Ekonomska i budzetska politika

Ekonomska i budţetska politika

Sneţana Đorđević

Smisao ekonomske politike

Ekonomska politika: Odrţavanja prosperitetne ekonomije i obezbeđivanje ekonomskog rasta i prosperiteta društva. Standard građana i blagostanje. Cikličnost privrednih kretanja od uspona, staliblnosti, usporavanja rasta, recesije, pada pa opet preko uspona. Od recesije 1930 godine vlast pokušava da kontroliše i da utiče na ekonomiju a čisti liberalni koncept Adama Smita se povlači. Vlast koristi razne instrumente:poreska politika, monetarna politika, regulacija biznisa, trošenje drţave... Lokalna vlast brojne instrumente za LER. Posledica kriza je podizanje kvaliteta regulative i procedura da obezbede sigurniji način poslovanja. U američkom društvu dominira shvatanje da prevelika regulativa u ekonomiji nije dobra i da je veoma bitno pronaći pravu i neophodnu meru regulacije

Ciljevi ekonomske politike

Ekonomski rast: porast proizvodnje roba i usluga izraţen na godišnjem nivou (rast GDP ili GDP po glavi stanovnika). Sa ek.rastom rastu plate, porezi, potrošnja... Nivo zaposlenosti: ideal puna zaposlenost (varira 1993 -7,5 , 2000 - 4% i 2009 - 12%). Veća zaposlenost: više plata, poreza, trošenja, investicija, manja soc. davanja. Bitno je identifikovati strukturu nezaposlenih... Stopa inflacije i stabilna valuta: pad vrednosti novca, pad objektivne kupovne moći, rast cena. indeks cena roba i usluga na malo (potrošačka korpa- vrednost) Trgovinski balans između uvoza i izvoza. + ili -. Globaliz. intenzivira trgovinu (liberalna ili protekcionistička: zaštitne kvote i tarife na uvezenu robu) Uspešna kontrola i servisiranje budžetskog deficita: ravnoteţa prihoda i rashoda. Znak dobrog upravljanja finansijama, stabilne privredne situacijea i odgovornosti prema građanima i poreskim obveznicima. Dileme, do koje mere dug ?

Potrošačka korpa u SAD

hrana i piće: cerealije, mleko, kafa, piletina, vino, gotovi

obroci i snacks; stanovanje: rente za iznajmljeni stan, renta vlasnika kuće ili stana, grejanje, nameštaj za spavaću sobu; odeća: muške košulje i jakne, ţenske haljine, nakit; transport: nova vozila, osiguranje, benzin, avionske karte; zdravstvene usluge: lekovi i drugo na recept, usluge lekara, usluge bolnice, briga o očima, naočare i medicinski tretman; rekreacija: sportska oprema, ulaznice za nacionalne parkove, televizija, kablovska, kućni ljubimci i proizvodi za njih; obrazovanje i komunikacija: školarine za univerzitete, poštanske i telefonske usluge, kompjuterski softveri i programi; druga dobra i usluge: duvan i duvanski proizvodi, frizeri i druge lične usluge, troškovi sahrane.

U Srbiji ? U Nemačkoj ? U Italiji ?

Povezanost svih ekonomskih ciljeva

Negativna korelacija, između zaposlenosti i inflacije. Sa rastom nezaposlenosti, opada kupovna moć, traţnja pa i cena proizvoda i usluga (povećava se ponuda) što vodi inflaciji. Između ekonomskog razvoja i inflacije pozitivna korelacija. Sa ekonomskim razvojem i rastom raste traţnja, rastu cene, pa i inflacija. Ipak, ekonomski razvoj moţe obuhvatiti i podizanje tehnološke efikasnosti, veću konkurenciju pa time dovesti i do pada cena određenih proizvoda. Relacija deficita (duga) sa investicijama i ekonomskim razvojem. Deficit i dug vezuju novac, pa ima manje investicija čime se limitira ekonomski razvoj. Potencijalno ovakvo stanje dovodi do porasta nezaposlenosti, do pada potrošnje građana, pada potrošnje drţave, do pada traţnje, pada cene proizvoda i smanjivanja inflacije.

Instrumenti ekonomske politike Poreska politika: kreiraju izvršni i predstavnički organi. Vrste poreza, visina, poštena redistribucija poreskog tereta na razne socijalne slojeve su stalne teme. Viši porezi, manje novca građanima ostaje da troše, pada traţnja, cene, pada i inflacija. Sa druge strane, veći budţet omogućava drţavi da troši pa tako ona podiţe traţnju, utiče na porast cena, na porast inflacije i veće zapošljavanje. Smanjivanje poreza je uvek popularna mera (Regan 1981, Buš 2000). Monetarna politika: vodi je politički nezavisna i profesionalna Centralna banka. Kontroliše količinu novca u opticaju. A. Kada je ekonomija prezagrejana, inflacija previsoka i slično, centralna banka smanjuje ponudu novca: prodaje vladine obveznice javnosti da bi usisala višak novca; podiţe eksontnu stopu, čime novac čini skupljim i teţe dostupnim Podiţe visinu obaveznih rezervi za banke, čime takođe smanjuje količinu novca u opticaju.

B. Ekonomija umrtvljena, slab je ekonomski rast i povećava se nezaposlenost, centralna banka povećava količinu novca na trţištu i podstiče ekonomski rast: kupuje vladine obveznice, „ubrizgavajući“ novac na trţište; sniţava eskontnu stopu, čime pojeftinjava novac i čini ga lakše dostupnim i smanjuje visinu obaveznih rezervi za banke, čime im omogućava da dobar deo ranije rezervama zarobljenog novca ponude trţištu.

Regulacija: do koje mere treba ekonomska pitanja regulisati ? „Određivanje visine minimalnih nadnica“- moţe doći do otpuštanja jednog broja zaposlenih, smanjuje se potrošnja, opterećuje socijalni fond budţeta davanjima za nezaposlene, čime se limitira ekonomski razvoj jer pada potrošnja, cene i smanjuje se inflacija. S druge strane veće nadnice zaposlenima - povećava mogućnost potrošnje, veće trošenje, traţnja, porast cena, inflacije i ekonomski rast. Podsticaji, davanja i podrška: razni oblici subvencija, davanja, poreskih podsticaja i olakšica kao i oslobađanje od poreza (poreski troškovi). Oprez: cost benefit analiza bitna

Poreska politika Visina poreskih opterećenja: SAD sa oko 29% niţe od drugih zemalja. V. Britanija i Kanada oko 37%, Francuska 45% a Švedska 80%. koji je mehanizam prikupljanja poreza, u smislu vrste poreza (porez na imovinu, na prihode, na promet); kako je raspoređeno poresko opterećenje na razne socijalne kategorije i grupe (pravednost poreskog sistema); da li je prikupljanje poreza administrativno izvodivo i da li je efikasno (ili postoji poreska evazija. regresivni i oni imaju istu stopu za sve poreske obveznike progresivni pa imaju različitu stopu poreza za razne kategorije poreskih obveznika.

Pet glavnih karakteristika sistema oporezivanja: Lakoća prikupljanja poreza Poreska (fiskalna) neutralnost (rupe su problem) Prilagođenost i fleskibilnost poreza (sposobnost poreza da se nosi sa inflacijom i ekonomskim rastom)

Distributivni efekti podrazumevaju efekte koje poreski sistem ima na razne socijalne slojeve i grupe. Bitno je identifikovati ko nosi najveći teret oporezivanja i u tom kontekstu, da li je poreski sistem pravedan;

Vidljivost se odnosi na stepen vidljivosti i prihvatljivosti poreskog sistema za javnost; Horizontalna i vertikalna jednakost su indikatori do koje

mere je poreski sistem pošten i jednak. Horizontalna jednakost znači da je stopa poreza za sve poreske obveznika sa istom poreskom osnovicom (prihodom, imovinom i slično) ista. Veritkalna jednakost znači da je ljudi sa različitim nivoom bogatstva i prihoda plaćaju primereno tim prihodima, različite visine poreza.

U SAD budžetski proces počinje 1. oktobra i završava 30 septembra naredne godine. Faze: planiranje (postavljanje parametara), pretres i predlog od strane vladinih agencija, koordinacija i konačni predlog od strane izvršne vlasti, pretres i usvajanje od strane Kongresa, izvršavanje budţeta i budţetska kontrola.

Faze budžetskog procesa

Planiranje i postavljanje parametara uz detaljnu analizu za svaku oblast: predviđanje buduće inflacije, nezaposlenosti, ekonomskog rasta. Utvrđuje okvirna visina budţeta i pozivaju agencije da daju predlog svog budţeta. Pretres i predlog od strane vladinih agencija: prave analizu budućih aktivnosti kao i finansijsku projekciju datih potreba Koordinacija i konačni predlog od strane izvršne vlasti: Za kompleksan i osetljiv proces pregovaranja je zaduţen Biro za upravljanje i budţet (profesionalno i politički neutralno). Svaki od direktora departmana, ukoliko smatra da predlog nije dobro izbalansiran, ima pravo da pojedinačno komunicira i svoje predloge uputi Predsedniku. Pretres i usvajanje od strane Kongresa: predlog se pretresa po komitetima i u oba doma kongresa Predstavničkom domu i Senatu. Rasprava se vodi: o strukturi budţeta, vrstama i stopama poreza, o poštenju poreskog sistema, redistribuciji poreskog tereta, o visini i strukturi budţetskih troškova, visini sredstava za programe, o kvalitetu prioriteta .

Koordinacija između raznih komiteta vrši Kongresni biro za budţet. Kongres konačno usvaja predlog budţeta u vidu Zakona o budžetu i taj predlog šalje Predsedniku na potpisivanje. Predsednik ima opciju da potpiše budţet ili da stavi na njega veto. Veto Predsednika Klintona na budţet 1995. godine: problematičan smer daljeg razvoja društva. Predsednici su imali potrebu da koriguju neke stavke budţeta, da ne bi zadrţavali usvajanje čitavog dokumenta, pa su traţili za sebe takvo pravo (Guverneri većeg broja drţava imaju takvo pravo). Bill Klinton dobio i koristio to pravo u kraćem periodu (1996 - 1998). Vrhovni sud proglasio takvo pravo neustavnim jer se tako menja forma predloga Kongresa što nije u duhu raspodele moći između ova dva organa. Izvršavanje budžeta i budžetska kontrola U SAD je proces korektnog praćenja izvršavanja budţeta i trošenja sredstava veoma bitan pa postoji telo Opšti biro za računovodstvo koje vrši budţetsku kontrolu i ukazuje na propuste i slabosti koje treba korigovati. Ono redovno prati izvršavanje budţeta i svoje izveštaje šalje Kongresu kao vaţne pokazatelje i indikatore kvaliteta rada vladinih agencija.

Uspesi i neuspesi ekonomske politike

Jedan od uspešnih projekata je Zakon o smanjivanju poreza Predsednika Ronalda Regana koji je usvojen 1981. Smanjivanje poreza, evazija pada, podstiče se ekonomija Interesantno iskustvo Gramm- Rudman - Hollings zakona o balansiranom budžetu i hitnoj kontroli deficita. Korišćen je mehanizam automatskog sečenja troškova svih vladinih programa. Zakon je predvideo da ga realizuje kongresno telo Opšti biro za računovodstvo. Vrhovni sud je to proglasio neustavnim. Donet Gramm- Rudman - Hollings zakon II kojim je za realizaciju ovog posla data vladinom Birou za menadţment i budţet. Neuspeh, ali i bolje jer bi efekti bili loši Buš je na osnovu projekcija suficita 2001. doneo Zakon o sečenju poreza, optimalno rešenje . Radikalno se smanjuju svi porezi. Građani vide liberalnu drţavu koja se povlači oslobađajući prostor slobode i slobodnog izbora građanima. Teroristički napad 2001 doneo ogromne budţetske izdatke Suficit se istopio, pojava deficita a ekonomija se suočila sa brojnim teškoćama.

Dileme

Stalna dilema oko namenskih programa. Oni 1968. odnosili oko 28% budţeta a taj procenat 2003. iznosi oko 53%.

Finansijski skandali A. Slučaj kompanija kao što su Enron, Arthur Anderson, WorldCom, AOL Time Warner, Halliburton itd. u kojima su menadţeri davali laţne podatke da bi veštači naduvavali cenu akcija a time povećavali svoje, i tako ogromne prihode. Vrtoglavi pad veštački podignutih cena akcija i do kraha berze. Snaţno poljuljano poverenje građana i svih privrednih aktera u finansijska trţišta. Bolja regulativa ali etika je osnov Otplata nacionalnog duga; Povećati solventnost namenskih programa kao što su socijalna zaštita, zdravstveni programi itd.; Povećati davanja za diskrecione programe (ekologija, javna gradnja i infrastruktura itd) i Smanjiti poreze (sve poreze, određene grupe poreza ili kombinacija).

Ekonomska dimenzija ovih rešenja Problem svakog trţišnog društva je nemogućnost da se uklone trţišne eksternalije Bitno efikasno i pravovremeno servisiranje duga, Korišćenje suficita da se poveća solvenost namenskih

programa

Opravdanosti upotrebe suficita u obogaćivanje i podizanje kvaliteta diskrecionih programa za čiju kvalitetnu realizaciju uvek postoji budţetska oskudica. Ekologija kojom se smanjuje zagađenje kao eksternalija. Među slične programe spadaju programi gradnje infrastrukture kao što su projekti obnove zapuštenih delova grada, geta, luka, gradnja i obnova škola, vrtića, biznis zona Poslednji izbor za korišćenje suficita predstavlja smanjivanje poreza koje se moţe pojaviti u raznim oblicima. Mogu se smanjiti svi porezi u istoj meri, mogu se napraviti razlike u smanjivanju poreskih stopa raznih poreza i takvim kombinacijama se mogu obezbediti različiti ekonomski efekti

Politička dimenzija ovih rešenja

U pogledu opravdanosti otplate duga po pravilu nema mnogo debate jer se javnost uvek slaţe da dug treba da bude što manji i da bude pod kontrolom Solventnost namenskih programa (socijalna zaštita, zdravstveni programi) je za američko društvo uvek pitanje sa velikom političkom teţinom pa je po pravilu prate brojne političke rasprave praćene brojnim stručnim analizama, novim projektima, mehanizmima i instrumentima realizacije.

delimična privatizacija socijalne zaštite

Demokrate su uvek ukazivale na zapostavljenost diskrecionih programa, na neophodnost obogaćivanja Smanjivanje poreza politički veoma atraktivno rešenje Republikanci ga tradicionalno zagovaraju a i demokrate shvataju njegov značaj. Ponekad javnost ne smatra da je smanjivanje poreza prioritet. Tokom predsedničkih izbora 2000 slaba zainteresovanost za smanjivanje poreza je bio znak da građani smatraju da novac moţe da se iskoristi na bolji način u neke programe.

Pitanje jednakosti i druga etička pitanja Svako demokratsko društvo se oslanja na demokratske vrednosti i principe koji su veoma bitni za kvalitet ţivota zajednice i svakog pojedinca. Svaka javna delatnost i aktivnost se moţe ocenjivati s etičkog stanovišta da li je pravedna i poštena. U američkom društvu postoji ideal da ljudi u privatnom ţivotu moraju biti odgovorni i prilagoditi svoj ţivot prihodima i okolnostima, pa se isto takvo ponašanje očekuje i za vlasti u pogledu javnih prihoda i poslova. Ideal jednakosti se odnosi kako na slične uslove koje treba da imaju svi članovi zajednice (među-generacijska jednakost). ostaviti budućoj generaciji pristojne uslove za ţivot: čista ţivotna sredina, stabilna ekonomija , neopterećenost dugovima, socijalnim davanjima itd. Ideal ograničene drţave (opresivnost) ali odgovorne i aktivne: da poštuje građane kao izvor vlasti, izvor prihoda, da poštuje njihovu slobodu, pravo na izbor i na kvalitetan način ţivota.

HVALA NA PAŢNJI !