Elijade - Mefistofeles i Androgin.pdf

r

ALEF Biblioteka casopisa Gradac Urednik Branko Kukic 32. knjiga

Mirea ELIJADE Mefistofeles i Androgin

Prevela sa francuskog Slavica Miletic

~ ALEF

Zastitni znak Biblioteke je alhemijski znak za SubJimadju

GRADAC

1996

Mirca Elijade MefislofeJes i Androgin NasJov originaJa Mircea Eliade Mephistopheles et J'Androgyne Oprema Mile Grozdanic Izd:lV3li

Dom kulrure Caeak limetnicko drustvo Gmd:lc .!>~t;U11Pvak:o stapanje jednog kosmickog e1ementa s drugim sao na Vairokanu. Na taj nacin on ce se na kraju utopiti - u predstavlja novu regresiju i da se na kraju tog procesa jednom oreolu dugine svetlosti - u srce Vairokane i pos­ poniStava Kosmos koji je stvorio zivog coveka, kao sto se tici ee stanje Bude u sredistu Sambhoga-kaje43 _ ponistavaju Univerzumi na kraju Velikih dklusa (mahaju­ Tokom narednih sest dana umrli ce imati priliku da galmahayuga!). Samrtnikfizioloski oseea svaku od tih re­ bira izmedu Cistih Svetlosti, koje predstavljaju oslobode­ gresija: na primer, kad se element Zemlje rastvara u ele­ nje, poistovecenje sa Budinom Sllstinom - i necistih !>'Vet­ mentu Vode, telo gubi svoju potporu (doslovno, svoj "po­ Iosti, koje simbolizuju nekakav oblik postegzistencije, dru­ gim recima, povratak na Zemlju. Posle bele i plave svet­ dupirac"), to jest koheziju4o : ono postaje razglobljeno po­ put marionete (up. dole, gl. IV). losti, ugledaee Zutu, crvenu i zelenu, i na kraju sve svetlo­ sti zajedno 44. Po zavrietku procesa kosmicke resorpcije, samrtnik opaia jednu svedost nalik mesecevoj svetlosti, pa drugu na­ Ovaj izuzetno znacajan tekst ne mozemo komentari­ lik suncevoj svetlosti, da bi zatim utonuo u tamu. Naglo ga sati onako kako on to zasluzuje. Moracemo da se ograni­ cimo na nekoliko napomena koje se direktno tieu naSeg budi bljestava svetlost41 : to je susret s njegovim vlastitim istraiivanja. Kao sto smo upravo videli, svako ima priliku Sopstvom, koje je prema panindijskoj doktrini u isti mah i da postigne oslobodenje u trenutku svoje smrti: za to mu krajnja realnost. Tibetska knjiga mrtvih naziva tu Svetlost je dovoljno da se prepozna u ]asnoj Svetlosti koju doziv­ "Cistom Istinom" i opisuje je kao "sjajnu, jasnu, blistavu, Ijava u tom trenutku. Na prvi pogled, to izgleda paradok­ velicanstvenu i zastraSujueu po bljeStavilu". Tekst nalaie salno kad imamo na umu znacaj karme za sveukupnu pokojniku: "Ne budi prepadnut time, niti uZasnut, niti zgra­ indijsku misao - a po njoj covek zanje plodove svojihpos­ nut. To je zracenje tvoje sopstvene istinske prirode. Prepo­ tupaka. Postupci -pojedinca koji je ziveo u neznanju Cine znaj je!" U tom trenutku, iz srediSta svetlosnog avora, karmicko naslede koje se ne moze ponistiti u trenutku prolama se buka kOja se moze uporediti s praskom hilja­ smrti. Ali, zapravo se sve odigrava u skladu sa zakonom du istovremenih gromova. "To je prirodni zvuk tvog stvar­ karme: jer dusa neznalice odbacuje poziv]asne Svetlosti nog Sopstva", razjaSnjava tekst. "Ne plaSi se! < ... > Posto i dopusta da je privuku okaljane svetlosti, koje oznacava­ vise nemaS materijalno telo od mesa i krvi, sta god se do­ ju nize moduse egzistencije. S druge strane, oni koji su godilo - buka, svetlost iii zrake - ne moze ti nauditi. Ne praktikovali jogu tokom svog zivota, kadri su da se pre­ mozeS umreti. Dovoljno je da spoznas da su te pojave poznaju u ]asnoj Svetlosti i, prema tome, da se rastvore tvoje vlastite vizije. Prepoznaj to kao bardd'42. Ali, kao sto se dogada veCini ljudskih biea, pokojnik ne u Budinoj sustini. Svetlost s kojom se covek suocava u casu smrti jeste, ume da sprovede te savete u delo. Uslovljen svojom kar­ dakle, ona ista unutraSnja svetlost koju Upanisade pois­ mickom situadjom, on dopusta da ga povuce krug mani­ tovecuju sa atmanom: tokom zemaljske egzistencije, ona festadja karakteristicnih za stanje bardo. Cetvrtog dana je dostiZna sarno onima koji su se za nju pripremili po­ posle smrti, pokojnik biva upozoren da ee videti zracenja mocu joge iIi gnose. Kad .r;.a,tljivije pogledamo, ista situa­ 39) up. Evans-Wentz, Tibetan Yoga and Secret Doctrines (Oksford, 1935), sir. 166. cija se ponavlja u trenutl«1 smrti: Svetlost se ukazuje svi­ i dalje itd.

vraea

223. 40) Ilvans-Wentz, ism. Sir. 235.

41) Isto, str. 235; up. takode WY. Evan-Wentz. The Tibetan Book of The Dead

(Qksford, 1927). st in the South Pacific, South Pacific ComL'Sion, br. 30. septembar 1952. Na najznaeajnije radove posle 1951. ukazao je l.anternari, nay. delo, str. 39, br. 2, i passim. Treba dodati Archives de Sociologie des Religion.'i, sv. Iv, (Pariz, juli-decembar 1957) i V (januar·juli, 19~8), posvecene prablemu mesi­ janizama i milenarizama (up. posebno Jean Guiart, Institutions religieuses tradi­ tionel/es et Mes••ianisme•• modemes aFiji, sv. Iv, str. 3-30; Jean Guiart i Peter Wor. sley, La repartition de mouvements miUenaristes en M6lanesie, sv. V, str. 38·46, s kartom) , Peter Worsley, The Trompet shall sound. A Study of "Cargo" Cults in Me­ lanesia, London, 1957; A. Buehler, KuIturkontakt und Kulturzermll, "Acta Trapica", XIv, 1957,str. 1·35. 0 problemu mesijanizma u primitivnim kulturama, up. R. Lo­ wie, Le messianisme primitif, "Diogene'\ hr. 19, 1957, str. 1·15j Guglielmo Gurai­ glia, Proktismus und Heilserwartung,sbewegungen als volkerkundliches und reli­ giomgeschichdiches Problem (Bee, 1959); W Koppers, Prophetismus und Messi­ anismus als volkerkundliches und universalgeschichtliches Problem, "Saeculum",

i~-~

.

A. Lommel, nay. delo, str. ~8, veoma je dobra osvetIilo nl Cinjenicu. Up. takode V. l.anternari, str. 84; Peter Worsley, The Trompet .•hall sound, str. 44.

7)Up. Peter Worsley, The Trompet shall sound, str. 97.

96/

97/

manje pripadala: jer uvek su njihovi mrtvi i njihovi bogovi oni koji su je proizvelL

tom lukavstvu, prisvojili su u hriseanstvu povlaseeno me­ sto koje pripada Papuama. Da bi ispravili tu nepravdu, ver­ nie! su menjal! imena svojih sela u Galileja, Jerihon ltd, a jedan od njihovih voda, kojl se inace prozvao Mojsije, po­ vukao se da meditira na planini koja je prekrStena u Goru Karmel l l . Godine 1939, jedna leprozna starica, koja je na­ javila dolazak teretnjaka, pokrstila je ostrva u Suten, Jude­ ja i Gadara, njeno selo je postalo Vitlejem, a jedna recica Jordan l2 . Ali, to nije svc: u velikom broju slucajev-a milenaristicki pokreti su odbacivali tradie!onalne pokrete melanezijske religije. Unistavane su maske tajnih drustava i zenama je dopustano da ucestvuju u ezoterickim ceremonijarna. Po­ nekad je tradicionalna religija napustana u celini. Nije rec o tome da su ovog iIi onog dana starosedeoci postali are­ ligiozni i da su se, istim udarcem, oslobodili i hriscanske religije i vere svojlh predaka. Naprotiv, taj preokret je na­ javljivao pojavu jednog autenticnijeg i neuporedivo krea­ tivnijeg verskog zivota, zato sto se napajao milenaristickim profetskim iskustvom. Ljudi su se pripremall za Carstvo - i sve stare religijske forme morale su blti ponistene. Ocekiva­ Ii su novi zivot, korenit preporod, izvanrednu egzistenciju, koja je bila najavljlvana kao beskrajno blaienstvo. Isti taj fe­ nomen smo uocili i u nudistickom kultu Espiritu Santoa: u isti mah su odbacivani hriseanstvo, eticke I ekonomske vrednosti belaca I tradicionalni plemenski obicaji i zabra­ ne. Obavljane su pripreme za ponovno uspostavljanje Raja. Svakako, svi ti okeanijski milenaristicki pokreti su nas­ tali kao posledica odredenih istorijskih situadja i izraZavaju zelju za ekonomskom i politickom nezavisnoscu. Brojni radovi vee su osvetlili dru.stveno-politiCki kontekst "kultova tereta"l3. Ali, tumaCenje istorijsko-religijskog znacenja tih milenaristickih mikroreligija jedva da je otpocelo. Medu­ tim, svi ti profetski fenomeni postaju potpuno pojmljivi tek iz perspektive istorije religija. Nemoguce je proniknuti u znacenje "kultova tereta" i odmeriti njihov izvanredan uspeh ako se prenebregne jedna mitsko-ritualna tema kOja ima temeljnu ulogu u melanezijskim reHgijama: godiSnji pov­

pagansko-hrisCanski sinkretizam Taj skup e1emenata stvorio je atmosferu nezadovoljstva I uzajamnog nepoverenja. S jedne strane, barem u poce­ ku, na be1ce se gledalo kao na Pretke kojl dolaze da do­ nesu darove. Doista, onl su imali belu koZu kao duhovi umrlih I dolaziIi su brodovima. S druge strane, posto su se naselili na ostrvima, belci su poceU da se ponaSaju kao gospodarl, s prezirom su gledali na starosedeoce, nametali im najtcie poslove I nastojali da ih obrate u hriScanstvo. Ambivalentnost oseeanja prema be1cima objaSnjava antiza­ padnjacke pokrete nacionalnog oslobadanja, kao i surev­ njlvost, Ijubomoru i mehanicko podraZavanje zapadnjac­ kih vrednosti. U gotovo svim kultovima tereta, odbacivanje hriscanstva je manje iIi vise kategoricno. A Ipak, hriscan­ ska eshatologija bila je, i to ne sarno jednput, ukljucena u melanezijski milenaristicki mit. Tako je Upikno, jedan sta­ rosedelacki pustinjak koji se povukao u dZunglu poluos­ trva Huon, po Bozjem nalogu uzeo Ime Lazar. Jedan od milenaristickih pokreta obale Ral (1936) najavio je drugi Hristov dolazak. Mambu, jedan katolicki starosedelac iz ob­ lasti Madang, stvorio je sinkretisticki pagansko-hriScanski pokret upravljen protiv belaca I protiv misija8 • Jedan drugi ­ melanezijski kult, poznat pod imenom "kult Asizi", objavio je Hristov dolazak na teretnom brodu; posle tog dogada­ ja, starosedeoci ce promeniti boju koZe: postace beli I za­ gospodarice nad belclma, koji ee postati ceni. Na ostrvu Kaimku, jedna sedamnaestogodisnja devojka, Filo, osnova­ la je novi profetski i sinkretisticki kult. Jedan od njenih uja­ ka prozvao se "Bog", drugi "Isus". Pristalice su pevale i ig­ rale danju I nom oko ohara, izgovarajuci katoliCke i staro­ sedelaeke molitve. Filo je prorekla da ee im Bog poslati robu, ali i oruije da proteraju Evropljane; prvo ce biti na­ padnute misije, zato sto propovedaju lainu veru; onda ee na red doci policija9. Sanop, jedan od voda milenaristickog kulta na Buki, optuZio je Evropljane da su izokrenuli dobar deo hriSCan­ skog obreda i dogme1O. Po vernicima jednog kulta iz holan­ dske Nove Gvineje, Evropljani su istegli pm list Biblije kako bi prikriIi cinjenicu da je Hrist bio Papua i, zahvaljujuei 8) Peter Worsley, nay. delo, str. 103, i dalje.

9) Peter Worsley, nay. delu, str, Ill, i dalje

10) Isl:O. str, 119,

.(c, 137.

12) P. Worsley, nave delo, str. 138. Up. druge primere pagansko-hriseanskng sinkre­

tizma, iStu, str. 199, i daIje, 209. i dalje, 24'S, i dalje, ltd. Dodajmo da se veelna pro­

fetsltih i mesijanistiCkIh pokl"eta kod prlmitivnih naroda razvUa posle kontakta sa

hriscanstvnm ; zapadnom kulturom; lip. stud;je G. Guarlgliae I W. Knppe",a. nave­ ~~ne ranije, br, 5. '• - ) Radovima navedenim u 6. napomeni treba dodati: J, Poirier, fR..' Mouvements de­ liberation mythique aux NouvelJes-Htfbrides, 'Journal de la Societe des Oceani· sees", SY. v, 1949. str. 97·103; Tibor Bodrogi, Colonization and Religious'Move­ ments in Melanesia, "Acta Etnografica Academiae Hungarlcae", SY. n, Budim·p~ta, 1955, str. 259·292; Jean Guian, Espirito Santo, Pariz, 1958,

11) 151:0,

98/

99/

ratak mrtvih i kosmicka obnova koju on podrazumeva14 . Kosmos se mora obnovitl svake godine i svecanostl Nove Godine - kad se obavlja ta regeneracija - prisustvuju i mrtvi. Ali, taj mitsko-ritualni kompleks prosiren je i upotpunjen u mitu 0 Velikoj Godini, to jest 0 radikalnoj obnovi Kos­ mosa po unlStenju svih postojecih formi, po njihovom vra­ canju u Haos koje ce biti praceno novim Stvaranjem.

bi 1931. potpuno iscezao· starosedeod su, oko 1934, po­ celi da shvataju kao od reCi do reci ostvarena. Zaista, u to vreme oni su bili uvereni da se veoma dobro secaju zem­ Ijotresa i drveea kOje se povijalo, kao i biljaka koje su su­ tradan procvetale. Pamtili su, takode, da su mrtvi dosH I ponovo otisli tokom noeL Sutradan su se na plaZi mogli razaznati ot/sci njihovih evropskih cipela, pa cak i nji­ hovih bieikala18 . Prorocanstva se ostvatuju unazad, u pro­ slosti, ali se na kraju ipak ostvatuju. U dolini Markam (oblast Morobe) Nove Gvineje, jedan starosedelac, Marafi, objavio je 1933. da ga je Sotona po­ setio i poveo u utrobu zemlje da bi mu pokazao duhove mrtvih koji tamo obltavaju. Duhovi su mu rekli da bl se rado vratili na Zemlju kad ih Sotona ne bi u tome spreca­ vao. Dodali su da bi oni mogli da se vrate na Zemlju ako Marafi uspe da ubedi seljake da je Sotona Vrhovno Bice. Znaeajno je da je Marafi izvukao logiean zakljueak 0 pobu­ nl protiv religijske i politieke uzurpacije belaca: pravi bog nove profetske religije ne moze bili niko drugi do anti­ bog belaca, Sotona. Svakako, rel: je 0 jednom maStovitom izrazu antagonizma beli-crni, ali tu nalazimo i osudu aktu­ elnog lstorijskog i religijskog stanja, zapravo uverenje da hriseanstvo belaca ne odgovara duhu Jevandelja. Medutim, tu imamo ndto jos vaZnije: objavu da Ce po­ vratku mrtvih prethoditi kosmiCka kataklizma; jedan zem­ ljotres ce sve okrenuti naglavce, a onda ee talas kerozinskih plamenova progutati kuee, vrtove i sva ziva bica. Zato je Marafi savetovao seljacima da izgrade jednu ogromnu ku­ eu u kojoj ee naCi utoeiSte Citava zajednica na prvi znak ka­ taklizme, to jest l:im zemlja pocne da podrhtava. Sutradan ce otkritl da su mrtvl vee stlgli natovareni darovima: kon­ zervisanim mesom, duvanom, pirincem, odecom, lampama I puskama. Od tada Ijudi vise neee morati da obraduju svoje baste. 19 Najava zemljotresa i tmine koji ce prethoditi dolasku mrtvih prilicno je rasprostranjena tema u melanezijskim "kultova tereta" 0. Jedan Cuveni mit iz holandske Indije najavljuje da ee povratak junaka Mansrena uspostavitl Zla­ tno Doba: na mestu gde on sad zlvi (Indonezija, a prema nekim varijantama Singapur iIi Holandija), Mansren ee po­ saditi drvo ciji ce vrh dotaCi nebo (prisetlmo se slike axis mundJ); zatim ce se drvo poviti sve do ostrva Miok Vundi, Mansrenovog rodnog mesta, i po njegovom deblu ee trea­

Unislenje Sveta i uspot,tay}janje Zlalnog Doba

Tema periodicnog razaranja i ponovnog stvaranja Kos­ mosa krajnje je rasprostranjen religijski motiv, i na njemu cemo se kasnije zaddati. Sada cemo pokusati da izdvojimo sindrom Velike Godine, onako kako se on moze uoeiti u nekoliko melanezijskih profetskih kultova. Uzmimo, na pri­ mer, proroka 1bkerijua iz zaliva Miln (Nova Gvineja): on je 1893. godine najavio Jednu istinsku Novu Godinu i jedan pray]' praznik mrtvih, koji ce uspostavitl novo doba izo­ bilja. Ali, pre toga, jedna zastrasujuca kataklizma -vulkan­ ske erupcije, zemljotresi, poplave - unistice sve nevernike, to jest sve one koji nisu pristupili kultu. Posle te katastrofe kosmickih razmera - u kojo; prepoznajemo egzemplarnu sliku kraja Sveta - vetrovi promenljivog pravca donece tepo vreme. Vrtovi ce biti puni taroa i injama, drvece ce se povijati pod plodovima i mrtvi ce brodom doci u pose­ tu zivima; s njihovim dolaskom otpoeece doba izobilja i blafenstva. Pristalice kulta moraju se uzdrZavati od koris­ cenja predmeta evropskog porekla15 . Godine 1929-1930, mit 0 Zlatnom Dobu raSirio se me­ du Bajninzima u Novoj Britaniji. U jednom zemljotresu stradace svi Evropljani i domaci nevernici: planine ce se survati u doline i obrazovati veliku ravnicu prekrivenu veto­ virna i lozom, koji nece zahtevati nikakav rad; ponovo ce doti mrtvi, uldjutujuCi i svinje i pse 16. Prorok Ronovuro sa Espiritu Santoa, najavio je, 1923, potop posle kojeg ce uslediti povratak umrlih u teretnjacima natovarenim pi­ rincem i drugim namirnicama17. Ponekad se, posle mno­ go godina, prorocanstva shvataju kao doslovno ostvarena. Prorocanstva pokreta poznatog pod imenom "ludilo Vai­ lala" - koji se pojavio 1919. i poceo da jenjava oko 1923. da 14) Zaslugom V. Lanternarlja opisan je tal mitsko-ritualnl scenario u meJanezljaklm "kal'go.kultovima"; up. nay. delo, str. 4~. i dalje, 55. i dalje i passim. Vid. i G. Gua· ~alla, nay. delo. ~ Up. Charles W. Abel, SSVl18e Life in New Guinea, London, 1902, su. 104·128. £~~uzeto kod Lanternarija, nay. delo, str. 45, i P. Worsley, naY. delo, str. 51. i dalje. Po WOI'!I\ey, nav. delo, 5U. 90. 17) V. Lanternari. Originl sroriche del cultl profedci melanesiani, sIr. 47.

18) F.E. Williams, The Vailala madness in retrospcct; U "Essay,; presented to e.G. Seligmann", London, 1934, su. 369-379. str. 373. i dalje; P. Worsley, str. 90. i dalle. ~~. takode Lantemarl, sIr. 46. ) P. Worsley, su. 102. 20) Vid. nekoliko primera kod Worsleya, SU. 116. 184, 199, 214. j dalje.

100/

101/

ti jedno fudesno dete, Konor. Taj puer aetemus oznaCice pocetak Zlatnog Doba: starci ce se podmladiti, bolesnici ce ozdraviti, a mrtvi ce se vratiti na Zemlju. Bice u izobilju hrane, zena i ukrasa. Niko viSe nece morati da radi niti da placa narnete 21. U novijim verzijama tog mita, Mansren i puer aetemus ce svojim dolaskom iz osnova promeniti ne sarno drust­ venu situaciju, vec i samu strukturu Kosmosa. Jam, krom­ pir i druge krtole raSce na drveeu, dok ce kokosov orah i drugo voce nieati iz zemlje kao krtole. Morske Zivotinje po­ stace kopnene, i obrnuto. Mnogo je slikovitih izraza pot­ pune promene oblika i zakona postojeceg sveta: ono sto je bilo gore sada ce biti dole, itd. Citav ce Kosmos biti obno­ vljen: Nebo i Zemlja bice unisteni, a na ~ihovom mestu ce biti stvoreni novo Nebo i nova Zemlja2 . Slavni Dzon Frum prorekao je da ce se Tana, jedno ostrvo Novih Hebrida, izravnati usled jedne kataklizme: vulkanske planine ce se survati i zatrpati doline, tako da ce svuda nastati plodna ravniea. (Obrusavanjeplanina i izra­ vnavanje Zemlje predstavljaju posebno cestu apokalip­ ticku temu u Indiji i na Bliskom Istoku.) Onda ce stari po­ novo postati mladi, nece vise biti bolesti, niko nece obra­ divati polja, belci ce otiCi, a Dzon Frum ce osnovati skole kOje ce zarneniti misionarske 23 . U jednom divljem podrucju Nove Gvineje, otkrivenom pre jedva dvadeset godina, milenaristicki mit poprimio je jos zanimljivije oblike. Prvo ce nastati Velika Noc, a potom ce Isus doci sa Precima i robom. Da bi bili obavesteni 0 njihovom dolasku, starosedeoci su postavili stabljike barn­ busa, zamisljajuCi da su to telegrafske antene. Postavili su i stubove sa zarezima, koji ce omoguciti Isusu da side na Zemlju, a njima da se popnu na Nebo. (fu ponovo nalazi­ mo temu axis mundi.) Grobovi su brizljivo ociSceni, a do­ bra i oruda unistena. Najavljeno je takode da ce emi pos­ tati beli i da ee sva dobra belaea biti vracena erncima. Posle vazdmnih bitaka izmeduJapanaea i Saveznika, domo­ roci su poceli da veruju da ce izvestan broj predaka stiCi avionima. Prvi avijaticari koji su se spustili u te predele pri­ mljeni su s velikim pocastima kao prethodniea Predaka24 .

Iscekivanje mrtvih j obredno mirovanje

20) Vid. nekoUko prlmera kod Worsleya, str. 116, 184, 199,214. i dalje. 21) a Mansrenovom mitu, up. F.C. Kamma, Messianic Movement.• in Western New G;/inea, "International Review of Missions", sv. 41, 19~2, str. 148·160; P. Worsley, 2~V. delo, str. 126. i dalje. ) 0 novijim oblicima mita 0 Mansrenu, up. P. Worsley, str. 136-137. 23) 0 pokretu Dfona Fruma, vid. Jean GUiart, John From Movement in Tanna, "~ceanla", XXII, 1951, str. 165-177; V. Lantemari, str. 44; P. Worsley, str. 152. i dalje. 2 ) R. M. Berndt, A Cargo Movement in the East Central Highlands ofNew Guinea, "Oceania", XXIII, 1952-1953, str. 40-65,137·158, str. 53. i dalje, 60. i dalje; preuze­ to kod Worsleya, str. 199. i dalje.

U svim melanezijskim kultovima tereta, iscekivanje ka­ tastrofe koja ce prethoditi Zlatnom Dobu obelezeno je nizom radnji koje izraiavaju potpuno napustanje uobica­ jenih vrednosti i postupaka. Svinje i krave su masovno ubijane; sva ustedevina je potrosena da bi se raskrstilo sa evropskim noveem, koji je cak baean u more 25 ; gradena su velika skladista za namirniee; groblja su uredivana i zasipa­ na cvecem; krCene su nove staze26 ; obustavljan je svaki rad i otpoCinjalo je iscekivanje mrtvih za gozbenim trpezarna27 . U pokretu Dzona Fruma tolerisana je izvesna razuzda­ nost prilikom kolektivnih svetkovina; petak, dan kad ce otpoceti Zlatno Doba, sveti je dan, a subota se provodi u plesanju i pijenju kaye. MladiCi i devojke zive u zajednic­ koj kuCi; danju se zajedno kupaju, a nocu plesu 28 . Ako ostavimo po strani sinkretisticke i hriScanske ele­ mente, svim melanezijskim mikroreligijarna zajednicki je jedan sredisnji mit: dolazak mrtvih smatra se znakom kos­ micke obnove. Znarno, medutim, da je tu rec 0 jednoj te­ meljnoj religijskoj ideji Melanezana. "Kultovi tereta" sarno su preuzeli, prosirili, revalorizovali i snabdeli novom pro­ fetskom i milenaristickom snagom tu tradicionalnu religij­ sku temu, to jest, da se Kosmos periodicno obnavlja, iii tacnije da se simbolicki iznova stvara svake godine. Novo­ godiSnja noc je replika kosmogonije: novi svet je upravo roden, svez, cist, bogat, sa svim svojim mogucnostima ko­ je vreme nije nacelo i iskvarilo; drugim recima, svet kakav je bio na prvi dana Stvaranja. Ta ideja, uostalom veoma raSi­ rena, odaje fudnju religioznog coveka da se oslobodi tere­ ta svoje proslosti, da pobegne od dejstva vremena i da otpocne svoju egzistenciju .'lb ovd 9. Melaneziji, veliki agrarni praznik Nove Godine sadrZi sledece elemente: dolazak mrtvih, zabranu rada, ponude za mrtve na platformama, iii gozbe za duhove i, na kraju, kolektivno slavlje orgijastickog tipa30 . U tom seenariju ve­ like zemljoradnicke svetkovine Nove Godine lako je pre­ poznati najkarakteristicnije elemente "kultova tereta": isce­ 25) Pokret OZona Fruma, Worsley, str. 154; profetski kult ostrVa Rambutjon, isto, str. 188. itd. 26. Up. P. Worsley, nay. delo, str. 118. 27. Vid., izmedu ostaIog, Worsley, nav. delo, str. 84. i dalje. 28. Up. Jean Guiart,John From MovempJt,str. 167. i daIje; P. Worsley, str. 155. i daIje. 29.0 svemu tome, vid. naSu knjigu te'Mythe de I'Eternel Retour, Pariz, 1949. 30. Up. V Lanternari, Origini storiche dei culti proktici melanasiani, str. 46; Id., L'annua festa "Milamala" dei Trobriandesi: interpretazione psicologica e fun­ zionaie, "Rivista di Antropologia", XLII, 1955, str. 3-24, dodatak. Ove strarrlce su vee bile napisane kad se pOjavila knjiga istog autora: La Grande Festa. Storia del Capodanno neJ/e cruta primitive, Milano, 1959.

f'I 102/

kivanje mrtvih, veliki pokolj domaCih zivotinja I ponude duhovima, orgijasticka slavlja, prekid rada. Evropljani su bili posebno pogodeni masovnim unistavanjem dobara i potpunim obustavljanjem svakog rada. NaveScemo jedan primer - ovako je jedan milac dumosti mesnog sudije oplsao svoju posetu jednom podrucju Papue, zahvaeenom onim sto se zove "ludilo" Vailala. "Sedeli su nepomicno i nisu progovorili ni rec tokom nekoliko minuta koliko sam se tamo zaddao posmatrajuCi ih. Svako bi pobesneo kad bi video takvo idiotsko ponasanje: oveea grupa snainih i dobro gradenih domorodaca, u novoj i cistoj odeCij sede u tisini poput kamenja iIi panjeva, usred bela dana, ume­ sto da rade iii da se necim zanimaju, kao razumna biea. Izgledali su zreli za IUdnicu"31. Zapadnjaku je tesko da shvati to obredno mirovanje: to nije vise lenjost, vee cisto ludilo. Medutim, ti starosedeoci su upravo obavljali jedan obred: cekali su mrtve i zato 1m je bilo zabranjeno da ra­ de. Ali, tog puta se nije radilo 0 dolasku mrtvih na dan Nove Godine, 0 godisnjoj obnovi sveta: onl su iscekivali nesto sto bi se moglo nazvati otpocinjanjem novog kos­ mickog doba, nastupanjem Velike Godine. Mrtvi ee se ko­ nacno vratiti i vise nikad neee napustlti five. Nestanak smrti, starosti i bolesti ukinuce sve razlike izmedu mrtvih i zivih. Taj svet, obnovljen iz osnova, zapravo je uspostavlja­ nje Raja. I zbog toga ce mu, kao sto smo videli, prethoditi strahovite kataklizme: zemljotresi, potopi, pomracenja, vatrene kise, ltd. Ovog puta posredi je potpuno unistenje starog sveta kako bi se omogueila nova kosmogonija ius­ postavljanje novog nacina egzistendje: rajske egzistencije. Mnogi "kultovi tereta" su asimilovaIi hriscanske mile­ naristicke ideje zato sto su starosedeoci u hriseanstvu na­ sli svoj stan tradlcionalni eshatoloski mit. Uskrsnuee mrtvih kOje je hriscanstvo objavilo bilo je njima bliska ideja. Ako su ih misionari razocarali, ako je vee ina "kuItova tereta" na kraju postala antihriseanska, razloge ne treba traiiti u sa­ mom hriseanstvu, vee u tome sto im misionari i pokeS­ tenid nisu izgledali kao pravi hriscani. U susretu sa zva­ nicnim hriseanstvom, starosedeoci su doziveli brojne i tragicne prevare. Naime, ono sto ih je u hriscanstvu naj­ viSe privlacilo, bila je upravo najava temeljne obnove Sveta, Hristovog skorog dolaska i uskrsnuca mrtvih; upravo ti profetski i eshatoloski aspekti hriseanske religije izazvaIi su najdublji odjek. Medutim, izgleda da su upravo te as­ pekte hriscanstva misionari i pokrStenid zapostavljali iii cak prezirali. Milenaristicki pokreU postali su zestoko an­ 31) Papua. Annual Report, 1910·1920, Dodatak V, tekst preuzet kod Worsleya, Sir. 84.

103/

tihriSCanski kad su njihove vode shvatile da misionari, koji su ih posredno nadahnuii, zapravo ne veruju u brodove s mrtvima koji nose darove; ukratko, da ne veruju u skoro nastupanje Carstva, u uskrsnuce mrtvih i uspostv'cLIjanje Raja. Jedna od najznacajnijih epizoda sukoba koji je mile­ naristicku ideologija "kultova tereta" suprotstavio zvanic­ nom hriscanstvu jeste nesreea euvenogJalija, prvorazredne figure u profetskim pokretima religije Madang. Voleo bih da zavrsim ovaj prlkaz melanezijskih milenaristickih kulto­ va upravo pricom 0 njemu. Ponet narodnim zarom, Jail je pristupio jednom milenaristickom pokretu u kojem je bilo mnogo hriSCanskih eshatoloskih elemenata. Ali, 1947. naloieno mu je da dode u Port Moresbiju, glavni grad Papue­ -Nove Gvineje, na razgovor sa nekim visim funkcioneri­ ma koje je uznemirila njegova aktivnost. Tokom svog bo­ ravka u Port Moresbiju, shvatio je daevropski hriSeani ne veruju u stvarnost eudesnog teretnog broda. Jedan domo­ rodac pokazao mu je knjigu 0 evoluciji, i poverio mu da je vera evropskih hriscana zapravo saglasna s tom teorijom. To saznanje duboko je pogodilo Jalija: otkrio je da Evro­ pljani veruju da potieu od zivotinja, drugim recima, da dele staro totemisticko verovanje njegovog sopstvenog pIe­ mena. Jali se osetio prevarenim, postao je zestoki anti­ hriscanin i vratio se veri svojih predaka32 . Vise mu je odgo­ varalo saznanje da potice od neke poznate totemske Zivoti­ nje nego od nekog neznanog majmuna koji je ziveo dale­ ko od njegovog OStrva, u nekoj pradavnoj geoloskoj epohi... Nova goclim.t. j obflOva Sveta. kod sta.ro.