Ernst Robert Kurcijus - Evropska književnost i latinski srednji vek II deo

ААНТЕ § 1. Данте као класичар — § 2. Данте и латинска традиција — § 3. Соттета и књижевни родови — § 4. Егземпларне фигуре у СоттесИа — § 5. Персонал Соттеб.1а — § 6. Мит и пророштво — § 7. Данте и средњи век

§ 1. ДАНТЕ КАО КЛАСИЧАР У Дантеу, Шекопиру и Гетеу ми обично гледамо три врхунца новијег пеоништва. То вредновање је, међутим, прихваћено тек у столећу после Гетеове омрти1. У Немачкој оно је постало канон захваљујући Геор1гу и 1његовој школи. Што се Енглеске тиче, Т. С. Елиот каже: ТУе јее1 1ћа1 гј 1ке сХаззге г$ геа11у а унопку Шеа1, И ти$1 ке сараМе ој ехкЉШп% ап атрШи(1е, а са1коИ ску. . . ункгск аге ји11у рге$еп1 гп 1ће тесИеуа! тте о Дантеоном језику, на крају ни преглед његових латинизама. Само као иробу дајем иеколико лексичких латинизама из Раја. Они су тек једним делом искоришћени за риму, зетрИетш (I, 76); тере (2, 37); сетпе (3, 75); 1аћг (6, 51); а1та (6, 78); сгие (8, 116); итдеЦитде (10, 142 и дд.); ризШо (11, 111); гиће (12, 12); питпг (13, 31); Гитра (15, 145); ГаИита (16, 96); саггга (17, 11); оргтпи (18, 33); ћеаШиОо (18, 112) итд. Упор. КР 1947, 250 и дд. к С. С014ТШ1 (Т>. Коитини) говори о ретреШо зоргаддгипдете АеИа тгЦеззтопе 1сстгса ассапЊ а11а роезга („сталном појавлшвању техничке рефлексије уз поезију", Увод у издање Ршла).

579

Нн КчДЗ, једног романског послшка. на ни коа Гонтоое, однос измеЈту наннона-аног језика и латинеког није крцат такном про* »лсматиком као код Дантса. Та напетост мож е тл се прати крол цело Д атеопо слнаралаштво. Она се маниф естује у ких што ми даде леп стил који ме прослави толико.

Шта казују ти стихови о Д антеовом охватахву Вергилија? Р т т е („река“) је стилски латинизам и одговара латинскојм јт т е п огаН от з („река говора“) и сродаим и зрази м а к о ји м а се славе речитост и богагство је зи к а неког аутгора2'*. В ервилије је, дакле, за Д антеа у касноантичвком и оредњ овековном смислу *24 њовековно-латински облик. Јован из Гарландије (прва пол. XIII века) означава једну подврсту прозе као ^едтдгарћа: а »Гедт« диоб. ез1 »агз« е1 »дгарћоз« »зсггрШт« („тегниграфа: од ’тегни’, што значи ’уметност\ и ’графос’ = ’спис’“ , НЕ 13, 1902, 886). У Енглеској се Гедпа сусреће први пут 1040, 1едт 1345. (ВАХТЕК-Ј01Ш 8(Ж , Метеиа1 ^аН п М /ога-из* — Бекстер-Џонсон, Листа речи средњовековног латинског, 1934). — У делу Сопу. IV 16, 6 Данте се жестоко буни због извођењ а речи поЂИе (,,племенито“) од позсо (,,позназем“): она по њему долази од поп иИе (,,непрост“). То може да се прочита и код Исидора Е*. X 184: поЂШз, потг иШз („племенит, непрост“). Коментатори уместо тога дају апсурдно упућивањ е на Амброзијево дело Б е Иое еГ агса (О Ноју и ковчегу). Итд. 24 ј1итетг отаНотггз, ј1итеп иегЂогит („река говора, река речи“) често се јављ ају код Цицерона и Квинтилизана. — Петроније с. 5: 5гс ј1итгпе 1агдо / Р1епиз Ргегго Оејипб.ез ресШге иегћа („те говора реком / Задојен речи ћеш многе с пијеријских точити груди“). Примере из касне антике за Ј1итетг и сродне термине у смислу елоквенције даје НАК8 ВК1ЈНМ, 8ре-

587

учитељ реторике. БеатрЈтче га шаље Дантеу да 5и м\ он помогао својим уметничкн украшсним говором (Пакао 2, 67 н дд.): Ог тпое1*. е соп 1а Ша раго1а отаШ Е соп џш 1.с ење разума, у Беатриче веровањ а, у Бернарду љубави. То су за Ж илсона с\е$ ја п з та$${уетеп( Маеп($ („чињекице које су у огромној мери очиглед«е“). Н ајвећу тежину од свих тих чињеница сигурно има ф у ж ц и ја Беатриче — ако је Беатриче била она Фирентинка која је премиеула 1290. са двадесет пет62* 62

Та реченица засметала је Е. А уербаху (Е. А1ЈЕКВАСН

КР 62, 1950, стр. 240). Насупрот томе, упућујем на закључак Б. Нардија (В. НАКБ1): Еа таддгог раг(е б.едИ зГисИозг бг ОапГе з’е ргесГиза 1а ига а т(епбетпе И репзгето, ассеИатгбо 1а Iеддепба, сопгаГа баг пео(отгзИ, сће јасеиа бг 1иг ип јебе1е т(етрте(е бе11е боИтгпе бе11’ АдшпаГе („Већи део истраживача Дантеа затворио је себи пут до разумевања њ егових мисли, јер је прихватио легенду коју су саздали неотомисти, а која је од њега начинила верног тумача доктрина Томе Аквинског"), у: С. А1ЧТОШ е К. МАТТ10Б1, СгтгдгшпГ апт сИ УИа т(е11еИиа1е ИаИапа (К. Антони и Р. Матиоли, „Педесет година интелектуалног живота у Италији“), Напуљ, 1950, I 20. БапГе е( 1а рћИозорћге 238.

612

1члдпна. То што песника рслигиозно освешћује и пре чншћава вољена жена, душевно је збивање које може да се оствари на хиљадоструко изнијансираним ступњевима. То збивање одражава се у Гетеовој „Мари* јенбадској елегији“, и на крају Фауста. Уздизање вољене жене у ранг рајског анћела постало је топос итаошјанске лирике захваљујући Гвиду Гшпшцелију (Сшбо СшгшеШ, умро 1276). Избор тако узвишене вољене жене за водитељицу у једној поетокој визији оног света још је у области хришћанског мишљења и веровања. Но, Данте то умногоме превазилази. Он Беатриче укључује у објектизвни процес спасења. Њена фувкција није намењена само њему него свим вердацима. Он, дакле, у откровење на оонову свести о својој апсолутној власти уводи један елемент који разбија систем црквеног учења. То је шш јерес — или мит. Најугледаији истраживачи Дантеа и познаваоци фирентинске историје слажу се у томе да је Дантеова Беатриче била кћерка банкара Фолка Портиеарија (Ро1со РоШ пап). Али најстарији коментари64 о таме не з-нају ништа. Болоњски држазвни секретар Грациуоло де Бамбаљоли (Сгагшо1о с!е' Ватћа^ИоН) 1324. у свом коментару уз Пакао 2, 70:

Г 50П ВеаШсе сће И јассЊ апб.ате Ја сам, што гнам те на то, Беатриче

наломиње само 1р$а с1ошта ега{ атта %епего$е с1отте ВеаГпсе соп&ат Љ т Ш . . . („ова госпа бејаше душа племените шапе Беатриче, кћери покојног госпара. . . “). Након тога — празиина. Аутор, дакле, о Беатричином оцу није могао ништа да сазна. Јакопо дела Лана (1асоро бе11а Гапа, 1328) не саошитава о Беатриче ништа. Писац дела ОШто Соттеп1о (око 1334) више пута се кад Дантеа раопитивао о Беатриче, али није ништа сазнао. Ништа више не зна ни ано64

О њима упор. N. ЗАРЕСИО, II ТгесепГо (Н. Сапењо,

Четрнаести век), 1934, 115 и дд.

613

нимни аугор глоса (прс 1337). Ток Бсжачо уа!осгавл,а ' и1еншфика1т>у, и то у комонтару који је ианисао 1373 74 (у октоору 1373. годпнс оно јс по.тан у Фиренцу ца јавно тумачн КомедпјуУ ', Та .ипформација се, даклс, први пуг јавља осамлесс ! го п.са иакон XVIиотетпчке смртн Беатриче. Бокачо п у , н да ]с оао сазнао од јод-не „всродостојне ос - г.. ‘ која је била у блиоком сродству са Беатриче. V трал- -н у те „веродостој(не“ даме Цннгарели (7'т^а1с*!и ч;иппао на Бокачову маћеху Маргеригу деи М рдолл (Маг^ћегћа бе 1 МагбоП). Њ ена м ајка Мона Лнна (Моппа ирра, + 1340) била је кћерка једног роћака Фодкл Пгфтинарија, дакле рођака Беатриче друтог стеисна. Да ш је Бокачо познавао ту стару даму? То је могло да буде само годану дана пре њене смрти; 1339. године Бокачо је наводно боравио у ркцдитељокој кући. Том пршшком могао је — првма Цингарелијевој претпоставци06 — да сазна чињенично стање. Како је чудно што је он то занимљиво биографоко саооштење још тридесет и пет година зад рж ао за себе! Како је чудно што горе поменути ком ентатори ниоу могли ништа да сазнају! Пјетро Дантеов, додуше, такође саопштава ту информацијгу, али тек у трећој аверзији овога коментара, к оја се појављ ује истсшремвно кад и Бокачов опис У&а, па је могла да проистакне из њега. Дакле, вдентификовањ е Д антеове Беатриче са кћерком Фолка П ортинарија, ко ји је умро 1289. годане, износи се као тврдња тек педесет година после Дантеове65 65 На овој наставничкој делатности вероватно се заснива и Бокачов новелистички украш ен Дантеов живот (УИа бг БапГе) (И. 8АРЕОИО, II ТгесепГо, 1934, 386), бар у верзији која нама стоји на располагању. 66 М1СНЕБЕ ВАКЈ31, РгоШетг (11 сггИса баШезса (Микеле Барби, Проблеми даитолошке критике) II 419 (1941) говори о „вероватноћи“. — А ли та је вероватноћа крајњ е мала, пошто је хронологија Бокачовог ж ивота изм еђу 1330. и 1340. веома проблематична и зависи од деш иф ровањ а једног астрономског одређења времена у спису РИосо1о (Филоколо). Већина критичара сматра да се Бокачо тек — почетком или крајем — 1340. вратио у Фиренцу (14. 8АРЕСЈЧО, II ТгесепГо, 1934, 280). Тако мисли и Енрико Бурић (ЕћГШСО ВТЈШСН) у свом вредном раДУ Воссассго иш! ОапГе („Бокачо и Данте“, ОеШзсћез ИапГе-ЈаПгЂисћ 23, 1941, 36).

614

смрти и неиознато је Д антеовнм с а в р е м о н и т м а , па и четворици ком ентатора који су писали између 1324. и 1337. То веом а пада у очи и д аје нам право да иосумн>амо у Б окачове инф ормаш гје. Пре свега зато што ако је Б окачова баба по маНехи 1339. годиие била у стању да Д антеову Беатриче идонтиф икује са кћеркам Ф олка П орти н ари ја, онда мора да је то у свом дугом ж и воту испричала и д р у ш м л>удима. V Ф ирсш ш је о томе м орал о да се зна. Јер веН су сав)>емсници Дантеа ом атрали .ча ваги ког носигика. КомеОија је била раш ирена у многим прегшаима. била је м.[>сзонјо вана у версиф икованим краткп м обрадам а, више пута ком ентарисана јо ш у прве две деценије после Д а ш е ове амрти. И н тересовањ е за Д аитеа било јс, даклсу ш ироко распрострањ ено — а ипак нико није могао да неш то саопш ти о Б еатриче.

Бокачово сведочанство је сумњиво и из једног другог разлога. Поменуто тумачење Дантеа навукло му је на врат једну полемику. Неки непознати човек приговорсио му је да је непозваиима открио тајне поезије. Бокачо се опраадавао у четари со(нетава књига по-

кпилог

стајс ноч1ПЈии(ва; ако дА нромало, он игмо ( Јг ои докачну снагу. У сјх>рмулацији Л уја Ад*са Плшк Н ауе 1) С1ч>ји: оп (гоиуега Гоиугаце ип реи &ги\; ј'е$И те грл Ц

^а^пегаИ II еЛге цгоанј еисоге. !м сег1Г1.и(1е с1е 1а с1ос1ппе, еп е јје !, (ХерепсХ с1е \а со п 1Лапсе с1е рШ п отеп еа;

$а јиа1еаае е! аа ргесГаит, сХе \еиг магШе? (,.ово Не се дело сматрати мало п р с н е л и к и м ; држим да 6и му се »родност понећала кад 6и постало још жП(е. Поудаа* ггост паког учегна заправо завиеи од констатттиосш феномопа; гнегоиа ио 11р а 1М1Сх:т и Јнегова нрени.шост, пак, од нжхове разноликости“). П рактичио се га ,т лема оводи на питан>е пропорције, дакле на ©стетоку лорм|у. Ја сам стога покуш ао да у токсту дам само онолико доказиих прим ера колико је било потр>ебно за обе.збећиванте архгументације. Оно ш то је излазило из тог оквира пребачено је у напомене испод текста2 или у екокурсе. Ток приказоисван>а и редослод поглавља подешени оу тако да се одвијају као степеиасти или спирални уопон. Прва поглавља износе чињеиична стања чије се значење оодетљава на неком каснијем месту. Прво упознавање са средњовековним школским ауторима (погл. 3, § 5) приггрема разумевање сродњовековног канона (погл. 14, § 4); одељак о сентенцијама и земпларним примерима (оогл. 3, § 7) предуслов је за разматрање егземпларнкх фигура код Бернарда Силвестра (погл. 6, § 2), Алана (погл. 6, § 4), Дантеа (погл. 17, § 4) итд. Овакву структуру не одређује лошчка диопозиција него тематско повезивање. Преплитање нити и враћање личности и мотива у различитим узорцима одражавају ланчану повезаност историјоких од«оса. 1 1л. НАУЕТ, Мапие1 с1е СННдие уегЂа1е (Ј1. Аве, Приручник усмене критике), 1911, § 2. 2 Модерни обичај да се оне преместе на крај књиге није добар. У једном приказу Бонамија Добреа (ВСЖАМУ БОВКЕЕ) читам: опе гз ГћапкЈи! 1о зау 1ћа1 1ће по1ез, сопиетаеппу ји11, ћи! пеиег пШеппеп, ате т 1ће Ндћ1 р1асе, 1ћа1 Гз а! 1ће ЂоИот о/ 1ће раде („захвални смо што можемо рећи да су фусноте, довољно потпуне, али никад преопширне, на правом месту, то јест на дну странице", Тће ЗресШог, 11. јануар 1935). 625

Е В Р О П С К А К Н . И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕК

Та ланчана гтовезажзст тгрво јс т«скрсла као нока наслуНвна, жхкжалша мотуНжк т у магловигтом осветљсњу. У тсжу годнна и лсненија тветш су обрисн пт> сталн јасин, њена садржина Јхшпст«1нл?та. Она јс онаа могла ла се осветлм вксттсртт \тен га п?о (Поглавле 13). Постала је дост\«пна, Али грсоало је ла постане ошшл.ива И у исторн)ск1 « 1 иаукдма иостојм енидснтност. То |е евилситност сагле тзжа: оно што јс јасно саглелано не може више ла се нрсвнди. Оно ило смо лобнли јестс јолно ново внђенл о унутарно) повезаностн европскс књнжеамостм ИстражЈдаан>а ?и ко)их јс торасла сдаа књнга гк> латс од прецигшо ограничсашх ттојаишачних ирлема којс сам пак\лшо >«з локтирс. Тшкзс „стари млалића (погл. 5, § 8), на примср, нашао сам код Гргура пр*#* .мсњсн на св. Бе?тсоикта\ Он је бно \л1аллада, ати иикоме инјс пао у очи‘. Уназад јс могао да се лрапт све до Сњлнја Италнка и Плкнија Млађсг, унанрел то Гонгорс. Да лн јс то био уникум? Или су мсзгли да сс открнју н другн тоткхзи слмчне трајности? Тако сам сс иашао пред задатком стваран>а нсторијске то 1шке (погл. 5, § 2). То је волило ка античкој реторшш (погл. 4). Оиа је морала да се анализујс. Јер, морало се рачунати са могуНношђу да она мсгже оггворнтн и др\те рептоне сркддтБовсконне кл»нжеавности. Морао се разјаснитм њвн сушос претма поезији (погл. 8). Да ли је и овде могао да се докаже контин\итет од времена царева па све до XVII века? Историје књижевности о томе нису ништа знале. Оне нису поставл>але таква питања. Није било предрадњи. Морао сам да их извршим сам (Уводно начело 4). Ускоро сам се уверио да уобичајене теорије о књижевностима средњег века захтевају ревизију која 6и захватила и темел>е. Постојала је једна латинска традиција коју је „новија филологија“ игнорисала. Та наука је постала статична. Њона угоцна аутаркија била је застарела. Она није била довољна за Дантеа,34 3 ХВРћ 58, 1938, 143. 4 У зборнику опатије Св. Отилије посвећеном Бенедикту (1947, 149) Гргуров израз сог двгепз зепИе („имао је разум старца“) назива се „не баш атрактивним“.

626

за Грасијана, ча Дидроа . Неуспешна је Оила и нагка о књижевности'’, како у лухонноиеторијотој тагн и у варијантл заснованој на исторгији уметности, Лакомислене коиструтсције „духовне историје , која је у Немачкој после Првог светског рата зауаела место филологије, битте су симптом пропалаЈва науке', што се неггријатно потврдило екскурзијом у омилузно лодрунје германисгике, „витешки сж;тем врлина" (екскурс XVIII). Можда то пропадаље не може да се заустави. Кла сична филологија почев од XVI века има чврсто тле под ногама. Она показу'је обиде звезда првог ранга; а и звезде мање всл-ичине имају своју фугнкцију у сазвежђу. П речиш ћавање, васпоставл>ање, интерпретација текстова у тој су дисциплини строго разрађени. Без поузданог граматичког ш коловања и обимне лектире ништа не може да се постигне. Германистика, романистика, англисш ка немају дугу традицију. Оне стога лако лостају ж ртве мода и заблуда „духа времена“. То би се могло поправити само кад би се оне одтгииле да пођу у игколу старе ф илолош је. Али у ту сврху морао би да се учи грчки и латински — захтев који нико разуман неће смети ни да помене. Оснивачи новијих филологија, истана још су учили старе језике. Они су створили традицију строгог истраживања. М ожда то неће имати ефекта ати дужност је да се брани тај аманет великих учитеља. За мене је он повезан са Густавом Гребером, чији сам ученик био пре више од четрдесет година. Једно начело ове књиге преузето је од њ ега\ Један од задатака филолога јесге посматрање (оВзегуаГш у методском вокабулару класичне филологије). Уз то свакако мора да се веома много чита (Уводно начело 3) и да се изоштри поглед за „значајне чин& нице“ (Бергсон). Сусрећемо неки феномен 5 5 Упућујем на своју критику студије X. X. Глунца (Н. Н. СПЛШ2), Шега1ига5ГћеИк кез еигорсНзсћеп МШе1аИетз (Књижеена естетика европског средњег века), у 7.КРћ 58, 1938, 1-50). Упор. мој чланак Сиз^аи Сгбћет ипд. сИе готатзсће РШШодге („Густав Гребер и романска филологија") у: ХЕРћ 67, 1951, 257—238.

Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В И О Г Т И Л Л Т И Н С К И М Т л н . И НГ.К

за који сс чнни да нс :мачи нипма п.ж I,, апачи м>ло Ако се константно попанл.а, он им * .> , ј>«-Кпн\- Лптц. кцију. Фиксираћо.мо га термиио н>пи- и и (И)')а смо можда огкриди ноко „месло ужинам.; и„>гл> {о, § 6/ које омогућује ралуменангс „идеалнг.Ј и. ј .,,жа‘у 'п 0стоје феиомени који илглслају Vаг кид ј.а у п*х те мним деиенијама и донкихотска «'к>рба ироттш такозтишот „поштивтпма". Ти сукоои само нока п ју ла Г>и сс хтело ла се фнлодогија избегнс — из раллога које ондс нећемо лотнцати. Постоје свакако добри и лоши м\ зичари — н фн.толози. Дли и ол лоиш х иајчешћс може нешто ла се иаучк. Уз помоћ аиализе текста л ош л и см о ла сазнам»а да срсдткн вок м ора д а се сагледа у сном континуитету са антиком , али и с н о и ј т .\« добом . С ам о тако датазимо до једне разум лш ве смис-тене творевине (Тојнби то мазива 1п1е1И%Ше јгеШ о / чиШу — ,.ра зумлаиво пол>е истраж иван>а“). А то је би ла — европ ска књ иж евност. § 2. ПОЧЕЦИ К Њ И Ж Е В Н О С Т И НА Н А Ц ИОНАЛНИМ ЈЕЗИ Ц И М А Ф ранцуска књ и ж евн ост започитве у X I веку духовним приповеткам а у стиху. Н>ен бисер, Песма о Алехсију (око 1050), стсладна је ком п ози н и ја неког ученог уметника који је познавао р ето р и ч к а средства и читао Вергилија*. К ао нов род потом се јавд>а национални јуначки еп'Ј, а тај период с ја јн о отвара Песма о Ролаиду (око 1100). Она п оказу је стилистичке 89 8 2КРћ 56, 1936, 113 и дд. 9 Поближе о томе у мојој расправи Оћег сНе аНјгапгдзГ&сће Ергк (О старофранцуској епици, 2НРћ 64, 1944, 233—320). 629

слементе који сјвслочс о почмавању Вершлнја, касноаитичких тумачења Вергилија и с'редњоасЈ"/аноЈ клерикалног оОразоваља}в. Мно/и спешЈии о I ијому иа стају од 1150. годиис. У исто ирсмс јаи.са се једаи иов род: дворски роман у с т х у . (>н г/браКује аитичку граВу (прсма Вергилију, Стаиију, Диутису, Даресу/ и келтску. ПрефиЈвена регоричка гехиика и (лн \ роумна л»убавна казуистика школоиане су на ви;дију. Дворски роман означава улиианх* латинске ренесансе ХП века у француску кљижевнсхл. Из латииске иауке цргае и алегоријско-дилактично пеитпггво. Главни извор за други лео Р о м а н а о р у ж и (о к о 1275ј јесте Аланово дело Р1апс1ив М а ш га е (Н а р и ц а љ к а П р и р гх)е). Богат развој фраицуског песништва XI, XII и XIII века стоји, дакле, у блиском односу са латин* ском поезијом и поетиком тог времена, које су иветате у Француској и француској Енглеској. Латинско образовал>е и песништво предњачи, фраицуско следи. Латински је француском развезао језик. Зато што је Француска бида носилац с г у о и ј а (;лШс1зишм>: зато што су а п е з , са граматиком и реториком на челу, имале у шој своје глаано седиште — зато је у њој лрво илникло бујно цвеНе поезије на националном језику\ 3 ас. 1уга је Едмона Фарала што је пр©и уочио ушцај сради>овековиолатинске поетике и реторике на старофрашгуеку поезију,Ј. Већина песника на националним јегзицима били су учени л»уди. У катедралним школама XII века они су упознали и аи сгогез . Навала је била толика да није било доста црквених места за свршене клерике. Тако је настао вишак у поиуди интелекгуалаца. Претежним делом њега су алсорбовали феудални дворови Француске и Енптеске12. Фсулална господа одавно су7 сопствено привре-* ** Дело Сћапљст 0е СиШаите (Песма о Гијому), које је Сишје (5исћ1ег) сместио у 1080. годину, треба, према новом издавачу Данкану Мекмилану ШХШСАИ МСМИ.1.АЗЧ), датирати „најраније у последн>у трећину XII века". н ЕОМОХО РАКАЦ, Несћегсћев зиг 1е$ зоитсез 1аИпез без сггпГез е( тотати; соитГспз с1и тпоуеп аде ГЕдмон Фарал, Истраживања латинских извора средњовековних дворских прича и романа), 1913. п ЕАКАЦ у књигјм: ВЕ01ЕК-НА2АН0, НШсЛте бе 1а Ш630

Јжваље замонили асстемом лажбина. „Ол витсза на* горе“, каже Алфрец Вебер, „аве до највиишх кне* жева, феудална пирамила се . . . деокономизује. Фел* дална грађсвнна прегвара се у јсдну слојевиту поделу на сталеже који се ослобађају за вакпривретна, за духовна интересован>а. Пре свега, витетнтво постаје један игирок слој који је, у врсменима кад није бно \Т1летен у рат ц узајамне борбе, готово морао да тежи нвкој духовној актнвности*131415\ Дворско друштво Франц\чзке желн да нма забаву, као и друштво Јоннје у Хомерово време. Јуначки спевовтт и витеигки романи задоват>авају гу потребу‘\ Аутори су клерици без запослен>а. Они својим слушаоцима преносс иргг* че о Троји, Теби, Риму, али н Овидијсва делаЈ\ они их ките свим украсним облицима регорикс, којс задржавају и за модерну грађу као што је кедтска. Ти песшши знају за „преношење науке“ (1гап$1а11о $1исШ) из Атине у Рим, а отуда у Француску. На почетку свог романа о Клижеу (СИ^ез) — шездесетих година XII века — Кретјен де Троа пише (стих 27 и дд.): Рат 1ез Иатез дие поиз аиопз Еез јег д.ез апсггепз зауопз ЕГ де1 згес1е дш /и јасИз. Се тгоз оп1 поз1те Иите артгз, СЈие Стесе о1 де сћеиа1етге Ее ртетпгет 1оз е1 &е сГетдге. Ригз игпГ сћеиа1етге а Ноте ЕГ де 1а с1етдге 1а зоте,