ER(PMOV) model projektovanja BP MGJ.doc

Projektovanje baza podataka ER (PMOV) model GSP - Projektuje se baza podataka za potrebe gradskog saobraćajnog preduzeća. - Za automehaničare se prati: prezime, ime, adresa, telefon i stručna sprema. - Za ozače se prati: prezime, ime, adresa, telefon, kategorija ozačke dozole i zdrasteno stanje !opisno". - Za saki autobus se prati: registarski broj, tip, godina nabake i da li je aktian ili ne. - #utobuske linije su $ifrirane i za saku se prati polazna stani%a, krajnja stani%a i trajanje o&nje. - 'identiraju se i poda%i o rezernim deloima i to: nazi rezernog dela, jedini%a mere, trenutne zalihe i minimalne dozoljene zalihe. - (ezerni deo mo&e, u slučaju nedostatka, biti zamenjen nekim drugim rezernim delom. Za saki rezerni deo eidentira se kojim se rezernim deloima mo&e biti zamenjen, kao i tekstualno naeden uslo zamene. )edan rezerni deo mo&e biti zamena za i$e drugih rezernih deloa. - Serisiranje autobusa se r$i u samom preduzeću. Serisne usluge su $ifrirane i za saku od njih se prati: nazi, koliko puta se izr$aa u toku godine, kao i količine sakog od rezernih deloa koji su potrebni za njeno izr$enje. - )edna serisna usluga mo&e se izr$aati i$e puta u toku godine na istom autobusu. - Za saki autobus se prate se serisne usluge koje su nad njim izr$ene, datum izr$enja, kao i automehaničar koji je obaio dato izr$enje. - Pred toga, za sako izr$enje serisne usluge nad datim autobusom, potrebno je pratiti i  potro$ene količine količine sakog od rezernih rezernih deleo potrebnih potrebnih za izr$enje izr$enje date serisne usluge. - Za saki autobus se eidentiraju ozači koji su na njega rasporeneni, kao i datum kada je to rasporenianje izr$eno. Pamte se samo aktuelna rasporenianja. - Za saki autobus se eidentira i linija na kojoj saobraća i datum i reme kada je rasporenen na datu liniju. 'identiraju se samo aktuelna rasporenianja autobusa. - Za saku serisnu uslugu eidentirati količine potrebnih rezernih deloa Zaposleni !mbr, ime, prz, adr, tel" #utomehaničar !mbra, ss" *ozač !mbr, kat, zdrs, datraspored" #utobus !sifbus, reg, tip, god, akt, datrasp, remerasp" (ezerni+deo !$ifrd, nazi, jed, zalihe, min" Serisna+usluga !sifu, nazi, broj+god" inija !sifl, polaz, kraj, trajanje" raneno !sifu, sifbus, rbru, datum" Potrebni !sifrd, sifu, potrebnakol" ori$ćen !sifrd, sifu, sifbus, rbru, potrosenakol" Zamena !siforig, sifzam, uslo" (asporedjen!sifbus, mbr, datras" Saobra%a!sifbus, Saobra%a!sifbus, sifl, datras" /zrsio !mbra, sifu, sifbus, rbru"

Zanatska radnja - Projektuje se baza podataka za potrebe zanatske radnje !u daljem tekstu radnja", koja se bai  proizodnjom me$aina me$aina biljnih čajea. čajea. - (adnja od raznih dobaljača nabalja različite rste biljaka, od kojih, na osnou sojih re%eptura, prai različite rste me$aina za čaj !u daljem tekstu me$aine". 0e$aine prodaje kup%ima. - Za saku rstu biljke prati se nazi, jedini%a mere, količina kojom radnja raspola&e, minimalne dozoljene zalihe i aktuelna %ena. - Za sakog dobaljača prati se nazia, adresa, dr&aa, telefon i rste biljaka koje dati dobaljač dostalja. - 'identiraju se se nabake biljaka i za saku nabaku prati se dobaljač, dobalja č, biljka, nabaljena količina, datum nabake i %ena po jedini%i količine. )edna nabaka od datog dobaljača mo&e sadr&ati i$e rsta biljaka. (obu prati neki dokument dobaljača !faktura, otpremni%a ...". - Za saku me$ainu prati se nazi, jedini%a mere, količina na zalihama, aktuelna %ena !knjigoodsteno", kao i re%ept po kojem se spralja !koja količina od koje biljke je potrebna za izradu jedini%e mere date me$aine". - Za sakog kup%a se prati nazi, adresa, adresa, telefon, prezime i ime osobe za kontakt. - S obzirom na to da se me$aine prodaju na eliko, potrebno je eidentirati se prodaje me$aina, pri čemu se prati kupa%, rsta me$aine, prodata količina, prodajna %ena, datum  prodaje i usloi plaćanja.  okiru jedne prodaje mo&e se prodati i$e različitih me$aina. up%u se u trenutku prodaje izdaje račun koji ima jedinsteni broj i sadr&i se naedene  podatke, kao i ukupan iznos iznos računa. - (adnja prodaje me$aine i na odlo&eno plaćanje, potrebno je izr$iti eiden%iju sake izr$ene naplate od kup%a. Za saku naplatu treba eidentirati prodaju za koju je ona ezana, redni broj rate, uplaćen iznos i datum naplate. 1iljka !sifb, nazbilj, jed+mere, kolzal, min, %enabiljke" 0e$aina !sifm, nazmes, jed, kolmes, akt+%ena" 2obaljač !sifd, nazdob, adrdob, drzaa, teldob"  3abaka !sifd, rbnab, datnab" upa% !sifk, nazkup, adrkup, telkup, prez, ime" (ačun !jbr, ukiznos, datprod, usloi"  3aplaćen !sifm, jbr, jbr, kolprod, %enaprod" %enaprod"  3aplata !sifn, iznos, iznos, datum" Za !sifn, sifr, rbr" (e%ept !sifm, sifb, pro%enat" 0o&e+nabai 0o&e+nabai !sifb, sifd, " lazi+u !sifb, sifd, rbnab, kolnab, %enanab" /zdaje !jbr, sifk"

Zanatska radnja - Projektuje se baza podataka za potrebe zanatske radnje !u daljem tekstu radnja", koja se bai  proizodnjom me$aina me$aina biljnih čajea. čajea. - (adnja od raznih dobaljača nabalja različite rste biljaka, od kojih, na osnou sojih re%eptura, prai različite rste me$aina za čaj !u daljem tekstu me$aine". 0e$aine prodaje kup%ima. - Za saku rstu biljke prati se nazi, jedini%a mere, količina kojom radnja raspola&e, minimalne dozoljene zalihe i aktuelna %ena. - Za sakog dobaljača prati se nazia, adresa, dr&aa, telefon i rste biljaka koje dati dobaljač dostalja. - 'identiraju se se nabake biljaka i za saku nabaku prati se dobaljač, dobalja č, biljka, nabaljena količina, datum nabake i %ena po jedini%i količine. )edna nabaka od datog dobaljača mo&e sadr&ati i$e rsta biljaka. (obu prati neki dokument dobaljača !faktura, otpremni%a ...". - Za saku me$ainu prati se nazi, jedini%a mere, količina na zalihama, aktuelna %ena !knjigoodsteno", kao i re%ept po kojem se spralja !koja količina od koje biljke je potrebna za izradu jedini%e mere date me$aine". - Za sakog kup%a se prati nazi, adresa, adresa, telefon, prezime i ime osobe za kontakt. - S obzirom na to da se me$aine prodaju na eliko, potrebno je eidentirati se prodaje me$aina, pri čemu se prati kupa%, rsta me$aine, prodata količina, prodajna %ena, datum  prodaje i usloi plaćanja.  okiru jedne prodaje mo&e se prodati i$e različitih me$aina. up%u se u trenutku prodaje izdaje račun koji ima jedinsteni broj i sadr&i se naedene  podatke, kao i ukupan iznos iznos računa. - (adnja prodaje me$aine i na odlo&eno plaćanje, potrebno je izr$iti eiden%iju sake izr$ene naplate od kup%a. Za saku naplatu treba eidentirati prodaju za koju je ona ezana, redni broj rate, uplaćen iznos i datum naplate. 1iljka !sifb, nazbilj, jed+mere, kolzal, min, %enabiljke" 0e$aina !sifm, nazmes, jed, kolmes, akt+%ena" 2obaljač !sifd, nazdob, adrdob, drzaa, teldob"  3abaka !sifd, rbnab, datnab" upa% !sifk, nazkup, adrkup, telkup, prez, ime" (ačun !jbr, ukiznos, datprod, usloi"  3aplaćen !sifm, jbr, jbr, kolprod, %enaprod" %enaprod"  3aplata !sifn, iznos, iznos, datum" Za !sifn, sifr, rbr" (e%ept !sifm, sifb, pro%enat" 0o&e+nabai 0o&e+nabai !sifb, sifd, " lazi+u !sifb, sifd, rbnab, kolnab, %enanab" /zdaje !jbr, sifk"

*eletrgoinsko preduzeće - Projektuje se baza podataka za potrebe eletrgoinskog preduzeća. - Za se stalno zaposlene radnike se prati: prezime, ime, datum zasnianja radnog odnosa, nazi radnog mesta, adresa i telefon. - Proda%i Proda%i su radni%i radni%i koji uspo uspostal staljaju jaju eze sa kup% kup%ima ima i ugo ugoaraju araju prodaju. prodaju. Za sakog  proda%a prati se se proizija koju dobija dobija od realizoane realizoane prodaje. - Za sakog kup%a prati se nazi, adresa, adresa, telefon i prodaa% u eletrgoinskom preduzeću koji  je za njega zadu&en. zadu&en. - Za saku narud&beni%u se prati datum narud&be, kupa% i si naručeni artikli i njihoa naručena količina. - 3aručeni artikli jedne j edne narud&beni%e ne moraju se isporučiati odjednom. - Saku isporuku artikala prati otpremni%a. 4tpremni%e se numeri$u poče od 5 za saku narud&beni%u i za saku od njih je potrebno pratiti datum otpreme, radnika koji je odobrio isporu isporuku ku i se isporuč isporučene ene artikl artikle, e, njiho njihoee %ene %ene po jedini jedini%i %i mere mere i isporuč isporučene ene količi količine ne.. 4tpremni%om mo&e biti isporučen samo artikal koji je naručen narud&beni%om na osnou koje se izdaje otpremni%a. - Za saku otpremni%u odmah se izdaje i faktura koja ima soj jedinsteni broj, ukupan iznos i rok uplate. - u up%i p%i imaju imaju oba obaez ezuu da dos dosta taee dok dokaz az o uplati uplati !uplat !uplatni% ni%u" u" na osn osnou ou date faktur fakture. e. platni%a sadr&i podatke o datumu i načinu plaćanja. )ednom uplatni%om plaća se %eo iznos samo jedne fakture. - Za saki naručeni artikal prati se i ukupna isporučena količina i status !da li je narud&ba datog artikla jo$ uek aktuelna ili je poni$tena". Pored toga prati se i status %ele narud&beni%e !realizoana, poni$tena ili realiza%ija u toku". - Za saki artikal prati se nazi, jedini%a mere, količina na zalihama, minimalne dopu$tene zalihe, knjigoodstena %ena po jedini%i mere i trgoački rabat, kao i si dobaljači koji ga mogu isporučiti. - Za sakog dobaljača se prati nazi, adresa i telefon. - Saka nabaka artikla praćena je nekim dokumentom dobaljača. Za saku nabaku je  potrebno pratiti datum nabake, dobaljača, ukupan iznos nabake, kao i se artikle, njihou količinu i nabanu %enu po jedini%i mere. Zaposleni !sifz, prez, ime, datrod, nazrm, adrzap, telzap" Prodaa% !sifzp, proiz" upa% !sifk, nazkup, adrkup, telkup"  3arudzbeni%a !sifn, datnar, datnar, status+%ele+nar" 4tpremni%a !sifn, rbro, datotp" 6aktura !brfak, ukiznos, rs+plaćanja" #rtikal !sifa, nazart, jedm, kol+na+zal, min, knj+%ena, rabat" 2obaljač !sifd, nazdob, adrdob, teldob" platni%a!sifu, datupl, na%pla" Zaduzen !sifzp, sifk"  3aručio !sifn, sifk" Sadrzi !sifn, sifa, kolartn, ukupno+/s+kol, status+nar+artikla" /sporučeno!sifn, rbro, sifa, kolart/s, %ena/s" 4dobrio !sifn, rbro, sifz" 4tp+6ak!sifn, rbro, brfak" pl+6ak!brfak, sifu" 2obalja !sifd, sifa"  3abaka !sifd, rbrn, ukupnab, ukupnab, datnab"  3abalja!sifd, rbrn, sifa, kolnab, %enanab" %enanab"

/zraditi '-( model podataka na osnou datih informa%ionih zahtea: • Projektuje se baza podataka informa%ionog sistema za potrebe apotekarske ustanoe nekog grada. • Za saku apoteku prati se $ifra, nazi, adresa i količine sakog od lekoa kojima raspola&e. • Za sakog farma%euta prati se prezime, ime, matični broj, adresa, stručna sprema i se apoteke date apotekarske ustanoe u kojima je bio zaposlen, kao i datum zaposlenja i reme  proedeno u datoj apote%i !broj mese%i i broj dana 7 89 mese%a i 5 dana na primer". • Za saki lek prati se $ifra i nazi leka, kao i prosečne mesečne potrebe datog leka za %elu apotekarsku ustanou i prosečne mesečne potrebne datog leka za saku od apoteka. • Za saku eletrgoinu !dobaljač lekoa" prati se $ifra, nazi, adresa i telefon. • 4d raznih eletrgoina prilikom prijema lekoa apotekarska ustanoa dobija razičite dokumente, ali si oni sadr&e podatke o datumu isporuke, ukupnom iznosu, roku i načinu  plaćanja, kao i podatke o količini sakog od lekoa koji se isporučuju. Prilikom prijema oih dokumenata oni se $ifriraju, jedinsteno, na niou apotekarske ustanoe. Za saki dokument  prati se koji komer%ijalista ga je primio. • Za sakog komer%ijalistu prati se prezime, ime, matični broj, adresa i broj mobilnog telefona. • ekoi dobijeni u nekoj isporu%i rasporedjuju se po apotekama, pa je za saku isporuku datog leka potrebno eidentirati se apoteke kojima je isporučen i količina koja je isporučena. #pote%i se mo&e isporučiti i lek kojim ona ne raspola&e. • Za saki lek potrebno je pratiti kojim se lekoima mo&e biti zamenjen. 2ati lek mo&e biti zamena za i$e lekoa. • Potrebno je obezbediti brz odgoor na upit: prikazati se isporuke lekoa date eletrgoine !unosi se nazi eletrgoine". Poda%i koji se prikazuju su: nazi eletrgoine, datum isporuke, nazi leka, ukupna isporučena količna, nazi apoteke, isporučena količina datoj apote%i. a" Grafički prikazati tipoe entiteta, tipoe poeznika i njiho kardinalitet !minimalni i maksimalni"  b" 2obijeni '-( model transformisati u $emu rela%ione baze podataka i odrediti potrebne sekundarne ključee %" 2efinisati potrebne usloe referen%ijalnog integriteta. (adnik !0br, Prez, /me, #dr(ad" 6arma%eut !0br6, StrSprem" omer%ijalista !0br, 0ob;el" ek !Sif, 3az, ProsPot#+stanoe" *eletrgoina !Sif*, 3az*, #dr*, ;el*" 2okument !Sif2, 2at/s, k/zn, (ok, 3a%Pla" #poteka !Sif#, 3az#, #dr#" (aspolaze !Sif#, Sif, (asol, ProsPotol" Primljen+od !Sif2, Sif*" Primio !Sif2, 0br" Sadrzi !Sif2, Sif, k+/sol" /sporu%eno !Sif2, Sif, Sif#, /sol+za+#p" Zamena !Sif+4, Sif+Z" Zaposlen !0br6, Sif#, (bZap+u+#p, 2atZ, *reme"

 3a%rtati '( dijagram za realni sistem ! Auto servis": o #utoseris se jedinsteno identifikuje preko obele&ja  IDAS . 4stali releantni poda%i su: loka%ija Lok , i telefon Telefon. o #utoseris ima najmanje jednu radioni%u. (adioni%a se identifikuje preko broja radioni%e  BRRad i IDAS . Pored broja radioni%e belezi se i rsta usluge Usluga. o #utoseris zapo$ljaa najmanje jednog a mo&e i i$e radnika. (adnik mo&e biti majstor ili in&enjer. (adnik je zaposlen u jednom i samo jednom autoserisu. o (adnik se identifikuje sojim  JMBG-om. Pored toga bele&i se i prezime i ime  PrezIme. Za majstora se eidentira  anat koji je zar$io, a za in&enjera Struka. o *ozilo se jedinsteno identifikuje preko  ID!oz . Pored toga eidentiraju se Ti" ozila i  RegBro# ozila. *ozilo je u lasni$tu jednog i samo jednog klijenta. o lijent je ili prano li%e ili fizičko li%e. lijent se identifikuje sa  ID$li#, i eidentira se njegoa Adresa.  slučaju pranih li%a bele&i se  %aziv firme, a za fizička li%a  Prezime i Ime& o )edan klijent mo&e da bude lasnik ni jednog ili i$e ozila. o *ozilo mo&e da ide na popraku kod jednog ili i$e majstora. 0ajstor mo&e da popralja ni  jedno ili i$e ozila. o Pri popra%i ozila bele&i se  Datum' !reme  početka poprake i  BR(asova koliko je majstor  radio na ozilo. o Popraka mo&e da se r$i a ne mora u jednoj od radioni%a serisa.  jednoj radioni%i mo&e da se r$i naji$e jedna popraka.

 3a%rtati '( dijagram za sledeći realni sistem: o 3a jednom projektu radi jedan ili i$e radnika o (adnik na projektu mo&e biti ili projektant ili programer ili konsultant. (adnik se  jedinsteno identifikuje sojim /2ijom, IDRad . Pored /2ija ima i obele&ja Ime i Prz . o Projekat se identifikujem /2ijom projekta,  IDPro, i ima obele&je  %aziv& Projekat mo&e biti naručen od jednog ili i$e klijenata. o Saki zaposlen radnik na projektu ima sog $efa. otel se jedinsteno identifikuje sa  ID0/)T . Pored identifika%ionog obele&ja bele&e se:  Adresa' %aziv' $ategori#a' BR1iro i Telefon& >otel ima jednu ili i$e soba i jednu ili i$e re%ep%ija. 8. (e%ep%ija se jedinsteno identifikuje sa  ID0/)T i BR0R2( !broj re%ep%ije". 4stala releantna obele&ja su:  Lok !lokal", Mesto !mesto re%ep%ije". Soba se identifikuje sa  ID0/)T i  BR0S)B, ostala obele&ja su: Ti"' )"is i %a"omena . 9. >otel zapo$ljaa jednog ili i$e radnika. (adnik mo&e biti, a nemora, čuar ili konobar ili re%ep%ionar. (adnik se identifikuje  JMBG-om, ostala obele&ja su  Ime' Prz' Adresa0Rad i  Br0Tel&

. (e%ep%ionar mo&e da radi naji$e na jednoj re%ep%iji. 3a jednoj re%ep%iji radi samo jedan re%ep%ionar. ?. (e%ep%ionari koji rade na re%ep%iji pripadaju jednoj i samo jednoj smeni.  jednoj smeni radi jedan ili i$e re%ep%ionara. @. Smena se identifikuje sa  ID0SM2 a bele&i se i  %aziv0S' !reme0od' !reme0do i  %a"omenaS . A. Gost mo&e biti ili fizičko ili prano li%e. Gost se identifikuje sa  MBR. 4stala obele&ja od značaja su: Adresa i $ontakt . Za prano li%e se bele&i: %az3irm i PIB& Za fizičko li%e obele&ja su: Ime' Prz i JMBG0Gosta& B. Gost se prijaljuje na jednoj ili ni jednoj re%ep%iji. 3a jednoj re%ep%iji mo&e da se prijai a ne mora i$e gostiju. Za prijau se ezuje  Dat0Pr#ave i !rem0Pri#ave& C. Prijaljen gost se sma$ta u jednu ili i$e soba.  jednoj sobi mo&e a ne mora biti sme$teno i$e gostiju.

 3a%rtati '( dijagram za realni sistem: o Pisa% se identifikuje sojim matičnim brojem !01(". Pored toga postoje informa%ije o njegoom imenu !/0'P", prezimenu !P(ZP" i broju napisanih publika%ija. o Publika%ija ima soj identifika%ioni broj !/2P1", na osnou koga se identifikuje, nazi !3#ZP1" i rsta publika%ije !*(P1". Publika%ija mo&e biti ili članak ili knjiga. o Pisa% je autor nijedne ili i$e publika%ija, a publika%iju je pisao bar jedan pisa%. o Dlanak se objaljuje u časopisu. Dasopis ima soj nazi !3#ZE#S", broj !1(E#S" i godinu izdaanja !G42/Z2". Dasopis se jedinsteno identifikuje na osnou sog broja i godine izdaanja. o Dlanak se objaljuje u tačno jednom časopisu u kom mora biti objaljen bar jedan članak. o Za saku knjigu postoje poda%i o broju od$tampanih primeraka. njigu izdaje jedan i samo  jedan izdaač, koji se jedinsteno identifikuje preko broja izdaača !/2/Z2", a postoji i informa%ija o naziu izdaača !3#Z/Z2" i mestu izdaača !0'S;/Z2". o Publika%ija pripada jednoj i samo jednoj oblasti. o )ednoj oblasti mo&e, a ne mora da pripada i$e publika%ija. o 4blast se identifikuje preko sog identifika%ion broja !/241", a ima i soj nazi !3#Z41".

 3a%rtati '( dijagram za realni sistem novinska ku+a. Sistem je spe%ifi%iran sa: o  noinskoj kući su zaposleni noinari. 3oinari mogu da budu i dopisni%i ili=i uredni%i.  3oinar se identifikuje preko sbog /2-ija, pored toga za sakog noinara se bele&e: ime i  prezime, adresa, telefon, mobilini. o 3oinar mo&e da bude zaposlen u i$e noinskih kuća a ne mora ni u jednoj. o 3oinska kuća se identifikuje preko $ifre, a pored %ifre karakteristična obele&ja su: nazi, adresa, mesto, telefon.  jednoj noinskoj kući mora da radi bar jedan a mo&e i i$e noinara. o *rste $tampe su ili časopis ili dnene noine ili nedeljne noine. Saka $tampa se identifikuje preko soje $ifre i $ifre noinske kuće. Saka $tampana star ima soj nazi i tira&. Dasopis ima i obele&je datum izlaska. o / dnene noine i časopis i nedeljne noine imaju jednog a mo&e i i$e urednika. rednik ureFuje najmanje jednu a mo&e i i$e $tampi. o 3oinska kuća ima najmanje jednog a mo&e i i$e rukoodio%a. (ukoodio%i su noinari uredni%i. )edan urednik mo&e da bude rukoodio% naji$e jednoj noinarskoj kući. o arakteristična obele&ja za dopisnika su: oznaka dopisni$ta i jezik na kojem ize$taa. o )edna noinarska kuća $tampa najmanje jednu $tampanu star a mo&e i i$e.

 3a%rtati '( dijagram za realni sistem restoran: o (estoran se jedinsteno identifikuje sa sojim registraskim brojem ! reg0*r ". 4stale releantni poda%i su: nazi restorana ! naz0res", adresa ! adr0res", broj telefona ! *r0tel4.  restoranu je zaposleno najmanje jedan a mo&e i i$e radnika. o Pri zapo$ljaanju radnika eidentira se datum zapo$ljaanja ! dat0za"". o (estoran ima najmanje jedan $anka i najmanje jednu kuhinju.  restoranu se nalazi najmanje jedan, a mo&e i i$e stoloa za kojim se poslu&uju gosti restorana. o uhinja se identifikuje $ifrom restorana i brojem kuhinje ! *r0ku5".