Šejh, Halifa, Alim i Imam

Šejh, halifa, alim i imam 31 August 2014 at 23:29

BismillahirRahmanirRahim Allahumme salli ala Muhammedin we ala ali Muhammed

Pre bilo kakvog razmatranja treba se setiti da se sve dešava samo po Allahovoj swt Volji i sa Njegovom dozvolom, a oni kojima je dorovano znanje i mudrost razumeju stvari i vide pouke iz događaja koji se dese. Mi smo Allahovi swt i Njemu se vraćamo, a On će nas o svemu obavestiti.

Kao što je poznato Allah swt je Adema a.s. prvo naučio nazivima svih stvari (svim imenima), kako je rečeno u 31. ajetu sure Bekare:

I pouči Adema imenima - svakom od njih - zatim ih izloži melecima, pa reče: "Obavijestite Me o imenima ovih, ako ste iskreni."

Ovo je sam početak Kur'ana (ajet se nalazi na 6. strani) i početak je "priče o staranju čoveka". Meleki su priznali nadmoć Adema a.s. nad njima i učinili mu sedždu, jer ono što je on znao (sva imena) oni nisu znali: Rekoše: "Slava neka je Tebi! Nemamo mi znanja, izuzev šta si nas naučio. Uistinu! Ti, Ti si Znalac, Mudri."

Iz ova dva časna ajeta može se izvući mnogo pouka, ali za ovu temu su trenutno bitne dve:

1. veoma je bitno znati imena (nazive stvari)

2. iz govora meleka se da shvatiti (ali ne samo iz toga) da se znanje ne stiče ni na kakvom fakultetu ma gde se nalazio, već je Allah swt taj koji je Znalac i Mudri i On

daje Svoje Znanje onome kome hoće od robova Svojih. Ovde je bitno istaći i to da se na početku sure Bekara govori da je Kur'an Uputa za bogobojazne (ili možda ispravnije: bogosvesne).

Na ove dve pouke ćemo se, ako Allah da, vratiti kasnije.

U suri 'Isra se nalaze ajeti koji su već pominjani (71. i 72. ajet) u kojima se kaže:

Na Dan kad pozovemo sve ljude s imamom njihovim - pa kome se da knjiga njegova u desnicu njegovu, pa takvi će čitati knjigu svoju i neće im se učiniti zulm žilice hurmine košpice. A ko je na ovom (svijetu) slijepac, pa on će biti na Ahiretu slijepac i najodlutaliji od puta.

Ovde je bitno primetiti da su u pitanju SVI LJUDI i da se radi o pozivanju na Danu (Sudnjem), ali ono što bude nejasno je pojam "imam". U današnjoj upotrebi se ovaj pojam koristi za nekoga ili nešto ko je ispred ostalih. Tako su npr. osnivači 4 mezheba nazvani imamima (Numan Ebu Hanife, Šafi, Malik i Hambel), jer su ih ljudi videli kao one koju su ispred drugih u poznavanju fikha. Takođe, za mnoge koji se od strane ljudi smatraju učenima se koristi pojam "imam", a i za predvodnika u namazu.

Po ovom (ljudskom) shvatanju i definisanju ovog pojma moglo bi se shvatiti da su npr. osnivači 4 mezheba jedni od imama sa kojima će neki ljudi biti pozvani na Sudnjem Danu ili predvodnici u namazu ili oni za koje smatramo da su učeni. Jer, ako nekog nazovemo imamom i kao takvog ga prihvatimo za očekivati je da je on zaista naš imam.

Već je govoreno o pojmu "šejh" i koliko se da videti nesporno je da mnogi ljudi one koje nazivaju "šejhovima" doživljavaju za svoje imame, jer ih oni uče o veri i bivaju sleđeni u svom shvatanju vere. N'o, pitanje je da li je neko ko prihvati zvanje "šejha" dobar za imama na Sudnjem Danu, sudeći po onom što je već razmatrano po ovom pitanju.

Naredna kategorija ljudi koju su drugi uzimali za svoje predvodnike (imame) su

nazvani od strane ljudi "halife". Za razliku od pojma "šejh" ovaj pojam ljudi koriste manje-više u ispravnom značenju i nesporno je da uz Allahovu swt dozvolu neko (ili više njih) postane halifa na Zemlji. Tako iz Kur'ana možemo shvatiti da je Allah swt Davuda a.s. učinio halifom na Zemlji (Sad, 26.) i druge ljude iz Beni Israil, iz naroda Nuha a.s. (Junus, 73.) ali i iz drugih naroda. Međutim, da li neko ko je halifa na Zemlji (bez obzira kako je došao na tu "funkciju" treba opet reći da je uz Allahovu swt dozvolu) može biti istovremeno i imam i da li je svaki halifa takođe i imam? Odgovor se sigurno, kao i na sve, nalazi u Kur'anu. U suri el-En'am u 165. ajetu direktno (a u drugima posredno) se govori o tome zašto uopšte neko ili neki postaju halife:

I On je Taj koji vas je učinio halifama Zemlje, i uzdigao vas jedne nad drugima stepenima, da vas iskuša u onom šta vam je dao. Uistinu! Gospodar tvoj je brz u kazni, i uistinu, On je Oprosnik, Milosrdni.

Jasno se razume da je status halife iskušenje za ljude, a Allah swt u nastavku govori da je On brz u kazni (očito za one koji padnu na "testu"). Stoga, pošto je očito da će neki od halifa (a Allah swt najbolje zna) biti kažnjeni, nije za očekivati da se oni uzimaju za imame sa sigurnošću da ćemo sa pouzdanim ljudima biti pozvani na Sudnjem Danu.

Naredna kategorija ljudi koje drugi prihvataju za imame su oni koji imaju znanja (po drugim ljudima). Međutim, kao što je već rečeno u uvodu Allah swt daje znanje i mudrost kome On hoće, i to što neko ima neku diplomu ili je prihvaćen od strane ovih ili onih ljudi nije nikakva garancija da je neko koga mi (ili neko drugi) smatramo ispravnim zaista i ispravan.

Allah swt nam je rekao da je Kur'an Uputa za bogosvesne, pa svaki odgovor, uz Njegovu pomoć, možemo sigurno naći u Časnoj Knjizi. Pojam "imam" u Kur'anu se pominje samo nekoliko puta, i to uglavnom za Knjigu koja je objavljena Musau a.s. i za Pravi put, ali se pominje i za određene ljude i iz tih časnih ajeta možemo saznati ko su zaista imami za koje možemo biti sigurni da ako se pozovemo sa njima na Sudnjem Danu da nas čeka dobro, hajr.

U suri Furqan od 63. do 74. se opisuju Robovi Milostivog sa sledećim svojstvima:

- hodaju po Zemlji ponizno i kad im se obrate neznalice (džahili) kažu "selam"

- provode noć pred Gospodarem svojim, stojeći i čineći sedždu

- plaše se kazne Džehennema i dove Allahu da ih spasi kazne

- kada troše (udeljuju) niti rasipaju niti škrtare

- ne čine širk, niti ubijaju zabranjene (vernike), niti čine blud

- ne svedoče neistinu (ne lažu) i kad prođu pored besmislice ne obaziru se na nju

- prihvataju opomenu

- i dove Allahu da ih učini imamima bogosvesnima.

U svim ovim prelepim ajetima ima mnogo pouke, ali nam, ipak, Allah swt ne govori da im se dowa uslišava, tj. da su oni zaista imami bogosvesnima, što ne znači da nisu. Allah swt najbolje zna.

Drugi ajet koji je potpuno jasan po ovoj temi se takođe nalazi u suri Bekare, a to je 124. ajetu:

I kad je kušao Ibrahima Gospodar njegov riječima, pa ih je ispunio, reče: "Uistinu! Ja sam Taj koji je učinio tebe imamom ljudima." Reče: "A od potomstva mog?" (Allah) reče: "Moje obećanje neće doseći zalime."

Iz ovog jasnog ajeta se da shvatiti da je Allah swt taj koji je učinio Ibrahima a.s. imamom ljudima, a kada je Ibrahim a.s. molio za svoje potomke Allah swt je to ograničio, isključivši one koji su zalimi (koji čine zulm, nepravdu prvenstveno sebi, ali i drugima).

Allah swt najbolje zna, ali je ovaj ajet veoma bitan za razumeti, jer se radi o tome sa kim i kako ćemo biti pozvani na Sudnjem Danu, i od toga će, između ostalog, zavisiti i kako će nam biti presuđeno. Pre toga, dok smo na Dunjaluku veoma je bitno koga ćemo prihvatiti za svog imama, jer je nesporno da ćemo sa tom osobom biti proživljeni.

Jasno je da je Ibrahim a.s. imao dva sina: Ismaila a.s. sa ženom Hadžerom i Ishaka a.s. sa ženom Sarom.

Ishak a.s. je imao sina Jakuba a.s. kome je drugo ime bilo Israil, a njegovo potomstvo je nazvano Beni Israil (sinovi Israilovi), tj. ono što mi znamo kao jevreji. Od njih je imalo dosta poslanika a.s., npr. Jusuf a.s., Musa a.s., Harun a.s. ... sve do Jahje a.s. i Isa a.s.

Od loze Ismaila a.s. je Muhammed Mustafa sawa i njegovo časno potomstvo.

Nije poznato da su Jahja a.s. i Isa a.s. imali potomstva, pa se loza Ibrahima a.s. preko sina Ishaka a.s. tu i prekida, ali je poznato da je Muhammed Mustafa sawa imao potomstva i da su oni, takođe, i potomci Ibrahima a.s. za koje je Ibrahim a.s. uputio dovu da ih Allah swt učini imamom ljudima.

Potomci Muhammeda Mustafe sawa se nazivaju sejjidi i danas ih u svetu ima mnogo. Koliko sam čuo samo ih u Pakistanu ima nekih 25.000. Iz samog ajeta je jasno da su neki od njih zalimi i da nisu svi prihvatljivi kao imami, ali moj je savet svima koji se nadaju nagradi od Allaha swt da na bilo koji način nađu nekog sejjida i

da se puste ljudi koji savetuju da se pije kamilja mokraća i ostale nebuloze.

Ovde je veoma bitno, a možda i najbitnije u celom ovom pokušaju govora o ovoj temi, reći još nešto o jednoj veoma dobro poznatoj činjenici, ali koja se, koliko mi se čini, nesmotreno preskače.

Naime, poznato je obraćanje Allaha swt jevrejima da su oni ubijali poslanike. Ovde su bitne dve stvari:

- kojim se jevrejima Allah swt obraća?

- ko su bili ti poslanici a.s.?

Allah swt se obraća Beni Israilu, odnosno potomcima Jakuba a.s. (Israila), odnosno potomcima njegovog deda Ibrahima a.s. Allah swt njima govori da su ubijali poslanike. Jasno se vidi da, iako su i sami bili potomci Ibrahima a.s. da su bili zalimi i da zbog toga nisu obuhvaćeni dovom.

Druga stvar je: koga su ubijali? Ubijali su svoje savremenike, naravno, a i oni sami su bili njihovi bliži ili dalji rođaci, takođe potomci Ibrahima a.s. Slično kao što je jedan sin Adema a.s. ubio rođenog brata zbog zavisti. Dakle, ljudi iz istog plemena, od istog pretka Ibrahima a.s. ubijali su jedni druge, zbog toga što su jedni bili na istini i bili imami, a drugi su bili zalimi.

To se sve desilo preko sina Ibrahima a.s. Ishaka a.s. Da li je to bio slučaj i preko drugog sina Ismaila a.s.? O, kako smo slepci, a Allah swt nas upozorava JASNO KAO DAN:

Na Dan kad pozovemo sve ljude s imamom njihovim - pa kome se da knjiga njegova u desnicu njegovu, pa takvi će čitati knjigu svoju i neće im se učiniti zulm žilice hurmine košpice. A ko je na ovom (svijetu) slijepac, pa on će biti na Ahiretu slijepac i najodlutaliji od puta.

U suri Bekare nam govori ko su imami, a u suri 'Isra nam govori da ćemo biti pozvani sa imamima, a onda govori da je neko na Dunjaluku slepac.

Ista stvar koja se desila preko jednog sina Ishaka a.s. se desila preko drugog sina Ismaila a.s.: one pravedne, odabrane, imame su ubijali njihovi rođaci, iz istog plemena od istog pretka Ibrahima a.s., jer su bili zalimi. Ko su ti ljudi?

Potomci Ibrahima a.s. preko Ismaila a.s. dolaze do "grananja", gde se u jednoj grani nalazi Abdul-Šems (Rob Sunca, zapamtite ovo ime i njegovo značenje), a na drugoj Abdul Mutalib, deda Poslanika sawa. Obojica su potomci Ibrahima a.s., isto kao što su bili i Beni Israil i oni koji su bili ubice i poslanici a.s. (imami) koji su ubijani.

Kada je Allah swt naredio Poslaniku sawa da javno ispoveda veru njegovi najbliži rođaci (amidže) su se podelili na one koji su stali uz njega (poput h. Hamze i Ebu Taliba) i onih koji su bili protiv njega (npr. Ebu Leheb). Međutim, iako je Ebu Leheb proklet zajedno sa svojom ženom u Kur'anu (ako se vratimo na dovu Ibrahima a.s. postaće jasno i zbog čega), najveći neprijatelj Poslanika sawa je bio Ebu Sufjan i njegovi rođaci. Ebu Sufjan je potomak Abdul-Šemsa, što znači da je potomak Ibrahima a.s. Samim tim što je protivnik Allaha swt i Njegovog Poslanika sawa i Njegove vere znači da je bio zalim (zbog dove o kojoj je reč), kao i svi koji su bili uz njega.

Ljudi su se podelili, jedni su uzeli Ebu Sufjana za svog imama, a pravoverni su krenuli za Muhammedom Mustafom sawa.

Ovde dolazi paralelna priča sa ubistvima Beni Israila: Ebu Sufjanov sin Muawija je ubio Poslanikovog sawa unuka el-Hasena, a Muawijin sin Jezid (Allah ih prokleo sve, uključujući im majku Hindu) je ubio Poslanikovog sawa unuka el-Husejna i skoro 100 žena i dece iz Poslanikove sawa časne porodice.

Dakle, Allah swt NAMA ne govori uzalud o tome da su neki od Beni Israil (potomci Ibrahima a.s.) ubijali svoje rođake samo zato što ih je Allah swt odabrao i što ih je učinio imamima ljudima zbog dove Ibrahima a.s. Da ovo nije slučajnost govori još jedan detalj:

Priča o ubistvima Beni Israil se odvija u vreme Musa a.s., a on je bio 7-8 koleno od Israila (Jakuba a.s.), a ubistva su se desila pre njega; el-Hasen i el-Husejn, Allah im dao najbolje mesto u Džennetu, su drugo koleno našeg Časnog Poslanika sawa.

Još jednom, ljudi moji dragi: ostavite se dokonština i tražite one koji su na istini, koje je Allah swt odabrao da budu imami ljudima, a oni su potomci Muhammeda Mustafe sawa i zovu se sejjid. Ima ih i derviša i sunita i ši'ita i ovakvih i onakvih. Nađite nekog i ne odvajajte se od njega ni za pedalj. Allah swt je u 28. ajetu sure Kehf rekao:

I strpi dušu svoju sa onima koji zazivaju Gospodara svog ujutro i navečer, želeći lice Njegovo; i ne skidaj oči svoje s njih, želeći sjaj života Dunjaa; i ne slušaj onog čije smo srce učinili nemarnim za spominjanje Naše i (koji) slijedi strast svoju, a stvar njegova je zanemarena.

Allahu, blagoslovi Muhammeda i Ibrahima i njihovo časno potomstvo. Daj nam da sa njihovim časnim potomcima udišemo vazduh i da im noge peremo; proživi nas sa odabranima, onima koje si Ti odabrao da budu imami ljudima i udalji nas od svih koji nas pozivaju na stranputicu i u Vatru.