Edvard de Bono.- Sest sesira za razmisljanje.pdf

EDVARD DE BONO

ŠEST ŠEŠIRA ZA RAZMIŠLJANJE

BEOGRAD, 2000.

Naslov originala Edward de Bono - Six Thinking Hats Autorska prava za Jugoslaviju Branislav Maričić Izdavaĉ FINESA, Rada Končara la, Beograd tel./fax 011/2434-107; 011/3444-953 www.finesa. edu.yu $ Za izdavaĉa ' Branislav Maričić , Urednik Časlav Mančić Tehniĉki urednik Nenad Đurićić Prevodilac Tanja Milosavljevic Korektor Zorica Maričić Štampa DIJAMANT PRINT, Beograd ISBN 86-82683-10-5 CIP HapoflHe 6H6jiHOTeKe CpoHje, 159.954/.956

Beorpafl

r

,H,E BOHO, EflBap« Šest šešira za razmišljanje / Edvarad de Bono ; Beograd : Finesa, 2000 [prevodilac Tanja Milosavljevic]. Beograd : Dijamant print) - 240 str. ; 18 cm. Prevod dela: Six Thinking Hats / Edward de Bono. Tiraţ 500. - Beleške o autoru str. 5. ISBN 86-82683-10-5 a) MnuiJbeite

ID=87074060

:

Edvard de Bono je roĎen na Malti. Nakon početnog obrazovanja, stečenog na koledţu Sv. Edvard i Kraljevskom univerzitetu na Malti, nastavio je da se školuje kao Roudzov stipendista u Krajst Čerču (Oksford) gde je s najvišim ocenama diplomirao psihologiju i fiziologiju, da bi zatim doktorirao medicinu. Doktorat j£ stekao i na Univerzitetu u Kembridţu. Sluţbovao je na univerzitetima u Oksfordu, Londonu, Kembridţu i Harvardu. Dr Edvard de Bono je izuzetno poštovan kao vodeći autoritet u oblasti direktnog učenja mišljenja kao veštine. Od njega je potekao pojam lateralnog razmišljanja (uvršten u Oksfordski reĉnik), a razvio je i formalne tehnike usmerenog kreativnog razmišljanja. Napisao je četrdeset pet knjiga, koje su prevedene na trideset sedam jezika. Osmislio je i dve televizijske serije. Nakon stoje pozivan da u četrdeset pet zemalja drţi predavanja i prisustvuje najvećim meĎunarodnim konferencijama, 1989 je zamoljen da predsedava specijalnom skupu dobitnika Nobelove nagrade. Podučavanje o veštini razmišljanja su od njega traţile brojne vodeće svetske poslovne korporacije, kao što su IBM, NTT (Japan), Du Pont, Prudential, Shell, Eriksson, McKinsevs, Ciba-Geigy, Ford i mnoge druge. Dr de Bono sprovodi najobimniji program direktne nastave razmišljanja u školama. Taj program primenjuju mno-

ge svetske zemlje. Osnivač je Trusta za istraţivanje spoznaje (Cognition Research Trust, 1969) i MeĎunarodnog kreativnog foruma (International Creative Forum), koji su spojili mnoge vodeće svetske korporacije. Uspostavio je i MeĎunarodni biro za kreativnost pri UN, u Njujorku, kako bi članicama te organizacije pomogao u stvaranju sve-ţih ideja. Za L-igru, čiji je on pronalazač, kaţu daje najjednostavnija autentična igra ikad osmišljena. Rad dr de Bona se zasniva na njegovom shvatanju uma kao samoorganizujućeg informativnog sistema.

Sadrţaj Predgovor I II III IV V VI VII

9 Gluma: Ako glumite mislioca, postaćete mislilac Stavljanje šešira: Veoma nameran proces Proces prevoĊenja: Namera i realizacija Igranje uloge: Praznik za ego Hernija razmišljanja: Melanholija i ostale tecnosti Svrha šest šešira: Pet vrednosti Simbolika i funkcija: Šest šešira, šest boja BELI ŠEŠIR

VIII IX X XI XII Xin

Ĉinjenice i cifre Ĉija je ovo ĉinjenica? UvoĊenje japanskog stila Ĉinjenice, istina i filozofi Ko stavlja šešir? Rezime

13 17 25 31 35 41 43

^ 47 53 57 61 67 71

CRVENI ŠEŠIR XTV XV XVI XVII XVIII XIX XX

Emocije i osećanja Mesto emocija u mišljenju Intuicija i slutnje Trenutak za trenutkom Upotreba emocija Jezik emocija Rezime

XXI XXII

CRNI ŠEŠIR Šta nije u redu s njim Suština i metod

73 75 79 85 89 95 99 101 107

XXIII XXIV XXV XXVI

Prošla i buduća suština Negativno uţivanje Staje prvo, negativno ili pozitivno? Rezime

113 121 125 129

ŢUTI ŠEŠIR XXVII XXVIII XXIX XXX XXXI XXXII XXXIII

Spekulativno-pozitivno Pozitivan spektar Razlozi i podrška logike Konstruktivno razmišljanje Spekulacija Odnos s kreativnošću Rezime

131 135 139 141 147 153 157

ZELENI ŠEŠIR XXXIV XXXV XXXVI XXXVII XXXVIII XXXIX XL XLI

Kreativno i lateralno razmišljanje Lateralno razmišljanje Prodor umesto prosuĊivanja potreba" za provokacijom Alternative Karakter i veština Šta biva s idejama? Rezime

159 165 169 175 181 189 193 197

PLAVI ŠEŠIR XLII

XLin

Kontrolisanje razmišljanja UsredsreĊenost Osmišljavanje programa Kratki pregledi i zakljuĉci Kontrolisanje i praćenje Rezime

XLIV XLV XLVI XLVII Zakljuĉak Rezime rezimea

199 205 211 217 221 227 229 231

Predgovor Da li zaista moţete da promenite efikasnost svog razmišljanja? U januaru 1985, magazin Tajmje za „muškarca godine" izabrao osobu koja je bila najzasluţnija za izvanredan uspeh Olimpijskih igara u Los Andelesu: Pitera Veberota. Sasvim je uobičajeno da ovakve sportske igre proizvedu gubitak od više stotina miliona dolara. Zbog toga je na nivou grada Los AnĎelesa izglasano da se na Igre ne troši novac iz opštinskih fondova, meĎutim Olimpijada 1984. je zapravo ostvarila višak od 250 miliona dolara. Izuzetan uspeh Igara je umnogome zavisio od novih koncepata i novih ideja, koje su zaţivele zahvaljujući pravilnom vodstvu i efikasnosti. Koja je vrsta razmišljanja bila potrebna da bi se ovi novi koncepti i ostvarili? U intervjuu Vašington Postu, 30. septembra 1984, Piter Veberot objašnjava na koji je način upotrebio lateralno razmišljanje za ostvarivanje novih koncepata. Lateralno razmišljanje je tehnika koju sam razvio pre mnogo godina i o kojoj sam napisao mnogo knjiga. Piter Veberot je devet godina pre Olimpijade došao na jednosatno predavanje 9

Predgovor

koje sam bio pozvan da odrţim u Udruţenju mladih predsednika (Young Presidents' Organisation). Postoje na stotine primera kako tehnika namernog razmišljanja moţe da ima snaţan efekat. Sve što ja mogu jeste da osmislim tehnike i objavim ih. Njihova praktična realizacija, meĎutim, počiva na pojedincima kao što je gospodin Veberot. Razmišljanje je ogromno čovekovo bogatstvo. Ipak, nikada ne moţemo biti u potpunosti zadovoljni ovim svojim najvaţnijm umećem. Bez obzira na to koliko smo u tome dobri, trebalo bi da uvek stremimo boljem. Uglavnom, jedini koji su izuzetno zadovoljni svojim razmišljanjem jesu oni loši mislioci, koji veruju daje svrha razmišljanja u tome da dokaţu da su u pravu - na sopstveno zadovoljstvo. Ukoliko moţemo samo ograničeno da sagledamo domet razmišljanja, onda je moguće da se osetimo sasvim zadovoljnima kada je reč o našoj uspešnosti u ovoj oblasti, ali, samo ako je tako i nikako drukčije. Osnovna poteškoća vezana za razmišljanje jeste konfuzija. Pokušavamo da obavimo suviše toga odjednom. Emocije, informacije, logika, nada i kreativnost - sve se to nagomila u nama. Kao da ţongliramo s previše loptica. Ono što predlaţem u ovoj knjizi jeste veoma jednostavan koncept koji misliocu dozvoljava da u odreĎenom trenutku obavlja samo jednu stvar. On postaje sposoban da odvoji emocije od logike, kreativnost od informacije, i tako dalje. Reč je o konceptu šest šešira za razmišljanje. Stavljanje nekog od tih šešira izaziva odreĎeni vid razmišljanja. U knjizi opisujem prirodu i doprinos svakog od tih vidova razmišljanja. 10

Predgovor

Šest šešira za razmišljanje nam omogućavaju da svojim razmišljanjem upravljamo onako kako dirigent upravlja orkestrom. Moţemo izazvati ono što ţelimo. Slično tome, na raznim sastancima je vrlo korisno izbaciti ljude iz njihove uobičajene kolotečine, kako bismo ih naveli da o datom problemu razmišljaju na drugačiji način. Šest šešira za razmišljanje su krajnje praktiĉni i u tome je glavna vrednost ovog koncepta. Edvard de Bono

11

'■■»

GLUMA Ako glumite mislioca, postaćete mislilac Verujem da se jedan od dva originalna Rodenova Mislioca nalazi u Buenos Airesu, na trgu ispred zgrade parlamenta. Barem je tako rekao moj vodič, pokazujući u pravcu ove mislima zaokupljene figure zamrznute u besmrtnoj bronzi. Kao ĉinjenica, ovo moţe biti pogrešno po više osnova. Moţda nije reč o originalu. Moţda ne postoje dva originala. Moţda je moj vodič pogrešio. Moţda se figura ne nalazi na trgu ispred zgrade parlamenta. Moţda me pamćenje vara. Prema tome, zašto sam izjavio nešto što, kao činjenica, nije apsolutno provereno? Ima više razloga. Jedan od njih je taj što nameravam da se u toku knjige konkretno pozabavim upotrebom činjenica. Drugi je razlog moja namera da isprovociram one koji smatraju da su činjenice same po sebi vaţnije od načina na koji ih koristimo. Treći razlog je moja ţelja da čitalac vizuelizira tu famoznu figuru mislioca, gde god se ona nalazila. Pravi raz13

Gluma

log je taj što je ova knjiga napisana u avionu, na putu od Londona do Kuala Lumpura u Maleziji. U svakom slučaju, upotrebio sam reč „verujem", koja ukazuje da je kod mene reč o uverenju, radije no o dogmatičnoj tvrdnji. Često moramo da ukaţemo na naĉin na koji je nešto izneseno. O tome i jeste reč u ovoj knjizi. Ţelim da zamislite taj toliko - isuviše - korišćen i lik Rodenovog Mislioca. Ţelim da zamislite tu bradu naslonjenu na ruku, pozu za koju se pretpostavlja da bi trebalo daje zauzme svaki mislilac koji je ozbiljan u svojoj nameri. Ja, zapravo, verujem da bi mišljenje trebalo da bude aktivno i ţustro, radije no turobno i svečano. MeĎutim, tradicionalna predstava će nam na trenutak biti od koristi. Zauzmite tu pozu - fizički, ne psihički - i postaćete mislilac. Zašto? Zato što, ako glumite mislioca, postajete mislilac. f^ Tibetanci izgovaraju svoje molitve tako što okreću okrugle molitvene ploče na kojima su one zapisane. Rotirajuće ploče spiralnom putanjom uzdiţu molitve u boţanske visine. Odista, ako su ploče pravilno balansirane, jedna osoba je dovoljna da podstiče okretanje tuceta molitvenih ploča, što podseća na cirkusku tačku u kojoj se tanjiri vrte na vrhovima dugačkih motki. Moţda je Tibetancima, dok okreću ploče, dozvoljeno da misle o spisku namirnica koje valja da kupe. Ono stoje vaţno jeste namera da se pomolite, radije no emocionalno ili duhovno uzbuĎenje koje mnogi hrišćani zahtevaju od sebe. Postoji, meĎutim, drugo hrišćansko stanovište koje je mnogo bliţe tibetanskom: obavljajte molitvene radnje čak i ako ste emotivno potpuno isključeni. Vremenom, vaše će emocije biti sustignute 14

I ___________ Ako glubite mislioca, postaćete mislilac

vašim aktivnostima. To je upravo ono što mislim kada od vas traţim da glumite mislioca. Zauzmite pozu mislioca. Radite ono što je potrebno. Imajte nameru i dajte je na znanje sebi i svima oko sebe. Ubrzo će vaš mozak početi da sledi ulogu koju igrate. Ako glumite mislica, uistinu ćete postati mislilac. Ova knjiga vam daje razne uloge koje treba da odglumite.

15

. a\l\

II STAVLJANJE ŠEŠIRA Veoma nameran proces Ono što najviše upada u oči pri posmatranju bilo kakve grupne fotografije snimljene pre četrdeset ili više godina jeste to da svi imaju šešire na glavi. Novinske fotografije i rani filmovi svedoče o ovom ogromnom broju šešira. Danas je šešir retkost, naročito meĎu muškarcima. Danas šeširi imaju tendenciju da definišu ulogu. Koriste se kao deo uniforme, koja ulogu definiše sama po sebi. Za zapovednički nastrojenog supruga koji stalno izdaje nareĎenja porodici, kaţe se da nosi svoj „upraviteljski" ili „direktorski" šešir. Direktorka moţe da napravi distinkciju izmeĎu svojih dveju uloga tako što će slušaocima reći da nekad nosi „direktorski", a nekad „šešir domaćice". GospoĎa Tačer, bivši britanski premijer, povremeno je izjavljivala da u upravljanje vladom unosi smotrenost, štedljivost i ekonomičnost domaćice. Jednako dobro je utemeljena i zamisao o šeširu ili kapi za razmišljanje. 17

Veoma nameran proces

II

• Moraću da stavim svoju kapu za razmišljanje i raz motrim vaš novi predlog. Nisam siguran da ţelim da prodam tu zgradu. • Stavi svoju kapu za razmišljanje i pozovi me sutra te lefonom. • Ovo je opasan razvoj situacije. Moraćemo da stavi mo svoje šešire za razmišljanje i vidimo kako ćemo da se izvuĉemo iz ove zbrke. Kapu za razmišljanje sam uvek zamišljao kao mekanu noćnu kapicu sa kićankom, sličnu kapi dvorske lude, ali bez one ukočene arogancije koja nije ništa drugo do pravi pravcati znamen gluposti. Ljudi dobrovoljno stavljaju sopstvene šešire za razmišljanje, ili traţe od drugih da to učine. Namerno stavljanje šešira je nešto veoma odreĎeno. U starim danima, kada bi dadilja stavila šešir na glavu, to je bio siguran znak da ona - i deca - izlaze napolje. Pogovora nije smelo da bude. Signal je bio konačan. Kad policajac stavi kapu na glavu, ona jasno signalizuje njegovu duţnost i spremnost daje vrši. Vojnik bez kape na glavi nikad ne izgleda tako ozbiljno i zastrašujuće kao vojnik s kapom. Šteta što ne postoji istinski šešir za razmišljanje, koji biste mogli da kupite u prodavnici. U Nemačkoj i Danskoj postoje studentske kape, koje podsećaju na one naučničke. MeĎutim, učenje i razmišljanje su retko kad jedno te isto. Studenti su suviše zauzeti učenjem o razmišljanju drugih, da bi i sami mislili. Razmislite o koristima prave mislilaĉke kape. 18

II ___________________ Stavljanje šešira__________

• Ne gnjavi me. Zar ne vidiš da razmišljam? • Prekinuću ovu diskusiju, tako da svi moţemo da sta vimo svoje šešire za razmišljanje i usredsreĊeno raz mislimo o ovom problemu. • Hoću da odmah razmisliš o ovome. Hajde, da vidim kako stavljaš svoj šešir za razmišljanje. • Hteo bih da ponovo razmisliš o tom planu. Stavi opet svoj šešir za razmišljanje. • Plaćate me da mislim. Prema tome, sedim i razmi šljam. Što me bolje plaćate, to ja bolje mislim. • Kako bi bilo da se sada zaista pozabavite ovim? Do sada sam od vas dobio samo automatsku reakciju. Stavite svoj šešir za razmišljanje. • Razmišljanje nije izgovor za izostanak akcije, već na ĉin da ona postane bolja. Prema tome, dajte malo ak cije. Mentalna predstava nekoga ko na glavi ima pravi šešir za razmišljanje mogla bi da posluţi za prebacivanje u smireno i ni sa čim ometeno trenutno raspoloţenje, neophodno za bilo kakvo razmišljanje koje je više od pukog reagovanja na situaciju. Moţda bi svesni mislioci mogli da odvoje pet minuta dnevno, tokom kojih bi namerno nosili šešir za razmišljanje. To zavisi od toga da li smatrate da ste plaćeni da mislite ili da sledite razmišljanje drugih. Ţeleo bih da se usredsredim na problem namernog razmišljanja. To je svrha šešira za razmišljanje. Stavljate ga namerno. Postoji onaj pokretno-govorno-dišući način razmišljanja koji stalno primenjujemo. Javljamo se kad zazvoni te19

\ 7

Veoma nameran proces

II

lefon. Prelazimo ulicu. Upadamo u kolotečinu i izlazimo iz nje. Ne moramo da budemo svesni koja noga je na redu da korakne kada hodamo, niti da upravljamo svojim disanjem. Ovaj tip trajnog automatskog razmišljanja je konstantno negde u pozadini. Postoji, meĎutim, drugačija vrsta razmišljanja, koja je mnogo više namerna i usredsreĎena. Pozadinsko razmišljanje sluţi za svakodnevno dovijanje. Namerno razmišljanje sluţi za to da učinite i više od toga. Svako moţe da potrči, ali sportista trči namerno i u tu svrhu trenira. Nema lakog načina da signaliziramo sebi da, umesto ovog svakodnevnog dovijanja, ţelimo da počnemo s namernim razmišljanjem. Prema tome, fraza „šešir za razmišljanje" postaje odreĎeni signal koji moţemo dati sebi ili drugima. Suprotstavimo sada ova dva načina razmišljanja: nesvesno i namerno. Kada vozite kola, morate da izaberete drumove, da ih sledite i sklanjate se s puta drugim učesnicima u saobraćaju. Tu ima mnogo trenutnih radnji nametnutih nam od strane poslednjeg trenutka i onog koji će uslediti neposredno iza njega. Tragate za signalima i reagujete na njih. Reč je, znači, o reaktivnom razmišljanju. Prema tome, pokretno -govorno - dišući vid razmišljanja je umnogome nalik voţnji niz drum. Pratite saobraćajne znake i donosite odluke. MeĎutim, vi pri tom ne izraĊujete mapu. Drugi vid mišljenja je onaj koji je vezan za izradu mape. Istraţujete predmet i izraĎujete mapu. Pravite je na objektivan i neutralan način. Za to su vam potrebni široki pogledi. To se, meĎutim, prilično razlikuje od pukog rea20

II ___________________ Stavljanje šešira __________

govanja na saobraćajne znake onim redom kojim se pojavljuju. Taj kontrast je vidljiv na sledećem primeru. Zamislite da pokušavate da nadgovorite nekoga u raspravi. Iznosite svoj slučaj i osvajate poene u svoju korist. Saslušate slučaj svog protivnika samo da biste ga napali i izloţili njegovu slabost. Iz trenutka u trenutak, vi napadate ili se branite. Svaka strana reaguje na onu drugu. Suprotstavite tome proceduru pravljenja mape. Vodim program nastave razmišljanja u školama. Zove se CoRT (program Cognitive Research Trust) i danas ga koristi nekoliko miliona školske dece u različitim zemljama. Naziv prve lekcije je PMI. Umesto pukog reagovanja na situaciju, dete izraĎuje jednostavnu mapu. Ono to čini tako što prvo gleda u „plus" pravcu i beleţi ono što opaţa. Potom dete gleda u „minus" pravcu i, naposletku, u „interesantnom" pravcu (za svim onim stoje vredno zabeleţiti, ali što ne spada ni u „plus" ni u „minus" kategoriju). Time je izrada mape okončana. Mislilac bira svoj put. Jedna devojčica je to veoma lepo rekla: „Smatrala sam da je PMI metod glup i neprirodan, jer sam znala šta mislim. MeĎutim, kad sam uradila PMI, otkrila sam da sam se predomislila, i to na osnovu onoga što sam sama zapisala." Stvar je u tome da valja usmeriti paţnju i naći način da se to i učini. U Sidneju, u Australiji, odeljenje od trideset dečaka je kolektivno izglasalo odluku da svako od njih dobija po pet dolara nedeljno da bi išao u školu. Nakon što su uradili 21

\ 7

Veoma nameran proces

II

PM, bez ikakvog nagovaranja od strane nastavnika, dvadeset devet njih je promenilo mišljenje i odlučilo da to ipak nije dobra ideja. Poslovni čovek, koji se mesecima sporio s velikom naftnom kompanijom, zamolio je sve da na sledećem sastanku urade PMI. Ispričao mi je daje problem tada bio rešen u roku od dvadeset minuta. Pošto se prostrla „mapa", trebalo je samo izabrati put. Ţena koja je dve godine planirala preseljenje iz Kalifornije u Arizonu, uradila je PMI sa svoja dva sina. Na kraju ove kratke veţbe, preseljenje je otkazano. Jedan od najvećih svetskih pronalazača, Pol Mekredi (pronalazač letenja na ljudski pogon), upetljao se u neki birokratski problem. Sin muje predloţio da uradi PMI i to je odredilo njegov sledeći potez. C Vid razmišljanja koji podrazumeva izradu mape iziskuje odreĎenu nepristrasnost. To nije slučaj s pokretno - govorno - dišućim vidom razmišljanja. Odista, ovaj reaktivan vid razmišljanja moţe da funkcioniše samo ukoliko se ukaţe nešto na šta valja reagovati. To je i razlog što poimanje kritičkog razmišljanja kao kompletne forme razmišljanja moţe da bude veoma opasno. Prisutno je glupo uverenje, zasnovano na pogrešnom tumačenju velikih grčkih mislilaca, da se razmišljanje zasniva na dijalogu i dijalektičkoj raspravi. Ovo je uverenje nanelo mnogo štete zapadnjačkoj misli. Zapadnjačka navika raspravljanja i dijalektike je defektna, jer izostavlja generativno i kreativno. Kritičko razmišljanje je u redu kad morate da odreagujete na nešto što vam je zadato, ali nimalo ne doprinosi stvaranju predloga. 22

II ___________________ Stavljanje šešira __________

Školska deca uglavnom treba da pasivno reaguju na ono što se pred njima naĎe: materijal iz udţbenika, komentari nastavnika, televizijske emisije itd. MeĎutim, kad dete završi školu, predstoji mu mnogo više od pukog reagovanja. Moraće da preuzima inicijativu i planira svoje postupke. Do toga neće dovesti pasivnost u razmišljanju. Da bih obuhvatio ovo „ddatno razmišljanje", uzeo sam termin operativnost. Reč je o veštini delanja i razmišljanja koje uz njega ide. Reč operativnost donekle zvuči kao reč „pismenost", a ja čvrsto verujem da bi operativnost trebalo da ide rame uz rame s pismenošću, umećem čitanja slova i brojeva, kao osnovnim sastojkom obrazovanja. Odista, CoRT nastava razmišljanja se bavi operativnim razmišljanjem: postavljanjem ciljeva, odreĎivanjem prioriteta, stvaranjem alternativa, itd. Ukoliko nije reč samo o pukom reagovanju na ono što je pred nama, neophodno je da znamo kako da usmerimo paţnju. PMI je jedan od CoRT načina da to i učinimo. U ovoj knjizi, pozabavićemo se drugim načinom. Kada se štampa mapa u boji, boje su razdvojene. Prvo se jedna nanosi na hartiju. Zatim preko nje dolazi druga. Onda sledeća, sve dok na kraju ne dobijemo mapu u punom koloru. U ovoj knjizi, šest šešira za razmišljanje odgovaraju različitim bojama koje se koriste u štampanju mape. To je metod koji nameravam da upotrebim za usmeravanje paţnje. Prema tome, stvar nije samo u tome da stavite šešir za razmišljanje, već i u odabiru boje šešira koji nameravate da upotrebite. 23

II

III PROCES PREVOĐENJA Namera i realizacija Ţeleo bih da se vratim na distinkciju izmeĎu namere i realizacije, jer mnogi na to gledaju potpuno pogrešno. Rekao sam da ćete, ako ispoljavate aktivnosti mislioca - recimo, stavljate na glavu svoj šešir za razmišljanje - naposletku zaista i postati mislilac. Za aktivnostima će uslediti razmišljanje. Vaša gluma će prerasti u stvarnost. Izgleda da tvrdim da će, ukoliko imate nameru da postanete mislilac, doći do njene realizacije. Mnogi će pohitati da ukazu na apsurdnost ovoga. Dozvolite da to učinim umesto njih. Ako imate nameru da postanete dizač tegova, da li će ta vaša namera biti dovoljna da ih zaista i podignete? Ukoliko imate nameru da postanete šahista, da li će ona biti dovoljna da majstorski pomerate figure po tabli? Odgovor je ne, jer su u ovim slučajevima potrebne vanserijske sposobnosti. MeĎutim, ako imate nameru da postanete kuvar, i ako preduzimate odgovarajuće aktivnosti, postaćete sasvim podnošljiv kuvar. Nećete postati Eskofje,* izuzev u sluča* Escoffier, čuveni francuski kuvar s početka XX veka (prim. prev.) 25

Namera i realizacija

III

ju da zaista posedujete potrebnu darovitost, ali bićete izvesno bolji kuvar od nekog ko to ne namerava i ne preduzima ništa. Molim vas da obratite paţnju na to da namera nije dovoljna. Morate da preduzmete odreĊene aktivnosti. Namera Tibetanca da se moli nije dovoljna: on mora da okreće molitvene ploče. Izvesno da nije dovoljno da mislilac sebe smatra misliocem. To gotovo daje potpuno suprotno onome što govorim. Ako sebe smatrate misliocem, onda verovatno ne preduzimate ništa u tom pogledu -jer imate visoko mišljenje o sebi i zadovoljni ste svojom navodnom veštinom. Jednom sam zatraţio od grupe odlično obrazovanih Amerikanaca (svi su imali fakultetske dinlome) da svoju sposobnost razmišljanja ocene ocenom ocrjedan do deset. Na moje zaprepašćenje, prosečna ocena je bila osam. Drugim recima, njihovo sagledavanje dometa razmišljanja je bilo toliko ograničeno da je svako od njih smatrao da je njegovo razmišljanje gotovo maksimalno dobro. Da ovo ne bi zvučalo preoštro, pretpostavljam da su mnogi od prisutnih pogrešno protumačili pitanje. Znali su da su u školi i na fakultetu uvek bili meĎu deset odsto najboljih, tako da je ocena osam predstavljala skromno priznanje ove komparativne izvedbe. Ja sam, razume se, traţio apsolutni rejting. Ipak, ljudi su neverovatno zadovoljni sobom kada je reč o njihovom razmišljanju -jer ne mogu da zamisle kako bi se ono moglo poboljšati. Namera da postanete mislilac je veoma bitna, zato što je krajnje retka. Ne sećam se da sam ikada sreo nekoga ko je zaista ţeleo da postane mislilac. Imajući na umu ovo što 26

III _________________ Proces prevoĊenja _________

sam maločas izneo, to ne bi trebalo da predstavlja nikakvo iznenaĎenje. Pored toga, ţelja da postanete mislilac pokazuje da to još uvek niste. Humor, seks i razmišljanje su tri aktivnosti za koje svi sebe smatraju apsolutno kompetentnima.

Kada je dr Luis Alberto Maĉado predloţio da postane ministar za razvoj inteligencije u vladi Venecuele, njegov zahtevje doĉekan salvama smeha. MeĊutim, istrajaoje i naposletkuje 106.000 nastavnika osposobljeno da predaje CoRT nastavu razmišljanja. Po zakonu, svako dete školskog uzrasta u Venecueli mora da provede dva ĉasa nedeljno uĉeći specifiĉan naĉin razvijanja veštine mišljenja. Imaju, dakle, školski predmet pod nazivom razmišljanje". Uĉenici to znaju, njihovi uĉitelji i pedagozi takoĊe, a isto tako i njihovi roditelju Ta veština razmišljanja koju Ďaci stiču je vaţna. Znatno vaţnija, meĎutim, jeste zamisao o razvijanju veštine razmišljanja. Uobičajena predstava koju o sebi ima dete koje pohaĎa školu jeste da je „inteligentno" ili „neinteligentno", u zavisnosti od toga kako mu ide učenje i koliko uspeva da zadovolji zahteve nastavnika. Ovaj koncept inteligencije je zapravo koncept vrednosti. Kao kada je neko visok ili nizak, lep ili običan. Tu ne moţe da se učini bog znašta. Biti mislilac znači imati totalno drugačiju predstavu o sebi. Reč je o operativnoj veštini, koju moţete da razvijete. Moţete da postanete bolji u razmišljanju, jednako kao što moţete da postanete bolji u fudbalu ili kuvanju. Venecuelanska deca znaju da mogu da misle o nečemu ako to hoće i znaju da će se, u tom slučaju, iz tog razmišljanja iz27

Namera i realizacija

III

roditi neke ideje. U tu svrhu se koriste CoRT okvirima. Upotreba šešira za razmišljanje opisanih u ovoj knjizi jeste jedan od načina pojačavanja te namere da postanete mislilac. Biti mislilac ne znači automatski i biti uvek u pravu. Zaista, onaj ko je stalno u pravu je verovatno loš mislilac (arogantan, nezainteresovan za istraţivanje, nesposoban da sagleda alternative itd.). Biti mislilac ne podrazumeva biti pametan. Niti podrazumeva rešavanje svih onih zakučastih problema za koje ljudi uvek od mene očekuju da ih resim. Biti mislilac podrazumeva svesnu ţelju da to budete, što je mnogo jednostavnije u odnos^ na golf, tenis ili muziku. Potrebno je, naime, manje opreme. Prema tome, prvi korak jeste namera, stoje istovremeno i lako i teško. Umnogome je slično onim zen navikama o kojima je lako pisati, ali ih je teško upraţnjavati. Zbog toga se oseća potreba za nekim opipljivim strukturama kao što su šest šešira za razmišljanje. Sad već moţemo da bacimo pogled i na aspekt realizacije. Da li namrštene obrve i brada oslonjena na ruku zaista nešto znače? Odgovor je da, ako je reč o nameri i ne, ako je reč o nečijem prirodnom izgledu i stavu. IznenaĎujuće je da na psihološkom nivou to moţe i da funkcioniše. Postoje dokazi koji navode na pomisao da, ukoliko prihvatite osmeh kao svoj standardni izraz lica, vaša fiziologija to propraća i vi postajete srećniji i teţe se ljutite. Na veštačke osmehe fotomodela u reklamama ljudi reaguju kao da su ti osmesi stvarni. Signali prerastaju u stvarnost. Masku sledi suština. Na još osnovnijem nivou, ako nameravate da sasluša28

III

Proces prevoĊenja

te nekoga, provešćete nešto više vremena slušajući - i vaše će razmišljanje postati bolje. Ukoliko svesno primaknete obrve da biste razmišljali, odluku nećete doneti sve dok ih ne vratite u prirodan poloţaj, a ona bi trebalo da bude bolja od neke naprečac donesene odluke. Mladi skloni nasilju su poverovali da je njihovo razmišljanje postalo manje nasilno zato što nisu morali da naprečac reaguju u okviru nasilnog klišea. Šest šešira za razmišljanje pruţaju opipljiv način prevoĎenja namere u realizaciju.

29

•■«

IV IGRANJE ULOGE Praznik za ego Ljudi se ne bune da „glume budalu" sve dok je očigledno da je to samo gluma. Čak se ponose svojom dobrom izvedbom i time što im je uspelo da odglume krajnje budalastu budalu. To postaje merilo dostignuća i sposobnosti. Uloga je prihvaćena, a ego reţira predstavu. Jedan od problema Zen-budizma je to što ego, što više nastoji da,,ne bude tu", postaje sve prisutniji upravo u tom „nastojanju". Jedna vrsta glumaca gubi identitet svog ega i preuzima ego uloge (metodska gluma). Druga vrsta glumaca reţira sopstvenu izvedbu. I jedni i drugi su dobri glumci. Jedni se provode negde napolju, a drugi kod kuće. Glumljenje nekoga drugog omogućava egu da ide dalje od svojih normalnih restriktivnih predstava o sebi. Često su glumci u svakodnevnom ţivotu prilično stidljive osobe. MeĎutim, uloga daje slobodu. Moţda nam nije lako da uvidimo da smo budalasti, da grešimo ili da nas je neko nadmudrio. Uz dobro definisanu ulogu, moţemo to da odigramo, zadovoljni zbog svoje glumačke veštine, umesto da nanesemo štetu svom egu. U tome je prednost uverenja ostakli da ste dobar glumac. 31

Praznik za ego

IV

Bez zaštite koju pruţa ova formalna uloga, ego je izloţen riziku. To je razlog što osobe koje su po prirodi negativne uzimaju ulogu „antiprotivnog" (Ďavoljeg advokata) onda kada ţele da budu negativne. Time ţele da ukazu da one inače nisu takve, ali daje korisno imati nekoga ko će odigrati tu ulogu i da nameravaju da je odigraju dobro. Ova tradicionalna uloga deţurnog oponenta je veoma slična razmišljanju pod crnim šeširom, koje će biti opisano nešto kasnije. MeĎutim, umesto samo jedne mislilačke uloge, biće ih šest, od kojih je svaka definisana drugačijim šeširom za razmišljanje. Glumiti mislioca, u opštem smislu reci, predstavlja vredan korak na putu da postanete mislilac. Ali, moţemo da idemo i dalje, tako što ćemo tu obimnu ulogu rastaviti na više delova. Ti delovi postaju karakterne uloge, slične onima u dobroj pantomimi, televizijskoj sapunici ili tradicionalnom vesternu. Ili u vrlo izvornoj formi japanskog Kabuki-pozorišta, u kome su uloge krajnje stilizovane. Svako ume da prepozna vešticu u pantomimi. Ona krešti, ima zlurad pogled i uţiva u negativnim osećanjima koje očigledno izaziva u publici. To je njena uloga i ona joj se predaje. Tu je, zatim, i plemeniti princ koji predstavlja sile dobra. Obična ljudskost je otelovljena u liku dame. Tradicionalno, ulogu princa igra ţensko, a damu muškarac. To ima vrlo mnogo smisla, jer čitava svrha uloga u pantomimi jeste da se ode stoje moguće dalje od stvarnosti, kako bi se ilustrovale ideje. Uloge koje odgovaraju stvarnom ţivotu bi ilustrovale samo sebe. Uloge u pantomimi su osmišljene tako da predstavljaju velike sile koje, da bi nas zabavile, postaju humanizovane. Prema tome, što je uloga očiglednije namema i veštačka, to nam postaje 32

IV

Igranje uloge ____________ \ 7

prepoznatljivija kao uloga. U tome leţi tajna uspeha američkih TV-sapunica; to je razlog što vam se dopada Dţej Ar iz serije „Dalas". Obimna uloga šešira za razmišljanje je rastavljena na šest različitih karakternih uloga, predstavljenih pomoću šest različito obojenih šešira za razmišljanje. U svakom trenutku moţete da birate koji ćete od šest šešira staviti na glavu. Stavljate šešir i zatim igrate ulogu koja je njime definisana. Gledate sebe kako igrate tu ulogu. Igrate je najbolje što umete. I vaš ego je uključen u nastojanje daje dobro odigrate. Promenivši šešir za razmišljanje, morate da promenite i ulogu. Svaka uloga bi trebalo da bude drugačija. Različita poput veštice i princa iz pantomime. Postajete mnoštvo različitih mislilaca - koji svi misle istom glavom. Sve ovo je deo onog vida razmišljanja koji podrazumeva izradu mape. Kao što sam rekao, svaki obojeni šešir predstavlja drugu boju koja se moţe upotrebiti pri pravljenju mape. Na kraju, zajedništvo boja daje kompletiranu mapu. Na stranicama koje slede, opisano je svih šest šešira za razmišljanje. To što su različiti i stoje moguće više drugačiji, potpuno je namerno. Tako bi i trebalo da se nose. Crveni šešir se umnogome razlikuje od belog. Ţuti i crni šešir predstavljaju oštar kontrast. Uloga plavog šešira se razlikuje od uloge zelenog. Igrati komediju nije isto što i igrati tragediju. Kada navučete kostim klovna, glumite klovna. Kad stavite šešir nitkova, glumite nitkova. Ponosite se time što moţete da odigrate različite uloge. 33

Praznik za ego

IV

Razmišljanje sada počinje da teče iz uloga koje igrate, a ne iz vašeg ega. Tako se prave mape. A onda, na kraju, ego bira put koji mu najviše odgovara.

34

HEMIJA RAZMIŠLJANJA Melankolija i ostale teĉnosti Ovo poglavlje je namenjeno onima koji još uvek nisu ubeĎeni. Ono je za one kojima se još uvek čini daje koncept šest šešira za razmišljanje frivolna i besmislena igra koja ni na koji način ne doprinosi našoj veštini mišljenja. Takve osobe bi trebalo da pročitaju ovo poglavlje. Ostali, ako hoće, mogu i da ga preskoče. Moţda su Grci bili u pravu kada su verovali da postoji šest različitih telesnih tečnosti koje utiču na raspoloţenje. Ako ste turobni i melanholični, to je stoga što kroz vaš sistem protiče „crna ţuč". Štaviše, reč melankolija znači upravo to: „crna ţuč". Prema tome, vaše raspoloţenje su odreĎivale tečnosti ili„humori" koji su u tom trenutku preovlaĎivali u vašem sistemu. Te tečnosti su uticale na vaše raspoloţenje, a ono, opet, na vaše razmišljanje. Mnoge deprimirane osobe primećuju da su misli kojima su u stanju da se bave u periodu depresije prilično drugačije od onih kojima su u stanju da se bave kada su vedrije raspoloţene. 35

Melankolija i ostale teĉnosti

a-_

Budući da danas znamo mnogo o mozgu, u mogućnosti smo da dokaţemo osnovanost grčke teorije. Znamo da ravnoteţa hemikalija (neurotransmitera) koje deluju u hipotalamusu moţe da ima snaţan uticaj na ponašanje. Znamo za endorfine, morfijumu slične hemikalije koje se oslobaĎaju u mozgu (koje čine da se dţogeri u odreĎenom trenutku osećaju izvanredno dobro). Znamo da sloţeni neuropeptidi koje oslobaĎa hipofiza mogu da odlaze na druga mesta u mozgu i razlaza se u specifične hemikalije koje utiču na različite delove mozga. Sumnja se da do prolećne groznice kod ţivotinja dolazi upravo na taj načini(promena ravnoteţe svetlosti i tame dovodi do toga da nipofiza oslobaĎa hemikalije koje aktiviraju seksualno interesovanje). Vremenom ćemo moţda shvatiti na koji način hemikalije u mozgu — a, moguće, i u ćelom krvotoku — imaju tako izraţen uticaj na naše raspoloţenje i razmišljanje. Veoma je dobro utemeljeno i shvatanje da fiziološke reakcije mogu da se menjaju putem normalnog procesa uslovljavanja, što je dokazao Pavlov. Ţivotinje su bile istrenirane da podignu ili snize svoj krvni pritisak kao reakciju na signal spolja. Moguće je da šest šešira za razmišljanje vremenom uspeju da steknu status uslovnog signala koji inicira pojavu odreĎene hemijske podloge u mozgu koja će, zauzvrat, imati uticaja na naše razmišljanje. Ovom problemu moţemo prići i iz drugog ugla i opet dobiti isti rezultat. Ako na mozak gledamo kao na aktivan informativni sistem, uviĎamo da se on po ponašanju umnogome razlikuje od pasivnih informativnih sistema, kakvi se koriste u 36

Hernija razmišljanja

kompjuterima i još ponegde (štamparstvu, recimo). Aktivne sisteme sam opisao, donekle preliminarno, u Mehanizmu uma (The Mechanism ofMind). Ta knjiga je objavljena 1969, a sada je otkrivaju naučnici koji rade na kompjuterima pete generacije, a koji su došli do zaključka da su samoorganizujući aktivni sistemi od suštinskog značaja. Aktivan sistem znači da se informacija sama organizuje u vidu obrazaca, umesto da pasivno leţi na površini, čekajući daje organizuje neki spoljašnji procesor. Na posluţavniku je pesak. Čelična lopta bačena na površinu ostaje tamo gde je pala. Ako se lopta ubaci u odreĎeni kvadrant mreţe podeljene na kvadrate, ona tamo i ostaje. To je pasivan informativni sistem. Lopta ostaje tamo gde je pala. Na drugom posluţavniku se nalazi vreća od rastegljive gume, ispunjena veoma viskoznim uljem. Prva lopta koja pada na površinu postepeno tone ka dnu, pritiskajući površinu pod sobom da bi tamo dospela. Kad se konačno smiri, na površini je primetna kontura, neka vrsta udubljenja u kome lopta leţi. Druga lopta se kotrlja niz nagib i smiruje pored prve. Druga lopta je aktivna. Ona ne ostaje tamo gde je bačena, već sledi pravac nagiba koji je svojim „prizemljenjem" napravila prva lopta. Štaviše, sve naredne lopte će se kotrljati u pravcu prve i formiraće se skupina. Ovde, dakle, imamo jednostavnu aktivnu površinu koja dozvoljava da se dolazne informacije (lopte) organizuju u skupinu. Modeli koje smo naveli su veoma primitivni, ali sluţe da bi ilustrovali ogromnu razliku izmeĎu pasivnih i aktivnih sistema. Na nesreću, celokupno naše razmišljanje je 37

Melankolija i ostale teĉnosti

okrenuto prema pasivnim sistemima, budući daje univerzum aktivnih sistema potpuno različit. Moguće je pokazati kako se nervna mreţa ponaša kao aktivan samoorganizujući informativni sistem, što je i bio moj cilj u Mehanizmu uma. Štaviše, model koji sam opisao u knjizi danas postoji kao kompjuterska simulacija i umnogome se ponaša onako kako sam predvideo. Aktivna priroda nervne mreţe je ta koja omogućava da * se dolazne informacije same organizuju u obrasce. Formacija i upotreba ovakvih obrazaca daju podsticaj percepciji. Da nije te sposobnosti mozga da dopusti dolaznim informacijama da se same organizuju u obrasce, čak bi i tako jednostavne radnje kao što je prelazak preko ulice bile praktično neizvodljive. Naš mozak je osmišljen tako da bude briljantno nekreativan. Osmišljenje da formira obrasce i potom ih tako nepromenljive koristi u svakoj mogućoj prilici u budućnosti. MeĎutim, samoorganizujući sistemi imaju jednu veliku manu. Ostaju zarobljeni u sekvenci iskustva (odreĎene istorije dogaĎanja). Zbog toga će kompjuteri pete generacije morati da budu opremljeni humorom, emocijama ili sposobnošću da prave glupe greške. Inače, nikada neće umeti da misle. Pragovi i osetljivost nervnih jedinica su, zahvaljujući hemikalijama iz sredstava za pranje i kupanje, doţiveli mnoge promene. Menjanje tih hemikalija rezultuje stabilizovanjem različitih obrazaca. Na izvestan način, imamo drugi mozak za svaku različitu hemijsku podlogu. Ovo ukazuje na to da su emocije suštinski deo naše sposobnosti da razmišljamo, a ne samo višak koji tu sposobnost ometa. 38

Hernija razmišljanja

Osobe koje imaju teškoća u donošenju odluka bi mogle pomisliti da razne hemijske postavke mozga donose odluke koje su za njih, konkretno, ispravne. Prema tome, oba izbora su prava - samo za različite mozgove. Otud i neodlučnost. U trenucima panike ili besa, ljudi su skloni da se ponašaju primitivno, moţda zbog toga što se mozak tako retko nalazi u tim posebnim hemijskim uslovima, da nije imao šanse da formira sloţene obrasce reagovanja. To bi značilo da postoji veoma dobar razlog za obučavanje ljudi pod takvim emocionalnim uslovima (stoje vojska oduvek i činila). UviĎamo, prema tome, vaţnost promenjene hemijske postavke u mozgu. To, s jedne strane, potiče od našeg sve većeg znanja o ponašanju mozga. S druge strane, to vuče koren iz teoretskih razmatranja ponašanja aktivnih samoorganizujućih informativnih sistema. Kakve veze sve ovo ima sa šest šešira za razmišljanje? Već sam pomenuo da bi ovi šeširi mogli da postanu uslovni inicijatori koji bi, shodno tome, menjali hemijsku ravnoteţu mozga. Razdvajanje različitih aspekata mišljenja je takode od velikog značaja. Ukoliko se resimo da mislimo na normalan način, mi ili pokušavamo da isključimo emocije (koje tada nastavljaju da u pozadini igraju izuzetno uticajnu, mada skrivenu ulogu), ili krivudamo izmeĎu razuma i emocija. Ukoliko su različite hemijske postavke zaista povezane s različitim načinima razmišljanja, onda ovaj neodreĎeni vid razmišljanja nikad ne daje mozgu priliku da napravi bilo kakvu postavku. 39

VI SVRHA ŠEST ŠEŠIRA Pet vrednosti Prva vrednost šest šešira za razmišljanje je u igranju definisanih uloga. Glavno ograničenje razmišljanju jeste odbrana ega, koji je odgovoran za većinu praktičnih nedostataka razmišljanja. Šeširi nam dozvoljavaju da mislimo i kaţemo stvari koje inače ne bismo mogli ni pomisliti ni reći, a da pri tom ne izloţimo riziku svoj ego. Navlačenjem klovnovskog kostima stičete puno pravo da glumite klovna. Druga njihova vrednost leţi u usmeravanju paţnje. Ukoliko naše razmišljanje valja da bude više no samo reaktivno, moramo da znamo kako da usmerimo paţnju na aspekte redom kako se pojavljuju. Šest šešira predstavljaju sredstva za usmeravanje paţnje na šest različitih aspe-kata problema. Treća vrednost je njihova praktiĉna primenljivost. Simbolizam šest različitih šešira obezbeĎuje vrlo pogodan način da od nekoga (uključujući tu i sebe lično) zatraţite da preĎe u „drugi reţim". Moţete da zatraţite od nekoga da bude negativan, ili da prestane da bude negativan. Mo41

Pet vrednosti

IV

ţete da zatraţite od nekoga da bude kreativan. Moţete da zatraţite od nekoga da reaguje čisto emotivno. Četvrta vrednost je njihova moguća zasnovanost na moţdanoj herniji, koju sam naglasio u prethodnom poglavlju. Ja sam spreman da pretpostavim i neke stvari koje seţu dalje od trenutnog znanja, budući da teoretski zahtevi samoorganizujućih sistema opravdavaju takvu ekstrapolaciju. Peta vrednost je njihova upotrebljivost za ustanovljavanje pravila igre. Ljudi veoma uspešno uče ta pravila. Učenje pravila igre jeste jedna od najjačih formi učenja kod dece, koja im i omogućava da budu tako vesta u rukovanju kompjuterima. Šest šešira za razmišljanje ustanovljavaju odreĎena pravila za „igru" razmišljanja. Konkretno, igra razmišljanja koju ja imam na umu jeste izrada mape, jer se razlikuje od raspravljanja.

42

t

vn SIMBOLIKA I FUNKCIJE Šest šešira, šest boja Svaki od šest šešira za razmišljanje ima svoju boju: belu, crvenu, crnu, ţutu, zelenu, plavu. Boja istovremeno daje i ime šeširu. Mogao sam da izaberem i neke mudre grčke nazive koji bi ukazivali na vid razmišljanja koji iziskuje svaki šešir. To bi bilo impresivno i zadovoljilo bi neke ljude. MeĎutim, bilo bi od male praktične vrednosti, budući da se takva imena teţe pamte. Ţelim da mislioci te šešire vizueliziraju i predstave sebi kao stvarne šešire. Zbog toga je vaţna boja. Kako biste ih inače razlikovali? Različite oblike bi, opet, takoĎe bilo teško zapamtiti, a bili bi i zbunjujući. Boja čini predstavu lakšom. Boja svakog šešira je povezana i s njegovom funkcijom. Beli šešir - bela boja je neutralna i objektivna. Beli šešir je zaokupljen objektivnim činjenicama i brojkama. 43

Šest šešira, šest boja

VII

Crveni šešir - crveno je indikator ljutnje („zacrveni" vam se pred očima), besa i emocija. Crveni šešir vam omogućava da stvar sagledate s emotivne strane. Crni šešir - crna boja je turobna i negativna^Crni šešir obuhvata negativne aspekte - zbog čega se nešto ne moţe učiniti. Ţuti šešir - ţuta boja je sunčana i pozitivna. Ţuti šešir je optimističan i obuhvata nadu i pozitivno mišljenje. Zeleni šešir - zeleno je trava, vegetacija i obilan, plodonosan rast. Zeleni šešir je pokazatelj kreativnosti i novih ideja. Plavi šešir - plava boja je hladna i ujedno boja neba, koje je iznad svega drugog. Plavi šešir je zaduţen za kontrolu i organizaciju procesa mišljenja, kao i korišćenja ostalih šešira. Ukoliko upamtite boje i asocijacije vezane za njih, biće vam lako da upamtite funkciju svakog šešira, koja će u tom slučaju slediti sama od sebe. Moţete ih shvatiti i kao tri para: • beli i crveni • crni i ţuti • zeleni i plavi. U praksi, šešire uvek pominjemo prema boji, a nikada prema funkciji. Za to postoji dobar razlog. Ako zatraţite od nekoga da na nešto emotivno odreaguje, teško da ćete dobiti iskrenu reakciju, jer ljudi veruju daje emocionalnost greška. MeĎutim, termin crveni šešir je neutralan. Moţete da zamolite neku osobu da „na trenutak skine crni šešir", stoje mnogo lakše nego da od nje zatraţite da prestane da 44

VII

Simbolika i funkcije

bude tako negativna. Neutralnost boja dopušta da se šeširi koriste bez imalo nelagodnosti. Razmišljanje postaje igra sa definisanim pravilima, radije no stvar podsticaja i stroge kritike. Šeširi se pominju direktno: • Ţelim da skineŠ svoj crni šešir. • Hajde da svi na nekoliko trenutaka stavimo svoje cr vene šešire. • To je dobro - za razmišljanje pod ţutim šeširom. Da ĉujemo sada šta kaţe beli. Kad imate posla s ljudima koji nisu pročitali ovu knjigu i nisu svesni simbolike koju u sebi nose šest šešira za razmišljanje, objašnjenje koje ide uz svaku boju će brzo dati „šmek" svakom šeširu. Tu upadate vi, dajući tim ljudima primerak ove knjige daje pročitaju. Stoje fraza raširenija, to će efikasnija biti u praksi. Naposletku, trebalo bi da budete u stanju da tokom bilo kakve diskusije s lakoćom menjate „šešire".

45

vm BELI ŠEŠIR Činjenice i brojke Moţete li da glumite kompjuter? Naprosto iznesite ĉinjenice, na neutralan i objektivan naĉin. Pustite tumaĉenje; samo ĉinjenice, molim. Koje su ĉinjenice u ovoj situaciji. Kompjuteri još uvek nemaju emocije (premda ćemo morati da ih učinimo takvim, ako hoćemo da razmišljaju inteligentno). Od njih očekujemo da nam na naš zahtev prikaţu činjenice i brojke. Ne očekujemo da se kompjuter s nama raspravlja i da svoje činjenice i brojčane podatke koristi samo kao svoje argumente u toj raspravi. Suviše često su brojke i činjenice deo rasprave. Činjenice se koriste u neku svrhu, umesto da se prezentiraju kao činjenice. Kada se iznesu kao deo rasprave, činjenice i brojke se nikada ne mogu tretirati objektivno. Prema tome, očajnički nam je potreban zaokret koji kaţe: „Samo činjenice, molim - bez rasprave." 47

Ĉinjenice i brojke

Naţalost, zapadnjački način razmišljanja, sa svojom navikom zalaţenja u rasprave, više voli da prvo da zaključak i tek onda iznese činjenice koje taj zaključak potkrepljuju. Nasuprot tome, u razmišljanju koje podrazumeva izradu mape, koje ja zagovaram, prvo moramo da napravimo mapu, a tek potom biramo put. To znači da nam prvo valja imati činjenice i brojke. Prema tome, razmišljanje pod belim šeširom jeste pogodan način da zatraţite da vam se na neutralan i objektivan način iznesu činjenice i brojke. Jednom je protiv IBM-a (International Business Machines) u SAD bila povedena antitrustovska parnica i ceo slučaj je dostigao mamutske razmere. Optuţnica je naposletku odbačena - verovatno zbog toga stoje shvaćeno da je snaga IBM-a potrebna SAD kako bi mogle da se takmiče s visoko organizovanom konkurencijom japanskih elektronskih kompanija. Ima, meĎutim, indicija da je za odbacivanje optuţnice postojao još jedan razlog. IBM je dao na uvid ogroman broj dokumenata (oko sedam miliona, mislim), s kojim nijedan sud nije mogao da izaĎe na kraj. Daje sudija nekim slučajem umro za vreme trajanja procesa, moralo bi da se počne ispočetka. Budući da se sudijsko naimenovanje dobija tek kad pravnik dosegne onu relativnu starost koja podrazumeva i relativnu mudrost, postojala je sasvim izvesna mogućnost da sudija u toku suĎenja umre. Proces je stoga bilo nemoguće dovesti do kraja, sem u slučaju da su naimenovali veoma mladog sudiju koji bi se celog ţivota bavio tim jednim jedinim slučajem. Poenta ove priče jeste daje na zahtev za činjenicama i brojkama moguće odgovoriti tako obimnim informacija48

VIII

Beli šešir

ma da onaj koji ih traţi bude preplavljen njihovom količinom. • Ako ţelite ĉinjenice i brojke, moţete ih imati (psovka nedostaje). Sve do jedne. Ovakva reakcija je razumljiva, jer se svaki pokušaj da se činjenice pojednostave moţe sagledati kao odabir činjenica koje će podrţati slučaj. Da bi izbegla davljenje u moru informacija, osoba koja traţi razmišljanje pod belim šeširom moţe da konkretizuje svoj zahtev, kako bi izvukla samo one informacije koje su joj potrebne. • Da ĉujem vaše opšte razmišljanje pod belim šeširom na temu nezaposlenosti. • Dajte mi statistiĉke podatke o onima koji su napusti li školu, i to za period od šest meseci nakon prekida školovanja. Formulisanje odgovarajućih konkretnih pitanja jeste deo normalnog procesa traţenja informacije. Advokati vesti u unakrsnom ispitivanju to stalno rade. Idealno, svedok bi trebalo da nosi beli šešir za razmišljanje i da na pitanja odgovara činjenicama. Sudije i advokati koji se bave krivičnim pravom bi verovatno smatrali frazu o belom šeširu veoma pogodnom. - Već sam rekao, vratio se u svoj stan u šest i trideset ujutrujerje ćelu noć proveo kockajući se. — Gospodine Dţons, da li ste u noći 30. juna zaista videli optuţenog kako se kocka, ili vam je on rekao da se ćele noći kockao? 49

€ ĉinjenice i brojke

VIII

- Ne, ĉasni Sude. Ali, on gotovo svake veĉeri odlazi da se kocka. - Gospodine Dţons, da na glavi imate beli šešir za razmišljanje, šta biste rekli? - Video sam optuţenog kako se 1. jula ujutru u šest i trideset vraća u svoj stan. - Hvala. Moţete ići. Mora se napomenuti da advokati koji se bave krivičnim pravom uvek nastoje da naprave slučaj. Njihova pitanja su stoga formulisana tako da podrţe ţeljeni smer rasprave ili da ometu smer rasprave na koji navodi druga strana. To je, razume se, potpuno suprotno od razmišljanja pod belim šeširom. Uloga sudije je, meĎutim, interesantna. Holandski pravni sistem ne poznaje instituciju porote. Trojica sudija ili njihovih pomoćnika nastoje da iznaĎu činjenice vezane za slučaj isključivo putem razmišljanja pod belim šeširom. Njihov zadatak je da naprave „mapu" i onda donesu presudu. To, meĎutim, nije slučaj u Engleskoj i Sjedinjenim Drţavama, gde sudija vodi računa o zakonitom iznošenju dokaza, a potom na dokaze prezentovane od strane advokata reaguje direktno ili posredstvom porote. Prema tome, svaka osoba koja formuliše pitanja u nameri da izvuče informaciju mora da bude sigurna da na sopstvenoj glavi ima beli šešir za razmišljanje. Da li zaista nastojite da doĎete do činjenica ili gradite slučaj na osnovu zamisli koja vam se začela u glavi? - Prošle godine je u SAD zabeleţen porast prodaje ćurećeg mesa u iznosu od dvadeset i pet odsto, usled porasta interesovanja za zdravu ishranu i brige za zdravlje. Ćureće meso se smatra „lakšim ". 50

VIII ___________________ Beli šešir _____________

« — Gospodine Ficler, zamolio sam vas da stavite svoj beli šešir. Ĉinjenica je porast prodaje u iznosu od dvadeset pet odsto. Ostatak jevaša proizvoljna interpretacija. - Ne, gospodine. Istraţivanje trţišta jasno pokazuje da razlog koji ljudi navode u korist kupovine ćurećeg mesa jeste taj što veruju daje siromašno kolestero lom. - Znaĉi, tu imamo dve ĉinjenice. Prva: prodaja ćure ćeg mesa je tokom prošle godine porasla za dvade set pet odsto. Druga: neka istraţivanja trţišta poka zuju da ljudi tvrde da ćuretinu kupuju zato što su za brinuti zbog kolesterola. Beli šešir, na neki način, daje pravac kome treba teţiti u rukovanju informacijama. Do nas stoji da se potrudimo da ulogu koja podrazumeva nošenje belog šešira odigramo stoje moguće bolje. To znači da teţimo dobijanju golih činjenica. Očigledno da beli šešir iziskuje i odreĎenu veštinu - moţda više nego ostali šeširi. - Prisutan je trend porasta broja ţena koje puše cigare. - To nije ĉinjenica. - Jeste. Baratam brojkama. - Ono što vaše brojke pokazuju jeste daje tokom sva ke od poslednje tri godine broj ţena koje puše ciga re porastao u odnosu na prethodnu godinu. - Zar to nije trend? - Moţe biti. MeĊutim, to je proizvoljno tumaĉenje. Za mene, trend je pokazatelj neĉega što se dešava i što će nastaviti da se dešava. Brojke su ĉinjenica. Mogu51

Ĉinjenice i brojke

VIII

će je da više ţena puši cigare jer i inaĉe više puše verovatno usledpovećane anksioznosti. Ili su naprosto proizvoĊaĉi cigara tokom poslednje tri godine potrošili više novca nego obiĉno ubeĊujući ţene da puše cigare. U prvom sluĉaju, reĉ je o trendu koji moţe pruţiti mogućnost. Drugo je mnogo manje od mogućnosti. - Ja sam reĉ trend upotrebio naprosto da bih opisao brojĉani porast. - To moţe da bude jedna upotreba te reci, aliprsutna je i druga, koja ukazuje na proces koji je u toku. Pre ma tome, moţda je bolje posluţiti se razmišljanjem podbelim šeširom i reći: „Tokom poslednje tri godi ne, brojke pokazuju porast broja ţena koje puše ci gare. "Zatim moţemo i da diskutujemo o tome šta ta ĉinjenica znaĉi i koji je njen uzrok U ovom smislu, razmišljanje pod belim šeširom postaje disciplina koja mislioca podstiče da u svom umu jasno razluči činjenice od ekstrapolacije ili interpretacije. Moţemo zamisliti da bi političari imali znatnih teškoća u razmišljanju pod belim šeširom.

52

IX RAZMIŠLJANJE POD BELIM ŠEŠIROM Ĉija je ovo ĉinjenica? Da lije ovo ĉinjenica ili verovatnoća? Da lije ovo ĉinjenica ili uverenje? Da li uopšte ima nekih ĉinjenica? Moţemo se sada vratiti na ono što sam na početku knjige izjavio o Rodenovom Misliocu sa trga u Buenos Airesu. Činjenica je da je vodič pokazao prema Rodenovoj statui. Činjenica je daje on, kako se čini, izjavio daje reč o originalu. Čini se daje činjenica i da se nalazio na trgu ispred zgrade parlamenta. Poslednje dve tvrdnje su podloţne pogrešivosti pamćenja. Čak i daje moje sećanje savršeno precizno, moguće je da je vodič pogrešio. Zbog toga sam svoju rečenicu na početku knjige počeo rečju „verujem". Moj je izbor bio da verujem svome pamćenju i vodiču. Veliki deo onoga što prolazi kao činjenica je naprosto komentar izrečen s poštenom namerom ili stvar trenutnog 53

Ĉija je ovo ĉinjenica?

IX

ličnog uverenja. Ţivot ide dalje. Nije moguće proveravati sve s rigoroznošću naučnika koji vrši neki eksperiment. U praksi smo, dakle, uspostavili neku vrstu dvorednog sistema: navodne ĉinjenice i proverene ĉinjenice. Svakako, dozvoljeno nam je da u okviru razmišljanja pod belim šeširom iznosimo navodne činjenice, ali moramo apsolutno razjasniti da je reč o drugorazrednim činjenicama. • Mislim da sam u pravu kada kaţem da ruska trgo vaĉka flota predstavlja znaĉajan deo svetske trgovine. • Jednom sam proĉitao daje razlog što japanski direk tori imaju tako velike troškove reprezentacije to što celuplatu daju svojoj ţeni. • Verujem da sam u pravu kada kaţem daje novi Boing 757 mnogo tiši od prethodne generacije vazduhoplova. Iznervirani čitalac bi mogao reći da ove „lukave" fraze praktično omogućavaju nekome da kaţe šta god hoće i da mu to proĎe. • Neko mi je jednom rekao daje od prijatelja ĉuo da se Ĉerĉil potajno divio Hitleru. Tačno, ovim je otvoren put klevetama, tračevima i kanalima „rekla-kazala". Ali, bez obzira na to, moramo imati mogućnost da iznesemo i navodne činjenice. Vaţna stavka jeste upotreba činjenica, zbog koje se i iznose. Pre no što postupimo u skladu s iznesenom činjenicom ili je učinimo osnovom svoje odluke, moramo je proveriti. Prema tome, procenjujemo koja od navodnih činjenica moţe da bude od koristi i potom je iskušavamo i 54

IX ____________ Razmišljanje pod belim šeširom ____

verifikujemo. Na primer, ako je navodni tihi rad motora Boinga 757 od vitalnog značaja za lokaciju aerodroma, onda to svakako moramo prevesti iz statusa „navodnog" u status „proverenog". Ključno pravilo kod razmišljanja pod belim šeširom jeste da nešto ne bi trebalo iznositi na višem nivou nego što je stvarno slučaj. Kad je izjava pravilno formulisana u vidu uverenja, ulaz se dozvoljava. Imajte na umu dvoredni sistem. Dopustite da ponovim da nam je uverenje definitivno potrebno, jer su prejudiciranje, hipoteza i provokacija od suštinskog značaja za razmišljanje. ObezbeĎuju okvir koji ide ispred činjenica. Sada dolazimo do nečega malo teţeg. Kada „uverenje" postaje „mišljenje"? Mogu da „verujem" daje Boing 757 tiši. Mogu i da „verujem" (mišljenje) da ţene puše više cigara zato što su izloţene sve većem stresu. Dozvolite mi da odmah kaţem da se tokom razmišljanja pod belim šeširom nikada ne dozvoljava vaše sopstveno mišljenje. To bi uništilo čitavu svrhu belog šešira. Moţete, razume se, izreći aktuelno mišljenje nekog drugog. • Mišljenje profesora Šmitaje da let na ljudski pogon nikada neće biti moguć. Obratite paţnju na to da činjenica koja je osnov vašeg uverenja naprosto znači nešto za šta vi verujete daje ĉinjenica, ali još uvek nije temeljito proverena. Moţda više volite da vaša dva reda budu: 1. Proverena činjenica; 2. Neproverena činjenica (uverenje). 55

Ĉija je ovo ĉinjenica?

IX

Na kraju, ono stoje bitno jeste stav. Kada nosi beli šešir, mislilac iznosi neutralne izjave — „sastojke". One su te koje se polaţu na sto. Nema, meĎutim, govora da se one upotrebe za podrţavanje nekog odreĎenog stanovišta. Čim se makar učini da je izjava iskorišćena kao argument koji podrţava stanovište, stvara se sumnja: uloga belog šešira je zloupotrebljena. Vremenom, uloga koja podrazumeva stavljanje belog šešira postaje druga priroda. Mislilac više ne pokušava da proturi tuĎe izjave kako bi pobedio u raspravi. Razvija se neutralna objektivnost naučnika-posmatrača ili istraţivača koji paţljivo beleţi različite primerke faune i flore bez ikakvih opaski o njihovoj daljoj upotrebi. Zadatak kartografa jeste da napravi mapu. Mislilac pod belim šeširom stavlja „primerke" na sto kao kada dečkić počne da prazni dţepove i iz njih izvadi nekoliko novčića, ţvaku i ţabu.

56

X RAZMIŠLJANJE POD BELIM ŠEŠIROM UvoĎenje japanskog stila Diskusija, rasprava i konsenzus. Ako niko ne iznese ideju, odakle, onda, ona doĊe? Prvo napravite mapu. Japanci nikada nisu prihvatili zapadnjačku naviku raspravljanja. Moţe biti zato što je neslaganje u feudalnom društvu bilo suviše neučtivo ili suviše rizično. Moţe biti da je obostrano poštovanje i očuvanje „obraza" previše vaţno da bi se izloţilo napadu u raspravi. Moţe biti da se japanska kultura ne zasniva na egu poput zapadnjačke kulture; rasprava često ima snaţnu ego-bazu. Najverovatnije objašnjenje je da na japansku kulturu nisu uticale fraze grčke misli, preraĎene i razvijene od strane srednjovekovnih kaludera u sredstva kojima se dokazivalo da jeretici greše. Nama je čudno što se oni ne raspravljaju. Njima je čudno što mi bez rasprave ne moţemo. Na sastanku zapadnjačkog tipa, svi sudionici imaju unapred izgraĎeno stanovište, a u mnogim slučajevima i 57

UvoĊenje japanskog stila

X

zaključak za koji se nadaju da će ga ostali prihvatiti. Sastanak se zatim sastoji od rasprave o tim različitim stanovištima, da bi se videlo koje će preţiveti kritike, a koje privući najviše pristalica. Neretko biva da početna ideja pretrpi modifikacije i poboljšanja. MeĎutim, to je najčešće sistem „mermerne skulpture", to jest, počne se s velikim komadom kamena koji se teše da bi se dobio finalni proizvod. Tok zapadnjačkog sastanka čiji je cilj dobijanje konsenzusa podrazumeva manje zastrašujuću raspru, jer tu niko u potpunosti ne dobija ili gubi. Do ishoda se dolazi zajedničkim snagama i svi se s njime slaţu. To je više nalik na „skulpturu od gline": postoji središte oko koga se nabacuju i modeliraju komadi gline, kako bi se dobio konačan oblik. Japanski sastanci nisu konsenzus-sastanci. Zapadnjacima je teško da razumeju da Japanci dolaze na sastanak bez prethodno formiranih ideja u glavi. Svrha sastanka jeste da saslušaju. Zašto, onda, ne vlada totalna i neproduktivna tišina? Zato što svaki sudionik stavlja na glavu beli šešir i daje svoj udeo u vidu neke neutralne informacije. Postepeno, mapa postaje potpunija. Postaje bogatija i detaljnija. Kada je gotova, put postaje vidljiv svima. Ne kaţem da se ovaj proces dešava u okviru jednog jedinog sastanka. On se moţe razvući u više nedelja ili meseci, koji podrazumevaju mnogo sastanaka. Poenta je u tome da niko ne iznosi gotove ideje. Informacija se nudi u maniru belog šešira. Ta informacija se polako, sama od sebe, organizuje u ideju. Sudionici posmatraju šta se dešava. 58

Razmišljanje pod belim šeširom ______ y /

Poimanje da bi ideje trebalo da se uobliče raspravom je zapadnjačko. Japansko poimanje je da ideje izranjaju kao što seme niče iz tla, a potom se neguju kako bi im se omogućilo da se pravilno uobliče. Ovo što sam maločas rekao jeste donekle idealizovana verzija kontrasta izmeĎu zapadnjačke rasprave i japanskog iznošenja informacija. Moja namera ovde jeste da taj kontrast istaknem, a ne da sledim one koji smatraju daje sve japansko divno i da bi se stoga na to valjalo ugledati. Ne moţemo da menjamo kulture. Prema tome, potreban nam je nekakav mehanizam koji će nam omogućiti da prevaziĎemo našu naviku da se raspravljamo. Upravo to je uloga belog šešira. Kada ga koriste svi sudionici sastanka, uloga belog šešira moţe da znači sledeće: „Hajde da svi glumimo Japance, na japanskom sastanku." Za ovakav zaokret su nam u praksi potrebna upravo pomagala i fraze kao što je beli šešir za razmišljanje. Savetovanje i objašnjavanje imaju malu praktičnu vrednost. (Ne ţelim da se upuštam u objašnjavanje zbog čega Japanci nisu inventivniji nego što jesu. Inventivnost, moţe biti, zahteva kulturu koja se zasniva na egu, s pojedincima zakrvavljenih očiju, sposobnim da se uporno drţe svoje zamisli iako ona svima ostalima deluje suludo. To moţemo da uradimo praktičnije, posredstvom namernih provokacija lateralnog razmišljanja, koje pominjem u drugim kontekstima, kao i u odeljku o zelenom šeširu za razmišljanje.)

59

XI RAZMIŠLJANJE POD BELI ŠEŠIROM Ĉinjenice, istina i filozofi Koliko je istinita ĉinjenica? Koliko vrede jeziĉke igre jllozojije? Apsolutna istina i ono „uglavnom". Istina i činjenice nisu uvek toliko usko povezane koliko većina ljudi veruje da jesu. Istina je povezana sa sistemom igre reci poznatim kao filozofija. Činjenice su povezane s iskustvom koje podleţe proveri. Oni praktični umovi, koji se ne zamaraju suviše ovakvim stvarima, mogu da predu na sledeće poglavlje. Ako smo, nekim slučajem, viĎali samo bele labudove, moţemo li se odvaţiti da izjavimo da su „svi labudovi beli"? Moţemo, i to i činimo. Izjava je aktuelan, na trenutak istiniti rezime našeg iskustva. U tom smislu, ona je i činjenica. Prvi crni labud koga vidimo čini ovu izjavu neistinitom. Reč je, dakle, o krajnje naglom prelasku sa istine na 61

Ĉinjenice, istina i filozofi

XI

neistinu. Pa ipak, pogledamo li činjenice, još uvek imamo stotinu belih labudova koje smo videli naspram samo jednog crnog. Prema tome, ako ţelimo da izjava odraţava činjenično stanje, moţemo da kaţemo: „Većina labudova je bela"; „Labudovi su uglavnom beli"; „Nešto više od devedeset devet odsto labudova je belo." Ova poštapalica „uglavnom" je neverovatno praktična (deca uglavnom vole sladoled; ţene uglavnom koriste kozmetičke preparate), ali logičarima nije ni od kakve koristi. U izjavi ,jsvi labudovi su beli", od suštinskog značaja je reč „svi". To je stoga što logika mora da se kreće od jedne apsolutne istine prema drugoj:, Ako je ovo istina... onda sledi daje..." Kada naiĎemo na prvog crnog labuda, izjava „svi labudovi su beli" postaje neistina. Sem ako ne resimo da crnog labuda nazovemo nekim drugim imenom. Tada to već postaje stvar reci i definicija. Ukoliko odlučimo da belina ostane suštinski deo definicije labuda, onda je crni labud nešto drugo. Odbacimo li belinu kao suštinski deo definicije, onda moţemo da uključimo crnog labuda i definiciju labudova zasnivamo na drugim njihovim karakteristikama. Forma i manipulacija ovakvih definicija su suština filozofije. Razmišljanje pod belim šeširom se bavi upotrebljivim informacijama. Stoga su fraze kao što su „uglavnom" i „u celini" savršeno prihvatljive. Svrha je statistike da ovim prilično maglovitim frazama da nešto odreĎenosti. Takve statističke podatke nije uvek moguće prikupiti, tako da često moramo da pribegavamo dvorednom sistemu (uverenje, proverena činjenica). 62

1

XI ____________ Razmišljanje pod belim šeširom _____

♦ Korporacije koje proraĉun troškova zasnivaju na pretpostavljenoj budućoj prodaji, uglavnom dospevaju u neprilike. (Moguće je nabrojati nekoliko kompanija koje to čine, a i dalje uspešno posluju.) ♦ Ako se cene snize, prodaja će porasti. (U slučaju porasta cene proizvoda odreĎene firme, dešava se i da doĎe do porasta prodaje, zbog špekulacija, straha od inflacije i straha od zaostajanja za drugima.) ♦ Ako naporno radite, uspećete u ţivotu. (Mnogi koji vrlo naporno rade nisu naročito uspešni.) Postoji čitav dijapazon verovatnoća, koje se mogu izraziti na sledeći način: ♦ uvek istinito ♦ obično istinito ♦ u globalu istinito ♦ uglavnom istinito ♦ više-manje istinito ♦ 50 odsto istinito i ♦ često istinito ♦ katkada istinito ♦ povremeno istinito ♦ dešava se da bude istinito ♦ nikada istinito ♦ ne moţe da bude istinito (kontradiktorno) Koliko daleko, u okviru ovog dijapazona, srne da se ide s ulogom belog šešira? Kao i pre, odgovor na to pita63

Ĉinjenice, istina i filozofi

XI

nje leţi u formulisanju informacije. Na primer, poznavanje stvari koje se dešavaju tek s vremena na vreme moţe biti od koristi. • Male boginje su obiĉno bezazlene, ali povremeno za njima ume da usledi neka sekundarna infekcija, kao stoje infekcija uha. • U veoma retkim sluĉajevima, posle ubrizgavanja mo ţe da usledi encefalitis. • Poznato je da psi ove vrste, kada se razdraţe, umeju da nasrnu i na decu. Očigledno, dobro je biti svestan ove vrste informacija. Prisutna je, meĎutim, i dilema. U drugom primeru, opaţanje ljudi o opasnosti od encefalitisa nakon ubrizgavanja moţe biti hiljadu puta veće od stvarne statističke opasnosti. Stoga je vaţno dati stvarne podatke, kako bi se izbeglo nenamerno dezinformisanje. Da li su anegdote prihvatljive kao deo razmišljanja pod belim šeširom? • Jedan ĉovekje ispao iz aviona bez padobrana ipreţiveoje. • Kaţu daje Ford dizajnirao Edzel na osnovu istraţi vanja trţišta, a taj automobil je ipak ispao totalni promašaj. Ovo mogu uistinu biti činjenice i mislilac pod belim šeširom ima pravo da ih kao takve iznese. MeĎutim, mora napomenuti daje reč o „anegdotama" ili „slučajevima". • Dizajn zasnovan na istraţivanju trţišta je ĉesto neuspešan. Uzmite, recimo, Edzel, automobil za ĉiji di zajn kaţu daje napravljen na osnovu istraţivanja tr ţišta. Bio je totalni promašaj. 64

XI ____________ Razmišljanje pod belim šeširom ______V 7

Gornja izjava nije legitimno razmišljanje pod belim šeširom — sem u slučaju postojanja mnogo više dokaza koji bi potkrepljivali tvrdnju da dizajn zasnovan na istraţivanju trţišta propada. Mačke mogu da padaju s krovova, ali to nije njihovo normalno ponašanje. Izuzeci se izdvajaju naprosto zato što su izuzeci. Crne labudove primećujemo zato što su obično veoma malobrojni. Pamtimo da je čovek preţiveo pad iz aviona bez padobrana, zato što je to prilično nesvakidašnji dogaĎaj. Edzel se uvek pominje iz istog razloga. Svrha razmišljanja pod belim šeširom jeste da budemo praktični. Stoga moramo biti u stanju da prezentujemo sve vrste informacija. Ključ svega je u tome da ih pravilno formulišemo. • Svi struĉnjaci predviĊaju da će kamatna stopa do kraja godine opasti. • Razgovarao sam sa ĉetvoro struĉnjaka i svako od njih predviĊa opadanje kamatne stope do kraja godine. • Razgovarao sam sa gospodinom Flintom, gospodi nom Ziglerom, gospoĊom Kaljato i gospodinom Suarezom i svi su predvideli da će kamatna stopa do kraja godine opasti. Ovde imamo tri nivoa preciznosti. Čak i treći nivo moţda nije dovoljno dobar. Ja moţda ţelim da znam kada ste razgovarali s ovim stručnjacima. U razmišljanju pod belim šeširom nema ničega apsolutnog. Ono je samo pravac kojim se krećemo u teţnji da postanemo bolji.

65

XII RAZMIŠLJANJE POD BELIM ŠEŠIROM Ko stavlja šešir? Stavljate sopstveni šešir. Traţite od nekog da stavi svoj šešir. Traţite od svih da stave bele šešire. Birate da odgovarate sa šeširom na glavi. Ove izjave pokrivaju većinu situacija. Svode se na to da moţete traţiti, birati ili se od vas moţe traţiti. - Zastoje naša prodaja krenula nizbrdo? - Da bih na to odgovorila, staviću svoj beli šešir. Do prli smo do trideset ĉetiri odsto maloprodajnih firmi. Svega šest odsto njih je naruĉilo naše proizvode. Od ukupnog broja onih koji su naruĉili naše proizvode, njih ĉetrdeset odstoje uzelo samo po dva artikla na probu. Sedamdeset odsto ljudi s kojima smo razgo varali je odgovorilo daje cena previsoka. Na trţištu trenutno postoje dve konkurentske firme ĉiji proizvo di imaju niţe cene. 67

Ko stavlja šešir?

XII

- Sada bih voleo da ĉujem vaše razmišljanje pod crvenim šeširom. -Imamo loš proizvod, koji je uz to i preskup. Imamo loš imidţ na trţištu. Konkurencija ima bolju i sveobuhvatniju reklamu. Najboljim trgovcima ne delujemo privlaĉno. U ovom slučaju, moţda su vaţniji aspekti „osećaja" koji karakterišu razmišljanje pod crvenim šeširom. MeĎutim, oni se ne mogu iznositi kao deo razmišljanja pod belim šeširom, sem pri izveštavanju o tome šta su rekle potencijalne mušterije. • Poĉnimo tako što ćemo svi staviti svoje bele šešire za razmišljanje i reći šta nam je poznato o maloletniĉkom kriminalu. O kojim je brojkama reĉ? Gde su izveštaji? Ko moţe da iznese dokaze? • Rekli ste mi da nameravate da naruĉite Prajmove kompjutere. Mogu li, u vezi s tim, da ĉujem vaše mi šljenje pod belim šeširom? • Neću da mi tu nagaĊate šta bi se desilo kad bismo cenu prevoza preko Atlantika spustili na 250 dolara. Ţelim vaše razmišljanje pod belim šeširom. Jasno je da razmišljanje pod belim šeširom isključuje tako vredne stvari kao što su slutnja, intuicija, prosuĎivanje zasnovano na iskustvu, osećaj, utisak i subjektivno mišljenje. Ali to i jeste svrha nošenja belog šešira: dobijanje „suvih" informacija. • Traţili ste moje mišljenje pod belim šeširom o tome zbog ĉega menjam zaposlenja. Plata nije ništa bolja. Poreske olakšice nisu ništa veće. Udaljenost radnog 68

XII

Razmišljanje pod belim šeširom

-U

mesta od mog mesta stanovanja je otprilike ista. Izgledi za napredovanje u karijeri su isti. Vrsta posla je identiĉna. To je sve što mogu da vam kaţem noseći beli šešir.

69

xin RAZMIŠLJANJE POD BELIM ŠEŠIROM Reume Zamislite kompjuter koji daje činjenice i brojčane podatke koji se od njega traţe. Kompjuter je neutralan i objektivan. Ne nudi tumačenje ni mišljenje. Noseći beli šešir za razmišljanje, mislilac bi trebalo da imitira kompjuter. Osoba koja traţi informaciju bi trebalo da postavlja konkretna pitanja, ukoliko ţeli da da dobije informaciju ili popuni informativne praznine. U praksi, postoji dvoredni sistem informacija. U prvom redu se nalaze proverene i dokazane činjenice - činjenice od prvorazrednog značaja. U drugom redu, nalaze se činjenice za koje verujemo da su istinite, ali koje još nisu u potpunosti proverene - činjenice od drugorazrednog značaja. Postoji dijapazon verovatnoće koji ide od „uvek istinito" do „nikad istinito". IzmeĎu se nalaze upotrebljivi nivoi kao što su „uglavnom", „katkada" i „povremeno". Informacije ove vrste mogu da se iznose u sklopu mišljenja pod belim šeširom, pod uslovom da se odgovarajuće formulišu, kako bi se ukazalo daje ipak reč o verovatnoći. 71

Rezime

XIII

Razmišljanje pod belim šeširom podrazumeva disciplinu i usmerenost. Mislilac teţi da u prezentiranju informacija bude što neutralniji i objektivniji. Od vas se moţe zatraţiti da stavite svoj beli šešir za razmišljanje, ili vi moţete zatraţiti od nekoga da ga stavi. TakoĎe, moţete ga staviti ili skinuti ako to sami ţelite. Belo (kao totalitet boja) ukazuje na neutralnost.

72

•r*"

XIV CRVENI ŠEŠIR Emocije i osećanja ''■■ Suprotno od neutralne, objektivne informacije. ' Slutnje, intuicije, utisci. Nema potrebe za potkrepljivanjem. ■■' Nema potrebe za navoĊenjem razloga ili osnova. Razmišljanje pod crvenim šeširom je krcato emocijama i osećanjima i neracionalnim aspektima mišljenja. Crveni šešir pruţa formalni i definisani kanal za iznošenje tih stvari na videlo - kao legitimnog dela sveobuhvatne mape. Ukoliko se ne dozvoli emocijama i osećanjima da budu deo procesa razmišljanja, oni će vrebati iz pozadine i potajice uticati na mišljenje. Emocije, osećanja, slutnje i intuicija su jaki i stvarni. Crveni šešir to priznaje. Razmišljanje pod crvenim šeširom je potpuno suprotno od razmišljanja pod belim šeširom, koje je neutralno, objektivno i lišeno svake primese osećanja. • Ne pitaj me zašto, ali meni se ova pogodba uopšte ne dopada. Nešto mi tu smrdi. 73

Emocije i osećanja

XIV

• Ovaj tip mi se ne dopada i ne ţelim da poslujem s njim. To je sve. • Slutim da će ovo parĉe zemljišta iza crkve za koju go dinu vredeti mnogo novca. • Taj dizajn je uţasan. Nikad neće „proći". To je samo uludo potrošen novac. • Nekako sam slaba prema Herniju. Znam daje vara lica i da nas je dobro prešao. Ali, uĉinio je to sa sti lom. Dopada mi se. • Duboko u sebi osećam da ovaj posao neće valjati. Na kraju ćemo se samo uvaliti u skupu parnicu. • Osećam daje ovo patpozicija. Nadrljali smo ako ne što pokušamo, nadrljali smo ako ništa ne pokušamo. Bolje da se nekako izvuĉemo. • Mislim da nije fer tajiti ovu informaciju sve dok se pogodba ne zakljuĉi. Svaki mislilac koji ţeli da izrazi osećanja ove vrste, trebalo bi da posegne za crvenim šeširom. Taj šešir daje zvaničnu dozvolu za izraţavanje osećanja koja rangiraju od čistih emocija do slutnji. Sa crvenim šeširom za razmišljanje, nikad nema potrebe da potkrepljujete, opravdavate ili objašnjavate ono što osećate. Sa crvenim šeširom za razmišljanje, moţete da igrate ulogu emotivnog mislioca koji reaguje i oseća umesto da napreduje racionalnim koracima.

74

XV RAZMIŠLJANJE POD CRVENIM ŠEŠIROM Mesto emocija u mišljenju Da li emocije zamagljuju mišljenje ili su deo njega? U kom trenutku nastupaju emocije? Da li emotivne osobe mogu da budu dobri mislioci? Tradicionalno stanovište je da emocije zamagljuju mišljenje. Dobar mislilac bi trebalo da bude hladnokrvan i nepristrasan i nimalo pod uticajem emocija. Dobar mislilac bi trebalo da bude objektivan i razmatra činjenice u skladu s njihovom pozicijom, a ne prema tome koliko su relevantne za njegove emocionalne potrebe. S vremena na vreme se čak čuje i tvrdnja kako su ţene suviše emotivne da bi bile dobri mislioci. Kaţu da ţenama nedostaje nepristrasnosti koja je neophodna u donošenju dobrih odluka. Pa ipak, svaka dobra odluka na kraju mora biti emocionalna. Pri tom naglašavam reci na kraju. Kad upotrebimo razmišljanje da bismo napravili mapu, naš izbor pravca je 75

Mesto emocija u mišljenju

XV

odreĎen vrednostima i emocijama. Na ovo ću se vratiti malo kasnije. Emocije daju relevantnost našem mišljenju i uklapaju ga u naše potrebe i u kontekst trenutka. One su neophodan deo funkcionisanja mozga, a ne nametanje ili nekakav ostatak iz doba ţivotinjskog preţivljavanja. Postoje tri tačke na kojima emocije mogu imati uticaja na mišljenje. Moguće je postojanje jakih emocija u pozadini, kao što su strah, bes, mrţnja, sumnja, ljubomora ili ljubav. Ova pozadina ograničava i boji kompletnu našu percepciju. Svrha razmišljanja pod crvenim šeširom jeste izlazak te pozadine na videlo, kako bi se mogao pratiti njen dalji uticaj. Emocija iz pozadine moţe biti vezana za osobu ih situaciju, a mogući su i drugi razlozi njenog prisustva. U drugom slučaju, emocija je inicirana početnom percepcijom. Smatrate da vas je odreĎena osoba uvredila i od tada je ćelo vaše razmišljanje o toj osobi obojeno tim osećanjem. Opaţate (moţda pogrešno) da odreĎena osoba govori sa stanovišta ličnog interesa i od tada odbacujete sve što ona kaţe. Učinilo vam se da nešto deluje kao reklama i od tada nemate poverenja. U stanju smo da veoma brzo donesemo ovako prenagljen sud i zarobimo sebe u emocijama koje takav sud donosi sa sobom. Razmišljanje pod crvenim šeširom nam daje mogućnost da takva osećanja, čim se pojave, izvučemo direktno na površinu. • Kada bih stavio svoj crveni šešir, rekao bih da vaša ponuda moţe da se sagleda kao uĉvršćivanje vaših sopstvenih interesa, a ne interesa kompanije. 76

XV __________ Razmišljanje pod crvenim šeširom

j. • Moje razmišljanje pod crvenim šeširom kaţe mi da ,: * ţelite da se suprotstavite integraciji da biste saĉuvali svoj posao, umesto da radite u korist deoniĉara. Treća tačka na kojoj emocije mogu da se jave jeste nakon što se kompletira mapa situacije. Takva mapa bi trebalo da podrazumeva i emocije podstaknute razmišljanjem pod crvenim šeširom. Emocije se — uključujući i mnogo ličnog interesa - tada uvode da bi se na mapi izabrao pravac. Svaka odluka se zasniva na vrednostima. One su te na koje emotivno reagujemo. Naša reakcija na vrednost slobode je emotivna (naročito ako nam je sloboda uskraćena). • Budući daje ovo verovatno najjasnija predstava o si tuaciji koju moţemo dobiti, hajde da svi stavimo svo je crvene šešire za razmišljanje i pustimo da emocije odrede kako ćemo postupiti. • Od dva izbora - nastaviti sa štrajkom ili pregovarati — meni se više sviĊa prvi. Ne mislim daje ovo pravo vreme za pregovore. Nijedna strana nije propatila dovoljno da bi se bilo ĉega odrekla. Za one koji uviĎaju vrednost izraţavanja emocija u sklopu razmišljanja o odreĎenoj stvari, fraza o crvenom šeširu pruţa korisna sredstva za legitimizaciju tih emocija, tako da one mogu da zauzmu svoje mesto na konačnoj mapi. MeĎutim, moţe li razmišljanje pod crvenim šeširom ikad da izvuče na videlo one emocije koje moraju ostati skrivene? • Ja sam protiv njegovog naimenovanja, jer sam ljubo moran na njega i njegov brz uspon do vrha. 77

Mesto emocija u mišljenju

XV

Da li bi iko, ikada, zaista obelodanio takvu ljubomoru? Verovatno ne. MeĎutim, model crvenog šešira omogućava da se to uradi na zaobilazan način. • Staviću svoj crveni šešir i reći da mi se ĉini daje mo guće da je to suprotstavljanje Aninom unapreĊenju donekle zasnovano na ljubomori. Alternativno: • Zaštitiću se svojim crvenim šeširom i reći da sam protiv toga da Ana dobije unapreĊenje. Jednostavno tako osećam. Trebalo bi imati na umu i da je mislilac, u intimi sopstvenog uma, slobodan da odluči da stavi crveni šešir. To mu omogućava da na legitiman način izrazi svoje emocije. • Jesam, jako sam ljuta. Ovog ĉasa, stalo mije samo da vratim ono što sam uloţila. Ne volim da me varaju. • Moram da priznam da naprosto nisam srećan na ovom poslu. Razmišljanje pod crvenim šeširom podstiče traganje: „Koje emocije leţe u osnovi svega ovoga?"

78

XVI RAZMIŠLJANJE POD CRVENIM ŠEŠIROM Intuicija i slutnje Koliko je razloţna intuicija? Kolika je vrednost intuicije? Kako se koristiti intuicijom? Reč intuicija ima dvojaku, podjednako ispravnu upotrebu. MeĎutim, kada je reč o funkciji mozga, one su totalno različite. Termin intuicija moţe da se koristi za označavnje iznenadne spoznaje. Ovo znači da nešto, stoje bilo opaţeno na jedan način, biva iznenada opaţeno kao sasvim drugačije. To moţe da rezultuje kreativnošću, naučnim otkrićem ili matematičkim skokom napred. • Ako prebacite paţnju sapobednika na sve poraţene, brzo ćete uvideti da će sto trideset jednom uĉesniku u igri singlova biti potrebno 130 meĉeva koji će proizvesti 130 gubitnika. Druga upotreba reci intuicija jeste neposredna zebnja ili shvatanje situacije. To je rezultat sloţenog prosuĎivanja 79

Intuicije i slutnje

XVI

zasnovanog na iskustvu - prosuĎivanja koje se verovatno ne moţe podvesti ni pod kakvu kategoriju, pa čak ni izraziti recima. Kada u nekom prepoznate prijatelja, to se dešava trenutno, kao rezultat kompleksnog prosuĎivanja zasnovanog na više faktora. • Intuicija mi kaţe da se ovaj elektriĉni automobil jed nostavno neće dobro prodavati. Takva intuicija moţe da se zasniva na poznavanju trţišta, iskustvu sa sličnim proizvodima i predviĎanju kretanja prodaje po datoj ceni. t Upravo ovo „kompleksno" prosuĎivanje, ova vrsta intuicije, jeste ono čime ovde ţelim da se pozabavim. Intuicija, slutnja i osećaj su bliski. Slutnja je hipoteza zasnovana na intuiciji. Osećaj se moţe protezati u rasponu od odreĎenog (ili čak neodreĎenog) estetskog osećanja do definisanog suda. • Imam osećaj da će on da popusti kad se naĊe u škrip cu. • Imam snaţan osećaj da su ova autobuska karta i onaj bicikl glavne indicije u ovoj istrazi ubistva. • Imam osećaj da ova teorija nije ispravna. Suviše je sloţena i konfuzna. Uspešni naučnici, uspešni preduzetnici i uspešni generali kao da svi imaju ovaj „osećaj" za situaciju. Za preduzetnika kaţemo da ume da „namiriše pare". Ovo ukazuje na to da profit nije dovoljno očigledan da bi ga svako video, već da moţe da ga detektuje samo preduzetnik s naročito razvijenim čulom za miris novca. 80

XVI

Razmišljanje pod crvrnim šeširom

Intuicija ni slučajno nije nepogrešiva. Kada je reč o kocki, ona je, čak, zloglasno obmanjujuća. Ako je na ruletu osam puta zaredom bilo crveno, intuicija na sav glas viče da je sledeće okretanje sigurno crno. Pa ipak, izgledi ostaju u dlaku isti. Kockarski sto nema pamćenje. Kako, onda, da tretiramo intuiciju i osećaj? Pre svega, dajmo im legitimititet pomoću crvenog šešira za razmišljanje. Crveni šešir nam omogućava da pitamo za osećanja drugih, ali i da sopstvena izrazimo kao sastavni deo razmišljanja. Moţda bi emocije i intuicija trebalo da spadaju pod različite šešire, ali to bi samo zakomplikovalo stvari. Verujem da je moguće tretirati ih zajedno, pod naslovom „osećanja", čak iako je njihova priroda različita. Moţemo pokušati da analiziramo razloge koji leţe iza intuitivnog prosuĎivanja, ali teško da ćemo potpuno uspeti u tome. Ako ne moţemo recima da izrazimo razloge, da li bi trebalo da verujemo svom sudu? Bilo bi teško baviti se velikim investicijama na osnovu slutnji. Intuiciju je najbolje tretirati kao deo mape. Intuicija se moţe tretirati onako kako neko tretira savetnika. Ako je savetnik u prošlosti bio pouzdan, verovatno ćemo obraćati više paţnje na njegove savete. Ako se intuicija u više navrata pokazala tačnom, bićemo skloniji da je poslušamo. • Svi razlozi govore protiv sniţavanja cene, ali mi intuicija govori daje to jedini naĉin da popravimo svoju situaciju na trţištu. 81

Intuicije i slutnje

XVI

Iskusan trgovac nekretninama ima razvijen osećaj za priliku. Njegovo bogato iskustvo se izraţava u vidu intuicije koja mu govori koje poslove da sklapa, a kojih da se kloni. Ta intuicija, izveţbana u oblasti nekretnina, moţe da bude veoma vredna, jer se formirala na iskustvu. MeĎutim, primenjena na ishod predsedničkih izbora, intuicija tog trgovca nekretninama moţda ne bi imala toliku vrednost. Intuicijom se moţemo voditi i po principu „nešto dobiješ, nešto izgubiš,,. Intuicija ne mora uvek biti tačna, ali ako je češće u pravu nego što greši, onda će ukupni rezultat biti pozitivan. Bilo bi opasno pripisati intuiciji nepogrešivost mističnog proročišta. Pa ipak, ona je deo mišljenja. Ona je tu. Ona je stvarna. I moţe da bude od koristi. • Moţete li staviti svoj crveni šešir i reći nam šta vaša intuicija kaţe o ovoj integraciji? • Moj crveni šešir oseća da će cene nekretnina vrlo br zo opet da se vinu u visine. • Da ĉujem šta tvoj crveni šešir kaţe o ovoj novoj re klamnoj kampanji, moţe? • Moj crveni šešir mi kaţe da ova ponuda neće biti pri hvaćena. Gde se dotiču intuicija i mišljenje? Videli smo da beli šešir za razmišljanje ne dozvoljava izraţavanje mišljenja (premda moţe da dopusti izveštavanje o izraţenom mišljenju drugih). To je zato što se mišljenje zasniva na prosuĎivanju, tumačenju i intuiciji. Tas moţe da pretegne na stranu suda o poznatim činjenicama ili na stranu osećaja za82

XVI

Razmišljanje pod crvrnim šeširom

snovanog na nepoznatim faktorima. Mišljenje se moţe izraţavati u sklopu razmišljanja pod crvenim, crnim ili ţutim šeširom. Kada se koristi crveni šešir, najbolje je izraziti ga u vidu osećaja. • Imam osećaj da je dosada odgovorna za veliki deo maloletniĉkog kriminala. • Imam osećaj da vlasnici bioskopapriţeljkuju neke od onih spektakularnih filmova koji se reklamiraju na sva zvona.

83

1

*■< ■■" "' ■■

XVII RAZMIŠLJANJE POD CRVENIM ŠEŠIROM Trenutak za trenutkom Reagovanje i ljutnja. To je moj osećaj u vezi sa ovim sastankom. Sakriti ili pokazati osećanja. Osećanja iz „crvenog šešira" se mogu pokazati u bilo kom trenutku tokom trajanja sastanka, diskusije ili razgovora. Osećanja se mogu usmeriti na voĎenje samog sastanka, a ne samo na problem o kome se diskutuje. • Uzeću svoj crveni šešir za razmišljanje i reći vam da mi se ne dopada naĉin na koji se vodi ovaj sastanak. • Ţelela bih da iskoristim crveni šešir da nešto kaţem. Naime, imam osećaj da ćemo biti naterani na dogo vor koji ne ţelimo. • Gospodine Huper, stanovište mog crvenog šešira je da vi nikad nikoga ne saslušate do kraja. 85

Trenutak za trenutkom

XVII

• Rekla sam šta sam imala da kaţem i sada skidam crveni šešir. Suprotstavljena prirodnom toku emocija koje se javljaju za vreme nekog sastanka, konvencija o crvenom šeširu moţe delovati artificijelno i nepotrebno. Morate li zaista da „stavite" crveni šešir da biste se naljutili? Zar nije moguće izraziti emocije putem pogleda i glasa? Upravo u ovoj artificijelnosti i jeste prava vrednost crvenog šešira. Normalno je emocijama potrebno izvesno vreme da izbiju na površinu i još više vremena da se stišaju. Čovek bude uvreĎen; čovek uvredi druge. Na neki način, crveni šešir dopušta nekome da „uključi" i „isključi" emociju u roku od svega nekoliko trenutaka. Stavite crveni šešir i skinete ga. Pošto se smatra formalnim izrazom, stanovište izraţeno pod obodom crvenog šešira je manje lično od stanovišta izraţenog bez njega. Sama potreba da „stavimo" crveni šešir smanjuje količinu prepiranja. Ne moţete gnjaviti nekoga da stavlja crveni šešir kad god pomisli da se neko drugi ponaša neprimereno. A kad se jednom prihvati model crvenog šešira, izraţavanje emocionalnih stanovišta bez njegove formalnosti počinje da deluje grubo. Budući da crveni šešir obezbeĎuje kanal odreĎen za osećaje i emocije, više nema potrebe za stalnim upadicama. Svako ko oseća potrebu da bude emotivan ima odreĎen način za to. Više nije neophodno iskušavati i pogaĎati osećanja drugih. Ima načina da ih to direktno pitate. 86

XVII __________ Razmišljanje pod crvrnim šeširom

• Ţelim da stavite crveni šešir i kaţete mi šta mislite o mom predlogu. • Imam osećaj da vam se ne dopadam. Ţelim da stavi te crveni šešir i odgovorite mi. Zaljubljeni vole da čuju reci ljubavi od svojih partnera, iako nimalo ne sumnjaju u njihovu suštinu. • Prebacio sam se na nivo crvenog šešira i ţelim da ka ţem da sam vrlo zadovoljan odvijanjem ove sednice. i Da lije to opšte stanovište? • Imam osećaj da svi ţelimo da se ovaj dogovor napravi i potpiše. Gospodine Morison, budite ljubazni pa stavite crveni šešir i iznesite mi svoje stanovište. S mehanizmom crvenog šešira ne bi trebalo preterivati i dovoditi ga do apsurda. Sasvim je nepotrebno formalno ga koristiti svaki put kad se izraţava osećanje. Mehanizam se koristi isključivo kad se osećanje izraţava ili njegovo izraţavanje traţi na odreĎen i formalan način. • Ako se budete i dalje koristili crvenim šeširom, moraću da vam ga oduzmem i stavim van domašaja. • Moţemo li od vas dobiti jednu sveobuhvatnu izjavu izreĉenu pod crvenim šeširom, pa da završimo s tim ? ■- Šta mislite o svemu ovome? • Molim samo za jednu priliku da kaţem nešto pod ' okriljem crvenog šešira. Potom ću ga odloţiti i više neću posezati za njim.

87

XVIII RAZMIŠLJANJE POD CRVENIM ŠEŠIROM Upotreba emocija Moţe li razmišljanje da promeni emocije? Emocionalna pozadina. Emocije kao pregovaraĉka pozicija. Emocije, vrednosti i izbori. Kad se emocije jednom obelodane putem mehanizma crvenog šešira, tada se moţe načiniti pokušaj da se one istraţe, pa čak i promene. Samo po sebi, to više nije deo modela crvenog šešira. Razmišljanje moţe da promeni emocije. Emocije ne menja logični već perceptivni deo razmišljanja. Ako nešto vidimo drugačije nego pre, naše emocije se mogu promeniti jer se promenila percepcija. • Ne gledaj na to kao na poraz. Gledaj na to kao na odliĉan naĉin da otkriješ slabost i snagu njegovog naĉina igranja tenisa. 89

Upotreba emocija

XVIII

• Da li bi ova ponuda bila prihvatljiva kada bi potekla kao inicijativa s tvoje strane? • Shvati to kao još jedno iskustvo, a ne kao pogrešno prosuĊivanje. Svaka se škola plaća. Više nećemo mo rati da prolazimo kroz to. Nije svaki put moguća percepcija koja moţe da izmeni ili poništi emocije. MeĎutim, uvek vredi pokušati. Izraţene emocije mogu da pruţe konstatnu podlogu za razmišljanje ili diskusiju. Prisutnaje stalna svest o toj emocionalnoj podlozi. Odluke i planovi se sagledavaju kao doneseni na osnovu te podloge. S vremena na vreme je korisno zamisliti različitu emocionalnu podlogu i videti kako stvari mogu biti drugačije. • Svi znamo da se ovi pregovori odvijaju u atmosferi izrazitog nepoverenja. Pokušajmo sada da zamislimo kako bi izgledalo naše razmišljanje kad bi obe strane zaista verovale jedna drugoj. • Prisutno je osećanje da bilo kakva naša odluka neće mnogo promeniti stvari. DogaĊaji su nas pretekli. Zamislimo sada da nije tako i daje u našoj moći da kontrolišemo situaciju. • Moramo da budemo svesni besa nagomilanog u po zadini. Ne moţemo da ga ignorišemo. Kao što sam već napomenuo, emocije i osećanja su deo bojenja mape. Posredstvom konvencije o crvenom šeširu, moţemo da upoznamo one jarko obojene „regije" i sa emocionalnog stanovišta. Da bismo pronašli rešenja za razmirice, moţemo se drţati dalje od takvih oblasti. 90

XVIII _________ Razmišljanje pod crvrnim šeširom ____ \ 7

• Predloţena restrikcija vašeg poslovanja s konkurent skim kompanijama je oĉigledno osetljiva tema. Za sad se toga nećemo doticati. • Rukovodstvo sindikata se nikada neće sloţiti s neĉim "* što bi dovelo do smanjivanja dnevnica. To su dovoljn no jasno izrazili. Emocije se često upotrebljavaju za uspostavljanje pregovaračkih pozicija. Pri tom ne mislim na durenje, pretnje, učenu ili molbe za milost. Mislim na emocionalnu vrednost koja se pripisuje odreĎenim stvarima. Načelo promenljive vrednosti jeste osnova svakog pregovaranja. Nešto ima odreĎenu vrednost za jednu stranu i sasvim drugačiju vrednost za drugu stranu. Te vrednosti se mogu izraziti direktno, posredstvom razmišljanja pod crvenim šeširom. • Sposobnost da preĊemo demarkacione linije sindika ta je veoma bitna za našu produktivnost. • Moramo insistirati na poštovanju odgovarajućih di sciplinskih procedura. Ne tvrdimo dajeDţons nevin, ali postupak mora teći u skladu s propisima. Uopšte uzev, svi se slaţu da krajnja svrha svakog razmišljanja mora biti zadovoljstvo mislioca. Prema tome, svrha razmišljanja jeste zadovoljavanje izraţenih emocija. Teškoće nastaju iz tri „izvora". Da li će predloţeni plan rada zaista uspeti da zadovolji izraţene ţelje? • Ne ĉini mi se da će sniţavanje cena zaista dovesti do povećanja prodaje. Druga vrsta problema nastaje kada se zadovoljstvo jedne strane ostvaruje na račun druge. 91

Upotreba emocija

XVIII

•Moţemo da povećamo broj prekovremenih ĉasova ili da zaposlimo više radnika. Prvo bi koristilo onima koji već rade. Drugo bi bilo od koristi onima koji su trenutno bez posla. Treći problem jeste konflikt izmeĎu kratkotrajnog i dugotrajnog zadovoljstva. Osnovno načelo hrišćanstva je u tome veoma jasno: kakva je korist čoveku ako dobije ceo svet, a pri tom izgubi dušu? •Moţemo da podignemo cenu oglašavanja, što će nam trenutno povećati prihod. MeĊutim, gledano na duţi rok, time ćemo naterati oglašavaĉe da se okrenu drugim medijima. •Ukoliko snizimo cenu da bismo privukli mušterije ko je sada koriste usluge drugih aviokompanija, moţda ćemo steći privremenu prednost. Onda će oni da usklade cene s našom i moţe nam se desiti da pono vo izgubimo mušterije. A nama će ostati trajno sma njeni profit. •Baš bih uţivala u ovim prţenim krompirićima, ali bo jim se da to ne bi nimalo pomoglo u mojoj borbi s ki logramima. • Uloţiću novac u ovu predstavu jer mi se dopada Nerida, glumica koja igra glavnu ulogu, i ţelim ĉešće da je gledam. • Ţelim da me smatraju ĉovekom spremnim da podrţi nove, uzbudljive poduhvate u oblasti tehnologije, ali, gledano unapred, znam da ono što moji investitori zaista ţele jeste stabilan razvoj. 92

XVIII

Razmišljanje pod crvrnim šeširom

Emocije su istovremeno deo metoda razmišljanja i problema o kome valja razmisliti. Nema koristi od nadanja da će problemi nestati i ostaviti slobodan prostor za neometano razmišljanje.

93

XIX RAZMIŠLJANJE POD CRVENIM ŠEŠIROM Jezik emocija Emocije ne moraju da budu logiĉne ili dosledne. Emocije mogu da budu tanane, s jezikom koji uz njih ide. Oduprite se iskušenju da opravdavate emocije. Najveći problem prilikom nošenja crvenog šešira za razmišljanje jeste odupreti se iskušenju da opravdate emocije koje ste izrazili. Takvo opravdavanje moţe biti istinito ili laţno. U oba slučaja, razmišljanje pod crvenim šeširom ga čini nepotrebnim. • Nije vaţno zašto mu ne veruješ. Ne veruješ mu i go tovo. • Dopada ti se pomisao o filijali u Njujorku. Nema po trebe da sada detaljišemo o tome zbog ĉega ti se do pada. To moţemo i kasnije, kad doĊe vreme da done semo konaĉnu odluku o tome. 95

Jezik emocija

£1---

XIX

Vaspitani smo tako da se izvinjavamo zbog emocija i osećanja, zato što one nisu predmet logičkog mišljenja. Zbog toga smo skloni da ih tretiramo kao produţetak logike. Ako nam se neko ne dopada, za to mora da postoji dobar razlog. Ako nam se neki projekat dopada, to dopadanje mora da se zasniva na logici. Razmišljanje pod crvenim šeširom nas razrešava te obaveze. Znači li to da smo slobodni da imamo predrasude koje god hoćemo i da ih se pridrţavamo? Zar u tome ne leţi ogromna opasnost? Naprotiv. Predrasude koje naizgled nameće logika mogu biti opasnije od predrasuda koje priznajemo kao emocije. Nisam protiv istraţivanja emocija i preispitivanja njihovih osnova. MeĎutim, to nije deo modela crvenog šešira. Emocije su nestalne i nedosledne. U SAD je raĎena jedna anketa, u kojoj su graĎani odgovarali na pitanja vezana za mešanje svoje zemlje u dešavanja u Centralnoj Americi. Većina je podrţala mešanje. Pa ipak, većina je bila protiv svakog predloţenog metoda mešanja. Moguće je biti pobornik mešanja kao apstraktne ideje i protiviti mu se čim se prevede u konkretne planove. Sa stanovišta logike, to je besmisleno, ali u svetu emocija ima itekakav smisao. Konvencija o crvenom šeširu nije način za rastrubljivanje emocija, mada bi neki mogli da doĎu u iskušenje da ga tako upotrebe. Ona više podseća na ogledalo koje odraţava emocije u vaskolikoj njihovoj sloţenosti. Kaţu da narod Inuita (Eskimi) ima dvadeset različitih reci za sneg. U nekim kulturama postoji jednako mnogo reci za različite nijanse ljubavi. Engleski i mnogi drugi evropski jezici nemaju u opštoj upotrebi tako širok dijapazon reci koje opisuju emocije. 96

XIX __________ Razmišljanje pod crvrnim šeširom

Postoje naklonost/nenaklonost, mrţnja/ljubav, zadovoljstvo/nezadovoljstvo, sreća/nesreća. Recimo, mogli bismo da potraţimo reč koja bi ukazivala na neodlučno-pozitivan stav, i drugu, koja bi ukazivala na neodlučno-negativan stav. Reč sumnjiĉav]?, preterano negativna za to. Budući da nam razmišljanje pod crvenim šeširom omogućava da budemo odvaţni i otvoreni kada je reč o našim osećanjima, moţemo potraţiti način da ih podesimo u skladu sa situacijom. Bez crvenog šešira, skloni smo da se ograničimo na jače reci, uz ton i izraz lica kao dodatke. • Osećam da oklevaš u vezi sa ovim poslom. Ne ţeliš da sudeluješ, ali ni da budeš iskljuĉen. Ţeliš da budeš u pripravnosti u predsoblju, spreman da uĊeš kada to tebi bude odgovaralo. • Nije da ti se Morgan ne dopada, ali nekako ti je ne lagodno u njegovom prisustvu. Više od svega bi volela da imaš dobar izgovor za tu svoju nenaklonost. • Jednostavno smo potpuno neusklaĊeni u vezi sa ovim problemom. • Entuzijazam za ovaj poduhvat kao daje poĉeo da je njava. Ne naglo, već kao gumeni ĉamac koji negde lagano poĉne da pušta. Ne vidite da se bilo šta deša va, ali, ako posle nekog vremena ponovo bacite po gled, jasno vam je daje opušteniji negopre. Crveni šešir daje misliocu slobodu da se više poetski izrazi o svojim osećanjima. Crveni šešir daje osećanjima pravo da postanu vidljiva.

97

XX RAZMIŠLJANJE POD CRVENIM ŠEŠIROM Rezime Nošenje crvenog šešira omogućava misliocu da kaţe: „Ovo su moja osećanja prema toj stvari." Crveni šešir legitimizuje emocije i osećanja kao vaţan deo razmišljanja. Crveni šešir čini osećanja vidljivima, tako da mogu da postanu deo mape razmišljanja, a ujedno i deo sistema vrednosti na osnovu kojeg se bira pravac. Crveni šešir predstavlja pogodan metod za uključivanje modaliteta osećanja i njegovo isključivanje, na način koji bi, bez njega, bio za mislioca nemoguć. Crveni šešir omogućava misliocu da istraţuje osećanja drugih, tako što od njih traţi da stave crveni šešir i tek tada izreknu svoje stanovište. Kada mislilac koristi crveni šešir, nikad ne bi trebalo da pokušava da opravda svoja osećanja ili da za njih traţi utemeljenje u logici. 99

Rezime

XX

Crveni šešir pokriva dva obimna vida osećanja. Prvo, tu su obične emocije, onakve kakve ih znamo, koje obuhvataju čitav spektar emocija, od onih snaţnih kao što su strah i nenaklonost, do onih suptilnijih, kao što je sumnja. Drugo, tu su sloţena prosuĎivanja koja zalaze u takve vrste osećanja kao što su slutnja, intuicija, čulo, ukus, estetsko osećanje i ostala, koja nemaju vidljivog opravdanja. Ukoliko mišljenje o nečemu u velikoj meri sadrţi ovu vrstu osećanja, ono takoĎe moţe da stane pod crveni šešir.

100

XXI CRNI ŠEŠIR Šta nije u redu s njim Logiĉno-negativno. Zašto neće da funkcioniše. Ne pristaje našem iskustvu i znanju. Kritiĉko prosuĊivanje. Pesimistiĉko stanovište. Mora se reći da se većina mislilaca - bez obzira na to da li su prošli obuku ili nisu - najlagodnije oseća noseći crni šešir. To je zbog zapadnjačkog mentaliteta koji akcenat stavlja na raspravu i kriticizam. Koliko god iznenaĎujuće zvučalo, veoma su brojni oni koji su ubeĎeni daje nošenje crnog šešira glavna funkcija razmišljanja. Naţalost, tako nešto u potpunosti izostavlja generativne, kreativne i konstruktivne aspekte mišljenja. Bez obzira na to, razmišljanje pod crnim šeširom je veoma vaţan deo razmišljanja. Razmišljanje pod crnim šeširom je uvek logično. Razmišljanje pod crnim šeširom je negativno, ali nije emocio101

Šta nije u redu sa njim?

XXI

nalno. Emocionalno-negativno je uloga crvenog šešira (koja obuhvata i emocionalno-pozitivno). Razmišljanje pod crnim šeširom zaista gleda na tamnu ili „crnu" stranu stvari, ali je to crnilo uvek logiĉno. Sa crvenim šeširom na glavi, ne mora se davati nikakve razloge za negativna oseća-nja. Sa crnim šeširom na glavi, uvek se moraju dati logični i relevantni razlozi. Štaviše, jedna od velikih vrednosti modela šest šešira za razmišljanje jeste to razdvajanje, na vrlo odreĎen način, emocionalno-negativnog od logičnonegativnog. - Mislim da sniţavanje cena neće imati efekta. - To je razmišljanje pod crvenim šeširom. Ja od vas traţim mišljenje pod crnim šeširom. Ţelim da mi da te logiĉne razloge za to. - Prilikom naših ranijih sliĉnih pokušaja - koje vam mogu prikazati kao statistiĉke podatke o prodaji — sniţavanje cena nije rezultovalo dovoljnom proda jom koja bi predstavljala protivteţu smanjivanju pro fita. Konkurentske firme su na to uvek reagovale sni ţavanjem svojih cena, kako bi ostale u trci. Razlozi dati pod crnim šeširom moraju da stoje na sopstvenim nogama. Moraju biti upotrebljivi za sve. Moraju da zvuče razloţno i kada su odštampani na papiru, a ne samo kada ih neka jaka ličnost iznosi na ubedljiv način. Razmišljanje pod crnim šeširom se zasniva na suprotstavljanju primerenog neprimerenom. Razmišljanje pod crnim šeširom mora da bude logično i istinoljubivo, ali ne i fer. Razmišljanje pod crnim šeširom prezentuje logično-negativno: zbog čega nešto neće funkcionisati. Logično-pozitivno - zbog čega hoće nešto funk102

XXI ____________________ Crni šešir _____________

cionisati — prezentuje se pod ţutim šeširom. To je stoga što je tendencija uma da bude negativan toliko jaka da mora imati sopstveni šešir. Mislilac mora imati mogućnost da bude samo negativan. Veoma je moguće da se naša negativnost i pozitivnost odraţavaju sasvim malom različitošću u pratećoj herniji mozga. Ako je tako, onda ne bi imalo „praktičnog" smisla da isti šešir pokriva objektivno prosuĎivanje koje obuhvata i logično-pozitivno i logično-negativno, jer hernija mozga ne moţe stalno da „skakuće" napred-nazad. Hernija negativnog moţe da bude hernija straha, a hernija pozitivnog moţe da bude hernija zadovoljstva. Uvek kaţu da reč kriticizam obuhvata iskrenu procenu kako pozitivnih tako i negativnih aspekata. U praksi, meĎutim, glagol hitikovati implicira isticanje onoga što je pogrešno ili loše. To je upravo ono što implicira i razmišljanje pod crnim šeširom. Godine iskustva koje sam stekao podučavajući ljude metodologiji razmišljanja su me uverile da postoji potreba za razdvajanjem logično-negativnog od logično-pozitivnog. Ljudi koji za sebe tvrde da su pravični obično ne čine ništa više nego što slabijom ocenom ocenjuju stanovište koje je suprotno njihovom. Premda je crni šešir „šešir kritičara", ipak ţelim da učinim apsolutno jasnim da tu nije reč o priklanjanju jednoj od strana u raspravi. Nema nikakvih strana i nema rasprave. Crni šešir se usrdsreduje na logično-negativno. Mislilac, ako ţeli, moţe da zameni crni šešir ţutim i obratno. • Stavivši svoj crni šešir za razmišljanje, moram da ukazem na to da brvnara nema struju. Stavivši, me103

Šta nije u redu sa njim?

XXI

Ċutim, ţuti šešir, mogu reći da tu ne postoji potreba za plaćanjem raĉuna elektropreduzeću. Ova specifičnost crnog šešira oslobaĎa mislioca potrebe da bude fer i sagleda obe strane situacije. Kada mislilac nosi crni šešir, negativnosti je dozvoljeno da uzme uzde u svoje ruke. Na prvi pogled, crni šešir moţe delovati kao pojačavanje negativnosti koja je već tako karakteristična za mnoge mislioce. Jednako kao što crveni šešir legitimizuje emocije, tako crni šešir kao da legitimizuje ovu vrstu apsolutne negativnosti. U praksi, crni šešir ima suprotan efekat. Osoba koja je po prirodi negativna će u svakom trenutku uvoditi negativnost u svoje razmišljanje. Ta negativnost će uvek biti tu, spremna za skok. Ovo znači da će u našem uobičajenom konfuznom razmišljanju - u kome nastojimo da uradimo sve odjednom - ton biti uglavnom negativan. UsredsreĎujući se direktno na negativno, crni šešir zapravo ograniĉava negativnost. Od mislioca se moţe zatraţiti da skine crni šešir. To je signal za jasno i odreĎeno napuštanje negativnog. • Tvoje razmišljanje pod crnim šeširom je odliĉno. Za što sad na ĉas ne staviš neki drugi šešir? • Tokom celog sastanka drţite na glavi taj crni šešir. Je li to jedini za koji znate kako se nosi? • Ţelim da narednih pet minuta zameniš crni šešir ţu tim. Onda mi reci šta vidiš. • Meri nam obiĉno daje svoja razmišljanja pod obo dom crnog šešira. Kada ne nosi taj šešir, kao da ne ma bog zna šta da kaţe. 104

XXI

C r n i š e š i r Y [

• Vi umete da mislite samo pod jednim šeširom. Crnim. Igrač golfa koji odlično izvodi duge udarce neće voditi ništa manje računa o svojim kratkim loptama. Slično tome, mislilac koji je dobar u razmišljanju pod crnim šeširom ne voli osećaj da nije sposoban da jednako uspešno nosi i šešire drugih boja. Na ovaj način, model šešira pokazuje daje negativnost samo jedan deo mišljenja. Do sada je već mnogim čitaocima palo na pamet daje uloga crnog šešira veoma slična tradicionalnoj ulozi Ďavoljeg advokata, osobe koja testira predlog iznoseći protivargumente. • Dopada mi se ova ideja o putniĉkom diriţablu. Ali, na trenutak ću se prihvatiti uloge Ċavoljeg advokata. • Dozvolili smo da nas ponese oduševljenje. Neko će morati da preuzme ulogu Ċavoljeg advokata i ukaţe na to daje ova prodajna cena ipakpretera.no visoka. Crni šešir je odista sličan ulozi Ďavoljeg advokata i integriše tu konkretnu ulogu u čitavu seriju koju simbolišu šest šešira. Na ovaj način, negativnost se sagledava samo kao jedna od uloga u mišljenju. Postoji, meĎutim, znatna razlika. Đavolji advokat je zaista bio advokat, naimenovan od strane crkvenog suda da brani optuţene za jeres ili vračanje. Vraćamo se, dakle, na raspravu. Kao što sam ranije rekao, razmišljanje pod crnim šeširom nema nikakve veze s raspravom već samo s usredsreĎivanjem na logično-negativno. Razmišljanje pod crnim šeširom se upotrebljava za popunjavanje crnih delova mape mišljenja. Ovaj zadatak cr105

Šta nije u redu sa njim?

XXI

nog šešira je zadatak kao i mnogi drugi i mora se temeljito izvršiti. Zadrţavati za sebe razmišljanje pod crnim šeširom, zbog straha da će negativni aspekti zatrti ideju, znači uništiti čitavu svrhu šest šešira za razmišljanje - a to je da svaku od šest uloga valja odigrati potpuno i do kraja.

106

XXII RAZMIŠLJANJE POD CRNIM ŠEŠIROM Suština i metod Greške u razmišljanju. Zašto jedna stvar ne sledi drugu. Pravila dokaza. Mogući zakljuĉci. Poput razmišljanja pod crvenim šeširom, i razmišljanje pod crnim šeširom se moţe primeniti na samu temu - pozabavio! se s tim u narednom poglavlju - ili na samu diskusiju ili na razmišljanje o njoj, odnosno na sam metod razmišljanja. v • Koliko ja znam, ovde je reĉ o pretpostavci. • Ne vidim kako to proizlazi iz onoga što ste maloĉas rekli. • • Brojĉani podaci za koje ja znam su drugaĉiji od onih koje ste vi izneli. •To nije jedino moguće objašnjenje, već samo jedno od objašnjenja. 107

Suština i metod

XXII

• IzmeĊu ovih taĉaka ne mora da postoji logiĉka veza. Bilo bi glupo i nezgodno kada bi mislilac morao formalno da stavlja crni šešir svaki put kad hoće da stavi primedbu te vrste. Razumljivo je da su takve primedbe deo razmišljanja pod crnim šeširom bez obzira da lije njegovo stavljanje formalno najavljeno ili nije. U praksi, za mislioca je bolje da u sebi prikuplja sve na šta ţeli da reaguje, nego da svaki čas upada drugima u reč, kao u uobičajenoj raspravi. Mislilac kasnije moţe formalno istupiti u okviru razmišljanja pod crnim šeširom i izneti sve one greške u mišljenju koje je čuo. • Staviću na trenutak svoj crni šešir jer ţelim da uka zem na neke delove diskusije koje smatram pogrešni ma. Opadanje konzumiranja ţestokih pića je moţda rezultat povećanja zdravstvene svesti, ali je moţda i posledica toga što se sve više potrošaĉa opredeljuje za vino, ili stroţih propisa o voţnji u pijanom stanju. TakoĊe, povećana prodaja votke je moţda rezultat agresivnijeg reklamiranja i nema nikakve veze s uku som. • Koliko vidim, svi dajete mnogo mišljenja, pretpostav ki i osećanjapod crvenim šeširom. • To nije taĉno. Prava na iskopavanje ne moraju da se plate jedino ako su kompletno istraţivanje i razvojni projekat uraĊeni u Irskoj. • Ţeleo bih da vaše razmišljanje o tome poklopim cr nim šeširom. Podaci koje ste naveli su odpre ĉetiri godine. Uzorak je vrlo mali. Uz to, imate podatke sa mo za juţni deo zemlje. 108

XXII __________ Razmišljanje pod crnim šeširom ______V 7

Ne nameravam ovde da iznosim sva pravila logičke dedukcije i zaključivanja. Mnoga od njih su apstraktna i nisu uvek relevantna kada je reč o praktičnim stvarima za razliku od zatvorenih sistema. Osnovna pravila bismo mogli da pojednostavimo na sledeći način: 1. Da li je osnova čvrsta i opravdana? 2. Da li sledi zaključak? 3. Da li je izvoĎenje zaključka obavezno? 4. Ima li još mogućih zaključaka? Pod izvoĎenjem zaključka podrazumevam sve za šta se kaţe da proizlazi iz nečega drugog. • Ako povećamo broj zatvorskih kazni i njihovo trajanje, to će smanjiti stopu zloĉina. Ovo moţda deluje kao dovoljno logična izjava. Ako je detaljno proučimo, otkrićemo da derivacija moţe, ali i ne mora da usledi. Pošto znamo daje mala verovatnoća da će kriminalac biti uhvaćen, onda duţe trajanje zatvorske kazne moţda i nije tako efikasno. Ako, pak, sudovi ne primenjuju te stroţe osude, gubi se efekat zastrašivanja. Bez obzira na to, moţe se reći da pojačano zastrašivanje ima, jiekog efekta" na smanjenje stope zločina. Ovde već dolazimo do procene koliki je taj,,neki efekat". Ako uzmemo u obzir dodatne troškove za drţanje ljudi u zatvorima, onda je prilično mali. MeĎutim, moţemo da odemo i dalje od toga. Da li stroţe kazne zapravo čine zločine još gorima? Kriminalac će moţda radije ubiti svoju ţrtvu, da bi smanjio šansu da bude prepoznat, ukoliko su kazne izuzetno stroge. Dugotrajni boravak u zatvoru zbog nekog manjeg 109

Suština i metod

XXII

prekršaja moţe da pretvori lakšeg prestupnika u okorelog kriminalca. Naposletku, visoki troškovi drţanja ljudi u zatvorima mogu imati manje efekta na smanjivanje stope zločina nego što bi to bio slučaj ako bi se ista sredstva utrošila na jačanje policijskih snaga. Zanimljivost vezana za ovaj primer jeste ta stoje potrebno mnogo mašte da bi se stvorile alternativne posledice i mogućnosti. Kao što sam napisao u knjizi Praktiĉno razmišljanje: ,JDokaz ĉesto nije ništa više do nedostatak mašte". Ovo se odnosi na nauku, pravo i mnogo drugih oblasti, s izuzetkom zatvorenih matematičkih sistema i filozofskih jezičkih poigravanja. U praksi, jedan od najboljih načina razotkrivanja logičkih grešaka jeste iznošenje alternativnog objašnjenja ili mogućnosti. • Taĉnoje da u mnogim zemljama broj razvoda raste istom brzinom kao i broj mašina za pranje veša, ali to ne znaĉi da mašine za pranje veša uzrokuju raz vod. Oba trenda su moţda posledica povećanja stan darda, društvenog napretka ili većeg broja zaposle nih ţena, itd. • Taĉnoje da će prodaja verovatno opasti ako podig nemo cene. Ali ako to opravdamo izuzetnošću proiz voda, mogli bismo privući drugaĉiju vrstu kupaca, a pad prodaje bi bio nadoknaĊen povećanim priho dom. Ovde ponovo dolazimo na aspekt „verovatnoće" o kome smo diskutovali pod belim šeširom za razmišljanje. Savršeno je prihvatljivo ukazati na moguće alternative, ali ni110

YXII __________ Razmišljanje pod crnim šeširom______ \ 7

kad ne bi trebalo tvrditi daje svaka alternativa podjednako verovatna. Ono što valja imati na umu jeste da razmišljanje pod crnim šeširom nikada nije rasprava. Kako da izaĎemo na kraj s greškama na mapi razmišljanja? Jedna osoba veruje da bi stroţe kazne smanjile stopu kriminala. Drugoj se čini da je to moguća ali nedokazana pretpostavka. Tamo gde je to moguće, pozivanje na statistiku ili neki eksperiment bi predstavljalo dobrodošlu pomoć u donošenju odluke (razmišljanje pod belim šeširom). Ukoliko odluka ne moţe da se donese, na mapu se, kao mogućnosti, stavljaju različita alternativna stanovišta. Kada su dokazi naročito slabi, mogućnost se moţe označiti kao mišljenje. Svaka osoba koja koristi mapu ima potom izbor da obrati paţnju na to mišljenje ili da ga ignoriše. • Razumljiva je pretpostavka da će se broj prazniĉnih putovanja povećati jer se porodiĉni prihodi poveća vaju, a broj dece smanjuje. Uz to, putovanje avionom će postati relativno jeftinije. • Moguće je da će ljudima putovanja dosaditi, jer sva ka novina zastareva i moţda će se odluĉiti za godišnji odmor tipa ,/Iruga kuća", u sopstvenoj zemlji. Obe mogućnosti bi trebalo imati na umu. One mogu da koegzistiraju. Čak i ako se dve mogućnosti meĎusobno isključuju, još uvek bi ih trebalo staviti na mapu, sve dok dokazi ili emocionalna sklonost ne naprave izbor. Činjenica koja je predmet diskusije se takoĎe moţe staviti na mapu - pod uslovom da se obeleţi kao „sporna".

111

XXIII RAZMIŠLJANJE POD CRNIM ŠEŠIROM Prošla i buduća suština Kako se ovo uklapa u moja ranija iskustva? Da lije tako? Koji su rizici? Osvrnuli smo se na razmišljanje pod crnim šeširom u pogledu samog metoda razmišljanja. Sada dolazimo do suštine. Da li su činjenice tačne? Da li su činjenice relevantne? Činjenice se prezentuju u sklopu razmišljanja pod belim šeširom, ali stavljaju na probu u okviru razmišljanja pod crnim šeširom. • Moguće je daje broj nezaposlenih statistiĉki potcenjen, budući da ima mnogih koji se uopšte ne prijavljuju nadleţnim sluţbama. , • 600 miliona prodatih avionskih karata godišnje ne daje sliku o tome koliko ljudi zaista putuje avionom, jer neki lete više puta. TakoĊe, ovaj podatak ukljuĉuje i kratka putovanja po unutrašnjosti. 113

Prošla i buduća suština

XXIII

• Brojke pokazuju da bi pad stope kriminala u SAD tre balo daje povezan sa populacijskim statistiĉkim po dacima za svaku starosnu grupu. Moguće je daje do pada stope kriminala došlo samo zbog toga što su glavni delinkventi izašli iz starosne grupe u kojoj je stopa kriminala najveća, one od osamnaest do dva deset tri godine. Izazov u vidu brojki i izveštaja jeste jedna od jednostavnijih i očiglednijih primena razmišljanja pod crnim šeširom. U takvim slučajevima, svrha razmišljanja pod crnim šeširom jeste naglašavanje da su činjenice pogrešne (tamo gde je to slučaj) ili da su moţda neprimenjive. Ako neka vaţna odluka valja da se zasniva na činjenicama, onda bi mogućnost - makar i vrlo mala - da su neprimenjive trebalo da dovede do potrage za boljim činjenicama ili brojkama. Namera mislioca koji je stavio crni šešir nije da stvori svu moguću sumnju, kao što to na suĎenju čini advokat optuţenog, već da na objektivan način ukaţe na postojeće slabosti. Mnoga iskustva nisu kvantifikovana činjenicama i brojkama. Razmišljanje pod crnim šeširom moţe da ukaţe na delove predloga ili izjave koji se ne uklapaju u takva iskustva. • Prema mom iskustvu, ako ljudima date bonus u vidu novca, vrlo brzo poĉnu da ga oĉekuju kao normalan deo plate. • Prema mom iskustvu, ljudi veoma povoljno reaguju ako osete da se njihov dodatni napor priznaje i da se to priznanje pokazuje kroz neku vrstu opipljive na grade. 114

YXIII __________Razmišljanje pod crnim šeširom _____ y /

• Ako oĉekuju da budu nagraĊeni, ljudi će uĉiniti veo ma malo ukoliko nema nagrade. Prve dve izjave mogu da se uklope u iskustvo onih koji sede za stolom i diskutuju o motivaciji. Treća ne moţe. Mora se reći daje iskustvo veoma lična stvar i da različiti ljudi imaju uistinu različita iskustva. U različitim kulturama, nagrade mogu imati veoma različit efekat. Trebalo bi reći i da različite okolnosti dovode do različitih efekata. Moguće je da posle čestog nagraĎivanja usledi lenjost. Postoji, dakle, više razloga zbog kojih se iskustvo moţe činiti inkompatibilno ili čak kontradiktorno. - U inflatornim vremenima, ljudi su skloni da više šte de. — To nije istina! Ljudi tada manje štede. U većini zemalja su ljudi skloni da više štede. Ali, ne i u SAD. To je moţda stoga što je finansijsko savetovanje vrlo rasprostranjeno i ljudi više znaju o finansijama, ih je moţda stoga što se kamata na pozajmljeni novac odbija od poreza, a u vremenima inflacije kamatna stopa moţe da bude čak i negativna. Biva da mislilac sa crnim šeširom na glavi pokuša da u potpunosti pobije nešto. To se obično odnosi na naučne činjenice, otkrića istraţivanja, ukorenjene činjenice, itd. • Mislim daje to pogrešno. Većina supermarketa nema veći obrt od dva do tri odsto. U drugim prilikama, mislilac sa crnim šeširom opravdano iznosi svoje hčno iskustvo. • Otkrio sam da rad u malim organizacijama pruţa mnogo veću motivaciju. Ne slaţem se s vama kad ka115

Prošla i buduća suština

XXIII

zete da su decentralizovane velike organizacije sliĉne malim organizacijama. •Moram da stavim svoj crni šešir, da bih vam svima rekao da se taj predlog jednostavno ne uklapa u mo je dvadesetogodišnje iskustvo u poslu s kozmetikom. Ne moţete proizvode iste marke istovremeno proda vati kao ekskluzivne i na rasprodaji. Pored toga, duţnost je crnog šešira i da ukaţe na rizike, opasnosti, nedostatke i potencijalne probleme.koji mogu da se jave u budućnosti. •Da se nismo resili da prvi upotrebimo nuklearno oruţje, moglo je da se desi da Rusi preplave Evropu konvencionalnim naoruţanjem. •Moram da naglasim da bi vaš suprug, u nastavku brakorazvodne parnice, mogao da ustvrdi da vi niste podobni da vodite raĉuna o deci. •Ako funta nastavi da pada u odnosu na dolar, kamat ne stope će verovatno morati da budu podignute, što bi dovelo dopada na berzi. Jedini način gledanja u budućnost jeste na osnovu primera iz prošlosti. To moţe da znači jednostavnu ekstrapolaciju. •Prisutan je ĉvrsto ukorenjen trend kupovine brze hra ne i grickalica. Ljudi se sve manje oslanjaju na for malne, obilne obroke i okreću se ,^alogajĉićima"ko je konzumiraju s nogu. •Mnoge firme su bankrotirale pokušavajući da proda ju sladoled Francuzima. Ne vidim zašto bi ovaj novi pokušaj imao uspeha. 116

Razmišljanje pod crnim šeširom _____ \

/

Budućnost se moţe interpretirati i kao skup različitih trendova i obrazaca. • Što se radna nedelja bude više skraćivala, biće više vremena za dokolicu. MeĊutim, velika nezaposlenost znaĉi da će biti sve više ljudi koji će imati mnogo vre mena za odmaranje, ali ne i novca da ga na to utro še. Prema tome, moguće je da će nam biti potrebni jeftiniji vidovi odmaranja. • Moje razmišljanje pod crnim šeširom mi kaţe da će •: Epl kompjuteri biti istisnuti s trţišta ukoliko ne posta nu kompatibilni s IBM-ovim mašinama. Kupci će ţek leti da imaju pristup celokupnom softveru napravljenom za IBM. Prošlost je uvek izvesna - čak iako nije izvesno da se odreĎena lekcija naučena u prošlosti moţe primeniti na odreĎenu trenutnu situaciju. S budućnošću moramo biti spekulativni. Razmišljanje pod ţutim šeširom se moţe opisati kao spekulativno-pozitivno, jer je optimistično i gleda na sve ono dobro što moţe da se izrodi iz predloţenog postupka ili odluke. Jedna od funkcija razmišljanja pod crnim šeširom jeste ukazivanje na spekulativno-znegativnu ravnoteţu: „Ovo bi moglo da krene kako ne treba." '■->.' • Moram da stavim svoj crni šešir da bih vam rekao šta i mislim o predloţenom ulasku na trţište personalnih raĉunara. Da li mi to uopšte moţemo? Moţemo li da postignemo pravu cenu ? U ĉemu će se sastojati naša prednost u odnosu na konkurenciju? Zašto bi iko kupovao kompjutere od nas? Ovde dolazimo do nečega što se moţe nazvati „negativnim pitanjima". Mislilac sa crnim šeširom praktično ka117

Prošla i buduća suština

XXIII

ţe: „Moje stanovište je negativno. Do vas stoji da me ubedite da nisam u pravu." • Zašto mislite da će ovaj konsultant biti išta bolji od prethodnog? • Šta će biti ako se Japanci ukljuĉe na trţište civilnog vazduhoplovstva ? • Gde ćemo se mi naći ako neka od velikih farmaceut skih kompanija poĉne s proizvodnjom intraokularnih soĉiva? Većina negativnih pitanja se moţe podjednako formulisati i ovako: „Vidim da postoji opasnost da..." • Vidim da postoji opasnost da će konkurencija da pa rira našim sniţenim cenama. • Vidim da postoji opasnost da subvencionisanje od strane vlade bude naglo prekinuto. • Vidim da postoji opasnost od prekomerne proizvod nje mleka. • Vidim da postoji opasnost da rast plota podigne tro škove proizvodnje i sve nas izbaci iz posla. • Vidim da postoji opasnost da razmišljanje pod šest razliĉitih šešira postane zabavno samo po sebi, tako da izostane razmišljanje na zadatu temu. Baš kao što je uloga Ďavoljeg advokata tradicionalna uloga koja uključuje razmišljanje, isto je i sa ulogom Kasandre, proročice propasti. Ova uloga se u potpunosti uklapa u spekulativno-negativan aspekt razmišljanja pod crnim šeširom. Kako se suprotstaviti negativnostima koje iznosi razmišljanje pod crnim šeširom? Pre svega, valja imati na umu daje reč o pravljenju mape, a ne o raspravi. 118

Razmišljanje pod crnim šeširom

Prvi način jeste konstantacija i priznavanje postojanja negativnosti. • Da, zaista postoji ozbiljna opasnost i ako do toga do Ċe, bićemo u nevolji. Svakako moramo voditi raĉuna. Drugi način je da priznate postojanje opasnosti i iznesete protivpredlog. • Ako konkurencija zaista pokuša da nam parira cenom, onda ćemo lansirati naš specijalni jeftini proiz vod, koji je i osmišljen tako da moţe da se prodaje po izuzetno niskoj ceni. Pokušaju li da nam u tome pari raju, ostaće bez zarade. Četvrti način jeste poricanje razloţnosti opasnosti; u stvari, dati svoje mišljenje pod crnim šeširom o nečijem mišljenju iznesenom pod crnim šeširom. • Ne vidim kako bi to moglo da se desi, jer je cena ula ska novajlija na ovo trţište previše visoka. Glavni igraĉi su već zauzeli mesta i mi znamo za njih. Peti način je nuĎenje alternativnog stanovišta i njegovog smeštanja uz stanovište crnog šešira. • Budu li cene nafte padale u odnosu na druge troško ve, moţda će ljudi ponovo poĉeti da kupuju veće automobile, ali pošto su već navikli na pogodnosti koje pruţaju manji automobili, verujem da će uvek postojati trţište za njih.

119

XXIV RAZMIŠLJANJE POD CRNIM ŠEŠIROM Negativno uţivanje Mnogo je lakše biti negativan. Zabavnije je biti negativan. ,J0>a... ali..." Izgradnja ţelezničke pruge predstavlja sloţen graĎevinski poduhvat. Obična betonska ploča postavljena preko nje moţe da izbaci voz iz šina. Postavljanje takve betonske ploče nije nimalo komplikovana operacija. RazgraĎivanje je uvek mnogo lakše od graĎenja. Isto je i s negativnošću. Zbog toga je neophodno, prilikom razmišljanja pod crnim šeširom, razmotriti i privlačnost negativnosti koja tako često vodi u „negativno uţivanje". Negativno razmišljanje je privlačno zbog toga što je njegov učinak trenutan i kompletan. Dokazati nekome da nije u pravu predstavlja trenutno zadovoljstvo. Iznošenje konstruktivne ideje nema nikakav učinak sve dok se ta ideja nekome ne svidi ili dok ne dokaţete daje delotvorna (za staje potrebno vreme). 121

Negativno uţivanje

XXIV

Napadanje ideje pruţaUnstant-osećanje^superiornosti. Pohvala nečije ideje kao da „hvalitelja" čini donekle niţim od njenog tvorca. Kritikovanje je veoma lako, jer sve što kritičar mora da učini jeste da formuliše svoj sud i zatim pokaţe kako se predlog ne uklapa u tu formu. • Ono stoje nama potrebno jeste jednostavna, praktiĉ na ideja. Ono što vi predlaţete je suviše detaljno i slo ţeno. Nikada se neće realizovati. Ukoliko je, meĎutim, predlog bio jednostavan i direktan, kritičar će morati drugačije da formuliše svoju kritiku. • Ovo je suviše pojednostavljeno viĊenje situacije. Kao da smo u vrtiću. Moj šestogodišnji sin bi predloţio nešto bolje od ovoga. Moramo da uzmemo u obzir svefaktore. Primetićete da su odsečna odbacivanja predloga donekle lakša od formulisanja novih predloga. Primetićete i da se kritika ne zasniva samo na suštini predloga, već i na njegovim opštim osobinama: „previše sloţeno" ili „previše jednostavno". IznenaĎujuće je koliko mnogo se u praksi susrećemo s kriticizmom ovog tipa. Ova vrsta razmišljanja zapravo spada pod crveni šešir, radije nego pod crni. • Ne dopada mi se vaš predlog. Jednostavno mi se ne dopada i gotovo. Mnogo je razmišljanja pod crvenim šeširom koje se maskira kao razmišljanje pod crnim šeširom. • Ako je to sve što imate da kaţete, onda nam na to va lja gledati kao na mišljenje pod crvenim, a ne crnim šeširom. Vaše je pravo da osećate šta god hoćete. 122

XXIV __________Razmišljanje pod crnim šeširom ____

Mnogo je lakše sašiti odelo koje ne pristaje nego ono koje pristaje. To nas dovodi direktno do fraze „da... ali...". Ovde negativni mislilac ignoriše glavni deo predloga, koji je zaista vredan i obradljiv, da bi se usredsredio na nekakav minorni deo koji je moţda pod znakom pitanja. • Knjiga je dobra, ali pitam se zastoje autorka mora la da izabere taj apsurdni naslov. On ništa ne govori o knjizi i uopšte se ne odnosi na nju. To je naslov ka kav moţe da se naĊe na onim jeftinim ljubavnim romanĉićima. • Apsurdnost ĉitavog budţeta se vidi u nametanju po reza na prodaju brze hrane. Ako je jelo hladno, porez se na naplaćuje jer je onda reĉ prosto o hrani. Ako je reĉ o toplom jelu, nameće se taksa jer je to sada „obrok", a ne samo hrana. Obično se kaţe da ukazivanjem na manje nedostatke kritičar obavlja koristan posao, jer on zapravo kaţe: „Sve ostalo je dobro, a ako biste još ispravili ovaj mali nedostatak, onda bi ćela stvar bila savršena." Nema sumnje da ovo moţe da proĎe u fazi oblikovanja proizvoda od strane dizajnera ili pisca, ali kada je reč o gotovom proizvodu, kritičar dela u skladu s principom:, JVIoram da pronaĎem nešto što ću da iskritikujem." Na primeru poreza na brzu hranu, vidljiv je drugi mehanizam na delu. Ovde negativan mislilac ţeli da ostavi utisak daje usredsreden samo na uzorak celine. Pokazujući daje taj uzorak apsurdan, aludira na to daje celina podjednako apsurdna. Ovo je ekvivalentno sledećoj aluziji: »Svaki čovek koji moţe da učini nešto tako glupo jeste glup čovek. Prema tome, sve što on čini je glupo." 123

Negativno uţivanje

XXIV

Ovo su očigledna, detinjasta uţivanja negativnog mislioca. Ima i mnogo drugih, meĎu kojima su „etiketiranje" • („slabašan", „takozvani", „detinjast" itd.) i podrugljivost („u najboljoj nameri," itd.). Tu je i tradicionalno pribeţište| onih koji nemaju razumevanja za „carevo novo odelo". Opasnosti negativnog razmišljanja i metoda rasprave! sam mnogo detaljnije opisao u svojoj novoj knjizi - Suho- j bi: bolji naĉin njihovog,rešavanja. Razmišljanje pod crnim šeširom je predviĎeno tako dal obuhvata ozbiljno negativno razmišljanje, a ne detinjasto I ugaĎanje samom sebi koje sam podvukao u ovom odeljku. Ozbiljan aspekt modela „da... ali..." je taj daje ponekad neophodno ukazati na opasnost za koju je malo vero-l vatno da će se desiti, ali koja se, bez obzira na to, moraj imati na umu. • Znam da ste testirali uĉinak ovih elisa rotora u mla znom motoru, ali, da li ove nove elise mogu da izdr ţe lateralni udar ptice u letu? • Malo je verovatno, ali uvek postoji mogućnost da bi on mogao biti dvostruki agent. To moramo da imamo na umu. • Pretpostavljam da postoji mogućnost da su knjige sa da već postale dovoljno skupe da bi se smatrale legi timnim poklonima. Ovim problemom „verovatnoće" sam se pozabavio u domenu razmišljanja pod belim šeširom. Sve dok je nešto odgovarajuće formulisano (verovatnoća data), dotle je legitimno davati „da... ali..." komentare. Oni se daju zarad ispravljanja pogrešnog utiska ili u vidu opaski koje bi va- j ljalo imati na umu. 124

li

XXV RAZMIŠLJANJE POD CRNIM ŠEŠIROM Staje prvo, negativno ili pozitivno? Da li bi ţuti šešir trebalo da prethodi crnom? Strah i sigurnost. :: Radoznalost i istraţivanje. Mala deca primećuju i najmanje odstupanje od priče koju dobro poznaju - i prigovaraju na to. U ponavljanju je sigurnost. Razumno je pretpostaviti da je, u uslovima straha, ţivotinji priroĎeno da svoje ponašanje ograniči na poznati obrazac „bori se ili beţi". Vojnici koji se nalaze pod paljbom moraju, pak, da očuvaju disciplinu. Da li je povratak u izvesnost poznatog negativan aspekt uma? Šta bi mislilac trebalo da stavi na prvo mesto: crni šešir i negativan pregled ili ţuti šešir i pozitivno ispitivanje? Moţemo da raspravljamo o tome da li bi uvek trebalo prvo stavljati crni šešir, kako bi se neizvodljive ideje mo125

Staje prvo, negativno ili pozitivno?

XXV

gle brzo odbaciti, a da se pri tom na njihovo razmatranje ne utroši mnogo vremena. Ovaj negativan pristup jeste način razmišljanja većine ljudi i, kada je reč o mnogim praktičnim svrhama, on je zaista brz i efikasan. Kada tragamo za sposobnošću pre no za učinkom, negativano preispitivanje zaista štedi vreme. MeĎutim, mnogo je lakše uvideti mane nekog novog predloga nego njegove dobre strane. Prema tome, ako prilikom saslušavan] a novog predloga prvo stavimo crni šešir, malo je verovatno da će stvar otići dalje od toga. Pošto se umriTšklop pokrene u pravcu negativnog, postaje veoma teško uvideti pozitivno.jMoguće je da se hernija mozga u tom slučaju podešava na „strah'^i „sigurnost!! Prema tome, kad razmatramo nove ideje i promene, upotreba prvo ţutog šešira, pa onda crnog, ima mnogo smisla. ~ -—........"~ • U daljem radu, doći ćemo i na razmišljanje pod cr nim šeširom. Zasada, ţelim da svi stavite svoje ţute šešire. • To je razmišljanje pod crnim šeširom. Zadrţite ga za kasnije. • Ne ţelim upadice crnih šešira, ma koliko opravdane bile. Zabeleţite ih, pa ćete nam ih reći kasnije. Razmišljanje pod crnim šeširom ima na čemu da radi tek posle izricanja ideje i njenih korisnih strana. Ţelim da naglasim daje, po iznošenju predloga, duţnost svih da stave ţute šešire. To nije duţnost samo osobe koja iznosi predlog, dok svi ostali ćutke sede, nestrpljivi da stave svoje crne šešire. 126

__________________ __________________ Razmišljanje pod crnim šeširom

_____ y 7

• Niste još ništa rekli. Ţelim da ĉujem od vas neke ko mentare pod obodom ţutog šešira. Moglo bi se reći da će, ako ideja proĎe kroz negativan „sud" crnog šešira i opstane, automatski značiti daje reč o dobroj ideji i da će razmišljanje pod ţutim šeširom biti izlišno. Ovo dovodi do laţne pretpostavke da sve vrednosti neke ideje leţe na nekakvom posluţavniku i da sve što treba da učinimo jeste da ih ispitamo. U stvari, ispitivanje vrednosti ideje zahteva znatno naprezanje mašte i perceptualnog razmišljanja. Zbog toga je neophodno svesno razmišljanje pod ţutim šeširom - i zbog toga ono dolazi prvo. Pošto se ideja iznese, razmišljanje pod crnim šeširom se moţe primeniti na dva načina. Prvi načinje da se ispita izvodljivost ideje. • Da lije ova ideja legalna? • Da li će ova ideja junkcionisati? • Da li ova ideja donosi neku korist? • Da lije vredna truda? Resio sam da pod termin izvodljivosti podvedem i korist: ako nema koristi, ideja moţe biti izvodljiva teoretski, ali ne i praktično. Pošto se ustanovi da li je ideja izvodljiva, razmišljanje pod crnim šeširom moţe traţiti načina da ukazivanjem na nedostatke poboljša ideju. • Ako postupimo na taj naĉin, krajem svakog meseca ćemo imati gomilu posla. • Sem ako se ne uvede liĉna šifra uz broj za kupovinu posredstvom telefona, sistem će biti zloupotrebljavan. Poboljšanje dizajna predstavlja pozitivnu primenu razmišljanja pod crnim šeširom. Poboljšanje dizajna izvesno 127

Rezime

XXVI

Razmišljanje pod crnim šeširom moţe da postavlja negativna pitanja. Razmišljanje pod crnim šeširom ne bi trebalo da obuhvata negativno uţivanje ili negativna osećanja koja spadaju u domen crvenog šešira. Pozitivna procena se ostavlja ţutom šeširu. U slučaju novih ideja, ţuti šešir bi uvek trebalo koristiti pre crnog.

130

xxvn ŢUTI ŠEŠIR Spekulativno-pozitivno Pozitivno razmišljanje. Ţuto predstavlja sjaj sunca i vedrinu. Optimizam. UsredsreĊivanje na korist. Konstruktivno razmišljanje i njegovo ostvarivanje. Biti pozitivan jeste stvar ličnog izbora. Moţemo da izaberemo da stvari sagledavamo na pozitivan način. Moţemo da izaberemo da se usredsredimo na pozitivne aspekte situacije. Moţemo da tragamo za dobrim stranama. Stav ţutog šešira je upravo suprotan stavu crnog šešira. Crni šešir je zaokupljen negativnim, dok je ţuti zaokupljen pozitivnim procenama. Naţalost, ima više prirodnih razloga da se bude negativan, nego da se bude pozitivan. Negativno razmišljanje nas moţe poštedeti grešaka, zaštititTod rizika i opasnosti. Pozitivno razmišljanje mora da budejnešavina radoznalosti, zadovoljstva, pohlepe i ţelje da se, ,nešto stvori". Moglo bi se dokazati da napredak čo131

_____________ Spekulativno-pozitivno

___________ XXVII

večanstva zavisi od ove ţelje da se nešto stvori. U mojoj knjizi o uspehu, Taktika: uspeh kao umetnost i nauka, ono što karakteriše uspešne ljude jeste upravo ova neodoljiva ţelja da nešto stvore. Nazvao sam ţuti šešir „spekulativno-pozitivnim", jer su svaki naš plan ili akcija namenjeni budućnosti. Oni se tek u budućnosti realizuju. Pošto o budućnosti ne moţemo govoriti s istom izvesnošću s kojom govorimo o prošlosti, moramo da nagaĎamo o tome šta bi moglo da se desi. Neštojiarnerimo. jda uanimojzbogjoga što je (Vredno truda^ Upravo ta naša procena „vrednosti" jeste ono što daje „po-. zitivan" aspekt spekulativno-pozitivnog. Čak i kada se osvrćemo na nešto što se već dogodilo, moţemo izabrati da to bude s pozitivnog aspekta ili ekstrahovati samo pozitivno tumačenje. • Pozitivno u celoj stvari je to što sada znamo koji je njegov sledeći potez. Više nema neizvesnosti. • Stavimo na ĉas svoje ţute šešire i sagledajmo pozitiv ne aspekte. Kodak je odluĉio da krene na trţište polaroidnih fotoaparata. Prema tome, moraće da rekla miraju svoje proizvode. To će povećati svest javnosti o vrednostima instant-fotografije. Ujedno bi trebalo i ■-;,■■:* ,vv.\n;\. xh" 'YvXirr,■-.«