Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

.

"

"

/J) 1.q1f!(hOS~

.

EMIL DIRKEM

"

-3>

, "

,

/

-1-2558

-

'

-

VASPITANJE I SOCIOLOGIJA

\

,

, "

-,

"

,

,

I

;;,

-

'

'

..

,

ZAVOD ZA UDZBENIKE

I NASTAVNA

SREDSTVA BEOGRAD

1

UreCluje REDAKCIJSKI

KOLEGIJUM

Urednik TOMISLAV POPOVIC

--

/

."

.. U\ ~,

SAZNANJA, 1981. godina

,'J,

~aslov

originala:

Emile Durkheim ~UCATION

Sadriaj

ET SOCIOLOGIE

.Parls, Presses universitaires

de France

Pol Fokone: Dirkemovo pedagosko delo Priroda

i uloga vas.pitanja

-

Glava I: Definicije vaspitanja. Definicija vaspitanja

-

-

DIMITRIJEVIC

-

-

-

-

-

33:

-

38:

48

u vaspitanju Sredstva delovanja

II: Priroda

51

i metod pedagogije

59'

i sociologija

Glava IV: Razvoj i uloga Francuskoj

PTevod

Kriticko razmatranje -

Uloga drzave

Glava III: Pedagogija

DIMITRIJE

31

42:

Glava

Dr RADOSLAV RATKOVIC

T

-

Posledice prethodne definicije: drustveni karakter vaspitanja Moc vaspitanja.

.Recenzent

-

srednjoskolske -

75· nastave

u 93:

Uvod

Dirkemovo pedagosko delo

DiJr'kem je Citavog SVIOg'Zivota predavao pedagogiju, a i sociologiju dstovremeno, Na Filooofslrom fakultetu u Bordou Dirkem je od 1887. dOl'1902. jedan cas nedeljno uvek posveeivao pedagogiji. NJegovi slusaoei bili su prvenstveno inastavnacl osnovne skole. Pri Sorboni, na katedrd 7Ja nauku 0 vaspitanju, 1902. Dirkem [e zamenjivao g. Ferdinanda Buisona (Ferdinand Buisson) da bi ga 1906. nasledio. Dirkem [e sve do svoje smrti pedagogiji posvecivao ban.-trecmu, a ces1lO' dve treCdne svojih predavanja: javna predavanja, predavanja za mastavnike 0S'.Il0Vlle SiIrole, predavanja ueeniClima sa Ecole Normale Superieure. 'Do pedagosko dew je s1roro sasvim neobjavIjeno, Nema sumnje da ga niko od njegovdh slusalaca ne poznaje u \SIVIOj njegovo] 5iirinJi. Ovde b:ismo Zel.eli da ga uk:mtlro predstavimo, I Dirkem nJi.je dellio svoje vreme Ii svoju misao na dye T.a7iliCliJted~iatnootli. C:ijlibi odnos bID rezultat puike sluea:jnooti. 9n . a vas ·1Jarnju s one stran joj je ono dJ:'!UStv€lllia ClinjelIlli.ca: Il'ljegova 'O!ktmina 0 v3§IPi1J3!!1iu j;;SUs'biriSkii eleme:naJt nJeg:DIVe SlO'CIiologije. »Ja sam SO'ci;o o;g;-~~eon, Ii 0 'V'aSIPd:banju eu Vlam gOV'OI'!i.rfJi prvenSWeI!1O kao soeiolog. Uostalom, poSl1Ju;pa.juCli tako ne samo sto '~begavamO' 0 delovanju Iooje se vrSi. -IlJuZIliO 2JIl'aCiosudeti sebe na IiSkrivljavanje toga delovanja. Medutdm, tdrne se ne ikaZe da je riaueno razmisljanje praiktd.Ono stenilno Ii cia je .realdzam o1IlJjenioa 'kionzervam:VIIlJog duha kioj:i rilromo prrl.hvata sve sto jeste. Da bd predvddala i rnogla, potrebno je da raspolaze znanjem, gOV()I1~O je Ogist Kont '0 pozltdvnoj nauci, U stvari, ukoIiloo se bolje pa2lIlaje IPml'oda-stvavi utoliko postoie vece moguenostd da se ona e:fiikasnije konisti, Vaspitae je, na primer, prdmoram da upnavlja pazriju deteta, Ndko ne6e poreci 'da 'ee njome bolje upravljati ako detaljnije poznaje rijenu pnirodu, Psihologdja obuhvata, dakle, praktime nadnje na OSIliOV'U kojih pedagogija formuldse pravdla za vaspitanje. Socioloska nauka 0 vaspibanju na istd lllJamnenoze obuhvatstd prakbicne toadnje. U cernu se sastojli Iadcizacija moralnostd? Koji su njend uzrooi? Odakle proizlaze otpord koje ona-pokrece? Koje tes~oce moralno va:spitanje mora da iprebrodi kada se odvaja ad religijsloog vaspdtanja? Problem je otvoreno drustveni i od akJtuelnlOlg'2lIlacaja 2la savremena drustva. Kako osponilli da nj'egovo ~eprdJS1Jl'asnoproucavanje moze da vodi £orm'llliiJSanj!Upedagosklih ipraV'i..1aIOd kiojih bi franooolci uclitelj XX ve'kia llimalO :IDOI'Iisti iiJnspimi,SuCise 'll svojoj vaspitnod ~aksi.? Dromvene krize Ii drostveni sukobd. imaj'll SIVIode'llZl'olke. Ali., time se !llJe zeli It'em da je zabiranj'eno rtIDaZd.1ti. wm lishode Ii lek:o'V'e. In:sti.tucije nlw iIlJi

15

apsolutmo plastiene \Illi.apso~'U1mJo orbpoirne ma svaku promiSljenu promenu. Razboreto lih prutlagodJi1limjihovoj, 00redenijoj ulozi, ;pTlilagodJitiIih [edne deugima Ii svaku Old njih ciVlilrizaclijliu ikoju se IicloolrpioniD::aju:ipooboji tu za jedruu racionalnu politiku SimOlkopolje delovanja, a kada je 'l'ec !() 'ims1li1JUcijama'Vlaspittanaa, za jecID~ J:1aCliJOIIl,aln:u pedagogiju, ni koazervatdvnu nIi ll"evoliuClJJonal"IlJU, efikasnu u gr-anlioama u Imjdma prtorrnliSljeruode1()'\/1anje roveka maze bliti efiikasno. Taka se reallirzam mose pomiT1ittli sa idealdzmom. Ideali SIll stvaJI"Iliost (des real.ites). Savremena Francuska na primer Ima jedan lintelektu'alnii. ideal; ana stva~a j~ dan ddealni ttlip tirrLtelligenJCli.je Imji rrudii detetu. AIIl, taJ ideal je slozen Ii nejasan. Pdsoi kioji teze tome da ga dzraze pokazuju, opste uzev, samo j ednu nj eg'O'VUstranu, jetaIIDoimaju svoje mesto '11 rnoralmom zavobu: tU mOl'aWIlJOIDzo.'V'oilJu rtJr~ba, rekao :j'e 'jednog dana .Drrkern, da postoje Ii epiJkJurej ol. 'I'aiko dilsll?M"a1med cak protdvreone stvard pomV'aju 11 bogatstvu moralne civildzacije, bogatstvu ikoje aps'lll'alktna an-aliza :fiil()ZQfaopste uzev !IlJuZruoosiromasuje, posto tem, na primer, oje snage, ,alii.dsto taloo Ii. kOj: prepreke na tom 'PUtt! sreee \1IaspiJtae? Naslovi Iekcija su cbcwol!jlIiJicia ipOlk>aZiu10k miIsli: disciplina i psihologija deteta, najpre, skolska disciplina, kaznjavanje i nagradivanje u skoli; zatim, ,altl'U'irzam dood deteta i uticaj bio,

gotova pravdla, od drnstva '11 kame raste, alii Iooja, daIeko od toga da dh prahvata pasivno, mora, malo po malo, cia nauCti. da oZ]\1I00vol'uje, 'UsaglasaV'a, oCiis1Ji od starih elernenata, cia ih >re:liormise, da bi ill prilagodd.lo promenljivdm uslovima postojanja drustva Ciji aktivnd Clan postaje. To je, rkaze Ddrkem, nauka ko1a daje autonom:i.ju. Ona sama urn da spoena sta je sadrzano u prirodd stvaei, :fii2Ji.Clkioj, alii. liisto taloo Ii moralnoj priI1odi, sta je nedzbezno, koje su, dakle, grandee efilkasruog delovanja kalro bi Be ipOIooljsala prdroda, fi:zJiCka,j moralna priroda, Svaka nastava s te taoke gleddsta drna moralno :ishiodiSte, nastava kosmolosklh Jl'aIUlkia,,aW.lPOOebnlOrrastava 0' 00veku samom kroz ristoniju Ii.sooiologiju. Otuda danas potpuno nIJOIl'Ia1novaspitanje zahteva nastavu morala: dye stv'ami Ikoje Dimkem jasruo mzHkuje, mada druga sluM dovrsenju pr'V'e. Diekemu je dzgledalo neophodno, eak i u osnovrio] Skolli., cia ueitel] predaje detetu 8ta su grope 11 IIDojd.ma6e Zivetti.: porodQca,korpOO'acija, riacija, zajedniea civtiliZiacij,e ,IDoja teZi tome da obuhvatd citavo' eovecanstvo: kako su se formirale d preobraZavale; kako deluju na pojedinea Ii 'IDoj'llon ulogu u njima ima. Od tecaja looji je drzao .0 Nastavi morala u osnovnoj skoli ostale su samo skdce ili nacrbi Iekcija, 'U :roojdma Dirkem pokazuje'llmte1j.ima kako je mogues decjofun shvatanjirna prevestd Tel'JU1tate onoga sto on rove »Fizirologija prava i obieaja«. Rec je >0 popularizaciji nauke -0 obicajima. loojoj je on uostalom pcsvetio najveci deo S\IIOjih radova _i SVloO!ihpredavanja,

I~

skolske sredine na formiranje

smisla za drustveni

zivot;

IV Intelektualno vaspitanje u osnovnoj skoli (L' Education intellectuelle it I'eeole primairre) je predmet jednog potpuno dovrsenog teeaja koji je d sam, Isto tako usmeren u istom pravcu kao i teea] Ikoj,i se odnosi na moralno vaspltanjs i dzgraden je otpnildke u dsto] ravni, Dirkern je njime 000 manjs zadovoljan: Irnao je teskioea da svoj rad zavrsi. Razlog tome jeste sto je dntelektualnf ideal nase demokratije manje odreden nego njen moralnri ideal, a posto je matenija nova njegoVIO rnaueno proueavanje je sami:m mm manje pI1ipremljeIllo.

najzad, O'psti utrl.caj lIlaiSta'Ve IPrriJrodtlJo-matemati.oki~ nauka, rkIIl!jliZe'VIIlOls1Ji, li.IS1lorlije,samog mo.raLa, 'a 1Jakiode ,L este1JiloIDe'kiul!tur,e na formiranje duha autonomije. AUJtorruomid'a de 'POII1IaSanj e'Vlolje lkioj'a priihVlata pravil'e) Ziato \%0 g,a sprOZJIlfajeI1liiciJonalno ZaISllQvan']m. Ona pretporstaVl1d'a SilJobodruu,alli.metold1anu pI1imenu dnlteligencije 'll dJStr.~am:ju 'PI'alvliWa rkioj,a delle !IlJaj,pre doh'i;j'a,

I ovde 'jos posrtoje dye stTane razHeitihorijentacija. Jedna je 'llprrovljena ka cilju kome se tezi, dmga ka sredstvlima mja ise lkiornste; prva zahteva od sooitologije da ockedi JiJnte1ektua1.nri Vip ilmji ,naSe drrtuSrbvotezi da

20

21

1

.'

ostvam; druga uLoglici i psilllOJiogl1jli. .tram ikaikaJVje doprinos svake dnseipldne, kIoija sredsova, ikJoj1esnage, ~od\e otpore duh deteta pokaeuie v,aspiltalDu koji !radii na ostvarenju QlVIOIg a.U ~OIIIlJe0IIl vllioo mjegov lI'Iazlog postojanja: soedoloska arialdza razumevanja povlaci pedagoske pooled ice. ~ . Parmcen'e, pamj>a, .9posoooost da se drtm9letetu su urodene .9.~ozicije, 1{1Q1~~ raZnjavanje razvija u polju ~arnog .:IDdliVl1clJgaIDpg>i§I~ya ma -l{akav bio predmet na .k~Jil. .5e ove SPOSObIliOOti-PI"imenfuly. Ide] e vodil] e WJe je l12