Engleska Knjizevnost 3

Роберт Бернс Његове песме из сатиричне групе: 1)Holly Willie’s Prayer

2)The Jolly Beggars

1)Holly Willie’s Prayer Бернсова сатира на рачун лажних верника испевана у виду драмског монолога. Ово је нека врста Вилијеве ироничне молитве која почиње Вилијевим додворавањем Богу Вили је сигуран да је он међу одабраним да ће отићи у рајски свет; Презбитеријанске идеје о одласку у рај и пакао. Истиче своје врлине али и мане (што више истиче своје врлине, свеснији смо његових мана) Бави се лажним моралом, иронично „Амин“ на крају  сматра да је и Бог лицемеран ако такве као Вилија прима у рај. 2)The Jolly Beggars Овде ствара језиву комичну оперу у којој окупља дно друштва 8нижи друштвени слој, просјаке...) Драстично сатрирично на рачун класицизма Слобода је врхунска вредност живота тих људи Његове песме из рефлексивно-дескриптивне групе: 1)To a Mouse Песма која је настала баналним поводом Док је радио на њиви наишао је на гњездо мишева и поњие да се извињава мишици зато што јој је нарушио дом. Прво на почетку песме звучи иронично, али се Бернс током песме смањује и постаје раван мишу „Тачно је да ти и ја патимо од...“ Човека мучи и прошлост (било лепа, тмурна, тужна, или сурова и неизвесна будућност, док миш зна само за садашњу муку и то чини миша супериорнијим Бернс велича индивидуализам.

Вилијам Блејк По Блејку Бог живи у човеку, његове најбоље пеме звуче једноставно али носе дубину у себи. Блејк углавном ствара песимистички; по њему се неостварене жудње претварају у пакао и раздиру човека The Songs of Innocence and Experience- дело у коме је изнео своју детињу визију; Songs of Innocence- је постојала као самостална, Songs of Experience није, али их посматрамо као целину јер су везане паралелизмом Блејк је говорио да је човек само завртањ у једној лошој машини Блејкова велика идеја слободе  Врата перцепције постоје у нама, само треба да имамо храбрости да их пронађемо Једна од Блејкових порука је да је све што желимо већ ту, треба само погледати свет са друге стране, очима детета, да прочистимо врата перцепције. По њему је вера оно што одржава свет и даје му смисао. Сумња је најгоре семе зла, вера највеће богатство. Слободу морамо потражити у себи, не може нам је нико дати. Из песама невиности и искуства: 1) The Lamb 2) The Tyger 1) Јагње Блејк се диви јагњету јер је у јагњету оличена невиност као нешто потпуно чисто, наивно, рањиво 2)Тигар Ова песма је дубља од песме “The Lamb“. Тигар је моћна светлост у шумама ноћи, у мрачним шумама у којима Блејк живи и жели да их осветли, али је застрашен од величанствености тигра, диви се тигру. Касније се описује стварање тигра, колико је моћна сила која је створила тигра, и долазимо до одговора да је иста сила (Бог) створила и тигра и јагње. На крају песме Блејк поставља питање „ко се усудио да створи тако моћну силу?“ Тигар је оличење страшне силе које се плаши, али истовремено и диви. Деструктивност може имати позитиван исход ако се уништи нешто што је зло и што треба да буде уништено. 3) The Chimney Sweeper (1,2) Кроз ову песму се провлачи трачак светлости. Ове две псме су зановане на суровој стварности, деца су приморавана да раде, најчешће као димничари. Ова песма говори о сну једног малог димничара. Он каже да је анђео дошао и пустио их из мртвачких ковчега да се играју на зеленим ливадама, под условом да буду добри. Он се буди из сна и поново је мраку, у мртвилу. Анђео овде није приказан као неки добротвор, ово јеироничан анђео. У „Песмама искуства“ слика живота дечака је још суровија. Ту се Блејк руга религији која се користи као изговор за многа недопустива дела У обе песме имамо полаитет светлости и мрака, једна почиње мраком а завршава се светлошћу, друга почиње снегом (светлошћу) а завршава се потпуним мраком. Радња у обе песме: 1.Песма у којој дечак прича како га је отац продао у димничаре, где тешко ради И увек је чађав, али му се у сну јавља зрак светлости- само у сну он је срећан, види анђела који ослобађа све мале димничаре из ковчега И води их на небо где се они играју, али се биђењем враћа у сурову стварност. Овај анђео је циничан, инструмент присиле; каже деци да “ сви који обављају своју дужност не треба да се боје зла”, он их позива на послушност. Блејк овде није против вере, већ против њене злоупотребе.

2.У другој песми дечак себе назива малом мрљом у снегу, а песма представља дијалог одраслог дечака, димничара, И малог дечака. Родитељи су му отишли у цркву да се моле, а своје мало дете оставили само у снегу, да ради као димничар. Он је свестан ситуације у којој се налази, за разлику од дечака из прве песме. Критика друштва, цркве И владе који дозвољавају израбљивање деце. Блејк каже да је љубав најчешће заправо жеља за поседовањем -НИШТА НИЈЕ ЈЕДНОЗНАЧНО! (појам ambiguity!) Још једна важна порука је ће НЕВИНОСТ СПАСИТИ СВЕТ. 4) London Овде говори о спутаности, ропству живота у граду. У првом лицу говори о шетњи кроз Лондон како се осећа тескобно и говори о ономе што чује и види:улице су сапете, покорена природа, окована река; живимо у тамницама, оковима које смо сами себи створили. У овој песми имамо 3 жртве: димничара, војникаи блудницу која која проклиње новорођено дете.

Вилијам Вордсворт Припада старијој генерацији романтичара, многи га проглашавају за оца романтизма. Врло је рано спознао романтичарску природу и тугу. Заједно са пријатељем Колриџем написао своја најбоља дела, али јразлика између њих двојице била велика, јер је Вордсворт чврсто стајао на земљи а Колриџ је био у облацима. Најзначајније његово дело су „Лирске баладе“ у којима се налази предговор који се сматра манифестом романтизма. 4 групе песама: АУТОБИОГРАФСКЕ, БАЛАДЕ, ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ, ПЕСМЕ ПРИРОДИ. Најзначајније су песме природи и баладе. Из аутобиографских најзначајнија је “The Prelude“ у којој су најбољи делови сећања из детињства(сећање на мајку у коме он истиче њену скромност, покорност и великодушност) >одлика романтизма: он не истиче њену величину: затим се сећа себе као детета које се потпуно посветило природи и које је део природе, он себе види као ПЛЕМЕНИТОГ ДИВЉАКА. -Непосредност доживљаја света у детиеству је оно што детињство чини најлепшим, величанственим периодом. Лирске баладе је писао заједно са Колриџем. Основна романтичарска идеја по Вордсворту је да поезија треба да се бави обичним догађајима, да језик треба да буде једноставан, да треба да се избегава извештаченост. Песник је човек као и сви други, човек који се обраћа другим људима. ново схватање песника Каже да је у поезији СВЕ оно што треба да знамо о животупризнање/потврда лепоте света/универзума СПОЗНАЈА; ЛЕПОТА; ЗАДОВОЉСТВОтри основне одлике романтизма. По њему поезија настаје из ПРЕЛИВАЊА ЕМОЦИЈА. Лирске баладе: 1) The Mad Mother У овој песми нема причем ту постоји само слика поремећене жене која излази из шуме са дететом. Њен поглед је избезумљен, али је лице озарено. Ова песма је моноглог детету. Она каже детету да зна да причају да је луда али да је није брига. Дете које она држи у наручју је плод насиља, страхоте, трагедије али и највећа срећа њеног живота  ПАРАДОКС ЖИВОТА Она у осмеху тог детета проналази срећуВордсворт говори о томе да је људска срећа релативна ствар. Понекад се кроз трагедију долази до среће. 2) The Idiot Boy Прича је једноставна али узбудљива. У мартовској ноћи једна жена је тешко болесна и њена сусетка жели да јој помогне и да доведе лекара из оближњег места, и она своме сину поверава тај задатак, први пут га у животу шаље и зато га испраћа са страхом, док он са усхићењем креће на тај пут. Прошао је дан а није било ни трага од дечака и доктора, њој падају на памет најгоре мисли и она одлучује да пронађе сина. Одлази код доктора али га тамо не проналази, кажу јој да уопште б ије ни долазио. Тражи га у шми, он се појављује на хоризонту и они се враћају кући. Сусетка се опоравила. Мајка пита сина где је био све време а он каже петллови (заправо сове, јер он никада није видео ноћ нити свет по ноћи) су певали и сијало је хладно сунце (месец)  његов нови поглед на свет-никада није видео шуму ноћу. 3) We are Seven Његова најпознатија песма је форма дијалога између одрасле особе и детета. Одрасли су најчешће узрок дечије патње, немају разумевања за њих. Деца су невиност. Ово је разговор песниковог ЈА и девојчице од 8 година. Двоје деце (њена сестра и брат) сахрањени су на сеоском гробљу али она и даље живи и разговара са њима као да су још увек живи. Онане жели да пристане на чињеницу да их више нема. Песник покушава да јој укаже разлику између ње живе и њох мртвих.

Овом песмом Вордсворт нам саопштава да као што су срећа и лепота у нама, тако је и истина у нама. Свет треба погледати очима детета, схватити дечијом душом. Само чистим срцем се добро види. Девојчица има другачије, ирационално гледање, док песник као одрасла особа користи разум. Његове љубавне песме: Lucy Poems Њен идентитет није битан, занима нас каква је она у пемсмама ( чедна, чиста, предивна, и као таква није мола дуго да се задржи на овом свету) Пема има елегични тон, страх од смрти. Луси је била толико лепа да је природа одлучила да је узме и песник очајава. Туга зог смрти и наговештај утехе у свакој песми. 1) A Slumber Did My Spirit Seal У 1. катрену : када смо заљубљени осећамо да не постоји смртност, идеја о смрти, ни за на ни за вољену особу, ни за било кога другог. У 2. катрену долази до суочавања са смрти; страшна конотација да је смрт неминовност. -део кружења живота у природи,=својом смрћу Луси је постала бесмртна, постала је део природе, то је нека врста утехе. 2) Daffodils-започео стварање Вордсворт је почео своје стварање песама описима природе а онда је почео да пише о природи претварајући је у неку врсту божанства. 3)The Immortality Ode Ово је песма која сажима све најзначајније у Вордсвортовој поезији, животним и песничким ставовима. Песма почиње као елегија у којој песник говори о самоме себи. Он осећа као да је његов живот прошао; доста му је живота  у прва 4 дела песма; имамо осећај као да је песму писао старац, а писао ју је са 27 година. У 5. делу је кључни елемент за утеху –на темељу Платонових идеја , какао наша душа постоји пре смрти али и после ње, вратиће се и сјај који током живота изгубимо. На томе Вордсворт гради своју утеху. Говори о томе да га више није страх да се сећа младости јер га сећања тада не испуњавају очајањем, већ радошћу-живот који вреди живети. -ништа не може вратити прави сјај, ал не треба очајавати, већ наћи снагу и ићи даље.

Семјуел Тејлор Колриџ „Лирске баладе“ је написао са Вордсвортом. Задатак Вордсворта је било да пише о обичним стварима на необичан начин Задатак Колриџа –обрнуто: о необичним стварима на обичан начин. Говорио је да је за писање поезије потребно сузбијање неверице. Добар део песама написао у стању опијумске свести. Каже да је моћ уметности у томе што сама ствара своје законе. Уметничко дело се ствара само од себе а уметник је посредник. Залаже се за спонтаност. Кубла Кан ( Kubla Khan) Недовршена песма. Почиње речениом из Перчасове књиге коју је читао. Ту описује рај; говори о раскоши у палати, о врту који напада чула свих који се ту налазе Ова песма је једна СИНЕСТЕЗИЈА (деловање на више чула) у енглеској књижевности. Ова песма је -Кубла Кан је пемсма која показује слику раја који нам делује мучно, тескобно, загушљиво, скучено. Та слика лепоте спутава, убија, и ми жудимо за лепотом иако знамо да убија. Та слика лепоте је метафора људског живота. Имамо реку Alph која тече кроз пећине човеку недокучиве (она симболизује људски живот). Та река нестаје уз страшан прасак и улива се у море без сунца. Кад та река пређе у море , још увек се чују гласови предака који предвиђају рат  живот човека се можда завршава али човекова патња не. Песма се састоји из две визије; завршава се са 3 тачке што нас позива на размишљање да песма можда није недовршена. Друга визија -говори о себи како је чуо звук цимбала у сну и он се буди са болом јер је нестало музике. Та визија се завршава сликом песника у тваралачком трансу кога људи виде као чудо кога се треба клонити. Кубла Кан остаје једна од великих загонетки и може се читати на више начина. Песма о старом морнару (The rime of the Ancient Mariner) Песма је написана потпуно у духу народне баладе. Дуга, наративнам али у њој доминирају емоције, има 7 делова. Овде више од емоција кулминира идеја о томе колико је лако починити грех и колико је тешко искупити се, начи пут до избављења,. Песма почиње призором сеоског венчања. Главни јунак песме се обраћа госту и почиње да му прича своју причу. Ову песму можемо да тумачимо као песму о грех у и искупљењу , али и о уметничком стварању. Стари морнар нема избора и мора да прича причу, а овај други мора да причу. Прича почиње саасвим обично- испловљавају из луке, весело испраћени....брод испловљава ка пучини – прво се губи из вида црква (као вера) затим брдо (село, сигурност) и на крају светионик (светлост). То је путовањ разума(вере, црква). Као прва невоља јавља се олуја. Тај опис олује се сматра најономатопејским описом. Олуја дође и прође и појављује се Албатрос, птица коју морнари доживљавају као нешто што доноси добро, као Божји знак добра. Т априча узнемирава морнара. Морнар је стрелом убио албатроса и то ће уништити њихов живот. Тај злочин (грех) је немотивисан, настао из исконског, необјашњивог, ирационалног зла, у човечјој души. Морнар је то учионио из чисте досаде и Колриџ нас упозорава на то и каже да то лежи у сваком од нас. У другом делу песме морнари најпре осуђују свог друга што је починио тако нешто, а онда се време разведри ои они престају да га осуђују и кажу да је добро што је убио птицу јер је доносила маглу. Они тим одобравањем постају саучесници, починили су морални злочин, и њих очекује казна, самоп блажа од казне убице.

Први наговештај казне  наилазе на њега тако што брод упловљава у мртво море и остаје у њему„непомичнуи ка насликани брод у насликаном мору“ ( As idle as a painted ship in a painted ocean) „ Water, water everywhere, not any drop to drink“-Стари морнар умире од жеђи окружен водом. Када су остали морнари схватили да је све што им се дешава казна због злодела, они окривљују убиство и кају се, али касно. Они желе да спреу кривицу са себе тиме што су окачили мртвог албатроса око врата старог морнара.. они плове умирући од жеђи и на хоризонту виде неки бброфд који је први угледао стари морнар. Стари морнар је симбол уметника, који као жели да нешто да, створи, напише,мора истински да верује. На том броду су два путника ЖИВОТ и СМРТ(играју игру). Остали ће бити кажњени смрћу а стари морнар ће бити горе кажњен животом у смрти. Смрт добија све морнаре и живот старог морнара.Морнари умиру са клетвом упућеном њему јер могућност искупљења никада нећебити могућа. Он остаје сам, његов грех је страшан јер је изазвао смрт морнара убивши албатроса. У четвртом делу песме говори о натежим тренуцима своје агоније, о дамоћи, никога није било да се сажали на њега.обраћа се Богу да му олакша муке, али то није право кајање, за прави опрост још је рано. Он угледа морске змије, по први пут после дужег времена види жива бића и одушевљен је њима Кроз патњу је дошао до истинског добра, истинско чисто покајање и искупљењњ које никада неће бити потпуно.; његово помиловање неће бити потпуно. Ову пему можемо доживети као алегорију о судбини.

Џорџ Гордон Бајрон Непрестано раздиран између лепоте живота с једне стране и страшне депресије с друге. Преноси Weltschmerz на поезију Бајрон је до 1816. глумио мученика, паћеника осуђеног на страдање; од 1816 скида маску и када схвати да он то јесте испод те маске (паћеник, мученик) схвати да је истински трагичан лик, бајроноски јунак. Од тада је његова поезија искренија а патетика препушта место иронији. Бајроноски јунак-горд, арогантан, презасићен животом, презрив према својој околини, млад, гневан на читав свет, осуђен на то да пати због љубави, оптерећен бременом греха из прошлости, хамлетовски сам, презире конвенције. Доста тога аутобиографског у бајроновском јунаку, нека врста палог анђела. Бајронов песимистичан тон за многе је био неодољив. Садашње време је јадно у поређењу са славном прошлошћу, родио се у погрешно време. У свом Светском болу (Weltschmerz) он показује колико је овај свет јадан, безначајан, лош у односу на прошлост. Најбоље дело Child Harold’s Pilgramage 1.Child Harold’s Pilgramage Child је племићка титула, млади аристократа који још није постао витез, али треба ускоро. По Бајрону је слобода ИЛУЗИЈА; као и сви велики снови. Када је добијемо, схватимо да није тако величанствена како нам се чинила. Слобода је СТАЊе свести. У ПРВА ДВА ПЕВАЊА Чајлда Харолда, Бајрон је инсистирао да да Чајлду Харолду индивидуалност. У та два певања такође се само бавио собом, неискрено самосажаљење! У ТРЕЋЕМ И ЧЕТВРТОМ певању Бајрон ту слободу проналази. Бајрон се више не крије иза јунака Чајда харолда већ се истински посвећује књижевном стварању. Бајрон тада филозофски промишља природу песништва и закључује да је стварање једини начин да постоји. Овде имамо зрелиј тон и тематику, другачију визију живота, због љбави више нема ни суза ни крви. Нема више врсте свести да је љубав неминовно страдање. 2. Don Juan Недовршено дело. Писано као нека врста пикарског романа. Јунак се не сналази у животу. У стихованом предговору овог дела он каже да тражи епског јунака и да се сасвим случајно одлучио за Дон Хуана који му је пслужио да покаже сву безначајност сви великих митова. Одабрао је да се усвом последњем делу нарагу свему и свачему. Дон Хуан је велики шпански лик из Севиље, велики фатални заводник који уништава жене сламајући им срца. Он је кажњен тиме што завршава у пкалу али добија шансу да се покаје: увек се пружа прилика за покајање иако је човек велики грешник. За све остале Дон хуан је само сатански заводник који уништава жене и на крају плаћа за то. За Бајрона је Дон Хуан млад, није заводник, не превише интелигентан, који улази у авантуру и који не зна женама да каже не. Он га види као жртву жена, оне га бирају.

Бајрон у првом певању даје назнаке Дон Хуана несрећан, пасиван и предодређен да буде жртва жена. Остаје без оца рано, са мајком која га је васпитала да се клони свега телесног. У 15. години постаје младић који ништа не зна о еротској страни живота. Његова прва велика љубав била је пријатељица његове мајке, дона Хулија, која је имала 23 године и мужа од 52 године. Када су откривени, Хулија је осрамоћена и послата у манастир, а Дон Хуан је послат уна путовање и ту почињу његове пустоловине. Иде из авантуре у авантуру. -Пишући о Дон Хуану, Бајрон користи прилику да знесе своје љубавне идеје најзначајније животне ставове, лагано у сатиричној форми, мада он у ствари говори о свим љубавним ороблемима. Овај став постаје велика ХИМНА слободе! Бајрпн оовде највише говори о Енглеској, о лицемерју Енглеза којима се руга у овом последњем великом делу. Историја књижевности га је доживела као великог сатиричног песника. Можемо рећи да постоје два песника Бајрона: 1) живео до 1816.-био обожаван, популаран, цењен 2) живео од 1816- 1824.-патио, ближи том времену, презрен и оспораван, пише велику поезију, нема патетике и романтике.

Перси Биш Шели Шелијева поезије не комуницара толико са нашим временом јер је везана за своје време. Био је највећи занесењак енглеског романтизмаи зато је пуно патио. Његов нагон за слободом био је природан, а због тога што је ту жељу јавно изражавао, људи су га називали лудим.Критика оза њега каже да је неделотворни анђео (Ineffectual angel)-анђео по својим идејама али неспособан да их оствари. Шели и Вордсворт су највећи песници природе. Између њих постоји разлика: Код вордсворта је природа у великој мери метафизичка, диже је до сфера разума. Код Шелија је преирода у великој мери оно што јестеуствари, он настоји да објасни себи природуа онда да јој да димензију грнадиозности. Сматрао је идеју слободне љубави као сасавим природну. Шели је страдао доследан себи, да живот треба да живимо док траје ДО КРАЈА. Он има визију новог света и новог друштва где је човек потпуно слободан , нема монархије,религије и спутавања. Љубав је за Шелија обележена врстом јединства духа и тела, нешто узвишено ипосебно, целовито, што уздиже срце. Песме природе: Ода западном ветру (Ode to the West Wind) Савршено јасна и искрена, истовремено широка песничка визија и песникова исповест испевана у најтежем тренутку његовог живота. Песник се обраћа втру као живом бићу призива га да избрише све што је старо, мртво, што омета рађање новог живота. Ветар назива униништитељем и чуваром. Ветар треба да расеје то семе новог живота. У последње 2 строфе песама постаје песникова интимна исповест. Он каже ветру да развеје његове мисли по свету. Види себе као песника који је изгубио веру, вољу, наду...додирује дно како би кренуо у нови поход. То је тренутак Шелијеве сумње у снагу поезије и остварења идеала, тренутак Шелијевог пада. Он јкарају песме не слути зиму него пролеће и поставља реторичко питање: Ако долази зима, значи ли то да је пролеће близу? Adonais (Адонис) Ово је пасторална елегија испевана поводом смрти Џона Китса за кога је Шели веровао да је прерано напустио овај свет, да су га критичари уништили, иако је умро од туберкулозе. Шели тражи од критичара да претворе Китса у бесмртног. Полази од античког мита о Адонису у кога је била заљубљена богиња Венера, а Аполон је био љубоморан и платио је да га убију. Адонис страда јер је био ИСУВИШЕ ЛЕП за овај свет-то исто каже Шели за Китса-да је био ПРЕВИШЕ ПЛЕМЕНИТ. Пореди Китса са Адонисом. У 39. строфи почиње почиње део у ком ова песма постаје велика , у којој Шели призива мир за мртвог Адониса. Каже да је живот само сан, а ми ти који воде беконачну борбу. Адонис/Китс је прешао у наредну фазу, сјединио се са природом. Захваљујући овом делу Китс остаје да живи заувек. У 52. строфи се код Шелија први пут појављује нагон за смрћу  елегија коју он пева самом себи још увек помало уздрман страхом од смрти. Остале су само крхотине нечега што је некада било велико. У последњој строфи он креће за Адонисом; каже како га Адоисо дух привлачи; „чамац мога духа одлутао је далеко од обале“.