Evaluacija korisničkog interfejsa uređaja Kindle 3 metodom Thinking Aloud

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

Interakcija čovek-računar - projektni rad tema: „Evaluacija korisničkog interfejsa uređaja Kindle 3 metodom Thinking Aloud“

mentor

kandidat

doc. dr Miroslav Minović

Marko Simić br. indeksa 37/2010

BEOGRAD, 2011.

Seminarski rad

Sadržaj Uvod ..................................................................................................................................... 2 1. Metoda „Thinking Aloud“ .................................................................................................. 3 1.1 Prepreke u TA ....................................................................................................................... 4 1.2 Izbor ispitanikai zadataka ..................................................................................................... 4 2. Evaluacija korisničkog interfejsa uređaja Kindle 3 ............................................................... 6 2.1 Funkcionalnosti u dizajnu Kindle 3 uređaja .......................................................................... 6 2.2 Scenariji za evaluaciju interfejsa uređaja Kindle 3 ............................................................... 8 2.3 Postavka eksperimenta....................................................................................................... 10 3. Rezultati istraživanja i analiza rezultata ............................................................................ 11 3.1 Uočeni nedostaci ................................................................................................................ 12 3.2 Predlozi poboljšanja............................................................................................................ 13 Zaključak ............................................................................................................................. 15 Reference ............................................................................................................................ 16

1

Interakcija čovek-računar

Uvod Složen razvoj namenskih uređaja zahteva različita rešenja problema koji se odnose na pouzdanost, bezbednost, brzinu, softversko održavanje i druge zahteve korisnika. Poslednjih godina se velika pažnja usmerava na korisnički interfejs (eng. user interface). Pod korisničkim interfejsom se najčešće misli na lep raspored menija, dugmića i ostalih elemenata, ali se zanemaruje funkcionalnost, lakoća izvršavanja pojedinih zadataka, brzina učenja ili sve zajedno označeno kao upotrebljivost (eng. usability). Kada se govori o ukupnoj prihvatljivosti nekog sistema, misli se na dve glavne katergorije:  

socijalna prihvatljivost i praktična prihvatljivost.

Praktična prihvatljivost sadrži mnogo aspekata i može se analizirati korišćenjem različitih kriterijuma kao što su troškovi, podrška, pouzdanosti itd. kao i kriterijum korisnosti. Korisnost se odnosi na to koliko je korisnik u stanju da iskoristi funkcionalnosti sistema i pokriva sve aspekte sistema sa kojima čovek može doći u interakciju. U ovm radu su izloženi rezultati istraživanja koji se odnose na funkcionalost korisničkog interfejsa uređaja Kindle 3 kompanije Amazon. Ostatak rada je organizovan na sledeći način. U prvom delu je dat pregled metode thinking aloud, kao i odrednice vezane za ovu metodu. U drugom delu je prikazan sâm uređaj Kindle 3, njegove osnovne funkcionalnosti kao i nacrt eksperimenta (odabrani scenariji za evaluaciju i fizička postavka). U trećem delu su razmatrani rezultati istraživanja i predložena su poboljšanja i rešenja za uočene nedostatke.

2

Seminarski rad

1. Metoda „Thinking Aloud“ Metoda Thinking Aloud (engl. za razmišljanje naglas, skr. TA) jedna od najznačajnijih metoda za inženjering upotrebljivosti. U svom osnovnom obliku podrazumeva da u eksperimentu učestvuju ispitanici koji koriste sistem i da, tokom tog korišćenja, razmišljaju naglas. Verbalizacijom onoga o čemu razmišljaju, ispitanici omogućavaju uvid u to kakav je njihov pogled tj. doživljaj sistema. Na ovaj način se mogu lako identifikovati manjkavosti u sistemu koje se odnose na pogrešno razumevanje od strane korisnika. Moguće je imati direktan uvid u one delove sistema koji uzrokuju najviše problema jer TA metoda pokazuje kako korisnici interpretiraju svaku stavku interfejsa u sistemu. Treba napomenuti da se pojam sistema ovde koristi u najširem smislu, tj. da to može biti određeni softver (operativni sistemi, aplikacije itd.) ili uređaji najrazličitijih vrsta (računari, telefoni, namenski uređaji, industrijske mašine, automobili itd.). Uopšteno, pod sistemom se u kontekstu upotrebljivosti, kao što je ranije spomenuto, podrazumeva svaki apsekt sa kojim bi korisnik mogao da dođe u interakciju. TA metoda svoje korene vuče iz psiholoških istraživanja, tj. razvijena je iz starije tehnike introspekcije. Introspekcija je zasnovana na ideji da se observacija dešavanja koja se odigravaju u svesti može vršiti iz spoljašnjeg sveta. Psiholozi proučavaju tipove događaja koji se odigravaju u ljudskoj svesti i njihovu uzročno-posledičnu strukturu kao što naučnici drugih disciplina proučavaju pojave u spoljašnjem svetu. Trenutno je TA metoda prihvaćena kao koristan metod od strane velikog dela naučne zajednice u psihologiji i, takođe, ima svoje mesto u primeni kod inženjeringa znanja. Kao glavni nedostatak ove metode se najčešće navodi da u većini slučajeva nije pogodna za merenje performansi. Međutim, njena prava snaga je bogastvo kvalitativnih podataka koje može da izvuče iz malog broja ispitanika. Takođe, komentari korsnika često sadrže slikovite i direktne primedbe koje se mogu iskoristiti da rezultati testiranja i eksperimentisanja budu pristupačniji. TA metoda može, istovremeno, da stvori lažan utisak o uzroku problema korisnika ako se se prevelika pažnja posveti korisnikovim „teorijama“ o tome zbog čega nastaju problemi i kako bi oni mogli da se reše. Na primer, korisnik bi mogao da previdi određeni element (dijalog, ponuđenu stavku, polje za unos i slično) u prvom delu testiranja. Kada konačno pronađe traženi element, može se desiti da tvrdi da bi ga uočio odmah da se nalazio na nekom drugom mestu. Vrlo je važno ne oslanjati se na takve izjave. Umesto toga, posmatrač u eksperimentu bi trebalo da beleži radnje koje je korisnik vršio tokom dela eksperimenta u kojem je previd načinjen. Podaci koji pokazuju u šta je korisnik gledao imaju mnogo viši stepen validnosti nego korisnikove tvrdnje da bi neki element bio uočljiviji kada bi se nalazio na drugom mestu. Poenta jeste da se pokaže šta su korisnici radili i zašto – istovremeno dok izvršavaju radnje – da bi se izbegle kasnije racionalizacije. TA omogućava testiranje upotrebljivosti sa svim značajnim činiocima ovog testiranja. Bez TA, malo je verovatno da bi testiranje upotrebljivosti postalo jedna od najuticajnijih metoda inžinjeringa uprotrebljivosti. Protokol TA privlači pažnju početnicima u testu upotrebljivosti i daje eksperimentima, tj. testovima dimenziju naučne zasnovanosti. 3

Interakcija čovek-računar

Pregled prednosti i nedostataka metode TA je dat u tabeli 1. Prednosti

Nedostaci

Jednostavnost Ne zahteva veliku ekspertizu

Subjektivnost Selektivnost Akcije opisivanja može promeniti performanse zadataka Neprirodnost Nekad može biti naporna za ispitanike

Može omogućiti koristan uvid u sistem Može pokazati kakav je sitem u stvarnoj upotrebi Pogodna za primenu audio i video snimanja

Tabela 1. Prednosti i nedostaci Thinking Aloud metode

1.1 Prepreke u TA Jedno od interesantnih pitanja u vezi sa TA metodom jeste da li ona utiče na ono što učesnici u testiranju rade. U nekim slučajevima jeste pogodno koristiti praćenje očiju tokom rada (kod hand-held uređaja), a negde to nije slučaj (kod nekih dinamičkih sajtova). Zbog toga je važno da se pažljivo isplanira kako će TA biti inkorporiran u test upotrebljivosti. Razmišljanje naglas može delovati veoma neprirodno za većinu ljudi i neki od korisnika u testu mogu imati značajnih poteškoća da održe stabilan tok izjavljivanja sopstvenih misli dok koriste sistem. Ovo je naročito izraženo kod testiranja sa ekspertskim korisnicima koji izvode više akcija toliko brzo da u tom kratkom vremenskom intervalu nemaju šta da kažu. Osim što ispitanici u testu razmišljanje naglas doživljavaju kao nešto neprirodno, otežavajuća okolnost je to što verbalizacija misli može potencijalno uticati na rezultate. Prvo, potreba da se vrši verbalizacija misli može usporiti korisnika, čineći da merenje performansi bude manje reprezentativno po pitanju brzine korisnikovog rada. Drugo, na sâmo korisnikovo ponašanje dok rešava problem može imati uticaj činjenica da govori dok radi. Korisnik može uočiti nedoslednosti u sopstvenoj predstavi o sistemu, a može se i koncentrisati na kritične komponente zadataka – ovakve promene mogu uzrokovati da brže ili drugačije ovladavaju nekim korisničkim interfejsima nego što bi to inače bio slučaj. Osoba koja vodi eksmeriment bi trebalo da podstiče ispitanike da razmišljaju naglas pitanjima kao što su „O čemu razmišljate sada?“ i „Šta mislite da ova poruka znači“(nakon što je ispitanik uočio poruku i evidentno provodi vreme gledajući je i razmišljajući o njoj). Ako ispitanik postavi pitanje „Da li bih mogao da uradim to-i-to?“, ne treba mu dati odgovor već podstaći korisnika da sâm govori i to, na primer, pitanjem „Šta vi mislite da će se dogoditi ako uradite to-i-to?“. Ukoliko se korisnik iznenadi dobijenim rezultatom, a pritom ne kaže ništa, trebalo bi mu postaviti pitanje „Da li je to ono što ste očekivali da će se dogoditi?“.

1.2 Izbor ispitanikai zadataka Ispitanici i zadaci koji im se postavljaju moraju biti odabrani na način takav da mogući ometajući efekti razmišljanja naglas budu minimizirani. Kognitivni proces koji je u ovom kontekstu od interesa bi trebalo da se javlja kada je zadatak predstavljen ispitaniku, a ometanje procesa zbog glasnog razmišljanja bi trebalo svesti na minimum, kao i probleme sinhronizacije i 4

Seminarski rad

preopterećenja radne memorije ispitanika. I kod naučnog istraživanja i kod prikupljanja znanja ne mora nužno postojati izbor. Istraživanje može biti usmereno ka konkretnom tipu ličnosti i tada je neophodan slučajan uzorak takvog tipa ličnosti kako bi se mogla izvršiti generalizacija na tom tipu. U prikupljanju znanja je često teško imati eksperta na raspolaganju sa adekvatnim osobinama tj. crtama ličnosti. Može se reći da su dve najvažnije karakteristike ispitanika u pogledu podobnosti za TA metodu jeste stepen ekspertize i veštine verbalizacije. Za popularnost TA metode kod testiranja upotrebljivosti je delimično zaslužna mogućnost da se problemi uoče sa malim brojem učesnika u evaluaciji. Kako je razmišljanje naglas strano mnogim ljudima, prikazivanje ispitanicima nekog kraćeg testiranja putem TA metode, pre nego što pristupe sopstvenom testiranju. Jedna od mogućnosti jeste da osoba koja vodi eksperiment izvede mali test kao što je, na primer, traženje određenog termina u rečniku dok razmišlja naglas. Alternativno, ispitanicima može biti prikazan kratak video zapis koji je načinjen sa namerom da se korisnici upute u koncepte testiranja. Takođe, prikazivanje snimka na kojem se pokazuje primer testiranja može ublažiti njihove strahove od snimanja, ali i približiti im kako da „pravilno“ iskažu svoja trenutna razmišljanja. Slična razmatranja koja se odnose na izbor i broj ispitanika se odnose i na izbor zadataka u sesijama TA metode. Određeni zadaci su manje pogodni jer uključuju neverbalne informacije ili zato što je brzina rada čvrsto povezana sa sadržinom zadatka. Postoje i drugi faktori koji takođe mogu da utiču na izbor zadataka u TA metodi. Zadaci koji uključuju verbalnu komunikaciju (npr. kontrola letova, glasovno upravljanje itd.) u svojoj izvornoj formi nisu pogodni za razmišljanje naglas. Dalje, u domenu zadataka koji jesu pogodni nije lako izabrati zadatak koji će pružati dobre podatke. Ono na šta bi trebalo obratiti pažnju je: o Da li je zadatak na nivou težine koji je podesan za ispitanike uz uvažavanje kognitivnih mogućnosti i procesa? Ispitanik ne bi trebalo da bude u stanju da reši zadatak na rutinski (automatski, uhodan) način. Zadatak bi trebalo da bude odgovarajuće težine. o Da li je zadatak reprezentativan imajući u vidu kognitivni proces i krivu učenja tokom korišćenja? Ponekad osobe koje vode testiranje budu u iskušenju da odaberu neobičan zadatak samo da bi bio dovoljno težak. Tu postoji rizik da u testiranje budu uvedene stvari koje imaju marginalan značaj u testiranju. Praktičan način za prevazilaženje ovoga jeste da se traži pomoć od drugih eksperata u odabiru zadataka koji će biti i dovoljno teški i reprezentativni. Nakon sesije u eksperimentu, trebalo bi upitati ispitanike o generalnom utisku o predmetu evaluacije i postavljenim problemima. Imajući u vidu vremenska ograničenja, obično je moguće primeniti TA metodu na manji skup problema. Najbolji pristup je verovatno da se kombinuje TA metoda sa tehnikama koje su manje vremenske zahtevne, a koje omogućavaju da se stvori generalna slika na osnovu rezultata koji su dobijeni TA metodom.

5

Interakcija čovek-računar

2. Evaluacija korisničkog interfejsa uređaja Kindle 3 Uređaj koji je testiran metodom thinking aloud jeste Amazon Kindle 3. Radi se o elektronskom čitaču knjiga (eng. e-reader) koji korisnicima omogućava da kupuju, skidaju sa interneta, pretražuju i čitaju elektronske knjige, magazine, blogove i druge digitalne medije.

2.1 Funkcionalnosti u dizajnu Kindle 3 uređaja Sa hardverske strane najvažnija karakteristika Kindle uređaja jeste da koristi prikaz elektronskim mastilom (eng. e-ink electronic paper) kojim je moguće prikazati do 16 nijansi sive boje. Time je postignuta ušteda u potrošnji baterije, a takođe se simulira čitanje sa pravog papira. Samim uređajem dominira ekran baziran na pomenutom elektronskom mastilu, a čija je dijagonala šest inča odnosno nešto više od 15 cm. U izlazne komponente se može uvrstiti i izlaz za slušalice, ali on nije od interesa za testiranje u ovom kontekstu. Uređaj poseduje i mogućnost pridruživanja futrola za čuvanje različitog dizajna i mogućnosti „montaže“ u zavisnosti od potreba korisnika, čime se udobnost u korišćenju i generalno zadovoljstvo korisnika mogu eventualno pospešiti. Ulazi tj. inputi kod uređjaja Kindle 3 su realizovani putem fizičkih tastera tj. tastature i dodatnih tastera. Tasteri se mogu podeliti u sledeće grupe: 1) QWERTY tasteri koji služe za unos slova, brojeva, znakova interpunkcija. 2) Navigacioni tasteri (tzv. „strelice“) koji služe za kretanje kroz knjigu, prelaz na narednu i prethodnu stranu. Nalaze se sa leve i sa desne strane ekrana i označeni su sa . 3) Kursorski tasteri koji služe za upravljanje kursorom na trenutnoj strani ili mestu u meniju i otvaranje, tj. pristupanje elementima na kojima je kursor pozicioniran (tzv. centralni taster ili taster •). 4) Funkcijski tasteri koji imaju određenu namenu: a. Menu – pristup opcijama uređaja. b. Home – otvaranje glavne strane tj. liste naslova. c. Back – vraćanje na prethodni ekran. d. AA – pristup meniju za podešavanje prikaza. e. Sym – unos simbola koji nisu prikazani na samoj tastaturi (brojevi, znakovi interpunkcije itd.). Prikaz uređaja i označenih grupa tastera je dat na slici 1.

6

Seminarski rad

2) Navigacioni tasteri

1) QWERTY tastatura

3) Kursorski tasteri

4) Funkcijski tasteri Slika 1.UređajAmazon Kindle 3 i prikaz grupa tastera

Treba napomenuti da se u okviru QWERTY grupe tastera nalaze i tzv. Shift taster koji je označen (služi za unos velikih slova), taster Alt (direktno unošenje simbola preko tastature), Del (za brisanje delova unetog teksta, ima tzv. „backspace“ funkciju) i taster za prelazak na novi red koji je označen sa  . Takođe, klizač za otključavanje i zaključavanje uređaja se nalazi sa donje strane (u liniji sa Home tasterom). Uz njega se nalaze i dve diode – zelena koja označava da je klizač korektno pomeren i žuta koja se odnosi na punjenje baterije uređaja.

7

Interakcija čovek-računar

2.2 Scenariji za evaluaciju interfejsa uređaja Kindle 3 Uređaj Kindle 3 je testiran uz učešće tri ispitanika, od kojih dva nisu imali nikakvog prethodnog iskustva sa elektronskim čitačima, a treći ispitanik jeste imao predstavu o kakvom se uređaju radi, ali nije imao prilike da koristi elektronski čitač knjiga ovog tipa. Eksperiment se sastoji od šest scenarija koji sadrže određene zadatke za izvršenje. U tabeli 2. su dati nacrti ovih scenarija, njihov opis i lista zadataka koje svaki scenario obuhvata. Date su i akcije koje je neophodno izvršiti za uspešno kompletiranje zadataka. Treba napomenuti da ove akcije i njihov redosled nisu nužno jedini način da bi se ispunio zadatak. Takođe, i sami zadaci se mogu shvatiti orijentaciono, pa na primer, kod trećeg scenarija u kojem se podešava prikaz knjige ostavlja se korisniku da podešavanje izvrši prema svojim potrebama, umesto krutog prolaza kroz zadatke. Ovo je značajno jer, u zavisnosti od toga koliko korisnik bude uspešan da podesi prikaz na način koji mu najviše odgovara, može imati uticaja na njegov utisak o upotrebljivosti uređaja i ukupne performanse u korišćenju. RB

Scenario

1.

Uključivanje i pristup uređaju

2.

3.

Pronalaženje knjige

Podešavanje prikaza knjige

Opis Korisnik ima pred sobom uređaj koji je zaključan i potrebno je da ga otključa.

Korisnik bi trebalo da pronađe odgovarajuću knjigu za čitanje u listi knjiga koje su snimljene u uređaju, pogledati informacije u vezi sa njom, otvoriti je ili obrisati.

Korisnik ima otvorenu knjigu na ekranu i trebalo bi da podesi način kojim će se otvorena knjiga prikazivati.

Lista zadataka

Akcije potrebne za izvršenje

Otključati uređaj

 Pomeriti klizač na desno i pustiti ga da se vrati

Pronaći knjigu na prvoj strani sadržaja

 Pritisnuti taster Home za prikaz liste knjiga, ukoliko lista nije prikazana  Korišćenjem kursorskih tastera doći do tražene knjige  Pritisnuti •taster

Pronaći knjigu na nekoj drugoj strani sadržaja

 Korišćenjem navigacionih tastera doći do strane u listi gde se traženi naslov  Korišćenjem kursorskih tastera doći do tražene knjige  Pritisnuti •taster

Pronaći knjigu korišćenjem pretrage

 Pritisnuti taster Menu  Odabrati opciju Search  U polje za unos uneti sa tastature ključnu reč za pretragu  Odabrati search my items i pritisnuti • taster

Pogledati informacije u vezi sa knjigom

 Odabrati traženu knjigu u listi  Pritisnuti desni kursorski taster

Obrisati knjigu

 Odabrati traženu knjigu u listi  Pritisnuti levi kursorski taster i kad se pojavi dugme delete pritisnuti taster •  U dijalogu za brisanje odabrati dugme ok za potvrdu brisanja ili cancel za odustajanje od brisanja

Ući u meni za podešavanje prikaza

 Pritisnuti taster AA  Kurorskim tasterima odabrati vrstu podešavanja i odgovarajuću vrednost

Odabrati veličinu fonta

 U prvom redu menija odabrati veličinu fonta

Podesiti gustinu

 U drugom redu menija odabrati gustinu

8

Seminarski rad teksta

4.

5.

Kretanje kroz knjigu

Korišćenje rečnika

Korisnik u otvorenoj knjizi okreće strane, prelazi iz jednog poglavlja u drugo, ide na određenu stranu, početak ili kraj, a takođe vrši pretragu po rečima u samoj knjizi.

Ukoliko korisnik naiđe na reč ili frazu (pojam, termin) koju ne razume može da upotrebi rečnik izraza. . U ovom slučaju koriste se „Oxford dictionary of English“ i „The New Oxford American dictionary“

teksta

Podesiti prored teksta

 U trećem redu menija odabrati prored teksta

Podesiti količinu reči po liniji teksta

 U četvrtom redu menija odabrati količinu reči po liniji

Podesiti orijentaciju ekrana

 U šestom redu menija odabrati orijentaciju ekrana za prikaz teksta

Izaći iz iz menija za podešavanje

 Pritisnuti taster • ili  pritisnuti taster Back

Pronaći određeno poglavlje u sadržaju i pristupiti mu

 Doći do sadržaja knjige  Kursorskim tasterima odabrati odreno poglavlje  Pritisnuti taster •

Okrenuti stranu

 Prisnuti taster > za prelaz na narednu stranu  Prisnuti taster < za prelaz na narednu stranu (oba tastera se nalaze i sa leve i sa desne strane plastičnog okvira uređaja)

Preći iz jednog poglavlja u drugo

 Pritisnuti desni kursoski taster za sledeće poglavlje  Pritisnuti levo kursoski taster za prethodno poglavlje

Preći na određenu stranu

 Pritisnuti taster Menu  Odabrati opciju Go to... i pritisnuti taster •  Pritisnuti taster Sym za ulazak u meni sa simbolima  Kursorskim tasterima odabrati broj željene stane (posle svake cifre pritisnuti taster •)  Pritisnuti taster Sym za izlazak iz menija sa simbolima  Kursorskim tasterima odabrati dugme page pritisnuti taster • (za prelazak na početak ili kraj knjige u poslednjem koraku odabrati dugme begining odnosno end)

Pronaći određenu reč u knjizi

 Pritisnuti taster Menu  Odabrati opciju Search this book i pritisnuti taster •  Uneti traženu reč preko tastature i pritisnuti taster •  Ukoliko je ponuđeno više mesta gde se tražena reč nalazi navigacionim i kursorskim tasterima pronaći željenu lokaciju i pritisnuti taster •

Korišćenje rečnika kao posebnog naslova

 Pronaći odgovarajući rečnik u listi  Preko tastature uneti reč ili deo za pretragu  Kursorskim tasterima odabrati reč iz ponuđenih varijanti i pritisnuti taster •

Korišćenje rečnika u okviru neke druge knjige

 Na otvorenoj strani knjige kursor postaviti ispred reči za tumačenje  Pročitati kratko objašnjenje u dnu ili pri vrhu ekrana  Za opširnije objašnjenje pojma pritisnuti taster

9

Interakcija čovek-računar

6.

Obeležavanje teksta i unos komentara

Obeležiti tekst

 Kursor dovesti na početak teksta za obeležavanje i pritisnuti taster •  Kurskorskim tasterima odabrati smer obeležavanja teksta; nakon što je tekst obeležen pritisnuti taster •

Uneti komentar

 Kursor dovesti do mesta u tekstu za komentarisanje  Sa tastature uneti komentar  Za odustajanje od komentara odabrati dugme cancel, a za snimanje komentara odabrati dugme save note

Prikazati sve obeležene i komentarisane delove

 Pritisnuti taster Menu  Odabrati stavku View Notes & Highlights i pritisnuti taster •  Za odlazak na određeni ili komentarisani i obeleženi deo teksta, kursorski tasterima odabrati odgovarajuću stavku iz ponuđene liste i pritisnuti taster •

Korisnik obeležava određene delove teksta i uz njih dodaje komentare

Tabela 2. Lista scenarija za testiranje upotrebljivosti

2.3 Postavka eksperimenta Kao što je već rečeno, eksperiment je izvršen uz učešće tri ispitanika koji su imali uloge korisnika. Prilikom svake sesije vršeno je snimanje dvema kamerama. Jedna kamera je služila za snimanje samog uređaja, odnosno, pokreta ruku prilikom izvršavanja nameravanih akcija korisnika. Druga kamera je beležila facijalnu ekspresiju korisnika tokom sesije. Uređaj Kindle 3 je bio postavljen na stolu za kojim je korisnik sedeo. Model fizičke postavke eksperimenta je dat na slici 2. Kamera koja snima facijalnu ekspresiju korisnika

Kamera kojasnima uređaj i pokrete ruku

Korisnik Slika 2. Model fizičke postavke eksperimenta

Sve sesije su izvedene nezavisno jedna od druge. Svaki od korisnika je samostalno izvršavao zadatke u svojoj sesiji, tj. dok je trajala sesija jednog korisnika, druga dva korisnika nisu bila prisutna. Ovime se obezbeđuje izvesna nezavisnost u rezultatima, odnosno, izbegava se međusobni uticaj korisnika na njihove performanse.

10

Seminarski rad

3. Rezultati istraživanja i analiza rezultata Na osnovu izvršenog eksperimenta evaluacije upotrebljivosti korisničkog interfejsa kod uređaja Kindle 3 dobijeni su rezultati prikazani u tabeli 3. U tabeli dat prikaz da li je scenario uspešno izvršen, pokušaji i greške pre dolaska do adekvatnog rezultata, tj. uspešnog izvršenja (ili onoga što korisnik smatra da je uspešno izvršen scenario), odnosno odustajanja od zadatka, kao i vreme trajanja scenarija izraženo u minutima i sekundama; ovo vreme uključuje i moderatorovo upućivanje na scenarije, odnosno, zadatke. Scenario 1. Uključivanje i pristup uređaju

2. Pronalaženje knjige

Ispitanik 1

Ispitanik 3

Uspešno

Uspešno

Uspešno

 Pokušaj korišćenja pogrešnog tastera

 Pokušaj korišćenja ekrana osetljivog na dodir

 Pregled bočnih strana uređaja

Vreme: 00:33

Vreme: 00:46

Uspešno

Delimično uspešno

Delimično uspešno

 Neuspešno pritiskanje Back tastera za povratak na listu knjiga zadatku pretrage naslova  Pokušaj pretrage u Go to... odeljku  Pokušaj korišćenja Del tastera za brisanje dok je knjiga otvorena  Kod brisanja korisnik je primetio strelice kod naslova u sadržaju, ali mu je trebalo vremena da shvati šta one predstavljaju

 Pokušaj upotrebe kursorskih umesto navigacionih tastera prilikom listanja naslova  Pokušaj traženja informacija o knjizi u glavnom meniju i arhiviranim stavkama; korisnik je primetio strelice kod naslova i pravilno ih upotrebio, ali nije uočio da jeste dobio informacije o knjizi  Opciju brisanja je pronašao i zapamtio u prethodnom zadatku ovog scenarija

 Pokušaj korišćenja ekrana osetljivog na dodir prilikom otvaranja knjige  Pokušaj upotrebe kursorskih umesto navigacionih tastera prilikom listanja naslova  Korisnik je primetio strelice kod naslova i pravilno ih upotrebio, ali nije uočio da jeste dobio informacije o knjizi  Opciju brisanja je pronašao i zapamtio u prethodnom zadatku ovog scenarija

Vreme: 05:59

Vreme: 05:19

Uspešno

Neuspešno

Uspešno

 Pokušaj pronalaženja podešavanja u glavnom meniju  Pokušaj pronalaženja podešavanja pomoću navigacionih tastera  Isprobavanje svih funkcijskih tastera  Podešavanje vrši jedno po jedno

 Pokušaj pronalaženja podešavanja u glavnom meniju  Pokušaj pronalaženja podešavanja u opciji Go to.

 Pokušaj pronalaženja podešavanja u glavnom meniju

Vreme: 06:02

3. Podešavanje prikaza knjige

Ispitanik 2

Vreme: 00:40

Vreme: 2:14

Vreme: 03:35

Vreme: 01:02 Delimično uspešno

Delimično uspešno

Delimično uspešno

 Uspešan odlazak na određeno poglavlje, ali korisnica nije sigurna da li je pravilno obavila zadatak

 Pokušaj korišćenja pretrage u knjizi pomoću opcije Go to u glavnom meniju dok je naslov otvoren  Ne primećuje da prelazi iz jednog u drugo poglavlje korišćenjem strelica umesto da okreće strane navigacionim tasterima  Otkriva navigacione tastere, ali ne uspeva da pronađe sadržaj knjige  Ne obraća pažnju na poruku u vezi sa unosom broja tražene strane  Pokušava da broj tražene strane

 Pokušaj korišćenja strelica u pretrazi poglavlja; korisnik je ovde otkrio kako doći do informacija o knjizi putem interneta  Pokušaj korišćenja pretrage u knjizi pomoću opcije Go to u glavnom meniju dok je naslov otvoren  Prelaz između poglavlja vrši preko sadržaja  Kod traženja određene strane ne primećuje polje za unos broja tražene strane  Ne razume šta znači poruka u vezi sa unosom broja tražene

Vreme: 06:49

4. Kretanje kroz knjigu

11

Interakcija čovek-računar unese klikom na centralni taster, ne odabravši prethodno opciju „Location“. Vreme: 09:49

strane  Uočava da brojevi nisu obeleženi na tastaturi i pronalazi način da ih unese kombinacijom tastera Alt i prvog reda QWERTY tastature Vreme: 09:49

5. Korišćenje rečnika

Neuspešno

Delimično uspešno

Delimično uspešno

 Više pokušaja pronalaska rečnika u glavnom meniju

   

 Prilikom pretrage pojma u okviru knjige ne primećuje poruku o značenju pojma već samo opciju markiranja teksta

Vreme: 03:50

Problem sa pretragom pojmova Problem unosom određene reči Problem sa brisanjem slova Tek nakon više pokušaja primećuje poruku u dnu ekrana

Vreme: 04:14

Vreme: 04:45

6. Obeležavanje teksta i unos komentara

Uspešno

Uspešno

Uspešno

 Pokušaj obeležavanja teksta strelicama  Pokušaj označavanja teksta Enter tasterom

 Pokušaj označavanja teksta kombinacijom tastera Alt i strelica  Uočava poruku u vezi sa obeležavanjem teksta i nakon više pokušaja uspeva da obeleži tekst

 Obeležava deo teksta, ali nije siguran da li je adekvatno izršio zadatak  Zbunjuje ga način prikazivanja svih obeleženih mesta

Vreme: 02:31

Vreme: 02:31

Vreme: 02:31

Tabela 3. Pregled uspešnosti u izvršenju zadataka iz scenarija

3.1 Uočeni nedostaci Na osnovu rezultata dobijenih u eksperimentu mogu se izvesti zaključci o određenim problemima vezanim za interfejs, a koji se javljaju u korišćenju uređaja Kindle 3. U zavisnosti od toga kako se odražava na upotrebljivost, problemi se mogu svrstati u jednu od sledećih kategorija:  katastrofa – prestanak sistema sa radom, gubljenje podataka, nemogućnost da se premosti nedostak itd.,  veliki problem – problem koji se ponavlja na više mesta u sistemu, dovodi korisnike u zabunu o stanju sistema, javlja se kod više korisnika i potiče od nejasnog funkcionalnog dizajna,  mali problem – problem koji odnosi na manje tehničke nedostatke, najčešće vezan za brzinu izvršavanja i dostupnost nekih opcija,  kozmetički problem – nedostaci u obliku i rasporedu elemenata u interfejsu i  nema problema. Na osnovu izvedenog eksperimenta može se reći da ne postoje problemi koji bi pripadali kategoriji katastrofa jer ni u jednom scenariju uređaj nije otkazao sa radom; u ovom kontekstu je naročito bitno što su akcije korisnika bile ograničene na određeni skup mogućih akcija, te da nisu mogle da dovedu do nekonzistentnog stanja. Treba imati u vidu da ako više korisnika u eksperimentu se suoči sa istim problemom, on bi trebalo da dobije na značaju jer to ukazuje da će i veliki broj realnih korisnika imati isti takav 12

Seminarski rad

problem. Takvim problemima bi trebalo posvetiti posebnu pažnju, bez obzira na kategoriju kojoj pripadaju. U tabeli 4. su predstavljeni uočeni problemi tokom izvođenja zadataka u scenariju, kao i kod koliko se korisnika javljaju problemi i kakav su uticaj imali na izvođenje zadataka. Scenario

Problem

Kategorija

Uključivanje i pristup uređaju

 Nema

Pronalaženje knjige

 Ne postoji mogućnost pretraživanja naslova dok je knjiga otvorena  Nejasne opcije u listi naslova

Mali problem

Podešavanje prikaza knjige

 Korisnici očekuju da pronađu ovo podešavanje u glavnom meniju  Nejasno obeležen taster AA

Veliki problem

Kretanje kroz knjigu Korišćenje rečnika Obeležavanje teksta i unos komentara

 Nejasnoće oko funkcija kursorskih i navigacionih tastera

Nema problema

 Poruka o značenju pojma nije dovoljno istaknuta

Mali problem Kozmetički problem

 Tastatura nema vidljivo označene alternativne simbole Veliki problem

Tabela 4. Identifikovani problemi u evaluaciji interfejsa kod uređaja Kindle 3

Pored ovih problema koji su vezani za konkretne zadatke, korinici su iskusili određene nedostatke na nivou celog uređaja. Tu se pre svega misli na preveliki hod tastera i vreme odziva koje je nešto veće od onoga što smatraju prihvatljivim.

3.2 Predlozi poboljšanja Ni za jedan od navedenih problema se ne može reći da realni korisnik neće biti u stanju da ga reši upotrebom uputstva i eventualnim navikavanjem na neku od procedura koje mu do tad nisu bile poznate. Međutim, to narušava intuitivnost u korišćenju i može značajno smanjiti ukupnu udobnost i zadovoljstvo korisnika. Zbog toga se predlažu sledeća poboljšanja: 1. Pretragu liste knjiga ubaciti u meni (klik na dugme Menu) koji se otvara dok je knjiga otvorena. Ovime bi se omogućila efikasnija pretraga i „skok“ sa jedne knjige na drugu. 2. U listi knjiga, kod strelica koje se pojavljuju sa leve i desne strane naslova staviti oznake „Delete“ i „Info“, redom. Ovime bi se jasno ukazalo na to šta se postiže klikom na tastere odgovarajućih strelica. 3. U glavnom meniju dodati opciju kojom se pristupa podešavanju prikaza knjige, s obzirom da korisnici očekuju da se tu nalazi. 4. Funkcijski taster AA istaći na tastaturi uređaja nekom od sledećih alternativa (ili kombinacijom više njih): a) promeniti oznaku tastera AA u AA , 13

Interakcija čovek-računar

b) promeniti oblik i veličinu tastera AA ili c) promeniti položaj tastera AA tako da ne deluje kao deo QWERTY dela (npr. iznad Menu tastera). Na ovaj način značajno bi se smanjila verovatnoća previda ovog tastera od strane korisnika. 5. Na ekranu u listi knjiga i prilikom kretanja dati jasniju poruku o tome šta se dobija klikom na navigacione, a šta na kursorske tastere kako bi bila izbegnuta zabuna o njihovim funkcija. 6. U otvorenoj knjizi prilikom obeležavanja reči za pretragu u rečniku podesiti poruku o značenju reči ili pojma tako da se pojavljuje bliže obeleženom pojmu. Takođe, poruka bi trebalo da bude dodatno istaknuta tako što će se prikazati belim slovima i crnom pozadinom. Ovime se sprečava da korisnik ne primeti poruku u dnu ekrana. 7. Na tastaturi označiti alternativne simbole (brojeve i znakove interpunkcije). Predložena rešenja se mogu svrstati u red manjih unapređenja koja će primetno povećati upotrebljivost interfejsa razmatranog e-čitača. Dva glavna problema se odnose na podešavanje prikaza knjige i unosa teksta što, u nekim slučajevima, može dovesti do toga da i neke druge nameravane akcije budu neizvodljive. Implementiranjem predloženih rešenja se ne bi promenila struktura sistema, a ne bi se ni narušila organizacija interfejsa. Time bi se ostvarila veća efikasnost, ali i udobnost u radu sa ovim uređajem.

14

Seminarski rad

Zaključak Razvoj korisničkog interfejsa kod elektronskih čitača knjiga se mora posmatrati u okviru razvoja celokupnog uređaja. Ovo je naročito značajno jer je funkcionalnost korisničkog interfejsa primarni aspekt u razvoju ovakvih uređaja. Čak i više nego kod nekih drugih prenosnih uređaja (PDA, smartphone i slično) jer ima uski domen namene. Imajući to u vidu, kvalitet interfejsa i ukupno zadovoljstvo korisnika koje iz njega proizilazi su direktni pokazatelji kvaliteta elektronskog čitača u celini. Kao i do sada, ubuduće će na razvoj elektronskih čitača knjiga imati razvoj paradigme na kojoj se bazira interfejs putem kojeg čoveg stupa u interakciju sa sistemom ovakvog uređaja. U ovom radu su prezentovani rezultati evaluacije korisničkog interfejsa uređaja Kindle 3 metodom Thinking Aloud. Na osnovu ovih rezultata otkriveni su nedostaci u dizajnu korisničkog interfesa i u funkcionalnostima u okviru čovekove interakcije sa uređajem. Određeni nedostaci su identifikovani kao kritični problemi koji mogu bitno narušiti upotrebljivost uređaja i kojima u budućim verzijama bi trebalo posvetiti posebnu pažnju. Predložena su određena rešenja, a s obzirom da je upotrebljivost ključni faktor za uspeh uređaja u tržišnom smislu, dobijeni rezultati mogu poslužiti kao osnova za dalje analize i unapređenja.

15

Interakcija čovek-računar

Reference [1] Jaspers M.W.M.: „The Think Aloud Method and Interface Design“, University of Amsterdam, The Netherlands,„Human Computer Interaction – Concepts, Methodologies, Tools and Applications“, IGI Global, Hershey PA, 2009. [2] Minović M., Štavljanin V.:„CASE STUDY: MOBILE COMMERCE APPLICATION USABILITY“, Faculty of Organizational Sciences, Belgrade University, http://www.mmklab.fon.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2011/06/MTC-USABILITY.pdf, pristupljeno 15. 10. 2011. [3] Nielsen J.: „Usability Engineering“, Academic Press, San Diego, 1993. [4] Someren M.W. van, Barnard Y.F., Sandberg J.A.C.: „The Think Aloud Method – A practical guide to modelling cognitive processes“, University of Amsterdam, Acedemic Press, London, 1994.

16