Dr.vojislavSeselj-Laufer Me Nije Zaboravio

Dr Vojislav [e{eq

LAUFER ME NIJE ZABORAVIO

Srpska radikalna stranka Beograd 2003.

Dr Vojislav [e{eq LAUFER ME NIJE ZABORAVIO Recenzenti Tomislav Nikoli} Aleksandar Vu~i} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Tehni~ki urednik Brankica Mijailovi} Redakcija Vesna Mari}, Zlatija Sevi}, Zorica Ili}, Ivana Borac, Milica [e{eq, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica, Qiqana Mihajlovi}, Zlata Radovanovi} Izdava~ Srpska radikalna stranka Beograd, Trg pobede 3, Zemun [tampa “Etiketa” Bole~ Za {tampariju Milenko Dramli} Tira` 1000 primeraka CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna Biblioteka Srbije, Beograd 323 (497.11) “2003” [E[EQ, Vojislav Laufer me nije zaboravio / Vojislav [e{eq - Zemun : Srpska radikalna stranka, 2003 (Bole~ : Etiketa).-192 str. ; 21 cm Na nasl. str. mesto izdavawa: Beograd. Tita` 1.000. - str. 3 - 4: Predgovor / Ogwen Mihajlovi}. ISBN 86-83451-45-3 a) Srbija – politi~ke prilike – 2003 COBISS.SR–ID 111131404

PREDGOVOR Dobrovoqni odlazak dr Vojislava [e{eqa u Hag nije doneo mnogo olak{awa doma}im pu~istima i ostalim NATO pe{adincima. Uprkos wihovim o~ekivawima, Srpska radikalna stranka je ja~a nego ikada ranije, {to nepobitno dokazuju rezultati nedavno odr`anih izbora za predsednika Srbije. Ovako dobrom izbornom rezultatu srpskih radikala doprineo je, na prvom mestu, nepokolebqiv stav predsednika [e{eqa pred ha{kim inkvizitorima, ali je do izra`aja do{la i izrazito demokratska unutra{wa organizacija stranke, {to je ~iwenica koju uporno zaobilaze mnogobrojni i uglavnom zlonamerni analiti~ari svih vrsta i boja. Zajedni~ka akcija beogradskih dosmanlija i ha{kih kadija podbacila je na jo{ jednom nivou. Ne samo da nije zaustavqen rast popularnosti Srpske radikalne stranke, nego ni Laufer nije oti{ao u penziju. Dokaz je upravo pred ~itaocima, Laufer je `iv i zdrav, obavqa svoje radne i patriotske zadatke nesmawenim tempom, sa jo{ vi{e voqe i elana. Ujedno, to je i potvrda prethodne teze, dokaz da na{a stranka nije liderska, da funkcioni{e i u odsustvu svog predsednika, te da je izmi{qawe nekakve optu`nice protiv dr [e{eqa uzaludan i osvetni~ki ~in koji je, u krajwem ishodu, kontraproduktivan po naru~ioce, ~in bednih i nemo}nih koji samo dodatno ocrtava karaktere, ta~nije potpuni nedostatak karaktera, onih koji su celu ujdurmu dogovorili sa Karlom del Ponte. Zbog toga je ova kwiga pone{to druga~ija od onih koje su joj prethodile, koje se sastoje od podataka iskqu~ivo obave{tajne prirode. Svoje mesto, logi~ki se uklapaju}i, zauzele su i dve celine sli~ne, ali ne{to druga~ije prirode. Posle obave{tajnih izve{taja, slede stranice stenograma tre}e statusne konferencije, na kojoj je dr [e{eq odr`ao jo{ jedno predavawe ha{kim inkvizitorima. Kwiga se zavr{ava tre}im poglavqem koje sadr`i, verovatno, najzanimqivije {tivo unutar ovih korica. Radi se o prepisu iskaza dr Vojislava [e{eqa, kojeg je dao istra`nom sudiji posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu. Sve ove celine me|usobno se prepli}u stvaraju}i fantasti~nu sliku dana{wice, pravu sliku Srbije, izmu~ene zemqe, kontaminirane olo{em sa svih strana sveta. Jednom re~ju, 3

posle ove kwige politi~ka scena u Srbiji, i uop{te predstava koju obi~an narod ima o mnogobrojnim javnim li~nostima, vi{e nikada ne}e biti ista. Dakle, patriote iz obave{tajnih, dr`avnih, vojnih i policijskih struktura, produ`ile su saradwu sa Srpskom radikalnom strankom. Znali su ovi hrabri qudi da odlazak dr [e{eqa u Hag mo`e samo jo{ vi{e da ujedini srpske radikale, da ne}e posustati u borbi koja je kulminirala ru{ewem nedemokratske, pu~isti~ke i, iznad svega, kompromitovane i korumpirane vlade. Zato ova kwiga, koja izlazi kao tre}a u seriji, sa punim pravom nosi naslov “Laufer me nije zaboravio”. Da podsetimo, prva kwiga, koja je na ~ak hiqadu stranica objedinila obave{tajne podatke adresirane na dr Vojislava [e{eqa, iza{la je pod naslovom “Glogov kolac u dosovskom srcu”, druga u ovom nizu zove se “Dosmanlije kao novi jawi~ari”, tre}a je “Laufer mi javqa”, a ova ~etvrta ni u kom slu~aju nije i posledwa, u ovom trenutku nemogu}e je predvideti koliko }e se jo{ kwiga na}i u ovoj zanimqivoj biblioteci. U dr`avi koja je to samo po imenu, obave{tajni izvori nikada ne presu{e. Ne~asne radwe, afere i izdaje, samo se smewuju, tako da Laufer ne}e jo{ dugo ostati bez posla. Istini za voqu, jedan od ovih patriota, poznatih pod zajedni~kim imenom Laufer, obja{wava u prvim redovima ove kwige kako je mogao ostati bez posla, ali odlaze}i re`im nije uspeo da ga prona|e, tako da doti~nim traga~ima sa zadovoqstvom dajemo na uvid jo{ nekoliko iscrpnih izve{taja iz pera ovog dokazanog profesionalca. Ogwen Mihajlovi}

4

I Laufer ponovo u akciji Nisam se javqao od februara i to iz vrlo opravdanih razloga. Naime, potraga za mnom u BIA bila je prioritetna posle atentata na \in|i}a. Informacije su nam bile potpuno ise~ene. Drugi razlog bio je, kao {to sam Vam vi{e puta napisao, ja nisam simpatizer ni Vas ni Va{e stranke, ali sam veliki borac protiv nepravde i kriminala. Davao sam podatke vojvodi i Vama u nadi da }e se spre~iti ubistva, kriminal, mito i korupcija, ali, na`alost, ne samo da je ubijen premijer, ve} je danas stawe gore nego {to je bilo, a strah da }e se ponovo desiti neko zlo nateralo me je da Vam se ponovo javim. Kao {to ste mogli da vidite, sve {to sam Vam javqao pre godinu dana, danas je ta~no. O Kolesaru i wegovoj `eni vojvoda je pri~ao u decembru pro{le godine. Evo {ta se de{ava danas i {ta bi javnost trebala da zna. Srbijom ne upravqa nikakav DOS, ve} ameri~ki ambasador u Beogradu, koji je {ef vlastima i koje rade samo po wegovom nalogu. Odbranom upravqa Boris Tadi}, maneken, ~lan masonske lo`e Atlantski savez, o kojoj sam vam pisao. Tadi}u naloge daje Montgomeri, i po jednom takvom nalogu primio je G-17 plus na sastanak, {to je izazvalo revolt i u DS i sukob sa @ivkovi}em. Senzacionalno je, i to bi Srpska radikalna stranka ili Nikoli}, javno trebalo da pitaju Borisa Tadi}a {ta, kao ministar odbrane, mo`e da ka`e o tome {to mu je savetnik za bezbednost u kabinetu, ~ije tro{kove pla}a ovaj narod, student Vuk Jeremi}, wegov drug koji studira u Americi i koji je na svim putovawima sa wim (mali sa nao~arima i pod{i{an do glave). ^ovek koji nije slu`io vojsku, pobegao od slu`ewa, i za kojim je vojska tragala, pa mu je Boris to sredio. Ina~e, tog istog Jeremi}a pre dve godine uvalio je \in|i}u u kabinet kao stru~waka za telekomunikacije, dok je Boris bio u PTT, ali ga je, posle saznawa da radi za englesku obave{tajnu slu`bu i da prenosi podatke sa \in|i}evih sastanaka, \in|i} izbacio. Ta afera zata{kana je zbog Tadi}a, ali mu to Zoran nije nikad oprostio. Marta ove godine odlu~io je da Tadi}a po{aqe u Kinu za ambasadora, ali \in|i}eva smrt je to zaustavila i Tadi}u donela mesto u vojsci, a on stranog {pijuna i dezertera dovodi u kabinet i vodi na sastanke, pokazuje mu dr`avne tajne. Po{to Jeremi} `ivi u Americi, svaki put mu avionske karte pla}a Savezna vlada (leti prvom klasom, cena karte 12.000 evra). 5

On je zadu`en za poslove koje na{a vojska (SDPR, ~iji je sada Boris predsednik), sklapa sa Izraelom preko firmi svoga oca Mi{ka Jeremi}a (posle 5. oktobra bio direktor “Jugopetrola”, kad je upao krizni {tab, smenio Tomi}a i postavio Jeremi}a, Tadi} je, normalno, bio u kriznom {tabu). Dezerter i begunac od vojske i strani pla}enik dovodi se u kabinet Ministarstva odbrane da nare|uje generalima i sklapa poslove na{e vojne industrije, a da ga svi gra|ani ove dr`ave za to jo{ i pla}aju. Primer drugi. Ovo je tek primer kriminala nezabele`enog u istoriji ove zemqe. Tokom marta, odmah po ubistvu \in|i}a, po~iwu podele u DS tako {to je ciq da @ivkovi}eva struja preuzme poslove stranke i najuri sve \in|i}eve poslovne prijateqe. To se, tokom vanrednog stawa, i de{ava. Danas oni vladaju Srbijom, to su Goran Vesi}, @ika Todorovi}, Todor Dimitrijevi} To{a, [utanovac i ni{ka centrala DS-a. Tokom marta postavqaju na mesto Upravnog odbora “Beopetrola” Todora Dimitrijevi}a To{u, ~oveka sa osnovnom {kolom, zadu`enog za postavqawe skela, a sve zbog toga {to se pripremala privatizacija “Beopetrola”. Novi predsednik Upravnog odbora prvu odluku donosi da sponzori{e ko{arka{ki klub “Crvena zvezda”, ~iji su vlasnici Vesi}, @ika i To{a. Tokom aprila, maja i juna ova grupa, na ~elu sa @ivkovi}em, preuzima kontakt sa predstavnicima ruske firme “Lukoil” oko dogovora za prodaju “Beopetrola”. U tim pregovorima smeta im Nemawa Kolesar, koji je odranije odr`avao kontakte sa wima. I tada donose odluku da smene Kolesara, ali i wegovog partnera Jawu{evi}a, koji je dr`ao BIU, i to zato jer su znali da BIA, kao i ruska slu`ba, prate i snimaju sve ove kontakte i dogovore. Po izbacivawu ovih iz posla, put im je ~ist i posledwi zadatak Kolesara bio je da Rusa Zlatanova dovede u kabinet @ivkovi}a, {to je ovaj tokom jula uradio i predao ga To{i, Vesi}u i @iki, direktoru “Parking servisa”. Obe}awe Nemawi bilo je da }e ga za{tititi, ali su ga posle optu`bi G-17 plus pustili niz vodu. Po uklawawu Jawu{evi}a, @ivkovi} u BIU dovodi svoje qude. Na mesto {efa beogradske policije postavqa suspendovanog na~elnika iz vremena “Ibarske magistrale”, Slavoquba Milo{evi}a, po direktnom nalogu zajedni~ke prijateqice Bisere, glavne osobe za snabdevawe apoteka lekovima u Srbiji i velikog finansijera DS i samog @ivkovi}a. Od dolaska @ivkovi}a na vlast, Bezbednosno-informativnom agencijom upravqa neformalno wegov savetnik i drug Steva Nik~evi}, koji protivzakonito kadruje po Slu`bi. Danas se Slu`ba iskqu~ivo bavi prikrivawem poslova @ivkovi}eve grupe i pra}ewem politi~kih protivnika. To \in|i} nije radio. Ubice Zorana \in|i}a niko ne tra`i, la` je da se i daqe vode potrage. Tokom pregovora izme|u @ivkovi}a i “Lukoila”, dogovorena je provizija od pet miliona evra za name{ten tender. Taj posao obavio je novoprimqeni ~lan stranke i Glavnog odbora DS, ministar Vlahovi}. Wegov {ef u stranci i ovom poslu bio je To{a. 6

Po zavr{enoj prodaji dolazi do te{kih pregovora oko provizije. Na{i su tra`ili ke{, a Rusi nudili ra~un. Na kraju je dogovorena isplata u ke{u, ali u Ma|arskoj, u apoenima od 500 evra. Na{i neiskusni ~lanovi Vlade pristaju i {aqu u Ma|arsku, 4. septembra, Todora Dimitrijevi}a To{u, predsednika Upravnog odbora “Beopetrola”, koji se nalazi sa predstavnicima “Lukoila”. Prima novac i ~ak potpisuje priznanicu. Dodu{e, pod la`nim imenom. Ono {to oni tada ne znaju, a saznaju kasnije, jeste da to sve snima i dokumentuje ruska slu`ba. Po povratku iz Ma|arske, To{a sa Vesi}em i @ikom odlazi kod @ivkovi}a i predaje sivu platnenu torbu sa novcem. Proslavqalo se do kasno u no} pu{ewem najskupqih cigara i pijewem francuskih vina koja, otkako je postao premijer, @ivkovi} redovno tro{i. Problemi ove grupe nastaju kada posle nekoliko dana iz BIE saznaju da ruska slu`ba poseduje video snimak preuzimawa novca i pretpostavqaju da }e to koristiti za neke ucene. @ivkovi} od BIE tra`i tajnu akciju provere ovih informacija, da se ove informacije ne do~epaju novinari, a posebno radikali. Tokom oktobra po~iwe ucena “Lukoila”. Naime, “Lukoil” tra`i od @ivkovi}a da im dozvoli uvoz 50.000 tona nafte, iako je po uredbi iz 2001. godine to zabraweno. @ivkovi} poku{ava da ih odbije pravdaju}i se zakonom, ali posle jasnog signala da }e tokom izbora za predsednika, a eventualno i parlament, pustiti ne{to od dokaza, @ivkovi} mewa odluku. Prvo smewuje v.d. ministra energetike Ru`i}a, jer nisu u wega sto posto sigurni. Za novog v.d., i budu}eg ministra, Vesi} pronalazi svog {kolskog druga iz Kraqeva Nikoli}a. Odmah po wegovom postavqewu i kadrovskim smenama u NIS-u, donosi se protivzakonita odluka o dozvoli uvoza 50.000 tona nafte firmi “Lukoil”. @ivkovi} insistira da BIA na|e na~in kako }e te video-materijale da na|e i uni{ti, a To{a odlazi kod svojih qudi u BIA i moli za za{titu, pravdaju}i se da ga je na to naterao Goran Vesi}. Jednom re~ju, nastaje panika. @ivkovi} tra`i od Amerikanaca da ga za{tite tvrde}i ambasadoru da je sve izmi{qeno, da su oni samo ~astili stranku i sponzorisali “Zvezdu”, a da to Rusi rade kao osvetu, jer je @ivkovi} poslu{ao Montgomerija i naredio da BIA prekine kontakte sa ruskom slu`bom, {to je tako|e paradoks i katastrofa po bezbednost zemqe. Ti isti Amerikanci imaju najaktivnije odnose upravo sa Rusima. Nastavak ucena ovih dana mogu da vide svi gra|ani, jer “Lukoil”, na osnovu duga NIS-a, preuzima hotel “Hajat” kod Bora. Normalno, to su uradili Vesi}evi qudi, a vrednost je 50 miliona dolara. Trenutno se u BIA od svih slu`benika koji o ovome znaju, a zna dvadesetak qudi, tra`i da te informacije slu~ajno ne procure, jer su od interesa za bezbednost zemqe. Ali, mi koji to znamo smatramo da je za bezbednost zemqe va`nije da gra|ani to saznaju. I pored svega navedenog, ova grupa nije prestala sa kriminalom, ve} nastavqa da bude u svim mogu}im poslovima i tenderima. Spremaju i ministra zdravqa, iako je ovaj wihov zamenik, dr`e “Galeniku” (Qiqa Lu~i}), fond 7

za zdravstveno-apotekarske ustanove, `eleznicu (Demokratska stranka je preko To{e ekskluzivni dobavqa~ tucanog kamena iz ^umetovih kamenoloma @TP, u pitawu su desetine miliona mese~no), Telekom i PTT kontroli{e Vesi} (neka odgovore kako su dobili ekskluzivno pravo da “Zvezda” dr`i pla}ene telefone 041), u Beogradu poslovni prostor i gradsko gra|evinsko zemqi{te, prodaju placeva po Dediwu itd. Koliko je korupcija uzela maha vidi se i po tome {to su smenili ceo vrh op{tinskih vlasti u Vrwa~koj Bawi (svoje qude), jer su toliko krali da su policija i tu`ila{tvo podneli prijave, pa da bi ih sklonili od javnosti oni ih smewuju. Smeweni predsednik op{tine i daqe sedi sa vama u Skup{tini. Jedini konkurent u Vladi po ovim pitawima je Neboj{a ^ovi} (ostali su sitni) sa svojom organizacijom, o kojoj }u Vam pisati za nekoliko dana i wegovim vezama sa mafijom, ali izme|u wih je napravqen dil da se ne napadaju i da svako radi svoj biznis. Jedino gde se me|u wima danas vode bitke jeste ko{arka, jer su svi vlasnici ko{arka{kih klubova – ^ovi} FMP-a, Vesi}, @ika i To{a “Zvezde”, a @ivkovi} odnedavno drugoliga{a iz NIS-a. Posle mesec dana od preuzimawa kluba, postao je najpo`eqniji klub za finansirawe, da ne ka`em reketirawe. Ono {to gra|ani ne znaju, to je da su ovi klubovi vredni oko desetak miliona evra. Toliko zarade godi{we od prava prenosa, reklama, sponzora i prodaje igra~a, a to privatno dele vlasnici – ^ovi}, Vesi} i @ivkovi}. Tako je jedino obja{wivo da su Vesi}, To{a i @ika, podstanari do 5. oktobra, postali vlasnici stambenog prostora od 600 kvadrata u ekskluzivnoj ulici na Slaviji, Wego{evoj. Svako od wih vlasnik je stana od po 200 kvadrata, ~ija je cena po kvadratu 2.000 evra. Neka objasni Vesi} kako je sa platom od 200 evra uspeo da za dve godine kupi stan vredan 400.000 evra, a opremqen je jo{ tolikom vredno{}u. Samo je kadu platio 20.000 evra. Neka objasni kako je postao vlasnik “Zvezde” i kako to da su svi sponzori “Zvezde” dobili velike dr`avne poslove. Od kojih para svakih deset dana putuje sa svojom devojkom po svetu i odseda u najskupqim hotelima, tra`e}i od nas da prethodno {aqemo qude da izvr{e bezbedonosne provere. Sme{no ili tu`no, svi ovi koji do ju~e nisu imali ni za “klasik”, danas pu{e cigare vredne 25 evra, a mese~no u prodavnici “Kazablanka” kupuju cigare u vrednosti od nekoliko hiqada evra. Za ro|endan @ivkovi}u je KK “Zvezda” poklonila specijalnu kutiju za ~uvawe cigara, napuwenu, ~ija je vrednost 25.000 evra. U zgradi Saveta ministara Dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora, u prostorijama koje pripadaju Kancelariji Srbije i Crne Gore za pridru`ivawe Evropskoj uniji, sme{tena je Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj. Ona finansira razne projekte, pa i projekte koji se odnose na pridru`ivawe Srbije i Crne Gore EU. Wene radnike direktno pla}a Agencija i wihova primawa su tajna, ali se pri~a da su neuporedivo ve}a od primawa zaposlenih radnika u Savetu ministara. Agencija organizuje seminare za obu8

ku kadrova, verovatno na primeni evropskog prava. Organizatori seminara i odre|ivawa polaznika su ~lanovi politi~ke partije G-17 plus, ~ak i da postoji ugovor o iznajmqivawu poslovnog prostora, {to je obi~nim smrtnicima te{ko utvrditi, zakup za te prostorije je izuzetno visok. Predava~i na seminarima uglavnom su profesori sa Fakulteta politi~kih nauka i za odr`ano predavawe primaju visoke honorare. Oni su, tako|e, ~lanovi G-17 plus ili wihovi simpatizeri. Ova Agencija sme{tena je u pomenute prostorije u vreme kada je gospodin Miroqub Labus bio potpredsednik Savezne vlade zadu`en za ekonomske odnose sa inostranstvom. Iz sredstava Agencije finansiraju se putovawa odre|enih radnika Kancelarije Srbije i Crne Gore za pridru`ivawe Evropskoj uniji, koji pose}uju seminare po mnogim gradovima Evrope, izu~avaju}i primenu evropskog prava ili ne{to sli~no, to je tabu. Istovremeno, finansira se i {kolovawe mladih kadrova na postdiplomskim studijama (sa ili bez radnog iskustva) na raznim univerzitetskim centrima Evrope (Francuska, Engleska-London, Milano), na temu evropsko pravo. Pojedini od tih kadrova su pre zaposlewa boravili u inostranstvu, a neki su ~ak i ro|eni, naro~ito u [vajcarskoj, i tamo zavr{avali neke {kole, neki imaju ro|ake na Kipru, neki roditeqe itd. To ukazuje da su izuzetni “eksperti” za evropsko pravo. 2. februar 2003. godine U razgovoru sa “Maksom”, na{ izvor Konstantin saznaje slede}e: – Posle Va{e ju~era{we konferencije za novinare nastala je op{ta uzbuna u sedi{tu BIA i Vladi Srbije. Naime, Maksa isti~e da je novo rukovodstvo BIA palo na prvom ispitu kod Zorana \in|i}a koji im je u najve}oj tajnosti izdao nare|ewe o Va{em hap{ewu i izru~ewu Ha{kom tribunalu. – Maksa isti~e da \in|i} sada nije optere}en zbog propale akcije Va{eg hap{ewa, ve} zbog toga {to ste Vi na konferenciji za novinare izjavili da je plan premijera \in|i}a da se ubije M. Lukovi} Legija. – Maksa tako|e isti~e da najavqena krivi~na prijava protiv Vas najboqe govori da su vrh MUP-a i BIA-e, posle neuspelog poku{aja Va{eg kidnapovawa, u velikoj panici. – Maksa isti~e da je \in|i} nedavno smenio Andreu Savi}a zato {to je wegov zamenik, Milorad Bracanovi}, odbio da organizuje hap{ewe V. [qivan~anina (ina~e, Savi} je naredio Bracanovi}u da izvr{i taj zadatak). Na kraju, Maksa isti~e da je Sestra Uprava (pratwa i obezbe|ewe li~nosti), koja je uga{ena za vreme Gorana Petrovi}a i Zorana Mijatovi}a, ponovo aktivirana od strane ~elnika BIA. 2. Na{ izvor, Mi{a Dimitrijevi} (koga je kontaktirao Konstantin), u kontaktu sa vojno-ekonomskim predstavnikom ruske ambasade u Beogradu, saznaje da ruski zvani~nici sa `aqewem konstatuju da Goran Svilanovi} i Zoran \in|i} vode spoqnu politiku na {tetu sopstvene dr`ave. Naime, ruskim zvani~nicima je `ao {to se, dolaskom DOS-a na vlast, na{a zemqa potpuno udaqila od Rusije, a okrenula Zapadu i SAD. 9

Dimitrijevi} isti~e da ruska strana u vojno-ekonomskoj saradwi po{tuje samo sankcije Saveta bezbednosti, a da se uop{te ne obazire na interne sankcije SAD i Velike Britanije. Drugim re~ima, oni sara|uju sa Libijom, Sirijom, Iranom i Irakom. Dimitrijevi} tako|e isti~e da penzionisani ruski general Vladimir Ivanovi} Filatov skoro sve vreme boravi u Iraku i da poma`e ira~kom dr`avnom i vojnom vrhu u pripremi organizovawa odbrane od ameri~ke agresije (Filatov je u Isto~noj Nema~koj bio pretpostavqeni Putinu). Na kraju, Dimitrijevi} saznaje da se EU i SAD uop{te ne uzbu|uju zbog navodnog \in|i}evog zahteva da se na{a vojska i policija vrate na Kosmet, s obzirom da im je \in|i} prethodno objasnio da je ta wegova izjava namewena iskqu~ivo doma}oj javnosti i gra|anima Srbije koji }e, kako \in|i} o~ekuje, posle ove wegove izjave poverovati da je on poku{ao da sa~uva Kosovo, ali da u tome nije uspeo. 3. februar 2003. godine U razgovoru sa svojim kolegama iz raznih medija, na{ izvor Laufer iznosi wegove zajedni~ke ocene da Zoran \in|i} i wegovi mediji nisu uspeli da ubede gra|ane Beograda i cele Srbije – da su neistinite Va{e tvrdwe da je MUP Srbije, po wegovom nalogu, poku{ao, u petak uve~e, da Vas kidnapuje i isporu~i Ha{kom tribunalu. Naime, Laufer isti~e da on i wegove kolege cene da su izjave Zorana \in|i}a, Gorana Svilanovi}a i Neboj{e ^ovi}a, koje su se tim povodom sutradan (u subotu) neprekidno vrtele na svim dosmanlijskim medijima, otklonile svaku sumwu kod gra|ana povodom Va{ih tvrdwi iznetih na konferenciji za novinare – da je MUP Srbije poku{ao da vas kidnapuje, da su u Beograd stigli pripadnici britanske jedinice SAS, kao i u vezi iznetih planova Zorana \in|i}a da se likvidiraju M. Lukovi} Legija i Franko Simatovi} Frenki. Laufer iznosi neke zanimqive komentare gra|ana Beograda koji su se, povodom poku{aja Va{eg kidnapovawa, mogli ~uti ovog vikenda: – Ne mo`e V. [e{eq svojom tvrdwom da su neki biv{i i sada{wi pripadnici MUP-a Srbije meta tobo`wih operacija, da izazove nemir u bezbedonosnim slu`bama i da stvori haos u Srbiji, kako se to navodi u saop{tewu MUP-a Srbije, ukoliko nisu istinite te wegove tvrdwe zbog kojih su, o~igledno s razlogom, uznemireni ~elnici MUP-a Srbije i wihov premijer Zoran \in|i}. – Za{to MUP Srbije nije reagovao – “zbog {irewa la`nih vesti supruge \in|i}evog prijateqa ^umeta, Qiqe Buhe”, koja je mnogo vi{e od [e{eqa uznemirila javnost i gra|ane Srbije svojom izjavom da je wen suprug ^ume ubica i najve}i diler droge i da u`iva za{titu premijera \in|i}a. – Odlaskom Vojislava [e{eqa u Hag, Srbija }e biti u kanyama Zorana \in|i}a sve dok to on bude hteo, jer vi{e ne}e imati ko da mu se suprotstavi. – Zoran \in|i} je ubedio Karlu del Ponte da tra`i izru~ewe V. [e{eqa iako i on i ona znaju da }e sud u Hagu, zbog nedostatka dokaza, imati mnogo ve}e probleme sa wim nego sa Slobodanom Milo{evi}em. 10

Laufer tako|e isti~e da ve}ina gra|ana ne odobrava to {to ste Vi odlu~ili da se odazovete pozivu Ha{kog tribunala, s obzirom da, kako sami ka`u, Srbiju vi{e ne}e imati ko da brani od izdajni~kog re`ima. Za razliku od wih, Laufer isti~e da ozbiqni analiti~ari cene da }ete Vi u Hagu dokazati da Srbi nisu ratni zlo~inci, da }ete zadati te{ke udarce osniva~ima tog nelegalnog suda i da }ete se vratiti u Srbiju kao nacionalni heroj. Na kraju, Laufer isti~e da }e i ovaj doga|aj (poku{aj va{eg kidnapovawa) zna~ajno uticati na daqi rast rejtinga SRS. 4. februar 2003. godine U razgovoru sa pukovnikom “Sokolovi}em” (oficir bezbednosti u MO), na{ izvor Konstantin saznaje da biv{i na~elnik UB G[ VJ, penzionisani general Aleksandar Vasiqevi}, raspola`e obimnim materijalnim dokazima o ilegalnoj nabavci oru`ja i vojne opreme, koju su crnogorski ~elnici dopremali u Crnu Goru iz Italije i Albanije tokom 1998. i 1999. godine. Naime, Sokolovi} isti~e da je Aleksandar Vasiqevi} bio na ~elu tima iskusnih operativaca i tehni~ara KOS VJ koja je tajnim snimawem dokumentovala (na isti na~in kao {to je to Vasiqevi} uradio u Hrvatskoj, kada je Martin [pegeq organizovao ilegalnu nabavku i transport oru`ja i municije za HDZ) kompletnu nabavku i transport vojne opreme i naoru`awa koju su odobrili Milo \ukanovi} i wegova Vlada u ciqu stvarawa sopstvenih oru`anih snaga, posle referenduma i otcepqewa Crne Gore. Sokolovi} tako|e isti~e da je Vasiqevi}, po dogovoru sa Slobodanom Milo{evi}em, napravio ceo film o ilegalnom uvozu oru`ja u Crnu Goru koji je, odmah nakon okon~awa NATO agresije na na{u zemqu, trebalo da se prika`e na dr`avnom RTS i JU-info televiziji. Posle prikazivawa filma o naoru`avawu Crne Gore, Sokolovi} isti~e da je Milo{evi} planirao da se do kraja obra~una sa Milom \ukanovi}em i wegovim bliskim saradnicima, ukqu~uju}i tu i wihovo hap{ewe i su|ewe. Sokolovi}, me|utim, isti~e da je u me|uvremenu ameri~ka obave{tajna slu`ba CIA saznala da Milo{evi} priprema \ukanovi}evo hap{ewe, te je odmah intervenisala zapretiv{i Milo{evi}u da mu se to ne}e dozvoliti, {to je Milo{evi} ozbiqno primio i odustao ne samo od hap{ewa, ve} i od kompromitovawa Mila \ukanovi}a zbog ilegalne nabavke oru`ja za crnogorsku policiju. Sokolovi} isti~e da je Vuka{in Mara{, po nalogu Mila \ukanovi}a, organizovao tu ilegalnu nabavku oru`ja i vojne opreme, na sli~an na~in kao {to je to organizovao u Hrvatskoj Martin [pegeq po nalogu Frawe Tu|mana. Na kraju, Sokolovi} iznosi svoju procenu po kojoj je CIA, preko italijanskog tu`ila{tva pokrenula postupak protiv Vuka{ina Mara{a, kako bi na taj na~in ponovo (pre toga je bila aktuelna duvanska afera) disciplinovala Mila \ukanovi}a zbog wegovih nekoliko posledwih izjava koje se kose sa zvani~nim stavom Amerike u slu~aju novoformirane zajednice Srbije i Crne Gore. 11

2. U razgovoru sa Ratkom [obotom, na{ izvor Laufer saznaje da Bo{ko Radowi} vi{e ne dolazi u svoj “Lotos bar” i da je unazad mesec dana doveo neku `enu kojoj je poverio vo|ewe poslova u “Lotosu” do daqweg. – [obot tako|e poverava na{em izvoru da je \in|i} o{tro kritikovao svog potpredsednika Isakova zbog wegove izjave da je protiv Vas podignuta ha{ka optu`nica, te da ga je \in|i} zbog toga naterao da u svojoj novoj izjavi demantuje Va{e tvrdwe o dolasku britanskih specijalaca u na{u zemqu. Na kraju, [obot isti~e da ga ne bi iznenadilo ukoliko Ha{ki tribunal odustane od podizawa optu`nice protiv Vas. 9. februar 2003. godine U razgovoru sa penzionisanim pukovnikom bezbednosti JNA, Bogdanom Vuji}em (koji je 1991. godine u sremsko-mitrova~kom zatvoru saslu{avao zarobqene usta{e iz Vukovara, me|u kojima je bila i Vesna Bosanac; Vesna Bosanac je u Hagu pomiwala Vuji}a kao pukovnika Branka – kako se on woj i ostalim zatvorenicima u sremsko-mitrova~kom zatvoru predstavqao), na{ izvor Konstantin saznaje da je Aleksandar Vasiqevi} pristao la`no da svedo~i u sudskom procesu protiv Slobodana Milo{evi}a da bi izbegao li~nu odgovornost zbog “slu~aja Ov~are” i drugih doga|aja na prostoru Isto~ne Slavonije i Barawe. Naime, Vuji} isti~e da }e li~no on na sudu u Hagu, ukoliko ga pozovu za svedoka (ve} je dao izjavu predstavnicima Ha{kog suda u Beogradu) dokazati da je Vasiqevi}, zbog svoje odgovornosti u ratnim doga|ajima na prostoru biv{e Hrvatske, pristao da la`no svedo~i protiv Milo{evi}a. Vuji} iznosi na{em izvoru nekoliko ~iwenica koje demantuju tvrdwe Aleksandra Vasiqevi}a, da su u jesen 1991. godine paravojne snage, pod kontrolom MUP-a Srbije, bile ume{ane u ratne zlo~ine na prostoru Isto~ne Slavonije: – Prvo, kada je u jesen 1991. godine palo usta{ko utvr|ewe stacionirano u krugu same Vukovarske bolnice, Vuji} isti~e da je on sa grupom vojno-istra`nih i policijskih organa dobio zadatak od tada{we vrhovne komande G[ JNA da u Vukovaru preuzme zarobqene usta{e, da ih autobusima sprovedu do sremsko-mitrova~kog zatvora i da ih tamo sve obrade, odnosno da ih saslu{aju i da od svih uzmu pisane izjave; – Kada je sa zarobqenicima stigao u Sremsku Mitrovicu, Vuji} i wegove kolege su ustanovile (na osnovu spiskova) da im nedostaje oko 200 zarobqenika, te je zbog toga sutradan Vuji} ponovo oti{ao u Vukovar; – Kada je do{ao u komandu Prve armije u Vukovaru, Vuji} isti~e da ga je pukovnik Petkovi} obavestio da je vojska preostale usta{e predala teritorijalnoj odbrani Isto~ne Slavonije, pokazav{i tom prilikom rukom u pravcu grupe teritorijalaca koja se nedaleko od wih nalazila u dru{tvu Gorana Hayi}a. Petkovi} mu je tom prilikom rekao da zbog toga nije trebalo da se vra}a u Vukovar. 12

– Istog dana, kada se vratio u Sremsku Mitrovicu, Vuji} saznaje da su u me|uvremenu preostali usta{ki zarobqenici (wih oko 200) streqani na Ov~ari. – Posle nekoliko dana Vuji} isti~e da mu je Petkovi} na wegovo pitawe – {ta se to dogodilo u Ov~ari, odgovorio: “Mi nemamo ni{ta sa tim, rekao sam ti da smo mi preostale zarobqenike predali teritorijalcima Isto~ne Slavonije i wihovom komandantu Goranu Hayi}u”. Na drugo pitawe – da li su ih oni pobili, Petkovi} je odgovorio: “Oni i Arkanovci”. Po{to je u jesen 1991. godine Aleksandar Vasiqevi} bio pretpostavqeni na~elniku bezbednosti Prve armije, pukovniku Petkovi}u, Vuji} tvrdi da Petkovi}, bez odobrewa Aleksandra Vasiqevi}a, ne bi predao oko 200 usta{kih zarobqenika teritorijalcima Gorana Hayi}a. Na kraju, Vuji} isti~e da se uverio u razgovoru sa predstavnicima Ha{kog tribunala u Beogradu da wih uop{te ne interesuju ~iwenice koje idu u prilog odbrane ha{kih optu`enika, te da oni u tom pogledu tragaju za svedocima, poput Aleksandra Vasiqevi}a, koji su spremni da ispri~aju pri~u koja odgovara ha{kom tu`iocu, a ne optu`enom i wegovoj odbrani. 10. februar 2003. godine Povodom objavqenog feqtona u Listu “Ekspres”, pod naslovom “Istina o Ov~ari”, na{ izvor Konstantin saznaje da penzionisani pukovnik Bogdan Vuji} nije nikada u ovom listu dao intervju, a posebno ne novinaru M. Ni}iforovi}u, dugogodi{wem saradniku KOS-a VJ, koga je na vezi dr`ao li~no Aleksandar Vasiqevi}. Naime, Konstantin isti~e da }e Vuji} reagovati povodom Ni}iforovi}evih la`i iznetih u feqtonu tek po{to mu wegov prijateq i ~lan udru`ewa “Sloboda”, Gradimir Mileti}, proveri ko jo{, osim Ni}iforovi}a, u~estvuje u pisawu feqtona o “Ov~ari i vukovarskim doga|ajima”. Vuji} ceni da je Aleksandar Vasiqevi}, preko svog saradnika Ni}iforovi}a, tempirao objavqivawe feqtona u trenutku wegovog la`nog svedo~ewa protiv Slobodana Milo{evi}a sa ciqem da se u doma}oj javnosti stekne utisak da Vasiqevi} iznosi istinu pred ha{kim sudijama. Vuji} iznosi na{em izvoru nove ~iwenice o zlo~ina~koj ulozi A. Vasiqevi}a u slu~aju Ov~are i svih drugih doga|aja u Isto~noj Slavoniji: – Na predlog Aleksandra Vasiqevi}a, tada{wi na~elnik G[ JNA, @ivota Pani}, nare|uje pomo}niku za pozadinu Prve armije, general-potpukovniku Jerku Crmari}u (Hrvat, pre ove du`nosti bio na~elnik Obave{tajno-{kolskog centra u Pan~evu, VP-5000) da sa in`iwerijskom jedinicom organizuje zatrpavawe ubijenih ZNG-ovaca na Ov~ari. Ovaj Hrvat je izvr{io zadatak tako {to je ubijene ZNG-ce na Ov~ari smestio samo 10 cm ispod zemqe ({to je naknadnim uvi|ajem ustanovqeno). – U svom la`nom svedo~ewu pred ha{kim sudijama, Vasiqevi} ne pomiwe svog kolegu i Hrvata Jerka Crmari}a, ve} umesto wega proziva i optu`uje komandira in`iwerijske ~ete kapetana ^edu Papi}a, da je on sa dozerom iz brigade zatrpavao ubijene ZNG-ce na Ov~ari. 13

Vuji} obja{wava na{em izvoru da Vasiqevi} ne otkriva Ha{kom sudu ulogu Jerka Crmari}a u slu~aju Ov~are, jer bi Jerkovo svedo~ewe bilo opasno po wega i wegove saradnika iz UB G[ tada{we JNA. – Vuji} tako|e isti~e da tada{wi vrhovni vojni tu`ilac, Miladin Papi} (saradnik A. Vasiqevi}a), po dogovoru sa svojim {efom Vasiqevi}em nije odmah, po saznawu o doga|aju na Ov~ari, iza{ao na lice mesta radi uvi|aja (fiksirawa tragova i dr.) navodno zbog magle, ve} je sutradan, 20. novembra 1991. godine, planirao helikopterski let za Vukovar. Kako je i sutradan bila magla, Papi} po dogovoru sa Vasiqevi}em na uvi|aj {aqe mlade i neiskusne istra`ne sudije iz Beograda koji su, zajedno sa vojnom policijom iz borbenog poretka brigade, izvr{ili uvi|aj na Ov~ari. Sve ovo navodi na zakqu~ak da je A. Vasiqevi} jo{ tada radio na uklawawu tragova o svojoj zlo~ina~koj ulozi na Ov~ari i svim drugim doga|ajima u Isto~noj Slavoniji. – Od ukupno {est miliona DEM, koliko je prona|eno u bankama i SDK Vukovar, Vuji} isti~e da je Vasiqevi} u vojni servis NBJ uplatio samo 11.300 DEM (za{ta postoje dokazi). 11. februar 2003. godine U razgovoru sa Milanom Stankovi}em (DS, ro|ak generala Stankovi}a, na~elnika VMA), na{ izvor Konstantin saznaje da se Zoran \in|i} pribojava da bi na prole}e, zbog wegovih i Mi}i}kinih neustavnih i nezakonitih odluka po pitawu raspisivawa predsedni~kih izbora, DSS uz podr{ku stranaka opozicije mogla inicirati vanparlamentarni na~in borbe protiv Zorana \in|i}a i wegovog re`ima. Stankovi} poverava na{em izvoru da je predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vu~eti} izlo`en jakim pritiscima iz DOS-a – da ne iznosi pravilno tuma~ewe o nelegalnom i protivustavnom postupku v.d. predsednika Srbije Nata{e Mi}i}. Ukoliko Vu~eti} ne podlegne pritiscima i u slu~aju organizovawa uli~nih protesta od strane DSS i opozicije, Stankovi} ceni da }e re`im Zorana \in|i}a vrlo brzo pasti. Bez obzira {to se pribojava uli~nih nemira, \in|i} je ube|en da Ko{tunica ne}e imati hrabrosti da krene na wega vanparlamentarnim sredstvima. S druge strane, ukoliko Ko{tunica bude pasivan do jeseweg zasedawa Skup{tine Srbije, kada Mi}i}ka planira da raspi{e predsedni~ke izbore, Stankovi} isti~e da vrh DS planira da do tada prebaci u svoj tabor bar polovinu ~lanova DSS. On tako|e isti~e da je Vladimir Popovi} Beba zadu`en za vrbovawe istaknutih ~lanova DSS, tj. onih koji bi za sobom mogli povu}i kompletne mesne i op{tinske odbore DSS. Stankovi} isti~e da bi novac bio glavno sredstvo u pridobijawu ~lanova DSS. Stankovi} poverava na{em izvoru da }e se uskoro u dnevnoj {tampi pokrenuti kampawa za smenu na~elnika UB G[ VJ, generala Ace Tomi}a, koji je, po oceni Zorana \in|i}a, pored M. Ulemeka Legije, glavni {ti}enik ha{kih optu`enika (Mladi}, [qivan~anin, Radi}). 14

Zoran @ivkovi}, budu}i nezvani~ni ministar odbrane, po zadatku Zorana \in|i}a i Mila \ukanovi}a, uveliko priprema ~istku generala koji su bili odani i lojalni Vojislavu Ko{tunici. Posle planiranog hap{ewa Mladi}a, [qivan~anina i Radi}a, po zamisli budu}eg ministra odbrane Zorana @ivkovi}a, “nova slu`ba” bi se aktivno ukqu~ila u hap{ewe svih ostalih vojnih lica sa ha{ke optu`nice, da bi nakon toga “krtica” iz G[ VJ javno istupila sa izjavom da je li~no Vojislav Ko{tunica, preko generala Tomi}a, do sada spre~avao hap{ewe ha{kih optu`enika, biv{ih pripadnika JNA i VJ. Stankovi} obja{wava da su namere vrha DS da se ovim ~inom Ko{tunica do kraja kompromituje pred me|unarodnom zajednicom koja mu ni do sada nije bila naklowena najvi{e zbog wegovog negativnog stava prema Ha{kom tribunalu. On tako|e isti~e da \in|i} veoma ve{to koristi raspolo`ewe me|unarodne zajednice i suda u Hagu prema Srbima i Srbiji za svoj li~ni obra~un sa politi~kim protivnicima DS i DOS-a u celini. Na kraju, Stankovi} isti~e da li~no Zoran \in|i} stoji iza nedavne izjave Du{ana Mihajlovi}a, da MUP i on li~no nemaju problema sa M. Ulemekom Legijom. Namera mu je da se Legija prevari tako {to }e ga najpre primiriti, a nakon toga fizi~ki eliminisati. 12. februar 2003. godine U razgovoru sa Milanom Popadi}em (funkcioner DSS; zaposlen u MO kao gra|ansko lice), na{ izvor Konstantin saznaje da se me|u oficirima i gra|anskim licima VJ veoma negativno komentari{e najavqeno postavqewe Zorana @ivkovi}a na mesto ministra odbrane. Naime, Popadi} isti~e da je neraspolo`ewe pripadnika VJ prema najavqenom @ivkovi}evom postavqewu na mestu MO izazvala informacija koja je nedavno procurela iz KOS VJ, da @ivkovi}, u vreme prethodnog re`ima, nije progawan zbog svojih politi~kih opredeqewa, ve} zbog kra|e auto-guma u Ni{u, zbog ~ega je od lokalnog SUP-a Ni{ u vi{e navrata privo|en. Pripadnici VJ su upoznati da je @ivkovi} nedavno izbrisan iz kri-evidencije javne bezbednosti MUP-a Srbije. Osim toga, Popadi} isti~e da KOS VJ raspola`e saznawima da je @ivkovi} sada ukqu~en u odre|ene sumwive poslove vezane za {verc cigareta i nafte, te da je on ume{an u najnoviju aferu u Ni{u vezanu za nestanak ogromne koli~ine nafte. Popadi} tako|e poverava na{em izvoru da pojedini generali VJ, koji u`ivaju podr{ku baze (ni`ih oficira) ozbiqno razmi{qaju da se javno suprotstave dolasku Z. @ivkovi}a na mesto ministra odbrane (komentari{u slede}e: ako SMUP-u nije smetalo to {to ih je vodio jedan kriminalac, mi u VJ to ne smemo dozvoliti). Popadi} isti~e da KOS VJ raspola`e konkretnim dokazima da u Ni{u niko ni{ta ne mo`e da uradi ukoliko prethodno, preko lokalnih mafija{a, ne uplati reket za Zorana @ivkovi}a. 15

Prema najnovijim istra`ivawima DSS, mla|i kadrovi DS su u protekle dve godine zahvaquju}i kra|i i lopovluku do{li do kapitala veli~ine 500.000 evra (ovo se odnosi na lokalne funkcionere DS), a da je vrh DS, u istom periodu i na isti na~in, obezbedio milione evra. Ovaj podatak Popadi} isti~e, s obzirom da to znaju i wihovi lokalni funkcioneri i ~lanovi DSS, od kojih neki po~iwu da razmi{qaju da zbog novca promene strana~ki dres. Popadi} tako|e isti~e da je na~elnik UB G[ VJ nedavno upozorio Vojislava Ko{tunicu da }e Zoran \in|i} na sve mogu}e na~ine poku{ati da razbije jako bira~ko telo DSS, tako {to }e do narednih predsedni~kih i parlamentarnih izbora u Srbiji nastojati da zastupqenost DSS u budu}em srpskom parlamentu svede na 5%. Razbijawe DSS izvr{i}e se preotimawem ~lanova raznim obe}awima i davawem novca. Drugim re~ima, \in|i} }e sve u~initi da povrati ~lanstvo koje ga je napustilo nakon formirawa stranke G-17, s tim da }e popunu svojih redova izvr{iti kadrovima DSS. Popadi} isti~e da je \in|i} preko odre|enih poslovnih veza u Slova~koj u dilu sa ameri~kim ambasadorom V. Montgomerijem, koji se zbog novca i li~nog boga}ewa, na isti na~in pona{ao dok je bio u Hrvatskoj. Na kraju, Popadi} isti~e da je Ko{tunica obave{ten da Karla del Ponte dolazi u ponedeqak kod Zorana \in|i}a i Gorana Svilanovi}a sa zahtevom da se pod hitno uhapse i isporu~e Hagu V. [qivan~anin i kapetan Radi}. 13. februar 2003. godine U razgovoru sa penzionisanim pukovnikom KOS Bogdanom Vuji}em, na{ izvor Konstantin saznaje slede}e: 1. Posle objavqenog teksta o “Ov~ari”, koji je u “Ekspresu”, u rubrici “Feqton”, potpisao novinar ovog lista Ni}iforovi}, Konstantin saznaje da je Bogdan Vuji} morao da poseti kancelariju Ha{kog tribunala u Beogradu da bi demantovao sve ono {to je u wegovo ime objavio pomenuti novinar. Naime, Vuji} obja{wava na{em izvoru da je morao da demantuje novinara Ni}iforovi}a, s obzirom da je obaveza svih onih koji dobrovoqno ili po pozivu kontaktiraju kancelariju Ha{kog tribunala u Beogradu, da u javnosti ne iznose ni{ta od onog {to su u svojim izjavama dali predstavnicima Tribunala. 2. Vuji} isti~e da je, po~etkom 2002. godine, Vojislav Ko{tunica, pod pritiskom me|unarodne zajednice, formirao komisiju za pripremu dokumentacije za sva lica (pripadnike biv{e JNA i VJ) koja se nalaze na spisku Ha{kog tribunala i da je na ~elo te komisije postavio penzionisanog generala Gezu Farka{a i pukovnika Mojsilovi}a. Vuji} ka`e da mu je Geza nedavno poverio da on i Mojsilovi} uni{tavaju originalna dokumenta vezana za liniju komandovawa i upotrebu vojnih jedinica na rati{tima biv{e SFRJ, te da formiraju nova dokumenta (falsifikate) na osnovu kojih bi sud u Hagu konstatovao da vojni vrh nema nikakve komandne odgovornosti po pitawu zlo~ina koje su po~inili pripadnici MUP-a Srbije, TO i srpski dobrovoqci. 16

Prate}i Vasiqevi}evo svedo~ewe u Hagu, Vuji} zakqu~uje da su Vasiqevi} i ve}ina generala biv{e JNA (koji su smeweni 8. maja 1992. godine) odlu~ili da la`nim svedo~ewem pomognu Ha{kom tribunalu da doka`e Milo{evi}evu odgovornost u ratovima na prostoru biv{e Jugoslavije. Vuji} tako|e saznaje od Farka{ Geze da je Aleksandar Vasiqevi} uzeo od wega i Mojsilovi}a obimnu dokumentaciju (koja je po stepenu tajnosti: “narodna odbrana:, “dr`avna tajna: i “strogo pov.”), koju nije vratio, ve} je predao kancelariji Ha{kog tribunala u Beogradu. 3. Povodom dana{weg svedo~ewa i tvrdwi Aleksandra Vasiqevi}a da je wega i jo{ 35 generala JNA, 8. maja 1992. godine, smenio Slobodan Milo{evi}, na{ izvor Konstantin isti~e da to nije istina i da je pomenutu grupu generala, na predlog Ne|e Bo{kovi}a, penzionisao tada{wi predsednik Predsedni{tva SFRJ Branko Kosti}, a da je tog dana Slobodan Milo{evi} bio u Briselu. Konstantin isti~e da je i sam u~estvovao u pravqewu spiskova za penzionisawe generala, koje je li~no Nedeqko Bo{kovi} odneo na dr`avnu RTS, uo~i drugog dnevnika (u 19 ~asova i 30 minuta), kada su objavqena imena generala koje je svojim ukazom penzionisao B. Kosti}. Po{to je na vestima i sam saznao za svoje penzionisawe, Vasiqevi} nakon nekoliko dana odlazi kod Milo{evi}a i ka`e mu slede}e: “Dru`e predsedni~e, saznao sam preko TV dnevnika za svoje penzionisawe, do{ao sam da vas obavestim da ja ne ispuwavam uslove za penzionisawe i da je verovatno posredi neka gre{ka...”, da bi mu na to Milo{evi} odgovorio: “Kakav si ti {ef bezbednosti kada si u vestima saznao za svoje penzionisawe”. Vuji} isti~e ovaj podatak zna~ajnim, s obzirom da je Vasiqevi} na sudu u Hagu optu`io Slobodana Milo{evi}a da je, kao predsednik Srbije, protivustavno kontaktirao generale i visoke vojne oficire. 16. februar 2003. godine U razgovoru sa Maksom (operativac BIA), na{ izvor Konstantin saznaje da je rukovodstvo BIA, po nalogu Zorana \in|i}a, neposredno uo~i prekju~era{weg obelodawivawa vesti da je Ha{ki tribunal podigao optu`nicu protiv Vas, podigla na najvi{i stepen bezbednosti biv{u 6. Upravu SDB (koju je novo rukovodstvo BIA nedavno ponovo aktiviralo), koja je zadu`ena za li~nu bezbednost Zorana \in|i}a i wegovih najbli`ih saradnika. Osim nare|ewa o poja~anim merama bezbednosti, Maksa saznaje da je \in|i} istog dana naredio svojim pulenima (^ovi}u, Bati}u, Svilanovi}u i Mihajlovi}u) da uop{te ne komentari{u optu`nicu koju je Ha{ki tribunal podigao protiv Vas. Maksa isti~e dva razloga zbog kojih je \in|i} stavio BIA u stawe pripravnosti i zbog ~ega je zabranio svojim pulenima da javno komentari{u obelodawenu ha{ku optu`nicu protiv Vas: – Prvo, zbog toga {to \in|i} u Va{em slu~aju `eli da izbegne konflikt sa M. Lukovi}em Legijom, koji mu je jo{ ranije stavio do znawa da 17

}e stati u za{titu svakog ha{kog optu`enika. Drugim re~ima, \in|i} se nada da Legija ne}e reagovati u Va{em slu~aju, s obzirom da ste Vi u vi{e navrata javno izjavili da }ete se dobrovoqno odazvati na poziv Ha{kog tribunala; – Drugo, \in|i} je tako|e zbog Legije zabranio svojim pulenima da ne komentari{u ha{ku optu`nicu protiv Vas, jer se pla{i da bi i to moglo da isprovocira Legiju i da izazove wegovu reakciju koja bi, osim vlasti, mogla da ugrozi i \in|i}evu li~nu bezbednost. U svakom slu~aju, Maksa isti~e da \in|i} strahuje od mogu}e Legijine reakcije na ha{ku optu`nicu podignutu protiv Vas, te je zbog toga maksimalno poja~ao svoje li~no i obezbe|ewe svojih najbli`ih saradnika. Maksa tako|e saznaje da su \in|i}, Svilanovi} i Neboj{a ^ovi}, preko ameri~kog ambasadora V. Montgomerija, uspeli da ubede zvani~nike ameri~ke administracije da se pomeri rok sa 31. marta na 15. juni o.g. u slu~aju dodele finansijske pomo}i Srbiji i Crnoj Gori, koja je uslovqena hap{ewem i sprovo|ewem u Hag Ratka Mladi}a, V. [qivan~anina i M. Radi}a. Naime, Maksa isti~e da su \in|i}, ^ovi} i Svilanovi} ubedili Montgomerija da je za vlast u Srbiji zna~ajnije Va{e “eliminisawe” sa politi~ke scene Srbije od trojice ha{kih optu`enika Mladi}a, [qivan~anina i Radi}a, koji }e, kako su mu obe}ali, sigurno biti uhap{eni i sprovedeni u Hag do 15. juna ove godine. Maksa saznaje da V. Montgomeriju nije bilo te{ko da ubedi ameri~ku administraciju da urgira kod Tribunala da se podigne optu`nica protiv Vas, s obzirom na nedavno odr`ani miting SRS i Va{u otvorenu podr{ku ira~kom narodu i wihovom predsedniku Sadamu Huseinu. Maksa poverava na{em izvoru da se on i wegove kolege nadaju da }e Legija narednih dana prirediti neko “iznena|ewe” za Zorana \in|i}a koje, po wima, ne iskqu~uje i wegovu likvidaciju. Na kraju, Maksa isti~e da neki wegovi izvori iz podzemqa tvrde da bi \in|i}, u slu~aju da Hag nije podigao optu`nicu protiv Vas, organizovao Va{u likvidaciju. 18. februar 2003. godine U razgovoru sa Mi{om Dimitrijevi}em, na{ izvor Konstantin saznaje da vrh BIA poku{ava, na osnovu dobijenih Va{ih obave{tajnih materijala, da otkrije Va{u obave{tajnu mre`u. Naime, ovaj podatak Dimitrijevi} je dobio od svog poznanika iz Slu`be (nije hteo da ka`e wegovo ime) koji mu je danas predo~io sve materijale u kojima se pomiwe wegovo ime, te mu je skrenuo pa`wu da se ne iznenadi ukoliko dobije zvani~an poziv za razgovor od strane pripadnika BIA. Konstantin tako|e isti~e da je Dimitrijevi} delovao veoma upla{eno, ka`e da su wegovi poslodavci iz Rusije quti na wega po{to su upoznati sa kompletnim sadr`ajem iz materijala, da bi na kraju wemu postavio slede}e pitawe: “Da li si nekom drugom, pored Ko{tunice, dostavqao na{e informacije”? 18

Kada mu je Konstantin odgovorio da nije ni sa kim drugim o tome razgovarao, Dimitrijevi} mu je uzvratio: “Onda nas je Ko{tunica izdao... u stvari, mene je izdao, tvoje se ime nigde ne pomiwe”. Na kraju, Dimitrijevi} poverava na{em izvoru da je dobio informaciju da je CIA napravila dil sa biv{im na~elnikom KOS Aleksandrom Vasiqevi}em i biv{im {efom RDB Jovicom Stani{i}em po kome }e wih dvojica biti oslobo|eni svake odgovornosti ukoliko ha{kim istra`iteqima obezbede dovoqno dokaza na osnovu kojih bi sud u Hagu osudio Slobodana Milo{evi}a na do`ivotnu robiju. On ka`e da su Rusi upoznati sa pomenutom nagodbom, s tim da su oni tra`ili od ameri~ke strane da Milo{evi} u Rusiji bude na izdr`avawu kazne. 2. Za razliku od Mi{e Dimitrijevi}a, Konstantin isti~e da je Sne`ana (Nena) [anti} (biv{a supruga DB-ovca Luki}a), koja se tako|e pomiwe u materijalima, poludela na svog sada{weg supruga [aneta, a isto tako i na Konstantina, kojima je otvoreno zapretila da }e ih obadvojicu Maka likvidirati, ukoliko izgubi posao ili je ^ovi} izbaci iz DA. Od wenog supruga [aneta, Konstantin saznaje da je Nena dobila kompletne materijale u kojima se pomiwe weno ime, ime wenog biv{eg supruga Luki}a i wihove kume (koja je doskoro radila u analitici Slu`be, da bi je odnedavno prebacili u @andarmeriju). 3. Konstantin tako|e isti~e da mu je danas penzionisani pukovnik JNA Bogdan Vuji} pokazao kopiju izjave koju je on dostavio kancelariji Ha{kog tribunala u Beogradu. U toj izjavi Vuji} demantuje novinara “Ekspresa” Ni}iforovi}a, koji je nedavno, u rubrici “Feqton”, objavio izmi{qeni intervju koji je on vodio sa Vuji}em povodom doga|aja na Ov~ari. U svom demantiju Vuji}, izme|u ostalog, ha{kim istra`iteqima skre}e pa`wu na dve ~iwenice: 1) da nikada nije razgovarao sa Ni}iforovi}em i da ni{ta nije istina od onoga {to je objavqeno u feqtonu; 2) povodom Ni}iforovi}eve tvrdwe da je Vuji} svojim telom poku{ao da od srpskih dobrovoqaca za{titi zarobqene ZNG-e, Vuji} isti~e da on to nije izjavio, niti je bio u Vukovaru kada se dogodila Ov~ara. 4. Konstantin saznaje da Zoran \in|i} namerava da ukine Zakon o privilegijama predsednika dr`ave, kako bi Ko{tunici uskratio slu`beno vozilo i obezbe|ewe. P.S. Konstantin nas je zamolio da ni{ta iz ove informacije ne eksploati{emo javno, jer bi, kako ka`e, do kraja bio provaqen. 19. februar 2003. godine U razgovoru sa pukovnikom Sokolovi}em, na{ izvor saznaje da je, posle Va{e ju~era{we konferencije za novinare, nastala op{ta panika me|u aktivnim i penzionisanim generalima, ukqu~uju}i tu i biv{eg i sada{weg na~elnika G[ VJ, generale Pavkovi}a i Krgu. Naime, Sokolovi} isti~e da su sino} nekada{wi osniva~i i aktivisti generalskog SKPJ odr`ali sastanak sa biv{im i sada{wim NG[ VJ na kome su svi oni zajedno analizira19

li izve{taj vojnih eksperata SRS, i do{li do jedinstvenog zakqu~ka da Vama poverqive vojne podatke dostavqa aktuelni na~elnik KOS-a, general Aca Tomi}. Sokolovi} isti~e da su se generali SKPJ tako|e slo`ili da Aca Tomi} smi{qeno dostavqa lideru radikala poverqive podatke KOS VJ, sa ciqem da kompromituje penzionisane generale biv{e JNA i VJ koji su pristali da svedo~e u sudskom procesu protiv Slobodana Milo{evi}a u Hagu. Sokolovi} poverava na{em izvoru da Pavkovi}, Krga i ostala dru`ina SKPJ, koju je pogodio izve{taj vojno-ekspertskog tima SRS, tako|e smatraju da li~no Tomi} stoji iza hajke pokrenute protiv budu}eg MO Zorana @ivkovi}a, koju ste, kako ka`u, Vi pokrenuli, a svi ostali lideri opozicije podr`ali. Povodom ju~era{we izjave Karle del Ponte, da se general Mladi} sigurno nalazi u Srbiji, Sokolovi} isti~e da ova kurvetina nema nikakve dokaze, osim {to je do{la do pomenutog saznawa na osnovu saradwe i kooperativnosti sa ha{kim istra`iteqima u Beogradu dvojice generala, Pavkovi}a i Vasiqevi}a. Sokolovi} tako|e potvr|uje na{a saznawa da su Aleksandar Vasiqevi} i Jovica Stani{i} glavni “yokeri” ha{kih istra`iteqa u dokaznom postupku protiv Slobodana Milo{evi}a. 2. Na{ izvor Konstantin dostavio mi je ispravku vezanu za jednu od prethodnih informacija u kojoj je izneo podatak da je general Bruno Vuleti} bio komandant Druge armije u Ni{u, {to nije ta~no. Tada je komandant Druge armije bio, tako|e Hrvat, Ivan Radanovi}, general-pukovnik, rodom iz okoline [ida. – Konstantin isti~e da je u tom periodu Geza Farka{ bio na~elnik bezbednosti u Drugoj armiji. – On tako|e isti~e da je na 8. sednici CK SK Srbije general-pukovnik Ivan Radanovi} sedeo odmah iza Slobodana Milo{evi}a, te da je i on u~estvovao u ru{ewu Ivana Stamboli}a. – Radanovi} je, ina~e, klasi} sa @ivotom Pani}em i @. Avramovi}em (sva trojica su tenkisti). Na kraju, Konstantin isti~e da su Radanovi}, Bruno Vuleti} i ostali generali JNA (Hrvati) onemogu}ili smenu Geze Farka{a zbog tragedije u Para}inskoj kasarni (tada{wi NG[ JNA general-pukovnik Stevan Mirkovi} obavestio je Radanovi}a da je suspendovao Gezu Farka{a i zabranio mu da iz Ni{a ide u Para}in da istra`uje slu~aj koji se tamo dogodio, me|utim, Radanovi} je poslao Farka{a na uvi|aj, da bi nakon toga, pod pritiskom generala Hrvata, Mirkovi} povukao svoju odluku o smeni Geze Farka{a).

– Prvo, zbog toga {to Rako~evi} u svojoj ispovesti otkriva ono {to Aleksandar Vasiqevi} la`nim svedo~ewem protiv Slobodana Milo{evi}a negira – da je generalska partija SKPJ nanela najvi{e zla srpskom narodu u ratnim zbivawima na prostoru biv{e SFRJ; – Slobodan Rako~evi}, koji je ogor~en zbog toga {to je u paketu sa Vasiqevi}em i grupom generala biv{e JNA (osniva~a propalog SKPJ), penzionisan, u svom intervjuu poku{ava, bez ijednog argumenta, da doka`e ono {to i wegov {ef Vasiqevi} iznosi u la`nom svedo~ewu u Hagu, da su Slobodan Milo{evi} i SDB najodgovorniji za raspad JNA i biv{e SFRJ, kao i za sve ratne doga|aje u biv{im jugoslovenskim republikama; – Slobodan Rako~evi}, zakleti Jugosloven, ima ro|enog brata koji `ivi u Zagrebu, odakle mu je i supruga Doli (Hrvatica); – Kao na~elnik OB u RV i PVO, Slobodan Rako~evi} je stavqao pod mere KOS sve pripadnike ratnog vazduhoplovstva koji su odbili da potpi{u pristupnicu SKPJ, obrazla`u}i to da su nacionalisti i razbija~i Jugoslavije svi oni oficiri koji odbijaju da pristupe SKPJ; – Kada su operativci KOG RV i PVO svojim operativnim radom do{li do saznawa da tada{wi komandant RV i PVO general-pukovnik Anton Tus dostavqa poverqive podatke hrvatskoj slu`bi i Frawi Tu|manu, te da mu je Tu|man obe}ao nakon penzionisawa u JNA visoku funkciju u hrvatskoj vojsci, Rako~evi} se razbesneo i sazvao sastanak sa svim pripadnicima KOG-a (kontraobave{tajne grupe) da bi im rekao doslovce slede}e: “Ne dozvoqavam vam da ubudu}e pi{ete te gluposti o generalu Tusu. Ja svojim `ivotom garantujem da nas on ne}e izdati, bez obzira {to posle penzionisawa namerava da se vrati u Zagreb”. – U svom intervjuu, Rako~evi} ofira svog {efa Vasiqevi}a tako {to obja{wava da je jedan vojnik Albanac izvr{io samoubistvo, nakon {to su ga saslu{avali oficiri bezbednosti zbog sumwe da je on, sa jo{ jednim Albancem, nameravao da minira pojedine vojne objekte u Mitrovici; – Povodom ubistva MO Pavla Bulatovi}a, Rako~evi} obja{wava da je Bulatovi} imao svoje favorite u trgovini oru`jem, kao {to je firma generala Svetozara Carevi}a, te da su wegovo ubistvo naru~ili vlasnici drugih firmi koji se bave trgovinom oru`ja, a kojima Pavle nije davao dozvole za tu trgovinu. Konstantin isti~e da bi mo`da budu}i MO Zoran @ivkovi} trebalo da objasni za{to je ba{ Carevi}a izabrao za svog savetnika? – U svom intervjuu, Rako~evi} otkriva da je KOS imala me|u “Duginim” novinarima dosta saradnika, kao {to je Milomir Mari}.

20. februar 2003. godine Na{ izvor Konstantin danas je dobio intervju biv{eg na~elnika Odeqewa bezbednosti RV i PVO, penzionisanog pukovnika Slobodana Rako~evi}a (objavqen u ~asopisu “Oko”) koji, po wegovom mi{qewu, zaslu`uje pa`wu iz slede}ih razloga:

23. april 2003. godine 1. Prema saznawima na{eg izvora (BIA), CIA je obezbedila Miloradu Lukovi}u Legiji da bezbedno otputuje iz na{e zemqe u Hag. Naime, CIA je obezbedila Legiji odlazak u Hag u vreme kada je ameri~ki dr`avni sekretar, Kolin Pauel, bio u poseti Beogradu.

20

21

Izvor tako|e isti~e da je Pauel, pod izgovorom da je do{ao radi sau~e{}a porodici pokojnog premijera, u stvari posetio Vladu Srbije da bi aktuelnim ~elnicima DOS-a objasnio za{to je za SAD zna~ajnije Legijino svedo~ewe u Hagu nego pred doma}im sudovima. Izvor isti~e nekoliko razloga zbog kojih su CIA i SAD obezbedila Legiji status za{ti}enog svedoka: – Prvo, zbog toga {to su se Amerikanci, ubistvom Zorana \in|i}a, trajno oslobodili nema~kog ~oveka, kao i dominacije nema~ke politike na ovom delu Balkana; – Drugo, Legijinim svedo~ewem u Hagu, Amerikanci cene da }e kona~no dobiti vaqane dokaze o sudskom postupku protiv Milo{evi}a; – Tre}e, CIA i SAD ne o~ekuju od Legije da im samo otkrije lokacije gde se kriju Ratko Mladi} i Radovan Karayi}, ve} }e oni wega najverovatnije anga`ovati da zajedno sa me|unarodnim snagama u Federaciji BiH i RS u~estvuje u wihovom hap{ewu; – ^etvrto, odvo|ewem Legije iz Srbije, CIA ra~una da je za{titila od fizi~ke likvidacije svoje {pijune iz Vlade Srbije; – Peto, osim {to }e ga iskoristiti u Ha{kom procesu protiv Slobodana Milo{evi}a, CIA ceni da }e od Legije dobiti dragocene informacije o mafija{koj vladi Zorana \in|i}a, koji }e joj obezbediti dodatne uslove o zadr`avawu u podani~kom odnosu. 2. Neboj{a ^ovi}, poput generala Pavkovi}a (koji je na ime svoje supruge Glorije prepisao vi{e ku}a i stanova), poku{ava da prikrije svoje bogatstvo ste~eno na kriminalan i protivzakonit na~in tako {to papirolo{ki, preko svog ~oveka u op{tini ^ukarica, spornu imovinu prebacuje na ime svoje supruge Vesne, svojih ro|aka i poslovnih prijateqa sa kojima je dugo godina u kriminalnom dilu. Na{ izvor tako|e saznaje da je izvesni Manojlovi}(?), op{tinski funkcioner u SO ^ukarica, ~lan UO KK FMP @eleznik i da upravo preko wega ^ovi} uklawa tragove koji dokazuju wegovo stvarno bogatstvo ste~eno na protivzakonit na~in. 3. Vladimir Popovi} Beba, osim {to upravqa skoro svim medijima u Srbiji, direktno uti~e na rad specijalnog tu`ioca, koji je prihvatio selektivno svedo~ewe svedoka-saradnika Qubi{e Buhe-^umeta. Naime, na{ izvor saznaje da je ^ume, posle hap{ewa wegovog brata Novaka Buhe, izneo specijalnom tu`iocu niz konkretnih optu`bi na ra~un svog i \in|i}evog kuma Dragoquba Markovi}a, da bi nakon toga pod pritiskom Bebe promenio svoj iskaz i onemogu}io specijalnog tu`ioca da pokre}e krivi~ni postupak protiv Markovi}a. 27. maj 2003. godine U razgovoru sa direktorom op{tih poslova TV “Pink”, Jovom Stani{i}em, na{ izvor saznaje da je li~no ameri~ki ambasador u Beogradu, V. Montgomeri, naredio Zoranu @ivkovi}u da DS prekine sa hajkom koja se posledwih dana, preko TV “Pink”, vodi protiv Neboj{e ^ovi}a. 22

Stani{i}, tako|e, poverava na{em izvoru da je Montgomeri intervenisao kod Zorana @ivkovi}a, po{to je prethodno wegova supruga kontaktirala @eqka Mitrovi}a i li~no od wega saznala da se iza hajke TV “Pinka” protiv Neboj{e ^ovi}a kriju dvojica funkcionera DS, ^eda Jovanovi} i Vladimir Popovi} Beba. Od svog prijateqa i vlasnika TV “Pink”, @eqka Mitrovi}a, Stani{i} tako|e saznaje da Amerikancima i EU ne odgovara odr`avawe vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, te da je to glavni razlog {to zapadni zvani~nici jo{ uvek ne dozvoqavaju da se raspadne DOS. Pored pritisaka sa Zapada, Stani{i} isti~e da je otvoreno pismo glavnog i odgovornog urednika uga{enog nedeqnika “Identitet”, Gradi{e Kati}a, tako|e uzdrmalo Vladu Zorana @ivkovi}a i presudno uticalo na postizawe kompromisa izme|u sukobqenih lidera DOS-a. Stani{i} tako|e potvr|uje na{a ranija saznawa da su u DS prisutne dve suprotstavqene frakcije, da beogradska frakcija ne mo`e da smisli Zorana @ivkovi}a, da su u posledwe vreme veoma zategnuti odnosi izme|u @ivkovi}a i ^ede Jovanovi}a i da je pitawe dana kada }e do}i do otvorenog sukoba unutar DS. Bez obzira {to su danas u Vladi Srbije izgla|eni odnosi izme|u ^ovi}a i ^ede Jovanovi}a, Stani{i} poverava na{em izvoru da }e Vladimir Popovi} Beba nastaviti zapo~eti rat sa ^ovi}em preko Nenada ^anka i drugih lokalnih funkcionera iz DOS, koji su odavno van dosove kontrole. Na kraju, Stani{i} poverava na{em izvoru da su procene zapadnih obave{tajnih slu`bi da bi krajem jeseni ove godine mogli izbiti veliki socijalni nemiri u Srbiji i susednoj Rumuniji. 29. maj 2003. godine 1. Povodom podizawa krivi~ne prijave beogradske policije protiv glavnog i odgovornog urednika “Blic wuz”, na{ izvor iz BIA isti~e da @eqko Cvijanovi} ne bi do{ao pod udar zamenika ministra policije Mili}a zbog teksta u kojem se tvrdi da su u istrazi o ubistvu policijskog generala Bo{ka Buhe uhap{ene pogre{ne osobe, ve} zbog wegovih ranijih tekstova o asfaltirawu puteva sa ^umetovim ma{inama. – Odluka Okru`nog tu`ila{tva u Beogradu po kojoj je obustavqen postupak protiv Bojana Mileti}a, kao jednog od pripadnika grupe @eqka Maksimovi}a Make, koji je bio osumwi~en za organizovawe atentata na policijskog generala Bo{ka Buhu, jasno ukazuje da MUP Srbije neosnovano tereti Cvijanovi}a za krivi~no delo klevete, s obzirom da je tu`ila{tvo potvrdilo da je me|u uhap{enim licima, osumwi~enim za ubistvo generala Buhe, ipak bilo i “pogre{nih osoba”. Izvor iz BIA tvrdi da Bojan Mileti} ne}e biti jedini koji je gre{kom uhap{en pod optu`bom o ume{anosti u atentat na policijskog generala Buhu. 2. Po{to predsednik Odbora za bezbednost u Skup{tini Srbije, Dragan [utanovac, ne krije zadovoqstvo {to }e biti prvi Srbin na kursu CIA, 23

FBI i BND, kao i to da }e u svakom trenutku biti spreman da primi du`nost ministra policije ili {efa BIA, na{ izvor iz BIA sugeri{e da se ovom CIA-ovcu javno postavi slede}e pitawe: Da li }e kao budu}i ministar policije, ili {ef BIA, pokrenuti istragu protiv svog tasta Miroslava Ili}a, koji je, nakon ga{ewa “Dafiment banke”, JUL-ovskim i SPS-ovskim kanalima podigao svoju {tedwu u iznosu od 400.000 DEM? Na{ izvor iznosi detaqe kako je Miroslav Ili} izneo svoju {tedwu iz uga{ene “Dafiment banke”: Nekoliko meseci posle ga{ewa “Dafiment banke”, Miroslav Ili} je na nekoj proslavi SPS i JUL uveseqavao wihove funkcionere, me|u kojima su bili Zoran Lili}, tada{wi predsednik Jugoslavije, Milorad Vu~eli} i dr. Kada je pravio pauzu, M. Ili} je sedeo u dru{tvu Lili}a i Vu~eli}a. Po{to je Lili} primetio da mu je partijski drug M. Ili} neraspolo`en, upitao ga je: “Miroslave, nisi mi ne{to ve~eras raspolo`en”. Ili} mu je na to odgovorio: “Predsedni~e, i vi bi bili neraspolo`eni da ste ostali bez kompletne u{te|evine koju ste godinama skupqali”. Lili}: “Miroslave, ve~eras ho}u da nas zabavqa{ i da bude{ raspolo`en, a sutra do|i u moj kabinet sa papirima i re{i}emo tvoj problem”. U dogovoreno vreme Ili} sutradan pose}uje Lili}a, predaje mu ugovore iz “Dafiment banke”, koje Lili} prosle|uje svom {efu kabineta, i dok su wih dvojica pili kafu, Lili}ev {ef kabineta je, u roku od 20 minuta, doneo na sto Ili}evih 400.000 DEM. Sve gore izneto u vezi [utanovca i wegovog tasta Miroslava Ili}a zaslu`uje pa`wu zbog toga {to }e i u slu~aju “Dafiment banke” biti izuzeti kompromitacije ~elnici DOS-a i wima bliski prijateqi i saradnici. 2. Na{ izvor tako|e isti~e da }e u slu~aju otvarawa dosijea saradnika SDB biti izuzeti svi dosovci, pre svih {pijuni iz GSS, koji su ovih dana najglasniji po pitawu lustracije i otvarawa dosijea SDB, iako je i vrapcima poznato da je wihov {ef Goran Svilanovi} dugogogdi{wi saradnik SDB. 1. jun 2003. godine 1. Prema saznawima na{eg izvora bliskog vrhu DHSS, predsednik ove stranke i aktuelni ministar pravde Vladan Bati}, zbog Gorana Hayi}a (jednog od najja~ih tajnih sponzora FK “Obrenovac”) bio je veoma zainteresovan da Ha{ki tribunal prepusti doma}im pravosudnim organima vo|ewe sudskog postupka u slu~aju “Ov~are”. Naime, na{ izvor saznaje da je Goran Hayi}, nakon pro{logodi{weg susreta i razgovora sa ha{kim istra`iteqima u Novom Sadu, shvatio da }e te{ko mo}i kao komandant TO u Vukovaru izbe}i odgovornost u doga|ajima na Ov~ari, da se tada odmah obratio za savet svom prijatequ Nenadu Opa~i}u i da mu je Opa~i}, preko Nenada ^anka, obezbedio prvi tajni susret sa ministrom pravde Vladanom Bati}em. – Opa~i} je, naravno, prethodno upoznao Bati}a – kako na{ izvor isti~e – koliko je Goran Hayi} finansijski mo}an, tako da su nakon prvog susreta i razgovora Bati} i Hayi} nastavili ~esto da se susre}u, bilo u Obrenov24

cu ili i Novom Sadu. Iako je jedan od najja~ih finansijera FK “Obrenovac”, na{ izvor isti~e da se Hayi}, zbog ha{ke optu`nice, javno ne eksponira kao sponzor Bati}evog fudbalskog kluba. – Na{ izvor, tako|e, isti~e da je Goran Hayi}, zahvaquju}i novcu koji je pokrao u RSK, “kupio” mnoge politi~are DOS, te je zbog toga i posle petog oktobra 2000. godine ostao na mestu savetnika generalnog direktora NIS-a. 2. Isti izvor poverio nam je da Vladan Bati} i Nenad ^anak, preko svojih sudija u novosadskom sudu, na svaki na~in nastoje da oslobode svog prijateqa Nenada Opa~i}a optu`be za krivi~no delo otmice izvesnog Mari}a. Naime, na{ izvor tvrdi da se Bati}, i ostala svita iz tabora ubijenog premijera Zorana \in|i}a, pla{e da Nenad Opa~i} ne progovori, da bi wima vi{e odgovaralo da je Opa~i}a neko likvidirao, te da oni sada nemaju drugog izbora, osim da preko tu`ila{tva, svedoka i samog Mari}a uti~u na osloba|aju}u presudu u slu~aju Opa~i}a. 3. Na kraju, na{ izvor isti~e da se Vladimir Popovi} Beba i ^eda Jovanovi} ne}e smiriti sve dok je Neboj{a ^ovi} i daqe u Vladi, te da Bebina ostavka ni u kom slu~aju ne}e ni{ta promeniti u pogledu wegovih aktivnosti i uticaja na rad {tampanih medija i televizijskih ku}a. 2. jun 2003. godine 1. Smenu ili ostavku Vladimira Popovi}a Bebe ne prihvataju oni ministri u Vladi Srbije koji se s razlogom boje da bi, nakon Bebinog odlaska, pojedini novinari i glavni i odgovorni urednici {tampanih medija nastavili tamo gde su, uvo|ewem vanrednog stawa, stale wihove kolege iz uga{enog dnevnika “Nacional” i nedeqnika “Identitet”. – Isti ti ministri su na jednoj od proteklih sednica Vlade Srbije ocenili veoma pozitivno rad Biroa za komunikacije u vreme vanrednog stawa i odali posebno priznawe Vladimiru Popovi}u Bebi zbog toga {to je, i posle ukidawa vanrednog stawa, “doveo u red” skoro sve {tampane i elektronske medije u Srbiji. Na istoj sednici Vlade Srbije, Neboj{a ^ovi} i Mile Isakov su, tako|e, pozitivno ocenili rad vladinog Biroa za komunikacije u vreme vanrednog stawa, me|utim, wih dvojica nisu prihvatili stav ve}ine ~lanova Vlade Srbije – da }e nastati haos u medijima ukoliko Vladimir Popovi} Beba napusti funkciju {efa Biroa za komunikacije. – \in|i}evim naslednicima ne odgovara odlazak Bebe iz Biroa i zbog toga {to je wemu poveren zadatak da napravi analizu pisawa {tampe za period od 5. oktobra 2000. godine, pa do dana ubistva Zorana \in|i}a, koju bi koristili kao dokaz u krivi~nom postupku protiv lidera Srpske radikalne stranke, dr [e{eqa, i pojedinih novinara. – U kuhiwi Vladimira Popovi}a Bebe pi{u se demantiji uhap{enog generala Pavkovi}a, koje Pavkovi} li~no potpisuje u zatvoru, sa ciqem da se u javnosti kompromituju svi oni novinari koji objavquju pojedine tekstove, koji nisu prethodno cenzurisani u Birou Vlade Srbije za komunikacije. 25

2. Iza inicijative novoformirane partije G17 – o nezavisnoj Srbiji, stoje ameri~ki zvani~nici koji na taj na~in planiraju da Albancima na Kosmetu obezbede samostalnu i nezavisnu dr`avu. 3. jun 2003. godine U razgovoru sa predsednikom Odbora za bezbednost DSS, na{ izvor saznaje slede}e: – Vojislav Ko{tunica je ovih dana izlo`en pritiscima jednog dela samog DSS i nekoliko lidera parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka (Veqa Ili}, Neboj{a ^ovi}, Vuk Dra{kovi}, Vuk Obradovi}, Slobodan Vuksanovi}) da se, u organizaciji DSS, na Vidovdan (28. 6), organizuje veliki miting opozicije u Beogradu. – Inicijatori ove ideje smatraju da bi Vidovdanski sabor ozna~io po~etak vanparlamentarnih aktivnosti opozicije koja se zala`e za vanredne parlamentarne izbore. – Obren Joksimovi} predvodi tvrdo krilo u DSS, koje podr`ava inicijativu stranaka bliskih Vojislavu Ko{tunici, dok Qiqa Nedeqkovi}, koja i daqe ima najve}i uticaj na Ko{tunicu, ne misli da DSS treba da se ve`e sa malim partijama i wihovim liderima, ve} da wihova partija treba da deluje samostalno, kako u parlamentu, tako i van wega. – Vojislav Ko{tunica za sada balansira izme|u dva suprotstavqena tabora unutar DSS i jo{ uvek ne daje nikakav odgovor svojim partnerima iz drugih partija. – Na kraju, izvor iz DSS poverio nam je da je Ko{tunica dobio informaciju od svojih izvora iz KOS-a (koji su ostali lojalni uhap{enom generalu Aci Tomi}u), da Milorad Lukovi} Legija jo{ uvek nije zavr{io “posao” koji je planirao i da namerava da to u~ini kada po~nu socijalni nemiri u Srbiji, te da je to glavni razlog zbog koga Ko{tunica ne}e prihvatiti inicijativu pomenutih stranaka iz opozicije. 2. Ve~eras oko 19 ~asova policija je po celom gradu obilazila kioske i plenila nedeqnik “Svedok”. 4. jun 2003. godine Povodom odluke Vlade Srbije da se ugasi nedeqnik “Svedok”, na{ izvor saznaje da je li~no Vladimir Popovi} Beba dao zeleno svetlo Vladanu Bati}u da u posledwem broju nedeqnika “Svedok” objavi intervju sa Miloradom Lukovi}em Legijom, koji je prenet iz makedonskog nedeqnika “Svedok”. Naime, na{ izvor isti~e da je Vladimir Popovi} Beba odobrio Dini}u da objavi pomenuti intervju sa Legijom kako bi na taj na~in skrenuo pa`wu svom partijskom {efu i aktuelnom premijeru Zoranu @ivkovi}u koliko je zna~ajna wegova uloga, kao {efa Biroa za komunikacije. – Iako @ivkovi} i wegova Vlada nisu zvani~no tra`ili Bebinu ostavku, na{ izvor saznaje da je ^eda Jovanovi} preneo svom prijatequ Bebi Popovi}u da Zoran @ivkovi} o~ekuje od wega da podnese ostavku. 26

– Izvor tako|e saznaje da Vladimir Popovi} Beba i ^eda Jovanovi} podr`avaju “beogradsko” krilo DS (krug tramvaja dvojke) koje, izme|u ostalog, ne prihvata @ivkovi}evu samovoqu po pitawu kadrovskih re{ewa, niti wegovu odluku da, bez konsultacije sa wima, pru`i ruku pomirewa lideru DA Neboj{i ^ovi}u. – ^eda Jovanovi} i Beba Popovi} su poludeli kada su saznali da @ivkovi} planira jo{ jednog svog prijateqa iz Ni{a (direktor AIK banke) da dovede na ~elo NBS (na mesto M. Dinki}a). – Na pitawe – za{to Vladan Dini} javno ne saop{ti da je o spornom intervjuu konsultovao nekog iz vrha DS, na{ izvor dobio je slede}i odgovor – prvo, zbog toga {to Dini} ne sme javno da ka`e da je wegov nedeqnik privremeno uga{en ne zbog objavqenog intervjua sa Legijom, ve} zbog sukoba unutar DS; a drugo, Dini} je ube|en da ga Vladimir Popovi} Beba ne}e ostaviti na cedilu, te da }e wegov nedeqnik “Svedok”, zahvaquju}i privremenoj zabrani, u narednom periodu imati mnogo ve}i tira`. 2. Na{ izvor iz BIA saznaje da vrh BIA raspola`e dokazima da se li~no Neboj{a ^ovi} krije iza izjava i saop{tewa Slobodana Paji}a, biv{eg pripadnika MUP-a i ^ovi}evog {efa obezbe|ewa. 8. jun 2003. godine U razgovoru sa Dragoqubom Mi}unovi}em, na{ izvor saznaje slede}e: – Poseta Havijera Solane Beogradu i wegova o{tra kritika pojedinih lidera DOS-a, bili su glavni povod odr`avawa ju~era{we vanredne sednica predsedni{tva DOS-a. – Pre dolaska Havijera Solane, Vladan Bati} je kategori~ki odbijao zahtev svojih partnera iz DOS da DHSS odlo`i pokrenutu inicijativu o referendumu o nezavisnosti Srbije sve dok ne istekne rok predvi|en Ustavnom poveqom zajednice Srbije i Crne Gore. Po{to je Bati}, pod pritiskom Solane, “legao na rudu”, Mi}unovi} isti~e da ~lanovi predsedni{tva DOSa po ovom pitawu nisu vodili posebnu raspravu, osim {to su se slo`ili da se Bati} i wegova DHSS u javnom saop{tewu pohvale zbog “wihove” odluke da se u naredne tri godine ne}e baviti pitawem referenduma o samostalnosti dr`ave Srbije. – Osim Vladana Bati}a, i Liga socijaldemokrata Vojvodine je, tako|e pod pritiskom Havijera Solane, odustala od zalagawa za samostalnost Srbije. 2. Povodom podr{ke koju su weni lideri na istoj sednici predsedni{tva DOS-a pru`ili MUP-u Srbije i samom ministru Du{anu Mihajlovi}u, na{ izvor tako|e saznaje od Mi}unovi}a da je Zoran @ivkovi} predlo`io da se ~lanovi koalicije javno izjasne po ovom pitawu kako bi se na taj na~in, bez otvarawa bilo kakve rasprave i polemike, indirektno skrenula pa`wu Neboj{i ^ovi}u da vi{e ne zloupotrebqava svog {efa obezbe|ewa Slobodana Paji}a, te da mu se javno stavi do znawa da Du{an Mihajlovi}, za razliku od wega, u`iva podr{ku ve}ine lidera DOS-a. 27

– Po{to mu je propala operacija sa {efom obezbe|ewa Paji}em, ^ovi} je po drugi put naru{io dogovoreno primirje tako {to je ovog puta anga`ovao svog prijateqa i novinara nedeqnika “Vreme”, Jovana Dulovi}a, da na televiziji B92 optu`i DOS zbog nagodbe sa Du{anom Mihajlovi}em. Na kraju, Mi}unovi} isti~e da je pitawe dana kada }e ^ovi} istupiti iz DOS-ove koalicije. 9. jun 2003. godine U razgovoru sa pukovnikom “Sokolovi}em” iz MO, na{ izvor saznaje slede}e: – Samo nekoliko dana po prijemu du`nosti MO, Boris Tadi} se sa porodicom preselio u vilu MO, koja se nalazi u U`i~koj ulici na Dediwu. Vojnici Gardijske brigade li~no su nosili stvari i deo name{taja iz Tadi}evog stana u centru Beograda do nove adrese na Dediwu (stvari su se prevozile vojnim kamionima). – Za razliku od pro|in|i}evske (nema~ke) struje u DS, Sokolovi} isti~e da su Boris Tadi} i Aleksandra Joksimovi}, pomo}nik ministra za spoqne poslove u zajednici SCG, ameri~ki kadrovi koji su na dnevnoj vezi sa ameri~kim ambasadorom u Beogradu V. Montgomerijem. – Sokolovi} tako|e saznaje da se Tadi} i Joksimovi}ka zala`u da dr`avna zajednica SCG pozitivno odgovori na zahtev SAD o potpisivawu sporazuma o neizru~ivawu ameri~kih dr`avqana stalnom Me|unarodnom krivi~nom sudu u Rimu. – Osim Tadi}a, Joksimovi}ke i Gorana Svilanovi}a, Sokolovi} saznaje da ~lanovi saveta ministara iz Crne Gore tako|e smatraju da bi Savet ministsara zajednice SCG svakako morao da pozitivno odgovori na zahtev SAD. Prema Sokolovi}evim re~ima, ~lanovi Saveta ministara iz Crne Gore, nezadovoqni razgovorom koji su pre neki dan vodili sa Havijerom Solanom, definitivno su odlu~ili da ispred Crne Gore, bez obzira na stav Srbije, daju pozitivan odgovor na zahtev SAD. – Sokolovi} isti~e da zvani~nici Crne Gore cene da }e SAD, kao i do sada, ceniti wihovu kooperativnost, kao i veliki broj dr`ava, ~lanica EU, koje tako|e imaju pozitivan stav prema zahtevu SAD. Na kraju, Sokolovi} isti~e da bi Labusu i wegovoj novoformiranoj partiji G-17 plus vi{e odgovaralo da Savet ministara zajednice SCG negativno odgovori zahtevu SAD, po{to bi tada Amerikanci odigrali kqu~nu ulogu u sklawawu aktuelnog re`ima u Srbiji i dovo|ewu nekih novih kadrova na ~elu sa Labusom i wegovom G-17 plus. 11. jun 2003. godine 1. Povodom predloga Odbora za mandatno-imunitetska pitawa Skup{tine SCG – da se ukine imunitet Draganu Todorovi}u, na{ izvor iz BIA saznaje da je vrh DS odlu~io da u narednom periodu intenzivira ranije pripremqenu i planiranu akciju obra~una vlasti sa politi~kim protivnicima, 28

pre svih sa funkcionerima Srpske radikalne stranke. Naime, izvor iz BIA isti~e da ^eda Jovanovi} i Vladimir Beba Popovi}, koji su ina~e zadu`eni za progon srpskih radikala, nisu zadovoqni rezultatima istrage u slu~aju Momira Markovi}a, te su po`urili da preko Odbora za mandatno-imunitetska pitawa obezbede uslove za Todorovi}evo hap{ewe i pritvarawe, u slu~aju da sud odlu~i da Momira Markovi}a pusti iz istra`nog zatvora. Na{ izvor tako|e isti~e da je vrh DS iz vi{e razloga po`urio sa akcijom progona srpskih radikala, a najvi{e zbog toga da bi poku{ali da, udarom na vrh SRS, uzdrmaju weno bira~ko telo, koje je, po wihovim tajnim istra`ivawima, ostalo veoma jako i stabilno, bez obzira na medijsku blokadu SRS i bez obzira {to je dr [e{eq u Hagu. Izvor tako|e isti~e da je ~elnicima DS te{ko palo saznawe da ve}ina gra|ana Srbije na pitawe – za{to su blokirani {tampani i elektronski mediji i za{to nema prenosa Skup{tine Srbije – daju naj~e{}e slede}e odgovore: “Na taj na~in vlast spre~ava srpske radikale da doma}u javnost i gra|ane Srbije informi{u o svemu {to ne ide u prilog toj istoj vlasti”. Drugim re~ima, blokada medija i zatvarawe Skup{tine Srbije nije uvedeno zbog stranaka B. Pelevi}a, Vojislava Ko{tunice i Baneta Ivkovi}a, ve} iskqu~ivo zbog jedne i jedine opozicione stranke – Srpske radikalne stranke, komentari{u gra|ani. 2. Izvor iz BIA tako|e iznosi podatak koji je dobio od svojih kolega iz Uprave koja prati i obezbe|uje funkcionere zajednice SCG, da crnogorski delegati, koji su na privremenom radu u Beogradu (ministri, pomo}nici, savetnici, slu`benici i dr.), dolaze ponedeqkom na posao, a ve} u sredu odlaze ku}i u Crnu Goru, tj. rade tri dana u nedeqi, dok su ~etiri dana slobodni. 3. Na kraju, na{ izvor saznaje da je ta~na informacija objavqena u nekim od medija da iza imenovawa novog ministra poqoprivrede, Stojana Jevti}a, stoji li~no Miodrag Kosti}, kome je namera da preko svog ~oveka kona~no stavi ta~ku na aferu sa {e}erom i sve druge afere koje su vezane za wegovo privatno preduze}e MK “Komerc”. 16. jun 2003. godine 1. Na{ izvor blizak DA saznaje da je Neboj{a ^ovi} tra`io odr`avawe sednice predsedni{tva DOS, kako bi testirao svoje koalicione partnere da li }e wemu i Koordinacionom centru pru`iti istu podr{ku koju su na prethodnoj sednici DOS-a pru`ili MUP-u Srbije i Du{anu Mihajlovi}u. – Izvor tako|e isti~e da ^ovi} nije slu~ajno, dva dana pre odr`avawa skupa Pokreta za Kosovo i Metohiju u Sava centru, tra`io da se predsedni{tvo DOS-a izjasni o podr{ci wemu i Koordinacionom centru. Naime, na{ izvor saznaje da je podr{ka Neboj{i ^ovi}u i wegovom Koordinacionom centru, koju je dalo predsedni{tvo DOS-a, onemogu}ila ~elnike Pokreta za Kosovo i Metohiju da u usvojenoj deklaraciji istaknu svoj zahtev za smenu {efa Koordinacionog centra Neboj{e ^ovi}a. Upravo zbog toga, u~esnici 29

skupa u centru “Sava”, pomiwawe da je pozdrav skupu upu}en i od strane {efa kabineta Neboj{e ^ovi}a, do~ekali su zvi`ducima. – Izvor iz DA isti~e da se Mi}unovi}, nakon ubistva Zorana \in|i}a, potpuno udaqio od Vojislava Ko{tunice, da je prihvatio DS kao svog novog partnera i da je, po dogovoru vrha te stranke, pristao da vodi javnu kampawu protiv Mla|ana Dinki}a. Naime, izvor tvrdi da su \in|i}evi naslednici isturili Mi}unovi}a u svom obra~unu sa Mla|anom Dinki}em, kako bi vrh DS izbegao konfrontacije sa Dinki}evim {ti}enicima iz Amerike. – Izvor iz DA saznaje da vrh DS ozbiqno razmi{qa da kooperativnog Mi}unovi}a istakne, kao svog kandidata, na predstoje}im predsedni~kim izborima u Srbiji. 2. Na{ izvor iz BIA saznaje da Iboqka Suvajyi}, po odobrewu istra`nog sudije, skoro svakodnevno pose}uje svog sina \uru Mutavog. U posetu svom sinu Iboqka dolazi skupocenim yipovima, koje voze i wu obezbe|uju prijateqi wenog sina. Na osnovu ovog podatka, na{ izvor iz BIA ceni da je verovatno postignuta neka nagodba izme|u specijalnog tu`ila{tva i \ure Mutavog. Izvor iz BIA isti~e da Nenad Opa~i}, zahvaquju}i Miodragu Kosti}u i Nenadu ^anku, ima razne privilegije u sremskomitrova~kom zatvoru. 16. jun 2003. godine U razgovoru sa advokatom Gradimirom Nali}em (biv{i savetnik Vojislava Ko{tunice i veliki prijateq i saradnik Nata{e Kandi}, predsednika Fonda za humanitarno pravo), na{ izvor saznaje da je Kandi}ka prisustvovala proslavi Dana bezbednosti koji su, 14. maja ove godine, u restoranu FK OKK Beograd, proslavili biv{i pripadnici SDB. Naime, Nali} obja{wava na{em izvoru da su biv{i pripadnici obele`ili Dan bezbednosti Slu`be 14, a ne 13. maja, ove godine (kada se ina~e proteklih godina obele`avao Dan bezbednosti) samo zato da im nova vlast i aktuelni ~elnici BIA ne bi zamerili to {to wihove kolege ne prihvataju novi datum bezbednosti koji su te iste vlasti odredile. Nali} isti~e da je na toj proslavi, pored Nata{e Kandi}, bio prisutan i doskora{wi direktor BIA Andrea Savi}. Na pitawe na{eg izvora – {ta je tra`ila Nata{a Kandi}a me|u biv{im pripadnicima SDB, Nali} odgovara: “Kandi}ka je uspostavila prijateqske odnose sa qudima iz Slu`be koji su je nekada operativno sagledavali... Radi se o qudima iz Slu`be koji su pali u nemilost ~elnika SDB jo{ u vreme Slobodana Milo{evi}a”. Za razliku od Nali}a, na{ izvor iz BIA, tvrdi da su Nali} i Nata{a Kandi} bili dugogodi{wi saradnici SDB koji su vremenom postali saradnici dvojnici, te su istovremeno radili za na{u i za zapadnu obave{tajnu slu`bu. 2. Nali} tako|e saznaje od svoje prijateqice Kandi}ke da su istinite informacije objavqene u stranoj i doma}oj {tampi da zvani~nici Ha{kog tri30

bunala, kako sama Kandi}ka ka`e, ne znaju {ta da rade sa dr [e{eqem. Kandi}ka isti~e da su weni izvori sa Zapada potvrdili dana{wu informaciju, objavqenu u dnevnom listu “Kurir”, da je specijalno tu`ila{tvo u Beogradu odbilo ponudu zvani~nika Ha{kog tribunala da se saslu{awe lidera radikala, povodom optu`be o wegovoj navodnoj ume{anosti u atentat na Zorana \in|i}a, obavi u Srbiji. 17. jun 2003. godine Na{ izvor iz BIA saznaje da nije slu~ajno niti spontano do{lo do pomirewa izme|u Qubi{e Buhe ^umeta i wegove supruge Qiqe, ve} po nalogu i dogovoru sa specijalnim tu`iocem Jovanom Priji}em. Naime, na{ izvor iznosi da je li~no specijalni tu`ilac Priji} kumovao pomirewu bra~nog para Buha, kako bi specijalnom tu`ila{tvu obezbedio zakonske uslove po kojima bi Qubi{a Buha ^ume mogao biti za{ti}eni svedok u sudskom procesu protiv mafije. – Postignuta nagodba izme|u Jovana Priji}a, s jedne, i bra~nog para Buha, s druge strane, sastoji se u tome {to je specijalni tu`ilac odustao od krivi~nog gowewa Qiqe Buhe zbog poku{aja ubistva wenog supruga, kao i od krivi~nog gowewa zbog wene saradwe sa vo|ama tzv. zemunskog klana, dok je Qiqa Buha povukla sve svoje ranije optu`be iznete u {tampi na ra~un svog supruga ^umeta. U izjavi koju je potpisala, posebno je naglasila da je optu`be u {tampi na ra~un svog supruga iznosila pod pritiskom vo|a zemunskog klana, te je ovim iznu|enim iskazom obezbedila uslove Jovanu Priji}u da u sudskom procesu protiv mafije iskoristi wenog supruga Qubi{u Buhu ^umeta, kao za{ti}enog svedoka. – Izvor isti~e da ranija operativna saznawa BIA jasno ukazuju da Qiqa Buha nije kidnapovana od qudi iz zemunskog klana, ve} da je sama tra`ila od wih za{titu, posle dobijenog upozorewa, da je Qubi{a Buha odlu~io da je likvidira, odnosno da je, jo{ dok se le~io na VMA, izdao nalog za wenu likvidaciju. Prema istim saznawima sa kojima je tada raspolagala BIA, Qubi{a Buha ^ume je, preko svog brata Novaka i ostalih svojih saradnika iz podzemqa, plasirao po gradu dezinformaciju da se on nalazi na le~ewu na VMA zbog sr~anih tegoba, kako bi unapred prikrio zlo~in koji je planirao prema svojoj supruzi Qiqi. – Komentari{u}i izjavu aktuelnog premijera Zorana @ivkovi}a – da istraga povodom ubistva Zorana \in|i}a ne}e biti zavr{ena dok ne bude uhap{en jedan od vo|a zemunskog klana, Milorad Lukovi} Legija, na{ izvor iz BIA tvrdi da @ivkovi} i BIA ne jure Legiju da bi mu sudili, ve} da bi ga likvidirali, jer bi se tek tada stvorili uslovi da budu optu`eni politi~ki protivnici DS i DOS, a ne stvarni izvr{ioci i nalogodavci \in|i}evog ubistva. 31

18. jun 2003. godine U razgovoru sa pojedinim ~elnicima DS, na{ izvor saznaje da Zoran @ivkovi} na sve mogu}e na~ine poku{ava da izgladi, s jedne strane, naru{ene odnose izme|u Miodraga Isakova i Nenada ^anka, a, s druge, izme|u Neboj{e ^ovi}a i ^ede Jovanovi}a kako bi obezbedio uslove da wegova Vlada do~eka redovne parlamentarne izbore u Srbiji. – @ivkovi} poku{ava da prona|e kompromis izme|u pojedinih ~elnika DS i funkcionera G-17 plus, koji bi se sastojao u tome da bi jastrebovi iz DS prihvatili ostanak Mla|ana Dinki}a na funkciji guvernera NBS, pod uslovom da ~elnici G-17 plus slede primer DHSS i wenog predsednika Vladana Bati}a po pitawu odnosa prema zajednici Srbija i Crna Gora. Osim pomenutog uslova, @ivkovi} bi, tako|e, tra`io od Labusa da se distancira od DSS i svih ostalih partija koje tra`e vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. – Prema ocenama pojedinih analiti~ara DS, Zoran @ivkovi} bi mo`da uspeo da postigne dogovor sa mawim partijama iz DOS i wihovim liderima, koji su zbog li~nih ambicija trenutno skrenuli sa starog koloseka, da mu te ra~une ne kvari partijski kolega Vladimir Popovi} Beba koji se do te mere otrgao kontroli da je, pored @ivkovi}evog protivqewa, odlu~io da vodi svoj privatan rat protiv neposlu{nih medija i svih onih koji u negativnom kontekstu pomenu wegovo ime. Naime, analiti~ari DS procewuju da }e se wihovoj partiji, na prvim slede}im izborima, obiti o glavu to {to Vladimir Popovi} Beba poku{ava da preko suda ka`wava neposlu{ne novinare, medije i pojedine politi~are iz opozicije, koji su se usudili da javno kritikuju wegov rad i rad Vlade Srbije. – Isti analiti~ari cene da u najnovijem sukobu izme|u DSS i DS ni jedni ni drugi ne}e imati politi~ke koristi, s obzirom da su se gra|anima Srbije smu~ile afere koje otvaraju doskora{wi partneri, a sada quti protivnici iz DOS. Na kraju, na{ izvor saznaje da je zatvorski ~uvar Slavomir Ban|ur izazvao veliku paniku u vrhu DS. 22. jun 2003. godine Na{ izvor, blizak vrhu DSS, saznaje da je najnovija afera koju je ta stranka pokrenula u funkciji predizborne kampawe DSS, kao i funkciji pritiska na ~elnike DOS zbog neosnovanog i protivzakonitog hap{ewa i pritvarawa dvojice Ko{tunicinih saradnika, Radeta Bulatovi}a i Ace Tomi}a. Naime, na{ izvor saznaje da je vrh DSS po~etkom ove nedeqe doneo odluku da iskoristi svedo~ewe zatvorskih ~uvara kako bi se, izme|u ostalog, zaustavilo osipawe ~lanstva i simpatizera DSS koje je posebno razo~arano u Ko{tunicu i wegov pasivan odnos prema dvojici wegovih savetnika koji se nalaze u zatvoru. Izvor iznosi da je advokat Gradimir Nali} obave{ten od svog izvora iz Centralnog zatvora da vrh BIA svakodnevno “obra|uje” Tomi}a i Bulatovi}a u nameri da ih okrene protiv Ko{tunice, te da je i ovo Nali}evo saznawe 32

uticalo na Ko{tunicu da odobri javno obelodawivawe afere vezane za kontakte u zatvoru izme|u Du{ana Spasojevi}a i ^ede Jovanovi}a, koju je DSS pre vi{e meseci dobila od zatvorskih ~uvara. Izvor isti~e da savetnici Vojislava Ko{tunice cene veoma indikativnom izjavu advokata Marka Nicovi}a koji smatra da je ^eda Jovanovi}, po zadatku DB, kontaktirao podzemqe kako bi, navodno, ispitao vezu vlasti i organizovanog kriminala. Me|utim, svi oni ipak smatraju da bi za ^edu bilo rizi~no da se brani na pomenuti na~in, s obzirom da je kqu~ni svedok u wegovom slu~aju jo{ uvek `iv i na slobodi (Legija). Povodom izjave biv{eg upravnika CZ, Dragi{e Blanu{e, da ^eda Jovanovi} nije pose}ivao Spasojevi}a, a da je wega poku{ao da vrbuje Gradimir Nali}, na{ izvor iz DSS isti~e da su ta~ne tvrdwe D. Blanu{e da je Nali} poku{ao wega da vrbuje, ali ne zbog Haga ve} zbog toga {to je Nali} od svojih izvora iz CZ dobijao precizne podatke o samovoqi i protivzakonitim radwama koje je tada Blanu{a sprovodio u CZ po nalogu Vladana Bati}a i ^ede Jovanovi}a. Na kraju, na{ izvor isti~e da vlast u slu~aju ^ede Jovanovi}a ne prihvata formirawe anketnog odbora, ne zbog svedo~ewa zatvorskih ~uvara, ve} zbog toga {to bi na tom anketnom odboru kqu~ni svedoci bili Du{an Mihajlovi} i Neboj{a ^ovi}. Mihajlovi} bi morao da objasni na koga je mislio kada je pro{le godine, na kritike koje su na wegov ra~un iznosili pojedini partneri iz DOS-a, odgovorio – ukoliko ne prestanu napadi na mene i MUP, javnost }e uskoro saznati ko je wemu i MUP-u Srbije vezao ruke u odlu~noj borbi protiv organizovanog kriminala. U isto vreme, gostuju}i na TV “Ko{ava”, Neboj{a ^ovi} je javno prozvao Du{ana Mihajlovi}a i tra`io od wega odgovor na pitawe – ko je omogu}io Du{anu Spasojevi}u izlazak iz zatvora. P.S. Po{to je ^eda Jovanovi} tra`io i dobio od Nacionalnog saveta za bezbednost trostruku dozvolu koja ga osloba|a ~uvawa tajne, dobro bi bilo da se (zbog javnosti) pokrene inicijativa da taj isti Nacionalni savet za bezbednost oslobodi ~uvawa “slu`bene” tajne i Qubi{u Buhu ^umeta. 23. jun 2003. godine Na{ izvor iz “Glasa javnosti” iznosi deo zanimqivih komentara gra|ana Beograda koji su se danas mogli ~uti nakon datog iskaza ^edomira Jovanovi}a na odr`anoj sednici dva odbora Skup{tine Srbije: 1. Jadna je dr`ava u kojoj potpredsednik Vlade Srbije naziva slu`benom posetom svoj odlazak “na noge” u [ilerovu ulicu kod Du{ana Spasojevi}a; 2. Zahvaquju}i istupu u javnosti dvojice zatvorskih ~uvara, koji su optu`ili ^edu Jovanovi}u da je u CZ pose}ivao Du{ana Spasojevi}a, danas smo bili u prilici da ~ujemo ^edin demanti u kome on isti~e da u CZ nije pose}ivao Spasojevi}a, ve} Milorada Lukovi}a Legiju, i da nije Spasojevi}evu suprugu i k}erku dovodio u CZ, ve} suprugu i k}erku M. Lukovi}a Legije; 33

3. Biv{i na~elnik KOS VJ, general Aca Tomi}, uhap{en je pod optu`bom da je sara|ivao sa zemunskim klanom samo zato {to je u slu`benim prostorijama UB G[ VJ kontaktirao Du{ana Spasojevi}a i Milorada Lukovi}a Legiju, dok u isto vreme potpredsednik srpske Vlade, ^edomir Jovanovi}, obja{wava gra|anima Srbije kako je normalno to {to je on “slu`beno” odlazio u [ilerovu ulicu i {to je, tako|e, “slu`beno” dovodio Legiji u posetu wegovu suprugu i k}erku; 4. Mo`da bi neko i poverovao u pri~u ^ede Jovanovi}a da on nije bio u prijateqskim odnosima sa pripadnicima tzv. zemunskog klana, da se wegovi susreti i razgovori sa Legijom i Spasojevi}em nisu obavqali u [ilerovoj ulici ve}, recimo, u slu`benim prostorijama MUP-a Srbije. 5. Mo`da je Jovanovi} u [ilerovoj ulici vodio, kako sam ka`e, te{ke i mu~ne razgovore sa Legijom i Spasojevi}em, me|utim, on sigurno ne bi imao hrabrosti da pri|e [ilerovoj ulici, a kamoli da u|e u zgradu Du{ana Spasojevi}a da nije bio u prijateqskim odnosima sa wim i Miloradom Lukovi}em Legijom. 6. ^eda Jovanovi} nagla{ava da je “slu`beno” pose}ivao Du{ana Spasojevi}a i M. Lukovi}a Legiju kako bi gra|ani Srbije shvatili za{to specijalni tu`ilac Jovan Priji} krivi~no goni samo one koji su “privatno” odlazili u [ilerovu ulicu. 7. Analiziraju}i ^edinu izjavu i donete zakqu~ke anketnih odbora, nije te{ko zakqu~iti da su ti zakqu~ci bili napisani pre nego {to je ^eda dao svoj iskaz. 25. jun 2003. godine Na{ izvor iz BIA saznaje da ameri~ke diplomate, pored zahteva da se Vladimir Popovi} Beba smeni sa funkcije {efa Biroa za komunikacije, tako|e tra`e od Zorana @ivkovi}a da u narednom periodu udaqi iz Vlade Srbije i svog potpredsednika ^edomira Jovanovi}a. Naime, izvor isti~e da afera u “slu~aju ^ede Jovanovi}a” nije glavni razlog zbog koga ameri~ka diplomatija tra`i ^edin odlazak iz Vlade Srbije, ve} izve{taj CIA i ameri~kog ambasadora u Beogradu V. Montgomerija, koji su, analiziraju}i rad Vlade Srbije i wenog premijera @ivkovi}a nakon ubistva Zorana \in|i}a, do{li do zakqu~ka da bi @ivkovi} bio znatno korisniji i upotrebqiviji da nije pod uticajem dvojice funkcionera DS, Vladimira Popovi}a Bebe i ^ede Jovanovi}a. Izvor saznaje da je V. Montgomeri li~no saop{tio Vladimiru Popovi}u Bebi novi zahtev ameri~kih zvani~nika (po drugi put) da ona pod hitno napusti mesto {efa Biroa za komunikacije u Vladi Srbije, kako bi time istovremeno za{titio Zorana @ivkovi}a od eventualnih napada svojih strana~kih kolega u slu~aju da on i wegova Vlada pokrenu pitawe Bebine smene. Izvor nas podse}a da ni Zoran \in|i} nije smeo da smeni Popovi}a kada je to prvi put od wega tra`ila ameri~ka diplomatija. \in|i} je tada, da 34

bi zadovoqio ameri~ke diplomate i doma}u javnost, odr`ao konferenciju za novinare na kojoj je, izme|u ostalog, istakao da se Beba umorio, da je odlu~io da se posveti privatnom biznisu... dok se sa Bebom dogovorio da i daqe obavqa poslove u Birou za komunikacije. Izvor ceni da }e Bebinim odlaskom iz Vlade Srbije do}i do raskola unutar DS, odnosno da bi se moglo dogoditi jo{ jedno cepawe DS, gde bi ^eda i Beba stali na ~elo nekog novog DS. Izvor saznaje da ameri~ki zvani~nici tipuju na Borisa Tadi}a kao novog predsednika DS, za razliku od protivnika Zorana @ivkovi}a koji bi `eleli da \in|i}evu funkciju u DS preuzme ^eda Jovanovi}. 2. Povodom zahteva {trajka~a EPS, upu}enog Zoranu @ivkovi}u, da smeni ministra energetike Kori Udovi~ki, na{ izvor isti~e da ova ministarka nije kadar ni \in|i}a ni @ivkovi}a, ve} CIA i SAD, tako da o wenoj smeni sigurno ne}e odlu~ivati ni Vlada ni @ivkovi}. 29. jun 2003. godine Prema saznawima dvojice pripadnika rasformirane JSO, istraga u slu~aju ubistva Zorana \in|i}a ne bi bila progla{ena dr`avnom i slu`benom tajnom da je kojim slu~ajem ta~na zvani~na verzija Vlade i MUP-a Srbije, po kojoj je \in|i} ubijen u dvori{tu Vlade Srbije. Naime, ovi pripadnici JSO tvrde da je \in|i} ubijen u [ilerovoj ulici, u dvori{tu ku}e i poslovnog prostora Du{ana Spasojevi}a, i to dan ranije (no}u), da bi iste no}i zasedao u`i vrh DS i MUP-a Srbije, i tom prilikom je dogovoren scenario po kome je \in|i} u prepodnevnim satima ubijen sutradan u dvori{tu Vlade Srbije. Prema saznawima istih izvora, vrh DS je naredio ru{ewe zgrade u [ilerovoj ulici kako bi blagovremeno bili uni{teni svi tragovi i dokazi o mestu ubistva Zorana \in|i}a, a ne zbog policijskog “namamqivawa” Du{ana Spasojevi}a, kako je to obja{wavao po medijima ministar policije Du{an Mihajlovi}. Osim uni{tewa tragova i dokaza vezanih za lice mesta ubistva Zorana \in|i}a, izvori isti~u da je li~no Vladimir Popovi} Beba naredio da se materijalom od sru{enog poslovnog prostora Du{ana Spasojevi}a zatrpaju bazeni u kojima se ~esto kupala wegova qubavnica i \in|i}eva supruga Ru`ica. U ciqu obezbe|ewa la`nih dokaza vezanih za mesto i na~in ubistva Zorana \in|i}a, vrh DS i MUP-a Srbije doneo je odluku da ovaj zadatak poveri nema~kim balisti~arima (na{i balisti~ari uop{te nisu u~estvovali u obra|ivawu lica mesta gde je \in|i} ubijen po verziji zvani~nika MUP-a Srbije). Pripadnici rasformirane JSO isti~u da ih je M. Lukovi} Legija ostavio na cedilu onog trenutka kada je, posle ubistva Zorana \in|i}a, nazvao komandu JSO u Kuli i rekao im – radite normalno i pona{ajte se kao da se ni{ta nije dogodilo (to je bilo u vreme dok je JSO jo{ obezbe|ivao aerodrom Beograd). 35

Na kraju, dvojica biv{ih pripadnika JSO cene da Legija nije organizovao atentat na Zorana \in|i}a zbog isporu~ivawa Srba Hagu, ve} zbog toga {to je \in|i}ev atentat naru~ila neka strana obave{tajna slu`ba (CIA). 30. jun 2003. godine Na{ izvor blizak funkcioneru DS Gordani ^omi}, saznaje da je u`e rukovodstvo DS odr`alo sastanak pro{log vikenda (bez prisustva novinara), na kome su dogovoreni strate{ki ciqevi te partije koji bi se morali realizovati do kraja ove godine. Izvor iznosi neke od interesantnih “strate{kih” ciqeva DS: – Dogovoreno je da se {irom Srbije “u ti{ini” organizuju tribssine DS sa ciqem testirawa raspolo`ewa ~lanstva i simpatizera prema wihovoj partiji; – Za razliku od ranijih na~ina vo|ewa kampawa DS, ovoga puta je dogovoreno da se izbegava medijsko pra}ewe aktivnosti DS na terenu; – Vo|ewe “tihe” kampawe DS ima za ciq uspavqivawe politi~kih protivnika koji, iako javno tra`e raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora, nisu aktivni na terenu, jer su uvereni da se vlast boji vanrednih parlamentarnih izbora; – Pra}ewem aktivnosti svojih politi~kih protivnika, ~elnici DS su do{li do zakqu~ka da od opozicionih i vanparlamentarnih partija jedino DSS, SPO i G-17 plus vode intenzivnu predizbornu kampawu po svim gradovima Srbije; – Analiti~ari DS, zadu`eni za pra}ewe “tihe” predizborne kampawe DS, u narednih nekoliko meseci napravi}e procenu na osnovu koje bi rukovodstvo DS donelo odluku o raspisivawu vanrednih parlamentarnih izbora ili wihovom odlagawu do kraja naredne godine; – Tako|e je dogovoreno da se funkcioneri DS u javnosti ne bave pitawem odr`avawa jednih ili drugih izbora, ve} da to prepuste svojim koalicionim partnerima (Bati}, Kora}) kojima, ina~e, ne odgovaraju vanredni izbori; – Koalicioni partneri DS ne treba da znaju nameru DS da u zavisnosti rezultata “tihe” kampawe zavisi da li }e se raspisati vanredni parlamentarni izbori do kraja ove godine; – Dogovoreno je da se izbegavaju javne polemike i konfrontacije sa ameri~kim ambasadorom Montgomerijem i drugim zapadnim diplomatama i da se i u ovoj stvari koriste usluge lidera mawih partija iz koalicije, pre svih Vladana Bati}a i @arka Kora}a. Na kraju sastanka, rukovodstvo DS je zamolilo Vladimira Popovi}a Bebu da malo “spusti loptu” i da vi{e ne ulazi u sukob sa pojedinim medijima i novinarima. 2. jul 2003. godine Prema saznawima na{eg izvora iz BIA, Savet za nacionalnu bezbednost Vlade Srbije naredio je ~elnicima BIA da se ispita i dokumentuje ume{anost pojedinih politi~kih partija i wihovih lidera u aktivnostima 36

sindikata i {trajka~a EPS-a. Naime, Savet za bezbednost Vlade Srbije posebno interesuje uloga DSS i samog Ko{tunice u {trajku rudara bazena Kolubara, s obzirom na wihova ranija saznawa da u pomenutom rudniku, me|u {trajka~ima, DSS i Ko{tunica imaju svoje pozicije. – Ukoliko BIA otkrije bilo kakvu povezanost izme|u ~elnika DSS i predstavnika {trajka~a EPS-a, Vlada Srbije }e javno optu`iti Ko{tunicu da su on i wegova stranka pobunili rudare kako bi se zaustavile zapo~ete reforme Vlade Srbije. – Osim optu`be da je ko~ni~ar reformi u Srbiji, Ko{tunicu }e ubudu}e ~elnici DOS-a redovno prozivati i optu`ivati kao vo|u antiha{kog lobija koji je organizovao atentat na Zorana \in|i}a. – Zahvaquju}i posledwem sukobu izme|u DSS i DS, izvor iz BIA isti~e da funkcioneri SRS trenutno nisu u te`i{tu operativnog sagledavawa BIA, ve} da su to Ko{tunica i wegovi qudi. Izvor nam poverava da je BIA, nakon afere vezane za posete ^ede Jovanovi}a CZ, uvela mere za Jo~i}a, Mamulu i Mihajlova (tajno pra}ewe, prislu{kivawe) sa ciqem da se dokumentuju wihovi eventualni kontakti sa zatvorskim ~uvarima. – Izvor iz BIA tako|e isti~e da ^eda Jovanovi} i Vladimir Popovi} Beba stoje iza pomenutih inicijativa Saveta za bezbednost Vlade Srbije i da wih dvojica direktno rukovode radom BIA i MUP-a Srbije. Ukoliko se dogodi da Vladimir Popovi} Beba “dobrovoqno” napusti mesto {efa Biroa za komunikacije u Vladi Srbije, na{ izvor tvrdi da }e Beba i daqe “iz senke” ne samo kontrolisati, ve} i rukovoditi vladinim Biroom za komunikacije. Na kraju, na{ izvor isti~e da Beba uveliko priprema program antikampawe za sve politi~ke protivnike DS, s tim da su mu u te`i{tu DSS i SRS. 3. jul 2003. godine 1. Povodom vesti prenete iz inostrane {tampe i medija – da je napuqski tu`ilac optu`io Mila \ukanovi}a da je od mafije dobijao novac od {verca cigareta – na{ izvor, blizak aktuelnom zameniku MO Vuka{inu Mara{u, saznaje da u pozadini ovog slu~aja stoje CIA i Amerika koji su procenili da bi wihov novi igra~ iz CG, Svetozar Marovi}, bio mnogo korisniji u zajednici SCG da mu “za vratom” ne stoji aktuelni crnogorski premijer Milo \ukanovi}. Drugim re~ima, Amerikanci ne ru{e \ukanovi}a zbog {verca cigareta, ve} zbog toga {to je on po procenama CIA “potro{en”, te da CIA u slu~aju \ukanovi}a primewuje stara pravila po kojima Slu`ba dovodi i skida sa vlasti svoje saradnike u dr`avama u kojima SAD imaju dominantan uticaj. – U slu~aju aktuelnog premijera Srbije Zorana @ivkovi}a, Amerikanci su tako|e procenili da bi on bio znatno korisniji i kooperativniji da mu “za vratom” ne stoje ^eda Jovanovi} i Vladimir Popovi} Beba, te da je to kqu~ni razlog zbog koga SAD, preko Montgomerija, tra`e odlazak pomenute dvojice iz Vlade Srbije. 37

2. Na{ izvor saznaje {ta se krije u pozadini odluke specijalnog tu`ioca Jovana Priji}a da Qubi{a Buha ^ume i Milan Suvajyi}, zvani \ura Mutavi, budu svedoci saradnici: – Osim poznatih razloga vezanih za saradwu Zorana \in|i}a i ^umetovih “sur~inaca”, Qubi{a Buha ^ume, kao svedok saradnik ima zadatak da za{titi \in|i}evog kuma Dragoquba Markovi}a (Krmivo produkt) ne samo kao jednog od kqu~nih svedoka u slu~aju saradwe Zorana \in|i}a i “sur~inaca”, ve} kao {efa sur~inske mafije, {to u stvari Dragoqub Markovi} i jeste bio. – Drugi svedok saradnik, \ura Mutavi, ima zadatak da svojim la`nim svedo~ewem za{titi dvojicu mafija{a iz Novog Sada, Nenada Opa~i}a i Miodraga Kosti}a. P.S. Podse}am Vas na na{u raniju informaciju o posetama i tretmanu u CZ Milanu Suvajyi}u, zvanom \ura Mutavi. 6. jul 2003. godine 1. Povodom najave direktora i glavnog i odgovornog urednika zagreba~kog nedeqnika “Nacional”, Ive Pukani}a, da }e wegov nedeqnik uskoro objaviti podatke napuqskog tu`ila{tva i da }e crnogorska javnost biti {okirana kada vidi spisak politi~ara iz Crne Gore koji su se bavili {vercom cigareta – na{ izvor blizak vlasniku zagreba~kog “Nacionala” potvr|uje na{a ranija saznawa da su Amerikanci i CIA definitivno re{ili da skinu s vlasti crnogorskog premijera Mila \ukanovi}a, te da je u toj akciji CIA anga`ovan i wihov dugogodi{wi saradnik Ivo Pukani}. – Izvor tako|e saznaje da je Milo \ukanovi}, preko {efa crnogorske diplomatije D. Borozana, pokrenuo pitawe jednostranog potpisivawa sporazuma o neizru~ivawu ameri~kih gra|ana Me|unarodnom sudu pravde kako bi na taj na~in poku{ao ne da sa~uva svoju politi~ku poziciju, ve} da izbegne krivi~no gowewe i da mu se omogu}i “bezbolniji” odlazak sa politi~ke scene Crne Gore. 2. Na{ izvor iz BIA saznaje da \ura Mutavi nije pristao da bude svedok saradnik sve dok specijalni tu`ilac Jovan Priji} nije pustio iz CZ wegovu majku Iboqku Suvajyi}. Prema re~ima na{eg izvora, Iboqka Suvajyi} je bila deo kriminalne grupe wenog sina \ure Mutavog o ~emu policija i tu`ila{tvo imaju materijalne dokaze, me|utim, Jovan Priji} je, po nalogu ^ede Jovanovi}a, napravio dil sa \urom Mutavim, po kome je on pristao da bude la`ni (za{ti}eni) svedok tu`ila{tva u sudskom procesu protiv tzv. zemunskog klana, pod uslovom da wegova majka iza|e iz zatvora i da ne bude krivi~no gowena zbog sau~esni{tva u kriminalnim radwama wenog sina. – Izvor iz BIA tvrdi da se Qiqana Buha potpuno oporavila, da nije istina da je ona u te{kom psihi~kom rastrojstvu i da je prava istina da je Qiqa Buha oslobo|ena krivi~ne odgovornosti zbog sau~esni{tva za vo|ama tzv. zemunskog klana na osnovu iste nagodbe specijalnog tu`ioca Jovana Pri38

ji}a i wenog supruga Qubi{e Buhe ^umeta, koji je svoje la`no svedo~ewe uslovio Qiqinim pu{tawem na slobodu. 7. jul 2003. godine 1. Na{ izvor, blizak vrhu DS, objasnio nam je kako je ta stranka postigla dobre rezultate na proteklim lokalnim izborima: – U toku predizborne kampawe poverenici DS obilazili su svoje sugra|ane i potencijalne glasa~e, od vrata do vrata, od stana do stana, tra`ili od wih da se izjasne da li }e na lokalnim izborima glasati za DS, i u svakom slu~aju pozitivnog odgovora budu}i glasa~i morali su svoje obe}awe verifikovati stavqawem potpisa pored svog imena i prezimena na spisku koji se nalazio kod poverenika DS; – Poverenici DS su imali obavezu da na bira~kim mestima kontroli{u izlaznost svojih glasa~a (sugra|ana koji su im svojim potpisom obe}ali da }e iza}i na izbore i glasati za DS); – U slu~aju da neko od potpisnika “sporazuma” izme|u poverenika DS i potencijalnog glasa~a DS nije do{ao na glasawe, poverenik je imao obavezu da telefonom kontaktira te glasa~e, da ih podseti {ta su potpisali i da im ponudi prevoz do glasa~kog mesta i nazad ukoliko je to bio razlog wihovog nedolaska; – U Staroj Pazovi poverenici su imali ovla{}ewa da kolebqivim glasa~ima DS ponude novac (10 – 20 evra). Svi staropazova~ki Cigani su pristali da za novac glasaju za DS; – Po{to je DOS uspeo da kod gra|ana Srbije izazove ga|ewe na samo pomiwawe izbora, ~elnici DS ne kriju da ta ~iwenica wima posebno odgovara, s obzirom na proverenu formulu DS kojom se na izborima posti`u dobri rezultati – prikupqawem potpisa u predizbornoj kampawi “sigurnih glasa~a”. Na kraju, na{ izvor isti~e da vrh DS planira da predlo`i Skup{tini Srbije usvajawe takvog izbornog zakona koji }e im obezbediti dovoqan broj mandata u parlamentu bez obzira na procenat izlaznosti gra|ana na parlamentarne izbore. 2. Iz vi{e razli~itih i dobro obave{tenih izvora do{li smo do saznawa da je drugo pojavqivawe dr [e{eqa na statusnoj konferenciji Ha{kog tribunala izazvalo ne samo veliku pa`wu, ve} i odu{evqewe gra|ana koji su bili u prilici da na TV B-92 gledaju prenos iz Haga. 8. jul 2003. godine 1. U ^etvrtom op{tinskom sudu ju~e je (ponedeqak, 7. 7. 2003), od 11–17 ~asova, saslu{avan jedan od uhap{enih i zadr`anih u CZ telohraniteqa {efa sur~inskog klana Qubi{e Buhe ^umeta. Pojedine sudije i slu`benici ^etvrtog op{tinskog suda ju~e su se jo{ jednom mogli uveriti da su, pored ^umeta, u ovom sudu posebno privilegovani i ostali ~lanovi kriminalnog klana iz Sur~ina. Naime, za razliku od 39

svih drugih kriminalnih grupa koje policija i zatvorski ~uvari sprovode po uobi~ajenoj praksi na glavni ulaz ^etvrtog suda, ^umetovi kriminalci ulaze na sporedni ulaz, kroz gara`u, tog istog suda. Osim pomenute privilegije koju u`ivaju ^umetovi kriminalci, predsednik ^etvrtog suda, Anto Bo{kovi}, uveo je jo{ jednu novinu koja ne va`i u slu~aju su|ewa drugim kriminalnim klanovima, a to je da se blokiraju liftovi u sudu sve dok u wemu va`ni gosti iz Sur~ina ne napuste sudnicu. Na{ izvor isti~e da se ju~e na su|ewu ^umetovom telohranitequ pojavila Qiqa Buha, kao jedan od kqu~nih svedoka odbrane, {to navodi na zakqu~ak da je ^umetova supruga psihofizi~ki sposobna u ulozi svedoka odbrane, dok ista ta Qiqa Buha, po oceni specijalnog tu`ioca Jovana Priji}a, ne mo`e biti svedok optu`be zbog, navodno, wenog te{kog psihi~kog stawa i rastrojstva. Na{ izvor isti~e da je Qiqa Buha ju~e do{la pred ^etvrti op{tinski sud blindiranim i luksuznim yipom u pratwi ~etvorice pripadnika kriminalnog klana wenog supruga ^umeta. Ako se ima u vidu ~iwenica da je u dnevnim novinama “Glas javnosti” nekoliko dana pre ubistva Zorana \in|i}a pisano o reketirawu poslovnih qudi iz Sur~ina od onih pripadnika sur~inskog klana koji su osumwi~eni za ubistvo Zorana \in|i}a, na{ izvor iz BIA isti~e da nije te{ko zakqu~iti ko je imao motiv da podmetne eksploziv pod vozilo vlasnika “Glasa javnosti” i “Kurira”, Radisava Rodi}a. 10. jul 2003. godine Na{ izvor iz MUP-a Srbije saznaje da je Du{an Mihajlovi}, posle saznawa da je wegova firma “Lutra” predstavqena u najcrwem svetlu u izve{taju Me|unarodne krizne grupe za SCG, naredio nadle`noj slu`bi MUPa Srbije (3. 7. 2003) da donese re{ewe kojim se direktoru ove organizacije, Yejmsu Lajonu, nala`e da u roku od tri dana, zbog isteka vize i dozvole boravka, napusti Srbiju. Istog dana, kako na{ izvor saznaje, ameri~ki ambasador u Beogradu, V. Montgomeri, intervenisao je kod Zorana @ivkovi}a da bi ve} sutradan MUP Srbije produ`io vizu i dozvolu boravka u Srbiji direktoru MKG za SCG Yejmsu Lajonu. – Na na{e pitawe – {ta je MKG otkrila u slu~aju “Lutre” Du{ana Mihajlovi}a – na{ izvor iz MUP-a odgovara: “Po{to je ’Lutra’ uvozno-izvozna firma predstavnika MKG, nije bilo te{ko da ustanove sve privilegije koje je ta firma u`ivala zahvaquju}i politi~koj poziciji Du{ana Mihajlovi}a, ukqu~uju}i tu i privilegiju izbegavawa pla}awa ekstraprofita”. Izvor iz MUP-a isti~e da se Du{an Mihajlovi}, kao i ve}ina ministara Vlade Srbije, nije obradovao odluci Vlade SAD po kojoj }e novo sedi{te CIA za jugoisto~nu Evropu biti Beograd. Izvor isti~e nekoliko kqu~nih razloga zbog kojih su zvani~nici SAD odlu~ili da centar CIA stacioniraju u Beogradu: 40

– prvo, zbog toga da bi iz te pozicije lak{e mogli kontrolisati rad Vlade Srbije; – drugo, predstavnici CIA u Beogradu }e voditi glavnu re~ o pregovorima oko statusa Kosmeta izme|u Beograda i Pri{tine; – tre}e, wihov zadatak je da ne dozvole raspad koalicije DOS sve dok Amerikanci ne procene da }e neka wihova druga politi~ka opcija u Srbiji mo}i da do|e na vlast; – i ~etvrto, Amerikanci ne}e dozvoliti odr`avawe vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji ni po koju cenu u slu~aju da analiti~ari CIA procene da bi na tim izborima mogli da pobede predstavnici stranaka biv{eg re`ima. 13. jul 2003. godine Na{ izvor blizak DS saznaje nekoliko razloga zbog kojih je izve{taj Me|unarodne krizne grupe (MKG), a posebno wihove preporuke upu}ene srpskoj Vladi, izazvao veliku paniku me|u pojedinim liderima DOS-a: 1. Ocenu MKG – da Vlada Srbije zata{kava povezanost s kriminalnim elementima i ubistvom Zorana \in|i}a, pojedini ~elnici DOS-a do`ivqavaju na isti na~in kao u slu~aju objavqene kwige dr [e{eqa, “Glogov kolac u dosovskom srcu”. 2. Preporuka MKG da se rasformira BIA, za ~elnike Vlade Srbije neprihvatqiva je iz vi{e razloga, a posebno zbog ~iwenice {to bi dono{ewem takve odluke istraga u slu~aju ubistva Zorana \in|i}a oti{la u sasvim drugom pravcu koji uop{te ne odgovara Vladi Srbije. 3. Za Vladu Srbije je neprihvatqiva preporuka MKG da se `andarmerija i SAJ stave pod kontrolu parlamenta Srbije. 4. Preporuka MKG da se smene policijski generali Sreten Luki} i Goran Radosavqevi} Guri nije prihvatqiva niti izvodqivo u ovom trenutku, kao {to niko iz DOS-a, posle petooktobarskih doga|aja 2000. godine, nije ni pomi{qao da postavi pitawe smene komandanta JSO M. Lukovi}a Legije. 5. Veoma pora`avaju}i i kompromituju}i deo izve{taja MKG za DS je vezan za wihovu tvrdwu da se DS u parlamentu oslawa na partije Baneta Ivkovi}a i Borislava Pelevi}a. Izvor, tako|e, isti~e da je izve{taj MKG izazvao nove raskole i podele kako u DOS-u, tako i u samom DS. Naime, pojedini funkcioneri DOS-a i DS, koji su nedavno bili na prijemu u ameri~koj ambasadi, smatraju da je objavqivawe u {tampi izve{taja MKG posledica nedolaska pojedinih funkcionera Vlade Srbije na prijem koji je organizovao ameri~ki ambasador u Beogradu V. Montgomeri. Izvor isti~e da direktor MKG, Yems Lajon, kome je li~no V. Montgomeri produ`io vizu i boravak u Srbiji, sigurno ne bi na svoju ruku ustupio {tampi materijal MKG, koji ovih dana izlazi u nastavcima, da se o tome prethodno nije konsultovao sa V. Montgomerijem. Na kraju, na{ izvor isti~e da ~elnici Vlade cene da su DSS i G-17 plus aktivno u~estvovale u pisawu izve{taja MKG. 41

14. jul 2003. godine 1. Povodom izjave Vladana Bati}a – da se pla{i da bi mnogi lideri DOS-a mogli da budu na udaru lustracije, kao i doskora{wi i sada{wi lideri opozicije, na{ izvor isti~e da bi dobro bilo da se Bati}u javno upute slede}a pitawa: – Da li }e se on i wegov kum Anto Bo{kovi} na}i na udaru lustracije ukoliko progovore pojedini inspektori i biv{i na~elnici OUP-a Obrenovac, kojima su Bati} i Bo{kovi} tra`ili da im kao advokatima usmere “sve`e” uhap{ene obrenova~ke kriminalce, posebno one finansijski mo}nije – a zauzvrat su im nudili i davali nov~ane nagrade. Zanimqivo je da su tada{wi na~elnici OUP-a Obrenovac bili kadrovi SPS i JUL-a. – Po{to Bati}, kako sam ka`e, jedva ~eka lustraciju, treba ga podsetiti da je glavni sponzor wegovog FK “Obrenovac” biv{i funkcioner SPS i direktor fabrike “Toza Markovi}”, Dmitar [egrt. – Kako je mogu}e da Bati}, kao ministar pravde, o~ekuje da }e wega lustracija zaobi}i, ako se ima u vidu ~iwenica da cela Srbija zna da je tokom wegovog mandata funkcioner DS, ^eda Jovanovi}, obilazio pritvorenike CZ – od Slobodana Milo{evi}a pa sve do Du{ana Spasojevi}a i Milorada Lukovi}a Legije. – Da li Bati}a, kao ministra pravde, sleduje lustracija zbog ~iwenice da je prethodni upravnik CZ, Blanu{a, ina~e sada{wi Bati}ev savetnik u Ministarstvu pravde, zloupotrebio polo`aj objavqivawem kwige o pritvoreniku CZ Slobodanu Milo{evi}u. – Da li Vladan Bati}, kao ministar pravde, mo`e zaobi}i lustraciju, s obzirom na ~iwenicu da su aktuelni ministar policije Du{an Mihajlovi} i biv{i zamenik na~elnika RDB, Zoran Mijatovi}, izvodili iz CZ biv{eg na~elnika RDB Radeta Markovi}a i iznu|ivali od wega odre|ena priznawa u prostorijama SDB u Institutu bezbednosti na Bawici. 2. Povodom saop{tewa informativne slu`be MUP-a Srbije u kome se, izme|u ostalog, isti~e da aktivirawe eksplozivne naprave, koje se dogodilo ispred Palate pravde, pokazuje paniku i nemo} kriminalaca i kriminalnih grupa, koji su povezani sa organizovanim kriminalom i ratnim zlo~inima, na{ izvor iz BIA tvrdi obratno, tj. da je pomenuti doga|aj i te kako upla{io ~elnike BIA i MUP Srbije. 15. jul 2003. godine 1. Na{ izvor iz MUP-a Srbije izneo nam je tri razloga koja su presudno uticala na dana{wu odluku vrha vlasti da se Svetlana Ceca Ra`natovi} pusti iz pritvora: – Prvi razlog je vezan za procenu vrha BIA i MUP-a Srbije da bi Cecino pu{tawe na slobodu moglo poslu`iti kao mamac za Milorada Lukovi}a Legiju. Naime, ~elni qudi BIA i MUP ne o~ekuju da }e Legija do}i u posetu Ceci, me|utim, oni su ube|eni da }e Legija wu kontaktirati telefonom, te da }e tehni~ka slu`ba BIA, koja je zadu`ena za prislu{kivawe svih te42

lefona u ku}i Cece Ra`natovi}, poku{ati da locira grad i zemqu u kojoj se Legija nalazi. – Drugi uslov vrha vlasti da se Ceca Ra`natovi} pusti iz CZ u direktnoj je vezi sa wenim svakodnevnim kontaktima i razgovorima sa upravnikom CZ kome je Ceca dala ~vrsto obe}awe da u javnosti ne}e otkrivati imena ~elnika DOS-a koje je ona li~no zabavqala na `urkama Du{ana Spasojevi}a u [ilerovoj ulici. Upravo iz pomenutih razloga weni branioci i prijateqi iz SSJ su posledwih nedeqa izjavqivali po {tampi i medijima – da je Cecina sudbina u rukama politi~kih mo}nika. – Tre}i razlog, koji je tako|e doprineo Cecinom pu{tawu iz pritvora, vezan je za kooperativnost Borislava Pelevi}a i wegovog SSJ u Skup{tini Srbije. 2. Povodom izjave Du{ana Mihajlovi}a da MUP Srbije raspola`e operativnim saznawima da odbegli pripadnici tzv. zemunskog klana ~ekaju pogodan trenutak da likvidiraju jednog politi~ara i jednog policijskog funkcionera, na{ izvor iz BIA isti~e da se ovde ne radi ni o kakvim operativnim saznawima, ve} o skoro svakodnevnim telefonskim pretwama koje Legija pojedina~no upu}uje policijskim generalima i funkcionerima DOS-a. Tako je Legija posledwi put nazvao Du{ana Mihajlovi}a i obavestio ga da o~ekuje svoju likvidaciju i likvidaciju Neboj{e ^ovi}a. S obzirom da je dva dana kasnije potpredsednica DA, Nada Kolunyija, dobila udarac u glavu od strane nepoznatog lica, izvor isti~e da su ^ovi} i Mihajlovi} ozbiqno shvatili pretwu M. Lukovi}a Legije. 16. jul 2003. godine 1. Povodom dana{we vesti objavqene u listu “Kurir” – da su se Zoran @ivkovi} i Vojislav Ko{tunica, pod pritiskom Zapada, ju~e tajno sastali i da su razgovarali o ulasku DSS u Vladu i mogu}nosti raspisivawa vanrednih izbora, na{ izvor iz DSS isti~e slede}e: – Da je sastanak i razgovor izme|u Ko{tunice i @ivkovi}a odr`an na inicijativu ameri~kog ambasadora u Beogradu V. Montgomerija; – Istina je da vode}e zapadne zemqe, na ~elu sa SAD, zahtevaju od Zorana @ivkovi}a da se, povratkom DSS u Vladu Srbije, izglade odnosi izme|u DSS i DS; – Amerikanci ne}e imati ni{ta protiv raspisivawa vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji ukoliko vladaju}a koalicija DOS i premijer Zoran @ivkovi} prethodno izvr{e rekonstrukciju Republi~ke vlade i obezbede ministarske i potpredsedni~ke funkcije DSS; – Povratkom DSS u Vladu Srbije i raspisivawem vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, Zapad i SAD `ele da elimini{u sa politi~ke scene Srbije veliki broj malih politi~kih partija koje ne}e imati drugu alternativu osim da se pripoje DSS ili DS; – Pored DSS, DS i G-17 plus, Zapad vidi u perspektivi aktivno u~e{}e u novoj vlasti i SPO Vuka Dra{kovi}a; 43

–Zoran @ivkovi} i proameri~ka struja u DS nemaju ni{ta protiv povratka DSS u Vladu Srbije, pod uslovom da Vojislav Ko{tunica ne insistira na raspisivawu vanrednih parlamentarnih izbora; – S druge strane, Vojislav Ko{tunica je svestan ~iwenice da bi se wegov rejting i rejting DSS zna~ajno smawio samim povratkom DSS u Vladu Srbije, s tim da bi katastrofalno za DSS bilo ~ekati iz te pozicije redovne parlamentarne izbore; – S obzirom da su SAD jasno stavile do znawa i vrhu DSS i vrhu DS da }e te dve stranke biti odgovorne ukoliko se uskoro ne stabilizuje politi~ka kriza u zemqi, izvor ceni da }e se u narednom periodu sigurno napraviti neki “dil” izme|u DSS i DS. 20. jul 2003. godine Na{ izvor blizak DS saznaje slede}e: 1. Predstoje}a poseta Zorana @ivkovi}a SAD ne predstavqa ni{ta novo, osim nastavka politike pritiska Va{ingtona na Beograd, i to po slede}im pitawima: – hap{ewe generala Mladi}a i drugih optu`enih za ratne zlo~ine za koje se sumwa da su na teritoriji R. Srbije; – potpisivawe bilateralnog sporazuma o neizru~ivawu ameri~kih dr`avqana Me|unarodnom krivi~nom sudu; – primawe instrukcija za predstoje}e pregovore izme|u Pri{tine i Beograda; – pitawe povratka DSS u Vladu Srbije i raspisivawa vanrednih parlamentarnih izbora do kraja ove godine; – pitawe ameri~kog zahteva da se udaqe iz Vlade Srbije ^eda Jovanovi} i svi drugi vladini funkcioneri i ~inovnici koji se bave nelegalnim i protivzakonitim poslovima. Izvor iz DS isti~e da }e, po preporuci ameri~kih zvani~nika, Kori Udovi~ki biti najverovatnije naslednik Mla|ana Dinki}a. Iako se Kori Udovi~ki ne nalazi na kadrovskoj listi DS, izvor obja{wava da je Zoran @ivkovi} sa izborom Dinki}evog naslednika, s jedne strane, izbegao sukob sa V. Montgomerijem i Amerikancima, a, s druge strane, Dinki}evom smenom, smirio je jastrebove unutar DS, koji su ina~e i inicirali wegovu smenu. 2. Na{ izvor iz BIA saznaje da se Neboj{a ^ovi} nije ju~e sastao sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve zbog za{tite Kosmeta, ve} zbog wegovih li~nih ambicija i straha od odgovornosti zbog pogre{ne politike koju vode ^ovi} i wegov Koordinacioni centar. Naime, izvor isti~e da je ^ovi} ju~e tra`io i dobio od ~lanova Svetog arhijerejskog Sinoda podr{ku za politiku koju on i wegov tim vode na Kosovu i Metohiji. 3. Na{ izvor saznaje nekoliko razloga zbog kojih dr`avni vrh ne sme da dozvoli policijsku i sudsku istragu u slu~aju otkrivenog prawa novca dvojice vladinih ~inovnika, Zorana Jawu{evi}a i Nemawe Kolesara: 44

– Prvo, zbog toga {to su i jedan i drugi ogroman novac stekli obavqaju}i prqave poslove sa raznim kriminalnim grupama u zemqi i inostranstvu; – Nemawa Kolesar je najvi{e sara|ivao sa mafijom sa Zvezdare i Vo`dovca; – Zoran \in|i} je znao i odobravao sve transakcije koje je wegov {ef kabineta Kolesar pravio sa prijateqima iz podzemqa; – Kolesar je sa \in|i}em delio proviziju koju je stekao u prqavim poslovima sa mafijom; – Kolesar je sara|ivao i sa pokojnim Du{anom Spasojevi}em; – Zoran Jawu{evi} je bio dugogodi{wi saradnik SDB koga, je na vezi dr`ao li~no Jovica Stani{i}. Jawu{evi} je, po Stani{i}evom nare|ewu, radio u periodu od 1992–1993. godine u RDB Republike Srpske. Obave{teniji pripadnici RDB MUP-a Srbije, koji su znali da je Jawu{evi} saradnik Jovice Stani{i}a, u {ali su ga zvali – kurir Jovice Stani{i}a; – Jawu{evi} je svo bogatstvo stekao zahvaquju}i Slu`bi i Jovici Stani{i}u koji ga je, dolaskom DOS-a na vlast, preporu~io svom prijatequ Zoranu \in|i}u. 21. jul 2003. godine 1. Na{ izvor iz Ministarstva odbrane isti~e da pripadnici vojske SCG veoma negativno komentari{u pona{awe MO Borisa Tadi}a, koji se na dan sahrane poginulog vojnika Pavela Kraja~i}a {epurio i vozikao brodom DS na Dunavu. Izvor isti~e da ve}ina pripadnika vojske SCG podr`ava zahtev srpskih radikala koji javno tra`e Tadi}evu ostavku zbog pogibije jednog i rawavawa 12 vojnika prilikom obuke na poligonu u Kraqevu. 2. Izvor tako|e isti~e da gra|ani Beograda veoma negativno komentari{u najnoviji sukob izme|u funkcionera G-17 plus i Vlade Srbije. Naime, obelodawivawem u javnosti afere prawa novca, Dinki} nije odu{evio niti obi~ne gra|ane niti svoje ~lanove i simpatizere, s obzirom da su i jedni i drugi ube|eni da bi Dinki} i daqe prikrivao sve malverzacije funkcionera Vlade Srbije da mu je kojim slu~ajem bilo ponu|eno da i daqe ostane na ~elu NBS. 22. jul 2003. godine Na{ izvor iz BIA poverio nam je da je predsednik Trgovinskog suda, Kqajevi}, po zadatku SDB, omogu}io Zoranu Jawu{evi}u nelegalnu kupovinu “Centro eksporta”, jednog od 23 preduze}a koja su nastala transformacijom spoqnotrgovinske firme “Centrokop”. Naime, izvor iz BIA nas podse}a da je sve do promene vlasti u Srbiji li~no on dr`ao na vezi saradnika Slu`be Kqajevi}a sa kojim je, ina~e, uspostavqena saradwa jo{ u vreme Jovice Stani{i}a. Izvor iz BIA isti~e da je \in|i} posle oktobarske revolucije DOS-a prihvatio preporuke svog prijateqa Jovice Stani{i}a da se ne odri~e we45

govih proverenih qudi iz Slu`be kao {to su Kqajevi}, Jawu{evi}, ^aslav Kolesar, Miroslav Mi{kovi} i drugi. Drugim re~ima, Stani{i} je \in|i}u preporu~io iskqu~ivo one saradnike Slu`be sa kojima je li~no on uspostavio saradwu i koji su sse dokazali u prethodnom periodu. Izvor isti~e da je biv{i direktor “Aeroin`iweringa” i otac Nemawe Kolesara, ^aslav Kolesar, tako|e bio veoma zna~ajna pozicija slu`be i Jovice Stani{i}a u Rusiji, te da je Stani{i} odigrao kqu~nu ulogu u uspe{noj karijeri ^aslava Kolesara. Pored ^aslava Kolesara, izvor isti~e da je i wegov prijateq Miroslav Mi{kovi} bio dugogodi{wi saradnik SDB i da je, tako|e po preporuci Jovice Stani{i}a, sin ^aslava Kolesara, Nemawa, postavqen na mesto {efa kabineta Zorana \in|i}a. Izvor isti~e da je funkcioner ND i direktor “C marketa”, Slobodan Radulovi}, dugogodi{wi saradnik SDB koji je, svojevremeno, po zadatku Jovice Stani{i}a, pre{ao iz DS u ND Du{ana Mihajlovi}a. Ako se ima u vidu ~iwenica da su svi saradnici Jovice Stani{i}a do gu{e ogrezli u kriminal i da ih je sve, kao takve, prihvatio Zoran \in|i}, izvor iz BIA isti~e da nije te{ko zakqu~iti za{to se jedan od saradnika Jovice Stani{i}a, Zoran Jawu{evi}, nalazi na ~elu komisije za otvarawe dosijea SDB. 23. jul 2003. godine Na{ izvor blizak predsedniku SNS Banetu Ivkovi}u, saznaje slede}e: – Bane Ivkovi} je obezbedio za svoju stranku pet radnih mesta u NBS samo zato {to je wegova poslani~ka grupa obezbedila kvorum u Skup{tini Srbije prilikom izbora Kori Udovi~ki na mesto guvernera NBS. – Izvor saznaje da Bane Ivkovi} i wegova poslani~ka grupa nije imala obavezu da glasa ni za ni protiv Kori Udovi~ki, ve} samo da svojim prisustvom u klupama Narodne skup{tine obezbedi kvorum poslani~koj grupi DOS-a za glasawe. – Na{ izvor tako|e saznaje da Bane Ivkovi} debelo napla}uje sve usluge koje on i wegova poslani~ka grupa pru`aju u Skup{tini Srbije. – Ivkovi} poverava na{em izvoru da su se Vu~eli} i ostali funkcioneri SPS, koji su bili u poseti Slobodanu Milo{evi}u, pokajali {to su uop{te i{li u Hag. Naime, Ivkovi} saznaje od svog prijateqa iz SPS da je delegacija funkcionera te partije bila sa Milo{evi}em ukupno 22 minuta, odnosno toliko vremena koliko je Milo{evi}u trebalo da svakom od wih pojedina~no o~ita bukvicu. – Upravo zbog {oka koji su do`iveli prilikom susreta sa Milo{evi}em, Ivkovi} isti~e da je delegacija SPS po izlasku iz pritvorske jedinice Ha{kog tribunala odbila da razgovara sa novinarima uz obrazlo`ewe da im je tako naredilo Tu`ila{tvo u Hagu. – Ivkovi} od na{eg izvora ne krije zadovoqstvo {to je, kako sam ka`e, Milo{evi} otka~io ~elnike SPS, jer je ube|en da }e se to pozitivno odraziti za wegovu partiju SNS. 46

– Ivkovi} tako|e saznaje da se vrh SPS dogovorio da po svaku cenu poku{aju da prikriju od svojih ~lanova i simpatizera ~iwenicu da ih Milo{evi} ne priznaje niti podr`ava, s obzirom da su i oni svesni da bi to moglo izazvati definitivni raspad SPS. Na kraju, Ivkovi} isti~e da ga uop{te ne bi iznenadilo ako Milo{evi} na prvim izborima u Srbiji ponovo pozove ~lanstvo i simpatizere SPS da glasaju za Srpsku radikalnu stranku. 27. jul 2003. godine 1. Na{ izvor, blizak vrhu DS, saznaje da je ta partija od dolaska DOS-a na vlast, pa sve do nedavno usvojenog Zakona o finansirawu politi~kih stranaka, konstantno punila svoju strana~ku kasu novcem zara|enim od prodaje velikih koli~ina zaplewenih cigareta. Naime, izvor isti~e da je ukupno 10% zaplewenih cigareta spaqeno u termoelektrani Obrenovac, a da je preostalih 90% cigareta najpre skloweno u magacine i skladi{ta bogatijih ~lanova DS, da bi se kasnije te iste cigarete po gradovima {irom Srbije prodavale preko poverenika i dilera DS. 2. Na{ izvor tako|e saznaje kako su ~elnici DS, posle godinu dana pru`awa otpora, uspeli da ubede rukovodstvo “Karneksa” da tek pre neki dan na licitaciji u Vrbasu prodaju “Karneksovu” farmu sviwa u Sur~inu vlasniku preduze}a “Krmivo produkt” i vo|i sur~inskog klana, Dragoqubu Markovi}u. Naime, izvor isti~e da je poslovno rukovodstvo “Karneksa” saterano u }o{ak nakon {to je pre vi{e meseci vrh DS nalo`io velikim trgovinskim preduze}ima (C-market, Pekabeta, Maksi diskonti, Rodi}i i dr.) da prekinu dugogodi{wu poslovnu saradwu sa “Karneksom”, {to je, izme|u ostalog, podrazumevalo zabranu prodaje “Karneksovih” proizvoda u svim maloprodajnim objektima pomenutih trgovinskih preduze}a. 3. Izvor saznaje da je pokrenuta inicijativa Zapada i SAD o mogu}em povratku DSS u Vladu Srbije, zna~ajno poremetila koalicione odnose izme|u DS i jednog dela mawih partija iz DOS-a. Izvor isti~e da je pomenuta inicijativa najvi{e pogodila Vladana Bati}a, koji ne vidi politi~ku perspektivu DHSS u slu~aju da se, po nalogu Zapada, izglade odnosi izme|u DS i DSS, s obzirom na ~iwenicu da su Bati}evi demohri{}ani ~vrsto odlu~ili da u budu}nosti svoju politi~ku sudbinu ne ve`u ni za pro|in|i}evsku ni za Ko{tunicinu opciju. Na kraju, izvor isti~e da “Sokrat” (Svilanovi}), “Platon” (^ovi}) i “Seqanka” (Mi}i}ka) nemaju ni{ta protiv, za razliku od DHSS Vladana Bati}a, da se wihove male stranke prika~e uz jednu od dve vode}e stranke DOS-a – DS ili DSS. 28. jul 2003. godine Na{ izvor, blizak biv{em NG[ generalu Neboj{i Pavkovi}u, saznaje da Pavkovi} nije toliko pogo|en zbog gubitka tri stana u Beogradu, koliko je povre|en zbog saznawa da ga je supruga Glorija ve} du`e vreme varala sa policijskim generalom MUP-a Srbije. 47

Izvor tako|e isti~e da je Pavkovi} jo{ pre dve godine sudski prepisao tri stana na ime svoje supruge Glorije, ne zbog toga {to je to od wega tra`ila Glorija, ve} zbog ~iwenice da je u to vreme bio izlo`en svakodnevnim kritikama javnosti i dela dosovske vlasti koji su ga, izme|u ostalog, optu`ivali da je za vreme Milo{evi}evog re`ima na nezakonit na~in stekao vi{e stambenih objekata u Beogradu. Da bi jo{ boqe za{titio stanove koje je poklonio svojoj supruzi Gloriji, Pavkovi} je tada ozbiqno razmi{qao da se fiktivno razvede od Glorije, {to se nije dogodilo, s obzirom da se on u me|uvremenu sprijateqio sa Zoranom \in|i}em i da su tada prestale sve javne kritike na ra~un wegove nelegalno ste~ene imovine. Izvor tako|e saznaje da se Pavkovi}, po dogovoru sa Glorijom, sporazumno razveo u CZ kako bi wu i decu obezbedio i za{titio od progona u slu~aju wegovog isporu~ewa Ha{kom tribunalu. Za vreme boravka u CZ, Pavkovi} je smatrao velikom privilegijom i svojim zaslugama prema \in|i}evim naslednicima to {to mu je omogu}eno da dogovoreni sporazum o razvodu sa Glorijom realizuje u vreme policijskog pritvora. Zbog toga je Pavkovi} u to vreme demantovao, u vi{e navrata, pisawe pojedinih medija i {tampe da je izlo`en torturi i nehumanim odnosima u CZ. Po{to je, po izlasku iz pritvora, saznao da mu je Glorija nabila na glavu rogove, Pavkovi} demantuje sam sebe izjavquju}i da je flagrantno kr{ewe zakona o policijskom pritvoru to {to ga je Glorija sa dvojicom svojih advokata pose}ivala u CZ. Na kraju, izvor nas podse}a da je Glorija bila Pavkovi}eva {valerka jo{ dok je `ivela u braku sa sinom Dragoslava (Dra`e) Markovi}a i da se nakon wegove smrti udala za Pavkovi}a. 29. jul 2003. godine Na{ izvor iz BIA saznaje da je Miodrag Isakov upozorio Neboj{u ^ovi}a da je vlasnik preduze}a “MK Komerc”, Miodrag Kosti}, nedavno organizovao i naru~io napad na funkcionera DA Nadu Kolunyiju. Naime, Isakov je ^ovi}u preneo saznawa do kojih je do{ao wegov prijateq iz novosadske policije koji je o pomenutom slu~aju obave{ten od svoje operativne veze iz podzemqa koja radi za Miodraga Kosti}a. Posle dobijenog upozorewa, izvor isti~e da je ^ovi} odmah posetio ameri~kog ambasadora u Beogradu, V. Montgomerija, i obavestio ga da raspola`e saznawima da Miodrag Kosti} stoji iza fizi~kog napada na Nadu Kolunyiju. Izvor tako|e isti~e da je vrh BIA upoznao Zorana @ivkovi}a sa {pijunskim aktivnostima Neboj{e ^ovi}a i upozorili ga da ^ovi} redovno informi{e Montgomerija o svemu onome {to se de{ava u Vladi Srbije iza zatvorenih vrata (nesuglasice, sva|e, sukobi i dr.). 48

Posle ovog upozorewa, @ivkovi} je odbio inicijativu Neboj{e ^ovi}a da se smeni Mom~ilo Trajkovi} iako mu je pre toga ~vrsto obe}ao da }e udovoqiti wegovom zahtevu. Izvor isti~e da bi ^ovi} i Isakov rado napustili Vladu Srbije i pridru`ili se Vojislavu Ko{tunici kada bi bili sigurni da }e se do kraja ove godine raspisati vanredni parlamentarni izbori. Izvor tako|e isti~e da je operativa BIA posledwih meseci registrovala nekoliko susreta i razgovora izme|u Mileta Isakova, Neboj{e ^ovi}a i Vojislava Ko{tunice u Ko{tuni}ima. Izvor isti~e da su se Veqa Ili} i Vuk Dra{kovi} zbli`ili i otklonili sve nesporazume izme|u SPO i NS zahvaquju}i tome {to su se i jedan i drugi razo~arali u lidera DSS Vojislava Ko{tunicu. Izvor saznaje da je li~no V. Montgomeri intervenisao kod Bojane Leki} da u svojoj emisiji na RTS omogu}i gostovawe Vuku Dra{kovi}u. Na kraju, izvor isti~e da Amerikanci i wihov ambasador u Beogradu V. Montgomeri ne odobravaju saradwu DOS sa strankama Baneta Ivkovi}a i B. Pelevi}a u Skup{tini Srbije. 12. avgust 2003. godine 1. Povodom nedavne izjave ministra odbrane Borisa Tadi}a – da budu}i regruti ne o~ekuju da }e vojni rok slu`iti u mestu prebivali{ta, na{ izvor iz MO isti~e da je ta Tadi}eva poruka upu}ena iskqu~ivo regrutima iz Srbije, s obzirom da regruti iz Crne Gore odbijaju da slu`e vojsku SCG, te da se zbog toga jedinice vojske SCG na teritoriji R. Crne Gore moraju popuwavati regrutima iz R. Srbije. Izvor iz MO isti~e da MO Boris Tadi} krije od doma}e javnosti to {to se vlast u Crnoj Gori, pre}utnim odobravawem bojkota vojske SCG budu}ih regruta iz te republike, intenzivno priprema za budu}e osamostaqewe R. Crne Gore. 2. Izvor iz MO tako|e saznaje da premijer Srbije, Zoran @ivkovi}, nije ponudio predstavnicima SAD i generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu da vojnici SCG u~estvuju u mirovnoj misiji UN u Iraku, ve} da su to od @ivkovi}a tra`ili ameri~ki zvani~nici prilikom wegove nedavne posete SAD. Naime, na{ izvor isti~e da je Bu{ova administracija zna~ajno uzdrmana zbog pogibije velikog broja ameri~kih vojnika u Iraku, da je wihovu dodatnu paniku izazvala obave{tajna procena ameri~kih slu`bi da }e ubistvo Sadamovih sinova znatno pove}ati ameri~ke `rtve u Iraku, te da su zbog toga zvani~nici SAD odlu~ili da umesto svoje vojske u Iraku, u budu}em gerilskom ratu sa pristalicama Sadama Huseina, anga`uju pripadnike armija SCG, R. Hrvatske, Rumunije, Bugarske i drugih dr`ava iz na{eg okru`ewa. 3. Izvor tako|e isti~e da su ameri~ki zvani~nici naredili Borisu Tadi}u da smeni generala Lazarevi}a i wegove saborce iz nekada{weg Pri{tinskog korpusa koji su se dokazali u borbi protiv NATO agresora, dok su ostali generali smeweni samo zato {to su unapre|ivani u vreme re`ima Slobodana Milo{evi}a. 49

4. Na kraju, na{ izvor iz MO isti~e da Boris Tadi} i vrh DS postavqaju na kqu~ne pozicije u Vojsci SCG iskqu~ivo one oficire koji su nakloweni DS (na isti na~in kao {to je to ~inio JUL i SPS u vreme Slobodana Milo{evi}a). 20. avgust 2003. godine 1. Prema saznawima na{eg izvora iz MO (pukovnik “Sokolovi}”), albanski teroristi su dobili zeleno svetlo od Amerikanaca za otpo~iwawe novih teroristi~kih napada na vojsku i policiju na jugu Srbije. – Izvor isti~e da su aktivnosti albanskih terorista na jugu Srbije, kao i najavqeni teroristi~ki napadi po gradovima {irom Srbije, usmereni u ciqu stvarawa boqe pozicije albanskoj strani u pregovorima koji su u toku izme|u Pri{tine i Beograda, {to se tako|e odvija po dogovorenom scenariju izme|u [iptara i Amerikanaca. Naime, na{ izvor tvrdi da }e Amerikancima teroristi~ke aktivnosti Albanaca poslu`iti kao alibi za budu}e re{ewe statusa Kosmeta u korist Albanaca, a na {tetu Srba i Srbije. – Komentari{u}i nedavnu izjavu profesora Fakulteta za civilnu odbranu Zorana Dragi{i}a (datu “Kuriru” od 18. 8. 2003. g.) – da novi poku{aji albanskih terorista idu u korist Srbije, na{ izvor iz MO isti~e da ovaj dosmanlijski profesor o~igledno vidi “korist Srbije” u tome {to }e aktuelna vlast poku{ati da debelo unov~i gubitak ju`ne srpske pokrajine. – Izvor tako|e isti~e da Neboj{a ^ovi} nije boravio u Wujorku da bi pred SB UN govorio o aktivnostima albanskih terorista na jugu Srbije, ve} da bi od ameri~kih zvani~nika dobio nove instrukcije po pitawu pasivnog odnosa policije i vojske SCG na budu}e teroristi~ke napade na jugu Srbije. Izvor isti~e da je ovu ~iwenicu potvrdio i sam ^ovi} po povratku iz Wujorka, kada je na odr`anoj konferenciji za novinare, izme|u ostalog, istakao da na{e snage bezbednosti ni u budu}e ne}e reagovati na provokacije albanskih terorista. 2. Na{ izvor iz BIA saznaje da je dati iskaz dr [e{eqa u Hagu pomrsio ra~une specijalnom tu`ila{tvu u budu}em sudskom procesu protiv osumwi~enih lica u slu~aju atentata na Zorana \in|i}a, te da jo{ uvek specijalni tu`ilac Jovan Priji} nije dobio nalog iz vrha DS – kakav }e stav tu`ila{tvo zauzeti po pitawu podignute optu`be protiv dr [e{eqa. Izvor iz BIA, tako|e, poverava nam da su ~elnici DS pregledali materijale sa saslu{awa dr [e{eqa i da su poludeli kada su videli {ta je sve u svom iskazu dr [e{eq izneo, a da, pritom, istra`ni sudija nije nijednom prilikom reagovao. 21. avgust 2003. godine 1. Povodom haoti~nog stawa u EPS, na{ izvor iz BIA iznosi slede}e: – Biv{i ministar energetike, Goran Novakovi}, tokom 2001. i 2002. godine je (u letwem periodu) obezbedio preko direktora Geri}a minimalnu proizvodwu struje pod izgovorom remonta i opravki doma}ih termoelektra50

na, da bi u istom periodu Ministarstvo energetike uvozilo struju preko Novakovi}evog prijateqa i trgovca struje Vuka Hamovi}a; – Sklapawem {tetnih ugovora izme|u Ministarstva energetike i londonske firme EFT, u periodu kada je na ~elu tog Ministarstva bio Goran Novakovi}, ima za posledicu milionsko dugovawe EPS prema londonskom EFT-u; – Izvor isti~e da je li~no Zoran \in|i} odobrio Novakovi}u sklapawe {tetnih ugovora u korist wihovih privatnih yepova, a na {tetu EPS i gra|ana Srbije; – Sve kriminalne radwe u EPS obavqaju se pod maskom privatizacije i rasprodaje tog preduze}a, {to }e imati za posledicu optu{tawe vi{e hiqada radnika EPS; – Izvor tako|e saznaje da Ministarstvo energetike i EPS trenutno izvoze doma}u struju u Gr~ku; – Na kraju, izvor nas podse}a da \in|i} nije smenio Gorana Novakovi}a zbog posla oko uvoza ruskog mazuta (kako to obja{wava anonimni izvor lista “Kurir”), ve} zbog velike provizije koju je Novakovi} dobio od ruskog partnera u vreme kada je \in|i} boravio u poseti SAD. Naime, \in|i} nije mogao da oprosti Novakovi}u to {to je iskoristio wegovo odsustvo iz zemqe da bi, na ime sklopqenog ugovora sa ruskim partnerom, sebi prisvojio ogromnu proviziju. \in|i} je, ina~e, ispred svakog ministarstva u Vladi Srbije li~no dogovarao sve velike poslove upravo zbog provizije koju nije delio ni sa jednim svojim ministrom. 2. Na{ izvor iz BIA iznosi podatak da je Vladimir Popovi} Beba anonimni ~inovnik Vlade Srbije koji je obezbedio vlasniku preduze}a “Difens”, Qubi{i Buhi ^umetu, unosne poslove vezane za asfaltirawe puteva po Srbiji. Izvor iz BIA nas podse}a da je ubistvo Momira Gavrilovi}a organizovano uz logisti~ku podr{ku (tajno pra}ewe, slu{awe telefona) poverqivih DB-ca biv{eg na~elnika i wegovog zamenika RDB, Gorana Petrovi}a i Zorana Mijatovi}a. Vladimir Popovi} Beba je naru~ilac, a ^ume i wegova kriminalna grupa izvr{ioci atentata na Momira Gavrilovi}a. 24. avgust 2003. godine Na{ izvor iz BIA iznosi nam slede}a saznawa: – posle datog iskaza dr [e{eqa u Hagu, kompletno rukovodstvo SRS se nalazi pod posebnim merama operativnog sagledavawa BIA; – nakon {to su analizirali odgovore i video zapis sa iskazom dr [e{eqa, ~elnici BIA su do{li do zakqu~ka da lider SRS raspola`e poverqivim podacima i informacijama koje su odlukom Vlade Srbije progla{ene kao dr`avna tajna; – upravo zbog pomenute ~iwenice, BIA poku{ava da, primewuju}i metodu tajnog slu{awa mobilnih i fiksnih telefona, otkrije obave{tajnu mre`u SRS; 51

– izvor skre}e pa`wu da BIA posebno prati i analizira sve kontakte i razgovore putem mobilnog telefona Aleksandra Vu~i}a; – izvor nam tako|e poverava da su, po povratku iz Haga, stavqeni pod mere BIA i dvojica sudija, Radovanovi} i Mir~i}, koji, po oceni vrha DS, nisu ispunili zadatak koji im se poverio; – dvojica pomenutih sudija za sada ne}e biti smeweni zbog toga {to bi gra|ani Srbije lako mogli zakqu~iti ko ih je i za{to smenio. Osim toga, svima bi bilo jasno koliko je nezavisno doma}e sudstvo; – izvor tako|e upozorava da }e BIA i vrh DS poku{ati raznim ucenama i podmi}ivawima da razbije jedinstvo u poslani~koj grupi SRS; – izvor ponovo nagla{ava da sve prqave aktivnosti DS prema politi~kim protivnicima osmi{qava Vladimir Popovi} Beba, a finansira Miodrag Kosti}. Na kraju, izvor potvr|uje pisawe lista “Kurir” da Bogoqub Kari}, po zadatku DS, finansira stranku Baneta Ivkovi}a. 27. avgust 2003. godine 1. Povodom saop{tewa MUP-a Srbije – da je na~elnik OUP-a Zemun Milan Miqojkovi} smewen zato {to u zoni svoje odgovornosti, pre ubistva Zorana \in|i}a i organizovawa akcije “Sabqa”, nije ni{ta preduzimao protiv tzv. “zemunskog klana”, na{ izvor iz BIA isti~e slede}e: – Pomenuto saop{tewe u vezi smene na~elnika OUP-a Zemun predstavqa jo{ jedan u nizu dokaza da vrhu DS uop{te nije stalo da se do kraja rasvetli slu~aj ubistva Zorana \in|i}a, niti da se vlast do kraja obra~una sa svim oblicima organizovanog kriminala; – Du{an Mihajlovi} mora da da odgovor na pitawe – ko je spre~avao na~elnika OPU Zemun, Milana Miqojkovi}a, da pre ubistva Zorana \in|i}a, i pre “Sabqe”, krene u obra~un sa registrovanim mafija{kim klanovima u zoni odgovornosti zemunskog OUP-a; – Da li Du{an Mihajlovi} zna da nema nijednog policajca u OUP-u Zemun kome nije poznato da je wihov na~elnik Miqojkovi}, pre ubistva Zorana \in|i}a, ra~une polagao li~no wegovom kumu iz Sur~ina Dragoqubu Markovi}u i da je upravo taj Markovi} bio glavni {ti}enik svih kriminalnih grupa u zoni odgovornosti zemunskog OPU-a; – Na pitawa brojnih gra|ana Sur~ina, pre akcije “Sabqa”, koje su reketirali i maltretirali bra}a ^ume i wihovi kriminalci – za{to ih ne hapsite kada i sami znate {ta nam sve rade – po{teni policajci i inspektori su im odgovarali da }e svi ti kriminalci biti pohap{eni tek kada to odlu~e politi~ari iz DOS-a koji ih {tite; – Izvor tako|e isti~e da su pripadnici OUP-a Zemun za svega nekoliko dana u akciji “Sabqa” uhapsili preko 90% sur~inskih kriminalaca koji su pre toga u`ivali za{titu \in|i}evog kuma Dragoquba Markovi}a, {to 52

navodi na zakqu~ak da je zemunski OUP odradio svoj posao tek po{to je dobio zeleno svetlo od ~elnika DOS-a i aktuelnog ministra policije Du{ana Mihajlovi}a. Na kraju, na{ izvor isti~e da je svakom policajcu i inspektoru zemunskog OUP-a poznato da je smeweni na~elnik Miqojkovi} do{ao na tu du`nost na inicijativu Dragoquba Markovi}a i Qubi{e Buhe ^umeta. 31. avgust 2003. godine 1. Na{ izvor iz BIA iznosi podatak da je biv{i {ef obezbe|ewa Zorana \in|i}a i suprug ministarke za saobra}aj Marije Ra{ete, Vladimir Vukosavqevi}, dugogodi{wi prijateq i saradnik u kriminalnim poslovima sur~inskog mafija{a Qubi{e Buhe ^umeta. Naime, izvor isti~e da je Vukosavqevi}, pre nego {to je postao {ef obezbe|ewa Zorana \in|i}a, `iveo u Sur~inu i bio na platnom spisku Qubi{e Buhe ^umeta (tada je sa ^umetovim bratom Novakom obavqao iznude i uterivawe dugova), da bi nakon petooktobarskih doga|aja 2000. godine Vukosavqevi} i Buha nastavili da se bave kriminalnim poslovima. – Izvor isti~e da je Vukosavqevi} bio jedan u nizu posrednika izme|u \in|i}a i pojedinih mafija{a, da su on i wegova supruga Marija Ra{eta odigrali kqu~nu ulogu u poslu asfaltirawa puteva po Srbiji koji je Ministarstvo saobra}aja poverilo ^umetovoj firmi “Difens”, te da je za pomenutu uslugu ^ume debelo nagradio svog kolegu iz podzemqa i wegovu suprugu Mariju Ra{etu. – Izvor tako|e isti~e da je Vukosavqevi}, kao {ef obezbe|ewa Zorana \in|i}a, u svoj tim okupio iskqu~ivo qude iz podzemqa koji su se dokazali u wihovim ranijim zajedni~kim kriminalnim poslovima. – Izvor iz BIA isti~e da je policajac koga je nokautirao telohraniteq ^ede Jovanovi}a dobro pro{ao, s obzirom da Jovanovi}a tako|e obezbe|uju qudi iz podzemqa kod kojih va`i pravilo – da je dobar policajac samo mrtav policajac. – Izvor isti~e da su pripadnici MUP-a i BIA ogor~eni na premijera Zorana @ivkovi}a zbog wegovog komentara na konferenciji za novinare – da je tu~a u zgradi Vlade Srbije samo `e{}i kontakt dva policajca i da mu zbog tog incidenta ne pada na pamet da smeni ^edu Jovanovi}a. – Izvor tako|e isti~e da Amerikanci i daqe vr{e pritisak na Zorana @ivkovi}a da odstrani iz Vlade Srbije ^edu Jovanovi}a, da su unutar DS velike podele i da sa strankom, kao i sa Vladom Srbije, upravqaju iz senke Miodrag Kosti}, Dragoqub Markovi} i Vladimir Popovi} Beba. Na kraju, na{ izvor saznaje da su Amerikanci ucenili @ivkovi}a sa raspisivawem vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji u slu~aju da nije u stawu da izvr{i rekonstrukciju Vlade Srbije u kojoj mora biti mesta za DSS i tzv. eksperte iz G-17 plus. 53

2. septembar 2003. godine Povodom “bomba{kog” napada na ku}u lokalnog funkcionera DS iz op{tine Plandi{te, na{ izvor, blizak vrhu DS, iznosi slede}e: – U Plandi{tu se nije dogodio napad na DS, kako su to preneli skoro svi doma}i mediji, ve} se desio napad na lokalnog kriminalca iz DS, bliskog saradnika Zorana \in|i}a koji je, zahvaquju}i ste~enom bogatstvu u mafija{kim poslovima, bio rado vi|en gost u wegovoj ku}i na Dediwu; – Li~no Zoran \in|i} je intervenisao da se obustavi krivi~ni postupak protiv Du{ana Petrovi}a, iako su policijski i sudski organi iz Plandi{ta obezbedili gomilu materijalnih dokaza da je Petrovi}, kao finansijski direktor poqoprivrednog dobra u Velikoj Gredi, raznim malverzacijama i zloupotrebom polo`aja stekao ogromnu materijalnu korist i potpuno uni{tio pomenuto dru{tveno preduze}e; – Umesto da ide u zatvor, \in|i} je Petrovi}a unapredio tako {to ga je postavio za ~lana Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine Plandi{te i na~elnika za buyet i privredu; – Po zadatku svoje partije, Petrovi} je kao op{tinski funkcioner Skup{tine op{tine Plandi{te potpuno uni{tio jo{ tri preduze}a u kojima se trenutno sprovodi ste~ajni postupak; – Petar Kruni}, biv{i policajac i zaposleni radnik u mlinu “Prvi oktobar”, koji je osumwi~en za bomba{ki napad na ku}u Du{ana Petrovi}a, nije vi{e mogao da mirno posmatra kako kriminalac iz DS uni{tava i wegovo preduze}e. Naime, Kruni}eva namera je bila da upozori Petrovi}a da se ne poigrava sa sudbinom radnika Plandi{ta koji su na putu da, zbog wegovih kriminalnih aktivnosti, ostanu bez posla; – U op{tini Plandi{te ne postoje ~ovek koji bi mogao ne{to pozitivno da ka`e za lokalnog kriminalca DS Du{ana Petrovi}a. P.S. Dobro bi bilo da se preko na{ih lokalnih funkcionera iz Plandi{ta prikupi vi{e konkretnih podataka o kriminalnim aktivnostima Du{ana Petrovi}a, te da se nakon toga sa potpunom informacijom istupi u javnost bilo preko medija i {tampe, ili na konferenciji za novinare. 3. septembar 2003. godine Na{ izvor blizak DA Neboj{e ^ovi}a, saznaje da }e v.d. predsednika Srbije Nata{a Mi}i}, po nalogu ameri~kih zvani~nika, 15. septembra ove godine obelodaniti u javnosti datum odr`avawa predsedni~kih i vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Izvor isti~e nekoliko razloga zbog kojih su Amerikanci odlu~ili da se do kraja ove godine odr`e vanredni parlamentarni izbori u Srbiji: – Prvo, zbog procene CIA i ostalih ameri~kih tajnih slu`bi da bi svakodnevni potresi u Vladi Srbije, koji su prouzrokovani kriminalnim aferama pojedinih wenih ~lanova, mogli lako izazvati haos u Srbiji i pad wene Vlade bez odr`avawa izbora; 54

– Drugo, Amerikanci tako|e cene da Zoran @ivkovi} nije u stawu da se nosi sa nagomilanim problemima koje je nasledio od Zorana \in|i}a, posebno sa onim koji se ti~u sprege mafije i pojedinih ~lanova Vlade Srbije; – Tre}e, bez obzira na poslu{nost i kooperativnost Zorana @ivkovi}a, Amerikancima ne odgovara to {to ^eda Jovanovi}, Miodrag Kosti} i Dragoqub Markovi} imaju ve}i uticaj na rad Vlade Srbije od ameri~kih zvani~nika koji su @ivkovi}u naredili da se oslobodi pomenute trojice qudi iz DS koji su, posle \in|i}a, nastavili nekontrolisano da se bave mafija{kim poslovima; – ^etvrto, novi (stari) ameri~ki igra~i na politi~koj sceni Srbije su Vojislav Ko{tunica i DSS, reformisana DS na ~elu sa Borisom Tadi}em, Miroqub Labus i G-17 plus i Neboj{a ^ovi} i wegova DA, dok ostali lider~i}i iz DOS imaju izbor da prihvate jednu od dve mogu}e alternative – ili da se pripoje jednoj od pomenutih stranaka ili da nestanu sa politi~ke scene Srbije; – I peto, Amerikanci cene da }e Ko{tunica, bez obzira na poquqano poverewe u narodu, ipak odneti ubedqivu pobedu na predsedni~kim i vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, {to – tako|e po proceni wihovih analiti~ara – ne bi bio slu~aj u situaciji kada bi se naredne godine odr`ali redovni parlamentarni izbori. 4. septembar 2003. godine Povodom vesti objavqene u podgori~kom listu “Dan” – da su pripadnici vojne bezbednosti prona{le ubicu biv{eg MO Pavla Bulatovi}a tri godine nakon izvr{enog atentata – na{ izvor iz Ministarstva odbrane isti~e slede}e: – Posle ubistva Pavla Bulatovi}a beogradska policija i vojna bezbednost su bili blokirani u otkrivawu tragova koji su na licu mesta ostali iza profesionalnog ubice Ivana Deli}a; – Ivan Deli} je dugogodi{wi saradnik crnogorske SDB koga je anga`ovao tada{wi na~elnik RDB Crne Gore Vuka{in Mara{ i koji ga je koristio iskqu~ivo u situacijama kada je od Mila \ukanovi}a dobio zadatak da neko lice fiziki elimini{e; – Kao profesionalni ubica i provereni puca~, Ivan Deli} je, po dogovoru sa svojim {efom Mara{om, veoma ~esto pozajmqivan za potrebe srpske UDBE na ~elu koje se u to vreme nalazio Mara{ov kolega i prijateq Jovica Stani{i}; – Osim {to je odra|ivao naru~ene likvidacije za srpsku i crnogorsku UDBU, Ivan Deli} je veoma ~esto bio, kao slobodan strelac, anga`ovan i od pojedinih novokomponovanih biznismena i kriminalaca, kao {to su Aco \ukanovi}, Filip Cepter, Cane Suboti}, Miodrag Kosti} i dr. – U slu~aju Pavla Bulatovi}a, Deli}a je na preporuku Jovice Stani{i}a anga`ovao \in|i}ev prijateq Filip Cepter, kome je pokojni ministar odbrane kvario unosne poslove oko {verca naoru`awa i vojne opreme; 55

– Posle ubistva Pavla Bulatovi}a, srpska i crnogorska mafija su organizovali prebacivawe Deli}a iz Beograda u Crnu Goru; – Kada je dr [e{eq, ispred Anketnog odbora, otkrio i u javnosti obelodanio ime ubice Pavla Bulatovi}a, Vuka{in Mara{ je svom saradniku Deli}u obezbedio sve uslove da bezbedno napusti Crnu Goru. 7. septembar 2003. godine Na{ izvor, blizak DA Neboj{e ^ovi}a, saznaje da je ^ovi}ev izvor iz BIA potvrdio wegova ranija saznawa da je li~no Zoran \in|i} naredio da se on i Miodrag Isakov tajno prislu{kuju i da je dokument sa oznakom “Operativna akcija Ma~va”, do koga je ^ovi} do{ao krajem pro{le godine, sa~iwen na osnovu tajnog snimka jedne od nekoliko privatnih prislu{nih centrala Zorana Jawu{evi}a, koja je ^ovi}eve razgovore snimala u firmi “Beogradelektro” u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu. Po{to se uverio da ga je Jawu{evi} prislu{kivao, izvor isti~e da su ^ovi} i Isakov na sednici Vlade Srbije zahtevali od @ivkovi}a da momentalno razre{i du`nosti Zorana Jawu{evi}a, na {ta im je on odgovorio da }e udovoqiti wihovom zahtevu ukoliko mu dostave dokaze za optu`be koje wih dvojica stavqaju na teret wegovog savetnika Z. Jawu{evi}a (da ih je prislu{kivao). Izvor tako|e isti~e da je ^ovi}ev izvor iz BIA potvrdio wegova saznawa da je Jawu{evi} dostavqao TV “Pink”-u i @eqku Mitrovi}u delove wegovog dosijea, me|utim, isti izvor ^ovi}u nije mogao da sazna kojim kanalima je dr [e{eq dolazio do podataka iz wegovog dosijea. Izvor isti~e da je dr [e{eq i daqe no}na mora N. ^ovi}a zbog wegove najave, uo~i odlaska u Hag, izdawa nove “mafija{ke pudlice”, kao i zbog ~iwenice koju ^ovi} u krugu bliskih prijateqa priznaje – da je dr [e{eq najobave{teniji politi~ar u Srbiji. Izvor tako|e isti~e da ^ovi} i Du{an Mihajlovi} ne mogu mirno da spavaju zbog skoro svakodnevnih pretwi Milorada Lukovi}a Legije, koji im je posledwi put obe}ao da ne ra~unaju da }e biti u prilici da fizi~ki u~estvuju na prvim izborima koji se budu organizovali u Srbiji. 2. Povodom najavqenog susreta izme|u Miroquba Labusa i Zorana @ivkovi}a na{ izvor iz BIA saznaje da }e Labus poku{ati da ubedi @ivkovi}a da je jedini spas za DS raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora, a da }e posle Labusa, ameri~ki zvani~nici sa istom inicijativom posetiti @ivkovi}a. 8. septembar 2003. godine 1. Na{ izvor, blizak DS, saznaje da ^eda Jovanovi} ozbiqno razmi{qa da u javnosti obelodani delove dosijea SDB za Mla|ana Dinki}a ukoliko on i G-17 plus nastave da u javnosti iznose razne kompromitacije za DS i ostale ~lanove dosove koalicije. Naime, Jovanovi} je u Dinki}evom dosijeu, izme|u ostalog, prona{ao lekarski nalaz sa potpisima grupe lekara neuropsi56

hijatara koji su pre vi{e godina le~ili Dinki}a od bolesti {izofrenije, koju je nasledio od svog oca. Obelodawivawem u javnosti bolesni~ke liste {izofreni~ara Dinki}a, ^eda Jovanovi} ceni da bi kod gra|ana Srbije izazvalo kontraefekat na wegove eventualne budu}e napade i optu`be DS i ostalih ~lanova koalicije DOS. –Izvor tako|e isti~e da su Du{an Mihajlovi} i Vladan Bati} mnogo bli`i ^edi Jovanovi}u nego Zoranu @ivkovi}u, ne zbog toga {to su wih trojica odra|ivali prqave poslove za Zorana \in|i}a, ve} zbog ~iwenice koje su Bati} i Mihajlovi} veoma svesni da bi, u slu~aju da Jovanovi} dospe na optu`eni~ku klupu, wih dvojica bili prvi koji bi mu se pridru`ili. Upravo zbog toga Bati} i Mihajlovi} podr`avaju krilo DS koje predvodi Jovanovi} i koje nastoji da se pod hitno oslobodi Zorana @ivkovi}a i wegovih bliskih saradnika i istomi{qenika iz DS. – Izvor isti~e da ^eda Jovanovi}, Du{an Mihajlovi} i Vladan Bati} ne odobravaju to {to se Zoran @ivkovi} tajno sastaje i razgovara sa ~elnicima DSS i G-17 plus, Vojislavom Ko{tunicom i Miroqubom Labusom. 2. Izvor tako|e isti~e da su veoma pozitivni komentari i reakcije gra|ana Srbije povodom akcije prokupqawa potpisa protiv pqa~ke gra|ana kroz legalizaciju bespravno izgra|enih objekata, {to je organizovala SRS. Naime, na{ izvor isti~e da gra|ani koji su pogo|eni Zakonom o legalizaciji inicijativu SRS prihvataju krajwe dobronamerno i odbacuju provokacije iz DOS-a – da je akcija SRS u funkciji prikupqawa strana~kih poena. Izvor isti~e da je Bane Ivkovi} dobio zadatak od ^ede Jovanovi}a da koristi svaku priliku – gostuju}i na lokalnim medijima, tribinama NSP – da minira pomenutu akciju srpskih radikala. 10. septembar 2003. godine Na{ izvor, blizak vrhu DSS, saznaje slede}e: – Zvani~nici SAD su poru~ili Vojislavu Ko{tunici preko svog ambasadora u Beogradu, V. Montgomerija, da }e on biti wihov favorit na predsedni~kim izborima u Srbiji bez obzira da li se oni odr`ali do kraja ove ili tokom naredne godine; – Ameri~ki zvani~nici su tako|e poru~ili Zoranu @ivkovi}u da pod hitno izvr{i rekonstrukciju Vlade Srbije, u kojoj se svakako moraju obezbediti odre|ena ministarska i potpredsedni~ka mesta za Labusa i Ko{tunicu, ili }e oni (SAD) u suprotnom nalo`iti Nata{i Mi}i} da u paketu raspi{e predsedni~ke i vanredne parlamentarne izbore u Srbiji; – Po instrukcijama istih nalogodavaca, Vojislav Ko{tunica i Miroqub Labus su morali da, putem medija i {tampe, obaveste javnost da se ne}e kandidovati na predsedni~kim izborima u Srbiji, ukoliko oni budu raspisani bez vanrednih parlamentarnih izbora, kako bi time svom budu}em koalicionom partneru Zoranu @ivkovi}u obezbedili pokri}e za wegov javni poziv na politi~ki konsenzus svih politi~kih partija tzv. izvornog DOS-a 57

radi navodnog izja{wavawa o tome da li je neophodno odr`avawe izbora za predsednika Srbije; – Izvor potvr|uje na{a ranija saznawa da se posledwih desetak dana vode intenzivni pregovori i razgovori u ameri~koj ambasadi u Beogradu izme|u Ko{tunice, Labusa i Zorana @ivkovi}a, naravno uz posredovawe V. Montgomerija; – Na jednom od posledwih sastanaka izme|u pomenutih pregovara~a, Zoran @ivkovi} se pozitivno izjasnio po pitawu ulaska DSS i G-17 plus u rekonstruisanu Vladu Srbije. @ivkovi} je tada otvoreno rekao Montgomeriju da }e ulazak DSS i G-17 plus u Vladu Srbije poja~ati unutra{wi razdor u DS; – Bez obzira {to su Labus i Ko{tunica jedina dva politi~ara na koje Zapad i Amerika u budu}nosti ra~una, izvor obja{wava da je glavni razlog odlagawa parlamentarnih izbora taj {to se ameri~ki zvani~nici ne odri~u svojih kadrova u DS i {to `ele da se ta stranka transformi{e i do izbora oslobodi svih wenih funkcionera koji nisu na proameri~koj liniji. – Na kraju, izvor isti~e da je i DA Neboj{e ^ovi}a jedina mala partija koja trenutno u`iva podr{ku i za{titu SAD. 14. septembar 2003. godine 1. Na{ izvor iz BIA saznaje da pucwava u Nemawinoj ulici ne bi izazvala toliku paniku me|u ~elnicima Vlade Srbije, BIE i MUP-a Srbije da se kojim slu~ajem nije poklopio broj ispaqenih hitaca ispred Vlade Srbije sa brojem ispaqenih metaka prilikom atentata na Zorana \in|i}a i rawavawa wegovog telohraniteqa Burgije. – Broj ispaqenih metaka u sino}woj pucwavi ispred Vlade Srbije navodi ~elnike BIE i MUP-a Srbije na ozbiqnu sumwu da je glavnooptu`eni u slu~aju atentata na Zorana \in|i}a, Milorad Lukovi} Legija, organizovao pucwavu ispred Vlade Srbije kako bi na taj na~in uputio wenim ~elnicima prete}u poruku. – Po drugoj, mawe verovatnoj, verziji vrha BIA i MUP-a Srbije, pucwavu ispred Vlade Srbije je mo`da organizovala kriminalna grupa @eqka Maksimovi}a Make uo~i najavqenog po~etka su|ewa uhap{enim pripadnicima wegovog klana. – Izvor tako|e isti~e da je u pomenutom slu~aju BIA i policija usmerila istragu u pravcu Legijine i Makine grupe. – Izvor iskqu~uje svaku mogu}nost izre`irane pucwave ispred Vlade Srbije u organizaciji aktuelne vlasti, s obzirom na ~iwenicu da je odmah nakon doga|aja ispred Vlade Srbije poja~ano privatno i slu`beno obezbe|ewe pojedinih wenih ~elnika koji imaju nera{~i{}enih odnosa sa vo|ama pojedinih mafija{kih klanova (^ovi}, Bati}, Du{an Mihajlovi}, ^eda Jovanovi} i dr.). 2. Povodom u~estalih verbalnih nesuglasica izme|u MO Borisa Tadi}a i Marovi}evog savetnika za odbranu Blagoja Grahovca, na{ izvor blizak Vuka{inu Mara{u saznaje slede}e: 58

– Pod izgovorom da je Milo{evi}ev kadar, crnogorski ~elnici, preko Blagoja Grahovca, insistiraju na smeni aktuelnog NG[ generala Branka Krge, kako bi na wegovo mesto bio postavqen kadar iz Crne Gore; – Po{to je MO kadar iz Srbije, odlaskom Branka Krge, rukovodstvo iz C. Gore bi predlo`ilo upravo B. Grahovca za novog na~elnika G[; – Po{to je KOS vojske SCG upoznao Tadi}a sa ambicijama Blagoja Grahovca, Tadi} izbegava da na sednicama VSO vodi raspravu oko odlaska u penziju aktuelnog NG[ Branka Krge. Na kraju, Mara{ poverava na{em izvoru da bi dolaskom Grahovca na ~elo vojske SCG bio ubrzan proces wenog razbijawa, te da bi nakon toga – po proceni \ukanovi}a i wegovih saradnika – usledilo br`e osamostaqewe Crne Gore (za razliku od svojih kolega separatista, Mara{ ka`e da }e se on zalagati za opstanak zajedni~ke dr`ave SCG). 15. septembar 2003. godine 1. Na{ izvor, blizak vrhu DS, objasnio nam je kroz dva primera kako DS, poput JUL-a koji je nekada koristio Sini{u Vu~ini}a, upotrebqava predsednika SNS Baneta Ivkovi}a: – Na odr`anoj konferenciji za novinare Ivkovi} je izrazio protivqewe raspisivawu predsedni~kih i vanrednih parlamentarnih izbora zato {to je to od wega tra`ila DS kojoj nikako ne odgovara da se raspi{u vanredni parlamentarni izbori do kraja ove godine. Na istoj konferenciji za novinare Ivkovi} je, tako|e po zadatku vrha DS, optu`io Vojislava Ko{tunicu i Miroquba Labusa da su najodgovorniji zbog politi~ke nestabilnosti u Srbiji. – Dan posle odr`ane konferencije za novinare, Ivkovi} je ponovo po zadatku DS osuo paqbu po Ko{tunici i Labusu, tako {to je wegova partija izdala saop{tewe povodom pucwave ispred Vlade Srbije u kome se isti~e da su DSS i G-17 plus inspiratori politi~ke nestabilnosti u zemqi. 2. Izvor blizak DC Dragoquba Mi}unovi}a isti~e da se lider te partije okrenuo protiv Vojislava Ko{tunice, nakon {to su mu prijateqi iz DS uputili signal da bi lako mogao da ostvari svoj `ivotni san da jo{ jednom stane na ~elo DS, te da zbog toga Mi}unovi} ponovo poku{ava da posreduje u prevazila`ewu naru{enih odnosa izme|u DSS i G-17 plus, s jedne, i DS, s druge strane. – Izvor nas podse}a da je Mi}unovi}, podr`avaju}i propalog predsedni~kog kandidata Vojislava Ko{tunicu, nudio svoje posredovawe u pomirewu izme|u DSS i DS, {to je \in|i} tada kategori~ki odbio, jer je znao da iza Mi}unovi}eve inicijative stoji V. Ko{tunica, da bi danas isti taj Mi}unovi}, kada je pre{ao na stranu DS, ponovo nudio svoje posredovawe u prevazila`ewu naru{enih odnosa izme|u DSS i DS, s tim da ovoga puta iza wegove inicijative ne stoji Ko{tunica, ve} vrh DS. – Izvor tako|e isti~e da }e Mi}unovi} najverovatnije biti kandidat DOS na predsedni~kim izborima u Srbiji i da su ~elnici DS ube|eni u we59

govu pobedu ukoliko Ko{tunica i Labus ne povuku svoju odluku da se ne}e kandidovati na predsedni~kim izborima u Srbiji. 3. Na{ izvor iz “Politike” isti~e da gra|ani Beograda veoma pozitivno komentari{u Va{e dr`awe i pona{awe u emisiji “Utisak nedeqe” na TV “B92”. 17. septembar 2003. godine 1. Na{ izvor iz BIA izneo nam je nekoliko razloga zbog kojih je izjava \in|i}evog telohraniteqa Burgije – o tri pucwa prilikom atentata na Zorana \in|i}a – potpuno poremetila specijalnom tu`iocu napisanu optu`nicu protiv osumwi~enog ubice Zvezdana Jovanovi}a Zvekija, i to zbog slede}eg: – Burgijina tvrdwa ide u korist odbrane Zvezdana Jovanovi}a, s obzirom na ~iwenicu da je wega, po zvani~noj verziji, tu`ila{tvo optu`ilo da je iz snajperske pu{ke sa dva hica usmrtio Zorana \in|i}a; – Drugo, specijalnom tu`ila{tvu }e biti nemogu}e da doka`e da su ispaqeni meci iz snajperske pu{ke usmrtili Zorana \in|i}a, s obzirom na ~iwenicu da su u \in|i}evom telu otkriveni barutni gasovi koji pripadaju tre}em ispaqenom hicu iz neposredne blizine; – Imaju}i u vidu ~iwenicu da se barutni gasovi ne mogu zadr`ati u telu ubijenog lica sa odre|ene daqine, specijalni tu`ilac bi morao u slu~aju Zorana \in|i}a da odgovori na pitawe – od tri ispaqena hica u Zorana \in|i}a, koji ga je usmrtio, a koji “overio”; – Upravo zbog tog tre}eg metka, koji je javnosti otkrio raweni \in|i}ev telohraniteq Burgija, odbrana je sugerisala svom braweniku Zvezdanu Jovanovi}u da se sve do po~etka su|ewa brani }utawem, kako bi na glavnom pretresu odbrana mogla izneti ~iwenice koje ukazuju da je neko iz neposredne blizine pucao u Zorana \in|i}a. 2. Na{ izvor iz BIA isti~e da nije slu~ajno to {to je @arko Kora} nagra|en lokacijom za izgradwu benzinske pumpe u ulici Jurija Gagarina (pumpa se vodi na ime wegovog brata) nakon {to je, kao predsednik Vladine komisije za ispitivawe odgovornosti obezbe|ewa i svih drugih okolnosti u slu~aju atentata na Zorana \in|i}a, sa~inio takav izve{taj koji prikriva kqu~nu ~iwenicu – da je \in|i} platio glavom zato {to je debelo bio povezan sa doma}om mafijom. 3. Izvor tako|e saznaje da }e Vladan Bati} uskoro unaprediti svog prijateqa i aktuelnog predsednika ^etvrtog op{tinskog suda Antu Bo{kovi}a na mesto zamenika republi~kog javnog tu`ioca. Izvor saznaje da Bati} boluje od neizle~ive bolesti, te da mu zbog toga partneri iz DS ne zameraju to {to ponekad skrene sa dosovog koloseka. 21. septembar 2003. godine 1. Povodom inicijative predsednika SSJ Borislava Pelevi}a – da se bojkotuju predsedni~ki izbori ili da opozicija istakne zajedni~kog kandidata, na{ izvor iz BIA isti~e slede}e: 60

– Iza pomenute Pelevi}eve inicijative stoji vrh DS koji ceni da bi, porazom zajedni~kog predsedni~kog kandidata opozicije, DOS zadao definitivan udarac onim strankama i wihovim liderima koji vi{e nikada ne bi imale stabilno bira~ko telo koje su, kao na primer SRS, imale dok su samostalno izlazile na predsedni~ke i sve druge izbore; – Po{to su srpski radikali prvi istakli svog predsedni~kog kandidata, izvor isti~e da }e Pelevi} imati alibi za vo|ewe antikampawe protiv svih opozicionih lidera koji samostalno nastupe na predsedni~kim izborima; – Izvor nas podse}a da je Pelevi}, tako|e po zadatku DS, na prethodnim neuspelim predsedni~kim izborima predlagao da se cela opozicija okupi oko jednog kandidata. 2. Izvor tako|e isti~e da je sli~an zadatak od DS dobio i Bane Ivkovi}, s tim da }e u te`i{tu wegovih predizbornih aktivnosti biti uno{ewe jo{ ve}e konfuzije u redove razbijenog bira~kog tela SPS sa ciqem da se {to mawe wih opredeli za najozbiqnijeg opozicionog predsedni~kog kandidata Tomislava Nikoli}a. 3. Izvor saznaje da je u DSS podeqeno mi{qewe povodom inicijative ~elnika te stranke da se wihovi ~lanovi i simpatizeri pozovu da bojkotuju predsedni~ke izbore, i to zbog dva razloga: – Prvo, zbog toga {to je najmawe 50% ~lanova i simpatizera DSS nezadovoqno politikom koju vodi rukovodstvo te stranke, posebno Vojislav Ko{tunica koji je do sada izneverio sva wihova o~ekivawa; – Drugo, upravo zbog poziva na bojkot, analiti~ari DSS cene da }e nezadovoqni ~lanovi i simpatizeri DSS iza}i na predsedni~ke izbore i glasati za predsedni~kog kandidata SRS Tomu Nikoli}a. 4. Na kraju, izvor isti~e da }e izborni {tab DS, kroz dvanaest @ivkovi}evih ta~aka, voditi ozbiqnu kampawu u korist kandidata DOS Dragoquba Mi}unovi}a, s obzirom da su ~elnici DS i DOS svesni ~iwenice da }e te{ko izbe}i vanredne parlamentarne izbore u slu~aju da se ne izabere predsednik Srbije. 22. septembar 2003. godine Povodom hap{ewa oficira vojske SCG, pod optu`bom da su ruski {pijuni, na{ izvor iz MO isti~e slede}e: – Dovo|ewem ameri~kog kadra na ~elo MO Borisa Tadi}a, CIA je odmah krenula sa proterivawem iz G[ i MO visokih oficira koji se u wihovoj obave{tajnoj evidenciji vode kao ruski {pijuni; – Na CIA-inom spisku potencijalnih ruskih {pijuna nalaze se uglavnom pripadnici vojske SCG koji su se nekada {kolovali i usavr{avali u Rusiji; – Obelodawivawem u javnosti informacije da su u vojsci SCG otkriveni ruski {pijuni, Amerikanci, pored ostalog, uzvra}aju udarac ruskoj obave61

{tajnoj slu`bi koja je odigrala kqu~nu ulogu u provaqivawu CIA-inog {pijuna Mom~ila Peri{i}a; – Na{i pripadnici vojne bezbednosti nisu priveli trojicu oficira vojske SCG na osnovu sopstvenih operativnih saznawa da su oni ruski {pijuni, ve} po direktnom nalogu Borisa Tadi}a kome je CIA navodno otkrila ruske {pijune u redovima na{e vojske; – Izvor tako|e isti~e da u otkrivawu “ruskih {pijuna” Amerikancima najvi{e poma`e aktuelni NG[ general Branko Krga, koji je bio provereni i dugogodi{wi saradnik ruske obave{tajne slu`be sve do dolaska DOS-a na vlast kada ga je CIA obradila i prevrbovala da radi za ameri~ku stranu; – U Upravi bezbednosti postoje dokazi da je Krga dugo godina radio za rusku obave{tajnu slu`bu; – Na{ izvor iz MO, koji je dugo godina radio u analitici UB, tvrdi da Amerikanci, osim {to kompromituju rusku obave{tajnu slu`bu kroz pomenutu {pijunsku aferu, direktno rade na razbijawu i zna~ajnom smawewu odbrambene mo}i vojske SCG; – Izvor tako|e isti~e da je ve}ini pripadnika vojske SCG potpuno jasna pozadina proizvo|ewa CIA-inih i Tadi}evih {pijunskih afera u redovima vojske SCG, s obzirom na ~iwenicu da wihovi kadrovi iz G[ i MO ne kriju svoje svakodnevne kontakte sa predstavnikom CIA iz ameri~ke ambasade. P.S. Dobro bi bilo da u predizbornoj kampawi, na svim skupovima i mitinzima, redovno isti~ete ulogu VJ u odbrani otaybine i da javno podr`ite sve ~asne oficire i pripadnike vojske SCG koji su do{li pod udar Tadi}a i CIA samo zato {to su branili svoju otaybinu. Ovu sugestiju na{ izvor isti~e zbog ~iwenice da srpski radikali u`ivaju najve}e poverewe me|u pripadnicima vojske SCG (od gra|anskih lica na slu`bi u vojsci SCG, pa do oficira ~ina majora). 24. septembar 2003. godine 1. Povodom najave Ha{kog tu`ila{tva da }e uskoro biti podignuta optu`nica protiv Momira Bulatovi}a, na{ izvor blizak Vuka{inu Mara{u saznaje nekoliko razloga zbog kojih vest iz Haga nije nimalo obradovala crnogorskog premijera Mila \ukanovi}a: – Prvo, zbog toga {to je \ukanovi} svestan opasnosti da bi on, posle Momira Bulatovi}a, mogao biti slede}i ha{ki optu`enik; – Drugo, ukoliko Bulatovi} dospe na ha{ku optu`eni~ku klupu, on }e se iz vi{e razloga potruditi da mu se \ukanovi} pridru`i, a posebno zbog toga {to \ukanovi} nije ispunio dato obe}awe po kome je Bulatovi} trebalo da bude skinut sa spiska ha{kih optu`enika pod uslovom da se potpuno povu~e iz javnog i politi~kog `ivota Crne Gore; – Tre}e, \ukanovi} je svestan ~iwenice da Tu`ila{tvo u Hagu ne}e mo}i da utvr|uje odgovornost Momira Bulatovi}a, a da wega izuzme odgovornosti za ne{to {to su wih dvojica zajedno radili i odlu~ivali, kao {to je ne62

mogu}e utvr|ivati odgovornost Jovice Stani{i}a bez wegovog prvog saradnika Franka Simatovi}a Frenkija; – ^etvrto, aktuelni predsednik zajednice SCG Svetozar Marovi} bio je, u vreme ratnih zbivawa, pored \ukanovi}a i Momira Bulatovi}a, direktni u~esnik u dono{ewu svih odluka o anga`ovawu tada{we JNA u zoni odgovornosti koja je pripadala Drugoj armiji, koja je bila stacionirana u R. Crnoj Gori. Slobodan Milo{evi} je zajedno sa \ukanovi}em, Bulatovi}em i Marovi}em dogovarao i planirao upotrebu Druge armije na prostoru Dubrovnika i drugih delova Hrvatske, gde su usta{e inicirale me|unacionalne sukobe. Upravo zbog pomenute ~iwenice, Marovi}u i \ukanovi}u ne ide u prilog ukoliko ih Ha{ko tu`ila{tvo u bilo kom svojstvu pozove da se izjasne po pitawu optu`be protiv Slobodana Milo{evi}a; – Upravo zbog toga Svetozar Marovi} se klawa papi, qubi sa Mesi}em, izviwava Hrvatima i javno priznaje da su Srbi po~inili ratne zlo~ine na prostoru biv{e Jugoslavije. Na kraju, na{ izvor isti~e da }e Srbiju i Crnu Goru skupo ko{tati eventualna ameri~ka odluka da se Svetozar Marovi} i Milo \ukanovi} izuzmu odgovornosti za ista dela koja Slobodanu Milo{evi}u stavqa na teret Tu`ila{tvo u Hagu. 25. septembar 2003. godine 1. Na{ izvor iz BIA saznaje dva razloga koja su motivisala Dragoquba Mi}unovi}a da se kandiduje na predsedni~kim izborima: – Prvi je vezan za ideju jednog krila DS, koje predvodi Boris Tadi} – da se nakon pobede predsedni~kog kandidata DOS, DC utopi u DS, a da se na ~elo DS izabere Dragoqub Mi}unovi}. Ideju Borisa Tadi}a i wegovog krila u DS tako|e podr`avaju zvani~nici SAD koji oronulog Mi}unovi}a vide kao prelazno re{ewe za budu}e Tadi}evo postavqewe na ~elo DS; – Drugi razlog, koji je motivisao Mi}unovi}a da se kandiduje na predsedni~kim izborima i da veruje u svoju pobedu, vezan je za obe}awa zapadnih zvani~nika da }e se izvr{iti pritisak na Ko{tunicu i Labusa ili da podr`e predsedni~kog kandidata DOS-a ili da odustanu od vo|ewa antikampawe protiv predsedni~kih izbora. Mi}unovi}u je obe}ao li~no V. Montgomeri da }e zahtevati od Ko{tunice i Labusa da ga podr`e na predsedni~kim izborima. 2. Izvor tako|e saznaje da ozbiqni doma}i i strani analiti~ari, koji prate aktuelna zbivawa na politi~koj sceni Srbije, ukqu~uju}i tu i predstoje}e predsedni~ke izbore, cene da bi predsedni~ki kandidat SRS Tomislav Nikoli} mogao napraviti veliko iznena|ewe. Naime, analiti~ari daju veliku prednost Tomislavu Nikoli}u na osnovu realnog raspolo`ewa gra|ana Srbije prema aktuelnoj vlasti, kao i na osnovu wihove procene da }e se gra|ani na ovim izborima, kao i 2000. godine, izja{wavati za i protiv DOS, s tim da se DOS ovoga puta na{ao na poziciji re`ima Slobodana Milo{evi}a koji je te godine izgubio vlast. 63

– Izvor iz BIA isti~e da Vladimir Popovi} Beba i wegova ekipa iz privatne marketin{ke agencije, osim {to pripremaju antikampawu za predsedni~kog kandidata SRS, tako|e se uveliko bave istra`ivawem popularnosti Tomislava Nikoli}a u narodu kako bi se na osnovu rezultata tog istra`ivawa donela kona~na odluka o uspehu ili neuspehu predsedni~kih izbora. Na kraju, na{ izvor isti~e da su DS i celom DOS-u pomrsile ra~une wihove sopstvene procene da }e odlaskom dr [e{eqa u Hag, SRS do`iveti sudbinu Socijalisti~ke partije Srbije. 28. septembar 2003. godine Na{ izvor, koji nas je upozorio da }e izborni {tab DOS-ovog predsedni~kog kandidata voditi prqavu kampawu protiv Vas, sugerisao nam je da na DOS-ove klevete i la`i uzvratite slede}im argumentima: – Gra|ani Srbije bi mo`da i poverovali da je Mi}unovi} po{ten i moralan ~ovek i politi~ar, da se kojim slu~ajem Mi}unovi} kandidovao na predsedni~kim izborima ispred grupe gra|ana, a ne ispred DOS-a; – ^ovek koji ima bar malo po{tewa i morala nikada ne bi pristao da se kandiduje na predsedni~kim izborima ispred DOS-ove dru`ine koja je samo za tri godine uspela da Srbiju i wene gra|ane u svakom pogledu u crno zavije; – Koji bi normalan ~ovek u Srbiji pristao da mu predsedni~ku kampawu vode Vladimir Popovi} Beba i ^eda Jovanovi}; – Da li Mi}unovi} veruje da su gra|ani Srbije toliko naivni i slepi i da }e poverovati u to da Srbijom ne}e vi{e vladati ^eda, Beba, Krmivo produkt, Kole – ukoliko Mi}unovi} pobedi na predsedni~kim izborima u Srbiji; – Neka Mi}unovi} objasni gra|anima Srbije kako je, nakon {to su mu Jovica Stani{i} i Zoran \in|i} oteli DS, formirao DC? (Odgovor: Mi}unovi} se obratio svom prijatequ, bliskom Milo{evi}evom saradniku, i zamolio ga da u wegovo ime tra`i dozvolu Slobodana Milo{evi}a za osnivawe nove partije. Osim {to mu je odobrio formirawe nove partije, Slobodan Milo{evi} je li~no odredio wen naziv – Demokratski centar, {to je Mi}unovi} bez pogovora prihvatio). – Ne treba se ~uditi za{to je biv{i visoki funkcioner SPS Dmitar [egrt pri{ao DC Dragoquba Mi}unovi}a, s obzirom na ~iwenicu da je Slobodan Milo{evi} osniva~ i SPS i DC; – Za{to je Mi}unovi} pristao da mu DS za svog potpredsednika nametne biv{eg funkcionera PDS Neboj{u Mandi}a kada je svima u DOS-u, pa ~ak i onom Marjanu Risti~evi}u, poznato da je Mandi} kadar DS i da kao funkcioner PDS nije polagao ra~une Mom~ilu Peri{i}u, ve} Zoranu \in|i}u. 29. septembar 2003. godine Na{ izvor blizak vrhu DS saznaje da Dragoqub Mi}unovi} ne razmi{qa o povla~ewu iz izborne trke zbog nedovoqne podr{ke od strane ostalih lidera vladaju}e koalicije, ve} zbog toga {to je obave{ten da Zapad i da64

qe vr{i pritisak na Ko{tunicu da istakne svoju kandidaturu. Naime, izvor isti~e da Zapad i SAD ne samo da veruju u pobedu DOS-ovog kandidata, ve} se ozbiqno pla{e da bi kandidat SRS Toma Nikoli} mogao da pobedi na predsedni~kim izborima u Srbiji, te da zbog toga Amerikanci tra`e od Ko{tunice da se i on kandiduje na predsedni~kim izborima. Izvor tako|e isti~e da je Zoran @ivkovi} ju~e, pod pritiskom zapadnih zvani~nika, morao javno da pozove Ko{tunicu i Labusa da se ponovo kandiduju na predsedni~kim izborima. Izvor nam poverava da Zoran @ivkovi} vi{e nije u stawu da balansira izme|u zapadnih nalogodavaca i uticajnih bogata{a bliskih DS, s obzirom da su ovi prvi definitivno shvatili da ti bogata{i imaju znatno ve}i uticaj na @ivkovi}a od wih samih. Izvor iznosi podatak da je ameri~ki ambasador u Beogradu ponovo tra`io od @ivkovi}a da smeni ^edu Jovanovi}a nakon {to je Jovanovi} nedavno javno demantovao @ivkovi}a po pitawu DOS-ove podr{ke Ko{tunici i Labusu u eventualnom drugom krugu predsedni~kih izbora. – Povodom nedavne izjave Zorana @ivkovi}a da wegovu Vladu, ukoliko izgubi poverewe u parlamentu, ne}e {tititi ni vojska ni policija... na{ izvor isti~e da iza @ivkovi}eve izjave, koja je namewena za doma}u upotrebu, stoje mo}nici bliski DS koji su sposobni da i bez policije i bez vojske sa~uvaju vlast u Srbiji koja wima odgovara. Drugim re~ima, @ivkovi} nagove{tava da su mo}nici bliski DS, naknadnom kupovinom poslanika u srpskom parlamentu, obezbedili uslove za opstanak wegove Vlade, {to }e, kako izvor nagove{tava, potvrditi po~etak jeseweg zasedawa Skup{tine Srbije. Na kraju, na{ izvor isti~e da je op{te rasulo u DOS, kao i u samoj DS, te da samo mo}nici bliski DS veruju da }e DOS, okupqen oko DS, opstati i jo{ nekoliko godina vladati. 5. oktobar 2003. godine Na{ izvor, blizak ro|ak sekretara RIK-a Qiqane Bena}-[anti}, saznaje da je [anti}ka, zbog svog li~nog doprinosa neuspehu pro{logodi{wih predsedni~kih izbora osim nov~ane nagrade, tako|e nagra|ena od strane vrha DS pla}enim dvonedeqnim odmorom na Kipru. – Izvor upozorava da je [anti}ka i na predstoje}im predsedni~kim izborima dobila zadatak od vrha DS da ponovo koristi nesre|ene bira~ke spiskove u ciqu neuspeha predsedni~kih izbora. – Izvor isti~e da ~elni qudi DS cene da }e se gra|anima Srbije, nakon neuspelih predsedni~kih izbora, definitivno zgaditi svi budu}i izbori, te da nikome od wih ne}e pasti na pamet niti da podr`i niti da u~estvuje u vanparlamentarnim aktivnostima politi~kih partija koje zagovaraju vanredne parlamentarne izbore. – Izvor tako|e saznaje da je veoma slab odziv gra|ana u DOS-ovoj akciji prikupqawa potpisa za wihovog kandidata Dragoquba Mi}unovi}a i da ovaj pokazateq ve}ini lidera DOS-a govori da Mi}unovi} nema nikakve {an65

se da pobedi na predsedni~kim izborima. Izvor navodi konkretan primer iz Zemuna, u Dobanova~koj ulici, gde je u subotu (4. 10. 2003. g.) u organizaciji DA Neboj{e ^ovi}a, u vremenskom intervalu od 10 – 18 ~asova, svega devet gra|ana do{lo da svojim potpisom podr`i kandidaturu Dragoquba Mi}unovi}a. 2. Prema procenama policije i BIA, na mitingu SRS u Novom Sadu bilo je izme|u 15 i 20 hiqada gra|ana. – Izvor iz BIA tako|e isti~e da su ~elni qudi BIA upozorili Zorana @ivkovi}a i wegove saradnike da wihova operativna saznawa sa prostora Vojvodine ukazuju na ~iwenicu da }e na predstoje}im predsedni~kim izborima u ovoj pokrajini sigurno trijumfovati predsedni~ki kandidat SRS Tomislav Nikoli}. – Izvor iz BIA isti~e da je predsednik SNS Bane Ivkovi}, po zadatku DS, isturio generalnog sekretara svoje partije, Dragana Tomi}a, za predsedni~kog kandidata sa ciqem da deo bira~kog tela SPS glasa za Tomi}a, a ne za Tomu Nikoli}a. – Povodom Ivkovi}eve izjave da poslanici wegove partije ne}e podr`ati inicijativu DSS za izglasavawe nepoverewa Vladi Srbije u republi~kom parlamentu, ali da }e podr`ati istu inicijativu Srpske radikalne stranke, na{ izvor iz BIA isti~e da je Ivkovi} i ovu izjavu dao po nalogu DS, i to iz dva razloga: – Prvo, zbog toga {to Ivkovi} zna da Ko{tunica i wegova DSS ne smeju od svojih zapadnih gazda da podr`e nijednu inicijativu u Skup{tini Srbije koja dolazi iz redova opozicije; – Drugo, neiskrenom podr{kom inicijative SRS, Ivkovi} poku{ava da ubedi gra|ane Srbije da je i on opozicionar i da ne sara|uje sa strankama na vlasti. 6. oktobar 2003. godine 1. Povodom pro{lonedeqnog teksta objavqenog u “Nedeqnom telegrafu”, u kome se, izme|u ostalog, tvrdi da se pravi inspirator i organizator ubistva Zorana \in|i}a nalazi u Vladi Srbije, na{ izvor iz BIA iznosi nekoliko razloga zbog kojih je DS ponovo pokrenula hajku na Neboj{u ^ovi}a: – Prvo, zbog toga {to je ^ovi}, i posle ubistva Zorana \in|i}a, nastavio saradwu sa DSS Vojislava Ko{tunice, koja je uspostavqena u vreme pro{logodi{wih predsedni~kih izbora; – Drugo, primenom tajnih mera BIA je do{la do novih saznawa da je ^ovi}, i posle \in|i}evog ubistva, nastavio da dostavqa Vojislavu Ko{tunici poverqive informacije koje kompromituju Zorana @ivkovi}a i wegove bliske saradnike iz Vlade Srbije i DS; – Tre}e, prema operativnim saznawima BIA, ^ovi} je znao za sve odlaske Zorana \in|i}a, ^ede Jovanovi}a i drugih funkcionera Vlade Srbije u 66

[ilerovu ulicu zahvaquju}i svom privatnom obezbe|ewu koje je, tako|e, bilo blisko sa pojedincima iz tzv. zemunskog klana; – ^etvrto, BIA raspola`e pouzdanim saznawima da je ^ovi} od svojih qudi iz podzemqa znao ne samo da se priprema atentat na Zorana \in|i}a, ve} ~ak dan, vreme i mesto kada su atentatori odlu~ili da ubiju \in|i}a; – Peto, iza teksta objavqenog u “NT” stoje Vladimir Popovi} Beba, Zoran Jawu{evi} i ^eda Jovanovi} koji indirektnom prozivkom jo{ jednom upozoravaju ^ovi}a u stilu – “ukoliko ne u}uti{ uskoro }e{ se na}i na optu`eni~koj klupi”; – [esto, BIA je tako|e do{la do operativnih saznawa da je ^ovi} posle ubistva Zorana \in|i}a, u strahu da ne bude uhap{en ili ubijen, promenio naziv svom privatnom klubu FMP @eleznik u KK “Refleks” kako se ina~e naziva privatno preduze}e wegovog kompawona i sportskog direktora Ra{e Radovanovi}a. Prema istim saznawima, ^ovi} je svoj deo “kola~a” u KK “Refleks” prebacio na ime svoje supruge Vesne. Na kraju, na{ izvor iz BIA nas podse}a da je glavni i odgovorni urednik “NT” Mom~ilo \orgovi} dugogodi{wi saradnik SDB koga je dr`ao na vezi biv{i zamenik na~elnika RDB Zoran Mijatovi} i koji mu je posle petog oktobra 2000. godine, do dana{weg dana, obezbedio pratwu iz prate}eg odeqewa RDB-a (BIA). 8. oktobar 2003. godine 1. Povodom teksta objavqenog u listu “Balkan”, 5. oktobra 2003. godine, na stranici 2, u kome je ~lan nevladine organizacije “JUKOM”, Miki Antonijevi}, izme|u ostalog rekao da je Maja Gojkovi} opravdano osumwi~ena od strane Ha{kog tribunala, zato {to je bila u Hrtkovcima da podr`i govor lidera SRS dr [e{eqa, te da zbog toga mora da ide u Hag, na{ izvor iz BIA podse}a nas na ranija saznawa vezana za ovog saradnika CIA: – M. Antonijevi} je sin penzionisanog pukovnika ARJ PVO Antonijevi}a koga je pre vi{e godina vrbovao tada{wi na~elnik obave{tajne uprave SDB-a Dragan Filipovi}-Fi}a; – Nakon nekoliko godina rada u zemqi za SDB MUP-a Srbije, Antonijevi} na predlog svog {efa Dragana Filipovi}a-Fi}e odlazi u Ameriku sa zadatkom da nastavi da radi za SDB; – Odmah po dolasku u Ameriku, CIA provaquje agenta iz SDB-a M. Antonijevi}a i uspostavqa sa wim saradwu; – Iako su saznali da je CIA vrbovala Antonijevi}a, Jovica Stani{i} i Dragan Filipovi}-Fi}a nisu ni{ta preduzimali da se ne bi zamerili pomenutoj ameri~koj slu`bi; – Posle petooktobarskih doga|aja 2000. godine, Antonijevi} se vra}a u Beograd sa zadatkom CIA da dnevno kontaktira sa liderima DOS-a i da svoje utiske prenosi ameri~kom ambasadoru u Beogradu V. Montgomeriju; 67

– Na{ izvor, koji je u to vreme i sam kontaktirao sa Antonijevi}em, u vi{e navrata se uverio da je V. Montgomeri u svako doba dana i no}i bio na raspolagawu ovom saradniku CIA; – Antonijevi} je zajedno sa Montgomerijem veoma ~esto odlazio u Zagreb kod wihovog zajedni~kog prijateqa Ive Pukani}a, vlasnika i glavnog i odgovornog urednika zagreba~kog “Nacionala”. 2. Podse}amo Vas da je ime ovog ameri~kog agenta pomiwano u obave{tajnim materijalima SRS koji su svojevremeno objavqivani u uga{enom nedeqniku “Identitet”. Po{to je obave{tajna slu`ba SRS provalila ovog ameri~kog {pijuna, na{ izvor saznaje da je Antonijevi} imao ozbiqnih problema od strane svojih {efova iz CIA, te da se zbog toga ne treba ~uditi za{to se Antonijevi} javno zala`e za odlazak funkcionera SRS pod optu`bom u Hag. Na{ izvor sugeri{e da bi bilo dobro da se Maja Gojkovi} javno oglasi i da novinarima i doma}oj javnosti objasni ko je M. Antonijevi} i ko stoji iza wega i nevladine organizacije “Jukoma”. 12. oktobar 2003. godine 1. Na{ izvor blizak DSS saznaje da je Miroqub Labus, za razliku od Vojislava Ko{tunice, posle jednog zvani~nog i nekoliko nezvani~nih susreta i razgovora sa Slobodanom Orli}em poverovao u wegovo obe}awe da }e SDP u Skup{tini Srbije glasati protiv Vlade Zorana @ivkovi}a. Naime, izvor isti~e da Ko{tunica nije poverovao u Orli}evo obe}awe zbog poznate ~iwenice da lider te partije nije u poziciji da ucewuje one koji su mu omogu}ili da preotme partiju Vuka Obradovi}a. Izvor tako|e iznosi Ko{tunicina saznawa da se mladi i preambiciozni Slobodan Orli} nije pribli`io Miroqubu Labusu zbog nesuglasica izme|u wega i Zorana @ivkovi}a, ve} zbog toga {to je dobro obave{teni lider te partije odlu~io da na vreme napusti brod koji tone i da se prikloni onoj politi~koj grupaciji koja u`iva veliku podr{ku Zapada i SAD, a to su G-17 plus i DSS. Izvor isti~e da se i zvani~nici SAD protive ru{ewu Vlade Srbije i ponovo insistiraju na kompromisu po kome bi DSS i G-17 plus u{le u Vladu Srbije, a da se vanredni parlamentarni izbori raspi{u po~etkom naredne godine. Izvor ponovo isti~e da Ko{tunica odr`ava kontakte sa @ivkovi}em i da wemu odgovara to {to vode}im qudima iz DS nije prihvatqiva ameri~ka inicijativa da se po~etkom slede}e godine raspi{u vanredni parlamentarni izbori tako da DSS i G-17 plus ra~unaju da }e SAD, posle propalih predsedni~kih izbora, narediti @ivkovi}u raspisivawe vanrednih izbora. Izvor nam poverava da je u nedavnom telefonskom razgovoru Havijer Solana otvoreno rekao Ko{tunici da su on i Labus ozbiqni politi~ari na koje u skorijoj budu}nosti ra~una EU, s obzirom da su weni zvani~nici, kako sam ka`e, potpuno izgubili poverewe u Vladu Zorana @ivkovi}a. 68

15. oktobar 2003. godine Na{ izvor iz BIA saznaje da je no}as u sedi{tu DS vo|ena burna rasprava povodom parlamentarne krize koju je DOS ju~e izazvao u Skup{tini Srbije. Naime, izvor saznaje da jedino krilo DS, koje predvode ^eda Jovanovi} i Vladimir Beba Popovi}, ne prihvata mogu}nost izlaska iz krize raspisivawem vanrednih parlamentarnih izbora, dok drugo, proameri~ko krilo, na ~elu sa Borisom Tadi}em, smatra suprotno i ceni da bi DS mnogo boqe pro{la na vanrednim nego na redovnim parlamentarnim izborima. Izvor tako|e saznaje da su vanredni parlamentarni izbori neprihvatqivi i za vladare iz senke Miodraga Kosti}a i Dragoquba Markovi}a koji su taj svoj stav kasno sino} saop{tili aktuelnom premijeru Zoranu @ivkovi}u i “drugarski” ga posavetovali da vi{e ni u {ali ne pomiwe mogu}nost raspisivawa vanrednih parlamentarnih izbora. Odmah po zavr{enom sastanku u sedi{tu DS, na{ izvor saznaje da su ^eda Jovanovi}, Beba Popovi}, Miodrag Kosti} i Dragoqub Markovi} oti{li u Banovce gde su na istu temu nastavili razgovore zapo~ete u sedi{tu DS. Izvor iz BIA saznaje da bi u slu~aju raspisivawa vanrednih parlamentarnih izbora predsednik DSS momentalno istakao svoju kandidaturu na predsedni~kim izborima u Srbiji, dok bi u isto vreme Dragoqub Mi}unovi} i Veqa Ili} povukli svoje kandidature. Izvor saznaje da je pomenutu ameri~ku inicijativu sino} kasno preneo Zoranu @ivkovi}u ameri~ki ambasador u Beogradu V. Montgomeri, koji je @ivkovi}u otvoreno izneo svoj stav da DOS nema drugu alternativu, osim prevremenih parlamentarnih izbora. Izvor isti~e da zapadni zvani~nici, kao i wihovi sateliti u Vladi Srbije, cene da bi Vojislav Ko{tunica na predsedni~kim izborima sigurno pobedio, a da bi u Skup{tini Srbije DSS, G-17 plus, DA i ostale proameri~ki orijentisane stranke obezbedile ubedqivu ve}inu u odnosu na partije srpske opozicije. 2. Povodom vesti objavqene u dana{wem “Kuriru” da je Qubi{a Buha ^ume, nakon saznawa {ta se desilo wegovom kolegi \uri Mutavom na su|ewu u Novom Sadu, zapalio }eliju u CZ, na{ izvor iz BIA isti~e da to nije razlog ^umetovog nervnog rastrojstva, ve} saznawe da ga je specijalni tu`ilac prevario i da ne}e mo}i biti za{ti}eni svedok. 16. oktobar 2003. godine 1. Povodom tvrdwi direktora Centra za tranziciju u Podgorici, Neboj{e Medojevi}a, da su ministri u Vladi Srbije Bo`idar \eli}, Aleksandar Vlahovi} i Goran Piti}, kao ekonomski stru~waci sara|ivali sa re`imom Slobodana Milo{evi}a, na{ izvor iz “Politike” iznosi slede}e: – Ministri koje je optu`io Neboj{a Medojevi} bili su anga`ovani od strane Danka \uni}a, direktora agencije “Diloit tu{” u poslu vezanom za 69

pripremu privatizacije Kompanije “Politika”, koja je zapo~eta neposredno posle Dejtonskog sporazuma; – Ovaj posao, te 1996. godine, Danku \uni}u i prozvanim ministrima iz Vlade Srbije poverio je tada{wi generalni direktor Kompanije “Politika” Dragan-Hayi Anti}, poznat po nadimku “Struja”; – Danko \uni} i wegova dru`ina su po Strujinim instrukcijama napravili procenu kapitala u ku}i “Politika”; – Bo`idar \eli}, koji odgovorno tvrdi da nikada nije radio niti na bilo koji na~in sara|ivao ni sa jednim ~lanom Milo{evi}evog re`ima, o~igledno je zaboravio da je wegov prijateq Danko \uni} bio ministar u Saveznoj vladi u vreme Slobodana Milo{evi}a.; – Bo`idar \eli} bi, tako|e, trebalo da zna da je Struja sigurno dobio dozvolu od Slobodana Milo{evi}a da se posao oko procene vrednosti kapitala u ku}i “Politika” poveri Danku \uni}u i wegovoj agenciji “Diloit tu{”. Sve gore izneto po oceni na{ih izvora zaslu`uje pa`wu zbog Zakona o lustraciji koji nikako ne bi smeo mimoi}i prozvane ministre u Vladi Srbije. 2. Na{ izvor iz BIA potvrdio nam je na{a saznawa da }e DOS, pod pritiskom me|unarodne zajednice, raspisati vanredne parlamentarne izbore, a da }e tu svoju odluku saop{titi javnosti danas, 16. oktobra 2003. godine, ili najkasnije u ponedeqak 20. oktobra 2003. godine. 19. oktobar 2003. godine. 1. Na{ izvor iz MUP-a Srbije saznaje da su posle nedavne posete Beogradu Karle del Ponte i nakon wenog zahteva da se Ha{kom tribunalu izru~e ~etvorica dosovskih generala (Pavkovi}, Lazarevi}, Vlastimir \or|evi} i Sreten Luki}), naru{eni prijateqski odnosi izme|u we, s jedne, i Zorana @ivkovi}a i Gorana Svilanovi}a, s druge strane. Naime, izvor isti~e da su @ivkovi} i Svilanovi} tom prilikom otvoreno rekli Karli del Ponte da ne}e dozvoliti izru~ewe Tribunalu pomenutih generala i podsetili je da im je ona neposredno posle petooktobarskih doga|aja 2000. godine obe}ala da }e sa spiskova Ha{kog tribunala biti skinuti oni pojedinci iz prethodne vlasti koji su odigrali zna~ajnu ulogu u ru{ewu re`ima Slobodana Milo{evi}a i dovo|ewu DOS-a na vlast. Izvor tako|e isti~e da je od pomenutih lica koje tra`i Ha{ki tribunal general Luki} najvi{e zadu`io DOS, a posebno DS, me|utim, za{titnici Sretena Luki}a su svesni ~iwenice da bi odlaskom u Hag bilo kog od pomenute trojice wegovih saboraca za sobom povukao i samog Luki}a, s obzirom da je on bio glavni koordinator i pretpostavqeni stare{ina svima wima na Kosmetu. Izvor saznaje da je potpredsednik Vlade ^eda Jovanovi} o{tro kritikovao @ivkovi}a i Svilanovi}a zbog wihovog protivqewa da se Tribunalu 70

izru~e ~etvorica pomenutih generala, rekav{i im, tom prilikom, izme|u ostalog slede}e: “Vi niste normalni, zar zbog wih ~etvorice da ispa{ta Srbija i ceo narod...”. 2. Izvor tako|e saznaje da su ovih dana otkloweni svi nesporazumi i nesuglasice izme|u predsednika DSS Vojislava Ko{tuncie i aktuelnog ministra policije Du{ana Mihajlovi}a, te da je pitawe dana kada }e liberali Du{ana Mihajlovi}a, poput SDP Slobodana Orli}a, okrenuti le|a Vladi Zorana @ivkovi}a. Naime, izvor saznaje da je Neboj{a ^ovi} ubedio Du{ana Mihajlovi}a da je krajwe vreme da razmi{qa o napu{tawu “broda koji tone” i da je upravo on posredovao u pomirewu Ko{tunice i Mihajlovi}a. 3. Na kraju, na{ izvor saznaje da su posle najnovije krize u DOS-u porasli apetiti predsednika SNS Baneta Ivkovi}a koji je otvoreno tra`io od ^ede Jovanovi}a da se wemu, u slu~aju rekonstrukcije Republi~ke vlade, dodeli mesto ministra za saobra}aj. 20. oktobar 2003. godine 1. Na{ izvor blizak vrhu DSS saznaje da je iz kuhiwe te partije u dana{wem izdawu lista “Kurir” plasirana dezinformacija u kojoj se, izme|u ostalog, tvrdi da ameri~ke diplomate tra`e od lidera SDP-a, Slobodana Orli}a, da ne ulazi u bilo kakav politi~ki anga`man sa DSS Vojislava Ko{tunice. Naime, na{ izvor isti~e da je pomenuta dezinformacija DSS namewena onim bira~ima koji jo{ uvek nisu sigurni da li Vojislav Ko{tunica i wegova DSS predstavqaju vode}u patriotsku ili vode}u izdajni~ku partiju. Izvor isti~e da ~ak i neupu}eni i neobave{teni gra|ani ne mogu da prihvate DA Neboj{e ^ovi}a u “patriotskom bloku” Vojislava Ko{tunice. Izvor tvrdi da je Ko{tunica, odlaze}i na brifinge kod ameri~kog ambasadora u Beogradu, sigurno objasnio svom gazdi V. Montgomeriju da je u interesu ameri~ke politike to {to se DSS pred gra|anima Srbije la`no predstavqa kao vode}a patriotska partija. Drugim re~ima, svojim la`nim predstavqawem Ko{tunica poku{ava da povrati izgubqeno poverewe kod stalnog bira~kog tela svoje partije i da, u isto vreme, pridobije simpatije bira~a SRS, kao jedine patriotske stranke u Srbiji. Izvor tako|e saznaje da ~elnici DSS, zahvaquju}i velikom uticaju na ure|iva~ku politiku u listu “Kurir”, skoro svakodnevno preko svojih qudi u tom listu objavquju razne tekstove pozivaju}i se na “dobro obave{tene izvore Kurira”. 2. Povodom sino}ne izjave Zorana @ivkovi}a – da Tu`ila{tvo u Hagu ne o~ekuje od vlasti u Srbiji da se u skorije vreme izru~e sudu u Hagu ~etvorica generala VJ i MUP-a Srbije, na{ izvor iz BIA isti~e da su ~elnici DOS-a odlu~ili da, preko V. Montgomerija, zatra`e od zapadnih zvani~nika da Tu`ila{tvo u Hagu dozvoli doma}im pravosudnim organima vo|ewe 71

sudskog postupka protiv optu`enih generala ili da odustane od svog zahteva do okon~awa vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. 3. Na kraju na{ izvor isti~e da su ~elnici DS ozbiqno odlu~ili da podr`e kampawu DOS-ovog kandidata Dragoquba Mi}unovi}a, kako bi wegovom eventualnom pobedom DS mogla da i daqe vodi Vladu Srbije sve do odr`avawa redovnih parlamentarnih izbora. 22. oktobar 2003. godine 1. Na{ izvor iz BIA izneo nam je zanimqivu kompromitaciju za aktuelnog premijera Zorana @ivkovi}a za koga je ni{ka SDB pre vi{e godina konstatovala da je operativno neupotrebqiv za Slu`bu. S tim u vezi izvor isti~e slede}e: – Po nalogu Centrale RDB na~elnik ni{kog SDB dobija zadatak da se anga`uje iskusan operativac koji ima dobre pozicije me|u \in|i}evim demokratama u Ni{u u ciqu vrbovawa i uspostavqawa saradwe sa tada{wim predsednikom gradske Vlade Zoranom @ivkovi}em; – Zahvaquju}i svojoj saradni~koj mre`i instaliranoj u redovima ni{kih demokrata, operativac ni{kog SDB je vrlo brzo uspostavio prijateqske odnose sa Zoranom @ivkovi}em, koji su rezultirali svakodnevnim dru`ewem u raznim prilikama i raznim povodima (ro|endani, ru~kovi, ve~ere, `urke itd.); – Operativca ni{kog SDB @ivkovi} je prihvatio kao simpatizera DS, kako mu se ovaj i predstavio, tako da @ivkovi} nijednog trenutka nije posumwao da se pripadnik Slu`be sa wim dru`i po slu`benoj du`nosti; – Po{to posle mesec dana intenzivnog dru`ewa sa @ivkovi}em nije napisao nijednu slu`benu zabele{ku, na~elnik ni{kog SDB poziva na razgovor tog operativca i nare|uje mu da mu organizuje kontrolni sastanak na kome bi on li~no proverio svog radnika i da bi, u zavisnosti od te provere, doneo odluku da li da ga izbaci iz Slu`be (kontrolni sastanak zna~i da pretpostavqeni stare{ina mo`e da prisustvuje sastanku operativca SDB i wegovog saradnika ili izvora); – Nakon odr`anog kontrolnog sastanka, na~elnik ni{kog SDB se izvinuo svom operativcu i u tek formirani dosije za Zorana @ivkovi}a upisao da je @ivkovi} operativno neupotrebqiv (prirodno glup). Nakon toga, na~elnik ni{kog SDB pismeno obave{tava na~elnika RDB da nije uspostavqena saradwa sa Zoranom @ivkovi}em, zato isti nije upotrebqiv za Slu`bu. 2. Povodom najavqenog protesta policajaca, na{ izvor iz MUP-a Srbije isti~e da se ovde ne radi o spontanom okupqawu pripadnika MUP-a Srbije, ve} o nare|ewu Du{ana Mihajlovi}a koji iz dva razloga {titi dosovskog generala Sretena Luki}a: prvo, zbog toga {to je on jedan od organizatora pu~a u MUP-u Srbije za vreme petooktobarskih doga|aja 2000. godine, i drugo, zbog policijske akcije “Sabqa” sa kojom je li~no rukovodio Luki}. 72

26. oktobar 2003. godine 1. Na{ izvor iz BIA tvrdi da se govor i poziv na pu~, koji je Dragan Markovi} Palma uputio policiji iza skup{tinske govornice, nije desio spontano niti slu~ajno, kako to Palma naknadno obja{wava, ve} po prethodnom dogovoru i instrukcijama predsednika SSJ Borislava Pelevi}a. Izvor, me|utim, isti~e da Dragan Markovi}, niti bilo koji drugi poslanik SSJ u Skup{tini Srbije, sigurno nije posumwao u iskrene namere B. Pelevi}a, s obzirom da niko od wih ne zna za tajne susrete, razgovore i dogovore izme|u predsednika SSJ i ~elnih qudi BIA i pojedinaca iz DOS-a. – Izvor nas podse}a na ranija saznawa da je B. Pelevi} bio dugogodi{wi saradnik nekada{we SDB i da ga je pre i posle 5. oktobra 2000. godine dr`ao na vezi Franko Simatovi} Frenki. – Izvor obja{wava da je Frenki posle petog oktobra nastavio u interesu DOS-a da kontaktira Pelevi}a nadaju}i se da }e \in|i} odr`ati datu re~ wemu i Jovici Stani{i}u po pitawu wihovog skidawa sa spiska ha{kih optu`enika. Bez obzira {to je Pelevi}ev {ef zavr{io u Hagu, izvor tvrdi da je Pelevi}a, kao registrovanog i dugogodi{weg saradnika Slu`be, sigurno preuzeo na vezu neko od funkcionera BIA, a ne neko od operativaca te agencije. Na kraju, izvor isti~e providnim i sme{nim to {to Palma poziva policiju da izvr{i pu~, s obzirom na ~iwenicu koja je i wemu sigurno poznata da u petooktobarskoj revoluciji DOS-a nije policija organizovala pu~, ve} wihovi pojedini generali, poput Sretena Luki}a, Vlastimira \or|evi}a, pokojnog Buhe i drugih visokih policijskih funkcionera, tj. istih onih qudi koji su u petak organizovali miting podr{ke generalu Luki}u. 2. Izvor tako|e isti~e da ~elnike DOS-a ne bi uznemirila ~ituqa Rasima Qaji}a, upu}ena wegovom dragom predsedniku Aliji Izetbegovi}u, zbog ~iwenice da Qaji} ne krije da je Alija bio predsednik svih muslimana bilo da oni `ive u Srbiji ili BiH, ve} zbog toga {to gra|ani i budu}i bira~i srpske nacionalnosti lako mogu da kazne dosovog kandidata Dragoquba Mi}unovi}a ba{ zbog toga {to i on u`iva podr{ku Rasima Qaji}a, o`alo{}enog dosovca kome je umro predsednik i koji se ne nalazi slu~ajno na ~elu Saveta za nacionalnu bezbednost i koji svojim potpisom izru~uje Srbe Ha{kom tribunalu. 29. oktobar 2003. godine 1. Na{ izvor, blizak ro|ak Q. Bena}-[anti}, sekretar RIK-a, saznaje da vrh DS, posle sprovedene ankete o reagovawu gra|ana u vezi inicijative SRS vezane za smenu Nata{e Mi}i} i ostavku Vlade Srbije, vi{e ne razmi{qa o pobedi svog kandidata Dragoquba Mi}unovi}a, ve} o tome kako da spre~i pobedu predsedni~kog kandidata SRS Tomislava Nikoli}a. Naime, izvor isti~e da DS anketa jasno upozorava izborni {tab Dragoquba Mi}u73

novi}a da wihov predsedni~ki kandidat, zahvaquju}i TV prenosu skup{tinske rasprave o inicijativi SRS, nema apsolutno nikakve {anse pored kandidata SRS Tomislava Nikoli}a. – Izvor skre}e pa`wu da zbog planirane izborne kra|e obavezno pokrijete svako bira~ko mesto u Srbiji i da za ~lanove i zamenike ~lanova u pro{irenom sastavu bira~kih odbora odredite ozbiqne i proverene qude. – Izvor tako|e saznaje da je izborni {tab dosovog kandidata dobio ogroman novac namewen za potkupqivawe ~lanova i wihovih zamenika u pro{irenim sastavima bira~kih odbora, posebno onih ~iji su predsedni~ki kandidati istakli kandidaturu iskqu~ivo zbog novca koji su dobili za kampawu koju uop{te ne vode. – Izvor saznaje da je u ciqu planirane izborne kra|e RIK produ`ila rok za prikupqawe potpisa za izvesnog \or|a Popovi}a, kandidata JUL-a, slikara i vlasnika kafea “Kafe kafe” u Beogradu. [anti}ka na{em izvoru poverava da je predstavnik SRS u RIK-u Zoran Krasi} pozitivno iznenadio ~elnike DOS-a glasaju}i za pomenutu odluku o produ`ewu roka za prikupqawe potpisa JUL-ovom kandidatu. 2. Na{ izvor iz BIA saznaje da je u vrhu DS nastala velika panika nakon {to je Qubi{a Buha ^ume, nezadovoqan ponu|enom nagodbom od strane specijalnog tu`ioca Jovana Priji}a, odlu~io da mu Gradimir Nali} bude novi branilac. – Izvor tako|e isti~e da je ta~na informacija objavqena u pojedinim doma}im {tampanim medijima da je Havijer Solana tra`io od Zorana @ivkovi}a da pod hitno smeni ^edomira Jovanovi}a. 30. oktobar 2003. godine Na{ izvor, blizak SNS Baneta Ivkovi}a, saznaje da ~elnici gradskih odbora SNS i SRS u Novom Sadu vode intenzivne razgovore oko formirawa predizborne koalicije izme|u te dve stranke na gradskom nivou. Izvor tako|e isti~e da je u SNS podeqeno mi{qewe po pitawu formirawa predizborne koalicije sa SRS u Novom Sadu. Naime, jedan deo funkcionera SNS koji podr`ava ideju centrale te stranke o formirawu predizborne koalicije sa SRS na gradskom nivou, isti~e tri argumenta u korist koalicije: prvo, zbog toga {to srpski radikali trenutno imaju najve}u popularnost u Vojvodini; drugo, zbog toga {to ~elnici SRS vode znatno umereniju politiku u odnosu na raniji period; i tre}e, SNS samo mo`e profitirati ukoliko stupi u predizbornu koaliciju sa gradskim odborom SRS u Novom Sadu. Protivnike koalicije iz SNS najvi{e poga|a to {to su wihovi ~elnici pristali da Maja Gojkovi} bude gradona~elnik Novog Sada. Oni ne misle da su radikali promenili politi~ki kurs, ve} da su se samo privremeno pritajili. Izvor tako|e isti~e da predsedni~ki kandidat SNS, Dragan Tomi}, odr`ava veoma prisne odnose sa poslanikom SRS Zoranom Krasi}em, za ko74

ga Tomi} ka`e da ga posebno ceni zato {to on potpuno razume to {to su Ivkovi} i wegove kolege napustile politiku SPS i wihovog predsednika Slobodana Milo{evi}a. Izvor blizak Banetu Ivkovi}u tvrdi da Ivkovi} sigurno ne bi ulazio u politi~ku koaliciju sa protivnicima DOS ukoliko mu to nisu dozvolili ~elnici DS, pre svih ^eda Jovanovi}. Osim {to je ucewen nizom krivi~nih prijava, izvor saznaje da BIA sagledava Ivkovi}a preko svoje saradnice i Ivkovi}eve dugogodi{we qubavnice Biqane Popovi}, novinarka BK televizije (biv{a JUL-ka, radila na “Pinku”, Ivkovi} joj kupio stan u centru Beograda i nova kola). Na kraju, na{ izvor saznaje da [reder nije do{ao u Beograd da razgovara o ekonomskoj saradwi SCG i Nema~ke, ve} da ubedi ^edu Jovanovi}a da se puvu~e iz Vlade Srbije. 2. novembar 2003. godine 1. Povodom pisawa “NT” da se Milorad Lukovi} Legija nalazi u Hagu, na{ izvor iz BIA isti~e da je i ovu la`, putem nedeqnika DS, plasirao {ef biroa DS za dezinformisawe javnosti Vladimir Popovi} Beba. Naime, izvor saznaje da je Beba pomenutu dezinformaciju sro~io i plasirao u “NT” na osnovu informacije dobijene od pomo}nika ministra policije i funkcionera DS Mili}a – po kojoj je Legija u posledwem telefonskom razgovoru sa ^edom Jovanovi}em poru~io vrhu DS da }e dokaze o vezi mafije i ~elnika Vlade Srbije ustupiti Ha{kom tribunalu. Prema operativnim saznawima BIE, Milorad Lukovi} Legija se krije na relaciji Makedonija – Bugarska – Poqska. 2. Izvor iz BIA iznosi dva razloga koji su motivisali ~elnike DOS da prihvate zahtev me|unarodne zajednice o u~e{}u na{ih vojnih i policijskih jedinica u mirovnoj misiji UN u Avganistanu i Iraku: – Prvo, zbog toga {to vrh DS nema drugog na~ina da se oslobodi komandanta `andarmerije Gorana Radosavqevi}a Gurija i zna~ajnog broja pripadnika te jedinice koji se nalaze na spisku Karle del Ponte; – Drugo, slawem na{ih snaga bezbednosti da u Avganistanu i Iraku ginu umesto Amerikanaca, ~elnici DS cene da }e ih ameri~ki zvani~nici nagraditi tako {to }e prestati da vr{e pritisak na Zorana @ivkovi}a da se oslobodi korumpiranih potpredsednika i ministara u Vladi Srbije. 3. Izvor iz BIA isti~e da se ve}ina pripadnika policije ose}a poni`enim zbog u~e{}a na mitingu podr{ke generalu Sretenu Luki}u, zbog ~iwenice da je taj general tri puta intervenisao da se nakon hap{ewa pusti na slobodu wegov ro|ak Luki} (optu`en za doga|aje u [trpcima), dok je u isto vreme rukovodio hap{ewem Slobodana Milo{evi}a i ostalih Srba koji se nalaze na optu`nici Ha{kog suda. Naime, izvor isti~e da je ro|ak generala Luki}a, za kojim je raspisana poternica MUP-a Srbije, tri puta u centru Beograda privo|en i hap{en rutinskom kontrolom policije, da bi general Luki} sva tri puta intervenisao i svog ro|aka pu{tao na slobodu. 75

4. Izvor iz BIA saznaje da je Dragan Filipovi} Fi}a, na~elnik OB Uprave SDB u vreme Jovice Stani{i}a, pobegao u Kinu, gde je u nekom manastiru promenio veru i ime i prezime (zato {to je upozoren od ~elnika DOSa da }e Karla del Ponte uskoro zatra`iti wegovo izru~ewe). 3. novembar 2000. godine 1. Na{ izvor, blizak DSS Vojislava Ko{tuncie, saznaje da je glavni razlog Ko{tunicinog odustajawa od predsedni~ke kandidature taj {to wegovi biv{i partneri iz DOS-a nisu do kraja ispunili sve obaveze prema Ha{kom tribunalu. Naime, izvor isti~e da su parlamentarni izbori samo izgovor DSS i Vojislavu Ko{tunici zbog wihovog odustajawa od predsedni~ke trke, a da su Karla del Ponte i imiy DSS kao patriotske stranke dva kqu~na razloga zbog kojih je Ko{tunica odlu~io da se ne kandiduje na predstoje}im predsedni~kim izborima, sve dok DOS ne isporu~i posledweg optu`enog Srbina Ha{kom tribunalu. Izvor isti~e da obave{tenije ~lanstvo i simpatizeri DSS ne odobravaju kukavi~ku odluku Vojislava Ko{tunice da se zbog Karle del Ponte ne kandiduje na predsedni~kim izborima u Srbiji, te da }e ve}ina wih iz inata glasati za predsedni~kog kandidata SRS Tomu Nikoli}a. Izvor tako|e isti~e da gra|ani Srbije ne prave nikakvu razliku izme|u predsedni~kog kandidata DOS-a Dragoquba Mi}unovi}a i kandidata Marjana Risti~evi}a osim u jednoj ~iwenici, da Mi}unovi} na malobrojne skupove odlazi slu`benim vozilom, dok Risti~evi} dolazi kowima i kowskim zapregama. Izvor saznaje da vrh DS ne dozvoqava Mi}unovi}u da sa Vama izi|e na TV duel, s obzirom da su oni svesni ~iwenice da bi u tom duelu Mi}unovi} sigurno bio pora`en. 2. Na{ izvor iz BIA saznaje da gra|ani Srbije sa odu{evqewem komentari{u dr`awe i pona{awe dr [e{eqa na posledwoj statusnoj konferenciji Ha{kog tribunala. Naime, izvor isti~e da je gra|ane posebno odu{evilo to {to je dr [e{eq bukvalno obrisao patos sa “stend baj” advokatom Aleksandrom Lazarevi}em. Izvor saznaje da je Karla del Ponte quta na Svilanovi}a i Bati}a {to su joj predlo`ili kompromitovanog advokata Lazarevi}a za “stend baj” advokata, posebno zbog saznawa da je Lazarevi} jedan od osniva~a SDG @eqka Ra`natovi}a Arkana. Na kraju, izvor saznaje da je Tu`ila{tvo u Hagu nalo`ilo kancelariji Tribunala u Beogradu da pod hitno proveri sve ono {to je na statusnoj konferenciji izneo dr [e{eq za advokata A. Lazarevi}a. 4. novembar 2003. godine Na{ izvor, blizak DS, saznaje da izgovorena la` Zorana @ivkovi}a za skup{tinskom govornicom o navodnom poku{aju ~elnika SRS da se nagode sa DS predstavqa po~etak prqave kampawe izbornog {taba DOS-a koji }e se 76

narednih dana voditi protiv predsedni~kog kandidata SRS Tome Nikoli}a. Naime, izvor isti~e da }e se dosova prqava kampawa protiv predsedni~kog kandidata SRS T. Nikoli}a voditi preko televizije “Pink” i ostalih dosovskih medija. Izvor isti~e da je @ivkovi}eva la` namewena onim bira~ima i simpatizerima SRS koji bi bojkotom predsedni~kih izbora mogli kazniti kandidata SRS na sli~an na~in kao {to je to bilo u periodu kada su radikali bili u koaliciji sa SPS i JUL-om. Izvor tako|e isti~e da je izborni {tab dosovog kandidata nalo`io Dragoqubu Mi}unovi}u da se do kraja kampawe korektno odnosi prema jedinom ozbiqnom protivkandidatu Tomislavu Nikoli}u, da nikako ne prihvata wegovu ponudu za TV duel, dok }e u isto vreme ~lanovi DOS-a, koji su podr`ali kandidaturu Dragoquba Mi}unovi}a, voditi prqavu kampawu protiv Tome Nikoli}a. Ovom svojom strategijom izborni {tab DS i Dragoquba Mi}unovi}a ra~una da }e isprovocirati Tomu Nikoli}a, da }e Nikoli} na wihove napade uzvratiti kontranapadima na Dragoquba Mi}unovi}a, te da bi nakon toga, po wihovoj proceni, gra|ani Srbije trebalo da se izme|u jednog i drugog predsedni~kog kandidata opredele za tolerantnog Mi}unovi}a, koji se u predizbornoj kampawi pona{ao korektno prema svim drugim predsedni~kim kandidatima. Izvor navodi nekoliko tema koje }e izborni {tab DOS-a koristiti u prqavoj kampawi protiv predsedni~kog kandidata SRS: – Odgovornost SRS i wenih lidera u me|unacionalnim sukobima na prostoru biv{ih jugoslovenskih republika; – Odgovornost radikala u slu~aju doga|aja na Kosmetu; – Saradwa i koalicija sa SPS i JUL-om. Na kraju, izvor iz DS nam poverava da je Dragoqub Mi}unovi} u sklopu svoje kampawe nenajavqeno posetio op{tinu Novi Beograd u ranim jutarwim ~asovima, me|utim, tu wegovu posetu jo{ prethodnog dana najavili su predsedniku op{tine qudi iz DS. 6. novembar 2003. godine 1. Na{ izvor blizak advokatskoj kancelariji Branislava Tapu{kovi}a saznaje kako je ovaj prijateq Ha{kog suda u sudskom procesu protiv Slobodana Milo{evi}a prestao da obavqa funkciju koju mu je poverilo Ha{ko tu`ila{tvo: – Odluku o svom povla~ewu sa du`nosti “prijateqa suda u Hagu”, Tapu{kovi} je doneo nakon {to je od pojedinih mafija{a koji su uhap{eni u akciji “Sabqa”, dobio takvu finansijsku ponudu za wihovu odbranu koja je nekoliko puta ve}a od nov~ane nadoknade koju je Tapu{kovi} dobijao kao prijateq ha{kog suda; – Da bi se na korektan na~in rastao sa Tu`ila{tvom u Hagu, Tapu{kovi} se obra}a sudiji Ri~ardu Meju, ka`e mu da ima velike obaveze u zemqi i tra`i od wega savet – kako da na korektan na~in prekine da obavqa funkci77

ju “prijateqa” Ha{kog suda. Mej mu predla`e da na jednom od sudskih procesa koji se vodi protiv Slobodana Milo{evi}a, kada dobije re~ od presedavaju}eg sudije, usmeri svoje izlagawe u interesu odbrane, da bi ga nakon toga sudija upozorio da on nije ovla{}en da zastupa interese odbrane i da }e sudsko ve}e razmotriti pitawe wegovog daqeg anga`ovawa u svojstvu prijateqa Ha{kog suda. Postupaju}i po instrukcijama prijateqa Meja, Tapu{kovi} je prestao da obavqa funkciju prijateqa Ha{kog suda. – Izvor saznaje da su za vreme Tapu{kovi}evog boravka u Hagu, zajedno sa wim radili wegova supruga i sin iz prvog braka, tako da su svo troje bili na platnom spisku Ha{kog tribunala. – Izvor tako|e isti~e da advokatske kancelarije advokata Branislava Tapu{kovi}a i Tome File nemaju nikakve veze sa pravom, zakonom niti sa advokaturom, s obzirom na ~iwenicu da su wih dvojica klasi~ni menayeri koji su od samog po~etka uspostavqawa vi{estrana~kog sistema u Srbiji, kao menayeri bili veza izme|u pozicije i opozicije ili izme|u SDB i mafije i izme|u jednih i drugih posredovali u postizawu neke nagodbe. Zbog ove ~iwenice, izvor isti~e da se ne treba ~uditi za{to su vlasti u Srbiji omogu}ile Filinom u~eniku Lazarevi}u da u sudskom procesu protiv dr [e{eqa obavqa funkciju “stend baj” advokata. 2. Po{to su Zoran @ivkovi}, Neboj{a ^ovi} i direktor BIA Mi{a Mili}evi} ju~e u Skup{tini Srbije predstavili kwigu “Albanski terorizam i organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji” koju je, po @ivkovi}evim re~ima, izradila BIA u saradwi sa vojnim slu`bama i policijom, na{ izvor iz BIA sugeri{e da pomenutoj trojici postavite slede}a pitawa: koji vam je motiv da promovi{ete pomenutu kwigu, a da u isto vreme wene autore hapsite i {aqete u Hag; promovi{ete kwigu u kojoj je preko 50% podataka iz KOS–VJ sa kojim je rukovodio general Aca Tomi} koga ste kao kriminalca hapsili u akciji “Sabqa”; za{to se kitite tu|im perjem, da nije mo`da Zoran Jawu{evi}, biv{i savetnik premijera Srbije, doprineo borbi protiv albanskog terorizma vi{e od generala Tomi}a i ~asnih operativaca KOS i SDB koji se nalaze na spiskovima Karle del Ponte. 9. novembar 2003. godine 1. Na{ izvor, blizak DSS, saznaje nekoliko razloga zbog kojih ~elnici DSS nisu burno reagovali zbog la`nog predstavqawa Dragoquba Mi}unovi}a ~ija je kandidatura istaknuta sa pe~atom izvornog DOS-a i imenom Vojislava Ko{tunice: – Prvo, zbog toga {to su se i po ovom pitawu Ko{tunica i @ivkovi} nagodili, tako {to je Ko{tunica pristao da se Mi}unovi} na|e na listi izvornog DOS-a na kojoj se nalazi ime lidera DSS pod uslovom da ta stranka aktivno u~estvuje u radu izbornih komisija, bez obzira {to nema svog predsedni~kog kandidata; – Drugo, prisustvo ~lanova DSS u bira~kim odborima stalnog sastava nije sra~unato da se od strane te stranke kontroli{e izborni proces u inte78

resu kandidata NS Veqe Ili}a, niti da se spre~i eventualna kra|a u korist dosovog kandidata Dragoquba Mi}unovi}a, ve} zbog toga da bi DSS i DS zajedni~kim snagama spre~ili eventualnu pobedu predsedni~kog kandidata SRS Tomislava Nikoli}a; – Tre}e, Ko{tunica i @ivkovi} su se i ovog puta nagodili uz posredovawe wihovog zajedni~kog {efa, ameri~kog ambasadora u Beogradu V. Montgomerija, koji im je prilikom posledweg susreta preneo stav ameri~kih zvani~nika po kome se do kraja ove godine moraju odr`ati vanredni parlamentarni i ponovqeni predsedni~ki izbori, s obzirom da ameri~ki analiti~ari cene da ovi predsedni~ki izbori ne}e uspeti; – ^etvrto, zahvaquju}i V. Montgomeriju, ~elnici DSS su uspostavili dobru saradwu sa krilom DS koje u`iva ameri~ku podr{ku (Tadi}, @ivkovi}), i sa kojim }e DSS u}i u koaliciju posle okon~awa vanrednih parlamentarnih izbora. Zbog svega gore iznetog, na{ izvor sugeri{e da u svojim javnim nastupima do kraja predsedni~ke kampawe obavezno uka`ete budu}im bira~ima i gra|anima Srbije – ~ime se sve bavi DSS, da izme|u wih i DOS-a nema nikakve razlike i da Vojislav Ko{tunica i Miroqub Labus ne predstavqaju ni{ta drugo osim nove prevare koju Zapad i SAD name}u gra|anima Srbije. Sve ovo je zna~ajno da gra|ani znaju ne zbog predsedni~kih, ve} zbog vanrednih parlamentarnih izbora. Izvor tako|e isti~e da su najavqene konferencije za {tampu DSS u funkciji predizborne kampawe te stranke uo~i raspisivawa vanrednih parlamentarnih izbora, a da je izjava Dragana Mar{i}anina – da je rasprava srpskih radikala u Skup{tini Srbije i{la u pogre{nom pravcu, sra~unata da se minimizira uloga SRS zahvaquju}i kojoj je fakti~ki Vlada Srbije pala. Po{to je, zahvaquju}i poslani~koj grupi SRS, Vlada Srbije izgubila poverewe gra|ana Srbije, na{ izvor isti~e da je i mali Orli} po`urio, u ciqu pridobijawa poena za svoju stranku, da tra`i ostavku Zorana @ivkovi}a i wegovih ministara. 10. novembar 2003. godine 1. Na nedavno odr`anom sastanku, ~lanovi EU u Torinu su, u slu~aju na{e zemqe, doneli slede}e odluke: – Zauzet je stav da u EU ne mogu pojedina~no u}i niti Srbija niti Crna Gora, ve} samo zajednica SCG; – Ne}e se dozvoliti da vlasti u Srbiji diktiraju uslove oko ulaska SCG u EU; – Dogovoreno je da se naprave posebni kriterijumi za prijem SCG u EU; – Vlastima u Srbiji je poru~eno da ne razmi{qaju o ulasku u EU sve dok ne prekinu saradwu sa doma}om mafijom i sve dok ne isporu~e sva osumwi~ena lica Ha{kom tribunalu; – Visoki predstavnici EU slo`ili su se da je neprihvatqivo pravdawe vlasti u Srbiji da im i posle tri godine vladavine SPS i SRS ote`avaju sprovo|ewe zapo~etih reformi; 79

– Jedan broj zvani~nika EU predlo`io je vlastima u Srbiji da se oslobode stranaka biv{eg re`ima ukoliko im one prave probleme, ukqu~uju}i tu i zabranu rada tih partija; – Za razliku od svojih kolega, jedan broj zvani~nika EU smatra da su vlasti u Srbiji zakasnile po pitawu obra~una i eliminisawa sa politi~ke scene Srbije politi~kih partija iz biv{eg re`ima, te da je nekorektno od pojedinih ~elnika DOS-a da svoj neuspeh u politici i vladavini pravdaju problemima koje im prave stranke iz biv{eg re`ima; – Zvani~nici EU ponovo su tra`ili od Miroquba Labusa i Vojislava Ko{tunice da podr`e predsedni~kog kandidata DOS-a Dragoquba Mi}unovi}a koji je, znaju}i za pomenuti zahtev EU, sam pozvao lidere DSS i G-17 plus da ga podr`e. Za razliku od zvani~nika EU, SAD uop{te ne zanima kako }e na predsedni~kim izborima pro}i kandidat DOS-a niti ih interesuje kakve }e rezultate na predstoje}im vanrednim parlamentarnim izborima posti}i DOS. Oni se nadaju da }e na ponovqenim predsedni~kim izborima pobediti Vojislav Ko{tunica i da }e wegova partija, posle parlamentarnih izbora, biti vode}a partija u Skup{tini Srbije. 11. novembar 2003. godine 1. Na{ izvor iz BIA iznosi podatak da se aktuelni branilac Du{ana Mihajlovi}a i biv{i ~lan NDS, Aleksandar Lojpur, nije uznemirio zbog iskqu~ewa iz te stranke, s obzirom da on nije iz politi~kih opredeqewa pri{ao Slobodanu Vuksanovi}u, ve} po zadatku SDB, ~iji je Lojpur dugogodi{wi saradnik. – Izvor tako|e isti~e da je partija Slobodana Vuksanovi}a izbu{ena kao {vajcarski sir, s obzirom da u woj, osim Lojpura, Slu`ba ima instalisanih vi{e svojih saradnika koji su zadu`eni da iznutra kontroli{u lidera te partije, S. Vuksanovi}a. 2. Povodom zajedni~kog nastupa trojice predsedni~kih kandidata, Dragana Tomi}a, Marjana Risti~evi}a i Veqe Ili}a u emisiji “Klopka”, na{ izvor saznaje da je vlasnik Televizije “Pink”, @eqko Mitrovi}, od vrha DS dobio zadatak da u najgledanijoj emisiji te televizije obezbedi prostor pomenutim predsedni~kim kandidatima, kako bi nakon wihovog predstavqawa i me|usobne polemike, budu}i bira~i sami mogli zakqu~iti da su wih trojica najneozbiqniji predsedni~ki kandidati. – U istoj emisiji Veqa Ili} je, po nagovoru Vojislava Ko{tunice, govorio o tome kako su srpski radikali olako i bez otpora predali Tribunalu dr [e{eqa, sa ciqem da pokoleba deo ~lanova i simpatizera SRS koje nije razumelo za{to se dr [e{eq dobrovoqno predao Tribunalu. – Izvor saznaje da ~elnici DS cene da je posledwa emisija “Klopke” ispunila wihova o~ekivawa, s obzirom da su dobili informaciju da je naj~e80

{}i komentar gledalaca koji su gledali trojicu predsedni~kih kandidata bio slede}i – “Tri ludaka na jednom mestu”. 3. Izvor tako|e saznaje da su ~elnici DS no}as vodili burnu raspravu po pitawu raspisivawa vanrednih parlamentarnih izbora, i da je ^eda Jovanovi} ponovo bio na strani onih koji ne prihvataju politiku kompromisa i popustqivosti koju zagovara krilo aktuelnog premijera Srbije i potpredsednika DS Zorana @ivkovi}a. Protivnici vanrednih parlamentarnih izbora svoj stav brane argumentom koji su im predo~ile marketin{ke agencije – da }e SRS, u slu~aju da se do kraja ove godine odr`e vanredni parlamentarni izbori, biti pojedina~no druga stranka po broju osvojenih mandata u Skup{tini Srbije. 12. novembar 2003. godine 1. Na{ izvor, blizak liberalima Du{ana Mihajlovi}a, saznaje da lidera te partije nisu toliko uznemirile optu`be Mla|ana Dinki}a, koliko ga je pogodila inicijativa pojedinih kolega iz DOS, da zbog sukoba sa Mla|anom Dinki}em podnese ostavku sa funkcije ministra policije. Naime, izvor isti~e da je @ivkovi}, pod pritiskom ^ovi}a, \eli}a i Vlahovi}a predlo`io Mihajlovi}u da se povu~e sa mesta ministra policije, a da su se toj inicijativi energi~no usprotivili ^eda Jovanovi} i Vladan Bati}. Izvor saznaje da bi se Mihajlovi} rado povukao sa funkcije ministra policije i da bi na vreme napustio brod koji tone, da ga u me|uvremenu nisu ozbiqno optu`ili lideri G-17 plus, koji bi wegovo eventualno povla~ewe uo~i vanrednih parlamentarnih izbora iskoristili u korist kampawe G-17 plus. Izvor tako|e isti~e da se Mihajlovi} ne pla{i odgovornosti ni po jednoj optu`bi koju mu Mla|an Dinki} stavqa na teret, s obzirom da je on iskoristio funkciju ministra policije i na vreme sklonio sve kriminalne dosijee ne samo za Dinki}a, ve} i za ostale ~lanove koalicije DOS. Izvor saznaje da Mihajlovi} ra~una da }e, upravo zahvaquju}i kriminalnim dosijeima svojih partnera iz DOS, ponovo wegovi liberali biti u vlasti, bez obzira koja grupacija stranaka iz izvornog DOS-a bude imala ve}inu u srpskom parlamentu. Izvor, me|utim, isti~e da Mihajlovi} s razlogom strahuje od eventualne pobede na parlamentarnim izborima SRS i SPS. Upravo zbog toga {to se u ovom trenutku, uo~i parlamentarnih izbora, ne zna koja bi mogla biti pobedni~ka opcija, Du{an Mihajlovi} je odlu~io da wegovi liberali samostalno iza|u na izbore. 2. Povodom sino}we odluke predsedni{tva DOS-a da predsedni~ki kandidat Dragoqub Mi}unovi}, nakon konsultacija sa Nata{om Mi}i}, odredi datum odr`avawa vanrednih predsedni~kih izbora, na{ izvor, blizak DSS, isti~e da se ovde radi o providnom predizbornom triku Vladimira Popovi}a Bebe, zadu`enog za kampawu D. Mi}unovi}a, s obzirom da se zna da je @iv81

kovi} za vreme boravka u Kini dobio striktno nare|ewe iz SAD da se moraju odr`ati vanredni parlamentarni izbori 28. 12. 2003. godine. 14. novembar 2003. godine Na{ izvor iz BIA saznaje da aktuelni ministar policije Du{an Mihajlovi} ne veruje da ga BIA, zbog sukoba interesa izme|u wega i Mla|ana Dinki}a, “operativno obra|uje”, ve} zbog ~iwenice da se u redovima BIA i daqe nalazi “Laufer” i da weni ~elnici nisu u stawu da otkriju identitet funkcionera iz BIA koji se krije pod pseudonimom “Laufer”, koji i daqe radi za dr [e{eqa. Naime, izvor isti~e da “Laufer” nije no}na mora samo Du{ana Mihajlovi}a, ve} i ostalih lidera iz DOS-a koje je sve zajedno, zbog trenutka u kome je objavqena, mnogo vi{e uznemirila kwiga dr [e{eqa “Laufer mi javqa” od wene prethodnice “Glogov kolac u dosovskom srcu”. Izvor tako|e isti~e dva razloga zbog kojih posledwa kwiga dr [e{eqa, “Laufer mi javqa”, predstavqa pun pogodak: prvo, zbog toga {to “Laufer” dodatno komplikuje sudski proces u slu~aju ubistva Zorana \in|i}a, koji ina~e tapka u mestu; drugo, zbog ~iwenice da se objavqivawe kwige “Laufer mi javqa” poklopilo sa zavr{nom fazom raspada DOS i iznu|ivawem raspisivawa vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Izvor isti~e da su malobrojni gra|ani Srbije, zahvaquju}i dr [e{equ i wegovim “Lauferima”, definitivno shvatili da je policijska akcija “Sabqa” bila najobi~nija farsa koja je organizovana ne zbog obra~una sa organizovanim kriminalom i mafijom, ve} zbog toga da bi se za{titio organizovani dosovsko-dr`avni kriminal, tako {to su samo neki iz “porodice podzemqa” izba~eni iz igre. Izvor tako|e isti~e da su i strane obave{tajne slu`be u Beogradu dobile zadatak od svojih centrala da otkriju i, po mogu}nosti, uspostave kontakt sa “Lauferima” dr [e{eqa. 2. Izvor isti~e da gra|ani Beograda veoma pozitivno komentari{u ju~era{we obra}awe putem telefona dr [e{eqa i wegov poziv upu}en budu}im bira~ima da glasaju za jedinog pravog predsedni~kog kandidata Tomu Nikoli}a. 17. novembar 2003. godine 1. Na{ izvor iz MUP-a Srbije iznosi nekoliko razloga zbog kojih ~elnicima DS nije stalo da se otkriju pravi nalogodavci u slu~aju ubistva wihovog lidera Zorana \in|i}a: – Prvo, zbog toga {to su najbli`i \in|i}evi saradnici svesni ~iwenice da bi DS nestala sa politi~ke scene Srbije kada bi gra|ani Srbije saznali istinu po kojoj je \in|i}evo ubistvo naru~ila nema~ka obave{tajna slu`ba BND. Naime, BND, koja je “napravila” od Zorana \in|i}a vrhunskog saradnika, po cenu wegovog `ivota, nije pristala da ga od wih preotme ameri~ka obave{tajna slu`ba CIA. 82

– Nemci su do`iveli prvo veliko razo~arawe u svog saradnika Zorana \in|i}a nakon {to je on omogu}io Amerikancima da kupe smederevski “Sartid”. – Odluka BND da fizi~ki elimini{e svog saradnika Zorana \in|i}a doneta je nakon wihovih obave{tajnih saznawa da on vodi intenzivne razgovore sa Amerikancima po pitawu prodaje Kosmeta, odnosno izdvajawe ju`ne srpske pokrajine iz sastava Republike Srbije, koja bi, po toj verziji, dobila izlaz na more zamenom delova teritorija R. Srpske i R. Hrvatske, gde bi Trebiwe, poput Br~kog, dobilo status distrikta, da bi se nakon toga Republika Srpska pripojila matici Srbiji. Izvor isti~e da je \in|i} intenzivne razgovore po ovom pitawu vodio sa Amerikancima nekoliko meseci pre nego {to je ubijen, i to u vreme kada je na op{te iznena|ewe doma}e i strane javnosti davao izjave da se momentalno mora pokrenuti pitawe kona~nog re{ewa krize na Kosmetu i da me|unarodna zajednica treba da ima u vidu ~iwenicu da bi izdvajawem Kosmeta iz sastava Srbije, i wegovo pripajawe nekoj drugoj dr`avi, npr. Albaniji, podrazumevalo mogu}nost izdvajawa Republike Srpske iz sastava Federacije BiH i weno pripajawe Republici Srbiji. – Da bi nalogodavci \in|i}evog ubistva uklonili tragove svog zlo~ina, oni su brzo reagovali tako {to su od vlasti u Beogradu izdejstvovali da nema~ki balisti~ari budu nosioci posla vezanog za prikupqawe tragova i dokaza na osnovu kojih bi istra`ni organi rasvetlili slu~aj ubistva srpskog premijera. Na kraju, na{ izvor zakqu~uje da }e specijalno tu`ila{tvo, zbog prikrivawa nalogodavaca \in|i}evog ubistva (BND), te{ko mo}i da doka`e odgovornost osumwi~enih lica za ubistvo Zorana \in|i}a. 18. novembar 2003. godine 1. Na{ izvor, dugogodi{wi analiti~ar SDB, iznosi dva razloga zbog kojih se ameri~ka administracija, za razliku od aktuelne vlasti u Srbiji, ne optere}uje pobedom Tomislava Nikoli}a na predsedni~kim izborima u Srbiji: – Prvo, zbog toga {to ameri~ke zvani~nike uop{te ne interesuje ideologija SRS niti bilo koje druge politi~ke organizacije u Srbiji, ve} wih iskqu~ivo zanima da li ~elnici partije, koja je voqom gra|ana osvojila vlast u Srbiji, `ele ili ne da sara|uju sa SAD; – Drugo, bez obzira na iskazanu voqu gra|ana Srbije, ameri~ka administracija bi sigurno reagovala protiv pobede predsedni~kog kandidata SRS Tome Nikoli}a da tokom wegove kampawe i javnih nastupa nije iznosio jasan stav ~elnika SRS o wihovoj spremnosti da sara|uju i sa Istokom i sa Zapadom. Upravo zbog te ~iwenice da SAD i EU nisu izrazile zabrinutost zbog pobede predsedni~kog kandidata SRS Tome Nikoli}a, izvor isti~e da je opravdana panika i strah me|u ~elnicima DOS. 83

2. Izvor tako|e saznaje da je odluka predsedni{tva DS da se Zoran @ivkovi} na|e prvi na listi ove stranke na vanrednim parlamentarnim izborima doneta pod `estokim pritiskom mafija{ko-finansijskog lobija koji stoji iza ^ede Jovanovi}a i koji ne dozvoqava wegovu smenu, bez obzira na pritiske sa Zapada. Izvor isti~e da mafija{ko-finansijski lobi DS ne interesuje to {to je ^eda Jovanovi} odavno izgubio poverewe me|u ~lanovima i simpatizerima te stranke, niti ih zanima to {to }e se veoma negativno po DS, na predstoje}im vanrednim parlamentarnim izborima, odraziti odluka predsedni{tva DS da se Zoran @ivkovi}, a ne Boris Tadi}, na|e prvi na listi. Izvor saznaje da zbog ^ede Jovanovi}a nijedna mala stranka iz DOS-a ne `eli da se “utopi” u Demokratsku stranku. 3. Povodom tvrdwi predsednika NS Veqe Ili}a – da mu je aktuelni ministar policije Du{an Mihajlovi} po~etkom godine poslao dva pisma u kojima direktno optu`uje DS da {titi ubice policijskog generala Bo{ka Buhe, na{ izvor isti~e da i obi~ni policajci znaju, bez obzira {to Mihajlovi} sada sam sebe demantuje, da sa beogradskom policijom i MUP-om Srbije ne rukovodi Mihajlovi}, ve} dvojica policijskih i funkcionera DS Milan Obradovi} i Nenad Mili}. 20. novembar 2003. godine 1. Povodom izjave Neboj{e ^ovi}a da DA nije udava~a i da ne juri potencijalne koalicione partnere, na{ izvor blizak DSS saznaje da je ^ovi} sa pomenutim stavom DA nastupio na konferenciji za novinare posle vi{ednevnog ube|ivawa Vojislava Ko{tunice da prihvati wegovu ideju o formirawu predizborne koalicije izme|u DA i DSS. – Izvor nas podse}a da je ^ovi} sa istom inicijativom nastupio kod Vojislava Ko{tunice uo~i pro{logodi{wih propalih predsedni~kih izbora, i da je tada sebe video kao budu}eg premijera Vlade Republike Srbije. – Izvor tako|e isti~e da je najve}i problem DA to {to ta partija samostalnim izlaskom na izbore realno ne mo`e da o~ekuje da }e osvojiti potreban broj glasova za ulazak u srpski parlament, te da ^ovi}u zbog toga ni{ta ne zna~i to {to mu Ko{tunica nudi postizbornu koaliciju. – Izvor saznaje da je ^ovi} odbio ponudu Zorana @ivkovi}a da se DA utopi u DS, kao {to je vrh DS odbio ^ovi}evu inicijativu da DS ponovo okupi oko sebe, kao ravnopravne partnere, pojedine politi~ke partije iz DOS-a. Upravo zbog toga {to ga je otka~ila i jedna i druga strana, ^ovi} ozbiqno razmi{qa da wegova DA uop{te ne u~estvuje na parlamentarnim izborima. 2. Izvor iz DSS tako|e isti~e da ~elnici DSS cene da }e samostalnim izlaskom na vanredne parlamentarne izbore povratiti poverewe dela svog bira~kog tela koje, glasaju}i na predsedni~kim izborima za predsedni~kog 84

kandidata SRS Tomu Nikoli}a, nije po{tovalo odluku svoje centrale o bojkotu predsedni~kih izbora. – Izvor isti~e da ~elnici DSS ne o~ekuju ovoga puta da }e se wihovom bira~kom telu pridru`iti glasa~i SPS i SRS, ali se nadaju da }e wihovu stranku podr`ati nezadovoqni ~lanovi i simpatizeri DS i ostalih partija iz DOS-a. 3. Na{ izvor iz BIA deli mi{qewe kriminologa Dragoquba Tatamirovi}a da je pismo “beretki” stiglo iz vlasti sa ciqem da se ponovo udru`e male i velike stranke DOS, odnosno da se male stranke utope u DS. Na{ izvor tvrdi da je pomenuto pismo plasirano iz kuhiwe Vladimira Popovi}a Bebe i zamenika ministra policije Nenada Mili}a. 23. novembar 2003. godine Na{ izvor, blizak DS, saznaje da su pojedini zvani~nici EU, kao i ameri~ki ambasador u Beogradu, V. Montgomeri, izvr{ili pritisak na vrh DS da se na GO te stranke promeni ranije doneta odluka i da se umesto Zorana \in|i}a za nosioca liste na parlamentarnim izborima istakne ime Borisa Tadi}a, a da Dragoqub Mi}unovi}, umesto Zorana @ivkovi}a, bude istaknut prvi na listi DS. Izvor tako|e saznaje da je pod istim pritiskom vrh DS morao da skine ^edu Jovanovi}a sa spiska kandidata DS za poslanika. Iako ni Tadi} ni @ivkovi} ne veruju da }e DS, zahvaquju}i izbornim rezultatima na predstoje}im vanrednim parlamentarnim izborima, mo}i da formira Vladu i da kandiduje svog mandatara, izvor isti~e da je Tadi} morao na sednici GO DS da, zbog jakog finansijskog lobija koji ga ne prihvata i koji }e se te{ko pomiriti sa odlukom centrale da se ^eda Jovanovi} skine sa spiska kandidata za poslanika, istakne da }e @ivkovi} biti kandidat za novog mandatara. Izvor saznaje da se zapadni zvani~nici uop{te ne bi bavili raskolom unutar DS da ih wihovi analiti~ari nisu upozorili na sprovedeno istra`ivawe, po kome novi igra~i Zapada na politi~koj sceni Srbije – DSS i G-17 plus, bez DS, ne}e imati ve}inu u Skup{tini Srbije, te da zbog toga te tri stranke moraju da razmi{qaju o postizbornoj koaliciji. Izvor tako|e isti~e da zapadni analiti~ari cene da bi srpski radikali i na parlamentarnim izborima mogli napraviti veliko iznena|ewe, te da bi SRS i{lo u prilog ukoliko se ne spre~i vo|ewe antikampawe izme|u DSS i DS. U slu~aju da DS, na ~elu sa Borisom Tadi}em, ne uspe da na predstoje}im vanrednim parlamentarnim izborima povrati poverewe svojih bira~a, {to }e imati za posledicu lo{e izborne rezultate i osvojen mali broj mandata u Skup{tini Srbije, izvor isti~e da bi se tada lako moglo dogoditi da novi koalicioni partneri u parlamentu i Vladi Srbije budu DSS i SRS. Na kraju, na{ izvor isti~e da }e posledwe odluke GO DS izazvati nove podele i lomove unutar DS. 85

24. novembar 2003. godine 1. Na{ izvor, blizak vrhu SPS, saznaje da je potpredsednik SPS Du{an Bajatovi}, ne konsultuju}i svoju centralu, verovatno po dogovoru sa nekim iz aktuelne vlasti, organizovao tokom predsedni~ke kampawe deqewe letaka po Vojvodini sa sadr`ajem da }e svaki bira~ koji glasa za predsedni~kog kandidata SRS Tomu Nikoli}a pomo}i dosovom kandidatu Dragoqubu Mi}unovi}u da pobedi na predsedni~kim izborima – Bez obzira {to mu nije poznato ko je konkretno iz aktuelne vlasti naru~io vo|ewe prqave kampawe protiv Tome Nikoli}a u Vojvodini, izvor tvrdi da je u ovoj pri~i, zajedno sa Bajatovi}em, u~estvovao i wegov veliki prijateq Nenad ^anak. Naime, izvor svoje sumwe zasniva na ~iwenici da Bajatovi} tokom predsedni~ke kampawe nije izlazio iz kabineta svog prijateqa Nenada ^anka u Skup{tini Vojvodine, kao i zbog toga {to je u isto vreme wih dvojicu veoma ~esto pose}ivao wihov zajedni~ki prijateq i jo{ jedan potpredsednik SPS Milorad Vu~eli}. – Izvor tako|e isti~e da je kojim slu~ajem uspela Bajatovi}eva i ^ankova prqava kampawa u Vojvodini, i da je Dragoqub Mi}unovi} osvojio vi{e glasova u toj pokrajini od Tome Nikoli}a, Nenad ^anak sigurno ne bi nervozno reagovao nazivaju}i SRS fa{isti~kom organizacijom i tra`e}i wenu zabranu. – Izvor saznaje da je Slobodan Milo{evi} poslao iz Haga spisak 40 ~lanova SPS koje on predla`e za kandidate za poslanika i zatra`io je od GO SPS da svaki budu}i poslanik SPS potpi{e blanko ostavku. Izvor ceni da GO SPS ne}e udovoqiti ni jednom ni drugom zahtevu Slobodana Milo{evi}a. 2. Izvor saznaje da predsednik SNS Bane Ivkovi}, posle vi{e~asovne rasprave na sednici GO SNS (odr`anoj u nedequ, 23. 11. 2003. godine) nije dobio podr{ku inicijativi da ta partija u|e u predizbornu koaliciju sa SSJ Borislava Pelevi}a, te da je odlukom ve}ine ~lanova GO SNS dogovoreno da ta partija samostalno nastupi na predstoje}im vanrednim parlamentarnim izborima, bez obzira {to su male {anse da }e SNS ispuniti cenzus (5%). 25. novembar 2003. godine Na{ izvor, blizak vrhu DSS, saznaje da ideologija i razli~iti strana~ki programi ne predstavqaju pravi razlog zbog koga lideri DSS i DS na samom po~etku predizborne kampawe iskqu~uju svaku mogu}nost formirawa postizborne koalicije sa SRS, ve} zbog toga {to su dolaskom na vlast lideri pomenutih partija javno obe}ali zvani~nicima EU i SAD da nikada ne}e sara|ivati niti ulaziti u koalicije sa strankama biv{eg re`ima. Naime, izvor isti~e da je upravo iz tih razloga Vojislav Ko{tunica, gostuju}i na RTS u emisiji “Licem u lice”, na provokativno pitawe Bojane Leki} o mo86

gu}nosti formirawa postizborne koalicije izme|u DSS i SRS, odgovorio da wegova partija ne}e ulaziti u postizbornu koaliciju sa SRS. Izvor isti~e da Ko{tunici predstavqa veliki problem to {to lokalni funkcioneri DSS, kao i wihovo ~lanstvo i simpatizeri smatraju prirodnijom koalicijom SRS i DSS, nego sa bilo kojom drugom partijom iz DOS, a ve}ina wih je jasno stavila do znawa vrhu DSS da im ~lanstvo i simpatizeri nikada ne}e oprostiti ukoliko, posle vanrednih parlamentarnih izbora, DSS prihvati DS za partnera. Drugim re~ima, Ko{tunica ne mo`e da funkcionerima na lokalnom nivou otvoreno ka`e da se on uop{te ne pita sa kim }e DSS u}i u postizbornu koaliciju i da Zapad ne dozvoqava saradwu sa strankama biv{eg re`ima. Izvor tako|e saznaje da je drugi veliki problem Vojislava Ko{tunice taj {to ameri~ki zvani~nici tra`e od wega da kqu~ne funkcije u Vladi Srbije, ukqu~uju}i tu i mesto premijera, pripadnu “ekspertima” iz G-17 plus, bez obzira na izborne rezultate te partije na vanrednim parlamentarnim izborima. Upravo zbog ovog zahteva SAD, Ko{tunica u emisiji “Licem u lice” nije mogao da odgovori na Leki}kino pitawe – da li je DSS odredio svog kandidata za budu}eg mandatara. 2. Izvor saznaje da je policija tokom boravka u pritvoru i istra`nom zatvoru biznismena iz RS Mome Mandi}a tra`ila od wega priznawe da je on finansijer dnevnika “Nacional” i DSS, kao i to da im otkrije lokacije gde se kriju Radovan Karayi} i Ratko Mladi}. Izvor nam tako|e poverava da je Moma Mandi} svoju slobodu i pu{tawe iz pritvora wegovog sina, koji je u me|uvremenu bio uhap{en, platio 10 miliona evra tako {to je odvojeno, u ~etiri oka, dao na ruke Du{anu Mihajlovi}u pet miliona i Vladanu Bati}u pet miliona evra. 27. novembar 2003. godine 1. Na{ izvor iz BIA saznaje da je nedavno na adresu aktuelnog ministra policije Du{ana Mihajlovi}a stigla video kaseta i pismo sa potpisom Milorada Lukovi}a Legije, u kome Legija nudi Mihajlovi}u nagodbu – da }e se dobrovoqno predati ukoliko se sadr`aj video kasete i wegovog pisma obelodani na Televiziji “Pink”. Na tom video snimku, kako izvor saznaje, u dru{tvu sa Legijom i pokojnim Spasojevi}em sede i srda~no razgovaraju Neboj{a ^ovi}, ^eda Jovanovi} i sam Du{an Mihajlovi}. 2. Izvor tako|e saznaje da su ameri~ki zvani~nici odigrali kqu~nu ulogu u prevazila`ewu krize i unutra{wih sukoba u DS, da su oni ubedili ^edu Jovanovi}a da se “privremeno” iskqu~i iz politi~kog `ivota te partije i da su mu ponudili {kolovawe o wihovom tro{ku u SAD i obe}ali da }e ga, nakon {kolovawa, na “velika vrata” vratiti u Srbiju – naravno kao wihov kadar. 87

Izvor saznaje da }e ^eda Jovanovi} uskoro, na poziv ameri~ke administracije, posetiti SAD i da }e se tom prilikom sa wima konkretno dogovoriti o svom budu}em {kolovawu i planiranom povratku u zemqu. 3. Izvor upozorava da bi BIA u narednom periodu mogla poku{ati da Vam nametne svoje qude, tj. saradnike Slu`be iz raznih struktura (biv{e policajce, sudije i dr.), tako {to bi ih instruisala da najpre pri|u ~elnicima stranke radi izra`avawa wihove podr{ke, da potom rukovodstvu stranke ponude neke svoje usluge i ukoliko im to “upali”, da iznutra operativno prate aktivnosti ~elnika SRS. Izvor obja{wava da Slu`ba (BIA) nije u prilici da, zbog ~iwenice da ~elnici SRS poseduju dobru bezbedonosnu kulturu, primenom tajnih mera do|e do odre|enih saznawa koja interesuju wihove vlastodr{ce, te su u takvim situacijama ~elnici Slu`be prinu|eni da mobili{u svoje saradnike i da ih instaliraju me|u politi~ke protivnike aktuelne vlasti. 4. Izvor tako|e upozorava da naru~eno istra`ivawe vlasnika Televizije “Pink”, o rejtingu politi~kih partija, nije u funkciji favorizovawa SRS, ve} je sra~unato da se, nakon pobede na predsedni~kim izborima, lideri SRS uspavaju i na taj na~in umawe sopstvene izborne rezultate na predstoje}im vanrednim parlamentarnim izborima. 30. novembar 2003. godine 1. Povodom neizlaska sudskih izvr{iteqa ^etvrtog op{tinskog suda na zakazano iseqewe Srpske radikalne stranke iz zgrade starog Magistrata, na{ izvor, blizak predsedniku tog suda Anti Bo{kovi}u, s tim u vezi iznosi slede}e: – U petak, 28. novembra 2003. godine, oko 10 ~asova, po nalogu predsednika ^etvrtog op{tinskog suda Ante Bo{kovi}a, grupa izvr{iteqa odlazi na izvi|awe terena sa zadatkom da proveri da li i koliko ima ~lanova i simpatizera SRS ispred sedi{ta te stranke; – Po obavqenom izvi|awu, izvr{iteqi obave{tavaju svog {efa Du{ana Mitrovi}a da se veliki broj ~lanova i simpatizera SRS okupio ispred sedi{ta SRS i da oni pretpostavqaju da se i u samoj zgradi nalazi mnogo pristalica SRS; – Nakon toga, Mitrovi} izve{tava Antu Bo{kovi}a o svemu {to je saznao od izvr{iteqa “izvi|a~a”. Bo{kovi} mu nare|uje da momentalno nazove zemunski SUP, da tra`i na~elnika i da ga pita da li }e policija postupiti po wihovom zahtevu za asistenciju prilikom dana{weg izvr{ewa iseqewa SRS iz zgrade Magistrata; – Mitrovi} telefonom poziva de`urnu slu`bu OUP-a Zemun, predstavqa se, tra`i na~elnika OUP-a i, umesto wega, razgovara sa de`urnim {efom slu`be OUP-a Zemun koji mu na pitawe da li }e zemunska policija danas do}i u zakazano vreme na iseqewe SRS, odgovara: “@ao mi je, ja vam na to ne mogu odgovoriti, nisam kompetentan, to odlu~uje na~elnik koji je danas slu`beno odsutan”; 88

– Po{to je obavestio predsednika suda o svom razgovoru sa {efom de`urne slu`be OUP-a Zemun, Bo{kovi} je odlu~io da ne {aqe sudske izvr{iteqe na iseqewe SRS. 2. Izvor iz ^etvrtog op{tinskog suda poverava nam da su slu`benici tog suda ogor~eni na Antu Bo{kovi}a zbog wegovog nare|ewa da se po ulicama i autobuskim stanicama obavqa overa potpisa za novoformiranu politi~ku organizaciju “Otpor”. Izvor nagla{ava da Bo{kovi} nije udovoqio zahtevu nekih drugih partija koje su tako|e tra`ile da se overa potpisa obavqa van zatvorenih prostorija. 3. Izvor blizak DS saznaje da su ~lanstvo i simpatizeri te partije ogor~eni na rukovodstvo DS nakon saznawa da }e se saradnici Sulejmana Ugqanina na}i na listi DS za parlament. Izvor isti~e da ozbiqni analiti~ari cene da }e DS, zbog saveza sa SDA Sulejmana Ugqanina, mnogo gore pro}i na parlamentarnim izborima nego u situaciji da je kompromitovani ^eda Jovanovi} ostao na listi kao kandidat za poslanika te partije. P.S. Po{to ~elnici DS ovih dana uporno isti~u da je za wih potpuno neprihvatqiva koalicija sa SRS (iako ih niko ne pita o formirawu koalicije sa SRS), izvor sugeri{e da rukovodstvo SRS u javnim nastupima podseti gra|ane Srbije – kako }e wihove interese u budu}em parlamentu zastupati saveznik DS i predsednik SDA Sulejman Ugqanin, odnosno wegovi kadrovi koji se nalaze na listi DS. 1. decembar 2003. godine 1. Na{ izvor, blizak Ligi socijaldemokrata Vojvodine, saznaje da se lider te partije Nenad ^anak krije iza politi~ke organizacije Savez Srba Vojvodine, koja }e, nakon prikupqenih potpisa za registraciju, nastaviti sa prikupqawem potpisa za svoje u~e{}e na vanrednim parlamentarnim izborima. Naime, ^anak o~ekuje od svoje rezervne partije, Saveza Srba Vojvodine, da na vanrednim parlamentarnim izborima pokvari ra~une SRS u toj pokrajini. – Izvor isti~e da je ^anak u Savez Srba Vojvodine mobilisao pojedine univerzitetske radnike i proverene Srbe autonoma{e. – Izvor tako|e saznaje da je Miodrag Kosti} glavni finansijer novoformirane i rezervne ^ankove partije – Saveza Srba Vojvodine. – Izvor upozorava na ozbiqnost planirane i smi{qene ^ankove prevare Srba u Vojvodini, s obzirom na wegova saznawa da }e se ~elnici Saveza Srba Vojvodine koristiti u kampawi raznim la`ima u ciqu pridobijawa simpatija glasa~a, kao, na primer, da iza wihove organizacije, izme|u ostalih, stoji i Radovan Karayi}. 2. Izvor upozorava da }e DS, preko RIK, obezbediti boqe uslove da bi male partije, koje samostalno izlaze na vanredne parlamentarne izbore, mogle ostvariti cenzus od 5%. Izvor isti~e da DS planira da sa ve}inom malih partija biv{eg DOS-a formira postizbornu koaliciju. 89

3. Izvor tako|e saznaje da predsednik SNS, Bane Ivkovi}, planira da u jeku predizborne kampawe preko {tampanih medija, u ciqu pridobijawa glasa~a SPS, obelodani pismo koje je svojevremeno Slobodan Milo{evi} pisao Sini{i Vu~ini}u. Naime, u tom pismu Milo{evi} obave{tava Vu~ini}a da je pogre{io u slu~aju Baneta Ivkovi}a zahvaquju}i dezinformacijama koje je dobijao od Ivice Da~i}a i Bakija An|elkovi}a. Na kraju, na{ izvor isti~e da ozbiqni analiti~ari cene da }e pismo nevladinih organizacija, koje tra`e od “demokratskih politi~kih partija” da se javno obave`u da ne}e ulaziti u koalicije sa SRS, sigurno uticati na jo{ ve}u popularnost srpskih radikala u narodu.

II Iskaz istra`nom sudiji

3. decembar 2003. godine 1. Na{ izvor, blizak vrhu DSS, saznaje da je Vojislav Ko{tunica shvatio kakvu je gre{ku napravio kada je posledwih dana, u dva navrata, javno izjavio da DSS sigurno ne}e ulaziti u postizbornu koaliciju sa SRS. Naime, izvor isti~e da su Ko{tunica i wegovi najbli`i saradnici, na samom po~etku predizborne kampawe DSS, do{li do zakqu~ka da wihova partija ne u`iva poverewe gra|ana Srbije koje je nekada imala i da su realne procene i o~ekivawa da }e pojedina~no najja~a partija u srpskom parlamentu biti Srpska radikalna stranka. Izvor saznaje da se Ko{tunica, na otvoreno negodovawe lokalnih funkcionera DSS zbog wegove izjave da ta partija sigurno ne}e praviti koaliciju sa SRS, pravdao da je bio isprovociran novinarskim pitawima. Izvor saznaje da Ko{tunica u krugu svojih najbli`ih saradnika ne krije svoj strah zbog mogu}eg trijumfa srpskih radikala na predstoje}im vanrednim parlamentarnim izborima. Izvor tako|e saznaje da je Ko{tunica od svojih izvora iz KOS-a vojske SCG dobio upozorewe da }e DS, preko tajne policije (BIA), voditi prqavu kampawu protiv DSS i G-17 plus. Izvor potvr|uje na{a ranija saznawa da DS ima ambicije da ponovo vlada Srbijom uz pomo} malih partija koje samostalno nastupaju na parlamentarnim izborima i da }e upravo zbog toga ta partija, preko tajne policije, voditi prqavu kampawu protiv svojih rivala – DSS i G-17 plus. 2. Na{ izvor iz BIA saznaje da Vlada Srbije nije donela odluku o povi{enim merama za{tite objekata za koje se procewuje da bi mogli biti meta teroristi~kih napada zbog de{avawa u regionu, ve} zbog saznawa BIA da se glavnoosumwi~eni u slu~aju atentata na Zorana \in|i}a, Milorad Lukovi} Legija, nalazi na teritoriji Srbije. – Izvor isti~e da objavqivawe feqtona u “Balkanu” o datom iskazu dr [e{eqa povodom ubistva Zorana \in|i}a, po oceni obave{tenih qudi i ozbiqnih analiti~ara, predstavqa pun pogodak SRS. Izvor tako|e isti~er da ~elnici DS tim povodom ne smeju javno da reaguju, iako zbog feqtona do`ivqavaju traume, zato {to su po wihovom nalogu prve informacije iz specijalnog tu`ila{tva procurele u javnosti i medije.

Istra`ni sudija: Verovatno su vas upoznali, ja sam istra`ni sudija posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu, Vu~ko Mir~i}, tu je tu`ilac Radovanovi} Milan, va{i branioci Maja Gojkovi}, odnosno Gojkovi} Maja i Jerkovi} Slavko i na{ zapisni~ar Babovi} Novka. Po{to ste vi zahtevali da se ovo sve snimi i vizuelno i zvu~no to je mogu}e po na{em Zakonu o krivi~nom postupku, odnosno on to i propisuje u ~lanu 179 i mi }emo to sve da snimimo. Da bismo imali potpunu sliku o svemu ovome, ono {to zakonik zahteva jeste da unesemo osnovne ove stvari, da konstatujemo gde se ova istra`na radwa sprovodi, pred kojim licima i va{e podatke. Jeste li sa time saglasni? Dr Vojislav [e{eq: Da. Istra`ni sudija: Posle toga ja bih vam predo~io ono po zakonu za {ta se vi sumwi~ite i posle toga vi mo`ete da imate priliku da se o svemu tome izjasnite. Tu su i va{i uva`eni branioci i tu`ilac, vi ste pravnik, svi }emo imati mogu}nost da ovo obavimo {to boqe. E ovako, zna~i... Dr Vojislav [e{eq: Da vas ne strese struja? Istra`ni sudija: Ne}e. Istra`ni sudija posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu konstatuje da se istra`na radwa, saslu{awe osumwi~enog dr [e{eq Vojislava obavqa u sudnici broj dva Me|unarodnog krivi~nog suda za ratne zlo~ine po~iwenog na podru~ju biv{e Jugoslavije u Hagu i to dana 4. avgusta 2003. sa po~etkom u deset ~asova. Ovoj istra`noj radwi prisustvuju zna~i istra`ni sudija Vu~ko Mir~i}, zapisni~ar suda Babovi} Novka, osumwi~eni dr [e{eq Vojislav, specijalni tu`ilac Radovanovi} Milan, branioci osumwi~enog Gojkovi} Maja i Jerkovi} Slavko advokati. Pozivam osumwi~enog da nam da osnovne podatke o sebi, ime i prezime? Dr Vojislav [e{eq: Vojislav [e{eq. Istra`ni sudija: Nadimak da li imate? Dr Vojislav [e{eq: Ne. Istra`ni sudija: Nadimak nema, ime roditeqa? Dr Vojislav [e{eq: Nikola i Danica [e{eq. Istra`ni sudija: Nikola i Danica [e{eq. Devoja~ko prezime majke? Dr Vojislav [e{eq: Misita.

90

91

Istra`ni sudija: Misita. Gde ste ro|eni? Dr Vojislav [e{eq: U Sarajevu, 11. oktobra 1954. Istra`ni sudija: Ro|en u Sarajevu, 11. oktobra 1954. Gde vam je stalno mesto prebivali{ta? Dr Vojislav [e{eq: Beograd, Batajnica, Posavskog odreda 36. Istra`ni sudija: Beograd, Batajnica, Posavskog odreda. Broj? Dr Vojislav [e{eq: 36. Istra`ni sudija: Trideset {est. Narodnost i dr`avqanstvo? Dr Vojislav [e{eq: Srbin, dr`avqanstvo Srbije. Istra`ni sudija: Dr`avqanstvo Srbije. Zanimawe? Dr Vojislav [e{eq: Doktor pravnih nauka, redovni profesor Univerziteta. Istra`ni sudija: Po zanimawu doktor pravnih nauka, redovni profesor Univerziteta u Beogradu. Va{e porodi~ne prilike, jeste li o`eweni? Dr Vojislav [e{eq: O`ewen i imam ~etvoro dece. Istra`ni sudija: O`ewen, ima ~etvoro dece. Da li ima maloletne, ovaj punoletne dece? Dr Vojislav [e{eq: Da, jedan punoletan i jedno unu~e. Istra`ni sudija: Jedno punoletno, jedno unu~e. Da li ste pismeni? Suvi{no pitawe. Pismen. Kakve ste {kole zavr{ili? Dr Vojislav [e{eq: Zavr{io sam Pravni fakultet, i magistrirao i doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Istra`ni sudija: Zavr{io pravni fakultet, a magistrirao i doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Da li ste slu`ili vojsku? Dr Vojislav [e{eq: Da. Istra`ni sudija: Ako jeste, gde i kada? Dr Vojislav [e{eq: 1980, u Beogradu. Istra`ni sudija: Vojsku slu`io 1980, u Beogradu. Da li imate neki ~in rezervnog oficira vojske? Dr Vojislav [e{eq: Desetar sam bio. Istra`ni sudija: Bio desetar. Dr Vojislav [e{eq: A posle nisam unapre|ivan po{to sam bio antikomunisti~ki disident. Istra`ni sudija: Posle nije unapre|ivan, kako je izjavio, zato {to je bio antikomunisti~ki disident. Vodite li se u vojnoj evidenciji? Dr Vojislav [e{eq: Da. Istra`ni sudija: Gde? Dr Vojislav [e{eq: U Zemunu. Istra`ni sudija: Vodi se u vojnoj evidenciji u Zemunu, ovo o odlikovawu ste rekli. Dr Vojislav [e{eq: Dva odlikovawa imam. Kad sam rekao? Istra`ni sudija: Izviwavam se, odlikovawa kakva imate? 92

Dr Vojislav [e{eq: Imam orden Republike Srpske, i orden Kara|or|eve zvezde prvog stepena sa lentom. Istra`ni sudija: Dva odlikovawa, jeste li upisali koja odlikovawa? Kakvog ste imovnog stawa? Dr Vojislav [e{eq: Prose~nog. Istra`ni sudija: Mislim da li imate ne{to od nepokretnosti? Dr Vojislav [e{eq: Ne, nemam nikakve nekretnine. Istra`ni sudija: Bez nekretnina, prose~nog imovnog stawa. Jeste li kada za ne{to osu|ivani? Dr Vojislav [e{eq: Nikada. Istra`ni sudija: Nije osu|ivan. Dr Vojislav [e{eq: Iako je bilo nekad, odavno je zastarelo i to ne sme ni da me podse}a niko. Je li tako? Istra`ni sudija: Da li se protiv vas vodi jo{ neki drugi postupak osim... Dr Vojislav [e{eq: Vodi se mnogo postupaka. Istra`ni sudija: ...ovog postupka? Vodi se mnogo postupaka. Da li se vodi u Beogradu? Dr Vojislav [e{eq: U Beogradu. Istra`ni sudija: O ~emu se radi, za kakva dela? Dr Vojislav [e{eq: Prvo, vodi se postupak, to je krivi~no delo {irewa la`nih vesti. Je li tako? A nikad nisu smeli da mi zaka`u su|ewe kad sam razotkrio ubice Momira Gavrilovi}a. Vodio se postupak, istra`ni sudija radio, radio, a nikad su|ewe nije zakazano. Onda su podno{ene krivi~ne prijave i pokretan postupak, ali je sve stalo posle nekih izjava u Skup{tini itd. i vodi se nekoliko privatnih, nekoliko postupaka po privatnoj tu`bi. Jedno ~etrnaest-petnaest Stanko Suboti}-Cane, Neboj{a ^ovi}, nekoliko. Istra`ni sudija: Da li ste... Dr Vojislav [e{eq: Te{ko mi je sad da vam ba{ sve to... Istra`ni sudija: Da li ste saglasni da va{i branioci, kad su ti postupci u pitawu, eventualno nama dostave pisani podatak gde bi nabrojali koji postupci se vode. Dr Vojislav [e{eq: To mo`e. Istra`ni sudija: Mo`e. Ka`ete, ovako, vodi se vi{e postupaka, saglasan je da podatke o tome wegovi branioci dostave sudu. Dr Vojislav [e{eq: Broj spisa. Istra`ni sudija: I broj spisa, tako? Na po~etku sam rekao i sada }emo da konstatujemo da se sve ovo snima. Mi }emo po zakonu kasetu o ovome ro~i{tu, va{em saslu{awu, prikqu~iti spisu predmeta, pre toga }emo izvr{iti prepis toga da imamo i pisani zapisnik. Vi ste to, rekao sam na po~etku, zahtevali, a i to je po zakonu na{em tako, odnosno Zakoniku o krivi~nom postupku, koji propisuje da }e lice koje kada sud odlu~i da se obavi takvo sni93

mawe o tome upoznati lice. S obzirom da ste vi ve} prethodno zahtevali to, onda je o~igledno da ste saglasni da tu nema problema da se na taj na~in vodi zapisnik o ovoj istra`noj radwi. Je li tako? Dr Vojislav [e{eq: Ako nemate ni{ta protiv, ja bih vam i rekao odmah za{to sam to zahtevao. Istra`ni sudija: Ne morate, samo da vas... Dr Vojislav [e{eq: Ako vas ne interesuje, onda ne}u. Istra`ni sudija: Ne. Dr Vojislav [e{eq: Mo`da tu`ioca interesuje. Istra`ni sudija: Ne, ovaj samo da vam ka`em, o tome mo`ete posle da nam ka`ete, nije problem. [to se ti~e ovog ostaloga u pogledu va{ih prava itd. samo da taj deo zavr{imo pa }emo posle pre}i na ovo. Obave{ten sam od administrativne slu`be ovog suda da ste vi predlo`ili da vam kao branioci budu dva branioca koji su tu, kojima smo mi, zna~i, uspeli da obezbedimo odre|ena sredstva da bi mogli da do|u. Jeste li vi saglasni da vam oni budu branioci? Dr Vojislav [e{eq: Da. Slavko Jerkovi}: Pa ~uli smo malopre i registratora, na sastanku pre ovoga svega, da je samo i pod tim uslovima, po pravilima Tribunala, Tribunal odobrio dana{we saslu{awe, ako sam dobro shvatio. Tako da ne treba pomiwati, suvi{no je pomiwati na{e zakone u zemqi. Istra`ni sudija: Ako, ali moramo, da vam ka`em, mi to moramo da konstatujemo, jer zakon propisuje da u pogledu snimawa istra`ne radwe, to moramo da konstatujemo i zapisni~ki da ne bi bilo nekih dilema, razumete, a ovo je sve ostalo... Slavko Jerkovi}: Da ~ujemo. Istra`ni sudija: Ho}ete ovako, konstatuje se da se saslu{awe snima vizuelno i zvu~no, od strane tehnike ovoga suda u Hagu, te da }e kaseta biti prikqu~ena ovom zapisniku i predstavqati sastavni deo zapisnika i da }e se izvr{iti prepis ovog snimka. Prvo na {ta bi trebalo da vam skrenem pa`wu, jeste da po na{em Zakoniku o krivi~nom postupku, postupci ove vrste su slu`bena tajna, i, normalno, odavawe slu`bene tajne predstavqa krivi~no delo. Zna~i, konstatuje se da je istra`ni sudija saop{tio svim prisutnim licima da je predmetna istraga slu`bena tajna i upozorio ih je da odavawe slu`bene tajne predstavqa krivi~no delo. Ono {to izjavite mo`e biti upotrebqen kao dokaz protiv vas. Ja sam du`an na to da vas upozorim. Tako pi{e u ~lanu 13 Zakonika o krivi~nom postupku. Vi po zakonu niste du`ni ni{ta da izjavite, zna~i niste du`ni da iznosite odbranu, niti da odgovarate na postavqena pitawa. Konstatova}u da su va{i branioci, pre ovog saslu{awa, zahtevali poverqiv razgovor sa vama i da im je to omogu}eno. Je li tako? Ja }u sada da vam predo~im ovo za {ta vas tu`ila{tvo, odnosno tu`ilac okri94

vquje, vi normalno, kao {to znate, mo`ete da se izjasnite na sve okolnosti koje vas terete i, eventualno, da predlo`ite da se druge okolnosti ispituju koje bi vam i{le u korist. Dakle, ovako. Tu`ilac je nama podneo zahtev za sprovo|ewe istrage 8. maja 2003. protiv ~etrdeset pet lica. Tokom istrage je podneo zahtev za pro{irewe istrage jo{ protiv jednog lica, tako da se istraga vodi protiv ~etrdeset {est lica. Ono {to je vezano za vas, za {ta vas tu`ilac tereti, jeste krivi~no delo “Udru`ivawe radi neprijateqske delatnosti” iz ~lana 136, stav 2, u vezi stava 1, Krivi~nog zakona SRJ, u sticaju sa krivi~nim delom “Ubistva predstavnika najvi{ih dr`avnih organa” iz ~lana 122, u vezi ~lana 23 KZ SRJ. Da vas podsetim, za ovo prvo krivi~no delo, zna~i, “Udru`ivawe radi neprijateqske delatnosti”, sumwi~i vas da ste postali pripadnik tog udru`ewa radi neprijateqske delatnosti, ne zna~i da ste organizator, nego pripadnik. Ja }u vam ovamo pro~itati, odnosno predo~iti {ta u pogledu tih radwi tu`ilac navodi, a {to se ti~e ovog drugoga dela, “Ubistvo predstavnika najvi{ih dr`avnih organa” tereti vas za podstrekivawe u izvr{ewu tog krivi~nog dela. Je li vam to jasno? Dr Vojislav [e{eq: Da. Istra`ni sudija: Malo je obiman, ako mo`e tako da se ka`e, ovaj prvi deo zahteva za sprovo|ewe istrage, ali je on povezan sa ovim delom za koje se vi okrivqujete, pa onda sam u obavezi da vam to predo~im, a ne samo direktno ove radwe. Ovako, tu`ilac podnosi zahtev protiv Lukovi} Milorada, Jovanovi} Zvezdana, Simovi} Milo{a, Konstantinovi} Ninoslava, Simovi} Aleksandra, Milisavqevi} Vladimira, Milenkovi} Dejana, Kaleni} Sretka, Juri{i} Milana, Krsmanovi} Du{ana, Pejakovi} Sa{e, Bezarevi} Branislava, Suvajyi} Miladina, Vukojevi} Zorana i Tojaga @eqka. Nadam se da }ete mo}i da pratite. Ka`e ovako, da su oni tokom 2002. godine u Beogradu, i to osumwi~eni Lukovi} Milorad zajedno sa pokojnim Du{anom Spasojevi}em, stvorili postoje}e zlo~ina~ko udru`ewe. Da vas podsetim, krivi~no delo zlo~ina~ko udru`ivawe ka`wivo je po ~lanu 227 Krivi~nog zakona Srbije. Verovatno znate o ~emu se radi, ko stvori odre|eno zlo~ina~ko udru`ewe radi izvr{ewa krivi~nih dela odgovoran je po Krivi~nom zakonu Srbije, a postoji i drugi stav, ko postane ~lan tog zlo~ina~kog udru`ewa. Zna~i, da je postoje}e zlo~ina~ko udru`ewe, koje je stvorio Spasojevi}, a koje je imalo za ciq izvr{ewe krivi~nih dela predvi|enih republi~kim zakonom stvorilo zaveru. Wih dvojica su stvorili zaveru kao organizovanu kriminalnu grupu radi izvr{ewa neprijateqske delatnosti i krivi~nih dela protiv ustavnog ure|ewa i bezbednosti SRJ, za koja su predvi|ene kazne zatvora u trajawu du`em od ~etiri godine, a radi sticawa finansijske i druge materijalne dobiti i mo}i, pri ~emu su ~lanovi ove kriminalne grupe imali unapred odre|ene uloge uz po{tovawe interne discipline ~lanova 95

autoritetom osumwi~enog Lukovi}a i pokojnog Spasojevi}a, koji su se oslawali na uticaj koji su imali na odre|ene politi~ke strukture pravosu|a i medija, JSO, (Jedinicu za specijalne operacije) i odre|ene vojne strukture. Planirali su delatnost organizacije primenom nasiqa na du`i period, do osvajawa vlasti, a sve u nameri da se aktivno nasiqe, pre svega li{avawem `ivota predsednika Vlade Srbije kao i drugih lica – funkcionera saveznih i republi~kih organa, kao i drugim aktima nasiqa i eksplozijama ugroze ustavno ure|ewe i bezbednost SRJ i time stvori ose}awe nesigurnost kod gra|ana. To bi omogu}ilo da organizaciju uz pomo} Jedinice za specijalne operacije, takozvanih patriotskih snaga, antiha{kih snaga i drugih politi~kih faktora bliskih organizaciji, ova organizacija osvoji vlast. Radi toga su osumwi~eni Lukovi} i Spasojevi} po~eli da vrbuju ~lanove organizacije obja{wavaju}i im ciqeve. Krajem 2002. godine, pripadnici zavere, kao organizovane kriminalne grupe, postali su Jovanovi}, ovaj Zvezdan, Simovi} Milo{, Konstatinovi}, Simovi} Aleksandar, Milisavqevi}, Milenkovi}, Kalini}, Juri{i}, Krsmanovi}, Pejakovi}, Bezarevi}, Suvajyi}, Vukojevi} i Tojaga. Oni su prihvatili postoje}i plan i svako od wih, sa odre|enim zadatkom vezanim za pripremu predstoje}eg atentata na predsednika Vlade Srbije, preduzimao je odre|ene aktivnosti vezane za izvr{ewe ovog zadatka. Obezbe|ivawe oru`ja, prikupqawe podataka o kretawu premijera i drugih podataka vezanih za sam atentat, izvi|awe terena, obezbe|ewe stanova kao skrovitih mesta za ~lanove ove organizacije, nabavku automobila i druge tehnike za brzo dejstvo ~lanova organizacije kako pre, tako i za vreme i posle atentata, uni{tavawe tragova krivi~nih dela i drugog. I ovde se sad navodi ~ime bi Lukovi} izvr{io krivi~no delo udru`ivawe radi neprijateqske delatnosti iz ~lana 136, stav 1, zna~i kao organizator, a ovi ostali to krivi~no delo iz ~lana 136, stav 2, u vezi stava 1 KZ SRJ, kao pripadnici te grupe. U vezi ovoga, u daqem tekstu se navode radwe koje se odnose na pripremu i na sam atentat na \in|i}a. To se ne odnosi na vas, ali ovaj prvi deo sam bio u obavezi da vam predo~im da bi ste shvatili vezu sa ovim za {ta se vi okrivqujete. U ovom delu tu`ilac sumwi~i vas, Tomi} Acu, Bulatovi} Radeta, Mikeli} Borislava i Vuj~i} Dragana da ste, u drugoj polovini 2002. godine, u Zemunu postali pripadnici zavere koju su organizovali pokojni Spasojevi} i Milorad Lukovi}, a koja je opisana pod ovom ta~kom koju sam vam malopre pro~itao i to tako “{to su neposredno i u vi{e navrata ostvarivali kontakte sa organizatorima ove zavere me|usobno razmewuju}i aktuelne i politi~ke informacije i stavove, a na kojima je Lukovi} kod osumwi~enog Tomi}a insistirao da se reguli{e pitawe statusa JSO, polo`aj i pona{awe takozvanih ha{kih optu`enika za slu~aj wihovog hap{ewa, insistiraju}i na odgovoru kod osumwi~enog Tomi}a kakvo bi pona{awe bilo specijalnih jedi96

nica vojske KOBRA u slu~aju ako bi bio uhap{en i isporu~en Hagu. Da bi osumwi~eni Tomi} u znak zahvalnosti od pokojnog Spasojevi}a dobio na poklon mobilni telefon Nokia sa kamerom”. E sad su radwe u odnosu na vas. “Dok je osumwi~eni [e{eq vi{e puta u svojoj ku}i i ku}i pokojnog Spasojevi}a u ulici [ilerovoj kontaktirao sa Lukovi}em i Spasojevi}em, koji su nov~ano pomagali finansirawe SRS, Srpske radikalne stranke da ne bude gre{ke, a kada su mu davali instrukcije kako u javnim istupima da obja{wava status wihove organizacije i tuma~i doga|aj od 21. februara 2003. godine, kod hale Limes, a zauzvrat im je obe}ao punu podr{ku u skidawu izdajni~ke vlasti, pa je u nekoliko navrata tra`io od wih da ubiju izdajnika \in|i}a, {to je ponovio i pred odlazak u Hag, kada im je rekao “Ubijte \in|i}a za mene”, ~ime je sa umi{qajem podstrekao osumwi~enog Lukovi}a na izvr{ewe krivi~nog dela ubistva predstavnika najvi{ih dr`avnih organa, a ~ime bi se ugrozila bezbednost i ustavni poredak SRJ”. Eto to je to {to se odnosi na vas. Dr Vojislav [e{eq: To je sve? Istra`ni sudija: To je sve. Ho}ete li da se izja{wavate? Dr Vojislav [e{eq: Da, ja bih se prvo izjasnio, onda sam spreman da odgovorim na sva pitawa, i javnog tu`ioca i odbrane. Krivi~na prijava i na woj zasnovan zahtev za provo|ewe istrage, bar u onom delu koji se ti~e mene, potpuno su zasnovani na la`ima i izmi{qotinama. Nikada nisam postao ~lan nikakve zlo~ina~ke organizacije, nikakvog zlo~ina~kog udru`ewa i nikada nisam ni sa kim planirao izvr{ewe bilo kakvih krivi~nih dela, a pogotovo ovih krivi~nih dela koji su najte`e vrste. To je, dakle, sve ~ista izmi{qotina i za to apsolutno ni javni tu`ilac nema nikakvih dokaza niti je mogla da ima policija. Za{to je do{lo do te izmi{qotine? Zato {to je trebalo posle ubistva Zorana \in|i}a dodatno politizovati celi slu~aj da bi se krivica i odgovornost za ubistvo prebacili na politi~ke protivnike dosmanlijskog re`ima, umesto... Istra`ni sudija: Izviwavam se, nisam siguran da se snima sve ovo {to pri~ate, kad pritisnete zeleno, snima se, je li? Dr Vojislav [e{eq: Kod mene se ovde upalilo. Da, da snima se. Istra`ni sudija: E dobro, izviwavam se. Dr Vojislav [e{eq: Ja sam ve} ovde iskusni robija{, nemojte se sekirati. Istra`ni sudija: Izvolite. Dr Vojislav [e{eq: Ciq je, dakle, da se sakrije prava pozadina ubistva. Postojalo je veoma mo}no zlo~ina~ko udru`ewe kriminalnog karaktera i na ~elu tog udru`ewa stajao je Zoran \in|i}, bio je jedan od glavnih {efova. U tom zlo~ina~kom udru`ewu do{lo je do unutra{weg sukoba. Taj sukob je kulminirao u leto pro{le godine. Zato {to su se pojedini ~lanovi ose}ali iz97

danim od svog glavnog {efa \in|i}a, prevarenim, nasamarenim, i li~no ugro`enim zbog pretwe izru~ewem Ha{kom tribunalu, odnosno pretwe likvidacijom, pretwe hap{ewem i su|ewem za krivi~na dela od trgovine drogom pa tako daqe. Ja nikada nisam ulazio u udru`ewe takve vrste, a {to se ti~e imena qudi sa krivi~ne prijave, poznajem svega ~etiri ili pet. Sad }u vam ta~no re}i koga sam poznavao. Poznavao sam Milorada Lukovi}a Legiju, susreli smo se ~etiri puta u `ivotu, poznavao sam Du{ana Spasojevi}a, poznavao sam Acu Tomi}a, poznavao sam Borislava Mikeli}a i Gradi{u Kati}a i to je sve. Re}i }u vam na koji sam na~in koje od wih upoznao. Gradi{u Kati}a ve} znam dugo kao novinara, nekad smo u malo boqim odnosima, kad mi wegova novina da publicitet, a nekada se zategnu na{i odnosi do sva|e i prekida, kad wegova novina objavi ne{to protiv mene {to je onako ispod svakog moralnog kriterijuma. Recimo, kao jesenas, negde posle prvog kruga izbora kad su objavili tekst nekog Vitomirovi}a iz Zaje~ara i nekog Slobodana Jovi}a. Taj Slobodan Jovi} je tvrdio da sam mu zaklao `enu, a taj Vitomirovi} da sam ko zna {ta tamo uradio, ti tekstovi postoje u “Identitetu”. Onda se on izviwava, onda on obe}ava da vi{e tako ne}e biti, pa onda opet objavi neki intervju sa mnom, da mi publicitet, onda kad mi nijedan drugi medij ne daje itd. [to se ti~e Milorada Lukovi}a, prvi put sam ga u `ivotu video u oktobru 2000. godine, kada je Savezna skup{tina sazvana na prvo zasedawe posle izbora, kad je Ko{tunica polagao zakletvu. Sednica je zbog spaqivawa zgrade Savezne skup{tine odr`ana u Sava centru. Milorad Lukovi} Legija je bio u dru{tvu ^ede Jovanovi}a i jo{ nekih qudi. Po{to je bila veoma napeta situacija, ja sam bio naoru`an, do{ao sam sa pi{toqem u Sava centar i sa mnom je bilo nekoliko mojih qudi od najve}eg poverewa. Znate, sve je bilo stalno na granici incidenta, sala je bila puna Crvenih beretki i mnogo je kriminalaca tamo bilo, svi su bili do zuba naoru`ani. U jednom trenutku, u pauzi, sretnemo se na onom hodniku, bila je neka distanca izme|u nas i ^eda Jovanovi} mene zove da pri|em. Stoji pored Lukovi} Legije, i sad on meni nare|uje, kao “Do|i ovamo”. Ja ka`em: “^edo, vojvodi se na noge dolazi, do|i ti ovamo”. I on gleda onako razroga~eno i pri|e mi. Legija nije prilazio, pri{ao je ^eda. Razgovarali smo oko te napete atmosfere i ja sam rekao – ako s va{e strane ne bude incidenata, sa na{e sigurno ne}e biti, ali ako se ponovi ono {to ste nam organizovali pred Republi~kom skup{tinom, onda mo`e i krv do kolena da padne. Ina~e je ta kriminalna banda organizovala sa~ekivawe na{e poslani~ke grupe, nakon zasedawa Republi~ke skup{tine posle petog oktobra, mi smo za to saznali, dobro smo naoru`ani u{li u zgradu Skup{tine i iz zgrade Skup{tine iza{li, i vi se se}ate, bio je jedan pucaw u vazduh u tom incidentu, onda se ta kriminalna banda razbe`ala. Dakle, ta kriminalna banda, koja je preuzela vlast u Srbiji 2000. godine, nije bila na~isto kako da se postavi prema Srpskoj radikalnoj stranci. Da li da ide na 98

definitivni obra~un ili da izbegne na{e u~e{}e u obra~unu po{to tih dana jo{ nije bila sigurna da }e osvojiti vlast. Tim povodom su kod mene u Zemun dolazili Zoran \in|i} i ^edomir Jovanovi}. Ja sam im rekao – ja nikada ne}u podr`ati ovo {to vi radite, politi~ki sam protiv toga, ali nisam ni ministar policije niti imam neku oru`anu mo} da bi vam se efikasnije suprotstavio, ako se pojavite u nekoj instituciji koju predvodi radikal, u nekom ministarstvu ili drugoj dr`avnoj instituciji, znajte da tog radikala ne}ete oterati bez krvoproli}a. To je bilo vreme kriznih {tabova, otimawa Savezne uprave carina, Narodne banke Jugoslavije itd. Posle sam, u nekoliko navrata, napadao Milorada Lukovi} javno. Do kontakta me|u nama je do{lo nakon mog govora u Saveznoj skup{tini, povodom izve{taja Anketnog odbora o ubistvu ministra odbrane Pavla Bulatovi}a. Ja sam taj izve{taj objavio, kompletan materijal, na hiqadu strana. Ugrabio sam priliku, odmah nakon okon~awa rada Anketnog odbora, da objavim stenogram na oko petsto strana u ~asopisu “Srpska slobodarska misao” i da mnogim beogradskim redakcijama razdelim delove tog stenograma, jer sam smatrao da javnost mora biti obave{tena da se sve to, do ~ega je do{ao Anketni odbor, ne bi zata{kalo. \in|i} je reagovao besno, pretwama, pritiscima, poku{ao je da spre~i objavqivawe, podnosili su krivi~nu prijavu protiv mene, ta krivi~na prijava mora da postoji negde u spisima, {to sam objavio izve{taj Anketnog odbora sa stenogramima. ^ak je bila inicijativa u Saveznoj skup{tini da se formira novi anketni odbor koji bi se sa mnom bavio, pa su onda shvatili da sam ih nadmudrio i da nemaju nikakvog zakonskog osnova, a na po~etku rada Anketnog odbora mi smo rad proglasili tajnim. Ali, ~im smo izglasali izve{taj mi smo skinuli tu oznaku tajnosti, to postoji i u stenogramu rada Anketnog odbora, i rekli ~ak i u izve{taju da smatramo da kompletan materijal treba da bude dostupan i politi~koj i stru~noj javnosti radi daqe istrage samog ubistva. Mi smo tada dirnuli u osiwak. Na sednici Savezne skup{tine sam o tome otvoreno govorio i tu sam, izme|u ostalog, napao `estoko i Zorana \in|i}a i Milorada Lukovi}a Legiju. Posle te sednice, nakon {to su {tampa, radio i televizija objavili izve{taje, i to ponovili u kra}im crtama, mene je telefonom zvao Legija. Odnekud je saznao moj broj, to verovatno nije bilo te{ko i rekao je – zdravo ovde Legija, {to me napada{? Ja sam mu tada opsovao, i to onako krvni~ki opsovao majku, i rekao – ho}u da te strpam u zatvor. [to ho}e{ da me strpa{ u zatvor? Ho}u da te strpam u zatvor, tako sam odlu~io. I on mi je tada prekinuo vezu. Ja sam to ispri~ao nekim novinarima, neke novine su to objavile, mislim “Srpska re~”, “Identitet”, mo`da i “Nacional” i jo{ neke. ^ak je i neki novinar zvao telefonom Legiju da ga pita da li je to istina? Legijina verzija je bila – jeste, zvao sam gospodina [e{eqa, bile su mi potrebne neke informacije, pitao sam ga, kad mi je odgovorio, ja sam se qubazno zahvalio i tako je razgovor zavr{en. Posle toga nije bilo vi{e nikakvih konta99

kata osim {to sam dobijao odre|ene informacije u pogledu moje eventualne likvidacije. Po~etkom avgusta krenula je predizborna kampawa i u nekoliko navrata, preko izvesnog posrednika, Legija je tra`io da se vidi sa mnom. Ja sam prvo oklevao, da vam iskreno ka`em, nisam znao o ~emu se radi, nisam znao {ta sve mo`e iz toga da se desi. Me|utim, onda sam pristao i na{li smo se na novosadskom autoputu, na lakat krivini, ja sam pre{ao u wegov yip. To je bio slu`beni policijski yip crne boje, kakvim su se vozili i \in|i} i ^eda Jovanovi}. Za volanom yipa bio je Du{an Spasojevi}. Du{ana Spasojevi}a ja nisam poznavao, jednom sam ga sreo kad sam bio predsednik op{tine. On je ne{to tra`io u op{tini da reguli{e i znam da je do{ao, oki}en s mnogo zlata, upleten lanac od vi{e onih sitnih lan~i}a i jedino mi je to ostalo u se}awu. Nisam mu se ni lika se}ao osim toga lanca. Znam da sam to komentarisao. Pitao sam ga je li to neko odlikovawe, je li to neka oznaka statusna ili tako ne{to? Neka {ala je bila u pogledu toga. I ovo je, dakle, bio taj drugi susret sa mnom. Oni su poku{ali da otkrave atmosferu, kao nije wima ciq da budu u sukobu sa mnom, oni mene cene kao patriotu, kao ovoga, kao onoga, i `ao im je kad god ih napadam. Ja, dodu{e, nisam ~esto napadao Spasojevi}a, svega nekoliko puta sam mu ime pomenuo, jer Spasojevi} jo{ nije bio va`an u tim kriminalnim krugovima. On je bio jedan od ~lanova “sur~inskog klana”, nekad je to sve bio “sur~inski klan”. Tek je 2002. godine stvoren “zemunski klan” kao poseban, distancirawem od “sur~inskog klana” pa su ~ak neki Sur~inci pri{li ovoj zemunskoj grupi. Spasojevi} je bio mo`da sedmi-osmi u rangu u “sur~inskom klanu” pre nego {to im se prikqu~io Legija. Legija je bitno oja~ao Spasojevi}a, pa su wegovi apetiti verovatno porasli do one granice koja je bila nepodno{qiva \in|i}u, kao jednom od glavnih qudi. U tom razgovoru su mi ispri~ali nekoliko stvari, na primer to kako su se ~udili kad su videli da sam saznao 2001. godine da \in|i} sprema moju likvidaciju, \in|i}, Du{an Mihajlovi} i jo{ neki. \in|i} je tra`io od wih da me likvidiraju, da to izvedu neki iz Crvenih beretki, ali pri~ali su mi kako su se oni ne}kali, kako nisu hteli to, iako sam im stao na `uq, iako sam im bio smetwa. Ipak nisu hteli u to da se upu{taju. Drugo, sama ~iwenica da sam ja provalio javnosti da se to sprema, delovala je na wih da odlo`e celu akciju. Ina~e, akcija je provedena tako {to mi je prvo policija otela, na krajwe brutalan na~in, yip koji je Srpskoj radikalnoj stranci dodelila dr`ava iz razloga moje bezbednosti. Kada je policija saznala da Andrija Dra{kovi} priprema moju likvidaciju, a i bio je neki poku{aj, ta dokumentacija postoji u policiji i do toga mo`e do}i javni tu`ilac ako ga bude interesovalo, dodeqen nam je jedan od yipova koji je zaplewen u vreme rata, koji je vaqda ostao od OEBS-a, od Vokera. Voker je to bio namenio {iptarskim teroristima. Ina~e je te yipove preuzela policija, jo{ se vi|aju po Beogradu, jo{ su u upotrebi. Jedan od tih blindiranih yipo100

va, re{ewem Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, mislim na li~ni predlog, zahtev Slobodana Milo{evi}a, dodeqen je Srpskoj radikalnoj stranci. Na osnovu toga yip je registrovan na Srpsku radikalnu stranku u policiji. Yip je prenesen u vlasni{tvo Srpskoj radikalnoj stranci kao pravnom licu, na krajwe legalan na~in i sa ovom argumentacijom koju sam izneo. Policija je otela yip, a da nije izdala ni potvrdu o otimawu. Izdala je samo potvrdu o otimawu registarskih tablica i saobra}ajne dozvole, a po{to nisu mogli da do|u do saobra}ajne dozvole, nisam hteo da im dam, dobili smo samo potvrdu za registarske tablice. Mi smo to sudski terali, stiglo je i do Vrhovnog suda, Vrhovni sud je dosu|ivao u dva navrata u na{u korist, tra`io obnovu procedure. Me|utim, policija do danas taj yip nije htela da vrati. To je, dakle, bila prva akcija na planu moje likvidacije. Posle je bilo jo{ nekoliko spremanih akcija, ali sam uvek na neki na~in to preduhitrio napadima na \in|i}a, izazivawem neke druge politi~ke afere, izno{ewem u javnost itd. Oni su tada rekli kako su bili zapaweni i mojom hrabro{}u i uop{te otkud meni to saznawe, kad je to bilo u veoma uskom krugu qudi. Tada je jo{ bilo re~i o predstoje}im izborima. Bilo je onako vi{e nekog }askawa, ja znam da mi se tom prilikom pokvario opasa~ na pantalonama, i da sam ga, onako mrtav hladan, izvukao i popravqao. Znate, ona gajka se nekad skida sama od sebe, takav sam imao kai{ pa sam ga popravqao, a oni su se ~udili, na primer toj hladnokrvnosti. Jo{ je jedan susret bio, ali iz daleka. Na sahrani Vlajka Stojiqkovi}a su mi pokazali Legiju, ali ga tada nisam dobro ni video. Susret je bio i pred drugi izborni krug, tra`ili su da se vidimo, da me pitaju, tako su to predstavili, {ta ja mislim za drugi izborni krug. Ja sam odmah, kao iz topa, rekao da }emo bojkotovati izbore i da nema govora da podr`imo bilo koga – ni Ko{tunicu ni Labusa. Ali, oni nisu napadno ulazili u taj razgovor, oni su ispipavali puls, malo kao iznosili neke svoje stavove, ali se nisu ni izja{wavali, protiv Labusa su sigurno bili, ali se nisu izja{wavali ni za Ko{tunicu. Tre}i put su tra`ili da se vidimo kad je pohap{ena Makina grupa, da mi ispri~aju kako je Maka zaista hteo i mene da likvidira. Jer kad je to izneseno u javnost, to je Du{an Mihajlovi} izneo, ja sam se {alio otkud ja me|u tako uglednim qudima kao {to su \in|i} i ^eda Jovanovi}. Onda su oni hteli to da mi potvrde, i tada su mi wih dvojica rekli da su li~no u~estvovali u hap{ewu Makine grupe. Znam da sam pitao, kako kad si ti penzioner, pa ti uop{te nisi u policiji. Ma ka`e mi smo tu. Otprilike je tako nekako tekao razgovor, ne mogu ja sad svaku re~ doslovno da interpretiram. Meni su tada mnoge stvari bili sumwive, kada je krenuo drugi izborni turnus, mada nisam imao dovoqno dokaza, i nisam mogao ba{ sve da do kraja sve rasvetlim. Ali, iza{ao sam u javnost sa tezom da se mafija podelila. U prvom izbornom turnusu ja sam govorio da za Ko{tunicu mogu da ka`em sva{ta, ali ne mogu da ka`em da je povezan sa mafijom. Ja sam u drugom 101

izbornom turnusu ve} po~eo da optu`ujem da se mafija podelila i u dva klana diferencirala, jedan oko \in|i}a, drugi oko Ko{tunice. I tad je bilo nekih signala, nagove{taja kako su oni besni zbog toga. A ja ih nisam pomiwao, pomiwao sam samo ~iwenicu da je ovaj [quka bio {ef obezbe|ewa na zavr{nom Ko{tunicinom mitingu u prvom izbornom turnusu, na primer, i mo`da jo{ nekih detaqa {to se mo`e videti iz tih mojih javnih nastupa. To je mo`da do sada ve} sve publikovano. I nekoliko meseci nije bilo vi{e nikakvih kontakata. Ja saznajem, krajem januara, da je u Hagu spremqena optu`nica protiv mene. Iako je to vlast u Beogradu negirala, ja sam imao neke pouzdane izvore informacija. I saznajem da je \in|i} spremio moje kidnapovawe, ekspedovawe u Hag, koje bi bilo predstavqeno kao evo on je ve} oti{ao dobrovoqno. Za taj plan sam saznao i osujetio ga. Prvo ve~e kad je krenula policijska akcija, qudi iz Srpske radikalne stranke obezbe|ivali su moju ku}u, parkirali smo ve}i broj starih automobila ispred kapije, ispred ograde. Vozila su bila puna benzina i spremali smo se, ako krene policija ili ako krene bilo kakva grupa, jer ko zna {ta je tu sve moglo da se izvede, da ta vozila zapalimo i da tako izazovemo {to ve}u buku. Policija je to saznala. Dolazili su negde iza pono}i, trojica su bila sa automatskim pu{kama a ve}i broj u civilu, i jedan moj ~ovek je slu~ajno ~uo kako sa benzinske pumpe javqaju u svoju centralu da je mnogo {e{eqevaca oko moje ku}e i da imaju mnogo benzina itd. Sutradan sam dr`ao konferenciju za {tampu na kojoj sam sve to obelodanio i sadr`aj cele konferencije sam tako|e objavio. Negde dvanaestog, sad }u vam ta~no re}i kako se se}am tog datuma, ovih ranije se ne se}am, ali se se}am ovog datuma jer sam 13. februara imao ro~i{te u Prvom op{tinskom sudu u Beogradu. Ro~i{te je bilo povodom moje tu`be za isplatu javno obe}ane nagrade kad sam raskrinkao pozadinu i izvr{ioce tri ubistva: Momira Gavrilovi}a, Slavka ]uruvije i Radovana Stoj~i}a Baye. Po{to je nagrada javno obe}ana 2001. godine, ja sam se javio, podneo sam policiji imena qudi koji su bili neposredni izvr{ioci. Posle sam to dopunio i slu~ajem ]uruvija gde sam svu ~etvoricu identifikovao. Po{to sam se ve} spremao da idem u Hag, ja sam hteo da u sudski spis prilo`im materijal od 172. gusto slo`ene strane teksta. Ovo je sve materijal na osnovu policijskih informacija koji sadr`i mnogo, mnogo podataka o ume{anosti \in|i}evog re`ima, mnogih pojedinaca. Tu se pomiwu i Legija, tu se pomiwe i Spasojevi}, tu se pomiwu jo{ mnogi qudi, Peconi itd. Ja sam spremio deset primeraka ovog materijala da podelim novinarima na improvizovanoj konferenciji za {tampu ispred Palate pravde. Dan uo~i toga, dakle 12. februara, kod mene su do{li Legija i Spasojevi} i tra`ili da ne idem u Hag, nudili mi da stignu po mene oklopna kola, neko oklopno vozilo iz Kule, da me {tite Crvene beretke i da }e mi oni obezbediti dobar sme{taj, sigurnu egzistenciju itd. Rekli su da ne smem da idem u Hag, a ko zna {ta }e se sve ove godine desiti u Srbiji, promeni}e se situacija i sve }e krenuti naboqe. Taj razgovor je trajao 102

negde oko sat vremena. Ja sam tada obja{wavao da je za mene pitawe ~asti da odmah odem u Hag, ja sam to i nagove{tavao, ja sam to i hteo, jer `elim da se suo~im sa Ha{kim sudom. Po{to nisu uspeli da me ubede oti{li su. Ako do|ete do ovog spisa u Prvom op{tinskom sudu, to je pod brojem rimsko dvanaest P.br. 2083/2, vide}ete da sam tamo na nekoliko mesta makazama iz samog teksta izrezao imena. Izrezao sam Legijino ime, mo`da Spasojevi}evo i ne znam da li je jo{ neko bilo. Za{to? Po{to sam planirao da to podelim novinarima, bilo mi je neprijatno, oni taj dan meni nude za{titu, nude da me ~uvaju, nude da me spasu od Haga, a ja sutradan u sud predajem dokument sa wihovim imenima. Naravno, ne bih ja oklevao, moja borba protiv kriminala je beskompromisna, ali bi novinari odmah objavili ono {to su dobili, i ja nisam odbacio ceo dokument, nego samo isekao ono {to bi novinari mogli odmah da stave u opticaj, po{to su dokumenti bili autenti~ni. Ja sam te dokumente i predao u sudski spis i onaj ko je stru~an odmah mo`e iz samog konteksta videti o kome se radi i ~ije je ime tu. To bi dakle bilo sve {to se ti~e mojih eventualnih kontakata sa ovom dvojicom qudi. [to se ti~e ovih ostalih, nikada nikog od wih nisam sreo, za mnoge nisam ni znao da postoje dok se nije desilo \in|i}evo ubistvo. Me|utim, ima ne{to drugo {to je ovde interesantno. Ja sam bio u toku, znao sam da se sprema vrlo krvav obra~un u Srbiji. Nisam znao da }e biti ubijen \in|i}, ali sam znao da }e krv pasti do kolena. To sam govorio javnosti, ja sam to rekao i na sednici Narodne skup{tine, u emisiji na BK televiziji, i u nekoliko novinskih intervjua, na nekoliko konferencija za {tampu. A vi }ete videti iz ovog materijala da sam imao veoma pouzdane informacije. Ovde imam materijal koji govori o kontaktu Zorana \in|i}a sa Karlom del Ponte iz decembra, gde se on `ali da mu se sprema likvidacija. A Karla del Ponte je to potvrdila nakon \in|i}eve smrti. Ona je izjavila da je \in|i} rekao da se boji, da se ose}a li~no ugro`enim itd. To su znali svi upu}eni qudi, to ni za kog nije bila tajna, za sve qude koji su bili istaknutiji na politi~koj sceni, koji su bili u policiji, u raznim bezbednosnim strukturama. Do usijawa je dovedena situacija pogotovo zbog namere da se uni{ti ta jedinica za specijalne operacije, jer je vr{en pritisak spoqa. Ja imam materijale i o tome. Zatim da se isporu~e u Hag Jovica Stani{i} i jo{ neki, da se likvidiraju Legija i Frenki, jer se \in|i} bojao wihove isporuke Hagu. Mislio je da je najboqe da se, prilikom hap{ewa, desi ne{to sli~no kao {to se desilo kod poku{aja hap{ewa Du{ana Spasojevi}a i Mileta Lukovi}a. Oni su likvidirani, mada nisu morali biti likvidirani. Interes istrage bio bi da su uhva}eni `ivi, me|utim, interes vlasti nije bio da budu uhva}eni `ivi, nego da budu likvidirani. Re`im se sada najvi{e boji eventualnog hvatawa Milorada Lukovi}a Legije. Re`imu bi najvi{e odgovaralo da on nestane, da ga neko likvidira, da jednostavno u zemqu propadne, jer on bi tek mogao da progovori {ta sve zna o qudima iz re`ima ~iji je najbli`i prijateq bio. Ja sam u 103

kwizi “Glogov kolac u dosovskom srcu”, to je 31. tom mojih sabranih dela, objavio gomilu materijala iz policijskih izvora. Najve}i deo materijala se odnosi na period od 2000. godine, naovamo, ali sam tu objavio i deo materijala koji se odnosi na period od devedeset druge godine pa naovamo. To sam smatrao interesantnim, i ovaj sam materijal spremio bio kao moje dokaze za krivi~ni proces koji se vodio povodom mojih izjava da su Goran Petrovi} i Zoran Mijatovi} organizovali ubistvo Momira Bulatovi}a po \in|i}evom nalogu. Taj postupak se vodi u ^etvrtom op{tinskom sudu i to se toliko neozbiqno i aqkavo vodio da je bilo o~igledno da vlasti nije u interesu da do procesa do|e. Ovaj materijal obiluje podacima o sprezi \in|i}evog re`ima sa mafijom. Ovde }ete videti, pod {ifrom “Luka” i pod {ifrom “Rambo”, delove koji se odnose na Legiju, na Jedinicu za specijalne operacije itd. Dakle, meni ni u jednom trenutku nije bilo sporno ~ime se bavi Legija, ni u jednom trenutku nije bilo sporno da treba javno politi~ki osu|ivati takvu delatnost, a pogotovo spregu re`ima s wima. Ali, naravno, name}e se sada pitawe: a ~emu onda kontakti? Znate, ja sam kontaktirao mnogo ~e{}e sa Zoranom \in|i}em, a Zoran \in|i} je mnogo te`i kriminalac i od Legije, i od Spasojevi}a, i od ^umeta i od svih ostalih. Ja sam imao kontakte i sa Arkanom, ali mi ti kontakti nisu smetali da Arkana napadam za kriminalne afere, onda kad sam imao ~vrste dokaze da su se te afere desile. Sam kontakt ne mo`e biti dokaz za tako groznu optu`bu kakvom nastupa javni tu`ilac. Drugo, \in|i} u decembru ve} zna da mu je glava u torbi, na odre|en na~in. Ja sam to govorio u vi{e navrata. Da sam u~estvovao u tom zlo~ina~kom poduhvatu, pa ne bih vaqda unapred nagove{tavao. Nisam znao da }e \in|i} biti likvidiran, ali da }e neko drugi biti ubijen u tom sudaru, to sam ose}ao. I drugo, znali su i sa Zapada da je to veoma opasna operacija, zbog toga su poslali vi{e od ~etrdeset pripadnika specijalnih britanskih jedinica. Ja sam to saznao u januaru i obavestio javnost, a evo, pre pet dana gledam na Bi-Bi-Siju britanskog vojnog analiti~ara koji govori o tim britanskim specijalcima u Srbiji, jer glavna akcija jo{ nije izvedena, ona je odlo`ena. Ono {to sam ja rekao da Srbiji preti 29. maj, mo`da ne}e ba{ biti 29. maja. To je simbolika, ali vi svi znate, pretpostavqam, da glavna operacija tek sledi, da se ta glavna operacija priprema, a neprekidno se okleva sa wenim izvo|ewem, i da je ta glavna operacija vezana za hvatawe generala Mladi}a. Tek tu mo`e da bude krvi do kolena. Naravno, ova Jedinica za specijalne operacije, zbog \in|i}evog ubistva koje je, verovatno, iznenadilo mnoge qude, mnogo je lak{e ukinuta nego {to bi to bilo u situaciji da \in|i} nije ubijen, jer su, verovatno, qudi bili u {oku, i u toj jedinici. Raspolo`ewe u toj jedinici je bilo da se suprotstave sopstvenoj likvidaciji, i ja sam to saznao, kao {to sam saznao mnoge druge stvari. \in|i}a su ubili isti oni koji su ga doveli na vlast. Kad mafija dovodi na vlast, onda dovodi pu~em, spaqivawem parlamenta, kao {to se to de104

silo 5. oktobra. Kad mafija smewuje, mafija smewuje likvidacijom i to je vaqda jasno do kraja. Nemam nikakvog razloga da sumwam u va{e dobre namere, i vas specijalnog tu`ioca, i pretpostavqam da su vas po nekim ~isto qudskim i stru~nim kvalitetima odabrali za ove funkcije. Ali, ne verujem da ste u stawu da se obra~unate sa celom mafijom, jer sve ovo {to se de{ava to je obra~un sa jednim mafija{kim krilom, onim koje se distanciralo od \in|i}a. Ako sam ja nekom svojom javnom izjavom doprineo da se taj sukob me|u mafija{ima produbi, naro~ito izme|u ^umeta i Spasojevi}a, ja sam na to ponosan, jer za jedno dru{tvo nema ni{ta boqe nego kad se kriminalci me|usobno sukobe. Ali, da sam naru~ivao ne~ije ubistvo to su grozne izmi{qotine. Li~no sam se obradovao kad sam ~uo da je \in|i} poginuo, da je \in|i} mrtav, i ovde, u zatvoru pokazao sam to svojoj okolini. Jer \in|i} je veliki izdajnik srpskog naroda i veliki kriminalac, najve}i u Srbiji, zaslu`io je takvu sudbinu. Meni je `ao wegove porodice, wegove dece {to su ostala bez oca, kao {to mi je `ao i Spasojevi}evog deteta koje je ostalo bez oca. Ali, {to se ti~e kvalifikacija ko je ve}i kriminalac, \in|i} je bez premca i ja to jednostavno nemam nameru ni da krijem. [to se ti~e onih koji su izvr{ili \in|i}evo ubistvo, za wih nikada u `ivotu nisam ~uo da postoje dok mediji nisu objavili wihova imena – od Zvezdana Jovanovi}a pa daqe. Ne znam da li ste dokazali da su to ba{ oni, ali apsolutno nikakvog kontakta sa wima nisam imao. Za{to sam insistirao da se sve ovo danas snimi i da dobijem video kasetu ovog saslu{awa? Ja }u danas odgovoriti na sva va{a pitawa osim, eventualno, na pitawa, u koliko budete insistirali, od koga dobijam informacije, jer znam da ti qudi ne bi ostali `ivi. Znam da bi onoga ~ije ime bih pomenuo sutra na{li negde u kanalu i ja to ne smem da ka`em. Ali, nemam {ta da krijem {to se ti~e ~iwenica, {to se ti~e konkretnih okolnosti, {to se ti~e de{avawa i zbivawa. Insistirao sam na tome, po{to je policija veoma nekorektno obavqala svoj posao. Policija nekog saslu{a, a onda ^ovi} iza|e u javnost i ka`e taj i taj je rekao to i to, ili ^eda Jovanovi} ka`e taj i taj je rekao to i to. Vi znate, kao javni tu`ilac, da to ne sme da se desi, ali, de{avalo se. I onda ^ovi} licitira da me finansirala zemunska mafija, pa pomiwe nekih tridest {est miliona maraka, pa pomiwe neke ru~kove itd. Sve su to gluposti. Nikad se takve stvari nisu desile. I ova dvojica kad su dolazila kod mene popili su samo kiselu vodu, verovatno su se bojali da ih neko ne otruje, nisu ni videli moju `enu, a kamoli da su bili na nekom ru~ku, apsolutno nikakvog ru~ka nije bilo. Niti je na{a komunikacija bila takva. Znate, ona je uvek bila na odre|enoj distanci, ispipavawe terena, oslu{kivawe ho}e li neko ne{to od nekoga ~uti. Jednu sam stvar zaboravio da vam ka`em, u toku tog mog tre}eg susreta 2002. godine, insistirao sam da mi nekako obezbede kontakt sa Qiqanom Bu105

hom. Nudio sam da Qiqana Buha do|e na konferenciju za {tampu Srpske radikalne stranke, oni su kao obe}ali, pa vide}emo pa ovo, pa ono, me|utim, to nisu ispunili. Posle su do{li oni moji napadi o deqewu mafije na dva klana, tako da vi{e nikakvih kontakata nije bilo. Opet je bila zategnuta situacija na toj relaciji. Mo`da vam je poznato, ja sam prvi obavestio javnost da je Qiqana Buha poku{ala da otruje svog mu`a ^umeta. Obavestio sam javnost i da su ^umeta pose}ivali Zoran \in|i}, Neboj{a Pavkovi} i mnogi drugi dr`avni funkcioneri, a sve sam to saznao iz policijskih bele{ki koje imam ovde. Meni je bilo interesantno da s wom razgovaram da bih saznao jo{ neke stvari. Vidite, ova operacija “Sabqa” i{la je u pravcu rasvetqavawa jednog dela ubistava, likvidacija i pqa~ki. Ali, simptomati~no je {to ni re~i nema o nekim drugim koji su ume{ani, qudima koji su i daqe \in|i}evi sledbenici i bliski vrhu DOS-a. Re~ je o ubistvu ]uruvije. Za{to? Nijedne re~i o ubistvu Momira Gavrilovi}a. Za{to? Nijedne re~ o otmici sina Lepe Brene. Za{to? Zato {to su ga \in|i}evi qudi oteli i imali podr{ku re`ima. Ja ne znam ta~no ko su izvr{ioci, ali, sve je i{lo kroz Sur~in, uostalom tad su Zemunci i Sur~inci jo{ bili zajedno, pa }e se vaqda razjasniti. Ali, potrebna je promena vlasti u Beogradu da bi se do kraja ra{~istile kriminalne afere. Ni re~i o otmici Milorada Mi{kovi}a, tu je sedam-osam miliona maraka otkupnine pla}eno. Za{to? Vaqda je i to interesantno za javnost, a i postoji objektivna dru{tvena potreba da se to do kraja razjasni. Da bi se sve ovo razjasnilo, istraga treba da obuhvati i druge krupne kriminalce. Niko nije saslu{avao Vladimira Popovi}a Bebu. Wegove kriminalne afere su povod sukoba unutar “sur~inskog klana” i wegovog diferencirawa na sur~inski i zemunski. To je bio povod, mo`da su razlozi dubqi, mo`da datiraju i unazad godinu-dve dana, ali konkretan povod je bio wihov sukob oko ogromne zarade na ime asfaltirawa. ^ume je to dogovorio sa \in|i}em. \in|i} je svima wima obe}ao, posle petog oktobra, normalizaciju odre|enih vrsta delatnosti kako vi{e ne bi morali da se bave kriminalom. Me|utim, znate, kriminalci krupnog kova imaju uvek ogromne apetite i ti apetiti mogu samo da se pove}avaju, retko se smawuju. Kod tog asfaltirawa, iz podele novca ispali i Legija i Du{an Spasojevi}. Nakon {to je ura|eno asfaltirawe puteva kroz Srbiju, krenuli su na preotimawe asfaltirawa druge trake autoputa Beograd-Novi Sad od Borovice. I Borovica je, na jedan zakulisan na~in do{ao do toga. Ja sam se, kao potpredsednik Vlade, tome suprotstavqao, pa smo odlu~ili da on ne mo`e biti ~lan konzorcijuma koji je dobio taj posao, kome je taj posao poveren, nego samo Beogradska banka. Ali, onda ga je Beogradska banka anga`ovala kao nekog svog partnera ili potpartnera, kako je to ve} formulisano, a to mo`e da se vidi iz dokumenata. Tada je to oteto Borovici. Vladimir Popovi} Beba je formirao firmu u Be~u, suvlasnici te firme su, po mojim saznawima, i ^eda Jovanovi} i Zoran \in106

|i}, a ta firma je onda kao podizvo|a~a anga`ovala ^umetovu firmu “Difens roud”. Pa onda je, u besu, do{lo do minirawa i ne znam da li je do kraja razre{eno kako je izvr{eno minirawe tog ^umetovog skladi{ta, kako je uni{tena ta mehanizacija. Tu je, u po~etku, bilo vi{e razli~itih verzija. Jedna je bila da je on sam to uradio zbog naplate osigurawa. Posle se ispostavilo da su to uradili oni koji su kivni zato {to su ispali iz kombinacije, iz podele profita i sad se be~ka firma pojavquje kao izvo|a~, a na{e doma}e firme anga`uju kao podizvo|a~i. Zna~i, kajmak wima, a na{e doma}e firme rade za bednu zaradu, za bedne nadnice. Nemogu}e je isterati do kraja borbu protiv kriminala dok se istraga ne povede protiv Dragoquba Markovi}a, vlasnika “Krmivo produkta”. On je bio sve vreme glavni {ef “sur~inskog klana”, on, a ne ^ume, a wega niko ne dira. Kao {to ne dira ni ovog Miodraga Kosti}a, afera, aferu susti`e, a svi o tome }ute. Za{to je ^eda Jovanovi} bio u inostranstvu ba{ kad je \in|i} ubijen? Ovo je ozbiqno pitawe. Jo{ }u vam jednu stvar re}i. Kad su se Crvene beretke ponudile da me {tite, ja sam to rekao ^edi Jovanovi}u na skup{tinskoj sednici, na prvoj sednici koja je bila posle toga, onako u klupama. To su mogli svi da ~uju, ne znam da li su ~uli, ne se}am se ta~no ko je sedeo oko nas. Ispred mene su sedeli Dejan Mihajlov, Mar{i}anin, pored mene Gordana Pop-Lazi}, Nata{a Jovanovi}. Da li su u tom trenutku ba{ svi oni bili, ali neko od wih je to mogao da ~uje, jer sam ja glasno rekao – ^edo, Crvene beretke se nude da me ~uvaju. On me je pogledao za~u|eno, ali ako budete s wim razgovarali pretpostavqam da }e se setiti, nije to ba{ informacija koja bi se tako lako zaboravila. To bi dakle, u najkra}im crtama, bilo moje izja{wewe u vezi toga {to mi javni tu`ilac pripisuje, a sad ako vi imate pitawa. Istra`ni sudija: E ovako. Prvo, ve} ste se ogradili. Dr Vojislav [e{eq: Od ~ega? Istra`ni sudija: Od pitawa, da ka`em. Rekli ste, odgovori}ete na sva pitawa osim na pitawe ko vam je pru`io te podatke o kojima ste se ovde sad izja{wavali. Razumete li? Dr Vojislav [e{eq: Razumem. Istra`ni sudija: Ja sam u obavezi, vi ste to odmah pretpostavili, da kada iznosite odre|ene ~iwenice i podatke, po osnovnom slovu zakona, da vas pitam kako ste to saznali. Zna~i, od koga? Dr Vojislav [e{eq: Nije ba{ tako osnovno slovo zakona, gospodine sudija. Istra`ni sudija: Pa otprilike. Dr Vojislav [e{eq: Sad }emo da vidimo kako je. Istra`ni sudija: Evo, sad }u vam re}i, vidite, po{to ste se vi zna~i ogradili od... Dr Vojislav [e{eq: Nisam se ja ni od ~ega ogradio. 107

Istra`ni sudija: Evo, idemo redom, pa }ete da vidite... Dr Vojislav [e{eq: Hajde. Istra`ni sudija: ...da ja ne bih, zna~i da bismo mi upotpunili ovo {to ste vi govorili. Pa vi onda ka`ete da ne}ete da odgovorite odakle vam te informacije. Evo ovako, na po~etku ste rekli, koliko se se}am, da je otprilike \in|i} {ef te kriminalne grupe, ne{to u tom smislu. Dr Vojislav [e{eq: Da. Istra`ni sudija: Sad je osnovno pitawe da mi ka`ete kako ste to saznali? Da mi odgovorite, kako vam je to poznato? Dr Vojislav [e{eq: Evo, vidite da se nisam ogradio. Istra`ni sudija: Ne, ne, ogradilsi ste se da odgovorite ko vam je to rekao. Rekli ste ako odgovorite na pitawe ko vam je saop{tio ovo {to ste rekli, pla{ite se da }e taj zavr{iti, ~im se sazna... Dr Vojislav [e{eq: Ne ko mi je rekao, meni nisu usmeno govorili, meni su papire davali. Istra`ni sudija: Dobro, va`i, izvolite. Dr Vojislav [e{eq: Tu su papiri. Nema ~oveka, ali imam papir, va`niji je papir od ~oveka u ovakvim situacijama. Zoran \in|i} je devedeset druge godine bio prote`iran od Milo{evi}evog re`ima da preuzme vo|stvo Demokratske stranke. UDB-a je tu operaciju izvodila. Ja sam saznao da UDBa sprema smenu Dragoquba Mi}unovi}a i Vuka Dra{kovi}a i dovo|ewe Zorana \in|i}a i Slobodana Rakiti}a na ~elo Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove. Negde krajem avgusta, ili po~etkom septembra, ja sam to saop{tio na jednoj od konferencija za {tampu. I to mo`e da se vidi. Sve te konferencije iz devedeset druge godine objavqene su u jednoj od mojih kwiga. I akcija je zaista krenula te jeseni. Ne, to je bilo devedeset tre}e godine, kraj avgusta, po~etak septembra devedeset tre}e godine. Akcija je uspela u Demokratskoj stranci, ali nije uspela u Srpskom pokretu obnove. I onda su Rakiti}, i ta grupa koju je UDB-a instruisala napustili Srpski pokret obnove odvojili se u Saveznoj skup{tini i tako dali socijalistima ve}inu do kraja mandata. Paralelno s tim je i{la operacija otimawa na{ih poslani~kih mandata u Saveznoj skup{tini. Odmetnuli su se Glamo~anin, Du{an Bo{kovi}, verovatno se toga se}ate. Kod nas nisu uspeli u vrhu stranke ni{ta ozbiqno da urade, ali su zato, kad sam ja devedest ~etvrte oti{ao u zatvor odvojili grupu od sedam poslanika predvo|enu Glamo~aninom. \in|i} je prote`iran na izborima devedeset tre}e godine, imao je ogromnu medijsku podr{ku, imao je dogovor ~ak da u|e u Vladu sa socijalistima i, da li je to bilo dogovoreno ili samo nagove{teno da bude predsednik Vlade. Ne{to se tu poremetilo posle izbora, ali te devedeset ~etvrte godine on je socijalistima davao ve}inu u Skup{tini, ~ak je i izglasan ~uveni \in|i}ev zakon o povratku privatizacije u prvobitno stawe. \in|i} je bio veoma blizak Jovici Stani{i}u, Franku Simatovi}u Frenkiju, @eqku Ra`natovi}u Arkanu, a 108

ne{to kasnije Miloradu Lukovi}u Legiji. To su, dakle, zbivawa jo{ od pre deset godina. Ti wihovi odnosi i kontakti nisu prestajali ni onda kad je \in|i} bio u sukobu sa Milo{evi}em. Oni su i tada ulazili u razne poslove, u razne kombinacije i \in|i}eva stranka se finansirala iz raznih kriminalnih radwi. Na primer, u Republici Srpskoj jedan od glavnih kriminalaca i glavnih ratnih zlo~inaca, Qubi{a Savi} Mauzer, bio je predsednik \in|i}eve stranke za Republiku Srpsku. \in|i} je u~estvovao li~no u wegovoj predizbornoj kampawi. Istra`ni sudija: Dobro. Dr Vojislav [e{eq: Dakle, otkud saznawa da je \in|i} glavni kriminalac? Istra`ni sudija: Da. Dr Vojislav [e{eq: On je postao glavni kriminalac tek kad je postao predsednik Vlade, a do tada je bio mafija{ko ~edo. Mafija ga je negovala, finansirala, sve mu `eqe ispuwavala i spremala ga za preuzimawe vlasti. Istra`ni sudija: Da vas pitam ovo. Pomiwali ste ovde izbore od 5. oktobra 2000. i otprilike ste rekli kriminalna banda koja je preuzela vlast. Dr Vojislav [e{eq: Da. Istra`ni sudija: Samo da mi odgovorite kratko. Da li vi smatrate da su izbori bili legalni, {to se ti~e samih glasa~a, da li su ti izbori dobijeni putem glasova bira~a ili ne? Dr Vojislav [e{eq: Prvo, tada je kriminalna banda preuzela vlast u celoj Srbiji. Izbori su bili za saveznog predsednika, i oni su bili u osnovi regularni, s tim {to se nikada ne}e pouzdano ustanoviti, po{to je posle spaqen kompletan izborni materijal, da li je ba{ Ko{tunica imao u prvom krugu pedeset posto glasova ili mu je falilo pola procenta, neki promil, itd. Ali, oni su bili regularni, i mi smo priznali Ko{tunici pobedu. Izbori za Saveznu skup{tinu su u Srbiji bili regularni u Crnoj Gori su bili pokradeni, me|utim... Istra`ni sudija: ^ekajte, mislite na savezne izbore? Dr Vojislav [e{eq: Samo su savezni bili. Istra`ni sudija: Dobro, dobro. Dr Vojislav [e{eq: Samo su savezni bili u septembru 2000. i to je ono do ~ega je DOS do{ao regularno, sve ostalo je bilo na kriminalan na~in. Banda kriminalaca je upala u Narodnu banku Jugoslavije. To sad potvr|uju i dosovci, i Du{an Mihajlovi} i jo{ neki, kad su se zavadili sa Dinki}em, a ja sam to govorio pre tri godine. Istra`ni sudija: Dobro. Dr Vojislav [e{eq: Banda kapetana Dragana, upala u Saveznu upravu carine. Pa nije dobro, to je veoma lo{e gospodine sudijo, ~ekajte malo zbog ovog snimawa. Istra`ni sudija: Ne, vi ste mi to odgovorili. 109

Dr Vojislav [e{eq: Banda kapetana Dragana upala pa banda upala u Beogradsku banku, pa u razne druge institucije sistema, to je bilo kriminalno preuzimawe vlasti. Banda je preuzela kontrolu nad policijom, vi se se}ate, niste mogli policajca videti na ulici tih dana. Policija je bila povu~ena. Iz ovih dokumenata mo`ete da vidite, to sam objavio i u ovoj kwizi, kako je vrbovana cela policija. Policijski generali su vrbovani i od mafije i od stranih obave{tajnih slu`bi. Istra`ni sudija: Ovde nam je bilo bitno da ne ostane nerazja{weno i zbog vas, i zbog suda i tu`ioca, jer ste izgovorili ne{to {to bi moglo da se tuma~i ovako i onako. Zato sam vas ja upitao kako vi smatrate, da vidimo, jer niste pomiwali izbore, a sad ste to razjasnili, zna~i nije potrebno vi{e. Nakon toga ste pomiwali ovaj slu~aj ubistva ministra Pavla Bulatovi}a, ja nisam hteo da vas prekidam, jer i po zakonu je tako, potrebno je da vas pustimo da u nesmetanom izlagawu iznesete ono {to imate. Nisam hteo da vas prekinem u tom izlagawu, ali mi je du`nost da vas obavestim, {to se ti~e tog postupka, meni je kolega iz na{eg odeqewa dao zahtev za sprovo|ewe istrage, koji je protiv vas pokrenut jo{ pre mo`da godinu i ne{to dana, kad ste bili pod imunitetom. Upravo za tu stvar koja se ti~e, koliko se se}am, kvalifikavano je to kao odavawe slu`bene tajne. Vi ste se ve} izjasnili dosta oko toga, ali ako ste vi saglasni, po{to je on hteo da ga ja jednostavno zamenim u tom delu da vas saslu{am ja sam voqan da vas saslu{am kad ovo zavr{im. Dr Vojislav [e{eq: Ne, to kad slede}i put do|ete. Istra`ni sudija: Ne bih ja, to nije moj predmet. Dr Vojislav [e{eq: [to se ti~e tog odavawa slu`bene tajne, ja se nikad nisam pozivao na imunitet. [to niste u Beogradu tra`ili da me saslu{ate. Ja sam jedva ~ekao da se taj proces pokrene. Istra`ni sudija: [e{eq, to nije moj predmet, ja prvi put saznajem za taj predmet pred moj put ovamo. Dr Vojislav [e{eq: Gospodine sudijo, ja se vama obra}am sve vreme gospodine sudijo, vi se meni obra}ajte sa doktore [e{eq. Istra`ni sudija: Va`i, saglasan. Dr Vojislav [e{eq: A to [e{eq nema smisla. Istra`ni sudija: Dobro. Dr Vojislav [e{eq: Je li tako? Istra`ni sudija: Zna~i ovako doktore, zna~i predmet sam dobio pred polazak... Dr Vojislav [e{eq: A niste tada bili... Istra`ni sudija: ...i ja nisam o predmetu ni{ta znao, jer to nije moj predmet, pa me samo kolega zamolio da vas saslu{am na te okolnosti, a vi ste to ve} pomenuli pa ako ste saglasni... Dr Vojislav [e{eq: Ma nemojte tako, gospodine sudijo. Pa nismo ovde na pijaci. Ne mo`e u toku jednog saslu{awa, a ako ste saglasni mo`emo jo{ 110

jedno. Ho}u lepo da mi se najavite ovde Ha{kom tribunalu, ho}u lepo da se ponovo to zaka`e, ho}u po svim postupcima koji se vode, osim ovih privatnih, za to nemam vremena na gubqewe ovde. Istra`ni sudija: Dobro. Dr Vojislav [e{eq: Ali, za ovo odavawe slu`bene tajne, ho}u, ali lepo procedura da se provede. Ne mogu ja danas o svim mogu}im krivi~nim prijavama ovde da se izja{wavam, ali ne be`im ni od jedne. Istra`ni sudija: Dobro. Dr Vojislav [e{eq: Ho}u, ali da se zaka`e posebno saslu{awe i da to razjasnimo. Istra`ni sudija: Dobro, idemo daqe. Dr Vojislav [e{eq: Drugo, vi ste specijalni sudiji i specijalni tu`ilac pa nemate ni formalne veze sa ovim. Je li tako? Da li sam u pravu? Istra`ni sudija: Pa ne u potpunosti, zato {to mi pripadamo istom sudu i mi smo samo posebno odeqewe... Dr Vojislav [e{eq: Ali ste specijalno? Istra`ni sudija: ...koje je formirano, specijalan je tu`ilac, a mi smo posebno odeqewe, tako se zove. Dr Vojislav [e{eq: A specijalni tu`ilac onda ne bi mogao u ovom... Istra`ni sudija: Da, idemo daqe. Vi ste pomenuli da su “sur~inski” i “zemunski klan” bili zajedno, koliko se se}am, pa su se onda razdvojili. Odakle vam je poznato da su se razdvojili? Jeste li imali neke podatke, da li vam je to neko direktno saop{tio odnosno, odakle vam taj podatak o klanu recimo “sur~insko-zemunskom, zemunsko-sur~inskom” kako se to ve} zove? Dr Vojislav [e{eq: Prvo, za taj “sur~inski klan” se vaqda zna godinama. Je li tako? Kad sam postao potpredsednik Vlade devedeset osme godine, posle mesec dana smo izvr{ili raciju u Zemunu, odnosno u Sur~inu. Me|utim, ispostavilo se da je neko iz policije unapred dojavio da }e biti racija pa policija nije prona{la ono {to je o~ekivala da }e prona}i. I tako su se glavne kolovo|e izvukle iz svega toga. Taj klan je bio jedinstven i, pretpostavqam, da vi to morate imati u spisima da su zajedno radili u tim kriminalnim aktivnostima. I ovaj Qubi{a Buha ^ume i Du{an Spasojevi} i Limun i ovaj {to je ubijen. Kako mu ono be{e ime? Ne, ne, onaj {to je ranije ubijen. [ijan, da. To je sve bio jedan klan i tu je za javnost nesporni vo|a bio ^ume, a glavni vo|a je bio Dragoqub Markovi}, vlasnik “Krmivo produkta”. Otkud informacija da su se sukobili? Pa to se ose}alo, do{lo je do me|usobnih ubijawa, ginuli su wihovi qudi u me|usobnim obra~unima devedeset druge godine, a i prilikom ovog prvog razgovora, mogao sam iz konteksta naslutiti da je tu sve popucalo. Popucalo je izme|u Legije i Spasojevi}a i \in|i}a, a ne samo izme|u wih i ^umeta. Istra`ni sudija: Od koga ste saznali, govorili ste da vam je u januaru pripremqeno hap{ewe radi izru~ewa Hagu, od koga ste vi saznali da vam je 111

to hap{ewe pripremqeno i ne{to, koliko se se}am tu su pomiwani neki engleski specijalci. Od koga ste vi to saznali? Dr Vojislav [e{eq: Prvo, svi su negirali da mi je spremqena ha{ka optu`nica, a ispostavilo se da sam bio u pravu. S obzirom da je dokazano da sam bio u pravu, {to je onda va`no od koga sam saznao. Saznao od pouzdanog ~oveka. [to se ti~e engleskih specijalaca, evo Bi-Bi-Si je to potvrdio, pre pet{est dana, tra`ite snimak te emisije. Javni tu`ilac mo`da po prirodi posla zna da se ti qudi nalaze odavno u Beogradu i za{to su tu do{li. Uostalom, vama je poznato da ni ova operacija “Sabqa” ne bi bila ovako izvedena, da je wom komandovao Du{an Mihajlovi}. To bi bilo sme{no. Nema~ki eksperti su rukovodili tom operacijom i o tome je i javnost progovorila. ^ak je bilo spitawe u novinama, da li je to bilo u “Ninu”, gde je Du{an Mihajlovi} potvrdio da su bili nema~ki eksperti, ali to je kao normalna policijska saradwa. Bez stranaca ni ova operacija hap{ewa, ovako masovnog hap{ewa ne bi uspela, jer nema te policijske strukture u Srbiji koja nije na odre|en na~in bila povezana sa mafijom i ume{ana u mafija{ke poslove. Niko ovog generala Mileta Puzovi}a ne hapsi. Jeste li wega privodili? Niste, nije vam palo na pamet. Malo tu radite, vide}ete {ta }ete sve saznati. Ja tog Puzovi}a pomiwem ve} dve godine. On je general policije. Istra`ni sudija: Kad su u pitawu ovi materijali na koje ste se pozvali, pisani materijali, i pozvali ste se na ovaj broj parni~kog predmeta u Prvom op{tinskom sudu, da li u tim materijalima ima, kad navodite odre|ene podatke i pozivate se na wih. Da li igde pi{e to sam saznao od toga, to sam saznao na taj na~in itd. Dr Vojislav [e{eq: Ne. Istra`ni sudija: Da li ima? Nema, dobro. Dr Vojislav [e{eq: Ima, pod {ifrom su ta imena. Istra`ni sudija: Dobro. Dr Vojislav [e{eq: Na primer {ifra “Laufer”. Ova {ifra je iz iskqu~ivog razloga da se izvori za{tite, ali to ve} radi policija. Neke od tih {ifri su policijske. Istra`ni sudija: Ono {to je sada bitno ovde za, da ka`em, razja{wewe ovih radwi. Da li su Spasojevi} i Legija, naveli ste koliko ste se puta sa wima sreli, da li su oni ikada od vas tra`ili savet, podr{ku i da li su oni vama ikada napomenuli da }e oni biti ukqu~eni ili da su oni zainteresovani, ili da }e oni na bilo koji na~in u~estvovati u ovoj zaveri, atentatu itd. Da li su oni ikada od vas tra`ili bilo kakav savet u tom smislu, da li da se uradi ili kako da se uradi. Da li su vas ikada pitali ne{to u tom kontekstu ako bi se to desilo {ta bi bilo, koga bi oni eventualno postavili itd.? Dr Vojislav [e{eq: Ne. Istra`ni sudija: Da li ste ovo razumeli? Dr Vojislav [e{eq: Ne. Vidite, po{to je tih susreta bilo veoma malo, 112

uglavnom je to bilo izvesno opipavawe terena, oni su hteli da se otkravi ta hladna i neprijateqska atmosfera me|u nama, ja sam to tako shvatio. To su bila svega tri susreta pre februara. Drugo, oni su `eleli da se iska`u jo{ mo}nijim nego {to su bili, mada ja nisam nikad sumwao u tu wihovu veliku mo}, znaju}i ko sve stoji iza wih. U prvi plan su iznosili tu jedinicu kao mo}nu jedinicu, nepobedivu, ovakvu, onakvu itd. To je bi jedan wihov veliki adut, bilo je neko upori{te sa koga oni nastupaju, ali mi nikada nismo ulazili u neke konkretne aktivnosti, niti u neke oblike saradwe, osim {to su oni nudili, ako mi nekad negde zatreba da mogu da me za{tite, to je bilo 2002. godine i to je otprilike bilo sve. A {to se ti~e same situacije u Srbiji, kao da su ne{to o~ekivali od tih izbora, ali mi to nisu otvoreno govorili. Imao sam utisak pred drugi izborni krug da su imali nameru da mi na neki na~in sugeri{u neko moje opredeqewe, ali vide}i moj stav, svaki razgovor na tu temu bio je zavr{en. Dakle, nikad nije do{lo do tolikog otkravqivawa da bi se otvorenije govorilo o nekoj situaciji. Istra`ni sudija: Rekli ste da ste znali da se priprema taj krvavi doga|aj u Srbiji, otprilike tako, da li biste hteli da nam ka`ete kako ste to saznali? Dr Vojislav [e{eq: To je moja analiza na osnovu ogromnog broja informacija. Prvo, da ja~aju tenzije me|u kriminalnim klanovima, da ja~aju tenzije po pitawu sukoba wihovih interesa, da ja~aju pritisci sa Zapada da se \in|i} otarasi te mafije i zatim da ja~aju pritisci sa Zapada u pogledu isporu~ivawa odre|ene li~nosti u Hag. Vi se se}ate, kad sam ja nagovestio da sti`e optu`nica protiv Jovice Stani{i}a, da su ~elnici re`ima govorili da je to izmi{qotina. Evo, ja imam ovde nekoliko izjava ^ede Jovanovi}a: “[e{eq izmi{qa, [e{eq iznosi neistine” itd. A moje su informacije bile odavde, iz Haga, da sti`e zajedno optu`nica protiv mene i Jovice Stani{i}a, a da se naknadno sprema za Legiju, Frenkija i za jo{ neke qude, a u toj zavr{noj fazi protiv Gorana Radosavqevi}a Gurija komandanta `andarmerija i Sretena Luki}a. To su bile moje informacije. Kako sam {ta saznavao ja sam to iznosio i mislim da je moja du`nost bila da to iznesem, mada su neki mo`da nipoda{tavali ono {to sam iznosio. Znate, odgovornost je na wima. Posle toliko informacija koje sam izneo, morao je neko iz policije da se za to zainteresuje, morao je neko da me pita, kad sam prijavio ko su ubice Slavka ]uruvije, Momira Gavrilovi}a i Radovana Stoj~i}a Baye odakle to znam. Vaqda je bio interes policije da neko sa mnom obavi razgovor o tome. Ali, nikad me niko nije zvao po tom pitawu. Istra`ni sudija: Dobro, da vas obavestim, dobio sam ceduqu da bi trebalo da prekinemo saslu{awe u jedanaest i dvadeset pet, to je za minut dva, da bi se promenila traka za ovo snimawe u trajawu od pola sata od dvadeset do trideset minuta. Pa }emo konstatovati da se prekida saslu{awe u jedanaest i dvadeset pet i bi}e nastavqeno u dvanaest ~asova. Da odgovorite jo{ na 113

neka pitawa, ja imam jo{ par pitawa, a verovatno i tu`ilac i verovatno va{i branioci i time bismo zavr{ili. Dr Vojislav [e{eq: Dobro. Istra`ni sudija: Nakon prekida, u jedanaest i trideset ~asova, nastavqa se u dvanaest ~asova i pet minuta. Prisutna su ista lica kao i na po~etku. Snimak je obele`en na traci brojem jedan. Postavqam slede}e pitawe. Rekli ste da je do{lo do ispadawa, da tako ka`em, iz podele novca Legije i Spasojevi}a, od novca koji se dobijao ili trebalo da se dobije asfaltirawem puteva. Dr Vojislav [e{eq: Da. Istra`ni sudija: Mene interesuje, otkuda vam informacije da su oni uop{te bili u toj kombinaciji, mislim kako vam je poznato da su ispali iz te kombinacije? Dr Vojislav [e{eq: U toj kombinaciji su bili svi istaknutiji ~lanovi “sur~inskog klana” kad je cena ugovarana. Re~ je o velikoj sumi novca, o nekoliko stotina miliona dolara ili maraka, ja ne znam sad ta~no cifru. Najve}i deo tog novca je iz nekih stranih donacija ili kredita. ^umetova firma “Difens roud” je slu`ila za pokri}e u raznim kriminalnim poslovima. Ta firma se pojavquje i kao izvoznik oru`ja, ja sam i tu aferu izneo svojevremeno u javnost, ~ak sam naveo imena qudi koji su putovali u Liberiju specijalnim avionom. Tu je bilo i nekih aktivnih oficira Vojske Jugoslavije i kriminalaca iz te firme. Ona je, dakle, slu`ila za pokri}e za polulegalne ili potpuno nelegalne poslove, u tu svrhu je i formirana. Da bi se skrenula pa`wa sa ^umeta firma je registrovana na wegovu `enu, ali ona li~no nikad nije vodila firmu nego je on vodio. Trebalo je, dakle, da dele me|usobno kompletan profit. Me|utim, usled pohlepe verovatno je to svedeno na mnogo u`i krug qudi, Vladimir Popovi} Beba, ^ume i jo{ nekoliko qudi, to sad treba videti, ja ne znam ta~ne podatke, ne mogu ja sve da znam. Do{lo je do sukoba kad su ovi ostali bez u~e{}a u podeli novca, pogotovo {to je u izgledu bio mnogo ve}i posao, izgradwa druge trake autoputa od Beograda do Novog Sada. Ova asfaltirawa su bila parcijalna, parcijalno su ra|ene na autoputu odre|ene deonice, na Ibarskoj magistrali i jo{ nekim putevima u Srbiji, i nijedna gra|evinska firma nije mogla da dobije taj posao osim “Difens rouda” koji se uop{te time nije bavio. ^ume je tu mehanizaciju doneo na lizing iz Nema~ke, odakle li. A za asfaltirawe autoputa od Beograda do Novog Sada, nakon {to sam ja napravio veliku gu`vu u javnosti oko ovih ranijih asfaltirawa, registrovana je nova firma u Be~u. Ja sam se ~ak jednom na{alio i rekao da su je negde na `elezni~koj stanici u Be~u registrovali i da ona slu`i samo kao pokri}e da se sav profit na wenom ra~unu koncentri{e. A onda su ove jadne doma}e firme anga`ovane kao podizvo|a~i, mislim da su “Ivan Milutinovi}” i jo{ neke anga`ovane, ali je wihov profit bio veoma mali, tek toliko da svoje radnike isplate i eventualno jo{ po ne114

{to. To je dakle su{tina. Ja ne znam sve pojedinosti, ja sam te osnovne konture uspeo da saznam i odmah iznosio u javnost. Iznosio sam vi{e puta u javnost i taj podatak da je do{lo do sukoba oko podele plena od asfaltirawa, mislim da to mo`ete na}i na raznim mojim konferencijama za {tampu, u novinskim ~lancima, televizijskim nastupima itd. Istra`ni sudija: Dobro, jo{ jedno pitawe u vezi va{eg iskaza, a onda bih vam postavio jo{ par pitawa koja se vezuju za zahtev tu`ioca, a nemam odgovora. Pomenuli ste, odnosno izjavili, 12. 2. 2003. da je bio taj sastanak sa Legijom i Spasojevi}em. Koliko se se}am ~ak su vam oni nudili za{titu da ne idete u Hag, da }e nai}i boqa vremena. Je li tako? Da li su vam oni tada bilo {ta konkretno rekli, kakva boqa vremena, na osnovu ~ega, mislim konkretno kako, na osnovu ~ega boqa vremena? Da li me razumete? Kako da do|u boqa vremena i da li su oni vama ne{to nudili u tom smislu, da li su vam bilo {ta nudili? Dr Vojislav [e{eq: Prvo, nije to bio neki sastanak. Oni su do{li u moju ku}u, ispred moje ku}e je bilo dvesta qudi kad su oni do{li. Da li ih je neko poznao, verovatno se na{ao neko ko ih je poznao, ako Legija ba{ nije bio tako poznat, mo`da je neko iz Zemuna poznao Spasojevi}a. Dakle, oni su do{li u moju ku}u i insistirali da ne idem u Hag, nisu ni{ta konkretno nudili {to se ti~e neke perspektive u Srbiji. Ali, otprilike je atmosfera bila, ne mogu ovi dugo opstati na vlasti, to se ose}alo u tom kontekstu o kome se govorilo. Ne mogu ja svake re~i sada da se setim i nemogu}e je. Onaj ko se mo`e setiti svake re~i iz razgovora o~igledno vas la`e, pretpostavqam da vam je to iz va{eg iskustva jasno. Ali, garantovali su da }e me ~uvati i da }u biti obezbe|en u svakom pogledu, i fizi~ki, i materijalno, i bezbedonosno, i da dolaze, to je ono {to mi se najvi{e urezalo u se}awe, blindirana kola odmah iz Kule da me vode i da sam apsolutno bezbedan, da jo{ postoje qudi u Crvenim beretkama koji su spremni da `ivot `rtvuju da bi me sa~uvali. Otprilike je u tom smeru i{ao razgovor. Istra`ni sudija: Ovde tu`ilac navodi, u zahtevu za sprovo|ewe istrage, da su kontinuirano Lukovi} i Spasojevi} nov~ano pomagali finansirawe Srpske radikalne stranke. Dr Vojislav [e{eq: To je ~ista izmi{qotina. Nikada nijednog dinara, ni ja privatno ni Srpska radikalna stranka, nismo dobili ni od Lukovi}a ni od ovog Spasojevi}a. Nikada, to vam garantujem. Tu se pojavquje jo{ neka izmi{qotina o nekom yipu, i to je ~ista izmi{qotina. Istra`ni sudija:To }u vam kasnije predo~iti. Dr Vojislav [e{eq: Da, mislili ste ve} na to. Je li? Istra`ni sudija: Da li ste vi ikada, govorim o nastupima pred sredstvima javnog informisawa, konkretno novinarima, kada ste pomiwali Kati} Gradi{u i ostale, da li ste nastupali na osnovu informacija ili, ne znam kako bih nazvao, recimo instrukcija i predloga Spasojevi} Du{ana? 115

Dr Vojislav [e{eq: Ne, nikada mi nisu dali neku instrukciju. Istra`ni sudija: Ili Legije recimo? Dr Vojislav [e{eq: Ne. Istra`ni sudija: Ne. Dr Vojislav [e{eq: Nikad mi nisu dali neku ozbiqnu informaciju. Od wih nikad to nisam dobio, mada sam hteo, tra`io sam da mi daju ako imaju neki materijal, ra~unaju}i da bi mogli da mi daju ne{to o konkurentskom klanu. Znate, i to mi je bila otprilike ideja, ako mogu da izvu~em ne{to materijala. Rukovodio sam se tom idejom, ali nikad ni{ta nisam dobio. Oni su obe}avali da }e mi dovesti tu ^umetovu `enu na konferenciju za {tampu da pri~a sve {to zna, i da nikoga ne}u obavestiti dok ona ne do|e, da bi bila sigurna da je neko ne ubije, jer u stranci bi bila sigurna. Ali, i to se izjalovilo, i nikad mi ni{ta nisu dali od informacija, niti eventualno neku dokumentaciju. Istra`ni sudija: Slede}a stvar koja se tako|e navodi u zahtevu tu`ioca jeste da vas sumwi~i da ste komentarisali doga|aje od 21. 2. 2003. kod hale “Limes”. Da vas podsetim, to je ono u vezi Bagzija i u vezi one kolone u kojoj je bio predsednik Vlade \in|i}, da li ste vi to komentarisali u {tampi? Dr Vojislav [e{eq: Da, ja sam ~ak i na onom ispra}ajnom mitingu to pomiwao, ja sam napadao \in|i}a. Evo sad onaj wegov Bagzi ho}e da ga ubije. Znate nije meni bilo ubedqivo da je to zapravo bio atentat, i danas mi nije ubedqivo, mo`da je bio oblik zastra{ivawa, pogotovo kad imam u vidu da je po~etkom marta Legija bio kod \in|i}a, i ne verujem da je krajem februara uop{te sazrela ideja kod Legije da se \in|i} ubije, jer je on po~etkom marta i{ao kod \in|i}a da poku{a da se dogovore, da se verovatno, ne{to nagode itd. Istra`ni sudija: A otkud to znate, izviwavam se? Dr Vojislav [e{eq: Otkud znam, pa to vam je slu`bena tajna Vlade Srbije, oti|ite u Vladu i pitajte je li to tajno? Da li vi znate za to? Istra`ni sudija: Ne. Dr Vojislav [e{eq: Da li vi to znate gospodine tu`io~e? Pa onda ja treba da budem javni tu`ilac. Legija je dolazio, po~etkom marta, u Vladu i Vlada je odlu~ila da to bude najstro`e ~uvana tajna, jer je razgovarao sa \in|i}em. Posva|ali se tokom razgovora i on je po~eo da tu~e \in|i}a. Po~eo je fizi~ki da udara \in|i}a i to se u Vladi, kao najstro`a dr`avna tajna, ~uva. Mislim da }e vam i to mnoge stvari rasvetliti, a to se desilo, posle mog odlaska. Ovde su hteli neke institucije da iznesu da je na{ opro{tajni miting bio u funkciji wihovog preuzimawa vlasti, to su gluposti. Garantujem vam da policija nema nikakvih indicija, to je mo`da bio strah \in|i}a i wegovih qudi. Apsolutno ni{ta nije ura|eno da se ne{to tako organizuje. Mi smo hteli miting, kako smo hteli tako samo ga organizovali, bio je apsolutno bezbedan, nijednog incidenta na svim na{im mitinzima nije bilo. 116

Nije nam padalo na pamet to. Mnogi su sumwali da ja zaista idem u Hag, mnogi su sumwali u razne stvari, ali to je sve stvar {pekulacija, a ne ~iwenica. Ovo vam je pouzdano da je Legija bio kod \in|i}a po~etkom marta i da, verovatno, tek posle toga Legija definitivno odlu~uje da uradi ovo {to mu se pripisuje, ako je on to zaista uradio, ne mogu ni ja da ga optu`ujem. Ja slu{am ono {to ste vi zvani~no saop{tili. Istra`ni sudija: Dobro, jo{ jedno pitawe, u vezi ovoga za {ta se okrivqujete, odnosno tu`ilac vas okrivquje za ove re~i koje su kvalifikovane kao podstrekivawe na izvr{ewe ovog krivi~nog dela, ubistva predstavnika najvi{ih organa vlasti. Da li ste vi ove re~i izgovorili? Dr Vojislav [e{eq: Koje? Istra`ni sudija: Ubite \in|i}a za mene? Dr Vojislav [e{eq: Ne, to nikad u `ivotu nisam izjavio, ubite \in|i}a, ili ubijte bilo koga, u `ivotu to nikad nisam izjavio. Istra`ni sudija: Ja sam razumeo, u va{em iskazu, da ste vi negirali izvr{ewe ovog krivi~nog dela, da ste na bilo koji na~in nekog podstrekivali na izvr{ewe ovakvog krivi~nog dela. Dr Vojislav [e{eq: Apsolutno nikoga. Istra`ni sudija: Pri tome ostajete, je li tako? Dr Vojislav [e{eq: Pri tome ostajem, apsolutno nikada nikoga nisam nagovarao, podstrekavao, nalagao da ~ini to ili bilo kakvo drugo te{ko krivi~no delo. Istra`ni sudija: Dobro, ja vi{e pitawe nemam, da li vi imate pitawa. Tu`ilac: Pa ja nemam pitawa, me|utim, ja bih vas zamolio sudija da osumwi~enom predo~imo delove iskaza qudi koji su do sada saslu{ani, koji su, bar {to se ti~e materijalne sadr`ine i tvrdwi, suprotni onome {to osumwi~eni govori. Pa prosto kad smo ve} tu da te stvari ra{~istimo da imamo sve na... Istra`ni sudija: To sam i imao nameru i na po~etku sam rekao da }u mu predo~iti sve one okolnosti da ima pravo da se izjasni na sve okolnosti koje ga terete i da iznese okolnosti koje mu idu u prilog. Mene sad interesuje da li vi imate neko pitawe? Tu`ilac: Jo{ samo jedno pitawe, da li znate da li su Legija i Spasojevi} pored tih, kako da ka`em, kriminalnih aktivnosti imali nekakvih politi~kih ambicija i ako jesu imali, kakve su te ambicije bile? Dr Vojislav [e{eq: Ne verujem da su imali u pravom smislu re~i politi~kih ambicija. Moj je utisak bio da su oni vi{e brinuli za svoju sudbinu, nego o nekom preuzimawu vlasti, ja ne mogu da zamislim situaciju u kojoj Legija i Spasojevi} preuzimaju vlast. Znate, mogu}e je da su tragali za nekim novim za{titnikom poput \in|i}a, to je vrlo mogu}e, i da je to tragawe bilo poprili~no grozni~avo ako su hteli kontakt sa mnom, jer ja sam se ve} eksponirao napadaju}i Legiju, koji je bio najopasniji ~ovek u Srbiji, to se vaqda 117

sla`ete sa mnom? Opasnijeg od wega nije bilo i to su svi znali, i niko drugi nije smeo nikad javno da ga napadne osim mene. Tako da sam iz toga izvukao zakqu~ak da se ose}aju nesigurnim, ugro`enim i sad tra`e neko upori{te. Naravno, ja sam hteo da saznam, da ~ujem, ali da ona osnovna distanca bude sa~uvana i u tome sam u potpunosti uspeo. Ne znam kako bi oni mogli uop{te ne{to u politici da ostvare, ko bi to za wih glasao, ko bi za takvu vlast glasao. Ali, mislim da oni nisu imali politi~ke ambicije, ali su bili spremni da ako s nekim naprave neki dogovor, da se na neki na~in anga`uju. Nemam nikakvih indicija da je takav dogovor postignut, i ovo {to sam napadao Ko{tunicu u predizbornoj kampawi za diferencirawe mafije, da se jedno krilo svrstalo uz wega, nisam imao konkretne dokaze da je Ko{tunica s nekim ne{to na tom planu radio. Re~ je o jednom politi~kom napadu, koji se mo`e izvesti na osnovu indicija, mo`e na osnovu sumwe, mo`e na osnovu pretpostavki. Politi~ki napad nije isto {to i izjava, tvrdwa u krivi~nom procesu, ili u sudskom procesu bilo koje vrste. Ali, u svakom slu~aju unutar mafije su odnosi bili toliko poreme}eni da se sva{ta moglo o~ekivati, a meni je bilo indikativno i to ko se pojavio na tom zavr{nom mitingu itd. Ova dvojica nisu se izja{wavala protiv Ko{tunice, ali nisu ni otvoreno preda mnom hvalili Ko{tunicu, hteli su mene da ispipaju kakav je moj stav o Ko{tunci i to je bilo sve. Tu`ilac: Imate li bilo kakvih saznawa da li je pobuna JSO-a imala, i ako jeste imala, kakva je bila politi~ka pozadina? Dr Vojislav [e{eq: Ona prva pobuna? Tu`ilac: Da. Dr Vojislav [e{eq: Ja sam bio u Bagdadu kada se desila ta pobuna, nisam bio u Beogradu. Ona je imala politi~ku pozadinu, koliko ja znam, ona se desila nakon hap{ewa bra}e Banovi}. JSO-vci su bili prevareni, re~eno im je bilo da hapse neke te{ke teroriste, kriminalce, ko zna koga, a onda su videli da su uhapsili dva siroma{na brata koji pre`ivqavaju sa svojim porodicama trguju}i na pijaci. I tada je izbilo nezadovoqstvo, nezadovoqstvo je bilo potencirano i sumwom da bi i mnoge od wih mogla da sna|e sli~na sudbina. To je 2001. godina, vreme kada se pojavio spisak osumwi~enih iz Ha{kog tribunala. Verovatno se se}ate velikih polemika oko tog spiska. Mislim da je tada Legija, prema mojim saznawima i prema onome {to imam u ovom materijalu, napravio sporazum sa \in|i}em da odu Goran Petrovi} i Zoran Mijatovi}, po{to su se oni na neki na~in eksponirali kao suprotstavqena struja Legiji, a odranije za wih znamo da su u~estvovali u likvidaciji Momira Gavrilovi}a. Momir Gavrilovi} je likvidiran uz anga`ovawe ^umetovih qudi. To je, dakle, ve} faza izvesnih nemira, sukobqavawa i podmetawa unutar tog klana i wegovog razdvajawa. Po~etak procesa koji je, negde polovinom devedeset druge godine do{ao do kraja i verovatno je ovo {to se desilo sa firmom “Difens roud” bio definitivni razlaz me|u wima. U vezi te po118

bune, ~uo sam razgovore koji su vo|eni i mislim da je prvi uslov bio da se smeni Du{an Mihajlovi}, onda se od tog uslova odustalo. \in|i} je, ina~e, mislio da smeni Mihajlovi}a, u vi{e navrata sam imao takve informacije, hteo je onog svog Mili}a da dovede na to mesto. Mihajlovi} mu iz vi{e razloga nije odgovarao. \in|i}u je bilo poznato da je Mihajlovi} u dosluhu sa engleskom obave{tajnom slu`bom ve} vi{e od deset godina, nije mu odgovaralo da jedan ~ovek, kao eksponent te vrste interesa, bude na tom mestu. Drugo, nije mu odgovaralo {to je Mihajlovi} do{ao do odre|enih saznawa o \in|i}u, o wegovim qudima i wihovim kriminalnim poslovima. Vi znate ovog Nemawu Kolesara, evo sad je neka afera o wemu izbila. Ja imam neku aferu odranije o wemu. Pa onda o ovom Jawu{evi}u koji je bio kriminalac jo{ u Republici Srpskoj, pa pre{ao u Beograd, radio je u UDB-i jedno vreme itd. Dakle, ta tenzija je stalno rasla i kad ve} nije mogao da smeni Mihajlovi}a, onda mu je \in|i} nametnuo, ovog Mili}a koji je bio zamenik, vodio je glavne poslove u MUP-u. On je rukovodio tom operativom. Po{to nije mogao da smeni Mihajlovi}a on je odlu~io da Slu`bu dr`avne bezbednosti izdvoji iz Ministarstva unutra{wih poslova i podredi je li~no sebi. Tako je fakti~ki {ef Slu`be dr`avne bezbednosti bio Jawu{evi}, a Bracanovi} je samo figurisao kao {ef, dok nije do{lo do svega ovoga do ~ega je kasnije do{lo. Nisam u to vreme bio u Beogradu pa ne znam ba{ sve detaqe oko te pobune, ali, u svakom slu~aju, ona je \in|i}a uzdrmala `estoko i od te pobune pa nadaqe on nije imao poverewa u Legiju. Nisu se definitivno razi{li, ali nije imao poverewa u wega. Istra`ni sudija: Imate li jo{ pitawa? Nemate, imate li vi pitawa branioci? Maja Gojkovi}: Recite nam, gospodine [e{eq, od kada datira va{e poznanstvo sa Zoranom \in|i}em? Dr Vojislav [e{eq: Zorana \in|i}a znam od osamdeset druge ili osamdeset tre}e godine, iz onog disidentskog vremena. On je bio jo{ uvek u Nema~koj, ali je u Beograd dolazio povremeno, pa smo se vi|ali na javnim tribinama u Institutu za filozofiju i dru{tvenu teoriju, dru`ili smo se obojica sa praksisovcima. Dakle, nekih dvadesetak godina. Maja Gojkovi}: Dopuna bi bila, da li ste od ranog poznanstva... Istra`ni sudija: Molim vas, samo sekund. Niste me pitali da li se dozvoqava direktno postavqawe pitawe. Maja Gojkovi}: Ja se izviwavam, ja sam se samo povela... Dr Vojislav [e{eq: Pa nije vas to ni tu`ilac pitao. Istra`ni sudija: Tu`ioca je trebalo da upozorim na isto ovo, pa bih vas zamolio da... Dr Vojislav [e{eq: Lak{e je upozoriti advokata nego tu`ioca. Istra`ni sudija: Ne, ne nije to u pitawu, nego jednostavno krenuo je sa postavqawem pitawa, pa da ga ne bih prekidao, a vidim da vi verovatno imate puno pitawa. 119

Maja Gojkovi}: ...prekinete branioca, da se dogovorimo da li }ete dozvoliti da direktno postavqam pitawa gospodinu [e{equ ili da pitawa idu preko vas? Istra`ni sudija: Mo`ete direktno, izvolite. Maja Gojkovi}: Dakle, dopuna bi bila, da li ste od dana upoznavawa gospodina Zorana \in|i}a, do atentata, ikada bili u odnosima nekakve zavade? Dr Vojislav [e{eq: Mi smo bili politi~ki protivnici, ali su nam odnosi bili, li~ni odnosi, bez obzira {to smo bili politi~ki protivnici, korektni do 2000. godine, kad je on postao predsednik Vlade. Onda su na{i odnosi poreme}eni i sasvim prekinuti. Kad su sasvim prekinuti odnosi? Nisu ni posle onog incidenta pred Republi~kom skup{tinom, nego negde pred formirawe Republi~ke skup{tine, nakon izbora u decembru 2000. godine. \in|i} je od mene tra`io da ne osporavamo te izborne rezultate da se Skup{tina {to pre konstitui{e. I ja sam mu to obe}ao, pod uslovom da on bude korektan prema Srpskoj radikalnoj stranci, jer su se ve} tada pojavqivali neki zahtevi unutar DOS-a da nam se oduzme zgrada u Zemunu. I on je to obe}ao. Me|utim, posle je pogazio to obe}awe i ja sam sa wim prekinuo sve kontakte. Istra`ni sudija: Imate li jo{ pitawa? Maja Gojkovi}: Da. Da li mo`da znate, u stvari po va{im nekim li~nim saznawima, koji su to bili izvori prihoda Demokratske stranke, ~ini mi se da ste zapo~eli u svom izlagawu o tome? Dr Vojislav [e{eq: Prihodi Demokratske stranke se mogu podeliti na one koji su bili legalni i one koji su nelegalni. Legalni prihodi Demokratske stranke su, u prvo vreme, i{li preko wenog `iro ra~una, a onda, kad je ostala du`na dvadeset tri miliona dinara {tampariji ABC Glas, ra~un joj je blokiran i ~ujem da tek sad to treba da se naplati, dakle, posle nekih sedam, osam godina. Tada je Demokratska stranka prestala da se finansira preko sopstvenog ra~una. Ali, \in|i} je izvore finansirawa imao pre svega u mafija{kim krugovima. Nekada mu je stranku direktno finansirala Slu`ba dr`avne bezbednosti, a nekada pojedini kriminalci li~no, a i on sam nije bio gadqiv od ulaska u odre|ene poslovne aran`mane, kad je re~ o nafti, cigaretama i sli~no. Maja Gojkovi}: Recite mi... Dr Vojislav [e{eq: \in|i} je bio jedan od najbogatijih qudi u Srbiji. Maja Gojkovi}: Recite mi, molim vas, po{to ste pomiwali odre|ene li~nosti u kontekstu finansirawa, da li su, po va{em li~nim saznawima, finansijeri Demokratske stranke bili izvesni Dragoqub Markovi} i Miodrag Kosti}? Dr Vojislav [e{eq: Ja sam vi{e puta u javnost iznosio imena qudi koji su bili finansijeri Zorana \in|i}a. Znate, kod tog finansirawa, sav no120

vac je i{ao wemu i on je wima raspolagao, to uglavnom nije bilo preko ra~una. Dragoqub Markovi} “Krmivo produkt”, je finansirao i stranku i \in|i}a. \in|i}u je podigao ku}u na obali Dunava, pored svoje ku}e, u Novim Banovcima. Miodrag Kosti} je wegov dugogodi{wi finansijer, ali ne samo \in|i}ev, nego i Nenada ^anka. Zatim, Stanko Suboti} Cane-@abac je bio najve}i finansijer Zorana \in|i}a, to je kraq balkanske duvanske mafije. Finansijer Zorana \in|i}a je bio Milo \ukanovi} i ne samo wega, nego skoro svih dosovskih partija. Raspolagao sam dokumentom koji je policija snimila kako Vuk Obradovi} od Vuka{ina Mara{a tra`i novac za stranku, kao mo`e li ponovo da mu da po{to mu je nestalo, a ranije mu je ve} davao. Kad je jedna bezna~ajna stranka kao {to je ta dobijala novac, mo`ete da mislite onda koliki su to iznosi bili za ove ve}e dosovske stranke. Nisam ja u stawu da sve wegove izvore finansirawa do kraja rasvetlim. U svakom slu~aju, ^ume je jedan od tih glavnih finansijera. Ali, oni nisu finansirali samo strana~ke aktivnosti, nego li~ni `ivotni standard tih glavnih \in|i}evih saradnika. Na primer, ^edi Jovanovi}u poklone trka~kog kowa, koji ko zna koliko vredi, ja ne znam ta~no, ali znam da mu je taj kow poklowen. I onda mu poklone da ode na zimovawe u Francusku. Ne mo`e on to od svoje ministarske plate. Ja sam bio potpredsednik Vlade nikad nisam mogao ni ovde na more da odem, od tih para, od te plate, ne mo`e da se ode u inostranstvo. Od ~ega je on mogao takva odela da kupuje? Ja nikada sebi nijedno odelo nisam mogao da priu{tim kakva je \in|i} neprekidno mewao, Armani i skupqe marke, ko zna kakve jo{. Znate, mafija nema politi~kih ideala, pa }e sad ona da finansira stranku da bi zaposleni u stranci dobili plate. Ona kupuje qude pojedina~no tako {to im obezbe|uje luksuzan `ivot, a oni su onda vezani za wene interese, i ona na wih mo`e da ra~una u odre|enim situacijama ili da joj pomognu da se do~epa nekog unosnog posla, ili da je za{tite od policijskog gowewa, ili ne{to tre}e. Istra`ni sudija: Ja se izviwavam, imate li vi neko pitawe vezano konkretno za radwu za koje se okrivquje osumwi~eni? Maja Gojkovi}: Naravno. Istra`ni sudija: Molim vas, samo jedan momenat. Ja bih vas zamolio da se koncentri{ete da ne gubimo vreme... Dr Vojislav [e{eq: Gospodine sudijo... Istra`ni sudija: ...ja sam bio krajwe racionalan... Maja Gojkovi}: Ako mi dozvolite da postavim pitawe... Dr Vojislav [e{eq: Gospodine sudijo, ova pitawa do sada bila su koncentrisana na predmet ove istrage. Ne mo`ete vi ovu istragu privesti kraju dok ne razjasnite kompletan lik glavne `rtve. Da biste istragu doveli do kraja vi morate da saznate sve o `rtvi, to je najva`nije, jer po onome {to saznate o `rtvi, zapravo otkri}ete i motive ubistva, bez toga ne mo`ete. Ja vas ne razumem. 121

Istra`ni sudija: Evo, ja }u vam objasniti, ako me ne razumete. Mene interesuju pod broj jedan pitawa, kako sam i od tu`ioca ~uo, prvo da vidimo da li imaju pitawa u vezi ovoga, za {ta se vi okrivqujete. Zna~i vi sad govorite o pitawima koja se odnose na `rtvu. Dr Vojislav [e{eq: Ne. Istra`ni sudija: A to nije predmet istrage u tom smislu, ovde su predmet istrage radwe za koje se vi okrivqujete, pa bih ja voleo da znam da li vi imate pitawa koja se ti~u... Maja Gojkovi}: Ako dozvolite da postavqam pitawa vi }ete saznati. Istra`ni sudija: Izvolite. Maja Gojkovi}: Ako ne dozvolite u}i }e u zapisnik da ne{to niste dozvolili i idemo daqe. Dr Vojislav [e{eq: Ja imam jo{ ne{to da ka`em gospodine sudijo. Ovde nije re~ o istrazi koja se vodi protiv mene, nego istrazi koja se vodi protiv svih ~etrdeset pet osumwi~enih. Je li tako? Istra`ni sudija: To je ta~no. Dr Vojislav [e{eq: I povodom ubistva Zorana \in|i}a. Da biste vi rasvetlili ubistvo Zorana \in|i}a, morate rasvetliti sve {to je u vezi sa `rtvom. Mi nismo ovde govorili o nekome ko nema nikakve veze sa \in|i}em nego samo o \in|i}u. Morate rasvetliti \in|i}evu vezu sa mafijom, za{to ba{ wega da ubije mafija. Je li ga mafija ubila? Jeste, nema spora, ni izme|u mene kao osumwi~enog ni izme|u javnog tu`ioca. Za{to ga je ubila mafija? To je kqu~no pitawe. Ko je imao motiv da se ubije Zoran \in|i}? Kad se utvrdi koji je motiv wegovog ubistva, onda je lako rasvetliti sve ostalo i ko je ume{an, ko je koliko doprineo tom ubistvu, na koji na~in, i sve ostalo. Istra`ni sudija: Pravo da vam ka`em bilo bi mi jasnije da su vam tako pitawa postavqena. Izvolite daqe. Maja Gojkovi}: Ako dozvolite samo... Dr Vojislav [e{eq: Ja sam tako shvatio ova pitawa. Maja Gojkovi}: Ja postavqam pitawa na osnovu izjave gospodina [e{eqa da tako dopunimo wegovu izjavu. Ho}ete li dozvoliti ili ne}ete, ili }ete prekidati branioce posle svakog odgovora gospodina [e{eqa. ^uli smo u va{oj izjavi, gospodine [e{eq, da ste spomenuli da je Zoran \in|i} dobijao ozbiqna upozorewa da }e biti izvr{en atentat na wega i da je ta saznawa dao i odre|enim evropskim zvani~nicima kao {to su Havijer Solana i tu`iocu suda u kome se danas odvija ovo saslu{awe, Karli del Ponete. Da li se se}ate, da li je on dobijao upozorewa i od qudi iz podzemqa koji su bili bliski wemu i gospodinu ^edomiru Jovanovi}u, potpredsedniku Vlade, kako ste to naveli i koji su to qudi iz tih kriminogenih struktura? Dr Vojislav [e{eq: Vidite, ja ne znam ta~no od koga je Zoran \in|i} dobijao informacije, ali, znam koje je on informacije kome davao. Tako 122

imam konkretne podatke iz policijskih izvora, da je on obavestio Karlu del Ponte da mu je `ivot u opasnosti. Taj moj podatak datira iz decembra pro{le godine, samo da vidim da li }u to na}i, po{to je to nekoliko hiqada strana. Na primer, on Karli del Ponte, sav u`asnut stavqa do znawa da mu preti opasnost da ga likvidiraju, izme|u ostalog isti oni za koje ona insistira da se isporu~e Ha{kom tribunalu. Da ne listam to sada, vi to mo`ete da dobijete tamo u sudskom spisu pod ovim brojem. On je to ose}ao, on je to o~ekivao. Drugo, vidite {ta se de{ava. Kad je Bagzi kamionom naleteo na wega, u prvi momenat \in|i} je to nipoda{tavao, kao neko u~i da vozi na autoputu. Da li se se}ate te wegove izjave? On je i sam, dakle, svestan {ta je u pitawu, da je to oblik zastra{ivawa koji je nipoda{tavao. Tek posle, kad se vratio iz inostranstva, otvara se druga stranica i ide se javno sa tvrdwom da je re~ o atentatu. A o ovome {ta se navodno desilo na Kopaoniku, javnost je obave{tena tek posle \in|i}evog ubistva, kao i tamo su ne{to probali pa nisu uspeli. Dakle, \in|i} je znao, \in|i} je shvatao, ali \in|i} je reagovao na pomalo ~udan na~in. [ta bi uradio neko kad sazna da se kriminalna banda sprema da ga ubije, a on je predsednik Vlade. Da sam ja bio predsednik Vlade ja bih odmah reagovao i krenuo u akciju. Kad sam saznao da mi Andrija Dra{kovi} sprema likvidaciju, ja ga nijednog trenutka nisam {titio. Andrija Dra{kovi} je bio jedan od najopasnijih qudi u Beogradu tog vremena, i {ta ja imam vi{e da oklevam. Spremio zoqu da me ga|a u ulici Teodora Drajzera, zna~i to nisu stvari koje se pre}utkuju i koje se nipoda{tavaju. On je u prvi mah nipoda{tavao, iz toga izvla~im zakqu~ak da je hteo jo{ na neki na~in i da se nagodi, da to ubla`i, da to promeni. Za{to je Bagzi pu{ten iz zatvora, ako je to bio atentat? Ko je imao toliku mo}? Nije ga pustio sudija ^etvrtog op{tinskog suda zato {to ga je neko zvao iz mafije. To je nemogu}e. Bagzi je pu{ten iz zatvora zato {to je to neko iz vrha re`ima nalo`io. Mogu}e je i sam \in|i}, i to je najverovatnije. Koji bi se sudija usudio da pusti nekoga iz zatvora ko je osumwi~en da je kamionom naleteo na predsednika Vlade i u kojoj to zemqi. I zato se ne treba vi{e baviti tim bajkama, \in|i} je znao da je u opasnosti i znao je zbog ~ega je u opasnosti, ali je tra`io varijantu da se izvu~e iz te opasnosti i u tom manevrisawu do{lo je do tog kona~nog kolapsa izme|u wega i Legije i zavr{io je kako je zavr{io. Maja Gojkovi}: Ministar pravde i ministar policije su iznosili svoje optu`be na va{ ra~un da ste koordinisali va{ dolazak u Ha{ki tribunal sa izvr{enim atentatom na gospodina Zorana \in|i}a. Recite nam kada ste saznali da je doneta kona~na odluka Ha{kog tribunala da podigne optu`nicu protiv vas? Dr Vojislav [e{eq: Ja sam mogao samo s Karlom del Ponte da koordini{em, a ni sa kim drugim. Saznao sam krajem januara i ~im sam saznao ja sam odlu~io da idem u Hag i saop{tio javno da idem u Hag. I odredio 24. februar, jer mi je trebalo dvadesetak dana da zavr{im sve poslove u stranci. Zaka123

zali smo vanredni kongres, zakazali smo miting, sredili sve u stranci {to je trebalo da se sredi, obavili sve pripreme, dakle minimum je dvadeset dana da se odr`i strana~ki kongres. Nema te partije koja mo`e u tako kratkom roku da sazove kongres, regularno da ga sazove sa izborom delegata, prolaskom kadrovskih lista kroz op{tinske odbore itd. Dakle ispod dvadeset dana nije moglo. A u tom periodu sam nastavio i ove svoje druge, normalne aktivnosti, i sve {to sam saznao da se de{ava u podzemqu ja sam iznosio u javnost. Maja Gojkovi}: Recite samo od koga dana se nalazite ovde u pritvorskoj jedinici [eveningen? Dr Vojislav [e{eq: Od 24. februara. Maja Gojkovi}: Od 24. februara. Recite nam s kim ste proveli posledwa dva dana boravka u Beogradu pred va{ dolazak ovde, dakle ta~no 22. i 23. februar. Dr Vojislav [e{eq: Iskqu~ivo sa mojom porodicom i mojim strana~kim prijateqima i saradnicima, 22. smo imali Kongres Srpske radikalne stranke u Domu sindikata, a 23. februara smo imali miting. Tog dana sam dr`ao i konferenciju za {tampu, dakle ili sam bio kod ku}e ili u stranci, na tre}em mestu nisam mogao da budem. Maja Gojkovi}: Ka`ete da ste odr`ali miting 23. februara ove godine, recite nam koja je svrha bila odr`avawa mitinga Srpske radikalne stranke? Dr Vojislav [e{eq: To je bio ispra}aj, miting ispra}aja i tako je i formulisan kad je zakazan. To je bio miting prkosa prema Ha{kom tribunalu, miting patriotizma i miting nemirewa sa dosmanlijskom vla{}u, sa izdajni~kim \in|i}evim re`imom, ali politi~ki miting. Istra`ni sudija: Kolegenice, samo ne{to da vas zamolim. Nemojte sa konstatacijom po~iwati pitawa. Malopre ste po~eli sa konstatacijom. Oni su to i to, pa recite molim vas. Je li tako? Izvolite. Maja Gojkovi}: U vreme vanrednog stawa u Srbiji, vladaju}e stranke su saop{tavale nameru odr`avawa tog mitinga. Recite nam da li je ikada bilo poginulih i povre|enih na mitinzima Srpske radikalne stranke? Dr Vojislav [e{eq: Ne, mi nikada na na{im mitinzima nismo imali incidente, nikakve incidente. Jednom su nam samo policajci re`irali incident, kad je zabrawen miting u Gwilanu devedeset pete godine, kad sam ja uhap{en zajedno sa svojim najbli`im saradnicima. Potpuno re`irano nakon zabrane mitinga, ina~e nikada nikakvih incidentnih situacija nije bilo, niti je bilo na ovom mitingu, niti je ne{to planirano. Bilo je nagove{taja iz vrha re`ima da mi spremamo nerede, nasiqe itd., a posle \in|i}evog ubistva pojavila se pri~a kako je bilo planirano, ako se pojavi dovoqno qudi na radikalskom mitingu da krene jedinica Crvenih beretki da preuzme vlast u Srbiji, {to su ~iste gluposti, jer apsolutno nikakvih priprema nije bilo, nikakih dogovora, nikakvih indicija, nikakvih namera, niti neko mo`e bilo kakav dokaz na}i u tom smislu. 124

Maja Gojkovi}: Recite, po va{oj proceni, koliko je bilo qudi na tom mitingu? Dr Vojislav [e{eq: Pa nekoliko desetina hiqada, da je to bio dosmanlijski miting rekli bi sto hiqada, ali realna je procena od trideset do pedeset hiqada, po mom mi{qewu. Maja Gojkovi}: Da li je kolona od tih deset hiqada... Dr Vojislav [e{eq: Trideset do pedeset hiqada. Maja Gojkovi}: Trideset do pedeset, izviwavam se nisam vas dobro ~ula. Dakle, da li su va{e pristalice prolazile pored zgrade Republi~ke vlade to ve~e? Dr Vojislav [e{eq: Ne, mi smo i{li Terazijama, na Bulevar, pa onda Beogradskom ulicom do Slavije, Srpskih vladara i Terazijama do Trga Republike ponovo. Nismo ni imali u planu da idemo pred Vladu Srbije. Maja Gojkovi}: Recite ko je predvodio tu kolonu? Dr Vojislav [e{eq: Ja sam predvodio. Maja Gojkovi}: Ko je odre|ivao mar{rutu prolazaka? Dr Vojislav [e{eq: Mar{rutu je odredilo rukovodstvo Srpske radikalne stranke, ona je bila i u programu mitinga i to su znali svi na{i op{tinski odbori. Maja Gojkovi}: U vreme vanrednog stawa, povezivan je va{ odlazak u Hag sa napu{tawem dr`ave gospo|e Mirjane Markovi}. Recite nam kada ste se vi posledwi put videli sa wom ili imali bilo kakvog kontakta? Dr Vojislav [e{eq: Apsolutno nikakve veze nema izme|u mog odlaska u Hag i wenog odlaska. Koji su motivi wenog odlaska ja ne znam, ja sam se s wom video nekoliko dana pred polazak u Hag, imali smo nekoliko susreta i protekle godine, i uglavnom su ti na{i susreti bili po pitawu Slobodana Milo{evi}a, wegovog boravka u Hagu itd. Maja Gojkovi}: Da li je bilo ikakvih koordinisanih akcija sa wom ili sa wenim suprugom u vezi va{eg odlaska u Hag? Dr Vojislav [e{eq: Apsolutno nikakvih kontakata po tom pitawu nije bilo. Razgovarali smo o tome da ja idem u Hag, odlu~io sam tako, onda mi je ona pri~ala kako to ovde izgleda, kako to Milo{evi}u izgleda i o tim nekim najobi~nijim stvarima. Maja Gojkovi}: Da se vratimo na deo izjave gde ste spomenuli ovaj izve{taj poverqivog sadr`aja, koji dr`ite ispred sebe. Recite nam, mislim da je va`an dosta, kako je on postao dostupan medijima u Srbiji i da li je to isti izve{taj koji je kod nas u medijima naslovqen sa izvesnim izve{tajem “Laufer”? Dr Vojislav [e{eq: Da, to je taj materijal od 172 strane. To su u stvari dnevni policijski izve{taji, koje sam ja dobijao u periodu otprilike od 4. juna 2001. pa do januara 2003. godine, s tim {to je za 2001. godinu ovaj izve{taj malo prore|en, jer najve}i deo tog materijala je objavqen u kwizi “Glogov 125

kolac u dosovskom srcu”. To je kwiga broj 31 mojih sabranih dela, to }e tu`iocu verovatno biti interesantno i za neke druge stvari, pa tu kwigu mo`ete u Srpskoj radikalnoj stranci u Beogradu da potra`ite. Dakle, {to se ti~e 2001. godine, uglavnom je bilo malo materijala, najvi{e je iz 2002. godine, cela 2002. godina, i prvi mesec 2003. godine. To je dakle bilo ono najpoverqivije ~im sam ja raspolagao, a {to sam hteo na ovaj na~in da bude dostupno javnosti, jer sam znao kad odem u Hag dugo }u se zadr`ati. Ja sam tada sudu predao i dvadeset ~etiri sveske li~nih bele`aka biv{eg ministra policije Vlajka Stojiqkovi}a, on je meni poverio tu svoju li~nu arhivu i ja sam to predao u sudski depozit ra~unaju}i da }e tamo biti sigurno, pa ako neko bude i pogledao ne}e smeti da ukrade, jer je zapisni~ki konstatovano da je tamo. Ukoliko bi se desilo da to neko ukrade, mislim da bi to zna~ilo potpuni slom pravnog poretka i pravosudnog sistema. Dakle, ovo je ono {to sam smatrao najosetqivijim, {to sam smatrao najbombasti~nijim, {to sam smatrao najsenzacionalnijim. I deset primeraka sam podelio novinarima ispred Palate pravde, skoro svim novinarima koji su radili za dnevne i nedeqne listove, a do{li su tog dana tamo. Maja Gojkovi}: Da li ste vi li~no pravili selekciju novinara i medija kojima ste to dostavili? Dr Vojislav [e{eq: Pa nisam pravio selekciju, svi su novinari pozvani na konferenciju za {tampu, ali po{to sam imao svega desetak primeraka dao sam novinarima iz {tampanih glasila, jer nijedna televizija to ne bi ~itala, a mogli su da poka`u snimak ovoga i daju komentar, ali ne da ~itaju. A nije bilo za sve koji su se na{li pred Palatom pravde, jedini kriterijum po kome su to dobili bio je ako su iz {tampanih medija. Maja Gojkovi}: Ovaj izve{taj... Dr Vojislav [e{eq: Dobila je i agencija BETA, na primer, mislim da je i TANJUG dobio. Maja Gojkovi}: Ovaj izve{taj je objavqen, koliko je na{oj javnosti poznato, samo u listu “Identitet”. Da li vi znate da postoji neki poseban razlog za objavu samo u tom nedeqniku? Dr Vojislav [e{eq: Vladimir Popovi} Beba je, ~im se pro~ulo za taj izve{taj, zabranio svim ostalim redakcijama da objavquju delove ovog izve{taja. Me|utim, neki su novinari komentarisali nekad u svojim tekstovima ali, niko osim “Identiteta” nije krenuo da u celosti objavquje, “Identitet” je po~eo da objavquje i ve} je iza{ao jedan ili dva nastavka dok sam ja bio u Beogradu. Maja Gojkovi}: Sad bih se vratila samo na deo va{e izjave u vezi susreta sa Du{anom Spasojevi}em. Recite mi, po{to to niste spomenuli, da li je bilo nekih o~evidaca tog va{eg susreta sa Legijom i sa Du{anom Spasojevi}em? Dr Vojislav [e{eq: Pa nije bilo nikakvih o~evidaca. Maja Gojkovi}: Bili ste... 126

Dr Vojislav [e{eq: Pa znate {ta, taj prvi susret je bio na lakat krivini na Novosadskom autoputu. Posle je ^ovi} govorio u “Betowari”. Me|utim, mi nismo ulazili u zgradu nego smo bili neko vreme napoqu na parkingu, a onda smo seli u taj wihov yip. Tada sam im rekao da ne}u da se sastajemo tako bilo gde, nego ako ho}ete do|ite kod mene, nekako mi je to bilo najjednostavnije, a i najsigurnije da vam ka`em. Jer, ko zna ako sednem u wihov yip, ko zna gde se mogu posle pojaviti, otprilike sam tako rezonovao. Nisam ja ba{ pla{qiv ~ovek po prirodi, ali ne volim ba{ ni suvi{nom riziku da se izla`em. Dakle, nije bilo svedoka osim {to je kod posledweg wihovog dolaska kod mene moglo dvesta qudi da ih vidi. Da li ih je neko zapazio ili nije, ja to ne znam. Nisam se ni raspitivao. Maja Gojkovi}: Recite nam da li je bio prisutan mo`da i {ef obezbe|ewa Du{ana Spasojevi}a prilikom tog susreta? Dr Vojislav [e{eq: Ne, nikad nije bio prisutan nijedan wegov ~ovek. Maja Gojkovi}: Rekli ste da Du{an Spasojevi} nikad nije dao nekakav poklon vama, vozilo ili novac li~no? Dr Vojislav [e{eq: Apsolutno nikada. Maja Gojkovi}: Recite da li je on to u~inio mo`da preko nekog od svojih saradnika? Dr Vojislav [e{eq: Ne, ovde je bilo re~i o nekom yipu, taj yip je potpuna izmi{qotina. Yip kojim sam se ja vozio, dr`ava je prenela na Srpsku radikalnu stranku, po~etkom devedeset devete godine kad je rat po~eo, u toku rata. Ja se nikad ranije nisam vozio nikakvim yipom, to je prvi put i to je jedini yip kojim sam se ja vozio. Desilo se negde devedeset {este ili devedeset sedme godine da stranka dobije na poklon yip, neki mali yip, bio je u veoma lo{em stawu i poklonila ga je neka `ena, koliko se se}am, ali ja taj posao nisam obavqao po{to se odmah ispostavilo da je yip u veoma lo{em stawu i da nije za neku ozbiqniju upotrebu. Taj yip je registrovan na Srpsku radikalnu stranku, javni tu`ilac mo`e da na|e podatke koje je to lice koje je poklonilo yip po{to ja sada ne znam. Vlasnik je preneo yip na Srpsku radikalnu stranku, a yip je mo`da vredeo u vrh glave dve hiqade maraka, i znam da smo taj yip dali na kori{}ewe “Pinkiju”, jedno vreme dok nismo izgubili vlast. Vu~i} je bio kratko vreme direktor “Pinkija” pa posle wega Nikola Jankovi}, vozio se Nikola Jankovi}, a sad i ne znam ni gde ja taj yip. Ali, u svakom slu~aju regularno je registrovan na Srpsku radikalnu stranku, na osnovu toga se mo`e saznati ko je yip poklonio Srpskoj radikalnoj stranci. Sa Spasojevi}em taj yip apsolutno nikakve veze nema, za neki tre}i yip u `ivotu nisam ~uo niti je bio u vlasni{tvu Srpske radikalne stranke. Maja Gojkovi}: Recite nam na koji na~in se finansira Srpska radikalna stranka? Dr Vojislav [e{eq: Srpska radikalna stranka se finansira, pre svega, od dr`avnih dotacija iz buyeta, ne{to malo iz ~lanarina i od prodaje kwiga. 127

Maja Gojkovi}: Da li u Srpskoj radikalnoj stranci postoji uredna evidencija o svim nov~anim donacijama koje stranka prima iz tih izvora koje ste rekli? Dr Vojislav [e{eq: Pa tih nov~anih donacija godinama vi{e nije ni bilo, mislim od 2000. godine, da nismo ni imali nov~anih donacija, ali se vodi uredna evidencija i apsolutno tu nikada nijedne gre{ke nije bilo. Maja Gojkovi}: Da li su se izdavale, odnosno izdaju jo{ uvek potvrde i priznanice onima koji su davali te donacije? Dr Vojislav [e{eq: Da, ali vam ka`em da ve} tri godine nije bilo nikakvih donacija. Maja Gojkovi}: Recite mi iz kojih se izvora finansirala va{a medijska predsedni~ka kampawa u toku dvehiqadite.... Dr Vojislav [e{eq: Prvo, stranka je imala veoma malo novca i kampawa je bila najskromnija mogu}a, mi smo putovali kroz Srbiju od mesta do mesta, na{i jedini tro{kovi su bili tro{kovi benzina, za dva ili tri vozila i {to smo uz put jeli sendvi~e, svaki dan po jednu pqeskavicu u lepiwi. I nigde nismo imali para da platimo spotove na televizije, nismo imali para za plakate, nismo za postere, nismo imali para za bilo {ta ozbiqnije u toj kampawi, kampawa je bila pe{a~ka, popadasmo s nogu i gotovo da je pro{la bez tro{kova. Maja Gojkovi}: Ka`ite mi ne{to drugo, sudija je ovde predo~io da ste osumwi~eni za udru`ivawe radi neprijateqske delatnosti, koliko mi se ~ini spomenuli ste dve osobe Radeta Bulatovi}a i Acu Tomi}a ako se ne varam. Istra`ni sudija: [to se toga ti~e nema potrebe, izjasnio se o svemu tome. Ta~no spomenuo sam, tako pi{e u zahtevu tu`ioca, ali ve} je dao iskaz u tom smislu, mislim ne znam {ta vas tu interesuje. Dr Vojislav [e{eq: Ja Radeta Bulatovi}a, mo`da je to dobro da u|e u zapisnik, ja Radeta Bulatovi}a nikad u `ivotu nisam sreo, ni video, niti znam kako izgleda u prirodi, ni razgovarao sa wim. A Acu Tomi}a sam sreo dva puta u `ivotu kad sam ga saslu{avao kao predsednik Anketnog odbora i jednom na prijemu u nekoj ambasadi, kad smo se rukovali i dve-tri re~i kurtoazne razmenili. Nikakve druge susrete s wim nisam imao. Nije lo{e da ka`em povodom qudi koje poznajem, a koji su ovde na ovom spisku. Borislava Mikeli}a poznajem, on je bio predsednik Vlade Srpske Krajine, bio sam u sukobu sa wim. Pro{le godine sam se jednom sa wim sreo i to je sve. Sa Kati}em se znam dugo kao s novinarom, ti na{i odnosi su varirali tako do neke srda~nije forme, ostale qude ja apsolutno ne poznajem. Maja Gojkovi}: Spomiwali ste tako|e gospodina Gradi{u Kati}a i da ga poznajete. Recite nam, da li je on bio ~lan va{eg medijskog {taba u toku izborne kampawe? Dr Vojislav [e{eq: Ne, on nije. Kad smo formirali taj predizborni {tab, onako smo pro forme formirali, ja sam imao nameru po{to me je Mi128

lo{evi} podr`ao na predsedni~kim izborima, Socijalisti~ka partija nije, rukovodstvo nije, hteo sam da nekoliko vi|enijih socijalista privu~em pa sam proklamovao kako mi je ~lan izbornog {taba na primer Dragoqub Milanovi} i jo{ neka imena. Gradi{a Kati} nije bio ~lana izbornog {taba nikada, a taj izborni {tab nije nikada na takav na~in ni funkcionisao. Taj izborni {tab je bio nas pet-{est, sednemo u auto i idemo po Srbiji, vodimo kampawu, nije imalo {ta drugo da se radi u tom izbornom {tabu. Maja Gojkovi}: Da li ste tom novinaru Gradi{i Kati}u davali intervju pred sam va{ odlazak u Hag? Dr Vojislav [e{eq: Da, dao sam mu intervju i taj intervju je objavqen u listu “Identitet”. Maja Gojkovi}: Da li mi dozvoqavate da citiram deo iz tog intervjua koji je objavqen u listu “Identitet” i u sklopu toga postavim pitawe? Istra`ni sudija: Nema potrebe, verovatno se se}ate tog intervjua, pa direktno postavite pitawe. Maja Gojkovi}: Recite nam onda u kom kontekstu ste dali izjavu novinaru Kati}u da kada se vi vratite svi }e biti mrtvi u dr`avi, naravno, u tom kontekstu, jer ja zaista ako ne citiram, mogu samo da prepri~avam da ste rekli da se ta najava odnosi i na wega? Dr Vojislav [e{eq: Ja imam taj intervju ovde, objavqen je u kwizi “^etni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom” gospodine tu`io~e, ako vas interesuje. Nisam ja to wemu rekao u intervjuu, takve izjave u intervjuu nema. Me|utim, pojavqivala se neka wegova izjava druge sadr`ine, da li je to objavio “Kurir” ili ovaj “Balkan” ne znam ta~no. Mimo intervjua bilo je nekog na{eg zezawa, onako {ala, dosko~ica pa sam ja wemu rekao, po{to su se nagomilavali doga|aji i zao{travala atmosfera, znalo se da ne{to mora da se desi toliko je to bilo zao{treno, to je svako ose}ao u vazduhu. Znate, imam utisak da sad neki qudi o tome govore kao da je sve bilo normalno pa se odjednom desilo ubistvo. Nije, ve} je sve bilo toliko zao{treno da se u vazduhu ose}alo da }e se ne{to desiti. O~ekivao sam taj obra~un, za koji sam ve} imao podatke, kad do|e do ukidawa jedinice, do uni{tewa jedinice, do hap{ewa Mladi}a, do hap{ewa Frenkija, Legije itd. Znao sam da }e biti op{ti krkqanac, ja sam o tome govorio u Narodnoj skup{tini. Ja sam tada rekao: “I ti }e{ poginuti Kati}u, ali {ta ima veze i na`iveo si se”, otprilike tako nekao nije to bilo za intervjuu. I onda kako }e se provesti ^ovi}, kako }e se provesti ovaj, onaj, ali \in|i} nije pomenut uop{te. To je otprilike bilo tako, te{ko je sad doslovno sve to re}i. To je bilo jedno prepucavawe, {ta }e se desiti, i najsigurnije }e meni biti u Hagu, to je bila poenta. Istra`ni sudija: Da vas pitam kolegenice, po{to ja imam ovde iskaze od ovih okrivqenih, Gradi{e Kati}a, Suvajyi} Miladina, Vukojevi} Zorana, po{to ste wih pomiwali u tim pitawima. Koliko vi jo{ imate pitawa, ako su pisana pitawa i ako ho}ete ja mogu da mu predo~im sad ove iskaze da se ne bi ponavqao. 129

Dr Vojislav [e{eq: Pa boqe je to, boqe je da predo~ite te iskaze. Istra`ni sudija: U redu. Maja Gojkovi}: Odli~no, to vam je tu`ilac i tra`io pre sat, sat i po vremena, pa ste vi rekli da }ete kasnije. Dr Vojislav [e{eq: Ne napadaj Majo sudiju, nije ni wemu lako. Maja Gojkovi}: Naravno, naravno. Dr Vojislav [e{eq: A i ovo {to ovaj gospodin iz konzulata pi{e stavite u spis, ne sme on to da nosi, on je izvr{na vlast a nije sudska. Ozbiqno vam to ka`em, wegove bele{ke... Istra`ni sudija: Ovako, okrivqeni Suvajyi} Miladin u svom iskazu ka`e: “^iwenica je da je Spasojevi} uzeo velike pare od droge i otmica, me|utim, on je po meni za ekonomiju bio nula”, ja }u vam ovo ~itati po{to je povezano i sa ovim “Identitetom”, pa ne{to }u pro~itati {to je mo`da i suvi{no, ne odnosi se uop{te na vas. “Ono {to ja znam on je potro{io pare za izgradwu ku}e, izgradwu centra u [ilerovoj, napravio je ku}u sestri itd.” Zatim ka`e ovako: “Spasojevi} je finansirao list “Identitet” koji je kupio za sto pedeset hiqada DM, kupio je ku}u Petrovi} Sa{i, Kalini}u s tim {to je wemu prvo kupio stan koji je kasnije poklowen dr Lon~aru itd.” On tu sad govori ne{to jo{ oko stanova itd, ali ovo {to je bitno to je ovo {to konstatuje da je Spasojevi} kupio taj list “Identitet”. Da li vi imate neka saznawa o tome? Dr Vojislav [e{eq: Ne, ja ne mogu sad ta~no da se setim imena vlasnika “Identiteta”, ali on je dolazio jedno dva, tri puta kod mene sa Kati}em, pa smo tako radili neki intervju, mislim da su jednom wihov dvojica zajedno radili intervju sa mnom, ali se ne mogu setiti wegovog imena. On je bio i direktor, ja mislim, “Identiteta” i vlasnik. Ako je neko od wega kupio “Identitet” onda vam on mo`e re}i kome je prodao “Identitet”. Ta prodaja nikada javno nije provedena. Dakle, nikad se nije ~ulo, dok nije \in|i} ubijen, ja bar nigde nisam ~uo, da je Spasojevi} vlasnik “Identiteta” apsolutno nigde. Istra`ni sudija: Ka`e slede}e: “Spasojevi}u je bila mo} udarila u glavu, stalno mu je bila pri~a da }emo prvo da ubijemo ovoga, pa onoga itd. Govorio je da smo dr`ava u dr`avi, da smo mo}niji od dr`ave, prosto je vukao neke qude u tu mo}, ovde mislim na Kati} Gradi{u novinara. Spasojevi} je govorio da }e u ~asopisu “Identitet” da kompromituje qude iz Vlade, da }e svi da se boje wega. Spasojevi} je kreirao okvirno {ta treba da se objavi u tom listu. Recimo, se}am se da je list objavio nekih deset pitawa za premijera, to je bilo negde u decembru 2002. zbog toga je do{ao Legija u [ilerovu i napravio skandal, pa daqe ka`e, koristio je i [e{eqa kome je bilo dovoqno samo da mu se ka`e da nekog pqune, a ovaj kakav je bio to se zna nije mu bilo te{ko”. Dr Vojislav [e{eq: Vidite, to nije bilo deset pitawa za \in|i}a nego sto pitawa, ja se se}am toga teksta. Drugo, najboqe je da uzmete sve brojeve “Identiteta”, negde od po~etka avgusta pro{le godine pa do kraja izla`ewa, 130

pa }ete videti – to je dva broja mese~no. Mislim da je izlazio na ~etrnaest dana, pa }ete videti i tekstove u kojima su mene napadali. To je ovaj tekst Slobodana Jovi}a, to je tekst ovoga iz Zaje~ara, Oskara Klipera, pa je mewao ime u Vitomirova. To je onaj koji je nalazio one hladwa~e u Dunavu. Prema tome, to je novina koja je i mene napadala onda kad sam ja po~eo da udaram po qudima koji vaqda nisu bili po voqi onome ko je stajao iz novine. A sad kako to stoji u pozadini, ja ne znam, jer svi moji kontakti sa redakcijom tog lista bili su sa Gradi{om Kati}em i ~ovekom koji je u nekoliko navrata dolazio sa Kati}em, koji je predstavqen kao vlasnik, ali taj ~ovek je imao i funkciju direktora i radio kao novinar, Moca, Meca kako li se zove, ja ne mogu sad da se setim wegovog imena, nije ono ni naro~ito bitno. To je jedan debequ{kast crn ~ovek. Tog Suvajyi}a ja nikad u `ivotu nisam video, apsolutno nikakav kontakt s wim nisam imao, apsolutno. Istra`ni sudija: Evo {ta on daqe ka`e: “U vezi relacije izme|u Spasojevi}a i [e{eqa, znam iz Spasojevi}eve pri~e, govorio je da je i{ao kod [e{eqa ku}i i da je [e{eqeva `ena dobra doma}ica. Spasojevi} je tra`io dobar razlog da se aktivira JSO, prava pozadina i `eqa mu je bila da se sru{i vlast u Srbiji, ali je za to tra`io dobar razlog, kao takav je smislio da su engleski agenti hteli da uhapse [e{eqa {to je i rekao [e{equ koji je to izneo u javnost. Spasojevi} je mislio da }e u tu vest da poveruje veliki broj qudi u Srbiji, da }e onda da opravdaju aktivirawe JSO-a u odbrani [e{eqa, da su to prakti~no patriotske snage koje }e [e{eqa da za{tite”. Na drugi na~in, kao {to vidite, on govori da vam je Spasojevi} to podmetnuo, da su to engleski agenti itd. Dr Vojislav [e{eq: On je instruisan od nekoga da da takvu izjavu. Ja vam predla`em da uporedite wegovu prvu izjavu pred policijom i ovu i da vidite da li tu ima nekih razlika, pretpostavqam da ste dobili te izjave sa policijskog saslu{awa, da su vam oni bili indikator za vo|ewe istrage. I da vidite da li tu ima odstupawa. Ja nisam rekao da su engleski agenti mene hteli da uhapse i poku{ali da uhapse, i to mo`ete videti iz svih mojih izjava i konferencija za {tampu. Na{a policija je mene htela da uhapsi. Na{a policija, ja sam neprekidno na tome insistirao. A o~igledno je da ga je nekom, ko nije ba{ sasvim verziran, sasvim precizan, pogre{no usmerio da vam daje izjave u istrazi. A {to se ti~e engleskih agenata, pa najboqe je da se utvrdi da li su oni zaista jo{ uvek u Srbiji ili nisu, a jo{ uvek su, pre pet dana sam na Bi-Bi-Siju ~uo da su jo{ uvek u Srbiji. I engleski agenti nisu do{li zbog mene, oni su do{li, pre svega, zbog Mladi}a, zbog JSO i zbog jo{ nekoga za koga eventualno smatraju da traba da ga pokupe. Istra`ni sudija: Evo {ta daqe izjavquje: “^uo sam kada ga je Spasojevi} ube|ivao da ne ide u Hag, me|utim, kada je to [e{eq odlu~io Spasojevi} mu je poklonio dvadeset hiqada evra za porodicu. Ja to nisam video, ve} je to Spasojevi} pri~ao pred nama iz ove grupe. Prema tome ~uo sam kada je Spasojevi} rekao, posle atentata na \in|i}a, e da mi je tu sada [e{eq. Spasoje131

vi} je rekao da je ~uo od [e{eqa kada je odlazio u Hag da mu je ovaj rekao ubijte \in|i}a za mene. Ja ne znam da li je to Spasojevi} slagao, ali sigurno tvrdim da je to rekao”. Dr Vojislav [e{eq: Da li pi{e od koga je to Suvajyi} ~uo? Istra`ni sudija: Ka`e od Spasojevi}a, da je ~uo to od Spasojevi}a da mu je on to rekao. Ka`e: “Ja to nisam ~uo ali to sam ~uo od Spasojevi}a”. Dr Vojislav [e{eq: E, zna~i, kriv je Du{an Mihajlovi}, da nije uhvatio Spasojevi}a i ubio sad biste mogli da saslu{ate i Spasojevi}a, a ne ovako rekla-kazala. To je ~ista izmi{qotina i mislim da je policija naknadno re`irala tu pri~u. Istra`ni sudija: A ovih dvadeset hiqada evra? Dr Vojislav [e{eq: Apsolutno ni dinara, ni evra, ni marki, ni dolara nikada nikakav novac nisam dobio od Spasojevi}a, ni od Legije niti od qudi iz wihovog klana. I to vam garantujem. Drugo, Spasojevi} se nikad nije sreo sa mojom `enom, moja `ena je bila, u kuhiwi. Nisu hteli ni kafu, tra`ili kiselu vodu. Ja sam oti{ao, uzeo fla{u kisele vode i doneo. Jo{ sam se pribojavao kad iza|em iz dnevne sobe da mi negde neki ure|aj za prislu{kivawe ne podmetnu, po{to sam znao da imaju takve mogu}nosti. A ovaj Suvajyi} uop{te nije bio nigde, apsolutno. Istra`ni sudija: Evo slu{ajte sad {ta on ka`e u vezi vi|ewa, ovo {to ka`ete, da se nikade niste videli. Ka`e ovako: “Negde u toku 2001. godine, Spasojevi} mi je dao neki materijal da odnesem [e{equ, da on to objavi, {to sam i ja uradio. Spasojevi} mi je rekao da kada do|em ka`em lozinku “Gvozden”, tako sam rekao kada sam do{ao u sedi{te stranke pa su me oni odveli gore kod [e{eqa i ja sam mu li~no dao taj materijal. U novinama je tada objavqen jedan sklop informacija, ja sam to povezao sa ovim materijalom”. Ne govori se o ~emu se radi, ali zna~i ovo govori da je dolazio jednom, donosio materijal i da je lozinka bila “Gvozden”. Je li to ta~no? Dr Vojislav [e{eq: To je izmi{qotina, apsolutno nikad nije dolazio, i treba da ka`e koji je to materijal, {ta je to bilo 2001. godine. Istra`ni sudija: 2001. godine. Dr Vojislav [e{eq: Apsolutno je to nemogu}e. Istra`ni sudija: Vi ste pomiwali ovog Vukojevi} Zorana, evo {ta je on izjavio. Dr Vojislav [e{eq: Ko je Zoran Vukojevi}? Istra`ni sudija: On je bio u obezbe|ewu, bio je nekada policajac iz Zemuna, posle je bio, prema ovom materijalu, {ef obezbe|ewa Spasojevi}a. Ja ovo li~no ne znam, nego iz materijala, po{to ste mi postavili pitawe pa da vam predo~im ko je. On govori: “Spasojevi} je odr`avao kontakte sa [e{eqem, upoznali su se devedeset {este, devedeset sedme godine kada mu je Spasojevi} poklonio yip koji je registrovan na Srpsku radikalnu stranku. Spa132

sojevi} je odlazio kod [e{eqa i [e{eq je dolazio u [ilerovu. Znam jednom da je [e{eq bio sa wima na autoputu gde su bili novinar Kati}, Legija i Du{an. Du{an je davao novac [e{equ za stranku i za kampawu za izbore, kada je bio onaj drugi krug neuspelih predsedni~kih izbora. Video sam kada je Spasojevi} dao Kati}u trideset hiqada evra da da [e{equ. Znam da je [e{eq imao uticaja na neku kombinaciju ako je, recimo, neki Savez zemunaca imao protest, to je bio Savez Hrvata koji tamo `ive, uba~eni su me|u wih Lukovi}, Kum i pokojni Branko Be}irevi}, jo{ neko je bio sa wima, po~eli su da uzvikuju Hrvatska do Zemuna, qudi su na tom skupu videli da je to opasno pa su se razi{li. Posle su Du{an i Kum bacili bombu u fotokopirnicu preko puta op{tine, vlasnika jednog od tih koji su bili na mitingu, sve ovo je osmislio [e{eq”. Dr Vojislav [e{eq: To su ~iste izmi{qotine. Prvo, {to se yipa ti~e apsolutno je neistina i to mo`ete da proverite, to je najlak{e da se proveri. Ko je bio vlasnik yipa, i ko je poklonio yip? To je dakle najjednostavnije. Drugo, apsolutno nikada nikakav novac, ni preko Gradi{e Kati}a ni neposredno, ni na bilo koji na~in nisam dobio. To je ~ista izmi{qotina. Tre}e, {to se ti~e toga u Zemunu to je bilo, koliko se se}am, povodom onog slu~aja Barbali}. Istra`ni sudija: Ja ne znam. Dr Vojislav [e{eq: Porodica Barbali} je napustila Srbiju pre vi{e godina, pa je wihov stan dodeqen drugima i tu je bilo tih prepucavawa. Ali ja tada apsolutno nikakvu vezu ni kontakt nisam imao sa Spasojevi}em ni sa bilo kim drugim. A {to se ti~e tog bacawa bombe u {tampariju, ono je vremenski potpuno odvojeno od ovog doga|aja, od ovih demonstracija. To su bile neke male demonstracije gde su se me|usobno posva|ali, pa je neki cirkus ispao nije bilo ~ak ni incidenta, nego onako prepucavawe, me|usobni dueli. A vremenski mislim da postoji veoma velika distanca izme|u te bombe, koja nikad nije rasvetqena, i ovog doga|aja. Ima li i{ta {to on tvrdi da on zna, da je ~uo, da je video? [ta zna~i to mislim? Naga|a. Istra`ni sudija: “Du{an je kupio list “Identitet”, u wemu je [e{eq objavqivao razne ~lanke o \in|i}u i sve {to je hteo, na koga god je hteo da pqune, podatke, {ta bi trebalo da izjavi Du{an je davao [e{equ, direktno ili preko novinara Kati}a”. Dr Vojislav [e{eq: [ta vam Kati} na to ka`e? Istra`ni sudija: Pa onda ka`e, posle }u vam ja predo~iti {ta on ka`e, ne mogu sve odjednom. Ka`e: “Kada je Karla del Ponte do{la u Beograd, pre atentata, mislim da se tada sastala sa \in|i}em, onda su Du{an i Legija saznali preko Mikeli}a i Bulatovi}a sadr`aj toga {to je Karla donela, protiv koga su optu`nice, te da je izme|u ostalih doneta optu`nica protiv [e{eqa i Legije, to mi je rekao Du{an”. Zna~i on govori od koga je {ta saznao. “Du{an je rekao da Kati} po|e do [e{eqa i da mu to ka`e. Du{an i Legija 133

su saznali da je neko tra`io da [e{eqevo hap{ewe bude uz kamere i sli~no, teatralno. Kada se Kati} vratio od [e{eqa u [ilerovu tra`io je da ga pove`em sa Du{anom preko telefona specijala, {to sam ja i uradio i tada sam ~uo kad je Kati} rekao Du{anu da [e{eq tra`i od wega i Legije da se ubiju \in|i}, Ga{a Kne`evi} i jo{ jedan tre}i, ali ne mogu da se setim ko. Ako ne mogu sva trojica onda makar jedan. Meni je je bilo ~udno za{to Ga{u Kne`evi}a, ali sam saznao da je Ga{a [e{eqa izbacio sa fakulteta, to se zapravo znalo odranije”. Dr Vojislav [e{eq: Pa znam, ali gde je onda na tom spisku za likvidaciju Du{an Mihajlovi}, gde je ^ovi}, gde su ti drugi? Istra`ni sudija: Evo {ta daqe ka`e: “Tako|e znam da je Du{an Spasojevi} davao odre|ene instrukcije povodom intervjua koje je davao [e{eq, o ~emu sam napred govorio pa i po pitawu slu~aja Make, zatim slu~aja Limes, po pitawu slu~aja Gavrilovi} i sli~no. Mislim da je [e{eq dodavao trideset posto na to, on tu ka`e mislio”. Verovatno upore|uje ovo {to je saznao sa onim {to je pro~itao. To ka`e Vukojevi}, da vidimo {ta daqe ka`e. U pogledu ovog “Identiteta” lista ka`e ovako: “Legija i Spasojevi} su pro{le godine do{li na ideju da kupe neki dnevni list. Novinar Kati} je odranije bio dobar sa wima i objavqivao neke ~lanke u raznim listovima, mislim “Blicu” i tome sli~no. Zato je Kati} bio sa Spasojevi}em i Legijom kada su ga zadu`ili da na|e neki list. On je na{ao tada{wi “Id” doveo je vlasnika kod Spasojevi}a i Spasojevi} je od wega kupio taj list i to osamdeset posto, promenili su mu naziv u “Identitet” i izlazio je jednom nedeqno. Za glavnog i odgovornog urednika su postavili Kati}a. Direktor je bio Sr|an Mihajlovi}, Legijin kum, nakon {to je donet ovaj Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala pro{log leta bio sam prisutan kada je Spasojevi} razgovarao sa Milivojevi}em”. To je advokat, kolega jedan. “Trebalo je da Milivojevi} napravi tim koji }e to da komentari{e itd”. Evo to je to oko tog lista “Identitet”. Da li vi znate ne{to o tome, da li je kupqeno tada? Dr Vojislav [e{eq: Ja sam vam rekao da o tome pojma nemam, da je neko kupovao “Identitet”, ni po ~emu nisam saznao, niti prime}ivao. Veza sa “Identitetom” za mene je uvek bio Gradi{a Kati}. [to se ti~e tih mojih intervjua, pa znate {ta najboqe je da uzmete da uporedite ovih prethodnih nekoliko godina, i da vidite da tu postoji kontinuitet. Ja sam za Maku obelodanio da je ubica generala Bo{ke Buhe pre nego {to sam upoznao Legiju i ovoga Spasojevi}a, pre nego {to sam se sreo s tim Spasojevi}em, koga sam jednom davno video pre vi{e godina pa nikad vi{e. I drugo sve te ~iwenice su bile istinite i istinitost tih ~iwenica jednom je potvrdio i Du{an Mihajlovi} na televiziji, kad je uhap{ena Makina grupa, iako sam ja to pre vi{e od mesec dana saop{tio javnosti. On je rekao: “Gospodin [e{eq je veoma informisan ~ovek”. Pretpostavqam da znate za tu izjavu. Tako da ni{ta tu nisam mogao da dodajem, ako sam govorio istinu, govorio sam istinu, kako sam {ta saznao, to sam saop{tavao na konferenciji za {tampu. Ali, {to je naj134

gore, znali su mnogi drugi da je Maka ubio Bo{ka Buhu pa su }utali. Ja mislim da je ovde mnogo ozbiqnije pitawe, kako to da je ubijen @eqko [krba, odmah nakon {to sam ja obelodanio wegovu ulogu u Makinoj grupi i doveo ga u vezu sa Neboj{om ^ovi}em, a ^ovi} priznaje da je ba{ tada bio u kontaktu sa Legijom. Zvao on Legiju da ga pita je li to on mene napada preko [e{eqa, takva mu je izjava bila. Tako da znate, neko ko ovako instrui{e te osumwi~ene da daju izjavu u istrazi, o~igledno je nestru~an i nesposoban, ne daje im ni dozu ubedqivosti na osnovu stvarnih ~iwenica. Istra`ni sudija: Ovo po pitawu da li vas je neko video kad ste imali, kako da ih nazovemo, susrete ili tamo na toj krivini, evo {ta jo{ Vukojevi} ka`e. “Pre poku{aja ubistva Qubi{e Buhe ^umeta bio sam u obezbe|ewu Spasojevi}a kada se sastao [e{eqem na jednoj krivini kod cementare, kod Galenika naseqa”. Dr Vojislav [e{eq: Da. Istra`ni sudija: To je ono o ~emu vi pri~ate. Dr Vojislav [e{eq: To je na lakat krivini. Istra`ni sudija: To je to, je li tako? “Mi iz obezbe|ewa smo ~ekali kod restorana Savi}, video sam kad je ^ume pro{ao”, itd. To je ovo odgovor na ono va{e pitawe, da li je... Dr Vojislav [e{eq: A {to je sad ^ume tu prolazio? Mi tada nismo imali sa ^umetom ni{ta. Istra`ni sudija: Ne, ne povezuje on to, nema veze sa vama, nego on ka`e koga je video kada je tu stajao iz obezbe|ewa. Dr Vojislav [e{eq: Znate {ta, mo`da su Legija i Spasojevi} imali neka kola obezbe|ewa na distanci, pa se ta kola nisu pojavila kad smo se mi susreli, ta kola su mo`da negde bila parkirana odakle su nas videli da ih ja nisam primetio. Garantujem vam sigurno da ta kola sa wihovim obezbe|ewem nisu bila uz wih. Istra`ni sudija: Evo {ta ka`e okrivqeni Buha Qubi{a, {ta je wemu poznato u vezi svega ovoga. “Du{an Spasojevi} je kontaktirao sa [e{eqem jo{ dok je [e{eq bio na vlasti”, misli na ovu sa SPS-om. “Tada je [e{eq dr`ao lokalnu vlast u Zemunu i wegov ~uvar Pana i Spasojevi} su dovodili kod mene [e{eqa. Mislim da je to bilo devedeset sedme ili devedeset osme godine kada sam dao [e{equ za stranku deset hiqada DM. U to vreme ga je napao Vuk Dra{kovi}, da je Hrvat, pa je [e{eq i{ao u rodno mesto da snimi materijal odakle mu je poreklo. Po{to su bili lo{i putevi, ja sam mu dao svoj yip da se poslu`i”. Dr Vojislav [e{eq: To je ~ista la`, i to mo`ete ta~no da utvrdite. Ja sam i{ao za Hercegovinu tada autom Vlade Srbije, nisam imao tad yip, bio je “audi” Vlade Srbije, i{ao sam sa slu`benim voza~em, to sve mo`ete da proverite u Vladi Srbije. A sa ^umetom sam susret imao mnogo ranije, devedeset sedme godine, leto je jo{ bilo, ja sam obilazio radove na podru~ju Sur~inske op{tine, tamo smo prvo asfaltirali Vinogradsku ulicu, pa onda uli135

cu Bratstva i jedinstva. [etali smo kroz centar Sur~ina i on nas je pozvao u onaj svoj objekat. Tamo smo na stolu videli {ahovsku tablu, on je s nekim pre toga igrao {ah. I nekako se stvorila ideja da odigramo nas dvojica nekoliko partija {aha. Ja sam rekao mo`e, ali po sto maraka, ra~unaju}i da }u ga sa lako}om pobediti. Nisam ba{ s takvom lako}om, ali rezultat je bio ~etiri dva, i prvo je odbijao da mi isplati tih dvesta maraka, ali ja sam to rezolutno tra`io, onako, ba{ bio spreman na sva|u i onda mi je on dao tih dvesta maraka, koje sam dobio u {ahu. I la`e, nikakvih deset hiqada maraka nije dao, apsolutno. Istra`ni sudija: Evo upravo on to govori, ali vidite {ta ka`e, ka`e: “Spasojevi} se sretao sa [e{eqem, sretali su se i u ku}i kod Pane, pravo da vam ka`em ja sam igrao sa [e{eqem {ah, se}am se da me je pobedio tri jedan, a igrali smo u po sto maraka po partiji, dao sam mu jednu fal{ nov~anicu od dvesta DM, kad ih je stavio u yep to sam mu rekao, on ih je izvadio, pogledao i rekao da nema veze, da }e ih on proturiti i ako imam jo{ da mogu da mu dam. Tada sam se bavio prodajom benzina”. Pa vidite on to tako ka`e, moja je du`nost da vam predo~im to, ka`e: “Tada sam se bavio prodajom benzina i neko od kupaca mi je jednostavno dao tu nov~anicu koja mi je bila sumwiva, ja nisam utvrdio da li je fal{, ve} mi je bila sumwiva”. I navodno vam je to rekao, a da li je to {ala, mo`da on ho}e da potkrepi ovaj iskaz ne~im {to se... Dr Vojislav [e{eq: Ne to je potpuno izmislio i bez ikakve potrebe, znate, ali jednostavno to je u psihologiji kriminalca da la`e i kad ne mora. Istra`ni sudija: Evo {ta ka`e daqe, “Posle 5. oktobra 2000. na neki na~in su se poremetili odnosi izme|u Spasojevi}a i Legije s jedne strane i [e{eqa s druge strane. Me|utim, kada su Legija i Spasojevi} utvrdili da Legija ne mo`e da ima kontakte sa \in|i}em, ~ak ni telefonski, onda su se Spasojevi} i Legija okrenuli prema [e{equ tako da su po~eli da kontaktiraju sa wim, jednostavno krenuli su da pquju sada{wu vlast. Pred izbore za predsednika Srbije, koji su odr`ani pro{le godine, Legija i Spasojevi} su se priklonili [e{equ i Ko{tunici. Tada su u sredstvima informisawa za mene pisali sve i sva{ta, da mi je pomagala ova vlast, da sam nelegalno nabavio ma{ine za asfaltirawe, da se bavim nelegalno raznim poslovima. U to vreme su sva{ta pri~ali o mom kumu Dragoqubu Markovi}u iz “Krmivo produkta”, a sve je to bilo upereno na srozavawe ugleda \in|i} Zorana. Tako je [e{eq u Skup{tini Srbije odmah po~eo da govori o mom trovawu, navodno, kriminalcima iz Sur~ina, potom su usledila ona pisma koja je navodno pisala moja supruga Qiqa protiv mene, iako ih ona nije pisala”. [to se ovoga ti~e vi ste ve} odgovorili i pre ovoga. Dr Vojislav [e{eq: Da. Istra`ni sudija: Na sve. Dr Vojislav [e{eq: Ali moram jo{ ne{to da ka`em. Istra`ni sudija: Izvolite. Dr Vojislav [e{eq: Znate, kad se kriminalac pojavi u ulozi teoreti136

~ara i razvija neku teoriju, to mo`e izgledati sme{no, ali ne mo`e nikako biti ozbiqno u okviru jednog krivi~nog postupka. A vidite u kakvoj je on situaciji, on sada negira i da je bio otrovan. Daleko mu je od svesti da vi mo`ete jednostavno da proverite na VMA da li je on tamo bio zbog trovawa i ~ime je bio otrovan, {ta su iz wega ispumpali i sve ostalo. A ja sam saznao i kako je otrovan, i kako mu je `ena podmetnula neki sok i kako je on primetio da je sok otrovan, pa nije celi popio itd. Znate, a ovo je izmi{qotina ~ista da su se poremetili odnosi izme|u mene i Legije kad ja Legiju nisam ni poznavao. Kako se mogu poremetiti odnosi izme|u qudi koji nisu imali nikakve odnose. Prvi moj susret sa Legijom u `ivotu gde smo razgovarali, osim onoga telefonskog kad me zvao, kad sam ga psovao, bio je negde u jeku kampawe, negde polovinom avgusta pro{le godine, negde u to vreme. To je bio onaj deo kampawe, po tome se se}am, kada sam jo{ i{ao na razne televizijske emisije pa nisam putovao svaki dan. Od prvog septembra sam krenuo na put i nije me bilo u Beogradu. To je, dakle, mogla biti polovina avgusta i nikako pre. Svi moji napadi, pazite, postoji `estok napad na Legiju, su iz marta 2001. godine ili aprila 2002. godine, i pro{le godine, povodom rasprave o izve{taju Anketnog odbora. Istra`ni sudija: Ovde on izjavquje i slede}e, ka`e, da su vama davali informacije za objavqivawe, Spasojevi} Du{an pa vidite {ta ka`e: “[e{eq je u Skup{tini govorio i u novinama da }e biti ubijeni Andrija Dra{kovi} Ando, Skole i drugi”, a ka`e da vam je to saop{tavao Spasojevi} pre ubistva i na taj na~in name{tao, boqe re~eno podmetao kao da }e to neko drugi da uradi, a ne Spasojevi} i wegova grupa. Dr Vojislav [e{eq: Znate to je ve} sasvim fantasti~no. Istra`ni sudija: Da li ste vi dobijali, vra}amo se ponovo na ono pitawe, neke podatke od wih, da li ste vi to objavqivali, evo ovde ih konkretizuje recimo... Dr Vojislav [e{eq: Da, apsolutno s wima nikakve kontakte nisam imao. To je 2000. godina. Posle Arkanovog ubistva, ja sam razotkrivao javnosti kako bih {ta saznao, ko je ume{an u Arkanovo ubistvo. A de{avalo se, nekom koincidencijom, kako ja ~ije ime pomenem tako ga posle likvidiraju. Tako sam prozivao ^andu, prozivao sam onog Skoleta Uskokovi}a, prozivao sam Andriju Dra{kovi}a, ali je Andrija Dra{kovi} organizovao moje ubistvo, pa nije uspeo. I nisam imao apsolutno nikakve veze, nikakvog kontakta. Pomenut je malopre Petar Pani}. Od septembra 2000. godine ja ne govorim sa Pani}em i nikakav kontakt nismo imali. Mi smo imali su|ewe povodom premla}ivawa onog Barovi}a, pojavqivali smo se u sudnici vi{e puta, sedeli jedan pored drugoga, ni re~i nismo razmenili. Jednom je bila samo incidentna situacija kad je po~eo ne{to da psuje na hodniku, ali apsolutno nikakav kontakt s wim nisam imao. S Pani}em sam i ranije imao problema. Znate, meni se nije svi|alo dru{tvo u kome se on vi|a, on nije, po mom mi{qewu, i koliko ja znam, bio nikada u nekom ozbiqnijem, krupnijem krimi137

nalu. Ali, voleo je da bude u tom dru{tvu, to dru{tvo je mene kompromitovalo i ja sam Pani}a prvo odstranio iz obezbe|ewa Srpske radikalne stranke. Zaposlen je bio u op{tini Zemun, a posle sam spre~io i da se vi|a u mom dru{tvu. I kad su bile javne manifestacije, na kojima se ja pojavqujem sa obezbe|ewem, wega nije bilo i to traje tako godinama. A od septembra 2000. godine do danas nemamo apsolutno nikakve kontakte, to su ~iste nebuloze. Istra`ni sudija: Dobro, po{to je sada trinaest i trideset jo{ dva tri minuta ima, a re~eno je da na sat i po vremena moramo da prekinemo, zbog du`ine trajawa ove trake. Ponovo moramo da napravimo pauzu od pola sata. Je li tako? Zna~i konstatujem da se prekida saslu{awe u trinaest i dvadesetsedam minuta i da }e biti nastavqeno u ~etrnaest ~asova. Dr Vojislav [e{eq: Samo jo{ ne{to. Nemam ja ni{ta protiv da na{ konzul bude prisutan, ali ne mo`e bele{ke da pravi mimo slu`benog zapisnika, odmah }e to Svilanovi} da ima u rukama, a to zna~i da }u morati ja da objavqujem kompletan stenogram, nemojte se sa tim igrati. Proglasili ste tajnim ovo do po~etka procesa. Je li tako? Ako ste vi korektni, ja sam korektan, ako vi niste korektni, ima da vas bombardujem. Znate da se ne bojim i da sam u stawu to, prema tome, to ozbiqno ka`em. Nemate pravo na te bele{ke. Istra`ni sudija: Mi }emo uzeti te bele{ke... Dr Vojislav [e{eq: Ne smeta mi uop{te. Istra`ni sudija: Sad }u vam re}i, on zna engleski... Dr Vojislav [e{eq: Ne morate uop{te da mi obja{wavate, jesam li pravio problem oko prisustva? Nisam, ve} oko bele{ki, jer vi imate mogu}nost da to obelodanite, ali imam i ja, ovde smo izjedna~eni u pogledu tih mogu}nosti. Slavko Jerkovi}: Sudija u tom smislu nije ni odvi{e da se konstatuje prisustvo. Ni{ta vi{e, prisustvo gospodina. Dr Vojislav [e{eq: Evo, konstatovano je ve}, snimqeno je. Istra`ni sudija: To je ve} konstatovano i nije problem. Dr Vojislav [e{eq: Ovde ~ovek i kad se naka{qe konstatuje se. Istra`ni sudija: Da, konstatujem da se nastavqa sa saslu{awem osumwi~enog, istoga dana u ~etrnaest ~asova. Stigli smo do predo~avawa ovih iskaza i sada imamo iskaz Pejakovi} Sa{e. Pejakovi} Sa{a je, da vas upoznam, prema podacima iz spisa bio u obezbe|ewu Legije, mislim da je bio i u obezbe|ewu Spasojevi}a, i on je iz JSO-a. Evo {ta on ka`e u pogledu ovoga i mislim da se tu najbli`e usagla{avate oko ovih kontakata, ka`e ovako: “Vojislav [e{eq se susretao sa Spasojevi}em u ~etiri navrata. Jednom smo i{li Spasojevi} i ja vozilom “golf 3” sa zatamwenim staklima, a to je jedno od Spasojevi}evih vozila, za koje je govorio da je za {uwawe po gradu. Pitao me je da li znam gde [e{eq stanuje, pa sam rekao da ne znam, Spasojevi} je znao, oti{li smo do [e{eqeve ku}e u Batajnici. Kod wega je u{ao Spasojevi}, a ja sam ostao u vozilu i sa~ekao. Jednom je i{la cela Spasojevi}eva pratwa do 138

[e{eqeve ku}e, s tim {to je Spasojevi} iz svog auta pre{ao u drugo vozilo marke “pe`o” u kome smo bili Vlada, Budala i ja, a pratwa je ostala na putu pre Batajnice, da ne bi privukla pa`wu. Vlada i ja smo sa~ekali Spasojevi}a u vozilu. Jednom smo oti{li “golfom 3” na Novi Beograd po Legiju koji se qutio na [keneta, to je jedan iz pratwe Spasojevi}a, ovoga Legije, jer navodno nije razumeo oko obezbe|ewa tako da je Legija ostao sam na ulici. Oti{li smo na Novosadski put kod jedne cementare tu smo videli novinara Kati} Gradi{u, koji je do{ao nekim “renoom” ~ini mi se bugarskih registarskih tablica. Pre{ao je kod nas u vozilo, a onda smo ih odvezli do [e{eqa. U ku}u kod [e{eqa su u{li Legija, Spasojevi} i Kati} Gradi{a. Ne mogu da se setim koliko su se zadr`ali. Slede}i put smo isto oti{li kod te cementare i tada se pojavio [e{eq sa svojim obezbe|ewem, pre{ao je u Spasojevi}evo vozilo, blindirani yip “mercedes”, pa smo [e{eqa dovezli kod Spasojevi}a u [ilerovu, u{ao je u gara`u, a gde je gore oti{ao kod Spasojevi}a nisam video. Kao {to sam rekao uvek sam ostajao u vozilu, tako da ne znam zbog ~ega su ovi sastanci obavqani, ne znam o ~emu se pri~alo”. Eto to je Pejakovi} Sa{a izjavio, {to se vas ti~e... Dr Vojislav [e{eq: Samo {to je redosled tu promewen. Prvi susret je bio na lakat krivini, a onda su bila dva susreta u mom stanu i ovaj tre}i iz februara. Istra`ni sudija: To se usagla{ava, zna~i {to se toga ti~e. Sada imam iskaz okrivqenog Kati} Gradi{e. Evo {ta ka`e Kati}, on je zamolio ne{to da se unese u zapisnik pre nego {to je po~eo da odgovara na pitawa i ka`e ovako: “Nisam znao da je Spasojevi} imao kriminalnu grupu, ja sam ~ak mislio da su on i ti oko wega radnici DB-a, ~ak sam i sad ube|en u to. ^iwenice koje mi to potvr|uju jesu da sam ja video da se Spasojevi} vi|ao i kontaktirao sa vrhom dr`avne vlasti jo{ pre 5. oktobra 2000. godine, tako sam vi|ao, da je bio u kontaktu sa Da~i}em. Nisam ih vi|ao da su se sretali, ali sam bio prisutan kad je Spasojevi} sa wim pri~ao telefonom ili mi je Spasojevi} pri~ao da je u kontaktu sa Da~i}em. Rekao mi je da je finansirao Da~i}a i stranku SPS-a, tako da sam kod Spasojevi}a vi|ao i izvesnog Peconija. Wegovo ime i prezime mislim da je ne{to kao Radojevi}, on je u vrhu qudi iz Zemuna, bio je sa ^umetom i Spasojevi}em i Limunom. Kao novinar, u kontaktu sa Spasojevi}em i tim qudima, saznao sam da je taj Peconi finansirao posledwi kongres SPS-a kojim je rukovodio Da~i}. To je kongres posle petog oktobra, to mi je rekao onaj Milinko, ne mogu da se setim wegovog prezimena, ali je on sve vreme bio pred hap{ewe Milo{evi}a. On je ispri~ao u detaqe kako je izgledalo hap{ewe Milo{evi}a, tako mi je rekao da je Legija i{ao da pregovara sa Milo{evi}em, da je {ifra bila “samo da odnesem tetki lek”, sada sam se setio da se on zove Isakovi} Milinko iz Loznice. Vu~ini} je pucao u Legiju, proma{io je jer se Legija bacio na stranu itd. Slede}e, da sam mislio da Spasojevi} radi za DB, za organe vlasti, zakqu~ujem i po tome {to me je na oko osam dana pre 5. oktobra 2000. godine na mobilni tele139

fon pozvao Spasojevi} i otprilike mi rekao, Kati}u, vidi{ kako je dobra ova na{a opozicija, a onda je dodao da }e opozicija da osvoji vlast, to zna~i pre osvajawa Spasojevi} mi je rekao, mada ja to nisam video, da su navodno ^ume i on na tri dana pre petog oktobra upoznali pokojnog \in|i}a sa Legijom u Spasojevi}evoj ku}i i u tom razgovoru rekao mi je Spasojevi}, to da je \in|i} u jednom momentu rekao da je to dobro”. To nema veze sa ovim, “Spasojevi} je jo{ rekao da su se navodno tada dogovorili da ukoliko iza|e narod petog oktobra da }e Legija, ukoliko bude takva naredba, izi}i sa svojom jedinicom na ulice Beograda i da ne}e upotrebiti oru`je protiv naroda”. Sad ka`e ovako: “Ovo sve pri~am zbog toga {to sam bio ube|en da su Spasojevi} i Legija radili za DB, ja sam video da je Spasojevi} mo}an, video sam da ima obezbe|ewe, neki iz tog obezbe|ewa su pratili kamere na ulazu, neki ovo, neki ono, ali od svih wih ja sam imao odre|ene kontakte sa Lukovi}em, Miletom Kumom. Izvesne konflikte sam imao sa Vukom, koji je bio policajac i {ef obezbe|ewa Spasojevi}a i mislim sa jednim Peletom koji je bio iz DBa. “Pogre{io je to, ovaj Pele {to sam vam malo~as rekao je iz JSO-a”. Ni sa jednim drugim licem, ja nisam imao kontakte ~ija imena su pobrojana”, ovo zbog toga, zbog ovoga za {ta se on okrivquje. “[to se ti~e pitawa za list “Identitet” da postoji tri godine, suvlasnici su bili Jovanovi} Aleksandar i vlasnik menayer Tomovi} Predrag. Kao vlasnik se vodila jedna Katarina, svastika Jovanovi} Aleksandra. Predrag je svoj deo, nakon vi{e ponuda, prodao Jovanovi} Aleksandru, ja ne znam da li je Jovanovi} u nekom srodstvu sa Legijom ili Spasojevi}em, pa ni o tome da li su kumovi. Ja misli da nisu jer takvu informaciju nisam dobio...” Dr Vojislav [e{eq: Taj Predrag, to bio mogao biti taj Peca koga mi je predstavio kao vlasnika, verovatno. Istra`ni sudija: Verovatno. “Po{to je prodaja lista i{la veoma lo{e, po dvanaest do trinaest hiqada primeraka, Jovanovi} je uvek `eleo da taj list proda, zna~i zbog malog tira`a, Spasojevi} je imao kontakt sa [e{eqem. [e{eqa sam znao odranije, od 1989. godine, kao novinar sam pratio sastanke stranaka, kao {to su SRS, SPO itd. Kada su bili predsedni~ki izbori [e{eq je i{ao u Negotin u moje rodno mesto. Tako me je pitao da li }u da po|em sa wim u moje rodno mesto, i ja sam oti{ao. Usput mi je [e{eq pri~ao da dobija sa raznih strana razne informacije, izme|u ostalog iz DB-a. On nije direktno znao, ve} je samo procewivao na osnovu oblika slova {tampanih da te informacije otuda poti~u. Informacije je dobijao po{tom, faksom, ili je neko donosio kod wega. Tako mi je rekao da je dobio informaciju za generala \or|evi}a, koji je bio nestao u decembru 2001. godine, da je ubijen u Sur~inu, da je tada vreme bilo jako hladno, zemqa smrzla, tako da nisu mogli da iskopaju raku da ga zakopaju, da ga je navodno ubio Bagzi i da je tu informaciju dobio od Tapija, da wemu ba{ ne veruje, da mu je sumwiv jer nije znao za koga Tapi radi. Mene je pitao da li znam za koga Tapi radi, odgovorio sam da ne znam, rekao sam mu da mi je bilo poznato da je ranije Tapi bio 140

sa Arkanovom grupom, ali da kasnije ne znam sa kim je bio. Kada su bili predsedni~ki izbori, otprilike u prvoj polovini 2002. godine, ako se dobro se}am, Spasojevi} je bio jedno dva puta kod [e{eqa u Batajnici. Prethodno me Spasojevi} pitao da li bi [e{eq do{ao kod wega u [ilerovu, [e{eq mi je rekao da ne}e zato {to tamo postoje kamere, pa je pozvao Spasojevi}a u Batajnicu. I{ao sam sa Spasojevi}em, pratilo ga je obezbe|ewe u kojem je bio i taj Vuk, ali je obezbe|ewe usput ostalo da ~eka, a ja sam u{ao u ku}u kod [e{eqa. Spasojevi} je pitao [e{eqa da ga finansira za predsedni~ke izbore i video sam da je Spasojevi} dao [e{equ petnaest hiqada evra, oko petnaest hiqada evra. Otprilike toliko, ja nisam pratio tok wihovog razgovora, jer sam bio sa strane, a [e{eq je pustio {to ja~i ton na TV-u tako da sam sedeo u drugom }o{ku i nisam ~uo {ta su pri~ali. Koliko ja znam to je tada Spasojevi} bio kod [e{eqa, a nisam video da je [e{eq dolazio u [ilerovu. Znam da je Spasojevi} dao [e{equ isto toliki iznos novca za te predsedni~ke izbore, a za drugi krug ili tome sli~no, i to u cementari na izlazu iz Zemuna, na onoj krivini prema Novosadskom putu, ovo znam po tome {to mi je Spasojevi} rekao da pozovem [e{eqa pre tog susreta da mu da pare za izbore, pa sam ja tako uradio. Jedino {to znam, odavawe informacija [e{equ jeste da je Bagzi [e{equ rekao da su Gavrilovi}a ubili Nino Bosanac i neki Prika, znam da je [e{eq po tom pitawu odr`ao neku konferenciju za {tampu i da su to preneli svi mediji. Meni je, recimo, Spasojevi} dao informaciju koja je objavqena u “Identitetu” pre svih informacija da su uhap{ena lica koja su u~estvovala u ubistvu generala Buhe i da su uhap{eni zdru`eno u~estvovali iz MPU-a, GSUP-a i JSO-a. [to se ti~e odre|enih navoda, odnosno iskaza Vukojevi} Zorana u nekim delovima na{i iskazi se uklapaju kao {to je ovaj susret itd. na autoputu, s tim {to ja preciziram da tada tu nije bio Legija. Kada je u pitawu Karla del Ponte i optu`nica, istina je da znam iz kontakata sa [e{eqom da je on stalno bio u strahu da }e neko da ga ubije i jedva je ~ekao poziv od Ha{kog tribunala. On je davao razne izjave protiv raznih kriminalaca, kao {to su Maka, Cane @abac i tome sli~no. Se}am se da mi je jednom rekao da je saznao, ali ne znam od koga, da }e da do|e Karla del Ponte i da }e da mu li~no uru~i poziv i optu`nicu i nekako kao da se time ponosio. Ja sam ga pitao, po{to sam ja u su{tini protiv Haga, za{to to, za{to ne sude Amerikancima itd. nego samo Srbima, pa mi je [e{eq odgovorio da je on ponosan da dobije poziv i optu`nicu i da ga Karla del Ponte ceni kad mu li~no je uru~uje. Rekao je da }e to da bude spas za wega, da }e ceo svet da ga vidi preko TV prenosa. Stalno je ponavqao da }e on da ide u Hag i da }e biti spa{en, a kada se on vrati posle ~etiri, pet godina da }emo mi svi biti mrtvi, ja i Legija i \in|i}. Pitao sam za{to ja, on je odgovorio da sam se na`iveo, imam ~etrdeset godina. Zaista te srede je do{la Karla del Ponte ali mu nije uru~ila poziv i optu`nicu, pa je wega prosto uhvatila panika. Stalno je govorio samo da se do~epam toga Haga”. U pogledu Bulatovi}a to sada nema veze. Slede}e sad ovo {to se ti~e one izjave za {ta se okrivqujete, ka`e: 141

“Nije ta~no da je [e{eq meni rekao da prenesem Spasojevi}u da za wega ubiju \in|i}a, Ga{u Kne`evi}a i jo{ nekoga, istina je ono {to sam malopre rekao i sada ponavqam, doslovce je rekao ovako kada se vratim iz Haga, pre nego {to se vratim, ubi}e \in|i}a, tebe, svi }ete biti mrtvi, a kada bi ubili Svilanovi}a, ^ovi}a ili Ga{u Kne`evi}a bilo bi mi srce ovoliko. Pitao sam ga za{to Ga{u Kne`evi}a, i za{to mene pa mi je on rekao zato {to ga je Ga{a izbacio sa fakulteta, a mene {to sam se na`iveo imam ~etrdeset godina. [e{eq nije precizirao ko }e da nas pobije, i nije tra`io da ka`em Spasojevi}u da ubije \in|i}a i ostale. Ja ni{ta od ovoga nisam rekao Spasojevi}u, niti bih rekao u ludilu, ja sam ovaj razgovor sa [e{eqem ispri~ao u redakciji “Identiteta” i novinarima na skijawu. U redakciji “Identiteta” radi ro|eni brat Vukojevi} Zorana kao komercijalni direktor, on je ~uo ovo {to sam pri~ao i pretpostavqam da je on ispri~ao ro|enom bratu Vuku, prema tome nije ta~no ovo {to Vuk govori, ve} ovo {to sam ja danas izjavio”. Eto to bi bilo to. Dr Vojislav [e{eq: Tri stvari ovde nisu ta~ne. Prvo, ovo potpuno izmi{qa oko novca, u dva navrata da sam dobio po petnaest hiqada evra od Spasojevi}a, to je ~ista izmi{qotina. Drugo, potpuna je izmi{qotina da mi je Bagzi rekao ko je izvr{ilac ovog ubistva. Ja s Bagzijem nikad u `ivotu nikakav kontakt nisam imao, nikad se, apsolutno nikad nisam s wim sreo. To su dakle ~iste izmi{qotine. A ovo tre}e, ovo nije ni razgovor, ovo je jedno prepucavawe, interpretacija je lo{a, mada je u su{tini bilo tako, kad se ja vratim koga }u zate}i, pa }ete biti mrtvi i ti }e{ biti mrtav na`iveo si se svakako i tako. To je ono prepucavawe, znate, to je kao ono licitirawe ubi}e ovoga, ubi}e onoga. Ali, to je u jednoj opu{tenoj atmosferi. Izmi{qotina je i da sam ja bio u panici zato {to nije stigla optu`nica. [to bih ja bio pani~ar zato {to nema optu`nice. [to se ti~e opasnosti koje su mi pretile, meni je glava godinama u torbi. Meni ni{ta nije opasnija bila situacija po~etkom ove godine, nego pro{le godine ili 2001. kad sam znao pouzdano da se \in|i} sprema da me likvidira. A 2003. godine on ve} nije i{ao na tu kartu, on je ve} imao drugu varijantu. E sad, znate ovo me ne mu~i oko ^umeta i ovoga, kako se zove onaj prvi koga ste tamo... Istra`ni sudija: Vukojevi} Zoran... Dr Vojislav [e{eq: \ura, onaj Mutavi... Istra`ni sudija: Suvajyi} Miladin. Dr Vojislav [e{eq: Da, kriminalci la`u i kad nema potrebe da la`u, ovo mi je problemati~no kod Kati}a, otkuda mu to za novac uop{te, kad je to potpuna izmi{qotina. Prvo to da smo bili bez novca, i danas smo bez novca, to je bilo op{tepoznato. Drugo, to je suvi{e sitna suma novca da bi pokrila neku ozbiqnu kampawu. [ta zna~i petnaest hiqada evra? Znate nama {tampawe jednog broja “Velike Srbije” ko{ta vi{e od toga, to je bezna~ajna suma za kampawu. Da je to sto ili dvesta hiqada evra pa da to mo`e ne{to da pokrije, ali nas jedan broj “Velike Srbije”, u sto hiqada primeraka, ko{ta 142

osamsto hiqada dinara. To je skoro petnaest hiqada evra, je li tako? Jedan broj samo, a mi smo {tampali ~etiri, pet brojeva u kampawi. Dakle, suvi{e je to mala suma da bi bila ubedqiva. Naravno, nije ubedqiva ni suma koju licitira Neboj{a ^ovi} trideset {est miliona, ali da je to bilo nekih sto, dvesta ili trista hiqada, e ve} bi bilo ubedqivije. I drugo, potpuno ovo izmi{qa, nije mi jasno iz kog razloga, za Bagzija, da mi je Bagzi dao podatke ko je izvr{io ubistvo, koga ono be{e? Istra`ni sudija: Buhe. Dr Vojislav [e{eq: Buhe. Istra`ni sudija: \or|evi}a. Dr Vojislav [e{eq: \or|evi}a, apsolutno nema veze sa Bagzijem i nikad nisam to rekao. ^uo sam od nekog drugog da su \or|evi}a ubili ili da ga je Bagzi ubio, kako ono be{e tamo? ^uo sam da je \or|evi} ubijen u Sur~inu, ali nije mi bila pouzdana informacija. I ja sam zato poku{ao da proverim tu informaciju saslu{avaju}i Du{ana Mihajlovi}a tokom rada Anketnog odbora po pitawu ubistva Predraga Bulatovi}a. I Du{an Mihajlovi} je izbegao da se izjasni po tom pitawu, nije hteo ni{ta da ka`e, samo da vam na|em to saslu{awe. I po{to ja nikad nisam uspeo da potvrdim tu preliminarnu informaciju, da je \or|evi} ubijen, ja nisam sa wom ni nastupao u javnosti. Jer, nastojao sam da u javnost istupim samo kad se li~no uverim da je informacija verodostojna. To mo`ete kod saslu{awa Du{ana Mihajlovi}a... Istra`ni sudija: Vidite {ta ka`e Kati} da razjasnimo. Ka`e: “Tako mi je rekao da je dobio informaciju za generala \or|evi}a koji je bio nestao u decembru 2000. godine... Dr Vojislav [e{eq: A da ga je Bagzi ubio? Istra`ni sudija: Da, da je ubijen u Sur~inu, da je u to vreme bilo jako hladno, zemqa smrzla, tako da nisu mogli da iskopaju raku da ga zakopaju, da ga je navodno ubio Bagzi i da je tu informaciju dobio od Tapija da ste vi rekli da ste dobili tu informaciju od Tapija. Dr Vojislav [e{eq: Da, da sad sam razumeo. Istra`ni sudija: Jeste razumeli sad? Dr Vojislav [e{eq: Da, razumeo sam sada, malo sam pre~uo onda bio. Evo vidite... Istra`ni sudija: I da ste rekli, da vam je Tapi sumwiv da mu ne verujete, jer ne znate za koga Tapi radi. Dr Vojislav [e{eq: Da, da. To je otprilike ta~an sadr`aj razgovora, tog dela razgovora, ali ovo drugo potpuno je neta~no. Tra`im sad, na{ao sam ovde saslu{awe Du{ana Mihajlovi}a pred Anketnim odborom, samo tra`im taj deo za Vlastimira \or|evi}a. Taj rad Anketnog odbora se odvijao ba{ negde u to vreme kad sam ja do{ao do informacije da je Bagzi ubio generala \or|evi}a u Sur~inu, ali nisam mogao da potvrdim. Ali, Du{an Mihajlovi} nije uop{te hteo da se po tom pitawu izjasni, nego je rekao da se wegova slu`ba ne bavi time gde su gra|ani Srbije. 143

Evo ovako. Ministre, gde vam je general Vlastimir \or|evi}? Kakve on ima veze sa ovim? Ima velike veze, gde je. Ne bavimo se mi time gde su gra|ani Srbije odgovara, Du{an Mihajlovi}. Nije on gra|anin Srbije, on je biv{i policijski general koji je iznenada nestao i vi se ne bavite time, to me podse}a na izjave nekih da se ne bave time gde je Ivan Stamboli} to je identi~no. Du{an Mihajlovi}: Bavimo se time gde je Stamboli} i to tra`imo. A {to se ne bavite time gde je Vlastimir \or|evi}? Zato {to nema razloga za to. Nema razloga da se time bavite gde je Vlastimir \or|evi} pitam ja. Nema razloga. Pa da vam nabrojim bar deset razloga. Recite. Kako mo`ete do kraja da ispitate slu~aj hladwa~e le{eva ako se ne bavite time gde je Vlastimir \or|evi}. Ne bavite se, ne interesuje vas gde je \or|evi}. [to ste stali sa le{evima, kako vas ne interesuje gde je \or|evi} itd.? On odlazi iz zemqe i godinu dana nikoga u policiji ne interesuje gde je oti{ao, to ja posle govorim po{to vam na preskok ~itam. Za{to je oti{ao i kako ga mogu prona}i, da li se vratio u zemqu general \or|evi}? Du{an Mihajlovi} nemam komentara na tu temu. Ja, nemate komentara, znate, a ne}ete da ka`ete, znate da se vratio u zemqu? Znate li trenutno gde je? U zemqi je dr`e ga u nekim podrumima, tamo negde ministre, u paralelnim zatvorima. Ja tu sad asociram na Sur~in, ali ne mogu ba{ da ka`em, jer mi nije pouzdana informacija. Znate, sad ja wega poku{avam da isprovociram, da mi ne{to vi{e ka`e. Du{an Mihajlovi} se smeje. [e{eq, smejte se, nije to sme{no, hajde da idemo zajedno da otkrijemo ka`e on. [to ne idete u Sur~in da ga otkrijete, pitam ja Du{ana Mihajlovi}a. Du{an Mihajlovi}, hajdemo zajedno. Ja wemu, kada sam postao potpredsednik Vlade nismo mesec dana sastavili u Vladi, bila je rasprava o Sur~inu, posle je sve neko zata{kao, ali od kada ste vi ministar nije bilo nijedne racije u Sur~inu. Da li je to ~iwenica? Du{an Mihajlovi}: [to bi bila racija, nema racije? [ta vi pravite pitam ga. Pravimo raciju kad treba ne{to. Dobro, ne interesuje vas gde je general \or|evi}, nemate komentara da li je u zemqi, da li je u Sur~inu, nemate komentara ni o ~emu itd. Dakle, ta informacija nije bila pouzdana da bih ja iza{ao u javnost sa tvrdwom da je general \or|evi} ubijen u Sur~inu, zakopan itd. Ali, ja poku{avam da ~a~kam. Na~uo sam da je Bagzi ubio generala \or|evi}a i poku{avam sad da nateram Mihajlovi}a da mi ne{to vi{e o tome ka`e i evo vidite kako je to izgledalo. Dakle, to je razlog {to nisam iza{ao u javnost, jer nisam verovao, informacija je do{la preko Tapija i to je ta~no, mada ja nikad ne otkrivam te informacije. Evo sad je Tapi mrtav tako da mi ni taj izvor nije bio pouzdan. Ali, ovo za novac je apsolutno izmi{qeno nema apsolutno nikakvih mogu}nosti da se takvo ne{to desilo. A {to se ti~e ovog razgovora, znate, tu je od jednog obi~nog prepucavawa, pretpostavqam da i policija mo`da ima snimke tog razgovora i da je na osnovu toga konstruisala saslu{awe Gradi{e Kati}a. A onda treba da tra`ite taj izve{taj o snimawu, ako je ta~no, ako ima, ako postoji taj izve{taj i ja ga ~ujem, ja }u vam potvrditi, jeste to je tako, ba{ tako re~eno. Nemam nikakvog razloga da i{ta krijem. Ali je bilo neobavezno prepucavawe van intervjua. 144

Istra`ni sudija: To je to {to smo imali da vam predo~imo, ho}ete li vi da nastavite sa postavqawem pitawa. Ho}ete vi kolega Jerkovi}u? Slavko Jerkovi}: Ako dozvolite. Istra`ni sudija: Izvolite. Slavko Jerkovi}: Ja bih se vratio do Vlade Srbije, ako dozvolite. Gospodine [e{eq, da li vam je poznato da je \in|i}ev kabinet bio blindiran sa posebnom za{titnom opremom? Dr Vojislav [e{eq: Da, i ja sam javno vi{e puta o tome govorio. Istra`ni sudija: Samo da se ne{to usaglasimo, kolega, molim vas, da ne postavqate takva pitawa nego da recimo, ako }ete takvo pitawe da postavite, onda postavite pitawe da li vam je poznato je li bilo blindirano vozilo, a ne da li vam je poznato, pa konstatacija, molim vas. Dr Vojislav [e{eq: Pa suvi{e su sugestivni, to sam i ja primetio gospodine sudija. Uti~u na moj odgovor. Istra`ni sudija: Izvolite. Dr Vojislav [e{eq: Da, ja sam vi{e puta u javnosti govorio da je Zoran \in|i} u tolikom strahu da je blindirao kompletan kabinet, i on je zaista blindiran, ni s jedne strane ga metak ne mo`e probiti. I to je uradio nekoliko meseci po dolasku na mesto predsednika Vlade Srbije, {to zna~i da se bojao, da je o~igledno znao da ima velikog razloga da se boji, to nikad nikome ranije nije padalo na pamet da se u Vladi Srbije blindira kabinet i niko od ~lanova Vlade nije imao blindirano vozilo osim Mirka Marjanovi}a, sve dok nije do{la ta informacija da Andrija Dra{kovi} sprema moju likvidaciju, kad je dr`ava dodelila Srpskoj radikalnoj stranci blindirani yip iz ratnog plena radi moje za{tite. Slavko Jerkovi}: A da li se mo`da pokojni \in|i} pla{io qudi koji su ga doveli na vlast 5. oktobra? Dr Vojislav [e{eq: Pa o tome sve vreme ovde govorimo. Najve}a opasnost su za wega uvek bili oni koji su ga doveli na vlast. S wim je bio u sprezi. Wemu nije opasnost pretila od spoqa{nih qudi, nego od qudi koji su mu bili bliski, koji su sve znali, i koji su mogli da izvedu i ovakav na~in ubistva kakav su izveli. Znate, ovo nije mogao da izvede neko ko nije znao kada }e se \in|i} pojaviti, kako to funkcioni{e pred Vladom, kako se u vladinom dvori{tu izlazi iz auta, kako on dolazi na posao itd. Tu je logistika morala da ukqu~i {irok krug qudi. Slavko Jerkovi}: Kako je do{lo do poznavawa... Dr Vojislav [e{eq: Pogotovo {to je i kamera jedna, vaqda televizije B92 bila prisutna na ulici u vreme kad se to desilo. Slavko Jerkovi}: A kako je uop{te do{lo do poznanstva izme|u Milorada Lukovi}a Legije i \in|i}a, ako znate? Dr Vojislav [e{eq: Po mojim saznawima oni su se poznavali mnogo ranije, a sad vidim da mnogi tvrde, ~ak i neki koji su ovde saslu{avani, da su se upoznali pred peti oktobar. Po mojim saznawima oni su se znali i ranije, pogotovo se sa wima ranije znao ^eda Jovanovi}. Ovde je interesantno pitawe, 145

kada Legija dolazi u dodir sa “sur~inskim klanom”? Nisam siguran u vreme kad sam ja bio potpredsednik Vlade da je Legija bio s wima, nikad nisam ~uo ne{to tako. A to je bilo osamdeset osme godine kad smo vr{ili raciju u Sur~inu. Legija je tada bio komandant JOS-o, ali nije bilo apsolutno nikakve informacije da je on ve} tada s wima. Devedeset osme, da, devedeset osme, to nikad nisam ~uo. ^uo sam informaciju da je Du{an Spasojevi} nekada bio pripadnik te jedinice, neko kra}e vreme i da otuda datira wegovo poznanstvo sa Legijom. Mislim da se Legija prikqu~io Sur~incima tek posle petooktobarskog pu~a ili negde tu. Ali, poznanstvo sa \in|i}em mora biti odranije, jer ako je \in|i} bio toliko blizak Jovici Stani{i}u, ako je bio blizak Frenkiju morao je bar poznavati Legiju. Slavko Jerkovi}: A da li je mo`da wihovom poznanstvu ba{ doprineo Jovica Stani{i}? Dr Vojislav [e{eq: E pa sad, ono {to ja znam, ja ka`em i otvoreno saop{tim, ne mogu ja sad da te detaqe znam, ~ak i da sam bio o~evidac ne bih se doslovno mogao svega setiti, a kamoli onako iz papira ili rekla-kazala itd. Ne mogu to da ka`em da li ga je ba{ on upoznao. Ali da je Stani{i} bio veoma blizak prijateq Zorana \in|i}a u to sam apsolutno siguran, uostalom Stani{i} je i danas ube|en da nikad ne bi do{ao u Hag da je Zoran \in|i} ostao predsednik Vlade, da je ostao `iv. Slavko Jerkovi}: Da li je mo`da Zoran \in|i} bio saradnik Slu`be dr`avne bezbednosti? Dr Vojislav [e{eq: Da, bio je saradnik, ali ne bih mogao da ka`em u kojoj vrsti saradwe, da li je to bilo kao Goran Svilanovi}, koji je bio obi~ni cinkaro{ Slu`be dr`avne bezbednosti pod nadimkom “Sokrat” ili je to bio prefiweniji oblik saradwe. Mislim da je bio prefiweniji oblik saradwe, da je on bio instrument Slu`be dr`avne bezbednosti, da se preotme kontrola nad Demokratskom strankom i da se ta Demokratska stranka podvede pod kontrolu re`ima. To je bilo devedeset tre}e godine. Me|utim, posle dolazi do sve ve}eg raskoraka izme|u Milo{evi}a i Stani{i}a i kako se taj raskorak produbquje, tako se \in|i} sve vi{e preme{ta na Stani{i}evu stranu. Imam ovde, u nekim dokumentima, informacije da je Jovica Stani{i} glavni kreator petooktobarskog pu~a, da je on bio glavni mozak toga. Naravno, ne umawujem ulogu Montgomerija i sli~nih. A {to se ti~e ove unutra{we logistike, ta akcija je o~igledno veoma, veoma dobro planirana i osmi{qena i ona nije stvar trenutka, ona nije stvar Legijinog prelaska na stranu pobuwenika na sam dan pu~a, to je apsolutno nemogu}e i to je neozbiqno. Akcija je unapred planirana, unapred su generali vrbovani, unapred je sve dogovoreno. Ali, onda se desilo to da obe}awa koja su tada davana nisu mogla da se odr`e. Ono {to je \in|i} garantovao Legiji svojevremeno, to posle vi{e nije moglo da opstane. Slavko Jerkovi}: Da li je mo`da Jovica Stani{i} imao ve}i uticaj na JSO od Milorada Lukovi}a i na Milorada Lukovi}a Legiju nego naslednik Rade Markovi}? Ako ste me dobro shvatili, tad u to vreme. 146

Dr Vojislav [e{eq: Po mom mi{qewu, po mojim informacijama, Rade Markovi} nikad nije uspeo da ovlada ni Slu`bom dr`avne bezbednosti ni JSO. On jednostavno nije bio sposoban da bude {ef tajne policije. Slavko Jerkovi}: Koja je uloga Jovice Stani{i}a u vrbovawu policijskih generala pre petog oktobra? Dr Vojislav [e{eq: Pa ne bih sad mogao da o tome govorim detaqno, ovoga na ovaj na~in, ovoga na onaj na~in, ali je sigurno bio jedan od u~esnika u svemu tome, jer nemogu}e je da izdaju u istom trenutku svi policijski generali. Ja se se}am dobro da su socijalisti i Milo{evi} jedno vreme ra~unali da ih nije izdao Goran Radosavqevi} Guri, da je on siguran. Evo kako se toga se}am. Imali smo neki razgovor gde sam ja nudio da se rekonstrui{e Vlada posle petog oktobra, kad je bilo ono stawe bezvla{}a, kad policije nije bilo nigde, i tra`io sam da ja budem predsednik Vlade, a Dragana Todorovi}a da postavim za ministra unutra{wih poslova, da zavedemo red u Srbiji. I malo smo o tome razgovarali, a onda je Milo{evi} odustao. U po~etku je izgledalo da bi prihvatio, a onda je on po~eo na drugi na~in da te stvari postavqa, pa je pomiwan Guri, pomiwan je u jo{ nekim drugim razgovorima s nekim vode}im socijalistima, jer su ra~unali da on nije u sprezi sa dosovcima. Me|utim, posle se ispostavilo da se on samo prikrivao, da se iz nekog razloga prikrivao, vaqda da ~uje namere protivni~ke strane. Mislim da je Milo{evi} ra~unao da mo`e da postigne neku nagodbu, neki kompromis sa dosovcima, kroz ovaj sistem prelazne vlade, a pla{io se varijante u kojoj bi ja postao predsednik Vlade, i kontrolisao policiju. Mislim da mu ta varijanta nikako nije bila u to vreme prihvatqiva. Slavko Jerkovi}: Hajde da uzmemo peti oktobar, da li vam je mo`da poznato da su sve vo|e mafija{kih klanova tada do{le u Skup{tinu grada Beograda, gde su bili na okupu svi lideri DOS-a, da bi tom prilikom ~elnicima DOS-a li~no saop{tili da im se stavqaju na raspolagawe? Dr Vojislav [e{eq: Pa nije to ba{ tako bilo izvedeno, oni su ve} bili na raspolagawu, nego to je bila jedna demonstracija mo}i. Znate, desilo se tada da su no}u sazvali odbornike da konstitui{u Skup{tinu grada, sasvim nelegalno. Ja posle toga nikada nisam hteo da prisustvujem Skup{tini grada Beograda, iako sam izabran za odbornika, jer ta Skup{tina grada nije legalno konstituisana. Ali su se svi okupili te no}i u Skup{tini grada , tamo im je bio jedan od {tabova za akciju. I odatle su kretali u konkretne akcije, na primer, ^umetova banda je pokupila svo oru`je iz policijske stanice u Starom gradu, a ima dokaza da je nekim komadima tog oru`ja posle ubijala. Slavko Jerkovi}: A da li vam je poznata mo`da reakcija Vuka Obradovi}a na tom skupu? Dr Vojislav [e{eq: Pa Vuk Obradovi} je delovao zaprepa{}eno i delovao je kao da protestuje, kao da se s tim ne sla`e. Nisam ja bio na tom skupu da mogu ba{ neposredno o tome da svedo~im, to je ono {to sam ja naknadno o tom saznao. 147

Slavko Jerkovi}: Pomenuli ste Stari grad, stanicu milicije u Starom gradu, da li je mo`da Qubi{a Buha vodio tu akciju? Dr Vojislav [e{eq: Da, da to sam sad rekao. Slavko Jerkovi}: I gde je to oru`je po va{em mi{qewu? Dr Vojislav [e{eq: Oru`je je odneseno u Sur~in. Slavko Jerkovi}: Zavr{ilo u Sur~inu. Posle kog doga|aja je, ako mo`ete da se setite, usledila akcija pripadnika MUP-a, kojom prilikom je prona|eno to oru`je. Da li je to bilo mo`da posle ubistva Baye ili, ako mo`ete da se setiti nekog konkretnog doga|aja kad je MUP izveo akciju, i gde je to oru`je prona|eno posle godinu dana? Dr Vojislav [e{eq: Pa ne mo`e to biti posle ubistva Baye, jer Baya je ubijen mnogo ranije... Slavko Jerkovi}: Bo{ka Buhe, izviwavam se. Dr Vojislav [e{eq: ...nego je to bilo negde u vreme ^umetovog bekstva, mo`da se vi boqe se}ate, kad je to bilo. Posle^umetovog bekstva policija je i{la tamo i na{la je ne{to oru`ja i ustanovila da je i to oru`je iz policijske stanice Starog grada, po serijskim brojevima oru`ja, ali je to bila 2002. godina. Ja ne mogu ba{ sad da pamtim datume ili mesece, ali to je bilo negde 2002. godine. ^ume je prvo, u dogovoru sa \in|i}em ili wegovim qudima, oti{ao u inostranstvo. Me|utim, tamo je do{ao pod kontrolu Amerikanaca. Jedan od qudi koji je posredovao u ^umetovom odlasku u inostranstvo bio je Stanko Suboti} Cane-@abac i neko vreme je ^ume bio u wegovoj ku}i u [paniji, po mojim informacijama. Amerikanci su saznali mnogo od ^umeta i o \in|i}u, a ne samo o Legiji, Spasojevi}u i ovim ostalim, i to je ono {to je posebno upla{ilo \in|i}a, {to ga je u~inilo nervoznim i u~inilo ga podlo`nijim da se prikloni pritiscima sa Zapada, da ubrza obra~un i sa JSO i sa ovim glavnim kriminalnim podzemqem Beograda. Znate, treba uvek imati u vidu da cela ta jedinica nije bila kriminalizovana, nego jedan broj qudi u woj, jedan broj qudi su bili ozbiqni borci, borili se na svim frontovima i bili su odani Legiji, kao ratnom komandantu, ali nisu, po mojim informacijama, svi bili verzirani kriminalci niti su u~estvovali u kriminalnim akcijama. Ti kriminalci su bili sekta za sebe. Slavko Jerkovi}: U ovoj akciji za pronala`ewe oru`ja, tom prilikom je uhap{en Qubi{a Buha ^ume. Da li imate nekog saznawa da je zadr`an u pritvoru ili da je pu{ten odmah slede}eg dana? Dr Vojislav [e{eq: Ne, on je odmah pu{ten. Slavko Jerkovi}: Imate saznawa da je Du{an Mihajlovi} uop{te dao u javnost ikakvu informaciju vezanu za tu akciju? Dr Vojislav [e{eq: Oni su to poku{ali da zata{kaju ali, mislim da smo mi prvi o tome progovorili. Slavko Jerkovi}: Zato i pitam? Dr Vojislav [e{eq: Da, i to na konferencijama za {tampu. To sve mo`ete da na|ete, to smo objavili u “Velikoj Srbiji”, koliko me se}awe slu`i. 148

Slavko Jerkovi}: Da li vam je mo`da poznato, ko je koristio poslovni prostor pod nazivom “Kotobawa” u Sur~inu? Dr Vojislav [e{eq: To je bio poslovni prostor, pre svega ^umetov, ali tamo je deo vlasni{tva imao i Dragoqub Markovi}, vlasnik “Krmivo produkta”, ali prikriveni deo vlasni{tva. Slavko Jerkovi}: A u kom odnosu su Dragoqub Markovi} i pokojni \in|i}? Dr Vojislav [e{eq: Oni su dugogodi{wi prijateqi i mislim da su i kumovi, verovatno su i kumovi. Slavko Jerkovi}: A gde je \in|i}, ako mo`ete da se izjasnite, boravio posle izru~ewa Milo{evi}a Hagu? Dr Vojislav [e{eq: Bio je dugo vremena u Sur~inu, kod Dragoquba Markovi}a. Bojao se za sebe i svoju porodicu. Slavko Jerkovi}: A da li znate kako je i na koji na~in Dragoqub Markovi} anga`ovao Qubi{u Buhu ^umeta prilikom kupovine zemqi{ta od gra|ana Sur~ina? Dr Vojislav [e{eq: A, to je bilo prvo ucewivawe, posle pritisci, zavrtawe ruku za le|a, ~ak je bilo i nekih prebijawa seqaka. Qudi su prosto prisiqavani da prodaju svoju zemqu iako to nisu nameravali, i jo{ su morali da je prodaju po mnogo ni`oj ceni od one koja je realna, koja je tr`i{na. Slavko Jerkovi}: Ko su sve bili redovni gosti na ran~u Dragoquba Markovi}a, da li su to bili ^edomir Jovanovi}, Beba Popovi}, general Pavkovi} i Guri? Dr Vojislav [e{eq: Tamo se pojavqivao i Zoran @ivkovi}, ne tako ~esto kao ovi koje ste naveli, a Guri je bio maltene poslu{nik, i Guri i Pavkovi}, maltene ^umetovi poslu{nici. Ja sam imao neki policijski materijal koji sam dao novinarima na konferenciji za {tampu, a posle sam ga objavio i u kwizi “Mafija{ka pudlica Neboj{a ^ovi}”, gde se govori o tom Guriju, kako je ucewivao Mileta Dragi}a iz Zrewanina, koji proizvodi opremu za policiju i koji je bio najve}i isporu~ilac opreme za policiju pre nego {to je Du{an Mihajlovi} postao ministar, a onda je sam ministar preuzeo monopol nad tim nabavkama, za svoju firmu. UDB-a je snimila Gurija kako razgovora sa svojom `enom i wegova `ena tra`i da tog Mileta Dragi}a u pogledu nabavki oru`ja da i wemu ne{to da, da mu da odre|en procent itd. Slavko Jerkovi}: Kako obja{wavate uop{te... Dr Vojislav [e{eq: Mislim da je to operativna akcija “Ma~va”, i kad sam ja izneo to u javnost onda je Du{an Mihajlovi} rekao da dokumenti nisu autenti~ni, {to je bila ~ista la`. Dokumenti su autenti~ni, iz policijskih dosijea. Slavko Jerkovi}: Kako uop{te obja{wavate ~iwenicu da visoki funkcioneri, kako vojni tako policijski, dolaze Dragoqubu Markovi}u i ^umetu na noge?s Dr Vojislav [e{eq: Pa oni su imali poslove izvoza oru`ja zajedno sa wim. Vi se verovatno se}ate da su svojevremeno i{le la`ne optu`be da sam 149

se ja bavio izvozem oru`ja za Irak. Ne, to je sve izmi{qotina, ovi klanovi su se bavili izvozom oru`ja i ja sam jednom u javnost izneo konkretne podatke ko je sve putovao iz firme “Difens roud” i ko je bio od oficira Jugoslavije u tom avionu, ko je i{ao u Liberiju da ugovara isporuke naoru`awa. Rad u Anketnom odboru, povodom ubistva Pavla Bulatovi}a, omogu}io mi je da mnogo boqe upoznam tu situaciju, svuda tamo gde su sfere nabavke oru`ja u pitawu, gde se raspola`e velikim buyetskim novcem. Tamo je bujao kriminal i kod novih policijskih nabavki. I nikad nismo uspeli, dok sam bio u Vladi Srbije, da nateramo Ministarstvo unutra{wih poslova da podnese konkretan izve{taj o svim svojim tro{kovima. Uvek je na jednom listu papira, na pola lista, izno{en okvirni plan za odre|enu godinu, ili realizacija tog plana u najop{tijim stavkama. Nikad se nije saznalo, a sli~no je bilo i kod vojske, u pogledu vojnog buyeta. Mi smo to svake godine kritikovali u Saveznoj skup{tini. Oko vojnog i policijskog buyeta koncentrisala se mafija. Slavko Jerkovi}: A ko je finansirao, ako imate saznawa, kupovinu i renovirawe ogromne ku}e u Kotoru za generala Pavkovi}a? Dr Vojislav [e{eq: To je radio ^ume, a ta vila je registrovana vaqda na `enu Pavkovi}evu, nije li~no na Pavkovi}a. I sad je siroti Pavkovi}, ostavila ga `ena i odnela vilu, ostao i bez `ene i bez vile. Nekako se bez `ene podnese, ali bez vile te{ko. Slavko Jerkovi}: Da li je mo`da kupovinom ove nepokretnosti, koju sam pomenuo sada \in|i} kupio Pavkovi}a kao tada{weg na~elnika General{taba u obra~unu sa svojim politi~kim rivalom Vojislavom Ko{tunicom? Dr Vojislav [e{eq: Da, ^ume je dobio nalog od \in|i}a da nabavi tu vilu za Pavkovi}a, kako bi ga kupio, jer Pavkovi} je do tada figurisao kao Ko{tunicin ~ovek. Ja i tu imam dosta dokumenata koji svedo~e i o Pavkovi}evim stavovima i o wegovom pona{awu u fazi kad je bio ~vrsto uz Ko{tunicu. Nije to bio jedni razlog {to je Pavkovi} pre{ao na drugu stranu. On se uverio da je Ko{tunica suvi{e mlitav i da ne}e stati u wegovu za{titu u odlu~nom momentu. Sa \in|i}eve strane su ga ucewivali nekim drugim stvarima koje su znali iz wegovog `ivota, {to je tako|e bilo kompromitantno. Re~ je o nekoliko stanova koje je na nelegalan na~in pribavio sebi i ~itavom nizu drugih stvari. Ali, Pavkovi} nam sad nije na tapetu. Slavko Jerkovi}: Da li je \in|i} tada znao da je Pavkovi} obezbedio vojne helihoptere za izvla~ewe atentatora na Vuka Dra{kovi}a u Budvi? Dr Vojislav [e{eq: \in|i} je znao ko je planirao, ko je organizovao, ko je izveo atentat na Vuka Dra{kovi}a na Ibarskoj magistrali i u Budvi. Nisam siguran da je stoprocentno znao da je Pavkovi} obezbedio helikopter, ali je ne{to naga|ao, i to je bio jedan od elemenata pritiska na Pavkovi}a. Ne bih mogao da ka`em detaqe, ali \in|i} je znao i ko je ubio Ivana Stamboli}a. \in|i} je sam organizovao ubistvo Momira Gavrilovi}a preko Gorana Petrovi}a i Zorana Mijatovi}a. \in|i} je znao ko je ubio Slavka ]uruviju, a sputavao je istra`ne organe i spre~avao javnu raspravu po tom pita150

wu. Mi, srpski radikali, vi{e puta smo podnosili inicijativu da se formiraju anketni odbori da se to istra`i, ali svaki put je \in|i} to spre~avao. Indikativno je da se sad, u ovoj operaciji “Sabqa”, jednostavno te stvari ne razja{wavaju. Jo{ niko nije razjasnio ubistvo ]uruvije ili Momira Gavrilovi}a. Jednostavno, kao da to nikoga ne interesuje. Kad sam izneo podatke za Momira Gavrilovi}a i za ]uruviju, i to pismeno poslao policiji, niko nije smatrao za potrebno da sa mnom po tom pitawu razgovara. A trebalo je da me bar neki potporu~nik policije pozove i da ka`e – da vidimo da li ne{to znate o tome, i {ta je to. Da sam na wihovom mestu i da sam ume{an u to, ja bih bar odglumio da `elim da saznami da ne{to saslu{am. Ne, apsolutno ne. Slavko Jerkovi}: Da li je, po vama indikativno pu{tawe Qiqane Buhe na slobodu posle promene wenog iskaza? Dr Vojislav [e{eq: O~igledno je da se sada svesno planira osloba|awe i Qubi{e Buhe i svih onih kojih su ostali prisni sa \in|i}em, i da se ceo proces svede na obra~un sa realnim \in|i}evim protivnicima iz kriminalnog podzemqa i sa politi~kim protivnicima. I to je u ovom slu~aju vi{e nego o~igledno. Vidite ja, to nisam znao, reko{e mi advokati u pauzi, da i Qubi{a Buha ^ume i ovaj Suvajyi} Mutavi imaju status za{ti}enog svedoka. Istra`ni sudija: Nemaju. Dr Vojislav [e{eq: Nemaju. Istra`ni sudija: Oni su u ovom svojstvu okrivqeni obojica. Dr Vojislav [e{eq: Znate {ta... Istra`ni sudija: I u pritvoru su. Dr Vojislav [e{eq: Znate {ta, ono {to oni mogu da izjave u istrazi, suvi{e je malo prema onome u ~emu su sve oni u~estvovali, direktno. Prema tome bilo bi stra{no da takvi qudi izbegnu krivicu. [to se ti~e Momira Gavrilovi}a, ubili su ga ^umetovi qudi, to je pouzdano stoprocentno to i policija zna. Svi ozbiqni policijski oficiri u Beogradu to znaju, a nalog da se }uti, da se ni{ta ne preduzima, i da je ubijen po nalogu Gorana Petrovi}a i Zorana Mijatovi}a, izdavao je \in|i}. On je wima rekao da to urade, jer je Momir Gavrilovi} mnogo toga ve} ispri~ao Ko{tunicinim qudima, a imao je tek mnogo toga da ispri~a. Slavko Jerkovi}: Ko je spre~avao, po va{em mi{qenu, ministra policije Du{ana Mihajlovi}a da pre ubistva Zorana \in|i}a krene u obra~un sa poznatim mafija{kim klanovima u Srbiji? Dr Vojislav [e{eq: Po mojim informacijama, akcija obra~una sa tim mafija{kim klanovima je ranije planirana. Ali, planirano je da bude selektivna, a \in|i} je trpeo `estoke pritiske iz inostranstva po tom pitawu. On je tra`io varijantu da udovoqi Zapadu, a da za{titi svoje glavne prijateqe, ponekog i da `rtvuje, ako ba{ mora da ga `rtvuje, kao Legiju na primer. Ta akcija je krenula samo mo`da neki dan ranije zbog \in|i}evog ubistva, a vi bi to trebalo da znate boqe od mene. Akcija je planirana mo`da mesec, dva 151

pre toga i planirana je uz pomo} stranih instruktora. Stranci su preuzeli izvo|ewe te akcije, jer je na Zapadu proceweno da su na{a policija i na{a vlast toliko korumpirani da sami ne mogu da iza|u na kraj sa tim. Da nije bilo tih stranaca koji su vodili akciju, ko zna kakav bi bio ishod svega ovoga {to se de{avalo u Srbiji. Slavko Jerkovi}: A na koga je Du{an Mihajlovi} mislio kad je, odgovaraju}i pojedinim liderima iz DOS-a, koji su kritikovali wegov rad i rad MUP-a Srbije, doslovno poru~io: “Ukoliko ne prekinu napad na mene i MUP Srbije javno }u obelodaniti ko spre~ava policiju da krene u odlu~an obra~un sa kriminalom”. Dr Vojislav [e{eq: Mislio je na \in|i}a. Ali, to je bilo pre \in|i}evog ubistva, to je bilo pro{le ili, pretpro{le godine, kad se govorilo o predstoje}oj Mihajlovi}evoj smeni. Slavko Jerkovi}: Zna~i, \in|i} je spre~avao Mihajlovi}a i MUP Srbije da obavqaju svoj posao? Dr Vojislav [e{eq: Nije Mihajlovi} ba{ toliko ~eznuo i `eleo da obavi svoj posao do kraja, i on je to hteo selektivno da uradi, jer i wegove ruke nisu bile ~iste u svemu tome. Ali, nije bio toliko ogrezao u kriminal kao \in|i}. Nisam nikad ~uo za Mihajlovi}a, na primer, da je ume{an u poslove sa drogom. Ali, oko ovih nabavki koje se ti~u me{etarewa buyetskim parama, tome je uvek bio sklon, a i oko trgovine oru`jem nisu mu ~iste ruke. Ovaj wegov, kako se zove, Tahi Hasanovi}, bio mu je glavni ~ovek za izvoz oru`ja, nelegalni izvoz oru`ja. Slavko Jerkovi}: ^uli smo malopre da ste podneli tu`bu sudu radi javno obe}ane nagrade, u kojoj fazi je taj postupak? Dr Vojislav [e{eq: Pa ja sam to podneo odmah po isteku roka, negde krajem avgusta ili po~etkom septembra 2001. godine, nakon {to je raspisana nagrada za one koji pomognu da se otkriju ubice qudi. Podneo sam dokaze za tri slu~aja, za Radovana Stoj~i}a Bayu, Slavka ]uruviju i Momira Gavrilovi}a. To je bilo neposredno posle ubistva Gavrilovi}a, mislim da je tad raspisana javno obe}ana nagrada. Ali, Ministarstvo je }utalo. Ja sam podneo tu`bu i taj proces traje ve} vi{e od godinu dana. Niko iz Ministarstva nije hteo da do|e na parnicu, iako je taj proces progla{en zatvorenim za javnost, dakle, nije postojala opasnost da budu izlo`eni nekim neprijatnostima. Ne znam {ta se sad de{ava sa procesom, mo`da miruje zbog mog odsustva ili {ta se ve} tamo radi. To je gra|anska parnica, ali, u svakom slu~aju, ja }u to isterati do kraja. Slavko Jerkovi}: I u tom... Dr Vojislav [e{eq: A nadam se, ako ovi do kraja mandata spre~e otkrivawe ubica Radovana Stoj~i}a Baye, ~ije je ubistvo organizovao Stanko Suboti} Cane-@abac, kao i ubistvo Momira Gavrilovi}a i Slavka ]uruvije, da }e to neka slede}a vlast isterati. 152

Slavko Jerkovi}: Da li ste u tom predmetu predali bele{ke Vlajka Stojiqkovi}a? Dr Vojislav [e{eq: Da, da, predao sam. Bilo mi je zgodno da te bele{ke ostanu u sudskom spisu. Ja nisam hteo da ni{ta ostane u stranci od poverqivog materijala. Nisam hteo ni u mojoj ku}i. To je ipak bila jedna koli~ina, a hteo sam svu ovu dokumentaciju da plasiram, tako da sam ovo {to nisam stigao da slo`im u kwigu predao sudu i podelio novinarima, ostalo sam slo`io u kwigu “Glogov kolac u dosovskom srcu”. Ona je iza{la dva tri dana po mom odlasku u Hag, a pre \in|i}evog ubistva. I ono {to je interesantno iz svega ovoga, mo`e se videti po prirodi ovih dokumenata kojima sam raspolagao, po wihovom obliku, po wihovoj formi, bar to iz vremena u kome ja nisam poznavao Legiju. Legiju sam upoznao pro{le godine, a ja ve} godinama dobijam materijale istog tipa. I mislim da mi nikada ne}e otkriti izvore iz kojih dobijam. Slavko Jerkovi}: Pomenuli ste @eqka Maksimovi}a Maku. Dr Vojislav [e{eq: Da. Slavko Jerkovi}: Ako mo`ete da se izjasnite ko mu je omogu}io bekstvo iz zemqe, ko mu je omogu}io da pobegne iz zemqe? Dr Vojislav [e{eq: @eqko Maksimovi} Maka je bio blizak qudima Neboj{e ^ovi}a i samom ^ovi}u, a imao je veze i sa drugim nekim politi~arima. Ja sam to objasnio u ovoj kwizi “Mafija{ka pudlica Neboj{a ^ovi}”. Tu je na nekih skoro trista strana re~eno sve {to sam tada znao o mafija{kim aferama Neboj{e ^ovi}a, a i wegovoj sprezi sa ovim mafija{kim klanom. [to se ti~e tog Make, on je ranije bio blizak sa Jovicom Stani{i}em i to u vreme ubistva onog policajca i rawavawa drugog, pred Pionirskim parkom u Beogradu, devedeset ~etvrte ili devedeset pete godine, ne mogu ta~no da se setim. Slavko Jerkovi}: Po{to ste dali informacije u javnost oko ovih kriminalaca, da ih tako nazovemo, da li ste do`ivqavali neke neprijatnosti? Dr Vojislav [e{eq: Da, najvi{e je bilo posle ove sednice Savezne skup{tine o izve{taju Anketnog odbora oko ubistva Pavla Bulatovi}a. Neprekidno su mi pretili preko telefona. Naravno, uvek sam na to uzvra}ao psovkama, mene to nikada nije pokolebalo, ali malo me u~inilo opreznijim u to vreme. Slavko Jerkovi}: A da li ste vi podnosili neke krivi~ne prijave protiv pojedinih funkcionera, ukqu~uju}i i Du{ana Mihajlovi}a, odre|enih sudija i tu`ilaca, krivi~ne prijave u smislu zloupotrebe slu`benog polo`aja. Dr Vojislav [e{eq: To tek kad sam oti{ao ovamo, onda kad su po~eli la`no da iznose neke tvrdwe u javnost, mislim da sam podneo krivi~nu prijavu, ili tu`bu protiv Neboj{e ^ovi}a, Du{ana Mihajlovi}a i jo{ nekih. Ja to ranije nisam radio. Slavko Jerkovi}: Interesuju me privatne tu`be. Dr Vojislav [e{eq: Pa privatne krivi~ne tu`be. To je prili~no }o153

rav posao, me|utim po{to sam se na{ao ovde i po{to odavde nemam onakvih mogu}nosti javnog delovawa kao u Beogradu, to je bio jedini na~in da uzvratim na to i vidim da sad svi be`e od tih procesa, pozivaju se na imunitet. Slavko Jerkovi}: Kako komentari{ete ~iwenicu da je policijska akcija “Sabqa” zaobi{la {efa duvanske mafije Stanka Suboti}a, zvanog Cane@abac? Dr Vojislav [e{eq: Pa ne mo`e ba{ re`im samog sebe da uni{ti kroz tu akciju. Ako re`im udari na Stanka Suboti}a Caneta-@abca, ako udari na Filipa Ceptera pa {ta onda ostaje? Ili na ovog Miodraga Kosti}a ili na Dragoquba Markovi}a, odo{e onda svi. To je ta finansijska mafija protiv koje niko ne sme da udari. Slavko Jerkovi}: A jeste li javno `igosali Stanka Suboti}a kao organizatora ili neposrednog izvr{ioca ubistva policijskog generala? Dr Vojislav [e{eq: Pa nije on neposredni izvr{ilac, on je... Slavko Jerkovi}: Organizator? Dr Vojislav [e{eq: ...on je finansijer, nalogodavac. Ko je neposredni izvr{ilac ne znam pouzdano, ali nije nemogu}e da je Maka, @eqko Maksimovi} Maka. Slavko Jerkovi}: A da li je Stanko Suboti} podnosio privatno tu`be protiv vas? Dr Vojislav [e{eq: Jedno ~etrnaest, petnaest. Slavko Jerkovi}: A je li se pojavqivao na tim su|ewima? Dr Vojislav [e{eq: Ne, nikad se nije pojavio, znate, i nikad mu sud nije uspevao u}i u trag. Slavko Jerkovi}: A jeste li vi mo`da dali adresu sudu? Dr Vojislav [e{eq: Da. Slavko Jerkovi}: Wegovu adresu. Dr Vojislav [e{eq: Tra`io sam ga, tra`io sam ga u Obrenovcu, tra`io sam ga u Kneza Milo{a. Slavko Jerkovi}: A da li vam je poznato da je Stanko Suboti} nedavno postao vlasnik firme “Duvan” koja ima {irom Srbije razvijenu prodajnu mre`u? Dr Vojislav [e{eq: Da, a mislim da se sad pojavquje i kao kupac fabrike “Duvana”, da li u Vrawu da li u Ni{u ne mogu ta~no da se setim. Slavko Jerkovi}: A u kakvom su odnosu bili Stanko Suboti} i Jovica Stani{i}? Dr Vojislav [e{eq: Veoma, veoma bliskom. Slavko Jerkovi}: A mo`ete li i{ta re}i o sinu Jovice Stani{i}a? Dr Vojislav [e{eq: Bio je li~ni pilot Stanka Suboti}a, Caneta @abca. Slavko Jerkovi}: Da li je protiv Stanka Suboti}a, pre petog oktobra bila, raspisana poternica? Dr Vojislav [e{eq: Da, ja sam bio potpredsednik Vlade Srbije i slu`beno sam informisan o tome. Raspisana je poternica i zbog ubistva Rado154

vana Stoj~i}a Baye. Ali, da bi se prikrio pravi razlog, navedeno je ne{to drugo kao neki poreski ili carinski prekr{aj, ne znam sve ta~no. Dok sam saslu{avao Radomira Markovi}a u okviru rada Anketnog odbora Savezne skup{tine, on mi je potvrdio raspisivawe te poternice protiv Stanka Suboti}a Caneta @abca, i rekao za generala Bayu da su ga ubile cigarete. Slavko Jerkovi}: Ko je od ~elnih qudi DOS-a omogu}io Stanku Suboti}u da se nesmetano kre}e po Srbiji i da se bavi nelegalnim {vercom cigareta? Dr Vojislav [e{eq: Stanko Suboti} Cane nije smeo da do|e do petog oktobra u zemqu, a onda je povremeno dolazio u za{titu Zorana \in|i}a svog najbli`eg prijateqa. Slavko Jerkovi}: A ko je pratio konvoje wegovih cigareta po Srbiji? Dr Vojislav [e{eq: Pratila je policija. Imao je potpuno za{titu. Slavko Jerkovi}: Za{to pokojni Zoran \in|i} skoro nikada nije odgovarao na va{e optu`be upu}ene na wegov ra~un, posebno na one koje su se odnosile na wegove bliske odnose sa Canetom i drugim osobama koje su se bavile nelegalnim poslovima? Dr Vojislav [e{eq: Nije smeo, zato nas je i medijski blokirao. A drugo, i kad su podnosili ove krivi~ne prijave nikada sudovi po wima nisu postupali. Ja se nikad nisam pozivao na poslani~ki imunitet, ali nikad nisu odmakli ni u jednom postupku od po~etka. Samo saop{te javnosti, podneta krivi~na prijava, ili tra`i istra`ni sudija da mi se oduzme imunitet u Republi~koj ili Saveznoj skup{tini, onda to sve stane. Ja do|em na sednicu Administrativnog odbora i ka`em ne pozivam se na imunitet, ali nikad ni{ta. Slavko Jerkovi}: Da li ste imali najavu da Stanko Suboti} Cane priprema atentat na vas? Dr Vojislav [e{eq: Takvih najava je bilo. Slavko Jerkovi}: A da li ste imali dojavu da Qubi{a Buha ^ume priprema atentat? Dr Vojislav [e{eq: I ta je najava bila. Slavko Jerkovi}: Da li je istina da je Neboj{a ^ovi}a razgovarao sa @eqko [krbom u vezi va{eg likvidacije? Dr Vojislav [e{eq: Da, i to ima policija snimqeno. Ja mislim da je zbog toga [krba likvidiran. [krba je likvidiran da bi se tragovi prikrili. Policija ima snimqeno da je ^ovi}u predlagao moju likvidaciju, a da mu je ^ovi} odgovorio, sa~ekaj nije jo{ vreme. To policija ima snimqeno. Slavko Jerkovi}: [ta je po va{em mi{qewu Dragoqub Markovi} “Krmivo produkt” zna~io u podzemqu? Dr Vojislav [e{eq: Pa on je poku{avao da se dr`i po strani, da se ne eksponira. On je odr`avao vezu samo sa ^umetom i jo{ dvojicom, trojicom iz Sur~ina, a ovamo sa \in|i}em i wegovim qudima. Izbegavao je da se upoznaje sa ozlogla{enim kriminalcima, a i sa ^umetom nije voleo javno da se vi|a. 155

Slavko Jerkovi}: [ta znate o sporazumu izme|u \in|i}a i Legije i o wihovom dogovoru nakon izru~ewa Milo{evi}a Hagu? Dr Vojislav [e{eq: Tada je \in|i} obe}ao da }e Milo{evi} biti posledwi Srbin koji }e biti isporu~en, to mu je ~vrsto obe}ao. Me|utim, posle je do{lo do isporuke jo{ nekih qudi i tada je Legija po~eo da gubi poverewe u \in|i}a. Jo{ }u vam jedan detaq re}i koji mi je malopre promakao. Prilikom mog prvog susreta sa Legijom i sa Spasojevi}em, u tom razgovoru koji je, rekoh, ve} trebalo da slu`i kao neko otopqavawe u toj me|uqudskoj komunikaciji, oni su mi, kao kroz polu{alu, zamerili {to sam ih ostavio bez pet miliona dolara. Jer, u prvom poku{aju da se otme Milo{evi}, krajem marta 2001. godine, nije u~estvovala policija, nego kriminalci, jedinstveni Sur~inci i Zemunci. Oni su hteli da ga otmu i isporu~e i uzmu pet miliona dolara. Kad je to propalo, onda je do{la policija, specijalna jedinica policije da hapsi Milo{evi}a. Zna~i bilo je planirano da ga otmu, da re`im vodi istragu ko ga je to oteo, kako je mogu}e da ga otmu, a da ovi dobiju pet miliona dolara. I kriminalci su bili na Milo{evi}evoj kapiji, oni sa ~arapama preko glave i onim sa kapama fantomkama, {ta su sve imali. Istra`ni sudija: Kolega, koliko imate jo{ pitawa da znam? Slavko Jerkovi}: Pa ja mislim da }emo zavr{iti, gledam i ja. Dr Vojislav [e{eq: Do {est }emo zavr{iti, gospodine sudija. Istra`ni sudija: Ne, ne ja samo zbog ove pauze, jer moramo da prekidamo zbog trake. Dr Vojislav [e{eq: Da, na sat i po. Istra`ni sudija: Zbog toga pitam. Da na sati i po. Dr Vojislav [e{eq: U pola ~etiri }emo prekinuti. Slavko Jerkovi}: Ako se se}ate... Dr Vojislav [e{eq: Ja sam sad ru~ao, jeste li vi? Istra`ni sudija: Izvolite. Slavko Jerkovi}: Na TV “Ko{ava” ^ovi} je napao Du{ana Mihajlovi}a i pitao ga otvoreno: “Ko je pustio Du{ana Spasojevi}a iz zatvora”, ^ovi} pita Mihajlovi}a kao ministra da mu odgovori na to pitawe. Da li znate ne{to o tome? Dr Vojislav [e{eq: Du{ana Spasojevi}a je pustio \in|i}, a ne Du{an Mihajlovi}. Du{an Mihajlovi} je, eventualno, u~estvovao u provo|ewu te odluke, ali \in|i} je bi glavni za pu{tawe. Drugo, znam pouzdano, i to sa stoprocentnom sigurno{}u, da je ^edomir Jovanovi} pose}ivao u zatvoru Du{ana Spasojevi}a i da je dovodio k}erku Du{ana Spasojevi}a u zatvor da vidi oca, li~no je ^eda Jovanovi} dovodio. A oni zbog toga sada suspenduju i otpu{taju zatvorske stra`are i zavode strahovladu, ali to je istina. Slavko Jerkovi}: Po ~ijem su nalogu ukloweni le`e}i policajci na ulici ispred va{e ku}e u Batajnici? Dr Vojislav [e{eq: To je ura|eno, negde mesec dana uo~i te planirane moje otmice. \in|i} je nalo`io da se to ukloni. Bila su dva le`e}a policajca, koja su postavqena pre vi{e godina, tako|e iz razloga bezbednosti, na 156

prilazu mojoj ku}i i na odlasku od moje ku}e, i uredno su farbana. Ovaj gradski put, kako se zove to gradsko preduze}e je to ofarbalo, a onda je nalo`eno da se to ukloni negde mo`da krajem decembra, po~etkom januara ne znam ta~an datum. Jer oni su ometali brzu akciju upada u moju ku}u. Slavko Jerkovi}: Koji su motivi qudi iz vrha... Dr Vojislav [e{eq: Ali, imajte u vidu, sve do \in|i}evog ubistva niko nije uklawao le`e}e policajce ispred rezidencije Du{ana Spasojevi}a. Pitawe je da li su i danas ukloweni. Sru{ena je rzidencija, a ostali policajci, mo`e i to da se desi. Ja nisam odavno {etao tamo. Slavko Jerkovi}: Koji su motivi qudi iz vrha Kontraobave{tajne slu`be Vojske Jugoslavije, SDB-a da vama dostavqaju poverqive slu`bene podatke, koji su uop{te motivi? Dr Vojislav [e{eq: Pa to nisu qudi samo iz Vojske Jugoslavije nego i iz policije i oni su iskqu~ivo rukovo|eni patriotskim motivima. Ja nemam novca da to platim, svako od wih mnogo rizikuje {to mi daje te informacije, ali ja strogo vodim ra~una da nikoga od wih ne izla`em nekom dodatnom riziku, da ih ne ofiram. Jednom se desilo, i to isto opisujem ovoj kwizi “Glogov kolac u dosovskom srcu”. Devedeset tre}e godine imao sam jednu grupu penzionisanih oficira koji su radili na prikupqawu informacija, koji su mi u tome pomagali, i ja odem u zatvor, a wih policija otkrije. Ovde sam objavio i {ta je, jednom od tih pukovnika, zove se Mi{a Dimitrijevi}, {ta je sve policija tra`ila, kakva mu je sve pitawe postavqala. Tada su mi razbili tu grupu. Posle sam bio sa mnogo vi{e iskustva i pametniji, vi{e se nikad nije desilo da ih policija otkrije. A sre}om i tada je pro{lo bez nekih te`ih posledica po te qude. Slavko Jerkovi}: Da li je ta~no da je u vreme Gorana Petrovi}a i Zorana Mijatovi}a iz centra republi~og DB-a nestala jedna veoma skupa prislu{na centrala? Dr Vojislav [e{eq: Da. Slavko Jerkovi}: Se}ate se toga, dobro. Dr Vojislav [e{eq: To je ta~no i ta centrala je oti{la u kriminalno podzemqe. Ja sam tada istupao u javnost sa informacijom da politi~ke protivnike re`ima ne prislu{kuje samo re`im, odnosno policija, nego da prislu{kuje i mafija. Jedna centrala je bila u Sur~inu, jedna negde u Beogradu, u nekom javnom preduze}u, bila je pored ove koju je dr`ao u “Jugopetrolu” Vladimir Popovi} Beba, u ulici Srpskih vladara. Sur~inci su mogli da prislu{kuju koga god su hteli u zemqi. Slavko Jerkovi}: [ta mo`ete re}i o vezi Neboj{e ^ovi}a i @eqka [krbe? Dr Vojislav [e{eq: Pa bili su nerazdvojni, svaki dan mu je visio tamo u FMP-u. [krba mu je slu`io za prqave poslove, kriminalne prirode, me|utim simptomati~no je na koji je na~in likvidiran [krba. Likvidiran je kad sam ja u javnost izneo podatke o wegovoj bliskosti sa ^ovi}em i povezanosti sa @eqkom Maksimovi}em Makom i uz wega je likvidiran i ovaj poli157

cijski funkcioner Bato~anin, koji je stradao potpuno nevin. Koliko ja znam nikad ni u kakvom kriminalu nije bio, ali slu~ajno se zatekao u dru{tvu s ovim i tako poginuo. Slavko Jerkovi}: [ta znate o tajnom agentu SDP-a kome je pseudonim “Sokrat”? Dr Vojislav [e{eq: Goran Svilanovi} je to, to zna cela Srbija, znate i vi gospodine sudijo. Istra`ni sudija: Ja nisam ovde da mi se postavqaju pitawa. Dr Vojislav [e{eq: Ne, ja sam `elim da potvrdim. Izvolite daqe. Slavko Jerkovi}: Da li je Zoran \in|i} u`ivao specijalne privilegije kod Du{ana Spasojevi}a u [ilerovoj? Dr Vojislav [e{eq: Pa on je dolazio tamo, ne toliko ~esto kao ^eda Jovanovi} na primer ali prili~no ~esto. Slavko Jerkovi}: Ali je i{ao na ro|endanske proslove? Dr Vojislav [e{eq: Da, da, bili su ku}ni prijateqi. Slavko Jerkovi}: Da li je mo`da bio i na posledwem ro|endanu? Dr Vojislav [e{eq: Wihovo oslovqavawe je bilo brate-brate. Slavko Jerkovi}: A da li je prisustvovao i Milorad Lukovi} Legija tom ro|endanu Du{ana Spasojevi}a? Dr Vojislav [e{eq: Da. Slavko Jerkovi}: E, sad, mo`da se i ponavqamo, ali samo u ovom delu, pod kojim okolnostima je podignuta optu`nica protiv vas? Dr Vojislav [e{eq: Koja optu`nica? Slavko Jerkovi}: To je Ha{ka optu`nica, pod kojim okolnostima? Dr Vojislav [e{eq: Ha{ka optu`nica protiv mene je podignuta zbog milion i sedamdeset hiqada glasova koje sam postigao na posledwim predsedni~kim izborima i zbog toga {to sam Zoranu \in|i}u, Neboj{i ^ovi}u i Goranu Svilanovi}u, postao nepodno{qiv u Srbiji. I oni su vukli za rukav neprekidno sve emisare sa Zapada i insistirali da me {aqu kako znaju i umeju. A imam informaciju da je u tome u~estvovao i Montgomeri, jer je ova optu`nica prazna. Ja sam dobio nekih {est fascikli kao podupiruju}i materijal uz optu`nicu, ali u wima nema ni{ta, apsolutno ni{ta. I to }e jednom morati da padne, ali dok to padne pro}i }e ~etiri, pet, {est, osam godina ko zna koliko. Slavko Jerkovi}: Kako komentari{ete izjavu Miroquba Labusa, datu medijima, nekoliko dana posle ubistava Zorana \in|i}a, u kojoj Labus na pitawe “da li je \in|i}evo ubistvo politi~ki motivisano”, odgovara “to ne mogu da tvrdim, me|utim ~iwenica je da je dr [e{eq dobijao poverqive informacije iz BIA koje nisu dolazile do premijera \in|i}a”? Dr Vojislav [e{eq: Mo`da su te informacije dolazile do \in|i}a, ali nije imao vremena da ih ~ita, ko zna. Ja ne znam da li su te informacije dolazile do \in|i}a, ili su neke dolazile, neke nisu. Ali, sve te informacije su prili~no visokog stepena pouzdanosti. Znate, nijedna policijska informacija ove vrste ne mo`e da pretenduje na stoprocentnu istinitost, ali 158

mislim da se negde u proseku na oko sedamdest do osamdeset posto istinitosti mo`e ra~unati. A {to se ti~e Labusa, on je bio povezan sa jednim ~ovekom iz “Makine grupe” kod koga je popravqao auto, ne mogu sad da mu se setim imena. Bio je ranije “Arkanovac”, bio je uhap{en zajedno sa “Makinom grupom”. Slavko Jerkovi}: Kako uop{te obja{wavate napredovawe Dragana Karleu{e? Dr Vojislav [e{eq: Dragan Karleu{a je u policiji bio zadu`en za za{titu arheolo{kog blaga Srbije, me|utim, umesto da {titi to blago, on se povezao sa kriminalcima i ilegalno izvozio, mnogo toga {to je iskopavano na areholo{kim nalazi{tima. Bile su i afere vezane uz wegovo ime oko nestanka zlata, negde tamo kod Vladi~inog Hana koje je prona|eno, pa zatim afera oko nestanka nekih dragocenosti kod Novog Pazara, i, kao takav, on je slu`io i DOS-u za prqave poslove. Jedan od tih prqavih poslova je otkopavawe ovih grobnica u Batajnici, jer te grobnice u Batajnici je pravio neko ko je planirao da jednog dana budu otkopane. One apsolutno ne mogu imati nikakvo racionalno obja{wewe. Nema racionalnog obja{wewa da se natovari gomila le{eva na hladwa~u i da se vozi i za Beograd i za Batajnicu. To apsolutno ne mo`e racionalno da bude. To je planirao neko ko je hteo da se to u pogodnom trenutku na|e u Batajnici. Slavko Jerkovi}: [ta znate u vezi wegove tvrdwe da je Momir Gavrilovi}, kao funkcioner SDB-a, imao pritvore, privatne zatvore u Beogradu? Dr Vojislav [e{eq: On je to izjavio neposredno po ubistvu Momira Gavrilovi}a, nikad nije rekao dok je Momir Gavrilovi} bio `iv. Ja ne mogu da tvrdim, ja ne poznajem Momira Gavrilovi}a, i ne mogu da tvrdim da li je to istina ili ne, ali je simptomati~no, jer umesto da se bavi tim ko je ubio Momira Gavrilovi}a, on se setio da je Momir Gavrilovi} bio prekr{ilac zakona na taj i taj na~in. Znate, meni takve stvari ne padaju na pamet, ja sam Arkana napadao dok je Arkan bio `iv i na vrhuncu mo}i zbog kriminala, a kad je Arkan poginuo, po~eo sam da napadam i razotkrivam wegove ubice. To je vaqda ne{to prirodno. Momira Gavrilovi}a je trebalo, ako je zaslu`io, napadati dok je bio `iv za to i to, a ne kad je poginuo. Slavko Jerkovi}: [ta znate o ranijim sukobima izme|u Momira Gavrilovi}a i Gorana Petrovi}a? Dr Vojislav [e{eq: Ti sukobi su bili veoma intenzivni i Goranu Petrovi}u se Momir Gavrilovi} gadno zamerio. Me|utim, kqu~ni razlog wegove likvidacije je to {to je on po~eo da daje informacije “Ko{tunicinom klanu”. A {to se ti~e Karleu{e, Karleu{a je bio povezan sa ^andom i to preko svoje k}erke svojevremeno, i on je ^andi u nekoliko navrata dao veoma dobre informacije koje su ga spasavale, izvla~ile iz kriti~ne situacije, a posebno povodom ubistva ]uruvije, da se boqe za{titi i da izbegne otkrivawe itd. 159

Slavko Jerkovi}: [ta nam mo`ete re}i o tajnom sastanku izme|u Gorana Petrovi}a, Radeta Terzi}a i Petra Pani}a? Dr Vojislav [e{eq: Taj sastanak je bio smi{qen da se Petar Pani} instrumentalizuje da u javnost iznosi la`ne optu`be protiv mene, i tad su lanisirane te la`ne otpu`be da sam ukrao izme|u trideset i pedeset miliona maraka, da sam svojim qubavnicama delio stanove, i ~itav niz drugih stvari, ne mogu vi{e svega ni da se setim. Negde u leto pro{le godine, Pani} se pokajao i sve to demantovao u istim novinama, dr`ao je konferenciju za {tampu. Ali, interesantno je da su se prvi put takve stvari {tampale u “Telegrafu” i “Identitetu”, da su prvi put te la`ne optu`be plasirane 2000. godine. Slavko Jerkovi}: Kako komentari{ete izjavu Petra Pani}a datu na su|ewu pred ^etvrtim op{tinskim sudom u Beogradu u predmetu Barovi}, “da specijalni tu`ilac vr{i pritisak na wega da promeni svoj iskaz na va{u {tetu. Tom prilikom mu je obe}ao pomo} u vi{e krivi~nih postupak protiv wega kao i nov~anu nagradu”? Dr Vojislav [e{eq: Jeste li vi taj specijalni tu`ilac? Specijalni tu`ilac: Ne ja sam zamenik. Dr Vojislav [e{eq: A zamenik, da. Pa, o~igledno je da re`im ima veoma jake razloge da bilo {ta inskonstrui{e {to bi mogao protiv mene da upotrebi. Re`imu je neizvesno kad bih ja mogao da se vratim u Beograd, re`im se quqa, uskoro }e pasti, i `eli ne{to da u~ini, ali to ~ini krajwe nespretno i glupo. Oni mogu sad da mi pripi{u sve zlo~ine koji su se u proteklih dvadeset godina desili u Beogradu, ali ne mogu da na|u nijedan dokaz i ne mogu nikom `ivom da budu ubedqivi. Apsolutno je to nemogu}e, jer ja sam uvek igrao ~istih i otvorenih karata. A mnoge stvari znam o tom istom re`imu i wegovim ~elnicima, to je su{tina. [to se Petra Pani}a ti~e, znate, iako se on pokajao zbog tih la`i, ja sam s wim definitivno prekinu sve qudske odnose. Iako je to meni koristilo pro{le godine kad se on javno pokajao i izneo kako su ga prisiqavali, za mene nije bilo dovoqno da s wim uspostavim ~isto qudsku komunikaciju. Slavko Jerkovi}: Da li je, po va{em saznawu, Rade Terzi} saradnik Slu`be DB-a? Dr Vojislav [e{eq: Pa o~igledno je tada sara|ivao zajedno sa Goranom Petrovi}em, a on bi, kao nosilac najvi{e tu`ila~ke funckije na okru`nom nivou, morao da bude nezavisan od policije i da se postavqa iznad policije, a ne zajedno sa {efom tajne policije da radi na javnom dezavuisawu i diskfalifikovawu politi~kih protivnika na osnovu kleveta. Slavko Jerkovi}: Da li je specijalni tu`ilac Jovan Priji} saradnik BIA? Dr Vojislav [e{eq: To ne bih mogao da ka`em, o Jovanu Priji}u ja ne znam mnogo. Slavko Jerkovi}: A zbog ~ega je tu`ilac... 160

Dr Vojislav [e{eq: Znam jedino da se u onoj aferi “Mercedes-benc” postavio principijelno i da je nalo`io da se istra`ne radwe provedu, iako je to re`im sputavao. Aferu “Mercedes-benc” sam tako|e potencirao svojevremeno. To je jedna velika afera oko Ineksove auto-ku}e i otmice predstavni{tva “Mercedes-benca” u Beogradu, to je bila jedna velika pqa~ka, na desetine milione dolara. E, on je tad imao taj dokument u rukama i nalo`io je da se preduzmu istra`ne radwe, {ta je bilo posle toga, ja ne znam. Ali, li~no ga ne znam, ne mogu ni{ta o wemu da ka`em, nikad ga u `ivotu nisam sreo ni video. Slavko Jerkovi}: A zbog ~ega je tu`ilac Okru`nog suda u Beogradu, Rade Terzi}, podneo ostavku? Dr Vojislav [e{eq: On je ostavku vaqda podneo posle mog dolaska ovamo, kad li? Slavko Jerkovi}: Tu negde. Dr Vojislav [e{eq: Pa ne znam ta~no koji su bili konkretno razlozi za wegovu ostavku, ali o~igledno je DOS krenuo u neku ~istku u sudstvu, jer nije bio zadovoqan stepenom poslu{nosti. Slavko Jerkovi}: Da li znate mo`da ko je predsednik ^etvrtog op{tinskog suda u Beograd? Dr Vojislav [e{eq: Novi predsednik? Slavko Jerkovi}: Da. Dr Vojislav [e{eq: Ne. Ko je? Slavko Jerkovi}: Ante Bo{kovi}, jeste li ~uli za Antu Bo{kovi}a, on je bio advokat? Dr Vojislav [e{eq: A, iz Bati}eve stranke. Slavko Jerkovi}: Da, da. Dr Vojislav [e{eq: Pa kako da ne, taj Bo{kovi} je Bati}ev ~ovek i on je tamo doveden da u Bati}evo ime me{etari. Ne znam za ijedan slu~aj iz ranije prakse da je advokat doveden za predsednika suda, onako s neba pa u rebra. Istra`ni sudija: Kolega, imate li jo{ pitawa? Slavko Jerkovi}: Evo ima jo{ sedam, osam minuta. Dr Vojislav [e{eq: ^ekajte imamo jo{ do {est sati tri i po sata. Istra`ni sudija: Dobro. Slavko Jerkovi}: A kako komentari{ete ~iwenicu... Dr Vojislav [e{eq: [alim se. Slavko Jerkovi}: ...da aktuelni ministar pravde Vladan Bati} postavqa svoje qude iz stranke na kqu~ne funkcije u skoro svim zatvorima po Srbiji? Dr Vojislav [e{eq: Pa znate, tu sad postoji principijelna ravan, a postoji i profesionalna stru~na ravan. Principijelno onaj ko osvoji vlast postavqa svoje kadrove na kqu~ne funkcije. Upravnici zatvora obavqaju upravne funkcije u strukturi upravne vlasti, i nije problemati~no {to postavqa qude iz svoje stranke, ali je problemati~no {to su to najgori mogu161

}i qudi, u profesionalnom i u moralnom pogledu i {to se de{avaju takve stvari, kakve su se de{avale u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, u Centralnom zatvoru u Beogradu itd. Gde se u svetu desio slu~aj da upravnik zatvora objavi kwigu uspomena o robija{u koga je ~uvao nekoliko meseci, a koji je jo{ `iv, i jo{ nije ni osu|en. Apsolutno neshvatiqivo. Slavko Jerkovi}: A zbog ~ega su progovorili zatvorski ~uvari? Dr Vojislav [e{eq: Pa vaqda im je vi{e nepodno{qivo da ih tako omalova`avaju i ne mogu da podnose javne la`i. Vi|ali su toliko puta ^edu Jovanovi}a u zatvoru kako obilazi Spasojevi}a, obilazi Legiju, a onda javno la`e kako to nije istina. Znate, do|e ~oveku u jednom trenutku do one granice izdr`qivosti kad vi{e ne mo`e da podnese to {to se oko wega de{ava, kad mora da progovori pa makar umro posle toga. Slavko Jerkovi}: Da li je mogu}e da specijalni tu`ilac svrsta prethodnu vlast u zlo~ina~ku organizaciju samo zato {to ste vi jedini politi~ar u Srbiji koji je svih proteklih godina imao hrabrosti da otvoreno govori o organizovanom kriminalu? Dr Vojislav [e{eq: A ne, nije mene tu javni tu`ilac svrstao, nego re`im, dosovski re`im, Du{an Mihajlovi}, Vlada Srbije itd. Javni tu`ilac sad provodi wihovu voqu pa da vidimo dokle }e, do istra`nog sudije, ili do procesa, ili do `albenog postupka itd. To se ne zna unapred. Ali, meni to ne smeta, meni je dragocena i ova mogu}nost da jedan celi dan provedem ovde u razgovoru sa istra`nim sudijom, javnim tu`iocem i vama. Prema tome, ne bih se tog zadovqstva ni za {ta na svetu odrekao. Slavko Jerkovi}: Da li su ta~ne analize qudi koji prate organizovani kriminal kao pojavu, i najve}e zlo u jednoj dr`avi kao {to je Srbija, da su dolaskom DOS-a na vlast mafija{ki klanovi stekli neuporedivo ve}e bogatstvo za dve do tri godine, nego {to su to uspeli da ostvare unazad deset godina. Dr Vojislav [e{eq: To je ta~no, jer je i u Milo{evi}evo vreme bilo mafije, bilo je i sprege mafije sa vla{}u, bilo je i sprege mafije sa policijom, ali to nikad nije bilo tako otvoreno kao pod dosovskom vla{}u. Ja se se}am kad je Dragana Tomi}a, vaqda nije mogao da izbegne, Arkan odlikovao medaqom Obili}a, pa je sve ~upao kose jer nije uspeo da izbegne kamere koje su ga snimile kako od Arkana dobija odlikovawe. Mo`da su se oni znali, i vi|ali i dru`ili, ali bilo je sramota to javno pokazati. Me|utim, ovde su se svi busali u prsa, \in|i} se zakliwao Legijom, Legija je bio legenda petooktobarskog pu~a. Slavko Jerkovi}: Da li je eliminacija \in|i}a sa ~ela Demokratske stranke stvorila uslove da DS bude za{titnik interesa neke druge dr`ave, a ne Nema~ke? Dr Vojislav [e{eq: To je mogu}e, ja sam o tome razmi{qao, mada ne bih mogao nikakve dokaze da iznesem i nikakve tvrdwe, ali mogu}e je da je strani faktor u sve ovo ume{an. Pogotovo {to se sada komplikuje i sama istraga, 162

po mojim saznawima, i {to sve ono {to je ranije obelodawivano, da je policija uspela da razotkrije ubice, sada dovodi pod znak pitawa u odre|enom smislu. Slavko Jerkovi}: Da li su Zoran \in|i} i Vuk Dra{kovi} bili u sukobu, ako jesu, koja je su{tina bila tih sukoba? Dr Vojislav [e{eq: Pa oni su se ~as mirili, ~as udru`ivali itd. Dra{kovi} sad govori o su{tini wihovih odnosa, ja ne bih mogao u to da ulazim, jer ja sam bio u sukobu i sa jednim i drugim. Slavko Jerkovi}: ^uli ste za neverovatni scenario da ste 23. februara, dok ste odr`avali miting hteli da usmeriti masu prema Vladi Republike Srbije i wenim institucijama radi preuzimawa vlasti uz prikqu~ewe JSO i postavqawe Du{ana Spasojevi}a za predsednika Vlade. Ko je mogao da smisli takav scenario i da danima optere}uje javnost, kako to tuma~ite? Dr Vojislav [e{eq: To je smi{qeno posle \in|i}evog ubistva, mada ja imam informacije da je u DOS-u postojao strah od tog na{eg mitinga 23. februara, da oni nisu znali {ta je na{a namera, kao da su svi sumwali da ja zaista idem u Hag i da je, ukqu~uju}i i \in|i}a, postojala odre|ena bojazan da se ne desi ne{to u Beogradu. Slavko Jerkovi}: Kome u DOS-u najvi{e odgovara {to nema \in|i}a? Dr Vojislav [e{eq: Pa sad kome najvi{e odgovara, odgovara mnogima, ~ak mnogi koji misle da im to odgovara zapravo se varaju, jer }e slede}i izbori pokazati da bez wega ne mogu ni{ta da postignu. Ali, u svakom slu~aju, mnogi su potr~ali odmah posle wegovog ubistva da poku{aju da obezbede kontrolu nad Vladom, ukqu~uju}i i Neboj{u ^ovi}a. I tu je prvi sukob izbio, jer je Neboj{a ^ovi} hteo ovim sistemom rotacije potpredsednika Vlade na mestu glavnog u Vladi da izbegne izbor novog predsednika, a ovi iz Demokratske stranke to nisu dozvolili. Me|utim, to je sad vi{e politi~ko pitawe, vide}emo kakav }e ishod svega toga biti. Me|utim, ne mo`e se istra`iti u celosti pozadina \in|i}evog ubistva ako se u potpunosti ne raskrinka mafija. A ovde je o~igledno samo jedno krilo mafije na tapetu i to mawe krilo. Mo`da sada trenutno najopasnije, ne ka`em, ali mawe krilo mafije. Slavko Jerkovi}: A da li postoji mafija{ka organizacija na jugu Srbije u ove tri srpske op{tine dole? Dr Vojislav [e{eq: A to je ^ovi} dole razvijao, i on je razvio veliki {verc sa {iptarskim kriminalcima. Slavko Jerkovi}: A da li postoji mogu}nost da su i oni na neki na~in ume{ani u ubistvo? Dr Vojislav [e{eq: Ne bih hteo da naga|am o tome, zaista. Istra`ni sudija: Moramo da prekinemo. Slavko Jerkovi}: Ja sam imao toliko pitawa i hvala vam. Istra`ni sudija: Nemate vi{e pitawa, je li? Slavko Jerkovi}: Nemam vi{e pitawa. Istra`ni sudija: Dobro, ovako primerak ovih snimaka }e biti prikqu163

~en spisu predmeta, to sam vam rekao na po~etku i to }e u stvari zameniti zapisnik, s tim {to }emo mi izvr{iti prepis ovih snimaka, vi mo`ete da zahtevate da se reprodukuje ovaj snimak nakon va{eg saslu{awa, a mo`ete to da ne zahtevate. Dr Vojislav [e{eq: Ja sam to ve} zahtevao. Istra`ni sudija: Ve} ste zahtevali. Dr Vojislav [e{eq: Da. Istra`ni sudija: Dobro, onda }emo ovako. ^uo sam od tehnike da mo`e jedan primerak vama da se da, i da vi to pregledate u pritvoru da ne bismo ovoliko vremena gubili, jer to traje onoliko koliko je trajalo saslu{awe i postavqawe pitawa. Da li ste vi saglasni da uzmete jedan primerak kasete da je pregledate pa da onda zaka`emo za sutra u odre|eno vreme ro~i{te za eventualna obja{wewa ili neke primedbe na taj snimak. Dr Vojislav [e{eq: Mo`e. Istra`ni sudija: Zahtevate zna~i da pregledate to, je li tako? To je otprilike trajalo, mi smo imali pauze po pola sata, pa mislim da nije vi{e od ~etiri, u stvari ~etiri sata je to trajalo. Dr Vojislav [e{eq: ^etiri sata. Istra`ni sudija: Zna~i vama treba toliko vremena da to pregledate i preslu{ate. Da li to mo`e da bude, da li to mo`ete da pregledate za ujutru za devet sati? Dr Vojislav [e{eq: Gospodine sudijo, ja ovde imam i televizor i video. Istra`ni sudija: Dobro, zna~i mo`emo ujutro u devet sati da zaka`emo je li tako? Dr Vojislav [e{eq: Mo`e. Istra`ni sudija: Dobro, onda na ovaj na~in konstatujem da je saslu{awe zavr{eno u petnaest i trideset. Dr Vojislav [e{eq: Ja bih vam jo{ predlo`io da uzmete ovo iz spisa da napravite kopiju ovih spisa Prvog op{tinskog suda, i ove ~etiri kwige isto tako da uzmete na uvid, dao bih vam ja ove ali su mi jedini primerci. Istra`ni sudija: Dobro, to je {to se ti~e predloga, {to se ti~e re{ewa suda s obzirom na ovaj va{ iskaz i videli ste da to sad ne obja{wavam, da ne obrazla`em ja }u doneti re{ewe o sprovo|ewu istrage, vi znate koja je svrha toga re{ewa i smisao, imate pravo na pisani otpravak toga re{ewa, ako tra`ite pisani otpravak i pravo `albe da li ste saglasni da to uru~imo va{im braniocima. Dr Vojislav [e{eq: U Beogradu, i oni se mogu `aliti na to. Istra`ni sudija: Da, da li treba vama da dostavqamo? Dr Vojislav [e{eq: Ne, dovoqno je wima. Istra`ni sudija: Samo dovoqno wima. Dr Vojislav [e{eq: Dovoqno wima. Istra`ni sudija: Dobro, zna~i zavr{ili smo. Vidimo se sutra u devet sati i da vidimo da li imate neke primedbe na ovo {to je danas ura|eno, da li je to tehnika dobro odradila. 164

Primedbe na zapisnik – 5. avgust 2003. godine Istra`ni sudija: Konstatujem da nastavqamo danas 5. avgusta 2003, sa po~etkom u 9.20 ~asova, prisutna su ista lica kao i ju~e. Mi smo ve} ju~e odredili zbog ~ega danas ovo nastavqamo, pa da vas pitam jeste li pregledali ovaj snimak i da li imate kakvih ispravki ili obja{wewa? Dr Vojislav [e{eq: Da, pregledao sam snimak i imam ~etiri primedbe, ~etiri ispravke, odnosno obja{wewa. Prvo desio se jedan lapsus tamo, umesto Momir Gavrilovi} ja ka`em Momir Bulatovi} na jednom mestu. Drugo, imam ispravku povodom tvrdwe ovog kriminalca ^umeta da sam wegovim yipom i{ao u Hercegovinu, ja sam odgovorio da sam i{ao vozilom Vlade Srbije, nije ta~no to. Ja sam tada i{ao tri puta u Hercegovinu u kratkom vremenskom periodu, krajem devedeset sedme, po~etkom devedeset osme i sredinom devedeset osme pa je do zabune do{lo zbog toga. I{ao sam vozilom op{tine Zemun, to je onaj ~uveni Le Penov “pe`o” 606 koji be{e broj? 506. To su dosovci nazvali Le Penovim “pe`oom”, tvrdili su da mi je to Le Pen poklonio, {to je naravno bila neistina. Ali, to sam hteo da ispravim stavqaju}i vam do znawa da ja nikada nikakave susrete vi{e nisam imao sa ^umetom, osim onog dana kad samo igrali {ah, a to je bilo u leto devedeset sedme i on sve ostalo la`e. Jednu ste zabunu vi stvorili ju~e kad smo razgovarali o navodnoj informaciji koju sam dobio od Bagzija, ta se informacija odnosila na ubistvo Momira Gavrilovi}a, izvr{ilac je bio Nino Bosanac i jo{ neki, ja sad imena nemam zapisana, nije to ni bitno. Tu informaciju ja nisam dobio od Bagzija iz jednostavnog razloga {to nikad u `ivotu nisam imao nikakav kontakt sa Bagzijem, niti smo se sreli, niti razgovarali telefonom, ni preko posrednika, ni na koji na~in. Ta informacija je meni do{la iz drugih izvora, policijskih, o direktnim izvr{iocima ubistva Momira Gavrilovi}a, koje je organizovao i sproveo ^ume po nalogu Gorana Petrovi}a i Zorana Mijatovi}a, a iza svega toga stoji \in|i}. I ~etvrta stvar... Istra`ni sudija: Samo, izviwavam se, je li to ju~e bilo kad sam vam ja predo~avao iskaz nekog od ovih koji govore da ste dobili informaciju? Dr Vojislav [e{eq: Da, da, pa ste vi malo doprineli toj zabuni, znate ono kad smo govorili da li je Bagzi ubio, ili je Bagzi rekao ko... Istra`ni sudija: Mo`da sam permutovao ovaj redosled, dobro, prihvata se ispravka. Dr Vojislav [e{eq: Se}ate se kad smo imali oko toga jednu zabunu. Istra`ni sudija: Jeste, dobro, prihvata se ispravka. Dr Vojislav [e{eq: I ~etvrto, {to mi ju~e nije upalo u o~i, naknadno mi je upalo gledaju}i snimak. Znate, ovo je la` sve {ta je govorio Gradi{a Kati}a da sam u dva navrata dobio po petnaest hiqada evra, a evo sad }u vam dati jedan detaq koji dokazuje tu la`, i potpuno deplasira wegovu izjavu, jer to je ono {to mi je, da vam iskreno ka`em, najneprijatnije u svim tim la`nim optu`bama, da sam dobijao novac. Mada to i nema nikakve veze sa samim krivi~nim delom oko koga se vodi istraga, ali to je ono {to bi mi ba{ bilo od svega toga najneprijatnije ako to ne bih uspe{no i efikasno demantovao. 165

Gradi{a Kati} ka`e da sam u dva navrata dobio po petnaest hiqada evra, da je jednom u wegovom prisustvu, a drugi put da mi je on dao. I ka`e da je jednom bilo za prvi izborni krug kao pomo} za predsedni~ku kampawu, a drugi put za drugi izborni krug. U drugom izbornom krugu ja nisam ni u~estvovao, u drugi izborni krug su i{li Ko{tunica i Labus. Evo, to vam je dokaz dakle da je apsurdno da mi neko daje za drugi izborni krug kao pomo} za predizbornu kampawu, a ja ne u~estvujem u drugom izbornom krugu. [to se ti~e drugog izbornog turnusa, uop{te, nikakve kontakte s wima nisam imao tada, posledwi kontakt je bio nakon hap{ewa “Makine grupe”, kad su me ube|ivali da sam zaista i ja bio na spisku za likvidaciju koju je pravio @eqko Maksimovi} Maka. Nikakvih kontakata, dakle, nije bilo u vreme predizborne kampawe u drugom izbornom turnusu ni s jednim od wih. Mislim da je veoma bitno radi razja{wewa da se sve tu uvede, a ja sam spreman i na suo~avawe po pitawu ovih la`nih optu`bi. Istra`ni sudija: Dobro, to su sve ispravke i obja{wewa koja ste imali. Dr Vojislav [e{eq: Da. Istra`ni sudija: Da vas obavestima, sve vas, ko {to sam vam rekao i ju~e po zakonu ove kasete }e se ~uvati u sudu, koliko se bude po zakonu ~uvao i spis predmeta. Bi}e izvr{en prepis toga, i sada konstatujem da smo zavr{ili saslu{awe zna~i u 9 i... Dr Vojislav [e{eq: A i ove papire ste uzeli? Istra`ni sudija: Jo{ i to da konstatujem. Dr Vojislav [e{eq: Jeste to uzeli? Istra`ni sudija: Konstatova}emo jo{ i to. Ju~e sam u prisustvu va{ih branilaca zatra`io od gospodina iz na{e ambasade da pogledam slu`benu bele{ku zajedno sa va{im braniocima, u vezi koje ste vi dali odre|enu primedbu i on je nama pokazao tu slu`benu bele{ku i predao ju je meni. Evo je ta slu`bena bele{ka. Dr Vojislav [e{eq: Bez fotokopirawa? Istra`ni sudija: Ona }e biti u spisu predmeta, ina~e bele{ka... Dr Vojislav [e{eq: E dobro. Istra`ni sudija: ...da vam ka`em... Dr Vojislav [e{eq: A on svoj izve{taj neka pi{e na osnovu se}awa. Istra`ni sudija: Jeste, tako je. Jer se odnosi samo na konstataciju imena koja su prisutna da bi on obavestio nadle`ne, da je ovo {to smo uradili, ura|eno. Dr Vojislav [e{eq: Uop{te me ne interesuje sadr`aj. Istra`ni sudija: U svakom slu~aju bi}e u spisu predmeta. Dr Vojislav [e{eq: Dobro. Istra`ni sudija: Zna~i, konstatujem da je zavr{eno saslu{awe u 9.27 ~asova. Dr Vojislav [e{eq: Dobro. 166

III Tre}a statusna konferencija Hag, 31. oktobar 2003. godine Predsedavaju}i sudija: Izvolite sesti. Dobro jutro. Gospo|o predsednice Sekretarijata, molim vas najavite predmet. Predsednik sekretarijata: Dobro jutro, ovo je predmet IT O367 PT, tu`ilac protiv [e{eqa. Predsedavaju}i sudija: Hvala. Dobro jutro gospodine [e{eq, da li mo`ete da sledite ono {to govorim na jeziku koji razumete? Dr [e{eq: Za sada da, ali iz ranijeg iskustva se desi da nekad ne mogu da sledim zbog lo{eg prevoda. Za sada mogu. Ja }u vas upozoriti kada ne budem mogao. Predsedavaju}i sudija: Hvala. Molim vas u~inite to. Molim da se strane predstave. Tu`ila{tvo. Tu`ila{tvo: Dobro jutro ~asni sude, ja sam Dajen Sekson, danas sa mojim kolegom . . . Predsedavaju}i sudija: Hvala, dobro jutro i vama. Koliko sam shvatio, gospodine [e{eq, vi se sami branite. Odabrali ste da se sami branite, ali, kao {to znate, mi smo imenovali gospodina Aleksandra Lazarevi}a koji je ovde u prostoriji, u sudinici. Dobro jutro, gospodine Lazarevi}. Lazarevi}: Dobro jutro ~asni sude, ja sam Aleksandar Lazarevi}, rezervni advokat gospodina [e{eqa. Predsedavaju}i sudija: Prva stvar koju `elim da ka`em jeste da je do{lo do promene u sastavu Raspravnog ve}a, jer je sudija [omburg sada u @albenom ve}u, ja sam preuzeo predsedavawe ovim Raspravnim ve}em i za sada, sve dok ne po~ne su|ewe po va{em predmetu, sastav predraspravnog ve}a je slede}i: ja sam predsedavaju}i sudija, zatim sutkiwa Florens Mumba i sudija @an Klod Antonet. Ja sam, tako|e, predpretresni sudija za vreme celog predpretresnog postupka ukoliko ne do|e do nekih izmena. Posledwa statusna konferencija odr`ana je 3. jula 2003. godine i u skladu sa pravilom 65 bis. Mi sazivamo ovu statusnu konferenciju u roku od 120 dana, kako to zahteva pravilo. Svrha ove statusne konferencije je, kao {to znate, da se organizuje razmena materijala izme|u dve strane, da se obezbedi ekspeditivna priprema su|ewa i, tako|e, da se optu`enom da mogu}nost da pokrene bilo koje pitawe 167

koje se odnosi na wegovo psihi~ko i op{te zdravstveno stawe, kao i na uslove u pritvorskoj jedinici u [eveningenu, ukoliko ima bilo kakvih prigovora na to. Predla`em da po~nemo sa prvom ta~kom dnevnog reda, a to se odnosi na pitawe obelodawivawa. Prvo }u da ka`em kakve sam ja informacije dobio i ako onda ima bilo kakvih dodatnih komentara ili sugestija sa bilo koje strane u vezi toga, molim vas uzmite re~, kao {to sam vas i zamolio. Za{to je mikrofon optu`enog ukqu~en? Trebalo bi da bude iskqu~en sve dok mu ja ne dam re~. Dakle, prvo pitawe se odnosi na obelodawivawe. Prvo }u se pozabaviti obelodawivawem osloba|aju}eg materijala u skladu sa pravilom 68 Pravilnika. Na posebnoj statusnoj konferenciji 3. jula Tu`ila{tvo je obelodanilo prvi komplet osloba|aju}eg materijala optu`enom i sav materijal je bio na srpsko-hrvatskom. Optu`eni je prihvatio ta dokumenta, odnosno potvrdio je da je primio ta dokumenta i ~ini mi se da je pokrenuto pitawe da li jo{ ima materijala po pravilu 68, koji nije na srpsko-hrvatskom i koji treba da se dostavi optu`enom na srpsko-hrvatskom. Re~eno mi je da je u to vreme Tu`ila{tvo po~elo da nastavqa da identifikuje materijale po pravilu 68, i da obelodawuje te materijale, ali da oni nisu pripremqeni na bhsu, odnosno nisu ni spremni da ih prevode na bhs, jer bi to bilo preveliko optere}ewe. Tako|e sam saznao da je optu`eni rekao da on ne mo`e da radi na engleskom, niti ijedan od wegovih pravnih savetnika razume engleski i on i daqe insistira da svaki dokument koji mu se dostavqa mora i treba da bude na bhs-u. Dakle, da po~nemo od tog materijala po pravilu 68 za sada, a da obelodawivawe po pravilu 66 ostavimo za kasniju fazu. Kakva je sada situacija sa stanovi{ta Tu`ila{tva? Tu`ila{tvo: Hvala ~asni sude. Stav Tu`ila{tva se prakti~no nije promenio i ja bih samo hteo da pojasnim na{ stav kada je re~ o potencijalnom optere}ewu prevo|ewa. Prevo|ewe osloba|aju}eg materijala sa engleskog, ili bilo kojeg drugog jezika, na jezik koji razume optu`eni, stav je optu`be, u stvari ne bi bilo preveliko optere}ewe za optu`bu, ve} preveliko optere}ewe za prevodila~ku jedinicu kao deo Sekretarijata, a to smo shvatili na osnovu komunikacije sa tim odeqewem Me|unarodnog suda. Mi smo danas dostavili optu`enom, nadam se da je to uz pomo} Sekretarijata u~iweno, jo{ jedan paket materijala, i to na jeziku koji razume optu`eni, dakle bhs-u. Tako|e, imamo video traku koju smo prethodno dostavili optu`enom, po pravilu 68, ali koju dr [e{eq nije mogao da pusti na opremi koja mu je bila na raspolagawu u pritvorskoj jedinici. Tako da smo sada napravili boqu kopiju, nadamo se da je boqa, i spremni smo da mu to damo danas. Pored toga, kada je re~ o materijalu koji nije na jeziku koji razume optu`eni, materijalu koji treba da se obelodani po pravilu 68, Tu`ila{tvo se nada da }e mo}i da dostavi taj materijal advokatu u rezervi, tako da advokat u rezervi mo`e da da savete dr [e{equ, optu`enom u prirodi tog materijala, i to je predlog Tu`ila{tva za ovo jutro. 168

Predsedavaju}i sudija: Da, profesore [e{eq, da li vi imate nekih komentara o obelodawivawu materijala po pravilu 68.? Dr [e{eq: Da, ja sam vas ve} u jednom podnesku, koji sam podneo pre desetak dana, obavestio da sam i ja spreman da ispunim svoju obavezu iz pravila 67, a mo`da }emo to posle, ja sam to pripremio. Po{to su moji savetnici, uz moju koordinaciju, bili veoma uspe{ni, ja sam pripremio na oko 300 kompjuterski slo`enih strana obra|ene dokaze i tome prila`em 80 mojih objavqenih kwiga, u kojima su svi moji govori u parlamentu Srbije, parlamentu Jugoslavije, svi moji intervjui u novinama, svi moji intervjui radio-televizijskim stanicama, neki sudski procesi, i najve}i deo govora na javnim mitinzima. Mislim da }e to biti za Tu`ila{tvo jedan veliki posao, ali, u svakom slu~aju, to je kompletan materijal posle koga }e mo`da i da povuku svoju optu`nicu. Nije to bitno, ja bih to predao, ali doneo sam na statusnu konferenciju zato {to Tu`ila{tvo meni predaje osloba|aju}i materijal na statusnoj konferenciji, pa onda i ja imam pravo da Tu`ila{tvu predam materijal na osnovu svoje obaveze iz pravila 67, ta~ka 2 Pravilnika. Drugo, {to se ti~e osloba|aju}eg i svakog drugog materijala, on meni mora biti uru~en na srpskom jeziku. Ja iskqu~ivo na tome insistiram i promene u tom stavu nikada ne}e biti. [to se ti~e navodnog advokata u pripravnosti, Aleksandra Lazarevi}a, to je najozbiqniji problem i, gospodine sudijo, ja vas moram obavestiti, sutra }u podneti krivi~nu prijavu po{to su se neke kriminalne radwe desile prilikom imenovawa Aleksandra Lazarevi}a. To je dogovoreno kada je Sandi Grubi}, koja je rukovodilac slu`be Sekretarijata za anga`ovawe advokata, letovala ove godine u ku}i advokata Tome File na Ohridskom jezeru. Advokat Toma Fila je u sprezi sa Sandi Grubi}, a preko we sa Hansom Holcijusom, sekretarom Me|unarodnog suda. Tu je dogovoreno da se imenuje advokat Aleksandar Lazarevi} za mog stend baj branioca. Za{to ne mo`e advokat Lazarevi} ni u jednoj varijanti da u~estvuje u mojoj odbrani? Advokat Toma Fila je zastupao @eqka Ra`natovi}a Arkana u procesu protiv mene 1993. i 1994. godine. Tada je advokat Lazarevi} bio pripravnik advokata Tome File u wegovoj kancelariji. Ja sam ovde pripremio konkretan materijal, moju kwigu “Sudanije nepokornog vojvode”, gde su kompletni dokumenti mog sudskog procesa na osnovu tu`be @eqka Ra`natovi}a Arkana, gde ga je zastupao advokat Toma Fila sa svojom kancelarijom. To je jedan od razloga. Drugo, ja sam tu otkrio veliku kriminalnu rabotu u koju je ume{an i Hans Holcijus, i na osnovu te rabote vr{i se podela novca koji Me|unarodni sud izdvaja za odbranu, izme|u anga`ovanih advokata Hansa Holcijusa, Sandi Grubi} i mo`da jo{ nekog u Me|unarodnom sudu. Po toj osnovi je 21 advokat iz kancelarije Tome File anga`ovano u 15 predmeta pred ovim Tribunalom. Ja sam sa Tomom Filom, i svim wegovim advokatima iz kancelarije, u sukobu ve} celu deceniju. Advokat Toma Fila je jedan od osniva~a Arkanove Stranke srpskog jedinstva, bi}e i o tome govora. Smeta Tu`ila{tvu 169

{to se kao moj pravni savetnik pojavquje Maja Gojkovi}, koja je jedan od osniva~a Srpske radikalne stranke, ali ne smeta {to se pojavquje Toma Fila kao osniva~ Arkanove stranke. Daqe, ja sam imao konflikt sa ocem . . . Predsedavaju}i sudija: Molimo vas da malo usporite zbog prevoda, molimo vas. Dr [e{eq: Trebalo je i ranije da me upozorite. Ja sam imao konflikt sa ocem advokata Aleksandra Lazarevi}a. Wegov otac je Qubi{a Lazarevi}, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je javno napadao profesora Ratka Markovi}a {to je napisao pozitivan referat o mom izboru u zvawe redovnog profesora. Ja sam posle promene vlasti u Beogradu, dolaskom mafija{kog re`ima, na protivpravan i nezakonit na~in oteran sa tog fakulteta. Ina~e, otac Aleksandra Lazarevi}a je ozlogla{en kao profesor koji na Pravnom fakultetu name{ta studentske ispite i po tome je najpoznatiji. Zatim, advokat Aleksandar Lazarevi} deli sada kancelariju sa advokatom Ilijom Dra`i}em. Advokat Ilija Dra`i} je savetnik mafija{kog ministra Gorana Piti}a. I na kraju, supruga advokata Aleksandra Lazarevi}a je visoki funkcioner sada{weg mafija{kog re`ima u Srbiji, zove se Aleksandra Lazarevi}, i ona je u Srbiji republi~ki javni pravobranilac. Ja }u, koliko sutra, glavnom tu`iocu Me|unarodnog suda da podnesem krivi~nu prijavu na osnovu ovih radwi, a vas, kao postupaju}eg sudiju u ovom predpretresnom postupku, obave{tavam da ja nikada ni po koju cenu ne}u pristati da ostvarim bilo kakav kontakt sa advokatom Aleksandrom Lazarevi}em. Ja imam svoje pravne savetnike u koje imam neograni~eno poverewe, koji mi ve} poma`u u odbrani, iako Hans Holcijus poku{ava da ih eskivira po bilo koju cenu, iako se mo`da Tu`ila{tvo boji Maje Gojkovi} kao mog pravnog savetnika, ali to je wihova stvar. Maja Gojkovi} ispuwava sve uslove da bude moj pravni savetnik. Moji pravni savetnici, ili pravni pomo}nici, ne moraju da znaju engleski jezik, po{to ja sa wima ne}u ni saobra}ati na engleskom jeziku. Oni }e samo sa mnom komunicirati i insistiram da sede pored mene u sudnici da bi mogli da mi poma`u u toku postupka, da mi bar listaju papire, ako to od wih zahtevam. To je, gospodine sudijo, {to se ti~e ovoga. Ja bih vam sada dao, i `elim da u|e u spis, molim vas da nalo`ite va{im slu`benicima, da u|e u... Predsedavaju}i sudija: Molimo vas malo sporije zbog prevoda. Dr [e{eq: Ho}u da u spis u|e moja kwiga “Sudanije nepokornog vojvode”, u kojoj su objavqeni mnogi sudski procesi na kojima me je progonio re`im u Srbiji, a izme|u ostalih, moj sudski proces sa @eqkom Ra`natovi}em Arkanom, gde je @eqka Ra`natovi}a Arkana, sa svojom kancelarijom, zastupao advokat Toma Fila, a pripravnik mu je bio advokat Aleksandar Lazarevi}. I molim vas da u spis unesete kwigu “Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu” koja se ti~e tih skandala na Pravnom fakultetu u vezi sa mojim isterivawem. 170

Predsedavaju}i sudija: Gospodine Sakson, da li imate prigovor da gospodin [e{eq prilo`i svoju kwigu u ovoj fazi? Tu`ilac: Obelodawivawe te kwige Tu`ila{tvu... Predsedavaju}i sudija: On tvrdi da je to osloba|aju}i materijal. Tu`ilac: Mi nemamo nikakvih prigovora. Predsedavaju}i sudija: Da, jeste li jo{ ne{to hteli da dodate, izviwavam se {to sam vas prekinuo. Tu`ilac: Samo poja{wewe za optu`enog. U pravilu 67, kao {to pi{e, re~ je o posebnoj odbrani, prvo odbrana alibijem, a Tu`ila{tvo nije ni{ta ~ulo {to bi ukazivalo na to da se te kwige, koje je dr [e{eq prikazao jutros, bave tim pitawem. Ali, po{to je re~ o optu`enom koji se sam zastupa, mi smo svakako voqni da prihvatimo te kwige. Predsedavaju}i sudija: Hvala. Profesore [e{eq, ja sam vas zamolio da ograni~ite svoje komentare na obelodawivawe materijala po pravilu 68, ali vi ste izneli jo{ nekoliko drugih stvari, kojima }emo se baviti kasnije. Kada je re~ o materijalu po pravilu 68, koliko sam shvatio, ako }emo to sada da pojasnimo do kraja, vi imate jo{ jedan komplet osloba|aju}eg materijala, koji vam se danas obelodawuje na jeziku koji vi razumete. Prema tome, kada je re~ o tom materijalu nema problema, a kada do|emo u fazu kada Tu`ila{tvo bude htelo da obelodani materijal po pravilu 68, koji ne}e biti na jeziku koji vi razumete, vi imate pravo da ulo`ite odgovaraju}i podnesak Tu`ila{tvu, da se preko Sekretarijata obratite Me|unarodnom sudu. Onda }emo mi odlu~iti da li je potrebno da se taj materijal prevede na jezik koji vi razumete ili ne. A u ovoj fazi se to pitawe ne pokre}e, jer ono {to se danas obelodawuje je na va{em jeziku. Dakle, to je pod broj jedan. Pod brojem dva, pitawe postavqewa gospodina Lazarevi}a. To je odgovornost Raspravnog ve}a, Raspravno ve}e je postavilo gospodina Lazarevi}a, a vi imate pravo da odbijete usluge gospodina Lazarevi}a, imate pravo da ne gledate u wega, imate pravo da mislite {ta `elite o gospodinu Lazarevi}u, ali on je to i on }e tu ostati kao stend baj advokat, po odluci ve}a iz maja ove godine. A kada je re~ o va{oj nameri da pokrenete krivi~ni postupak, citiram, u~inite ono {to `elite, ako je re~ o tim krivi~nim postupcima, ili `elite da podnesete krivi~nu prijavu i, ako to mo`e da se uklopi u predraspravni period, uradite ono {to `elite. Ja sada ne `elim da raspravqam o tim pitawima, jer jo{ nisam dobio taj podnesak. Vi jo{ niste “pokrenuli krivi~nu prijavu”. A kada je re~ o pokretawu krivi~ne prijave protiv Hansa Holcijusa i Sekretarijata, u~inite kako `elite. To, tako|e, nije deo ove predpretresne konferencije i ja ne znam da li }e ikada biti na dnevnom redu bilo koje predpretresne konferencije, ako bude, onda }emo o tome da raspravqamo. Kada je re~ o bilo kojem materijalu koji `elite da obelodanite danas Tu`ila{tvu ili ve}u, materijalu za koji vi mislite da je osloba|aju}i, pobrinite se da je on osloba|aju}eg karaktera i mo`ete slobodno da ga podne171

sete, iako moram da vas savetujem, da vas obavestim, da je vrlo neobi~no u ovoj fazi da optu`eni, koji nema advokata, preduzme takav korak. Me|utim, ja ne `elim da se me{am u va{e `eqe i ako vi `elite da podnesete te kwige, vi to mo`ete slobodno da u~inite. Dakle, posledwe pitawe se odnosi na obelodawivawe materijala po pravilu 68 u kasnijoj fazi. Mi }emo se tim pitawem baviti kada se to pitawe pokrene i ako se pokrene. Ja }u se time baviti jedino ako je re~ o ad hok podnesku usmenom ili pisanom. A {to se ti~e dana{weg zasedawa, to pitawe se ne pokre}e. Da li potvr|ujete, gospodine Sakson ili gospodine Musomej, da je obelodawivawe materijala po pravilu 66 zavr{eno. Tu`ilac: Ne, ~asni sude. Delimi~no zbog toga {to Tu`ila{tvo ~eka na odluku Raspravnog ve}a u vezi sa podneskom koji je podnesen u septembru ove godine, a koji se odnosi na odre|ene za{titne mere. Predsedavaju}i sudija: Zaustavite se za trenutak profesore [e{eq. Tu`ila{tvo je, 15. septembra, podnelo jedan podnesak, na kom je bio datum 10. septembar, ali je on podnesen pet dana kasnije. Ja imam informaciju da je to vama uru~eno 17. septembra. U ovom podnesku Tu`ila{tvo tra`i od Raspravnog ve}a da odobri da vam ne obelodawuju odre|ene informacije u skladu sa pravilom 66 a (ii). Pretpostavqam, po{to ste odabrali da se sami branite, da ste verovatno upoznati sa tim pravilom, ali, ako vam pravilnik nije sada na raspolagawu, pogledajte ga. O~ekivalo se da odgovorite na ovaj zahtev, po{to ste ga ve} dobili, ali, koliko ja znam, vi niste napisali nikakav odgovor. Da li ste vi podneli ne{to, ako jeste treba da me obavestite. A ako niste, recite mi, molim vas, da li imate nameru da odgovorite na taj zahtev. Iako je ve} pro{lo izvesno vreme, ja sam spreman da vam dam izvestan rok u kome mo`ete da podnesete svoj odgovor. Dr [e{eq: Po{to je to pitawe koje se pokre}e na statusnoj konferenciji, ja sam spreman da usmeno odgovorim. Nemam nameru da pismeno odgovaram, po{to imam vrlo lo{e iskustvo. Napi{em ogroman tekst, a onda poku{avaju na sve na~ine da mi vrate taj tekst. Pa }u biti koncizniji kada vam usmeno odgovorim. Predsedavaju}i sudija: Da, profesore [e{eq, imate potpuno pravo i shvatam da vi ne ignori{ete moj poziv da napi{ete odgovor na ovaj zahtev. Cenim to {to vi {tedite na{e vreme time {to usmeno odgovarate. Me|utim, ja pokre}em jedno pitawe koje se ve} pokazalo kao problem i za vas i za nas, a to je du`ina va{ih pismenih podnesaka, i po{to se ve} vi|amo ~e{}e i redovno, ja predla`em da poku{amo da se malo boqe sporazumemo. Pravilo ovog Tribunala obavezuje i vas, i Tu`ila{tvo, i mene, i sve druge sudije, i niko nema pravo da izlazi iz okvira tih pravila ili da ih ne primewuje. Ta pravila, uz direktive koje postoje u praksi i koje su rezultat tih pravila, predvi|aju granicu du`ine svih podnesaka obe strane, i to je obavezuju}e za 172

obe strane. Ima nekih slu~ajeva kada odre|ena strana, bilo Tu`ila{tvo ili odbrana, iznose da im je potrebno vi{e strana, u tom slu~aju se podnosi ad hok zahtev Raspravnom ve}u i, ukoliko se Raspravno ve}e uveri da je opravdan zahtev da se produ`i taj broj strana, Raspravno ve}e daje za to odobrewe. Ima slu~ajeva kada je Raspravno ve}e odobrilo du`e podneske nego {to to predvi|a pravilo. Me|utim, pre svega mora se po{tovati norma. Kada vi podnosite neki zahtev i uzimate sebi za pravo da pi{ete zakon, i vi odlu~ujete sami da vam treba 300 strana, a ne 10 da to iznesete, ignori{u}i pravila, ignori{u}i direktive i ignori{u}i ono {to je obavezuju}e ~ak i za Raspravno ve}e, vi time samo ote`avate svoju situaciju. Zbog toga vam predla`em, da bi bili po{tovani ne samo kao optu`eni, ve} kao optu`eni koji se sam brani, {to je izvesno optere}ewe, moram ipak da vam ka`em da vam to ne daje pravo koje nema nijedan advokat i nijedan branilac. Zbog toga vas molim da se dr`ite pravila. Ukoliko vam je potrebno vi{e strana, obratite se Raspravnom ve}u koje }e odlu~iti da li }e to odobriti ili ne. To je pod jedan. Ali, da se sada vratimo na va{ usmeni odgovor na zahtev Tu`ila{tva od 17. septembara, i molim vas da se dr`ite tog pitawa. Dr [e{eq: Gospodine sudijo, mene obavezuje Statut ovog Tribunala i obavezuje me Pravilnik o postupku i dokazima, ukoliko neke wegove odredbe nisu u suprotnosti sa Statutom, jer je Statut stariji. A uputstvo predsednika suda ne mo`e biti op{ti obavezuju}i pravni akt, mo`e samo za sudije, za slu`benike suda itd. Za mene kao optu`enog to uputstvo ne mo`e biti op{te obavezuju}i pravni akt. I ja na tome insistiram, to je pravni problem na koji niko ne}e da odgovori. Ne mo`e predsednik suda da propi{e koliki }e biti moj podnesak, pogotovo kada je re~ o prigovoru na optu`nicu. Prigovor na optu`nicu je moje apsolutno pravo. Pretpostavqam da je i u va{em pravnom sistemu odakle dolazite tako. I niko me ne mo`e spre~iti da podnesem prigovor na optu`nicu, a pogotovo ne mo`e sa argumentom da mi je prigovor du`i nego {to je propisano. To je skandalozno sa pravnog aspekta. [to se ti~e konkretno ovog problema, iz iskustva svih dosada{wih postupaka pred ovim Tribunalom, znam da je u svakom slu~aju prikrivawa identiteta svedoka prikrivan zapravo la`ni svedok. Jednom sam se i li~no uverio. To se desilo sa Milanom Babi}em. On je u po~etku bio za{ti}eni svedok, a posle je obelodawen wegov identitet. Na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u pomiwao je i mene, i lagao. Lagao je da mi je ministar odbrane Marko Negovanovi} dao helikopter da obi|em kninsko rati{te. Marko Negovanovi} u to vreme nije bio ministar, nego je bio Tomislav Simovi}. A helikopter sam dobio od generala Vukovi}a, komandanta kninskog korpusa, i nisam s wim i{ao za Beograd, nego za Mostar pa za Podgoricu. Postavqa se pitawe za{to se prikriva identitet svedoka. Bar u mom slu~aju nijednom svedoku ne preti nikakva opasnost. To {to }u ja la`nog svedoka moralno raskrinkati pred ovim sudom, to je rizik koji svaki svedok koji se usudi da la`no svedo~i mo173

ra da snosi. To mora da snosi kao rizik i Tu`ila{tvo koje se poziva na la`na svedo~ewa. Dakle, opasnost za svedoke ne postoji. Ali postoji neka druga opasnost. Ovde Tu`ila{tvo predla`e da se meni identitet obelodawuje deset dana pred istupawe vaqda tog svedoka pred sud, a tom tzv. stend baj advokatu Lazarevi}u mesec dana. Predsedavaju}i sudija: Samo trenutak, ili ste rekli ne{to {to nema smisla ili prevod koji sam ja dobio nema smisla. Ovde pi{e, ima jedna druga opasnost, Tu`ila{tvo ka`e da }e moj identitet biti obelodawen i to pre nego {to se svedok pojavi pred sudom. Da li ste vi to rekli ili ste rekli ne{to drugo, ne shvatam. Dr [e{eq: Ne, da }e meni biti obelodawen identitet svedoka deset dana pre, tako stoji u ovom aktu Tu``ila{tva. Predsedavaju}i sudija: Da, sada shvatam. Aleksandru Lazarevi}u }e mesec dana ranije taj identitet biti obelodawen. Dr [e{eq: Znate koja je tu konkretna opasnost. Po{to Aleksandar Lazarevi} pripada Arkanovoj mafiji, ta Arkanova mafija mo`e da likvidira svedoka po{to ima dovoqno vremena na raspolagawu, a onda da Tu`ila{tvo mene optu`i kako sam likvidirao svedoka zbog wegovog neugodnog svedo~ewa. Ne smete me takvim stvarima izlagati. Ja vam garantujem ako ovo su|ewe bude korektno sa aspekta neometawa moje odbrane, kao {to se to do sada ~ini, nikada nijednom svedoku dlaka s glave ne}e faliti s moje strane, jer ja sam u Beogradu, u Srbiji do sada imao pedesetak sudskih procesa i nikada se nijednom svedoku nije ni{ta desilo zato {to se pojavqivao, ~ak i la`nim svedocima. Jer ja sam i ranije imao iskustva sa la`nim svedocima. Znate, kao protivnik re`ima sam ~esto po sudovima i{ao i gotovo da se ose}am malo nelagodno kada neku du`u pauzu po tom pitawu napravim. Toliko mi je to u krv u{lo. Dakle, ja se na~elno suprotstavqam dr`awu u tajnosti bilo kog svedoka, bilo kog svedo~ewa. Drugo, priroda krivi~nih dela koja se meni pripisuju ukazuju na to da apsolutno nema potrebe da se jedan svedok dr`i u tajnosti. I {ta taj svedok mo`e da svedo~i. Da sam mu naredio da izvr{i krivi~no delo, nisam imao nigde komandnu funkciju. Da sam ga podsticao, to je su{tina optu`nice, da sam podsticao na izvr{ewe krivi~nog dela. Pa za{to bi se tu svedok koga sam ja podsticao morao dr`ati u tajnosti. Ali, ako mislite da dovodite la`ne svedoke, pa da ne znam wihov identitet ili da ne mogu da se spremim da wihov kredibilitet ovde opovrgavam, {ta to onda zna~i. Vi se bojite wihovog svedo~ewa. Obra}am se Tu`ila{tvu, naravno uva`avaju}i vas. Dakle, apsolutno tu nikakvog ubedqivog razloga nema da se prikriva identitet svedoka. I ovde se jo{ ka`e, da se identitet svedoka prikriva i u odnosu na moj tim odbrane. Na moje pravne savetnike, pravne pomo}nike. Ja ve} imam dvadeset qudi anga`ovanih i oni rade punom parom. [ta to sada zna~i, ja wih ne smem da obavestim blagovremeno da se svedok taj i taj pojavquje sa tim i tim, da vidi174

mo {ta stoji iza toga, kako mo`emo to wegovo svedo~ewe da opovrgnemo. Ne mogu ja, nemam ja ovde uslova da to sve postignem bez mojih pravnih pomo}nika u Beogradu. Vi niste ube|eni u istinitost i odr`ivost wihovog svedo~ewa ako ovako insistirate, a objektivno niste spremni ni na su|ewe, na proces pre 2005. godine, jer ja znam u kakvom je stawu ovaj predmet. Niste spremni i samo ote`ete, dajete stend baj advokate, maltretirate me na ovaj na~in, maltretirate me na onaj na~in. Ja sam pristao da sa vama razgovaram, a vi postavqate uslov ne mo`e Maja Gojkovi} da bude prisutna, kao moj pravni savetnik. Kakav je to uslov, gde to ima u svetu. Da vi meni birate ko }e meni pomagati u mojoj odbrani. Ona je vama navodno sumwiva. Ako vam je sumwiva podignite optu`nicu i protiv we, pa }u ja znati da vam je sumwiva. Vama je sumwiv svaki Srbin, ~astan Srbin. Ja to znam. Dakle, svako ko nije po va{oj voqi ili ukoliko nije spreman da deli honorar sa Hansom Holcijusom vama je sumwiv. To je druga stvar. Dakle, gospodine sudijo, na~elno se suprotstavqam svakom prikrivawu identiteta svedoka, a posebno u ovom slu~aju insistiram, ~ak i ako odlu~ite da se neki identitet prikriva, da se taj identitet meni obelodani u odgovaraju}em roku, da mogu da se spremim da to svedo~ewe opovrgavam i da moji pravni savetnici, pravni pomo}nici tako|e budu u situaciji da mi u tome efikasno pomognu. Ina~e nema smisla takvo svedo~ewe, da me ovde iznenadite, da do|e ~ovek koji mo`e da ka`e bilo {ta, {to mu padne na pamet, a da ja nemam mogu}nosti da se pripremim da to opovrgnem. Naravno, bi}e dosta tih va{ih svedoka za koje ne moram nikako da se pripremam. Za koje mogu ~im u|em ovde u sudnicu i ~im ~ujem {ta ka`u da ih na licu mesta raskrinkam. Ali, mo`e biti i onih opasnije pripremqenih, temeqito, profesionalno pripremqenih za la`no svedo~ewe, u tom slu~aju meni neko vreme treba. Ali, meni treba da mogu i telefonom da razgovaram sa svojim pravnim savetnicima i pravnim pomo}nicima, to mi se do sada tendenciozno onemogu}ava. Ja `elim sa wima i ovde da razgovaram. Nedavno su bili u Hagu po{to me je saslu{avao istra`ni sudija iz Beograda povodom ubistva Zorana \in|i}a, i nije podignuta optu`nica kao {to sam tvrdio unapred da ne}e biti, jer nemaju nikakvog dokaza protiv mene. Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi} su bili sa mnom, razgovarali u prisustvu sudskog slu`benika. Kada sam rekao da mi je zabraweno da im dam materijal koji sam dobio od Tu`ila{tva, i to onaj materijal koji nije poverqiv, dakle ja imam tri ili ~etiri registra materijala koji se mo`e javno publikovati, to mi je zabraweno. I sada umesto da Tu`ila{tvo odgovara za{to mi je to zabraweno, Tu`ila{tvo ka`e da nije istina da mi je to saop{tio slu`benik Tu`ila{tva, nego sudski slu`benik. Pa zar ja treba da znam ko je sudski, ko je tu`ila~ki slu`benik. Pa nemojte qudi. Nema to smisla. Meni je svejedno koji }e mi slu`benik saop{titi ne{to sa autoritetom sudske vlasti. Da li }e to biti slu`benik suda, slu`benik Tu`ila{tva. Ja sam to po{tovao, ja taj materijal nisam dao, a `eleo sam 175

da dam da i oni taj materijal prorade da se temeqitije spremimo za odbranu. Za{to unapred stavqate do znawa da vam je optu`nica tanka i da niste u stawu sa va{im svedocima da se suo~ite sa mojom odbranom. Ovim dokumentom vi stavqate do znawa da se pribojavate tog sudskog procesa. Hvala vam. Predsedavaju}i sudija: Hvala profesore [e{eq. Ima tri stvari koje `elim da ka`em, ili ~etiri, koje proisti~u kao odgovor. Jedan je da razumem ono {to ste rekli, ta~nije da principijelno prigovarate ~ak i na samo usvajawe sistema na obelodawivawa identiteta svedoka i wihovih izjava. Vi ste izneli svoje razloge za to kako sa op{te ta~ke gledi{ta, tako i svoj li~ni stav. Ja sam to shvatio, kao {to sam shvatio i va{ argument da ukoliko Raspravno ve}e odlu~i da odobri zahtev Tu`ila{tva, vi }ete ipak insistirati da budete obave{teni o imenu i podacima ovih svedoka na vreme. Tako da mo`ete da se adekvatno pripremite za svoju odbranu. To je jedna mera koju je ovaj Tribunal zaista prihvatio u nekoliko slu~ajeva za koje vi sigurno znate. Zna~i, odluka u vezi va{eg zahteva }e biti uskoro doneta {to je skorije mogu}e, ali moram da vam ka`em da jo{ uvek nismo po~eli na tome da radimo po{to do sada nisam znao kakav }ete stav zauzeti vi, profesore [e{eq, u vezi toga. Tako da sam vi{e voleo da sa~ekam malo da vidim da li }ete podneti svoj odgovor pre nego {to pristupimo pisawu odluke. Pomenuto u vezi pravila 68, i obelodawivawa po tom pravilu, a to se odnosi, ta~nije prostire se na pravilo 66, da Raspravno ve}e sigurno ne}e da se zadovoqi obelodawivawem advokatu u rezervi, jer to ne zamewuje obelodawivawe optu`enom. To ne}e biti prihvatqivo za mene. Stend baj advokat ima svoje funkcije koje su odre|ene u na{oj odluci od 9. maja, ali on ne predstavqa optu`enog i u svakom slu~aju on nije wegov zamenik ili wegova zamena. [to se ti~e prava na dobijawe dokumenata po pravilu 68 i 66, mislim da sam o ovome dovoqno rekao. Ima jo{ jedna stvar. Ja sam navikao na sistem u kome mi ne dozvoqavamo stranama da se obra}aju jedna drugoj direktno. Sve strane upu}uju sve svoje primedbe, komentare i materijale preko predsedavaju}eg sudije. Ja se vama izviwavam {to sam dozvolio optu`enom da vam se direktno obrati. To sam u~inio zbog toga {to nisam primetio da vi imate ne{to protiv. Ukoliko imate ne{to protiv to ne}e biti problem, postoji re{ewe, ja }u uputiti optu`enog da mo`e da vam se obrati preko mene, ali ne direktno. Pribegavamo tom sistemu da bismo izbegli konfrontaciju i dobacivawe primedaba preko sudnice zaobilaze}i predsedavaju}eg sudiju. Tako, da ukoliko nemate ni{ta protiv, molim da se pridr`avate ovog pravila koje ja `elim da va`i u mojoj sudnici. Ubudu}e, gospodine [e{eq, ukoliko `elite ne{to da ka`ete Tu`ila{tvu, samo mi recite po{tovani sudijo imam ne{to da ka`em Tu`ila{tvu, ali molim vas recite to meni umesto da ih gledate pravo u o~i, kao da ste direktno suo~eni sa wima. Postoje neka pravila igre koje smo prihvatili i kojih treba da se dr`imo, jer to olak{ava svima posao. U svakom 176

slu~aju, meni }e biti lak{e, a olak{a}e `ivot i vama i Tu`ila{tvu. Ina~e, ja znam da ste vi na posledwoj statusnoj konferenciji pokrenuli neka pitawa i `eleli ste da razgovarate sa Tu`ila{tvom, ta~nije ponudili ste da razgovarate sa Tu`ila{tvom, ali ta ponuda je odbijena. Prema informaciji koja je meni dostupna, to odbijawe sa va{e strane, pri tom se obra}am Tu`ila{tvu, vama gospodine Sakson ili va{im kolegama, obja{weno je time {to se radilo o prisustvu bilo stend baj advokata, bilo jednog od pravnih pomo}nika profesora [e{eqa, na ~emu je on insistirao. Ja nisam nameravao da o ovome razgovaramo danas, jer nisam znao da }e to biti pokrenuto, ali po{to je pokrenuto, mislim da je moja du`nost da to prou~imo. Da li sam dobro shvatio profesore [e{eq, odgovorite mi samo sa DA ili NE, da vi `elite da imate jedan sastanak sa Tu`ila{tvom da o ovome porazgovarate, samo DA ili NE. Dr [e{eq: Ne mogu vam odgovoriti samo DA ili NE, mogu sa tri re~enice. Ako vam to odgovara. @ao mi je. Predsedavaju}i sudija: U redu, neka bude tri re~enice Dr [e{eq: Posle prve statusne konferencije stra`a me je odvela kod Karle del Ponte, glavnog tu`ioca, koja je ponudila razgovor sa Tu`ila{tvom. Ja sam rekao mo`e razgovor ali samo zvani~an, {to zna~i da se snima, da budu prisutni moji pravni savetnici, na {to je ona odgovorila, to je jo{ uvek jedna re~enica u mom jeziku, na {to je ona odgovorila da }e tako biti. Moja primedba na pro{loj statusnoj konferenciji, ovo je druga re~enica, bila je {to je proteklo toliko meseci, a jo{ nije do{lo do poziva na razgovor. I tada je Tu`ila{tvo odgovorilo da oni ~ekaju stend baj advokata. Ne znam za{to ga ~ekaju, jer ja nikada ne}u pristati da u wegovom prisustvu razgovaram. Onda kada sam ja pismeno odgovorio Tu`ila{tvu na wihov poziv i zakazani termin 24, 25, 26. septembar, da pristajem na razgovor pod uslovom da budu prisutni moji pravni savetnici, odnosno pomo}nici Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi}, advokati iz Srbije, Tu`ila{tvo odgovara da nema ni{ta protiv Slavka Jerkovi}a, ali ne mo`e Maja Gojkovi}. Ako ne mo`e Maja Gojkovi}, onda nema razgovora. Nadam se da nisam prekora~io tri re~enice. Predsedavaju}i sudija: Da, izvolite gospodine Sakson. Tu`ilac Sakson: Hvala ~asni sude. ^asni sude, posle posledwe statusne konferencije Tu`ila{tvo je po~elo da se raspituje i da se bavi organizacijom koja je potrebna da se organizuje jedan sastanak sa dr [e{eqem u pritvorskoj jedinici, tako da mo`e da se odr`i jedan zvani~ni intervju. Zatim je Tu`ila{tvo dobilo pismo od dr [e{eqa u kome on ka`e da on `eli da Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi} budu prisutni na tom intervjuu. I da, u svakom slu~aju, ne mo`e da u~estvuje u takvom intervjuu dok ne dobije neki medicinski ili zdravstveni tretman koji je rutinski predvi|en. Na to je Tu`ila{tvo odgovorilo i sve ovo je uneto u zapisnik, i mislim da je Sudsko 177

ve}e obave{teno o tome da Tu`ila{tvo prigovara na prisustvo Maje Gojkovi} u ovom procesu, a tako|e smo obave{teni da taj medicinski tretman nije jo{ obavqen, tako da smo informisali dr [e{eqa da }emo biti spremni da zaka`emo novi datum za ovaj intervju kada se taj tretman zavr{i. O tome smo ga obavestili, jo{ uvek smo spremni na to. Predsedavaju}i sudija: Ja sam pokrenuo ovo pitawe ne zbog toga {to Raspravno ve}e ili ja kao predraspravni sudija imamo bilo kakvo pravo da se mešamo u ovo, to je ne{to {to je iskqu~ivo u nadle`nosti dr [e{eqa ili profesora [e{eqa i u va{oj. Kada ka`em va{oj, mislim na Tu`ila{tvo ili na samog tu`ioca i ja sa tim nemam ba{ ni{ta. Me|utim, pokrenuo sam to pitawe tako|e i zbog toga {to sam informisan, a pri tom nisam znao za taj problem koji je pokrenuo dr [e{eq u vezi prisustva jednog od svojih pravnih pomo}nika. Ja sam obave{ten da je problem bio u tome {to ste vi insistirali da bude prisutan stend baj advokat. Ja li~no, kao predraspravni sudija, ne bih insistirao na prisustvu stend baj advokata za jedan takav sastanak, osim ako on sam ne smatra da treba da prisustvuje. Me|utim, uzimaju}i u obzir wegov mandat i wegove du`nosti, ne vidim kako se on tu uklapa ukoliko ga optu`eni ne `eli. Tako da imajte to u vidu, to je moje li~no mi{qewe kao predraspravnog sudije. Ja mislim da prisustvo ili odsustvo gospodina Lazarevi}a ne treba da predstavqa prepreku. I zavr{i}u na tome, s tim {to `elim da bude jasno da ni na koji na~in ne poku{avam da se me{am u ono {to je iskqu~iva nadle`nost optu`enog i Tu`ila{tva. Ali, ako obe strane smatraju da sastanak izme|u Tu`ila{tva i optu`enog mo`e biti svrsishodan ili mo`e predstavqati jedan korak napred, onda bi moja preporuka bila da taj sastanak organizujete. To me dovodi, profesore [e{eq, do ne~ega na ~emu }u dosta insistirati ne biraju}i re~i. Ja ne `elim da ukr{tam ma~eve sa vama po ovom pitawu, ali to je ne{to o ~emu vam je ve} govorio moj prethodnik, o tome ste ~uli i u nekim mojim odlukama koje sam ja li~no doneo pre par dana u vezi va{eg zahteva broj 21, a to je va{e insistirawe da u`ivate pomo} dva pomo}nika koja pomiwete u svom pismu, to su gospo|a Maja Gojkovi} i gospodin Slavko Jerkovi}, pravila su takva kakva su. Pravila ovog Tribunala ne dozvoqavaju nikom, a o tome postoje odluke u drugim predmetima, ovo nije ne{to {to se de{ava samo u va{em predmetu, toga je bilo i u predmetu [qivan~anina. [qivan~anin je `eleo da uvede svoja dva pravna pomo}nika, dva advokata koji bi mu pomagali iz Srbije, iz Beograda. U po~etku nijedan od wih nije bio prihvatqiv za na{ Sekretarijat, a pravila su jasna. Ona ka`u da vi kao optu`eni, ili gospodin [qivan~anin ili gospodin Radi}, nemate pravo da iza|ete pred ovaj sud i da ka`ete ovo }e biti moj advokat u ovom predmetu, u ovom su|ewu. To tako ne funkcioni{e. Ovaj Tribunal ima svoja pravila, ona mogu biti dobra ili lo{a, ali za nas su obavezuju}a. Postoji pravilo 44, a siguran sam da ste ga vi vi{e nego svesni, i molim vas pridr`avajte ga se. Ako `eli178

te gospo|u Gojkovi} ili gospodina Jerkovi}a kao va{e branioce, postoji procedura da se oni uvedu kao va{i branioci. Ja nemam pravo da ih ovlastim da u|u u ovu sudnicu, osim ako ih Sekretarijat nije imenovao. Vi mo`ete da ka`ete da vam se ne svi|a Sekretarijat, da vam se ne svi|aju pravila, da ne odobravate to i da imate pravo da birate sami svog branioca, ali takva su pravila. Ona su primewivana i u drugim predmetima. Ja sam ovde da vas branim i da osiguram da imate po{teno su|ewe od po~etka do kraja. To ne zna~i samo su|ewe, to zna~i i predpretresni postupak i svaki dan koji prolazi izme|u jedne statusne konferencije i druge i moja je du`nost da obezbedim da svako va{e pravo bude po{tovano. Ali, vi se tako|e morate pridr`avati pravila. Postoje advokati koji su tra`ili da budu predstavnici optu`enog, oni su prihva}eni, a postoje me|utim i drugi advokati, koji iz razloga koji su izneti u odluci Sekretarijata, nisu prihva}eni. Zato postoji pravni lek. Kada se radi o [qivan~aninu, na primer, Sekretarijat je odbio oba predlo`ena advokata. Ja sam savetovao pukovniku [qivan~aninu da se `ali direktno predsedniku Tribunala, predsedniku Merilu. To je on i u~inio i odluka sekretara je bila opozvana. To pitawe mu je ponovo uru~eno na preispitivawe, na razmatrawe i tim qudima je omogu}eno da poma`u [qivan~aninu dok ne bude doneta kona~na odluka. Ponovo vam ka`em, ~ak i ako vam se ne svi|a neko pravilo, ~ak iako mislite da ono ide protiv va{ih osnovnih pravila, vi se borite protiv tog pravila, osporite ga, ali dok ne osporite pravilo i dok ne poku{ate da podnesete zahtev kojim tra`ite da ove dve osobe budu prihva}ene kao va{i branioci, ja ne mogu ni{ta da u~inim. Dr [e{eq: Gospodine sudijo, ja sam ve} nekoliko puta podnosio zahtev da se reguli{e status advokata Maje Gojkovi} i advokata Slavka Jerkovi}a kao mojih pravnih savetnika ili pomo}nika, uop{te termin nije bitan. Po{to je pro{li put sudija [omburg poku{avao da problematizuje tu terminolo{ku razliku, jer sam ja prvo imenovao Maju Gojkovi} za pravnog savetnika, a Slavka Jerkovi}a za pravnog pomo}nika. Meni to uop{te nije bitno da li }e se oni zvati pravni savetnici ili pravni pomo}nici. U ovom procesu ja se sam branim i koristim svoje statutarno i pravilni~ko pravo. Pravilnik nije predvideo u tom slu~aju kada se. . . Predsedavaju}i sudija: Prevodioci mole da govorite malo sporije. Dr [e{eq: Sporije }u. Pravilnik nije predvideo u slu~aju kada se optu`eni sam brani da li ima ili nema pravo da mu poma`u pravni pomo}nici u sudnici ili na sli~nim drugim mestima koja su vezana za sud. Me|utim, moji pravni savetnici nisu du`ni da ispuwavaju sve uslove iz Pravilnika, koja bi morali ispuwavati da su oni moji branioci. Me|u wima i znawe engleskog jezika da bi primali dokumenta na engleskom. Oni su samo moji pravni pomo}nici i spremni su, po advokatskom kodeksu, da se pridr`avaju svojih obaveza. U smislu ~uvawa poverqivosti pojedinih dokumenata, za{tite svedoka i sve ono drugo na {ta se pravni savetnici, pravni pomo}nici i ~lano179

vi tima odbrane ina~e obavezuju. Meni nikada Sekretarijat nije odgovorio da se to ne prihvata. Sekretarijat }uti po tom pitawu. Ja sam ranije pisao Sekretarijatu, nekih desetak puta, koliko se se}am, dva-tri puta su mi odgovorili pro forme, uglavnom }ute na moja pisma. Sa mnom saobra}aju vi{i pravni savetnici ne znam otkud to, po kom je to pravilu. Kako mo`e vi{i pravni savetnik meni da pi{e i da mi ka`e da ne mo`e da bude uzet u razmatrawe prigovor na optu`nicu, `alba itd. Ja to ne razumem. To nigde nema, ni u Pravilniku ni u Statutu, a de{ava se. Ovde postoji jedna pravna praznina, koja se mora nekim logi~kim ili analognim tuma~ewem popuniti, a to analogno ili logi~ko tuma~ewe, u ovom slu~aju, reklo bi da ako Tu`ila{tvo ima pravo da pored zastupnika optu`nice sedi jo{ dvoje-troje, pro{li put mislim troje qudi da je sedelo pored wega, onda i pored optu`enog mogu sedeti dva ~oveka da bi mu pomagali. Meni je to potrebno, jer otkako su me ovde doveli, nisam stigao ni sve kwige da izvadim koje sam poneo da predam Tu`ila{tvu, nisam uspeo ni da sredim sve papire. Znate, ima ovde mnogo stvari gde je potreban pomo}nik. Meni je potrebna tehni~ka pomo} dok se sam branim pred ovim sudom. Tu tehni~ku pomo} mogu mi pru`iti, tehni~ku pravnu pomo}, da mi ne biste ovo sada na drugi na~in protuma~ili, zna~i tehni~ku pravnu pomo} mogu mi pru`iti qudi u koje imam poverewe. Ja u Maju Gojkovi} imam poverewe, ona se vi{e puta pojavqivala kao moj branilac na su|ewima u Beogradu. Ovde imam kwigu “Glavni Milo{evi}ev politi~ki robija{”, gde se u nekoliko procesa Maja Gojkovi} pojavquje kao moj glavni branilac. I ovu bi kwigu tako|e danas predao u sudski spis, po{to }e Tu`ila{tvo na}i u woj elemenata da opovrgne onu svoju tezu o udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu, koju je forsiralo u optu`nici, a koja nikako u taj udru`eni zlo~ina~ki poduhvat ne mo`e mene, Milo{evi}a, Kadijevi}a, Ayi}a i mnoge druge da pove`e. Ja ovde imam dokaze da me je Maja Gojkovi} ve} vi{e puta zastupala pred sudovima. Imam dokaze da me je Slavko Jerkovi}, u ovoj kwizi “Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu”, vi{e puta zastupao pred sudovima u Beogradu. Ja sam navikao da sa wima sara|ujem pred sudovima. Ja ne tra`im ovde da oni budu moji branioci, pa da moraju da ispune uslov o znawu engleskog jezika, nego samo da mi poma`u u odbrani, sa wima se razumem najboqe. Kad Slavku Jerkovi}u ka`em na|i mi to i to, on mi odmah prona|e. Oni mi i sada poma`u. Oni su mi pomogli i da napravim ovaj elaborat na osnovu pravila 67, koji }u sada predati Tu`ila{tvu. To je pravilo 67, stav a, ta~ka 2, pod b. Ja spremam neku posebnu odbranu, ovde sam vam izlo`io {ta podrazumevam pod tom svojom posebnom odbranom, pa vas molim, po{to se sada vama obra}am gospodine sudijo, da ne bi oni imali nekih primedbi zbog direktnog obra}awa, ovde je elaborat o mojoj posebnoj odbrani. Uz tu posebnu odbranu ja predajem 80 mojih objavqenih kwiga. Dakle, moj ekspertski tim radi solidno, ja sam zadovoqan, ja im telefonom dajem sugestije kako da rade, moram sam da pla}am te razgovore, nemam pravo na privilegovane telefonske kontakte sa wima, kao {to imaju svi drugi optu`eni180

ci. To su sve problemi s kojima se suo~avam, ali ja im odolevam i opet se temeqito spremam za proces. Dakle, ja insistiram da se to pitawe re{i, ono se mo`e jedino na ovaj na~in re{iti. Ili, mo`e se i na drugi na~in re{iti, mo`e Sekretarijat odbiti da mi se potvrde imenovawa pravnog savetnika i pravnog pomo}nika. Ima pravo po va{im pravilima, je li tako, mo`e to da uradi. Mo`e i sud da potvrdi takvu odluku. Vi mene mo`ete svesti na ~oveka pojedinca, ali ja u tom slu~aju imam pravo bar javnost da obavestim, evo {ta su mi uradili, ne daju mi pravnog savetnika, ne daju mi pravnog pomo}nika, ne daju mi da kontaktiram sa svojim timom odbrane, moram iskqu~ivo sve sam da radim u zatvorskoj }eliji. Ako ovom sudu odgovara takva jedna javna slika o mom procesu, ja sam spreman i to da izdr`im. Ja vas ne ucewujem, ja sam postavio zahtev da mi se omogu}i da sara|ujem sa Majom Gojkovi} i Slavkom Jerkovi}em. Vi }ete to potvrditi ili dobiti. Ja }u u oba slu~aja nastaviti daqe da se branim sam kao {to sam i po~eo. Ali, ja imam pravo bar na to da javnost zna, evo uradili su mu to i to, mora sam samcat da odoleva ovoj jednoj velikoj glomaznoj me|unarodnoj ma{ineriji. Predsedavaju}i sudija: Da, profesore [e{eq, ja vas upu}ujem na moju odluku od 27. 10. 2003, koju ste vi pretpostavqam dobili, imate kopiju. To je odluka Raspravnog ve}a po va{em podnesku 21. Upu}ujem vas na paragraf koji konkretno govori da ako vi, s obzirom na va{e pravo da se sami branite, tra`ite dodatnu pravnu pomo}, postoji poseban postupak koji treba slediti, molim vas sledite taj postupak. I to }e pro}i kroz sve kanale, prvo Sekretarijat, a ako sekretar to ne prihvati, onda postoji pravni lek, mo`ete da se obratite direktno ili Raspravnom ve}u ili predsedniku Tribunala, zavisi od osnove odluke sekretara. Ali, postoji pravilo 44, i poslu`ite se tim pravilom, sledite postupak koji je tu naveden, jer ina~e }emo nastaviti ovako. Vi }ete nastaviti da se `alite, i u izvesnom stepenu ste u pravu, jer bilo ko ko odlu~i da sebe sam brani, kao {to ste vi to u~inili, uskra}uje sebi korisnu, a ponekad i mawe korisnu, pomo} svojih savetnika, advokata. Ali, ako vi odlu~ite da se sami branite, vi ste odlu~ili da nemate advokate i koadvokate, vi imate pravo da se sami branite i tako ste odlu~ili, ali vi tako|e morate da se pripremite, vi morate da imate odre|ene odgovornosti, morate da se pripremite za izvr{ewe tih odgovornosti, ali, tako|e morate, ako vam treba odre|ena vrsta pomo}i, da sledite postupak. Molim vas sledite odgovaraju}i postupak. Ja }u sada prestati da se bavim tim pitawem ovde. Postoji posebno pravilo za to, postoji poseban postupak koji je propisan tim pravilom. Da li ja mogu da ignori{em to pravilo zbog onoga {to ste vi rekli, ~ak i ako ste sto posto u pravu, ja i daqe ne mogu da ignori{em to pravilo. I zavr{na stvar koju `elim da ka`em, da bude savr{eno jasno, svi ovde imaju svoje odseke, ono ~ime se bave. Ja sam predpretresni sudija, ja sam predsedavaju}i sudija tog Raspravnog ve}a, i ja imam ograni~enu nadle`nost. Ja ne mogu da se me{am u nadle`nost Tu`ila{tva ili u va{a prava, kao {to ne mo181

gu ni da se me{am u nadle`nosti sekretara. Pravilnik predvi|a pravni lek u ve}ini slu~ajeva, ne u svim slu~ajevima, jer ponekad je to diskreciono pravo, ali u ovom slu~aju molim vas pozabavite se pravilom 44, pridr`avajte se tog pravila i dobi}ete odluku sekretara. A onda vi mo`ete da ulo`ite `albu na tu odluku ukoliko vam ta odluka ne odgovara. U redu, sada da pre|emo na ne{to drugo. U stvari, ja sam nemam ni{ta drugo {to bih sada pokrenuo, osim ako vi imate da pokrenete neko drugo pitawe. Prvo }u se obratiti Tu`ila{tvu, da li ima neko pitawe koje `elite da pokrenete. Tu`ilac: Jedno drugo pitawe kojim bi se moglo pozabaviti Tu`ila{tvo, jeste da uz pomo} Sekretarijata dostavi dr [e{equ materijal po pravilu 68, i molili bismo ga da potpi{e dve potvrde, jednu da on zadr`i, a drugu da dobije Tu`ila{tvo. Predsedavaju}i sudija: Pretpostavqam da nema prigovora sa va{e strane. Tu`ilac: Nema. Predsedavaju}i sudija: Da li ima jo{ nekih pitawa koja `elite da pokrenete? Tu`ilac: Ne, ~asni sude. Predsedavaju}i sudija: Profesore [e{eq, pre nego {to zakqu~imo sednicu imam nekoliko mawih pitawa. Hteo bih da vas pitam u vezi s tim, i da budem uveren da ste se vi time pozabavili onako kako treba. Da li biste `eleli da pokrenete bilo koje pitawe u vezi sa va{im zdravstvenim stawem. Izvolite. Samo trenutak, da li `elite to da ka`ete na javnoj sednici ili `elite da pre|emo na privatnu sednicu. Dr [e{eq: Iskqu~ivo na javnoj. Me|utim, gospodine sudijo, niste me pitali da li ja imam nekih drugih statusnih pitawa za pokretawe. Kao {to ste pitali Tu`ila{tvo. Predsedavaju}i sudija: Pita}u vas, ne brinite se. Dr [e{eq: To }u posle zdravstvenog stawa. Sada prvo zdravstveno stawe. Pa evo, ja sam nedavno imao temeqite zdravstvene preglede, pa bih vas obavestio o rezultatima tih pregleda. Prvo, rezultat pregleda krvne slike je bez problema. Rezultat pregleda urina je bez problema. Dakle, sve je u granicama normalnog. Rendgenski pregled plu}a bez opasnosti. Krvni pritisak 135/80. Testirawe krvi na prisustvo virusa hepatits B negativno, na prisustvo virusa hepatits C negativno, na prisustvo virusa side negativan nalaz. Na prisustvo koksaki virusa nalaz negativan. EKG nalaz pokazuje nervozu srca, koja je prouzrokovana frustracijama i du{evnom patwom koju pre`ivqavam gledaju}i va{e sudijske ode}e, tu`ila~ke itd. Ja sam ve} u tri navrata kod sudije [omburga insistirao na tome da sudije, tu`ioci i ~lanovi sudskog aparata budu u pristojnim civilnim odelima, bar u mom slu~aju, jer me182

ne stra{no iritira ta va{a rimokatoli~ka inkvizitorska ode`da. I ja to veoma ozbiqno ovde iznosim, nisam siguran da me je sudija [omburg tako ozbiqno shvatio. Ja sam 18 kilograma smr{ao zbog tih psihi~kih frustracija, zbog te ode`de. Ne znam kako druga~ije da to protuma~im. Po dolasku u zatvor ja sam se bavio fiskulturom, gimnastikom, sportom igrao sam i fudbal, i pukao mi je stoma~ni mi{i}, to je sada moj glavni zdravstveni problem. Sada sam u situaciji da prstima vra}am creva koja su iza{la pod ko`u, da razlikujem debelo, tanko, slepo crevo itd. samo jo{ bubreg se nikada nije pojavio. Tri meseca ~ekam na operaciju. Operacija je indicirana kao jedino sredstvo da se to sanira, tri meseca sa takvim problemom nije nimalo jednostavno. Ja sada razmi{qam da li to nije neko namerno radio u mom slu~aju, po{to je to operacija koja, u vrh glave, mo`e sat vremena da traje. Sve sam prethodne preglede lekarske zavr{io, svi su nalazi u redu i ne zakazuju. Da li je to na~in da se tako|e ometa moja odbrana, da li su na taj na~in ubijeni svojevremeno general \or|e \uki}, dr Milan Kova~evi}, general Momir Tali}, Slavko Dokmanovi}. Svi su oni umrli, jer im nije blagovremeno ukazana medicinska pomo}. Nije u mom slu~aju do{lo do toga, ne umire se jo{ od ovoga, ali mi je neka namera prepoznatqiva iz toga. Za{to ja tri meseca ~ekam na jednu relativno, bar u moj zemqi je to beningna operacija. Da sam kao najte`i kriminalac uhap{en u Beogradu, ne bih ~ekao vi{e od nedequ dana u Centralnom zatvoru da se izvr{i takva operacija. Imam utisak da me namerno mu~e. To je moj utisak, mo`da je pogre{an. Mo`da imate neku drugu informaciju, mo`da to za vas nije neki ozbiqan problem. Trenutno za mene ozbiqnijeg nema. Predsedavaju}i sudija: U redu. A kada je re~ o drugim uslovima va{eg pritvora, da li imate `albi na to? Da li se ina~e prema vama dobro odnose u pritvorskoj jedinici? Dr [e{eq: [to se ti~e zatvorskog osobqa, tretman je i prema meni i prema svima ostalim prili~no korektan, tu zaista nemam primedbi. Ali mi je sudija [omburg na pro{loj statusnoj konferenciji obe}ao policu za kwige, ja imam mnogo problema sa dokumentima i stru~nim kwigama. Taj problem mi jo{ nije re{en, to moram da vam ka`em. Drugih problema u zatvoru nemam. Predsedavaju}i sudija: Kada sam rekao da ima nekoliko mawih stvari kojima }u se pozabaviti, to je jedna od wih. Ja }u se pobrinuti da vi dobijete tu policu za kwige. O~igledno je da je jo{ do sada niste dobili. Gospo|o sekretar, molim vas da ozna~ite celi deo odgovora optu`enog, wegove napomene u vezi sa wegovim zdravstvenim stawem i uslovima u pritvorskoj jedinici. Molim vas, kopirajte to i prebacite kao poseban dokument, po{aqite na slu`beni na~in upravniku pritvorske jedinice zajedno sa nalogom Tribunala koji mu nala`e da dostavi Raspravnom ve}u svoje napomene u vezi sa prigovorima dr [e{eqa, i to u roku do petka, ne kasnije od petka. A u petak je koji datum? Danas je 29. Tu`ilac: 31. 183

Predsedavaju}i sudija: Dakle, do petka, 31. 10, smatra se da ukoliko po mi{qewu Raspravnog ve}a pitawe koje je pokrenuo dr [e{eq treba da se re{i, da se wime pozabavi samo Raspravno ve}e, onda }e se odr`ati jo{ jedna statusna konferencija slede}e sedmice. Da bi se jasno znalo {ta se zaista de{ava i zbog bilo koje mere koju bi Raspravno ve}e moralo da preduzme. Posebno bi Raspravno ve}e `elelo da dobije potpun zdravstveni izve{taj u vezi sa stawem koje je dr [e{eq naveo u svojoj izjavi i kojim se treba pozabaviti hirur{kom operacijom. Dakle, situacija je slede}a: ja }u do petka dobiti potpuni izve{taj upravnika, a ako bude neophodno odr`a}emo jo{ jednu statusnu konferenciju idu}e sedmice, ako bude trebalo vi{e informacija ili ako vidim da se stvari ne razvijaju onako kako bi trebalo da se razvijaju. A ako se taj problem mo`e re{iti bez statusne konferencije, onda }e se o~igledno re{iti bez statusne konferencije. Slede}e sedmice ja imam zasedawa ujutru i posle podne, dakle od 7-19, ali ako bude bilo neophodno, ja }u na}i prostor da se uklopi dodatna statusna konferencija na kojoj bismo se bavili va{im zdravstvenim stawem. Ima jo{ dve stvari, mawe stvari, kojim `elim da se pozabavimo pre nego {to vam dam re~ u vezi sa drugim pitawima koje `elite da pokrenete. Prvo je polica za kwige. Ovde imam napomenu, ja sam, iskreno govore}i, shvatio samo deo te napomene, nisam drugi deo. Pi{e da je vama potrebna polica za kwige, za va{u }eliju, a vi sada ka`ete da od pro{le statusne konferencije vi niste dobili tu policu za kwige. Dr [e{eq: Sudija [omburg je obe}ao na pro{loj statusnoj konferenciji da }u je dobiti, ali jo{ nisam dobio. Ja ~ekam. Znate, velike probleme mi to stvara, sve mi je u haosu, papiri na sve strane, kwige na sve strane, a }elija nije ba{ toliko prostrana. Izbacio sam ~ak sav balast iz }elije, izbacio sam i ventilator, izbacio sam sve {to se moglo izbaciti, ali mi je opet tesno. To bi mi pomoglo da se malo sredim i organizujem boqe za nastavak proseca. A to su tipske police kakve ina~e postoje u zatvoru, samo {to nisu raspore|ivane po }elijama. Po{to se sam branim u ovom predmetu, ja moram bar imati te najminimalnije uslove na raspolagawu. Predsedavaju}i sudija: U redu. Ja sam obave{ten da }ete to dobiti kada se bude sledila odgovaraju}a procedura, odnosno kada optu`eni popuni odgovaraju}i formular tra`e}i tu policu za kwige. Da li ste vi od pro{le statusne konferencije popunili neki formular tra`e}i policu za kwige ili bilo {ta drugo. Vi mi morate to re}i, jer ja nisam u situaciji da to znam. Dr [e{eq: Formular kojim se tako ne{to tra`i u zatvoru ne postoji. Ja sam usmeno, dodu{e jednom, rekao upravniku pre te statusne konferencije, mo`da negde u maju, on je tada odgovorio da ne mo`e meni da da policu po{to bi onda morao da da svim ostalim zatvorenicima. I posle toga sam se obratio sudiji [omburgu. Ne postoji formular za zahtev te vrste. Znate, 184

svaki formular je predvi|en za odre|enu vrstu zahteva, za tako ne{to ne postoji formular, jer se ranije nikad tako ne{to nije de{avalo u praksi. Me|utim, znate gospodine sudijo, tamo gde postoji dobra voqa ti formulari nisu tako ni va`ni. Predsedavaju}i sudija: Ponovio bih, gospo|o sekretar, moje naloge da se ovaj deo transkripta kopira i po{aqe upravniku pritvorske jedinice, sa preporukom da se pozabavi ovim pitawem, i da se pobrine da optu`eni dobije neophodan name{taj, bilo da je re~ o polici za kwige ili bilo ~emu drugom. Time }e se uvesti neki red, odnosno wemu }e se omogu}iti da zavede odre|eni red u svojoj dokumentaciji. To se de{ava kada pi{ete previ{e kwiga, profesore. Dr [e{eq: Znate {ta, ispalo je da je dobro {to sam toliko kwiga objavio, jer }u lak{e da opovrgnem optu`nicu koja je protiv mene podignuta. Sve je u kwigama. Predsedavaju}i sudija: Da, bilo je jo{ jedno pitawe ponovo, ja ovo samo pomiwem, jer `elim da vas ~ujem. Da li vi i daqe ula`ete prigovor na kori{}ewe kompjutera lap top? Dr [e{eq: Ja tu nikada nisam ulagao nikakav prigovor. Ja jednostavno to ne}u da koristim. Predsedavaju}i sudija: A zbog ~ega odbijate? Dr [e{eq: Zato {to imam pred sobom veoma negativno iskustvo drugih osu|enika, a i wihovih branilaca. Znate, gospodine sudijo, ja sam znao unapred da }u biti ovde optu`en, bar mesec dana unapred, pa sam razgovarao i sa drugim advokatima i sa optu`enim kada sam do{ao ovde. Toliki haos Tu`ila{tvo pravi advokatima i optu`enim sa neispravnim disketama, ili sa disketama razli~itih programa, da ogromnu energiju i vreme tro{e da bi to nekako osposobili da se time slu`e. Drugo, ja znam elementarno da se koristim kompjuterom. Znam naslepo da kucam sa svih 10 prstiju. Ali, nisam toliki kompjuterski stru~wak da mogu svaki problem, koji mi se pojavi, da re{im. Ja zato u te probleme ne}u da se upu{tam. Drugo, ja sam takva priroda, mo`da malo staromodna, kod mene je lak{a koncentracija kada dr`im olovku u ruci i papir imam pred sobom, nego kada me o~i bole buqe}i u kompjuter. Ja mogu u kompjuter da buqim satdva najvi{e. A mogu dnevno 10, 12 sati da ~itam ili pi{em. Dakle, nije nikakav moj hir, mo`da je sudija [omburg to postavio na druga~iji na~in pro{li put, pa nisam hteo ni da obja{wavam, ali jednostavno nisam du`an da se time koristim i ne}u da se koristim. Koristi}u se onim sredstvima koja smatram da su mi potrebna i da mi mogu poslu`iti osnovnoj svrsi. Tu sam se ja `alio i na problem osvetqewa, ali sam taj problem samostalno re{io. Supruga mi je donela i kablove i lampe i sada mi je premre`ena kablovima cela }elija, jer sam morao na onaj najprimitivniji na~in da to re{im, ali sam problem re{io. Policu za kwige nije mogla da mi donese. Predsedavaju}i sudija: Da, ali ja se jo{ uvek nadam da }u vas vremenom nagovoriti da ~ovek va{e inteligencije i sa va{im prakti~nim prilazom 185

stvarima mo`e da nau~i da koristi kompjuter i vide}ete da }e vam mnogo koristiti, da ima puno prednosti ~ak i u pripremi va{e odbrane. Dosta sam siguran da ako zamolim upravnika da vam se osiguraju ~asovi rukovawa kompjuterom, a vi ina~e slepo kucate, onda ne}e biti nikakvih prepreka. ^ak i ako ste staromodni to ne zna~i da ne mo`ete koristiti kompjuter. To nije nikakva prepreka. Postoje izvesne olak{ice, kao {to }ete videti, koje vam pru`a lap top. Za mnoge, mnoge svrhe, a to se mo`e nau~iti za dan-dva, to je toliko lako. Siguran sam da neko ko je toliko inteligentan kao vi, profesor univerziteta, mo`e lako to da nau~i. Kao kada sam ja u~io prvi put da ja{em, rekli su mi gledaj druge, svi su znali. Svi su umeli da ja{u, za{to ti misli{ da je to te{ko. Ja sam probao i jeste ispalo lako. Vide}ete da }e i vama biti lako sa kompjuterom. Sada sam stigao do posledweg. Da li imate jo{ ne{to da pokrenete i ukoliko vam treba imate pola sata na raspolagawu. Dr [e{eq: Ne}e mi trebati toliko vremena. Gospodine sudijo, ja sam jednom poku{ao da ja{em kada sam imao 10 godina i pao sam sa kowa. Ukoliko vi nastavite ovako korektno da vodite predpretresni postupak, ja vam garantujem da sa moje strane ne}ete imati nikakvih proceduralnih problema. Jer, zaista mislim da ste danas ovo korektno vodili. [to se ti~e tog kompjutera, moja odluka je tu definitivna. Jednostavno, ja sam se ve} organizovao i radim na najefikasniji mogu}i na~in. Imam i slab vid da bih mogao dugo da radim na kompjuteru. A osnovne stvari sam ve} nau~io i znam da radim. Znam i da se ukqu~im i u internet. Nije to problem. Ali ne mogu dugo da radim za kompjuterom. Imam jo{ jedan veliki problem da pokrenem na statusnoj konferenciji, ve} sam se pismeno obratio Pretresnom ve}u dva, sa zahtevom da se omogu}i da me poseti visoki velikodostojnik Srpske pravoslavne crkve vladika Mile{evski, wegovo preosve{tenstvo gospodin Filaret. On je jedan od najistaknutijih srpskih verskih stare{ina, a episkop je u episkopiji u kojoj se nalazi grob Svetog Save u manastiru Mile{eva, koji za srpski narod, kao svetili{te, imaju izvanredan mitski, religiozni i duhovni zna~aj. Ja sam se obra}ao ve} sudiji [omburgu i mislim da wegov odgovor mora da preispita ovo Pretresno ve}e, s obzirom da po pravilu 70 Pravilnika o pritvoru, gde se ka`e nijednom pritvoreniku se ne sme onemogu}iti kontakt s predstavnikom bilo koje vere, a primewuju se samo ona ograni~ewa i uslovi koji su predvi|eni pravilom 63. Ja ne bih mogao da primam posete ukoliko preti opasnost, to se vidi po pravilu 66, da je svrha kontakta poku{aj be`awa, da bi mogao na{koditi negativnim uticajem na ishod su|ewa u postupku protiv drugih pritvorenika, druge istrage itd. Nijedan od ovih razloga ne postoji da se spre~i poseta episkopa Filareta, postoji razlog koji je van ovoga suda, Evropska unija je episkopu Filaretu, kao ~oveku ogromnog autoriteta i jednom od najve}ih duhovnika srpskog naroda, zabranila ulazak na teritoriju Evropske unije. Po{to je ovaj sud eksteritorijalan, ja zahtevam, uprkos odlu186

ci Evropske unije, da se meni omogu}i poseta episkopa Filareta, pogotovo {to imam sve`u informaciju da je Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, kao najvi{i crkveni organ, izvr{ni organ crkvene vlasti, odlu~io da podr`i taj moj zahtev. On se tako|e zala`e, i preduzeo je i neke diplomatske korake, koliko ja znam, da se episkopu Filaretu omogu}i da me poseti. Pretpostavqam da bi on tada posetio i sve ostale Srbe, pritvorenike Ha{kog tribunala. To je ne{to {to bi meni mnogo zna~ilo, na ~emu ja insistiram kao na svome pravu, po Pravilniku o pritvoru i od ~ega ja ne}u odustati. To ima ogromno zna~ewe, pretpostavqam i za sve druge osu|enike, oni su ovde imali redovne posete sve{tenika, imali su u nekoliko navrata posete drugih episkopa, koji su tako|e ugledni, i zapadnoevropskog i crnogorskog mitropolita. Ali, ja insistiram na episkopu Filaretu, on bi mnogo zna~io svim pritvorenicima Ha{kog tribunala kao jedno poznato ceweno duhovno ime, kao ~ovek koji svojim autoritetom mo`e malo dodatne duhovne snage da unese u sve pritvorenike. Ja, naravno, nisam ovla{}en da na tome insistiram u ime svih ostalih pritvorenika, ja insistiram u svoje ime, a usput vas samo obave{tavam da bi wegovo prisustvo dobro do{lo i svim ostalim Srbima koji su ovde zato~eni. Ja insistiram na tom verskom pravu koje mi garantuju i me|unarodne konvencije. To pravo bi se po{tovalo pred svim sudovima i u svim zatvorima i u mojoj zemqi. Dakle, ne bi niko ni poku{ao da mi to pravo uskrati. Insistiram da mi se to pravo ni ovde ne uskra}uje. Za{to je ime vladike Filareta na listi zabrane ulazaka u Evropsku uniju. Pa ba{ zato {to je istaknut autoritet u okviru Srpske pravoslavne crkve, {to smeta mondijalistima, globalistima, svim ovim koji rade o glavi Srbiji i srpskom narodu, srpskoj dr`avi, srpskoj crkvi. E, upravo iz tih razloga ja insistiram da vladika Filaret do|e ovde i da mu se omogu}i da obavi verski obred sa Srbima koji ga cene, po{tuju i koji su vernici Srpske pravoslavne crkve. Ja znam da je ovo jedan ispit za Ha{ki tribunal u celini i ja se nadam, gospodine sudijo, po{to ste vi o~igledno veoma ozbiqno pristupili vo|ewu ovih predpretresnih radwi, da }ete izna}i mogu}nost da se tom mom zahtevu udovoqi. Predsedavaju}i sudija: Profesore [e{eq, ja zaista, pre svega, `elim da vas uverim da ovom pridajem veliki zna~aj i veliku va`nost, ali moram da vam skrenem pa`wu da je Raspravno ve}e u po~etnom sastavu, to zna~i ja li~no, sudija Mumba i sudija [omburg je, 30. septembra, u odgovor na va{ zahtev broj 19, u kome se izme|u ostalog tra`ilo da episkop Filaret do|e vama u posetu i da zadovoqi va{e verske potrebe, donelo odluku u kojoj je istaknuto da vi imate pravo na posetu wegovog preosve{tenstva. Me|utim, nema ni{ta u me|unarodnom zakonu {to vama omogu}ava da wega imenujete kao versko lice koje treba da ispuni te va{e potrebe, da udovoqi tim va{im potrebama. Ja sam obave{ten da ste vi dobili primerak te odluke 3. oktobra. Ja ni{ta nemam u svojoj dokumentaciji o tome da ste se vi `alili na ovu odluku. Da li ste se `alili protiv ove odluke ili ne? 187

Dr [e{eq: Gospodine sudijo, odluka te vrste nije procesna odluka. Odluka te vrste se donosi ad hok i mo`e ad hok i da je promeni isto pretresno, odnosno predpretresno ve}e u ovom slu~aju. Koliko ja puta budem to potencirao vi }ete toliko puta da o tome odlu~ujete. Znate, neke su se okolnosti u me|uvremenu promenile, to da se ja sada `alim pa da tra`im dozvolu za `albu, znate malo mi je to suvi{e degutantno. Da tra`im dozvolu od Pretresnog ve}a koje donese odluku, da se `alim na tu wegovu odluku. Malo je to u suprotnosti sa op{tim pravnim principima. Ja sam to izlo`io ve} u svom prigovoru na suprotnosti, na koliziju izme|u Pravilnika i Statuta, ali sada je to neko drugo pitawe. Ja }u, gospodine sudijo, na svakoj statusnoj konferenciji da ponavqam taj zahtev i da na wemu insistiram. A vi mo`ete novu odluku doneti po tom pitawu bez obzira {to je prethodna odluka bila onakva kakva je bila. Jer, ovo nije stvar procesne prirode pa da se po tom pitawu po{tuje procesna procedura. Ovo je jedan problem koji se pojavquje u mom `ivotu u zatvoru. Danas taj problem mo`ete re{iti na jedan na~in, sutra na drugi na~in. Jedan dan se taj problem mo`e re{iti otvarawem prozora, a drugi dan se taj problem mo`e re{iti poja~anim grejawem. Dakle, to je ne{to {to se ti~e konkretnog `ivota i vi mo`ete proceniti da li treba da to uradite sa aspekta op{tih pravnih principa me|unarodnih normi a, naravno, u ovom slu~aju interesa pravde da duhovni `ivot zato~enika bude zadovoqen na odgovaraju}i na~in, ako to nije u suprotnosti sa pravilom 66 Pravilnika o pritvoru, ako ne preti opasnost za druge procese, za bekstvo, za povre|ivawe, za ovo, za ono {ta je tamo sve navedeno, da vam posebno ne citiram. Predsedavaju}i sudija: Profesore [e{eq, naravno, ponovo }u pregledati sav materijal, ali ne}u sada da ukr{tavam ma~eve sa vama ni po ovom pitawu, jer nije moj zadatak da ulazim u diskusije sa bilo kojom od strana, ve} da odlu~ujem o pitawima koja mi se podnesu. Mora da se po{tuje procedura. Vi ne predla`ete da se po{tuje procedura. ^iwenica da to nije u vezi sa pretresnim postupkom ili sa proceduralnom praksom je irelevantna. Procedura koja mora da se po{tuje je slede}a. Ukoliko vama ne odgovara neka odluka Pretresnog ve}a, pravni lek je `alba. Ta~no je da je ponekad potrebno odobrewe samog Pretresnog ve}a pre nego {to mo`ete podneti `albu uop{te, ali ja vam obe}avam da kada se radi o ovakvoj stvari, ukoliko tra`ite odobrewe da podnesete `albu, ja }u vam je li~no dati i ova stvar }e i}i u `albeni postupak. Me|utim, nemojte tra`iti da se postupa na osnovu argumenata koje vi ovde iznosite, a to su isti argumenti koje je Raspravno ve}e odbilo. Vi sada treba da iznesete celo pitawe novom pretresnom ve}u, novom sudskom forumu, a to je @albeno ve}e. Odluku je Pretresno ve}e ve} donelo, me|utim, postoji pravni lek u samim pravilima. Ponavqam, ukoliko tra`ite dozvolu za podno{ewe `albe tu dozvolu }ete dobiti. Drugim re~ima, imate ovla{}ewa da iznesete `albu. 188

Dr [e{eq: Da li to zna~i, gospodine sudijo, da ste mi sada dali odobrewe da podnesem `albu. Jer usmeno podno{ewe vredi kao i pismeno, usmeno u toku procesa vredi kao i pismeno. Ako ste mi to dali da danas odmah napi{em. Predsedavaju}i sudija: Ne, na`alost, to ovla{}ewe moram da potpi{em ne samo ja, nego i druge sudije koje ~ine Pretresno ve}e. Zbog toga moram od vas dobiti podnesak, ta~nije zahtev napismeno, ali mogu da vam garantujem da }e taj zahtev za odobravawe `albe biti odobren, jer ne vidim nijedan razlog zbog ~ega bi bio odbijen. Zbog toga podnesite vrlo kratak zahtev, na jednoj strani, zahtev da vam se odobri podno{ewe `albe, recite da je za vas to jedno bitno pitawe po{to se ti~e jednog od va{ih osnovnih prava koja reguli{e Evropska konvencija o qudskim pravima, i odobrewe }ete dobiti. ^ak iako je rok pro{ao, ja mogu da vam to obe}am. Ali ne mogu sada ovla{}ewe da vam dam usmeno, jer je Pretresno ve}e svoju odluku donelo kolektivno. Da li me razumete? Ima li jo{ ne{to {to `elite da ka`ete sada? Dr [e{eq: Ja bih samo `eleo, po{to je Tu`ila{tvo svoj materijal predalo vama, da nalo`ite ~lanovima Sekretarijata da preuzmu materijal koji sam pripremio za Tu`ila{tvo po osnovu pravila 67. Ja mislim da to mora na isti na~in. Ne moraju da potpisuju, dovoqno mi je {to ste vi prisutni da su to primili, ali da to preuzmu. To je kompjuterski slo`en materijal na 294 strane, gde ja obave{tavam tu`ioca o svojoj nameri da iznesem posebnu odbranu u smislu pravila 67 a (ii) Pravilnika o postupku i dokazima, a i uz to ovih 80 kwiga da preuzmu. A, sa druge strane, `elim ove tri kwige, koje sam danas ovde potencirao, da preuzme sud u sudski spis, jer }e vam to trebati u toku postupka, ja }u se na wih pozivati u nekim svedo~ewima i nekim drugim situacijama. To je, dakle, kwiga “Sudanije nepokornog vojvode”, to su moji sudski procesi, zatim kwiga “Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu”, i kwiga “Glavni Milo{evi}ev politi~ki robija{”, to }e biti posebno va`no, jer }e se moja odbrana prevashodno temeqiti na pobijawu stava Tu`ila{tva da je re~ o udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu u kome smo Milo{evi}, ja i mnoga druga lica. Pa, dakle, ovo nije za Tu`ila{tvo, po{to Tu`ila{tvo u po~etku nije dobro shvatilo, ovo je za sudski spis. A ovih 80 kwiga i materijal da pripadnici Sekretarijata po va{em nalogu preuzmu to i predaju Tu`ila{tvu. Da ja ne bih sa wima direktno kontaktirao. Predsedavaju}i sudija: Hvala profesore [e{eq, to su zna~i te dve kwige, mo`da mo`ete malo ta~nije da nam ka`e nazive tih kwiga. Tako da ih ne me{amo sa drugim kwigama koje vi predajete sudskom ve}u. To su te dve kwige koje su uvezane u beli povez. Dr [e{eq: To su ove tri kwige u belom povezu, tvrdom povezu, te tri kwige su za sudski spis: “Glavni Milo{evi}ev politi~ki robija{”, “Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu” i “Sudanije nepokornog vojvode”. To je za sudski spis. Ovih 80 kwiga, molim vas, mo`e i stra`ar da pomogne, ne}u napasti nikoga u me|uvremenu, to su kwige za Tu`ila{tvo. 189

Predsedavaju}i sudija: Da, gospodine Sakson, izvolite. Tu`ilac: Tu`ila{tvo, ~asni sude, nema ni{ta protiv da gospodin [e{eq preda ove tri kwige sudu u ovom trenutku. Tu`ila{tvo, me|utim, `eli da dobije primerke ovih kwiga. Predsedavaju}i sudija: Mislim da je to po{teno prema Tu`ila{tvu. Dr [e{eq: Primerke i ove tri kwige, to mo`e na slede}oj statusnoj konferenciji nije hitno ni{ta, ja se nadam. Predsedavaju}i sudija: U redu. Ja bih vas tako|e zamolio jo{ jedno, profesore [e{eq, to obi~no tra`im kada bilo koja od dve strane, kao {to je na primer u predmetu Br|anin, gde je svaka strana nudila kao dokazni materijal mnogo kwiga. Moj prilaz je obi~no slede}i. Bi}e nekih delova kwiga koji su va`niji od drugih delova i bi}e nekih delova na koje se ne}ete pozivati, koje ne}ete koristiti. A bi}e i nekih delova kwiga na koje }ete se pozivati ~esto, mo`da skoro svakog dana. Ja vas pozivam da od ovog trenutka obele`ite one delove kwiga na koje }ete se pozivati, koje }ete koristiti tokom celog procesa, tako da ih {to pre prevedemo. Jer, kao {to shvatate, ja va{ jezik ne razumem, a ne mogu da imam ovde prevodioca koji }e da sedi pored mene i da mi usmeno prevodi ove tri kwige, jer }e moj mandat da se zavr{i pre nego {to se zavr{i to prevo|ewe. Zbog toga vam ja predla`em da obele`ite kada budete imali vremena te delove na koje }ete se pozivati da ih prevedemo. Dr [e{eq: Gospodine sudijo, ja sam taj posao zavr{io {to se ti~e ovih 80 kwiga, upravo ovaj elaborat predstavqa citirawe i obradu pojedinih delova iz tih kwiga. To su moji javni govori u parlamentu, na javnim skupovima, na radiju, na televiziji itd. Sve ono {to zapravo predstavqa sr` optu`nice. To je ve} sve obra|eno i Tu`ila{tvu ne}e biti nimalo te{ko da se u tome sna|e. Ovo su stru~ni i kompetentni pravnici obradili za moje potrebe. Iz mog tima odbrane. Prema tome, taj posao je ura|en, ja to nisam uradio za ove tri kwige, ali kada to bude aktuelno, ja }u konkretno da vam uka`em na koje stvari se to odnosi. Predsedavaju}i sudija: Trenutak, radite na tome onda. Koliko god vam vremena treba, radite na tome za sve tri kwige. Tu`ila{tvo ima me|u svojim osobqem qude koji govore va{ jezik, ali ja ga ne razumem, ja mogu samo da se oslawam na prevodioca. Mislim da mo`emo sada da privedemo kraju. Dr [e{eq: Da li }e biti ovo preuzeto gospodine sudija? Ho}e. Predsedavaju}i sudija: Da, da shvatio sam da }ete vi to predati Tu`ila{tvu ili }ete dati to na raspolagawe Pretresnom ve}u koje }e to uru~iti, zatim Tu`ila{tvu i, koliko sam ja shvatio, ovaj dokument kojim se nama stavqa do znawa da }ete se vi braniti posebnom odbranom. Shvatio sam da }u ja dobiti primerak tog dokumenta, ne znam da li imam to pravilo prema samim Pravilima. Jer, u Pravilu se ka`e da }e biti obave{teno 190

Tu`ila{tvo, a ne i Pretresno ve}e, ali mislim da bih voleo da imam taj primerak. Tu`ilac: Mi za sada jo{ ni{ta nismo dobili ~asni sude, ali ~im budemo dobili, naravno ima}ete. Predsedavaju}i sudija: Ovim je na{a statusna konferencija privedena kraju. Po potrebi, a zavisno od odgovora upravnika zatvora, mo`emo odr`ati jo{ jednu statusnu konferenciju slede}e nedeqe, a ako ne, slede}a statusna konferencija bi}e odr`ana u roku predvi|enom Statutom. A to je u roku od 120 dana. Siguran sam da }e profesor [e{eq da nam stavi do znawa kada je do{lo vreme za slede}u statusnu konferenciju, kao {to je to u~inio u ovom slu~aju. Ovim je konferencija zakqu~ena do slede}e kad god da ona bude, bilo slede}e nedeqe bilo za tri meseca. Molim ustanite.

191

Sadr`aj

192

Predgovor ................................................................

3

I Laufer ponovo u akciji .........................................

5

II Iskaz istra`nom sudiji ........................................

91

III Tre}a statusna konferencija .............................

167