Ekonomija - pitanja i odgovori

1.STA JE PREDMET IZUCAVANJA EKONOMIJE? Ekonomija je nauka koja se bavi izucavanjem: sta treba proizvoditi , kako proizvoditi dobra koja su potrebna za koga treba proizvoditi dobra Ona analizira trziste roba i usluga, i trziste inputa proizvodnje, sa stanovista nacionalne I svetske privrede. Bavi se I proucavanjem trzista rada, stenje, investicija, ekonomski rast. Ekonomija kao nauka proucava I nacin na koji funkiconisu domacinstva I preduzeca (sta kupuju, kako obezbedjuju dohodak, njihovu stenju) Bavi se I proucavanjem cena na trzistu, nezaposlenoscu, deviznim kursom Proucava oskudne resurse (rad, zemlja, znanje) Proucava trgovinu, novac Moze se nazvati I naukom koja proucava kapital (finansiranje privrednog razvoja) I nauka o vestini privredjivanja (ostvarivanje maximuma rezultata iz minimalnog ulaganja I pribavljanje neophodnih sredstava za zivot) 2.STA JE EKONOMIJA? Ekonomija je nauka koja proucava ekonomske aktivnosti I to kako drustvo efikasno koristi oskudne resurse radi proizvodnje I raspodele dobara sa ciljem da se zadovolje porebe I zelje medju clanovima drustva. Neogranicene potrebe=ograniceni resursi 3.NA KOJE DVE OBLASTI SE DELI EKONOMIJA?(objasni sta proucava mikro a sta makro) MIKROEKONOMIJA- “mala privreda”- proucava pojave,velicine, odnose, akcije I posledice u ekonomskom delovanju proizvodjaca I potrosaca Mikroekonomija se odnosi na: -troskove proizvodnje -akumulaciju -formiranje cene -investicije -proizvodnja robe I usluga -distribucija -istrazivanje trzista MAKROEKONOMIJA - “velika privreda” - proucava agregatne ekonomske velicine, probleme nacionalne I svetske privrede, funkcionisanje I upravljanje ekonomijom, takodje proucava procese I pojave problema kao sto su: DBP, BNP, ND, potrosnja, stednja, kamata, investicije, ekonomski rast... 4.STA SU LJUDSKE POTREBE, ROBE, USLUGE ODNOSNO DOBRA? -Ljudske potrebe: bioloske (hrana, odeca, stanovanje, odevanje, higijena) ekonomske (zadovoljavaju se proizvodima ljudskog rada) stecene (kultura, sport, intelekt, duh) proizvedene, licne I zajednicke (reprodukcija proizvodnje, bolnice, kultura, skole) Ljudske potrebe se zadovoljavaju: prisvajanjem dobra iz privrede (izvorska voda, kupina, lipa) proizvodnjom I raspodelom dobra (ekonomska aktivnost) -Materijalna dobra: proizvedena radom Roba-korisno materijalno sredstvo proizvedeno za drugog sa ciljem da se razmeni u protivrednosti u novcu ili drgom materijalnom dobru potrosna roba-zadovoljavaju potrebe ljudi proizvodna roba-njima se proizvodi potrosna dobra, -Usluge: cinidbe koje imaju korisnost za druga lica I kao takva su sastavni deo R-N prometa usluge proizvodnje-imaju ekonomsku vrednost neproizvodnje-zdravstvo, prosveta, socijalna zastita.. 5.STA SU INPUTI A STA OUTPUTI? Inputi: robe I usluge koje koriste preduzeca u procesima proizvodnje (zemlja, rad, kapital) Zemlja-poljoprivreda, voda I vazduh, rude, gradjevinsko zemljiste I zgrade, fabrike) Rad-ljudski rad u proizvodnji nekog dobra ili usluga Kapital-trajna dobra ->da se proizvedu druga dobra (masine,putevi...) Outputi: razlicite korisne robe I usluge koje se trose ili upotrebljavaju za dalju proizvodnju a proizvodnja – proizvodjac – ekonomska aktivnost Proizvodnja(trnsformacija resursa,korisna dobra) Proizvodjac(osoba koja transformise resurse u upotrebljivi output 6.OBJASNITE I NAVEDITE 3 EKONOMSKA PROBLEMA ZAJEDNICKA U SVIM PRIVREDAMA SVETA? -Sta? U kojim kolicinama proizvoditi? mleko ili mlecne proizvode, patike, masine malo visokokvalitetnih proizvoda I puno jeftinih proizvoditi ili investirati ili obrnuto -Kako proizvoditi? Kojim resursima I kojom tehnologijom ko ce se cime baviti (poljoprivreda, obrazovanje, proizvodnja masina)

da li ce proizvodnja da zagadjuje okolinu savremene masine I puno ljudskog rada drzavna ili privatna preduzeca -Za koga proizvoditi? Kako su rasporedjeni ostvareni NP malo bogatih a mnogo siromasnih 7.OBJASNITE GRANICU PROIZVODNIH MOGUCNOSTI, OBJASNITE TACKE UNUTAR I IZVAN, ILUSTRUJTE PRIMEROM I GRAFIKOM!? -Granica proizvodnih mogucnosti predstavlja maksimalan nivo proizvodnje koji se ostvaruje angazovanjem raspolozivh faktora I tehnologija uz pretpostavku pune zaposlenosti. PR. ukoliko imamo vise racunara imacemo automobila – to jasno mozemo da vidimo na grafiku: D-nezaposleni resursi, E-nemoguce postici bez investicije ekonomskog rada, A,B-efikasne tacke 8.OBJASNITE KONCEPT OPOTRTUNITETNOG TROSKA I ILUSTRUJTE PRIMEROM. Izgubljena mogucnost za drugim dobrom, zato sto smo se odlucili za prvo (ne mozemo I jedno I drugo) zovemo oportunitivnim troskom. PR. zelimo da kupimo I cipele I kaput a nemamo dohodak za to, jedno moramo da izaberemo 9.STA JE PRODUKTIVNOST RADA? Produktivnost rada je ekonomski princip tj P=Q/Rs (P-produktivnost rada, Q-kolicina, Rs-radna snaga) koliko se proizvoda moze proizvesti za 1 radni sat 10.POJAM I ZNACAJ TRZISTA Mesto gde se u nekom vremenskom periodu obavlja kupoprodaja, a znacajna je jer je tu skup kupaca I prodavaca koji se dogovaraju po kojim ce cenama kupiti tj razmeljivati robu I usluge. 11.VRSTE I VELICINE TRZISTA -Vrste: trziste roba I usluga trziste inputa finansijsko trziste konkretno trziste nekonkretno trziste -Velicine: granica trzista u geografskom smislu: lokalizovano-trziste dizela BG globalizovano-zlato asortimana proizvoda koji se proizvode I prodaju na trzistu 12.OSNOVNE FUNKCIJE TRZISTA -Informativna- uporedjujuci postojecu inflaciju sa inflacijom sa trzista, subjektivni I domacinstva donose odluke privrednim aktivnostima tj kupovinama roba I usluga -Selektivna-nagradjuje efikasne, kaznjava ekonomski neaktivne -Alokativna-alokacija ogranicenih ekonomskih resursa na razlicite privredne grane, oblasti -Distributivna-odredjivanjem cena inputa proizvodnje opredeljenje I raspodela dobara 13.TRZISNI MEHANIZAM Svaka roba ima svoju cenu,ni jedan pojedinac nije za proizvodnju, raspodelu, potrosnju I nivo cene na trzistu, nema prepreke da se pojavi u bilo koje vreme I na bilo kom mestu proizvodjac-potrosac-trgovac Planski-drzava donosi odluke sta ce se I kako ce se raspodeliti potrosacima 14.OBJASNITE KRUZNI TOK MAKROEKONOMSKIH AKTIVNOSTI -Zatvorena privredaDonji deo slike ilustruje kruzni tok inputa proizvodnje: rad,zemljiste, kapitalna dobra od domacinstva prema preduzecima I novcani tok pd preduzeca prema domacinstvima u obliku plata... Gornji tok pokazuje produkciju finalnih dobara I usluga prema domacinstvima I novcane izdatke za potrosnju finalnih dobara od stanovnistva prema preduzecima. 15.STA JE TRAZNJA, KAKO SE PRIKAZUJE (3 NACINA, GRAFIK I OBJ. KRIVA TRAZNJE. Traznja je kolicina dobara I usluga koje kupci zele da kupe po trzisnoj ceni, moze se prikazati preko tabela, relacija ili grafikom. Kriva traznje je graficki prikaz odnosa izmedju cena I kolicina dobra Kriva ima negativni nagib dole pd severozapada ka jugoistoku, ovo svojstvo se zove zakon opadanja trzisne cene