Efekti i Posledice Stresa

Univerzitet u Novom Sadu Ekonomski fakultet Subotica

STRES I UPRAVLJANJE STRESOM Seminarski rad iz predmeta organizaciono ponašanje

Slavić Profesor: dr Agneš Slavić

Subotica, septembar 2012.

Student: Bojana Dragović, Dragović, D 036/07

SADRŢAJ: Stres………………………………………………………………………………………………… .3. Efekti i posledice stresa…………………………………………………………………………...… 4. Efekti stresa na učinak………………………………………………………………………….…… 5. Sagorevanje………………………………………………………………………………….……… 5. Organizacijski efekti stresa………………………………………………………….………………. 6.

Menadţerski stres………………………………………………………………………..………… ..7. Upravljanje stresom……………………………………………………………….………………… 8. Individualne metode upravljanja stresom……………………………………………..…………….. 9.

Organizacijske metode upravljanja stresom………………………………………..……………… 10. Lično upravljanje stresom………………………………………………………….……………… 12. Literature …………………………………………………………………………………………..13 .

2

Stres Stres se definiše kao stanje dugotrajne napetosti usled koje se javljaju fiziološke, psihosomatske reakcije čija je posledica pogoršavanje zdravstvenog stanja, osećaj frustracije, mentalna i fizička iscrpljenost. Stres potiče od engleske reči stress, sto znaši udarac. Hans Seli, jedan od najčuve nijih istraţivača stresa, kaţe da je stres svaki zahvat za novim prilagoĎavanjem koji sredina postavlja organizmu.1 Stres je svaka promena u spoljašnjoj sredini ili u našem telu, koja utiče na nas,  pozitivno ili negativno. Moţe se definisati i kao odbrambeni odgovor organizma na napad iz spoljašnje sredine koji je hiljadama godina pre omogućavao našim precima da “sakupe svu snagu” i suoče se sa neprijateljima. Danas, stres je opšte prisutan u svakodnevnici svakog čoveka. Ima li dana kada ga niste okusili? Savremeni način ţivota pun je napetih situacija za koje se pre nije ni znalo. Spisak stresnih situacija  je beskonačan. Poznati su nam “S tresori” iz spoljašnje sredine: loše vreme, loše vesti ,loše društvo,  pritisak da se ispune obaveze, nedostatak para, čekanje za prevozom. Unutrašnji stresori su: temperatura,bolesti… Sres započinje već sa mislima i emocijama, da bi se zatim posledice prenosile na telo. Naše telo uvek reaguje na stres i to je odraz spremnosti našeg tela da se bori. Reakcija se odigrava kroz četiri faze:

Alarm-  prvi

odgovor na stres je izlučivanje hormona kateholamina (adrenalin) i kortikosteroida (kortizona) iz nadbubreţne ţlezde. Ovi hormoni imaju za cilj brzo oslobaĎanje energije - glukoze (iz rezerve glikogena u jetri), da bi telo moglo d a odreaguje aktivacijom misica. To je naša  praiskonska reakcija ostala još iz vremena kada je čovek morao da beţi i da se bori kada je napadnut. Danas, čovek je napadnut ali više psihički nego fizički. Nije potrebno da beţi, niti da se  bori, ali je reakcija ostala a to je skok šećera u krvi. stres traje dugo i ne prestaje. Hormoni imaju i druga dejstva. Podstiču imunitet da se bori, podstiču srce da radi jo jace i brze, podstiču suţenje krvnih sudova, podstiču lučenje kiseline u ţeludcu, smanjuju san, izazivaju ustreptanost, teškoće sa disanjem i teraju telo da stalno “pravi” još glukoze. Samim tim, telo je spremno na borbu, a fizičke borbe nema. Šećer u krvi  je povišen, ali se ne troši. Srce i krvni sudovi su spremni, ali se ne iskazuju. Promene se dešavaju i na nivou neurotransmitera u mozgu. Povećano je lučenje beta endorfina, dopamina i noradrenalina. Čovek je mentalno spreman za borbu i ne moţe da spava. Rezistencija ili adaptacija-

Zamor- sve ima svoje trajanje, pa i spremnost tela da odgovori na stres. Telo se zamorilo. Imunitet

 je odjednom popustio. Zato sledi prehlada ili neko drugo ozbiljnije oboljenje. Pojavljuje se povišeni krvni pritisak, aritmija srca, čir na dvanaestopalačnom crevu, ustalila se nesanica. Kod ţena dolazi do poremećaja u menstrualnom ciklusu. Kod muškaraca dolazi do erektilne disfunkcije ili  poremećaja u spermatogenezi. Ustalio se zamor i sve to dovodi do lošeg raspoloţenja, depresije ili anksioznosti. 1

. https://sites.google.com/site/strestres/

3

Bolest- ako stres traje i tokom faze zamora, javljaju se ozbiljne bolesti. Pad imuniteta dovodi do

 pojave oboljenja kojima se “ne zna uzrok”. To su autoimune bolesti (šećerne bolest, hipertireoza, oboljenje nadbubreţnih ţlezda,…).

Efekti i posledice stresa Efekti i posledice stresa su brojni. Manifestuje se u svim podru;jima individualnog i organizacijskog ţivota. Efekte stresa svrstavamo u pet kategorije: Subjektivni efekti- agresija, apatija, dosada, depresija, umor, nervoza, nisko samopouzdanje i dr. Bihevioralni efekti- alkoholizam, preterana upotreba lekova,izlivi emocija, prekomerno jedenje,  preterano pušenje, nervozno smejanje, impulsivno ponašanje... Kognitivni efekti- nesposobnost da se donesu dobre odluke, sla ba koncentracija, uzak raspon paţnje, hiper osetljivost na kritike... Fiziološki efekti-  povišena glukoza u krvi, ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, znojenje,  proširene zenice i dr.Organizacijski efekti- fluktuacija, niska produktivnost, otuĎenost od saradnika,

nezadovoljstvo poslom, smanjenja privraţenost organizaciji, lojalnost i dr.Često se dodaju i  zdravstveno efekti meĎu kojima su najznačajniji srčane bolesti, čir, glavobolje... Zdravstveni  problemi se ističu kao jedan od najteţih efekata stresa i  alarmi su za preduzimanje niza aktivnosti za njegovo sprečavanje. Organizacije koje proizvode stresne uslove za svoje zaposlene smanjuju time uspešnost, fleksibilnost i svoju konkurentnost.

Odnosi između

stresa i učinaka

2

visok

U

Č „sagorevanje“

I  N A K

nizak nizak

2

STRES

visok

Bahtijarević Šiber F.: Management ljudskih potencijala, Golden marketing, Zagreb, 1999. , strana 915.

4

Efekti stresa na učinak  Iako se po  pravilu

uz stres veţu negativne konotacije i posledice, on ima i pozitivne efekte, moţe  biti funkcionalan i disfinkcionalan. Do oreĎenog nivoa stres ima pozitivne efekte na učinak, nakon toga pak negativno deluje na radni učinak i uspešnost. Dugotrajan ili   intezivan stres ima brojne negativne posledice koje se manifetuju u niţem radnom učinku, a njegovo dugo trajanje moţe da izazove tzv. „sagorevanje“.

„Sagorevanje“  Najšire gledano to je opšti osećaj iscrpljenosti koji se moţe razviti kada osoba istovremen o doţivljava previše pritisaka i premalo zadovoljstva. Iako je prisutan u svakom poslu specifičan je  za zanimanja koja su vezana za rad sa ljudima kao što su učitelji, nastavnici, socijalni radnici,  policajci, menadţeri i dr. Sagorevanje se često smatra konačnom posledicom stresa. Radi se o kompleksu koji se sastoji od tri specifična psihička stanja: 

 

Emocionalna iscrpljenost, odnosno osećaj „isceĎenosti“ i nesposobnosti da se smogne snage za sledeći radni dan ili zadatak, odutnost svakog entuzijazma. Depersonalizacija, odnosno uspostavljanje psihološke distance i stvaranje osećaja cinizma. Osećaj ličnog neuspeh i odustajanje od perthodnih ciljeva i očekovanja.

Tipični kandidati za ţrtve „sagorevanja“ mogu se svrstati u tri kategorije: 

Prvu kategoriju čine idealisti i ljudi ekstremne volje i motivacije. Tu spadaju menadţeri sa stavom moram uspeti.





3

Druga tipična ţrtva su menadţeri čiji je cilj pobediti. Kada postignu cilj obično su nezadovoljni i postavljaju nove ciljeve, nikada nisu zadovoljni sa učinjenim. Treću kategoriju čine oni koji postavljaju ciljeve koji su za njih preteški. 3

Bahtijarević Šiber F.: Management ljudskih potencijala, Golden marketing, Zagreb, 1999.

5

Organizacijski efekti stresa Umesto podrobne analize svih efekata u tabeli je prikaz organizacijskih toršaka koji su neposredna  posledica neadekvatnog upravljanja stresom.

Organizacijski troškovi stresa

4

Neposredni troškovi

Posredni troškovi

Sudelovanje i članstvo

Gubitak vitalnosti

•

Zakašnjenja

•  Nizak moral

•

Štrajkovi i prekidi rada

•  Niska motivacija

•

Fluktuacija

•  Nezadovoljstvo

Uspešnost na radu

Prekidi komunikacija

•

Kvalitet učinka

•

Opadanje čestih kontakata

•

Kvantitet učinka

•

Iskrivljavanje poruka

•

Ţalbe

•  Nesreće

Loše odlučivnje Kvalitet odnosa na radu

•  Neplanirani zastoji i popravke

•  Nepoverenje

•

Smanjenje zaliha

•  Neuvaţavanje

•

Prevelika potrošnja materijala

4

Oportunitetni troškovi

Bahtijarević Šiber F.: Management ljudskih potencijala, Golden marketing, Zagreb, 1999. , strana 919.

6

Menadţerski stres Uopšteno se smatra da će nesigurnost posla vezan za brze promene u okolini i globalnoj konkurenciji biti glavni izvor menadţerskog stresa u daljem radoblju. Pošto su menadţeri radoholičari jedan konzulant opisuje radoholičare kao uspešnog direktora, odnosno menadţera koji radi šezdeset do sedamdeset sati nedeljno, dobija veliku platu pri vrhu je organizacijske lestvice dok mu brak propada, zdralje slabi , previše puši i pije i ţivi smao za svoj posao. Zanimljivi su podaci o najvaţnijim izvorim menadţer skog stresa u različitim zemljama koji upuć uje na bitne kulturne razlike.

Glavni izvori menadţerskog stresa u različitim zemljama ZEMLJA

5

GLAVNI IZVORI STRESA

SAD

Poslovna etika

Švedska

Uticaj rada na privatni ţivot

 Nemačka

Pritisak vremena i rokova

V. Britanija

Drţanje koraka sa tehnologijom

Juţna Amerika

Brojni sati rada

Egipat

Preopterećenost

Brazil

Pritisak vremena i rokova

5

Bahtijarević Šiber F.: Management ljudskih potencijala, Golden marketing, Zagreb, 1999. , strana 922.

7

Upravljanje stresom Preventivno upravljanje stresom filozofija je organizacije u kojima se koriste i specifične metode za unapreĎivanje individualnog i organizacijskog zdravlja uz sprečavanje individualnih i organizacijskih posledica. Temelji se na sledećim načelima:



meĎusobno zavisna , Menadţment je odgovoran za individualno i organizacijsko zdravlje ,



Individualne i organizacijske nevolje nisu neminovni,



Svaka osoba i organizacija jedinstveno reaguje na stres.



Individualno i organizacisjko zdravlje su

Vaţan zadatak i pretpostavka za uspešno upravljanje stresom u organizaciji je predizimanje odgovarajućih aktivnosti za njegovo saniranje i smanjivanje, odnosno otklanjanje negativnih  posledica. Proces dijagnoze organizacijskog stresa6

Ocena org. funkcionisanja

Upravljaje stresom na nivou org. Terapeutska inervencija

Ocena individualnog funkcionisanja Utvrđivanje uzoraka

Identif. disfunkcija:

Upravljanje stresom na individualno m nivou

Organizacijskih individualnih

6

Bahtijarević Šiber F.: Management ljudskih potencijala, Golden marketing, Zagreb, 1999. , strana 924.

8

Polazište analize je identifikacija organizacijskih i individualnih disfunkcijakoje često ne moraju  biti vidljive i lake za dijagnozu. To meĎutim ne znači da je daljna analiza nepotrebna nego je  potrebno angaţovanje odgovarajućih stručnjaka. Vaţan segment je otkrivanje stvarnih uzoraka jer  je to pretpostavka njihovog otklanjanja. Valja oceniti stanje funkcionisanja i organizacije i  pojedinca. Na temelju toga razvijaju se programi i aktivnosti od kojih su neki usmereni na organizacijski a neki na individualni nivo.

Individualne metode upravljanja stresom Organizacije se danas vrlo intezivno uključuju u upravljanje stresom svojih zaposlenih iz dva razloga:  Prvi  je taj što

je organizacija znatnim delom odgovorna za stvaranje stresa pa trebaju pomoći da se

reši,  Drugi je taj da su zaposleni koji doţivljavaju man je stresa uspešniji.

Preduzeća i menadţeri mogu pomoći zaposlenima da lakše upravljaju stersom putem sledećih aktivnosti:     

SprovoĎenje analize i ocene stresa kako vi se odredili faktori koji mu pridonose, Primerenim programom pomoći zaposlenima i p rogramom podizanja kondicije i zdravlja, Bolja usklaĎenost zaposleni h sa turbolentnim kretanjima na poslu, Opunomoćivanje zaposlenih i omogućavanjem osećaja kontor ole nad njihovom situacijom, Razvijanjem traumatskih faktora za pomoč zaposlenima u savladavanju kriza koje se mogu dogoditi na radnom mestu,



Poboljšanjem programa obrazovanja, obučavanja i informisanja.

Razlikujemo dve vrste programa koje primenjuju organizacije na individualnom nivou:  

Programi pomoći zaposlenima Programi obučavanja za upravljanje stresom.

Programi pomoći zaposlenima uključuju različite vrste savetov anja i psihoterapija za rešavanje  problema izazvanih stresom. U osnovi to su klinički i psihološki programi koji se temelje na tradicionalnom medicinskom i psihološkom tretmanu.   Praksa savetovanja zaposlenih je sada jako  popularno ali u organizacijama to nije ništa novo. Procenjuje se da najmanje 8.000 američkih kompanija pruţa svojim zaposlenima takve programe pomoći, anjihova primena se širi i u mnoga  preduzeća Velike Britanije kao i u drugim evropskim zemljama. Programi obučavanja za upravljanje stresom u savremenim organizacijama obuhvata različite sadrţaje, od različitih i specifičnih treninga u svrhu relaksacije do onih koji povećavaju individualni veštinu komunikacija, rešavanja problema i slično. Mnoge organizacije uključuju i različite tehnike relak sacije i mditacije sa svrhom psihološkog opuštanja i oslobaţanja od napetosti. Slobodno se moţe reći da je trend u savremenim organizacijama izgradnja sportskih centara i  podsticanje zeposlenih na stalno veţbanje i zadrţavanje fizičke kondicije. Valja istaknuti da i 9

obrazovni programi usmereni na podizanje znanja i veština zaposlenih čine vaţnu organizacijsku, ali i individualnu, strategiju smanjivanja i sprečavanja stresa.

Organizacijske metode upravljanja stresom Dok

individualne metode pomaţu rešiti individualen probleme i često su usmerena na simptome i  posledice i njihovo ublaţavanje, organizacijske metode su usmerene na otklanjanje stresa, odnosno stresora. Drgu njihov bitni značaj jeste usmerenost na sve zaposl ene. Organizacijske metode su: 



Promena organizacijske

strukture ka većoj decentralizaciji, otklanjaju mnoge stresore koje nameće birokratski sistem, stroga formalizacija, centralizacija organizacijska hijerarhija. Dizajn radnog mesta moţe biti vaţan izvor stresa, nuţna je promena fizioloških i fizičkih uslova rada.



Definisanje uloga i otklanjanje nekonzistetntnosti i protivračnosti takoĎe znači otklanjanje  potencijalnog stresora.



Stil menadţmenta i promene u njemu takoĎe mogu da redukuju stres.

Uticaj participacije u odlučivanju na smanjenje stresa 7

Niži apsentizam,otsutnost Manji konflikt uloga

Participacija u odlučivanju

Manje emocionalnog stresa

Manje nejasnoće uloga

7

Niža fluktuacija

Bahtijarević Šiber F.: Management ljudskih potencijala, Golden marketing, Zagreb, 1999. , strana 928.

10



Participacija u odlučivanju nesumnjivo ima pozitivne efekte na smanjenje stresa.



Promena u organizacijskoj klimi i kulturi, od birokratske ka kreativnoj kulturi zadataka tj.

 poverenje, timskog rada, saradnje i jačanje socijalnih odnosa, smanjuju izvore stresa i njegove negativne posledice. 

 

Timski rad ne samo da vodi većoj radnoj uspeš nosti i kreativnosti nego i otklanja mnoge stresore i ublaţava negativne efekte neizbeţnih stresova. Razvoj karijere takoĎje je delotvorna metoda sprečavanja i smanjivanja stresa. Uspostavljanje dobrih komunikacija, posebo izmeĎu menadţera i njihovih sarad nika, ali i kroz celu organizaciju, otklanja mnoge izvore nepotrebnog stresa uzrokovanog upravo njihovim nedostatkom u organizaciji.





Sistem kontorole usmeren na kontrolu ponašanja umesto na rezultate i ostvarivanje ciljeva je takoĎe značajan proizvoĎač str esa. Formalna organizacijska politika i mnogi drugi činitelji mogu biti izvor stresa i valja ih menjati.



Menadţment ljudskih potencijala vaţan je za sprečavanje i smanjenje stresa. Podizanje opšteg kvaliteta tog procesa i razvoj kreativne prakse najbolje prate i usklaĎuju individualne i organizacijske interese i potebe i maksimalno razvija individualne potencijale, najbolja je organizacijska metoda eliminsanje stresa.

Deset industrija koje su najveći izazivači stresa 8 Industrija

Tipični poslovi

1

Telekomunikacije

2 3

Finansijske usluge Neprofitne organizacije

Posrednik na berzi, rukovodilac za dodelu zajma Upravnik fondacije, crkveno lice

4

Široka potrošnja

Prodavac odeće, automobila

5

Proizvodnja automobila

Radnik na proizvodnoj traci, radnik na presi

6

Naftna i električna industrija Bušač prirodnog gasa, šef ekipe električara Zdravstvo Referent za rešavanje zahteva, uprav nik bolnice

7 8 9 10

Poljoprivredna proizvodnja Konsultanti Hemijska industrija

Telefonista, admisnistrator mreţe

Inspektor za razne vidove kontrole

Instruktor za menadţment Rukovodioci toksičnim materijalom,inspektor  za hemijsku zastitu

 Izvor: Zasnovano na „Study Finds Most Successful Jobs“ ,1993.

8

Robbins S. P., Judge T.: Organizaciono ponašanje, Mate Zagreb, 2009.,strana 229.

11

Lično upravljanje stresom U upravljanju vlastitim stresom i stresnim situacijama moţe pomoći niz drugih aktivnosti koje osoba moţe da preduzeti: 









udobno se smestiti u mirnoj prostoriji, zatvoriti oči, opustiti mišiće, lagano prirodno disanje 10 -20 minuta dva puta dnevno. Znati reći ne- treba naučiti reći ne neprihvatljivoj preopterećenosti poslom, usprostaviti se šefu kada je potrebno i delegirati zaduţenja  podreĎenima. Treba traţiti pomoć za dovršavanje na izgled nemogućih poslova. Znati kako biti relaksiran i meditirati-

Usvojiti zdrave navike- redovno spavati, jesti zdravu hranu i osigurati slobodno vreme za aktivnosti koje volite.

Pridruţiti se programi za smanjenje stresa - ako vaše preduzeće organizuje program za  podizanje zdravlja zaposlenih , verovatno ćete čuti neki dobar savet. Odlučite o svojim prioritetima- treba utvrditi šta zaista ţelite kratkoročno i dugoročno. Slušajte svoj unutrašnji glas.

Svakodnevne nevolje kao izvor stresa Vrsta problema

9

 Nevolje u domaćinstvu

Primeri Pripremanje obroka, kupovina

 Nevolje zbog nedostatka vremena

Previše stvari koje treba uraditi, previše obaveza

 Nevolje zbog ličnih briga  Nevolje zbog okruţenja

Usamljenost, strah od konfrontacije Propadanje okoline u kojoj stanujemo, buka, kriminal Brige zbog dugova, finansijska odgovornost za nekog ko ne

Finansijski problemi

ţivi sa vama.  Izvor:Zasnovano na informacijama iz DeLongis et al., 1982

9

Robbins S. P., Judge T.: Organizaciono ponašanje, Mate Zagreb, 2009.,strana 237.

12

Literatura: 1.Bahtijarević Šiber F.:  Management ljudskih potencijala, Golden marketing, Zagreb, 1999., 2. Robbins S. P., Judge T.: Organizaciono ponašanje,  Mate Zagreb, 2009., 3.http://www.lacarak.net/forum/lepota_i_zdravlje/odg_definicije_stresa_i_jos_po_malo-t796.0.html 4. https://sites.google.com/site/strestres/

13