. Zahtevalo je i kriti~ko preispitivawe sopstvenih nedoslednosti, za{to ~lanice EU, na primer, nisu ispo{tovale ni vlastiti potpis na Zavr{nom aktu konferencije o bezbednosti i saradwe u Evropi (S. Vudvord). Umesto svega toga, EU se uputila ka stvarawu vlastite armije (sa rezervistima moè da broji 250.000), ka transformaciji ekonomske-politi~ke unije u vojni odbrambeni savez. Izazovi balkanskog regiona, po wenom sudu, opravdavaju vojno angaòvawe u ovom regionu,29 a u kona~nom ishodu ono 29

EU je dosada imala dve vojne misije na prostoru Zapadnog Balkana, jednu pod nazivom Konkordija u Makedoniji (2003.) i drugu koje je zapo~ela krajem 2004. u Bosni i Hercegovini pod nazivom operacija Altea. U oba slu~aja EU je nastupila kao zamena za NATO snage. To, izme|u ostalog, otvara pitawe u kojoj meri je time unapred nametnut suèn okvir misijama EU?

127

Radmila Nakarada

doprinosi evropeizaciji ovog prostora. Me|utim, takav zakqu~ak nije samoo~igledan jer priroda bezbednosnih izazova nije takva da vojne misije predstavqaju najadekvatniji odgovor. Naime, iako o~igledno teritorijalna dezintegracija Balkana nije okon~ana, niti su problemi granica re{eni, op{te je mi{qewe da su sukobi velikih razmera malo verovatni. Dominantni problemi ovog regiona su slabe dràve, krhke demokratske institucije, katastrofalne ekonomske krize i siroma{tvo, korupcija i organizovan kriminal. îni se da vojne misije mogu mawe da doprinesu wihovom re{avawu, nego ve}a ekonomska pomo}, izvesnija evropska perspektiva, dosledna primena na~ela me|unarodnog prava i rezolucija UN. A zatim veliko je pitawe da li se razme{tawem vojnih i policijskih misija EU na tlu Zapadnog Balkana ovaj prostor evropeizuje ili se EU militarizuje (deevropeizuje)? Drugim re~ima, da li se civilizacijska prednost, koju je EU kao civilna sila imala nad tvrdim vojnim pristupom re{avawu sukoba, polako topi i to posredstvom Zapadnog Balkana? Ako EU èli ve}i stepen autonomije i zna~ajniju ulogu na globalnoj sceni ona ne moè postati replika NATO. Vojna mo} SAD i NATO je nedosti`na, prema tome EU svoju zavisnost samo potvr|uje ukoliko teì da premosti jaz koji ih deli. Put wene mo}i leì u drugom pravcu -- u rehabilitaciji EU kao mirovnog projekta, kao civilne velesile. To zahteva koherenciju -- re~ koja ima kqu~no meto u Evropskoj bezbednosnoj strategiji -- izme|u ciqeva i sredstava, dijagnoza, uvida i strategija. Ako se u Strategiji kaè da je ja~awe UN evropski prioritet (str. 9) zar to ne nalaè ja~awe wenih sposobnosti prevencije, uspostavqawa i odràvawa mira. Me|utim, UN su bez sredstava i qudstva, dok tro{kovi odbrane EU iznose 160 milijardi evra. Uzajamno snaèwe UN i EU oja~alo bi multilateralizam na svetskoj sceni. Ako ista Strategija zakqu~uje da je ulagawe u razvoj i demokratiju najboqi na~in da se postigne bezbednost (str. 10) zar to upravo ne nalaè ja~awe civilnih kapaciteta EU. Umesto da Zapadni Balkan postane prostor na kome }e se razvijati i proveravati vojna sposobnost Unije, on bi mogao da posluì za rehabilitaciju EU kao mirovnog projekta, za delegimitizaciju vojnog re{avawa sukoba. O~igledno postoji tesna povezanost izme|u socijalnog modela i vojno-bezbednosnog. Kao {to postoji i tesna veza izme|u globalne i nacionalne demokratije. Sve to upu~uje na zakqu~ak,

128

Evropska unija i globalizacija

da u meri u kojoj EU teì da postane globalni akter u prilog boqeg sveta, sveta u kome bi oja~ala globalna demokratija, vladavina prava i solidarnost, ona mora da rehabilituje vlastiti socijalni projekat, da otvori mogu}nosti za sna`ne korekcije neoliberalnog modela globalizacije, kao i da oja~a svoje preventivne i civilne dimenzije u sferi bezbednosti, tj. da rehabilituje sebe kao mirovni projekat. Drugim re~ima, wena globalna uloga po~iva na uspostavqawu ravnoteè izme|u socijalnog i ekonomskog, civilnog i vojnog partnerstva sa SAD i multilateralizma.

Prof. Dr. Radmila Nakarada

The European Union and Globalisation SUMMARY The paper attempts to clarify the relation between the EU and globalisation, indicating the theoretical controversies involved, depicting the points of intersection, overlapping and tensions between these two levels of integration. The influence of globalisation as an objective process and a concrete historical, neo-liberal, project in shaping European integration is discussed, as well as the influence of the EU on the global arena. The EU as a global actor is described through its relations with key international powers, above all with the USA, its engagement in Africa, and contributions to the resolvement, management of a number of conflicts and crisis in the world. The central part of the paper is devoted to the analyses of the scope, specificity, coherence and reach of its social and peace project. The social project has contributed to making the EU an oasis of peace and prosperity, but it is being eroded by the onslaught of global economic forces, the pressure to adapt to the neo-liberal principles. The EU as a peace project is also undergoing far-reaching transformations, which are slowly turning it into a ,,normal superpower’’. The paper concludes that the rehabilitation of the EU's social and peace project is of crucial importance not only in terms of extending its own global influence, but also in order to strengthen the possibilities for the democratisation and humanisation of globalisation itself. Key words: the European Union, Globalisation, Euro-Atlantic Relations, Social Capitalism, Neo-liberalism, Peace Project. ¤£ª

129

úú Srbija i zapadni Balkan nako pro{irewa

dr Miroslav Prokopijevi}Evropska

unija i zemqe Miroslav zapadnog Prokopijevi} Balkana

EVROPSKA UNIJA I ZEMQE ZAPADNOG BALKANA Posle pro{irewa Unije 2004. u Evropi je nastao novi tip odnosa. Za razliku od ranijih vremena kada je u Uniji bila mawina evropskih dràva, sada je tamo ve}ina. Unija vi{e nije ekskluzivni, nego prakti~no sveevropski klub. Biti ~lan Unije nije stvar uslova koje mogu ispuniti samo neke zemqe, ve} instanca preko koje se verifikuje da li je neka zemqa u stawu da ispuni uslove demokratije, vladavine prava i trì{ne privrede.1 Tome su doprinele globalne promene, pre svega, one koje su se, u posledwe dve decenije, odigrale u Evropi. Socijalizam ili ,,tre}i svet’’, danas, niko ne smatra re{ewem za probleme modernih dru{tava. Re{ewa se traè u oblicima trì{ne demokratije u okvirima vladavine prava. Stalno {irewe Unije samo potvr|uje da je ovaj tip reìma opredeqewe skoro svih evropskih dràva. Posle pro{irewa iz 2004. u Uniji postoji izvestan zamor izazvan poslovima integracije deset novih ~lanica. Unija je jo{ daleko od toga da je uspela da iza|e na kraj sa posledicama nedavnog pro{irewa, a posle odbijawa Nacrta ustava u Francuskoj i Holandiji i neuspeha Samita u Briselu, 16--17. juna 2005, dodatno se pogor{ala atmosfera u Uniji. To je unelo sumwe u mogu}nost Unije da nastavi proces {irewa na nove zemqe. Te nove okolnosti su oslabile pritisak koji je nastao 2004. da se pro{irewa nastave. Pritisak na strani Unije je postojao usled te`we da se progutaju i time normalizuju i posledwa ostrva ne~lanica. To su zemqe koje sporije prolaze tranzicione reforme. Na strani dràva koje su ostale izvan Unije, a nisu vaqano ure|ene poput [vajcarske i Norve{ke, postojao je pritisak da se i one kona~no kvalifikuju i postanu ~lan evropske zajednice naroda. Iako je to, u na~elu, mogu}e u~initi i nezavisno od Unije, izgleda da verifikacija kroz Uniju ima primat. U svetlu novonastalih okolnosti ulazak zemaqa Zapadnog Balkana u Uniju bi}e teì i sporiji nego {to bi ina~e bio. 1

Vi{e o Evropskoj uniji i postupku pro{irewa 2004. se moè na}i u mojoj kwizi Evropska unija. Uvod, Slu`beni glasnik, Beograd, 491 strana.

133

Miroslav Prokopijevi}

Zemqe jugoisto~ne Evrope i Balkana se mogu podeliti u nekoliko grupa kada je re~ o wihovom odnosu prema EU. Gr~ka je ~lanica od 1981, a Slovenija od 2004. Isto~no-balkanske zemqe, Bugarska i Rumunija, potpisale su ugovore o ~lanstvu i treba da postanu ~lanice od 2007. Hrvatska se pomiwe u briselskim telima kao kandidat za ~lanstvo ne{to kasnije. Sa Turskom je, u EU, najavqeno otvarawe razgovora o pridruìvawu, a do integracije Turske bi moglo do}i iza 2015. Posle odbijawa Nacrta ustava u Francuskoj i Holandiji perspektiva ulaska Turske u Uniju je oslabila znatno vi{e od perspektive zemaqa zapadnog Balkana, a perspektiva Ukrajine prakti~no vi{e ne postoji.2 Iako geografski bliè Uniji, zemqe Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Srbija i Crna Gora)3 su, osim Hrvatske, trenutno daleko od ~lanstva. Bar su tri razloga za to: prvo, sve zemqe zapadnog Balkana su direktno ili indirektno bile pogo|ene ratnim sukobima na podru~ju biv{e Jugoslavije, {to je ostavilo zna~ajne politi~ke, ekonomske, dru{tvene, etni~ke i druge posledice. âk i ako nije bilo neposrednih ratnih sukoba, sankcije su imale uticaja ne samo na SCG ve} i na sve zemqe regiona. Drugo, UN, SAD, EU i druge organizacije i zemqe su posle okon~awa ratova i sankcija pokrenule programe obnove, ali oni nisu dali dobre rezultate kao {to se o~ekivalo, bez obzira {to su zemqe regiona dobile preko 20 milijardi evra pomo}i u periodu 1996--2004. godina. Pomo}u ovih programa obnovqeni su mnogi stambeni objekti, fabrike i istorijski spomenici, konsolidovane su javne finansije i pove}ana makroekonomska stabilnost, pove}ani su socijalni transferi. Programi nisu mogli da obnove pokidane privredne veze, da pokrenu profitabilne poslove ili da uti~u na privla~ewe ve}ih privatnih ulagawa, pre svega DSU. Nedostatak privatno-vlasni~ke privrede, slaba vladavina prava, enorman stepen korupcije i generalna neefikasnost strane pomo}i bili su glavni faktori koji su doprineli wihovom ograni~enom uspehu. Tre}e, u zemqama zapadnog Balkana post-komuni2

3

Vi{e o pogor{awu prilika u Uniji za prijem novih ~lanica videti u M. Prokopijevic, ,,Alice is not missing Wonderland. The eastward enlargement of the European Union’’, The Journal for the New Europe, No. 1 (2005), str. 7--10. Isti ~lanak se moè na}i na sajtu ICER (www.icer.it) pod brojem 32/2004, kao i na sajtu Fraser Institute iz Vankuvera, i u ~asopisu Ekonomski anali, No. 165, str. 33--53. Dokumenti EU o zemqama zapadnog Balkana se mogu na}i na sajtu: http://europa.int.eu/comm/external_relations/see.

134

Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana

sti~ke reforme su blage i nekonzistentne, {to usporava kako etablirawe ovih zemaqa kao trì{nih demokratija u okvirima vladavine prava tako i pribliàvawe EU. Znatna strana pomo} je, dodatno, smawila ionako malu spremnost za reforme u zemqama balkanskog regiona. Politi~ari i bira~i su pomo} doìvqavali kao nastavak prakse obilne strane pomo}i, kakvu je posle Drugog svetskog rata primala biv{a Jugoslavija. Svi ti faktori su doprineli sporom izvo|ewu reformi u zemqama zapadnog Balkana i sporom prilago|avawu na uslove za ~lanstvo u EU. Tako je do{lo do paradoksalne situacije da su u EU znatno pre biv{ih jugoslovenskih zemaqa (sem Slovenije) u{le druge isto~noevropske dràve, koje su pre petnaestak godina zaostajale za biv{om Jugoslavijom, koja je krajem sedamdesetih i sredinom osamdesetih smatrana prvim verovatnim kandidatom za ~lanstvo iz ovog dela Evrope. Druge isto~noevropske dràve su odmah posle pada komunizma krenule ka trì{noj demokratiji u okviru vladavine prava, dok su se zemqe biv{e Jugoslavije okrenule u tom pravcu posle okon~awa ratnih sukoba.

a) Postupak pribliàvawa Deset zemaqa koje su 2004. u{le u EU su u okviru priprema za ~lanstvo ve} tokom devedestih potpisivale sa Unijom tzv. Evropske sporazume. Za zemqe zapadnog Balkana nisu predvi|eni Evropski sporazumi, ve} wihov ekvivalent -- Sporazumi o stabilizaciji i pridruìvawu (eng. Stabilisation and Association Agreement), skra}eno SSP. Program SSP je usvojila Komisija Unije, juna 1999. godine. Za sada je EU potpisala SSP sa Hrvatskom (29. novembra 2001, primewuje se od kraja 2002) i Makedonijom 2001. Sa Albanijom4 su jo{ tokom 2003. po~eli razgovori o SSP, ali do ovog ~asa nisu okon~ani. Sa Srbijom i Crnom Gorom5 su u jesen 4 5

Up. materijale o Albaniji na sajtu Evropske komisije. U Srbiji je bilo mnogo prognoza posle prevrata od 5. oktobra 2000. o godini kada bi ova zemqa mogla da se prikqu~i Uniji. Iako je bilo onih koji su navodili 2004, naj~e{}e su pomiwani 2007, 2010, 2012. i 2015, pri ~emu su niè brojke bile upadqivo stvar politi~kog marketinga. U tim prognozama je bila o~ita nesrazmera izme|u navodne te`we da se {to pre u|e u Uniju i vrlo traqavih, skoro nikakvih refomi, kakvima se nikada ne moè u}i u Uniju. Cf. M. Prokopijevi} (red.), Dve godine reforme u Srbiji. Propu{tena prilika, Centar za slobodno trì{te, Beograd 2002 (www.fmc.org.yu).

135

Miroslav Prokopijevi}

2003. zapo~eli razgovori o izradi Studije izvodqivosti (eng. Feasibility Study), koja prethodi SSP, kojom se procewuje stawe u kome se zemqa nalazi i eventualna pogodnost za ulazak u program SSP. Pozitivna studija za SCG je objavqena tek 12. aprila 2005, a Savet ministara ju je potvrdio 25. aprila. Bosna i Hercegovina je 2003. dobila pozitivnu uslovnu Studiju izvodqivosti.6 Uslovqena je ispuwavawem 16 dodatnih uslova, {to je komplikovan posao usled podele zemqe na dva entiteta i tri etni~ke grupe. Tek posle ispuwavawa tih uslova BiH bi mogla da zakqu~i SSP. Kao podr{ka procesu stabilizacije i pridruìvawa koristi}e se program KARDS,7 umesto programa FAR (PHARE), koji je kori{}en za podr{ku zemqama koje su potpisale evropske sporazume. Drugi fondovi Unije, poput kohezivnog i strukturnih, sem krajwe ograni~enih izuzetaka, nisu dostupni zemqama sa jugoistoka Evrope pre nego {to postanu ~lanice ili bar kandidati za ulazak u Uniju, a kandidatski status podrazumeva uspe{no okon~awe SSP. Kada zemqa postane kandidat za ~lanstvo, to je nuàn ali ne i dovoqan uslov za otvarawe pregovora o wenom ulasku u Uniju. Ako je sud Studije izvodqivosti o nekoj zemqi zapadnog Balkana povoqan, pristupa se pregovorima o SSP, potom potpisivawu, ratifikaciji i primeni SSP. Studija izvodqivosti pruà snimak stawa u kome se neka zemqa nalazi s obzirom na kopenhagen{ke i druge kriterijume i sugestije za postepeno poboq{avawe stawa u tim oblastima i pripremi zemqu za eventualno punopravno ~lanstvo u EU, a postupci tog poboq{avawa su stvar SSP. Standardni SSP pored odredbe o obavezama odre|ene zemqe i EU u pogledu saradwe u svakom od 31 ,,poglavqa’’, sadrì i obaveze posebno u slede}im oblastima: politi~kom dijalogu, regionalnoj saradwi, slobodnom protoku roba, kretawu radne snage, pokretawu poslovne aktivnosti, ponudi usluga, teku}em pla}awu i kretawu kapitala, harmonizaciji i primeni zakonodavstva vezanog za trì{nu konkurentnost, saradwe u oblastima pravde i unutra{wih poslova, finansijske saradwe. U svetlu procesa pribliàvawa, EU nudi zemqama zapadnog Balkana finansijsku, tehni~ku i drugu pomo} u vrednosti od skoro pet milijardi evra u periodu 2004--2006. godina. 6 7

Up. Studiju izvodqivosti za BiH na sajtu Evropske komisije, 2003. SCG i Makedonija dobijaju pomo} Unije preko EAR, {to je formalno podre|eno programu Kards (CARDS).

136

Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana

Osim finansijske i tehni~ke pomo}i, EU osigurava zemqi sa kojom zakqu~i SSP slobodan pristup svom trì{tu, obi~no uz neke izuzetke.8 Programi SSP su po svemu sli~ni Evropskim sporazumima, osim {to sadrè odredbe o politi~kom dijalogu i regionalnoj saradwi. Sporazum o stabilizaciji i pridràvawu podrazumeva postepeno usvajawe zakonodavstva EU u brojnim oblastima, uspostavqawe zone slobodne trgovine sa EU, bilateralne sporazume sa susedima o slobodnoj trgovini i saradwu sa EU u vezi pitawa pravde, viza, grani~ne kontrole, imigracije, prawa novca, itd. Politi~ki dijalog EU sa doti~nom zemqom je uvr{ten u SSP zato {to se smatra da zemqe zapadnog Balkana jo{ uvek nisu politi~ki stabilizovane i dobro politi~ki ure|ene, pa je potreban stalan nadzor i pritisak EU da bi se odre|ena pitawa re{ila na prihvatqiv na~in. Regionalna saradwa je problem za zemqe zapadnog Balkana, zbog nedavnih sukoba i ratova. Unija traì da se pre uspostavqawa SSP naprave koraci u normalizaciji politi~kih odnosa i liberalizaciji trgovine. Smatra se da neka zemqa ne moè da ima dobre odnose i poja~anu saradwu sa zemqama EU, ako nema dobru saradwu sa susedima. Taj argument ima mawkavosti, jer je na~elno mogu}e da neka zemqa ima lo{ije odnose sa nekim susedima, a dobre sa zemqama EU. Unija koristi privla~nost saradwe i pomo} koju pruà kao sredstvo da pritisne zemqe zapadnog Balkana da poprave me|usobne odnose, {to je ne samo legitimno nego i dobro za taj region. Regionalnim sporazumima se traì uspostavqawe politi~kog dijaloga me|u balkanskim zemqama, uspostavqawe zone slobodne trgovine u skladu sa odredbama STO, uzajamni ustupci vezani za kretawe radne snage, liberalizacija pla}awa i pruàwa socijalnih usluga, kao i saradwa u pitawima pravde i unutra{wih odnosa.

b) Pripremqenost za ~lanstvo Za sve zemqe zapadnog Balkana vaì}e sli~ni uslovi za ulazak u Uniju kao za ostale isto~noevropske zemqe, s tim {to }e u svetlu pogor{awa klime u Uniji ulazak biti teì i sporiji. Pripremqenost svake od zemaqa }e se prosu|ivati pojedina~no. To zna~i da ne}e biti nikakvog kolektivnog ili regionalnog u~lawewa zemaqa zapadnog Balkana u EU. Bar tako se u Uniji 8

êsto to znaju da budu upravo proizvodi koji te zemqe proizvode u ve}oj koli~ini ili gde su posebno konkurentne.

137

Miroslav Prokopijevi}

tvrdi, mada ne treba zaboraviti da se isto govorilo i pre pro{irewa 2004, a ipak je, odjednom, do{lo do prijema deset novih ~lanica. Unija ima sopstvenu procenu pripremqenosti zemaqa iz jugoisto~ne Evrope za ~lanstvo i na toj osnovi vodi politiku pridruìvawa prema pojedinim zemqama. Ve} nekoliko godina Komisija objavquje ,,redovne izve{taje’’ o Bugarskoj, Rumuniji i Turskoj, koji se strukturno ne razlikuju od sli~nih izve{taja o zemqama koje su primqene u Uniju 2004. godine. Za ostale zemqe procene su sadràne u odgovaraju}im SSP, studijama izvodqivosti i drugim dokumentima. U 2005. Evropska komisija je objavila ,,izve{teje od napretku’’ (eng. progress reports) za zemqe zapadnog Balkana i Kosovo, sem Hrvatske.9 Krajem 2005. Komisija je objavila i ,,strategiju pro{irewa’’, u kojoj se isti~e da }e se ona odvijati prema rigoroznoj proceni ispuwenosti kriterijuma.10 Prema rang-listi Unije, najbliì ~lanstvu su Bugarska i Rumunija, iza je Hrvatska, potom sa velikim zaostatkom Makedonija, dok kod preostale ~etiri zemqe (Albanija, BiH, SCG i Turska) za sada nema mogu}nosti da se uspostavi neki redosled mogu}eg prijema. Pored Komisije,11 stepen pripremqenosti za ~lanstvo i druga svojstva zemaqa iz jugoisto~ne Evrope istraùju i nezavisne nau~ne ustanove. Postoje i istraìvawa netrì{nih fondova kao {to su MMF, SB, EBRD, EIB, koja se {iroko koriste i pomiwu, ali ne uìvaju ugled, tj. ne smatraju se pouzdanim. Ona vi{e reflektuju ciqeve tih organizacija nego {to ta~no prikazuju i procewuju stawe u pojedinim zemqama. Istraìva~i u netrì{nim fondovima i sami fondovi ne snose posledice svojih pogre{nih procena. Wihovu delatnost prete`no finansiraju poreske plati{e razvijenih zemaqa. Nedavno smo videli izve{taj Svetske banke, Doing Business in 2006 u kome je SCG prema pogodnostima za poslovawe bila rangirana na 92. mesto od 155 zemaqa, dok je Hrvatska bila rangirana na 118. mesto, iza Belorusije (106), Irana (108) i Iraka (114).12 Takve gre{ke su neoprostive i mogu 9

Cf. ,,European Commission Serbia and Montenegro. 2005 Progress Report’’ (Brussels: EC, 2005), PDF file, str. 1--69. I ostali izve{taji o napretku se mogu na}i na sajtu Komisije. 10 Cf. ,,European Commission2005 Enlargement strategy paper. Communication from the Commission’’ (Brussels: EC, 2005), PDF file, str. 1--34. 11 v. odgovaraju}e materijale na sajtovima: European Commission 2004; Eurostat 2005; Cards 2004. 12 Cf. Doing Business in 2006 (Washington, D.C.: World bank, 2005), PDF file, str. 1--195, ovde str. 92.

138

Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana

ih po~initi samo neodgovorni birokrati, te u osnovi i ne zasluùju poseban osvrt. Privatna istraìvawa, bez obzira da li su rezultat pojedinih poslovnih korporacija, NVO ili drugih organizacija, uìvaju znatan ugled, jer wihovi autori nemaju luksuz da mogu neka`weno da gre{e. Ako je o firmi re~, wena pogre{na procena stawa u nekoj dràvi je moè ko{tati velikih finansijskih gubitaka pri ulagawima. A kada je re~ o privatnim organizacijama, ni one ne mogu neka`weno da gre{e, jer ne}e mo}i da prikupe sredstva od privatnih firmi i dràva za svoje aktivnosti ako im analize i procene budu smatrane nepouzdanim. Za razliku od toga, netrì{ni fondovi sredstva dobijaju iz buxeta ~lanica MMF, SB ili EBRD i ona priti~u bez obzira na rezultate. Pritisak trì{ta, a ne bilo {ta drugo, je ono {to istraìvawa privatnih firmi i organizacija ~ini pouzdanijim. Sli~na vrsta kontrolne instance postoji i u nau~nim istraìvawima. Autori istraìvawa su podvrgnuti stalnoj kontroli nau~ne zajednice i ne mogu imati dobar ugled ako im rezultati nisu pouzdani, korisni i kvalitetni. To ne zna~i da neki istraìva~i ne}e lobirati u prilog odre|enog re{ewa, rizikuju}i da im obja{wewa ne budu prihva}ena, usled ~ega je neminovan izvestan gubitak ugleda. Razmatrawe pripremqenosti za ~lanstvo balkanskih zemaqa }u zapo~eti upravo jednim nau~nim istraìvawem koje blago lobira u prilog jedne od zemaqa, u ovom slu~aju Hrvatske. Na osnovu modifikovanih ,,kopenhagen{kih kriterijuma’’13 autori Osteuropa Institut-a (OEI) iz Minhena su procenili da se zemqe jugoisto~ne Evrope mogu podeliti u dve grupe u pogledu pripremqenosti za ~lanstvo u Uniji.14 U prvu grupu bi spadali Hrvatska, Bugarska i Rumunija, a u drugu Albanija, BiH, Makedonija i SCG. Preciznije re~eno, autori ovog istraìvawa su se uglavnom oslonili na ekonomske aspekte pripremqenosti pomenutih zemaqa. Pored ekonomskih, postoje i neekonomski kriterijumi, kao {to su vladavina prava, qudska prava, mawinska prava, razvoj demokratije, regionalna saradwa, itd. Oni su, ne samo mawe precizni, nego se u prethodnoj, petoj rundi pro{irewa, pokazalo da su zemqe kan13

,,Kopenhagen{kim kriterijumima’’ su dodati kriterijumi pod brojevima 11 i 12, koji su pobrojani ispred Tabele 14.1. 14 Cf. V. Vincentz, & M. Knogler, ,,Balkanländer und ökonomische EU-Beitrittskriterien’’, Südosteuropa Mitteilungen, No. 2 (2004).

139

Miroslav Prokopijevi}

didati za ~lanstvo u Uniji lak{e bile u stawu da ih ispune. S obzirom da se uslovi vezani za vladavinu prava ili suzbijawe korupcije ne mogu ispuniti brzo, pretpostavqa se da su tela EU ovde malo gledala kroz prste novim ~lanicama. Procena pripremqenosti za ~lanstvo zemaqa jugoisto~ne Evrope je zasnovana na 12 kriterijuma, i to su: 1) Makroekonomska stabilnost 2) Liberalizacija cena i trgovine 3) Lako}a ulaska i izlaska sa trì{ta 4) Privatizacija i regulacija firmi 5) Finansijski sektor 6) Konsenzus o privrednoj politici 7) Qudski kapital, ulagawa i infrastruktura 8) Trì{na integracija sa EU 9) Politika konkurencije 10) Mala i sredwa preduze}a 11) Dràvna uprava, korupcija i pravna sigurnost 12) Siroma{tvo i dru{tvena kohezija.

Tabela 1: Ispuwenost modifikovanih kopenhagen{kih kriterijuma od strane zemaqa jugoisto~ne Evrope. Kriterijumi

Albanija

BiH

Maked.

SCG

Hrvatska

Bugarska

Rumunija

1

D

D

D

D

A

A

A

2

A

A

A

A

A

A

A

3

D

D

D

D

D

B

B

4

D

D

D

D

C

C

C

5

D

D

C

D

A

C

C

6

D

D

D

D

A

A

A

7

D

D

D

D

C

C

C

8

D

D

D

D

C

C

C

9

D

D

D

D

C

C

C

10

A

A

A

A

A

A

A

140

Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana

Kriterijumi

Albanija

BiH

Maked.

SCG

Hrvatska

Bugarska

Rumunija

11

D

D

D

D

D

D

D

12

D

D

D

D

C

C

C

Izvor: V. Vincentz, & M. Knogler, op. cit., str. 12. Napomena: Slova ozna~avaju stepen ispuwenosti kriterijuma: A = Ispuwen; B = Jo{ nije ispuwen na zadovoqavaju}i na~in; C = Jo{ nije ispuwen; D = Nije ispuwen.

Ako se saberu ocene za stepen ispuwenosti kriterijuma, dobija se rezultat koji je prikazan u slede}oj tabeli.

Tabela 2: Statistika ispuwenosti kriterijuma Zemqa

A

B

C

D

Hrvatska

5

0

5

2

Bugarska

4

1

6

1

Rumunija

4

1

6

1

Makedonija

2

0

1

9

SCG

2

0

0

10

Albanija

2

0

0

10

BiH

2

0

0

10

Ukupno

21

2

18

43

Izvor: podaci iz Tabele 1.

Iz tabele se vidi da prema stawu ispuwenosti modifikovanih ,,kopenhagen{kih kriterijuma’’ za ~lanstvo u Uniji najboqe je rangirana Hrvatska, neznatno boqe od Bugarske i Rumunije. Ostale ~etiri zemqe su prili~no zaostale iza tri pomenute, a me|u wima istraìva~i daju blagu prednost Makedoniji nad SCG, dok za BiH konstatuju da postoje te{ko}e da se tretira kao jedinstvena zemqa. Dobar poloàj Hrvatske ne iznena|uje, ali su iznena|uju}i wena prednost nad Bugarskom i izjedna~avawe Bugarske i Rumunije u stepenu ispuwenosti kriterijuma, po{to prakti~no nema istraìvawa koje ne daje prednost Bugarskoj nad Rumunijom.

141

Miroslav Prokopijevi}

Od ukupno 84 kriterijuma prema ovom istraìvawu je ispuweno 25%, {to se moè smatrati lo{im bilansom u proceni trenutne sposobnosti sedam zemaqa jugoisto~ne Evrope za integraciju u EU. Ne treba me|utim zaboraviti da su zemqe EU--15 polovi~no ispuwavale kriterijume konvergencije samo godinu-dve pre ulaska u evro-zonu, ali da je na kraju ~ak jedanaest zemaqa bilo u stawu da u|u u evro-zonu, iako neke jo{ nisu bile ispunile sve traène kriterijume. Treba imati u vidu da su uslovi ulaska u evro-zonu teì za ispuwavawe od uslova za ulazak u EU. Time ne sugeri{em da }e zemqe jugoisto~ne Evrope brzo uspeti da ispune traène kriterijume, jer dobar deo kriterijuma upravo ne moè da se ispuni brzo. Zato }e Evropska komisija verovatno ceniti ne samo da li je neka zemqa u potpunosti ispunila odre|eni kriterijum, nego i to od kakve polazne pozicije je krenula, koliko je uspela da je popravi, kakvi su izgledi da poboq{awe bude kontinuirano, itd. Prema nekim drugim procenama ekonomskih svojstava zemaqa iz jugoisto~ne Evrope slika moè biti dosta razli~ita u odnosu na prethodno istraìvawe. Prema istraìvawima nivoa ekonomskih sloboda, najuspe{nija u balkanskom regionu je Bugarska. Naravno, ,,kopenhagen{ki kriterijumi’’ se razlikuju od kriterijuma za merewe ekonomskih sloboda.15 U tabeli koja sledi su prikazani rezultati dva kqu~na istraìvawa nivoa ekonomskih sloboda. Heritix fondacija (HF, Heritage Foundation) rangira 155 zemaqa, a Institut Frejzer (IF, Fraser Institute) 123. Rang ozna~ava mesto zemqe u ukupnom rangirawu dva istraìvawa, a poredak u ovoj tabeli je napravqen na osnovu uzimawa u obzir rezultata oba istraìvawa.16

Tabela 3: Ekonomske slobode u zemqama jugoisto~ne Evrope Zemqa

Rang

HF

Rang

IF

(HF + IF): 2

Bugarska

52

5,62

78

6,0

5,81

Hrvatska

74

5,00

84

5,9

5,45

15

Metodologija istraìvawa se moè na}i na sajtovima Heritix fondacije i Instituta Frejzer, u kwizi M. Prokopijevi}, Konstitucionalna ekonomija, E press, Beograd 2000, i na vi{e drugih mesta. 16 Osnovni podaci o dva istraìvawa mogu se na}i u 15. glavi ove kwige. Rezultati HF su prera~unati na skalu od 0 do 10 da bi bili uporedivi sa rezultatima IF.

142

Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana

Zemqa

Rang

HF

Rang

IF

(HF + IF): 2

Albanija

67

5,14

90

5,7

5,42

Rumunija

125

3,50

105

5,4

4,45

Makedonija

69

5,12

--

--

--

BiH

84

4,62

--

--

--

SCG

--

--

--

--

--

Izvor: www.heritage.org i Gwartney & Lawson (Ed), Economic freedom of the world. 2004 Annual Report (Vancouver: Fraser Institute, 2004).

Nivo ekonomskih sloboda se meri na skali 0 -- 10, gde 0 ozna~ava da nema ekonomskih sloboda, a 10 da su one potpune. Oba istraìvawa daju prvo mesto Bugarskoj, koja znatno boqe stoji od Rumunije, {to je izvesno realnija procena u odnosu na prethodno istraìvawe u kome su ove dve zemqe bile izjedna~ene po postignutim rezultatima. Iznena|uje dosta visok plasman Albanije u istraìvawu HF, usled ~ega je i wen ukupni rezultat dobar. Albanija je po ovim istraìvawima prakti~no izjedna~ena sa Hrvatskom, sa ~ime se mnogi ne}e saglasiti. Za tri preostale zemqe iz regiona nema kompletnih rezultata. U me|uvremenu je objavqeno novo istraìvawe Instituta Frejzer,17 gde je pored ostalih ukqu~ena i Makedonija. Sve zemqe iz regiona su prema ovom istraìvawu napravile napredak u stepenu ekonomske slobode, a najve}i Albanija, koja je zahvaquju}i tome sko~ila sa 90. mesta 2004, na 78. mesto u 2005. Sa prosekom poena na osnovu oba rangirawa iz Tabele 3 od 5,81, Bugarska jedva da zaostaje za Slovenijom koja je prema istim istraìvawima posledwa po nivou ekonomskih sloboda u EU--25 17

U toku priprema ovog rada za {tampu, objavqen je novi izve{taj Instituta Frejzer, J. Gwartney, et al.. /Eds//2005/, Economic freedom of the world. 2005 Annual report (Vancouver: Fraser Institute, 2005), 188 strana, prema kome je stawe ekonomske slobode u pomenutim zemqama slede}e: Bugarska 70, sa 6,3 indeksnih poena, Albanija 78 (6,1), Hrvatska 87 (6,0), Rumunija 97 (5,7), Makedonija 99 (5,6). Rangirano je 127 zemaqa i ~itavog sveta. Cf. Ibid, st?. 12. Crna Gora nije uvr{tena u zvani~no rangirawe, ali je wen indeks na 6,0 nezvani~no procenio Centar za preduzetni{tvo i ekonomski razvoj iz Podgorice. Cf. Ibid, str. 11. Prema tom rezultatu, Crna Gora bi delila 87 mesto sa Hrvatskom.

143

Miroslav Prokopijevi}

sa 6,03 poena.18 To pokazuje da neke zemqe iz jugoisto~ne Evrope nisu daleko bar od nekih ~lanica Unije, ~ime ova istraìvawa podupiru odluku Komisije o opravdanosti ulaska nekih zemaqa jugoisto~ne Evrope u Uniju. Ako se gleda na stepen korupcije, zemqe jugoisto~ne Evrope ne zaostaju mnogo iza novih ~lanica EU--25.19 Stepen korupcije se meri na skali od 0 (potpuna korupcija) do 10 (nema korupcije). Bugarska ima niì nivo korupcije od tri nove ~lanice EU25. Od sedam zemaqa jugoisto~ne Evrope ~etiri su smawile nivo korupcije u 2005. u odnosu na 2004, dve su pove}ale, a jedna je ostala na istom nivou. U tabeli koja sledi podaci za zemqe jugoisto~ne Evrope su obeleène posebnom, upadqivijom grafikom da bi bile uo~qivije.

Tabela 4: Korupcija u novim ~lanicama EU25 i zemqama jugoisto~ne Evrope. Rang Zemqa

2004

2005

Razlika

25

Malta

6,8

--

--

32

Estonija

6,0

5,5

+ 0,5

33

Slovenija

6,0

5,9

+ 0,1

36

Kipar

5,4

6,1

-- 0,7

42

Ma|arska

4,8

4,8

0,0

45

Litvanija

4,6

4,7

-- 0,1

51

ê{ka republika

4,2

3,9

+ 0,3

54

Bugarska

4,1

3,9

+ 0,2

57

Letonija

4,0

3,8

+ 0,2

58

Slova~ka

4,0

3,7

+ 0,3

67

Hrvatska

3,5

3,7

-- 0,2

69

Poqska

3,5

3,6

-- 0,1

18

Up. 15. glavu moje kwige Evropska unija. Uvod, deo o ekonomskim slobodama, i Tabelu 15.8. 19 Za podatke o istraìvawu Transparency International pogledati zavr{ni deo 13. poglavqa moje kwige o Evropskoj uniji.

144

Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana

Rang Zemqa

2004

2005

Razlika

83

BiH

3,1

3,3

-- 0,2

89

Rumunija

2,9

2,8

+ 0,1

99

Makedonija

2,7

2,3

+ 0,4

101 SCG

2,7

2,3

+ 0,4

108 Albanija

2,5

2,5

0,0

Izvor: Transparency International, Global corruption report 2005 (London: Pluto press, 2005), pp. 235--238; Transparency International, Global corruption reprt 2004 (London: Pluto press, 2004), pp. 284--286.

Po~etkom 2005. govorilo se u Briselu da bi prijem Rumunije u ~lanstvo EU mogao biti odloèn posle 2007. zbog visokog nivoa korupcije u toj zemqi i nepreduzimawa koraka da se on snizi, ali je na kraju ta ideja napu{tena i zemqa }e verovatno postati ~lan 2007.

v) Trgovinska integracija Jedna od stvari koje Unija gleda pri prijemu novih ~lanica je i stepen trgovinske integrisanosti zemaqa potencijalnih kandidata sa Unijom. U tom pogledu zemqe zapadnog Balkana stoje relativno dobro. One imaju ogromnu ve}inu spoqnotrgovinske razmene upravo sa Unijom, {to je pozitivno, ali imaju veliki trgovinski deficit i lo{u strukturu uvoza i izvoza, {to je negativno.20 Na razmenu sa EU--25 otpadalo je ~ak 84% trgovine zemaqa zapadnog Balkana u 2003, dok je na trgovinu sa ostalim partnerima u svetu otpadalo samo 16%, kao {to se moè videti sa Slike 14.1. Zna~ajne su razlike me|u zemqama regiona u pogledu stepena orijentacije na Uniju.21 Prema podacima STO ukupna razmena Albanije, BiH, Hrvatske, Makedonije i SCG sa svetom u 2003. je iznosila $ 42,1 milijardi, tj. _ 32,4 milijardi, a oko 60% je otpadalo na razmenu sa Unijom. 20

Svi podaci koji slede su iz Eurostat 2005, ako nije druga~ije navedeno. Drugi podaci se navode zato {to izgleda da su podaci Eurostata nepotpuni. 21 Prema Studiji izvodqivosti za SCG, Srbija sa Unijom razmewuje polovinu svoje ukupne trgovine. Cf. Report on the preparadness of Serbia and Montenegro to negotiate a Stabilisation and Association Agreement with the European Union (Brussels: EC, 2005), p. 26.

145

Miroslav Prokopijevi}

Slika 14.1 Struktura razmene zemaqa Zapadnog Balkana

Zemqe zapadnog Balkana su u pogledu trgovinske snage vrlo heterogene, jer npr. sama Hrvatska u~estvuje sa 50% u trgovini regiona sa Unijom, {to se vidi iz Slike 14.2. Ina~e, prema najnovijim podacima, SCG iz zemaqa EU--25 uvozi 49% od ukupnog uvoza, a izvozi oko 55%.22

Slika 14.2 U~e{}e balkanskih zemaqa u trgovini sa EU 25

22

Cf. European Commission, 2005, p. 5.

146

Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana

Od ukupne razmene balkanskog regiona sa Unijom 2003. koja iznosi 23,67 milijardi, na izvoz iz EU--25 u zemqe zapadnog Balkana otpada 72%, a na izvoz u Uniju iz zapadnobalkanskih zemaqa otpada preostalih 28%, usled ~ega zemqe zapadnog Balkana imaju deficit u trgovini sa EU od skoro 11 milijardi evra. Deficit je devedestih godina karakterisao i trgovinu tranzicionih zemaqa koje su 2004. u{le u EU, ali on nije bio tako veliki kao {to je danas kod zemaqa zapadnog Balkana. Vremenom je po~eo da se smawuje, kao rezultat privatnih direktnih stranih ulagawa u tranzicione zemqe. Direktna strana ulagawa su tranzicionim zemqama obezbedila robe za izvoz na svetsko trì{te, a poboq{ala su i ponudu roba na doma}im trì{tima, ~ime je smawen uvoz. Tako dolazi do dvostrukog popravqawa trgovinskog bilansa -- uvoz postaje mawi, a izvoz ve}i. Uspe{ne zemqe tranzicije su ~ak 80% i vi{e izvoza osiguravale preko DSU, za {ta su primer Estonija, Ma|arska, Slova~ka. Sli~an tok doga|aja se moè o~ekivati i u balkanskim zemqama, ali }e se smawivawe deficita u trgovini sa Unijom odvijati sporije, usled nièg nivoa privatnih stranih ulagawa. Balkanske zemqe nisu tako dobro poslovno okruèwe kao {to su to bile najuspe{nije tranzicione zemqe i to kao jednu od posledica ima mawa ulagawa, te{ko}e javnih finansija i ve}i deficit, teè servisirawe duga, nepovoqnu strukturu razmene i sporije smawivawe deficita. Osim {to imaju veliki trgovinski deficit, zemqe zapadnog Balkana imaju i nepovoqnu strukturu trgovine sa EU, i sa ostatkom sveta. Uglavnom izvoze bazi~ne metale, ma{ine, minerale, tekstil, hemijske proizvode. Unija apsorbuje vi{e od 50% izvoza u svim stavkama sem kod XIV i XIX, gde se ve}ina izvozi u SAD.

Tabela 5: Izvoz iz zemaqa zapadnog Balkana 2003. Sekcije harmonizovanog sistema

Ukupno EU--25

ZND

3 ZK

EFTA

SAD

Ostalo

1. @ivotiwe i ìvotiwski proizvodi

126

50

0

0

0

1

48

2. Povr}e

317

87

2

3

2

3

3

3. @ivotniwska ili biqna mast i uqe

12

82

17

0

0

1

0

4. Napitci, alkohol duvan

465

82

3

3

1

6

5

147

Miroslav Prokopijevi}

Sekcije harmonizovanog sistema

Ukupno EU--25

ZND

3 ZK

EFTA

SAD

Ostalo

5. Minerali

435

72

2

1

0

3

20

6. Hemijski i sli~ni proizvodi

404

60

5

14

0

17

3

7. Plastika, kau~uk guma

371

80

2

15

0

1

1

8. Koà i torbe

144

88

7

0

0

3

1

9. Drvo i drvni proizvodi

440

90

1

0

2

0

8

10. Drvna ka{a, papir

167

87

4

7

0

0

1

11. Tekstil

1247

93

1

1

1

4

1

12. Obu}a, kape, ki{obrani

485

97

0

0

0

2

1

13. Kamen, cement, keramika, staklo

116

83

7

6

2

1

1

14. Nakit, redak kamen

61

45

0

0

1

54

0

15. Bazi~ni metali

1158

92

3

1

1

1

4

16. Ma{ine, elektri~ni aparati

987

83

1

6

1

2

6

17. Kola, avioni brodovi

281

90

3

5

0

0

2

18. Opti~ki, muzi~ki, medicinski insr.

61

72

5

4

1

14

5

19. Oru`je i municija

16

27

1

1

2

61

9

20. Razni industrijski artikli

359

92

0

1

2

3

2

21. Umetnost i antikviteti

2

71

0

0

11

17

1

Druge robe

66

54

33

0

0

12

1

7718

85

2

3

1

4

5

Ukupno

Izvor: Eurostat 2005, news release, p. 3. Napomena: kolona Ukupno je u milionima ¤; ostali podaci su u procentima; 3 ZK se odnosi na tri zemqe kandidata, Bugarsku, Rumuniju i Tursku.

148

Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana

Tabela 6: Uvoz u zemqe zapadnog Balkana 2003. Sekcije harmonizovanog sistema

Ukupno, u mil. EU--25 E

ZND

3 ZK

EFTA

SAD

Ostalo

1. @ivotiwe i ìvotiwski proizvodi

570

74

7

0

1

2

16

2. Povr}e

531

79

6

5

0

1

8

3. @ivotniwska ili biqna mast i uqe

106

86

8

6

0

0

1

4. Napitci, alkohol duvan

1255

85

6

0

4

0

5

5. Minerali

1196

49

15

32

0

1

2

6. Hemijski i sli~ni proizvodi

1961

85

4

3

6

0

1

7. Plastika, kau~uk guma

1038

89

5

1

1

1

3

8. Koà i torbe

286

93

1

0

1

0

4

9. Drvo i drvni proizvodi

306

88

7

1

3

0

1

10. Drvna ka{a, papir

694

91

5

1

2

0

0

11. Tekstil

1703

85

5

1

0

0

9

12. Obu}a, kape, ki{obrani

346

84

3

0

0

1

12

13. Kamen, cement, keramika, staklo

492

89

7

0

0

0

3

14. Nakit, redak kamen

69

98

1

0

0

0

1

15. Bazi~ni metali

1843

77

9

12

1

0

1

16. Ma{ine, elektri~ni aparati

4587

88

2

0

2

3

4

17. Kola, avioni brodovi

2240

92

2

0

0

3

2

18. Opti~ki, muzi~ki, medicinski insr.

461

84

1

0

6

4

5

19. Oru`je i municija

6

86

5

3

2

2

2

20. Razni industrijski artikli

602

90

4

0

1

1

5

149

Miroslav Prokopijevi}

Sekcije harmonizovanog sistema

Ukupno, u mil. EU--25 E

ZND

3 ZK

EFTA

SAD

Ostalo

21. Umetnost i antikviteti

602

90

4

0

1

1

5

Druge robe

161

34

51

0

1

10

4

20456

84

5

4

2

2

4

Ukupno

Izvor: Eurostat 2005, news release, p. 3. Napomena: kolona Ukupno je u milionima ¤; ostali podaci su u procentima.

Pri uvozu zemqe zapadnog Balkana najvi{e tro{e na ma{ine i aparate, kola, avione i brodove, hemijske proizvode, ali ima jo{ zna~ajnih stavki. Osim minerala i ,,drugih roba’’ u~e{}e trgovinskih partnera van Unije je simboli~no. Balkanske zemqe imaju veliki uvoz i u okviru stavki gde imaju ve}i izvoz. Za razliku od relativno obimne trgovine sa Unijom, zemqe zapadnog Balkana me|usobno imaju skromnu trgovinsku razmenu, {to se vidi iz Tabele 7.

Tabela 7: Me|usobna trgovina zemaqa zapadnog Balkana 2003, u milionima $. Albanija

BiH

Hrvatska

Makedonija

SCG

Ukupno

--

0,72

34,05

17,33

13,81

65,93

BiH

0,07

--

742,0

19,27

Nema pod.

761,34

Hrvatska

0,27

175,4

--

70,58

56,3

302,62

Makedonija

1,17

15,1

58,0

--

195,5

269,84

SCG

7,9

Nema pod.

181,8

259,6

--

449,35

Ukupno

9,4

191,2

1015,9

366,8

265,7

1849,08

Albanija

Izvor: Eurostat 2005, p. 6. Napomena: u kolonama je izvoz, u redovima uvoz.

Ukupna me|usobna razmena zemaqa zapadnog Balkana iznosi samo 1,85 milijardi dolara, {to je prema kursevima valuta iz 2003. oko 6% u odnosu na wihovu razmenu sa Unijom. Iako u tu sumu nije ura~unata razmena SCG sa BiH,23 trgovina je jo{ uvek malog 23

Prema podacima Zavoda za statistiku SCG, spoqnotrgovinska razmena SCG i BiH u 2003. je iznosila 569,5 miliona ameri~kih dolara. Prema istom izvoru, ukupna spoqnotrgovinska razmena SCG sa ~etiri zemqe

150

Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana

obima jer je tokom ratnih devedesetih do{lo do kidawa me|usobnih trgovinskih veza. U me|uvremenu su mnoge firme izgubile stare trgova~ke partnere, a sa wima i trì{te. Potrebno je vreme da se obnove stare i uspostave nove veze. Na nizak obim trgovine uti~e i vrlo nedosledno uvo|ewe zone slobodne trgovine me|u zemqama regiona.

g) 2007, 2010, 2015... Prethodna istraìvawa potvr|uju uverewe o razli~itom stepenu pripremqenosti zemaqa jugoisto~ne Evrope za ~lanstvo u Uniji. Balkanske zemqe su mnogo lutale u pogledu reformi i izbora eventualnog ,,evropskog puta’’. Neke od wih nisu imale nikakvu konzistentnu politiku, ve} su vi{e nasumice usvajale regulativu nalik onoj u EU. êsto se nije vodilo ra~una da li za tim usagla{avawem ima stvarne potrebe. Apsurdno je da nerazvijene zemqe usvajaju skupu ekolo{ku, finansijsku ili radnu regulativu desetak godina pre nego {to }e u}i u Uniju. Unija je podsticala takvu praksu, jer je time smawivala konkurentnost privreda balkanskih zemaqa, {to je shvatqivo u svetlu visokih stopa nezaposlenosti u ve}ini zemaqa Unije. Za balkanske zemqe koje su danas izvan Unije, a osta}e i posle 2007, u periodu pre eventualnog pristupawa, racionalnije je da unapre|uju ekonomske slobode i vladavinu prava, da sprovode reforme dràve i privrede, kako bi se {to brè razvijale, a da sa usvajawem regulative EU po~nu tek po{to ulazak u Uniju bude izvestan. I kada po~nu sa usvajawem regulative, nije dobro da to ~ine nasumice. Obavezne stvari, poput odredbi carinske unije ili zajedni~kog trì{ta, se moraju usvojiti, ali pored toga postoji znatan prostor za samostalna, slobodnija re{ewa, {to pokazuju liberalnije ~lanice Unije -- kako nove, tako i stare. Dakle, umesto da se kao model regulative koriste re{ewa iz Francuske, Italije ili Nema~ke, treba se orijentisati na re{ewa iz balti~kih dràva, Irske i Velike Britanije. Balkanske zemqe treba da iskoriste period pre ulaska za brì razvoj, a to zna~i da vi{e unapre|uju ekonomske slobode i vladavinu prava. Ve}ina mera za unapre|ivawe ekonomskih sloboda i vladavine prava je na liniji onoga {to iz Tabele 7 iznosila je preko 1,1 milijarde dolara. Cf. Jovovi} 2005, ,,Implementacija i harmonizacija sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoisto~noj Evropi i efekat wihove primene’’, Ekonomski anali, (april 2005), str. 152.

151

Miroslav Prokopijevi}

zahteva i ~lanstvo u Uniji. Program vladavine prava i ekonomskih sloboda je ono {to traì i Unija, minus dràvne intervencije, vi{ak regulacije i skupa regulacija u nekim oblastima, posebno rad, za{tita okoline, visoki porezi. Iako uglavnom nisu napravile neka ve}a poboq{awa poslovnog okruèwa, zemqe iz ovog regiona imaju solidne stope rasta.

Tabela 8: BDP zemaqa jugoisto~ne Evrope, godi{wa promena u %. Zemqa Albanija

1985--1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 --2,1

8,9

9,1

--10,5 12,7

8,9

7,7

6,8

4,7

6,0

6,0

--

16,4

60,8

30,4

15,6

9,6

5,4

4,5

3,8

3,3

5,0

Bugarska

--3,2

--1,8

--8,0

--5,6

4,0

2,3

5,4

4,1

4,8

5,0

5,5

Hrvatska

--

6,8

6,0

6,8

2,5

--0,9

2,9

3,8

5,2

4,6

4,5

Makedonija

--

--1,1

1,2

2,0

3,4

4,4

4,5

--4,5

0,7

3,0

4,0

--2,5

8,5

3,9

--6,1

--4,8

--1,2

2,1

5,7

4,9

4,7

5,0

--

--

--

--

2,5

--18,0

5,0

5,5

4,0

4,0

5,0

BiH

Rumunija SCG

Izvor: World Economic Outlook (Washington, D.C.: IMF, 2003), p. 183. Napomena: za 2003. i 2004. su projekcije.

Zemqe jugoisto~ne Evrope, izuzev Albanije, imaju stope rasta iznad stopa u EU--15. a pribli`ne onim u novim tranzicionim ~lanicama.24 Jedino balti~ke dràve imaju vi{e stope rasta od balkanskih zemaqa. Stope rasta su u godinama 2000--2004. ne{to vi{e nego {to bi bile ako bi samo zavisile od nivoa ekonomskih sloboda. Vi{e stope rasta su rezultat pritiska na ekonomsku aktivnost u regionu usled ratnih sukoba, sankcija protiv SCG i intervencije NATO-a protiv SCG 1999. Ti doga|aji su imali najve}i uticaj na Srbiju i Crnu Goru, indirektno i na ostale zemqe regiona. Posle sukoba, ne samo da dolazi do pove}anih ulagawa usled prelaska sa ratnih na mirnodopske svrhe, nego su zemqe regiona dobile i znatnu pomo} koja je privremeno uticala na ve}i rast BDP nego {to bi ina~e bio da nije bilo pomo}i. Ove zemqe su privukle i neke investitore koji su ranije poslo24

Bugarski ekonomisti o~ekuju da }e wihova zemqa tek 2060. godine dosti}i prosek dohotka u Uniji. Cf. ,,Bulgaria with EU living standard in 55 years’’, Sofia Morning News, March 17, 2005 (Internet izdawe).

152

Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana

vali u tranzicionim zemqama koje su u{le u Uniju, a koji su oti{li u balkanske, kavkaske ili neke tre}e zemqe usled skupe regulacije Unije i nemogu}nosti da dobiju neke subvencije. Ekonomski rast balkanskih zemaqa do 2004. je dobrim delom zavisio i od nekih drugih faktora, a ne prete`no od nivoa ekonomskih sloboda, kao {to je to uobi~ajeno slu~aj. U periodu posle 2004. treba o~ekivati da }e sposobnost balkanskih privreda za rast vi{e zavisiti od nivoa ekonomskih sloboda, a mawe od spoqa{wih faktora poput obustave rata, dolaska pomo}i ili stranih ulagawa, a koja beè iz novih ~lanica, kako je to uobi~ajeno i u drugim zemqama. U pogledu ostalih privrednih pokazateqa, kao {to su, na primer, oni koji predstavqaju uslove za ulazak u evro-zonu, zemqe jugoisto~ne Evrope stoje slabije od tranzicionih novih ~lanica, sem Hrvatske i Bugarske, koje u nekim stvarima imaju boqe, a u nekim lo{ije pokazateqe od novih ~lanica. Po visini dohotka zemqe jugoisto~ne Evrope su ne{to ispod nivoa najsiroma{nijih ~lanica EU--25, osim Hrvatske koja znatno odska~e po dohotku na jugoistoku Evrope. Privredna {ansa za ove zemqe je da poku{aju da postignu {to vi{e stope rasta pre ulaska u Uniju, a to se moè posti}i unapre|ewem ekonomskih sloboda i vladavine prava, kao i politi~kom stabilizacijom, jer }e pri ulasku u Uniju morati da se podvrgnu isto onako skupoj regulativi kao {to su to prihvatile one tranzicione zemqe koje su ve} u{le u Uniju. Ta regulativa je veoma skupa i ima destimulativan efekat na privrednu aktivnost i javne finansije, ukqu~uju}i servisirawe javnog duga. Kada se jednog dana na|u u Uniji pritisak tamo{we regulative }e znatno smawiti potencijale ekonomskog rasta. U ciqu ubrzavawa rasta i {to brèg bekstva od siroma{tva balkanske zemqe treba vi{e da unapre|uju poslovno okruèwe, a da se mawe oslawaju na ulogu dràve u privredi i na subvencije. Razlog je veoma jednostavan. Ako jednog dana u|u u Uniju bi}e im boqe da imaju {to konkurentniju privredu, mora}e da uklone ve}inu subvencija, izgubi}e znatan deo investitora i firmi koje }e odlaskom u druge zemqe reagovati na uklawawe subvencija i skupqu regulativu Unije. Ako investitore i firme pridobiju dobrim poslovnim okruèwem, one }e ostati i posle ulaska tih zemaqa u Uniju. Mnogo je primera koji pokazuju ta~nost tog shvatawa, kako u zemqama koje su nedavno u{le u Uniju, tako i kod starijih ~lanica.

153

Miroslav Prokopijevi}

Skoro sve zemqe su suo~ene sa izvesnim ve}im ekonomskim problemima. Tako, na primer, Hrvatska i SCG imaju vrlo visoku spoqnu zaduènost koja je i daqe u porastu. Rumunija i SCG imaju dvocifrenu inflaciju tokom ~itave tranzicije, koja je uglavnom pokazateq nereformisanosti dràve i javnih preduze}a, kao i zatvorenosti trì{ta i pritisaka monopola. Sve zemqe jugoisto~ne Evrope izvan EU, sem Hrvatske i Bugarske, imaju nizak nivo DSU. Ve}ina zemaqa regiona ima veliki trgovinski deficit i deficit teku}eg ra~una, u wima je antimonopolska politika slaba i nedelotvorna. Korupcija, sivo trì{te i rente su veoma razgranati i imaju najve}e razmere u ~itavoj Evropi. Balkanske zemqe ne mogu u potpunosti re{iti sve probleme pre ulaska u Uniju, ali ih moraju bar delimi~no savladati. Pogre{no je shvatawe ra{ireno na Balkanu, da }e ulaskom u Uniju neko drugi re{avati wihove probleme. Ima se utisak da mnogi bira~i i politi~ari, na Balkanu, gaje upravo takve predrasude. Neke zemqe to ~ine iz ekonomskih, druge iz teritorijalnih, tre}e iz politi~kih i bezbednosnih razloga. Sasvim je svejedno kakvi su razlozi, oni su pogre{ni, jer EU traì da se va`ni problemi re{e pre ulaska u Uniju. Unija ne traì da zemqe do|u do savr{enih re{ewa, ali se traì razumno re{ewe. Ona ne èli da u svoje okriqe prihvati zemqe koje o~ekuju da }e ih Brisel izdràvati ili zemqe kojima bi Brisel re{avao pitawa teritorije, mawinskih prava, me|uetni~kog pomirewa, itd. Unija s pravom traì da takva pitawa budu re{ena pre nego {to te zemqe u|u u Uniju.

d) Studija izvodqivosti za Dràvnu zajednicu Srbija i Crna Gora Tokom devedesetih godina EU je imala lo{e odnose sa Srbijom, koja je tada bila u sastavu SRJ. Od po~etka raspada SFRJ, 1991. do 2000. godine, zemqe Unije su inicirale ili se pridruìvale raznim kaznenim politikama UN, SAD i me|unarodnih organizacija prema Srbiji, kao reakcija na politike Srbije. Taj period je obeleèn sankcijama25 raznih vrsta, a kulminirao je intervencijom NATO-a protiv SRJ 1999. godine. Unija je skupa sa drugim zemqama i me|unarodnim organizacijama sprovodila 25

Cf. M. Prokopijevi}, J. Teokarevi}, (ur.), Ekonomske sankcije UN. Uporedna analiza i slu~aj Jugoslavije, Institut za evropske studije, Beograd 1998.

154

Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana

kaznene politike prema srpskom reìmu, dok je pomo} pruàna medijima, demokratskim strankama i izgradwi ustanova gra|anskog dru{tva. Ideja je bila da se odrì alternativa tada{wem reìmu ~ekaju}i politi~ke promene. Posle promene reìma, oktobra 2000, politika EU prema Srbiji se naglo mewa. Kaznene politike se ukidaju, a zemqa ima povoqan politi~ki tretman i dobija zna~ajnu ekonomsku i drugu pomo} za obnovu i rekonstrukciju. Srbija se vra}a u me|unarodne organizacije kao {to su UN, MMF, SB, Savet Evrope, a na tom talasu nastaju i prvi koraci institucinalizacije saradwe sa EU. Konkretni koraci pre 2005. bili su normalizacija diplomatskih odnosa, davawe preferencijala, pruàwe pomo}i i otvarawe trì{ta Unije za proizvode iz SCG. Evropska komisija je, marta 2003, otvorila mogu}nost izrade Studije izvodqivosti za Dràvnu zajednicu Srbija i Crna Gora, ali je izrada usledila dve godine kasnije. Razlog za ovako dugo odlagawe je bila nemogu}nost da se Srbija i Crna Gora usaglase oko osnovnih pravila i ustanova zajednice SCG koju su formirale umesto SRJ i vrlo lo{a saradwa SCG, zapravo Srbije, sa Me|unarodnim sudom za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji. Kona~no je Komisija preporu~ila pozitivnu Studiju izvodqivosti26 12. aprila 2005, a Savet ministara je 25. aprila 2005. potvrdio tu odluku. To je bio prvi korak u institucionalnom pribliàvawu SCG Uniji. Osim ovog vidqivog znaka sve vreme od 2000. nadaqe se odvijala ìva politi~ka, tehni~ka, ekonomska i druga saradwa SCG i Unije. Studija izvodqivosti predstavqa procenu spremnosti neke zemqe da u|e u Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) na osnovu tri grupe kriterijuma. Prvo, to su kopenhagen{ki kriterijumi. Drugo, posebni kriterijumi za region zapadnog Balkana, a to su regionalna saradwa i politi~ki dijalog sa Briselom. Tre}e, uslovi iz tzv. 31 poglavqa. U samoj Studiji izvodqivosti su ti kriterijumi ne{to druga~ije raspore|eni i to su redom navo|ewa u Studiji: a) politi~ki kriterijumi, b) ekonomski kriterijumi i c) sposobnost da se preuzmu obaveze iz SSP. 26

Cf. Eurostat Yearbook 2004 (Brussels: European Commission, 2005), MS Word file; i Quarterly Panorama of European Business Statistics 4/2003 (Luxembourg: European Commission, 2004), PDF file, pp. 1--134.

155

Miroslav Prokopijevi}

U saop{tewu Komisije uz Studiju se izri~ito kaè da se ona odnosi na SCG bez Kosova, za koje }e se kasnije raditi posebna studija. Po{to je Kosovo trenutno pod upravom UN to SCG ne moè preuzimati me|unarodne obaveze na Kosovu, jer ne bi mogla da ih izvr{i.27 U Studiji se posve}uje mnogo pa`we Dràvnoj zajednici Srbije i Crne Gore, kao da ona normalno funkcioni{e i kaè se da }e se sa wom usagla{avati oni delovi SSP koji spadaju u nekoliko wenih nadle`nosti, dok }e ve}ina biti usagla{avana sa republikama ~lanicama Dràvne zajednice na osnovu ,,dvostrukog koloseka’’. To zna~i da }e u svim oblastima gde izme|u Srbije i Crne Gore postoje razli~ita re{ewa sa svakom od wih biti posebno pregovarano. Op{ti utisak o Studiji je da ona nalazi zna~ajnu pozitivnu promenu u Srbiji posle promena s kraja 2000, posebno kada je u pitawu generalna orijentacija zemqe i politi~ka kooperativnost. U Studiji se isti~u i poboq{awa u praksi u raznim oblastima, kao i poboq{awa u zakonodavstvu tamo gde ih je bilo. Jedan od dominantnih utisaka je da Studija na vi{e mesta govori o tome da je ,,stari sistem’’ prisutan, da je nedovoqno promewen i sli~no. Ona je pisana diplomatskim jezikom, sa {irokim formulacijama koje sa jedne strane isti~u eventualni napredak, a sa druge predo~avaju neke va`nije stvari koje u datoj oblasti treba da se urade. U proseku, ura|ena je jedna petina ili mawe, a ostatak tek treba uraditi. Tako kaè Studija i u tom pogledu bi se moglo re}i da je tamo proceweno stawe ne{to boqe nego {to je u realnosti. Mnogo je opisnih ocena iznetih u neodre|enim formulacijama, mo`da jo{ vi{e nego {to je to ranije bio slu~aj sa redovnim izve{tajima o zemqama kandidatima, pa to oteàva ta~nu percepciju ocene. Politi~kim kriterijumima je posve}eno ne{to vi{e od deset strana, ekonomskoj situaciji pet, a oko 35 je posve}eno tre}em delu gde se raspravqa o sposobnosti SCG da sa Unijom zakqu~i SSP. Ovde je nemogu}e prepri~avati sve ocene, pa }u se osvrnuti samo na nekoliko karakteristi~nih. U ovom delu je re~ o potrebi da se izvr{e ve}i koraci u stabilizaciji vladavine prava28, 27 28

Cf. European Commission, 2004, p. 4. Koliko su procene Komisije diskutabilne moè se videti iz slede}eg navoda: ,,Srbija i Crna Gora otelotvoruju na~ela demokratske vlasti i vladavine prava u ustavima Dràvne unije i na republi~kom nivou’’. Tako i srpski ustav iz vremena Milo{evi}a dobija pozitivnu ocenu. Cf. European Commission, 2004, p. 5.

156

Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana

vlasni~kih prava, qudskih prava i prava mawina, politi~koj saradwi sa susedima. Posebno se ve}i koraci o~ekuju u sferi reforme javne administracije, vojske, policije, suzbijawa kriminala i korupcije. U vezi ekonomske situacije uglavnom se govori o nekoliko osnovnih makroekonomskih pokazateqa i problemima sa pojedinim od wih. Isti~e se da se BDP pove}ao za ~etiri godine 2000--2003. za 18% u Srbiji, ali da je do toga do{lo posle velikog pada 1999, inflacija je smawena sa trocifrene na dvocifrenu, ali je i daqe visoka, 2004. i 2005. godine je u porastu u odnosu na 2003, do{lo je do stabilizacije kursa, delimi~ne sanacije javnih finansija, ali je nezaposlenost vrlo visoka, visoko je u~e{}e poqoprivrede u BDP, veliki su deficiti trgovinskog bilansa i teku}eg ra~una, privatizacija je odmakla, ali skoro ni{ta nije ura|eno sa javnim preduze}ima i velikim firmama, u kojima reforma predstoji. Situacija u Crnoj Gori je boqa nego u Srbiji u pogledu stope inflacije, privatizacije, bankarskog sektora i trgovinske otvorenosti, ali ima probleme sa niskim stopama rasta, buxetskim deficitom i deficitom teku}eg ra~una. Najve}i deo Studije je posve}en spremnosti SCG da sa Unijom zakqu~i SSP. Osim pitawa politi~kog dijaloga i regionalne saradwe, gde je spremnost SCG dobro ocewena, ovaj deo se uglavnom odnosi na ekonomska pitawa i ona su pretresena prema 31. poglavqu. To zna~i da po~iwe sa slobodom kretawa rada, kapitala, usluga i roba, nastavqa preko liberalizacije trì{ta i politike konkurencije, reforme policije i sudstva, a zavr{ava pitawima energije, za{tite okoline i finansijske saradwe. Po{to je vi|ewe Komisije o spremnosti SCG, Crne Gore i Srbije za SSP u ovim ta~kama nemogu}e saèti na dve strane, ograni~i}u se samo na nekoliko pitawa gde bi ove zemqe mogle imati najvi{e problema u postizawu traènih re{ewa. U sferi policije, sudstva i administracije dva najve}a problema su prisustvo i uticaj struktura ,,starog reìma’’ i smawivawe broja zaposlenih, posebno u administraciji. Pravqewe mawe, efikasne, elektronski funkcionalne, interno i sa EU povezane administracije i samo po sebi je skup i komplikovan posao, a snage ,,starog reìma’’ }e nastojati da koriste te{ko}e za razvodwavawe ili zaustavqawe reformi.

157

Miroslav Prokopijevi}

Kod liberalizacije spoqne trgovine doma}a privreda i posebno poqoprivreda }e biti izloèna pritisku konkurencije. Sa tim je povezano nekoliko problema, kao {to su gubitak radnih mesta i pove}awe uvoza. Crna Gora i Srbija ve} sada na trì{te Unije mogu da izvoze skoro sve bez ograni~ewa, sem vina, mesa, ribe i jo{ malog broja nekih proizvoda. Unija nema slobodan pristup trì{tima SCG. I pored toga, trgovinski bilans SCG sa Unijom je nepovoqan, a ulaskom u zonu slobodne trgovine sa Unijom to moè postati samo teè. Problem balansa u trgovini, konkurentnosti ili stvarawa novih radnih mesta se ne}e zadovoqavaju}e re{iti bez velikog poboq{awa poslovnog okruèwa u SCG i wenim ~lanicama, kako bi porasla privatna ulagawa, posebno DSU, na ~emu je vrlo malo ura|eno od 2000. naovamo. Velike promene vaqa o~ekivati i u sektoru bankarstva i generalno finansijskih trì{ta. Uz sve eventualne prelazne periode, SSP traì otvarawe ovih trì{ta, slobodu teku}ih i kapitalnih transakcija i uklawawe za{tite koju dràva pruà doma}oj valuti, bankama i drugim firmama. Dosada{we promene u ovom sektoru su prakti~no zanemarive u odnosu na one koje treba uraditi. Velike su promene na poqu tzv. dràvne pomo}i, sektoru javnih i javnih komunalnih preduze}a. Ne samo da se dràvna pomo} mora da smawi sa sada{wih 5--6% od BDP na najvi{e do 1%, koliko iznosi u ~lanicama Unije, nego i trì{te javnih nabavki mora da se otvori za sve konkurente iz Unije. U sektoru javnih preduze}a i javnih komunalnih preduze}a tako|e treba da do|e do privatizacije, demonopolizacije i uvo|ewa konkurencije. Verovatno }e u ovom sektoru biti najrevolucionarnije promene u odnosu na sve ostale. Umesto da poredak sluì onima koji su na vlasti, kao {to je to bilo u pro{losti a i danas, reformama treba da se napravi okruèwe da poredak sluì gra|anima. Bolne promene su samo cena koja mora da se plati kako bi se u potpunosti odbacio ,,stari sistem’’ i do{lo do novih, boqih re{ewa. U tragawu za boqim re{ewima mogu}e su razli~ite opcije i to je stvar izbora, ali nije stvar izbora da li }e se obavezni standardi i re{ewa usvojiti. Naravno, sve je ovo u igri pod pretpostavkom da SCG ostaje privrèna ,,evropskom putu’’.

158

Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana

Kao odgovor na Studiju izvodqivosti EU Vlada Srbije je usvojila nacionalnu strategiju29 za pribliàvawe Uniji juna 2005.30 Sredinom novembra 2005. Evropska komisija je usvojila ,,izve{taj o napretku’’ za SCG31 u kome se u osnovi ponavqaju ocene iz ranije Studije izvodqivosti, pa ih ovde ne}u ponavqati. U novembru 2005, zapo~eli su pregovori EU i Srbije o zakqu~ewu Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu. Oni obi~no traju oko godinu dana, ali je u slu~aju SCG nezahvalno prognozirati wihov razvoj.

|) Perspektiva Posle pro{irewa EU 2004. za deset novih zemaqa o~ekivalo se da }e ne{to oslabiti perspektiva ostalih zemqa jugoisto~ne Evrope za brzo prikqu~ewe Uniji, po{to se u Briselu pomalo ose}a ,,zamor od pro{irewa’’. Tokom 2003. je prevladavalo shvatawe da bi do prvog narednog pro{irewa moglo do}i 2007, ulaskom Bugarske i Rumunije u Uniju,32 {to je krajem 2004. i potvr|eno. Bugarske reforme od 1997. su se solidno odvijale i zemqa je pokazala vidqive rezultate kako interno, tako i u pogledu prilago|avawa Uniji, {to se ne moè re}i za Rumuniju. Neke zemqe zapadnog Balkana, poput Hrvatske, su se, tako|e, nadale ulasku 2007. godine. To pre 2004. nije izgledalo realno, jer su tela EU imala sna`ne rezerve prema Hrvatskoj, usled odsustva ozbiqnih reformi sudskog sistema, nedovoqne saradwe sa Tribunalom u Hagu i ometawa povratka izbeglica u Hrvatsku. Mi{qewe EU o Hrvatskoj se znatno popravilo tokom 2004.33 Tome je doprinela i okolnost {to je Hrvatska u pomenutim oblastima zabeleìla izvestan napredak i {to u ekonomskoj sferi ima uglavnom dobre pokazateqe za 2002--2004, boqe od nekih novih ~lanica EU. Ostali 29 30

Cf. Vlada Srbije 2005. Vi{e o strategiji Vlade Srbije videti u M. Prokopijevi}, Srbija i Evropska unija. Elementi mogu}e strategije, Centar za slobodno trì{te, Beograd 2005. Moè se na}i i na sajtu www.fmc.org.yu. 31 Cf. European Commision, 2005. Cf. Strategija pro{irewa Evropske komisije, tako|e iz novembra 2005. 32 Evropska Komisija je zakqu~ila po~etkom 2004. da Bugarska i Rumunija ,,mogu biti spremne za ~lanstvo januara 2007’’. Cf. Enlargement Weekly, October 12, 2004. 33 Oktobra 2004, EK je odlu~ila da pregovori o ulasku Hrvatske u Uniju po~nu po~etkom 2005, ali su marta 2005. odloèni usled procene da Hrvatska nedovoqno sara|uje sa Tribunalom u Hagu. Cf. Uredni~ko slovo, ,,Stalling Croatia’’, The Financial Times, March 15, 2005.

159

Miroslav Prokopijevi}

su izvesni problemi u domenu pravosu|a i administracije, koje treba otkloniti u narednim godinama.34 Sada, krajem 2005. izgleda da }e pregovori o ulasku Hrvatske u Uniju po~eti 2006, sa izgledima da ova zemqa postane ~lanica pre 2010. Sa BiH je Unija za decembar 2005. najavila po~etak pregovora o SSP. Evropska komisija je, oktobra 2004, ocenila da i Turska zadovoqava politi~ke uslove za integraciju, {to je obi~no signal za otpo~iwawe ,,pregovora o pristupawu’’ Uniji.35 Eventualni ulazak svih zemaqa Balkana sem Turske -- to zna~i sve zemqe zapadnog Balkana, plus Bugarska i Rumunija -- pove}ao bi sada{wu teritoriju EU za 12,5%, stanovni{tvo za oko 11%, a dohodak samo za oko 1,5%. U privrednom smislu bi ovo pro{irewe zaostajalo za oko 70% u odnosu na ono iz 2004, po stanovni{tvu za 8 procentnih poena, a po teritoriji za 21,5 pp. Posle ulaska siroma{nih ro|aka iz centralne i isto~ne Evrope sada su na redu jo{ siroma{nije zemqe jugoisto~ne Evrope. Pre nego {to zakqu~e pregovore sa Unijom, Bugarsku i Rumuniju ~eka jo{ mnogo posla. U me|uvremenu se o~ekuje od Bugarske: • Mora se posvetiti pa`wa zakonskom okviru za lokalnu i regionalnu administraciju.

• Usvojiti osnovne delove reforme sudskog sistema. • Sna`ni napori u borbi protiv organizovanog kriminala. • Prakti~na primena qudskih prava i li~nih sloboda 34

Cf. vi{e kvalitetnih studija o hrvatskom pridruìvawu na hrvatskom i engleskom: Ott (Ed) Croatian accession to the European Union, Zagreb: Institut za javne finacije, 2003; Ott (Ed) Croatian accession to the European Union, Zagreb: Institut za javne finacije, 2004; Ott (Ur.)Pridruìvanje Hrvatske Europskoj uniji, Zagreb: Institut za javne financije, 2003; Ott (Ur) Pridruìvanje Hrvatske Europskoj uniji, Zagreb: Institut za javne financije, 2004. 35 Turska, me|utim, nije ukqu~ena u finansijsku perspektivu Unije za period 2006--2013, {to prakti~no zna~i da je EK ne vidi kao ~lanicu do kraja tog perioda. Studija o posledicama pristupawa Turske Uniji, koju je izradila Komisija, obuhvata period 2015--2025, {to bi moglo da zna~i da EK za sada veruje da bi Turska mogla u}i u Uniju najranije 2015. Ukupni tro{ak za fondove Unije usled pristupawa Turske se u 2025. procewuje na ne{to preko 20 milijardi evra, ra~unato u cenama iz 2004. Godine 2025. isplate iz buxeta Unije Turskoj po osnovu ZPP dostiù najve}i iznos, zato {to podrazumevaju 100% pla}awa, kao i drugim ~lanicama.

160

Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana

• Poboq{awe makroekonomske stabilnosti i produbqivawe strukturnih reformi.

• Poboq{awe poslovnog okruèwa • Potrebno je dovr{iti privatizaciju. • Ukloniti kruta re{ewa vezana za trì{te rada. • Unaprediti primenu acquis-a na unutra{wem trì{tu. Uvesti klauzule o uzajamnom priznavawu za oblasti koje nisu harmonizovane. Unaprediti regulaciju javnih nabavki. Uzajamno priznavawe kvalifikacija i pogodnosti socijalnog osigurawa. Otklawawe preostalih odredbi koje dovode do diskriminacije stranaca u pogledu sloboda i posebno slobode nastawivawa. Odredbe acquis-a o osigurawu treba da se prenesu u zakone. Treba liberalizovati kretawe kapitala i poja~ati borbu protiv prawa novca.

• Efikasno sprovo|ewe industrijskih i intelektualnih vlasni~kih prava.

• Uklawawe oblika dràvne pomo}i koja nije dozvoqena zakonima Unije.

• Poja~ati veterinarsku kontrolu u poqoprivredi. • Poboq{ati administrativne i tehni~ke aspekte kontrole inspekcije i kontrole u ribolovu.

• Unaprediti zakonodavstvo o re~noj plovidbi • Kod oporezivawa usaglasiti akcize i direktne poreze i poboq{ati veze sa evropskim mreàma i sistemima.

• U socijalnoj politici po~eti primenu regulative EU u sferi rada • Ve}e i efikasnije kori{}ewe obnovqivih energetskih izvora. Unapre|ewe sigurnosti pri kori{}ewu nuklearne energije i pripreme za zatvarawe nekih delova centrale Kozloduj.

• Ja~awe nezavisnog regulatornog tela u sferi telekomunikacija. • Unapre|ewe rada administracije nadle`ne za regionalne politike. Unapre|ewe upravqawa regionalnim projektima i evaluacije projekata.

• Ja~awe vlasti koje sprovode ekolo{ke politike na regionalnom i lokalnom nivou

• Poboq{awe sigurnosti u zdravstvu i ja~awe administrativnih i posmatra~kih aktivnosti.

• Lista zahteva u sferi pravde i unutra{we politike: suzbijawe kriminala i korupcije

161

Miroslav Prokopijevi}

• Poboq{awe u domenu IT i poboq{awe kontrole prikupqawa carinskih prihoda.

• U oblasti finansija boqa za{tita finansijskih interesa Unije i unapre|ewe kontrole finansijskog sektora.

• Podizawe sposobnosti za primenu zakona u skladu sa acquis-om. • Ja~awe sudskog sistema i administrativnih struktura posebno u domenu javnih nabavki

• Vi{e sredstava za sprovo|ewe acquis-a • Unapre|ewe sposobnosti upravqawa evropskim fondovima Lista zahteva za Rumuniju je jo{ duà. EU je oglasila i da na snazi ostaju uslovi za ~lanstvo koji su ranije vaìli. Izvor: Enlargement Weekly, October 12, 2004.

Na samitu u Solunu, 19--21. juna 2003, Unija je potvrdila da }e zemqe zapadnog Balkana dobiti pomo} EU od 4,6 milijardi evra, u periodu 2000--2006, kao i 200 miliona evra dodatne pomo}i za period 2004--2006,36 ali je ponovqeno da ne}e biti nikakvog ,,grupnog prijema’’ u Uniju, kao i da }e sve eventualne nove ~lanice morati da zadovoqe iste uslove kao i deset zemaqa koje su primqene 2004. Sve dok ne postanu kandidati, balkanske zemqe ne mogu da koriste sredstva iz Kohezivnog fonda. Prema stawu sredinom 2005. najbliè prijemu iz jugoisto~ne Evrope su Bugarska i Rumunija, ne{to iza wih je Hrvatska, dok je perspektiva Albanije, BiH, Makedonije i Srbije i Crne Gore skromna i te{ko da bilo koja od ovih dràva moè da se na|e u Uniji pre 2015.37 Balkan je tradicionalno bio najnerazvijeniji deo Evrope, pa je shvatqivo da su tranzicija i integracija tamo na ve}im isku{ewima nego u drugim delovima 36

Cf. J. Dempsey, ,,Balkan leaders face warning over accession’’, The Financial Times, June 18, 2003, p. 2. Pomo} zemqama zapadnog Balkana u periodu 2004--2006. pribli`no iznosi jednu {estinu transfera EU15 novim ~lanicama Unije iz 2004. 37 Zemqe poput Albanije, BiH, Crne Gore, Makedonije i Srbije nisu predvi|ene u izdacima za kohezivni i strukturne fondove za period 2007--2013, a to su fondovi za ~lanice Unije, iz ~ega se moè zakqu~iti da ove zemqe ne mogu ni postati ~lanice pre prve godine za narednu finansijsku perspektivu (2014--2020), a to je 2014. Na otvarawu pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu novembra 2005. {ef delegacije Evropske komisije je istakao da }e prelazni period za Srbiju i Crnu Goru biti deset godina, {to zna~i da ove zemqe ne mogu ra~unati na ~lanstvo bar do tada, plus dve-tri godine za pregovre o ~lanstvu.

162

Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana

isto~ne Evrope. Osim toga, Balkan optere}uje i nasle|e ratnih sukoba koji su oìveli ionako duboko nepoverewe i uzajamne surevwivosti balkanskih naroda. Ratni sukobi su doveli do razarawa firmi, imovine, ustanova i trgovinskih tokova. Nekim od balkanskih dràva je potrebno vreme za fizi~ku i institucionalnu obnovu. Otuda je wihov posao teì. Za balkanske kao i druge isto~noevropske zemqe u na~elu, mo`da, nije najva`nije da li }e u}i u EU ili ne, mada je pritisak na wih da se tamo na|u ve}i nego {to je nekada bio na isto~noevropske zemqe koje su sada ~lanice Unije. Va`nije je da unapre|uju mirnu saradwu, vladavinu prava, ekonomske slobode i demokratiju. To {to, u na~elu, ulazak u Uniju nije najva`niji, moè da se promeni u prakti~nom razmatrawu. Ako su te{ko}e balkanskih zemaqa takve da se od wih ne mogu druga~ije osigurati nego ulaskom u Uniju, onda bi integracija bila imperativ. A ako ne, onda je vitalno va`no da slede program Adama Smita od pre vi{e od dva veka, a to zna~i da neguju ,,mir, niske poreze i podno{qivu deobu pravde’’. Samo na taj na~in balkanske dràve se postepeno mogu transfromisati u dobro mesto za ìvot. Otvaraju}i perspektive za normalan ìvot balkanske zemqe bi mogle zaustaviti tradicionalnu emigraciju sa svojih podru~ja i kroz par decenija postati sasvim privla~an deo Evrope. To moè biti su{tina plana B, koji balkanske zemqe moraju imati za slu~aj da se {irewe Unije ne nastavi kako je planirano pre 2005. Te`wa za {irewem Unije }e veoma sna`no zavisiti od toga {to se u Uniji bude de{avalo tokom narednih godina, posle pro{irewa 2004. i 2007. godine. Pre nego {to eventualno odlu~i da krene daqe Unija treba da prilagodi sopstvenu institucionalnu strukturu novonastaloj situaciji. Negativni ishodi referenduma u Francuskoj i Holandiji, kao i neuspeh Samita u Briselu 2005, samo su ukazali na dubinu institucionalne krize u Uniji za koju se sada re{ewa i ne naziru.

Dr. Miroslav Prokopijevic

The European Union and the countries of the Western Balkans SUMMARY This article deals with relations between the countries of South-East Europe and the European Union as well as with the conditions in the

163

Miroslav Prokopijevi}

countries of the Western Balkans (Albania, Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Croatia, Macedonia and Serbia) related to their accession to the Union. For the countries of the Western Balkans basically the same accession criteria will be used as for the countries that joined the Union in 2004. Having in mind problems within the EU regarding the ability to integrate the ten new member states from 2004, the rejection of the draft of the Constitution in 2005, as well as structural changes, one can expect that enthusiasm for further enlargement within the EU will decrease. This does not mean that there is no perspective for the countries of the Western Balkans to join the Union, but only that accession could come later and that complete fulfilment of criteria may be demanded. In contrast to the Baltic states that, by becoming member states, had to accept worsening of their economic regulations, the countries of the Western Balkans have a rational reason to seek to enter the Union because all three key institutions -- democracy, the rule of law and institutions of market economy -- are more developed even in the least advanced EU countries in this respect than in the countries of the Western Balkans. In order for the countries of the Western Balkans to find their place in the Union other deep and comprehensive reforms are needed. Key words: the European Union, the Western Balkans, Assesment of Accession Standards

164

Prikqu~ewe Evropskoj dr Dragan Laki}evi}

uniji -- izazov zakonodavnim Dragan institucijama Laki}evi}

PRIKQUÊWE EVROPSKOJ UNIJI -IZAZOV ZAKONODAVNIM INSTITUCIJAMA Uvod Svako vreme nosi nekom dru{tvu i svoje zahteve, a o~ito je da vreme sada{we, postavqa balkanskim dràvama imperativ prikqu~ewa Evropskoj uniji. Ovi zahtevi su kako spoqa{wi, tako i unutra{wi, i na neki na~in predstavqaju neminovnost. S jedne strane, Evropska unija, bez obzira na sve nesuglasice unutar we, teì geo-politi~kom i ekonomskom zaokruèwu i ne èli da takozvani zapadni Balkan, ostane crna rupa unutar jednog celovitog tkiva kakvo postaje ovaj kontinent. Istovremeno, za male i nerazvijene balkanske zemqe, nema mogu}nosti ekonomskog prosperiteta van zajednice evropskih dru{tva. Pribliàvawe Evropi, razumqivo, ne samo da podrazumeva ispuwavawe velikog broja postavqenih standarda, izmenu pona{awa, i prilago|avawe, ve} i konsolidacuju raznih energija da se sve ovo obavi za relativno kratko vreme. Drugim re~ima, svako odlagawe pla}a se velikom cenom zaostajawa u sferama koje odre|uju materijalni standard i perspektive najve}eg broja stanovnika. U jednom dinami~nom procesu, gde su vrednosti qudi u sve ve}oj meri diktirane vrednostima drugih dru{tava, uglavnom onih najbogatijih, i gde frustracije izazvane zaostalo{}u postaju o~itije kroz permanentnu mogu}nost pore|ewa kako to ti drugi ìve, kao faktor uspe{nosti politi~kih partija se pojavquje ocena u kojoj meri dru{tvo prosperira, odnosno stagnira. A ta mera uspe{nosti je u najte{woj vezi sa procesom evropskih integracija, kao garancijom za brì ekonomski rast. Ako se uzme za ozbiqno pretpostavka da drugog puta nema, odnosno da je alternativa daqa ekonomska stagnacija i izolacija, logi~an je zakqu~ak da ostaje pitawe tehnika da se ovaj proces uspe{no obavi. To prakti~no zna~i da je na najvi{im politi~kim telima leì i najve}a odgovornost da ispuni postavqene uslove i norme i pristupi evropskim i evro~atlanskim integracijama. Me|utim, ostaje zna~ajno pitawe u kojoj meri su polit~ka tela u

165

Dragan Laki}evi}

Srbiji i Crnoj Gori, kao i wihovoj Dràvnoj zajednici, spremna i sposobna da ovom zadatku iza|u u susret, onosno kakve se interne zapreke tu pojavquju. Ovaj tekst ima ambiciju da u izvesnoj meri razjasni ova pitawa. Gotovo da nije potrebno posebno isticati da nacionalni parlamenti kao zakonodavna tela igraju kqu~nu ulogu u procesu reformi i pribliàvawa Evropskoj uniji. Kao najvi{a zakonodavna tela, parlamenti usvajaju sve zakone koji obuhvataju pitawa prihvatawa acquis communautaire-a. Oni tako|e nadgledaju rad izvr{nih organa, ukqu~uju}i i wihove odnose (pregovore, aktivnosti, kontakte) sa institucijama EU. Isto tako parlamenti bi trebalo da obezbede odgovaraju}i stepen politi~ke i dru{tvene podr{ke ({to {iri nacionalni konsensus) za proces evropske integracije zemqe. Kako isti~e Du{an Lopandi} ,,imaju}i u vidu da se najve}i broj aktivnosti u procesu evropske integracije odvija na nivou izvr{nih organa, koji osim toga imaju i mnogo obimniji stru~ni aparat od zakonodavne vlasti, saradwa i integracija sa EU implicitno podsti~u odre|enu marginalizaciju poloàja zakonodavne vlasti. Drugim re~ima, `demokratski deficit', karakteristi~an za institucionalnu strukturu Evropske unije, je prisutan i u slu~aju saradwe EU sa tre}im zemqama.’’1 Septembra meseca 2003, Savet ministara Evropske unije je izdao saop{tewe o po~etku rada na Studiji o izvodqivosti za zapo~iwawe pregovora o stabilizaciji i pridruìvawu sa Dràvnom zajednicom Srbija i Crna Gora.2 Aprila meseca 2005, data je pozitvna ocena u vezi ove studije ~ime je u~iwen prelomni korak u procesu pridruìvawa i pristupawa Evropskoj uniji. Za Srbiju i Crnu Goru je to verovatno jedini put koji bi omogu}io daqi prosperitet, stabilnost i sigurnost. U vezi s ovim prioritetnim zadatkom stvarawe sveobuhvatne politi~ke platforme o ovom prioritetnom zadatku mogu}a je samo u {irokom demokratskom dijalogu, uz ukqu~ivawe svih relevatnih politi~kih stranaka i va`nih institucija dru{tva. Zato je za o~ekivati da vladaju}e koalicije u obe dràve ~lanice podstaknu izgradwu op{tenacionalnog politi~kog konsenzusa 1 2

Du{an Lopandi}, Aleksandar Simi}, Danijel Panti}, Dragan Laki}evi}, Institutional Capacities of Legislative Bodies in Serbia and Montenegro for Participation in the process of European Integrations (Belgrade: EMINS & OSCE, 2004). U septembru 2003. godine je zapo~eta izrada Studije o izvodqivosti za otpo~iwawe pregovora o stabilizaciji i pridruìvawu SCG.

166

Prikqu~ewe Evropskoj uniji -- izazov zakonodavnim institucijama

oko ukqu~ivawa u procese evropske integracije. Parlament kao mesto gde se otelovquje ukupna politi~ka voqa gra|ana, trebalo bi da predstavqa kqu~nu instituciju u procesu evropske integracije, kako zbog svoje zakonodavne uloge tako i zbog mogu}nosti nadzirawa rada vlade.3 Samo efikasan parlament moè da obezbedi proces budu}e integracije, s obzirom da sam proces zahteva najobuhvatnije reforme zakona. S druge strane, ispuwavawe sloènih uslova korpusa prava Evropske unije, ,,acquis communautaire,, 4, gotovo da nije mogu} bez ja~awa kapaciteta parlamenta, wegovih odbora i ekspertskog osobqa. Stoga nedvosmisleno sledi potreba za koordinisanim akcionim planom vlada i parlamenata Srbije i Crne Gore, kao i Dràvne zajednice. Da bi ovaj proces uop{te bio izvodqiv neophodno je brzo re{avawe ~itavog niza problema organizacione i proceduralne prirode, kao i sprovo|ewa donesenih odluka. Sama politi~ka situacija u Dràvnoj zajednici Srbija i Crna Gora ukazuje na niz ozbiqnih barijera u ovom procesu -- pre svega re~ je o odsustvu politi~kog konsenzusa i nedostatku saradwe izme|u dràvne zajednice i wenih ~lanica. S jedne strane, Evropska komisija formalno smatra Dràvnu zajednicu za primarnog pregovara~a tako da je politi~ki dogovor izme|u wenih kqu~nih aktera kqu~an faktor za uspeh na poslu integracije. S druge strane, zbog nepostojawa primene takvog dogovoro napravqeno je kompromisno re{ewe da svaki dràvni entitet angaùje vlastita administrativna tela u procesu rada na usvajawu zakonskih propisa u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije i budu}ih pregovora. Narodna skup{tina Srbije je donela rezoluciju vode}ih politi~kih partija u parlamentima o evropskoj integraciji kao primarnom ciqu (Izjavu nisu potpisali Srpska radikalna stranka i Socijalisti~ka partija Srbije). Smisao rezolucije je da se obezbedi kontinuitet politike bez obzira na promene vladaju}ih struktura, {to bi trebalo da govori o postojawe jasne vizije i strategije u pogledu vi{eg nacionalnog interesa. 3 4

v. Danijel Pantic, in D. Lopandi} et al., op. cit. Acquis communautaire (skra}eno Acquis). Aki ozna~ava zakonodavstvo Evropske unije, odnosno komunitarno pravo i pravne tekovine EU. U okviru Acquis-a sadràna su prava i obaveza zemaqa ~lanica EU. Svaka dràva koja ima za ciq ~lanstvo u EU mora da prihvati odluke iz osniva~kih ugovora i da usvoji acquis communautaire.

167

Dragan Laki}evi}

Na incijativu Misije OEBS-a za Srbiju i Crnu Goru, 2003 godine, inicirano je formirawe Odbora za evropske integracije na nivou sva tri parlamenta. Po ugledu na novoprimqewe ~lanice Evropske Unije ovi odbori bi trebalo da poseduju {iroka ovla{}ewa, kompetencije i odgovornost budu}i da procesi evropske integracije pokrivaju sve mogu}e oblasti prakti~ne politike. Samim tim wihova ovla{}ewa morala bi da budu zasnovana na najvi{im zakonodavnim aktima parlamenta. Tako praksa dràva koje su nedavno postale ~lanice EU ukazuje da je Odbor za evropske integracije bio ovla{}en da propituje probleme svih vrsta, kao i da su svi, koje on pozove, obavezni da pred wim istupe. Wegov primarni zadatak je da uzme aktivnu ulogu u procesu harmonizacije zakona i stoga ima pravo da inicira dono{ewe zakona kao i da obezbedi da ti zakoni budu u saglasnosti sa postoje}im zakonodavstvom EU. Tako|e, vaàn zadatak Odbora za evropske integracije bi bio da kontroli{e pripreme zemqe za ~lanstvo u EU {to zna~i da bi pratio korake i faze u procesu pregovarawa o pridruìvawu. Prvi deo pregovarawa odnosi se na ,,screening process,,, zajedni~ko pore|ewe zakona EU i doma}ih zakona. Drugi deo se odnosi na pregovarawe sa ~lanicama EU. Odbor bi trebalo da kontroli{e pregovore, diskutuje i analizira pozicije i sklopqene ugovore. Rad Odbora bi mogao biti zasnovan na planu koji se pravi pola godine unapred i koji se odborava na wegovim zasedawama. Poèqno bi bilo da sastanci odbora u {to ve}em broju slu~ajeva budu otvoreni za javnost. Dosada{wa praksa rada ovih odbora govori o neefikasnosti rada ovih tela, izazvanoj razli~itim razlozima, tako da wihova prava aktivnost tek predstoji, kada se za to ispune odre|eni uslovi. Drugi vaàn momenat je pitawe koordinisane saradwe izme|u sva tri parlamenta dràvne zajednice. Problem ove saradwe stavqa na dnevni red sam karakter dràvne zajednice Srbije i Crne Gore. I to vi{e stoji u sferi utopije nego realnosti, s obzirom da je realnost pre govori u prilog rastakawa ove zajednice nego wenom ja~awu i sinhronizaciji.

1. Dràvna zajednica kao okvir za evropsku integraciju Dràvna zajednica Srbija i Crna Gora se moè smatrati posebnim slu~ajem u kontekstu evropskih integracija i posebno

168

Prikqu~ewe Evropskoj uniji -- izazov zakonodavnim institucijama

u procesu stabilizacije i pridruìvawa Evropskoj uniji. Ona nije funkcionalna dràva (jer nije funkcionalna federacija), ve} predstavqa sloèn oblik organizovawa biv{ih federalnih jedinica nekada{we dvo~lane federacije. Ne bi bilo preterano re}i da ova dràvna zajednica oblik kompromisa izme|u ambicije vladaju}e politi~ke strukture u Crnoj Gori da ostvari punu politi~ku suverenost i visokih zvani~nika Evropske unije koji smatraju da bi proces osamostaqivawa mogao da ugrozi politi~ku stabilnost na Balkanu. Drugim re~ima, sigurno je da }e budu}i referendum u Crnoj Gori (predvi|a se 2006 godine) doneti pobedu onog dela glasa~a koji èle potpuni dràvni suverenitet. Ali je isto tako sigurno da za takvu opciju ne}e glasati vi{e od 60% bira~kog tela, {to zna~i da ne}e biti ostvarena kvalifikovna ve}ina, neophodna za tako va`nu odluku. Ako je 40 procenata, a mo`da jo{ ve}i broj, gra|ana protiv izdavajawa iz Dràvne zajednice, to donosi kao posledicu politi~ku nestabilnost. Ve} se posledwih petnaest godina pokazalo kakve su pogubne posledice sledile iz procesa oblikovawa novih politi~kih entiteta na Balkanu, pa nije ~udo {to Evropska unija odlaè takav proces. S druge strane, argument zvani~nika crnogorske vlade glasi da je i 60% dràvqana Slovenije glasalo za prikqu~ewe Evropskoj uniji, pa to nije bio nikakav problem da se prizna demokratski legitimitet takve odluke. Da li je ova stvar za pore|ewe, drugo je pitawe. Dràva Crna Gora, nije uspela, po sopstvenom samorazumevawu, da sa~uva neophodnu pravnu jednakost u biv{oj federalnoj tvorevini (Savezna Republika Jugoslavija), koju svaka federacija pretpostavqa me|u svojim federalnim jedinicama. Stvar je prividno re{ena stvarawem Drèvne zajednice Srbija i Crna Gora koja prema potpisanoj Ustavnoj poveqi predstavqa jedan subjekt me|unarodnog prava. Dakle Dràvna zajednica, po prvoj verziji, a ne dràve ~lanice, sposobna je da sklapa me|unarodne ugovore i ulazi u me|unarodne organizacije. S obzirom da je ugovor o stabilizaciji i pridruìvawu obiman i sloèn ugovor, dràva koja èli da stekne status pridruènog ~lana EU mora da obavi veliki broj poslova. Ima puno shvatawa da je institucionalni mehanizam Dràvne zajednice u stvari sloèn mehanizam permanentnog internog pregovarawa koji ne moè da ostvari ciq takvog ugovora.5 5

Aleksandar Simi}, in D. Lopandi} et. al., op. cit., p. 8.

169

Dragan Laki}evi}

Unutar Dràvne zajednice sva efektivna vlast je u rukama dràva ~lanica, to jest Republike Srbije i Republike Crne Gore. Ustavna poveqa ne pomiwe izri~ito pojam suverenosti i dràve ~lanice su zadràle kona~ne atribute suverenosti. Poveqa, kada je sastavqena, polazila je od dva razli~ita i odvojena ekonomska sistema dràva ~lanica i davalaa projekciju nastanka zajedni~kog trì{ta za ~ije su stvarawe i funkcionisawe odgovorne dràve ~lanice. Tako se stvarawe zajedni~kog trì{ta pojavqivao kao normativni ciq same zajednice. Me|utim, to je do sada ostala samo fikcija; umesto integracije, imamo na delu sve ve}e dezintegrativne tendencije. Republike, polaze}i od potpuno razli~itog privrednog ambijenta i interesa, nisu uspele, a ni preterano èlele, da se dogovore o zajedni~kom trì{tu. Ne samo da se u dràvama ~lanicama koriste dve razli~ite monete, da su postaqene carinske ispostave na wihovim granicama, nego je o~igledno da se svaka strana okrenula zaokruìvawu vlastitog ekonomskog prostora. Vi{e je nego o~igledno da je taj prvobitni normativni ciq napu{ten. Jo{ od 2000. godine srpski premijer Zoran \in|i} je obelodanio da je Crna Gora fakti~ki bez samostalnih finansijskih sredstava za vlastiti ekonomski opstanak, odnosno da opstaje na bazi donacija. To je na neki na~in bilo politi~ki razumqivo, budu}i da je \ukanovi} bio protivteà Milo{evi}u. No, o~igledno, jednom pokrenut proces rastakawe biv{e federacije te{ko je zaustaviti i u novim okolnostima. Jednom pokvareni odnosi vi{e se izgleda ne mogu izgladiti, osim izbornom pobedom stranaka koje su Crnoj Gori protiv otcepqewa, {to je samo teorijska pretpostavka. S druge strane, nije nikakva tajna da iz pojedinih zapadnih dràva stalno stiù ohrabruju}i signali Crnoj Gori u pravcu ostvarivawa politi~kog suvereniteta, bez obzira {to Evropska unija zvani~no ne gleda blagonaklono na takav razvoj doga|aja.

Insticucionalna struktura Parlament Zajednice -- Skup{tina Srbije i Crne Gore, prema Poveqi ne donosi zakone iz ekonomske oblasti, ali trebalo bi da odlu~uje o uklawawu prepreka slobodnom kretawu qudi, robe, usluga i kapitala. Ona ne raspolaè izvornim prihodima, s obzirom da za obavaqawe wenih poverenih nadle`nosti finansijska sredstva obezbe|uju iskqu~ivo dràve ~lanice. Organi Dràvne zajednice, po na~inu izbora i odlu~ivawa kao i po

170

Prikqu~ewe Evropskoj uniji -- izazov zakonodavnim institucijama

ovla{}ewima kojima raspolaù, predstavqaju vi{e zajedni~ke organe dràva ~lanica nego samostalne organe Zajednice. Skup{tina Srbije i Crne Gore se u prvom mandatu (dve godine) sastoji od delegata izabranih u skup{tinama republika Srbije i Crne Gore. Posle toga poslanici je treblo da budu birani na neposrednim izborima po zakonima dràva ~lanica, ali je o~igledno da ni jednoj ni drugoj vlasti nije u interesu da se izbori raspi{u, pa je postignut obostrani dogovor da ostane status quo. ,,Sastav Skup{tine nije paritetan (91 poslanik iz Srbije i 35 iz Crne Gore), ali za wenu odluku je potrebna ve}ina glasova poslanika iz obe delegacije (46 iz Srbije i 18 iz Crne Gore). Isto tako deo va`nih odluka zahteva prethodnu saglasnost skup{tina dràva ~lanica. Savet ministara, zajedno sa predsednikom, koji je ujedno i predsednik Dràvne zajednice, ima paritetan broj ~lanova. Karakteristi~no je da ministri odbrane i spoqnih poslova imaju zamenike iz druge dràve ~lanice i da nakon dve godine zamewuju mesta. Ne{to vi{e od pola godine od wenog izbora, Skup{tina Dràvne zajednice pokazuje velike nedoumice upravo na primeru odnosa sa EU. Dokument koji je u woj kona~no prihva}en po~etkom septembra -- Akcioni plan predvi|a samo deo ukupnog procesa unutra{we ekonomske harmonizacije, zajedni~ku carinsku i spoqnotrgovinsku politiku. U wemu je krajwi rok potpune harmonizacije u ovim oblastima predvi|en tek za tri do pet godina. Sam Akcioni plan je sa~iwen u direktnim pregovorima odgovaraju}ih ministarstava dràva ~lanica i wegova izrada zajedno sa postupkom usvajawa trajala je petnaest meseci. Pre Skup{tine zajednice, taj dokument je usvojen u skup{tinama dràva ~lanica.’’6 Akcioni plan je bio jedan od va`nih predmeta ocene pripremqenosti Dràvne zajednice za potpisivawe Ugovora o stabilizaciji i pridruìvawu koji je Evropska komisija usvojila, aprila meseca 2005, u svojoj studiji o izvodqivosti.

2. Sposobnost zakonodavnih tela za integracione procese Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori je u okviru projekta pomo}i parlamentima Srbije, Crne Gore i Dràvne zajednice u 6

Ibid, p. 9.

171

Dragan Laki}evi}

procesu integracije u EU organizovala tri seminara tokom 2003. godine. Na wima su u~estvovali mnogi ugledni strani i doma}i zvani~nici, me|unarodni i doma}i eksperti, kao i mnogobrojni poslanici sva tri parlamenta. Pisac ovog teksta je na ovim skupovima imao funkciju moderatora, tako da koristi slobodu da analizira ideje, domete, kao i ostvarqivost preporuka sa ovih skupova. Tokom diskusija i zajedni~kih analiza ve} na prvom skupu koji je nosio naziv ,,Srbija i Crna Gora na putu evropske integracije. Zadatak za parlament?’’ (Beograd, 10--11 juli 2003) kao zajedni~ki zakqu~ak donesen je niz va`nih preporuka. Koristim priliku da ove preporuke ovde iznesem, uz kriti~ki komentar kakve se fundamentalne te{ko}e javqaju u wihovoj prakti~noj primeni. Osnovna ideja ovih seminara je bila da se uvedu osnovne institucionalne pretpostavke u okviru sva tri parlamenta koje bi omogu}ile operativni rad na ispuwewu uslova za zapo~iwawe procesa evropskih integracija. U okviru toga kqu~na preporuka parlamentima je dono{ewe deklaracije o pristupawu Evropskoj uniji kao prioritetnom zadatku u parlamentu Dràvne zajednice i dva republi~ka parlamenta (Ostvarivawe politi~kog konsenzusa). O~igledno je da parlamenti dràva ~lanica Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora treba prvi da ostvare pomenuti konsenzus. U ovom trenutku u Narodnoj skup{tini Srbije taj konsenzus je nepotpun. Naime Deklaraciju o pristupawu ~lanstvu Evropske unije kao osnovnom ciqu nisu potpisale Srpska radikalna stranka i Socijalisti~ka partija Srbije. U Crnoj Gori parlamentarna opozicija nije u~estvovala u radu Parlamenta, pa je stoga bilo nemogu}e posti}i politi~ka saglasnost o ovom pitawu sve dok se ova situacija na neki na~in ne izmeni. Posle ~itave dve godine ove deklaracije su ipak danete u oba parlamenta. Druga prepruka se ticala institucionalizacije Odbora za svropske integracije u sva tri parlamenta. Poslovnici Narodne skup{tine Srbije, odnosno Skup{tine Crne Gore, previ|aju obavezno formirawe odbora kao ,,radnih tela skup{tina koji se obrazuju za razmatrawe i pretresawe pitawa, kao i predlagawe akata i vr{ewe drugih poslova iz nadle`nosti skup{tine’’. Oba poslovnika predvi|aju da je ~lanstvo u odborima srazmerno broju

172

Prikqu~ewe Evropskoj uniji -- izazov zakonodavnim institucijama

poslanika koji ima svaki poslani~ki klub. To, me|utim, u stvarnosti nije uvek tako i bilo s obzirom da neke politi~ke stranke ne èle da u~estvuju ili se, zbog najrazli~itijih protesta, povla~e iz rada u skup{tinskim odborima. Do skora nisu postojali posebni paralamentarni odbori koji bi se bavili samo pitawima evropskih integracija nezavisno od op{tih pitawa spoqne politike. To se promenilo tokom 2003. godine jer su obe skup{tine predvidele stalne odbore za ta pitawa. Tako je Narodna skup{tina Republike Srbije, na Osmoj sednici Prvog redovnog zasedawa u 2003. godini, odrànoj 30. maja 2003. godine, dopunila svoj Poslovnik i predvidela formirawe Odbora za evropske integracije. Wegova nadle`nost je da razmatra predloge zakona, drugih propisa i op{tih akata sa stanovi{ta wihove prilago|enosti propisima Evropske unije i Saveta Evrope. Predvi|eno je da Odbor razmatra planove, programe, izve{taje i informacije o postupku stabilizacije i pridruìvawa Evropskoj uniji, da prati realizaciju strategije pridruìvawa i predlaè mere i pokre}e inicijative za ubrzavawe realizacije strategije pridruìvawa u okviru nadle`nosti skup{tine, da predlaè mere za uspostavqawe nacionalnog sporazuma o strategiji pridruìvawa evropskim integracijama i da razvija me|unarodnu saradwu sa odborima parlamenata drugih zemaqa u ciqu boqeg razumevawa procesa pridruìvawa i integracije u Evropsku uniju. Odbor ima 15 poslanika i sastavqen je od ~lanova najve}ih stranaka. Sli~no je sa istovetnim, novopredvi|enim odborom u Skup{tini Crne Gore, ~iji sastav u vreme rada na ovom tekstu nije odre|en. Parlament Dràvne zajednice, usled op{tepoznatih problema koji postoje u wegovom funkcionisawu (vi{e je sednica odloèno zbog nedostatka kvoruma potrebnog za wegov rad i odlu~ivawe, nego {to je zasedawa odràno), nije jo{ ni doneo poslovnik o svom radu iako je konstitusan u februaru ove godine, ve} radi po privremenom poslovniku. Ina~e u svim skup{tinskim poslovnicima, kako onom u Srbiji, odnosno Crnoj Gori, tako i u privremenom poslovniku Skup{tine Dràvne zajednice, predlog zakona, pre razmatrawa na sednici samog parlamenta, razmatra nadle`ni odbor koji moè u svom izvje{taju predloìti parlamentu da usvoji predlog zakona u celini, da ga usvoji u tekstu izmewenom u odnosu na tekst koji je podneo predlaga~ ili da ga uop{te ne usvoji. U tom smislu

173

Dragan Laki}evi}

}e biti zna~ajno posmatrati i uticati na rad Odbora za evropske integracije u sva tri paralamenta. Dono{ewe bilo kakve obavezuju}e i delotvorne deklaracije ili rezolucije o spremenosti da se evropskim integracijama zaista i pristupi, ne}e imati efekta ako iza wega ne stanu relevantni faktori kako u izvr{noj vlasti, tako i u paralamentarnoj opoziciji. Odbori za evropske integracije u parlamentu Dràvne zajednice i parlamentima dràva ~lanica treba da budu najobave{teniji delovi zakonodavnih tela o ciqevima i statusu u procesu evropskih integracija, kao i da kontroli{u rad odnosnih vlada, jer izvr{na vlast, po logici stvari, a posebno u zemqama u tzv. tranziciji, teì i uspeva u nameri da ,,monopoli{e’’ sva zna~ajnija spoqlnopoliti~ka pitawa. Kod nas je ovo, kao je to napred re~eno, naro~ito izraèno zbog strukturne slabosti i nesamostalnosti zakonodavnih organa. Posebno je to va`no u navedenom procesu koji pretpostavqa naj{iru politi~ku ali i socijalnu podr{ku za stvarawe nacionalnog konsenzusa i potrebe da se javnosti objasni zna~aj EU i evropskih integracija uop{te. Parlament je, osim toga, i samostalan nosilac me|uparlamentarne spoqno-politi~ke saradwe u kojoj isto tako treba da budu ukqu~eni poslanici iz svih relevantnih poslani~kih klubova jer je va`no da dobiju saznawa i pravovremena obave{tewa o Evropi i o wenim integracionim strukturama. Nu`nost informisanih poslanika iz raznih, pa i u mnogo ~emu suprotstavqenih politi~kih stranaka i programa, javqa se kao neophodnost svakog procesa koji ima ciq saradwu i ukqu~ivawe u evropske integrativne procese.

Ocene i preporuke ^lanovi sva tri parlamenta koji su prisustvovali radnim sastancima pod pokroviteqstvom OEBS-a iskazali su potrebu za obukom {to ve}eg broja poslanika po pitawu evropskih integracija, institucijama EU, procesu harmonizacije zakonskih akata, modalitetima pregovarawa u procesu stabilizacije i pridruìvawa i sl. Op{ti je zakqu~ak da ve}ina poslanika ne poseduje adekvatna znawa o procesu integracije koji je na dnevnom redu. Jedan od rezultata sprovedenih radnih sastanaka je i to da sami poslanici nisu dobro informisani ni o teku}em radu vladinih tela na procesima integracije, wihovoj opremqenosti i teku}im delatnostima, obukama koje su u toku i sli~no.

174

Prikqu~ewe Evropskoj uniji -- izazov zakonodavnim institucijama

Uspostavqawe socijalnog koncenzusa u obe dràve ~lanice Ne moè se o~ekivati postizawe socijalnog konsenzusa pre politi~kog konsenzusa. U najmawu ruku ovaj proces bi mogao da te~e paralelno. Na{e je mi{qewe je da se i u Srbiji i Crnoj Gori mora raditi na obuci sindikalnih rukovodilaca da bi se upoznali sa konkretnom politikom internih i eksternih pregovora u procesu pridruìvawa EU. Sindikati su jo{ uvek u procesu sazrevawa i potrebno je vreme za izgradwe kako autonomnog statusa, tako i wihov ja~i i zna~ajniji uticaj na ~lanstvo. Mo`da je najzanimqivije pitawe da li je uop{te mogu}a izgradwa institucionalnih kapaciteta dràvne zajednice za ubrzani ulazak u procese evropske integracije, odnosno da li je realno o~ekivati efikasnu koordiancija izme|u sva tri parlamenta? Nedvosmislen je utisak koji proizilazi iz izjava poslanika sva tri parlamenta da Dràvna zajednica vi{e ko~i nego {to pospe{uje procese integracije u EU. Miodrag Vukovi}, visoki funkcioner DPS-a je nedvosmisleno ukazao da Ustavna poveqa kojom se utvr|uje ova sloèna Dràvna zajednica simulira stvarnost i da predstavqa jedan improvizorij. Argumenti za ovakav stav su slede}i: niti u Srbiji niti u Crnoj Gori ne postoji politi~ki konsenzus o svrsishodnosti ovakve politi~ke zajednici. Drugo, pet ministarstava koje Ustavna poveqa predvi|a nisu dovoqni za efikasno funkcionisawe ove dràvne zajednice. Tre}e, i za ovu analizu mo`da najzna~ajnije, parlamenti dràva ~lanica i Parlament Dràvne zajednice prakti~no ne sara|uju. Ako se zna da je formalna pregovara~ka strana sa institucijama EU Dràvna zajednica, a ne parlamenti i vlade dràva ~lanica, onda se tok budu}ih pregovora i ispuwavawa postavqenih standarda dodatno komplikuje. Tu se, shodno ubedqivoj konstataciji o nepostojawu neophodne koordinacije izme|u tri parlamenta pojavquje veliki prakti~ni problem. Dràve ~lanice treba prvo da me|usobno harmonizuje vlastite zakone, da bi zatim pristupile wihovoj haramnizaciji sa zakonima EU. S obzirom na karkater dràva ~lanica, wihovu veli~inu, ekonomske i politi~ke interese, ta harmonizacija }e i}i te{ko i sporo, ~ime se fakti~ki odugovla~i ionako komplikovan proces harmonizacije zakona sa zakonima EU. O~igledno je pomawakawe entuzijazma u radu Parlamenta Dràvne zajednice. Jedan od neospornih dokaza je nepos-

175

Dragan Laki}evi}

tojawe poslovnika o radu Parlamenta, ~esto odlagawe zasedawa zbog nepostojawa kvoruma i sl. Na osnovu ankete sprovedene me|u poslanicima u~esnicima radionica znatan broj poslanika je izjavio da smatra da bi i Srbija i Crna Gora boqe napredovale u procesu pridruìvawa ako bi to radile odvojeno. U okviru Dràvne zajednice SiCG postoje dva institucionalna tela koja se neposredno bave evropskim integracijama: Kancelarija Srbije i Crne Gore za pridruìvawe EU i Savet za evropske integracije SiCG. Kancelarija za evropsku intgraciju SiCG je zavr{ila prvi segment obuke poslanika i administracije na kojima su razmatrana op{ta pitawa u vezi sa funkcionisawem EU, kao i odnosi Dràvne zajednice i EU. U nastavku obuke teme }e biti tehnike pregovarawa sa EU kao i moderne admnistrativne ve{tine. U okviru Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom republike Srbije radi Sektor za evropske integracije. Ovaj Sektor je koordini{u}e telo procesa evropskih integracija na nivou Republike Srbije. Dosada{wa priprema za proces stabilizacije i pridruìvawa ogleda se u usvajawu Akcionog plana i strategije o pridruìvawu na nivou Srbije. Akcioni plan je godi{wi dokument i treba da se kompletira do kraja 2004. godine: on sadrì 50 kqu~nih zakona iz oblasti ekonomskih reformi i standarda, politike javnih nabavki, poreskog i radnog zakonodavstva, poqoprivre, osigurawa i dr. Svi done{eni zakoni na nivou republike moraju sadràti Izjavu o uskla|enosti sa zakonima EU. Pod pokroviteqstvom EAR-a i u saradwi sa pojedinim vladama dràva ~lanica EU, obu~eno je 120 slu`benika da bi mogli da se bave budu}im procesom pridruìvawa. U okviru Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom i evropsku integraciju Republike Crne Gore formirano je Odeqewe za evropske integracije. Ono ima nadle`nost u poslovima izrade strategije integracije, uskla|ivawu zakona sa zakonima EU i obuci za procese pregovarawa sa EU. Postojawe tri paralelne institucije za posao inegracije govori u prilog tome da ne samo da institucije Dràvne zajednice nemaju precizirane ingerencije u ovom procesu, nego da obe ~lanice zajednice imaju mnogo ve}e poverewe u vlastite nego u zajedni~ke institiucije. Studija izvodqivosti koju radi Evropska kosmisija, po mi{qewu eksperatia, kasni zbog sporog procesa

176

Prikqu~ewe Evropskoj uniji -- izazov zakonodavnim institucijama

harmonizacije zakona izme|u dràva ~lanica. Po mi{lewu Nikole Jovanovi}a (Sektor za evropske integracije, Republika Srbija) do sada je izgubqeno dve godine za sticawe statusa kandidata u procesu stabilizacije i pridruìvawa zbog nepostojawe jednog kompetentnog pregovara~a. Tako|e stoji ocena da ne postoji dobra koordinacija u precesu dono{ewu novih zakona, ministarstva rade ad hoc, nema razvijenog sistematskog okvira niti preciznog vremenskog rasporeda. Jedan od zakqu~aka ovih razgovora je istcawe potreba ukqu~ivawe civilnog sektora u procese ja~awa kapaciteta parlamentarnih institucija u procesu integracije. Tri su kqu~na segmenta gde je potrebno koristiti wegove usluge: a) Pisawe novih zakona, kori{}ewe ekspertske baze NVO i kontakata sa stranim ekspertima. O~ito je da ministarstva nemaju dovoqno kompetentnih pravnika koji poznaju zakone EU. b) Obuka parlamentararnih poslanika i administrativnog osobqa. v) Podizawe javne svesti putem kampawe o zna~aju procesa integracije u EU. Preporuka je da nevladin sektor mora s vi{e koordinacije i podele posla da u|e u pomenute aktivnosti. Za sada se kampawa odvija sporadi~no i nekoordinisano. Radi {to ve}e transparentnosti neophodan je permanentan kontakt zakonodavnih tela sa medijima. Mediji neouporedivo vi{e pa`we poklawaju strana~kim nadmetawima i politi~kim aferama nego zna~aju procesa integracije, zadacima koji iz toga proizilaze, kao i tro{kovima. Vlada i parlamenti tome moraju po~eti sa koordiniranom, osmi{qenom i permanentno akcijom u tom pravciu. U tom smislu trebalo bi formirati jedan kompetentan tim novinara s kojim bi se odràvali stalni brifinzi.

Uspostavqawe stalne interparlamentarne saradwe sa zemqema u regionu zapadnog Balkana S obzirom da je interes svih zemaqa u balkanskom regionu da u isto ili pribli`no isto vreme stupe u Evropsku uniju, izuzetno je va`no da one stupe u {to intenzivniju me|uparlamentarnu saradwu. Zato dràve koje su ostvarile ve}i stepen napret-

177

Dragan Laki}evi}

ka u procesu stabilizacije i pridruìvawa imaju interesa da svojim iskustvom pomognu one dràve koje jo{ nisu daleko odmakle. Pored me|udràvnih ugovora o slobodnom protku roba, qudi i ideja, poèqno je da parlamenti {to ~vr{}e sara|uju, da uspostave maksimalnu koordinaciju i efikasni sistem me|usobnog informisawa o delatnostima koje su u toku. Kao primere dobre me|ususedske saradwe naveli bismo uzajamne posete poslanika albanskog i srpskog parlamenta (jun i septembar 2003), u organizaciji Evropskog pokreta, u okviru projekta ,,Zakonodavstvo i gra|ani, East-West Parliamentary Practice Project,, koji funkcioni{e u okviru programa Pakta za stabilnost jugoisto~ne Evrope. Sli~ni primer dobre me|uparlamentarne saradwe u regionu su i uzajamne posete poslanika i nevladinih eksperata Republike Crne Gore i Bugarske (jun i decembar 2003) u okviru programa Parlamentarna saradwa (CEDEM). Ovaj tip kontakata postoji, ali je potrebno wihovo intenzivirawe. U tom smislu poèqno bi bilo organizovati vremenski regularne susrete delegacija svih parlamenata u regionu.

G Ako se pod balkanizacijom smatra cepawe ve}ih politi~kih entiteta u mawe, onda taj proces na zapadnom Balkanu jo{ uvek traje. Dovoqno govore primeri Crne Gore i Kosova. O~ito je strategija pregovara~a Evropske unije da taj proces, koliko je to mogu}e, ostave po strani u smislu finalnih re{ewa, a da pa`wu koncentri{u na operativne zadatke kqu~ne za pribliàvawe Uniji. U tom smislu diskretno je prihva}eno pregovarawe sa dva paralelna pregovara~a, Srbijom i Crnom Gorom, i to tako {to pojedine komisije u Briselu procewuju u kojoj meri su ispuweni postavqeni standardi u odre|enim segmentima u svakoj od ovih dràva ~lanica. Nekako je svima jasno da je pitawe referenduma samo pitawe dana, kao {to i izgradwa institucija na Kosovu jasno vodi u pravcu wegovog delimi~nog, ili jo{ verovatnije, punog suvereniteta. Ova pitawa granica mogu izgubiti po~etnu dramati~nost pod pretpostavkom brzog urawawa u evropske tokove, gde su granice odavno prestale da budu ono {to su ranije bile. Normalno, federalna Jugoslavija je iskusila paradoks da je put prema Evropi i{ao kroz stvarawe nacionalnih dràva i da su pitawa granica bila od kqu~ne va`nosti, pa i indirektni razlog ratova. Potrebno je vreme da se ove barijere ublaè, odnosno da integracija u pravcu Zapada potpomogne da se ponovo uspostave i

178

Prikqu~ewe Evropskoj uniji -- izazov zakonodavnim institucijama

normalizuju odnosi me|u susedima. Vreme kao takvo, s obzirom u kom pravcu gledamo i kojim ar{inima merimo, istovremeno te~e isuvi{e brzo i isuvi{e sporo.

Dr Dragan Lakicevic

EU Accession of Serbia and Montenegro: a Challenge to the Legislative Institutions SUMMARY The National parliament plays a key role in the process of adopting the acquis communautaire. This will not be possible in the case of SaM without strengthening the capacities of the parliaments in SaM. The problem is that there are three such parliaments in SaM without too much of mutual co-ordination: 1. The Parliament of the State Union of Serbia and Montenegro, 2. The Parliament of Serbia, and 3. The Parliament of Montenegro. Effective power belongs not to the State Union but to the member states. In 2003 the OSCE mission in SaM initiated the establishment of parliamentary committees on European integration in SaM in all three parliaments. Experiences of an OSCE sponsored project ,,Serbia and Montenegro on the Road to European Integration’’ demonstrate that MPs are not sufficiently informed on EU integrations and that this must be a priority. Since political consensus can not be reached before a social one has been reached, it is necessary to educate trade union leaders on the process of EU integration. It is also necessary that the parliaments should establish co-operation with the civil sector and proper relations with the media regarding EU integration. Finally, the inter-parliamentary co-operation of various Balkan national parliaments is also needed in the process of EU accession. Key words: Serbia and Montenegro, EU integrations, Legislative Institutions

179

dr \uro Kova~evi}

Pred izazovom evro-atlantskih \urointegracija Kova~evi}

PRED IZAZOVOM EVRO-ATLANTSKIH INTEGRACIJA I Globalizacija i evro-atlantske integracije Procesi globalizacije postali su nepovratna i glavna odrednica savremenog i nastaju}eg sveta. Ne samo za male, ve} i za tzv. velike narode, ovi procesi imaju odlu~uju}i zna~aj. Pozitivna i negativna strana procesa globalizacije me|usobno se prepli}u: s jedne strane, oni osloba|aju neslu}ene mogu}nosti razvoja, uve}avaju}i stara i stvaraju}i nova bogatstva, a s druge strane, otvaraju mogu}nost i praksu novih sadràja i oblika dominacije i podvla{}ivawa, neravnopravnosti i nejednakosti u razvoju. Nova slika sveta, iako u mnogo ~emu tek u obrisima, postaje sve vidqivija, zamewuju}i stare predstave o svetu koji nepovratno i{~ezava. Naravno, re~ je o osnovnim tendencijama koje su u mnogome prekrivene starim na~elima i institucijama, katkad i uverewima qudi, da je sve isto kao {to je i uvek bilo. Sve u svemu, ipak, moè se po}i od ~iwenice sve te{we povezanosti i isprepletenosti lokalnih, nacionalnih, regionalnih i globalnih relacija u ekonomiji, politici, nauci i tehnologiji, u odnosima mo}i i bezbednosti, kulturnim uticajima i poqu informacija. U tome prepoznajemo mo} SAD kao preostale supersile, narastaju}u snagu Evropske unije, ekonomsko-tehnolo{ki zna~aj Japana, uspon Kine i obnovu Rusije. Svakako, i ne na posledwem mestu, mo} nacionalno i transnacionalno organizovanih korporativnih sistema, koji po svojim tehnolo{ko-ekonomskim kapacitetima i finansijskim rezultatima uveliko, i po nekoliko puta prevazilaze ukupne proizvodno-tehnolo{ke i ekonomsko-finansijske potencijale i efekte najve}eg broja nacija i dràva u ovom vremenu. Ovo je vreme krupnih kapitala i krupnih igra~a sposobnih da emituju svoje interese, uticaje i mo} celinom planetarnog prostora. Saglasno tom imperativu podsti~u se i odvijaju procesi ujediwavawa i integracija, ali i novih oblika osvajawa, pot~iwavawa i dominacije. Obe strane ovog imperativa, odnosno te`we da se bude globalno uticajan i mo}an, zahvataju svakog, poneke

181

\uro Kova~evi}

uzdiù}i do statusa partnera a najve}i broj preuzimaju}i sa pozicije objekta. Dakle, najva`nije u svemu je to da nije mogu}e biti izvan igre koju je proces globalizacije otvorio i koja daqu globalizaciju otvara i nosi. To {to se u woj neravnomerno uve}avaju mo}i razvoja, {to se produbquju stare i otvaraju nove nejednakosti, {to se nepravedno distribuiraju rezultati koji po~ivaju na eksploataciji planetarnih resursa, {to bogati postaju jo{ bogatiji a mo}ni jo{ mo}niji, sve to, jesu pitawa koja otvaraju pristup kritici i putem kriti~kog sagledavawa mogu}oj intervenciji u procese globalizacije kao objektivne procese koji se mogu u vrednosnom smislu popravqati i korigovati ali se ne mogu suspendovati niti, pak, odbaciti. Po mom uverewu, u celini globalizacije evroatlantske integracije imaju centralni zna~aj. One nisu vi{e ograni~ene ili dimenzionirane spoqnom pretwom velikog ideolo{kog protivnika i mo}nog vojnog suparnika. Sovjetskog socijalizma vi{e nema, a nema ni Var{avskog pakta ni Sovjetskog Saveza. Evro-atlantske integracije slede put globalizacije koja ne uvaàva niti stimuli{e multipolarnost sveta. Na delu su mo} i iluzije unipolarne solucije. Koliko }e ona trajati i koliko }e praznina koju je zaposela nakon pada bipolarne strukture sveta (kao tako|e neprirodne) biti dugove~na, ostaje da se vidi. Za sada, realnosti su takve kakve jesu. U kontekstu takve stvarnosti odvijaju se procesi evropske integracije u sredi{tu kojih je Evropska unija, probijaju novi odnosi sa Sjediwenim Ameri~kim Dràvama kao globalnom silom koja je ujedno i najve}a evropska sila, i modelira se nova pozicija NATO pakta kao globalno najmo}nijeg vojnog saveza koncentrisanog oko superiorne vojne mo}i SAD i odgovornog za stabilne globalne perspektive, pre svega, wegovih ~lanova. I pored izvesnih i ~esto vidqivih neslagawa, primera radi, kao {to je ono u vezi sa oruànom intervencijom u Iraku, zajedni~ki interesi preteù u odnosu na razlike a saradwa je jo{ uvek neuporedivo ja~a u odnosu na mogu}e konfrontacije. U celini uzev, to je ono {to vaqa shvatiti kao realnosti koje dimenzioniraju i sen~e domete svakodnevnice kojoj pripadamo. U odnosu na wih svako ko sledi svoje interese na razuman na~in mora se odrediti kao prema stvarnosti koja se ne moè izbe}i, kojoj se mora prilagoditi kako bi wene kapacitete otvorio i za sopstvene interese. To su i svet i prostor kojem objektivno pripadamo, na{a okrenutost ka wemu je prirodna u istoj meri kao i kod Grka ili

182

Pred izazovom evro-atlantskih integracija

nekih drugih Evropqana sa Balkana, tj. jugoistoka Evrope. Mo`da i vi{e, jer kao pluralan narod mi na{ identitet kle{emo i iz nasle|a na{ih sredwoevropskih i mediteranskih pozicija. U ~emu je izazov evroatlantskih integracija? Pre svega, u razvojnim prednostima koje donosi. Re~ je o takvom razvoju koji obezbe|uje dobar ìvot za najve}i mogu}i broj qudi, dobar u materijalnom ali i u drugim vidovima egzistencije. Intencionalno, sam model integracije po~iva na izjedna~avawu nivoa razvijenosti i standardizaciji kriterija i pravila dobro ure|enog dru{tva. Pravno ure|ena i obezbe|ena sigurnost imovine i ìvota, visok autoritet zakona i institucija sistema, konsekventno izvedena i za{ti}ena pravna i politi~ka jednakost gra|ana, sve su to odlike koje na prihvatqiv na~in umiruju dru{tvene nejednakosti, kanali{u socijalne suprotnosti i obezbe|uju primat evolucionih nad tzv. revolucionarnim principima. Pored toga, sistem unutra{we i spoqne bezbednosti kao svojevrsna garancija mira, predstavqa, pored navedenih i mnogih drugih, onu ta~ku prednosti koja se pristupawem ovoj integracionoj matrici postiè. Za narode iz okru`ja ovih integracija u kojih preovla|uju trezveno sagledavawe sopstvenog mesta u savremenosti i vlastitih razvojnih mo}i i interesa, orijentacija na ukqu~ivawe u ove integracije predstavqa pravi odgovor na te{ki izazov. Udovoqiti tom izazovu nije nimalo lako, odgovoriti na wega zna~i izabrati put ni malo lakih sveukupnih promena koje se tek na duì rok isplate. Ovaj izazov ne ispostavqa ,,obe}anu zemqu’’ niti olaku tranziciju do we. Za svaki narod i zemqu on zahteva samosuo~avawe sa vlastitim istorijskom putawom i kriti~ko propitivawe o potencijalima i ograni~ewima za izazovnu savremenost. Ta savremenost oli~ena u evroatlanskim integracijama, insistiraju}i na sebi kao na svojevrsnoj op{tosti ne iskqu~uje samosvojne inovativne pristupe kao ni razli~ite dinamike u ukqu~ivawu u wu. Zahteva racionalnost i samosvest kao principe u sagledavawu realnosti i odmeravawu mo}i odgovora na mo}i izazova koji pridolaze iz strogosti stvarnog sveta interesa i koristi, a ne iz divinizovane stvarnosti nekog ovozemaqskog raja. Ono {to vaì za sve, vaì i za nas. [ta vi{e, na~in na koji smo dovr{ili dvadeseti vek i drugi milenijum, i stawe iz kojeg ulazimo u dvadeset i prvi vek i tre}i milenijum, ove izazove ~ine jo{ ve}im a na{e odgovore na wih jo{ teìm. Posle dva veka u

183

\uro Kova~evi}

na{em evropskom putovawu pitawa koja su smatrana re{enim ponovo su se otvorila i postala prva pitawa o na{em opstanku i perspektivama.

II Razmi{qawa povodom 200 godina moderne srpske istorije Istorijski i savremeno, Srbi, kao i ve}ina drugih naroda, predstavqaju jedan pluralisti~an narod. Iako mali po broju, prisutni su gotovo na svim meridijanima sveta. Srbija predstavqa i ~ini centralnu prostorno-istorijsku zonu u kojoj se srpski narod uzdizao do dràve i gubio kao dràva. Srbi ìve i u drugim prostorima: na teritoriji biv{e Jugoslavije i u dijaspori -- od Evrope i Severne Amerike do Australije i Novog Zelanda. Wihovu rasutost svetom, s jedne, i koncentraciju u Srbiji, s druge strane, zna~ajno je pove}ala decenija nerazumqa i tragedija iza nas. Danas se oni suo~avaju, o{trije nego ve}ina drugih naroda, sa radikalizovanim pitawem o svom mestu i perspektivama u konstelacijama neposredno balkanskog i {ireg evropskog i svetskog okruèwa. Ponovo je otvoreno pitawe o srpskoj dràvnosti na Balkanu i pitawe o Srbiji kao dràvi. Dva veka moderne srpske istorije u svojoj zavr{nici upu}uju na svo|ewe bilansa kako bi smo videli jasnije put kojim smo se kretali, pozitivne i negativne rezultate postignute na tom putu, procenili potencijale za budu}nost i tako utvrdili neophodne promene radi nove orijentacije, takve bez koje ne moèmo odgovoriti o{trim propozicijama globalizacije i evro atlantskih integracija. Put kojim smo se kretali bio je odre|en izgradwom srpske dràvnosti osloba|awem od vi{evekovnog otomanskog iga i okretawem ka modernizaciji dru{tva po evropskom uzoru. Na taj put krenulo se najve}im delom sopstvenim snagama, uz nedovoqnu me|unarodnu podr{ku -- ~esto i velike spoqne prepreke, sa te{kim istorijskim bagaòm izgubqenog autenti~nog sredwevekovqa i mentalnim optere}ewima proisteklim iz duge vladavine stranaca ~ija se civilizacijska stranost u mnogo ~emu upisala u na{ duh, navike i obi~aje. Nasilno skloweni od Evrope uputili smo se mukotrpno povratku u wu. U tom povratku bilo je i uspona i padova.

184

Pred izazovom evro-atlantskih integracija

Dakle. modernizacija shva}ena kao evropeizacija bila je i ostala osnovna kvalitativna odrednica u preoblikovawu srpskog dru{tva i izgradwi dràvosti. Po~etkom dvadesetog veka, Srbija je, po mnogo ~emu, postala uzorna demokratska dràva na Balkanu, naravno, u specifi~nom koloritu stran~arewa i lokalnih trvewa oko vlasti i boga}ewa preko we. Takvom pregnu}u za demokratsku dràvu u kojem se trevwa oko vlasti implicite shvataju i kao sporewe u dolaèwu do bogatstva, prisustvujemo i danas. Na~in osloba|awa i cene pla}ene u postizawu i odràwu nezavisnosti uzdigli su `rtvu i `rtvovawe do osnovne moralne i nacionalne vrednosti. U utemeqewu takve piramide moralnosti obrazloèwe je prona|eno u srpskom nacionalnom epu i guslarskoj epici, a Kosovo je uzdignuto do divinizovanog simbola `rtve i `rtvovawa. Tim putem, istorija koja je obilovala `rtvama uzdigla se do apsoluta, postala je sakralizovana. Na taj na~in, individualni i prolazni ìvot ~oveka dobio je jedan vi{i smisao i obe}awe neprolaznosti ~inom `rtvovawa za otaxbinu. Time otvoreno pozivawe na rodoqubqe kao najvi{i smisao postojawa omogu}ilo je i nesposobnim vladarima i vlastima da se uzdiù do istorijskih vo|a i vo|stva putem besprimernog `rtvovawa sopstvenog naroda. Odràvawa na vlasti putem spremnosti na `rtvovawe ,,obi~nih qudi’’ ili pak, ,,neizbe`nost’’ ogromnih `rtvi u prelomnim trenucima postojawa i odràwa, suo~avaju nas danas sa stra{nim efektima biolo{kog desetkovawa nacije, vekovima a posebno u dvadesetom veku. Ta~no je da je od izuzetne va`nosti po civilizacijski razvoj postojawe i autoritet ustanova i institucija dràve. Me|utim, civilizacijski nivo se brani i unapre|uje i vrednostima ìvota koje se brane pravom ~oveka da oìvi svoj normalni qudski vek, pravom da se u granicama tog veka optimalno razvije i da iza sebe ostavi potomstvo, koje je ono ìvo tkawe koje ne mogu nadomestiti ni lepote gra|evina ni vrednost institucija. A mi smo samo u dvadesetom veku, {to u direktnim ratnim dejstvima {to od posledica rata, izgubili preko dva miliona qudi, mnogi me|u wima predstavqali su sam vrh znawa i civilizovanosti, vrhove moralnosti i nade za ve}e domete ìvota na ovim prostorima. Posledwa decenija dvadesetog veka, pored `rtvi u ime rodoqubqa dodala je i sramotu masovnog praktikovawa koristoqubqa od strane ,,rodoqubnog vo|stva’’ i vo|stava, kao i sramotu zatirawa nedu`nih i drugih. Te{ko}e puta u Evropu pra}ene i stra{nim evropskim raskolima i sukobima, dva svetska rata koja su time izazvana i u

185

\uro Kova~evi}

kojima smo punim kapacitetom u~estvovali, dodatno su doprineli od ranije ustanovqenom kultu oru`ja i vojne sile, ne samo kao sredstva odbrane ve} i kao uslova nacionalnog samopo{tovawa. Cena takvog statusa vojnog faktora istaknuto je ve}a u malim narodima optere}enim te{kim istorijskim strahovima i nacionalno ujediniteqskim ambicijama. Opredeqewe za to, istini za voqu nije bilo samo stvar izbora ve} uveliko i stvar nu`de. Me|utim, velika izdvajawa za to, kao {to se i pokazalo, smawuju mogu}nmosti ukupnog razvoja. Nastavqawe sa tim danas u te{ko ruiniranom dru{tvu i promewenim okolnostima postalo je i nepotrebno i krajwe nerazumno. Vidqivo je da je pogre{no usmeravawe na vojnu mo} kao osnovno sredstvo uticaja i odbrane, kod malih naroda posebno, i da kapacitet wihovog uticaja i odbrane zavisi, pre svega, od wihove ekonomske, tehni~ko-tehnolo{ke i proizvodne mo}i. Naravno, vojna mo} je potrebna, ali ne kao osnovna ni kao odre|uju}a za ostale potencijalne mo}i. Me|utim, posledwa decenija iza nas pokazala je sav uàs oslawawa na vojnu mo} na prostorima biv{e Jugoslavije i obelodanila stra{na pusto{ewa i uni{tavawa qudi i dobara. Prepreke u osvajawu slobode i odràvawu nezavisnosti stvarale su, utvr|ivale i mitologizovale krugove prijateqa i neprijateqa. Na putu ka na{oj dràvnosti Turci su zadobili status prirodnih neprijateqa, kao i svi oni kojima je srpsko osloba|awe zna~ilo ukidawe wihovog posebnog i privilegovanog statusa u okvirima Otomanske imperije. Kasnije je lik Tur~ina kao neprijateqa sve vi{e bledeo a u o{trim konturama pomaqao se tevtonski ma~ u rukama Nemca kao novog neprijateqa. Mini imperijalni raskoli i sukobi na Balkanu, autohtoni ili povezani sa op{tijim, doveli su do toga da je bezmalo svako svakome neprijateq. Ispalo je na kraju da Srbi sem Grka i Rusa, u izvesnom smislu Rumuna i prenagla{eno Francuza, i nemaju drugih uverqivih prijateqa. U liku prirodnih neprijateqa posebno istaknuti status od Drugog svetskog rata i osnaèno posledwim ratovawima tokom raspada i razbijawe Jugoslavije, dobili su Hrvati, Albanci i Muslimani. Isti status kod wih dobili su i Srbi. Te{ka stvarnost dobila je osnaèna mitologizovana obja{wewa i obrazloèwa usled ~ega je ionako o{te}eni racio zapao u krajwe te{ko}e. Dospeli smo u situaciju da nam razum dospeva sa strane, kako bi se odnosi me|u nama priveli ,,K POZNANIJU PRAVA’’ i, uveliko povezano s tim, slobodnoj igri interesa onih koji sre|uju balkanske odnose.

186

Pred izazovom evro-atlantskih integracija

Ko se iole razume u to kako funkcioni{e lokomotiva istorije zna}e da weno osnovo gorivo predstavqaju interesi kojima su vrednosti i ideali neophodni u utvr|ivawu voznog reda, neophodne signalizacije i lak{eg putovawa. Vide}e, tako|e, i da se putnici mewaju a i da se mewaju relacije me|u wima, od krajwe bliskosti do velike udaqenosti. Na ideji prirodnog neprijateqstva Francuza i Nemaca tresla se Evropa vekovima, na wihovoj saradwi Evropa je posle stra{nog pada po~ela da se uspravqa, obnavqa i gradi do neslu}enih razmera. Taj primer, kao jedan od najzna~ajnijih, ima i drugih, pokazuje da osloba|ewe od nekih bitnih arhetipskih slika istorije osloba|a i wene najboqe potencijale za novu istoriju. Za nas je va`no da mislimo o tome i da izvu~emo takve pouke koje }e pove}ati na{u osposobqenost da se uhvatimo u ko{tac sa izazovima savremenosti koju na relevantan na~in za nas defini{u procesi evroatlanskih integracija. Nedozvoqivo je vi{e te{ku svakodnevnicu obrazlagati nepovoqnim istorijskim nasle|em, zaverama i neprijateqem. U svih naroda postoji bar deo pro{losti koja optere}uje, kod nekih vi{e kod nekih mawe: trovekovna vladavina Mongola-Tatara nad najve}im delom Rusije, vi{evekovna vladavina Turaka nad Grcima kao narodom koji je vi{e od dve hiqade godina bio prvi u rangu po doprinosu civilizacijskom razvoju evropskih, ali i drugih naroda, itd, itd... samo su neki od jakih primera te{kog nasle|a i vi{e ili mawe uspe{nog osloba|awa od wega. ,,Zavera svetskog kapitala ili jevrejstva’’ je posluìla kao obrazloèwe u usponu dva stra{na totalitarna sistema u Nema~koj i Sovjetskom Savezu, i kao opravdawe uàsnih posledica koje su hitlerizam i staqinizam proizveli.. Ideja o neprijatequ ~esto je sluìla odbacivawu i istrebqewu stranog i drugog, a u blaìm varijantama opravdawu proma{aja sopstvenih politi~kih elita i nesposobnih vladara ili inertnih podanika. Sve u svemu, na{, ovi i drugi mogu}i primeri kao deo istorijske geneze do nimalo milostive savremenosti, upu}uju na potrebu preispitivawa odre|enih stereotipa koji nas prividno snaè a istinski onesposobqavaju za o{tru utakmicu koju diktiraju propozicije savremenosti i weni najmo}niji protagonisti. Na putu osloba|awa i ujediwavawa, modernizacije i izgradwe dràvnosti, na{ dvadeseti vek obeleìli su jugoslovenska ideja i Jugoslavija kao dràva. Ta ideja i ta dràva ~inili su okosnicu srpske politi~ke i ukupne orijentacije. Svakako, ne

187

\uro Kova~evi}

tako sna`no, jugoslovenska ideja i dràva bili su prisutni i u orijentaciji drugih sa kojima se u{lo u zajedni~ku dràvu. Zahvaquju}i opredeqewu i kolopletu raznih interesa stvorena je takva dràvna i politi~ka tvorevina koja je po svojim kapacitetima predstavqala najzna~ajniju autenti~nu dràvnu zajednicu stvorenu na Balkanu posle pada Vizantije. Weno, gotovo, vekovno postojawe odredilo je na{e unutra{we odnose i definisalo na{e pozicije u svetu. Preko we mi smo, zaista, dospeli do svih meridijana sveta, i uprkos genuinim ograni~ewima socijalizma do takvog moderniteta koji je bio bez primera na celokupnom istoku: sa izuzetkom Gr~ke i na jugoistoku Evrope. Razlike u interesima, sukobi i trvewa, optuìvawa za hegemonizam, nacionalizam i separatizam, pratili su postojawe ove dràve u oba wena izdawa. Pa, ipak, ona je odbacila takve rezultate u svom drugom izdawu, uprkos nekontrolisanoj mo}i oligarhijskih grupa vladaju}e komunisti~ke partije, kakvi da }e se te{ko u doglednom vremenu ponoviti. Pad te ,,ekumene’’, kroz raspad i razbijawe Jugoslavije, kao ishod vi{egodi{we krize koja je imala i svoje spoqne sponzore, pored pusto{i i zatirawa qudskih stani{ta, qudi, ~itavih porodica i delova pojedinih naroda, gubitka zavi~aja i masovnog izbegli{tva, ostavio je za sobom i ogromnu prazninu koja u srpskom slu~aju nije nadome{tena ozbiqnom i prihvatqivom strategijom u novim konstelacijama me|unarodnog okruèwa i neophodno novom nacionalnom orijentacijom. Umesto toga novom izazovu ponu|en je stari odgovor, koji je ra~unaju}i na raskole me|u velikima i precewuju}i neka stara prijateqstva i preimu}stva a potcewuju}i i nerazumevaju}i uvek vitalnu igru interesa, umnogome uprqao ~ast oru`ja a Srbiju i Srbe doveo do velikih ponièwa i nacionalne katastrofe. U op{tem zlo~instvu raspojasanih borbi za naciju, za odràwe ili razbijawe Jugoslavije, za svetost sopstvene nacionalne dràve, Srbija i Srbi, po prvi put u svojoj sveukupnoj istoriji dospeli su na optuèni~ku klupu za uàsne zlo~ine izvr{ene u wihovo ime. Jedna velika ideja doìvela je svoj sraman kraj, ono {to je pripadalo Guliverima Liliputanci su bacili pod noge i izgazili. Od svih dràva nastalih na tlu biv{e zajedni~ke dràve, Srbija je ostala sa najvi{e otvorenih i te{kih pitawa. Ona je sloèna zajednica, upropa{}ene privrede, u dràvnoj zajednici sa Crnom Gorom ~ije su unutra{we pretpostavke krajwe labave a

188

Pred izazovom evro-atlantskih integracija

spoqni pritisak Evropske unije kqu~na garancija. Da ponovim, dva veka moderne srpske istorije otpo~eta su sa pitawem o dràvi i zavr{ila su se sa otvorenim pitawem o dràvi. Na po~etku upori{te tog pitawa snaìlo se svojevrsnom nacionalnom demokratskom revolucijom kojoj su predhodile Ameri~ka i Francuska, a na kraju, pitawe o dràvi susre}e se sa nepovoqnim ocewivawem o mestu Srba i Srbije u ratovima uzrokovanim raspadom i razbijawem Jugoslavije, koje se na krvav na~in pridruìlo tzv. centralno i isto~noevropskom ,,prole}u nacija’’. Osve{}ewe i pouka su u toku, zamajac Petog oktobra 2000-te godine ne{to je posustao, dosta privatizovan i uvezan, ali nove orijentacije, koja bi trezveno grabila otvorenim prostorima od{krinute evroatlantske i globalne savremenosti, jo{ nema. Stvara se privid o ~vrstoj orijentaciji nacionalnoj, demokratskoj i reformskoj kroz svojevrsni grabe` oko prigotovqenih recepata za put u Evropsku uniju, Partnerstvo za mir, za strate{ke odnose sa SAD, za bezbednosni sistem NATO pakta. Imperativi se ubrzavaju, vidqiva je nervoza, ali je u~ewe jo{ uvek sporo. Unutra{wa scena lomi se i prelama oko toga ~ija su opredeqewa boqa dok se u~inci i rezultati ostavqaju za neko drugo vreme. Ovaj osvrt na neke ta~ke na{eg istorijskog iskustva trebalo bi da sad omogu}i daqe propitivawe o tome {ta vaqa ~initi pred izazovima koji su u naslovu teme definisani. Ne usu|ujem se da svoje dosada{we izlagawe i wegov nastavak razumem druga~ije do li samo kao prilog temi.

III Neka bude {to biti moè Srpsko pitawe kao pitawe o Srbiji i Srbima izronilo je iz dubine izgubqene istorije, stasavaju}i u mukotrpnom povratku u evropsku kao sopstvenu, autenti~nu istoriju. Mi ne patimo od suvi{ka istorije ve} od suvi{ka wenog izostajawa, koje je nadome{tano mitologizacijom vlastite istorijske subjektivnosti. Te mitologeme postale su uveliko deo realne istorijske svesti i tako svojevrsno ograni~ewe kako za razumevawe sopstvene pro{losti tako i za razumevawe savremenosti. Danas je pred nama, idu}i u susret izazovima te{ke stvarnosti i otvorene savreme-

189

\uro Kova~evi}

nosti, nalog koji ne trpi odlagawe: demitologizovati vlastitu svest i optimalno osloboditi wene racionalne potencijale. Dakle, ne uniàvati pro{lost tako {to }e se joj oduzeti sjaj mita ve} je uzdi}i tako {to }e se razumeti u wenima qudskim ograni~ewima i tako pribliìti ovovremenim qudima u wihovom razumevawu sopstvenih mo}i i nemo}i. Tim tragom, ,,nebesku Srbiju’’ i ,,nebeski narod’’ treba ostaviti pesnicima. Za politi~ko odlu~ivawe Lazarevu dilemu treba shvatiti kao dilemu dràvnika koji strahuje za ishod bitke sa mo}nim neprijateqem. Kosovo treba desakralizovati. Wegov zna~aj u srpskoj istoriji je ogroman, ali i pre wega i posle wega postoji ta istorija. Celina prostora na kojem ìvimo ne moè biti u funkciji tzv. ,,svete srpske zemqe’’, cela planeta je sveta jer je, bar za sada, jedini dom ~oveku. Imperativ svetosti ne moè biti sudija ~oveku u wegovom jedinom i prolaznom ìvotu, ni sada ni u budu}e. Ako postoji i{ta sveto onda je to taj upravo jedini ~ovekov ìvot koji vaqa za{tititi i u~initi dostojanstvenim. Ne postoje prosto vi{e vrednosti od onih koje daju smisao ìvotu tako {to pravo na ìvot uzdiù do svetosti i nepovredivosti, tako {to odràwe ìvota uzdiù do mere svih stvari, do himne za sve vrednosti. U na{em slu~aju ovo je posebno va`no: smislenost ìvota suprostaviti {iroko praktikovanom kultu osmi{qavaju}e smrti i na toj osnovi spre~iti svako eventualno budu}e spremawe za velike pogibije u ime velikih ciqeva i neke neopisive sre}e budu}ih generacija. Potrebno je demitologizovati kako ,,prirodna neprijateqstva’’ tako i ,,prirodna prijateqstva’’. Podsetio bih da Turci kao najstariji lik tzv. prirodnog neprijateqa posledwih decenija postaju krajwe gostoqubivi doma}ini ~ije turisti~ke usluge u prelepoj, nekada{woj Joniji sve vi{e koristimo. U Nema~koj decenijama ve} ìvi i radi vi{e stotina hiqada na{ih sunarodnika, boqe nego {to bi ìveli u sopstvenoj domovini. Jedan od kapitala na koji izuzetno ra~unamo da bismo se izvukli iz ekonomskog ambisa, tako|e je nema~ki. Dakle, {ta je ostalo od Nemaca kao neprijateqa. Vi{e puta smo iskusili nama dragu sveslovensku solidarnost. Prirodna prijateqstva su pokazala da su vrlo podlo`na interesima, pitawima o {teti i koristi od izvesnih ~iwewa koja su mogla biti va`na i korisna za nas.

190

Pred izazovom evro-atlantskih integracija

Naro~ito je posledwa decenija dvadesetog veka posegla za ìvom silom mitova prqaju}i ih namerama i ~iwewem nedostojnim moralne su{tine mitova od strane vladara i wihovih najbliìh poslu{nika. Nema naroda bez sopstvene mitologije i mitova. Srbi nisu po tome izuzetak. Me|utim, ~esto mitolo{ko nedovoqno razdvajaju od stvarnog, pa, ~ak i nadre|uju stvarnom. Sada je na nama da dostojanstvenost svakodnevnice uzdignemo do kriterijuma za sve velike planove, namere i ciqeve. Ritam svakodnevnog ìvota je onaj kojim se ulazi u velike serije i kojim se iz tih serija izlazi. Danas se gubitak meri satima a mi smo izgubili vekove. Od navodnog bola za tim mnogi me|u nama ni ne stiù do svakodnevnice ili svakodnevnicu preziru. Na tom preziru iznikla je neobi~na otmenost koja bi da se spase neponovqivo{}u slovenske du{e. Toj otmenosti spasa nema. Koliko god nekima bila draga, te`we ka dobrom, materijalnom bogatom ìvotu moraju nadja~ati ukoliko teìmo osposobqavawu za prihvatawe realnih a ne zami{qenih propozicija ìvota. Svet je takav kakav jeste. Drugi, koji bi bio boqi, za sada ne postoji. Poznat je i raspored veli~ine i mo}i u wemu. Mi spadamo u red mawih naroda, dakle, pripadamo ve}em delu ~ove~anstva koji te{ko dospeva do uvaàvawa wegovih razvojnih potreba i potrebe za subjektivno{}u koja bi bila uvaàvana. Suo~avawe sa tim ne moè se izbe}i bekstvom u veliku pro{lost niti logikom: ,,Neka bude {to biti ne moè’’. Situirawe u realnom svetu radi optimalizacije mogu}ih koristi za sebe, zahteva obrnutu logiku: Neka bude {to biti moè. Za to {to moè biti odgovara razum a nikakav zanos. Pogledajmo zato {ta su uradila dva naroda iz reda mawih naroda. O~igledno je da je, ako se to tako moè re}i, istorija bila u jednom trenutku i vremenu izuzetno nepravedna prema Grcima. Najstariji evropski narod sa kojim po~iwe ono {to se odoma}ilo pod pojmom Evropa i Evropska civilizacija izgubio je svoj glavni grad iz kojeg je preko hiqadu godina {irio civilizaciju i vladao velikim delovima Evrope i drugih podru~ja. Izgubio je i Joniju kao jedno od najva`nijih upori{ta sveukupnog Helenstva. Bol za tim i te`wa da se to povrati dugo su vladali gr~kim duhom i gr~kom politikom. To je proizvodilo mnoge te{ko}e i nasle|enoj tragediji dodalo i nove. Danas je Gr~ka glavni ~inilac sveukupnog jugoistoka Evrope, zemqa uspe{na u razvoju i modernizaciji. Wen primer je postao privla~an. Ovo novo, skromnije, ali ipak, gr~ko

191

\uro Kova~evi}

~udo omogu}eno je odricawem od nerealnih i prihvatawem realnih ciqeva. Finci kao mali evropski narod, po jeziku i poreklu potpuno razli~it od svih drugih (jedino bliski Estoncima) izgubili su gotovo tre}inu nacionalne teritorije, tzv. Karolo Finska ili Karelija je definitivno ostala u sastavu Rusije. Dobri odnosi sa Rusijom, kori{}ewem nekih od neiscrpnih ruskih resursa i upu}ivawe ka znawu, modernim tehnologijama i kompetentnost izbacili su Finsku u red prvih industrijskih i postindustrijskih nacija. Danas je to zemqa ~iji zna~aj i uticaj daleko nadma{uju wenu geografsku veli~inu i brojnost nacije. Kroz ova dva primera hteo sam da pokaèm koliko je va`no racionalno odre|ewe prema pro{losti i wenim u~esnicima da bi se dospelo do racionalnog sagledavawa savremenosti i trezvenog upu}ivawa ka woj. Zaokret u tom pravcu je u toku. Me|utim, ne samo Srbi nego i svi ostali narodi na Balkanu jo{ uvek nedostatke u savremenosti kompenziraju veli~inom u pro{losti, ili pak, neizmirenim ra~unima iz pro{losti. Velika Albanija, Velika Bugarska, Velika Hrvatska, Velika Rumunija, Istorijska Ma|arska, Velika Srbija, itd., samo su neki od koncepata kojima bi pojedinci a ponekad i velike skupine naroda, naro~ito u momentima krize i rasta bezizlaza, da ispostave odgovore stvarnosti koja objektivno i bez milosti uspostavqa drugi red veli~ina i zna~ajnosti. Istini za voqu, pomerawa na jugoistoku Evrope, izuzev u slu~aju Albanaca, sve vi{e su na tragu odricawa od grandomanije koja u susedu otkriva neprijateqa, i okretawu ka prihvatawu i nalaèwu takvih odgovora za koje su dostatne i mo}i malih naroda. Sve vi{e se {iri saznawe da mali narodi ne treba da se upu}uju ka tradicionalnim sredstvima i oblicima mo}i. Glavni kapaciteti supertehnologije i savremene vojne mo}i izviru iz mo}nih ekonomija i brojem velikih naroda. U svetu ure|enom na odnosima ekonomske i vojne mo}i, na malim narodima je da izbegnu one utakmice u kojima ne mogu u~estvovati i da prihvate ona takmi~ewa koja zavise od podizawa ukupnog civilizacijskog nivoa naroda, od rasta znawa i kompetentnosti, od proizvodnog ume}a u nekim va`nim oblastima i superiorne produktivne organizovanosti koja profitabilno{}u nadma{uje i najve}e ekonomske sisteme. Primer Finske sam ve} dao. [ta re}i i za druge

192

Pred izazovom evro-atlantskih integracija

nordijske zemqe, Dansku, na primer, ili pak za neke od takozvanih azijskih zmajeva. Posledwih deset godina dvadesetog veka u srpskom slu~aju pokazali su fatalnu pogre{nost u~iwenog izbora. Pokazalo se to i u slu~aju drugih aktera jugoslovenske drame. Re{avawe sukoba sredstvima vojne mo}i povuklo je za sobom i op{ti pad civilizacijskog nivoa, gubitak tehnolo{ko-ekonomske prednosti u odnosu na susede i osnaìlo zavisnost, ~ak, i u elementarnim pitawima opstanka. Moè se re}i da je Srbija postala, bez obzira na demokratske promene, primer ekstremno zavisnog dru{tva. Ni jedan narod, bio on veliki ili mali, nije bio bez opasnih stranputica na svojoj istorijskoj putawi. Podsetimo se samo {ta se u nekoliko navrata desilo sa Nemcima. Wihove pogre{ne izbore platila je cela Evropa i veliki deo sveta. Narod bez kojeg je nemogu}e zamisliti Evropu i evropsku civilizaciju dao je i nemerqive doprinese zlu i nesre}i bez presedana u istoriji. Ishodi Drugog svetskog rata doveli su do kona~nog preloma. Ovaj narod na{ao je svoj put, put obnoviteqa i graditeqa Evrope i modernog sveta, postao je jedan od najzna~ajnijih naroda u vremenu evro-atlantskih integracija kao jednog od kqu~nih sredi{ta planetarizacije i globalizacije savremenog sveta. Pravi izbor vodi i na pravi put. Poqe sveta je iscrtano, nudi puteve ali daje i izvesne mogu}nosti izbora. Pred takvom realno{}u, dodu{e optere}ena te{kim bagaòm, nalazi se i Srbija u okru`ju balkanskih prilika i rasutih potencijala srpskog naroda. Listi pitawa koje vaqa kriti~ki preispitati svakako treba dodati i socijalizam kao vid istorijskog iskustva koje je prevazilazilo lokalne okvire i upisalo se kao svojevrsna univerzalna pretenzija koja je smerala i daqe od horizonta dvadesetog veka. U poimawu istorijskog sleda vremena za wega je kapitalizam predstavqao pro{lost, jo{ prisutnu ali i{~ezavaju}u. Takvo stanovi{te oblikovalo je vremenski horizont mnogih generacija koje su na~ela pravde, jednakosti i solidarnosti nekriti~ki preuzeli kao osvojena upori{ta nove istorije i novog dru{tva. Unutra{wi slom tzv. socijalisti~kih dru{tava i vitalna superiornost redizajniranog kapitalizma doveli su do novog poretka stvari pred kojim mase nekada{wih pregalaca i beneficijara socijalizma ose}aju veliku meru nesigurnosti, odbojnosti i straha

193

\uro Kova~evi}

zbog svoje eventualne nekompetentnosti pred izazovima reformi kojima se ustanovqava trì{na ekonomija u uslovima siroma{nog dru{tva. Takve sindrome uz sav dodatak izgubqenoh godina i stra{ne tragove devastacije, iskazuje i Srbija. Ona pored normalnih problema i oteàvaju}ih okolnosti tranzicije ka kapitalizmu, kao kriterij svoje uspe{nosti u reformsko tranzicijskoj orijentaciji ima i imperativ saradwe sa Ha{kim tribunalom koji navodno treba da kazni pojedince dozvoqavaju}i pri tom tuìla{tvu da na optuèni~koj klupi drì narode. Sve u svemu, dovr{avawe ove saradwe je stvar racionalne odluke o za{titi interesa naroda a ne ostvarewe univerzalnog zna~aja pravde. U osposobqavawu za izazove i skra}ivawu dragocenog vremena, radi {to brèg nadokna|ivawa uni{tenog i izgubqenog razvoja, vaqalo bi utvrditi osnovne koordinate nacionalnog interesa koji se mora kona~no osloboditi ,,~vora’’ pravdi i nepravdi odlu~nim presecawem.

IV. Sloboda izbora: razumno shva}eni interesi Kao {to smo videli, ili bar poku{ali da pokaèmo, veliko spremawe i pripremawe predstoji. Petooktobarske promene zna~ile su prelom koji je delovao silinom istorijskog doga|aja, ali koji, na àlost, nije dobio i svoje pravo osmi{qavawe. Umesto okuplawa nacionalne i energije gra|ana na oja~awu kapaciteta za uspe{no otvarawe prema strogim propozicijama savremenosti, umesto bespogovornog podre|ivawa javnom interesu usledile su podele i sukobi oko prvenstva u dràvi i raspodele zasluga za pad Milo{evi}evog reìma. Mnogi izvikani pokazali su se nedorasli sawaju}i o ulici i nadaqe kao pravom mestu za politiku. Uradilo se pone{to ali i izgubilo mnogo. Predoktobarsko i postoktobarsko iskustvo vaqalo bi da kona~no urode neophodnom zrelo{}u. Mora postati jasno da se politi~ki ìvot i stranke legitimi{u samo svojim doprinosom javnom interesu. U bilo kom aspektu shva}en, javni interes kao interes nacije i dràve je ugroèn. Mo`da, najvi{e od strane onih koji bi trebalo da ga promovi{u i brane. Vlast u dràvi je jo{ uvek za mnoge privatisti~ka kategorija, zgodan pogon za direktno ili indirektno li~no boga}ewe i afirmaciju. Put ka trì{tu preko privatizacije je nu`na solucija, ali i zgodna za nov~ano odmeravawe doprinosa u woj. Bitno odlu~ivawe je jo{

194

Pred izazovom evro-atlantskih integracija

uvek izme{teno iz legalnih institucija dràve a u mnogo ~emu imamo jednu koliko sme{nu toliko i {tetnu parodiju od na{eg aktuelnog doprinosa ideji i praksi partijske dràve. Sve ovo, a moglo bi se nabrojati mnogo toga, upu}uje na nedvosmislenu potrebu za jasnim promenama u dve oblasti ili diminezije postojawa Srbije i Srba. Jedna je unutra{wa a druga spoqna. Slede}i tu logiku, izgradwa pravne, demokratske dràve u kojoj }e vladavina zakona biti nedvosmisleno utvrd|ena podelom vlasti i autoritetom institucija, u kojoj }e odgovorna vlada biti podlo`na dostojanstvu parlamenta a pravni poredak i prava gra|ana biti {ti}eni neporecivo nezavisnim sudstvom, to su ciqevi koji ne trpe odlagawe. Oni su, pored svega, i uslov drugih ciqeva koji zadiru u podru~je ekonomije i privredne svakodnevnice. Ono {to je po prirodi stvari spojeno politi~ki se ne sme razdvajati. Ne moè se biti takozvani legalista i istovremeno protiv reformi. Jo{ je teè biti reformista koji bi da uspostavi slobodno trì{te kapitala i preduzimqivih preduzetnika bez ikakvih ograni~ewa u sredstvima i bez ikakve obaveznosti prema zakonima i dràvno-pravnim institucijama. Tako|e je nemogu}e kao demokratsko-reformsku soluciju prihvatiti onu formu ekonomskog uspona koju prati sve ve}i broj egzistencijalno unesre}enih qudi. Srbija kao vi{enacionalna zajednica, u svom interesu a ne samo radi ispuwavawa standarda o qudskim pravima i slobodama i pravima nacionalnih mawina, mora na uverqiv i proverqiv na~in da obezbedi punu ravnopravnost svih svojih gra|ana, i u neda}ama i u èqenom prosperitetu. Zahtevi modernizacije utemeqeni u modernim znawima i savremenim tehnolo{kim sposobnostima trebalo bi da budu onaj put kojim }e Srbija sticati svoje mesto u porodici ekonomski modernih i produktivnih naroda. To je i put mo}i koji ne zavisi od brojnosti nacije i koji oskudica prirodnih resursa ne ograni~ava ve} ~ak podsti~e. Mi ne spadamo u red naroda koji svoje nerazumne odluke mogu nadoknaditi bogatstvom prirodnih ~inilaca razvoja. U nas se mora biti neuporedivo stroìji prema kvalifikovanosti i osposobqenosti za odlu~ivawe. Nasle|e samoupravqawa koje je izjedna~avalo qude tako {to je poni{tavalo zna~aj kompetencije i stru~nosti mora biti zaboravqeno. Podru~je jednakosti je u oblasti gra|anskih i politi~kih prava. a ne u nu`noj hijerarhiji znawa i sposobnosti. Iako je samoupravnu

195

\uro Kova~evi}

jednakost kao prakti~ni regulativ vreme pregazilo, u glavama mnogih to je ostalo kao jedna od mera zlatnog doba qudskosti. Unutra{we promene, nu`ne radi dinamizovawa dru{tva koje ponovo uspostavqa svoju normalnost posle godina raznih vrsta poni{tavawa i patologizacije li~nog i dru{tvenog ìvota, put su bez kojeg nema osposobqavawa za uspe{ne odgovore spoqa{wim izazovima. Na{a strategija mora biti celovita: unutra{we promene i spoqni u~inci i spoqni izazovi i unutra{wi u~inci ~ine neraskidivo jedinstvo, jedinstvo koje je odre|uju}e za oporavak i ozdravqewe, demokratski razvoj i modernizaciju, profitabilnu trì{nu privredu i boqi ìvot ~oveka, za takav ulazak u evroatlantske integracije koje ne}e biti prvenstveno pribeì{te u re{avawu li~nih sudbina pojedinaca ve} uto~i{te za novo dostojanstvo celokupnog jugoistoka Evrope, odnosno Balkana. Kao {to je ve} napomenuto na po~etku, sloboda na{eg izbora ne po~iva na nekim sopstvenim velikim planovima, visokim ciqevima i samovlasnim konstrukcijama budu}nosti. Na{a je sloboda u tome kako }emo iskoristiti potencijale kojima raspolaèmo u procesu ukqu~ivawa u velike strategije, koje do kraja ne pripadaju, ~ak, ni najmo}nijim nacijama sveta. Impresivna mo} Sjediwenih Dràva, op~iwavaju}i rast Evropske Unije, gromadnost NATO-a kao vojnog i bezbednosnog sistema, sve su to kontekstualne ~iwenice u kojima u~estvuje daleko ve}i broj ~inilaca od onog koji bi se mogao predpostaviti iz samog imena. Ozna~imo li to pojmom evroatlantske integracije ukaza}e nam se stvarna {irina zamaha koji odlu~uju}e uti~e na najve}i broj nacionalnih sudbina. Dakako, i na na{u. Otvarawe za takav uvid i prakti~ne poteze koji iza toga slede zna~e zrelost jednog naroda koji zami{qene predstave o sebi i drugima zamewuje realnom slikom sveta u kojem mora biti bez obzira na to koliko se, pogotovo sada, nelagodno ose}ao. To ne zna~i napu{tati te`we za prijateqima, ali zna~i napustiti avetiwsko prisustvo neprijateqa kao odre|uju}e figure za na{a ose}awa i na{e poteze. U prvi plan moraju da do|u interesi kako bi nam i ose}awa bila zasnovanija. Sjediwene Ameri~ke Dràve su vode}a sila sveta. Zastupati nacionalne interese zna~i biti u dobrim i plodotvornim odnosima sa takvom silom. Samo nerazumni i zbog toga krajwe opasni qudi mogu tribalni ratni~ki zanos da uzdignu do odbrane naci-

196

Pred izazovom evro-atlantskih integracija

onalnog interesa. Takvo iskustvo smo proìveli i platili. Biti u dobrim odnosima sa SAD zna~i i pro{irivati prostore pristupa evropskim integracijama i kolektivnim bezbednosnim strukturama. Onaj koji umesto povezanosti me|u ~lanicama evro-atlantskih integracija traga za raskolima i sukobima me|u wima kao ta~kama oslonca za svoju nacionalnu politiku, pokazuje elementarno nepoznavawe interesne strukture savremenih saveza i integracija i vodi, hteo to ili ne, {teti po nacionalne interese onih koje bi da predvodi. Slediti interese ne zna~i slediti apsolutno podlo`ni{tvo. Naprotiv, zna~i graditi stabilnu poziciju iz koje se defini{e pregovara~ki kapacitet koji savremeno kompetitivno dru{tvo i ekonomija najboqe razumeju. U vojnoj mo}i moète biti neuporedivo slabiji od mogu}ih partnera ali i ja~i u nekim vrstama proizvodwe i znawa i usluga sa kojima izlazite na trì{te. Imati {ta ponuditi da bi se ne{to dobilo u okvirima normalne interesne razmene, to je ono {to vaqa osvojiti. Na{a sveukupna obnova, pogotovo privredna, nije mogu}a, kao {to se zna, bez va`nog ukqu~ivawa spoqnih ~inilaca u vidu kapitala, tehni~ko tehnolo{kih i komercijalnih sistema, pravno-politi~kih standarda i uticaja, nau~nog, kulturnog i obrazovnog potencijala najrazvijenijih delova sveta. Srbija je nacionalna ali i gra|anska dràva. U woj su na{i bitni, ali ne i jedini potencijali. Na~in na koji se unutra{wim promenama otvara za savremenost, tj. za ulazak u evro-atlantske integracije je vaàn. Me|utim, na{a otvarawa imaju i druge mogu}e pridruùju}e zastupnike. Oni su u na{oj dijaspori, ameri~koj i evropskoj, dijaspori {irom sveta. Taj potencijal ukupnog srpskog otvarawa je potencijal prema kome se Srbija nije otvorila. Povremeni pozivi na patriotizam ne zna~e ni{ta drugo nego svojevrsni vid guslawa u vreme kompjutera. Zemqe oko nas, u prvom redu Ma|arska, ê{ka, Poqska, ali i neke druge, problemu svoje dijaspore pristupile su na drugi na~in. Omogu}ile su joj puna gra|anska i politi~ka prava, direktan uticaj na izbornost i smewivost vlasti i tako {iroko otvorila prostor za wene ekonomske interese. Tako ne{to kod nas je jo{ uvek izvan vidokruga onih koji sa pozicija vlasti treba da brinu o optimalizaciji ionako skromnih pretpostavki za koliko-toliko uqudan ìvot qudi u ovoj

197

\uro Kova~evi}

zajednici. U na{oj, posledwih decenija osveènoj dijaspori mladim i kvalifikovanim qudima, moè se re}i, nalazi se i na{ najzna~ajniji civilizacijski potencijal. To je potencijal neophodnih znawa i kapitala bez kojih nema izlaska iz razvojnog }orsokaka u koji smo kao dràva i narod dospeli i iz koga jo{ nikako da se izvu~emo. Bez wihovog punopravnog uvla~ewa u unutra{wu igru Srbije ne}e biti ni istinskog otvarawa za demokratski i moderan i profitabilan ekonomski razvoj pa tako ni za integracije koje shvatamo kao glavni put i sada i ubudu}e. Lokalni palana~ki strah od svojih saplemenika iz takozvanog velikog sveta ne sme biti odre|uju}i sa sveukupnu sudbinu gra|ana Srbije. Dolazak na{ih saplemenika kao punopravnih gra|ana, ~ija politi~ka prava i ekonomske interese niko ne moè dovesti u pitawe, osavremenio bi unutra{wi miqe dru{tva i modernizovao i osnaìo kriterije konkurencije od koje se ne bismo vi{e mogli braniti u vidu odbrane od stranaca. Kapitali u novcu i znawu koje bismo dobili strate{kim otvarawem prema dijaspori kao legitimnom delu sopstvemog naroda oja~ali bi i mo} na{ih pozicija u odnosu na SAD, doprineli uverqivosti priprema za ulazak u Evropsku Uniju, pro{irili osnove partnerstva za mir i potowi ulazak u NATO. U ~vrstim vezama matice i dijaspore svi bi bili na dobitku. To ne bi bila zavera uperena protiv bilo koga, bila bi to razumna i privla~na solucija koja bi samo oja~ala i perspektivno normalizovala poziciju jednog isto{enog naroda ~ije su vitalne snage i va`ni kapitali ozbiqno stradali u suludoj tu~wavi u mraku ,,balkanse kr~me’’.

Dr. Djuro Kovacevic,

Before the Challenges of Euro-Atlantic Integrations SUMMARY A rational analysis of their place in the world should lead small nations. Serbia nowadays faces more difficult questions than its neighbours, including the question of her statehood. Through the divinisation of Kosovo in Serbian politics victimhood was sacralized, allowing to the state to sacrifice ,,ordinary people’’ on the altar of the homeland. This approach needs to be abandoned.

198

Pred izazovom evro-atlantskih integracija

The legacy of the previous two centuries is that the Serbs perceived quite a lot of nations as their enemies, including: the Ottoman Turks, the Germans, and recently the Croats, Albanians and Bosnian Muslims. Only Greeks and Russians, partially Romanians, and especially the French were perceived as friends. Now this list of friends needs to be amended. Contemporary Serbia has a burden of too many problems. It is a complex community with a ruined economy, existing in an undefined State Union with Montenegro. Therefore, one can say that the two centuries of modern Serbian history began with the question of statehood and have ended in the same way. If the interests of Serbia are taken rationally, then Euro-Atlantic integration and good relations with the United States of America become an imperative. Key words: Serbia, small countries, Euro-Atlantic Integrations, relations with the United States of America

199

úúú Pravna pitawa u savremenoj Evropi

dr Zorica Radovi} Koalicije

politi~kih stranaka --dr koalicione Zorica Radovi} vlade

KOALICIJE POLITI^KIH STRANAKA -KOALICIONE VLADE Uvod Dana{wa Srbija koja je na putu obnove parlamenarne demokratije, ali u duhu novog vremena, i koja je pred ukqu~ewem u evropske institucije, susrela se i sa pojavom koalicionih dogovora izme|u politi~kih stranaka, odnosno fenomenom dogovarawa izme|u politi~kih stranaka prilikom zajedni~kog nastupa u izbornim kampawama, u parlamentu, i prilikom formirawa izvr{ne vlasti. Sukobi izme|u tih partnera, razli~ita tuma~ewa prethodno postignutih dogovora otvorila su pitawe prirode takvih dogovora, wihovog vaèwa, eventualne ustavno-sudske za{tite i, uop{te, zna~aja u politi~kom ìvotu. Ti sukobi naj~e{}e su ,,razre{avani’’ preko dnevne {tampe, uzajamnim optuìvawima, ali zabeleèn je i jedan slu~aj koji je re{en pred Ustavnim sudom i koji se moè smatrati za~etkom ustavne jurisprudencije u sferi odnosa izme|u politi~kih stranaka.1 Polaze}i od obrazloèwa zahteva Koalicije DOS, od 10. juna 2002. Administrativni odbor Narodne skup{tine prihvatio je u su{tini tuma~ewe Zakona o izboru narodnih poslanika prema kome su narodni poslanici i svi kandidati za narodne posalnike na zajedni~koj izbornoj listi Koalicije DOS, postali ~lanovi koalicije direktno kao fizi~ka lica, ~inom kandidovawa odnosno davawa mandata. Odlukom Administrativnog odbora oduzeti su mandati 45 poslanika DSS ,,zbog nediscipline’’. Savezni ustavni sud je odbacio ovakvo tima~ewe Administrrativnog odbora. Na 1

Re{ewe o obustavi izvr{ewa radwi i akata koji su preduzeti na sednici Administrativnog odbora Narodne skup{tine Republike Srbije, od 29.jula 2002, kojim su privremeno prestali mandati 45 narodnih poslanika (U` broj 42/2002, objavqeno u Slu`benom listu SRJ br. 57/2002 i Slu`benom glasniku RS, br. 69/2002) i Odluka Saveznog ustavnog suda (U` br.25/2002 od 26.jula) doneta u ciqu za{tite izbornog prava a kojom se poni{tava odluka Administrativnog odbora Skup{tine Srbije na osnovu koje su oduzeta 45 mandata poslanicima DSS, stranke ~lanice koalicije DOS.

203

dr Zorica Radovi}

osnovu ispitivawa sadràja Koalicionog sporazuma, i na osnovu tuma~ewa Zakona o izboru narodnih poslanika Sud je zakqu~io slede}e: Koaliciju DOS sa~iwavaju 18 politi~kih stranaka; ova koalicija moè da ima ali nije utvr|eno da ima pravni subjektivitet; ona nije registrovana kao politi~ka organizacija; politi~ke stranke koje je ~ine zadràle su tako puni pravni subjektivitet; imaoci prava i obaveza, subjekti prava i obaveza koji proizilaze iz Koalicionog sporazuma, jesu politi~ke stranke, a ne gra|ani kao poslani~ki kandidati; stoga, ~lanstvo u koaliciji DOS moè prestati narodnom poslaniku samo usled prestanka ~lanstva u politi~koj stranci koja je u sastavu Koalicije, jer Koalicionim sporazumom nije predvi|ena mogu}nost iskqu~ewa stranke iz Koalicionog sporazuma. Na osnovu navedenog Savezni Ustavni sud je odlu~io da poni{ti Izve{taj Administrativnog odbora, {to povla~i vra}awe poslani~kih mandata. Koalicije politi~kih stranaka, nesumwivo predstavqaju jedan vid dogovora izme|u potpisnika takvog dogovora. Mada postoje u politi~koj praksi od uspostavqawa parlamentarnih institucija vlasti, a posebno od vremena primene proporcionalnog izbornog sistema koji je ve}inski zastupqen u evropskoj ustavnoj tradiciji, one su tek od novijeg vremena postale predmet pravne i politi~ke analize.2 Koalicioni sporazumi politi~kih stranaka se defini{u na razli~ite na~ine. ê{}e vi{e opisno nego na na~in koji bi utvrdio ~vrste elemente jednog pojma. Tako se naj~e{}e kaè da su oni proizvod strukture vladavinskog i izbornog sistema i da predstavqaju jedan vitalan pravno-politi~ki instrument. Tvrdi se, da su sredstvo podr{ke i odràwa poverewa zakonodavne vlasti u izvr{nu vlast; da se wima stvara pravni okvir uzajamnih obaveza pojedinaca ili politi~kih ~inioca, i da su instrument kojim se utvr|uju odnosi izme|u strana ugovornica; da, generalno, odraàvaju politi~ke ciqeve i sredstva u vo|ewu vladine politike. Daqe, kaè se da su politi~ki sporazumi sredstvo za re{avawe suprotstavqenih politi~kih interesa izme|u razli~itih 2

Kaare Strom, Wolfang C. Muller, ,,Coalition Governance Institutions in Parliamentary Democracies’’, p. 1, Presentation in Workshop 13 ,,Designing Institution‘‘ at the Joint Sessions of Workshops of the European Consortium for Political Research, Manheim, March 26--31, 1999.

204

Koalicije politi~kih stranaka -- koalicione vlade

~lanova vlade u okviru parlamenta; zatim da oni, kao politi~ki instrumenti, dokazuju nu`nost uspostavqawa kompromisa izme|u glavnih politi~kih ~inioca u parlamentarnim sistemima vlasti, posebno u onim u kojima je primewen proporcionalni izborni sistem.3 Postoje razne vrste politi~kih sporazuma izme|u stranaka: predizborni i postizborni, izme|u opozicionih stranaka u parlamentu i izme|u parlamentranih stranaka koje su formirale vladu. Postoje ad hoc sporazumi ~iji je sadràj dogovor o glasawu poslani~kih grupa o nekom pitawu ili o vo|ewu politike u odre|enoj oblasti. Najva`niji oblik tih sporazuma, a koji je i predmet analize ovog rada, je politi~ki sporazum izme|u politi~kih stranaka ~iji je predmet obezbe|ewe parlamentarne podr{ke za vladu u kojoj su politi~ke stranke predstavqene. Wihov predmet je regulisawe vr{ewa vlasti odnosno regulisawe podele vr{ewa politi~ke vlasti.

Pravna i (ili) politi~ka priroda koalicionih sporazuma Da li sporazumi izme|u politi~kih stranaka imaju karakter pravnog akta odnosno da li stvaraju pravne obaveze za strane ugovornice ili je koalicioni sporazum samo politi~ki dogovor koga }e se strane ugovornice dràti dok to smatraju korisnim po sebe je pitawe oko koga, tako|e, postoje razli~iti stavovi. Ukoliko se prihvati stanovi{te da politi~ki sporazumi izme|u stranaka imaju pravni karakter, {to zna~i da stvaraju pravne obaveze izme|u stranaka ugovornica, daqe se postavqa pitawe da li te obaveze imaju karakter ugovornog prava, {to zna~i civilnog, ili javnog prava koje moè biti i ustavnog i administartivnog karaktera. Od odgovora na ovo pitawe zavisi i koje }e se pravo primewivati u slu~aju sukoba izme|u strana ugovornica i koji sudski organi }e biti nadle`ni za re{avawe tih sporova. Ukoliko se, pak, prihvati stanovi{te da su politi~ki sporazumi dogovori u kojima strane ugovornice ostaju dok je to u wihovom 3

Vidi vi{e o tome kod: David Kretzmer, ,,Political Agreements -- A Critical Introduction,,; Gabriela Shalev, ,,Political Agreements,,; Itzak Zamir, ,,Political Contract,,; Nili Cohen, ,,Political Agreements,,; Helmuth Schulze-Fielitiz, ,,Coalition Agreements in the Federal Republic of Germany as a Juridical Problem’’, in: ,,Political Agreements’’, Israel Law Review, vol. 26, No. 4 (1992).

205

dr Zorica Radovi}

interesu, onda nijedan pravni lek ne moè biti primewen u slu~aju kr{ewa sporazuma, a sve sankcije za kr{ewe sporazuma mogu biti samo politi~ke prirode. Po tom stanovi{tu sporazumi izme|u politi~kih stranaka su samoizvr{uju}i (self-enforcing) odnosno jedino svaka strana ugovornica moè sebe ,,prisiliti’’ da preuzete obaveze po{tuje cene}i pri tome svoje interese. Prema zastupnicima ugovorne teorije4 na politi~ke sporazume koji stvaraju pravni okvir uzajamnih obaveza strana ugovornica treba primewivati na prvom mestu pravila ugovornog-civilnog prava, a tek sekundarno pravila javnog prava. Ovaj stav se zasniva na uvaàvawu autonomije voqe kao osnovnog principa ugovornog prava. Autonomija voqe se zasniva na pravu pojedinca da utvr|uje pravila svog pona{awa i svojih radwi. Sledstveno tome uzajamne obaveze po~ivaju na saglasnosti slobodno izraènih voqa strana ugovornica. Primena principa autonomije voqe na ovu vrstu sporazuma predstavqa osnov stvarawa ,,slobodne zone’’ u okviru koje strane ugovornice utvr|uju svoje zajedni~ko pona{awe. I kada je re~ o ovim sporazumima jedino ograni~ewe predstavqa pravni poredak. Izvan tih ograni~ewa, sudovi u slu~aju spora treba samo da tuma~e voqu koju su strane ugovornice iskazale u sporazumu. Odre|ivawe politi~kih sporazuma kao ugovora, zastupnike ovog stanovi{ta, dovodi do slede}ih zakqu~aka: strane ugovornice generalno dele nameru da utvrde pravni odnos; ta namera treba da bude respektovana tako {to }e se tom sporazumu dati legalno vaèwe; sadràj politi~kih sporazuma je razli~it; dok on nije u suprotnosti sa pravnim poretkom i dok ne protivure~i dràvnoj politici on treba da budu po{tovan i wegove odredbe treba da budu primewive; ako su voqom strana ugovornica predvi|ene posledice zbog nepo{tovawa politi~kog dogovora, ta voqa treba da bude ispitana od strane suda radi utvr|ivawa da li strana koja optuùje za kr{ewe ima pravo da se poziva na pravni lek utvr|en sporazumom. Zastupnici ugovorne teorije smatraju da na ove sporazume prevashodno treba da se primewuje ugovorno pravo sa svim svojim principima i pravilima. Prednost ugovornog prava je u wegovoj sposobnosti da se prilago|ava promewenim situacijama. Ugovorno pravo je dinami~nog karaktera i primewuje se kako na klasi~ne transakcije prodaje, zakupa, tako se wegovi principi i pravila 4

Gabriela Shalev, op. cit., pp. 442--461.

206

Koalicije politi~kih stranaka -- koalicione vlade

primewuju i na radne odnose, pravo osigurawa, na korporacije, sferu za{tite potro{a~a, i na ugovore koje sklapa vlada. Javno administrativno pravo se tako|e moè primewivati na politi~ke sporazume jer se ovi sporazumi mogu ticati i dràvnih organa {to zna~i da strane ugovornice imaju specijalan status. Ali u tom slu~aju javno pravo se primewuje kao lex specialis. Me|utim, zastupnici ove teorije smatraju da sudovi treba vrlo oprezno i restriktivno da se upu{taju u procenu validnosti sadràja i na~ina sprovo|ewa ovih sporazuma. Dva se razloga pri tome navode: prvi, osetqivost politi~kog sadràja ukqu~enog u te sporazume i drugi, svi politi~ki sporazumi na kraju }e biti ocewivani od strane javnosti na izborima {to zna~i da ne ostaju bez sankcije. Osnov ovog stava je u ideji podele vlasti i opasnosti da intervencija suda u sferi politi~kih sporazuma kao ,,sudsko zakonodavstvo pod vidom politike’’ moè dovesti do opasnosti da se sudstvo politizuje. Kriti~ari ugovorne teorije i zastupnici teorije da su koalicioni sporazumi politi~kih stranaka iskqu~ivo politi~ki akti dokazuju svoje stanovi{te tvrde}i da ovi akti ne podleù sudskoj jurisdikciji. Kr{ewe takvih sporazuma, po wima, moè biti predmet samo javne kritike. Ovi sporazumi ne potpadaju pod pravni reìm i ne mogu biti izvor -- osnov pozivawa na pravo izvr{avawa koje bi bilo na zakonu zasnovano. Preovla|uju}e je mi{qewe, kaù ovi autori,5 da su koalicioni sporazumi politi~ki sporazumi sklopqeni bez namere da predstavqaju izvor pravne obaveze i sledstveno tome wihov osnov je politi~ki. Ovaj koncept zasniva se na principu autonomije politi~ke voqe i korespondira maksimi clausula rebus sic stantibus. Promena okolnosti delovawa politi~ki aktera, {to je u politici uvek prisutno, opravdava odstupawe od dogovora postignutih koalicionim sporazumima. Fleksibilnost je bitan elemenat politi~kog ìvota, a poku{aji prava i pravnika da kategorizuju koalicione sporazume ne korespondiraju sa tim neophodnim uslovom. Poku{aji saobraàvawa institucija politi~ke prirode, {to jesu koalicioni sporazumi politi~kih stranaka, u okvire prava mogu stvarati samo velike probleme. To ne zna~i da sankcije za kr{ewe koalicionih sporazuma ne postoje. To su one sankcije koje izri~e javnost, posebno na izborima. 5

Helmuth Schulze-Felitiz, op. cit. p. 551.

207

dr Zorica Radovi}

Zauzimawe stava po ovom pitawu nije od malog zna~aja samo za dràve, kao {to je Srbija, koje tek treba da ~vrsto utemeqe osnovne institucije vlasti i izgrade i kroz praksu stabilne i predvidqive mehanizme wihovog funkcionisawa, posebno u onim sferama gde normom nije mogu}e a ni poèqno do kraja odre|ivati pona{awe politi~kih aktera. Ovaj problem postoji i u razvijenim zapadnoevropskim demokratijama i nije specifi~nost samo dràva u tranziciji. To pokazuje i slika parlamenata i vlada u ve}ini evropskih dràva u kojima postoje vi{e od dve politi~ke stranke a istovremeno se primewuje proporcionalni izborni sistem.6 I mada postoje razli~iti stavovi o karakteru ovih sporazuma postoji jedinstven stav o tome {ta moè biti sadràj, odnosno {ta ne moè i ne sme biti sadràj takvih sporazuma.

Sadràj politi~kih sporazuma i granice slobode dogovarawa Uporedo sa traèwem odgovora na prirodu koalicionog sporazuma izme|u politi~kih stranaka postavilo se i pitawe {ta moè odnosno {ta ne sme biti predmet takvog sporazuma. Drugim re~ima, kada su politi~ke stranke obavezne da po{tuju politi~ki dogovor odnosno kada im je dozvoqeno da ga po{tuju. Jasno je da politi~ke stranke ne mogu da se dogovore o vr{ewu bilo kog nezakonitog akta. Ali, da li pored te o~igledne zabrane koja proisti~e iz ~iwenice da politi~ke stranke kao i svaki drugi oblik organizovanog delovawa gra|ana vezuje ustav i zakon odnosno pravni poredak, postoje granice u pogledu slobode ugovorawa izme|u politi~kih stranaka? Primeri iz prakse nekih dràva pokazuju da sadràj politi~kog sporazuma ne moè biti ni{ta {to je protivno ustavom i zakonom utvr|enim pravilima o nadle`nostima i funkcionisawu dràvnih institucija. U praksi sklapawa politi~kih sporazuma izme|u politi~kih stranaka u Izraelu7 navode se dva slu~aja na osnovu kojih su se posle odluke Vrhovnog suda, odnosno izmene 6

7

Kaare Strom, Wolfgang C. Muller, op. cit, pp. 12, 19. Autori navode podatke da je od 1945. do 1996. godine u 13 zapadnoevropskih dràva (Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nema~ka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norve{ka, Portugal i [vedska) bilo 223 koalicionih vlada. David Kretzmer, op. cit., p. 411, i Gabriela Shalev, op. cit, p. 456.

208

Koalicije politi~kih stranaka -- koalicione vlade

Osnovnog zakona -- ustava, utvrdila neka va`na pravila u pogledu granica slobode sporazumevawa izme|u politi~kih stranaka: a) politi~ke stranke nemaju pravo da svojim sporazumom ograni~avaju vr{ewe ovla{}ewa koje su u okviru diskrecionih prava nosilaca vlasti. Konkretno, politi~ki sporazum izme|u koalicionih stranaka koje vr{e izvr{nu vlast ne moè da sadrì odredbu po kojoj se prvi ministar odri~e svog ustavnog prava da smeni ministra, ~lana politi~ke stranke koja je koalicioni partner, bez dozvole {efa te stranke. Pre utvr|ivawa ovog stava, Vrhovni sud Izraela je u slu~aju Yosef Zervesky v. Prime Minister doneo odluku po kojoj takav sporazum nije nelegalan ukoliko to javni interes zahteva. Me|utim, posle takve odluke Vrhovnog suda, i kao reakcija na wu od strane politi~ke javnosti, doneta je izmena Osnovnog zakona (sec. 13A/b/) prema kojoj ne moè biti napravqen nikakav sporazum, niti dato obe}awe, prema kome se uskra}uje zakonsko pravo nosioca javne vlasti da otpusti neko lice sa wegovog mesta u Knesetu, vladi, javnoj slu`bi, javnoj korporaciji, vladinoj korporaciji ili bilo kog javnog organa. Prvi ministar, tako|e, ne moè da se obaveè koalicionim sporazumom, da ne}e podneti ostavku bez saglasnosti svojih koalicionih partnera. Ovo pravilo se zasniva na stavu da politi~ki sporazumi izme|u stranaka ne mogu li{iti dràvne slu`benike wihovih zakonskih prava niti ih osloboditi zakonskih obaveza.8 Svaki onaj sporazum koji bi ograni~avao nosioca diskrecione vlasti, na zakonu zasnovane, da smewuje i postavqa dràvne slu`benike bio bi ni{tavan. b) politi~kim strankama je zabraweno davawe finansijskih garancija u ciqu obezbe|ewa obaveza iz sporazuma. To je drugo pravilo utvr|eno prvo odlukom Vrhovnog suda Izraela (Levi case) da bi potom, ova zabrana bila uneta u ustavne odredbe o vladi (13A/c/ Osnovnog zakona).9 Koalicioni sporazumi izme|u politi~kih stranaka razlikuju se po vi{e osnova. Mogu biti usmeni, pismeni, u formi proklamacije i namera, ili pak vrlo precizno utvr|enih zadataka i programa koji nameravaju partneri da sprovode. Mogu se vi{e 8 9

Helmuth Schulze, op. cit., p. 544 i David Kretzmer, op. cit, p. 411. Navedeno prema: Gabriela Shalev, op. cit, p. 456.

209

dr Zorica Radovi}

ticati politike koju koalicioni partneri imaju nameru da sprovode, mogu se ticati proceduralnih pravila kojih }e se dràti partneri a mogu sadràvati sporazum o podeli mesta i ovla{}ewa izme|u partnera.10 Primer koalicionog sporazuma sa~iwen u Slova~koj 1998. godine, a noveliran 2002. godine, izme|u Slova~ke demokratske koalicije, Stranke demokratske levice, Stranke ma|arske koalicije i Stranke gra|anskog razumevawa, primer je one vrste koalicionog sporazuma koji utvr|uje proceduralna pravila i raspored ~elnih funkcija u dràvnom aparatu. Izdvoji}emo nekolike elemenate ovog sporazuma koji su zna~ajni za na{u temu zbog pitawa koja pokre}u. Pored na~elne odredbe u ovom sporazumu da koalicija po{tuje u punoj meri ustavni poredak i nadle`nost ustavnih organa i ~inilaca, ovaj sporazum utvr|uje i: a) da predloge zakona, predloge za izmenu i dopunu vladinih zakonskih predloga mogu podnositi i poslanici koalicionih partnera ali tek po informisawu predsednika svih poslani~kih grupa koalicionih partnera; tako|e, interpelaciju i poslani~ka pitawa postavqa}e poslanici uz prethodno obave{tavawe predsednika poslani~kih grupa; ako neko od koalicionih partnera iznese neslagawe prema predlogu zakona ili predlogu izmene i dopune zakona koalicioni partneri }e preporu~iti svojim poslanicima da donesu odluku tek po zauzimawu stava Saveta koalicije (zajedni~ki organ ~lanica koalicije za usagla{avawe stavova i re{avawe sporova) Da li je legalno da se poslanici vladaju}ih stranaka, koalicionim sporazumom obaveù da ne}e koristiti svoja poslani~ka prava bez prethodnog obve{tavawa svih {efova poslani~kih grupa vladaju}e koalicije? Ima osnova postaviti pitawe da li se ovakvim odredbama sporazuma ograni~avaju prava poslanika kao pojedinaca. Sa jedne strane razumqivo je i opravdano postojawe ovakvih odredbi jer koalicije se i prave radi konstituisawa i odràwa vlade, ali ipak poslanik kao pojedinac je donekle ograni~en u vr{ewu svojih prava (podno{ewu zakonskih predloga, amandmana na postoje}e predloge, interpelacije, poslani~kih pitawa) stavom i 10

Kaare Strom, Wolfgang Muller, op. cit, p. 20, i Helmutz Schulze, op. cit, p. 545.

210

Koalicije politi~kih stranaka -- koalicione vlade

sagla{no}u politi~ke stranke kojoj pripada. O~igledno je da se ovim re{ewem na~elo politi~ke stabilnosti vlade stavqa iznad prava poslanika pojedinca. b) ako na sednici vlade ~lan vlade izrazi neslagawe svoje stranke, predsednik vlade skinu}e spornu ta~ku sa dnevnog reda sednice vlade. Ova ta~ka do}i }e na dnevni red tek po razmatrawu na sednici Saveta koalicije. Ovom odredbom sporazuma prakti~no se uvodi pravo veta ~lana vlade na dnevni red sednice vlade. Ima osnova postaviti pitawe da li se na ovaj na~in poslovnik o radu vlade donekle podre|uje u odnosu na pravo jednog koalicionog parnera da ne prihvati raspravu o nekoj ta~ci dnevnog reda. Naime, u tim situacijama uobi~ajeno da se glasa o predloènom dnevnom redu a odluka donese ve}inom glasova. Sporno pitawe iz nadle`nosti vlade trebalo bi da se re{i na taj na~in. Me|utim ovim re{ewem sporazuma ne{to {to je predmet rasprave u okivru vlade, kada postaje sporno izme{ta se u nadle`nost drugog organa -- Saveta koalicije koji nije dràvni organ. v) ovaj koalicioni sporazum ima zatvoren karakter i ne omogu}ava pristupawe tre}eg lica bez saglasnosti postoje}eg koalicionog partnera kao ni preno{ewe prava i obaveza iz ovog ugovora na tre}a lica. Izmene u broju poslani~kih klubova za vreme trajawa mandata ne stvaraju uslove za promenu proporcija koje su dogovorene ovim ugovorom (i u vladi i u skup{tini). Koalicioni partner je slobodan da od ugovora odstupi u slu~aju grubog kr{ewa wegovih prava i obaveza prema wemu a koja nisu re{ena u roku od 30 dana na sednici Saveta koalcije. Koalicioni ugovor prestaje pre roka u slu~aju da do|e do takvih promena u subjektima koji ~ine tu koaliciju a koje zna~ajno uti~u na odnos snaga u parlamentu. Ovom odredbom sporazuma o~igledno se èleo preduprediti negativni efekat po stabilnost vlade koji bi nastao stvarawem novih anra`mana izme|u politi~kih stranka u parlamentu. Me|utim, svesne politi~ke realnosti strane ugovornice su predvidele i mogu}nost raskida (grubo kr{ewe prava) i mogu}nost nastupawa takvih poromena koje se unapred ne mogu predvideti ali koje su{tinski mewaju postoje}e stawe, odnosno nastupawe okolnosti koje se unapred ne mogu predvideti. Zapravo, radi se o priznavawu principa autonomije politi~ke voqe i o uvaàvawu elementa fleksibilnosti kao bitnog svojstva politi~kog ìvota.

211

dr Zorica Radovi}

Javnost koalicionih sporazuma Od velike va`nosti je pitawe da li su koalicioni sporazumi politi~kih stranaka dostupni javnosti odnosno da li su potpisnici takvog politi~kog anra`mana zakonom obavezani da svoj anra`man u~ine dostupnim javnosti. Ovo je utoliko zna~ajnije ukoliko deo sadràja sporazuma ili ceo sporazum ne podleè niti moè da podleè bilo kakvoj ustavno -- sudskoj za{titi, ve} samo moè da podleè oceni javnosti i bira~a. Nepridràvawe ugovorenih obaveza u situaciji kada sporazumi ostaju tajna li{avaju odgovornosti potpisnike sporazuma. U suprotnom, javnost sporazuma u ve}oj meri obavezuje potpisnike, smawuje mogu}nost kr{ewa sporazuma, a time strane potpisnice obavezuje na ve}i stepen odgovornosti {to uti~e na uvaàvawe i poverewe gra|ana u institucija vlasti. Postoje koalicioni sporazumi koji se sastavqaju pre izborne trke kao i oni koji se sastavqaju po{to su izbori obavqeni. U kojoj meri je potrebno i da li je uop{te potrebno obavezati pregovara~e da svoje sporazume u~ine javnim? Primera iz komparativne prakse imamo.11 Vrhovni sud Izraela u slu~aju Shalit v. Peres zauzeo je stav da, u skladu sa op{tim principima ustavnog i administartivnog prava, strane potpisnice politi~kog dogovora o saradwi vladaju}ih stranaka, ali i opozicionih stranaka u parlamentu, su du`ne da publikuju takav sporazum. Princip na kome je sud zasnovao svoju odluku je pravo javnosti i pravo ~lanova parlamenta da znaju sadràj takvih sporazuma pre nego {to odlu~e da li }e podràti koalicionu vladu. Posle ovakve odluke Vrhovnog suda, parlament je doneo zakon prema kome se neke vrsta ovakvih sporazuma moraju objaviti. (odeqak 13b Osnovnog zakona). Tako, prema ovoj odredbi, sporazumi o stvarawu koalicione vlade i sporazumi o glasawu o poverewu, dostavqaju se sekretaru Kneseta u roku od tri dana od dana potpisivawa, a ne kasnije od podneva dana kada se vlada predstavqa Knesetu, ili dana kada se glasa o poverewu. Praksa objavqivawa koalicionih sporazuma uvedena je u Saveznoj Republici Nema~koj od 1961. godine izborom Vili Branta i wegove socijalno-liberalne koalicije. U na{oj izbornoj i parlamentarnoj praksi koalicioni sporazumi oba tipa, predizborni i postizborni, su prisutni ve} 11

David Kretzmer, op. cit, p. 412, i Helmut Schulze, op. cit, p. 546.

212

Koalicije politi~kih stranaka -- koalicione vlade

vi{e od jedne decenije. Javnosti su bili dostupni sporazumi izme|u stranaka (uglavnom opozicionih) preko na~ina na koji su predstavqeni u medijima. Formalno pravna obaveza objavqivawa koalicionih sporazuma nije ustanovqena, a nastali sukobi bili su predmet dnevnopoliti~kih razmirica i optu`bi izme|u koalicionih partnera bez mogu}nosti gra|ana da objektivno procene pona{awe koalicionih partnera. Ve}ina do sada postoje}ih vlada od uvo|ewa vi{estrana~ja (i na republi~kom i na saveznom nivou, odnosno nivou dràvne zajednice) bile su koalicionog karaktera. Na{oj javnosti za ve}inu tih vlada nije poznato da li su formirane na osnovu koalicionog sporazuma ili nisu, a pogotovo nisu poznati odnosi izme|u koalicionih partnera. Nije strano praksi zapadnoevropskih demokratija da koalicione vlade ne vezuje i koalicioni sporazum, mada je to re|i slu~aj. Od 1945. godine do 1995. godine od 223 koalicione vlade u 13 zapadnoevropskih dràva 136 koalicionih vlada je sastavqeno na osnovu koalicionog sporazuma naj~e{}e sklapanih posle izbora i u pismenoj formi.12 Ovi podaci ukazuju na dve bitne ~iwenice: koalicione vlade su skoro pravilo, a ne izuzetak za zemqe zapadnih demokratija, i, te vlade se formiraju na osnovu koalicionih sporazuma. Utoliko je i pitawe javnosti koalicionih sporazuma zna~ajnije.

Politi~ke koalicije, izborni sistemi i mandat poslanika Izborni sistemi i politi~ke koalicije su razli~ite strane istog ugla, obe se nerazdvojne jedne od druge. Priroda mandata poslanika u onim izbornim sistemima u kojima se izbori vr{e za partijske liste, i po proporcionalnom izbornom sistemu, od posebnog je zna~aja za trajawe i opstanak koalicionih vlada. Osnovno pitawe koje se postavqa jeste koje pravo ima prioritetan zna~aj: pravo politi~kih stranaka da tokom trajawa mandata parlamenta o~uvaju osvojeni broj poslani~kih mesta i u srazmeri sa tim brojem vr{e uticaj na rad parlamenta odnosno obezbede u~e{}e u vr{ewu izvr{ne vlasti, ili pravo poslanika pojedinca koji je izabran unutar liste jedne politi~ke stranke da potpuno slobodno raspolaè tim mandatom, promeni stranku, iza|e iz jedne stranke i u|e u drugu ili pak formira novu stranku. 12

Navedeno prema: Karre Strom, op. cit, p. 19.

213

dr Zorica Radovi}

Da li je sa stanovi{tra principa na kojima po~iva konstituisawe i vr{ewe javnih vlasti legitimno da u parlament u|u jedne stranke, a da se tokom trajawa mandata tog parlamentarnog saziva pojave druge stranke, koje nisu dobile nijednog poslanika na izborima ili su nastale tek po formirawu parlamenta tog saziva ? Da li se pozivawem na za{titu prirode mandata poslanika -- slobodno raspolagawe mandatom -- moè kr{iti izborno pravilo prema kome na izborima nastupaju politi~ke stranke sa svojim programima i svojim listama kandidata? Da li je pravo poslanika iznad prava gra|ana koji na izborima u ovakvim izbornim sistemima, po pravilu glasa za politi~ku stranku, a ne ili daleko mawe za kandidate koji se nalaze na izbornoj listi stranke? Nije neosnovano postaviti pitawe za{to bi pravo poslanika da deluje u parlamentu po svom uverewu bilo u ve}oj meri za{ti}eno od prava gra|anina, bira~a, da ga u parlamentu zastupa ona stranka za ~iji se program program opredelio na birali{tu. Povodom dono{ewa jednog zakona u Ju`noj Africi (Loss or Retention of Membership of National and Provincional Legislature Act No. 21 of 2002), a kojim je dozvoqeno da u odre|enom vremenskom periodu u toku trajawa legislature poslanici prelaze iz jedne u drugu stranku, poslani~ki klubovi se dele ili spajaju, u javnosti se razvila debata. Stranke koje su osopravale ustavnost ovog zakona iznosile su slede}e argumente: zakon ignori{e izbor glasa~a onakav kakav je bio na obavqenim izborima jer prethodni izbor je izraz voqe glasa~a; dozvoqavawe javnim predstavnicima da prelaze iz jedne stranke u drugu je neodgovorno i nedemokratski; kod zatvorenih partijskih lista ne takmi~e se pojedinci ve} stranke.13 Ova pitawa su od {ireg zna~aja od onog, osnovnog, koji se razmatra u ovom radu ali od odgovora na ovo pitawe zavisi i sudbina koalicija koje su izbornom voqom gra|ana stekle legitimitet da upravqaju dràvom u odre|enom mandatnom periodu, ~ime se posredno uti~e i na stabilnost institucija vlasti. Da li pravo treba i u kojoj meri treba da se bavi regulisawem ovih pitawa parlamentarnog ìvota? 13

Wole Olaleye, ,,An Assessment of the Legislative Framework for Political Party Coalition in South Africa’’, EISA Roundtable on Political Party Coalitions, Cape Town, June 19, 2003, pp. 4--7.

214

Koalicije politi~kih stranaka -- koalicione vlade

Granice prava u regulisawu problema politi~kih koalicija [ta pravo moè da uredi? Wegove mogu}nosti ograni~ene su prirodom politi~kih stranaka. Politi~ke stranke nisu dràvni organi. Rad dràvnih orana moè i treba da bude regulisan i to na na~in koji }e ostaviti {to mawe prostora za diskreciono delovawe. Me|utim, kada je re~ o politi~kim strankama kao prevashodno politi~kim institucijama, po{tovawe principa slobode izbora i slobode politi~kog delovawa zahteva da se politi~ke stranke kre}u i u jednoj zoni koja ne}e biti normirana. U meri u kojoj je te{ko preciznom zakonskom normom regulisati aktivnosti politi~kih stranaka, a da se ne ugrozi sloboda politi~kog delovawa, u toj meri ako ne i vi{e, te{ko je pravom-normom definisati koalicione sporazume koje sklapaju politi~ke stranke a posebno normirati wihovo pona{awe u sprovo|ewu tih sporazuma. Sloboda politi~kog delovawa ipak, ne moè da bude bez ograni~ewa utvr|enih ustavom i zakonima. Kada je re~ o koalicionim sporazumima izme|u politi~kih stranaka skloni smo da prihvatimo stanovi{te po kome politi~ke stranke u sklapawu sporazuma mogu da se kre}u slobodno po{tuju}i granice koje im postavqa ustav i zakon. Predupre|ewe nelegalnih anra`mana moè se obezbediti utvr|ivawem obaveze objavqivwa sporazuma politi~kih stranaka i to pre okon~awa izbora i posle okon~awa izbora prilikom formirawa izvr{nih organa vlasti. Ustavnosudsku za{titu mogu uìvati samo pravno obavezuju}e norme, ukoliko su sadràne u konkretnom koalicionom sporazumu. Svi drugi dogovori koalicionih partnera mogu podlezati samo oceni i kritici javnosti.

Dr. Zorica Radovic

Coalitions of Political Parties -- Coalition Governments SUMMARY Coalitions of political parties represent a kind of agreement. The main legal dilemma in treating these agreements is whether they should be considered legal acts or political agreements. If they are legal acts another dilemma is whether they belong to contractual law or public law? Another problem is what kind of stipulations should be allowed and what should be

215

dr Zorica Radovi}

forbidden in coalition agreements? Some countries have restricted some things in making these agreements. It is of great relevance to decide whether coalition agreements must be made public. In case these agreements are treated as purely political agreements this question is even more important. Finally, another related question is whether mandates belong to the members of the parliament or to the political parties, especially in the case of proportional electoral law. Freedom of political activity is very important, but can not be without any constitutional and legal constraints. Therefore political parties should be legally obliged to make their coalition agreements public both before the elections and at the formation of coalition governments. Key words: Coalition Agreements, Coalition Governments, Public Accessibility of Coalition Agreements

216

Kontrola koncentracija Zoran Skopqak

preduze}a u EU nakon 1. maja Zoran 2004. Skopqak godine

KONTROLA KONCENTRACIJA PREDUZE}A U EU NAKON 1. MAJA 2004. GODINE Uvod Istog dana kada je do{lo do najve}eg pro{irewa EU u wenoj istoriji, stupila je na snagu nova Uredba o kontroli spajawa preduze}a (Merger Control Regulation) (u daqm tekstu Uredba) koja predstavqa centralni pravni dokument EU za sprovo|ewe politike kontrole koncentracija preduze}a. Trenutni tekst Uredbe je posledica dugih pregovora izme}u predstavnika dràva ~lanica EU. Komplikovani proces usagla{avawa stavova trajao je nekoliko godina1 da bi 1. januara 2004. godine Savet ministara EU usvojio tekst Uredbe, koja je stupila na snagu 1. maja 2004. Ovaj ~lanak }e u prvom delu predstaviti najzna~ajnije izmene u Uredbi, dok }e se u drugom delu baviti odredbama o kontroli koncentracija Zakona o za{titi konkurencije koji je usvojila Narodna skup{tina Republike Srbije sredinom septembra 2005. godine.

G Iako je reforma kontrole koncentracija po~ela znatno ranije, porazi Evropske komisije u àlbenom postupku pred Sudom prve instance u tri zna~ajna slu~aja u kratkom vremenskom periodu su u velikoj meri doprineli ubrzavawu usvajawa izmena reìma kontrole koncentracija u EU. U pitawu su bili slu~ajevi [najder Elektrik protiv Komisije,2 Earturs protiv Komisije3 i Tetra Laval protiv Komisije.4 1

2 3 4

Evropska komisija je krajem 2001. godine usvojila ,,Zeleni dokument’’ (Green Paper) u kome su izneti pogledi na reformu kontrole koncentracija preduze}a u EU. Ovim je zapo~eta javna rasprava koja je zavr{ena usvajawem izmewene Uredbe 1. januara 2004. godine. Vi{e o Zelenom dokumentu: http://europa.eu.int/comm/competition/mergers/review/. Schneider Electric SA v. Commission, Case T--310/01 and T--77/02 Airtours plc. v. Commission, Case T--342/99, 2002 E.C. R. II--2585 Tetra Laval B.V. v. Commission, Case T--5/02

217

Zoran Skopqak

Pored dono{ewa nove Uredbe, izvr{ene su i organizacione promene unutar Evropske komisije, a sve u ciqu boqeg sprovo|ewa politike kontrole koncentracija. Tako je Radna grupa za spajawa preduze}a (Merger Task Force) koja je kao posebna jedinica unutar Generalnog direktorata Evropske komisije za konkurenciju bila zaduèna za kontrolu koncentracija rasformirana, dok su zaposleni razme{teni po odeqewima Direktorata. Ciq ove mere je bio da se uspeh5 koji je Radna grupa postigla i iskustvo koje je stekla u svom do tada{wem radu ra{ire po celom Generalnom direktoratu za konkurenciju. Ostaje jo{ da se vidi kakvi }e biti rezultate ove odluke. Druga organizaciona izmena je stvarawe ustanove Glavnog ekonomiste unutar Generalnog direktorata za konkurenciju i imenovawe profesora Humbolt univerziteta iz Berlina, LarsaHendrika Relera (Lars-Hendrik Röller), na tu poziciju. Glavni ekonomista koji je izabran na tri godine bez mogu}nosti za reizbor i koga }e podràvati 10 doktora ekonomskih nauka, }e savetovati Direktorat i Komisiju oko zna~ajnijih slu~ajeva i pruàti stru~nu pomo} u vezi sa ekonomskom metodologijom.6

II Regulatorni okvir EU za kontrolu koncentracija preduze}a Osnovna pravila EU vezana za antimonopolsko pravo se nalaze u ~lanovima 81 (biv{i ~lan 85) i 82 (biv{i ~lan 86) Ugovora o Evropskoj uniji.7 ^lan 81 ure|uje kartele i restriktivne ugovore. On zabrawuje ,,... sve sporazume izme|u preduze}a, odluke udruèwa preduze}a i dogovornu praksu udruìvawa, koja moè da nanosi {tetu trgovini izme|u dràva ~lanica i ~iji su 5

6 7

Tokom svog dvanaestogodi{weg postojawa, Radna grupa je stekla reputaciju efikasnog i profesionalnog odeqewa, koje je bilo u stawu da se striktno pridràva kratkih rokova u postupku kontrole koncentracija preduze}a. Bruce R. Lyons, ,,Reform of European Merger Policy’’, Review of International Economics, No.12/2 (2004), p. 257. Ugovor o Evropskoj uniji (The Treaty Establishing the European Community). Official Journal C 325, 24 December 2002, U ovom radu je kori{}eno izdawe: Du{ko Lopandi} (prore|iva~), Osniva~ki ugovori Evropske unije, Kancelarija za pridruìvawe Srbije i Crne Gore EU, Evropski pokret u Srbji, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije, Beograd 2003.

218

Kontrola koncentracija preduze}a u EU nakon 1. maja 2004. godine

ciq ili posledica spre~avawe, ograni~avawe ili naru{avawe konkurencije unutar zajedni~kog trì{ta...’’8 ^lan 82 se bavi zloupotrebom dominantnog poloàja. On propisuje da ,,Nije u skladu sa zajedni~kim trì{tem i zabrawena je svaka zloupotreba u kori{}ewu dominantnog poloàja na zajedni~kom trì{tu, ili na wegovom bitnom delu, od strane jednog ili vi{e preduze}a, ukoliko bi to moglo {tetno uticati na trgovinu izme|u dràva ~lanica’’.9 Evropska komisija je nadle`na da primewuje na~ela koja su postavqena ~lanovima 81 i 82.10 Osnova za ovu nadle`nost je ~lan 85 Ugovora o EU, koji daje Komisiji ovla{}ewe da ,,predlaè odgovaraju}e mere’’ za onemogu}avawe aktivnosti opisanih u ~lanovima 81 i 82.11 Ipak, ~lan 85 ,,ne daje posebna istra`na ovla{}ewa, defini{e istra`ni postupak niti propisuje na~ine primene od strane Komisije’’12 Ova ovla{}ewa, postupak i na~ini primene su definisani Uredbom Evroskog saveta 17/62.13

Antimonopolsko pravo EU se razvilo usvajawem Uredbe o kontroli spajawa preduze}a (Merger Control Regulation), koja je stupilana snagu 21. septembra 1990.14 Uredba je 1998. godine izmewena, da bi posledwe promene bile usvojene 1. januara, a stupile na snagu 1. maja 2004. godine.15

Izmene u Uredbi Najzna~ajnije izmene u Uredbi se odnose na: 1) tekst testa koji se koristi da bi se procenilo da li }e se odgovaraju}a koncentracija odobriti 2) nadle`nost Evropske Komisije, i 3) rokove u postupku sprovo|ewa kontrole koncentracija preduze}a 8 9 10 11 12 13 14 15

^lan 81 Ugovora o Evropskoj uniji. ^lan 82 Ugovora o Evropskoj uniji. Christopher Vincenzi, John Fairhurst, Law of the European Community (The Foundation Series in Law, 7), (Longman 2002), p. 459 ^lan 85 (1) Ugovora o Evropskoj uniji. Vincenzi and Fairhurst, op. cit. str. 459. Regulation 17/62 Ova Uredba je zamewena novom uredbom koja je stupila na snagu 1. maja 2004. Council Regulation 4064/89 of December 21, 1989, on the control of concentrations between undertakings, 1990 Official Journal L257/13. Council Regulation 139/2004, on the control of concentrations between undertakings, 2004 O.J. L24/1.

219

Zoran Skopqak

Test Kao i po prethodnoj verziji, Uredba daje Evropskoj komisiji iskqu~ivu nadle`nost za kontrolu spajawa preduze}a sa ,,komunitarnom dimenzijom’’ (Community dimension).16 Strane koje èle da punopravno izvr{e koncentraciju koja ima komunitarnu dimenziju, moraju, pod pretwom nov~ane kazne, da o tome obaveste Komisiju.17 Na osnovu Uredbe: Spajawe ima komunitarnu dimenziju kad je: (a) ukupni zbirni promet u svetu, preduze}a u pitawu, ve}i od 5,000 miliona evra, i (b) ukupni promet u Zajednici bilo kog od najmawe dva preduze}a u pitawu ve}i od 250 miliona evra, osim ako svako od preduze}a u pitawu ostvaruje vi{e od dve tre}ine svog ukupnog prometa u Zajednici unutar jedne iste dràve ~lanice.18 Ukoliko spajawe ne dostigne gore pomenuti prag, ipak }e imati komunitarnu dimenziju ako je: (a) ukupni zbirni promet svih preduze}a u pitawu ve}i od 2,500 miliona evra; (b) u svakoj od najmawe tri dràve ~lanice ukupni zbirni promet svih preduze}a u pitawu ve}i od 100 miliona evra; (v) u svakoj od najmawe tri dràve ~lanice uzete u obzir za potrebe ta~ke b, zbirni promet svakog od najmawe dva preduze}a u pitawu be}i od 25 miliona evra; i (g) ako je zbirni promet unutar Zajednice svakog od najmawe dva preduze}a u pitawu ve}i od 100 miliona evra; osim ako svako od preduze}a u pitawu ostvaruje vi{e od dve tre}ine svog zbirnog prometa u Zajednici unutar jedne iste dràve ~lanice.19 Gore navedeni pragovi nisu mewani u odnosu na prethodni tekst Uredbe. Imaju}i u vidu pove}awe EU za 10 novih ~lanica moè se o~ekivati da }e se broj koncentracija koje }e ispuniti uslove za obaveznu prijavu Komisiji zna~ajno pove}ati.20 16 17 18 19 20

Vincenzi and Fairhurst, op. cit. str. 456. ^lanovi 4 (1) i 14 (2)(a) Uredbe Saveta 139/2004. ^lan 1 (2) Uredbe Saveta 139/2004. ^lan 1 (3) Uredbe Saveta 139/2004. Nicholas Levy, ,,EU Merger Control: From Birth to Adolescence’’, World Competition No. 26/2 (2003), p. 217.

220

Kontrola koncentracija preduze}a u EU nakon 1. maja 2004. godine

Nakon istrage, Komisija ne}e odobriti transakciju ukoliko bi spajawe ,,zna~ajno ograni~ilo delotvornu konkurenciju, na zajedni~kom trì{tu ili wegovom bitnom delu, posebno kao posledica stvarawa ili oja~avawa dominantne pozicije’’.21 Ovaj test na osnovu kojega se procewuje da li }e odgovaraju}a koncentracija biti odobrena ili ne, predstavqa najve}u izmenu u Uredbi. Prilikom usvajawa izmena Uredbe u zna~ajnoj meri su uvaène kritike koje su se upu}ivale prethodnom testu. Teì{te prethodnog testa je vi{e bilo postavqeno na stvarawe i oja~avawe dominantne pozicije preduze}a u~esnika koncentracije nego {to je to sada slu~aj. ^lan 2 (3) Uredbe iz 1998. je propisivao da spajawe ne moè biti odobreno ukoliko ,,stvara ili oja~ava dominantnu poziciju {to za posledicu ima zna~ajno ograni~avawe delotvorne konkurencije na zajedni~kom trì{tu ili wegovom bitnom delu.’’ Ovaj test, poznat i kao ,,test dominantne pozicije’’ zahteva dva kumulativna uslova kako bi koncentracija bila zabrawena. Uslovi su a) stvarawe ili oja~avawe dominantne pozicije koja ima za posledicu b) zna~ajno ograni~ewe delotvorne konkurencije. Test dominantne pozicije je kritikovan iz dva razloga. Prvo, usredsre|ivawe na dominantni poloàj moè da dovede do prevelike strogosti prema u~esnicima koncentracije, po{to i one koncentracije koje bi pove}avale efikasnost mogu gre{kom da budu zabrawene. Ovakav rezultat bi trebalo da spre~i drugi deo testa, ali je ipak postojala opasnost da se uz lobirawe konkurenata do|e i do pogre{ne odluke,22 tako {to bi se {titili konkurenti, a ne i sama konkurencija. Sa druge strane, postojawe dominantne pozicije kao uslova je nametalo bespotreban posao Komisiji pri dono{ewu odluke o odobravawu koncentracije, budu}i da je i u slu~ajevima kad je posledica koncentracije bilo zna~ajno ograni~ewe konkurencije, Komisija morala da, pored ograni~ewa konkurancije, ustanovi i stvarawe ili oja~avawe dominantnog poloàja, koja sama po sebi nemaju uticaj na konkurenciju.23 Uvaàvaju}i kritike koje su izno{ene na ra~un testa dominantnog poloàja, izmenama Uredbe promewen je test koji, do du{e, i daqe u svom tekstu pomiwe dominantni poloàj, ali koji ipak vi{e nije postavqen kao uslov za zabranu koncentracije, ve} je samo exempli causa naveden kao posledica koncentracije koja bi ,,zna~ajno ograni~ila delotvornu konkurenciju’’. Dominantni po21 22 23

^lan 2 (3) Uredbe Saveta 139/2004. Lyons, op. cit., str. 250. Ibid. str. 250--251.

221

Zoran Skopqak

loàj, kao posledica koncentracije, vi{e nije uslov da bi se neka koncentracija zabranila. Ovakvo re{ewe }e svakako olak{ati posao Komisiji i omogu}iti joj da se vi{e posveti analizi posledica koncentracije na konkurenciju. Ovakav, novi, tekst testa se u zna~ajnoj meri pribliàva testu koji se ve} gotovo ceo vek primewuje u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. ^lan 7 Klejtonovog zakona24, koji predstavqa osnovu za zabranu koncentracija, zabrawuje koncentracije ~ija posledica moè biti ,,zna~ajno smawewe konkurencije’’.

Nadle`nost Komisije Druga velika promena koju je nova Uredba donela jeste mogu}nost da se preduze}a koja u~estvuju u koncentraciji, a nemaju komunitarnu dimenziju obrate Evropskoj Komisiji da odobri koncentraciju ukoliko transakcija potpada pod nadle`nost najmawe tri dràve ~lanice, a ni jedna od tih dràva se tome ne usprotivi.25 Ova izmena je u~iwena kako bi se preduze}ima olak{ao teret, budu}i da podno{ewe prijava koncentracija i eventualno daqe postupawe zahteva dodatno vreme i sredstva.26

Rokovi Postupak sprovo|ewa kontrole koncentracije je do posledwih izmena bio prili~no krut. Komisija je bila ograni~ena strogim i kratkim rokovima za dono{ewe odluke. Da bi se otklonile pote{ko}e koje je ovakav krut sistem proizvodio, izmene Uredbe su omogu}ile ve}u fleksibilnost. U tom smislu su predvi|eni brojni produèci rokova u odnosu na prethodni tekst Uredbe, kako bi se omogu}ila detaqnija istraga, a istovremeno zainterosavanim strankama pruìlo vi{e vremena predloè re{ewa. Ve}a fleksibilnost u pogledu rokova bi mogla da olak{a i saradwu i razmenu informacija sa antimonopolskim vlastima 24

§ 7 Clayton Act, 15 U.S.C. § 18 ,,... the effect of such acquisition may be substantially to lessen competition, or to tend to create a monopoly.’’ 25 ^lan 4 (5) Uredbe Saveta 139/2004. 26 îwenica da preduze}a moraju da vode ra~una o mnoìni antimonopolskih pravila predstavqa dodatan teret za preduze}a i pove}ava transakcione tro{kove. Kontrola spajawa je mo`da najboqi primer za to. Dovoqno je samo da se osvrnemo na spajawe Eksona (Exxon) i Mobila (Mobile), kada su o poslu morale da budu obave{tene i svoje odobrewe daju gotovo 40 antimonopolskih vlasti.

222

Kontrola koncentracija preduze}a u EU nakon 1. maja 2004. godine

drugih dràva u slu~ajevima kada koncentracija mora da dobije odobrewe vi{e odgovaraju}ih antimonopolskih vlasti. Na primer, veliki broj spajawa preduze}a podleè i odobrewu Evropske komisije, ali i odobrewu ameri~kih organa. U takvoj situaciji, formalna ali i neformalna sraradwa je vrlo va`na, kako bi se izbegli slu~ajevi poput onoga kad su 1996. godine spajawe preduze}a Boing (Boeing) i Mek Donel Daglas (McDonnell Douglas) ameri~ke vlasti dozvolile, dok je Evropska komisija izjavila da ima ozbiqne rezerve u vezi sa predloènim spajawem i spajawe odobrila tek nakon ispuwewa dodatnih uslova od strane u~esnika spajawa i velike zategnutosti u odnosima izme|u EU i SAD. U ovakvoj situaciji, kratki i kruti rokovi sigurno ne olak{avaju saradwu. Na osnovu nove Uredbe rok za odluku u Fazi 127 kontrole se automatski produàva za dodatnih 10 radnih dana, nakon redovnih 25, ukoliko se u~esnici koncentracije obaveù na neku radwu ili dràve ~lanice zahtevaju da im se slu~aj prepusti.28 Za Fazu 229 redovni rok za odluku isti~e nakon 90 radnih dana od dana podno{ewa obave{tewa o koncentraciji. Ukoliko se u~esnici koncentracije obaveù na neku radwu ovaj rok se automatski produàva za 15 dana. U sloènim slu~ajevima rok se moè maksimalno produìti za dodatnih 20 radnih dana ukoliko stranke to zahtevaju ili sa time saglase.30

III Zakon o za{titi konkurencije Republike Srbije Sredinom septembra 2005. godine Narodna skup{tina Republike Srbije usvojila je Zakon o za{titi konkurencije31. U ~lanovima 21 do 30 ure|ena je materija kontrole koncentracija preduze}a. Odve }emo dati kra}i pregled ~lanova od 21 do 30 i posebno se osvrnuti na ~lan 23, kojim se uspostavqa prag ~ije 27 28 29 30 31

Preliminarna kontrola, tokom koje se donosi odluka da li koncentracija ima uticaj na konkurenciju i da li vredi upu{tati se u daqu analizu. ^lan 10 (1) Uredbe Saveta 139/2004. Su{tinska analiza i uaèwe u meritum u pogledu uticaja na konkurenciju. ^lan 10 (3) Uredbe Saveta 139/2004. ,,Zakon o za{titi konkurencije’’, Slu`beni glasnik RS, br 79/2005.

223

Zoran Skopqak

prelaèwe stvara obavezu pribavqawa odobrewa za koncentraciju od strane Komisije za za{titu konkurencije.32 ^lan 21 defini{e {ta se za potrebe Zakona smatra koncentracijom. Koncentracija nastaje u slu~aju a) statusnih promena u smislu zakona o privrednim dru{tvima, b) sticawa neposredne ili posredne kontrole ili v) osnivawa i zajedni~kog kontrolisawa novog u~esnika na trì{tu od strane u~esnika koncentracije. ^lan 22 predvi|a slu~ajeve koji se ne}e smatrati koncentracijom u smislu ovog Zakona i to 1) kad ,,bankarska ili druga finansijska organizacija privremeno stekne akcije ili udele radi daqe prodaje’’, pod uslovom da ih proda u roku od 12 meseci i da ne uti~e na poslovne odluke, 2) ,,kad ste~ajni upravnik stekne kontrolu nad u~esnikom na trì{tu’’ i 3) kad se radi o zajedni~kom ulagawu a ulaga~i zadràvaju svoju pravnu nezavisnost33. ^lan 23 propisuje obavezu u~esnika koncentracije da pre wenog sprovo|ewa pribave odobrewe od Komisije za za{titu konkurencije, koja tako|e treba da se osnuje na osnovu ovog Zakona, ukoliko: a) zajedni~ki ukupni godi{wi prihod u~esnika koncentracije ostvaren na trì{tu Srbije prelazi 10 miliona evra ili b) ukoliko zajedni~ki ukupni godi{wi prihod u~esnika koncentracije ostvaren na svetskom trì{tu prelazi 50 miliona evra pri ~emu je najmawe jedan u~esnik koncentracije registrovan na teritoriji Srbije. U~esnici koncentracije su du`ni da prekinu sa wenim sprovo|ewem do dono{ewa odluke Komisije ili do isteka roka od 4 meseca od dana podno{ewa zahteva za odobrewe koncentracije. Ovaj ~lan ovla{}uje Vladu Srbije da bliè uredi sadrìnu i na~in podno{ewa ovog zahteva34. 32

Komisija za za{titu konkurencije je samostalna i nezavisna organizacija sa javnim ovla{}ewem, ~ije ~lanove Saveta bira Narodna skup{tina na predlog ovla{}enih predlaga~a (Vlada, Advokatska komora, Udruèwe pravnika Srbije, Nau~no dru{tvo ekonomista Srbije i Privredna komora Srbije). 33 Ovaj sporazum se moè procewivati na osnovu odredaba zakona o zabrani restriktivnih sporazuma ure|enim ~lanom 7 Zakona. 34 U momentu zavr{etka ovog rada Uredba o na~inu podno{ewa prijave jo{ nije bila doneta.

224

Kontrola koncentracija preduze}a u EU nakon 1. maja 2004. godine

Smatramo da odredbe ovog ~lana mogu da izazovu znatne probleme u sprovo|ewu kontrole koncentracija preduze}a. Prihod koji je postavqen kao prag za nastanak obaveze traèwa odobrewa je postavqen previ{e nisko, naro~ito prihod od 50 miliona evra ostvaren na svetskom trì{tu. Smisao postavqawa pragova kod kontrole koncentracija preduze}a je u tome da se organ koji treba da odobri transakciju rastereti od bavqewa koncentracijama izme|u malih trì{nih u~esnika za koje se sa velikom izvesno{}u pretpostavqa da ne mogu imati {tetne posledice na konkutenciju. Ukoliko se pragovi postave previ{e nisko, organ koji odlu~uje o odobrewu koncentracije, {to je u ovom slu~aju budu}a Komisija za za{titu konkurencije, bi}e pretrpan slu~ajevima i ne}e biti u stawu da na najboqi na~in obavi svoju du`nost za{tite interesa trì{ne utakmice. Prema podacima za 2003. godinu, svih 300 najve}ih preduze}a u Srbiji su imala prihod ve}i od 10 miliona evra.35 Imaju}i u vidu razvoj privrede razumno je o~ekivati da je u 2004. godini broj preduze}a sa prihodom ve}im od 10 miliona evra bio jo{ ve}i. Tako|e, prihod od 50 miliona evra na svetskom trì{tu ne predstavqa osobito veliku cifru tako da }e prakti~no svako ozbiqnije inostrano preduze}e koje kupuje makar i najmawe preduze}e u Srbiji, morati da za to traì prethodno odobrewe. Nije jasno koji je ciq bio ovakve odredbe, po{to sa stanovi{ta za{tite konkurencije koncentracija izme|u nekoga ko uop{te nije na trì{tu (npr. strano preduze}e sa prihodom ve}im od 50 miliona evra) i nekoga ko nema zna~ajno u{e{}e na trì{tu (npr. jako malo doma}e preduze}e) nije uop{te relevantna, tako da i nema potrebe za dodatnom procenom opasnosti po konkurenciju i optere}ivawem Komisije. Primeri iz velikog broja evropskih zemaqa govore da se naj~e{}e kombinuje doma}i i svetski prihod prilikom odre|ivawe praga, a ne kao u na{em Zakonu samo svetski prihod36. Tako 35

Ekonomist Magazin posebno izdawe ,,300 najve}ih’’, Beograd, Oktobar 2004. 36 To je na primer slu~aj u Nema~koj, Slova~koj, Irskoj ili Hrvatskoj. Za detaqe videti internet prezentacije odgovaraju}ih antimonopolskih organa, Nema~ka: http://www.bundeskartellamt.de/wDeutsch/download/pdf/02_ GWB_e.PDF, Slova~ka: http://www.antimon.gov.sk/files/7/2004/Zakon%20c.% 20136--2001-%20rekon.%20znenie%20- %20po%20anglicky.rtf, Irska: http:// www.tca.ie/, Hrvatska: http://www.crocompet.hr/eng/pdf/zakon/zztn.pdf

225

Zoran Skopqak

se na primer, u susednoj Hrvatskoj prag odre|uje kao 135 miliona evra na svetskom tì{tu i po 13,5 miliona na doma}em trì{tu za svakog od najmawe dva u~esnika koncentracije.37 Imaju}i sve ovo u vidu, smatramo da bi trebalo spojiti doma}i i svetski prihod kao uslove za nastanak obaveze pribavqawa odobrewa za koncentraciju i podi}i prag i za doma}i i svetski promet na iznos koji bi bio primereniji na{em trì{tu. U suprotnom proces privatizacije i stranih investicija moè biti usporen, a poverewe stranih investitora u Srbiju zna~ajno poquqano.

IV Zakqu~ak Efekti izmena u sistemu kontrole koncentracija preduze}a u Evropskoj uniji, tek treba da se pokaù. Ne treba o~ekivati neke dramati~ne promene, budu}i da novine u Uredbi ne predstavqaju nikakav radikalan zaokret ve} posledicu finog pode{avawa sistema koji je u principu funkcionisao poprili~no dobro. Globalizacija je dovela do pribliàvawa velikih antimonopolskih sistema, naro~ito kroz zna~ajan proboj ekonomske analize u postupak procene efekata koncentracije na konkurenciju. Stoga nije iznena|uju}e da se i pravni okvir za kontrolu koncentracija razli~itih dràva ili organizacija mawe ili vi{e spontano harmonizuje. Dono{ewem Zakona o za{titi konkurencije, Srbija se pridruìla ogromnoj ve}ini dràva u svetu koje imaju delotvorne sisteme za za{titu konkurencije. Ipak, tek treba da se vidi kako }e se sam Zakon primeniti u praksi imaju}i u vidu wegovu sloènost. 37

Zakon o za{titi trì{nog natjecanja, ,,Narodne novine’’, broj 122/03: ^lanak 22 (4) Koncentraciju su sudionici obvezni prijaviti Agenciji, ako su istodobno ispunjeni sljede}i uvjeti: 1. da ukupan prihod svih poduzetnika sudionika koncentracije, ostvaren prodajom robe i/ili usluga na svjetskom trì{tu, iznosi najmanje jednu milijardu kuna, u financijskoj godini koja je prethodila koncentraciji, i 2. da ukupan prihod svakog od najmanje dva sudionika koncentracije, ostvaren prodajom robe i/ili usluga u Republici Hrvatskoj, iznosi najmanje 100.000.000,00 kuna, u financijskoj godini koja je prethodila koncentraciji.

226

Kontrola koncentracija preduze}a u EU nakon 1. maja 2004. godine

Zoran Skopljak

Merger Control Regulation in the EU after May 1, 2004 SUMMARY The biggest enlargement of EU, which occurred on May 1, 2004, coincided with the entry into force of the new Merger Control Regulation. This was not just by accident. New enlarged European Union needs better and more flexible merger control rules in order to be able to implement its merger control policy in coherent and efficient way. The main changes to the merger control system are new substantive test the extention of the jurisdiction of Commission and procedural improvements. Key words: Merger Control Regulation, EU, competition, substantive test, jurisdiction, procedure

227

1 Adrian Report Pabst from

the International Summer Seminar ,,The EU: 2005 and Adrian beyond‘‘ Pabst

REPORT FROM THE INTERNATIONAL SUMMER SEMINAR ‘‘THE EUROPEAN UNION: 2005 AND BEYOND’’ held in Kotor, Montenegro; Serbia and Montenegro, from 13th till 16th July 2005 Introduction The Luxembourg Institute for European and International Studies (LIEIS) and the Institute for European Studies (IES) from Belgrade organised an international summer seminar on ‘‘The EU: 2005 and beyond’’ from 13th to 16th July 2005 in Kotor, Montenegro. The focus of this summer school was to formulate some of the main conceptual questions arising from the current crisis of the EU and to sketch a number of alternative propositions in order to address the EU's failures. Approximately 20 students and young professionals from more than 10 countries of the Western Balkans and 5 lecturers from Serbia and Montenegro as well as some EU countries participated in the summer school, which consisted of eleven sessions composed of introductory presentations and debates. The topics debated in the course of the summer school can be divided into three categories: I. The EU's predicament II. Prospects for enlargement III. The EU as an alternative project and its future role on the international stage

I. The EU's predicament Across the Balkans, the future of the EU is viewed with deep scepticism. There is a widespread perception that the current political and socio-economic problems betray a much deeper crisis than the ruling elites 1

Mr. Adrian Pabst is a PhD candidate at the University of Cambridge and a Reserach Fellow at the Luxemborg Institute for European and International Studies.

229

Adrian Pabst

inside and outside the EU are prepared to admit. This crisis jeopardises not only the integration process within the EU but also and above all EU enlargement to the Balkans and beyond (Turkey, Ukraine and perhaps even Russia). Most Balkan participants believe that the Constitutional Treaty is an elite-product, which lacks popular support and is unnecessary for the continuous functioning of the EU. What is required in its stead is a set of institutional reforms to enable a Union of 25 to operate properly. Such reforms are also indispensable for the upcoming enlargement to Romania and Bulgaria in 2007 or 2008 and to Balkan countries over the next decade or so. The decisive rejection of the Constitutional Treaty in the French and Dutch referenda is by no means the cause of the current deadlock, but a symptom of a profound crisis that boils down to the inability to offer a genuine political project around civic participation. This is the latest in a long series of failures that stretch back to the 1950s, when the most ambitious project -- the European Defence Community -- was invented by the French in 1950 and destroyed by the French on 30th August 1954 (in a vote in the Assemblée Nationale). The end of this vision was followed by a functionalist approach, which was advocated by Jean Monnet and which has prevailed ever since. As such, the 1957 Rome Treaty was already the product of disillusionment (Armand Clesse).2 The dominance of incremental change is also evident in the Constitution, which is little more than a re-writing of existing treaties so as to make them less obscure. While the purpose was to set out the Union's key principles and common values and to streamline the decision-- and policymaking process, the Constitution has encountered increasing popular reticence and resentment: Luxembourg was the 13th country to say yes, but there was only a slim majority (56%) -- despite an unprecedented mobilisation of the elite. Similarly, 72% of Spaniards voted in favour of the Constitution, but the turnout was a mere 40%, all of which highlights an increasingly rotten political process in Europe. The fundamental question is whether the Constitution is really necessary and why the political, business and media elite refuses to engage in a genuine debate on the finality of the European integration process (A. Clesse). Paradoxically, even in countries such as Hungary where until recently there was quasi-unanimous support for the EU, the No is gaining momentum because the citizens feel that for the first time they have a say in the future 2

Dr. Armand Clesse is a Director of the Luxembourg Institute for European and International Studies.

230

Report from the International Summer Seminar ,,The EU: 2005 and beyond‘‘

of the Union. Far from being confined to national discontent, the rejection of the Constitution is an expression of a growing distrust of the political class at large, both in national capitals and in Brussels (Eric Weaver).3 The political disarray is exacerbated by a deteriorating economic crisis, itself the result of the collapse of the prevailing socio-economic settlement, particularly the demise of the post-war welfare state. In the wake of successive recessions, unemployment has soared to unprecedented levels, while social benefits have been cut dramatically, especially in Germany. Poverty and inequality are on the rise and have reached levels unseen since the 1930s. This alarming tendency undermines national cohesion and the European social fabric. One of the consequences is growing popular anxiety and a fear of the other, which fuels xenophobia and reinforces social, political and ethnic exclusion (A. Clesse). As the state retreats and the market expands, Community solidarity -one of the cornerstones of the European integration and enlargement process -- is conditional upon neo-liberal reforms and associated with arrogant paternalism. But the same 'one-size-fits-all model' is failing both within the EU and as a path towards development for candidate countries (Adrian Pabst). In member states such as Greece, which have benefited substantially from structural funds, the EU is viewed -- rightly or wrongly -- as an obstacle to the solution of quotidian problems like unemployment and social exclusion (Grigoris Mouladoudis).4 In this highly charged context, the Luxembourg Presidency of the European Council in the first half of 2005 has produced mixed results. On the one hand, it has brought about a number of achievements, above all the reform of the Stability and Growth Pact. Against great opposition, Luxembourg has watered down the rules that determine whether a country of the Eurozone is in breach of the rules governing the deficit and debt criteria. In order to allow for greater flexibility, Luxembourg has managed to mitigate the orthodoxy of German monetarism by introducing some elements of French Keynesianism, without however establishing a genuine political counterweight to the European Central Bank (ECB). A second, albeit smaller, achievement has been the re-launch of the Lisbon Agenda, with the aim of enhancing the EU's competitiveness in the global economy through improving productivity and innovation (Mario Hirsch).5 3 4 5

Eric Weaver is a Dphil candidate at the University of Oxford. Dr. Grigoris Mouladoudis is Adjunct Professor at the University of Western Macedonia in the Hellenic Republic. Mr. Mario Hirsch is a Director of the Luxembourg weekly ‘‘d'Lëtzebuerger Land’’ and a former lecturer in social sciences.

231

Adrian Pabst

On the other hand, the biggest single failure of the Luxembourg Presidency is the ongoing dispute over the Community budget. Although it represents barely more than 1% of national GDP, the budget is beset by the so-called Venice syndrome -- the irremediable decline of former powers, above all France and Germany. Both speak of a juste retour (a 'just return' to their contribution), but this mentality flies in the face of their commitment to solidarity -- one of the fundamental tenets of the original European Economic Union (EEC). The 10 new member states, which had faced a gradual 'phasing-in' of the Common Agricultural Policy (CAP) and structural and regional aid, went as far as offering a further reduction of their benefits in order to strike a deal at the European Summit meeting in June 2005. The selfish behaviour of the old member states was simply shameful (M. Hirsch). As OECD projections suggest, low growth and high unemployment will continue to exacerbate the EU's economic and financial problems. One of the alternatives is to turn structural and regional aid into means-tested benefits and to reduce the sheer bureaucracy of managing funds by involving the European Investment Bank. Given the contentious nature of the British rebate, a solution to the budgetary crisis is unlikely to be found during the ongoing British Presidency of the European Council and will have to be postponed until the first semester of 2006, when Austria takes over the reigns of the EU (M. Hirsch). The current political disarray and the worsening socio-economic problems pose a major threat to the EU's foreign policy, both in terms of enlargement to Romania and Bulgaria and vis-à-vis potential candidate countries. This is because the so-called 'safeguard clauses' reserve the right for the EU to postpone at any point in time the date for actual accession of Romania and Bulgaria (Bogdan Stefan; Sevelina Todorova).6 In all candidate countries, above all Croatia, there is growing anxiety and fear about the enlargement process because of the EU's uncertain future. An exception in the Balkans is Macedonia. The current UK Presidency of the Council favours continuous enlargement and is likely to push for an EU decision to grant Macedonia the status of accession country, which would lead to the opening of negotiations and higher financial assistance (Islam Yusufi).7 6 7

Mr. Bogdan Stefan, MA, works with the Ministry of the EU integrations in Romania. Ms. Svetelina Todorova is a PhD candidate at the the Faculty of Journalism at the University of Sofia. Dr. Islam Yusufi has worked in the Office of the President of the Republic of Macedonia.

232

Report from the International Summer Seminar ,,The EU: 2005 and beyond‘‘

EU policy is seen by Serbs as well as the Bosnian Croats and Muslims to be authoritarian and colonial because the EU imposes a unilateral settlement at the expense of local participation (Jelena Savcic).8 This approach causes popular humiliation and alienation. Yet at the same time, the current Croatian and Serbia governments comply with some of the EU's conditions, which widens the gap between elites and the populace and exacerbates tensions for the foreseeable future (Helga Spadina; Dejan Pavlovic).9

II. The prospects for EU enlargement The current crisis of the EU is not confined to the failed ratification of the Constitutional Treaty and the protracted disagreement over the budget. It also extends to the Union's foreign policy, notably vis-r-vis Turkey and the Balkans. The EU's approach to actual or potential candidate countries is perceived by the inhabitants of those countries to be unilateral and hegemonic. The stabilisation agreements and the accession negotiations have caused popular resentment because the EU dictates the terms and conditions of cooperation. After initial euphoria and enthusiasm, the prospective and actual candidate countries are increasingly disillusioned and disappointed with Brussels' biased and bureaucratic approach. This translates into the expectation of many participants that enlargement will not take place for many years to come (cf. appendix 1 for the results of polls conducted during the seminar). There is no genuine choice for the Balkan countries because joining the EU not only requires the implementation of approximately 80,000 pages of rules and regulations but also the acceptance of a socio-economic model that extends market power and opportunities to the upper-- and middle-classes, while depriving the working classes of any prospects and condemning them to economic insecurity and social precariousness. But not to join also comes at a high price: to refuse the EU's terms and conditions is to be confined to the EU's 'near-abroad' -- neither in nor out, a geo-political grey zone, sometimes little more than an arbitrary European protectorate like in the case of Bosnia or Kosovo (J. Savcic). This raises wider questions about the prospects for actual EU enlargement to the Balkans and beyond. Romania and Bulgaria face two sets of 8 9

Ms. Jelena Savcic, MA, is a Teaching Assistant at Slobomir University in the Republic of Srpska in Bosnia and Herzegovina. Ms. Helga Spadina, MA, has worked as a Repatriation Officer at the UN Mission to Kosovo. Mr. Dejan Pavlovic, MA, is a Teaching Assistant at the Faculty of Political Science, Belgrade.

233

Adrian Pabst

problems, external and internal. Externally, the EU's current political and socio-economic disarray threatens accession, which for the moment is scheduled for 1 January 2007. A delay by only one year, which looks increasingly likely, will amount to a loss of _ 3 billion in missed business opportunities and missed EU financial assistance (Cerasela Mihaela Tanase). As and when Romania and Bulgaria do join, their economies will suffer from the onslaught of EU-wide competition. It is projected that only 30% of small-- and medium-sized enterprises (SMEs) will survive because the factors that contribute to overall competition (like product quality and management efficiency) will not meet the necessary standards. Furthermore, access to EU funds will be limited because companies either lack the necessary expertise to apply or do not comply with the stringent criteria, e.g. the minimum capital share stipulated by the Commission. More generally, there is in Romania and Bulgaria a growing tension between SMEs and large companies: while the latter favour accession to the common market and the ensuing potential for rapid expansion and delocalisation, the former favour a more gradual approach that allows more time for adaptation (Ionel Androne). However, the political elites in both countries portray EU accession as an absolute prerequisite for normalisation -- to join the EU is to escape once and for all the fate of the Balkans. As a result, the populations continue to be pro-EU, even though euroscepticism is growing significantly (Aneta Mihaylova).10 The situation of Croatia is incomparably worse. The impact of EU conditionality is being felt by virtually all sectors of society. National sovereignty has already been undermined by an extensive programme of privatisations, which has handed control over national assets and key sectors like telecommunications to foreign owners like Deutsche Telekom and a Hungarian oil giant. Croatia, where nationalism is still rampant, feels under threat from land acquisition by EU nationals, especially in Dalmatia. It also suffers the consequences of political extortion: the EU's demand to hand over a suspected war criminal to the so-called war crimes tribunal in the Hague reinforces the impression that Croats are being persecuted and humiliated. All of these elements have induced the people to turn against EU membership. The initial euphoria has quickly given way to disillusionment and hostility -- today only 36% are in favour, while two years ago the support stood at 70--75%. There is a constitutional requirement to hold a referendum, which in the foreseeable future would fail. The increasing opposition to the EU is based not only on the accession diktat but also on 10

Dr. Aneta Mihaylova is a Research Associate at the Institute for Balkan Studies, Sofia.

234

Report from the International Summer Seminar ,,The EU: 2005 and beyond‘‘

the negative prospect of being subject to ferocious competition. Even though the receipts amount to more than 2 billion per year, tourism alone will not be able to sustain the Croatian economy and population (H. Spadina). Other countries in the Western Balkans have mixed views on preparing for EU accession. Political and business elites tend to view the process of joining as a way of enhancing national capacities for systemic transformation -- the EU is not only a distant goal but also a concrete means to implement wide-ranging reforms. There is also a widening rift between elites and populations. While in Croatia, the mood has turned sharply against membership, in Serbia up to 74% of the population seem to favour the road to the EU, though the government remains cautious (H. Spadina). This is because the economic situation is dire and EU membership promises growth and prosperity: nowadays, 70% of the total population are worse off than under the regime of President Slobodan Milosevic. The percentage of population in Serbia living below poverty level is between 30% and 70% (depending on the definition). But popular endorsement of closer cooperation with the EU depends almost entirely on the outcome of the 'final status' negotiations on Kosovo -- the independence of Kosovo will turn not only the USA but also the EU into the public enemy number one. Except for Kosovo, the same is true for Albania, where prospective accession status (and ultimately EU membership) commands significant support among the population (Zivota Lazarevic).11 If Serbia's prospects look remote, Bosnia's are practically inexistent. The main reason is the sheer economic lag due to the destructiveness of the war and the 1995 NATO bombing. In addition to economic growth, the first priority in Bosnia is to develop formal political and legal institutions and to promote civil society. But there is little scope, not least because Lord Ashdown, the EU High Representative, displays a behaviour that can only be described as totalitarian and imperial: in the name of democracy and market economy, he rules Bosnia like a Western colony and makes unilateral demands (above all the extradition of suspected war criminals). This makes the Bosnian government look like a victim -- a distorted image which is fuelled by the media. This is especially true in the Republica Srpska, the Serbian part of Bosnia (J. Savcic). Turkey and Russia are in a different position because their political and economic weight allows them to remain outside the EU. However, the Turkish elite has chosen to apply for full EU membership and Turkey was 11

Mr. Zivota Lazarevic is political scientist from Belgrade.

235

Adrian Pabst

granted the status of accession country in December 2004. The UK Presidency of the European Council is currently trying to persuade all 25 member states to open accession negotiations in October 2005. However, just as the Turkish political and business elite is in favour and popular expectations are high, the mood within the EU is changing rapidly: eventually both German and French leaders could rule out membership and opt for a 'privileged partnership', which Turkey rejects categorically. Turkey's case raises a number of fundamental questions. First, is not the EU bound by its promises in the same way as Turkey needs to comply with the criteria for EU membership? Secondly, does Turkey belong to the EU, geographically and culturally? Thirdly, might Turkey pursue accession without ever attaining full membership, in the knowledge that reforms might otherwise not be possible (i.e. not without external pressure)? Fourthly, what are the chances for a dramatic change of Turkish public opinion, especially in the name of the widely shared Muslim identity? Finally, will the mutual benefits of Turkish accession outweigh the mutual costs? (M. Hirsch) For the moment, Russia seems to have ruled out applying for membership, as it seeks to regain its status as global power by reinforcing the strategic partnership it has forged with the EU over the last four to five years. This is because Russia resents and rejects the EU's slow bureaucratic approach, which is based on incremental change rather than bold strategic decisions. Russia prefers to deal bilaterally on issues of great political importance and sensitivity, while also insisting on a special treatment by the EU (compared with other post-Soviet countries like the Ukraine and Georgia). Even if from an objective point of view, the EU and Russia are complementary, the gulf that divides them is too wide to be bridged easily and rapidly. Disagreements are not just economic and social in nature, they are cultural in nature too. It is unclear whether divergences are merely at the level of interests and norms, or whether also at the level of values and principles (A. Pabst). However, the perspective of a stronger Russia and enhanced cooperation with the EU is not far-fetched as many commentators suppose. If the UK, France and Germany managed to establish close relations after the Second World War, then Poland, the Baltic States and Russia should be able to do the same. While it is true that Russia has taken an increasingly authoritarian turn, it is equally true that it displays growing political realism by withdrawing troops from the Balkans, engaging in economic cooperation with Macedonia and seeking more balanced relations with most of its European neighbours. Over the medium-- to long-term, it is not unimaginable that the political empowerment of Russian minorities in EU member states

236

Report from the International Summer Seminar ,,The EU: 2005 and beyond‘‘

will change the attitude towards Russia, e.g. in the Baltic States and in Poland (Norbert von Kunitzki).12 What is more, the potential mutual benefits of closer cooperation between Russia and the EU (and of eventual integration) are enormous. In addition to economic and trade relations (especially energy and consumer goods), the EU stands to gain from Russia's military and foreign policy potential. For the time being, the EU faces an unassailable gap vis-à-vis the USA in terms of science, technology and above all military intelligence -precisely some of Russia's 'competitive advantages'. Moreover, the EU and Russia share a commitment (at least on paper) to multilateralism, which is significant in the face of US unilateralism or a potential bipolarity that might one day oppose Washington to Beijing. The EU countries are neglecting Russia at their own expense by failing to develop a geo-political vision that enables genuine European autonomy vis-à-vis America (N. von Kunitzki). In fact, the USA is encircling Russia (and India) in order to undercut any ambitions and thereby prevent the emergence of competitors in the American quest for global hegemony. This explains US support for Pakistan in developing nuclear weapons (to contain India) and in the so-called 'war on terror' (to contain radical Islam -- a global force of resistance against US domination). This strategy is not confined to geo-politics. The USA has also consistently torpedoed European efforts to create a successful monetary union by undermining the credibility of the nascent common currency. Alan Greenspan, the Chairman of the US Federal Reserve, declared in October 1998 that the Euro would either not come or not last. What the USA resents is the possibility of a rival currency that might one day replace the US Dollar as global reserve currency and thereby deprive the USA of much-needed capital injection, nowadays generously provided by China and Japan (A. Clesse).

III. The EU as an alternative project and its future role on the international stage The bleak prospect for further enlargement casts a long shadow over the EU as an emerging economic, political and societal project. The socioeconomic crisis raises questions about the desirability and the feasibility of a political project that is proper to Europe. There has been an ongoing dispute over the merits and limits of two rival models: the Franco-German and the 12

Mr. Norbert von Kunitzky is former director of Sidmar in Gent and former President of the ‘‘Centre Universitaire de Luxembourg’’.

237

Adrian Pabst

Anglo-Saxon. However, common to both are a set of essentially monetarist and neo-liberal policies. The alternative of the Scandinavian experience has yet to be explored. Politically, the EU lacks a coherent vision, coupled with effective capacities and capabilities, including the area of common foreign, security and defence policy where dependence on NATO and the USA locks the EU into a geopolitical straightjacket (N. von Kunitzki). The prevailing crisis impinges upon the EU's preparedness for future enlargement, as the current institutional arrangement is already inadequate for the Union of 25. The fate of the Constitution and the debate on Turkey show that national veto power is likely to stall further expansion and further integration alike. For countries of the Western Balkans, it might be preferable to stay out in the short-run but it seems that in the long-term EU involvement is mutually beneficial, not least for reasons of geographical proximity and demography (M. Hirsch). Conjointly, the socio-economic and the political crisis of the EU diminish the prospects for an alternative societal project, which incidentally used to be associated with Yugoslavia and other non-aligned countries. The centralised bureaucratic nation-state and the global 'free-market' tend to collude to their mutual benefit and to society's collective disadvantage. The challenge to the EU is to help solve pressing problems while at the same time to break away from well-trod paths and conventional thinking, by promoting critical questioning, creative concepts and innovative policies (A. Clesse). One contribution to such an alternative is to develop civil society, both inside and outside the EU. Traditionally, civil society is associated with autonomy from the 'free market', e.g. in the writings of Antonio Gramsci and Pierre Bourdieu. However, of equal importance today is the defence of civil society against the growing domination of the state. The emergence of feminism and ecology and of new social movements reinforce the diversity of civil society in the face of state and market power alike. The rise of new democracies in Eastern Europe and the process of globalisation have contributed to the creation of a global civil society with transnational norms and actors; s. the works of Mancur Olson and John Keane (Vukasin Pavlovic).13 Given that globalisation has in some ways reinforced national sovereignty (e.g. by handing central governments the power of regulation held by previously autonomous self-regulating institutions), the problem is how 13

Prof. Vukasin Pavlovic is a Vice-Dean of the Faculty of Political Science, Belgrade.

238

Report from the International Summer Seminar ,,The EU: 2005 and beyond‘‘

to use the forces of globalisation to consolidate and extend civil society and thereby perhaps offer an alternative to the current consensus. The concrete challenge for the EU is twofold. Internally, the failure to change cap will lead over time to the demise of the political union and the slow disintegration into a free trade area. Externally, the failure of the EU as a socio-economic, political and societal project will hand over the fate of the European continent to foreign powers, above all the USA and China. The status quo of incremental change is no longer an option.

Appendix 1 Surveys taken among participants 1) EU constitution Will the EU have a constitution? (Yes: 12 / No: 4) 2) Turkey a) Will Turkey become a member of the EU? (Yes: 5 / No: 13) b) Should Turkey become a member of the EU? (Yes: 6 / No: 9) 3) Russia a) Will Russia be a member of the EU in 2050? (Yes: 1 / No: 20) b) Should Russia be a member of the EU? (Yes: 13 / No: 7) 4) Croatia a) Should Croatia be admitted into the EU soon? (Yes: 27 / No: 1) b) Will Croatia be a member of the EU? i. in 2010 (Yes: 5 / No: 14) ii. in 2015 (Yes: 24) 5) Serbia and Montenegro a) Will Serbia and Montenegro be a member of the EU in 2015? (Yes: 13 / No: 10) b) Should Serbia and Montenegro be a member in 2015? (Yes: 22) 6) Bosnia-Herzegovina a) Will Bosnia-Herzegovina be a member of the EU in 2015? (Yes: 2 / No: 23)

239

Adrian Pabst

b) Should Bosnia-Herzegovina be a member in 2015? (Yes: 25) 7) Macedonia a) Will Macedonia be a member of the EU in 2015? (Yes: 16 / No: 6) b) Should Macedonia be a member in 2015? (Yes: 25) 8) Albania a) Will Albania be a member of the EU in 2015? (Yes: 2 / No: 20) b) Should Albania be a member in 2015? (Yes: 25)

Appendix 2 Report of Group 1: EU after the Luxemburg Presidency -- Where is it heading for? After the evident failure of the Constitutional Treaty it has become evident that the European Union has been sailing like a ship without a compass. Following the French and Dutch NO EU will and has to become introspective. It will turn to an internal consolidation of its ranks. EU has tried to implement together two incompatible projects: enlarging the Union with CEEC, not holding firmly to the standards proclaimed by the same Union and at the same time deepening the process of the integration. Now, the Union will have to address internal issues that are left unsolved for too long. Mainly, the Lisbon Agenda, reform or more precisely the abolition of the Common agricultural policy (CAP), enhanced cohesion policy now among 25, which is becoming the major priority in the years to come. As Jean-Luc Dehaene, former Belgian Prime Minster, eloquently put it after the failure to reach the agreement on Agenda 2000 in late 1998: ‘‘Nobody wants to pay more, some want to pay less, nobody wants to get less and we all have to spend more for enlargement!’’ In order to make it possible that everybody gives something up in the general interest of the Union it will first have to finally declare the answer to a crucial question: Where is the Union heading for? What is the final outcome of the integration process? Every process has to have a goal or it will not get anywhere. Currently, the Union does not have a compass and this is evident from the wording of the Constitution. It has a grand name but very little substance, mainly of pro-governmental nature and not supranational.

240

Report from the International Summer Seminar ,,The EU: 2005 and beyond‘‘

What after the Luxemburg presidency? Obviously, it is the British presidency, during which it is very unlikely that any radical improvements of the situation may occur, but it is yet to be seen what the UK has in mind, knowing that it holds a major card of the British budgetary rebate, as a bargain. As Eric Weaver nicely said it ‘‘If it's broke, why fix it!’’ The main concern during the UK presidency should be the budgetary framework for 2007--2012, but it is highly unlikely that the UK will abolish its own rebate, as much as it is unlikely that France would give up the CAP subsidies. Unfortunately, the ones that will pay the bill will be newcomers that really need the cohesion funds in order to catch up with the EU of 15. Second to pay the bill will be countries waiting to join the EU. Romania and Bulgaria will have to wait for a year, until January 1, 2008. Turkish membership will become a great question mark, but it is already a neverending story and the opposition to its membership has always been substantial. From all that has been mentioned above the conclusion could be drawn that EU will become highly introspective, more concerned with the opinion of its citizens that are afraid for their way of life and their future; for several years we will have a major internal reorganisation. This should have been done in the 90s but the opportunity was lost and now the moment has come to show that the European Union is not ‘‘a nice weather organisation’’ as many so strongly believe. The year 2006 will be the year of solving internal problems within the EU ranks. Rapporteur: Vladimir Medjak Serbian European Integration Office Belgrade, Serbia

241

Bibliografija / Bibliography

BIBLIOGRAFIJA RADOVA KORI[]ENIH U OVOM ZBORNIKU: BIBLIOGRAPHY OF THE WORKS CITED IN THIS COLLECTION OF PAPERS: Alendar, Branislava, Jugoisto~na Evropa 2000: pogled iz Srbije, Stubovi Kulture, Beograd 1999. Baldvin, R.E., Joseph F. F. and R. Poretes, ‘‘The costs and benefits of Eastern enlargement: the impact on the EU and central Europe’’, Economic Policy, No. 24, (1997). pp. 127--176. Barroso, José Manuel, ‘‘A new European Realism’’, in The World in 2006 (London: The Economist, 2005), p. 52. Bauer, Z., The Migration Decision with Uncertain Costs’’, Münchner Wirtschaftswissenschaftliche Beiträge, No. 95--25 (1995). Bauer, T. K., & K. F. Zimmermann, ‘‘Assesment of Possible Migration Pressure and its Labour Market Impact Following EU Enlargement to Central and Eastern Europe’’, IZA Research Report, No. 3 (1999). Bchir, H., Fontagne, L., & P. Zanghieri: The Impact of the EU Enlargement on Member States: A CGE Approach, CEPII, Working Paper No 2003--10, 2003. Bejakovi}, P. i J. Lowther (ur.), Konkurentnost hrvatske radne snage, Institut za javne financije, Zagreb 2004. Boeri, T., ‘‘Transitional Unemployment’’, Economics of Transition, vol. 2 (1994), pp. 1--25. Boeri, T., & H. Brücker, ‘‘Eastern Enlargement and EU-Labour Markets: Perceptions, Challenges, and Opportunities’’, The World Economics, vol. 2, No. 1 (2001). Boeri, T., & H. Brücker, The Impact of Eastern Enlargement on Employment and Labour Markets in the EU Member States, Final Report (Berlin: European Integration Consortium, 2002). Borjas, G. J., ‘‘The Economic Benefits from Immigration’’, The Journal of Economic Perspectives, vol. 9, No. 2, (Spring 1995), pp. 3--22. Borjas, G.J., ‘‘Immigration and welfare magnets’’, Journal of Labor Economics, No. 17 (1999), pp. 607--637. Brenton, P., and F. Di Mauro, ‘‘Is There Any Potential in Trade in Sensitive Industrial Goods Between the CEESs and the EU?’’, The World Economy, vol. 21, No. 3 (1998), pp. 285--304.

243

Bibliografija / Bibliography

Browne, Anthony, ‘‘Brussels Bites back’’, The Spectator, November 26, 2005, No. 9251, pp. 14--15. Brücker, T., et. al., Studie über die Auswirkung der EU-Erweiterung auf die Beschäftigung und die Arbeitsmärkte in den Mitgliedstaaten, Final Report, Part 1: Analysis (Brussels, 2000). Brunkhorst, Hauke, Solidarnost, Od gra|anskog prijateljstva do globalne pravne zajednice, Beogradski krug/Multimedijalni institut, Beograd/Zagreb 2004. Burda, M. C., ‘‘Migration and the Option Value of Waiting’’, Economic and Social Review No. 27 (1995), pp. 1--9. Burda, M. C., ‘‘The Consequences of EU Enlargement for Central and East European Labour Markets’’, European Investement Bank Papers, No. 3 (1998), pp. 65--82. Calleo, David, P., Rethinking Europe's Future (Princeton University Press, 2001). Castells, Manuel, End of Millennium, Volume III (Oxford: Blackwell, 2000). Coker, Christopher, Twilight of the West (Boulder, CO: WestviewPress, 1998). Cooke, W. N., ‘‘The influence of industrial relations faktors on the U.S. foreign direct investemnt abroad’’, Industrial and Labor Relations Review, No. 51/1 (1997), pp. 3--17. Countries in Transition 2000 (Vienna: The Vienna Institute for International Economic Studies, 2000). Craig, P., Constitutions, Constitutionalism and the European Union, u European Law Journal, vol. 7, No. 2 (June 2001), pp. 125--150. Crook, C., ‘‘After Non and Nee, Where does Europe go now?’’, u National Journal, vol. 37/24 (2005), pp. 1741--1742. Davison, Roderic H., ‘‘Where is the Middle East’’, Foreign Affairs, vol. 38, No. 4 (July 1960), pp. 665--675. De Grauwe, P., Ekonomija monetarne unije, Izdava~ka knjiàrnica Zorana Stojanovi}a, Sremski Karlovci-Novi Sad 2004. Dempsey, J., ‘‘Balkan leaders face warning over accession’’, The Financial Times, June 18, 2003, p. 2. Doing Business in 2006 (Washington, D.C.: World Bank, 2005). Dustamann, C., Casanova, M., Fertig, M., Preston, I., & C. M. Schmidt, ‘‘The Impact of EU enlargement on migration flows’’, Home Office Online Report 25, 2003. Ehrke, M., ‘‘Postcommunist Capitalism: Economy, Politics, and Society in the New Europe’’, Internationale Politik und Gesellschaft, 1/2005. Ejdus, F., Samardì}, I., Proces evropske integracije: priru~nik namenjen poslanicima, Kancelarija Srbije i Crne Gore za priduìvanje Evropskoj uniji, Beograd 2004.

244

Bibliografija / Bibliography

Eurobarometer 63. Public Opinion in the European Union, Standard Eurobarometer No. 63/Spring 2005. Eurostat Yearbook 2004 (Brussels: European Commission, 2005), MS Word file. Frankel, J., & A. K. Rose, ‘‘An Estimate of the Effect of Common Currencies on Trade and Growth’’, Quarterly Journal of Economics, No. 117 (2002), pp. 437--466. Fuchs, J. & M. Thon, ‘‘Nach 2010 sinkt das Angebot an Arbeitskräften’’, in: IAB-Kurzbericht 4: 1--6, Institut für Arbeitsmarkt-- und Berufsfrschung der Bundesanstalt für Arbeit, 1999. Giddens, Anthony, Third Way (Cambridge: Polity Press, 1999). Gimpelson, V., ‘‘The Politics of Labor-Market Adjustement: The Case of Rusia’’, in: Janos Kornai, Stephan Haggard and Robert R. Kaufman (eds.), Reforming the State -- Fiscal and Welfare Reform in Post-Socialist Countries (Cambridge Univeristy Press, 2001). Glenny, Misha, ‘‘Only in the Balkans’’, London Review of Books, vol. 21, No. 9 (1999). Gligorov, Vladimir, ‘‘Za{to je Balkan dalje od EU nego sto je srednja Evropa? Uporedna tranzicija‘‘ [Why are the Balkans further away from the EU than Central Europe. Comparative Transition], Evropski forum, No. 2 (February 2003). Goldsworthy, Vesna, Inventing Ruritania. The Imperialism of the Imagination (New Haven and London: Yale University Press, 1998). Goldsworthy, Vesna, ‘‘The last Stop on the Orient Express’’, Balkanologie, III (2) (1999). Gurfinkiel, M., ‘‘Europe's No’’, in Commentary, vol. 120/1 (2005), pp. 39--45. Gwartney & Lawson (Ed), Economic freedom of the world. 2004 annual report (Vancouver: Fraser Institute, 2004). Gwartney, J., et al. Economic Freedom of the World. 2005 Annual Report (Vancouver: Fraser Institute, 2005). Habermas, J., ‘‘Remarks on Dieter Grimm's 'Does Europe need a Constitution?'’’, in: European Law Journal, vol. 1, No. 3 (November 1995), pp. 303--307. Hallet, A. H., & S. E. H. Jensen, ‘‘On the Role of Labour Market Reform for the Enlargement of a Monetary Union’’, CESifo Economic Studies, vol. 49, No 3 (2003), pp. 355--379. Hammond, Andrew, ‘‘'The Red Threat': Cold War Rhetoric and British Novel’’, in Andrew Hammond (ed.), The Balkans and the West. Constructing the European Other, 1945--2003 (Aldershot: Ashgate, 2004), pp. 40--56. Hart, H. L. A., Pojam prava, CID, Podgorica 1994. Hartley, T., Constitutional Problems of the European Union (Hart Publishing, 1999).

245

Bibliografija / Bibliography

Held, D., McGrew, A., Goldblatt, D. J. Perraton, J., Global Transformations (Cambridge: Polity Press, 2001). Held, David, Global Covenant, Socialdemocratic Alternative to Washington Consensus, (Cambridge: Polity Press, 2004). Her{tel, Mari Luiz, Pro{irena Evropa: ekonomske promene i o~ekivawa, Vlada Republike Srbije, Kancelarija za pridruìvawe Evropskoj uniji, Beograd 2005, naslov originala: Marie-Louise Herschtel, L'Europe élargie: enjeux économiques, Presses de la Fondation nationale des Sciences Politiques, 2004. Hirst, P., Thompson, G., ‘‘Globalization -- A Necessary Myth?’’, in: D. Held, A. McGrew (eds), The Global Transformations Reader (Cambridge: Polity Press, 2000). Hirst, P., Thompson, G., Globalization in Question: The International Economy and the Possibilities of Governance (Cambridge, Polity Press, 1996). Iglicka, K., ‘‘Ethnic Divison on Emerging Foreign Markets in Poland’’, EuropeAsia Studeis, vol. 52, No. 7 (2000), pp. 1237--55. Iglicka, K. (ed.), Migration and labour markets in Poland and Ukraine (Warsaw: Institute of Public Affairs, 2003). Janjevi}, M., Ustav Evrope, Slu`beni glasnik, Beograd 2005. Jovovi}, D. ,,Implementacija i harmonizacija sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoisto~noj Evropi i efekat wihove primene’’, Ekonomski anali (april 2005), Johnson, Chalmers, The Sorrows of Empire (New York: Metropoltan Books, 2004). Johnson, Paul, ‘‘What Europe Really Needs’’, The Wall Street Journal, June 17, 2005. Kagan, Robert, Of Paradise and Power, America and Europe in the New World Order (New York: Vintage Books, 2004). Kova~evi}, R., ‘‘Uticaj Evropske unije na trgovinsku politiku zemalja u tranziciji Centralne i Isto~ne Evrope’’, Ekonomska misao, XXXIII, No. 3--4 (jul-decembar 2000), str. 263--305. Kretzmer, David, ‘‘Political Agreements -- A Critical Introduction’’; Gabriela Shalev, ‘‘Political Agreements’’; Itzak Zamir, ‘‘Political Contract’’; Nili Cohen, ‘‘Political Agreements’’; Helmuth Schulze-Fielitiz, ‘‘Coalition Agreements in the Federal Republic of Germany as a Juridical Problem’’, in: ‘‘Political Agreements’’, Israel Law Review, vol. 26, No. 4 (1992). Krugman, P., Der Mytos vom globallen Wirtschaftskrieg -- Eine Abrechnung mit den Pop-Ökonomen, Campus Verlag, Frankfurt-New York, 1999. Krugman, P., & M. Obstfeld, International Economics (Addison-Wesley Publiching Company, 2000).

246

Bibliografija / Bibliography

Lammers, K., ‘‘How Will the Enlargement Affect the Old Members of the European Union’’, Intereconomics (May/June 2004). ‘‘Le Pen's Last Laugh?’’, Newsweek, April 6, 2005. ‘‘Les Eurosceptiques’’, Economist, November 1, 2003, No. 8348. Levy, Nicholas, ‘‘EU Merger Control: From Birth to Adolescence’’, World Competition No. 26/2 (2003), pp. 195--218. Lindbeck, A., & D.J. Snower, ‘‘Reorganization of firms and labor-market inequility’’, American Economic Review, No. 86/2 (1996), pp. 315--21. Lopandi}, D., (pr.), Osniva~ki ugovori Evropske unije, Kancelarija za pridruìvanje EU, Evropski pokret u Srbiji, 2003. Lopandic, D., Bajic, V. (eds.), Srbija i Crna Gora na putu ka Evropskoj uniji/Serbia and Montenegro on the Road to the European Union, Evropski pokret u Srbiji i Friedrich Ebert Stiftung, Beograd 2003. Lopandic, D., Simic, A., Pantic, D., Lakicevic, D., Institutional Capacities of Legislative Bodies in Serbia and Montenegro for Participation in the Process of European Integrations (Belgrade: EMINS&OSCE, 2004). Lubarda, B., Evropsko radno pravo, CID, Podgorica 2004. Lyons, Bruce R., ‘‘Reform of European Merger Policy’’, Review of International Economics, No. 12(2) (2004), pp. 246--261. Markovi}, Slobodan G., ‘‘Gr~ka i Evropska unija. Od opusto{ene zemlje do lidera na Balkanu’’, Evropski forum, No. 2 (februar 2003), str. 12--13. Markovich, Slobodan G., ‘‘The Political and Economic Heritage of Modern Serbia: Two Centuries of Convergence or Divergence between Serbia and Western Europe’’, in S. Markovich, V. Pavlovic and E. B. Weaver, Challenges to New Democracies in the Balkans (Belgrade: Cigoja Press, 2004), pp. 89--124. Mason Lee, R., ‘‘Non and the Nee’’, in Maclean's, vol. 118/24 (2005), pp. 26--27. Massey, D. S. and F. G. Espana, ‘‘The Social Process of International Migration’’, Science, No. 237 (1987), pp. 733--738. Nickell, S., ‘‘Unemployment and labour market Rigidities: Europe versus North America’’, Journal of Economic Perspective, No. 11/3 (1997), pp. 55--74. Olaleye, Wole, ‘‘An Assessment of the Legislative Framework for Political Party Coalition in South Africa’’, EISA Roundtable on Political Party Coalitions, Cape Town, June 19, 2003. Ott, K. (Ur.) Pridruìvanje Hrvatske Europskoj uniji, Zagreb: Institut za javne financije, 2003. Ott, K. (Ed) Croatian accession to the European Union, Zagreb: Institut za javne finacije, 2004; Ott, K. (Ur) Pridruìvanje Hrvatske Europskoj uniji, Zagreb: Institut za javne financije, 2004. Owen, D., & P. Cole, EMU in perspective (Financial Times, Pretence Hall, 1999).

247

Bibliografija / Bibliography

Pavlowitch, Steven K., ‘‘Europe and the Balkans in a Historical Perspective, 1804--1945’’, Journal of Southern Europe and the Balkans, vol. 2, No. 2 (2000). Pe~ujli}, Miroslav, Globalizacija, dva lika sveta, Filip Vi{nji}, Beograd 2003. Peet, John, ‘‘Wider but not Deeper. The European Union Searches for a Sense of Direction’’, in The World in 2006 (London: The Economist, 2005), p. 43. Pel, Karolin, ,,Kad Evropa usvaja ameri~ke stavove‘‘, Le Monde diplomatique, novembar 2005, str. 11. Pinelli, C., ‘‘Conditionality and Enlargement in Light of EU Constitutional Developments’’, in: European Law Journal, vol. 10, No. 3 (May 2004), pp. 354--362. Prokopijevi}, M., Konstitucionalna ekonomija Evropske unije, Institut za evropske studije i Fondacija Friedrich Ebert, Beograd 1998. Prokopijevi}, M. i Teokarevi}, J., (ur.), Ekonomske sankcije UN. Uporedna analiza i slu~aj Jugoslavije, Institut za evropske studije, Beograd 1998. Prokopijevi}, M. (red.), Dve godine reforme u Srbiji. Propu{tena prilika, Centar za slobodno trì{te, Beograd 2002. Prokopijevi}, Miroslav, ‘‘Alice is not missing Wonderland’’, Ekonomski anali, No. 165, str. 33--53. Isti ~lanak objavqen je tako|e na engleskom u: Prokopijevic, M. ‘‘Alice is not missing Wonderland. The eastward enlargement of the European Union’’, The Journal for the New Europe, No. 1 (2005), str. 7--10. Prokopijevi}, Miroslav, Evropska unija. Uvod, Slu`beni glasnik, Beograd 2005. Prokopijevi}, M., Srbija i Evropska unija. Elementi mogu}e strategije, Centar za slobodno trì{te, Beograd 2005. Quarterly Panorama of European Business Statistics 4/2003 (Luxembourg: European Commission, 2004), PDF file. Radulovi}, B., ‘‘Modelling labour market dynamics in transition economies -good jobs, bad jobs and on-the-job search’’, Ekonomska misao, XXXVI, No. 1--2 (2003), str. 27--70. Ramsay, A., ‘‘The French Referendum’’, in: Contemporary Review (July 2005), pp. 11--18. Raz, J., ‘‘On the Authority and Interpretation of Constitutions: Some Preliminaries’’, in; L. Alexander (ed.), Constitutionalism (Cambridge University Press, 1998). Report on the preparadness of Serbia and Montenegro to negotiate a Stabilisation and Association Agreement with the European Union (Brussels: EC, 2005), p. 26. ‘‘Re{ewe o obustavi izvr{ewa radwi i akata koji su preduzeti na sednici Administrativnog odbora Narodne skup{tine Repub-

248

Bibliografija / Bibliography

like Srbije, od 29. jula 2002, kojim su privremeno prestali mandati 45 narodnih poslanika’’ [U` broj 42/2002] Slu`beni list SRJ br. 57/2002 i Slu`beni glasnik RS, br. 69/2002. Rutkowski, J., ‘‘Does Strict Employment Protection Discourage Job Creation? Evidence from Croatia’’, 2003: http://econ.worldbank.org/files/28769_wps3104/pdf Rydeman, A., & M. Törnell, ‘‘The Lisbon Strategy and Business Priorities in EU--25’’, Benchmark Report 2004 (Confederation of Swedish Enterprise, 2004). Schwartz, P., E. Kelly, & N. Boyer, ‘‘Auf dem Schwelle zu einer globallen, auf Wissen basierenden Gesellschaft’’, in: OECD, Die Weltwirtschaft von morgen: Ein neues goldenes Zeitalter, 1999. Schäfer, Armin, ‘‘Constitution and Welfare State: Socio-Political Dilemmas of European Integration’’, Internationale Politik und Gesellschaft, 4/2005. Shields, M. P., & G. M. Shields, ‘‘A Theoretical and Empirical Analysis of Family Migration and Household Production: U.S. 1980--1985’’, Southern Economic Journal, No. 59 (1993), pp. 768--782. Siebert, H., Geht den Deutschen die Arbeit aus? Goldmann Verlag, München, 1995. Sinn, H. W.: ‘‘The New System Commpetition’’, CESifo Working Paper, No. 623 (December 2001). Sinn, H. W. & W. Ochel, ‘‘Social Union, Convergence and Migration’’, Journal of Common Market Studies, No. 41 (2003), pp. 869--896. Sinn, H. W., ‘‘EU Enlaragement, Migration and the New Constitution’’, CESifo Economic Studies, vol. 50/4 (2004), pp. 685--707. Sjaastad, L.A. ‘‘The Costs and returns of Human Migration’’, The Journal of Political Economy, No. 70 (1962), pp. 80--93. Snyder, F., ‘‘Is the European Constitution Dead?’’, European Law Journal, vol. 10, No. 3 (May 2004), pp. 255--256. Stark, O., The Migration Theory (Cambridge, Basil Blackwell, 1991). Stark, O., & J. E. Taylor, ‘‘Migration Incentives, Migration Types: The Role of Relative Deprivation’’, The Economic Journal, No. 101 (1991), pp. 1163-178. Stone Sweet, A., Governing with Judges, Constitutional Politics in Europe (Oxford University Press, 2000). Straubhaar, T., ‘‘East-West Migration: Will It be a Problem?’’, Intereconomics (July/August 2001). Stojanovi}, B., Trì{ta rada i problemi zaposlenosti u Evropskoj uniji, Institut za evropske studije, Beograd 1997. Stojanovi}, B., ‘‘Trì{ta rada u tranziciji’’, Ekonomika preduzetni{tva, No. 7--8 (2000), str. 188--194.

249

Bibliografija / Bibliography

Stojanovi}, B., ‘‘Efekti procesa globalizacije na trì{ta rada’’, u: Globalizacija i tranzicija, Institut dru{tvenih nauka, Beograd 2001, str. 125--139. Strom, Kaare, and Wolfang C. Muller, ‘‘Coalition Governance Institutions in Parliamentary Democracies’’, p. 1, Presentation in Workshop 13 ‘‘Designing Institution‘‘ at the Joint Sessions of Workshops of the European Consortium for Political Research, Manheim, March 26--31, 1999. The Eastern Enlargement of the EU, ed. by Marek Dabrowski and Jacek Rostovski, Kluwer Academic Publishers, Boston/Dodrecht/London, 2002. ‘‘The Voters take their Revenge’’, Economist, June 19, 2004, No. 8380. Tiusanen, T., Kinnunen, J., & S. Kallela, EU's Enlargement Process: Investment Climate in 10 Transitional Economies (Northern Dimension Research Centre, Lappeenranta University of Technology, 2004). Todorova, Maria, Imagining the Balkans (Oxford: Oxford University Press, 1995). Tomlinson, T. Globalization and Culture (Cambrige: Polity Press, 1999). Transition Report 1999 -- Ten years of transition, EBRD, 1999. Transparency International, Global Corruption Report 2004 (London: Pluto press, 2004). Transparency International, Global Corruption Report 2005 (London: Pluto press, 2005). Tsoukalis, Loukas, What kind of Europe? (Oxford: Oxford University Press, 2005). Vandamme, F., ‘‘Labour mobility within the European Union: Findings, stakes and prospects’’, International Labour Review, No. 4 (2000), pp. 437--455. Vajler, D`., Ustav Evrope, Filip Vi{nji}, Beograd 2002. Vincentz, V., and M. Knogler, ‘‘Balkanländer und ökonomische EU-Beitrittskriterien’’, Südosteuropa Mitteilungen, No. 2 (2004). Vincenzi, Christopher and John Fairhurst, Law of the European Community (The Foundation Series in Law, 7), (Longman, 2002). Waltz, Kenneth ’’Globalization and American Power’’, in: The National Interest (December 1985). Weigel, G., ‘‘The Cathedral and the Cube’’, in: Commentary (June 2004). World Economic Outlook (Washington, D.C.: IMF, 2003). Zakaria, F., ‘‘What's Wrong With Europe’’, u: Newsweek, vol. 145/24 (September 2005). Zimmermann, K. F. ‘‘Immigration Policies in Europe: An Overview’’, in: Siebert, H. (ed.), Migration: A Challange for Europe (Tübingen: J.C.B. Mohr, 1994), pp. 227--258.

250

CIP -- Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.1EU"2005/..."(082) 341.217.02(4-672EU:497.11)(082) 339.923:061.1EU(497)(082)

341.217.04(4-672EU:497)(082) 341.176(4-672EU:497.11)(082)

EVROPA i zapadni Balkan posle velikog pro{irewa = Europe and the Western Balkans After the Big Enlargement / [urednik Slobodan G. Markovi}, editor Slobodan G. Markovich]. -- Beograd : Institut za evropske studije = Belgrade ; The Institute for European Studies, 2005 (Beograd = Belgrade : Dosije = Dosije). -- 250 str. : tabele ; 24 cm Uporedo srp. tekst i engl. prevod. -- Tira` 500. -- Str. 9-26: Pro{irenje EU i "zapadni Balkan" kao stara periferija / Slobodan G. Markovi} = EU Enlargement and "Western Balkans" as an Old Periphery / Slobodan G. Markovich. -- Napomene i bibliografske reference uz tekst. -- Bibliografija: str. 243-250. -- Summary. ISBN 86-82057-34-4 a) Evropska unija -- 2005 -- Zbornici b) Evropska unija -- ^lanstvo -- Balkanske dràve -- Zbornici c) Evropska unija -- Pridruìvawe -- Srbija -- Zbornici d) Evropa -- Integracija -- Balkanske dràve -- Zbornici COBISS.SR-ID 127871500

Слика на корицама: Марбл арч у Лондону, симбол Британске империје, окружен заставама ЕУ-25 током британског председавања у ЕУ, у јесен 2005. Cover photo: Marble Arch in London, a symbol of imperial Britain, surrounded by the flags of EU-25 during the British EU Presidency in autumn 2005.

IES

ИНСТИТУТ ЗА ЕВРОПСКЕ СТУДИЈЕ INSTITUT ZA EVROPSKE STUDIJE INSTITUTE FOR EUROPEAN STUDIES ISBN 86-82057-34-4

9 788682 057345

Evropa i Zapadni Balkan Posle Velikog Prosirenja

Short Description

Description

Comments

We need your help!