Elen kej

Elen Kej Individualna pedagogija pedocentrizam

Detetovo pravo da bira svoje roditelje • Uloga nasleĎa (muškarci i ţene koji bi mogli na decu da prenesu loše osobine ne bi smeli da imaju decu) • Shvatanje “prave ljubavi” • Brak • Ţensko pitanje

Društveni značaj majčinstva • Majčinstvo je bitno za prirodu ţene, a način na koji ona ispunjava tu obavezu vaţan je za društvo. • Majka, a ne ţena, je najdragoceniji deo društva • U vreme u kojem je majka jako potrebna svojoj deci društvo je treba osloboditi rada van kuće u smislu zaraĎivanja za ţivot i osigurati joj materijalnu egzistenciju • Otac nije onaj koji mora izdrţavati celu porodicu

Shvatanje vaspitanja • “Pustiti da priroda sama sebi mirno i polagano pomogne, a samo gledati da okolne prilike potpomognu taj rad prirode” • “U nekim retkim slučajevima krišom uticati na dečje radnje, a u većini slučajeva raditi konstruktivno, tj. snabdeti dete graĎevinskim materijalom za njegovu ličnost i onda ga pustiti da samo gradi – to je veština vaspitanja.”

Odnos prema detetu • “Kad se radi o pogreškama kod dece vidi se i kod kuće kao i u školi svaki trun u oku, a dozvoljava se da deca svaki dan gledaju balvane u oku odraslih”

• “Devet od deset puta treba pred dečjim pogreškama na jedno oko zaţmuriti, čuvati se neposrednih postupaka, koji su većinom promašeni, i svu paţnju treba usmeriti na obrazovanje okoline u kojoj dete raste i na vaspitanje samih vaspitača – to je veština prirodnog vaspitanja”

Cilj vaspitanja • “Stvoriti jedan lep svet u kojem će dete da raste; pustiti ga da se u njemu slobodno kreće sve dok ne dirne u nepokolebljivu granicu prava drugih”.

• “Nastoj da ostaviš dete na miru, koliko god je moguće reĎe utiči neposredno, otklanjaj samo surove i nečiste utiske, ali upotrebi svu svoju paţnju, svu svoju energiju na to da tvoja sopstvena ličnost i sam ţivot, stvarnost budu vaspitači deteta”

Principi vaspitanja • Princip uvaţavanja ličnosti deteta • Princip poštovanja individualnosti svakog deteta • Princip slobode i samostalnosti deteta

Princip uvaţavanja ličnosti deteta

• “Postupati prema detetu kao sa sebi ravnim, tj. pokazati prema njemu istu uzdrţljivost, isto fino osećanje i poverenje koje pokazujemo prema odraslima”

Princip poštovanja individualnosti svakog deteta

• “Ne sme se u detetu ugušivati ni jedna individualna ţivotna pojava, ukoliko nije na štetu samom detetu ili drugima” • “Detetovu uroĎenu suštinu ugušivati, a ispunjavati je tuĎom – spada u pedagoška zločinstva”

Princip slobode i samostalnosti deteta • “Vaspitanje treba da probudi osećaj samostalnosti, da ga oţivi i da mu ide na ruku, kao i da probudi smelost – odstupati u slučajevima gde se ne povreĎuje pravo drugoga ili gde odstupanje nije samo posledica teţnje da se izazove senzacija” • “Dati detetu mirnoću savesti da se odrekne kakvog opšteg mišljenja, kakvog običaja ili uobičajenog osećanja – to je temeljni uslov vaspitanja”

Metode i sredstva vaspitanja

• Kazne prirodnim posledicama

• Kazna izolacijom • Protiv svakog oblika fizičkog kaţnjavanja

Izuzetak od pravila • “Samo za prve tri godine potrebna je jedna vrsta dresure da se stvore pretpostavke za jedno više vaspitanje. Dete je tada u velikoj meri čulno, pa je često lak fizički bol ili zadovoljstvo jedini jezik koji ono potpuno razume. Čim se dete moţe sećati udarca treba prestati sa takvom metodom disciplinovanja”

I ... • Protiv kazni,nagrada, takmičenja i opomena. • “Ja mislim da je svaka utakmica pogrešan podsticaj i svako delenje nagrada pogrešno sredstvo” • “Opomene su od svih vaspitnih sredstava najgore. Jedine uspešne opomene su one vrlo kratke i vrlo retke”

Značaj dečje igre i rada

• Konstruktivne igračke

• Upoznavanje deteta kroz igru

XX vek – vek deteta

• “XX vek postaće vek deteta u dvostrukom smislu: u tom, što će odrasli najzad razumeti duh detinji, a u drugom, što će bezazlenost duha detinjeg biti sačuvana i za odrasle”.

Uticaj pedagoške literature na E.Kej

• Ruso

• Spenser • Montenj

ŠKOLA • KRITIKA STARE ŠKOLE “Školi našeg doba uspelo je nešto što je prema prirodnim zakonima nemoguće: uništenje materije koja je jednom postojala. Teţnja za znanjem, samostalnost i dar za zapaţanje – sve to deca donose sa sobom, meĎutim, nakon završetka školovanja toga, u pravilu, više nema, a nije se pretvorilo ni u znanje ni u interesovanje” str. 145

Trajanje školovanja i veličina odeljenja • Osnovno obrazovanje započinje u 9 ili 10. godini ţivota i traje do 15. ili 16. godine ţivota • Pre studija treba uvesti godinu dana pauze da bi se mladi odmorili od škole

• Razred (odeljenje) ima oko 12 učenika

Osnovni principi školskog rada • Rana specijalzacija tamo gde postoje izraţene individualne sklonosti • Koncentracija na odreĎene predmete u odreĎeno vreme • Samostalno učenje tokom celog školovanja

• Dodir sa stvarnošću tokom svih školskih stupnjeva