ERP Sistemi

UNIVERZITET U NIŠU MAŠINSKI FAKULTET NIŠ

Master akademske studije

Modul: Industrijski menadţment

SEMINARSKI RAD Predmet: Теmа :

UPRAVLJANJE PROCESIMA

ERP sistemi

Kandidati: Tanja Janković, M7 Nikola Aleksić, M5

Predmetni nastavnik Dr Vladislav Blagojević,docent

Niš, 2013.

SADRŢAJ: UVOD..........................................................................................................................

2.

1. 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5.

OPŠTE O ERP SISTEMIMA.................................................................... Definicija ERP sisitema…………………………………………………. Karakteristike ERP sistema……………………………………………… Arhitektura I tehnologija sistema……...................................................... Poželjna svojstva ERP sistema.................................................................. Prednosti i nedostatci ERP……………………………….....……………

3. 3. 5. 6. 7. 9.

2. 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5.

HRONOLOGIJA RAZVOJA ERP SISTEMA……………….……… Inventory Control System – IC………………………………………….. Inventory Control System – IC………………………………………….. Manufacturing Resources planning – MRP II………………………... Extended ERP……………………………………………………………… Enterprise resource planning – ERP…………………………………….

11. 12. 12. 14. 14. 16.

3. IMPLEMENTACIJA ERP SISTEMA………………………………… 3.1. Aktivnosti implementacije ERP sistema………………………………. 3.1.1. Obuka………………………………………………………………………... 3.1.2. Evaluacija…………………………………………………………………… 3.1.3. Evaluacija…………………………………………………………………… 3.1.4. Implementacija i reinžinjering poslovnih procesa…………………… 3.1.5. Upravljanje životnim vekom poslovnih procesa……………………... 3.1.6. Izbor ERP sistema, instalacija, integracija i konfigurisanje………... 3.1.7. Konverzija i transfer postojećih podataka (data integrity)................. 3.2. Strategije implementacije ERP sistema...................................................

18. 20. 20. 21. 21. 22. 22. 24. 25. 25.

4. 4.1. 4.2.

TRENUTNO STANJE ERP SISTEMA……………………………….. Udeo pojedinih ERP sistema na tržištu………………………………... Zastupljenost ERP sistema u pojedinim industrijama……………….

28. 28. 29.

5. 5.1.

BUDUĆNOST ERP SISTEMA………………………………………… Tehnologije budućnosti…………………………………………………..

30. 31.

ZAKLJUĈAK……………………………………………………………………… LITERATURA……………………………………………………………..………

34. 35.

1

UVOD Globalizacija i brze promene na tržištima postavljaju bitne izazove pred kompanije. Spajanje tržišta i znaĉajna pomeranja na polju konkurencije zahtevaju strateške odgovore. Upravo iz tog razloga globalne mreže postaju sve znaĉajnije. Ciljano korišćenje celokupnih resursa kompanije, takoĊe postaje neizbežno, kao i upravljanje procesima na nivou cele kompanije. Globalne veze povezuju pojedince, korporacije i javni sektor u svim poslovnim procesima. Informaciono-komunikaciona tehnologija, a posebno ERP sistemi, moraju da obezbede fleksibilnost kompanije i stvore ambijent za ostvarivanje strategijske prednosti. Da bi opstala u žestokoj tržišnoj utakmici preduzećai treba da prate svetske tokove, promene u poslovanju, standardima, metodama, tehnikama i tehnologijama. Implementacija integrisanih informacionih sistema je jedan od najvažnijih procesa svakog preduzeća, koje nastoji da unapredi svoje poslovanje i neprekidno razvija svoj informacioni sistem. Danas opstanak na tržištu podrazumeva da kompanija stalno ide u korak sa promenama, da usavršava svoje proizvode i usluge, unosi inovacije u poslovne procese, poboljšava organizaciju i permanentno investira u svoje zaposlene. Jedino na taj naĉin, kroz stalnu brigu o svim ovim segmentima kompanija će doći u poziciju da uvek bude par koraka ispred konkurencije. Poslednjih godina sve više se govori o integrisanim informacionim sistemima koji omogućavaju i olakšavaju upravljanje, optimizaciju, planiranje i praćenje svih segmenata poslovanja jedne kompanije. Pomažu da se u pravo vreme donese prava odluka, lakše analiziraju poslovni procesi i na vreme uoĉe ili predvide moguće kritiĉne taĉke u poslovanju kompanije i pravovremeno preduprede neželjene posledice. Poslovati u uslovima kakvi vladaju na tržištu danas predstavlja svakodnevni izazov. Jedna od kljuĉnih pretpostavki za opstanak jednog poslovnog sistema na tržištu predstavlja fleksibilnost I adaptibilnost poslovanja, odnosno, sposobnost preduzeća da reaguje na promene na tržištu, i to na strateškom, taktiĉkom, operativnom i tehnološkom nivou. Svaka revizija poslovanja, nastala usled fluktuacija poslovnog okruženja podrazumeva uvek ažurnu, iskrenu i detaljnu sliku o trenutnom stanju preduzeća, identifikaciju poremećaja i izvodiv plan revizije, zasnovan na kvantifikaciji željene pozicije. ERP sistemi omogućavaju preduzećima da trenutno reaguju na promene na tržištu, pre svega zahvaljujući sistematizaciji podataka, procesa i poslovnih objekata kojima se uz njihovu pomoć upravlja u realnom vremenu.

2

1.OPŠTE O ERP SISTEMIMA 1.1. Definicija ERP sisitema ERP sistem je integirisani informatiĉki sistem koji služi za sveobuhvatnu podršku poslovanju, a koristi se u gotovo svim delovima organizacije nekog preduzeća. ERP sistemi su fokusirani na potpuno integrisanje svih aspekata od dizajna proizvoda, proizvodnje, materijalne evidencije, finansijske evidencije, glavne knjige, upravljanja ljudskim resursima, pa sve do marketinga i prodaje. ERP prvenstveno nudi mogućnost prilagoĊavanja i upotrebe gotovih programskih rešenja odnosno, na taj naĉin, programsku podršku kreiranu po meri odreĊenog korisnika. Takvi se programski paketi mogu prilagoditi potrebama konkretne organizacije i postojećem softveru ili informacijskom sistemu dotiĉne organizacije. Svojstva ERP programskih paketa su :    

Sastoji se od više podkomponenata i velikog broja unapred definisanih opcija Podržava stotine poslovnih funkcija i procesa rada Realizovan je u više miliona linija programskog koda U razvoj je utrošena ogromna koliĉina vremena visoko kvalifikovanih radnika.1

PrilagoĊavanje ERP modula konkretnom korisniku obavlja se posebnim alatima te posebnim ili standardnim programskim jezicima (npr. SAP koristi programski jezik ABAP). Naime, sam posao prilagoĊavanjae i uvoĊenja, kljuĉan je faktor za uspešnu instalaciju i uvoĊenje ERP sistema. Bitno je napomenuti da je u današnje vreme većina ERP sistema raspoloživa u modularnom obliku, što proizvodnim, a i drugim organizacijama ostavlja mogućnost da sistem «kroje» po vlastitoj meri i prema svojim potrebama i mogućnostima. Bez obzira što se radi o modularnom pristupu, ERP sistem mora funkcionisati kao jedinstvena i integrisana celina. Broj modula i njihove mogućnosti zavise od konkretnog proizvoĊaĉa ERP sistema. UvoĊenjem ovakvih sistema postiže se znaĉajna produktivnost iz razloga što se proizvodnja posmatra kao kontinuum, poĉevši od dizajna proizvoda, pa dalje preko nabavke potrebnih sirovina za proizvodnju, same proizvodnje, sve do distribuiranja i servisiranja na terenu. ERP sistemi omogućuju da se npr. tehniĉke izmene od strane inženjera, kao i promene u dizajnu automatski prenesu u proizvodnju, tako da se izmene ukljuĉuju u realnom vremenu.

1

K. Fertalj, V. Mornar, D. Kovač, N. HaĎina, P. Pale, B. Ţitnik: Komparativna analiza programske potpore informacijskim sustavima u Hrvatskoj, Siječanj , 2002.

3

Za razliku od ERP sistema (Slika 2.), stari tradicionalni (obiĉno kreirani unutar preduzeća) ne-ERP sistemi (Slika 1.) sastoje se od odvojenih funkcija podržavanih zasebnim sistemima i tehnologijama a meĊusobno su povezani programskim rešenjima za prenos podataka .

Slika 1. Prikaz ne ERP sistema

Slika 2. Prikaz ERP sistema 4

Kod ne-ERP sistema podaci se unose na više mesta te nije osigurana konzistentnost podataka, a promene u jednom sistemu ne reflektuju se automatski na drugi sistem. Nadalje, troškovi održavanja ovih sistema su visoki, IT struĉnjaci moraju poznavati razne tehnologije, a ako je sistem kreirao jedan struĉnjak iz kuće, onda njegovim odlaskom nastaje dodatni problem kod održavanja sistema. Zbog nemogućnosti da se dobiju jedinstvene informacije iz svih odeljenja, javljaju se problemi kod donošenja odluka i sprovoĊenja strategija preduzeća.

1.2.

Karakteristike ERP sistema

ERP sistemi obuhvataju sve poslovne funkcije, tako da su dostupne mnogo širem tržištu poslovnih sistema. Iako je osnovna karakteristika jednog ERP sistema integrisano planiranje i kontrola svih relevantnih resursa jednog poslovnog sistema, zahteva se da svaki poslovni informacioni sistem poseduje sledeće osobine, da bi mogao da se kvalifikuje kao ERP rešenje: 1. Fleksibilnost. Savremeni ERP sistem karakteriše mogućnost prilagoĊavanja realnim potrebama odreĊenog poslovnog sistema koji ga implementira u svom okruženju, ali i standardnim industrijskim praksama. Fleksibilnost se odnosi na mogućnost podešavanja opštih parametara i parametara procesa, radom sa razliĉitim izvorima podataka, itd. 2. Modularnost i otvorena arhitektura. Savremeni ERP sistem se sastoji od modula, pri ĉemu je svaki od njih namenjen odreĊenom domenu poslovnih funkcija. Svaki modul se, posredstvom dostupnih interfejsa može povezati sa jednim ili više drugih modula ili softverskih komponenti, eksternih sa stanovišta ERP sistema. Sistem, ili njegovi pojedinaĉni delovi, se mogu implementirati na razliĉitim hardverskim i softverskim platformama (operativnim sistemima). 3. Dostupnost. ERP sistem nije ograniĉen formalnim granicama poslovnog sistema. On mora da bude dostupan njegovim udaljenim organizacionim jedinicima, ali i da pruži odgovarajuće interfejse, namenjene partnerima preduzeća i njegovim klijentima. 4. Simuliranje realnih poslovnih okolnosti. Jedna od veoma važnih funkcija ERP sistema predstavlja mogućnost predviĊanja ponašanja sistema u odreĊenim, realnim poslovnim okolnostima. Ovo predviĊanje se vrši primenom odgovarajućih simulacionih scenarija na domenu realnih poslovnih podataka, definisanih odreĊenim pretpostavkama, zasnovanih na prognozama. Rezultati simulacije realnih poslovnih okolnosti predstavljaju nezamenljivu osnovu za donošenje važnih taktiĉkih poslovnih odluka, a mogu doprineti i uspešnom donošenju odluka u strateškom I operativnom domenu.2

2

Koch, C. 2007, : An Introduction to ERP, http://escc. Army.mil/doc/ERP/ERP_white_papers/ABC-An_Introduction_to_ERP.pdf

5

1.3.

Arhitektura i tehnologija sistema

ERP sistemii baziraju se na otvorenoj višeslojnoj arhitekturi klijent/poslužţitelj (Client/Server). Princip otvorene arhitekture znaĉi fleksibilnost proširivanja i dodavanja drugih komponenata ili funkcionalnosti sistemaa. Višeslojna arhitektura omogućava simultani pristup podacima mnogih korisnika, ĉime se smanjuje rizik od pada sistema. Arhitektura može biti dvoslojna, troslojna i internet/intranet. Dvoslojnu arhitekturu ĉine: • prvi sloj – odnosi se na poslužitelja koji upravlja s aplikacijom i s bazom podataka te ujedno pokriva poslovnu logiku. • drugi sloj – odnosi se na klijenta koji kontroliše korisniĉko suĉelje, odgovoran je za prikaz podataka i ulaz podataka do poslužitelja.3 Kako poslužitelja može biti više, tako i klijenti mogu biti distribuirani na više mesta koji su meĊusobno povezani, pa su i ERP aplikacije postavljene na distribuirani ili disperzivan naĉin. Poslužitelji mogu biti centralizovani, a klijenti su obiĉno postavljeni na razliĉitim lokacijama preduzeća. Troslojnu arhitekturu ĉine:  



podatkovni sloj - odnosi se na poslužitelja baze podataka koji osigurava integritet podataka primjenom ugraĊenih automatskih kontrola i procedura aplikacijski sloj - odnosi se na aplikativnog poslužitelja kojih može biti jedan ili više, a pokriva glavni deo poslovne logike, omogućava komunikaciju s bazom podataka i osigurava integritet podataka kada to nije u stanju sprovesti baza podataka prezentacijski sloj – odnosi se na korisniĉki sloj ili klijenta, odnosno softvera za korisniĉko suĉelje koji je zadužen za unos, prikaz i ispis podataka.4

Internet/Intranet arhitektura bazira se na jakoj komunikacijskoj lokalnoj mreži (Local Area Network – LAN) i raširenom podruĉju mreža (Wide Area Network –WAN). Većina IT odeljenja razmatra seljenje na Internet/Intranet ĉime bi se omogućila široka komunikacija. Podaci koji se procesiraju i koriste u sistemu vrlo su kritiĉni i osjetljivi za šta je odgovorna sigurnost sistema. Sigurnost sistema može se slikovito prikazati piramidom (Slika 3).

3 4

C. Koch: ABCs of ERP - ERP Research Center, http://www.cio.com/research/erp/edit/erpbasics.html C. Koch: ABCs of ERP - ERP Research Center, http://www.cio.com/research/erp/edit/erpbasics.html

6

Slika 3. Sigurnost ERP sistema

Osnova piramide je fiziĉka sigurnost hardvera, baze podataka i medija za pohranjivanje podataka. Drugi nivo radi s operacijskim sistemom. Treći nivo je fokusiran na sigurnost softvera koja se postiže instaliranjem sigurnosnog produkta ili njegovom ugradnjom u operacijski sistem. Svrha ovog nivoa je osigurati prostor na disku i uputiti informaciju operacijskom sistemu i hardveru kako spreĉiti direktni pristup operacijskom sistemu i hardveru preko ERP sistema. Treći nivo takoĊe doprinosi sigurnosti raĉunarskog okruženja. Ako je ono sigurno, ERP sistemi će poboljšati finansijski i operacijski integritet osetljivih transakcija, u suprotnom narušiće se njihov integritet. Ĉetvrti nivo je relacijska baza podataka do koje se pristupa strukturiranim jezikom upita (SQL- Structured Query Language). Na vrhu piramide je ERP sistem. Bitno je i spomenuti da ERP sistem ukljuĉuje mnoge kontrole kao što su zaštita pristupa podacima, provera korisniĉkih ograniĉenja, autorizacija korisnika za odreĊene transakcije. Za svaku izvršenu transakciju kreiraju se dokumenti koji se ne mogu brisati i time je vidljiv trag svih unosa podataka.

7

1.4.

Poţeljna svojstva ERP sistema

International Data Corporation (IDC) ERP softver definiše kao programsku podršku za najmanje 3 od 4 segmenta poslovanja: 1. 2. 3. 4.

Finansijsko poslovanje (accounting) Proizvodnja (manufacturing) Robno-materijalno poslovanje (materijal management / distribution) Upravljanje ljudskim resursima i plate (HR mangement, payroll)5

Svojstva ERP sistema su obiĉno podeljena u module i jako variraju zavisno od proizvoĊaĉa, a bilo bi poželjno da su sledeća: 



 



Planiranje poslovanja – je modul koji, izmeĊu ostaloga, osigurava raĉunarsku potporu u procesu kapitalnog investiranja, u procesu analize ulaganja i omogućava nadzor i upravljanje internim troškovima i spoljašnjim akvizicijama. Kontrolni modul – je pre svega usmeren na integrisanje finansijskih i podataka vezanih za menadžersko raĉunovodstvo. To podrazumeva da modul treba omogućiti detaljnu analizu troškova i prihoda, troškova baziranih na aktivnostima, analizu profitabilnosti, analizu troškova na nivou profitnih centara itd. Finansijski i raĉunovodtveni modul – treba osigurati integrisanu Glavnu knjigu, ukljuĉujući i integrisanje Salda-konta. Modul nabavke – treba osigurati potpuno integrisanje proizvodne organizacije s njenim dobavljaĉima kako bi se osigurao vremenski što precizniji zahtev za isporukom sirovina, materijala za održavanje itd. Poželjno je i da modul sadrži mogućnost elektronske prodaje (ukljuĉujući i Internet komunikaciju) kako bi se automatiziralo naruĉivanje i plaćanje prema dobavljaĉima, što može znaĉajno uticati na smanjenje zaliha. Proizvodni modul – treba ukljuĉivati mogućnost ispunjenja specifiĉnih zahteva prodavaca, distributera i kupaca. Naime naglasak je na fleksibilnoj proizvodnji kako bi se što bolje odgovorilo zahtevima kupaca. Ovaj modul podrazumeva integrisanje cenovne politike, kreditiranja, sistema provizija, naĉina osiguranja naplate i sl. Uz maksimalno korišćenje mogućnosti EDI - ija i elektroniĉke prodaje.6

Bino je i navesti mnogobrojne faktore koji utiĉu na uspešno uvoĊenje ERP sistema : 

Uspeh implementacije implementacije.

ERP

sistema

zavisi

od

pravilno

odabrane

strategije

5

M. Rakić, D. Stefanović: Unapređenje performansi organizacije, procesa I poslova uvođenjem ERP sistema, Ekonomski fakultet Subotica,2005. 6 B. Scott, E. Frey, J. Nemec : Making ERP succeed: Turning Fear into Promise, http: // infutic.mtk.ut.ee/www/kodu/rais/slides

8

  

Za implementaciju ERP sistema potrebno je menjati poslovne procese kao i naĉin rada i navike dosadašnjeg obavljanja istih. Povećanjem obima prilagoĊenja ERP sistema i menjanjem standardnih rešenja, povećavaju se troškovi implementacije. Ocena i povraćaj ulaganja u ERP sisteme preduslov je ulaganja u projekt implementacije ERP sistema.7

1.5.

Prednosti i nedostatci ERP

Svaka organizacija bi trebala prilikom planiranja uvoĊenja ili samog uvoĊenja ERP sistema biti upoznata s prednostima i nedostatcima ERP sistema, te prema tome oceniti šta je za nju najisplativije. Prednosti ERP sistema su: 











Brži obrtaj proizvodne imovine – uz pomoć ERP sistemaa, procesi kao što je planiranje proizvodnje i nabavke automatizovani su, pa se desetestruko povećava proizvodna zaliha , a ujedno smanjuju troškovi skladištenja 10 % do 40 %. Poboljšanje usluga kupcu – pružajući pravovremene informacije ERP sistemi omogućuju povećanje ispunjenja narudžbi od 80% do 90%, što rezultira zadovoljstvom kupaca i njihovim zadržavanjem. Veća preciznost inventara – rezultat je manja potreba za revizijom. Fiziĉko prebrojavanje u nekim proizvodnim centrima obavlja se svaki mesec pa ĉak i svake nedelje, a preciznost je svega 20% , dok se uz ERP sistem može postići preciznost inventure više od 90%. S druge strane, osim što je sprovoĊenje inventure i skupo, to ĉesto praţi prekidanje posla i kontrolu zaliha. Uštede u vremenu – ERP sistem može skratiti vreme proizvodnje grupisanjem sliĉnih poslova i osiguranjem koordinacije ljudi, alata i strojeva. Planiranjem maksimalne upotrebe opreme i efikasnog održavanja strojeva smanjuje se vreme kvara. Sve to utiĉe na povećanje prihoda bez dodatnih troškova. Bolji kvalitet ima za posledicu manje popravaka – ERP softver s jakom proizvodnom komponentom postiže visoku preciznost u kvalitetu povećavajući efikasnost proizvodnje, te ujedno smanjuje i eliminiše popravke. Pravovremena naplata – uz pomoć ERP sistema automatski se kreira lista zakašnjelih plaćanja kupaca, obaveštavaju se kupci putem opomena ili im se do podmirenja dugovanja blokira isporuka robe. 8

7

B. Scott, E. Frey, J. Nemec : Making ERP succeed: Turning Fear into Promise, http: // infutic.mtk.ut.ee/www/kodu/rais/slides A. Nicolaou :Firm Performance Effects In Relation to the Implementation and Use of ERP Systems“, /http: Managemen.uta. edu./ Casper/ MultiSta/Articles %20Fall%202007/S 20multiple%20regression%20article 8

9

Treba još i spomenuti i druge, a jednako važne koristi ERP sistema kao što su: poboljšanje i standardizacija poslovnih procesa, pristup informacijama u stvarnom vremenu, povećanje fleksibilnosti, smanjenje troškova održavanja jer su razni samostalni sistemi zamenjeni jednim ERP sistemom, povećanje produktivnosti, povećanje zadovoljstva klijenata, optimizacija lanaca snabdevanja, povećanje prodaje i profita, razvoj poslovanja, smanjenje vremena od narudžbine do isporuke, smanjenje operativnih troškova, mogućnost konkurentske pozicije, zajedniĉke usluge, smanjenje vremena tržišnog ciklusa te povećanje kontrole proizvoda. Nedostaci ERP sistema su:  

  

Implementacija ERP sistema je dugotrajan i skup posao. Stvara se zavisniĉki odnos izmeĊu organizacije koja uvodi ERP sistem i dobavljaĉa koji konstantno vrši pritisak da se stalno kupuju novije verzije softvera jer za stare verzije neće više biti podrške. Javlja se velika potreba za konsultantima zbog zahteva za velikim prilagoĊavanjem ERP sistema. Potreba za reorganizacijom i reinženjeringom poslovnih procesa kako bi se samo poslovanje prilagodilo sistemu. Veliki broj modula ERP sistema, velika baza i programski kod pisan na velikom broju stranica što sve skupa otežava održavanje jer se iziskuje poznavanje velikog broja parametara.9

Najĉešće se dogaĊa da ako projekt implementacije ne uspe, krivica se svaljuje na softver, a u većini sluĉajeva je uzrok nedovoljno prethodno planiranje implementacije i nerealna oĉekivanja, te možemo pre govoriti o nedostacima razliĉitih strategija implementacije koje su za neke organizacije neprikladne. Bez obzira na navedene nedostatke, neosporna je uloga i korist od ERP sistema koji više nije IT trend ili hit, već i ulaznica preduzeća u poslovni svet kojeg zagarantovano karakteriše visoko automatizovana brzina protoka informacija, roba i novaca.

9

A. Nicolaou :Firm Performance Effects In Relation to the Implementation and Use of ERP Systems, /http: Managemen.uta. edu./ Casper/ MultiSta/Articles %20Fall%202007/S 20multiple%20regression%20article

10

2. HRONOLOGIJA RAZVOJA ERP SISTEMA Razvoj ERP sistema seže u 1960–te godine kada su se poĉele odvijati znaĉajne promene u razvoju hardvera i softvera. Sam razvoj kretao je hronološki po godinama.

Slika 4. Hronologija razvoja ERP sistema

Sada ćemo nabrojati razvojne korake ERP sistema: 1. 2. 3. 4. 5.

Inventory Control System – IC Material Resource planning – MRP Manufacturing Resources Planning – MRP II Enterprise Resource Planning – ERP Extended Enterprise Resource Planning – Extended ERP10

10

P. Tumbas, 2008. :ERP sistemi, www.eccf.su.ac.yu./download/elektronsko _upravljanje_odnosima_sa_kupcima / 01-12-08 p1 – erp. pdf.

11

2.1.

Inventory Control System - IC

1960-tih je godina zapoĉeo dizajn, razvoj i implementacija centralnih raĉunrskih sistema, koji su uglavnom služili za automatizaciju kontorole inventara tzv. «Sistemi kontrole invetara». Naime, zbog stalnih problema s ruĉnim unošenjem, ruĉnim sortiranjem, papirologijom, i ostalim problemima ruĉnog unosa podataka, organizacije su poslovale sa znaĉajnim gubicima vlastitog inventara. Takvi su sistemi bili uglavnom pisani u programskim jezicima COBOL, ALGOL i FORTRAN, a razvijani su bili uglavnom u vlastitom IT sektoru firme i meĊusobno su bili nekompatibilni.

2.2.

Material Resource planning – MRP

1970-tih godina razvijen je sistem pood imenom «Sistem planiranja zaliha materijala» kojim se želelo pomoću algoritama i posebnih metoda planirati narudžbinu materijala i rezervnih delova. Logika MRP-a daje odgovor na sledeća pitanja:    

Šta ćemo izraĊivati? Koliko nam treba vremena po komadu za izradu? Šta trenutno imamo? Šta trebamo nabaviti? 11

Ova se pitanja ubacuju u univerzalnu jednaĉinu proizvodnje koja daje odgovor na pitanja koliĉine potrebne sirovine, potrebnom vremenu izrade serije, koliĉine i vrste alata strojeva u proizvodnji i dr. zavisno o specifiĉnosti pojedine proizvodne grane. MRP koristi i plan proizvodnje (Šta ćemo izraĊivati?), cenu sirovina, rada i strojeva (Koliko će nas koštati?) kao i popis materijala u vlastitom inventaru (Što trenutno imamo?). Iz svega toga izraĉunava se šta je potrebno za uspešan rad (Šta trebamo nabaviti?). Dakle, MRP sistem je razvijen s namerom da prati trenutnu proizvodnju i trenutne potrebe, te prema tome zakljuĉuje šta će biti potrebno od materijala u budućnosti na temelju prikupljenog znanja. Prema tim zakljuĉcima naruĉuje se i potrebni materijal i zaliha za buduću proizvodnju. Akcije promene proizvodnih serija dakle, mogu biti trenutne. Ovo je prekretnica i budućnost ERP sistema je bila zagarantovana jer je postojao formalni mehanizam za otkrivanje prioriteta u konstantno promjenjivim potrebama proizvodnje. Rešio se dakle problem prioriteta u proizvodnji, ali ovo nije kraj.

11

P. Tumbas, 2008. :ERP sistemi, www.eccf.su.ac.yu./download/elektronsko _upravljanje_odnosima_sa_kupcima / 01-12-08 p1 – erp. pdf.

12

Naime pojavio se problem planiranja kapaciteta proizvodnje i prodaje, te se MRP razvio u Closed Loop MRP koji posjeduje sljedeće vrlo bitne karakteristike:   

Sastoji se od velikog broja funkcija koje rade nezavisno, ali sinhronizovano. Sadrži funkcije koje rešavaju problem prioriteta i kapaciteta te ujedno daju podršku planiranju i proizvodnji. Poseduju povratnu vezu iz funkcija proizvodnje u funkcije planiranja. Planovi proizvodnje se, dakle, mogu menjati promenom uslova u proizvodnji, ali se ujedno pazi na poštovanje prioriteta.

Slika 5. Closed loop MRP

13

2.3.

Manufacturing Resources planning – MRP II

Nije trebalo dugo ĉekati da razvoj MRP sistema krene dalje od samo boljeg i efikasnijeg naĉina narudžbine materijala. Definiciju MRP II sistema dala je ustanova APICS (The Association for Operations Management) i glasi: MRP II sistem omogućava efektivno planiranje svih resursa proizvodnje. Idealni sistem ukljuĉuje operacijsko planiranje (broj proizvedenih komada), finansijsko planiranje (dobit u novĉanom smislu) i simulacijski algoritam koji daje odgovor na pitanje «Šta ako?». Sastoji se od razliĉitih funkcija meĊusobno povezanih kao što su: poslovno planiranje, prodaja, operacijsko planiranje, planiranje proizvodnje, planiranje zaliha materijala, planiranje kapaciteta itd. Ovaj sistem daje direktni izlaz u obliku finansijskih izvještaja kao što su poslovni izvještaj itd. MRP II se razlikuje od MRP u sledeća tri kljuĉna elementa: 1. Prodaja & Operacijsko planiranje – bitan proces za usklaĊivanje odnosa izmeĊu zahteva i zalihe 2. Finansijska meĊuveza – proces koji daje mogućnost prevoda operacijskog plana (u komadima, kilogramima, litrama ili nekim drugim jedinicama) u finansijske vrijednosti (Kn, €, $). 3. Simulacija – mogućnost dobijanja odgovora na pitanja «Šta ako» i dobijanja stvarnih odgovora i to u komadima i u novĉanim jedinicama. Današnji ERP sistemi, naravno, poseduju ovu bitnu karakteristiku koja je razraĊena do detalja. 12

2.4.

Extended ERP

Porast brzine Internet veze i težnja za povezivanjem dislociranih odeljenja velikih kompanija u jedan poslovni sistem potstaklo je proizvoĊaĉe ERP sistema da sve više svoje poslovne sisteme orijentišu na Internet. Tako su nastali Extended ERP poslovni sistemi. Poslovni sistem kojem može pristupiti korisnik u svako doba dana i svuda (bitna je samo veza na Internet) omogućava spajanje s novim spoljašnjim modulima kao što su napredno poslovno planiranje (APS – Adwanced Planning and Scheduling), automatizovana prodaja (SFA – Sales Force Automation), poslovna inteligencija (BI – Business Inteligence), e-bussines rešenja kao što je upravljanje odnosa s kupcima (CRM – Customer Relationship Management) i upravljanje logistiĉkim lancem (SCM - Supply Chain Management). U suštini, ERP poslovni sistem je tako postao pomoćno sredstvo poslovnim organizacijama za obavljanje on-line poslovnih transakcija preko Interneta. Tako se automatski 12

P. Tumbas, 2008. :ERP sistemi, www.eccf.su.ac.yu./download/elektronsko _upravljanje_odnosima_sa_kupcima / 01-12-08 p1 – erp. pdf.

14

povećava zadovoljstvo kupaca, povećavaju se mogućnosti prodaje i marketinga, šire se distribucijski kanali i omogućava se brže, jednostavnije i raznoliko plaćanje roba i usluga. SCM i CRM omogućavaju bolje, jednostavnije i brže odnose izmeĊu organizacije, nabavke i prodaje.13 Supply Chain Management (SCM) se sastoji od pomoćnih modula za narudžbu materijala, transformaciju materijala u proizvodnji i distribuciju proizvoda kupcima te nudi prema zahtevu kupca odreĊen proizvod na odreĊeno mesto u odreĊeno vreme po najnižoj mogućoj ceni kako bi se najbolje mogle zadovoljiti potrebe kupca. Customer Relationship Management (CRM) omogućava organizacijama da saznaju što je više moguće o kupcu kako bi znale šta u datom trenutku kupcu treba, po kojoj ceni i u koje vreme. Tako se mogu uspešnije brže i bolje planirati i sprovesti investicijske odluke organizacije kako bi se mogle što bolje zadovoljiti potrebe kupca. CRM se sastoji od podmodula marketing, prodaja, podrška kupcu itd. E-commerce je spoj poslovnih transakcija koje se odvijaju izmeĊu organizacija s podrškom umreženim informacijama i komunikacijskim tehnologijama korišćenjem Internet aplikacija kao što su Web i e-mail koje sigurno deluju i doprinose pronalasku novih kupaca i što boljoj ponudi postojećim. E-commerce se u današnje vreme sve više uvodi i koristi kako kod velikih tako i kod malih proizvoĊaĉa ERP sistema. Web poslovne aplikacije su integrisane s klasiĉnim ERP aplikacijama omogućujući brze i automatske poslovne transakcije kao što su prihvaćanje narudžbina kupaca, kupovina, automatski izraĉun zalihe sirovine, prava zaposlenih itd. te se time stvara ĉvrsta povezanost izmeĊu kupaca, dobavljaĉa, proizvodnje i drugih grana poslovnog sistema na verodostojan i pouzdan naĉin.

Slika 6. Web orijentisan ERP sistem 13

C. Koch, 2007, : An Introduction to ERP, http://escc. Army.mil/doc/ERP/ERP_white_papers/ABC-An_Introduction_to_ERP.pdf

15

Tako je SAP 2001. godine proizveo mySAP.COM gde se pomoću Internet portala pristupa ERP / CRM / SCM modulima. Oracle je takoĊe 2001. godine proizveo FastForward WEB Store koji se sastoji od modula za on-line dućane i servise s mogućnošću povezivanja s ERP sistemom. Baan je uspeo integrisati ERP, CRM i SCM s poslovnim softverom proizvodnje itd.

2.5.

Enterprise resource planning – ERP

MRP II se razvio u ERP koji je u bitnim karakteristikama isti. No, zahvaljujući velikoj koliĉini naprednog softvera ERP poseduje jako puno poslovnih funkcija koje vrlo efektivno izvršavaju zadatke više poslovnih jedinica. Finansijska povezanost je u ERP sistemima još jaĉa. Grafiĉki prikaz ERP sistema je prikazan na sledećoj slici

Slika 7. Grfiĉki prikaz ERP sistema

16

ERP sistemi jako dobro predviĊaju i balansiraju zahtev i zalihu materijala. Takav poslovni sistem sadrži veliki skup poslovnih funkcija kao što su predviĊanje poteza kupaca, planiranje, itd. koje :   

Povezuju kupce i dobavljaĉe u jedan kompletni lanac. Omogućavaju zaposlenima donošenje odluka. Koordiniraju prodaju, marketing, proizvodnju, logistiku, nabavku, finansije, razvoj proizvoda i kadrove u jednu kompaktnu celinu. 14

Cilj ERP sistema je na najvišem nivou pružati podršku kupcu, proizvodnji, smanjenju troškova, kontroli inventara itd. te ujedno izbaciti planove i rokove kako bi se na vreme mogli osposobiti potrebni resursi kao što su: broj ljudi, materijal odnosno sirovina, strojevi i na kraju novac za planirane troškove. Kao što je već i reĉeno ERP sistem je ekstenzija MRP II sistema sa sledećim bitnim dodacima:  

Koristi se jedan te isti skup poslovnih alata kroz kompletni poslovni sistem Omogućava u realnom vremenu integraciju prodaje, proizvodnje i finansija Spaja kompletan poslovni sistem s lancem kupaca i dobavljaĉa.

14

C. Koch, 2007, : An Introduction to ERP, http://escc. Army.mil/doc/ERP/ERP_white_papers/ABC-An_Introduction_to_ERP.pdf

17

3. IMPLEMENTACIJA ERP SISTEMA Implementacija jednog ERP sistema podrazumeva izuzetno složenu aktivnost relativno dugog trajanja, u okviru koje veliki broj aktera koji ĉini implementacioni tim, vrši transformaciju poslovnog sistema i podrazumevane konfiguracije ERP sistema u cilju integrisanja izabranih poslovnih procesa u jedinstveno okruženje. Implementacija ERP sistema se vrši na osnovu izranene cost/benefit analize, kojom se dokazuje izvodivost celog projekta, odnosno dostizanje ciljnih, objektivno proverljivih performansi ukupnog poslovnog sistema. Veoma je važno napomenuti znaĉaj ove analize – ukoliko ona utvrdi da postoji preveliki broj ograniĉenja u sprovoĊenju projekta implementacije, u odnosu na predviĊene efekte, projekat se odluĉno napušta, što predstavlja potpuno legitimnu poslovnu odluku. Transformacija poslovnog sistema koja se vrši u okviru implementacije ERP sistema podrazumeva radikalne izmene u naĉinu na koji jedan poslovni sistem funkcioniše, pri ĉemu najviše utiĉe na neposredne aktere poslovnih procesa. Troškovi upravljanja ovim izmenama mogu dostići i 70% ukupnih troškova implementacije ERP sistema, a pritom ih je veoma teško kvantifikovati. Veliki rizici od neuspeha, proizilaze upravo iz velikih promena, što je naroĉito karakteristiĉno za velika preduzeća. U tom kontekstu, jedan od osnovnih principa implementacije je težnja za ograniĉenim promenama – što manjim promenama kojima se ostvaruje što veći uticaj na poboljšanje uslova poslovanja sistema. S obzirom na ozbiljnost projekta implementacije ERP sistema i velikih rizika za uvoĊenje fatalnih poremećaja u poslovanje jednog sistema, od izuzetne je važnosti da implementaciji prethodi definisanje strateških ciljeva uvoĊenja ERP sistema. Strateški ciljevi moraju biti definisani prema SMART modelu – oni moraju biti specifiĉni (Specific), merljivi (Measurable), prihvatljivi (Acceptable), realistiĉni (Realistic) i definisani u odnosu na vreme (Time-related). Tehniĉki aspekti implementacije ERP sistema su:     

tehnološka spremnost preduzeća; kompleksnost izabranog ERP rešenja; stepen gubitka, odnosno upotrebljivosti postojećih podataka u kontekstu kompatibilnosti ERP rešenja i postojećih (legacy) sistema; adekvatnost novih projektovanih poslovnih procesa.15

Uobiĉajeni organizacioni problemi implementacije ERP sistema su:   15

generalni otpor promenama; neadekvatan trening i obuka;

Musaji: ERP System Implementation Overview,http://media.wiley.com/product_data/excerpt/80/04712351/0471235180.pdf

18

 

potcenjeno vreme i troškovi implementacije; smanjena efikasnost u inicijalnoj fazi rada novo projektovanih poslovnih procesa, usled adaptacije poslovnog okruženja.16

Osnovni faktor za upravljanje rizicima od eskalacije nekog od navedenih problema predstavlja izbor implementacionog pristupa, opisanog dvema dimenzijama: vremenom implementacije i fokusom, odnosno pretpostavljenim (željenim) stepenom promena u organizaciji. Na slici 8., prikazana je standardna šema implementacije jednog ERP sistema, nastala kao rezultat evolucije implementacionog koncepta (Proven Path) namenjenog MRP sistemima sa povratnom vezom (Closed loop MRP), razvijenog od strane Daryl Landvoter-a, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka.

Slika 8. Standardni koncept implementacije ERP sistema

16

A. Wierda: Critical success factors for ERP implementations, Eindhoven University of Technology, http:// awierda. tripod.com /Files/csf_for_erp_ implementations. pdf

19

3.1.

Aktivnosti implementacije ERP sistema

Osnovne grupe aktivnosti, predviĊene standardnim konceptom implementacije ERP sistema su:      

obuka, evaluacija, organizacija i planiranje projekta implementacije, implementacija i reinžinjering poslovnih procesa, izbor ERP sistema, instalacija, integracija i konfigurisanje i konverzija i transfer postojećih (legacy) podataka.17

Sve komponente implementacije ERP sistema su rasporeĊene u okviru tri osnovne faze projekta. Prva se odnosi na implementaciju osnovnih ERP funkcija. U okviru druge faze, vrši se integrisanje osnovnih ERP funkcija u lanac snabdevanja preduzeća (Supply Chain). Konaĉno, u okviru post mortem aktivnosti projekta, vrši se sveukupna integracija ERP sistema u okruženje definisano granicama ukupnog poslovnog informacionog sistema.

3.1.1. Obuka Tokom implementacije ERP sistema, obuka se, u razliĉitim oblicima, sa razliĉitim ciljnim grupama, sprovodi u njenim razliĉitim fazama. Prva aktivnost obuke (First-cut education) se sprovodi u inicijalnoj fazi implementacije, nakon ili u toku prvobitne evaluacije (audit/assessment I). Ona se odnosi na upoznavanje operativnog menadžmenta poslovnog sistema sa ERP konceptima, njihovim odgovornostima i izabranim naĉinima i principima implementacije. Obuka treba da osposobi operativni menadžment za definisanje vizije celog projekta I sprovonenje cost-benefit analize. Obuka korisnika ERP sistema (Initial Education and Training) predstavlja aktivnost koja se sprovodi tokom celog procesa implementacije. Najveća odgovornost za ovaj segment implementacije ERP sistema pripada samom preduzeću. Naime, obuka budućih korisnika ERP sistema mora da se sprovodi sa aspekta dosadašnjih naĉina za izvršenje poslovnih procesa i njihovih korekcija koje zahteva njegova buduća upotreba. Dalje, s obzirom na integrisanje podataka i razliĉitih podsistema koji su do tada funkcionisali autonomno, odgovornosti aktera poslovanja će se menjati nakon instalacije ERP sistema, pri ĉemu će svi oni imati mnogo širi uvid u poslovanje preduzeća. Shodno tome, u okviru obuke korisnika, potrebno je obezbediti i šire razumevanje zaposlenih o ukupnom funkcionisanju preduzeća.

17

Musaji: ERP System Implementation Overview,http://media.wiley.com/product_data/excerpt/80/04712351/0471235180.pdf

20

Nakon završetka projekta implementacije ERP sistema, budžetom za njegovo održavanje je potrebno predvideti periodiĉne obuke korisnika sistema (Ongoing Education and Training) u okviru kojih se vrši uvonenje novih postupaka sprovonenja poslovnih aktivnosti.

3.1.2. Evaluacija Prema standardnom konceptu ERP implementacije, prvi korak u ovom procesu predstavlja prvobitna evaluacija izvodivosti i isplativosti primene ERP sistema (audit/assessment I). Ona treba da uzme u obzir specifiĉnosti organizacije, na osnovu kojih se donose odluke o naĉinu implementacije i da predstavlja osnovu za kreiranje kratkoroĉnog akcionog plana, kojim treba da se premosti period doformiranja detaljnog plana implementacije. Jedan od oblika evaluacije donetih odluka je i sprovonenje cost-benefit analize u inicijalnoj fazi projekta, ĉiji rezultat treba da bude izveštaj o ukupnim troškovima implementacije ERP sistema, naspram predvinenih ušteda, pod pretpostavkom uspešne implementacije, odnosno uspešnog korišćenja sistema

3.1.3. Planiranje projekta implementacije i organizacija Prema standardnom konceptu implementacije ERP sistema, planiranje ovog procesa zapoĉinje izradom vizije projekta implementacije (Vision Statement), dokumenta koji treba da predstavi operativno okruženje za upravljanje poslovnim sistemom, nakon implementacije ERP sistema. Iz vizije projekta treba da proizanu ciljne performanse poslovnog sistema (performance goals), pri ĉemu se u okviru njihovog definisanja vrši izbor poslovnih funkcija, odnosno, kategorija performansi u okviru kojih se oĉekuje poboljšanje, nakon implementacije ERP sistema i predvinaju vrednosti ĉije se dostizanje oĉekuje.18 Osnovni uslov za uspešno odvijanje projekta je formiranje njegove organizacije (Project Organization), kojom rukovodi izvršni komitet (Executive Steering Committee), sastavljen od operativnih menadžera. Izvršni komitet projekta je odgovoran za definisanje vizije projekta, njegovo strateško planiranje, kao I rešavanje konflikata, nastalih u procesima detaljnog planiranja ili realizacije.

18

H. Akkermans, K. van Helden: Continuous improvement approach to ERP Implementatio, http:// www.adecom.n l/ consulting/ EJIS%20ERP%20CSFs.pdf

21

Za donošenje operativnih odluka, odgovoran je menadžer projekta (Project Manager), koji, u saradnji sa ĉlanovima izvršnog komiteta projekta, kreira i sprovodi detaljni plan implementacije, rukovonenjem dva tima – tehniĉkog i konsultantskog. Konsultantski tim je zadužen za reinžinjering poslovnih procesa, dok je odgovornost tehniĉkog – IT implementacija i prilagonavanje odgovarajućeg ERP rešenja. U oba tima, ravnopravno uĉestvuju zaposleni iz organizacije u kojoj se projekat sprovodi, predstavnici konsultantske kuće koja je sertifikovana za implementaciju odrenenog ERP rešenja i, eventualno, predstavnici dobavljaĉa.

3.1.4. Implementacija i reinţinjering poslovnih procesa Implementacija ERP procesa obuhvata grupu aktivnosti koja se odnosi na jednoznaĉno definisanje procesa poslovanja koji će se realizovati uz pomoć ERP sistema. Osnovne grupe procesa su planiranje prodaje i operacija (Sales & Operations Planning), planiranje i upravljanje tražnjom (Demand Management, Planning and Scheduling) i finansije i raĉunovodstvo (Finance and Accounting). Posebnu dimenziju aktivnosti implementacije ERP sistema predstavlja reinžinjering poslovnih procesa. On obuhvata aktivnosti na ureĊivanju poslovnih procesa u cilju ostvarivanja optimalnog toka resursa kroz poslovni sistem i predstavlja kritiĉan deo projekta, ĉiji se uticaj prožima kroz sveukupno poslovanje preduzeća.

3.1.5. Upravljanje ţivotnim vekom poslovnih procesa Automatizacija poslovnih procesa, kao jedan od mogućih željenih rezultata implementacije ERP sistema,podrazumeva sagledavanje poslovnog sistema, ali i aktivnosti implementacije sa aspekta procesneorganizacije preduzeća. U tom smislu, postupak uvonenja ERP sistema se prožima kroz veoma važan element organizacije poslovanja – upravljanje životnim vekom poslovnih procesa.

22

Analiza I poboljšanje Model postojećeg stanja

Model željenog stanja

Identifikacija

Implementacija Izvršenje procesa

Slika 9. Upravljanje životnim vekom poslovnih procesa Upravljanje životnim vekom poslovnih procesa (Slika 4.) predstavlja kontinuirani ciklus praćenja izvršenja postojećih funkcija poslovnog sistema na nivou realizovanih ili postojećih (legacy) modela procesa I stalne adaptacije u cilju ostvarivanja optimalnog ponašanja poslovnog sistema. Osnovne etape upravljanja životnim vekom poslovnih procesa su: 1. Identifikacija procesa predstavlja izbor krucijalnih poslovnih procesa koje je potrebno revidirati ili podržati uz pomoć odgovarajućeg sistema. Izbor se može vršiti primenom razliĉitih kriterijuma, a obuhvata i dodeljivanje prioriteta izabranim procesima. Identifikacija procesa se može vršiti sa aspekta odnosa vrednosti procesa i potrebe za njegovom revizijom, pozicije procesa u lancu vrednosti, uticaja na kljuĉne indikatore performansi preduzeća (KPI – Key Performance Indicators), itd. Jedna od važnijih smernica koja se koristi za identifikaciju procesa koje je potrebno revidirati je Pareto 20:80 princip. On sugeriše da se najbolji rezultati postižu identifikacijom 20% procesa, ĉijom će se revizijom postići 80% ciljeva. 2. Modeliranje procesa obuhvata predstavljanje postojećih poslovnih procesa u izabranoj notaciji. Uobiĉajeno se vrši primenom heuristiĉke metode identifikacije poslovnih objekata u sistemu I praćenja njihovog kretanja duž lanca vrednosti. Prilikom modeliranja procesa preporuĉuje se korišćenje višestrukih nivoa apstrakcije i hijerarhijska dekompozicija, u cilju pojednostavljenja modela i oĉuvanja njegove razumljivosti (i izvodivosti) iz perspektive razliĉitih aktera. 3. Analiza procesa. Predstavljeni proces se analizira sa stanovišta svrhe, ciljeva, opravdanosti, uĉešća delova organizacije, postojećeg stepena automatizacije, interakcije sa ostalim procesima i sistemima, uskih grla, uticaja mogućih promena na okruženje, itd. 4. Poboljšanje procesa se predlaže u odnosu na rezultate njegove analize i vrši se struktuirano u odnosu na njegove referentne dimenzije ili aspekte. Veoma ĉesto se naglašava znaĉaj tri dimenzije poboljšanja procesa: stepena automatizacije, stepena integracije i širine, odnosno, broja kanala za interakcije sa procesom. Moguće aktivnosti 23

u okviru reinžinjeringa procesa se klasifikuju u poboljšanja vezana za specifiĉni cilj ili rezultat procesa, tok aktivnosti i postupaka u okviru procesa i resurse koji se koriste u procesu. 5. Implementacija procesa predstavlja realizaciju poboljšanog modela poslovnog procesa uz pomoć nekog ERP sistema. 6. Izvršenje procesa obuhvata primenu ERP sistema u realizaciji novih postupaka i aktivnosti poboljšanih modela poslovnih procesa. 7. Praćenje i kontrola procesa podrazumeva praćenje promena vrednosti kljuĉnih indikatora performansi procesa.19

3.1.6. Izbor ERP sistema, instalacija, integracija i konfigurisanje Izbor ERP rešenja, odnosno dobavljaĉa se vrši na osnovu polaznih pretpostavki korišćenja sistema koje se odnose na definisane ciljeve i oĉekivane nivoe njihovog ispunjenja i rezultate cost-benefit analize. Izbor dobavljaĉa ERP sistema predstavlja složeni proces analize tržišta ponude koji može trajati I mesecima. On se, uobiĉajeno, vrši na osnovu sledećih kriterijuma, porenanih po prioritetu, odnosno mogućem uticaju na kvalitet sprovonenja projekta implementacije i minimizacije njegovih troškova: 





19

Podrška industrijskoj grani. ERP II trend karakteriše pojava rešenja prilagonenih odrenenoj industrijskoj grani. Ova prilagonavanja su proistekla iz referenci dobavljaĉa i njihovog iskustva u implementaciji ERP sistema u odrenenim industrijskim okolnostima. Na primer, PeopleSoft rešenja su specijalizovana za obrazovanje, Baan – za proizvodnju, SAP – za zdravstvenu zaštitu i prevenciju, petrohemijsku industriju, itd. Izbor specijalizovanog rešenja podrazumeva pristup referentnoj poslovnoj praksi i znaĉajno skraćuje vreme i smanjuje troškove projekta implementacije; Potreban stepen prilagonavanja rešenja. Funkcionalna analiza rešenja odrenenog dobavljaĉa, u kontekstu izbora ERP rešenja, mora da rezultuje kvantitativno izraženom ocenom obima potrebnog prilagonavanja izabranog rešenja postojećim ili željenim poslovnim procesima u ciljnoj organizaciji; Stepen podrške postojećim ključnim procesima organizacije. Ukoliko se u okviru poslovnog sistema kljuĉni procesi odvijaju na optimalan naĉin, potrebno je izabrati dobavljaĉa, ĉije rešenje ne odstupa od postojećeg stanja. U tom smislu, u okviru izbora rešenja, potrebno je izvršiti odgovarajuću gap analizu i vrednovati odluku o izboru rešenja na osnovu njenih rezultata;

Z. Ćirič, O. Sedlak: Upravljanje projektima razvoja informacionog sistema,Ekonomski fakultet Subotica, 2003.

24



Veličina poslovnog sistema. Arhitektura odrenenog ERP rešenja u velikoj meri zavisi od veliĉine poslovnog sistema koja karakteriše ciljnu grupu dobavljaĉa. Na primer, SAP, JD Edwards i Oracle (People Soft) rešenja su namenjena velikim preduzećima, dok su SYSPRO,Navision i drugi, specijalizovani za poslovne sisteme srednje veliĉine.20

Ukoliko neki od procesa predviĊenih inicijalnom instalacijom ERP sistema odstupa od procesa koji je primenjen u preduzeću, potrebno je izvršiti odreĊena prilagoĊavanja softvera. Ovaj posao može biti izuzetno obiman ukoliko ERP sistem ne karakteriše visoki nivo generiĉnosti jezgra softvera. Pored toga, naĉinjene izmene odstupaju od koda koji je dobavljaĉ isporuĉio, tako da je skoro nemoguće izvršiti kasnije održavanje njegovih verzija. Implementirani ERP sistem je obavezno integrisati sa ostalim delovima poslovnog informacionog sistema, kao što su e-commerce ili SCM sistem, ali i manjim funkcionalnim komponentama (Sales Tax Calculation, Bar Code Reader, itd.). U svakom sluĉaju, integracija može da predstavlja visoko riziĉnu aktivnost implementacije koja može visoko opteretiti budžet koji joj je namenjen.

3.1.7. Konverzija i transfer postojećih podataka (data integrity) Autonomnost razliĉitih komponenata poslovnog informacionog sistema konvencionalno upravljanog poslovanja podrazumeva veliki stepen redundantnosti podataka u odgovarajućim repozitorijumima. Transfer ovakvih podataka u integrisani sistem sa oĉuvanjem referencijalnog integriteta je izuzetno težak posao. Uspešnost jednog ERP sistema je u velikoj meri odrenena uspostavljenim nivoima integriteta podataka.

3.2.

Strategije implementacije ERP sistema

Uspešna implementacija zahteva strukturalnu metodologiju koja omogućava ovladavanje neoĉekivanim pojavama bez nekih negativnih posledica. Procena poslovne strategije i plana zapoĉinje pre same nabavke softvera i instalacije. Dobro razraĊena metodologija povećaće verovatnost uspeha implementacije, ali to još uviek nije garancija uspeha. Izbor strategije implementacije odreĊuju vreme i resursi odnosno ljudi i novac. Veliĉina i cilj će takoĊe uticati na odluku o izboru strategije implementacije. Naime, postoje brojni sluĉajevi koji mogu uticati na izbor prave strategije kao što su spajanje i razdvajanje preduzeća, nove zakonske regulative, poboljšanja softverskih nedostataka tekućeg sistema, potreba za reinženjeringom poslovnih procesa, te smanjenje troškova programiranja unutar preduzeća itd. 20

A. Nicolaou :Firm Performance Effects In Relation to the Implementation and Use of ERP Systems, /http: Managemen.uta. edu./ Casper/ MultiSta/Articles %20Fall%202007/S 20multiple%20regression%20article

25

MeĊutim, postoje faktori koji utiĉu na implementaciju bez obzira koja strategija implementacije je izabrana. Takvi su faktori geografsko podruĉje, potrebe kupca, potrebe korisnika, vreme , hitnost i uticaj na stari sistem. Strategije implementacije ERP sistema su: 1. Strategija postupne implementacije Makar je baza podataka ERP sistema integrisana, sam ERP sistem se sastoji od modula, što kod uvoĊenja ERP sistema znaĉi da se implementacija može odvijati u fazama i to po principu da se svaka faza implementacije sastoji od skupa funkcionalnih i nezavisnih modula. Strategija postupne implementacije jako je dobra za preduzeća koje po prvi put razvijaju ERP rešenja. Ako organizacija nikad nije koristila integrisani sistem i odjednom primjenjuje implementaciju na sve procese, to može uzrokovati veliki pritisak na zaposlene i neće se moći postići efikasan prelaz sa starog na novi sistem. U ovim sluĉajevima bolje je koristiti pristup strategije postupne implementacije, koja se bazira na poslovnim informacijama i standardizaciji procesa. Faza u implementaciji može biti više. Tako se može odrediti da se u prvoj fazi implementiraju modul Finansija i modul Kontrolinga (FI i CO), u drugoj fazi modul Upravljanja materijalima (MM) i modul Prodaje (SD), i u trećoj fazi modul Planiranja proizvodnje. Pre samog prilagoĊavanja mora se uspostaviti celokupni koncept za sve relevantne poslovne procese kako bi se izbegao konflikt i ograniĉenje u kasnijim implementacijama. 2. Strategija frontalne implementacije Kasnih devedesetih godina zavladala je strategija frontalne implementacije ili Big Bang strategija. Organizacije su odjednom ukinule svoj stari sistem i uvele odjednom novi ERP sistem u celu organizaciju. MeĊutim, malo je organizacija koje su se usudile sprovoditi takvu strategiju jer je to znaĉilo mobilizovati celu organizaciju i sprovesti sve promene odjednom. Niko iz preduzeća nije imao takvo iskustvo i niko nije bio siguran hoće li sistem stvarno raditi i hoće li odgovarati potrebama preduzeća. MeĊutim, ERP neminovno ukljuĉuje kompromise, jer većina odeljenja imaju svoje kompjutorske sisteme koji su podešeni njihovom naĉinu rada i u većini sluĉajeva ERP ne nudi niz funkcionalnosti ni lakoću upotrebe koje je nudio stari sistem. Po definiciji najbrža Big Bang implementacija pojavila se kao najefikasnija u smislu troškova ali i kao najriskantnije rešenje. Tako je većina SAP udruženja glasala protiv istovremenih puštanja u rad svih SAP modula povezanih sa novom IT infrastrukturom. Strategiju frontalne implementacije zastupale su organizacije s pravoclinijskom organizacionomom strukturom ili organizacije s previše sistema koji se menjaju i gde bi troškovi razvoja programa prenosa podataka iz drugih sistema bili previsoki. Organizacije koje su se odluĉile na ovaj pristup jer su htele integrisati funkcije sistema odjednom, videle su to kao priliku da razmisle o procesima u 26

celini i postave sistem u skladu s tim. S obzirom da su želele implementirati najbolje prakse u svom poslovanju, bilo je bolje koncentrirati se na celinu i dizajnirati sistem odjednom. U ovoj implementaciji angažirano je više resursa nego kod postupne implementacije kako za vreme trajanja implementacije tako i kod podrške sistemu u poĉetku rada. 3. Strategija koncesije Strategiju koncesije ili Franchise Strategy prihvataju velike organizacije ili organizacije s raznovrsnom delatnošću svojih poslovnih jedinica. Instaliraju nezavisne podsisteme u svakoj poslovnoj jedinici uz integraciju samo zajedniĉkih procesa kao npr. finansijsko knjigovodstvo na nivou cele organizacije. Svaka poslovna jedinica ima svoje vlastite ERP podsisteme sa odvojenom bazom podataka. Podsistemi su povezani kako bi razmenjivali informacije neophodne za organizaciju kako bi se dobila celokupna slika svih poslovnih jedinica ili procesa. Ova implementacija obiĉno zapoĉinje s demonstracijom ili pilot instalacijom i to u poslovnim jedinicama u kojima neće biti poremećen poslovni rezultat organizacije ako nešto poĊe krivo. Kad jednom projektni tim uspostavi sistem i sve radi bez greške, onda taj tim poĉinje prodavati uslugu implementacije ERP sistema drugim poslovnim jedinicama koristeći dobre reference prve implementacije iz vlastite kuće. 4. Strategija uvođenja samo ključnih procesa Strategija uvoĊenja samo kljuĉnih procesa ili Slum dunk pogodna je za manje organizacije koje nisu u mogućnosti uvesti celovito ERP rešenje i gde je fokus na nekoliko kljuĉnih procesa, a u budućnosti se planira preći na ERP sistem. Ovde je cilj brzo uvesti i zapoĉeti rad s ERP sistemom ne opterećujući se idejom reinženjeringa. MeĊutim, mali je broj onih koji su sproveli ovu strategiju i uz to imali oĉekivani povrat od novog sistema. U ovom sluĉaju ERP sistem je malo bolji od starog sistema i još k tome ne zahteva veće promene kod zaposlenih da menjaju stare navike ponašanja. Ako se reinženjering poslovnih procesa sprovodi nakon što se uvede novi sistem, onda on može biti upitan i malo ljudi iz organizacije može oĉekivati korist od novog sistema.21

21

Musaji: ERP System Implementation Overview,http://media.wiley.com/product_data/excerpt/80/04712351/0471235180.pdf

27

4. TRENUTNO STANJE ERP SISTEMA 4.1.

Udeo pojedinih ERP sistema na trţištu

Na svetskom tržištu postoji pet dominantnih proizvoĊaĉa ERP sistema i to su redom po veliĉini: SAP, Oracle, PeopleSoft i Baan and J.D. Edwards koji ĉine više od 60% svetskog tržišta ERP proizvoĊaĉa.

Slika 10. Prikaz vodećih ERP sistema na tržištu

Svaki proizvoĊaĉ je zbog istorijskih razloga specijalista u jednom modulu pa je tako Baan u proizvodnom, PeopleSoft u kadrovskom, SAP u logistiĉkom i Oracle u finansijskom modulu. 22 Na sledećoj slici prikazana je procena prihoda ERP aplikacija od 2006. do 2011.godine.

22

SG Capital: ERP Software Trends and analysis – September 2003, Top 10 ERP Vendors by Total Revenue Share, http://www. sgcapital.com/pdf/SGCapital-Research-ERPUpdateSept03.pdf

28

Slika 11. Hronologija procene prihoda ERP aplikacija

4.2.

Zastupljenost ERP sistema u pojedinim industrijama

ERP sistemi su zbog svih svojih prednosti ušli u sve pore ljudskih delatnosti. Pogledajmo tablicu 1 [13] u kojoj su prikazane samo neke industrije s najvećom koncentracijom i zastupljenošću ERP sistema. Svaka je industrija birala svoj sistem prema tome šta joj najviše odgovara jer su sistemi meĊusobno dosta razliĉiti i kao što je spomenuto svaki je sistem specijalno i detaljno doraĊen u odreĊenom podruĉju te se prema tome odmah može videti podruĉje primene.

29

Tablica 1. Prikaz zastupljenosti ERP sistema u pojedinim granama industrije

Iz tablice se ujedno može videti da je naviše ERP sistema instaliranih u Elektronskoj industriji koju slede ostale proizvodne industrije te potrošaĉka dobra. Ujedno se vidi da SAP ERP sustavi dominiraju u svim proizvodnim delatnostima te da se u avionskoj industriji i odbrani koriste Baan, Oracle i SAP kao najpouzdaniji sistemi.

5. BUDUĆNOST ERP SISTEMA ERP sistemi su osnova za povezivanje s poslovnim partnerima i ishodište za upravljanjem logistiĉkim lancem (SCM). Zbog raspona kontrola nad svim poslovnim dogaĊajima, predstavljaju bitan izvor podataka za sve ostale sisteme elektronskog poslovanja (skladištenje podataka, sistemi za podršku odluĉivanju, direktorski informacijski sistemi, upravljanje odnosima sa strankama i drugi oblici poslovne inteligencije). Zajedno s novim oblicima poslovnog povezivanja i sudelovanja u elektronskom poslovanju (povezivanje s udaljenim preduzećima iste grupacije, inovativni poslovni modeli, zajedniĉka istraživanja i razvoj proizvoda i usluga itd.) pred ERP sisteme se postavljaju novi zahtevi. Dakle ovde govorimo o novoj generaciji poslovnih programskih rešenja nazvanoj Extended ERP. Stariji ERP sistemi su usmereni u optimiziranje poslovanja u okviru poslovne organizacije, a sistemi nove generacije usmereni su prema povećanju korisnosti, koja proizlazi iz razliĉitih oblika poslovnog sudelovanja. Dakle Extended ERP sistemi su namenjeni za podršku 30

dinamiĉnim distribuiranim preduzećima, potsticanju poslovnog sudelovanja, razmeni bogatog informacijskog sadržaja i intelektualnog kapitala izmeĊu zaposlenih unutar preduzeća, s poslovnim partnerima, kupcima i ostalim uĉesnicima u dotiĉnoj poslovnoj okolini. Ti sistemi prelaze okvire optimiziranja poslovnih transakcija i podstiĉu poslovno sudelovanje u obliku zajedniĉkog razvoja novih proizvoda i usluga, planiranje poslovanja, optimalnog upravljanja s kapitalom i povećanja poslovnih prilika na nivou celog vrednosnog lanca.

Slika 12. Licencirane prodaje ERP sistema 2008. – 2015.

5.1.

Tehnologije budućnosti

Prema (McKie,2006) postoje dve tehnologije koje se nikako ne mogu ignorisati u budućnosti: 1. Web servisi Kako je u svetu e-poslovanje postal sve više aktivno tako i ERP sistem migrira prema Extended ERP sistemima kojima je glavna karakteristika da su Web orijentisani. Glavni razlog migriranja ERP sistema je svakako porast brzine Internet veze, težnja da se u budućnosti povežu dislocirana odeljenja neke firme te da se u konaĉnom može pristupiti poslovnom sistemu vlastite firme bilo gde u svetu i u bilo koje vreme. Takav poslovni sistem mora omogućiti npr. prihvat i

31

obradu zahteva kupca, planiranje proizvodnje za taj zahtev, prodaja i plaćanje kupca, a sve to odraĊuje Web poslovni sistem. Osnovne razlike izmeĊu klasiĉnog ERP i Extended (Web) ERP sastava su (Zrimsek , 2006): 









Tradicionalni ERP sistemi su koncentrisani na optimizaciju poslovnih procesa. Extended ERP sistemi će već imati optimalne poslovne procese i težiti će optimizaciji upravljanja logistiĉkim lancem (SCM – Supply Chain Management) i saradnji s dobavljaĉima. Težište ERP sistema je još uvek na proizvodnji i prodaji dotiĉne organizacije dok će težište Extended ERP sistema biti na spajanju svih poslovnih sistema u jednu celinu ukljuĉujući industriju, vladu, industriju prirodnih bogatstava kao što je rudarstvo, iskop sirovina itd. Poslovni procesi standardnih ERP sistema su vidljivi jedino korisnicima unutar preduzeća. Komunikacija s kupcima i dobavljaĉima se još uvek obavlja ruĉno. Extended ERP sistemi će nuditi direktnu komunikaciju poslovnih procesa s kupcima i dobavljaĉima gde god bili i u bilo koje doba dana. Današnji ERP sistemi su zatvorene arhitekture. Extended ERP sistemi će biti Web orijentisani, otvoreni za integraciju i rad s ostalim poslovnim sistemima. Ujedno će biti kreirani od modula i funkcija koje će dozvoljavati korisniku odabir funkcionalnosti koja baš njemu treba. Informacije u ERP sistemu se generišu i dostupne su samo unutar tog ERP poslovnog sistema. Extended ERP sistemi nude informacije kompletnom logistiĉkom lancu (SCM – Supply Chain Management) autoriziranom za pregled i unos. 23

2. XML (eXtensible markup language) XML je jezik koji će biti standard za razmenu dokumenata izmeĊu poslovnih sistema. TakoĊe pojavom XML-a i povećanjem brzine Interneta, EDI (Electronic Data Interchange) postaje isplativ i dostupan svima. Extended ERP sistemi moraju biti u mogućnosti kreirati XML sheme i dokumente kao i ulaz i izlaz podataka u/iz XML dokumenata. Poslovni sistemi su jako napredovali u poslednjih nekoliko godina. U budućnosti možemo oĉekivati (Gaonkar, 2006) povećanje broja Web poslovnih suĉelja i objektno orijentisane baze podataka. TakoĊe se oĉekuje napredno planiranje proizvodnje (ASP – Advanced Scheduling and Planning). Poslovni sistemi će biti dostupni i malim preduzećima, a vreme implementacije će se znatno skratiti. Bitno je i naglasiti da današnji ERP sistemi nude svu svoju poslovnu funkcionalnost svakom korisniku, ali vrlo ĉesto proseĉan korisnik ne treba sve u datom trenutku. To će dovesti do 23

J. O’Brien , Introduction to Information Systems: An Internetworked Enterprise Perspective, Mc Graw Hill, Boston, 2007. 32

izgradnje sistema koji će se sastojati od komponenata koje korisniku stvarno trebaju te će neki korisnici odluĉiti kupiti npr. samo komponente Finansije i Prodaja, a kasnije se može dodati npr. komponenta Planiranje materijala. Dakle vidimo da će se menjati postupak implementacije, a ujedno i nagomilana postojeća funkcionalnost. TakoĊe, modularnost će se jako odraziti na budžet organizacije koja kupuje poslovni sistem i stvarno će platiti baš ono što joj treba.

33

ZAKLJUĈAK ERP (engl. Enterprise Resource Planning – planiranje resursa u korporacijama) je, pre svega, integracija prakse upravljanja poslovanjem i savremene tehnologije. Informacione tehnologije (IT) integrišu najvažnije poslovne procese u organizaciji da bi se osavremenili i postigli definisani poslovni ciljevi. Shodno tome, ERP je ujedinjenje tri najvažnije komponente: praksi upravljanja poslovanjem, informacionih tehnologija i specifiĉnih poslovnih ciljeva. Najkraće reĉeno, ERP je kombinacija prakse upravljanja poslovanjem i tehnologije, gde informacione tehnologije (IT) integrišu najvažnije poslovne procese u organizaciji da bi se postigli definisani poslovni ciljevi. ERP sistemi, nude mnoge softverske komponente, ĉijim kombinovanjem, tj. konfigurisanjem, implementatori kreiraju ERP rešenje prilagoĊeno specifiĉnim potrebama svake organizacije posebno. Najĉešće, ERP sistem ĉine sledeći osnovni softverski blokovi: Finansije (raĉunovodstvo i knjigovodstvo, glavna knjiga, sredstva i dr.), Proizvodnja (upravljanje pogonom, planiranje resursa i kapaciteta, planiranje materijala, upravljanje radnim nalozima, upravljanje kvalitetom, Logistika (upravljanje zalihama, isporukama, nabavkom, transportom…), Ljudski resursi ( zarade, podsticaji, zapošljavanje, pravila rada, usluge zaposlenima.). Implementacija integrisanih informacionih sistema je jedan od najvažnijih procesa svakog preduzeća, koje nastoji da unapredi svoje poslovanje i neprekidno razvija svoj informacioni sistem. Integrisanost podataka kojima se opisuju poslovni objekti kojim preduzeće upravlja, kao i pristup tim podacima u realnom vremenu utiĉe na to da uspešna implementacija ERP sistema u jednom preduzeću uobiĉajeno dovodi do manjih zaliha, smanjenja zaposlenih i pojednostavljenja organizacione structure (procesna orijentacija), boljeg kvaliteta proizvoda, veće produktivnosti i bržeg odziva u komunikaciji sa klijentima.

34

LITERATURA A. Nicolaou :Firm Performance Effects In Relation to the Implementation and Use of ERP Systems“, /http: Managemen.uta. edu./ Casper/ MultiSta/Articles %20Fall%202007/S 20multiple%20regression%20article A. Wierda: Critical success factors for ERP implementations, Eindhoven University of Technology, http:// awierda. tripod.com /Files/csf_for_erp_ implementations. pdf B. Scott, E. Frey, J. Nemec : Making ERP succeed: Turning Fear into Promise, http: // infutic. mtk.ut.ee/ www/kodu /rais/slides C. Koch: ABCs of ERP - ERP Research Center, http://www.cio.com/research/erp/edit/erpbasics.html C. Koch, 2007, : An Introduction to ERP, http://escc. Army.mil/doc/ERP/ERP_white_papers/ABC-An_ Introduction _ to_ERP.pdf H. Akkermans, K. van Helden: Continuous improvement approach to ERP Implementatio, http:// www.adecom.n l/ consulting/ EJIS%20ERP%20CSFs.pdf J. O’Brien , Introduction to Information Systems: An Internetworked Enterprise Perspective, Mc Graw Hill, Boston, 2007. K. Fertalj, V. Mornar, D. Kovaĉ, N. HaĎina, P. Pale, B. Ţitnik: Komparativna analiza programske potpore informacijskim sustavima u Hrvatskoj, Sijeĉanj , 2002. M. Rakić, D. Stefanović: UnapreĊenje performansi organizacije, procesa I poslova uvoĊenjem ERP sistema, Ekonomski fakultet Subotica,2005. Musaji: ERP System Implementation Overview,http://media.wiley.com/product _data/excerpt /80/04712351/ 047 1235180 .pdf P. Tumbas, 2008. :ERP sistemi, www.eccf.su.ac.yu./download/elektronsko _upravljanje_odnosima_sa_kupcima / 01-12-08 p1 – erp. pdf. SG Capital: ERP Software Trends and analysis – September 2003, Top 10 ERP Vendors by Total Revenue Share, http://www. sgcapital.com/pdf/SGCapital-Research-ERPUpdateSept03.pdf Z. Ćiriĉ, O. Sedlak: Upravljanje projektima razvoja informacionog sistema,Ekonomski fakultet Subotica, 2003.

35