Elektronsko Poslovanje Seminarski Rad Bankarstvo i Finansije 3 Ekonomija

„VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA“ BLACE

SEMINARSKI RAD Predmet: ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Tema: Elektronsko bankarstvo

Profesor: Vladimir Mladenovic

Studenti: Zlatkovic Svetislav 06/08III

Blace 2011. god.

Seminarski rad

I UVOD Elektronsko bankarstvo predstavlja pokušaj spajanja više različitih tehnologija od kojih se svaka razvija u drugom smeru i na drugačiji način. Prvi elektronski transfer novca izvršen je jos davne 1860. godine. Transfer je izvršila firma Western Union iz SAD-a, uz pomoć telegrafa. Kasnije je telegrafski transfer novca postao uobičajan. Jedan od najvećih platnih i obračunskih sistema današnjice, američki Fedvajer (Fedvire), započeo je sa radom 1918. godine, kao servis za telegrafski transfer novca pri Sistemu federalnih rezervi SAD-a. Jedna tipična trgovinska transakcija može obuhvatati nekoliko različitih strana i različitih dokumenata, a svi oni moraju da se provere, prenesu, ponovo unesu u različite informacione sisteme, obrade i uskladište. U oblasti međubankarskog izveštavanja trenutno dominira SWIFT, koji je osnovan 1973 godine u Briselu. SWIFT je u vlasništvu njegovih članica tj. Konzorcijuma koji se sastoji od preko 2.200 banaka. Za tehnologizaciju bankarstva na malo od ključnog su značaja trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji, upotreba javnih računarskih mreža (pre svega Interneta), kao i razvoj i primena metoda kriptografije. Brže, sigurnije, lakše i jednostavnije poslovanje na Internetu ciljevi su koje pred banke i druge finansijske institucije postavlja sve zahtevnije finansijsko tržište.

___________________________________________________________________________ 1

Seminarski rad

II ELEKTRONSKO POSLOVANJE 2.1. DEFINICIJA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje (e-business). Elektronsko poslovanje se može definisati na različite načine. Sa stanovišta komunikacija – predstavlja dostavljanje informacija, proizvoda/usluga ili plaćanje putem telefona, kompijuterske mreže ili nekog drugog sredstva. Sa stanovišta poslovanja – predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija nad već automatizovanim poslovnim transakcijama. Sa stanovišta usluga – predstavlja alat koji korisnicima usluga daje podatke o firmama i nudi servise boljeg uvida u ponudu, brže i jeftinje. Sa stanovišta on-line perspektive – daje mogućnost kupovine i prodaje proizvoda i informacija putem Interneta i drugih on-line servisa. Generalno, elektronsko poslovanje je kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem računarske mreže i podrška za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture. Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja je INTERNET. Elektronsko poslovanje na Internetu kreće od Web sajta – prezentacionog karaktera. U sledećoj fazi to je E-business, kupovina i prodaja, pa se proširuje davanjem informacija i postaje u inteligentni e-business end to end poslovni processor.

2.2. MODELI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA Podela prema učesnicima: 1. B2B – Business to Business – elektronsko poslovanje koje se odvija između preduzeća, kompanija. 2. B2C - Business to Consumer – poslovanje između preduzeća i potrošača. Potrošači naručuju proizvode elektronskim putem od preduzeća. 3. B2G – Business to Goverment – poslovanje između preduzeća i vlade. Poseban značaj imaju kod tenderan za porudžbine vlade ili vladinih organizacija. Ova tri modela elektronskog poslovanja se najviše koriste. Ostali modeli e-poslovanja koji se manje koriste: 1. C2B – Consumer to Business – model u kome potrošači udruženo ili pojedinačno nude proizvode i usluge kompanijama. 2. C2C – Consumer to Consumer – model razmene između kupaca.

___________________________________________________________________________ 2

Seminarski rad 3. C2G – Consumer to Goverment – model interakcije centralne i lokalne vlasti sa građanjima. 4. G2B – Government to Business 5. G2C – Government to Consumer 6. G2G – Government to Goverment Podela prema delatnosti: - Elektronska prodaja (e-sales) - Elektronsko bankarstvo (e-banking) - Elektronsko izdavaštvo (e-publiching) - Elektronska trgovina (e-commerce) - Elektronska uprava (e-goverment) - Učenje na daljinu (e-learning)

3.3 . POTREBA ZA ELEKTRONSKIM PRENOSOM SREDSTAVA Platni promet predstavlja sva plaćanja koja se vrše između pravnih i fizičkih lica. Plaćanje se definiše kao prenos novčanih sredstava sa jednog fizičkog ili pravnog lica na drugo da bi se izvršila konverzija dužničko poverilačkog odnosa. Potreba za uvođenjem elektronskog prenosa sredstava u papirni platni promet javila se kada je obim platnog prometa narastao do te mere da je postalo nemoguće da se obavlja na postojeći način zbog fizičkih ili finansijskih ograničenja. Dosadašnji sistemi plaćanja zasnivali su se na žiro i čekovnom platnom prometu. Papirni platni promet karakterisala je ogromna količina papira usled porasta obima finansijskih transakcija što je dovodilo do većih troškova banaka, a osim toga platni promet zahtevao je i dosta vremena za finalizaciju plaćanja. Dakle osnovni problemi u funkcionisanju papirnih sistema plaćanja su: - Nemogućnost praćenja porasta obima platnog prometa iznad određene granice - Troškovni pritisak usled porasta obima platnog prometa Sve ovo uticalo ja na potiskivanje papirnog načina plaćanja u korist elektronskog sistema plaćanja. Prve ideje za rešavanje problema porasta obima papirnih tokova platnog prometa kroz proces kompijuterizacije i eliminisanja papira dala su dva američka profesora Jacobs Henry i Robert Gregory. Suština koncepta kompijuterizacije sistema plaćanja sastoji se u mogućnosti da se tehničko-tehnološke i ekonomske karakteristike informacione tehnologije iskoriste za: - eliminisanje papira iz sistema plaćanja - povećanje brzine transakcionih i informacionih tokova - snižavanje transakcionih troškova. ___________________________________________________________________________ 3

Seminarski rad Pojava elektronskog novca nametnula je potpuno novu filozofiju u bankarstvu koja se zasnivala na elektronskoj razmeni podataka i sredstava (EFT). EFT ili elektronski transfer novca je postupak kojim se pomoću elektronskog prenosa poruke (putem elektronskog terminala, telefona, kompijutera ili magnetne trake) prenosi novac između dva mesta bez fizičkog prenosa gotovine.

___________________________________________________________________________ 4

Seminarski rad

III ELEKTRONSKO BANKARSTVO 3.1. RAZVOJ ELEKTRONSKOG BANKARSTVA Primena savremenih elektronskih digitalnih računara u oblasti bankarstva omogućila je pojavu elektronskih transakcija digitalnog tipa. Razvoj elektronskog bankarstva u današnjem smislu reči započeo je krajem 60-ih i početkom 70-ih godina XX veka. Na afirmaciju elktronskog bankarstva od presudnog značaja su bili: - trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji - upotreba javnih računarskih mreža - razvoj i primena metoda kriptografije. Elektronsko bankarstvo (e-bankarstvo) je novi vid racionalizacije bankarskih potencijala i definiše se kao skup raznovrsnih načina izvođenja finansijskih transakcija upotrebom informacione i telekomunikacione tehnologije. Elektronsko bankarstvo je širok pojam i pored Internet bankarstva obuhvata brojne vrste digitalizovanih transakcija koje ne moraju da se baziraju samo na Internet tehnologiji (automatizacija transfera novčanih sredstava, konverzija valuta, uplate, isplate, otplate kredita...). Prvi korak ka elektronskom bankarstvu bili su bankomati (Automated Teller Machines – ATMs). Bankomati su uređaji za polaganje i podizanje gotovog novca bez fizičkog prisustva bankarskog službenika. Prvi bankomat vezuje se za filijalu britanske “Barcclays” banke 1967. godine. Gotovina se podiže pomoću platnih kartica (kreditnih ili debitnih). Bankomati se prave kao floorstand mašine ili se ugrađuju u zid. Sastoje se iz dva osnovna dela: dela za manipulaciju novcem i dela za manipulaciju podacima vezanim za deponovana sredstva korisnika. Delovi bankomata su tastatura, monitor, otvor za karticu, otvor za podizanje novca i zvučnik. Pored podizanja gotovine bankomati omogućavaju i polaganje depozita, transfer sredstava na druge račune, plaćanje sa drugih računa i slično. U nizu novina koje su uslovile razvoj elektronskog bankarstva posebno mesto zauzima softver za lične finansije. Potreban je poseban softver instaliran na klijentovom računaru sa kog se jedino i mogu obavljati transakcije. To je softver koji omogućava ljudima da uz pomoć personalnog računara vode brigu o svom novcu. Prva verzija programa za lične finansije pojavila se još 1983 godine. Te godine je Skot Kuk napisao program pod nazivom Quicken, koji je doživeo veliki uspeh. Ubrzo je dobio konkurenciju u vidu drugih programa, od kojih se u zadnje vreme ističe Money kompanije Microsoft. Performanse ovih proizvoda su danas prilično ujednačene. Sledeći značajan korak u razvoju elektronskog bankarstva načinjen je promocijom on-line bankarstva. On-lajn (kućno,PC) bankarstvo predstavlja kombinaciju karakteristika programa za lične finansije i elektronskog plaćanja računa. Potrošači su prvo pokazali malu zainteresovanost za korišćenje svojih personalnih računara u bankarstvu. Danas se stvari dosta menjaju. Sve brži razvoj ___________________________________________________________________________ 5

Seminarski rad on-line bankarstva rezultat je bezbednosti, jednostavne upotrebe, korisnosti cene koje su pre toga ometale njegovo šire prihvatanje. Prirodni naslednik on-lajn bankarstva je Internet bankarstvo (Internet Banking). Predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja posredstvom Interneta, tj. usmereno je ka onim bankarskim proizvodima i uslugama koje se isporučuju elektronskim kanalima. Procenjuje se da banke koje nude Internet bankarstvo već danas poseduju 40% depozitne baze u SAD. Dva ključna razloga zbog kojih su banke zainteresovane za Internet bankarsto su: - korisnici Interneta su uglavnom mlađi ljudi sa većim stepenom obrazovanja i većim prihodima od prosečnog klijenta - Internet je veoma efikasan i jeftin distribucioni kanal. Najnoviji trend u elektronskom bankarstvu je tzv. Mobilno bankarstvo (Mobile Banking). Mobilno bankarstvo omogućava izvršavanje transakcija putem prenosnih računara, digitalnih ličnih organizatora i mobilnih telefona. Najnovija generacija mobilnih telefona poseduje mogućnost povezivanja na Internet, što znači da korisnik može pristupiti svojoj finansijskoj instituciji pomoću mobilnog telefona i izvršiti željene transakcije. Prognozira se da će mobilno bankarstvo doživeti čak i snažniju ekspanziju od Internet bankarstva u narednih 3-5 godina, s obzirom da broj korisnika mobilnih telefona daleko prevazilazi broj korisnika Interneta. Vodeće na ovom polju u SAD-u su brokerske firme kao što su DLJ Direct, Fidelity, E-Trade, Ameritrade i MSDW Online, koje nude mogućnost za trgovinu akcijama putem mobilne mreže.

3.2. PREDNOSTI ELEKTRONSKOG BANKARSTVA Osnovne prednosti elektronskog bankarstva sa stanovišta banaka su: - stvaranje imidža inovativne banke koja klijentima nudi rešenja zasnovana na savremenim i bezbednim tehnologijama - otvaranje novih tržišnih kanala - integrisano elektronsko povezivanje platnih prometa u nacionalnim i vannacionalnim okvirima - lakše pridobijanje klijenata čije banke ne podržavaju elektronsko poslovanje - smanjenje troškova poslovanja - mogućnost racionalizacije bankarskih potencijala - lakše dokazivanje svojih konkurentskih mogućnosti - kvalitetnija i racionalnija preraspodela poslova unutar banke, kao i rasterećenje osoblja - jednostavnije izvođenje marketinških akcija… Osnovne prednosti elektronskog bankarstva sa stanovišta klijenata su: - stalan uvid u stanje svih računa - 24h/7dana pristup banci - lakše preuzimanje potrebnih datoteka ___________________________________________________________________________ 6

Seminarski rad -

3.3.

obavljanje poslova u vreme kad to klijentu najviše odgovara povezivanje korisničkih modula sa postojećim bankarskim aplikacijama razbijanje geografskih barijera ...

VRSTE ELEKTRONSKIH BANKARSKIH POSLOVA

Osnovne vrste elektronskih bankarskih poslova su: - Elektronski vođeni međubankarski poslovi - Elektronsko vođeno poslovanje sa komitentima i za njihov račun Elektronski vođeni međubankarski poslovi zahtevaju visok stepen sigurnosti, tajnosti i postojanosti podataka, kao i visok stepen efikasnosti u disponiranju finansijskim aktivama. Ovakvi zahtevi nameću poterbu korišćenja različitih privatnih računarskih mreža čija se arhitektura razlikuje od onih javnih, otvorenih i svima dostupnih. Najpoznatiji svetski sistemi ove vrste su: Fedwire, Chips, CIS, SWIFT, ACH, Target. Elektronski vođeni poslovi sa komitentima i za njihov račun realizuju se na četiri načina: upotrebom automatskih samouslužnih šaltera (ATM) i bankomata (CDs), kroz elektronsko bankarstvo na daljinu, kroz Internet bankarstvo i kroz mobilno bankarstvo.

3.4. RIZICI ELEKTRONSKOG BANKARSTVA Specifični rizici kojima se izlažu banke u elektronskom bankarstvu i aktivnostima u vezi sa elektronskim novcem mogu se grupisati prema grupama rizika. U sadašnjoj fazi razvoja elektronskog bankarstva i novca izgleda da će operativni, reputacioni i pravni rizik biti najvažnije kategorije rizika za većinu aktivnosti u vezi sa elektronskim novcem i elektronskim bankarstvom. Tradicionalni bankarski rizici, kao što su kreditni rizik, rizik likvidnosti, kamatni rizik i tržišni rizik mogu takođe proisteći iz aktivnosti u vezi sa elektronskom novcem i elektronskim bankarstvom. Zbog svega toga je u elektronskom bankarstvu neophodan proces upravljanja rizikom, koji se sastoji od tri osnovna elementa: 1. procene rizika 2. kontrole izloženosti riziku 3. praćenje rizika. Najvažnija briga učesnika tj. klijenata elektronskog bankarstva jeste tajnost podataka i transakcija. Budući da su računarske mreže kojima se kreće novac složene treba računati na sledeće probleme: integritet (celovitost) podataka, moguća oštećenja, degradacija, izobličenje ili uništenje podataka.

___________________________________________________________________________ 7

Seminarski rad Moguće ekonomske posledice elektronskog novca i elektronskog bankarstva sastojaće se u njihovom uticaju na devizne kurseve i novčanu masu. Masovno učešće na deviznim tržištima od strane učesnika koji nisu profesionalni dileri i brokeri može da dovede do nestabilnosti deviznih kurseva. Pored toga, uporedo sa širenjem ekonomije Interneta banke mogu da odobravaju potrošačima kredite u formi elektronskog novca. Tada će doći do kreiranja novog novca, pa će ukupni iznos elektronskog novca premašiti iznos deponovanog realnog novca. Ovakvo kretanje izazvaće fluktuaciju novčane mase u sajberspejsu koja će uticati na novčanu masu u realnom svetu. Poznato je da svako kreiranje novca nosi u sebi rizik od bankrotstva. Zbog nepostojanja neke institucije koja bi vršila ulogu centralne banke u sajberspejsu (ulogu garanta likvidnosti ili poslednjeg utočišta bankarskog sistema), bankrotstvo neke banke može izazvati lančanu reakciju i dovesti do finansijske krize. U kojoj meri će biti zaštićen sistem elektronskih plaćanja zavisi od: - obima i prirode rizika - stepena tolerancije postojanja rizika od strane finansijske institucije - kadrova koji treba da iznesu ovaj problem - finansijskih sredstava potrebnih za obezbeđenje od rizika - visine štete i prirode problema koje rizik donosi - stepena poverenja u okruženje …

___________________________________________________________________________ 8

Seminarski rad

IV INTERNET BANKARSTVO 4.1. RAZVOJ INTERNET BANKARSTVA Internet je nezavisna kompijuterska mrža koja u sebi objedinjuje informacije, ljude, telekomunikacije i kompijutere. Banke su Internet prihvatile kao sredstvo za obezbeđivanje maksimalno efikasnog sistema u obavljanju bankarskog poslovanja. Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo (CyberBanking) predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja direktno iz kuće, posredstvom Interneta. Internet bankarstvo predstavlja najbrži, najekonomičniji i najefikasniji način obavljanja bankarskog poslovanja. Obavljanje kompletnog bankarskog poslovanja direktno iz kuće, bez fizičkog prisustva u banci danas je uobičajna pojava u razvijenim zemljama sveta. Banke koriste različite načine da klijentima omoguće što efikasnije i bezbednije obavljanje bankarskih transakcija iz kuće. Početak PC bankarstva ili Internet bankarstva datira iz 1980. godine, ali je razvoj Internet bankarstva i rast broja korisnika bio spor sve do početka 90-ih godina. Wells Fargo banka je maja 1995. godine izradila prvi Web bankarski program za obavljanje poslovanja na Internetu. Iste godine osnovana je i prva specijalizovana Internet banka na svetu – Security First Network Bank, sa sedištem u Atlanti, SAD. Od tog vremena do danas preko 200 svetskih banaka nudi svojim klijentima kompletan asortiman proizvoda i usluga Internet bankarstva. Razvoj Internet bankarstva tekao je kroz četiri faze: 1. Sagledavanje prednosti, problema i nedostataka 2. Postavljanje informacija 3. Dvosmerna komunikacija 4. Omogućavanje transakcija Pri obavljanju bankarskih transakcija u Internet bankarstvu: - nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladišteni na klijentovom hard disku (veća sigurnost pri obavljanju transakcijama) - pristup banci i računu je moguć sa bilo kog mesta na svetu (pod uslovom da na tom mestu postoji kompijuter priključen na Internet) - banka brine o održavanju hardverskog, softverskog i zaštitnog sistema. Aprila 1996. godine registrovano je milion korisnika Internet bankarskih usluga u SAD, a decembra 1997. godine broj korisnika Internet bankarstva popeo se na 4,2 miliona korisnika. Danas Internet prezentacije moraju pružiti i nešto više. One moraju biti interaktivne, multimedijalne i da omogućavaju kompletno poslovanje direktno na Internetu. Iz tih razloga banke su u svom Internet poslovanju uvele niz inovacija ___________________________________________________________________________ 9

Seminarski rad (virtualne poslovnice, specijalne finansijsko-softverske programe koji brinu o budžetu klijenata, ulaganjima…). Bankarski proizvodi i usluge koje nude većina banaka u svom Internet poslovanju su: - Otvaranje i korišćenje tekućih računa - Otvaranje i korišćenje čekovnih računa - Otvaranje i korišćenje zajmovnog računa (Loan account) - Otvaranje i korišćenje depozitnih računa - Plaćanje računa elektronskim putem - Korišćenje sistema kreditnih kartica (Visa, Master Card…) - Trgovina hartijama od vrednosti - Obustave plaćanja (Stop Payment) - Menjački poslovi (samo u evropskim bankama) - Provera stanja na računima klijenata - Elektronski transferi između računa - Obavljanje brokerskih usluga za klijente banke - Odobravanje hipotekarskih i ostalih kredita - Provera transakcija iz predhodnog perioda na svim računima klijenata - E-mile korespodencija (dostavljanje svih najvažnijih informacija za klijentovo poslovanje: informacije sa svetskih berzi, informacije o aktivnostima banke, o stanju klijentovih ulaganja...) - Savetodavna funkcija Internet bankarstvo moguće je obavljati sa bilo kog mesta u svetu. Banka svojom pojavom na Internetu dokazuje svoje konkurentne mogućnosti i svoj razvoj kao solidna, stabilna i tehnološki napredna firma.

4.2. RAZLIKE IZMEĐU INTERNET I TRADICIONALNOG BANKARSTVA Osnovna prednost Internet banaka u odnosu na tradicionalne banke je u njihovom neograničenom radnom vremenu. Internet banke pružaju usluge svojim klijentima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godišnje dok u klasičnom uslovima banka je mogla da komunicira samo dok je trajalo radno vreme ili preko nekog informacionog šaltera koji bi radio neprekidno. Unos i kontrola podataka platnih naloga u Internet bankarstvu prepušta se komitentu dok u običnim bankama sve bi to morali da unose i kontrolišu zaposleni u banci. Za obavljanje kvalitetnog bankarskog poslovanja u tradicionalnom bankarstvu potrebno je mnogo više ljudi, zgrada i opreme nego u Internet bankarstvu. Samim tim i troškovi obavljanja bankarskog poslovanja u tradicionalnom bankarstvu veći su od onih u Internet bankarstvu.

___________________________________________________________________________ 10

Seminarski rad Provizije koje plaćaju za obavljanje bankarskih usluga u Internet bankarstvu su iste ili niže od onih u tradicionalnom bankarstvu. Danas ljudi mogu “imati banku“ unutar svog doma,potrebno je da korisnik ima otvoren račun u nekoj banci koja pruža usluge Internet bankarstva, da korisnik ima kompijuter povezan na Internet i da zna sve šifre koje su potrebne za ulazak na njegov račun. U klasičnom bankarstvu korisnik je vezan za mesto i zemlju gde postoji filijala banke u kojoj ima otvorene račune. Cena pojedinačne transakcije je 10-15 puta niža od cene obrade transakcija na klasičan način preko šaltera.

Elektronsko bankarstvo primorava na visok stepen zaštite pristupa podacima i na strani klijenta i kod banke što nije slučaj u klasičnom bankarstvu. Internet banke ne moraju da otvaraju svoje filijale jer se celokupno poslovanje obavlja preko Interneta bez obzira gde se komitenti nalazili, dok obične banke otvaraju svoje filijale što zahteva dodatne troškove. Sa Interneta banka može da pokrije znatno veći geografski prostor ne otvarajući nove ekspoziture.

___________________________________________________________________________ 11

Seminarski rad

V PLAĆANJE PUTEM INTERNETA 5.1. OSNOVNI SISTEMI PLAĆANJA Plaćanje se definiše kao prenos novčanih sredstava sa jednog fizičkog ili pravnog lica na drugo, da bi se izvršila konverzija dužničko poverilačkog odnosa. U tradicionalnom sistemu plaćanja na malo postoji nekoliko sistema za elektronski transfer novca (EFT) koji se danas koriste, a koji pored bankomata obuhvataju kreditne kartice/debitne kartice i Point-of-sale (POS) sisteme (sistemi za elektronski transfer novca na mestu prodaje). Najpoznatiji sistemi plaćanja: - Firstvirtual – jedan od prvih platnih sistema koji je počeo 1994. godine da se koristi na Internetu. - E-cash – anonimni digitalni novac čija se ispravnost proverava on-line od strane odgovarajuće finansijske institucije. Ovaj sistem počinje da se koristi 1994. godine. - Cyber cash – počeo sa radom 1995. godine i predstavlja prvi platni sistem zasnovan na programskim i digitalnim novčanicama Czber Cash Wallet koji kupci moraju koristiti prilikom kupovine. - Net cash – predstavlja upotrebu već postojećih računovodstvenih sistema i procesa u finansijskim institucijama. - Visa cash – predstavlja projekat kompanije Visa. Funkcioniše na bazi sertifikata koja glasi na donosioca, a zasnovan je na karticama sa mokročipom. - Mondex – sistem digitalnog novca koji je razvila firma Mondex. Trenutno najpoznatiji sistemi plaćanja na Internetu zasnovani na digitalnom novcu su: on-line i off-line. Sistemi digitalnog novca bazirani su na digitalnim novčanicama koje su u vidu digitalnih signala smeštene na fiksni disk u računaru ili na mikročip implementiran u plastičnu karticu. Digitalni novac ne treba poistovećivati sa elektronskim novcem. Najpoznatiji on-line sistemi su E-cash firme (DigiCash i NetCash). Najpoznatiji off-line sistemi su Mondex i VisaCash. Od svih sistema digitalnog novca Mondex je po svojim karakteristikama najpribližniji realnom novcu. Mikro-plaćanje (pa čak i piko-plaćanje) su termini koji se sve češće čuju na Internetu. Mikro-plaćanja su elektronska plaćanja male vrednosti koja su specijalno dizajnirana za elektronsku trgovinu na Internetu, pre svega za trgovinu nematerijalnim dobrima. Mikro-plaćanja sada čine graničnu oblast elektronskog plaćanja. Najpoznatiji funkcionalni sistemi u ovoj oblasti su: Millicent (podrazumeva da kupac kupi karticu, novac se skida sa nje, prosleđuje se posredstvom brokera), CyberCoin (firme CyberCash), NetBill (sistem razvijen na Carnegie Mellon univerzitetu). Osnovni problem modela za mikro-plaćanje je ogroman jaz između njihove tehnološke sofisticiranosti i primitivnosti poslovnih modela. ___________________________________________________________________________ 12

Seminarski rad 5.2. SREDSTVA PLAĆANJA Jedna od ključnih komponenti elektronskog bankarstva je elektronsko plaćanje. Osnovna sredstva plaćanja:  Elektronski novac  Kreditne kartice  Elektronski čekovi  Elektronski nalozi Elektronski novac – Najveće tehnološko dostignuće u razvoju bankarstva jer se on može mnogo preciznije kontrolisati od papirnog novca. Zamenjuje gotovinu i čekove i omogućava kupovinu preko računara. Elektronski novac se definiše kao specifična „monetarna informacija“ koja se putem elektronskog impulsa u „realnom vremenu“ prenosi između transaktora koji obavljaju plaćanja. Elektronski novac omogućava kupovinu roba i usluga pomoću računara u okviru komercijalnih računarskih mreža ili poslovnih bankarskih mreža. Postoje dve vrste elektronskog novca: - identifikovan - anoniman (digitalan novac u užem smislu) Obe vrste mogu se raščlaniti na još dve kategorije: - on line e-novac - off line e-novac Prednosti elektronskog novca su: - elektronski transfer sredstava na tački prodaje - podizanje i polaganje gotovine, plaćanje preko bankomata - raspolaganje finansijskim sredstvima iz kuće bez odlaska u banku (homebanking). Kod elektronskog novca postoji mogućnost autorizacije i praćenja transakcija tako da tradicionalne banke mogu da postanu suvišne. Elektronski novac ne poznaje granice. Za razliku od papirnog novca koji prestaje da donosi kamatu kada ga podignete sa računa, elektronski novac može da donosi kamatu sve do trenutka kada ga potrošite. Dva osnovna oblika elektronskog novca: 1. Oblik zasnovan na karticama 2. Mrežni elektronski novac

Prvi oblik (Mondex, Visa Cash i sl.) su zasnovani na plastičnim karticama koje građanji koriste za manja plaćanja. Takva plaćanja se mogu vršiti u prodavnicama koje imaju odgovarajuće terminale i vrše se tako što terminal automatski skida iznos sa kartice i taj iznos odobrava prodavnici. ___________________________________________________________________________ 13

Seminarski rad Mrežni elektronski novac (Network Monez ili Cybercash) karakterističan je po tome što se elektronske vrednosti elektronskog novca nalaze na hard diskovima personalnih računara. Transfer se vrši preko telekomunikacionih mreža, uglavnom preko Interneta. Nove tehnologije elektronskog novca obuhvataju čitav niz pristupa u kojima je monetarna vrednost u formi elektronskog signala, smeštena bilo na plastičnu karticu (sistemi kartica sa uskladištenom vrednošću) ili fiksni disk u računaru (sistem digitalnog novca). Kartice sa uskladištenom vrednošću trenutno obuhvataju dve bazične tehnologije: 1. kartice sa uskladištenom vrednošću na magnetnoj traci (tzv. kartice sa magnetnom pistom), 2. kartice sa uskladištenom vrednošću na mikročipu ( tzv. Inteligentne ili smart kartice).

Kreditne kartice – obično se definišu kao mali komad kartona ili plastike koji sadrži neko sredstvo za identifikaciju (potpis ili sliku), što omogućava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu i usluge na teret svog računa koji se periodično zadužuje. Kreditne kartice pojavile su se u SAD 1920. godine, kada su neke firme počele da izdaju platne kartice svojim potrošačima i koje su mogle da se koriste smo u prodajnim objektima kompanije koja ih je izdala. Godine 1950. Diners Club prvi organizovani sistem izdaje prvu univerzalnu karticu koja je mogla da se koristi u raznovrsnim prodajnim objektima. Najpoznatije kreditne kartice su Visa i MasterCard u SAD i Access i Barclaycard u Evropi. One su kombinovale svoje operacije i sada su najveće kompanije za kreditne kartice Access/MasterCard i Visa/BarclayCard. Kreditnom karticom je lako rukovati i relativno je imuna na finansijski gubitak. Korisnici imaju zaštitu jer kompanija koja je izdala kreditnu karticu odgovorna je (zajedno sa maloprodajom) za sve kupovine obavljene tom kreditnom karticom. Za sve tipove kartica struktura i sadržaj podataka moraju biti propisani ISO 7831 međunarodnim standardom i svaka kartica mora zadovoljiti određenje tehnološke karakteristike. Kreditne kartice sve više zamenjuju gotovinu i čekove. One omogućavaju brzu i ekonomičnu obradu hiljade potrošačkih i trgovinskih transakcija. Kreditne kartice su uzurpirale neke od najstarijih rutinskih funkcija tradicionalnog bankarstva – zahvaljujući kreditnim karticima potrošači sad mogu da primaju izveštaje, gotovinu i sl, a da ne moraju ići u banku. Vlasnik kreditne kartice ima mogućnost da plaća mesečne račune ili da uzme kredit do određenog limita po mesečnoj kamatnoj stopi sa specificiranim minimalnim otplatama svakog meseca. Vlasnik kartice obično plaća godišnju nadoknadu ili nadoknadu pri uključenju. Prilikom plaćanja kreditnom karticom korisnik aktivira kreditnu liniju i troši novac banke izdavaoca. ___________________________________________________________________________ 14

Seminarski rad Postoje tri sasvim različite strane u korišćenju kreditnih kartica. To su vlasnik kartice, trgovac i banka. Prema tehnološkoj osnovi platne kartice dele se na: 1. Standardne plastične kartice, 2. Kartice sa magnetnom trakom (magnetne kartice), 3. Kartice sa mikročipom (smart kartice), 4. Laserske (optičke) kartice. Po principu funkcionisanja platne kartice se dele na: 1. Kreditne kartice (Pay Later), 2. Debitne kartice (Pay Now). Kreditne kartice su kartice koje sadrže kreditni limit koji potrošač može da koristi prilikom obavljanja kupovne transakcije ili povlačenja gotovine. Debitne kartice su kartice čije se korišćenje može vršiti samo do iznosa pokrića na depozitnom računu komitenta.

Elektronski čekovi – elektronski dokument, digitalno potpisan kojim se nalaže banci da isplati iznos novca na potpisnikov račun u određenom roku. Elektronski ček može biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail. Sistemi digitalnog plaćanja čekovima teže da prošire funkcionalnost postojećih čekovnih računa i da omoguće da se ovi računi koriste kao platni mehanizam prilikom on-line kupovine. Sistemi digitalnog plaćanja čekovima imaju prednosti: - veća fleksibilnost u upravljanju sa čekovima - povećana sigurnost usled korišćenja digitalnog potpisa - ne zahtevaju da korisnik obelodanjuje informacije o svom računu prilikom učestvovanja na on-line aukcijama - ne zahtevaju da kupac stalno šalje poverljive finansijske informacije putem WEB-a - jeftiniji su za prodavca od kreditnih kartica - transakcije su brže - smanjuju se poštanski troškovi slanja čekova - mala osetljivost ne eventualne probleme u mreži ili na nekom njenom čvoru.

___________________________________________________________________________ 15

Seminarski rad

VI SIGURNOST BANAKA NA INTERNETU Internet spada u javne tj. otvorene mreže kojima svako ima neograničen pristup, pa veliki problem predstavlja nedovoljna bezbednost transakcija koje se obavljaju preko Interneta. Internet banke kao i tradicionalne banke mogu biti opljačkane. Klijenti ipak imaju poverenje u Internet banke jer one kao i ostale finansijske institucije garantuju svojim klijentima naknadu sredstava u slučaju pljačke, zato banke nastoje da razviju sve savršenije sisteme zaštite. Postoji mnogo mera zaštite koje se mogu primeniti kao zaštita od mnogobraojnih hakera ali ne postoji savršen sistem zaštite. Sigurnost predstavlja najveću brigu banaka koje nude usluge elektronskog bankarstva i najčešće je definisana kao kombinacija tehnologija, mera i postupaka zaštite informacija od neovlašćenog eksploatisanja. Četiri osnovna sigurnosna servisa su: 1. Integritet podataka – obezbeđivanje razmene finansijskih i drugih podataka između banke i korisnika tako da niko neovlašćen ne može iskoristiti i zameniti podatke. Integritet podataka se može obezbediti (SSL-Secure Socket Layer, S-HTTP Secure HayperText Transfer Protokol ...) 2. Neporicanje poruka – servis koji sprečava pošiljaoca da porekne slanje i sadržaj poruke, odnosno primaoca da porekne prijem i sadržaj poruke. 3. Identifikacija – Proveravanje identiteta kojim se korisnik predstavlja. Identifikacija korisnika u elektronskom poslovanju može biti: - Identifikacija na osnovu nečega što znamo (PIN-tajni broj koji treba zapamtiti i za rad na Internetu potrebno je više PIN-ova za svaki server posebno) - Identifikacija na osnovu nečega što jesmo (identifikacija na osnovu korisnikovih fizičkih karakteristika – skeniranje prsta, šake, glasa...) - Identifikacija na osnovu nečega što imamo (token, smart kartica, kriptografski koprocesor je osnov za identifikaciju) - Gps informacija (mesto gde se nalazi) 4. Tajnost podataka – ostvaruje se šifrovanjem,upotrebom kriptografskih algoritama.

Zaštita nikad nije apsolutna i najveća greška je poći od toga da je postignuta apsolutna zaštita jer uvek postoje slabe tačke. Zato korišćenje kriptografije predstavlja veoma važnu sigurnosnu meru prilikom dizajniranja platnih sistema i protokola.

___________________________________________________________________________ 16

Seminarski rad Najbolja je kriptografska zaštita i ona omogućava: - zaštitu tajnosti informacija i sprečava otkrivanje sadržaja poruke, - sprečava neovlašćene izmene informacija tj obezbeđuje integritet informacija, - proveru identiteta pošiljaoca - obezbeđuje autentičnost informacija. Kriptografska zaštita obuhvata: - Simetrično šifrovanje ili šifrovanje tajnim ključem - Asimetrično šifrovanje ili šifrovanje javnim ključem - Digitalni sertifikat - Digitalni potpis

Simetrično šifrovanje - Ključ za šifrovanje i ključ za dešifrovanje su isti. Tajnost se zasniva na tajnosti ključa, a problem je u distribuciji ključeva. Za više korisnika mora postojati više ključeva. Ovo šifrpovanje nije pogodno za Internet. Asimetrično šifrovanje - Postoje dva ključa: javni i tajni i vezani su određenom transformacijom.Javni ključ se šalje kroz mrežu,a tajni se unosi samo kod dešifrovanja. Digitalni sertifikat – je lična karta u sayber prostoru. Sertifikat autoriteti su ti koji dokazuju identitet, a serveri i klijenti se preko njih prepoznaju. Digitalni potpis - Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentičnost sadržaja poruke. Algoritmom od poruke proizvoljnog sadržaja stvara se zapis fiksne dužine (512 bita) koji u potpunosti odslikava sadržaj poruke. Svaka izmena na poruci se odmah registruje.

___________________________________________________________________________ 17

Seminarski rad

VII ZAKLJUČAK Razvoj Internet tehnologije je svuda u svetu, pa i u našoj zemlji doveo do mogućnosti da se poslovanje obavlja elektronskim putem. To je kompleksan zahvat koji zahteva angažovanje stručnjaka različitih oblasti i znatne novčane investicije. Internet kao potpuno novi vid komunikacije u početku prihvatilo je veoma malo ljudi i to prvenstveno naučnika, vojna lica i univerzitetski profesori. Vremenom je sve više ljudi počelo da koristi Internet i povoljnosti koje on pruža svojim korisnicima. Međutim biće potrebno još mnogo godina dok se Internet i poslovanje na njemu implementira u svim delovima sveta. Glavni zadatak bankarskih institucija u svetu biće da obezbedi što kvalitetnije, lakše, efikasnije i bezbednije obavljanje bankarskih poslova na Internetu. Srpske banke će prevaliti dugačak put dok ne izgrade sopstvene kompijuterske sisteme sposobne da omoguće nesmetano i bezbedno obavljanje Internet bankarskog poslovanja. Za pouzdano funkcionisanje elektronskog poslovanja od posebnog značaja je pravna regulacija. „Zakon o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu“ koji je u fazi donošenja kod nas neophodan je preduslov za pravnu zasnovanost elektronskog poslovanja, tako i za uključenje u međunarodne organizacije i tokove.

___________________________________________________________________________ 18

Seminarski rad

Sadržaj: I UVOD...........................................................................................1 II ELEKTRONSKO POSLOVANJE 2.1. 2.2. 2.3.

Definicija elektronskog poslovanja............................... 2 Modeli elektronskog poslovanja................................... 2 Potreba za elektronskim prenosom sredstava............. 3

III ELEKTRONSKO BANKARSTVO 3.1. 3.2. 3.3. 3.4.

Razvoj elektronskog bankarstva.................................. 5 Prednost elektronskog bankarstva............................... 6 Vrste elektronskih bankarskih poslova......................... 7 Rizici elektronskog bankarstva..................................... 7

IV INTERNET BANKARSTVO 4.1. 4.2.

Razvoj internet bankarstva........................................... 9 Razlike između internet bankarstva i tradicionalnog bankarstva ........................................... 10

V PLAĆANJE PUTEM INTERNETA 5.1. 5.2.

Osnovni sistemi plaćanja..............................................12 Sredstva plaćanja ...................................................... .13

VI SIGURNOST BANAKA NA INTERNETU .................................... 16 VII ZAKLJUČAK ................................................................................ 18

___________________________________________________________________________ 19