Endru Metjuz - Srecni i Kad Je Tesko

SRECNI IK A D JE TEŠKO

napisao i ilustrovao

ENDRU METJUZ M ono i M an jan a

Vaš vodič za sreću!

Zašto su neki ljudi uvek na pra­ vom mestu u pravo vreme? Kako da postanete jedan od njih? Zašto crve­ no svetio predugo traje baš kad ka­ snite na sastanak? Kako to da bogati sasvim slučajno dođu do novca, dok gubitnik uvek ostaje gubitnik? Od­ govor na ova i slična pitanja nalazi se u načinu na koji razmišljamo. Uz duhovite ilustracije, knjige Endrua Metjuza đače vam zabavne, mudre, jednostavne i korisne savete kako da vam život bude jednostavniji, smisleniji i zabavniji.

SRECN II KAD JE TEŠKO Napisao i ilustrovao Endru Metjuz

Prevela sa engleskog Milana Đurašinov

Mono i Manjana 2010.

M ilion im a č i t a la c a n aše knjige širo m sv eta... Ne znam odakle da počnem ili šta da kažem, ili kako da izrazim našu zahvalnost za vašu odanost, velikodušnost i i-mejlove koje nam šaljete iz dana u dan, jer reći samo hvala, izgleda nije dovoljno. Endru i ja smo duboko dirnuti i neizmerno smo vam zahvalni na stalnoj podršci i kontaktu koji održavate s nama. Želim da vas obavestim da izuzetno cenimo i pročitamo svaki vaš i-mejl. Hvala vam od sveg srca. Mom dragom prijatelju Rejkasonu - bivšem direktoru Tauer buksa - hvala Vam na tome što ste me neprestano ohrabrivali da istrajem u svojim naporima da napišem knjigu Srećni i kad je teško. Na svoj nenametljiv, blag način, Vi ste me uverili da napišem knjigu prikladnu našem dobu. Bog Vas blagoslovio, Majki. Najdublje zahvaljujem svima vama koji ste se sa svojim životnim pričama odazvali pozivu da mi pomognete. Odgovorili ste tako brzo i ljubazno. Poslali ste nam hiljade i-mejlova. Svaka vaša priča predstavlja neiscrpan izvor inspiracije za Endrua i mene. Di­ vim se vašoj snazi i hrabrosti. Čestitam vam na tome što ste odlučili da krenete napred i nastavite potragu za srećom uprkos izazovima. Vi ste mi pomogli da napišem ovu knjigu za obične ljude koji se svakodnevno susreću sa izazovima. Eni Bekhaus, Adrijan Elmer, Alfred Ingel, Mark Kenvej, Džef Meklar, Rod Madžvej, Dajan Malahi, Moja Malvej, Čeri Parker, Dženi Truran-Elison, Kreg, Hong, Džo, Karmen, Frenk i Marija, hvala vam na tome što ste podelili s nama svoja iskustva. Otkrili ste nam svoju dušu tako hrabro. Otvorili ste nam svoje srce kad god smo raz­ govarali. Ništa niste zadržali u srcu. Podelili ste s nama svoje životne priče u nadi da će one inspirisati drugog da se oseća bolje. Svima vama, moj duboki naklon! A vama čitaoci... ovo je knjiga za obične ljude koji svakodnevno nailaze na izazove. Ova knjiga je za vas. Ovo je knjiga za vaše prijatelje, vašu porodicu, vaše kolege, vaše susede. Ovo je knjiga namenjena ljudima koje upoznajete na putovanjima i ljudima za koje znate da im je teško. Srećni i kad je teško namenjena je i onim ljudima koji nisu prošli kroz teške periode u životu. Ona širi vaše horizonte. Ona će vas vratiti na pravi put. I doneti vam dublji uvid u to da vas čeka bolja i svetlija budućnost - i podsetiti na to koji putevi vode ka njoj. Srećni i kad je teško je knjiga koja će inspirisati mnogo, mnogo čitalaca. Vaše putovanje do duševnog mira i sreće već je započelo. Želim vam sve najbolje.

Džuli M. Metjuz Izdavač

SADRŽAJ

1. PRIHVATITE STVARI TAKVE KAKVE JESU 9 Da li je sebično tražiti sreću? Zašto je život tako težak? Da nije toga, ja bih bio srećan 2. KAKO DA PREVAZIĐETE KRIZE

3. MISLI Vaš um je magnet Očajanje i otuđenost Privlačimo ono što osećamo Zašto mi se to desilo?

49

4. VOLITE SEBE

59

5. VEZE

75

Usredsredite se na ono što želite Obaveza Ali ja ne mogu da se promenim 9. ZAHVALNOST_____________ 133 U svemu tražite dobru stranu 10. BUDITE LEŽERNI!________ 141 Kako da privučete priliku Svet ne mora da se menja 11. ZATRAŽITE POMOĆ

149

Tražite ono što želite Pronađite odgovore

Okrivljavanje i opraštanje Nikada to sebi neću oprostiti!

Sve sam izgubio! Dobro je zarađivati novac! Uverenja nas drže u klopci

Da li vas novac zaista čini srećnim? Bogati ljudi investiraju, siromašni troše Gde počinje bogatstvo 8. UVIDI_____________________ 119

31

Kad vas život zaboli Da li možete da izaberete sreću?

6. NOVAC

7. BOGATSTVO______________ 101

89

12. ZAŠTO JE VAŽNO DA BUDETE SREĆNI

157

PRIHVATITE STVARI TAKVE KAKVE JESU Na putovanju oko sveta biciklom, moj prijatelj Aden zaustavio se u jednom za­ padnom afričkom selu da bi pomogao da se sagradi pekara. Rekao je: Trebalo nam nekoliko meseci da sagradimo pekaru. Cigle smo napravili od srušenih mravinjaka, a deca iz sela bi dolazila svaki dan da nam pomažu. Nijedno dete nije imalo cipele, ali je jedan srećni mališan uvek nosio jednu čarapu bez cipela, i to samo jednu. Imao je oko deset go­ dina, i ja sam ga zvao Čarapa. Na kraju me je radoznalost savladala. Rekao sam: „Čarapo, reci mi nešto o čarapi koju nosiš?" Na to je on ponosno odgovorio: „Moja mama je pere svake noći. I ja je nosim svakog dana." Rekao sam mu: „Da, ali zašto ncsis samo jednu čarapu?" Izgledao je iznenađen mojim besmislenim pita­ njem, širok osmeh je zablistao na njegovom licu, a onda mi je rekao: „Zato što imam samo jednu!" Možda ste sada bez novca. Možda ste izgubili po­ sao ili nekog bliskog. Možda ste bolesni. Izgovarate ’ u sebi: „Jednostavno ne znam šta da radim." Evo šta bi trebalo prvo da uradite - i jedino. Prihvatite stvari i situaciju takvim kakve jesu. Da biste nešto promenili, prvo se pomirite sa svojom situacijom. Zaboravite na prekor, zaboravite na krivicu, zaboravite na sva ona „šta bi bilo, kad bi bilo”. Napredak zavisi od prihvatanja, a prihvatanje ne znači „želim da ostanem ovde". Prihvatanje znači: „Ja se nalazim tu gde jesam - i sada krečem onome što želim.” Umesto da kažete: „Moj muž je gorila i ja sam se zarobila u braku s njim", trebalo bi da kažete: „Moj muž je gorila. Kakvo savršeno poučno iskustvo! Sada shvatam da zaslužujem da se prema meni bolje postupa.” Umesto: „Izgubio sam sav novac. Samo da nisam investirao sve u Onest Ediz ekviti fond”, recite: „Tu sam gde sam. Uspeo sam već jednom da se izbavim iz takve situacije, i opet će mi to poći za rukom.”

9

Zamislite da imate viška kilograma i da želite smršati. Ako kažete: • Nisam debeo. • Moja majka je kriva što sam debeo. • Moja sestra je deblja. Šta se dešava? Ostajete debeli. Međutim, možete reći nešto drugo: • Ja sam debeo. Dopadam se sebi bez obzira na to da li sam debeo ili nisam. Sada sam odlučio da skinem 50 kilograma. Prihvatate situaciju i možete da kre­ nete napred. • Prihvatanje nije odustajanje. Prihvatanje je priznanje: „To je deo mog puto­ vanja." Veoma često to znači: „Sada nemam predstavu o tome zašto to treba da bude deo mog putovanja, ali ja to, u svakom slučaju, prihvatom takvim kakvo jeste."

'•«V~

U k ratk o Prihvatiti situaciju takvu kakva jeste predstavlja moć.

K ra ta k upitnik: Zamislite da ste prošle nedelje: • istetovirali leđa • udarili komšiju • venčali se • opljačkali banku • donirali bubreg • uradili boteks • zamonašili se • pojeli ogromnu piću za tri minuta • skočili s veoma visokog mosta. U redu, imali ste nedelju prepunu obaveza. Pitanje: Koji je zajednički imenitelj svemu navedenom?

10

j

Odgovor: Postoji mnogo stvari koje biste mogli uraditi da biste bili srećniji. Zaista! To je trik pitanje zato što bih na listu mogao da stavim bilo šta. Motivacija koja se krije iza svega što uradite - i motivacija u osnovi svega što neko radi - jeste u tome da se osećamo bolje. Ne morate da verujete meni. Pitajte psihologe ili čitajte Platona, Aristotela i Sigmunda Frojda. Postoje brojne debate o smislu života. I svi se slažu oko toga zašto činimo to što činimo - zato što želimo da budemo srečni i da to i ostanemo. Halapljivo pojedete ćelu piću za tri minuta. Pomislite: „Kako mi ovo prija. Sad želim da budem srečan." Angažujete ličnog trenera i jedete salatu šest meseci. Vaš cilj je da Vam se ponovo dopadne Vaša zadnjica - i to če Vas učiniti srečnijim. Ostavite alkohol. Zašto? „Ako to uradim, bolje ću se osećati." Bez obzira na to da li donirate Crvenom krstu ili istučete suseda, vaš motiv je: „Ako to uradim, osećaću se bolje.” Meri kaže: „Ja ću dati dobrovoljni prilog zato što želim da pomažem ljudima.” Naravno, Meri, pa ipak, da li bi dala dobrovoljni prilog ako bi te to učinilo nesrećnom? Fred kaže: „Udario sam svog suseda zato što mi je prišao s lopatom u rukama.” Tačno, Fred. Prenagljeno si doneo odluku: „Da bih što pre bio srečan, moram Lariju da slomim nos pre nego što me udari baštenskim alatom.” Različiti ljudi čine različite stvari, ali cilj ostaje isti - ako to uradim, ja ću se osećati bolje. Studirate knjigovodstvo četiri godine da biste udovoljili ocu. Kažete: „Uradio sam to da bih njega učinio srećnim.” Ne, niste uradili to da biste usrećili oca. To ste uradili zato što se Vi osećate bolje zbog toga što radite ono što on želi nego što biste se osećali da radite ono što vi želite. Bez obzira na to da li se žrtvujete za svoju decu, da li ste u braku ili razvedeni, da li ste uradili tetovažu ili ste se zamonašili, krajnji cilj je isti. Čak i ako skočite s veoma visokog mosta, to je pokušaj da se osećate bolje - „Biću srećniji mrtav nego živ.”

D a li je sebično težiti sreći? Evo šta izgleda šašavo. Svi mi jurimo za srećom - to je spontano - ali neki ljudi se brinu da je to sebično. Zato osećaju krivicu - a to ih čini nesrećnim! Nije sebično tragati za srećom. SEBIČNO JE BITI NESREĆAN! Srečni ljudi su pažljiviji i prema svima imaju više obzira. Upravo su nesrećni ljudi oni koji su preokupirani sobom. Srečni ljudi stvaraju bolje prijatelje, bolje ljubavnike i bolje zaposlene.

11

Nisu oni srećni.Oni samo MISLE da su srećni. Studije pokazuju da ćete, ako ste srećni, verovatnije: » volontirati u besplatnoj menzi • nahraniti nepoznatu osobu • posuditi ljudima novac. Ako ste nesrećni, verovatnije ćete: • žaliti se na svoj čir • potkradati šefa • šutnuti psa. Dakle, na dobrobit svih koje znate - i u korist svih pasa u vašem kraju - da ra­ ščistimo jednu stvar: što ste srećniji, to ćemo svi živeti u većem blagostanju! Teški periodi mogu podrazumevati besparicu. Teški periodi mogu značiti da ne­ mate prijatelje, ni posao, ni nadu. A nada je ono što nam je najpotrebnije. Dobra vest je da možete da se popnete i izađete i iz najdublje rupe. Ako ste sada nesrećni i nezadovoljni svojim životom, možete da se osvrnete na nekoliko prethodnih meseci i sagledate kako su vam ti teški periodi pomogli da se pripremite za nešto bolje. Većina nas u životu polazi od pretpostavke da su: • greške loše • da najsrećniji ljudi žive najlagodnijim životom • da su najpametniji ljudi najuspešniji • da nam je potreban partner da bismo bili srećni Nijedan od navedenih iskaza nije tačan.

12

Ne mogu to više da podnesem! Život je ponekad težak. Kako se nosite sa situacijom u kojoj stvari izgledaju beznadežno? Možete da se latite svojih problema kao kad biste se penjali uz planinu. Ako je penjanje uz stene vaš hobi i zaglavite se na grebenu, iznenada se usredsredite na sadašnji trenutak! Kad vam je život ugrožen, zaboravite na buduć­ nost. Svi vaši napori koncentrišu se na sledeći korak. Potom, na sledeći korak. Centimetar po centimetar. I na kraju se nekako dočepate ivice i pronađete izlaz. Isti plan važi i za svakodnevni život. To je jedina strategija kad život postane težak. Kažete: „Kako da ostanem pozitivan kad ne mogu ni kiriju da platim? Kako da nastavim dalje kad tugujem, usamljen ili ozbiljno bolestan?" Kad se desi ono najgore, niste u situaciji da brinete o ostatku života. Ne možete da brinete čak ni za preostali deo meseca. Međutim, obično možete da se nosite s problemom iz dana u dan. A kad god vam jedan dan padne isuviše teško, za to izdvajate po pet minuta. Bavite se jednim problemom u jedan mah. Preduzmite korak. Tako ćete prikupiti malo samopouzdanja... napravite drugi korak, pa sledeći. I na kraju ćete otkriti da je ono najgore prošlost, da je sve iza vas. Ako brinete o: • svemu onome što morate da uradite sledećeg meseca, svemu onome što bi naredne godine moglo krenuti loše — to vas može izludeti! Usredsredite se na trenutak. Kad krenete u celodnevni marš, zar nije besmisleno da ponesete toliko hrane i vode da vam mogu trajati čitavu večnost? Stoga, nije čudno što mnogi ljudi sa sobom nose sve svoje brige za narednih 25 godina i pitaju se zašto je život tako težak? Mi smo stvoreni tako da tokom jednog dana proživimo 24 sata. Ne više. Kada sledeći put budete osetili da očajavate, zapitajte se: • imam li dosta vazduha da udišem • imam li dosta hrane za danas • da li ću biti dobro narednih pet minuta. Kad uspete da preživite tih pet minuta, samo se usredsredite na to da preživi­ te narednih pet minuta. Prevazilazite probleme boreći se s njima malo-pomalo, grickajte zalogaj po zalogaj. To će vam popraviti varenje.

U k ratk o Sve što možete da učinite to je da date sve od sebe dok ne dođe vreme za spavanje. A sutrašnjica, neka se pobrine sama za sebe.

13

H ongova p rič a Upoznao sam Sašmu u Singapuru 1982. Ja sam imao trideset tri, a ona osamnaest godina. Bila je kćerka Indijca i Kineskinje - i vrlo lepa. Trinaest godina koliko sam putovao širom sveta, imao sam mnogo devojaka, ali nikada nisam pomišljao na brak. U roku od pet minuta, ja sam znao da će Sašme biti moja žena, i mi smo se venčali godinu dana kasnije. U to vreme sam trgovao električnim uređajima u Španiji i Sašma se doselila da živi sa mnom. U martu 1987, rodio se naš jedini sin. Živeli smo u Evropi do njegove četvrte godine. Kad me je posao odveo u Nigeriju, odlučili smo da bi naj­ sigurnije - i najbolje za Džordijevo obrazovanje - bilo da se on i Sašma presele u Singapur. Potom su me 23. maja, 1991. godine, dok sam bio u Nigeriji, u dva sata noću, prijatelji iz kancelarije telefonom obavestili da je Sašma imala saobraćajnu nesre­ ću u Singapuru - automobilom je udarila u drvo na putu Bakit Tameh. Nadajući se najboljem, spakovao sam kofere da se vratim kući, ali sam posle nekoliko sa­ ti primio i drugi poziv i vest da je Sašme poginula. Poludeo sam. Plakao sam i plakao nedeljama. Plakao sam zato što sam izgubio svoju ženu - ali sam najviše plakao za svojim četvorogodišnjim sinom. Kako će Džordi uspeti da odraste bez svoje majke? Kako ću ga odgajati i vaspitavati? Pre svega sam se obavezao da se neću ponovo oženiti dok on ne odraste. Odlučio sam da Džordi nastavi da živi sa svojima babom i dedom i ide u školu u Singapuru. Raspuste je provodio sa mnom u Africi i Evropi. Putovali smo širom sveta kao drugari - u Nemačku, Austriju, Južnu Afriku i Brazil. On je bio moj najbolji i najzabavniji prijatelj, moj drugar, moja srodna duša. Zajedno smo otkrili svet kakav nikada on ne bi mogao da pronađe u knji­ gama.

D rugi telefon sk i poziv Godine 2001. preselio sam se na Bali da započnem novi život i razvijem posao kojim se sada bavim. Džordi je uživao u tome da raspust provodi sa mnom na Baliju. Do sredine 2006. Džordi je završio srednju školu i došao da živi sa mnom. Želeo je da ima motocikli i ja sam mu kupio jedan kao poklon za maturu. Potom me je 20. septembra, u dva sata noću pozvala policija. Džordi je imao saobraćajnu nesreću. Do trenutka kada sam stigao u bolnicu, on je već pomodrio. Umro je deset minuta kasnije. Bilo mu je devetnaest godina. Prvo moja žena, onda sin.

14

Zanemeo sam. Čitav moj svet se srušio. Šetao sam šumom četiri dana kao ošamućen. Gde god sam išao, na svakom koraku bih video Džordi. Otputovao sam na Tajland pokušavajući da nađem neku utehu. I dalje bih video samo njegov lik. Vratio sam se na Bali i kad je proteklo 40 dana, u crkvi smo mu održali pomen. Ako tugovanjem m o­ Protekla su dva meseca i ja sam polako ponovo po­ žete da ispravite bu­ čeo da živim. Možda mi je trinaest godina provede­ nih u Africi pomoglo da izađem na kraj s tim gubit­ dućnost, onda mu se kom. Evropljani kažu: „Ovo nije trebalo da se desi!" prepustite! Međutim, Afrikanci kažu, „To se desilo. A život teče dalje.” Ja sam mogao da kažem: „Zašto sam mu dozvolio da tugovanje ne ispravlja vozi taj motocikli?” Pa ipak, da li bi to pomoglo? budućnost. Ako tugovanjem možete da ispravite budućnost, onda mu se prepustite! Međutim, tugovanje ne isprav­ lja budućnost. Ne žalim nimalo, uradio sam sve što sam mogao za svog sina. Pružio sam mu najviše što sam mogao. A šta je s mojim životom sada? Ja sam umetnik. Stvaram, klešem. Uživam u životinjama. Uživam u ljudima koje upoznajem. Sve što posedujem od materijalnih dobara za mene nema nikakvu vrednost. Nikada ne znate kako ćete reagovati na tragediju. To je isto tako kao da zamišljate kako vam tigar uskače kroz prozor. Vi kažete: „Kad bi tigar uskočio u moj salon, ja bih učinio to i to!” Međutim, kad pravi tigar naiđe, vi uradite nešto potpuno suprotno. Svakog jutra se probudim čvrsto rešen da budem srećan. I šta sada može da me povredi? Šta može da me zabrinjava? Život je poput filma. Nije bitno koliko dugo će trajati, već koliko će biti dobar. Nema nikakvih tajnih ključeva za sreću. Vi je jednostavno izaberete.

Z ašto je život ta k o težak ? Najviše u životu učimo kad nam se nešto obije o glavu. Zašto? Zato što je mnogo lakše ne menjati ništa. I zato nastavljamo da radimo ono što radimo sve dotle dok to ne postane isuviše bolno. Uzmimo na primer naše zdravlje. Kad menjamo režim ishrane i počnemo da vežbamo? Kad telo počne da nam propada — kad nam doktori kažu: „Ako ne promenite način života, praktično ćete izvršiti samoubistvo!” Iznenada vi ste motivisani! U vezama: kada obično kažemo jedno drugom koliko nam je stalo? Kad se brak raspada, kad se porodica razilazi!

15

U školi: kad zaista postanemo revnosni i učimo? Kad nam preti neuspeh u bli­ skoj budućnosti. U poslu: kad probamo da primenimo nove ideje i donosimo teške odluke? Kad ne možemo da platimo svoje račune. Kad konačno naučimo da uslužimo mušte­ riju? Kad se mušterije raziđu. Najveće lekcije naučimo kad situacija postane ozbiljna. Kad ste doneli najvaž­ nije odluke u životu? Kad ste poklekli - nakon nesreća, nakon zastoja, kad vam se nešto obilo o glavu! To je onaj trenutak kada sebi kažemo: „Dosta mi je više da budem bez novca, umoran sam od toga da budem mediokritet. Moram nešto konkretno da uradim.” Uspeh proslavimo - ali ne naučimo mnogo. Neuspeh zaboli - i upravo tada najviše naučimo. Kad se osvrnemo na prošlost, primetimo da su nam obično „nesreće” bile prekretnice.

Zašto ja? Kad nas pogodi tragedija, ili kad izgubimo sve, ili kad nas napusti partnerka, pi­ tanje koje obično postavimo je: „ZAŠTO? ZAŠTO se to meni desilo? ZAŠTO sada? ZAŠTO me je ostavila zbog gubitnika?” Postavljanje pitanja „ZAŠTO?” može da nas dovede do ludila. Često nema odgovora na pitanje „ZAŠTO?” Ili ono uopšte nije ni važno! Efikasni ljudi postavljaju pitanja: ,,ŠTA?” ,,ŠTA mogu da naučim iz ovoga? ŠTA mogu da učinim tim povodom?" Kad je situacija zaista očajna, oni se pitaju: „ŠTA mogu da uradim, upravo danas, da popravim situaciju?"

16

Efikasni ljudi ne tragaju za problemima, ali kad izvuku deblji kraj, zapitaju se: „Kako bi trebalo da promenim način na koji razmišljam i ono što radim? Kako da postanem bolji nego što sam sada?” Gubitnici ignorišu sve znake upozorenja. Kad se sruši krov, oni se pitaju: „Zašto se sve to meni dešava?” Mi smo stvorenja navike. Nastavljamo da radimo to što radimo sve dok nas nešto ne prisili da to promenimo. Meri je ostavio mladić Al. I bila je tako skrhana da nedelju dana nije izlazila iz svoje spavaće sobe. A onda je počela da zove stare prijatelje i da upoznaje nove. Ubrzo se preselila i promenila posao. Šest meseci kasnije osetila se srećnijom i samopouzdanijom nego ikada pre. A na „nesreću" - raskid s mladićem, gledala je kao na najbolju stvar koja joj se ikada desila. Fred je dobio otkaz. Pošto nije mogao da nađe posao, pokrenuo je sopstveni biznis. Prvi put u životu bio je svoj šef i radio je ono što zaista želi. On i dalje ima problema, ali je njegov život dobio nov smisao i postao uzbudljiv - a sve je proi­ steklo iz očigledne nesreće.

U k ratk o Najsrećniji ljudi ne bave se toliko time da li je život pošten. Oni se samo usredsređuju na ono što imaju.

D akle, d a li je život niz n esrećn ih d o g a đ a ja To nije pravilo. Kosmos nam uvek šalje nejasne signale. Kad ih zanemarimo, on nas opominje gromoglasno. Sazrevanje je najbolnije kad mu se opiremo. Na život možemo da reagujemo na jedan od tri načina. Možemo ili da kažemo: • „MOJ ŽIVOT JE NIZ NEOPHODNIH ISKUSTAVA, KOJA SE DEŠAVAJU SAVRŠENIM REDOM.” (Najzdraviji pristup - garantuje najveći duševni mir.) • „ŽIVOT JE LOTO, ALI ĆU JA MAKSIMALNO ISKORISTITI SVAKU PRILIKU KOJA MI SE PRUŽI.” (Sledeća najbolja mogućnost - često daje prosečan kvalitet života.) • „ZAŠTO SE MENI UVEK DEŠAVAJU LOŠE STVARI?" (Garantuje najnesrećniji život ispunjen nezadovoljstvom.) Život se odvija ovako. Primamo udarce sitnim kamenjem - kao znak upozo­ renja. Kada zanemarimo kamenčiće, pogodi nas cigla. Kada zanemarimo ciglu,

17

onda nas tresne stena. Ako pošteno sagle­ damo stvari, možemo da uvidimo da smo ignorisali znake upozorenja, a onda se još pitamo: „Zašto baš ja?" Život ne mora uvek da bude bolan ali je bol ipak glavni razlog zbog kojeg se menjamo. Sve dok nas nešto ne za­ boli, možemo da se pretvaramo. Naš ego kaže, „Ja sam dobro.” Obično je lakše filozofirati o bolnoj sudbini drugih ljudi! Pogledamo Džima i kažemo: „Bankrot je za njega sigurno poučno iskustvo.” Pogledamo Meri, pa prokomentarišemo: „Taj razvod joj je po­ mogao da stane na svoje noge.” I tada se svi složimo: „Izazovi vas čeliče.” Međutim, kad mi naiđemo na iza­ zove, tada nismo puni entuzijazma. Kažemo: „O Bože, zašto mi se ovo deša­ va? Podari mi neki prikladan izazov!” Nažalost, pravi izazovi nisu prikladni. Izazovi takođe nailaze u talasima. Mi znamo o talasima - zvučnim talasima, svetlosnim talasima, moždanim tala­ sima, mikrotalasima. U nenaučnom ^wve£>v- /tfc>rnt/e*vis smislu, talasi pokazuju da stvari mo­ gu da se nižu jedna za drugom. To znači da se problemi pojavljuju u gru­ pama; porodične krize, pozivi za venčanje i popravke kola takođe umeju da se nižu jedni za drugima. Može vam pomoći ako to imate na umu. Kad vam prođe mesec bez računa, kažete sebi: „Ostaviću nešto u stranu za sledeći talas." Kad vas zapljusne sledeći talas, kažete sebi: „Znam ja te talase - to je samo privremeno."

A d rijan ova p rič a Bila je hladna, zvezdana noć 2006. kada sam šetao duž puteljka u svom selu. Uvek sam smatrao da su tako vedre noći utešne, ali ne i ta.

18

Nebo je izgledalo vrlo, vrlo prostrano, mislio sam na to kako je planeta Zemlja poput mrlje, a ja sam bio samo jedna usamljena duša među milionima stra­ naca. Osećao sam se kao veoma neuspešan i loš otac. Kroz Im ao sam tešku suze sam nabrajao sve zbog čega bi ljudi trebalo da me ogrlicu svog psa preziru. „Zašto bi me bilo ko poštovao kad mrzim sebe? Kome je stalo do toga da li sam živ ili mrtav?” oko vrata i tražio Imao sam tešku ogrlicu svog psa oko vrata i tražio memesto na kojem ću sto na kojem ću da se obesim. da se obesim . Pored puta se nalazio telegrafski stub, i na njemu, na otprilike tri metra od tla, vodoravno pričvršćena teška gre­ da. Mogao bih da se obesim o tu gredu! Skupio sam drvene palete i razne sitne predmete naokolo i stavio ih na jednu gomilu, a onda se popeo na vrh, ali bez obzira na to kako bih namestio tu hrpu, nisam mogao da dosegnem do te grede. Zato sam otišao kući po merdevine. Kad sam stigao kući, zatekao sam svog labradora Džeka kako me čeka ispred vrata. Tako se obradovao kad me je ugledao! Skočio je i počeo da obigrava oko mene i dao se u smešan kratak trk kao i obično - preko travnjaka i oko grmlja i nazad - iznova i iznova. U tom trenutku sam shvatio da ja značim nešto jednom živom biću. Džekova srdačna dobrodošlica popravila je moje raspoloženje. Pomislio sam da bi možda trebalo da skinem kaiš sa svoga vrata i da mu dam da jede! Pomislio sam i ako nešto značim psu, možda mogu biti od koristi i još nekome - bilo kome. Obuzet takvim mislima, više mi nije ni palo na pamet da uzmem merdevine.

Moje p red u zeće je b a n k r o tira lo Kako sam mogao da postignem tako loše rezultate? Nije se desilo mnogo toga, ali se toliko toga dogodilo za godinu dana. Imao sam starog prijatelja leda, koji je bio briljantan stručnjak u digitalnoj tehnologiji, pa smo odlučili da preko inter­ neta plasiramo njegov rad. Trebala nam je gotovina da bismo pokrenuli posao, pa sam pozajmio novac. Nakon prvih koraka prepunih entuzijazma, Tedu je sve dojadilo, pa se preselio u Španiju. Kad posao krene loše, možete da zaključite zašto se našli u situaciji da prevr­ ćete džepove starih pantalona i tražite zaostali sitan novac po foteljama i zašto vam je u kući preostala samo tegla turšije i pola boce kečapa. Tada ste u stanju da mozgate kakvu biste divnu porciju mogli da pripremite od tegle turšije i pola boce kečapa.

19

D uboka d ep resija Desilo se to u vreme kada mi je mama umrla od leukemije i kada me je njena smrt strašno pogodila. Znao sam da je mama bolesna, ali nikada nisam pomišljao na to da ću je izgubiti. A onda mi je, dok sam tugovao za majkom, banka oduzela kuću. Duga je to priča. Borio sam se da zadržim kuću i gotovo uspeo u tome - ali je na kraju sud doneo presudu protiv mene, tako da mi je ostalo svega sat vreme­ na da je ispraznim i iznesem što više stvari pre nego što sudski izvršitelji promene brave i ja ostanem beskućnik. Na moju sreću, primili su me dobri prijatelji i po­ nudili mi krov nad glavom dok se ne snađem i ne pronađem smeštaj. Zakon prirode je da slabiji stradaju. Kako sam bio ranjiv i slab, nije ni čudo da sam pronašao posao vozača kamiona i dobio šefa koji me je stalno grdio i zlo­ stavljao, od ponedeljka do petka. Savršeno smo se uklopili - meni je bio potreban novac, a njemu neko na koga će da viče. Sve više sam tonuo u duboku depresiju. Nije to bilo u stilu svojevrsnog blu­ za ,,o tužnom danu” - već duboka, parališuća i poražavajuća bespomoćnost. Kamiondžije koje voze kamione od četrdeset dve tone važe za žilave ljude, ali meni nije polazilo za rukom da preživim dan, a da ne briznem u plač. Ljudi su dolazili da me posete, ali ja bih se skrivao u kući. Većina mojih prijatelja i članova po­ rodice digli su ruke od mene, i upravo tada sam se zatekao na tom usamljenom putu sa omčom oko vrata. Srećom, spasao me je moj pas, a onda su doktori doprineli na svoj način. Dijagnostikovali su mi hroničnu zabrinutost i tešku depresiju i prepisali mi jake lekove. Pošto sam bio oprezan u pogledu lekova, prvo sam probao da se savetujem i da probam biljnu medicinu, ali sam na kraju prihvatio preporučeno lečenje i lekove. Uspeo sam da sačuvam zdravlje jakim lekovima tokom dve godine, ali samo na taj način. Misli su mi bile maglovite, kao da sam polupijan i polupomračenog uma. Nisam mogao da se setim ni najjednostavnijih stvari, nisam uspevao razgovetno da govorim - čak sam morao da se napregnem da se setim najobičnijih svakodnevnih reči. Doktori su me upozorili na stanje kad prestanem da pijem le­ kove, ali je lečenje bilo gore od same bolesti! Na kraju sam morao da prestanem da pijem te tablete. Da li sam uspeo da se odviknem od njih ili sam se dotukao tokom lečenja - izgledalo je kao da sam pobedio bolest.

Uspeo sa m n a svoj n a č in Odbacio sam pilule i čekao slom živaca, ali do njega nikada nije došlo. Počeo sam da živim bez tableta i ta pobeda me je ojačala. Počeo sam da čitam knjige o samopomoći, iz psihologije i psihijatrije. Naučio sam da je uzaludno brinuti se zbog onog što je bilo i sekirati se zbog onog što će biti - da je moj zadatak da se izborim sa sadašnjošću.

20

Slučajan susret s hipnoterapeutom u vozu pomogao mi je da otkrijem kariku koja je nedostajala. On me je lečio i dao mi sredstva da se suprotstavim negativ­ nim mislima i smernice za to da više poštujem ono što imam. Iako moja deca nikada nisu čula ćelu priču, dirnula me je njihova briga. Nikada neću zaboraviti kako me je desetogodišnji sin poučio: „Moraš uzeti svoje pilule! To je jako važno, tata", rekao je mašući zdepastim prstićem ka meni, „ne želim da odrastem bez tebe!” Danas nastojim da izdvojim vreme da uradim stvari koje mi pričinjavaju zado­ voljstvo. Pišem komične skečeve za svoje zadovoljstvo i postavljam ih na blog. Pišem jer mi je to zabavno - nema veze ako moje delo nikada ne bude objavljeno. Takođe, shvatam kako doprinosim kvalitetu života drugih ljudi koje srećem svakodnevno ne iz samoljublja, već, pre svega, iz poštovanja prema njima. Kad mi život ponovo postane malo tmuran, ja se podsetim toga da mnogo značim nekome, u nečemu, a to znači da će danas-sutra biti i drugih čije ću živote takođe moći da taknem. I zato treba da saznam šta mi sutrašnjica priprema - svaki sutrašnji dan! Redovno se viđam s grupom prijatelja, i prošle nedelje jedna od dama je rekla: „Adrijane, da li si svestan toga šta pružaš svima nama?” Naivno sam joj odgovorio: „Nemam predstavu.” Na to mi je ona uzvratila: „Kad smo pored tebe, osećamo da smo posebni. Osećamo da smo voljeni." Njen komentar je bio najveći poklon. Ako je jedino moje zaveštanje to što sam učinio da se neki ljudi osećaju voljenima, to je dovoljno. Naučio sam da ne možeš voleti druge ljude sve dotle dok ne voliš samog sebe. Danas sam se vratio na sam vrh. Vodim svoju kompaniju. Srećan sam. I ma kako stvari izgledale beznadežno, uvek postoji put povratka na stazu uspeha. Znam to. Bio sam tamo i vratio sam se. Adrijanov i-mejl: [email protected]

K orak po k o ra k Moja supruga Džuli upitala je Adrijana: „Kako si se osećao i o čemu si razmišljao te noći kad si pokušao da se obesiš?" Adrijan joj je odgovorio: „Nisam osećao ništa. Imao sam problem. Upravo sam proveo veče sa svojim prijateljima, ali nisam imao osećaj da sam povezan s njima, niti bilo s kim drugim. S obzirom na to da nikada niste dostigli tu tačku, nikada nećete razumeti taj osećaj.” Adrijan nas je podsetio na to da se napredak odvija u malim koracima. Tragajte za onim što je dobro u stvarima, usredsredite se na sadašnjost i uradite ono što možete već danas. Kako se menjate, tako se menja i vaš život. Adrijan je objasnio: „Nije po­

21

stojao takozvani eureka trenutak, niti trenutak u kojem sam rekao: 'Izlečen sam'. To je bilo sporo sticanje uvida u to da ja nešto značim, sporo preuzimanje kontrole. I upra­ vo tako se stvari odvijaju u pravom životu - to je dugotrajan i ujednačen proces.”

To je nesreća! Tom i Debi su tinejdžeri ljubavnici. Debi je zatrudnila u šesnaestoj i ćela porodica je potpuno poludela. To je nesreča! Debi odlučuje da zadrži dete. Napušta školu da odgaja svog sina. Mama i tata kažu: „Bila je izvanredan učenik. Kakva nesreća!” To i Debi su se venčali u osamnaestoj. Nesrećni su, svađaju se. Porodica kaže: „To je nesreća.” Razvode se u dvadeset drugoj i Debi postaje samohrana majka. Svi susedi kažu: „To je nesreća.” U dvadeset šestoj Debi stiče zvanje socijalnog radnika. Odlučuje da pomaže majkama tinejdžerkama. Dobija posao u državnoj agenciji i putuje širom zemlje pružajući podršku i ulivajući nadu mladim devojkama. Ispostavlja se da joj je sin izvor energije u životu i ponos i radost babe i dede. U dvadeset osmoj, Debi se udaje za čoveka svojih snova. Debi sad ima lepog sina, posao koji njen život ispunjava je smislom, supruga prepunog ljubavi i snažnu vezu sa svojim roditeljima.

22

K ratak upitnik: Koji deo života je predstavljao nesreću? • Da li je to bila beba koja je postala radost njenog života? • Da li je to bilo odlaganje njenog školovanja da studira nešto do čega joj je uistinu stalo? • Da li je to bio njen prvi brak koji ju je naučio tome šta je istinski važno u vezi? Da li ste se ikada osvrnuli na lošu vezu ili veliko razočaranje i rekli sebi: ,,U tom trenutku, to je izgledalo kao najgora stvar koja mi se mogla desiti, ali tek sad uviđam da mi je upravo to bilo neophodno."

Da nije toga, ja bih bio srećan! Imamo mnogo izgovora za to da odlažemo sreću. Evo šest razloga:

Izgovor 1: Da živim u nekom drugom mestu, bio bih srećan. Kažemo: „Možda bih mogao da napravim nov početak kada bih prešao u drugi grad!” Fred, na primer, duguje novac polovini komšiluka i kaže sebi: „Možda treba da se selim!” Međutim, kad se preseli, on sa sobom ponese svoje misli i navike - a to je ono što oblikuje njegov život. Fred menja gradove i privlači iste situacije i druge gomile ljutitih poverilaca. Ako ste rasipnik, i preselite se u Argentinu, i dalje ćete biti rasipnik. Najbolji savet za Freda jeste da pre nego što promeni adresu, uzme u obzir to da bi trebalo da promeni način na koji razmišlja!” Samo da sam mogao da odem na Tibet, uspeo bih da otkrijem smisao ži­ vota... Neki od nas imaju grandiozne zamisli o putovanju u daleka mesta da bi otkrili smisao života... Džim je otputovao na Himalaje, jednog dana, dok je sedeo na uglu prašnjave ulice, iscrpljen dijarejom i maštajući o toploj kupci, sevnulo mu je: „Možda mogu da doživim 'prosvetljenje' u Ric Karltonu!” Zvuči romantično pronaći smisao života na Tibetu, ali prosvetljenje na Tibetu je za Tibetance! Smisao života za većinu nas je verovatno negde u našem nepo­ srednom okruženju.

U k ratk o Obično je mesto na kojem bi trebalo da ostvarite nov početak upravo ono na kojem se nalazite!

23

Vežba 2: Da sam stariji - ili m lađi - bio bih srećan! Mislite da vaša sreća zavisi od toga koliko imate godina? Devedesetih godina prošlog veka istraživač Ronald Inglhart objavio je rezultate masovnih „istraživa­ nja o sreći", koja su obuhvatila 170.000 ljudi iz 16 zemalja. Učesnicima ankete postavljana su pitanja: „Koliko sebe smatrate srećnim?” i „Da li ste zadovoljni svojim životom?” Inglhart je želeo da sazna da li naše godine utiču na našu sreću. Analizirao je podatke po starosnim grupama: 15-24, 25-34, 3 5 -4 4 i tako dalje. Dakle, šta mislite, ko se osećao najnesrećnijim? Tinejdžeri? Ljudi u srednjim godinama? I šta mislite za koga se ispostavilo da se oseća najsrećnijim? Evo rezultata: 15-24 25-34 35-44 45-54 5 5 -64 65 godina i više

81 odsto zadovoljno 80 odsto zadovoljno 80 odsto zadovoljno 79 odsto zadovoljno 79 odsto zadovoljno 81 odsto zadovoljno

svojim životom svojim životom svojim životom svojim životom svojim životom svojim životom

Rezultati ispitivanja svih starosnih grupa bili su gotovo identični! U drugačijim istraživanjima, psiholog Vilijam Stok s državnog univerziteta Arizona i Moriš Okun, došli su do istog zaključka. Oni su ocenili rezultate više od sto psiholoških istraživanja i sveli ih na sledeće: „Godine starosti nemaju više od jedan odsto uticaja na sreću!" Uprkos svim uverenjima i suprotno svim pričama o „problematičnim tinejdžerskim godinama” i „krizi srednjih godina”, godine starosti ne igraju nikakvu bitnu ulogu u našoj sreći!

U k ratk o Nije reč o vašim godinama, već o tome kakav je vaš stav prema životu.

Izgovor 3: Kad budem sreo idealnog p a rtnera, biću srećan! Ako postoji ijedna stvar koju znamo o srećnim parovima, to je ovo: srećni ljudi bili su srećni i pre nego što su sreli svoje partnere. Niko drugi ne može da vas UČINI srećnim! Odakle nam zamisao da neko drugi može da nas UČINI srećnim? Možda iz pesama i filmova: u pesmama i filmovi­ ma, ljudi kažu: „Pre nego što sam sreo tebe, bio sam usamljen, bio sam gubitnik - ali ti si promenila sve!” Međutim, to je mit. U stvarnom svetu ljudi kažu: „Pre tebe, ja sam bio nesrećan - ali TI SI UNIŠTILA SVE!”

24

Srećni ljudi privlače srećne ljude. Nesrećni ljudi privlače nesrećne ljude. Kad se osečate srečnim i razdraganim, da li ikada kažete sebi: „Trebalo bi da izađem da pronađem neke tužne ljude”? Ne kažete! Vi takođe tragate za srečnim ljudima. Ono što ste vi sami kao ličnost, to i privlačite. Da biste se okružili pozitivnim lju­ dima, prvo sami zračite osmehom. Ako osečate da ste klonuli duhom ili da ste depresivni, samo vi možete promeniti svoje misli. Korak po korak, izvlačite se iz procepa u koji ste upali. Kako počnete da gledate na svetlu stranu, tako privlačite srečne prijatelj 6 1 ixOlcyG.

U k ratk o U stvarnom svetu, naš život ne menjaju drugi ljudi, već mi sami.

BRAGNO SAVETOVAUŠTE

Kako vi živite sa ovim nepodnošljivim čovekom?

Izgovor 4 : Da nem am ove problem e, bio bih srećan! Uvek ćete imati problema - a kad ne budete imali velike probleme, onda će mali problemi postati oni veliki.

25

Direktor u penziji mi je rekao: „Obično sam brinuo o primopredajama vrednim milionima dolara, a sada osećam da sam pod stresom zbog prljavih prozora i otpadaka na travnjaku!” On je rekao: „Sada kada imam manje velikih briga, brinem o manje važnim stvarima." To je istina. Mi uvek pronađemo neke stvari o kojima ćemo da brinemo. Zamislite sebe kako dvanaest sati letite avionom. Avion samo što je poleteo s piste, i vi se nadate da ćete se opustiti i možda čak malo odspavati, a onda zapazite nešto. Čovek do vas kiše, i to svakih šest sekundi. „Jedan, dva, tri, če­ tiri, pet, apćihaaa, dva tri, četiri, pet, apćihaaa...” ,,Oh, ne! Ovaj čovek je metronom koji kiše!” Kažete sebi: „Da nisam dobio mesto pored ovog klipana, bio bih srećan!” Izvadite svoj digitron: „Deset kijanja u minuti pomnoženo sa... to je sedam hiljada dvesta kijanja do Pariza. Ovo bi mogla da bude najgora noć u mom živo­ tu!” Sve do tog trenutka niste primetili bebu koja spava iza vas. Međutim, ona je budna i kao da isprobava kapacitet svojih svojih pluća. Bebu koja non-stop tokom leta plače iz sve snage teško je ignorisati. To je tren kada sebi kažete: ,,A ja se još brinuo oko Kijavka! Mogu da tolerišem loše manire, ali bebe koje stalno kmeče? Nije ni čudo što sam uznemiren!" Upravo u tom trenutku stvari su počele da se pogoršavaju. Bez upozorenja, džambo džet u kojem se nalazite počne da podrhtava i da se strmoglavljuje ka zemlji. Osećate kako ste prebledeli ko krpa, dok vam se stomak popeo u grlo. Svi vrište. Posegnuvši za prslukom za spašavanje, sklapate pogodbu s Bogom: „Izbavi me iz ove letelice i više nikada neće moći da me iznerviraju ljudi koji stalno kišu. Sa zadovoljstvom ću slušati bebe koje stalno plaču i vrište tokom celog puta do Evrope.” Avion uspeva da povrati ravnotežu i počne da se penje. Kapetan se izvinjava zbog turbulencije. Beba prestane da plače, a Kijavko konačno zaspi. Rešavate ukrštene reći mirno i u tišini - i pogađate šta se dalje događa! - Kijavko počinje da hrče. ,,Oh, ne! Da ne moram da se nosim sa ovim, bio bih srećan!" Evo kakav je život u stvari. Imamo „hijerarhiju briga” i najvažnije stvari zbog kojih brinemo. Kad slomimo nogu, ne brinemo o glavobolji - sve dok polomljena noga ne zaceli. Suprug koji hrče nervira sve dok sobu ne zahvati požar. Dakle, kako da se manje nerviramo? Shvatamo da nam stres uzrokuju pravila u našoj glavi. Kako prestanemo da se slepo pridržavamo nekih pravila ili ih se potpuno oslobodimo, tako postajemo srećniji. Donosimo svesnu odluku: „Niko neće uništiti moj dan.” Sklapamo pakt sa sa­ mim sobom da „nema tog dežurnog na parkingu, niti saobraćajnog policajca,

26

niti drske konobarice koja će se umešati u moja 24 sata.” Mi se podsećamo na to da, u kontekstu svetskih zbivanja, sukob sa ljudima koji rade na šalterima uopšte nije tako dramatičan.

U k ratk o Postoje alternativni obrasci ponašanja - umesto da se razljutimo, možemo biti fascinirani ili veseli. Što manje pravila imate o tome kakav bi život trebalo da bude, i kako bi drugi ljudi trebalo da se ponašaju, to ćete lakše biti srećni.

Izgovor 5: Samo kad bih to imao! Postoji gomila ljudi rešenih da vas učine nezadovoljnim. Oni su lukavi, čak izvanredni u sprovođenju te namere, i deluju s budžetom vrednim nekoliko milijardi dolara! Koriste stid, krivicu i humor da vas uvere u to da vam nešto nedostaje. Reći će vam da imaju rešenje za vašu sreću i obećati vam nečuvene stvari! Da li su oni TV jevanđelisti? U stvari, pričam o oglašivačima i ljudima koji se bave marketingom. Njihov zadatak je da vas učine nesrećnim i nezadovoljnim onim što imate kako biste kupili ono što oni imaju: Primer: Kupili ste porodični automobil prošle godine. Automobil je lep, prostran, bezbedan - čak ima šest vazdušnih jastuka. Ponosni ste, a onda u novinama vi­ dite reklamu za najnoviji model sa jedanaest vazdušnih jastuka - za roditelje koji brinu o svojoj deci! ,,Oh, ne! Ja zanemarujem svoju porodicu!" Primer: Vratite se iz supermarketa i uključite TV i vidite da sedam od deset zu­ bara preporučuju pastu za zube koju niste kupili i srećne mace koje ne jedu lošu hranu kojom ste upravo nahranili svoje mačku. (Čak ni moja mačka nije srećna!) I pošto je vaše sredstvo za čišćenje toaleta drugorazredno, čitavo vaše kupatilo je preplavljeno bakterijama. A potreban vam je i „guči” da biste bili opušteni i „roleks” da biste izgledali kao ugledan i uspešan građanin. Oglašivači ciljaju na naš ego - onaj deo nas koji voli da poredi: „Ako želite da budete uglađeni, prefinjeni, u trendu, dobra majka ili da vam prijatelji zavide, ovo vam je potrebno sada." Kad naš osećaj sopstvene vrednosti zavisi od stvari koje posedujemo, igramo unapred izgubljenu igru. Kupite torbu poznatog dizajnera. Jednog dana ste ushi­ ćeni zbog toga, zadovoljni dva, tri dana, ali već deset dana nakon toga uzbuđenje splašnjava. Pitate se: „Šta mogu sledeće da kupim da bih se osećao bolje?”

27

Većina nas poseduje dosta stvari. I u tome nema ništa pogrešno. Pitanje je: „Zašto posedujemo sve to?" Moja supruga Džuli ima dosta kineskog antičkog nameštaja, od kojih neke delove poseduje već trideset godina. Džuli nije bitno da li se to još nekom dopada - ona mu se divi svakog dana. I nije kupila taj nameštaj zbog nekakve reklamne kampanje. Ako susedi menjaju nameštaj, Džuli neće krenuti njihovim primerom. Ona mi kaže: „Ovaj nameštaj je tako lep. Mene ushićuje već samo to što ga gle­ dam." Što je najvažnije, kad bi Džuli ikada bila u situaciji da mora da ga proda, ona se ne bi osetila manje vrednom ličnošću bez njega. Verovatno imate gomilu knjiga, uređaja, fotografija, suvenira ili možda auto­ mobil ili brodić koji cenite. To je divno - i bez sumnje da sve te stvari čine da se osećate prijatnije i prikladnije. To je lično uvažavanje. I nema nikakve veze sa bilo čijim mišljenjem ili utiscima.

U k ratk o Bićete zadovoljni onim što imate tek onda kad budete srećni i zadovoljni i bez toga.

Izgovor 6: Biću srećan kada... Moja komšinica koja ima 75 kilograma obznanila je: „Od danas držim dijetu. Biću srećna kad budem imala 60 kilograma." Zato je odložila svoju sreću za pet meseci - i kad je dostigla 61 kilogram, njen mladić je napustio zemlju. Sada ima 60 kilograma, ali ne može da bude srećna ako se Bobi ne vrati. Koliko često odlažemo sreću? Na sreću gledamo kao na fatamorganu u daljini - kao da puzimo po pustinji u kojoj se negde nalazi znak s natpisom „SREĆA,” i kažemo: „Samo da mogu da dođem do nje i da je pronađem NA TOM MESTU, bio bih srećan." Logički smo došli do zaključka: „Ne možemo još da budemo srećni zato što još otplaćujemo kola. Međutim, sledećeg aprila...” I dođe sledeći april a deca dobiju grip, posete nas rođaci koji žele da ostanu duže, a mi kažemo: „Oko sledećeg oktobra...” Život nikada nije razvrstan po kategorijama. Vi na kraju završite školu i dobije­ te diplomu. Počnete da radite svoj posao iz snova da biste na kraju ustanovili da vaš šef neprijatno miriše. Konačno rešite da uzmete porodični odmor, a vaš otac padne i slomi nogu. Kažete: „Kad dobijem ovaj razvod, počeću sve iz početka. Moj život više neće biti komplikovan." A vaš život će uvek biti komplikovan.

28

Dakle, komplikacije možete da svedete na najmanju moguću meru, ali ne i da ih odstranite! Zato morate da uživate dokle god ste usred komplikovane situacije. Budite fascinirani. Ako imate suđenje, ako imate operaciju, zabavljajte se nekim stvarima. Uživajte u nečemu. Biću srećan k a d svetom zav lad a mir Meri kaže: „Nikada neću moći da budem srećna dok u svetu ne zavlada mir.” To može izgledati uzvišeno, ali nije mnogo pametno! Bolje budite srećni u među­ vremenu - i radite na tome da u vašem malom kutku sveta zavlada mir. Moguće je prihvatiti svet takvim kakav jeste, a ipak prihvatiti odgovornost da popravite stvari.

U k ratk o Najsrećniji ljudi ne čekaju da se nešto desi.

30

2

Kako da prebrodite krize Negativne misli su poput pacova. One nailaze u grupama. Pojavi se jedna i pre nego što toga postanete svesni, eto prave najezde. Primer: Na poslu prihvatite telefonski poziv nevaspitane mušterije. Vaša prva pomisao je: „Mrzim nevaspitane ljude.” Takvu misao sledi druga negativna misao: „Ja sam na ovom poslu okružena nevaspitanim ljudima!” Vaša naredna negativna misao je: „Na ovom poslu sam okružena nevaspitanim ljudima i nisam dovoljno plaćena.” Pa sledeća: „Na ovom poslu sam okružena nevaspitanim ljudima i nisam do­ voljno plaćena i nisam dovoljno cenjena.” I potom: „Na ovom poslu sam okružena nevaspitanim ljudima i nisam dovolj­ no plaćena i nisam dovoljno cenjena, a sve više shvatam da me ni kod kuće niko ne ceni." Sada nastaje prava najezda: „Na ovom poslu sam okružena nevaspitanim ljudi­ ma i nisam dovoljno plaćena i nisam dovoljno cenjena, a sve više shvatam da me ni kod kuće niko ne ceni; večeras moram da kuvam večeru, a zašto, uostalom, moj beskorisni muž ne bi malo prestao da se oslanja na mene; majka mi je uvek govorila da sam načinila ozbiljnu grešku... a sada me boli glava, možda imam tumor!” Da li vam je poznat ovaj scenario? Pojava jednog pacova prerasta u najezdu pacova. Potreban vam je plan kako da ih istrebite, a evo najboljeg meni pozna­ tog. Onog trenutka kad vam na pamet padne prva negativna misao, zapitajte se: „Koja je dobra strana ovog do­ gađaja?” Koja je dobra strana su­ p rotstavljanja n e­ vaspitanim lju­ dima?

*.-:k

31

• Izgrađujem karakter i strpljivost. • Razvijam veštinu ophođenja s ljudima za moj sledeći posao. • Nevaspitani ljudi na poslu mi pomažu da cenim svog supruga. Sada biste mogli da kažete: „Budimo realni." A EVO ŠTA JE REALNO: ®Neprijatne stvari se dešavaju. • Iz svakog događaja morate da izvučete ono najbolje. • Srećni ljudi imaju naviku da kažu: „Koja je dobra strana ovog događaja?” • Da li želite da budete srećni ili ne želite? Slomili ste nogu - Koja je dobra strana tog događaja? ®Odmoriću se. • Naučiću da saosećam s bolesnim ljudima. • Pročitaću neke izvanredne knjige. • Neću morati da usisavam tepihe u kući. Devojka raskine s vama - Koja je dobra strane tog događaja? ®Mogu da uštedim novac. • Mogu da pogledam sve utakmice koje želim. • Mogu manje da vodim računa o higijeni. • Nema potrebe da usisavam tepihe u kući.

U k ratk o Jedna negativna misao privlači drugu negativnu misao. Jedna pozitivna misao privlači drugu pozitivnu misao. Pre nego što najezda krene, zapitajte se: „Koja je dobra strana ovog do­ gađaja?"

Nije s tv a r u tom e š ta v am se d e ša v a ... Nije stvar u tome ŠTA VAM SE dešava. Stvar je u tome ŠTA VI MISLITE da se va­ ma dešava. PRIMER: Nalazite se na aerodromu, čekate da uđete u avion i upravo tada čujete glas stjuardese: „Izvinite! Tehnički problemi. Avion će poleteti za tri sata!” Vi se razljutite. Kažete sebi: „Ovo je užasno! Propustiću prodajnu prezentaciju. Kakva katastrofa!" Dok se nalazite pod stresom, stvari izgledaju sve gore i gore! Ljudi će da se sapliću preko vas, rasipaju sadržaj svojih kofera vama u krilo, prosipaju vam kafu u krilo i gube prtljag. Kad se borite sa životom, on vas uvek nekako pobedi!

32

jj

• LET 375 Z A T O K IO ■

1 -—

............

ODLOŽEN

......., 1 _

Zž

,M *-r-r?Y £

Potom se smirujete. Kažete sebi: „Ja tu ne mogu ništa da uradim. Verovatno sam tu gde moram biti. Iskoristiću to na najbolji mogući način.” Iznenada, čitava situacija se preokreće! Najednom pred vama se pojavljuje sta­ ri prijatelj, ili pronalazite novog prijatelja, ili vam se ukaže nova prilika - i život počne da vas podržava. Kad promenimo način razmišljanja o „lošoj situaciji”, počnemo iz toga da izvlačimo korist. Najveće životne prilike uglavnom nam do­ laze prerušene kao nesreća ili katastrofa. PRIMER: Meri i Džejn razgovaraju - obe su se razvele. Meri kaže: „Ja sam pretrpela neuspeh. Moj život je završen.” Džejn kaže: „Moj život je upravo sada počeo!” Ko će da procveta?

U k ratk o Svaka „nesreća” u vašem životu ne predstavlja u tolikoj meri nesreću ko­ liko situaciju koja prosto čeka da promenite mišljenje o njenom pravom značenju.

33

P r ič a devojke Elison U dvadeset sedmoj godini radila sam u korporaciji i sanjala o braku, deci i srećnom životu. A onda, u decembru 1994, dok sam parkirala kola ispred kuće u Port Elizabetu, u Južnoj Africi, otela su me dva nepoznata muškarca. Odvezli su me daleko u neku pustoš. Silovali Silovali su m e i su me i gotovo udavili. Dok sam tako onesvešćena ležala gotovo udavili... na tom mestu, preko trideset puta su me uboli u donji stomak. Prerezali su mi grlo od uha do uha, a onda su Prerezali su mi grlo me ostavili golu, da umrem. od uha do uha. Sećam se kako sam razmišljala: „Ako već moram da umrem ovde, hajde da načinim makar i najmanji napor da ova čudovišta privedem pravdi." Dok su razgovarali, saznala sam njihova imena i prstom ih urezala u pesku. Bila sam osamdeset metara udaljena od puta, ali ako sam želela sebi da pružim bilo kakvu šansu da preživim, morala sam nekako da ga se dočepam. Kad vam je grlo presečeno od uha do uha, nemate mišiće da ispružite glavu. I kad sam ustala, glava mi se zabacila unazad i visila naslonjena na leđa. Utroba mi je isto tako počela da ispada i da se rasipa. I tako sam, pridržavajući jednom rukom glavu da stoji na mestu a drugom zadržavajući utrobu da ne ispadne, puzila i teturala se do puta. Bilo je dva sata posle ponoći i znala sam da će iz grada tuda proći nekoliko kola. Ležala sam krvareći nasred puta sve dok se konačno nije približilo neko vozilo. I zaista, vozilo je usporilo, kola su stala, ali niko nije izašao. Farovi su me direktno obasjali. Sigurno su ljudi koji su bili u automobilu mogli da me vide? Mahala sam izbezumljeno. Prošlo je dugo vremena - imala sam osećaj da je proteklo deset, petnaest minuta. I dalje niko nije izašao. Čula sam kako se motor pokrenuo, a onda su kola iznenada izvela manevar oko mog tela i brzo počela da se udaljava­ ju. Bio je to volksvagen Biti i ja sam posmatrala kako se zadnja svetla pretvaraju u sićušne svetle tačke u daljini. Osetila sam da me izbegavaju.

Z ra č a k n ad e Nešto kasnije sam osetila drugi par farova. Tog puta kola su stala. Čuli su se gla­ sovi. Neko je zvao hitnu pomoć. Kako sam kasnije saznala, jedan od putnika bio je student veterine i zvao se Tijan. Tijan mi je proverio puls i pregledao jezik. Istog momenta je znao da ću umreti ako se onesvestim. Pokrio me je svojom košuljom, uhvatio me za ruku i počeo da razgovara sa mnom.

34

Kad ti je grlo prerezano, možeš da dišeš, ali ne možeš da govoriš. Tijan je na­ stavio da mi postavlja pitanja, ohrabrujući me da mu odgovaram stiskom ruke - jedan stisak za da, dva za ne. Nastavio je da mi govori: „Imaš divne zelene oči. Otvori oči. Dopusti da vidim tvoje lepe zelene oči.” Zato sam dala sve od sebe da oči što duže držim otvorenim, i sve vreme sam se trudila da nastavim da mu stiskam ruku dok ne dođe hitna pomoć. Hitno sam prebačena u pokrajinsku bolnicu za hitne operacije. Moj dušnik, grlo i tiroidna žlezda bili su rasporeni, glavni mišić i vene u vratu rasečene, a creva rastrgnuta. Na operacionom stolu sam bila tri sata. Medicinski tim je nekako uspeo da me zašije. Nekoliko dana kasnije dali su mi ručno ogledalo. Na moje iznenađe­ nje, videla sam da su mi beonjače potpuno crvene, poput komada sirovog bifteka. Moja prva misao je bila: „Izgledam užasno - ali kako su mi oči tek izgledale kad sam na putu krvarila gotovo do smrti?” Morala sam to da saznam! Upitala sam bolničarke: „Da li su mi oči bile ovakve kad me je dovezla hitna pomoć?” Objasnile su mi: „Kada su Vas davili ti muškarci, popucali su svi kapilari u vašim očnim jabučicama.” U meni su se u tom trenutku pomešala osećanja za­ hvalnosti i neugodnosti - zahvalnost prema Tijanu zato što je učinio sve što je bilo u njegovoj moći da me održi u svesnom stanju - i neugodnost što sam izgledala tako užasno kad god bih mu pokazala moje „lepe” oči! Bila sam rasporena i na grlu sam im ala 16 rana. Nije trebalo da preživim. Međutim, čak i u tom zverskom činu i užasu koji me je zadesio, im ala sam sreće: • Da nije bilo Tijana, umrla bih na tom putu. • Bila su samo dva torakalna hirurga na dužnosti u ćelom Port Elizabetu - a jedan od njih zadesio se na dužnosti kad sam stigla u pokrajinsku bolnicu u 4.00 sata. • Doktori su objasnili da su mi otmičari slomili dušnik dok su pokušavali da me udave. Ja sam se gušila. Upitala sam ih: „Šta me je spasilo?” Doktori su mi odgovorili: „Na sreću, oni su vam presekli grlo i otvorili prolaz za vazduh!” Narednih nekoliko meseci, trpela sam bolove - mučne bolove koji su razdirali moju dušu - ali, ja sam se postepeno oporavila. Održano je javno suđenje na ko­ jem sam pružila dokaze. Moji napadači su osuđeni na doživotni zatvor.

Kad od živ o ta o sta n e sa m o p ra z n in a Preživela sam napad i potom pojavljivanje na sudu, a onda je nastupio trenutak da se vratim normalnom životu. Međutim, kad je najgore prošlo, ispostavilo se

35

kao da mi od normalnog života nije preostalo ništa. Pala sam u duboku depresiju. Trebalo mi je nekoliko meseci da pronađem razlog da ustanem iz kreveta. Majka mi je ostala izvor snage i oslonca. Od trenutka kad je došla u bolnicu pored mog bolničkog kreveta i tokom čitavog suđenja, ni u jed­ nom trenu nisam spazila da je prolila suzu. Tek kasnije Odbila sam da u sam otkrila koliko je suza prolila nasamo. srcu nosim mržnju Rekla sam sebi: „Nisi se tako srčano borila da preživiš i uvredu do kraja - i da potom ne uradiš ništa od svog života." Ljudi su po­ čeli da me mole da podelim svoju priču na sastancima života. i konferencijama. Pribojavala sam se javnog govora, ali sam ipak želela da u životu napravim nekakav pomak - i tako sam počela da radim ono što radim upravo sada. Oprostila sam mojim napadačima. Uradila sam to zbog sebe. Odbila sam da u srcu nosim mržnju i uvredu do kraja života. Žalim ih. Oni su prošlost. Udala sam se 1997. i što je bilo najveće čudo - uprkos užasnim povredama u predelu reproduktivnih organa - rodila sam dva lepa deteta. Ispričala sam ćelu priču u svojoj knjizi I Have Life (Živa sam). Danas nastavljam da pričam svoju životnu priču širom sveta. A moja poruka? Život je lep. Život je vredan toga da se borimo za njega. On nije nešto što vam se dešava, život je ono što vi načinite od njega. Veb-sajt Elison: www.allison.co.za

Fleksibilnost Evo recepta za trajnu nesreću... a) Odlučite na koji način ćete razmišljati o tome kakav bi svet TREBALO da bude. b) Osmislite pravila o tome kako bi svako TREBALO da se ponaša. A onda, kad se svet ne povinuje vašim pravilima, počnite da se ljutite! To je ono što rade nesrećni ljudi! Recimo da očekujete da: • vaši prijatelji bi TREBALO da uzvraćaju usluge • ljudi bi TREBALO da vas cene • avioni bi TREBALO da stižu na vreme • svi bi TREBALO da budu pošteni • vaš suprug bi TREBALO da pamti vaš rođendan.

36

Sva ta očekivanja mogu zvučati razumno. Ipak, te stvari se često neće desiti! I :ako na kraju ostajete frustrirani i razočarani. Postoji bolji plan. Smislite manje zahteva. Umesto toga, uspostavite prioritete! Za stvari koje su izvan vaše kontrole, recite sebi: VIŠE MI SE DOPADA „A', ALI AKO SE DESI ,,B", I TO JE U REDU! To je prava igra koju igrate u glavi. Međutim, ako vam igra preraste u naviku, bićete spokojniji... Vama se više dopada da ljudi budu učtivi, ali ako su nevaspitani, to vam neće upropastiti dan. Više volite sunčano vreme, ali sve je u redu i kad pada kiša! Drugim rečima, fleksibilni ste. Druga misao: Ako primetite da se vaše greške i nesreće ponekad pretvore u divne prilike, zar to ne važi i za ostatak čovečanstva? Dakle, možda imate sestru koja se prejeda ili supruga koji previše pije ili kolegu koji je dobio otkaz. I dok se ••i mučite oko njihovog životnog puta, oni imaju korist od sopstvenih grešaka i nesrećnih okolnosti.

Kad bi svet bio samo malo bolje mesto... Mogli bismo ukazati na gladne u Kalkuti kao da želimo da kažemo: „Sve na ovom svetu funkcioniše pogrešno.” To može biti izgovor da sopstveni život ne učinimo funkcionalnim. Ako ste Indijac - ili ako živite u Kalkuti i pomažete Indijcima, možda situacija izgleda kao da ima više smisla. Međutim, nije svrsishodno rasu­ đivati o situacijama koje ne razumemo u potpunosti sa distance. Ako zaista želite r.ešto da promenite i preduzmete nešto tim povodom, to je druga stvar. Ipak, jadi­ kovka ne pomaže. Majke Tereze ovog sveta ne jadikuju zbog sveta - one deluju. Fred kaže: „Kad na svetu samo ne bi bilo sve toliko pogrešno uređeno, mogao bih da budem srećan.” Pa dobro, Fred, ovo je jedini svet koji imaš. Možeš isto tako biti zadovoljan i takvim svetom. Svet je verovatno mnogo bolji nego što ti veruješ. Mi, međutim, imamo izobličenu sliku sveta u kojem živimo. Zamislite naslov u novinama: 145 zemalja ne ratuje ove nedelje; jače nije opljačkano ~000 banaka; ne postoje pretnje od ptičjeg, psećeg ili losovog gripa ove godine! I ovo: 98 % -oditelja veoma se lepo odnosi prema svojoj deci... Zar ne biste rekli sebi: „Divno! Moram odmah da kupim te novine!" Ne biste! Ili zamislite da ste direktor marketinga za „Tojotu” ili „Koka-Kolu", i ja uđem u vašu kancelariju da vam prodam dve strane u istim tim novinama, sa istim tim priča­ ma. Šta biste vi rekli? „Vi ste prosto smešni i nepromišljeni. Niko to neće čitati!” Kad je reč o vestima, ljude uzbude i zainteresuju informacije o pretnjama, opa­ snostima i apsurdu. Volimo da se plašimo i iznenađujemo. Zato nas novine, radio : TV zastrašuju, uzbuđuju i iznenađuju. Ne kažem da je to dobro ili loše - to su eđnostavno činjenice. Uz neke izuzetke, lepe stvari i dobra i velikodušna dela ne

37

' '

:

'

ia '

:■

.

*■