Ernest Roberts - Homeopatija u Teoriji i Praksi

ERNEST ROBERTS 

 

HOMEOPATIJA  U  TEORIJI I PRAKSI

 

 

 

  Napomena:   Ova knjiga na engleskom poklonjena  je (u dva navrata ukupno oko 100 primeraka)  posredstvom  gospođe  Liz  Henel  (LICH  predavač)  ispred  volonterske  homeopatske  organizacije „Frontline“,  studentima klasične homeopatije u Srbiji raznih generacija.  Prevod ne sadrži slike tako da na mestima gde bi one došle pojavljuju se tekstovi ili  praznine. Prevod (nelektorisan) i isključivo za studiranje a naročito početnicima je  organizovao dr Aleksandar Popović, doktor stomatologije iz Novog Sada, koji je prvi  započeo veliki projekat prevođenja „Organona“ na srpski jezik,  veliki entuzijasta za  širenje homeopatije i dobrotvor.     

1

 

 

 

Poglavlje I 

     

Profil zdravlja                                                   1.1 Uvod  1.2  Modeli ljudske vrste  1.3  Lečiti ili ne lečiti  1.4  Vitalna sila i dinamična priroda bolesti  1.5  Pravac delovanja leka  1.6  Zahtevi u pogledu zdravlja  1.7  Hijerarhija žrtvovanja  1.8  Kako bolest nastaje  1.9  Značenje simptoma  1.10 Osetljivost  1.11 Zaključak  Napomene 1. Četiri kraljevstva      2. Prirodna hijerarhija sistema i organa      3. Osam zakona joge  4. Sedam glavnih čakri   

1.1 Uvod 

  U  ovom  poglavlju  ćemo  istražiti  šta  podrazumevamo  pod  terminom  zdravlje  i  lečenje. Reč ‘lečiti’ potiče od korena koji znači ‘stvoriti celinu’. Osnivač homeopatije,  Semjuel  Haneman,  kaže  u  ‘Organonu’  da  je  lečenje  obnavljanje  onoga  što  je  izgubljeno.   

Najveći  ideal  u  lečenju  je  brzo,  pažljivo  i  trajno  obnavljanje zdravlja ili otklanjanje i anihilacija bolesti u  njenoj  celokupnosti,  najkraće  rečeno,  najpouzdaniji  i  najmanje  štetan  način,  baziran  na  lako  razumljivim  principima. (Org: §2)   

2

Pre nego što prodremo u suštinu načina na koji homeopatija leči, neophodno je da  sebi  priznamo  da  je  ljudska  vrsta  deo  univerzuma  ili  ‘jedna  vrsta’ koja  je  korisna  i  koja  radi  za  dobrobit  svih  svojih  članova.  Ovim  univerzumom  upravljaju  zakoni  prirode koji se primenjuju bez obzira na to da li ih mi pravilno shvatamo i da li u njih  verujemo.  Ovi  zakoni  deluju  u  svakom  delu  univerzuma  uključujući  i  telo  i  psihu  ljudske vrste.      Da  bismo  razumeli  proces  lečenja  neophodno  je  da  svaku  osobu  posmatramo  kao  celokupno  biće  u  kontekstu  njegove  jedinstvenosti  sa  univerzumom  i  njegovom  energijom, zato će naš prvi princip lečenja biti sledeći:         

PRINCIP 1    Svaku osobu treba tretirati kao jedinstvenu i celokupnu osobu, i  ne treba lečiti delove odvojeno, nego celoklupno biće.     Paragraf  §6  iz  ‘Organona’  počinje  ovako,  ‘’Posmatrač  bez  predrasuda...’’  što  govori  o  načinu  posmatranja  na  koji  nas  Haneman  stalno  podstiče  da  koristimo,  a  nastavlja se ovako   

...potpuno  svesni  uzaludnosti  transcedentalnog  nagađanja za koja nemamo potvrde u našem iskustvu...  

  a zatim potvrđuje da je   

istinski  i  jedini  vidljivi  portret  bolesti...samo  devijacija  prethodnog  stanja  zdravlja  sada  obolelog  pojedinca,  koju  oseća  sam  pacijent,  primećuju  ljudi  koji  ga  okružuju, a posmatraju lekari. Svi ovi primetni simptomi  predstavljaju  bolest  u  njenoj  celokupnosti,  to  jest,  oni  zajedno  formiraju  istinski  i  jedini  uverljivi  portret  bolesti.  (Org: § 6)    Haneman  ovde  govori  da  svesnost  o  lečenju  može  sa  sigurnošću  biti  zasnovana  jedino na posmatranju i razumevanju zakona prirode onako kako se oni primenjuju  na ljudsku vrstu. Na primer, zakon sličnosti, koji je objašnjen u Poglavlju 2, je poput  gravitacije, empirijski zakon za koji se smatra da uvek važi. Ovakva vrsta znanja je  poznata pod terminom ‘indukcija’ gde se prvo posmatraju činjenice, a zatim iz njih  izvode  zakoni.  Zatim  se  ti  zakoni  mogu  testirati  tako  što  će  se  primenjivati  u  realnom svetu i postizati rezultati za koje se može videti da li su zaista tačni ili ne.     3

Drugi pristup znanju je ‘dedukcija’, koja počinje od niz a‐priori postulata iz kojih se  logički  dedukcijom  izvode  određene  teorije.  Ova  deduktivna  metoda  dominira  konvencionalnim  medicinskim  načinom  mišljenja  i  proizvodi  varijabilne  i  promenljive  nizove  principa  u  skladu  sa  varijacijama  koje  postoje  u  inicijalnim  premisama  koje  su  izabrane  kao  polazna  osnova.  Različite  škole  biraju  različite  skupove  postulata,  a  postulati  se  menjaju  prema  modi  i  promenama  u  ‘naučnom’  načinu  mišljenja.  U  medicini  ovo  je  vodilo  praksi  koja  je  rob  teroretskih  modela  i  veoma udaljena od potreba pacijenata.     Druga  dva  principa  koja  su  pogrešno  navodila  medicinski  način  mišljenja  su  Objektivizam  koji  polazi  od  toga  da  je  svet  objektivan  i  da  se  može  proučavati  nezavisno od naših individualnih percepcija i predrasuda, i Pozitivizam koji smatra  da se svi aspekti sveta mogu fizički izmeriti. (1)    Haneman  odbacuje  ove  pretpostavke  ističući  da  posmatrač  mora  biti  bez  predrasuda i da svaki slučaj zahteva strogu individualizaciju.    

...ni jedan pravi lek....za određenu  bolesti ne može      delovati  bez  strogo  određenog  lečenja  (individualizacije)  svakog  slučaja bolesti.... (Org: § 82) 

  Ispravno  medicinsko  lečenje  priznaje  prirodne  isceliteljske  sile  koje  popravljaju  zdravlje i vraćaju harmoniju svakom pojedincu.   

Kada  je  čovek  zdrav,  duhovna  vitalna  sila  (autokratija),  dinamika  koja  oživljava  materijalno  telo  (organizam),  vlada  nesputanim  uticajem  i  održava  sve  delove  organizma  u  zadivljujućem,  harmoničnom,  vitalnom  funkcionisanju,  pošto  vodi  računa  i  o  senzacijama  i  o  funkcijama,  tako  da  naš  nesputani,  razumom  obdareni  um može slobodno da ‘uposli’ ovaj živi zdravi instrument  za višu svrhu našeg postojanja. (Org: §9)    Homeopatija  prepoznaje  unutrašnje  sile  koje  održavaju  jedinstvo  i  harmoniju  i  smatra da proces lečenja nastoji da im pomogne a ne da ih potisne. 

   

PRINCIP II    Treba  primenjivati  zakon  minimalnog  mešanja  u  proces  izlečenja,  dovoljan  tek  toliko  da  stimuliše  samoisceliteljska  svojstva  koja  postoje  u  prirodi  i  u  ljudskom organizmu.   

4

1.2. MODELI LJUDSKE VRSTE    Postoji  nekoliko  modela  koji  nam  mogu  pomoći  da  razumemo  prirodne  zakone  i  odnose koji postoje između njih i čoveka. Jedan model ilustruje različite nivoe bića u  vidu hijerarhije:        DUH  UM  EMOCIJE  FIZIČKO TELO   

Diagram 1 

  Postoji prirodna hijerarhija koja prožima univerzum. Jednakost časti i pravo da bude  poštovan pripada svakom čalnu četiri kraljevstva; mineralnog, biljnog, životinjskog i  ljudskog.  Međutim,  očigledno  ne  postoji  jednakost  evolutivne  razvijenosti,  privilegija  i  sposobnosti.  Činjenica  da  postoji  hijerarhija  u  univerzumu  primorava  nas da budemo svesni vrednosti našeg procesa rasuđivanja. Potpuno zdrava osoba  će  imati  sistem  vrednosti  koji  će  biti  usklađen  sa  hijerarhijom  univerzuma.  Takva  osoba će biti u potpunom kontaktu sa svojom unutarnjom svrhom (duhom), i ona će  emitovati  zdravlje  na  fizičkom,  emotivnom,  mentalnom  i  moralnom  nivou.  Ovo  je  opisano u Paragrafu 9 ‘’Organona’’ i to je definicija zdravlja.     Fizičko telo se može podeliti u dva:    VITALNO TELO  HEMIJSKO TELO    Diagram 2 

      Hemijsko telo je vozilo koje mi nastanjujemo, njega oživljava vitalnost koja ulazi pri  njegovom nastanku, a napušta ga nakon smrti fizičkog tela.          

5

Materijalni organizam, bez Vitalne Sile, nije sposoban da  oseća,  funkcioniše,  niti  da  se  samoodržava;  on  crpi  sve  osećaje  i  životne  funkcije  samo  iz  nematerijalnog  bića  (Vitalne  Sile)  koje  pokreće  materijalni  organizam  u  stanju zdravlja i bolesti. (Org: §10)    Dobro  je  poznato  da  jake  emocije  mogu  odjednom  da  promene  normalno  stanje  našeg  fizičkog  tela.  Iznenadni  strah  ili  šok  rezultira  telesnom  reakcijom  ‘beži  ili  suprotstavi  se’  što  takođe  uključuje  i  drastične  fizičke  promene.  Međutim,  ova  reakcija  se  ne  javlja  samo  onda  kad  se  radi  o  urgentnim  slučajevima,  nego  je  to  proces  koji  je  stalno  prisutan.  Zapravo,  stanje  našeg  fizičkog  tela,  njegov  izgled,  način na koji ono funkcioniše, njegovo stanje zdravlja i bolesti, neprestano oblikuju  naše emocije i stanje našeg uma.    Na  primer,  stalno  prisutne  emocije  poput  ljubomore,  besa  i  poniženja  će  na  kraju  rezultirati  promenama  u  našim  telesnim  funkcijama  i  organima  koji  precizno  reflektuju ove negativne emocije.     Takve  promene  nazivaju  se  fizičkim  ili  grosističkim  patologijama.  Stalno  prisutni  obrasci  negativnih  misli  ili  pogrešne  predstave  o  svetu  takođe  će  promeniti  naše  telo.  Takvi  procesi  su  u  suprotnosti  sa  zakonima  prirode  u  smislu  hijerarhije  moći  prisutne u procesu življenja.    Kod  tog  procesa  promene  fizičkog  tela  prisutne  su  dve  veze,  jedna  je  endokrina  sekrecija  iz  endokrinih  žleda,  druga  je  nervni  sistem.  Njih  dve  formiraju  vezu  između  uma  i  emocija  s  jedne  strane  i  fizičkog  tela  s  druge  strane  šaljući  poruke  svim delovima tela.   

ENDOKRINE ŽLEZDE    Postoji šest glavnih endokrinih žlezda; pinealna u lobanji; hipofiza koja se nalazi u  čeonom  delu  lobanje,  iza  mesta  na  kom  bi  se  nalazilo  treće  oko,  tiroidna  žlezda  u  grlu, timus  u grudnom košu, nadbubrežne žlezde, po jedna iznad svakog bubrega i  gonade (jajnici i testisi). Svaka od ovih žlezda je povezana sa čakrom ili energetskim  centrom. Karakteristike ovih čakri utiču na sekreciju endokrinih žlezda sa kojima su  povezane.  Puno  saznanja  o  uzrocima  bolesti  i  putevi  koji  vode  ka  ozdravljenju  sadržano je u proučavanju ovih centara. Pogledajte Napomenu IV u ovom poglavlju.    Dah  je  sledeća  veza  koja  postoji  između  uma,  emocija  i  tela;  brzina  i  način  disanja  reflektuje  mentalna  i  emotivna  stanja.  Regularno,  izbalansirano  disanje  odaje  mentalnu i emotivnu smirenost.    Uticaj endokrine sekrecije i nervnog sistema brzo se manifestuje.   

6

Misli i osećanja odmah pokazuju uticaj, što se naziva dinamikom za razliku od tkiva  koja  sporije  funkcionišu  u  fizičkom  telu.  Sada  možemo  početi  da  sagledavamo  sile  koje  određuju  stanje  zdravlja  i  bolesti.  Zdravlje  je  poredak  u  ljudskoj  ekonomiji,  a  bolest  je  poremećaj  ili  disharmonija.  Pozitivne  misli  i  emocije  uspostavljaju  red  i  zdravlje u ljudskoj ekonomiji.    

1.3. LEČITI ILI NE LEČITI 

  Najčešće  se  postavlja  pitanje  da  li  je  pogrešno  nastojati  otkloniti  patnju  pošto  je  patnja znak promene i razvoja. Mi živimo na zemlji, to je dokazano, da bi se borili da  unapredimo sebe.   

Ljudskom iskustvu su potrebni simptomi i poremećaji da bi se  probudilo i koristiće sav dostupan materijal da bi to i učinilo  (viruse, bakterije, psihičke traume, zagađivače ili šta bilo). (2)    Tačno  je  da  mi  imamo  određenu  svrhu  i  ako  ne  jurimo  za  našom  svrhom,  mi  se  razboljevamo i postajemo nesrećni. Moramo shvatiti da su ti konflikti i teškoće često  neophodni da bismo ostali u kontaktu sa našom svrhom.    Jedan  od  najvažnijih  delova  obučavanja  za  homeopatskog  lekara  je  razvijanje  sposobnosti introspekcije i razumevanja sebe samog.    Ti režimi, metode i programi lečenja koji nude formule za zdravlje i sreću, kojima se  otklanja bolest ili izbegava potreba za patnjom i konfliktima su dvostruko loši; kao  prvo  oni  su  lažni,  a  kao  drugo  oni  stvaraju  dodatne  probleme  u  vidu  negativnih  osećanja koja nastaju onda kada se ispostavi da oni ne deluju. Najčešće se dešava da  ili ne uspevamo da se pridržavamo prepisanih pravila i osećamo se krivima, ili ih se  pridržavamo  i  onda  kada  se  ispostavi  da  ne  deluju,  mi  krivimo  sebe  što  smo  nesposobni. Zapravo, svaka negativna misao postaće još izraženija.    Slično, provociranje pacijenta pitanjima kao što su ‘’Zašto si želeo da se razboliš?’’ i  ‘’Šta je to što radiš pogrešno da bi se razboleo?’’ postala je ne tako retka implikacija  kod  lekara  ‘novog  doba’.  Takve  provokacije  su  okrutne  i  opterećuju  ego  ‘odgovornošću zbog nesvesnih napada koji nisu u njegovoj moći da ih ili zaustavi ili  spreči.’’ (2)    Kao  posmatrači  bez  predrasuda  homeopate  ne  bi  trebalo  da  teže  da  promene  pacijenta,  da  utiču  na  njega  ili  da  budu  umešana  u  bilo  šta  sa  njim  što  je  van  profesionalnog domena. Najgore što možemo da uradimo je da pokušamo nekoga da  ’promenimo’,  da  ga  ‘poboljšamo’  ili  da  ga  svrstamo  u  neki  ‘kalup’  kao  što  je  verovanje  ili  kult  –  moramo  pustiti  ljude  da  sami  kreiraju  svoj  individualni  put,  zadovoljavaju svoje potrebe i razvijaju svoje jedinstvene kvalitete.   

7

 

Obično  nam  nije  dato  da  znamo....gde  i  kada  ćemo  živeti  i  boriti  se  da  ostvarimo  svoje  potencijale...kada  ćemo  suviše  ili  uopšte  nećemo  adekvatno  iskoristiti  naše  mogućnosti,  kada  i  gde  ćemo  to činiti u skladu sa našom istinskom prirodom i gde i kada ćemo  je narušiti. (2) 

  Konstruktivna medicina pomaže pacijentima da uvide koji je sledeći korak koji treba  da preduzmu i oslobađa ih da to postignu.   

   

1.4. VITALNA SILA I DINAMIČNA PRIRODA BOLESTI    Haneman koristi termin ‘dinamika’ ili ‘Vitalna sila nalik duhu’. Videli smo da bolest  može nastati na bilo kom nivou ljudskog sistema i da ta bolest  može i utiče na sve  ostale nivoe našeg bića.    Zato,  proces  te  bolesti  mora  biti  dovoljno  suptilan  da  bi  prodirao  kroz  naše  misli,  osećanja, energetske obrasce, nerve, žlezde, organe i ćelije i to sve do samih osnova  našeg  bića.  Prirodu  takvog  procesa  zovemo  ‘DINAMIKA’.  Tada  uviđamo  da  je  ta  bolest nastala i zato mora biti lečena putem ove dinamike.   

Kada  se  neko  razboli,  tada  je  samo  ova  spiritualna,  samoaktivirajuća (automatska) Vitalna sila, sveprisutna  u  njegovom  organizmu,  ta  koja  je  primarno  ometena  dinamičnim  uticajem  štetnog  agensa  neprijateljski  nastrojenog prema životu.                                                                          (Org: §11)    Dinamika se odnosi na one unutrašnje delove naše ljudske prirode koji su u skladu  sa  našim  izborom.  Dinamika  su  ‘misli’,  ‘ideje’,  ‘stavovi’,  ‘izbori’,  ili  ‘neuspeh  da  se  napravi izbor’.    Vitalna sila reaguje na situacije koje su rezultat ovih dinamičlnih aktivnosti i njima  odgovarajućih  telesnih  promena,  i  u  skaldu  s  tim  proizvodi  simptome  koji  odgovaraju potrebama koje diktira ta dinamika.   

Samo  je  vitalni  princip  taj  koji  je  ometen  do  takvog  abnormalnog  stanja,  da  može  da  uništi  organizam  svojim  turobnim  osećanjima  i  tera  ga  u  neregularne  procese  koje  nazivamo  bolešću;  ....  koja...postaje  prepoznatljiva  samo  preko  morbidnih  simptoma,  i  ni  na  koji drugi način ne može biti  vidljiva. (Org: §11)  8

  Zdravlje nije samo savršeno funkcionisanje svih delova i stanje opšte dobrobiti, ono  takođe  uključuje  osećaj  pripadanja  i  osećaj  svrhe.  Sposobnost  individualaca  da  ispune  svoje  potencijale  i  da  razviju  svoje  kvalitete  tokom  života  da  bi  bili  što  razvijeniji na kraju života je takođe neophodan deo zdravlja. Ovo takođe obuhvata  dobrobit  celine  pošto  svako  od  nas  postaje  pozitivan  deo  univerzuma  na  svoj  sopstveni jedinstveni način.    Bolest reflektuje neuspeh da se razviju individualni potencijali ili svrha života.    Bolest  i  zdravlje  su  stanja  koja  postoje  u  istom  dijapazonu  bića;  stanje  našeg  bića  reflektuje koliko smo uspešni u življenju svojih života. Žaliti se na našu bolest znači  hvaliti se našim neuspesima.    Možemo uraditi jednu od tri stvari u pogledu reagovanja na bol. Prvo, možemo da ga  ignorišemo i da se nadamo da će nestati, i to će možda u početku i biti tako. Drugo,  možemo da ga potiskujemo ili skrivamo, na primer uzimajući lekove protiv bolova.  Treće, možemo potražiti uzrok bola i izboriti se sa tim kako bismo ga u potpunosti  uklonili.  On  nam  više  nije  potreban.  Ove  tri  alternative  mogu  se  primeniti  na  bilo  koju bolest, od morske bolesti do raka.     Bolest  se  manifestuje  na  svakom  nivou  kada  vitalna  sila  nije  sposobna  da  u  potpunosti održi savršeno zdravlje. Vitalna sila je urođena inteligencija koja se trudi  da  povrati  zdravlje,  ona  je  ‘dinamika’  o  kojoj  se  govori  u  ‘’Organonu’’.  Imunološki  sistem  je  samo  jedno  od  sredstava  koje  vitalna  sila  koristi  da  bi  nam  povratila  najoptimalnije zdravlje.    Ozdravljenje je neprekidno odstranjivanje bolesti ka spoljašnjosti, uklanjanje nje iz  svih vitalnijih funkcija i delova.    Proces  bolesti  konstantno  teži  da  se  kreće  ka  unutrašnjosti,  ka  svim  važnijim  nivoima i vitalnijim organima.    Postoji i drugi deo nas koji se zove sila razuma. To je deo nas koji donosi odluke. Mi  odlučujemo  da  radimo  određene  stvari  iz  navike,  što  podrazumeva  individualne,  kulturološke i društvene navike koje možda nisu dobre u pogledu ostvarivanja svrhe  našeg  života  i  naših  potreba.  Naše  navike,  mentalne,  emotivne  i  fizičke,  mogu  konstantno  pokušavati  da  umanje  našu  sposobnost  da  budemo  zdravi  i  da  se  razvijamo.  Možemo  odlučiti  da  se  ne  ponašamo  u  skladu  sa  zahtevima  koji  su  neophodni  da  bi  bili  zdravi  na  bilo  kom  od  četiri  nivoa;  fizičkom,  emotivnom,  mentalnom  ili  duhovnom.  Vitalna  sila  će  neprestano  nastojati  da  minimalizuje  i  popravi  efekte  bolesti  koji  su  posledica  naših  štetnih  odluka  i  neprestano  će  nam  davati najbolje zdravlje koje možemo imati. Ovaj model zdravlja i bolesti izvodi naš  treći princip.       9

      PRINCIP III                     Odgovornost za naše zdravlje počiva na odlukama koje smo doneli  ili nismo uspeli da donesemo; ono što tražimo od medicine je da  nam  da  savet  i  da  nam  ukaže  na  to  šta  su  te  odluke  i  kako  ih  doneti. Medicinsko lečenje bi trebalo da nam pomogne u procesu  odlučivanja,  a  ne  da  nastoji  da  nam  pomogne  da  previdimo  te  odluke.  

 

  Zapravo, bolesni ljudi mogu dobiti nešto od svoje bolesti, njima je bolest potrebna iz  nekog razloga, koji obično ne mogu da prepoznaju. Izlečiti se znači postati svestan  svojih istinskih potreba i uzroka bolesti. Ovaj proces lečenja može biti uznemirujući  i može ga blokirati pacijent koji više voli bolest i prednosti koje ona donosi, tako da  je moguće da se pacijent suprotstatvlja dejstvu leka.      

1.5. PRAVAC DELOVANJA LEKA 

  Iz ovog modela zdravlja i bolesti sledi da mi sami uzrokujemo naše bolesti odlukama  koje smo doneli u životu. Ako imamo rak, naša sopstvena viatalna sila ga je stvorila  za nas i to je najbolja moguća stvar koju smo mogli dati našem  stanju zdravlja kao  celini. Vitalna sila deluje u skladu sa prirodnim zakonima. Ako razumemo te zakone i  povinujemo  im  se,  tj.  sarađujemo  sa  njima,  postići  ćemo  zdravlje  i  sreću.  Ovo  nam  daje  neverovatan  potencijal  za  izlečenje  tako  što  ćemo  sagledati  sebe  da  bismo  razumeli zašto imamo trenutno prisutnu bolest i kako da se promenimo da bismo je  izlečili. Iscelitelji, savetnici, terapeuti i homeopate mogu takođe imati svoju ulogu i  pomoći nam u ovom procesu koji vodi ka ozdravljenju.    

PRINCIP IV     

Postoji  prirodan  smer  delovanja  leka  gde  se  lečenje  odvija od unutrašnjosti ka spoljašnjosti, odgore ka dole,  od vitalnog organa ka manje važnom organu i obrnutim  redosledom od onog kojim je bolest nastala.  

  1. Od unutrašnjosti ka spoljašnjosti. U toku procesa lečenja, bolest će se kretati ka  spoljašnjosti  i  udaljavati  od  srca  koje  je  centar.  Ovo  uključuje  kretanje  duž 

10

ekstremiteta  i  izlaženje  preko  prstiju  na  rukama  i  nogama,  i  kroz  vrat  i  glavu  i  izlaženje kroz kožu lobanje.  2. Od vitalnijih i važnijih organa ka onima koji su manje važni; i od viših ka nižim  nivoima.  Ovo  uključuje  mentalne  i  emotivne  simptome  koji  se  pretvaraju  u  fizičke simptome i disfunkciju organa.  Takođe od vitalnijeg organa u unutrašnjosti ka onima koji se nalaze više ka  spoljašnjosti, npr. od bubrega ka bešici.  3. Osećaji bi trebali da postanu manje izraženi i podnošljiviji pošto proces nastanka  bolesti menja svoj smer.   Može  doći  do  privremenog  inicijalnog  pogoršanje  bolesti  ili  osećaja  bola  nakon  kog  ubrzo  dolazi  do  poboljšanja.  Ovo  je  poznato  kao  homeopatsko  pogoršanje o kom se detaljnije govori kasnije.  4. Raniji  simptomi  će  se  manifestovati  obrnutim  redosledom.  Ako  bilo  koja  od  prethodnih bolesti nije bila ublažena ranijim procesom lečenja  njenog istinskog  uzroka,  ona  će  se  vratiti  u  vidu  dela  ovog  procesa  lečenja.  Te  bolesti  će  se  međutim javljati ‘’obrnutim redosledom od onog kojim su nastajale’, tako da će  poslednja bolest biti prva izlečena, a prva od koje je pacijent patio biće izlečena  poslednja. Ovakvo ponovno vraćanje svih bolesti, obrnutiom redosledom, je znak  da se zaista radi o  istinskom procesu izlečenja.      Slabije  izražene  bolesti  jenjavaju  usled  prisustva  novijih  akutnijih  ili  ozbiljnijih  bolesti.  Kada  se  izleči  novija  ozbiljnija  bolest,  starije  manje  ozbiljne  bolesti  će  se  ponovo pojaviti. Malo je verovatno da su bolesti koje su bile lečene konvencionalnim  lekovima ili operacijom, iako su nestale, bile pravilno izlečene. Najverovatnije je da  su te bolesti bile potisnute. Ove takozvane ‘izlečene’ bolesti mogu se ponovo pojaviti  u  organizmu  kada  počne  pravilan  proces  lečenja.  One  će  se  ponovo  manifestovati  obrnutim  redosledom  od  onog  kojim  su  nastajale.  Ove  bolesti  koje  se  ponovo  vraćaju  su  skoro  uvek  manjeg  intenziteta,  jačine  i  trajanja,  ali  ponekad  mogu  biti  pogubne  po  život  i  lekar  mora  biti  spreman  da  pažljivo  i  pravilno  leči  ova  stanja  bolesti.   

1.6. ZAHTEVI U POGLEDU ZDRAVLJA   

FIZIČKO ZDRAVLJE    Prvi zahtev je sveža, hranljiva hrana i čista voda. Kontinuirano uzimanje rafinirane i  prerađene hrane je nazdravo, a takođe je štetno po zdravlje i prekomerno korišćenje  stimulansa  i  droga,  među  kojima  su  i  kafa,  alkohol,  cigarete,  itd.  Ovakva  hrana  je  naročito zastupljena u pubertetu. Društvo smatra da mentalni rad najviše dominira  u periodu adolescencije, kada emocije rastu i kada im treba dati pravilne instrukcije  i smer. Kao rezultat, našim društvom dominiraju bolesti uzrokovane potiskivanjem  emocija.    

11

Ako ne znamo kako da slobodno dajemo i primamo ljubav, držaćemo ove emocije u  tajnosti.  Pošto  telo  i  psiha  zahtevaju  da  se  zadovolje  ove  emotivne  potrebe,  oni  će  nas  naterati  da  ‘skrivenim  planovima’  pokušamo  da  manipulišemo  okolnostima  i  ljudima  kako  bi  zadovoljili  neke  od  naših  potreba.  Ovakva  aktivnost  vodi  svim  vrstama  frustracija,  razočarenja,  nerazumevanja  i  povređenosti;  i  sve  to  dalje  vodi  ka još većoj emotivnoj bolesti.    

  MENTALNO ZDRAVLJE 

  Zahtevi za mentalnim zdravljem su:     1. Obrazac pozitivnog razmišljanja.  2. Disciplinovanje  uma  razvijanjem  njegovih  kvaliteta.  Ovo  uključuje  memoriju,  logiku, analizu i imaginaciju.   3. Oslobađanje  uma  od  negativnih  uznemirenosti  i  briga;  prvo  moramo  naučiti  kako  da  ih  prepoznamo,  a  zatim  da  ih  promenimo  u  njihovu  pozitivnu  suprotnost.     Ako svoj um hranimo negativnošću, on će oboleti. Korisno je cenzurisati nepotrebne  negativne  uticaje  tako  da  možemo  da  vidimo,  čitamo  i  čujemo  podstičuće  i  inspirišuće  stvari,  a  mozak  moramo  da  ohrabrujemo  da  se  ne  bavi  negatvinim  mislima.  Postoje  mnoge  knjige  i  praktični  saveti  koji  nam  pomažu  da  naš  um  postane smiren, bistar, dobar i pozitivan (neke reference koje se na to odnose date  su na kraju ovog poglavlja).     

SPIRITUALNO (MORALNO) ZDRAVLJE    Kao  lekari,  moramo  biti  sposobni  da  prosudimo  šta  je  zdravlje  a  šta  bolest  na  sva  četiri nivoa koja smo pomenuli. Zdravlje na ovom najvišem nivou je:    1. Imati jasan uvid u to šta je ispravno a šta ne.  2. Imati osećaj pripadnosti.  3. Imati osećaj svrhe.    Ovde  se  podrazumeva  da  mora  postojati  osećaj  za  ‘dobro’  koje  izlazi  van  domena  prirodnog  životinjskog  instinkta  za  preživljavanjem,  tj.  dobro  za  mene,  za  moju  porodicu,  moju  grupu,  moje  pleme,  moju  naciju,  moju  rasu;  to  je  veća  svesnost  o  onome što je dobro za sva četiri kraljevstva – mineralno, biljno, životinjsko i ljudsko  –  i,  zapravo,  ono  što  je  dobro  za  čitav  univerzum.  To  je  ono  na  šta  se  misli  kad  se  govori  o  uslužnosti  i  osećaj  za  to  je  neophodan  da  bi  se  postiglo  veće  moralno  i  spiritualno zdravlje.    

12

Bolest  koja  obično  potiče  iz  nezadovoljstva  na  spiritualnom  nivou  u  modernim  vremenima je depresija, a to je zbog toga što je postalo teško imati osećaj pripadanja  u sve više iscepkanom društvu. Bez osećaja pripadanja takođe je teško imati osećaj o  postojanju svrhe.      Izvor,  bilo  da  se  radi  o  okrutnosti  koja  je  sastavni  deo  gajenja  tovnih  pilića,  ili  korišćenju  veštačkih  đubriva,  itd.  daje  nezdravu  hranu.  Moramo  ubiti  da  bismo  preživeli,  takav  je  poredak  stvari.  Međutim,  najvažnije  je  to  kako  naše  biljke  i  životinje  žive  kao  i  kako  one  umiru.  Pitanje  vegetarijanizma  je  stvar  individualnog  izbora. Autor veruje da mesojedi mogu biti zdravi ako pokazuju da poštuju kvalitet  života i smrt stvorenja koja jedu.     Razumna  količina  rekreacije  i  relaksacije  neophodna  je  za  dobro  zdravlje,  kao  i  dovoljna količina sna. Vežbanje je neophodno da bi telo bilo zdravo, zdrav seksualni  život je važan da bismo se dobro osećali.     Ovde se ne može govoriti o količini, pošto je naš prvi princip koji se tiče zdravlja taj  da su sve individue različite, kao što se razlikuju i njihove potrebe za svakim od ovih  zahteva.  Moguće  je  prekomerno  uživati  u  hrani  ili  piću,  uzimati  lake  droge,  funkcionisati bez sna, izbegavati ili previše upražnjavati seks, jesti ‘brzu’ hranu, sve  to  je  moguće  –  određeno  vreme;  ali  samo  određeno  vreme.  Koliko  dugo  ćete  moći  tako da izdržite razlikuje se od pojedinca do pojedinca. Međutim, sve ove stvari su  štetne posmatrano dugoročno.    Slabosti  nastale  na  fizičkom  nivou  usled  stvari  kao  što  su  pušenje  ili  jedenje  prerađene  hrane,  mogu  biti  nadoknađene  jakim,  zdravim  i  srećnim  emotivnim  i  mentalnim  stavom  prema  tim  stvarima.  Na  isti  način,  vrline  koje  postoje  na  nivou  tela  mogu  umanjiti  negativne  emocije  i  mentalni  stavovi.  Bilo  kakva  krivica  povezana  sa  zdravim  apetitima  u  seksu  ili  svakodnevnom  životu  u  velikoj  meri  će  iscrpljivati zdravlje što može biti mnogo gore od slabosti nastalih na fizičkom nivou.    

EMOCIONALNO ZDRAVLJE    Za emocionalno zdravlje potrebna nam je podrška i drugarstvo prijatelja, porodice i  supružnika.  Moramo  biti  sposobni  da  iskažemo  svoja  osećanja,  da  razvijamo  svesnost  o  našim  emocijama  i  da  prepoznamo  širok  spektar  emocija  kao  i  kada  pozitivne  emocije  postaju  negativne.  Poverenje,  podrška,  ljubav  i  iskazivanje  emocija  su  neophodni  za  dobro  emocionalno  zdravlje.  Seksualne  potrebe  su  odraz  našeg emotivnog stanja, kao i fizičkog.    Moderni  naučni  model  sveta  zasnovan  je  isključivo  na  svojim  materijalnim  manifestacijama.  Usvajanje  ovog  modela  od  strane  konvencionalne  medicine  pokazalo  se  katastrofalnim.  Naše  emotivne  potrebe  su  podjednako  važne  kao  i  fizičke.    

13

Ono što nas čini jedinistvenima  je kombinacija različitih ličnih crta karaktera, naše  kulturološkog zaleđe, naš fizički sklop, naši talenti i životno iskustvo. Međutim, ono  što nas čini bolesnima je zajedničko za sve nas;  svi mi imamo  potrebu da budemo  voljeni i da volimo, i svi moramo da imamo nešto što našem životu daje smisao. Bez  svega toga, mi gubimo zdravlje.     U  današnjem  zapadnom  svetu,  mnoge  od  naših  bolesti  potiču  iz  neuspeha  da  pravilno  rukovodimo  svojim  emocijama  i  da  ohrabrujemo  zdravo  pokazivanje  emocija.      Mi  smo  delimične  manifestacije  integrisanog  i  živog 

kosmičkog organizma pre nego izolovana živa bića u mrtvom  mehaničkom svetu. (2) 

 

1.7. HIJERARHIJA ŽRTVOVANJA 

  Organizam  može  žrtvovati  neki  od  organa  da  bi  omogućio  sigurno  preživljavanje  celine. To bi bio odraz najbolje ‘odbrambene sposobnosti tela’.    Normalni  kanali  eliminacije  funkcionišu  tako  da  organizam  održe  zdravim.  Na  fizičkom nivou to su creva, bubrezi i pluća – oni odgovaraju određenim zemaljskim  elementima, naime, vodi i vazduhu. Menstruacija i znojenje odgovaraju vatri. Sva ta  oslobađanja  izlučevina  su  putanje  koje  vode  ka  spoljašnjosti  u  procesu  čišćenja.  Eliminacija se takođe mora odvijati i na emotivnom i na mentalnom nivou da bismo  bili zdravi. Zbog toga je toliko važno iskazivati svoje emocije, pozitivne i negativne,  da se one ne bi gomilale i stagnirale.     Prekomerna količina toksina može nastati usled nepoštovanja zahteva neophodnih  za dobro zdravlje na svim nivoima.     Dijagram 3, str 12.    Na  ovom  dijagramu  izlazna  cev  (PLUG)  predstavlja  pet  prethodno  pomenutih  fizičkih  kanala  čišćenja.  Ima  puno  stvari  koje  mogu  smanjiti  njihovu  efikasnost,  na  primer, upotreba antiperspiranata, zatvor, uzimanje kontraceptivnih pilula, itd.     Odvodna  cev  koja  se  koristi  kada  dođe  do  ‘prelivanja’  (OVERFLOW)  će  biti  upotrebljena  onda  kada  telo  mora  da  izbaci  toksine  koristeći  ekstremne  napore.  Ovaj proces uključuje prehlade, katarh, kijavice i ostale manje akutne bolesti koje se  nastavljaju  još  neko  određeno  vreme,  urade  svoj  posao,  a  zatim  se  završavaju.  Na  ovom nivou bezbedno je pomoći naporima tela da se očisti raznovrsnim prirodnim  metodama, uz homeopatske soli tkiva i biljne tinkture, itd.   

14

Kada  je  nivo  toksina  suviše  visok  da  bi  odvodna  cev  i  cev  koja  se  koristi  u  slučaju  ‘prelivanja’  mogle  da  izađu  na  kraj  s  njim,  tada  kada  (BATH)  dostiže  svoj  puni  kapacitet i javlja se hronična bolest.     U  tom  slučaju  je  najverovatnije  da  će  lokalno  lečenje  ovih  bolesti  uzrokovati  potiskivanje  u  određenoj  meri,  smanjiti  celokupno  stanje  zdravlja  i  zato  se  ne  savetuje.  Problemi  nastali  usled  katarha,  sinuzitis  ili  rinitis  u  toku  cele  godine,  astma,  ekcem,  reumatizam,  giht,  anksioznosti,  neuroza,  depresija  i  sve  hronične  bolesti  sada  će  postati  primetne.  Lokacija,  vrsta  i  dubina  bolesti  zavisiće  više  od  unutrašnjeg stanja tela nego od bilo kog spoljašnjeg uticaja. Kod svakog od nas će se  pojaviti  slabost  povezana  sa  ili  naslednim  faktorom,  ili  nesrećom  iz  prošlosti,  ili  ranijom  bolešću  koja  nije  bila  pravilno  izlečena  ili  bilo  čim  što  blokira  našu  isceliteljsku  energiju,  na  bilo  kom  nivou.  Razočarenje  u  ljubavi,  težak  gubitak,  poniženje  ili  nesrećno  ili  traumatično  iskustvo  u  detinjstvu;  sve  to  može  odrediti  obrazac bolesti koju trenutno imamo, što će trajati sve dok ne  naučimo kako da to  izbalansiramo i izlečimo.     Drugi način posmatranja niova zdravlja prikazan je na dijagramu 4.    Dijagram 4, str 13.    Ovde su opisana tri nivoa zdravlja. Ako se pacijent nalazi u pojasu A, koji je niži nivo  zdravlja  u  odnosu  na  nivoe  u  pojasevima  iznad  njega,  on  će  možda  preći  na  gornji  nivo tog pojasa, sa pozicije 1 na poziciju 2 promenom načina života i ishrane (fizičko  zdravlje),  izbegavanjem  dosadne  veze  sa  partnerom  i  teških  situacija  na  poslu  (emotcionalno  zdravlje),  upražnjavanjem  zdravijih  vežbi  poput  joge  i  meditacije  (mentalno zdravlje). Tim metodama se mogu izlečiti veoma ozbiljne bolesti u smislu  da na taj način nestaju najgori simptomi bolesti. Ovo se ponekad naziva oporavkom  za  razliku  od  termina  ‘izlečenje’  o  čemu  se  govori  u  poglavlju  5.5.  Međutim,  bilo  kakav  neuspeh  u  sleđenju  raznovrsnih  praksi  i  njihovog  zdravijeg  načina  života  može rezultirati vraćanjem simptoma.    Pravilno  homeopatsko  lečenje  može  pomoći  pacijentu  da  pređe  u  poajs  B  gde  se  odvijaju  dubinske  promene  u  pogledu  zdravlja.  Tada  se  neće  moći  ponovo  vratiti  simptomi  ozbiljne  bolesti  koje  je pacijent imao  kad  se  nalazio  u  pojasu  A.  Da  bi  se  postigao  ovakav  prelazak  možda  će  biti  neophodno,  u  slučajevima  kompleksnih  bolesti, prepisati lek nekoliko puta.     Potiskivanje  primenom  alopatskih  lekova  je  opšte  poznato  iskustvo,  međutim  takvom  praksom  takođe  je  moguće  potisnuti    i  neke  od  simptoma  koji  su  bili  otklonjeni kad se pacijent nalazio u pojasu zdravlja u koji je dospeo promenom stila  života,  alternativnim  terapijama,  savetovanjem,  itd.  Potvrda  toga  može  se  pronaći  kada  se  nestali  simptomi  pojavljuju  u  snovima,  pošto  su  bili  potisnuti  u  podsvest.  Najbolje je smatrati da su simptomi koji su bili otklonjeni u okviru pojasa još uvek  sastavni deo pacijentove celokupnosti.     15

 

1.8. KAKO BOLEST NASTAJE    Trauma nastaje u tri glavna područja:     1) Konflikti u pogledu fizičkog preživljavanja.  2) Konflikti u pogledu seksa i veza koje utiču na opstanak vrsta.  3) Konflikti u pogledu spiritualnih i religioznih pitanja, koji utiču na preživljavanje  planete.    Svaka trauma će uticati na nas na svim nivoima:     1) Endokrine  žlezde  reaguju,  njihova  sekrecija  se  menja  i  slede  oštećenja  na  emotivnom nivou.   2) Um reaguje i naše misli se menjaju.   3) Fizičko telo je takođe zaraženo, organi i sistemi kao i proces  čišćenja su takođe  zahvaćeni.    Postoji interakcija između svih delova tela, uma i emocija.     Takođe postoji interakcija između pojedinca i okoline. Grupa ćelija formira organ na  sledećem  višem  nivou,  npr.  bubreg.  Grupe  organa  formiraju  sledeću  grupu,  npr.  urinarni  sistem.  Grupe  telesnih  sistema  formiraju  celokupnu  jedinku  koja  pripada  ostalim grupama, kao što su porodica, rase, planete ili sunčev sistem. Unutar manjih  grupacija  pronalazimo  još  manje  grupe  poput  atoma,  molekula,  neutrona,  itd.  Aktivnost određenih grupa koja nanosi štetu ostalim grupama stvara neharmonične  uslove  koji  narušavaju  prefinjenu  izbalansiranost  aktivnosti  pojedinca  u  domenu  samoočuvanja.     Zdravlje je kada je biće u harmoniji sa raznovrsnim delovima svog okruženja.    Bolest  je  kada  disharmonija  ometa  aktivnost  koja  vraća  harmoniju.  Lečenje  je  aktivnost koja otklanja disharmoniju i vraća prirodni poredak mira i zdravlja.    Evolucija  je  prirodan  proces  promene  koji  vodi  ka  ostvarivanju  više  svrhe,  ka  ostvarivanju svrhe grupe ‐ posmatrano na višem nivou. Adaptiranje na ove promene  je   znak  zdravlja.  Preživljavanje  fizičkog  tela  nije  uvek  esencijalno  niti  moguće  u  obnavljanju  zdravlja  u  kontekstu  ‘’najboljeg  mogućeg  zdravstvenog  stanja  na  svim  nivoima’’, činjenica koja postaje sve očiglednija kako starimo.     S  druge  strane  ako  postoji  problem  na  mentalnom  /   

spiritualnom nivou, sama egzistencija pojedinca je ugrožena.  To  se  vidi  u  stanjima  kao  što  su  senilnost,  šizofrenija  i  imbecilnost.  Iako  je  fizičko  telo  medijum  preko  kog  se  više  16

sposobnosti manifestuju u ovom materijalnom svetu, njegovo  održavanje  ne  može  biti  krajnji  cilj  sam  po  sebi.  Sumnjivo  je  da bilo ko tvrdi da ljudi žive ovaj život samo da bi jeli, uživali  u seksu i uzimali novac i bogatstva. Čak i najprimitivniji ljudi  vide  viši  cilj  u  životu,  koji  ih  vodi  ka  veri  (koja  je  stepen  razumevanja)  i  ljubavi;  oduzmite  ove  stvari  od  najprimitivnijeg  pojedinca  i  on  će  izgubiti  volju  za  životom.  (3)    Kada imamo infekciju to je zbog toga što su se uslovi unutar tela promenili, lokalna  okolina  sada  je  privlačna  za  bakterije  ili  ostale  organizme  koji  dolaze  i  pokreću  procese koji odgovaraju novom okruženju. Ovaj proces je zapravo dobar za proces  lečenja.  Štetno  je  ubiti  te  organizme  koji  izazivaju  infekciju  hemijskim  agensima  poput antibiotika, antifunicida, itd; kada se uslovi promene ti organizmi će otići.     Zamislite da posetioci iz svemira posmatraju đubre i otpad tipičan za gradske ulice i  deponije. Oni će možda misliti da su to izazvali sanitarni radnici koji su uvek aktivni  oko uklanjanja đubreta i kovati planove kako da ih unište da bi pomogli.    

UZROCI    Stanje  naše  vitalne  sile  i  njena  sposobnost  da  održi  naše  zdravlje  i  da  nas  održi  kreativnima zavisi od toga sa čim ona mora da se bori.     Važan  uzrok  potencijalne  bolesti  je  nasledni  faktor.  Naše  nasleđe  čini  glavni  deo  našeg zdravlja. Zapaženo je da određene bolesti nastoje da ‘se  prenose s kolena na  koleno’  i  imaju  snažno  istaknut  nasleđeni  nedostatak,  neki  od  primera  su  tuberkuloza i venerične bolesti.     Ako  kod  oba  roditelja  postoji  ozbiljna  slabost  određenog  organa,  npr.  bolest  bubrega, često će se dešavati da dete nasledi tu istu slabost.    Postoje uzroci koji su ‘nam nametnuti’; možemo biti rođeni u ratnom okruženju, ili  možemo preživeti zemljotrese, itd.     Može se reći da su nas naše više potrebe dovele u svaku od ovih situacija, ali oni su  nam nametnuti od strane spoljašnjih, većih događaja iz praktičnih razloga.    Naša  sposobnost  svesnog  donošenja  odluka  može  nas  dovesti  do  usvajanja  uzroka  bolesti.  Možemo  usvojiti  neku  slabost  izlažući  se  lošim  navikama  na  emotivnom  i  mentalnom nivou, kao i na fizičkom    .    

17

1.9. ZNAČENJE SIMPTOMA    Ako  je  bolest  aktivnost  stvorena  da  bi  obnovila  zdravlje,  onda  mora  biti  da  su  simptomi bolesti korisni za nas. Simptomi potiču iz unutrašnjosti tela.    Spoljašnji  događaji  i  traume  mogu  inicirati  proces  koji  vodi  u  bolest,  ali  reakcija  svake  individue  na  traumu  je  jedinstvena.  Razmotrite  na  primer  najprostiji  slučaj  kad se neko slučajno poseče nožem. Nož se odjednom uklanja i više nema nikakvog  udela  u  onom  što  sledi:  javlja  se  crvenilo  (lat.  RUBOR),  bol  (DOLOR),  oticanje  (TUMOR)  i  vrelina  (COLOR).  Sve  ove  lokalne  simptome  proizvodi  odbrambeni  mehanizam tela. Ove reakcije su najbolje moguće koje je vitalna sila mogla da ostvari  da bi započela proces lečenja i da bi potpuno povratila zdravlje.     Takođe  postoji  emocionalna  reakcija  koja  se  kreće  u  rasponu  od  nezainteresovanosti  do  histerije,  (obe  su  nezdrave)  i  obuhvata  sve  ostale  reakcije  koje  se  između  te  dve  nalaze.  Takođe  će  doći  i  do  mentalne  reakcije,  npr.  razmišljanje o tome kako izbeći takve nezgode, osećaj krivice i žaljenje, itd. Zato se  ništa  ne  dešava  samo  na  jednom  nivou  bez  da  ima  posledice  i  na  svim  ostalim  nivoima.  Slično,  razočaranost  u  ljubav  može  izazvati  simptome  na  fizičkom  nivou,  poput  glavobolje,  umora,  mučnine,  kao  i  emotivne  i  mentalne  simptome.  Moralna  oštećenja takođe mogu proizvesti mentalne i emotivne simptome.     Ovo je stanovište univerzalnog zakona koji se može sumirati u ‘kako je jednom tako  je i drugom’.    Religiozno učenje naglašava ovu vrstu povezanosti. Moj omiljeni primer su YAMAS i  NIYAMAS iz joge, što je dato u napomenama na kraju ovog poglavlja, koje nas uči da  će moralna ispravnost stvoriti osnovu koja je neophodna za zdrav um, telo i dušu.    

PRINCIP V   

Simptomi  bolesti  su  poželjne  manifestacije  inteligentnih  napora  samog  tela  da  očuva  zdravlje.  

   

1.10 OSETLJIVOST 

  Zašto neki ljudi venu zajedno sa bolešću, dok sa drugima to nije slučaj? Zašto baš ta  određena  bolest?  Zašto  postoje  epidemije?  Zašto  vakcinacija  ozbiljno  šteti  nekoj  deci,  dok  drugoj  manje?  Osetljivost  je  sposobnost  osobe  da  ima  bolest  i  određuje  koju  određenu  bolest  će  ona  imati.  Dobro  je  poznato  zapažanje  da  imunitet  i  ranjivost variraju kod pojedinaca, porodica, rasa i ostalih grupa.     18

Moderan svet je sve eksternalizovao, od Boga do uzroka obične prehlade / infekcije.  Naše  ‘tle’  je  ono  što  omogućava  bolesti  da  se  razvija  i  takođe  određuje  njenu  individualnu prirodu. Šta je stanje našeg bića? Koliko smo zdravi? Gde smo locirani  u  spektru  zdravlja  i  bolesti?  Koji  uzroci  su  nas  doveli  u  stanje  zdravlja  i  bolesti  u  kom se sada nalazimo i čime smo zaslužili ova stanja? Na ova pitanja je moguće dati  odgovor  proučavanjem  koncepta  osetljivosti.  Individualna  osetljivost  se  vidi  u  tipovima uzroka koji utiču na nas.    

1.11  ZAKLJUČCI 

  Ako  verujete  da  su  simptomi  bolesti  nepoželjne  manifestacije  neprijateljskog  spoljašnjeg uticaja, nastojaćete da ih pronađete i uništite. Ovo uverenje i smer akcije  je u suprotnosti sa načinom posmatranja sveta, kao i prirodom zdravlja i bolesti koja  je prethodno opisana.       

PRINCIP VI   

Zdravlje  više  zavisi  od  unutrašnjeg  stanja  naše  osetljivosti nego od spoljašnjeg uticaja.  

 

NAPOMENA I ČETIRI KRALJEVSTVA 

  Zašto  ljudska  bića  imaju  koristi  od  lekova  koji  se  dobijaju  iz  četiri  kraljevstva  prirode? Naša izvorna premisa je da svi mi pripadmo istom univerzumu, gde svaki  individualni  deo  ili  grupa  ima  svrhu  u  ovoj  punoznačnoj  celini.  Kvaliteti  četiri  kraljevstva su sledeći:    1) MINERALNO  ima  samo  strukturu  i  kod  njega  se  ne  zapaža  vitlanost.  Ono  je  pasivno  i  intertno  i  kreće  se  samo  posredstvom  spoljašnjih  sila.  Minerali  razvijaju strukturu koja ima poredak. Najviši, najstrukturalniji mineralni oblik je  kristal, kada jednom nastane stabilni oblik, nastaće i vitalnost. Ova faza se odnosi  na ljudski skelet.     2) BILJNO ima strukturu i vitalnost. Ono se može kretati i reagovati na promene u  fizičkom  okruženju.  Ono  može  da  organizuje  materiju  tako  da  služi  svojoj  sopstvenoj svrsi. Ovo se odnosi na mesnate delove tela i nervni sistem u kom je  ljudska vrsta aktivna, dinamična i vitalna. Energija je neophodna da bi podržala  oblik.    3) ŽIVOTINJSKO  ima  strukturu,  vitalnost  i  razvija  emocionalno  reagovanje  na  svoju  okolinu.  Ima  pasivan  um  i  limitiranu  memoriju.  Samo  vrste  kao  celina  imaju individualnost; unutar vrste svi su približno isti. Duh grupe (vrste) vlada,  reaguje i usvaja. To se odnosi na krv.   19

  4) LJUDSKO  ima  strukturu,  vitalnost,  razvija  emocionalno  reagovanje,  kao  i  individualni  aktivni  um.  Ljudski  um  je  sposobna  kako  za  konkretno,  tako  i  za  apstraktno  razmišljanje.  Naprednija  ljudska  bića  su  sposobna  čak  da  razviju  i  više  kvalitete  uma,  kao  što  je  kreativno  mišljenje,  i  svi  smo  mi  sposobni  da  imamo svest o spiritualnom.    Svi  smo  mi  evoluirali  kroz  četiri  kraljevstva  i  lekovi  koji  potiču  iz  svakog  od  njih  imaju odjeka u ljudskom biću.  NAPOMENA II PRIRODNA HIJERARHIJA SISTEMA I ORGANA    Dole se nalazi predložena hijerarhija važnosti od najvećeg do najmanjeg:   

I VOZILA    1) 2) 3) 4)  

Spiritualni nivo  Mentalni nivo  Emotivni nivo  Fizički nivo 

II TELESNI SISTEMI    1) 2) a) b) 3) 4) 5) 6) a) b) c) 7) 8) 9)    

Mozak i centralni nervni sistem  Sistem endokrinih želzda  endokrine želzde  limfatični sistem  Srce i cirkulacija  Pluća i disanje  Digestivni sistem i glavni abdominalni organi  Sistem za eliminaciju  bubrezi i bešika  creva i debelo crevo  znojne žlezde i znoj  Reproduktivni sistem  Motorni sistem i periferni nervni sistem  Senzorni organi 

III ORGANI    1) 2) 3) 4) 5)

Mozak, centralni nervni sistem i kičmena moždina  Srce  Jetra  Pluća  Bubrezi 

20

6) Slezina  7) Pankreas   

NAPOMENA III  OSAM ZAKONA JOGE 

  Patanjali,  drevni  indijski  mudrac,  usaglasio  je  sistem  joge  i  napisao  svoje  čuvene  Sutre (ili napomene) stavljajući u prvi plan filozofiju i praksu joge kakva je bila pre  2000 godina. U durgom poglavlju pronaći ćete osam ‘zakona’ joge, od kojih su prva  dva:    YAMA vodi ka ostalim                          AHIMSA – nenasilje                          SATYA – iskrenost                         ASTEYA – apstinencija od krađe                         BRAHMACHARYA – apstitencija od lošeg seksualnog postupanja                         APARIGRAHA – apstinencija od pohlepe    Konvencionalna pravila o apstinenciji namenjena su da se primenjuju na um, ako se  ona pogrešno primenjuju na seksualnu sferu nastaju perverzije. Um je taj koji mora  da bude pročišćen, čist um ne može da nanese nikakvo zlo.       NIYAMAS  pravila                SAUCHA – čistota                SANTOSHA – zadovoljstvo               TAPAS  –  apstinencija  od  prekomernog  posedovanja  materijalnog,  od      pohlepe                SVADHYAYA – učenje                ISVARA PRANIDHANA – posvećenost Bogu    Pridržavanjem ovih pravila u svakodnevnom životu dobija se čvrsta osnova na kojoj  se gradi okrenutnost ka spiritualnom i viši stupanj razvijenosti.     Ona nude mir i oslobođenost od briga koje postoje u svetu.     NAPOMENA IV ČAKRE, ILI ENERGETSKI CENTRI    Slika, str. 20.    Sedam  glavnih  centara  koji  se  fokusiraju  na  naše  kvalitete  i  našu  prirodu.  Mi  napredujemo razvijajući pozitivne aspekte svakog od centara ili čakri.        

21

REFERENCE    1) S. Klouz, ‘’Homeopatski genije ’’  2) E. C. Vitmont, ‘’Alhemija lečenja’’  3) G. Vitulkas, ‘’Homeopatska nauka’’      OSTALA LITERATURA ZA IŠČITAVANJE    Bah Edvard, ‘’Izleči samog sebe’’  Dajmond, ‘’Spremnost za život’’ i ‘’Živo zdravlje’’  Gutman, W; ‘’Homeopatija’’, poglavlja 1‐5  Harison, Džon, ‘’Volite svoju bolest’’  Haneman, Semjuel, ‘’Medicinski organon’’, paragrafi 1‐82, 201‐203  Hej, Luis, ‘’Vi možete da izlečite svoj život’’  Kent, Džejms Tajler, ‘’Lekcije iz homeopatske filozofije’’, poglavlja 1, 2, 4, 8, 9, 12, 14,  21  Majs, C. i Šili, C.N., ‘’Stvaranje zdravlja’’  Osava, Džordž, ‘’Zen mikrobiotika’’ i ‘’Knjiga rasuđivanja’’  Rendli, P. ‘’Čakre’’  Roberts, H. ‘’Principi, umetnost i nauka homeopatije’’, poglavlja 1‐7  Vitulkas, Džordž, ‘’Homeopatska nauka’’, poglavlja 1‐10  Vitulkas, Džordž, ‘’Madicina milenijuma’’  Rajt Habard, Elizabet, ‘’Kratki kurs iz homeopatije’’, poglavlja 1, 2, 14  Detlefsen, D. ‘’Isceliteljska moć bolesti’’        VEŽBE    1) Šta je zdravlje? Šta je bolest?  2) Šta je simptom i zašto oni nastaju?  3) Šta podrazumevate pod rečju ‘lek’?  4) Indijska  filozofija  kaže  da  celokupna  priroda  ima  tri  kvaliteta;  Rajas  što  je  energija,  Tamas  što  je  materija  i  Satva  što  je  zakon:  energija  menja  materiju  u  skladu  sa  zakonom.  U  homeopatskoj  filozofije  Rajas  se  može  interpretirati  kao  vitalna sila, kako bismo onda u homeopatiji mogli interpretirati Satva i Tamas?                    22

                                     

   

POGLAVLJE II 

   

PROFIL BOLESTI    2.1. Kategorije bolesti  Akutne endemične         Hronične epidemične  2.2. Simptomi ‐ šta su?  2.3. Uzroci   2.4. Šta treba lečiti  2.5. Dokazivanje  2.6. Potencijalizacija – dinamična medicina  2.7. Sličnosti – empirijski zakon  2.8. Pojačavanje simptoma  2.9. Potiskivanje         Napomene 1. Skladištenje i briga o homeopatskim lekovima         

23

2.1. KATEGORIJE BOLESTI    Možemo  razlikovati  tri  glavne  kategorije  bolesti;  prva  pomoć,  akutne  i  hronične,  detaljniji opis ovih vrsta bolesti dat je u napomeni 1, poglavlje .4.    PRVA POMOĆ označava primenu lekova i na unutrašnjost i na spoljašnjost bolesti,  bola  ili  nelagodnosti  nastalih  usled  spoljašnjih  sila  ili  traume  u  vreme  kad  se  one  dešavaju.  Najčešće  postoji  potreba  za  prvom  pomoći  zbog  udarca,  padova,  ujeda  insekata, opekotina, kao i trovanja hranom i mučnine u toku putovanja / dijareje.     Povrede se podvode pod hirurške bolesti:    Ova  takozvana  lokalna  oboljenja  koja  su  nastala  samo   

     

putem  spoljašnjih  povreda,  ipak  su  dovoljno  vidljiva  da  bi  zaslužila  da  budu  imenovana  kao  lokalne  bolesti.  Ali  povreda  mora  biti  veoma  trivijalna  i  u  tom  slučaju  nije  preterano značajna. Lečenje takvih bolesti prepušteno je  hirurgiji;  ali  to  je  opravdano  samo  onda  kad  je  zahvaćenim  delovima  potrebna  mehanička  pomoć,  gde  spoljašnje  prepreke  izlečenju  mogu  biti  otklonjene  mehaničkim  sredstvima,  npr.  otklanjanje  iščašenja,  itd.  (Org: §186) 

Takođe u prvu pomoć uvrštavamo emocionalne traume poput straha, šoka ili očaja u  vremenu  kad  nastaju.  Međutim,  nakon  par  sati,  jednog  dana  ili  više  bilo  kakve  posledice  emotivne  traume  moraju  se  posmatrati  kao  akutne  bolesti  ili  čak  kao  simptomi hroničnih bolesti. Ova vremenska granica takođe važi za sve traume prve  pomoći, ako su i dalje prisutni neki simptomi, mi kažemo da se pacijent nikada nije  dobro  osećao  još  od  nesreće.  Razlog  zbog  kog  su  simptomi  ili  bolest  ostali  nakon  nesreće jedne ili druge vrste je slabost telesne konstitucije, ili drugačije rečeno, zbog  preosetljivosti pacijenta. Bolest izlazi iz okvira prve pomoći  i prerasta u dinamičnu  bolest, koja zahteva homeopatsko lečenje.     AKUTNE BOLESTI    Akutna  bolest  je  ona  koja  ima  svojstvenu  tendenciju  da  se  završi.  Bolest  nastaje,  dostiže svoj vrhunac, a zatim opada u intenzitetu. Tačno je da se neke aktune bolesti  mogu završiti smrću, ali u svakom slučaju bolest se završava u određenom vremenu.    Mogu postojati propratna, ili kasnija stanja koja slede neke akutne bolesti, neka od  njih su dobro poznata, kao što je impotencija posle zauški.  24

  Ove propratne posledice variraju od osobe do osobe u skladu sa njenom osetljivošću  ili snagom telesne konstitucije i to se podvodi pod hronične bolesti. Akutne bolesti  mogu biti spore ili rapidne u pogledu nastanka, ali će nestati  bez da ostave ikakve  posledice.    Mnogi pojedinci pate od hroničnih stanja bolesti kod kojih se s vremena na vreme  javljaju akutne upale (periodične povrede); ternim povreda uopšteno je označavao  fizičku ozledu ali sada se koristi za sve bolesti organa i tkiva (grosističke patologije).  Na primer, osoba može patiti od polenske groznice ili astme samo u momentu velike  iscrpljenosti ili izloženosti određenim vremenskim uslovima.     HRONIČNE BOLESTI    Vitalna sila u toj situaciji nije sposobna niti da izleči bolest niti da dopusti fizičkom  telu da umre. Tu dolazi do konstantne i nerešene bitke sa bolešću koja se kreće ka  unutrašnosti,  ka  vitalnijim  delovima  i  nivoima  jer  isceliteljska  sila  nastoji  da  minimalizuje bolest konstantno je istiskujući ka spoljašnjosti. Podsetimo se sada da  će  promene  na  bilo  kom  nivou  uzrokovati  povrede  svih  ostalih  nivoa,  pošto  mora  doći do usaglašavanja.    Takođe postoje još dve kategorije bolesti koje treba razmotriti.            ENDEMIČNE BOLESTI    One  su  karakteristične  za  određene  lokalitete  ili  rase.  Malarija  je  endemična  u  područjima gde se nalazi stajaća voda. Kolera se može proširiti u epidemiju, ali ona  je  endemična  za  određene  delove  sveta.  Određene  bolesti  krvnih  zrnaca  su  široko  rasprostranjene samo u određenim rasama, npr. srpasta ćelijska anemija kod Afro‐ karipskih ljudi.    EPIDEMIČNE BOLESTI    Ovo je široko rasprostanjen napad bolesti koji zahvata veliki broj ljudi na bilo kojim  lokacijama. Detaljna analiza različite prirode bolesti može se u potpunosti razumeti  nakon proučavanja teorije mijazma i detaljno je opisana u napomeni I poglavlja IV.    Osetljivost na bolest zavisi od mnogo faktora, posmatrano s jedne krajnosti ‐ svi smo  mi osetljivi na metak. Mnogi od nas mogu postati preosetljivi ako smo često izloženi  oprečnim  uslovima,  to  povećava  endemičnu  osetljivost.  Možemo  pronaći  velike  grupe  ljudi  osetljive  na  istu  bolest  u  bilo  koje  vreme  (epidemična  osetljivost). 

25

Interesantno  pitanje  koje  bi  se  moglo  postaviti  o  virusnoj  akutnoj  epidemičnoj  bolesti kao što je crna smrt je zašto jedna trećina populacije nije umrla od nje? 

 

2.2. KAKVI SU SIMPTOMI?    Simptomi  su  odraz  bolesti  u  ljudskoj  ekonomiji.  Simptom  je  promena  normalnog  skladnog  funkcionisanja  telesnih  sistema  i  organa;  ili  promena  u  normalnim  kvalitetima uma kao što su memorija, razumevanje i volja; ili promena u normalnom  iskazivanju emocija i emocionalnom ragovanju.    Simptomi variraju u intenzitetu i učestalosti javljanja.    Gde se simptomi prvo pojavljuju?   

Sama  vitalna  energija  koja  je  zahvaćena  štetnim  uticajem  je  ta  koja  proizvodi  bolest  tako  da  štetni  fenomen  koji  možemo  osetiti  našim  čulima  istovremeno  odražava  sve  unutrašnje  promene,  to  jest,  celokupnu  štetnu poremećenost unutrašnje dinamike   (Org: §12)    Ovde  se  kaže  da  bolest  počinje  unutrašnjim  poremećajem  unutrašnjih  energetskih  nivoa  vitalnosti;  ona  ima  dinamičan  uzrok,  dalje  se  kaže  da  su  sve  te  unutrašnje  promene  u  pogledu  zdravlja  jasno  prikazane  simptomima  ‘’koje  možemo  osetiti  našim čulima’’ koji ’’otkrivaju celokupnu bolest’’.               Prema drugom modelu, celokupno ljudsko biće možemo da posmatramo kao stanje  zdravlja  /  bolesti.  To  je  ono  stanje  bića  koje  reflektuje  koliko  smo  napredovali  u  životu koristeći nasleđene osobine, spoljašnje faktore, kao i sve što smo naučili. To je  STANJE našeg zdravlja.    Kad se razbolimo, obučeni lekar moći će da uoči trenutak kad se to desilo, kao i koji  je uzrok i priroda te bolesti. Kada bolest nastane, vitalna sila će nastojati da ograniči  njeno  manifestovanje  na  trivijalne  simptome  koliko  god  dugo  bude  mogla.  Na  primer,  neko  vreme  pacijent  može  patiti  od  mentalne  odsutnosti,  izvesne  neodlučnosti, plačljivosti bez posebnog razloga, nekoliko pega  na koži, povremenih  prehlada ili hroničnog umerenog katarha.    Takve  bolesti  možemo  posmatrati  kao  periferne  poremećaje.  Zapazite  da  su  one  spoljašnja manifestacije unutrašnjeg stanja zdravlja koje nije baš savršeno.   

26

 

Zaraženost  nezdravo  poremećene,  duhovne  dinamike  (vitalne  sile)  koja  oživljava  nevidljivu  unutrašnjost  našeg  tela  i  celokupnost  spoljašnjih  prepoznatljivih  simptoma  koje  ona  proizvodi  u  organizmu  i  koji  predstavljaju  postojeće  oboljenje,  čine  celinu;  oni  su  jedno  i  istovetno.  (Org: § 15)  

Zato  uvek  postoje  dva  dela  bolesti:  centralni  poremećaj  zdravlja  (CP)  i  periferni  poremećaj (PP), koji mogu biti predstavljeni na sledeći način:    Str.25, Dijagram 5    CS je naše centralno stanje zdravlja  CP je naš centralni poremećaj – bolest  PP je manifestovanje bolesti posredstvom vitalne sile na najmanje štetan način – što   perifernije   Celokupna bolest = CP + PP (1)    Napomena: br. (1) posle PP odnosi se na referencu 1 na kraju ovog poglavlja    Bolest  čini  zbir  centralnog  poremećaja  i  perifernog  poremećaja.  Kàda  vitalna  sila  smatra  da  je  neophodno  da  pretvori  centralni  poremećaj  u  simptom  ili  grupu  simptoma koju zovemo bolest? Ako se osvrnemo na naš model sa kâdom, videćemo  da  se  toksični  teret  koji  potiče  iz  mentalnih,  emotivnih  ili  fizičkih  izvora  podigao  iznad  nivoa  koji  vitalna  sila  može  da  izdrži  i  tada  dolazi  do  manifestovanja  perifernih bolesti (lezija); kâda se preliva preko svog kapaciteta. Ovaj granični nivo,  na  kom  lezije  postaju  očigledne  varira  kod  svakog  pojedinca  i  zavisi  od  njegove  istorije bolesti i njegovog stanja zdravlja.     

Očigledno  je  da  ljudska  vitalna  sila,  kad  se  nađe  pod  teretom hronične bolesti koju nije sposobna da nadvlada  instinktivno  koristeći  sopstvene  sile,  usvaja  plan  o  razvijanju  lokalnog  oboljenja  na  nekom  spoljašnjem  delu,  isključivo  iz  razloga  da  bi  razboljevanjem  i  održavanjem  stanja  bolesti  u  tom  delu  koji  nije  čoveku  suštinski neophodan za život, umirila unutrašnju bolest,  koja bi u suprotnom pretila da uništi vitalne organe (i da  pacijenta liši života). (Org: § 201)         

27

2.3. UZROCI    Uvek  postoji  podstičući  uzrok  koji  ćete  otkriti  ako  pažljivije  posmatrate  poremećeni balans koji je prešao svoj granični nivo. To može biti neka akutna bolest,  loše sprovedeno medicinsko lečenje, vakcinacija, saobraćajna nesreća, razočarenje u  ljubav, težak gubitak ili strah. Ovde bi trebalo da obratite pažnju na situaciju ‘nikada  se  od  tada  nisam  dobro  osećao’.  Unutrašnji  uzrok  koji  se  reflektuje  u  centralnom  poremećaju  je  pravi  fundamentalni  uzrok  hronične  bolesti.  To  je  osetljivo  STANJE  zdravlja.    UZROCI KOJI ODRŽAVAJU STANJE BOLESTI    Često postoji uzrok lošeg stanja zdravlja koji se određeno vreme ne može ukloniti,  na  primer  nezdrav  ili  nezadovoljavajući  način  život  ili  uslovi  rada,  bolestan  rođak  kog treba negovati, takođe bolesti koje su:   

Nastale  zbog  i  održavaju  ih  emocionalni  uzroci,  poput  konstantne  uznemirenosti,  zabrinutosti,  ljutnje,  pravljenja  grešaka  i  čestog  prisustva  velikog  straha  i  zastrašenosti.  Ovakva  vrsta  emocionalne  bolesti  vremenom uništava telesno zdravlje, često u velikoj meri.  (Org: § 225)     Takođe  pogledajte  i  na  paragrafe  §77  i  §226  iz  Organona  gde  se  govori  o  sličnim  uslovima.     Možda ćete morati da posetite pacijentov dom ili radno mesto ili da se sretnete sa  njegovim supružnikom da biste postali svesni uzroka koji održava bolest. Uzroci koji  održavaju bolest ne mogu se otkloniti i oni postaju prepreka u lečenju.    Pogledajte poglavlje I gde su bila data tri uzročnika bolesti među kojima su nasledni,  nametnuti  i  usvojeni.  Svi  ovi  uzroci  doprinose  nastanku  fundamentalnog  uzroka,  koji je osnova naše individualne osetljivost da ‘zaradimo’ neku bolest.   

2.4. ŠTA TREBA LEČITI 

  Neophodno  je  znati  šta  treba  lečiti.  Da  li  treba  lečiti  perifernu  bolest?  Da  li  treba  lečiti centralni poremećaj? Kako da to razlikujemo?    Nije  neophodno  znati  samo  šta  treba  lečiti,  takođe  je  neophodno  znati  kako  primeniti  pravi isceliteljski metod.   

Ako lekar jasno vidi šta treba lečiti kod bolesti, to jest, u  svakom individualnom slučaju bolesti…ako jasno vidi šta  28

je  to  isceliteljsko  u  lekovima,  to  jest,  u  svakom  individualnom leku….i ako zna kako da primeni, u skladu  sa  jasno  definisanim  principima,  to  što  je  isceliteljsko  u  leku na ono što je otkrio da je nezdravo kod pacijenta,…  onda je on istinski stručnjak u umetnosti lečenja. (Org: §  3)    Simptomi  nam  govore  o  prirodi  bolesti  i  oni  su  (poželjna)  spoljašnja  manifestacija  bolesti.  Oni  vode  poreklo  od  poremećaja  centralnog  stanja  i  odražavaju  najbolji  odbrambeni  stav  osobe.  Ako  nastojimo  da  otklonimo  simptom  ili  grupu  simptoma  bez obzira na razlog njihovog nastanka i bez posvećivanja pažnje njihovom pravom  unutrašnjem  uzroku,  mi  dovodimo  osobu  u  drugostepeno  (inferiornije)  stanje  odbrambene moći. Ovaj način lečenja naziva se potiskivanje.      Ali  te  bolesti,  promene    i  slabosti  koje  se  javljaju  na 

spoljašnjim delovima tela, a nisu posledica neke spoljašnje  povrede  ili  bolesti  koje  imaju  samo  neznatnu  spoljašnju  ranu  kao  neposredni  podstičući  uzrok,  nastale  su  na  sasvim  drugačiji  način;  njihov  izvor  počiva  na  nekom  unutrašnjem  oboljenju.  Smatrati  ih  samo  lokalnim  oboljenjima i tretirati ih samo kao, ili gotovo jedino kao, da  su  hirurška,  korišćenjem  lekova  za  spoljašnju  primenu  ili  drugih sličnih medikamenata…jednako je apsurdno koliko  je i štetno u pogledu postizanja rezultat. (Org: §187)    Jedan od najkorisnijih dijagrama koji portretiše bolest i lečenje je konični dijagram  Dž. Vitulkasa. Dijagram 6, str. 28.    Zapazite  da  na  dijagramu  6  na  najvišem  nivou  (A)  nema  fizičkih  niti  emocionalnih  simptoma, dok su na nivou C samo fizički, bez emocionalnih i mentalnih simptoma.  Na  nivou  B  su  mentalni  i  emocionalni  simptomi,  nema  fizičkih,  a  na  D  su  fizički  i  emocionalni, nema mentalnih simptoma.       

2.5. DOKAZIVANJE 

  Homeopatski  sistem  je  zasnovan  na  metodi  dokazivanja  lekova  i  medicinskih  agenasa.  Da  bi  se  dokazalo  dejstvo  leka,  maloj  grupi  zdravih  pacijenata  davana  je  ista  supstanca  sve  dok  se  simptomi  leka  nisu  pojavili.  Opasni  ili  smrtonosni  simptomi  javljali  su  se  kod  slučajeva  trovanja.  Dokazivanje  se  zaustavlja  antidotiranjem,  onda  kada  simptomi  postanu  suviše  mučni  da  bi  se  mogli  podneti.  Simptomi  koji  potiču  od  različitih  dokazivača  su  pažljivo  poređani  važnim  29

redosledom  kako  bi  stvorili  koherentnu  sliku  koja  pokriva  fizički,  emotivni  i  mentalni nivo. Zato danas imamo na stotine pravilno dokazanih slika lekova   

….jasno zapaziti šta je isceliteljsko u lekovima… (Org: § 11)   

a to se postiglo veoma pažljivim dokazivanjem što je naše lekove učinilo naučnim u  smislu da mi iz iskustva tačno znamo šta naši lekovi prouzrokuju i šta oni leče.   

PRINCIP VII     

Pravilno  vođeno  dokazivanje  pojedinačnih  lekova  datih  zdravim  pojedincima  podarilo  je  homeopatiji  znanje  o  aktivnostima lekova iz naše Materija Medike. 

 

2.6 POTENCIJALIZACIJA    Homeopatski  lekovi  su  napravljeni  od  supstanci  prisutnih  u  sva  četiri  kraljevstva,  mineralnom,  biljnom,  životinjskom  i  ljudskom  (na  primer,  Tuberculinum  je  lek  napravljen  od  izlučevina  pacijenata  koji  pate  od  aktivne  TB).  Sve  ove  supstance  mogu se bezbedno koristiti zbog jedinstvenog načina na koji se homeopatski lekovi  pripremaju.    Upotreba  neprerađenih  lekova  ubrzo  je  u  Hanemanovom  radu  ustupila  mesto  ‘potencijalizovanim’ lekovima. Potencijalizacija je metod oslobađanja dublje energije  esencijalnog  leka.  Taj  proces  ima  dva  glavna  dela,  prvi  je  rastvaranje  u  mešavini  alkohola  i  čiste  vode,  a  drugi  je  mućkanje  supstance.  Biljni  sokovi  i  ostali  lako  rastvorljivi  lekovi  jednostavno  se  rastvaraju  u  tečnosti  i  mućkaju.  Mineralima,  metalima, tvrdom semenju, itd prvo se moraju dodavati neke inertne supstance kao  što je mlečni šećer (trituracija) sve dok ne postanu lake za rastvaranje i mućkanje.    Jedna mera leka stavlja se u 99 mera inertne supstance, koja se zatim mućka puno  puta.  Drugi  korak  je  stavljanje  jedne  mere  ove  mešavine  u  99  mera  inertne  supstance, a zatim se mućkanje ponavlja. Ovaj proces se iznova  ponavlja, a svakim  mešanjem  se  potencija  povećava  za  jedan.  Ako  to  ponovimo  30  puta,  dobićemo  potenciju 30c. Posle dobijanja 12c, prema Avogadrovom zakonu, ništa od originalne  supstance ne ostaje u rastvorenom leku.    Potentna  energija  sa  obrascem  celokupne  slike  leka  koji  sadrži  postoji  u  potencijalizovanom  tečnom  leku  koji  se  sad  naziva  dinamičnim.  Dublje  značenje  ovog procesa je sledeće:          30

1. Sada imamo dinamičan lek koji može da leči dinamičnu prirodu bolesti.  2. Sada  možemo  da  koristimo  otrove  ili  produkte  bolesti  poput  tuberkuloznih  izlučevina, na primer, ili bilo koje vrste štetnih ili opasnih supstanci  koje su sada  bezopasni  i  neverovatno  snažni  lekovi  zbog  paradoksa  potencijalizacije,  paradoksa koji je alhemijski po svojoj prirodi.  3. Možemo, povećavanjem potencije, da lečimo  bolest koja  je duboko skrivena i u   organizmu  pacijenta  (čak  i  nasledni  faktor  može  biti  promenjen),  kao  i  u  patologiji bolesti.    Tako da sad u homeopatiji imamo:      …specifičan,  terapeutski  instrument  za  postizanje 

određenog i trajnog izlečenja.’’ i ‘’iz takve Materija Medike  sve što je nagađanje, sve što je puka izjava ili imaginacija  mora  biti  striktno  isključeno;  sve  mora  biti  čist  jezik  prirode pažljivo i istinski ispitane.                                                                        (Org: § 143 i §144)    

2.7 SLIČNOSTI    Haneman, kao i drugi pre njega, je uočio da zakon sličnosti važi isto kao što smo i mi  uočili da gravitacija postoji – to su empirijski zakoni.    Dokazivanjem  smo  dobili  sliku  simptoma  koje  lek  može  da  izazove.  Znamo  da  se  prava  dinamička  priroda  unutrašnje  bolesti  (centralni  poremećaj)  manifestuje  preko sveukupnosti simptoma. Zakon sličnosti kaže da ako je slika leka slična slici  pacijentovih simptoma, taj lek će tu bolest sigurno izlečiti.      …i,  štaviše,  sveukupnost  ovih  simptoma,  mora  biti  glavno, 

jedino  sredstvo,  putem  kog  bolest  obznanjuje  koji  lek  ona  zahteva  (Org: § 7)   

 

Zato, ne postoji ni jedan drugi način korišćenja leka…osim  homeopatskog  (koji)  ima  moć  i  tendenciju  da  proizvede  obolelo  stanje  najsličnije  slučaju  bolesti  o  kojoj  se  radi.  (Org: § 24) 

         

31

PRINCIP VIII   Potencijalizovani  lekovi  se  moraju  koristiti  u  skladu  sa  zakonom       sličnosti    Zakon sličnosti je jedan aspekt univerzalnog zakona o slaganju: kako je gore tako je  dole, kako je unutar tako je spolja, kako je kod većeg tako je  kod manjeg ili ‘to već  imate’, ono što je ovde postoji i drugde, ono čega nema ovde nema nigde.   

2.8. POJAČAVANJE SIMPTOMA 

  Pošto su simptomi bolesti korisni za pojedinca kao celinu, mi nastojimo da pojačamo  te  simptome.  Zato  dajemo  medicinsku  supstancu  (u  odgovarajućoj  potenciji,  dozi  i  učestalosti)  koja,  znajući  da  ona  stvara  slične  simptome  kod  zdrave  osobe,  će  sigurno  pojačati  postojeću  sliku  simptoma  kod  pacijenta;  zatim  to  daje  dovoljno  snage vitalnoj sili da nadvlada pravi unutrašnji izvor bolesti  (centralni poremećaj).  Sada  vitalnost  postaje  dovoljno  jaka  da  bi  obnovila  zdravlje  do  nivoa  gde  nije  više  potrebno  da  se  simptomi  manifestuju  i  izlečenje  je  zagarantovano.  Jasno  je  da  moramo težiti da izlečimo centralni poremećaj koji je pravo izvorište bolesti i to će  izlečiti sve manifestacije bolesti na svakom nivou. Ova prva aktivnost homeopatskog  leka u smislu pojačavanja simptoma rezultiraće neznatnim pogoršanjem postojećih  simptoma.      …u  toku  prvog  sata,  ili  par  sati  –  uzrokuje  određenu  vrstu 

neznatnog pogoršanja …..(Org: § 157) 

  Ovo se naziva primarnom aktivnošću, sekundarna aktivnost je da pacijent počinje da  se oseća sve bolje kako lek počinje da leči.    Paralelno  sa  primenjivanjem  zakona  sličnosti,  dokazivanja  i  posmatranjem  pacijentove  slike  simptoma,  mora  se  primenjivati  princip  lečenja  jedinstvene  prirode  svakog  pojedinca  i  princip  sagledavanja  pacijenta  kao  celine  (na  sva  četiri  nivoa).   

2.9. POTISKIVANJE 

  Potiskivanje  je  svestan  pokušaj  da  se  otklone  simptomi  bez  obzira  na  njihov  pravi  unutrašnji uzrok ili više potrebe osobe kao celine. Periferni poremećaj je otklonjen,  ali centralni poremećaj koji je uzrok tome je netaknut. Ako su uzročni faktori i dalje  prisutni,  oni  će  ponovo  izazvati  simptome;  ili  potpuno  iste  simptome,  ili  ako  je  lečenje  bilo  štetno,  čak  i  gore  (unutrašnje)  simptome  i  pojaviće  se  slika  nove  još  pogubnije lokalne bolesti. Konvencionalna medicina smatra da su ove manifestacije  bolesti nepovezane i ne uspeva da razume istinske potrebe pacijenta.     

32

Potiskivanje nastaje iz:    ‐ fizičkih razloga – uzimanje toksina  ‐ emotivnih razloga – naučeno potiskivanje iskazivanja emocija  ‐ intelektualnih razloga – akademski način rezonovanja  ‐ zbog  jatrogenskih  bolesti  (koje  su  posledica  medicinskog  lečenja)  uključujući  alopatske uzroke  ‐ homeopatskih lekova i vakcinacije     Jasno  je  da  bilo  koji  metod  lečenja  može  da  otkloni  lokalnu  bolest  ako  mu  je  to  namera. Ako se zanemare potrebe pojedinca kao jedinke, kao na primer kad lečimo  ekcem kortizonskim mastima, refleksologijom, herbalnim mastima i homeopatskim  lekovima  može doći do potiskivanja simptoma na štetu celokupne osobe.    Jedino  pravilno  lečenje  je  lečenje  sveukupnosti  simptoma  –  uključujući  mentalne  i  emotivne  simptome,  takođe  uzevši  u  obzir  i  uzročne  faktore,  i  treba  adekvatno  posvetiti pažnju svim tim simptomima onako kako njihova važnost prema hijerarhiji  nalaže. U poglavlju 5.5 se o tome detaljnije govori.    Odabiranje  ne  baš  savršenog  leka  neće  delovati  potiskujuće;  on  neće  izlečiti  u  potpunosti, nego će ostaviti mogućnost da se slučaj bolesti ponovo razmotri; i da se  izabere lek koji joj je najsličniji.    Učestalo  pogrešno  prepisivanje  lekova  može  da  zbuni  lekara  ili  izvitoperi  sveukupnost simptoma i da oteža uviđanje jasne precizne slike bolesti. Dijagram 6  ilustruje da smo u opasnosti da potisnemo bolest i umanjimo zdravlje pacijenta ako  težimo  da  izlečimo  periferni  poremećaj  (PP)  i  pri  tom  zanemarimo  pravi  uzrok  bolesti, koji je centralni poremećaj.    Kod  nekih  teških  slučajeva,  najtipičnije  u  slučajevima  zlostavljanja  u  detinjstvu,  pacijent  ne  otkriva  dublje  potisnute  simptome  i  zato  oni  ostaju  nepoznati  lekaru.  Ako  lekar  ne  može  da  uoči  prave  potrebe  pacijenta,  a  dolazi  do  poboljšanja  simptoma,  to  može  da  izgleda  kao  potiskivanje,  pa  ipak  je  prepisivanje  leka  u  tom  slučaju korisno.    Možda  će  biti  neophodno  prepisivati  lekove  na  ovaj  način  što  će  biti  samo  kratkotrajna  mera  pošto  je  pacijent  sposoban  da  ide  samo  korak  po  korak  ka  izlečenju.  Namera  lekara  nije  da  tim  bude  zadovoljan,  nego  samo  da  privremeno  odloži lečenje dubljih simptoma. Takvim pacijentima često će koristiti psihoterapija  ili  savetovanje  koje  može  da  otkrije  dublje  uzroke  i  tek  tada  može  da  usledi  potpunije  prepisivanje  leka.  Kod  kompleksnih  slučajeva,  moda  će  biti  neophodno  odlučiti da li je izlečenje moguće ili se može pružiti samo palijativna pomoć.    Sada  imamo  istinski  naučni  metod  lečenja.  Sada  na  osnovu  dokazivanja  tačno  do  detalja  znamo  kako  će  delovati  svaki  od  naših  lekova.  Kada  ispitamo  celokupnu  i  preciznu  sliku  simptoma  pacijenta  i  sparimo  ih  sa  što  je  sličnije  mogućom  slikom  33

leka, izlečenje je neizostavno. Međutim, treći paragraf iz Organona nas upozorava da  može postojati još nešto:    ako on konačno zna koje su prepreke izlečenju kod svakog   

slučaja  i  svestan  je  kako  da  ih  otkloni,  da  bi  obnavljanje  zdravlja moglo biti trajno…. (Org: § 3)    Ove  prepreke  izlečenju  Haneman  je  nazvao  mijazmima  koji  su  originalan  uzrok  hroničnih  bolesti  i  osetljivosti  i  rekao  da  nam  oni  moraju  biti  poznati  i  zatim  otklonjeni.    NAPOMENA 1 ­ SKLADIŠTENJE I BRIGA O HOMEOPATSKIM LEKOVIMA    Homeopatski lekovi zahtevaju pažljivo skladištenje i rukovanje pošto su zbog svoje  dinamike  i  potencijalizovane  prirode  osetljivi  na  jako  sunce  i  oštre  mirise  poput  kamfora,  tamjana,  mentola,  eukaliptusa  i  kafe  (i  kafa,  a  ne  samo  kofein  može  da  antidotira lek).    Lekovi  se  dostavljaju  u  vidu  pilula,  tableta,  praškova  i  napitaka.  Suve  lekove  bi  trebalo staviti na čist prst, a zatim u usta i sisati i žvakati sve dok se ne rastvore.    Nikakvo piće, hranu, niti bilo šta drugo ne bi trebalo stavljati u usta pet minuta pre i  pet minuta posle uzimanja leka.    REFERENCE    (1) R. Sankaran. Duh homeopatije    OSTALA LITERATURA ZA IŠČITAVANJE  Klouz, Stjuart ‘’Homeopatski genije’’, poglavlja 7 I 10  Haneman,  Semjuel,  ‘’Medicinski  organon’’,  paragrafi  104,  146‐154,  186,  201,  225,  261  Enrikes, N, ‘’Raskršće u lečenju’’, poglavlje 1   Kent, Džejms Tajler, ‘’Lekcije iz homeopatske filozofije’’, poglavlje 5  Roberts, Herbert ‘’Principi, umetnost i nauka homeopatije’’, poglavlje 8  Šepard, Doroti, ‘’Homeopatija u epidemičnim bolestima’’  Vitulkas, Džordž, ‘’Homeopatska nauka’’, poglavlja 11, 14  Rajt Habard, Elizabet, ‘’Kratak kurs iz homeopatije’’, poglavlje 7             

34

VEŽBE ZA POGLAVLJE II        1. Definišite osetljivost u kontekstu razboljevanja.    2. Koristite koncept osetljivosti da biste analizirali  (a) uticaj vakcinacije na ljude i   (b) raspravljali  o  tome  zašto  virusna  kuga  i  epidemije  nisu  uništile  čitavu  populaciju    3. Definišite  AIDS  i  raspravljajte  o  tome  šta  vi  znate  o  ovoj  bolesti  u  pogledu  imuniteta i osetljivosti    4. Simptome  bolesti  možete  otkloniti  na  dva  načina,  ili  doprinoseći  da  pacijent  bude još zdraviji, ili paradoksalno, još više bolestan. Objasnite ovaj paradoks.                                                         

35

POGLAVLJE III   

PROFIL PACIJENTA    3.1. Hijerarhija simptoma  3.2. Sveukupnost simptoma i više od toga  3.3 i Uzimanje slučaja – Prvi intervju  3.3 ii Saveti o tome kako treba ispitivati pacijenta  3.3 iii Procenjivanje zabeleški o slučaju  3.4. Uvod u Repertorij    Napomene   1. Definicije simptoma        2. kontrolna lista uzimanja slučaja kod hroničnih bolesti        3. kontrolna lista uzimanja slučaja kod akutnih bolesti        4. uzimanje slučaja kod beba, odojčadi i dece        5. uzimanje slučaja kod starih osoba        6. Kentova uporedna tabela organa i simptoma   

3.1 HIJERARHIJA SIMPTOMA 

  Ovde  ćemo  sagledati  relativnu  važnost  simptoma,  takođe  poznatu  kao  hijerarhija  simptoma, jer njihova važnost određuje šta prvo treba lečiti.    Sveukupnost  simptoma  daje  nam  preciznu  sliku  celokupne  bolesti.  Međutim,  važnost  simptoma,  kao  i  njihova  priroda  mora  biti  procenjena,  pošto  nemaju  svi  simptomi istu važnost.    Neki  simptomi  su  rezultat  dubljih,  snažnijih  i  esencijalnijih  uzroka  u  odnosu  na  druge.  U  poglavlju  1.6  opisali  smo  kako  obrasci  negativnog  mišljenja  stvaraju  simptome i napomenuli da snažne emocije takođe dovode do promena na fizičkom  nivou. Pri posmatranju simptoma mora se uzeti u obzir sledeće:    1. Lociranost u hijerarhiji organizma. Na primer, lezija na površini grudnog koša je  manje ozbiljna od one na srcu.    2. Intenzitet i frekventnost simptoma kod pacijenta – koliko je izražen?    3. Stepen specifičnosti simptoma. Simptomi koji reflektuju jedinstvenost pojedinca  nazivaju  se  karakterističnim  simptomima.  Oni  su  važni  jer  oni  reflektuju  unutrašnje stanje osobe. Ti simptomi se takođe nazivaju ključnim simptomima i  oni mogu biti neobični, čudni, retki i specifični. Kvalitet simptoma je najvažniji,  simptomi  koji  reflektuju  jedinstvene  potrebe  i  reakcije  pojedinca  su  najdragoceniji.  

36

  4. Modaliteti  su  stvari  koje  modifikuju  ili  menjaju  simptom  čineći  ga  još  specifičnijim: 

 

Neosporna  je  istina,  da  se  pored  sveukupnosti  simptoma,  zajedno  sa  pratećim  modalitetima,  ništa  ne  može  otkriti  nikakvim  sredstvima  o  bolestima  u  okviru  kojih  oni  mogu  da pokažu svoju potrebu za vrstom pomoći. (Org: § 18)    Viljem  Šekspir  u  ‘’Trgovcu  iz  Venecije’’  daje  jasnu  ideju  o  tome  kako  simptomi  variraju među pojedincima:        ‘’Ima nekih ljudi koji ne vole njišteće prase      Nekih koji polude ako drže mačku      I ostalih koji kad zasviraju gajde   Ne mogu da kontrolišu svoj urin:  Jer privrženost, gospodar strasti, upravlja prirodom  Onoga koji nešto voli ili prezire.’’      

3.2. SVEUKUPNOST SIMPTOMA I VIŠE OD TOGA    Mi  moramo  da  sagledamo  šta  je  ono  unutrašnje,  uzrokujuće  i  dublje  skriveno  u  našim  pacijentima,  ako  želimo  da  pravilno  rangiramo  simptome  i  izlečimo  unutrašnje  stanje  ili  centralni  poremećaj.  Centralno  stanje,  koje  kada  je  naručeno  donosi bolest, kod pojedinca takođe se zove ‘esencija ličnosti’. Haneman tu esenciju  naziva ‘sklonošću’ pacijenta.      ….i u svim slučajevima bolesti mi smo pozvani da izlečimo,   

naročito  moramo  obratiti  pažnju  na  pacijentovu  sklonost,  zajedno sa sveukupnošću simptoma (Org: § 210)     

Ovo  se  pokazalo  dobrim  do  te  mere  da  sklonost  pacijenta  uglavnom  često  određuje  izbor  homeopatskog  leka,  pošto  je  to  presudno  karakterističan  simptom  koji  najmanje  od  svih može ostati skriven od lekara koji precizno posmatra  slučaj.             (Org: § 211)    Najveća veština koju homeopata mora da usvoji je kako da pravilno uzme podatke o  slučaju.  Prvi  homeopatski  intervju  je  od  vrhunske  važnosti.  Paragraf  1  Organona  napominje  da  je  ‘’lekarov  jedini  poziv  da  leči’’,  da  se  ni  na  koji  način  ne  vezuje  za 

37

pacijenta.  Esencijalno  je  biti  distanciran,  a  pri  tome  saosećajan  i  brižan.  Kvaliteti  dobrog  intervjuiste  su  da  je  sposoban  da  zapaža  i  da  sluša.  Da  biste  mogli  da  postignete  oba,  vaš  um  mora  biti  potpuno  smiren.  Pogledajte  paragraf  §6  iz  Organona koji je dat u poglavlju I.    Na prvom intervjuu, kao i na podjednako važnim narednim intervjuima, morate biti  sigurni  da  vi  i  pacijent  govorite  o  istim  stvarima.  Da  li  se  ‘‘vruć’’  odnosi  na  temperaturu ili na temperament, da li se ‘’trbuh’’ odnosi na stomak ili na abdomen  ili  na  jetru,  i  da  li  se  ‘’bol  u  leđima’’  odnosi  na  bubrege,  mišiće  ili  kičmu?  Ispitajte  pacijenta  do  najsitnijih  detalja.  Da  li  se  ‘’lek’’  odnosi  na  vaš  homeopatski  lek  ili  na  alopatski  kom  je  pacijent  pribegao?  Morate  biti  čvrsti  i  ispitivati  do  detalja  šta  je  pacijent rekao da biste bili sigurni šta on pod tim podrazumeva.    Prema  prirodnoj  hijerarhiji  najvažniji  simptomi  su  mentalni  i  emocionalni.  Želim  sada  da  vam  predstavim  svet  fantazija,  to  je  svet  koji  je  irealan  i  arhetipski,  svet  umetnosti  i  mita,  svet  iluzija,  snova  i  strahova.  Ovi  svetovi  sadrže  unutrašnje  simptome koje će pacijent pokazati i opisati. Ovi dubinski simptomi će međutim biti  posmatrani u domenu svakodnevice, zemaljskog i poznatog. Ti simptomi su tu da bi  se  sagledali  i  razumeli,  oni  nisu  skriveni  poput  mračnih  tajni  nego  su  slobodno  iskazani  svakidašnjim  jezikom  i  gestikulacijom  što  uočava  detaljan  posmatrač  oslobođen predrasuda.    Iluzija je osećaj ili misao koja nema potvrdu u realnim činjenicama. Verovatno svako  ima iluzije, koje nisu očigledne, nego se manifestuju u vidu fiks ideja ili predrasuda.  One predstavljaju izvor bolesti. Ova tema je bila razmatrana u poglavlju 1 i o njoj se  ponovo govori u poglavlju 9.         

3.3 (I) UZIMANJE SLUČAJA – PRVI INTERVJU 

  U toku intervjua, od esencijalne važnosti je sledeće:    1. Odgovarajuće okruženje koje je prijatno, privatno i prijateljsko.    2. Stav saosećajne distanciranosti; ako pacijent plače, na primer, napravite pauzu,  dajte  mu  maramicu,  malo  sačekajte  i  pažljivo  nastavite.  Morate  sa  njim  uspostaviti dobar kontakt.    3. Cilj  uzimanja  slučaja  je  da  otkrijete  šta  je  to  što  treba  da  lečite.  Počnite  postavljajući pitanje ‘’Kako ti mogu pomoći?’’ što je veoma pozitivno i otvoreno.  Trebalo bi da imate neke preliminarne informacije koje možete dobiti iz upitnika  koji  je  pacijent  popunio  pre  nego  što  je  stigao  na  kliniku.  Kada  vam  je  pacijent 

38

detaljnije izneo na šta se žali pitajte ga, ‘’Postoji li još nešto?’’ – i nastavite da mu  postavljate to isto pitanje sve dok vam ne kaže baš sve.    4. Nemojte žuriti, dajte pacijentu šansu da odgovori iz dubine duše.    5. Posmatrajte i procenite ono što ste zapazili. Retko postoji potreba da postavljate  pitanja  o  svakom  aspektu  ljudskog  stanja  (vidite  napomene  na  kraju  ovog  poglavlja). Ne morate postavljati pitanja koja su od važnosti samo za pacijenta od  kog ste se distancirali  (a) posmatrajte ga i  (b) ustanovite koji su njegovi problemi i kako se on prema njima postavlja    6. Morate  znati  sledeću  tajnu.  Pacijent  vam  govori  najvažnije  stvari  ne  uviđajući  često  u  tom  trenutku  kada  ne  odgovara  direktno  na  vaše  pitanje.  Budite  u  pripravnosti za stvari koje otkrivaju esenciju njegovog slučaja.    7. Važno je da ispitate prirodu pravog uzroka problema ili simptoma koje pacijent  želi  da  izleči.  Da  li  akutno  stanje  momentalno  nanosi  bol  i  da  li  postoje  neke  druge  smetnje?  Kakav  je  intenzitet,  trajanje,  frekventnost  glavnih  simptoma?  Kakvom lečenju je do sada bio podvrgnut? Koliko dugo se pacijent nalazi u tom  stanju i da li je ono bilo istog intenziteta kakvog je sada? Odgovor na ova pitanja  će  uticati  na  prirodu  vašeg  intervjua  u  svim  njegovim  aspektima.  Vaš  pristup,  dijagnoza, analiza, sposobnost i prognoza.    8. Kada  ste  zabeležili  sve  detalje  trenutnih  problema,  onda  utvrdite  koji  je  pacijentov najviše rangirani simptom; mentalni i emotivni. Pacijentovo držanje,  gestovi, stav i način predstavljanja problema bi trebalo da vam budu vodič koji  ukazuje  na  tip  ličnosti  i  samim  tim  na  najvažnije  područje  koje  bi  vaš  intervju  trebalo da istraži.    9. Neophodno je da istražite i određena dodatna važna područja  ‐ emocionalno reagovanje – da li je pacijent otvoren ili zatvoren?  ‐ postojanje upozoravajućih strahova, ostalih strahova ili fobija  ‐ reagovanje na lični gubitak i sposobnost da pati  ‐ sposobnost da plače  ‐ stepen urednosti ili neurednosti  ‐ prisustvo jakih emocija – i na koji način ih on iskazuje  ‐ kvalitet mentalnih sposobnosti  ‐ snovi  ‐ da li je pacijent poverljiv ili sumnjičav?  ‐ koliko lako pacijent daje i prima?  ‐ priroda njegovo temperamenta. Da li je brz, spor ili lako zaboravlja?  ‐ Da li je zlovoljan, zavidan, da li oprašta ili ne?  ‐ Da li je užurban, nagao ili brižljiv?    10. Opšte fizičke karakteristike, koje su izražene u:  39

‐ ‐ ‐ ‐ ‐

temperaturi, vremenskim uslovima, načinu pokrivanja i znojenju  spavanju i efektima spavanja. Dobrim i lošim periodima dana.  apetitu, ukusu, probavi. Funkciji creva i bešike  efektima pokreta, pritiskanja i dodira  menstrualnom  ciklusu  u  svim  njegovim  aspektima,  iskazivanju  seksualne  želje,  ranije korišćenim i sadašnjim kontraceptivnim sredstvima, iskustvu sa rađanjem  dece 

  11. Potražite  logičan,  linearan  obrazac;  prvo  nastaju  dublji  uzroci  a  zatim  stresni  faktori,  i  nakon  toga  se  bolest  pojavljuje.  U  toku  intervjua  konstruišite  hronološku  vremensku  liniju  svega  što  se  pacijentu  desilo  od  nastanka  do  sadašnjeg trenutka. Ova vremenska linija događaja u toku života mora početi od  nasleđenog; pažljivo proučite medicinsku istoriju porodice uključujući što je više  generacija  moguće.  Često  ćete  morati  da  istražujete.  Samo  nekoliko  pacijenata  uspeva  da  sakrije  sklonost  ka  nekim  bolestima  koje  su  nasledili.  Važna  je  pacijentova lična istorija bolesti i njena priroda.    12. Od  najveće  važnosti  je  pacijentovo  iskustvo  u  detinjstvu  i  celokupna  priroda  pacijenta. Pitajte ga za najranija sećanja iz detinjstva, to će pokazati da li je imao  srećno detinjstvo ili ne.    13. Ustanovite  da  li  je  pacijent  preživeo  neka  velika  razočarenja,  strahove,  šokove,  itd, kao i da li postoje neke psihičke traume. Važno je detaljno znati pacijentovu  reakciju u trenutku kada su se desile sve te stvari. Različiti  ljudi na istu traumu  različito reaguju. Morate znati činjenice o svakom slučaju.    14. Koji  je  pacijentov  hobi  u  slobodno  vreme  i  koji  su  njegovi  tipični  stavovi  i  reakcije?     

3.3.  (II)  SAVETI  O  TOME  KAKO  TREBA  ISPITIVATI      PACIJENTA    Da  biste  dobili  ove  informacije  morate  postavljati  pitanja  i  posmatrati  pacijentovu  reakciju, prilikom čega morate imati ne umu sledeće:    1. Postavljajte  samo  opšta,  otvorena  pitanja,  na  primer,  nemojte  pitati  ‘’Jesi  li  ljubomoran?’’, nego ‘’Koja je najjača emocija koju najčešće osećaš?’’.    2. Tražite da navede specifične primere, tipa ‘’Kad si poslednji put plakao?’’, ‘’Kad si  poslednji  put  pobesneo?’’,  itd.  Homeopatski  lek  mora  biti  zasnovan  na  činjenicama i mora biti naučan.    3. Morate svakom simptomu ući u trag sve do samog njegovog porekla. Ako vam je  rečeno da je pacijentu teško da toleriše kritiku, morate ga pitati ‘’Zašto?’’. 

40

  4. Ne  smete  prihvatiti  bilo  kakav  kvalitativni  odgovor  na  osnovu  samo  jedne  vrednosti. Na primer, ‘’Da li si žedan?’’ je direktno pitanje od male važnosti. ‘’Da’’  može značiti bilo šta. Mi želimo da znamo:  ‐ Da li pacijent oseća da su mu suva usta; na kom delu i u kojoj meri?  ‐ Koliko često pacijent pije piće?  ‐ Kolika je šoljica iz koje pije?  ‐ Koliko ispije iz svake šoljice?  ‐ Na koji način pije, tj. brzo ili gutljaj po gutljaj?    Moramo imati činjenice. Ako pitate, ‘’Koliko često imate odnose?’’ i pacijent odgovori  ‘’Normalno’’, šta to zapravo znači? Za nekog je normalno da ima polni odnos jednom  mesečno, a za drugog tri puta dnevno.    Ako  se  dete  naljutilo,  otkrijte  u  kojoj  meri  i  zbog  čega.  Imajte  na  umu  da  roditelji  često  potcenjuju  loše  strane,  a  preteruju  o  dobrim  što  se  tiče  ponašanja  njihovog  deteta. Istražite sve oblasti sve dok ne prikupite sve činjenice i glavne uzroke.    Može biti korisno kvantifikovati kvalitete stavljajući ih na skalu od 1‐10 ili iskazivati  ih  u  procentima.  Ovo  će  postati  punoznačno  kada  dođe  do  promena  u  toku  određenog  vremenskog  perioda.  Na  primer,  jačina  bola  može  da  poraste  za  30%  mesečno.     

3.3 (III) PROCENJIVANJE 

  Kada  ste  dobili  sve  informacije  od  pacijenta  trebalo  bi  da  se  pojavi  jasan  obrazac  slike  leka.  Pogledajte  da  li  ima  bilo  kakvih,  čak  i  minornijih,  kontradiktornosti  u  pogledu  informacija.  Bilo  kakva  kontradiktornost  znači  da  niste  u  potpunosti  kompletirali  sliku  simptoma,  niste  otkrili  prave  simptome  ili  motive  koji  govore  o  pacijentovom  ponašanju.  Na  primer,  možda  ste  primetili  da  je  pacijent  zatvoren  u  pogledu  emocija,  pa  ipak  uživa  kad  mu  se  pruža  uteha  i  saosećanje.  Zatvoreni  pacijenti obično više vole da su sami u trenutku kad su tužni ili očajni, neophodno je  da  ih  detaljnije  pitate  o  simptomima  na  tom  području  da  biste  isključili  očiglednu  kontradiktornost i pronašli kompletnu sliku simptoma. Kakva je prava slika?    Neophodno je da zaokružite svaki simptom u pogledu modaliteta,  uzroka, pratećih  pojava  i  zatim  da  otkrijete  njegovo  poreklo,  u  njegovom  poreklu  pronaći  ćete  njegovu esenciju.    U napomenama na kraju ovog poglavlja, naći ćete iscrpnu listu pitanja koja treba da  postavite  prilikom  uzimanja  slučaja.  Ta  lista  predstavlja  marljiv  zadatak  za  koji  je  potrebno  vreme  i  savetuje  vam  se  da  je  koristite  i  da  prođete  kroz  nju  (ili  neku  sličnu)  kada  prvi  put  počnete  sa  praksom  uzimanja  slučaja  u  svojoj  porodici  i  kod  prijatelja. Napravite kraću kontrolnu listu koji ćete imati kod sebe u toku intervjua. 

41

U  početku  će  biti  teško  pronaći  grančicu  u  gustoj  šumi.  Međutim,  zapamtite  najvažnije principe i tražite najveće simptome, kao i esencijalne blokade u pogledu  kreativnosti pacijenta, i ustanovite šta je ‘primenjljivo’ na svaki individualni slučaj.  Što  budete  postajali  veštiji  na  tim  poljima,  uzimanje  slučaja  će  postajati  sve  brže  i  efikasnije.      Ovo  individualno  ispitivanje  slučaja…u  kom  lekar  ima  na 

umu  samo  ono  što  je  primenljivo  na  svaki  individualni  slučaj,  zahteva  od  lekara  ništa  drugo  do  oslobođenosti  od  predrasuda  i  zdrav  razum,  posvećivanje  pažnje  prilikom  posmatranja  i  doslednost  u  toku  ulaženja  u  trag  slici  bolesti. (Org: § 83) 

   

3.4 UVOD U REPERTORIJSKI RAD    Reč repertorij potiče od latinske reči ‘repertos’ što znači pronaći. Pogledajte ‘’Kentov  Repertorij  na  Materija  Mediku’’.  Videćete  zbunjujuće  mnoštvo  simptoma,  nazvanih  rubrike, sa lekovima koji su izlistani u tim rubrikama.     Ako repertorij koristite nepravilno možete se zbuniti ili pogrešno usmeriti lečenje.    Ima  nekoliko  grešaka  koje  novajlija  pravi  prilikom  korišćenja  repertorija,  tj.  on  konsultuje repertorij:    1. Pre nego što je pronašao sve simptome.  2. Pre nego što je rangirao sve simptome i ustanovio hijerarhiju dubine simptoma.  3. Pre  nego  što  je  proučio  hronologiju  simptoma  i  događaja  u  životu  pacijenta  i  procenio ih u odnosu na rangiranost po važnosti.  4. Pre nego što je zaokružio svaki simptom da bi otkrio njegovu pravu esenciju, ili  uzrok pa samim tim i pravu rubriku koju treba da koristi u repertoriju.    Repertorizacija  pogrešnih  simptoma  će  ukazati  na  naizgled  pravi,  ali  efektivno  pogrešan lek i to će biti naročito očigledno ako je prikazano na monitoru računara.    Ponekad se patološki dijagnostički simptomi nalaze u vidu podnaslova u oblasti koja  je zahvaćena, npr. Pleuritis se nalazi pod ‘’Grudni koš, upala, pluća’’; ili upala slepog  creva pod ‘’Abdomen, upala, slepo crevo’’, itd.    Objektivni simptomi su razbacani po čitavom Repertoriju i obično se nalaze u okviru  malih rubrika kao što su ‘pokreti’ ili ‘nesamostalnost’ izlistani pod ‘Um’, ‘crvena usta’  izlistani pod ‘Lice, gubljenje bole, usne’, itd.   

42

Ne  postoje  oblasti  koje  se  odnose  na  cirkulatorni,  žlezdani  ili  nervni  sistem,  ali  delovi  ovih  simptoma  mogu  se  naći  razbacani  po  Repertoriju  pod  odgovarajućim  anatomskim  naslovima.  Mnogi  nervni  simptomi  pojavljuju  se  pod  ‘Generalnim  osobinama’  poput  analgezije  (bezbolnost,  ne  osećanje  bola),  kolere,  konvulzija,  paralize,  drhtavice,  itd.  Trzanje  delova  tela  pojavljuje  se  pod  oblašću  koja  se  bavi  delovima tela.    Bol koji je u potpunosti zahvatio osobu nalazi se pod ‘generalnim karakteristikama’.  Tamo gde bol uključuje određene delove, treba pogledati pod tim delom tela.    VARIJABILNOST U ISPISIVANJU LEKOVA I PODVLAČENJE    Kentov  Repertorij  koristi  sistem  ispisivanja  tipova  lekova  boldovanim,  italik  i  običnim  slovima.  U  vašim  ličnim  beleškama;  simptomi  podvučeni  triput,  dvaput  i  jedanput neće davati istu informaciju. Kada je simptom ili učestao ili intenzivan on  se  podvlači  dvaput,  kada  je  i  učestao  i  intenzivan  podvlači  se  triput,  ako  je  frekventan, intenzivan i neuobičajen podvlači se četiri puta.    Osim  ako  nije  drugačije  naznačeno,  zapis  u  rubrici  znači  da  se  pacijentovo  stanje  pogoršalo,  npr.  pogledajte  pod  ‘Generalne  karakteristike’  na  str.  1349,’’vrućina  i  hladnoća’’ znače da su se kod pacijenta pogoršala oba.    Oblast  o  umu  pokriva  i  mentalne  i  emotivne  simptome.  ‘Generalne  karakteristike’  uključuju  mnoge  opise  patoloških  bolesti,  kao  i  uzroke,  poput  povreda.  U  oblasti  ‘Stomak’,  pronaći  ćete  želje  i  averzije  prema  hrani  i  piću,  ali  kad  se  osećaj  prema  hrani  i  piću  pogorša,  ovo  ćete  pronaći  u  generalnim  karakteristikama  pod  ‘Hrana’.  Međutim, neki savremeni repertoriji stavljaju sve aspekte hrane i pića zajedno pod  ‘generalne karakteristike’.    Za svaki simptom moramo da znamo:    Kakav je osećaj? Senzacija.  Gde se nalazi? Lokacija.  Da li se kreće u nekom pravcu? Ekstenzija.  Šta utiče na njega ili ga menja i na koji način? Modalitet.  Šta  ga  je  uzrokovalo?  Ako  je  poznato,  to  može  biti  očigledno  ili  suptilno,  fizičko,  emotivno ili intelektualno. Uzročnik.  Šta  se  istovremeno  događa  u  ostalim  delovima  tela  pacijenta?  Prateće  pojave.  Prateći  poremećaji  često  reflektuju  individualnu  ekspresiju  bolesti  i  mogu  biti  karakteristični, ili neobični, retki i čudni.    Ovi kvaliteti simptoma sumirani su u Dijagramu 7. Str. 42    Ovakav  pristup  simptomima  je  koristan  prilikom  detektovanja  svih  neobičnih,  upadljivih,  retkih  ili  čudnih  simptoma  na  fizičkom  nivou.  Pa  ipak  je  još  uvek 

43

neophodno proceniti koliko je jak simptom u odnosu na prirodnu hijerarhiju i koliko  ozbiljna ograničenja on nameće pacijentu.    Nemojte dozvoliti da vas ova koncentracija fizičkih simptoma sadržana u dijagramu  distancira od samog pacijenta i celokupne prirodne hijerarhije.     NAPOMENA I ­ DEFINICIJE SIMPTOMA    Znak ‘>’ znači bolje od, ili poboljšan od strane, a znak ‘ kupanje u hladnoj vodi – Calc sulph  nema osećaja žeđi mada su usta suva – Nux Mosch  bol  snažan pritisak – Casp, Chin, Plb.  prilikom čitanja, slova skaču gore ili dole – Cic. Cocc.  apetit za nesvarljive stvari – Alum. Cic, Psor.  reumatski bolovi