Eric Van Lustbader - Francuski Poljubac

ERIK VAN LUSTBADER FRANCUSKI POLJUBAC Naslov originala Eric van Lustbader »FRENCH KISS«

FRANCUSKI POLJUBAC

Proleće, sadašnjost Turet-sir-Lu, Francuska/Nju Kanan, Konektikat Svi duhovi nestaju u zoru. O tome je Teri Hej razmišljao dok je prelazio srednjovekovni trg u starom gradiću Turet-sir-Lu. Vozio je kao poludeo svoj iznajmljeni »opel« zavojitim putem od Niče, šiban olujom koja je donela sive oblake sa Sredozemnog mora. U restoranu na krovu svog hotela u Nici lepo je doručkovao: belu kafu i kifle, dok je posmatrao kao indigo plave planine Ot-Provanse ispod plavo-crnog neba koje je najavljivalo izlazak sunca. Klimajući iznad svoje kafe, pitao se da li su iskustvo ili akcija uništili njegov moral. Odlučio je da je za to ipak kriva akcija. Tu odluku je doneo dok je grickao poslednju kiflu. Da je postao pisac, sada bi sve bilo drugačije. Pisac stvara samo reci. Pisac je, prema definiciji, bio majstor obmane. Ali to je bila obmana koja je živela samo na odštampanim stranicama knjige. Moral nije imao veze s tim: pisac je mogao da stvara ali nije mogao da uništava. To je bila njegova snaga - i njegov nedostatak. Zato je Teri odabrao drugu stazu: akciju. Akcija je bila život - i smrt. Posmatrao je kako se zora povlači pred vetrovi-tim i prašnjavim jutrom što je bilo kao neki omen prema kome je mogao da odredi svoju budućnost. Hodao je ulicama Niče s puno energije. Te tako prijatne ulice postale su tihe i smrtonosne. Nedostajalo mu je društvo na tom putovanju na sever u Dolinu vukova pa je okrenuo dugme na radiju. Trenutak spoznaje pevala je Izabel Ađani na francuskom je kao sunce u ponoć. Bakarna drvo blista u toplini tvojih očiju. Vreme se uspravljuje u tvom na-ruqu.. Teri je mislio na crne masline koje plivaju u finom ulju i seljački hleb hrskave korice, bez čega je dobar provansalski ručak bio nezamisliv. Nije prešao ni Šest kilometara od Nice a već je bio gladan. Prošlo je deset časova. Crni oblaci visili su na nebu, kao da su tu zakačeni na pozadini. Sunce je odbijalo da se pojavi. Kad je počela da pada, kiša je stvorila gustu zavesu. Motajući se oko lišća, magla se pripijala uz kamene zidove koji su okruživali selo. Turet, smešten na grebenu planine, nije uopšte ličio na selo. Teri je pomislio da pre liči na magični rog neke velike životinje. Golubovi prhnuše ispred njega a onda nastaviše da gegaju po trgu. Teri je osećao težinu čeličnog nese-sera koji je bio privezan za njegov levi članak. Postade sumnjičav dok je prolazio pored dece zanete igrom zbog grupa turista koji su, kao pacovi, izlazili iz automobila, lica zabijenih u svoje plave »Mišlen« vodiče. Lopta kojom su se deca igrala zaskakuta prema njemu. On je uhvati i zavitla im je natrag. Dok je to radio, lanac zvecnu i deca se zablenuše u njega. Lopta je skakutala preko starih kamenih ploča na trgu, plašeći golubove koji su uzletali i nestajali kao duhovi u zoru.

Prošao je kroz kameni portal na drugom kraju trga i odmah mu se učinilo da je zakoračio pet vekova unazad u vremenu. Ispred njega su nadole vijugale uske ulice. Čuo je kako beba plače iza nekog otvorenog prozora a onda tužnu uspavanku koju je pevušio nežan glas. Fasade kamenih kuća dizale su se sa svake strane kao kamene litice. Jedva da je bilo mesta da se dva čoveka mimoiđu. Bilo je rano i na ulicama nije bilo gotovo nikoga. Viđali su se samo vlasnici trgovina koji su okretali ogromne ključeve u zarđalim bravama. Osmehivali su mu se i želeli dobro jutro. Miris svežeg hleba bio je izazovan. Zastao je da proviri kroz pukotinu između zgrada. Masline, ljuljajući se pod kapima fine kiše, pokrivale su planinsku padinu sve do podnožja odakle je došao. Za mesec ili dva procvetaće lavanda, pravi mirisni tepih koji će se pružati kilometrima u svim pravcima. Teri se okrete i ugleda kola kako dolaze putem iz Vensa, drumom kojim je malopre i sam stigao. S tačke na kojoj je on sada bio, svet je bio nekako udaljen, kao da je okrenuo teleskop naopako. Krenuo je niz izlizano stepenište, klizavo i opasno, kao da je preko njega vekovima tekla voda. Bilo je tamno. Prošao je pored crne mačke duge dlake koja je dremala na čađavom kamenom stubu što je pre mnogo vekova korišćen za osvetljavanje ulica noću. Životinja otvori oči kad je Teri prošao, zablenu se u njega onom glupom radoznalošću karakterističnom za mačke. Na uglu jedne od ulica na raskršću naišao je na prodavnicu. Zastade, zagleda se u izlog. Ugleda marionetu što je visila na koncima koji su bili nevidljivi, skriveni iza crne somotske pozadine. Marioneta je bila ručno izrađena, veoma vesto. Bio je to ženski arlekin. Bila je odevena u crveno-belu odeću na rombove. Jedna jedina suza bila je iscrtana na njenoj maski. A tada Teri zagleda malo bolje i ugleda, napola skrivenu, figuru u senkama iza nje. Bio je to đavo, s rogovima na glavi, s lepim mangupskim licem i dugim raširenim rukama. Teri zastade potpuno zatečen pogledom na ove divno izrađene marionete. I onda, klimnuvši glavom kao da je samom sebi nešto rekao, okrete se. Crkva Naše gospe od Benva stajala je na kraju senkama pokrivene ulice. Činilo se da čak ni u podne sunce ne dotiče kamene zidove. Ogromna drvena vrata na crkvi bila su širom otvorena. Ukrasi od kovanog gvozda su nekako tupo svetlucali. Crkva je bila ispunjena trunkama prašine i odjecima. Istorija je pritiskivala ovo mesto, kao da je samo nebo to zahtevalo. Teri je više osećao nego što je video visinu unutrašnjih galerija. Mali znak, napisan na francuskom, objavljivao je da je Benva izvedeno od starog provansalskog izraza ben vai, što je značilo sre-ćan put. Ten uđe u središnji deo crkve i ostade dugo nepomičan. Pogledom je pretraživao svaki kutak mračne unutrašnjosti. Nije mogao da kaže da je sasvim sam ali nije mogao ni da nasluti nikakav pokret, nečije prisustvo. Ipak, bio je veoma oprezan, sećajući se stihova iz Biblije: Budi oprezan kao zmija i neškodljiv kao golub. Krenuo je srednjim prolazom pored praznih drvenih klupa, tamnih od godina i koriščenja. Teri je pomislio da su ova sedišta korišćena još u ono vreme kad je jedini izvor svetlosti na svetu bila vatra. Seo je u drugi red, kao što mu je bilo rečeno da učini. Zidovi s obe strane bili su ukrašeni freskama koje su predstavljale razapinjanje na krst i uskrsnuće. Teriju se učini da ga preterano izražavanje bola i prikazivanje mučenja guši. Tačno ispred njega bio je džinovski izrezbaren Hrist na krstu. Glava mu je bila okrenuta na stranu, njegova kruna od trnja već je bila raščinjena a upale oči buljile su nagore, što se Teriju učinilo samo kao izraz gladnog čoveka. Izgledalo je da Hrist postavlja pitanja svakome ko bi ušao u crkvu Naše gospe od Benva. Mada Teri nije bio religiozan, pitao se koja bi to pitanja Hrist mogao njemu da postavi. - Dobar dan gospodine Hej.

Teri se okrete i ugleda muškarca. Sedeo je u redu iza njega. - Preplašili ste me - reče Teri. - Nisam čuo kad ste ušli. - Nije ni trebalo da me čujete, a niste ni mogli da me čujete, jer ja sam već bio unutra. Glas mu je bio čudno prigušen, kao da je govorio telefonom. - A vi ste gospodin...? - Mabuze - reče čovek. Teri se zagleda iz blizine u njega ali u slaboj prašnjavoj svetlosti činilo se kao da je taj čovek deo senki. Mogao je jedino da kaže da je niskog rasta. - Nemoguće. Da li to ozbiljno govorite? Nije li Mabuze ime iz jednog starog filma? - Ne bih znao pošto ja ne idem u bioskope. Izvadio je lepezu, otvorio je i počeo je njome da maše ispod podbratka. Teriju je to bilo smešno. - Vi niste čovek sa kojim sam govorio telefonom. To je bio gospodin Milo. 171 - Milo pruža ruku prema onome što želi — reče Mabuze - a ja to uzimam. Rečenica je odavala čudnu moć i snagu. Kad se Teri malo pomakao Mabuze je istovremeno mahnuo lepezom: lice mu je i dalje bilo samo deo senki. - Da li vam je zaista potrebna ta lepeza? Ovde nije toplo - reče Teri, odjednom oprezan. Mabuze kao da se osmehivao iz senki. - Moj gunsen je uvek sa mnom - Nagnuo se napred, bliže Teriju. - Jeste li doneli ono što nas zanima ? Teri je sada video da je lepeza načinjena od metala. Bila je gusto izgravirana i delovala je teško - što je bilo čudno za takav predmet. - Jeste li vi doneli deset miliona dolara? - pitao je Teri. - U dijamantima, onako kako ste vi zahtevali. - Da ih vidim. Mabuze je nastavio da se hladi. - Pokažite mi to što ću njima kupiti, gospodine Hej. Teri podiže čelični neseser koji je još bio lancem vezan za njegovu ruku. Mabuze ustade u tom trenu i podiže crni oveći neseser na klupu. Teri postavi neseser pored njegovog, otvori bra-vicu: Mabuze otvori bravice na svom crnom neseseru. Zajedno podigoše poklopce. U Mabuzeovom neseseru bile su providne plastične kesice plavo-belih dijamanata. Bili su baš onakvi kakve je Ten zahtevao — od jednog i tri karata. Ono što se nalazilo u Tenjevom neseseru bilo je nešto sasvim drugačije. Mabuzeu stade dah kad je to ugledao. - La Porte a la Nuit - Kapija noći - reče tiho. л Teri malo više podiže svoj neseser. Bio je presvučen, kao ponoć tamnim, somotom. Ono što je ležalo na tom tamnoplavom somotu moglo je da bude opisano samo kao bodež, ali on nije bio nalik ni na jedan drugi do sada viđeni bodež. Njegova sjajna oštrica, duga skoro pola metra, bila je ukrašena samo jednim komadom carskog zada. Korice su bile od uglačane slonove kosti, ukrašene uvijenom, debelom zlatnom žlicom. Drška je bila od abonosa, izgravirana nerazumljivim runama. Na samom kraju drške bio je ugrađen jedan jedini rubin, boje golubije krvi. Kao što je Mabuze rekao, ovaj bodež je bio poznat pod imenom Kapija noći.

Teri odabra nasumce jedan dijamant. Stavi juve-lirsku lupu na oko, izvadi džepnu svetiljku. Na uskom zraku svetlosti ispitivao je dragulj. Ostavi ga, uze drugi, ispita i njega. Kad je to završio, reče: - Kapija noći je ono što gospodin Milo želi. -Zatvorio je poklopac svog nesesera. - Posao je obavljen. - Samo trenutak - reče Mabuze. - Milo mi je dao striktna naređenja. Moram da proverim da li je to zaista Kapija noći. Molim vas, otvorite ponovo neseser. Negde iz dubine crkve čula se molitva. Pevao se Agnus Dei - Jaganjče božji. Glasovi su ih zasipali, latinske reci su ih zasipale kao srebrna kiša. — Kakvo proveravanje? - upita Teri. - Rekao sam vam. Ovo je Kapija noći. - Otvorite neseser, gospodine Hej. - Mislim da to neću da učinim. Tako nije bilo... - Gospodine Hej, čak i sada dok mi razgovaramo, vašeg brata Krisa u Njujorku drže na oku. - Krisa? Kakve veze ima Kris sa svim ovim? - Samo toliko, gospodine Hej. Ako pokušate da nas na bilo koji način prevarite, mi ćemo ubiti vašeg brata. Zovite to opomenom, ako ne želite da to shvatite kao pretnju. Pravila moraju da se poštuju. Teri vide da je Mabuze ostavio u stranu neseser. Na svoje zaprepašćenje, on ugleda da čovek drži u ruci manji bodež koji je bio sasvim nalik na onaj koji je on imao u neseseru. Bio je to drugi komad iz Šume mačeva. - Dakle, istina je - reče Teri - da Milo ima preostale delove Prey Dauwa. - Pažljivo - reče Mabuze - les murs ont des oreilles - i zidovi imaju uši. Bilo je jasno da je Mabuze hteo da ga upozori na opasnost od prisluškivanja. Ko zna ko je mogao da ih sluša. — Prey Dauw je trojstvo — nastavio je on, govoreći šapatom - nož, bodež i mač: Otac, Sin i Sveti duh. Jedno bez drugog je beskorisno. Ali vi to već, svakako, znate. Teri ne obrati pažnju na Mabuzeovo svetogrđe i podsmešljivo poređenje. - Vi imate nož. Da li to znači da gospodin Milo ima treći deo, odnosno, da ima i mač? — Ten je razmišljao o tome da je on, bez obzira kakav bude razgovor, našao ono zbog čega je i došao ovamo. Teriju se ni najmanje nije dopadao ovaj čovek. Uprkos blagu koje je dobio, već je zažalio što se upustio u taj posao. Setio se stihova Viktora Igoa. Postoje ljudi koji gledaju pravila časti kao što mi gledamo zvezde — iz velike daljine. - Šta Milo ima ili nema nije uopšte vaša briga -približio je svoj nož Terijevom bodežu. - Kad su odvojeni, ovi predmeti imaju samo novčanu vrednost ч nastavio, je. - Ali zajedno... oni su načinjeni tako da se uklapaju jedan u drugi i tvore celinu: Sumu mačeva, Prey Dauw, kako to piše u bramanskim tekstovima. Kad su sva tri predmeta zajedno, oni imaju sasvim drugačiju vrednost, moć bez granica. - Bodež u Mabu-zevoj ruci se pokrenuo na prašnjavom tragu svetlosti. -Znaću da li je ova prava Kapija noći tek kada sva tri predmeta budu zajedno uklopljena. Metod njihovog sklapanja je nemoguće videti i, prema tome, nemoguće ga je falsifikovati. t Teri iznenada odluči. Zalupio je poklopac nesesera. - Predomislio sam se. Odlučio sam da Kapija noći nije za prodaju. - Blesavi ste - reče Mabuze. - Potreban vam je novac da nastavite svoje operacije. Imali ste fantastične uspehe sve dok nedavno niste zaplovili u neprilike. -Dok je govorio pomaknuo se i stao na

zrak svetlosti. Teri je sada jasno mogao da vidi da Mabuze nosi masku - gumenu masku koja je pokrivala čitavo lice. - Otkuda to sve znate? - pitao je Teri. Nešto mu se učinilo poznatim u prigušenom glasu gospodina Mabuzea. Negde u podsvesti počela je da se formira sumnja. On posegnu prema Mabuzeu i zdera mu gumenu masku s lica. Pojavi se blistava ćela. Bez upozorenja Mabuze se nagnu preko klupe, uperi nož u Terija u trenutku kada je ovaj počeo da se povlači. - Isuse - drhtao je Teri u skladu s anđeoskim glasovima koji su pevali Agnus Dei. On udari bridom desne šake u ključnu kost drugog čoveka. Mabuze i ne trepnu. Držao je nož i mahao je njim u blagom luku. Teri je poželeo da se dočepa tog noža. Video je da mu je oštrica od zada i, prema tome, nije mogla da mu naškodi. Mogao je i da slomije nož ako ga brzo i jako izvije. Boreći se, Teri obavi ruku oko malog noža. Mabuze jeknu, udari Terija ramenom. Teri kriknu kad mu nož zapara dlan desne ruke. Pritisnu dlan o izrezbareno drvo klupe. Sada je shvatio da je to i bila Mabuzeova namera od samog početka. Cereći se, Mabuze pusti dršku noža a onda savi prste oko metalne lepeze i mahnu njome prema Terijevom ramenu. Teri nikada ranije nije osetio takav bol. Paklena lepeza je bila oružje! Ivice njenih delova koji su se sklapali bile su oštre kao brijač. »Moj gumen - ratna lepeza je uvek sa mnom« rekao je Mabuze. Teri je pokušao da se izvije i ukloni ali bol mu razdera desnu ruku kojom je držao nož sa sečivom od zada. Mabuze tada udari Terija pesnicom u sternum. Terijevo telo poče da se grči. Bio je savijen unazad preko klupe i jasno je video razapetog Isusa na krstu. Ugledao je upale oči koje postavljaju svoje večito pitanje. Mabuze reče. - Ionako če ubiti tvog brata! Dok je bol prerastao u reku koja ga je nosila u more agonije, Teri je pokušao očajnički da pokrene telo. Ali bol, ili trauma od zadobijenih rana, učinili su mu svaki pokret nemogućim. Tada je Mabuze, shvativši da drži Terija pod kontrolom, zderao smešnu masku sa lica i Teri je video pravo lice svog ubice. - O, Bože. Tada mu je sve postalo jasno. Daveći se u sopstvenoj krvi, Teri pomisli na Knsa i poče da se moli za život svog brata. •'...Otkrio je zatim još jednu želju. Na svoje zapre-pašćenje, osećao je blizinu raja. I na svoje, još veće, zaprepašćenje shvatio je da želi da uđe u taj raj. Nije znao da li će se uzdići do njega ili će upasti u rupu. Ta nesigurnost je dolazila zbog toga što je gubio svest. Počeo je da plače i tada ugleda razapetog Isusa, onako kako ga je video prvi put. Kao da su njegove suze dale odgovor na pitanje koje je Isus postavljao. I, dok je umirao, Teri Hej je odgovorio na to pitanje. Usne su mu se pokretale. Mabuzeova metalna lepeza zazvižda kroz vaz-duh i odseče glavu Terija Heja. Agnus Dei se nastavljao a onda prestao. Sada su jedini zvuk u crkvi bili odjeci Terijevih poslednjih prošaputanih reci: - Grešio sam. Spašeni. Spašeni bio je naslov pridike za ovu nedelju. Pridike obično nisu imale naslove. Ali fra Dominik Gvarda voleo je da stavlja naslove na svoje pridike. To mu je pomagalo da sabere misli, da sistematizuje ono što je trebalo da kaže, da počne od početka tamo gde je on zaista počinjajo. Baš kao što je Crvena kraljica rekla Alisi.

Otkako je došao u crkvu Svetog trojstva u Nju Kananu, fra Gvarda često je pomislio da se oseća kao Alisa u zemlji čuda. Fra Gvarda je rođen i odrastao u italijanskom getu Paklene kuhinje na Menhetnu. Njegov otac je bio nosač, s leđima jakim kao u Atlasa i povijenim kao u Sizifa. Njegova majka je još živela na Desetoj aveniji, u istoj zgradi punoj pacova u kojoj su fra Gvarda i njegov stariji brat Siv bili rođeni. Eto me sada tu - mislio je fra Gvarda - imam trideset i devet godina, običan sam katolički sveštenik usred zemlje mleka i meda, gde su naslednici vaspita-vani u religiji obilja. Fra Gvarda ustade iza svog stola u rektorijumu i priđe staklenim prozorima. Sve je u crkvi Svetog trojstva i spolja i iznutra bilo veličanstveno. Fra Gvarda nije mogao da sračuna koliko je novca potrošeno da bi se izgradila ova božja kuća. Ali bila je činjenica da je crkvi bio neophodan novac da bi mogla da preživi. Bila je sveta nedelja uoči Velikog petka i stado je počelo da pristiže na svoje polugodišnje hodočašće. Video je reku zlata. Posmatrao je bogataše Nju Kanana kao voćnjak prepun zrelih voćki, spremnih za berbu. »Mercedesi« su pripadali starijim, konzervativnim članovima njegove parohije. »BMW«-i i »jaguari« bili su vlasništvo mlađeg, pokretnijeg sveta. Bilo je tu i starih »ševroleta«, starih »fordova« i »plimuta«. Fra Gvarda je poznavao sva kola. Biskup mu je rekao: Stara kola, staro bogatstvo. Ovi ljudi nisu osećali neodoljivu potrebu da pokazuju svoje blago. Tri ili četiri generacije bogataša iza njih davalo je samouve-renost, ako ništa drugo, njihovoj deci. Fra Gvarda je posmatrao parohijane kako ulaze u crkvu. Za trenutak se pitao kako li to izgleda biti bogat. Naravno, on je već bio bogat, obdaren božjim darovima. Ali novac - to je bilo nešto sasvim drugo. Ljudi, fra Gvarda je to znao, provedu čitav život u jurnjavi za novcem. Čak uništavaju jedan drugog zbog toga. Fra Gvarda nije mogao da razume takve stvari. Ljudi su lagali, varali, ubijali samo da bi se domogli što više novca. Gospod je želeo da se neko rodi bogat pravim blagom: verom. Ali mnogi ljudi su se okretali od blagostanja koje je donosila vera. Oni su se zatvarali • pred upoznavanjem samih sebe, čime ih je gospod obdario. Kao, na primer, onaj čovek juče na ispovedi. U dane Uskrsa, vreme praštanja, crkva je ohrabrila ljude da se ispovede. Tokom Svete nedelje fra Gvarda je ispovedio tri puta više ljudi nego običnim danima. Ali niko nije bio kao taj čovek. Fra Gvarda je mogao da nasluti očaj u njegovom glasu koji je dolazio kroz rešetke na prozorčiću: bilo je jasno da ga je krivica uništavala. Fra Gvarda je bio ubeđen da je došao u crkvu Svetog trojstva zato što je želeo da bude spašen. »Oprostite mi, oče« - rekao je — »ja sam grešio.« Fra Gvarda je baš hteo da ga upita kako, kad je čovek nastavio: »Prošlo je pet godina od moje poslednje ispovesti. Otada se nalazim u paklu« -rekao je čovek u ispovedaomci — »otišao sam do krajnjih granica onoga što čovek može da učim. Priznajem da sam sve to učinio dragovoljno. Smatrate li da je moguće da mi gospod sve oprosti?« Pre nego što je fra Gvarda imao prilike da kaže da će mu gospod sve oprostiti, čovek je nastavio: »Drugi oko mene želeli su moć. Ja sam bio ponet zavišću.« Čovek je govorio brzo, kratkim rečenicama. Kao da je godinama živeo u zaključanom kovčegu i sada mu se ukazala prva prilika da komunicira s drugim ljudskim bićem. »Ja nisam želeo moć, ja sam želeo samo novac. I, što sam više novca imao, sve više sam ga želeo, tako da na kraju nisam mogao da se zadovoljim. Osećao sam se kao žderavac koji ne može da se okane hrane. Što više sam ždrao, više sam hrane tražio. Nisam mogao nikako da se zau-stavim.«

Njegove akcije, više od njegovih reci, ukazale su fra Gvardi na to da je čovek obdaren unutrašnjim znanjem koje mu je Gospod podario na rođenju. Plamen 2 svece zapaljen prilikom rođenja opasno je podrhtavao i on se trudio da ga očuva. »Ipak, došli ste ovamo« rekao je fra Gvarda »to je veoma siguran znak da se nešto u vama promenilo.« Čovek je nastavio da govori kao da nije čuo fra Gvardu. »Mesecima sam opsednut. Demon živi u mom telu. Proždrljiv je, nezajažljiv. On zahteva a ja ispunjavam njegove zahteve. Šta drugo mogu da radim?« »Evo, već ste nešto uradili« rekao je fra Gvarda »Došli ste ovamo.« »Ne. Ne« bunio se čovek »moje ruke su već umrljane krvlju.« Prvi put je sada obratio pažnju na fra Gvarda i odgovorio na njegove reci. »Za mene je prekasno. Za mene nema oproštaja.« »Za sve ima...« »Nisam zato došao ovamo« požurio je čovek da kaže - »nisam došao zbog sebe. Ja sam već mrtav. Sem toga, zaboravio sam šta znači živeti. Ja više ne osećam ni radost ni smeh. Zaboravio sam sve što sam nekada znao. Demon koji se naselio u meni ispraznio me je.« Fra Gvarda je tada pomislio da se ne radi o duševnom bolesniku. »Ovde sam« rekao je čovek »jer nemam kuda da odem. Niko mi ne veruje, nikome ni ja ne verujem. Svešteniku smem da verujem, je li? Sveštenik mora da bude osoba od ooverenja. Čini mi se da se toga sećam iz detinjstva.« Čovek je sada govorio sve brže. Između njegovih rečenica više nije bilo pauza. »Čak i ovde se plašim. Sećam se da sam nekada osećao mir u crkvi. Mir je pomirenje. Sada čak i ne znam kakva su to osećanja. Ali postoji neko ko se toga još seća, kome još možete da pomognete.« v Fra Gvarda je postao tako uznemiren zbog očigledne čovekove nestabilnosti da ga je prekinuo u daljem ispovedanju. »Ostanite ovde« rekao je »naći ću nekog da vam pomogne.« Istog časa čuo je neko šuštanje s druge strane rešetki i, shvativši da su njegove reci preplašile čoveka, izađe iz ispovedaonice i pogleda prema mestu gde je do malopre klečao čovek koji se ispovedao. Čoveka više nije bilo. Komadić papira ležao je na poličici ispred prozorčeta. Fra Gvarda ga je podigao. Bio je izgužvan i vlažan od znoja. Videlo se da ga je čovek dugo stezao u ruci. Na papiriću je bilo napisano ime i adresa. Fra Gvarda se, sve do ranih jutarnjih časova, pitao kako je mogao bolje da se obrati čoveku koji je došao da se ispovedi. Zakasnio je zbog tih razmišljanja pa je završio svoju pridiku jedva nekoliko trenutaka pre nego što je trebalo da se popne za predikaonicu. Sada dok je buljio kroz prozor župnog ureda, fra Gvarda je čuo kako se neko diskretno nakašljao. Fra Doneli, jedan od njegovih pomoćnika, diskretno ga je opominjao da treba da počne misu. - Odmah ću doći - reče fra Gvarda. Razmišljajući još o jučerašnjem tajanstvenom posetiocu, okrenuo se od božura. Koga je to želeo da spase čovek koji je došao u crkvu Svetog trojstva, ako već nije želeo da se sam spase? Fra Gvardi je sve to bilo veoma čudno. Izvadio je iz džepa komadić papira koji je posetilac ostavio. Ponovo se zagledao u ime napisano na njemu. Uzeo je olovku iz stola i napisao jednu reč: spašen? Reč je napisao u dnu papira. Stavio je znak pitanja. Ponovo je vratio papir u džep jer nije želeo da zaboravi na ime ni da se malo raspita ko je to. Setio se čovekovih reci, plamtele su pred njim kao da ih je vatrom utisnuo u njegov um: postoji neko kome još možete da pomognete.

Parkiralište na kome nije bilo ljudi bilo je more betona, ispunjenog samo stvarima - blagom nove zemlje, Nju Kanana. / ovo je božja njiva mislio je fra Gvarda uzimajući pridiku sa stola i krećući prema crkvi. - Kyrie eleison, Christe eleison, Kyrie eleison. Fra Gvarda je pevao sa fra Donelijem i ministrantima. Završio je uvodne molitve, pripremao se, dok je fra Doneli čitao iz brevijara, Levitikus 26, o tome kako će poslušni biti blagosloveni a kako će neposlušni biti kažnjeni. Kad je fra Doneli završio, fra Gvarda se pope za predikaonicu. Otvorio je Bibliju na mestu koje je ranije obeležio. Čitao je odlomak prve poslanice svetog apostola Jovana: - Deco moja, pišem ovo da ne biste grešili: ali ako neko greši, imamo zagovornika, kod boga, pravednog Isusa Hrista... Fra Gvarda je nastavio da čita odlomak poslanice koji je odabrao i tek mu sada pade na um da je uzeo baš taj deo jer je bio pod utiskom čoveka koji je došao da se ispovedi. Kad je završio, odložio je Bibliju, sredio papire ispred sebe. Čudno, ali nije mogao da se seti šta je pročitao. — Naše želje se menjaju s prolaskom godina — počeo je fra Gvarda, — Ono što smo želeh da budemo kad smo bili tinejdžeri nema nikakve veze s onim što smo želeli da postanemo deset godina kasnije. - Zašto je to tako? Da li to važi za sva ljudska bića? Da li je isto za muškarce i za žene; Izgleda da je to nešto univerzalno kao da sva bića koja razmišljaju nastavljaju da ч rastu čak i kad njihovo telo prestane da raste, kao da njihovi umovi sazrevaju. Možda je to stvar menjanja definicije slobode. Fra Gvarda je držao do tega da poznaje svakoga ko prisustvuje misi, znao je svačije ime i, ako je to bilo moguće, obratio bi se svakome ponaosob. Fra Gvarda je voleo da posmatra lica svojih parohijana dok je držao pridiku ali, dok je čitao tekst, nije pogledao ni u koga. - Možemo li onda da kažemo da poznajemo značenje slobode i da, prema tome, znamo i njenu vrednost? Ponašao se tako, pretpostavljao je, jer je želeo da vidi efekat svojih reci na njima; što se tiče utiska koje su Gospodove reci ostavljale na njih, to je bila njihova lična stvar. - Ono što nam je neophodno da znamo to su parametri slobode. U leksikonu ljudskih misli nema, možda, dovoljno reci da se odredi definicija slobode, ipak, parametri mogu da se odrede. Pa ipak, sloboda može - i često je tako bilo - da postoji van svih parametara. U tome smislu, sloboda je sinonim za haos. Ali i sada je u mislima video obrise čoveka u ispovedaonici, nalik na prikazu koja se diže iz močvare. Prikaza je bila slična senci, loše osvetljena ipak, videlo se da je obeležena bolom i očajem. Fra Gvarda nije znao kako može da vidi to lice i kako može da zna da je to čovek koji je bio u ispovedaonici jer pojma nije imao kako on izgleda; pa ipak, znao je njegov lik. Bio je trenutno tako zaprepašćen svojim mislima da je prekinuo pridiku. Odjednom se preplašio, onako kako se nije preplašio otkako se vratio iz Vijetnama. Stresao se. Kao da je time želeo da razbistri um a onda je, pribravši se, nastavio. - Haos je smrt - reče, misleći na rat. - To je smrt duha, smrt prirode, smrt prirodnog reda stvari. To je smrt boga. Bez slobode nema izbora. To je istina. Nema, u stvari, prošlosti, nema prošlosti - a posledica toga je, dalje - da nema budućnosti. Postoji samo sadašnjost, nepromenljiva, okoštala.

Dok je govorio, fra Gvarda oseti napad panike. Kao da ga je presekla neka prikaza: duh čoveka koji je došao da se ispovedi. Ali to je moglo da znači samo jedno - da je taj čovek mrtav! - Jedino pravo zlo je okoštavanje života -nastavio je fra Gvarda - to nije postojalo dok Satana nije najuren iz Raja. To je Satanino jedino delo. Iz okoštavanja života stvoreno je takozvanih sedam smrtnih grehova. Ali Satana nije stvarao manje grehove: on je svoj posao već obavio. Bog je stvorio sedam smrtnih grehova da bi Satanu zadržao na mestu - i da bi obezbe-dio da Satana nikada ne shvati moć koju ima. Satana je Zlo. Bog je sve - sve sem Zla. Kad je u Raju zmija izazivala Adama i Evu, radila je to lukavo, bila je to sirenina pesma izbora: da saznaju ono što Bog zna. A oni su želeli da to saznaju. Ali odabrali su ponos: želeli su da budu bolji od Boga. Zmijina moć se sastojala u tome da poništi greh ponosa i da ga preobrati u slobodu. Zastao je. Pogledao parohijane. — A to nas dovodi do Satane... Fra Gvarda ga je tada ugledao. Posmatrajući pastvu, zapazio je lice koje tu nije spadalo. Bilo je to dugačko mršavo lice, tamne kože: lice grabljivca. - Treba li se bojati Satane? Treba li ga mrzeti? Da vidimo. Stranac ga je posmatrao vrlo intenzivno. - Satana je pametan ali nije inteligentan. Da je inteligentan, on bi dokučio prirodu velike moći koju •ч; mu je Bog dao. Satana je, kao što Bog dobro zna, pravi majstor obmane. Satana kaže: Slušaj me i prihvati slo-bodu. Sloboda je tvoja, možeš da je prihvatiš. Ali ono što on ne govori to je da, ako neko prihvati slobodu, mora da odbaci veru. To je njegova laž. Satanina sloboda je bezgranična. Ona odbacuje promenu a mi u promeni nalazimo cilj života. Moramo da shvatimo da ono što Satana naziva slobodom, nije ništa drugo do smrt Boga. To je oslobađanje haosa. Završivši pridiku, fra Gvarda se okrenuo da bi sišao sa predikaonice. Ali kad je video kako ga onaj tamnoputi čovek posmatra, skoro da je odlučio da ne siđe. - Verujemo u Boga... - poveo je pesmu, dok je fra Doneli pripremao poslužavnik za milodare. Poneo je poslužavnik između vernika. Fra Gvarda je obratio pažnju kad je fra Doneli stigao do čoveka tamnog lica. Otvorio je širom oči kad je video da je čovek stavio novčanicu od hiljadu dolara među novčanice od jednog, pet i deset dolara. Fra Gvarda je nasuo vino i vodu u srebrni pehar, pripremajući se za Pričešće. Izvadio je hostije i, dok je to radio, primetio je da se dosta ljudi diže i stvara red. Čovek tamnog lica takođe se priključio redu za pričešće. Fra Gvarda je davao hostiju po hostiju svojim parohijanima i blagosiljao ih. - Ovo je Hristovo telo. - Amen. Sada je na redu bio čovek tamnog lica. Stajao je ispred fra Gvarde. Široko je otvorio usta. Da h je bilo nečeg čudnog na tom licu? Fra Gvarda je morao da se nagne unapred da bi stavio hostiju na čovekov jezik. Dok je to radio, osetio je neki bolesno-slatki miris koji nije mogao da identifikuje. Dolazio je iz čovekovih otvorenih usta. - Hristovo telo. Fra Gvarda pogleda i zaprepasti se zbog čovekovog pogleda. Brzo vraćanje u sećanje: seća-nje na vreli avgust kad je otvarao protivpožarne hidrante na Desetoj aveniji, dve nedelje boravka u logoru Svež vazduh. Mladi Dominik Gvarda nale-teo je na zvečarku na šumskoj stazi. Reptil je buljio u njega bez imalo radoznalosti ali s očigled- ' nom glađu. Tek kasnije, kad je dečko izrastao u muškarca, bio je

sposoban da taj pogled odredi kao sušto Zlo - neprijateljstvo, elementarno i monolitno. Fra Gvarda je sada opet bio suočen sa takvim pogledom. - Amen. Čovek se okrenuo i strašno se stresao. Fra Gvarda se pitao da li je on to sve samo zamišljao. Fra Gvarda je imao običaj da se neko vreme odmara u sakristiji, pošto bi on i njegovi asistenti odložili odeždu i sveti pribor za misu. U sakristiji je uvek bila neka polusvetlost. Samo jedan mali prozor nalazio se na suprotnom zidu. Ispod prozora bila je masivna hrastova klupa, slična klecalima iz crkve. Na toj klupi je fra Gvarda uvek sedeo kad bi završio misu. Klupa je bila neudobna ' - namerno. Sedeo je na klupi i buljio u zeleno lišće koje se videlo kroz prozor. Kad je postao svestan da nije sam u prostoriji? Nije mogao to da kaže, toliko je bio ophr-van mislima. - Oče Doneli? - njegov pomoćnik bi obično ušao u sakristiju zbog nečega. glavu. r- Da, oče. To nije bio glas fra Donelija. Fra Gvarda okrete - Ko je to? - uputio je pitanje u udaljeni ugao sakristije. - Ko je tamo? - Oca Donelija su iznenada pozvali - glas je dolazio direktno iza njega i fra Gvarda je pokušao da se okrene. Ali nešto ga je ščepalo, odlučno, jako, nepopustljivo, davilo ga je. - Ko ste vi? - pitao je fra Gvarda. - Šta želite? - Ovde sam da vas pozovem kući - rekao je glas tako blizu da je fra Gvardu zapahnuo onaj slatkasti miris koji je osetio dok je stavljao hostiju čoveku na jezik. Osetio je da ga čovek steže sve jače. To ga nije plašilo. U mladosti, fra Gvarda je pobedio u mnogo tučnjava. Bio je tako dobar da su mu čak predviđali blistavu karijeru u boksu, pre nego što mu je otac batinama isterao takve misli iz glave. Umesto toga, mladi Dominik Gvarda se prijavio u vojsku. Pošto je odslužio svoj rok u Jugoistočnoj Aziji, vratio se obole-log srca i duše, i obratio se Bogu. Ali čak i sada, fra Gvarda je vodio računa o svom telu, ne propuštajući da svakog dana vežba. Ispod svešteničke halje bilo je snažno mišićavo telo. - Ovo mi je poznato - reče. Želeo je da mu se telo opusti. Taj čovek nije bio ništa bolji ni gori od bilo kojeg siledžije sa Desete avenije, s kojima se fra Gvarda nosio. - Još ne - reče mu glas u uho. Tada je osetio strahoviti pritisak na nervni čvor na vratu i tek onda je shvatio opasnost koja mu preti. Podigao je ramena i ruke i dok je čovek iza njega pojačavao stezanje, fra Gvarda zabaci gornji deo tela i oslobodi se.

Okrenuo se i naslepo udario u čovekovo lice. Osetio je da ga je zakačio po jabučici i da se čovek trgnuo unazad. Čuo je neki zvuk kao da se čepa tkanina, zastade i užasnu se. Medu prstima mu je visio komad gume boje mesa: komad je bio masan od šminke. - Ko si ti? - pitao je fra Gvarda ponovo. - Da li te poznajem? - To sada nije važno - reče čovek. Šta je to što je bilo poznato u tom glasu? -Ja tebe poznajem. Zvuk otvaranja metalne lepeze sablasno odjeknu u praznoj sakristiji. Namera ovog čoveka sasvim je bila jasna i ona prodre u dušu fra Gvarde, nateravši ga da zadrhti. Fra Gvarda je sada sasvim jasno shvatio da se nije susreo s običnim siledžijom i razbijačem. Podigao je desnu ruku, načinio znak krsta. - Blagosloven da si. Neka ti Bog oprosti. Morao je to dva puta da ponovi, usta su mu bila tako suva.

Čovek sa dva lica koraknu prema njemu a fra Gvarda koraknu unazad. Čovek je nastavio da ide prema njemu. Fra Gvarda se povlačio, sve dok nije leđima udario o zid. Čovek sa dva lica je toliko brzo mahao lepezom da je ona proizvodila zvuke nalik na zavijanje z veri. Fra Gvarda je sada obratio pažnju s oružja na oči čoveka sa dva lica. - Ja te poznajem - rekao je - odavna te znam. - Odavno i iz daleka - reče čovek sa dva lica skoro sanjalački. - Da, tačno je. Tada metalna lepeza polete kroz vazduh kao džinovski slepi miš. Njene oštre ivice zabiše se u vrat x fra Gvarda takvom žestinom da su mu glava i gornji deo tela udarili velikom silinom o zid. Fra Gvardina glava razbi staklo na prozoru koji je bio tačno iza njega, šiknu krv, a čovek sa dva lica koraknu unazad. Kad je pošao da pokupi metalnu lepezu video je da fra Gvardina glava leži dalje od tela. Sagnuo se da izvadi komad gumene maske iz fra Gvardine ruke ali sveštenik je to tako stezao da je morao da mu slomije dva prsta kako bi oslobodio gumenu masku. Koristeći se sklopljenom lepezom, uklonio je oštre delove stakla i popeo se na prozor. Prethodno je spustio poljubac na fra Gvardine plave usne. Nestao je u deliću sekunde. Prvi deo Zlatni gradovi u pustinji Prolec'e, Sadašn ost: Kristofer Hej je oduvek žeJeo da bude pisac. Ali ta je pomisao bila daleko od njega ovog kišnog aprilskog popodneva. Bio je u centru zbivanja u prepunoj sudskoj dvorani Kriminalnog suda na Centar ulici, usred starinskih građevina Menhetna. Stajao je pored čoveka, velikog kao medved, koji je bio njegov klijent. Čekao je da porota kaže svoju odluku i pokušava da dokuči koliko mrzi svoj posao advokata. Teško da je mogao da sada nešto promeni jer, njegovo je školovanje stajalo gomilu novaca i mnogo je napora uložio da prođe kroz Prinston i Pravni fakultet na Harvardu. Nije mu smetao naporan posao. Navikao je na to. Porodica mu je bila veoma bogata. Otac je posedovao tekstilni kombinat sa fabrikama na svim tačkama globusa. Trenutno, Krisov otac je bio u Bei-djingu (Pekingu) sa svojom trećom ženom. Vodio je pregovore o poboljšanju poslova u jednoj od svojih kompanija na Dalekom Istoku. Ogromni rad uložen u toku studija nije bio uzaludan. Njegov talenat je primetila velika pravna firma na Park aveniji, željna sveže pameti. Punih pet godina Kris se probijao kroz podzemne lavirinte Njujorka, poznate kao Pakleni krug. Počeo je s malim ali prilično važnim slučajem koji niko u firmi nije hteo da preuzme. Na iznenađenje mnogih ljudi, a i uz mnogo zavisti, Kris je dobio taj slučaj. Uskoro je vodio veće i komplikovanije slučajeve. Kris se pripremao za još teži rad. Za sedam godina postao je tako uspešan da su novine i televizija počeli da prate njegove slučajeve. Išao je iz slučaja u slučaj, i nijedan nije izgubio. Uskoro su počeli samo njega da traže. Nije više imao vremena za sebe. Tada je odlučio da se osamostali. Imao je svoju firmu na Park aveniji, imao je sopstvene pomoćnike, službenike i, držao je savetovalište u staroj firmi iz koje su ga pustili na jedvite jade. Bilo je to pre osamnaest meseci. Onda je Mar-kus Gebl ušao u Krisovu kancelariju i sve se okrenulo tumbe. Markus Gebl je bio čovek koji je sada stajao pored Krisa Heja i čekao na odluku porote. Protiv njega je bila podignuta optužnica za drugostepeno ubi-stvo supruge Linde. Ona je držala, revolver u rukama

za koji je on imao dozvolu. Nije znala kako da ga upotrebi. Gebl je objasnio da je mrzela vatreno oružje. Želela je da se revolver iznese iz spavaće sobe. Uhvatila ga je i podigla sa noćnog stočića, on se otkočio i opalio. Ubio ju je na mestu. Istraga je otkrila da je Linda saznala da njen muž ima neku ljubavnu aferu i da ga je zbog toga napala. Svađali su se; svađa je prerasla u tuču, u toku koje je Gebl pucao u ženu. Tokom parade svedoka, Aliks Lejn, pomoćnica okružnog tužioca, dokazala je da Markus Gebl ima krvoločan temperament i da lako može da pobesni. Istraga je otkrila da je Gebl veći deo vremena tokom nedelje provodio u malom stanu koji je iznajmio na Menhetnu, daleko od luksuzne trospratnice na Petoj aveniji gde je živeo sa ženom. Pokušali su na sve načine da dokažu postojanje Geblove ljubavnice. S druge strane, Kris je uz pomoć svojih svedoka dokazao da Gebl mnogo radi i da je nemoguće njegov rad uklopiti u neku šemu. Zbog prirode poslova sa prekomorskim firmama, često je moralo da se ostaje u kancelariji do ranog jutra. Markus Gebl je stekao naviku da rukovodi poslovima iz svog stana na Menhetnu, jer se u raskošnoj kući gde je živeo sa ženom nije govorilo o poslovima. U intimnosti svoje, mahagonijem obložene, kancelarije Kris je bezbroj puta pitao Gebla o glasinama koje se čuju o njegovoj aferi. Istakao je da, ako tužilac bude dokazao postojanje ljubavnice, neće biti dobro po Gebla. »Mislio sam da sam nevin dok se ne dokaže suprotno« rekao je Gebl. »Porota mora da vidi da li sam kriv i da to objavi bez senke sumnje.« Slegnuo je mesnatim ramenima. »Nemam zbog čega da brinem.« »Dopustite mi da vas podsetim na slučaj zbog kojeg vas optužuju« rekao je Kris. »Optuženi ste zbog ubistva. Vaša namera je bila da ubijete.« »Namera?« viknuo je Gebl. »Kako namera?« »Sud smatra da je to što ste posegli za revolverom neskrivena namera.« »To je predimenzionirano.« »Nije. To je nešto zbog čega se ne dobija oslo-bađajuća presuda. Porota može da donese sudbonosnu odluku.« Gebl je odbacio tu mogućnost. »To sve nije važno. Tako se nije dogodilo.« Kris je nastavio da govori: »Tužilac će pokazati poroti slike vaše supruge, one koje je snimila policija. Dovući će u sud svakoga, ja baš mislim svakoga, ko vas je bilo kada video negde s ženom.« »Podsetiću vas da sam ja bio taj koji je pozvao policiju« rekao je Gebl. »Bio sam tamo kad su stigli. Sve sam im pokazao. Dopustio sam im da njuškaju na sve strane.« Kris je dobro znao Markusa Gebla, da mu je bilo jasno da nema svrhe da mu govori kako policija ima pravo da zavlači nos gde god želi, i bez njegove dozvole, kad je reč o ovakvom zločinu. Da je to napomenuo, samo bi se posvađao sa klijentom. Umesto toga, Kris podiže ruku. »Slažem se, nije bilo akcije od strane okrivljenog« rekao je. »U tome se slažemo. Ja samo pokušavam da vam pokažem da to neće biti fer igra. Pravda i poštenje, nadajmo se i molimo, prevla-daće u srcima porotnika. Ali, od onog trenutka kad se dignu i odu da se dogovore, sve je u njihovim rukama. Tužilac neće oklevati da vas, i sve oko vas, baci u ponor. Želi da se ovaj slučaj okonča gadno po vas. Aliks Lejn je njegov najbolji pomoćnik. Ona je pametna i odana poslu. Željna je slave i zna da namiriše krv na kilometar.« »Hej, slušajte, ja sam veteran vijetnamskog rata« reče Gebl. »Imam pregršt odlikovanja i dopustite mi da vam kažem da sam za svako od njih stavljao zadnjicu na metu. To su odlikovanja za podvige na

frontu. Mnogi koji su se vratili iz one rupe govana meni duguju život. Očekujem da od toga stvorite kapital, advokatu. Želim da vidim velike naslove u novinama: 'Ratni heroj na sudu!' To će protresti sud. Pričajte im o tome kako imam košmare, kako sanjam drugare koji bulje u mene mrtvim očima.« Gebl teško othuknu. »Recite im da se svako jutro budim a u ušima mi odjekuje plač male devojčice.« Pogledao je Krisa. »Grozno, je li?« Markus Gebl klimnu glavom. »U redu, ne mora sve da bude med i mleko« sleže ramenima »šta je život? Ja sam bio u paklu i vratio sam se. Ako Aliks Lejn krene na nas, i mi imamo sa čim da krenemo na nju. Jedino me mteresuje kada mogu da se vratim na posao. Ova prokleta stvar me staje živaca i novaca i ja nemam baš mnogo vremena da vučem zadnjicu po sudovima.« Kris ga pogleda: ogroman čovek, oštrog pogleda, lice borca, široka posekotina usta. Zgodan, ako se uzme u obzir da je oko njega zračila moć. Žene su ga oduvek smatrale privlačnim. Kris je shvatio da ga je ova posebna žena naročito smatrala privlačnim. Imao je zrelost koju donose godine ali je zadržao fizičke atribute mladosti. »Ko zna« čudio se Kris »možda je Gebl imao fejslifting.« Zagledao se iz blizine u Geblovo lice i zaista je ugledao sićušne ožiljke. »Kad govorite o prokletoj stvari pretpostavljam da se to odnosi na ubistvo vaše žene.« »Smrt nema veze sa tim« reče Gebl kao da je odlučio da svima pokaže da on ceni samo svoje mišljenje. »Mene nervira ova pozorišna predstava na sudu na kojoj moram da sedim.« Kris se pitao da li je Geblu poznata reč kajanje. »Mene interesuje samo istina, gospodine Gebl« insistirao je Kris. »Ako lažete u bilo čemu, ja ne mogu da vam pomognem, ma kakve bile moje sposobnosti. A ako sud sazna istinu da ste mene slagali, završićete u zatvoru i ostaćete u njemu narednih petnaest godina.« »Zašto mi govorite o zatvoru?« upita Gebl, dižući se sa stolice na kojoj je sedeo: bio je pun energije. »Vi ste tu da mi obezbedite da ne odem u zatvor.« Zagledao se u reprodukciju Degaa na zidu. »Znate li da sam pre dve godine kupio original? Nikada mi se nije dopadao ali, nisam ga ni kupio što mi se dopadao. Linda je smatrala da izgleda sasvim dobro iznad sofe u dnevnoj sobi. Više se i ne sećam kako je izgledao. U svakom slučaju, prodao sam sliku na aukciji prošlog meseca i zaradio četiri puta više novca nego što sam dao. Japanci su prosto usisavali sve što su videli« okrenuo se Krisu. »Bilo je čudesno. Kao grupe pirana, ustremljivali su se na sve da bi utrošili svoje precenjene jene dok još nešto vrede.« »Šta je istina?« Gebl trepnu. Imao je veoma duge trepavice. »Istina? Istina je da je umetnost isto što i sve drugo — trgovina. Koliko treba da dam za to, koliko će mi doneti dobiti kad prodam? Boja, perspektiva, pejzaž ili portret, za mene nije važno. Mislim da to nikome nije važno.« Kris je buljio kroz prozor u plavičastu maglu izduvnih gasova koja se vukla po Central parku. Brojao je do deset. »Vratimo se na vašu ljubavnicu« rekao je najzad. »To je laž!« Gebl je udario pesnicom o Krisov radni sto. Lice mu se pretvori u masku, tako tvrdu da se Krisu činilo da bi se raspalo na komade da je udari čekićem. »Voleo sam svoju ženu. Svako ko kaže drugačije je lažljivac, je Г u redu?« Kris klimnu glavom. »U redu. Ali moram da vas upozorim da ćemo biti u jendeku sledeću nedelju dana.« »Plaćam vas da obavite posao« reče Gebl i stade

pored vrata. »Obavite ga. Ne tražite dozvolu od mene.« Tada je Kris shvatio koliko mrzi ovaj posao kojim se bavi. Oduvek je verovao u prava individue, kao i u američki pravni sistem. Svako je imao prava na pravedno suđenje i odbranu. Zbog svega toga je Kris Hej i otišao da studira prava. Sada je shvatio da je, zbog zatvaranja očiju pred klijentima, potpuno smetnuo s uma kakav je advokat postao. Ne znajući kad je sve to počelo, jednostavno je shvatio da je njegovo verovanje u pravednost onoga što radi počelo da se nagriza. Preuzimanje slučaja Markusa Gebla bila je poslednja kap u čaši vode. Gebl je bio instrument koji je pomogao da jasno iskoče na videlo Krisove sumnje i strahovi. Kris se dobro sećao reci Maksa Štajnera, starijeg kolege iz firme na Park aveniji, kad je napuštao firmu: »Nadam se da znate šta radite.« Sećao se i svog, nevero-vatno naivnog, odgovora: »Znam, gospodine.« Tužna činjenica je bila da Kris, tada, pojma nije imao u šta se upušta. Maks je, svakako, znao. Zašto onda nije zaustavio Krisa na samom startu? Kris se pitao kako će da uskladi ovo novo - i opasno - osećanje sa svojim urođenim idealizmom. On nije samo napustio traženje odgovora, već je to pitanje sasvim potisnuo iz svoje svesti. Progutao je bes koji je osećao prema Markusu Geblu, razočaranje koje je osećao prema sebi, i nastavio je da radi. Nastavio je da pobija svaku tužiočevu optužbu. Doveo je prijatelje Linde Gebl, njenog psihijatra, doktore sa Instituta na kome je nekoliko puta lečena od alkoholizma i uzimanja »valijuma«. Kada je shvatila Krisovu nameru, Aliks Lejn, pomoćnica tužioca, glasno je počela da protestvuje kako je toliko dovođenje svedoka nevažno i da skreće proces: videlo se da suviše na tome insistira. Prigovor joj je odbijen. Ovi svedoci govorili su o depresijama Lmde Gebl, o uzdržanom besu, o nekim uobraženjima. Na primer, jedan od lekara s Instituta je svedočio da je Linda Gebl svojevremeno punih šest meseci verovala da je poseduje demon. Rezultat tog prilično mučnog silaženja u privatni pakao Lmde Gebl bilo je otkrivanje druge strane ličnosti Markusa Gebla. Porota ga je ranije videla kao grubijana, opsednutog poslom. Kris im je sada govorio o njegovim ratnim podvizima, dokazao je da je Markus Gebl patriota, junak i veoma brižan muž: strpljiv, nežan, spreman da oprosti. Kris je koristio svoj specijalni somotski čekić da bi sve ovo dobro utuvio u glave porotnika. Slučaj ratnog heroja Krisa Heja, osvanuli su naslovi u novinama. Nije to bio slučaj Markusa Gebla već čuvenog advokata Heja. Jedina neprilika je bila ta što je Aliks Lejn obećala da će odnekuda izvući ljubavnicu Markusa Gebla čije će svedočenje, ubedivala je u to Krisa Heja, osuditi njegovog klijenta. Na kraju se pokazalo da nikakva ljubavnica ne dolazi i, prema Kriso-vom mišljenju, tužilac je izgubio ovaj slučaj. - Članovi porote - rekao je sada sudija - da li ste doneli svoju odluku? - Jesmo, vaša visosti - reče predsednik porote i predade savijeni komad papira sudskom službeniku. Kao da je bila potrebna čitava večnost da taj papir stigne do sudije. Sudija uze papir, otvori ga i pročita. Podiže glavu, klimnu predsedniku porote. ч - U slučaju ubistva za koje je optužen Markus Gebl - rekao je predsednik porote - mi, članovi porote, smatramo da on nije kriv. Sudnica je eksplodirala od dugo uzdržavanih emocija. Markus Gebl je sve vreme ostao da stoji miran, dostojanstven, bez pokreta. Na kraju, Kris upita: — Da li vam je dobro, gospodine Gebl?

- Da - reče Gebl i ne trepnuvši. - Hajde da dobro ručamo. Kad su izlazili iz sudnice, Kris gurnu u ruke Geblu mašinom otkucani tekst, pripremljenu izjavu koju je Kris smislio a koju će Gebl reći novinarima što su nasrnuli na njega u polumračnim mermernim hodnicima. - To je sve, narode - reče Kris kad je Gebl završio sa čitanjem. Novinari su već počeli da postavljaju pitanja. - Čuli ste sve detalje. Moj klijent nema više šta da kaže. Komentara nema. Poveo je Gebla kroz gomilu. Na vrhu velikog stepeništa zaustavila ih je Aliks Lejn. - Volela bih da porazgovaram sa vama - rekla je. Kris se okrete klijentu. - Odmah dolazim. Aliks Lejn je posmatrala Gebla ledenim sivim očima dok je išao prema limuzini. - Zaprepašćena sam što vidim da može da hoda - reče ona. - Zmija kao što je on trebalo bi da otpuzi niz stepenište. - Okrenula se Krisu. - Volela bih da mogu da kažem da se divim onome što ste uradili u sudnici. - Bio je to moj posao. Aliks samo frknu. Obrazi joj se zarumeneše. Imala je prerafaelovsko lice, nalik anđeoskom i dobro je 471 krilo oštrinu njenog karaktera. Imala je srebrnu ogrlicu oko vrata. - Zar je vaš posao da oslobodite ubicu? - Pazite šta govorite, koleginice. Moj klijent je bio samo nesrećno optužen. - On je, ipak, ubica. Možda samo troje ljudi, vi Gebl, i ja to znamo. Ali to ni najmanje ne menja na činjenici. Ako dobijem sve podatke koji su mi obećani, ćeli svet će to saznati. - Dopustite da vam dam savet advokata. Umu-knite! - reče Kris, zaprepašćen besom koji je osećao. U stvari, osećao se kao da je izdan. Da li je to moglo da ima neke veze sa tim što je smatrao da je Aliks Lejn veoma privlačna? Koliko puta se samo rešavao da je pozove da negde izađu? Tokom kratkih razgovora u sudskim hodnicima između suđenja Kris je shvatao da mu se ona sve više dopada. Nije rnu se jedino dopalo njeno starinsko shvatanje sop-stvene ličnosti. Bila je čvrsta, ali kao da joj je smetalo što je žena. Ni najmanje joj se nije dopalo njegovo shvatanje zakona. To je bar bilo jasno. Ali isto je bilo jasno da ga ona smatra veoma privlačnim. - Prihvatite činjenicu da ste izgubili. Imali ste slabe dokaze i novinari će s oduševljenjem početi da čereče i vas i sve oko vas. Ako nastavite ovako kako ste krenuli, ja ću morati da zaštitim svog klijenta. - To je smešno. To je nešto najsmešnije što sam čula - oči Aliks Lejn su bile pune ljutnje. - Dosta mi je baraba kao što ste vi, što uzimaju bogatstvo da bi oslobodili zločince kakav je Gebl i dali novinarima hranu koju oni žele. Znam da svako zaslužuje najbolju odbranu. Zaboravili ste da kažete kad ste davali intervjue da ta najbolja odbrana zahteva plaćanje dve stotine i pedeset dolara na sat. To je toliko gadno da mi se . povraća. Recite mi, kada ste poslednji put uzeli pro bono slučaj, samo zato što ste verovali u klijenta? Vi niste advokat, gospodine Hej, vi ste estradna ličnost. Vama je mesto pod šatorom, zajedno sa gutačima vatre, igračima na trapezu, žonglerima - pokazala je na tamnu zgradu suda. - Zar još niste shvatili da za vas nema mesta u ovim dvoranama gde se deli pravda? Pre nego što je Kris mogao da odgovori, Aliks je otišla. Nestala je u gomili koja je nadirala prema izlazu. Osećao se više depresivno nego ljuto. Kao da mu je kljucnula u glavu i izvukla prljavštinu.

- Sranje - reče Kris samome sebi dok je žurio stepeništem, i dalje, u sivi dan. Sada je kiša padala mnogo jače i, drhteći, on požuri prema limuzini u kojoj ga je čekao Gebl. Seo je na zadnje sedište pored Gebla. - Otkuda to da hramljete? Nisam to ranije pri-metio. Kris načini grimasu. - Zbog kiše - nije voleo da ga podsećaju na bol u nozi. — Nije to ništa. Stara povreda kuka. U kolima je bilo veoma tamno. - Sportska ili ratna pobeda? - pitao je Gebl. On je sebi već nasuo čašu šampanjca iz flaše koja se rashlađivala u malom frižideru. - I jedno i drugo - reče Kris, neprestano misleći na Aliks Lejn. - Kako? - prvi put otkako je ušao u Krisovu kancelariju, Markus Gebl ga je sada pogledao s interesovanjem. - Sačekajte - obrati se vozaču. - Idemo u restoran, Edi - rekao je. - I daj gaščinu. Umirem od gladi. - Da, gospodine Gebl. Limuzina je klizila kroz gusti saobraćaj na \ Menhetnu, kroz stare ulice u kojima su umrli mnogi snovi o bogatstvu. - U redu, kažite mi šta se dogodilo sa vašim kukom - nije odustajao Gebl. Kris ga pogleda. - Gospodine Gebl upravo je odlučeno da niste krivi za smrt svoje supruge. Zar nemate nikakve reakcije na to? Gebl sleže ramenima, - Šta. biste želeh? Da vas potapšem po leđima? Zašto? Vi ste obavili dobar posao, ali za to ste bili dobro plaćeni. Platio sam vas zato da dokažete da nemam veze sa ubistvom svoje žene. - Sleže ramenima. - U redu. Dopao mi se onaj vaš mali govor o meni. Veoma otmeno. Dobro će izgledati u sutrašnjim novinama. - Da li ste vi, uopšte, čovek? Zar uopšte nemate emocija? - Slušajte, ma kakve da su moje emocije, možete da budete prokleto sigurni da ni vi ni bilo ko drugi nećete moći da ih primetite. - Pokazao je kroz zamagljena stakla. - Moje emocije nisu njihova već moja lična stvar. Ali posle tri velike čaše viskija i dobre večere u sjajnom restoranu, priča je bila drugačija. - Koliko imate godina? Trideset devet? Četrdeset? - upita Gebl. - Da, otprilike toliko. Ja sam upravo napunio pedesetu. Šta mi to znači? To znači da sam još godinu dana dalje od rata. - Sedeli su za najboljim stolom, u najboljem restoranu na Drugoj aveniji. Zidovi su bili prekriveni crno-belim fotografijama poznatih ličnosti, sve sa autogramima i posvetama Donu, vlasniku restorana. - Rat - nastavio je da govori Gebl. - Svakako ч da me /e rat izmenio. Kako čovek može da boravi u toj prokletoj paklenoj rupi a da ne bude promenjen? Jedini način da vas rat ne izmeni bio je da umrete. Ako vam bilo ko kaže da nije tako, sere. Približio im se šef sale. Kad je video da su dva čoveka duboko zaneta u razgovor, diskretno se udaljio. - Reci ću vam nešto - nastavio je Gebl - video sam puno tipova koji su odbijali da se promene. Isuse i Marijo, oni su bili određeni za odstrel. To je moglo da se vidi u njihovim očima. Znali su da su u paklu ali nisu želeli da budu u njemu. Ja ću da vam kažem nešto: jedina bića koja prežive pakao i koja to

mogu - to su demoni. I, znate šta još? Sve je to bilo samo stvar moći. Oni koji shvataju suštinsku anarhiju rata prave kapital od toga i preživljavaju. Svi drugi su, na ovaj ili onaj način, bili uništeni. Ljudska bića su se mučila i umirala u onim, napalmom napunjenim, džunglama, u pirinča-nim poljima punim zamki. Gebl je kotrljao gutljaj viskija po ustima pre nego što ga je progutao. - Vi znate, pošto ste bih tamo, da žetva pirinča zavisi od kišne sezone. Pa, jedne godine kad sam ja bio u Namu, sezona kiša je došla rano. Kiša je bila crvena. Crvena kao krv. Da li razumete? Stotine nespretnjako-vića su bačeni u vazduh i njihova krv je naćtubnla jebeni pirinač. - Gebl ispi poslednju kap viskija iz čaše. Čutali su, a onda se Gebl opet oglasi: - Jedan Čarli koga sam zarobio rekao mi je da će te godine rod biti bogat. Nije se smejao kada sam mu odsekao doku i nabio mu ga u usta. - Uzeo je meni. -Hoćete li da naručimo? Ja moram nešto da pojedem. Kris nije znao da li da se smeje ili da plače. Pitao se šta da radi sa tim čovekom. Koliko je on mogao da vidi, Markus Gebl je bio fascinantna enigma, neka vrsta \ kineske slagalice u čudnoj ali magnetski privlačnoj opremi. Svaki put kada bi vam se učinilo da ste ga upoznali, pojavio bi se drugi vid njegove ličnosti, kao lutka u zabavnom parku užasa. Gebl je naručio porciju goveđeg pečenja, pekarski krompir i pečeni luk. Kris je odabrao tunjevinu na žaru. - Ribe - reče Gebl kad je kelner otišao od njihovog stola - ma kakve da su, meni smrde. Kad namirišem ribu, osetim miris krvi. - Slegnuo je ramenima. - Ponovo prokleti rat. Posle Nama ne mogu ni da vidim ribu. Pre nekoliko godina, neki drugar me je pozvao na svoju jahtu. Bila je na Long Ajlendu. Prelepa jahta, »Monika«, nazvana po imenu njegove francuske ljubavnice. I tako smo otišli u lov na tune. Moram da kažem još i ovo: on je bio sjajan ribolovac. »Hej, Mar-kuse« - rekao je nekoliko časova kasnije, kad je uhvatio monstruma - »dođi da baciš pogled na bebu.« Ni najmanje me to nije zanimalo ali Monika je bila tu i šta sam drugo mogao da uradim? Pogledao sam tunu i povratio. - Gebl poče da se smeje. - Možeš li da veruješ? Povratio sam po prokletoj ribi. Isuse. U tom trenutku, kao da je neko mahnuo čarobnim štapićem, stigla je hrana. Gebl nije bio od onih ljudi koji mogu da razgovaraju dok jedu. Tako je zavladala mrtva tišina. On je jeo brzo, kao da ga čekaju na sastanku Upravnog odbora. Kad je odgurnuo tanjir, Kris je tek napola pojeo svoju tunjevinu. To nije spre-čilo Gebla da ponovo počne da priča i naruči dupli espreso sa šlagom. - Dakle - reče on pomalo bahato - šta se desilo sa tim vašim kukom? Pogođeni ste u Namu? - Ne - reče Kris. U stvari, on nije nikada bio u Vijetnamu kako je to Gebl pretpostavljao. Toga se stiЛ \ deo f nikad nije mogao da se oslobodi stida, kao ni onda kada je razgovarao sa bratom Terijem. - U Parizu. - Francuska? - Gebl je sipao liker u svoju kafu. - Ama idite, molim vas. Nećete mi valjda reći da ste vodili rat u Francuskoj? - Na neki način - reče Kris - učestvovao sam u biciklističkoj trci Tour de France. Gebl se nasmejao. - Jebenu biciklističku trku vi nazivate ratom? Isuse, ovo je dobro! - Bio sam član tima od devet trkača - reče Kris.

- Prešli smo stotine kilometara za dvadeset i dva dana. Krenuli smo iz grada Rubea, otišli smo u Belgiju i Holandiju, a onda smo kroz Francuske Alpe krenuli prema Parizu gde je bio i kraj trke. Završio je ribu. -Verujte, to je bio pravi rat. - Ali, nije bilo kao u Vijetnamu - reče Gebl čudnim tonom. Kao da je govorio o ženi ili vrednom predmetu na koji je bio naročito ponosan. - Ne. To je bilo sasvim drugačije. - Kao izvlačenje jebene tune iz mora. Težak rad, je li. Kao što ste rekli, možda je to bio čak i rat. Pa, u redu, kako što rekoh, povratio sam po prokletoj ribi. Ali, do đavola, pokazalo se da je to vredelo truda. Monika me je povela ispod palube, polizala mi je znoj sa lica, gurnula mi je jezik u usta dok je skidala kupaći kostim. Šlic mi je eksplodirao. Navalila je tako na mene da sam mislio da će mi se mozak pretvoriti u pihtiju. Radila je čuda sa mnom, dok se moj drugar nosio s onom kurvom od tune baš iznad naših glava. Kris je jedva mogao da poveruje u ono što je čuo. Zar je to bila poenta Geblove male priče o ribama? Lekcija kako da prevariš ženu i nabiješ rogove najboljem prijatelju? — A šta je bilo sa vašom ženom? — pitao je Kris. — Šta je bilo s njom? — Zar ona nije bila tu na jahti? - Dogodilo se da nije bila - reče Gebl- pa šta i da je bila? Ona ne bi ništa znala o tome kao što ni moj prijatelj nije znao. - Rekli ste mi da ste voleli svoju ženu, gospodine Gebl. - Jesam, pa šta onda? Rekao sam vam mnogo stvari i, sudeći prema tonu vašeg glasa, drago mi je što sam vam sve to rekao. Samo ste potvrdili moju veru u moje lične ocene o tome kako se treba ponašati prema vama. Vi ste jebeni Eliot Nes, znate li to? Kris je sedeo vrlo mirno. - Zar hoćete da mi kažete da ste me slagali? - Neću da kažem ništa o tome. Vi ste ovde genije. Čitate između redova. - Postoji, dakle, ljubavnica. - Mislim da ste pobledeli. - Tukli ste se sa ženom. Sve je bilo onako kako je Aliks Lejn rekla - posmatrao ga je dok je osećao kako ga poduzima tiha jeza jer se na Geblovim usnama pojavio vučji osmeh. - Izvukli ste revolver i... - Izvinite, gospodine Hej - kelner se pojavio -telefonski poziv za vas. - Samo malo - reče Kris. Nije mogao da odvoji pogled s groznog lica Markusa Gebla. - Kažu da je hitno - rekao je kelner. - Rekao sam da odmah dolazim - reče oštro Kris. Kad je kelner otišao, nastavio je da govori. - Izvadili ste revolver i ubili ste je, zar ne? Ubili ste vašu ženu. - Da li zaista verujete da ću vam ja to reći? "4, Kris je razmišljao. Šta sam to uradio? Nagnuo se preko stola i rekao: - Spasio sam vam kožu, Geble, mislim da bar zaslužujem da znam istinu. Gebl je popio svoj espreso, obrisao usta.

- Sada ću vam reći neke svetske istine. Ništa ne zaslužujete i evo zašto. Naplaćujete mi dve stotine i pedeset dolara na sat i moram da kažem da ste zaradili svaki cent. Pošaljite mi račun i, u toku dana, primičete ček od mene. Tako ja obavljam poslove - ustao je. - A ovo je bio samo posao. - Ko je ovde lud vi ili ja? _ A za sve to vreme video je optužujuće lice Aliks Lejn pred očima. -Ja sam vam verovao. Inače ne bih uzeo vaš slučaj. - Ma hajde - reče Gebl, cereći se i pružajući obe ruke prema Krisu - ovde nema nikoga sem nas. To đubre čuvajte za novinare. Vi ste sve to smislili, vi dobro znate šta njima prija. Zato vas i vole. Jasno je da sam želeo da me baš vi branite. - Rekao sam vam, Geble, da želim da mi kažete istinu. - Svakako, svakako. Potpuno razumem. Otpo-četka sam vam rekako sve što je bilo neophodno da znate. To se neće promeniti - bacio je nekoliko novčanica od stotinu dolara na sto. - Vi ste pravi majstor kad se pojavite u sudnici, ali, inače, izgleda da ne znate ništa. Morate da naučite da u životu ne možete da dobijete odgovore na sva pitanja. Pet minuta kasnije, Kns se javio na telefon: saopšteno mu je da mu je brat ubijen u Turet-sir-Luu, u Francuskoj. Poručnik Siv Gvarda je posmatrao kako plafon prokišnjava. Voda se slivala i bilo je jasno da je ovaj stan u kome je bio trebalo popraviti još pre deset godina. Ni u malo boljem stanju nisu bile ni druge zgrade u susedstvu. Tap-tap-tap. Kapanje se pretvorilo u curenje. Siv je mogao da čuje pacove iza zidova kako cvile, trudeći se da izađu iz vlage. Siv je bio u mračnom hodniku na najvišem spratu zgrade. Tama je sada bila njegov jedini saveznik. Kroz otvoreni prozor, mogao je da čuje muzikalno blebetanje na kantonskom. Široke rečenice završavale su se upitno, kao pesma mora. Kroz smrad mokraće mogao je da nasluti miris anisa, bibera iz Sečuana, pečene prasetine i sušene ribe. Siv je jednom službeno bio u Hong Kongu i zapamtio je ovu mešavinu mirisa. I tamo je bila identična. Iza, đubretom zatrpane, ulice bila je njujorška Pel ulica a ne honkonška Leder ulica. Inače, nije bilo neke velike razlike. Sa službenim revolverom na gotovs, Siv je veoma pažljivo osluškivao. Rizikovao je i brzo pogledao na sat. Bilo je skoro prošlo sedam minuta otkako nije imao nikakve veze sa Piterom Ćunom. Kad se zna ko je Čun, bio je to opasan znak. Siv ponovo u sećanju odvrte sve činjenice koje su dovele do ove situacije. Piter Čun — poznat među Kinezima kao Lung Čun - Zmaj - bio je šef kruga za rasturanje droge. Govorilo se da Čun pose- ' duje polovinu Kineske četvrti, a one firme koje nije posedovao plaćale su mu mesečno da ih ne bi ukinuo. Siv se sećao groznog požara koji je prošle godine progutao trospratnicu na Pel ulici. Nikada nije dokazano ali Sivovi ljudi su govorili da je Lung X Čun odabrao tu firmu da bi drugima pokazao šta ih čeka. Dugo pre toga, Siv je pokrenuo akciju. Imao je odobrenje od samog gradonačelnika da iskoreni trgovinu drogom koja je pretila da zadavi Kinesku četvrt i ćeli Njujork. Za taj posao odabran je Siv između ostalog i zbog toga što je godinu i po dana proveo u Hong Kongu sa ljudima iz Odeljenja za borbu protiv narkotika. Bio je u Hong Kongu, Tajlandu i nesigurnim planinama Burme - Sanu, sledeći trag suza maka, kako Azijati nazivaju opijum. On je još bio povezan sa ljudima sa kojima je tada radio i bio je uvek spreman da se uključi u svetsku borbu protiv droge.

Tako mu je savršeno bilo jasno šta su mogle da znače pretnje Zmaja Čuna u Kineskoj četvrti. Siv je govorio tečno kantonski, što mu je mnogo pomoglo. Svi Kineski policajci pod njegovom kontrolom beskrajno su mu verovali. Pratili bi ga i u more, da je izdao takvu komandu. Međutim, postojao je još jedan, isto značajan razlog. Bilo je dobro poznato da je Siv Gvarda verovao u jednu stvar - u izreku Bleza Paskala koja je bila urezana u ispolirani mermer. Komad mermera stajao je na njegovom stolu gde je trebalo da stoji njegovo ime. Na njemu je pisalo: Smisao moći je da zaštiti. Siv nije morao da se okreće da bi video pomoćnike koji su ga pratili. Dvojica njegovih ljudi čučali su na stepenicama u apsolutnoj tami. Za trenutak oseti miris revolvera koji mu je doneo noćni povetarac ali se taj miris ubrzo utopi u pravi vrtlog drugih mirisa. Prošlo je već deset minuta otkako su poslednji put čuli Zmaja. Bar nikoga nema u zgradi - Pomisli Siv. Sivo-vim ljudima bilo je potrebno punih šest meseci da otkriju burdelj u koji je voleo da navraća Lung Čun, trebalo im je još sedam meseci da prodru u njega. Isuse koliko je to samo neprospavanih noći, koliko kutija 'Maloksa', koliko prekinutih ljubavnih veza? On je odavno prestao da to broji. Bilo je to trinaest meseci najintenzivnijeg rada u njegovoj karijeri. I to samo zato da bi se dočepali jednog čoveka: Lung Čuna. Zamka je bila postavljena i samo što nije škljocnula, kada su na scenu stupila dva žutokljunca, dva mlada policajca željna uspeha. Upali su u burdelj da obave neka uobičajena hapšenja. Otkuda oni tamo? Siv se to pitao po sto puta. Komandant stanice trebalo je da ih obavesti šta se zbiva na terenu pre nego što su krenuli na svoju šihtu. U ovaj blok nije trebalo da se dira. Ali, u svakom slučaju, oni su se tu našli i krenuli pravo na Zmaja. Njegovi telohranitelji ubili su ih na mestu. A kad je Ričard Hu, jedan od Sivovih ljudi, ubio telohranitelje jurnuvši u stan, Čun je ubio njega. Hriste mislio je Siv tri policajca. Od trijumfa do propasti, za tren oka. Jedino što je Siv tada znao sigurno, bilo je da se Zmaj još nalazi unutra sa ženom taocem. Nema sumnje da je to bila žena sa kojom je vodio ljubav kada su mladi policajci upali. Sada se objekat interesovanja promemo. Hvatanje Pitera Lung Čuna postalo je stvar od drugorazrednog značaja. Siv se koncentnsao ne nešto drugo. Njegova je dužnost bila da svako izađe živ iz burde-Ija. Na njegova pleća pala je odgovornost za svakog ko je tamo ubijen ili ranjen. U to su spadali i policajci. To je bila njegova greška - trebalo je da vidi te mladiće i da ih zaustavi pre nego što su ušli u zgradu. * . Ali, Siv ih nije video. Kako? Odlučio je da to ispita: to je bila njegova metoda. Ali, time će se pozabaviti tek kada kriza prođe. Sada kada su se pacovi spasili od vlage, bilo je tiho. Mirno kao u grobu. Munje su sevale, čula se grmljavina. Nebo je bilo tamno. Siv se zagleda niz hodnik. Mogao je da vidi vrata stana. Držeći ih na oku, kliznuo je hodnikom. Čuo je ljude kako stižu do odmorišta. Kad je bio nadohvat ruke do vrata, ona se otvoriše malo na unutra i Siv začu grozan ženski krik. Krik je bio popraćen pravim rafalom kantonskog, tako da je Siv jedva nešto razumeo. Onda je zavladala apsolutna tišina. Vrata su ostala malo otvorena. Kroz pukotinu se na hodnik izlivala sjajna žuta svetlost i osvetljavala kišu što je lila iza otvorenog prozora. - Ćeng nei man man-gong? - upita Siv. -Možeš li da govoriš sporije?

Ponovo bujica reci. Ovoga puta Siv je razumeo o čemu se radi: čovek mu je nabrajao sve najgroznije atribute koji su se odnosili na njegovu majku. Siv nije obratio pažnju na uvrede. Bio je zabrinut za mladu ženu. - Ni-go nei-djai djou-ma je a? - pitao je. - Sta je bilo sa devojkom? Čuo se demonski smeh iza vrata. - Keui sin-dai - okliznula se i pala. - Ne verujem ti - iskrenost je palila. Čulo se neko struganje iza vrata. A onda, vrata se naglo otvoriše i pojavi se lice Kineskinje. Gurnuta je unapred tako da je Siv mogao da vidi cev revolvera pritisnutu u kost iza njenog uha. Siv je imao delić sekunde na raspolaganju da vidi izraz užasa na devojčinom bledom licu, ali samo mu je toliko i bilo potrebno. Videlo se da je užasnuta. Moglo je da se oseti koliko se plaši. - Nadam se da ćeš mi sada verovati - rekao je Piter Lung Čun. - Ne! - Siv je zaurlao u istom trenutku kad je Čun povukao okidač. Krv je šiknula s mesta gde je, do malopre, bilo devojčino desno uho. Urlala je dok ju je Zmaj uvukao natrag u stan. Kučkin sin! mislio je besno Siv, posmatrajući kako krv klizi niz zid i mesa se s kišom. Moram da uđem. Počeo je polako da puzi hodnikom. - Priđi samo još malo i ja ću rasuti njen mozak po tvojoj lepoj beloj košulji. Lungov glas je sada bio preblizu. Siv je zastao. Stajao je mirno kao senke oko njega, stopio se s njima. Smiri se govorio je Siv samom sebi. - Ko je još unutra? - Šta te briga? Ona je još jedina živa. - Predaj se, Lung - reče Siv, namerno upotrebljavajući Ćunovo kinesko ime. - Nemaš izlaza. Kako god okreneš, ti si gotov. - Čuo sam za tebe - rekao je Zmaj - loh fan koji ume da govori. - Loh fan je značio divljak, tako su Kinezi mislili o svim belcima. - Mogu da raspem i tvoj mozak, kao i njen. Sivu je samo to trebalo. - Onda ti dajem priliku - rekao je. - Ja ću stati pored tebe umesto devojke. Poštena pogodba, je li? Ona je nevina, Lung. Žrtva. Sto se mene tiče, ja sam ti stalno za petama i stalno spreman da ti skočim pod grlo. Loš đos, ako je ubiješ bez razloga. - Ako je ubijem, možeš da se kladiš da će to biti s razlogom - reče Lung. ^. - Ali ovo nije kockanje-reče Siv. Kocka i seks bile su dve stvari bez kojih Piter Lung Čun nije nikako mogao. Siv je znao da je fanatik i u jednom i u drugom. - Ona je već povređena. Ne može ti ništa. Ja mogu, i ja ću to učiniti samo ako mi se ukaže prilika. Ili možda nisi dovoljno muškarac da dostojanstveno odigraš poslednju igru života i smrti? Tišma. Kiša je udarala o otvoreni prozor, grgotala niz hodnik. Pacovi su se smirili, osmatrali, čekali. - Možda si u pravu - reče Lung i Siv uzdahnu. - Najpre skloni tvoje kretene iz zgrade. Siv se okrete i dade znak svojim ljudima da se povuku niz stepenice. Krenuli su oklevajući. Naredio im je da se povuku. - U redu - reče Siv. - Sada spusti tvoj komad na pod tako da

mogu da ga vidim. - Kakva je to igra? - pitao je Siv. - Ja sam već video šta tvoj revolver može da učini. Vrata stana se otvoriše uz škripu. - Stavićemo ih istog trena na pod - reče Lung. Siv se malo nagnuo i spustio revolver na pod u hodniku. U isto vreme Čun je spustio svoj revolver, tako da je Siv mogao da ga vidi. - A sada, devojka - reče Siv. - Dođi najpre ti ovamo - reče Čun. - Misliš da ću da je pustim da tek tako ode? Siv udahnu duboko i priđe otvorenim vratima. Žmirkao je na jakoj svetlosti. Nade se licem u lice sa Piterom Ćunom. Bio je to mršavi čovek srednjeg rasta, širokog lica nalik na Mesec, tipično za mnoge Kantonce. Držao je Kineskinju i krenuo je od prozora kroz koji je osmatrao okolinu. Siv se trudio da ne gleda devojku jer bi to značilo da je slabić. Međutim, krajičkom oka je video da je ona na ivici nesve-sti. Desna strana joj je bila umrljana krvlju. - Uđi - reče Lung. — Pusti najpre devojku. - Čuo si šta sam rekao - Lung izvadi bodež. Čelik sinu na svetlosti. - Imamo pogodbu. Ponovo onaj demonski smeh. — Ja ne sklapam pogodbe s loh fanom — zareza Lung. - Misliš da si zato što znaš da govoriš bolji od divljaka? — Pljunuo je pred Sivove noge, uklonio devojku i koraknuo unapred. Vrh bodeža našao se pod Sivovim grlom. — Nisam nameravao da je pustim. Vučji osmeh pojavio se na Lungovom licu. — Smislio sam kako da te uvučem u zamku i uspeo sam. — Daj bar da se pobrinem za nju. - Ne dolazi u obzir, loh fane. Siv je odmah shvatio: Čun je uživao u moći. On je bio od onih ljudi - Siv je i ranije sreo mnoge — za koje je droga bila oružje. Drugi su se zadovoljavali novcem ili ženama ali Lung je živeo samo zato da bi svoju moć i volju nametao drugima. Sivove misli na tren odlutaše na drugo mesto i u drugo vreme: na San. Pojavi se general Kiu, veći od života, kako se uvek pojavljivao u Sivovim mislima: ožiljak, večno prisutan znak gostoprimstva generala Kiua, koji je išao od Sivovog levog uha i spuštao se niz vrat, poče da pulsira. Kao i Piter Lung Čun, i general Kiu je bio opsednut moći. Lung je, možda, bio Zmaj Kineske četvrti ali general Kiu je bio Zmaj - vrhunski glavar 4, 621 Burmanskog San Platoa, u srcu Zlatnog trougla, odakle je poticao veći deo svetske proizvodnje opijuma. Součen sada sa Čunom Siv je shvatio da svome neprijatelju, možda, duguje zahvalnost. General Kiu ga je naučio kolika je vrednost Sun Cuovih principa iz »Veštine ratovanja«. »Rat je zasnovan na povlačenju« rekao je general Kiu. »Kreni kad je to zgodno i stvaraj promene situacija.« Zbog užasnog bola koji mu je general Kiu naneo - možda čak i zbog toga, ko zna - Siv nije nikada zaboravio te reci. I kad se, mesecima kasnije, vratio kući prvo što je uradio bilo je da ode i kupi prevod Sun Cuovih dela u knjižari na Četrdeset i drugoj ulici. Pročitao ga je toliko puta da je pojedine odlomke znao napamet. Siv pogleda Pitera Lung Čuna pravo u oči i pomisli: Rat je zasnovan na-povlačenju, kreni kad je to zgodno i stvaraj promene situacija. Siv se osmehnu.

- Šta ćeš da učiniš sa mnom? - nije skidao pogled sa Čuna i prisilio se da govori veselim glasom. Godinama sam se nosio s vama, Kinezima. Hoćeš li me ubiti? Sumnjam. Ja sam tvoj jedini izlaz iz ove smrtonosne zamke. A ja znam da ti želiš da se spaseš, Lung. Zmaj iskrivi lice. - Ne znaš ti ništa, divljačino - pritisnu vrh bodeža i povuče ga niz Sivovo grlo. Pojavi se krv. — Znam šta znači sačuvati obraz - reče Siv ali to izazva samo gađenje kod Čuna. Svaki blesavi loh fan naučio bi dve-tri stvari i onda se smatrao stručnjakom za Istok. - Znam da moraš da se spaseš odavde ili ćeš izgubiti sav ugled u Kineskoj četvrti. Takvo iznošenje činjenica, jasno i glasno, bilo je ono što su Azijati najviše mrzeli. — Glup si — reče Lung, osećajući da sve bolje shvata ovog divljaka i da prema tome dobija čvršće tlo pod nogama. — Ah to ide meni u prilog, zar ne? Lung je imao gadan običaj da postavlja pitanja na koja je već sam znao odgovor. Siv je to pnmetio, uporedo sa otkrićem da se situacija izmenila. - Ubiću te - nastavio je Lung - i niko to neće znati. Tvoji ljudi će me pustiti iz straha da te ne ubijem — smejao se - jedino što oni neće znati da si ti već davno mrtav. Na Sivovom licu pojavio se izraz straha. To, i samo to, treba Lung da vidi. Zato treba da se ponaša kao da je u smrtnom strahu. U međuvremenu situacija se promenila, po Siva. Lung je bio uplašen kad se sukobio sa Sivom i pre nego što je preuzeo punu komandu. Strah je saveznik promenljivih osobina. On može da smanji obazrivost, snagu, odlučnost. Sve to nije išlo u prilog Sivu. Njemu je bilo potrebno da Lung bude pun samopouzdanja, siguran u sebe pa, prema tome, neobazriv i ranjiv. Siv, pošto se prikazao luckastim, izazvao je Lunga da se oslobodi straha. Lung se više zabavljao sa Sivom nego s Kineskinjom. To je bilo dobro jer kad Siv počne promenu Zmaj to neće ni primetiti. Tako je i bilo. Zmaj je bio toliko siguran u sebe da se nije potrudio da ode do prozora i proveri kako stoje stvari napolju. Nije video da se ljudi iz Sivovog tima penju požarnim stepeništem. Nije čak ni bio svestan njihovog prisustva dok nisu ušli u sobu iza njegovih leda, kroz prozor kroz koji je propustio da pogleda. Lung se okrete, pokuša da baci nož desnom rukom. Siv ga ščepa za članak, udari ga levim laktom, zavrte mu ruku i začu se oštro pucanje kad je kost slomljena. •>, ' Lung kriknu i, okrenuvši se, udari bridom leve šake po Sivovom ramenu. Ne obazirući se na bol, Siv nanese Lungu nekoliko udaraca u jetru zbog kojih se ovaj savi. U sledećem trenutku, sruši se pored Sivovih nogu. - Je li sve u redu, poručnice? - pitao je jedan od Sivovih ljudi. Siv klimnu glavom. - Kako su mali? - Mrtvi - reče jedan od ljudi iz tima. - A Hu? - Hu je bio Sivov čovek koji je krenuo da spase početnike. - Mrtav. - Isuse - u Sivovim očima zacakliše suze. Ričard Hu je imao samo dvadeset i dve godine. Siv je večerao u njegovo) kući prošlog meseca. Ričard je želeo da Siv upozna njegovu ženu i petomesečnu kćerku. - Postarajte se za ranjene - reče Siv ljudima -neka požure bolničari s nosilima. Pojma nemam koliko je teška devojčina povreda. Pošaljite odmah islednika i njegov tim ovamo.

Ljudi požuriše da ispune njegova naređenja. Siv kleče pored devojke. Nežno je podigao za ramena. Sada je prvi put bolje zagledao. Nije bila starija od šesnaest godina. To u njemu izazva tugu. Otvorila je oči, zakolutala njima. Počela je da vrišti, a on reče na kantonskom. - Sve je u redu. Ja sam policajac. Sada ste bez-bedni. - Ponovio je to na engleskom. Ćule su se sirene. Kola hitne pomoći su se približavala. Biće im potrebno mnogo ljudi da ovo raščiste. - Mlađa sestro - reče Siv devojci, obraćajući joj se na način uobičajen kod Kantonaca - kako ti je ime? - Lei-fa - Cvet šljive - rekla je svoje kinesko ime a ne englesko. Potpuno mu se predala. Imala je poverenje u njega. Lei-fa se pribi uz Siva. Drhtala je. - Zima mi je. Siv je zagrli. Pogleda jednog od svojih ljudi: - Gde je taj prokleti doktor? - Pogledaću - reče čovek. Sada je još ljudi ušlo u stan. Lei-fa je počela da drhti još više. Siv ju je milovao po kosi. Na mnogim mestima bila je prljava od usirene krvi. Nije znao koliko je ozbiljna njena povreda i zbog toga je bio zabrinut. Kad se najzad pojavio doktor, Siv je video da vodi sobom i dva bolničara s nosilima. Sivov čovek je dobro obavio posao. - Ne ostavljaj me, stariji brate, molim te -šapnu devojka. Nije više imala glasa. Glava joj padne u njegovo krilo, i njene velike sjajne oči zagledaše se molećivo u njega, kao da je njegovo dete. Znao je da neće poći bez njega. Siv ju je držao za ruku čitavim putem niz stepenište. Osećao je kako podrhtava i pomislio je: Kako uopšte sve ovo izdržava? Prošli su kroz barikadu od policajaca, prošli su pored radoznalaca i morbidnih nestrpljivaca željnih, kao publika u pozorištu, da što pre vide krvavu predstavu. Čudno je mislio je Siv kako smrt izaziva one najgore porive u čoveku. Da li je to zato što ljudi žele da vide krv ili slomljenu belu kost? Ili je to možda još nešto dublje i čudnije. Možda su ljudi, zbog traume, postajali voajeri. Možda je neki, vekovima ućutkivan, deo mozga postajao živ pri pogledu na užas i umiranje? Tokom kratke vožnje u kolima hitne pomoći do Bolnice Bekman, Siv je držao Lei-fa za ruku, naginjao *. se nad nju, šaputao joj u uho dok je doktor obrađivao ranu na njenoj glavi. Ostao je pred vratima operacione dvorane i to je učinio tek kad mu je hirurg zabranio da uđe unutra. I sada se osećalo kako strah struji od nje, dok su je odvozili hodnikom. Otišao je da potraži kafu i, kad se vratio, ugledao je Dajanu Ming, jednu od članova svog tima kako ga čeka. Bio je prilično iznenađen kad je nju ugledao. Ovo nije bila njena šihta, niti njen deo grada. - Kako ide? - pitala je. - Dobro - reče on klimnuvši glavom. Srknuo je kafu. Nije imala nikakvog ukusa ali to mu nije smetalo. Žudeo je za kofeinom. Bio je veoma umoran. - Da li te je taj kreten Lung ranio? - Nije - pogledao je Dajanu. Odjednom ga je prošla volja da je pita zašto je došla ovamo. - Izgledaš grozno - reče ona, pokazujući na krvave mrlje na njegovoj odeći. - Donela sam ti čistu košulju. - Hvala - reče on i uze košulju od nje a zatim poče da se svlači. Njegova košulja je bila ukrućena od krvi. - Kako bi bilo da sednemo? - pitala je Daj ana. - I meni je potreban odmor. Na nogama sam od jutra.

Krenuli su prema plastičnim sedištima. Siv je ponudi kafom. Ona popi nekoliko gutljaja dok je on zakopčavao košulju. Bila je dobar policajac, pametna i potpuno bez straha. Položila je ispit za narednika s najboljim ocenama u svojoj klasi. Siv joj se divio. - Šefe - reče ona - imam loše vesti. Nemam načina da ti ih saopštim drugačije nego direktno. Siv ju je gledao. - Radi se o tvom bratu Dominiku. Ubijen je. Sivu se učini da se plafon srušio na njega. Nije mogao da diše. Pokušao je da kaže nešto ali grlo mu je bilo stegnuto od navale osećanja. A onda, kao kroz neku maglu, čuo je sebe da govori, da pita: - Šta se dogodilo? Dajana mu je rekla sve što je uspela da sazna. - Ne znam previše - završila je razgovor. -Došla sam da bih te povela u Konektikat, u crkvu. Čeka te tamo istražni tim. Ne rekavši ni reč, Siv ustade. Potražio je muški toalet, ušao i zagledao se u svoj odraz u ogledalu. Zbog plime uspomena, odjednom mu se učinilo kao da je oslepeo. Mislio je na Megi. Kakve butine. Kako bi samo obavila noge oko njegovog vrata, kako bi se prepuštala uživanju. Siv se najviše sećao nje zbog njenog strpljenja. Nikada se nije žalila kad nije mogao da stigne na večeru ili kad bi došao kasno noću; nije se žalila kad bi je trgla zvonjava telefona u tri ujutro; nije se ljutila kad bi otkazali vikend u Pokonosu... Gospode! Već je bila u kolima kad je on izašao i rekao joj da žali ali da ne može da krene sa njom. Ne mislio je Siv Megi se nije nikada žalila. Ali, jednog dana jednostavno je nije više zatekao kod kuće. Promenila je broj telefona i nije je bilo u telefonskom registru. Najpre je hteo da traži njen novi broj od telefonske kompanije ali je onda shvatio da će biti bolje da je ostavi na miru. Šta bi uradio da je dobio njen novi broj? Šta bi mogao da joj kaže? Dobro je znao zašto je onda sve napustila a ništa se nije promenilo. Njemu je posao bio najvažniji, on je uvek dolazio na prvo mesto. To će uvek biti tako i to je uvek bilo tako. 4 Siv Gvarda se godinama posvetio služenju zakonu. I sve to vreme mu je bio odan kao što su vernici odani bogu. Poredenje nije bilo van pameti. Zakon je zaista bio neka vrsta religije, bar za njega. On je verovao da je to moralna kičma društva - svakog društva. Megi, koja je uspela da takne u njegovu očvrslu dušu, nije uspela da ga odvoji od poštovanja zakona. Siv Gvarda je bio monah, pozvan da služi jednom '•' višem zovu. Dominik je mrtav mislio je a ja mislim na Megi. Šta mi je? Nešto nije u redu sa mnom. I tada je u trenu shvatio o čemu je reč. Monah kakav je bio Siv bio je odvojen od običnosti svakodnevnog života ljubav '> prema porodici i prijateljima dolazila je kod njega na neko drugo mesto. Megi je otišla bez upozorenja. Zagledao se u ogledalo: video je lice jasno određenih crta i okrutnih usana, kako je to Megi rekla. Video je tamne oči, glatku čistu kožu zbog koje je bilo teško odrediti njegovu starost. Video je mišićav snažan vrat, crnu kosu. Tamnosmede oči buljile su u njega s neveri-com. Ali Siv u ogledalu nije video svoje lice, video je lice svog brata. Udario je desnom pesnicom. Bol mu je eksplodirao u ruci kad su se staklo i slika razbili. Učinilo mu se da vidi kako mu krv prska iz rasekotma. Osećao se nekako bolje zbog toga ali ne previše. Kad se vratio, obavio je papirnate ubruse oko povrede na desnoj ruci. Dajana je primetila kako krv probija ovaj provizorni zavoj ali je ćutala.

Siv je stajao pred vratima operacione sale. Nije seo, nije ništa više rekao Dajani. Znao je da treba da krene. Znao je da će u ovo doba biti saobraćajna gužva prema Nju Kananu. Nema sumnje da tamo već mnogo Sivu se učini da se plafon srušio na njega. Nije mogao da diše. Pokušao je da kaže nešto ali grlo mu je bilo stegnuto od navale osećanja. A onda, kao kroz neku maglu, čuo je sebe da govori, da pita: - Šta se dogodilo? Dajana mu je rekla sve što je uspela da sazna. - Ne znam previše - završila je razgovor. -Došla sam da bih te povela u Konektikat, u crkvu. Čeka te tamo istražni tim. Ne rekavši ni reč, Siv ustade. Potražio je muški toalet, ušao i zagledao se u svoj odraz u ogledalu. Zbog plime uspomena, odjednom mu se učinilo kao da je oslepeo. Mislio je na Megi. Kakve butine. Kako bi samo obavila noge oko njegovog vrata, kako bi se prepuštala uživanju. Siv se najviše sećao nje zbog njenog strpljenja. Nikada se nije žalila kad nije mogao da stigne na večeru ili kad bi došao kasno noću; nije se žalila kad bi je trgla zvonjava telefona u tri ujutro; nije se ljutila kad bi otkazali vikend u Pokonosu... Gospode! Već je bila u kolima kad je on izašao i rekao joj da žali ali da ne može da krene sa njom. Ne mislio je Siv Megi se nije nikada zalila. Ali, jednog dana jednostavno je nije više zatekao kod kuće. Promenila je broj telefona i nije je bilo u telefonskom registru. Najpre je hteo da traži njen novi broj od telefonske kompanije ali je onda shvatio da će biti bolje da je ostavi na miru. Šta bi uradio da je dobio njen novi broj? Šta bi mogao da joj kaže? Dobro je znao zašto je onda sve napustila a ništa se nije promenilo. Njemu je posao bio najvažniji, on je uvek dolazio na prvo mesto. To će uvek biti tako i to je uvek bilo tako. 4 Siv Gvarda se godinama posvetio služenju zakonu. I sve to vreme mu je bio odan kao što su vernici odani bogu. Poredenje nije bilo van pameti. Zakon je zaista bio neka vrsta religije, bar za njega. On je verovao da je to moralna kičma društva - svakog društva. Megi, koja je uspela da takne u njegovu očvrslu dušu, nije uspela da ga odvoji od poštovanja zakona. Siv Gvarda je bio monah, pozvan da služi jednom višem zovu. Dominik je mrtav mislio je a ja mislim na Megi. Šta mi je? Nešto nije u redu sa mnom. I tada je u trenu shvatio o čemu je reč. Monah kakav je bio Siv bio je odvojen od običnosti svakodnevnog života — ljubav prema porodici i prijateljima dolazila je kod njega na neko drugo mesto. Megi je otišla bez upozorenja. Zagledao se u ogledalo: video je lice jasno određenih crta i okrutnih usana, kako je to Megi rekla. Video je tamne oči, glatku čistu kožu zbog koje je bilo teško odrediti njegovu starost. Video je mišićav snažan vrat, crnu kosu. Tamnosmeđe oči buljile su u njega s neveri-com. Ali Siv u ogledalu nije video svoje lice, video je lice svog brata. Udario je desnom pesnicom. Bol mu je eksplodirao u ruci kad su se staklo i slika razbili. Učinilo mu se da vidi kako mu krv prska iz rasekotina. Osećao se nekako bolje zbog toga ali ne previše. Kad se vratio, obavio je papirnate ubruse oko povrede na desnoj ruci. Dajana je primetila kako krv probija ovaj provizorni zavoj ali je ćutala. Siv je stajao pred vratima operacione sale. Nije seo, nije ništa više rekao Dajani. Znao je da treba da krene. Znao je da će u ovo doba biti saobraćajna gužva prema Nju Kananu. Nema sumnje da tamo već mnogo

ljudi čeka na njegov dolazak. Kasnije će, naravno, morati da se vidi sa ženom Ričarda Hua. To je bila njegova dužnost. Nije mogao da se pokrene. Plakao je u sebi za izgubljenim mlađim bratom. Ali, to nije moglo da promeni činjenicu da je Dominik mrtav. Ništa nije moglo da ga vrati. Sivu se činilo kao da vreme nije imalo nikakve veze sa tim. - Kapija noći - reče Milo. Visoki dostojanstven muškarac držao je bodež koji je Teri Hej izvadio iz metalnog nesesera. - La porte a la Nuit. Milo je imao visoko čelo, otmeni galski nos koji je često, i uzaludno, savremena američka plastična hirurgija pokušavala da imitira. Imao je dugačku kosu, prosedu kao biber i so. Mada je davno prešao srednje godine, imao je snagu duha na kojoj bi mogli da mu pozavide ljudi mlađi trideset godina od njega. Moglo je da se kaže da je imao izgled velikog političara ili filmske zvezde, da je zračio i bio primećen gde god da se pojavio. - Fuj! - Milo se gadi i zavitla bodež preko sobe. Bodež udari o zid, promaši za nekoliko santime-tara prozor ali sečivo nije zazvečalo. Milo se zagleda kroz prozor, preko Sene, u deo Pariza koji je najviše voleo: Marsova polja i Vojnu školu na levoj obali. - Plastika - reče on - sjajna imitacija koja potpuno dočarava žad - načinio je nekoliko koraka preko sobe i podigao mač. - Ali, ne može da zazveči kao što žad zazveči, zato što nije žad. Prišao je ponovo svom pisaćem stolu od abo-nosa. Bio je zamišljen. Udario je bodežom o dlan nekoliko puta. * - Kopija, naravno - reče. - Onda nam ne koristi - rekao je Dante. - Ne, ni najmanje - reče Milo - ali nam ova kopija nešto govori. Na primer, da je Teri Hej lukaviji nego što je Mabuze mogao i da pretpostavi. Okrenuo se prema Danteu. - Izgleda da je Mabuze prerano ubio Terija Heja. - Ne shvatam - reče Dante - pretražili smo kuću Terija Heja. Sam se o svemu brinuo. Ništa nismo tamo našli, nikakav trag koji bi nas doveo do prave Kapije noći. - Ipak, našli ste ovo - reče Milo. Podigao je razglednicu sa stola. Na slici je bio pejzaž iz Gornje Provanse. Boje su bile suviše naglašene. U pozadini su se videli zidovi Turet-sir-Lua. Milo okrete razglednicu. Na njoj je pisalo: Krise, nadam se da će ovo stići brzo do tebe. Dugo nismo imali nikakvog kontakta. Teško mije dapoveru-jem da je od toga prošlo već deset godina. Deset godina! Reci mi kako dva brata mogu da ignorišu jedan drugog čitavu deceniju? U svakom slučaju, nadam se da si dobro i da napreduješ. Čuo sam da si postao zvezda. Šaljem ti ovo kao neku vrstu upozorenja, mislim. Moram da te vidim, tako da ću doći u Njujork iduće nedelje. Ne bih došao da nije važno, pa se nadam da ćeš uspeti da, budeš u to vreme u gradu. Do tada... Razlednica je bila adresirana ali nije bila potpisana. Na njoj je bio datum onog dana kad se Teri Hej sreo sa Mabuzeom. Poslednje što je Teri Hej napisao na razglednici bilo je: P. S. Život mu se završio pre nego što je mogao da završi taj post scriptum. Milo se pitao šta li je to Teri nameravao da napiše svom bratu, Krisu, zvezdi. Isto se pitao da li SH ta razglednica i Kapija noći u nekoj međusobnoj povezanosti.

Milo obiđe oko stola i sede. Udarao je ćoškom razglednice o dlan, kao što je malopre radio s lažnim bodežom. Mrmljao je nešto tiho sebi u bradu: pevušio je. Bio je to Agnus Dei. Mogao bih da se opkladim mislio je da je Ten He] na neki način uvukao svog brata u svoje poslove. Ali, na koji način? Kao savetnika, kao partnera, nasled-nika? Mabuze je sada bio u Njujorku drugim poslom. Milo za trenutak razmisli o tome kako bi bilo da ode u posetu Knsu Heju. Onda je odbacio tu pomisao. Instinkt mu je nalagao da postupa obrazivo, da prati događaje. Bilo je i drugih načina da se otkrije da li je prava Kapija noći našla svoj put od jednog do drugog brata. Razglednica bi mogla da bude ključ rešenja. Suten će biti njegov glasnik. Nije mu promakla ironija čitave situacije. Tok događaja pokazaće mu kako da se ponaša da bi se domogao beskrajno vrednog bodeža. - A šta je sa madmoazel Sirik? - upitao je. Nikada nije izgovarao Sutenino ime pred svojim ljudima, nikada nije davao da se nasluti da on ima, sem profesionalnog, nekog drugog interesovanja za nju. — Da h ona zna za nas? U stvari, da li ona zna da ste vi pretražili stan Terija Hej a? - Nisam to mogao da osetim - reče Dante na francuskom. - A i ne mogu da je smislim. Milo načini isti izraz lica koji bi načinilo da je Dante pustio vetar. - Ne podnosiš je zato što je budistkinja a ti ne l veruješ ni u šta. Njen um je potpuno stran za tebe. Bojim se da je to tvoja slaba tačka. Pokušavao sam da te obučim i privedeni na put gospodnji ali ti, izgleda, nisi sposoban da prihvatiš smisao vere povukao je prstom po oštrici lažnog bodeža. - Hejov stan je sada njen. To moraš da imaš na umu. - Ona je kučka. - Kažeš to zato što je ona Kmer. - Milo se zagledao u Danteove oči ubice, misleći Zaista ste vi svi Vijetnama potpuno isti — Bez obzira na sve, nemoj nikako da skineš s uma da je ona veoma pametna. Moraš da imaš u glavi i to da ona nače oklevati da ti iščupa srce ako na bilo koji način otkrije da si ti odgovoran za smrt njenog ljubavnika. Mi već znamo šta ona oseća prema Vijetnamcima, zar ne? Dante se iscerio. — To te očigledno uzbuđuje — reče Milo s odvratnošću, besan zbog pogrda koje je Dante sručio na nju. On je samo životinja mislio je, šta možemo da očekujemo od tako bednog bića! — Kučka ne zna ništa — reče Dante — pobrinuo sam se za to. Ispitao sam. Milo khmnu glavom. - Dobro. - Pružio je razglednicu Danteu. -Moraš da se postaraš da se ovo vrati u Terijev stan. I neka bude na vidnom mestu. Što ga brže madmoazel Sirik otkrije, to će biti bolje. Dante uze razglednicu, baci pogled na sat. - Imate ručak sa gospodinom Logracijem za deset minuta - reče. Milo pomisli: Dobar pas osmehnu se opasan je, to svakako, ali je i odan. Ustao je, pogladio sako i rekao: - Spreman sam. Logracija je bio ili bogati američki uvoznik-izvoznik ili kapo na visokom položaju u Društvu seclam porodica - poznatom i pod imenom Mafija — zavisno koliko neko duboko probije u njegovu ličnost i da li uspe da prodre kroz njegov sjajni spoljni oklop. Nije ni potrebno naglašavati, Milo je prodro veoma duboko.

Logracije mislio je Milo ima onaj tamnoputi, masni izgled latinoameričkog lepotana koji su uzalud pokušavali da postignu glumci koji su igrali Italijane u 'Kumu'. Logracije ne samo da je bio pametan, on je bio mudar, kvalitet koji je Milo duboko cenio. On - i, Milo je to mogao samo da pretpostavlja, njegovi šefovi u čije ime je govorio - imaju uvida u globalnu politiku, što je značilo da u srcu Društva caruju Evropljani. Milo je ručao sa Logracijom u raznim restoranima u okolini Pariza: u »Ke d'Orseju«, u »L diku«, »Tru Gaskonu«, ali najčešće bi se sreli da nešto zajedno popiju, kasnije u toku dana u Klubu Fieri. Najviše je voleo ovo mesto jer je bilo lepp i sasvim mu je odgovaralo: blizu njegovog doma na Aveniji Njujork. Što je još važnije, ova lepa građevina iz XVIII veka bila je doslovce skrivena u ulici Žana Gužona, prepunoj drveća, tihoj, ušuškanoj u Os|mi arondisman. U njoj nije bilo ni saobraćaja, kao na Trgu Konkord od kojeg je dvadeset i četiri časa na dan pravljena ludnica od turizma i smoga, što Milo nije mogao da podnese. Logracije je voleo Kanadski klub Menhetn koktel, veoma hladan, sa kriškom limuna. Milo je uzimao razne koktele, zavisno od raspoloženja. Danas, kad! se smestio na somotskom sedištu, naručio je pivo »33«. Navikao je na to pivo za vreme putovanja u Jugoistočnu Aziju, kada je bio poznat pod drugim imenom. 4 : Milo je još najviše voleo azijsko pivo i kmerske žene, najbolje ako može zajedno. Posmatrao je Lograciju obnovljenim interesovanjem. - Završili smo početnu fazu Operacije Beli tigar — rekao je. - Uspešno? - pitao je Logracije. - Sto odsto - reče Milo, pomalo neiskreno. -Uspeli smo da uklonimo glavnu prepreku našoj daljoj akciji. Sada smo spremni da zakoračimo u vakuum koji se pojavio smrću Terija Heja. Tako je iskrslo jedno nezauzeto mesto u trgovini. - Onda ste se dočepali Kapije noći od Heja - reče Logracije. - Jesmo - Milo je lako lagao. Čitavog života je to radio s velikim uspehom. - Dobro - Logracije je odahnuo s olakšanjem - Isuse, nemam reci da vam objasnim kako je bolan trn u našem mesu bio Teri Hej. Zadovoljstvo je raditi sa profesionalcem. Pobrinuću se da dobijate odgovarajuću sumu preko našeg računa u banci u Cirihu. - Slažem se. - Trojstvo mačeva je sada kompletno - reče Logracije - ta ludost... - Nema nikakve ludosti kad je u pitanju Šuma mačeva - prekide ga Milo. - Mnogo ljudi -ljudi koji kontrolišu i proizvodnju i prebacivanje, bez čega bi Beli tigar bio bezvredan - veruju u njenu moć. Zbog toga je ta moć stvarna. Logracije se zakikota. - Hoćete da kažete da, ako dovoljno ljudi veruje u prikazu ona i postoji? Ma hajde, sa kim se šalite? - odmahnuo je rukama. - Uostalom, zar je to važno? Jedino što bih ja želeo tu stvar da pogledam, sada kada je kompletirana. — To možemo lako da uredimo - reče Milo ljubazno. Bio je veoma zadovoljan sam sobom. - Ali biće nam potrebno vremena, shvatate. Još nije ni name-štena a to je veoma delikatna procedura.

- Je li? Koliko dugo to može da traje? Ionako morate da je pošaljete u Aziju. Ali, pre nego što ode, želim da vidim za šta plaćam. Kad je Logracije otišao, Milo se zavali na sedi-štu, otvori paketić »goloaza«, zapali cigaretu. Dok je posmatrao dim kako se u kolutovima penje prema plafonu, Milo se pitao što bi Logracije rekao kad bi znao da je Kapija noći koju je Milo oteo od Terija Heja lažna. Svakako da ga ne bi isplatio. Prava Kapija noći nije još bila u Milovim rukama ali on se trudio na sve načine da je se dokopa. Znao je da je samo pitanje vremena pre nego što otkrije gde je Teri Hej sakrio pravi, beskrajno vredni, bodež. Problem je bio taj što ga je Logracije ganjao i što, zbog toga, nije imao previše vremena. Logracije je bio u pravu: Milo ne može da počne Operaciju Beli tigar bez bodeža. Naravno, mogao je da podmetne lažni bodež baš kao što je učinio i Teri Hej. Logracije ionako ne zna šta je šta. Ipak, bila je činjenica da je Milou bila neophodna prava Kapija noći. Ne zbog Logracije ili bilo koga u Mafiji - već zbog glavešina koje su držale u rukama proizvodnju i trgovinu opijumom na Šanu. Kad tri različita oružja koja su stvarala Šumu mačeva budu sastavljena u celinu, ona će stvoriti talisman tako moćan da će sve postojeće veze između glava i posrednika biti uništena. Ponosni i nezavisni pripadnici plemena sa San Platoa, gde se gaji najbolji opijum V na svetu, ubiće sopstvenu braću ako vlasnik Šume mačeva to naredi. Prey Dauw, kako su glavari zvali komplet od tri oružja oštrih sečiva, pripadao je panteonu njihove stare mitologije. Govorilo se da je Šumu mačeva stvorio Mahagiri, zli monah, neka vrsta vešca koji je sačinio pogodbu sa Kavanom, glavnim demonom iz Tera-vadan budističke teologije. I zaista je taj talisman postojao. Milo je imao dva dela, uskoro će naći i treći, Kapiju noći. Kad jednom bude kompletirana Šuma mačeva - bez obzira da li je to stvarnost ili je samo mit - ona će od svog vlasnika načiniti najmoćnijeg čoveka na svetu. Milo povuče dugi dim iz cigarete, zatvori oči. Dopustio je da mu misli odlutaju prema Suten. Video je njeno vitko telo sklupčano na izgužvanim krevet-skim čaršavima. Video je sporu zelenu reku kako vijuga kao zmija ispod otvorenih prozora, čuo je povike prodavača sa sampana koje su polako prolazile. Video je njena majušna stopala u ružičastim cipelicama, njene tamne tužne oči uperene u njega. Suten Sirik, objekt Miloovih razmišljanja u tom trenutku je buljila u fotografiju na kojoj je bila ona sa Terijem Hejom. Zbog suza koje su joj igrale u očima likovi na slici su dobili neki čudni oblik nalik na likove kojima su impresionisti naselili svoj svet snova. Suten je odletela iz Niče dan posle Terijeve pogibije. Pošto je identifikovala njegovo telo, pošto je odgovorila na pitanja policije i pošto je provela besanu noć u svom stanu - svom stanu, ali Terijevom domu -spakovala se i otišla. Činilo joj se da svugde gde bi pogledala vidi Terija. Nije to bilo samo sećanje na njega, bilo je to njegovo prisustvo. Počela je da se guši zbog toga. Bežanje je bio primitivan odgovor na to ali Suten nije sada htela da o tome razmišlja. Kad se sunce pojavilo na nebu, preletela je kroz svoje fioke, pokupila rublje, gaćice i prsluke i sve ugurala u malu torbu. Nije joj bilo potrebno samo da pobegne iz Niče, već i da bude sa porodicom. Porodica je bila veoma važna za Suten. Ona je bila jedinica. A sada, bez majke i oca, imala je samo Muna, rođaka. Njegov otac - brat Sutenine majke - bio je lider Lon Nolovog režima u Kambodži ranih sedamdesetih godina, kad je uklonjen princ Sihanuk. Imao je mnoge ogorčene neprijatelje. U krvavim borbama koje su usledile oko preuzimanja vlasti u zemlji, Munovi roditelji, braća i sestre su ubijeni.

Mun je pobegao kod očevih prijatelja koji su, rizikujući sopstveni život, uspeli da ga bezbedno izvedu iz zemlje. Mun je bio veoma važan za Suten kao i njegova vila u brdima severozapadno od Niče, kuda je sada otišla. Ostala je tri dana i živela je kao beba: jela je i spavala. Posle tri dana, Suten se probudila iz sna u kome je sama bila bronzana statua Bude. Posmatrala je bronzanim očima kako Suten od krvi i mesa skida cipele, pere noge i ulazi u hram u kome je Suten-Buda sedela. Suten od krvi i mesa je kleknula ispred nje, moleći se. Videći toliku odanost, poželela je da zaplače ali njene bronzane oči nisu htele da je poslušaju. Želela je da govori, da se obrati Suten od krvi i mesa, ali bronzane usne su ostale zatvorene. Želela je da pruži ruku, i uteši Suten od krvi i mesa, ali njene bronzane ruke nisu htele da se pokrenu. Tog jutra, Suten se pridružila Munu u molitvi. To godinama nije radila. Mada je samo napola bila 4 Kmer, bila je vaspitana u Teravadan budizmu. Ta vera -kako kažu Kmeri - posisa se sa majčinim mlekom. U osnovi, Teravadan budisti veruju u trideset i jednu ravan postojanja na kojima ljudsko biće može da se ponovo rodi: u točak zvani samsara. Prema njima, nema života posle života, nema duše, nema svemoćnog boga. Ne može da se moli direktno Budi. Umesto toga, molitve se upućuju svecima, jednom ili više. Njih ima trideset i sedam i nazivaju se net. - Tražim utočište kod Bude - molila je Suten -tražim utočište kod Drame. Tražim utočište kod Sange. Srž Suteninog učenja ležala je u Četiri plemenite istine Gautame Bude: život sadrži element patnje, patnju izaziva želja; da bi se oslobodio patnje, čovek mora da se oslobodi svih želja: da bi to postigao, mora da prekine sve veze i obaveze. Put u slobodu leži u Plemenitoj osmokrakoj stazi prave namere i pravog ponašanja. Kad se vratila kući - kasno te večeri - bila je mirnija nego u bilo kojem trenu otkako je primila vest o Terijevoj nasilnoj smrti. Kuća joj se sada opet činila prijateljskom. Oprala je neko rublje, ostavila je drugo na mesto. Tada je otkrila da je neko bio u kući dok je ona bila odsutna. Odmah joj je bilo jasno da nisu bili policajci. Ostavila je Munov broj telefona i svakako bi je obavestili 'da su nameravali da dođu u njen stan. Sem toga, oni su već jednom sve pretresli u njenom prisustvu. Suten je otvorila fioku gde je čuvala svoje rublje. Primetila je da joj nema jednih gaćica - ružičastih sa sitnim cvetićima. Najpre je pomislila da ih je stavila negde na drugo mesto ili da ih je ponela sobom. Ali, kad je proverila torbu i kad je prošla kroz sve prostorije, nije mogla da ih nađe. Dok je pripremala čaj za sebe, setila se da ih je videla u fioci kad se pre tri dana pakovala da bi otišla kod Muna. U stvari, sećala se da ih je odgurnula u stranu i da je uzela neke druge. Sada su te ružičaste gaćice nestale. Nemoguće. Svakako je neko bio u kući i odneo ih. Suten je melodično prošla kroz čitavu kuću. Sve je pretražila. Tada je našla razglednicu koju je Teri napisao a nije poslao. Razglednica je bila namenjena njegovom bratu Krisu. Nije napisao ni post skriptum. Dugo je posmatrala tu razglednicu, pitajući se kakva osećanja ona izaziva kod nje. Terijev rukopis. Krisovo ime. Onda je stavila razglednicu u tašnu i završila je traženje. Izgleda da nije ništa drugo nedostajalo. Bez obzira za čim je lopov tragao, on to nije našao. Osetila je jezu kako joj se penje uz kičmu. Bila joj je muka od pomisli da se neko smucao po njenoj kući. Bilo je to isto kao da je neko nepoznat stavio ruku između njenih butina. Bilo je to intimno i monstruozno u isto vreme.

Pribrala se. Povređena osećanja dolaze, znala je to, zbog osećanja bespomoćnosti. Bilo joj je neophodno da ponovo zavlada situacijom. Znala je da je reč o nečem složenijem. Provela je poslednjih pet godina, uz Terijevu ljubaznu pomoć, u navlačenju vela preko užasa prošlosti. Sada se agresija vratila. U Munovoj prošlosti bilo je mnogo nasilništva - skoro da je i ona bila time uništena. Da li je tako bilo i sa Terijem? Pomisao da je to možda tačno bila joj je toliko teška da nije mogla da je podnese. Počela je svesno da razmišlja o sadašnjosti. Dok je srkutala čaj, o svemu je dobro razmislila. Kad je završila, ustala je i ugasila sva svetla. Stajala je tako dugo, dugo, jedva se usuđujući da diše. Srce joj je jako udaralo i morala je da upotrebi svu snagu volje da se natera da priđe prozoru. Zavese joj dotakoše obraze. Bila je veoma mirna. Možda je plakala. Najzad je sama dotakla zavesu i sasvim je malo otvorila. Nije videla ništa neuobičajeno napolju i baš je htela da se okrene kad joj se učini da je videla bljesak šibice. Za trenutak nestalo je tame iz kapije zgrade preko puta. Čekala je, disala je sasvim polako. Ugledala je lice, dlan šake, oči zagledane u nju. Suten se povukla od prozora. Kriknula je kratko, tiho i, zgrabivši sliku na kojoj su bili ona i Teri, šapnula je: - Teri, ne mogu s ovim sama da se nosim. Zašto nisi ti ovde? Mabuze je s druge strane ulice posmatrao Siva Gvardu kako stoji na blještavoj svetlosti što se rasipala iz bolničkog ulaza. Podigao je desnu ruku, ispružio je kažiprst i naciljao između Sivovih očiju. Kao patka na vodi pomislio je. Zamišljao je meki kašalj revolvera sa prigušivačem, vodopad slomljenog stakla, meki zvuk kao sisanje bebe dok bi metak prodirao kroz kožu, meso i kosti. Zamislio je trzanje tela, prskanje krvi, naročito prskanje krvi koja bi napunila mermerni hol. Zamislio je kako bi se krv razlivala po granitnom tlu, osvetljena jakim fluorescentnim cevima, prekrivajući komadiće stakla tako da liče na ružičaste dijamante. Pomisao na krv uvek je u njegovom umu izazivala istu sliku: raširene butine žene, otvorene, spremne da ispune mnoga obećanja. Mabuze oseti kako se uzbuđuje. Seks i smrt bili su neraskidivo povezani u njegovom umu, kao da su to bile dve stranice jednog novčića koji se neprestano okretao iz tame na svetlost. Mabuze se pomače na sedištu iznajmljenih kola. Voleo je kola skoro na isti način na koji je voleo i smrt i seks. U stvari, često je sanjario o tome kako će umreti u kolima koja jure velikom brzinom i udaraju o zid ili još bolje o druga kola. Mabuze je bio opsednut smrću. Često se pitao kako je moguće da je on još živ kad je tuce njegove braće i sestara bilo pretvoreno u pepeo rasut po tlu Vijetnama, pretvoren u blato pomešano krvlju, nabre-klo od leševa. Mabuze je posmatrao kako Siv ulazi u kola. Pomisao na ubistvo je odbacio. Pucanje je bio samo bljesak, malo dima, šala, zabava na koju je navikao tokom vremena. Vreme je bilo nešto što je Mabuze navikao da kontroliše. Ali on onda nije imao izbora. Ludilo nije nikakav izbor. Kad neko provede pet stotina dana u crnoj rupi vijetnamskog logorskog zatvora, i kad nema čime da se hrani sem crvima i insektima koje kopa iz zemlje krvavim prstima, taj nauči da upravlja vremenom.

Ili, još bolje, mislima. Ako je taj boravak u rupi naučio Mabuzea bilo čemu, bila je to istina da vreme ne postoji. Sam u tami i tišini, shvatio je da je misao monstruozno biće. Uskoro je to bila jedina stvar koja je postojala. Misao je definisala svet pojedinca i, prema tome, njegovu stvarnost. Mabuze je naučio da kontroliše svoje misli i svoje vreme. Sivova kola, sa Dajanom za volanom, uključiše se u reku saobraćaja. Upalivši motor svojih kola, Mabuze krenu za njima. Nije znao kuda Siv ide, a to nije ni bilo važno. Najvažnije je bilo da će Siv otići negde na počinak. A kad on to učini Mabuze će biti tamo. Tada počinje zabava. Liznu jezikom tamne ispucale usne. Usred buke na ulici Mabuze je lako pronalazio mir i tišinu. Istom lakoćom pronalazio je i tamu. Um mu je bio pun eksplozija, pomisli na napalm koji juri kao gladna zver prema selu i izjeda ga živog. Mislio je na zapaljenu kožu stanovnika, na plamen koji je izjedao nebo: ti košmari su se širili pred njim kao fina jela na pikniku. Zastao je na semaforu, za dužinu jednih kola od Siva Gvarde. Na slaboj svetlosti uličnih svetiljki videli su se ožiljci na njegovoj levoj mišici. Neki su bili stari ah drugi su bili jedva zarasli. Mabuze izvadi mali nož, otvori ga. Onda pre-vuče oštro sečivo preko onog dela mišice gde je koža još bila neozleđena. Oštar bol rane natera ga da se trgne i sasvim razbudi, kao iz sna, ili je on mislio da je to samo san. Bilo je vrlo prijatno. Činilo mu se da se svetlost na semaforu ne menja dugo i on je za sve to vreme buljio u krv koja je liptala, i liptala, iz posekotine. Krv se shvala i puzila po volanu kao da je neko biće što živi po sopstvenoj volji i nezavisno od njega. Kad je najzad, prema otkucajima njegovog pulsa, počela da kapa na pod kola, on je uzeo maramicu da bi zaustavio krvarenje. Dva puta nedeljno Milo je radio, ako bi neko to mogao uopšte da nazove radom, na Akademiji vojne istorije. To nije bila škola - bar ne u konvencionalnom smislu - već više biblioteka u kojoj su bili sakupljeni svi vidovi militarističke misli, prakse i umetnosti. Akademija je bila privatna, osnovalo ju je SRGE, Societe Rentrer dans le Giron de l'Eglise Društvo za vraćanje u krilo Crkve. Unutar te crkve je bila i smeštena biblioteka. SRGE, ili Le Giron - Krilo kako je Društvo bilo poznato među članovima, posedovalo je veličanstvenu erađevinu iz sedamnaestog veka. Nju je projek-tovao Zil Arduen-Mansar, a pokrio ju je krovom čija je konstrukcija nazvana njegovim imenom. Bila je smeštena na Trgu Vandom, što je prema cenama zemljišta u Parizu dovoljno govorilo koliko je Le Giron bogato društvo. Milo je bio zadužen za nabavke i izdavanje knjiga u velikoj biblioteci. To je bar bio njegov posao u ta dva dana koja je, nedeljno, provodio u prostorijama Društva. U stvari, Milo je bio neka vrsta profesora na Akademiji, tutor naprednim učenicima u ratnim veštinama koje je krilo negovalo. To je značilo govoriti o istorijskoj perspektivi u koju su bile uključene promenljive teorije ratnih veština kojima su se bavili genijalni ratnici, počevši od Aleksandra završno sa Patonom. Tu je Milo upoznao svoje učenike sa Sun Ouom, Tokugavom i Mijamoto Musašijem čije su filozofije bile neograničene vremenom i nezamenljive. - Naučite sve to napamet - voleo je da kaže učenicima - Rimska imperija je nekada bila najveća sila na svetu. I Britanska imperija je imala svoje trenutke slave. Što se tiče Amerike, ona je dostigla vrh kao imperijalistička nacija 1945. Sada je postala najveća dužnička nacija. Obogaljena je ogromnim trgovinskim debalansom. Amerika ne može, ili ne želi, da pruži utočište svojim gradskim beskućnicima. Niko ne želi njene proizvode, čak ni njen narod. Amerikanci žele

da vide natpis Made in Japan ili Made in Germany na svemu što pazare. Pošto bi načinio dramsku pauzu, Milo bi nastavio : - Ironija je ta da su Japan i Nemačka izgubili rat i da su pre četrdeset i pet godina bili na ivici propasti, a da danas imaju najjaču privredu. To je lekcija koju treba dobro savladati. Svaka moć je prolazna, da parafraziram Džordža Patona. Što se tiče Amerike, diva na umoru, ona samo čeka coup de grace udarac milosrđa, da bi se njena beda okončala. Korupcija, Rimljani su nas tome naučili, dovodi do propasti civilizacije. Voter-gejt, a nedavno i afera u Iranu, pokazuju smrtne grehe pokvarenosti i nemorala što su samo znaci pobeđivanja zla. Mi moramo da počnemo od smrti Amerike. Njegova predavanja bi uvek zaprepastila njegove studente. Videli su u njemu simbol moćnog radikalnog političara čiji je rod prestao da postoji u svetu van Krila. Pored ovog rada na Akademiji, Milo je nadgledao i mnoge druge poslove. Najvažniji od tih poslova bilo je, svakako, upravljanje Belim tigrom. Beli tigar, stvaranje velikog puta droge na San Platou, bila je šifrovani naziv koji je Mafija dala ovoj operaciji. Bilo je jednostavnije i Milou i njegovim ljudima da i oni koriste to ime. Iz praktičnih razloga, Milo je mnoge zadatke oko dobrog funckionisanja protoka droge preneo na svoje vijetnamske lovce, Mabuzea i Dantea. Logracije, predstavnik porodice Mafije, to nije znao. Milo je nameravao da nikada ne oda identitet svojih operativaca Lograciji. Bilo je više od hiljadu razloga za to a najvažniji su bili trgovina i bezbednost. Najvažnije je bilo i to da Mafija, koja je bila nezajažljivo gladna kad se radilo o drogama, bude jedino u vezi sa Miloom i samo sa njim. Logracije se sastao s Miloom da bi mu ponudio veliku cenu od petnaest procenata zarade da bi, zauzvrat, vodio operaciju. Mafija nije nikada imala nikakvih direktnih veza sa opijumskim glavarima na Sanu. Milo je već desetak godina radio u toj oblasti. Logracijini ljudi su bili nemoćni bez njegovih veza i njegovog iskustva. Sem toga, oni nikada ne bi mogli da se efektno rese Terija Heja. Milo je razmišljao o ponuđenoj sumi. Deset miliona dolara plus troškovi i procenat... To je samo govorilo koliko je ta operacija njima važna. Milo je čuo kako Mafija može da bude opasna i prevrtljiva ali oni su sada bili u njegovom delu sveta. Držao je podignutu ruku. Mogao je čak i da im preda Šumu mačeva, ali oni ne bi znali šta da rade s njom. Skoro se glasno nasmejao na tu pomisao. Telefon je zazvonio. Milo je slušao, ne odgovarajući. Logracije je zvao da se sastanu. Glas mu je bio čudan, kao da govori automat. Milo je bio radoznao. Nisu se sreli na nekom od svojih uobičajenih mesta već u jednom od blesavih turističkih restorana na poslovnom delu ulice Sent Onore. Milo je naručio espreso jer u ovom restoranu nisu služili azijsko pivo. Kad su mu doneli kafu lagano ju je skrutao. Bila je trećerazredna, name-njena američkim turistima koji su smatrali da je kafa kod Mekdonaldsa sasvim u redu. Logracije je pio mineralnu vodu, što je bilo neuobičajeno. - Postoji nešto o čemu bih hteo da porazgovaramo - reče. Glas mu je bio čudan, napet, sa nekim čeličnim prizvukom. Milo postade još obazriviji. Šta li se dogodilo? mislio je uznemireno. - Kako vi kažete. Logracije mahnu da mu donesu račun. - Postalo je suviše opasno - reče odjednom. Bacio je nekoliko novčanica na sto.

Blok dalje zašli su za Pale Rojal. Bilo je puno stranaca svuda unaokolo - na sve strane puni autobusi Nemaca, Japanaca, Španaca, Rusa. - Ne znam da li ove turiste posmatrate na isti način na koji ih ja posmatram - reče Milo. - Ovih dana ima najviše Nemaca. To zabrinjava nas Francuze jer nemačka marka postaje suviše jaka. Do 1992. godine sve evropske granice biće srušene. Građani Zajedničkog tržišta neće više morati da imaju pasoše ili vize unutar Zapadne Evrope. Putovanja će biti neograničena. I ne samo putovanja. Svako će moći da kupuje imanja, da počinje poslove. Mi se iskreno plašimo da će Nemci doći ovamo u Pariz kao što su to Japanci uradili s Njujorkom. Bojimo se da će Nemci ovde sve pokupovati kao što su Japanci pokupovali u Njujorku. - Ja mogu da živim s Nemcima - reče Logracije. - Oni su dobri biznismeni. Mene zabrinjavaju Rusi. Najgora moguća stvar koju smo mogli da uradimo bila je da potpišemo onaj ugovor o uništavanju raketa s tim lažljivim kučkinim sinovima. Milo se pitao da li je Pavlov ikada otkrio da su Amerikanci nalik njegovim psima. Bilo je tako lako predvideti njihove reakcije. To je bilo zbog toga što je kultura u hrabrom Novom svetu bila zasnovana na stereotipima: Džon Vejn kauboj-heroj, Blek Bart, zločinac. Ako jašete belog konja ili nosite beli šešir Amerikanci smatraju da ste dobar momak, bez obzira koliko vaše akcije bile u kontradikciji sa stereotipnom slikom. Milo je želeo da se vrati na posao. - Imate li nešto za mene? - Postoji izreka u našoj porodici - reče Logracije. - Glasi ovako: čak i mali čamac pravi talase. Ne želimo nikakve talase. Milo je posmatrao Lograciju, čekajući da shvati o čemu se radi i o čemu govori. - Što se tiče operacije Beli tigar - reče Logracije - izgleda da treba obaviti još neke stvari. Skrenuli su u ulicu sa strane, dalje od brbljivih turista. Logracije je zastao u senci kolonada. - Postalo je jasno da nije dovoljno što je samo Teri Hej sređen. Plašimo se da još postoji opasnost. Kroz velike staklene izloge mogli su da vide kako se gomila ljudi okupila u galeriji na aukciji slika francuskih impresionista. Ogromna prostorija bila je uglavnom ispunjena Nemcima i Japancima koji su čvrsto stezali kataloge u rukama. - Teri Hej je imao ljubavnicu - reče Logracije - Francuskinju kmerske krvi po imenu Suten Sirik. Milo oseti mučninu u stomaku. Logracije je buljio kroz izlog u fantastičnu Moneovu sliku koja je upravo sada bila izložena. - Nemojte da mi kažete da niste znali za nju. Milo je više od svega želeo da se pomokri. Počeo je da drhti zbog te nelagodnosti. - Naravno da sam znao - reče - ali, pretpostavljao sam da je Teri Hej nije obaveštavao... - Grešite - Logracije nije neko vreme gledao u Miloa. Dobro je bilo što ga nije gledao. Milo je bio beo kao zid. - Želeli bismo - reče Logracije - da se Suten Sirik pridruži svom ljubavniku. - Ali... - Nema nikakvih »ali« - reče kratko Logracije - ovo nisu pregovori. Želimo da to uradite. Kraj. Okrenuo se na petama i nestao iza ugla. Skamenjen, Milo je posmatrao kako se Logracije brzo gubi. Bio je između Scile i. Haridbe. Nije mogao da ubije Suten ali nije smeo da ne posluša Logra-cijina naređenja. Zatvorio je oči pokušavajući da se smiri.

Razmišljaj! naredio je samom sebi. Šta bi Mafija dobila time da se Suten ubije? Nije mogao da nađe odgovor na ovo pitanje. Ipak, znao je da mora hitno da dopre do njega. Posmatrao je Nemce i Japance kako se otimaju oko Monea i pomislio je sa stidom: Mi Francuzi nismo daleko odmakli od Amerikanaca. Svako želi da nam otkine po komad. Bilo je već vrlo kasno kad je Kris Hej u Nju-jorku organizovao sve za svoj let u Francusku. Spustio je telefonsku slušalicu. Osećao se užasno. Trenuci vremena bili su kao zrnca peska koja su klizila kroz pukotinu. Kao da je boravio u svetu sumraka gde su nestala sva osećanja. Brat mu je bio mrtav. Činilo mu se da je udisao novo-kain umesto kiseomka. Bio je obamro i spolja i iznutra. Uhvatio je samog sebe kako bulji u treptavu svetlost na telefonu. Crvena svetlost, kao svetlost svetionika u magli. To mu ništa nije značilo. Čuo je zvonjavu: kao da je telefon već dugo zvonio. Trebalo mu je dosta vremena da shvati da telefon zbilja zvoni. Podigao je slušalicu.

- Bonjour - reče ženski glas. Nije odgovorio. - Allo? Pročistio je grlo. - Da? - Parles-vous franqais, monsieur? - Om, madctme - rekao je - šta mogu da učinim za vas? - Da li je gospodin Hej tu? - pitala je Suten. -Kris Hej. - Govorite sa njim. - Ah, bon - sada kad je već došla dotle, okle-vala je. Srce joj je udaralo kao ludo. - Ovde je Suten Sirik rekla je najzad. - Zovem iz Niče. Iz Francuske. Kris se uspravio na stolici. - Suten - reče stegnutog grla - jesi li to ti? - Jesam - reče ona - koristim majčino devo-jačko prezime... Kris nije znao šta da kaže ni šta da misli: um mu je bio obamro, kao da je stavljen na led. - Posle sveg tog vremena... - skoro se ugušio sopstvenim recima. - Znam - reče ona - to je svakako šok za tebe. Ti se sigurno pitaš zašto sada zovem. Nastala je pauza, dosta dugačka, tako da Kris reče: - Jesi li još tamo? Uplašio se da je nestala kao prikaza koju je njegov um dozvao iz sećanja. - Jesam - reče ona - do đavola, zovem te zbog tvog brata... - Poznavala si Terija? - Živeli smo zajedno pet godina. Blagi Bože - osetio je grč u stomaku. , - Znam da je Teri mrtav, Suten - uspeo je da kaže. Kao da mu se zgrada srušila na ramena. Ta težina ga je ubijala. - Ljudi iz očeve kancelarije su me nazvali. Pretpostavljam da su francuske vlasti dobile njegov telefon od tebe. - Da. - Hvala ti što si me nazvala - imao je problema s disanjem. - Ima nešto čudno - reče ona brzo - našla sam razglednicu koju je nameravao da tebi pošalje. Na njoj piše da niste imali nikakvog kontakta punih deset godina. Je li to istina? Jedva ju je slušao. - Manje-više mislim da je tako.

- Piše i to da će iduće nedelje doći u Njujork da te vidi. Rekao je da je to važno. Zavladala je tišina. Kris shvati da tako jako steže slušalicu da je ruka počela da ga boli. - Da li znaš o čemu je to Teri želeo da razgovara sa tobom? - Otkud bih mogao da znam? - Mislim, da li ti je poslao nešto proteklih ne-delja? - Teri mi nikada ništa nije slao. - Neko vreme je osluškivao njeno disanje. Polako se vraćao svesti, kao da izlazi iz magle. - Suten, jesi li ti u nekoj neprilici? - Ne znam. Izgleda da je Teri imao puno tajni. - To je moglo i da se očekuje od mog brata. - Ali te tajne su nadživele njegovu smrt - reče Suten. Kris je razmislio o tome. - Pazi, pošto je moj otac na putu, ja moram da se pobrinem oko svih formalnosti. Prekosutra ću dole-

teti u Niču. Odsešću u hotelu »Negresko« - srce mu je bolno udaralo - zašto ne dođeš u hotel da zajedno nešto popijemo? - Imam bolju ideju - reče Suten - sačekaću te na aerodromu. Kad stižeš? Dao joj je broj leta Pan Ama i očekivano vreme sletanja. - Bon. Merci. A bientot. Suten. Suten. Ime joj je zvučalo kao molitva koju je izgovarao pre odlaska na počinak. Naredio je samom sebi da razmišlja o nečem drugom. Teri je trebalo da dođe u Njujork da se vidi sa njim? Bilo je to zaista čudno. Šta li je to bilo tako značajno što ga je nateralo da prekine deset godina dugu izolaciju? Kris se pitao da li će to ikada saznati. Suten. Zatvorio je oči i pokušao da misli na nešto drugo. Pre poziva je razmišljao o Aliks Lejn. Odjednom se setio večeri od pre mesec dana. Večerao je sa Bremom Strajkerom, prijateljem koji je bio specijalista za razvode. Strajker je imao reputaciju ajkule. Bio je nemilosrdan u pregovorima. Prema pričanju devojaka u kancelariji, on je imao i reputaciju druge vrste (Kris nije znao da li je to zaslužio ili ne). Uglavnom, pričalo se da Strajker spava sa svojim klijentki-njama. Bez obzira na sve to, Strajker je bio veoma pametan i Kris je uživao u njegovom društvu i britkim opaskama. Na putu prema restoranu, Strajker reče Krisu da ima neku obavezu posle večere. Mora da svrati na neki prijem. Zamolio je Krisa da mu se pridruži. Pokazalo se da je to prijem kod Aliks Lejn. * Živela je u prostranom apartmanu na Zapadnoj Devedeset i trećoj ulici. Kako je stan tako visokih plafona mogao da bude zagušljiv, Kris nije mogao da odgonetne. Možda je to bilo zbog toga što se u stan naguralo tri puta više ljudi nego što inače može da stane. Kris je skoro istog trena izgubio Strajkera u dimom ispunjenoj prostoriji. Snažni zvuči muzike skoro su ga izgurali na hodnik. Sada mu je već bilo svega dosta. Krenuo je da nađe Strajkera, znajući da je to skoro nemoguće u ovoj ludnici. Pokušao je da ga traži u kuhinji ali tu je bilo toliko ljudi da nije mogao ni da uđe. Krenuo je hodnikom. U spavaćoj sobi je bilo još više dima, još više buke. Tu je grmeo drugi stereo uređaj. Kns diže ruke od uzaludnog posla i vrati se natrag niz hodnik. Kad je prolazio pored kupatila, vrata se malo odškrinuše tako da je mogao da vidi unutra. Ugledao je Strajkera kako steže u zagrljaju Aliks Lejn. Bio je trenutak koji je u Krisovom umu ostao snažno zabeležen.

Dok ih je posmatrao kako se ljube, bio je zaprepašćen što se na Strajkerovom licu ne vide nikakva osećanja. U stvari, video je samo osmeh trijumfa dok je Aliks obavila noge oko njega, grleći ga kao u nekom očaju. Strajer kao da joj se smejao. Kris se sećao da je osetio kako ga probija ledeni znoj. Želeo je da udari Strajkera pesnicom u lice. Kris nikada ranije nije mogao da shvati da želja postoji bez strasti. Nije nikada mislio da bi pogled na dvoje ljudi koji se ljube mogao da bude tako strašan i ružan. Suočen sa realnošću, zaćutao je i smirio se... Ugasio je lampu na pisaćem stolu, posegnuo za sakoom i izašao iz kancelarije. U ovo doba vrata su se sama zaključavala. Brava je kliknula i taj zvuk je dugo odjekivao hodnikom. Kris nije znao šta da radi ili kuda da krene. Bilo je toliko mogućnosti. Ali pošto su mu misli bile prepune sećanja na prošlost nije mogao tek tako jednostavno da odabere kuda bi krenuo. Nije mogao čak ni da razmišlja o tome. Stajao je na granitnom ulazu u zgradu, posmatrao metež oko sebe, sve dok sećanja koja se trudio da potisne nisu izbila punom snagom. Video je sebe kako stoji u bazi Dover i posmatra vojnike koji istovaruju aluminijumske kovčege što su upravo stigli iz Da Nanga. On je bio tu da bi obavio sve što je bilo potrebno za sahranu prijatelja koji je njega imenovao svojim naslednikom. Odredio je i da Kris dobije njegovo životno osiguranje. Dvadesetdvogodišnji Kris Hej je drhtao na vrelini leta, smrznut do kostiju od užasne pomisli da njegov brat Teri, heroj specijalnih snaga, može da bude u jednom od tih blistavih kovčega a nisu se čak ni oprostili. Monotono padanje kiše postalo je depresivno. Kris se stresao. Podigao je okovratnik i, pog-nuvši ramena, krenuo kroz kišu prema kući. Kad je stigao kući skinuo je navlaženu odeću, navukao majicu bez rukava i kratak šore. Ugledao se u velikom ogledalu u spavaćoj sobi. Neko bi bez sumnje bio fasciniran njegovim lepo razvijenim telom, jakim mišićima. Kris je video u ogledalu mladog čoveka, mašinu za vežbanje, spremnog da pobedi na Tur d Fransu, tom putu punom iskušenja na kome odustaju i oni od kojih se najviše očekivalo. On je imao svoju šansu na Tur d Fransu 1969. godine, iste one godine kad je Teri izbegavao metke u Jugoistočnoj Aziji. Sve do danas, Kris se sećao Francuske s najlep-šim uspomenama i voleo ju je. Francuska koja ga je podigla do vrhova slave a onda uzdigla pesnicu i smrskala ga tako da se kući vratio kao sasvim izmenjena ličnost. Mladost u punom cvetu, puna neograničene snage i hrabrosti i ljubavi prema riziku - risico, kako su govorili Italijani koje je tamo upoznao, poimanje života kao beskonačnog poklona u kome mu niko ništa ne može - sva ta osećanja su tada bila zbrisana. Gospode mislio je kao da. su vekovi otada prošli. Ali Sutenin šapat mu je još zvonio u ušima. To je bilo pre nekoliko trenutaka. Prišao je starinskom francuskom pisaćem stolu u svojoj sobi i otvorio je fioku. Izvadio je debeli rukopis. Stranice su bile stegnute gumenom trakom po sredini koja se raspala kad ju je dotakao. Listovi su bili požuteli i iskrzani. U gornjem desnom uglu pisalo je njegovim rukopisom: Mužen 1969. Godinama nije vadio ovaj rukopis i sada, kad je počeo da ga čita, mrzeo je nedorečenost rečenica. Najzad je shvatio zašto su takve. Odlučnim pokretom vratio je rukopis u fioku. Bosonog, otapkao je u drugu spavaću sobu koju je koristio kao salu za vežbanje. Pored zida su stajali tegovi a tu je bila i mašina za veslanje. Pred prozorom je stajao bicikl za trening.

Kris se pope na bicikl, uključi ga. Pogledao je kroz prozor na Treću aveniju, trideset spratova niže, ali nije imao šta da vidi. Umesto toga kroz njegov um počeše da prolaze slike Tonon-le-Bena, Samonija, Oba-nja i Dinja. Ponovo je nosio žutu majicu koju samo vođa Tur dFransa sme da nosi. Jedan čas kasnije, sišao je sa bicikla i otišao na mašinu za veslanje. Veslao je nekih četrdeset minuta. Počeo je zatim da diže tegove sve dok nije osetio da ga obuzima blaženi umor. Znoj je lio s njega. Ali to ga još nije smirilo a nije ga smirio ni ledeni tuš. Mislio je na Mužen. Tog leta 1969. nije mu se dogodila samo Tur dFrans. Odeven, uhvatio je samog sebe kako seta stanom kao da se nalazi u zatvorskoj ćeliji. U svakom ogledalu, na svakom staklu, video je Sutenino lice. Šče-pao je lagani trenčkot i izašao je iz stana. Tek kad je stigao severno od Sedamdeset druge ulice, postalo mu je jasno kuda je krenuo. Bio je tek blok udaljen od stana Maksa Štajnera. Štajner je živeo u jednoj starinskoj zgradi na Sedamdeset i petoj ulici, između Pete i Medison avenije. - Došao si da ti laskam - reče Štajner, stežući Krisovu ruku. - Na vestima u šest sati samo se o tebi pričalo, kučkin sine. S obzirom na sadašnje raspoloženje, Kris nije bio baš mnogo oduševljen hvalisanjem. Bio je depresivan, kao i kiša koja je padala napolju. - Makse, možemo li da razgovaramo? - Svakako. Svakako. - Maks ga uvuče u hodnik. Čuli su se neki glasovi iz dubine stana. - Ali kasnije. Hajde, sada uđi. Imam malu zabavu. Tu su Bil i Mardžori Horner, Džek i Beti Džonson. Sve ih poznaješ. Baš smo završili s večerom. Uzmi i ti nešto, pridruži nam se. Sada će vesti u 23 časa. Možeš da se hvališeš i primas pohvale... - Ne, ne - reče Kris, a u sebi pomisli: E baš mi to sada treba, da navlačim svoju masku profesionalca i čavrljam uz martini i kavijar. - Hajde Krise - reče Maks. - Šta? Misliš da smetaš? Ne budi smešan. Sem toga, ti znaš sve ljude ovde. - Nasmejao se. - Ima tu čak i tvojih obožavalaca. '". Pojeli bi me živog da dopustim da tako slavna ličnost kao što si ti jednostavno pobegne. Bićeš glavni na ovoj zabavi. Kris je shvatio da nije rekao Maksu za Terija. Sada nije nikako mogao da govori o tome da mu je brat ubijen. Mogao je da zamisli Maksov izraz kad bi mu to rekao. Maks bi, svakako, odvratio: Ti mi nisi nikada rekao da si imao brata. Kris sada nije mogao da to podnese. Morao je da se otrese Štajnera. - Ne, stvarno ne želim da uđem imam samo minut vremena. Imam sastanak i već kasnim. Štajner ga pronicljivo pogleda. - Jesi li siguran da nećeš da ostaneš i popiješ bar jedno piće? Kris klimnu glavom. U očaju se povukao prema holu, pozvao lift. — Sasvim sam siguran. - Pa, u redu. Razgovaraćemo sutra, važi? - Svakako, nazvaću te. - I tada, na svu sreću, otvoriše se vrata lifta i on uđe. - Hej, Krise. Aliks Lejn je spremna da te pojede za ručak - reče Štajner. - Raspitivala se kod tužioca za tvoj slučaj. Veoma sam ponosan na tebe. Kris je hteo da zahvali ali se skoro ugušio sop-stvenim recima. Kiša je zamalo prestala ali grad je bio pun vlage i isparenja. Kris uhvati taksi. - Kuda ćemo, drugar?

Kris dade taksisti adresu a onda sasvim zaboravi šta je rekao. Zadubljen u misli, posmatrao je kako grad promiče pored njega. Bio je pun života, prepun pokreta, smeha, nogu koje trče. Parovi su šetali širokim avenijama, ljubavnici su se skrivali po senkama zgrada. On se nekako nije uklapao u tu sliku. Upravo su išli kroz Central Park kad Kris odjednom reče. - Kuda me to, do đavola, vodite? - U Devedeset i treću ulicu, zapadno od Kolumbusa - reče taksista - ako znate neki bolji put do tamo, recite mi. Ja ne znam drugi. Devedeset i treća, zapadno od Kolumbusa. Pobogu, pa tu stanuje Aliks mislio je upaničeno Kris. - Nemoguće da sam vam to rekao... Taksista pritisnu kočnice i okrete se. - Ako hoćete da idete negde drugde samo recite. Oglasiše se sirene iza njih i kola počeše da se zaustavljaju. - Ne - reče Kris kruto - u redu je. Idemo. Ali, ništa nije bilo u redu. I to mnogo. Još se pitao šta on tu radi dok je pritiskao dugme pored plastiče pločice s njenim imenom. Statički elektricitet zapucketa u interfonu. Viknuo je nešto u interfon i uskoro se vrata otvoriše uz zujanje. Lift je mirisao na piću i dim cigare. Izašao je na četvrtom spratu, krenuo uskim, loše osvetljenim, hodnikom koji samo što je bio prefarban. Boja je samo još više naglasila neravnine na zidovima. Vrata na kraju hodnika se otvoriše. Ugledao je Aliks Lejn kao uramljenu na pragu njenog stana. Nosila je farmerke, tako stare da su bile skoro Bele i majicu s natpisom: Više volim dajašim bicikl. Jela je komad piće. Kris zastade ispred nje. - Nadam se da vi ne pušite cigare. - Šta? - gledala je u njega kao u čoveka na trapezu, kao da ne veruje da je tako nešto moguće. - Hteo sam, u stvari, da pitam - reče Kris - da li ste sami? Siv Gvarda je pogledao odsečenu glavu svog brata i pomislio: Za ime Hrista, šta se to dogodilo? On i Daj ana Ming su čučali u leji iza žbuna bele kaline, u bašti crkve Svetog trojstva u Nju Kananu. S njima je bio i Harvi Bloker, glavni detektiv gradske policije. - Nikada nisam video nešto ovakvo - rekao je sada. - Glava je ovde u vrtu a ostatak tela u sakristiji zaječao je, prebacujući težinu tela s jedne noge na drugu. - Kao što vidite, tu se vodila borba. - Niko nije video da je neko ušao u sakristiju? - pitao je Siv. Osećao je knedlu u grlu zbog koje je sve teže disao. Bloker odmahnu glavom. - Ispitali smo mnoge ljude. Otac Doneli je znao da je vaš brat otišao u sakristiju posle mise. Ali, to je bilo u redu. Otac Doneli kaže da je vaš brat voleo da bude sam posle mise, tako da mu to nije bilo ništa čudno. Siv je primetio nešto neobično na kraju Domo-vog vrata. Zagledao se u krvavu ranu, pokušavajući da dokuči o čemu se radi. - Jedan sat kasnije - nastavio je Bloker - kad se fra Gvarda nikako nije pojavljivao, otac Doneli je ušao u sakristiju. Tada je našao vašeg brata... i pozvao nas. Bloker ih je poveo oko crkve i uveo kroz vrata sa strane u sakristiju. Dominik je ležao na desnoj strani. Bilo je grozno i pomalo zastrašujuće videti telo bez glave. Siv se stresao. Ali to je moj brat naredio je samom sebi da se obuzda. Ne, nemoguće, to ne može da bude Dom. - Šta zaključujete? Bloker je kopao nos debelim prstom.

- Neka sam proklet ako znam šta da mislim ko bi hteo da ubije sveštenika? Što se mene tiče, u svemu tome nema nikakve logike, ili je bar ja ne vidim. - Možda neki luđak - reče Dajana Ming. Bloker slegnu ramenima. - Može da bude. Ko zna kakvi su ljudi ovih dana. - Jeknuo je i protrljao ukrućene noge: ni najmanje mu se nije dopadalo što je tamo klečao u palisadi i gledao nečiju odsečenu glavu. - U svakom slučaju, mi smo uradili sve Što smo mogli do sada. Da budem iskren, poručnice, sumnjam da će nas istraga negde odvesti. Preslabi smo mi za to. Siv je čučao, zagledan u les bez glave. Pregledao je les deo po deo, kao što kolekcionar pregleda retku stvar na koju je naišao. Bez obzira šta će mu se još dogoditi u životu, Siv je znao da ni za šta na svetu nije želeo da ikada zaboravi ove trenutke. Bloker mahnu lekarima da udu. - Sada je vaš - reče. - Blokeru - reče Siv - da li bih mogao da ostanem malo nasamo sa bratom? Bloker je čeprkao uho. - Svakako - pogleda ljude oko sebe. - Hajde da se malo sklonimo, momci, važi? Kad je ostao sam, Siv uze malu kutiju iz džepa, otvori je. U njoj je bilo bezbroj sićušnih instrumenata koje je godinama sakupljao - bile su to alatke njegovog zanata. Odabrao je minijaturnu pincetu i gurnuo ju je u desni džep svog brata. Mada to mko nije primetio on je, kad je čučnuo, video neko belasanje. Možda papir? Pinceta će to izvući. Za trenutak je imao u rukama komadić papira. Gurnuo ga je u džep. Baš je hteo da skloni svoje alatke kad je primetio da su dva prsta na Domovoj desnoj ruci •, 1 nekako čudno nameštena. Koristeći kraj pincete razdvojio ih je, video je da su slomljeni čistim, snažnim zahvatom. Onda je primetio još nešto. Pogledao je iz veće blizine. Izvukao je malu plastičnu kesu i četkicu kojom žene nanose rumenilo na lice. Brzo je sakupio prašinu s Domovih prstiju i sve ostalo što je bilo na njima. Sve je stavio u džep i izašao iz sakristije. - Blokeru - reče - hvala vam na svemu što ste učinili. Namerno je okrenuo leđa lekarima koji su sada stupili na scenu da obave svoj deo posla. - Bio je to moj posao - reče Bloker - ali, hvala vam. Niko danas to ne radi... mislim niko se ne zahvaljuje policajcu. - Pitam se da li biste mi dozvolili da razgovaram sa nekoliko sveštenika - reče Siv. - Hteo bih da saznam nešto više o svom bratu. — Bacio je pogled na policajca. - Znate... — Svakako — prekide ga Bloker. On je već razmišljao o večeri koja se sada zbog ovog odlagala. - Zašto da ne? Ali, ja moram da idem. Bloker se pozdravio s njima i nestao iza ugla crkve. Videli su ga kako nešto kasnije odlazi kolima. - Kako se to ponašaš? - pitala je Dajana. - Kad si u Nju Kananu, ponašaj se kao da si u Nju Kananu - reče Siv. - Ponašaj se tako samo dok ne dobiješ ono što želiš. Sasvim je jasno da Bloker nije sposoban da ovaj posao privrede kraju. Misliš da on brine zbog Doma? Smrt mog brata ga je na smrt preplašila. Zato je i čekao da ja dođem iz Njujorka. Otac Doneli mu je, svakako, rekao da Dom ima brata koji je detektiv u njujorškoj policiji. 1 .;'-

- Jesi li lud? Ovo je Konektikat, šefe - reče Dajana. - Ovde nemamo nikakva prava. - Zbog Doma imam prava - reče Siv. - Uostalom, Bloker i sam dobro zna da mu je svaka pomoć dobrodošla, ali je suviše veliki dasa da bi jednostavno mogao da zatraži pomoć od mene. Našli su fra Donelija kako se moli ispred slike Hrista. Čekali su strpljivo dok sveštenik nije završio molitvu. - O - fra Doneli ustade i zagleda se u njih kad se okrenuo. Pogleda značku koju Siv pruži prema njemu. - Nisam znao da još ima policajaca u blizini. Poslao sam druge kućama, - U redu je - reče Siv. Bio je siguran da ga fra Doneli zbog prevelikog uzbuđenja nije prepoznao. -Ja sam brat Dominika Gvarde. - Madona - fra Doneli je teško disao. - Zadovoljan sam što ste došli. Bio je čovek prirodno tužnog lika. - Žao mi je što se srećemo u ovakvim okolnostima, sine. Svi veoma žalimo oca Gvardu. Mnogo smo ga svi voleli i svi smo mu se divili. To očigledno nije važilo za sve mislio je Siv. Glasno reče: - Znam. Svi smo imali težak dan, oče, ali ja bih ipak želeo da vam postavim nekoliko pitanja ako biste hteli da mi odgovorite na njih. Fra Doneli klimnu glavom: — Biću vam samo zahvalan ako mogu da budem od pomoći. - Dobro. Znam da će ovo možda biti dosadno jer je detektiv Bloker već postavljao ista pitanja. Ali pomozite mi. Znam da ste vi našli mog brata. Fra Doneli klimnu glavom. v otac e priča prazne jdređei >m namerom. >a nauč i« govorio je i з!је na :i, imaće više je veon cenio uspeh, t ml ju u ojoj je uspeh > sleđem ; snega. »Tra1 volmHe » tražite dlake i "agovi s na sve strane 1 /ite sam da vam vetar 1 £n ne nć uriše.« On je f niša, spn nan da odgoj ćn i muc ir. Ten mu se : li? želim a tražim tra. Okrem • se i Teri je > Radiće ono što ti ja »Pucaču u konzerve na panju« reče Kris »Ali neću da ubijem životinju.« »Ti treba da naučiš mnoge lekcije, važne lekcije« reče Malkolm Hej. »Ne možeš da biraš šta ćeš da učiš.« Posegnuo je rukom, ščepao Krisa za jaknu i gurnuo ga prema šumi. Mahnuo je Teriju: »Pobrini se da uradi ono što mu je rečeno da uradi.« Zahvalan što mu se otac nikada nije obraćao na takav način kao Krisu, Teri se obratio bratu. »Šta ti je?« pitao ga je. »Zar ne želiš da naučiš kako se lovi?« Kris mu je dobacio očajnički pogled, pa Teri reče: »Šta ti je, do đavola?« »Ostavi me na miru, važi?« »Ne. Ne važi, kretenu. Ko će te zaštititi od oca? Stvarno si ga razbesneo. Jedini razlog što te nije prebio je taj što je Božić. Ali, samo nastavi da se tako ponašaš pa ćeš bez obzira da li je Božić ili nije dobiti dobre batine.« Malkolm Hej koji je odrastao u atmosferi gvozdene discipline bio je ubeđen da je telesno kažnjavanje najvažnije za formiranje ličnosti mladog čoveka. »I ranije me je tukao« reče Kns »ko će ga sada zaustaviti!?« »Zašto uvek moraš da ga naljutiš? Ponekad mislim da to radiš namerno.« »Ti si njegov sin« reče Kris »ja sam svakako nečiji tuđ.« »Isuse, ti si nemoguć. Ne shvatam zašto pokušavam da ti pomognem?« »Misliš da ti to radiš? Pomažeš mi?« reče Kris. »E, pa ne pomažeš mi. Ti samo želiš da i ja verujem u sve ono u šta ti veruješ. Ti si isti kao tata, njegov odraz u ogledalu, i on te zbog toga voli.« 1

»On nas voli obojicu-razlika u tome što ti svoje vreme p se da dokažeš da nisi isti kao on. »Ne znam da li me voli ili je sasvim jasno da mu se ne dopac on želi da budem. To je loše ali njegovo odobravanje.« »Grešiš, mali« reče Teri, do »samo si suviše tvrdoglav da bi to Naravno, Kris je natrapao \ mužjaka. Vetar im je duvao u lici granja jela, savršeno sklonište. Teri đen. Životinja je bila tako velika. P< ubiti uzbuđivala ga je. »Pucaj« šištao je na brata » Kris je samo buljio u jelena je Teri jedva mogao da čuje. »L( rekao. »Pa, ako ti nećeš« rekao je škom. »Ne! Ovo nije Lavirint. Ti Kris je udario pušku nogom i Ren stablo drveta. »Sranje« reče Teri »vidi šta : ubiti«. Tada se Teri okrenuo i ugle< kako ide kroz šumu. I on je prim znao da su mu sinovi blizu? Teri odbaci pušku i ščepa K »Ne!« Kns je vikao. »Neću Ali, Teri je bio jači, Teri je ; gao je Krisovu pušku, naciljao na pokrenuo i stajao je prema dečacima svoj kažiprst preko bratovljevog. Pi Teri »J ) vodiš tako reče Kris m. Nisam ieni nije p je Kris išao logao da s] jelena, og bili su iza bio strašn ušao na to |ijde, pucaj Lekao je n je« možd ^eri i naći] ao puicćeš pobe igton se si iti!« ->mio o uradio. Ta a će te o Malkoln io jelena. I a Heja >a li je sovu. L to dopust ao šta radi ti.« Podi:lena koji i o strani. T e sada r i s a vi isnu okida dina je trudeći »ali mi mo što trebno napred vatiš.« omnog gustog uzbu-ia će je sto sto je to Pucanj je bio kao eksplozija, vibrirao je pod drvećem. Mužjak je skliznuo nekako u stranu, kao da se okliznuo na smrznutom tlu. Onda se srušio na zgrčene prednje noge. Krv se pojavila sa strane. Glava mu se iskrenula, možda je tražio izvor bola. Onda se srušio na šumsko tlo. Malkolm Hej požuri napred. Ugleda Krisa kako drži pušku i vide Terijevu pušku na tlu. »E, pa baš si mi ulepšao dan« reče on i snažno ošamari Krisa »baš lep Božični poklon!« Teri pogleda u brata. "Lasto ti ne osećaš ono što ja osećam? mislio je. Uzbuđenje! A onda se radost pretvorila u bes. »Ja sam te spasao, ti nezahvalni idiote, a ti samo tu stojiš i buljiš u mene sa puno mržnje i places kao beba.«

Ipak u tom trenutku nije nasrnuo na Krisa. To je došlo tek nekoliko nedelja kasnije. Kad je Kris bacio Teriju poklon u lice, Teri je obećao samom sebi, da će mu se osvetiti. Nije želeo da bude slab ili da se nađe u nepodobnom položaju. »Služi se snagom« čuo je glas svog oca »i svet će biti tvoj«. Članovi tima odeveni u crno kmersko odelo, široke pantalone i košulje, ubačeni su helikopterom u oblast izvan An Loka. Kapetan Kler, kao komandujući, i Teri kao njegov zamenik bili su na čelu. Bili su udaljeni jedva tri kilometra od granice Kambodže. Čekali su, čučeći u tami, dok je helikopter koji se dizao uvis bacao prašinu u njihova lica. Par Kmer Sereia, ozbiljnih lica, koje su članovi tima nazvali Doner i Blicen, vodio ih je kroz pirinčana polja i vlažnu džunglu. Neka strašna grmljavina natera im strah u kosti. Stadoše kao ukopani. Podigoše glave uvis. Ugledaše osvetljene avione kako prolaze iznad 1 njihovih glava, kao letelice sa Trenutak kasnije, zemlja se za zapadu postade narandžast od pi zija. Svetlost je bila tako jaka d bljeska. »Šta je to, do đavola?« sa Kapetan Kler nije ništa r nešto preračunao. Pitao se šta te druge strane granice, u neutralno Išli su dalje, još oko kilo se na teritoriji Vijetkonga. Njiho tanu Kleru. Tim se raširio. Te imao nadimak i Kid Gavilan bili brigu o krilima. Ten prebaci automat AK džepa komad žice. Na svako komad čelika pomoću kojeg je rr žrtvu. Još nije ubio čoveka i bič kakvo će osećanje u njemu izaz našao svoju žrtvu, jedva vidljivu gustom rastinju. Džungla je bila insekata, vrelinom i vlagom koji šljivi čak i posle ponoći. Teri je Kako su bili mali i lagani ti njih su bili bezlični i beznačajni. Teri obavi žicu oko vr metalne krajeve. Osetio je prve čovek podigao ruke u želji da se c Teri se spustio na kolena žicu. Postao je svestan čovek Žrtva je plesala kao pijanac ili epi Teri je osećao neku vezi između njih, davaoca i primaoca 4 1 h drugih planeta. la i horizont na :na, brzih eksploih oči bolele od o je neko. D ah Teri je brzo de bombarderi sa imbodži. ar i po, i našli su )dič mahnu kape;oji tada još nije određeni da vode na leđa. Izvuče iz kraju nalazio se 10 bolje da stegne radoznao da vidi taj čin. Brzo je luetu sakrivenu u junjena zujanjem )ili teško podnoIdao ta uska leđa. | neprijatelji, kako žrtve i povuče zeve krvi kad je bodi. itegao je još jače topline, mirisa, ičar.

зја se upostavila spodara i sužnja, boga i smrtnika. Okrenuo je čoveka tako da je mogao da mu se zagleda u široko lice. Šta je očekivao da će tu naći nije mogao da kaže, možda neki trag beskonačnosti. Umesto toga, video je zamućene oči nalik na blatnjavu vodu kroz koju su prošli. Iz tih očiju je izbijala užasna mržnja. Usne kakao boje razdvojiše se i čovek pijunu Teriju u lice. Teri zareza duboko u grlu, u stomaku oseti grč, članci na prstima su mu bih beh od napora. Osetio je užasan miris izmeta. Tada je čovek umro. Dok je odvijao žicu sa potamnelog mesa, Teri je pomislio da nikada ranije nije shvatio značenje moći, samo je sanjario o njenom postojanju. Okrenuo se i video da Kid Gavilan ima problema sa svojom žrtvom. Izvukao je nož i zabio ga neprijatelju među lopatice, takvom ubilačkom snagom da se čovek podigao uvis. Za trenutak, Teri i Kid Gavilan buljili su jedan u drugog. A onda se Gavilanovo krvavo lice iskezi i on pokaza prstom prema nebu. Teri pređe preko mrtvih neprijatelja, skide automat AK-47 kao i ostali i poče da napreduje, pucajući u hodu. Video je džina Eksmena koji je tako lepo svirao gitaru u Red Huku, kako ubija bez milosti. Deset minuta kasnije, tim je bio na mestu sa kojeg je trebalo da ih pokupi helikopter. Helikopter se pojavio i kapetan Kler reče: »U pravi čas.« Osećali su se neranjivima dok su leteh prema nebu, mislili su da su besmrtni kao severnjački bogovi koji se vraćaju u Valhalu. Ali sedeći u tami, dok su drugi pevali Teri je, s oružjem preko kolena, razmišljao o onom napadu bombardera o čemu je kapetan Kler ćutao. Sedamnaestogodišnji Kid Gavilan, sa magneto1 fonom na grudima, udario je Te se. »Dobar smo posao obavili. Kasapin. To ti ime odgovara. D je da udara ritam po Terijevom Svi se slažu.« Svake noći su odlazili u niko nije govorio o Vijetnamu, nikakvu mapu niti ratni plan njihovu oblast. Mogli su da bu Gvamu, toliko su malo znali o Ponekad bi Teri, ispunje sećao, prelazio Ban Me Tuot, . plaši dnevne svetlosti. Sve češć bodži. Između muzike Džimij promicali bi komadi istonje, po je još koliko juče postojalo. Teri je izašao iz sivo-ze ličila na zavesu tako da ništa nij sebe. Čak je i brujanje motora bilo toplo, da mu se činilo da je „ stvar u toj kiši je to što ona b krvoločne napade komaraca. U baru je, na vijetnamsk-kolu«. Teri je naručio pivo. Tek jaka u šarenim ao dais sjurilo se n. pomisli da su komarči ipak manj Čuo je razgovor za suše samo da pogledaš u jebenu istonj čavi mladić sa neke farme velik me razočaraš Fist - Pesnice, valj. Čovek jake pesnice, sa ti nim na šlemu, reče: »Baze su od svaki uspešan gerilski rat. U V postaje stručnjak. »Priča se da je ^ 1 po kolenu i iscerio slim da si ti pravi si Kasapin« počeo senu. »Hej, čoveče. inglu u pohode ali i nikada nije video bi se odnosio na la Filipinima ili na tnamu. ovima kojih se nije vampir koji se ne govorilo o Kam-'endriksa i Dorsa, jalo bi se nešto što kiše koja je više |)gao da vidi ispred prestalo. Tako je vrela. Jedina dobra privremeno smanji pisalo »Pijte koka-je seo, jato devo-:ga, nateravši ga da :>sadni.

TI stolom. »Treba govorio je bubulji-:rncu. »Nemoj da naš da čitaš.« imbolom naslika-k bile značajne za lamu svaki dečak ni štab COSVN-a jedna od takvih baza u Kambodži.« Teri je znao da se tom skraćenicom obeležava Centralna kancelarija za Južni Vijetnam, legendarna nomadska baza iz koje, prema obaveštenjima koje je dobila Komanda, Vijet-kong i Severni Vijetnam vode rat. »Sve dok ne nađemo tu bazu i ne uništimo je nećemo dobiti ovaj usrani rat.« U danima i nedeljama koje su usledile, Teri je bezbroj puta čuo tu jadikovku nalik na litaniju iz katehizma. Bio je to Put za izlazak odavde. U Vijetnamu kao da stalno pada kiša. Teri je sasvim sigurno stalno bio mokar do kože kad god bi ušao u bar sa neonskim reklamama za koka-kolu koje su zujale poput ružnog sna iz nekog drugog vremena, sa nekog drugog mesta. Iz nekog drugog života. Tu je uvek bio medved od čoveka žute brade. Sedeo je u nekom mračnom uglu u pozadini, nagnut iznad svoje flaše. Kao kauboj na starom Divljem zapadu nosio je revolver zakačen za bok, mornarski nož sa drškom izgraviranom u obliku američkog orla koji klikće. Nešto je bilo zanimljivo u vezi sa tim čovekom - cure nikada nisu nasrtale na njega. To je trebalo da znači da su ili znale nešto o njemu ili da je on u ovoj zemlji otkako je Noje izašao sa svoje lađe. Jednog dana Teri sede za njegov sto. »Gubi se odavde« reče čovek nalik na med-veda. Teri pomisli da to ne može da bude naredba jer on, ipak, nosi oznake poručnika. Dok je luđak buljio preteći u njega, Teri izvadi bocu finog škotskog viskija koju je kupio na crnoj berzi i stavi je pored flaše Kanadskog kluba, piva koje je čovek skoro iskapio. Čovek je zurio u to kao da ne veruje da mu se to događa. 1 »Gubi se odavde« proderao se »ali Glenlivit ostavi.« Teri se nasmejao, slomio je pečat na flaši viskija, nasuo im obojici po čašu. »Zovu me Kasapin« reče i podiže čašu. Čovek nalik na medveda odmota ogromnu šaku oko svoje čaše, sruči viski u jednom cugu. Teri je pomislio da ga je čuo kako je uzdahnuo mada je teško odrediti jer je Džimi Hendriks iz petnih žila pevao o ljubljenju neba. Čovek nasu još jednu čašu, poče polako da je srkuće, sa uživanjem, kao pravi poznavalac. »Zovem se Virdžil« reče on. »Je li ti to nadimak ili si možda poručnik Virdžil?« Virdžil sleže ramenima. »Ko se više toga seća? Kogod da sam nekada bio sada sam samo Virdžil.« »Ja sam specijalac« reče Teri. »Šta ti radiš ovde?« »Pronalazim stvari« reče čudak. »Držim visoko lampu, gledam u tamu.« »Jesi li već dugo ovde?« viski je brzo nestajao i Ten pomisli da je šteta što nije kupio dve flaše Glenlivita. »Zavisi kako to ocenjuješ.« Teri klimnu glavom. »Znam šta hoćeš da kažeš.« »Ne, ne znaš. Ti si kao i drugi kreteni koji ne znaju zašto su ovde niti znaju šta se od njih očekuje da ' rade. Slušaj me drugar, ovo je najusraniji rat koji je ikada nametnut bednicima. A bednici smo mi.«

»Misliš da je tako?« upita Teri zainteresovan. »U pravu si, ja bih zaista hteo da znam kog' boga tražim ovde.« 1 Virdžil je dugo gledao u njega, kao što arheolog ^»osmatra vazu, pitajući se od čega je napravljena. »U redu sam si to tražio, dobićeš ono što ti sleduje.« Nasuo je još Glenlivita. »Ovi naši generali pojma nemaju o onome što se ovde zbiva. Oni misle da mogu da vode vojsku koja je prošla kroz obuku za tenkovske bitke na otvorenom u Severnoj Evropi, da nateraju da se bori gerilski u ovoj smrdljivoj paklenoj rupi. Umesto da obuči one iz Južnog Vijetnama za gerilsko ratovanje, Komanda smatra da to mogu da rade naši momci - deca od kojih većina nema ni devetnaest godina. I uporno ih šalje na neprijatelja. Da ti kažem nešto druže. Mi gubimo ovaj rat. Čuvena misija generala 'Vestmorlenda Nađi i uništi' nema uspeha. Sada kad je on otišao, Komanda je suviše glupa ili suviše ponosna da prizna grozni poraz. Tako neutralna Kambodža postaje žrtveni jarac.« Virdžil je ispio i poslednje kapi viskija. »Vidiš, Kambodža je teritorija gde Vijetnamci zidaju svoja svetilišta, baze, snabdevajući ih hranom i oružjem. Pomažu im Kinezi preko Laosa i to putem Ho Si Minove staze. Komanda zna da mi nećemo pobe-diti u Vijetnamu, tako oni planiraju ludu i ilegalnu invaziju na Kambodžu. A sa tim sve ode u propast, mislim zaista sve.« Virdžil je posmatrao devojke u šarenim ao dias kako se kreću kroz prostoriju. »Vidiš, Kasapine, Kambodža je ključ. Ako ne znaš ništa o Kambodži - kao većina momaka ovde -nikada nećeš moći da razumeš ovaj rat. Princ Norodom Sihanuk, lider Kambodže od 1945, proveo je decenije opasno igrajući na zategnutom užetu. Zdravio se s komunistima, onda s Francuzima i Amerikancima, pa ponovo s komunistima. Zvuči glupo? Pa, vidiš i nije. 1 »Gubi se odavde« ostavi.« Teri se nasmejao, slo nasuo im obojici po čašu. »Zovu me Kasapin« Čovek nalik na medv oko svoje čaše, sruči viski u j slio da ga je čuo kako je uzdar. jer je Džimi Hendriks iz pet neba. Čovek nasu još jedn, srkuće, sa uživanjem, kao pr »Zovem se Virdžil« r »Je li ti to nadimal Virdžil?« Virdžil sleže ramenimp »Ko se više toga seća? sada sam samo Virdžil.« »Ja sam specijalac« reč »Pronalazim stvari« lampu, gledam u tamu.« »Jesi li već dugo ovde Teri pomisli da je šteta što ni vita. »Zavisi kako to ocenji Teri klimnu glavom. »Znam šta hoćeš da k »Ne, ne znaš. Ti si ka znaju zašto su ovde niti znaju rade. Slušaj me drugar, ovo ikada nametnut bednicima. A »Misliš da je tako?« u »U pravu si, ja bih zaista h tražim ovde.« v 1 roderao se »ali Glenlivit hio je pečat na flaši viskija, •eče i podiže čašu. ;da odmota ogromnu šaku dnom cugu. Teri je pomi-nuo mada je teško odrediti 'iih žila pevao o ljubljenju čašu, poče polako da je .vi poznavalac. :če on. ili si možda poručnik pCogod da sam nekada bio rdte

Teri. »Šta ti radiš ovde?« ^e čudak. »Držim visoko viski je brzo nestajao i b kupio dve flaše Glenlijies.« KCS.« i drugi kreteni koji ne ;ta se od njih očekuje da e najusraniji rat koji je >ednici smo mi.« )ita Teri zainteresovan. :o da znam kog' boga Virdžil je dugo gledao u njega, kao što arheolog posmatra vazu, pitajući se od čega je napravljena. »U redu sam si to tražio, dobićeš ono što ti sleduje.« Nasuo je još Glenlivita. »Ovi naši generali pojma nemaju o onome što se ovde zbiva. Oni misle da mogu da vode vojsku koja je prošla kroz obuku za tenkovske bitke na otvorenom u Severnoj Evropi, da nateraju da se bori gerilski u ovoj smrdljivoj paklenoj rupi. Umesto da obuči one iz Južnog Vijetnama za gerilsko ratovanje, Komanda smatra da to mogu da rade naši momci - deca od kojih većina nema ni devetnaest godina. I uporno ih šalje na neprijatelja. Da ti kažem nešto druže. Mi gubimo ovaj rat. Čuvena misija generala 'Vestmorlenda Nađi i uništi' nema uspeha. Sada kad je on otišao, Komanda je suviše glupa ili suviše ponosna da prizna grozni poraz. Tako neutralna Kambodža postaje žrtveni jarac.« Virdžil je ispio i poslednje kapi viskija. »Vidiš, Kambodža je teritorija gde Vijetnamci zidaju svoja svetilišta, baze, snabdevajući ih hranom i oružjem. Pomažu im Kinezi preko Laosa i to putem Ho Si Minove staze. Komanda zna da mi nećemo pobe-diti u Vijetnamu, tako oni planiraju ludu i ilegalnu invaziju na Kambodžu. A sa tim sve ode u propast, mislim zaista sve.« Virdžil je posmatrao devojke u šarenim ao dias kako se kreću kroz prostoriju. »Vidiš, Kasapine, Kambodža je ključ. Ako ne znaš ništa o Kambodži - kao većina momaka ovde -nikada nećeš moći da razumeš ovaj rat. Princ Norodom Sihanuk, lider Kambodže od 1945, proveo je decenije opasno igrajući na zategnutom užetu. Zdravio se s komunistima, onda s Francuzima i Amerikancima, pa ponovo s komunistima. Zvuči glupo? Pa, vidiš i nije. 1 dok Bilo je to jedino što je mogao da bi ostao slobodan i neutralan li Veoma je važno što je on držacp neprijatelja Kambodže na uzdi, „ od Pekinga i od Vašingtona. Ali bodža uvučena u ovo. Sihanuk je _ ništa - baze COSVN-a smeste kop odlučila da se krene tamo, da Kambodžu.« »Ti si lud« reče Teri. »Tq stracija to neće dopustiti.« Virdžil šmrknu. »Nikson i Kisindžer. Pa, . šta bi mogao drugo da očekuješ? S u Kambodži i proširiće se ovamd početak kraja. Pad Američke i su levo nastrojeni makii koje r_ Crvenim Kmerima mnogo moćniji mi znamo. Za razliku od Kmera $ prljave poslove za nas, mi ne .„., šemo Crvene Kmere. Oni su divlja) nom deljenju i mislim da su pote element. U svakom slučaju, ne bil dio da za šest meseci Sihanuk bude dogodi na ovaj ili onaj način, kazein biti umešani u to.« »Šta hoćeš time da kažeš, o Virdžil sleže ramenima. »Nisu ovde samo vojnici, je stecište onih lopova iz CIA. Ko barabe nameračile.« Jedne noći bez mesečine, nosio tim specijalaca prema oblači Kler im se obratio. To je bilo adi u ovoj zemlji da ratu za Indokinu. Vijetnam, najjačeg je primao pomoć i ranje, sada je Kam^iopustio da se sklo-njega. Komanda je e izvrši invazija na je ludilo. AdminiV 1

rat vode luđaci, •e će otići do đavola To je, Kasapine, rije. Već se priča da Sihanuk naziva nego što on želi da >ereia koji obavljaju da kontroli-karta u ovom jebe-ncijalno najopasniji se previše iznenaubijen. A ako se to ti da će naši prsti vako ili onako?« Casapine. Vijetnam zna na šta su se te cvaj imperije princ možemo potenci dok je helikopter om nebu, kapetan sobično. Specijalci dobijaju obaveštenja o oblasti u koju idu neposredno pre akcije. Ovog puta je bilo drugačije. Dok je helikopter vibrirao i brujali snažni motori, kapetan Kler je rekao: »Danas malo skrećemo sa mlečnog puta. Odmah ispitajte sektor na kome se nađete. Kao što znate, vreme je bilo loše pa su Komandi neophodna dobra obaveštenja o štetama koje su nam nanete. Zvuči jednostavno i zaista je tako.« Tim je slušao. Svi su se zbili i držali glave jednu uz drugu, kao ragbisti pred početak važne utakmice. Kapetan Kler je vikao da bi ga čuli kroz buku. »Idemo na mesto bombardovanja. Ne znam da h je neko od vas video razaranje koje prouzrokuje tepih bombi. Verujte mi, to je nešto grozno. Ništa tu ne može da ostane čitavo. Možda ćete naći delimično ćele drumove, polusrušene zgrade, betonske bunkere. Čim to otkrijete, zabeležite pažljivo.« Teri je posmatrao kako se Mesec mirno pomalja iza oblaka. Na istoku se već video An Lok, reka je vijugala sijajući tupo, napola skrivena bujnim rastlinjem. Sada je sasvim sigurno znao da prelaze granicu i da ulaze u zabranjenu Kambodžu, neutralnu zemlju gde nisu imali nikakva posla. Mislio je: Ako bombardujemo Kambodžu - bez obzira na razlog -onda smo svakako izgubili razum i svaku perspektivu. « Postao je veoma obazriv. Oreol neranjivosti, osećanje da je pripadnik velikih ratnika iz Valhale koji padaju s neba, odjednom mu se učinilo kao nešto nestvarno, kao divlji san nedozrelog dečaka. Činilo mu se da čovek koji traži moć treba da se plaši samo jedne stvari, ludila svojih pretpostavljenih. 1 Obratio je pažnju na ; teru, video je njihov izraz na nosne lampice u unutrašnjosti takav pogled kao da bi njime m plastiku. Helikopter potonu, pos l ptica grabljivica. Članovi tima { oj , govog trbuha, kopilad naoružar a svoju metalnu majku. Mesec je zašao za oblak tami. Odjednom se nađoše pie teri na sve strane. Ivice ponekih j pustoš, taj je predeo bio potpu bombi. Polomljeno drveće zatrj: a sve strane panjevi. Nije bilo nik ili vih građevina, nikakvih bunker; Ostaci opreme zagađival đubre. Klečeći, Teri, nađe kin nekog sanduka. Ta oprema je < stazom i bila je namenjena Vi ~. bombardovanje nije imalo nika t] žom već sa naredbom Komande < Ipak sve je to imalo veze bi se dodvorio Severnom Vijeti ćutno složio da Vijetnamci izgracj granice njegove zemlje. Obazrivo se krećući nap unakažene leševe. Pored njeg;| Tonto, pregledao je lica. »Vijetnamac?« pitao je T Idući od jednog do drugog hivao glavom.

»Kmer« reče »Kambodža 1 n jge ljude venoj svej iclikopter gli da istope ci, poče c| češe da is do zuba i Tim poče holokav! >s su se p m sravnj' o je čitav vih drum! u zemlju ka slova Ho Š namcima e veze s; a se uništi Kambod mi, Sihar e svoje t i, Teri je čovek u helikop-tlosti sigur-Imali su metal i a. a kruži kao Kacu iz njeapuštala su da se sin u stom. Kra-išile. Svuda tepisima a oblast, na ova, nikakao najgore na ostatku Minovom Dakle, to Kambod-COSVN. žom jer, da uk se pre-aze unutar našao prve doznat kao lesa, Ton|o je odmaic.« •»»i* On podiže glavu i Teri je mogao da vidi sličnost s leševima oko sebe. »Jedno je sigurno, nisu vojnici.« »Gde im je oružje? Gde je municija?« Tonto opet odmahnu glavom. »To su seljaci koji pojma nemaju zašto se vodi ovaj rat i koji nikada neće shvatiti njegov cilj.« Teri reče: »Poznaješ li nekoga od ovih? Da ti nisu porodica?« Tonto mu se tužno osmehnuo: »Moja porodica je daleko odavde. Ja nisam Kmer Serei. Nisam vezan za vašu vladu niti za Lon Nola. Ja sam kambodžanski vojnik koji je proveo mnogo vremena u Burmi. Moje pravo ime je Mun.« Zemlja se zatresla, nebo postade crveno po ivicama, na sve strane poleteše otpaci opasni kao meci. Čak su i panjevi počeli da se raspadaju, mrtvi su ubijeni još jednom, pridruživši se živima raznetim automatskom vatrom. Dok se bacao na zemlju, Teri ugleda kako je kapetan Kler pogođen najmanje šest puta. Njegova krv je eksplodirala i pomešala se sa ostacima opreme i drveća. Kid Gavilan je hodao kao Frankeštajn, čudovište iz najgoreg košmara dok mu je polovina glave bila razneta. Doner i Blicen, dva vodiča Serei Kmera, bili su mrtvi. Ležali su licem prema zemlji u krateru.

»Isuse Hriste!« reče Teri, ležeći preko Muna. »Rekli su nam da je ovo kao nošenje mleka ali mislim da niko nije preživeo bombardovanje.« »Ono što američki vojnici ne znaju o ovom ratu ispuniće mnoge tomove knjiga.« »Ovo nije normalno ja čak ne mogu ni da vidim nekog Vijetnamca.« 1 Rafali automatske vat >ili su zag ušujući. Mun je zatvorio oči i uzdahnuo. »Kasapine« šapnuo je a li je ovo moja ili tvoja krv?« Teri je osećao izme a njih grč •znu lepljivu vlagu. »Ne osećam ništa«. »Ni ja« reče Mun. Mislim da sam sasvim otupeo«. Teri pažljivo prevrte nera i vid ; veliku ranu sa strane. Brzo je skinuo crnu mučnu ja ;nu i načinio povez. Krv je prestala da šik) Video je kako ga Mun •smatra oc inia koje kao 7 da su bile od crnog mermera »Gde je?« pitao je Mi »Da li ću umreti?« »Kapetan kaže da z Azijate u mjranje nije važno.« »Za mene jeste« šapn dicu o kojoj treba da brinem. • je Mun. [mam poroTeri je stisnuo Muno\< nja u sebe da odgovori na pita je usne Munovom uhu. rame nem e bez odg ijući povere-vora. Prineo »Naći ću radio. Jedino am to mo e pomoći da se odavde iščupamo«. »Pod uslovom da sa ja još u eanom kom adu.« Teri se izvuče u tamu ;mrt. Puzi je od senke do senke, od ivice kratera < Radio, radio odjekivala mu je > ugljenisa glavi dečja / lih panjeva. pesmica. Ko ima radio? Eksman. Sada se setio stalno sviruckao melodije Dži elikog git ;ja Hendri riste koji je tsa. Eksman je bio radiotelegrafista. Našac e ono što je ostalo od 4 1 '...'•, : njega. Stezao je radio kao da je baš hteo da pošalje znak za pomoć, kad ga je automatska vatra presekla napola. Teri posegnu prema njemu i iščupa mu radio iz očajničkog zagrljaja. Krajičkom oka ugleda svetlucanje a odmah zatim začu poznati zvuk štektanja mitraljeza. Oseti užasan, razdirući bol sa strane.

Kotrljao se, bacao, valjao, batrgao se kao riba. Bacio se u tamu na dnu kratera. Disanje je bilo užasan napor za njega. Vrelina i hladnoća su ga naizmenično zahvatale, zavisno od udaranja njegovog ubrzanog pulsa. Savijen u položaju fetusa, očiju upravljenih prema ivici kratera, čekao je. Čekao je neizbežno. Čekao je da se neprijatelj pojavi. Komarči su navalili na njega hraneći se njegovom krvlju. Muve su dojurile i počele da mu ližu znoj s lica. Nije se pomicao, nije se usuđivao da se pomakne. Nije smeo. Najzad se pojaviše siluete njih trojice. Pažljivo su se spustili prema njemu, bili su još predaleko ali ugledali su ga i krenuli su nezadrživo prema njemu... Bili su sve bliže. Teri se ujede za usne, onda zubima izvuče osigurač iz ručne bombe pa, kriknuvši od bola, baci bombu na njih. Čuo je, ili mu se to samo učinilo, užasan tresak, eksploziju, pre nego što je svet pobeleo i pre nego što ga je krater usisao. Ležao je dugo, obliven znojem od straha, osluškujući zvuke noći, jecanje. Ovo nije onako kako sam mislio da će biti, nije ono za ha sam se prijavio. Gde je moć ovde? U smrti, samo u smrti. Mora da postoji i nešto drugo. Mislio je na svog brata Krisa koji je bio daleko od Amerike, daleko od vojske, daleko od svoje dužnosti. U Francuskoj je sunce obasjavalo njegovo bronzano 1 telo, uživao je u lepotama A plavom Sredozemnom moru, klečala pored njega i mazala Kris je uživao, potpuno opušt I sve to dok je on, T( smrdeći, krvareći, umirući c pošteno? pitao se Teri. Da li sam ja ovde tako daleko od od svog doma? Kako je mrzeJ Kako je zavideo Krisu, kjacj zadovoljstvu koje Kris ima Is < je na ponašanju u društvu. Te se namerno povlačio dalje o samo je posmatrao taj život Olimpa. Ležeći ovde i krvereoi, je Kris kukavica lepo umeo izvuče i da izbegne svaku odg| uživa u suncu i seksu. Kako mestu svog brata. Osetio je gorak ukus od užasa. Bolje je umreti oclluj straha. Ništa nije vredno toga. Podigao je radio i pdz'v, Nanteker! Ovde Peko! Naloleti, počeo |sio se da ga izmenile... je svejedno, raha. mu je onoTeri je sada savršeno dobro znao šta je time mislio da kaže. Počeo je polako, bolno, da se vraća prema Munu u noći prepunoj komaraca velikih kao pijavice. Svaki je želeo deo njegove krvi koja je ionako obilno natapala tlo. Negde u tami krio se neprijatelj, čekao, strpljiv kao Buda, otrovan kao zmijski ujed. Teri se sada nije toga plašio. Više se plašio saznanja da je neprijatelj ovde neizbežan, da je deo pejzaža kao raspolovljeno drveće, izrovana zemlja. Neprijatelju ne možeš da pobegneš i Teri je znao da, ako helikopter ne dođe u roku od sledećih pet minuta, on i Mun će biti mrtvi ili će dugo umirati u neprijateljskim kavezima, negde s druge strane Stiksa, u dnu pakla. Našao je Muna. Vukao se po blatu a od bola su mu izlazili svetlaci pred očima. Mun je imao zatvorene oči ali Teri je na tren bio tako iscrpljen da nije mogao ni da proveri da li je Mun živ. Osluškivao je noć, zujanje insekata, zov žaba sa drveća. Trudio se da čuje nešto što će mu ukazati da se neprijatelj pokrenuo, da im se približava. Teri još nije bio spreman da ih dočeka ali nije bio spreman ni da umre. Otvorivši oči pozvao je: »Mune. Hej, Mune« dunu vetrić i donese miris trulog lišća i leševa koji su se raspadali. Insekti su ga živog izjedali. »Probudi se, Mune.« Pored njega, Mun se pokrenu. »Je h to Kasapin« reče Mun »ih Ravana?« Glas mu je bio čudan, gust kao sirup. »Pozvao sam pomoć radioni. Uskoro će nas izvuci.« »Ti si, Kasapine« uzdahnuo je Mun. »Znači da sam još živ.« 1 Teri mu dotaknu ranu i Mun krikr »Izvini, drugar, ali hteo sam da pro1« renje je prestalo.« Pomislio je u sebi: Prestalo je bar z onda je pomislio Gde je, do đavola, taj kopter? »Čuo sam eksploziju« - reče Mun sanjao?« »Prebacio sam Carhje u carstvo : Teri. »Šta?« »Bacio sam im bombu u gaće.« »Ima ih još, Kasapine. Mogu da ih o strane.« »Uskoro ćemo otići« - reče Teri. Čarliji jebu između sebe.« »A ako helikopter ne dođe?« »Šta hoćeš da kažeš? Pa na put; nama.« »I Kavana je na putu prema nama »Ko će nas se prvi dokopati? To me sada : su je -«. »Kavana? Ko je Kavana?« Mun okrete glavu da bi pogledao T »Ja pripadam Teravedan budistima, Ten je video kako mu je užasan bi lice. »Kavana je vrhunski demon naše ko »Moćan mali đavo, je li?« »Tako, tako« reče Mun ozbiljno »a dovoljno da može da trgne Budu iz meditat »Pa, ako on dolazi po nas onda bi mi da pre njega stigne helikopter.«

»Ali, možda neće stići, Ka(sap|ine. U t moramo da se pripremimo.« * 1 rim. Krvatrenutak a ''beni heli»da nisam hova« reče ptim na sve »Neka se je prema beče Mun. intereMVO ija. .asapine.« izobličio lologije.« moćan je he.« n do milije n slučaju \ Teri mu mahnu da ućuti. Nešto je čuo - šta? -pažljiv korak, list koji je pao, prestanak kreketanja žaba i prekid njihovog beskrajnog seksualnog plesa? Sve to ili ništa? Nije mogao da kaže, nije mogao sasvim da veruje svojim čulima. Bol, kao panika, razjeda stvarnost, tera vas da propuštate stvari, da zaboravite na druge. To je opasno stanje u svako doba a u ovom trenutku ono je smrtonosno. Teri proveri svoj AK-47, stavi novi šaržer. Žalio je što nije pokretan. Bio je bespomoćan, potpuno ranjiv. Nije želeo da puca sve dok ne bude morao. Plamen bi odao njegov položaj. »Šta je to?« upita Mun posle izvesnog vremena. »Pojma nemam. Ništa.« - A onda, da bi razmišljao o nečem drugom a ne o nepodnošljivom pritisku nesigurnosti, upita. »Šta si ono govorio?« »Kavana neće doći po tebe« nastavio je Mun »on želi mene.« »Samo tebe? Kako to?« »Jer imam nešto što mu pripada« - reče Mun. -»Imam Prey Dauw. Šumu mačeva.« Sve do tada Teri nije obraćao pažnju, a i da jeste, nije verovao u kmerske demone, u Budu, u sve te istočnjačke gluposti. Ali onda je mislio na ono što je kapetan Kler rekao o Aziji. Prva stvar koju morate da zapamtite je da nikada nećete upoznati ovo mesto. Ono je zakačeno u nekoj drugoj stvarnosti i ^okušavanjem da to uskladite sa svojim zapadnjačkim idejama završi-ćete tako što ćete prouzrokovati nečiju smrt ili, još gore, svoju sopstvenu.« »Kažeš da imaš nešto što pripada demonu?« reče Teri. »Šta je to, do đavola?« »Ne pripada baš direktno demonu. To je talisman koji je pripadao Mahagiriju, svešteniku pobunje1 niku koji je bio Ravanin učen pomoć demona, Mahagiri je zabranjenu knjigu Teravadan hiljadu paklova i veštinu k, duhovi koji prebivaju na dn iskovao Mahagiri uz pomoć Миу Риапа. Kogod to imao, sveta. Tako bar moj narod veru »Da li ti veruješ u to?< »Na neki način« reče padali »ali, to i nije važno. vanje.< »Kako si se domogao te Mun je oklevao za trei Teri vide tračak pravog straha »Ja dolazim iz porodice u koje nika, Kasapine. To je specijalna izbacio je vazduh uz šištanje. govarah, mislim, moj otac i j stariji sin otac je odao tajnu potomci Mahagirija. Zato je nalazi Prey Dauw. Ta tajna je koleno. Niko nikada nije c posegao za njim. Sve dok , Munove oči su bile ogromne od da vidi ogromnu

beonjaču. »Vr< želim da budem siguran da to n otkriveno. Želeo bih da to odne nije mesto. Ili, bar tako sebi držao mač u rukama, a kad nisam više želeo da ga ispustu tim njegovu moć, Kasapine, k reke koja beskrajno teče. Njeg moja snaga. Onda sam u potpu 2 •n| k pre ml jjgo eona. Uz je izgradi! I Muy Puan, n mudrosti i koja opisuje ka KO da i 9 pozovu zli ml [ Prey J \aitw, koji je ?i [avane, i [n kontrl Ivo je obličje (liše četvrtinu r ti je.« 1 «R i i 9 jlun dokl Isu mu kapci V Ižno je j ljihovo verotel [stvari?« l H utak i (l mda prvi put hJ u Kmel javim očima. ц n je bilol puno sveštenaj linija, ta lo bar kažu« »1 [li o toni J: nismo raza. 1 kli pošti j sam ja naju1 fcamo ml Jni. Mi smo ni oj otac j Inao gde se "i redavanl Is kolena na ot kao tali •nan niti je J to nil lm učinio.« H [straha. | |n je mogao /rl [mena sej Inenjaju i ja n Šesto nećj j biti nikada n ej jem na rl Iko bezbed[i |ovorim.| jl tako sam ga je J mom osetio, i i Mogao l lam da osegrom 1 Inad tamne 2g Iva snagl j je postala iul [osti shvl jcio zašto je to simbol moći koju priznaju Kmeri i Burmanci - i svi pripadnici Teravadan budizma.« Malo je zaćutao a onda je nastavio. »Preplašio sam se i uradio sam onako kako sam nameravao da uradim. Ponovo sam ga sakrio na bezbednije mesto.« Mun je sada malo duže ćutao. Bilo mu je teško da govori. Strah je izbijao iz njega, sipio je u noć kao neki gas. Teri je razmišljao o Munovim recima. Prvi put je grozan strah gurnut u stranu otkako su se našli u ovom položaju. Um mu je brzo radio.

»Reci mi da li se planinska plemena plaše Prey Dauw-a, mislim na plemena na severu Burme i u San državi?« »Misliš, tamo gde vladaju opijumski glavari?« Mun klimnu glavom. »Užasno se plaše. Oni su veoma praznoverni. Suma mačeva ima za njih posebno značenje: ljubili bi tlo na kojem ona leži. Ali to me ne brine, Kasapine. Ako dođe Ravana i ako Šuma mačeva bude u mom vlasništvu, on će me prožderati. Biću večito sa njim i Mahagirijem, izbačen sa samsare, udaljen od točka stvaranja.« Zadrhtao je. Sada je tek Teri shvatio užasan Munov strah. On je znao kako je strašna sudbina onih koji budu bačeni sa samsare. Bilo je to nešto najgore što je moglo da se dogodi budisti koji veruje u ciklus obnavljanja. Budisti oteti točak stvaranja ravno je tome da katolički sveštenik završi u paklu. To u slučaju da se veruje u samsaru - ili u pakao. Jedini pakao u koji je Ten verovao je onaj u kome se sada našao. Ali, kao što je Mun rekao, verova-nje naroda stvaralo je moć Šume mačeva. Teri je mislio: Šta bih mogao da postignem sa tom moći! 2 »Šta bi trebalo da i ~\ /f v V 1 • radim da pomognem?« »Možeš da mi p Dinogneš« .'če Mun. »fa moram da ti predam Šumu načeva, K i J pine. Moraš da 1 Г to prihvatiš po sopstvenoj volji. Vid ti nisi budista. Što se Ravane tiče. ti za nje| ;a ne poste . On neće moći da me uzme i Šuma mačev; će biti be bedna - njegove crne oči su ga preklinjale. > Učinićeš t O ) za mene?« Ten nije znao da li c đavola, šta sada? Ko zna a veru je il •azliku izi da ne veruje. Do eđu verovanja i smrti? Pošto je video kolik< se Mun u ) nemirio, kako je ponovo počeo da krvari on reče: »Do •* j ro, učimću kako želiš« nije hteo ništa drug D sem da ;a smiri. Već je ionako izgubio suviše krvi. Vleđutim, [rihvatio je to jer je mogao da zamisli sebe sa Prey Dau l ) / \r-om u rukama, mogao je da se vidi kako u e uz San, ta talismanom u rukama dok moćni glavari carstva, kleče pred njim i sp Sana, via emni su dl [ari opijumskog učine sve što on želi. Moć! Neograničena m )ć! Ali sve će to biti bez značaja aik p ne budu uspeli da se iščupaju iz ovog pakl u Mun će r . r . nmreti za mani e od pola časa, preračunao je Teri. AkJ neprijatelj sada nasrne, obojica će umreti m helikopter? iogo pre. pde je taj jebeni »Zakuni se, Kasapin :!« »Zaklinjem ti se, Mi ne!«

Mun poče da govori čuo je glasove, brbljanje na je dolazio. Nije to bio prok Teri uglej vijetnamsl eti Ravana a neke pokrete, pm. Neprijatelj nije dolazio ni prokleti helikopter, dolazio e neprijat PJ1) »Sklonio sam Prey 1 pažljivo. Kad ti kažem gd slobodan. Ravana neće moć )auw u K : je, biće '. da me pl Imbodži. Slušaj Ivoj, ja ću biti vredi, neće me izbaciti zauvek sa samsare. T Vatu. Da li si čuo za to? ilisman se ^o je stari lalazi u Angkor grad kmerskih ч 202 l \ kraljeva. Pun je duhova, sjajno mesto da se sakrije ovakav talisman...« Teri je slušao Muna jednim uhom, zapamtio je mesto gde je pokopana Šuma mačeva, ako tako nešto uopšte i postoji. Teri uperi automat u senke koje su se micale. Odjednom zvuk elise... Noć se osvetlila kao Ulice Njujorka u novogodišnje veče dok se helikopter približavao s Istoka. Njegovi moćni farovi razneli su tamu a iz njegove otvorene utrobe poče da suklja smrt. Svaki metak je pogodio metu. Osećajući snažne udare vetra, Teri ispali raketu u noć. Činilo mu se da se na njih spušta tornado sličan onom koji je odneo Totoa i Doroti u Oz. Spustio je glavu na Munove grudi i mislio je Spašeni smo! »Hej, ti tamo, sa zvezdama u očima.« Teri se odjednom osvestio. Osetio je pravi uragan emocija. San ga nikako nije napuštao. Za trenutak je bio nesvestan okoline a onda je prepoznao lice iznad sebe. »Bellum longum, vita brevis« reče Virdžil. »Ličiš na medveda« Terijev glas više je ličio na graktanje. Virdžil se isceri. »Takav sam da bih mogao da proždirem Čarlije, mili moj.« »Gde sam, do đavola?« Virdžil se osvrte oko sebe. »Ovaj specijalni deo pakla je poljska bolnica u Ban Me Tuotu.« 2 »Možeš li da se raspitaš s koga su doneli sa mnom? Kako »Ah, Kmer Mun« Virdž Dobro su ga udesili. Ima gore n »Čekaj malo otkuda to di »On je jedan od mojih et Teri ne htede da se rasp »Da li će sa njim biti sve »Preživeće. Nije još vrem ljive rupe. Nije ni tvoje vreme gadno, je li?« Tek sada shvativši sav uža mu se prepusti kao talasu plime »Svi su mrtvi, kapetan Eksman, Kmeri, čitav jebeni tim »Loša sreća.« »Misliš da je to to? Sreća? seo, bol i vrtoglavica ga ošamut jastuke. Virdžil sleže ramenima. »U ratu nema ničeg drv Pravo sranje, Kasapine. Ja sam l moje ordenje? Hoćeš da znaš kc Bilo je to davno. Bio sam tada st£ mlađi«. Ćutao je neko vreme pa j »Ti ideš mojim stopama, s ovo. Mi smo sada obojica heroji, vojska uzvrati za hrabrost? Opet ć vratiš i potrudiš se da te ubiju, tebe, Kasapine. Žele tvoj život.« Teri nije bio toliko grogi Virdžil, u stvari, želi da kaže. ч 2

a je bil(| e on?« l klimi ne od te ti znaš D, otuda uje o td u redu?! : da ode da nesi koji je a reče: Kler, »em meii Teri se l se, bacil gog ser eroj. H| iko sar riji, sad;j nastavi! ic. Dol Kako di od tebi o oni zl fa momkom glavom. -« '.« Igovo ime!« e, pa samo ove smrd-ieš. Bilo je >živeo, Teri Gavilan, | i Muna.« >muči da bi nazad na loše sreće, eš da vidiš h ukokao? am mnogo •š orden za ^ačije da ti Iražiti da se ta žele od a ne biHzumeo šta »A šta ti želiš od mene?« »Da li bi voleo da sakupiš svoju četu? Da budeš glavni, da ih regrutuješ, da im komanduješ?« »Možeš to da središ? Kako?« »Ja držim lampu visoko, pretražujem tamu.« »Drugim recima - ne pitaj« Teri ga pogleda. Šta će raditi ta četa koju ću ja voditi?« »Ja sam sada Virdžil, rekao sam ti, ja pronalazim stvari. Mislio sam da ćeš možda posle ovih događaja hteti da mi se priključiš i pokušaš da i ti tražiš stvari«. »Kakve stvari?« pitao je Teri, a u sebi je mislio: Zašto li mu je potreban Kmer? »Sve vrste stvari« reče Virdžil i odjednom se isceri. »U svakom slučaju, zašto je tebi to važno? Ovo je rat, znaš? Mislim da je bolje da se obogatimo nego da crknemo.« Nije morao dugo da razmišlja o mirisu smrti, o tome kako je živ izjedan ili, što je najgore, kako je umirao od straha a samom sebi je obećao da mu se to više nikad neće dogoditi. Misleći o ludilu svojih pretpostavljenih, o ludilu onih koji vode ovaj rat, o administraciji i o onome što je Virdžil malopre rekao: To oni zaista žele od tebe, Kasapine. Žele tvoj život. Razmišljajući o tome, palo mu je na um da će sa svojom jedinicom imati prilike da se vrati u Kambodžu, u Angkor Vat, gde je zakopana Suma mačeva, talisman moći. Ta moć je mnogo veća od neizbežne smrti koja dominira Vijetnamom. Posmatrao je džina, pitao se šta li vidi u njemu - dobro ili zlo. Ili je možda video samo izlaz, bolji put za spasenje od pokušaja nalaženja glavne baze, pokušaja nalaženja smrti. 2 lili »Do đavola« reče Teri i >ruži ruj n »kao što si rekao, rat je dug život je kratak Uhvativši Terijevu ruku, Virdžil I ! nasmeja. »To ja zovem smislom z i dobro l I • Izonovanje.«

Napolju, u belom padu, sto je bujala. Njeni ružičasti cvel asla je hl >vi širili 8 rangea, pro-li miris kroz vazduh. Puzavica se penjala po sviri ! slobodnim mestima. Suten je leškarila na sto nutih na ogradu. Njena plavo-bt izazovno zadignuta iznad kolena nele od sunca, bile prekrštene je -J r • •_• _ . , •*• * ići, goli! a letnja 1 Butine J na prekl nogu podig-fcljina bila je ! joj, potam-jdruge. Kns Hej je sve to mogao kreveta na kome je ležao i pola da vidi il co se vri Jizgužvanog |ao u život. Bolelo ga je čitavo telo i on je n islio: OJ 1 . I> ie strasno. Nikada više neću biti u formi. ( rledao jel n / netremice u Suten, u njene dugačke prelepe nikada neću biti u tako dobroj f o noge i 1 'mi. . . ал Islio: Isuse, \nema sumnje da ću se dokopati neba. Kad se Suten digla, lep oblaku plavo-bele tkanine. Ušla ji • noge i u kuću.l i nestale u llamrštila je nos. 1 »Ovde je kao na stočne francuskom. pijaci«! lekla je na Kris se nasmejao, podigao se tamani la vreme da je uhvati dok se ona bacala na nj< ga. ! »Za jednog sportistu« r odvratno lenj.« H ;kla je | |ten »ti si Kris, glave zagnjurene u nj snu gustj ! crnu kosu mislio je: To je zato što ja po priro, li nisam i \ortista kao Teri. Ja sam samog sebe primor 10 da b\ mem to što jesam. Ponekad se, čak i kad telo od stalnog primoravanja da se rad ' v H yaca, mm nešto št\ \ak zamori we ne oseća •^ I | 2 kao potreba. Telo zahteva odmor i često se pita šta je to čemu se teži. Odvojio se od nje, legao je na leda, stavio ruke na potiljak, zagledao se u plafon. »Šta vidiš tamo, mačko?« pitala je Suten. »Samo mačke vide život u senkama.« »Vidim budućnost« reče Kris »prošlost, ništa.« Nasmejala se, naslonila se na njegove grudi i počela da ga miluje po čitavom telu. »Ja vidim kako ovo lepo telo, odeveno u žutu majicu, prolazi ispod Trijumfalne kapije.« Naravno, mislila je na žutu majicu koju nosi pobednik Tur dFransa, biciklističke trke zbog koje je Kris i došao u Francusku. Posmatrajući njegov izraz, nestalo je njenog osmeha i ona poče da ga udara stegnutim pesnicama. »Da li sam ti nekada rekla da si odvratan kad si u depresiji?« Kris prestade da gleda senke. Sada je gledao zelene tačke u njenim čudesno smeđim bademastim očima. Podigao je ruku, nežno joj je zagladio kosu sa lica. »Ponekad« - reče on - »ne znam zašto sam ovde. Ponekad se molim da pobedim u toj trci«. »Razmišljaš li o ratu?« »Razmišljam.«

»Šta tačno misliš o ratu?« »Ne razmišljam, u stvari, o ratu« - reče on polako - »nego o svom bratu Tenju. On je u ratu. Zato mislim da ne mogu da ne razmišljam o ratu. Pitam se da h je Teri ranjen. Ili je, možda, mrtav.« »A zašto si onda ti ovde, u Francuskoj, a ne u Vijetnamu?« »To je u redu.« 2 Suten frknu. »Ah, vi Amerikanci!« - reče ona kao da je time već sve dovoljno kazano, redu je i mislite da je time sve objašnjeno. '. lom znači?« »Ovog puta« - reče Kris - »to mnogo.« »Ja ne mogu da te dotučeni tako e što to možeš da učiniš sam« - reče ona. Kris izvuče sorts, tamnozelenu maj som »Nantaket« preko grudi. Nežno p jutro osvoji ga kad je izašao u patio. Sunč sipali kroz ciprese i stvarali čudne oblike n On je iznajmio ovu malu kiiću u M nalazi blizu pre-Alpa, dovoljno daleko od dića u Alpima veoma važnog za trku. Dinj je tako mislio, prelomna tačka ovog Tu Kogod pobedi ovo rastojanje imače najvei pobedi u celoj trci. Kris je savršeno upozna Dinja. Ova kuća se, kao i većina ostalih sel u ovoj oblasti, nalazila ispred doline na sev( su se dizale Alpe u svoj lepoti. Ovo je sasvi pogled od onog koji imaju vlasnici skupih 1 strane: oni gledaju prema jugu i vide zadiv. dozemno more. Kris je često video taj poj Suteninih roditelja, u stvari, iz njihove let njemu se više dopadalo ovde. Ponekad, kad je jutro bilo naroč mirno, dok se sunce dizalo iznad Alpa, Kr sijao da može da vidi Dinj kako svetluca na p prelazu, čeka. »Šta slikaš danas?« pitao je Kris kad j dolazi. 2 iše za sebe, >Kažete u ta to uosta!;nači zaista ikasno kao :u sa natpi-'ovansalsko :vi zraci su i tlu. ženu jer se Dinja, grae biti, Kris d Fransa. e šanse da teren oko ačkih kuća ru iza koje n drugačiji ila s druge ujuće Sre-led iz vile ije vile ali to lepo i s je zami-aninskom je čuo da »Sta ti pišeš?« pitala je ona. Još je bila u senci drveća. Kris se okrenu. »Sa tim telom« reče Kris »trebalo je da budeš jedna od les petits rats - malih pacova Opere«. Suten provuče ruke kroz kosu, načini sinj on, onakav kakav nose balerine. »Skoro da sam se zamonašila a ne da postanem balerina.« »Nikada nisam verovao u onu priču o tvom nadimku Suten. To je izmišljeno samo da se da originalnost imenu. To pojačava tajanstvenost umetnika.« Osmehnula se.

»Ali ti to nikada nećeš zasigurno znati«. Prišla mu je, zagrlila ga je oko struka. '"•-••• »Ovih dana« reče on ponovo ozbiljan »ja ni u šta nisam siguran«. »Jedino si siguran da ćeš pobediti u Tur dFransu« ušla je u kuću. »Sta hoćeš za doručak?« Pre nego što je mogao da joj odgovori, ona je stavila svoju omiljenu kasetu sa pesmama Šarla Aznavura. Krisu to nije smetalo. Štogod da pripremi, on će pojesti s apetitom jer će mu biti potrebna snaga za vožnju do Dinja. Posle podne Suten će doći kolima po njega i vratiće ga natrag. Kasnije, dok je vozio bicikl i dok su kuće promicale pored njega, razmišljao je o svom domu. Mislio je na svog oca, ponosnog sina velškog seljaka koji nije znao da radi ništa drugo nego da kopa da bi porodici obezbedio život. Kris je zamišljao oca kako izranja iz sivih magli Velsa sa komadom hleba u ruci i nešto šilinga i kako odlazi u London na školovanje. Pristupio je Velškoj gardi, borio se hrabro za Imperiju, upoznao Krisovu majku, Amerikanku iz Konektikata, poljsku Jevrejku. 2 Nije bila baš žena kakvu je Malko Zbog nje, a i zbog toga što su svi oni su otišli u Ameriku. Javili su se jedan za drugim, vera, Teri i Kris, obraća Hej. Teri. Krisu se činilo da je sve yi d()čij ukoliko se njemu nešto dogodi - Asprej povu%če neke konopce i đavo nagnu glavu ustranu, kao da osli^v^ U ogromnom kamin« videh su se ostaci^ yatre Kris se zagleda u njih ne bi li, kao stan Rimljani ^. koj; su 3 pre mnogo godina nastanjivali zemlju, otkrio svoju budućnost. - Ako vam je rekao da ću doći - reče Kris - on vam je svakako rekao da ću tražiti bodež. Specijalan bodež. - Tako je — reče Asprej, držeći u rukama arle-kina Mačka u čizmama koga je uzeo iz galerije. Pogledao ga je sa ljubavlju, kao da mu je dete. - Ovo je moja prva kreacija — rekao je - i zbog toga najdraža. Uzeo je brijač i načinio jedan brz potez niz arlekinova leda. Iz unutrašnjosti izvadi jedan predmet. - Ovo je ono što je gospodin Hej želeo da sačuvam za vas - reče on i izvadi bodež »Kapiju noći«. Kns ga uze i ispita ga na svetlosti. Bio je neprirodno težak, kao da je načinjen od nepoznatog metala. - Znate li šta je to? - Znam da ga je načinio veliki majstor - reče Asprej. - Znam da je veoma vredan. - Naročito nekima - klimnu glavom Kris. Crna mačka je prolazila simsom. Gledala ih je

neko vreme, ližući krzno na šapama, a onda je krenula dalje. Kroz otvoreni prozor još je zvonilo Pozdravlje-nje, poziv na večernju molitvu i odjekivalo je kroz gradić, spuštajući se od crkve Gospe od Benva. Uskoro će početi Magnificat. - Oštrica je načinjena od carskog zada - reče Asprej. -- Nikada nisam video toliki komad. Teško bi bilo izračunati njenu vrednost. - Pokazao je. - Ovde je rubin. Pogledajte ga na svetlosti i videćete da je on specijalne boje golubije krvi. To znači da dolazi iz Burme. Ima šest karata. Razumete li se vi u drago kamenje? Rubin ove veličine je veoma redak. - Izgleda znate dosta o ovom komadu. 3 Asprej se osmehnuo. - I treba da znam. Vaš brat me je zamolio da načinim kopiju. Dakle, jezuit nije lagao Suten pomislio je Kris. Da li je Teri pokušavao da se na brzinu dokopa novca od kupaca, da li je imao nešto drugo na umu? - Vrednost bodeža nije samo novčana - reče Kris - već i duhovna. - Razumem - klimnu glavom Asprej. - Onda je dobro da je bio tako valjano sakriven. - I opet mora da bude sakriven - Kris mu je pružio natrag bodež. - Da li ćete se pobrinuti za to? Kris je posmatrao veste ruke gospodina Asprej a dok je vraćao Kapiju noći u njeno skrovište. Asprej je veštim potezima zašio svilena leđa arlekina. Neka se pravednici ujedine u gospodu, neka nadu pribežište kod njega. Gore srca! Zvuk je odumro. Odumirao je polako dok su se senke redale preko senki. Sutenine oči su bile divlje, zurila je oko sebe, preplašena kao ždrebica koju će ustreliti zbog slomljene noge. Preko puta nje, pokajnik koji je bio izgubljen u molitvi sada se diže. On kao da nije čuo ni njihovu borbu, ni pevanje psalama, niti slatke glasove hora. Sada kada je završio molitvu digao se, izvukao zapaljenu svecu sa postamenta, prešao preko kamenog poda u tri koraka. Nagnuvši se iznenada, gurnuo je plamen u Sutenino lice. - Nije još gotovo - cerio se Mabuze - za tebe je ovo tek početak. Suten je okrenula lice da bi izbegla plamen svece ali on je uhvati za kosu, zabaci joj grubo glavu unazad i uvuče je u duboke senke Gospe od Benva. Suten poče da ga grebe noktima po obrazima, nosu, čelu. Jako ju je udario i ona se umiri. Bacio ju je iza mermerne statue Gospe od Benva. Ona se bolno skljokala u uski prostor. Disala je duboko, pokušavajući da povrati bar malo fizičke snage i mentalne ravnoteže. Ponovo je ubila i osećala je kako se opet gubi u mržnji prema samoj sebi. Emocionalno je bila na ivici tame, mestu na kome nije nikada bila, želela je samo tišinu i kraj razmišljanja i postojanja. Bila je blizu onog groznog mesta gde je oštar nož otvarao njene vene. Skučena u tom malom prostoru, prisilila je samu sebe da se pokrene. U sebi je videla samo tamu i prazninu koji su je i naveli da prinese nož venama. Ni zbog čega nije sada morala da se spase, želela je samo da vidi otvorenu ranu. Vreme se zbilo u treptaj oka, u njenim zemcama video se odsjaj. Iznad nje se pojavilo lice njenog neprijatelja, staro vekovima, nepromenljivo, nezasito. Još jednom je morala da pobedi samu sebe i da počne da se bon za sopstveni život. Osećala je strašan pritisak o kamen na koji je bila bačena. Iz njegovih usta izlazio je tako smrdljivi dah da joj je bila muka. Udario je u rame i ona kriknu. Pokušao je da joj šakom zatvori usta ali ona se izvila u stranu.

Zgrabio ju je za vrat i njene oči se zamutiše od bola. Ne osećajući to, ona je zabacila glavu unazad i njegova ruka se spusti preko njenih usta sa željom da je uguši. Njegov moćni palac bio je zaboden ispod njene brade. Nije mogla da ga ujede. 4 . 3 Vrat joj je bio nezaštićen i na svoj užas ona vide njegovo lice, njegova otvorena usta, njegove zube koji su blještah kao u psa. Počela je da se trese, shvativši da će joj on pregristi grlo, arterije, vene, živce. Užas je bio toliki da je nadmašio čak i strah koji je osećala za svoj život. Zgrčila je šake u pesnice i neočekivanom snagom udarila ga je obema pesnicama iznad srca. Bio je dovoljno dugo zaprepašćen i onemogućen da je ona imala vremena da klizne iz svog skloništa. Uz krik, proletela je pored njega, odbacivši ga ustranu i jurnula je bez daha u dubinu crkve. Kad je Mun spavao, sva čula su mu bila na oprezu. Naučio je to za vreme rata. Toj tehnici ga je, u stvari, naučio Teri Hej. Mun uopšte nije shvatao kad je to primio od Terija niti mu je bilo jasno od koga je to Teri naučio. Kasnije, kad ih je obojicu bolje upoznao, shvatio je da je Virdžil bio taj koji je bio majstor te tehnike. Virdžil je mnogo toga preneo na Terija. Mun to nije shvatao dok jedne noći u džunglama Kambodže, pošto su prešli blatnjavu reku, zabranjenu granicu sa koje nema povratka, nije čuo Tenjevu ispovest. Ten mu se poverio. »Pre nego što sam sreo Virdžila« rekao je Teri »pojma nisam imao zbog čega je taj rat. Kao da mi je neko govorio jezikom Marsovaca dok je pokušavao da mi raznese noge na kojima sam stajao. Virdžil je nekako umeo sve to da objasni. Ovaj rat se ne vodi zbog toga da se nade glavna baza, da se uništi Čarli. Srž ovog rata je kako preživeti u zemljotresu, u talasu 3 plime, u uraganu, i to u trenutku kad sve udari odjednom a ti nemaš gde da se sakriješ, ne možeš ni u zemlju ni na nebo, nikuda.« Mun je pre toga radio za Virdžila ali ga nije nikada baš sasvim dobro razumeo. Teri je shvatao Virdžila, video je njegovu srž, video je u njemu onoga ko pronalazi put, on mu je bio kao magični talisman. Bio je za njega Tezej u Minotaurovom lavirintu, čovek koji je našao Put iz pakla. l tako, kad je Teri naučio Muna kako da spava sa svim čulima širom na oprezu, Mun je dobro shvatio lekciju i otada je danonoćno vežbao. I upravo zbog tog svog načina spavanja, Mun je sada čuo korake izdajnika kako se približavaju njegovom usnulom telu. Mun je bio sam, tako je želeo. Mogok je bio nešto malo dalje. Zgrčen u tami, Mun se nije pomicao. Jedva da je otvorio oči jer nije hteo da se u njima vidi odsjaj vatre koja je gorela nasred logora. Kontrolisao je disanje, tako da je bilo nemoguće reći da li se probudio. Kao da je visio u čistilištu, ni živ ni mrtav, već pomalo i jedno i drugo. Dok je čekao, Mun se pitao koji će se od pover-Ijivih kapetana Admirala Džauma pokazati kao špijun generala Kiua. Da li će to biti grešni Ćao, debeli Pegu ili stari Kiaik? Ćao je bio najveći protivnik ali Kiaik je bio najbliži Admiralu. Sem Mogoka, naravno. Skriveni neprijatelj, Mun je to znao, gori je od svega. Ispod nasmešenog lica savetnika može da se krije crno srce zaverenika. Taj zvuk mogao je da proizvede i neki insekt ali Mun je znao da nije tako. Svetlucanje vatre na zategnutom krilu šatora, brza pojava oštre senke. Mun se pripremio, •\ 3 Nož se velikom brzinom spustio prema njegovom licu. Vrh se zabio u ležaj na kome je Mun trenutak ranije ležao. On posegnu prema napadaču, ščepa ga za članak na ruci.

Glava mu se bolno zanese unazad dok ga stopalo u čizmi zahvati ispod brade. Instinktivno je počeo da se valja kako bi izbegao udarac u rebra jer je znao da će to uslecliti. Dok je to radio, načinio je nogama makaze, osećajući kako se telo napadača ruši na ležaj sa kojeg se on digao. Skočio je na njega, sklanjajući mu ruku s noža. Udario je pesnicom jednom, pa još jednom, u napadačevu glavu. Ščepao ga je za grkljan. Mogok se stvorio pored njega. Nagnuo se nad njim i podigao uvis baklju. - Buda - šapnuo je, dok su mu se oči širom otvorile - to je špijun generala Kiua? Mun se zagledao u lice Ma Varade, konkubine Admirala Džamba. Iako izudarano i krvavo, njeno lice je još bilo veoma lepo. Mogok izvuče američki revolver kalibra 45 ispod svoje postavljene jakne. Pritisnuo je cev uz. slepoočnicu Ma Varade. - Skloni to - reče Mun. - Ne - reče Mogok i prst mu se zgrči na obaraču — postoji samo jedna kazna za špijuna. Mun ukloni revolver. - Ona je moja ulaznica za Admirala Džamba -reče - on neka odluči o njenoj sudbini. Pljunula mu je u lice. - Divljakuša - reče, držeći njene ruke koje su pokušavale da ga se dočepaju. Rizikovao je da baci pogled na Mogoka. - Koliko će Admiral Džambo platiti za ovu informaciju? 3 plime, u uraganu, i to u trenutku kad sve udari odjednom a ti nemaš gde da se sakriješ, ne možeš ni u zemlju ni na nebo, nikuda.« Mun je pre toga radio za Virdžila ali ga nije nikada baš sasvim dobro razurneo. Teri je shvatao Virdžila, video je njegovu srž, video je u njemu onoga ko pronalazi put, on mu je bio kao magični talisman. Bio je za njega Tezej u Minotaurovom lavirintu, čovek koji je našao Put iz pakla. I tako, kad je Teri naučio Muna kako da spava sa svim čulima širom na oprezu, Mun je dobro shvatio lekciju i otada je danonoćno vežbao. I upravo zbog tog svog načina spavanja, Mun je sada čuo korake izdajnika kako se približavaju njegovom usnulom telu. Mun je bio sam, tako je želeo, Mogok je bio nešto malo dalje. Zgrčen u tami, Mun se nije pomicao. Jedva da je otvorio oči jer nije hteo da se u njima vidi odsjaj vatre koja je gorela nasred logora. Kontrolisao je disanje, tako da je bilo nemoguće reći da li se probudio. Kao da je visio u čistilištu, ni živ ni mrtav, već pomalo i jedno i drugo. Dok je čekao, Mun se pitao koji će se od pover-Ijivih kapetana Admirala Džauma pokazati kao špijun generala Kiua. Da li će to biti grešni Ćao, debeli Pegu ili stari Kiaik? Ćao je bio najveći protivnik ali Kiaik je bio najbliži Admiralu. Sem Mogoka, naravno. Skriveni neprijatelj, Mun je to znao, gori je od svega. Ispod nasmešenog lica savetnika može da se krije crno srce zaveremka. Taj zvuk mogao je da proizvede i neki insekt ali Mun je znao da nije tako. Svetlucanje vatre na zategnutom krilu šatora, brza pojava oštre senke. Mun se pripremio, x 3 Nož se velikom brzinom spustio prema njegovom licu. Vrh se zabio u ležaj na kome je Mun trenutak ranije ležao. On posegnu prema napadaču, ščepa ga za članak na ruci. Glava mu se bolno zanese unazad dok ga stopalo u čizmi zahvati ispod brade. Instinktivno je počeo da se valja kako bi izbegao udarac u rebra jer je znao da će to uslediti. Dok je to radio, načinio je nogama makaze, osećajući kako se telo napadača ruši na ležaj sa kojeg se on digao. Skočio je na njega, sklanjajući mu ruku s noža. Udario je pesnicom jednom, pa još jednom, u napadačevu glavu. Ščepao ga je za grkljan.

Mogok se stvorio pored njega. Nagnuo se nad njim i podigao uvis baklju. - Buda - šapnuo je, dok su mu se oči širom otvorile - to je špijun generala Kiua? Mun se zagledao u lice Ma Varade, konkubine Admirala Džamba. Iako izudarano i krvavo, njeno lice je još bilo veoma lepo. Mogok izvuče američki revolver kalibra 45 ispod svoje postavljene jakne. Pritisnuo je cev uz slepoočnicu Ma Varade. - Skloni to - reče Mun. — Ne - reče Mogok i prst mu se zgrči na obaraču — postoji samo jedna kazna za špijuna. Mun ukloni revolver. - Ona je moja ulaznica za Admirala Džamba -reče - on neka odluči o njenoj sudbini. Pljunula mu je u lice. - Divljakuša - reče, držeći njene ruke koje su pokušavale da ga se dočepaju. Rizikovao je da baci pogled na Mogoka. - Koliko će Admiral Džambo platiti za ovu informaciju? 3 Ma Varada, gledajući čas jednog čas drugog, reče: - Šta mislite pod tim »platiti«? Za šta da plati? - Umukni - reče Mogok ali Mun joj se obrati. - Mislim koliko će Admiral Džambo platiti informaciju koja govori da si ti špijun generala Kiua. Nasmejala se. - Ja ne radim za generala Kiua - rekla je - ti si glup ako misliš da bih prodala svoje usluge takvoj svinji. - Je li? — Mun je snažno povuče za kosu. -Onda za koga radiš? Rekla je nešto na dijalektu koji nije razumeo. Pogledao je Mogoka. - Ona je lažljivica - reče on - daj da je ubijem i da završimo sa tim. Admiral Džambo će biti zadovoljan i mrtvim špijunom, kao što bi bio zadovoljan živim. Ali Mun je insistirao: - Šta je rekla? Mogok je uzdahnuo. - Ona kaže da radi za čoveka koji se naziva, hm, kako da prevedem tu reč... veštac... ne, nije, on sebe naziva Čarobnjakom. - Slegnuo je ramenima. -Koga briga za to. Pojma nemam o čemu to govori. Ali, šta će biti ako ja imam? mislio je Mun. To je, svakako, Čarobnjak. Mogok klimnu glavom. - Veštac, mađioničar, čarobnjak, sve je to isto, zar ne? Blagi Bože! mislio je Mun. Mislio sam da je Čarobnjak davno mrtav ili da je, u najmanju ruku, poludeo. Osećao je kako mu se stomak grči, kao da je pun zmija. Ako je Čarobnjak ovde umešao svoje prste, onda smo svi opasno nadrljali. 4 3 - U čemu je stvar? Ona ionako laže - reče Mogok. - Da sam na njenom mestu ne bih priznao da radim za generala Kiua, izmislio bih nešto. - Nikada nisam čak m srela generala Kiua — reče Ma Varada. Lice joj je bilo zgrčeno od očajanja. On je opet snažno povuče za kosu. - Opisi čoveka pod čijom si kontrolom. Ma Varada ga je opisala. Možda su Čarobnjaku načinili novo lice ali njegovo telo je ostalo isto. - Verujem joj - rekao je. Posmatrao je njene oči: niko nije mogao toliko da glumi. Ona je zaista opisala Čarobnjaka. - Ja govorim istinu - rekla je Ma Varada. - Plašim se da je tako.

Mun pogleda. Mogok je ciljao svojim revolverom u njega. - Ja sam špijun generala Kiua. - Ti - Mun je bio zaprepašćen. - Ali, ti i Teri... - Bilo je to davno a sada je, u svakom slučaju, Teri mrtav. - Sleže ramenima kao da se izvinjava. - U svakom slučaju, general Kiu je mnogo moćniji. On će smrskati Admirala Džamba i svakog u njegovoj vojsci. Vidim da to dolazi: bila je to samo stvar predostrožno-sti i samoobezbeđenja. Mogok mahnu revolverom. - Drži čvrsto devojku. Idemo u malu noćnu šetnju - prošli su pored logorske vatre. - Trebalo bi da ti zahvalim jer si obavio moj posao. Sada bar imam verodostojan izveštaj za Admirala Džamba. Tvoja želja da zadužiš Admirala Džamba za mene je bila velika sreća. Ponovo je mahnuo revolverom. - Hajde. Ovuda. U mrak. Vidiš, hteo sam da je ubijem da bih sačuvao moju tajnu ah ti si me sprečio. 3 Ko zna? Možda je tako bolje za sve nas. Ali za tebe, svakako, nije. Džungla je čekala da ih proguta. - Moji ljudi su spremni da te povedu do generala Kiua. Imaćemo pitanja za vas. Biće teško, obećavam, veoma gadno. Ne znam da li će neko od vas dvoje preživeti. Ali mislim da će vam do tada biti sasvim svejedno da li ste živi ili niste. Kris je video Suten kako juri sredinom crkve Gospe od Benva. Jurnuo je za njom. Došao je u crkvu jer su se dogovorili da se tu sretnu. Došao je ovamo pravo iz Asprejevog studija. Arlekina je držao u rukama. Bio je smešten u veliku plastičnu kesu. Video je kako Suten nestaje iza glavnog oltara. Na oltaru je blistao deo gde su se čuvali srebrni kaleži u kojima se mešalo vino i posuda sa svetim hostijama. Iznad njih je bio prazan prostor za hor. Lice Suten je bilo ispunjeno strahom. Kakvog li je đavola srela u ovoj Božjoj kući? Nestala je iza vrata od tamne hrastovine. Kad je i sam prošao kroz njih, Kris je otkrio sklonište sa kamenim zidovima. Dole, dalje, s leve strane bila je sakristija. Teške draperije od crvenog somota visile su niz zidove. Vratio se uskim hodnikom koji je odvajao sakristiju od glavnog dela crkve. Prošao )e pored hrastovih ormana koji su stajali sa svake strane. Pošto je bilo veoma tamno bile su upaljene baklje. Očešao se o dva sveštenika u beloj uštirkanoj odeći. Čuo je neki zvuk iza sebe i ugledao Mabuzea kako prolazi kroz vrata. Lice mu je bilo tamno, kao podliveno krvlju. - Gubite se odavde! - izdra se na sveštenike. 4 3 k Kris uhvati drveni kip i baci ga Mabuzeu u lice. Sveštenici pojuriše kao upaničene ptice ali se ipak potrudiše da ščepaju Mabuzea. On lako odbi njihove nespretne pokušaje i jurnu niz hodnik. Kris jurnu prema sakristiji ali Mabuze ga ščepa pre nego što je stigao tamo kuda je naumio. Udario ga je o zid. Kris glavom tresnu o neki ispust na zidu i krv mu poteče iz obraza. Pokušao je da koristi lakat i da spreči Mabuzea, onako kako ga je Suten naučila. Ali lakat mu je istog časa bio pritisnut uza zid. Kris se okrete i, opet poučen onim što je naučio od Suten, pokuša da udari Mabuzea u pazuho. To oslobodi njegov lakat ali još je bio pritisnut uza zid. Kris podiže ruku i izvuče baklju iz metalnog držača. Gurnu plamen pravo u Mabuzeove grudi. Ovaj olabavi stisak. Oslobođen, Kris oseti miris zapaljene odeće. Mabuze je posrtao unazad, udarajući plamenove koji su mu buktali na grudima.

Kris je jurnuo u sakristiju, povukao je teška hrastova vrata i zatvorio ih iza sebe. Nije bilo brave, samo jaka metalna reza. Kris zatvori vrata a onda privuče stolicu i podmetnu je ispod reze. Osvrte se oko sebe. Kroz prozor su dolazile senke noći. U srebrnim svećnjacima su gorele svece. Prostorija je imala veoma visoki plafon. Tu je bilo još ormana, bio je jedan sto, nekoliko neudobnih drvenih stolica i sanduk presvučen kožom, smešten baš ispod prozora. Odeća koja se oblačila za misu visila je na debelim čivilucima. Bilo je tu belih uštirkanih košulja i crnih mantija koje su visile kao gomila bez života. Iza ormana bilo je klecalo na kome je klečao korpulentni sveštenik, zadubljen u molitvu. Ali, Kris je 3 to sada dobro video, on je buljio u Suten koja je prislonjena uza zid teško dahtala. Kriknula je. Svešteni-kova glava se okrete. Suten ga je prepoznala. - Krise...! Udarci u vrata. Počela su da podrhtavaju na šarkama. - Hajde! - ščepao je Suten za ruku i jurnuli su dalje odatle. Prišli su kovčegu obloženom kožom i onda su se bacili kroz prozor. Pravo u tamno veče. Ulice su bile osvetljene. Kris pomisli kako se Turet morao činiti izazovnim svakom osvajaču. Kameni zidovi penjali su se uz stenje. On i Suten su sada visili, kao u vazduhu, iznad tih grebe-nova. Ispod njih greben se, najmanje pet stotina metara, spuštao do doline. Ako načine samo jedan pogrešan korak, nemilosrdna stena će pokidati meso sa njihovih kostiju. Nebo iznad je bilo široko, glatko kao porculan. Vetar se okomio na njih. Suten je bila tako blizu njega da je mogao da oseti kako joj kuca srce. - Krise, videla sam da me neki čovek prati. Tukli smo se i... Čuli su kako se vrata u sakristiji otvaraju, kako stolica pada. Onda nešto kao uragan suknu kroz sakristiju. - Penji se! Uspela je da se domogne ispusta na zidu. On joj baci marionetu. Krenuo je za njom, zahvalan za ispust na zidu sa kojeg se otisnuo u visinu. Dodirnuo je Suten, popeo se preko nje. Ona je drhtala ali se svom snagom držala za kameni zid. Kris se kretao polako i najzad je uspeo da se dočepa krova. Osetio je kako mu klecaju kolena. Onda se "* 3 naže, posegnu nadole i uhvati je rukama. Povuče je uz sebe. - Hajdemo - reče. - Kuda? - Što dalje odavde. Što dalje od njega. - Ja ne... — kriknula je. Neka ruka odole ju je ščepala za članak i pokušavala da je vrati, da je uvuče u sakristiju. Suten je buljila nadole, sva prestrašena. Nije mogla da načini nijedan pokret a kamoli da nekoga napadne. Već je jednom ubila čoveka u današnjem danu. Njen um nije mogao da prihvati još nasilja. Kris je na kolenima pokušao da je povuče prema sebi. Nije uspevao. Suten je klizila natrag prema ivici krova. Kris je očekivao da će ona koristiti svoje poznavanje borilačke tehnike. Ali shvati da je paralisana i nešto mu pade na pamet. Posegnu u džep, izvuče nož koji mu je Teri poklonio. Otvori ga i zabode oštricu u ruku koja je stezala Sutenin članak. Sikljanje krvi kao da je razbilo Suteninu obamr-lost. Ona izvuče nogu iz oslabelog zahvata i Kris je

povuče na krov. Jurnuli su kroz mrak. Tamno nebo smejalo im se svojom lepotom, punom srebrnih zvezda, pružajući im varljivu sliku bezbednosti zbog svoje prostranosti. Iza njih, na horizontu se pojavi tamna prilika koja se izvukla dole, iz tame. Kris je čuo kako ona teško diše. Oseti miris njenog znoja. Bili su uhvaćeni u zamku koju je Teri smislio. Osetio je neko jezivo uzbuđenje, nešto nalik na trijumfalno zavijanje vuka ili krik sokola kada se dokopaju žrtve. Ali, najzad, možda je to samo bio adrenalin koji ga je naterao da se dohvati krova, da se penje po 3 njemu i da se onda spušta prema ulici, da juri, da se krije, da preskače niske zidove dok najzad nije našao mesto gde mu se činilo da je njihov progonitelj izgubio njihov trag. - Hajde da se sklonimo s ulice - rekla je Suten, sasvim pribijena uz njega. - Osećam se kao da sam na pozornici. Kns klimnu glavom i gurnu je niz široko stepenište u gustu senku. - U pravu si. Ta baraba je izgleda plaćeni ubica. - Ko je on? Pogledao ju je. — Da je Ten ovde, mogao bi da nam kaže. Suten se zagledala u njega. - Šta ćemo da radimo? On pogleda iza njih ali mu nije bilo jasno šta gleda i šta traži. Bili su u jednom kratkom ćorsokaku. Ispod polusrušenog zida, video se greben. — Moraćemo sami da se potrudimo da otkrijemo ko je on. — Kako će nam to uspeti? Kris se osvrtao oko sebe. Video je neko svetlu-canje, kao da se nešto metalno krije u tami. Kad je prišao bliže, opazio je vrata ugrađena u zid. Svetlucanje koje mu je privuklo pažnju dolazilo je od metalne jabuke koja je predstavljala bravu. Uhvatio je jabuku, okrenuo je i gurnuo vrata ramenom. Ćulo se oštro škripanje jer su zarđale šarke odbijale da se otvore. Trenutak kasnije gurnuo je Suten unutra i zatvorio vrata za sobom. Osećao se miris mokraće i balege. Muve su zujale uhvaćene iza nekog stakla. Plavičasta svetlost dolazila je kroz male prozore kroz koje se videla dolina. Zbog prašine, vazduh je bio gust kao voda. '"* 3 smo, do đavola? - njegov glas, mada tih, odzvanjao je jezivo u ovom prostoru. - Neka napuštena kuća - reče Suten. - Možda je nekada ovde bila staja. Arlekmovo lice je bilo sjajno i radoznalo. — Šta je to? — upita ona. - Ono što mi je Ten ostavio — reče on. - Kapija noći. - Imamo je! - Neće nam baš mnogo pomoći ako ne možemo da izađemo odavde. Videli su se ostaci drvenih pregrada za goveda, neki sanduci su bili naredani uza zid. Ničeg više nije bilo. Skljokah su se u jedan ugao. - Suten šta ti se dogodilo tamo u crkvi? Nikada te nisam video tako preplašenu. Odvratila je pogled. - Želim da ti pomognem. Ten je to isto rekao. Toliko su bili slični. - Ubio sam čoveka. Vijetnamca koji me pratio. Krise, plaši me što to mogu da uradim. - Zar si imala drugog izbora?

- Ne, naravno da nisam. Zagledao se u njen profil. - Dakle, nije samo to? Ubistvo. - Ne - oči su joj bile pune suza. - Šta je onda? Dugo mu nije odgovorila a kad je to, najzad, učinila njen odgovor ga je sledio. - Kad sam to radila, ja sam uživala. Kris je ćutao, osluškivao je zvuke noći. - O čemu razmišljaš? - pitala je. U Krisovim očima pojavio se duh. Negde, u nekom drugom svetu, Aliks je ležala u bolničkoj poste3 lji, hranili su je kroz cevi. Ona ga je volela, ona ga je zaštitila. Kako je mogao da je napusti? Ali ona je sada prestala da bude samo Aliks Lejn, ona je bila pre svega simbol jednog drugog života koji mu se sve više i više činio zamagljenim i izdvojenim, kao izbledela fotografija u izanđalom srebrnom ramu. - Prisećam se kako to izgleda kad je čovek mlad. - Misliš nevin. - Ne - reče Kris ozbiljno - mislim da nismo nikada bili nevini. - Bili smo oslobođeni osećanja krivice. - To nije isto - reče Kris - zar ne? Osećao se kao da se vratio unazad u vremenu. Nije to bilo tako jednostavno. Bilo je to veoma složeno. Suten se pomakla. - Šta je to? - Ne znam. Čula sam nešto. Mogao je da oseti strah u njenom glasu. »Ne brini« rekla je u galeriji »Umem da se brinem o sebi«. Bilo je sasvim jasno da sada nije mogao da računa na to. Kris ustade. Sada je i on to čuo. Pomakao se malo, bliže svetlosti. Zuk se čuo od gore. Pogledao je uvis i ugledao je tamnu figuru kako se klati. Vratio se i seo bliže do Suten. - Nije to ništa - reče - slepi miš. Osetio je kako njena napetost popušta. Uhvatio ju je za ruku. - Pojma nemam šta se to zbiva sa mnom -reče. Hteo je da je izvuče iz tamnih misli ali on 3 je to zaista osećao pa je i izgovorio glasno svoju sumnju i strah. - Ništa ti se ne događa. Zašto? - Vratio sam se u Francusku, ponovo sam te našao. Kao da sam ušao u drugi život. - To je zbog Terija. Klimnuo je glavom. - Mnogo više od toga. Kao da sam ovde na Terijevom mestu, kao da sam nekom alhemijskom promenom postao Ten. - Ne - milovala je liniju njegove brade vrhom prsta. - Čitavog života si želeo da budeš on. Misliš da ti se sada ukazala šansa da to i postaneš. - Nisam to stvarno želeo - reče besno Kris. - U svakom slučaju, svi mi imamo svoje snove. - Svakako, ja sam oduvek želela da budem balerina. Kako sam zavidela les petits rats. Želela sam da budem veliki slikar kao Mone. Ali znala sam da ne mogu to da budem - lice joj je sijalo, napeto i bledo na svetlosti. - Ti si ranije pogrešio. Jednom smo bili nevini, onog davnog leta, jer smo bili zadovoljni

snovima. Sada ne vredi želeti takve stvari jer ja znam šta sam i šta mogu da učinim. Nikada neću biti balerina i nikada neću slikati tako dobro kako bih želela. - To neće ništa izmeniti. - Ali menja - reče Suten, dok su joj se suze slivale niz obraze. - Da li me još voliš sada kad znaš šta sam postala? - Nemoj sada o tome. - Zašto da ne? Sada je savršeno dobro vreme, kao i bilo kada. - Nisam to želeo - reče on očajno. - O, ne. To je ono što si ti želeo, to je u redu. Ali to nije ono što si ti očekivao. 3 - Nemoj to da radiš, Suten. To je isto tako uništavajuće kao ubijanje. - To je ono Što nas privlači - reče ona, ne obazirući se na njega. - Mi nismo nikada bili zadovoljni sami sobom. Tog leta kad si mislio da ćeš pobeći od rata ti si ga, u stvari, tražio. - Zagledala se u njegovo lice. -Zašto? Zato što je tvoj brat Teri bio tamo. Pa šta onda? Kakve je to veze imalo s tobom? Da si možda proveo više vremena razmišljajući o tome šta je to što želiš a manje o tome šta se od tebe očekuje, bio bi srećniji - ili, u najmanju ruku, bio bi zadovoljniji. - Ne znam šta želiš da kažeš - reče Kris. -Nisam nikada morao da nešto dokazujem. - O, ali to nije istina - reče Suten. - Uprkos tome što ste bili toliko različiti ti si načinio idola od svog oca. A što se tiče Terija... - Hajde da ostavimo mog brata izvan ovoga -bio je već umoran od stalnog podsećanja na prošlost. Plašio se krivice koju je nosio i koju je osećao. - Tako je - podsmevala mu se - ti ne želiš da čuješ ovo - uhvatila mu je lice obema rukama. - Zar ne shvataš, Krise, nisi ti bežao od rata. Bežao si od samog sebe. Na kraju si mene naterao da te oteram. Eto zašto. Sada se sve to ponavlja i ja ne želim da budem deo toga. Ona se istrgla i pre nego što je mogao da je zaustavi, ona se digla i jurnula u pravcu iz kojeg su došli. - Blagi Bože. Kris se okrete i izađe i on iz tame. I tada ugleda ono što je Suten već ugledala: Mabuzea koji je jurio lak kao vazduh prema njima. Duboko u noći, Milo se izvukao iz Morfejinog 'V 3 zagrljaja zbog sećanja na svoj prošli život. Kao da ga je, slično Žanu Valžanu, ubo neki slučajni prolaznik iz prošlih vremena, s druge strane vremena i iz života iz koga se jednom dobro izvukao. Bilo je to čudno, to je baš mislio dok je tako sedeo u noći na crnim satenskim čaršavima zgužvanim u krilu. Mislio je o svojoj neoprostivoj krivici. Stihovi Brelove pesme još su mu odzvanjali u ušima. Čuo ih je dok je spavao. Moja smrt čeka medu opalim lišćem, U tajnim rukavicama mađioničara... Luksemburški park sa debelim stablima bio je nekako opasan zbog tamnih senki. Osećao je nežan dodir Morfe uz sebe. - Nema tamo ničega - povlačila ga je pod čar-šave - vrati se da spavaš. Ali u tami, život koji je proživeo skočio je okrutno na njega. Moja smrt čeka u velikom krevetu jedra zaborava u mojoj glavi povleče čaršave , protiv vremena koje prolazi.

Podigao je noge i iskočio iz kreveta. Obukao se, ne govoreći ništa, i otišao je i ne bacivši više pogled na krevet gde je Morfe ležala s pokrivačima navučenim do brade, zagledana u prazninu koja je ostala za njim. U to doba noći Pariz je bio taman kao da je proklet. Putem do svog stana Milo opet odvrte film koji se, uz pomoć njegove žene odigrao one noći, tri nedelje posle njegovog neuspeha da dobije veću pomoć od Ministarstva unutrašnjih poslova. Ona mu je, u stvari, darivala film služeći creme brulee. Film je bio upakovan kao rođendanski poklon. 3 Čula se Bahova Misa u Be-molu. Gledali su film zajedno i on se dobro sećao kako su joj sinule oči dok je upijala u sebe promene na njegovom licu - gađenje, bes, poniženje - dok je on sasvim bio izložen njenoj nemilosrdnosti. U skladu sa pevanjem Božjeg hora, perverzni akt bio je beskrajno profan. Seksualna gimnastika koju su izvodili ona i ministar unutrašnjih poslova prerasla je u besni sadomazohizam i Milo je iskidao "film sa aparata. »Zašto si to uradila?« urlao je na nju. Ruke su mu se tresle kao da ima napad epilepsije. Na njegov grozni bes žena je samo rekla: »Dala sam ti ono što si sam želeo« nije se sti-dela. »Ovim ću uceniti ministra unutrašnjih poslova i on će morati da podrži sve tvoje predloge.« Jeknuo je duboko iz stomaka. »Ne mislim to, mislim zašto si mi dala taj film da ga ja gledam? Zašto si me naterala da ja to posmatram?« »Da te naučim tvojoj lekciji« sećaće se njenog smeha do dana svoje smrti. »Da vidiš šta to znači biti pod nečijom kontrolom. Da vidiš šta ste ti i tvoja vrsta uradili s Indokinom i njenim narodom. Da ti pokažem gde se, u stvari, nalazi pravo sedište tvoje moći.« Slike njenih belih butina raširenih iznad ministra koji je klečao pred njom nestale su sa ekrana ali on nije mogao da ih izbriše iz svog uma. Znao je da je ona u pravu: ona je imala moć, ako ne i slavu. Udario ju je snažno preko lica. U stvari, želeo je samo da izbriše taj njen slavodobitni osmeh. Ali udarac je potresao njeno ćelo biće. Kad ju je ugledao zgrčenu na tepihu to mu se toliko dopalo da ju je udario još 3 jednom. Rasekao joj je usnu. Krv joj je tekla iz nosa. Dopadala mu se toplina njene krvi. Tada je shvatio u šta se pretvorio njegov život i da mu je potrebna velika promena ako misli da preživi. Ona je njega koristila kao što je on koristio nju. Ona mu je obezbedila pokroviteljstvo i zaštitu kod svih političara, kod svih moćnika Jugoistočne Azije. Nije to uradila zato što joj je on to naredio da učini već zato što je ona uživala da mu nabija rogove. Gena je bila suviše velika. Potčinjavajući ga tako, ona mu je otela samopo-štovanje, muškost. Izvukavši film iz aparata, obavijao ga je oko njenog vrata. Onda je povukao svom snagom. Što je više stezao film oko njene guše to su brže sablažnjive slike nestajale. Dok nisu sasvim nestale... Kad se Milo vratio kući ostavivši usnulu Morfe, čekalo ga je dosta razgovora na trakama. Napravio je espreso pre nego što je ušao u prostoriju s magnetofonima. Trebalo mu je nešto da popije, da dođe k sebi. Oblizao je prste kojima je spustio komad limuna u gustu tečnost. Za to vreme traka se odvila i krenula je otpo-četka. On se smestio iza pulta sa slušalicama na ušima. Srkutao je kafu s limunom dok je slušao. Bilo je to sve veoma dosadno, kao što je i obično materijal snimljen prilikom prisluškivanja.

Logracije je razgovarao telefonom sa svojom ženom. Govorili su o novoj kući koju je ona upravo pregledala, o novom »mercedesu« bez kojeg ona očigledno nije mogla da živi, o školi u koju su nameravali da pošalju svog strašnog sina. Logracije je bio tolerant-niji prema sinu nego njegova žena. Ona je insistirala da ga daju u vojnu akademiju. Na kraju je pristala na školu koju je on odabrao da bi se vratila na »mercedes«. 3 »Rekao sam ti da ne smemo da pokazujemo bogatstvo koje imamo« reče on. Milo je zamišljao da je žena rekla nešto suprotno tome, kao od prilike: kakva onda korist od novca? Posle kraće pauze, Logracije reče: »Znam kakva je korist. To bi trebalo da je dosta. Mi znamo da smo bogati, baš me briga šta misle susedi? Ne želim da mi ikada više pomeneš susede, Koni.« Tresnuo je slušalicu. Čulo se otvaranje vrata. »Kasniš« reče Logracije. »Razgovarao sam s Admiralom Džambom« reče nepoznati. »Ja posle Nama jedva da noću spavam sat ili dva. Očigledno je da sam želju za snom ostavio u Indokini.« »Kako si se pnvikao da budeš s nama?« pitao je Logracije. »Ko zna? U svakom slučaju, nije mi dosadno« čulo se okretanje stranica. »Pregledao sam planove koje mi je Matori dao pre nego što sam napustio Vašington. Postoji toliko toga što je propušteno.« Milo se sledio, sa šoljicom kafe na pola puta do usta. Matori? Vašington? O čemu to, do đavola, razgovaraju? Očigledno nisu razgovarali o ceni uvoznog maslinovog ulja. U glavi poče da mu zuji. »Naravno, to je istina« reče Logracije »ali, samo do izvesne granice.« »Zašto? Pored Matorog kome svi pripadamo dušom i telom ko još, do đavola, zna da mi postojimo? Mi smo uvozno-izvozno preduzeće. Dobro smo se pokrili. Matori se pobrinuo za to.« »To je tačno« reče Logracije »ali mi smo bar delimično zavisni od vlasti za naše operativne fondove jer od njih zavisi i Matori.« 3 Šoljica sa espresom se s treskom spusti na pult i vrela kafa pljusne iz nje. Milo to nije ni primetio. Da li je dobro čuo? Nije bio siguran. Da li je moguće da Mafiju finansira američka vlada? Da li je to značilo da Matori nije bio kako je pretpostavljao, capo di capi vladajućih porodica Mafije već niko drugi do predsed-nik SAD? Znao je zašto odbacuje tu ideju mada je bilo dovoljno dokaza da se ona potvrdi: to je značilo da su njegove sumnje u pogledu Čarobnjaka tačne. Bože na nebesima pomislio je Milo zaštiti me. Zaustavio je okretanje trake rukom koja je toliko drhtala da je kasnije morao da je stegne između kolena. Jedva je mogao da diše. To je znači tačno mene su obmanuli. Logracije nije uopste pripadnik Mafije već član profinjenog američkog špijunskog aparata - CIA! Drhtaji su mu potresli telo. Izvukao je maramicu, obrisao lice. Milo je imao prilike da posmatra operativce CIA na delu u Jugoistočnoj Aziji pedesetih godina. Ti ljudi su bili veoma arogantni, sigurni da novac koji su imali u neograničenim količinama može da natera i bregove da promene mesto. Mislili su da su nepovredivi zato što imaju toliko novca. Gluplji od drugih belaca, najčešće su završavali sa metkom u glavi. Ali bilo ih je na legije. Njihov zaštitnik bila je vlada SAD. Zbog toga je Milo osećao da ne treba mnogo da se mesa s njima. Video je da je prvobitna averzija sada postala gađanje. Nije mogao da se nosi s američkom špijunskom organizacijom. Činilo se ipak da Logracije nije glup. Kao i Čarobnjak, on je bio dijabolički genije. Sama pomisao da je Čarobnjak uopste živ preplašila je Miloa. Udahnuo je duboko nekoliko puta, razmišljao je. Sada se sve izmenilo. Ponovo je pokrenuo traku.

»Ali, pošto je budžet skresan« reče Logracije »i 3 pošto smo i mi osetili da se naši izvori smanjuju, Matori je došao na ideju da započne akciju Beli tigar da ne bismo bili zavisni od budžeta. To je trabalo da nas oslobodi i da nam omogući da udobno živimo.« »Odrasli mogu da budu gadni« upozorio je glas Čarobnjaka »i opasni.« »Hm, pa dobro« reče Logracije »opasnost je nešto na šta smo navikli, zar ne?« »Ono što ja mislim je da - što si slobodniji od normalnih kanala to si više u moći jednog čoveka,« reče Čarobnjak. »Ono što čoveka opušta to je nedostatak kontrole, a ne previše kontrole. Veruj mi, druže. Ja znam sve o radu van zakona. Zakon nije načinjen za ljude kao što smo mi. Mi smo drugačiji. Ono čime se mi bavimo nije običan posao. Poštovanje zakona može da bude opasno po nas, ako ne i fatalno. Americi je potrebno da bude snažna. Mi moramo da budemo sposobni da obavimo svoj posao.« »Kao što vidiš, Matori brine o nama.« »To sam i mislio. Vidi kako si ti samouveren. Da li si nekada razmišljao o tome? Da ti kažem nešto, druže, vera je veoma važna stvar. Vera može da pokreće planine, kontrola ih blokira.« »Vera je za siromašne, za one koji nemaju ničega, koji nisu civilizovani« rekao je Logracije. »Što se mene tiče, vera je sinonim za sujeverje. Te gluposti sam ostavio u Aziji.« »Zar ti ne veruješ Matorom? On je neverova-tan? Ko je on uopšte? Ali ono što je još važnije, moraš da se pitaš ko ovde komanduje?« »Nismo nestašni« reče Logracije pomalo uznemiren »zar misliš da mi delamo van domašaja Matorog?« »Ni najmanje. Da mu to i na tren padne na um, V 3 udario bi te kao grom. Pogledaj šta je uradio sa mnom« reče Čarobnjak. »Ono što mene zanima je za koga brine Matori, za sebe ili za nas?« »Vidiš, za razliku od mnogih poslova ovde važi pravilo da što ideš dublje pod zemlju veća je mogućnost da te otkriju. Zato moraš da razmišljaš o tome da se krećeš polako umesto da dopustiš da ti Matori iskopa grob.« »Šta ti predlažeš?« pitao je Logracije, mada je prema njegovom tonu bilo jasno da on već unapred zna šta treba da se radi. »Pitam se da li ćeš dobiti punu vrednost svog novca iz operacije Beli tigar. Pitam se u stvari, da li je došlo vreme da ti i ja poberemo svoje lešnike.« Čulo se šuštanje odeće kao da se neko naginjao bliže da bi ono što će reći bilo krajnje pover-Ijivo. »Imaš li nešto posebno na umu?« »Imam« reče Čarobnjak »i to od samog početka.« Točkovi s trakama prestadoše da se okreću. Sada znam kako je kupljen Admiral Džambo mislio je Milo. Čarobnjak je bio druga vrsta špijuna. Samo su Bog i Đavo znali koju operaciju on krije u rukavima. S levom rukom zavijenom u komad košulje Mabuze je krenuo preko poda išpartanog svetlošću. Rana koju mu je naneo Kristofer prestala je momen-tano da krvari. Kebatinan, istreniranost njegovog duha, pobrinula se za to. Nije bilo bola ali grčenje mišića je bilo neizbežno. Kris i Suten su klečali u senkama u najudaljeni3

.' jem kraju štale. Nalazili su se iza pregrada. Mabuze nije mogao da ih vidi ali oni to nisu znali. Kris je osluškivao ali nije ništa čuo. To ga je brinulo jer je znao da je njegov protivnik u pokretu. Digao se iza Suten i tiho je krenuo prema gomili sanduka u uglu. Mogao je da vidi bledi oval njenog lica u senci. Oči su joj bile širom otvorene. Pitao se da li se to ona više boji Vijetnamca ili same sebe. Koristeći nož, on otvori jedan sanduk. Dotače neke krpe. Priđe drugom sanduku i dok ga je okretao osećao je kako se ježi. Gde je bio Vijetnamac? Osetio je oštre ivice, metal. Delovi oružja? To sada nije bilo važno. Sve je moglo da posluži kao oružje, čak i alatke za obradu polja. Nastavio je da pipa u pomrčini. Pokuša da pokrene dalje ruku ah oseti kako je prikovana za vlažno drvo. Okrenuo se ali istog trena ruka mu zapuši usta. Neko mu skoči na leđa. Pao je na tlo kao da ga je udario brod, tonuo je kroz vodu koja je od zelenkaste postajala bledomutna. Borio se, osećajući ogromnu težinu na butinama. Da nije bio tako snažan sigurno bi se onesvestio. Jači si nego što sam mislio - šapnu glas u njegovo uho. - Promašio sam te u Njujorku. Da li si baš morao da me dovučeš čak ovamo da te ubijem? Kris oseti grčenje u stomaku. Bio je to čovek koji je upao u njegov stan, koji je skoro ubio Aliks! Sta li je on to radio ovde? Otkuda je znao... - Tvoj brat je pokušao da preradi Milo za Kapiju noći - govorio je Mabuze - uzeo bi nam novac i dao nam bezvredni duplikat. Mnogi misle da je ubijen zbog toga. Ali ja znam bolje. On je umro zbog svih grehova koje je počinio u Vijetnamu. Ko si ti? pitao se Kris. Jedan njegov deo bio je 4 3 zaprepašćen onim što je čuo ali drugi deo koji je pripadao prefriganom advokatu, naviklom na sva iznenađenja, prikupljao je podatke za buduće optužbe. - Moraćeš da pozoveš miš Sirik, zato ću ti skinuti ruku s usta. Ako pokušaš da je upozoriš na bilo koji način, ubiću te. Ako se ne ponaša onako kako ti ja kažem, ubiću te. Je li ti to jasno? Kris pokuša da klimne glavom: on je nedavno video na šta je taj monstrum sposoban. Bio je tako jako pritisnut uz drveni sanduk da je jedva disao. - Došao sam po Kapiju noći i po nju. Pošto nisam našao jedno, uzeću drugo - njegove usne su se pokretale kao .krila leptira pored Krisovog uha. - Sada, kada ti oslobodim usta, želim da kažeš: »Suten, dođi ovamo. Mislim da sam nešto našao.« Kris oseti da su mu usne slobodne i on je željno udisao svež vazduh. Reče tiho: - Suten, dođi ovamo. Mislim da sam nešto našao. Grozničavo je razmišljao. Video je Suten kako se diže, kako obazrivo kreće prema njemu. Osvrtala se oko sebe. Nije gledala u njega. Nije znala kuda je nestao njihov progonitelj. Zagledao se u senke. Da li nosi barlekina sa sobom? pitao se. Nadao se da ga nosi. Bila je skoro sasvim prišla kad on ugleda marionetu ispod njene miške. On posrnu unapred kao da je izgubio ravnotežu. Uspeo je da se malo domogne slobodnog prostora između čoveka koji ga je stezao i Sutenine leve strane, uz koju je držala dugački paket. Mačak u čizmama je sada bio njegova jedina nada. Ako čovek koji ih je progonio pnmeti šta Suten drži pod miškom, shvatiće da je našao ono što je Teri krio od njih - Kapiju noći. 3

Suten je sada bila dovoljno blizu da je čovek dočepa preko Krisovog ramena. Kad jednom bude držao nju i arlekina, biće kasno za sve. Ali kao da je mogao da predoseti skrivenu nameru, čovek ščepa Krisovu desnu ruku takvom silinom da se Krisove oči napuniše suzama. - Ne kreči se - siknuo je u Krisovo uho. Kris oseti kako ga hvata očaj. Aliks je skoro život žrtvovala za njega. Sada je svesno dovodio Suten u isti položaj. Šta je mogao da uradi? Bolno stezanje ruke nalikovalo je na stezanje mengela. On nije bio natčovek: nije imao neku posebnu obuku sem nekoliko semestara aikidoa pre mnogo godina. Da li se sećao nečega sa tih časova? - Krise? Zatvorio je oči, zamislio krug, centar aikido energije. Osetio je da kroz tamu progonitelj poseže za Suten i znao je da je sve izgubljeno. Bio je nemoćan da zaustavi... U tom trenu svi začuše lepet krila iznad glava. Slepi miš, uznemiren pokretima ispod svog staništa, poleteo je i počeo da udara o plafon. Sem toga, osetio je krv. Kris i Suten su, naravno, prepoznali taj zvuk ali njihov progonitelj očigledno nije znao otkuda on dolazi. Njegova pažnja je sada na tren bila skrenuta. Zbog iznenađenja Mabuzeov stisak oslabi i Kris, koristeći osnovni aikido irimi, ude furi undo, okrete se ustranu. Bio je to samo trenutak u vremenu, manji od treptaja oka ali dovoljno da Kris, oslobođen, ščepa Arlekina dok je Mabuze povukao Suten. Držao ju je pritisnutu uz grudi, njegova mišica bila je stegnuta ispod njenog grkljana tako da ju je skoro ugušio. -.4 3 - Poješću vas oboje za večeru - šaputao je. - Ne, nećeš - reče Kns i otvori marionetu. Ostavi je. Mabuzeov smeh se prekide kad bodež bijesnu na traci svetlosti. - Vidiš li? - Kris podiže bodež. - Ovaj je sada pravi. To je ono što ste stvarno želeli, zar ne? - mahao je bodežom tako da je svetlost padala na oštricu od zada. - Biće tvoj ako pustiš Suten. - Krise, ne! - Suten je buljila u njega. - Ne znaš šta radiš. - Znam šta radim - reče on, njoj i čoveku iza sebe - Šta kažeš? Bodež za ženu? Mabuze se iscerio. Njegove gladne oči proždi-rale su bodež. Najzad mislio je. Gurnuo je Suten unapred, bliže mestu gde je stajao Kris. Kns se povuče, zadržavajući određenu razdaljinu između njih. - Zašto bih se uznemiravao? - reče Mabuze. -Mogu da imam i nju i bodež. —Još je jače stegao Suten tako da je ona počela da se guši zbog nedostatka vaz-duha. - Daj mi to - Mabuzeov glas je bio nalik na staklo. — Ona neće dugo izdržati. Kris je držao oštricu od zada u rukama. - Ako je odmah ne pustiš - upozorio ga je - ja ću slomiti bodež na dva dela. - Ne verujem ti. Kris je to očekivao. On pojača pritisak i bodež se nape i izvi do krajnih granica. Mabuzeove oči skoro iskočiše iz očnih duplji. - Ne! - zaurlao je. - Ne smeš to da uradiš! - Pusti je! Mabuze skloni ruku sa Sutenmog vrata i ona se skoro sruši na njega. Bila je bleda, borila se za vazduh.

3 - Pusti je - ponovi Kris - sada! - Kapiju noći! - reče Mabuze, skoro drhteći. - Dobićeš je. - Krise, ne smeš to da mu daš - Sutenin glas je bio tanak i čudan. - Tišina - reče on. Buljio je u Mabuzea. - Sada smo na nultoj tački. - Šta? - Ja imam ono što ti želiš a ti imaš ono što ja želim. Niti ti veruješ meni niti ja verujem tebi. Nijedan od nas ne sme da načini prvi pokret. Sem toga, ne znam šta ćeš da uradiš s bodežom. Mabuze se iscerio. - Ne smeš da mu veruješ, Krise - reče^Suten. - Mislim da nemam drugog izbora - reče Kris -želim da ti budeš bezbedna. - Ja ću uništiti bodež - upozori ih ona - pre nego što dopustim da se zver kao što je on dočepa takve stvari. - To je i Teri mislio - reče Mabuze. - Nije uopšte imao nameru da Milou proda Kapiju noći. Mabuze izvuče Suten na svetlost a Kris koraknu unazad. Uskoro će se naći pripijen uza zid. Neće moći nikuda da se povuče. - Ali sada je Kasapin mrtav - Mabuzeov glas je jezivo odzvanjao u praznoj štali. - Tako smo ga zvali u Vijetnamu: Kasapin. - Ko je to »mi«? Mabuze ne obrati pažnju na Krisovo pitanje. - Bez obzira šta je on želeo ili šta je nameravao da učini, sada nije važno. Na ovaj ili onaj način ja ću se dokopati svetog bodeža. Čak i ako moram da ubijem oboje. Mislite da je to meni važno? - odmahnuo je glavom. - Toliko rana odbija da zaraste na mojoj duši "•*•• 3 da je savršeno svejedno da li ću imati još dva života na savesti. - Poznavao si Terija u Vijetnamu? - pitao je Kris. - Ko si ti? - Zovem se gospodin Mabuze. Ili Trang. Više ne mogu da razlučim te dve ličnosti. Ali moje ime ili njihovo ime nemaju više nikakvog značaja - pokazao je na bodež. Ovo je jedino što je važno. - Onda to, svakako, isto toliko želiš koliko i ja želim Suten. - Krise, nemoj... - Rekao sam ti, Suten, da nisam pridavao nikakav značaj tvojoj priči o Šumi mačeva. Sada ću ti to i dokazati. Ti sada vidiš da si meni samo ti važna. Važno mi je da saznam šta se to dogodilo sa Terijem. - Ali zar ne shvataš koliko je Teriju bila važna Kapija noći? Vidiš koliko se namučio da bi je sakrio, da bi je sklonio što dalje od ovih ljudi. Mabuze je slušao ovaj razgovor a njegova uznemirenost je sve više rasla. Znao je da se nalazi na ivici da primora Kristofera Heja da mu pruži bodež. Kad bi samo ova Kmer-žena ćutala. Izgubivši strpljenje, on je snažno udari po ramenu i ona užasno kriknu. - Upozorio sam te - reče Kris, spremajući da zaista prelomi oštricu od zada na dva dela. Mabuze pusti Suten. Oslobođena, ona jurnu prema Krisu. Posegnu za bodežom. - Daj mi ga. Sada je naš. Ali Kris joj nije davao bodež. Buljio je u Mabuzea.

- Vidio sam šta on može da uradi, Suten. Sem toga, pogodili smo se s njima. - Pogodba sa čudovištem kakav je on? - kn3 knula je. - Poludeo si! On je Vijetnamac. Ne treba mu verovati nijednu jedinu reč. - Ja mu verujem - reče Kris i priđe Mabuzeu. -Ja imam Suten - reče Kris, zagledan u Vijetnamčeve oči - a ti sada možeš da dobiješ Kapiju noći. - Pružio mu je sveti mač Мну Риапа. - Krise, ti si lud! Ubiće te onog trena kad dotakne bodež. Kao da za trenutak ona nije postojala. Sada su samo njih dvojica bila na sceni. Bilo je jasno da Mabuze zna mnogo više od onoga što je bio spreman da otkrije. Kris je goreo od želje da sazna njegove tajne. Krisu je bilo jasno da se Mabuze hrani mržnjom. Usred tih crnih očiju goreo je ledeni plamen. Drugi čovek bi to protumačio kao strah i neizvesnost. Kris je u tom pogledu nazirao samo tugu i zbog toga je osećao neku čudnu bliskost i povezanost sa tim čove-kom, što nikako nije mogao da objasni. Kao da je bio suočen sa ubistvom deteta. Ko je bio kriv zbog nesreće i štete koju je Mabuze nanosio? Ali to nije značilo da je on bio manje opasan. Baš naprotiv, bilo je savršeno jasno da je Mabuze smrtno opasan. Osećanje da postoji razlika između zla i dobra, Mabuzeu je očigledno bilo sasvim strano. Činilo se da je Mabuzeova glava samo lobanja bez lica. Kako je moguće da neko živi sa tako mrtvim licem? Šta se dogodilo tom čoveku? Najzad Kris odvoji pogled od njega. - Obojica smo sada pobedili - reče Kris - ali smo obojica i izgubili. Ban Me Thout, Vijetnam/ unutrašnjost; Angkor, Kambodža 3 Kad je Siv Gvarda stigao u zadimljenu rupu poznatu kao Vijetnam bio je zaprepašćen smradom. Odrastao u Đavolskoj kuhinji, bio je navikao na smrad siromaštva: prljavština, oznojenost, neoprana odeća, đubre na ulicama koje stoji mesecima, raspadanje mrtvih pacova. Ali sve to ga nije pripremilo za užas Vijetnama. Smrad je bio na sve strane: u vazduhu koji je bio razdiran eksplozijama, u krvavoj uniformi koju je nosio, u groznoj hrani koju je jeo, u vodenkastom pivu i alkoholu koje je pio. Bio je to miris smrti i protiv njega se nije vredelo boriti. Samo je muzika menjala miris smrti, samo je kretanje u rokenrol ritmu otupljivalo osećanja, dovoljno da se zaboravi smrad koji je neprestano napadao nos. Čuo je poznate tonove pesme »Daj mi skrovište« koju su blistavo izvodili Rolingstonsi. Njegov pevušeći glas potpuno se poklapao sa Mikom Džegerom. 3 Igrao je sa devojkom koju nije poznavao i koju nikada neće upoznati, misteriozni atom rata, toplo telo koje je predstavljalo neku kulturu i neku civilizaciju koje su sada sasvim izgubljene u ruševinama i otpacima. U tom skloništu od konzervi koka-kola i otpadaka metala, Siv je jedino uspevao da se oslobodi tog groznog mirisa, da se možda izgubi. Tu je sreo Čarobnjaka. Siv je bio impresioniran Čarobnjakom. Siva nisi mogao tako lako da impresioniraš, po prirodi je bio suviše sumnjičav. Posle sedam meseci provedenih ovde, Siv je postao neka vrsta anomalije. Njegova priroda je ovde očeličena. Ovde je život bio nešto drugo. Ljude su slali da ubijaju jedni druge a žene su bile tu da, između dve misije, pruže zabavu u krevetu.

Siv je nekako uspeo da sačuva srce od užasa rata. Ma koliko da je bio divalj u borbi, ma kako bio grozan u gradu posle boja, on je bio beskrajno nežan sa ženama. Ustvari, to mu je bila opsesija. Jedini način da ga džungla ne uzme sasvim pod svoje bio je da se vrati u ono što su Vijetnamci, smejući se, nazivali civilizacijom i da povede lokalnu curu u krevet. Tu je on samog sebe uveravao da, bez obzira na to koliko je Vijetnamaca poubijao, bez obzira koliko je krvi imao na rukama, on je još bio Siv. Mesec dana pre nego što je sreo Čarobnjaka, uveo je svog brata Dominika u svoju jedinicu. Dom je bio jedini preživeli iz odreda specijalnih snaga za vezu koji je neprijatelj masakrirao dok su postavljali štab na terenu. Nedelju dana pre nego što će sresti Čarobnjaka on, Dominik i kapetan Bork pili su dva dana bez prestanka. Njih trojica su otkrila i uništila jednu vijetnamsku vampirsku patrolu - bila je to jedna od onih patrola * 3 kojih su se najviše bojali: sastavljena od smrtonosnih bića koja su klizila kroz noć, ubijala vojnike u snu. Bila je to jednostavna i čista osveta. Polovina Borkove jedinice bila je razneta eksplozijom Skačuće l Beti: bila je to posebna vrsta mine, zakopana u zem-*• Iju, koja bi se aktivirala kad bi neko nagazio na žicu. Bilo je čudno kad se to desilo. Ta jedinica kao i l ostale nije došla ovamo kao jedinstveno telo. Njenih šest članova se dobrovoljno prijavilo. Dakle, niko nije znao nikoga, nisu imali osećanje pripadnosti jedni drugima, nisu se osećali kao porodica, nije bilo dru-garstva među njima. Pola svog vremena provodili su klateći se unaokolo pijani od lošeg alkohola ili skamenjeni od užasne droge jer su se dosađivali nasmrt. Druga polovina je bila toliko preplašena da, kad bi stali na minu, ionako nisu znali šta će se dogo-I diti, bili bi paralisani od straha. Uprkos svemu tome - ili možda zbog svega toga - Bork je želeo više od samog uništavanja patrolu: želeo je da njima pruži primer, da neprijatelj \, shvati za šta su sposobni. Vezali su osam Vijetnamaca za noge, s glavama nadole. Visili su tako, bez glasa, uhvaćeni kao zečevi u zamci. Iako su se Siv i Dominik bunili, rasporili su ih od grla do prepona. Bio je to dokaz ljudske mržnje i pokvarenosti ljudske duše ali, posle-dice su osetili počinioci tog gnusnog čina. Kasnije, naravno - oni su morali da se spašavaju od ludila ili od uživanja u onome što su učinili. Alkohol se brinuo o tome, bar za četrdeset osam časova. Za to vreme oni su bili nadraženi kao žabe i bila im je neophodna druga vrsta opuštanja. Dominik je uskoro, plačući, pao u nesvest. Siv 3 Čarobnjak se nagnu prema u šaputanju: - Drugar, Bork će ti se ako bude mogao. - Nisam čuo tako nešto. — Nisam iznenađen — možda ja imam veze kakve ti Sivu je već dojadilo. - Šta ti, u stvari, želiš? - x Čarobnjak se nasmeja. Bil bi Siv video šta drugi čovek radi. - Izgleda da treba pitati reče Čarobnjak neinas pitao je. pm - reče čovek. - Što se mene tiče svoju jedinicu. Ime mi je Virdži vima znaju kao Čarobnjaka -prema drugom čoveku. - Kasa nadimak i sada se zalepio za men robnjak.

Srknuo je pivo. - U stvari, Kasapin okuplj će preživeti, možeš to tako da preživimo ovo ludilo i, možda, n kad smo se već ovde skupili. - Ne govoriš, valjda, o sličnom? - Ma ne - reče Čarobnjak • v ,*, 1-. • , v .,., ' Г j as Caruje imaces puno prilika za se osiguramo da ćemo to radi|t Jeknuo je. - Kad bih ja bio sigu kako da pobedimo u ovom ratu da pomognem da pobedimo u tcri od sebe. Hriste, možeš u svoj bih bio prvi. Nikson, izgleda, ver njuje moć. On ide Vestmorlend a ti, u stvari, želiš? ja vrbujem ljude za li me u ovim kraje-pokazao je prstom mi je dao ovaj e. Svi me zovu Ča3 njemu, preterujući piti krvi. Peći će te, je suviše tamno da a tim. Jedinicu koja 3veš. Naš cilj je da što malo zaradimo c.ezertiranju ili nečem - ako želiš da ubi-to. Želim samo da na svoj način. -n da Komanda zna ja bih prvi potrčao ratu. Dao bih sve ot da se kladiš da дје da jasnoća sma-tragom. Posledica toga je da nas taj rat samo iscrpljuje. Neka sam proklet ako nameravam da poginem za takvog čoveka. - Ali, Nikson kaže... Čarobnjakovo lice se prezrivo zgrči. - Da ti ja nešto kažem o našem dobrom pred-sedniku. On ima više moći nego želje. Štogod da on kaže, to samo služi da nas što više uvuče u govna. Sećaš se Freda Alena, onog starog komičara? On kaže da je uspeh isto kao kad pokušavaš da se pogodiš sa sopstve-nim detetom ili kad pokušavaš da naučiš ženu da vozi. Pre ili kasnije, završićeš u policijskoj stanici. Nikson nas je ovde izbacio ali ja nemam nameru da i dalje sledim njegova glupava uputstva. Mi ćemo okrenuti sve ovo na nešto drugo. Kako ti se to čini? Sivu je sve to zvučalo veoma razumno. Kao da je Čarobnjak bio jedina osoba koja je pokazivala malo razuma u ovoj ludoj okolini. - Sve mi se čini veoma zanimljivim. Ali nećemo moći da dobijemo kamione i džipove. - Grešiš. To je najlakši deo. - Šta će biti sa Borkom? - Meni prepusti Grmalja - reče Čarobnjak. -On više nije tvoj problem, Igraču. - Nije čudo što te zovu Čarobnjakom -osmehnu se Siv. Odavno se nije osmehivao i sada mu se to činilo veoma čudnim, kao da su mu mišići za osmeh atrofirali. - Ali otkuda to da ti želiš da baš ja budem u tvom timu? — Nas zanimaju sjajni momci - reče Kasapin koji je najzad izašao iz senke u kojoj je sedeo. On je bio veoma zgodan muškarac. Siv je to odmah primetio i iznenadio se da je mlađi nego što je očekivao. Ustvari, bio je mlađi od Čarobnjaka mada je rat imao čudan običaj da iskrivi vreme i godine. - Dobio sam izveštaj iz 3 prve ruke o onome što se dogodilo u burdelju i o tome kako si se ti ponašao. Siv klimnu glavom: - Prilično pošteno - pružio mu je ruku.

Teri Hej, Kasapin, prihvati pruženu ruku i reče: — Dobro nam došao! Kad ga je Siv upoznao, i Trang ga je impresionirao ali iz drugih razloga. Trang je bio zastrašujući. Kao da je bio inspiracija za ime jedinice. Golem u bukvalnom smislu, toplo, živo telo bez svesti ili bez duše. Gledajući u Trangove crne oči Siv je mislio da je to kao da gledaš u beskraj: ne shvataš šta vidiš, samo znaš da ti je dužnost da gledaš u tom pravcu. Trang je bio Carobnjakova desna ruka, kao što je izgleda Mun bio Kasapmova desna ruka. Ti Azijati mislio je Siv ponekada su više nego robovi ali uvek mnogo manje od prijatelja. Oni su povezani s odgovarajućim Amerikancima nekim alkemijskim elementom, Trang je podsećao Siva na oca, ponosnog Spanca koji je došao u Ameriku da se obogati: radio je toliko mnogo da je od sedmodnevne radne nedelje stvarao četrnaestodnevnu. Zbog toga su ga zvali čistunac. Virdžil i Kasapin nisu zvali Azijate, koji su pripadali jedinici, divljacima, ali, prema Sivovom mišljenju, mogli su da ih tako zovu. »Mun i Trang rade za mene« čuo je jednom kako Virdžil govori Kasapinu. »Kad im kažem da skoče, oni skoče. Oni mi duguju sve. Bez obzira šta je to što imaš sa Munom, zaboravi odmah. On je moj kao što su svi plaćenici SLAM-a - i uvek će to biti.« Ali jednog dana kad je padala tako jaka kiša da čak ni SLAM nije išao u akciju, Siv je načuo drugi 3 razgovor koji je sasvim izmenio njegov pogled na stvari. Trang i Kasapin su razgovarali dok su provera-vali oružje. Kao da su neobavezno ćaskali ali kad im se Siv približio shvatio je da je razgovor krajnje ozbiljan. »Je li ti porodica u blizini?« — pitao je Teri. »Nije ni blizu ni daleko« odgovorio je Trang. »U Vijetnamu više nije ništa daleko.« Čistio je cev svog automata AK-47. »Naročito je rat uvek blizu.« »Svakako ti nedostaju?« »Jedva da se sećam šta je to imati porodicu« reče Trang »sasvim sam zaboravio kako je to biti s majkom, s porodicom« slegnuo je ramenima, odmahnuo rukom. »Kao što Mekong daje život i uzima ga, rat je sve odneo. To je sada sve kao san. Samo kad spavam, ponekad se opet nađem u svom selu« proverio je automat. »Ali, kad se probudim, vidim da sam sav krvav.« »Rat uvek taj prokleti rat.« Trang začas prekide posao koji je obavljao, zagleda se u Terijeve oči kao da je hipnotisan. Posle izvesnog vremena, samo klimnu glavom i reče: »Da.« Siv koji je takođe gledao u Kasapina, ponovo vide oči koje su ga toliko podsećale na očeve i začu grub debeli glas koji je govorio obraćajući se njemu i njegovom bratu: »Jedino što sam uvek želeo bilo je da ti i Dom uspete.« Ležao je u prljavoj bolničkoj sobi. »Za mene je sve gotovo, za vas je ostalo sve. Sada kad je sve kasno, ja znam tajnu uspeha. Sve zavisi od pripadnosti.« Mesec dana pošto je otac umro, ostareo i slomljen pre vremena, Siv je napustio školu, poveo je i Dominika i zajedno su se prijavili u vojsku sa zahtevom da budu primljeni u specijalce. Želeo je da se njihov otac ponosi njima, makar i na drugom svetu. 3 ii Siv nije nikako pripadao zemlji u Ш>ЈОЈ je ziveo, još uvek se neugodno osećao pred IjudirrH o kojima je mislio kao o Amerikancima, smatrao je la može da razume bizarnu situaciju u kojoj se našao 'eri. Uprkos nadimku Kasapin, on ni najmanje nije bi< sličan Vird-žilu. Siv je, u prvi mah, mislio da su Kas

>in i Čarobnjak na jednoj strani protiv svih drugih. ]V :dutim, sada mu se činilo da je Čarobnjak na suprot DJ strani od Terija, Muna i Tranga. Siv je želeo da sazn nešto više o složenoj Kasapinovoj ličnosti. Pod pretećirn nebesima boje badei i, Teri Hej i i*i' • • • 11-1 Trang krili su se u nesigurnoj senci sp Progutali su svoje pilule soli zajedno s obi pin podiže pogled, kad se Siv spusti por< ne reče ništa. Trang je brzo gurao pirinač u us i iz naprsle činije koju je držao u visini brade. K; n pin je jeo mnogo sporije, ali na isti način. Siv ih je posmatrao, svestan njihov tajne povezanosti i blizine. Bio im je zavidan na tak )m odnosu. »Kuda sada idemo?« pitao je Kas£ ina. Teri sleže ramenima: »Zalisi. »Od čega? Od vremena? »Ne. Od toga gde možemo da n esemo više štete« smejući se on nastavi. »Čarobnjak p cenjuje gde ćemo udariti. On izvlači svoju ebenu l da tablu ili kristalnu kuglu i mi krećemo tamo gde on aže« pogledao je Tranga dok je grizao riblju glavu. »Zar ti nemaš prava glasa? Zar i tHne odlučuješ?« pitao je Siv. »Mislio sam da e ovo tviHa jedinica.« Kasapin je smrskao riblje kosti zulHma. »Ja sam kao doberman. Čarobnjak Hokazuje cilj i ja ga uništavam. Mi smo svi takvi, zar n« Trang?« Sivu je to bilo veoma čudno. Da Њ se to Teri 3 ene kolibe, kom. Kasa-njih. Niko МННЦ šali? Teško bi on mogao da se nazove psom koji odgovara na Trangove naredbe. Osećala se neka oštrina u poslednjim Terijevim recima, kao da to nije bilo priznanje nego više šala. Siv je razmišljao o tome šta to postoji između Terija i Tranga i pitao se da li je to nešto komplikovanije od onog što on misli da jeste. Sivu se činilo da ne mrzi samo Kasapin Virdžila zbog grubog odnosa prema Azijatima, već da do izvesne mere prezire i Tranga što pristaje na tako nešto. Ispred njih je bila tv ekipa koja je užurbano snimala poprište boja. Novinar je pisao komentar u trku. Veći deo rata je zaista kao neki ludi holivudski spektakl koji je zamislio SesilB. deMil. Siv je često zamišljao kako čuje novinare kako ih pozivaju: Hej, vojnice, možemo li da ponovimo tu scenu napada da bismo je bolje snimili na videotejpu? Televizijska ekipa se vraćala. Hvatali su delove jedinica koje su dolazile iz borbe. Otkako je pre dva meseca Lajf Objavio da je ubijeno dve stotine i četrdeset dva američka vojnika u borbi na Apbia planini koja je trajala nedelju dana, novinari kao da su poblesavili, naročito oni sa televizije, svi su želeli da nešto pišu i snime o ratu. Na žalost, Apbia planina je postala metafora za bezrazložnost rata. Nepotrebno mesto, Hamburger hil kako je nazvana, mesec dana kasnije pala je u ruke vojnika Severnog Vijetnama a Amerikanci su uzalud svojom krvlju natopili njeno tlo. Suviše je često u ovom ratu takav bio krajnji rezultat američkih pobeda. »Jednog dana« reče Siv, trudeći se da zvuči optimistički »svemu ovome će doći kraj.« Trang je prestao da jede. Pogledao je Siva. »Ovome nikada neće doći kraj« rekao je »ovde 3 se već vekovima vodi rat na ovaj ili onal način. Vi Amerikanci to ne možete da promenite, Frlncuzi nisu mogli a ni Rusi. Vi želite da nas slomijete, s\lko na svoj način, zavisno od toga što vam diktiraju

vaš mu st odmal! 3 da 6 da mučeći druge, mi onda izmišljamo sa\ sami sebe. Ti moraš da izabereš š|t'a ćeš -Ja...

Ali pre nego što je Dom rečenucu, Siv reče: - Ne brini, ja ću brinuti ezbed| bezbedni dok su uz njega. - Re iao sar pobrinuti za to. Odjednom se u onom pravcu verno vodio Trang, pojavi selo. 'onekaJ stio pomoć helikoptera da napravi rupe] skoj odbrani. Spuštali bi se n sko ht )ucali kao pobesneli dok je helik >pter bj ćete. Kad bi se spustili na izgaženu spj nastavili bi da pucaju iz svojih au|tomata| sagnuti kao seljaci koji sabiraju davali tome da izvrše Kasapinovu Ponekad bi, opet vođeni etmu krvavi nepogij govim prstom, upadali u selo bejž ijednj metka i jednostavno bi klizili iz iblibe l 4 farobnjak. laučiš ovu lemo srećni lemo srećni i mučimo Iradiš. lo da završi :če Kasapin Dom ovde mestu jer, sti i oni su la ću se ja tome ih je tim kori-neprijatelj-lopterom i to svoje ra!nu zemlju, onda bi se, polju, pre-iredbu. jivim Tran-ispaljenog lolibu, presecali grkljane, odvajali glave od tela, ostavljajući groteskne ostatke da se Čarli preplaši. Kasapin je, pre nego što bi se povukli, crtao krvlju neprijatelja znak koji je Trang imao istetoviranog na mišici - phung hoang.

Jednom je Siv zatekao Tranga kako bulji u grub ali veran crtež i učinilo mu se da na tren vidi bljesak nekog osećanja na njegovom licu. Šta li on misli o ovom Kasapinovom pronalasku? pitao se Siv Da li on to smatra uvredom? Ali, što bi on brinuo šta Trang misli? Ovo je slučajno njegova zemlja i uopšte nije važno šta on misli, važno je ono što američka administracija misli! Siv, već detektiv u srcu, želeo je da otkrije Tran-govu i Terijevu tajnu. Verovao je da će, ako njih bude razumeo, moći da unese malo razumevanja u ovaj uragan ludila u kome se našao. Većina ovih mladića nije želela ništa drugo nego da se vrati kući, da ponovo krene u školu, da zaboravi pakao u kome su bili, da zaborave da se tako nešto ikada dogodilo. Siv nije bio takav. On je znao da u tim opasnim pirmčamm poljima i džunglama Vijetnama negde leži skrivena istina. On je sada verovao da Trang drži ključeve te istine u rukama. U akciji koja ih je vodila na sever, posmatrao je Tranga koji je vodio helikopter iznad zelene džungle. Virdžil mu je, sedeći uz njega, šaputao. - Reci nam gde se krije Čarli, kao što uvek radiš. Bez ikakvih teških osećanja. Trang je pokazao pravac i helikopter se iskrenu na levu stranu. Pojavi se čistina. Selo. - Eno tamo. Spustili su se nisko, osuli vatru, bacili granate. Drveće je nestajalo u plamenu, uz grozno šištanje. 4 Krajičkom oka Siv je video kako uho na pod helikoptera. Oči su mu Tanke usne su mu se pomicale, kao di zvuke eksplozija koje je proizvodilo njihj Kad se helikopter spustio, Siv Trangom. Sagnuti prema zemlji, kao staj životom, jurili su prema tamnoj čistini preko nje. Zbog štektanja automata čija je val rena na njih, morali su da skaču levo-J pratio savijena Trangova leđa sve do skro^ se na gomilu nekog đubreta koje se je odjednom shvati da je on Tranga koristk Trang je imao čudan pogled u c tako prazne i beživotne da je Siv bio pl dotakne da vidi da li je živ. Istog trena uperenom cevi Trangovog automata. - Šta ti je? Uplašio sam se za tebe | mislio sam da su te pogodili. Automat nestade u pomrčini. Svi| plesali su plamenovi, drvo je pucketalo, To Siva podseti na njih - na tamu u ko[ Trang. Tako su blizu a toliko su razlici! udaljeni jedan od drugog, ne mogu to da [ Trang, čudno zamagljenih očiju, zj - Ovuda - reče kratko. Izašli su iz skrovišta i idući u cl izbegli vatru Severnovijetnamaca, jurili si| reno selo. Trang poče da puca a Siv koji ga je l je njegov primer. Zajedno su probili pol odbrane. Siv izvuče iglu iz granate i baci jt od drvenih greda. Bacili su se na tlo trenutak pre negtakne dete... e ništa.

se kao da ima zagrlio, ih je posmanji plamenovi. ubljencHti. Siv je skoro adovoHstvo. tiš - r< e Trang - bez esto će »staviti onakav e može aišta da uradiš. Dorm nogu d na Ti uopšte Kasapi rangj kao i njim itaš zaš| 10 tlo: bili i | ima kl u vlažnu kosu, acmim • rekao igovom licu i ekada poželeo m i Trangom. io kao došljak e mlade lepo-d šatorom uz ovaj rat nema ;ađeno unakaSstaci nesrećne li imaju sreće. )rekas]H>: Siv više nije - Odlazi - šapnuo je - odlazi. Trang se nije pokrenuo. On je postao nemi svedok njihovog bola i užasa, pio je sa uživanjem to osećanje kao da se hrani pirinčem i ribom. Dom je prestao da se grči i drhti. - Blagi Bože - čuo ga je Siv kako se moli -podari mi snagu da mogu da se vratim kući. Rat je i dalje uzimao svoje žrtve ali se nije doticao onih u SLAM jedinici. Svakog dana, prema Virdžilovim recima, Nikson je vodio Ameriku bliže sramnom porazu u zemlji za koju se nije nikada bliže zainteresovao i koju uopšte nije razumeo. Jedinica, sada veoma povezana kao porodičnim vezama, koherentna, došla je u Ban Me Tuoto, na trodnevni odmor pre misije koja će prema Kasapinovim recima biti teža od svih dosadašnjih. Bilo ih je osmorica: Teri, Virdžil, Siv, Dominik i mudar seljak iz Kan-zasa po imenu Džoubon, onda Trang, Mun i Kmer Serei po imenu Ćej. Dobili su novu opremu i sve novo, ali otkuda? Siv je znao da Kasapin nikada ništa ne traži, da ne piše naloge, da ne popunjava formulare. U stvari, nije postojala nikakva dokumentacija o poslu koji je obavljao SLAM. Radoznao, posetio je Glavni štab specijalnih snaga. Ne samo da nisu nikada čuli za Virdžila, majora, kapetana ili bilo kojeg vojnika sa drugim činom, nego nisu ni imali čak nikakve podatke o takvom vojniku. Niko nije bio zbog toga ni zabrinut niti spreman da se dublje posveti toj stvari. Ali, to je Siva nateralo da razmišlja. Ko je Virdžil ako nije specijalac? Možda je povezan sa MACV, pod komandom generalštaba generala Abrama? Iz 4 štaba Specijalnih snaga u Ban Sajgon i na svoje razočaranje ne poznaje čoveka po imenu Siv je još tražio odgoj došla naredba da SLAM krene l uobičajenu vojničku uniforrm žarne koje su voleli Crveni Kl automate AK-47. Ostavili si pločicama u Ban Me Tuotu. Crni helikopter, bez il je severozapadno, dalje od pla dogovora pred odlazak, nisu zi[ idu.

Čarobnjak se pojavio svetlošću sa pilotske komandi - Čuo sam - rekao j motora — da si se unaokolo stvarno pravi detektiv. o• r v . l Siv sleze ramenima, na| sakrije da mu se grlo odjednor - Pokušavam samo ma Čarobnjak ga je dugo p| kako mu se znoj sliva niz ček oko. Ako trepne, može da se d< laže. - Sve dok je to ovako - dok mi razumemo jedan dnj njati. Uprkos velikoj buci u zavladala samrtna tišina, neugc - Ne znam ništa o tebij došao ovamo nisam znao ni o Čarobnjak se nasmejao.! - Da, dobro. To moguj r 4 Tuot no da žil. na to akciju. ć crni li. Nos oje p a. ame, ble. adjača I itivao In lo In ih m oz ika, poveo ih Nijt )ilo nikakvog kakvu akciju čak ni [jjici se ilo. ;usi ia vez latrao. olio d ledi da Јс Г ne t Jabini, i ib i než eče Sn u mst razun on je nazvao iko u MACV ritanje kad je isu više nosili platnene pid-i su sovjetske ogrlice će sa svetljen samo ljući bruj an je meni. Ti si će uspeti da im. se, osetivši mu ne ude u rdžil misli da če Čarobnjak ba ništa me-

neđu njih je jena. - ali kad sam m. I meni je bilo potrebno dosta vremena da shvatim šta se ovde zbiva. To je bio najteži deo. Helikopter se zatrese i dva čoveka se baciše jedan na drugog. Siv se uhvati za kaiševe. - Vidiš - reče Čarobnjak - meni to nije potrebno. Ja neću ovde da umrem. Kad to jednom shvatiš, sve će biti u redu, Igraču. Pilot ga pozva i on se za trenutak nagnu nad instrumente. Prstom pokaza nešto sledeći pravac koji je imao u glavi. Pilot klimnu glavom a helikopter se nakrenu i poče da leti na zapad. Čarobnjak se vratio Sivu. - Želiš li da znaš najgluplju stvar o ovom ratu? Svako toliko brine o svojoj zadnjici da ne bude razneta da nema vremena da traži Čarlije. Sto se mene tiče, ja se trudim da izvučem sve što mogu od ovog rata. Kad zgaziš u govno ne pokušavaj da ga očistiš, nađi budalu koja će to učiniti za tebe. Nagnuo se kroz otvorena vrata, pljunuo u vetar. - Baš me briga, neće me udariti u lice - iscerio se - dobio sam naređenje da isprašim tur Čarliju i to ću i da uradim. Ali, ako rizikujem život za ujka Sama, mislim da i on meni nešto duguje - pokazao je palcem u pravcu u kome su leteli. - Tamo ćemo zgrnuti blago, Igraču, možeš da se kladiš u to. Njegovo lice, iskrivljeno čudnim uglastim sen-kama osvetljeno nekom zelenkastom svetlošću, ličilo je na masku načinjenu od bundeve. - Reći ću ti nešto što niko u Generalštabu nije mogao da ti kaže. Ti si sada deo operativaca Daniela Buna. Ova misija, kao i sve ostalo što timovi Daniela Buna preduzimaju, klasificirana je pod »Samo za oči«. Zato nije bilo nikakvog brifinga u Ben Me Tuotu, zato 4 smo ovako sterilni, nemamo Čak ni ovaj momak u helikopiBru poji krenuli. Mi dobijamo naređenja| sada smo majora Majkla Eilenda. Da li ti Siv klimnu glavom: - Kao što rekoh, nisam znam. Virdžil se okrete i sagnuHe prem trudio da vidi mapu iznad koje sHdiskut njakova krupna figura je sve zafflanjala. Spustili su se nisko, kretSi su se da su zaljuljani vrhovi drveta po: iznad kojeg su oni plovili, možon i ala kiš mir ne spava leni itralm tovo is ;voju žl Tieso i estane Tat jel )brovo! ovoj deci je čarobnjaka, u. Činilo mu il, gunđajući vatio pogled ,,a kaže: Ovo

'?alo je da ti peg zadržava-da je video Imetar ispred losta. Njima nalazHlavna baza )Og pretećih |su tek posle .rang s jedne s druge. l Mogli su da kroz koju su Bili su tako je može ništa jntoriju da bi ; časa kad su Skoro da je kavicu. Krv [zemlji. )m stražaru se javio da ostane iza njih da im štiti pozadinu. Teri, Mun i Siv su ušli u logor. Čarobnjak je želeo da pukovnika uhvate živog. Rečeno im je da sve druge ubiju. Teri je osećao na leđima dah vetra, vlažnog od smrti i punog smrada džungle. Išli su od šatora do šatora, ubijajući na svom pohodu. Teško je bilo reći ko je od njih ubijao veštije i efikasnije. Teško je objasniti kako se ljudsko biće pretvara u tako nemilosrdnog ubicu. Koja to želja goni ljude da ubijaju tako nemilosrdno? Teri je pomislio da bi najbolje bilo da je šlep i da ne vidi ovo što radi. Mislio je na Edipa koji je presudio samom sebi iskopavši oči zlatnim iglama svoje majke, kažnjavajući se za svoje grehe i svoje strasti. Da bi živeo mislio je Teri čovek mora da ima neku strast. Pomislio je tada na ćutljivog Tranga koji je činilo se bio rođen bez ikakvih želja i bez strasti. On je bio kao slika u ogledalu koju, ako ne gledate, nestaje. Rođen je za rat. Teri se pitao šta će biti sa Trangom kad se rat završi? Da li će se jednog dana okrenuti protiv Čarobnjaka i onih sličnih njemu, s namerom da ih uništi? Da li će najzad postati svestan posledica za koje je i sam bio kriv? Najzad, da li će Trang moći da se spase od samog sebe? Razmišljao je o svemu tome dok je kao mašina obavljao svoj jezivi posao. Da li će on sam uopšte ostati normalan usred ovog opšteg ludila? Kad su našli severnovijetnamskog pukovnika, Virdžil ga je dovukao usred logora. Pukovnik je klečao među svojim vojnicima. Čarobnjak je razgovarao sa njim, uz pomoć Ćeja koga je koristio kao prevodioca. - Gde je baza? - pitao je. Pukovnik je, bez ikakvog izraza na licu, buljio u Virdžila. 4 piramidi i udario ju je nogom. Virdžilc nestade u pepelu. - Mi idemo u selo - reče Ter neophodna medicinska nega i hrana. Trang, buljeći čas u Terija čas osećao je ponovo ono čudno stezanje u se da je prošlo dosta vremena dok se Vi nije najzad složio s Terijem. A onda je koji mu je Kasapin uputio kao da je hte je ipak više tvoj narod, nego moj. 7 govoriš i da se boriš za ovu decu. U sumrak trećeg dana, posle k nja, Ćej se vratio iz obilaska. Rekao neprijateljsku jedinicu na manje od k njih. Dobro su opremljeni i ima ih komanduje pukovnik. - Taj sigurno zna gde se nalaz reče Virdžil. Te noći je bilo mesečine ali oblaka svetlost je bila difuzna. Krenu ponoći jedan za drugim: Teri, Mun, Siv strane, Virdžil, Dominik, Džoubon i Č Negde na zapadu je padala kiš čuju zvuk kiše što je dolazio kroz mir ne se oni kretali kao crvi u grobu.

Neprijateljski vojnici su spava] daleko od granice da su bili ubeđeni da loše da im se desi. Došli su na neutralnu se odmorili. Straža je uništena gotovo is ih ugledali. Teri je koristio vesto svoju ž pevala dok ju je provlačio kroz meso i noću liči na senku koja uskoro nestane Trang, koji je slomio vrat je< veštim pokretom svojih ruku, dobrovo 4 smešm anđeo - ovoj deci je д Čarobnjaka, rlu. Činilo mu ižil, gunđajući ihvatio pogled da kaže: Ovo '.balo je da ti čeg zadržava-e da je video 0 metar ispred dosta. Njima glavna baza ?;bog pretećih su tek posle Trang s jedne 1 s druge. Mogli su da i kroz koju su Bili su tako П e može ništa itoriju da bi časa kad su ,>. Skoro da je rskavicu. Krv zemlji. ioni stražaru 10 se javio da ostane iza njih da im štiti pozadinu. Teri, Mun i Siv su ušli u logor. Čarobnjak je želeo da pukovnika uhvate živog. Rečeno im je da sve druge ubiju. Teri je osećao na leđima dah vetra, vlažnog od smrti i punog smrada džungle. Išli su od šatora do šatora, ubijajući na svom pohodu. Teško je bilo reći ko je od njih ubijao veštije i efikasnije. Teško je objasniti kako se ljudsko biće pretvara u tako nemilosrdnog ubicu. Koja to želja goni ljude da ubijaju tako nemilosrdno? Teri je pomislio da bi najbolje bilo da je šlep i da ne vidi ovo što radi. Mislio je na Edipa koji je presudio samom sebi iskopavši oči zlatnim iglama svoje majke, kažnjavajući se za svoje grehe i svoje strasti. Da bi živeo mislio je Teri čovek mora da ima neku strast. Pomislio je tada na ćutljivog Tranga koji je činilo se bio rođen bez ikakvih želja i bez strasti. On je bio kao slika u ogledalu koju, ako ne gledate, nestaje. Rođen je za rat. Teri se pitao šta će biti sa Trangom kad se rat završi? Da li će se jednog dana okrenuti protiv Čarobnjaka i onih sličnih njemu, s namerom da ih uništi? Da li će najzad postati svestan posledica za koje je i sam bio kriv? Najzad, da li će Trang moći da se spase od samog sebe? Razmišljao je o svemu tome dok je kao mašina obavljao svoj jezivi posao. Da li će on sam uopšte ostati normalan usred ovog opšteg ludila? Kad su našli severnovijetnamskog pukovnika, Virdžil ga je dovukao usred logora. Pukovnik je klečao među svojim vojnicima. Čarobnjak je razgovarao sa njim, uz pomoć Ćeja koga je koristio kao prevodioca. - Gde je baza? - pitao je. Pukovnik je, bez ikakvog izraza, na licu, buljio u Virdžila. 4

7 — Ti to znaš i ti ćeš nar Pukovnik je ostao nepo Virdžil je naredio Ćeju jedan minobacač. Rekao im j pukovniku. Lično ga je napuni šta se događa. Onda je ščeps udario mu glavom o cev mino kovo oko je bolno pritisnuto u - Šta ćeš sada da urac oblake? - pevušio je pukovnik t važno. Ja sam već mrtav. Virdžil grubo odgurnu i bacača. - U kartama ti ne stoj držak njegovog KA-BAR-a ali On pozva Tranga i zatraži n usprotivio ali Virdžil reče: - Pi; đen da živiš. Bez upozorenja, udario vrat a onda mu je rasekao šlic. Teri, koji je stajao kraj n stegao Dominikovu ruku kao d brat skoči i spreči Virdžila. Izn je čuo kako Dominik šapuće: — Neka nam Gospod s\ Teri pomisli: Boga nem inače može da dopusti da se ovt Pukovnik je urlao, ne zbog onoga što je sa njim urađ stala da boli zbog užasne traurn Kad je završio svoj gro2 čizmu sa pukovnikovog vrata. T u položaj fetusa i žabi ruke izrr - A sada - reče Mađion '* 4 to reć ničan. Džouli da gaj da bi" > puke acača. cev. iš? DaS ao da si lu da dovuku )stave prema Ikovnik video lika za kosu, Ino pukovnije pošalješ u loli. - To nije jegovuMavu od minosmrt )ukovr ;gov s covnic«! ga je ih, vidi je očel nj ali si ma opj on je\ k o ne si oliko no. Ra posal akovnij đu buj čar - gffl je baza? lece i potrazi ga nije imao. Jež. Trang se ćeš biti osulom čizme u je kako je Siv ао da njegov oglede i Teri гго, jer kako iogada? )g bola, već je sama preIVirdžil skide |e odmah savi ' - Hoću da umrem - pukovnikovi zubi su cvokotah. - Ne, ne - reče Virdžil - rekao sam ti. Za tebe je određen dugi život. Tako ja želim. Imaćeš dosta vremena da se sećaš šta to znači biti muškarac -bodežom je mahao ispred pukovnikovih očiju. Baza! Pukovnik je buljio u Virdžila krvavim očima. - Hoćeš li me ubiti - pitao je - ako ti kažem? Čarobnjak se osmehivao. Kad je pukovnik rekao to što su želeli da znaju i kad se i sam našao odsečene glave među svojim vojnicima bez glava, Virdžil se diže i reče: - Sve te glave su iste, je li? Eto šta znače vlast i moć. Prema informaciji koju su iščupali od pukovnika, nalazili su se na nekih pet časova marša od baze. - Ako odmah krenemo - reče Virdžil -možemo da stignemo pred zoru.

Pokupili su Tranga i, sa Ćejom na čelu krenuli su kroz džunglu. Bili su u visokim brdima blizu granice. Često bi se džungla povukla da bi se pojavile sive ogromne stene, raspukle i raskomadane udarima munja ili teškog naoružanja. Na sve strane videli su se tragovi bombardovanja, tu i tamo ostaci betonskih bunkera, prebivališta armije senki. Bilo je tako vlažno. Sa lišća su padale kapljice pa im se činilo da pada teška kiša. Noge su ih bolele. Teri se pitao da li će još ikada u životu biti suv. Krenuli su preko stena, obazrivi i napeti. Teri je bio veoma uznemiren. Ovo nije bio bezbedan put. 4 Snajperi su mogli lako da ih ubona nešto ispred sebe. Bil mučile iste misli. I zaista, Ten je u jedno a već u drugom je čovek nesta istom času, začula se automat Iz položaja u kome se Ten je mogao da vidi šta je osij ništa. - Prokletstvo - rekao Jedinica je bespomoćn; smrtonosnom paljbom. Nikoj vidi i oceni, nije više bio pogo kreću i, prema svemu sudeći, mena kada će biti pregaženi. Bio je najbliži Sivu i onj Zajedno su se vratili unazad ogromna kamena. Teri je vide| da se odatle privuku snajpersk Popeli su se uz stenu. Sij Terijevo uho. Ali, bez obzira vatre onemogućavao ga je da c - Dom misli da je Bo govorio je Siv. - Šta ti misliš? - Ako je bog život ~! stvarno nije mesto ovde. Pokaza ispred njih i on delu. Teri izvuče iglu iz granate Bacili su se na tlo prč razderala vazduh i stenu iznad pada uz grmljavinu. Ugledaši kako im prilaze. — Idemo odavde - reče Sišli su mnogo lakše i mi 4 4 kinu. je jas| n trem u ob| ka vatj :atekae do od e. priko| kolike en. All >ilo je mu sad zastali da m gne skore b.a to, lije šta парш| reče ugledj zavitll nego njih. nepn| Feri. ogo brl |ri ugleda Džo-da su i njega leo Džoubona eksplozije. U [rikovan za tlo, mbona: skoro |ia za taj prolaz on mogao da Jsu mogli da se 10 pitanje vrelahnu rukom, između dva i mogućnost odirnu usnama pž automatske ovaj govori. ovo mesto -

- onda mu [snajperiste na " kroz vazduh. je eksplozija lenje poče da [Ijske vojnike lego sto su se popeli. Virdžil i ostali su ih štitili. Teri reče Virdžilu šta su ugledali. - Sranje - reče Čarobnjak - sigurno nam pripremaju zasedu. Barabe su nas čekale. - Nemamo sada vremena za tu vrstu razgovora - reče Teri. - Hajde da se raziđemo, nismo dovoljno jaki da im se suprotstavimo u grupi. Virdžil nije hteo tek tako lako da prekine ovaj razgovor. - Ako nam pripremaju zasedu, to znači da je neko znao da ćemo biti u ovoj oblasti. Niko nije bio obavešten kuda idemo - osvrnuo se oko sebe - to znači da je izdajnik u samoj jedinici. - Neko od nas? - iznenadi se Dominik. - Ama hajde. Čarobnjak se okrete prema Sivu i reče: - U redu, detektive, hajde da vidimo koliko si dobar. Šta kažeš, ko je izdajnik? - Ne misliš valjda ozbiljno — reče dominik. Okrete se bratu. - Sive, nećeš valjda da igraš ovu ludu igru sa njim? - Ko je izdajnik, detektivu? - pitao je Virdžil. -Nemaš baš mnogo vremena. - Ko je bio na čelu tokom čitave misije? - pitao je Siv. - Ko je bio stalno van našeg vidokruga? Ko je tražio odmor pre nego što smo krenuli na put? S groznim krikom, Virdžil se baci na Ćeja i uhvati ga za grudi. Pljunuo mu je u lice a onda ga udario kundakom svog automata. Ćej, posiveo u licu, pade na tlo. - Zaboga — reče Dominik - sada nije vreme za osvetu. - On je u pravu - reče Teri - Čarli dolazi i to u ogromnom broju. Ostavi to... 4 - Vidite li ostatke Džoubona l nama? - reče Virdžil. - Izdajnik će p| - U redu - reče Teri razumne obavimo na nekom drugom mestu,| sredimo Čarlija. Čarobnjak ga pogleda i odma - Ne - reče on - ti još ne Čarli mora da shvati da smo mi misli. Čarli mora da zna da nas nije if On ispali dva kratka rafala kc više Ćeja jer su ispaljeni iz velike bih nož i odseče mu glavu. Reče Muni jednu pušku koja je doklizila iz sm zajedno sa lavinom kamenja. Zabio onda je pažljivo privezano Ćejovu gl;| - Sada će znati da mi znamo videti da nismo glupi. Poveo je ono što je ostalo od j< usek, putem kojim su došli. Potapšao je Siva po ramenu. - Obavio si dobar posao - reč biti sjajan detektiv. - Šta će biti sa bazom? - pita< - Odjebi je - reče Virdžil - ur; mogli. Oni sada znaju da smo ovde, ne želim da i drugi iz jedinice nastrac - Ne želiš da dovedeš misiju - To je ista stvar - reče Virdžj Sutradan su se spustili niz brdć močvarni teren.

Insekti su zujali u zaslepljujućl se hraneći slanim znojem. Atmosferi puna neugodnog električnog naboja udaljene grmljavine na zapadu. Nab Uepljene po štetiti za to. ali hajde da to Ud uspemo da lu glavom. rataš, Kasapine. etniji nego što o prevariti, skoro prepolo-e. Onda izvuče i mu dohvati Ierskog gnezda, e u meko tlo a za kundak, reče. - Sada će inice natrag niz - vidi se da ćeš e Teri. ili smo što smo su krenuli i ja д. opasnost? [ližu granice na vrelini, gladno ]e bila napeta, i je dolazio od !i su se jugoistočno od Kratija, nedaleko od Kompong Čama, ravnice koja je prelazila Mekong. Reka će biti veliki izazov za njih zbog saobraćaja u Prey Veng i Pnompen. - Angkor - reče Teri Virdžilu dok su hodali - je naše odredište. Tu će nas pokupiti, zar ne? Misliš da nije bilo bolje da nas pokupe s granice Tajlanda? Od Aranijaprateta nema mnogo do logora. - Nemoguće - reče Virdžil. - Naša priča koja nam služi kao maska govori da mi tražimo glavnu bazu neprijatelja. Dakle, razum nalaže da se preko granice prede u Kambodžu. To je nelegalno ali to je sada Niksonova glavobolja kad se već složio s tim. — Nisi mi čak ni rekao šta ćemo ovde. Čarobnjak se osmehnuo. — Pa, Kasapine, zar ti brineš o tome? Ti imaš svoj program u glavi. — Ne znam o čemu govoriš. - Mislim da si ti najnemoralniji kučkin sin koga sam imao prilike da upoznam. Što se tiče mene, ja znam šta je zakon, život sam proveo izvrdavajući njegove odredbe. Od toga sam načinio životni poziv. To je u redu jer je zakon namenjen malim ljudima. Dobar je za njih: drži ih u redu. Mene guši, pa sam našao načina da mu izvrdam. Ti, s druge strane, ne znaš šta je zakon. Za tebe on nema nikakvog značaja. Misliš o njemu kao o magnetu. Mnogi ljudi imaju polove, negativne ili pozitivne, i zavisno od toga privučeni su ili odbačeni od strane zakona. Ti postojiš van zakona, sasvim odvojen od njega. Ti uopšte nemaš svoj pol. Teriju odjednom sinu da mu Virdžil zavidi na tome. Teri nije bio baš siguran da je Virdžil znao šta je zavist. Pomislio je i to da mu Čarobnjak još nije 4 4 rekao šta je zadatak jedinice SLAM u AngMr Vatu. Na prvi pogled, činilo se da to nema nikakve vffire sa ratom. Ali, onda se setio da mu je Virdžil rekao dlge sada radi o ratu u Kambodži. Nikson i Kisindžer Hmaju za to, možda i general Abrams, mada je Carobnj;Jgsumnjao u to. Kad su se približili Mekongu, pirinHma polja su ostala za njima. Našli su se u džunglama Hpe su bolje poznavali. Г™ Osećali su težinu divljine kroz kojifflu se vukli. Pored vreline i vlažnosti, postojala je i veHa napetost koja ih je zaglupljivala. Bio je to pravi pakaHpoji je, kao vampir, sisao krv i život iz njih. Г™ Oko reke je nicalo gusto raslinje. PMmuli su na sever, prateći krivudavi tok reke. NekolikBaalih brodova bilo je vezano za škripavi mol. Krefflfti su dalje

Sada su bili samo tri dana udaljeni cHAngkora i Virdžil se na sve načine trudio da izbegmHkontakt s neprijateljskim snagama. Prošli su ponH nekoliko severnovijetnamskih i kmerskih konvoja alpp se držali podalje od njih. Ponovo u džungli. Mesec je bicMkaklonjen, monsun je bio blizu. Bilo je sve vlažnije, tiEp da im se najzad učinilo da neprestano pada kiša. ГНше suvog mesta, nigde svetlosti. Ш Ten je jednom čuo rezanje. Zausta^M ih je dok su slušali kako zver besni negde u dub™ džungle. Osetio je miris koji je doneo vetar, nema si^pije da i je u blizini bio tigar i da ih je sledio. Dok su drugi spavali, Teri i Virdžil M. razgovarali. H - Misliš li još na onaj problem? -Hitao ga je Virdžil. 4 4 im - Koji problem? Da ostanem živ ili da ostanem normalan? - Smešno. Mislim na problem što se tiče Francuza i njegovih Azijata. Teri je žvakao tabletu soli. - Možda su mi pale dve-tri stvari na pamet. Ali, nisi mi dao dovoljno informacija. - Nemoj tako. Znaš sve što treba da znaš o Vijetnamcu. Teri sleže ramenima. - Sumnja ali, u svakom slučaju, ja govorim pre svega o Francuzu. Kakav je on? - Zar je to važno? - Zato što će njegova strategija, ma kakva bila, uticati na razmišljanje njegovih ljudi a, prema tome, i na njihove akcije. Čarobnjak ga pogleda. - Idiot sam što sam hteo da te potcenim, Kasa-pine - klimnuo je glavom kao da je doneo neopozivu odluku. - U redu, priča o Francuzu je toliko neobična da čak i njegovi u domovini imaju muke sa njim. Mnogi su se bunili protiv poslovanja sa njim. On je neka vrsta parije. Ali dosta čudno, veoma je moćan. Povremeno ga pošalju ovamo, gde je napravio ozbiljne probleme. - Kako to? Virdžil jeknu. - Ovde je u svom elementu - popio je gutljaj vode iz čuturice. - Da li si čuo za Crvene Kmere? - Banditi, kriminalci i ubice koji su nas izbacili iz gradova, nije li tako? Virdžil sleže ramenima. - I da i ne. Mislim da su tako počeli. Ali, ništa više. Francuz im je dao politički cilj, bezbedno mesto u svetu s kojeg mogu da govore o svojoj šteti dok zahte4 vaju zakonitost. Oni su sada levo , - Sihanukova opozicija, samo pro! bodioci Kambodže. Teri je ćutao. - Da bih ti bolje objasnio, je Francuz odlučio da budu, zajedij liderom Salotom Sarom. A on je voleo da sretneš sam i nenaoružan. - Francuza ili Saloto Sara? Čarobnjak se nasmejao. - Govorio sam o Salom Sa-nj si spomenuo to važi za obojicu. O t opasna. Francuz je mnogo inteligentj ljantan, u stvari. Vidi šta je on stvoij smrdljivim džunglama. On je sr moć, načinio je od govana. Ali, Salot Sar je lukav kao zver što je juće. Teri se zagledao u daljinu. - Dakle, Crveni Kmeri su ljudi| - Da. — Šta on to ima što ti te upisn ao upisao si se š na po ovini obuke, lakar u p'akao. k? red jedi:Ilicom? anju u ratu, Kasapine? izaći na videlo tajna da ti ne eću stići tako daleko. Ovde, u divljini, ja sam bog, Kasapine. Ja držim u rukama konce života i smrti i niko mi iz jedinice neće to promeniti - iscerio se. - Izgleda da nemaš drugog izbora. Ukoliko ne želiš da budeš mrtav pre vremena. Teri je znao da je Čarobnjak u pravu ali vero-vao je da je našao treću mogućnost koja će mu dopustiti da živi, pomiren sam sa sobom. - U redu — reče on — želiš da ja budem u torn poslu, dobro, biću. Ali ostajem do kraja. Mi smo partneri, Virdžile, sada i zauvek. Bez obzira šta pre-duzimaš, pazi da i ja budem u to uključen j"er ja ću nadzirati da se sve duž mreže odvija u redu. Želim da se uverim da si mi rekao istinu. Ja ću brinuti da narn niko ne sakrije dobit i da nas ne ošteti. Čarobnjak je buljio u njega. - Da li si ti ozbiljan, jebivetru?

- Mrtav sam ozbiljan - pogledao je preko Čarobnjakove glave. - Kad već govorimo o mrtvima reče tiho - ne miči se. - Šta jer - Hanuman - reče Teri a oči su mu bile prikovane za malu zelenu zmiju - tačno je iznad tvoje glave. Oči zmije su bile sjajne, žute, sa vertikalnom ženicom koja je blistala. - Ubij je - da li se to u Virdžilovom glasu osećao strah? - Čuo sam priče o njoj. - I ja sam. Mun kaže da ona može da leti i da skače kao majmun, zato je i nazvana po bogu majmuna - Hanuman. - Nemoj sada da mi držiš čas iz kmerske mitologije. Ubij je, proklet da si. Mrzim zmije. - Polako, polako - reče Teri. U rukama je stezao svoj nož za borbu. 4 - A to je? Čarobnjak se isceri. - Pogodba je već ob bezbediš da me niko ne prev - Misliš nas, zar ne? Virdžil ga pogleda. - Da sam na tvom n željan da idem tamo gde se an Tčri sleže ramenima. - Ja sam već ovde, št gubim? Sreli su se sa Francuz Sada je bila bez krova. Njen visok, bio je pokriven plitkii opisano Hindu shvatanje nas četiri ruke stajao je u centru. !• Hanuman, pola čovek-pola m; vao bogovima svetlosti, a s lev sa dvadeset i jednom glavor pakla. Oko njih se obavijala izvlačili magični eliksir od k ljudi. Mun im je to objasnio rio, Teriju je sve simpatičniji ruke su bile obavijene oko 2 glava. Oko njegove glave igrale da li su to demoni iz hiljadu p - Inspirativno, a? Na zvuk glasa su se ok vrlo visokim muškarcem koji Šarla de Gola. Bio je okružer lima. Svi su bili teško naoružai - Sada je sve izgubljeno cuz i raširi ruke - sve je zabor 4 4 vijena. n. Dodseti sstu ne eh plaše bih još m u glavni reljef o mka čo desne s mun kc strane j , glavai elika zi jeg će Što je io Rava nije koja su male dova Pi nuli da e nevere ljudima . Crven u vreme Ijeno. Ti si ovde da »*•. ;a Teri. bih bio toliko da lete. mogao da izleriji stvaranja. :id, ogroman i m na kome je eka. Višnu sa rane mu je bio ji je komandostajao Ravana svih demona lija iz koje su e stvoriti svet lun više govo-na. Demonove a je imala pet igure. Pitao se

ty Puana? bi se suočili sa >vatno ličio na u crnim odeKmeri. u - reče FranGovorio je engleski, svakako zbog toga da bi se Amerikanci osećali ugodnije. - I ovi ljudi su sve zaboravili - pokazao je na svoje telohranitelje - oni naročito su to zaboravili. Ja sam ih obučio ne samo da zaborave već i da unište one koji bi hteli da se sećaju. Naučio sam ih da zaborave dekadentnost svoje prošlosti, potčinjavanje koje su podnosili pod imperijalističkom gvozdenom rukom. Ja sam ih oslobodio. Ne mislio je Teri ti si ih samo obmanuo i nate-rao ih da jedne gospodare zamene drugim. To je bolna lekcija koju ljudi teško mogu da nauče. Ljudima je važna samo moć i onda je lako dobija onaj koji obećava slobodu. Teri oseti da drhti. Kao da je naišao na Satanu u divljini. Satanu koji govori da je prijatelj čoveka a, u stvari, njegov je najcrnji neprijatelj. Visoki čovek je krenuo prema njima ispruženih ruku. — Zovu me Francuz — reče on i steže Virdžilovu ruku, onda Terijevu - ali ja se zovem Vog. Čarobnjak se predstavi a onda reče: - Ovo je Kasapin. Ostale ljude iz SLAM nije predstavljao. Stajali su na jednoj strani a Vog je, sa svojim Crvenim Kmerima, stajao na drugoj. Na sredini su stajala njih trojica, kao obavijena moćnim Višnuovim rukama. - Možemo li da odemo negde - upita Čarobnjak - gde ćemo se osećati intimnije? Vog se nasmejao. - Gde bismo se mogli bolje i udobnije osećati nego u Angkor Vatu? Ko bi ovde došao sem nas? - Mislio sam na svedoke - reče Virdžil. - Vaše i moje. 4 — Ah, da, naravno -svojim vojnicima. Bio je tako Teriju išlo na živce. Kad su stigli do ulaza] izvini se. - Ma, molim vas, uđit suviše uglađeno. — Moram da serem -napad dizenterije. Virdžil uhvati Francuz nestadoše u senkama hrama. Teri je čučnuo uza zi mično sve dok nije uhvatio odvoji od drugih. - Šta misliš o tim bar zavši na Crvene Kmere. - Ne verujem im - reče ne veruje. Njihov voda Salot 'j Daleko od toga. Učio je u Fr đak. - Misliš da će nas nap;| Mun ga je posmatrao. - Šta se zbiva? - Ne znam - reče Teri oni da rade. Teri je samo upola laga| - Što ne pitaš Francuz Teri jeknu. - Ne govorim dovoljne želeo bih da znam da li lažu. - Biću srećan da ti - Biću srećan da ti se q - Nećeš morati. - Ipak... 4

reče Francuz i obrati se |obro raspoložen da je to Teri se povuče ustranu, - navaljivao je Francuz, reče Ten drsko - imam a za lakat i om zajedno i i čučao je tako nepo-Vlunov pogled. Mun se ibama? - pitao je pokaMun odmah. - Niko im iar je opasan. Nije glup. ancuskoj, bio je najbolji .sti? moram da vidim šta će o. i? - reče Mun suvo. dobro kmerski - reče buqem na usluzi, dužim za to. Mun se isceri. - U redu. Želim da znam šta se ovde zbiva. Teri je pomislio na Virdžila. - Tek kad me odvedeš tamo gde si pokopao Šumu mačeva. - Svakako. Ona je tvoja. - Hajdemo. Dok su išli prema Crvenim Kmerima, Mun reče. - Najvažnije kod svih baraba je to što oni poštuju rang. Čak i u ovako maloj jedinici, hijerarhija se dobro zna. Teri frknu, zahvalan na tom upozorenju. - Da razgovaram sa njihovim liderom - reče Teri Munu. Nije bilo problema da se približe Kmerima. Oni su bili dobronamerni, poverljivi, nisu se ovde ničega plašili. Bilo im je drago što je njihova teritorija obuhvatila i Angkor, poniženu kuću njihovih propalih bogova. Mun je razgovarao neko vreme sa vojnicima. - Ovo je Keo - reče on Teriju i pokaza jednog tamnoputog vojnika. Predstavio je Terija komandiru Crvenih Kmera kao Kasapina. Keo se iscerio Teriju i škljocnuo zubima. Izvukao je nisku ljudskih ušiju, dokaz svoje hrabrosti. - Šarmantno - promrmlja Teri sebi u bradu. - Ovaj čovek je veoma moćan - reče Mun - on je u rangu pukovnika. Keo nešto reče a Mun prevede. - Želi dokaz tvog statusa. Inače neće da govori. - Želi da vidi da li sam moćan? - Teri ščepa Muna za košulju na prsima i podiže ga uvis. - Baci se na kolena. - Kako? 4 ažem! -.eo samo i pritisnu njegov Teri ga diže još više Mun za onda se spusti u prašinu. - Uradi ono što ti engleskom tako jako da se J Teri izvuče revolver glavu takvom snagom da se luku. - Sada mu reci da ću a opaliti on izda takvo naređenje. - Ti si lud. Teri vide da se Mun t|rese. Vid primetio. - Reci mu.

Mun reče to što je Te 'i zahtevj uputi Teriju dugi, oštar p >gled. K Muna i gledao mu u oči. ()pijao se situacijom. Dugo su se čula г amo nevi gle. Onda on posegnu i ukloi .i kapljici vog čela. Klimnuvši samom sejn, on u - On kaže da kao d >bar korr da naredi ubistvo dobrog vojnika - M bio nešto malo jači. Teri skloni revolver. Posmatr dok se Mun dizao. Izbegava > je da pc - Sada mu reci - nare lio je - d voj odluci. Mi smo dva vojn ka koja s rata. Dok je Mun prevodio, Teri re - Pitam se zašto pi kovnik malom jedinicom. - To je znak Francu/ ovog sta Možda mislio je Teri Nastavio je da posrr atra Keo * 434, natrga nogama a urlao je Teri na cerio. cev uz Munovu vrfct izvi u bolnom i tvoju glavu ako o je da je to Keo o od njega i Keo ;knuo je pored ovom opasnom iljiva bića džun-znoja sa Munostlde i reče nešto, andant ne može mov glas je sada o je Keovo lice gleda Muna. se divim njego-ivataju značenje e: omanduje tako usa - reče Mun. o bezizražajno lice ali znao je da mu Crveni Kmer neće nikada dobrovoljno reći istinu. Moć, Teri je odjednom shvatio, žele samo oni koji je nemaju. Kao Keo. On je samo bandit koga je izbacila revolucija. Bio je oduševljen prikazivanjem moći i uvek će biti. Zbog toga je bio i opasan. Opasno je što budućnost Kambodže leži u rukama ovakvih ljudi. Teri se pitao kako bilo ko može da veruje u revoluciju. Ti ideali su za budale i sanjare. Stvarnost pretpostavlja neprijatnu i zastrašujuću budućnost. - Zaista si jak - reče Teri, obraćajući se pukovniku - ali, pitam se da li je to sve iluzija? Pitam se da li vas ima dovoljno da se suprotstavite Sihanuku. Na pominjanje prinčevog imena, Keo zevnu i otpljunu ustranu. - Sihanuk je mrtav čovek - reče on. - Pravda diktira da on i svi dekadenti, takozvani intelektualci koji su decenijama iscrpljivali seljake, moraju da plate za svoje grehe. Teri slegnu ramenima i odbaci Keovu izjavu. - Sihanuk još vlada Kambodžom. On koman-duje vojskom, što može da vas iznenadi. Keovo lice se iskrivi. Kao kod svih revolucionara, on vlada oštrom ideologijom. - Glupi razgovori - reče on. - Crveni Kmeri su jači nego što Sihanuk veruje. Mi imamo mnogo, mnogo volje da bismo preuzeli stvar revolucije. - Grešiš. Sihanuk će vas prevariti i progutaće vas ako to bude služilo njegovom cilju. - Moji ljudi - reče Keo odmahnuvši - su svuda oko vas. Da li verujete da sam došao ovamo sa samo nekoliko vojnika? - Oštro se nasmejao. - Nemojte da se podsmevate onome što ne možete da vidite. Vog je mudriji... 43$/ Ten gurnu kraj cevi rev lupnu o njegove zube. Onda Zagleda se u zaprepašćeno lice moravajući ga da podigne glavi u njegova usta. - Reci svojim ljudima d to ne učine za petnaest mi obarač.

— Misliš da će ih moj; teško je bilo razumeti šta Keo revolvera ispunila usta. Terijev stisak se pojača i otvoriše. Mogao je da vidi pog prostreljivao. Trenutak ranije bio spreman da učini sa jednim Naredi svojima da odlože Teri je sada naredio pokupi oružje Crvenih Kmera. - Ubijte ih ako se pomaknu reče Teri Sivu. - Ne želim da drugima. I, za ime Boga, odve< da ih ne gledam. Mnogo ih je ruševina starog grada. Mun je buljio u njega. - Šta bi ti uradio da ti rekao da povučeš okidač? — Povukao bih ga - reče ugleda izraz Munovog lica. -uperen u njegovo lice. Uhvatio je tada Kea : prema hramu u kome su nestali Dopustio je da ga Virdi čoveka su stajala u centralnom plavile bubašvabe, velike kao pa 4 )lvera u Keova usta, urnu još dublje cev. drvenog Kmera, pri-zbog cevi nabijene spuste oružje. Ako uta, ja ću povući smrt zaustaviti? -govori jer mu je cev Keove oči se širom ed kojim ga je Teri ideo je šta je Teri d svojih ljudi. oružje. SLAM jedinici da ili nešto kažu -razgovaraju jedni sa i ih nekuda odavde još sakriveno ispod je onaj kučkin sin Teri i isceri se kad \li, revolver bi bio kosu i gurnuo ga irdžil i Francuz, ilov glas vodi. Dva ielu. Mesto su pre-ac, koje su tu došle iz džungle. Zbog njihovog stalnog kretanja činilo se da zidovi škripe. Virdžil podiže pogled kad je'ušao Teri i neizgovorena poruka prođe između njih. Teri gurnu Kea usred hrama. Usta su mu krvarila. - Šta to znači? - pitao je Vog. Teri nije obratio pažnju na njega. - Postoje ogromne kmerske snage kojima komanduje ovaj pukovnik. Sakrivene su u džungli tako da ih mi ne vidimo. Čarobnjak se okrenuo Vogu. - Naša pogodba je jednostavna - reče on polako i pažljivo. - Mi ćemo se pobrinuti za princa a vi ćete nam zauzvrat dati vaš heroin, kontakte, mrežu, ćeli posao - nakrivio je glavu. - Šta to imamo ovde? - Ne znam... Virdžil izvuče svoj nož za borbu i preseče Keovo grlo. Pogleda u Francuza i reče: - Da li sada znate? - Hriste. - Ovde ste sada sami sa nama, gospodine Vog -reče Virdžil. - Mi smo neutralizovali vaše društvo mahao je nožem. - Možda će vaše grlo biti sledeće na redu za presecanje. Francuz nesvesno koraknu unazad. - Ali tada niko od nas neće dobiti ono što želi. Naša pogodba još uvek ostaje, uz to da nas izvedete odavde i da nas otpratite do Vijetnama - prišao je Vogu i stavio mu oštricu noža na obraz. Povukao ju je nadole, ostavljajući na njegovom obrazu šaru napisanu Keovom krvlju. - Od vas sve zavisi kako će se ova stvar razvijati. Francuz klimnu glavom. - Možemo li da vam verujemo, gospodine 4

•^•^^^^^••••••^^^^^^^••^^^^^^^•••••••^^^^^••••••н Vog? - Virdžil odmahnu gla om. - ^^••••^^^^^шнишш^^^внн^н /eć ste pokazali vašu nedoslednost. - Nisam nameravao d; vas ubi em - reče Vog, s gađenjem. - Crveni Kmeri s hteli ( a vas napadnu. Pojma nisam imao o njihovin snagan a. Da sam znao da su tu, ja bih vas upozorio la njiho o prisustvo. - Zar Crveni Kmeri r e dobijć u naređenja od vas? - Njima komanduje Si ot Sar - reče Vog!. - Oni misle da već imaju dovoljno si age da i logu da izazovu princa. Oni ne vide da klima os nije ] ovoljna za njih. Ne smem da rizikujem da k enu pre rano i da budu uništeni. Imate moju reč da će mo odn ati pogodbu. Napolju, Teri povuče ^irdžila istranu. - Šta to lupetaš o nek; tvom u >istvu princa? - To nije tvoja briga - reče Vi džil. - Zaboravio si da je sv< moja b iga. Ja sam nam svima spasio živote. Virdžil se zagleda u nj< ga. - Nije više zgodno d; princ ( St ane na vlasti. Počeo je da smeta zbog svoje >olitike. - Kome? - Americi, kome drugi »m, dru; e: - Šta to pričaš? Ameri a neće \ b ti vođu jedne zemlje samo zato . . . - Zar nisi čuo - reče ^ rirdžil, < er eći se - da se ovde u okolini vodi rat? - Mislio sam da si ti z; princa. - Ti još ne shvataš, Ka lapme, : ] i? Nije važno šta ja mislim. Imam naređenja coja izv 'S c .vam. — Ti ne voliš da budeš rojnik - n :če Teri. Čarobnjak se nasmejao - Nisam već dugo vojn k. Ja sai 1C rni vitez, ako tako želiš da me zoveš. 4 4 - Zovi se kako hoćeš ali, meni tu nešto smrdi. Ne želim da u tome učestvujem. - Nemaš drugog izbora - reče Čarobnjak. -Želeo si da budeš umešan u sve do kraja. - Izvuče krvavi nož i pokaza ga. - Inače, ovo ti je alternativa. Posmatrajući ga kako odlazi sa Francuzom, Teri pomisli: Do đavola, u šta li sam se to uvalio? 4 Treći deo Priroda đavola Proleće, Sadašnjost

Nica/ Pariz/NjujorkJ 1st Bej Bridž/ San Kad je Siv čuo sitno grebuckanje ključa u bravi, sledio se. Do tada je dosta toga otkrio. U »Negresku« je saznao da je rezervaciju Kri-stofera Heja poništila telefonom neka Francuskinja. Toliko mu je smetao ožiljak na vratu da je najzad kupio žensku maramu koju je, kao bandanu, vezao i pokrio §aProveo je veoma bolnu noć pazeći na ulaz u kuću Suten Sirik na Bulevar Viktor Igo broj 67. Bio je zgrčen na prednjem sedištu svog iznajmljenog francuskog automobila, ništa naročito udobnog ali za sada je mogao da plati samo tako nešto. Bolovi u vratu bili su sve jači a, što je bilo još gore, zaboravio je svoje tablete protiv bolova u toaletu u avionu. Pred zoru se osećao kao da je progutao zmiju. Lako je ušao u Sutenin stan. To je bila jedna od stvari koju je radio majstorski. Nijedna brava, nijedan katanac nisu imali tajni za njega. On je mogao da otvori katanac i da ga ne ogrebe, da otključa bravu i da je 4 zaključa i da niko ne zna da j obavio posao, obično bi izlazic mogao da izađe i na vrata i zali tako je bilo više šanse da će ga i| U svakom slučaj, Siv Bulevaru Viktor Igo kada su iz Tureta. Bili su na smrt izmož Mabuzeom da su samo stajali umora, bez reci, buljeći u njegaj Krisu najzad sinu logičn - Pozvaću policiju. - Ne trudite se - reče : sam policajac. Siv je znao dovoljno f r! šta je Kris rekao. - Da vidimo neka dok čuo je kako Suten zaključava vnj Kris se zagleda u Sivovu — Šta njujorški policajac ska je prilično van vaše jurisdikq Suten se za to vreme Siva. - Šta je to bilo sa vašim Siv prinese ruku ožiljki zato što je nadraživala osetljivu - Neki luđak koga san pokušao je da me ubije. Izg mnogo dopadao. - Izgleda da je on baš Suten i pomisli na to kako je Te|i - Da, trudio se koliko Suten Sirik? "* 4 neko ulazio. Kad bi kroz prozor mada je lljuča ih za sobom, ali usedi videti. sada bio u stanu na |e Kris i Suten vratili icni zbog sukoba sa [i dovratku, mrtvi od misao. iv na engleskom - ja .ncuski da bi shvatio :menta - reče Kris i ta iza njih. bnačku. traži ovde? Francu-je, zar ne? pobliže zagledala u crlom? - pitala je. . Skinuo je bandanu :ožu. poznavao u Namu da mu se nisam

Uda clzbiijno mislio - reče umro. e mogao. Jeste li vi Suten klimnu glavom. - Da li poznajete Ala Dekordiju? - Šta sada to znači? Upadate u stan gospođice Sirik, počinjete da joj postavljate pitanja... - Govorite kao pravi advokat. - Otkuda znate da sam advokat? - Znam dosta o vama, gospodine Hej - reče Siv. - Slušajte. .. - U redu je - reče Suten i pruži ruku prema njemu - neka završi. Želim da znam sve o Alu Dekor-diji. Siv je pogleda. - Znači da ste ga poznavali. Suten odjednom preblede. - Kako to »poznavala«? - Plašim se da vam to kažem ali on je mrtav, gospođice Sirik. Kriknula je i Kris ju je zagrlio. - Ko je do đavola, Al Dekordija? - upita on. - Kako ... - Suten je jedva uspela da izgovori to što je nameravala - kako je Al umro? - Ubijen je - reče Siv. - Ubio ga je isti čovek koji je pokušao da ubije mene i koji je ubio mog brata Dominika. - O, ne... - Obojici su odsečene glave, miš Sirik - posma-trao ju je dok je polako tonula u Krisov zagrljaj. Pomislio je da je sada vreme da postavi još neka neugodna pitanja. - Da li je tako ubijen i Teri Hej? - Sada je dosta - reče Kris - o čemu vi to govorite, detektive? Siv je posmatrao kako Kris vodi Suten do kauča i kako je tamo smešta da sedne. 4 - Pitajte je, gospodine Hej - obfflio se Krisu -kako je ubijen vaš brat? Zašto vam to jHlnije rekla? Kris je, klečeći pored nje, glecHJ od Siva do Suten. - Ja... znam da je ubijen... n sa njim. Ne znam šta da uradim. Ravno je samoubistvu pridružiti se njemu. Ali, bojim se da će me Čarobnjak ubiti ako odbijem. - Šta ćete da uradite? - Priznajem da pojma nemam. Ali, nemam mnogo vremena da razmišljam - Logracijine oči su bile bezizražajne. - Prijavite ga. Logracijin osmeh je bio pomalo zastrašujući, uprkos toplini koju je širio. - Ti ne shvataš kako ga u Kompaniji izuzetno cene. On bi rekao da to ništa nije istina, meni niko ne bi verovao sve dok ne bi bilo prekasno. - Znate li šta namerava? - Još ne znam - Logracije obrisa kapljice kiše sa lica. - Neće da mi kaže sve dok ne pristanem da se složim sa njim. Miloovo srce poče brže da kuca. Možda je baš ovo ono otvaranje na koje je čekao. Možda je to bila šansa da se spase iz muka koje je Čarobnjak smislio za njega i da mu vrati istom merom za sve. - Vi znate da on možda planira da vas ubije, bez obzira da h ćete mu se pridružiti ili nećete — brzo je razmišljao. Mora da otkrije šta to Čarobnjak smera i sada mu se činilo da je našao način kako da to učini. - S tim na umu, morate da tražite svoj treći izlaz. Logracije brzo okrete glavu. - Šta je treći izlaz? - govorio je tako brzo da je Milo osetio sažaljenje prema njemu. Videlo se da je on čovek koji tone. - Pravite se da ste uz njega. To će vam dati malo više prostora za manevrisanje i mogućnosti da obavestite svoje šefove, a do tada će Virdžil samog 4 sebe osuditi bolje od vaših reci u ko neko može i da posumnja. Logracije klimnu glavom. - To bi moglo da uspe. Ali mogu to da učinim sam. Potrebna mi, - Naravno - reče Milo, ose

e, kako kažete, lanci kojima je bio vezan i obavezar spadaju. - Imate mene. Logracije pruži ruku: - Ako to pzbiljno misliš. - Ozbiljno mislim - reče Mil ruku. - U tom slučaju, moraš odma neš za Sirikovu i Kristofera Heja -nekako bez daha. - Moramo da ga z; i moramo da mu nađemo Prey Dauw. - To prepustite meni - reče Mi - Je li? - Niz Logracijino lice mislim da ne e pomoć, ćajući kako se na poslušnost i pretrese mu i da se pobri-reče Logracije dovoljimo tim o. Al Dekordija - reče Suten uz - došao je ovamo nedavno, pre jedno više. Proveo je izvesno vreme sa Terijem, razgovarajući o poslu. Siv. - Da li znate o kakvom posl se slivao znoj a ne kapi kiše. - Ni najmanje ne želim da umrem. kafu i kolače nesec dana ili i? - pitao je - Ne. - Suten je stavila još jednu kašiku šećera u svoju šoljicu i promešala ga jt;. Sedeli su u trpezariji. Sunce je obasjavalo prostorij i. Prozori su bili otvoreni prema ulici i povremen) bi se čula buka motocikla koja kao da je naglašavala pojedine delove njihovog razgovora. - Pojma mmam o kakvom je poslu reč. Možda je to (dobro a inožda i nije v 4 ali, ja se nikada nisam interesovala za Terijev posao. Sada mislim da je to bila velika greška. Primetivši da je Kris stavio svoju ruku preko njene, Siv reče: - Nastavite, Suten. Nije im trebalo mnogo da počnu jedno drugo da oslovljavaju samo imenom. - Trebalo je da Al ostane ovde nedelju dana ali ostao je pune tri nedelje. Dopadalo mu se ovde i mi... -zastala je i zagledala se u kafu. Siv je ćutao, želeći da joj da vreme da se sabere i nastavi da govori o nečemu što ju je očigledno veoma potresalo. Ali pauza je trajala suviše dugo tako da je resio da joj malo pomogne. Izvadio je komadić papira iz džepa i gurnuo ga je prema njoj. - Pogledajte ovo - reče. - Napisano je vaše ime i adresa. Tako sam vas našao. - Otkuda vam ovo? - pitala je Suten. Buljila je u reč: spašena? — Pre nego što će biti ubijen Al Dekordija je došao da se nade sa mojim bratom. Dominik je bio sveštenik u Dekordijinoj parohiji u Nju Kananu u Konektikatu. Očigledno da je bio više zabrinut za vašu bezbednost nego za svoju. Suten je bez reci gledala u Siva. - Jasno je da je Dekordija želeo da vas spase -nastavio je Siv - ali, pitanje je od čega ili od koga?

Suten je držala papir tako obazrivo kao da je neka draga slika. Najzad je zatvorila šaku oko papira. Duboko je uzdahnula. - Kad je Al stigao ovamo bilo je jasno da je duboko dirnut. Možda sam ga podsećala na njegovu kćerku, ne znam. Ona je baš bila poginula u saobraćajnoj nesreći. To je već samo po sebi bilo dovoljno 4)3/ strašno, ali autopsija je pokazala da je uzimala heroin. Izgleda da je naletela na neku lošu smesu. Provukla je ruke kroz kosu. - Sada krivim samu sebe. Znala sam da je Al želeo da istupi iz posla ali ja nijednog trenutka nisam posumnjala da se tu radi o drogi. Rekla sam Teriju šta Al želi i on se veoma uzbudio. On i Al su proveli čitavo posle podne u razgovoru. Pojma nisam imala kuda su otišli ali Ten je posle toga bio drugačiji. Bio je srećmji, kao da mu je ogroman teret spao s pleća. Suten uzdahnu. - Da sam bila dovoljno mudra shvatila bih razlog zbog kojeg je Al bio tako slomljen. Bilo je to zbog posla u kome su bili on i Teri. - Suviše si okrutna prema sebi - reče Kris -kako si mogla tako nešto da pogodiš? - Samo tren - prekide ih Siv - zar hoćete da kažete da je Teri Hej bio umešan u trgovinu drogom Suten klimnu glavom. - Ne verujem - reče Siv. - Služio sarn sa Teri-jem u Namu. Poznavao sam ga dobro. Nemoguće da je on... - To sam joj i ja rekao - reče Kris - ali, postoji bezbroj dokaza da su on i Sutenin rođak Mun... - Ime vašeg rođaka je Mun? - pitao je Siv. - Da - reče Suten. - Da li je on bio sa Terijem u ratu? - Jeste. - Blagi Bože - Siv provuče ruku kroz kosu -svako koga sam nekada poznavao i sa kim sam bio u SLAM jedinici sada se vratio da me proganja. Ukratko im je ispričao kakva je to bila jedinica, šta su Teri i Virdžil radili i u šta su bili umešani. Kad je pomenuo Trangovo ime i Kris i Suten poskočiše kao da ih je neko bocnuo. Kris reče Sivu o svojim susretima s Vijetnanncem a ispriča mu i sve o Prey Dauw-u. - O napadu u vašem njujorškom stanu sve već znam - reče Siv - ali ovaj drugi napad nesumnjivo govori da on smatra da je Kapija noći kod vas ili da bar znate gde ju je Teri sakrio. - Možemo li, uz va su pomoć, da se malo vratimo u prošlost? - upita Kris. - Šta ste radili u Angkoru tokom rata? - Sastali smo se sa jednim Francuzom - reče Siv. - On je komandovao jedinicom Crvenih Kmera. Gadni momci. Teri i Virdžil su govorili sa njim. Pojma nismo imali o čemu su se dogovorili. — Sada znamo da se radilo o drogi - reče Suten. Videlo se jasno očajanje na njenom licu. - Možda - reče Kris: - ali, ako je to istina, zašto je to radio? Teri nije nikada bio bez novca. Naša porodica je imala mnogo više nego što bi on mogao da potroši. Siv je razmišljao o tome. - Ako je pristao da se bavi drogom onda mora da je za to postojao neki va_ljani razlog. - Šta, na primer? — upita Kris. - Šta bi bilo toliko važno da bi on bio spreman da proda svoju dušu za to? Siv je buljio kroz prozor.

- Ne znam - reče. Mislio je na generala Kiua i citat iz Sun Cuove Veštine ratovanja. »Ništa nije stalno. Nijedan od pet elemenata nije uvek najjači: povremeno su noći duge a drugi put su duži dani. Vremenska doba se menjaju. Zaslužni pobeduju«. — Mislim da nam sada ostaje jedino da otkrijemo o čemu se tu radilo. Šta kažete na to? 45J/ Kris klimnu glavom. - Ja se slažem sa vama. Siv nije gledao u Suten. Nije bio toliko siguran u nju koliko je bio siguran u Krisa. Kris ga je iznenadio. On nije bio nalik ni jednom advokatu koji se bavio kriminalcima a koje je on poznavo. Zanimljivo, u mnogim crtama Kris ga je podsećao na Terijevu divlju, skoro primitivnu, odlučnost. On je imao energiju i duh avanturiste. Niko nije bio odlučniji ni hrabriji od Terija Heja kad bi nešto naumio. Siv odgurnu šoljicu i protrlja glavu. Bol je bio jači neko ikada ranije. - Pa, bar znamo zašto je Dekordija ubijen. Smrt njegove kćerke ga je podstakla na to. Želeo je da se spase, da izađe iz posla kojim se bavio. Neko je to otkrio i poslat je Trang da završi sa njim. On je to znao. Zato je otišao kod Doma. Otišao je da se ispovedi i da pokuša da spase Suten. Bar je u tome uspeo. - Rekli ste da je taj Vijetnamac, Trang, ubio vašeg brata reče Kris. - I pokušao je da ubije i vas. Vi i ja smo povezani, Sive. Pitam se da li je to samo preko Terija? - Radi se o Kapiji noći - reče Suten - to je jedino što Trang želi od tebe, Krise. Siv je u pravu. Trang je ubeden da ti ga je Teri dao. Ali Kris je već odmahivao glavom. - Nije tačno. On je krenuo na nas da nam otme bodež ali hteo je da se dokopa tebe. , - Mene? - Suten je bila zaprepašćena. - Da. - Zašto? - Pojma nemam ali, to je bio razlog što sam mu , dao bodež. Bio je to jedini način na koji sam mogao da te spasem. 4 - Vi ste Munova rođak# - obrati joj se Siv - a Mun je uvaljan u ovo do grla. Mogu da se kladim da bi Trangovi gospodari želeli da malo porazgovaraju sa vama. - Ali ja ništa ne znam. - Oni to ne znaju. - Šta mislite ko su Trangovi gospodari? - pitala je Suten. Siv sleže ramenima. - Ja bih najradije rekao - druga strana. Ali, pitam se da li je Čarobnjak još živ - tako je Teri zvao Virdžila. - Mislio sam da su Virdžil i moj brat bili ortaci. - Jesu, izvesno vreme - reče Siv. - Ali, nešto se dogodilo zbog čega su se razišli. Nikada nisam otkrio šta je to. U to vreme nisam brinuo za to. Bio sam na putu kući. - Trang ne radi za Virdžila - reče Kris - i ne radi za onu drugu stranu. Bar ne više - oboje ga pogledaše. - On mi je rekao ko mu je gospodar: čovek po imenu Milo. - Gde sam već čuo to ime? - Siv se koncentri-sao. Nešto mu je kliknulo u umu, nešto je sinulo na ekranu kompjutera u njegovom odeljenju. Nije li Milo bio stariji član Krila? - Da li je neko od vas ikada čuo za Društvo vraćanja u krilo crkve?

- SRGE - reče Suten. - Svakako. To je neka mala politička organizacija koja ima glavni štab u Parizu, je l' tako? Siv klimnu glavom. - Mala je, to je tačno, ali je veoma moćna. Ultraradikalna je, ultrareakcionarna. Prema uverenju mnogih, većina njenih prihoda dolazi od međunarodne trgovine drogom. - Siv se zamislio pa nastavio. - Taj tip У Milo je veoma značajan član za njega, onda je jasno da < u Parizu. U stvari, u Parizu m< - Ako pretpostavimo Kris - šta predlažete da uradim Siv ustade od stola, p bulevar. - Voleo bih da poraz ali, kao što znate, Suten je vala da nazove vilu no on se po Aziji. Nema smisla da \ mislio na Sun Cua koji je uništiti neprijateljevu strategij pobede. Siv se okrete prema njin - Moramo da se ko nam stoji na raspoloženju. - Je li to neka šala? nemamo nikakvog oružja. - Imamo. Imamo Suten Zagledali su se zaprepa nasmejao. Seo je za sto. - Vidite, znamo da Suten. Milo je želi. Znamo i razumno i časno prema vama. - Šta predlažete? - up već naslućivao. - Naš jedini trag je Trar - Ne - reče Kris odrr štiti. Jednostavno, neću dopusti - Prestanite! - viknula je i jednog i drugog, dosta m rate kao da ja ne postojim. - Suten, on želi da te isl 4 4 Krila. 1 •^^•^^••••^^••••^^•^•i^^ s:o Trang radi mo kra :ve priče naći iramo d počnemo. la je t< tačno - reče o kad il nađemo? »gleda k oz prozor na ;ovaram sa Mirnom ickoliko ?uta pokušaos nije rratio sa puta čekamc - ponovo je apisao a je najbolje i da b: se došlo do a. istimo ružjem koje - upit Kris. - Mi i imani( vas. ićeno u ijega i on se e Tran krenuo na to da s Milo poneo ta Kris mada je to

gah - t( neću dopui da je i; oristite. e Sutei - Dosta mi je tog da razgovaoristi ki mamac. Okrenula se prema Sivu. - Da li je to moguće? - Samo toliko dugo da bismo Kris i ja mogli da mu pridemo - reče Siv. - Što se mene tiče ja nemam nameru da prilazim Trangu ni na sto metara. - Je li? - Siv ga pogleda. - To je smešno. Mislio sam da ćete poželeti da se još jednom suočite sa ubicom vašeg brata. - Kako? - Vidite, Teri je došao na ideju da odseca glave svim žrtvama SLAM. Trang je otkinuo glavu Domu: možete da budete sigurni da je on to isto uradio i sa Terijem. On ubija preostale članove jedinice, koristeći metod koji je SLAM upražnjavao. Meni to liči na neku uvrnutu ideju o osveti. - Vi ste ubijali Severnovijetnamce i pripadnike Vijetkonga u Namu - reče Kris. Nešto u Sivovom objašnjenju nije se dobro uklapalo. - Ako ste ga vi koristili za svoje ciljeve, znači da je Trang Južnovijetna-mac. On bi, dakle, trebalo da mrzi Severnovijetnamce više od Amerikanaca. - Trebalo bi ako je Južnovijetnamac. On je rekao da je s juga i znam da je sve o njemu provereno jer je bio jedan od Virdžilovih ljudi. Ali, jedinica se povremeno sukobljavala sa nekim nepremostivim teškoćama. - Ispričao im je o zasedi pored kambodžan-ske granice na koju su naleteli. Virdžil me je pitao šta mislim ko je i ja sam pokazao na jednog Kmera, Sereia. Zbog nekih okolnosti, činilo mi se da je on najlogičniji izbor u to vreme. Sada, pak, mislim da je on bio suviše logičan izbor, da je suviše lako bilo njega odabrati. Mislim da mu je Trang to namestio. Kad je Virdžil ubio Kmera Sereia, nismo više imali problema s izdajnicima. 4 Kris. - Zar se taj Kmer Serei nije brai - Niko mu nije dao priliku da se Siv - bio je rat. Bili smo na neprijateljskoj t velikim pritiskom. Nije bilo vremena zs procesa. - To je grozno - reče Suten. - Slažem se. Taj prokletnik Trang nedužnog Kmera kao žrtvenog jarca. - Ne mislim na to. Govorim o ( ovde događa. Pogledajte vas dvojicu, smišl osvetu. Krećete se istim putem koji je unis ^ ,. • . r . . ' ' T — Z-eiim istinu, to mi je posao, l dođe do toga. - Vi namerno izbegavate da se suoč - Suten sevnu očima. - Hoćete li da prod; što je Teri učinio da biste stigli do istine? - Zar ne shvatate? - upita Siv. - Taj bude zaustavljen. On je luđak. On je ve brata, i vašeg, Krise. Ubio je Ala Dekordiji nisu dovoljni razlozi? - Nisu! - viknu Suten. - Ti životi s Ijem ali ne moraju da budu smrti bez značci nečemu naučiti od njih, pobogu! Ti ljudi j To ne znači da i vi treba da ratujete. Spasi Siv je odmahivao glavom:

- Prekasno je. Suviše smo blizu nul već ima previše snage. Mi smo u njoj i m< uništimo ili će ona uništiti nas. - Plašim se da je u pravu, Suten -Gledala je čas jednog, čas drugog. bio čudan. - Obojica ste izgubljeni slučajevi onda je viknula. - Neka ste prokleti! Zaš 4 io? - upita )ram — reče ntonji, pod pokretanje e iskoristio vom što se ite ubistvo, io Terija. Crisov, kad te s istinom e dušu kao tip mora da ubio mog Zar to već već izgub-a. Treba se š vode rat. : se! . Ova oluja ramo da je eče Kris. z.raz joj je rekla je a o ste došli ovamo? - Sela je pored stola i zaklonila lice rukama. -Blagi Bože, vi ste svi luđaci! Sledeći Sivove odredbe, Dajana Ming je našla sve što je mogla o Arnoldu Totu koji je interesovao Siva. Kad je sakupila sve informacije iz odeljenjskog kompjutera, zatim iz poreskog, pa iz škola i vojske, dobila je sasvim običnu priču. Tot je rođen u siroma-šom predgrađu Čikaga gde je završio osnovnu i srednju školu. Nije bio neki naročiti đak. Proveo je godinu dana na Univerzitetu u Miči-genu pre nego što se zaposlio u fabrici kontejnera u Merilendu. U novembru 1963, one godine kada je Kenedi ubijen prijavio se za Specijalne snage. Njegovi ostaci vraćeni su iz Vijetnama u metalnom kovčegu. Ćorsokak pomislila je Dajana. Ovo je samo gubljenje vremena. Ali ona je bila obučena da ide do kraja, da isproba sve mogućnosti, pa je tako na svoj slobodan dan odletela u Fajetvil u Severnoj Karolini. Stigla je rano posle podne u Fort Brag, glavni štab SOČOM, Komande specijalnih snaga američke vojske. Predstavila se i komandant, kapetan Konoli, primio ju je vrlo ljubazno. Bio je zgodan, suncem preplanuli, džin sa neodoljivim osmehom Medison avenije i strogim očima koje su sve videle. Naredio je ađutantu da donese dokumentaciju o službovanju i kraju Arnolda Tota. Konolijev ađutant, narednik grubog lica pedesetih godina po imenu Džeger, vratio se sa debelom fasciklom. Pružio ju je Konoliju a onda, bacivši kratak pogled na Dajanu, izašao je iz kancelarije. Dajana je posmatrala Konolija kako prelistava 4 fasciklu. Pretpostavljala je da traži list s ukratko ispisanim podacima. Ali, on joj odjednom pruži fasciklu preko stola. Ona je uze i zagleda se u crno-belu fotografiju na kojoj se video čovek četvrtaste brade kratko ošišane grube kose, ogromnih ušij^ i bikovskog vrata. Nešto je u licu nagoveštavalo da se ono nalazi na krupnom mišićavom telu koje se nije videlo na fotografiji. Totova vojna karijera bila je standardna. Došao je u Vijetnam s Petom specijalnom grupom (padobranci) u avgustu 1966. godine i odmah je uključen u projekt OMEGA čiji je glavni cilj bio da osmatra tajne pokrete neprijatelja. Pošto očigledno nije bio zadovoljan službovanjem u OMEGI, Tot je

tražio i dobio dozvolu da načini jedinicu od tri čete komandosa u kojima bi zaposlio, kako je to vojničkim rečnikom bilo rečeno, i »elemente lokalne etnike i religioznih manjina koji su bili obučeni u nekonvencionalnim ratnim veštmama«. Očigledno je bilo da su Totove komandoske jedinice bile konšćene kao grupe za infiltraciju iza neprijateljskih linija i da su korišćene u »opasnim situacijama« i prilikom »hitnih intervencija«. Tada je on, kao komandant tih trupa, dobio nadimak Virdžil. Tokom obavljanja svoje vojničke dužnosti Tot je dobio svaki orden koji je bilo moguće dobiti a dobio je čak i dva unapređenja. Uvek je unapređen kad su njegovi pretpostavljeni ubijeni. Bio je mudar, preduzimljiv i hrabar: pravi vojnik. Ubijen je prilikom misije severno od Pleikua, u decembru 1969. Dajana zatvori fasciklu. Ma šta da je Siv tražio, nije imalo nikakve veze sa Arnoldom Totom. Ona je zahvalila Konoliju i izašla. Morala je da čeka na aerodromu. Pošto je nešto prezalogajila, kupila je nekoliko 4 časopisa i sačekala da pozovu putnike za njen povratni let. Tada je ugledala Džegera. Konolijev adjutant je stajao pored šaltera za prijavljivanje. Pušio je. Ugledao ju je i krenuo je prema njoj. Prišao joj je i ona je nekako odmah shvatila da je on tu već neko vreme. Njegovo široko lice bilo je uništeno, kao zarđala karoserija kola. Videlo se da je premoren. - Zar ne mislite da odlazite malo prerano? -upitao je. - Sumnjam - reče Dajana. - Dobila sam ono zbog čega sam došla. - Jeste li? - otresao je pepeo na pod. - Zavisi od toga da li ste došli da slavite Cezara ili da ga sahranite. - Možda ste sve pogrešno razumeli - bila je obazriva. Osećala je čudan miris u vazduhu. Ledeno se osmehnuo. — Imate još vremena pre poletanja aviona. Zašto ne prošetamo? Pitala se da li da krene sa njim. Ako je Džeger imao nešto protiv Tota, bez obzira kakva će biti njegova informacija, moraće da sumnja u nju. S druge strane, on možda ukazuje na trag koji ne srne da ispusti i ne može tek tako da odbaci tu mogućnost. Moraće samo da bude veoma obazriva. Slegnula je ramenima. - Što da ne? - Ne znam zbog čega ste došli - reče Džeger - i da vam pravo kažem mislim da me to i ne interesuje. Ali, činjenica je da je ono što vam je Konoli pokazao pravo sranje. - Koliko je toga sranja? - Jedan detalj. A može da bude i sve ostalo 4 Džeger je zapalio drugu cigaretu na pikavcu koji mu je još goreo. - Kako vam se to čini? - ugasio je pikavac u pepeljari. - Otkud znate? — Zato što sam bio u Petoj grupi specijalnih snaga. Poznavao sam Tota - podigao je ilevu ruku i Dajana vide da je plastična. - Izgubio sam ovo u misiji OMEGA 1967. Proveo sam šest meseci na rehabilitaciji. Trebalo je da me pošalju kući. Moj komandant je već izdao naređenja ali ja sam ih prenebregao. Nisam želeo da idem kući. Tamo su me samo čekali ljudi koji će buljiti u moju uništenu ruku, dok me budu zasipali izvinjenjima što ne mogu da me zaposle. Uspeo sam da me prebace u dokumentaciju. Kroz osam nedelja ja sam postao glavni, šef Odeljenja, a to znači da ja znam napamet

svakog kučkinog sina koji je ikada bio u specijalnim snagama. Znam sve o njemu, čak i broj gaća koje nosi, i zato mogu sasvim otvoreno da vam kažem -Tot nije mrtav. - Da li znate šta se dogodilo sa njirn? Ponovo se onako ledeno osmehnuo i, zato što ju je pustio da malo čeka dok je palio drugu cigaretu, znala je da su došli do suštine razgovora. - Koliko vam to vredi? - pitao je Džeger. — Nemam gotovine — reče Dajana - a naš susret nije zabeležen na mojoj kartici za ples. - Nisam vas to pitao - ispustio je ove reci zajedno sa dimom. Dajani odjednom nešto sinu. - Vi uživate u svemu ovome, zar ne? - Moram da priznam da su Vijetnamci u pravu. Strpljenje je jedino blago mudrog čoveka skinuo je mrvicu duvana s usne. — Ono što nisam 4 znao tih dana, zaprepastilo bi vas. Ipak, ja nisam bio budala kao Arnold Tot. - Mrzeli ste ga. - Kao što kažu, tada sam bio mnogo stariji, sada sam mnogo mlađi. Dajana ga je posmatrala pitajući se da li je ozbiljan ili samo pokušava da načini budalu od nje. Ali tada se setila kako je bio željan da joj to sve kaže kad joj se približio. Želela je da ga pita zašto posle sveg tog vremena toliko mrzi mrtvog čoveka ali, umesto toga, rekla je: - Šta se desilo? Džeger se nasmejao. - To mi se dopada. Vi odmah znate da se nešto desilo - on nije bio lud i nijednog trenutka nije pomislio da je ona blesava. Šta je ona time dobijala. Klimnuo je glavom i zagledao se kroz ogroman prozor u jedan avion 767 koji je jurio pistom. - Kao što sam rekao, bio sam u OMEGA i mislio sam da sam sve vidio. Ali, grešio sam. Dogodilo se to u februaru sedamdesete. Neprijatelj je pregazio naše položaje. Imah smo teške ranjenike, čak i među našim elitnim specijalcima. Pošto sam bio bivši specija-lac, pozvan sam da pomognem. Mogao sam da shvatim da su stvari krenule naopako jer to što sam i ja angažo-van, značilo je samo jedno - da se sakupljaju poslednje snage. U svakom slučaju, stigao sam helikopterom u grad čijeg se imena ne sećam. Možda starim ili možda više ne želim da razmišljam o tome. Bio je to pravi haos. Mrtvaci, naši mrtvaci bili su nagomilani jedan preko drugog. Sve se još pušilo od napada. Avion 767 je zastao. Podrhtavao je. Nebo iza njega treperelo je od vreline i izduvnih gasova. - Kad sam izašao iz helikoptera, ugledao sam grupu Amerikanaca. Bili su mršavi i mladi, kao pravi tinejdžeri sa bubuljicama. Svi su imali obrijene glave, nosili su crne vijetnamske pidžame i nosili su automate AK-47 i slično. Mogu da vam kažem da su to bili najgrozniji tipovi koje sam ikada video. Bili su zli, videlo se da im je duh zao, bili su tajanstveni, osmatrali su svakoga ko im je prišao bliže. Jedan od njih je bio Arnold Tot, živ i zdrav, tri mesece pošto je proglašen mrtvim. Dajana je osetila kako je zadrhtala i njena koncentracija se pojačala. Avion 767 jurnuo je sada uz gromoglasnu buku motora, podižući prašinu sa piste. - Kada sam se vratio u Glavni štab naleteo sam opet na te momke. Pokazalo se da je to SLAM jedinica. Oni su bile deo Grupe za posmatranje i studije, što je bila prava šala. Bio je to štit iza kojeg su se krile jedinice koje su uskakale u iznenadne misije. Vi, svakako, ne znate sta SLAM znači. Ni mnogi u vojsci to ne znaju. SLAM je skraćenica od reci (u engleskom) Istraži, Lociraj i Uništi misija. U to su uključeni sabotaža, ubistva i psihološki upadi preko granice. Znate li šta to znači? Oni nisu delah samo u Vijetnamu već i u Kambodži, gde je Čarli imao svoje baze. Kambodža je bila neutralna nacija, zbog čega su SLAM jedinice bile visoko rangirane.

- Tot je dakle bio u njima? - Dajana je osećala kako se sve više uzbuđuje. - Onda je sve to vrlo jednostavno: zbog toga ga je vojska proglasila mrtvim. - To nije jednostavno i vojska nema nikakve veze sa tim - reče Džeger - zato što vojska ne radi na taj način. Mi možemo da zeznemo papire kao svi ostali tipovi ali mi ne proglašavamo nekoga tek tako mrtvim. - Ali, neko je to uradio - reče ona. - Ko? * 4 '- - Isti oni ljudi koji su i osnovali Grupu za posmatranje i studije - reče Džeger. - Ljudi iz CIA. - Znači, Kompanija je smislila grupu? - bila je svesna da joj srce udara kao ludo. - Od samog početka. - Da li su ljudi u Grupi to znali? - Šalite se? Oni ništa nisu znali osim kako da ubijaju neprijatelja. Tih dana, uz sve one nemire i proteste kod kuće, CIA je morala da se drži u senci. - Šta je bilo sa Totom? Džeger je smrvio cigaretu. - Mislim da je Tot bio drugačiji. Bio je unutra ili, još bolje, napredovao je kad je »ubijen«. Tot, u stvari, nikada nije pripadao Grupi, on je već bio »mrtav«. - Ali, malopre ste mi rekli da ste ga videli živog van Pleikua. - U redu, video sam ga, ali to svakako nije bio Arnold Tot. - Ko je on postao? Džeger istrese još jednu cigaretu, zagleda se u njen kraj kao da je na njemu nešto zanimljivo. - Koliko vam je to važno? - Ma ko da je on - reče Dajana - on je možda umešan u tri ubistva. Da li još želite da skrivate tu informaciju? - Ne, nisam to uopšte nameravao. - Zapalio je cigaretu, dunuo oblak plavičastog dima. - Tot je mnogo godina sejao strah među neprijateljem. Video sam ga da bez milosti ubija žene i decu i ni na kraj pameti mi nije da ga štitim. Kad je Tot bio u pitanju, on je svakog Azijata smatrao manje vrednim od blata na svojim cipe-lima. Dajanu je to interesovalo. 4 - Ali, to mu ni najmanje nije smetalo da ih koristi u komandoskim jedinicama - rekla je. Džeger klimnu glavom. - Tako je bilo. Vidite, on je izgleda uživao u tome da ih posmatra kako ubijaju sopstvenu braću. Uzbuđivala ga je njihova žestina, njihovo divljanje. Naučio je Vijetnamce kako da prežive napade američke vojske a oni su njega naučili kako da natera neprijatelja da pojede svoje polne organe. - Hriste - Dajana se okrenula u stranu. Pozlilo joj je. - Neću da se izvinjavam - reče Džeger - to sam vam rekao s određenim razlogom. Sada znate o Arnoldu Totu koliko vam je bilo potrebno da znate. - On je zaista loša vest - rekla je Dajana jedva se povrativši. - Ako je još živ i ako aktivan - reče Džeger - u to možete da se kladite. Ali njega štiti neki čudni talisman, da li shvatate? Dajana klimnu glavom. - U redu. Sa tim smo završili - reče Džeger. -Arnold Tot je postao neko po imenu Markus Gejbl. - To je ludilo - reče ona - Gejbl je nedavno bio na sudu. Njegove fotografije bile su u svim novinama i časopisima. Bio je i na tv. On i Tot ni najmanje ne liče. - Tu ja ništa ne mogu - reče Džeger.

- Kad je Gejbl završio službu u Vijetnamu? - Povučen je on iz Nama krajem sedamdeset i druge. Zanimljivo je da je pre toga SOG grupa rasformirana. - Kad je otpušten, kuda je otišao? — To ne možemo da kažemo jer nemamo nikakvih dokumenata o njegovom prelasku. Na Dajaninom licu se video skepticizam. Htela 4 je da se okrene i ode. On je to znao i zato je čekao do poslednjeg trenutka da joj preda omanji koverat. - Učinite mi uslugu, otvorite ovo tek kad se avion digne u vazduh. Poslušala ga je. Kapetan je isključio znak: »Ne pušite« i ona je tek tada otvorila koverat: unutra su bile dve kopije na Kseroksu iz dva vojna dosijea. Na njima su se videli otisci prstiju. Jedni otisci su bili Arnold Tota, drugi Markusa Gejbla. Bili su identični. U zoru, magla poče da se izvija. Zamućenih očiju Mun je posmatrao kako se vitka figura pojavljuje iz magle. Čudna stvar u svemu ovome - što je i davalo zastrašujući izgled čitavoj stvari — bilo je to da je jutro bilo savršeno mirno. Nigde oblačka, nigde magle. Sem ove koja se izvijala izmedju drveća kao da izvire iz zemlje po sopstvenoj volji. Mogok i njegova pratnja vojnika ostavili su Muna na ovoj čistini a odvukli su Ma Varadu. Mogok mu je rekao da će biti ubijen ako samo pomisli da se pokrene. Mun nije imao razloga da mu ne veruje, naročito pošto je čuo škljocanje okidača na automatskom pištolju kada je u jednom trenutku prišao obodu čistine da bi se olakšao. Proveo je ostatak noći drhteći na vlažnom tlu, osluškujući noćne zvuke opasne šume. Noć se povlačila i nebo je dobijalo sivkastu boju ostrige na istoku. Magla poče da se diže. - Dobrodošao, Mune - reče general Kiu, dok mu se magla vila oko nogu. Ružičasto sunce dotače ga po glavi i ramenima i ovenča ga sjajnim oreolom. Odjednom, Mun se setio priča koje je Mogok pričao o poreklu generala Kiua: da nema majke, da ga 4 nije rodilo ljudsko biće već besmrtnog Mahagirija, uče Ravane, zauvek zbačen sa san General Kiu se nasrne - Vidim da sam sk Dobro. Moram da kažem da < iscerio čanstvenosti moje pojave -ja sam je dobio gotovo bespla General Kiu je uživao vom licu. - Zadovoljan sam što nekoga ko je kao vi učen, s jed svetu. Možda ste vernik ali nistb sa Šana. Čak i oni najbolji od i su sa strahom u srcu. Natprin hovih ramena. Sagnuo se, uključio ne da se rasipa. - Verovanje u natpriro ne slažete? - krenuo je korak n je stajao na nekoj platformi, koristili. To je, koliko ja mo koja, kad se jednom shvati ka okrene protiv same sebe da b cima. Sada je magla sasvim r mašineriju ispod platforme. General Kiu se nasmeja - To je mašina za dim. rok zvezda iz Amerike. Video s predstavi u Bangoku i bio s sutradan turneja je dovedena bilo u redu sa zakonom. Miš. pitanju - zakikotao se kao neks

4 da je on reinkarnacija lika glavnog demona sare, točka života. 10 i ispružio obe ruke: enuo pažnju na sebe. va magla doprinosi veli-se. - Skupa alatka ali, no. zaprepašćenom Munoima takav efekat na om nogom u zapadnom ; neobrazovani kao ljudi jih, kao Mogok, rodjeni dni uvek visi iznad nji:i prekidač. Magla poče Ino je slično veri, zar se že. Sada je bilo jasno da - Vera je tu da bi je ;u da odredim, slabost strategija, može da se se manipulisalo verniestala. Mun je buljio u ^oklonila mi ju je jedna \m ga kako je koristi na m impresioniran. Već i opasnost. Nešto nije m da su droge bile u stara dama. Mun je po njegovom izrazu znao da je on sredio da se turneja prekine. - Ja sam se pobrinuo da lokalne vlasti potom progledaju pevaču kroz prste. Naravno, te vlasti ja plaćam. Rok zvezda je bila toliko srećna da je bio spreman da mi da sve što želim. Naravno, morao sam da kupim malo snažniji generator ali taj se trošak višestruko isplatio. Dopada li ti se? - Zaprepašćen sam - uspeo je da progovori Mun. - Sjajne reci - reče general Kiu. On je bio veoma zgodan čovek, imao je blistavu kožu i dugu kosu koja je ličila na krzno neke životinje. Kosa mu je bila crna mada su brkovi i brada bili beli. Licem su dominirale visoke mongolske jabučice i široko postavljene oči koje su sve u blizini posmatrale mešavinom radoznalosti i zabave. Kao da je verovao da je čitav svet njegovo igralište. - Hajde, digni se s tla, čoveče - reče general Kiu. - Mislim da ti je tu dole toliko neudobno da mene ledja bole kad te pogledam. Mun je obazrivo ustao i počeo da se dodiruje tu i tamo. Bilo je puno bolnih mesta. - Jesi li dobro? - pitao je Mun. - Nije baš onako... kako sam očekivao - reče Mun. General Kiu se okrete. - Nije? - jeknuo je. - A misliš na sve one priče o mučenju? Ma znaš ti Mogoka, on se često izgubi. On je koristan, pretpostavljam jer svoju ulogu špijuna shvata veoma ozbiljno. Ali, kao što vidiš, to ponekad može veoma da smeta. Mun je teško mogao da poveruje u sve to. Zar nije general Kiu bio neprijatelj? Zar nije to bio onaj isti general Kiu koji je pre mnogo godina odbio da sara4 djuje sa njim i Terijem i koji je, u stvari, nekoliko puta pokušao da ih ubije? Rekao mu je sve to. General Kiu odbaci njegove reci. - To je bilo davno — reče - štaviše, klima se ovde dosta izmemla. Sun Ću savetuje da onaj ko želi da bude gospodar sudbine svog neprijatelja, da bude uspe-šan general, mora da bude odlučan i ne srne da okleva. - Svakako govoriš o pogodbi koju je Admiral Džambo sklopio sa onim belcem. General Kiu je povlačio brkove. - Sve se ovde promenilo otkako se to dogodilo. Zavist i gramzivost Admirala Džamba uništiće sve one što kineska vojska ne može da uništi. Posmatrajući ovog glavara Mun oseti kako mu izmiče kontrola. Da li je to general Kiu i hteo ili je jednostavno bio pošten i iskren? Nije još pomenuo Čarobnjakovo ime. Rekao je samom sebi da će

povero-vati Kiuu ako mu ovaj kaže ko je belac. Munu se činilo kao da na svakoj ruci ima ogroman teg i kao da sada treba da oceni koji je teži. Kako da to uradi? - Da li znaš ko je ubio Terija Heja? - pitao c. Zaprepašćeni pogled u očima generala Kijia dosta je rekao Munu. - Teri Hej mrtav? Nisam to čuo. To je neš što mi Mogok nije preneo. Kažeš da je ubijen? - Ako sam dobro shvatio čitavu stvar, isti o ljudi sa kojimi je Admiral Džambo sklopio pogodbu deobi opijuma ubili su Terija. General Kiu je klimnu glavom. - To je sasvim logično razmišljanje. - Znači li to da ti znaš ko me je istisnuo sa moje teritorije? - Ma hajde — reče general Kiu. — Nemoj prete-rivati u osećanjima. Daj da prošetamo Šanom. 4 Mun je čuo jecaje mnogo pre nego što je ugledao Ma Varadu. Ljudi generala Kiua su je vezali za grubi drveni krst i okrenuli je tako da joj je glava bila nadole, manje od šest santimetara od zemlje. Tek kada joj je sasvim prišao, Mun je primetio da su joj kapci zalepljeni tako da nije mogla da trepće. Mun je bio zaprepašćen i to se videlo na njegovom licu. - Zašto ste se oneraspoložili? - pitao je general Kiu. - Ona je špijun i, kao takva, više nije vaša briga. - Ali ona je još ljudsko biće. General Kiu ga je pronicljivo posmatrao. - Vidim da je dobro što sam te doveo ovamo -reče on - počinjem da shvatam koje su vaše mogućnosti. Sada mi je jasno šta je motivisalo tebe i Terija da spaljujete suze makar koje ste kupovali od Admirala Džamba. - O čemu to govoriš? - Zar misliš da niko nije znao za vašu tajnu, Mune? Ja sam jedini sumnjao. Nemoj da se plašiš, kod mene je tvoja tajna bezbedna, kao beba koju bih držao na kolenu - prekrstio je ruke na grudima. — Moram da priznam da sam pomislio da ste vas dvojica ludi i da ne mogu da vas razumem. To što ste vi radili za mene je bilo isto kao da ste gutali najbolje rubine i pretvarali ih u govna. Kakav je razlog tome bio sem ako nisu polu-deli? Pitao sam se. Onda sam dugo sumnjao da radite za Kinu. Pomislio sam da ste našli prefinjeni način da nas uništite. Onda sam se plašio da ćete platiti Admiralu Džambu da spali svoju setvu. Ali, kako se to nije dogodilo, postajao sam sve radoznaliji. Šta ako niste ludi? I ako ne radite za Kineze, šta je onda posredi? - Ono što smo Teri i ja radili ticalo se samo nas. General Kiu sleže ramenima. 4 biti. - Ali Teri je mrtav i možda ćeš uskoro i ti - To onda ionako nikome neće biti važno. - General Kiu se uozbiljio. - Grešiš, Mune. Meni će to biti važno. Vidiš, San je moj svet. Možda mi to nije kolevka ali San mi je postao majka. Štaviše, San je moj Bog. Ne mogu da dopustim da neko uništi to ili da ga bilo kako promem. Zato sam pokušao da ubijem tebe i Terija Heja. - Mislio sam da vi želite da nas uništite. - A sada? - Sada više nisam siguran u to. Sada vidim da ti i ja nismo daleko od ciljeva. Mun baci pogled na Ma Varadu i zadrhta.

- Bio si suviše dugo na zapadu - reče general Kiu — tamo si zaboravio da je život jevtin. — Jevtin — reče Mun — ali nije nevažan. Ponovo je zadrhtao ali reče odlučnim glasom. - Preseci joj veze. Svakako postoje drugi načini da saznaš to što želiš. - I sam znaš da nema drugog načina - reče general Kiu. - Svako u ovoj oblasti mora da zna šta je ona i da vidi njenu neizbežnu sudbinu. To je veoma vredna lekcija koju svi moraju da nauče. - Zar nije Sun Ću napisao da je bolje zarobiti neprijatelja nego ubiti ga? - Jeste, ali mi ovde govorimo o špijunu. - Zar nije Sun Ću rekao da je bolje primamiti neprijateljskog špijuna da špijunira za tebe? General Kiu pogleda Ma Varadu. - Ona je žena i, prema tome, ne možemo da joj verujemo. Štaviše, ona me mrzi zbog nekih mojih sklonosti prilikom vođenja ljubavi. - Ali ona ne mrzi mene - reče Mun - hajde 4 da je .prevaspitam i da je napujdam natrag na njenog gospodara. General Kiu je vukao brkove. - Zanimljiva ideja - reče posle izvesnog vremena - o tome bismo mogli da razmislimo. Mun nije tako mislio ah počeo je da ispituje namere generala Kiua. Čučnuo je ispred Ma Varade i obazrivo joj skinuo trake kojima su joj bili zalepljeni kapci. Ona nekoliko puta brzo trepnu dok se u njenim očima ne pojaviše suze. Gledala ga je. - Mune? - Budi mirna, budi strpljiva - reče on tako tiho da je samo ona mogla da ga čuje. Onda se digao i okrenuo. Sada će biti prelomni trenutak i sve će zavisiti od reakcije generala Kiua. - Da li si takav rođen, da saosećaš sa drugima? - čudio se general Kiu. - Ili te je Zapad toliko izmenio? Saosećanje nije baš zdrava emocija i treba ga izbegavati. To može da znači tvoju smrt. - Od tebe zavisi da li ćeš je pustiti - reče Mun prišavši mu. Želeo je da ovo sve ostane tajna, da se ne postavi pitanje obraza. Niko neće znati šta je general Kiu odlučio. - Pusti je ili je ubij, učini ono što želiš. Ali Mun je mislio da zna kakva će odluka biti jer je pominjao Sun Cua a, sem toga, moglo se predvideti kakvu će odluku Kiu doneti ukoliko je govorio istinu a ne jednu verziju laži, kao Admiral Džambo. - Znaš - reče general Kiu - San je na mnogo načina nalik na Šangi-la ili Raj. Svet se okreće oko njega dok je on sasvim izolovan od svega toga. To je svet samo za sebe, sa sopstvenim zakonima koji regulišu stvaranje i uništenje. Ovde kao da nema sata koji regu-liše život. Ako negde postoji magija onda je to ovde jer je sve ovde zasnovano na sujeverju i strahu. 4 Hodali su kroz gusto zelenilo. Mun je bio zadovoljan što general Km i dalje govori jer je znao da što više govori lakše će otkriti njegove prave motive. - U raj dolazi đavo - nastavio je general Km -belac koji brzo govori, koji ima bezbroj obaveza i veza, spreman da nastavi tamo gde je pre mnogo godina prekinuo. - Ti onda znaš sa kim je Admiral Džambo sklopio ugovor. - Kao što sam rekao, sa đavolom - general Km se zagleda u planine — sa čovekom koji se nekada zvao Virdžil. On sada ima drugo ime, drugo lice. Ali isti otrov kao i ranije kola njegovim venama, preteći da zatruje sve što dotakne. A on želi da dotakne San, želi da ga poseduje. Dajana je čekala da je pozove Dik Endrju, njena veza u glavnoj kancelariji CIA u Vašingtonu. Sedeći za kompjuterom, dok su se sjajna zelena slova ogledala na njenom licu, ona je bila zagledana u ispisanu biografiju na ekranu. Buljila je bledo u nju, ništa ne otkrivajući.

Vratila se u Njujork. Provela je besanu noć. Nedostajao joj je Siv. Stigla je jedan čas ranije u kancelariju, da bi mogla mirno da radi na kompjuteru. Po povratku iz Vijetnama, Markus Gejbl se odmah te 1974. godine uključio u brodarsku kompaniju koja je vozila u Aziju i izvan nje. Nastanio se u Njujorku, tu je upoznao svoju ženu, bivšu Lindu Star. Nije imao ni braće ni sestara, ni dece. Bilo je čudno što je Džeger rekao da je Gejbl otišao iz Vijetnama 1972. To je ostavljalo jaz od osamnaest meseci. Kuda je Gejbl otišao i šta je radio za to vreme? ••*' 4761 *"*'*%.., Dajana je počela da proverava u FBI i CIA. U prvoj agenciji nije ništa našla, što je ni najmanje nije iznenadilo. Čekala je da je pozove Dik Endrju iz CIA, kad je njen kapetan pozva u svoju kancelariju. - Šta to čujem o nekim vašim neobičnim aktivnostima? — Gospodine? Skinuo je naočare za čitanje. Džo Klajn je bio čovek pedesetih godina, glatko izbrijan, sjajnih obraza. Bio je dobro odeven i često se viđao na tv ekranima što je značilo da je znao svoj posao ali i da je bio zgodan za mali ekran. Dobro je govorio i još bolje gestikulirao. Svako ko bi ga video na televiziji nije mogao a da ne bude ubeđen da se grad nalazi u sigurnim rukama. Gradonačelnik ga je smatrao nezamenljivim. - Ne igrajte se žmurke sa mnom - reče kapetan Klajn. - Ostavite to za luđake koji u vama vide samo curu u plavoj uniformi. - Da, gospodine. Čekao je trenutak trljajući ramom naočara čelo. - Sa vama se teško radi, Ming, da li vam je to jasno? - 2ao mi je što tako mislite, gospodine. — Ne, nije vam žao - reče Klajn — mače biste bih više odani meni nego Sivu. - Vi ste moj kapetan, gospodine. Kapetan Klajn je uzdahnuo. , - Sedite. Skinuo je naočare, stavio ih na sto i zagledao se u nju. - A sada mi, molim vas, recite šta to do đavola radite tako da su me zvali čak iz Vašingtona zbog vaših aktivnosti? - Ne razumem, gospodine. 4771 \ - Zašto sada to ispitivanje? - bio je besan. -Markus Gejbl je ratni heroj, pobogu. - Da li ste zbog toga bili pozvani iz Vašing-tona? - reče Dajana, razmišljajući o onome što joj je Džeger rekao a to je bilo da, ako je Gejbl još u kompaniji, on će i dalje uživati njihovu zaštitu. - Oni veoma brinu o slici vijetnamskih veterana. Proveli su dosta vremena i potrošili su mnogo para raščišćavajući stvari, menjajući mišljenje javnosti. To im je zaostalo iz prošlosti i zato ne žele probleme. - Nisam mislila da sam ja neki problem, gospodine. Žmirnuo je prema njoj. - Ponekad - osećam po vašem tonu da mi se smejete. - Grešite, gospodine. Zavalio se u stolici, sa rukama podignutim iza glave. Kad je ponovo progovorio, ton mu se pro-memo.

- Znate, Dajana, ja sam veoma svestan svega onoga što se događa oko mene. Znam da me neki policajci zovu »odlazi u 23« Klajn. Om vide samo to koliko sam daleko od ulice i smeta im što ja govorim u ime Odeljenja. Ali, mislim da oni ne shvataju sa kakvim ih žarom ja zastupam. Iako neki misle drugačije ja sam ovde veoma koristan. Dajana ne reče ništa. Pitala se kakav li je to poziv koji je dobio. Ko je to mogao da ga nazove? - Da li vam se Siv javljao? - upita on iznenada. — Da - reče Dajana i odmah to požali. On je bio dobar u manevnsanju. Uhvatio ju je nespremnu. - Ming, on je na odmoru. Mislim da sam to svima jasno naglasio - kapetan Klajn opet stavi naočare na oči. - Mislim da vi imate dovoljno redov4 nog posla koji bi trebalo da obavljate. Ako vam nije dovoljno obaveza, biće mi zadovoljstvo da vam nađem još posla. - Neće biti neophodno, gospodine - reče ona i skliznu sa vrelog sedišta. Zastala je pred staklenim vratima. - Gospodine? - Šta je? .•' - Ko vas je to nazvao? - Morton Senders iz... - Nije iz CIA? - Hoćete li da vam to potvrdim? - Ne, gospodine - reče ona i izađe. Morala je odmah da pozove Siva. - Hvala vam. - Ming - njegov glas ju je zadržao. - Ako niste više odani Sivu Gvardiji, kako to da me ne zovete Šefe? • i: ", ,..;1':;;.../.i •• - Stavi ih zajedno. Prostorija je bila osvetljena trakama svetlosti koja je prolazila kroz zastore od bambusa. Napolju, s druge strane zelenkaste Sene, videli su se Vojna akademija i Marsova polja. - Šta će se dogoditi kad sva tri dela budu postavljena zajedno? Da li će se javiti munje i gromovi? Mabuze se naginjao iznad Miloovog pisaćeg stola a njegovi grubi prsti su pritiskivali metal o metal. - Nikada nisam video tri mača zajedno - reče Milo. - Možda su ih videli samo Teri Hej i Mun -reče Mabuze. - Zamisli samo, ova dragocenost je bila pohranjena baš ispred mog nosa. Bilo bi zanimljivo da nije zastrašujuće. Mabuze podiže glavu. 4 - Zašto je zastrašujuće? - reče. - Prey Danw je sada tvoj. Ali ne zadugo mislio je Milo, ako je Čarobnjak na putu. Moram da ga nadigram, kao što je on nadigrao mene. Čarobnjak je bio genije jer je znao da iskoristi talente onih oko sebe. Milo je znao da ga je Teri Hej nadmašio u Angkoru. Taj trenutak u vremenu, shvatio je to pre mnogo godina, obeležio je narastanje njegove moći. Dok je posmatrao Mabuzea kako sklapa tri mača, Milo je razmišljao o tome kako nije pošteno što je već godinama vezan za Amerikance kao za točak. On nije bio ništa drugo nego njihov glavni pion i to preko svoje volje. Oni su naređivali a on bi slušao. Sada kada je bio slobodan, sada kada je mogao da manipuliše drugima, onako kako su godinama manipulisali njime, mogao je da pogleda unazad u prošlost i vidi kako je, u stvari, bilo. Čudno, novoprona-dena sloboda ni najmanje nije smanjila gorčinu tih godina.

Uprkos svemu, stalno se pitao da li će njegov bes biti dovoljan da prebrodi strah od Čarobnjaka. Poznavao je Virdžila mnogo bolje nego što će ga Logracije ikada upoznati ali, to nije video kao prednost. Baš naprotiv: on je znao za šta je Čarobnjak sposoban i to je podgrevalo njegov užas koji bi povremeno planuo kao vatra podstaknuta žaračem. Preterivanje i ironija bili su dva elementa koji su vladali svim Virdžilovim postupcima. On je bio genije na neki perverzni način. Nije se toliko radilo o njegovoj inteligenciji, već o njegovom rezonovanju i odstupanju od logike. Upravo je zbog toga bio krajnje opasan. Da je on bio samo - kao što je Milo verovao "* 4 za Terija Heja - amoralan, već i to bilo dovoljno. Ali Čarobnjak je bio i više od toga. On je bio rođeni Haos. Milo je mislio na Morfe kako sama leži u svom crnom krevetu. Prvi put je shvatio kako je ona mudro izgradila svoje privatno bežanje od stvarnosti, svoj lični zaborav na mestu dalje od bola i straha, dalje od vremena. Za tren joj je zavideo na toj tvrđavi koju je podigla svojom zatvorenošću. Ona je sebe zaštitila Čak i od takvog haosa kakav je predstavljao Virdžil. Kako je mrzeo Amerikance! Bili su kao lepra, ti perverzni sinovi Mide koji su menjali sve što bi dotakli. Arapi, a onda Nemci i Japanci, takmičili su se s Amerikancima. Njihova filozofija bila je anatema za njega: on je izjednačavao pravu slobodu sa jednakošću. Vodeći duh Francuske revolucije živeo je u njemu, mada je on bio ismejan - ili još gore, zaboravljen od strane njegovih zemljaka. Mabuze je skoro završio slaganje. Nije oklevao u tom poslu. Mada Prey Dauw nije pripadala njegovoj kulturi, on je dobro znao tu legendu. Često je govorio podsmešljivo o toj moći, osećajući se višim od onih primitivaca koji su verovali u tako nešto. Ali sada, kada je sklopio sva tri sečiva, kada se spremao da ih poveže u jedno, osetio je neki čudan drhtaj, nalik na jezu. Njegovi prsti koji su se trudili da nameste igle od slonove kosti tamo gde je trebalo na drškama mačeva odjednom su postali nespretni i nesposobni i zamalo da je ispustio talisman. Milo, sedeći u tami s druge strane stola, bio je zadubljen u misli i nije to ni primetio. Za njega je Prey Dauw bio samo kraj obavljenog posla. Šta bi on mogao da zna o vekovima moći koja drema kao usnula zver, nesvesna novog sveta koji izrasta oko nje? 4 ' . Prestani! zapreti Mabuze pravu. Ovo nije ništa drugo ne± Verovanje naroda u to da je to n neograničenu snagu, ništa više. Pa, ipak... - Gotovo je - reče Mabu diže, držeći moćni talisman u ru - Prey Dauw - dahnuo Mabuze je bio skriven u s ga tama obuhvata, da puzi po n Prey Dauwa neprirodnom snage pomislio: Šta mi se to, do đavoL Osetio je jezu, čuo je krik osećajući neprestano njihov dah će im se pridružiti, kad njegova Nije mogao da razume kroz koji doći. Buljio je u tamno lice P\ najzad da predmet njegove stras njega, strpljiv kao iskušenik u mju je držala u lo. Hrana koju a je namenjena »dbije hranu ili bila bi uvreda, niti bilo kakvo tari. »To što si veličinu tvog nsustvom.« g tolikih pohvu gostoljubi-i zubi su sijali nemamo čime ti bi bio zasut nam je svima ili su nas plo-uce|nje« glava mu sa sudbinom, su došli neki i|na više ničeg ma hrane.« Ije kako mu se P. s »Molim te da mi oprostiš. Ti si učinio mnogo više od svih ljudi da nam pomogneš« pogledao je prema svojoj kćerki. »Luong će ti obezbediti sve što će ti, možda, biti potrebno. Treba samo da zatražiš. Ostaće sa tobom noćas.« »To nije neophodno.« »Zar junak treba da spava sam? Zar hoćeš da me postidiš?« Već je bila tama kada su završili. Van Ngok je već dremao. Kad bih samo mogao da se setim mislio je Mabuze kako je bilo ovde pre nego sto su oni došli. Ali moj um je zamračen. Kao da sam rođen onda kada su oni krenuli na jug - kako kaže Van Ngok. Video je kako odsjaj plamena igra na lepom licu Luong. Ona se digla bez reci i povela ga u, na brzinu načinjeno, sklonište. Bilo je načinjeno od raznih otpadaka i u njemu se osećao gadan smrad. Mabuze nije bio sa ženom još davno pre misije u Angkoru. Njegov um, kao opčinjen agonijom, nije se sećao šta treba da se radi u ovakvim prilikama. Ali njegovo telo je znalo i osećalo je potrebu za tim. Raskošna kosa Luong pokrivala ga je kao svilena mreža. Njeni vesti prsti otkopčaše njegovu odeću. Vrhovima prstiju milovala je njegovu kožu, mišiće. Kad je on bio nag, Luong je počela da se skida tako nevino i naivno da ga je to uzbudilo do krajnjih granica. Buljio je sa nevericom u svoj nabrekli ud a onda ga Luong povuče na ležaj pored sebe, na dušek od trske. Obavila ga je tako nežno da je izgubio dah. Njene butine se rasklopiše u tami, njen mali stomak se nadimao a bokovi vrteli napred-nazad, u nepogrešivom ritmu zavođenja. Njene male čvrste dojke sa nabreklim bradavicama nalik na ukusne leš-nike pružale su se prema njegovim usnama. Morao je da 48$/ se spusti i obuhvati te bradavice usnama. Njene usne su se sklopile oko njegovog uda i on je osećao neodoljivu želju da krikne. Osetio je zatim njen vreli dah na obrazima, osetio je njenu meku kožu koja je nalik na svilu klizila po njemu. Činilo mu se da je osetio mali strujni udar kada su se njihova tela dodirnula. Njena vrelina prenela se na njega kao groznica i najzad ga njena rosna vlažnost natera da ispusti krik i zaječi. Vodili su ljubav kao da im život zavisi od toga. Mabuze je verovao da stari Van Ngok želi da njegova kćerka zatrudni sa herojem. To je premalo što mogu da učinim za njih mislio je i na trenutak je zaista bio srećan zbog onoga što radi. Nikada mu ranije nije palo na pamet da bi on mogao nekoga da načini

srećnim. Bilo je to za njega čudno osećanje. On je do sada, recimo, bio zadovoljan efikasnošću svog posla ali još nikada nije bio srećan. Srećan? Šta je to uopšte značilo? To je bilo nešto sasvim drugo. Osećajući da se približava orgazmu, primetio je da se njeni prsti zabadaju u njegova ramena. Otvorio je širom oči i otkrio je da gleda u njene oči. U tim očima ogledala se takva užasna mržnja da je istog trena osetio kako mu pljuvačka postaje gorka. Tada ugleda oštricu noža i oseti snažan pokret. Nije mogao da veruje da se to događa. To je svakako san mislio je. Ona se izvila jako uz njega a lice joj se izmeni od užasnog bola. Osetio je kako se vrelina spušta niz njegovo telo, kako mu natapa deo između nogu. Sklonio se sa nje i video držak bodeža kako viri između njenih rebara. Njena ruka obuhvati oštricu. Znao je da će onog trena kad izvuče bodež iz rane, iskrvariti za nekoliko sekundi. Zagledao se u njeno lice. Oči su joj bile 4 jasne i on odjednom shvati svrhu njenog čina. Njen izraz mu je sve rekao. »Znam sve o tebi« šapnula je »znam ko si ti, u stvari, i znam šta si uradio.« On odjednom shvati da ona nije bila kao njen zaneseni otac koji je verovao u legendu o heroju. Ona je znala istinu. »Kako?« njegov glas je postao grub od neverice. »Srela sam čoveka koji kao Buda zna sve o tebi« Luong se smejala. »Sada ćeš sanjati o tome, zar ne? Uvek ćeš misliti na ovaj trenutak.« »Više bih voleo da si zabila bodež u moje srce« reče Mabuze. Ona se i dalje osmehivala. »Znam.« I tek tada on shvati njenu nameru, tek tada shvati da je ona trijumfovala. On nije zaslužio jednostavnu smrt kao što bi bila ova. Ona je želela da on nastavi da živi, sa saznanjem ko je on i šta je uradio. Njena smrt biće njegova senka. Kad je ugledala izraz njegovog lica, Luong se osmehnu još šire. Poslednjim atomima snage iščupala je bodež iz rane i njene oči se zatvoriše poslednji put... - Kaži mi sve što znaš o madmazel Sink - reče Milo. - Kako? Šta? - za trenutak Mabuze nije mogao da razluči Miloov glas od glasova duhova koji su ga proganjali. Zaprepašćen vizijom koju je stvorila Šuma mačeva, Mabuze je stajao potresen do srži, osećajući prazninu u sebi. - Šta je bilo sa njom? - Glas mu je odjednom ogrubeo od navale osećanja za koja je mislio da ih odavno više ne poseduje. — Kao što znate, sukobili smo se u nekoj vrsti štale. Kristofer Hej je pretio da će uništiti Kapiju noći ukoliko mu ne predam madmazel 4 Sirik. Nije blefirao. Osetio sam da nemam drugog izbora. Pokazalo se da je on pametan koliko i njegov brat. U stvari, osećao sam se nekako čudno prilikom sukoba s njim. - Kako to? - Kao da uopšte nisam ubio Terija Heja ili kao da se on vratio iz mrtvih. Video sam Terija Heja isto tako jasno kao što sada vidim vas. — Gluposti. - Naravno - reče Mabuze, jer mu je Prey Dauw u rukama govorio nešto drugo. Najzad je shvatio prirodu njegove moći. Mogao je da vidi daleko iznad interesa ljudi. Bio je zaprepašćen kosmičkim smislom i sveobuhvatnošću koja mu je stajala nadohvat ruke, činilo mu se da je na tren video

sopstvenu smrt. Prepoznao je moć koju je sada posedovao ali je znao da to nije namenjeno njemu. Njegova želja za zaboravom bila je prejaka. Prey Dauw nije bio ni za Terija Heja. Teri Hej je imao suviše jaku želju da poseduje moć. Prey Dauw je bio za nekoga koji kao Teravadan budisti veruje i čist je od svih želja i zato je, kao Sidarta, spreman da se domogne više staze. Teri Hej koga je Mabuze pogrešno shvatio i zbog toga mrzeo, bio je taj koji je otkrio njegovo prisustvo u jedinici SLAM i koji ga je predao južnovi-jetnamcima. Zbog njega je bio zatočen u rupi i prepušten svim mogućim poniženjima zbog kojih je čeznuo za smrću. Sada, iz dubine njegovog sećanja, pred moćnim Prey Dauwom, pojavila se prava istina. Mabuzea nije izdao Teri Hej nego Čarobnjak. Luong mu je to rekla, ali ne recima. Sećajući se veoma jasno onoga što se godinama trudio da zaboravi l - trenutka u kome je umrla Luong, trenutka kada ga je ona povezala sa limbom beživotnosti - sada je jasno pred očima video bodež kojim se ubila: jedinstveni KA-BAR sa izgraviranom drškom. Bilo je to oružje Čarobnjaka. Mabuze se sećao da Čarobnjak nije imao nož na njihovoj misiji u Angkoru. Kada je kastrirao severnovijetnamskog pukovnika, Čarobnjak je tražio nož od Mabuzea. Mabuzeu je sada sve bilo jasno. Video je da je Čarobnjak bio jedini čovek koji je znao ko je on i koji je to mogao da kaže Luong. To otkriće ga je pogodilo snagom munje. On se zaneo, uhvatio se za ivicu Miloovog stola, ali nije ispuštao Prey Dauw. Praznina u dubini stomaka se širila. Mislio je da ništa više ne može da ga povredi. Mislio je na Kama-Maru, čoveka koji ga je ispitivao za vreme zatočeništva. Još uvek su mu odzvanjale njegove reći: Dan je noć i noć je dan. Kada budeš priznao da je crno belo, onda ćeš biti na putu oproštaja. Sada je zaista dan postao noć i belo je postalo crno. Da li je to bila moć Prey Dauwa ili mu je sopstvem um pokazao istinu? Ta užasno gorka istina bila je zatvorena u dubini njegovog bića sve ovo vreme, baš kao što je bio isključio čitav jedan deo svog bića. Milo ga je posmatrao netremice. - Zaista blesavo. Naročito zbog toga što će i Kristofer Hej uskoro biti mrtav - rekao je. - Želim da ga ubiješ. Dugo vremena Mabuze nije ništa govorio. Kao da je buljio u samo središte Prey Dauwa. Najzad je rekao običnim glasom: - Šta je bilo sa madmazel Sirik? - Želim da je se dočepaš. 4. 4 - Mrtve ili žive? Bilo je to jednostavno pitanje ali je Milo pobes-neo. Jurnuo je na Mabuzea, pritisnuo oštricu od zada uz njegovo grlo. - Živu mi je dovedi, prokleta životinjo! Zar sve mora da se rešava u terminima života ili smrti. Dovedi je meni ali neka izgleda kao da je ubijena. Shvataš li? Valjda razumeš kad ti se govori francuski? Mabuze se nagnuo preko stola i zagledao u lice koje je tako dobro poznavao ali koje nikada neće shvatiti do kraja. On i ovaj čovek mogli su da budu rođeni na različitim planetarna jer toliko nije bilo razumevanja između njih.

Tada je Mabuze shvatio da je on u onom trenu kada je gledao u lice Kristofera Heja shvatio mnogo više o drugom ljudskom biću nego što je mogao da shvati u svim tim godinama koje je proveo uz Francuza. Najzad je shvatio šta je to što ga je privlačilo Kristoferu Heju. Postojao je nezavršeni posao između Mabuzea i Terija Heja. Možda je Teri Hej nestao ali iskrica njegovog duha živela je u njegovom mlađem bratu. To je bilo ono što je tako fasciniralo Mabuzea. Ne samo da se on radovao toj Kapiji zbog zaborava, već zbog obećanja mira za duh koji je suviše dugo bio mučen košmarima. Smrt nihilizma. Dragoceni dar vere, ponovo zadobijen. U Pariz su stigli u suton. Suton je držala papučicu za gas stalno pritisnutu do poda. »Alfa spajder« je proždirao kilometre dok su jurili drumom A7 kroz Lion i predeo načičkan zamcima. Nije rekla nijednu reč nikome od njih. Izraz joj je bio tako ozbiljan kao da je pošla na sahranu i Kris je počeo da brine o njoj. Pokušao je nešto da joj kaže kad 4, 4 je Siv otišao da vrati kola koja je iznajmio. Pokušao je i za večerom, ali ona je odbijala svaki razgovor. Kada se Siv vratio posle telefonskog razgovora sa Dajanom, zaboravio je na njeno loše raspoloženje. - Krise, šta možeš da mi kažeš o Markusu Gej-blu? - pitao je Siv, sedajući. Nije pojeo ono što je bilo na tanjiru ali izgleda kao da je izgubio svako interesovanje za hranu. Kris sleže ramenima. - Ništa, bio je moj klijent. - To znam. Pratio sam to suđenje kao i svi drugi u policijskoj stanici. Ali mene ne interesuje da li je Gejbl bio zaista kriv ili nevin zbog ubistva žene. Ispričao im je šta je Dajana otkrila u Fejetvilu. - Izgleda - zaključio je - da su Markus Gejbl i Arnold Tot jedna te ista osoba. On je bio Virdžil, Čarobnjak, tajanstveni vođa jedinice u kojoj su bili moj i tvoj brat. Izgleda da je sada u CIA i da je još veoma aktivan. Mišjem da treba da razmotrimo i mogućnost da je povezan sa Trangom. Ledena kocka poče da se stvara u Krisovom stomaku. Osećao je potrebu da gurne tanjir dalje od sebe. Sve mu je preselo. — Onda nije slučajno što je Gejbl baš mene odabrao. - Mislim da nije. Kris je osetio mučninu. - Šta on želi? Šta namerava da učini? - Ne znam - priznade Siv - ali osećam da će ako nađem Tranga, to biti džinovski korak napred -zastao je za tren. - Da li još osećaš potrebu da čuvaš tajnu koju ti klijent poveri? - Nema to veze sa mojim potrebama - reče Kris - to je pitanje etike. 4 - Reci to Teriju ako možeš da ga vratiš iz mrtvih — reče Siv ogorčeno — a ja ću onda reći Domu. Kris je buljio u čašu sa vinom. Bilo je zaista istina da bi ponavljanje bilo čega što mu je Markus Gejbl rekao u poverenju o smrti svoje žene predstavljalo kršenje osnovnih etičkih pravila. Ali, bilo je drugih delova razgovora koje je Kris svakako mogao da ponovi bez grize savesti. Ako bi samo bilo od pomoći. Pokušao je da se seti Gejblovih reci. - Vidiš, ja ne znam šta ustvari tražim - reče -ali postalo je savršeno jasno da je, ukoliko Gejbl i Trang rade zajedno, onda Gejbl naredio da se ubije Al Dekor-dija. Mi već znamo da su Dekordija i Teri bili umešani u neko krijumčarenje opijuma iz Zlatnog trougla. Da li ti to pomaže da se nečeg setiš? Mislim, Gejblu se možda nešto omaklo, možda je nešto nebitno, sasvim slučajno, rekao. Izmoren, Kris je pritisnuo prste na oči. Odmahnuo je glavom.

— Ne mogu ničega da se setim. Kasnije, u hotelskoj sobi, Kris je posmatrao zatvorena vrata od kupatila, slušao šuštanje vode. Zatvorio je oči, mislio je na Terija i Markusa Gejbla koji su nekada bili partneri - a onda šta? Možda najcrnji neprijatelji. Mislio je na Gejbla koji donosi heroin u SAD. Kako je mogao da radi tako nešto? Kako je, u stvari, uspevao da obavlja tu opasnu delatnost? Putem svog posla i svojih poslovnih veza? On je imao uvozno-izvozno preduzeće i zaista mu nije bilo teško da stvori pokriće za taj prljavi posao. Ah Kns koji je od malena znao sve o poslovima očevog preduzeća, morao je da zna da je rizik ogroman i da se čitava firma stavlja u veliku opasnost. Sećao se kako su carinici jednom pretresali avion njegovog oca. Gledali su čak i tamo gde Krisu nikada ne bi palo na pamet da nešto sakrije. , •*• 4 •'X Ako je Gejbl bio obazriv, svakako je našao neki drugi način da prokrijumčari drogu a, ako je zaista mudar, onda je svakako našao nekog trećeg da taj gadni posao obavi u njegovo ime. Kris sede u krevetu i, dok mu je srce udaralo, okrete broj Sivove sobe. - Upravo sam se nečeg setio - reče on u slušalicu - možda će se pokazati da to nije ništa, ali... Gejbl mi je pričao jednog dana kako je nabio rogove nekom prijatelju. Ono što sam zapamtio to je da je taj prijatelj imao jahtu za zabavu koja je plovila od 1st Bej Bridža do Long Ajlanda. Mnogo droge još dolazi iz tog pravca, zar ne? - Svakako - reče Siv, dok mu je glas pukao od uzbuđenja. - Da li taj Gejblov prijatelj ima ime? — Nije pomenuo njegovo ime - reče Kris — ali jahta se zove Monika. Prema Gejblov^m recima to je bilo ime njegove ljubavnice. - Sjajno, hvala ti, Krise. Kad je Suten izašla iz kupatila, odmah je ugasila svetlost. Osetio je kako leže u krevet pored njega. Telo joj je bilo sveže i podatno, glatko kao mermer. - Suten... Okrenula se na stranu, dalje od njega. Baš je hteo da joj kaže čega se setio ali se onda predomislio. Želeo je da nađe načina da sruši zid koji je ona izgradila između njih. - Kako to da nikada ranije nisam čuo ništa o tvom rođaku Munu? - Umorna sam. Zar moramo da razgovaramo? - Nismo razgovarali otkako smo izašli iz Niče. To baš i nije prijatno. - Čekao je malo. - I ni najmanje ne služi cilju. - Krise - reče ona tiho - ja sam te jednom već 4 skoro izgubila. Dva puta bi ipak bilo previše. Ne veru-jem da bih to mogla da podnesem. - Bilo bi lepo - reče on tiho - kad bih znao nešto malo više o Munu. - Mun - pomakla se pored njega. - U onim dalekim danima - sada je to rekla onim čudnim glasom kojim je uvek govorila kad bi se sećala prošlosti - on je još bio u Indokini, radio je za svog oca. To je bez sumnje bio izvor svađa između mojih roditelja jer je Munov otac pripadao Lon Nolovom režimu. Zbog toga je Munov otac ubijen. Ubijeni su i ostali članovi njegove porodice. Muna nikada nisu pominjali u mom domu. Okrenula se i legla na leđa, on je sada mogao da vidi svetlucanje u njenim očima. Nije se osećao emocionalno daleko i bio joj je zahvalan što je promenila položaj. - Mun i ja samo odrasli zajedno. Ja sam rođena u Indokini, to valjda znaš. Ne, ne znaš, ja ti to nikada ranije nisam pomenula. Prvih osam godina svog života provela sam u Pnompenu i u Bangkoku.

Suten podiže ruku tako da je Kris mogao da vidi oblik mača koji je načinila svojim pritisnutim prstima. Dodirnula ga je tako skupljenim prstima negde ispod Adamove jabučice. Osetio je da gubi dah. Dahtao je, trudeći se da udahne što više vazduha u pluća. - To je samo jedna od stvari kojima me je Mun naučio. Okrenula se i zagledala u plafon ali je, u stvari, gledala u dubinu svoje duše. Kris je ćutao. 'Čekao je mirno da nastavi da govori. — Ono što je veoma važno kada se govori o Munu - reče ona - to je da treba znati da on nikada nije "* • 4 saznao ko su mu bili pravi roditelji. On ne želi da to neko zna o njemu. Bio je siroče. Ljudi koji su ga odgajih, moja tetka i moj teča, nikada nisu saznali otkuda je došao, mada su pokušavali. On se jednostavno jednog dana pojavio na njihovom pragu. Ta misterija njegovog života neprestano mu je prisutna u mislima. I, na neki način, to pitanje bez odgovora -otkuda je došao - oblikovalo je njegovu ličnost. Kada su ljudi koji su ga usvojili umrli, on se našao bez korena, čak bez osećanja odakle je krenuo. Nije imao nikoga i ništa. - Imao je tebe - reče Kris. - Da, imao je, ali ja sam žensko a u azijskom društvu to predstavlja veliku razliku. Mun nije nikada mogao da ima toliko poverenja u mene koliko je imao u Terija. Mun je uvek bio strašno uifemljen. Oduvek je bio usamljen. Mislim da su se zbog toga on i Teri toliko sprijateljili. Smatrali su sebe odbačenim. Njihova veza je bila tako čvrsta da je Munu umnogome zamenjivalo porodicu. Teško mu je pala Terijeva smrt. Zavlada tišina. Kns je bio svestan njihovog disanja, svestan da se neka barijera podigla između njih. - Kako ste ti i Mun izgubili vezu? - pitao je. - U jednom trenutku moja majka je odlučila da je veoma važno da ja dobijem dobro francusko vaspita-nje kakvo su imali moj otac i ona. Nije volela škole u Indokini. Sem toga, imala je i ona šta da radi u Francuskoj. Bila je spremna da pomaže radikalnoj politici mog oca. Ali, uskoro je počela da se dosađuje zbog mirnog života koji je ovde vodila. Život u Aziji je ipak drugačiji. Teško se privikla na Francusku. Otac je bio u Indokini i često je i dugo izbivao. Ona se upustila u aferu sa vladinim ministrom koji je došao iz Pariza da provede vikend. Otac je to otkrio i strašno su se posva4 \ - I ranije sam ti već rekla da je krajnje opasan čovek. Bio je radikalan i formi. Mislim da je to ipak na kraju pr mojih roditelja. Majka nije bila toliko l !•! • l • • - • dali. Sve dok mu nije ispričala sve o ministrovim neobičnim seksualnim navikama. Otac je počeo da razmišlja. Otkrio je da ona može da mu bude korisna jer je lako mogla da natera ljude da joj poveravaju svoje tajne. - Šta? On joj je odobravao da ima takve ljubavne afere? - pitao je Kris. - Kakav je on to čovek bio? T ' ' ' ' moj otac bio u duši ali i u osudilo braku __,... ___,__„*,w ^n« ..wiiivw odana zemlji koliko je bio moj otac. Jednostavno je radila to što je radila zato što joj se dopadalo. Uživala je u svemu: u svorn neverstvu, u seksu, u moći koju je imala nad ostalima, u ljubomori koju je izazivala kod oca, uživala je čak i u tome misleći pogrešno da ona i ;noj otac rade za dobro Kambodže. Radikalna politika rr og oca za nju je bila zver na kojoj je ona jahala iz sopstvenog zadovoljstva. Mislim da je na kraju to saznanje razorilo njihov brak. Zatvorila je oči na tren i Kris je bio ubeden da se bon sa duhovima prošlosti i bolnim sećanjima.

— Znaš, ubeđena sam da su moj: roditelji na ovaj ili onaj način bih zaljubljeni jedno u drugo. Ali jednostrano razmišljanje mog oca osudilo ih je na propast. Njegovo duboko uverenje nije mu dopuštalo da zastane. Za plaćenika kakva je bila moja majka, sve je moguće, čak i da promeni mišljenje. Ali Dtac nije bio takav. On je bio drugačiji. Bio je nešto pojsebno. - Da li si ga volela - pitao je Kris - ili si ga mrzela? - Bio je to odjek istog pitanja koje; je svojevremeno ona postavila njemu o Tenju. - Dugo vremena - govorila je čudnim glasom -otac je bio moj svet. »Ovo je život« - rekao bi on i ja sam sve gledala njegovim očima. Zar sam i nala drugog 4 izbora? Majka me je rodila ali me nije odgajila. Gomila guvernanti je brinula o meni dok se ona provodila sa mojim ocem. Noću bi on oterao devojku iz moje sobe da bi mogao da bude sam sa mnom. Kad sam bila bolesna, on je sedeo uz moj krevetac. Pričao mi je priče o svecima i grešnicima, o Hristu i đavolu i davao mi je da pijem vodu da bi mi se smanjila temperatura. On me je i kažnjavao. S majkom je bilo sve drugačije. Dugo mi je trebalo da shvatim da majka mene posmatra kao pretnju. Bila sam mlada, egzotičnija, možda nisam bila lepša od nje ali, bila sam lepa. Najpre je ignorisala moje prisustvo u kući. Kada to više nije moglo da se toleriše, obraćala mi se sa prezrenjem. Kris je ćutao. Suten nije imala lako detinjstvo. - Da li sam ovim odgovorila na tvoje pitanje? - £avisi od toga šta ti misliš? Nasmejala se. - Zavisi od toga šta ja mislim ili šta ti misliš? — Ja ne mislim ništa - reče on — ali ti mnogo razmišljaš. Obuhvatio joj je dojku. - Krise. - Hm? - osećao je kako odgovara na njegovo milovanje. Stavila je svoju ruku preko njegove. - Možda smo u Parizu ali, da li smo se približili Trangu? Kako ćemo ga, za ime Božje, ikada pronaći ovde? Nadam se svim srcem da ga nećemo naći. Krise, tako se plašim. - Ćuti - šaputao je on i pokrio joj svojim usnama uzdrhtale usne. - Kad je noć, čak i ozbiljne teme moraju da miruju i spavaju. Zagrlila ga je, izvila se prema njemu, dodirnula svojim dojkama njegove grudi. Njegovi mišići zadrh4 taše kada je osetio pritisak njenih ukrućenih bradavica. Ugrizao ju je za rame i ona zaječa duboko u grlo. Raširio joj je butine svojima sve dok ga nije obuhvatila oko bokova. Odigao ju je od kreveta. Iznenađena, širom je otvorila oči i on ugleda svoj odraz u njenim zenicama. Probio se u nju, gurnuo je snažno. Ona je snažno zadrhtala i stegla ga što je jače mogla. - Knse, volim te! Njeni bokovi su se kružno pomicali i oni su sada bili zbliženi koliko dva ljudska bića ikada mogu da budu. U pariškoj noći, dok je grad sijao kao svećnjak izvan njihovih prozora, posmatrali su promenu na svojim licima koju kao da je neki umetnik slikao, menjajući i dodajući boje, linije, perspektivu, sa božanskim nadahnućem koje je dolazilo iz dubine i topline sećanja. U noći kroz koju je tiho promicala Sena, sa brodovima na kojima su se vozili ljubavnici zagledani u oči jedni drugima dok su prolazili pored Ajfelove kule, Notr dama i Orseja, Kris i Suten vodili su ljubav kao da im od toga život zavisi.

Kris je jeknuo stigavši do vrhunca a Suten, dok su joj kapci podrhtavali poče da se grči i uvija, dišući teško, kao da će izdahnuti. A onda odjednom u toj tami iz dubine njenog sećanja i najveće topline izlete samo jedna reč: - Teri. Dik Endrju iz CIA nije se nikako javljao Dajani. Ona mu je telefonirala nekoliko puta ali stalno su joj govorili ili da je na sastanku, da nije u zgradi, da ne mogu da ga pozovu, sve je zavisilo od toga ko bi se javio. Tada je odlučila da će najbolje biti da se obrati 4 Odeljenju za narkotike. Brad Volf, direktor Prekomorskih operacija na Istoku, već je bio njen dužnik. Volf je bio Sivov šef kad je Siv radio u tom Odeljenju preko nekoliko godina. Siv ju je posavetovao da odbaci sve što su sakupili o Piter Lung Čunu. Nije bila spremna da uništi podatke koje je marljivo prikupljala u Ćunovu fasciklu od onog dana kada je Siv otišao na aerodrom. Za manje od dvadeset i četiri časa, Volf ju je nazvao da bi joj zahvalio za veliki posao i sve ostalo što su ona i Siv obavili. Volfu je saopštila informaciju koju je Siv dobio od Krisa. Znala je da ona nema ni prava ni vremena da na svoju ruku ispita sve o jahti »Monika«. A posle upozorenja koje je dobila od Klajna nije nameravala da zatraži uslugu od njega. Bilo je kasno posle podne kad je nazvao Brad Volf. Ona je već bila na putu prema kući i nije bila u svojoj kancelariji da primi poziv. Zaustavili su je na ulazu. - Moramo da se nađemo - rekao je Volf - i to odmah, bez oklevanja. Zapitala se šta li se to dogodilo kada mu je glas tako napet, pun opreznosti. Bila je suviše dobro obučena da bi se preko telefona raspitala o čemu se radi i šta se dogodilo. Umesto toga rekla je: - Gladna sam, hajde da zajedno večeramo -dala mu je adresu restorana. Sreli su se u tom restoranu u Kineskoj četvrti koji je Dajana davno otkrila. Taj je restoran postao Sivovo omiljeno mesto na koje su često dolazili jer su se tu dobijali najbolji morski specijaliteti u čitavom Nju-jorku. Sada, dok je ulazila u taj restoran bez njega, nije se najbolje osećala. 4 Dajana je sumnjala da je načinila grešku, ne zato što se zaljubila u Siva već zato što je nastavljala da ga voli. Znala je da je njemu duboko stalo do nje, koliko je njemu moglo da bude važno, ali mislila je da to nije dovoljno. Kao što je bilo ludilo voleti sveštenika, tako je isto ludilo bilo voleti čoveka kao što je Siv. Kao što bi još veće ludilo bilo udati se za sveštenika, isto je to moglo da se kaže i za udaju za Siva. Siv je bio više sveštenik nego policajac. On i njegov brat Dominik razlikovali su se samo po metodi koju su odabrali za obavljanje svog životnog poziva. Otkuda toliko bola u ljubavi prema nekome? Upravo joj se to pitanje vrzmalo po glavi kada je ugledala Brada Volfa. Sedeo je za stolom u uglu, u dva restorana, okrenut prema ulazu. Bilo je puno poniženja u takvom potpunom predavanju sebe a da se zauzvrat dobije tako malo. Trebalo bi da bude besna na Siva zato što ju je zarobio tako bez milosti, što nije bila dovoljno inteligentna da shvati da je ona u stvari bila ta koja je zaključala tamnicu. - Zdravo, Dajana - osmehnuo joj se Volf, dižući se od stola i pružajući joj ruku. - Drago mi je da te vidim. Nisam bio ovde od one noći kad smo ti, ja i Siv obavili onaj Delonjm slučaj. Bio je onizak, tamnoput, veoma dinamičan, imao je oprezno lice posmatrača. Mada je već prebacio pedesetu imao je vitko mišićavo telo, dvadeset godina mlađeg muškarca.

Dajana se dobro sećala tog slučaja sa Delorijom. Tada je videla kako Brad Volf juri kao trkač na duge staze. Nije imao ni najmanje problema da uhvati Ko-lumbijca. Nasuo joj je čaja. - Mi još proveramo neke izveštaje - rekao je. 5 Mislim da si ti otkrila pravi trezor, naročito što se tiče informacija o Ćunu. - Kelner donese jelovnike i spusti ih na sto. - Sve to nije moglo da dođe u bolje vreme. Najnovija informacija koju smo dobili odnosila se na novac. Upravo smo uhvatili pedeset kilograma koji su bili namenjeni Kineskoj četvrti tačnije Ćunovoj mreži dilera. — Gde je to iskrcano? Na kom delu obale? U Montoku? - Ne, u 1st Bej Bridžu - reče Volf. To je bila velika provala pomislila je Dajana. Pitala se zašto je Brad tako loše volje. To je, svakako, bio veliki uspeh. - Lepo mesto - reče Volf. Nasuo je još čaja u njihove šoljice. - Sada se sve smirilo. Nekada je bilo grozno, prolazno, puno jednodnevnih turista. Danas je to postalo otmeno mesto gde bogati, odnosno super bogati, imaju svoje druge kuće, raskošne i udobne. Dajana ga je slušala. Nije htela ništa da doda. - U svakom slučaju, naš tim je bio na tom mestu punih osam meseci. Imali su ribarski brodić koji su vozili od Montoka do 1st Bej Bridža. Pravi luđaci, koji kao da između ušiju nemaju ništa drugo nego kosu. Sve to vreme nismo naišli ni na šta. Tek si nas ti obave-stila da treba nešto da očekujemo. Pred zoru smo natra-pali na jahtu »Moniku«. Njom je upravljala žena istog imena, i to Francuskinja. - Šta ste dobili od nje? - Ništa - Volf se igrao svojom šoljicom. - Kako to? Duboko je uzdahnuo. - Bila je mrtva pre nego što smo mogli da je ispitamo - izbegavao je njen pogled. - Ne pitaj me šta se desilo, jer ja još pokušavam da to otkrijem. 5 - Pucali su na nju? - Ne - na licu mu se ogledao bolan izraz. - Tim ju je uhvatio nepovređenu. Zagledala se u njega, trudeći se da otkrije šta on to pokušava da joj kaže. - Zar je umrla dok je bila u pritvoru? - Da - Volf odmahnu glavom. - U prvi mah je izgledalo kao da ima srčani napad ali upravo sam dobio izveštaj sa autopsije. Nije bio u pitanju srčani udar. Otrovana je. Veoma smišljeno, veoma mudro, veoma neobična vrsta otrova. U laboratoriji su morali da pro-veravaju nekoliko puta da bi bili sigurni da je to ono što su otkrili. - Ko ju je otrovao? Neko od naših ljudi? Zašto? Najzad ju je pogledao. - Ti to meni reci. Nešto se događa. Nešto gadno se događa. A ja ne znam šta je to. Dajana provuče prste kroz kosu. - Možda ovo nije pravi trenutak da tražim uslugu od tebe. - Reci - reče on - ja tebi dosta dugujem. Rekao sam ti da je ono obaveštenje koje si nam doturila bilo dragoceno. Nisam zalazio u detalje. Sećaš li se Dobrotvornog Istočnoazijskog društva koje je imalo kancelarije u zgradi na Dojers stritu gde je Siv bio napadnut? Dajana klimnu glavom.

- Pa, to je korporacija koju je zasnovao Al Dekordija. On je bio advokat sa velikom praksom u međunarodnim finansijama. Bio je genijalan i sve je savršeno znao o međunarodnim uvoznoizvoznim zakonima. Mogao je da dobavi bilo koji proizvod od A do Š, za manje novca, i još da najmanji mogući broj ljudi bude obavešten o tome. Izgleda da je Al Dekordija 5 osnovao ovo Dobrotvorno društvo kao potpornu kompaniju. Ono nema nikakvih dugova, nikakvog kapitala, tako da je teško naći neki trag. Istraga ide beskrajno polako ali to se uvek događa kad natrapaš na govno. Volf mahnu obema rukama pa ih raširi kao da će držati propoved. - Dakle, pitaj dete moje, traži i dobićeš. Dajana mu je ispričala kako je naišla na velike teškoće kad je pokušala da se raspita malo bolje o Markusu Gejblu. - Izgleda da si naletela na CIA - reče on zamišljeno kad je završila priču. - Nije CIA u pitanju - ispravi ga ona - nego sama vlada. - A šta misliš ko njima naređuje? Morton Senders je njihova veza sa CIA. - Kako to da mi se Dik nije javio? - Dik Endrjus je samo poslušni vojnik - reče Volf - njemu je naređeno da se drži podalje od toga. To je svakako nešto van njegovog delokruga rada. - Možeš li ti da mi pomogneš? Moram da ti kažem da je Gebl član CIA i da je veoma aktivan. Volf je još bio veoma zamišljen. - Možda bismo mogli da pomognemo jedno drugom. Čak i pre Monikine smrti, predosećao sam da, jahta nije njena. Hoću da kažem da je jahta registrovana na njeno ime i da je ona imala kapetansku licencu ali nešto je tu smrdelo. - Postoji jedan muškarac koji je u to sve ume-šan. Neki Gejblov prijatelj. Misliš li da je to sve zamka? Volf odmahnu glavom. - Mislim da nije. Meni to više liči na neku vrstu zaklona. Ali, posle onoga što se desilo Moniki, i to u mom vinskom podrumu, ja odbijam da nastavim 5 istragu sa ljudima iz moje jedinice. Ako to ubistvo nije unutrašnji posao, onda sam i ja Kinez koliko i ti. Imam sada zaista pravi problem. Podigao je jelovnik, pregledao ga. - Krabe i tofu ovde su izvanredni, zar ne? — Setio si se — rekla je ona - da, uzećemo morske rakove, tofu, dimljenu ribu i pečene komade oktopoda. - Rešeno. - Spustio je jelovnik na sto. - Kako bi bilo da nazovem Džoa i vidim da li bi te privremeno pustio na odmor ili kratko odsustvo? - pogledao ju je. -Ti radiš sa mnom na ovome i ja ću se pobrinuti da saznam što više o slučaju Gejbl. Šta kažeš? Dajana je razmišljala o nizu događaja: o Piteru Lung Čunu, o trgovini drogama, o Sivovom misterioznom Vijetnamcu-ubici, o Dekordijinom telu bez glave, o Dominikovoj glavi koja se kotrljala po podu sakristije, o Sivovom ožiljku na vratu i napadu koji ga je zamalo stajao glave, o njegovom iznenadnom intereso-vanju za napad na Aliks Lejn, napad koji je očigledno bio upravljen na Kristofera Heja. - Imam problem — rekao je Volf. Ona je bila ubeđena da ne zna ni polovinu svega toga. - Naruči mi Cmg Cao — rekla je ona odjednom srećnija i slobodnija, osećajući se mnogo bolje posle susreta sa Sivom u bolnici kad joj se činilo sve strašno -pa da počnemo.

Mun je bio na planini sa Ma Varadom i sa Mogokom. Ispred njih je bila tako gusta džungla da su čak i senke bile zelene. - Želiš da se dočepaš Virdžila zato što on zna šta treba da se radi na Šanu i kako da se ponaša na , "* 5 planini - rekao je Mun generalu Kiu - a ja želim da ga se dočepam jer je on naredio da se Teri ubije. Dok je nastavljao da govori, pitao se da li je to baš tako. - Ma Varada je ključ čitave stvari - rekao je -ona radi za Virdžila ali, ako se budemo dobro postavili, ako uspemo da je ubedimo da sam ja njen spasilac, ja mogu da je okrenem na svoju stranu. To je, svakako, mnogo bolja upotreba ove žene nego da se odmah ubije kao opomena budućim špijunima. General Kiu je dopustio da odseče veze i da spusti Ma Varadu na tlo. Čitavo posle podne Mun je proveo brinući o njoj. Hranio ju je i tešio a pri tom je snažno uticao na njen um. General Kiu je insistirao da Mun povede Mogoka kao vodiča sve dok ne izađu van Šana. Nije želeo da umeša svoje vojnike jer bi čak i grupa od tri osobe bila njima sumnjiva. A da ih vojnici prate, to ne bi bilo mudro. - Granice su već pune Džambovih ljudi - rekao je Munu neposredno pre odlaska iz logora - njegov savez sa đavolom trgao ga je iz letargije. Naoružan sovjetskim »Kaljišnikovim« kakav je takođe imao i Mogok, Mun je uhvatio Ma Varadu za ruku i potonuo je u šikari. Bilo je vlažno i zagušljivo u džungli. Sišli su sa većih visina na kojima su opijumski glavari gajili mak i bilo je veoma toplo. Više od 30 Celzijusovih stepeni. Mogok tapnu Muna po ramenu i reče: - Prate nas. Mun okrete glavu ali nije mogao ništa da vidi kroz splet drveća, vinove loze, šiblja. - Ko nas prati? - Vojnici - reče Mogok - ali, ne mogu da odre5 istragu sa ljudima iz moje jedinice. Ako to unutrašnji posao, onda sam i ja Kinez kolik sada zaista pravi problem. Podigao je jelovnik, pregledao ga. - Krabe i tofu ovde su izvanredni, - Setio si se - rekla je ona - da, uze ske rakove, tofu, dimljenu ribu i pečene poda. - Rešeno. - Spustio je jelovnik na bi bilo da nazovem Džoa i vidim da li bi te pustio na odmor ili kratko odsustvo? - pog Ti radiš sa mnom na ovome i ja ću se p saznam što više o slučaju Gejbl. Šta kažeš? Dajana je razmišljala o nizu dog Lung Čunu, o trgovini drogama, o Sivovom nom Vijetnamcu-ubici, o Dekordijmom telu o Domimkovoj glavi koja se kotrljala po stije, o Sivovom ožiljku na vratu i napadu zamalo stajao glave, o njegovom iznenadno: vanju za napad na Aliks Lejn, napad koji j bio upravljen na Kristofera Heja. - Imam problem - rekao je Volf. ( ubeđena da ne zna ni polovinu svega toga. - Naruči mi Cing Cao - rekla je on srećnija i slobodnija, osećajući se mnogo susreta sa Sivom u bolnici kad joj se činilo sv pa da počnemo. bistvo nije i i ti. Imam ::ar ne? :;emo mor-kojnade oktosto. . - Kako fnvremeno le|dao ju je. -brinuti da ađaja

Mun je bio na planini sa Ma Varkdom i sa Mogokom. Ispred njih je bila tako gusta džijngla da su čak i senke bile zelene. - Želiš da se dočepaš Virdžila zato šta treba da se radi na Šanu i kako da se 5 o Piteru misterioz-bez glave, u sakri-koji ga je ti intereso-očigledno dod pna je bila odjednom lolje posle 2 strašno sto on zna ponaša na planini - rekao je Mun generalu Kiu - a ja želim da ga se dočepam jer je on naredio da se Teri ubije. Dok je nastavljao da govori, pitao se da li je to baš tako. - Ma Varada je ključ čitave stvari - rekao je -ona radi za Virdžila ali, ako se budemo dobro postavili, ako uspemo da je ubedimo da sam ja njen spasilac, ja mogu da je okrenem na svoju stranu. To je, svakako, mnogo bolja upotreba ove žene nego da se odmah ubije kao opomena budućim špijunima. General Kiu je dopustio da odseče veze i da spusti Ma Varadu na tlo. Čitavo posle podne Mun je proveo brinući o njoj. Hranio ju je i tešio a pri tom je snažno uticao na njen um. General Kiu je insistirao da Mun povede Mogoka kao vodiča sve dok ne izađu van Šana. Nije želeo da umeša svoje vojnike jer bi čak i grupa od tri osobe bila njima sumnjiva. A da ih vojnici prate, to ne bi bilo mudro. - Granice su već pune Džambovih ljudi - rekao je Munu neposredno pre odlaska iz logora - njegov savez sa đavolom trgao ga je iz letargije. Naoružan sovjetskim »Kaljišnikovim« kakav je takođe imao i Mogok, Mun je uhvatio Ma Varadu za ruku i potonuo je u šikari. Bilo je vlažno i zagušljivo u džungli. Sišli su sa većih visina na kojima su opijumski glavari gajili mak i bilo je veoma toplo. Više od 30 Celzijusovih stepeni. Mogok tapnu Muna po ramenu i reče: - Prate nas. Mun okrete glavu ali nije mogao ništa da vidi kroz splet drveća, vinove loze, šiblja. - Ko nas prati? - Vojnici - reče Mogok - ali, ne mogu da odre50)/ dim da li su to vojnici generala Kiua ili Admirala Džamba. Izgubljeni u džinovskoj katedrali džungle bili su nalik na sitne insekte ili na ostatke nekog broda koji plivaju u beskonačnom moru. Pretnja, nevidljiva i bez zvuka, prebivala je iza svakog debla, iza svake puzavice. Da li je Admiral Džambo, preko špijuna, otkrio šta smeraju Mun i Mogok? Ili ga je, možda, general Kiu slagao i lagao sve to vreme, naredivši na kraju da ga smaknu? Hodali su brže, što je bilo prilično teško zbog gustine šikare. Mun je sada mogao da čuje udaljene zvuke progonitelja koji su se prenosili kroz džunglu. Ugledao je strah na Ma Varadinom licu i gurnuo ju je da krene dalje. Saplela se o koren, izvijen sa tla kao artritisom napadnuti prst starca. Zabrinut, Mun se sagnuo da je podigne i tada je počela pucnjava. Kasnije će misliti da mu je možda ta Ma Varadina nespretnost spasila život. Sa drveta iza kojeg je on stajao polete iverje.

Bacivši se svom dužinom na tlo, on pokri telo Ma Varade. Mun je dovoljno brzo okrenuo glavu da vidi Mogoka baš iza njih. Čučao je i pucao u zeleni gustiš pozadi. Mahnuo im je da krenu za njim dok je sam metodično zasipao svaki deo šikare ispred sebe kratkim rafalima. Ušli su u veoma gustu šikaru i vazduh koji su udisali visio im je u plućima kao morska voda. Pojača se paljba iza njih. Mogok se okrete, čučnu i ispruži ruke iznad paprati da bi bolje ciljao. Odjednom se baci na stranu. Glava i gornji deo tela bili su mu razneti mitraljeskom vatrom. Mun se okrete, stavi Kaljišnikov na rame. Ali, * 5 ••,.* kako će je on zaprositi, mislila je kako će se venčati u belini, mislila je na to kako će njen stomak porasti noseći u sebi novi život, mislila je na to kako će prvi put videti svoju bebu, njihovu bebu... najzad je čelom udarila o noćni stočić i povukla je crni gajtan od telefona. Okrenula je 911 i rekla: - Policajac Dajana Ming. Pucali su na mene -onda je dala adresu hotela i kućni telefon kapetana Klajna. Tada se sigurno onesvestila jer sledeća stvar koje je bila svesna bila su nosila ispod nje i lice Džoa Klajna, zabrinuto nagnuto nad nju. - Dajana, možeš li da me čuješ? Klimnula je glavom, namignula mu.

- Ko ti je to uradio? Da li si mu videla lice? Oko njega je bila velika užurbanost ali ona nije ništa videla. Postala je svesna da ne može da pokreće glavu. — Doktori su morali da ti imobilišu glavu — reče Klajn, videći izraz užasa na njenom licu - to je samo iz predostrožnosti. - Da li je gadno? Odjednom postade svesna da je isto to pitanje Siv postavio njoj kada je bio napadnut i ranjen na krovu u Kineskoj Četvrti. - Još je rano da se to kaže - reče Klajn -Dajana, da li znaš ko je to učinio? - Da - reče, a u sebi je mislila Moram nekako da se domognem Siva. - Ko? - Kapetane, potreban mi je telefon - pokrenuli su je. - Kasnije. Sada te voze u bolnicu. 6 Odvezli su je preko гш ic hotelske sobe. Pre-klinjala ga je očima. — To je pitanje života i nrti... Morala je da kaže Sivu ta se dogodilo ali, pre svega, morala je da mu da ime i iresu do kojih su došli pomoću telefonskog broja ko je Rid Parks okretao neposredno pred smrt. Brad \ If je umro zbog toga, ,,1 " i Carli Karnou i Ren umrli su imala sreće. Džo Klajn je buljio i sigurno pita zašto mu nije ništa glavom. - Doneću bežični telef, Možeš da telefoniraš dok te voz Glas iznad njene glave r - Lekar neće... - Neka se doktor jebe -je rekla: moji ljudi će imati on Dajana želi telefon! Trang je zatekao Čarobn skom cevi u ustima. Stavio je u stj kleknuvši, izvukao je nežno cev Onda mu je stavio ruku na vrat. ' t^j lašeni da idem 2 /rati se r se nest krenu d; mene. gorko ec va je sišao. Metalno način 6

г i prlja\ i visi na savijena. Jedvć esto sto i ne životu, zar a njim. atrag - pre-) ne desi. Ije - ali, ako da je suviše štine. Noga rukama dok je uspeo da Ako sides ovamo, . Kris je ma njei o gore ne svodovć Tran iggau silaziš se digao, i neki n nastavio da nu. Kad se ke svetiljke, . Negde je iari u bradu reče Trang, nije čak ni epredvideni — Ti nisi odgovoran za mene, Trang - čudno mu je zvučao glas jer su mu usta bila povređena - baš naprotiv, ja sam odgovoran za tebe. Trang čučnu kraj njega. Oči su mu plamtele. - Zašto to kažeš? Hoćeš li mi reći? - Kada si ubio Terija - reče Kris, i sam shvata-jući nešto i to tek sada - ubio si i jedan deo mene. Trang oseti kako se pomiču stan bogovi u Ang-koru. Oni su mu dali trenutak oduška kada je držao Prey Dauw u rukama, neposredno pre sudara. Sada su ga obdarili saznanjem za kojim je tragao još od onda kako je Luong proklela, oduzevši sama sebi život. Video je stazu svog oslobođenja. - Da li je istina to što kažeš? - klimao je glavom. - To je istina ako Teri nastavlja da živi u tebi. - Grešiš, ja nisam moj brat. Nikada nisam ni bio. - Poznavao sam Terija bolje nego bilo ko sem, možda, Muna. Ono što sam video u njegovim očima, vidim u tvojim. To je drugačije ali je, opet, nekako isto. Sumnjam da je Teri bio svestan toga. - Ne znam šta hoćeš da kažeš. - Mislim da znaš - reče Trang i zagleda se u nešto što je sevnulo između njih. Saže se i podiže ga. Nemoguće? To je Terijev nož - u njegovom glasu se osećalo čuđenje i u tom zaslepljujućem otkriću prestadoše svi krici užasa i agonije koji su ga proganjali više od dve decenije. Kris uze nož od njega. - To je moje - reče - Teri mi ga je dao kao Božični poklon jedne godine. Bacio sam mu ga u lice. Tada smo bili još samo deca i ja nisam ništa mogao da razumem. Ja sam zbog njega ubio jelena u šumi. Teri je toliko želeo da postane lovac, da se vrati kući sa trofe65)/ jom. Nikada nisam zaboravio tu nepotrebnu smrt. -Dodirnuo je korice vrhom prsta. - Bio je to Terijev način da se izvini, pretpostavljam, je" mi je od jelenskih rogova napravio nož. Trang, siguran da su stari bogovi Angkora probuđeni i da su opet zadobili svoju strašnu snagu, ščepao je u isto vreme i svoju slobodu i Knsovu ruku.

Svojim jakim prstima, vodeći Krša, povukao ga je snažno prema sebi tako da se dugo sečivo noža zabolo u njegove grudi. - Ne! Krisov krik je odjeknuo niz bezbrojne mke. Izvukao je nož čim mu je Tr;: odredbama ruku. Trang se osmehnuo pri pregledu izobličeno, Krisovo lice. - Ne očajavaj - rekao je - radujj toga. Uz malu pomoć, ti si ubio dva bila nevina ubistva i, prema tome, svi svom bratu nešto što je najviše želeo te popodneva, dar koji si samo ti mogao Tvoj brat je bio kao ja - primitivan, svoj život prema unutrašnjim prema onome što je držao čitavog dajući ti ovaj poklon, pokušavao na svoj skrene pažnju na to. On ti je dao nož te je mrzeo već zato što je hteo da tobom. Ti si mi sada darovao slobodu za čim sam uvek žudeo. Krv je lila na sve strane ali imao dovoljno snage da odbije svaki Kri| da mu pomogne i da zaustavi krvarenje. - Ja sam bar oslobođen (želja. Toj 6 hod-ng ispustio na, užasom se umesto puta. To su eta. Dao si ; Božičnog a mu daš. rku? Suten. Zamislila )ita on. —Jer, ako šta to znači, vori. U sledećem m sa tobom. Išla , Krise. Sa mnom i ovde sa mnom. •*•* - Ja ću se pobrinuti za sve ostalo. Nije mogla da poveruje u ono što je čula. — Gospode Bože, da h je moguće da ćeš, posle svega što se dogodilo biti toliko okrutan da ćeš me ostaviti.? - Jednom sam ti rekao da mi je otac bio iz Velsa, potomak ratnika. Uživao je da citira staru velšku izreku: Neka sva krv bude ispred tebe. Ako ne odem na San, Suten, krv će biti iza mojih leđa. Buljila je u njega širom otvorenih očiju. - Bila sam u pravu što se tebe tiče - šapnu ona -ti si zaista lud. Stavio joj je ruku na nežna ramena i pitao se zašto je toliko ispunjen tugom. Jedan sat kasnije, pošto su se on i Suten vratili iz bolnice gde se Siv oporavljao, Kris nazva Aliks. Pročitao je teleks poruku koju mu je poslao Maks Štajner. Štajner mu je tačno opisao Aliksino stanje, operaciju kroz koju je prošla i kakve su povrede. - Kristofere - reče Aliks - jesi li to stvarno ti? - Da, to sam ja — reče on, boreći se sa nekom čudnom navalom osećanja - žao mi je što nisam u Njujorku. - Maks dobro brine o meni. Najurio je mog bivšeg muža koji je počeo da se muva oko mene. Uspeo je da dobije i odluku suda da ne srne da dira Denija i da ne srne da ga uzima.

- Kako si ti? - Dobro - zaista je zvučalo kao da je sasvim sve u redu. Bilo je to olakšanje. - Bila si veoma hrabra. - Ja? Možda, ali kada sam videla Dika, izbezumila sam se. Srećom što sam imala Maksa uz sebe. - Maks je divan prijatelj. 6 Ш il - Jeste, divan je - zavladala oboje pitali kako će se ovo prost rastanak odraziti na njih i njihovu - Kako si ti? - pitala je A] teško? Znam da si voleo svoga bra - Otkuda si to znala?-pita Nasmejala se i to je bilo zatvorio oči. - To je bilo toliko očigled tišina i pucketanje statičkog el ponovo progovorila, glas joj je bio da si našao ono što si tražio. Kris se čudio. - Skoro je sve završeno - re šta je u stvari želeo time da kaže. - Jesi li... - odjednom je ipak odlučila da nastavi. - Kristofe prava da to pitam ali volela bih da 2 kući? Odavno te nisam videla. Jak - Uskoro - reče on, nesp odgovor. Osećao je opet snagu sre zašto obećava. - Vratiću se ubrzo. 6 e tišma anstvo zu? ks. - D a. ) je on z ako pri 10, buds ktricitet nežan. :;e on, n zaćutala e, znam nam kac mi ned c soban >rne rek su se ovaj dugi li je tamo repašćen. tno da je će - opet Kad je Madam se ihvatajući i onda je [a nemam se vraćaš itaješ. da drugi i pitao se Proleće, Sadašnjost San Država Mun je sačekao Krisa na aerodromu Mingala-don, dvadesetak kilometara severozapadno od grada Ranguna. Čekao je više od dana i po jer je ko zna iz kojih razloga Krisov avion iz Bankoka kasnio. To nije bilo ništa neobično za Burmu. Krisova turistička viza važila je samo sedam dana ali rečeno mu je da ne brine zbog toga.

Bez ijedne reci, Mun ubaci Krisov kofer u zadnji deo džipa pokrivenog prašinom i blatom. Motor je užasno brujao, kao da godinama nije podmazivan ili kao da je neka zver upala u njega. Tri dana kasnije ostavili su sve, sem paketa, u šatorskim krilima koje je Mun izvukao od nekuda iz džipa. Bili su na pola puta do Šana. Polako su napredovali i bili su primorani da se zaustave zbog Munove rane i Krisovih bolova. Jednom dnevno, zbog užasne vrućine i vlage, Kris je menjao zavoje na svom laktu i obilato koristio sredstva za dezinfekciju. Tokom prvog dana Kris je rekao: 6 - Trang, Čarobnjak, gos odin V mrtvi - reče Kris pošto je pret odno ve Munu da je Milo, u stvari, bio Vo - A Igrač? Kris se još nije navikao da s to Sivo - On lebdi negde izmeđi; života i diše, srce mu kuca, ali to je sve. os ne zn Trang učinio sa njim ali to sada i lije važne se. Dugo smo razgovarali pre negl što sam - A moja rođaka? i - Suten je sa njim, u bolrici - bac sat, proveri datum. U stvari, bio jJsiguran -sada već naterao bolničko osobljelda ga pu sama tamo. Ona i ljubavnica gosJodina V< postale su dobre prijateljice. i - Da li je Suten teško palolda ostani da ne dođe ovamo sa tobom? i Kns je dugo razmišljao pfc nego š vorio: - Nisam baš sasvim sigura da je ht< - Znači da je zadovoljna to može Igraču. — Ne — reče Kns - dalek< je od to zadovoljna. Nije želela da odem al nije htela sa mnom. - Da li je shvatila da je o1* ) neopho - Moj dolazak ovamo? N< znam. Pi ona još shvata smisao svega tog:;. Njeno o spozna sebe obogaljilo ju je. - Ja sam od nje stvorio o > što je sa fere - reče Mun. - Živeo sam s njenim i: bolom iz dana u dan, čitavog žn ta. Nada će, kada si se ti vratio u njen živ , njen bo Probijajući se kroz gustu žunglu Š 6 g. Svi su objasnio nadimak, smrti. On amo šta je Povratiće >tputovao. pogled na je Siv do te. - Nije ga, Morfe, u Parizu a je odgoa da dođe. la brine o da bude ni da pođe no? am se da li bujanje da a, Kristo-.utrašnjim sam se da nestati, na Kris se pitao da li će ikada ponovo da bude kod kuće. Pitao se gde mu je kuća. Da li je u Nici sa Suten? Ili je u Njujorku sa Aliks? San. Pružao se ispred njega, dosezao je do nebesa.

Druge noći ih je zahvatila užasna oluja. Ogromne, skoro fluorescentne munje, cepale su planinske vrhove dok su gromovi bili skoro opipljivi. Kao da je neko udarao u ogromne bubnjeve na nebesima. Ptice sklopljenih krila drhtale su u svojim skloništima a drveće se savijao do zemlje. U jutro je nebo bilo čisto i sjajno, očišćeno olujom. - Šta je bilo sa Čarobnjakom i Trangom? -upita Kris. - Zar nisi mislio da će te pratiti? — Nisam brinuo zbog njih - reče Mun, što je značilo da je znao da su oni već mrtvi ili da su sasvim blizu smrti. Tokom pet zajedničkih dana Kris je već dovoljno upoznao Muna tako da je mogao da prihvati, iako ne i da razume, njegovo shvatanje psihičkih oreola. U zoru, dok su spremali logor, Kris je mislio na Terija. Da li su išli onom stazom kojom je pre nekoliko meseci ili čak pre nekoliko nedelja išao i Teri? Zamišljao je potamnelo lice svog brata, oprezno i snažno, kako prolazi ovuda. Teri se možda osećao sasvim prijatno ovde u ovoj vlažnoj divljini ali Krisu je ovde bilo grozno. Bio je preplašen čudnim i nepoznatim terenom, užasnut zbog očiglednog nedostatka svih zakona u Burmi. Nesvesno, on dotače nož koji mu je Teri poklonio kao da je amulet koji će ga zaštititi od nevidljivih opasnosti. Odjednom mu pade na um Aliksin glas. »Ludo te volim« - rekla mu je pre nego što je spustila slušalicu. A šta je on rekao na to? Ništa. Prevrtao je to 6 ^^•^^^•^•^^••^^•••••^•ш^вш^^^^^шни^^ čitavog dana po mislima ali noću je ^^^••H )io tolik IHi^^^MBB o umoran da bi potonuo u dubok san bez sm ra. Četvrtog dana putovanja IV m ga je probudio dva sata pre svitanja. - Sada moramo da idemo veoma ažljivo rekao je tihim glasom dok su kren i u mrk :. mrak. Upravo smo prešli teritoriju general Kiua. B će mnogo patrola, biće veoma opasno. Kad su stigli do krajnje se :roistoči t granice teritorije generala Kiua, videli su će ri patro = . Mun ih je uvek vesto izbegao. Klima se pr< nenila. ( Jsećala se svežina u vazduhu. Nalazili su se la neki stotinak kilometara od Mendeleja, pet sto ina met ira iznad nivoa mora. Dok se sunce dizalo na nel i kao cr /eni disk, Mun je poveo Krisa prema malo kameno zaravni. Preko njene ivice video se dugi put roz džt nglu. Ovde je zemlja bila pocrne , na sve strane je bio pepeo kao da je ovde gorela ne i velika /atra, i to vrlo dugo. - Sada si otkrio istinu o svoi e bratu - rekao je Mun - ovde je. Teri je morao da pr !e Čaro mjakovoj grupi ali je nešto radio i za sebe. On e zahtev ao da ima pod kontrolom mrežu za rasturan droge i o ju smo oteli od Voga. To mu je odobreno i, kada e Čarob-

njak otkrio da Terija više interesuji obavešt mja nego droga koja bi proticala tom mrežon zapreti ) je da će mu je oduzeti. Teri je tada dao Čaro ijaku di evnike, u stvari, fotokopije dnevnika koje je v( lio o rac u organizacije. Originale je dao meni da bih [h imao u slučaju njegove smrti. - Zašto nisi pokazao te dne nike kac a je Ten ubijen? - pitao je Kris. - Zato što ih više nisam i lao. Tn ng ih je 4 6 ukrao. - Podiže se vetar, Mun se zakloni iza drveta. -Kad je Teri ostavio organizaciju, došao je kod mene. Odlučio je da i dalje drži mrežu pod kontrolom a ja sam hteo da mu pomognem. - Zašto? - Zato - reče Mun - jer sam verovao u ono što je on radio. Kris je sa nevericom buljio u njega. - Verovao je u davanje otrova deci? Mun odmahnu glavom. - Rekao sam ti da želim da budeš siguran da ćeš doći ovamo jer ne bi vredelo da sam ti samo rekao. Mogao si da mi poveruješ ili ne - raširio je ruke - sada vidiš istinu sopstvenim očima. Kris se osvrte oko sebe i zagleda u spaljenu zemlju. Pepeo na sve strane. - Ne razumen. Mun se saže, uze pregršt pepela, propusti ga kroz prste. - To se dogodilo sa opijumom koji smo dobi-jali od Admirala Džamba. Ovo je kraj velike mreže. Kris je bio zaprepašćen. - Spaljivali ste ga? - Da. Uzimali smo novac od CIA, kupovali opijum i uništavali ga. Kris ga je posmatrao zaprepašćeno. - Drugi deo plana je bio delo pravog genija. Teri je sklopio pogodbu sa Kinezima. Zato što je on uništavao određenu količinu opijuma, oni su ga snab-devali zanimljivim informacijama o sovjetskim agentima koje su dobijali sa severne granice ili iz Hong Konga. Teri je ova obaveštenja predavao CIA. Kris je ćutao pa Mun nastavi. - Kasnije, kada smo postali nezavisni, nastavili 6 smo sa istim aranžmanom ali sada u ^.voju korist. Platili su nam dobro. Kris je seo na zemlju. To je, dakle, bila tajna, to je bio kraj potrage. Možda. Pažljivo je odvio Prey Dauw pripremajući se, za šta? Pogledao je Muna. - Ali, nešto se dogodilo. Mun klimnu glavom. - Mi smo dugo imali veliku moć. Mislim da je to na kraju uhvatilo Terija. Odjednom mu više nije bilo dovoljno samo to što smo radili. Želeo je Šumu mačeva. Želeo je da pomoću nje kontroliše g srca. Nije samo Teri bio u njemu, već i Alik Shvati ) je to onog trena kada je došao na ivicu ove z ravni. A šta će biti sa Suten? Mi i je rek ao: »Nadao sam se da će njen bol nestati kada ;i se ti \ ratio u njen život«. Ali, Kris je shvatio da on ic mož : da otkloni Sutenin bol. A ne može ni Mur Samo Suten lično može da se izleći. Suten je bila deo njegove ] •ošlosti. Njeno biće je bilo uz njega kada je bio mlad. liao da je video svoj i njen lik na nekoj staroj fotografiji. Aliks e pripadala sadašnjosti i ovaj savremeni Kriste er Hej >sećao je da mu Aliks nedostaje i žudeo je d; se što 5re nađe sa njom. - To je još jedan razlog zb g kojeg si me doveo ovamo, je li? - pitao je. - Tako da ih mog; o da osetim svet onako kako ga je osećao Teri - Ja sam postigao što sam želeo - reče Mun našao si svoje odgovore, video si i; inu. Ja ;ada moram da se vratim u Sagaing. Buda me / >ve. Kris podiže Šumu mačeva. — Mislim da je on oduvet znao d i ćeš ti biti čuvar blaga. - Ko? - ali bilo je jasno dn Vlun ve : zna odgovor na to pitanje. - Trang. - Kris je osećao veliku ežmu zbog moćnog talismana koji je držao i rukai la. - Kada čovek može da bude oslobođen svi želja, c n može sve da zna. 4 6 "''* Mun pogleda Krisa. - Prey Dauw je veliki prenosilac moći. U ovoj zemlji ljudi će te nazivati zbog toga bogom ili gospodarem. Opijumski generali će se bacati pred tvoje noge. Mogao bi da imaš sve. Jesi li siguran da želiš da se odrekneš svega toga? Kris se smešio dok je stavljao talisman u Munove ruke. Moćna srebrna reka počela je da bledi u daljini. - Ja nikada nisam to želeo - rekao je. Okrenuše se i pođoše kroz pepeo prema vrhu. Kris je.znao da je i ovde, kao svuda na svetu, sve isto: ne leži opasnost u prikupljanju moći. Opasnost leži u tome da ne dopustiš da te moć uništi.

Znao je da nikada neće zaboraviti ovaj dan. Stari Kristofer Hej ne bi nikada mogao ni da sanja o ovakvom nečem a kamoli da ga shvati. Ali, ova osoba koja je hodala Šanom takvom sigurnošću, bio je neko sasvim novi. Kris se unapred radovao što će uskoro samog sebe bolje upoznati. 6 Izdavač NIP »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Srećko JO V ANO VIC glavni urednik Recenzenti Slobodan LUKIĆ Dragan MILENKOVIĆ Urednik Ljiljana NOVAKOVIĆ Lektor Anđelka CVIJIĆ Grafička oprema Ljubomir VORKAPIĆ Štampa Tiskarna »Mladinska knjiga« Štampanje u tiražu od 3.000 prime završeno februara 1990. godine ISBN 86-367-0325-5 tka