Elizabeta-Hjuston-ROMANTIČNO-VEČE-pdf.pdf

Romantično veče Elizabeta Hjuston

1. „Reci Krafordu da ću stići oko pet. nadam se da će moći toliko da čeka“, rekla je Šeron Filips u telefonsku slušalicu, a onda je sačekala nekoliko trenutaka da čuje odgovor. Pošto je saslušala riječi svog sagovornika, klimnula je glavom. „U redu“, završila je razgovor i zamišljeno spustila slušalicu. Pozvali su je na sastanak da bi joj saopštili posljednju volju njenog oca, koji je nedavno umro. Pošto je otac zabranio sve suvišne ceremonije prilikom sahrane, na Šeron je još uvijek njegova smrt djelovala kao nešto nestvarno. Nije joj se ni pružila prilika da se oprosti od oca. Telefon na njenom stolu ponovo je zazvonio. Bila je to interna linija. „Hoćeš li da večeramo zajedno?“, obratio joj se Pit Simonds. „Ne mogu, Piter. Čarli Kraford mi je zakazao sastanak u vezi sa očevim testamentom. Bio je prilično tajanstven i rekao je da će mi sve ispričati kada doñem. Ništa nije htio da mi kaže preko telefona.“ Šeron je već neko vrijeme izlazila sa svojim kolegom, Pitom, koji je, kao i ona, bio javni tužilac u Filadelfiji. „Možda ti je tata ostavio zlatni rudnik u Južnoj Americi“, našalio se Pit. Šeron se nasmija. „Kada bi to bilo tako jednostavno! Uvjerena sam da se radi o ranču, ali još uvijek nemam pojma šta ću učiniti sa njim.“ „Već ćeš nešto smisliti. Možda je prodaja najbolje rješenje“, zadovoljno je odgovorio Pit. Nije mu odgovorila. „Kako napreduje ono suñenje? Da li i dalje misliš da nemaš šansi?“ nastavio je Pit. Uzdahnula je. „Nema nikakvih šansi. Mada, tek prekosutra treba da se podigne optužnica, čini mi se da je već sada sve gotovo. Čini mi se da stvar od smog početka nije voñena kako treba.“ „Ne smiješ tako da govoriš, Šeron. Niko tebe neće kriviti, ako taj momak ne dospije u zatvor.“ „Znam to i sama, ali mi to saznanje ne donosi nikakvo olakšanje. Od početka mi sve liči na noćnu moru. Imam samo leš, bez svjedoka i osumnjičenog koji ima sjajne karakteristike. Zašto meni uvijek dolaze takvi slučajevi?“ „Zato što sjajno obavljaš svoj posao. Ipak, sada nećemo o tome. Ponuda od mog oca da radiš za njega i dalje stoji. Samo treba da se izjasniš.“ „To je zaista veliko iskušenje za mene. Sada moram da krenem, Piter. Zvoni mi drugi telefon“, uzdahnula je nevoljno. „U redu. Javiću ti se večeras.“ Pošto je obavila još jedan telefonski razgovor, Šeron se ponovo posvetila najnovijem slučaju. Imala je utisak da joj tih dana ništa nije polazilo za rukom. Dok je razgledala dokumenta, misli su joj neprekidno bile ispunjene sjećanjima na oca. Njeni roditelji su se razveli kada je Šeron imala dvanaest godina. Otac joj se preselio u Kaliforniju i tamo kupio kuću i ranč. Šest godina kasnije, ponovo se oženio. Kada je njegova žena umrla, ostao je da živi na ranču. Njegov posinak je bio predradnik i pomagao mu je u voñenju poslova. Šeron je redovno viñala oca prilikom njegovih dolazaka u Filadelfiju, ali u Kaliforniju nije odlazila od onog ljeta kada je završila srednju školu. Deset godina, pomislila je. Za to vrijeme je završila studije, dobila posao i započela uspješnu karijeru. Ipak, svaki put kad bi pomislila na Kaliforniju, činilo joj se da je i dalje imala devetnaest godina. U pet sati je krenula na sastanak sa Krafordom. Uzeo je torbu za spise i uputila se prema kvartu u kojem se nalazila njegova kancelarija, uživajući u prijatnom proljetnom popodnevu. „Zdravo, Čarli!“ pozdravila ga je, umorno sjedajući u udobnu fotelju. „Loš dan?“ upitno ju je pogledao. 2

„Tako nekako.“ Uzdahnuo je. „Plašim se da ga moje riječi neće popraviti.“ Šeron ga je odmjerila pogledom. Čarli Kraford je bio jedan od najstarijih prijatelja njenog oca i Šeron ga je poznavala od djetinjstva. „O čemu se radi, Čarli? Zar nešto nije u redu sa papirima?“ upitala je. „Sve je u redu, ali ti se neće svidjeti ono što ćeš sada da čuješ.“ „A šta je to?“ „Nemoj tako da žuriš…“ „Čarli, sjedim čvrsto!“ zurila je u njega. „Onda se drži. Polijećemo!“ „Da čujem!“ nagnula se prema njemu nestrpljivo. „Otac ti je ostavio polovinu ranča, ali pod jednim uslovom“, rekao je Čarli značajno. „Polovinu?“ upita Šeron začuñeno. „Da.“ „Pod kojim uslovima?“ Nije imala pojma šta bi mogla da učini sa rančem, niti je znala zbog čega bi njen otac postavljao nekakve uslove. „Moraš da se udaš za njegovog posinka, Tejlora Bredoka“, rekao je najzad Kraford. Njena blijeda koža postala je još bljeña., dok su joj se prsti stegnuli oko kožnatog rukohvata fotelje. Ime koje je Kraford izgovorio, probudilo je u njoj brojne uspomene. „Nemam namjeru da se udajem da njega ni pod kojim uslovima!“ rekla je odlučno. „Pročitaj pažljivo oporuku. Ti dobijaš jednu a Bredok drugu polovinu. Treba da se vjenčate, da bi ranč ostao jedna cjelina.“ Kraford je slegnuo ramenima. Šeron je na brzinu pročitala oporuku, a onda je oprezno spustila spis na Krafordov sto. „Čarli, takve uslove još niko nije postavljao u ovom vijeku. Znaš dobro da se ta oporuka ne bi održala na sudu.“ „I ja sam to rekao tvom ocu. Ipak je insistirao“, odvratio je Kraford. „I šta ja sada treba da učinim?“ „Tražiš li moj savjet?“ „Dobro bi mi došao“, odvratila je umorno. „Trebaće ti čitava vječnost da ovaj testament pobiješ na sudu. Trenutno radiš na veoma ozbiljnom slučaju i nećeš imati vremena za nešto drugo, najmanje za bavljenje tim rančem. Savjetujem ti da uzmeš odmor i da odeš u Kaliforniju da se udaš za tog Bredoka. Sve će biti gotovo do jeseni. Tada ćeš moći da se razvedeš od njega.“ „Čarli, ne mogu da povjerujem da mi to govoriš ozbiljno“, rekla je. „Zašto da ne? Uzmi odmor i idi u Kaliforniju. Ja ču zamoliti tvog šefa za odobrenje. Godinama nisi imala slobodan dan… Udaj se za tog momka, pa se kasnije razvedi. Poslije toga možeš da prodaš svoj dio ranča i da potrošiš novac kako ti je volja.“ „Sama ću razgovarati sa šefom.“ „Imaš li nekih problema u vezi sa tim Bredokom?“ oprezno je upitao Čarli. „Zašto si me to pitao?“ „Po riječima tvog oca, zaključio sam da se vas dvoje poznajete.“ „Upoznala sam g davno… Onog ljeta kada se moj otac oženio njegovom majkom, bila sam na ranču.“ „Znaš li neki razlog zbog kojeg tvoj otac insistira da se udaš za njega?“ Šeron je ćutala. „Znaš dobro daje bio staromodan. Mislio je da je vrijeme da se udam. Uvijek me je nagovarao da pronañem muža. Tokom godina veoma je zavolio Tejlora.“ Šeron je govorila polako, oprezno birajući riječi. Kraford ju je pažljivo slušao. „U početku, neposredno prije tatinog vjenčanja, Tejlor je imao nekih problema. Imala sam utisak da su ga ljudi već otpisali. Tata je uvijek imao razumijevanja za njega. Pet godina

3

kasnije umrla je Tejlorova majka i tata je pao u depresiju. Tada je Tejlor počeo da vodi poslove na ranču. Tata se sve više oslanjao na njega. Veoma ga je volio.“ „Ali ga ti ne voliš baš mnogo.“ „Odavno ga nisam vidjela“, odgovorila je Šeron kratko, svjesna da to nije bio pravi odgovor na Krafordovo pitanje. Ipak, Kraford nije insistirao. „Kakve je probleme Tejlor pravio u svoje vrijeme?“ upitao je. „Tata mi je pričao da je Tejlor imao prilično loša iskustva u vojsci i da nikako nije mogao da se oslobodi ružnih uspomena. Imao je običaj da nestane na nekoliko dana, da pije i da učestvuje u tučama.“ „Stvarno? Da li je bio opasan?“ „Za mene nije“, odgovorila je Šeron kratko, dok joj se izraz lica promijenio. Kraford je polako klimnuo glavom. „Čini mi se da je tata htio da se pobrine za oboje i to na svoj način.“ „Sada oboje imate obavezu. Svako je dobio po jedan dio ranča. Tvoj ima vodu, dok je Bredokov povezan sa putem. Nijedan dio ne vrijedi bez onog drugog. Čine sastavni dio cjeline, a da bi ranč bio cjelina, ti treba da se udaš za Bredoka.“ „Šta će se dogoditi ako ne pristanem da se udam za njega?“ „Imam utisak da nisi pročitala oporuku do kraja. Ako se ne vjenčate, čitavo imanje će otići u dobrotvorne svrhe. Postat će rezervat za divlje životinje.“ Šeron je tupo zurila u pod. Taj ranč je bio Tejlorov život, kao što je predstavljao život njenog oca., mnogo prije nego što je upoznao gospoñu Bredok. Mrzila je i samu pomisao da bi zbog njene pogrešne odluke, Tejlor mogao da ostane bez doma i sredstava za život. Morala je sebi da prizna da je njen otac dobro znao šta radi. „Udaj se za njega. Zašto ti to izgleda tako strašno? Možete se lijepo o svemu dogovoriti.“ Lijepo dogovoriti… Šeron nije znala da li da se smije, ili da plače. „Čarli, moram da razmislim svemu tome. Ostavi mi kopiju oporuke da je proučim. Javit ću ti se za nekoliko dana“, rekla je najzad. Izašla je iz Krafordove kancelarije sa primjerkom oporuke u torbi za spise. Polako je krenula sa parkirališta, dok su joj misli bile uskomešane, a prošlost se miješala sa sadašnjošću, kao kada se stare i nove fotografije pomiješaju u albumu. Tejlor Bredok. Dugo vremena joj je polazilo za rukom da ne razmišlja o njemu, čak i kada ga je njen otac spominjao u vezi s rančem. Slušala je kako je Tejlor postigao dobru ocjenu za ovog ili onog konja, ili je kupio neko rasno grlo, ali se svaki put trudila da promijeni temu. Nikada joj nije padalo na pamet da je njen otac primjećivao te reakcije. Možda je ipak nešto zapazio… Liftom se popela do jedanaestog sprata. Odabrala je baš taj stan na visini da bi iz njega mogla da promatra panoramu grada. Pošto je zatvorila vrata za sobom, skinula je cipele i štofani kostim, a onda je spremila čaj. Sjela je pored prozora dnevne sobe i zagledala se napolje. Pred očima joj se pojavio očev lik. Želio je čak i poslije smrti da bude uz nju i pomogne joj u životu, ali na svoj, pomalo neobičan način. Kao i obično, Šeron se trudila da ne razmišlja o Tejloru. Tokom godina, pronašla je najbolji način da izbjegava svaku pomisao na njega. Ovoga puta, uspomene su bile jače od njene volje. Morala je da dozvoli svojim osjećanjima da izbiju na površinu. Počela je da razmišlja o čovjeku koji je iz osnove promijenio njen život. Pamtila je kako je Tejlor izgledao onog avgusta, kada je njoj bilo osamnaest godina. I kasnije ga je zamišljala takvim, jer ga poslije tog ljeta više nije vidjela. Bio je mršav, visok ali snažnih ramena. Farmerice su mu bolje pristajale od sve ostale odjeće. Imao je crnu kosu koju je Šeron ikada vidjela, kosu koja je na kalifornijskom suncu blistala

4

kao kameni ugalj. Koža mu je bila potamnjela od mnogih sati provedenih na suncu. Dok bi obavljao poslove na ranču, njegovi snažni mišići su se napinjali, tako da je Šeron izgledalo da će svakog trenutka eksplodirati. S bolom se sjećala njegovog lica, njegovih dubokih i tamnih očiju, gustih trepavica koje su mu zaklanjale pogled, njegovih nježnih usana… Oči su joj se napunile suzama, dok su tužna sjećanja navirala poput plime. Kako je mogla da mu odoli? Tejlor je bio momak koji je lako mogao da slomi srce mladoj djevojci. Upravo zbog njega, Šeron se, kasnije, nije vezala za nekog drugog muškarca. Zbog njega je raskinula vjeridbu sa čovjekom za kojeg je mislila da joj je mnogo značio. Mada se svim silama trudila da ne misli na njega, da ne priča o njemu, bila je svjesna da je Tejlor Bredok i dalje postojao u njenom srcu i da je tokom svih tih godina gospodario njenim životom. Da li je njen otac to osjetio? Šeron je naglo ustala, prosipajući čaj. Odavno je sebi obećala da se neće ponašati tako glupo. Ipak je prizivala ta bolna sjećanja… Presvukla se, a onda je otvorila torbu za spise i izvadila očevu oporuku. Morala je da se osmjehne kada je došla do dijela o nasljeñivanju ranča. Njen otac je bio pravi lukavi lisac! Mislio je da je pronašao najbolje rješenje za dvoje mladih ljudi, koje je volio najviše na svijetu, za svoju kćer i posinka. Šeron je ponovo sjela , sa hartijama na krilu. Ta oporuka govorila je tako mnogo i ljubavi njenog oca prema Tejloru. Pružala mu je šansu da započne novi život… Oči su joj se ponovo napunile suzama. Nije mogla da povjeruje da joj je otac umro i da se ona sama našla u tako neobičnoj situaciji. Zašto je sve ovo moralo u njoj da budi sjećanja koja bi Šeron najradije zaboravila? Sada je znala da nikada neće moći da ih zaboravi. Zahvaljujući očevoj oporuci, njen život je ponovo povezan sa Tejlorovim. Sada će morati da se obračuna sa prošlošću, ako želi da nastavi normalno da živi. Hartija joj je skliznula sa krila, kada se Šeron okrenula prema prozoru. Činilo joj se da je sa stakla gleda osamnaestogodišnja Šeron, koja se osmjehuje pod sunčanim nebom Kalifornije. Sjećanja su nezadrživo nadirala.

5

2. Posmatrala je oblake koji su lebdjeli pored prozora aviona. Čula je pilotov glas koji je obavještavao da će se avion uskoro spustiti u Los Anñelosu. Grlo joj se stezalo od uzbuñenja. Bilo je to prvi put da je napustila kuću bez majke. Preletjela je čitav kontinent kako bi posjetila oca koji je živio na ranču u Kaliforniji. Upravo je završila srednju školu u Filadelfiji. Trebalo je da prisustvuje očevom vjenčanju. Nikada ranije nije srela svoju buduću maćehu i malo se plašila od tog susreta. Njen otac ju je upoznao na nekom skupu rančera. Gospoña Bredok je odlučila da nakon udaje proda svoj ranč i da zajedno sa Denom Filipsom uzgaja konje na njegovom imanju. Šeron je mogla lako da je zamisli, visoku i crnokosu, kako stoji pored njenog oca, koji je djelovao veoma srećno. Toliko sreće na njegovom licu, Šeron nije vidjela tokom svih onih godina koje je on proveo sa njenom majkom. Avion se približavao pisti. Najzad se začuo tup zvuk i avion je počeo da rula po pisti. Uzela je ručni prtljag i uputila se prema izlazu. Pored te male torbe koju je ponijela sa sobom u avion, Šeron je imala još tri ogromna kofera. Nadala se da je bila spremna za svaku situaciju. Otac je čekao sam u holu aerodroma. Zagrlio ju je srdačno i Šeron je tek tada postala svjesna koliko joj je nedostajao. „Tako sam srećan što si stigla, dušo“, rekao je. „Gdje je Reja?“ upitala je Šeron nakon tišine koja je pratila njihov susret. „Mislila je da je bolje da te dočekam sam. Odavno se nismo vidjeli.“ Dok su išli prema prijemu prtljaga, Šeron je znatiželjno posmatrala prolaznike. Svi su bili potamnjeli od sunca. „Izgledaš sjajno, dušo. Jedva čekam da vidiš ranč. Jutros sam rekao Reji da će ti se dopasti.“ „Još uvijek ne mogu da povjerujem da je pristala da doñem ovamo“, rekla je, posmatrajući oca koji je na sebi imao kratke pantalone i kariranu košulju. U Filadelfiji ga nikada nije vidjela tako odjevenog, čak ni usred ljeta. „Bila je svjesna da bih se obratio sudu, da te nije pustila da doñeš.“ Oboje su ćutali dok su čekali da ugledaju prtljag na pokretnoj traci. „Dušo, nisam ti rekao da doneseš cijelu Filadelfiju“, rekao je Den kada je vidio koliko je kofera Šeron ponijela sa sobom. „zar sam donijela tako mnogo?“ „Ne, zašto pitaš?“ našalio se Den. „Ne želim ništa da kupujem ovdje. Mislila sam da je bolje da spakujem sve što će mi biti potrebno.“ „Ipak, nemoj da se ustručavaš da mi se obratiš, ako t nešto zatreba.“ Sve do izlaza iz Glendore koja je bila najbliže naselje od ranča, oboje su ćutali. Den je progovorio oprezno, kao da strepi od utiska koji će njegove riječi ostaviti na Šeron. „Dušo, htio bih da ti nešto kažem. Kada sam te pozivao na vjenčanje, nisam znao da će Rejin sin takoñe doći ovamo. I on namjerava da ostane neko vrijeme s nama.“ „Da?“ javila se Šeron, pokušavajući da se sjeti šta je čula o tom mladiću. „Napustio je prošle nedelje posao u Arizoni. Reja je uspjela da g nagovori da ostane neko vrijeme da radi na ranču. Imam utisak da ona želi da ga drži na oku.“ „Zbog čega?“ „Momak je imao problema oko prilagoñavanja na život u civilu“, odgovorio joj je otac s uzdahom. Šeron je klimnula glavom, a onda je njenu pažnju okupirao predio kroz koji su prolazili. Ostatak puta vozili su se u tišini, zadubljeni svako u svoje misli. „Reja, stigli smo!“ doviknuo je Den Filips, kada je zaustavio automobil pred kućom.

6

Krupna, tamnokosa žena pojavila se u holu. Na sebi je imala farmerice i majicu. Srdačno je zagrlila Šeron. „Dobro došla, draga moja. Isto si tamo lijepa kao na fotografijama. Tako se radujem što si nam došla!“ Šeron joj je uzvratila osmjehom, dok je u mislima poredila tu ženu sa svojom majkom, koja se nikada nije odijevala tko ležerno, niti joj je ponašanje bilo spontano i srdačno. „Uñite! Mora da si umorna od puta. Spremila sam ledeni čaj“, nastavila je Reja. Šeron je krenula sa ocem prema dnevnoj sobi. Sjeli su na kauč i uzeli ledeni čaj sa limunom, koji ih je već čekao tamo. „Tvoja soba je spremna. Roza je jutros spremila posteljinu“, obratila joj se Reja. „Roza?“ „Naša domaćica. Ona živi u gradu. Ima malu djevojčicu. Ovdje je preko dana, tako da ćeš je upoznati sutra ujutro.“ Domaćica?, zapitala se Šeron u mislima. Uzgajanje konja je unosniji posao nego što je mislila. Dok je njen otac radio u Filadelfiji, oni nikada nisu imali domaćicu. Pretpostavljam da bi voljela da vidiš imanje čim se odmoriš. Tvoje stvari te čekaju u sobi, tako da možeš da ih raspakuješ. Želim da se ovdje osjećaš kao kod kuće. Te večeri dok su u čuvenom restoranu u Glendori proslavljali Šeronin dolazak, shvatila je zbog čega je njen otac bio tako sretan pored Reje. Ta žena je odobravala svaku njegovu ideju i radovala se svakom njegovom prijedlogu, kao da je uvijek bila u pitanju najbolja ideja na svijetu. Bilo joj je drago što će se njen otac oženiti baš tom ženom. „Imam utisak da ćeš zaspati u hodu. Kapci ti se sami sklapaju“, rekao joj je Den. „Sasvim sam budna!“ trgla se Šeron. Den j upravo htio da joj odgovori, kada su se kuhinjska vrata naglo otvorila. Šeron je ugledala mladića u izblijedjelim farmerkama i izgužvanoj košulji. Koža mu je bila potamnjela od sunca, a lice obraslo kratkom bradom, koja je bila posljedica dugog putovanja. Ličio je na pravog rñavog momka, pomislila je Šeron. „Zdravo, Reja. Jesam li došao na vrijeme da prisustvujem ceremoniji?“ obratio se maci. „Tejlore!“ Reja je oduševljeno ustala i požurila a se pozdravi. Šeron se na trenutak učinilo da je zapazila zabrinut pogled u njenim očima. Nije joj bilo jasno zbog čega je Reja bila zabrinuta. Mladić je imao osam ili deset godina više od Šeron. Bio je vitak i podsjećao je na pantera koji se upravo sprema da tiho, sasvim bez šuma, skoči na svoju žrtvu. Dok je prilazio da bi se rukovao sa Denom Filipsom, korak mu je bio tih i odmjeren. Bio je gotovo za glavu viši od njega. Pošto se pozdravio sa Denom, njegov pogled nastavio je da klizi po prostoriji, dok se konačno nije zaustavio na Šeron. Promatrao ju je, sve dok se Šeron nije osjetila neprijatno. „Ovo je Denova kćer, Šeron. Provešće sa nama ljeto“, objasnila mu je Reja. Šeron je stajala kao okamenjena, nalik na ñaka koji nije znao da odgovori na učiteljevo pitanje. Tejlor joj se obratio, pogleda uperenog u njeno lice. Njegove trepavice su bile dugačke, ana obrazima je imao sićušne rupice. „Zdravo“, rekao je kratko, pružajući joj ruku. Šeron se osjećala glupo. Nikada ranije nije se rukovala sa nekim muškarcem. Činilo joj se da je u tom njegovom pružanju ruke bilo neke ironije, kao da je Tejlor želio da joj se ruga zbog njene mladosti. „Očekivali smo te ranije“, obratila mu se majka. „Krenuo sam nešto kasnije, Reja“, odgovorio je nehajno. „Mora da si gladan. Hoćeš li da pojedeš nešto?“ nastavila je Reja. „Nemam ništa protiv.“ Reja je upravo ustala, kada je jedan od radnika ušao u salon.

7

„Htio sam samo da vam javim da će se Sizon uskoro oždrebiti“, rekao je. Den i Reja su istog trenutka požurili prema vratima, zaboravljajući na sve ostalo. Tejlor i Šeron su ostali sami, obavijeni neprijatnom tišinom. „Nikada nisam vidio da ljudi stvaraju toliku buku zbog običnog konja. Čovjek bi pomislio da se očekuje roñenje nekog princa“, najzad je rekao Tejlor. Šeron ga je otvarala dok je otvarao vrata frižidera. „Koliko imaš godina?“ čula je njegovo pitanje. „Osamnaest, za dvije nedelje.“ „Tako mnogo? Nikada ne bih rekao!“ Znala je da ju je Tejlor zadirkivao i nije znala šta da mu odgovori. „Pretpostavljam da su te upozorili zbog mene…“ Spustila je kapke, izbjegavajući njegov pogled. „Tako sam i mislio. Ne treba da se plašiš, pošto ne napadam balavice.“ „Ja nisam balavica“, odgovorila mu je ljutito. „Nisi? A šta si onda?“ „Pa, skoro sam odrasla“, odgovorila je svjesna koliko su njene riječi bile djetinjaste. „Šta sam onda ja? Užasno odrastao tip?“ ironično je upitao Tejlor. „Zar se tvoja majka ne ljuti što je oslovljavaš imenom?“ „Ona se zove Reja, zar ne?“ „Zašto je ne zoveš 'mama'?“ „Ti si prava pametnica!“ „Tvoja majka zaslužuje poštovanje.“ Šeron je pocrvenjela. „Ne vidim zbog čega bi jedna gotovo odrasla osoba brinula o tome. Reja je dovoljno odrasla da brine sama o sebi. Znači, sutra je taj veliki dan? Tvoj stari i R… moja majka treba da se vjenčaju.“ Klimnula je glavom. „Šta ti misliš o tome?“ Uzeo je kolač. „Srećna sam zbog mog oca. On i majka se nikada nisu dobro slagali. Sada je on sasvim drugi čovjek.“ „Moji roditelji su se sjajno slagali. Reja je bila očajna kada mi je tata umro. Bio sam uvjeren da joj nikada neće pasti na pamet da se ponovo udaje.“ „Slušaj, prestani da jedeš taj keks. Mogla bih da ti spremim nešto za jelo“, rekla je Šeron da bi promijenila temu. „Ona zna i da kuha! Šta znaš da kuhaš?“ Tejlor je pljesnuo dlanovima. „Sve što poželiš. Ima li jaja u tom frižideru?“ prošla je pored njega i otvorila frižider. „Mislim da ima.“ „Šta misliš o omletu?“ „Impresioniran sam!“ „Ne vidim zbog čega. Moja majka radi u velikoj kompaniji i ja provodim gotovo čitav dan sama kod kuće. Umrla bih od gladi, da ne umijem samoj sebi da pripremim hranu.“ „Ja bih radije umro od gladi. Više volim da koristim usluge restorana sa hamburgerima i automata sa sendvičima.“ „Imam osjećaj da ti je potreban neko ko bi vodio računa o tebi“, primijetila je Šeron. „Javljaš li se ležerno za taj posao?“ upitao je ležerno. Trgla se kada su se vrata otvorila i kada je ušla Reja. „Konačno je i to gotovo. Ždrijebe je prava ljepotica“, rekla je oduševljeno. Iznenadila se kada je ugledala pun tanjir ispred Tejlora. „Pripremila sam mu omlet, pošto je bio strahovito gladan. Nadam se da se ne ljutite, odmah ću oprati posuñe.“ „Nema potrebe. Ostavi ga u sudoperi do jutra“, odmahnula je rukom Reja.

8

„Kada će biti krštenje?“ upitao je Tejlor. „Šali se ti koliko god hoćeš! Ta kobila staje čitavo bogatstvo. Mnogo smo uložili u to ždrijebe“, odgovorila je Reja. „Zar nećemo proslaviti?“ „Govoriš gluposti, Tejlore. Idi na spavanje!“ strogo je odgovorila Reja. „Samo treba da mi pokažeš moj krevet.“ „Spavat ćeš u kući za radnike. Mlada dama će dobiti zasebnu spavaću sobu.“ „Nemam ništa protiv“, Tejlor je slegnuo ramenima. „Gdje je moj otac?“ upitala je Šeron. „Pomaže ljudima da očiste štalu. Došla sam samo da bih pozvala veterinara. Spavajte dobro djeco. Vidjet ćemo se ujutro.“ Dok je išla u svoju sobu, Šeron nije znala šta da misli o Tejloru Bredoku. Sada je bolje mogla da shvati oprez sa kojim joj je otac spominjao tog mladića.

*** „Dobro jutro“, pozdravila ga je Šeron idućeg jutra, dok je Tejlor sa ostalim momcima, čistio dvorište. „Zdravo, dijete. Vidiš, hoću da budem koristan. Treba sve da bude spremno za današnji dogañaj. Kako je unutra?“ „Užasan nered i buka.“ „Kada treba da se održi vjenčanje?“ upitao je Tejlor. „U dva sata.“ „Ko sve dolazi?“ Slegnula je ramenima. „Zaista ne znam. Vjerovatno neke lokalne važne ličnosti i prijatelji.“ Roza je stigla dok je Šeron razgovarala sa Tejlorom. Bila je to meksikanka od oko trideset godina, sa koju nikada nije sjekla i kao ugalj crnim očima. S osmjehom na licu servirala je doručak, kao da je oko nje vladao savršen red. Od prvog trenutka, Šeron je bila sigurna da će se njih dvije dobro slagati. Do vremena kada je vjenčanje trebalo da počne, sve je bilo sreñeno. „Šeron, potraži, molim te, Tejlora. Sve je spremno, a Reja ne može da ga nañe“, obratio joj se otac. Automobili su već počeli pristizati u dvorište i svuda je vladala gužva. Šeron je požurila u Tejlorovu sobu, ali njega tamo nije bilo. Na podu je ležala njegova neraspakovana torba. Na stočiću je primijetila pribor za brijanje, a vlažan peškir je bio prebačen preko stolice. U ormaru je visila prazna vješalica za odijelo. Šeron je pomislila da se Tejlor obukao i da je upravo izašao iz sobe. Žurno se vratila da to kaže ocu. Den je bespomoćno zatvorio oči. „Znao sam da će se to dogoditi. Moramo ga što prije pronaći. Reja će biti očajna ako on ne bude prisutan.“ Najzad su ga pronašli u jednoj od štala, odjevenog u svečano tamno odijelo, sa bijelom košuljom i tamno plavom kravatom. „Da li je zaspao?“ oprezno je upitala Šeron. „Pijan je.“ „Zašto?“ Den Filips je uzdahnuo. „Nemam pojma… Možda zato što je mnogo volio svog oca. Otišao je u vojsku da bi zaboravio na njegovu smrt. Sada nema snage da se pomiri sa činjenicom da je njegova majka odlučila da se uda za drugog.“ Tejlor se pomjeri i polako otvori oči, mrmljajući nešto nerazgovjetno.

9

„Došao je ovamo zbog vjenčanja. Pored toga, imam utisak da mu se dopadaš“, primijetila je Šeron. „Trudi se koliko može, Šeron… Ipak, sve je ovo previše za njega.“ „Šta mu se sve dešavalo u vojsci?“ „Ne znam ni sam. Znam samo da je veoma teško podnio to vrijeme koje je proveo u mornarici, na brodu, odsječen od kopna i od svijeta.“ „Ipak, alkohol mu ne može pomoći“, zaključila je Šeron. „Teško mu je, i ne može trezveno da razmišlja. Nije krivo samo ovo vjenčanje. Neka te njegov samouvjereni stav ne prevari, draga moja.“ Den je postavio Tejlora na noge. Uhvatila je mladića ispod ruke, ali se trgla iznenañeno kada je njegova šaka stegnula njenu. Bila je iznenañena snagom tog dodira, kakav nikada ranije nije osjetila. Odmah joj je pustio ruku. „Izvini… Nisam htio da te povrijedim. Da li te boli?“ upitao je Tejlor. Kosa mu je bila raščupana, puna slamki i prašine, dok mu je košulja bila poprskana viskijem. Šeron je odmahnula glavom. „Idemo polako, mladiću. Treba da se središ prije nego što te majka vidi takvog“, rekao je strpljivo Den. Tejlor je prošao rukom kroz kosu, umorno klimajući glavom. „Ti se vrati meñu goste, tata. Ja ću se pobrinuti za njega“, rekla je Šeron. „Hoćeš li moći sama da izañeš na kraj sa njim?“ upitao je Den zabrinuto. „Ne brini… Samo mi pomozi da ga odvedem u njegovu sobu i onda možeš da ideš.“ Den je odveo Tejlora u kupatilo i pustio hladan tuš. Poslije nekoliko minuta, Tejlor se pojavio u sobi. Djelovao je mnogo prisebnije. „Hladna voda je učinila svoje. Spremi mu jaku kafu. Roza će za nekoliko trenutaka donijeti drugu košulju i kravatu. Odijelo još može da posluži. Mnogo ti hvala, Šeron. Vidjećemo se kasnije“, dobacio je Den prije nego što je otišao. „Kako se osjećaš?“ Šeron se obratila Tejloru. „Glupo“, odgovorio je kratko. „Spremit ću ti kafu.“ „Hvala“, sjeo je na ivicu kreveta. Šeron je sjela pored njega. Spustila je ruku na njegovo rame osjećajući napetu, hladnu kožu pod svojim dlanovima. Tejlor ju je pogledao svojim dubokim, tamnim očima. „Sumnjam da sam sposoban da prisustvujem vjenčanju“, rekao je nevoljno. „Naravno da ćeš moći!“ „Tek kada sam shvatio da mi se majka udaje za drugog, postalo mi je jasno da više nemam oca“, rekao je. „Mora da ti mnogo nedostaje.“ Nije joj odgovorio. „Mislim da mi je poznato to osjećanje“, nastavila je Šeron. „Stvarno?“ Klimnula je glavom. „I meni nije lako zbog saznanja da mi se otac ponovo ženi. Moji roditelji se nikad nisu slagali, ali sam ipak bila nesrećna zbog njihovog razvoda. Djeca uvijek zamišljaju svoju porodicu kao najsrećniju na svijetu. Uvijek sam se nadala da će se moji roditelji ipak pomiriti i da će sve biti drugačije. I meni je teško da se pomirim sa tim…“ Uzdahnuo je, pogleda uperenog u pod. „Donijeću ti kafu“, užurbano je rekla Šeron. „Prilično si mudra za tako malu djevojčicu“, primijetio je Tejlor. Nije mu odgovorila. „Žao mi je što sam te uvukao u ovo. Ponekad jednostavno ne mogu…“

10

„Sve je u redu. Niko ne zna, osim mog oca i mene“, umirivala ga je. „Zaista nisam želio majci da pokvarim vjenčanje.“ „Nisi ga pokvario. Još uvijek ima vremena. Hajde, oblači se, treba da idemo!“ Klimnuo je glavom, a onda je popio ostatak kafe i žurno je počeo da se oblači. „Nemam košulju“, rekao je namršteno. Umjesto odgovora, čulo se kucanje na vratima. Kada je Šeron otvorila vrata, Roza je preletjela pogledom po sobi i odmah joj je sve bilo jasno. „Gospodin Filips mi je rekao da donesem ovo“, pružila je Šeron savijenu košulju i kravatu. „Hvala, Roza… Mi smo…“, počela je da muca Šeron. „Ne želim da slušam!“ Roza je mirno zatvorila vrata. „Pametna žena“, primijetio je Tejlor mrko. Obukao je košulju i zakopčao je. Bila mu je nekoliko brojeva veća, ali u tom trenutku nije mogao da bira. „Kako izgledam?“ okrenuo se prema Šeron. „Veoma privlačno“, odgovorila mu je sa osmjehom. Prišao joj je i spustio dlanove na njene obraze. Kratko ju je poljubio u vrh nosa. „Ti si slatka djevojka i lijepo umiješ da lažeš“, rekao je. Šeron se osmjehnula. „Sada idemo prije nego što Reja pošalje policiju za nama“, rekao je Tejlor žurno. „Tu ste! Kosa ti je još mokra.“ Reja se obradovala kada ih je ugledala. „Sve izgleda veličanstveno“, primijetio je Tejlor. „Naravno… Kao i ti“, primijetila je Šeron, koja je blistala od zadovoljstva. „Hoćeš li da popiješ nešto?“ obratila se Reja sinu. Tejlor je pogledao prema Šeron, koja je okrenula glavu u drugom pravcu. „Ne, hvala“, rekao je. „Divno ti pristaje ta haljina. Da vidim tvoj buket! Bijelo, plavo i ružičasto, kao što si tražila.“ Reja je zadovoljno osmotrila Šeron. „Hvala…“ „Zar ne izgleda kao slika u toj haljini?“ upitala je Reja Tejlora. „Naravno da izgleda“, rekao je i krenuo. Dvije žene su se pogledale. „Neka te to ne brine. Hajde da pozdravimo goste, Šeron“, rekla je Reja. Svi su se okupili u dnevnoj sobi. Ceremonija nije trajala dugo. Kada je sve bilo gotovo, Šeron se ponovo našla sa Tejlorom. „Uspjeli smo!“ čula je njegove riječi. „Da, uspjeli smo“, složila se s njim. „Zahvaljujući tebi. Dva puta si se pobrinula za mene u toku dva dana. Podsjećaš me na dobru vilu.“ „Možda“, primijetila je Šeron tajanstveno. Šeron nije znala o čemu bi još mogla da razgovara sa njim. Na sreću, Tejlor j započeo razgovor sa nekim drugim. „Kako izgledam?“ upitala je oca. „Kao zvijezda!“ Dok je razgovarala sa ocem, Šeron je pratila pogledom Tejlora koji je razgovarao sa nekom djevojkom. „Ko je ona djevojka u crvenoj haljini, tata?“ upitala je. „To je kćer Džoša rendala. On je glavni nabavljač stočne hrane ovdje. I ona radi u njegovoj firmi.“

11

Šeron tog popodneva više nije vidjela Tejlora. Bila je ponoć kada je krenula na spavanje. Zaspala je brzo, ali njen san nije dugo trajao. Probudila se sa prvim zracima sunca. Kada je pogledala kroz prozor, u dvorištu nije bilo Tejlorovog kamioneta.

12

3. Tokom narednih nedjelja, Šeron je viñala Tejlora na ranču, ali joj se rijetko pružala prilika da razgovara sa njim. Mahnuo bi joj rukom ili bi joj namignuo, a zatim bi brzo odlazio svojim poslom. Noći je rijetko provodio kod kuće. Reja je govorila da je obilazio lokalne barove. Preko vikenda takoñer nije bio na ranču. Odlazio bi još u petak i vraćao se u nedjelju kasno uveče. Šeron je čula kako je njen otac rekao Reji da ostavi Tejlora na miru i da se ne miješa u njegov život. Izgledalo je da je Reja prihvatila njegov savjet. Bližio se kraj mjeseca i Šeronin roñendan. Den i Reja su tog popodneva otišli na konjske utrke. Rezervisali su mjesta u jednom restoranu u Los Anñelosu, da bi uveče izveli Šeron na proslavu njenog roñendana. Šeron je namjeravala da obuče svijetloplavu haljinu, koja je lijepo pristajala uz njenu, sada potamnjelu kožu. Šeron je dosta vremena provodila pored bazena da bi dobila tamnu put, kakvu su imali svi stanovnici ranča. Upravo je lakirala nokte kada je tog popodneva zazvonio telefon. „Da?“ Šeron je podigla slušalicu. „Zdravo, dušo! Ovdje Reja! Trke će trajati duže nego što smo mislili, a naš konj treba da trči meñu posljednjima. Nećemo uspjeti da se vratimo na vrijeme, da te vodimo na večeru.“ „Nema problema.“ Šeron ipak nije mogla da sakrije razočaranje. „Umjesto nas, sa tobom će ići Tejlor. Naravno, ako nemaš ništa protiv.“ Šeron je oklijevala s odgovorom. „Jedva sam uspjela da ga pronañem. Nikada nije kod kuće. Već sam pozvala u restoran da kažem da ćete doći samo vas dvoje. Večera je zakazana za osam. Trebalo bi da krenete već u sedam i petnaest“, objasnila joj je Reja. „Sjajno!“ Šta je drugo mogla da kaže? „Hvala ti na razumijevanju, dušo. Tata ti je spremio lijep poklon. Dobit ćeš ga kada se vratimo kući. Srećan roñendan i lijepo se zabavljajte!“ Tejlor je došao tek u sedam sati. Šeron je već postala nestrpljiva, jer je bila sprema tačno na vrijeme. Odmah je primijetila da je na sebi imao sive štofane pantalone i tamnoplavi mornarski blejzer, kao i sivo-plavu kravatu. Mora da je nabavio novu garderobu, pomislila je. Zastao je iznenañeno kada je ugledao Šeron. Odmjerio ju je pogledom od glave do pete. „Gdje si kupila tu haljinu?“ upitao je. „Imala sam je na vjenčanju.“ „Tada mi je izgledala drugačije.“ „Imala sam žaket.“ „Onda ga i sada obuci.“ „Zašto?“ „kako hoćeš… Vrijeme je da krenemo. Obećao sam Reji da ćemo stići tamo do osam“, slegnuo je ramenima. „Nema potrebe da se trudiš zbog mene.“ Šeron je primijetila njegovu mrzovolju. „Molim?“ „Nije važno…“ „Onda idemo. U redu?“ U kolima je vladala tišina ispunjena napetošću, dok su se vozili prema Los Anñelosu. Tejlor je bio neraspoložen i poslije nekoliko pokušaja da započne razgovor sa njim, Šeron je konačno odustala. Ćutala je sve dok nisu sjeli za sto koji im je rezervisala Reja. „Meni donesite burbon, a mladoj dami koka-kolu“, rekao je Tejlor konobaru. „Da, gospodine.“ 13

„Zar ne misliš da bi bilo bolje da ne piješ alkohol?“ obratila mu se Šeron. „Mislim“, odgovorio je kratko. Kada je stiglo piće, Šeron je, pijuckajući koka-kolu, počela da proučava jelovnik. Sve je bilo na italijanskom jeziku. „Da li ti je potrebna pomoć?“ upitao je Tejlor. „Čini mi se da jeste“, priznala je. „Reja mi je rekla da voliš italijansku hranu.“ „Volim.“ „Ja govorim italijanski. Naučio sam ga u vojsci. Hoćeš li da naručim za tebe?“ „Hoću.“ „Šta bi htjela da jedeš?“ Kada se konobar vratio, Tejlor je naručio jelo za oboje. „Da li si boravio u Italiji, dok si bio u mornarici?“ upitala je Šeron. Odmahnuo je glavom i otpio malo burbona. „Gdje si onda naučio da govoriš italijanski?“ „Bio sam na brodu sa jednim Italijanom iz Njujorka. Proveli smo neko vrijeme zajedno u brodskom zatvoru.“ „Koliko dugo?“ zainteresovala se Šeron. „Skoro pola godine. Poslije toga je on otišao u ludnicu, a mene su pustili kući.“ Kada je stigla večera, Šeron je primijetila da je Tejlor odgurnuo tanjir sa salatom. „Šta se dogodilo, Tejlore?“ upitala je. Pogledao ju je, kao da se tek tada sjetio da je i ona tu. „Jesi li ljut što te je majka nagovorila da me dovedeš ovamo?“ „To nema nikakve veze sa tobom, draga moja“, odgovorio je bezvoljno. „O čemu se onda radi? Zar ne možeš da mi kažeš?“ Uzdahnuo je. „Danas popodne sam saznao da neću moći da se vratim na svoj stari posao u Arizoni. Mislio sam da ću ovdje provesti ljeto i da ću se u septembru vratiti tamo. Moj šef nije sklopio neki ugovor i neće biti posla za mene…“ „Oh…“ „Zavisit ću od milosti tvog oca, ili ću morati na ulicu“, dodao je Tejlor. „To nije milost, Tejlore! Potrebna mu je pomoć. Ti si zaista vrijedan momak.“ „Ne bih mogao da radim za njega da Reja nije moja majka.“ „Kakve to veze ima? Ne tražiš milost, već zarañuješ svaki cent koji dobijaš od njega. Onaj posao si dobio zahvaljujući drugu iz vojske, zar ne? Zar to nije isto?“ „Ništa ti ne razumiješ. Htio sam da se vratim u Arizonu, da pokažem Reji i tvom tati da sam nezavisan. Ovako, svi i dalje misle…“ „Šta misle?“ „Predstavljam im teret. Ja sam samo problem.“ Čuli su se zvuci muzike i parovi su počeli da se okupljaju na podijumu. „Da li te neki posao posebno zanima? Jesi li nešto naučio u vojsci?“ obratila mu se Šeron. „Tamo su me naučili da ubijam ljude.“ Šeron je ćutala. Tejlor je dao konobaru znak da mu donese još jedno piće. Šeron je naglo ustala. „Kuda ideš?“ upitao je Tejlor. „U toalet.“ Posmatrao ju je dok je odlazila, a onda je odlučio da ode u hol i kupi cigarete. Kada se Šeron vratila, njihov sto je bio prazan. U prvom trenutku je pomislila da se Tejlor naljutio i da je otišao kući bez nje, ali je odmah odbacila tu pomisao. I dalje je nesigurno stajala pored stola, kada se nečija ruka spustila na njeno rame. „Hoćeš li da igraš?“ upitao je nepoznati mladić.

14

Imao je oko dvadeset godina. Šeron ga je već primijetila dok je sjedio sa roditeljima, nekoliko stolova dalje. Vjerojatno nije primijetio da je Šeron došla sa Tejlorom. „Ne igram. Žao mi je…“ „Zašto? Čekaš li nekog?“ „Pa, ne baš…“ „Onda igraj sa mnom“, rekao je i uhvativši je za ruku, poveo je prema podijumu za igru. „Čekaj!“ rekla je Šeron, ali je već bilo kasno. Tejlor se istog trenutka našao iza leña mladiću i grubo mu je zavrnuo ruku. Prije nego što je mladić mogao išta da kaže, dobio je udarac u bradu i srušio se na pod. „Tejlore! Šta to radiš?“ vrisnula je Šeron. Pokušao je da je odgurne, ali mu se Šeron objesila oko vrata, trudeći se da ga smiri. „Šta sve to treba da znači? Obratiću se svom advokatu“, vikao je mladićev otac. Svi su žurno otišli, dok je Tejlor sklonio Šeronine ruke sa svog vrata i potražio novčanik. „Ovo je dovoljno za učinjenu štetu“, rekao je šefu sale. Uhvatio je Šeron za ruku i poveo je prema vratima. „Jesi li dobro?“ upitao ju je tek kada su se našli na parkiralištu. „Dobro sam. Ali, nisi mene tukao.“ „Čekaj ovde. Dovešću kola.“ Nije obratio pažnju na njene riječi. Šeron je slušala komentare gostiju, koji su izlazili iz restorana i bilo joj je neprijatno. Bila je zadovoljna kada su kola konačno stigla. „Žao mi je…“, rekao joj je Tejlor, dok su se vozili autostradom. „Zašto si to učinio, Tejlore? Mladić mi zaista nije nanio nikakvo zlo.“ „Znam“, odgovorio je mirno. „Zašto si ga onda udario?“ Slegnuo je ramenima, dok mu je pogled odlutao u daljinu. „Zaustavi kola. Sjest ćemo ispod onog drveta“, predložila mu je Šeron. Bez riječi ju je poslušao. „Pretpostavljam da sam ti upropastio roñendan.“ „Naravno da nisi. Ipak bih voljela da shvatim šta se zapravo dogodilo.“ „naljutio sam se. To nije ništa novo“, uzdahnuo je Tejlor. „Čini mi se da si bio razočaran i nesrećan i da si nekako htio sebi da daš oduška. Taj momak ti je samo dao povoda.“ „Kako može osoba tvojih godina da bude tako mudra?“ uzdahnuo je. „Uložila sam sve da budem mudra. To je bolje, znaš li?“ „od čega je bolje?“ „Od obračuna pesnicama u restoranima.“ „Imaš li momka tamo u Filadelfiji?“ Odmahnula je glavom. „Zašto ga nemaš?“ „Mama mi je prilično stroga. Ne dozvoljava mi da izlazim sa momcima.“ „Iduće jeseni ići ćeš na koledž. To će sve promijeniti.“ „I ja se nadam“, rekla je Šeron samouvjereno i on se osmjehnuo. Neko vrijeme su oboje ćutali. „A ti?“ najzad je upitala Šeron. „Šta to ja?“ „Roza mi kaže da imaš mnogo djevojaka.“ „Roza mnogo priča“, promrmljao je. „Vidjela sam da si poslije vjenčanja otišao sa Elojz Rendal.“ „Izgleda da ništa ne propuštaš.“ Ugasio je nervozno cigaretu. „Da li ti se ona dopada?“

15

„Nije loša.“ „Da li se bolje osjećaš uz takve djevojke?“ „Ne naročito. To je druženje za jednu noć, poslije kojeg ne ostaje ništa.“ „Zašto onda izlaziš s njima?“ „Puna si pitanja, gospoñice“, rekao je i uhvatio je za ruku, tako da su oboje ustali. „Žao mi je što sam bila previše radoznala. Samo me je zanimalo…“ „Želiš li da saznaš još nešto?“ „Naravno. Zanima me gdje bismo mogli da kupimo hamburgere. Umirem od gladi.“ „Kako sam mogao da zaboravim da si propustila svoju roñendansku večeru? Najmanje što mogu da učinim za tebe je da te nahranim. Znam jedan dobar restoran sa hamburgerima koji nije daleko odavde.“ „Imam utisak da se tvoje raspoloženje popravilo“, primijetila je Šeron kada su krenuli prema restoranu. „Mora da je to zbog društva.“ Tejlor ju je kratko pogledao. „I ja sam bila u onom restoranu“, primijetila je. „Treba mi više vremena…“ „Onda ćemo morati češće da se viñamo“, predložila je. Pogledao ju je, ali nije odgovorio. Večerali su u meksikanskom restoranu pored autostrde. Unutra je glasno svirao džu-boks i nekoliko parova je igralo. „Kakav bi roñendanski poklon željela?“ upitao je Tejlor. „Htjela bih da naučim da jašem.“ „Stvarno?“ „Da, stvarno. Ja sam jedina osoba na ranču koja ne zna da uzjaše konja i osjećam se glupo. Tata je molio Miguela da me nauči, ali on nema vremena.“ „Ja ću te naučiti“, ponudio je ležerno Tejlor. „Ozbiljno?“ „Naravno, ako se poslije onog večerašnjeg dogañaja ne bojiš mene.“ „Ne plašim se“, odgovorila je Šeron samouvjereno. „Hrabra djevojka! Razgovarat ću o tome sa tvojim ocem. Možemo da počnemo već sutra.“ „Zaista to želiš?“ „Bar ću raditi nešto korisno“, promrmljao je. Dok su večerali, Tejlor se raspitivao kao ona živi u Filadelfiji. „Uglavnom mi je strahovito dosadno. Jedva sam čekala da doñem ovamo preko ljeta.“ „Zar smo mi zanimljiviji od svijeta koji susrećeš kod kuće?“ „Sve je zanimljivije od života sa mojom majkom. Ona se ponaša kao tamničar. Najviše što mi dozvoljava je odlazak u bioskop. Na sreću, obožavam stare filmove…“ „Zašto ti je majka tako stroga?“ „Vjerojatno zbog toga što je ona jedini roditelj, a ja sam jedino dijete. Uvjerena je da je svaki mladić koji je napunio šesnaestu želi da me iskoristi i ostavi.“ „Možda neki od njih to zaista žele.“ „Kada bi ih bar bilo tako mnogo kao što ona misli“, uzdahnula je Šeron, tako da Tejlor nije mogao da sakrije osmijeh. „Kakav je bio hamburger?“ upitao je. „Odličan. Ja više volim ovakva mjesta. Tvoja majka je željela da idemo u onaj restoran. Rekla sam joj da volim italijansku hranu i ona je odmah rezervisala sto tamo. Nisam željela da je razočaram.“ „Ipak nam je tamo bilo razumljivo.“ „Ovdje mi je prijatnije.“ „Stvarno?“ upitao je Tejlor, kao da joj nije sasvim povjerovao.

16

„Naravno. Zašto da ne?“ Slegnuo je ramenima. „Izgleda da za mene nema mnogo zanimljivih stvari izvan…“, naglo je ućutao. Šeron je bilo jasno da je tejlor htio da kaže 'izvan kreveta', ali se na vrijeme predomislio. Ipak je pocrvenjela. Zbog toga se Tejlor družio sa ženama, kao što je bila Eloiz Rendal. Uz njih se osjećao sigurniji. „Mislim da si ti veoma zabavan momak“, rekla je. „Tebe nije teško zabaviti.“ Njihov razgovor je prekinula konobarica koja je donijela tortu sa svjećicama. „Iznenañenje!“ rekao je Tejlor. Na torti je velikim slovima pisalo 'srećan roñendan'. Podijelili su tortu i pojeli sve. Šeron je bila zadovoljna. Odavno nije provela tako prijatno veče. „Sada je vrijeme da te odvedem kući. tvoj tata bi mogao da se ljuti na mene ako ostanemo dugo.“ Šeron nije bila raspoložena za povratak kući, ali se nije bunila. Kada su se njih dvoje približili ranču, kuća je bila u mraku. „Pepeljuga se vratila kući prije ponoći“, rekao je Tejlor, dok je otključavao vrata. „Hvala ti… Zaista sam se lijepo provela“, rekla je Šeron. „Drago mi je što ti je bilo lijepo u mom društvu. Izvini zbog onog što se dogodilo u restoranu. Nisam htio da ti pokvarim zabavu.“ „I nisi.“ Podigla se na prste i poljubila ga u oba obraza. Osjetila je njegovo mišićavo tijelo uz svoje, dok joj je nozdrve golicao miris Tejlorovog losiona za brijanje. „Sutra ću doći po tebe. Odmah ćemo početi sa časovima“, rekao joj je Tejlor, koji se kao opečen odmaknuo od nje. „Laku noć…“ Otišao je. Šeron je polako otišla u sobu, razmišljajući o protekloj večeri. Tejlor je zaista bio neobičan momak. U početku je bio mrzovoljan i svadljiv, a kasnije se pretvorio u pažljivog džentlmena. Šeron se činilo da je njegovo lice imalo dvije strane. Okolnosti su odreñivale koja od njih će se jače ispoljiti. Šeron je čula kako se zadnja vrata otvaraju, a zatim je do nje dopro glas dna Filipsa. Brzo je obukla penjoar i požurila u prizemlje. „Evo naše slavljenice! Jesi li se lijepo zabavljala?“ upitala je Reja. „Sjajno!“ Bila je to istina. „Kako je prošla večera?“ „Veličanstveno!“ Hamburgeri su zaista bili dobri. „To me raduje. Gdje je Tejlor?“ „Otišao je u svoju sobu. Kako su prošle trke?“ „Pobijedili smo. Naš konj je trčao bolje nego ikad. Hoće li neko sendvić?“ „Kako možeš da govoriš o jelu, Dene?“ „Ona bijedna večera nije bila dovoljna za moj apetit. Hej, nisam ti ni čestitao roñendan, dušo. Tvoj poklon se nalazi na stolu“, iznenada je rekao Den. Na stolu se nalazila ogromna kutija umotana u šarenu hartiju. Šeron ju je pažljivo otvorila i izvadila haljinu kojoj su se ona i Reja nekoliko dana ranije divile, ispred izloga butika u Glendori. „Tata, Tejlor je rekao da će me učiti da jašem. Počećemo sutra ujutro.“ „Odlično.“ Den je bio zadovoljan zbog Šeroninog interesovanja za konje. „Rekao je da će te pitati za dozvolu.“ „Sve je u redu. Razgovarat ću s njim ujutro. Jesi li se javila majci?“

17

„Jesam.“ „Kako se osjećaš sa osamnaest godina?“ umiješala se Reja. „Imam osjećaj da me breme godina strahovito pritiska“, odvratila je Šeron sa osmjehom. „Može li sladoled da ti olakša život?“ „Naravno!“

*** Tejlor se naglo podigao u krevetu, dok mu je čitavo tijelo bilo obliveno znojem. Ustao je i krenuo u kupatilo. Osjećao se mnogo bolje pošto se umio ledenom vodom. Stari snovi ponovo su ga proganjali. U sobi je bilo zagušljivo. Otvorio je prozor, a onda se vratio u krevet. Sumnjao je da će lako moći ponovo da zaspi. Ni sam nije znao kako mu je snove ispunila Šeron. Prije nego što ga je Reja te večeri pozvala, namjeravao je da izañe sa jednom djevojkom iz grada i bilo mu je pomalo krivo što će morati da otkaže sastanak. Sada mu više nije bilo žao zbog promjene plana. Sasvim dobrovoljno je pristao da daje časove jahanja Šeron. To ga je takoñe čudilo. Nije mu baš bilo jasno… Mora da je na njega djelovala Šeronina jednostavnost, svježina, nevinost…On sam je svim silama želio da zaboravi na mnoga svoja iskustva. Sjećao se koliko je Šeron bila pažljiva prema njemu, onog dana kada se Reja udavala za njenog oca. Nikada ranije nije sreo ženu koja bi bila spremna da pomogne u takvoj situaciji, a da mu kasnije ne održi lekciju. Isto tako je znao mnogo žena koje mu uopšte ne bi pomogle. Za razliku od svih njih, Šeron se ponašala graciozno, kao i protekle večeri u restoranu. Osmjehnuo se pri pomisli na strah koji je tako brzo iščezao sa njenog lica. Sjetio se i njenog zaprepaštenja u trenutku kada je ugledala jelovnik ispisan na italijanskom. Naglo je ustao, osluškujući krike noćnih ptica. U sjećanje su mu se vratile duge noći koje je proveo na moru. Samo sjećanje na sretno djetinjstvo i život koji ga je čekao kod kuće, pomogli su mu tada da istraje. Možda mu se baš zbog svoje snage Šeron toliko dopadala, pomislio je Tejlor. Možda mu se činilo da se u njenom društvu može vratiti u te dane. Vratio se u krevet i legao. Čeznuo je za snom, koji nije dolazio. Ujutro su ga očekivali mnogi poslovi. Den Filips je bio fer, ali je zahtijevao od svih da obavljaju svoje dužnosti. Nikada nije bio nepravedan prema njemu, pomislio je Tejlor. Pored toga, poslije ručka je trebalo da održi Šeron prvi čas jahanja.

18

4. Šeron ga je čekala u štali. Zastao je kada je ugledao njenu odjeću. „Ne možeš da jašeš u tim patikama“, rekao je. „Zašto da ne?“ iznenañeno je pogledala sopstvene noge. „Zbog mamuza moraš imati jače cipele. Ove su ti suviše tanke. Farmerke će ti više odgovarati.“ Požurila je u kuću da se presvuče. Vratila se poslije nekoliko minuta, očekujući nove Tejlorove primjedbe, ali ih nije bilo. „Jesi li spremna?“ upitao je strogo. „Nadam se da jesam.“ Ušli su u štalu i Tejlor joj je pokazao konja koji je zadovoljno žvakao svoju porciju zobi. „Ovo je munja“, rekao je. „Imam utisak da to ime nije dobila zbog svojih osobina“, primijetila je Šeron. „Mislim da je bolje da počneš sa sporijim konjem. Sumnjam da ćeš odmah biti spremna za derbi.“ „Zar nećemo odmah ići na jahanje?“ razočarano ga je upitala. „Treba prvo da naučiš da uzjašeš konja. U redu? Kasnije ću ti pokazati kao se namješta sedlo. Mislio sam da bi ipak prvo voljela da osjetiš čari sjedenja na konju.“ „Baš ti hvala!“ „Prvo ću ti ja pokazati, a kasnije ćeš ti sama da pokušaš.“ Tejlor nije obraćao pažnju na njene primjedbe. „U redu.“ „Osloni se na moje ruke i prebaci jednu nogu preko sedla. Paziću da ne padneš.“ „U redu“, ponovila je. Sagnuo se i Šeron je postupila po njegovim instrukcijama. Nekoliko puta je zamahnula nogom, ali nije uspjela da je prebaci preko sedla. Najzad joj je noga kliznula iz oslonca i Šeron se našla na tlu. Munja je nastavila da žvače svoj obrok kao da se oko nje ništa nije dešavalo. Tejlor se sagnuo i pružio Šeron ruku. „Lekcija broj jedan: kako ostati u sedlu?“ „Nije smiješno“, rekla mu je Šeron pomalo uvrijeñeno. „Hoćeš li ponovo da pokušaš?“ „Naravno!“ Poslije nekoliko trenutaka, Šeron je konačno uspjela da se vine u sedlo. Čvrsto je uhvatila uzde dok je Tejlor vodio Munju pored ograde korala. Mada se Šeron klatila u sedlu, bila je ponosna što je konačno uzjahala. Munja je sve vrijeme nezainteresovano kaskala. „Kako ti se čini?“ upitao je Tejlor, dok je vodio Munju natrag u štalu. „Bila sam sjajna, zar ne? Zamišljala sam sebe kako galopiram kroz visoku travu, kao ona glumica na reklami za kolonjsku vodu. Izgleda da ću morati još da vježbam, dok ne budem sposobna za to.“ „Možemo da galopiramo, ako hoćeš. Uzjahat ćemo Munrajza. On je dobar galoper“, predložio je Tejlor. „Uzjahat ćemo?“ „Naravno. Sjedićeš iza mene i čvrsto se držati. Ja ću da radim sve ostalo. Idemo!“ Tejlor je izveo Munjarza iz štale i pomogao je Šeron da uzjaše. „Namjesti ruke oko mog struka“, rekao je. Poslušala ga je. Njegov struk je bio čvrst, dok je Tejlorova koža zanosno mirisala. „Samo me ne puštaj“, čula je njegove riječi. Nije ni namjeravala da ga pusti. Odjahali su do otvorenog polja iza štale. „Jesi li spremna?“ upitao je Tejlor. 19

„Spremna sam!“ odgovorila mu je na uho. Tejlor se sagnuo i nešto je govorio konju, a onda je oštro povukao uzde. Munrajz je kao strijela poletio naprijed. Šeron je uplašeno držala Tejlora oko struka, a onda je njen strah počeo da nestaje. Osjećala se tako sigurnom pored njega. Znala je da joj se ništa loše ne može dogoditi. Tejlor je bio dobar jahač. Sigurno je držao uzde, ne plašeći se brzine. Šeron je poželjela da ta njihova vožnja potraje vječno. Ipak, vječnost je trajala strahovito kratko. Tejlor je usporio konja i usmjerio ga prema štali. Kada su stigli tamo, pomogao je Šeron da sjaše. Uhvatio ju je oko struka, a prsti su mu klizili naviše, dok se ona spuštala. Za trenutak su se njegove ruke zadržale na njenim dlanovima. Prije nego što je Šeron mogla da se snañe, Tejlor ju je pustio i odmaknuo se od nje, izbjegavajući njen pogled. „Bilo je divno“, rekla je Šeron oduševljeno. „Drago mi je što ti se dopalo. Sada možeš da ideš. Ja treba da sredim Munrajza, prije nego što ga vratim u boks.“ „Smijem li da posmatram? Treba i to da naučim.“ „Drugi put“, odgovorio je Tejlor nestrpljivo kao da je jedva čekao da ostane sam. „Kada će to biti?“ „Javit ću ti“, rekao je Tejlor, tražeći u boksu ponjavu da pokrije konja. Dok je Šeron odlazila, preko ramena je pogledala prema Tejloru, koji je trljao konjske sapi dugim, energičnim pokretima. Nije je ni pogledao. Potrčala je prema kući. na licu joj je blistao osmjeh pun zadovoljstva.

*** Mnogo je razmišljala o jahanju sa Tejlorom. Činilo joj se da su se njih dvoje tada stvarno upoznali. Tejlor joj je svaki dan držao časove, ali nikada više nisu sjeli zajedno u sedlu. Izgledalo je da je Tejlor onoga dana otkrio previše od svog karaktera i sada je želio to nekako da ispravi. Šeron je bila oduševljena svojim novim prijateljem. Časovi jahanja su trajali gotovo tri nedelje. Jedne noći, Šeron nije mogla da spava, pa je sišla u kuhinju da popije šolju mlijeka. Upravo je zatvarala vrata frižidera, kada je u dvorištu čula zvuk Tejlorovog kamioneta. Pogledala je na sat koji je visio na zidu. Bilo je gotovo dva sata ujutro. Spustila je šolju na sto i radoznalo prišla prozoru. Kamionet se zaustavio uz škripu kočnica, a onda su se vrata kamioneta otvorila. Tejlor je oprezno spustio nogu na tlo, a onda je izašao teturajući se. Prešao je nekoliko koraka, a onda se sručio u prašinu. Šeron ga je uplašeno posmatrala. Tejlor se nije pomjerao i ona je potrčala prema vratima obuzeta panikom. Rukom je podigla tanku spavaćicu, da bi mogla da trči. Sručila se na koljena pored Tejlora. Mjesečina je obasjavala njegovo lice puno modrica i ogrebotina. Šeron je spustila ruku na njegovo rame i Tejlor se pomjerio, mrmljajući. Polako je otvorio oči. „Tejlore!? Jesi li dobro? Možeš li da ustaneš?“ upitala ga je uplašeno. „Šeron?“ zatreptao je. „To sam ja, Tejlore. Pomoći ću ti da uñeš unutra i da se opereš. Drži se ti mene.“ „Ne brini, dobro mi je“, mrmljao je ne pomjerajući se. „Da, dobro ti je“, odgovorila je Šeron. Pokušala je da ga podigne, ali je Tejlorovo tijelo bilo suviše teško. „Moraš mi pomoći, Tejlore“, rekla je gotovo bez daha. Klimnuo je glavom. U drugom pokušaju je uspio da se podigne na koljena. „Tvoja soba nije daleko. Možeš li da hodaš do tamo?“ upitala ga je.

20

Ponovo je klimnuo glavom. Korak po korak,napredovali su teturajući se do zgrade. Šeron se na momenat činilo da će Tejlor ponovo pasti, ali je on ipak nekako uspijevao da se održi na nogama. Kada su stigli do zgrade, Šeron se naslonila na zid, pokušavajući da doñe do daha. Noć je bila topla i osjećala je da joj je čitavo tijelo vlažno od znoja. Obrisala je Tejlorovo čelo, a onda su nastavili put do njegove sobe. Šeron ga je odvela ravno u kupatilo. Napunila je kadu vodom, a onda je izašla iz kupatila. „Kako se osjećaš?“ upitala ga je kroz vrata. „Preživjet ću!“ „Tejlore, šta se dogodilo večeras?“ Šeron je bila radoznala. „Tukao sam se.“ „Zbog čega?“ „Zbog žene“, odgovorio je kratko. „Kako se to dogodilo?“ „Razgovarali smo u baru. Neki momak je započeo… Nasrnuo je na mene.“ „Neki momak?“ čudila se Šeron. „Muž.“ „Znači, sjedio si u baru sa udatom ženom i naišao je njen muž i udario te.“ „Ona mi je sama prišla“, objasnio je Tejlor. „Za njenog muža je to sigurno bila ogromna razlika“, primijetila je Šeron. „Nisam znao da je udata…“ „Treba da namažeš ogrebotine jodom, gdje si se tako isjekao?“ „To je od razbijene boce.“ „To bi moglo da s inficira“, primijetila je Šeron. „Nikada mi se nijedna rana nije inficirala“, odvratio je Tejlor. „Ostaće ti ožiljci.“ „Misliš li da j ovo prvi put da sam se potukao u kafani, Šeron?“ „Treba li da se osjećam bolje znajući da imaš iskustva u kafanskim tučama? Zar ne shvataš da si mogao da se ubiješ vozeći u takvom stanju?“ „Ipak sam stigao čitav.“ Umjesto odgovora, Šeron je briznula u plač. „Šta je bilo? Zašto plačeš?“ Tejlor je izašao iz kade i obavio tijelo peškirom, prije nego što joj je prišao. „Zato što si se povrijedio. Stalo mi je do tebe. Voljela bih kada bi više vodio računa o sebi“, govorila je kroz jecaje. „U redu, prestani da plačeš.“ Prebacio je ruku preo njenih ramena. Jecala je glasnije. „Vidiš da mi je dobro. Nema razloga za plakanje“, umirivao ju je. „To će se ponoviti.“ „Ne brini za mene.“ Privukao ju je bliže sebi, tako da je Šeron naslonila glavu na njegovo rame. „To je jače od mene. Ne mogu da shvatim kako si tako dobar i strpljiv dok me učiš da jašem, a u stanju si da se potučeš za trenutak.“ „Dobar i strpljiv?“ iznenadio se Tejlor. Klimnula je glavom dok je brisala suze sa lica. „Nikada nisi viknuo na mene, a znam da sam napravila mnogo grešaka. Pomažeš mi dok ne naučim da uradim nešto i paziš da se ne osjećam glupo ako ne uspijem da shvatim…“ Šeron nije mogla da vidi izraz na njegovom licu, ali je osjetila kako se stisak njegove ruke pojačao. „Zašto bi se ti osjećala glupo?“ upitao je zbunjeno.

21

„Ne shvataš… Nisam baš spretna. Uvijek sam bila najslabija iz fiskulture i svi su mi se u školi smijali. Morala sam naporno da vježbam, da bih dobila prolaznu ocjenu i da ne bih morala da ponavljam semestar. Zamisli, da postanem ponavljač zbog fiskulture! To je zaista glupo.“ „Veoma si uporna i to je dobro“, odgovorio je Tejlor smireno i zagnjurio lice u njenu kosu, duboko udišući prijatan miris. Šeron je osjetila promjenu u njegovom držanju. Osjetila je kako napetost osvaja njegovo tijelo. Njegove usne su dotakle njenu kosu i ona je uzdahnula i privila se uz njega. Na sebi je imala samo tanku ljetnu spavaćicu i osjećala se gotovo naga u njegovom naručju. Osjetila je čežnju koja joj je obuzimala tijelo. Htjela je da ga utješi i zaštiti. Istovremeno je osjećala strahovitu sigurnost u njegovom zagrljaju na trenutak joj se učinilo da bi lako mogla da izmijeni njegov život. Zatim se Tejlor sjetio ko je ona bila i koliko je imala godina i naglo se odmaknuo. Pogled joj se zaustavio na njegovom licu, na kojem nije bilo traga osjećanjima. „Vrati se u svoju sobu. Sada mi je sasvim dobro“, rekao joj je Tejlor. Šeron ga je zapanjeno posmatrala. Nije joj bilo jasno ta se dogodilo. Lice joj je odavalo zbunjenost. Tejlor je spustio glavu na jastuk i zažmirio. Duboko je udahnuo vazduh. „Laku noć i mnogo ti hvala“, mrmljao je. Šeron je ostala pored njegovog kreveta još trenutak, a onda je, svjesna da je Tejloru neophodan odmor, polako izašla iz njegove sobe. Tejlorove oči su se otvorile istog trenutka kada je Šeron za sobom zatvorila vrata. Ponovo je ustao. Pesnice su mu bile čvrsto stisnute. Drhtao je čitavim tijelom, kao list na vjetru. Bio je srećan što ga je Šeron poslušala i što je odmah otišla. Nije bio u stanju da kontroliše svoje postupke. Kada su žene bile u pitanju, njegova odlučnost nije bila dugog vijeka. Morat će nekako da izañe na kraj sa svim tim… Ponavljao je sebi da se ništa nije dogodilo, da je Šeron bila dijete i da sve to nije bilo ozbiljno. Bila je to obična ljubav kao izmeñu rata i sestre, uvjeravao je sebe. Poslije ove večeri, bit će mu teško da ostane u tom uvjerenju. Od samog početka osjećao je neku neobičnu naklonost prema toj krhkoj djevojci, koja je bila tako strpljiva sa njim. Vremenom su njegova osjećanja postajala sve snažnija i morao je da prizna da je u noćima koje je provodio u barovima i sa drugim ženama, pokušavao da zaboravi na njih. U očajanju se pitao šta da radi. Nije mogao da iznevjeri povjerenje njenog oca. Den Filips mu je dozvolio da ostane na ranču u trenutku kada mu je bio neophodan dom i posao. Den mu je dozvoljavao da provodi dosta vremena pored Šeron, jer je smatrao da je njegova kćer bila suviše mlada, da bi zanimala Tejlora na neki drugi način, osim bratskog. Najzad je donio odluku. Zbog Šeron će morati da pazi na svoje ponašanje. Nije shvatao koliko su je njegove pažnje uznemiravale. Takoñe će morati da provodi manje vremena sa njom, da se ne bi ponovilo ono što se dogodilo noćas. Kada je ponovo legao u postelju, osjećao se bolje. Ali ne mnogo bolje…

22

5. Mnoge stvari su se promijenile poslije te noći. Tejlor je prestao da pije i da se tuče u barovima. To su primijetili čak i Den i Reja i nije im bilo jasno šta se zapravo dogodilo. Ipak, Šeron nije mogla da uživa u promjeni. Tejlor joj je rekao da nema potrebe da drže časove jahanja onako često kao ranije, pošto je Šeron savladala osnovne stvari i njih dvoje su se viñali samo jednom nedjeljno. Bilo je to na mjestima gdje je uvijek bilo i drugih stanovnika ranča. Naravno, Šeron je bila do ušiju zaljubljena. Živjela je za trenutke koje su njih dvoje provodili zajedno, a ostalo vrijeme je provodila u čekanju. Zbunjivala ju je Tejlorova suzdržanost. Prije nego što je srela njega, riječ 'čast' je za nju bila nešto apstraktno. Sada je shvatila njeno značenje. Znala je da je Tejlor odlučio da se drži podalje od nje. Konačno je shvatila da treba sve da uzme u svoje ruke., ukoliko želi da se nešto promijeni. Jedne večeri krajem avgusta, Šeron je nagovorila Tejlora da odjašu prema planinskim obroncima koji su okruživali ranč. Sunce je upravo zalazilo kada su sjahali na livadi na samom rubu šume. Tejlor je čitav dan proveo u koralu i bio je strahovito umoran. Legao je na ćebe i zagledao se u nebo na kojem su počele da izlaze zvijezde. „Odmaram se posmatrajući nebo“, rekao je. „Znam šta hoćeš da kažeš. U Filadelfiji nikada ne mogu da vidim nebo. Jesi li oduvijek živio u Kaliforniji?“ „Jesam, prije nego što sam otišao u vojsku. Naravno, kasnije sam neko vrijeme proveo u Arizoni. Tamo je sasvim drugačije, nego ovdje.“ „Imam utisak da se ovdje najbolje osjećaš“, primijetila je Šeron. „Naravno. Prija mi ovo sunce i prostor. Nisam ni sanjao da ću uživati u životu na ranču. Oduvijek sam volio gradski život i uzbuñenja.“ „Da li ću ti nedostajati, kada odem n istok?“ upitala ga je Šeron. „Svima ćeš nedostajati“, odgovorio je Tejlor neodreñeno. „Voljela bih da ne moram da idem“, rekla je Šeron. „Treba da se spremiš za prijemni za koledž.“ „Ima toliko koledža u Kaliforniji.“ „Tvoji roditelji su se dogovorili da ćeš studirati na istočnoj obali.“ „Imam utisak da znaš mnogo o tome“, primijetila je. „Tvoj otac mi je to rekao.“ „Jeste li vas dvojica razgovarali o meni?“ upitala ga je Šeron sumnjičavo. „Malo.“ „Kako to da shvatim?“ „Obojica smo zabrinuti za tebe.“ „Ne treba da budete“, odgovorila je Šeron gotovo uvrijeñeno. „Treba da ti bude drago što ljudi misle na tebe.“ „Ne želim da ljudi misle na mene. Želim da ti misliš na mene“, rekla je. „I mislim.“ „Znaš dobro šta hoću da kažem.“ „Kasno je. Treba da krenemo natrag.“ Tejlor je ustao. „Tejlore, ja odlazim iduće nedelje. Zar ne možeš da sjediš još malo i saslušaš me?“ „Slušam!“ „Hoćeš li mi pisati kad odem odavde?“ upitala je glasom punim nade. „Zašto bih? Nisam siguran da je to naročito dobra ideja, Šeron.“ „Zbog čega?“ „Upisaćeš se na koledž, izmeñu ostalog, da bi upoznala druge ljude. Naravno, i nove mladiće. Smatram da treba svoju pažnju da usmjeriš na njih.“ 23

„Mislila sam da se upisujem na koledž da bih stekla obrazovanje.“ „I zbog toga“, dodao je Tejlor. „Znači li to da neću čuti za tebe kada budem otišla odavde?“ upitala ga je. „Vjerojatno je tako najbolje.“ „Za koga? Za tebe, jer ćeš se tako otarasiti dosadnog djeteta? Moći ćeš da nastaviš da juriš djevojke kao što je Eloiz Rendal?“ Tejlor ju je pogledao a onda je okrenuo glavu. „Ne znaš o čemu govoriš“, promrmljao je. „Ona ti se više dopada od mene. Vjerojatno zbog toga što je odrasla i odgovornija… Nju sigurno ne bi ispraćao na koledž kao mene.“ „Ućuti već jednom!“ Šeron ga je zapanjeno pogledala. Bio je bijesan, a ona je željela da plače. „Zašto nećeš da mi pišeš?“ nije odustajala. „Prestani da gnjaviš!“ „Zašto ti uvijek odlučuješ o svemu? Zašto nekad ne pitaš i mene šta bih htjela?“ Nije joj odgovorio, već je samo zurio u daljinu. Šeron je posmatrala njegov oštar profil obasjan mjesečinom. „Ti si posljednja stvar kojoj sam se nadao ovoga ljeta. Bio sam u bjekstvu kada sam došao ovamo“, najzad je rekao sasvim tiho. „Od posla u Arizoni?“ Bila je zbunjena obratom. „Od života, od prošlosti. Od slika u mojoj glavi…“ „Slika?“ „Uspomena. Nisam nikako mogao da se oslobodim…“ „Tejlore…“, promrmljala je. Naslonila je glavu na njegovo rame. Bila je iznenañena što joj je Tejlor dozvolio da ostane tako. Ležali su sasvim mirno neko vrijeme, dok se Šeron nesvjesno primicala sve bliže. Najzad je sjetila Tejlorov dah na vratu. Činilo joj se da su njegove usne na trenutak dodirnule njenu preosjetljivu kožu. Polako se okrenula prema njemu. „Plašiš li se?“ čula je njegovo pitanje. Nije mogla da mu odgovori. „Da li si to željela? Nemoj da se poigravaš sa mnom, jer bi se moglo desiti da dobiješ ono što tražiš.“ Glas mu je bio promukao, dok je ustajao. „Tejlore…“ „Nema više! Idemo!“ „Tejlore, čekaj…“ „Šeron, zaista sam tako mislio. Ostaviću te ovdje i vratićeš se sama!“ Znala je da se Tejlor nije šalio. Šeron je dobro znala da Tejlor neće još jednom dozvoliti da njegova pažnja popusti. Plašila se dana kada će ona otići u Filadelfiju i kada će se zauvijek rastati od njega. Morala je nešto da preduzme, neprekidno je razmišljala. Ipak, prilika joj se nije pružala sve do posljednje večeri pred polazak kući. Stvari su joj već bile spakovane i koferi su bili poredani na podu njene sobe. Den je namjeravao da je odmah ujutro odveze na aerodrom. Posljednje večeri, objedovali su zajedno da bi se čitava porodica oprostila od nje. Tejlor je tokom čitave večere bio ćutljiv i natmuren i svi su mogli da primijete da nije baš bio srećan. Šeron se sve vrijeme trudila da ga odobrovolji. „Znači to je to. Konačno odlaziš“, rekao joj je. Klimnula je glavom. „Vidjet ćemo se ujutro.“ „U redu“, složila se.

24

Pogledao ju je pažljivo, kao da ga je iznenadila njena pribranost. Imao je na sebi žutu košulju koja je isticala tamnu boju njegove kože i kose. Kosa mu je bila nedavno podšišana, tako da nije djelovala neuredno, kao obično. „Onda, vidjet ćemo se…“, ponovio je. „Gdje je Tejlor?“ upitala je Reja kada je nešto kasnije ušla u salon. „Otišao je na spavanje“, objasnila je Šeron. „Ne sviña mi se njegov izgled“, primijetila je Roza sklanjajući posuñe. „Svima će nedostajati Šeron“, javila se ponovo Reja. Poslije nekoliko trenutaka njih dvije su ostale sam e u salonu. „Šta sada namjeravaš da radiš? Imaš li neki plan?“ upitala je zavjerenički Roza. „Mislim da ću nešto pokušati.“ „Treba da budeš spremna, draga moja. Znam kako se osjećaš. I ja sam nedavno bila u tvojoj situaciji. Ipak, treba da paziš da ne pogriješiš i pokvariš sve.“ „Roza, vidjela si kakav je bio večeras. Jednostavno namjerava da me pusti da idem“, razočarano je objasnila Šeron. „Možda je tako najbolje. Ima dana kada nije pravi trenutak za neke stvari.“ Do ponoći, u kući je zavladao potpuni mir. Šeron se istuširala i oprala kosu, a onda je obukla najljepšu spavaćicu. Nanijela je nekoliko kapi kolonjske vode iza uha i bila spremna za polazak. Noć je bila prohladna, a pun mjesec je osvjetljavao put. Šeron je polako otvorila vrata Tejlorove sobe i kročila unutra. Mirno je spavao. Lice i ramena us mu bili tamni, obasjani srebrenim zracima mjesečine. Bijeli čaršavi su blještali u mraku. Šeron je zastala bez daha, posmatrajući prizor. Prišla je sasvim blizu i spustila ruku na Tejlorovo nago rame. Vidjela je samo jednu stranu njegovog lica, dugačke i guste trepavice i pravilan nos. Na donjoj usni je još uvijek bilo tragova od posljednje tučnjave. Drhtavom rukom je podigla pokrivač i uvukla se ispod. Osjetila je toplinu njegovog tijela i privila se bliže. Mora da je Tejlor nedavno zaspao, pomislila je. Obavila je ruke oko njegovog vrata i poljubila ga u obraz. Tejlor se promeškoljio u snu i promrmljao nešto. Okrenuo se prema Šeron i podvukao ruku pod njenu glavu. Na sebi nije imao nikakvu odjeću. Nikada nije osjetila nago muško tijelo pored svojeg i zadrhtala je pri tom dodiru. Tejlorova ruka ju je čvršće zagrlila, tako da se Šeron gotovo našla na njemu. Ruka mu je kliznula preko njenog tijela, kao da ispituje, dok su njegove usne u tami tražile njene. Tako dugo je sanjala o trenutku kada će je Tejlor poljubiti, da je stvarnost ličila na san. Ipak je iznenadila nježnost njegovih usana. Čula je njegov uzdah prije nego što joj je Tejlor uputio strastan poljubac. Sve je bilo čudovišnije nego što je Šeron mogla da zamisli. Prije toga, Šeron je dobila svega nekoliko poljubaca od svojih vršnjaka. Bili su to vršnjaci koji nisu baš znali kako se to radi. Tejlor je to vrlo dobro znao. Njene usne su kliznule niz njen vrat, dok je Tejlor rukom podizao krajeve Šeronine tanke spavaćice. Šeron se za trenutak odmaknula, da bi mu pomogla, a onda se njeno tijelo ponovo privilo uz njegovo. Tejlor ju je čvrsto podizao, dok mu je na usnama lebdio uzdah. Okrenuo se i nadvio nad nju. Šeron je tiho kriknula, osjećajući svu snagu njegovog uzbuñenja. „Tejlore, volim te…“, šaputala je. Izgledalo je da je Tejlor prepoznao njen glas, jer je naglo ustao. „Šta to radiš, Šeron?“ uzviknuo je, budeći se iz sna. Zapanjeno ju je posmatrao, dok je sklanjao njene ruke sa svog tijela. „Vrati se u svoj krevet“, rekao joj je grleno. „Dozvoli da ostanem. Znam dobro da me želiš. ne možeš to sada da porekneš.“

25

Tejlor ju je posmatrao. Bila je tako nježna i privlačna u polutami sobe, obasjana mjesečinom. Želio ju je više nego što je mogao da pretpostavi. Želio je njenu neopterećenu dušu, ništa manje nego što je želio njeno čisto tijelo. Ipak, znao je da bi bilo sebično kada bi prihvatio njen izazov. „Izlazi odavde! Odmah! Ne želim da ostaneš ovdje. Nikada te nisam želio. Ti si još uvijek dijete. Meni je potrebna prava žena. Vrati se svojoj školi i knjigama.“ Šeron je zapanjeno zurila u njega. „Ali, maloprije…“. Počela je ne uspijevajući da nañe riječi. „Umjesto tebe mogla je tu da se nañe ma koja druga djevojka. Spavao sam i ti si postala dio mog sna. Bila si samo žensko tijelo u mojoj postelji, kao jedna od onih drolja sa kojima sam provodio noći po lukama, dok sam bio u vojsci. Ja sam muškarac. Šta si drugo očekivala?“ „Znači, nije ti stalo do mene?“ upitala je drhtavim glasom, dok su joj u očima blistale suze. Tejlor je uzdahnuo. Morao je nekako da je natjera da ode, jer u protivnom njih dvoje nikada ne bi mogli da se rastanu na pravi način. „Bilo mi je zanimljivo da sa tobom provodim vrijeme. I tako ovog ljeta nisam imao zanimljivijeg posla.“ Šeron se naglo odmakla od njega i spustila noge na pod, dok je prozirna spavaćica lepršala oko nje. Tejlor nije ni pogledao za njom. Idućeg jutra, Šeron je vrlo rano krenula na aerodrom. Već iste te večeri bila je kod kuće u Filadelfiji. Od tada nije vidjela Tejlora. I Tejlor te noći nije mogao da zaspi. Sjedio je na krevetu, pogleda uperenog u žar cigarete i razmišljao o svemu. Samo je on znao koliko mu je bilo stalo do Šeron… Koliko ju je želio… Nije htio ni sa kim da je dijeli. Šeron treba da bude samo njegova, ponavljao je sebi. Ipak je bio svjestan da je te noći morao da je pusti da ode.

26

6. Kada je te večeri došla na sastanak sa Pitom, on je već sjedio za stolom u restoranu. „Zdravo. Htjela bih da te zamolim za jednu veliku uslugu“, odmah mu je rekla. „Da čujem!“ „Treba što prije da idem u Kaliforniju. Htjela bih da preuzmeš sve moje slučajeve.“ „U Kaliforniju? Sada?“ zapanjeno ju je pogledao. „Treba da obavim neke poslove u vezi sa imanjem mog oca“, objasnila mu je. „Nisam mislio da treba da odeš čak tamo da bi sredila stvari. Kada si za to saznala?“ „Juče. Oporuka je prava zbrka i zaista moram lično da odem tamo da bih raščistila stvari. Već sam razgovarala sa Džonom i obavijestila ga da ću te zamoliti za pomoć.“ „Koliko dugo ćeš biti odsutna?“ „Nekoliko mjeseci.“ „Nekoliko mjeseci! Draga, ni oporuka predsjednika Linkolna nije bila toliko komplikovana. Objasni mi o čemu se radi“, govorio je Pit ne skrivajući čuñenje. Šeron ni sama nije znala zbog čega nije bila raspoložena da objašnjava čitavu situaciju Pitu. Možda bi je to odvelo da razgovara o Tejloru i njenoj prošlosti, a to je bila posljednja stvar koju je ona u tom trenutku željela. „To će biti dobar spoj odmora i posla. Džon je već pristao da idem“, rekla je žurno. „Pa, ako Džon nema ništa protiv, i ja moram da se složim sa tvojom odlukom. Ipak, ne shvatam čemu tolika žurba.“ „Pitanje imanja mora što prije da se riješi, jer na ranču živi moj polubrat. Pretpostavljam da je on veoma zabrinut za svoju budućnost.“ „Shvatam“, rekao je Pit, mada je Šeron znala da Pit nije mogao ni da sanja šta je stajalo iza svega toga. Slegnula je ramenima ravnodušno. Možda je baš u toj njenoj ravnodušnosti prema Pitu i bio problem. Njene reakcije na njegovu blizinu nisu nikada bile naročito burne. „Nedostajat ćeš mi“, dodao je Pit. „Brzo ću se vratiti…“

*** Otputovala je nedelju dana kasnije. Za pripreme joj je bilo potrebno više vremena nego što je pretpostavljala. Prije nego što je krenula na aerodrom, poslala je telegram na ranč. Željela je da obavijesti Tejlora o svom dolasku, ali nije željela d čuje njegov glas preko telefona. Željela je da odloži njihov susret na svaki način. Ugledala ga je čim je izašla iz aviona. „Zdravo, Šeron!“ mahnuo joj je rukom, dok je prolazila hodnikom prema izlazu. „Kako si znao kojim ću avionom doći?“ iznenadila se Šeron iskreno. „Zar je to sve što imaš da mi kažeš poslije deset godina?“ „Pa, ovo neće biti baš konvencionalan susret“, primijetila je. „Neće…“, promrmljao je Tejlor. „Kako si znao kojim ću avionom doći?“ insistirala je. „Provjerio sam sve avione koji dolaze iz Filadelfije i uspio sam da otkrijem onaj pravi. Sve bi bilo mnogo jednostavnije da si mi javila kojim avionom dolaziš.“ Dok su išli, uzeo je iz njenih ruku putnu torbu. Neko vrijeme su ćutali. „Promijenila si frizuru“, najzad je ponovo progovorio Tejlor. „Ošišala sam se prije osam godina.“ „Znam. Vidio sam fotografije.“ 27

„Da li ti ih je tata pokazivao?“ iznenadila se Šeron. „Tražio sam da ih vidim.“ „Kako stvari stoje na ranču?“ promijenila je temu. „Odlično. Ipak, to mjesto više nije ono što je nekada bilo, otkako nema tvog oca.“ Glas mu je zadrhtao od tuge i Šeron je shvatila da je Tejlor duboko žalio za Denom, možda i više nego ona sama. „Znači, postala si pravi advokat.“ Tejlor je i dalje insistirao na razgovoru. „tako je.“ „Da li voliš taj posao?“ „Veoma.“ „Ne mogu da te zamislim u sudnici“, s nevjericom je odmahnuo glavom. „Zašto da ne?“ „Suviše si krhka…“, rekao je, a Šeron se učinilo da je to bilo objašnjenje i za njegovo ponašanje. „Nisam više onakvo dijete ko što sam nekada bila. Promijenila sam se…“ „Šteta. Veoma si mi se dopadala.“ Šeron se naglo okrenula prema njemu. „Zaista je čudno. Ako me sjećanje ne vara, onda si govorio drugačije“, primijetila je. „Šeron, nemojmo sada da počinjemo. Znam da nisi svojevoljno došla ovamo i da ti moje društvo ne odgovara. Nema potrebe da se pretvaramo da je drugačije. Došla si ovamo da bismo se vjenčali. Zar misliš da možemo da se pretvaramo da je sve u redu?“ „Mislim da možemo da se ponašamo kao da je sve u redu.“ „Nema potrebe da budeš tako rezervisana. Ništa ti neću učiniti“, nastavio je. „Sve ovo je tako bizarno. Najradije bih nekome poklonila svoj dio ranča.“ „Prije toga moraš da se udaš za mene.“ Šeron je bila ozbiljna. „Šeron, znam da sam ja posljednji muškarac na ovom svijetu za kojeg bi se ti udala, kada bi ti se pružila prilika da biraš. Ostalo nam je samo da se podnosimo dok sve ne proñe. Onaj advokat mi je javio da bi prošlo dosta vremena dok se sve ne bi sredilo na sudu. Ti t vjerojatno bolje shvaćaš nego ja šta je htio da kaže. Treba odabrati najjednostavniji put, zar ne? Obećavam ti da ću se truditi da se držim po strani. A nekoliko mjeseci sve će biti gotovo.“ Možda je ovo njemu lično najlakši način, ali njoj je sve djelovalo strahovito komplikovano. „Zašto je moj otac napisao takvu oporuku?“ upitala je znatiželjno. „Vjerojatno je želio da se središ…“ ućutao je. „I?“ „Nije zaboravio tvoj pozitivan uticaj na mene onog ljeta kada su se naši roditelji vjenčali.“ „Znači, mislio je na tebe?“ upitala je. „Mislio je na oboje.“ „Roza ti je spremila tvoju staru sobu. I ona jedva čeka da te vidi. Treba da znaš da smo prošle godine srušili staru zgradu za kauboje. Ja sada spavam na prvom spratu. Moja soba se nalazi preko puta tvoje.“ Sve ljepše od ljepšeg, pomislila je Šeron. „Vjenčanje sam zakazao za sutra ujutro.“ Čula je Tejlorove riječi. „Vidim da ne želiš da gubiš vrijeme“, primijetila je Šeron ironično. „Mislio sam da i ti želiš da se sve to što prije završi. Možemo da preuzmemo imanje odmah poslije vjenčanja. Možda bi sada željela da ostaneš sama?“ upitao je Tejlor. „To je dobra ideja.“ Sjela je u stolicu za ljuljanje i skinula cipele bio joj je jasno da Tejlor nije bio raspoložen za razgovor o svom skorašnjem životu, kao što nije želio ni da govorio o onoj zadnjoj večeri

28

kada je Šeron pokušala da uñe u njegovu postelju. Možda on tu noć nije pamtio onako živo kao što ju je ona pamtila. Možda se uopće i nije sjećao. Mora da je od tada kroz njegov život prošlo mnogo drugih žena, pomislila je. Iz razmišljanja ju je trgnulo kucanje na vratima. „Šeron, to sam ja. Roza.“ Šeron je žurno prišla vratima i širom ih otvorila. „Roza, drago mi je da te ponovo vidim. Lijepa si kao i prije“, obratila joj se Šeron srdačno. „A ti si suviše mršava. Za večeras sam ti spremila pečenje sa čilijem i palačinkama.“ Šeron se nasmijala. Tokom svih ovih godina, ona se redovno dopisivala sa Rozom. „Jesi li već vidjela Tejlora?“ upitala je Roza. „Sačekao me je na aerodromu.“ „Kako je prošao taj susret?“ „Ne znam ni sama šta da kažem… Ne mogu da pogodim njegove misli. Na sreću, nismo se odmah posvañali.“ „Raduje me što to čujem.“ „Pretpostavljam da ti je poznat sadržaj Denove oporuke“, nastavila je Šeron, a Roza joj je odgovorila potvrdno, klimnuvši glavom. „Možeš li da zamisliš da je moj otac učinio nešto tako?“ „Ne mogu da povjerujem da si ti pristala na njegove uvjete.“ Šeron je bespomoćno raširila ruke. „Šta drugo mogu da radim? Napravila bih užasnu zbrku kada bih odlučila drugačije. Misliš li da bih bila ovdje, da postoji neki drugi izlaz?“ „Tejlor Bredok je nekada bio tvoja simpatija“, primijetila je Roza lukavo. „To je bilo davno. Možeš li da zamisliš kako se sada osjećam, Roza? Posljednji put kada sam se srela sa Tejlorom napravila sam ogromnu budalu od sebe. Očeva želja je isto tako mrska njemu, kao i meni. U to sam sasvim sigurna. To je sve užasno, Roza!“ „Jesi li sigurna?“ „Da je užasno?“ „Da je njemu užasno“, rekla je Roza oprezno. „On me ne želi, Roza. To mi je jasno stavio do znanja one posljednje noći.“ Šeron je nervozno počela da šeta po sobi. „Šta se dogodilo? Znam da se dogodilo nešto“, primijetila je Roza. „Kako znaš?“ „Tejlorovo ponašanje se strahovito promijenilo kada si otišla. Nikada ga nisi spominjala u svojim pismima. Smatrala sam da ne treba da pitam…“ „Pokušavala sam da zaboravim. Povjerovala sam da je Tejlor do ušiju zaljubljen u mene i one posljednje noći sam otišla u njegovu sobu. On je spavao i ja sam se uvukla u njegov krevet.“ „Za ime svijeta!“ „I ja bih tako reagovala, da je neko drugi u pitanju. To je bilo najlošije zavoñenje u mojoj istoriji. Sve se završilo za nekoliko minuta. Kada je Tejlor shvatio ko se nalazi pored njega, otjerao me je.“ „Tada si bila veoma mlada, draga moja. Tejlor je samo pokušavao da te zaštiti.“ „Ne vjerujem u to, Roza. Rekao mi je da se ne razlikujem od kurvi sa kojima j imao posla u lukama širom svijeta. Mislim da je rekao istinu.“ Čak ni Roza nije znala šta da kaže na takve riječi. „Dok sam putovala ovamo, razmišljala sam o tome da nemam čemu da se nadam“, dodala je Šeron. „On se promijenio, Šeron.“ „Zaista?“

29

„Pogledaj samo kako izgleda ovo mjesto. Sve je to djelo Tejlorovih ruku. Poslije Rejine smrti, tvog oca nije bilo briga šta će biti sa imanjem. Nije čak ni račune plaćao. Tejlor je sve preuzeo u svoje ruke.“ „Znam da je tati teško pala Rejina smrt. Ipak, nisam znala da je Tejlor prestao da se zabavlja po barovima i dolazi kući svake noći pijan.“ „On to odavno ne radi.“ Roza je odmahnula glavom. „Da li je Eloiz Rendal još uvijek ovdje?“ upitala je iznenada Šeron. „Kćerka Rosa Rendala? Čini mi se da se prije pet godina udala za nekog tipa iz Nevade. Odavno je nisam vidjela ovdje. Zašto me to pitaš?“ „Onako, bez veze…“ „Zanima li te da li Tejlor ima djevojku?“ Šeron je osjetila da od Roze neće moći ništa da sakrije. „Pa, naš plan za vjenčanje mogao bi da propadne ako se sve to ne bi dopalo nekoj lokalnoj ljepotici…“ „Nisam primijetila da Tejlor ima stalnu prijateljicu. Znam da žene neprekidno jure za njim, ali on nekako uspijeva da izbjegne njihove zamke.“ „Znam. I ja sam bila jedna od njih.“ „Nemoj previše strogo da sudiš o tome. Bila si dijete.“ Pokušala je da je utješi Roza. „Više nisam… Naš odnos će biti strogo poslovan“, rekla je Šeron odlučno. „Ipak, mislim da treba da paziš šta radiš. Kada treba da se vjenčate?“ „Sutra ujutro. Sve je već dogovoreno. Sanjala sam da ću se udati u bijelom, sa buketom narančinog cvijeća u ruci. A sve je tako drugačije…“ „Još uvijek možeš da odustaneš, ako ti takva kombinacija ne odgovara.“ „Ne mogu da odustanem. Došla sam ovamo da bih se udala za Tejlora Bredoka i učinit ću upravo to! Nisam preletjela hiljade milja da bih se vratila u Filadelfiju neobavljena posla.“ „Šta namjeravaš da obučeš za vjenčanje?“ „Tamnoplavi kostim i svilenu, bijelu bluzu. Mislim da je to dovoljno elegantno.“ „Za ime svijeta, Šeron, ne ideš u sudnicu, nego na vjenčanje. Zar nemaš ništa prikladnije?“ upitala je Roza pomalo razočarano. „Mogla bih da obučem onu haljinu bež boje. Ona mi dobro pristaje, ali mi se čini da u njoj izgledam pretjerano svečano. Ni sama ne znam zbog ega sam je ponijela.“ „Svakako ćeš obući tu haljinu. Ja ću ti je ispeglati za sutra ujutro.“ Te noći nije mogla da zaspi. Obukla je penjoar i uputila se u dnevnu sobu. Tek kada je ušla, primijetila je da je i Tejlor tamo. „Nadam se da ti ne smetam. Vratiću se u svoju sobu, ako…“, počela je. „Ni ti nisi mogla da spavaš?“ upitao je Tejlor umjesto odgovora. „Nisam…“ „Da li je to zbog brige za mene?“ upitao je ravnodušno. „Zbog brige?“ „Možda brineš što smo sada zajedno pod istim krovom. Treba da znaš da ne namjeravam da koristim prednosti koje mi pruža ova situacija. Znam dobro da lijepa i uspješna žena kao što si ti, ima pravo na sopstveni život i nemam namjeru da se miješam. Jedino što će nam od sutra biti zajedničko, jeste onaj komad papira koji ćemo dobiti nakon vjenčanja. Kada sve bude gotovo, moći ćeš da odeš svojim putem.“ „Odlično!“ „Vidjet ćemo se ujutro. Vjenčanje je zakazano za devet sati.“ Tejlor je popio svoj viski u jednom gutljaju, spustio čašu na sto, a zatim je izašao iz sobe, zalupivši vratima. Sjetila se Rozinih riječi da se Tejlor promijenio. Možda se Roza prevarila u svojoj procjeni?

30

Šeron više nije bila raspoložena za sjedenje u salonu. Krenula je u svoju sobu, prošavši brzo pored Tejlorovih vrata.

31

7. Šeron je polako pila kafu koju joj je donijela Roza. „Prava je šteta što je sve ovo obična farsa“, rekla je zamišljeno. „Moglo je biti i gore. Zamisli kako bi se osjećala da je i tvoja majka prisutna.“ „Nisi me baš utješila, Roza. Koliko je sati?“ upitala je. „Pola devet. Zar nećeš da doručkuješ?“ pitala je Roza, primijetivši da Šeron namjerava da poñe. „Nisam gladna. Poželi mi sreću, Roza!“ U prizemlju je čekao Tejlor. Čim je ugledao Šeron, otvorio je veliku kartonsku kutiju. „Mislio sam da će ti ovo biti potrebno.“ Izvadio je ružičasti buket. „Takav buket sam nosila na očevu vjenčanje“, primijetila je Šeron. „Upravo zbog toga sam ga odabrao. Znao sam da će ti se dopasti. Vrijeme je da krenemo.“ Tejlor se nakašljao. Roza je gledala za njima dok su žurili prema automobilu. S nevjericom je odmahivala glavom. U dubini duše je željela da to vjenčanje bude početak pravog i srećnog braka. Vožnja do matičara u Glendori trajala je kratko, kao i samo vjenčanje. „Pretpostavljam da nisi ovako zamišljala taj dan“, primijetio je Tejlor dok su izlazili na ulicu. Šeron nije odgovorila. „Žao mi je…“ „Sve je u redu. Znala sam kako će to izgledati. Samo mi je sve bilo strahovito…“ „Hladno?“ dovršio je njenu misao. „Da, hladno.“ „Hajde da nešto popijemo. Pretpostavljam da nisi doručkovala. Pored toga, htio bih da ti kažem neke stvari u vezi sa imanjem. Dvije grañevinske kompanije zainteresovane su za kupovinu našeg zemljišta. Namjeravaju da podignu bungalove i hotele i da ovamo dovedu turiste.“ „Sumnjam da bi se to mom ocu dopalo“, primijetila je Šeron. „Nije želio da proda imanje. Predstavnici kompanija pojavili su se kod mene odmah poslije njegove smrti. Siguran sam da će pokušati da te ubijede… Znaš dobro da ovaj ranč predstavlja moj život. Na ovom svijetu ne postoji nijedno mjesto gdje bih želio da živim. Pored toga, treba da znaš da naše dvije polovine ranča zapravo čine nedjeljivu cjelinu. Na jednom dijelu ima vode, dok je drugi dio povezan sa svijetom. Jedna parcela ne vrijedi bez druge“, dodao je na kraju Tejlor. „I ne treba ih razdvajati, zar ne? Zašto mi sve to nisi rekao prije vjenčanja?“ „Možda ne bih mogao da te ubijedim da se udaš za mene. Hajde, jedi. Zaista si previše mršava. Zar je to moderno u Filadelfiji?“ „Meni se sviña. Nekada sam bila debela kao loptica. Mora da sam izgledala strahovito smiješno.“ „Meni si se dopadala i takva. Kako to da su ti dozvolili da odsustvuješ sa pola? Mora da si prezauzeta.“ „Naravno. Meni obično pripadaju najgori slučajevi. I sada radim na jednom takvom.“ „Da li uspijevaš?“ „Ponekad. Ima strahovito komplikovanih slučajeva. Ipak, u mom poslu ima i lijepih trenutaka.“ „Na primjer?“ „Kada si u mogućnosti da pomogneš nekome kome je zaista potrebna pomoć. Radila sam na slučaju peterostrukog ubistva. Od samog početka sam sumnjala da je uhvaćen pravi krivac. Najzad sam uspjela da pronañem pravog i da skinem sumnju sa onog nesrećnika. Bio mi je beskrajno zahvalan. Spasila sam ga od električne stolice. Možeš li da zamisliš šta to znači?“ 32

Tejlor je klimnuo glavom. „Napravio si pravi raj od ranča. Jedan pogled je dovoljan da čovjek zaključi da posluješ veoma uspješno.“ Šeron je promijenila temu. „Nije nam loše…“ „Vidjela sam novi koral.“ „Bio mi je zaista potreban. Imamo mnogo rasnih konja. Miguel sada vodi školu jahanja“, objasnio je Tejlor. „Sjećaš li se kada si me učio da jašem?“ „Kako bih mogao to da zaboravim? Prvi put kada si se popela na konja, pala si u prašinu“, rekao je Tejlor sa osmjehom. „Konj se zvao munja. Bio je star i strahovito spor. Prava je sramota što se od onda nisam popela na konja. Bila sam previše zauzeta učenjem… Znaš kako je to. Plašim se da bih odmah pala, kada bih pokušala ponovo da uzjašem konja.“ „To se nikada ne zaboravlja, kao vožnja bicikla.“ „Nemam jahaće odijelo“, pokušala je Šeron da se izvuče. „U kući ima gomila stvari… Naravno, odabraćemo ti pravog konj. Nije mnogo brži od Munje. Zove se Grom.“ „Šališ se!“ „Ni slučajno. Miguel mu je dao to ime. On smatra da je to veoma smiješno.“ „A kome pripada ta jahaća odjeća?“ upitala je oprezno Šeron, misleći da su je ostavile Tejlorove prijateljice. „Nije u pitanju ono što ti misliš. Već sam ti rekao da Miguel drži školu jahanja. Ovamo dolazi mnogo mladog svijeta i neki od njih zaboravljaju razne dijelove odjeće. Neki čak namjerno ostave stvari, da ih ne bi nosili natrag. Znači, danas ćemo ići na jahanje?“ značajno ju je pogledao. „Mogu li da uzjašem nekog bržeg konja?“ upitala je važno Šeron. „Naravno. Odmah ćemo vidjeti… Preporučio bih ti Melodi. To je veoma brza kobila. Jesi li sigurna da ćeš moći da se održiš u sedlu?“ Sumnjičavo ju je pogledao Tejlor. „Naravno“, odgovorila je Šeron važno, ne želeći da Tejlor primijeti njen strah. Brzo se presvukla u farmerke i mekanu kariranu košulju, dok je na nogama imala visoke jahaće čizme koje je našla u ostavi iza štale. Prišla je konju koji je nervozno poskakivao u mjestu i hrabro je rukom uhvatila uzde. Sigurno je zamahnula nogom i našla se u visokom sedlu. Prije nego što je životinja krenula, Šeron se značajno nasmiješila Tejloru, koji je već bio u sedlu. Povukla je uzde, a onda je Melodi jurnula u galop. To zadovoljstvo trajalo je suviše kratko. Već na prvoj krivini, Šeron nije znala kako da obuzda snažnu životinju i jednostavno je kliznula iz sedla. Za nekoliko sekundi, Tejlor se našao pored nje. „Jesi li dobro?“ upitao ju je, podvlačeći nježno ruku pod njenu glavu. Čitavo tijelo ju je boljelo, ali je ipak uspjela da klimne glavom. Primijetila je zadovoljan osmijeh na Tejlorovom licu. „Nisam znala da se Melodi priprema za Olimpijske igre. Srećom, nisam se povrijedila. Samo sam se malo udarila.“ Dok je Šeron govorila, Tejlorovo lice je bilo sasvim blizu njenog, tako da je mogla da osjeti toplinu njegovog daha na koži. Obuzela ju je neobična drhtavica, koju je Šeron pripisivala povredi, mada je u dubini duše znala da je pravi krivac za to bila Tejlorova blizina. Pokušala je da se izvuče iz njegovog zagrljaja, ali ju je on čvrsto držao. Nekoliko trenutaka su se netremice posmatrali, dok se neizmjerna toplina širila njenim tijelom. Tejlorova glava se još malo približila njenoj, tako da je Šeron blago rastvorila usne, očekujući njegov poljubac. Tejlorove usne su sasvim lagano prešle preko njene kose, a onda je čarolija nestala.

33

„Treba da pozovem doktora Jensena. Prava je sreća da se on upravo nalazi ovdje“, rekao je Tejlor. „Nisam povrijeñen. Pored toga, doktor Jensen je veterinar“, pobunila se Šeron. „Kakve to veze ima? On umije da prepozna slomljenu kost, i to je najvažnije.“ „Džordže, ovo je moja žena Šeron“, predstavio ju je Tejlor doktoru. „Čestitam, gospoño Bredok! Gospodin Bredok je posljednja osoba u našem kraju od koje sam očekivao tako brzu ženidbu“, primijetio je doktor, dok je pregledao Šeron. „Možda sam promijenio ćud“, dobacio je Tejlor. „Žao mi je što će ova povreda pokvariti vašu prvu bračnu noć“, nastavio je doktor. „Biće još noći“, rekao je Tejlor i Šeron je poželjela d ga udari.

*** Idućeg jutra, posjetio ju je predstavnik jedne od grañevinskih kompanija. Sve se odigralo upravo onako kako je Tejlor i predvidio. Čovjek je ponudio Šeron ogromnu svotu za njen dio imanja. Govorio joj je o tome kako njegova kompanija namjerava da tu izgradi mnoštvo bungalova gdje će ljudi dolaziti na odmor, kao i nekoliko luksuznih hotela. Zahvaljujući tome, više ljudi iz okoline će moći da se zaposli. „Bio je predstavnik grañevinske kompanije. Ponudio mi je osamdeset hiljada dolara za moj dio imanja. To je prilična svota“, rekla je Šeron kasnije toga dana Tejloru. „Zašto mi to govoriš?“ „Treba da znaš…“ „Ne vidim zbog čega bi ti morala da mi polažeš račune. Može da prodaš svoj dio imanja, da staviš novac u džep i da se vratiš svom poslu. To je tvoje pravo“, ljutito joj je odgovorio Tejlor. „Htjela sam samo da se posavjetujem sa tobom…“ „O čemu? Već znaš šta ćeš reći kada se taj čovjek bude ponovo javio. Odlučila si…“ „Još nisam. Moram da razmislim o svemu.“ Njihov razgovor je prekinuo zvuk telefona. Javljao se doktor Jensen, koji ih je pozivao na kućnu zabavu, koju su on i njegova žena održavalo svake godine. „Svakako… Doći ćemo oboje“, spremno je odgovorio Tejlor i Šeron ga je iznenañeno pogledala. „Ne zaboravi svečano odijelo, Tejlore“, opomenuo ga je doktor u šali. Tejlor je namršteno spustio slušalicu. Ćutao je dok ga je Šeron posmatrala s iščekivanjem. „Nikada nisam odlazio na te njihove zabave. Sada sam pristao samo zbog tebe. Ne bih želio da kažeš da mi ovdje živimo kao divljaci“, najzad je progovorio. Mada je znala da Tejlor nije bio naročito oduševljen odlaskom na prijem kod Jensenovih, odlučila je da smo izgledu posveti izuzetnu pažnju. Čitav dan je provela u šetnji kroz trgovačku ulicu u Glendori i konačno je odabrala najveličanstveniju haljinu koju je pronašla. Haljina je bila od zelene svile koja joj je savršeno pristajala. Sumnjala je da će se Tejlor potruditi da se spremi za taj izlazak i bila je veoma iznenañena kada ga je ugledala u elegantnom večernjem odijelu. Po izrazu na njegovom licu, zaključila je da mu se njena haljina dopala i da je bio zadovoljan njenim izgledom. Oboje su ćutali dok su se vozili prema Jensenovom imanju. Doktorova kuća je bila blještavo osvijetljena. Svuda okolo bilo je čitavo mnoštvo parkiranih automobila. Tejlor i Šeron su se brzo izmiješali sa ostalim gostima. „Ko ste vi?“ obratila se Šeron privlačna plavuša. „Ja sam Šeron Fil… Bredok“, brzo se ispravila. „Bredok? Imate li kakve veze sa Tejlorom Bredokom?“ upitala je plavuša. 34

„Ja sam njegova žena.“ „Žena? Kada se on oženio?“ „Prije deset dana.“ „Nikome nije rekao ni riječi! Godinama luduje za konjima i ne primjećuje svijet oko sebe, a onda se odjednom ženi! To je zaista neobično.“ Šeron se nevoljno osmjehnula, razmišljajući kako da se oslobodi neželjenog društva. „Imaš divnu haljinu“, nastavila je plavokosa. „To nije tvoja briga!“ grubo se umiješao Tejlor. Plavuša se uvrijeñeno okrenula i otišla. Tejlor je prebacio ruku preko Šeroninog ramena. Šeron ovdje nikoga nije poznavala, osim doktora koji se nalazio na drugom kraju salona. Primijetila je da su je žene zavidljivo pratile pogledima i pitala se da li su se sve one čudile zbog Tejlorove ženidbe? „Gospoño Bredok?“ čula je nepoznati ženski glas i naglo se okrenula. „Da?“ „Ja sam Kler Brajan. Prije nekoliko godina sam izlazila sa Tejlorom.“ Šeron je ćutala, prihvatajući njenu ispruženu ruku. Činilo joj se da ova zabava treba da bude njen susret sa Tejlorovim bivšim djevojkama. „Dobili ste glavni zgoditak“, nastavila je djevojka, ne čekajući da Šeron odgovori. „Provela sam jedno ljeto na tom ranču, prije deset godina. Tada je ranč pripadao mom ocu. Tejlor i ja smo ga dobili u naslijeñe.“ „Drago mi je što smo se upoznale“, žurno je odvratila djevojka i izgubila se u gomili. „Ovdje su svi iznenañeni zbog tvoje ženidbe, Tejlore. Vrijeme je da javno poljubiš nevjestu, da bi ti ljudi povjerovali da si se zaista oženio“, umiješao se doktor Jensen. Šeron je primijetila ljutnju na Tejlorovom licu i pitala se šta će se dogoditi. Tejlor joj je bez riječi prišao i spustio je dlanove na njene obraze. Njegove usne su se polako primakle njenima. To nije bio pravi poljubac kakav su svi očekivali, već samo lagani dodir, kao da je Tejlor na trenutak želio da osjeti okus njenih usana. „To je prevara! Želimo da vidimo pravi poljubac!“ viknuo je neko iz gomile. Šeron se vrtjelo u glavi od iznenañenja. Naizmjenično su je obuzimali toplina i hladnoća, dok su Tejlorovi dlanovi čvrsto držali njeno lice. Koljena su joj klecala i izgledalo je da će joj se svakog trenutka izmaći tlo ispod nogu. Primijetila je da je Tejlor ozbiljno shvatio primjedbu prisutnih. Naglo joj se primakao i njegove usne su se gotovo grubo spustile na njene. Poljubac je bio dug i izazovan i Šeron je sasvim zaboravila gdje se nalazila. Jedino čega je bila svjesna bila je Tejlorova blizina i njegove tople i nježne ruke koje su je čvrsto držale. U stvarnost ju je vratio buran aplauz koji je pratio Tejlorov poljubac. Spustila je ruke na njegova ramena, da ne bi pala „Nije mi dobro“, promucala je. Tejlor ju je zagrlio i poveo u kraj prostorije. „Željela bih da idem kući“, rekla je. „Zašto? Da pobjegneš od mene?“ „I od tebe i od gomile tvojih bivših djevojaka koje šetaju po čitavoj kući. imam utisak da je ova zabava prireñena samo zato da bi s sve tvoje nekadašnje prijateljice okupile da evociraju uspomene.“ „Ja nisam birao goste doktora Jensena. On je veoma popularan čovjek ovdje i ima mnogo prijatelja. Na njegove zabave dolaze svi stanovnici ovoga kraja. Nisam ja kriv što se meñu njima nalaze i žene sa kojima sam održavao vezu.“ „Održavao veze? Kako površan naziv…“ „Šta si mislila? Da ću provesti deset godina života kao kaluñer?“ razljutio se Tejlor. „Sada znam zašto nisi bio naročito oduševljen mojim dolaskom ovamo“, rekla je.

35

„Nisam bio oduševljen, ali ne zbog toga. Znaš li da su svi ovdje uvjereni da sam se oženio tobom da bih se dočepao imanja?“ „Ne mogu da povjerujem. Niko to ne misli!“ „Ja mislim! Ne bi se našla ovdje da nije oporuke tvog oca. Još manje bi pristala da se udaš za mene. Jesi li uopšte pomislila na mene otkako si otišla?“ „Mislila sam na tebe“, odgovorila mu je Šeron smireno. „Mogu misliti! Mora da si bila sretna što možeš da pobjegneš od svoje tinejdžerske ljubavi. Sjećanje na mene sigurno ti je bilo zamorno.“ „Kako se usuñuješ da tako razgovaraš sa mnom? Znaš dobro da smo se dogovorili…“ „Prestani već jednom da spominješ naše dogovore. Kako se stvarno osjećaš? Da li si željela da doñeš ovamo? Jesi li sretna što si ovdje?“ „To nije pošteno pitanje“, počela je Šeron, ali ju je Tejlor prekinuo pokretom ruke. „Ne želim to da slušam! Znam da jedva čekaš da okreneš leña i meni i ranču, da se vratiš u Filadelfiju sa džepovima punim dolara.“ „Činjenica da sam razgovarala sa predstavnikom kompanije ne znači da sam voljna da prodam ranč“, pobunila se Šeron. „Ipak si mi jasno dala do znanja da me ne želiš u blizini.“ Tejlor nije odustajao. Šeron se bez riječi okrenula i počela da se probija kroz gomilu, ne obraćajući pažnju na Tejlora koji je žurio za njom. Željela je što prije da pobjegne sa tog mjesta. Ne obazirući se na Tejlorove proteste, zamolila je batlera da joj pozove taksi. Sačekala je napolju i čim su kola došla, ušla je i zalupila vratima za sobom. Te noći, Tejlor se veoma kasno vratio. Šeron je čula kako su se zalupila vrata njegovog kamioneta, onda je čula njegove trome korake. Ipak se iznenadila kada je Tejlor ušao u kuću. Lice mu je bilo puno modrica, a odjeća je bila iscijepana i prašnjava. „Tejlore! Šta se dogodilo?“ „Potukao sam se.“ „Gdje?“ „U gradu. Bili su jači. Udarali su me kao vreću. Htjeli su da me natjeraju da prodam ranč. Nisam htio…“, govorio je s mukom. Pomogla im je činjenica da je gospoña Bredok bila neodlučna, pomislila je Šeron. „Donijet ću ti vode. Želiš li još nešto?“ upitala je uplašeno. „Da ostaneš uz mene. Izvini…“ „Zbog čega?“ „Što sam bio grub prema tebi. Bio sam ljubomoran…“ „Ljubomoran?“ upitala je Šeron, ali Tejlor nije stigao da joj odgovori, jer je utonuo u san. Pustila je da joj glava padne da njegovo rame. Pri tome je pazila da ne povrijedi ozljede. Uskoro je i sama zaspala. Kada se Šeron probudila, u prvom trenutku nije mogla da shvati gdje se nalazila. Znala je samo da nije bila u svojoj sobi i da je još neko pored nje. Tejlor se takoñer pomjerio, privlačeći je k sebi. „Draga…“, rekao je obavijajući ruke oko njenog struka. „Samo polako“, prošaputala je Šeron. „Ne voliš me više…“, čula je kako Tejlor govori sasvim tiho. O čemu je on to govorio? Ništa joj nije bilo jasno. „Propustio sam svoju šansu… Trebalo je da to uradim onda…“, govorio je i dalje, ali njoj ni sada ništa nije bilo jasno. Šta je to Tejlor trebalo da uradi ranije? Naglo se odmakla od njega. Tejlor nije znao šta govori. To nije smjelo sada da se dogodi!

36

Tejlor se odjednom pridigao, a onda nagnuo nad njom, tako da je Šeron ostala doslovce prikovana njegovim snažnim tijelom. Osjetila je svu snagu njegovog uzbuñenja, kao one davne noći kada se mnogo toga u njenom životu izmijenilo. Ipak, znala je da je Tejlor bio pod uticajem lijekova za smirivanje bolova i da nije bio sasvim svjestan svojih postupaka. Uplašeno je stisnula usne. Uvijek je imala sreću da se nañe sa muškarcem u postelji, koji upola spava ili je omamljen lijekovima. To nije bilo fer! „Voli me sada! Voli me ponovo!“ poljubio ju je i ona mu je uzvratila istom mjerom, čekajući da stisak njegovih snažnih ruku popusti. Osluškivala je njegovo teško disanje koje je postajalo sve ravnomjernije. Najzad je mogla da se izvuče iz Tejlorovog zagrljaja. Polako je ustala i prišla vratima. Nekoliko trenutaka je stajala gotovo bez daha, plašeći se da bi Tejlor mogao da se probudi. Izašla je iz sobe tek kada se uvjerila da je on čvrsto zaspao. Nadala se da se Tejlor neće sjećati ničega, kada se sutradan bude probudio. Isto tako se nadala da se i ona sama moći da to zaboravi.

37

8. Kada se Tejlor idućeg jutra probudio, glava ga je boljela, a čitavo tijelo mu je gorilo od udaraca koje je zadobio prethodne večeri. Ipak, to ga nije mnogo brinulo. Više su ga brinuli snovi kojih ni u budnom stanju nije mogao da se oslobodi. Ti snovi nisu bili ni nalik na one koji su ga proganjali poslije izlaska iz vojske. Bili su to snovi o Šeron, erotična snoviñenja u kojima su postojali samo njih dvoje i niko više. Sjećao se kako je bilo nježno tijelo u njegovom zagrljaju i pitao se kako je uopšte mogao da je pusti da ose. Pogledao je svoj lik u ogledalu i zadrhtao. Koja bi žena poželjela da ode u postelju sa ovakvim čovjekom? Lice mu je bilo puno tamnih modrica, dok su mu oko očiju bili podočnjaci. Usna mu je bila rascijepljena od udarca koji je još uvijek bio živ u njegovom sjećanju. Umio je lice i istuširao se, a onda je krenuo u kuhinju, gdje su Šeron i Roza pripremale doručak. „Zakazala sam ti pregled u bolnici u Glendori. Ići ćemo odmah poslije doručka“, obavijestila ga je Šeron. „Ne pada mi na pamet da idem kod doktor“, odbrusio je. „Junačino!“ osmjehnula se Šeron, ali je Tejloru bilo jasno da će ona ostvariti svoj plan. „Nemam vremena danas da idem u grad“, ipak je rekao. Obje žene su ga pogledale. „Ponašaš se glupo, Tejlore. Slomljeno rebro može da ošteti pluća“, strogo je rekla Roza. „Dobro, otići ću u bolnicu. Ipak mogu da žrtvujem samo jedan sat!“ „Nadam se da ćeš se sjetiti svega ovoga kada drugi put budeš uletio u tuču“, nastavila je Roza. „Mislim da je sinoćnja bila posljednja. Ostario sam za takve stvari.“ „Mislila sam da si to odavno zaključio.“ „Nisam ja bio kriv…“ „Nikada ti nisi kriv“, rekla je Roza. „Neki momci iz grada su me napali zato što neću da prodam ranč“, objasnio je. „Investitorima nije bilo teško da ih nagovore na to, zar ne? Ubijedili su ovdašnje momke da te nagovore na grub način, umjesto njih.“ „Zaista misliš da je to njihovo maslo?“ upitala je Šeron. Tejlor je odmahnuo glavom. „Sumnjam da bi kompanije uradile nešto što može lako da se dokaže. Vjerovatno su ljudi pomislili da sam ja kriv što oni neće doći do posla, pa su htjeli da me ubijede pesnicama“, objasnio je Tejlor. „Naravno, da je to djelo kompanije, mogli bismo da se pojavimo sa nekoliko optužbi“, rekla je Šeron. „To znam i sam. Idem da se spremim za polazak. Ne bih želio da uplašim doktora.“ „Nije trebalo da pristanem na razgovor sa čovjekom iz kompanije“, rekla je Šeron kada je Tejlor izašao iz kuhinje. „Možda bi se to dogodilo i da si odbila da razgovaraš sa njim. Iza toga možda stoji druga kompanija…“, odvratila je Roza. „Ipak imam osjećaj da je onaj tip dolio ulje na vatru. Primijetio je moju neodlučnost.“ Obje su ućutale kada se Tejlor vratio. „Jesi li spreman?“ upitala ga je Šeron. Klimnuo je glavom. Zajedno su otišli do Denovog automobila. Šeron je sjela za volan. „Mogao sam i ja da vozim“, bunio se Tejlor. „Nisam znala ko je tvoj ljekar, pa sam pozvala bolnicu“, odvratila je Šeron, n obraćajući pažnju na njegove proteste. „nemam svog doktora. Nisam bio bolestan godinama. I kada mi nije dobro, čekam da proñe.“ „Da su svi kao ti, doktori ne bi imali od čega da žive“, primijetila je. 38

„Rekla si mi da si mi sinoć dala pilule protiv bolova. Da li sam nešto govorio u snu?“ odjednom je upitao Tejlor. „Zašto me to pitaš?“ „Ne znam ni sam. Nekako sam zbunjen. Čini mi se da sam nešto sanjao.“ „Vjerovatno jesi. Lijek je djelovao zaista brzo.“ Izgledalo je da joj je Tejlor povjerovao. Nastavili su da se voze zadubljeni u misli. Kada su stigli do bolnice, Šeron je parkirala ispred zgrade, a onda su zajedno otišli do ordinacije. Tejlor je ušao sam dok je Šeron ostala u čekaonici. Činilo joj se da su prošli sati otkako je Tejlor zatvorio vrata ambulante za sobom. Kada se pojavio, sa njim je bila ljekarka u bijelom mantilu. Šeron ga je upitno pogledala. „Snimila mi je rebra. Kaže da su naprsla.“ „Znači, odmah je razvila filmove.“ Šeron ga je sumnjičavo odmjerila pogledom. „Naravno. Tehnika je napredovala.“ „Samo kada su u pitanju specijalni pacijenti?“ „To važi za sve. Šta je to sa tobom?“ iznenadio se Tejlor. „Čekala sam te više od sata“, odvratila mu je Šeron iznervirano. „Žao mi je što sam se zadržao tako dugo. Kada sam joj rekao da godinama nisam bio kod doktora, odlučila je da me temeljito pregleda.“ „Ne sumnjam u to!“ „Molim?“ „To je dobro. Treba li još nešto da uradiš?“ Klimnuo je glavom. „Da li ti je rekla da treba neko vrijeme da miruješ?“ nastavila je Šeron sa pitanjima. Nije odgovorio. „Tejlore, mogu i sama da je pitam.“ „Rekla mi je da nedjelju dana ne smijem da radim ništa naporno“, odgovorio je neraspoloženo. „Pobrinut ću se da poštuješ njene savjete.“ „Kako ćeš ti izvesti?“ Tejlor ju je odmjerio pogledom. „Imam ja svoje metode.“ „Jedva čekam da ih vidim“, nasmijao se Tejlor, ali Šeron više nije komentarisala. Zastali su da uzmu lijekove iz apoteke, a onda je Tejlor predložio: „Znam jedan dobar restoran u blizini. Mogli bismo tamo da ručamo zajedno.“ „Dobro“, pristala je Šeron, zbunjena njegovim pozivom. Nije joj promaklo da je konobarica dobro poznavala Tejlora. „Za večeras je zakazan sastanak“, iz razmišljanja su je prenule njegove riječi. „I?“ „Htio bih da poñeš sa mnom.“ „Zašto?“ „Htio bih da vidiš koliko je ljudi protiv izgradnje hotela u ovom kraju. Na tom sastanku ljudi treba da se izjasne o svojim željama.“ „Ko će sve da učestvuje?“ „Ljudi koji su kućama i poslom vezani za ovaj kraj.“ „Shvatam.“ „Rančeri ne žele nikakve hotele jer bi im to oduzelo zemlju za uzgajanje konja“, nastavio je Tejlor. „Kompanije se neće pomiriti s tim…“ „To je svima jasno. Novac ima svoju moć. I ti si razmišljala o prodaji.“ „Samo sam pristala na razgovor“, pobunila se Šeron. „I šta sada misliš?“ Tejlor ju je upitno pogledao.

39

„Ne bih voljela da imam posla sa ljudima koji se služe silom da bi postigli svoj cilj. Nisam mogla ni da sanjam…“ „Ne znam da li je sve to dio zavjere… Ja sam glavni protivnik izgradnje…“ „Koliko rančera je uz tebe?“ „Možda petnaestak u ovom kraju, ali ja sam jedini iz Glendore. Kompanije nude najviše za naše imanje.“ „To me nimalo ne čudi, pošto smo najbliži Los Anñelosu“, primijetila je Šeron. „Onda, hoćeš li doći večeras?“ upitao je Tejlor spuštajući dlan na njenu ruku tako da je Šeron zadrhtala cijelim tijelom od neočekivanog uzbuñenja. Klimnula je glavom. Pokušala je nešto da kaže, ali riječi nisu prelazile preko njenih drhtavih usana. Ponovo se pojavila konobarica, donoseći kolače, mada se Šeron nje sjećala da su ih njih dvoje naručili. „Da li je to još jedna od tvojih obožavateljki?“ upitala je Tejlora. Nije odgovorio. „Mora da ti je teško da izigravaš oženjenog čovjeka“, nastavila je. „Ja jesam oženjen. Mogu to i da dokažem.“ „Znaš dobro šta hoću da kažem. Treba da se praviš da si zaljubljen u mene.“ „To nije tako teško.“ „Zaista?“ iznenadila se Šeron. „Ljudi mi vjeruju. Da si ružna i stara, možda bi posumnjali, ali ovako ih nije teško ubijediti.“ „Ipak, ne možeš da se viñaš sa drugim ženama dok sam ja ovdje.“ „Neće ni to potrajati vječno“, odgovorio je ravnodušno. „Pretpostavljam da jedva čekaš da odem.“ „A ti?“ odgovorio je pitanjem. „Naravno…“ Naglo ju je pogledao u oči, kao da je neki prizvuk u njenom glasu privukao njegovu pažnju. Dok su odlazili, Šeron je primijetila da je konobarica gledala za njima. Oluja se približavala dok su se njih dvoje te večeri vozili na sastanak u Glendoru. Šeron je odmah primijetila da su svi bili prisutni. Bili su tu gotovo svi odrasli stanovnici Glendora, mnoštvo farmera iz okolice i predstavnici dvaju kompanija zainteresovanih za gradnju na tom terenu. Tejlor je održao uvodni govor u kojem je objasnio razloge zbog kojih veći dio lokalnog stanovništva odbija da proda svoja imanja kompanijama. Govorio je polako i odmjereno, kao da je želio da prisutni dobro zapamte svaku njegovu riječ. Kada je završio salom se prolomio aplauz. I ostali govornici imali su slično mišljenje kao i Tejlor, tako da su predstavnici kompanija koji su govorili na kraju, bili dočekani zvižducima. „Zaista si lijepo govorio, rekla je Šeron. „Rekao sam samo ono što sam u tom trenutku osjećao.“ „Dobro si to rekao.“ „osjećao sam se kao slamka na vjetru. Mislio sam da moje riječi neće imati nikakvog efekta. I ti si me iznenadila. Mislio sam da ćeš nam se suprotstaviti.“ „Ne želim da prodam ranč. Nikada to nisam željela“, odgovorila je Šeron kratko. „Zašto si onda pristala na razgovor sa onim tipom?“ Šeron je oklijevala sa odgovorom. Najzad je Tejlor podigao ruku. „Čekaj malo! Shvatio sam. Zaista ti je bilo važno da me povrijediš.“ „Tejlore…“ „Ti me prezireš, zar ne?“

40

„Ne prezirem te.“ Više nije bilo načina da ga Šeron zaustavi. „To je glavni razlog zbog kojeg si se vratila ovamo, zar ne? Oporuka ti je samo poslužila kao izgovor da se vratiš i da mi se osvetiš za ono što sam ti učinio dok si bila gotovo dijete.“ Šeron je ćutala. Htjela je da mu se suprotstavi, ali je znala da je bilo istine u onome što je on govorio. Jednom davno, on ju je povrijedio. Ni sebi samoj nije mogla da objasni zbog čega je pristala na razgovor sa predstavnikom kompanije. „Čekaš samo da ti ponude višu cijenu, zar ne?“ „Namjeravam već ujutro da ih pozovem i da im kažem da sam odustala od prodaje“, rekla je. „Ne mogu da povjerujem! Odakle ta iznenadna promjena? Da se nisi sažalila na mene? Tokom svih ovih godina nisam čuo ni riječ od tebe.“ „Nemoj tako da govoriš, Tejlore.“ Obuzeo ju je bol zbog gorčine u njegovom glasu. „Mora da me zaista mrziš…“, nastavio je. „Ne…“, glas joj je drhtao. „Najsmješnije od svega je što nemaš potrebe da me mrziš. Misliš da sam one noći odbacio tvoju ljubav“, njegov pogled se na trenutak zaustavio na njenom licu. Ćutala je. „Nemaš pojma koliko sam želio da ostaneš“, dodao je. Odmahnula je glavom, dok su joj se oči punile suzama. „Rekao si mi da se vratim u školu, da nisam bolja od kurvi koje si imao…“ „Kakvo pamćenje! I ja se sjećam svake riječi koju si ti izgovorila. Odzvanjaju stalno u mojoj glavi. Zar ne shvataš da sam morao da kažem nešto ružno, da bih te natjerao da odeš? Morao sam da te otjeram istog trenutka, ili bih te molio da ostaneš.“ Zapanjeno ga je gledala, dok su joj suze tekle niz lice. „Ne vjerujem ti…“ „To je istina. Najdraža, to je istina. Nikada nisam poželio ni jednu ženu, kao što sam želio tebe. I nikada neću poželjeti.“ Pokušala je da izgovori njegovo ime, ali je Tejlor naglo zaustavio automobil i okrenuo se prema njoj. Njegove usne strasno su se spustile na njene. Spustio je ruke sa volana i obavio ih oko njenih ramena. Šeron je instinktivno podigla ruke i uzvratila mu zagrljajem. U tom grčevitom dodiru njihovih usana, bilo je dugo uzdržavane žudnje i želje da svi nesporazumi nestanu i da oboje konačno jedno dugom priznaju ljubav. Šeron je osjetila kako joj Tejlorovi drhtavi prsti raskopčavaju dugmad na bluzi, a onda je i sama počela da skida njegovu odjeću. Nije joj bilo važno što su se nalazili u kolima, na pustom putu, usred noći. Jedino o čemu je u tom trenutku razmišljala, bila je njena strahovita želja da se konačno preda Tejlorovim milovanjima. Sasvim neočekivano prošao je neki automobil i osvijetlio ih svojim farovima. Tejlor se trgao, kao da se probudio iz sna i odmakao se od Šeron. Čarolija je bila prekinuta, kao da je nije ni bilo. Namršteno je spustio ruke na volan i uključio motor.

*** Te noći, oboje su otišli svako u svoju sobu, svjesni da je meñu njima ostalo nešto nedorečeno. Tek što su zaspali, začula se lupa na vratima. Šeron je potrčala do prozora i vidjela da je na imanju izbio požar. Štala je bila u plamenu. „Jeste li pozvali vatrogasce?“ čula je kako Tejlor viče. I Šeron se uputila prema štali. Posmatrala je kauboje koji su izvodili konje iz zapaljene štale. U jednom trenutku, Tejlor ju je primijetio. „Mislio sam da si pametnija i da ćeš ostati kod kuće. Ovdje ti nije mjesto. „Zabrinula sam se i htjela sam da vidim šta se dogodilo.“ 41

Tejlor joj je prišao i spustio obje ruke na njena krhka ramena. „Slušaj me dobro, Šeron. Znam da nećeš uraditi kao što kažem, ali je ovog puta zaista važno da me poslušaš! Ne želim da nastradaš! Ovaj požar može da se proširi. Vrati se u kuću i ostani tamo. Skuhaj kafu. Momcima će ona zaista biti potrebna kada sve bude gotovo.“ Prošao je čitav sat prije nego što su vatrogasci počeli da se okupljaju na trijemu. Šeron im je donijela kafu u plastičnim čašama. Jedan od njih je ušao u kuhinju. „Mogu li nešto da učinim za vas?“ upitala ga je ona. Odmahnuo je glavom pijuckajući kafu. „Znači, vi ste nova gazdarica“, rekao je. Klimnula je glavom, začuñena njegovim riječima. „Dok smo gasili vatru, saznali smo da se Tejlor oženio. Niko nije mogao da povjeruje.“ Šeron se samo osmjehnula čekajući da čovjek nastavi. „Tejlor i ja smo dosta vremena proveli zajedno, dok je on bio mlañi i neozbiljniji. Rekao mi je da se jednom žestoko opekao i da ne vjeruje da će poslije toga imati smjelosti petljati se sa ženama.“ „Stvarno?“ „Možda ne bi trebalo da vam sve ovo govorim, gospoño. Ja sam Rob Haris“, predstavio se vatrogasac. „Nemojte biti smiješni, Robe. Moj muž ima prava na prošlost.“ „Onda znate da mu je ta Šeron stvarno zavrtjela mozak“, rekao je na kraju Rob Haris. „Čula sam nešto o tome. Šta ti je Tejlor pričao o njoj?“ „Ništa naročito. Samo znam da ne može da je zaboravi. Te noći je bio pijan. Nikada je više nije spomenuo. Rekao mi je samo da je bila mlaña od njega i da se pojavila u njegovom životu u loše vrijeme. Pustio ju je da ode i poslije je strahovito žalo zbog toga.“ „Zašto je nije potražio?“ „Možda se udala? Ne znam.“ „Nije se udala, Robe.“ Pogledao ju je začuñeno. „Ja sam Šeron.“ Pošto su vatrogasci otišli, Šeron je ostala sama sa Tejlorom. „Vatra je ugašena. Morat ćemo da napravimo novi krov na štali. Na sreću, spasili smo konje.“ „Sada moraš da se odmoriš! Zar si zaboravio na svoje povrijeñeno rebro?“ opomenula ga je Šeron. „Sasvim se dobro osjećam“, rekao je umorno i zažmirio. „Namjestit ću ti krevet.“ Na trenutak je spustila ruku na njegovo rame. Kada s vratila, Tejlor je drijemao u krevetu. Pomogla mu je da ustane i krene na sprat. „Razgovarala sam sa tvojim prijateljem Robom Harisom“, rekla mu je. „Kako je dobri stari Rob? Nisam ga odavno vidio“, osmjehnuo se Tejlor. „Dobro je. Iznenadila ga je vijest o tvojoj ženidbi.“ „I nas je iznenadila, zar ne?“ Šeron je sačekala da Tejlor legne, a onda je ugasila svjetlo i tiho izašla iz njegove sobe. Vratila se u kuhinju i sjela za sto. Znala je da te noći neće moći da zaspi. Kada je Roza idućeg jutra stigla, zatekla ju je kako sjedi za kuhinjskim stolom i dalje odjevena u istu odjeću koju je imala kada je prethodnog dana krenula sa Tejlorom na sastanak u Glendori. „Zar si već ustala?“ upitala je. „Nisam ni išla na spavanje.“ „Zašto? Da li te je požar razbudio?“ Šeron je odmahnula glavom. „Nije me razbudio požar već razgovor sa jednim od vatrogasaca. Čovjek je rekao da se ranije družio sa Tejlorom.“

42

„Još jedna vucibatina iz njegove družine“, jetko je zaključila Roza. Šeron nije obratila pažnju na njenu primjedbu, već je nastavila: „Jedne noći njihovog zajedničkog druženja, Tejlor se napio i pričao je o jednoj djevojci iz svoje prošlosti. Rekao je da ne može da je zaboravi! Žalio je zbog toga što ju je pustio da ode“, objasnila je Šeron. „Mislim da znam o kojoj djevojci je riječ! To si bila ti!“ mudro je zaključila Roza. „Kako znaš?“ „Vidovita sam. I pored svih tvojih diploma, ti si najgluplja djevojka koju sam ikada srela“, rekla je Roza s osmjehom na svom tamnoputom licu. Šeron ju je šokirano pogledala. „Zar je morao da naiñe Rob Haris da ti to kaže? Zar nisi mogla sama da zaključiš?“ „Roza…“, pobunila se Šeron. Roza je ćutala. „Ispričala sam ti šta mi je Tejlor onda rekao. Znaš šta se sve dogodilo…“ „Ne želim više da slušam o tome. Ni tada nije stvarno mislio ono što je rekao. Uostalom, sada to više nije važno. Treba da znaš da ćeš ovoga puta samo ti biti kriva, ako sve padne u vodu“, oprezno je dodala Roza. Šeron je bila zapanjena zbog Rozinih riječi. Šta je trebalo da uradi, zapitala se. Da se baci Tejloru pred noge? Umorna od nespavanja i zbunjena Rozinim riječima, otišla je konačno u svoju sobu da se istušira i presvuče. Kada je petnaestak minuta kasnije sišla u prizemlje, Roza je energično brisala prašinu. Šeron se sjetila da nije obišla Tejlora, pa je požurila u njegovu sobu. Tejlor je ležao na leñima, nag do pojasa. Bijeli zavoj oko rebara bijelio se na njegovom tamnom tijelu. Dok je ležao u polutami sobe tako raširenih ruku, Šeron se sjetila one noći kada ga je posjetila u njegovoj sobi i kada je isto tako mirno spavao. Da li je Roza bila u pravu? Da li je došao trenutak da se konačno nešto poduzme? Treba li Šeron konačno da uzme sudbinu u svoje ruke? „Treba da idem u kupovinu u Glendoru“, rekla je Rozi kada se vratila u prizemlje. Roza je klimnula glavom i ne pogledavši je.

43

9. Nešto poslije podneva, Šeron se vratila iz kupovine. U kući je bilo sasvim tiho. „Ima li koga?“ upitala je otvarajući kuhinjska vrata. Roza je ušla sa zabrinutim izrazom na licu. „Da li je Tejlor dobro?“ upitala je Šeron. Roza je izgledala još zabrinutija. „Šta se desilo? Da mu nije pozlilo?“ „Tejlor nije ovdje“, odgovorila je. „Pa, gdje je onda?“ „U zatvoru.“ „U zatvoru?! Spavao je kada sam otišla. Bila sam odsutna samo dva sata i kada sam se vratila on je već bio u zatvoru? Šta se dogodilo?“ „Rekla sam mu da te sačeka, ali nije htio.“ „Zašto da me sačeka?“ upitala je Šeron, pokušavajući da shvati. „Odmah pošto si ti otišla, došao je agent osiguravajućeg društva. Obišao je zgarište i procijenio je štetu. Ponudio je Tejloru pet hiljadarki za popravku krova. Kada je Tejlor čuo tu sumu, razbjesnio se. Krov je popravljan prošle godine i ta popravka je stajala dvostruko. Meñutim, agent nije htio ni da sluša. Tvrdio je da kriv ne može da vrijedi više…“ „I šta je onda bilo?“ „Tejlor je zamahnuo pesnicom tako snažno, da se agent od udarca srušio. Odmah je pozvao policiju. Tejlor je bez riječi otišao u zatvor.“ „Ovo je zaista previše. Da li su rekli kolika je kaucija?“ uzdahnula je Šeron. „Nisu je još utvrdili, kada sam ja zvala.“ „Idem da raščistim to, Roza. Žao mi je što si morala da prisustvuješ tom obračunu.“ „Ne brini zbog mene. Samo sam se plašila da neko ne bude povrijeñen. Tejlor je morao da razmisli prije nego što je upotrijebio silu.“ „Odmah ću krenuti natrag u Glendoru, treba da podignem nešto novaca iz banke. Sumnjam da će kaucija biti već a od pet stotina dolara…“ „Želiš li da poñem sa tobom?“ obratila joj se Roza, glasom punim razumijevanja. Šeron je odlučno odmahnula glavom. „Nema potrebe, Roza. Mogu i sama ve da sredim. Javit ću i se ako bude bilo nekih problema“, dodala je. Čim je ušla u zgradu policijske stanice, Šeron se obratila dežurnom. „Došla sam da položim kauciju za jednog od vaših zatvorenika“, rekla je. „Kojeg?“ upitao je dežurni, odmjeravajući je pogledom od glave do pete. „Za Tejlora Bredoka.“ „Bredok, Tejlor… optužen zbog tuče, po prijavi Stivena Koldvela. Drugi put izazvao tuču ovog mjeseca. Šesto pedeset dolara, molim“, glasno je odgovorio narednik na čijoj pločici je Šeron pročitala prezime Bredi. „U gotovini?“ upitala je Šeron. „Ko ste vi, zapravo?“ Narednik je klimnuo glavom i upitao. „Njegov advokat.“ „Molim vaše isprave.“ Šeron mu je pružila advokatsku legitimaciju i vozačku dozvolu. „Ovo su dokumenta iz Pensilvanije“, primijetio je policajac. „Znam. Ovdje sam tek kratko vrijeme i nisam imala vremena da ih promijenim.“ Bredi je čekao d ona nastavi da govori. „Znam da mi nije potrebna advokatska legitimacija iz Kalifornije da bih mogla Bredoka da izvučem iz zatvora. Možemo li da nastavimo?“ 44

„Zovete se Šeron Filips.“ Bredi je pažljivo ispisao njeno ime na formularu. „Šeron Filips Bredok.“ „Jeste li u rodu sa optuženim?“ upitao je Bredi, primijetivši da je Šeron izgovorila svoje novo prezime oklijevajući. „Ja sam njegova supruga“, odgovorila je, naglašavajući svaku riječ. Bredok ju je sumnjivo pogledao. „Zakonita.“ „Zar postoji neka druga vrsta? Metafizička?“ upitao je. „Vjenčani smo“, objasnila mu je Šeron hladno. „Znači, vi ste mu supruga i advokat. Zar to nije pomalo neobično?“ „Da ne biste možda htjeli da napišete knjigu o ovom slučaju, naredniče Bredi?“ Bredi joj nije odgovorio. Popunio je formular do kraja, a onda ga je pružio Šeron na potpis. Nekoliko trenutaka kasnije, Tejlor je izašao iz zatvorske ćelije. „Mogu li sada da idem?“ upitao je. Narednik Bredi mu je smo mahnuo rukom u znak pozdrava. „Neki smiješan tip“, primijetio je Tejlor, dok su išli prema automobilu. „Primijetila sam to.“ „Slušaj, ne bih želio da čekam da stignemo kući da bismo razgovarali o svemu. Hoćeš li da navratimo u neki restoran i da popričamo?“ upitao je Tejlor. „Slažem se. Restoran je mnogo pogodnije mjesto za scenu od ulice“, ironično je odgovorila. Tejlor nije komentarisao njene riječi. „Tejlore, ne bih željela nikada više da te vadim iz zatvora. Ako namjeravaš da nastaviš sa nasilničkim ponašanjem, predlažem ti da uzmeš drugog advokata.“ „Da li je to savjet mog advokata ili moje žene?“ „Nije smiješno…“ „Hoćeš li mi bar dozvoliti da ti objasnim?“ upitao je Tejlor dok su sjedali za sto u malom kafeu. „Roza mi je već rekla šta se dogodilo. Procjenitelj ti je ponudio suviše nisku sumu za popravku krova i ti si odlučio da ga urazumiš pesnicama. Šta tu može još da se kaže?“ „Roza zna samo dio priče. Naravno, nisam joj rekao najvažnije.“ „A to je?“ „Momak je izgovorio nekoliko primjedbi na naš račun.“ „imam utisak da smo nas dvoje omiljena tema u ovom dijelu svijeta.“ „I meni se tako čini. Kada mi je rekao da će mi kompanija dati svega pet hiljadarki za krov, rekao sam mu da to nije dovoljno. Pozvao sam ga da doñe u moju radnu sobu i da pogleda račune od popravke krova, da bi se uvjerio da sam ja u pravu. Odvratio mi je da mu nije jasno zbog čega ja toliko brinem oko novca. Na kraju krajeva, upravo sam se oženio tobom, da bih dobio čitav ranč, tako da će mi popravka krova predstavljati sitnicu. Poslije toga sam ga udario.“ „Oh…“ „Počeo je da urla kao da sam mu otkinuo glavu i odletio je u kuću da pozove policiju. Bio sam bijesan na sebe što sam dozvolio da me taj tip izazove. Mirno sam sačekao da doñu policajci i otišao s njima.“ „Nisam znala da smo nas dvoje tako poznati“, promrmljala je Šeron. Tejlor je slegnuo ramenima. „U ovoj dolini ima malo stanovnika i svi se poznaju, tako da se priče brzo šire. Mora da je i taj momak čuo neka ogovaranja. Njegove riječi su me zaista razljutile.“ Šeron ga je kratko pogledala. Tejlor je uhvatio njen pogled a onda je okrenuo glavu. „Da li si ga povrijedio?“ upitala je oprezno. „Nisam. Nisam ga tako snažno udario. Više mu je bio povrijeñen ponos. Nije očekivao daću ga udariti. Moj udarac ga je bacio u prašinu.“

45

„Pa lijepo! Baš mi je žao što sam to propustila.“ „Znači, ljutiš se na mene. Znam da misliš da sam usijana glava, Šeron…“ „Ne!“ „Dozvoli mi da završim! Zaista sam se trudio da odšutim. Može li da zamisliš kako se osjećam kada me svako podsjeća zbog čega si se udala za mene? Da si mu samo vidjela lice! Kao da je htio da kaže da se žene kao ti nikada ne bi udala za mene, da to tvoj otac nije tražio u oporuci. Znam dobro šta sve oni misle o tome.“ „Tejlore, mislila sam da smo to odavno raspravili. Previše si osjetljiv.“ „Nije to u pitanju. Taj čovjek je danas zaista pretjerao.“ „Zar nisi mogao da zanemariš njegovu primjedbu?“ „Nisam mogao, jer je istina“, rekao joj je Tejlor mirno, sa namrštenim licem. „Tejlore, imam utisak da nas dvoje nikada nećemo uspjeti da se dogovorimo. Donijela sam ti samo nevolje. Možda bi najbolje bilo da se što prije vratim u Filadelfiju. Nema potrebe da sjedim ovdje, da bih naslijedila ranč. Čim oporuka postane izvršna, zatražit ću razvod.“ „Da li je to zaista tvoja želja?“ oprezno ju je upitao, dok mu je oči ispunila tuga. „Ovako se samo mučimo. Zar nije tako?“ „Kako ti kažeš.“ „Zar bi ti želio da ja ostanem ovdje?“ iznenadila se Šeron. „Želim da učiniš onako kako tebi najviše odgovara. Ja ću biti zadovoljan svakom odlukom koja tebi donosi sreću.“

*** Te večeri oboje su dugo sjedili u salonu a da niko nije progovorio ni riječi. Najzad je Šeron ustala da krene na spavanje. Ponovo je sjela na kauč. Posmatrala ga je netremice. „Šta ćeš raditi kada se budeš vratila u Filadelfiju?“ upitao ju je iznenada. Samo je slegnula ramenima. Ni ona sama nije željela da ide. „Da i te neko čeka tamo?“ upitao je Tejlor. Odmahnula je glavom. Vezu sa Pitom nikada nije shvaćala ozbiljno, niti je namjeravala da se uda za njega. „Imam utisak da nemaš naročito dobro mišljenje o meni“, nastavio je Tejlor. „To je obostrano.“ „Imao sam veoma visoko mišljenje o djevojci koju sam nekada poznavao. Voljela me je…“, rekao je Tejlor sasvim tiho, izbjegavajući da pogleda Šeron u oči. „Da, voljela te je.“ „Ali, ti više nisi ista…“ „Na sreću. Ponašao si se tada prema meni kao da sam obična uličarka.“ „Nije mi to bila namjera“, odvratio je smireno. „Baš ti hvala. Odmah mi je lakše. Znaš li kako izgleda ležati iz noći u noć i čeznuti za tobom? Željela sam te toliko snažno da sam gotovo mogla da osjetim ukus sopstvene čežnje. Znaš li kako je to?“ „Znam…“ „Sjećaš li se onih tvojih bijelih farmerki? Stajale su ti kao da su tvoja druga koža. Radio si u njima na suncu dok ti je koža blistala od znoja. Željela sam da upijem usnama svaku kapljicu znoja sa tvog tijela i da onda poljubim to mjesto. Željela sam po svaku cijenu da se uvjerim da je ta žudnja obostrana…“ Tejlor je uzdahnuo ali je i dalje izbjegavao Šeronin pogled. „Još uvijek pamtim miris tvoje kože.“ „Šeron…“, Tejlor je naglo ustao tako da se stolica skoro srušila iza njega dok su mu ruke bile ispružene prema Šeron. 46

Podigla je ruku da bi ga zaustavila. „Onda sam jedne noći otišla u tvoju sobu. Nisam bila razočarana. Izgledao si upravo onako kako sam te zamišljala. Čak si bio privlačniji… Naravno, poznato ti je kako se sve to završilo te noći.“ Tejlor je zastao. „To me čitavih deset godina proganjalo kao zlokobna sjenka. Samo jednom u životu bila sam sa muškarcem. Bio je student i namjeravao je da se oženi sa mnom pošto diplomira. Iskustvo koje sam doživjela sa njim bilo je toliko blijedo u poreñenju sa onih nekoliko trenutaka koje sam provela sa tobom, da sam odustala od udaje. Samo sjećanje na tebe bilo je dovoljno…“ Tejloru se grlo stezalo, dok su njegove tamne, blistave oči bile uperene ravno u Šeron. „To je bio jedini njegov problem. I svih ostalih. Nijedan nije bio ni nalik na tebe“, dodala je Šeron. Spustio je ruke preko Šeroninih, ali je ona povukla dlanove. „Nijedan od njih nije imao nikakve šanse, zahvaljujući upravo tebi, Tejlore. I šta sam dobila zauzvrat? Optužbe najgore vrste!“ Ustala je zaslijepljena suzama, ali ju je Tejlor ponovo uhvatio za ruku. „Pusti me!“ Nije imala snage da se oslobodi njegovog stiska. „Zašto da te pustim? Zar mi nisi upravo rekla da me voliš?“ Obasipao ju je poljupcima po licu i vratu. „Naravno da te volim! Ipak, donio si mi više nevolja nego svi drugi ljudi na ovom svijetu.“ „Meni se čini da smo izgubili previše vremena.“ „Tejlore…“ „Ti si moja žena, Šeron.“ Njegove usne su se spustile na njene, tako da Šeron više nije mogla da progovori ni riječ. Zažmirila je i dozvolila da je Tejlor u naručju odnese u spavaću sobu.

47

10. U Tejlorovoj sobi je bio mrak. Vrata su ostavljena otvorena, da bi iz hodnika dopiralo bar malo svjetlosti. Spustio je Šeron na ivicu kreveta, a onda joj se pridružio i povukao je na jastuke. Tejlor nije mogao da čeka. Šeron je osjetila svu snagu njegove dugo uzdržavane žudnje. Ljubio ju je najprije nježno, a onda manje nježno. Deset dugih godina čekanja više nisu predstavljali nepremostivu prepreku meñu njima. Grčevitim pokretima je raskopčavao Šeroninu bluzu. Njegovi obično spretni prsti sada su bili ukočeni. Najzad je odustao od pokušaja, pustio Šeron i ponovo sjeo u postelju. „Ruke mi drhte. Osjećam se kao uplašeni četrnaestogodišnjak“, objasnio je. „Ja ću ti pomoći“, odvratila je Šeron i posegnula za dugmadima. Tejlor je naglo odmahnuo glavom. „Plašim se da bih mogao da te povrijedim“, rekao je. „Kako bi ti mogao da me povrijediš?“ upitala ga je Šeron nježno. „Možda si već primijetila da ponekad ne mogu da se kontrolišem. Ne bih mogao da podnesem…“ „Šta, Tejlore?“ „Da tebi ne bude dobro. Poslije toliko čekanja…“ „Može samo da nam bude dobro, Tejlore. Zašto ne bismo počeli od skidanja ovog džempera?“ Tejlor je podigao ruke i Šeron mu je preko glave skinula džemper. „Ti si prava nasrtljivica, gospoño Bredok“, osmjehnuo se Tejlor. „Samo sa svojim mužem. Niko ne može da me izazove kao ti.“ Obavila je ruke preko njegovog tijela i naslonila obraz na Tejlorovo rame. „To si zaključila na osnovu bogatog iskustva sa tvojim ranijim ljubavnicima?“ „Niko ne može biti kao ti“, objasnila mu je Šeron nepokolebljivo. Ponovo su se srušili na jastuke. Tejlor ju je obasipao poljupcima, ispitujući usnama svaki djelić njenog tijela. Šeron mu je uzvraćala na isti način. Tijela su im se kretala u ritmičkim pokretima, lako, kao da uopšte nisu imala težine. Šeron je lako okrenula glavu kada su se Tejlorove užarene usne spustile na njen snježnobijeli vrat. Brzo je raskopčavala bluzu, ne želeći da Tejlor još dugo čeka. Osjećala je njegov vreli dah na koži grudi. Tanka svilena bluza lagano joj je kliznula sa ramena i Šeron se strasno privila uz tijelo za kojim je tako dugo čeznula. Oboje su bili nagi do struka. Tejlor je ležao na leñima, dok je Šeron bila iznad njega. Ubrzano je disala, kao da se borila da doñe do daha, da bi imala snage da izdrži svu silinu uzbuñenja koje ih je preplavilo. Tijelo joj se izvijalo prema njegovom, dok su se Tejlorov dah i poljupci miješali na njenoj koži. Njena reakcija raspirivala je Tejlorovu žudnju. Spustio je ruku i raskopčao joj suknju, a onda je pustio da i ona klizne niz Šeronine nage noge. Tejlor ju je blago spustio, zadivljeno posmatrajući njeno skladno tijelo, koje je drhtalo od njegovog milovanja. Šeron se osjećala bespomoćnom kao krpena lutka, dok su Tejlorove usne prelazile po koži ispod koje je sva gorjela. Dah mu je bio topao. Zagnjurila je prste u njegovu kosu, dok joj plima osjećanja nije dozvoljavala da kaže ni riječi. Vidjela je ogromno zadovoljstvo na Tejlorovom licu, dok je promatrao njene oči, raširene od uzbuñenja. „Da… Da…“, šaputala je Šeron grčevito, u želji da sve to potraje što duže. Šeron nikada nije pomislila da je njeno tijelo bilo u stanju da tako reaguje. Tako je čvrsto zagrlila Tejlora da su je ruke zaboljele. „Tejlore… Ne mogu više da čekam“, govorila je isprekidano.

48

Ni on više nije mogao da odlaže taj trenutak. Ustao je i do kraja se oslobodio odjeće, a onda se sručio pored nje na postelju. Njegovo krupno tijelo sasvim je prekrilo njeno. Dok su im tijela bila tako isprepletena, Šeron je bila svjesna koliko ju je Tejlor želio. Svi njeni snovi o tjelesnom sjedinjavanju sa Tejlorom bili su sasvim blijedi u poreñenju sa ovim iskustvom. „Dodirni me… Želim da me dodirneš“, rekao joj je Tejlor grleno. Šeron ga je poslušala, osjećajući pod rukom snažno pulsiranje. Tejlor je uzdahnuo i spustio glavu na njeno rame, privukavši Šeron još bliže ka sebi. Samo trenutak kasnije, stisak njegovih ruku je na kratko popustio i tijela su im se spojila. „Tejlore…“, rekla je Šeron kroz uzdah. „Znam… Znam…“ Šeron je zažmirila, zabacivši glavu unazad, dok su im se tijela ritmički kretala. „Najdraža moja… Zašto smo tako dugo čekali?“ upitao je Tejlor tiho. Nije mogla da mu odgovori.. grčevito ga je zagrlila kao da je željela da nadoknadi izgubljeno vrijeme. Soba je i dalje bila budna kada se Šeron probudila. Kroz navučene zavjese, unutra je ulazio tanak zrak mjesečine, osvjetljavajući joj lice. „Kako se osjećaš?“ upitala je Tejlora, koji je takoñer bio budan. „Veličanstveno!“ „I ja! Šta si radio prije nego što sam se probudila?“ Usnama mu je dodirnula obraz. „Posmatrao sam te. Oduvijek sam volio da te posmatram. Sada t mogu da činim bez straha da ćeš se naljutiti na mene. Nemaš pojma koliko mi to znači.“ „Tvoj status se promijenio“, osmjehnula se Šeron. „U pravu si. Postao sam tvoj ljubavnik.“ „To je moglo da se dogodi i mnogo ranije…“ „Naravno, nije trebalo da te pustim da odeš one noći. Nikada u životu nisam žalio zbog nečeg kao zbog toga.“ Šeron je pokrila njegovu ruku svojom. „Tejlore, tada si morao da me pustiš da odem. Treba oboje da zaboravimo na prošlost i da se okrenemo prema budućnosti.“ „I meni je to jasno. Ipak, i dalje ne mogu da se oslobodim pomisli da sam još prije nekoliko godina mogao nešto da preduzmem, u vremenu kada si ti završila studije i kada si bila spremna da odeš u ma koji dio Amerike da bi otpočela sa novim životom. Trebalo je da te potražim tada.“ „Zašto nisi?“ Slegnuo je ramenima. „Ne znam ni sam. Možda je u pitanju bio ponos. Nisam znao kakvu reakciju mogu da očekujem. Bio sam svjestan da naš rastanak nije bio ni najmanje prijatan. Tvoj otac mi je pričao da odmah namjeravaš da polažeš advokatski ispit i to me je još više obeshrabrilo. Znao sam da se momci vrte oko tebe. Čak sam čuo da imaš i zaručnika i pomislio sam da je sve svršeno. Gotovo! Zauvijek si otišla iz mog života.“ „Nemaš pojma koliko sam čeznula da dobijem pismo od tebe, ili da me pozoveš telefonom…“ „Za to vrijeme, ja sam pokušavao da te zaboravim. Izlazio sam sa svakom ženom koja bi to poželjela.“ „Ne sumnjam da ih je bilo mnogo.“ Šeron nije mogla da odoli, a da ne kaže. „I previše! Toliko sam ljudi povrijedio, samo zato što oni nisu bili to što sam ja želio.“ Prinio je njene usne svojim usnama i Šeron je još jednom bila zapanjena zbog kontrasta u boji njihove kože. „tako si pocrnio od sunca…“ „A ti si bijela kao snijeg“, pogledao je njenu ruku, a onda je još jednom poljubio. „Rijetko mi je polazilo za rukom ta tako pocrnim“, objasnila mu je.

49

„Osim onog ljeta kada si bila u Kaliforniji.“ „Trudila sam se svim silama da dobijem boju, kao što sam se trudila da privučem tvoju pažnju.“ „To ti je pošlo za rukom.“ „Zaista!“ „Hajde, znaš i sama. Koliko puta sam morao da se tuširam hladnom vodom…“ Šeron se nasmijala. „Da sam to znala tada! Možda bih smislila neki način da ti ublažim bol. Viñala sam te sa drugim ženama, i to me je bacalo u depresiju. Sve vrijeme sa bila strahovito neraspoložena“, ponovo je uzdahnula. „Nije trebalo da patiš. Ja sam te želio.“ „Kladim se da bi to neprijatno iznenadilo Eloiz Rendal.“ „Koga?“ „Nemoj da se praviš nevješt. Nisi zaboravio Eloiz. Imala je crvenu koktel haljinu i cipele sa visokim potpeticama. Otišao si sa njom sa vjenčanja svoje majke.“ „Da, naravno, sjećam se Eloiz. Zaista imaš dobro pamćenje.“ „Godinama sam pamtila taj prizor, kako izlaziš sa njom iz kuće i kako ulazite u automobil. Bila sam toliko ljubomorna da sam htjela da ubijem ili tebe ili sebe.“ „Zar ne bi bilo najbolje da si ubila nju? Tako bismo ostali samo nas dvoje“, nasmijao se Tejlor. „Nemoj da mi se rugaš! Zaista sam tada patila. Zar ne znaš kako izgleda kada se zaljubiš u tim godinama?“ Odmahnuo je glavom i uozbiljio se. „U tim godinama sam bio previše zauzet da bih se zaljubljivao.“ Šeron nije znala šta da mu odgovori na to. Tejlor je svukao pokrivač sa njenog tijela i rukom je prešao preko njega. „Kakav prizor.“ Ruka mu se zadržala na njenim grudima. „Male su“, rekla je Šeron sa žaljenjem. „Ko kaže?“ „Svi.“ „Oni nemaju pojma. Oduvijek su mi djelovale savršeno.“ Legao je na leña i zadovoljno zažmirio. „I ja tako mislim. Svi su govorili da si ti suviše mršav, ali ja nisam dijelila njihovo mišljenje.“ „Bio sam previše mršav.“ „Bio si sjajan.“ Osmjehnuo se, ne otvarajući oči. „Nema smisla da se prepirem sa nepopravljivim romantičarom“, rekao je. „Zaista si izgledao veličanstveno. Dolazeći ovamo, u dubini duše sam se nadala da si se ugojio i oćelavio.“ „Ako ovako nastavim, u svakom slučaju ću ostati bez nekoliko zuba.“ „Nadam se da više nećeš ulijetati u onako glupe tuče. Prepustit ćeš takve obračune svome advokatu.“ „Zar ti namjeravaš da se tučeš umjesto mene? Ko bi rekao…“, otvorio je oči. „Ozbiljno ti govorim, Tejlore.“ „I ja sam ozbiljan. Nikada nisam bio ozbiljniji. Uostalom, uvjerit ćeš se u to kada budeš čula moj prijedlog.“ „A to je?“ „Želio bih da pripremimo veliku zabavu. Da napravimo pravo slavlje sa mnogo zvanica. Pozvat ćemo čitav kraj. Naravno, tu će biti i sve moje obožavateljke. Nikako ne bih mogao da izbjegnem da ih sve ne pozovem, pošto ih je toliko mnogo. Uostalom, i ti ih već poznaješ, pa se nećeš ljutiti“, nasmijao se Tejlor.

50

„Mogu samo da se naljutim na tebe zato što me zadirkuješ“, rekla je naizgled ljutito. „ovoga puta te ne zadirkujem. Namjeravam vječno da ostanem u braku sa tobom.“ „Stvarno?“ Šeron je spustila pokrivač i odmjerila Tejlora pogledom. „Da, stvarno“, gotovo se naljutio. Šeron je naglo ustala. „Tejlore, zaista nisam mislila ništa loše. Samo sam se šalila.“ Istog trenutka ju je zagrlio. Njegove ruke bile su snažne i tako sigurne. „Nemoj se više šaliti na takav način. Zaista si me uplašila, Šeron. Ako se nas dvoje sada rastavimo, ja to neću moći da preživim.“ „Nećemo se razdvojiti. Nas dvoje smo vezani jedno za dugo za sva vremena.“ „Da li je to obećanje?“ upitao ju je Tejlor, dok mu je prst klizio linijom izmeñu njenih grudi, sve do struka, gdje se zaustavio. „Obećanje“, odgovorila je ubrzano dišući. Polako je svukao pokrivač sa nje do kraja. „Ovako mi se najviše dopada. Bez odjeće…“, mrmljao je Tejlor dok je usnama pratio liniju njenog ramena. „Već sam primijetila da imaš problema sa mojom odjećom“, odvratila je Šeron sa osmjehom. Podigao je glavu. „Hoćeš li da kažeš da nisam dovoljno vješto?“ upitao je naizgled uvrijeñeno, a onda je poljubio Šeron u sami vrh nosa. „Tvoju vještinu niko ne dovodi u pitanje. Radi se samo o snalaženju meñu krpama.“ Osjetila je kako joj tijelom struji toplina od njegovog dodira. „raduje me što si zadovoljna, er ćeš do kraja života voditi ljubav sa mnom. Neće biti drugih muškaraca u tvom životu, jesi li me shvatila?“ „Naravno, gospodine.“ Zažmirila je i strasno se privila uz njega. „Tako, draga moja gospo.“ Više nisu razgovarali. Tihu polutamu sobe remetili su samo njihovi uzdasi i ritmičko lelujanje njihovih tijela u ljubavnom zanosu.

*** Pet godina poslije… „Deni, prestani da udaraš kašikom po stolu i dovrši već jednom taj ručak!“ Šeron se s osmjehom obratila tamnokosom dječaku. Četverogodišnji mališan je uzeo zalogaj, a onda je umjesto o sto, udario kašikom po ivici tanjira. Osmjehnuo se, čekajući Šeroninu reakciju. „Gdje je tata?“ upitao je, primijetivši da ona uopšte ne reaguje. „Doći će svakog trenutka.“ „To si rekla i prije jednog sata.“ Denijevo poimanje vremena bilo je dosta neodreñeno. „Samo budi strpljiv i sve će biti u redu. Tata će uskoro stići“, ponovila je Šeron. „Uvijek tako kažeš!“ „To je dobar savjet, s obzirom na gene koje si naslijedio od svog tate.“ „Šta su to geni?“ Dječak je nakrivio glavu, pažljivo slušajući objašnjene. „Nije važno.“ Šeron je odmahnula glavom. „Tata će mi dovesti konja.“ „Tata je obećao da će ti kupiti ponija, ali ne danas“, Šeron je polako gubila strpljenje. „A kada?“ „Uskoro.“ „To si rekla i za bebu… Da će se roditi uskoro, a ništa se nije dogodilo.“ „Tako je. Dogodit će se uskoro“, pogledala je na svoj zaobljeni stomak u kojem je već odavno osjećala nestrpljive pokrete. Još mjesec dana, pomislila je zadovoljno. Vrata su se otvorila i u kuhinju je ušao Tejlor sa osmjehom na licu. 51

„Tata!“ viknuo je Deni, kao da ga nije vidio danima, a rastali su se tog jutra. „Kako je moj dječak?“ Tejlor se sagnuo i izvadio nestrpljivog dječaka iz visokog stolca, a zatim ga zavrtio u vazduhu, dok je dijete zadovoljno cičalo i pljeskalo ručicama, a tamne oči su mu blistale. „Zdravo. Gdje je Roza?“ upitala je Šeron. „Napolju, razgovara sa Miguelom. Odmah će doći ovamo, ne brini.“ „Zakazala sam pregled kod ljekara za pola dva. Moramo da stignemo na vrijeme.“ „Ne paniči. Stići ćeš“, Tejlor joj se toplo osmjehivao. „Ako želiš da se ovdje porodim, zaista nema potrebe da žurimo“, našalila se Šeron. „Nadam se da ipak više voliš da te predam u sigurne ruke, Šeron.“ „Beba! Beba!“ vikao je Deni. „taj dječak je nemoguć!“ primijetio je Tejlor. „Gdje je moj poni?“ nastavio je da viče dječak, ohrabren Tejlorovom podrškom. „Rekao sam ti da ćemo kasnije ove nedelje otići da pogledamo jednog.“ „Večeras?“ Deni je bio nestrpljiv. Tejlor je pogledao Šeron. „Imam utisak da on ima izvjesne probleme sa rječnikom“, rekao je. „On jednostavno zahtijeva da dobije ono što želi, kao i njegov tata“, rekla je Šeron. „Molim?“ Tejlor je spustio sina na pod i zagrlio Šeron. „Stigla je vaša dadilja!“ važno ih je obavijestila Roza, koja je upravo otvorila vrata. „Ja nisam beba! Ne treba mi dadilja!“ pobunio se Deni. „Treba mu ukazati dužno poštovanje, Roza. Kada uskoro novi stanar ove kuće ugleda svijet, Deni će biti stariji brat i bit će veoma važan. Zaslužuje svu pažnju ravnopravnog grañanina u ovoj zajednici“,rekao je Tejlor. „Naravno. Deni, prestani da se izmotavaš i doñi ovamo“, strogo mu se obratila Roza. „Možeš li nešto slično da kažeš i Tejloru, Roza?“ umiješala se Šeron. „Može, ali ne smije. Je li tako, Roza?“ Ne čekajući da mu Roza odgovori, Tejlor se ponovo obratio Šeron. „Nemoj da zaboraviš da sutra uveče idemo u pozorište, a poslije predstave imamo zakazan sastanak sa tvojim klijentima“, podsjetio ju je. Šeron je u toku prethodne godine dobila dozvolu za obavljanje advokatske prakse na teritoriji Kalifornije i već je iza sebe imala nekoliko uspješno okončanih slučajeva. „Hoću i ja da idem!“ javio se Deni. „Dozvoljeno je samo za one preko šesnaest godina. O tebi će sutra brinuti gospoña Hendriks, pošto je Rozi dovoljno što mora danas da te čuva“, objasnio mu je Tejlor. „Gospoña Hendriks ima brkove!“ „Deni!“ naljutila se Šeron. Tejlor se okrenuo da dječak ne bi vidio njegov osmijeh. „Bolje da krenete“, opomenula ih je Roza. Šeron je uzela torbicu i krenula sa Tejlorom. „Vidjet ćemo se kasnije“, dobacila je dječaku. „Mama je debela“, rekao je Deni Rozi, pošto su njegovi roditelji otišli. „Neće još dugo biti debela.“ „Hoćemo li da igramo domine?“ „Prvo pojedi svoj sendvič.“ „Onda ćemo se igrati?“ Deni nije odustajao. „Hoćemo“, rekla je Roza, koja je kroz prozor vidjela kako Tejlor pomaže Šeron da uñe u kola. Nagnuo se nad njom i poljubio je, a onda je zatvorio vrata. Roza se zadovoljno osmjehnula.

KRAJ

52