Entomologija-I i II Deo

MORFOLOGIJA INSEKATA Telo insekata se sastoji iz tri telesna regiona: A. Cephalon (glava) B. Torax (grudi) C. Abdomen (trbuh)

Cephalon (glava)

I-3

Nastala je srastanjem 6 segmenata; na glavi odraslog insektas se ti segmenti ne vide, ali se jasno uoĉavaju na embrionu: 1. ACRON – laţni glaveni segment 2. ANTENALNI segment – nosi artropodske noge iz kojih se razvijaju antene 3. INTERKALARNI segment 4. MANDIBULARNI segment – nosi mandibule (gornje vilice) 5. MAKSILARNI segment 6. LABIJALNI segment Na glavi inasekta se nalaze dva otvora: - usni otvor - zatiljaĉni otvor (occipetalni) Na glavi insekta se vide samo šavovi po kojima su srasli segmenti; sami segmenti se ne vide, već samo njihovi delovi koji su znaĉajni za klasifikaciju inskata: 1.

VERTEX - teme

2.

FRONS - ĉelo

3.

CLYPEUS – glavin štit

4.

LABRUM – gornja usna

5.

GENAE - obrazi

6.

OCCIPUT - zatiljak

7.

TEMPORAE - slepooĉnice

8.

GULA - guša

9.

COLLUM - vrat

Poloţaj glave u odnosu na telo je: - PROGNATHI – usni otvor je usmeren NAPRED a ĉelo NA GORE (većina insekata ima ovakav poloţaj glave) - ORTOGNATHI - usni otvor je usmeren na DOLE a ĉelo napred (kod skakavaca, zrikavaca, popaca) - HYPOGNATHI – usni otvor je podvuĉen POD TELO a ĉelo je usmereno na dole (bubašvabe, lisne vaši) Oblik glave moţe biti: okrugao, trouglast, eliptiĉan, izduţen...

I ) EKSTREMITETI GLAVE nastaju od tzv. artropodskih nogu. Glava nosi 4 para ekstremiteta: - 1 par pipaka (Anthenae) - 3 para usnih ekstremiteta ANTENAE ( pipci)

nalaze se sa gornje strane, najĉešće izmeĊu para sloţenih oĉiju; ĉlankovite su graĊe; Na antenama se razlikuju tri dela: 1. SCAPUS – bazalni ĉlanak (vezuje antenu za glavinu ĉauru) 2. PEDICULLUS – drţak (na njemu se nalazi ĉulo sluha ili organ za odrţavanje ravnoteţe – Dţonstonov organ) 3. FLAGELLUM – biĉ (sastoji se od 1 do 60 ĉlanaka)

Antene mogu biti: - Anthenae AEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka manje više iste graĊe - Anthenae INAEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka razliĉite graĊe ANTENAE AEQUALLES ĈEKINJAST PIPAK svaki ĉlanak je pri osnovi uţi nego pri vrhu, (bubašvabe, rovac, popac, bogomoljka); KONĈAST PIPAK ĉlanci su manje više iste širine celom svojom duţinom (skakavci, bube listare, striţibube, bauljari) BROJANIĈAST PIPAK ĉlanci u biĉu okruglasti, dodirni prostor izmeĊu pojedinih ĉlanaka je jako suţen (mraĉnjaci) TESTERAST PIPAK (zubast) – svaki ĉlanak u biĉu je boĉno izvuĉen (sa jedne ili sa obe strane)-skoĉibube ĈEŠLJAST PIPAK – ĉlanci sa strane takoĊe izvuĉeni, ali više nego kod testerastog tipa (leptiri, fam. Noctuidae, i to ţenke, a takoĊe i drvotoĉci) PERAST PIPAK na svakom ĉlanku se nalaze boĉno izvuĉeni delovi koji su obrasli kao pero; ovo su najbolje razvijeni pipci (fam. Noctuidae - muţjaci, muţjaci lisnih osa) ANTENAE INAEQUALLES GLAVIĈAST PIPAK – glavicu gradi nekoliko vršnih ĉlanaka koji su meĊusobno srasli (dnevni leptiri, bubamare) GLAVIĈAST PIPAK SA BODLJOM GLAVIĈAST PIPAK SA PEROM – došlo je do srastanja u bazalnom delu, pa postoji dodatak u vidu pera, odnosno bodlje (muva ima oba) KOLENAST PIPAK (PRELOMLJEN) – njasliĉniji konĉastom tipu – ĉlanci su iste širine ali su pod odreĊenim uglom (pĉele, ose, bubamare) PRELOMLJEN ĈEŠLJAST – ĉlanci u vršnom delu izvuĉeni boĉno, ali su i postavljeni pod uglom u odnosu na osnovu pipka (jelenak) PRELOMLJEN GLAVIĈAST – vršni ĉlanci prelomljnog pipka srasli (karalteristiĉan za vrste koje ţive skrovito – surlaši, sipci drvenari, potkornjaci) PRELOMLJEN LEPEZAST - ĉlanci su pod odreĊenim uglom, a vršni su jako izduţeni, pa insekt moţe da ih skupi ili raširi;

TIPOVI

ANTENA

EMBRION INSEKTA

USNI EKSTREMITETI INSEKATA Usni aparat insekata se sastoji iz tri para ekstremiteta: 1) Mandibulae (gornje vilice) 2) Maxillae (donje vilice) 3) Labium (usne) Smatra se da su se insekti prvo hranili ĉvrstom hranom, te da se prvi razvio USNI APARAT ZA GRICKANJE. Pored njega, postoje i: - usni aparat za BODENJE I SISANJE - usni aparat za LIZANJE I SRKANJE MANDIBULAE (gornje vilice)

su vezane za glavinu ĉauru i mogu se pomerati samo levo-desno; sluţe za komadanje hrane; jake su i luĉno povijene; kod nekih insekata sluţe muţjacima za borbu oko ţenke (jelenak) MAXILLAE (donje vilice) 1) 2) 3) 4) 5)

se sastoje iz: CARDO (ĉep) – spaja maksile sa glavinom ĉaurom; STIPES - stablo PALPES MAXILLARES – sastoje se od 3-5 ĉlanaka i nose ĉulo ukusa LOBUS EXTERNUS -kaciga LOBUS INTERNUS – sastoji se od finih zubića za usitnjavanje hrane LABIUM (usne)

1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8)

se sastoji iz prividno neparnih delova:

SUBMENTUM (podbradak) MENTUM (brada) PALPES LABIALES PARAGLOSSA GLOSSA CANIA HYPOPHARYNX / EPIPHARYNX SPIRITOTROMP (sisaljka, nastala srastanjem kaciga)

I-4

Thorax (grudi)

Grudi se sastoje iz tri segmenta: 1) prednje grudi – PROTHORAX 2) srednje grudi – MESOTHORAX 3) zadnje grudi - METATHORAX Grudi su izgraĊene od nekoliko ploĉa: TERGUM (gornja ploĉa) – veoma zadebljala i pektinizirana STERNUM (donja ploĉa) – takoĊe zadebljala, ali manje PLEURAE (boĉne ploĉe) – nisu zadebljale Sve gornje ploĉe segmenata prednjih, srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju TERGITI; Sve donje ploĉe segmenata prednjih, srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju STERNITI; Sve boĉne ploĉe segmenata prednjih, srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju PLEURITI; Svi tergiti, sterniti i pleuriti zajedno se zovu – SKLERITI;

Znaĉajan deo prednjih grudi je VRATNI ŠTIT (pronotum); Insekti koji su slabi letaĉi imaju jako razvijen prothorax odvojen od srednjih i zadnjih grudi koje su srasle u jednu kapsulu; Dobri letaĉi imaju jako razvijen mesothorax i metatorax koji zajedno grade tzv. PTEROTHORAX; Na mesothorax-u sa gornje strane nalazi se štitić SCUTELLUM, koji je obiĉno trouglast i koji ĉesto nosi vaţne karakteristike za determinaciju vrsta. Grudi insekata nose ekstremitete NOGE i i dodatke – KRILA, koji zajedno predstavljaju LOKOMOTORNE ORGANE; EKSTREMITETI GRUDI NOGE

A) 1) 2) 3) 4) 5)

– ĉlankovite, sastoje se iz više delova:

COXA – vezan za grudi, snabdeven mišićima za pokretanje TROCHANTER (butni valjak) – sastoji se obiĉno iz jednog ĉlanka FEMUR (but) TIBIA (potkolenica) – na kraju se obiĉno nalaze dve male kandţe OSTRUGAE TARSUS (stopalo) – prvi ĉlanak stopala se naziva METATARSUS, a poslednji PRAETARSUS koji se završava kandţama (UNGULAE) PULVILUS – organi za prianjanje (omogućavaju insektima da se kreću po glatkim i vertikalnim površinama) Kod nekih insekata se javlja drugi tip organa za prianjanje koji se zove AROLIUM ili treći tip EMPODIUM; Tipovi organa za prianjanje: - PULVILUS - AROLIUM - EMPODIUM GraĊa nogu insekata zavisi od njihove fumkcije; razlikuju se dve osnovne funkcije nogu: 1) funkcije kretanja 2) specijalne funkcije

NOGE ZA KRETANJE Postoji nekoliko tipova nogu za kretnje: 1. noge za hodanje 2. noge za trĉanje (karakteristika im je da su izduţene i vitke) 3. noge za skakanje (karakteristika im je da im je but jako razvijen) 4. noge za plivanje NOGE ZA SPECIJALNE FUNKCIJE 1. 2. 3. 4.

noge za kopanje noge za grabljenje noge za sakupljanje polena noge za ĉišćenje (sluţe za ĉišćenje pipaka)

B)

KRILA INSEKATA

O nastanku krila kod insekata postoje dve hipoteze: 1. TRAHEJALNA po kojoj su krila nastala od trahejalnih škrga 2. PARANOTALNA po kojoj su krila nastala od paranotuma, izduţivanjem gornjih ploĉa – laţnih notuma tokom evolucije; Krila predstavljaju dve intimno srasle lamele izmeĊu kojih se nalaze krilni nervi koji daju ĉvrstoću krilima. Kod primitivnih insekata postojali su samo uzduţni nervi, dok današnji insekti imaju i uzduţne i popreĉne nerve koji grade polje – OKCA; svako okce nosi odreĊeni broj i ime onog nerva koji mu je u osnovi. UZDUŢNI NERVI kod primitivnih insekata: 1. COSTA – kostalni nerv, nije se granao; 2. SUBCOSTA – ima dve grane; 3. RADIJUS – radijalni nerv, ima 5 grana; 4. MEDIJUS – medijalni nerv, 3 grane; 5. CUBITUS – dve grane; 6. ANALIS - 3 grane;

NERVATURA KRILA KOD DANAŠNJIH INSEKATA: 1. COSTA - prednja ivica krila; 2. SUBCOSTA – ne grana se; 3. RADIJUS – 5 grana; 4. MEDIJUS – 3 grane; 5. CUBITUS – 2 ogranka; 6. ANALIS – samo 1 nerv;

Prema graĊi, krila mogu biti: - krila iste konzistencije - krila razliĉite konzistencije KRILA ISTE KONZINSTENCIJE – prednja krila su od istog materijala kao i zadnja; razlikuju se dva podtipa: a) oba para krila istog oblika, veliĉine i graĊe (vilin konji, mreţokrilci) b) krila iste konzistencije, ali razliĉite veliĉine koja mogu biti:  pokrivena ljuspicama (red Lepidoptera - leptiri)  gola krila koja mogu imati slabo razvijenu nervaturu (red Hymenoptera-opnokrilci) ili dobro razvijenu nervaturu (red Homoptera) KRILA RAZLIĈITE KONZINSTENCIJE a) prednja krila hitinizirana, zadnja opnasta (prednja krila – ELITRAE / pokrioce – sluţe za odreĊivanje pravca pri letenju; zadnja krila su smotana ispod prednjih) – karakteristika reda Coleoptera b) prednja krila koţasta, zadnja opnasta c) prednja krila delimiĉno koţasta, a od pola opnasta, zadnja krila opnasta (k-ĉne za red Heteroptera smrdibube)

I-5

Abdomen (trbuh)

Sastoji se od 12 segmenata i jednostavne je graĊe (tokom evolucije je doţveo najmanje promene), segmenti su homonemne graĊe. Ne nosi ekstremitete, ali se u njemu nalazi najveći broj unutrašnjih organa.

popreĉni presek abdomena (trbušni segmenti imaju 4 ploĉe)

GraĊa trbuha je karakteristiĉna po tome što se izmeĊu svaka dva susedna segmenta nalaze tzv. INTERSEGMENTARNE MEMBRANE (tanke koţice koje oogućavaju da se zapremina trbuha menja; to je jedini deo tela insekta koji moţe da menja svoju zapreminu) Od 12 segmenata 11 je pravih i jedan je laţni – TELSON. Od 1. do 7. segmenta su PREGENITALNI SEGMENTI, 8. i 9. segment je GENITALNI a 10. i 11. su POSTGENITALNI VEZA TRBUHA SA GRUDIMA Trbuh moţe biti: SEDEĆI – prvi trbušni segment je iste debljine kao i poslednji grudni (Coleoptera, Leopidoptera) VISEĆI – prvi trbušni segment je povezan sa zadnjim grudnim, a prvi i drugi trbušni segment preko jednog suţenja u donjem delu (Hymenoptera, fam. Apidae/pĉele, Vespidae/ose) DRŠKAST (PETELJKAST) – prvi trbušni segment je suţen u dršku (Hymenoptera, fam. Icneumonidae, FormicidaeKod Hymenoptera 1. trbušni segment je deo grudi.

Trbuh nosi razliĉite dodatke kod niţih insekata: 1. Furca – odskoĉna viljuška za skakanje kod Colembola na 4. trbušnom segmentu. 2. Cerci – parni nastavci poslednjeg trbušnog segmenta; mogu biti dugi i ĉlankoviti ili neĉlankoviti, snaţni i povijeni u oliku klešta (uholaţa); javljaju se kod niţih insekata – Apterigota, Ephemera, bubašvaba 3. Styli – parni neĉlankoviti didaci trbuha koji se javljaju sa ventralne strane u razliĉitom broju. Kod viših insekata dodaci se javljaju oko polnih otvora: genitalni dodaci koji kod muţjaka imaju ulogu u kopulaciji, a kod ţenki – legalica. 4. OVIPOSITOR /teleskopska legalica – nastala modifikacijom genitalnih dodataka kod ţenki; sastoji se od dugih, uzanih segmenata koji se mogu uvlaĉiti, kroz koje ţenke polaţu jaja; javljaju se kod SKAKAVACA, OSA DRVENARICA, PARAZITNIH VRSTA; (kod nekih socijalnih vrsta /osa, pĉela/ legalica je modifikovana u ţaoku) 5. ŢAOKA –dodatak koji sluţi za odbranu. 6. TRBUŠNE (LAŢNE) NOGE . – javljaju se kod gusenica i pagusenica;gusenice mogu imati 2-5 pari laţnh trbušnih nogu, a pagusenice manje od 2 ili više od 5 pari. Legalica je dodatak trbuha, nastala je od genitalnih segmenata. Sastoji se od VALVI i LAMINA.

I-6

ANATOMIJA INSEKATA

Unutrašnjost insekatskog tela je dijafragmama (SECTAMA) podeljena na tri šupljine – SINUSA: 1. perikardijalni sinus 2. visceralni sinus 3. perineuralni sinus Svaki od ovih sinusa sadrţi odreĊene organe: 1. PERIKARDIJALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu gornje septe i koţe; sadrţi srĉani organ (leĊni sud) i perikardijalne ćelije; 2. VISCERALNI SINUS sadrţi Malpigijeve sudove, organe za varenje, polni organi 3. PERINEURALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu donje septe i koţe; sadrţi trbušnu nervnu veriţicu (veći deo centralnog nervnog sistema)

KOŢA INSEKATA Koţa kod insekata predstavlja spoljašnji skelet (EGZOSKELET) ĉije su osnovne funkcije: - štiti telo od spoljašnjih povreda - daje oblik telu insekta - svi unutrašnji organi su preko mišića povezani sa koţom – egzoskelet - reguliše vodni reţim tela insekta - sadrţi brojne ţlezde Koţa nastaje od spoljašnjeg klicinog lista EKTODERMISA, dakle koţa je ektodermalnog porekla!

GRAĐA KOŢE INSEKATA Koţa se sastoji iz tri osnovna dela: I.

membrana BASILARIS – tanka jednoćelijska opna sastavljna iz zvezdastih ćelija; odvaja koţu od telesne šupljine;

II.

HIPODERMIS - nalazi se iznad membrane basilarisd i ĉini ga sloj cilindriĉnih krupnih ćelija; na pojedinim mestima je prekinut trihogenim ćelijama ili ćelijama mnogobrojnih ţlezda; KUTIKULA se obrazuje luĉenjem ćelija hipodermisa; slojevita je i ĉine je :

III.

- ENDOKUTIKULA – najdeblji sloj , sadrţi hitin i ĉine ga horizontalne lamele; - EGZOKUTIKULA – ĉine ga vertikalne lamele; pored hitina sadrţi i sklerotin (belanĉevinasta materija) koji daje ĉvrstinu telu insekta; sklerotin je najĉvršći deo koţe; - EPIKUTIKULA – slojeviti, najtanji deo koţe; ĉine ga 4 sloja kutikularni sloj polifenolski sloj cementni sloj voštani sloj

DODACI KOŢE Koţa insekata ima brojne dodatke odnosno koţne izraštaje. Oni mogu biti locirani na razliĉitim delovima tela. DLAĈICE (Tricae ) – modifikovane ćelije hipodermisa LJUSPICE – modifikovane dlaĉice, nisu ĉvrsto fiksirane za koţu; daju boju telu insekta i to su tzv. STRUKTURNE BOJE; mogu nositi i mirisne materije; sluţe za zaštitu jajnih legala; KOŢNE ŢLEZDE mogu biti jednoćelijske dvoćelijske višećelijske IzgraĊene su od modifikovanih ćelija hipodermisa. Razliĉite su po funkcijama:

VOŠTANE – luĉe vosak i obiĉno su grupisane po dve zajedno; mogu se naći na 4,5,6 ili 7. trbušnom segmentu; OTRIOVNE (Toxophorae)-sluţe za odbranu; AROMATIĈNE- luĉe mirisne materije (obiĉno neprijatnog mirisa) SLUZNE ŢLEZDE smeštene su oko analnog otvora i luĉe lepljivi sekret koji sluţi za lepljenje jaja za podlogu. PAUĈINASTE ŢLEZDE (Sericteriae)

BOJA INSEKATA moţe biti: pigmentna strukturna

Pigmentne boje potiĉu od pigmenata smeštenih u koţi i to najĉešće u egzokutikuli (to su postojane boje) a nekad i u endokutikuli; Boje smeštene u egzokutikuli su postojane i ostaju i nakon uginuća insekta Pigmenti mogu biti smešteni i u hipodermisu; krvnim ćelijama; masnom tkivu; Boje smeštene u hipodermisu su nepostojane boje (primer – vilin konjic)

Strukturne boje – smeštene su u egzokutikuli; (kada svetlost padne na telo insekta, ona se razlaţe i boje se prelivaju) Pigmenti koji daju strukturne boje: MELANIN – daje tamno smeĊu i ţutu boju; PURINSKI PIGMENTI – nastaju od mokraćne kiseline i daju krem belu boju; HLOROFIL – daje zelenu boju KAROTIN – daje crvenu boju FLAVONI (ţuta i crvena) i ANTOCIJANI (crvena, siva) HEMOGLOBIN (crvena boja, ovaj pigmen se retko sreće kod insekata, sreće se kod muva najĉešće – red Diptera) Koncentracija pigmenata zavisdi od temperature, svetlosti i vlage. Postoje insekti bez boje i ta pojava se naziva ALBINIZAM;

Funkcija boja je višestruka: od boje zavisi temperatura tela insekta odbrana od neprijatelja (kamuflaţa, boje za zastrašivanje)

I-7

ORGANI ZA VARENJE (crevni kanal)

Smešteni su u visceralnom sinusu. Organi za varenje predstavljaju diferenciranu cev koja poĉinje usnim otvorom a završava se analnim otvorom. Prema funkciji i poreklu razlikujemo tri dela sistema za varenje: 1. STOMODEUM (prednje crevo) 2. MESENTERON (srednje crevo) 3. PROCTODEUM (zadnje crevo) STOMODEUM (prednje crevo) ektodermalnog je porekla, diferencirano je i sastoji se iz sledećih delova: a) usni otvor b) usna duplja (u nju se ulivaju pljuvaĉne ţlezde sa fermentima za varenje skroba) c) ţdrelo (PHARYNX) – oblika je jednostavne cevi koja se nastavlja na usnu duplju; ĉine ga snaţni mišići koji potiskuju hranu; na ulazu ţdrelo se nalaze snaţne ĉekinje koje spreĉavaju vraćanje hrane; d) jednjak (OESOPHAGUS) – oblika jednostavne cevi koja se nastavlja na ţdrelo; tankih je zidova i ima slabu muskulaturu; sluţi samo za sprovoĊenje hrane; e) voljka (INGLUVIES) – proširenje u kome se nastavlja varenje hrane; kod nekih insekata se po obliku ne razlikuje od jednjaka; kod insekata koji sišu sokove ona je vidno proširena u vidu mehura i sluţi za sakupljanje sokova; kod pĉela se u voljci odvija prerada nektara u med; f) prednji ţeludac (PROVENTRIKULUS) – snabdeven je snaţnim mišićima; sa unutrašnje strane se nalaze hitinski nabori sa bodljama – sluţi za mrvljenje hrane. g) kardijaĉni zalistak (VALVULA CARDICA) – poslednji deo prednjeg creva; spreĉava vraćanje hrane iz srednjeg u prednje crevo; ima snaţnu muskulaturu;

MESENTERON (srednje crevo) Endodermalnog je porekla; Oblika je jednostavne cevi pribliţno jednake širine celom duţinom. Osnovna funkcija mu je varenje hrane. ***i uzduţni i kruţni mišići su popreĉno prugaste graĊe; EPITELIJALNE ĆELIJE imaju više funkcija; sekretorna uloga (luĉe fermente koji sluţe za varenje hrane); apsorpciona uloga (usvajaju svarenu hranu i predaju je ćelijama krvi koje hranu prenose kroz organizam) luĉe i peritrofiĉnu membranu koja štiti epitelijalne ćelije od ĉestica hrane; Sekrecija moţe biti: APOKRINA MEROKRINA HOLOKRINA Pod APOKRINOM SEKRECIJOM se podrazumeva da fermenti slobodno difunduju kroz rabdorijum (citoplazmatiĉni izraštaji epitelijalnih ćelija u vidu treplju koji uvećavaju apsorpcionu površinu) i uĉestvuju u varenju hrane; Kod MEROKRINE SEKRECIJE prilikom luĉenja fermenata razara se deo rabdorijuma, pa epitelijelne ćelije takoĊe uĉestvuju u varenju hrane; deo epitela koji se troši obnavljaju regenerativne ćelije nakon varenja hrane; Kod HOLOKRINE SEKRECIJE luĉenjem fermenata razara se i rabdorijum, i zajedno sa njim odlazi sva protoplazma i jedra epitela, nakon ĉega regenerativne ćelije obnavljaju ĉitav epitel; U osnovi epitelnih ćelija nalazi se bazalna membrana, a iza nje kruţni i uzduţni mišići. Izraštaji na prednjem delu srednjeg creva koji povećavaju površinu srednjeg creva nazivaju se COECAE (ceke) i javljaju se kod nekih insrekata; kod drugih insekata srednje crevo je izuvijano radi povećanja površine; PROCTODEUM (zadnje crevo) Nastavlja se na srednje crevo i završava se analnim otvorom. Kao i prednje crevo, EKTOdermalnog je porekla, diferencirano je i sastoji se odsledećih delova: ILLEUM (tanko crevo, postoji kod svih vrsta) COLLON ()debelo crevo; neke vrste ga nemaju REKTALNO CREVO (pravo crevo; sastoji se od rektalne ampule i pravog creva koje vodi do analnog otvora) FUNKCIJE zadnjeg creva:  tanko crevo (ILLEUM) apsorbuje eventualno zaotalu vodu, a nesvarena hrana se dalje sprovodi kroz illeum; kod nekih insekata u tankom crevu ţive SIMBIONTI (mikroorganizmi koji potpomaţu varenje hrane);  debelo crevo (COLLON) sprovodi nesvarenu hranu  rektalno crevo – u njemu se vrši ponovna apsorpcija vode; kod nekih insekata simbionti se nalaze u rektalnoj ampuli; u rektalnom crevu se formiraju karakteristiĉni oblici izmeta za odreĊene vrste;

VARENJE HRANE poĉinje u usnoj duplji gde se ulivaju sekreti koji sadrţe AMILAZE za razlaganje skroba; Hrana se zatim sprovodi do voljke gde se varenje skroba nastavlja; U prednjem ţelucu se hrana sitni i dalje prenosi u srednje crevo. U srednjem crevu se luĉe PROTEAZE LIPAZE CELULAZA CELOBIAZA (ove fermente luĉe epitelijalne ćelije) U srednjem crevui se vrši apsorpcija najvećeg dela svarene hrane. Svi insekti nemaju navedene fermente zato što npr. naseljavaju samo drvo bogato belanĉevinama poput vrba i topola (Cosus cosus), a neke vrste umesto fermenata imaju simbionte (npr. termiti nemaju celulazu, a varenje celuloze vrše simbionti.) Kod nekih insekata varenje hrane se vrši van tela insekta, u ulovljenomm plenu i takvo varenje se naziva EKSTRAINTERSTINERNO varenja.

I-8

ORGANI ZA DISANJE

Respiratorna razmena (razmena gasova) odvija se preko traheja, trahejalnih škrga ili preko koţe. TRAHEJE (trahealne cevi) – promera su 1.5µm, granaju se dihotomo u manje cevĉice TRAHEOLE (‹ 1µm) koje dovode O2 do svake ţive ćelije; Traheje su elastiĉne cevi, sa unutrašnje strane ojaĉane hitinskim naborima u vidu prstena ili spirale koja se naziva tenidijum i koja omogućava da traheje budu stalno otvorene. Traheje su sa spoljašnjom sredinom povezane preko ţigova (stigme) – specijalnih otvora; TRAHEOLE se granaju i dopiru do svih ćelija u organizmu do kojih sprovode kiseonik; slepo se završavaju. Trahealni sistem nastaje od spoljašnjeg klicinog lista, dakle ektodermalnog je porekla; Stigme su najĉešće eliptiĉni otvori snabdevenim prstenom koji omogućava da stigma bude stalno otvorena; stigma se otvara u jedno proširenje - ATRIUM iz koga polazi uvek jedna traheja koja se grana u telu i spaja se sa ostalim trahejama. Zidovi atrijuma su snabdeveni brojnim ĉekinjama i raznim hitinskim naborima koji spreĉavaju ulazak ĉvrstih ĉestica u traheju (filter)

Na dnu atrijuma nalazi se aparat za zatvaranje prelaza iz stigme u traheju, a sastoji se od mišića ĉijom kontrakcijom se otvor stigme smanjuje ili povećava; njegovauloga je da zadrţi vazduh i potisne ga u traheju i dalje ka ćelijama. Zahvaljujući sistemu otvaranja i zatvaranju stigmi reguliše se odavanje vode iz organizma, što je znaĉajno za opstanak naroĉito u suvoj sredini.

Stigme su parno raspoređene na grudnim i trbušnim segmentima, a smeštene su boĉno na telu (na pleurama). Broj stigmi je razliĉit i zavisi od vrste insekta. Imaga većine vrsta imaju po 10 pari stigmi na mezo- i metathorax-u i 8 pari stigmi na prvih 8 trbušnih segmenata. Larve imaju razliĉit broj stigmi; kod velikog broja insekata dolazi do redukcije broja stigmi usled uticaja sredine u kojoj ţive.(npr. larve komaraca ţive u vodi i imaju samo jednu stigmu u cevĉici koaj se nalazi iznad površine vode). Imaga (bez obzira u kojoj sredini ţive) dišu pomoću traheja. Larve nekih insekata koje ţive u vodi mogu da koriste kiseonik iz vode pomoću TRAHEALNIH ŠKRGA. Trahealne škrge su ispupĉenja integumenta (koţe) u vidu finih listića ili opni isprepletanih mreţom trahealnih cevi i traheola, a O2 se usvaja osmozom; TRAHEALNI SISTEM kod insekata je dobro razvijen; ĉini ga sistem cevĉica koje se u organizmu spajaju na razliĉite naĉine. Kod Pterygota traheje susednih segmenata, kao i u okviru pojedinih segmenata, su povezane uzduţnim i popreĉnim mostovima u tzv. trahealna stabla . Trahealni sistem nemaju Colembole, Protura, larve endoparazitskih Hymenoptera i Diptera. One dišu preko koţe a dalji prenos O2 se vrši preko hemolimfe. Imaga svih insekata, bez obzira da li imaju trahealni sistem ili ne, jedan deo O2 usvajaju preko koţe, do 10%. Postoji nekoliko hipoteza o mehanizmu za disanje kod insekata. 1.

DVOTAKTNO DISANJE – 1. takt – stigme otvorene, trbuh se širi, kiseonik preko traheja i traheola dolazi do ćelija; 2. takt – stigme otvorene, trbuh se skuplja, CO2 i vodena para izlaze iz organizma;

2.

ĈETVOROTAKTNO DISANJE – 1. takt - stigme otvorene, trbuh se širi, vazduh ulazi u trhaheje i traheole; 2. takt – stigme su zatvorene, trbuh se skuplja i O2 potiskuje do ćelija gde se vrši tazmena gasova; 3. takt – stigme su zatvorene, trbuh se širi, CO2 i vodena para iz ćelija prelaze u traheole i traheje; 4. takt – stigme otvorene, trbuh se skuplja, CO2 i vodena para izlaze iz organizma

3.

DISANJE POMOĆU RAZLIKE U PRITISCIMA

I-9

ORGANI KRVOTOKA

Kod insekata krvotok je otvorenog tipa – krv se slobodno razliva po telesnoj šupljini i ne postoje krvni sudovi, već samo organi krvotoka koji usmeravaju krv. Organi krvotoka su:  SRĈANI ORGAN (leđni sud) smešten u perikardijalnom sinusu, ima oblik cevi koja se prostire od kraja trbuha do glave; zadnji kraj je zatvoren a prednji otvoren. LeĊni sud je iziferenciran na sledeće delove: A. AORTA nediferencirana cev koja se pruţa najĉešće od sredine 1. trbušnog segmenta do glave; najĉešće je prava a kod ţaokonoša je spiralno uvijena vodi krv do glave gde se ona izliva i obliva extremitete glave; B. SRCE Nalazi se u trbušnom delu Pulsirajući organ, saĉinjen je od 1-8 komorica; svaka komorica je u vidu meška koji je utisnut na bokovima gde se nalaze otvori – OSTIJE kroz koje krv ulazi u srce iz perikardijalnog sinusa; izmeĊu pojedinih komorica nalaze se zalisci koji spreĉavaju vraćanje krvi u zadnji deo telai omogućavaju da se krv kreće ka aorti; U mehanizmu strujanja krvi kroz telo insekta uĉestvuju i dijafragme (SEPTE) koje telo insekta dele na visceralni, perikardijalni i perineuralni sinus. Gornja septa je izgraĊena od vezivnog tkiva, perforirana i uĉestvuje u cirkulaciji krvi.; nalazi se ispod srĉanog organa; Donja septa iste je graĊe nije perforirana i takoĊe uĉestvuje u cirkulaciji. Radijalni mišići priĉvršćuju srce za koţu na leĊnom delu a sa donje strane za gornju septu. Krilasti mišići su razapeti po gornjoj dijafragmi, ali je ne pokrivaju u potpunosti, ostaju slobodni otvori kroz koje prolazi krvna teĉnost.(ne vezuju srce)

MEHANIZAM CIRKULACIJE KRVI Cirkulacija krvi se odvija u dve faze: faza DIJASTOLE (širenja srĉanih komorica) faza SISTOLE (sakupljanja srĉanih komorica) Krv u telu insekta cirkuliše na osnovu razlike u pritiscima. U momentu otpuštanja radijalnih mišića dolazi do kontrakcije krilastih mišića kioji gornju septu potiskuju na dole i tada se , usled razlike u pritiscima i zapreminama u perikardijalnom i visceralnom sinusu, krvna teĉnost kroz perforiranu gornju septu kreće iz visceralnog u perikardijalni sinus. Iz perikardijalnog sinusa krv dospeva u srĉane komorice na sledeći naĉin: u fazi dijastole (širenja) dolazi do razlike u pritiscma i zapreminama samih srĉanih komorica i perikardijalnog sinusa. Tada krvna teĉnost kroz ostijume ulazi u srce, a iz srca u aortu. Iz aorte krv se izliva i najpre zapljuskuje glavu, zatim grudi i na kraju ispod donje septe ulazi u trbuh. Donja septa stalnim treperenjem potiskuje krv prema zadnjem delu trbuha gde je septa prekinuta što omogućava da krv iz perineuralnog sinusa preĊe u viscealni sinus odakle zapljuskuje unutrašnje organe. Organi krvotoka su nervnim vlaknima povezani sa centralnim nervnim sistemom.

FUNKCIJE KRVI odstranjivanje produkata metabolizma (krv ih sprovodi do Malpigijevih sudova) prenos hranljivih materija do svih organa transport hormona kroz organizam kod nekih insekata krv sluţi za odbranu (krv tada sadrţi otrovne i smrdljive materije i po potrebi se lako izluĉuje na pojedinim delovima tela)  kod nekih insekata krv ima specifiĉne funkcije (npr. neki insekti ubrizgavaju krv u neke organe koji tada dobijaju novu specifiĉnu funkciju)    

Koliĉina krvi u telu insekta zavisi od vrste (npr. kod bubašvabe krv ĉini oko 5% telesne mase, a kod pĉele je to 2530%) i razliĉita je razliĉitim stadijumima razvića.

SASTAV KRVI Krv se sastoji od krvne teĉnosti i krvanih zrnaca HEMOLIMFA (krvna teĉnost) – koloidni ili kristaloidni rastvor razliĉitih materija; najveći deo limfe ĉini voda (oko 3/4) od neorganskih materija u sastav hemolimfe ulaze : anjoni sone i fosforne kiseline (HCl i H3PO4)i katjoni Mg, Fe i Ca. od organskih materija u sastavhemolimfe ulaze: belanĉevine, skrob, masti, ugljeni hidrati, slobodne aminokiseline, fermenti, pigmenti, mokraćna kiselina i hormoni Hemolimfa Moţe biti bezbojna ili obojena pigmentima u ţuto, crveno, smeĊe ili zeleno. Krvna teĉnost moţe biti:  slabo kisele reakcije – kod gusenica obiĉno  alkalne reakcije – kod većine odraslih insekata HEMOCITI (krvna zrnca) su mezodermalnog porekla. Mogu biti razliĉitog oblika i veliĉine (okruglastog, eliptiĉnog, izduţeno vretenastog, ameboidnog...) i uvek imaju izraţeno jedro! Hemociti aktivno uĉestvuju u procesu hidrolize i histogenete u vreme metamorfoze (presvlaĉenja); u ovom procesu hemociti uĉestvuju na dva naĉina: a) FAGOCITOZA: krvna zrnca upijaju u sebe delove tkiva i razlaţu ih pomoću fermenata b) LIOCITOZA : krvna zrnca izluĉuju fermente koji razlaţu tkiva van samih krvnih zrnaca; Izduţeno vretenasta krvna zrnca luĉe vezivno tkivo; PERIKARDIJALNE ĆELIJE su krupne ćelije mezodermalnog porekla, nalaze se sa obe strane srca, imaju krupna jedra ali mogu biti bez diferencieanih opni – SYNCITIUM. Mogu biti rasporeĊene pojedinaĉno ili u grupama. Perikardijalne ćelije imaju nefrocitnu ulogu – eliminišu štetne produkte metabolizma iz krvi, ali ih trajno zadrţavaju jer nemaju vezu sa crevnim kanalom. Ove ćelije imaju i fagocitnu ulogu – u sebe uvlaĉe ĉvrste materijei na taj naĉin eliminišu njihovo štetno dejstvo.

MASNO TKIVO – Corpus adeposus Mesodermalnog je porekla; ĉine ga telašca razliĉitog oblika u razliĉitim delovima tela insekta. U njemu se deponuju hranljive materije,a moţe imati i nefrocitnu ulogu. U telu insektamasno tkivo je rasporeĊeno u dva sloja: 1. PARIETALNI – nalazi se ispod koţu 2. VISCERALNI – oko nervnog kanala OENOCYTAE (vinske ćelije) Nalaze se ispod koţe i imaju krupna jedra, protoplazma im je ruţiĉaste boje i podseća na vino (otuda i naziv) Funkcija im nije sa sigurnošću utvrĊena. Nataju od spoljašnjeg klicinog lista (egzodermalnog porekla), pa se pretpostavlja da uĉestvuju u stvaranju kutikule (epikutikule) tj. da luĉe voštane materije.

I - 10

NERVNI SISTEM

Kod insekata je ganglioznog tipa. IzgraĊen je od većeg broja nervnih ĉvorića, ganglija, povezanih nervnim vrpcama. Ektodermalnog je porekla. Deli se na dva dela:  Centralni nervni sistem  Simpatiĉki (utrobni nervni sistem)

CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS) Najvećim delom je smešten u peeineuralnom sinusu; naziva se još i trbušna nervna veriţica. Postoji više tipova centralnog nervnog sistema: LESTVIĈAST NERVNI SISTEM - prvobitno je kod prainsekata svaki segment tela nosio po par ganglija koje su bile meĊusobno povezane popreĉnim vezama / KOMISURAMA / a sa ganglijama susednih segmenata uzduţnim vezana / KONEKTIVAMA /. Ovakav tip CNS ima oblik lestvice, pa otuda i naziv. LANĈAST NERVNI SISTEM – evolucijom dolazi do odreĊenih promena – ganglije pojedinih segmenata se stapaju, komisure nestaju, a od dve konektive nastaje jedna. DELIMIĈNO CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – kod viših insekata dolazi do skraćivanja iloi potpunog išĉezavanja pojedinih konektiva i spajanja ganglija. CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – odlikuje insekte na najvišem stupnju razvoja (MUVE); sve grudne i trbušne ganglije su spojene u jednu zajedniĉku

GANGLIJE su saĉinjene od većeg broja nervnih ćelije / NEURONA / koji imaju ameboidni oblik i krupno jedro; iz svakog neurona polaze dve vrste izraštaja:  DENDRIT – kraći izraštaji koji se granaju; ima ih veći broj na jednom neuronu;  NEURITI (AXON) – duţi izraštaj, samo jedan postoji na svakom neuronu; Dendritima se nervni impuli prenose do nervne ćelije (neurona), a neuritima od neurona. Prema funkciji nerve ćelije se dele na tri grupe: 1. SENZITIVNE ĆELIJE – ĉulne ćelije koje primaju nadraţaje iz spoljašnje sredine; rasporeĊene su po površini tela i bipolarne su (imaju po jedan dendrit i po jedan neurit); pomoću dendrita primaju nadraţaj iz spoljašnje sredine a neuritom ga prenose do najbliţe ganglije; 2. ASOCIJATIVNE ĆELIJE – nalaze se u ganglijama; multipolarne su ( imaju dendritedendrite i jedan neurit); dendritima primaju nadraţaj od neurita senzitivne ćelije a dendritima su vezane za motorne ćelije (nervni impuls=nadraţaj); 3. MOTORNE ĆELIJE – dendritima su povezane za neurit asocijativne ćelije a neuritom za organ koji treba da odreaguje na nadraţaj. Nalaze se u ganglijama i multipolarne su; Prema mestu gde se nalazi u telu CNS moţe biti: Glaveni Grudni Trbušni U glavi se nalazi 6 pari ganglija. Kod primitivnih insekata 3 para ganglija se nalaze iznad ţdrela / NADŢDRELNE GANGLIJE / a 3 para ispod ţdrela / PODŢDRELNE GANGLIJE /. Kod viših insekata nadţdrelne ganglije se stapaju u jednu masu koja se naziva mozak. Na mozgu se jasno razlikuju tri reţnja: 1. PROTOCEREBRUM - nastao spajanjem prvog para ganglija; iz njega polaze nervi koji inervišu sloţene oĉi (facete) i proste oĉi (ocele) 2. DEUTOCEREBRUM – nastao stapankjem drugog para ganglija on inerviše pipke i antene 3. TRITOCEREBRUM – manjih dimenzija, ali izduţen; gradi okoloţdrelnu komisuru koja predstavlja vezu mozga sa podţdrelnim ganglijama. Podţdrelne ganglije se takoĊe spajaju u jednu masu u inervišu usne delove

Grudne ganglije inervišu lokomotorne organe (krila i noge) Trbušne ganglije inervišu najveći broj unutrašnjih organa koji se nalaze u trbuhu.

SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM (SNS) Deli se na dva dela: 1. neparni nerv / ventralni deo simpatiĉkog nervnog sistema / se nalazi u perineuralnom sinusu i pruţa se duţ centralnog nervnog sistema; inerviše organe koji nisu pod direktnim uticajem volje insekta; 2. stomatogastriĉni / dorzalni / deo simpatiĉkog nervnog sistema pruţa se duţ prednjeg creva sa gornje strane; sastoji se od više ganglija; prva ganglija nalazi se u predelu ĉela i naziva se FRONTALNA; Frontalna ganglija je nervnim vlaknima vezana za drugu gangliju koja se nalazi u predelu zatiljka i naziva se OCCiPITALNA ganglija. Occipitalna ganglija je sa jedne strane vezana za mozak a sa druge strane od nje polaze nervne vrpce koje se završavaju trima takozvanim VENTRIKULARNIM ganglijama ta koje su vezane ţlezde sa unutrašnjim luĉenjem.

Carpora allata - nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak. Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve. Carpora cardiaca - sekretornu ulogu i nervnu funkciju; ona luĉi svoj sopstveni hormon. Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /; kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem.

I - 11

ENDOKRINI SISTEM INSEKKATA (najvaţnije endokrine ţlezde i njihovi hormoni)

Carpora allata - nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak. Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve. Carpora cardiaca - sekretornu ulogu i nervnu funkciju; ona luĉi svoj sopstveni hormon. Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /; kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem

I – 12

MUŠKI POLNI ORGANI

(opis, poloţaj, delovi, funkcije pojedinih delova) Sastoje se od parnih delova koji su mezodermalnog porekla i neparnih delova koji su ektodermalnog porekla. 1. TESTES (semenici) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek su parni.Sastoje se od većeg broja semenih cevi na kojima se razlikuje vršni (apikalni) deo u kojima se formiraju prapolne ćelije SPERMATOGONIE koje se dele i sazrevanjem daju SPERMATOCYTAE I i II REDA. Spermatocytae se dalje dele i daju spermatozoide. 2. VAS DEFERENS (parni semenovod) – imaju oblik jednostavne cevi koje sluţe za sprovoĊenje spermatozoida do neparnog semenovoda. Donji deo je obiĉno proširen i ĉini Vesicula seminales ; 3. VESICULA SEMINALES sluţe za sakupljanje i ĉuvanje spermatozoida do momenta kopulacije; u njih se ulivaju sekreti specijalnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u vitalnom stanju; 4. DUCTUS EJACULATRIUS (neparni semenovod) ima oblik proste hitinizirane cevi koja je snabdevena snaţnim mišićima i sluţi za izbacivanje spermatozoida za vreme kopulacije; na donjem delu neparnog semenovoda nalazi se još više hitiniziran deo – kopulacioni organ AEDEAGUS / penis / koji ima diferencijalno-dijagnostiĉki karakter; polni otvor kod muţjaka se nalazi na 9. trbušnom segmentu. 5. AKCESORNE ŢLEZDE (dodatne, parne) – luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje spermatozoida u tzv. SPERMATOFORE / paketiće spermatozoida /

I – 13

ŢENSKI POLNI ORGANI

(opis, poloţaj, delovi, funkcije pojedinih delova) Ţenski polni organi se sastoje od parnih i neparnih delova. Parni delovi su mezodermalnog porekla a neparni ektodermalnog. Ţenske polne organe ĉine sledeći delovi: 1. JAJNICI (Ovariumi) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek ih ima po 2. Sastoje se od jajnih ćelija – OVARIOLA ; broj ovariola je razliĉit i zavisi od vrste insekta; boţe ih biti od 1 do nekoliko stotina;  Na svakoj ovarioli razlikuju se dva dela: germarium – vršni (apikalni) deo odnosno klicište; u njemu se nalaze nediferencirane ćelije koje sazrevanjem daju oogoniae koje se dalje dele i daju oocytae odnosno JAJNE ĆELIJE;U zavisnosti od toga šta nastaje njihovom deobom, oogoniae se se dele na: a) PANOISTIĈNI TIP – oogoniae daju samo jajne ćelije deobom, a njihovu ishranu vrši folikularni epitel. b) MEROISTIĈNI TIP – oogoinae deobom daju i jajne ćelije i ţumancentne ćelije koje vrše njihovu ishranu. U zavisnosti od toga gde se nalaze ţumancentne ćelije postoje dva podtipa meroistiĉnog tipa:  politrofni – ţumancentne ćelije se nalaze iznad svake jajne ćelije  teletrofni – ţumancentne ćelije se nalaze u germariumu a sa jajnim ćelijama su povezane preko protoplazmatiĉnih kanala preko kojih ih i prehranjuju vitelarium – bazalni deo ovariole

OVARIOLA GERMARIUM sazrevanjem daje oogoniae koje deobom daju oocytae OOGONIAE: MEROISTIĈNI TIP politrofni podtip teletrofni podtip PANOISTIĈNI TIP

VITELARIUM

Prema naĉinu uviranja ovariola u jajovod razlikujemo dva tipa ovarijuma: I. PRAMENAST TIP – sve ovariole uviru na jednom mestu u parni jajovod II. ĈEŠLJAST TIP – svaka ovariola uvire posebno u jajovod

2. PARNI JAJOVODI (Oviductus) proste cevi koje sluţe za sprovoĊenje jajnih ćelija o9d ovarijuma da neparnog jajovoda 3. NEPARNI JAJOVOD (Vagina) – ektodermalnog je porekla i ima oblim proste hitinizirane cevi; vaginalni otvor / ooporus / se nalazi na 9. trbušnom segmentu; kod nekih insekata na vaginu se nastavlja legalica koja sluţi za polaganje jaja. Vagina nosi odreĊene dodatke: A. BURSA COPULATRIX (kesica za sparivanje) – organ preko koga se vrši kopulacija (sparivanje), ne javlja se kod svih insekata; ĉesto ima poseban otvor (Ostium burse) kroz koji dolazi do kopulacije, a zatim se spermatozoidi posenbim kanalom prebacuju do vagine i semene kesice gde se ĉuvaju dok jaja iz ovarijuma ne krenu kroz vaginu, kada dolazi do oploĊenja B. RECEPTACULUM SEMENIS (semena kesica) – sluţi za ĉuvanje semena nakon kopulacije do momenta oploĊenja jajne ćelije; u nju uviru sekreti posebnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u posebnom stanju; semena kesica ima veliki znaĉak kod insekata koji se pare samo jednom u ţivotu a jaja nose ceo ţivot (više godina) – kao što su matice socijalnih insekata / pĉele, mravi / C. ACESORNE ŢLEZDE (dodatne, lepljive ţlezde) - luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje jaja za podlogu ili za prikrivanje jajnih legala.

I – 14

RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (naĉini, građa polnih ćelija, oviparitet, viviparitet)

Insekti su organizmi sa razluĉenim polovima, mada su uoĉene i pojave hermafroditizma (svilena buba, gubar, borova) Njihovo razmnoţavanje se vrši naroĉitim, tzv. POLNIM ĆELIJAMA / jaje i spermatozoid /. Razmnoţavanje polnim ćelijama moţe biti: 1. gametogenetsko (GAMETOGENEZA) – u razmnoţavasnju uĉestvuju i jaje i spermatozoid 2. partenogenetsko (PARTENOGENEZA) – insekti se raĊaju iz neoploĊenih jaja

JAJE – predstavlja jednu uvećanu ćeliju koja je uglavnom sastavljena iz protoplazme i jedra. Protoplazma je spolja obavijena ţumancentnom opnom i zapravo predstavlja rezervu hranljivih materija za budući embrion.Spolja je jaje obavijeno jajnom ljuskom CHORIONOM, na kojoj se nalazi veliki broj pora koje sluţe za disanje samog jajeta. Pored pora, obiĉno se na temenu jajete nalazi nešto veći otvor kanala – mikropile koja polazi kroz ţumancentnu opnu i sluţi za nesmetan prolaz spermatozoida u protoplazmu jajeta. Prema obliku insekatska jaja mogu biti vrlo razliĉita (okruglasta, eliptiĉna, zvezdasta, izduţena, tanjirasta...) a takoĊe i po boji mogu biti vrlo raznolika.

SPERMATOZOID – mikroskopski sitne ćelije na kojima se jasno razlikuju dva dela: - glava - jako pokretljiv rep U glavi se nalazi jedro a u repu protoplazma. Rep omogućava kretanje spermatozoida kroz semenovode. Kod mnogih insekata spermatozoidi su grupisani u SPERMATOFORE – paketiće koje muţjak pri kopulaciji predaje ţenki. U većini sluĉajeva insekti polaţu jaja i ta pojava se naziva OVIPARITET. VIVIPARITET- pojava da se jaja izlegu u telu ţenke i da ona raĊa ţive mladunce. IzmeĊu ovipareiteta i vivipariteta postoji ĉitav niz prelaza:  OVOVIVIPARITET – embrionalno razviće se odvije u telu ţenke a larva se raĊa neposredno po polaganju jaja (kod tahinida)  LARVIPARITET – ţenka raĊa ţive mladunce koji se izlegu u telu same ţenke (pojava kod lĉisnih vaši i mnogih muva)  PUPIPARITET – embrionalno i postembrionalno razviće se odvijaju u telu ţenke a ona raĊa tj. izbacuje gotove lutke (kod konjske muve) POLYEMBRIONIA – pojava da se iz jednog jajeta izleţe veći broj larvi. Ovu pojavu je otkrio Paul Marshal kod parazitske ose najeznice (Encyrtus fuscicollis) koja parazitira gusenice Hyponomeuta; kod ove ose se iz jednog jajeta izleţe 100 larvi koje kasnije razvojem daju normalna imaga; karakteristiĉno je da su sva imaga iz istog legla istog pola.

I – 16

PARTENOGENEZA /deviĉansko razviće/ (definicija, vrste partenogeneze sa primerima)

Vid razmnoţavanja kod koga se individue razvijaju iz neoploĊenih jaja. Partenogenezom mogu nastati oba pola. U sluĉaju da nastaju individue muškog pola ta se pojava naziva ARRHENOTOKIA a u sluĉaju da nastaju individue ţenskog pola THELYTOKIA, što je mnogo ĉešći sluĉaj. Partenogeneza moţe biti:

sluĉajna (nenormalna) – kod insekata koji se normalno razvijaju gametogenezom, ali pod odreĊenim uslovima kod odreĊenih individua dolazi do partenogeneze (gubar, svilena buba...) redovna (normalna) – kod nsekata koji se redovno razmnoţavaju na ovaj naĉin; ovo nije retka pojava i sreće se kod mnogijh insekatskih grupa. Normalna partenogeneze moţe biti: MEŠOVITA PARTENOGENEZA- nastaje kod vrsta koje se istovremeno razmnoţavaju i partenogenezom i gametogenezom.Primer je domaća pĉela: kod nje matica u toku leta polaţe i oploĊena i neoploĊena jaja. Iz oploĊenih jaja se raĊaju pĉele radilice i matice a iz neoploĊenih samo trutovi; ovaj vid arrhenotokie javlja se i kod drugih insekata – bumbara, osa, mrava... ALTERNIRAJUĆA ILI CIKLIĈNA PARTENOGENEZA – vid mešovite partenogeneze kod koje se smenjuju gametogenetske i partenogenetske generacije.Ovo se moţe odvijati u pravilnim i nepravilnim vremenskim razmacima pa se razlikuju pravilna i nepravilna cikliĉna partenogeneza. NEPRAVILNA PARTENOGENEZA: kod lisnih vašiju kod kojih se posle neodreĊenog broja partenogenetskih generacija javlja gametogenetska generacija. PRAVILNA PARTENOGENEZA: kod osa šišaruša (Cynipidae) i biljnih vaši (Chermesidae); kod njih se u pravilnim vremenskim razmacima smenjuju partenogenetske i gametogenetske generacije. ISKLJUĈIVA (ĉista) PARTENOGENEZA – iskljuĉivo razmnoţavanje partenogenetskim putem. Vrste koje se ovako razmnoţavaju nemaju muţjake, već iskljuĉivo ţenke. javlja se kod

štitastih vaši (Coccidae) PEDOGENEZA - vid partenogeneze kod koga nezrele ţenke u stadijumu larve vrše akt razmnoţavanja; ovaj vid razmnoţavanja je otkriven kod mušice Miaster metroloas kod koje se razvijaju jajne cevi ali bez jajovoda; jajne cevi se kasnije raspadaju a jaja ostaju u samoj ţenki larvi; iz ovih jaja se razvijaju larve koje ostaju u telu majke i hrane se njenim telom dok na kraju od njega ne ostane samo hitinski omotaĉ koji larve probijaju i izlaze napolje; kasnije ove larve mogu ili da na isti naĉin proizvedu nove mladunce ili da se preobraze u muškog imaga; oploĊene ţenke imaga polaţu jaja pod korom drveća iz kojih se razvijaju larve koje će dati ceo niz partenogenetskih generacija da bi se na kraju javila jedna gametogenetska.

I – 15

GAMETOGENEZA

(definicija, sparivanje polova, polaganje jaja) Vid razmnoţavanja u kome uĉestvuju oba pola sa specijalnim polnim ćelijama / jaja, spermatozoidi / koje jedinke razliĉitih polova proizvode u svojim specijalnim organima. Da bi se kod vrsta koje se razmnoţavaju gametogenezom stvorio novi organozam potrebno je da doĊe do oploĊenja jajeta spermatozoidom; Ukoliko oploĊenje izostane, jaje će ostati sterilno i iz njega se neće razviti nova jedinka (osim u sluĉaju nenormalne partenogeneze); oploĊenje se odvija u telu ţenke nakon kopulacije; Gametogeneza se odvija kroz nekoliko procesa:

SPARIVANJE POLOVA (KOPULCAIJA) – individue muškog i ţenskog pola se sparuju – kopuliraju i u tom aktu ostaju duţe ili kraće vreme. Za ĉin kopulacije insekti ĉesto imaju razliĉite dodatke na telu: npr. muţjaci bauljara imaju proširene delove tarzusa koji im sluţe za bolje i lakše prianjanje za ţenku, dok muţjaci vilinskog konjica imaju na kraju trbuha klešta kojima ţenku drţe za vrat u toku kopulacije. Naĉin kopulacije je vrlo raznolik: neke vrste kopuliraju u vazduhu (MRAVI, VILINSKI KONJICI, PĈELE..), neke u mirovanju (LEPTIRI), neke plivajući, neke danju neke noću...Poloţaj tela pri kopulaciji je takoĊe razliĉit, kao i duţina trajanja iste (od nekoliko trenutaka do nekoliko ĉasova, pa i ceo dan).U velikom broju sluĉajeva muţjak samo jednom kopulira posle ĉega ugine. MeĊutim, nije redak sluĉaj da muţjak kopulira više puta i to sa istom ţenkom ili više njih – polygamija (POTKORNJACI, LEPTIRI). Polyandria je mnogo reĊi sluĉaj; Monogamija tj. višekratno parenje jednog muţjaka i jedne ţenke se javlja kod TERMITA gde muţjak i ţenka ţive zajedno u istoj komorici i po 15 godina.

POLAGANJE JAJA – obiĉno brzo nakon kopulacije ţenke poĉinju da polaţu jaja. Kad se radi o štetnim vrstama neophodno je poznavati: naĉin polaganja jaja broj jaja koje poloţi jedna ţenka vreme polaganja i trajanje polaganja jaja mesto polaganja jaja Kod izbora mesta za polaganje jaja ţenka bira paţljivo: najĉešće je to mesto gde će buduće larve imati sve uslove za razvoj, pre svbega dovoljno hrane. Izbor mesta za polaganje jaja ţenke vrše na osnovu instinkta i vrlo retko greše, obiĉno u nekim nenormalnim okolnostima. Ima, meĊutim, i vrsta ĉije ţenke jaja polaţu bez reda ne vodeći raĉuna o tome kako će se buduće larve razvjati. Insekti ĉije se larve hrane biljnim delovima polaţu jaja na biljke, pri ĉemu biraju odreĊenu vrstu biljke i njen odreĊeni deo – borov savijaĉ polaţe jaja iskljuĉiva na terminalnimm izbojcima mladih borova npr. Kod nekih insekata ţenke najpre pripremaju sredinu gde će poloţiti jaja. Npr. kod potkornjaka, ţenka najpre u odreĊenoj vrsti drveta izgriza hodnike u koje će poloţiti jaja, cigaraši savijaju listove u specijalne uvojke u koje polaţu jaja, dok grabljive ose ne polaţu jaja dok u svoje gnezdo ne donesu dovoljno hrane za buduće larve i tek tada polaţu jaja na prikupljenu hranu. Mesto na kome ţenka poloţi jaja naziva se JAJNO LEGLO. PO obliku jajna legla mogu biti vrlo raznolika, a kod nekih vrsta ona mogu biti toliko karakteristiĉna da ja na osnovu njih moguće determinisati vrstu. Neke ţenke polaţu jaja bez ikakvog reda, dok druge, naprotiv, stvaraju legla uvek istog i pravilnog oblika. Npr. KUKAVIĈJA SUZA (Malacosoma neustria) svoja jaja uvek lepi oko tankih granĉica u vidu šireg prstena. Ţenka HRASTOVOG LITIJAŠA polaţe svoja jaja na kori hrasta u jednoslojnim poljima; KOMARAC svoja jaja slepi u oblik korita koje pliva po vodi, dok ţenke skakavaca svoja jaja polaţu u ooteke (jedna vrsta ĉaure) u kojima jaja slaţu u pravilne redove. Pri polaganju jaja ţenke vode raĉuna o njihovoj zaštiti od neprijatelja i nepovoljnih atmosferskih prilika. Npr. ţenke GUBARA, ŢUTOTRBE i dr. svoja jaja polaţu u gomilicama koje pokrivaju ljuspama, dlaĉicama i sekretima sa svog trbuha . Stilpnotia salicis (topolin gubar) svoja jaja lepi sekretom koji brzo oĉvrsne na vazduhu. Ţenke rovaca i uholaţa ĉuvaju svoja jaja straţareći pored njih u naroĉito iskopanoj jamici. Najzaštićenija jaja imaju socijalni insekti – mravi, pĉele, termiti.

I – 17

EMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija, tok, trajanje) Embrionalno razviće je razviće koje se odvija u stadijumu jajeta tj. u jajnoj ljusci i koje kao krajnji rezultat ima nastanak embriona. Proces nastanka embriona poĉinje deobom ćelijskog jedra jajne ćelije. Svaki deo ćelijskog jedra se okruţuje delom protoplazme i na taj naĉin se obrazuju nove ćelije. Nakon što se ćelije jako umnoţe one migriraju kroz deutoplazmu (ţumance) sve do ţumancentne opne. Ćelije se umnoţavaju sve dok oko deutoplazme ne obrazuju jednoćelijski omotaĉ – BLASTODERM. Ćelije blastoderma u poĉetku su sve jadenake ali u odreĊenom momentu sa jedne strane jajeta dolazi do izduţivanja ćelija blastoderma, ĉime se stvara zadebljali region (najĉešće uzduţno ovalan) koji se zove GERMITIVNA ILI KLICINA TRAKA. Ovo zadebljanje predstavlja trbušnu stranu budućeg embriona.

Od EKTODERMA nastaje:

 koţa sa dodacima i ţlezdama,  prednje i srednje crevo,  traheje,  nervni sistem i  svi neparni delovi polnih organa.

Od MESODERMA nastaje:  mišićni sistem  cirkulatorni organ – krv  masno tkivo  ostali delovi polnih organa Od ENDODERMA nastaje  samo srednje crevo

Ubrzo po obrazovanju klicine trake na njoj se pokjavljuje UZDUŢNA ILI PRIMITIVNA BRAZDA koja nastaje uvratom (uleganjem) blastoderma. Brazda se proširuje i na taj naĉina se stvaraju dva sloja ćelija od kojih se spoljni naziva EKTODERM (spoljašnji klicin list) a unutrašnji MESODERM (srednji klicin list). Istovremeno sa obrazovanjem uzduţne brazde ćelije koje se nalaze na prednjem i zadnjem kraju klicine trake poĉinju da se diferenciraju stvarajući tvorevine koje se izduţuju sve dok se ne spoje i formiraju treći, unutrašnji klicin list - ENDODERM.

Istovremeno sa stvaranjem klicinih listova stvaraju se oko klicine trake zaštitne opne koje nastaju naborima i sve više se šire iznad klicine trake dok se na kraju ne spoje i potpuno ne okruţe klicinu traku formirajući dve opne: SPOLJAŠNJU (serosa) i UNUTRAŠNJU (amnion). U spoljnoj opni kod mnogih insekata stvara se pigment. Od opni u daljem razvoju ne stvaraju se nikakvi organi i njihova uloga je da štiti embrion od spoljašnjih uticaja. Na kraju embrionalnog razvića opne se ili resorbuju ili ih larva probije pri napuštanju jajne ljuske. Dalji tok embrionalnog razvića sastoji se u segmentaciji klicine trake. Na traci se jajvljaju popreĉne brazde koje razdvajaju buduće segmente. Na segmentima nastaju parni kesiĉsti izvrati – osnove budućih ekstremiteta; od njih će se razviti samo oni koji se nalaze na glavenim i grudnim segmentima, dok će trbušni zakrţljati. Kraj embrionalnog razvića podrazumeva da se u jajnoj ljusci formirala larva, koja jajnu ljusku napušta probijajući je, cepajući ili progrizajući.

Trajanje stadijuma jajeta odnosno embrionalnog razvića je razliĉito kod razliĉitih vrsta. Kod nekih muva ono traje nepun dan kod zlatnozelenog bauljara (Calosoma sycophanta) 3-10 dana kod svica 5-6 nedelja kod gubara 8-9 meseci , s tim što se kod gubara stadijum jajeta vremenski ne poklapa sa embrionalnim razvićem; naime, larva se u jajetu gubara potpuno formira iste jeseni u septembru, ali u jajnoj ljusci ostaje do proleća dok ne otopli. Temperatura ima veliki uticaj na trajanje embrionalnog razvića: viša povoljna temperatura ga ubrzava aniţa ga usporava.    

POSTEMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija, tok, trajanje)

I – 18

Postembrionalno razviće podrazumeva razviće insekta od momenta kada larva napusti jajnu ljusku do momenta prelaska u adultni oblik – stadijum imaga. Ovo razviće se odvija razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata, a podrazumeva niz morfoloških promena koje dovode do stvaranja imaga. Ove promene morfologije se nazivaju preobraţaj ili metamorfoza. Proces metamorfoze kod svih insekata nema isti znaĉaj ni istu jaĉinu. Na osnovu intenziteta i toka procesa metamorfoze insekti se mogu podeliti na odreĊene grupe: Ametabola - neki insekti (primitivni insekti iz podklase Apterygota) ĉim izaĊu iz jajne ljuske odmah izgledaju kao njihov imago, a od njega se razlikuju samo po veliĉini i tome što su polno nezreli.Oni u svom posembrionalnom razviću prolaze sasvim neznatan preobraţaj ili ga uopšte ne prolaze . Njihovo razviće je jednostavno i odvija se kroz prosto rastenje; tokom razvića ovi insekti prolaze kroz sledeće stadijuma: JAJE / LARVA / IMAGO.

Metabola – grupa insekata koji u svom razviću prolaze kroz potpun preobraţaj; ipak ni kod ove grupe insekata preobraţaj nije istog tipa ni jaĉine, pa se ova grupa deli na podgrupe:  Hemimetabola – grupa insekata koji prolaze kroz nepotpunu metamorfozu  Holometabola – grupa insekata koja u svom razviću prolazi kroz potpunu metamorfozu

Kod Hemimetabola iz jajeta izlazi larva koja oblikom podseća na svog imaga, ali je manja, polne nezrela i beskrilna. U toku postembrionalnog razvića, prolazeći iz stadijuma u stadijum, ona raste, dobija krila i polono sazreva, te posle poslednjeg presvlaĉenja prelazi u adultni oblik IMAGO. Dakle, insekti iz ove grupe takoĊe prolaze kroz stadijume JAJE / LARVA / IMAGO ali se larva razlikuje od imaga, prvenstveno beskrilnošću. Kod Holometabola larve koje izaĊu iz jajeta ni malo ne liĉe na svog imaga i redovno imaju specijalne larvene organe koji su privremenog karaktera. Kod ovih vrsta nakon što larva potpuno izraste, ona mora da proĊe kroz još jedan stadijum – stadijum lutke , kako bi prešla u adultni oblik. Dakle, insekti iz grupe Holometabola u toku razvića prolaze sledeće stadijume: JAJE / LARVA / LUTKA / IMAGO

STADIJUM LARVE

Ovo je stadijum koji nastaje od momenta napuštanja jajne ljuske i traje do momenta pojave adultnog oblika tj. stadijuma imaga. Larve razliĉitih vrsta su razliĉite graĊe i imaju razliĉit naĉin ţivota. Osim toga, kod nekih insekata one liĉe na svoja imaga, dok se kod drugih potpuno razlikuju. Kod ovih drugih larve obavezno imaju privremene larvene organe koji nakon metamorfoze i prelaska u stadijum imaga nestaju. Na osnovu prisutnosti larvenih organa i sliĉnosti sa imagom, larve se dele na: I. II. III.

PRIMARNE LARVE – larve koje su sliĉne svom imagu. one NEMAJU provizorne organe a od imaga se razlikuju po veliĉini (manje su) i po nedostatku ili nepoptpuno izgraĊenim genitalnim dodacima, krilima, pipcima... SEKUNDARNE LARVE – imaju provizorne organe, ali imaju i mnoge morfološke osobine imaga. TERCIJERNE LARVE – imaju provizorne organe i potpuno se razlikuju od svojih imaga. Po obliku mogu biti veoma raznolike, što je posledica razliĉitih sredina i uslova u kojima se razvijaju, kao i tazliĉitog naĉina ishrane. Postoje razliĉite klasifikacije tercijarnih larvi, a najjednostavnija je sledeća:  larve sa grudnim nogama i dobro razvijenom glavom – ovaj tip se sreće kod Coleoptera, Neuroptera i Trichoptera  larve sa grudnim i trbušnim nogama (od kojih su trbušne laţne- neĉlankovite) – gusenice Lepidoptera, kod lisnih zolja (pagusenice)  larve bez nogu koje mogu imati dobro razvijenu glavu (surlaši, potkornjaci, striţibube, komarci) ili sa zakrţljalom glavom (acefalne larve muva). IzmeĊu ova tri stadijuma tercijarnih larvi postoji ĉitav niz prelaza.

Ishrana– glavne odlike stadijuma larve jesu da se larva hrani i raste. Larva poĉinje sa intenzivnom ishranom od momenta kad napusti jajnu ljusku a sa porastom apetit joj se sve više pojaĉava, tako da se ishrana larve moţe nazvati i ţdranjem. Tokom svog ţivota larva hranu pretvara u tkiva koja će kasnije dati razne organe imaga. Dakle, larva tokom svog ţivota ima zadatak da akumulira dovoljno materija od kojih će se formirati organi imaga.

Rastenje larve se odvija kroz proces koji se naziva PRESVLAĈENJE tj. zbacivanje stare kutikule. Ono nastupa onda kada larve postane prevelika za svoju kutikulu (koja je kruta i ne moţe da se širi).Tada se ispod stare koţe luĉenjem hipodermisa formira nova koţa tj. novi sloj kutikule. IzmeĊu starog i novog sloja specijalne koţne ţlezde luĉe sekret (egzuvijalni sekret) koji pomaţe razdvajanje stare i nove kutikule. Ĉim se nova kutikula formira, stara puca i iz nje larva izlazi sa novom koţom koja je bleda (potamni za nekoloiko sati pod uticajem svetlosti) i znatno veća od stare što larvi omogućva da odjednom naglo poraste. Larva se u toku svog ţivota presvuĉe više puta, a broj presvlaĉenja zavisi od vrste i za većinu vrsta on je konstantan. Vreme od jednog do drugog presvlaĉenja naziva se stadijum larvenog razvića. Larva sobne muve se do prelaska u lutku presvuĉe 3x, skakavca 5x, pĉele 8x, vodenog cveta 22x. Kod nekih vrsta broj presvlaĉenja moţe da varira i da zavisi od uslova sredine. Presvlaĉenje larve se ne sastoji samo u zbacivanju stare koţe, već i u zameni svih onih organa koji su, kao i koţa, nastali od spoljašnjeg klicinog lista (egzoderma) – zamena hitinske pokoţice prednjeg i zadnjeg creva, traheja i raznih koţnih ţlezda. dakle, presvlaĉenje je jedan komplikovan i za larvu muĉan proces, tkom kog se dešava i da larva ugine. TakoĊe, kod nekih vrsta tokom presvalĉenja nastaje i proces redukcije starih i obrazovanja novih organa. Zato se larveni stadijumi razlikuju ne samo po veliĉini, već i po boji, strukturi, obliku i morfologiji. Za proces presvlaĉenja larva obiĉno bira neko skrovito mesto, jer tokom procesa presvlaĉenja ona postaje troma i ne hrani se par dana pred presvlaĉenje i tokom samog presvlaĉenja. Nakon završetka presvlaĉenja, larva ponovo postaje aktivna i poĉinje da se hrani još većim intenzitetom. Zato se moţe reći da sa starijim stadijumima larvenog razvića štetnost štetne vrste raste. RAZLIKE IZMEĐU LARVE I IMAGA (prvenstveno : veliĉina, beskrilnost, polna nezrelost) LARVA IMAGO koţa tanja i mekša deblja i ĉvršća uţe i duţe od imaga, segmenti jednolike imaju krila, trbušni segmenti se jasno telesni oblik graĊe razlikuju od grudnih pipci znatno kraći ili ĉak potpuno zakrţljali imago leptira ima aparat za sisanje graĊa i oblik usni aparat se jasno razlikuje : npr kod leptira ektremiteta larva ima aparat za krickanje dobro razvijene, ĉlankovite noge noge kod larvi su obiĉno rudimentisane imaju krila u graĊi crvnog kanala najĉešće, što je posledica razliĉitog naĉina ishrane izmeĊu larve i imaga unutrašnja u graĊi trahealnog sistema, npr. larva larve organizacija tela koje ţive u vodi imaju trahejalne škrge dok njihova imaga koja ţive u vazduhu imaju normalan trahealni sistem

Imaginalni centri – predstavljaju tzv. klice odnosno osnove raznih organa imaga koji će se formirati, a nalaze se u telu tercijarne larve. Ovi centri su zapravi grupe embrionalnih, nediferenciranih ćelija koje se nalaze na raznim mestima u telu larve (najĉešće pod koţom, na mestu gde će se formirati organ imaga) i ostaju u stanju mirovanja u toku ĉitavog stadijuma larve. Tek neposredno pred prelazak u stadijum lutke, kada larva prestane da se hrani i kreće, ove ćelije se aktiviraju i poĉinju ubrzano da se dele i idferenciraju formirajući odgovarajuće organe imaga.

STADIJUM LUTKE Lutka je treći stadijum razvića insekata koji imaju tercijernu larvu. Ovim stadijmom završava se proces preobraţaja larve u imago. Proces obiĉno poĉinje poslednjim presvlaĉenjem larve i prelaskom u lutku. Kod većine insekata ovaj stadijum je period mirovanja pri ĉemu je lutka poptuno bez ikakve odbrane i mogućnosti kretanja. Zato je lutka vrlo ĉesto zaštićena razliĉitim tvorevinama (kokon, lutkina kolevka) ili je smeštena na nekakvo skrovito mesto. U ovom drugom sluĉaju larva bira mesto neposredno pred prelaz u stadijum lutke tj. pred HRIZALIDACIJU. Što se tiĉe nepokretnosti, tu ima izuzetaka kod nekih Diptera, Lepidoptera i Trichoptera, ali je pokretljivost njihovih lutki vrlo ograniĉena i daleko izostaje za pokretljivošću larve. Preobraţaj u stadijumu lutke se odvija kroz dva paralelna procesa, proces HISTOLIZE i proces HISTOGENEZE. Procesom histolize se tkiva i organi larve razaraju a procesom histogeneze se formiraju organi imaga. PROCES HISTOLIZE se moţe odvijati na dva naĉina. Prvi naĉin je fagocitoza i pri njemu larvene organe razaraju krvne ćelije koje se pred proces hrizalidacije jako umnoţe; ovo je naroĉito zastupljeno kod Diptera. Drugi naĉin je liocitoza, pri kome do razaranja larvenih organa dolazi pod dejstvom naroĉitih hemijskih materija koje se obrazuju u telu lutke. Kod nekih insekata (mravi i drugi opnokrilci) histoliza se dešava i fagocitozom i liocitozom istovremeno. Histoliza poĉinje zapravo pred samo poslednje presvlaĉenje larve, tako da su već u poĉetnom stadijumu lutke svi organi larve pretvoreni u kašastu masu obavijenu lutkinom košuljicom. HISTOGENEZA - poĉinje istovremeno sa histolizom. Organi imaga nastaju iz imaginalnih centara ĉije se ćelije intenzivno dele koristeći kao gradivni materijal za svoje razmnoţavanje kašastu masu bastalu histolizom larvenih organa. Tokom procesa hstolize i histogeneze provizorni larveni organi se potpuno razgraĊuju,. Histoliza i histogeneza se završavaju veoma brzo ; obiĉno posle nekoliko dana u lutki su već formirani svi organi imaga. Postoje tri osnovna tipa lutke:  PUPA LIBERA / slobodna lutka /(Coleoptera, Neuroptera, Hymenoptera) – odlikuje se time da su na njoj svi ekstremiteti budućeg imaga (noge, pipci, usni delovi) odvojeni od tela lutke tj. slobodni.  PUPA OBTECTA / pokrivena ili mumija lutka / (Lepidoptera) – ekstremiteti su privijeni uz telo i prekriveni lutkinom egzuvijom, zbog ĉega se ĉesto na lutki ne razaznaju ni konture ekstremiteta imaga.  PUPA COARCTATA / buretasta lutka, puparium / (Diptera) – predstavlja slobodnu ili pokrivenu lutku koja je obavijena kokonom nastalim od poslednje larvine košuljice; kod vrsta sa ovim tipom lutke kada larva dostigne svoj krajnji stadijum, ona se ne presvlaĉi, već se u sopstvenoj koţi pretvara u jedan od dva pomenuta oblika (libera, obtecta) Zbog ranjivosti i nepokretnosti lĉutke njihove larve se brinu o tome da one budu zaštićene tokom celog preobraţaja: za hrizalidaciju larve biraju skrovita mesta (pod korom drveća, u zemlji, pod kamenjem...) gde ĉesto grade lutkine kolevke; mnoge larve oko sebe izgraĊuju skloništa od raznih materijala (iverje, ĉetine, kućice puţeva, zrnca peska, sopstveni izmet...) Stadijum lutke traje razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata, a na njega veliki uticaj imaju spoljašnji uslovi (povoljni ga skraćuju a nepovoljni produţuju).

STADIJUM IMAGA Nakon isteka vremena lutkinog mirovanja njena košuljica (egzuvijum) puca i kroz formirani otvor izlazi imago – potpuno formirani insekt. Novi imago se razlikuje od starog. Tako npr. kad imago leptira oizaĊe iz svoje košuljice, on je mokar i mekan, njegova krila su smeţurana i slepljena uz telo; tog trenutka leptir nije sposoban za let; ali, ubrzo, on se osuši i oĉvrsnea krila mu se razapnu pumpanjem vazduha u traheje nervature krila i on postaje sposoban za let. I kod većine drugih insekata tek nastali imago se razlikuje od starog. Npr. kod potkornjaka tek nastali imago je bledoţute boje, a tek kasnije postaje tamnomrk ili crn. Kod nekih vrsta imago je polno zreo i sposoban za razmnoţavanje ĉim izaĊe iz lutke (leptiri), dok kod drugih vrsta mora da protekne odreĊeno vreme, nekad i pola godine. Ovo vreme se naziva vreme sazrevanja imaga a njegova d ishrana se naziva dopunska ishrana ili dopunsko ţdranje. Ovaj sluĉaj je najĉešći kod Scolytidae, Pissodes, Hylobius, Tachina itd.

ROJENJE IMAGA Vreme kada se insekti javljaju obiĉno u masama radi parenja naziva se vreme rojenja. Insekti koji lete roje se u manjim ili većim oblacima; neki imaju krila samo u vreme rojenja, a odbacuju ih odmah nakon kopulacije (mravi, termiti); neke vrste imaju sposobnost leta samo u vreme rojenja (Hylobius); kod vrsta koje ne lete rojenje se odvija njihovom masovnom pojavom na zemlji ili na biljkama. Razne vrste insekata roje se u razliĉito vreme godine: Neki potkornjaci u rano proleće Gubar jula - avgusta Gundelj u maju Mrazovci od oktobra do decembra Vrste koje imaju višestruku generaciju roje se više puta godišnje: Borova lisna zolja 2x (april i jul) Neki potkornjaci 3x (april, jun i septembar) Trajanje rojenja imaga je takoĊe razliĉito kod razliĉitih vrsta: Kod vodenih cvetova rojenje traje svega nekoliko sati Kod većine leptira, tvrdokrilaca i dvokrilaca nekoliko dana do dve nedelje Kod nekih vrsta koje sporo polno sazrevaju (Pissodes) moţe da traje i celu letnju sezonu Na poĉetak rojenja jako utiĉu vremenski faktori. Nepogodno, kišno vreme moţe da odgodi poĉetak rojenja a toplo povoljno vreme da ga preurani. Ovo naroĉito vaţi za one štetne vrse ĉije rojenje pada u rano proleće. TRAJANJE ŢIVOTA IMAGA Funkcija imaga je pre svega u produţetku vrste tj. u razmnoţavanju. Tu funkciju imaga razliĉitih vrsta obave za razliĉito vreme, posle ĉega obiĉno uginu, te je stoga i vreme trajanja ţivota imaga razliĉito od vrste do vrste. Vodeni cvet – imago ţivi svega nekoliko sati , tek toliko da se polovi spare i ţenka poloţi jaja Muţjaci leptira Psycha apiformis ţive svega 32 minuta Za većinu insekata ţivot imaga iznosi od nekoliko dana do tri nedelje. Imaga vrsta koje prezimljavaju ţive znatno duţe – nekoliko meseci . Postoje i vrste ĉija imaga ţive i više godina tokom kojih više puta kopuliraju – imaga Hylobius, Pissodes, potkornjaci, Calosoma... Najduţi ţivot imaju ţenke socijalnih vrstea – matica domaće pĉele ţivi do 5 godina, mravlja matica do 12 godina a matica termita i do 15 godina. TRAJANJE ĈITAVOG RAZVIĆA Ako se posmatra razviće svih sadijuma zajedno, od jajeta do polno zrelog imaga, moţe se uoĉiti da kod većine vrsta ukupan razvoj traje 12 meseci, pri ĉemu najĉešće ukupno razviće se odvije u dve kalendarske godine. Pojedini stadijumi razvića, naravno, kod razliĉitih vrsta traju razliĉito, ali je kod većine ukupno vreme oko 12 meseci. Postoje i vrste ĉije razviće traje više od godine – 2, 3 pa i 4 godine. Sa sruge strane, postoje vrste ĉije razviće traje manje od godinu dana. Od spoljašnjih faktora na trajanje razvića utiĉu: TEMPERATURA SREDINE jer su insekti poikilotermne ţivotinje, tj. telesna temperatura im zavisi od temperature sredine u kojoj se nalaze. Kako je za celokupno razviće jednog insekta odreĊene vrste potrebna jedna odreĊena koliĉina toplote, razumljivo je da će niţa temperatura sredine produţiti period razvića a viša (ukoliko ne prelazi u ekstrem) skratiti isti period. VLAŢNOST – utvrĊeno je da za brţe razvićwe insekata nije dovoljan samo odgovarajuća temperatura sredine, već da u tome znaĉajnu ulogu ima i povoljna vlaţnost vazduha Povoljnost ishrane (dovoljne koliĉine odgovarajuće vrste hrane) Svetlost

LATENCA ili DIJAPAUZA Latenca predstavlja usporavanje u razviću neke vrste odnosno privremeni prekid u razviću neke vrste koji nastaje iz, za sad, nepoznatih razloga i usled koga se produţava normalni period razvića. Ovaj produţetak moţe da bude znatan i da iznosi 2 do 8 puta više od uobiĉajenog vremena razvića. Nakon što latenca proĊe, razviće se normalno daje odvija bez ikakvih posledica po ţivotinju koja ju je preţivela. Latenca moţe da naastupi kod svih ili kod jednog dela individua iste generacije. Latenca moţe da nastupi u bilo kom stadijumu razvića insekta. Najĉešće se dogaĊa u stadijumu lutke i jajeta, odnosno u onim stadijumima kada je insekt najzaštićeniji. GENERACIJA Pod generacijom se podrazumeva vreme koje je potrebno nekom insektu da izvede potpun ciklus razvića. Drugim reĉima, to je vreme koje protekne od momenta polaganja jaja pa do trenutka kada insekt koji je izašao iz tog jajeta ne postane polno zreo i poĉne sa razmnoţavanjem. Kraće reĉeno, to je vremeod jajeta do jajeta. Najĉešći sluĉaj je da razvoj insekta traje 12 meseci i za takve insekte se kaţe da imaju prostu ili jednogodišnju generaciju. GUBAR – njegova ţenka krajem jula polaţe jaja iz kojih se polno zrele ţivotinje javljaju krajem jula naredne godine. Postoje i vrste kod kojih generacija traje više od jedne godine, pa se za njih kaţe da imaju višegodišnju generaciju.Višegodišnja generacija moţe biti: Dvogodišnja – 24 meseca za ĉitavo razviće Trogodišnju – 36 meseci Ĉetvorogodišnju – 48 meseci ... Najduţu, do danas poznatu, generaciju ima severnoameriĉki cvrĉak Cicada septemdecim i ona iznosi 17 godina. TakoĊe, postoje insekti kod kojih generacija traje manje od 12 meseci. Za njih se kaţe da imaju višestruku generaciju godišnje (dvostruku, trostruku, ĉetvorostruku itd.) Dvostruka generacija – Diprion pini Neke lisne vaši imaju pod povoljnim uslovima i 14-tostruku generaciju Kod vrsta koje imaju jednogodišnju generaciju, trajanje generacije se ne poklapa sakalendarskom godinom, već se proteţe na dve kalendarske godine. Isti je sluĉaj i kod vrsta sa višegodišnjom generacijom , pa broj kalendarskih godina moţe da se izraĉuna preko formule: X+1

I-19

KALENDAR RAZVIĆA I BIOLOŠKA FORMULA (definicija, primeri)

Kalendar razvića predstavlja šematski prikaz razvojnih generacija neke vrste u obliku pregledne tabele, gde se po mesecima prikazuje sta nje razvoja štetoĉine, kao i stadijumi u kojima je ona štetna. Ovakav kalendar sadrţi podatke o trajanju generacije, u kojim se stadijumima u raznim mesecima godine štetoĉina nalazi, trajanju pojedinih stadijuma i o tome kada štetoĉina pravi najveću štetu. Kalendar razvića je stoga vrlo koristan u praktiĉnom radu, jer brzo pruţa potrebne informacije na osnovu kojih se mogu donositi odluke o merama borbe. MeĊutim, ovakve kalendare nije moguće napraviti za sve insekte, naroĉito ne za one ĉija imaga dugo ţive, koje dugo polaţu jaja i vrste kod kojih se sestrinske generacije ukrštaju (potkornjaci). Najjednostavnije se pravi kalendar razvića za štetne leptire jer su njihove generacije vremenski jasno odvojene.

Pri izradi kalendara razvića koriste se taĉno utvrĊeni simboli: jaje larva larva u kokonu lutka + imago Imago koji polaţe jaja Da bi se u kalendarima vremenski što taĉnije predstavili pojedini stadijumi štetoĉine svaki mesec je podeljen na tri dekade (po 10 dana). Napravljen kalendar ne mora da vaţi za sve krajeve areala odreĊenog insekta. On ĉak ne mora da se podudara ni za svaku godinu u odreĊenom podruĉju areala. To je stoga što razviće zavisi i od uslova sredine (pored osobina vrste) odnosno od temperature sredine, vlaţnosti vazduha itd. Limantria dispar godina I II 1930. 1931.

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

XI

XII

Biološka formula (vita formula) se koristi za šematski prikaz bionomije štetnih insekata. Izmislio ju je nemaĉki entomolog Rhumbler. Ona u vrlo saţetoj formi prikazuje iste podatke kao i kalendar razvića, ali je praktiĉnija od kalendara zato što se iz nje gotovo trenutno mogu dobiti informacije o trajanju i broju generacija, u kom mesecu se koji stadijum nalazi, kad je insekt štetan itd. U brojiocu ove formule nalaze se po mesecima izneti stadijumi jajeta i larve, a u imeniocu stadijumi lutke i imaga. Stadijum jajeta je od stadijuma larve razdvojen crticom (-) a stadijum lutke od stadijuma imaga krstićem (+). Osnova biloške formule izgleda ovako: Vreme jajeta – vreme larve Vreme lutke + vreme imaga Ako se vreme jajeta poklapa sa vremenom imaga, onda se vreme jajeta ne unosi u formulu. U biloškoj formuli meseci se oznaĉavaju arapskim brojevima tako da 1 oznaĉava januar, 2 februar, 3 mart itd. Brojevi od 1 do 9 ne odvajaju se nikakvim znacima, već se jednostavno reĊaju, dok se brojevi 10.11.12. odvajaju taĉkama (.12.) Npr. ako u formuli piše 7.12. to znaĉi od jula do decembra, a ako piše 712, to znaĉi od jula do januara, februara. Svaki mesec podeljen je na dekade a njihove oznake su: a– prva trećina meseca (anterior) m – druga trećina meseca (medius) p – poslednja trećina u mesecu (posterior) Ova slova stavljaju se kao eksponenti odgovarajućeg meseca. Npr. 6a znaĉi prva dekada juna a 5m znaĉi druga dekada maja. U upotrebi je i podela meseca na nedelje, gde se brojevima 1,2,3,4 oznaĉavaju nedelje meseca, a njihove oznake se stavljaju u eksponent odgovarajućeg meseca. Zarez u formuli oznaĉava prezimljavanje (,). PRIMER: bioformula borove veštice (Sphinx pinastri)=

-89 10,5+67

Ovo znaĉi da ovaj insekt prezimljava u stadijumu lutke od oktobra do maja.

Ako se u formuli pojavi veliko slovo A (annus) to znaĉi da neki stadijum razvoja traje ĉitavu godinu. PRIMER: bioformula Zeuzera pyrina=

-8, A, 4 5+67

Ovo znaĉi da je ovaj leptir u stadijumu jajeta provede jun i jul, u avgustu se javlja larva koja prezimljava i provede celu narednu godinu u stadijumu larve, da bi u maju treće godine prešla u stadijum lutke iz koje se u junu, julu pojavljuje imago. Kod vrsta koje grade kokon, mesec u kome to ĉine stavlja se u zagrade ( ). -8, 5 (5)34 6+7 Dakle, gusenica ovog leptira javlja se u avgustu, prezimi jednom i ţivi do maja sledeće godine, kada pravi kokon u kome ostaje u trećoj i ĉetvrtoj nedelji maja, da bi u junu prešla u stadijum lutke a u julu u stadijum imaga. PRIMER: Thaumatopoea pytiocampa =

Velikim zagradama u jednom delu biološke formule se oznaĉavajunaredne generacije u toj istoj godini: PRIMER: Diprion pini =

4-56(7) 78 - 8.10(10,3) 7+78 3+4

(

)

Znak > znaĉi da imago posle polaganja jaja ţivi još neodreĊeno vreme, a period kada je insekt štetan štampa se u formuli masnim slovima (boldovanim). Kod vrsta koje imaju nepotpun preobraţaj u formulu ne ulazi razlomaĉka crta, jer ove vrste nemaju stadjum lutke. PRIMER: rovac= 6m 7m - 6p, 5a + 5m 8 >

I – 20

MASOVNO RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (uzroci, vrste gradacija, tok, primer) ♂♀

Masovno razmnoţavanje ili kalamite predstavlja enormno uvećanje populacije odreĊene vrste. Ova pojava samo na izgled deluje sluĉajna, ali se ona odvija po odreĊenim zakonitostima. U šumskoj zajednici, biocenozi, pored drveća ţivi i veliki broj drugih boljaka i ţivotinja. Broj individua odreĊene vrste zavisi od same šumske zajednice / od tipa zajednice, starosti zajednice, od geografske širine na kojoj se ona nalazi itd./ Pod normalnim uslovima na jedinici površine neke šume ţivi odreĊeni NORMALAN broj razliĉitih vrsta biljaka i ţivotinja. Ovaj brooj je razliĉit u zavisnosti od vrste organizma. Ako se uzme u obzir teţnja svih vrsta organizama da se neograniĉeno razmnoţavaju, onda je ĉinjenica da u odreĊenoj biocenozi postoji odreĊeni, konstantan normalan broj individua razliĉitih vrsta neobiĉna. Uzrok tome je to što u šumskohj zajednici postoji niz faktora koji uĉestvuju u redukciji potomstva ĉlanova zajednice koji imaju veliku energiju razmnoţavanja. PRIMER: Limantria dispar (gubar) ♀ gubara poloţi 600 jaja u hrastovoj šumi; ukoliko bi se iz ovih jaja izleglo svega jedna trećina ♀ od svaka će poloţiti 600 jaja (dakle 120 000 jaja ukupno); ako se uzme još jedna godina razmnoţavanja i neka se iz ovih jaja izlegne samo trećina, naredne godine će se javiti 24 000 000 leptira, što bi zapravo bilo potomstvo samo jedne ţenke u toku 2 godine; meĊutim, ovakve brojke su nerealne zato što postoji ĉitav niz faktora koji redukuju broj potomstva te iste ţenke; ti faktori mogu biti biotiĉke prirode (paraziti, ptice, korisni insekti, gljive) ili abiotiĉke prirode (nepovoljni uslovi sredine); uopšte, pri normalnim prilikama ne javlja se enormni broj individua iste vrste jer veliki broj potomstva vrste propada pod dejstvom tzv redukujućih faktora; u stabilnoj zajednici potomstvo jednog para gubara normalno iznosi jedan par ;

Faktori koji uĉestvuju u redukciji potomstva vrsta sa velikom energijom razmnoţavanja odrţavaju tzv. organsku odnosno biocenotičku ravnotežu u zajednici. Kao što je reĉeno, ovi faktori mogu biti biotiĉki ili abiotiĉki i sve dok oni postoje nema opasnosti od masovnog razmnoţavanja štetnih insekata. NASTANAK KALAMITETA Ako iz bilo kog razloga iz biocenoze izostane neki od faktora koji odrţavaju biocenotiĉku , dolazi do poremećaja u zajednici.Energija razmnoţavanja štetnih insekata dobija pun zamah i broj individua ove vrste sposobnih za razmnoţavanje naglo raste. Obijm poremećaja zavisi od vrste i vremena nestanka regulatornih faktora, kao i od jaĉine razmnoţavanja i mogućnosti širenja štetne vrste, pre svega od koliĉine dostupne hrane i mogućnosti za polaganje jaja. Nestanak regulacionih faktora moţe da ima razne uzroke: vremenski uticaji – npr. abnormalne temperature mogu da pogoduju štetoĉini a da budu štetne za njihove neprijatelje iznenada nastali povoljni uslovi ishrane i razmnoţavanja – npr. posle sbegoloma, vetroloma ili pri masovnom oboljneju drveća usled golobrsta ili gljivica, insekti se pojavljuju kao sekundarne štetoĉine u prenamnoţenju (kalamitet) i to najĉešće (za navedene uslove) potkornjaci, striţibube. ĉovek – ĉesto moţe da izazove gradaciju jer svojim nasilnim delovanjem u prirodi remeti biocenotiĉku ravnoteţu (takoĊe, i šumska gazdinstva u kojima se gaje monokulture predstavljaju izvanredne uslove za pojavu kalamiteta jer na jednom mestu postoji obilje hrane za specijalizovanu vrstu štetoĉine, dok sa druge strane, uslovi za razvoj njihovih neprijatelja nisu toliko povoljni) Kalamitet se samo prividno iznenada pojavljuje. Zapravo, u pojavi kalamiteta postoji odreĊena postupnost zbog ĉega se prenamnoţenje insekata naziva još i GRADACIJA. Pod gradacijom se podrazumeva ĉitava pojava prenamnoţenja, od poĉetka povećanja broja individua jedne vrste, preko najviše taĉke prenamnoţenja (maksimuma) pa do njegovog prekida. Stanje štetoĉine izmeĊu dve gradacije, kada je populacija u normalnom broju, naziva se LATENCA. Gradacija neke štetoĉine razvija se u toku više godina postupno, prolazeći kroz više stadijuma, a najĉešće kroz dva: PROGRADACIJA (PROGRESIJA) – porast populacije štetoĉine do maksimuma RETROGRADACIJA (REGRESIJA) – opadanje brojnosti populacije do minimuma tj. do latence

Gradacija obiĉno poĉinje na nekom ograniĉenom prostoru, koji se naziva ŢARIŠTE, od koga se brzo u koncentriĉnim krugovima širi. Za neke štetoĉine je utvrĊeno da ţarišta njihovih kalamiteta nastaju uvek na istim mestima – lokalitetima koji imaju predispoziciju za to. Kalamiteti neikih štetoĉina se javljaju istovremeno na više mesta koja su meĊusobno udaljena, najĉešće posle višegodišnje latence. U ovim sluĉajevima se govori o ’’periodu štetoĉine’’ i tada se kalamiteti javljaju ĉak i na mestima gde se štetoĉina inaĉe retko sreće. Razlog za ovo još uvek nije poznat, kao što nije poznat ni uzrok predispozicije nekog lokaliteta da bude ţarište gradacije. Uopšte, uzorci pojave gradacije nekog insekta još nisu potpuno razjašnjeni. Prouĉavanjem uzroka kalamiteta se bavi posebna nauka koja se zove GRADOLOGIJA, koja se bavi prouĉavanjem kretanja brojnosti populacija ţivih organizama u ţivotnim zajednicama. Prema poreklu kalamitet moţe biti: AUTOHTON – nastaje na mestu na kome je došlo do poremećaja ravnoteţe i ovakav tip kalamiteta je najĉešći; ALOHTON – nastaje usled masovnog unošenja / ulaska insekata sa strane; tada obiĉno govorimo o preletu insekata, a najpoznatiji takvi sluĉajevi jesu duga i masovna putovanja skakavca ĉija jata za kratko vreme uništavaju sve što im sew naĊe na putu a biljnog je porekla. Ovim putovanjima je sklon i leptir glogovac, a zapaţeni su i kod nekih potkornjakanone i još nekih vrsta. Uzrok ovih preleta nije još uvek poznat, ali se pretpostavlja da je osnovni uzrok unutrašnji nagon i teţnja insekata za rasoprostiranjem vrste.

I – 21

DIMORIZAM I POLIMORFIZAM

Dimorfizamje pojave da se individue jedne vrste javljaju u dva razliĉita oblika. Dimorfizam moţe biti: SEKSUALNI (POLNI) pojava da se individue muškog i ţenskog pola razlikuju ne samo po polnim već i po drugim karakteristikama. PRIMER: o jelenak (muţjaci imaju7 izraţene mandibule, ţenke ne) o striţibube – muţjaci imaju kratko telo i duţe pipke o štitaši – muţjaci imaju normalnu morfologiju insekata, ţenke izgledaju kao skramice zalepljene za neku biljku, nemaju ni oĉi ni noge, imaju samo sisaljku i jedina funkcija je im je proizvodnja jaja: o gundelj – ţenke imaju jaĉe razcijene pipke o gubar – razlika u boji krila i veliĉini trbuha (ţenke imaju deblji trbuh i svetlija krila) SEZONSKI DIMORFIZAM – pojava da se prolećne i jesenje formen insekata razlikuju (razlika izmeĊu dve generacije, primer su leptiri roda Vanesa) Polimorfizam je pojava da se individue iste vrste javljaju u više morfološki razliĉitih oblika. Polimorfizam moţe biti: SOCIJALNI – oblik individue zavisi od funkcje koju u zajednici obavlja (primeri pĉela – razlika u morfologiji matice, trutova i radilica) ALTERNIRAJUĆI (CIKLIĈNI) – karakteristiĉan za biljne vaši koje mogu imati i do 15 generacija godišnje koje se sve meĊusobno razlikuju FAKULTATIVNI (SLUĈAJNI) primećen kod gnjurca, gde je potomstvo jednog para meĊusobno razliĉito,

II - 1

MERE SUZBIJANJA ŠTETOĈINA ZELENIH POVRŠINA

Borba protiv štetoĉina svodi se na primenu dve grupe mera:

I PREVENTIVNE MERE (mere preoohrane) – imaju za cilj spreĉavanje prenamnoţavanja štetnih insekata putem podizanja zdravih i otpornih biljaka; u ovu grupu mera spadaju: Proizvodnja zdravog i kvalitetnog sadnog materijala Pravilna sadnja – dovoljno velike sadne jame, pravilno okopavanje, zalivanje – pravilna nega biljaka Pravilan izbor vrsta koje će se naći na zelenoj površini (birati otporne vrste koje su adaptirane na date uslove sredine) Podizanje mešovitih šuma radi stabilnosti odnosno, podizanje heterogenih zelenih površina (sa više razliĉitih vrsta) Mere nege koje obuhvataju sanitarne seĉe, uklanjanje napadnutih biljnih individua koje predstavljaju izvor zaraze , blagovremene prorede i kresanje donjih grana, uklanjanje poseĉenog materijala koji predstavlja izvor zaraze Protivpoţarne mere (pruge, prepreke širenju pošara) – stabla oslabljena poţarom su laka meta za napade sekundarnih štetoĉina Karantinske mere – spreĉavaju prenošenje štetoĉina sa jednog mesta na drugo u okviru jedne zemlje ili iz jedne zemlje u drugu ili sa kontinenta na kontinent Predsetveno tretiranje – tretiranje semena, sadnica i zemljišta u kome se vrši sadnja;

II DIREKTNE MERE (represivne) Svode se na direktno uništavanje štetne vrste kada se ona prenamnoţi i tako ugrozi šumu ili zelenu površinu. U ove mere spadaju: A) fiziĉko mehaniĉke mere svode se na upotrebu sile kako bi se uništili insekti, ĉemu prethodi sakupljanje insekata, postavljanje prepreka ili hvatanje specijalnim napravama; ako se primene u pravo vreme i na pravi naĉin daju odliĉne rezultate; najĉešće metode: SAKUPLJANJE, PREPREKE, MAMCI, BUBOLOVKE B) biološke mere za uništavanje insekata koriste njihove prirodne neprijatelje iz ţivotinjskog i biljnog carstva, dakle – koriste ţiva bića; pri tom se korisni organizmi štite kroz zaštitu staništa, prenose na lokalitete gde su potrebni (šlepuju) introdukuju ili masovno proizvode u biofabrikama; C) hemijske mere predstavljaju najrepresivniju grupu mera koje podrazumevaju upotrebu hemijskih materija protiv štetnih insekata, i to razliĉitih otrovnih materija – sredstava za uništavanje štetoĉina koja se zajedniĉkim imenom nazivaju PESTICIDI; Pored ovih otrovnih supstanci, sve je ĉešća upotreba ATRAKTANATA (feromoni), insekatskih hormona, inhibitora hormona i sl. Integralne mere se odnose na integralnu ili integrisanu zaštitu bilja i podrazumevaju primenu svih raspoloţivih mera borbe u cilju spreĉavanja nastajanja šteta od strane insekata, što manjeg remećenja biocenotiĉke ravnoteţe, što manjeg zagaĊivanja ţivotne sredine; kod ove grupe mera akcenat je na primeni bioloških i preventivnih mera;

II - 2

FIZIĈKO –MEHANIĈKE MERE BORBE (definicija, vrste mera, znaĉaj)

Ovaj vid borbe podrazumeva upotrebu mehaniĉke i fiziĉke sile za uništavanje insekata. Da bi to moglo da se uradi insekti moraju prvo da se sakupe (uhvate), nakon ĉega se uništavaju. Vrste fiziĉko mehaniĉkih mera koje se primenjuju su: - SAKUPLJANJE, - PREPREKE, - MAMCI, - BUBOLOVKE

SAKUPLJANJE INSEKATA Sakupljaju se insekti u razliĉitim stadijumima, tako da se sakupljaju:  JAJA – kod onih kod kojih ♀ polaţe jaja u jajnim leglima na lako dostupnim mestima. Gubar polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine, lako su uoĉljiva i zlatno ţute su boje. Jaja se jednostavno zgule sa kore i spale se. Na ovaj naĉin se uništavaju i jaja kukaviĉje suze, koja polaţe jaja oko granĉica u vidu srebrnog prstena i ţutotrbe, ĉija su jaja na listu i zlatno ţute su boje.  LARVE – One se mogu sakupljati iz zemlje kao kod gundelja, grĉica i rovca, ĉije su larve ogromne. Zatim u zimskim guseniĉnim gnezdima, kod nekih leptira npr. ţutotrbe. Njene gusenice se razviju u toku leta, polako se hrane i do zime se umotaju u vlakna i list se savije i otpada i tako prezimljavaju. Tako je i kod glogovca, jedinog dnevnog leptira koji je štetan. Mogu se sakupljati i u letnjim guseniĉnim gnezdima npr. kod dudovca, ĉije gusenice u toku leta prave na lišćarima gnezda u vidu pauĉine, koja povezuje lišće i ţive zajedno. Neke ţive i u kolonijama kao npr. obiĉna borova zolja i ţuta borova zolja, ĉije gusenice ţive zajedno dok se ne razviju i brste.  LUTKE – Ovaj metod se primenjuje kod gubara. Kada se prenamnoţi gusenice se skupe na 1 mesto i preĊu u lutke, upletu lišće na grani i tu se smeste, naprave lutkina gnezda.  IMAGA – Npr. kod gubara ♀ ima krila, ali ne moţe da leti nego se penje uz stablo i lako moţe da se uhvati. Neka imaga mogu da se sakupljaju i metodom stresanja, kada se ispod drveta postavi platno, drvo se protrese, a imaga padaju na platno. To se ĉesto radi kod gubara u ranim jutarnjim ĉasovima, kada je t niţa i oni ne mogu da lete. Mogu da se sakupljaju i imaga španske bube, koja napada fam. Oleaceae (maslina, ligustrum, jasen...). Njena imaga u krvi imaju kantaridin i tu krv mogu lako da ispuštaju na zglobovima zadnjih nogu i taj miris privlaĉi sva ostala imaga da zajedno brste. Onda se u ranim jutarnjim ĉasovima razapinje platno, trese se drvo i sakupljaju se imaga. Imaga se mogu sakupljati i pojedinaĉno npr. kod velike hrastove striţibube, koja ima i veliku larvu i velikog imaga, a nalazi se na stablima tokom juna i to na onima koja sunce obasjava na zalasku.

II - 3

PREPREKE predstavljaju vid mehaniĉkih mera borbe kojima se insekti fiziĉki spreĉavaju da dospeju do

biljaka koje mogu ugroziti. To se postiţe postavljanjem razliĉitih prepreka (barijera), a one se postavljaju tako da insekti ne mogu da ih proĊu. Ovaj metod treba više koristiti.  LEPLJIVI POJASEVI – Na prsnoj visini stabla se skida mrtav deo kore i taj deo se premaţe guseniĉjim lepkom. On dugo ostavlja lepljivu površinu (najmanje 1 sezonu) i na taj naĉin se hvataju insekti koji gmiţu po stablu npr. ♀ mrazovca koje ne mogu da lete, a na stablo dolaze i ♂ zbog ♀, pa ih je sve lako uhvatiti.  LEPLJIVE LETVE – Ova metoda se npr. koristi kada se rasadnik nalazi u blizini šume, pa mora da se spreĉi ulazak šumskih insekata u rasadnik. Zato se oko rasadnika postavljaju letve, a deo koji viri iz zemlje se premaţe guseniĉjim lepkom. Dobar je metod za hvatanje insekata koji bauljaju, a ne lete npr. surlaši, bube listare.  ZAŠTITNI JARKOVI (ROVOVI) – Kopaju se oko rasadnika (30 x 30 cm). Insekti ulaze u rov i šetaju po njemu dok ne nalete na rupe, koje su iskopane u okviru rova i napunjene neĉim da bi se insekti tu udavili. Ovako se lako hvataju smrĉini surlaši i grĉice.

BUBOLOVKE To su priliĉno jednostavne zamke za hvatanje buba. Postoji više tipova:  CEVĈICE – ubacuju se u kanale u zemlji. Svaka ima otvore na oba kraja sa poklopcima koji se otvaraju samo ka unutra. Kada insekt jednom uĊe unutra više ne moţe da izaĊe. Koristi se za hvatanje rovca.  BARBEROVE KLOPKE – Prave se od konzervi koje su ukopane u zemlju i povezane letvama na površini zemlje. Insekti idu po zemlji nailaze na letvu i neće da se penju uz nju nego hoće da je zaobiĊu i pri tome upadaju u konzerve. Isto za rovca.  ŢUTE KLOPKE – Ove klopke su jarko ţute boje i zbog toga privlaĉe insekte, koji misle da će tu skupiti nektar. Prave se od ţutih kartona koji su isprskani lepkom i kaĉe se npr. u krošnje. Rusi su na ovaj naĉin rešili problem belokrilih vaši u staklarama.  MALEZOVA KLOPKA – Izgleda kao šator, koji je od dralona, crn je i insekti ga ne vide. Ima centralni zid i nema boĉne strane. Insekt uleće, udara u centralni zid i instiktivno leti na gore. Tu se nalazi sabirna boca sa alkoholom, koja ih omami i uguši i oni padaju dole.

MAMCI  OTROVNI MAMCI (o njima opširno u 5. pitanju) Primenjuju se da bi se na jednom mestu uhvatio što veći broj insekata, a zatim uništio.  MAMCI ZA ISHRANU – To je na primer hrana koju insekti rado jedu. Ovaj metod se najviše primenjuje u rasadnicima u borbi protiv ţiĉanih crva, sovica i rovca. Ovi mamci su idealni za zemljišne insekte, jer se na ovaj naĉin lako skupe na jednom mestu, a zatim unište. Postoje brojni recepti za pripremu ovakvih mamaca, a po potrebi mogu se dodati i otrovi i to utrobni.  MAMCI ZA RAZMNOŢAVANJE – Postavljaju se da bi insekti tu ostavili potomstvo. Tu spadaju lovne motke, lovni panjevi i lovna stabla, o kojih se ovi zadnji danas najĉešće koriste. Ovo je najznaĉajniji metod borbe protiv sipaca: potkornjaka i drvenara.  MAMCI ZA PREZIMLJAVANJE – U rasadniku pronalazimo mesto gde bi rovci najradije prezimili i na tom mestu kopamo rupu 1m x 1m x 1m i punimo je nepregorelim stajskim đubrivom. Zatrpamo rupu i obeleţimo mesto. U toku jeseni stajnjak prevri i u toku zime je tu toplo i idealno za rovce, koji se tu skupljaju. U toku zime kada je jako hladno (rovci podnose t do 0 oC) krampom iskopamo Ċubrivo, rovci se smrznu, a Ċubrivo moţe da se koristi. Od sargije ili talasastog kartona moţe takoĊe da se nadravi mamac za prezimljavanje. On se iseĉe, savije oko stabla i veţe kanapom. U jesen insekti se tu zavlaĉe da prezime, a u zimu skidamo karton i uništavamo insekte. Ovo je dobar metod naroĉito kod jabuka u borbi protiv crva. Kada se insekti sakupe na bilo koji od ovih naĉina oni se fiziĉki uništavaju pomoću:  SVETLOSTI – Na taj naĉin sakupljamo i uništavamo one insekte koje privlaĉi svetlost (svetlosne zamke). Pomoću ovih zamki sakupljamo insekte za istraţivanje faune. Uništavaju se noćni leptiri (sovice i veštice, koje su jako štetne). Insekti se sakupljaju oko reflektora......  VATRE – Fam. Pyralideae (plamiĉci) jako privlaĉi vatra, kao i borovog ĉetnika. Postavljaju se baklje, ali je tu opasnost od poţara velika. Insekti naleću na vatru, prlje se i ginu.  VISOKE TEMPERATURE – Insekti mogu da preţive temperature do 49-50 oC. Tako da na primer ţiţka u pasulju, pirinĉu, drvenim figurama uništavamo tako što sve ubacimo u rernu i zagrejemo je iznad 50 oC na 30 minuta.  VODENOM PAROM I TOPLOM VODOM – Koristi se u staklarama za uništavanje zemljišnih insekata odnosno sterilizaciju zemljišta.  NAVODNJAVANJA (PLAVLJENJA) – Navodi se voda na neko mesto 10-15 dana i svi insekti će se podaviti. Posle se zemljište osuši i spremno je za upotrebu.  ELEKTRICITETA – Elektriĉna struja se pusti kroz drvo i svi insekti će uginuti.  ULTRAZVUKA (ZVUKA) – po principu mikrotalasne pećnice; Koristi se za umetniĉke slike i razne predmete.  INFRACRVENIH ZRAKA – isto kao prethodna metoda  RADIOAKTIVNO ZRAĈENJE – Ako je u malim koliĉinama deluje mutageno, a ako je u velikim ubitaĉno. Za insekte su potrebne veće doze nego za ĉoveka. Manja koliĉina obiĉno izaziva sterilitet, ako se primeni na izolovanim površinama ostrva mogu se skroz likvidirati. Npr. ako ozraĉeni ♂ obada oplodi ♀ potomstvo će biti sterilno

II - 4

SAKUPLJANJE INSEKATA ZA MEHANIĈKO UNIŠTAVANJE (primeri, znaĉaj)

Ovaj metod spada u fiziĉko-mehaniĉke mere borbe. Sakupljati se mogu insekti u svim razvojnim stadijumima, a uništavanje se vrši gnjeĉenjem, gaţenjem, spaljivanjem, utapanjem... SAKUPLJANJE JAJA – primenjuje se kod insekata ĉije ţenke polaţu jaja na gomilice, na vidnim i lako dostupnim mestima. Na ovaj naĉin sakupljaju se jaja: gubara (Limantria dispar) koji polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine; lako su vidljiva jer ih ţenka pokriva ţutim dlaĉicama; jajna legla se pri uništavanju zgule sa stabla i spale; kukaviĉja suza (Malacosoma neustria) polaţe jaja oko granĉice u vidu srebrnastog prstena ţutotrba (Euproctis chrysorrhoea) polaţe jaja na listu iprekriva ih ţutim dlaĉicama sa stomaka SAKUPLJANJE LARVI je naroĉito korisno u rasadnicima. Pri obradi zemljišta treba sakupljati larve štetnih insekata koji ţive u zemlji, npr. gundelj ( ), rovac ( ) itd. MeĊu leptirima sakupljaju se gusenice ţutotrbe, borovog litijaša i glogovca koji grade „zimska guseniĉna gnezda“ u kojima prezimljavaju. Gnezda se mogu odsecati i spaljivati zajedno sa gusenicama. Postoje i ’letnja guseniĉna gnezda’ (npr. dudovac – listovi povezani pauĉinom). Kod lisne zolje gusenice ţive zajedno u kolonijama; SAKUPLJANJE LUTAKA - lutkina gnezda se sakupljaju kod gubara kod koga se gusenice sakupe na jedno mesto – obiĉno u upletenom lišću na grani – i tu prelaze u lutke. Protiv vrsta koje ??????? u šumskoj stelji, stelja se sakupi na jedno mesto, tako brţe truli i propada a štetoĉine u njoj uginu (borova grba, sovice); SAKUPLJANJE IMAGA podrazumeva sakupljanje pojedinaĉnih imaga kod vrsta koje imaju krupna imaga (npr. velika hrastova striţibuba, ţenke gubara koje ne lete...). Koristi se metoda stresanja – stavi se platno ispod krošnje drveta, drvo se protrese i u platno sakupe imaga koja padnu sa drveta. (kod gubara i španske bube ovo se radi u ranim jutarnjim ĉasovima).

II - 5

BIOLOŠKE MERE BORBE

Biološke mere podrazumevaju upotrebu prirodnih neprijatelja štetnih insekata, ili njihovih produkata. Prirodne neprijatelje štetoĉina nazivamo KORISNIM ORGANIZMIMA koji se mogu primeniti na sledeće naĉine: 1. ZAŠTITOM KORISNIH ORGANIZAMA – zaštitom njihovih staništa, smanjenjem populacija njihovih neprijatelja, pre svega mere edukacije javnosti 2. INTRODUKCIJOM KORISNIH ORGANIZAMA - odnosno unošenjem korisnih organizama na podruĉja koja se nalaze van areala njihovog prirodnog rasporostranjenja. Kada se štetna vrsta introdukuje na novn stanište, bez njenih prirodnih neprijatelja, ona se brzo razmnoţava i izaziva veće štete nego u svom prirodnom okruţenju gde postoje njeni prirodni neprijatelji. Zato se na takva staništa veštaĉki introdukuju prirodni neprijatelji štetne vrste (npr. rogati cvrĉak Homoptera, Membracidae, je iz Severne Amerike introdukovan kod nas a potom je bilo neophodno introdukovati njegov jajni parazitoid Polynema striaticorne) 3. PRENOŠENJE (ŠLEPOVANJE) KORISNIH ORGANIZAMA sa lokaliteta na kojima ih ima u visokoj brojnosti na staništa gde ih je malo, ali su štetoĉine u progradaciji . Npr lepotelka (Calosoma sycophanta) najbrojnija je na lokacijama gde je gubar u retrogradaciji. 4. MASOVNA PROIZVODNJA KORISNIH ORGANIZAMA – danas se u biofabrikama masovno gaje korisni organizmi kao što su  jajni parazitoidi iz roda Trichogramma,  larve mreţokrilaca iz roda Crysopa,  bogomoljki (Mantis),  bakterije Bacillus thuringiensis,  gljiva Bouveria basslana Od bakterija se u biofabrikama proizvode i biopesticidi, naroĉito je poznat bioinsekticid od proteinskog kristala ekstrahovanog iz bakterije B. thuringiensis i njenih varijeteta. GRUPE KORISNIH ORGANIZAMA SU: A. VIRUSI (Virales) - mogu da ţive na insektima izazivajući oboljenja – entomoviroze – ĉija je posledica smrt insekata. Najĉešće oboljevaju larve, kod nekih vrsta lutka i imaga.Štetni šumski insekti najĉešće oboljevaju od poliedroze i granuloze, a svi virusi koji ih izazivaju su iz grupe ????? B. BAKTERIJE - ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomobakterioze koje izazivaju smrt insekata. Ima ih više vrsta iz roda Bacillus, npr. B. ????? od koje oboljevaju larve razlnih vrsta Lepidoptera, Diptera i Coleoptera. C. GLJIVE (Funghi) – patogene vrste gljiva koje ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomomikoze koja izazivaju smrt insekata. Postoji veliki broja preparata na bazi gljiva, ali se većina koristi u staklenicima jer je njihova efikasnost veća što su uslovi sredine vlaţniji. D. PRAŢIVOTINJE (protista) – patogene praţivotinje koje ţive u telima larvi insekata, produkujući zoospore . Kada parazitiran insekt ugine, zoospore se raznose u spoljašnju sredinu i napadaju druge individue. Poznata je vrsta Nosema locustae koja parazitira skakavce na pašnjacima (preparat NOLOC) E. NEMATODE izazivaju smrt i sterilnost kod insekata. Insekti se zaraze jedući zaraţene biljke. U biofabrikama masovno se proizvode neke vrste nematoda iz rodova ???????? F. PAUCI (klasa Arachnoidea) većina vrsta su predatori, i insekte love pomoću mreţa (imaga love na taj naĉin) ili su predatori jaja (npr. kod gubara) G. STONOGE (Myriapoda) – predatori, insekte usmrćuju otrovom koji se nalazi oko usnog aparata, a zatim ih proţdiru (Naroĉito podklasa Chylopoda) H. INSEKTI (klasa Insecta) – predatori koji love druge insekte i njima se hrane ili ţive na raĉun drugih insekata (parazitoidi). Predatori – npr.Odonata (vilinski konjic), Diplura, Mantodea itd; Parazitoidi – npr. Icneumonidae; I. VODOZEMCI – hrane se insektima; najĉešće su to daţdevnjaci i ţabe, imaju mali znaĉaj u borbi protiv štetoĉina; J. PTICE (klasa Ares) hrane se insektima i veoma su znaĉajne – vrane, ĉvorci, zebe, senice, drozdovi, kukavice, detlići; K. GMIZAVCI (klasa Reptilia ) hrane se insektima, najĉešće gušteri (zelembaći) L. SISARI (klasa Mammalia) slepi miševi, bubojedi(krtica, jeţ, rovĉica), papkari (divlja svinja), zveri (lisica, jazavac). Biološka mera: podrazumeva pre svega zaštitu korisnih sisara.

II -6

KORISNI PATOGENI MIKROORGANIZMI

To su organizmi koji se razvijaju na raznim stadijumima razvoja štetnih insekata, i zazivajući njihova oboljenja i na kraju smrt. Oni su ĉesto glavni faktor u gašenju kalamiteta. Najvaţnije grupe ovih organizama su: a) VIRUSI (Virales) – izazivaju oboljenja ENTOMOVIROZE od kojih najĉešće oboljevaju larve , ali i insekti u drugim stadijumima razvića – lutke i imaga. Štetni insekti oboljevaju od poliedroze i granuloze koje izazivaju virusi iz grupe Bacilovirus. Primenjuju se insekticidi na bazi virusa, npr VIRIN ENSH koji uništava štetoĉinu Limantria dispar. VIROX uništava Neodiprion sertifer. Entomoviroza kod gusenica gubara je vrlo ĉesta i dovodi do masovnog pomora gusenica, što predstavlja kraj gradacije gubara. Preparati na bazi virusa se primenjuju kod gubara, Neodiprion sertifer, Euproctis chrysorrhoea, Stilpnotia salicis... b) BAKTERIJE – izazivaju ENTOMOBAKTERIOZE od kojih oboljevaju larve insekata. U primeni su: Bacillus populliae izaziva oboljenja larve Populio japonica (gudelj) Bacillus thuringiensis izaziva oboljenje larvi Lepidoptera, Diptera, Coleoptera; danas se od B. thuringiensis proizvode razni bioinsekticidi ĉija je prednost u tome što su uskospecijalizovani, odnosno deluju na ciljnu štetoĉinu. (npr. BACTOSPEINE na Lepidoptera , na bazi od B. thuringiensis var. kurstaki , ili NOVODOR baziran na B. thuringiensis var. Tenebrions koji se primenjuje kod Coleoptera ); postoje i male bakterije – RIKECIJE koje kod insekata izazivaju ??? ) Za sada nema preparata na bazi rikecija. c) GLJIVICE (Funghi) – mnoge vrste gljiva su entomopatogene, ţive na insektima i izazivaju ENTOMOMIKOZE. Oboleli insekti obavezno uginu, pa se neke vrste gljiva uspešno koriste u biološkoj borbi protiv štetnih insekata. Veliki nedostatak preparata na bazi gljiva je taj što zahtevaju visoku vlaţnost sredine u kojoj se primenjuju. Stoga su najpogodniji za primenu u zemljištu ili u staklarama gde se vlaţnost vazduha moţe kontrolisati. Od gljiva ĉesto oboljevaju i larve koje se nalaze u zemljištu ili pod korom. Preparati se primenjuju kod vrsta iz redova Lepoidoptera i Coleoptera (npr. preparat BOVEROL). Patogene vrste gljiva koje se su korisne u borbi protiv štetnih insekata pripadaju rodovima Metarhizium, Verticillium, Beauveria itd.) d) PRAŢIVOTINJE (Protista) – praţivotinje koje ţive kao paraziti na insektima pripadaju redu Zoosporidia. Poznat je rod Nosema Najpre su otkrivene vrste ovog roda koje parazitiraju na gusenicama svilene bube. Kasnije su otkrivene entomopatogene praţivotinje na štetnim insektima. One se razvijaju u telima larvi gde se umnoţavaju i produkuju zoospore. Kada parazitiran insekt ugine, zoospore se raznose u spoljašnju sredinu. Vrlo su otporne, osim na Sunĉevo (UV) zraĉenje koje ih brzo ubija. Danas je poznata Nosema locustae ? koja koja parazitira skakavce u pašnjacima i ratarskim kulturama. (na bazi njenih spora je napravljen biološki insekticid NOLOC)

II -7

KORISNI INSEKTI PREDATORI

Predstavljaju grabljive insekte koji napadaju razne stadijume drugih insekata, kidajući im delove tela snaţnim vilicama, sisajući teĉnost iz njihovih tela ili ih jednostavno parališu otrovom a zatim proţdiru. Insekti predatori se u biološkoj borbi mogu primeniti na sva ĉetiri naĉina: mogu se zaštititi, preneti, introdukovati, masovno proizvoditi u biofabrikama. Najznaĉajnije grupe korisnih insekata predatora su:  ORTHOPTERA (pravokrilci)  DERMAPTERA (koţokrilci)  ODONATA (vilinski konjici)  HEMIPTERA (smrdibube, stenice)  NEUROPTERA (mreţokrilci)  COLEOPTERA (tvrdokrilci)  HYMENOPTERA (opnokrilci)  DIPTERA (dvokrilci)  ORTHOPTERA (pravokrilci) - manji broj insekata iz ovog reda su zoofagni, amaĊu njih spadaju ZRIKAVCI, ITALIJANSKI POPAC;  DERMAPTERA (koţokrilci) – najpoznatija je UHOLAŢA (Forfikula aurikularia) koja je svaštoţder – uništava larve i lutke, a naroĉito lisne vaši i lutku gubara;  ODONATA (vilinski konjici) – larve vilinskih konjica su akvatiĉne i u vodi love druge organizme, najĉešće insekte.Imaga vilinskih konjica love insekte u vazduhu (u letu).  HEMIPTERA (smrdibube, stenice) - većina insekata iz ovog reda su mesoţderi; oni napadaju insekte koji imaju meku koţu koji probijaju svojom rilicom kroz koju u ţrtvu ubrizgaju otrov;  NEUROPTERA (mreţokrilci) – sve vrste su predatori u stadijumu larve, svojim šupljim vilicama probadaju ţrtvu, u nju izluĉuju sokove koji zatim vare napadnutog insekta (varenje van crevnog kanala), a potom isisavaju svarenu hranu; Myrmeleon formicarius (mravlji lav) – uništava sitne tvrdokrilce i pauke Rhaphida ophiopsis (kamila) – uništava jaja leptira, larve potkornjaka, surlaša i striţibuba Chrysopa vulgaris (zlatooka) – uništava lisne vaši  COLEOPTERA (tvrdokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Coccinelidae (bubamare) – uništavaju lisne i štitaste vaši; bitan su factor za odrţavanje biocenotiĉke ravnoteţe; Carabidae (bauljari) – penju se po drveću i uništavaju gusenice i lutke štetnih leptira; lako se gaje;  STAPHYLINIDAE (kratkokrilci) – zavlaĉe se u hodnike potkornjaka i uništavaju njihove larve;  HYMENOPTERA (opnokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: mravi – hrane se raznim insektima, a veliku ulogu i znaĉaj u biološkoj borbi ima velika brojnost kolonija mrava; grabljive i obične ose – pored štetnih uništavaju i korisne insekte; ulovljene insekte odnose u svoja gnezda i njima hrane potomstvo;  DIPTERA (dvokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Syrphidae (osolike muve) – njihove larve se hrane lisnim vašima, pa su bitan faktor u odrţavanju biocenotiĉke ravnoteţe; Asilidae (grabljive muve) – plen hvataju u letu;

II -8

KORISNI INSEKTI PARAZITOIDI

Insekat parazitoid ţivi na raĉin domaćina samo do stadijuma larve, a kada larva parazitoida završi razviće, po pravilu ubija domaćina. Skoro da ne postoje insekti koji nemaju svog parazitoida. Odnosi izmeĊu parazitoida i domaćina mogu biti : a) SOLITARNI PARAZITIZAM b) AGREGARNI PARAZITIZAM c) MULTIPARAZITIZAM d) SUPERPARAZITIZAM e) KLEPTOPARAZITIZAM f) HIPERPARAZITIZAM a) SOLITARNI PARAZITIZAM – larva jedne vrste parazitira jadnog domaćina, ţiveći u njemu (ENDOPARAZITIZAM) ili na njemu (EKTOPARAZITIZAM). b) AGREGARNI PARAZITIZAM - više larvi jedne vrste parazitoida ţivi na jednom ili u jednom domaćinu; c) MULTIPARAZITIZAM - na raĉun jednom domaćina ţivi više larvi razliĉitih vrsta parazitoida; d) SUPERPARAZITIZAM - na ili u telu jednog domaćina polaţu jaja više ţenki jednog solitarnog parazitoida; kada je velika brojnost parazitoida, dogaĊa se da sve larve stradaju zbog nedovoljne koliĉine hrane; e) KLEPTOPARAZITIZAM – jedan insekata koristi hranu koju je ulovio i pripremio drugi insekat, i pri tome ga ubija ili ostavlja da umre bez hrane; f) HIPERPARAZITIZAM – pojava da parazitoid parazitira parazitoida; ovaj odnos naziva se još i sekundarni parazitoid, a postoje i tercijarni i kvarterni; Prema stadijumu domaćina kojeg parazitiraju, razlikujemo : parazitoid jaja – ţive u jajima domaćina i ne dozvoljavaju njegov razvoj stadijum larve; to su najsitniji insekti iz familija Trichogrammatidae, Encyrtidae, Mymaridae; parazitoidi larvi – razvijaju se u ili na telima larvi domaćina; tu spadaju vrste iz fam. Ichneumonidae i drugi familija redova Hymenoptera i Diptera; parazitoidi lutaka – ţive najĉešće unutar domaćina (endoparazitoidi), pripadaju familiji Ichneumonidae najĉešće; paraztoidi imaga – najĉešće se razvijaju unutar trbuha domaćina. Iz reda Diptera ovde spadaju familije:  Conopidae, Bombylidae  fam. Tachinidae (muve guseniĉarke) – polaţu jajau na ili u gusenicu ili na list koji će gusenica pojesti;u jednom domaćinu mogu da se razviju maksimalno dve larve muve guseniĉarke; takoĊe, postoje mono- i polifage;  iz reda Hymenoptera ovde spadaju:  Tomicobia seitneri (koja parazitira Ips typographus)  Subordo Terebrantes - parasitičke ose/ Entomophaga - ose najeznice – vrste koje imaju legalicu, pa polaţu jaja u domaćina; mogu biti MONOFAGE (parazitiraju samo jednu vrstu insekata i ugl. imaju jednostavnu generaciju) ili POLIFAGE (parazitiraju više vrsta i ĉesto imaju dvostruku ili višestruku generaciju);  fam. Ichnaeumonidae parazitiraju larve lisnih zolja, lutke i larve leptira;  fam. Evaniidae parazitiraju bubašvabe, pĉele, grabljive ose i ose drvenarice; Parazitoidi su prisutni i u redovima Coleoptera i Sterpsiptera, ali su za primenjenu entomologiju najznaĉajnije vrste iz redova Hymenoptera i Diptera;

II -9

HEMIJSKE MERE BORBE (definicija, prednosti i nedostaci)

Hemijske mere borbe podrazumevaju upotrebu hemojskih materija protiv štetnih insekata; to su uglavnom otrovi kojima se uništavaju štetni insekti. Poslednjih decenija se kotriste i neke druge materije koje nisu otrovi – vrlo specifiĉne po naĉinu delovanja ĉiji je krajnji ishod uništavanje štetoĉina (atraktanti, materije koje privlaĉe štetne insekte – feromoni, insekatski hormoni itd. Primena hemjskih mera borbe u šumarstvu je praktiĉno poĉela sa pojavom prvih aviona za razbacivanje otrovnih materija po napadnutoj šumi (otrovi u vidu praška) Zajedniĉki naziv za sve materija organskog, neorganskog ili prirodnog porekla koje se koriste za suzbijanje štetoĉina jeste PESTICIDI. PREDNOSTI PRIMENE PESTICIDA: EFIKASNOST – postiţu se odliĉni rezultati kada se primenjuju protiv insekata koji su stupili u gradaciju; MOGUĆNOST PRIMENE NA VELIKIM POVRŠINAMA- danas se proizvode insekticidi koji ubitaĉno deluju na štetne insekte u malim dozama, pa je moguće u kratkom vremenskom periodu zaštititi šume na velikoj površini RENTABILNOST –danas se proizvode insekticidi koji su relativno jeftini a deluju u malim dozama UNIVERZALNOST DELOVANJA – proizvode se insekticidi koji deluju na veći broj vrsta štetnih insekata i sve stadijume njihovog razvića JEDNOSTAVNOST PRIMENE U PRAKSI – priprema insekticida za primenu je jednostavna i laka; to su uglavnom gotovi preparati koje treba samo ubaciti u aparaturu za aplikaciju ili ih prethodno treba pomešati sa vodom. MOGUĆNOST MEĐUSOBNOG MEŠANJA – radi suzbijanja više vrsta insekatakoji nisu podjednako osetljivi na isto hemijsko sredstvo, mešaju se dva ili više otrova, tako da se jednim tretamnom unište svi štetni insekti. MANE PRIMENE PESTICIDA: VISOKA TOKSIĈNOST za ĉoveka i ţivotinje – većina insekticida koji se danas koriste imaju ovu osobinu, pa je rukovanje njima povezano sa merama predostroţnosti, što komplikuje i ograniĉava njihovu primenu TOKSIĈNOST ZA BILJKE- primena veće doze aktivne materije od preporuĉene moţe da izazpove oštećenje/uginuće tretiranih biljaka NESELEKTIVNOST – pored štetnih insekata pesticidi ubijaju i korisne organizme, što izazaiva poremećaj biocenotiĉke ravnoteţe; tako štetni insekti stupaju u prenamnoţenje i prave velike štete; Mogućnost primene hemijskih mera borbe na velikim površinama je istovremeno i mana REZISTENTNOST – stalna upotreba istog insekticida za odreĊenu vrstu štetoĉine dovodi do pojave otpornih jedinki – stvaraju se geni otpornosti na odreĊeni otrov koji se renose na potomstvo, ĉime ubrzo vrsta postaje rezistentna; ZAVISNOST OD ATMOSFERSKIH PRILIKA – nepovoljni vremenski uslovi (vetar, kiša) mogu da onemoguće hemijsko suzbijanje štetnih insekata, naroĉito ako traju više dana;

II -10

PESTICIDI (definicija i podela)

Zajedniĉki naziv za sva hemijska jedinjnenja neorganskogf, organskog ili prirodnog porekla koja se primenjuju za suzbijanje štetnih organizama (virusa, bakterija, nematoda, ptica, puţeva, insekata, korova itd) je pesticidi. Prema vrsti štetnih organizama koe suzbijaju pesticidi se dele na:           

HERBICIDE – sredstva za uništavanje korovskih biljaka BAKTERICIDE - sredstva za uništavanje fitopatogenih bakterija FUNGICIDE- sredstva za uništavanje fitopatogenih gljiva INSEKTICIDE- sredstva za uništavanje štetnih insekata NEMATOCIDE- sredstva za uništavanje crva AKARICIDE- sredstva za uništavanje grinja MOLUSCIDE (LIMACIDE)- sredstva za uništavanje štetnih puţeva RODENTICIDE- sredstva za uništavanje štetnih glodara AVICIDE – protiv ptica REPELENTE – sredstva za odbijanje insekata, grinja, ptica i glodara ATRAKTANTE- sredstva za privlaĉenje štetnih organizama prema odreĊenom supstratu



HEMOSTERILIZANTE –sredstva za izazivanje steriliteta kod muških

Svaki pesticid sastoji se od dve grupe komponenti:  Aktivna materija – ĉini je jedno do dva, retko više hemijskih jedinjenja koja ispoljavaju insekticidna svojstva (odnosno ispoljvaju toksiĉnost)  Inertni nosaĉ – ovu grupu materija ĉine jedno ili više jedinjenja koja nemaju insekticidna svojstva ali sluţe za poboljšanje fiziĉko-hemijskih svojstava preparata i da omoguće njegovu lakšu primenu. Aktivne materije se nalaze u teĉnom i ĉvrstom stanju u formulacijama.????????? Prema srednjoj letalnoj dozi (LD50) insekticidi se dele na : I grupa – jako otrovni II grupa – srednje otrovni III grupa – slabo otrovni Prema specifiĉnom naĉinu delovanja na insekte prilikom primene dele se na:  digestivni (utrobni) insekticidi  ugušujući insektivcidi (fumiganti)  kontaktni insekticidi  sistematiĉni insekticidi DIGESTIVNI (utrobni) INSEKTICIDI se koriste za trovanje hrane za insekte; njih insekti unose u organizam hranom, u crevni kanal odakle dolaze u telesnu duplju i krvlju se raznose po celom organizmu.Pošto ubijaju samo insekte koji se hrane biljkama, ne deluju na insekte parazitoide i predatore štetnih insekata, što je u ekološkom smislu prednost. Da bi se pšostiglo trovanje štetnih insekata truje se njihova prirodna hrana, odnosno delovi biljke kojima se insekti hrane (liistovi, pupoljci, plodovi, koren...).Da bi utrobni insekticid postigao trovanje tj. bio efikasan on ne sme da menja ukus hrane inaĉe je insekti neće jesti.

UGUŠUJUĆI INSEKTIVCIDI (fumiganti) – su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u insekatsko telo dospevaju preko organa za disanje (prodiru u telo preko stigmi a preko traheja i traheola dospevaju do svih organa i ćelija). Da bi fumiganti delovali potrebna je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena prostorija da bi se mogla postići odgovarajuća koncentracija pare insekticida. Fumiganti nisu selektivni. KONTAKTNI INSEKTICIDI – deluju na insekte samo kada doĊu u kontakt sa njihovim telom. Delovanje insekticida moţe biti razliĉito - moţe biti ĉisto mehaniĉko (zapušenje stigmi nakon ĉega kiseonik ne moţe da ulazi u telo insekta pa dolazi do gušenja); mogu rastvarati lipide na površini koţe nakon ĉega slobodno prodiru u organizam; mogu prodirati preko nervnih završetaka.Ovi insekticidi najĉešće ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (slabo su selektivni) SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI –upijaju se u biljna tkiva i rastvaraju u biljnim sokovima transportujući se u sve biljne organe. Oni efikasno deluju protiv insekata koji se hrane biljnim sokovima, odnosno protiv insekata koji imaju aparat za bodenje i sisanje.; njihova velika prednost je u tome što su izrazito selektivni i ne ubijaju insekte koji su sluĉajno prisutni na biljci koja je trtirana.

II -11

DEFINICIJA OTROVA (pojam i vrste doza, razlika između koncentracije i doze)

Toksikologija je nauka koja prouĉava štetne (toksiĉne) efekte hemijskih agenasa na ţive organizme. Toksikologija prouĉava poreklo otrova, njihove fiziĉke osobine, hemijski sastav, naĉin i mehanizam delovanja, simptome i posledice akutnih i hroniĉnih trovanja itd. DEF. OTROVA:  Pojam toksiĉnosti je relativan, tako da ne postoji taĉna definicija  Švajcarski fiziĉar Paracelsus (1493-1541) je rekao ’’Sve je otrov...doza ĉini supstancu otrovom’’  Otrovi su materije koje u malim koliĉinama deluju na biljne i ţivotinjske organizme hemijski razlaţući njihova tkiva ili inhibirajući po ţivot vaţne fiziološke procese POJAM I VRSTE DOZA  Doza predstavlja odreĊenu koliĉinu neke supstance koja je potrebna da bi se postigao odreĊeni efekat u organizmu  Doze koje dovode do simptoma trovanja nazivaju se toksiĉne doze (subletalne doze)  Doze koje izazivaju smrt nazivaju se letalne doze  FIZIOLOŠKA DOZA (graniĉna koliĉina) je koliĉina neke supstance koja još uvek ima neko dejstvo u organizmu  MINIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis minima) - najmanja koliĉina insekticida koja je dovoljna da prouzrokuje smrt tretiranog insekta  SREDNJA LETALNA DOZA (LD50)– predstavlja minimalnu koliĉinu toksiĉne supstance koja izaziva smrt najmanje 50% tretiranih organizama  MAKSIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis maxima)– najveća koliĉina otrova koja se moţe upotrebiti a da ne dovede do fitotoksiĉnih pojava Doze se najĉešće izraţavaju u mg/kg telesne teţine. Za insekte latentna doza se izraţava u milionitim delovima grama (ppm) POJAM KONCENTRACIJE Koncentracija je odnos aktivne (otrovne) materije i inertnog nosaĉa (voda, prah) izraţen u procentima NPR koncentracija od 0.3% znaĉi da 99.7 delova vode treba dodati 0.3 dela otrova. Doza koju će insekti primiti prilikom aplikacije je znatno manja.

TOKSIKOLOŠKE OSOBINE PREPARATA 1. INICIJALNA TOKSIĈNOST (poĉetno delovanje) – je osobina insekticida da deluje brţe ili sporije nakon aplikacije; sredstva koja ubijaju insekte odmah nakon aplikacije imaju veliku inicijalnu toksiĉnostm (piretrin, paration); oni otrovi koji deluju tek posle nekoliko sat ili dana imaju malu inicijalnu toksiĉnost (DDT) 2. REZIDUALNO DELOVANJE – duţina otrovnog delovanja insekticida; ona moţe iznositi nekoliko dana, nedelja pa do nekoliko meseci;DDT deluje nekoliko nedelja u polju, LINDAN po nekoliko meseci u zatvorenim prostorijama, preparati na bazi fosfornih estara samo nekoliko dana; 3. PERZISTENTNOST – stabilnost tj. postojanost insekticida u spoljašnjoj sredini; preparati sa velikom perzistentnošću se sporo razklaţu na neotrovne materije (dugio se razlaţu na tretiranim biljkama ili u zemljišt gde dospevaju ispiranjem); ova osobina nije poţeljna, naroĉito ako se radi tretiranje poljoprivrednih kultura; 4. REZISTENTNOST – pojava povećane otpornosti pojedinih vrsta štetnih organizama koji su ranije bili osetljivi na odreĊenu vrstu otrova. (ovo je nepoţeljna pojava i zahteva pronalaţenje novih vrsta insekticida) 5. KARENCA je najkraće vreme koje obavezno mora da protekne od momenta tretiranja biljaka do njihovog korišćenja u ishrani. proizvoĊaĉ insekticida je duţan da napiše karencu na ambalaţi; FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA Najvaţnije osobine insekticida : 1) Finoća ĉestica 2) Moć lebdenja 3) Viskoznost 4) Isparljivost 5) Lepljivost 6) Površinski napon (moć kvašenja) FINOĆA ĈESTICA efikasnost insekticida je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice manje (vaţi za emulzije i suspenzije) MOĆ LEBDENJA zavisi od Finoće ĉestica Specifiĉne teţine otrovne materije Moć lebdenja je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice sitnijie a specifiĉna teţina manja. VISKOZNOST - Izraţava se silom kojom se teĉne materije opiru razdvajanju njihovih molkula. Viskoznost utiĉe na lepljivost insekticida. ISPARLJIVOST je pojava pri kojoj pesticid (supstanca) iz teĉnog ili ĉvrstog agregatnog stanja stanja prelazi u stanje pare tj. gasa. Isparljivost insekticida je u obrnutoj srazmeri sa njegovom toksiĉnošću (izuzev kod fumiganata) Kod mineralnih ulja toksiĉnost raste ukoliko se isparljivost smanjuje, a povećava viskoznost (povezano sa naĉinom delovanja) Isparljivost utiĉe na rezidualno dejstvo insekticida. LEPLJIVOST zavisi od Elektriĉnog naboja Adhezije Finoće ĉestica Viskoziteta (kod teĉnih materija) POVRŠINSKI NAPON teĉnosti je sila koja se suprotstavlja promeni oblika koji teĉnost zauzima na slobodnim površinama MOĆ KVAŠENJA utoliko je veća ukoliko je površinski napon manji i obrnuto Sredstva za kvašenje – materije koje sniţavaju površinski napon insekticidne teĉnosti (sapuni, viši alkoholi i drugo)

OSTALE FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA: Rastvorljivost Izgled (agregatno stanje) Boja Miris Ukus Taĉka topljenja i mrţnjenja Taĉka kljuĉanja Gustina Zapaljivost NAĈIN PRODIRANJA OTROVA U ŢIVE ORGANIZME: 1. PER OS (preko usta) – preko usta deluju utrobni insekticidi (arsenova jedinjenja); oni preko prednjeg creva zajedno sa hranom dolaze do srednjeg creva, rastvaraju se u crevnom soku i putem osmoze, zajedno sa hranljivim materijama, dospevaju u krv koja ih raznosi do tkiva i ćelija; na ovaj naĉin dolazi do totalne intoksikacije organizma; 2. PER KUTANO (preko koţe) – deluju kontaktni otrovi(HCN, fosforna jedinjenja); oni u organizam prodiru ili razarajući koţu ili se rastvaraju u masnim materijama i prodiru do nernih završetaka; 3. INHALACIONO (preko organa za disanje) – ovako deluju inhalacioni insekticidi, prodirući kroz traheje i stigme; zahvaljujući tome što su lako isparljivi i što im je napon pare već na sobnoj temperaturi visok, oni lako prodiru u telo; FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje, tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare. Fumiganti nisu selektivni. Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 1) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 2) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 3) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 4) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska, zaštitna odela...) 5) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%, temperatura 15-20 stepeni 6) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2), Etilenoksid (CH2OCH2), Cijan-vodonik (HCN), Fosfor-vodonik (PH3), Dihlor-etan, Metilbromid... Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka, dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K, Na, Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka. Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem. Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata, nematoda, fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete, Gastoxin, Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr.

SIMPTOMI TROVANJA KOD INSEKATA Spoljašnji znaci unutrašnjih promena nastalih pod dejstvom otrovnih materija nazivaju se simptomi trovanja. Simptomi su razliĉiti i zavise od organa koji su pogoĊeni delovanjem otrova, koliĉine unetog otrova i od zdrqvstvenog stanja insekta. Biljni otrovi (nikotin, piretrin), fumiganti (HCN-ubija posle nekoliko sec.) i neka sintetiĉka sredstva (paration) deluju na insekte veoma brzo: otrovane jedinke pokazuju jednu kratku fazu eksitacije kojoj sledi brza paraliza mišića i smrt;ovi otrovi imaju veliku inicijalnu toksiĉnost – simptomi nastupaju veoma brzo i burno, a smrt insekata nastupa u vrlo kratkom vremenskom roku; Drugi insekticidi deluju veoma lagano. NPR delovanje NCH na larve grĉica – izaziva paralizu mišića koji pokreću mandibule, pa insekti ne mogu da uzimaju hranu i prestaju da nanose štete, a mogu da ţive još 2-3 meseca. Ovi otrovi imaju slabu inicijalnu toksiĉnost; mogu izazvati dilemu da li je tretiranje bilo uspešno, pošto insekti još dugo ţive. To je, npr problem kod štitastih vaši ĉije se larve skoro ne kreću, a od ekstremiteta imaju samo sisaljku; dokaz da li je tretiranje bilo uspešno je njihov izmet (’medna rosa’) – ukoliko ga nema, tretiranje je bilo uspešno.

II -12

ĈUVANJE PESTICIDA I MERE PREDOSTROŢNOSTI

Pošto je veliki broj insekticida otrovan za ĉoveka treba ih ĉuvati u posebno izgrađenim prostorijama i udaljenim od objekata za stanovanje. Prostorija treba da bude okrenuta ka severu, suva i mraĉna sa dobrom ventilacijom. Uvek mora da bude zakljuĉana (brava i katanac), vrata sa otvaraju u polje i na njima se postavlja vidljivi znak sa upozorenjem "OTROV". Otrovi se ĉuvaju u kutijama, teglama, kesama (originalnim ambalaţama). Moraju biti uredno poreĊani na policama, po grupama tako da se mogu lako pronaći. Ambalaţa mora da ima originalnu etiketu i mora se sve vreme kontrolisati (rok upotrebe) i zamenjivati novim ako je oštećena. Npr. kod DNOC-a ĉesto dolazi do pucanja limenki usled dotrajalosti tako da otrov isteĉe, a ostatak u konzervi se osuši i postaje jako zapaljiv i eksplozivan. Ako insekticid nema etiketu ne sme da se koristi.

Pravila kojih se treba pridrţavati u radu sa otrovima: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Pre poĉetka rada treba reći radnicima da se radi sa opasnim otrovima i uputiti ih u pravilan naĉin rada. Obavestiti pĉelare i ljude sa stokom i ţivinom. Za vreme rada ne sme da se jede, pije i puši. Rukama ne treba dirati lice, oĉi i usta. Treba izbegavati udisanje para i praha, pa zato spravljanje smeša treba vršiti napolju ili pored otvorenog prozora (obavezno okrenuti leĊa u pravcu strujanja vazduha). Obavezno se nosi odelo koje se posle rada skida. Ako se radi sa kontaktnim insekticidima treba namazati ruke vazelinom ili staviti gumene rukavice. Udaljiti sva nezaposlena lica, naroĉito decu. Praznu ambalaţu treba zakopati duboko u zemlju daleko od vodenih tokova. Za vreme prskanja ne udisati pare ili izmaglicu, ne kvasiti lice i ruke mlazom iz prskalice. LeĊa treba okrenuti ka vetru, a neiskorišćeni otrov ne treba prosuti u blizini reke. Oĉi i lice zaštititi posebnim maskama za oĉi. Posle rada dobro oprati lice i ruke toplom vodom i sapunom i istuširati se. Zatrovane površine vidno obeleţiti. Uvek treba imati spremljen protivotrov i obezbediti prisustvo lekara (po zakonu ako se koristi HCN lekar mora da bude prisutan). Stalna lekarska kontrola ljudi koji stalno rade sa otrovima zbog mogućnosti hroniĉnog trovanja. Po propisu na ambalaţi postoje i "slike" koje upozoravaju na opasnost. Npr. ako je insekticid otrovan na ambalaţi je narandţasto polje sa crnom mrtvaĉkom glavom i ukrštenim kostima i krupnim slovima piše JAK OTROV

II -13

ZIMSKO PRSKANJE

(definicija, primena, sredstva, znaĉaj) Prskanje je nanošenje otrovnih materija u teĉnom obliku, kapljicama veliĉine iznad 150 mikrona. Ovaj oblik aplikacije je danas najrašireniji. Prednosti su što se povećava insekticidnost preparata, jer se na ovaj naĉin obezbeĊuje bolji kontakt sa biljkom odnosno njihovom štetoĉinom, sigurniji i precizniji rad, manja zavisnost od vremenskih prilika u odnosu na zapršivanje, manji utrošak materijala i veća ekonomiĉnost. Mane su to što je potrebna velika koliĉina vode, sloţenija, skuplja i za rad komplikovanija aparatura (prskalice). Prskanje se vrši otrovnim materijama u vidu vodenog rastvora, suspenzija i emulzija, a zajedniĉkim imenom ove materije se nazivaju otrovne ĉorbe i obiĉno se spravljaju pred samu upotrebu. One moraju da ispune odreĊene uslove da bi mogle da se koriste. Na prvom mestu je da budu smrtne za insekte, ali da nikako ne oštećuju biljke, zatim moraju dobro da vlaţe list, da se dobro drţe za biljne delove i da lako ne podleţu promenama atmosferskih uticaja. Prema dobu godine kada se vrši prskanje moţe biti: LETNJI i ZIMSKO. Letnje prskanje se vrši kod biljke imaju osetljive organe tj. list. Za ovo prskanje mogu se upotrebiti samo insekticidi, koji ne nanose štete listu i drugim vegetacionim organima.

Zimsko prskanje se primenjuje kod biljaka koje u periodu mirovanja vegetacije (tokom zime, rano proleće, pozna jesen) odbacuju vegetacione organe. Znaĉi tretiraju se samo listopadne biljke. Insekicidi koji se koriste u ovu svrhu ne smeju da nanose nikakvu štetu kori drveta. Prskanje se izvodi kada je temperatura viša od 5 oC i nije ga preporuĉljivo izvoditi pri niţim temperaturama. Za razliku od letnjeg prskanja, kada kapljice treba da budu što finije, kod zimskog prskanja one treba da budu krupne, da bi biljka mogla praktiĉno da se okupa. Zbog toga zimsko prskanje moţe da se vrši samo na biljkama manjih dimenzija npr. biljke iz rasadnika ili neko niţe drveće u drvoredima. Ako cela biljka nije okupana zaštita nije dobro obavljena. Sredstva koja se koriste za zimsko prskanje nisu selektivna već ubijaju i korisne insekte. Zbog toga se koriste se kao herbicidi i fungicidi. Otrovne ĉorbe se spravljaju pred tretiranje, da bi se povećalo kvašenje dodaje se sapun ili ţelatin, a da bi se povećalo prijanjanje ĉestica dodaje se gumarabika ili dekstrin. Koriste se za suzbijanje svih stadijuma insekata. Kao preparati se koriste: KREOZAN DINOZAN RUMESAN ULJE ŢUTO ULJE MINERALNA ULJA METIDIATION DIAZINON DERIVATI NAFTE KARBOLINEUM PETROLEJ Zimskim prskanjem moţemo uništavati sledeće štetoĉine:  Larve štitastih vaši  Jaja lisnih vaši  Jaja leptira – i to onih koji prezime (kukaviĉja suza, gubar, zeleni hrastov savijaĉ)  Gusenice – topolin gubar prezimi u pukotinama kore, a kada se biljka okupa biće uništen  Imaga mnogih insekata – surlaši, buba listare  Pregljevi – akari  Sitni pauci

II -14

SUZBIJANJE INSEKATA U ZEMLJIŠTU (DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA) (tehnika rada, sredstva, znaĉaj)

U cilju suzbijanja insekata u zemlji kao što su  rovac (Gryllotalpa vulgaris),  ţiĉani crvi (larve skoĉibuba - Elateridae),  larve surlaša, (Curculionidae)  gusenice sovica i grĉica (larve gundelja),  larve Collembola  larve velikih komaraca (fam. Tipulidae)  gusenica sovica (fam Noctuidae)  .... Insekticidi koji se koriste su u vidu granula ili prašine. Postoje 2 osnovne tehnike za zaštitu: 1. Zaštita nepokrivenog zemljišta – totalnim zaprašivajnem prašivo ili granule se razbacuju rukom, omaškom ili pomoću mašine razbacivaĉa; zatim se vrši zaoravanje na dubini od 20 cm; pribliţna potrebna koliĉina je 100 – 200 kg/ha insekticida, ali to zavisi od vrste zemlje i vrste insekata. 2. Zaštita prekrivenog zemljišta – zaštita sadnih jama zidovi jame se zapraše, naspe se jedan sloj zemlje i tek onda se vrši sadnja; ako je zemljište već pokriveno zaštita je skuplja, a dejstvo insekticida slabije, a ako je do šteta već došlo, otrov moţe da deluje i na biljku i da je ošteti. Pre setve zemljište treba pregledati i izvršiti: Tretiranje rovĉice – izmeĊu redova mladih biljaka kopaju se rovovi, dubine 10 – 20 cm, pospe se prašivo ili granule i zemljište se zagrne; rovovi bi trebalo da budu uzduţni mada je poţeljno i nekoliko popreĉnih Tretiranje bušotine – za zaštitu starijih vrednih stabala, koja su posaĊena na većem rastojanju; u bušotine se stavi otrov i zakopa se Sredstva koja se koriste za dezinfekciju zemljišta su:  Al fosfidi – I grupa otrova, utrobni insekticidi (PHOSTOXIN, GASTOXIN)  ORGANSKA JEDINJENJA – METIL – BROMID HCH (LINDAN G3) - utrobni HLORPIKRIN (metil bromidon) FORMALDEHID (40% formalin) KARBOFURAN FENITROTION + MALATION – protiv svih zemljišnih štetoĉina; III grupa otrova (galation G-5) FOKSIM (foksim G-5) HLORPIRIFOS (piricidG-7,5) KARBOFURAN (furadan 350-F) BETA-CIPEMETRIN (arriba 2,1-GR) TERBUFOS (counter G-5)

II -15

KONTAKTNI INSEKTICIDI

Deluju na insekte samo ukoliko doĊu u kontakt sa površinom njihovog tela. Upotrebljavaju se protiv insekata koji imaju tanku koţu i hrane se sisanjem (lisne buve, lisne vaši, tripsi), ali deluju i na one koji se hrane grickanjem (gusenice i druge larve sa tankom koţom). Kontaktni insekticidi ubijaju insekte samo u neposrednom kontaktu i imaju kratkotrajno dejstvo. Upotrebljavaju se samo kad je biljka već jako napadnuta i mana im je što nisu selektivni tj. ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (i korisne i štetne). Da bi delovali, moraju dobro da prianjaju uz telo insekta. Kada je reĉ o PRAŠKASTIM materijalima, moraju da se dobri raspršuju, prionu uz telo insekta i zadrţe se na njemu. Materije u TEĈNOM STANJU treba da imaju dobru rastvorljiviost, moć kvašenja i rasprostiranja po telu insekta; bolje su od praškastih. DEJSTVO kontaktnih insekticida moţe biti: a) KAUSTIĈNO - razaraju kutikulu insekta (soda, kreĉ); b) MAHANIĈKO – zapušavaju stigme i onemogućavaju disanje insekata (razna mineralna ulja, sapuni); c) NEUROTROPNO – dovode do paralize nervnih centara i mišića (); Najveći broj kontaktnih insekticida deluje na sva tri naĉina, ali uvek je jedan preovlaĊujući. Prema POREKLU kontaktni insekticidi mogu biti: 1. BILJNI – materije koje se ekstrahuju iz biljaka i imaju neurotropno dejstvo; Npr. NIKOTIN – materija koja se dobija iz biljke duvana, ali je skoro potpuno izbaĉena iz upotrebe zbog velike toksiĉnosti za ĉoveka; zatim, PIRETRUM koji ima tu prednost da je zanemarljivo toksiĉan za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje, pa ima i veću primenu; QUASSIN; 2. DERIVATI NAFTE I KATRANA – danas se koriste mineralna ulja ( i to za zimsko prskanje), katranska ulja; 3. ORGANSKI SINTETIĈKI INSEKTICIDI – danas se koriste ENDOSULFAN preparati - TIONEX E-35 - TIOCID E-35 - THIODAN E-35 TIOSULFAN – protiv gusenica; Kontaktni insekticidi takoĊe su svi: piretroidi mineralna ulja karbamati diflubenzuron skoro svi organofosforni insekticidi i navedeni biljni insekticidi NIKOTIN, PIRETRUM, DERRIS, VOĆNI KARBOLINEUMI, PETROLEJ. DDT, KATRANSKA ULJA, DNOC, MINERALNA ULJA

II -16

GASOVITI INSEKTICIDI (definicija, najvaţnija jedinjenja, naĉin primene)

To su otrovi u obliku gasa ili vodene pare koji na insekte deluju smrtonosno. Deluju letalno na sve stadijume razvića insekata. Nedostatak im je što se brzo rastvaraju tj. razgraĊuju. Gasoviti insekticidi koji se koriste u zaštiti šuma su; PARADIHLOR-BENZOL TETRAHLOR –UGLJENIK DIHLOR-ETAN METILBROMID Gasoviti insekticidi tzv. fumianti se slabije koriste jer je za njihovo uspešno delovanje potrebno da insekt provede odreĊeno vreme u tretiranoj prostoriji. Ovo su jaki otrovi, opasni za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje, pa se za njihovo korišćenje zakonom propisuju pravila (neophodna je gas maska, obavezno prisustvo lekara itd.) PARADIHLOR – BENZOL je kristalasta materija koja pri obiĉnoj temperaturi na vazduhu lako isparava; koristi se za suzbijanje insekata u zemljištu a smatra se da je kancerogen; TETRAHLOR-UGLJENIK je bezbojna teĉnost, slabiji je otrov i koristi se kao zamena za CS2 FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje, tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare. Fumiganti nisu selektivni. Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 7) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 8) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 9) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 10) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska, zaštitna odela...) 11) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%, temperatura 15-20 stepeni 12) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2) Etilenoksid (CH2OCH2) Cijan-vodonik (HCN) Fosfor-vodonik (PH3) Dihlor-etan Metil-bromid ... Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka, dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K, Na, Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka. Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem. Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata, nematoda, fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete, Gastoxin, Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr.

II -17

SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI

(definicija, osobine, podela,naĉini inkorporacije, preparati )

Sistematiĉni insekticidi su oni insekticidi koji imaju sposobnost da se upiju u biljna tkiva i zatruju biljne sokove, ĉime se postiţe unutrašnja zaštita biljaka odnosno endoterapeutsko delovanje.. Transpiracijom, zajedno sa vodenom parom, biljke izbacuju na površinu svojih organa i insekticid stvarajući tako zatrovanu atmosferu u kojoj insekti ne opstaju. Postoje i drugi naĉini primene sistematiĉnih insekticida, gde se štetoĉine uništavaju sisanjem zatrovanih biljnih sokova. Sistematiĉni insekticidi se nanose prskanjem, zalivanjem ili injektovanjem u seme. U borbi protiv biljnih vaši ovi insekticidi su se dobro pokazali. Sistematiĉni insekticidi imaju tzv. translokacioni efekat - posle prodiranja u biljku oni se mešaju sa biljnim sokovima i sistemom sprovodnih sudova raznose po svim biljnim organima; Prema naĉinu delovanja dele se na sledeće grupe: 1. ENDOLITIĈKI INSEKTICIDI – u momentu tretiranja su otrovni, a kasnije u biljnom organizmu se razlaţu na neotrovne komponente 2. ENDOMETATOKSIĈNI INSEKTICIDI – nisu toksiĉni u momentu tretiranja, ali kada se upiju u biljna tkiva i doĊu u dodir sa biljnim sokovima, oni postaju otrovni; kasnije se razlaţu na neotrovne komponente (nakon isteka aktivnog insekticidnog dejstva) 3. STATIĈNI INSEKTICIDI – ne razlaţu se i trajno ostaju u biljci. Vreme upotrebe sistematiĉnih insekticida zavisi od osobina biljaka; brţe deluju kod mlaĊih negp kod starijih biljaka, i to u proleće i leto, ali biljke ne treb tretirati po suvom vazduhu jer su ovo jako isparljive materije; najbolje je da se prskaju u rano jutro ili pred veĉe po vedrom i sunĉanom vremenu. Najĉešći preparati koji su u primeni su: KARBOFURAN – sistematiĉni insekticid, akaricid, nematocid; primenjuje se protiv insekata koji sišu sokove, a nanosi se zalivanjem ili folijarno; preparati - FURADAN, FURAZOR KARBOSULFAN – primenjuje se preko zemljišta (zalivanje) ili folijarno za borbu protiv buba listara, stenica, tripsa; Preparat na bazi ovog insekticida je POSSE FOSFAMIDON - sistematiĉni insekticid sa dobrim akaricidnim svojstvima; koristi se protiv insekata koji imaju aparat za sisanje i aparat za grickanje; jako je otrovan za toplokrvne organizme; truje i pĉele; preparati – DIMEKRON, FOSFAMID DIMETOAT - ima najširi spektar dejstva, primenjuje se i kao sistematiĉni i kao kontaktni insekticid; preparati – ROKSION, SISTEMIN 40 ŢUPA, DIMETOAT

II -18

ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA

(opšte osobine, toksiĉnost, preparati, primena)

K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S - sistematični

Imaju širok spektar dejstva, kontaktni su insekticidi, unosi se sa hranom, deluje preko organa za disanje. Velike su inicijalne toksiĉnosti. Sa biljke brzo isparavaju, tako da nema većih opasnosti od rezidualnog dejstva. Deluju na insekte koji sišu sokove i na pregljeve. U većoj ili manjoj meri se upijaju u biljna tkiva tako da imaju i sistemiĉno dejstvo. Brzo deluju na insekte: kontaktno, preko koţe; utrobno, preko org. za varenje i inhalatorno, preko org. za disanje. Mehanizam njihovog delovanja je dosta dobro prouĉen: deluju na blokiranje fermenta HOLINESTERAZE koji utiĉe na razarenje acetilholina, materije koja se stvara pri radu nervnih ćelija i koja obezbeĊuje prenos nadraţaja od aktivacione ćelije do nervnih centara; pod dejstvom organofosfornih jedinjenja dolazi do nagomilavanja acetilholina u nervnim centrima; ovo najpre izaziva osetljivost i nervnu razdraţljivost, a kasnije dovodi do teških poremećaja disanja, krvnog pritiska i drugih funkcija i nakraju izaziva smrt.

derivati tionofosforne kiseline Fention K,D (zorcid EC-50, Lebaycisd EC-50Fenticid 50-EC) – lisne vaši Fenitrotion K,D, (fenitrotion 50-EC,Ferin)- koristi se za tretiranje zemljišta, primenjuje se protiv staklokrilaca; Diazion: K,D otrov, naroĉito aktivan kod muva., teĉni su opasniji od praškovitih preparata(basudin, diazinon, diazinon 20-EC) Foksim K,D (volaton 500-EC) Hlorpirifor K,U,D 9pyrimex 48-EC, Pirimifos K,D,U (metal-actellic-50) AcefatS (ortheme-75) oksimdemeton-metil S (metasystoxEC)

derivati fosforne kis Dihlorvos; široka upotreba. K,D,U Jedan od najboljih insekticida. Širokog spektra dejstva. Protiv gusenica, pagusenica,lisnih vaši, minera, ksilofaga.(dinin, difos, webetin) Monokrotofos (agrofos20% WSC, monokrotofos 20, WSC)

derivati ditiofosforne kiseline Malation: K,D, ima brzo dejstvo ali kratkotrajno. Pogodan je za zatvorene prostorije. Pored staklenika, moţe i u domaćinstvu. Za uništavanje lisnih i štitastih vaši, hermesa, pregljeva, nekih sovica.. (Etiol prah, Dasticid prah,insectin, malation E-50, etiol tecni I ULV) Dimetoat S (perfection, sistemin 40-EC, zorat EC-40, fosfamidon 40-EC, chromogor 25-WP. Azinfos- metal( contion 25-WP, gusation WP-25%raketion WP-25). derivati fosforne kis, sa aktivnom materijom trihlorfon K,D, ( bevepterex.

II -19

HLOROVANI UGLJOVODONICI

(opšte osobine, toksiĉnost, preparati, primena)

K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S - sistematični

Prvi insekticid iz ove grupe je bio DDT (dihlor –difenil -trihloretan). U širokoj upotrebi se nalazio tridesetak godina sve dok nije otkrivena njegova kancerogenost i mutagenost. UtvrĊeno je da je on kumulativni otrov tj. da se taloţi u organizmu u lipoidnim tkivima i prenosi se sa roditelja na potomstvo. Zbog toga je danas zabranjen za upotrebu. DDT je jedna od najjaĉih do danas otkriveih insekticidnih materija. Deluje K i D, a kako nema gasovitu fazu, nema fumigaciono dejstvo. Hemijski je postojan, slabo isparljiv i u vodi slabo rastvorljiv, zbog ĉega svoje insekticidno dejstvo zadrţava dugo nakon aplikacije, 15 do 20 dana (u zatvorenim prostorijama i duţe). Drugi znaĉajan insektici je HEKSAHLOR-CIKLO-HEKSAN (HCH), odnosno njegov gama-izomer koji nosi naziv LINDAN po ĉoveku koji ga je prvi izolovao T. Lindenu. Njegova toksiĉnost e oko 5x veća od DDT-a. Dejstvo mu je D, U pa K, ima vrlo veliku inicijalnu toksiĉnost. Za ĉoveka je toksiĉniji od DDT. TakoĊe je danas van upotrebe. Hlorovani ugljovodonici imaju gasovitu fazu, veliku inicijalnu toksiĉnost i manje rezidualno dejstvo. Rastvaraju se u biljnim i ţivotinjskim mastima i uljima. Najizraţenije Utrobno delovanje (fumigaciono) pa kontaktno. Deluju na nervni sistem, ali i na ćelije tkiva. Vecina preparata je jako toksicna za ljude. Danas je u upotrebi samo jedna grupa ovih jedinjenja: derivati kamfena i terpentina, kod kojih je aktivna materija ENDOSULFAN a prepatrati su: Tionex E-35, Tiocid E-35, Thiodan E-35 Preparati na bazi tiosufana delujuje protiv Lymantridae, Geometridae, Noctuidae, Torticidae.

Hlordan; kontaktni otrov, ali ima i utrobno dejstvo. Nervni otrov. Slabija inicijalna toksiĉnost. Moţe za skakavce, rovce, mrave. Najmanje toksiĉan za ţivotinje od svih preparata u ovoj grupi.

II -20

BILJNI INSEKTICIDI

(opšte osobine, toksiĉnost, preparati, primena)

K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S - sistematični

Prirodni pesticidi su uglavnom insekticidi koji se dobijaju ekstarkcijom iz biljaka koje se prikupljaju u prirodi ili se namenski gaje. Danas je poznato oko 2000 biljnih vrsta koje imaju insekticidno dejstvo, ali se namenski gaji samo njih dvadesetak.

piretrin - jedan od prvih prirodnih insekticida koji se dobija ekstrakcijom iz cveta biljke Chrysanthemum cinerariefolium. Piretrini se danas većinom koriste za suzbijanje insekata u domaćinstvu ili u skladištima hrane, ali ima preparata i za suzbijanje štetnih insekata povrtarskih biljaka u zaštićenom prostoru jer je nestabilan na svetlosti.Preparati na bazi piretrina: dalmatinski prašak (buhaĉ)-sadrţi dve akivne supstance pyretrinI i pyretrinII koji nisu otrovni za toplokrvne organizme, ali su otrovni za insekte; dalmatinski pršak na suncu, vazduhu i vlazi gubi svoja insekticidna svojstva i raspada se na neotrovne komponente; persijski prašak Piretrin je insekticid sa Kontaktnim delovanjem, parališe centralni nervni sistem insekta. Osnovna prednsot mu je zanemarljivo mala toksiĉnost za ĉoveka, toplokrvne ţivotinje i biljke, a mana mu je kratak period delovanja (brzo se razlaţe pod dejstvom svetlosti i vlage). Za insekte je smrtonosan u malim koliĉinama, a upotrebljava se u vidu praška ili ĉorbi. Deluje na insekte sa aparatom za sisanje (LISNE VAŠI, BUVE, STENICE, naroĉito DVOKTILCI) Na osnovu graĊe prirodnih piretrina kasnije su sintetisani piretroidi, grupa insekticida širokog spektra delovanja. Insekticidi na bazi azadirahtina dobijaju se iz semena i drugih delova biljke, odnosno drveta Azadirachta indica koji se nalazi u juţnoj Aziji, Africi i Australiji. Insekticidi na bazi azadirahtina ometaju presvlaĉenje insekata, pa su po naĉinu djelovanja regulatori razvoja insekata. U malim koncentracijama, sa sadrţajem aktivne materije do 1%, pošto su jaki insekticidi, djeluju na biljne vaši, belu leptirastu vaš, gusenice leptira i neke druge insekte. Zalivanjem zemljišta mogu da se suzbijaju i neke zemljišne štetoĉine. Neki preprati na bazi azadirahtina sa većim procentom ove aktivne materije, i do 70%, suzbijaju prouzrokovaĉe bolesti biljaka, plamenjaĉu, pepelnicu, crnu pjegavost, antraknozu, rĊu, sivu truleţ. Insekticidi na bazi rotenona dobijaju se iz korena leguminoza roda Lonchacarpus. Koriste se za suzbijanje insekata koji grickaju.

Nikotin - alkaloid iz biljke Nicotiana sp., insekticid inhalacionog (najbolje deluje ovako), utrobnog i kontaktnog

delovanja. Danas slabo u prometu. Ĉist nikotin je bezbojna ili slabo ţuta teĉnost, koja na vazduhu brzo tamni, ima oštar i neprijatan miris, lako i brzo se rastvara u vodi. Jak je otrov i za ţivotinje i za ĉoveka, a naroĉito za insekte. Deluje na insekte sa tankom koţom i latentna doza je već ako ima 1-2 g na 1 litar vode. Obiĉno se korist kao ĉist ili kao duvanski ekstrakt, u poslednje vreme i kao nikotin sulfat. Na insekte deluje kao fumigant, njegove para prodiru kroz stigme insekata i dovode do paralize nervnog sistema. Upotrebljava se protiv insekata koji sišu (lisne vaši, lisne buve), ali i protiv gusenica, pagusenica, biljnih stenica (sve se hrane grickanjem). Na biljke ne deluje štetno, ako je pripremljen u pravoj dozi.

Derris – dobija se iz korenja tropskih leguminoza rodova Tephrosia i Derris. Aktivna supstanca je Rotenon; deluje kao utrobni i kao kontaktni insekticid; otrivan je za toplokrvne organizme; upotrebljava se protiv lisnih vaši i insekata koji grickaju. Quassia – sadrţi alkaloid quassin (gorka materija bez boje i mirisa) koji se dobija iz biljaka vrsta Quassia amara, Picrasma excelsa i dr. otrovan je za insekte dok za toplokrvne organizme nije; pre svega deluje kao kontaktni insekticid, ali ima i utrobno dejstvo. Koristi se protiv vaši, stenica, gusenica i drugih insekata sa mekom koţom. Za biljke je potpuno neštetan, ne prlja list pa se moţe primenjivati i na ukrasnim vrstama. U trgovine dolazi u obliku iveraka od kojih se maceriranjem spravljaju otrovne ĉorbe.

Veratrin – alkaloid koji se dobija iz biljaka roda Veratrum. na insekta deluje usporavajući ili zaustavljajući njihovo disanje; danas se slabo korist jer je skup i deluje toksiĉno i na ĉoveka i toplokrvne ţivotinje.

Produkti metabolizma nekih organizama prije svega gljiva imaju insekticidno, ali i fungicidno delovanje. Nalaze se na granici biloških i hemijskih sredstava, ali pošto predstavljaju produkte metabolizma organizama, nalaze se u grupi bioloških insekticida. Nazivaju se i naturaliti. Abamektin je produkt metabolizma gljive Streptomyces avermitilis. Kao sistemiĉni akaroinsekticid namenjen je suzbijanju štetnih grinja i nekih insekata u voćarstvu i povrtarstvu. Neobiĉno za biološke insekticide, ali ima visoku otrovnost i nalazi se u I grupi otrova. Zemljišna bakterija Saccharopolyspora spinosa pri aerobnoj fermenataciji na hranljivoj podlozi produkuje materiju pod nazvom spinosin, visokog insekticidnog djelovanja. Ima kontaktno i 5-10 puta jaĉe utrobno djelovanje na gusenice leptira, larve dvokrilaca, pre svega minera i tripse. Poznat je preparat Spinosad. Strobilurini, grupa fungicida novije generacije. Na osnovu njegove strukture sintetisani su hemijski strobilurini razliĉite strukture. Produkti metabolizma nekih gljiva su i antibiotici ali se oni ne smatraju biološkim sredstvima za zaštitu bilja.

II -21

DINITROORTOKREZOLI (DNOC)

(opšte osobine, toksiĉnost, preparati, primena)

K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S - sistematični

Dobijaju se iz katrana. Spadaju u Kontaktne insekticide. Zapaljivi su, rastvorljivi u vodi. Jako su otrovni za ĉoveka. Isušuju tkiva. U telo prodire preko koţe ili organa za disanje. Koriste se samo za zimska prskanja protiv: vasi, grinja, leptira, skakavaca. Imaju i fungicidno dejstvo. Deluju na taj naĉin što jako povećavaju oksidaciju u organizmu što izaziva povišenu temperaturu i isušivanje tkiva. Letalna doza je 0.02g/kg telesne teţine. Otrov prodire u telo preko koţe ili preko organa za disanje. Koriste se u koncentracijama od 1-2% a spravljanje ĉorbe je jednostavno: odmerenu koliĉinu otrova najpre treba rastvoriti u 10l vode , a potom dodati preostalih 90l. Koriste se samo za zimska prskanja, ali ne na temperaturama niţim od +5C0; takoĊe deluju i fungicidno;Preparati:  KREOZAN (50% aktivne supstance)  DINOZAN (10% aktivne supstance) – u koncentraciji 6-7% danas se koristi za kvašenje gubarevih legala  RUMESAN Mešavina od 5% ortokrezolnog sredstva i najmanje 72% mineralnih ulja (ili karbolineuma) daju tzv. ’’ţuta ulja’’ (poznat preparat je E-5) koja se takoĊe koriste samo za zimska prskanja. Efikasnija su i sa širim spektrom delovanja od DNOC-a.

II -21

MINERALNA ULJA

(opšte osobine, toksiĉnost, preparati, primena)

K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S - sistematični

Ovi insekticidi su iz grupe ugljovodonika. Oni su produkti frakcione destilacije nafte; kontaktni insekticidi mehaniĉkog dejstva; Koriste se prvenstveno protiv štitastih vaši; danas postoje mnogi gotovi preparati ili se od njih spravljaju emulzije uz dodatak sapuna; sve ove emulzije od mineralnih ulja deluju po principu gušenja, tako što u trahejama stvaraju neku vrstu zapušaĉa koji ne dozvoljava priticaj kiseonika do tkiva i ćelija. Sem toga ove emulzije i kroz traheole prodiru u organizam štetoĉine. PREPARATi: Paration, bela ulja, dinoseb, derivati nafte, Karbolinelum (voćni karbolineumi) – Kontaktni insekticidi; Mrke teĉnosti, koje se dobijaju od katrana kamenog i mrkog uglja, uz dodatak sapuna, alkalija ili sode. Aktivne supstance ovih insekticida su su FENOL, KREZOL I NAFTALIN. Pri mešanju sa vodom stvaraju karakteristiĉne stabilne emulzije. Smatra se da kod insekata nagrizaju koţu i zatvaraju stigme. Emulzija karbolineuma prţi list i neţne biljne delove, pa se zbog toga koristi iskljuĉivo za zimsko prskanje. Imaju široku primenu, naroĉito u voćarstvu. Koriste se za suzbijanje lisnih i štitastih vaši, za uništavanje jaja raznih štetoĉina (gubara) i mahovina i lišajeva na šumskom drveću.

II -22

KARBAMATI

(opšte osobine, toksiĉnost, preparati, primena)

K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S - sistematični

Karbamatni insekticidi su derivati karbaminske kisleine. Ovi insekticidi imaju izraţenije utrbono dejstvo od kontaktnog, a deluju i ugušujuće. Karbamati su, generalno, inhibitori holinesteraze i durgih esteraza i po tme su sliĉni organofosfornim jedinjenjima. Toksiĉni su za mnoge insekte, grinje i nematode. Vrlo su efikasni u suzbijanju:  lisnih vaši  belokrilih vaši  lisnih minera  muva  ţiĉanih crva  rovaca  nematoda  grinja KARBOSULFAN – sistematiĉni insekticid; spada u II grupu otrova; primenjuje se preko zemljišta i folijarno za suzbijanje stenica, buba listara....preparat je POSSE; KARBARIL (K, D) – nesistematiĉni insekticid; koristi se još i kao akaricid;imenjuje se folijarno protiv gusenica, tvrdokrilaca, neotrovan je za toplokrvne ţivotinje, ali je za pĉele jako toksiĉan, pa ga zato ne treba primenjivati u vreme cvetanja; preparat – KARBARIL, DASTIBRIL PRAŠAK; KARBOFURAN (S) – sistematiĉni insekticid; koristi se protiv insekata koji sišu biljne sokove;primenjuju se zalivanjem ili prskanjem; koristi se i kao akaricid i nematocid;I grupa otrova; preparat – FURAN 350F PIRIMIKARB (S) – sistematiĉni insekticid i specifiĉni aficid (deluje na lisne vaši -Aphididae); najviše se koristi kod lisnih vaši; preparat – PIRIMOR FENOKSIKARB – K, D, preparat INSEGAR WP-25 METOMIL (K, D) – LANNATE 25-WP

II -23

PIRETROIDI (opšte osobine, toksiĉnost, preparati, primena)

K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S - sistematični

Piretroidi su sintetisani insekticidi koji sadrţe sve pozitivne osobine prirodnih piretrina – visoku inicijalnu toksiĉnost za insekte i malu toksiĉnost za toplokrvne ţivotinje, ali su od piretrina jeftiniji . Ovo su K i D insekticidi koji brzo deluju na nervni sistem insekata. Simptomi trovanja nastupaju vrlo brzo posle tretiranja, insekti već posle par minuta ne mogu da se kreću i nisu sposobni za letenje; meĊutim, ĉesto se dešava da tretman ne dovede do uginuća insekata pa oni preţive, zbog ĉega se se danas piretroidi ĉesto formulišu sa organofosfatima i karbamatima radi sigurnijeg efekta.  CIPERMETRIN – Cipermetrin 200-EC, Cipkord 20-EC, Sucip 20-EC, Ripokord 20-EC, Agrometrin 20-EC, Pipkord 20-EC (KD) – protiv savijaĉa, ĉetinarskih vaši  ALFACIPERMETRIN - Fastac 20-EC – lisne vaši, gusenice, pagusenice, tripsi, bube listare  DELTAMETRIN – Scud, Decis 2,5 -EC– lisne vaši, gusenice, pagusenice, tripsi, bube listare  FENVALERAT – Sumicidin 20-EC -– lisne vaši, gusenice, pagusenice, tripsi, bube listare  FENPROPATRIN – Danitol 10-EC  BIFENTRIN - Talstar 10EC (K, D)

II -24

BENZILOUREA

(opšte osobine, toksiĉnost, preparati, primena)

K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S - sistematični

Benzilourea je derivat uree. Deluje pre svega utrobno (D) a moţe imati i kontaktno (K) dejstvo (na jaja insekata). Ova jedinjenja spreĉavaju sintezu hitina kod insekata; hitin insekti luĉe u vreme presvlaĉenja i od njega se formira nova koţa za koju se vezuju svi mišići. Pri delovanju ovih insekticida mišići se ne vezuju za koţu i presvuĉena larva ostaje nepokretna.. Ova jedinjenja spadaju u III grupu otrova. Vrlo su toksiĉni za gusenice raznih leptira, naroĉito gubara. Kako ne deluju na stadijum imaga, spadaju u selektivne insekticide. DIFLUBENZURON (U, K) – Dimilin SC-48, Forester

II -25

BAKTERIJSKI INSEKTICIDI

(opšte osobine, toksiĉnost, preparati, primena)

K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S - sistematični

Za proizvodnju bakterijskih insekticida koriste se samo vrste roda Bacillus iz familije Bacillaceae. Izazivaju masovne pojave bolesti kod insekata. Koriste se kao bioinsekticidi jer se u nepovoljnim uslovima u ćelijama formiraju kristalni proteini (delta endotoksin) koji su toksiĉni za insekte. Najpoznatija bakterija je Bacilus thuringiensis koja mora biti unešena u organizam domaćina. U crevu dolazi do razlaganja kristala koji izazivaju paralizu creva, usnog aparata ili celog insekta. Ova bakterija se retko širi u populacijama štetoĉina . Perzistentna je na lišću. Preparati na bazi ove bakterije spadaju u III grupu otrova. Kod B. thuringiensis otkriveno je više sojeva koji su specifiĉno toksiĉni za pojedine grupe insekata. Npr. sojevi berliner i kurstaki toksiĉni su za mnoge larve Lepidoptera, soj tenebrions za larve nekih Coleoptera. Nekad su se koristile cele spore ove bakterije kao insekticid, dok se danas izdvaja samo proteinski kristal kome se doda nosaĉ i stabilizator, ĉime se dobija bioinsekticid. Prednost je što deluju na ciljanu štetoĉinu. Kada kristal dospe u organizam insekta, iz njega će se samo u sredini odgovarajuće kiselosti izluĉiti toksin i dovesti do smrti insekta. Ako kristal pojede neki predator (ptica, insekt ili sisar) koji se hrani drugaĉijom hranom od ciljanog insekta, proteinski kristal prolazi kroz creva bez luĉenja toksina. Neotrovni su za ĉoveka. Preparati: Bactospeine Dipel Novodor Thuricide Biobit Danas se masovno koriste protiv insekata defolijatora preparati na bazi B. thuringiensis var. kurstaki (BTK). Posebna grupa bakterija – rikecije (veliĉine izmeĊu virusa i bakterije)ţive kao patogeni na ţivotinjama i izazivaju rikecioze. Bolesti koje izazivaju na insektima su entomorikecioze; javljaju se kod nekih Coleoptera, Lepidoptera i Diptera. Za sada nema preparata na bazi ovih bakterija.

FUMIGANTI 1. CIJANOVODONIĈNA KIS. (HCN) → zyklon b 2. SUMPORUGLJENIK (CS2) 3. PARADIHLOR – BENZOL 4. TETRAHLOR – UGLJENIK 5. HLOR PIKRIN → metilbromid 6. DIHLORETAN 7. METILBROMID → haltox

FOSFORNI ESTRI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

SISTEMIĈNI ŠRADAN (OMPA) → pestox 3 SISTOX METASISTOX DIMEFOX EKATIN DIMETOAT → roksion, sistemin 40 župa, dimeton 7. FOSFAMIDON → dimekron, fosfamid 8. ENDOTION 9. MENAZON 10. KARBOSULFAN → posse 1,5-P, posse 25-EC 11. KARBOFURAN → furadan, furazor 1. 2. 3. 4. 5. 6.

DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

UTROBNI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

URANIJA ZELENO Ca – ARSENAT Pb – ARSENAT Na – ARSENAT Na – ARSENIT ARSENTRIOKSID Zn – FOSFID Al – FOSFID →phostoxin, gastoksin DIFLUBENZURON

KONTAKTNI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

NIKOTIN PIRETRUM DERRIS QUASSIA VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ MINERALNA ULJA KATRANSKA ULJA DNOC → kreozan, dinazan, rumesan ulje, žuto ulje 10. DDT 11. METOKSIHLOR

TEPP i HEPT PARATION POTASAN HLORTION MALATION → etiol, etiol acar, malatox DIAZINON → diazinon 2, diazinon 5 FENTION DIHLORVOS → nuvan, nogos

Al – FOSFID METILBROMID HCH → lindan HLOR PIKRIN FORMALDEHID → formalin KARBOFURAN FENITROTION FENITROTION + MALATION FORAT → timet

ZIMSKO PRSKANJE 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

DNOC DIAZINON METIDATION MINERALNA ULJA DINOSEB DERIVATI NAFTE (nepreĉišćena ulja) VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ