Elik Hau - Astrologija i Treći Rajh
October 6, 2017 | Author: Ljiljana Ukmar | Category: N/A
Short Description
Detaljan i redak prikaz astroloskih drustava izmedju dva rata....
Description
B IB LIO T E K A M IS T IK A
Urednik Radoslav Bratić Priredio Filip David
Elik Hau
ASTROLOGIJA I TREĆI RAJH Prevela
Milica Mint
BIGZ
Nn.'ilov originala Kllic H ow e ASTH O I.O G Y A N I) P S Y C H O L O G IC A L D U R IN G W O R L D W A R II
W ARFARE
Rider & Сотрапу, London, 1972.
Predgovor
Prvo izdanje ove knjige objavio je u Londonu Vilijem Kimber Ltd. pod naslovom Uranijina deca: Čudnovati svet astrologa. Američko izdanje je ob javio Volker & Komp., Njujork 1968, kao Astro logija: Novija istorija, obuhvatajiići i neispričanu priču o njenoj ulozi u drugom svetskom ratu. Poduža istorijska analiza opstanka i preporoda astroloških verovanja u Velikoj Britaniji i Fran cuskoj svedena je na nekoliko stranica u interesu ovog džepnog izdanja. Data verzija knjige se, prema tome, gotovo u celosti bavi trima povezanim temama: izvanrednim nemačkim astrološkim pokretom iz razdoblja 1920— 1941. i njegovim zatiranjem od strane nacista; ži votnom putanjom Karla Ernsta Krafta, švajcarskog astrologa za koga se pretpostavlja da je savetovao Hitlera; i, konačno, korišćenjem astrologije i Nostradamusovih proročanstava u cilju psihološkog vojevanja tokom drugog svetskog rata.
1 Uvod
Početkom 1943. prvi put sam upoznao jednog astrologa — kasnije, sretao sam mnoge — zahva ljujući Seftonu Delmeru (Sefton Delmer), nada leko najmaštovitijem i najdovitljivijem predstav niku metode »crnog« psihološkog vojevanja koga sam sreo tokom gotovo četvorogodišnj eg rada u Štabu političkog ratovanja. Postojala su dva vida rada tog odeljenja: Bi-Bi-Sijeva emitovanja za Nemačku i evropske zemlje pod okupacijom i leci sa imprintom vlade Njegovog Veličanstva na zaglav lju bacani iz aviona Kraljevskih vazduhoplovnih sna ga, bili su svi »beli«. »Crne« operacije, međutim, nikada nisu odavale svoje britansko poreklo. Raz norazne »crne« radio-stanice vešto su ostavljale utisak da se njima rukuje unutar Nemačke; mnogo je muka uloženo u to da se osigura da »crna« štampa izgleda baš kao da je stvar tamo nastala. »Crnu« građu nije u Nemačku doturao RAF onako u masi, već je ona širena podzemnim kanalima, prema tome u manjim količinama.1 Delmerov krotki astrolog bio je pokojni Luj de Vol (Louis de Wohl), visoka, pihtijasta ljudina koji me je zagledao kroz naočare sa ramom od kornjačevine. Nosio je dobro skrojenu uniformu i izgledao kao armijski kapetan na raspolaganju. Iz vadio je neke hartije iz poveće, skupe aktovke od krokodilske kože i cigaru iz tabakere načinjene od istog materijala. »Krokodil je moja omiljena zverka«, primetio je. Delmer je već bio otišao. Tako je De Vol sedeo zureći U mene, pa osetih
kao da samo što me nije progutao krokodil. Za moli me da ponovim svoje ime i upita kako se piše Elik (Ellic). Zatim, ne obarajući uporni po gled, uze po penkalo u svaku šaku i istovremeno napisa »Elik Hau« (Ellic Howe), normalno desnom rukom a kao u ogledalu, ili obrnutim rukopisom, levom. Naslutio sam da hoće da me hipnotiše i skrenuo sam pogled. To je razbilo napetost, pa pređosmo na posao. De Vol mi reče da ga je Delmer ovlastio da napiše tekst za falsifikovani broj nemačkog astrološkog časopisa Zenit. Upitao je da li bismo mogli da obezbedimo neophodne štamparske klišee za zna kove zodijaka i planeta. Pokaza mi ih u svom rukopisu i mada ništa nisam znao o astrologiji pre poznao sam ih i rekao da ćemo ih lako pribaviti u cilju štampanja. Moj prvi susret sa De Volom beše sasvim kratak a ponovio se još samo u dve ili tri prilike, uvek u vozi »crnog« Dehnerovog plana. Osim nekoliko brojeva Zenita sastavili smo takođe sveščiću sa prorčanskim katrenima u stilu stihova kakve je pisao Mišel Nostradamus (Michael Nostradamus), čuveni francuski »vidovnjak« iz šes naestog veka. Kasnije ću opširnije govoriti o tim izdanjima. Na ovom mestu, međutim, moram da pomenem činjenicu, nepoznatu mi u ono vreme, da je nastanak naše sveščiće u stilu Nostradamusa nadahnulo saznanje da se Karl Ernst Kraft (Karl Ernst Krafft), švajcarski astrolog za koga se pret postavljalo da je Hitlerov savetodavac, koristio Nostradamusovom građom u svrhu psihološkog ra tovanja. Nostradamusa je sada trebalo »vratiti« Nemcima. Kraftova veza sa Hitlerom učinila ga je metom naše ljubazne pažnje. De Vol je svakako imao prste u fabrikovanju pisma sa falsifikovanim Kraftovim potpisom u leto 1943. Ni Delmer ni ja ne sećamo se bogzna čega u vezi s tim pismom, osim da se tvrdilo kako je Kraft tobože obavestio u pismu onoga kome se obraćao da će Nemačka iz gubiti rat a Hitler poginuti nasilnom smrću, ili već nešto u tom smislu. Namera je bila da se pismo nekako doturi u ruke Gestapou. Onda, ako bi sve išlo kako treba, Krafta bi uhapsili a Hitler bi
, ostao bez usluga svog navodno neprocenjivo dragocenog astrologa. Pojma nemam da li je pismo ikada dospelo na namenjeno mu odredište, ali uz uzdah uviđam da bi to baš lepo zabavilo neke ljude u Hajnrih Himlerovom (Heinrich Himmler) Reichssicherheishauptamt-u (Vrhovnoj upravi dr žavne bezbeđnosti), pošto je Kraft bio njihov za točenik još od leta 1941. Nakon 1945, ubrzo sam zaboravio veći deo onoga što sam uradio za Delmera i druge osobe u Odeljenju. Štaviše, jedva da sam i pomislio na astrolo giju sve do proleća 1958, kada su moju radoznalost probudile opaske na taj predmet u nekim knjigama K. G. Junga (C. G. Jung). Sa iznenađenjem sam otkrio da je sam Jung uzimao astrologiju sasvim ozbiljno. Godine 1931, na primer, on primećuje da su »kulturni filistejci do skora verovali da je sa astrologijom davno već raskršteno i da joj se bez uzdržavanja mogu podsmevati. A li danas, uskr savajući iz društvenih dubina, ona lupa na vrata univerziteta sa kojih je izbačena pre nekih trista godina.2 Jungovo verovanje u astrologiju je, znači, podstaklo moje vlastito interesovanje za ovu temu. U međuvremenu, pročitao bih ovaj ili onaj priruč nik ali zato nisam bivao ništa mudriji. Godine 1956. slušao sam predavanje misis Filis Najlor (Phyllis Naylor), visokoobrazovanog profesionalnog astro loga, za slušateljstvo sastavljeno uglavnom od psi hologa i psihoterapeuta. Ne znajući kome bih se inače obratio, zamolih je da, ako može, nađe vre mena i održi mi nekoliko časova; ljubazno ona pristade. Beše to početak dugotrajnog prijateljstva. Ubrzo sam ustanovio da nije astrološka praksa, niti, pak, vajkadašnji problem njene istinitosti od nosno lažnosti bilo ono što me je zbilja zanimalo. Od ovog događaja pa do trenutka kada sam se uputio u traganje za odgovorom na sijaset pitanja o Karlu Ernstu Kraftu i nemačkom astrološkom pokretu koji je cvetao između dva isvetska rata, nije prošlo mnogo vremena. Posmatrajući knjige u biblioteci misis Najlor posle moje prve lekcije, odjednom sam se prisetio rata i rabote s falsifikovanim pismom. Otkrio sam primerak njegovog Traite d’Astro-Biologie iz 1939,
sa posvetom za njenog pokojnog muža. Tom pri likom sasvim kratko smo se osvrnuli na Krafta. Pomenula je članke Luja de Vola u popularnoj štampi, koje nisam video, i dodala kako veruje da je Kraft umro u nemačkom koncentracionom logoru. Pogodilo me je što je toliko toga ostalo neobjašnjeno. M oje praćenje Krafta, za koga sam pretpostavljao da će me odvesti u pravcu Hitlera, započelo je baš u to vreme, mada će proći meseci dok se na kraju ne dočepam pravog traga. Traže nje i njegov ishod osnovni su sadržaj ove knjige i nepotrebno je da se istrčavam sa pričom. Moja opsednutost nemačkim astrološkim pokre tom u mnogo čemu je blisko povezana sa Krafto vom istorijom. Iznikla je iz ranih faza studije o poreklu srodnih pokreta u Velikoj Britaniji i Fran cuskoj. Na kraju sam otkrio da je njihov nemački parnjak predstavljao posebno zanimljivu društve nu pojavu. O njegovom poreklu i istoriji takođe se izlaže u ovoj knjizi, gotovo u celini zasnovanoj na nemačkoj građi, nedostupnoj u engleskom prevodu. Moja pitanja o izvorima tri najznačajnija evrop ska astrološka pokreta dvadesetog stoleća u početku su ostajala bez odgovora, pošto štampana obaveštenja, recimo u vidu knjige sa naslovom, otprilike, M odem i astrolozi, 1800— 1950, nije postojala. Kop kao me je proces opstanka astroloških verovanja i kako se ova baština prenosila. Uskoro sam usta novio da je podosta pisano o svim ranijim razdob ljima, naime od vavilonskih korena astrologije pa do sedamnaestog stoleća, kada su nova astronomska otkrića naizgled svela astrologiju na jedva nešto više od »okamenjene nauke«. Na tom stupnju na učnici prestaju da se za nju interesuju, verovatno usled uverenja, i to ne samo u akademskim krugo vima, da bi proučavanje pozne istorije onoga što se smatra praznoverjem bilo obično ubijanje vre mena. Astronomija i astrologija su nekada bile bliznakinje, ali je astrologija proglašena astronomijinom ćaknutom sestrom, pa se stoga mirne duše mogla prenebregavati. Tako, zaputivši se u istra živanje opstanka astroloških verovanja u Evropi posle 1700, zagnjurio sam se u silnu literaturu na engleskom, francuskom i nemačkom koju su
istoričari do tada nipodaštavali. Problem je za mene lično bio čisto istorijski a to znači da su uobičajene polemike oko valjanosti astroloških teza bile izvan okvira mog interesovanja. Neka od mojih ranih otkrića zapanjila su me, na primer činjenica da su se tokom blizu dva sto-* leća nakon 1700. astrologije za razne namere i svrhe sećali jedino u Velikoj Britaniji i tamo je upražnjavali. U tom razdoblju ona se na evrop skom kontinentu držala isključivo ilegale ili bila tako reći u celosti zaboravljena. Staviše, čak je i u Velikoj Britaniji tokom osamnaestog stoleća upadljivo opadalo interesovanje za nju, mada se u poslednjih dvadesetak godina tog stoleća nazire izvesno oživljavanje. Zatim, Francuzi su ponovo otkrili astrologiju tek 1890, dok je nemačko bu đenje počelo uoči Prvog svetskog rata. Prva pret postavka mi je bila da su moderni francuski i nemački pokreti sigurno bili uzgredni proizvodi bri tanskog. To je bilo tačno u slučaju Nemačke ali se nije odnosilo na Francusku. Zašto je, onda, astrologija opstala u Velikoj Britaniji i više nigde u Evropi? Pokazalo se da su se Britanci dublje zainteresovali za astrologiju tek kada je ona postala tajna nauka u Evropi. Dokaz su veoma brojni priručnici objavljeni u Londonu između 1650. i 1700, mada je produkcija svedena na retke primerke između 1700. i 1785. U Velikoj Britaniji, i nigde drugde, astrološka verovanja pothranjivana su na popularnoj ravni godišnjim proročanskim almanasima velikog tiraža kakav je bio Vox Stellarum, koji je 1770, recimo, imao 100.000 pretplatnika, dostigavši vrhunac u devetnaestom stoleću sa prodajom od 560.000 primeraka za tekuću 1839. godinu. Niko ne bi ništa naučio o metodima astrologije iz Vox Stellarum-a i sličnih publikacija, ali je to bar bio redovni go dišnji podsetnik da ona postoji. Tokom dvadesetih godina prošlog stoleća došlo je do druge i trajnije obnove interesovanja za astro logiju u Velikoj Britaniji, ali prva prava ekspanzija zbila se tek nakon 1890. Valja međutim naglasiti da su efemeride, to jest rasporedi dnevnih položaja planeta, bitne za svakoga ko hoće da izradi neki horoskop, bile dostupne bez problema od kraja šes-
naestog stoleća pa nadalje, dok je priticanje novih priručnika nakon 1824. bilo neznatno mada ujed načeno. Između 1700. i 1890, svako voljan da upozna elemente astrologije ustanovio bi da je lako domoći se neophodnih knjiga, uglavnom onih sta rih objavljivanih tokom celog osamnaestog stoleća, novih publikacija posle 1824, i, ukoliko je potrebno, učitelja. Moderni britanski astrološki pokret (na stao posle 1890) bio je sporedan proizvod raspro stranjenog interesovanja za ezoterizam i okultizam koji su podstakli Helena Petrovna Blavacki (Blavatsky) i Teozofsko društvo posle 1884— 85. Radovi madam Blavacki sadrže mnoge aluzije na teozofsku kosmologiju sa nejasnom astrološkom pozadinom. Za te nove teozofske astrologe horoskop je pred stavljao ezoterični dokument a njegovo tumačenje jednu okultnu vežbu. Njihove britanske preteče bile su daleko ovozemaljskije u svom pristupu. Najznačajniji od astro-teozofskih prvaka bio je Alan Leo (odnosno W. F. Allen, 1860— 1917), mra čan trgovački putnik, a sudbina je htela da on postane prvi znamenitiji britanski astrološki publi cista i, štaviše, prvi koji je upražnjavao svoju umetnost na višoj i dobro organizovanoj ravni. Postao je profesionalni astrolog 1898, i uskoro stao da objavljuje niz popularnih priručnika koji su po stigli daleko veću prodaju od srodnih publikacija u prošlosti. Poneki su još uvek u opticaju, mada je prošlo više od pola stoleća od njegove smrti. Leo je takođe odgovoran za jednu novinu koju predani astrolozi jednodušno osuđuju, naime prefabrikovane horoskope što ih pravi mašina za ko piranje ili slični aparati. Po prispeću poštanske narudžbenice od 1 šilinga — bilo je to početkom prve decenije ovog stoleća, kada je zaposlio devet lica u svojoj »astrološkoj firm i« — odgovarajuće stranice su pažljivo sravnjivane i onda odašiljane mušterijama. Namera je bila da ovi takozvani test-horoskopi namame naručioce za unosniji posao po ceni od 5 šilinga do 5 funti. Leovo ime bilo je i ostalo nepoznato široj javnosti pošto astrološki žumalizam, onakav kakvog danas poznajemo, nije postojao u njegovo vreme. Istina, sve do relativno skorijeg datuma svako
ko bi naumio da savlada elemente astrologije ubrzo bi naišao na njegove knjige. Astrologija kao redovni stubac u novinama v i sokog tiraža, recimo prefabrikovani horoskopi, bila je još jedna britanska novina. Započela je 1930, kada je krenula izuzetno uspešna saradnja pokoj nog R. H. Najlora, supruga moje prijateljice, sa Sunday Express-om. U narednih deset godina Najlorovi feljtoni privukli su veoma mnogo čitalaca i prestali su da izlaze tek onda kada su se zbog nestašice hartije usled rata listovi stanjili. Na ovom polju žumalizma uskoro su se javili i kon kurenti, pa su iz nedelje u nedelju milioni britan skih građana čitali o astrologiji. Tiražni časopisi za žene nisu se isticali objavljivanjem astroloških članaka sve do 1945. Kao što bi se i očekivalo, samo relativno malo brojni od onih koji su se površno upoznali sa astrološkim teorijama preko nedeljnih novina ili ženskih magazina pomučili su se da nauče kako se pravi horoskop. Doduše, dok je u 1900. tek neko licina izvan teozofskog ili okultističkog kruga znala naziv zođijačkog znaka pod kojim je rođena, do 1939. to je već prilično opštepoznato, dok danas čak i mlađarija zna pod kojim su znakom rođeni. U Velikoj Britaniji, dakle, neprekidno su pri sutna astrološka praksa i verovanja od 1700. na ovamo. U Francuskoj, međutim, astrologija je bila gotovo u potpunosti tajna disciplina od završetka sedamnaestog stoleća i ostala je takva do deve desetih godina prošlog. U svom monumentalnom Traite methodique de Science occulte, objavljenom 1891, Papus (odnosno dr Gerard Encausse, 1865— 1916) samopouzdano je ustvrdio da je »astrologija jedna od drevnih obogotvorujućih nauka čija su pravila danas u celosti izgubljena«. Deceniju po tom, kada je Žil Boa (Jules Bois), znalački pro matrač okultističke scene, čuo za nekog astrologa po imenu Zevinje (Gevingey) iznad kafane »V olter« na Trgu Odeon, primetio je s vidnim iznena đenjem: »K o bi se još nadao da će naleteti na as trologa u Parizu?«3 Francuska obnova podudara se sa novim ras prostranjenim zanimanjem za okultizam u Fran cuskoj. Ovaj okultizam nije imao teozofsko poreklo5 .
Istina je da je madam Blavacki imala malobrojne ali utoliko više oduševljene sledbenike u Francus koj posle 1884, no francuski ogranak Teozofskog društva nikad nije bio brojan niti uticajan kao njegov britanski pandan. Ovo stoga što su njena učenja imala malo privlačnosti za takve istančane mlade okultiste kakvi su bili Papus, Stanislas de Gvita (de Guaita), Osvald Virt (Oswald Wirth) i njihovi suvremenici. Oni i prijatelji im behu prven stveno kabalisti i neoružokrstaši, za koje je, priđe, duboko tajni simbolizam tarot karata imao naročit okultni značaj. Les mysteres de Vhoroscope, iz 1887. »doktora« Ilaje Stara (Ely Star) bio je prvi moderni astrološki priručnik. Pravila tradicionalne astrologije ta ko je potpuno prekrio zaborav da je ovaj autor mogao jedino da ponudi obaveštenje o neobičnom sistemu kabalističke ili onomantičke astrologije koja je, izgleda, izmišljena u Francuskoj šezdesetih go dina prošlog stoleća. N ije prodrla na englesku stranu Lamanša, pošto nema pozivanja na ovu knjigu u onovremenim britanskim astrološkim pub likacijama. Star je takođe uključio poglavlje o tarotu. Ovaj tip karata bio je gotovo nepoznat u Velikoj Britaniji, mada ih je sasvim mali krug, povezan sa kasnije slavnim hermetičkim redom Zlatna zora, osnovanim 1887, poznavao. Francuzi su počeli da se hvataju u koštac sa tradicionalnom astrologijom tek kada je Fomalo (Famalhaut, odnosno opat Charles Nicoullaud, 1854 — 1925) objavio svoj Manuel d ’astrologie spherigue et judiciaire godine 1897. Sledio je, početkom ovog stoleća, Anri Selvin (Henri Selva) delimičan prevod 2. B. Moren de Vilfranšove (J. B. Morin de Villefranch) Astrologia Gallica, 1661, koja je zastupala klasičnu tradiciju sedamnaestog stoleća u autorita tivnom vidu. Pa tako ispada da francuska astrološka obnova pripada pre dvadesetom nego devet naestom stoleću. Do sada nisam pominjao astrologiju u Sjedinje nim Američkim Državama. Mora da je među ranim doseljenicima bilo i takvih koji su razumeli njena načela, i primorci priručnika iz sedamnaestog sto leća nesumnjivo su našli svoj put preko Atlantika. Izgleda da tamo nema domaće astrološke literature
sve do kraja četrdesetih godina prošlog stoleča. Neki od najpoznatijih američkih astroloških pisaca V/. razdoblja od 1855. do 1890. izučili su svoju astrologiju u Engleskoj pre iseljavanja. U Severnoj Americi, dakle, vladao je isti kontinuitet astrološ kih verovanja i običaja od sedamnaestog stoleča kao u Velikoj Britaniji.
п Nemački preporod
Za istraživača, kakav sam ja, čudnovatih staza i bogaza ljudskih poniranja, nemački nstrološki po kret, koji u celosti pripada dvadesetom stoleću, predstavlja posebno zanimljivu pojavu i to iz sledećih razloga. Prvo, tokom kral kog razdoblja iz među 1920. i 1904. to je bio najnmogoljudniji i najdelotvomije organizovan aslrološki pokret koji je ikada postojao i koji će ikada postojati. Drugo, kada su se Nemci jednom dočepali astrologije, uči nili su to sa predanošću i strašću nesravnjivom sa ičim sličnim u drugoj nekoj zemlji. Treće, iz među dva svetska rata Nemačka je bila jedina zemlja u Zapadnoj Evropi gde su astrolozi imali stvarne poteškoće sa vlastima. Crne slutnje su se već ocrtavale na obzorju Nemnčke godinu dana po izboru Adolfa Hitlera za kancelara Rajha u januaru 1933. Konačno, čudnovat splet okolnosti naveo je naciste na iskorenjivanje astroloških verovanja i običaja godine 1941. Po strani od ovih razmatranja, imamo Karl Emst Kraftovo kobno uplitanje u nemačka posla tokom drugog svetskog rata i događaje koji su do veli do njegove tragične smrti u 1945. Pa zato, pre nego što ponudimo čitaocu podroban izveštaj o Kraftovoj životnoj putanji i okolnostima koje su navele tog švaj carskog građanina da se nastani u Nemačkoj 1936, nužno je opisati nemački astrološki milje sa kojim je on bio tesno povezan još od studentskih dana u Zenevi 1920— 1923.
Daleki koreni nemačkog astrološkog pokreta bliski su tamošnjim teozofskim krugovima iz 1880-ih. Nemačka sekcija Teozofskog društva os novana je u takozvanoj okultnoj sobi u letnjikovcu Irau Marije Gephard (Marie Gephard) kod Amerlanda (Ammerland), na jezeru Štanberg (Stanberg), nedaleko od Minhena, 22. jula 1884, sa doktorom Vilhelmom Hibe-Slajdenom (Wilhelm Hubbe-Schleiden) kao predsednikom.4 Godine 1885. dr Hibe-Slajden počeo je da objavljuje D ie Sphmx, mesečnik posvećen teozofiji i okultizmu. Nekoliko članaka o astrologiji naći će se u njegovim prvim brojevima, ali jedva da je bilo i tračka interesovanja za ovu temu u Nemačkoj sve do četvrt stoleća kasnije, a i tada će ono biti veoma ograničeno. Madam Blavacki ponovo je u Evropi u proleće 1885, da se nikada ne vrati u Indiju. Jedan od njenih saputnika bio je doktor Franc Hartman (Franz Hartmann, 1838— 1912), američki lekar ne mačkog porekla koji se kasnije duže zadržao u pro storijama Teozofskog društva u Ađiru, blizu Madrasa. Zatim boravi u Nemačkoj, gde će se veoma pročuti u okultističkim krugovima. Godine 1899. zavrbovao je učenika i sekretara u liku Huga Folrata (Vollrath), studenta, tada dvadesetdvogodišnjaka. Čudan su oni bili par: Hart man, kome su britanski teozofi nadenuli ime »P r ljavi Franc« zbog njegove neumivene pojave, i de set godina mlađi Hugo Folrat, ugursuz brzih vijuga sa klikerom za okultizam i okom za pravu priliku. On sada napušta studije da bi se pridružio Hartmanu na njegovim neprekidnim turnejama s preda vanjima i otkrio da »okultno znanje« ima tržište, mada će proći godine рге nego što na to polje stupi kao nezavisni trudbenik. Godine 1907. Hugo Folrat je tridesetogodišnj ak bez stalnog zanimanja. Mada nikada nije završio studije, na sve strane se predstavlja kao dr Folrat. Lajpciški teozofi su mu kasnije odobrili da se stara o njihovoj biblioteci, da bi naknadno ustano vili kako je on izmudrovao takozvani književni odsek Nemačke sekcije Teozofskog društva, zajedno sa spiskom počasnih članova i pokrovitelja, čija imena koristi bez njihovog dopuštenja. Iz »književ nog odseka« uskoro je izrasla Teozofska izdavačka
kuća u Lajpcigu sa Folratom kao njenim vlasnikom. Godine 1908. lokalni teozofi, koji nisu imali poverenja ni u Folrata ni u njegove pobude, žale se na njega dr Rudolfu Stajneru (Rudolph Steiner), generalnom sekretaru Nemačke sekcije Teozofskog društva. »A fera Folrat«, sa svim svojim blaćenjima i prepucavanjima nipošto nije najbeznačajniji od raz loga koji su doveli do ostavke Štajnera i mnogih njegovih sledbenika i do osnivanja 1912. godine Antropozofskog društva. Štajner isključuje Folrata iz Nemačke sekcije 1909. Ovaj drugi je baš pokrenuo svoju teozofsku izdavačku firmu pa sad uviđa da će njegovo isklju čivanje biti loše za posao. Stoga se žali iza Stajnerovih leđa Ani Bizent (Annic Besant) u London. Mada je spremna da prihvati Stajnorovu odluku kada je reč o Nemačkoj, potvrđuje produženje Folratovog članstva u međunarodnoj teozol'skoj orga nizaciji i uskoro on biva naimenovan za ncmačkog predstavnika njenog reda Zvezda Istoka, čiji je zadatak bio da obznani prisustvo dugoočckivanog Učitelja Sveta u obličju hinduskog mladića Krišnamurtija. Sve je ovo malo suviše za Štajnera, nikad konvencionalnog teozofa, i to je jedan faktor više koji će voditi njegovom istupanju iz Teozofskog društva. Do razlaza bi u svakom slučaju došlo, pre ili posle. Kada su Stajnerova neslaganja sa mišljenjem Ani Bizent dostigla zenit 1912, Folrat se već bio valjano potvrdio kao teozofski i okultistički izdavač u Lajpcigu. Godine 1909. lansira novi mesečnik Prana, koji sam opisuje kao »časopis za eksperi mentalnu tajnu nauku« i angažuje izvesnog Karla Brandler-Prahta da ga uređuje (Brandler-Pracht). Karl Brandler-Praht (r. 1864) bio je u početku glumac. Elemente astrologije naučio je u SAD, gde je proveo nekoliko godina radeći u pozorištima na nemačkom jeziku kojima su tada obilovali gradovi kao Čikago i Ilinois, sa mnogobrojnom emigracijom iz otadžbine. Evo ga ponovo u Evropi oko 1900, gde bi verovatno nastavio s glumom u omanjim provin cijskim pozorištima Nemačke i Austrije da nije prisustvovao spiritualističkoj seansi u Bazelu. Tom prilikom »duh« mu je saopštio da je predodređen
(I;i pronosi astrološko jevanđelje. Njegovo znanje engleskog omogućilo mu je sada da prilagodi i pre vodi građu za upotrebu u Nemačkoj. Njegova prva knjiga, sasvim osnovački priručnik, objavljena je 1905, no izaziva sasvim slabo interesovanje. Pošto je tržište profesionalne astrologije još uvek veoma usko, on se sada okreće nadničarskom okultnom žurnalizmu. Godine 1907— 8. osniva mala astrološka društva u Beču i Minhenu, pa još jedno u Lajpcigu, 1909, kada se tamo zatekao radeći za Folrata. Prvi je urednik Folratovog časopisa Astrologische Rundschau (Astrološki pregled), prvobitno mesečnog dodatka Prana-e, ali uskoro postaje neza visan. Posle 1920. pa sve dok ga nacisti nisu uki nuli 1938, bio je to jedini nemački ozbiljni astro loški magazin sa širokom čitalačkom publikom. Još jedan član veoma malobrojne grupe nemačkih astroloških prvaka od pre 1914, jeste V ilhelm Beker (Wilhelm Becker), koji je započeo sa astrološkom profesijom u Berlinu godine 1910. Upravo se bio vratio sa dužeg boravka u Londonu, gde je bio jedan od učenika Alena Lea. Došao je do izdavačkih prava za nemački prevod Leovih omanjih dela — jer je, na njegovo zgražanje, ve ćina izdavačkih prava za značajnije knjige pala u ruke Folratu tokom dvadesetih godina — i on je bio taj zahvaljujući kome se pročulo Leovo ime u širokim astrološkim krugovima. Netačno bi bilo sugerisati da je u Nemačkoj pre 1914. postojao jasno definisan astrološki pokret. Staviše, samo malobrojni Nemci izvan teozofskog ili okultističkog miljea bili su tek nejasno svesni postojanja astrologije. Oni koji su o tome nešto znali još uvek su pretpostavljali da su veliki struč njaci — Britanci. Ubrzo posle prvog svetskog rata situacija se iz korena menja. Rat od 1914— 1918. poremetio ie dalji razvoj na astrološkom frontu. Brandler-Praht prelazi u Švajcarsku i osniva astrološka društva u Cirihu i San Galenu (St. Gallen). Folrat se pritajio u Lajpcigu dok ga nije pokupila vojna policija, a vojni sud ga osudio na kratku kaznu zatvora zbog izbegavanja vojne obaveze. Godine 1914. nije bilo znakova koji bi nagoveštavali šire zanimanje za astrologiju, vid ljivo u Nemačkoj samo deceniju kasnije. Doduše,
kada su je se Nernci jednom, zbilja dočepali, ispolj ili su svu svoju tradicionalnu temeljitost. Začuđujuće veliki broj Nemaca, uključujući mnoge obrazovane muškarce i žene, počinje da proučava astrologiju početkom dvadesetih godina. Razlog za ovu iznenadnu opsednutost dotad nepomodnom, čak blago prezrenom oblašću, nije teško otkriti. Posledica vojnog poraza, sa svim njegovim problemima i neizvesnostima, uključujući inflaciju koja je izmicala iz ruku, a stavljena je pod kontrolu tek pred kraj 1923, namamila je mnoge da u »zvezđama« potraže obaveštenja i znamenja o bo ljim vremenima u budućnosti. Pre 1914. ono rela tivno malo nemačkih astrologa bili su uglavnom teozofi ili okultisti, ili oboje istovremeno. Astrolo giju su smatrali za jednu suštinski hermetičku nauku. Međutim, srazmemo mnogo obrlaćenih nisu se zanimali ni za teozofiju, njenog nastavljača antropozofiju, niti za tradicionalni okultizam, i više su voleli da o astrologiji razmišljaju kao o neza visnoj nauci koja će, da li joj se vremena i s obzirom na slom tradicionalnih predrasuda, biti široko prihvaćena takva kakva jeste. Sada se vraćam Hugu Folratu, koji se ubrzo ponovo osovio kao astrološki izdavač. Do 1923. njegova serija Astrološka biblioteka uskoro je po rasla na gotovo dvadesetak naslova. Njegov do slovni monopol na ovom polju uskoro će se okon čati pošto su mnoge druge izdavačke kuće, od kojih većina mračnog profila, sada stupile na ovo novo i berićetno polje. Do 1923— 24. postojala je zavidna potražnja za astrološkom literaturom, i nemačka proizvodnja priručnika, tabela, almanaha predskazanja i ostalih Astrologica silno raste u poređenju sa bilo kojom drugom evropskom zem ljom. Neka zabavna otkrića na temu Hugo Folrat doprinos su dr Johanesa Balclija (Johannes Balzli) Zentralblatt fiir Okkultismus-u tokom 1920— 21. Folrat je ranije objavio Balclijeva predavanja o okultizmu u svojoj »Prana zbirci« ali su se njih dvojica dokačili i Balcli je sada naplaćivao stare dugove. Ispada da je još 1913. Folrat izmislio alter ego koga je nazvao Valter Hajlman (Walter Heilmann). Ubrzo po ratu, Hajlman se pojavljuje
1-.io sekretar izmišljenog Ružokrstaškog društva u N crnačkoj i prikuplja pretplate od lakovemog sveta, uglavnom žena, koji zauzvrat prima kićene diplome i »ezoterična uputstva« u vidu »majstorskih pisa ma«. Mnogi pokušavaju da upoznaju tajanstvenog llajlmana, ali bez uspeha. Hajlman-Folrat je poda no život još jednom mitskom liku zvanom Johanes Valter (Johannes Walter) koji je imao tajnu adresu u Herlin-Frajdenau. Ružokrstaška »majstorska pisma« nije pisao Folrat lično već su ona sastavljana od građe koju je preveo sa pseudoružokrstaških budalaština, objav ljenih u K alifom iji, drugi jedan »posvećenik« koji se nazivao Maks Hajndel (Мах Heindel). I taj je I)io nekakav propalitet. Kao Maks Grashof, što mu je izgleda bilo pravo ime, on je pohađao Rudolf Štajnerova teozofska predavanja u Berlinu počet kom ovog stoleća. Onda emigrira u Ameriku gde se pridružuje Univerzalnom bratstvu Ketlin Tingli (Kathleen Tingley), šizmatičkoj teozofskoj sekti. Sledeći potez mu je osnivanje »Ružokrstaške za jednice« čiji članovi rasturaju njegova »ružokrslaška pisma sa uputstvima«. Sadržaji ovih pisama lemeljili su se na građi koju je ukrao od Rudolfa Stajnera, čija su se zloslutna predskazanja »vratila kao odjek«, kao što znamo Nemcima preko Folratove nemačke verzije Hajndelovih engleskih teks tova zasnovanih na Štajnerovim govorima izvorno izrečenim na nemačkom.5 Hajlman-Folrat baš i nije bio neki poštovalac književnog autorstva. Primio je, za ličnu upotrebu, izvesne instrukcije, u rukopisu, za »okultne vežbe« od džentlmena koji je sebe nazivao Вб Jin Ra, i razdelio kopije svojim učenicima (zauzvrat je jakako dobio novac).6 Folrat je dozvolio da se sažete pojedinosti nje govih raznovrsnih odnosa objave u astrološkom godišnjaku za 1925, delu njegove vlastite teozofske izdavačke kuće. »U gnostičkom pokretu bio je prijatelj i kolega Abdule Bahaja, dok ga je Пб Jin Ra zavrbovao za Braću Svetlosti. Tokom niza godina prijateljevao je sa doktorom Hanišom (Hanisch) i bio član mazdaznan-pokreta.« N ije mnogo verovatno da je Abdula Bahaji imao veze sa poznatom sektom Bahaji osnovanom u
Persiji 1835, koja danas ima sledbenike u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Folratov pri jatelj bio je mitropolit Abdula Bahaji, poglavar gnostičke crkve sa sudištem u Haifi, koji ga je naimenovao za erfurtskog biskupa i »uručio mu posvećeni krst od kedrovine«.7 Mazdaznanski pokret osnovao je 1900. otomanski podanik Zar-Adušt Ha’niš (Zar-Adusht Ha’nish), koji je tvrdio da se rodio u Teheranu 1844. Učiteljevo- pravo ime bilo je Oto Haniš (Otto Hanisch) i rođen je u Poznanju 1854. Prvobitno kompozitor u Lajpcigu, emi grirao je u Sjedinjene Američke Države i kasnije osnovao mazdaznanski pokret koji zagovara strogo vegetarijanstvo i upražnjavanje »ezoteričnih« vežbi disanja. Haniš je preminuo u Los Anđelosu 1936. Njegov pokret još postoji. Biskupu erfurtskom nije manjkao smisao za humor. Teobald Beher (Theobald Becher), koji je dugi niz godina bio odgovoran za astrološku stranu njegovih izdavačkih poduhvata, rekao je jednom mom prijatelju, dr Otu Kelneru (Kellner), da je Folrat običavao da nosi fes u kancelariju. »Čuva mu auru da ne luta«, primetio je. Tokom ranih dvadesetih, Folrat, koji se prvi ogledao na tom polju, najznačajniji je astrološki izdavač u Nemačkoj, mada će uskoro steći brojnu konkurenciju. Brandler-Praht, sa kojim je došlo do neminovne kavge, napustio ga je 1914. i sada se zahuktao pišući niz astroloških udžbenika koji su se sjajno prodavali. U međuvremenu, Astrologische Rundschau uređuje Erust Tide (Tiede), koga u oktobru 1920. zamenjuje baron Rudolf fon Zebotendorf (Rudolph von Sebottendorff). Njegovo pravo ime je bilo Glauer (Glauer), a otac mu je bio saksonski železničar. Između jula 1918. i de cembra 1920. kada je vlasništvo lista prodato Hitlerovoj Nemačkoj nacional-socijalistiSkoj radničkoj partiji, Zebotendorf je stvarno ili prividno bio vlas nik Muchener Beobachter-а, od avgusta 1919. VdZkischer Beobachter, u Minhenu. Ovo potonje biće kasnije vodeći nacistički organ, dok ne zamre u poslednjim danima drugog svetskog rata. Godine 1919. Zebotendorf se blisko povezao sa opskurnim minhenskim političkim grupama iz kojih je iznikla Nacistička partija 1920. Staviše, u
slabo poznatom autobiografskom romanu objavlje nom 1925. zahtevao je za sebe status duhovnog oca nacionalsocijalizma. Između 1920. i 1923. bio je Folratov najplodniji astrološki pisac a njegove knjige su obilato koristili posleratni naraštaji nemačkih astrologa. Mada se ime ovog barona ubrzo odomaćilo u nemačkim astrološkim krugovima, on sam je živeo i radio u najstrožoj privatnosti i izbegavao sve lične kontakte. Doduše, čak i takvi veterani nemačkog astrološkog pokreta kao što su doktor Vilhelm Mrsić i her Vilhelm Vulf (Wilhelm W ulf) priznali su mi da ga svojim očima nikada nisu videli. U svakom slučaju on se vratio, manje-više zastalno, u Tursku godine 1923.8 Fon Zebotendorf nije bio akcionar u Franc Eher Ferlagu (Franz Echer Verlag) kada je Volkischer Beobachter prodat Nemačkoj nacionalsocijalističkoj partiji decembra 1920, ali je zato njegova sestra imala skroman broj deonica a tako isto i doktor Vilhelm Gudberlet (Wilhem Gudberlet, 1870— 1933), minhenski lekar, Hitlerov poznanik još od septem barskih dana 1919. Valter Šelenberg (Walter Schellenberg), jedan od vodećih članova Himlerovog kru žoka tokom ratnih godina, sreo je Gudberleta pred kraj njegovog života i priseća se razgovora sa njim na temu Hitlerovog patološkog rasizma. »Rasprav ljao sam o tome više puta s doktorom Gudbarletom (sic!). .. koji je pripadao Hitlerovom intimnom krugu. Gudbarlet je verovao u zvezdani visak i tvrdio da mu to daje moć da oseti prisustvo bilo kog Jevrejina ili osobe delimično jevrejskog po rekla i da ga izdvoji iz bilo koje grupe ljudi. Hitler se poslužio Gudbarletovom moći i počešće je sa njim raspravljao o rasnim pitanjima.«9 Gudberlet je bio oštrouman astrolog i njegovo ime se pojavljuje na listi od dvadesetak Nemaca medicinske struke, zainteresovanih za temu koju je objavio dr Korš (Korsch) u majskom Zenitu 1931. Dakle, možemo da uvrstimo jednog astrologa, ni pošto više njih, u Hitlerov m ilje iz ranih dvadese tih godina. Frau Elzbet Ebertin (Elsbeth Ebertin), odgo vorna za jedno astrološko »predskazanje« koje se ticalo Hiitlera a izazvalo je mnoge raspre u Min-
henu tokom 1923— 24. srela je Firera nakratko na kraju masovno posećenog političkog skupa u proleće 1923, ali nije verovatno da je bio svestan ko je ona. Bila je nadaleko najpotpuniji nemački astrološki publicista svog naraštaja. Staviše, sum njam da je iko drugi, uz mogućno izuzimanje po kojnog R. H. Najlora, ikada bio ravan njenoj veštini u predstavljanju astrologije širokoj javnosti. Nepoznata u nemačkim astrološkim krugovima pre 1914, deceniju kasnije već je uživala znatan ugled kao Sibila. Osim toga, bila je prva žena u Nemačkoj koja je sebi stvorila ime kao profesionalni astro log. Elzbet Ebertin je rođena u Gerlicu (Gorlitz) 14. maja 1880. i u mlađim danima bila je profe sionalni grafolog. U prvim godinama ovoga stoleća u Nemačkoj (mada ne i u Velikoj Britaniji) već je vladalo široko javno interesovanje za grafologiju i otuda velika, mada slabo nagrađivana potražnja za grafološkim člancima koje je pisala za listove i časopise. Za 4 pfeninga po slučaju, ona je izvlačila bezbrojne četvororedne grafikone uzoraka rukopisa koje su joj slali čitaoci radi objavljivanja u »našem grafološkom uglu« i sličnim rubrikama. Sve njene rane knjige — bila je izu zetno plodan pisac — pisane su za popularno grafološko tržište. Mogla je, sasvim lepo, da nastavi kao grafolog da nije slučajno naletela na astrolo giju i došla do zaključka da je ova nudila uzbud ljiv ije i, jamačno, unosnije poslove. To se dogo dilo tek nakon lažnog starta. Godine 1907. primila je laskavo pismo iz Rusije u kojem pisac izražava mišljenje da bi za nju bilo mudro da prouči astro logiju, dodajući još da je zadužio Folratovo pro dajno odeljenje da joj pošalje primerak Brandler-Prahtovog priručnika. Kada je knjiga stigla, ba cila je na nju samo letimičan pogled, nije mogla da je uhvati ni za glavu ni za rep, odložila ustranu i zaboravila ćelu stvar. U Gerlicu, tri godine kasnije, imala je zagonetan susret sa ženom koja se klela da je grafolog ali pod milim bogom o tome ništa nije znala. Frau Ebertin se iznenadila kada je zamoljena da kaže svoj datum rođenja kao i da da uzorak rukopisa. Međutim, uprkos nedostatku grafološke stručnosti,
žena je dala sasvim zavidnu improvizovanu karak terologiju. Onda je na svetio izbila istina: žena je bila astrolog ali se pretvarala da je grafolog kako bi izbegla nepoželjnu radoznalost policije. Pod utiskom očitih mogućnosti astrologije, frau Ebertin je željna da nauči više od toga. Žena pred laže da je snabde rukopisnim beleškama o Sun čevom »uticaju« u svakom od dvanaest zodijačkih znakova za honorar od 120 rajhs maraka. Frau Ebertin se složi mada je to bilo više nego što je mogla u ono vreme sebi da dozvoli. Nekoliko dana kasnije, stade da se propituje po knjižarama za astrološke udžbenike ali uzalud. Bila je zaboravila na knjigu ruskog darodavca. Konačno je našla prvi tom, iz Brandler-Prahtove serije Astrološka biblioteka, koju je Folrat baš počeo da objavljuje u Lajpcigu. Tek je tada otkrila da je laka srca dala velike pare za doslovnu kopiju nekoliko pa ragrafa uzetih neposredno iz Brandler-Prahtove knjige. U toj fazi neko joj je pomenuo da se Albert Knipf (Kniepf) bavi profesionalno astrologijom u Hamburgu. Pisala mu je i zabezeknula se kad joj je zatražio između 50 i 100 rajhs maraka za niz predskazanja za »životni vek«. Mora da joj je takođe palo na um kako' se astrologija dobro plaća u poređenju sa grafologijom. I opet, Knipfovo pismo sadržavalo je primedbu koja ju je zainteresovala. »U ovom trenutku v i patite od izrazite samoubilačke manije i nosite se sa preteškim bre menom života«, pisao je on. To je slučajno bila istina i, štaviše, dedukcije takve vrste nikad ne bi mogle da se izvedu na osnovu ustaljenog grafološikog svedočanstva. Upustila se u proučavanje astrologije kako bi se naoružala za novu karijeru — u svoj stvu profesionalnog astrologa. Prve od njenih brojnih knjiga i opuscula bile su objavljene tokom rata 1914— 1918.10 Prvo go dišnje izdanje njenog kasnije široko čitanog proro čanskog godišnjaka Ein Blick in die Zukunft (Magnoveni pogled u budućnost), broj 1, 1917 (za 1918), spada u istoriju izdavaštva, jer je bio prethodnik mnogih sličnih kasnijih publikacija, od kojih je većina povezana s imenima dobropoznatih nemačkih astroloških publicista. Prva dva izdanja ovog
godišnjaka morala su da pretrpe zamerke i odlaga nja zbog vojne cenzure, gde se uvidelo da astrološka predskazanja lako mogu da se izrode u iz vor nepoželjnih glasina. U prošlosti nijednom od njenih nemačkih su vremenika nije palo na um da se o astrologiji može pisati na jednostavan i, nadasve, zanimljiv način. U tom pogledu, njena sposobnost je bila jedinstvena, ali ona i jeste bila rođeni novinar. Kada čitamo njena dela čini nam se da gledamo preko ramena veoma odgovorne, ljubazne i stalno radom iscrpljene žene, neprestano požurkivane od čitalaca u traženju saveta za lične stvari ili pak željnih da im se predskaže sudbina. Pri svemu tome ništa nije mrzela više od izjednačavanja astrolo gije sa vulgarnim predskazivanjem sudbine i gle dala je na svoju »umetnost« sa krajnjom ozbilj nošću. Književni stil joj je bio tričavo zabavan ali je bar držao pažnju. Do 1920. već je stekla znatan ugled, i bivši bugarski kralj Ferdinand, koji je živeo u izgnanstvu u Nemačkoj, spadao1 je među njene najvernije i najdragocenije klijente. U proleće 1923, dok je ona zauzeta pisanjem Ein Blick in die Zukunft za 1924. u svom domu u Gerlicu, Hitler i njegova Nemačka nacionalsocijalistička radnička partija izdižu se na bavarskoj politič koj sceni. Hitlerov govornički dar privukao je ogro man auditori]um a njegovi buronosni smeđokošuljaši već su razbili lep broj lobanja na larmadžijskim sku povima ili u tučnjavama po pivskim podrumima. (Hitlerovi skupovi često su se održavali u ovoj ili onoj velikoj minhenskoj pivnici.) Frau Ebertin se baš pripremala da sastavi niz uopštenih predska zanja za osobe rođene sa natalnim Suncem u znaku Ovna kada joj stiže pismo iz Minhena od žene, jedne od mnogobrojnih Hitlerovih oduševljenih ak tivistkinja. U pismu je bio datum Hitlerovog ro đenja (ali ne i čas) i pitanje šta misli o njegovom horoskopu. Frau Ebertin je objavila odgovor, a da nije obelodanila Hitlerovo ime, u svom godišnjaku za 1924, u prodaji od kraja jula 1923. »Muškarac od dela rođen 20. aprila 1889, sa Suncem u Ovnu na 29° u vreme rođenja, izložiće opasnosti svoju ličnost neumornom akcijom bez predoistrožnosti i
mogao bi veoma lako da izazove nekontrolisanu krizu«, pisala je ona. »Položaj njegovih zvezda po kazuje da ovog čoveka valja uzeti i te kako ozbilj no; predodređen je da igra ,ulogu firera’ u bu dućim bitkama. Čini se da je čovek koga imam na umu, sa tim snažnim uticajem Ovna, predodređen da se žrtvuje za nemačku naciju, takođe da se suoči sa svim okolnostima ne treprmvši i hrabro, čak i kada su u pitanju život i smrt, i da da podsticaj, koji će izbiti sasvim nenadano, ncrnačkom oslobodilačkom pokretu. A li neću da predskazujem sudbinu. Vreme će pokazati, no sadašnje stanje stvari, u trenutku dok ovo pišem, prirodno da ne može potrajati.« Ništa od svega ovoga nije bilo nesuvislo. Zapazićete, međutim, da frau Ebertin nije nagovestila nikakav poseban datum u vezi svog upozorenja. I pored toga, pošto je njen godišnjak sadržavao u suštini kratkoročna predskazanja, zaključak je da ne bi bilo mudro da taj čovek rođen u znaku Ovna, ko god on bio, preduzme ma kakvu nepro mišljenu akciju u bliskoj budućnosti. Svaki minhenski nacionalsocij alista koji bi slučajno pročitao Ein Blick in die Zukunft prepoznao bi Hitlera bez po muke, naročito kada je reč o upotrebi frau Ebertininog izraza »uloga firera«. Postojao je samo jedan takozvani »fire r« u Nemačkoj i to je bio Hitler. Uz činjenicu da je korespondentkinja iz Minhena svakako ponekome morala svratiti pažnju na ovaj paragraf, njen pisac je poslao primerak svog godišnjaka Vdlkischer Beobachter-u čim je bio objavljen, i kao što ćemo viđeti on je pokazan Hitleru. Predskazanje, takvo kakvo je, uskoro se ispu nilo. Osmog novembra 1923. Hitler i njegove pri stalice inscenirali su loše organizovan puč na poli tičkom skupu u pivskom podrumu Burgerbroj i sledećeg jutra krenula je čuvena povorka prema centru Minhena, predvođena Plitlerom i Luđendorfom, u pratnji Hermana Geringa (Goering), Juliusa Štrajhera (Streicher) i ostalih kasnije ozloglašenih nacista. Policija je pripucala i nekoliko nacionalso cij alista je poginulo. Hitler je pao, polomio rame i ispario ali je koji dan kasnije uhapšen. On, Ludenđorf i ostali izvedeni su na sud februara 1924.
Luđenđorf je oslobođen ali je za Hitlera i još dvanaestoricu utvrđena krivična odgovornost zbog zavere da se obori vlada Rajha. Presuda je izre čena 1. aprila 1924. N i devet meseci nije prošlo a Hitler, osuđen na pet godina, pušten je iz zatvora Landsberg, gde je sav bio utonuo u pisanje prvog toma Mein Kampf-a. Ovi uzbudljivi događaji doneli su frau Ebertin izvestan dobrodošli lični publicitet. U Minhenu je od prethodnog septembra, odnosno barem mesec ili dva pre puča u pivskom podrumu. Pomenula je u svom godišnjaku za 1925, pisanom tokom proleća i leta 1924, da je pošla u Minhen sluteći da će tamo doći do loma i da je želela da to doživi iz prve ruke. Ovo nagoveštava da je njeno poten cijalno astrološko interesovanje sada usmereno na Hitlera. Međutim, u istom izdanju Ein Blick in die Zukunft-a, ona daje da se nasluti da je, dok je pisala svoje »H itler proročanstvo« godinu dana ranije, u proleće 1923, jedva nešto znala o »nacionalsocijalistima i volkisch pokretu u južnoj Nemačkoj«. Nastavlja ovako: »Kada pišem svoj almanah vodim računa da ne čitam dnevne listove i ne dozvolim da se na mene utiče. Pa sam pogle dala položaj zvezda (naime Hitlerovih) da bih mogla da napišem nekoliko sasvim nepristrasnih opaski o tome. N ije bilo vremena da saznam sat njegovog rođenja, pa sam sačinila provizorni horoskop za dan rođenja, pogledala glavne karakteristike i otkrila da se on (položaj zvezda) ticao neobičnog karaktera koji, bio rođen ujutro ili uveče, neće biti miljenik sudbine — zbog nadolazeće surevnjivosti između Saturna i Sunca — ako se nađe pred izazovom ozbiljne akcije ili dopusti da ga u nju uvuku.« Frau Ebertin je naznačila da je horoskop sači nila na osnovu položaja Sunca u podne 20. aprila 1889. Do podneva, međutim, Sunce je već izašlo iz Ovna i prešlo u Bika (u stvari, u Biku na 0° 34' 40"). Zašto je onda ona tako žustro tvrdila da je Hitler bio rođen sa njegovim Suncem u poslednjem stepenu Ovna? Odgovor je, verujem, da je ona bila savršeno svesna njegovog političkog značaja i brzo pleto zaključila da taj eruptivan, agresivan karakter mora da ima svoje Sunce u naprasitom znaku Ovna
рге nego u »zemaljskom« i, navodno, poslušni] em znaku Bika. U nedeljama što su prethodile procesu Hitler-Ludenđorf, koji je počeo 26. februara 1924, sa bavarskim novinarem L. Hofmanom, zainteresovanim za astrologiju, ona je napisala Sternenivandel und Weltgeschehen (Zvezde na njihovim putanjama i svetska zbivanja), jedan od najzanimljivijih astroloških traktata ovoga stoleća. Najmanje 20.000 primeraka prodato je za nekoliko nedelja, pa su i frau Ebertin i astrologija stekli široki publicitet.11 Prvu polovinu pamfleta napisao je Hofman, a sa drži delimičan zapis o njegovim razgovorima sa frau Ebertin u Minhenu od 21. do 24. januara 1924. Ranije ju je tražio u Domu za đakonice, gde se bila smestila, ali je tu saznao da je prešla u obližnji pansion gde je konačno pronalazi. Rekla mu je da život čuvene Sibile nije nimalo lak. »Adresa mi se ubrzo raščula«,' rekla je, »i kako je politička ponesenost rasla, prirodno da je mnogo ljudi želelo da sazna šta kazuju zvezde o ovoj situaciji. Neprestano su zapitkivali kućepaziteljku gde sam i kad me mogu videti, ili su telefonirali, što je prirodno remetilo tišinu i spokoj Doma. Osim toga, ćela jesen je bila užasna, puna uznemiravanja i nerviranja. Sve je to izazvao Saturn koji je, u mom horoskopu takođe, pretio više nego običnim nevoljama i nagoveštavao teško breme patnji i možda razdoblje u sanatorijumu ili bolnici, zatvor, osudu za kriminal i nanesene finansijske štete, sve pomoću tajnih neprijatelja. Početkom 1923. već sam videla kako predstoji po gibelj i razume se razmišljala kako da umanjim Saturnov uticaj na sudbinu. Pomislih kako će naj bolje biti da potražim samoću tokom kriznog raz doblja i tiho nastavih sa književnim radom. Nakon dugog traženja konačno nađoh sobicu sličnu kalu đerskoj u Domu đakonica.« Posle 8. novembra reče, nije imala ni časka mira, jer su je sada opsedali članovi svih minhenskih stranaka, s levog i desnog krila, od kojih su svi hteli da saznaju »budućnost«. Hofman je zapita da li je Hitler bio svestan upozorenja objavljenog u Ein Blick in die Zukunft.
»Svakako«, odgovara. »Tokom leta poslala sam primerak godišnjaka uredništvu Volkischer Beobachter-a i nekolicina mojih dobrih prijatelja po kazali su Hitleru pomenuti odlomak. Rekli su mi da je u odgovor na moju opomenu on nestrpljivo uzviknuo: ,Kakve pobogu veze imaju žene i zvezde sa mnom?’ Pokušala sam da objasnim nekim Hitlerovim sledbenicima, koje sam lično poznavala, da će Firer imati veoma kritične aspekte u novembru, i znate li šta su mi rekli? ,U ovom trenutku, kada ga očekuju krupne stvari, aspekti nikada nisu dovoljno dobri!’« Frau Ebertin je još rekla Hofmanu da je u međuvremenu otkrila vreme Hitlerovog rođenja, odnosno 6.30 po podne u Braunau na Inu (Braunau am Inn), što se podudara sa vremenom zabeleženim u tamošnjim matičnim knjigama. To je bio prvi slu čaj da se obaveštenje ovakve prirode, kasnije od velikog značaja za nemačke astrologe, pominje u nekoj publikaciji. Prisustvovala je jednom od njegovih skupova i čak imala priliku da izmeni posle toga par reči sa njim. Hofman je natuknuo da je verovatno bio prilično sujetan ali ona se ne složi. »Ne, po meni Hitler nema sujetnost primadone koju mu opozicioni listovi pripisuju. Učinilo mi se da je bio pre stidljiv dok sam mu se obraćala posle skupa, onako opkoljen ljudima. Izgleda da je on u svom elementu jedino kada je okružen masom koja žudno guta svaku njegovu izgovorenu reč. Na podij umu, on je kao spopadnut čovek, kao medijum, nesvesno oruđe viših sila.« Sa pro ročanskim uviđanjem dodaje: »Pokazaće se da su nedavni događaji ne samo pridali ovom (Hitlerovom) pokretu unutrašnju snagu, već i spoljašnju tako da će to dati snažan zamah klatnu istorije.« Frau Ebertin nije jedini nemački građanin koji gaji nadu da će zainteresovati Hitlera za astrološka saznanja tokom leta 1923. Tu je i partijski saborac Georg Koper (Kopper) iz Landshuta, koji 15. juna pušta u opticaj rukom pisano saopštenje sa zaglavljem: »Za Adolfa Hitlera, firera nemačkog slobodarskog pokreta.« Taj dokument sadržava po jedinosti o izvesnom broju raznih datuma u nemačkoj istoriji i njihovom navodnom astrološkom
značenju. Iz nekog mutnog razloga her Koperova ponuda nije završila u korpi za otpatke već je sa čuvana u arhivi Partije. Preživeće rat pa se sada može pregledati u Federalnom arhivu u Koblencu.12 Kada je O. A. K. Šmicov (Sehmitz) Der Geist der Astrologie (Duh astrologije) objavljen 1922, smesta je privukao one koje teško da bi impresio nirali književni poduhvati Karla Brandler-Prahta ili Rudolfa fon Zebotendorfa i koji verovatno ne bi naručivali Elzbet Ebertinine almanahe predskazanja. Ova knjiga, sa imprintom poznatog minhenskog izdavača, posebno je zanimljiva za visoko obrazovane čitaoce srednje klase kod kojih se pro budilo interesovanje za astrologiju. Oskar A. K. Šmic (1873— 1931) bese čovek od pera, ne baš prvoklasan, ali svakako dovoljno dobro poznat. Uspešni romansijer, dramski pisac i feljto nist brojnih listova za imućniju publiku, njegovo ime je poznato načitanom delu javnosti. U Salcburgu 1917. slučajno upoznaje baronesu P. Ova gospa, nesvesna njegovog identiteta, reče mu nakon leti mičnog pogleda da je rođen u znaku Strelca, što je bilo tačno. Istoga dana napravila je i protuma čila njegov horoskop i duboko ga se dojmila tačnošću svog opisa. U Beču, nešto kasnije, sreće Fridriha Švikerta (Friedrich Schwickert), bivšeg oficira u austrougarskoj mornarici, vodećeg lokal nog astrološkog stručnjaka.13 Švikert pozajmljuje Šmicu nešto knjiga Alena Lea i Anrija Selve i on se povlači u udaljeno štajersko seoce gde ih vredno proučava. Kada se vratio u Beč, Švikert ga podvrgava četrnaestodnevnoj intenzivnoj obuci. Cim su Nemci mogli da putuju u inostranstvo, šmic odlazi u Cirih gde se upoznaje sa Karlom Gustavom Jungom. Oduševljen Jungovom analitič kom psihologijom — ne znam da li je već poznavao Frojdovo delo — završava tečaj analize. Zatim osvanjuje u Darmštatu gde je °rof Herman Kajzerling (Keyserling) nedavno (1920) osnovao svoju kas nije čuvenu Školu mudrosti i podučavao slušatelj stvo sastavljeno, između ostalog, i od ljudi znatnog društvenog i intelektualnog ugleda. Kajzerlingov l'utni dnevnik jednog filozofa, 1919, postigao je za pažen uspeh i trenutno ga proslavio. Mada grofa nije volela niti mu verovala većina akademskih
filozofa — to je bilo neminovno — on je predstav ljao značajnu i, štaviše, podsticajnu intelektualnu silu u posleratnoj Nemačkoj. Smic, uvek žestok i ubeđljiv propagandist sva kog slučaja za koji bi se zainteresovao, govori Kajzerlingu o Jungovom delu i, razume se, o astrolo giji. Tokom jeseni 1921. grof se podvrgava anali tičkim seansama sa njim, ali se nikad nije dublje angažovao. Smic želi da se veže za Kajzerlinga i Školu mudrosti u nekom istaknutom svojstvu, ali grof ne mari za apostola nego ga taktično šalje nazad — Cirihu i Jungu.14 Smic postaje najdelotvom iji književni propagandist u vreme kada je ime ovoga drugoga još relativno nepoznato u krugo vima van struke.15 Osim Smica, Kajzerling je poznavao mnoge druge koji su se prihvatili astrologije tih grozni čavih poratnih godina. Ovaj predmet nikada nije zauzimao istaknuto mesto u rasporedu časova Škole mudrosti, ali se na njega svakako nisu ni mrštili. Grofov lični stav prema njemu bio je i objektivan i skeptičan. Da je Kajzerling javno osudio astrolo giju kao praznovericu i besmislicu, ta činjenica bi nesumnjivo obeshrabrila mnoge koji su joj u ono vreme pribegli. Astrološka društva starija od 1914. uglavnom su se ugasila tokom ratnih godina. Mada je nekoliko lokalnih grupa obrazovano posle 1918, nije bilo jasno definisanog nemačkog astrološkog pokreta sve do kraja 1925. Njegovo seme je posejano kada je održan prvi značajni nemački Astrološki kongres u leto 1923. Činjenica da se veliki broj astrologa okupio u Lajpcigu bio je umnogome plod A. I. Grimovih (Grimm) aktivnosti u Minhenu za poslednje dve godine. I pored toga, mada je Grirn mogao da se zakune i, štaviše, kleo se da je pok retač ideje održavanja kongresa, sve se dogodilo pre spontano nego po planu. A. M. Grim (1892— 1962) bio je rodom iz Drezdena. Sam se upoznao sa astrologijom 1910, a 1914. osniva Centralnu službu za astrološko-meteorološka obaveštavanja. Razume se da nije bilo centralne službe u strogom smislu reči i po svoj prilici samo se nekolicina lakovernih pretplatila na njegove ta kozvane vremenske prognoze. Uskoro po potpisi-
vanju primirja Grim se pojavljuje kao neobično plodan astrološki pisac i publicista u Minhenu, gde je zadivljujućom brzinom izbacivao udžbenike koje je lično štampao. Bio je neponovljivo čist primerak astrologue enrage-a, jedan od onih koji nikad ne zna kad treba stati. Minhenska policija prvi put postaje svesna astrologije uoči 1914, kada je osudila Ota Pelnera (Otto Pollner), teozofskog astrologa, zbog gatanja. U aprilu 1921. preduzimaju se odlučne mere da se uguši lokalna profesionalna astrološka delatnost i, kao što se i može očekivati, policiji nikad nije pošlo za rukom da razluči »naučnog astrologa«, dakle, ono što je Grim tvrdio da je, od aljkave ženske gatare koje je sam Grim sažaljivo opisivao kao »planetne babuskare«. Policija upada u nje govu kuću 18. aprila 1921, oduzima mu sve astrološke knjige i hartije i tereti ga za proricanje sudbine. Grim se nerazumno* opširno upušta u odbranu svog slučaja. Tužbu prati protivtužba ali najviša instanca donosi negativnu presudu. Mada je on očito uživao u svom »mučeništvu« i pro isteklom publicitetu, radije će platiti neznatnu globu nego da ide u zatvor. U sebi sada vidi vođu javnog mnjenja kada je reč o astrologiji, pa odlučuje da organizuje Evropski astrološki kongres. Taj tro dnevni događaj — odigrao se u Minhenu sep tembra 1922 — prvi je ikada održan u nekoj zemlji. Kongres je evropski samo po nazivu pošto su, sa izuzetkom frau dr Martensove iz Švajcarske, većina prisutnih meštani. Grim predsedava i čita svoju prekrasnu nedopečenu koještariju o »astro logiji i Ajnštajnovoj teoriji relativnosti«. Prisus tvuju i Branđler-Praht i Oto Pelner ali se ne oglašavaju. Tihi su i »posmatrači« koje je po slala minhenska policija. Obelodaniće svoj identitet nekoliko dana kasnije kada posećuju dom Ludviga Stengera (Ludwig Stenger) i konfiskuju njegovu skicu zvaničnog izveštaja. U Lajpcigu, u među vremenu, Hugo Folrat se vredno obaveštava o Grimovom kongresu i pomišlja kako je sada vreme da lično stupi u akciju. Zamisao o kongresu astrologa dopala se Folratu iz strogo praktičnih razloga. On je najaktivniji iz davač astrološke literature, mada konkurencija sada
raste, i vlasnik najčitanijeg astrološlkog časopisa. Njegov sve veći ulog u astrologiji uverava ga da bi saradnja sa Grimom mogla biti berićetna. Već se naziru znaci širenja zanimanja javnosti za as trologiju, pa se ponadao da će baš on uticati na tok događaja. Obični astrolozi amateri, Uranijini bezimeni poklonici, nikada nisu uvideli do koje su mere bili pioni u igri onih koji su ulagali u astrologiju. U skladu s tim, Grim uskoro prima pismeni predlog da se naredni, kongres održi u Lajpcigu. Juna 1923. šezdesetak osoba, uključujući mnoge vodeće profesionalce, okupljaju se u sali za pre davanja Teozofskog društva u Lajpcigu. Bio je to prvi u nizu godišnjih kongresa što će se bez izu zetka održavati sve do 1936. N ije bilo ničeg sličnog u nekoj drugoj zemlji; kongresi su odražavali nemačku strast za organizovanjem. Lajpciški kongres iz 1923, kojem je predsedavao A. M. Grim, zapamćen je po ambicioznim pla novima i doktrinarnim prepucavanjima. Najviše prašine dižu revolucionarne teorije takozvane Hamburške škole, koju ću pomenuti kasnije. Uzneseni projekti odnose se na predlog da ako astrologiju valja priznati za nauku sa sopstvenim zakonima, onda neki nužni koraci moraju smesta da se preduzmu. Doktor Friz Kvade (Fritz Quade), diplo mirani pravnik iz Berlina, u ono vreme već poznat kao ispitivač psihičkih fenomena, predlaže stvara nje Centralne astrološke službe, koja bi ugovarala sve buduće kongrese i delovala kao starateljska organizacija za astrološki pokret u celini. Predlaže takođe stvaranje Centralne statističke službe, reci mo za sakupljanje i analizovanje podataka koji bi kasnije možda mogli poslužiti kao podrška zahtevu da se astrologija ne smatra za zaostatak praznoverja već za pravu pravcatu nauku sa sopstvenim zakonima. Dogovoreno je da Centralna astrološka služba bude u Minhenu pod nadzorom A. M. Grima i doktora Vilhelma Mrsića (r. 1896), mladog diplo miranog biologa koji je predavao na Zagrebačkom sveučilištu u Jugoslaviji. Centralnu statističku služ bu valjalo je uspostaviti u Lajpcigu pod okriljem Teobalda Behera i još druge dvojice. Pošto* je
Beher bio Folratova desna ruka, za ovog potonjeg se moglo reći da se napaja sa izvora. Jedinstvo oko zajedničkog cilja potrajalo je još bar dva meseca a onda je došlo do neizbežnog loma. Grim, koji je u svakom slučaju bio loš predsednik, prepirao se sa Folratom jer mu je ovaj podneo na odobrenje kongresni zapisnik, pozivajući se na to da je Teozofska izdavačka kuća odgovorna za sve administrativne sporazume. Grim uvređeno daje ostavku na predsednikovanj e Centralnom astrološkom službom; nasleđuje ga doktor Mrsić. Po što se ponudio da rukovodi pokretom i propao Grim se od tada duri iz pozadine mada je, kao što ćemo ustanoviti, kasnije pravio smešne upadice. Godine 1924. Statistička služba takođe se našla pod doktor Mrsićevim krilom. Brojni su bili oni kojima je laknulo što se ona iskrala iz Folratovog zahvata. Tako se Folratov plan da kontroliše po kret ubrzo izjalovio. Doktor Mrsić je tiho i umešno utanačio pet godišnjih kongresa sve dok se nije odrekao predsednikovanj a Centralnom astrološkom službom 1928.16 Jedan ambiciozni statistički projekat nikada nije daleko dogurao usled nedostatka vremena i novca. Većina lokalnih društava, čiji broj naglo raste posle 1923, bila su filijale Centralne astrološke službe. Na ovom mestu moramo se sažeto osvrnuti na Astrološko društvo- u Nemačkoj osnovano maja 1924, (ASiG). ASiG je iza scene nadzirao Folrat i, ako uzmogne, nameravao je da istisne Centralnu astrološku službu, koja je izmakla njegovom za grljaju. Uloga ASiG-a je relativno nevažna sve do 1933. kada pitanje nacionalsocijalističkog Gleichschaltung-a (integracija) izbija u prvi plan a Fol rat i njegova klika pokušavaju da obrazuju na cistički astrološki pokret. Zanimljivije od Folratovog Astrološkog društva Nemačke bilo je Akademsko društvo za astrološko istraživanje, osnovano u Berlinu juna 1924. od strane doktora Kvadea i doktora P. Švaba (Schwab).17 Tokom sledeće decenije članstvo u ovom društvu, takvom kakvo je jedino u N e mačkoj moglo da postoji, ograničeno je na Herren Doktoren a onda, drugo- jedno »akademsko druš tvo« Deutsche Kulturgemeinschaft zur Pflege der
Astrologie (doslovno, Nemačko kulturno udruženje za negovanje astrologije) osnovano je marta 1927, ali se raspalo ili prešlo u pasivu godinu ili dve potom. Njegovo članstvo uključivalo je izvestan broj zapanjujuće istaknutih ljudi, na primer profesora J. Fervejena (Verweyen), bonskog filozofa, profe sora E. Dakuea (Dacque), poznatog minhenskog paleontologa, i doktora Teodora Lesinga (Theodor Lessing), još jednog filozofa, koji je predavao na Tehničkoj visokoj školi u Hanoveru, a ubiće ga nemački ili sudetski nacisti u Marijembadu u Cehoslovačkoj, avgusta 1933. »Akademski« astrolozi nisu se trudili da pišu udžbenike i osim povremenih članaka i nekoliko kratkih monografija malo su šta objavili. Pri svem tom, brojka od bar stotinak Herren Doktoren-a koji su javno potvrđivali svoju veru u astrologiju nije mogla da prođe bez odjeka. Stav pojedinačnog Nemca prema astrologiji bio je uslovljen njegovim ili njenim društvenim mi ljeom, obrazovanjem, članstvom u ovoj ili onoj mesnoj grupi, poistovećivanjem ili ne sa teozofskom antropozofijom ili okultizmom i davanjem prven stva ovom ili onom iz širokog izbora astroloških sistema. Takva osoba kao što je tipični nemački astrolog nije postojala, niti je bilo ikakvog stan darda ili sveopšte prihvaćenog metoda. Jedini za jednički činilac je bilo rasprostranjeno uverenje da se valjani zaključci mogu izvesti iz horoskopa. Nemci su, međutim, bili prvi koji su izložili ideju o onome što su sami nazvali »psihološkom astrologijom«. O. A. K. Smic, oduševljeni učenik K. G. Junga, natuknuo je 1922. da je astrologija bila nešto čemu se psihologija nadala. Pitanje je, dakle, glasilo: može li se postići da astrologija ima bilo kakvu korisnu savremenu funkciju ili ne može. Analiza karaktera izgleda da je nudila najplodnije mogućnosti. Astrolozi su se u ovome okušavali odvajkada, mada u tome nisu bili naročito istan čani. Bilo je svakalko strogo praktičnih primena, kao što je usmeravanje pri izboru životne karijere ili bračnog druga, procena podesnosti neke osobe za dato nameštenje i, ambicioznije, dijagnoza la tentne sklonosti jedne individue za određenu vrstu neuroze. Postojala je potreba, prema tome, za no-
vom, spretnijom i više naučno zasnovanom vrstom astrologije i otuda potražnja za astrolozima koji će snabdeti javnost nečim upečatljivijim od ustalje nih »kuvara« sa tumačenjima horoskopa. Na žalost, malobrojni su mogli da postignu išta više od prav ljenja horoskopa u tradicionalnim okvirima, pa otu da i uobičajeni prosečni rezultati. Ipak, sasvim su malobrojni od ovih tobožnjih psihologa znali nešto više o psihologiji. Šmic je, svakako, bio upoznat sa načelima jungovske analitičke psihologije. Slabi su izgledi da je više od šačice njegove astrološke sabraće delilo njegovo znanje, mada je baronesi Olgi fon Ungern-Stenberg (Ungern-Stenberg), astrologu i medicin ski obrazovanom psihologu istovremeno, mogao biti blizak korpus psihoanalitičke literature. Valja se takođe podsetiti da javnost, gledano u celini, nije bila makar i površno upućena u teorije raznoraznih psihoanalitičkih škola kao što je to danas slučaj. Pa tako kada Nemci sada zauste da govore o »psi hološkoj astrologiji« oni je gotovo bez razlike po vezuju sa Charakterologie, odnosno studijom tako zvanih psiholoških tipova. To je već postojalo kao spekulativni odsek univerzitetske psihologije ili psihijatrije i nije imalo bliske veze sa, recimo, jungovskom ili frojdovskom analitičkom psiholo gijom. Glavni izvori nadahnuća astrologa mogu se ustanoviti. Prva nemačka izdanja Psiholoških ti pova K. G. Junga i Fizisa i karaktera E. Krečmera (Kretschmer) objavljena su 1921. Ove knjige bile su dobro poznate načitanom laiku. Uz to, mnogi su bili upoznati sa Ludvig Klagesovim (Ludwig Klages) teorijama (na polju Ausdrucksdentung-a, to jest tumačenja izražavanja), zbog visokih tiraža njegovih grafoloških dela. Najuspešniji pionir na polju »psihološke astro logije« bio je nesumnjivo Herbert Frajher fon Klekler (Freiherr von Kloeckler, 1896— 1950). Ovaj vanserijski vojni oficir i aristokrata studirao je medicinu neko vreme po demobilizaciji ali se okanuo svoje namere da bude lekar kada ga je infla cija iz 1922— 23. ostavila bez igde ičega. Postao je profesionalni astrološki pisac i savetodavac u Lajpcigu. Ravnodušan prema ratu do istrebljenja
u pokretu i sitničavim taktiziranjima, tako isto prema njegovom teozofsko-m i okultističkom sek toru, on je bio prvi koji se ratosiljao većine astrologijinog srednjovekovnog bremena ii potrudio da formuhše takvu njenu varijantu koja će biti uskladljiva sa zahtevima dvadesetog stoleća. Njegovo delo Grundlagen fiir die astrologische Deutung (Tem elji astrološkog tumačenja), 1926, jedan je od najjas nijih vodiča u ovu temu i u vreme svog objavlji vanja postavilo je novi standard za pisanje o astro logiji. Fon Kleklerova lajpciška grupa uključivala je mnoge tamošnje intelektualce zainteresovane za as trologiju. Jedan od njih je i moj prijatelj doktor Oto Kelner, tada mladi član uredništva proslav ljenog Tim-Bekerovog Leksikona umetnika (Thieme-Becker Kunstlerlexicon), čije je delo Charakterkunde und Astrologie, 1927, predstavlja rani pokušaj da se pokaže kako spoj grafologije i astro logije može da se iskoristi za »karakterološka« is traživanja. Pomenuo sam da je Fon Klekler oslobodio astro logiju ponečeg od njenog srednjovekovnog bremena. U Hamburgu, Alfred Vite (Witte) je odbacio još podosta toga i izumeo- novu vrstu astrologije, to liko revolucionarnu i u mnogo kom pogledu toliko složenu da nije mogao da privuče ni skroman broj sledbenika. Mora se naglasiti da je bilo izobilje prostora za Fon Kleklera, smotrenog i konzerva tivnog, za Vitea, koji naizgled nije bio ni jednoni drugo, i za mali krug ostalih astroloških teo retičara i novatora. Sijaset je različitih puteva za upoznavanje zvezda. Alfred Vite (1874— 1941) bese beznačajni nameštenik u hamburškoj Službi za nadzor izgradnje i prvi put se zainteresovao za astrologiju kada je Brandler-Praht tamo propovedao njeno jevanđelje 1910. Dok je služio- na ruskom frontu u ratu 1914— 1918, Vite je pokušavao da predskaže vreme napada ruske artiljerije na osnovu pažljivih astro loških beleženja o-nih prethodnih. Pod uslovom da je data ova ili o-na kombinacija ko-smičkih sila, onda se od ruskog -oružja može očekivati da opali u tom i tom trenutku. Tako je to, barem, u teoriji. Vitea, međutim, kopka činjenica zašto ruske gra-
nate često eksplodiraju u nemačkim redovima, kada bi, prema zvezdama, trebalo da miruju. Zainteresovan nelogičnim stanjem stvari, traži odgovor. Eureka, nalazi ga. Te neobjašnjive manifestacije mogle su samo da budu posledica planete, ili pla neta, još neotkrivene, izvan Neptunove orbite. Ova ko izveden zaključak vodi »otkrivanju« hipotetične planete, kasnije nazvane Kupidon. Potom su on i njegov prijatelj Fridrih Sigrin (Friedrich Sieggriin) našli još sedam transneptunovskih tela koja su nazvali, u skladu s njihovom pretpostavljenom uda ljenošću od Sunca, Plad, Zevs, Kron, Apolon, Admet i Posejdon. Sledeći zadatak je bio sračunati efemeride, kako bi astrolozi mogli da unesu ove hi potetične planete u horoskope. Pojma nemam kako je to izvedeno, ali pozivanje na efemerije Hamburške škole za 1961— 70. upućuje na to da je, dok pišem ove redove, Kupidon u Vagi na 18° 15', Had u Biku na 14° 46' i da retrogradira, a Kron u Blizancima na 4° 46'. To je kasnije omogućilo Viteu i njegovim sledbenicima da urade horoskope koji su uključivali osam planeta čije je postojanje bilo (i ostalo) nepoznato astronomima. Osim toga, priroda uzajamnih »uticaja« ovih planeta određena je i u dogledno vreme objavljena u Regeluierk fiir Planetenbilder, legendarnom astrološkom kuvaru, koji je bio sveto slovo Hamburške škole otkako se prvo izdanje pojavilo 1928.18 Priznajem vlastitu nemoć da opišem makar i u glavnim crtama sistem Viteove Hamburške škole u nekoliko paragrafa. Možda je dovoljno reći da čovek priprema date podatke slično matematičkim jednačinama, stalno uvodeći grupe planeta u po seban ugaoni odnos, često sa dvanaestak ili čak dvadesetak planetarnih kombinacija u jednoj jednačini. Onda se valja pozvati na neprocenjivi Regelvoerk za tumačenje i nastojati da se sintetizuje obaveštenje. Traži se niz prilično mukotrpnih sračunavanja; nužno je da čovek zna kako da barata i čita instrument sličan brojčaniku i onda vreme leti kao dlanom o dlan. Osećaj da su zaokupljeni iziskujućom naučnom vežbom nesumnjivo je privuk la mnoge od onih koji se koriste Hamburškom ško lom, i čoveka kao da hipnotišu red za redom, ponekad stranica za stranicom, planetarnih jednačina. Do
duše, ovaj izvanredni sistem, koji ne podseća ni na jedan tradicionalni, može da da sasvim zaglup ljujuće rezultate. Pokojni Ludvig Stojber (Ludwig Stuiber, 1888— 1963), bečki inženjer, tvrdio je da je kadar da izvede zaključke o prošlim događajima iz horoskopa sa naročitom tačnošću služeći se metodima Hamburške škole. Njegov pamflet tiberzeugende astrologische Experimente, 1955, sadrži zanimljiva obaveštenja o eksperimentima ove vrste. Prema rečima her Stojbera, 5. januara 1952. posetio je neke poznanike koji su mu postavili sledeće pitanje: »Šta se dogodilo na ulici 16. jula 1927. u 5 po podne nekome ko je rođen u Beču 18. avgusta 1921?« Čas rođenja nije dat. Sledećeg jutra her Stojber je zasukao rukave i iste večeri obavestio prijatelje da je događaj bio »smrt od metka — ubistvo«. Saopštavaju mu da je to tačno. Na tog čoveka je pucala policija, izgleda usled greške. Her Stojber je došao do približnog časa rođenja putem »rektifikacije«, odnosno zaključaka izvedenih na osnovu specifičnih događaja u protek lom životu tog meštanina, a o čemu su mu date neke pojedinosti. U međuvremenu, jedna članica porodice se priseća da joj je brat rođen oko 8 po podne. Pler Stojber je dao proeenu 7.52 kao svoje vreme. Sve je ovo bilo strašno zanimljivo ali još uvek nisam uspevao da zaključim iz her Stojberovog teksta kako je došao do tačnog rešenja. Istina, mogao je posetiti javnu biblioteku i pretražiti bečke no vine štampane na dan 17. jula 1927. radi mogućih ključeva. Međutim, on je pomenuo onako uzgred da je pitanje bilo postavljeno u subotu uveče a da je problem resio u nedelju, kada su biblioteke zatvorene. Kada je reč o ovome i drugim primerima u her Štojberovom pamfletu, ostaje nam jedino da prihvatimo ili odbacimo njegove šarene izjave. Vite je napisao čitav niz članaka o svom si stemu, objavljenih u Folratovom Astrologische Rundschau u ranim dvadesetim godinama. Teško je poverovati da je više takvih koji mogu da ih uhvate bilo za glavu ili za rep. Sam sistem nije privukao mnogo pažnje sve dok Fridrih Zigrin nije pročitao prilog o tome na lajpciškom kongre
su 1923. Ovo je, pak, smesta izazvalo poviku, koju je uglavnom podsticao A. M. Grim, čija je neutral nost kao predsednika bila poželjna, i Vilhelm Beker, usrdni učenik Alena Lea, koji je Ijutito napao Viteove jeretičke teorije. Beker je natuknuo da nešto slično crnoj magiji tu svakako ima prste. Nikad mu nije palo na um da je ćela rabota oko određivanja i tumačenja horoskopa u stvari neka vrsta magije. Za one nenaklonjene Fon Klekleru ili Viteu postojalo je mnoštvo paralelnih izvora obaveštavanja. Na primer, Fridrih Švikert i doktor Adolf Vajs (Weiss) napravili su modernizovanu verziju morinus-sistema iz sedamnaestog stoleea, u četiri toma, 1926— 27. U Francuskoj Anri Selva je ponovo otkrio Astrologia Gallica Morin de Vilfranša nekih dvadeset pet godina ranije. Ovaj klasični sistem pročuo se sada u Nemačkoj. Folrat prati stvar i objavljuje prevode značajnijih dela Alena Lea u sedam kićenih tomova. Ubrzo je usledio niz novih astroloških udžbenika. Gruba procena govori da je tokom dve decenije po 1921, bar četiri stotine knjiga i pamfleta namenjenih astrolozima objavljeno u Nemačkoj, uglav nom pre 1935. Tokom petogodišnjeg razdoblja (1926— 31) izlazilo je ništa manje nego dvadeset šest različitih astroloških godišnjaka ili knjiga predskazanja, od kojih su većinu pripremili za štampu profesionalni astrolozi koji su i određivali njihovu vrednost za javnost. Do 1928. pola tuceta specija lističkih mesečnika ili dvomesečnika redovno je zadovoljavalo interese onih koji su se konkretno bavili astrologijom. Te objavljene priloge pisali su doslovno na dvadesetine saradnika. Svedočanstva ukazuju na to da je posleratno bujanje interesovanja za astrologiju bilo naročito izraženo tokom 1923— 28, kada su zavrbovani čla novi za ovu stvar bili izuzetno brojni. I ponovo, na svakog astrologa koji se naslađivao činjenicom da mu se ime nađe u štampi, bilo je još na stotine onih koji su tiho proučavali astrologiju u privat nosti svojih domova i nikada se nisu pridružili nekom društvu ili proučavalačkoj grupi. Oni su obrazovali tržište za mnoštvo knjiga i pamfleta, objavljivanih u to doba, da ne pominjemo efeme-
riđe, dijagrame, horoskope itd. Dr Oto Kelner mi je rekao da je Folratov Astrologische Rund schau, koji verovatno nikada nije videlo, a kamoli čitalo široko čitateljstvo, postigao mesečni tiraž od 6.000 primeraka. Još jedna značajna odlika ovog razdoblja je brzina sa kojom su se novi stručnjaci, priznati ili samoopunomoćeni, pojavljivali na sceni. Do 1927. gledišta poznatih ili davno ustoličenih profesional nih astrologa nisu više smatrana za naročito auto ritativna. Veoma obrazovani amateri, Herren Doktoren posebno, sami su krčili put. Stoga su profe sionalci »stare garde«, koji su, napokon, pionirskim trudom oživeli astrologiju u Nemačkoj, bili na šteti vis-a-vis ove učene i ponekad snishodljive gospode. Konačno će, kao što naredno poglavlje beleži, njihovo nezadovoljstvo ovakvim stanjem stvari proključati. Na mestu je pitanje da li je do ove faze astro logija već stekla ugled u Nemačkoj ili nije. Odgo vor je: nije. Privrženost nekolicine univerzitetskih profesora i nekoliko stotina Herren Doktoren teško da je bila dovoljna da iskupi njen ponešto ukaljan dobar glas. Astrologija je pri svem tom izazvala široko interesovanje i Siideutsche Monatshefte, visokocenjeni književni i kulturni mesečni časopis, čak je posvetio poseban broj polemici za i protiv astrologije u maju 1927.19
III Nemački astrolozi i Treći Rajh
Doktor Hubert Korš (Korsch, 1883— 1942) bio je dizeldorfski advokat čija su specijalnost bila preduzeća, pa otuda njegovo visokostručno znanje o pro cedurama odbora i komiteta, odnosno sastavljanje, u osnovnim crtama, rezolucija i zapisnika i vođenje poslovnih sastanaka. Njegova pojava prvi put je za pažena na astrološkoj sceni na hamburškom kon gresu 1926, kada je predložio da Centralna astrološka služba organizuje testove o astrološkoj umešnosti i spretnim manevrom ugnjezdio se u komitet zadužen da ih smisli. Bio je takođe aktivan član Folratovog ASiG-a. Moj prijatelj dr Oto Kelner priseća se Koršovih žurnih upadica na lajpciškom kon gresu ASiG-a iz 1927. u jednom od svojih pisama: »Folrajt je otvorio raspravu tipično ulagivačkom besedom, začinjenom uobičajenim teozofskim triča rijama. Doktor Korš se hitro osovio na noge kao borbeni petao i žustro posavetovao Folrata da pređe na dnevni red. Ezoterično zanovetanje brzo se okon čalo.« Doktor Korš je privlačio pažnju i na CAO-ovom magdeburškom kongresu u 1928. Štaviše, bio je ta kav davež da je doktor Fojerštake (Feuerstake), novi predsednik, dao u srdžbi ostavku, pa je dr Mrsić bio prinuđen da preuzme ulogu predsedavajućeg. CAO je sada bio bez predsednika i dr Mrsić ironično upita dr Korša da li bi se prihvatio ovoga posla. To je i dovelo do njegovog izbora na nirnberškom kongresu, godinu dana kasnije, 1929. Dr Mrsić je predložio interpelaciju a Vilhelm Beker ga je podr
žao na svoje veliko žaljenje kasnije. Orao je sada zadovoljno širio krila među astrološkim sokolima. Dr Korš, tada četrdesetšestogodišnj ak, nije bio ni ezoterik ni okultist. Za njega je astrologija bila na uka i samom sebi je nametnuo zadatak da ubedi širu javnost i, ako je moguće, standardne naučnike, da je slučaj baš takav. Ovaj ambiciozni cilj ne bi se mogao postići bez prethodnog čišćenja astroloških Augijevih štala. Podrazumevalo se da profesio nalni astrolozi, od kojih mnogi behu prilično naopak soj, ima da igraju kako dr Korš svira. Pominjala se potreba da se dodele zvanične diplome onima koji se smatraju dostojnima nje i da se pribegne stvar nim merama protiv nađriastrologa koji su prodavali prerađene horoskope. Dok su neki dobroobrazovani profesori bili spremni da podrže dr Korša, bilo je i takvih koju su njegovu neumornu aktivnost posmatrali sa prezirom. Protivnici su mu uglavnom bili davnašnji, ugledni praktičari, na sceni još davno pre nego što je iko makar i čuo za njega. Do ovoga trenutka članstvo Centralne astrološke službe sastojalo se isključivo od pridruženih lokal nih društava. Pravila su sada izmenjena kako bi svaki astrolog pojedinačno mogao da postane član. Ovakva politika štetno je delovala na Folratovo lajpciško Astrološko društvo u Nemačkoj pa je uskoro počeo da gubi pretplatnike koji su, eto, imali više vere u dr Korša nego u Folrata ;i kompaniju. Folratov plan da zadobije kontrolu nad nemačkim astro loškim pokretom bio je osujećen 1923, ali on se još uvek nadao da će ASiG na kraju da istisne CAO. Dolaskom dr Korša ova namera izgledala je sve neostvarljivija. Sledeći korak dr Korša bilo je izdavanje novog astrološkog mesečnika. Bio je to Zenit (od januara 1930. do decembra 1938). Mada je delovao tobože kao zvanični organ CAO-a, bio je on vlasništvo dr Korša a izdašna novčana pomoć mu je dolazila od bogatog dizeldorfskog poslovnog čoveka čiji identi tet ostaje tajna. Zenit je od početka predstavljao izravnu pretnju za probitačnost svih ostalih astroloških listova, uključujući Folratov dobro utemeljeni Astrologische Rundschau i Vilhelm Bekerov Die Astrologie. Zenit je nesumnjivo bio najbolji astrološki časopis do tada objavljivan u bilo kojoj zem-
lji i dr Korš je hitro uspeo đa pridobije saradnju većine vodećih amatera, posebno Akademiker-a. Pre su amateri nego profesionalci bili ti koji su istraži vali svaki mogući vid astrološke teorije sa izvan rednom predanošću. Uskoro je »stara garda« pro fesionalaca, na čelu sa A. M. Grirnom i Vilhelmom Bekerom organizovala antikoršovski pokret. Njihovo prvo javno negodovanje ispoljava se u junu 1932, u vreme kongresa astroloških prvaka u Erfurtu. Događaj je upriličio Rajnhold Ebertin (Reinhold), sin Elzbet Ebertin. Brandler— Praht, Beker i Grim, svi su se isprsili, ali najnezgodniju besedu drži Kristijan Miajer— Parm (Christian Meiier— Parm), mladi čovek iz Hamburga koji se nekako u to vreme pomalo pročuo u astrološkim krugovima.20 Uzaludno je, veli on, da astrolozi očekuju ikakvu dobronamernost od predstavnika zvanične nauke. Niti pak takvi »racionalisti« kakav je dr Korš za stupaju njihove interese. Potreban je samostalan Astrološki univerzitet koji bi dodeljivao vlastite di plome i doktorate. Predlog dočekuju burnim odobra vanjem. Oni koji su prisustvovali erfurtskom kon gresu zaključuju dnevni red osnivanjem jednog Astrologische Zentralverband, koji bi, nadaju se, uskoro zamenio dr Koršovu organizaciju. Projekat će se ugasiti gotovo istovremeno kada je i začet. Napadi na dr Korša se nastavljaju. Tokom predsednikovanja dr Mrsioa Centralna astrološka služba odbija sve narudžbe za astrološki rad i nije spremna da preporuči usluge bilo kog drugog astrologa. Ovo pravilo sada je izmenjeno i u septembarskom broju Die Astrologie iz 1932. Vilhelm Beker objavljuje članak o horoskopu koji je navodno dr Korš uradio za jednu klijentkinju. Kolaju glasine da je dr Korš (ili CAO) naplatio 110 rajhs maraka za horoskop — netačno urađen. Tako je za dvadeset dve stranice kucanog teksta sa sve šemom rečeno da su bezvredne. Mesec ili dva potom, Beker objavljuje pismo ne poznatog autora — nesumnjivo, napisao ga je sam — koji nagoveštava da je Korš jezuitski doušnik, blisko povezan sa kriminološkim odeljenjem policije i da će se jednog lepog dana obelodaniti da je nje gova misija bila da zavede astrološki pokret na kri v i put i da ga u pogodnom trenutku izruči duš-
manima. Pisac članka dodaje da je nekolicina na erfurtskom kongresu stekla utisak da Korš igra ulogu agent provocateur-a. Protivudarac dr Korša usledio je u Zenitu (feb ruar 1933). Štampan je članak koji je tobože na pisao neki dr Flek (Fleck) — Beker je podozrevao, verovatno ispravno, da ga je Korš sam smislio — koji razotkriva činjenicu da raspolaže horoskopom na šezdeset pet kucanih stranica. Prvi list je sadr žavao skicu horoskopa, klijentovo ime, uobičajene životne podatke i astrologov potpis. Preostala šezde set četiri lista štampana su na mašini za umnožava nje. Sledi ovakav nastavak: horoskop je napravio Beker. Za dr Korša i sve ozbiljne astrologe ništa nije mrskije od arčenja prerađenih horoskopa. Beker se ponovo oglašava u »Otvorenom pismu dr Koršu«, objavljenom kao dodatak od četiri stra nice za martovski broj Die Astrologie, godine 1933. Mesec ili dva kasnije takođe cirkuliše u Folratovom Astrologische Rundschau i tako stiče širok publici tet. U podrugljivom i nenamerno duhovitom doku mentu Beker sugeriše da dr Koršu sigurno nedosta je unosan zakoniti posao pa se služi CAO-om kao firmom za prodaju skupih astroloških opisa iz druge ruke. Naglašava da je Koršov stav prema profesio nalnim astrolozima poznat: Korš ih smatra za bu ljuk praznoglavaca i tvrdi kako on i drugi Akadem iker-i više vrede od njih. Kaže, dalje, da postoji savršeno razložno objašnjenje za horoskop u vlas ništvu dr Korša. Sve do 1916, prema Bekeru, astro logija nije bila profesija u pravom smislu reči. Tada znatiželja javnosti naglo raste i nalozi za astrološki rad gomilaju se u toj meri da je on nemoćan da drži korak. Stoga se služi sistemom u koji ga je uputio Alen Leo i koristi kopir-mašme za priprema nje šifova pre štampanja sve dok se 1924. ne okreće pojedinačnim horoskopima. U svakom slučaju do daje uveren je da su njegovi rođeni prerađeni ho roskopi uveliko dragoceniji od ičega što dr Korš nudi. Bekerovo »Otvoreno pismo« napisano je u fe bruaru 1933. U ono' vreme, !veoma malo ljudi, astro loge da i ne pominjemo, može da uvidi pun doma šaj implikacija događaja koji se zbio koliko neda-
vno, 30. januara. Toga dana Adolf Hitler je postao kancelar nemačkog Rajha. Rajhstag gori gotovo mesec dana kasnije, 27. februara. Sledećeg dana Hitler je ubedio predsednika Hindenburga da potpiše dekret »o zaštiti na roda i države«, čime se suspenduje sedam članova Ustava kojima se jemčila lična i građanska sloboda. Postoji sada propisani nacionalsocij alistički stav za svaku zamislivu ljudsku radnju. Skoro svaki odrasli Nemac je emocionalno upleten, jer bez obzira na to da li je on za ili protiv Hitlera i Nemačke nacional socij alističke radničke partije, nema bekstva od pro dora nacionalsocij alističke ideologije i propagande. Astrolozi, a naročito publicisti koji su tvrdili da zastupaju njihove interese, našli su se sada u teškom položaju. Od države — ili Partije, od tada se to dvoje nije moglo jasno razgraničiti — očekivalo se da će »nadzirati« astrologiju i njene istraživače, kao što su, jakako, ubrzo pokazali žarku želju da kontrolišu i sve ostalo. Priroda ove kontrole, u intere su takozvanog nacionalsocij alističkog Weltanschаиипд-а, nije bila odmah uočljiva. Astrolozi, ili pre njihove vođe, nisu čekali skrštenih ruku da Partija ili Država izrazi mteresovanje za njihove stvari već hitro posežu za nekakvim zaštitnim kišobranom pod koji bi se, nadaju se, sklo nili od suvišnog uplitanja sa strane. Međutim, pi tanje ujedinjenog fronta se ne postavlja i potonja pojedinačna »pregovaranja« deo su i dres jedne bes poštedne astrološke pseće borbe. Priča o ovom guerre des astrologues ne doprinosi našem upoznava nju same astrologije ali pokazuje kako je relativno malena grupa Nemaca reagovala na novu i neočeki vanu političku i društvenu situaciju. Iscrpan opis svake faze nadigravanja između dr Korša i Folrata i kompanije za vodstvo nad nemačkim astroiloškim pokretom zahtevao bi daleko više prostora nego što ga ova knjiga ima. U njoj će či talac naći samo skicu u glavnim potezima sage dokumentovane u iscrpljujućim količinama na strani cama onovremenih periodičnika.21 Najizrazitija crta svega toga je upornost sa kojom su se sve vodeće ličnosti borile da se dokopaju lesa. Počeeu predstavljanjem her inženjera Martina Pfeferkorna (Pfefferkorn), tobožnjeg »firera« bacio-
nalsocij alističkog astrološkog pokreta. Rođen je u Lajpcigu 14. jula 1904. i imao je dvadeset devet godina kada je ffitler postao kancelar. Bio je aktiv ni član Folratovog ASiG-a već nekoliko godina ali jedva da je bio poznat izvan lajpciških astroloških krugova. Tokom jeseni 1932. pokušao je da osnuje jednu Arbeitsgemeinschaft Deutscher Astrologen (Studijska grupa nemačkih astrologa) i prijavio nje no pridruživanje ASiG-u. Ne znam zašto je Pfeferkorn smatrao za potrebno da osnuje još jedno astrološko društvo. Kasnije je tvrdio da je njegova AD A trebalo da odražava osobeni nacionalsocijalistički stav, još i pre dolaska nacista na vlast, ali dostupna dokumentacija kao da ne potvrđuje ovo sporno mesto. Kako god, čini se da je Pfeferkorn bio vatren član Partije dobrano pre 30. januara 1933. U sva kom slučaju, njegovo prijavljivanje ADA-e, da bude zvanično priznata od ASiG-a, odbio je komitet ovog potonjeg, u kojem su bili Folrat i odani Teobald Beher, s obrazloženjem da A D A još nema ni vlas titog članstva niti statuta. Zbilja, A D A je mogla biti mrtvorođenče da uspon Hitlera i nacionalsocijalista nije iz korena iizmemio situaciju početkom 1933. Predsednik ASiG-a je sada dr Gerhard Nauman (Naumann), direktor škole u Vurcenu (Wurzem), gra diću tridesetak kilometara udaljenom od Lajpciga. Uređivao je, sa Teodorom Bekerom, Folratov Astrologische Rundschau i preveo sedam pozamašnih Leovih knjiga za Folratovu Teozofsku izdavačku kuću. Njegova žena Irma bila je takođe članica ASiG-ovog komiteta i poznata u tamošnjim astrološkim kru govima. Činjenica da Naumanovi nikada nisu pri krivali da ne mare za Hitlera i naciste sada im se uveliko svetila. Partijski drug Pfeferkorn ne gubi vreme i obnavlja svoju prijavu za ASiG. Protive se Naumanovi, isto tako moj prijatelj dr Oto Kelner, i sam član komiteta, ali sada uz snažnu podršku Folrata i Bekera, koji su osećali u kom pravcu duva politički vetar. Nijedan od njih nije bio ubeđeni na cista ali su štitili svoje komercijalne interese, pošto se ASiG-om upravljalo kao uspešnim prirepkom Teozofske izdavačke kuće. Stoga je bilo preporuč ljivo stišati Pfeferkorna.
Neizvesno je da li su Naumanovi svojevoljno istupili iz ASiG-a ili su bili najureni. U svakom slu čaju, njihova dugotrajna veza sa Društvom naglo se prekida sredinom marta 1933, otprilike dve nedelje pošto su nacisti stali Nemačkoj za vrat. Naumam pokušava, na рб srca, da zasnuje suparničko društvo ali ništa od toga ne bi, pa Folrat ii Pfeferkom ostadoše pobednici na bojnom polju. Dr Kelner podnosi ostavku u isto vreme kada i Naumanovi. Pfeferkorn još nije bio vrhunska zverka u ASiG-u ali će se njegove ambicije u tom pogledu uskoro ostvariti. U međuvremenu, pročuo se tako što je davao obilate priloge za biltene ASiG-a. Njegov prvi članak, pod naslovom »Borba protiv astrološkog šarlatanstva«, ima težinu zbog aluzija na skorašnje rasprave o Plitlerovom horoskopu, u časopisima koje čita široka javnost pre nego ozbilj ni proučavaoci astrologije. Firerov horoskop se retko poiminje u astrološkim novinama i časopisima v i dovitog tipa kao i u almanasima između 1924. i 1931. verovatno zbog toga što je još izgledalo neverovatno da bi bilo Hitler bilo njegove pristalice ikada mogli da predstavljaju išta više do gomilu bučnih nametljivaca. Godine 1931, međutim, njegov horoskop ponovo počinje da privlači pažnju. Karl Frankenbah (Frankenbach), austrijski na cista, objavljuje jedno optimističko tumačenje u Zenitu (april 1931). U sledećem broju neslaganje izražava pisac koji se smotreno poslužib pseudoni mom »Posmatrač«. Ubeđen je u neminovnost Hitlerovog pada na kraju, ali očito nema pojma kada bi se to moglo dogoditi. Taikođe je mudro da je »Pos matrač«, u stvari, prijatelj dr Korša, Jozef Šulc (Josef Schultz) iz Dizeldorfa, prikrio svoj identitet pošto će deset godina kasnije Gestapo veoma žuđeti da ga se dočepa. U celini astrolozi smatraju da Hitlerov horoskop valja izračunavati prema rođenju u Braunau na Inu 20. aprila 1889. u 6.30 po podne. Čim je postao kancelar, počelo se s objavljivanjem horoskopa za snovanim na raznoraznim vremenima, prema tome sa čitavim nizom variraj ućih Ascendanata kako bi se opravdala ova ili ona zamisao o Fireru i nje govim potencijalima. Na primer, saradnik jedne neugledne i senzacionalističke pseudookultne publi-
kacije ponudio1 je novi Hitlerov horoskop u kojem je vreme rođenja bilo »podešeno« ni manje ni više nego za puniih dvanaest časova. Pfeferkorn se žali da » ’novi’ horoskop ukazuje na razaračke sklonosti i gram zivost. . . a što njegovi (odnosno Hitlerovi) sledbenici ne priznaju«. Februara 1933. Frank Glan (Glahn) objavljuje još jedan Hitlerov horoskop u svom časopisu Astral Warte gde je 5.45 pre podne figuriralo kao vreme rođenja (Ascendant u Biku na 17°) i izrazio svoju nevericu u Flitlerovu sposobnost da obrazuje vladu kadru da se održi.22 Mesec dana kasnije smatra za preporučljivo da povuče ovu opa snu izjavu. Prema A.M. Griniu u Die Astrologie (maj 1933), Glan je došao do Bika na 17° u usponu i otuda do 5.45 ujutru kao trenutak rođenja zaimahnuvši viskom preko Firerovog horoskopa. Brojni as trolozi isu »ispravili« ovaj horoskop na osnovu mi nulih događaja iz Hiti ero vog života. Elzbet Ebertin na primer iznela je predlog da se njegovo rođenje zbilo između 6.22 i 6.26 posle podne (Ein Blick in die Zukunft za 1934, napisanom početkom 1933). Uskoro, međutim, astrolozi kojima se dopada da sebe vide u štampi počinju da okoliše kada bi se pomenuo Hitlerov horoskop. Pozivanja na njega sas vim zamiru posle 1934, verovatno kao posledica poverljive direktive izdavačima iz Ministarstva pro pagande. Zabrana se takođe odnosi na horoskope svih vodećih nacista i na bilo kakvu astrološku spe kulaciju oko Trećeg Rajha.23 Nedugo potom Pfeferkorn je svojski pregnuo da zada glavobolje dr Koršu a u vezi jednog članka dr Karl-Ginter Hajmzota (Karl-Gueuther Heimsoth) koji se pojavio u Zenitu novembra 1932. Nikad nisam uspeo1 da pohvatam sve konce ove visokostručne astro'-političke studije i moguće je da mno gi onovremeni čitaoci Zenita nisu bili mnogo mud riji. Način na koji se Pfeferkorn poslužio Flajrrizotovim štivom kao šibom za dr Koršovu pozadinu lep je primer škakljive prirode tekuće situacije, kad su nacisti bili zapenušeni namirujući stare ra čune.24 Dr Hajmzot nije bio običan ili baštenski astro log. Godine 1919— 20. isticao se u paramilitarnom pokretu Freikorps i poznavao mnoge među vode ćim nacistima u ranim danima Partije. Neko vreme
bio je blizak prijatelj Gregora Štrasera (Strasser), vođe levog krila »revolucionarne« nacionalsocijalističke frakcije. Štraser je raskinuo sa Hitlerom. još koliko decembra 1932, pa stoga svi Štraserovi pri jatelji, ii bivši i sadašnji, bebu sumnjivi. Dr Hajmzot je po struci bio lekar i usavršavao se za psihologa. Osim toga, koristio je astrologiju u sprezi sa svojim medicinskim zanimanjem. Bio je aktivan član Akademskog asitrološkog društva u Berlinu, gde je živeo, i autor je Charakter K onslellation, 1928, studije horoskopa homoseksualaca. Hajmzot je bio duboko zainteresovan za ovu temu pošto je ii sam bio aktivni homoseksualac. Imajući u vidu sve pomenute okolnosti, teško da iznenađuje da se on poznavao sa Ernstom Remom (Rohm), ozloglašenim homoseksualcem, vođom Sturm Abteilung (SA), privatnom Hiitlerovoim vojskom. Godine 1928— 29. Rem je bio instruktor u boli vijskoj vojsci i dopisivao se sa Hajmzotom koji je upravo bio objavio Charakter Konstellation. U Removim pismima česte su žalopojke na nedostatak druženja sa srodnom homoseksualnom, dušom. »M o žete samog sebe kriviti ako me je vaša knjiga ohra brila da vas zamolim za jednu uslugu«, pisao je Rem. »Očito ste veoma vešti u procenjlvanju horo skopa. Ne biste li pogledali moj? Rođen sam u Minhenu 28. novembra 1887. u 1 ujutro. Tada bih saznao kakva sam ja osoba u stvari. Iskreno, zbilja ne znam. Pretpostavljam da sam homoseksualac ali to sam ustanovio tek 1924.« Ernsta Rema, Gregora Štrasera i Karl-Gintera Hajmzota, sve odreda, pobiće SS, juna 1934 (Remov puč). Hajmzot će biti prva SS-ova poznata žrtva među astrolozima, ali nipošto poslednja.25 Stotine hiljada Nemaca pohrlilo je da se pridru ži nacistima u proleće 1933. Hugo Folrut i Teobaild Beher su među novozavrbovanima. U aprilskom bro ju Astrologische Rundschau-а Beher s pouzdanjem izjavljuje da su »svest o čovekovoj nacionalnoj baš tini i krvnim vezama s arijevskom rasom neraskidivo poveziane s astrološkom naukom«, a u ASiG-ovom Biltenu mesec dana kasnije on zagovara nužnost »ratosiljanja od parazitskih, tuđih i sub verzivnih elemenata« u astrološkom pokretu, doda jući da im valja suditi u svetlu njihovog ranijeg
stava prema macionalsocij alistima. Sa izuzetkom dr Koršovog Zenita, brojni astrološki časopisi poči nju da objavljuju članke koji dokazuju kako je as trologija u suštini nordijska nauka, zatim članke o »rasi i astrologiji« i sličnim pomodnim temama. U ovom pogledu, najveći rasadnik kleveta tokom 1933— 34. bio je Mensch im Ali, verovatno stoga što se ovaj časopis privremeno ujedinio sa »profe sor« Emst Isbemer-Haldaneovim (Issberner-Halđane) Die Chiromantie. Isberner-Haldane (r. 1886) bio je poznati berlinski kazivač sudbine iz dlana koji se specijalizovao u tobožnjoj medicinskoj dijagnozi na osnovu dedukcije iz noktiju na ruci svojih paci jenata.26 Bio je takođe astrolog i 1933. objavio kra tak udžbenik (Einfiihrung in die Astrologie). N je gova autobiografska knjiga D er Chiromant (Čitač iz dlana), 1925, sadrži vrednu izvornu građu za proučavaoca nemačkog »okultnog podzemlja«. Uprkos svoje rasne zblesnutosti i antisemitskih aluzija, za branjena je 1934. Isberner-Haldane je bio učenik Lanca fon Libenfelsa (Lanz von Liebenfels), bečkog osnivača Ariozofskog pokreta, koji je bio istovre meno i okultistički i patološki antisemitski. Ima nagoveštaja da je Hitler čitao Lane fon Libenfelsov časopis Ostara tokom isvog bečkog razdoblja рге 1914.27 Listić pristigao od pomenutog profesora godine 1964, sadržavao je zapanjujuća obaveštenja da je on primio »svešteničko miropomazanij e u Hrišćanski red« 1929. Isti izvor je razotkrivao da mu je neoznačeni univerzitet dodelio titulu profesora honoris causa godine 1912, i da je postao počasni član Plazmogensikog društva u Barseloni 1926. »Odbio je sve ostale počasne titule.« Godine 1933. osnovao je Die Geistige Frond, ud ruženje profesionalnih Charakterologen-a koje je opstale samo zakratko. »U načelu, sledeći se1 ne primaju: Jevreji ii druge rasno inferiorne osobe, fizički obogaljeni ili hendikepirani ljudi, izuzimaju se žrtve rata, šarlatani, nadrilekari i ostale osobe koje se moraju smatrati za nepouzdane.«28 Isberner-Haldaneova veza sa Mensch im A li okončava se u septembru 1936. U međuvremenu partijski drug inženjer her Martin Pfeferkorn vredno radi iza scene u Lajp-
cigu. Njegov Arbeitsgemeinschaft ne samo da se pripojio Astrološkom društvu u Nemačkoj, već je sada vodeća snaga unutar samog ASiG-a. Folrat i Beher — njegovi poslušni doglavnici. Trijum f mu beše potpun kada je vanredni plenum ASiG-a odr žan 12. juna 1933. Prisustvuje dr Verner Šingnic (Werner Schingnitz), kao predsednik Partijine kulturno-političke službe n Lajpcigu. I više je nego spremam da udesi coup d’etat u prilog partijskog druga Pfeferkorna.29 Dr Singnic obznanjuje trenut ni Gleichschaltung, odnosno »nacionalsoeijalističku integraciju« ASiG-a. Reč Gleichschaltung je sva kome na usnama u Nemačkoj u ono vreme. To opet znači reorganizaciju svake delatnosti na nacionalsocijalističkoj osnovi, pa otuda bezobzirna eliminacija sviih ornih pojedinaca čije su političke sklonosti bile sumnjive. Dr Singnic je pročitao spisak imena onih koje je valjalo »izabrati« u komitet ASiG-a. Partijski član Martin Pfeferkorn je zaseo kao novi predsednik, uz pomoć partijskog člana Teobalda Behera (potpredsednik i blagajnik), partijskog člana Huga Folrata, partijskog člana dr Raula Mebijusa (Moebius), i još dvojice, uključujući jednoga koji nije nacionalsocij alista ali deluje bezazleno.30 Pfeferkorn je sada sasvim ubeđen da je on pred određen da postane vođa ujedinjenog i niaciomalso^ cijalističkog nemačkog astrološkog pokreta. Na ovu krupnu zamisao, koja je zahtevala sumrak dr Korša i pad Centralne astrološke službe, prionuo je stoga s ogromnom energijom, bez ikakvog smisla za rneru. Baš se zgodno potrefilo, za Pfeferkorna, da je godišnji kongres CAO-a trebalo da se održi u Štutgartu otprilike tri nedelje kasnije, pošto bi to bila sjajna prilika da se zastava ASiG -AD A pobode u neprijateljski tabor. Njegov adut je taj da je već ostvario kontakte sa Kampfbund fiir Deutsche K u ltu r-om (Ligom za zaštitu nemaoke (kulture), jednom od vrednih partijskih službi sa 'brojnim ljudstvom, sa funkcijama koje su se manje preklapale a pro nalazila je zaposlenje za zaslužne članove Partije i pouzdan puk političkih oportunista. Kampfbund fiir Deutsche K ultur mu piše na dan 29. juna 1933. i ovlašćuje ga da razjasni u Štutgartu da će njegovi
budući napori da ujedini nemački astrološki pokret naići na njihovu toplu podršku. Pfeferkorn, ikoji predvodi delegaciju od petna estak članova ASiG-a, veoma je upadljiv na CAO-ovom plenumu 4. jula. Mada je dr Korš uspevao da se nosi sa većinom Pfefertkornovih zapenušenih upadica, svestan je da nije umesno- opi rati se predlogu ovog drugog da se kongres za 1934. može i mora održati baš u Minhenu, »gradu u kojem je Firer godinu za godinom vodio1svoj naj ljući boj«. Iz smotrenosti pre nego iz jednoduš nog uvažavanja za A. Hitlera, glasalo se jedno glasno u prilog premeštanja. Pfeferkorn se vraća u Lajpcig, podigavši mnogo prašine a da nije »likvidirao« dr Korša. Ova dvojica će ise, doduše, dokačiti ponovo u Berlinu nekoliko dana kasnije. I ovoga puta rundu dobij a Pfeferkorn. Njihovo sledeće viđenje zbiće se 14. jula u prosto rijama partijskog Verbindungsstab-a, službi za vezu sa različitim ministarstvima Rajha. Obojica traže zvaničnu podršku ili bar običnu toleranciju za svoje grupe, svaki napose. Pfeferkorn je u pratnji dr Mebijusa. Pfeferkorna pozvaše u neku kancelariju, dok Korš i Mebijus ostaju zajedno u predvorju. Dr Mebijus je zapazio da dr Korš nosi partijsku značku i zainteresova se sada otkud mu na to- pravo. Dr Korš je mišljenja da nije obavezan da odgovara. Nakon žestoke čarke dozvan je viši partijski zvaničnik, koji se raspituje kada se dr Korš priključio NSDAP-u. Korš uzvraća da je početkom maja postao član ali ga na to obavestiše da bi trebalo da zna da poje dinci koji su se pridružili posle 30. januara 1933. nemaju pravo- da nose kukasti krst niti da budu oslovljavani sa »partijski drug« dok ne prođe pro bni period od šest meseci. Takođe mu je rečeno da može biti uhapšen zbog kršenja pravila. Doktor Me bijus se svojski trudi da što više izvuče iz ove si tuacije i proći će puna četiri meseca dok dr Korš ne sazna da su vlasti odlučile da ga ne gone. Sledeći Pfeferkornov potez je pokušaj da »organizuje« profesionalne astrologe. U tu svrhu poslužio se A. M. Grimom koji se, iako nije član Partije razmetljivo naziva Reichsorganisationsleiter (Rajhov organizacioni vođa, tipična nacistička titula) Lige
nemačkih profesionalnih astrologa. Grim ubrzo po činje da šalje zapovednička cirkularna pisana, sa sve kukastim krstom u zaglavlju, u stilu: »Od Vas se traži da postanete član Lige nemačkih profesional nih astrologa. Vaš propust da se priključite odražavaće Vaš antinacionalsocijalistički stav.« Dr Korš piše Ligi za zaštitu nemačke kulture da se raspita ima li Grim pravo da istupa u njeno ime. Liga se odrekla Grima i izjavila kako nema nameru da se upliće u astrološfce rabote jer razlike među kli kama unutar pokreta čine takav plan neizvodljivim. Sam Grim uspeva da zavrbuje tek šačicu mračnih profesionalnih astrologa i njegovo udruženje pre staje sa radom početkom 1934. Sledeći antikoršovsiki gambit — u ovom slučaju ne znam ко je kumovao stvari — jeste širenje gla sina kako on nije čisto arijevskog porekla. Dr Korš se oseća obavezan da istakne u oktobarskom broju Zenita, 1933, kako nema jevrejskih predaka. Mada problem nikada nije jasno iznesen u štam pi onoga vremena, očito je da i dr Korša i Martina Pfeferkorna veoma brine budući status profesional nih aštrologa. Sasvim su spremni da žrtvuju šarla tane, (kojih i onako bese previše u nadi da će zašti titi ugledne praktikante. Problem u odnosu na vla sti, ukoliko je bilo moguće razabrati ko tu spada, bio je ubediti ih da priznaju punovažnost diploma koje sada nude oba tabora profesionalnim astrolo zima, amaterima takođe, kadrima da prođu zahtevne testove. ,Niko iole značajan ne smatra vrednim tru da da traži lajpcišku diplomu, ali se lep broj poz natih profesionalaca snabdeo diplomom koju je nu dila Centralna astrološka služba dr Korša. Doduše, dr Korš je i dalje nemoćan da uveri vlasti da posedovanje CAO diplome automatski jemči kom petentnost, uvaženost i političku pouzdanost. Stoga su se svi profesionalci, u koje isu spadali mnogi koji isu se astrologijom bavili samo kao pomoćnim poslom, našli u veoma nezavidnom položaju. U proleće 1933, baš u isto ono vreme kada je CAO izbacio svoju prvu partiju diploma, glave šine policije u Berlinu, Hanoveru i Kelnu nalažu novinama pod njihovom paskom da odbiju sve re klamne ponude koje im šalju astrolozi. Pošto ugle dni astrolozi nikada nisu nudili svoje usluge putem
štampe, to ova mera pogađa samo sitnu ribu koja je zadovoljavala popularno tržište prerađenim horo skopima. Situacija se zaoštrava u proleće 1934, kada je šef berlinske policije zabranio sve oblike profesio nalnog pređskazivanj a sudbine na području Ber lina. Ova zabrana je prirodno uključivala i astro logiju a prodaja popularnih aistroloških časopisa, al manaha sa predskazanjima i prerađenim horosko pima takođe je stala. Izgleda da su slične preven tivne odredbe uskoro stupile na isnagu u drugim delovima Rajha ali nisam uspeo da dođem do tačnih podataka. Profesionalni astrolozi, kao koterija, očito su u teškom položaju od proleća 1934. pa na dalje. Do jeseni 1934. borba Pfeferkorn— Korš odumrla je prirodnom smrću, ako ni zbog čega drugog onda zato što je Pfeferkorn uvideo da nema izgleda da je dobije. Povlači se sa bojnog polja oktobra 1934, potpuno, naimenovavši Teobalda Behera za svog naslednika u svojstvu predsednika Astrološkog dru štva Nemačke. Zvanično obaveštenje je da mu nje gove partijske i ostale dužnosti ne dozvoljavaju da nastavi svoj rad. Poslušno je razvio deg sa svasti kom i — ništa nije postigao. Dr Korš je svoj presudni napad _ia Folrata iz vršio u decembarskom broju CAO-ovog Biltena za 1934. Godinama je prikupljao građu za Volratov dosije i sada je objavio jedan od svojih najspekta kularnijih dokumenata. Pre 1914. Folrat je neizo stavno nazivao sebe her doktor Folrat i, prema dr Koršu, tvrdio da je svoj doktorat stekao u Tibingenu na osnovu nekakve teze iz ekonomije. Korš se brižljivo raspitao u Tibingenu i saznao od tamoš njih nadležnih da nema dokumentacije da je Folrat ikada tu studirao. U one dane, sve su se doktorske disertacije štampale, pa ako je Folrat bio her dok tor, štampani dokazi bi negde postojali. Rečeni do kument je na kraju iskopan i njegova naslovna strana je sada pobedonosno krasila CAO-ov Bilten. Tema Folratove disertacije je bila »Razbitak ulaga nja :i finansijskih kredita u Engleskoj« i ona mu je kao donela doktorat u martu 1905. Dr Korš je po slao podroban upitnik u Tibingen, odakle su i dalje poricali da išta znaju bilo o Folratu ili o njegovoj
tezi. Implikacija je, dakle, bila da je dokument fal sifikat i dr Korš ga poziva da to prokomentariše. Folrat naravno mudro ćuti. I dalje, niotkuda znaka da bi se astrolozi mogli ponadati kako će ih sada ostaviti na miru. U Ber linu i drugde (policija počinje da konfiskuje zalihe lastrološke literature, očito onako napamet, i poseže za ozbiljnim udžbenicima, za koje se šira javnost ni najmanje ne zanima, kao i za delima na ne mnogo dobrom glasu. Ove zaplene navode pokret na poslednji napor ne bi li uspostavio modus vivendi sa vlastima. Tok događaja u jesen 1934. — uz uobi čajene spletke — suviše je složen da bi se ovde u tančine istražio. Krajnji ishod, koliko god se mučno do njega došlo, ipak je pružao jedno srednje rešenje. Oni koji su najviše trpeli zbog povremenih zaplena astrološke literature nisu bili astrolozi u celini, već knjižari, izdavači d pisci, izdašno plaćani za autorska prava. Izvesni her Bohneberg, vlasnik Regulus Ferlaga u Gerilcu, izdavačke kuće sa znatnim astrološkim i okultnim spiskom knjiga, pregnuo je da sazove sve vodeće specijalizovane izdavače i knjižare, kao i brojne istaknute članove astrološkog pokreta, na skup u Berlinu 25. avgusta 1934. To je vodilo narednoj konferenciji u Berlinu od 27. do 28. oktobra u organizaciji Kristijana Majer-Parma, koji se nadao da će uspeti tamo gde su i dr Korš i Martin Pfeferkorn zakazali. Majer-Parmov plan je da stvori telo u kojem bi bili zastupljeni svi sektori pokreta, a ono bi pre govaralo sa »vlastima« da se skine zabrana sa pro fesionalne astrologije. On i njegov mentor Frank Glan već su vodili razgovore sa (pruskim?) Ministar stvom za unutrašnje poslove i odsekom u dr Lajovom (Ley) moćnom Nemačkom radničkom frontu u čijoj nadležnosti su bile takozvane nezavisne profe sije. U isto vreme, kao posledica her Bohnebergove konferencije od 25. avgusta, Johanes iFeklov (Veklow), berlinski profesionalni astrolog, pisac znatnog broja udžbenika, poveo je razgovore sa raznoraz nim ministrima neutvrdivog imena i sa berlinskom policijom. Sada se govorka o stvaranju Komiteta za organizovanje i unapređivanje astroloških istraži vanja. Ono što bi se moglo opisati kao »plan Parm« nije naišlo na podršku dr Korša i CAO-ia uglavnom
zbog toga što je Korš bio surevnjiv na sve samo stalne pokušaje da se pregovara u prilog astrologa. Majer-Parm se domogao fotelje na drugom berlinskom skupu u oktobru. Za trenutak se učinilo da bi baš njega trebalo izabrati da predstavlja in terese svib prisutnih strana, ali dr Korš uspeva to da spreči. Ishod je sveopšta svađa. Pošto je Majer-Parm potpuno izgubio vlast nad situacijom izbacuju ga, a Viilhelm Beker, stariji prisutan astrolog, poz van je da zauzme njegovo mesto. Posle beskrajnih zađevica dko glasačkog prava obrazovana su dva radna predsedništva. Dr Korš je osvojio mesto u svakom od njih ali ne uspeva da obezbedi i pređsedničku fotelju. U međuvremenu Majer-Parm, is ključen iz nadmudrivanja, iščekuje dr Korša izvan konferencijske sale pa ga, po izlasku, napada, mada ga po svoj prilici nije jače povredio. Tri nedelje kasnije dr Korš i major Fon dem Hagen, koji je tafcođe zastupao CAO, povlače ise iz berlinskih ko miteta kako bi obezbedili vlastitu slobodu delovanj a. Uprkos odsustvu saradnje od strane dr Korša, takozvani Komitet trojice (Vilhelm Beker, Johanes Fehlov i Emil Segner /Saegner/) uspeva da nešto i uradi. Razgovori se sada vode sa berlinskom poli cijom, pruskim Ministarstvom unutrašnjih poslova i Udruženjima izdavača i knjižara. U poislednjoj analizi, Udruženja knjižara i izdavača su ta koja su izbavila astrologe. Njihovi predstavnici su ubedili berlinsku policiju i Reichsschrifttumskammer, par tijsku službu koja se bavila autorskim pravima, piscima i novinarima da sankcionišu stvaranje Službe za cenzuru astrološke literature pod upravom Karl-Fridriha Šulcea (Karl-Frieđrich Schulz). Ovaj gospodin, bivši predsednik Magdeburškog astrološkog društva, ne samo da je bio član Partije, već i toliko bezopasan da se čak ni dr Korš nije javno pobunio zbog njegovog naimenovanja. Na ovoj itački trvenje koje je razdiralo nemački astrološki pokret od početka 1933. bliži se kraju. Trebalo je da prođu još četiri godine do izbijanja rata 1939. i gotovo šest dok sam pokret nije bio konačno uništen u leto 1941. Njegovi slavni dani, međutim, behu odbrojani i borbe između 1933. i 1935. prati postepeni nizlazni proces. Ima tu čudna
jedna anomalija. (Od jula 1935. profesionalni astro lozi, grafolozi, Charakterologen i hiromanti (čitači iz dlanova) s punim radnim vremenom smeli su da se pridruže »nezavisnim profesijama«, sekciji Nemačkog radničkog fronta, pod nadzorom nezamjenjivog her Karl-Fridriha Sulcea. SIzgleda da su bili raz graničeni »pouzdani« i politički prihvatljivi prakti kanti od njihove manje zadovoljavajuće bratije. Pred kraj 1936. čak i neko tako dobro obavešten kaio što je to Rajnhold Ebertin nema jasan uvid u te kuću situaciju. U prikazu datog stanja astrološkog pokreta, koji je objavio u Mensch im A li (januar 1937), on 'napominje da su okolnosti drugačije od mesta do mesta. U nekim gradovima bilo je dovolj no: da jpriofesionailni astrolog pruži izvesna uveravanja lokalnoj policiji. Izgleda da je profesionalni rad ponekad tolerisan pod uslovom da .astrolog pojedinac neupadjivo obavlja svoje poslove. Verovatno je odgovaralo nameri vlasti nek se peku na laganoj vatri. Neizvesnoet je prirodno vodila svakojakim glasinama. Regehuerk Viteove Hamburške škole bio je zabranjen ali je kasnije njegova prodaja:, u izmenjenom vidu, odobrena. Među astrolozima u 1937. kolale su priče kako je sam hamburški školski sistem bio zabranjen. Dr Korš je 1935. još priličan optimist. Napadi koje su mu navalili Folrat i kompanija na grbaču utihnuli su i Centralna astroloiška služba kao orga nizacija još ponajuspešnije zastupa astrologe. Otu da odluka dr Korš a da organizuje najambiciozniji kongres astrologa ikada održan u Nemačkoj, naime da se međunarodni skup održi u Dizeldorfu septem bra 1936. Ovo je zvanično 'objavljeno u novembru 1935. nakon dugotrajnih natezanja sa Ministarstvom propagande i Kancelarijom, dizeldorfskog gaulajtera. Kongres (od 1. do 7. septembra 1936) privlači ni manje ni više od četiristo poisetilaoa uključujući šesnaest zemalja uz Nemačku. Dvojica starih par tijskih zvaničnika, zastupnici lokalnog gaulajtera i krajzlaj tora govore na otvaranju i telegrami sa po zdravima i izrazima uvažavanja astrologa šalju se Fireru i dr Gebelsu. Telegram koji je usledio izra žavajući Hitlerove najbolje želje za uspeh kongresa pogrešno je protumačila većina lakovernih astro loga koji ne uviđaju da Hitlerovo osoblje obavlja
takve stvari čisto rutinski. Dvadeset jedno siaopštenje je pročitano, uključujući šest ш francuskom i jedno na engleskom. Prilog u vidu pisma došao je iz Londona od gospodina V. Dž. Takera (W. J. Tucker), gde se govori o »Aristotelu, Kantu i bazičnoj astrologiji«. Po svoj prilici, niko ne uviđaj, da će iovo biti poslednji veliki nemački astrološki Kongres. Sledeći, planiran da se održi u Baden-Badenu 1937, biće ot kazan u poslednjem trenutku bez ikakvog zvaničnog objašnjenja, verovatno na zvanični zahtev. Godina 1937. takođe je isvedok potiskivanja nemačkog ogranka Teozofskog društva. Folratova Teozofska izdavačka kuća je zatvorena, Astrologische Rundschau prestaje da izlazi ia ASiG, koji se sada naziva Nemačko astrološko društvo, raspušta se. Folrat se povlači u seosku kućicu (vlasništvo, po kazalo se, Teozofskog društva) u okolini Lajpciga. Većinu prostorija zaposeda Hitlerova omladina, dočepavši se čak i koncertnog klavira Teozofskog druš tva. Ne znamo da li je Folrat preživeo ratne go dine. Elzbet Ebertin je drugi član stare garde čije se ustaljene aktivnosti bliže kraju. Dvadeseta (za 1937) edicija njenog almanaha Ein Blick in die Zukunft sadržava tajanstvene redove gde ona nagoveštava da su na obustavljanje daljeg objavljivanja uticale okolnosti izvan njene moći. Godine 1937. takođe prestaje da izlazi Die Astrologie Vilhelma Bekera. Poslednji predratni kongres astrologa održan je u Stambergu, prijatnom odmaralištu na jezercu blizu Minhena, potkraj avgusta 1938. Ovo obaveštenje pružili su her Vilhelm Vulf (Wilhelm W ulff) i dr Kelner. Stviar su uzeli u svoj e ruke dvojica vodećih članova Minhenskog astrološkog društva: Georg Zajdenšvang (Seidenschwang), ovejani naci sta i vlasnik Zlatne partijske značke, i Lorenc Meš (Lorenz Mesch), arhitekta. Oni i dr Korš su upo zoreni da se nikakav štampani izveštaj o toku izla ganja ne sme objaviti. Trebalo je da predsedava dr Korš kao obično, iali njega niotkuda. Bio je uhapšen zbog krivokletstva i već je sedeo u dizeldorfskom istražnom zatvoru od 19. jula. Oviaj po datak nijie bio opštepoznat u Stambergu. Zajden-
švang obznanjuje da je dr Korš bolestan i, prema her Vulfu, »mrmljanje prost ruj a odajom«. Po strani od Zajdenšvanga, Mesa i Vulfa, tek mali broj učesnika bese svestan da je minhenski Gestapo predložio da dh pohapsi, onako đuture. Vesti o ovom planu doprle isu do višeg člana Himlerovog štaba koji je slučajno bio stari Mešov pri jatelj — u stvari, Meš mu je jednom uradio horo skop — i 'On je uspeo da spreči izvršenje. I pored toga, vlasti su poslale svoje pse-čuvare u vidu dr Kurda Kishauera (Kurd Kiashauer), koga ćemo kasnije još poiminjati u ovoj -knjizi, i dr Kitlera (Kittler) iz Reichsschrifttumskammer-a, odeljenja Ministarstva propagande koje je nadziralo svu knji ževnu i izdavačku delatnoet. Astrološki pisci potpa daju pod Kitlerovo krilo, on je i sam dobro upu ćen u astrologiju. Obojica načuljeno slušaju i ni reč ne kažu. U početku, tek poneko je svestan njihovog identiteta. Ujutro, u ponedeljak, 29. avgusta 1938, iz Hamburga se telefonom javlja frau V ulf i upo zorava muža da im policija upravo' pretresa kuću. Dr Kelner se prisetio, mnogo godina kasnije, da je, stigavši u Štarnberg tog jutra i pozdravivši dr Vul fa, primetio kako je ovaj izgledao zabrinut i povu čen u sebe. U mnogim, mada izgleda ne u svim slučajevima, gospoda Kishauer i Kitler pravili su pažljive beieške o tome ko je prisutan u Štarnbergu. Pa tako, kada je dr Kelner uhapšen u Lajpcigu 9. juna 1941, podsetili su ga u upravi Gestapoa da je bio na kongresu. Jasno je, dakle, da su vlasti vredno ra dile na prikupljanju obaveštenja o istaknutim čla novima astrološkog pokreta već od 1938, ali dan obračuna doći će tek kroz tri godine. Zenit dr Korša objavljen je poslednji put u de cembru 1938. Tako je Centralna astroJošha služba, ako je postojala ji dalje, izgubila svoje zvanično glasilo. Dva periodična lista odolevaće sve do proleća 1941: Sterne und Mensch, koji je osnovao, izvorno, Fon Klekler, ali ga više nije uređivao' od februara 1935, i Mensch im A li Rajnolda Ebertina. Nijedan od njih nije, makar i uvijeno, pominjao astralne implikacije zauzimanja Čehoslovačke u martu 1939, niti se, posle septembra 1939, osvrnuo na činjenicu da se Nemačka još jednom našla uple
tena u Jveliki rat. U mnogo tikom pogledu, astro logija je već bila oterana u ilegalu. Izvesno je, me đutim, da su mnogobrojni ljudi u Nemačkoj, koji su ise bar donekle razumevali u astrologiju, pro učavali Hitlerov horoskop usredsređenije nego ikad u prošlosti. Među njima je bio švajcarski astrolog Karl Ernst Kraft koji je sada živeo fu južnoj Nemačkoj i pun nade iščekivao narudžbe da opsluži Treći Rajh i njegove gospodare.
IV Potraga za Kraftom
Krenuo sam Kraftovim tragom ubrzo posle mog prvog časa poduke kod iimisis Najlor 1959. U njenoj biblioteci uočio sam primerak njegovog Traite d’Astro-Biologie, objavljen 1939, i prisetio se njego vog imena i ujdurme sa fialsifikovanim pismom iz 1943. Misiis Najlor mi je pozajmila knjigu, koju sam pročitao ili, bolje, pokušao da pročitam, done kle sa zanimanjem jer je veoma odudarala od astroloških priručnika na koje sam do tada nailazio. Kraft je tvrdio da je ustanovio postojanje kosmičkiK' uticaja na ljudske jedinke a na osnovu obuhvatnih statističkih dokaza. Ispalo je da je ovaj Traite biometrijska pre nego astrološba rasprava, i u svakom slučaju jedva da je bilo retka u knjizi koja bi nekome pomogao da »protumači« horoskop. Pošto je na mestu mog matematičkog obrazovanja zjapila praznina, to mi ona nije dopuštala da pra tim a kamoli da proverim Kraftove statističke do kaze, ali me je neobično delo ipak opčinilo. Činilo se, na neki neobjašnjiv način, da pridaje tajanstve nost i senovitost životu i goreo sam od želje da saznam nešto više o njenom tvorcu i, posebno, o njegovim navodnim vezama sa Hitlerom. Kraft sasvim sigurno nije bio običan niti baštenski astrolog. Stoga je bilo sasvim pojmljivo, čak logično, da Hitler uposli zvezdočatoa, naučnog v ir tuoza Kraftovog nesumnjivog kalibra, radije nego nekog bezveznjakovića. Čak i u ono vrerne, dok me je misis Najlor podučavala elementima astrologije više me je interesovao Kraft nego sama astrologija
i slutio sam, рге nego svesno uviđao, da će sve što budem naučio o astrologiji đoprineti rešavanju za gonetke zvane Kraft. To je bilo ono iracionalno osećanje da će I ’affaire Krafft nastaviti da me zao kuplja sve dok ne uspem da pronađem odgovore na mnogobrojna tek naznačena pitanja. Uskoro se dadoh u lov za primerkom De Volovih Zvezda rata i mira, 1952, knjigom u kojoj on izjavljuje da je njegovo vlastito upošljavanje u svojstvu vrhunskog tajnog hstrologa za raznorazne neoznačene britanske obaveštajne službe u nepo srednoj vezi s pretpostavkom da Kraft radi za Hitlera.31 Pokazalo se da je dokazna građa na kojoj se pretpostavka zasnivala — mršava. De Vol se po zivao na pisma koja je diplomata jedne neutralne zemlje akreditovao u Ministarstvu inostranih pos lova a primio1ih je od Krafta tokom 1939— 40. Ovaj diplomata je, prema De Volu, nagovestio da napro sto mora biti da Kraft savetuje Hitlera, dok je on sam našao puta i načina da konačno ubedi Britance da ga najme. Ovaj diplomata je rekao De Volu da mu neće biti lako da navede Forim ofis ili bilo koga drugog na položaju da uzme ovaj hipotetični Hitler— Kraft odnos mnogo ozbiljno. De Vol je, međutim, bio mišljenja da je sasvim nebitno da li su neke važne osobe u Londonu skeptične u po gledu astrologije. Bitno je bilo to, naglasio je on, da H itler u nju veruje. »Stoga, učinim li ja iste proračune kao Hitlerov astrolog«, rekao je poinenutom diplomati, »znaću kakve savete on debija od čoveka čiji sud uvažava. Sasvim je logično da će takva obaveštenja biti izuzetno dragocena Britan cima!« Prema njegovom sopstvenom prikazu doga đaja iz 1940, De Vol je zatim prošao kroz ruke či tavog niza važnih osoba ii u dogledno vreme angažovan je za tajni astrološki rad. Kasnije, veli, uda ljena mu je i nagrada ■ — postao je poverenik bri tanske vojske. Kopkala me je, (međutim, De Volova uočljiva neradoznalost u pogledu Krafta posle rata. Osim knjige, objavio je još niz članaka po međunarod nim časopisima, u kojima se tvrdilo da su to opisi njegovih vlastitih aktivnosti tokom rata. I pored toga, kada je o Kraftu reč, nije pružio nikakvo novije obaveštenje. Niti je, pak, pomenuo Kraftovu
smrt u koncentracionom logoru. Uskoro sam otkrio da je ova činjenica poznata britanskim astrolozima koji su slučajno čuli za Kraftovo ime. De Volova prividna ravnodušnost za nemačku stranu priče, po budila je moju podozrivost, pa počeh da se pitam da nema tu još nečeg kad se zagrebe po površini. Kraft je bio švaj carski podanik i, kao što sam kasnije saznao, prešao je u Nemačku tek 1937. U ovoj fazi morao sam se zapitati zašto je Kraft napustio Švaj carsku i dokučiti šta se sa njim do gađalo od vremena kada je stigao u Nemačku do njegove smrti početkom 1945. Nedelju ili dve nakon što sam pozajmio primerak Traite od misiis Najlor, posetio sam. Seftona Delmera na njegovom imanju u Safolku i pomenuo mu moje novo* i iznenadno zanimanje za Krafta. Delmer je predložio da pokušam da iskopam činje nice o njegovoj vezi sa Hitlerom. Rekoh da bi do kazi, ako ih uopšte ima, mogli da se nađu jedino u Nemačkoj i da čak ,i najelementarniji ključevi ne dostaju. Sećam se svojih reći: »R ilo bi to kao tra žiti iglu u plastu sena.« Ubrzo po razgovoru sa Delmerom, zadesio sam se na predavanju astrološke /lože Teozofskog dru štva. Nalazio se tu i sto sa izloženom novom i rab ljenom astrološkom literaturom, prodaje radi, i ja uzeh pola tuceta starih nemačkih astromagazina. U jednom nađoh kraći članak o Kraftu. Pisac pominje kako je izvesni dr X, sa boravištem u Lon donu, nedavno stupio u prepisku sa njegovom (Kraftovom) udovicom. Lako je bilo ući u trag dr X, dobro poznatom u astrološkim krugovima, i uta načiti sastanak. N ije mogao da mi da ikakvo ko risno obaveštenje ali mi reče /da frau K raft živi u Vila-Rozi u Kominjiju (Commugny) između Ženevi i Nijona (Nyon). Telefonski poziv u Vila-Rozu pokazao mi je da je ona odavno otišla i da se ne zna gde je sada. Uvod za Traite napisan je »entre les bords du ,Leman’ (Ženevsko jezero) et la Foret N o ire « u martu 1939, dok je stranica sa podacima napisana juna iste godine u Urbergu, zabačenom seocetu u Crnoj šumi nedaleko od švaj carske granice kod Bazela. N ije bilo nikakvih Kraftova u tadašnjem telefonskom imeniku Sen Blažena (St. Blasien), pa
moja žena i ja odlučismo da provedemo' nekoliko dana u Lozani i pokušamo da nagazimo na Kraftov trag tamo. Nikakav ključ u Lozaini, ali nabasiah na mesnog astrologa, kelnera u buffet de la gare, koji mi poveri da se specijalizovao u pronalaženju nestalih osoba uz pomoć astroloških metoda. Beše to sjajan tip i žao m i je što se nismo češće viđali, Doduše, u jednom trenutku u Lozani, a da toga nisam ni bio svestan, stajao sam nekoliko metara od radnje s porculanom madmoazel Margerit Panšo (Marguerite Panchaund) u Galeries du Соттетсе. Bila je ona davnašnji Kraftov prijatelj i potpoma gala je izdavanje Traite, ali nas dvoje ćemo se sre sti tek tri godine kasnije. Nisam dalje napredovao na frontu Kraft do po četka 1961. A zatim, zahvaljujući nizu »slučajno sti« i podudarnosti hod se zahuktao, pomamio. Prvi značajni ključ stigao je februara 1961. Uočio sam nešto što će se pokazati da je veoma rana publika cija Krafta u nemačkom knjižarskom katalogu. Behu to njegovi Influences cosmiques sur l ’individu humain, Ženeva, 1923. Ovaj primerak potpisao je Kraft 7. jula 1923. za1dr Martina Knapa (Knapp), profesora astronomije na Bazelskom univerzitetu. U knjizi sam našao dugačko, mašinom kucano pismo gde Kraft opisuje, onako potanko, početke i tekuće stanje svog astro-statističkog ispitivanja. Bilo je čudnovato da je ovo pismo bez ikakvog zalaganja sa svoje strane našlo puta do jednog od ono malo ljudi koji su žarko želeli da ga pročitaju. Nekoliko nedelja kasnije bio sam zauzet prepi sivanjem još tuceta Kraftovih pisama, sva odreda upućena misis Harolđa Batlera (Butler), a što je ona tada, 1935— 38, bila. Misiis Najlor me je pred stavila ledi Batler, udovici ser Harolda Batlera, di rektora Međunarodne radničke službe u Ženevi pred rat. Imajući u vidu zanimanje ledi Batler za nekonvencionalne teme i njen dugotrajni boravak u Ženevi, misis Najlor je upita da li je ikada srela Krafta. Ledi Batler je veoma dobro poznavala Krafta i misis Najlor nas uskoro dovede u vezu. Među ostalim dokumentima nađoh i jedan prepis, pisan Kraftovom rukom, pisma sa 'datumom 11. ok tobar 1935, a primljen od grofa Hermana Kajzerlinga, koji je živeo u Darmštatu. Grof je zapazio
da je trebalo da K raft predaje u Manhajmu, blizu Darmštata, 31. oktobra 1935. i pozvao ga u posetu. »Voleo bih da popričamo onako natenane«, pisao je grof. »Vaše tumačenje N ostradamusovog jezika sa vršeno je tačno, izgleda. Ono je jedan od najdub ljih izraza prirode proročkog izražavanja na koje sam naišao.« Interesovalo me je zašto je Kajzerling, niko drugi do baš on, toliko ginuo da upozna Krafta. Grof beše jedna od najuglednijih figura na savremenoj intelektualnoj sceni, mada su ga od 1935. nacisti uporno ućutkivali u Nemačkoj. Sreo sam njegovu udovicu 1960, pa je sada u pismu upitah postoji li u arhivi Kajzerling u Insbmku ikakva Kraftova prepiska. Grofica mi ljubazno posla ko pije četrnaest pisama, od kojih je tri napisao njen muž Kraftu a ostala K raft grofu, sve u razdoblju 1937— 39. U ovoj fazi bio sam kadar da rekonstruišem Kraftov život i kretanje od 1935— 39. godine, mada je mnoštvo podataka očigledno još nedosta jalo. I dalje nisam znao bogzna šta o njegovom ra nom životu, i baš ništa o njegovim kasnijim vezama sa velikim Trećim Rajhom i okolnostima njegove smrti. Jedna rečenica u primerku starog nemačkog astrološkog magazina koji me je doveo do dr X, a koju sam prevideo 1959, pružila mi je odsudni ključ. Pisac kratko pominje džentlmena koga opi suje kao »astrologa Gernera« (Goerner) i koji, nje gov je zaključak, zna činjenice o Kraftovom poslednjem nemačkom razdoblju. Do tog vremena već sam isaznao (iz jednog drugog nemačkog astrološkog časopisa) da her F. G. Geimer, ako je živ, verovatno obitava u Manhajmu. Pronašao sam Gernerovu adresu i obratio mu se. Pokazalo se da je her Gemer, koji je sebe opisao kao psihologa i psi hoterapeuta, poznavao Krafta i te kako dobro i bio s njim zatvoren u Berlinu između 1941— 42. go dine. Pridržavajući se pravila dragog astrolozima, razmenismo datume rođenja. Her Gerner me je obavestio da je rođen u Bodenbahu na Elbi (Bodenbach an der Elbe) 25. jula 1898. »sa Ascendantom u Lavu na 3° 8’« ali je živeo u Manhajmu u pro teklih pedeset godina. Izgleda da mu je atmosfera
i klima u Manhajmu odgovarala, dok je Bodenbah, kako je objasnio, ležao na manje pogodnoj (magnet noj?) osi između Berlina i Minhena. »U vreme Tre ćeg- Rajha«, pisao je, »iz Minhena je naređeno moje hapšenje ia zatvoren sam bio u Berlinu ili tako tu negde.« Her Gerner je očito bio voljan da zadovolji moju radoznalost u pogledu Krafta, ponadavši se da ću se ja, sa stručnom radoznalošću, okrenuti njego vim vlastitim astrološkim ispitivanjima. Dokučio sam da je u saradnji sa her Georgom Luhtom (Lucht), koji je takođe dobro poznavao Krafta, raz vio postupke za pravljenje grafikona sa predviđa njima. Poslao mi je primerak Lebenskurve (K ri vulja života), ali nisam uspeo da dokonam kako ga je izračunao. Saznao sam, takođe, da je sa her Luh tom pripremao slične dokumente, šturo opisane kao dinamograme, polarograme, geograme, nautograme, aerograme i psihograme. Objasnio je da nauto- i aerogramii mogu da -se primene u pomorskim i vazduhoplovnim nesrećama, odnosno za predskazivanje potapanja i padanja, i dodao kako bi rado prihvatio stipendiju za istraživački rad od neke naklonjene fondacije, pod uslovom da njegove nalaze koristi isključivo Severoatlantska koalicija. Dogovorili smo se da ga ja posetim u Manhajmu krajem jedne nedelje u mesecu julu 1961. Tokom mog tamošnjeg boravka proveo sam dvadeset sati sa her Gernerom i snimio delove našeg razgovora na »minifonu«. Imao je sjajno pamćenje, tačno se sećao datuma i ostalih pojedinosti. Mnogo mu du gujem pošto mi je potanko ispričao berlinske doga đaje u razdoblju od oktobra 1941. do februara 1943, kada isu se on i K raft našli zajedno u apsu Gestapoa. Her Gerner me je zadužio još nečim. Zamolio je svog prijatelja her Luhta da pripremi podsetnik sa okolnostima njegove suradnje sa Kraftom tokom prvih meseei 1940. Pokazaće se da je taj dokument od presudne važnosti. Uz her Gernera, ugovorio sam sastanak sa dru gom dvojicom, po imenu profesor H. H. Kricinger (Kritzinger) iz Karlsruea i profesor Hanz Bender (Bender) iz Frajburga u Brizgau (Freiburg im Breisgau). Nijednog od te dvojice nisam ranije pove zivao sa Kraftom i drugi mi je razlog za susret
bio na pameti. Saznao sam da su obojica zainteresovana za astrologiju. Da li su oni bili »pravi vernici« ili je postojao neki drugi razlog za njihovu opsednutost predmetom nimalo pomodnim u aka demskim krugovima? U Engleskoj, od svega na ovome svetu najmanje je bilo verovatno da ćete sresti profesora od krvi i mesa -koji ništa, ama baš ništa ne zna o astrologiji. Jedna od mojih nemačkih veza — do tog vre mena već sam bio u kontaktu sa zapanjujućim brojem lokalnih astroloških celomudrica — reče mi da je u mladim danima profesor Kricinger bio astronom i da se tek kasnije okrenuo meteorologiji. Takođe je pomenuto da je on radio na balističkim problemima u vezi nemačkog Fau-oružja tokom Drugog svetskog rata. Znao sam isto tako- da je po stigao izvesnu slavu kao pisac popularnih knjiga na granici nauke i okultizma, na ničijoj zemlji o kojoj čovek njegovog položaja može javno da govori a da ne izazove preterano čuđenje. Doduše, tada još ni sam nijedno od njih pročitao, pa tako nisam bio svestan njegovog dugotrajnog interesovanja za Nostradamusa i ćelo polje starodrevnog proricanja. U pismu koje mi je uputio decembra 1962, pominje da je on anonimni autor brošurice sa tumačenjem Nostrađamusovog proračanskog katrena (X, 51) koji je kružio među nemačkim vojnicima u Francuskoj 1914. Ovaj profesor, tada u svojoj sedamdeset četvrtoj godini, ali zapanjujuće mladolik, primio me je u radnoj sobi, omalenoj prostoriji zidova punih knji ga sa razvijenom žičanom mrežom pričvršćenom baš ispod tavanice. Žice behu povezane sa električ nom kontrolnom tablom. Povukao je ručicu i obja snio mi da sada sedimo ispod električnog polja od 2.000 volti, sto nesumnjivo prija našem zdravlju. Niisam primetio da je to imalo bilo kakvog odre đenog đejatva na mene. Pretpostavljao sam da će se moj razgovor sa profesorom Kricingerom ograničiti na ljubazne konvenciomalnosti, ali ispalo je drukčije. Glasine su već kolale pa je dočuo da se raspitujem za Krafta. Štaviše, pozvao ga je baš on i bio umnogome od govoran za njegov dolazak u Berlin i kasnije ta mošnje nameštenje. Suštinu priče profesora Krioin-
gera naći ćete u poglavlju V II. Pre nego što sam otišao, velikodušno mi je poverio nekoliko jedin stvenih dokumenata vezanih za Kraftov berlinski period. Prema tada mi dostupnim informacijama profe sor Bender je bio nadležan za jednu od dve frajburške katedre za psihologiju i u njegovom svoj stvu direktora Institut fiir Grenzgebiete der Psychologie (Institut za granična područja psihologije) parapsiholog sa međunarodnim ugledom. Znao sam, takođe, da je on ustanovio niz testova za »šlepu di jagnozu« sa nekoliko1 nemačkih astrologa. Kada smo se sreli, rekao mi je da je prvi od ovih tes tova obavio sa Kraftom još davne 1937, kada je doktor Bender spadao u osoblje Psihološkog insti tuta Univerziteta u Bonu. Saznao sam, dalje, od profesora Bendera da je on bio taj koji je 1937. predložio Kraftu da ostane u Urbergu, kada je ovaj nameravao da napusti Cirih ;i iskrasi se za neko vreme u južnoj Nemačkoj. Sačuvao je čak i pre pisku oko tog svog predloga. Prijateljstvo1 sa Han som Bender om brzo se učvršćivalo i dovelo je do redovnih poseta njegovom institutu u Frajburgu i povremenim susretima u Londonu. Gledajući unazad, iznenađuje koliko sam obaveštenja uspeo da prikupim tokom tog podužeg v i kenda u Nemačkoj. Stvari su smesta krenule po mom povratku u London. Diplomata koji je De Volu pokazao pisma primljena od Krafta bio je Virđil Tilea, u ono vreme opunomoćeni ministar-savetnik rumunske ambasade u Londonu. Tek sam tada ot krio da se nikada nije vratio u Rumuniju i da je još u Londonu. Nazvah ga i rekoh da sam se upravo vratio iz Nemačke sa zanimljivim dokumen tom (her Luhtovim prisećanjima) napisanim rukom čoveka koji je u stvari otkucao ono poslednje pi smo što ga je primio od Krafta. Msje Tilea me pozva da ga posetim i pokaza mi pomenuto pi smo koje sam pozajmio i fotokopirao. Sada je bilo moguće rasporediti parčiće u zapetljanoj slikov nici. Nekoliko nedelja kasnije saznadoh za drugu zbirku dokumenata u vezi Krafta. Izvesni dr Adolf Ferijer (Adolph Ferriere) je dodao kratko poglavlje o »Kosmobiologiji i obrazovanju« Kraftovom Тта-
ite-u. Traganje za drugim publikacijama dr Ferijera obelodanilo je da je on autor Typocosmie (u četiri toma, Nica i Torino, 1946— 55). Kada sam pročitao to delo uvideo sam da se deo njegovog sadržaja zasniva uveliko na Kraftovim predavanji ma u Lo'zami 1934— 38. Stoga, pošto je ovo bilo posleratno izdanje, nešto se od građe moralo i sa čuvati. Dr Ferijer je nedavno umro. U znak poštovanja osnovano je Association des Amis de D r Adolphe Ferriere. Listić, u jednom od tomova Typocosmie, uputio me je na adresu njegovog počasnog sekre tara u Parizu. Upitah ga u pismu da М raspolaže ikakvom prepiskom između Krafta i dr Ferijena i primili odgovor od Rožea Minša (Roger Munsch), predsednika Udruženja, koji me obavesti da mno štvo dokumenata postoji u Ženevi, te da je on izvršitelj dr Ferijerove literarne zaostavštine i da će mi građa biti dostupna u Parizu. u septembru. Konačno upoznah gospodina Minša u njegovom domu blizu Pomoza (Pommeuse), gde mi je poka zano pola tuceta glomaznih dosijea koji su pokri vali razdoblje od 1924. do 1941. Letimičan pogled mi je govorio da će ta grada uspešno dokumentovati najranije razdoblje Kraftove karijere. Nekoliko nedelja kasnije mikrofilm sa kompletnom prepis kom stigao je u London. I-Ier Gerner mi je već pomenuo da se početkom tridesetih Kraft zaposlio kao savetnik za izbor oso blja —• na osnovu grafologije, i, manje javno, as trologije — kod veletrgovine »Globus« u Cirihu. Moja žena i ja pođosmo tamo, pa smo večerali sa pokojnim her E. Plansom Malenom (Mahler), direk torom mreže robnih kuća »Globus«, i pokojnim pas torom Paulom Valzerom (Walser). Ovog poslednjeg je u grafološko znanje uputio baš Kraft, pa ga je stoga on nasledio kao firmin grafološki savetnik, kada se Kraftovo udruživanje rada sa »Globusom« okončalo 1932. Her Maler je bio u stanju da ispuni niz rupa u Kraftovoj istoriji i objasnio kako mu je Krafta poslao Oskar Gul (Oscar Guhl), njegov tast i ciriški bogataš, koji je ranije bio zaposlio Krafta da drži na oku Orel Fisli izdavačku kuću (Orell Fiissli) kao i Gulovo privatno bankarsko zdanje. I her Maler i pastor Valzer iziđoše na sredu sa
novim dokumentima. Masa građe koju sam sada prikupio, a posebno Ferijerov mikrofilm, držali su me uposlenim tokom sledeće godine. U međuvre menu sam ušao u trag drugim ljudima koji su po znavali Krafta i stupio sa njima u prepisku. U sep tembru 1962. obavio sam drugo »istraživačko pu tovanje« i došao do korisnih rezultata u Minhenu, Lozani i Ženevi, mada sam obišao još tuce drugih gradova. U Minhenu mi je dr Hans Bukhajm (Buchheim), istaknuti istoričar i član Institut fiir Zeitgeschichte (Institut za savremenu istoriju) lju bazno pozajmio svoj dosije o »Aktion Hess«. To kom te racije Gestapoa, montirane mesec dana na kon Rudolf Hesovog (Rudolph Hess) leta u Škotsku u maju 1941, na stotine astrologa je, uključujući Krafta i her Gernera, uhapšeno a nemački astrološki pokret razbijen. Među dr Bukhajmovim pa pirima naišao' sam na dva-tri dokumenta u vezi Kraftovog berlinskog razdoblja, koji su se nadovezivali na obaveštenje već primljeno od her Ger nera i her Luhta. U Lozani i Ženevi uspeo sam da upoznam oko šesto osoba koje su dobro poznavale Krafta, uključujući već pomenutu madmoazel Panšo. Moja putešestvija u potrazi za Kraftom behu gotovo okončana. Prvi od dva sastanka s profeso rom Rolfom Danelom (Rolph Danneel), direktorom Zoološkog instituta Univerziteta u Bonu, zbio se u jesen 1963. Išao je u školu sa Kraftom u Bazelu a zatim su ostali u vezi. Poput profesora Kricingera i Bendera, zanimala ga je astrologija. Konačno, tek će daleke 1965, sastanak u Briselu sa Teodorom Šapelijeom (Theodore Shapellier), upletenim u bezuspešan pokušaj izdavanja rane verzije Kraftovog Traite, voditi daljim saznanjima i novim doku mentima. Čitalac ima pravo da postavi pitanje: je li moje gotovo iracionalno rasipanje vremena i truda na Krafta 'opravdano. Priznajem da sam uživao u de tektivskom poslu, u uzbuđenjima lova i u mnogim neočekivanim susretima. Iz priče o Kraftu saznao sam kako astrološka verovanja, opsesije i 'ambicije mogu da ovladaju ljudskim životom i, u Kraftovom slučaju, da ga na kraju unište. Paganski bogovi (ili planetarni zlodusi) još ubiru povremene žrtve.
V Koreni jedne opsesije
Karl Emsrt Kraft beše pre nemačkog nego švajcarskog porekla. Njegov deda sa očeve strane, koji je podigao i posedovao sadašnji hotel »K ra ft« u Ober Rajngase (Obere Rheingasse) u Bazelu bio je iz oblasti Vizental (Wiesenthal), odmah tu preko granice, u nemačkoj provinciji Baden. Širokom dubodolinom protiče reka Vize (Wiese) na severoistok put Crne Šume.32 Starina Kraft se oženio devojkom iz Bazela, frojlajn Majer (Meier), boja mu rađa dva sina. Karl, stariji (rođen 24. novembra 1864), upustio se u trgovinu i nakon nekog vre mena postao upravnik pivovare »Kardinal« u Ba zelu. Drugi sin, dr Albert Kraft, bio je apotekar. Budući upravnik pivovare oženio se Anom Gebhard (Gebhard, r. 11. marta 1867) koja je, slično svom svekru bila Nemica iz rejona Vizental. Karl i Ana Kraft su imali dvoje dece, oboje rođeno u Ba zelu: Karl Ernst (r. 10. maja 1900) i Anelize (Anneliese, r. 18. septembra 1901). Her Feliks Tapolet (Felix Tappolet), iz Ciriha, koji je pohađao školu sa Kraftom i provodio mno go vremena u njegovoj kući, poslao mi je svoje utiske o Kraftovim dečačkim godinama. Prisetio se, posebno, »opresdvno buržujske i zagušljive at mosfere«, kako je to sam opisao, koja je vladala u Kraftovom domu. Očito, nije mario stare Kraftove, ali su njegova vlastita osećanja verovatno bila obojena Kraftovim ambivalentnim stavom prema roditeljima. Opisao ih je u prvom od dugog niza pisama meni upućenih tokom 1961: »Patološki des-
potska majka (ali ne bez dara) i temeljit, debelokožni otac (,Mrzim umetnost!’), čije bi naoštreno biće nateralo muze na beg, behu odgovorni za po stojanje dvoje dece.« Profesor Rolf Danel, pomenut u prethodnom poglavlju, nije se složio sa her Tapoletovim viđe njem oca, pa mi reče da je Kraft stariji bio »veo ma pristojan tip poslovnog čoveka«, koga je oduvek poštovao. Na majku ise her Tapolet ovako os vrnuo: »U vek je bila spremna da okapava svaku uvaženu osobu, neka se nebo smilostivi onome ko bi se drznuo da joj protivreči!« Profesor Danel se priseća njenog oštrog jezika. Her Tapolet: »Rodi telji behu buržujski neprijatni a buržujska svojstva su zarazna. Kraft nije bio baš filistejac, ali podjednako nepodnošljiv kao da je bio.« U pismu misis Harolda Batlena (1. maj 1938), Kraft upoređuje svoju majicu sa neodgovornim vul kanom ili zapaljenim izvorom nafte, koji se mora ili prepustiti samom sebi ili ugasiti bacanjem bom be. Izgleda da je Kraftov rani život predstavljao pobunu protiv očevog konzervativizma i majčine ti ranije. Nikada nije imao bogzna kakav odnos s ocem, ali odnos »ljubav— mržnja« ga je milom ili silom vezivao za majku. Sasvim je jasno da je od nje nasledio svoje »vulkanske« osobine. Stupio je u klasičnu gimnaziju u Bazelu nešto pre svog jedanaestog rođendana 1911, i ostao do mature početkom 1919. Her Tapolet mi reče da je uspevao da se održi u vrhu razreda bez mnogo tru da. Školski izveštiaji o njemu su zadovoljavajući, mada je jednom prilikom prekoren zbog »drskosti i preuznesenosti« 33 Her Tapolet primećuje da je često domaće zadatke radio za vrame odmora iz među časova a obarala ga je в nogu Kraftova spo sobnost da piše strašno brzo a ipak zadivlju juće čitko. Kasnije, Kraft je razvio izrazit, gotovo kaligrafski rukopis koji bi oduševio svakog kaligrafa bome bi ga pokazao. Takođe sam uočio da se Kraftov rukopis izgleda doimao i her Gernera i profesora Danela. U školi je Kraft izuzetno obećavao kao mate matičar. Kako su mu se školski dani bližili kraju nadao se da će poći na univerzitet i steći diplomu naučnika. Njegov otac je protiv toga, tvrdeći da
su naučnici obični golaći a da karijera u bankar stvu ili osiguranju nudi bolje izglede na duge staze. K raft se uakopisiti i posle nešto žučnih kavgi dopušteno mu bi da se upiše na Bazelski univerzi tet kao student prirodnih nauka, 23. aprila 1919. Njegova sestra Anelize umire nedelju dana kasnije. Her Tapoletu ona bese draga: »Anelize, anđe osko biće, pobegla je zahvaljujući bolesti (tuberku loza) iz te opresivne atmosfere koja je izjedala dušu. Za nju su se krojili planovi da ide na konzervatorijum i studira klavir. Njenom bratu pošlo je za rukom da preživi tu ubistvenu sredinu pošto je bio, osim osetljdvošću, obdaren i dovoljnom do zom bezobzirne odbrambene energije.« Kraft se zaklinjao da je bio upozoren na sestrinu smrt u proročanskom snu u jesen 1917. »Os tavio je na mene dubok utisak«, pisao je na engle skom 1935, »pa sam ga smesta uneo u moj dnev nik, mada sam samo donekle uspevao da pronik nem u njegov simbolizam. Pa ipak, pokazalo se da je on predskazao, uz sijaset pojedinosti, skrivenih u tim simbolima, događaje koji će se obistiniti go dinu dana kasnije i to prilično tragične po svojoj prirodi, utičući na moj život i život ljudi oko mene.«34 Ubrzo potom, suočiće se sa spiritualiističkom hi potezom o životu posle smrti. Her Tapolet piše: »Gubitak kćeri, barem po mišljenju roditelja, bio je sasvim nezaslužen. Bog im se otkrio kao pljač kaš! Seanse su održavane da inateraju Onoetrano da vrati svoj plen. A l’ zalud.« Kraft se upušta u čitanje spiritualističke litera ture što će ga kasnije odvesti okultizmu. On je »više proždirao nego vario sve moguće knjige o okultizmu i srodnim temama u univerzitetskoj bi blioteci . . . um mi je tada bio okrenut pre ekspe rimentalnoj nauci i matematici, a ipak sam žudeo da čitam jednu knjigu ove vrste za drugom.«35 Njegova preobuzetost spiritualizmom i okultiz mom privremeno je prekinuta kada je došao čas da služi vojsku u dvadesetoj godini. Proveo je kratko vreme u sanitetskoj jedinici ali je ubrzo otpušten zbog zdravstvenog stanja. Ovo iskustvo podudarilo se sa interesovanjem za telepatiju pa je eksperimentisao sa nekim drugima. Bio je iznenađen, po-
malo uplašen čak, što on, izgleda, može da im prenosi sugestije na udaljenost. U međuvremenu, tokom leta 1919. zagledao se u astrologiju onako početnički, ali je se uskoro okanuo jer mu se učinilo da joj nedostaje naučna osnova. Prema njegovim rođenim rečirna (na en gleskom): »Digao sam ruke od tog izučavanja, po novo se okrenuvši herniji, vežbajući istovremeno neke joga-figure.«36 Kraft stariji još se uvek trudio da ga ubedi da ostavi nauku zarad nečeg »probitačnijeg«, kao' što su pravo ili ekonomija. Her Tapolet se priseea kako mu je prijatelj prepričavao žestoke prepirke u po rodičnom krugu. Otac je pretio da će svom razmet nom sinu pokazati vrata, pa nek se snalazi. Karlu Ernstu je uveliko laknulo kada mu je napoeletku bilo dopušteno da napusti roditeljsko gnezdo i nas tavi studije na Ženevskom univerzitetu. Her Tapolet opisuje kakav je Kraft u ono vreme bio: »N e može se zamisliti ništa ’tevtonskij e’ od dvadeset jednogodišnjeg Krafta. A li ’Tevtonac’ ne beše ni visok, ni plavokos, ni plavook, niti obdaren krupnim stasom. Naprotiv, bio je ©nizak, tamnokos, tamnook, oštrih, ptioolikih bledih crta. Dugo vre mena više je ličio na gnoma nego na ljudsko biće. Način na kojii se ođevao bio je slika i prilika nje gove veoma lične mešavine izazovnosti i bespomoćne aljk avosti... Shvatićete loš ukus. i oca i slina ako vam kažem da su nosili kartonske ofcovratnike.« Drugi koji su upoznali Krafta kasnije takođe se prisećaju njegove gnomolike pojave. Grofica Kajzerling piše na engleskom: »Beše on čudan mali čova, ličio je na gnoma, veoma bled, užagrenih cr nih očiju; prilično dekadentan, poput mnogih Švajcaraca čiji su preci živeli u dolini i tu ise nakotili. . . Neki plamen je gore© u njemu, hladan plamen is tine, sličan onim razigranim svetlostima što1se pominju u knjigama i navode ljude da zalutaju u močvari.« Dr K. J. Burkhard (C. J. Burckhardt), ugledni švaj carski diplomata i istoričar, nakratko se spri jateljio e Kraftom 1936 — poslao urnu ga je grof Kajzerling — takođe se priseća njegovih »blista vih, duboko usađenih očiju i veoma blede kože«.
Tek mi je preostajalo da uvidim kako su se svakoga ko bi sreo Krafta doimale te ispitivačke oči. Pa ipak, prema her Tapoletu, na jedno od njih bio je praktično šlep. Sledi sažet prikaz her Tapoletovih utisaka. Isti čem da nije često viđao Krafta posle prateća 1925. mada su zajedno proveli šest zlosrećnih meseci kao grafološki savetnici u 1930. Kraft je nesumnjivo bio vrhunski događaj her Tapoletovog života, mada nesumnjivo negativan 'događaj. »K raft bese težak, složen čovek«, piše on. »G o dilo mu je da u sebi vidi (naučnog) pionira, i las kalo mu je sve tamo do vrhova kose da je u ovom (ili onom trenutku uživao izvesnu slavu. Postojala su dva Kraftova 'polariteta’; njegov problem je bio u tome da nađe put između njih. Započeo je kao ubeđeni materijalista a završio kao uzneseni proučavalac Vaseljene. Velika pitanjia behu mu: 'Biti ii ne biti?’ !i 'Hoću li ja pobediti?’ Beše agresivna, dinamična osoba. N jegov ’eros’ predstavljao je su protnost nežnom toku ljubavi. Zbog svoje neuobi čajene ambicioznosti i želje za moći on se zadovo ljavao pre despotski nego erotski. Tek postepeno ga je ozarilo saznanje da postoje ’moći’ i ’sfere’ sa drugim sadržajem, baš zato što im je dejstvo blaže. Da zbuni svog sabesednika i natera nju ili njega u ćorsokak bila mu je druga priroda. Umeo je da bude silno neuviđavan i teško ga je bilo ubediti da nečije ćutanje izražava pre otpor nego poraz.« »Klonio se alkohola kao kuge jer bi se osećao bespomoćan pod uticajem žestokog pića. Za njega bi bespomoćnost bila ravna samoubistvu. Teško da mogu da opišem njegovo neprijateljstvo prema svetu u celini. Otud njegova opsednutost Vaseljenom. Smisla za humor nije imao uopšte: za njega je humor značio ironiju.« Her Gerner mi je me đutim rekao da je Kraft, kada ga je prvi put sreo 1931, bio »živahan, vedar čovek«. Madmoazel Žermen Šarton (Germaine Charton), član njegovog lozanskog kružoka u tridesetim go dinama ovoga stoleća, napisala mi je u pismu iz 1962: »Neko ga je jednom opisao kao ooveka koji će neizostavno postupati baš onako kako se to od * njega najmanje očekuje. Imao je probleske geni-
j alnos.ti, ali se ponekad ponašao kao običan šarla tan, i bio pogrešno procenjen od ljudi koji nisu razumevali njegovu složenu prirodu. On je pak procenjivao ljude osvetoljubivo do isključivosti.« Dr Dž. B., -takođe iz Lozane, piše mi ovako: ». . .sma tram da je susret sa tim čovekom bio пајzloslut niji i najžalosniji u mom životu .. .« Većina ljudi koje sam upoznao, ili sa kojima sam se dopisivao, a znali su Krafta, mogli su da se prisete samo njegovih negativnih svojstava kao da su, sa proticanjem vremena, videli samo mračnu stranu ogledala. Pri svem tom, sudeći na osnovu njegovih mnogobrojnih ranih pisama Ferijeru i, posebno, rnisis Batler, postojala je i privlačna stra na njegovog karaktera. Pravde radi, valja se podsetiti njegovog nesumnjivog idealizma, njegove sil ne mada umnogome besplodne (možda čak i jalo ve) vrednoće, i njegove čvrste usmerenosti ka ci lju. Nema šta, Karl Ernst K raft ne bese običan čovek. Kraft stiže u Ženevu novembra 1920. Nekoi vreme je prebivao kod udovice u Gran Lansiju (Grand Lancy), neprivlačnom predgrađu na putu za Ansi (Аппесу), iali uskoro prelazi u kuću msje Bevana (Bevand), profesionalnog baštovana u istom okru gu. Feliks Tapolet ga posećuje i zatiče opasnog sa mo tkaninom kako izvodi svoje joga-vežbe. Njegov predlog da se Kraft mane te samotničke zanimacije i pridruži studentskom klubu dočekan je s pre zirom. U međuvremenu, samuje, pa se uveče ponovo prihvata astrologije. Podozrevan da je želeo da sazna, ako je to moguće, vlastitu budućnost i, što je podjednako važno, šta horoskop njegovih roditelja otkriva. Godine 1935. rekao je svojim lozanskim đacima kako je pažljivo proučio nji hove grafikone. »Sto su me više proganjali, to sam bolje shvatao dosuđenu mi ulogu u životu!« Tada doživljava svoju prvu značajniju ljudsku vezu. Godine 1921. sreće izvesnu madam R. na predavanju Inajata Kana (Inayata Kahn) o njego voj naročitoj vrsti sufi misticizma. Uvijena aluzija na madam R. pojavljuje se u Kraftovom Traite-u: »Godine 1925. došlo je do silno važnog susreta sa jednom ženom. Taj odnos je gospodario mojim ži-
votom mnogo godina, nenamerno istisnuvši bilo ka kvu 'konkurenciju’.« Ona se takođe pominje u transkriptu za jedno od njegovih lozanskih preda vanja u 1935: »U 1921. moja progresivna Venera je u sekstilu sa mojim radikalnim Suncem. Tokom zime 1920— 21. uočio sam taj aspekt. I na šta bi izašlo? Prema astrološkim priručnicima bio je to sasvim pogodan aspekt. . . Sreo sam nekog ko je igrao presudnu ulogu u mom životu godinama. Sa racionalnog stanovišta ova ljubav je bila bez nade, ali pri svem tom jedan od najvažnijih susreta u mom životu kada je reč o imom ličnom razvoju i radu.« Her Tapolet, koji je upoznao madam R. piše: »Ona ga je malo uljudila. Sada je bio nešto manje levak, manje tevtonski gedža iz Bazela. Razume se, zaprosio ju je ali ona je već imala muža da je drži u priličnom luksuzu što Kraft ne bi mogao. Bila je otprilike pet godina starija od Krafta, pametna, zgodna i elegantna, sa ismislom za ezoterizam.« Kraft nastavlja da prati nasumično odabran akademski nastavni plan, ali bez ikakve utvrđene namere na umu. Mnogo godina kasnije izjaviće u pismu da je u Bazelu !i Ženevi studirao fiziku, he rniju, mineralogiju, matematiku, astrologiju, bota niku, zoologiju ii statistiku. Sa izuzetkom matema tičkih verovatnoća i njihove primene na statističke metode njegovo poznavanje svih ostalih predmeta moralo je biti tek marginalno. Kraftova tadašnja opsednutost astrologijom iza zvala je sudar između vere i razuma. Izgledalo je da »deluje«, ali ono što su astrolozi uporno nazi vali naukom bilo je očito nenaučno. U svakom slu čaju, nedostatak one vrste dokaza koja bi zadovo ljila konvencionalne naučnike bola je oči. Sa izu zetkom Pola Šoisnara (Paul Choisnard), dvadeset godina ranije, astrolozi nikada nisu pokušali da istraže svoj problem na naučnoj osnovi. Kraft sto ga odlučuje da ponovi Soisnarov statistički ekspe riment, ali na daleko -ambicioznijoj ravni. Očigle dno, nada se da će otkriti pozitivan dokaz o zvezdanim »uticajima«, ali ovu svoju želju mudro racionalizuje. Štaviše, nije mnogo verovatno' da je razotkrio svoje lično identifikovanje sa astrologi jom profesoru Libmanu Heršu (Liebmann Hersch),
boji je predavao statističku matematiku na Ženev skom univerzitetu. Izvesno je da je isa Heršom raspravljao o svekolikom konceptu svog astrostatiističkog projekta. Jedva da se nešto zna o ranim stupnjevima Kraftovog ambicioznog plana, ali os novne crte daju se izvući iz njegove prepiske i ob javljenih radova. Pametno je odlučio da prenebregne starodrevnu astrološku tradiciju, sa svom silom njenih mutnih i često protivrečnih stavova i nadao se da će otkriti da li bi objektivna statistička ana liza činilaca u velikom broju horoskopa dala bilo kakve podatke izvan zakona matematičke verovatnoće. Prisustvo takvog podatka ne bi obavezno do kazivalo valjanost tradicije ali bi, pretpostavljao je, bar ukazalo ina postojanje astralnog »feno mena” , dotad nepoznatog, ortodoksnim naučnicima. Otuda, njegova natmera nije bila da ustanovi, re cimo, da »Mesec u Vagi u šestoj kući« znači ovo ili ono već, radije, da ustanovi neočekivane ugaone frekvencije ili podjednako neočekivana grupisanja planeta u bilo kojem malom sektoru od 360° Ekliptike između Ovna na 0° i Ribe na 29°. Konačno, nadao se da će otkriti poistoji li ikakva spona izme đu onoga što je sam nazivao »pokretnim činioci ma« imajući na umu stvarne položaje planeta đatoga dana i položaje planeta u rodnom horoskopu. Statistički pristup ukazivao je na naučnost ve oma velikog broja horoskopa. I opet, dok je bilo neizvesno da li bi pozitivni zaključci, ukoliko se do njih dođe, potkrepili bilo koji deo astrološke tradicije, izgledi su bili da bi nova nauka — kosmobioloigija — a pionir u njoj bio Kraft, koji je sebe već video kao novog Njutna, imala, po pret postavci, dalekosežne praktične primene. Prva fa za istraživanja počela je 1921. i nastavila se do proleća 1923. Dosta od građe za istraživanje s na porom je prikupio u ženevskom Matičnom uredu, gde K raft provodi bezbrojne sate prepisujući po datke iz starih knjiga, od 1820. naovamo. Zatim je tu iscrpljujući i gotovo mehanički zadatak prav ljenja na desetine horoskopa i, što je daleko uz budljivije, statistička analiza desetine hiljada indi vidualno nabrojanih »opservacija«. Luj Bevan, mla di sin njegovog stanodavca, još učenik u lokalnoj komercijalnoj školi, naučio je kako se prave horo-
skopi i u slobodno vreime uspevao je da donekle oslobodi Krafta rutinskog posla. K raft je krenuo od ponavljanjia Soisnarovog eksperimenta »astralnog nasleđa«, ali u ovom po sebnom slučaju nije imao veliku zbirku horoskopa. Pretpostavka je bila da bi se izvesni činioci po navljali u dijagramima članova nekoliko naraš taja iste porodice. Dostupna građa vodi Krafta po uzdanom zaključku da se »čovek nije rodio u ovome svetu pod slučajnom planetarnom konste lacijom, već pod takvom koja će nositi uočljivu sličnost sa konstelacijom drugih članova iste po'rodice.« Zatim se okrenuo onome što je nazvao »kosmički uticaji na ljudski temperament i psiholo giju«. Da bi omeđio polje istraživanja i, ako je mo guće, našao zajednički obrazac, odlučuje da prouči veliki broj horoskopa pojedinaca sa zajedničkim interesovanjem ili profesijom, u ovom slučaju mu zičara. Datum rođenja dve hiljade osam stotina mu zičara rođenih posle 1820. izvučen je iz muzičkih enciklopedija i potonja analiza od približno šezde set hiljada nabrojanih opservacija vođi njegovom uverenju da postoji ustanovljiv odnos između kon stelacije prilikom rođenja i muzičke nadarenosti i, zauzvrat, izjavi da »konstelacija prilikom rođenja ima upečatljiv uticaj na temperament i psihički sklop ljudske jedinke«. Konačno, on proučava mo gućnost »kosmičkih uticaj a« na ljudsku fiziologiju i u tu svrhu odabira fenomen smrti. Hipoteza mu je bila da se »smrt ne zbiva pod slučajnom kon stelacijom, već je povezana sa vladajućim planetar nim prelazima preko specifičnih tačaka u rodnom horoskopu«. Opšti zaključak je taj da »konstela cija prilikom rođenja određuje, jednom i zauvek, fizičku konstelaciju jedinke, takođe njene predis pozicije i imunosti.. . tokom njenog života sukce sivni planetarni prelazi utiču na njen fizički raz vitak, bilo podstičući ga bilo ometajući ga (bolest) ili ga pak okončavajući (smrt)«. Ovi i drugi dalekosežni zaključci objavljeni su 1923. u njegovom pamfletu Influences cosmiques sur l ’individu humain, i ponovljeni su, ali uz ma tematička obrazloženja, 1939. u njegovom Traite d’Astro-Biologie. Profesor Herš je proverio njegove statističke postupke i dokumentaciju i izjasnio se u
smislu da je zadovoljan. Heršovo nedovoljno kri tično odobravanje vodilo je samoobmanjivanju koje će uticati na celokupni tok Kraf-tovog potonjeg ži vota. Sada je malo sumnje da je, u celini, njegova takozvana statistička evidencija bila sasvim bezvredna. U stvari, nova nauka kosmobiologij a bila je himera od početka do kraja.37 Dana 31. maja 1923, baš pred kraj svog poslednjeg semestra u Ženevi, profesor Herš je dopu stio Kraftu da pročita izlaganje o »Kosmičkim uticajima na ljudsku jedinku« na statističkom se minaru na univerzitetu. Prisustvovalo je nešto Heršovih kolega, pa nešto lokalnog medicinskog sveta, koji su čuli profesorov zapanjujuće ohrabrujući sud: »Ako postoji racionalno objašnjenje između kosmičkih i bioloških fenomena, dokaz koji nudi statistika msje Krafta trebala bi da se smatra za zaključnu po tom pitanju.« Drugi nisu bili baš tako predusretljivi. Profe sor botanike rekao je Kraftu: »Možete dokazivati koliko vas volja, ali teorija vam je prava besmis lica«, dok ga je profesor astronomije posavetovao da ne gubi vreme na takve budalaštine. Konačno, bazelski matematičar, koji se bar pomučio da pro uči njegovu obimnu dokumentaciju, primeti: »Gra đa i metod čine se neoborivi, pa nikako da dokonam kako su Gaus ili Helmholc (Gauss, Helmholtz) prevideli tako značajne činjenice. Otud izvlačim zaključak da su vaši rezultati zasnovani na neka kvom teško uhvatljivom samoobmanjivanju.« Pošto ni profesor Herš ni bazelski matematičar nisu našli mane njegovom istatističkom metodu, Kraft je siguran da se ova nepovoljna kritika može pripisati jedino akademskom konzervativizmu i uveren je da je slava, pa čak i bogatstvo, nadohvat utemeljivača nove i epohalne nauke — kosmobio logij e. Čak je i njegov skeptični otac privremeno ubeđen da je Karl Ernst otkrio nešto stvarno važ no i pristao da daje platicu Luju Devanu kako bi ovaj pomagao Kraftu puno radno vreme. Dve nedelje po izlaganju na univerzitetu, Kraft iznosi proširenu verziju svog izvornog rukopisa, ovoga puta ilustrovan slajdovima, u dva nastavka u sali za predavanja u Atinskoj ulici. Ulaz je bes platan, ali je prikupljeno para đa se pokriju troš-
kovi. Jezgrovit sadržaj njegovih zaključaka je ob javljen kao »Influences cosmiques sur l ’inđividu humain« u Vers l ’Unite, lokalnom časopisu posve ćenom uglavnom psihizmu. Kraft stariji je platio štampanje nekih separata, uključujući petnaest na luksuznom papier de Hollande. I baš mi je jedan od ovih primeraka pao šaka 1961. Krafta starijeg ubrzo je snašlo neprijatno izne nađenje. Tek sada je saznao da njegov bandoglavi sin posle četiri godine na dva fakulteta nema ništa drugo da mu pokaže izuzev zamamne zbirke horosko pa, golemi statistički indeks i jedan pamflet. Osom toga, akademske glavešine u Ženevi bez uvijanja su saopštile da neće prihvatiti Kraftovu doktorsku disertaciju zasnovanu na njegovim astro-statističkim ispitivanjima. N ije teško zamisliti rusvaj u Bazelu. K raft sta riji obznanjuje da njegov potomak ima ubuduće da se mane svoje astrološke himere ili da nađe sebi posao, poželjno u bankarstvu ili osiguranju, ili da negde drugde zagreje stolicu i ozbiljno se prihvati prava ili ekonomije. K raft je uspeo da izbori odlaganje presude i da ubedi svog oca da je »doktorat iz kosmobiologije« još uvek ostvariv, i to nigde drugde nego baš u Londonu. On je sa znao, verovatno od dr Herša, za odsek profesora Karla Pirsona (Pearson) na Juniverziti koledžu i ubedio svog sasvim raspamećenog roditelja da ga pusti u Englesku. Pretpostavljajući da kosmobiologija nikad ne bi bila uzeta ozbiljno ukoliko je jednom zblesnutom svetu ne bi predstavio doktor Kraft, odobreno mu je da okuša sreću sa Pirsonom.as Kraft stiže u London početkom januara 1924. i nalazi prebivalište u Vest Hampstedu. Nedelju ili dve kasnije prima pismo od izvesnog dr Adolfa Ferijera, iz Ženeve, koga ranije nije poznavao. Dr Ferijer je upravo pročitao njegov ogled u Vers l ’Unite-u i osetio se ponukanim da mu piše. U to vreme Kraft je nesvestan da je pisac pisma istak nuti švaj carski obrazovni radnik.39 Dr Ferijer se prvi put zainteresovao za astro logiju tokom rata 1914— 18. i otkrio da ona »deluje«, mada ne sasvim zadovoljavajuće. On je, me đutim, pretpostavljao da bi se ona mogla upatre-
biti za ispitivanje temperamenta teške ili zaostale dece ali se obeshrabrio kada je, poput mnogih dru gih koji su se u tome ogledali, naišao na velike probleme u tumačenju horoskopa. Evo simbola, ali šta oni doista znače? N ije bilo obaveštenja o ovoj stvari u Kraftovom pamfletu, pošto nije bilo mosta između tradicionalne astrologije i Kraftovog tobož njeg ustanovljavanja planetarnih uticaja. Ferijer se, doduše, nadao da bi Kraftov rad jednom mogao voditi razrešenju starostavne zagonetke. Kraft d Ferijer se dopisuju tokom celog proleća i leta 1924. U nizu opširnih pisama Kraft saopštava Ferijeru da ima na umu džinovski istraživački po duhvat, ali zaključuje da je Pirson, koga opisuje kao »ubeđenog darvinita«, očito skeptičan u po gledu valjanosti njegovih kosmobioloških teorija. K raft naduto nagoveštava da je razlog taj što Pirson ne razume njegovu dokumentaciju, mada je bliže istini da je Pirson bio prezauzet da bi pro vodio mnogo vremena slušajući Kraf tova mudro vanja. Međutim, Kraft priznaje da je naučio više o statističkim metodama tokom meseca provedenog sa Pirsonom nego od profesora Herša tokom cele-celcijate godine u Ženevi. Kraftovo izbivanje u Londonu nije bilo posvećeno unapređenju stvari kosmobiologije jer se on, prema her Tapoletu, sada prepušta prvom seksualnom doživljaju. Her Tapolet primećuje da mlada dama uskoro preba cuje svoje naklonosti na osobu manje složenu. U julu 1924. K raft je ponovo u Bazelu. Britan ska klima nije mu prijala i roditelji mu predlažu da se vrati u Svaj carsku. Situaciju je dalje zapet ljala činjenica da nadležni na Londonskom uni verzitetu nisu bili spremni da uzmu u obzir se mestre koje je već odslušao u Bazelu i Ženevi i zahtevaju da uči naredne tri ‘godine kako bi stekao njihovu diplomu. K raft stariji je spreman da finansdra još jedno razdoblje akademskog pregalaštva ali Karl Ernst odbija njegov predlog pravda jući se da bi to bilo gubljenje vremena. I dalje uveren u važnost svojih otkrića, sve što želi jeste da zaokruži svoje istraživanje i iznese pred zadiv ljeni svet njegove plodove uz što manje odlaga nja. S očeve strane dolazi predlog da nađe sebi posao — što pre to bolje. Karl Ernst ne gori od
želje da se zatvori u kancelariju i moli u pismu dr Ferijera da mu ovaj nađe neko uhlebije na Institutu »Žan-Žak Ruso«. Predlaže da predaje sta-, tistiku i jezike i, kao dodatnu poslasticu, organi zuje kurs iz kosmobiologije. Spreman je na strp ljenje, dodaje, jer je iz svog horoskopa saznao da će imati da se suoči sa mnogim teškoćama posle 1928. Dr Ferijer je nažvrljao na margini: »Za ovo •— nema para. Sta je s doktoratom?« Kraft stariji se povlači iz poslova u leto 1924. 1 kada se Karl Ernst vratio u Bazel početkom jula upravo je utanačio kupovinu skromnog imanja, Vila-Rozu u Komuniju, seocetu za Kopetom (Coppet), između Ženeve i Nijona na Ženevskom jezeru. Srećom po Krafta, pripreme za selidbu od ložile su bilo kakvo bliže dogovaranje o njegovoj vlastitoj budućnosti. Vreme provodi prepisujući na hiljade datuma rođenja i smrti u Bazelskom ma tičnom uredu i početkom avgusta beži u Ženevu, gde ga do besa dovode činovnici opštine tražeći 2 franka na sat za privilegiju da se služi njiho vim prašnjavim knjižurinama. Po prvi put sreće dr Ferijera tokom ovog putovanja. Biće da je unapred znao da je doktor potpuno gluv. Kartoteka sadrži mnoge papiriće po kojjima je K raft žvrljao odgovore na svoja pitanja o astrologiji i kosmobiologiji. Do 8. septembra 1924. porodica se već nastanila u Vila-Rozi i — tada počinje Kraftov pakao. N e koliko nedelja pre toga, još uvek je verovao da će, na kraju, ipak izboriti povratak u London, ali Kraft stariji je presekao i tu odstupnicu. Svađe oko njegove budućnosti se nastavljaju. Od her Tapoleta potiče i sledeća anegdota: »Ono što tebi treba je Lebensstellung (posao za čitav život)«, kaže Kraft starijii. »Sta je Lebensstellung?« pita Karl Ernst. »Lebensstellung«, odgovara mu otac proročan ski, »jeste posao sa kojim ćeš dočekati smrti.« Zima smenjuje jesen a Kraft je još u Vila-Rozi. Staviše, ostaće u njoj, mudrujući nad svojim ho roskopima i statistikama tokom ćele 1924. Luj Bevan i dalje je na platnom spisku i radi, manje-više, puno radno vreme u toj kući, vraćajući se u Zenevu samo za kraj nedelje. Bevan je jeo s poro-
đicom i priseća ise da je Kraft, zanet mislima, retko kad govorio. Zatim bi ise povlačili u njegovu sobu i bavili horoskopima. Akademski mir naru šavala je jedimo frau Kraft, besno se izdirući na krave koje su redovno uspevale da prodru u njenu baštu. U Bazelu, Kraftu je polazilo za rukom da šmugne posle večere i obiđe prijatelje, ali u Komunjiju nikoga nije znao, a što je još gore otac je očekivao da mu se sin uveče pridruži u partiji karata ili šaha. To je bila posleđnja kap. Pretpostavljam da je povremeno i na рб srca pokušavao da nađe neki posao ali ništa se ne do godi sve do decembra 1924, kada se dokopao ho norarnog rada u nedavno osnovanoj Međunarodnoj uniji studenata u Ženevi. K raft je to smatrao kao nazadovanje ali nije mogao1 da smisli ništa bolje. Skromne administrativne obaveze ometale su nje gov lični rad, ali je bar manje bio pred očima ro ditelja. Feliks Tapolet je pozvan da provede uskršnji praznik za 1925. u Vila-Rozi i tamo zatiče »grobnu atmosferu«. Jednog popodneva zabavljao se pleveoi baštu. Uskoro na scenu izlazi frau Kraft i Ijutito ga pita šta to kog vraga radi. »Čemu sve to?« vrišti ona. »P a da možeš onima u Bazelu da pričaš kako smo te terali da radiš?« Prisutni Kraft odjednom nestade. Kasnije je primetio: »Glavna stvar u Vila-Rozi je da ima pet izlaza, ne računajući ođžake!« Pisma iz tog vremena upućena dr Ferijeru po kazuju da se Kraft podvrgavao psihoanalizi, ali nema pojedinosti o tome. Napušta Međunarodnu uniju studenata u leto 1925. i postaje pomoćnik u knjižari »Quo vadiš?« u vlasništvu mis Stori (Stoгеу) u Ženevi. Ona je bila dobro zbrinuta engleska usedelica, teozofiist i predani sledbenik Krišnamutija, »Učitelja Sveta« And Bizent. Izgleda da je Kraft bio sasvim zadovoljan u »Quo vadis-u?«, gde je prodavao knjige madam Blavacki, Ani Bizent, časnog K. V. Lidbitera (C. W. Leadbeater) i dru gih ezoteričnih izdanaka. Her Tapolet mi je rekao da je mis Stori ponekad držala svog pomagača malčice »teškim«. U slobodno vreme K raft nastavlja da radi na svojim astrostatistikama a Luj Bevand dirinči u
Vila-Rozi ili Ženevskom matičnom uredu. Prikup ljena je sva sila građe ali Kraft je očito nespo soban da napravi sintezu. Kopije pisama iz ovog razdoblja za dr Mrsića i dr Kricingera pokazuju da su još uvek živi ambiciozni planovi za тадпит opus, ali to je ujedno i sve. U međuvremenu, Kraft stariji gubi strpljenje. Oluja gora nego inače stuštila se na Kraftovu glavu na božično veče (1925) kada mu se kaže da napusti Vila-Rozu i poštara se za sebe. Nelagodno zatišje potrajalo je narednih nekoliko nedelja a onda Kraft stariji prelazi u akciju. Sreće prijatelja Oskara Gula, ciriškog ma gnata sa većinskim udelom u Gul-banci, velikoj robnoj kući »Globus« i, verovatno novija tečevina, Orel Fisli izdavačkom kućom. Utanačuju da se Kraft pridruži Orel Fisliju kao pripravnik sa veo ma skromnom platom. Ova roditeljska volja ob javljena je zabezeknutom i zapenušenom Karlu Ernstu treće nedelje meseca januara 1926, uz no vost da će se u celosti izdržavati od onoga što mu Gul plati. Za Krafta je ovo gnusno izgnanstvo u Cirih bila poslednja kap žuči. Svoja gnevna osećanja opisuje u histeričnom pismu — nervozni rukopis odaje napetost — dr Fenjeru na dan 22. januara 1926. U ovom patetičnom dokumentu žali se na »neopravdanu okrutnost« svojih roditelja, svoju obeshrabrenost što je Luj Bevan morao biti otpuš ten baš u trenutku kada se nalazi na pragu straobalnih naučnih otkrića i, nadasve, na ono što je sam nazivao očevom »kratkovidom željom za ma terijalnom obezbeđenošću sve tamo do n-tog pokolenja«. Bilo je trenutaka, veli on, kada mu je dolazilo da spali te hiljade horoskopa i otpočne normalan život, sa sve uobičajenom karijerom, že nom i decom, ali sada je prekasno. Ako roditelji hoće da mu »saseku ruke«, uhvatiće se on »vlas titim zubima«. U međuvremenu, sačinio je testa ment i predao na čuvanje sve svoje hartije dr Fe njeru, koji će, nadao se on, nastaviti njegov rad. Nedelju ili dve potom dr Ferijer predlaže da ga poseti u Vila-Rozi pre nego što krene za Cirih. Kraft prijatelju odgovara 5. marta 1926. i kaže da nije primao posetioce u roditeljskoj kući od septembra 1925. i da je odlučio da, dok su oni
živi, ne prima nikoga, osim na njihov izričit zahtev. Kraft se penje na voz za Cirih 20. marta 1926. Ako je Kraft stariji uobražavao da je stavio tačku na sinovljeve kosmobiološke ili astrološke opsesije, grdno se varao. Na ovom stupnju, međutim, ovaj mnogo iskušavani otac izlazi iz naše priče.
VI Jedan nekonvencionalni astrolog od zanata
Po dolasku u Cirih Kraft je nekoliko dana gost u Oskar Gulovoj vili na Cirihbergu, a odatle pre lazi u manje sjajno prebivalište. Dva meseca će proći dok ne nađe vremena da napiše dr Ferijeru makar i redak, a 13. maja 1926. potrebno mu je osam gusto kucanih stranica da ovome saopšti sve moguće uzbudljive novosti. Izveštava da mu je Gul već povećao mesečne prinadležnosti sa 100 na 500 franaka i obećao mu novu povišicu najesen. To je svakako pobilo očevo tvrđenje da on »nije sposo ban da zaradi ni za vodu u svojoj čorbi«, kako je izjavljivao. Sada je Gulovo dobro mišljenje o Kraftu dokazivalo suprotno. Kaže da je tokom ta dva kratka meseca u Orel Fisliju saznao više vrednih stvari za svoj rad — misli na kosmobiologiju — nego za sve godine posvećene statistici i meditaciji. jSa izdavačkom organizacijom i štamparskim olakšica ma na raspolaganju, sada se nada da će hitro okon čati svoj тадтшт 'dpus i lično nadzirati njegovo objavljivanje. Orel iFisli beše izdavačka kuća sa prilično plitkoumnim školskim knjigama i uzgrednim štampar skim poslićima. Kraft stiže baš u trenutku kada Gulova politika reorganizacije i proširenja pušta korene. U početku pomaže glavi izdavačkog odeljenja ali mu ubrzo daju odgovornije zadatke. U jesen 1926. ponosno obaveštava dr Ferijera da mu neposredno predstoji unapređenje u zamenika direktora, » ne samo izdavačkog odeljenja već i ćele firm e«. Tog otkobra piše u poverenju dr Ferijeru o
Orel Fislijevom predstojećem nemačkom izdanju njegovog (Ferijerovog) L ’education dans la fam ille i šalje mu primerak preporuke koju je napisao za her Cuta (Zutt), direktora izdavačkog sektora firme. Bio je napisan žustrim, poslovnim nemačkim. P rila godljivi her Kraft brzo uči jezik trgovine. Kao što her Tapolet primećuje 1962: »Maštovite tehničke i trgovačke sposobnosti dremaju u Kraftu.« Uskoro, međutim, on se opekao, mada izgleda ne sa Gulom, kada njegovo odveć revno uplitanje dovodi do otpuštanja kolege na nižoj prečki lestvica, takođe sa »zaštitnikom«. Doduše, u jednom trenutku se čini da je Kraft taj koji će leteti. Januara 1927, dakle, manje od godinu dana po njegovom dolasku u Cirih, u prilici je da saopšti dr Fenjeru da on sada »zauzima prostoriju starog direktora i da ga je konačno u svemu zamenio«. Dve nedelje kasnije piše: »Stvari u poslu kreću nabolje. Oseća se moj progresivni Mesec u sekstilu sa Jupiterom, mada je to samo ono što veli T radicija.. . N ije moj kosmobiološki rad ono što mi je pomoglo u poslu, već radije moja široka kultura i hitra prilagodljivost.« Njegovo službovanje kod Orel Fislija završiće se iznenadno kao što je i počelo u jesen 1928. Brzo unapređenje i, bez sumnje, njegov vlastiti nedostatak takta, izazvali su ljubomoru »nekih kolega kojima okolnosti nisu dozvolile da me 'obezglave’.« Upo treba poslednje reći je simptomatična. Bilo je tu »zavera, spletaka i izneverenog poverenja; lukavog zloupotrebljavala nekih omaški, neminovnih kada je u pitanju čovek od dela.« Gul ne vraća svog štićenika u nemilosti u Vila-Rozu već ga prebacuje u svoju bankarsku instituciju i lepo ga plaća za honorarni rad. Nisam uspeo da ustanovim zašto se Gul odlučio za ovaj neobičan korak. Nešto ka snije, radi honorarno i za Hansa Malera, Gulovog zeta, u veletrgovini »Globus«. Ovoj iznenadnoj promeni u Kraftovom položaju kumovao je verovatno čitav niz okolnosti. Odnedavno on objavljuje neke iod rezultata svojih rani jih astrostatističkih ispitivanja pa u Malerovo vidno polje dospevaju njegove kosmobiološke teorije. Ovaj je štaviše voljan da Kraftu omogući da dokaže svoju izazovnu tvrdnju da se njegovo 'znanje i sposobno sti, koliko god nekonvencionalni, mogu korisno upo-
trebiti u okviru velike trgovačke organizacije. Valja objasniti da je Maler, tada u svojim ranim tride setim, bio duboko zainteresovan 'za eksperimentalne metode menažerstva i da je u tom pogledu pred njačio pred mnogim svojim savremenicima. U tom kontekstu, Kraft mu nudi nešto zanimljivo pošto je statističar sada postao iChardkterologe. Mada je Kraftov stav prema tradicionalnoj as trologiji bio oduvek skeptičan, pa čak i omalova žavajući, njegove sumnje nisu ga sprečile da se njome bavi. Doduše, ubrzo po'dolasku u Cirih nje govo poznavanje astrologije omogućava mu da za radi mali džeparac. Oseća se miris love na vidiku za pravljenje horoskopa u pismu dr Ferijeru maja 1926. Oktobra 1928, ubrzo pošto je napustio Orel Fisli, saopštava doktoru da »stiče veoma opipljive rezultate, pa čak i nešto dodatnog prihoda, na polju psihodijagnoze, zasnovane uglavnom na grafologiji«. Na ovaj vid rada ponovo se poziva u januaru 1929. kada pominje da je njegov posao kao Charakterologe »veliko zadovoljstvo za sve zainteresovane strane«. Kaže, takođe, da ponekad postiže »zbilja čudnovate rezultate, na primer rekonstrukciju prošlih doga đaja«. Poslednja primedba ukazuje pre na upotrebu astrologije nego grafologije. Nakratko posećuje Pa riz u aprilu 1929. i kaže dr Ferijeru da su »oni veoma zainteresovani za moj rad ti svojstvu conseiller-psychologue-caracterologue .. . postoji tu i mogućnost takvog dogovora koji će mi omogućiti da napustim banku u Cirihu ali ne i ’Globus’. Očekuje da pomenuti dogovor donese 10— 12.000 franaka go dišnje. Izlet— do dva mesečno u Pariz. Možda mu je Maler otvorio vrata robne kuće »Printem ps« u Pa rizu; za ovu firmu radiće kratko vreme, 1932. i Avgusta 1929. obaveštava -Fenjera da ga je uprava »Globusa« naimenovala za psihološkog savetodavca. »Posao je grafološke prirode, odnosno tiče se angažovanja osoblja i sličnog. Oduzima mi jednu trećinu vremena, ali plaćaju me izdašno.« Kaže, takođe, da postoje izgledi da ga najmi Orel Fisli, da još uvek radi za Gul-banku, ali samo nekoliko časova svake nedelje i da je u mogućnosti da jed nu trećinu svog vremena upotrebi po sopstvenoj želji. U septembru 1929. kaže dr Ferijeru da mu se predviđeni godišnji prihod sada kreće negde oko
20.000 franaka. Priroda Kraftovog rada za »G lo bus« opisana je u pismu her Malera, napisanom uskoro po našem upoznavanju u septembru 1962: »K raft je radio kod Orel Fislija na tehničkoj racionalizaciji problema, povezanoj i sa poboljša njem organizacije uprave. Bio je posebno zainteresovan za štampanje tajnih izveštaja, a nezavisno od toga pripremao je grafološke (studije. Onda se prebacio u privatnu banku u Cirihu gde je bio ,vezan’ za različita pitanja bliska banci. Sfera nje gove delatnosti munjevito se širila od rada na organizacionim problemima do psihološkog saveta namenjenog upravi. Uveliko se angažuje na izboru osoblja na osnovu grafoloških analiza, kombinovanih sa astrološkim predskazanjima zasnovanim na natalnim horoskopima. Rado priznajem da su se gotovo bez izuzetka analize karaktera — koje je pripremao u ono vrem e — ljudi sa kojima sam još dobar pokazale u suštini tačne.« Kraft će uskoro igrati prilično važnu ulogu kod »Globusa«. Prema her Maleru: »Sve je češće po zivan na sastanke viših rukovodilaca i član je jed nog nezvaničnog odbora sastavljenog od kolege di rektora i mene samog. Funkcija ovog odbora bila je sistematska procena psiholoških činilaca u vezi prilično širokog kruga problema u vezi osoblja, re cimo, izbor i unapređivanje i, najvažnije, ustanov ljavanje jesu li dva pojedinca kadra za skladan za jednički rad ili pak tu postoji verovatnoća da će doći do sudara ličnosti. Takođe se potrudio oko ne kih ekonomskih predviđanja i za ovo mu je dobro došlo njegovo znanje .planetarnih ciklusa’, ritmova i sličnog. Tako je iz poznavanja prošlosti pokušao da predskaže budućnost. U mnogim slučajevima njegova tržišna predviđanja bila su tačna ali bilo je i .promašaja’, ipak neizbežnih. Ovi .promašaji’ su ga mučili. Doduše, rekao sam mu da se iskreno nadam da niko nikada neće uspeti da dođe do tačnog saznanja bilo vlastite sudbine ili sudbine sveta u celini, jer ako bi 'se životni tok mogao tačno predodrediti, on jednostavno ne bi bio vredan živ ljenja.« U jesen 1929. K raft je u poslu do guše, javlja se potreba za pomoćnikom. Posle prekida od neko liko godina, ponovo sreće Feliksa Tapoleta. Her Ta-
polet nije imao blage veze ni sa grafologijom ni sa astrologijom ali Kraft veruje da Će mu njegova intuitivnost pomoći da postane uspešan grafolog pa ga poziva da nedelju dana u Cirih. Kada je Tapolet svratio u London 1962. rekao mi je da je u ono vreme nameravao da se iseli u Kanadu, ali ga je Kraft ubedio da ostane. Ugovor o ortak luku sklapaju u decembru 1929. Iznajmljuju jedan ured koji je, prema pastoru Valzeru, bio bogato opremljen, i izdaju prospekt za »karakterološka proučavanja zasnovana na rukopisu i ostalim doku mentima koji dopuštaju tumačenje«. Sto se tiče iz bora osoblja, nude se da će propustiti kroz sito i rešeto najpogodnije kandidate za minimalni hono rar od 20 franaka po glavi, dok je tarifa za po drobni individualni izveštaj (8— 10 listova) bila 240— 400 franaka. U prospektu se iznosi da je zvanična krštenica u svakom slučaju dobrodošla, a posebno kada se traži potpuni izveštaj. Brižljivo su izbegli svaku aluziju na astrologiju, ali Kraft ne može da uradi horoskop bez datuma rođenja. Profesionalno udruživanje her Tapoleta sa Kraftom potrajaće sedam meseci i za njega bar biće to pogubno iskustvo. Mada se bacio na izučavanje standardnih grafoloških udžbenika Ludviga Klagesa (Ludwig Klages) i Maksa Pulfera (Мах Pulver), ne ume da primeni ono što je iz njih naučio. Her Tapolet mi je priznao da je bio fizička i nervna olu pina kada je napustio Krafta u junu 1930.40 Kance larija je tada ispražnjena. Pismo dr Ferijeru (3. januar 1930) pokazuje kako je samo ozbiljno Kraft uzeo svoj rad u svojstvu profesionalnog Charakterologe-a. On ukazuje na preimućstvo »psihološkog portreta« upoređenih sa pukim opisom »karaktera«, i naglašava da dubinska analiza podseća na slikani portret, pa je prema tome »umetničko delo« i saobrazno tome nagrađeno. Pominje da je od izvesne madmoazel F. P. naplatio 600 franaka i da je reč o radu od 30— 40 časova. Takvo jedno »umetničko delo« je dokument od 40 stranica predat Oskaru Gulu povodom njegovog šezdesetog rođendana, 24. februara 1930. Kraft ga pominje u pismu dr Ferijeru i ponosno obznanjuje da je to dosad njegov najsavršeniji rad. Her Tapo-
let, s druge strane, opisuje ogled o »Oskaru Gulu kao ovaploćenju ljudskog arhetipa«, kao prepredeno podilaženje. »Težak je to bio udarac za Krafta«, nastavlja on, »je r Gul nikada nije ni pomenuo spis niti pak izustio reč zahvalnosti. Kraft je ostao bez teksta, što je po sebi bilo neverovatno.« Pretpostav ljam da Gul, poput mene samog, nije mogao da uhvati ni za glavu ni za rep Kraftovo remek-delo. Kraft se ubrzo obazreo oko sebe za nekim ko bi zamenio njegovog kratkovekog pomoćnika. Pono vo uzima kolegu koji ništa ne zna o grafologiji, ali pastor Valzer beše od žilavije građe nego siroti her Kapolet. Valzer se već mlako interesovao za astro logiju kada je prvi put sreo Krafta početkom 1930. U to vreme vodio je malu parohiju blizu Vintertura. Nakon Tapeletovog odlaska Kraft udešava sastanak u Cirihu i nagoveštava da će se ugledati u grafolo giji kao slobodni strelac. »Zapanjio me je Kraftov predlog«, priznao mi je her Valzer. »Navaljivao je i ponavljao uporno: ,Vi to možete; vi to morate!’ Tako ponesoh neke ruko pise kući i dadoh se na proučavanje. I eto, počeh da pišem izveštaje za .Globus’ a Kraft je o njima raspravljao sa mnom, ali sa književne pre nego sa grafološke tačke gledišta. U tom pogledu bio je pravi učitelj i, u stvari, rođeni učitelj. Na ravno, ubrzo sam se srodio sa načelima naučne grafologije. Kraft i ja postadosmo prijatelji, i dok mi je on bio učitelj, ja sam mu bio otac-ispovednik. Skolile su ga svakojake unutrašnje nedoumice i nevolje i, uopšte, bio je mnogo složena osoba, isto vremeno asketska i nesigurna u sebe u seksualnom pogledu. Kao da se zanosio između krajnje čedno sti i sasvim neverovatnih maštarija.« U trenutku kada se pastor Valzer pojavljuje na sceni u jesen 1930, Kraft živi u Cirihu već više od četiri godine. Vratiću sada čitaoce unazad do proleća 1926. i objasniti šta se dogodilo sa velikim astrostatističkim projektom. Tokom svoje prve go dine u Cirihu, K raft je još uvek pun ambicioznih planova za objavljivanje jedne značajne naučne knjige. Istina, nekoliko poglavlja je urađeno na štamparskoj presi kod Orel Fislija, ali daljeg na pretka nema, bilo zato što je on prezauzet ili, verovatnije, zbog njegove urođene nemoći da okonča
bilo koji književni poduhvat. Umesto toga, građa je poslužila u godinama između 1927. 1930. za dvanaestak članaka, od kojih neki u više nastavaka, uglavnom štampanih u Die Astrologie i Sterne und Mensch. Prema tome, on se pre obraćao jednom astrološki nego naučno nastrojenom čitateljstvu. Tu su i dve kratke knjige, Influences solaires et lunaires sur la naissance humaine (objavljeno u Editions Medicales Norbert Malone u Parizu 1928) i, iste godine, Astro-Physiologie (koju je objavila Astra Verlag, jedna astrološka izdavačka kuća iz Lajpciga). Kraftovo ime sada je dobro poznato svim ozbiljnim nemačkim astrolozima. U vreme kada je poslednja od kosmobioloških studija, s njihovim zapletenim i, za većinu čitala ca, uglavnom neshvatljivim matematičkim obrazlo ženjima, objavljena 1930. Kraft je manje-više iz gubio interes za ovo polje istraživanja. Novembra 1931, on kaže dr Ferijeru da je »ćela ,naučna farsa’ (odnosno kosmobiologija) minule decenije bila samo nužna reakcija na izvesne hiperracionalne ras porede u mom natalnom horoskopu«. Tako je, dak le, njegov prividno naučni stav samo kamuflirao suštinsku opredeljenost za iracionalno. Sada, imajući u vidu nezadovoljavajuću, čak in telektualno neprihvatljivu prirodu stare astrološke tradicije, valjalo je naći nešto bolje da je zameni. Odgovor, koji je postepeno i mučno razrađivan po sle 1926, beše mutan astrometafizički sistem koji on naziva tipokozmija. Tačnu prirodu tipokozmije kraj nje je teško odrediti. Prema Kraftu, beše to »Opšti alfabet sveta fenomena«. Na nju on upućuje kao na »prirodan poredak (planetarnih) arhetipova«. U pismu (14. decembar 1933) G. L. Brahiju (Brahy), belgijskom astrologu, on primećuje da su »tem elji tipokozmije mnogo više naučni nego što v i to izgle da shvatate. Istorija civilizacije, psihologija nesvesnog, (planetarne?) harmonije, opšti i osobeni sim bolizam i mnoge činjenice koje je već ustanovila kosmobionomija — takvi su temelji nad kojima se uzdiže zdanje za koje svakodnevno nalazim sveže potvrđenje. Bejah kadar da postignem osnovnu rekonstituciju drevne teo- i kosmogonije u savrše nom skladu s tipokozmičkim zodijakom i prirodnim poretkom arhetipova.«
Tipokozmija je istovremeno mistična, ezoterična forma astrologije i privatnog filozofskog ili kosmološkog sistema zasnovanog na Kraftovim uznesenim vizijama makrokozma i mikrokozma. Moj lični zak ljučak je da je to jedno intelektualno zastranjiva nje od početka do kraja, mada, izgleda da je opčinilo članove proučavalačkih grupica koje su se prostrle pred Kraftova stopala ubrzo posle 1933. Staviše, pošto je tipokozmija bila »univerzalni« sistem, ona se mogla primeniti i za pravljenje horoskopa. I zbilja, Kraft je čvrsto verovao da u ovom pogledu ona ima prednost nad ustaljenom astrologijom. Po novo je opsednut mišlju da je otkrio nešto od epohalne važnosti. Kosmični naučnik postaje sada kosmički filozof. Krajem 1929. dr Ferijer se bavi mišlju da utemelji jedan »međunarodni komitet za proučavanje individualne psihologije i ljudske tipo logije« i poziva Krafta da bude predsednik. Ovaj potez ukazuje na dr Ferijerovo veliko uvažavanje Krafta. Kod ovakvog stanja stvari čini se da je podrška K. G. Junga poželjna i Kraft moli dr Ferijera da ga predstavi. »Da li biste pomenuli ukaže li vam se prilika, moja istraživanja i rad dr Jungu? Saznao sam iz više izvora da je prilično otvoren za ideju astrologije, takođe da mu je moj rad pomenut, ali do sada se nismo upoznali usled nedo statka .neutralnog terena’. Doduše, ne gori nam pod nogama.« (27. decembar 1929) A možda je stvar ipak bila hitna, jer se Kraft vraća na isto samo nedelju dana kasnije: »Ako vam se ukaže zgodna prilika, možete li Jungu da izne sete vaše mišljenje o mom tipokozmičkom i karakterološkom radu. Možda će tada biti skloniji da prihvati poziv koji jedan od njegovih poznanika namerava da mu pošalje, tako da do našeg susreta može doći na .neutralnom terenu’.« Kraft je verovatno želeo da udesi susret na »neutralnom terenu« jer je mogućnost da ode slav nom dr Jungu s kapčetom u ruci bila odveć unižavajuća. Trinaestog januara 1930, on obaveštava dr Ferijera da je poslao primerke dveju knjiga i se parate nekih svojih članaka Jungu. Do kraja marta 1930. dr Ferijerov međunarodni komitet zavrbovao' je nekoliko članova, uključujući doktora (kasnije ser) Sirila Barta (Cyril Burt), bri-
tanskog psihologa. Istaknuti profesor Eduard Špranger (Spranger), iz Berlina, odbio je da se pridruži a ni Jung se nije odazvao. N ije se čak ni potrudio da odgovori na Kraftovo pismo. Kraft je van sebe od besa: »Uprkos brojnih pokušaja s moje strane, nisam postigao željeni lični kontakt s Jungom, i to iz veoma dobrih razloga. U privatnom životu autor Psihologije nesvesnog ne izgleda kao čovek čiji se idealizam odražava na najboljim stranicama njego vih knjiga. Njegova ravnodušnost prema bližnjem svom, prema ljudskom biću graniči se sa snobiz mom .. . Nedavno sam bio u prilici da uporedim Kajzerlingov stav prema mom radu sa Jungovim stavom. S jedne strane, zanimanje i srdačna zah valnost za značajnu knjigu koju sam mu ustupio, s druge ravnodušnost do neuljudnosti, i [propusti da makar potvrdi primitak tri ili četiri pisma i uzme k znanju njihov sadržaj, koji je, ako ne vredan, ono bar zan im ljiv. . . Na osnovu prošlog iskustva, ja se neću baciti u lov na Junga.« Izgleda da dr Ferijerov međunarodni komitet nikad nije zaživeo, ali je barem jedna publikacija izašla pod njegovim pokroviteljstvom. Beše to ma lena knjiga Ferijerova i Kraftova, Caracterologie Typocosmique, Ženeva 1932, koja nosi imprint dr Ferijerovog Bureau de la Ligue Internationale роит l ’Education Nouvelled1 Kraft plovi umereno blagim vodama između proleća 1930, nakon što ga je her Tapolet napustio, i pozne jeseni 1931. Tada, sasvim iznenada, on za pada u materijalne poteškoće. U pismu dr Ferijeru (5. decembar 1931) pominje da odavno nije toliko oskudevao u novcu. Privatni klijenti nisu platili svoje dugove a skorašnja spekulacija na berzi se izjalovila. Tri nedelje kasnije on piše: »Prokleto da je stanje njujorškog tržišta. Poslednji pad vređnosti deonica stajao me je svega što sam zaradio jesenas i još povrh toga.« Naučio ,je šta treba o igrama na berzi u Gulovoj banci i sada se bavi spekulativnom nabavkom deonica, verovatno onako uzgred, na osnovu pretpostavljenih dejstava plane tarnih susreta i ciklusa. U ovoj fazi suočavam se sa neočekivanom praz ninom u prepisci Kraft— Ferijer. Dr Ferijer je očito sačuvao svako parčence papira koje je primio od
Krafta od februara 1924. pa nadalje, ali nema ničeg tokom 1932. Osim toga, Kraft tako reći ništa ne objavljuje ćele te godine. Delimično objašnjenje dali su mi her Maler i pastor Valzer kada smo se sreli u Ženevi 1961. kao i dva Kraftova pisma dr Benderu u leto 1932, za koja nisam znao sve do 1963. Prvo ćemo se baviti pričom pastora Valzer a, zabeleženom na minifonu. »U ,Globusu’ Kraft je bio eminence grise«, kaže her Valzer. »Nameštenje, unapređenje ili povišica zavisili su od njegovih poverljivih izveštaja, pa su ga se plašili. A pošto je njegova moć opažanja bila pomalo jezovita, a njegova povezanost sa astrolo gijom poznata, većina ga je smatrala za ,maga’. Da stvari budu još gore, njegove presude su ponekad bile prestroge a i sam je umeo da bude veoma neuljudan. Tokom proleća ili leta 1932. dobija iznenadni napad folie de grandeura i saopštava Maleru da nje govo naimenovanje za odbor direktora .Globusa’ uveliko kasni. Maler to ne uzima ozbiljno, pa kaže: ,Dragi moj her Krafte, vaš rad je za nas strašno važan, ali ni ne sanjam da vas predložim za direk-> tora!’ Maler je iskreno uvažavao Krafta, ali kasnije ovaj gura nos u stvari koje ga se ne tiču, do mere da se upliće u privatni život jednog od šefova. Ma ler oseća da je preporučljivo da okonča Kraftov odnos sa .Globusom’ i otkazuje mu pod prilično ve likodušnim uslovima. Naravno, predložena nadokna da nije zadovoljila Krafta i on priređuje bučnu scenu u Malerovoj kancelariji. U stvari, toliko je histeričan da preneraženi Maler misli da je sišao s uma. Pozivaju kola hitne pomoći i odvode Krafta u ludnicu. Maler me poziva da ga tamo posetim; imali smo poduži razgovor. Tamo se smirio, pa su ga za dan ili dva pustili.« Po svoj prilici, ova neugodnost dogodila se po lovinom marta 1932. Odveć ponižen da bi ostao u Cirihu, gde bi se priča raščula, Kraft kreće za Holanđiju i provodi nekoliko nedelja kod prijatelja Van der Kopelovih (Koppel) u Cajstu, na prilazima Utrehtu.42 Do 16. jula već je u Parizu, odakle piše dr Benderu, tadašnjem mlađem članu osoblja Psi hološkog instituta Univerziteta u Bonu. Saopštava Benderu da se treba prihvatiti posla psihološkog savetnika robne kuće »Printem ps« na bazi dvadeset
radnih sati mesečno za platu od 3.000 franaka. Pominje, takođe, da oskudeva u novcu i traži pozajmi cu od nekoliko stotina maraka do jeseni. Kraft piše dr Benderu 25. jula i kaže da su izgledi ohrabru jući, iako mu ljudi iz »Printem ps«-a ne nude ugo vor. »Izgledi da se vratim u Cirih munjevito se smanjuju«, dodaje. Međutim, njegovo samonametnuto izgnanstvo bese kraće od očekivanog. Ponovo je u Cirihu u septembru 1932, mada će redovno obilaziti Pariz tokom 1933— 34. Brojna pisma i dopisnice svedoče o Kraftovom i dr Ferijerovom odnosu u 1933. Na ovoj tački dr Ferijerova pisma Kraftu počinju da dospevaju u dosijea. Ako je, što je čest slučaj, Kraft pre zauzet da odgovori Ferijeru, on žvrlja brze komen tare ili odgovore na pitanja na margini i vraća pismo sledećom poštom. Kraftov otac umire 16. januara 1933. a zaveštanje — iznos nepoznat — izbavlja sina privremeno iz finansijskih teškoća. Brzopleto odlučuje da ispro ba svoje kosmoekonomske teorije na ambicioznijoj ravni i baca se u niz deoničarskih transakcija zasno vanih na njegovoj proceni pretpostavljenih kratko ročnih učinaka raznoraznih periodičnosti, planetar nih ciklusa i raznih drugih astralnih pokazatelja. Takođe, postaje finansijski savetnik od poverenja dr Ferijeru. Dvadeset sedam pisama i dopisnica između 15. aprila i 21. oktobra 1933. sadrže delimičan izveštaj njihovih uzajamnih poslića. Na ža lost, zvezde se nisu pokazale dostojne poverenja. Dr Ferijer je bio te sreće da se izvuče sa relativno malim gubitkom ali je Kraft izgleda spiskao ćelo ili veći deo nasledstva. Dok se sve ovo zbivalo, ton njegovih pisama dr Ferijeru naglo postaje nervo zan i ponekad svadljiv. U novčanoj oskudici tokom jeseni 1933. on moli dr Ferijera da mu pozajmi 1.500 franaka. Dr Ferijeru se ili nije pristajalo na ovaj zahtev ili pak predložene uslove K ra ft nije mogao da prihvati. Štogod bilo, K raf tova že stoka i ponekad osvetoljubiva kivnost tinja sve do 1936. K raf tova vlastita procena njega samog u to vreme živo je izražena u pismu pisanom 11. novembra 1933. dr Morisu Foru (Maurice Faure), lekaru iz Niče, koji je ispitivao vezu između dejstva sunče-
pega i epidemija. »A li vi, koji ste sreli toliko sveta, mora da ste upoznali i druge od ovog ,boemskog’ soja«, primećuje Kraft. »Ljude koje je teško svrstati i koji, uprkos njima samima, žive nemir nim životom; ljude koje vuku i progone njihovi geniji i njihovi demoni (jedno veoma nalikuje dru gom); ljude koji uvek seju ali retko žanju, koje su potresali olujni udari sudbine što ih prividno ljulja u svom naručju, da bi ih samo trenut kasnije sunovratila u provaliju ličnih i materijalnih neda ća . . . Sa strogo racionalnog gledišta nema ,crte-vodilje’, bilo u mojim proučavanjima, istraživačkom radu ili praktičnim delatnostima .. . Stoga svaki odsečak mog života odražava nešto tako zbrkano, tako ,divlje’, tako ,romantično’, u najmanju ruku, da će kad umrem to pre poslužiti kao građa za roman nego za ,naučno’ delo.« I pored toga, početkom 1934. Kraftov napaćeni život ulazi u mirnije vode, što će potrajati do kraja 1936. Nastavio je svoj rad kao »psihološki savetnik« -— u pismu dr Foru iz kojeg sam upravo uzeo citat on o sebi govori kao o psihoterapeutu — i počinje da predaje malim grupama, za skromne honorare, u Lozani ii Cirihu.43 Ovo je takođe razdoblje neu morne mada uvek samosvojne intelektualne aktiv nosti. Ukoliko ikakav obrazac može tu da se razazna, onda je njegov središnji interes bila tipokozmija, Sprachgeist (»duh jezika« ili, kako je to dr Bender nazivao, »reč magijska«), kosmoekonomija i tumačenje mračnih proročanskih katrena »vidovnjaka« iz šesnaestog veka Mišela Nostrađamusa.44 Za podrobniju analizu ovog melange-a po trebna bi bila posebna knjiga. K raft tvrdi da je otkrio uzajamnu vezu kosmičkih ciklusa ili periodičnosti, odnosno sprege Jupiter/Saturn (1983. godine), i ekonomskih fluktuacija ili kriza. Pravi posebnu studiju Vilijem Beveridžovog (William Beveridge) članka »Cena pšenice i kiše padaju u Zapadnoj Evropi« (u Journal of the Royal Statistical Societg, maj 1922) i H. L. Murovog (H. L. Moore) Generating Economic Cgcles, Njujork, 1923. Oba ova istraživanja utvr dila isu postojanje ekonomskih ciklusa ali ih niko nije povezao sa bosmičkim fenomenima. Kraft je siguran da ovo poslednje mora da je prisutno i v ih
/rši dva ispitivanja širokih razmera u vezi cene žita u Nemačkoj između 1800. i 1930. i cena deonica američkih železnica između 1831. i 1932. Sva kojake ranije neočekivane planetarne periodičnosti i potperiođičnosti su iznađene. U stvari, budući ta kav čovek kakav jeste, bilo hi pravo čudo da ih baš on nije otkrio. U »Globusu« Kraft piše povremene Wirtschaftsberichte (Ekonomske biltene). Prvi je bio priprem ljen 1931. i imao sasvim ograničen broj primeraka. Nastavlja da radi na takvim dokumentima i posle napuštanja »Globusa« a od decembra nada lje oni se udvostručuju, izlaze dvared mesečno, obeleženi su sa »poverljivo« i prodaju se pretplat nicima. Obično se sastoje od najmanje dvadeset šest stranioa i po isvoj prilici njegov prosečni »na log za štampu« iznosio je šezdesetak primeraka. Kraftovi bilteni sadrže zapanjujuću mešavinu izravne ekonomske i političke informacije, kosmičke spekulacije i članaka na teme koje bi ga slu čajno zainteresovale, kakve su Frajher Štromer fon Rajhenbahove (Freiherr Stromer von Reichenbach) ekscentrične »istorionomske« teorije. Nijedan slu čajan čitalac ne bi verovatno otprve bio svestan da dokument u njegovoj ruci potiče iz astrološke kujne. Međutim, jedna stvar je očita, naime Kraftov rastuće negativan stav prema rodnoj zemlji. To će uticati na njegovo potonje priklanjanje Trećem Rajhu. Kraftove Sprachgeist-teorije bile su, verujem, pogrešno utemeljene od početka do kraja. Poziva se na njih u pismu dr Foru kao na »dalekosežnu lingvističku studiju, analizu korena limena planeta i starodrevnih bogova, što je vodilo nizu provera i zapanjujućih otkrića, sa krupnim implikacijama i sa gledišta istorije civilizacije i sa gledišta psi holoških i filozofskih primena«.45 Naposletku Kraft upoznaje K. G. Junga u leto 1934. U post skriptumu pisma dr Vilhelmu Mrsiću (10. jun), on piše: »Nadam se da ću uskoro ponovo videti Junga. Veoma ga interesuje Sprachforschung«, odnosno lingvističko istraživanje. Her Tapolet je čuo za ovu ili možda neku drugu posetu Jungu: »K raft je blistao od sreće kada se vratio iz Jungove lepe kuće u Kisnahtu (Kussnacht).
Velikan je dozvolio da se razgovor otegne na dva sata i čak je lično ispratio astrologa do baštenske kapije.« Tipičan primer Sprachgeist-a javlja se u Kraftovom pismu dr Irmgardu Krigeru (Krieger), koji je živeo u Štutgartu, od 8. aprila 1935: »N ije život ono što je trulo već je rto ovaj Život (na zemlji)! Dieses Krieehen đes Korpers (Kopros-porcus-corpse!) dem w ir immer wieder verfallen.« Samo prvi deo rečenice zahteva razjašnjenje: to pucavo/bauljanje (fizičkog) tela (kopros-porcus-corpse!): kopros: izmet (grčki); porcus: svinja (latin ski); onda corpse: lešina (engleski). Izvedeni za ključak je da sve tri reči potiču iz istog arhetipskog korena, i u odnosu su sa Korper, itelo. Kraft je otkrio stotine iako ne hiljade sličnih arhetipskih podudaranja. Kada bi Kraft pisao X-u, on je često slao ko piju tog pisma Y-u i Z-u. Tako je pastor Valzer bio taj koji mi je dao kopiju Kraftovog pisma od 6. avgusta 1935. za njegovog prijatelja F. G. Gemera iz Manhajma. Ovaj dokument će odrediti Kraf tov i Gernerov budući odnos. On je takođe povezan sa pismom grofa Kajzerlinga od 11. ok tobra 1935. godine. K raft je upravo prisu stvovao Nemačkom astrološkom kongresu u Vernigerodeu (Wernigerode), i odatle prešao u Brisel na sličan, samo ovoga puta međunarodni skup.46 U obe prilike održao je predavanje o tipokozmiji ali je reagovanje njegovih slušalaca bilo neujedna čeno. »Kada uporedim vemigerodski i briselski kon gres«, pisaće on, »ponovo mi biva jasno da se su ština tipokozmije može učiniti dostupna jedino Nemcima . . . Latini, sa njihovim davanjem prven stva quelque chose de clair et precis, sve se više udaljavaju od mogućnosti da je shvate. Tako da u bližoj i daljoj budućnosti sve više računam na rastuće razumevanje u zemljama nemačkog jezi ka. .. Stoga, sa utoliko većim zadovoljstvom pri mam vaš predlog da bi sada trebalo da usposta vim prve kontakte u južnoj Nemačkoj.« Njegova procena da će samo Nemce, sa njihovom predodređenošću za zapletene metafizičke koncepte, ko liko god nerazboriti bili, privući tipokozmija po tvrdila je moje sumnje.
Her Gerner predlaže da organizuje veče sa predavanjem za Krafta u Frankfurtu na Majni, ali Kraft hoće redovna gostovanja. Njegovi skrom ni finansijski zahtevi navedeni su prilično pod robno. »Iskustvo je pokazalo«, dodaje, »da moji kursevi otvaraju potrebu za privatnim konsulta cijama, naime za tumačenje horoskopa, za savetima oko teških problema, i ponekad ličan psihološki tretman učenika, njihovih srodnika i prijatelja.« F. D. Gerner je bio inženjer po obrazovanju i prvi put se zainteresovao za astrologiju 1926. Go dinu ili dve kasnije uveliko su ga se dojmili Kraftovi astrostatistički članci i obraća mu se u vezi sa njima. Prvi put se sreću na Visbadenskom kongresu 1931. U međuvremenu Gerner odlučuje da postane profesionalni asitrološko-grafološki savetnik s punim radnim vremenom i obučava se za to.47 Rekao mi je da mu je K raft redovno slao primerke »Globusovih« psiholoških izveštaja i da su mu oni bili korisno vodstvo u njegovom vlasti tom radu. Godinu dana po Hitlerovom naimenovanju za kancelara, 1934, her Gerner ima toliko brojnu klijentelu da mu je neophodna pomoć sekretara, pa pridobija izvesnog Gerharda cur Horsta (Gerhard zur Horst). Ovoga interesuje astrologija pa je kadar da uštedi Gerneru vreme izrađujući horo skope klijenata umesto njega. Mnogi od njih pozorišni su ljudi koji pate od treme na sceni ili ne uspavaju da upamte svoj tekst. Postoji tu i široka jevrejska veza i Gerner ima postojan priliv izbe zumljenih individua koje žele da znaju je li kuc nuo čas da emigriraju iz Hitlerove Nemačke. Gernerova jevrejska klijentela uskoro postaje neugod nost, pošto privlači nedobrodošlu pažnju Gestapoa. Moramo se takođe prisetiti da se u 1935. nemački profesionalni astrolozi počinju zaticati u nezavid nom položaju vis-d-vis vlasti. Kraft nije predavao u Frankfurtu ali po prvi put posećuje Manhajm pred kraj oktobra 1935. Po svoj prilici sreće i grofa Kajzerlimga u Darmštatu ovom prilikom. Posle toga, redovno (mesečno?) predaje u Manhajmu maloj grupi u Gernerovoj organizaciji. Ova gostovanja postaju deo pre-
đavačkog kruženja koje je obuhvatalo Lozanu, Cirih i Stutgart. Povremeno posećuje i Minhen. Her Cur Horst ume da čita Kraftov stenogram pa stoga prekucava mnoge njegove članke. U her Cur Horstove dužnosti takođe spada pribavljanje zvaničnih odobrenja za Kraftova povremena javna istupanja u Manhajmu. U podsecanjima, pisanim za her Gernera godine 1957, on se priseea prilika kada odobrenje ne bi bilo iizdato zbog navodnog astrološkog sadržaja predavanja, čak i u slučaje vima kada Kraft nije nameravao da izlaže o astro logiji u strogom smislu reči. Her Cur Horstu pada veoma teško da objasni ove nijanse pošto* se K raf tova veza sa Gernerom automatski izjednačavala sa astrologijom. Jednom prilikom, kada su on i K raft bili zajedno u Bezirksamt-u, promemli su poslušno temu predavanja jednom manje sumnji vom. Međutim, kada se K raft te večeri upustio u priču, dva nesumnjivo gestapovska špijuna poja više se i poslušaše predavanje neko vreme. Her Gerner je među najoduševljenijim i najpređanijim Kraftovim podržavaocima. Uz organizovanje manhajmskih kursova ubedio je svoje lič ne i poslovne prijatelje da se pretplate na Kraftove Wirtschaftsherichte (Ekonomske biltene). Već sam pomenuo da su ovi prvi put štampani kopir-mašinom decembra 1935, dakle, ubrzo pošto je Kraft započeo s redovnim gostovanjima u Manhaj mu. Jedan od pretplatnika je i Gernerov prijatelj Eduard Hofveber (Hofweber), direktor lokalnog in ženjerskog preduzeća. Hofveber je, pak, blizak lični prijatelj Rudolfa Hesa. Prema her Gerneru, Hofveber je redovno slao primorke Kraftovih bil tena Hesu. U svakom slučaju, za Hofveberovu vezu sa Kraftom zainteresovaće se Gestapo neku godinu kasnije. Her Cur Horst pominje u svom za pisu da su Kraftove delatnosti u Manhajmu posle 1935. samo doprinele Gernerovim nevoljama s vlas tima. Kraft prisustvuje dr Koršovom međunarodnom kongresu u Dizeldorfu 1936, ali ne uživa baš u doživljaju. U pismu dr Rujeu (Rouhier), vlasniku poznate Librairie Vega (okultne i ezoterične knji žare u Parizu), žali se na dr Koršovu »morbidnu ambiciju«. »Taj čovek, mnogo više pravnik nego
homme de S cien ce . . . opsednut je pravim 'kom pleksom protivličnosti’, što će reći da istog tre nutka kad neko postigne uticaj ili prestiž zbog svog znanja, kulture ili autoriteta, dr Korš ga do čekuje sitnim i zlobnim strelicama. ..« Kraft obaveštava dr Rujea da od sada pa nadalje nije voljan da ima išta sa nekim organizovanim astrološkim pokretom. Glavni povod ovom pismu dr Rujeu jeste, me đutim, da iznese svoje planove za jedan ambici ozni dvomeseenik pod naslovom Kosmologika. Bar tuce kopija ovoga dokumenta (sa datumom 22. ok tobar 1936) kružilo je među raznim prijateljima. Među njima je i Teodor Šapelije (Theodore Chapellier), dz Brisela, koji mi ga je pružio kada smo se, januara 1965, sreli. Ništa nije ispalo od pro jekta Kosmologika, ali se Kraft i Šapelije uskoro zagnjuruju u planove za objavljivanje knjige koja će se kasnije zvati Traite d’Astro-Biologie, mada su u vreme njenog objavljivanja 1939. Kraft i Ša pelije već odavno krenuli svaki svojim putem. Podsetimo se da su ise svi raniji Kraftovi na pori da objavi magnum opus izjalovili, mada pre zbog njegove vlastite nesposobnosti da dovrši jedno započeto delo nego zbog nedostatka građe.18 Ša pelije, teozof, poseduje Uranus (Brisel, br. 1, ok tobar 1934) i redovno objavljuje Kraftove članke. U to vreme, međutim, situacija oko izdavanja astrološke literature postaje nategnuta u Nemačkoj. Bez sumnje je ovaj činilac naveo Krafta na od luku da stvori obimniju knjigu na francuskom mada je očito njegovo najbolje tržište Nemačka, gde mu je ime poznato, čak slavno, u astrološkim krugovima. Do tada je objavio sasvim malo na francuskom. Za Kraftovu želju da se pojavi kao tvorac jedne značajne knjige uveliko se možemo zahvaliti skeptičnom i, po njegovom mišljenju, ne ljubaznom prijemu u ciriškoj astronomskoj Opser vatoriji 1936. Mislim da je to ona nezgoda koja ga je navela da napusti Cirih i da, negde u Nemač koj, napiše knjigu koja će napokon ustanoviti nje gov ugled kao ozbiljnog naučnog istraživača. Tokom poslednja tri meseca 1936. većinu vre mena provodi proučavajući stare zabeleške o va rijacijama u aktivnosti sunčevih pega. »U njihovoj
pozadini naslućivao sam postojanje planetarnog ci klusa«, kaže osobi s kojom je u prepisci. »U stva ri, tada sam naišao' na čitav niz otkrića, čime je međuigra ovih ciklusa zadovoljavajuće objašnjena. Presrećan što sam rešio zagonetku oko koje su se drugi paštili već više od stoleća ponadali se, na kon mog raskida sa ’astrološkom gildom’, da ću ponovo uspostaviti kontakt sa zvaničnom naukom i da ću istovremeno popuniti jaz čime bi se kon kretnost kosmičkih uticaja na zemaljska zbivanja mogla lakše prihvatiti, pošto su već toliko brojni različiti događaji pripisani sunčevim pegama ili su čak iđentifikovani.« Zaputi se on tako* sa svojom dokumentacijom na cirišku Opservatoriju 23. decembra 1936. ali tamo naiđe na leden prijem. Direktor mu reče da ima preča posla nego da procenjuje Kraftova na vodna otkrića. Posle usijane prepirke direktor mu reče da će neki asistent da pogleda građu »negde po Novoj godini«. Asistent posećuje Krafta u ja nuaru 1937, odbija da prihvati njegove zaključke i kaže: »Toliki su ljudi uzaludno pokušavali da reše zagonetku periodičnosti, pa ne vidim razloga zašto biste baš v i bili taj koji će uspeti, vi koji mlatite praznu slamu.« Prvi dokaz da K raft sada piše knjigu je beleška na margini pisma od dr Ferijera (15. januar 1937). Njen provizorni i nezgrapni naslov je bio De l’Astrologie par la Cosmobiologie a la Tgpocosmie, i Kraft izjavljuje da će Šapelije objaviti prve od lomke tokom leta. Izgleda da je sam Kraft finansirao izdavanje, u celosti ili delimično. Kraft se ženi Anom van der Kopel (Anna van der Koppel) u Cirihu 7. maja 1937. Koga god da je obavestio, u svakom slučaju dr Ferijeru nije ni reči zucnuo sve do januara 1939. Postoji nagoveštaj njihove namere da napuste Cirih u dru gom pismu dr Benderu od 4. juna 1937. Već je pomenuo Benderu da se on i njegova žena na daju da će provesti nekoliko dana u Bonu na putu za Holandiju, početkom jula, i Bender predlaže da tamo organizuje predavanje za Krafta. Kraft je oduševljen i piše: »Ako planovi o kojima srno raspredali prošle godine vode tešnjoj saradnji me đu nama, i mojim češćim posetama Bonu. . . raz-
voj u ovom smislu prihvatljiv je u svetlu mojih budućih ’bivakovanja’ u Svaj carskoj, i bio bi prva etapa jednog dugog, dugog putovanja koje bi nas prvo provelo kroz Nemačku do Cajsta, blizu Utrehta, gde ćemo, nadamo se, ostati do kraja sep tembra . .. Sada ste barem svesnii da me je ’Uranijina’ zbrka za proteklih osam ili deset meseci učinila ,pokretnim’ i, ako se ukaže prilika, spre man sam za nove plamove i mogućnosti, mada bi nešto od mog budućeg ’dokoličenja’ ipak bilo po svećeno dovršenju knjige koju odavno iščekuje moj izdavač.« Kraftovi napuštaju Cirih 25. juna 1937. i upu ćuju se u Bon preko Minhena, Stutgarta i Manhajma, gde on drži predavanja. Umnožen list pa pira s pojedinostima o njegovom planu kretanja kruži među osobama sa kojima je od ranije u kon taktu. Njihov provizorni program uključuje i bo ravak u Cajsta do kraja septembra a. zatim posetu Engleskoj i Francuskoj. Ovaj dokument je saopštavao da će njegovo sledeće kružno putovanje po Svaj carskoj verovatno pasti u drugu polovinu ok tobra i obuhvataće posetu Žene vi, Lozani, Oirihu i Bazelu. Poslednji paragraf glasi ovako: »Radi psihološkog tumačenja i konsultacija traže se uobi čajeni podaci o vremenu i mestu rođenja, kao i primerei rukopisa iz ranijeg životnog razdoblja.« Kraft drži predavanje u Bonu 8. jula 1937. Nedelju ili dve ranije primio je pismo od dr Benđera sa taktičnima migom da ne preteruje sa svojim Sprac/ipeist-teorijama. Dr Bender smatra da su slabi izgledi da će ono što je sam opisao kao »reč magijsku« biti primljeno bilo sa zanimanjem ili oduševljenjem. Za vreme boravka u Bonu, Kraft pristaje da učestvuje u nekim eksperimentima bu duće »slepe dijagnoze«, naime da piše sažete sta dije horoskopa pojedinaca znanih dr Benderu i njegovim kolegama ali ne i samom Krafta. Tokom avgusta dolazi do promene planova i Kraft moli dr Bendera da mu preporuči »neko usamljeno mesto u Crnoj šumi, »mesto nenačeto civilizacijom«. Dr Bender, rođen u Frajburgu kod Brizgaua i poznavalac svake stope okolnog zem ljišta, predlaže pansion »H elhof« (H ellhof) u Urbergu, blizu Sen Blažena. »Vode ga dve veoma pro-
svedene dame sa antropozofskim naklonostima, mog lo bi se reći. Vegetarijanska kujna, prekrasna oko lina. Mogli biste da svijete gnezdo u kućici u blizini. Sagradio ju je slikar a sada je prazna. Priupitaću one tamo gore.« Izgled da živi u kući zvanoj »H elhof« mnogo se svideo Kraftu zbog njegovog Sprachgeisf-prizvuka. »H elhof« se mogao izokrenuti tako da znači »Hollenhof«, doslovno »Pakleni dvor« sa svojim uranijsko-magijskim prizvucima i, još lepše, nalazio se na Ur-bergu, arhetipskoj, praiskonskoj planini. Kasnije će priznati Benderu da je prethodno po gledao mapu u potrazi za »nazivima prave vrste zvuka«, i neko vreme pomišljao na Heilbronn (lekovito proleće). »A li moja žena je bila mišljenja da nam je mesto dalje na jugoistoku, pa sam zato premišljao o Meersburg-u (na jezeru Konstanca), kao da mi je ime sa b-r bilo na pameti.« Kraftovi naposletku stižu u Urberg pred kraj oktobra 1937. Kraft je sada zaokupljen radom na knjizi za Teodora Sapelijea. Prvi odlomak još nije štampan a kamoli objavljen. Reklamni prospekti nisu spremni do marta 1938, a i onda tek nakon zajedljive prepiske između Sapelijea i Krafta.49 Reklamna najava za knjigu i jedan neobjavljeni esej poslati su grofu Kajzerlingu, i — nisu ga baš oborili s nogu. On piše Kraftu 29. marta 1938: »Stekao sam jak utisak i, između vas i mene, frau Fon Braš (von Brasch) mi je to potvrdila na os novu vašeg rukopisa, da v i 'forsirate’ stvari.50 Tre ba da se uzdržite od dogmatičnih izjava o stvarima koje se ne mogu utvrditi dok vas ne obasja pravo prosvetljenje, nezavisno od bilo koje tradicije, ta kvo kakvo je snašlo Budu na vrhuncu. . . Sasvim sam siguran da su vaši pogledi na Sprechgeist maštarija od početka do kraja. A podozrevam da isto važi i za sedamdeset posto onoga što vaša tipokozmija obećava da postane, bar koliko je ja shvatam. Svesrdno vam savetujem da jednim du hovnim gestom bacite sve vaše papire u korpu za otpatke i onda napišete knjigu na francuskom iz koje ćete izbaciti sve vaše ranije astrološke za misli. N ije nimalo izvesno da neka astrološka ili teozofska zamisao nosi u sebi ,ma i zrnce istine.
Osamdeset posto eseja što ste mi ga poslali zasniva se na nedokazanim konceptima.« Kraft se pravi da ne primeeuje prekoir i piše glupo pismo grofu o tekućim aslrološkim »izgle dima« ovog drugog, uz pokušaj da odbrani svoje tipokozmičke teorije. Kajzerling mu ponovo piše 6. aprila i primećuje da Kraft izgleda nije razumeo njegovo prethodno pismo. »Znam da još patite od neke vrste teozofskog atavizm a. .. Dozvolite mi da vas obavestim, na os novu metafizičkog iskustva kojeg ste vi dosad bili sasvim nesvesni, da je teozofsM tip, kao takav, inferioran i da mora sasvim da se istopi ako že limo da se išta vredno pomoli iz čoveka. Teozofija, sa svim njenim unapred stvorenim postulati ma, pripada kulturi tipa ’udri brigu na veselje’ za hvaljujući kojoj će naš svet otići dovraga. . . I mada niste svesmi toga, dajete mi najsnishodljivije savete. Teško da ste baš v i za to pozvani. Mogu vas samo podsetiti na moje ranije pismo. Morate se zaputiti drugim stazama ako nećete da vas sna đe jad.«51 Kraftovi se vraćaju u Švaj carsku na mesec da na, u aprilu 1938, i ostaju neko vreme u Vila-Rozi, gde zatiču njegovu majku u teškom i svadljivom raspoloženju. U pismu, 1. maj 1938, upućenom misis Batler, koja je dobro poznavala Kraftovu mere, on pominje da je njegova majka još jednom mora la da uvidi kako je »njena moć nada mnom slom ljena«. Misis Batler ga moli da joj uradi horoskop, ali (na engleskom): »Nisam mnogo željna jedno stavnog predskazivanj a budućih događaja i više bi mi se dopalo postepeno razračunavanje nadola zećih ritmova i napredovanja od peto- ili desetogodišnjeg predviđanja utvrđenih 'činjenica’. Jer ži vot nema preegzistemciju već se odmotava u skladu s kosmičkim simbolizmom, i sve drugo sem tuma čenja takvih simbola, recimo predskazivanj e do gađaja, za mene bi značilo nešto ičemu još samo crna magija fali.« K raft je držao do misis Batler i stoga nije bio voljan da joj »pređskazuje«. Među tim, siguran sam da se ogledao u predskazivanju u mnogim drugim slučajevima, jer isu neke njegove mušterije to platile i to očekivale, ili pak, zato, Što ga je nešto izazivalo da ispolji svoju veštinu.52
Kraft i njegova žena vraćaju se u Urberg maja 1938. li on nastavlja rad na svojoj »briselskoj« knjizi, kako je sam naziva. U dokolici, sagradio je drvenu kolibicu, ili letnju kućicu, iz koje puca velelepan pogled na predeo Crne šume, na jugoistok. Ne koriste je često tog -leta, pošto 17. avgusta 1938. kreću za Francusku i, prema cirkularnom pismu, ne očekuju da će imati ikakvu utvrđenu adresu do kraja godine. Minhenska kriza zatiče ih u Vila-Rozi. U pismu grofu Kajzerlingu pominje da ga spopadaju zapitkivanjima o mogućnosti sveopšteg rata. Odlazi zatim na jug Francuske u Gras (Grasse) i Niču na nekoliko meseci.53 Do tada se već »briselska« knjiga rasplinula. Dopisnica bez datuma dr Ferijeru, pisana očito u novembru 1938, objavljuje da »u 6.30 ovoga jutra (Sunce je u kanjunkciji sa mojim Ascendantom) smislio sam novi plan da proširim isvoju briselsku knjigu — privatno štampano izdanje, koje bi pla tila une admiratrice.« Obožavateljka je madmoazel Margerit Panšo, vlasnica prodavnice porcelana u Lozani, gde je predavao jednoj lokalnoj grupi od januara 1936. pa nadalje. Sapelijeova verzija neusрећа opisana je na štampanoj stranici za jedan članak — mogao je biti objavljen u L ’Horoscope (Pariz, 1946. broj 9) — data mi je 1965: »Izdavač i štampar behu preplavljeni stranicama rukopisa prekrivenog brisanjima, premeštanjima, fusnotama, fusnotama na fusnote, ubacivanjima, podvlačenji ma, kabalističkim znacima i tako -dalje. Kada bi stranica mukotrpno bila odštampana, šifovi bi se vraćali krcati precrtavanjima, transpozicijiama, beleškama itd. Na kraju su se autor, izdavač i štam par međusobno isposlali dođavola. Dve godine su utrošene na ovaj tragikomični poduhvat. . .« Kraftovi su ponovo u Svaj carskoj uoči Božića i vraćaju se u Urberg februara 1939. Rad na Traite d’Astro-Biologie sada kreće sa žarom. Saopštava dr Ferijeru da će on dostići 192 stranice i biti završen u maju. »Kakvog li zadatka! A li knjiga će otvoriti novu epohu jer su manjkavosti stare tra dicije vidljive gotovo posvuda.« Trinaestog marta piše misis Batler i kaže joj da radi i po petnaest sati dnevno. »Dok nas nije bilo, policija je obišla ovo mesto jer joj je neka pomahnitala luda rekla
da daščara možda ima neku vojnu namenu, po sebno zbog svog ’dominirajućeg’ položaja od 700 stopa iznad doline, pretpostavljam.« Daščara je bila malena letnja kabina koju je Kraft sam sagradio u junu 1938. Traite slaže u presu, poglavlje za poglavljem, druga štamparska kuća, L. Vikmans i kamp. (L. Wyckmans) iz Brisela. U martu, K raft je za brinut jer se broj stranica već popeo na 210 a sredinom maja i na svih 300. U vrem e kada je Kraft napisao rukopisni primerak primedbi za uve zivanje, 17. juna, knjiga je narasla na 343 stra nice a kada je Vikmans dovršio štampanje, 30. juna, sve u svemu bilo je 354 stranice. Kraftu do stavljaju prvi svežanj primeraka u Urberg u 2.40 po podne 20. jula. B rižljivo je pribeležio vreme, verovatno zato da bi mogao da uradi horoskop za izglede knjige na uspeh. Uz tipokozmiju, Sprachgeist d Nostradamusa, Traite sadrži suštinu Kraftovog »naučnog« rada i spekulacije posle 1923. Zasniva se uglavnom na mnogim njegovim člancima liz časopisa ali ima i poprilično nove građe. Pisma pisana dr Fenijem, dr Benderu i grofici Kajzerling dok je grozničavo radio na knjizi, pokazuju da je bio u izraženom stanju euforije. Do krupnih »novih otkrića« dolazi svakodnevno i, razume se, valjalo ih je prisajediniti celini. Kao da je Kraft imao predosećanje da mu vreme izmiče i da se delo mora hitro objaviti po svaku cenu. Izgleda da je bio pun pouzdanja, da će mu ono dometi trenutnu slavu i priznanje. Opisati sadržaj Traite d’Astro-Biologie nipošto nije lako. Knjiga obuhvata ogromno područje ali na očito zbrkan način. Ona se, u stvari, isastoji od prekrasne mešavine opčinjavajućih izjava i vajnih dokaza za egzistenciju svakojakih kosmičkih uticaja, periodičnosti, ritmova i slično, a ipak — ona se ne čita kao delo luđaka. Moj vlastiti zaključak je, doduše, da Traite nema ama baš nikakav naučni značaj. Međutim, za proučavaoca Krafta ona je obavezno, pa čak i prosvetlj avaj uče štivo.54 Traite je objavljen u najnezgodnijem mogućem trenutku, pošto je 21. lavgusta 1939, gotovo u dlaku mesec dana nakon što je Kraft ushićeno držao knjigu u rukama, muzički program nemačkog ra-
dija prekinut a glas objavio da su nemačka i sov jetska vlada potpisale pakt o nenapadanju. Ovo je zaprepastilo Krafta kao i svakog drugog u Evropi i, verujem, uprkos »zvezdama« on to nipošto nije bio predvideo. Do tog vremena već je usvojio stav da Nemci ne mogu da učine zlo. Nekoliko nedelja ranije savetuje dr Ferijeru da »ne poveruje ni desetinu od onoga što se o Nemačkoj govori. Toliko je toga pozitivnog ovde da način na koji se moji sunarodniici usredsređuju na negativne tačke umesto da prihvate istinu i, štaviše, priznaju da su dijagnoze i predviđanja u pro teklih šest godina bili pogrešni, nije ništa drugo do bezočnost i, ponovo, delo Jevreja i. slobodnih zidara.« To je vaistinu bio glas Gebelsa (Goebbels). Dr Ferijer se ne slaže. »Kad bi se samo (nemačke) glavešine odrekle svojih sadističkih i svi repih osnova, bilo bi mnogo bolje«, piše on. Kraft šalje na margini odgovor: » A još bolje bi bilo ako bi naša braća — sunarodnici sveli takve priče na njihove prave razmere. Znate i sami kako su ljudi u Svajcarskoj ponizni: smešna terećenja na račun onih koji se bave istraživanjima po bibliotekama i arhivama itd. Da ste samo u prilici da vidite ov dašnji 'timski duh’, u boljem biste bili položaju da shvatite da Svajcaroi mogu ponešto iz toga da nauče. Sto se sadizma tiče, nagledao sam ga se i natrpeo u Svajcarskoj više nego što biste verovali da mogu.« Kraftovi nameravaju da napuste Urberg počet kom septembra i da provedu nekoliko nedelja u Cirihu pre prelaska u Vdla-Rozu. Sada ©u, objaš njava on dr Ferijeru u dopisnici od 26. avgusta, odlučili da ostanu u Urbergu »zbog krize«. Kraft piše: »N e verujem da će doći do svetskog rata«, kao da je zaključio da će Nemci imati odrešene ruke u Poljskoj. Četrnaest dana ranije njegov prijatelj Georg Luht, inženjer po zanimanju, proveo je nekoliko dana u Urbergu. Prvi put su se sreli na dizeldorfskom kongresu 1936. i Luht je u međuvremenu postao ozbiljan izučavalac tipokozmije. U podsećanju koje mi je pripremio 1961, Luht piše: »Behu to zloslutne nedelje, bremenite sudbinom. Za nas, pitanje je bilo hoće li biti rata ili neće. Kraft je
u početku optimista. Smatra da je Nemačka spo sobna da prevaziđe krizu na povoljan način, kao kada je okupirala Sudete i Austriju. Nisam uopšte delio takvo gledište, ne samo zbog toga što je u Hitlerovom horoskopu aflikpcija previše izražena, već nadasve zbog toga što je horoskop' Trećeg Rajha, urađen za 9. novembar 1918, imao dve jake Marsove direkcije za 1939— 40. Zatim je iz M'inliema stiglo pismo od dr Mrsića, astrologa koga je valjalo ozbiljno uzimati. Prema njegovim proraču nima velika koncentracija trupa, očekivala se na istočnim granicama Nemačke od sredine leta. Re kao je da vreba ratna opasnost, i da se rat verovatno ne može izbeći. Pismo ostavlja dubok utisak na Krafta. Kada sam otišao bili smo obojica uvereni da bi 'katastrofa’ nastupala ako bi se zastrašu jući rat proširio.« Zamišljam da je K raft svakako uradio poprili čan broj horoskopa, uključujući i njegov vlastiti, tokom tih napetih dana. Nisu mogli da mu obezbede bilo kakvo upotrebljivo obaveštenje ili, ako jesu, onda ga je ion radije prevideo. Od isada pa nadalje sve će se dešavati sa kobnom neurnitnošću.
VII Hiljadu mračnih stihova
Većinu onoga što će uslediti teško bi. bilo razumeti bez nekog sažetog o-baveštenja o Mišelu de Nostradamusu (1503— 66), francuskom lekam i astrologu, tvorcu poznate zbirke rimovanih proro čanstava, preštampavanih bez kraja i konca, i to ne samo na francuskom, još od kada je prvi od njih objavljen godine 1555. Sem toga, teško je prise-titi se bilo kog drugog francuskog pisca iz šes naestog stoleća čije je delo tako- često preštampavano ili komentarisano. Shvatljivo, možda, knjiga poznata kao Propheties nikada nije bila od velikog interesa za naučnike ii, koliko ja znam, teško da je išta objavljeno o njenoj složenoj bibliografiji od pojavljivanja kratkog članka grofa Karla fon Klinkovštrema (Carl von Kliinckowstroem) godine 1913. Kraft, koji je poznavao njegovu literaturu o Nostradamu.su i te kako dobro-, procenjivao je da je četrdesetak različitih izdanja Propheties objavljeno između 1555. i kraja sedamnaestog stoleća i još je dnom toliko između 1700. i 1940. Izgleda, da je on izjednačio- komentare ili delimične reprinite sa iz danjima izvornog defa. Balo kako bilo-, nostradamijana svih vrsta, uključujući članke po časopi sima, izuzetno je opsežna i sva sila toga objavlji vana je i nakon 1940.55 Najbolja od ranih edicija izgleda -da, je ona koju je u Lionu štampao Beno-a Rigo (Benois Rigauđ) 1568, dve godine po Nostradamusovoj smrti, pošto- s-adrži tri -stotine proročanstava do tada ne objavljenih. Knjiga je podeljena na deset Centu-
ries-a, od kojih -svaki -sadrži sto- katrenia ili četvoroređmh stihova, a -svaki -katran predstavlja poje dinačno1 proročanstvo. Ovih hiljadu proročanstava nisu predstavljeni u bilo kakvom vidljivom lironološko-m poretku i svako- od njih mora se »tuma čiti« odvojeno. Mnoga- od njih nude niz mogućih rešenja dok se druga opiru bilo kakvom razjaš njenju. Pokolenja proučavalaca Nos-tradlamusa no sila su se -sa ovim opčinjavaj učim stihovima i iščitavali -su iz -njih i moguće i nemoguće. V re menski razmaci nisu tu nimalo važni i katren koji je imao posebno listorijsko značenje za, recimo, komentatora iz sedamnaestog stoleća, inače sasvim različito značenje za Nostradamusovog istraživača koji živi, recimo, danas. Slede dva tipična s-lučaj-a.56 Prvi je čuveni kat ren (IX, 20) za koji se općenito pretpostavlja da se odnosi na bekstvo Luja X V I iz Pariza u Varene (Varenn.es) juna 1792. Glasi ovako: . De nuit vieirdra -parla forest cle Reines, Deux pars vaultorte Herne la pierre blanche, Le moine noir en gris dedans Varennes Esleu cap. cause tempeste fen, sang tranche. U Džejms Leverovom (James Laver) prevodu katren se ovako -čita: »Po noći će doći u Varene kroz šumu (Kraljica) dva venčana b ić a . . . zaobi laznim putem (od vaulx, dolina, i torte, kornjača), Hern, beli kamen, i kaluđer u surom, izabrani Kapet; a ishod oluja će biti, i vatra i -krv i s-eča (trancher, šeći, seckati).« . . . A l i zašto »izabrani Kape-t«? Jer je L-uj X V I bio prvi kralj Francuske na tom položaju ne po božanskom pravu već po volji Ustavotvorne skupštine. I on juri kroz šumu noću, taj odabrani kralj koji je itakođe kaluđer, ili kaluđerske n a ravi. . . i odeven je u sivo (kao što je i bilo) a na kraju njegove pustolovine stajaće tranche giljotine.« Bilo- koji pokušaj da se pronikne u smisao Nostradamusovih stihova ravan je pokušaju da se reši jedna strašno -teška ukrštenica, a na kraju muka čovek nikad nije siguran da je »tumačenje« tačno. Moj drugi prime-r -odnosi -se, vele-, na Napoleona I (I, 60):
Un Empereur naistra pres d’Italie, Qui d l ’Empire sera vendu bien cher: D iront avec quels gens ii se ralie, Qu’on trouvera moins prince que boucher. Leverov prevod: »Jedan Car rođen biće uz obalu Italije i Carevinu skupo stajaće; kada se bude viđelo sa kakvim se ljudima u kolo hvata, manje će princ izgledati, a više koljač.« Moderna izučavanja Nostradamusa datiraju od objavljivanja Ežen Barestovog (Eugene Bareste) Nostradamus-a, Pariz, 1840, knjige koja je privu kla toliko pažnje da je u godini svog izdavanja dvaput preštaimpavana. Za Baresitovim delom usledila su, između ostalog, Anatol le Peletijeov (Anatole le Pelletier) Les Oracles de Michel de Nostradame, 1867, :i Nostradamus, ses propheties, opata Sari a Nikuloa (Charles Nicoullaud), Pariz, 1914. Ovde ću se pozabaviti Nikuloovim tumače njem katrena III, 57, zbog njegovog uticaja na pri ču oi Kraftu. Glasi ovako: Sept fois changer verrez gent Britannique, Taintz еп sang en deux cens nonante an: Franche non point par арриу Germanique, Aries doubte son pole Bastarnan. Ne možemo ni pokušati da tumačimo neki kat ran a da se prvo ne potrudimo da ustanovimo raz doblje (ili čak godinu na koju se on ubedljivo od nosi. Nikulo predlaže misao da prva dva stiha u III, 57 nagoveštavaju da će u razdoblju od dvesto devedeset godina (deux cens nonante an) Britanija promeniti svoju vladajuću dinastiju sedam puta. Stoga se mora naći polazište. Prvo pomišlja na 1603, godinu kada je Džejms I došao na presto pa dodaje 290 na 1603. Zatim uzima godinu u kojoj je Čarls I bio smaknut, naime 1649, pa ponovo dodaje 290, dobivši ovoga puta 1939. Ovaj kasniji datum mora se sada poistovetiti sa Taintz en sang, odnosno »prevučen krvlju«, što svakako odgovara godini početka drugog svetskog rata, mada Nikulo nije predvideo tu mogućnost. Godine 1921. K. Log (C. Loog), nemački poš tanski zvahičnik iz Berlina, objavljuje malenu knji-
gu pod naslovom Die W eisagungen des Nostradamus (Nostradamusova proročanstva). Još uvek se nalazila po knjižarama (peto izdanje) u godini 1940. Log tvrdi da je našao meku vrstu kabalističkog ili »numerološkog« ključa za rešenje katrena. Na poslednjoj strani prvog izdanja Logov izdavač iznosi da mu je autor otkrio, pod zakletvom da čuva tajnu, »šifru« koja će dati ključ za tumačenje svih katrena. Ovo poveravanje je od 22. decembra 1920. Da bi obezbedio prioritet otkrića, Log je pred beležnikom nekoliko nedelja ranije podneo izjavu pod zakletvom. U slučaju Sept fois changer verrez gent B ritannique, Log ide Niikuloovim stopama uzevši 1649. kao polaznu tačku za potonje dodavanje 290 go dina, pa nastavlja da tumači katren ovako: »U 1939. dođi će do poslednje značajne promene dinastije u Britaniji. ’Bik (zodijački znak) nesumnjivo će se dvoumiti u pogledu svog protektorata Bastarnie. U eri Tacita memačko pleme Bastarni bese s one strane reke Visle, prema tome u 'Poljskoj Bik, prvi znak zodijaka, vladar je Istoka. Nostradamus stoga jasno naznačava da će 1939. nastu piti kritično stanje u obnovljenoj državi Poljskoj, ruku pod ruku sa britanskom poslednjom i naj većom krizom.« Dovde je sve u redu: Nemačka je izvršila in vaziju Poljske 1939. i Velika Britanija joj je obja vila rat. A li zašto je Log na prvom mestu u ovom katrenu prepoznao Poljsku? Ključ je našao u Le Peletijeovim Les Oracles de Nostradame, iz 1867. No za svoje tumačenje III, 57 Le Peletije je uzeo 1501. a ne 1649, kao polazište. Dodavši 290 na 1501. dobio je 1791, što je izjednačio sa francuskom revolucijom. Štaviše, om je bio taj koji je prepo znao Bastarni, buntovno pleme prvi put viđeno na donjem Dunavu dvestote godine pre Hrasta, na te ritoriji istočno od reke Visle, odnosno u Poljskoj. Log je, dakle, uzeo svoje interpretativne elemente i od Le Peletijea i od Nikuloa i pristigao do spe kulativnih mada, jednom, začuđujuće tačnih za ključaka koji su dugovali ponešto oboma izvorima. Logovo delo je objavio Johianes Baurn (Johannes Baum Verlag) iz Pfulingena (Pfullingen) u Virtembergu, mutna firma, specij alizovana za izdava
nje prilično zbrkane okultne literature. Doduše, njegova zapažanja o katrenu III, 57 bila bi mo žda zabašurena da nisu pomenuita u knjizi objav ljenoj godinu dana ranije (1922) ali koju su čitali tek dve decenije kasnije. Beše to dr H. H. Kricingerov (Kritzinger) Mysterien von Sonne und Seele (M isterije Sunca i duše), koju je frau dr Gebels — a ko hi drugi? — pregledala jedne večeri u jesen 1939. !i, kao što ćemo videti, sa veoma neočekiva nim posledicama. To me dovodi do priče koju mi je dr Kricinger ispričao kada sam ga posetio u Kalsrueu 1961. »O da, dobro sam poznavao sirotog Karla Ernsta Krafta«, reče mi. »Štaviše, neposredno sam, mada u izvesnom smislu i slučajno, bio odgovoran za njegov poslednji dolazak u Berlin 1940. kako bismo radili na Nostradamusu za dr Gebelsa.« Nosio sam sa sobom minijaturni magnetofon pa ga sada uključili. U Manhajmu prethodnog dana saznao sam ponešto o Kraftovim potezima po do lasku u Berlin i sad, sasvim neočekivano, predsto jalo mi je da nešto saznam o sticaju okolnosti koje su ga tu dovele. »Godine 1939. pretpostavljao bih da će moja knjiga Mysterien von Sonne und Seele, objavljena sedamnaest godina ranije, biti sasvim zaboravlje na«, prokomentarisao je dr Kricinger, »ali nipošto nije bilo tako, je r se knjiga još čitala. Sada sam u taj tom, koji se pojavio 1922, uključio poglavlje o Nostradamusu i njegovim proročanstvima, i uka zao na odlomak u Logovoj skorašnjoj knjizi na istu temu. Dog je sugerisao da je izvesni katren (recimo III, 57) nagoveštavao da će se 1939. ve lika kriza u Velikoj Britaniji poklopiti sa krizom Poljske. Što se mene tiče, pozivanje na Logovo tumačenje imalo je tako reći porazne rezultate. Nedugo po izbijanju rata 1939. frau Gebels doče pala se moje knjige, i tako ju je čituckala kasino jedne noći kad naiđe na pomenute redove. Dr Ge bels je već bio usnuo ali se iona toliko ushitila da ga je prodrmala i materala ga da ih pročita. Čudno je to da su mu u ono vreme bar četvo rica poslala prime like moje knjige podvlačeći predskazanje za 1939. tako da se om sada prilično zainteresovao.
»Izvesni pukovnik Fon Hervart (Von Herwarth), penziomsano vojno lice sa zaduženjem u Ministar stvu propagande, potražio ime je i obavestm da đr Gebels želi sa mnom da razgovara. Reče još da će me obavesititi kada sastanak bude konačno utanačen. Lično, bio sam preneražen pomišlju na ovaj susret, jer čovek nikad nije znao' na šta će saobraćanje sa tom vrhunskom nacističkom gospo dom izaći. Pa tako, kada sam napustio kuću 4. de cembra 1939. da bih pošao u Ministarstvo propa gande sav sam ceptao. Žena mi reče da je, nakon što sam iz-ašao, ostala buljeći u vrata. I pitala se da li ću se ikada vratiti. Sa dr Gebelsom sam proveo tačno petnaest minuta, od 12.50 do 1.05 po podne. Susret je prošao mnogo glatkije nego što sam se nadao, ali sad, dr Gebels je u meo da bude veoma ljubazan kad bi mu dunulo. Ako je bio predusretljiv prema meni, onda je to bilo zato što je verovao da imam nekog zeca- u šeširu koga neće uspeti da dobije ni od koga- drugog. »Poče pričom o Logovoj, sada slavnoj interpre taciji katrena III, 57, onome koji počinje sa Sept fois changer verrez gent Britanique. Način na koji se ovo proročanstvo naizgled obistinilo ostavio je utisak na dr Gebelsa i druge u Ministarstvu pro pagande. Sagledali isu sijaset psiholoških moguć nosti za vođenje rata, i očito su pretpostavljali da bi svaki stručnjak za Nostradamusa bio1 kadar da iznese na videlo i druge iznenađujuće primere koji bi se 'dali upotrebiti u propagandne svrhe izvan Nemačke. » ’lmate li još nešto u istom stilu?’ zapitkivao je, kao da jia mogu da istresam jedno zanimljivo predviđanje o Velikoj Britaniji i ratu za drugim iz rukava. ’Šta je sledeće na redu?’ bilo je drugo pitanje koje mi je postavio. Rekoh da nemam poj ma. A li dr Gebels bese uporan čovek. ’A li svakako, kada već poznajete osnovu te stvari (naime No stradamusa), morate imati bar neku slutnju’, reče. »Odgovomh da sam jedino svestan onoga što neki astrolozi, moji poznanici, govore, ali da ja svakako ne miogu da jemčim za tačnoist njihovih izjava. Pokušah da objasnim da nemam ličnih in teresa u predskazivainju budućnosti i dodadoh da mi je Nostradamus hobi usled mog zanimanja za
proricanja u literaturi uopšte. Za mene se pitanje sastojalo u tome jesu li ise ili nisu starodrevna pro ročanstva ostvarila. U svakom slučaju, uspeo sam konačno da ga ubedim da ja lično svakako nemam ničeg proročanskog u sebi. » ’Pa, šta onda vaši prijatelji astrolozi imaju da kažu O' sadašnjoj situaciji?’ upita dr Gebels. Navedoh her Zengerovu (Saenger) primedbu da će se Daladije (Daladier), francuski premijer, uskoro po vući iz politike. Zenger je bio penzionisam učitelj i veoma poznat u berlinskim astrološkim krugo vima. ’Na osnovu čega je došao do takvog pred viđanja?’ hteo je dr Gebels da zna. Rekoh da je Daladijeov horoskop upoređen sa Čerčilovim i sa horoskopima ostalih savezničkih vođa.57 Tada Ge bels primeti: 'Možda bih mogao da malo podstaknem stvari. Želim da neko pomoću Nostradamusa radi za mene. Možete li v i da se prihvatite posla?’ »Skamenih se ali nekako sam uspeo da povra tim mir. ’Taj posao može da obavlja samo neko s mnogo slobodnog vremena’, rekoh, ’a kao direk tor istraživačkog naučnog instituta pod Herreswaffenamt (Artiljerijsko odeljenje) do guše sam u poslu.’ Gebels onda upita koga bih preporučio kao najboljeg stručnjaka za Nostradamusa, a dostup nog, pa ja predložili Loga. Taiko se sastanak za vršio i laknulo mi je što sam umakao s glavom na ramenima. »L o g se zadesio u Berlinu, pa svrati do mene. Kada je saznao o čemu je reč sav se uskopisti. N ije želeo da ima išta sa tom rabotom. Međutim, tokom minulih godina uradio je savršeno nov nemački prevod Propheties, zajedno sa komentarom, i ostavio mi rukopis. Loga radi nisam ga predao ljudima iz Ministarstva propagande već sam ih nasankao izvinjenjem da građa nije podesna za 'ob radu’ u svrhu psihološkog ratovanja. U svakom slučaju, to je donekle bila istina. A li oni su navar lili da im treba pa treba stručnjak za Nostrada musa i ja pomenuh Kraftovo ime i eto razloga za što se on na kraju obreo u Berlinu. Kad je on lično u pitanju, krajnji ishod njegovog upli tanja u ovaj posao u najmanju ruku je poražavajući, no niko od nas to mije mogao da predvidi u omO' vreme. Kraft je bio čudna ptica, da znate, i užasno ambi-
dozan pri tom. Zaglavio je u Urbergu, u bespuću Crne šume, još od izbijanja rata. Zaduženje oko Nostradamusa taman mu je dobro došlo .. .« »I kao muva uleteo je pravo u paukovu mre žu?« natuknuo sam. »N a žalost, da!« uzdahnu dr Kricinger. Više je pokazatelja dr Gebefeovog tadašnjeg interesovanja za upotrebu astrologije i falsdfikovanih proročanstava u propagandne svrhe. U izveštajima tajnih sastanaka održavanih svakodne vno u Ministarstvu propagande.58 Pola tuceta za pisnika načinjenih u rasponu od šest nedelja (od 30. oktobra do 13. decembra 1939) ukazuju na to da je budno motrio i domaći front. Tridesetog ok tobra on zahteva izveštaj, smesta, o sadržajima poslednjih časopisa i almanaha koji su još izlazili kako bi u sebi raskrstio sa nedoumicom predstav ljaju li oni javnu opasnost ili ne predstavljaju. Na »prom i« konferenciji za štampu održanoj istog dana novinarima je skrenuta pažnja da ispolje krajnju opreznost pri pominjanju astroloških predviđanja. Drugog novembra je odlučeno da, imajući u vidu tekuće glasine potekle od gatara, vidovnjaka i as trologa, partijskim službama se nalaže budnost. Desetog novembra naređuje se da se astrološke publikacije pažljivo proveravaju radi pronalaženja ičeg što bi mirisalo na pгеdskazivanje pokušaja da se Hitler smakne u minhenskoj pivari 8. novem bra. Jedno zapanjujuće Kraftovo predviđanje iza zvalo je veliko interesovanje u uzbuđenim kru govima Berlina prethodnog dana.59 Novembra 14. rešeno je da sva izdanja koja se bave proricanjem sudbine budu zabranjena. Na is tom skupu odlučeno je da se krene: u pripremu Nostradamus-letka na francuskom. Petog decem bra, jedan dan nakon dr Kricingerovog nezaborav nog sastanka sa dr Gebelsom, dr Karlu Bemeru (Bomer) je naloženo da razmotri nacrt teksta za pomenuti letak sa poručnikom Fon Hervartom. Ovaj drugi je, ne zaboravimo, ipristupio dr K ricingeru u ime dr Gebelsa. Jedanaestog decembra dr Gebels traži primerke svih astroloških alma naha za 1940. Njihova prodaja obustavljena je sledećeg dana. Trinaestog decembra dr Gebels ukazuje na propagandu zasnovanu na asitrološfcoj
gmđi ii pominj e izvrstan Noistradamus-letak. On, predlaže da se urade horoskopi svih savezničkih glavešina, pretpostavlja se radi psihološkog voje vanja. Nema daljih pominjanja astrologije ili Nostradamusa u zapisnicima sve do 27. marta 1940. U to vrerne Kraft je u Berlinu već oko' tri meseca.
VIII Kraftovo ,,Hitler“ predviđanje
Nemačko-sovjetski pakt o nenapadanju potpisan je 21. avgusta 1939. a Kraftovi su još u Urbergu 26. avgusta. Dva-tri dana kasnije odlučuju da se vrate u Svaj carsku i pozivaju taksi iz obližnjeg gradića Sen Blažena da ih prebaci u Cirih, na udaljenost od osamdesetak kilometara. A li kada su kola došla po njih, vozač im saopštava da on sme samo do granice kod Valdšuta (Waldshut) po što se u svakom trenutku očekuje zatvaranje gra nica pa bi povratak bio neizvodljiv. Tako oni odlučuju da ostanu u Urbergu i tu sačekaju dalji razvoj događaja. Kraft je u teškom položaju. Oseća da je spalio sve mostove u Švajcarskoj i u svakom slučaju nema nameru da se tamo trajno nastani. Dr Ferijer mu piše 4. septembra, dan nakon što su Velika Britanija i Francuska objavile rat Nemačkoj i preklinje ga da se vrati. Kraft mu odgovara 9. sep tembra: ne bi mogao da izdrži da živi, kaže, u zemlji koju su prošlih godina vukli za nos joupins (čivuti) i gde bi, nema зшпјше, ubrzo završio u zatvoru. Njihov strah se zasii|gao na pretpostavci da su švajcarski organi bezbeeltasti već podozrevali da je potencijalni netnaeki petokolonaš. Dr Ferijeru izražava nadu da sada biti u mogućnosti da svoje znanje i sposobnosti stavi u službu »ne pravedno izvređanom i oklevetanom Trećem Rajhu«. Sve to — na dopisnici. Dr Ferijer piše ponovo^ 11. septembra. K raft mu vraća pismo 20. septembra sa vlastitim opaskama ižvrljanim na rubu. Pominje
značajne zadatke koji mu predstoje. Kaže, takođe, da će zahvaljujući naklonjenosti nekih osoba na visokim položajima sada biti u prilici da unapredi ono što sam naziva »naša nauka« u Berlinu. Poduže pismo od 18. oktobra 1939, upućeno prijateljici madmoazel Margerit Panšo u Lozanu mora da je zadovoljilo nemačke cenzore, jer poka zuje da je K raft u potpunosti progutao mamac nacističkog propagandnog stila. Izvanredan je to' dokument, sa čestim aluzijama na mahinacije među narodnog slobodnog zidarstva i jevrejstva, i upozo renjima da Švajcarskoj nesumnjivo predstoji inva zija ako neopravdane kritike nemačkih poteza i politike budu i dalje objavljivane u švaj carskoj štampi. On čak savetuje sirotoj madmoazel Panšo da pročita Protokole sionskih mudraca, zloglasni antisemitski falsifikat. Ključ za Kraftov žestok antišvaj carski stav naći ćemo u jednom kratkom odlomku. U Nemačkoj, izjavljuje on, lična sposobnost i nadmoćnost pri znaju se i cene, dok se u Švaj carskoj takvim odli kama samo zamera. Jasno je, dakle, da Krafta po njegovom mišljenju zemlja njegovog porekla nije nikada prihvatila prema onome koliko on doista vredi, dok se u Nemačkoj, ukaže li mu se prilika, može nadati da će steći dužno priznanje. Njegov problem, međutim, bio je u tome da nađe podesnu priliku da pokaže kakva je marka. Po svoj prilici, prvi koraci u tom pravcu već su biili preduzeti jer je nedelju dana ranije, verovatno baš uoči 20. septembra imao1obećavajući susret sa svojim prija teljem dr Fezelom. Dr Hajnrih Fezel (Heinrich Fesel, 1890— 1958) bese u početku učitelj. Bio je mnogostran klasičar i znao nešto sanskrita. Takođe ga je zanimala astro logija i jedno vreme je član her Gernerovog kru žoka u Manhajmu. Kada je Gem er organizovao studijsku grupu za izučavanje astrologije i grafologije, početkom 1933, dr Fezel je, zajedno sa izvesnim dr Brauhom (Brauch), pomagao Gerneru u upućivanju poklonika u ova dva umeća. Gemer je bio taj koji je upoznao Krafta i Fezela. Fezel se kasnije seli u Berlin ali ostaje u vezi sa Gernerom i nikada ne propušta da se raspita za Krafta. Preplaćuje se na Kraftov Ekonomski bilten.
Her Vilhelm Vulf mi je rekao da je Valter Selenberg, glava Odeljenja VI (Obaveštajna služba za inostranstvo) ReichssicTierheitshauptamt-a, zavr bovao dr Fezela za člana RSHA. Prema her Vulfu, daleko od toga da je Fezel bio zagriženi nacionalsocijalista i smesta je zažalio zbog svojih veza sa Himlerovom tajnom obaveštajnom službom.60 Sasvim je verovatno da je Kraft pisao Fezelu da se raspita za nekakvo zapošljavanje. U svakom slučaju, finansijske nevolje već su se nazirale. U poslednje vreme živeo je od glavnice ili od ušte đevine, ali sada je pod hitno morao da se dokopa kakvog svežeg novca. Problem je u tome da on nije mogao profesionalno da radi kao »psihološki savetnik« u Nemačkoj. Određenije govoreći, on nije smeo legalno da pruža takozvani psihološki savet na osnovu astroloških dedukcija u zamenu za ho norar, pošto se na profesionalnu astrologiju već nekoliko godina gledalo s negodovanjem. Fezel, verovatno po preporuci svojih pretpostav ljenih, udešava susret sa Kraftom u Titizeu (Titisee), malenom odmaralištu na pola puta između Frajburga i Urberga. Tačan datum nije poznat ali nesumnjivo je to bilo ubrzo po izbijanju rata. Fezel tada pristaje da u ime RSHA isplaćuje Kraftu mesečno po 500 maraka za beleške koje bi ovaj pisao. Izbor teme prepušten je Kraftovoj volji, ali je bilo očito da ti sastavi treba da budu manje-više u istom stilu kao njegov Ekonomski bilten, naime mešavina političkog i ekonomskog komentara i spekulacija sa povremenim pozivanjem na plane tarne cikluse i ostale astralne pojave. Teško je dokučiti zašto je RSHA bila spremna da stavi Krafta na svoj platni spisak, pošto sve što bi on možda rekao o političkim ili ekonomskim stvarima teško da bi koristilo ma kom obaveštaj nom odeljenju. Niti je, pak, lako poverovati da su dr Fezelovi poslodavci bili spremni da plate makar i marjaša za mesečna »predviđanja« zasnovana na Kraftovim astrološkim teorijama. Moje gledište je da su Fezelovi ljudi naprosto želeli da drže poten cijalno korisnog agenta na ledu — za sada. Činje nica da Kraft ima švajcarski pasoš bila je prednost u očima Nemaca pošto mu on omogućava da pu tuje više ili slobodnije izvan Nemačke, na primer u
Francusku i zemlje Beneluksa. Kraift je dovoljno smotren da ne prihvati zaposlenje bez prethodnog savetovanja sa nadležnim Švajcarcima u Nemačkoj. Prema memorandumu što ga je napisala frau Kraft mnogo godina po završetku rata, i sada deponovanim u Institut fiir Zeitgeschichte-u (Institutu za savremenu istornju) u Minhenu, kada je Kraft posetio Berlin da bi pretresao uslove predloženog rada sa onim što je ona neodređeno' nazvala »Odeljemjem u pitanju«, svratio je tatoođe u švaj carsku ambasadu gde mu je rečeno' da se time neće ogrešiti o švaj carske zakone ili propise. Biće da je Fezel snabdeo Krafta veštim »pokrićem« jer je van pameti da bi oni. pustili da se Kraft jednostav no izlane: »Radi mi se neki posao za Reichssicherheitshauptamt!« Njegov dogovor sa RSFIA bio je do kraja utanačen oktobra 1939. Da zabeleške koje je Kraft pisao za odeljenje dr Fezela nisu bile neka naročita tajna očituje se iz her Gernerovih reći. Njegov sekretar, Gerhard cur Horst, kucao je priličan broj kopija mesečnih memoranduma za dr Fezela i Gerner ih je lično čitao. Priseća se da su se Kraftove hartije bavile takvim temama kao što je ratni pohod na Poljsku i njegove posledice, mogućnost vojne akcije na zapad i raznorazne propagandne stvari. Drugog novembra Kraft šalje dr Fezelu svojevrsni kominike koji ovaj drugi nipošto nije1ginuo da prosiedi nadleštvu RSFIA u Berlinu. U njemu K raft predsfcazuje da će Plitlerov život biti ugrožen između 7. i 10. novembra i bez dlake na jeziku služi se izrazom »mogućnost pokušaja atentata pomoću eksploziva«. Fezel frizira dokument i diskretno1 ćuti iz veoma opravdanog razloga jer su astrološke spekulacije koje se tiču Firera strogi tabu. Posledice će biti zapanjujuće. Dana 9. novembra nemačka javnost saznaje da je izveden neuspeli atentat na Hitlera. Prethodno veče Firer i drugi članovi nacističke stare garde prisustvovali isu tradicionalnom godiš njem skupu u Birgerbroj pivari u Minhenu u spo men na pokušaj puča iz 1923. Hitler i nekolicina važnih članova Partije napustili su svečanost neo čekivano rano da bi se vratili u Berlin vozom. Nekoliko trenutaka po njihovom odlasku bomba sakrivena u podrumu odmah iza govorničkog pođi-
juma je eksplodirala, usmrtivši sedam osoba i ra nivši još šezdeset troje. Kraft, koji nikada nije znao kada valja držati jezik za zubima, patetično je željan da svrati paž nju na svoj astrološfci pothvat i smesta odašilje telegram, Rudolfu Plesu u sedište Rajha u Berlinu, u kojem se poziva na svoje1 pismo đr Fezelu i izjavljuje da Hiti era može nešto da snađe i u narednih nekoliko dana. K oji mesec potom, sav sijajući, (kaže Georgu Luhtu da je njegov telegram »eksplodirao kao druga bomba, u Berlinu«. Unezverenom dr Fezelu smesta naređuju da izađe na, sredu s pismom. Ono je stvarno doprlo do Firera koji ga pokazuje d,r Gebelsu na zakusci u Kancelariji Raj ha 9. novembra.61 Tog istog dana četiri zvaničnika iz frajburškog nadleštva, Gestapoa privode Krafta iz Urberga radi ispitivanja i narednog dana, spro vode ga pod stražom u Berlin radi daljeg unakrsnog ispitivanja. Иег Gem er mi je rekao da, je Kraft, osim što je zadovoljio ljude iz obezbeđenja u pogledu toga da nije imao veze sa minhenskom rabotom, bio čak kadar da ih ubedi da su, taična astrološka predviđanja mogućna pod izvesnim okol nostima. Saopštavaju mu da je slobodan da se vrati u Urberg. Isto je tako tačno da je on zamolio Sicherheitsdienst za pismenu karakteristiku u smi slu da ta služba nema ništa protiv njega, pošto je, prema profesoru Benderu, kada se vratm u Frajburg tamošnji Gestapo pokušao' da ga uhapsi na železničboj stanici. Biće da je iskoristio priliku da ostane u Berlinu nekoliko dana. Sterne und. Mensch, za mart— april 1940, izveštava da je pri sustvovao skupu Akademskog astrološkog društva 21. novembra 1939. Istoga dana kada je Kraft poslao svoj ishitreni telegram u Berlin, dva britanska, obaveštajca na mami jeni su preko holandsko-nemačke granice kod Fenloa (Venlo) i uhvaćeni oci strane Valtera Šelenberga (kome uspon u RSHA tek predstoji), uz pomoć jednog SS-odreda. Jedan od njih bio je kapetan S. Pejn Best (Раупе Best), čija je priča o njegovim zgodama i nezgodama objavljena u auto biografskoj knjizi Avantura Fenlo, godine 1950. J ponovo je bilo neočekivanih astroloških implikacija,
Tokom jednog od njegovih brojnih ispitivanja, Besta pitaju kakvi su njegovi odnosi sa izvesnim her K. fon H., astrologom. Nekoliko nedelja ranije neka prijateljica je večerala sa Bestom i njegovom ženom. Pratio ju je sin »koji je došao u Hag iz Berlina gde je imao praksu od ugleda kao savetodavni astrolog . . . Iz ovog ili onog razloga, Gestapo se za to uhvatio i uspeo da iskopa čoveka u pitanju. Smesta je uhapšen i teško izmrcvaren, jer je, kako se pokazalo, bio najmljen da uradi Hitlerov horo skop ili šta mu ono već astrolozi rade.«62 Gestapovac — Best ga opisuje kao »izduženog i veoma lepog mladog čoveka, svetle talasaste kose, narumenjenih usana i jagodica, i krejonom izvu čenih obrva« — goreo je od želje da sazna šta je Best utanačio sa her K. von H., astrologom. Best reče da nije ništa sa njim utanačio i da, u svakom slučaju, jedva da i poznaje čoveka. Gesta povac će na to: »Zašto ste rekli her K. fon H.-u da se ne vraća u Nemačku do mladog meseca?« Best se prvo zbuni, pa se onda odjednom priseti kako ga je nemački agent s kojim je razgovarao u Holandiji pre svog hapšenja formalno obavestio da Hitler čvrsto veruje da uspeh njegovih podu hvata zavisi od mesečeve faze u trenutku započi njanja akcije. Prisetio se, takođe, da je onako blago »podmetnuo nogu K. fon H.-u rekavši mu da bi za njega bilo' bolje da odloži vlastiti povratak u Nemačku do mladog meseca ili još koji dan kas nije«. Kada sam pročitao knjigu kapetana Pejn-Besta, osetio sam da su inicijali K. fon H. nekako mutno povezani s astrologijom. Tada uvideh da je her K. fon H. koji je osvanuo u Bestovoj 'kući u Hagu, zajedno' sa svojom majkom, niko drugi do baron Kojn fon Hogerverd (Keun von Hoogenvoerd), Holanđanin koji je podučavao Luja de Vola astrologiji u Berlinu početkom tridesetih godina. U svakom slučaju, to je učinilo da dva astrologa — Kraft i baron — budu uhapšeni ubrzo po minhenskoj eks ploziji, mada iz sasvim nepovezanih razloga. Zanimljiv opis posledica bombaškog pokušaja nalazi se u knjizi dr Hansa Bernd Gizevijusa (Gisevius).63 Prema ovom autoru, koga je poda cima snabdeo Artur Nebe (Arthur Nebe), sposobni
šef nemačke kriminalističke policije, Hitler, u dru štvu Gebelsa, Himlera i Hajdriha (Hydrich), bio je ubeđen da je minhensku zaveru mogla da izvede samo dobro organizovana grupa. Po jednoj teoriji, organizovao ju je Oto Straser (koji je u to vreme živeo u Herlibergu /Herrliberg/, blizu Ciriha), uz britanske tajne službe. Nebe je, međutim, smatrao to za koješta. Kada su se on i Gizevijus dali u bekstvo nakon Štaufenbergovog (Stauffenberg) zlosreenog pokušaja da smakne Hitlera 20. jula 1944, ispričao je Gizevijusu sledeću priču. Himler je, izgleda, bio toliko zapanjen Nebeovim skepticizmom u novembru 1939. da je najmio člana svoje regimente vidovnjaka, u ovom slučaju bečkog »proroka«, koji je pao u trans odmah tu na kauču Himlerove kancelarije. Medijum je onda opi sao maglovite crte izvesnog Ota, koji je, po nje govim recima, upravo većao sa trojicom dobroodevene gospode u Svajcarskoj. Svi su govorili stra nim jezikom. Gospoda su uručivala Otu neke falsifikovame hartije i još plan priđe, verovatno zdanja Birgerbroj. Dalje, da bi uspostavio bliži dodir sa Otom, me dijum reče da bi želeo nešto od krša iz Birgerbroja. Nebe mu dade parče metala koje nije imalo nikakve veze sa bombom i beskorisni dotok obaveštenja se nastavi. Bitno je to da Oto nije nalikovao Georgu Elseru (Elser), navodnom atentatoru, koji je smislio veoma đelotvomu tempiranu bombu lučne izrade bez pomoći ikoga sa strane. A to; što je Elsera Gestapo pokupio nekoliko dana kas nije može uveliko da zahvali vlastitom šašavom hvalisanju, jednom ili dvared, inače bi umakao bez traga. Himlerova lakovernost bila je u mnogo čemu ravna Elserovoj veštini u mehanici i njegovoj lič noj bezglavoj smelosti, ali Reichsfiihrer je stvarno bio izrazita blesa. Nebe je priznao Gizevijusu da je Hitler bio oduševljen Elserovim tehničkim ume ćem — do te mere da Nebe stiče utisak kako je Hitler pretpostavljao da, na temelju okultnog, iz među njega i Elsera postoji neka tajanstvena spona. Dr Kricingerov nezaboravni susret s dr Gebelsom zbio se 4. decembra 1939. Stvari se sada mu njevito odvijaju. Log je došao i otišao a Krafta
6u dozvali u Berlin radi razgovora pošto je on, od svih mogućih kandidata, izgleda bio najkvalifikovaniji da ljude iz Ministarstva propagande snabde nostradamusovskom građom koja se u teoriji tra žila. Nije imao tu čast da razgovara s dr Gebelsom lično, već ga prima dr Fezel. Ovaj, kao što znamo, nije bio zaposlen u Ministarstvu propagande ali su vlasti verovatno odlučile, iz bezbednosnih razloga, da K raft podnosi izveštaj svojoj vezi. Her Luftov memorandum jasno pokazuje da je rad klasifikovan kao »vrhovna tajna«. Na povratku u Urberg, verovatno između 18. i 19. decembra K raft provodi noć u Manhajmu, gde vodi opširan razgovor sa her Gernerom. Dr V. Golner (W. Gollner), štutgartski psihijatar zainteresovan za astrologiju, koji je posetio Krafta u Urbergu avgusta 1938, prisutan je takođe. Kraft im govori o svom predstojećem zaposlenju i pominje da je dr Fezel predložio još i to da se on prihvati nekakve špijunske misije u Nizozemskoj. Ni Gerneru ni Golneru se ništa od svega ovoga ne dopada i obojica ga nagovaraju da se kloni uroka i ostane u Urbergu. Kraft je, međutim, uporan i dokazuje da je sve ovo izazov na koji je odavno čekao. Prijatelji su mu takođe uznemireni i onda kada Kraft govori o reviziji svog projekta Ko je ko u graničnom pojasu jer je, naglašavaju oni, to najsigurniji način da privuče pažnju Gestapoa.64 Svesni su da je bilo kakvo javno poistovećivanje sa astrologijom ili drugim kakvim okultnim interesovanjima po svoj prilici sve opasnije. Kraft odbija da uzme ozbiljno njihove zamerke jer je ubeđen da će uticajni ljudi sa kojima je u kontaktu u Ber linu preuzeti dobronamerno zaštitničku ulogu sve dok je on lično u pitanju. Dr Gerner mi je pisao 8. septembra 1961: »K ra ft je do dna i iz sveg srca verovao u moćnu uranijsku (magijsku) silu koja je povezivala njegov horoskop sa uranijskim svojstvom vladajuće faši stičke hijerarhije u Nemačkoj, i kleo> se da će ta sila biti ono što1će ga odvesti do1vrha.« Kraftovi provode Božić u Urbergu, pakuju putne torbe i odlaze. Odredište im je Ajzenah (Eisenach), ne Berlin, maleni tiringijski grad oto 320 kilome-
Lara severozapadno od prestonice. Pojma nemam zašto su izabrali baš Ajzenah, ali nikada se tamo nisu nastanili. Kraft je u Briselu 29. decembra, mogućno po Fezelovom nalogu, ali postoje svedočanstva da su, verovatno koji dan kasnije, on i njegova žena doista pristigli u Ajzenah i, ne uspevši da nađu pogodan smeštaj, produžili za Berlin.
IX Afera sa pismom za Tileu
Kraftovi stižu u Berlin u prvoj nedelji meseca januara 1940. i nakon nekoliko dana provedenih u hotelu nalaze privremeni smeštaj u kući njihovog prijatelja Karl Marije Holcapfela (Carl Maria Holzapfel), pisca koji je živeo u Joahim-Fridrihštrase u predgrađu Halenze (Halensee). Holcappfel je poznavao neke važne naciste.65 Georg Luht je takođe u Berlinu i premda inženjer po struci još nije upućen na ratne zadatke. Na Kraftovo pitanje da li hi mu pomogao u nostradamusovskom radu, rado pristaje. Luht je poznavao malo ili nimalo problem tumačenja katrena ali je bio dobar dakti lograf sa sekretarskim sposobnostima, što je Kraftu najviše i trebalo. Osim toga, Luht se očito veoma divio Kraftu, koji je voleo da mu se dive. Obojica prisustvuju sastanku u dr Fezelovoj kancelariji, gde potpisuju dokument u vezi njihovog zadatka i obavezuju se da će čuvati u potpunoj tajnosti svoj rad i da neće otkriti, u bilo kom vidu ili obliku, ništa do čega slučajno dođu iz Nostradamusa ili na osnovu astroloških ispitivanja. Prema Luhtu, Kraft u to vreme viđa dr Fezela tako reći svakodnevno. N ije mnogo prošlo a K raft je već uspostavljao kontakte od one vrste za kojima je tako dugo ginuo, naime sa uticajnim ljudima Trećeg Rajha. Događaji koji slede zbivali su se početkom 1940. Praseća ih se :i her Luht a i frau K raft ih pominje u opšir nom zapisu o tim događajima što ga je ostavila u Institut fiir Zeitgeschichte-u u Minhenu posle rata.
Prijatelj Holcapfel udešava da K raft bude poz van na zabavu u kuću Arnoa Brekera, veoma poz natog vajara, stanovnika pomodnog okruga Grunevald (Grunewald). Brekerov rad su visoko cenili nacionalsocijalisti, za koje je stvorio herojske skul pture a taman su odgovarale njihovoj romantičnoj predstavi o »nordijskom« muškarcu i ženi.66 Kraft stiže dockan i dok mu poslužitelj uzima šešir i kaput čuje zvuk klavira u salonu ili ateljeu. Umetnik je frau Eli Naj (Elli Ney), čuvena koncertantna pijanistkinja, koja prestaje da svira kada on stupa u odaju. Jedna od zvanica je i dr Hans Frank, generalni guverner Poljske, obešen kasnije u Nirnbergu. I on je bio taj koji je Krafta pred stavio dramatičnim recima: »Evo čoveka koji je tačno predskazao pokušaj atentata na Firerov ži vot!« Kao što je her Gerner primetio: »Slava od ove vrste mora da je bila mnogo slatka Kraftu — javno priznanje napokon!« Kasnije, te iste večeri, pozvan je da govori o Nostrađamusovim proročanstvima i, prema rečima njegove udovice, njegove primedbe interesovale su posebno dr Franka. Dr Bernhard Rust, ministar za nauku, obrazovanje i narodnu kulturu, glavom i bradom, prisutan je takođe ali ne deli dr Frankovo oduševljenje. Kraft će kasnije ispričati Luftu da je Rust reagovao hladno, gotovo neprijateljski. Her Gerner je takođe imao nešto da doda, u zabeleški na to veće puno obećanja. Kraft je, navodno, poka zao her Brekerovim gostima »dinogram«, odnosno grafološki prikaz astroloških činilaca koji bi tre balo da utiču na Nemačku u toku 1940, i sugerisao da rat ne bi smeo da se nastavi posle zime 1942— 43. Neko ubeđeno primeti da će ceo posao biti otaljan do tog vremena. Mora da je za Krafta to bilo nezaboravno veće. Holcapfel mu je takođe ugovorio posetu dr Robertu Laju (Ley), glavi Deutsche Arbeitsfront-a :i utemeljivaču K raft durch Freude, organizacije, u njegovom domu jednog nedeljnog jutra. Holcapfel je radio za Laj a i pomenuo mu je Kraftova istra živanja u pravcu Nostradamusa. Nakon poduže rasprave Laj priznaje Kraftu da on lično' veruje u postojanje kosmičkih uticaja. K raft će kasnije pomenuti Luhtu da je teško prihvatio priznanje
takve prirode od neobuzdane pijandure kakva je dr Laj bio. Pomenuti doktor nagoveštava da bi voleo da ima u svom posedu jedno lepo izdanje Propheties. Slučaj je hteo da je baš 7. oktobra 1936. Kraft dao Gerneru primerak izdanja iz 1689, na kojem mu je ispisao i posvetu, pa zapita Gernera u pismu da li je voljan da ga proda. Posle nekoliko dana Gerner primi pismo od člana Lajovog osoblja sa ponudom od 300 rajhs maraka. Her Gerner nije bio spreman da se oprosti od knjige i imaće je još 1961, kada sam ga upoznao. Glatko napredovanje Kraftovog rada na Nostradamusu uskoro biva poremećeno. Krajem, januara 1940. prima pismo od izvesnog msje Virđila Tilee (Tilea), ni manje ni više nego rumunskog opunomo ćenog ministra u Londonu. Prvi put su se sreli u Cirihu u proleće 1937, baš pre nego što je Kraft digao sidro i zaputio se u Nemačku. U ono vreme msje Tilea još nije bio u diplomatskoj službi Rumunije. Njegovo postavljenje u londonskoj misiji obavljeno je decembra 1938. i on stiže u Veliku Britaniju 1939. U proleće 1937. Tileina prva supruga bila je na lečenju na Birher-Bener (Bircher-Benner) klinici u Cirihu i on joj je pravio društvo. Dr Franklin Birher pominje Tilei da bi ga poznanstvo s Kraftom možda interesovalo. Msje Tileu nije ni naj manje zanimala astrologija ali je ipak pristao, a kada je upoznao Krafta, ovaj mu se ni najmanje ne dopade. Tilea mi je rekao da mu je bio malčice oduran. Kraft reče da bi rado uradio Tilein horo skop i predlog bi prihvaćen. Tilea nije očekivao mnogo od tog čudnovatog i, za njega, novog podu hvata ali se zainteresova nekoliko dana kasnije kada mu je K raft dao neke podatke o nekom događaju iz njegovog prošlog života a o čemu on ne bi mogao imati nikakvo predznanje. Godinu dana kasnije porodica Tilea ponovo je u Cirihu. Dr Birher pita Tileu da li bi voleo po novo da vidi Krafta. Tilea to prvo odbi, pa se onda predomisli. Pade mu na um da priupita Krafta bi li ovaj bio voljan da sarađuje u jednom astrološkom eksperimentu. K raft pristade i nekoliko dana potom Tilea mu doturi fotokopije dvaju primeraka rukopisa i podatke o rođenju (odnosno, datum, čas
i mesto) vlasnika rukopisa, ali bez obelodanjivanja identiteta osoba koje ću nazvati A i B. U toku jedne jedine nedelje K raft je ispovrtio obaveštenje o obojici. U svom rukopisnom tumačenju A-a Kraft je nagovestio da je taj čovek shizoidna ličnost i primetio da je na osnovu njegovog vlastitog iskustva to čest slučaj sa ljudima delimično jevrejsfcog po rekla. Dalje, pređskazao je da po svoj prilici A neće preživeti mesec novembar 1938. Za B -a je predskazivao da će on, mada je trenutno nesumnji vo na položaju od znatne važnosti, istaknutom čak, pretrpeti strahoviti preokret svog statusa u sep tembru 1940. ili nekako u to vreme. A je bio Kornelia Kodreanu, rumunski fašistički vođa i poglavar antisemitske organizacije Gvozdena garda. Kraft je ispravno istakao njegovo jevrejsko poreklo pošto mu je majka bila Jevrejka iz Černovica, a ispunilo se i njegovo predskazanje pošto je Kodreanu bio optužen za veleizdaju i onda ustreljen »pri pokušaju bekstva«, 30. novembra 1938. B je bio rumunski kralj Kami, primoran da abdicira u korist svog sina Mihaila na dan 6. sep tembra 1940. Nemci će okupirati Rumuniju mesec dana kasnije. Tako se i drugo proročanstvo poka zalo opravdano. Tilein dnevnik nije nam bio dostupan u Lon donu kada srno raspravljali o ovom poglavlju maja 1965. pa nije mogao da se priseti datuma kada je zamolio Krafta da pripremi astrološku studiju u vezi njegove osobe. Reče da je to bilo 1938. i logično je pretpostaviti da je to po svoj prilici bio decembar te godine, naime odmah pošto se Kraftovo predviđanje u pogledu Kodreanua obisti nilo. Tilea mi je rekao da ga je tačnost ovog pred viđanja doista oduševila. Zato je sada bio radoznao da čuje šta bi mu Kraft mogao reći, o njegovoj vla stitoj budućnosti. Predloženo astrološko preračuna vanje nije nikad isporučeno, mada se ono pominje u Kraftovim pismima Tilei. O tome ćemo govoriti u ovom poglavlju. Kao što sam već pomenuo, Tilea stiže u London u januaru 1939. Nemci okupiraju Čehoslovačku 15. marta i u razmaku od nekoliko dana iznose stra hovite ekonomske zahteve Rumuniji. Tilea, nimalo prijatelj Hitlerove Nemačke, smesta je izvršio diplo-
matsku »indiskreciju« i provalio osnovne crte pred loženih potraživanja britanskoj vladi. Ako tačna priroda Hitlerovih ekspanzionističkih planova na Balkanu nije još bila očita Britancima, sada je do voljno jasna i vladin stav se zaoštrava. Nemačko-rumunski ekonomski sporazum potpisan je 24. marta a samo nedelju dana kasnije Britanci jemče da će priskočiti Poljskoj u pomoć u slučaju nemačkog napada. Izgleda da je Tileina intervencija zna čajno uticala na oblikovanje britanske politike u ono vreme.67 Nemci su ogorčeni na njega što je pustio mačku iz džaka i neumorno ga poimence napadaju preko nemačkog radija. Kada je Traite objavljen u julu 1939, Kraft smesta šalje primerak Tilei, koji je u to vreme iz razumljivih razloga suviše zauzet bilo da čita knjigu ili odgovori Kraftu pismom. Međutim, na Kraftovo postojanje ubrzo će ga podsetiti pismo ovog poislednjeg koje mu stiže u London upravo po izbijanju rata. Datirano 26. septembra 1939, ono je pisano na engleskom u Urbergu i upućeno je na Tileinu adresu u Bukurešt diplomatskom poštom. Osim toga, pisano je neposredno po Kraftovom susretu sa dr Fezelom u Titizeu, kada se ovaj drugi složio da ga stavi na platnu listu Reichssicherheitshauptamt-а. K raft nije od onih koji bi propustili da pomenu svoju raniju vezu sa Tileom dr Fezelu, pa pretpostavljam da mu je naloženo da ostane s njim u prepisci. Neophodno je naglasiti da je Tilea još uvek bio osoba od izuzetne važnosti za Nemce, uto liko više što je boravio u Londonu. Kraftovo pismo počinje bezrazložnim nagoveštajem da bi posle lake nemačke pobede u Poljskoj, za Rumuniju bilo preporučljivo da prihvati ideju »novog poretka«, odnosno nemačkog Lebensraum-a na Balkanu. »Prilikom posleđnjeg susreta u Cirihu«, počinje Kraft, »izgledali ste mi prilično skeptični kada sam se drznuo da vam kažem da izvesnim narodima (recimo Nemcima) vreme tek dolazi i da će novi poredak neminovno zahvatiti i jugoistočnu Evropu. U međuvremenu, možda ste se prisetili na ših razgovora i vaše poverenje u istorionomske i kosmobiološke zakone mora da je poraslo.« Zatim se poziva na svoje predskazivanje u pogledu Kodreanua: »Od dr Franklina Birhera sam čuo prošlog
(sic) proleća da smatrate da je moje obaveštenje o jednoj od dve mape rođenja (odnosno, horoskopa Kodreanua i kralja Karola) i rukopisa bilo 'nadah nuto’ saznanjem ko je čovek u pitanju. N ije bilo tako, i kada sam stvarno čuo ko je on verovatno sam se prenerazio više nego v i zbog tragičnog kraja ovog patriote.«68 Kraft ponovo piše Tilei iz Urberga na dan 12. decembra 1939. U toj obavesti, pisanoj i ovoga puta na engleskom, on se poziva na prethodno pismo koje više ne postoji. Radi dalje na Tileinom horoskopu i traži još neke podatke. »U poslednjem pismu zamolio sam vas da mi odgovorite na nekoliko dopunskih pitanja s obzirom da radim na vašoj mapi rođenja, naime: datume rođenja vaše supruge i oba vaša roditelja (čas nije bitan u ovom slučaju); takođe ponovljen datum rođenja osobe čiji horoskop želite da napravim. Štaviše, nagovestio sam da ćete imati uvid ne samo u sažetak istorionomskih ispitivanja koja valja obaviti, već i njihovo podrobno iznošenje kako bih vam pružio priliku da po vlastitom sudu proverite moje zaključke. Šta velite na to? (Na znanje: ova podrobna proučavanja moraju se obaviti u svakom slučaju, pa što ih onda ne bih zapisao u celini?!)« Kraftova je teorija bila da se zadovoljavajuće astrološko tumačenje može postići jedino upoređivanjem horoskopa rođenja određene osobe sa horo skopom rođenja naročito mu bliskih ljudi, pa otuda njegovo traženje podataka o datumima rođenja Tileine žene i njegovih roditelja. Pismo je pisano samo nekoliko dana pre odlaska u Berlin, gde je trebalo da se sa odeljenjem dr Fezela dogovori o proj ektu Nostrađamus. Već sam pomenuo da je dr Fezel navodno ponu dio Kraftu da se poduhvati neke vrste obaveštajne misije u Nizozemskoj. Ovo bi objasnilo zašto je Kraftovo sledeće pismo Tilei, sa datumom 29. de cembar 1939, pisano u Briselu. Malo je čega za nimljivog u ovom dokumentu, na francuskom, i ja zamišljam da ga je on pisao iz dva razloga: jer je moglo biti poslato pravo u London bez znanja onih u Nemačkoj; drugo, da bi još jednom podsetio Tileu na svoje postojanje. U njemu, on svraća Tilei pažnju na jedan članak izvesnog R. K. Naj-
lora, čuvenog britanskog astrologa, članak očito sveže pročitan u Briselu, u novembarskom broju londonskog Prediction-a. Po svoj prilici, svesku ovog periodičnika ne bi mogao da nađe u Nemačkoj. Kraftu se Najlor dopao pa je iz Brisela naložio svom zastupniku Horiksu (Horicks) da ovome pošalje primerak Traite d’Astro-Biologie. Misis Piliš Najlor, piščeva udovica, priseća se da je knjiga stigla po četkom januara 1940. K raft je napisao posvetu na drugoj stranici; rekla mi je 1959. da su se i ona i njen suprug čudili zašto je posveta bila očito napisana u Briselu kada su oboje pretpostavljali da je Kraft u Švaj carskoj. U ovom pismu Tilei Kraft pominje kako se nada da će obećanu astrološku studiju uspeti da mu pošalje do kraja januara. »U vek me možete naći na staroj (švajcarskoj) adresi«, dodaje, »ili preko gospodina Ploriksa, belgijskog zastupnika moje knjige.« Ne pominje predstojeću selidbu za Berlin. Tilea piše Kraftu na njegovu švaj carsku adresu pred kraj januara 1940. Pismo, koje ga su stiže u Berlinu sredinom februara, sadržavalo je tražene detalje o datumima rođenja Tileine žene i dece, ali roditelji se ne pominju. Do ovog stupnja Kraftova prepiska sa Tileom nije izazvala nikakvo podozrenje kod dr Fezelovoig odeljenja — po mojoj teoriji Reichssicherheitshauptamt je aktuelan od septembra 1939 — ali sada on zalazi u nemirne vode. K raft govori dr Fezelu o svojoj nameri da odgovori Tilei i pokazuje mu skicu pisma. Dr Fezel mu uzvraća da će morati da se posavetuje sa pretpostavljenima. Nedelju ili dve kasnije Kraft svraća do dr Fezela da po digne svoja mesečna primanja i raspituje se da li je išta odlučeno u pogledu ove stvari. Dr Fezel uzvraća da pismo može biti poslato, no dodaje da se traže izvesna preinačenja. U datom obliku, veli on, ton pisma nije dovoljno pronemački, pa on pre poručuje Kraftu da mnogo sjajnijim bojama istakne nemačke vojne izglede. Na kraju, naglašava da će, ukoliko K raft nije voljan da se složi, dozvola za slanje pisma biti uskraćena. Prema Georgu Luli tu, Kraft se kao pijan plota uhvatio za tvrdnju da je to privatna stvar između Tilee i njega lično, dodajući da Tilea ne plaća
njegove profesionalne usluge i da šefovi dr Fezela nemaju pravo da vrše pritisak ove vrste. Dr Fezel samo sleže ramenima i kaže da će u svakom slučaju zadržati skicu pisma. Za Krafta je to poslednja kap. Baca novčanice koje mu je Fezel upravo uru čio i urla: »Nikakav posao nisam uradio za vaše odeljenje tokom poslednjdh meseci, pa eto vam vaših para. Osim toga, pismo ostaje u mom vlas ništvu!« Da li je zbilja poneo sa sobom skicu ili nije, ne bih umeo reći, ali kući stiže bez plate. Situacija je dovoljno nezgodna, trezveno gledajući, uz do datnu činjenicu da se odbijanje uvek teško prihvatalo u dr Fezelovom odeljenju. Kraftovi sada imaju jedva nešto novaca za najneophodnije izdatke. Podsetnik frau K raft ostavlja utisak da je to bio onaj trenutak kada je njen muž raskrstio sa Reichssicherheitshauptamt-om. Dok je njegovo ho norarno nameštenje i moglo da se ukine, to nije kraj priče o pismu. RSHA je odlučilo da odgovor svakako valja poslati msje Tilei i to onako kako je bilo dogovoreno. Her Luht me je obavestio da je morao da otkuca više verzija jednu za drugom dok se šefovi dr Fezela nisu najzad izjasnili potvrd no. RSHA je očito odlučilo da pismo neizostavno treba da stigne Tilei. Kuca ga u duplikatu her Luht. Jedna kopija nosi datum 22. februar ali beleška na kraju objašnjava da nije spremno za potpisivanje sve do 27. februara. K raft je dodao rukom pisani postskript na engleskom: »Koristim priliku da vam pošaljem ovo pismo po prijatelju koji putuje u Rumuniju.« Ovaj prijatelj je prigodna izmišljotina. Pismo u Rumuniju prenosi kurir RSHA i šalje ga u Bukurešt redovnom poštom iz Brašova 14. marta 1940. Koverta, adresovana Kraftovom rukom, nosi uputstvo: »U slučaju odsustva, molim proslediti diplomatskom poštom.« Drugi primerak, sa datumom 14. mart, ide redovnom poštom od Berlina do Bukurešta gde ga otvara nemačka v o j na cenzura. Prema her Gemeru, koga je sa ovom ujdurmom upoznao K raft otprilike dve godine kas nije, ovaj se naslađivao spletkom sa »plaštom i bodežom« a u vezi pisma predatog u Brašovu.69 Kraftovo pismo počinje izvinjenjem zbog ne marnosti da odgovori na Tileino obaveštenje koje
ga je, veli on, stiglo tek sredinom februara, a do odlaganja je došlo usled višestrukog menjanja ad rese. Pominje da je sredinom decembra bio pozvan u Berlin da bi se dogovorili oko Nostradamusa i da je tokom poslednjih pet nedelja radio na novom izdanju Propheties-a za račun Društva a u vezi »vladinih odeljenja«. Nadao se da će knjiga, koja bi sadržavala uvod udžbe-ničkog tipa, biti spremna do početka aprila i ponudio se da na jednom primerku ispiše posvetu za msje Tileu.70 U među vremenu, reče, rado bi saznao treba li knjigu slati preko rumunske misije u Berlinu. Dodaje da se neće moći naći u knjižarama »kako ne bi bila sveža hrana za praznoverice«, i da će sa državati neoboriv dokaz o Nostradamusovim pro ročanskim darovima. Posle ovih uvodnih reći, K raft pominje da se sprema da izradi novi horoskop za Tileu i da će to obuhvatati izvođenje zaključaka na osnovu ono ga što je sam nazvao »usavršen sedmogodišnji ri tam«. Ovaj ritam, objašnjava on, ne sastoji se baš od sedam godina već od sedam godina manje sedam nedelja, a polazna tačka je zodijački položaj Sunca u času rađanja. U okvirima ustaljenih astroloških metoda ovo je bilo najnovije Kraftovo otkriće. Toliko o prvoj stranici pisma koje se proteže na dvanaest velikih presavijenih listova i koje je siroti Georg Luht imao da kuca i prekucava sve dok odeljenje dr Fezela nije bilo zadovoljno. Kraft se sada okreće jednoj proceni Tileinog ličnog polo žaja i njegovih tadašnjih poslova. A li ostatak pisma, u stvari njegov veći deo, sastojao se od duboko tendencioznog prikaza tekuće političke situacije u Evropi, viđene kroz nemačke naočare. Ovo izvan redno saopštenje bilo je ništa drugo do vežba, mada nimalo vesta, iz psihološkog ratovanja. Slučaj je hteo da se msje Tilea zadesio u Buku reštu kada je pismo, poslato iz Brašova 14. marta, stiglo u prestonicu. Majka mu je upravo preminula pa se morao vratiti u Rumuniju preko Italije i Jugoslavije, brižljivo izbegavajući kraći put preko Beča. Postao je pođozriv prema Kraftu još koliko prethodne jeseni, naime otkada je primio Kraftovo pismo iz Urberga, sa datumom 26. septembar, sa
njegovim ne mnogo uvijenim aluzijama na zaštitnički nemački »novi poredak« u jugoistočnoj Evropi. I ponovo, nezavisno od tih propagandističkih redova, on se pita zašto Kraft ostaje u Nemačkoj. I upravo iz ovih razloga, priznao mi je, odlučio je da bude u vezi sa Kraftom i da odgovara na njegova raz norazna pisma sluteći da će se K raft kad-tad odati. Činjenica da je ovo poslednje pismo bilo napi sano u Berlinu i onda tobože predato na poštu u Rumuniji kao da je potvrđivalo dve pretpostavke: prvo, da su Kraftovi poslodavci, kogod oni bili, očigledno želeli da se obezbede da će Tilea primiti ovo pismo; drugo, da ako je Kraft, baš on među tolikima, zbilja u Berlinu, onda nesumnjivo deli savete najvišim nacistima, možda čak i Hitleru glavom. Msje Tilea je bio pripravan da veruje kako je Kraft veoma nadaren astrolog — njegovo uspešno predviđanje u pogledu Kodreanua je to potvrđivalo — a prema obaveštenjima do kojih je došao znalo se da Hitler veruje u astrologiju. N je gov kolega Raul Bosi (Raoul Bossy), rumunski opunomoćeni ministar savetnik u Berlinu, saopštio je toliko, i Tilea je pročitao to zanimljivo obaveštenje u jednom od tajnih izveštaja koji je rumunsko Ministarstvo inostranih poslova pustilo da kola po njenim ambasadama d izaslanstvima. Njegove sumnje će se potvrditi nedelju ili dve kasnije prilikom posete Cirihu na povratku u Lon don. Madam Tilea je na Birher-Bener klinici radi lečenja pa mu se eto ukazala zgoda da raspravi ovu stvar oko Krafta sa dr Franklinom Birherom. Dr Birher je upućen u to da je K raft u Berlinu i, takođe, da ovaj mora raditi za naciste na najvi šem nivou. Uvidevši da Kraftovo pismo ne pred stavlja ništa drugo do drski pokušaj »pranja moz ga« od strane Nemaca, kako bi ga podstakli da se predomisli u pogledu svojih probritanskih naklo nosti, msje Tilea piše jetko pismo Kraftu iz Ciriha na dan 30. marta 1940. U njemu potvrđuje prijem Kraftovog skorašnjeg saopštenja i obaveštava ga da je prozreo njegovu igru. Druga kopija Krafto vog pisma, poslata u Bukurešt iz Berlina 14. marta ili tu negde, prosleđena je dalje diplomatskom poš tom do Londona i tu zatekla msje Tileu ubrzo po
njegovom povratku iz Švajcarske. Ovo hotimično udvajanje poruke potvrđuje sve njegove ranije sumnje. Osim toga, pošto mora biti da K raft radi za Hitlera, preostaje mu jedino da ubedi Britance da preduzmu nužne protivmere.
X Nostradamus i psihološko ratovanje
Dok kucam ove redove na mom radnom stolu je jedan od 299 primeraka Kraftovog preštampanog faksimila Benoa Rigoovog izdanja Les Propheties de M. Michel Nostradamus, izvorno objavljenog u Lionu 1568, dve godine po smrti samog Nostradamusa. Po svoj prilici, nijedno drugo delo nostradamijane nije nikada imalo neobičniju izdavačku istoriju od ove Kraftove. Nema sumnje da su se on i Georg Luht bacili na posao početkom januara 1940. sa silnim odu ševljenjem. Pod kraj februara, međutim, Luht bi dao sve na svetu da se nikad nije uplitao u Kraftova posla. Rabota sa pismom Tilei ga je zastrašila. »Tokom tih nedelja obojica smo jednom nogom bili u koncentracionom logoru«, piše on. Početkom marta prima ponudu od »Simensa« da se zaposli u njihovom elektro-koneernu u Berlin-Špandauu, pa saopštava Kraftu da je rad da prihvati. Kraft pada u vatru i okrivljava bespomoćnog Luhta da hoće da ga ostavi na cedilu sa nedovršenim radom o Nostradamusu. I tako Luht ostaje. A li njihova suradnja će potrajati samo još dve nedelje. Kada je Luht kucao konačnu verziju pisma za Tileu bio je na ivici nervnog sloma a Kraft napregnut kao struna i razdražljiv. »Poslednjih martovskih dana«, pisaće docnije Luht, »dostigli smo stupanj neprikrivene uzajamne netrpeljivosti. K raft me je optužio da sam bez voljan i ponavljao je izreku da se ,gvožđe kuje dok je vruće’. Bio sam mnogo utučen ali sam pri
silio sebe da iznesem nekoliko kljastih i otrcanih argumenata u smislu da tu čak nema ni gvožđa koje bi valjalo kovati. Rekoh još da bi bilo po grešno da procenimo bilo sebe bilo naš uticaj. ,Mi smo ti koji igramo kako drugi sviraju’, rekoh, do davši da nas naši poslodavci iskorišćavaju i na vode da izokrećemo Nostradamusa na sraman način zarad psihološkog ratovanja. Rekoh da u svemu tome ne vidim nikakvog smisla — samo besmi slicu.« Luht se najzad oslobađa stega 2. aprila 1940. i četrnaest dana kasnije biva zvanično upućen na rad u fabriku aviona. U vezi s njegovim uviđanjem da je Kraft bio obavezan da »iskrivi« smisao pro ročanskih katrena, u svakom slučaju strašno teških za »interpretiranje«, pozvaću se na odlomak raz govora, snimljenog na traku, sa dr Kricingerom. »P o Kraftovom pristizanju u Berlin«, priča on, »sretali smo se tu i tamo i pretresali mnoge kat rane, ali retko kad bismo došli do zajedničkog rešenja. Moram ovde da pomenem jedan presudni činilac: sve što je dr Gebels želeo bio je propa gandni materijal zasnovan na Nostrađamusovim predskazivanjima. A li i K raft i ja smo se složili da bi to bila uvreda duha, kao što je bio slučaj, Nostradamusovog, ako bismo se pačali u njegova proročanstva i on bi nam to gorko zamerio iz groba. Tako smo se jedino potrudili da obezbedimo građu koja je delovala verodostojno i umesno.« Međutim, u pismu datiranom 24. oktobra 1962. dr Kricinger pominje da su mnoge od Kraftovih interpretacija bile odveć »nategnute«. Slučaj u pi tanju je tobožnje značenje katrena V, 94, koji glasi: Translatera en la Grande Germanie, Brabant & Flanders, Grand, Bruges & Bolongne: La traisue sainte, le grand duc d’Armenie, Assaillira Vienne & la Coloigne. U leto 1940. tumačenje »Grande Germanie« bilo je zapanjujuće očito. Ono je jedino moglo da znači »Gross-Deutschlanđ«, čije su armije tada za uzele Brabant i Flandriju, Gent, Briž i Bulonj sir Mer. A li ko li beše onaj »le grand duc d ’Arme-
nie« i zašto bi on napao Beč i Keln? Dr Kricinger je smatrao da to mora biti Staljin rođen u Gru ziji, prema tome u blizini Jermenije, gde leži stecište ruskih, persijskih i turskih teritorija na Araratu. Doduše, u ono vreme bilo je nezamislivo da bi Staljin napao Beč ili Keln pa je tako Kraft predložio prihvatljivije i, po njemu, logičnije rešenje. »Grand duc« je očito bio Arminije, vođa germanskog plemena Herusci, koje je pobedilo tri rimska legiona u Teutoburškoj šumi 9. godine posle Hrista. E sad, zahvaljujući čudnoj analogiji, »grand duc« postao je Firer »Gross-Deutschland«-a koji šalje svoje naoružane ratnike u Rajnsku, i prema tome u Keln, marta 1936. i u Beč kada je okupirao Austriju marta 1938. Dve godine kasnije njegove će armije osvojiti Brabant i Flandriju, i tako redom. Koliko god na klimavim nogama ove spekulacije naizgled stajale, a one su tipične za sve pokušaje da se protumači značenje katrena, oči to je da su ih Kraft i dr Kricinger našli neodo ljivo zanimljivima. A li zašto su se Kraftovi poslodavci složili s planom, njegovim vlastitim po svoj prilici, da na prave faksimil-dzdanje Propheties-a, u sasvim ogra ničenom broju primeraka, zajedno sa komentarom koji bi on napisao? Da dođu do krme za psiho loško ratovanje, u čemu je svakako njihov glavni interes počivao, dovoljno bi bilo dozvoliti da nji hov pitomi urednik iznedri vlastita tumačenja jed nog prigodnog odbira iz hiljadu dostupnih katrena i onda ih dati na obradu ili prepisivanje najmije nom propagandnom piscu koji svakako ne bi delio Kraftove skrupule i strahopoštovanje za Nostradamusa i njegov rad. Međutim, ako je trebalo Kraftu podmetnuti mamac ne bi li mu zadatak delovao privlačnije, odobrenje da će mu hvalisanje knji gom biti nadoknada za njegove muke bila je psi hološki zdrav potez. I dalje, mada bi mu odobrili da prodaje knjige svojim prijateljima, nikad se nije postavljalo pitanje njene slobodne prodaje po knjižarama. Široko javno interesovanje za Nostradamusa i njegova proročanstva bilo je ono poslednje što su vlasti želele, jer su uvidele da ni jedan autor nije bolji izvor za mogućna govorkanja,
i ako bi bilo priča, onda im je više odgovaralo da ove poteknu od njih. U vreme kada se Luht povukao 2. aprila, Kraftovi komentari dostigli su 200 kucanih stra nica. Prema Luhtu, izašao- je on na sređu sa nizom zapanjujućih zaključaka. Nešto manje zapanjujući je možda bio onaj o neposredno1predstojećoj inva ziji Holandije i Belgije od strane nemačkih oruža nih snaga. A li ljudi iz bezbednosti zamerali su tačnim spekulacijama od ove vrste i do vremena kada je neko iscenzurisao rukopis tako reći ništa u njemu nije ostalo. N iti je roak RSHA dopustilo da se knjiga pojavi tog proleća, pa tako- ona nije »objavljena« sve do decembra 1940. Kao što rekoh, faksimilni reprint Propheties-a bio je ograničen na tiraž od 299 primeraka. Na njemu nije utisnuto ime izdavača a na naslovnoj stranici jednostavno stoji da je Fotokopist GmBH iz Frankfurta na Majni foto-litografskim putem preštampao tekst izdanja iz 1568. Kraftov komen tar je bio tako iskasapijen da je sada to bio pamflet od ciglo 32 stranice, sa datumom 12. oktobar 1940, uguran u džep s unutrašnje strane korica. Autorovo ime valjalo je tražiti svećorn sve do 26. stranice, gde se ono javlja istina sitnim slovima odštampano. Doduše svako ko ga je mogao čitati u ono vreme, u potrazi za zanimljivim spekulaci jama o budućnosti Nemačke, bio bi razočaran, jer sve što je Kraftu bilo- dozvoljeno da objavi bio je neškodljivi esejčić o problemima sa kojima se suočavaju svi oni koji preenu da tumače katrene. Ko je platio štampara i knjigovesca? Prisetićemo se da je Kraft rekao Tilei da je knjizi kumovalo jedno udruženje u sprezi sa vladinim odeljenjem. Prema her Luhtu, Himlerov Reichssicheresitskav.ptamt je platilo ceh, a posrednik je bio dr Fezel. U odgovor na neke moje nedoumice, izjavio je da se Ministarstvo propagande nije izravno bavilo ovim projektom i, koliko je njemu poznato, Kraft nije nikada sreo dr Gebelsa. Ključ za Kraftovo tajanstveno Društvo nalazimo na poslednjoj stranici njegovog pamfleta gde po stoji aluzija na Deutesche Metapsychischs Gesellschaft (Nemačko metafizičko društvo), sa adresom na četvrtom spratu zgrade u Pragerštrase 17, u
Berlinu W 50. Društvo, tako je stajalo, rado je da ugovara kontakte i razmenu ideja između proučavaoca Nostradamusa. Osim toga, saopštavalo se da je Društvo otpočelo sa prikupljanjem adresa osoba zainteresovanih za Nostradamusa, koje bi obaveštavalo o novim publikacijama i prilikama za raz menu mišljenja. Prema dr Kricingeru, Pragerštrase 17 bila je adresa potpukovnika Konrada Šupea (Schuppe), vojnog lica u penziji i predsednika Društva. Rekao je dalje da je tu sreo Krafta više puta kako bi pretresali moguća tumačenja izvesnih katrena. Po her Vilhelmu Vulfu, Društvo je obrazovano na osnovu Gebelsovog naloga a svrha mu je bila da dođe do ljudi zainteresovanih za Nostradamusa. Posleratni nemački izvori otkrili su dosad veo ma malo podataka o korišćenju Nostradamus-građe u cilju psihološkog ratovanja. Valter Šelenberg se priseća u svojim memoarima da mu je, sredi nom maja 1940, otprilike u vreme kada je nemačka vojska prelazila belgijsku granicu blizu Sedana, naloženo da sarađuje sa Ministarstvom propagande u pravljenju materijala koji bi se rasturao u Fran cuskoj putem radio-emitovanj a i štampanih letaka. Pretpostavljam da je pripremni rad obavio Kraft koji mesec ranije, mada mu iz bezbednosnih raz loga nije baš mnogo rečeno. Šelenberg se pozivao na letke sa odgovarajuće pratećim katrenima iz Propheties-a, koji su bacani iz aviona. Nostradamus je navodno predskazao da na jugoistoku Francuske neće biti neprijateljstava i Šelenberg je tvrdio da se civilno stanovništvo stoga zaputilo drumovima u tom pravcu, ostavlja jući tako prilaze Parizu i pristaništa na kanalima manje zakrčene u trenutku kada se nemačka vojska pokrenula.71 Uzalud sam tragao za ovim lecima; doduše, video sam jedan malecki koji je, na osnovu tipografskih pokazatelja, verovatno bio štampan za Nemce u Belgiji i Francuskoj. Sadržavao je 12 redova mukotrpnih stihova pripisanih Nostradamusu, no oni se nisu zasnivali ni na čemu iz Propheties-a i po svoj prilici Kraft nije imao ni kakvog udela u ovom marifetluku.72 Postojao je još jedan nemački stručnjak za Nostradamusa, dosad nepomenut. Beše to dr Alek-
sander Centgraf (Alexanđer Centgraf) koji je, pod pseudonimom dr Centurio, posle rata objavio N ostradamus, der Prophet der W eltgeschichte (N ostradamus, prorok istorije sveta), Berlin 1953. Na 70. stranici četvrtog izdanja svoje knjige (1960), on pominje da je tokom hladne zime 1939— 40. primio u posetu druželjubivog gospodina koji se predstavio kao učenjak. Taj čovek je želeo da zna smatra li dr Centurio da se ma koji određeni katren odnosi na »olaki upad u Francusku«. Zatim je predložio četiri katrena (brojevi 6— 9) iz treće Centurie. Cesto sam se pitao nije li »učenjak« bio Kraft glavom i bradom. Centurio je pomenuo da je, po nemačkoj okupaciji Pariza, s iznenađe njem pročitao u nekim američkim novinama da su proročanstva pripisana Nostradamusu stekla širok publicitet u Francuskoj tokom prethodnih meseci i da je francuska vlada uznemirena njihovim pogub nim dejstvom. Dr Kricinger mi je pružio zanimljiv dokument u vidu fotokopije Nostradamusove knjižice formata dvanaestine od šesnaest strana sa naslovom Der Seher von Salon (Vidovnjak iz salona). Nosila je imprint Rotadruk Vilhelm Majer K G (Rotadruck Wilhelm Меуег KG, Berlin SW 68), pa je, dakle, njeno nemačko poreklo bilo neprikriveno. Neki nje gov nemački prijatelj se iznenadio ustanovivši da mu je primerak ćušnut u džep kaputa kada ga je uzimao iz garderobe bioskopa u Teheranu, u Persiji, negde 1940— 41. Dublji dokazi pokazuju da je osnovna građa za ovaj pamflet potekla baš od Krafta. Ništa bolje od rata za stvaranje situacije van pameti. Tu su Nemci, vredno mozgajući kako da potkopaju francuski moral sa probranim materija lom iz Propheties-a, dok su francuske vlasti, sa svoje strane, podjednako zauzete zabranjujući nostradamijanu ali tako da ne uvrede okupacionu silu. U novembru 1940, odeljenje za cenzuru Višija preduzima korake da spreči prodaju dr De Fontbrinove (Fontbrune) netom objavljene knjige Les propheties de Maistre Michel Nostradamus pošto bi autorov komentar mogao da uznemiri Nemce.73 Dr Kricinger mi je dalje rekao da je E. Rujiov (Ruir) Le grand camage d’apres les
prophćties de Nostradamus de 1938 d 1947, Pariz, 1938, bio takođe povučen »usled činjenice da su neka njegova tumačenja tačna i pretačna«. Bilo je, u ono vreme, zamerki da se komentari na Nostrađamusa objave makar i u neutralnoj Svajcarskoj. Godine 1940. Edision Util (Les Editions Utiles), ženevska izdavačka kuća, izdala je reprint ruanske edicije Propheties-a iz 1649, ali bez ikakvih tumačenja. Izdavači su ubacili belešku s izvinjenjem da nisu bili opunomoćeni da unesu komentar niti pak, u tom pogledu, da »prevode« izvorni tekst u moderni francuski. Luht i Kraft kreću odvojenim putanjama 2. aprila 1940. U junu Luht prima pismo od svog negdašnjeg ortaka. K raft je privremeno prešao u predgrađe Nikolase, u pravcu Potsdama, pa poziva Luhta da ga tamo poseti jedne nedelje. Prilikom susreta Kraft ga obaveštava da je njegova veza s odeljenjem dr Fezela sada veoma labava pa on radi kao prevodilac za Deutsche Nachrichtenbiiro, zvaničnu vladinu novinsku agenciju. (Do ovog posla je došao zahvaljujući slučajnom susretu sa prijateljem iz Hamburga, izvesnim her Helkenom (Hoelken). Kraft mu kaže da prevođenje — uglavnom sa nemačkog na francuski — nije osobito naporan posao i da se nada da će ga to držati bar nekoliko godina. U svojim uspomenama, frau Kraft pominje da joj je muž predugo bio svoj gazda da bi baš uživao kao podređeni nameštenik, ali da ga ovaj posao nije bar uvlačio u prepirke (recimo sa RSHA) i ostavljao mu je nešto slobodnog vremena za pro učavanje Nostrađamusa, Na prirner, 21. maja 1940. drži predavanje o Nostradamusu jednom neuobi čajeno brojnom skupu u berlinskom Akademskom astrološkom društvu. Dopisnica poslata 5. jula 1940. dr Ferijeru po minje da je došao do daljih »zanimljivih otkrića« i da su mu Nostradamusova »pronemačka osećanja« sve očitija. Ovom neobičnom opaskom prećutno se tvrdi da je Nostradamus predvideo Treći Rajh i drugi svetski rat, ali, šta se sad tu može, biće da je K raft verovao da je tako bilo. Kao što bi se moglo očekivati, »stručnjaci ,za Nostrađamusa« iz novijeg naraštaja tvrdili su, ovako ili onako, da
je njihov junak predvideo prvi Sputnjik, kinesku komunističku revoluciju, ubistvo predseđnika Kenedija i tako redom. Svaki novi naraštaj nalazi nešto u katrenima što se naizgled uklapa. Kraft uskoro započinje rad na još jednoj knjizi 0 Nostradamusu. Prema uspomenama frau Kraft, u jesen 1940. telefonom ga je potražio izvesni dr Vilmans (Wilmanns) koji je, veli ona, bio zaposlen u nemačkom Ministarstvu inostranih poslova.74 Dr Vilmans obaveštava Krafta da raspolaže ruko pisom knjige o Nostradamusu. Kaže još da je delo nezadovoljavajuće i da želi da K raft ispravi greške 1 izgladi ga u celini. (Ova nemačka opsednutost Nostradamusom zbilja je, blago rečeno, smešna.) K raft kaže da je prezauzet ali Vilmans toliko nava ljuje da on pristaje da pročita rukopis. Kasnije ga vraća sa propratnim pismom u smislu da je delo takvog kvaliteta da bi se moralo u celosti preraditi, ali ističe da nema ni najmanju želju da sebi navrat navuče takav zadatak. Vilmans nije bio čovek koji prihvata odbijanje, pa se Kraft ponovo našao s knjigom o Nostradamusu u rukama. Njegovo faksimilno izdanje Propheties-a nije još bilo objavljeno. I dalje je u vezi s Georgom Luhtom. U to vreme, prema Luhtu, K raft uspostavlja nekakav kontakt sa Ministarstvom propagande. Kada ga je Luht posetio krajem 1940. pokazuje mu neke primerke nacrta i štampanih letaka koje je, po' sopstvenim rečima, K raft uradio za »Prom i«. Kraft predstavlja Luhta Vilmansu početkom 1941. i Luht i sam stiče utisak da je Vilmans za poslen u Ministarstvu inostranih poslova. Dok je Kraftov prijatelj dr Fezel iskreno verovao u astro logiju, Vilmans ističe sopstvenu nevericu ali pri znaje Luhtu da ga zvanične dužnosti obavezuju da se za nju zainteresuje. Vilmans pita Luhta kada će Sjedinjene Države ući u rat. Her Luht je dovoljno smotren da mu da jedan neuhvatljiv o d govor i priseća se kako je bio srećan što je kidnuo s ovog sastanka s glavom na ramenima. Vidljivo je iz her Luhtovog podsećanja i pisama da je on posle rabote s pismom za Tileu bio uvek na oprezi da se Kraft ne upetlja u nevolju, a Luht je nesum njivo mislio da je, kada je o njemu samom reč,
susrete sa ljudima poput dr Vilmansa preporuč ljivo izbegavati. Nezavisno od rada na knjizi koju je naručio dr Vilmams, Kraft se bavio i drugim projektima u vezi Nostradamusa, ali za svoju dušu, a to su privatni tečajevi koje je orgamizovao u Berlinu. Prvo od ovih predavanja održano je januara 1941. Kraft je s pažnjom odabrao svoje slušateljstvo, pa je u mogućnosti da obavesti dr Ferijera (dopis nicom) da je privukao između šezdeset i sedamdeset ljudi. Drugu jednu kratku poruku šalje dr Ferijeru 29. maja, i tu beleži dalji uspon svojih predavanja, kao i nadu da od tada pa nadalje neće više biti meren istim aršinom kao oni astrolozi koji, njegov je predlog, »zaslužuju da budu iskorenjeni«. Georg Luht prisustvuje uvodnom predavanju na temu »Proročanstva Nostradamusa«. Prema Luhtovim rečima: »Kako je govor odmicao, postajao je sve fascinantniji, ali istovremeno sve opasniji po Krafta!« Luht je mučno svestan činjenice da je od njega i Krafta zatraženo još u januaru 1940. da potpišu obavezu da neće javno izlagati ni o Nostradamusu niti o astrologiji, pa je on već video u Kraftu kandidata za ljubaznu pažnju Gestapoa. Izmenjaše par reći posle predavanja i Luht pri upita Krafta je li svestan rizika kojem se izlaže. Kraft se samo nasmeja i uzvrati: »Ništa mi se pod milim bogom neće desiti. Ovo predavanje je registrovano u policiji a izvesni ljudi znaju sve o predmetu mojih govora!« Grof Brokdorf (Brockdorff), ranije glava poli cije u Kilu, sada među osobljem Kultusministerium -a, piše her Gemeru nekako u to vreme i predlaže da ovaj potiho opomene Krafta kako bi pomenuti okončao svoja predavanja pošto ga služ ba bezbednosti drži na oku. Ako je Gerner i preneo ovaj savet Kraftu, Kraft ga nije čuo. Staviše, čini se da je nesvestan da bi makar i nedužna opaska mogla da se prikaže u pogrešnoj svetlosti s pogubnim posledicama po njega. Pred kraj juna 1941. frau Kraft je ispričala Georgu Luhtu da je Kraft prisustvovao jednom neformalnom skupu uoči nemačkog osvajanja Rusije. Tamo je, na osnovu svojih astroloških zaključaka, ukazao na neposrednu predstojeću mogućnost »vojnih operacija širokog
opsega na Istoku«, što je moglo da znači jedino protiv Sovjetskog Saveza. Neko je obavestio Ges tapo, koji tu smesta njuši »veleizdaju«, ali se ništa dalje ne preduzima. Kao što Luht primećuje, Kraftovo astrološko oduševljenje prosto ga je teralo da saopštava svoja tobožnja otkrića. Ova polujavna Kraftova predavačka aktivnost izgleda da je povezana sa skorašnjim (decembar 1940) manje-više privatnim objavljivanjem faksimilnog izdanja Propheties-a. Kao što rekoh, knjiga se nikada nije smela naći u knjižarama, ali postoje pokazatelji da se do primeraka dolazilo preko sa mog Krafta (cena 30 rajhs maraka) u njegovom članku objavljenom u januarskom broju Steme und Mensch iz 1941. Stajalo je da narudžbe prima izdavač časopisa. Izgleda, znači, da je svrha tih predavanja bila da reklamiraju knjigu unutar stro go zatvorenog kruga, ali ova neobična izdavačka kampanja ne završava se na tome. Kraft sada iz lazi na sredu s malenim privatno štampanim časo pisom formata osmine od 16 stranica sa naslovom Nostra damur, kao i sa serijom štampanih regis tarskih kartica sa analitičkom građom u vezi po jedinačnih katrena. Nostra damur je namenjen »zaštitnicima i prijateljima faksimilnog izdanja Propheties-a iz 1940« a objavljena su samo dva broja.75 Kraft piše čitave tekstove za foto-lito reprodukovanje vlastitim veoma osobenim i čitkim rukopisom, pa tako uspeva da izbegne izdatke za slovoslagače. Prisetićemo se da je K raft prvobitno nameravao da za faksimilno izdanje Propheties-a napiše opšir ni uvod, ali nameru mu je osujetilo odeljenje dr Fezela. Jedan od Kraftovih razloga za objavljivanje Nostra damur bilo je da štampa bar nešto od građe koju nije smeo da objavi u samoj knjizi, s namerom da predstavi primerke prva tri broja bez novčane nadoknade svima onima koji su se pretplatili na faksimilno izdanje. Doduše, dok su Kraftova tumačenja katrena bila spekulativna i proizvoljna kao i sva ostala, pre ili posle njega, Nostra damur, sa svojim brižljivo pisanim člancima o istoriji tekstualnog prenošenja katrena, bilo je pravo malo umeće.
Objavljivanje Nostra damur-а i kartica s katrenima iznenada se okončalo u martu ili aprilu 1941. Kraft upućuje na to u umnoženom cirkularnom pismu koje šalje svojim berlinskim prijateljima i znancima u aprilu. Tu kaže da iako su treći broj Nostra damur-а i rukom pisani tekstovi na još trideset kartica spremni za štampu, »zahvaljujući strogom ograničavanju štampanja — čak i ako je hartiju nabavio naručilac — problem daljeg objav ljivanja od ove vrste nerešiv je za neodređeno raz doblje«. Čitajući između redova, malo je mesta sumnji da mu je naloženo da se uzdrži od daljih izdavačkih poduhvata u vezi Nostradamusa. Pri svem tom, a uprkos Lihtovih strahovanja, nije mu očito zabranjeno da predaje, pošto u drugom cir kularnom pismu on poziva na dva svoja izlaganja, oba sa slajdovima, o »Nostradamusu kao proroku jedne još Veće Nemačke«. Po rasporedu, trebalo je da to bude u Nirnbergštrase na dan 28. maja i 11. juna u 7,15. popodne. Nirnbergštrase je bilo prebivalište frau Petersen, iz Kraftovog novog kruga prijatelja u Berlinu. Imala je muzičku školu i predavanja su se održavala u tamošnjoj velikoj sali.76 U cirkularu Kraft pominje da je sva prilika da će uskoro biti kadar da uveze primorke onoga što je sam nazvao »briselskom« knjigom za prepro daju svom krugu. Izgleda da je već bilo poteškoća zbog kontrole uvoza. Ova takozvana briselska knji ga jeste ona koju je dr Vilmans nanjušio. Prema zapisima frau Kraft, pre nego što je knjiga zavr šena, imao je nekoliko zađevica sa Vilmansom, koji je želeo da on »prekuva« izvesna tumačenja tako da zvuče povoljnije za Nemačku. Kraft odbija da to učini i u jednom trenutku čak kaže da nije spreman da dopusti da mu se ime pojavi na na slovnoj stranici. Postignut je kompromis: Vilmans se slaže da se katreni, uzročnici kavge, izostave. Naslov ove knjige je Comment Nostradamus a -t-il entrevu l ’avenir de l ’Europe a objavila ju je, verovatno u februaru 1941, izdavačka kuća Edision Snelev (Editions Snellew) iz Brisela. Na nekih 200 osminskih stranica Kraft pretresa četrdeset katrena, uključivši tri za koje je rekao da će ih šire razraditi u svojim berlinskim predavanjima.
Ovi poslednji, veli, svi odreda ukazuju na poraz Velike Britanije. »Briselska« knjiga je očito bila namenjena čitaocima u Belgiji i Francuskoj i pred stavljala je upražnjavanje pre »sivog« nego »crnog« psihološkog vojevanja, s obzirom da su učinjeni mali, odnosno nikakvi napori da se prikrije činje nica da su je pomogli Nemci. Dok s jedne strane Kraftova tumačenja i nisu bila odveć maštovita, ona, s druge, nisu bila toliko pronemačka da iza zovu preterano podozrenje. Kao pojedinačna stavka u jednoj sveopštoj kampanji psihološkog vojevanja, rad verovatno nije bio bez svojevrsne vređnosti. Sažet prikaz Kraftove obrade jednog od tri pomenuta katrena može biti koristan. To je stoti katren u drugom Centurie. Dedans les isles si horrible tumulte, Bien on n ’orra qu’une bellique brigue Tant grand sera des predateurs l’insulte, Qu’on se viendra ranger a la grand ligue. Po Kraftu je les isles značilo Veliku Britaniju a predateurs su bili britanski gramžljivci, naime ljudi koji pljačkaju i kradu. Tumulte u Britaniji bilo bi stravično, gore nego što iko zamišlja. B ellique brigue je skovano da znači sveopšti rat, uklju čujući čitavo stanovništvo. Poslednja dva reda trebalo je da objasne zašto rat. »Rane što su ih ti (britanski) gusari naneli drugim narodima biće tolike da bi Evropa trebalo da se naoruža protiv Britanije kako bi prekratila njene otimačine.« K raft kaže da još od Denkerka u 1940. Britanci vrše grozničave pripreme da se odupru invaziji. A li njihov levee en masse, nastavlja on, nije se pomerio od sveopšteg haosa i mahnito stanje duha britanskog stanovništva bilo je podjednako opasno za nacionalnu bezbednost kao i neprijateljev ne posredno predstojeći napad. Zanimljivo je zapaziti da je dr Vilmans morao naručiti ovu knjigu otpri like u vreme kada su Nemci, bar nominalno, nameravali da osvoje britanska ostrva. »Briselsko« izdanje sadržavalo je jedan oglas u tom smislu da su u pripremi prevodi na nemački, engleski, španski i rumunski. Očito, nikada nisu izdati ali je portugalski prevod ugledao svetio
dana u Lisabomi 1941. kao Nostradamus ve o Juturo da Europa (Edigioes Alma). Ova izdavačka kuća verovatno je delovala kao manje-više tajna propagandna jedinica pod kontrolom nemačke am basade u Lisabonu. Štampanje je obavila firma naizgled portugalska ali je ona svakako bila u nemačkim rukama. Kada sam posetio Lisabon maja 1962. ustanovio sam da nema primerka Kraftove knjige u portugalskoj Nacionalnoj biblioteci. Ta mošnji službenici tvrdili su mi da pošto oni njome ne raspolažu knjiga naprosto ne može da postoji. Za ciglo jedan čas uspeo sam da nađem četiri nerabljena primerka u antikvarnici, kupih ih za 1 šiling po komadu i pohitali da ispunim prazninu na policama Nacionalne biblioteke. Bibliotekari su bili pomalo ozlojeđeni što sam se uopšte vraćao sa knjigom. Moj je utisak da Kraft nikada nije video primerak lisabonskog izdanja. On je možda bio podjednako neupućen u po stojanje danske verzije, objavljene takođe 1941, pod naslovom Nostradamus forudser Europas Frem tid. Neočekivano sam nabasao na nju u nemačkoj Državnoj biblioteci u Istočnom Berlinu januara 1969. Ako je, što je veoma verovatno, ova biblio teka ikada raspolagala faksimilnim izdanjem Propheties-a, ono je nestalo. Maja 1941. Kraft radi za Deutsche Nachrichtenbiiro već gotovo punu godinu. N jegovi poslodavci se trude da ga zaspu poslom preko glave, jer 5. maja on šalje dopisnicu dr Ferijeru gde izjavljuje da odskoro radi po napornih trinaest časova dnevno. A li nagrada nije daleko, kaže on, pošto mu je udeIjen odmor od tri meseca i on predviđa da će se vratiti miru i tišini Urberga sve do jeseni. A li ni K raft ni njegova žena neće tog leta otići u Urberg, pošto će kroz tri nedelje on biti uhapšen.
XI „Aktion Hess“
U 5.45 po podne, u subotu 10. maja 1941. Rudolf Hes, Reichminister i prvi u redosledu posle Geringa u slučaju Hitlerove smrti, uspentrao se u ratni avion meseršmit-110 kod Augsburga i v i nuo se put Škotske. Hitlera je vest stigla u Berhtesgadenu sledećeg jutra kada je Hesov ađutant stigao sa njegovim pismom. Sada je bilo preko potrebno smisliti uverljivo objašnjenje za njegov odlazak koje bi se samouvereno moglo ponuditi ne samo nemačkom narodu već i svetu u celini. U ponedeljak ujutru dok je Firer predsedavao sa stanku uz prisustvo Geringa, gaulajtera i ostalih vodećih partijskih funkcionera, iznađen je podesan odgovor. Priča sada glasi ovako: Hes ne samo da je duševno poremećen, već je i pod pogubnim uticajem astrologa. Valter Selenberg se priseća da je Martin Borman bio taj koji je ubedio Hitlera da prihvati sud da je Hes lud i biće da se takođe Borman svesrdno potrudio da u stvar uvuče as trologe. Dr Hans Frank, generalni guverner Poljske, bio je i sam na ovom skupu i izjavio u posthumno objavljenoj autobiografiji da je astrološka teza ko lala i pre nego što je sastanak otvoren.77 Maja 14. Volkisčher Beobachter objavljuje članak koji sadrži i sledeće redove: »K ao što je dobropoznato u partijskim krugovima, zdravlje Rudolfa Hesa bilo je ozbiljno uzdrmano već više godina a u poslednje vreme sve je više pribegavao hipnotičarima, astrolozima i sličnoj sorti. Do koje mere
su ovi ljudi odgovorni za duševnu pometnju koja ga je navela na poslednji korak tek treba da se utvrdi.«78 Londonski Times 14. maja štampa neka veoma nategnuta obaveštenja od svog dopisnika iz Švajcarske: »P o neki od najbližih Hesovih prijatelja bacaju zanimljivo svetio na ovaj slučaj. Tvrde da je Hes oduvek bio Hitlerov tajni astrolog. Sve do ovog poslednjeg marta on je dosledno proricao naklonjenost sudbine i uvek bio u pravu. Posle toga, bez obzira na pobede što ih je Nemačka izvojevala, on obznanjuje da zvezde pokazuju kako se Hitlerova meteorska karijera bliži svom zenitu.« Šelenberg beleži da se Hajnrih M iler (Heinričh Miiller), bavarski grubijan, glava IV sekcije (Ge stapo) RSHA-a, sada likujući prihvatm posla. Iz date su poternice za hapšenje Hesovih ađutanata, nekolicine njegovih najbližih prijatelja, pa čak i njegovog šofera. No trebalo je vremena da se ispla nira »A k tion Hess«, što će uskoro voditi hapšenju na stotine drugih ljudi, sa astrolozima na vrhu liste. Šelenberg se takođe prisetio da je Himler, koji je gajio slabost prema astrologiji i mističkim proročanstvima, posmatrao nameravanu akciju pro tiv astrologa i vidovnjaka sa pomešanim osećanjima. Pominje još kako se dobro zabavljao Rajnhard Hajdrih (Reinhard Heydrich), šef RSHA, dok je pregledavao Hitlerova uputstva sa »gestapovcem« Milerom uglavnom u Himlerovoj prisutnosti. Jednom prilikom je navodno Hajdrih cinično uporedio Himlera sa izvesnim nemačkim feldmaršalom, govo reći: »Jedan je zabrinut za zvezde na svojim epoletama a drugi za zvezde u svom horoskopu.«79 Režim preduzima niz koraka kako bi uticao na stav javnog mnjenja prema okultnim verovanjima ili njihovim upražnjavanjima, ali prećutkuje hrojna hapšenja astrologa i okultista. U proglasu za gaulajtere, iznad potpisa Martina Bormana za dane 6. i 7. jun 1941, crkve i »astrolozi, proricatelji sud bine i ostale varalice« svrstavaju se bez razlike o istom trošku. Da bi sprečilo raspravu na nepo željne teme, Ministarstvo propagande izdaje nalog 24. juna 1941. da »javna prikazivanja« nisu doz voljena ako u njima ima demonstracija okultne, spiritualističke, vidovnjačke, telepatske ili astrološke
prirode. Javna predavanja na ove teme takođe se zabranjuju. Ovaj ukaz propraćen je 3. oktobra poverljivim cirkularnim pismom kojim se ured nicima nalaže da otada pa do daljnjeg ne objav ljuju članke pomenutih sadržaja. Ovaj je dokument obuhvatao dodatke na već postojeću listu zabra njenih tema, na primer »okultna teorija zrake« (radistezija), lečenje na daljinu (pomoću molitve), i ariozofska učenja Georga Lanca fon Libenfelsa. Novembra 26. 1941. Kancelarija Partije je pustila u promet poverljivi cirkular koji je preporučivao partijskim funkcionerima da pročitaju skorašnji broj Die W eltliteratur (broj 8— 9, 1941), sa član cima koji opisuju kampanju protiv astrologa, antropozofista, vidovnjaka i okultista u eelini. U beleškama pisanim za her Gemera u de cembru 1959, her Adolf Gerst, godine 1941. član Gestapoa iz Kalsruea, pominje još neke kategorije, recimo Hrišćanske učenjake, članove Hrišćanske komune (jedna antropozofska religijska sekta), verske vidare, pa čak i grafologe. Her Gerst takođe nabraja psihologe i psihoterapeute, ali moj bi zak ljučak ovde bio da se Gestapo interesovao samo za ljude koji, poput Krafta, nisu imali nikakve me dicinske ili kakve druge priznate kvalifikacije. Bit je u tome da je Gestapo široko razapeo svoju mrežu. Glavni talas hapšenja u vezi sa »Aktion Hess« došao je 9. juna 1941, gotovo mesec dana po Hesovom letu u Škotsku. Toga dana Gestapo se baca na posao u svakoj zabiti Nemačke. Her Gerstovo lično saznanje ograničeno je na ono što se dogodilo u njegovom području, ali svedočanstva iz drugih krajeva potvrđuju njegovu izjavu da je većina uhapšenih bila puštena već posle nekoliko dana, ili u najboljem slučaju nosle tri-četiri nedelje, uz po koji značajan izuzetak. »Profesor« Isbemer Haldane, recimo, provešće ostatak rata u hapsu. Svaki astrolog zaredom zapitan je da li je imao ikakve veze sa Hesom, mada je do tog vremena pitanje da li je on primao astrološke savete ili nije bilo već od drugorazrednog značaja. Her Gerst je razjasnio da je za vlasti važnost problema ležala u tome da su sve ove ljude smatrali za potencijalne protivnike režima. On piše: »Iskustvo pokazuje da
je u bezbroj slučajeva obaveštenje dobij eno putem graf ološkog tumačenj a . . . štetno delovalo na sve koliko prihvatanje nacionalsocijalističkog Weltanschauung-а i otuda nepovoljno uticalo na stabilnost domaćeg fronta.«80 Nije prošao ni pun mesec a Gestapo hapsi her Šulte-Štrathauza (Schulte-Strathaus) koji je, za jedno sa još šestoricom članova Hesovog osoblja, priveden 12. maja. Ernst Šulte-Štrathauz (r. 1881) bio je istoričar književnosti i stručnjak za Getea. Bio je u Hesovom štabu u minhenskoj Smeđoj kući od 1935, zadužen za kulturno-političku službu. Do duše, on je, prema recima dr Gerde Valter (Walther), koja ga je dobro poznavala, takođe bio Hesov tamošnji ekspert za »okultne« probleme, uključujući astrologiju.81 On beše oduševljeni ama ter i poznat kao takav. Ne zna se da li je Gestapo pronašao Hesov horoskop kada je pretresao Šulte-Strathauzovu kan celariju, odnosno kuću, ali je izvan sumnje da je on savetovao Hesu da je 10. maj pogodan za njegov let. Špekulaciji poznatoj relativno malom broju ljudi u 1941, dat je širok publicitet u 1954, kada je minhenski novinar objavio niz članaka o »A ktion Hess«. U njima se Šulte-Štrathauzova veza sa Hesom opisuje sa bogatom inventivnošću u detalju. Šulte-Štrathauz je pisao tom čoveku 23. decembra 1954. i požalio se na njegovo iskrivljavanje činje nica. U pismu on izjavljuje kako nikad nije težio da nametne sopstvene zveznadarske poglede Hesu, štaviše da nikada nipošto nije nagovestio da bi 10. maj bio podesan dan za odlazak ovog drugog.82 Čini se, međutim, da je Šulte-Štrathauz pomenuo svojevrstan astrološki fenomen Hesu u januaru 1941. Tom prilikom govorio je o proricanjima iz prošlosti a odnosila su se na »krupne konjunkcije«, naime, na istovremeno prisustvo velike grupe pla neta u jednom od znakova zodijaka i pozvao se na one koje su se zbile 1484, 1504. i nadasve na veoma staru veliku konjunkciju u »vodenom« znaku Ribe, što je navelo mnoge da strepe od novog Potopa. Prema Šulte-Štrathauzu, on je saopštio Hesu da će do neuobičajeno velike konjunkcije doći 10. maja 1941, sa šest planeta u znaku Bika, poduda rajući se sa punim Mesecom, i šaljivo je primetio
da prisustvo tolikih planeta na jednom mestu može izazvati naginjanje Zemlje na jednu stranu.83 A li u januaru 1941. reče, on nije pretresao predstojeću konjunkciju u vezi sa Hesovim horoskopom i naj više što je učinio bilo je da u prolazu pomene da, prema pravilima iz astrološkog »kuvara«, 10. maj 1941. možda baš i nije dan naročito naklonjen Hesu. Na kraju je naglasio da Hes svakako nije izabrao 10. maj zahvaljujući astrološkom savetu, njegovom ili nekog drugog, i da on nije imao pojma kakvi su bili Hesovi planovi. Her Suite-Štrathauz je, dakle, kopneo u zatvoru zbog sumnje da je bio Hesov astrolog i oslobođen je tek 1. marta 1943. Tokom putovanja po Nemačkoj priupitao sam dvadesetak astrologa da li bi mogli s uverenjem da mi imenuju nekog člana svoje »gilde« koji je posavetovao Hesa, ali niko nije imao neki iole verodostojam predlog. Onda je dr Aleksander Centgraf, sa kojim sam se dopisivao, pomenuo izvesnog dr Šmit-Nabusa (Schmidt-Nabus), koga nisam uspeo da identifikuj em. Kasnije sam našao delimično rešenje u dr Rajner Hildebrantovoj (Hildebrandt) pozitivnoj biografiji profesora Albrehta Haushofera (Hausshofer).84 Beše to sin profesora Karla Hausho fera (1869— 1946), čuvenog osnivača političke geo grafije kao nauke. Karl Haushofer je uposlio Hesa kao svog pomoćnika u Minhenu kratko vreme po okončanju prvog svetskog rata i porodica je ostala u bliskoj vezi sa njim. Haushofer stariji je često opisivan kao zloslutna figura, odgovorna da je na punila Hitleru glavu velebnim idejama o nemačkom Lebensraum-u na istoku, ali je takođe mnogo pre 1939. pustio glasine da je Firer opasan luđak. Sin mu Albreht (1903— 1945) beše profesor po litičke geografije u Berlinu 1941, i do guše u aktivnostima tajne opozicije protiv Hitlera. Nacisti će ga ubiti 1945. Kojim god aršinom mereno, Albreht Haushofer je bio izuzetno privlačan i darovit čovek. Osim toga, kao i toliki obrazovani Nemci njegovog naraš taja ozbiljno je verovao u astrologiju. Dr Hilđebrant, njegov učenik i prisni prijatelj tokom ratnih godina, priseća se Haushoferove opsednutosti Hitlerovim horoskopom i svim ostalim što bi takav dokument sobom povlačio. Pismo koje sam primio
od đr Hildebranta sadržavalo je i obaveštenje da je Haushofer bio proučavalac Nostradamusa. Valja se podsetiti da je Hes odleteo u Škotsku s namerom da razgovara sa vojvodom od Hamiltona, od koga je očekivao da ga bez mnogo zamajavanja odvede pravo kralju Džordžu V I i Vinstonu Čerčilu radi dogovora o modus vivendiu sa Nemačkom. Prema dr Hildebrantu, naoko pouzdanom sveđoku: »Hesova slaba tačka, astrologija, jačala je njegovo vlastito uverenje da se mora učiniti što se može, i stavio je zato sve na kocku kako bi se okončala neprijateljstva bez odlaganja, pošto su krajem aprila i početkom maja 1941. Hitlerovi astrološki aspekti bili neuobičajeno zloslutni. Hes je tumačio ove aspekte u smislu da znače da on, lično, mora na sopstvenim ramenima da ponese opasnosti koje su pretile Fireru da bi spasao Hitlera i ponovo uspostavio mir u Nemačkoj. Snova nanovo je Hesov astrološki ,savetnik’ govorio da su anglo-nemački odnosi ugroženi dubokoukorenjenom krizom poverenja. . . Staviše, u ono vreme postojale su pogubno opasne (planetarne) opozicije u Hitlerovom horoskopu. Haushofer, koji se podosta petljao u astrologiju, retko je ostavljao svog prijatelja (naime Hesa) bez miga da bi se nešto neočekivano moglo .dogoditi’ u skorijoj budućnosti.« Haushoferovi, otac i sin, već su se neko vreme oprezno trudili da uspostave kontakt sa vojvodom od Hamiltona. Doduše, nijedan od njih nije imao blage veze s činjenicom da je Hes lično trebalo da leti u Škotsku i vest o njegovom odlasku ih je prenerazila. Oba Haushofera su uhapšena, mada ni u jednom slučaju nije bilo nikakvih astroloških implikacija. Uhapšen je takođe, prema dr Hilde brantu, Hesov astrolog, izvesni dr Smit.« Her Vilhelm Vulf mi je konačno rasvetlio zago netku sa Smitom, objasnivši da je taj gospodin nesumnjivo dr Ludvig Smit, poznati minhenski lekar, opštepoznat kao »Dah« Smit zbog svojih teo rija o terapeutskom dejstvu ispravnog disanja. Po znavao je Hesa, koji je imao slabost za svakojake alternativne medicine. Dr Smit je bio revnostan astrolog a her Vulf ga je sretao na predratnim nemačkim kongresima astrologa. On se javlja kao dr J. L. Smit, Leopoldštrase 25, Minhein, na spisku
od trinaest Nemaca medicinske profesije koji su se bavili astrologijom, spisku objavljenom u Zenitu maja 1931. Vulf ga je upoznao posle »Aktion Hess« u ćeliji koncentracionog logora Berlin-Saksenhauzem. Da li se Hes pre svog leta posavetovao sa Šmitom ili nije, nepoznato je. Prema Das Neue Zeitalter-u od 3. decembra 1954, nakon rata je minhenski astrolog frau Marija Nagengast tvrdila da je primila pismo od Hesa u martu 1941. On se navodno raspitivao koji bi dan bio povoljan za putovanje u inostranstvo u nepo srednoj budućnosti. Ukazala je na 10. maj 1941. i primila 300 rajhs maraka za svoj trud. Astrološka ekspertiza ove dame svakako nije nagoveštavala da će Hesova misija propasti i da će ga i trideseta poratna godina još videti u zatvoru. Do duše, kao i sve ostalo u pomenutom listu, i ova priča je možda prezačinjena. Drugu pak jednu priču, ovoga puta iz Istorije Britanske obaveštajne službe, 1969, Ričarda Dikona (Richard Deaoon) valja takođe uzeti s rezervom.85 Njena suština je u tome da je pokojni Jan Fleming, budući tvorac trilera o Džemsu Bandu a u vreme rata istaknuti član Pomorske obaveštajne službe, podmetnuo lažna astrološka obaveštenja Hesu pre njegovog leta. U ovu svrhu je tobože upotrebljen jedan »neidentifikovani astrološki stručnjak iz Švajcarske«. Baš uoči izlaska iz štampe Dikonove knjige, u Times-u je objavljen »pretprikaz«. N e koliko dana kasnije ovaj list objavljuje pisma puna kritike i od poručnika Pitera Fleminga, Janovog brata i od mene. Nijedan od nas dvojice nije mogao da prihvati Dikonovo tvrđenje. Dobro provereni izveštaji o nedaćama pojedi načnih astrologa koji su uhapšeni u toku »A ktion Hess« nisu baš česti, no čini se da isu ovi koji slede tipični. U svakom poznatom slučaju Gestapo bi zaplenio žrtvine astrološke knjige i papire, takođe svu okultnu ili bilo kakvu zabranjenu literaturu u njenom posedu. Nisu pošteđene ni izdavačke odnos no knjižarske zalihe. Tačan broj uhapšenih nije poznat. Proračuni idu od tri stotine do hiljadu lica, uključujući baš lepu kvotu članova Partije. Dr Gerda Valter je uhapšena u Minhenu 9. juna, ne u sitne sate kao što je bio slučaj sa drugim
brojnim žrtvama, već kasnije tog jutra u Službi za cenzuru inostrane pošte Vermahta, gde je ra dila. Dr Valter nije bila profesionalni astrolog. Bila je dobro poznata u međunarodnim parapsihološkim krugovima kao bivša sekretarica i pomoćnica pokoj nog Frajher Alberta fon Šrenk-Nocinga (Freiherr Albert von Schrenck-Notzing), zapaženog istraži vača fenomena fizičkog medijumstva. Prilikom is pitivanja, upitana je prvo o svojoj ranijoj vezi sa Hrišćanskom zajednicom, verskom sektom poveza nom sa Rudolf Stajnerovim (Steiner) Antropozofskim pokretom ali se službeno lice ubrzo okrenulo astrologiji. »Pretpostavimo, primera radi, da su crnac, Jevrej i arijevac rođeni jednog te istog dana, u isti čas — da li biste za svakog od njih dali istovetno astrološko predviđanje?« pita on. Dr Valter uviđa da je upleten rasni momenat i upinje se da nađe zaobilazni odgovor, koji ga je na izgled zadovoljio. Ćita pitanja sa lista papira i uskoro dolazi do jednog takvog koji ni on ni ona ne razumeju. Zvanično lice gura hartiju ustranu ne prikrivajući jed. »Poslali su mi ovo iz Berlina, ali ja stvarno ne znam šta hoće!« uzvikuje. Dr Valterovu odvode u mesni zatvor i nekoliko dana kasnije ponovo je ispituju, ovoga puta u liku izvesnog her Mora (Mohr). Hoće da zna da li je ikada posedovala horoskope Hitlera i Hesa. Odgo vara potvrdno. »P a kako ste ih se onda domogli?« Odgovara da je u prošlosti bilo dovoljno odšetati do najbližeg kioska s novinama i kupiti astrološki godišnjak ili takvu nekakvu publikaciju. »Kakav je Hitlerov horoskop?« pita Mor. »O veoma za nimljiv, veoma neobičan!« kaže dr Valter ali pazi da se ne izrekne u kom je smislu, dobrom ili lošem, Firerov horoskop neobičan. Her Mor se zadovoljava mrštenjem. Nekoliko dana kasnije oslobođena je, nakon što je potpisala obavezu da nikome neće otkriti da je hapšena niti bilo kakve druge poje dinosti u vezi ovog događaja. Drugi astrolog ispitivan od strane minhenskog Gestapoa, po imenu izgleda Johanes Srami (Johannes Schrami) — uspeo je da načini kopiju četrnaest pitanja smišljenih u Berlinu. Odsek V II Reichssicherheitshauptamt-a kao da nije imao pa-
metnija posla u toj fazi rata nego da analizira od govore na sledeći upitnik. Tajna državna policija, Minhen, II G, Specijalna služba, Brinerštrase 50. 1. Od kada vas zanima astrologija i kako ste došli do nje? Da li ste to sami smislili ili ste primili uputstva? 2. Navedite imena svih poznatih osoba čije ste horoskope uradili. 3. Da li ste član astrološkog društva? Imate li bilo kakvih ličnih veza sa vodećim ličnostima Rajha i Partije? 4. Da li ste pretplaćeni na neki astrološki periodičnik? Da li ste se bavili astrologijom u praksi? 5. Da li ste predavali o astrologiji ili davali nekome uputstva u tom pogledu? Kojim se siste mom služite? 6. Sa kojim astrološkim krugovima ste redovno u dodiru i koliko često? 7. Da li ste prisustvovali nekom astrološkom kongresu, bilo u Nemačkoj ili inostranstvu? 8. Navedite imena astrologa koje lično pozna jete i sa kojim od njih održavate vezu? 9. Možete li da potkrepite dokazima valjanost astroloških tumačenja? 10. Da li, po vašem mišljenju, razmeštaj planeta određuje ljudsku sudbinu, i kako objašnjavate slo bodnu volju i nasledne činioce? 11. Treba li da pripadnici različitih rasa (ari jevci, Jevreji, Kinezi, crnci) rođeni pod istim sazvežđem očekuju istu astrološku interpretaciju? Ako je tako, znači li to da v i ne priznajete rasne impe rative sudbine? 12. Da li ste povezani sa okultnim ili spiritualističkim organizacijama i da li ste učestvovali u njihovim seansama? 13. Da li su vas poistovećivali sa drugim okult nim naukama? 14. Kakvo je vaše mišljenje o vidovnjaštvu i ka zivanju sudbine?86 U predgovoru za drugi tom posleratnog izdanja svoje Psychologische Horoskopdeuntung, Beč, 1951, pokojni E. K. K ir (E. C. Kiihr) prepričava vlastite doživljaje u Breslavu na dan 9. juna 1941. Još je spavao kada mu četiri gestapovca hrupiše na
vrata. Pretražiše mu prebivalište od vrha do dna, rekoše da mu zaplenjuju biblioteku a on sam da je uhapšen. Slučaj je hteo da je on već preneo većinu svojih astroloških knjiga na sigurnije mesto, pa je malo šta nađeno. Docnije istoga dana Gestapo je obišao njegovog izdavača Regulus Ferlag u Gerlicu, kuću specijalizovanu za okultnu i astrološku literaturu, i naredio da se celokupna zaliha »zamrzne« u očekivanju daljih naloga.87 Gestapovci se onda spustiše u štampariju zaposlenu slaganjem drugog toma Kirove knjige i nisu se udaljili sve dok se ne osvedočiše kako je slog razbijen u njihovom prisustvu. Kira je ispitivao u štabu breslavskog Gestapoa čovek koji je na izgled ponešto znao o astrologiji. Rekao je: »Pa kakvi su vam aspekti u ovom tre nutku?« K ir uzvrati da je Uran blizu njegovom Ascendantu a da Sunce tranzitira preko Satuma. »U kojoj kući?« interesuje se gestapovac. »U deve toj«, uzvraća Kir. »Onda vas u ovom trenutku ne može ništa iznenaditi!« primećuje njegov ispitivač. Kira puštaju mesec dana kasnije, ali tek pošto je potpisao izjavu da nikome neće pominjati svoje hapšenje, da neće stupati u vezu sa prijateljima astrolozima niti sa bivšim mušterijama, bilo lično ili putem prepiske, ili makar natuknuti sve ovo u razgovoru. Od njega je zatraženo da se smesta javi službi za radnu razmenu; zabranjuje mu se da napusti Breslav bez odobrenja Gestapoa. Konač no, upozoren je da ako i reč procuri o ovim in strukcijama, smesta će biti poslan u koncentracioni logor. Po povratku kući, ustanovljava da je Gestapo prevideo jedan primerak njegove knjige pisan mastilom i, uprkos pogibelji, pravi pola tuceta foto kopija i šalje ih prijateljima u različite delove Nemačke na čuvanje. Jedan primerak je preživeo rat tamo gde bi se to najmanje očekivalo, naime u Berlinu. Supruga dr Frajhera fon Kleklera je uhapšena u njihovom domu u Lajpcigu 9. juna. Fon Klekler se ponovo bio prihvatio studija medicine nakon što je profesionalno bavljenje astrologijom postalo nemoguće 1935. i diplomirao je baš uoči izbijanja rata. Godine 1941. zaposlen je u bolnici u Ošacu (Oschatz), pedesetak kilometara istočno od Lajpciga.
Iako je ranije bio na daleko najčuveniji lajpciški astrolog, nije uhapšen jer je njegov lekarski rad više značio u ratu. I pored toga, lajpciški Gestapo ga privodi radi saslušanja. Kada im kaže da ne sme propustiti voz nazad za Ošac, gde ima dva teško bolesna pacijenta, oni ga milosrdno odvoze u službenim kolima na stanicu — ali mu zadrža vaju ženu u pritvoru za narednih osam nedelja.88 Juna 1941. her Vilhelm Bišof (Bischoff), od 1945. profesionalni astrolog u Berlinu, služio je u pešadijskom puku stacioniranom u Trijeru. Astrološke knjige i hartije iz njegovog doma u Sarbrikenu odnosi Gestapo. Juna 21. redov Bišof oda šilje ljutilo pismo sarbrikenskom Gestapou, u ko jem se žali da je nečuveno da njegovi službenici otimaju imovinu jednog vojnika koji odano brani svog Firera i Otadžbinu. Ne primivši odgovor, obraća im se ponovo 25. avgusta. Visoki oficir Gestapoa piše mu 17. septembra i kategorično1 obaveštava redova Bišofa neka se zahvali svojim srećnim zvezdama što je sada u uniformi ili bi Gestapo još te kako umeo sa njim da izađe na kraj. »A li zadržavam pravo da protiv vas pređuzmem odgovarajuće korake po vašem otpuštanju iz vojske«, zaključuje Regierungsrat Henč (Hentsch) Dr Hubert Korš, predsednik Astrologische Zentralstelle, najznačajnijeg nemačkog astrološkog druš tva, i urednik njegovog organa Zenit, do gašenja 1938, uhapšen je u Dizeldorfu. Tako isto Jozef Loh, bivši pomoćnik urednika Zenita, koji je preživeo da bi ispričao šta se potom događalo. Gestapo je već imao pun puncijat dosije o dr Koršu, i sada su pod hitno želeli da saznaju identitet »Posmatrača«, autora jednog članka o Hitlerovom horo skopu, objavljenom u Zenitu još davne 1931. »P osmatrač« je u stvari bio Jozef Šulc, takođe iz Dizeldorfa, ali iako su i Korš i Loh bili unakrsno ispitivani čitave dve nedelje, nijedan nije odao njegovo ime. Dr Korš nikada nije oslobođen, i po svoj prilici ubijen je u koncentracionom logoru Oranijenberg pokraj Berlina 24. aprila 1942.89 Druga žrtva »A k tion Hess«, čija će se putanja uskoro ukrstiti sa Kraftovom i F. G. Gernerovom, jeste profesor Johanes Marija Fervejen (Johannes Maria Verweyen, 1883— 1945), na dužnosti šefa
katedre za filozofiju na Bonskom univerzitetu sve dok ga 1934. nisu otpustili nacisti. Rođen kao rimokatolik, napušta Crkvu 1921. i postaje teozof. Pet godina kasnije sreće onog sjajnog tipa, »bis kupa« Džejmsa Vedžvuda (James Wedgwood), koji ga je uveo u red liberalne katoličke crkve koja je bila prirepak Teozofskog društva. Fervejena su veoma zanimale mnogobrojne varijante mističke i okultne misli, uključujući astrologiju. Pod okri ljem katoličke crkve vraća se 1936.90 Gerhard cur Horst, Gernerov sekretar pre rata, uhapšen je u Manhajmu. Nešto Kraftovih papira još je bilo u njegovom posedu i Gestapo se živo interesovao za njih. Tokom ispitivanja, uočio je da popis Gernerovih klijenata leži na stolu. Gestapo se posebno interesovao1za njegov odnos sa Kraftom i propitivao se takođe da li je ovaj išta znao o kontaktima te dvojice sa Hesovim prijateljem her Hofveberom, pretplatnikom na Kraftov Ekonomski bilten.91 Sada prelazimo na her Gernerovu priču koju sam snimio na traku u Manhajmu jula 1961: »H er Gerner nije bio kod kuće u Manhajmu 9. juna 1941, onoga dana kada je većina hapšenja ,Aktion Hess’ obavljena. Od 14. maja izbivao je u Gamelsbahu (Gammelsbach), selu tridesetak mi lja istočno od Manhajma. Rano tog jutra njegov domar mu je telefonom javio da mu je Gestapo švrljao po stanu između 5 i 6 ujutro i pokupio knjige i rukopise. Onda se veza prekinula i on je uvideo da, osim što su mu razgovori prisluški vani, Gestapo sada zna i gde ga može naći. U 10 istog prepodneva prijatelj dr Jander ga poziva telefonom i saopštava mu da je Gestapo bio kod njega i savetuje mu da se vrati u Manhajm i objasni sa njima. »H er Gerner je obazriv i odlučuje da ostane u Gamelsbahu i tu sačeka razvoj događaja. Nije morao dugo da čeka. U 2.30 tog istog popodneva policijska kola su promakla selom. ,Ovo može biti jedino zbog mene’, reče u sebi. Kao da mu odo bravaju, kola se vratiše u njegovom pravcu. Islednik u prepoznatljivoj odeći priđe mu i upita ga: ,Jeste li vi her Gerner?’ Držao se sasvim prija teljski, priseća se Gerner, i govorio otvorenim
bavarskim naglaskom. Priznade ko je. Usledi di rektno pitanje ima li kakvih knjiga u kući. Uzvrati da su mu sve knjige u Manhajmu. Obavestiše ga da nije uhapšen ali da će privremeno biti zadržan radi istrage. Uze nekoliko neophodnih stvari pa ga odvezoše u sedište Gestapoa u Manhajmu. »P o dolasku, uvedoše ga u prostoriju u kojoj se nalazilo podosta ljudi koje je poznavao. Uočio je, na svoje ne malo iznenađenje, da je većinu njih interesovala astrologija ili okultizam. U dugim raz macima pozivan je jedan po jedan radi saslušanja. Našlo se i nešto skromnog okrepljenja: kriška hleba i parče kobasice. Napokon, Gernera stade da ispi tuje pripadnik ođeljenja za kriminal. ,Šta znate o Hesovom letu?’ beše prvo pitanje. ,Baš ništa!’ odgovori Gerner. Čoveka to ne zadovolji pa se ispitivanje oduži na sledećih sat i po. »Sekretarica je pravila beleške tokom isleđivanja. Otprilike u 11.30 noću onaj čovek napusti sobu na nekoliko minuta. .Izgledi vam nisu dobri’ primeti žena. Istražitelj se vrati sa listom papira u rukama. ,Ovo je nalog za vaše hapšenje’, reče. .Uskoro odlazite odavde.’ »N a dan 9. juna 1941, dok se hapšenja i ispi tivanja ove vrste nastavljaju diljem Nemačke, Karl Ernst Kraft vredno radi u svojoj kancelariji u Deutsche N achrichtenburo u Berlinu. U sredu 11. juna trebalo je da održi drugo od dva predavanja o Nostradamusu a pod kraj nedelje je nameravao da sa ženom ode na duže letovanje u Urberg. Me đutim, u utorak 12. juna dva gestapovca stižu u njegovu kancelariju i traže da im se pridruži do njegovog boravišta u Burgrafenštrase pošto, kako rekoše, žele da pročešljaju njegove knjige. Kraftovi su tek odnedavno tamo stanovali i razlog zašto Krafta nisu već ranije pokupili u raciji od 9. juna bio je taj da Gestapo još nije znao za pramenu adrese. Kada su pristigli u Burgrafen štrase Kraft podiže jedno retko izdanje Propheties-a iz 1598. i uzvikuje: ,Da niste ovo pipnuli!’ Onda je, prema recima frau Kraft, održao predstavnicima Gestapoa jedno improvizovano predavanje o zna čaju te knjige. Učtivo su slušali četvrt sata dok konačno jedan od njih ne reče: ,Ama zbilja, her Kraft, zaduženi smo da pregledamo vaše knjige!’
Nakon letimičnog pregleda pozvaše ga da ih prati do štaba Gestapoa na Aleksanderplacu i tamo da izjavu. Jedan od njih pri izlasku dobacuje frau Kraft: ,Eto njega večeras.’ »,A ktion Hess’ je povukla astrologiju i sve os tale ,granične’ nauke u ilegalu. A li na svakog uhap šenog astrologa ili zveznadara ostajali su desetine onih koji su umakli neotkriveni, posebno takvi koji nikada nisu pripadali nekoj organizovanoj gru pi ili pak nisu pisali za objavljivanje na ove sada zabranjene teme. Tajni memorandum je među par tijske glavešine poslao Sicherheitsdienst jula 1944. a odnosio se na izveštaje primljene od doušnika u različitim delovima Rajha. Stražari SD-a su /uo čili značajan porast svih mogućih vidova proricanja o budućem toku rata’ i pomenuli vidovnjaštvo, astrologiju i numerologiju.92 Iznećemo dve anegdote bez komentara. U Lajpcigu je zubar mog prijatelja dr Ota Kelnera, izvesni her Golis (Gohlis), član Partije, nastavio da se bavi astrologijom i ,zamahivanjem viska’ sa svim svojim pređašnjim poletom. Ne bi li otkrio hoće li na kuću u kojoj je stanovao pasti bomba, uradio je horoskope svih njenih stanara. Prethodno je proanalizirao horoskope svih svojih pacijenata čije su kuće stradale od britanskih vazdušnih napada i — izvukao određene zaključke. Horoskop samo jednog od komšija nije se izgleda uklapao i kuća je zbilja izdržala rat neoštećena uz nekoliko beznačajnih napuklina od bombi. »H er Rajnhold Ebertin mi je ispričao donekle sličnu priču u vezi svoje majke, pokojne Elzbet Ebertin, ubijene prilikom jednog vazdušnog napada na Frajburg u Brizgau, novembra 1944. ,Majka je videla kako se primiče kriza jer je znala horo skope većine ljudi iz obližnjih kuća. Međutim, njen odlazak bi izazvao prilično nervoze i pokupio bi je Gestapo jer bi svet govorio: Sve dok je frau Ebertin ovde ništa nam se strašno ne može do goditi!’« 93
XII Kapetan Luj de Vol
U novinskom članku, objavljenom u Londonu 22. maja 1941, ukazuje se na astrološke podtonove Hesovog leta u Škotsku, dakle, dvadeset dana po njegovom prispeću. Нег Valter Čupikov (Walter Tschupik) člančić o »Astrologiji u Hitlerovoj službi« teško da je videlo više od šake Engleza pošto je štampan u Die Zeitung-u, nedeljniku koji su čitali gotovo isključivo nemački i austrijski emigranti. Prema her Čupiku, ubrzo po Hesovom neočeki vanom poduhvatu ljudi su se prisetili da je na Skupu astrologa u Herogejtu mesec dana ranije izvesni mister Moubi Kol (Mawby Cole) predskazao da će se važan istorijski događaj zbiti 11. maja kao posledica velike planetarije konjunkcije toga dana. Sam Kol je poginuo u poslednjem velikom nemačkom vazdušnom napadu na London u subotu 10. maja 1941. Her Čupik je zabeležio da su neki novinari, zainteresovani za odnos između okultizma i politike, svrativši u prebivalište pokojnog mister Kola, bili uvedeni u njegovu radnu sobu, gde im je pokazan horoskop za konjunkciju Jupiter-Saturn i »da čudo bude još veće, jedan američki astrološki periodičmk koji je takođe pominjao ovu kobnu konstelaciju«. »Podsetimo se da je domišljati dr Gebels veoma brzo uvideo propagandnu vrednost astrologije«, na stavlja her Čupik, »kao što je njegovo ministarstvo pod svojim okriljem imalo i posebno odeljenje zva no AMO (astrologija, metapsihologija i okultizam), a astrolozi nacionalsocijalisti slali su članke novi-
nama širom sveta ne bi li pripremili javno mnje nje na događaje na koje je Hitler želeo da usmeri njihovu pažnju.« Her Cupik je nagovestio da postoji neposredna veza između Hesovog leta na dan 10. maja i velike konjunkcije. Hes je, izjavljuje on, verovao u astrologiju i u tome se ugledao na Hitlera, koji je imao svog ličnog astrologa u Berhtesgadenu. Donedavno, astrolog u pitanju bio je izvesni Kraft (pisano sa jednim f, sic!). Kraft je, doduše, nedavno iščezao i upućeni su šaputati da je ubijen. Nasledio ga je Rudolf Osajc (Ossietz), »mladi čovek za koga se zna jedino to da ima demonski tamne oči i kosu začešljanu unazad«. Izmišljenog her Osajca načinili su sličnim Kraftu. Her Cupik zatim obaveštava svoje čitaoce da su lakovemi urednici popularnih američkih astroloških časopisa postali žrtve dr Gebelsa i njegovog odeljenja AMO. Staviše, rekao je da su, navodno, američki astrološki časopisi već dvaput bili i ne hotično na usluzi Hitleru. Prva prilika je bila ona tokom jula i avgusta 1940, kada su prorokovali predstojeći poraz Engleske. Znatno kasnije astrolozi Ministarstva propagande predskazali su »m ir za 15. februar 1941« i astrološki periodičnici u svakoj zemlji napose držali su se ovoga, nesvesni da je u pitanju bila nemačka propaganda. Her Cupik je primetio da iako su predviđanja dr Gebelsa bila netačna, veza između astrologije i politike nesum njivo postoji i još nagovestio da je Hesovo puto vanje bilo daleko brižljivije isplanirano, u astrološkom smislu, no što je Ministarstvo1propagande bilo spremno da prizna. Dok je članak her Cupika sadržavao niz dobropogođenih smicalica, recimo AMO odeljenje, i Ru dolf a Osajca, sasvim je zamislivo da je Ministarstvo propagande, kako je sam sugerisao, podmetalo član ke u raznorazne popularne astrološke magazine.91 Otprilike u vreme kada su širom Nemačke vršena hapšenja u vezi »Aktion Hess«, juna 1941, kapetan Luj de Vol, astrolog »po pozivu« u raznim britanskim obaveštajnim odeljenjima, upravo je bio pristigao u SAD nekim astrološkim poslom. Dok je posao De Vola potpadao pod član o državnim taj nama, pa mu je, prema tome, bilo zabranjeno da raspravlja o svom radu sa bilo kojim neopunomo-
ćenim strancem, verujem da se her Čupikov članak zasnivao na nagoveštajima koje mu je slao De Vol, ako ni zbog čega drugog ono zbog toga što je ovaj drugi bio jedan od malobrojnih iz nemačkih emigrantskih krugova u Londonu koji je bio svestan Kraftovog postoj anj a. Gospodin koga je Virđil Tilea, rumunski mi nistar savetnik u Londonu, predstavio svojim uticajnim britanskim prijateljima kao nekog dovoljno dobro stručno potkovanog, koliko on može da pra ćeni, da bude »protivteža« verovatno izvanrednom Karlu Ernestu Kraftu u Berlinu, imao je za sobom neobičnu karijeru.95 Pokojni Ludvig fon Vol — izveo je neke hokus-pokuse sa svojim imenom po prispeću u Englesku 1935 — rođen je u Berlinu 24. januara 1903. U knjizi Pratim svoje zvezde kaže da je rođen u 7.45 uveče, ali je posle rata priznao poznatom američkom astrologu da je tačno vreme u stvari 3.30 po podne. N ije neobično da jedan astrolog obznani netačno vreme rođenja da bi ote žao sabratu po struci da se »pača« u njegov ili njen horoskop — čin »preventivne m agije«, da tako kažemo. De Vol je bio mađarskog porekla i delimično Jevrej. Obrazovao se u Berlinu i u deceniji koja je prethodila Hitlerovom dolasku na vlast bio je donekle uspešan romansijer, novinar i scenarist. Imao je širok krug poznanika u Berlinu i držao niz društvenih funkcija. Na godišnjem nizozemskom balu »pingvina« koji se održavao u hotelu »Espla nada« u poznu jesen 1930, sreće gospodina koga opisuje kao starog znanca. A ovaj nije niko drugi do princ Hajnrih od Holandije (1876—-1934), suprug kraljice Vilhelmine. Princ ga je predstavio baronici Kojn fon Hogerverd, dvorskoj dami na danskom dvoru, a ona, sa svoje strane, pozva sina da upozna De Vola. »Pošto ste pisac, mislim da će vas nje gova profesija zanimati«, rekla je. »On je astrolog!« De Vol opisuje barona Haralda Kojna fon Hogerverda kao snažnog, dežmekastog čoveka, nešto preko trideset godina. Više je nego verovatno da se njegova ličnost poklapa sa misterioznim her K. fon H. koji se nakratko pojavljuje u kapetan S. Pejn Bestovoj knjizi Avantura Fenlo, pomenutoj u prethodnom poglavlju.96
Barem nije bio naročito poznat u nemačkim astrološkim krugovima onoga vremena, ali je mogao imati »društvene veze u Berlinu«. Pomenute večeri on i De Vol raspravljaju o astrologiji. U početku De Vol je skeptičan, ali uskoro se opušta i moli barona da mu ovaj uradi horoskop. Nedelju dana kasnije on prima dvadeset kucanih strana, ushićen je onim što je o sebi pročitao i uskoro počinje da od njega uzima časove. Otprilike godinu dana kas nije, priseća se De Vol, »zatekao sam se u položaju savetodavca svojih prijatelja«.97 Mada je Luj de Vol očito raspolagao sposobnošću da hrli grlom u jagode, on je nesumnjivo bio mašto vit i darovit čovek i, štaviše, sposoban da se snađe oko novca nužnog za život kada je, kao izbeglica iz Nemačke, stigao u London 1935. Mis L, upućena u njegove radnje iz ratnih godina, saopštila mi je da je imao »najbrže moždane viju ge« od svih koje je ikada upoznala. Ubrzo je usavršio svoj engleski i počeo da piše knjige, a istovremeno je privlačio klijentelu kao profesionalni astrolog. Njegova poratna knjiga Zvezde rata i mira počinje zanimljivom ali netačnom anegdotom. Beše to Rudolf Frajher fon Zebotendorf (Zobotendorf u nemačkom izdanju), piše on, koji je upozorio Hitlera da ne izvrši puč novembra 1923. I tada je natuknuo kako je Hitlera, u vreme dok je ovaj, tavorio u zatvoru u Lansbergu, posle puča, Rudolf Hes podsetio na Zebotendorfovo predskazanje.98 Od tada pa nadalje, prema De Volu, Hitler se upušta u proučavanje astrologije i odlučuje da obezbedi pomoć stručnih astrologa u budućnosti. De Vol tvrdi da mu se 1935. obratio član Partije koji je »nosio kićenu uniformu i za koga je radilo mnoštvo trčkarala.« Ovaj gospodin je navodno po zvao De Vola da vlastito astrološko stručno umeće stavi na raspolaganje Nemačkoj i njenom Fireru i predložio mu da stupi u kontakt sa odgovarajućom službom. De Vol primeti kako nije ni znao da takva služba postoji. »Zbog toga sam ovde!« od vraća član Partije. A li izgledni regrut daje neodre đen odgovor i uskoro napušta Nemačku. Ova priča o elegantno odevenom partijskom zvaničniku se ne drži. Godine 1935. jedini član NSDAP-a koji je izgleda, imao nekih zvaničnih odgovornosti za astro-
loške poslove bio je Karl Fridrih Sulce (1897— 1964); on je delovao u svojstvu cenzora za astrološku književnost, a glavna funkcija mu je bila da spreči objavljivanje primitivnijih knjiga o proricanju sud bine." Rumunski bankar Oskar Kaufman (Oscar Kaufmann) predstavio je Luja De Vola Tilei tokom 1939. De Vol mu poverava svoje zanimanje za astrologiju a Tilea mu zauzvrat poverava K raftovo predskazanje u pogledu Kodreanua. Ne znam da li mu je Tilea ikada pokazao pisma koja je primao od Krafta poslednjih meseci 1939, ali mu predaje kopiju onog pisma što je Kraftu zadalo to liko glavobolje u Berlinu između februara i marta 1939. Prema De Volu (u Zvezdama rata i mira), pošto mu je msje Tilea obelodanio sadržaj Kraftovog pisma od 22. februara 1940. Britancima, on je bio taj koji je Tilei predložio formulu koja će na kraju dovesti do njegovog zapošljavanja kao K raf tovog psa-čuvara u Londonu. Reče da je naglasio Tilei da nije ni najmanje važno veru ju li izvesni britanski građani na položajima u astrologiju ili ne, pošto H itler u nju svakako veruje. Pa stoga, ako on, De Vol, uradi iste astrološke proračune koje i Hitlerov čovek, a taj je nesumnjivo Kraft, smesta će saznati kakve savete u tom trenutku Firer dobij a i moći će da obavesti nadležne britanske službe. Na ovoj tački ubeđivanja, prema De Volu, Tilea je pristao da ga tu i tamo zvanično predstavi. Do duše, Tilea je bio taj koji je ovako rezonovao i proći će dobrih par nedelja pre nego što De Vol lično bude uključen u »plan Tilea«. Na ovom mestu moram da iznesem zamerku tehničke prirode u pogledu Tileine teorije utoliko ukoliko se ona odnosi na predskazanja. Kada je reč o takozvanim predskazivačkim tehnikama, jed nom astrologu su na raspolaganju tamo negde do šest manje-više poznatih metoda. Činjenica da ni jedna od njih nema strogo naučnu osnovicu nije bitna. Ponekad se čini da ova ili ona od tih pro cedura »pali«, ali podjednako puta ono što jedan astrolog iznosi jeste savršena budalaština koliko i obratno. Predskazivanje je Ahilova peta astrolo gije. Logično je onda da bi za astrologa koji radi
u Londonu bilo neophodno da se služi istim meto dom predskazivanja kojim i njegov suparnik u Berlinu. A li niko u Londonu nije bio u položaju da zna koji se određeni postupak, ako ijedan, ko risti u Berlinu. Ćovek sa kojim je msje Tilea, u Londonu, pre tresao zavrzlamu oko Krafta bio je ser Orme Sardžent (Sargent), tada zamenik podsekretara u Ministarstvu inostranih poslova Velike Britanije. T i lea podvlači tri činioca koja bodu oči: Kraftovo zadivljujuće tačno predskazanje što se tiče Kodreanua; njegovo prisustvo u Berlinu i njegovu navod nu vezu sa Hitlerom; i, konačno, značajan zak ljučak da se astrologija može koristiti u svrhu psihološkog vojevanja. Ne znam šta je ser Sardžent uradio s Tileinim predlogom da jedan ovdašnji astrolog može da »predvidi predskazanja« koja Kraft tobože daje Hitleru u Berlinu, ali je svakako shvatio mogućnosti psihološkog ratovanja. Stoga su potiho i izokola obavljena raspitivanja što se spo sobnosti lokalnih astrologa tiče. Nešto kasnije, ser Sardžent sa žaljenjem obaveštava Tileu da su »naši astrolozi izgleda prilično pesimisti« i da se na osnovu takvih mišljenja niko ne preporučuje na mesto Kraftovog »dvojnika«. Tilea istresa keca iz rukava: »Poznajem astro loga koji nije pesimista«, on će. »N jegovo ime je Luj de Vol.« I u ovoj fazi Tilea predstavlja De Vola uticajnim ljudima. Tokom leta 1940. pozvan je da se upozna sa lordom Vintertonom (Winterton), vikontom Hornom (Home) i lordom Dandonaldom /(Dundonald). Ovaj poslednji ga šalje uvaženoj Margaret Grevil (Greville), uglednoj domaćici druš tvenog krema. Ona ga je, sa svoje strane, pred stavila, pretpostavljam, vojvodi od Albe, španskom ambasadoru koji ga smesta poziva na večeru. De Vol tvrdi da ga je gospođa Grevil predstavila lordu i ledi Londonderi (Londonderryj i ledi Ostin Ćemberlen (Austen Chemberlain). Priča se da su prilikom večere u španskoj ambasadi 28. avgusta 1940. bili prisutni i vojvoda od Vestminstera (Westminster) i lord i ledi Halifaks (НаШах). Lord Halifaks je u to vreme bio ministar inostranih poslova. Ovaj nezaboravni skup De Vol ovako opisuje: Dok
su muškarci pili porto posle jela, vojvoda od Albe ga zamoli da ispriča lordu Halifaksu sve što zna o Hitlerovom horoskopu. Nije bilo važno, priseća se de Vol, što on nije imao pri sebi primerak horoskopa pošto ga je znao napamet. Veli da je govorio pun sat i da ga je lord Halifaks s vremena na vreme prekidao pitanjima. U Zvezdama rata i mira De Vol piše kako pojma nema da li je lord Halifaks iole zaslužan za ono što je usledilo, ali pominje da ima utisak da su lordovi prsti u to umešani. Lord Horn mu piše 22. avgusta i u tom pismu podseća ga na njihov ne davni susret u Tileinoj kući. Reče, takođe, da bi rado pretresao podsetnik, što mu ga je De Vol sastavio, sa još nekim ljudima. Kako shvatam, u ovom dokumentu De Vol je dokazivao da su datu mi svih Hitlerovih krupnijih prevrata povezani з planetarnim konjunkcijama koje je prethodno ocenio njegov astrološki savetodavac (-davci). »Ubrzo«, piše De Vol, »predstavljen sam jednom generalu i jednom admiralu — ko su bili i gde se to zbilo nije važno. N ije bilo lako naći mi fo telju. N i Ministarstvo rata ni Admiralitet nije mo gao da uposli astrologa.« Veli da nije čekao neke zvanične odluke u tom pravcu već se, od svoje slobodne volje, bacio na posao u septembru 1940. Kasnije mu je, priča on, ipak nađena služba u »Birou za psihološka istraživanja« koji je imao svoje prostorije u Grosvenor Hauzu kod Park Lejna. U švajcarskom izdanju Zvezda rata i mira De Vol pominje da je to bio jedan od najboljih londonskih hotela. Dugo vremena me je kopkalo De Vol ovo isti canje Grosvenor Hauza kao hotela. Izvukao sam zaključak da je »B iro za psihološka istraživanja« njegov vlastiti izum ii da su radne prostorije bile De Volova spavaonica u rečenom hotelu. Razjasniću da se zdanje Grosvenor Hauza sastoji od hotela i bloka nenameštenih stanova u nadležnosti hotelske kom panije. Sam hotel je jedna od najluksuznijih zgra da Londona i prošlo mi je kroz glavu kako je svoj stveno za De Vola da svoj »B iro za psihološka istraživanja« useli na »dobru« adresu. Odgovor je došao od mis L, koja je u ono vreme bila viši sekretar u ser Čarls Hembrouovoj kancelariji Štaba
za specijalne operacije (SOE), dan uoči slanja mog rukopisa londonskom izdavaču.1'00 Nedvosmisleno je izjavila da se De Vol sada nalazio na platnom spisku SOE. »P re nego što je De Vola preuzeo SOE«, pliše ona, »živeo je u Sent Džons Vudu. Ubedio je Ćarlsa Hembroua (/Hambro/ a Hembrou je ubedio druge) da on naprosto mora da živi bliže centru, i štaviše zapeo je da on naprosto mora da živi u Grosvenor Hauzu. Tako je SOE platio zakup za jedan nenamešteni stan (ne samo spavaću sobu), a ja ga opremah nameštajem.101 Naziv »Biro za psihološka istraživanja« je, kao što već pretpostavljate, nje gova mudrolija a zvanična strana nije prigovorila . . . Prilično sam sigurna da De Vola nismo preselili u Grosvenor Hauz bar do oktobra 1940, a možda je to bilo još kasnije. Cesto sam navraćala u takozvani Biro izigravajući njegovu sekretaricu. . . Trebalo je, u ono vreme, odlaziti onamo i kucati njegove ,izveštaje’ za Admiralitet i Ministarstvo rata, pošto je njegov engleski, iako dobar, još uvek hramao u gramatici.« Slabo su mi poznati De Volovi potezi u Londonu između jeseni 1940. i maja 1941. Prema recima mis I., njegovi »izveštaji« pisani su za šefove Vojne i Mornaričke obaveštajne službe, ali je očito da zanimanje ovih odeljenja za astrologiju i De Vola nije potrajalo. I pored toga, izgleda da je imao bar jednog uticajnog zaštitnika, ali je rečeni gos podin žurno premešten nekoliko hiljada kilometara od Londona kada se otkrilo da on izistinski po činje da veru je u astrologiju. Obaveštajno odeljenje Mornarice obavilo je ne što nezavisnog istraživanja u decembru 1940. ili u januaru 1941, kada je jednom članu osoblja naloženo da, u skromnim okvirima, ispita stvar. Doušnik mi je napisala: »Obišla sam, sa još jednom osobom, izvestan broj uglavnom nepodobnih astro loga raspitujući se da li su oni, radeći na Hitlerovom horoskopu, načinili nacrt koji je izgledalo, na osnovu nemačke aktivnosti ili njenog izostanka, kao da gradi paralelu sa savetom koji je navodno Hitler dobijao od svog astrologa. Ništa nisam čula o De Volu i atmosfera nije bila takva da bih mogla
da zaključim kako išta znaju o tome kakav savet dobij a H-i'tler — baš naprotiv.« Najrazumniji razlog da se De Vol uposli došao je od ser Čarlsa Hembroua, koji ga je angažovao da ih snabdeva »crnim « propagandnim materijalom za rasturanje kanalima SOE.102 Prema mis L, De Vol se »jogunasto uhvatio za to da će on da nastavi sa svojim ,ponudama’ i slao je astrološke izveštaje o nemačkim generalima i admiralima pomišljajući da će tako Ministarstvo rata i Admiralitet biti unapred upozoreni (uvek pod pretpostavkom da se Hitler služi astrologijom) ,gde će sledeći put udariti’, naime, lokalitet gde glavnokomandujući ima zbilja ,dobre aspekte’.« Oči to je da niko nije uzimao De Volove netražene izveštaje ni najmanje ozbiljno. Ser Čarls Plembrou odlučuje da pošalje De Vola u astrološku misiju po Americi. Svrha ove posete mora se razmatrati u svetlu vladaj ućeg sta nja stvari u Evropi. Nemci su pregazili veći deo Kontinenta i uživali u svojim početnim uspesima u Rusiji. Japan je još čekao na svoj trenutak a SAD su bile prividno neutralne. Ne može se reći da su izgledi Velike Britanije na konačnu pobeđu bili osobito sjajni u tom trenutku. Nemačka pro pagandna mašinerija nije se, svakako, ustezala od rata i Hembrou je sada svestan da se astrolozi i njihova uverenja mogu iskoristiti za propagandu ili u cilju psihološkog ratovanja. Kraftovo pismo Tilei jasno je to pokazalo. Mogućno je da su se Nemci infiltrirali u američke visokotiražne časopise, kao što je Američka astrologija — bilo je pola tuceta sličnih publikacija — sa člancima ili pismima čitalaca koji su predviđali neminovnu pobedu Nemačke. Ako i nije bilo tako, neki američki novinari-astrolozi obavili su posao za Nemce time što su izvlačili lažne astrološke zaključke iz tekuće evidencije o Nemačkoj vojnoj srčanosti. Otuda plan da De Vol poseti SAD prividno kao privatno lice, i da montira protivnapad.103 Ovde objavljeno obaveštenje delimično se za sniva na analizi dvaju podsećanja napisanih za mene 1966— 67. prvo iz pera H., starog prijatelja, i drugo, mis I., na koju sam nabasao posle dugog traganja. H. piše ovako: »Seoanja na operacije
L/uja de Vola su mutna. Tokom 1941. ser Čarls Henbrou je naložio da pratim organizovanje i usmeravam američku operaciju. Nekoliko nedelja kasnije došao sam do zaključka da je projekat besmislen i zatražio da budem razrešen dužnosti. Hembrouova administrativna služba pri Generalštabu postaje odgovorna za taktiku planiranja a moj odsek je upravljao rutinskim poslom u vezi puto vanja i finansija. Uskoro po dolasku u SAD, De Vol traži .podršku u svetskim okvirima’ za svoju astrološku propagandnu kampanju. Na ovaj zahtev, udesili smo da se .predskazivanja’ vrše u zapadnoj Africi (iz Lagosa) i iz Kaira. Ovo postiže znatan publicitet u afričkim novinama na engleskom je ziku. Prisećam se nekih urnebesnih isečaka iz štampe. Verujem da je De Volova namera bila da .dirne u živac Hitlerove astrologe’ svojim grozo mornim astrološkim predviđanjima, ispunjavajući ih (i preko njih, Hitlera) sumnjama i obeshrabrenošću. Činjenica je, međutim, da ja nikada nisam pripisivao važnost De Volu kao jednom agentu SOE za širenje subverzivne propagande. Činila mi se da je plan suviše zapetljan, suviše sikup i suviše podložan šarlatanstvu, da bi se na njega gubilo vreme. Posetio sam Njujork u vreme kada se De Vol tamo nalazio, ali nismo se videli.« Mis I. mi je pisala dvared u januaru 1967. H. ju je opisao godinu dana ranije kao- »vrhunsku sekretaricu u SOE« ali se nije sećao njenog imena. »Već sam delovala kao veza između De Vola i ma kojeg zvaničnog odseka koji bi se mogao zainteresovati u bilo kojem trenutku za njega«, priseća se ona. »Glavni kontakt bio je gospodin u Ministarstvu rata.« Mis I. je takođe poslata u SAD delimično kao »pas čuvar« od strane SOE, ali uglavnom zato da bi posredovala kao veza između De Vola i spe cijalne britanske misije u Njujorku. De Vol nije imao nikakav kontakt sa ovom misijom, naravno, i biće da nije ni znao za njenu adresu. Mis I.: »Teorijski, trebalo je da ovo izbriše i najmanji tračak sumnje kod Amerikanaca da Luj ima ikakve veze sa britanskim zvaničnim organima. Pred ame ričkim svetom ja sam bila De Volova sekretarica.« Doduše, američka Strateška služba je bila u toku
stvari. Prema mister Bikem Svit-Eskotu (Bickham Sweet-Escott): »Naši prijatelji u Strateškoj službi nisu bili oduševljeni. Uveren sam da su smatrali kako je De Volova misija samo kamuflaža za nešto neuporedivo mračnije. K o zna, možda je i bila.«104 De Vol se iskrcao u kanadskoj luci 24. maja 1941, i uputio se u Montreal, gde mu se pridružuje mis I. tri nedelje kasnije. Došlo je do nekakve »administrativne tarapane« pa ni posle sledeće tri nedelje oni još nisu prešli granicu SAD. Međutim, napokon ipak stižu u Njujork i De Vol se baca na posao. Od njujorškog ureda nije bilo nikakve vajde ali su nekako udesili (verovatno preko poverljivih posrednika) da mu agent za reklamu organizuje konferenciju za štampu. Mis I.: »Bio je najmljen da lansira De Vola koji je pak požurkivan da od sebe napravi slavnu osobu već tokom prva dva meseca.« Tako je došlo do intervjua za Filmske novosti. »D e Vol se nakratko pojavio u filmskom žurnalu, što nije probilo led. Izgledao je kao sam đavo i pokušaj nije ponovljen.« Zamolio sam mis I. da mi opiše De Volove aktiv nosti u Severnoj Americi. Ona piše: »P rvo ću vam izneti šta je projekat trebalo da bude. U prilično čestim intervalima od SOE se očekivalo da šalje u njujoršku filijalu primerke crne propagande, željom da se oni pojave u američkoj štampi, u nadi da će odatle krenuti put Nemačke. Valjalo je do moći se svih mogućih korisnih detalja, ali kako će se to preneti američkim novinarima prepušteno je De Volu. Zadata tema je bila: ,Nemačka će iz gubiti rat’. Činjenica je da nikad ništa nismo pri mili iz Londona, a i njujorška služba se kune da ni oni nisu ništa primili. Po mom povratku u London, jedan kolega se zakleo da je slao* hrpe materijala, a njujorška služba je sigurno namerno pustila da se stvar krčka. Koja je strana govorila istinu? Vaše nagađanje vredi koliko i moje.« Na ovom mestu malčice sam prekrojio beleške mis L: »D e Vol je izrađivao astrološke ,mape’ raz noraznih ljudi za koje je smatrao da su od posebne važnosti za Hitlera i onda je saopštio odabranoj skupini novinara sve ,astrološke rđave aspekte’ kojima će navedene žrtve biti izložene u bliskoj budućnosti, u nadi da će pomenutim žrtvama pridati
jednu auru ,baksuza’.« Pokušao je takođe da ubedi bivše kolege iz UFA-e (Berlinski filmski studiji) koji su se nalazili u Holivudu da aktivno učestvuju u protivnemačkoj propagandi. Držao se istih smernica kao i nekolicina američkih astrologa kojima je mogao da veruje. I javno i privatno pokušavao je da usadi u glavu, ljudima činjenicu da bi za Sjedinjene Države bilo bolje da stupe u rat nego da u njega budu gurnute. Izgledalo mi je u onom trenutku, i još uvek mi izgleda, da se ono što je moglo biti sjajno psihološko vojevanje, usled manjka saradnje, izjalovilo. U početku, trebalo je da projekat traje dva meseca — spolja tri meseca. Sedam meseci po napuštanju Engleske postadoh malčice zabrinuta. . . jer mi se učinilo da ratni napori nemaju od toga mnogo vajde.« De Vol, prema mis L, nije nimalo ginuo da pođe u SAD, pošto su njegovi planetarni »aspekti« u to vreme bili nezadovoljavajući, a poduhvatio se te neobične misije više iz osećanja dužnosti. Mnogi od njegovih prijatelja, nemačke izbeglice, već su služili u britanskoj vojsci pa je i on hteo da da svoj doprinos. Činjenica da je Američka federacija naučnih astrologa trebalo da održi važan nacionalni kon gres u Klivlendu, Ohajo, u avgustu 1941, pružila je De Volu sjajnu priliku da se upozna sa kolegama iz svakog dela SAD. Njegov predlog da održi pre davanje poredeći horoskope Hitlera i Napoleona do čekan je s burnim oduševljenjem. I mada De Volovo izlaganje možda nije zado voljavalo Kraftova žestoka merila, ipak je to bio rad urađen s dušom. Pošto je raspredao, između ostalog, o Hitlerovom ljubavnom životu — ovde je nasilna smrt Eve Braun bila bar naslućena, mada De Vol nije mogao ništa da zna o njenom posto janju — okrenuo se pohodu na Rusiju, započetom tek neku nedelju ranije. »To je, po mom mišljenju, prvi krupniji Hitlerov poduhvat kojem nisu ku movali svojim predviđanjem njegovi astrolozi. Do tada je sve u minut tačno potrefio« primetio' je De Vol. A li ko su bili ti savetođavci? De Vol ne pominje imena ali ih naziva »najboljim astro lozima u Nemačkoj«. Štaviše, dodaje on, Hitler je »nagovorio Karla Krafta, posle dr Alfreda Fankhau-
zera (Fankhauser), najboljeg švajcarskog stručnjaka, da promeni svoju adresu u Urbergu, u Švajcarskoj, za berlinsku«.105 Sve ovo pratilo je nešto još maštovitije: »A li čak ni suradnja nemačkih i švaj carskih astrologa nije bila dovoljna Hitleru . . . njihove nalaze proveravao je čuveni Geopolitički institut u Minhenu. Šta je geopolitika? To je jedan izuzetno domišljat spoj istorije, geografije, vojne strategije i astro logije — ova poslednja nauka delovala je kao jemac vremena. De Vol nije bio jedini koji je precenjivao važnost Geopolitičkog instituta u Minhenu, pod rukovodstvom profesora Karla Haushofera. Za profesora je »rečeno da je nadzirao1 osoblje od dve hiljade stratega, fizičara, meteorologa, inženjera i ekonomista koji proveravaju obaveštenja, do kojih je Hes došao pomoću špijuna i drugih agenata, za Hitlerov .strateški indeks’. To nije bilo ni pri bližno tačno. Karl Haushofer je vodio Geopolitički institut s jednim pomoćnikom i daktilografki njom .«1106 Na ovoj tački, De Volove moći izmišljanja i štaviše, smisao za metode psihološkog vojevanja, dobijaju krila je r on tada iznebuha ubeđuje svoju publiku da Hitler namerava da prenese rat na američki kontinent na osnovu astroloških nalaza kojima ga je snabdelo Haushoferovo ljudstvo. Insti tut, prema De Volu, savetuje Firera u ovom smislu: 1. Uvek je umesno napasti jednu zemlju onda kada su dva glavna malefika (loše planete Saturn i Uran) u zodijačkom znaku koji je vladar nacije protiv koje rat treba izvojevati. 2. Saturn i Uran bili bi u Blizancima, znaku koji bi bio vladar SAD, do potkraj proleća 1942. Stoga Nemačka ne bi trebalo da izvede napad (prema geopolitičarima) pre tog vremena. 3. Konačno, u svakom slučaju rat se mora iz boriti na tuđem tlu. U vezi poslednje dve preporuke De Vol ukazuje na to da će Nemci verovatno upotrebiti Brazil kao polazište za neprijateljstva protiv SAD i izlazi na sredu sa astrološkim razlozima za svoje tvrdnje: »Brazilom vlada Devica i stoga će ona, takođe, biti pod neprijateljskim uticajima Saturna i Urana
od poznog proleća 1942. pa nadalje. Amerika je uvek bila izložena nemilim dešavanjima kada Uran prelazi preko Blizanaca«. S obzirom na razumljivo neraspoloženje Amerikanaca, suočenih s izgledima da se »ubilački rat« primiče njihovom vlastitom kontinentu, sve je to bila veoma zdrava protivnemačka propaganda, posebno kada se iznosi jed nom slušateljstvu brzom da dokuči njegove »teh ničke« implikacije.107 Tokom boravka u SAD, De Vol je namestio igru Kraftu. Igra se sastojala u razotkrivanju dveju izmišljenih stranica iz navodnog pisma Tilei upu ćenog 'jednom američkom novinaru. Namera mu je bila da izvatke, jednom objavljene, pročita ataše za štampu ili neki drugi obaveštajac iz nemačke ambasade u Vašingtonu, pa će onda obaveštenje biti telegrafski prosleđeno Berlinu, s posledicom da će se Kraft hitro naći s puterom na glavi. U članku objavljenom u Heim und W elt (20. avgust 1950) De Vol poriče da je ikada falsifikovao neko pismo ili pisao u Kraftovo ime. Priznao je, doduše, da je dao jednom američkom novinaru dva od lomka iz Tilea-pisma i tvrdio da su pravi-pravcati. Prema De Volu, odlomci u pitanju nagoveštavali su da Kraft nije siguran da će Nemačka dobiti rat i da je pomišljao na mogućnost da Firer iznenada nestane. »Baš tako je K raft rekao. Posedujem primerak njegovog pisma Tilei«, piše on.108 Činjenica je, međutim, da K raft ništa slično nije napisao u pismu Tilei od 14. marta 1940. i to sa dva veoma dobra razloga: prvo, jer je verovao da će Nemačka dobiti rat i, drugo, jer je pismo Tilei napisao do slovno sa Gestapoom za vratom. Života bi ga koš tao samo puki nagoveštaj da će Hitler iznenada nestati. De Vol ostaje u SAD tokom ćele druge polovine 1941. i vraća se u London februara 1942. U svakom slučaju, u Americi je bar legenda o Kraftu uspešno lansirana. U Velikoj Britaniji još je obavezan da bude uzdržano ćutljiv. »Kasnije, postadoh britansko vojno lice u činu kapetana«, piše De Vol u Zvezdama rata i mira. Unutrašnja strana zaštitnog omota prikazuje ga u uniformi sa kapetanskim obeležjima na epoletama. Početkom 1966. Sefton Delmer je provalio aneg-
dotu o De Volu koja me je u ono vreme kopkala. Potekla je od našeg zajedničkog prijatelja i ko lege, pokojnog Leonarđa Ingramsa (Ingrams). Ingrams, u poziciji da zna što-šta o De Volovim ratnim aktivnostima, rekao je Delmeru da je De Volovo povereništvo bilo sasvim nezvanično. Prema Del meru: »Leonard Ingrams i njegovi prijatelji u SOE proveli su De Vola kroz jednu složenu kao fol ceremoniju upošljavanja pošto je pomenuti goreo od želje da bude vojno lice.« Na to> 'napisah Ministarstvu odbrane pismo, raspitujući se za po jedinosti De Volove vojne karijere. Personalno ođeljenje vojske odgovori da u »vojnom odseku nema tragova da je pokojni Luj de Vol ikada zastupao britansku vojsku«. Nešto kasnije moj prijatelj V., koji je tokom rata radio u vojnom obaveštajnom odeljenju (ali ine u SOE) ispriča mi sledeću priču: »De Vol je očajnički želeo da bude oficir u britanskoj vojsci«, reče V., » i proganjao je pukov nika nadležnog za moj odsek sve dok ga nije sasvim sludeo.109 Ne bi li ga umirio, pukovnik reče: ,Sredio sam vam stvar. Sada ste kapetan Britanske vojske. Naravno, ne mogu vam dati ništa napismeno. Stvar je odveć tajna i, razume se, ne smete se javno koristiti svojim činom.’ De Vol, blistajući od sreće, obeća da će ćutati kao zaliven. Međutim, on krišom kupi sebi uniformu pa se šepurio gore-dole Pikadilijem izgledajući sav naopako. Smesta mu je re čeno da ne nosi uniformu, ali on, izgleda, nije poslušao.« Konačno, mis I. pruža drugačiju i, rekao bih, verodostojnu varijantu: »Održana je svečanost ,polaganja zakletve’ koja nije obavljena u SOE već u Ministarstvu rata od strane komandanta brigade N.-a, ili mi je bar tako rekao. Luju je svečano obećana služba kao nagrada što je išao u Ameriku. Po povratku u London podsetio je ljude sa kojima je kontaktirao na obećanje, ali ništa od toga ne bi. Na kraju je brigadir N. smislio operaciju ,spaša vanje obraza’. Otuda ,ceremonija’ i fabrikovanje nekakvih naizgled zvaničnih papira gde se tvrdilo da se De Vol ,zakleo na odanost Njegovom Visočanstvu’ i uz to je išla usmena dozvola da Seta uniformu po Londonu. Nakon nekoliko meseci Luj, optimista ali nipošto blesa, uvide da neće dobiti
posao pa diže ruke od uniforme. Kada se vratio iz SAD, Hembrou je bio ,izvan igre’ a tako je, izuzev ovog Delmerovog međučina, bio i De Vol.110 A li još je neko vreme navaljivao da šalje svoje izveštaje Ministarstvu rata .. . Smatram da je pošteno da kažem da je pred kraj 1943. iz De Vola već bio izbijen svaki zanos da lično doprinosi ratnim naporima.« Čini se, međutim, da je De Vol i dalje na platnom spisku. Moj prijatelj V., pomenut ranije, pridružio se jednom ogranku vojne obaveštajne službe i početkom 1943. ispričao mi je da je De Vol plaćan u gotovini iz tajnih fondova i da je jedan od njegovih kolega radi ovoga odlazio povremeno u Ateneum Kort, hotel na Pikadiliju. Prenosilac poruka se žalio svom pukovniku da ga je na kraju De Vol doslovno davio jednočasovnim »lupetanjima« o astrologiji. Pukovnik je uzvratio: »Pusti ga nek priča, nek se veseli!« Moguće je da je ono što je mis I. opisala kao »Delm erov međučin« bilo poslednje De Volovo zvanično upošljavanje. Kao što rekoh u Uvodu, Delmer nas je upoznao početkom 1943. Ono malo zajedničkih susreta što smo ih imali bili su svi odreda u vezi tri falsifikovana broja dr Koršovog astrološkog periodičnika Zenit. De Vol je napisao veći deo sadržaja svih primeraka pod nadzorom Seftona Delmera. Tehničku stranu posla obavio je Armin Hul (Huli), Delmerov »crni« tipografski stručnjak, čiji se rad pominje u Crnom bumerangu ovoga poslednjeg. De Vol nije mogao da napravi kliše za Zenit, koji je prestao da izlazi još u decem bru 1938, jer u tom slučaju ne bismo naše izdanje pogrešno naslovili Der Zenit. Ovo takođe objaš njava zašto PIul nije reprodukovao Zenitov uobi čajeni nacrt za korice, već je zamolio frojlajn E., darovitu nemačku grafičarku i dizajnera klišea, službenicu u njegovoj jedinici, da pripremi verziju koja je svakako odgovarala, a predstavljena je u ovoj knjizi. Postoje dva izdanja formata osmine, sa datu mima januar i mart 1943, i minijaturna edicija »Vazdušna pošta oružanih snaga« štampana na izu zetno tankoj hartiji, iz aprila 1943. Mnogo godina kasnije, u Nemačkoj, domogao sam se jednog njenog
primerka a dalje traganje snabdelo me je i oktavo-izdanjima. Ono minijatumo je daleko najzanimlji vije, verovatno zato što se ortakluk De Vol— Delmer sada ukršta sa njegovom putanjom. Minijaturno izdanje, poput onih prethodnih, na izgled je štampala, u Gerlic-Bisnicu (Gorlitz-Biesnitz) farma Hansa Krečmera (Kretschmer). Sadr žavalo je uobičajene oglase za mračnjačke lekarije, kao i za knjige koje nude na prodaju pravi nemački astrološki izdavači. Zabavljalo me je kad sam ustanovio da smo podarili her Rajnholdu Ebertinu, sada iz Alena (Aalen), besplatnu reklamu za njegov astrološki periodičnik Mensch in A li koji je donedavno izlazio u Erfurtu. Naša ponuda za april 1943. bila je namenjena posadi U-brodova i verovatno je štampana tri meseca ranije. Do tog vremena Delmer je već morao znati kada su tačno nemačke podmornice potonule. Obaveštenja ove vrste bila su bitna kako bi izgledalo da su se De Volova »predskazanja« obistinila. Gilj nam je bio da ubedimo osoblje U-brodova u lukama Severnog mora da pripišu Der Zenitu jedno sveznanje koje on teško da je zasluživao, da im uzdrma moral i pusti glasine. Predskazanja su tekla u ovom smislu: »P rv i april, nepovoljan da U-brodovi izlaze na pučinu; četvrti april, preporučljivo ne izlaziti na pučinu ako je kapetanov horoskop nepovoljan; deveti april, povoljan za novije tipove U-brodova ali loš za starije; dvadeseti april, veoma loš za U-brodove.« Ovaj broj je uključivao i živahan, veoma sub verzivan članak pod naslovom: »Trideseti jun je na pragu!«, čime se sugerisalo da će se događaji od 30. juna 1934. (Remov puč) uskoro ponoviti, ovoga puta u režiji buntovnih SS vođa. »Crna« tema, da će Himlerovi SS-ovci izneveriti konačno sirotinju, Firera kome se moglo verovati i sve vaistinu rodoljubive Nemce, bila je konstanta u Delmerovom radu. »Reichsfilrer SS sada ulazi u razdoblje kada njegove kosmičke konstelacije ne slute na dobro.« N iti će, prema zvezdama, život biti lak njegovim kolegama, gospodi Ernstu Kalterbruneru (Kalterbrunner), Brunu Štrekenbahu (Streckenbach), Karlu Volfu (W olff), Hansu Pricmanu (Prutzmann), Vil-
helmu Redisu (Rediess), Arturu Nebeu i Erihu fon dem Bah Zelevskom (Bach Zelewski). Ovaj poslednji je bio naročito oštro napadnut: »To je čovek čija je ptičja pamet uzrok ruskog proboja kod Kursfca jer je odbio da pošalje SS trupe na front. Firer mu još veruje. Trebalo bi smesta da ga isšutira!« Godine 1963, her Vilhelm Vulf, astrolog iz Ham burga, pokazao mi je izdanje Zenita formata osmine koje je presreo Sicherheitsdienst kod Šćećina a u Nemačku je stiglo u tovaru mašina iz Švedske. Sadržavao je horoskope admirala Denica i Redera. U to vreme her Vulf se bavio astrologijom za Himlera, mada sa pištoljem koji je bio, ne baš meta forično rečeno, uperen u njegovu glavu. Valter Šelenberg mu je naložio da pripremi tehničku procenu našeg rada pošto je SD želeo da zna da li se pomenuta astrološka građa zasnivala na valjanim astrološkim načelima. Her Vulf je imao zadovolj stvo da ga obavesti da je slučaj baš takav. De Vol se postarao i za veći deo primeraka Nostradamus prophezeit den Kriegsverlauf (Nostradamus predviđa tok rata), no još je jedno »crno« delo nastalo pod Delmerovim nadzorom. Autorstvo ove knjižice pripisivalo se dr Brunu Vinkleru (Winkler), iz Vajmara, koji se u Predgovoru za hvaljuje dr Hajnrihu Leseu (Lesse), kustosu v o j vodske zbirke rukopisa u Ratisbonu, zbog pozajmice jedinstvenog (ali nepostojećeg) Nostradamusovog ru kopisa.111 Propagandnu »bodlju« valja tražiti u ko mentarima na nemački prevod pedeset lažnih Nostradamusovih katrena sročenih na odgovarajuće S'tarostavnom francuskom.112 Taj projekat sačinjavao je zanimljivu vežbu u snabdevanju subverzivnog rekla-kazala materijala prerušenim u naizgled ne dužnu sveščiću. Pravljenje ove Nostradamusove sveščiće, sa imprintom Regulus Ferlaga iz Gerlica, kuće odranije poznate po okultnim i astrološkim izdanjima, odu ševila je Armina Hula. Pošto se dr Vinkler poslužio jednim »starodrevnim« rukopisom, Hul odlučuje da ga reprodukuje i moli frojlajn E. da pretoči tekstove katrena iz šesnaestog stoleća u savremeno pismo. Ovi su reprodukovani u redovima po blokovima. Nemački prevod krivotvorenih katrena štampan je
Fraktur-slogom, sa komentarima u romanskom slo gu. Knjižica je štampana na najtanjoj mogućoj bi blijskoj hartiji i mada je imala 124 strane težila je manje od unce. Odala je veliku poštu izmišlje nom her Paulu Georgeu (George), koji je, prema amblemu uticajnog izdavača (datum 15. mart 1943), bio zaslužan za njeno grafičko oblikovanje. Hul mi je priznao da mu je ovaj rad pružio prijatnu promenu od uobičajenog zadatka: falsifikovanja nemačkih bonova za hranu ili pripremanja još jedne edicije Delmerovog čuvenog Krankheit Rettet, pri ručnika za navodne simulante, koji je neprestance preštampavan sa različitim koricama radi kamuflaže, recimo kao vojnička pesmarica, balističke ta blice, džepni vodič za Oslo i slično. Kada je o meni reč, De Vol je ispario sa scene, isto onako iznenadno kao što je na nju i stupio. Sudarili smo se jednom na nekoj londonskoj ulici ubrzo posle rata, razmenili nekoliko reči ali ga nikada kasnije nisam video. Doduše, tek me je 1959. njegova ratna karijera ozbiljno zainteresovala. Pisao sam mu maja 1961. ali odgovora nije bilo. Nedelju ili dve kasnije Times je saopštio da je on preminuo u Svajcarskoj, u Lucemu, 2. juna 1961.
XIII Zatočeni astrolozi
F. D. Gem era je pokazan nalog za njegovo hapšenje u sedištu manhajmskog Gestapoa odmah po ponoći 9. juna 1941. a onda je prebačen u mesni zatvor SS-a. Po dolasku, dato mu je ćebe, pa je onda bačen u mrkli mrak ćelije, gđe su mu se dvojica nevidljivih supatnika uskoro pred stavili kao astrolozi amateri. Tokom naredne nedelje, u tri prilike, bio je pod žestokom vatrom unakrsnog ispitivanja, poslednji put od strane uniformisanoga gestapovca koji je želeo da sazna sve 0 njegovim ovdašnjim kontaktima. Juna 16. prebačen je u zatvor Štos u Manhajmu 1 tokom ispitivanja postalo je jasno da je Gestapo posebno zainteresovan za njegovu vezu sa Kraftom i, naročito, za ostale Kraftove prijatelje u Nemačkoj. Dalje, želeli su da znaju da li su Kraft i on sam imali ikakvih ličnih veza sa Hesom. Reče im da je poznavao Krafta tokom deset dugih godina i da je duboko zainteresovan za njegov rad. što se Kraftovih prijatelja tiče, nagovestio je da bi svaki podatak, potekao od njega, po svoj prilici već bio poznat Gestapom »Prećutkujete nešto!« pre teći izusti onaj što ga je ispitivao. Avgusta 16, tačno dva meseca po dolasku u za tvor Štos, Gernera odvedoše u administrativni blok i pokazaše mu takozvani »crveni zaštitni starateljski red« potpisan, reče mi, od strane samog Rajharda Hajdriha.118 Obaveštavaju ga da mu sada predstoji prebacivanje u koncentracioni logor pored Berlina.
» A kad tamo stignete«, rekoše mu, »suočićete se sa vašim prijateljima Kraftom i Fervejenom, pa ćemo čuti šta ćete onda reći.« Gertner se zgranuo čuvši da se ime profesora Fervejena pominje u vezi sa Kraftom ali je držao jezik za zubima. Dva dana kasnije, 18. avgusta, izvukoše ga iz ćelije i, s lisicama na rukama, predadoše visokom Švabi da ga odvede na manhajmsku železničku stanicu. Putovanje do Berlina potrajaće tri dana, sa noćnim zaustavljanjima u zatvoru u Frankfurtu na Majni i Kaselu. Konačno se našao u prijemnom bloku oranijenburškog kon centracionog logora, nekoliko kilometara severno od Berlina. Uskoro sreće nekolicinu starih znanaca, među njima dr Korša i Hajnriha Hutera, ali ni traga ni glasa bilo od Krafta ili od profesora Fer vejena.114 Otprilike dve nedelje kasnije, u subotu 4. sep tembra, otvoriše se vrata barake i pomoli se lo gorski čuvar sa čovekom u civilnom odelu. »Eto, napokon znamo gde ste!« primećuje civil. Ispada da se Gerner nekako »zaturio« u administrativnoj zbrci. Vrata se zalupaše; ostalo mu je jedino da se pita šta sad. Nije morao dugo da čeka. Prođe nedelja a u poneđeljak ga odvedoše u kancelariju Reichssicherheitshauptamt-a u Berlinu i uveđoše u neki sobičak. Rekoše mu da sedne. Preko puta dugog stola, prekrivenog papirima, merkala su ga četiri viša SS oficira. I opet su od njega tražili da iznese svaku pojedinost svog ranijeg odnosa sa Kraftom, a interesovali su se i za profesora Fer vejena. Ispitivanje se oteglo i, prema recima her Gernera, što je duže trajalo, to su manje prija teljski njegovi ispitivači bivali. Očito, znali su oni podosta toga o Kraftu, pa Gerner ubrzo uviđa da su papiri rastureni po stolu morali biti oduzeti od Krafta. Razgovor dobij a čudan obrt kada su ga stali pobliže ispitivati o Kraftovoj vaistini samosvojnoj Sprachgeist (»Duhu jezika«) teoriji i o njegovom žongliranju suglasnicima i samoglasnicima u rečima da bi se ustanovile veze i značenja koje svakako nikada nisu pale na um akademskim filolozima. Ta da mu postade jasno da oni smatraju kako su te mutne etimološke spekulacije bile zgodna maska
za sistem šifara i da podozrevaju da se Kraft upleo u špijunažu. Potrudio se iz petnih žila da im raz jasni Kraftove uvrnute lingvističke teorije ali kao da ih nije uverio. Vraćaju ga u Oranijenburg. Ništa se ne dešava tokom narednih šest nedelja. I sve ga više obuzima očajanje. Zdravlje mu se pogoršava, ali kada se javio logorskom lekaru šalju ga nazad s obrazlože njem da je reč o bubi u uhu. Tada, iznebuha, ok tobra 16, pozvan je u administrativni blok i uskoro se vozio policijskim kolima u pravcu Berlina. K o načno, on i pratilac stižu u istražni zatvor na Aleksanderplacu. Odvode ga u malenu ćeliju broj 102 i ostavljaju ga nasamo sa njegovim mislima. Kada je K raft napustio svoj dom na Burggrafenštrase u društvu dvojice gestapovaca 12. juna, je dan od njih reče frau K raft neka se nada mužu do večeri. Kada su stigli na Aleksanderplac, obavešten je da je oficir koji je želeo da porazgovara sa njim zauzet i da će on pričekati prekonoći. Do pušteno mu je da telefonira ženi i kaže joj samo toliko, a onda ga odvode u ćeliju. Međutim, nije se vratio sledećeg dana, pa ni onog posle njega. Umesto toga, posećuju je trojica gestapovaca i odnose sve njegove hartije i mnoštvo knjiga. Frau Kraft ih pita zašto joj je muž uhapšen ali joj oni ne odgovaraju. Dve nedelje kasnije dozvoljavaju joj da ga nakratko poseti u istražnom zatvoru na Aleksanderplacu, gde saznaje da mu još nije po kazan nalog za hapšenje i da sve dotad nije bio saslušavan. Kraft oseća samopouzdanje da će ovaj ili onaj od njegovih važnih nacističkih kontakata da bane i oslobodi ga, pa diktira pismo svojoj ženi, da ga ova pošalje dr Hansu Franku, generalnom guver neru Poljske, koga je upoznao početkom 1940. na već pomenutom muzičkom večeru. U dogledno vreme, frau K raft pozivaju da poseti višeg člana Frankovog štaba u Berlinu. Ovaj joj postavlja niz pitanja i kaže da će poslati izveštaj svome šefu. Prilikom kasnijeg susreta, kaže joj da ne može da pomogne ni Kraftu ni njoj. Ona zatim piše dr Laju, koji se pokazao korisniji od svog kolege dr Franka, jer je nekoliko dana kasnije telefonom poziva službenik Ministarstva inostranih poslova,
i kaže da stupi u vezu sa izvesnim her Erhardom (Ehrhardt), članom Reich.ssicherheitshaiiptam.t-a, i daje joj njegov broj telefona. Odlazi u švajcarsku ambasadu, gde je obaveštavaju da će stupiti u vezu sa nemačkim Ministarstvom inostranih po slova. Proći će podosta vremena dok ne uspe da isposluje razgovor sa Erhardom a to je punih šest meseci po Kraftovom hapšenju. U međuvre menu, Kraft i Gemer su već bili suočeni u Aleksanderplacu, policijskom pritvoru. Nekoliko dana po Gernerovom dolasku od 16. oktobra, ključ zaškripa u bravi. Vrata njegove ćelije se otvoriše i čuvar zareza: »Kupanje; peškir i sapun; postrojte se u hodnik i ćutac!« Gemer kroči u prolaz izvan ćelije 102 i oprezno pogleda levo i desno. Vrata ćelija 101 i 100 ljehu zatvorena ali vrata 99 behu lako razmaknuta. Onda se sasvim otvoriše i pomoli se Kraft. Kada dm se pogledi ukrstiše, u njima je bilo prepoznavanja, ali izgle dalo je opasno prošaputati makar i reč pozdrava. Pod tuševima su uspeli da na brzaka porazgo varaju. »Otkad ste ovde?« upitao je Gerner. »Od 12. juna«, odgovara Kraft. Razmenjuju misli o svojim zatvorskim iskus tvima. Kraft kaže da su stvari mogle da budu i gore: njegovoj ženi je dozvoljeno da ga povremeno posećuje, donosi mu vegetarijansku hranu i poneku knjigu. Ovo poslednje, reče, nije ništa naročito ali bar pomaže da mu prođe vreme. Obećava da će jednu doturiti Gemeru kad idući put krenu na tuširanje. Održao je reč i tokom nekoliko nared nih meseci uspeo je da mu umuva jednu prigodnu knjigu verske sadržine — Gerner se ■priseća da je čitao život sv. Tereze u mekom povezu •— ili isečke iz novina, jednom prilikom čak i ćele no vine. Morao je da čuva taj štampani materijal sakriven, jer bilo bi belaja da su ga kod njega pronašli. Gerner se ni najmanje ne iznenađuje kada, jednoga dana, sreće profesora Fervejena na vežbalištu. Izmenjuju par reći ali je razgovor nemoguć. Nedelje se vuku, obeležene jedino povremenim susretima sa Kraftom ispod tuševa. A onda, 23. decembra 1941. Gemera, Krafta i Fervejena spro-
vode iz jednog bloka ćelija u drugi deo zgrade, i suočavaju ih sa onim istim her Erhardom koga je frau Kraft trebalo da vidi kako bi poradio u prilog njenog muža. Nije imao bogzna šta da im šaopšti, osim da će se tužba Države protiv njih razmatrati u januaru, kada će biti donesena i odluka o sudbini svakog od njih ponaosob. A li janu ar prođe bez ikakvih događaja, pa minuše još četiri meseca pre nego što se išta bitno zbilo. U međuvremenu frau Kraft je uspela da izbori razgovor sa Erhardom i u toku narednih meseci videće ga još nekoliko puta. Prilikom prvog susreta, objasnio joj je da do tog trenutka nije našao vre mena da se pozabavi Kraftovim slučajem. A i ona ko, dodaje, ispitivanje Kraftovog rada na osnovu hartija uzetih iz Burggrafenštrase ogromna je petljavina jer sam pokušaj da se pronikne u čemu je reč zahteva čitavu vojsku stručnjaka. Doduše, on je spreman da je sasluša. Erhard je pomenuo da je većina uhapšenih astrologa već oslobođena, ali naglašava da je Sicherheitsdienst mišljenja da je Kraft nesumnjivo bio glavna zvezda kada je o astrologiji reč, mada on i njegove kolege teško shvataju zašto je to tako. Dalje, on će, zbog svog ličnog magnetizma, Kraft je očito uticao na ljude s kojima je dolazio u dodir i stoga je predstavljao potencijalno škodljiv pa čak i opasan element u nacionalsocij alističkom W eltanschauung-u. Frau Kraft odgovara da se njen muž uvek pro tivio da ga nazivaju astrologom u uobičajenom smislu reči i u celosti je odbacivao' fatalistički stav uobičajen za većinu tog soja ljudi. Erhard nestrp ljivo primećuje: »Pa zašto se onda, pobogu, po svetio kao fanatik astrologiji tokom dugih dvadeset godina ako je to bespredmetno?« Dodaje još da ako Kraft možda i nije imao neki svesni plan, smatra se da su ga izvesni ljudi medicinske struke iz Svajcarske možda osokolili da seje antisocijalne ideje po Nemačkoj. I opet, on, Erhard, ne može nikako da dokona zašto se Kraft odrekao sigur nosti Švajcarske i zadovoljio' se veoma skromnim načinom života u Nemačkoj. Otuda njegov zaklju čak da je on svakako nečiji plaćenik. Ovom prili-
kom frau K raft baš nije otišla mnogo daleko u razuveravanju Erharda. Gerner je uspeo da nakratko porazgovara sa profesorom Fervejenom u aprilu 1942. Fervejen kaže da je poslao Erhardu pismo u tom smislu da je u decembru obavešten kako će odluka o nje govoj sudbini biti donesena u januaru, ali da se ništa nije dogodilo u međuvremenu pa bi mu lak nulo da sada nešto sazna. Da li mu je udovoljeno ili nije ne zna se, ali 24. maja čuvar kaže Gerneru da je Fervejen netom prebačen u oranijenburški koncentracioni logor. Pušten nije nikada, već je držan u Oranijenburgu sve do februara 1945, kada ga prebacuju u ozloglašeni logor Bergen-Belzen. Tamo umire mesec dana kasnije, 21. marta 1945. U međuvremenu, frau Kraft viđa Erharda tu i tamo. Prilikom jednog od ovih susreta, verovatno u rano proleće 1942. on joj deluje više ohrabrujuće nego pre. Priznaje da je ranije sumnjao u Kraftove dobre namere ali sada je spreman da pred loži da ga puste. Naravno, pod izvesnim uslovima. Od Krafta se očekuje da drži jezik za zubima, i svakako će mu biti zabranjeno da predaje, da stupa u kontakt sa bilo kojim Nemcem visokog ranga, kao što su dr Frank i dr Laj. Dalje, ne do lazi uopšte u obzir prepiska sa bilo kim izvan Nemačke. Slobodan je da se prihvati svog nekadaš njeg posla u Deutsche Nachrichtenbiiro-u, ali je dino pod uslovom da nema pristupa u najvažnije odseke. Kraft može da misli i proučava šta god hoće, kaže Erhard, ali o nepoželjnim temama kao što su astrologija i Nostradamusova proročanstva ne sme da raspravlja ni sa kim niti pak da o tome piše. Frau Kraft ga pita smatra li on da će ovakvi njegovi predloži za Kraftovu budućnost biti prihvaćeni. Odgovara joj da se preporuka nad ležnog lica za svaki pojedinačni slučaj obično poštuje. A kad tamo, Erhardovi predloži, ako ih je ikada i podneo svojim pretpostavljenima, nisu prihvaćeni, i sledeći put kada ga frau K raft bude videla, ve rovatno krajem maja 1942, reći će joj da je sada aktuelan novi plan, dodajući da je njegovo odeljenje u kontaktu sa jednim od ministarstava i da će mu se, po svoj prilici, tu naći mesto. Gerner
bi mu se pridružio i radio pod istim uslovima. Svaki od njih bi imao posebnu sobu, čuvar bi obojicu držao na oku, izvodio ih u fcantinu na obroke pa čak i u kratke šetnje. A li ono glavno tek je predstojalo: pod uslovom da njihov rad bude zadovoljavajući, reče, nova mol ba za oslobađanje može se podneti šest meseci kas nije, ali njihov posao bi se produžio.115 Frau Kraft se priseća da se na tom mestu u razgovoru zabrinula i žučno usprotivila tome da Krafta primoravaju da se prihvati ikakvog rada koji bi išao protiv nje govih načela. Erhard je razuverava. »Želim o da za nas pravi matematičke proračune. Naposletku, dobar je matematičar, zar ne. Osim toga, ako sve dobro pođe moći ćete da ga posećujete tri ili četiri puta nedeljno posle radnih sati, možda još i češće.« Erhard ne krije da će za ove ustupke ona morati da se pomiri sa izvesnim uslovima. »Nećete preduzimati više nikakve korake kako bi vam muž bio oslobođen«, rekao je. »N e poslušate li, to može doneti nesreću oboma. Dalje, morate se kloniti švaj carske ambasade i nipošto se ne smete dopi sivati ni sa kim izvan Nemačke.« Frau K raft izrazi spremnost da se složi sa svim rečenim, ali i želju da svakog meseca pošalje nekoliko reći svojoj svekrvi kako se stara gospođa ne bi uznemirila. Erhard primećuje da bi ostavljanje makar i jednih vrata od škrinutima bilo opasno, i dodaje da ona stavlja glavu u torbu ako bude pisala Kraftovoj mere. Sve do 5. juna 1942. K raft i Gem er ne znaju ništa o ovim novim planovima, .kada ih odvode u Erhardovu kancelariju. Gemer se priseća kako je ovaj seo za sto i ispitivački ih odmerio. Erhard im saopštava da su određene informacije o njima prosleđene jednom drugom odeljenju. Na ovo se Kraftovo lice smrklo. Sledi Erhardovo pitanje: razumeju li se oni u trigonometrijske proračune? Gemer mi je priznao da se iskezio od uva do uva i srećno uzvratio: »Da!«, dok K raft jedva da je iz sebe iscedio potvrdan odgovor. Na ovom mestu, Erhard objavljuje da će oni napustiti istražni zatvor na Aleksanderplacu narednih dana i da će im se naći posao. Kaže da su se, nezavisno od napora frau Kraft, umešali i dmgi ljudi njemu u prilog, i eto razloga za izuzetan postupak prema njima.
Na kraju ih upozorava da se manu ćorava posla, jer će se u protivnom ubrzo obreti u zatvoru na Aleksanderplacu ili u koncentracionom logoru Ora nijenburg. Nedelja minu i ništa se ne dogodi, ali ujutro u petak 12. juna 1942, na godišnjicu Kraftovog hap šenja, zatvorski brica, »poverenik«, uđe u Gernerovu ćeliju. Gerner je iznenađen, pošto je ovaj obič no dolazio samo jednom nedeljno, a nisu prošla ni dva dana od kada je poslednji put obrijao Gernera. »Samo što sam ti izbrijao pajtaša, dasu iz ćelije 99«, reče. »Odlazite ovog istog popodneva.« Uskoro dođe čuvar i reče mu da se pakuje. Nije mu trebalo mnogo da ono malo prnja ubaci u kartonsku kutiju, sav prtljag koji je imao. Vreme je sporo odmicalo tog popod-neva i večeri za Gernera. Niko ne dođe i njega sve više i više stade da obuzima zebnja. Konačno-, odlučuje da pođe na počinak :i dok je čekao da ga san izbavi, prisećao se niza skorašnjih naizgled proročanskih snova. Kao da su nagoveštavali da će uskoro biti pušten ili prebačen u neko neodređeno odeljenje u Mini starstvu propagande. Prisetio se, takođe, da je u jednom od tih snova trebalo da bude oslobođen do 13. juna, a danas je bio tek dvanaesti. Učvršćene vere, zaspa. Gernerov proročanski san se obistini narednog jutra kada se vrata ćelije otvoriše i čuvar ga pozva da istupi. Kraft je već stajao u hodniku. Odvedoše ih do automobila Ikoji ih je čekao u zatvorskom krugu pa se zaputiše ka severu. Posle izvesnog vremena stigoše do velikog službenog zdanja u Komandantenštrase. Ranije je to bio deo »M urati« fabrike cigareta, ali je sada služilo kao dom za ogranak Ministarstva propagande. Uvedoše ih u prostoriju gde su neke dobro odevene mlade žene žustro kucale na mašini. »Sedeli smo tamo kao par ubogih grešnika«, priseća se Gerner. »Devojke su buljile u nas kao da smo neka retka marva. Posle svega što smo preturili preko glave poslednjih godinu dana, mora da smo izgledali žalibože. Onda se pojavi tip u civilnoj odeći. Reče nam da se zove Hirš (Hirseh) i da je odgovoran za nas. Odvodi nas u kantinu na ručak i pokazuje nam naše prostorije, obaveštavajući
nas da možemo biti zajedno po danu ali da će nas zatvarati svakog posebno u 5 po podne. Reče nam, takođe, da će nas u slučaju vazđušnog na pada neko odvesti u sklonište. Bila je to prijatna novost, jer smo na Aleksanderplacu u takvoj pri lici ostajali u ćeliji.« Na Komanđantenštrase stižu u subotu ujutro ali njihovi novi poslodavci se ne pomoliš e sve do kraja nedelje. Gerner kaže da su se on i Kraft susreli sa trojicom ili četvoricom, ali se prisetio imena samo jednog od njih. Bese to izvesni Kurd Kishauer (Kisshauer) koji je, smatra on, bio ne kada zaposlen u Cajsovoj optičarskoj firmi u Jeni, nešto u vezi sa planom rasporeda planeta. Rečeno im je da će ubuduće Kishauer izdavati naloge, sakupljati njihove radove i proveravati ih. Sada im je već jasno da su Erhardovi trigonometrijski pro računi bili potrebni radi pripremanja i tumačenja horoskopa. Trebalo je da se Kraft pobrine za rad a Gerner je imao funkciju njegovog sekretara i pomoćnika. Na žalost, Kurd Kishauer je umro 1958. pa tako nikada nisam uspeo da sa njim porazgovaram. Beše taj ubeđeni protivnik astrologije, do te mere da je protiv nje napisao nekoliko pamfleta. U par tijskim krugovima, međutim, važio je kao struč njak za ovu temu. Her Huter, lajpciški izdavač astrološke literature, reče mi da je do Kishauera došao aprila 1940. kada se upinjao da nabavi hartiju za svoja izdanja. Kishauer je tada bio među osobljem Alfreda Rozenberga (Rosenberg), odgovor nog, između ostalog, za nadzor nad političkim obra zovanjem u NSDAP-u. Pošto su zalihe hartije za izdavače bile raspoređivane na osnovu navodnog nacionalnog interesa, her Huter nije dobio ni kakvu pomoć od Kishauera, koji je verovatno bio poslednji čovek na svetu voljan da mu pomogne.116 Gerner se priseća kako su on i Kraft bili oduševljeni što će se najzad nečeg prihvatiti, posle tolikih meseci nerada. »Posao je bio zbilja za nim ljiv«, rekao je. »Zapanjila nas je, takođe, ko ličina materijala kojim je Odeljenje za psihološko ratovanje moglo da nas snabde: datumi rođenja, primerci rukopisa, fotografije itd. Primali smo podatke od ove vrste za Timošenka, ruskog generala,
kao i za brojne savezničke državnike, generale i admirale. Takođe nam je naloženo da saznamo horo skope nekih od vodećih britanskih generala i us koro nam je postalo jasno da su isprobavali tri različita komandanta za Severnu Afriku. Kraft je posmatrao dijagram poslednjeg od trojice. To je bio horoskop generala Momtgomerija, rođenog go tovo u istom delu godine kao i naš general Romel. Kraft je primetio: ’Pa, horoskop ovog čoveka sva kako da je snažniji od Romelovog.’« 117 Činjenica da se Kraft i Gerner poduhvataju posla u tom osobitom trenutku mora se razmatrati u svetlu odlomka iz Gebelsovog dnevnika (preveo i uredio Luis Lohner /Louis Lochner/, 1948). Zabeleška za 19. maj 1942. glasi: »B em t je izvukao' plan pokazujući kako možemo da upregnemo okultno u našu propagandu. Stvarno srno se dokopali nekog pravog. Amerikanci i Englezi lako padaju na takve stvari. Stoga vršimo pritisak da stupe u našu službu svi stručnjaci za okultna proročanstva koje nađemo; itd. Nostradamus mora ponovo, da posluži kao izvor citata.«118 Berntov plan smišljen je pre 19. maja 1942. pa Kraft i Gerner počinju s radom u zdanju Ministarstva propagande u Komandantemštrase približno 15. juna. Nikada nisam bio u stanju da otkrijem imena ostalih »okulista* koje je za svoju službu zavrbovalo Ministarstvo propa gande. Nikada mi nije bilo jasno da li je Kraft trebalo da pruža »ozbiljne« proračune zasnovane na astrološkim dedukcijama, ili samo materijal koji bi neko iz Ministarstva propagande obradio u cilju propagande ili psihološkog ratovanja. Prema frau Kraft, uskoro se našaO' u nebranom grožđu zbog svog odbijanja da jedan osobit zadatak obavi onako kako je to odgovaralo željama poslodavaca. Umesto toga, stavio im je na uvid list sa vlastitim viđenjem tog predmeta, i Kishauer je proključao. A li uglavnom, piše frau Kraft, svaki zadati posao uradio bi na svoj način,, ne vodeći mnogo brige oko toga šta njegovi »klijenti« očekuju ili ne oče kuju. U toj meri su, dodaje, on i Gerner i sami bili zainteresovani za rad. Kopija dvaju napisa koje je navodno napisao Kraft u ono vreme bili su u her Gernerovim ru-
kama kada sam ga sreo. Reče mi da ih je poneo kada je konačno pušten na slobodu u aprilu 1943.119 Zanimljivi su iz dva razloga. Prvo, postrani od neobičnih okolnosti u vezi s horoskopom generala ser Kloda Okinleka (Claude Auchinleck), oni pred stavljaju takve jalove primere kraćih eseja ili po moćne beleške, očigledno pisanih u svrhu psihološ kog vojevanja, da se čovek može jedino čuditi i krstiti nad glupošću onih koji su se koristili Kraftovirn uslugama u tom cilju. Drugo, ako je Kraft zaista odgovoran za ove kreacije, on se bilo najeo bunike ili je vaistinu verovao u sopstvene buda laštine. Jedan od napisa nosi naslov »Ruzveltovi ■ — nesrećna zvezda Amerike«. U njemu pisac optu žuje Predsednika i gospođu Ruzvelt da su im za vrat stali slobodni masoni i Jevreji; Volstrit je svetski centar jevrejske finansijske moći i Jevreji su se urotili da otmu Americi slobodu i nezavisnost, sve u skladu sa Protokolima sionskih mudraca. Od lomak o Okinleku, s datumom 3. juli 1941, pisan prema tome dve nedelje po Kraftovom i Gernerovom dolasku u Komandantenštrase, ima veću te žinu. Uradili su generalov horoskop na osnovu rođenja u Eru otprilike u deveti prepodnevni čas 21. juna 1884. Okinlek, međutim, nije rođen u Eru već u Olderšotu (Eire, Aldershot). Kasnije sam zamolio mog starog prijatelja, pokojnog Džona Konela (Connell), feldmaršalovog biografa, da ga priupita za čas rođenja onako kako ga je Kraft odredio. Ser Klod je mislio da je rođen između 8 i 9 pre podne i čudio se kako je Kraft uspeo da se toliko približi verovatnom času. A li sve ostalo što je Kraft rekao o generalu bila je obična glupost. Bio je svestan da je Okinlek »irskog« porekla, ali nije uvi đao da ova veza vodi u Alster a ne u južnu Irsku. »Danas, na njegovom trenutnom položaju, Okinlek služi neprijateljima svoje majke-zemlje!« piše Kraft samopouzdano. »Medeni mesec« u zdanju »Murati« potrajao je nekoliko meseci a krajem avgusta stvari kreću na gore. Prebačeni su u ono što je Gerner krstio sa »apsolutni svinjac« u Kepenikerštrase. »T o nije bila kancelarija Ministarstva propagan de«, primetio je, »već puko smetlište za Krafta i
mene. Zgrada je prvobitno bila štala ali je u poslednje vreme služila kao stovarište. Kraftova soba je bila na kraju mnogo dugačkog hodnika, otprilike na 90 metara od moje.« U zdanju »Murati«, prema Gerneru, Kraft je bio uveren da će se sve dobro razvijati, ali sada ga naglo obuzima beznađe i nadasve pizma. Naročito ga je razbesnela činjenica da je njegovoj ženi izričito zabranjeno da piše ili prosleđuje pisma u njegovo ime. Sam odašilje ne koliko ljutitih pisama Erhardu, koji u susretu sa frau Kraft kaže da će ih smatrati kao privatna saopštenja i neće ih unositi u Kraftov dosije. Savetuje joj da ga upozori da nova pisma nisu dobro došla, dodavši još da je K raft pravi srećnik što joj je uopšte dopušteno da ga obilazi. Frau Kraft izražava Erhardu svoje zaprepašćenje usled činje nice što se od njenog muža očekuje da se bavi astrologijom, jer je mislila da je upražnjavanje astrologije u celosti zabranjeno. »Živa istina«, od govara Erhard, »nećemo astrologiju u Nemačkoj. Njegov rad se koristi u cilju propagande za inostranstvo.« Po svoj prilici, Kraftovo uviđanje da je jedina njegova funkcija da snabdeva astrološkom krmom plaćene duše u Ministarstvu propagande doprinela je bar onoliko koliko sve ostalo zajedno nervnom slomu koji će uslediti. Došavši u zdanje »M urati« ponadao se da će nečim značajnim doprineti nemačkom ratnom poduhvatu. Simptomi od vrste poznate psihijatrima sada se razvijaju: on, uvek tako pričljiv i spreman na opštenje postaje odjednom povučen u sebe i ćutljiv. Prema frau Kraft, hvata se za krute činjenice, odbija sitne đakoni je koje ona uspeva da mu nabavi, kao i jako začinjenu hranu. Sada očima ne može da vidi Gemera i smiš ljeno izbegava njegovo društvo. Ne napušta ni zgra du da bi tragao za provijantom sa Gemerom i Hiršom, ili makar sa samim Hiršom. (Her Gerner mi je ispričao da su svoj jelovnik mogli da dopune voćem i povrćem iz obližnje bakalnice.) Kada je Hirš ulazio u Kraftovu sobu rano izjutra, zaticao bi ga ponekad kako sedi na podu, zadubljen u meditiranje. Na Hiršov prijateljski pozdrav ne bi odgovarao; očigledno, K raft je bio nesvestan nje govog prisustva.120
Nakon približno desetodnevnog boravka u šta lama, ovu dvojicu opet sele, ovoga puta u pito mije okruženje u zgradi Ministarstva propagande u Licovštrase. Po dolasku, 7. novembra 1942, daju im sobe u zadnjem delu kuće. Čelična vrata raz dvajaju njihovo boravište od kancelarija »Prom ija« u prednjem delu. Нег Gerner mi reče da je Kraft izričito tražio da ga smeste na različitom spratu od njega. Moj je utisak da Gerner jedva da je viđao Krafta tokom ovog poslednjeg razdoblja, mada je povremeno razgovarao sa frau Kraft, kojoj je odobreno da se pridruži mužu. Mogla je da dolazi i odlazi tokom dana, po volji, ali je noću zaklju čavana sa »zatvorenicima«. Pošto njihova zvezda predstave ne može, ili, verovatnije, neće da radi za njih, ljudstvo za psi hološko ratovanje gubi interesovanje za ono što je Gerner nazvao »astrolozi u krletci«. Još dok su boravili u štali, Kishauer je sveo svoje posete na dvaput nedeljno. Kraft nije uradio nikakav posao pod milim bogom u Licovštrase, pa Kishauer pita Gernera ne bi li sam uradio neke proračune. Gerner priznaje da nema Kraftovu stručnost, ali daće sve od sebe. »Bio sam prilično zadovoljan u Licovštrase iz među decembra 1942. i aprila 1943« rekao mi je. »N ije se od mene tražilo baš mnogo. Bilo je astroloških knjiga i dijagrama napretek i ja sam se zabavljao sravnjujući raznorazne periodičnosti. Fric Hirš me je vodio sa sobom u potragu po bakalnicama. Ugovorili bismo sastanak a onda bi on sam ne kuda šmugnuo na sat ili dva. Razume se, u Licov štrase bismo se uvek vraćali zajedno.« Dok je Gerner, filozofski gledajući oko sebe, izvlačio iz situacije što se moglo, Kraftova manija proganjanja se naglo pogoršala. Nemci to nazivaju Haftpsychose ili zatvorska psihoza. U svojim beleškama frau K raft se priseća pisma koje je on poslao višem zvaničniku Ministarstva propagande čija je kancelarija bila u prednjem delu zgrade. U pismu on optužuje tog čoveka da želi da ga sludi kako bi imao opravdanje da ga pošalje u koncen tracioni logor. Unižavajuće je, žalio se, što se od njega, baš njega, očekuje da izađe na sredu s vulgarnim astrološkim predskazanjima. A li sada
bi on da predskaže nešto što će se veoma uskoro obistiniti: tovar britanskih bombi pašće na Ministar stvo propagande, pravedna naknada za njihovo ža libože vladanje. Frau Kraft uspeva da vidi pri maoca pisma te iste večeri -—- to je njihov prvi susret — i preklinje ga da se pravi kao1 da ga nije ni primio. Odgovara joj da će Reichssicherheitshauptamt biti obavešten da njegovom odeljenju Kraftove usluge više nisu potrebne. Kraft će napisati još mnoga pisma, a njegova žena će odbiti da ih pošalje u njegovo ime, sve do jednoga. Namenjena su švajcarskoj ambasadi, raznim prijateljima u Svajcarskoj i vajaru Brekeru, koga moli da za njega interveniše kod Reichsminister-a, dr Hansa Franka. A li jedno pis mo, upućeno Erhardu, poslato je. K ra ft se izvu kao jednog subotnjeg popodneva i svojeručno ga predao. Uspeo je da se uvuče u svoju sobu a da ga niko ne vidi i rekao ženi kako je siguran da ih je »Bog sve zaslepeo«. Sirota frau Kraft je užasnuta. Sledećeg dana posećuje dr Fezela u nje govoj kući i moli ga da se založi kod Erharda Kraftu u prilog. Fezel joj odgovara da će videti kolegu u ponedeljak, u rano jutro, i moli je da ga nazove u kancelariju u 9. Taiko je i postupila, a Fezel joj kaže da se ne časeći časa stvori u Erhardovoj kancelariji. I Fezel je tu kada ona stiže. Erhard priznaje da ako je do sada postupao obzirno, onda je to bilo jedino nje radi. Što se Krafta tiče, taj ne zaslužuje nikakvu samilost. Njemu su sada otvorene dve mogućnosti: duševna bolnica ili kon centracioni logor. Doduše, nije smeo ni toliko da joj kaže, dodaje, a upadica dr Fezela je veoma neuobičajena. Fezel pita: »Šta bi se dogodilo da se ja nisam upleo?« A Erhard zagonetno uzvraća: »Znate i sami!«121 Nekoliko dana kasnije, 12. febru ara 1943, dvojica gestapovaca dolaze u Licovštrase i pozivaju Krafta. On napušta zgradu u nji hovoj pratnji. Gerner saznaje za Kraftov odlazak tog istog dana. Prošlo je više nedelja od kada ga je poslednji put video. Od Kishauera ni traga ni glasa već neko vreme; naredna dva meseca će proći u Licovštrase u stanju napetosti i zebnje. U osvit
13. aprila pojavljuje se jedan činovnik Reichssicherheitshauptamt-a i kaže Gerneru da pođe sa njim. Kratka vožnja kolima odvodi ih na Podsdamerštrase gde, na veliko Gernerovo olakšanje, vozač skreće u pravcu zapada. Na sever — njihovo odredište bi bilo ili Aleksanderplac ili zatvor u Lerterštrase. Konačno se kola zaustavljaju ispred jedne kuće u Majnekeštrase. Gernera odvode u prostranu odaju i ostavljaju ga samog; primećuje, s izvesnim iznenađenjem, da ga nisu zaključali. Us koro ga uvode u kancelariju gde zatiče SS oficira visokog ranga. Saopštava mu se da će sada biti puš ten ali prvo mora da potpiše izjavu u tom smislu da nikada nije bio u zatvoru niti radio za Mini starstvo propagande. Gerner se i ne trudi da pro čita dokument; žurno ga potpisuje i izlazi na ulicu kao slobodan čovek. Probija se do Licovštrase i tamo zatiče glavešinu odseka Ministarstva propagande. Moli za dozvolu da koristi svoju sobu u narednih nekoliko nedelja pošto nije voljan da se vrati u Manhajm a još nije smislio šta će dalje. Nema prigovora, pa Gerner tu ostaje do avgusta meseca.122 Tokom svog boravka u Berlinu pohađa kurs na Institutu za psihologiju i psihoterapiju. Nakratko posećuje Manhajm u avgustu i onda se prijavljuje za medicinsku službu u vojsci. Do tada se iz sveg srca pokajao što se ikada uplitao u Kraftova posla. Krafta odvode u zatvor u Lerterštrase 12. feb ruara. Zatvaraju ga u podzemnu ćeliju gde se pedesetak robijaša upinje da opstane na prostoru jedva dovoljnom za dvanaestoricu. Početkom marta navlači tifus i još se nije ni oporavio1kada ga pre bacuju u koncentracioni logor u Oranijenburgu. Sada je već mina u fizičkom smislu, pa ga preu zima logorska bolnica. Tu zatiče još jednog zatvo renika iz Švajcarske. Beše tu msje Žak Faržon (Jacques Farjon), kome je već rečeno da mu se zemljak nalazi u bloku za onemoćale. Njegova veza mu je rekla: »On je izuzetno pametan čovek ali nikome ni reči da kaže. Rekoh mu da ste Švajcarac pa bi on voleo da vas vidi.« Sledeće nedelje Faržon po prvi put sreće Krafta. Ovog susreta prisetiće se u članku objavljenom u La Tribune de Geneve od 11. avgusta 1946. »Izraz mu je bio
nešto sasvim izuzetno. Imao je magnetnu moć«, pisaće msje Faržon. »Ispod visokog i inteligentnog čela par dubokousađenih očiju — goreo je unutraš njom vatrom — dva oka koja bi se za vas uhvatila i ne bi vas puštala, zureći u vas, kao da su pro dirala u vaše najtananije misli.« U međuvremenu, frau Kraft ostaje u Ber linu i tokom sledećih osamnaest meseci uspeva dvaput nakratko da poseti logor. Sreće muža po treći i poslednji put u jesen 1944. Unose ga u malo prijemno odeljenje na nosilima; zatvorski čuvar prisustvuje njihovom razgovoru. Očigledno, veoma je bolestan i svestan da kraj nije daleko. Prene ražena njegovim stanjem, uspeva da utanači razgo vor sa izvesnim her Krajenbulom (Krayenbull), o fi cirom SS-a, koji je izgleda bio Erhardov šef, i preklinje ga da oslobodi njenog muža jer su slabi izgledi da on preživi pod datim okolnostima. Krajenbul kaže: »Naravno, nije nam želja da on umre, ali ništa se ne može učiniti. Oslobodimo li ga, on će se brzo oporaviti i sve će početi ispočetka«, što je verovatno trebalo da znači da bi im Kraft i dalje zadavao glavobolje. Frau Kraft sada uviđa da dalji boravak u Berlinu neće biti ni od kakve vajde njenom mužu. Savezničke trupe već su na zapadnoj granici Nemačke, Rusi su pregazili istočnu Prusku i kraj rata se nazirao. Traži dozvolu za povratak u Švajcarsku, no Nemci joj ne daju odobrenje da napusti zemlju. Na kraju je švajcarski konzulat uspeo da obezbedi jednu vizu više i ona prelazi granicu početkom novembra 1944. Prijateljica frau Kraft iz Berlina obećava da će redovno slati pakete s hranom, ali jedan, upućen za Božić 1944, vraća se sa šturim obrazloženjem da on više nije u Oranijenburgu i da će o novoj adresi biti obaveštena naknadno. Prijateljica frau Kraft se energično raspituje i konačno saznaje da je prebačen u koncentracioni logor Buhenvald. Izgleda, međutim, da on nikad tamo nije stigao već da je umro еп route 8. januara 1945. Umrlica datira na 20. januar 1945, potiče iz vajmarskog matičnog ureda a poslata je iz logora Buhenvald. Frau Kraft će saznati za smrt svoga muža tek 13. aprila, kada
vest stiže u vidu kratkog saopštenja iz Političkog odeljenja u Berlinu. Senzacionalna priča objavljena je u La Suisse, ženevskom listu, 15. aprila. Tamo je stajalo da je nekoliko godina pred rat Kraft zaključio (na osnovu astroloških proračuna) da će atentat na Hitlera biti uskoro izvršen :i upozorio je vlasti a ishod je bio da je Gestapo uspeo da predupredi ubistvo. Članak se ovako nastavlja: »Svestan Kraftovih izvanrednih i nesumnjivih sposobnosti, Hitler je bio čvrsto rešen da ga uposli, uviđajući potencijalne vrednosti njegovih usluga. K raft je pristao pod uslovom da to bude honorarni posao kako bi mogao da nastavi sa svojim radom, i ovaj predlog je bio prihvaćen. Tako se Kraft upoznao sa svim vodećim ljudima iz Firerovog intimnog kruga i, posebno, sa Rudolfom Hesom.« Kao što znamo, Kraftovo predviđanje u pogledu Hitlera nije dato neku godinu pred rat, već u jesen 1939. Dalje, on nikada nije radio za Hitlera i nikada nije upoznao Hesa, mada je imao kratke kontakte sa dvojicom važnih nacističkih glavešina, dr Hansom Frankom i dr Robertom Lajom. Ostaje pitanje kako je La Suisse uopšte išta znao O' predskazanju za atentat na Hitlera, čak i ako je nazna čeni datum bio netačan. Slabi isu izgledi da je mnogo sveta u Švaj carskoj imalo jasnu predstavu o tome šta je Kraft radio u Berlinu 1940— 41, ali sama činjenica da je on bio tamo, na izgled upleten u neke čudne rabote povezane sa Nostradamusom i astrologijom nije bila sasvim nepoznata. Dr Ferijer, na primer ras polagao je nekim trunčicama obaveštenja i bio u vezi s nekim ljudima koji su poznavali Krafta. Osoba koja se najčešće oglašavala bila je nesum njivo Kraftova majka pa De Vol, prema tome, nije jedini tvorac legende o Kraftu.123 Godine 1940, prema rečima frau Kraft, Bi-Bi-Si je emitovao vest u tom smislu da je K raft bio Hitlerov astrolog. Ovo emitovanje čuo je ženevski poznanik Kraftove mere Ikoji na to posećuje staru gospu iz Kominija i kaže joj: »To li, dakle, vaš sin radi u Berlinu. Hitlerov je astrolog!« Ubrzo zatim Kraft prima pismo od majke u kojem ona pominje emisiju. U svom odgovoru on kaže da je
sve to veoma čudno i pomišlja da su Britanci mo rali nešto naučiti o predskazanju što se Hitlera tiče od jeseni 1939. i na osnovu toga izveli pogrešne zaključke. Međutim, nema razloga za pretpostavku da je bilo ko u Londonu raspolagao ikakvim sazna njem o ovoj stvari. A Bi-Bi-Sijeva emisija se ne sumnjivo zasnivala na spekulacijama poteklim od De Vola ili nekog od njegovih veza nakon prispeća Kraftovog pisma za Tileu. Jasno je iz pisma frau K raft doktoru Ferijeru da se njenom mužu nesmotreno izmaklo pominjanje predviđanja za Hitlera iz 1939. u prepisci s majkom i kočoperno joj je saopštio da je u dodiru sa uticajnim ljudima na višoj hijerarhijskoj lestvici Tre ćeg Rajha. E sad, Kraftova mere ne samo da je bila Nemica poreklom, već i u svakom pogledu fanatično pronemački zadojena, otuda njen ponos zbog njegovog navodno značajnog rada i veza u Berlinu. Kada je reč o frau Kraft, nevolja je bila u tome što joj je svekrva bila previše brbljiva i to vaistinu, uz besprimemo odsustvo diskrecije. Jedno govorkanje vodilo je drugome. Šesnaestog aprila, dan nakon što je La Suisse objavro svoj netačan članak o Kraftu, (Švaj carska?) radio emi sija ustvrdila je da je izvesni Kraft, spomenut kao Hitlerov astrolog, nađen u Buhenvalđu i da je sada u rukama saveznika. Kraftovo ime ponovo se pominje u vestima od 22. septembra kada je Rojter proturio priču umnogome zasnovanu na obaveštenju koje je jedino De Vol mogao da da. Tvrdilo se da je Kraft bio Hitlerov astrolog i da su De Vola angažovali Britanci u cilju koji je tema ove knjige. Ove zanimljive vesti štampane su u Basler Nach richten-u i drugim švajcarskim novinama 22. sep tembra, i ovo spajanje Kraftovog i De Volovog imena izazvalo je sveopšte interesovanje javnosti u Svajcarskoj i, kasnije, u Nemačkoj. Neki od ljudi koji su poznavali Krafta pohitaše sada da iznesu kratka lična sećanja kao svoj do prinos Basler Nachrichten-u; svi odreda su bili kritični i u celini nimalo prijateljski raspoloženi. Odgovor u odbranu Krafta iz pera njegove udovice na kraju je objavljen u Basler Nachrichten-u 10. novembra 1945. Ona je žustro poricala da je on ikada imao ma i najmanju vezu sa Hitlerom ili
Hesom ali, razumljivo, nije pominjala njegovo za poslenje u Berlinu niti njegov odnos sa Reichssicherheitshauptamt-om. pre nego što je našao posao u Deutsche N achrichtenbiiro-u. Do 1947. De Vol je svakako morao uvideti da legenda Kraft, uveliko njegov izum, nema osnova, ali to ga nije sprečilo da je širi iz petnih žila. Razmotrimo', primera radi, zapis razgovora sa njim, objavljen u londonskom Sunday Graphic-u 9. no vembra 1947: »U Britaniji je jedan od mojih naj boljih klijenata bio stara mušterija Karla Krafta (sic!), Hitlerov astrolog mezimac,« zabeleženo je da je rekao. »Preko njega sam upoznao Klaftov metod. Znao sam kakav će njegov savet Hitleru biti daleko pre nego što ga je Firer uzeo u službu. Godine 1940, kao kapetan Odeljenja za psihološko ratovanje, radio sam prema Klaftovoj formuli, i bilo je očito da će on posavetovati Hitlera da stupi u dejstvo'. Firer je prihvatio savet i pregazio Fran cusku.« Ispada da je Kraftova »stara mušterija« bio msje Tilea, koji sigurno nije mogao da objasni Kraftov »metod« De Volu. De Vol je nastavio u tom tonu, govoreći da je posle Denkerka »Hitlerova vera u njegovog Vrhovnog astrologa bila uzdrmana, i da se od tada pa nadalje sve više i više oslanjao na vlastitu intuiciju. Ta intuicija postade nepozna nica u m ojim proračunima. Sve do kraja Hitler je verovao u astrologiju, i potreba za mojim izveštajima nikada nije prestajala. Više nego jednom, predupredili srno neke od Hitlerovih taktički ne predvidljivih poteza.« Mis I. je, međutim, nedvos misleno izjavila da nije bilo nikakve potražnje za De Volovim »strateškim izveštajima« po završetku 1940. Mora da je De Vol zgrnuo lepe pare svojim istrajnim širenjem legende o Kraftu i mnoštvom blagoglagoljivih i nikada naročito uverljivih opisa o tobožnjim vlastitim aktivnostima u Londonu. U godinama 1947. i 1948. njegovi članci štampaju se po novinama i časopisima diljem sveta i on postaje slavan u međunarodnim okvirima.124 Protesna pisma frau Kraft ostaju bez odgovora, ali je na kraju ipak iscedila odgovor od De Vola nakon njegovog predavanja u Cirihu na temu »Astrologija i psiho loško vojevanje« 1947. Prema rečima frau Kraft,
predložio je nek usnule pse ne bude i dodao da se on ne dvoumi oko prirode Kraftovih pronacističkih naklonosti. Uzevši patent od De Vola, nemačka petparačka štampa, a posebno Das Neue Zeitalter (podrugljiv astrološki nedeljnik), dali su sopstveni doprinos Kraft-De Vol priče. Serije objavljivane u D N Z -u tokom 1949. bile su nadaleko najuvrnutije. Njegovi vlasnici najmili su nekoga da načrčka fiktivni pre gled Kraftovih aktivnosti u Berlinu. Navodno on se zasnivao na odlomcima iz Kraftovog dnevnika, a koji su, tvrdili su, posedovali. Priča o dnevniku čista je izmišljotina. Ta fantastična serija opisivala je susrete između Krafta i dr Gebelsa do kojih nikada nije došlo i proturila je jednu izmišljenu ljubavnu vezu između Krafta i gospe po imenu Karin Markov. Ona je tobože bila špijunka na platnom spisku Britanske obaveštajne službe a uputstva je primala od De Vola. Jakako, u isto vreme dok je D N Z štampao svoju nedeljnu montažu krilatih fcoještarija, on je istovremeno objavljivao i izvatke iz pisama čitalaca koji su znali bar poneko zrno istine, tako da su se činjenice i izmišljotine sada iznosile rame uz rame.
XIV Neverovatna alternativa
Pretpostavka da je Hitler verovao u astrologiju i zapošljavao astrologe kolala je od 1933. pa na dalje. Nesumnjivo je da su mnogi smatrali kako su jedino mogućno objašnjenje za njegov neometeni i sve više zastrašujući juriš na politički vrh i te ritorijalnu otimačinu bila njegova unapred pribav ljena obaveštenja, stečena paranormalnim sredstvi ma, među kojima je astrologija bila ona najverovatnija. Ovo pitanje opseđalo je dr Hansa Bemda Gizevijusa, koji je imao bolji pristup poverljivim obaveštenjima od većine njegovih savremenika, još koliko davne 1934, kada su on i prijatelj mu Artur Nebe pokušali, istina bezuspešno, da do dna pro niknu u glasine koje su kružile Nemačkom. Sedam godina potom, kada je »Aktion Hess« pružila nove povode za proveravanje, pozitivan odgovor još uvek se nije nazirao.125 Po svoj prilici, priče o Hitlerovom astrologu nisu kružile izvan Nemačke sve do 1938. Već sam se, na s tr . .. pozvao na tajne izveštaje obaveštajaca, zasnovane na »informacijama« gospodina Roula Bosija, rumunskog ministra savetnika u Berlinu, koje je rumunsko Ministarstvo inostranih poslova pustilo u opticaj po svojim ambasadama i izaslanstvima. Na najraniji znak Hitlerove tobožnje zavisnosti od astroloških saveta naleteo sam u londonskom Daily M ail-n od 30. januara 1939, dakle, sedam meseci pred rat, gde je stajalo da je Firer veliku pažnju posvećivao savetima svog ličnog astrologa. Na dan 5. aprila 1939. Gazete de Lausanne ob javila nešto u istom smislu: »Niko ne veruje u
astrologiju više od Hitlera. Najbolje mušterije Inter nacionalnog instituta u Londonu su privatni astro lozi iz Berhtesgađena. Svakoga meseca traže nove astrološke podatke. Ovo stoga što her Hitler veruje u astrologiju. I on to dokazuje. Nije slučajno da su svi njegovi prevrati izvedeni u mesecu martu. Pre nego što udari on bira najpovoljnije vreme po zvezdama. A mart je zasigurno njegov najbolji mesec. Bez obzira da li se ovaj ili onaj podsmeva astrologiji, Hitler u nju veruje.« Doduše, nije bilo nikakvog Internacionalnog (astrološkog?) instituta u Londonu i nikakvih astrologues particuliers u Berhtesgadenu. Jula 12. 1939. Daily Mail je izvestio da je dr Nikolas Marej Batler (Nicholas Миггау Butler), predsednik Kolumbijskog univerziteta Njujork Siti, potvrdio da Llitler ima među svojim osobljem pe toricu astrologa. Ovo mnoštvo Furerastrologen p o novo se javlja pozne 1950. kada Luj de Vol kaže novinaru Empire News-a (3. decembar) da je Hitler plaćao šestoricu astrologa. Jedan iz ovog puka hipotetičnih zvezdogledaca pomenut je poimence mesec dana po izbijanju rata u londonskom Evening Standard-u 5. oktobra 1939. »Prijavljen je nedavni nestanak Hitlerovog omiljenog astrologa, Elzbet Ebertin, u Breslavu, kaže dopisnik agencije Havas u Cirihu. Ona nije viđena od početka rata. Uživa veliki ugled među nemačkim astrolozima i smatra se da je jedna od retkih osoba koja tačno zna čas Hitlerovog rođenja.« Sledećeg dana Daily Telegraph štampa istu priču i dodaje da je frau Ebertin rukovodila izdavačkom kućom sa gotovo monopolističkim položajem u ob javljivanju astroloških publikacija u Nemačkoj. »Ja, međutim, ne sumnjam da su frau Ebertin lako mogli naći kod njene kuće u Bahnhofštrase 7 u Vajnsbergu kod Hajlbrona, pedesetak kilometara severno od Stutgarta. Spona između frau Ebertin i Hitlera koju nagoveštava dopisnik Havasa u Ci rihu bez sumnje se zasnivala na nečjem nejasnom podsećanju na njeno čuveno »predskazanje« o Hitleru iz 1923, već pominjanom u ovoj knjizi. Valter Selenberg je drugi koji je bio ubeđen da Hitler veruje u astrologiju. Razmotrimo, prime-
ra radi, njegovu izjavu da se posle Hesovog bekstva u Škotsku »veliko zanimanje koje je Hitler ranije ispoljavao za astrologiju sada promenilo u bezre zervnu omrazu«.126 Šelenberg ga nije ni otprilike tako dobro poznavao kao frojlajn Šreder (Schroder), jedna od njegovih ličnih sekretarica između 1933. i 1945. a ova je bila ubeđena da njega ni najmanje nije interesovala pomenuta tema. »Širene su glasine da je Hitler puštao da ga usmeravaju astrolozi pre nego što bi doneo neku značajnu odluku«, piše ona. »Moram priznati da nikad ništa slično nisam zapazila i da ta tema nije nikada bila načeta u razgovoru. Naprotiv, Hitler je to pobijao svojim čvrstoukorenjenim uverenjem da ljudi rođeni istoga dana, na istom mestu i u isti čas nipošto nemaju istu sudbinu. Sa ovog sta novišta, smatrao je da su blizanci najbolji dokaz. Uvek je žustro odbacivao sud da sudba pojedinca zavisi od njegovih zvezda ili sazvežđa. Pri svem tom predskazanje minhenske gatare (odnosno, frau Ebertin) u prvim godinama njegove borbe za vlast veoma ga se dojmila. Izgledalo je da su se njena predskazanja ispunila do u tančine. A li Hitler je 0 ovoj podudarnosti govorio jedino s krajnjom iro nijom i smatrao ćelu stvar za šalu.«127 Neke Hitlerove opaske u privatnom krugu potvr đuju njegov skepticizam kada je o astrologiji reč. Osim toga, nema razloga za verovanje da je njegov stav ikada bio drukčiji. »Sujeverje je, mislim, či nilac koji čovek mora uzeti u obzir kada procenjuje ljudsku motivaciju, mada se ono može prerasti 1 ism ejati. . .« rekao je. »Horoskopi, u koje duboko veruju naročito Anglosaksonci, drugi je lopovluk čiji značaj ne treba zabašurivati. Pomislite samo na trud koji je britanskom Generalštabu zadalo ob javljivanje horoskopa poznatog astrologa gde se predviđa da će konačna pobeda u ovom ratu pripa sti Nemačkoj! Sve novine u Nemačkoj morale su da iskopaju sva moguća lažna predskazanja koja je ranije objavio ovaj uvaženi šarlatan i preštampaju ih kako bi stišali opštu strepnju.«128 Firerove činjenice bile su pogrešne. Pre su Nemci nego Anglosaksonci bili ti koje je »zarazila« astrologija. U Nemačkoj između dva rata bilo je više astrologa po kvadratnom kilometru nego igde drugde u svetu.
Čak i posle »Aktion Hess« nacisti su bili skloni da koriste astrologiju i druge »okultne« mudrolije kad bi im to kojim slučajem zatrebalo. Ovde ne mam na umu upošljavanje kao od bede Krafta i Gemera tokom 1942, već još čudnovatiji primer, takav kakva je organizacija »Institut za visak« u Berlinu. U proleće 1942, dok su Kraft i Gemer još u samicama aleksanderplackog zatvora, izvestan broj ljudi se svakodnevno okupljao u jednoj kući u Admiral fon Srederštrase, blizu Tivpic U f era u Berlinu. Mnogi od njih pohapšeni su u vreme »Aktion Hess« i kasnije Dušteni, ali sada su sve odreda angažovali za okultni poduhvat u celosti pod zvaničnim patronatom.129 Jedan od onih koji su i protiv svoje volje bili uvučeni u ovu rabotu bio je moj prijatelj her Vilhelm Vulf iz Hamburga. Posredno je predstavljen Institutu preko dr Vilhelma Hartmana (Hartmann), nirnberškog astro noma koji se, slučajno, zanimao za astrologiju, a poznavali su se već odranije.130 Po dolasku u Berlin, iznenadno se našao tamo u društvu hvale vredne zbirke spiritualističkih medijuma i psihičara, radioestetičkih upražnjivača viska, astrologa, astronoma i matematičara. Reče mi da kad je dokonao o čemu je stvar nije odoleo a da ne prsne u smeh, posebno što je Država sada nudila zaposlenje onim istim ljudima koje je donedavno progonila. »Institutom« je upravljao kapetan Hans A. Reder (Roeder), iz Nemačke mornarice. Britanci su u poslednje vreme uništili baš lep broj nemačkih podmornica, i u nedostatku ikakvog naučnog me toda poznatog Nemcima koji bi Kraljevsku morna ricu osposobio da utvrdi gde se podmornice nalaze, pomišljalo se da Britanci svakako koriste neku savršeno novu tehniku detekcije. Rederova teorija je bila da britanski obaveštajci iz mornarice usta novljavaju položaje nemačkih podmornica na moru uz pomoć upražnjivača »viska«. Govoreći onako uopšteno, »operator« viska sedeo bi u prostoriji Admiraliteta u Londonu sa mapom Atlantskog okeana pred sobom. Onda bi on »pretražio« mapu svojim viskom i u datom trenutku, ako bi sve išlo kako treba, visak bi se pokrenuo ili uvrnuo na predviđeni način. Eureka, još jedna nemačka podmornica je nađena! Poslata bi bila rađio-poruka,
razarači bi pohitali na poprište sa njihovim dubin skim bombama i podmornica bi potonula zanavek. A li istu igru može da igra i druga strana. Svrha »Instituta« je, dakle, bila da ustanove pri rodu tražene tehnike viska i eto razloga zašto su her Vulf, dr Gerda Valter (Walther), grofica Vasilko-Seretski (/Wassilko-Seretski/ ranije predsedmca bečkog Astrološkog društva), her Ludvig Stranjak (Straniak) i svi ostali bili najmljeni. Kada britanska tajna jednom bude otkrivena, organizovao bi se niz kratkih tečajeva za mornaričko osoblje Nemačke, na kojima bi se obučavali poklonici da koriste svoje viškove protiv britanskog i američkog brodovlja. Ova otkačena teorija izgleda da je potekla iz Salcburga gde je her Ludvig Stranjak, slobodni zidar, tvrdio da je kadar da ustanovi položaj broda držanjem viska iznad fotografije plovila i daljim »ispitivanjem« mape pomoću tog instrumenta. Čla novi nemačkog Admiraliteta posetili su ga u Salcburgu i vratili se u Berlin s utiskom da njegova »tehnika« zaslužuje dalje ispitivanje. Tako je Stra njak postao vodeći član klape zamahivača viska u »Institutu«. Her Vulf se priseća da iako je Stranjak dao mnoge upečatljive znake svoga umeća, ti su jedino pokazivali da bi se njegov metod mogao iskoristiti u izvesne eksperimentalne svrhe, mada ne i u svrhu koja bi bila od prvorazrednog značaja za Nemačku mornaricu. Na primer, on bi bez greške identifikovao (pomoću viska) tačno mesto na ve likom listu papira koje je ranije bilo u kontaktu sa malim metalnim predmetom, ali teško da je to bilo dovoljno. Na kraju su svakodnevno viškovi mahali nad mapama Atlantskog okeana i drugim morima, ali očito od toga nije bilo mnogo vajde. Dr Gerda Valter i her V u lf odbili su da uzmu kapetan Rederove nade i teorije ozbiljno i iščeznuli su u vidu lastinog repa. Dr Hartman, nimberški astronom, takođe je smatrao da je sve to čista glupost. Oni koji su ostali uskoro počinju da pate od nervne iscrpljenosti i nešto kasnije »Institut« preseljavaju u mirniji i zdraviji okoliš ostrva Silk (Sylk), verujući možda da će malo više ozona koristiti »vibra cijama«.
Okultiste ponovo prizivaju u pomoć nakon što je Musolinija zarobila vlada Badolja (Badoglio) 25. jula 1943. Hitler izdaje naredbu za »operaciju hrast« u cilju Musolinijevog oslobađanja 27. jula. Problem je, međutim, u tome da Nemci nemaju blage veze u kojem delu Italije bi se Duče mogao nalaziti i kada Obaveštajna služba nije uspela da izađe na sredu s bilo kakvim korisnim saznanjem, u po moć su pozvani okultisti. Selenberg ukazuje na tu čudnovatu rabotu u svojim memoarima. »U takvoj situaciji Himler je još jednom upregnuo svoje okultne hobije«, priseća se on, » i to čak sa izvesnim uspehom. Okupio je neke od dika okultne nauke, zatočene posle Hesovog leta u Englesku i zatvorio ih u vili u Vanseu (Wannse). Od vidovnjaka, astrologa i »viskoznanaca« se tražilo da iz šešira izvuku rešenje o prebivalištu iščezlog Dučea. Ove seanse stajale su basnoslovno pošto su »naučnici« potrebovali neverovatne količine dobrog jestiva, pića i duvana. A li da viš’ čuda, posle nekog vremena jedan maestro reče da se Musolini može naći na ostrvcu zapadno od Napulja. U stvari, Duče je prvo bio odveden na jedno od malih Ponca (Ponza) ostrva koje je ovaj i naznačio. Pravde radi valja reći da ovaj čovek nije imao- nikakve veze sa spoljnim svetom tokom celog eksperimenta.«131 Čitaoci upoznati sa Šelenbergovim memoarima i H. R. Trevor-Roperovim Poslednjim danima H it ler a, prisetiće se povremenog pozivanja na jednog astrologa za koga je rečeno da je radio za Hajnriha Himlera. Selenberg ne pominje njegovo ime ali Trevor-Roper, čija se obaveštenja zasnivaju na ono me što mu je Selenberg ispričao posle rata, naziva ga Vulf. Ovaj gospodin nije tniko drugi do her Vilhelm Vulf, ranije pominjan u vezi sa »Institutom za viškove«. Za razliku od Krafta, kome se po svoj prilici ništa ne bi više dopalo od takvog polo žaja sa vidljivim znacima moći i uticaja, her Vulf nipošto nije pozdravio dobrodošlicom svoje lično upetljavanje sa gospodom Himlerom, Selenbergom i Nebeom (glavom kriminalne policije) i ostalim vodećim članovima Reichsicherheitshauptamt-a. Her Vulf mi je dozvolio da pročitam raniju skicu nje govih memoara kada sam ga posetio u Hamburgu
1962. Kasnije su objavljeni pod naslovom Tiekereis und Hakenkreuz (Zodijak i svastika), 1968. Baš kao što postoji astrološka anegdota u vezi Hitlerovog prvog značajnijeg javnog istupanja u novembru 1923, imamo i drugu, koja se odnosi na kraj njegove karijere. Njen izvor je neobjavljeni dnevnik grofa Sverina fon Krozika (Schwerin von Krosigk), Hitlerovog ministra finansija. Dnevnik i njegov pisac uhvaćeni su u Flensburgu maja 1945. i mister Trevor-Roper je iskoristio dokument pri likom pisanja Poslednjih dana Hitlera. Samo koji dan uoči 15. aprila 1945, kada se dnevnik otvara, Gebels poverava Fon Kroziku da je nedavno čitao naglas Fireru iz Karlajlove (Carlayle) Istorije Fridriha Velikog. I tako Gebels do lazi do odlomka gde se opisuje kraljevo očajanje pred neposredno predstojećim porazom Pruske pod kraj sedmogodišnjeg rata i njegova namera, ako stvari ne krenu drugim tokom do 15. februara, da se otruje. »Smeli kralju!« pisao je Karlajn (prema Fon Kroziku), »sačekaj još malo, pa će tvojim mukama doći kraj. Sunce naklonjene ti sud be krije se već iza oblaka i uskoro će te obasjati.« Februara 12. carica umire i čudo ikuće Brandenburga je prošlo. Posle ovog mesta, sledi tekst Trevor-Ropera.132 »N a ovu ganutljivu priču, reče Gebels ,suze zablistaše u Firerovim očima’. Raspravljali su o ovome nadugo i naširoko i u jeku rasprave poslaše po dva horoskopa brižljivo čuvana u jednom od Himlerovih istražnih odeljenja: Firerov horoskop, uređen 30. januara 1933. i horoskop Republike, s datumom 9. novembar 1918. Ovi sveti dokumenti izvučeni su na svetio dana i proučeni i .zapanju juća činjenica’ bi otkrivena, čime se i ite kako isplaćivao raniji rad. ,Oba horoskopa su jednoglasno predskazivala izbijanje rata u 1939, slavne pobede do 1941, a zatim niz poraza koji bi dostigli vrhunac u strahoti nad strahotama u ranim mesecima 1945, posebno u prvoj polovini aprila. Zatim bismo izbo rili jednu sveobuhvatnu pobedu u drugoj polovini aprila, mrtvilo bi potrajalo do avgusta a u avgustu — mir. Posle uspostavljanja mira, teška vremena bi se sručila na Nemačku u naredne tri godine; ali od 1948. počinje uspon. Sledećeg dana Gebels posla
po horoskope. Nisam baš sve u njima mogao da dokonam ali u priključenom tumačenju, ponovo izvedenom, našao sam sve; i eto sada željno išče kujem drugu polovinu aprila.’« U sitne sate 12. aprila Fon Krozik prima tele fonsku poruku da je Ruzvelt upravo umro. »Osetismo kako krila Anđela istorije lepršaju prostori jom. Da li bi ovo mogao biti dugo priželjkivani obrt sreće?« zapitao se. Trevor-Roper je saznao iz drugog izvora da je Gebels, upravo se vrativši u Berlin iz Kistrina (Kiistrin) i čuvši novost u ranim časovima 13. aprila, naručio bocu šampanjca za svoje suradnike i smesta telefonirao Fireru. »M oj Fireru«, uzviknuo je , »čestitam vam! Ruzvelt je mrtav. U zvezdama je zapisano da će druga polovina aprila biti za nas prekretnica. Sada je petak, 13. april. Ovo je ta prekretnica!« Dve nedelje kasnije i Hitler i Gebels umrli su od sopstvene ruke. Još je jedna astrološka priča povezana sa petkom 13. aprila 1945, naizgled neverovatna mada je mogla biti i istinita. Tokom leta 1962. pročitavao sam Nostradamus knjigu pomenutu ranije na stra nici . . . , iz pera doktora Centurija. Autor izvešitava da ga je u julu 1944, kada su britanske i ame ričke snage prelazile Senu, pozvao u Berlin Eugen Hadamovski, šef Rajhove radiodifuzije i ovaj mu j e rekao da dr Gebels razmišlja o sklapanju ne kakvog sporazuma sa saveznicima i, pre svega, sa Velikom Britanijom. Hadamovski je navodno pri upitao Centurija da li je sam Nostradamus pružio ikakve ključeve za takvu mogućnost. Dr Centurio j e smesta ukazao da bi katren IX, 51 verovatno bio odgovor. Počinje ovako: Contres les rouges secte se banderont. Centurio ovo tumači kao »ali jansu protiv crvenih partija«, odnosno jednu ali jansu između Nemačke i saveznika protiv Sovjet skog Saveza. »N a zahtev moga šefa«, nastavio je dr Cen turio, »pod hitno napisah brošuru na engleskom pod naslovom Nostradamus i Engleska. Štampao ju je izdavač iz južne Nemačke. Dr Gebelsov projekat sveo se na n iš ta .. .«138 Zabavljen ali do tog vremena već nipošto izne nađen anegdotom, konačno sam uspostavio kontakt
s dr Centurioni za koga se onda ispostavilo da je dr Aleksander Centgraf. Nikada se nismo sreli, ali mi je pisao, smelo se ogledajući u podužoj engleskoj prozi, 28. juna 1962. Očito je znao podo sta o Kraftu i uspeo da obiđe i njega i Gernera u Lucovštrase. Takođe je vodio više razgovora sa her Hiršom, njihovim »čuvarom«, verovatno po četkom februara 1943. Hirš mu je rekao da Kraft »pokušava da simulira duševni poremećaj, da jede mnogO' belog luka i pere bedra u tepsiji«. Nekoliko dana kasnije, Hirš ga obaveštava da bi se »oprostili« od Krafta, naime gestapovci. Čuo sam jednu verziju priče o »umivanju bedara« i od her Gernera. Izgleda da je Hirš zatekao Krafta kako nepomično sedi u praznoj kadi ili čabru. Verovatno je izvodio svoje joga-vežbe ali Hirš to nije uviđao. Čini se, međutim, nesvojstvenim da bi Kraft simuliran lu dilo. Dr Centgraf mi reče da je želeo da interveniše u Gestapou u prilog Krafta: »Pokušao sam da mu pomognem, ali nisam uspeo da prodrem u Gestapo.« Osoba koja je svratila pažnju dr Centgraf a na Kraftovo prisustvo u Lucovštrase beše opskurni astrolog po imenu Bernd Unglaub. Pre nego što se preselio u Berlin u jesen 1926, živeo je u Minhenu, gde je zarađivao skromno kao pisac predskazivačkih almanaha i astroloških efemera, kao što su Saveti za Mađioničare, Lutrija i spekulacija (Serija astrološki uspesi br. 1). Bavarska policija je stavila šapu na prvo izdanje njegovog Džepnog almanaha Sirijus (1925. za 1926) i zabranila bilo njegovu prodaju ili cirkulaciju. Imam primerke izdanja za 1927— 28, objavljene u Berlinu, gde policija oko takvih stvari nije pravila toliko pitanja. Sadržavaju članke sa opisom metoda za razvijanje vidovnjačkih sposobnosti i druge okultne koještarije. Čak je svojim čitaocima nudio i dve adrese u Nemačkoj gde se meksikanska droga za »haluciniranje«, pejotl, mogla nabaviti. Bolje još, beležio je kako se drugi vid može podstaknuti ako se usredsređeno zuri u sliku majstora Moraj a, jednog od neverovatnih Mahatmi madam Blavacki. Ova proce dura se, međutim, nije preporučivala po svaku cenu, jer se on prisećao dvaju slučajeva samo-
ubistva prouzrokovanih predugim buljenjem u Maj storov izraz lica. Her Unglaub bese tipičan član okultnog »podzemlja«: mnogo blesav i malčice lud, po svoj prilici. »Kosmolog Bemd Unglaub je živeo u Bilovštrase 27 u Berlinu kao sused moje pokojne majke«, piše dr Centgraf. »Godine 1929. napisao je knjižicu Sta je, šta će biti?. U toj knjizi proricao je Hfflerovo prigrabljivanje moći (sile) u godini 1933, a u 1939. veliki rat, koji će đoneti mnogo nesreće Nemačkoj.134 Video sam i pročitao ovu knjižicu. Kasnije (1941) sve primerke je uništio Gestapo. Unglaub potiče iz Algeua (Allgau, oblast). Već 1922. on sluša Hitlerove govore, ali mu se ne pri družuje, ,jer sam znao kakav će ga stići kraj!’ rekao mi je 1940! ,Kakav (kad) će biti kraj?’ upi tah. ,Maj 1945’, odvrati Unglaub. Sada Unglauba hapsi Gestapo zbog defetizma. Na mnogobrojne zahteve njegove očajne supruge pođoh da vidim nad ležno lice u Gestapou u Albrehtštrase u Berlinu, za šta mi je trebalo podosta hrabrosti. Unglauba sada puštaju i Gestapo ga više nije uznemiravao niti krivično gonio.« Dr Centgraf je video Unglauba po posleđnji put u petak, 13. aprila 1945: »Dolazio je iz Reichkanzlei. Hitler ga je bio dozvao da vidi šta će i kuda će. Unglaub je govorio za sebe, vrlo mudro.« Na ovoj tački neophodno je preispitati posredne dokaze, takve kakvi su. Sverin fon Krosikov dnev nik počinje na dan 15. aprila. Mislim da možemo pretpostaviti da su tokom prve nedelje aprila Hitler i Gebels proveli srećan čas odmeravajući horoskope. Gebels je rekao Hitleru da je Ruzveltova smrt bila »zapisana u zvezdama« u ranim satima petka, 13. aprila. Iz ovoga se može izvesti zaključak da je upravo to onaj dan kada bi bilo shvatljivo da Hitler odlučuje da potraži malo astrološkog obaveštenja, odnosno da potvrdi Gebelsov nagoveštaj. A li — da li je Hitler rekao: »Da ste mi smesta dovukli astrologa«? U vojskom opkoljenom Berlinu u tom trenutku svakako da ne bi bilo lako izvući jednog astrologa kao zeca iz SS Obergruppenfiihrer-ovog šešira. Čovek može sebi da predstavi sliku ađutanta kako se grozničavo raspituju oko Fiihrerbimker-а: »Može li neko da preporuči dobrog astro
loga? Treba nam iz stopa!« Neko je možda znao Unglauba, neko je možda krenuo po njega. U sva kom slučaju, Bilovštrase nije bila mnogo daleko od kancelarija Rajha. Na žalost, Unglaub nije preživeo da ovu priču -ispriča nekom britanskom ili američkom obaveštajcu, ili, u potonja utišalija vremena, izveštačima D er Spiegel-a ili S te m -a. Preminuo je 21. jula 1945, od raka jezika — »kao da su bogovi bili za vidni«, primetio je dr Centgraf. Što se imena tiče, doslovno prevedeno ono zna č i . . . ne-verovanje. Bilo da je ova priča o Unglaubu istinita ili nije, meni lično teško pada da u nju poverujem. Pa ipak, toliko se čudnih stvari zbilo za vreme Trećeg Rajha da se Čak i ovo neverovatno sučeljavanje Firera i Bernda Unglauba moglo i do goditi. Na kraju, mada sam ja sam razorio »le gendu« o Kraftu, mogao sam je zameniti jednom podjednako unglaubliche (neverovatnom) alterna tivom.
Beleške
1 Sefton Delmerov Black Воотвтапд, 1962, sadrži autoritativni prikaz britanskih »crnih« aktivnosti pro tiv Nemačke tokom Drugog svetskog rata. 2 C. G. Jung, »Spiritualni problemi modernog $o~ veka« u Civilisation in Transition, Collected Works, tom 10, 1964, str. 86. 3 Jules Bois, L e monde invisible, 1902, str. 281. 4 U Urania’s Children, str. 78, tvrdio sam da se »okultna soba« nalazi u njenoj rezidenciji u Elberfeldu. Zahvaljujem her Caspar von Schrenck-Notzingu za ispravljanje ove greške. 5 Vidi G. Wachsmuth, The Life and Work of Rudolf Steiner, Njujork 1955, str. 190. Dr G. Wachsmuth je autor Kosmische Aspekte von Geburt und Tod, Domah, 1956. Ovaj antropozofski plus astrološki trak tat o »Kosmičkim aspektima rođenja i smrti« opisan je kao »studija u istraživanju karme«. 6 B6 Yin Ra, koji je tvrdio da je član misterioz ne »bele lože«, bio je Joseph Schneiderfranken (1876.— 1943), slikar koji je takođe bio autor serije neponov ljivo otužnih knjiga o »samorealizaciji« od kojih je neke štampao Vollrath, a mnogo su čitane u Nemačkoj tokom dvadesetih godina ovog veka. 7 Vidi Nachrichtenblatt der Astrologischen Zentraistelle, septembar 1933, str. 9. 8 Nadam se da ću jednoga dana objaviti posebnu studiju o von Sebottendorffu. U međuvremenu čitalac se može pozabaviti njegovim Bevor НШет kam, 193з, II izdanje 1934, koje je povučeno pod Hitlerovim iu partijskim instrukcijama. U 1933. godini bio je neko
vremt u Minhenu a uhapšen je početkom 1934. Oslo bođen je i vratio se u Tursku gđe ga je snašla smrt utapanjem 1945 (ovu informaciju dao je dr G. Franz-Willing). Njegov autobiografski roman Der Ta lisman des Rosenkreuzers (1925) prilično je zanimljiv. Vidi takođe G. Franz-Willing, Der Hitler Bemegung, tom I, 1962, i Werner Maser, Die Friihgeschichte der NSDAP. D. Bronder, Bevor Hitler kam, 1964, je ne pouzdan kada je reč o von Sebottendorffu, Tula druš tvu i navodnim okultnim vezama nacionalsocijalizma. 9 Vidi The Schellenberg Memoirs. Ova knjiga je objavljena u Engleskoj 1956. a Memoiren u Nemačkoj 1959. Tekstovi su približno isti ali nisu istovetni. Samo engleska verzija pominje poimence dr Gutberleta. 10 Stembldtter, brojevi 1— 10, Lajpcig, oko 1915; Konigliche N ativitdten, 1916 (studija tekućih astroloških izgleda Wilhelma II Nemačkog, Georgea V Bri tanskog i Nikolaja II Ruskog); Die Nativitdt Hindenburgs, 1917, prikaz Hindenburgovog horoskopa. 11 Her Reinhold Ebertin, njen sin, ispričao mi je 1962. da veruje da su uzastopni reprinti dostigli bar 70.000 primeraka. 12 Ref. NS/Vorl 17a. Obavezan sam dr Werneru Maseru što mi je skrenuo pažnju na ovaj dokument. 13 F. Schwickert (1857— 1930) bio je »superior inconnu« martinističkog reda i član Lanz von Liebernfelsovog reda Novih templara. Poznati profesionalni astrolog uveliko je odgovoran za uvođenje klasičnog francuskog »Morinus« sistema u Nemačku. 14 Za Keyserlingove komentare na Schmitzovu »apostolsku prirodu« vidi značajno poglavlje o C. G. Jungu u njegovom autobiografskom delu Reise durch die Zeit, tom 2, 1958. 15 Ne znam kada se Jung prvi put zainteresovao za astrologiju. Sa Freudom se razišao u septembru 1913. i ova dvojica se nikada više nisu sreli. Prema Ernestu Jonesu: »Za protekle dve godine Jung je duboko utonuo u literaturu o mitologiji i kompara tivnim religijama... Freud je već počeo da biva nezadovoljan smerom Jungovih istraživanja.« (The Life and Work of Sigmund Freud, sažeto Pelikanovo iz danje, 1964, str. 368.) Jung je mogao da bude i te kako svestan astrologije još 1913. ali se po svoj pri lici njegovo pravo »preobraćanje« zbilo početkom dva desetih godina ovoga veka, zahvaljujući Schmitzu.
16 Kongrese, koje je organizovao đr Mrsic u sprezi sa lokalnim astrološkim društvima, bili su održani u Berlinu (1924), Beču (1925), Hamburgu (1926), Magdeburgu (1927), i Kaselu (1928). 17 Dr F. Schwab je bio lekar opšte prakse. Nje gova knjiga Sternmdchte and Mensch, 1923, drugo prošireno izdanje 1933, sadrži zanimljiva obaveštenja o astrološkim tipološkim teorijama. 18 Peto prošireno i revidirano izdanje objavio je Ludwig Rudolph (Witte Verlag), Hamburg, 1959. En glesku verziju Book of Rules for Planetarij Pictures, privatno je objavio Hans Niggemann u Njujork Si tiju, 1960. 19 Dr Karl Вауег, Die Grundprobleme der Astrologie, 1927, napisao je astrolog »akademik« a sadrži dobro potkovani prikaz savremenog »intelektualnog« sektora nemačkog astrološkog pokreta i njemu srodne literature. 20 Vidi njegove evokativne autobiografske frag mente u Kosmobiologie za februar 1967. Reinholda Ebertina. Prisustvovao je dr Korschovom vizbadenskom kongresu 1931. ali mu se nije dopala njegova snobovska i zagušljiva viktorijanska »atmosfera plišane sofe«. Njegov skorašnji članak o »Horoskopima trideset pet devojaka iz burdelja«, koji je von Kloeckler objavio u Sterne und Mensch, nesumnjivo je izaz vao brojna dizanja obrva u tom konvencionalnom mi ljeu. Prema Meier-Parmu ti ljudi ne bi nikad pristali da naprave horoskop jednog proletera. 21 Vidi Nachrichtenbldtter objavljivan od strane Korschovog CAO-a i Vollrathovog ASiG-a, takođe brojne članke objavljene u Zenitu tokom 1933—4. 22 Frank Glahn (r. 1865) bio je poznati profesio nalni astrolog. Her Wilhelm Wulff, koji ga je dobro poznavao, opisao mi ga je ovako: »zrikavi Kut Humi sa po šest prstiju na svakom stopalu.« Kut Humi je bio jedan od nevidljivih Mahatmi madam Blavatsky. 23 Hitlerov horoskop nastavio je da fascinira i one Nemce koji nisu bili astrolozi. U autobiografiji Hansa Bliihera, jednog od osnivača pokreta omladine Wandervdgel, nailazimo na obelođanjujući odlomak. Uskoro po Rohmovom puču od 30. juna 1934. on je pozvao grofa Finckensteina, svog astrološkog prijatelja, da mu kaže sve o horoskopu. Sreli su se u jednom berlinskom restoranu. »Moj prijatelj Ulrich obazrivo se obazreo oko nas da vidi da li nas neko može čuti. Onda se nagnuo prema meni i šapnuo mi u
uvo: ,On je manijački čovekoubica!’ Još od tada mi je poznato da se Nemačka prodala u ruke jednoga ubice.« (Werke und Tage, 1953, str. 168—9). 24 Dr Korschovo članstvo u Reichsverband Deutschет Schriftssteller (Partijska organizacija pisaca i ured nika pod kontrolom Ministarstva propagande) ukinuta je 21. juna 1934. jer su članci objavljeni u Zenitu pre 30. januara 1933. doveli u pitanje njegovu vlastitu političku pouzdanost. Dopušteno mu je bilo da objav ljuje Zenit u iščekivanju daljih saslušanja a na kraju mu je ponovo odobreno učlanjenje, aprila 1935. Mada član Partije, Korschov lični položaj bio je nepouzdan od leta 1933. pa nadalje. 25 Prepisci Rohm-Heimsoth dat je širok publicitet u nemačkoj antinacističkoj štampi u 1932. Pisma više nisu bila u posedu Heimsotha i nalazila su se u dosijeu javnog tužioca u Minhenu. U ovoj fazi fotokopije su prokrijumčarene iz njegove kancelarije. Dr Helmut Klotz, nacistički otpadnik, reprodukovao ih je u pri vatno objavljenom pamfletu od šesnaest stranica (bez naslova, Berlin, mart 1932?). Preštampani su ubrzo po Rohmovoj smrti u Die Memoiren des Stabschef Rohm. Ovaj tom lažnih memoara objavili su u Sarbrikenu nemački emigranti i primerci su proturani u Rajh. Sto se tiče Rohmovih napora da se dokopa sopstvenih pisama, vidi Herbert Heinersdorf, »Akten zum Falle Rohm« u Mitteilungen des Wissenschaftlichnumanitdren Komitees, Berlin-Sarlotenburg, br. 32, januar-mart 1932. 26 Njegova reklama u Mensch im Ali, decembar 1933, sadržavala je upozorenje: »Čuvaj se šarlatana!« 27 Podroban opis Lanz von Liebenfelsove kari jere naći ćete u W. Daim, Der Mann, der Hitler die Ideen gab, Minhen 1958. Liebenfels je bio učeni astro log i, prema dr Daimu, obično je davao lažan datum rođenja (Mesina, 1. maj 1872, umesto Beč, 19. juli 1974) da bi zametnuo trag pred drugim astrolozima. Njegova neverovatna literarna plodnost uključuje Praktisch-empirisches Handbuch der arisophischen Astrologie, Berlin, 1933 (objavljivan u delovima i verovatno nikad dovršen). Objavio ga je njegov sledbenik Herbert Reichstein, koji je štampao i priličan broj Učiteljevih radova. Reichstein je bio još jedan član okultne ilegale. Aprila 1933. objavio je prvi broj nedeljnika Arische Rundschau, antisemitsku pačavru koja je uključivala takve odabrane teme kao što su »Kabalistički horoskop Adolfa Hitlera«. Lanzu von Liebenfelsu je zabranjeno da objavljuje 1938. Do
tog vremena već Hitlerov »mesijanski« imidž nalagao je da se prebaci veo preko njegovih ranijih intelek tualnih uticaja. 28 Mensch im Ali, oktobar 1933. 29 Dr Otto Kellner se priseća dr Schingnitza u pismu: »Dr S. je bio mršavi tamnokosi omanji čova, još uvek prilično mlad, a ličio je na majmuna. Bio je pomoćnik profesora Hansa Driescha, poznatog fi lozofa. Posle 1933, osim ako se ne varam, rukovodio je lajpciškim ogrankom Nacističkog sindikata univer zitetskih nastavnika.« 30 Dr Moebius je bio ASiG-ov zvanični predstavnik u Berlinu. Beleška o promeni adrese objavljena u Die Astrologie (oktobar 1932) pokazivala je da se on specijalizovao u »biohemiji, homeopatiji, dijeti i astrodijagnozi prema sistemu dr Heindela«. Ovaj poslednji nije niko drugi do Мах Heindel, kalifornijski »ružokrstaški« mistagog koji sasvim sigurno nikada nije stekao diplomu lekara. 31 Nisam bio u stanju da nađem ni jedan jedini primerak engleske verzije i zarad ove knjige poslužio sam se švajcarskim izdanjem Sterne, Krieg and Frieden, 1951. 32 Članovi porodice Krafft još uvek se mogu naći u Vizentalu, odnosno u Šopfhajmu. 33 Izveštaji gimnazije iz tog razdoblja mogu se naći u kantonalnoj i gradskoj arhivi u Bazelu. Dr Andreas Staehlin, službenik arhive, bio je tako lju bazan da ih pregleda za mene. 34 K. E. Krafft »Moj prilaz i moja lutanja kroz astrološka polja«, u W. J. Tuckerovom periodičniku Science and Astrologg, London, 1937, str. 248. 35 Ibid. 36 Ibid. 37 Nakon Krafftove smrti Michel Gauquelin, fran cuski naučnik bez ikakvih astroloških sklonosti i veza, pokušao je da ponovi Krafftov rad na osnovu indi kacija i materijala objavljenih u Traite. Po strani od činjenice da su nalazi msje Gauquelina bili u celini negativni, on je ustanovio da su Krafftovi statistički metodi bili istovremeno i primitivni i obmanjivi. Zatim, pošto je »demolirao« Kraffta, odlučio je da ponovi eksperiment duž više naučnih smernica. Re zultati su bili iznenađujući.
38 Karl Pearson {1857—1936), profesor eugenike na Londonskom univerzitetu, uživao je međunarodni ugled a statistički metodi koje je pronašao ili po boljšao bili su primenljivi na toliko različitih polja naučnog istraživanja da je privukao studente iz svih krajeva sveta i njegov odsek je tokom mnogih godina bio Meka biostatističara i genetičara. Teoretski gle dano to je bilo pravo mesto za Kraffta, premda je Pearson bio u početku nesvcstan kakva se čudna riba uhvatila u njegovu biometrijsku mrežu. 39 Adolphe Ferriere (1879—1960) bio je član pro testantske porodice odavno nastanjene u Ženevi. Stu dirao je zoologiju u Ženevi ali se okrenuo pedagogiji kada je upoznao Hermanna Lietza (1868— 1919), nemačkog eđukacionog teoretičara i utemeljivača pokreta »Nova škola« (internati u unutrašnjosti slični britan skim). Ferriere je osnovao Bureau Internationale des Fooles Nouvelles godine 1899, stekao je doktorat iz sociologije 1902. u Ženevi a 1912. pridružio se osoblju novoosnovanog Instituta »Jean-Jacques Rousseau« u Ženevi, koji se specijalizovao u eksperimentalnom istraživanju obrazovanja. Napisao je brojne knjige o teoriji obrazovanja i dela su mu mnogo prevođena. Njegovi Psychological Types and the Stages oj Man’s Development, duguje više njegovim astrološkim interesovanjima, pa čak i Krafftu, nego što bi neupućeni čitalac mogao da pomisli. 40 Her Tappolet mi je ispričao o Krafftovom astrološkom predskazanju juna 1929. On je predvideo da će dvoje ljudi veoma bliskih Tappoletu umreti sre dinom decembra 1931. ili januara 1932. Radio je na imanju blizu Bordoa decembra 1931. kada je primio telegram kojim mu je saopšteno1 da mu je mlađi brat poginuo u nesreći prilikom jahanja. 41 Moj vlastiti primerak je onaj što ga je Krafft poklonio dr Martinu Knappu, bazelskom astrologu. Milosrdno je oživljen Knappovim ličnim beleškama na margini. 42 Krafft je predstavljen Armii van der Roppel, njegovoj budućoj ženi, od strane jednog člana Bircher-Benner porodice u Cirihu negde 1930. Njen otac je takođe upoznao Kraffta i pozvao ga u Holandiju. Ovu ponudu je iskoristio kada su okolnosti u Cirihu po stale nepodnošljive, 1932. 43 Između 16. januara 1934. i 5. februara 1939. predavao je približno 132 puta u Lozani. Od sep tembra 1935. pa nadalje njegovi učenici su se okup-
Ij.ili u prodavnici porculana madmoazel Panchaud. Njegova ciriška predavanja uglavnom su održavana po domovima članova porodice Bircher. 44 Objavio je šest članaka o Nostradamusu u Zenitu tokom 1935—36. 45 Za teoriju Sprachgeist vidi Krafftovu Тдроknsmie: iiber Urbilder und Sinnzeichen; vam Wulten der Sprachgeistes, Verlag der Zenit, Dizcldorf, 1934. Krafft je ovu malu knjigu smatrao svojim remek-đelom. 46 Theodore Chapellier, belgijski astrolog, prisetio se Krafftovog dramatičnog upada na briselski kongres: »Krafft je teatralno ušao, živo a ipak nonšalantno. Bese to mršav, omalen, tamnokosi čovek blcdog lica, oštrih crta i ekstatičnih i urokljivih očiju. Vrsta španskog ogrtača bila mu ie labavo nabrana na ra menima a nosio je i monokl.« 47 Her Goernerovo ime nalazilo se na spisku, ob javljenom 1932, devetnaestorice nemačkih astrologa koji su se pridržavali pravila profesionalnog vladanja koje je propisala dr Korschova Centralna astrološka služba. Vidi Zenit, april 1932. 48 Gruba procena kaže da je Krafft objavio naj manje stotinak članaka u periodičnicima između 1927—41. Značaj njegovog dela kao izvorne građe za celokupno polje »iracionalnog« ne može se osporiti. 49 Prospekt je bio za knjigu od približno 230 stranica koju je trebalo objaviti u tri sveske: broj 1, Kosmički uticaji na ljudsku individuu, Kosmobiologija, Tipokozmija, Nostradamus; broj 2, Psihološki tipovi (od dr Ferrierea), Istorijski ritmovi i periodič nosti; broj 3, Tumačenje horoskopa. 50 Elisabeth von Brasch beše poznati minhenski grafolog čije je mišljenje Keyserling visoko cenio. Vidi njegov zanimljiv članak o grafologiji »Zum Handschrift-Lesen«, u Der Weg zur Vollendung, maj 1940. 51 Grof je već javno kritikovao Krafftove Sprachgeist-teorije u svom periodičniku Der Weg zur Vollen dung, oktobar 1936. I pored toga, Keyserling je uva žavao njegove napore da prevaziđe staru tradiciju. 52 Uglavnom predskazanja koja je uradio za Tileu i njegovo predskazanje u pogledu Hitlera. 53 Krafft je otišao u Monte Karlo da obiđe Gabnk-la Traireuxa d’Egmonta (1870— 1940), poznatog prolesionalnog astrologa čije su knjige Que sera 1938?
i Que sera 1939? bile veoma popularne. Zahvaljujući Krafftu Traireux je počeo da razmenjuje pisma sa grofom. Prijatna uspomena na ovog čoveka nalazi se u prvom tomu Keyserlingovog Reise durch die Zeit, 1948, str. 340—3. 54 Moguće je da se primerci još mogu naći kod prvobitnog francuskog distributera, Librairie Amedee Legrand, Pariz. 55 Za von Klinkowstroemov popis od dvadeset pet edicija do 1644. vidi Zeitschrift fiir Bucherfreunde, 1913, str. 361—72. Krafft ie raspravljao o tekstual nom prenošenju u svom malom periodičniku Nostra Damur (Berlin, privatno štampano, dva broja, 1940—41, može se naći u Institutu Varburg u Londonu). Radeći na svom predstojećem The Prophecies of Nostradamus (Njujork i London, 1972—3) misis Erika Cheetham je identifikovala šezdeset izdanja do 1700. Prva oz biljna studija na engleskom bila je Orucles of Nostra damus (1981) C. A. Warda. James Laverov Nostra damus, or the Future Foretold, 1942, Pingvinov reprint 1952, rasprodat je ima već više godina. 56 Tekstovi su iz izdanja Benoist Rigauda, Lion, 1568. 57 Pre će biti da je dr Kritzingcr imao na umu horoskop Neville Chamberlaina. Winston Churchill još nije bio premijer. 58 Vidi W. A. Boelcke, Kriegspropaganda 1939—41: Geheime Ministerkonferenzen im Reichspropagandaministerium, Stutgart 1966. 59 Priča O' ovom predskazanju kazuje se u sledećem poglavlju. 60 Dr Fesel je radio u Sekciji VII koja se bavila »ideološkim istraživanjem«, odnosno ispitivanjem slo bodnog zidarstva, okultizma, neobičnih kultova itd. Jedno vreme njen direktor je bio profesor dr F. A. Six. Prema Charlesu Wightonu, bila je to’ »korpa za otpatke RSHA. Tamo su SS-ekstremisti, koje je čak i Himmler smatrao preteranima, nalazili utočište.« (Charles Wighton, Hegdrich, Kordži džepno izdanje, 1963, str. 184). 61 Vidi W. A. Boelcke, Kriegspropaganda 1939— 41; Stutgart 1966, str. 223, čije se pribeleške zasnivaju na poglavlju »Nostradamus« u knjizi Borisa von Borresholma Dr Goehbels nach Aufzeichnungen aus seiner Umgebung, 1949. Dok je suština Borresholmove priče tačna, on možda i nije najpouzdaniji izvor. Ni Lucht
ni Goerner nisu ništa rekli u pogledu pi sma koje je stiglo Hitleru i ono je moglo bili napi sano i pre 2. novembra. 62 S. Раупе Best, The Venlo Incident, 1950, sir. 60— 1. 63 H. B. Gisevius, Wo ist Nebe? (Gdc je Nebo?), Cirih 1966. 64 Od 1934. Krafft je povremeno planirao izdavanje biografskog adresara osoba zainteresovanih za astro logiju i druga »granična« područja. Nešto upitnika cirkulisalo je baš uoči izdavanja Traite godine 1939. 65 C. M. Holzapfel (r. 1890) bio je šef odeljenja u dr Robert Leyovoj organizaciji Krafft durch Freunde i autor slavopojke »Dem Fiihrer«, objavljene u Deutsche Biihne, Jamuar—februar 1934; u stvari, mahniti na cista. 66 Za pojedinosti Brekerovog rada vidi Josef Wulf, Die Bildenden Kiiste im Dritten Reich, Rovoltovo džepno izdanje, 1966. 67 Vidi M. Gillbert i R. Gott, The Appeasers, 1963. 68 Priupitao sam Tileu o Godreanuovom patrio tizmu. »Bio je on zbrkani vizionar!« odgovorio je Tilea. 69 Her Goerner mi je dao her Luchtove pribeleške, pisane naročito za mene, 8. jula 1961. Taj dokument je sadržavao podrobni izveštaj o tome šta se krčkalo u Berlinu 1940. Nekoliko dana kasnije sretoh msje Tileu u Londonu i pokazah mu taj dokument. Njemu je bio veoma zanimljiv jer je do tada bio nesvestan šta se zbilja događalo u Nemačkoj. Tilea mi je po zajmio pismo od 14. marta, još uvek u originalnoj omotnici, koju je otvorila nemačka vojna cenzura, kao i omotnicu poslatu u Brašovu. 70 Izgleda da je datum izdavanja već bio odlagan, jer dopisnica za njegovog prijatelja dr Ferrierea sa datumom 19. februar 1940. pokazuje da je Krafft oče kivao da knjiga bude gotova sredinom marta. Ovim se pretpostavlja da je većina materijala bila gotova i pre Krafftovog dolaska u Berlin, što je i mogao biti slučaj pošto je Krafft proučavao Nostrađamusa od po četka tridesetih godina i veoma je verovatno da je on u poslednje vreme tragao za mogućnim aluzijama na Drugi svetski rat dok se još uvek nalazio u Urbergu. »Primičete jedan primerak«, obavestio je dr Ferrierea, »i bićete zapanjeni kada pročitate da je
.Vidovnjak iz salona’ bio kadar da predvidi i naša vremena. To svakako nije mnogo pozitivno za Bri tance!« 71 W. Schellenberg, Memoiren, str. 105. 72 Na dr Goebelsovoj ministarskoj konferenciji 27. marta 1940. odlučeno je da se »brošura o Nostradamusu može pojaviti u njenom datom obliku«. To po kazuje da je jedna ranije verzija (najverovatnije ona od decembra 1939) zamenjena novom, možda na osnovu građe potekle od Kraffta. Prema W. A. Boelckeu, Kriegespropaganda 1939—41, 1966, str. 304, do polo vine 1940. ukupan broj od 83.000 primeraka je bio štampan: 20.000 na francuskom, 5.000 na danskom, 10.000 na italijanskom, 10.000 na srpskom, 25.000 na hrvatskom, 5.000 na rumunskom, 5.000 na švedskom i 3.000 na engleskom, za rasturanje po SAD. Za druge reference na Nostradamusa vidi ovaj isti izvor, poslednji datiran 10. septembra 1940. 73 Jedanaesto izdanje, 1958, str. 6. 74 Istraživanja u Bonu pokazuju da nema dokaza da je dr Wilmanns bio zaposlen u Ministarstvu ino stranih poslova u pomenutom razdoblju. 75 Nose datume 8. novembar 1940. i 31. januar 1941. Štampao je 600 primeraka prvog broja i 500 primeraka drugog broja. 76 Pismo od frau Ane Endell (25. maj 1956), koja je prisustvovala nekim predavanjima. Prema dr W. Schiittu (u Das Neue Zeitalter, 16. decembar 1949) Krafft je takođe držao predavanja u svojoj kući tokom 1940—41. Biće da je to bilo u Burggrafenstrasse 16. Dr Schiitt se priseća da je Krafft kuburio s novcem još početkom 1941. i mnogo je očekivao od sledećeg sa stanka sa dr Hansom Frankom, generalnim guverne rom Poljske, jer je pretpostavljao da će ga Frank do vesti u vezu sa važnim osobama. Upoznao je Franka na čuvenom muzičkom večeru u kući Arna Brekera početkom 1940. Schiitt se takođe priseća Krafftovog zadovoljstva kada mu je neko u minhenskoj »Smeđoj kući« (sedištu Partije) naručio da pripremi studiju Churchillovog horoskopa. 77 Hans Frank, Im Angesicht des Galqens, 1953, str. 411. 78 Za Hessovo interesovanje za okultizam vidi Helmut Heiber, Walter Frank und sein Reichsinstitut fiir Geschichte des neuen Deutschlands, 1966, str. 806. U ranim godinama Trećeg Rajha on je konkurisao za po-
četni budžet od dvanaest miliona maraka i godišnju subvenciju od dva miliona maraka za svoj planirani Centralni institut za okultizam. Ništa nije ispalo od ovog velelepnog plana. 79 Charles Wighton, Heydrich, džepno izdanje' Kordži, 1963, str. 226. 80 Mora biti da je her Gersta izdalo sećanje. Nema pokazatelja da su grafolozi bili ovim dokačeni. U ovom kontekstu valja zabeležiti da je Himmler vodio zapisnik sa imenima svih ljudi kojima je ikada dao ikakav poklon. Potpisi sa njihovih pisama zahvalnosti bili su prilepljeni za zapisnik u grafološke svrhe. 81 Vidi Gerda Walther, Zum anderen Ufer, 1960, str. 473. 82 Her Georg Neidhardt dao mi je kopiju pisma dok sam bio u Minhenu 1962. Kasnije sam sreo her Schulte-Strathausa, 1967. 83 Neki čitaoci će se prisetiti bezbrojnih novinskih paragrafa objavljivanih početkom februara 1962. koji su se ticali velike konjunkcije u Vodoliji a javila se u ono vreme. Uočljivo besmislene špekulacije astro loga iz svih krajeva sveta svakako da su stekle ne zasluženi publicitet. Tokom proleća 1935. Krafftov pri jatelj dr Ferriere je tragao po efemeridama ne bi li se unapred domogao obaveštenja o sličnim velikim konjunkcijama i došao do jedne koja je trebala da se dogodi početkom maja 1941. U pismu Krafftu nagoveštava da je nju simbolizovalo »leglo otrovnica«. Krafft je uzvratio da je on prvi put postao svestan konjunkcije za 1941. nekih petnaestak godina ranije i dodao: »Efekti? Kolektivno bezumlje? Bičevanje?«. 84 Rainer Hildebrandt, Wir sind die letzten (Mi smo poslednji, 1949, str. 100, 111, 114). 85 Vidi poglavlje 24: »Okultizam i špijunaža: Hessova misija pod kosim svetlom«. 86 Ova pitanja nisu postavljena baš svakom as trologu uhapšenom tokom »Aktiion Hess« afere. Na primer, A. M. Grimm, poznati profesionalni astrolog koji je živeo blizu Minhena, nije dobio ovaj upitnik. Zakukuljena priroda trećeg pitanja ukazuje da her Schrami verovatno nije mogao da učini ništa više sem da nažvrlja nekoliko žurnih beležaka. Posle rata upit nik je prvi put bio objavljen u Das Neuo Zeilalter, 3. decembra 1954. Mašinom štampana kopija istog teksta, sada u Institut fiir Zeitgeschichte u Minhenu, primljena je od her Goernera, koji ne pominje njen
izvor, 25. januara 1960. Dok tekst iz DNZ može da bude pravi, njegova autentičnost nikada nije utvrđena. 87 Regulus Verlag i Baum Verlag iz Pfulingena, koji su objavili C. Loogovu malu knjižicu o Nostradamusu, zatvorio je Gestapo nekako u to vreme. Vidi Joseph Wulf, Literatur und Dichtung im Dritten Reich, džepno izdanje Rovolt, 1966, str. 273—4. 88 Obaveštenje poteklo od dr Otto Kellnera, bliskog prijatelja von Kloecklera. 89 Vidi dr W. Koch, Dr Korsch und die Astrologie, pamflet objavio Zenit Verlag, R. Schumacher, Minhen, 1956. 90 Vidi kratku biografsku studiju iz pera Karla Kampsa, Johannes Maria Veriиеуеп: Gottsucher, Mahпет und Bekenner, koju je 1955. objavio rimokatolički Credo Verlag iz Visbadena. 91 Pisao sam her Hofvveberu i upitao ga zna li slučajno šta je Hess mislio o Krafftovom biltenu. Her Hofweber mi je odgovorio 10. jula 1963. u tom smislu da je izgubio sve svoje hartije tokom rata i da ničega oko Krafftove publikacije ne može da se priseti. Dodao je još da je prvi put sreo Hessa kada su služili u istoj borbenoj eskadri u Prvom svetskom ratu i gorko je krivio ser Winstona Churchilla, mada se ovaj već odavno bio povukao iz političkog života, što je propustio da se zauzme za oslobađanje njegovog prijatelja iz zatvora Špandau u Berlinu. 92 Meldungen aus dem Reich: Ausvudhl aus den geheimen Lageberichten des SS, 1939—44, urednik H. Boberach, 1965, str. 423. 93 Kosmobiologie, februar—mart 1966, str. 20. 94 Nisam bio u stanju da proučim bilo kakav astrološki periodičnik objavljen u SAD tokom raz doblja 1939— 41. i stoga nisam u položaju da mogu da procenjujem ovu građu. Referenca u The Goebels Diaires koja se tiče rasturanja okultnih »proročan stava« u cilju psihološkog ratovanja pominje se ranije u ovoj knjizi. 95 Vidi de Wohlovu autobiografsku knjigu 1 folloiu my Stars, 1937. Kratak ali prilično nezadovoljavajući prikaz događaja iz 1940— 41. može se naći u njegovim The Stars of War and Peace, 1952. 96 Vidi str. 119— 20. 97 Louis de Wohl, I follow my Stars, 1937, str. 121— 42.
98 Upozorenje je poteklo od Elsbeth Eberlin. Za prikaz indirektnog odnosa von SebottendorlTa sa 11itlerom, vidi takođe »proročanstvo« Ebcrlin, poglavlje II. 99 Vidi čitulju iz pera Reinholda Ebertina u Ko.smobiologie, oktobar 1964. Prema her Ebertinu, Sclnilzoa je zamenio rođak Heinricha Himmlera »koji nije ras polagao ni tehničkim znanjem niti snagom karaktera neophodnim za takvu službu«. 100 Pokojni ser Charles Hembro bio je tada drugi po važnosti u SOE. 101 U vezi sa nenameštenim stanom koji je platila SOE, valja napomenuti da su nemački vazdušni na padi na London već bili u punom zamahu u jesen 1940. pa tako čak ni smeštaj u Grosvenor Hauzu nije mogao biti preterano skup. U svakom slučaju SOE je raspolagala tajnim fondovima. 102 U ovoj fazi rata »crne« aktivnosti Egzekutive psihološkog vojevanja tek su počinjale. Sef ton Delmerova čuvena stanica za emitovanje »Gustav Siegfried Ains« prvi put se oglasila 23. maja 1941. a pokojni Armin Huli, Delmerov »crni« stručnjak za štampanje, počinje da operiše tek novembra 1941. PWE i SOE bila su odvojena tela iako su blisko sarađivali. Za ranu istoriju, organizaciju i funkcionisanje SOE vidi M. R. D. Foote, SOE in France, London, HMSO, 1966, i Bickham Sweet-Escottovu autobiografsku knjigu Baker Street Irregular, London, 1965. 103 Slabi su izgledi da postoji ikakva veza između de Wohlove posete SAD-u i saopštenja u Volkischer Beobachteru od 14. maja 1941. da je Hess bio pod uticajem astrologa, mada je vest svakako potvrđivala Hambroove slutnje da je vredelo ispitati sve astrološkc mogućnosti. Izgleda da se de Wohl iskrcao u Kanadi toliko brzo po Hessovom dolasku u Škotsku da bi teško moglo biti vremena da se isplanira tako komplikovana misija. Nije verovatno da je britanska obaveštajna služba smesta saznala za sveopšte hapšenje astrologa i drugih u toku »Aktion Hess« sredinom juna. 104 Bickham Swett-Escott, Baker Street Irregular, 1965, str. 147. Nagađanje Sweet-Escotta je neopravdano. 105 Krafft bi iz sveg srca mrzeo da ga svrstavaju kao drugog posle Fankhausera, dalje, po svoj prilici, mnogi vodeći nemački astrolozi i ne bi stavili Fank hausera u istu klasu s Krafftom. Zatim, de Wohl očito nije bio svestan da se Urberg ne nalazi u Švajcarskoj nego u Nemačkoj.
106 James Leasor, Rudolph Hess: The Uninvited Envoy, 1962, str. 44. 107 Amerikanci su verovali da je Hitler imao planove u Južnoj Americi. Vidi Rooseveltov govor za Dan Mornarice u Vašingtonu, 27. oktobra 1941. Rekao je tada da ima tajnu mapu koju je u Nemačkoj na činila Hitlerova vlada a na kojoj je vidljivo kako će Nemci da organizuju Središnju i Južnu Ameriku. Nemačka vlada objavila je demanti 1. novembra i obja vila rat SAD-u 11. decembra. 108 Nisam video izvorno izdanje Heim und Welt pa navodim iz mašinom kucanog izvatka kojim me je ljubazno snabdeo Institut fiir Zeitgeschichte iz Minhena. Moj je utisak da je stvar »procurela« za njujorški Sunday News. 109 Pukovnik koga pominjem bio je »glavni kon takt sa Ministarstvom rata« iz priče mis I. 110 Ser Charles Hambro se nije povukao iz SOE sve do septembra 1943. 111 Bruno Winkler je autor još jedne knjige o Nostradamusu, EngLands Aufstieg und Niedergang nach den Propheziungen des grossen franzčsischen Sehers der Jahre 1555 und 1558, Lajpcig, 1940. Naslov se pominje u W. A. Boelckeovoj knjizi Kriegspropaganda 1939—41, str. 304. Njegov doktorat u vezi sa Vajmarom verovatno je izmislio Delmer ili de Wohl. 112 Vidi katren i prevod na str. ... Prema nemačkom prevodu: Hister (odnosno Hitler) je odneo više pobeđa (nagrada) u svojoj ratničkoj borbi nego što je za njega bilo dobro; šestoro (ljudi) ubiće ga noću. Go, zatečen iznenada bez svog oružja, on se predaje. 113 Heydrich je bio glava Reichssicherheitshauptamta, u to vreme već ogromne organizacije sa sedam odeljenja, među kojima je bila i Sekcija IV, Gestapo. Ne shvatam zašto se Heydrich pomučio da potpiše ovo određeno naređenje. 114 Her Huter je bio vlasnik astrološkog izda vačkog preduzeća u Lajpcigu. Kada sam ga upoznao u Stutgartu 1962. ispričao mi je da je Gestapo u aprilu 1939. već oduzeo 40.000 knjiga i pamfleta iz njegovog magacina. Oslobođen je iz Oranijenburga januara 1942. 115 Her Goerner mi ništa nije rekao o uslovnom puštanju na slobodu od šest meseci.
116 Kisshauer je bio autor Sternenluuj umi Lchenslauf, 1935. Vidi takođe njegov »Die Aslrologie-oine Wissenschaft?« u Nationalsozialistische Monatsheftc, april 1938. 117 Feldmaršal vikont Montgomery je rođen 17. novembra 1887. a feldmaršal Rommel 15. novembra 1891. De Wohl je proučavao njihove horoskope otpri like u isto vreme kad i Krafft. 118 Louis Lochner opisuje Alfred-Ingemar Berndla kao »prilično glupog mladog novinara koji je doživeo meteorsku karijeru pod Goebelsom kao ,ulizica’. On je bio jedan od Goebelsovih najpoverljivijih poruč nika.« Biografske detalje vidi u W. A. Boelcke, Kriegspropaganda 1939—41, 1966. 119 Ova dva dokumenta bila su mi dostupna pre konoć dok sam bio u Manhajmu jula 1961, pa sam uspeo da načinim samo nekoliko brzih beležaka. 120 Čitajući opis ovog razdoblja iz pera frau Krafft, prisetio sam se Krafftovog zanimanja za joga vežbe dvadeset godina ranije u Ženevi. 121 Voleo bih da sam mogao čuti her Ehrhardtov vlastiti opis ovog razgovora ali nisam uspeo da mu uđem u trag. Zalbelešfka frau Krafft o ovom razgovoru napisana je početkom pedesetih godina, dakle skoro deceniju kasnije. 122 Činjenica da se her Goerner dobrovoljno vratio u Licovštrase bila je za njega izvor neugodnosti kada je 1945. zatražio nadoknadu za konfiskovanje svojih astroloških knjiga i robijanje. Gotovo u svakoj pri lici Sud je odbijao da nadoknadi štetu astrolozima čije su privatne biblioteke bile rekvirirane u toku »Aktion Hess« ili koji su bili zadržani u pritvoru. 123 Moj zaključak da je Krafftova тете bila nediskretna zasniva se na pismu što ga je frau Krafft napisala dr Ferriereu 25. septembra 1945. 124 De Wohl je na kraju napustio profesionalnu astrologiju i preobratio se u rimokatoličanstvo. Na pisao je niz religijskih romana koji su stekli odobra vanje Vatikana. Uključuju The Quiet Life, 1950, sa svetim Tomom Akvinskim kao glavnim junakom, The Restless Flame, 1952 (o svetom Avgustinu), The Golden Thread (sveti Ignjacije de Lojola), The Glorious Follg, 1958 (o svetom Pavlu), i Lay Siege to Heaven, 1961 (o svetoj Katarini Sienskoj). 125 Pismo dr Giseviusa autoru (23. mart 1966). H. B. Gisevius (r. 1904) pridružio se pravnoj službi berlinske policije avgusta 1933. u vreme kada je njena
politička sekcija postala deo Gestapoa. Ne mareći za metode Gestapoa uskoro je potražio premeštaj i na kraju napustio policijsku službu jula 1936. kada je Himmler postao šef policije Rajha. Tokom ratnih go dina bio je vojni obaveštajac i umešan u zaveru da se smakne Hitler, 20. jula 1944. SS Gruppenfiihrer Arthur Nebe (r. 1894) postao je šef Kriminalne policije Rajha godine 1936. i smaknut je zbog dvadesetojulske zavere iz 1945. Ako Nebe, sa svim njegovim RSHA kontaktima, nije mogao da iđentifikuje Hitlerovog as trologa, logičan zaključak je da takve osobe nije ni bilo. 126 W. Schellenberg, Memoiren, str. 160. 127 A. Zoller, Hitler Privut, 1949, str. 76. »Pravi autor ove dragocene knjige... na osnovu unutrašnjih dokaza ispada da je Frl. Schroder.« — Uvod H. R. Trevor-Ropera za Hitler’s Table Talk, 1941—4, 1953. 128 Hitler’s Table Talk, 1941—4, 1953, str. 583. 129 Vidi »Der Okkultismus im Dritten Reich« dr Gerde Walther u Neue Wissenschaft, 1950— 1, i u njenoj autobiografiji Zum anderen Ufer, 1960. 130 Dr W. Th. A. Hartmann (г. 1893. u Hamburgu) postao je direktor Nirnberške astronomske opservato rije i planetarijuma godine 1929. Njegov Die Losung des uralten Rdtsels um Mensch und Stern, 1950, iz nosi naučnu osnovicu za astrološka verovanja. 131 W. Schellenberg, Memoiren, 1959, str. 301. 132 Poslužio sam se Pan Books džepnim izdanjem profesor Trevor-Roperove knjige uz njegovo ljubazno dopuštenje. Tu on ističe da Schwerin von Krosigk nije tačno citirao ni Carljdea a ni činjenice. Ruska carica Elisabeth umrla je 5. januara 1762. 133 Pamflet je napisan pod pseudonimom »Nestor«. Nikad nisam video njegov primerak. Priča dr Centuria sadrži i izvestan broj nepodudarnosti. Hadamovsky je izgubio svoj posao u Ministarstvu propagande aprila 1942. i prebačen je u propagandno odeljenje Partije. Mogućno je da je on video dr Goebelsa poslednji put u oktobru 1943. Ubrzo potom prijavio* se u Wehrmacht i kažu da ga je smrt snašla u Rusiji 1944. Stoga nije mnogo verovatno da je on naložio dr Centuriu da napiše Nostradamus-pamflet u junu 1944. Vidi W. A. Boelcke, Kriegspropaganda 1939—41, 1966, str. 80—83. 134 Her Unglaub je propustio da pošalje primerak Deutsche Biicherei u Lajpcig i stoga nije bilo mogućno proveriti izjavu dr Centgrafa.
SADRŽAJ
Predgovor .................................................
5
I Uvod ..*.................... 7 II Nemački preporod ................................... 16 III Nemački astrolozi i Treći Rajh ... 43 IV Potraga za Kraftom ..................... 63 V Koreni jedne opsesije ........................ 73 V I Jedan nekonvencionalni astrolog od za nata .......................................... 89 V II Hiljadu mračnih stihova ...... ......................... 114 V III Kraftovo »H itler« predviđanje ............ 123 IX Afera sa pismom za Tileu .............. 132 X Nostrađamus i psihološkoratovanje ..... 143 X I »Aktion Hess« ...... 156 X II Kapetan Luj de Vol .............. ......................170 X III Zatočeni astrolozi .................................... 189 X IV Neverovatna alternativa ......................... 209 Beleške ................ -........................ 221
View more...
Comments