Druga sreća

DRUGA SREĆA

1. poglavlje

Z

alupila su se vrata automobila, a zatim se čuo užurbani bat visokih potpetica po pločniku. Staklena ulazna vrata , poslovne zgrade bešumno su se otvorila i čuvar je skočio na noge s izrazom iznenađenja na licu. - Gospođice Landon, očekivali smo vas tek za deset dana... Ešli Landon, vitka mlada žena srednjeg rasta, ušla je u lift, koji se zaustavio na šestom spratu. Gotovo bezbojan firmirani kostim nije laskao ni njenoj bledoj puti ni opasnim zelenim očima. Stigavši do vrata s natpisom “menadžment”, bez oklevanja ih je otvorila i uputila se pravo u narednu kancelariju praćena pogledom zgranute sekretarice. Henri Bret je upravo telefonirao i namrgođeno je podigao pogled. Lice mu se u trenu razvedrilo kad je ugledao Ešli. Brzo je okončao razgovor i, ispruživši obe ruke, obišao je oko pisaćeg stola. - Ešli, draga, baš lepo što si se vratila. - Ne bih rekla da je lepo jer mi je prekinut prvi odmor u tri godine - grubo je uzvratila Ešli. - Šta se desilo? Henri je uzdahnuo pokazujući joj da sedne. - Preuzimanje. Firma Maršals dala je novu ponudu za naše akcije. - Mora da su poludeli. Prošlog puta dobili su jasan odgovor, ali očito se ništa nije promenilo. - Bojim se da jeste - rekao je Henri pritisnuvši dugme na telefonu: - Džin, možete li nam doneti dve kafe? - Ja neću.

- Mislim da će ti trebati kad sve čuješ. Nažalost, ovoga puta su se ostrvili i bojim se da će pridobiti većinu direktora. Za tren je zavladala napeta tišina, a onda je Ešli rekla: - Nisi valjda ozbiljan, Henri! Prošlog puta je čitav bord direktora odlučno podržao Landons. - Odlučno su stali na stranu tvog oca -turobno je odgovorio. - Ali Sajlas je umro pre dve godine, draga. A kao što znaš, većina članova borda njemu je mogla da zahvali za svoju poziciju, a ranije je samo to bilo važno. Ešli je osetila bol u grudima. - Pobogu, Henri, znam da nikada neću moći da se merim s tatom, ali trudila sam se da vodim poslove u njegovom maniru... - U to niko ne sumnja - naslonio se na ivicu stola uputivši joj saosećajan pogled. - Dala si sve od sebe, mnogo više nego što je iko očekivao. Ali činjenica je... -... da nisam muškarac - dovršila je, kiselim se osmehnuvši. - A taj konzervativni bord direktora, naravno, pretpostavlja da mlada žena nije u stanju da vodi veliku građevinsku firmu. - Dobro znaš da je i Sajlas tako mislio. - Da. A zaista sam se trudila da mu budem sin koga je oduvek želeo... - Niko to ne poriče, ali on nikada nije planirao da preuzmeš toliku odgovornost. Ruke su mu bile vezane tom prokletom klauzulom tvog dede, po kojoj samo član porodice može da vodi firmu i stoga... -zastao je. - Ah, dođavola! - U redu je - umirila ga je. - Neću izgubiti glavu ako to pomeneš. Bože, pa ima tome već tri godine.

- Pa dobro. Zato je hteo da se udaš za Jaga Marika. Kao njegov zet, Jago bi posle Sajlasove smrti postao predsednik. Snažan čovek na kormilu firme. - O da, Jago je bio upravo to - ugrizla se za usnu. - Ali kao suprug nije odgovarao zahtevima. To je daleka prošlost. U međuvremenu se odavno skrasio u SAD i sad verovatno zarađuje drugi milion. - Ako ne i treći - dodao je Henri. -Radujem se što si ostavila to za sobom. Naime, dugo sam se premišljao da li da te pozovem sa odmora. Zbunjeno ga je pogledala. - Pa situacija je ipak ozbiljna i treba da budem tu, zar ne? Henri se nelagodno nakašljao. - Postoji još nešto. Džajls Marik je preminuo kada si otišla na Karibe. - Jagov rođak? Žao mi je, bio je dobar čovek - podigla je glavu. Ah shvatam. Jago se vratio na pogreb, - I ne samo to. Šuška se da planira da ostane. Kao nasledniku Džajlsa Marika, pripada mu kuća i čitav posed iako udovica verovatno ima pravo na doživotno uživanje. - Da - s mukom je izrekla. - Bar dok se ponovo ne uda. - Što će nesumnjivo učiniti u skorije vreme. Lepa je i još uvek mlada. - Svakako - složila se. Još tokom kratke veridbe s Jagom Ešli je mučila pomisao na to da će Erika stanovati u predivnoj džordžijanskoj kući iako će to zdanje jednog dana pripasti Jagu. Erika, ta atraktivna plavuša britkog jezika.

- Nemoj biti zabrinut, Henri - odlučno je izjavila. - Odavno sam raskrstila s Jagom. Nego, otkud znaš da su zainteresovani ovi iz Maršalsa? - Kretanje akcija. Uostalom, Klajv Farnsvort mi je poverio da bi većina članova borda prihvatila njihovu ponudu. - Nečuveno! - ljutito je frknula. - Pa svi znaju šta je Sajlas mislio o Maršalsu. Za njega su oni prevaranti, protuve koje grade moderne straćare. - I bio je u pravu - ogorčeno je zaključio Henri. - Hoće da asimiliraju Landons ne samo zbog kapitala firme već i zbog njenog ugleda. Ali pravi adut im je novi generalni menadžer. Pretpostavljam da nekolicina starijih članova našeg borda u njemu vide Sajlasa iz mlađih dana. On je oličenje snažnog vođe čvrste ruke. - Bože, kako uskogrudo! - uzviknula je. - S takvim stavovima mesto im je u kamenom dobu. Prodorno ju je pogledao. - To nije jedini problem, Ešli. Bord direktora nije gomila šovinista. Zabrinuti su i zbog naše trenutne situacije s narudžbama. Ućutao je kad je sekretarica ušla noseći kafu. Ešli je zahvalno prihvatila šoljicu mirisnog crnog napitka, - Znači, borićemo se. Na šta da se pripremim? Hoće li u sali za sastanke leteti perje? - Spremi se na mogući poraz - priznao je, na šta se Ešli trgnula. - Ne bih mogla da podnesem da Maršals prisvoji sve što su deda i Sajlas teškom mukom stvarali. Učiniću sve da to sprečim. - Nadam se da ne pomišljaš na promenu pola - nezgrapno je pokušao da razvedri situaciju. Sasvim očekivano, Ešli je iskrivila lice u grimasu.

- A o istom trošku mogu da nabacim i desetak godina, je li? Ne možeš poreći da je upravo to problem. - Nisi ono na šta su oni navikli - umorno je uzvratio Henri. - I bojim se da raskid veridbe s Jagom Marikom pripisuju tvojoj ženskoj labilnosti, pa sad strahuju da bi se ponovo mogla poneti neuračunljivo. - Moj konflikt s Jagom bio je izolovani incident, koji sasvim sigurno neću ponoviti - odložila je šoljicu na sto. - Mislim da Sajlas nikada nije shvatio zašto sam raskinula veridbu. Smatrao je da me je bespotrebno uzrujala beznačajna nesuglasica. On nije znao... - maglo je ućutala. - Šta nije znao? - Da Jago i ja nismo jedno za drugo - uzdržano se osmehnula. Idem kući, moram da razmislim. Ali hvala ti na obaveštenju. Ne bi mi svidelo da se ovo okonča u mom odusustvu. - Znao sam - klimnuo je glavom. - Insistiraju na tome da se u četvrtak sazove vanredni sastanak borda. Dotad ću pokušati da privučem neke članove na našu stranu, milom li silom. Svakako će biti komplikovano. - Pobedićemo. Moramo. Te reči izražavale su uverenje koje nije osećala. A kad se odvezla do svog stana, raspoloženje joj je palo na nulu. Iako nikada nije mogla da zamisli sebe na čelu imperije Landons, neće dozvoliti da joj je preotmu. Ah, Sajlase, ljutito je pomislila, zašto me nisi bolje uputio? Možda bi to učinio da nije prilikom obilaska jednog gradilišta doživeo srčani udar i sat kasnije izdahnuo na odeljenju intenzivne nege. Ešli nije stigla ni da se oprosti od njega. Njen stan obuhvatao je čitav gornji sprat zgrade koju je firma Landons izgradila pre desetak godina. Najviše je odgovarao Ešlinoj ideji doma, kakav kao dete nije poznavala. Majka joj je umrla na

porođaju, a Sajlas je, skrhan bolom, prodao kuću u kojoj su živeli. Ešlina najranija sećanja vezana su za hotelske apartmane i svitu dadilja. Sajlas se često selio, a ona je morala da ga prati dok nije dorasla za internat. Rano je shvatila da se otac ne oseća prijatno u njenoj blizini. Isprva je mislila da mu je bolni podsetnik na ženu koju je izgubio, a kasnije je shvatila da je to zato što nije dobio sina koga je želeo. Kad je napunila 16, Ešli je poželela da ga prati prilikom inspekcija gradilišta i postepeno se među njima razvila drugačija veza. Iako je njeno zanimanje za posao skeptično primio, Sajlas je iskreno odgovarao na njena pitanja i mnogo je toga naučila. Ali Sajlas nije pomišljao na to da je pripremi za preuzimanje čeone pozicije u firmi. Bila je bolno svesna njegovih drugačijih planova za njenu budućnost. Ešli se istuširala, ogrnula se bademantilom i opružila na krevetu. Tek tada je osetila koliko je zapravo umorna, ali od naviranja misli san joj nije dolazio na oči. Preuzimanje firme nije bilo jedino što ju je zaokupljalo. Jago se vraća i želi da ostane ovde. Iskreno se nadala da nikada više neće morati da se sretne s njim, a sad neće moći doveka da ga izbegava. I nema razloga da se Jago i ona ne sretnu i civilizovano popričaju. Jeste svojevremeno bila očajnički zaljubljena u njega, ali prebolela ga je. Više ne može da je povredi. Od čega onda strahuje? Kao očeva naslednica, najpre se na novoj poziciji na vrhu osećala manjom od makovog zrna, ali pažljivo je slušala usvajajući iskustva starijih saradnika. Uprkos naporima, nije uspevala da pridobije poverenje borda direktora, i nesigurnost s kojom se odavno izborila ponovo je isplivala na površinu. Pa ipak, sa 22 godine nije bila dovoljno iskusna da se bori za akcije firme, a ljudi iz Maršalsa očito su toga bili svesni. Iznenada je zazvonio telefon.

- Halo - nevoljko se javila. - Znači, zaista si se vratila - čula je Jagov glas s primesom cinizma. - Znao sam da je dobri stari Henri podigao uzbunu. - Mislim da si pogrešio broj. Nemam pojma o čemu pričaš... - Znaš ti dobro, Eš, ne pretvaraj se. U finansijskim krugovima kruže glasine da je Landons u ozbiljnim problemima. Trebalo bi da nas dvoje popričamo o tome. - Ne mislim tako - iako se trudila da se pribere, glas joj je zvučao nesigurno. Njegovo tepanje probudilo je u njoj uspomene koje je želela da zaboravi. - Ne treba mi tvoja pomoć. - Nadao sam se da si u protekle tri godine konačno odrasla i sazrela - podbadao ju je. - A izgleda da si ostala ista svadljiva školarka povređenog ponosa, pa ćeš pustiti Landons niz vodu. Iznenađuješ me! - To nije tačno! Ako zaista imaš predlog koji bi nam mogao pomoći, reci to Herniju. Sigurna sam da će se obradovati tvom pozivu. - Za razliku od tebe - nasmejao se. - Nazvaću te ponovo, Eš. Divio sam se Sajlasu i nisam spreman mirno da gledam raspad njegove firme zbog sitnih problema iz prošlosti. - Sitnih problema? To je slaba fraza za tvoj dogovor s mojim ocem i tvoju nevernost. - Izgleda da si zgodno smetnula s uma još koju sitnicu - zadovoljno je uzvratio. - Ali radujem se što si to spomenula. To je dobar početak. Čućemo se - prekinuo je vezu. Ešli je sedela je na krevetu, instinktivno stežući bademantil oko sebe, kao da je Jago tu i strelja je pogledom usplamtelih smeđih očiju.

Uplašila ju je silina neočekivane reakcije na njegov glas. Na najmanji Jagov dodir njeno nevino telo reagovalo je nezajažljivom, divljom strašću, a nije imala nikoga ko bi joj pomogao da shvati ta silovita osećanja. Kad se jednog dana konačno usudila da načne tu temu sa Sajlasom, primetila je da on nije u stanju da otvoreno priča o tome s njom. Rekao je samo to da je u njegovo vreme žena netaknuta ulazila u brak i od svog supruga učila je sve što treba da zna. Na kraju joj je bilo jednostavnije da Jaga drži na distanci iako joj to nije bilo lako. Uoči venčanja saznala je istinu o muškarcu za koga je trebalo da se uda. Posle jedne večeri u pozorištu nije ga videla nekoliko dana. Kad je predložio da posle pozorišta navrate u njegov stan na piće, odbila je promucavši bedan izgovor. Neraspoložen, odvezao ju je kući i ostavio pred ulaznim vratima bez čednog poljupca za laku noć. Kada se tri dana nije javio, Ešli je progutala ponos i nazvala ga je. Nije bio u stanu, pa je pretpostavila da je na imanju rođaka Džajlsa. Uveče se odvezla do Džajlsove kuće zatekavši Eriku Marik kako u velikom salonu šije prekrivač. Ešli ju je fascinirano posmatrala. - Žao mi je što si uludo dolazila - rekla je Erika. - Trebalo je da nazoveš i pitaš da je li on ovde. - Ali možda znaš gde bi mogao biti? Erika je ležerno uzela konac sa stola. - Pojma nemam, draga. Džajls je Jagov rođak, nije mu čuvar. Jago je odrastao čovek pa dolazi i odlazi kad mu se prohte. Ne postavljamo mu indiskretna pitanja i, veruj mi, to je najbolja taktika. Uostalom, Jago još uvek ne stanuje ovde. - Znam - odgovorila je Ešli - ali pomislila sam... da je u poslednje vreme češće ovde nego u svom stanu. - Teško to mogu da zamislim - ponovo je počela da provlači iglu kroz tkaninu. -Taj stan je jedino što mu je preostalo iz momačkih dana. Pretpostavljam da će želeti da ga koristi što duže, jer ionako

mora mnogo toga da se odrekne. Nadam se da Landons zavređuje tu žrtvu. - Ne shvatam... - zatreptala je Ešli. - Baš mudro - Erikin glas bio je meden. - U takvim stvarima uvek je najbolje pretvarati se da je brak sklopljen iz ljubavi, a ne iz interesa. Poslednja rečenica pogodila je Ešli u grudi. - Hoćeš da kažeš da se Jago ženi mnome samo zato da uđe u Landons? - Ne samo da uđe u firmu, draga. Ipak si ti jedina naslednica, a nisi dovoljno snažna da jednoga dana vodiš takvu imperiju. Naravno da je tvom ocu potreban neko kome će to poveriti, a ko bi bio bolji kandidat od zeta? A pošto si ti, srećom, voljna da se udaš za njega, i pošto Jago puca od ambicija, svi su srećni i zadovoljni. Za tren je zavladala napeta tišina, a onda je Ešli rekla: - Ni reč ti ne verujem. Erika se nasmejala. - Naravno, zašto bi? Ali nemaš se čega plašiti, Jago nikada neće zaboraviti da si tatina kćerka. Svakako treba malo da popustiš uzde pre nego što mu se omča stegne oko vrata. Budi dobra devojka, idi kući i čekaj da te pozove. Znam da će to učiniti makar samo iz osećaja obaveze - dodala je ironično. Ešli je izletela iz kuće i sve vreme do Jagovog stana mrmljala je sebi u bradu: - To ne može biti istina... to prosto ne može biti istina... Ipak, klica nepoverenja koje je Erika u nju usadila bujala je kao korov. Morala je da vidi Jaga da konačno razjasni njihovu vezu. U početku mu se Ešli stidljivo divila, jedva progovarajući u njegovom društvu, ali ubrzo je osetila da bolno da čezne za njim.

- Momak ambiciozno napreduje prema vrhu - primećivao je Sajlas zadovoljno. Ešli su Jagove inženjerske ambicije malo značile, prevashodno je bio u središtu njenih romantičnih sanjarija. Kad ju je potom jednoga dana kao iz vedra neba nazvao i pozvao na večeru, mislila je da će umreti od sreće. Ešli je zakoračila u novu fazu života sazdanu od najfinijih snova. Jago ju je izvodio na večere i ples, igrali su tenis, odlazili na piknike, u pozorište ili bioskop. Kad ju je posle šest nedelja blaženstva zaprosio, pristala je. Koliko je slepa i glupa bila što je dozvolila da je trampe u zamenu za imperiju Landons! Danas je shvatila i zašto joj Jago nikada nije rekao da je voli. On je želeo da je voli, ali kad je pristala da se uda za njega, rekao je samo: - Eš, najdraža, pokušaću da te usrećim. Stigavši do vrata njegovog stana, pozvonila je. Vrata su se otvorila i našli su se licem u lice. Izgledao je užasno, bio je bled, krvavih očiju i ogrnut samo kućnim ogrtačem. - Jesi li se razboleo, Jago? - upitala je bojažljivo. Prišla mu je za korak, a onda je zastala jer ju je zapahnuo vonj alkohola. Nikada ga nije videla ovakvog. On je zurio u nju kao da je ne poznaje. Ešli je primetila da izraz užasa polako zahvata njegove oči i lice. Sekund kasnije do nje je dopro ženski glas. - Hoćeš li se vratiti u krevet, srce? - devojka se pojavila u vratima spavaće sobe, nemarno ogrnuta čaršavom. Ešli je prebledela... Devojka je prišla Jagu prostrelivši pridošlicu ledenim pogledom. - Utroje je gužva, zar ne, dragi? Ili možda baš tako voliš?

Prigušeno zastenjavši, Jago se nemoćno naslonio na dovratak. Došlo joj je da zamahne pesnicama i zavrišti iz petnih žila. Htela je da kazni oboje što joj čupaju srce iz grudi. Osetila je vrelinu nadolazećeg talasa mučnine, pa je strčala niza stepenice na hladan noćni vazduh. Čim je malo došla sebi, pokrenula je motor. Ali nije se odvezla kući, već na reku. Stala je baš na onom mestu gde ju je Jago zaprosio. Bleda kao krpa i užarenih očiju, sedela je tamo do svanuća. Kad se vratila kući, izbegla je očeva zabrinuta pitanja izjavivši da više ne želi da se uda za Jaga. Tada su se strašno posvađali. - Ne možeš ga ostaviti iz ćefa! - besneo je on. - Koliko prošle nedelje verovala si da je on otelovljenje svega što si želela. Potreban mi je. Treba mi snažan čovek, koji će voditi firmu kad mene ne bude. Kao tvoj suprug može da me nasledi. Od prvog trena sam znao da je on pravi. Pravi za mene?, htela je da pita. Ili za firmu? Ali to pitanje nikada mu nije postavila. Jagov predivni dijamantski prsten poslala mu je po kuriru, uz kratku poruku da više ne želi ni da ga vidi ni da ga čuje. I on se toga držao sve do današnjeg dana. Sad nije samo opstanak firmi dovedem u pitanje. Jagov povratak ugrozio je njen teško stečeni duševni mir.

2. poglavlje

K

ad se smirila, Ešli je podigla slušalicu i ukucala broj.

- Martina Vitama, molim. Kažite mu da ga traži gospođica Landon. Odmah su je spojili. - Ešli! - Martin je zvučao radosno, ali iznenađeno. - Zašto si se tako brzo vratila? - Očito nisi čitao ekonomske vesti -odgovorila je. - Proglašeno je vanredno stanje. - Sirota draga Ešli - bio je iskreno zabrinut. - Hoćeš li sve da mi ispričaš uz večeru u kantri klubu? Nasmejala se. - Nadala sam se da ćeš to predložiti. Hoćeš li doći po mene u osam? - Tačno u minut - obećao je. Umirio ju je Martinov glas. Pre nekoliko meseci došao je iz Londona da se priključi ovdašnjoj advokatskoj kancelariji i Ešli se redovno sastajala s njim. Posle kraha s Jagom izbegavala je veze, ali Martin je bio drugačiji. Oporavljao se od razvoda i nije žurio da uđe u ozbiljnu vezu, a prijalo mu je žensko društvo. Takav aranžman oboma je odgovarao. Od Sajlasove smrti Ešli se osećala užasno usamljenom, a prijateljstvo s Martinom ulivalo joj je snagu. Martin joj nije ispričao mnogo o svom braku, a i Ešli je bila uzdržana u vezi s raskidom veridbe. Sada će ipak morati da mu priča o bivšem vereniku, čiji je povratak oživeo sećanja na poglavlje života, za koje je mislila da je zauvek zatvoreno.

Treba nešto da pojede i malo da odspava. Pripremila je i pojela omlet, a onda se opružila na sofu u dnevnoj sobi. Konačno je utonula u dubok, okrepljujući san. Probudila se odmorna. Našminkala se i obukla je novu haljinu, koju je kupila na odmoru. Jaka zelena boja naglašavala je njene oči. Moj najveći plus, pomislila je, samokritično se ogledajući. Martin je zadivljeno osmotrio Ešli. Kad je raširio ruke, bacila mu se u zagrljaj. Jače ju je privukao sebi i poljubio; nije se bunila osećajući vatreni dodir njegovih usana na svojima. Ešli je nestrpljivo čekala da i njoj uzavri krv u žilama, ali ništa se nije dogodilo. Verovatno su razlog tome umor i iscrpljenost, govorila je sebi na putu do kluba. Klub je bio pun. Martin je rezervisao sto u uglu, podalje od podijuma i tročlanog benda koji je svirao spore melodije za ples. Naručili su hranu, pa je Martin posegnuo preko stola za Ešlinom rukom. - Očito uvek naručujemo isto jelo. Trebalo bi to da pretvorimo u trajnu narudžbinu. - Možda - uzvratila je ravnodušno, stisnuvši mu ruku. Tim rečima očito je hteo da natukne trajnost njihove veze, na šta ona nije bila spremna. Laknulo joj je kad je razgovor skrenuo s ličnih tema. Martin joj je pričao o slučaju koji je upravo vodio. Ešli se zavalila u stolicu uživajući u belom vinu i lutajući pogledom po prostoriji. - A kad ga je sudija pitao ima li još nešto da doda, idiot je rekao: ”Ali motor se uvek ugasi kad vozim sporije od 60 na sat, časni sude”. Ešli, šta je bilo? Je li sve u redu? Telo joj se napelo a krv je nestala iz njenog lica. Jago Marik stajao je u vratima pogledom pretražujući prostoriju.

Najpre je pomislila je da raskid veridbe nije ostavio gotovo nikakvog traga na njemu. I zašto bi?, ogorčeno je pomislila. Nesumnjivo je žalio za gubitkom Landonsa, ali očito je uspešan u poslu, kao što je Sajlas smatrao. Ešli je za njega bila sredstvo za postizanje cilja. Nije fer što je i dalje tako privlačan, pomislila je zarivši nokte u dlanove. Još uvek izgleda kao muškarac u koga se beznadežno zaljubila. Visok, elegantan, talasaste kose i markantnih crta lica, izazvao je neželjenu buru emocija u njoj, koju je teškom mukom uspevala da prikrije. - Sve je u redu - rekla je, srećna što su sedeli u uglu, donekle skriveni od pogleda. - Verovatno sam još umorna od putovanja. Možda je ipak trebalo da provedem mirno veče kod kuće. - Još uvek to možeš - umirio ju je Martin. - Posle večere vozim te pravo kući -nasmešio joj se. - Treba ti malo nežnosti. Sumnjala je da joj je trebalo bilo šta od onog što je zamišljao, ali sad nije bio trenutak da mu to kaže. Najednom se osećala kao životinja u klopci, kojoj lovac prilazi sve bliže... Saberi se, opomenula je sebe. Ovo je javno mesto i Jago ima pravo da bude tu. Martin je prigušeno zastenjao: - Dođavola! Upravo je ušao jedan od mojih najznačajnijih klijenata i ide pravo ovamo. Moram se bar pozdraviti s njim. Ešli je znala na koga je mislio. Stisnula je šake primoravajući se da deluje ravnodušno. - Dobro veče, Vitame - Jago je stao kraj njihovog stola. Podigla je pogled uspevši ljubazno da se osmehne. Tek je sad primetila da nije sam.

Podruku ga je držala Erika, uvijena u prozračni crni šifon. Prvi javni nastup ucveljene udovice, podrugljivo je pomislila Ešli. Jago joj je uputio ciničan pogled odmeravajuće je visoko uzdignutih obrva. - Ešli - ljubazno je rekao. - Kakvo prijatno iznenađenje! - Ah, pa vi se poznajete? - začuđeno je upitao Martin. Jago je klimnuo glavom. - Ešli i ja smo stari... znanci, zar ne, draga? - Moglo bi se tako reći - šturo je uzvratila, a zatim je pogledala Eriku. - Molim te, primi moje iskreno saučešće. - Bio je to strašan šok - slabašno je uzdahnula Erika. - Ali život teče dalje. I dragi Džajls bi to želeo. Prisećajući se tog visokog, srdačnog čoveka koji se gromoglasno smejao, Ešli je pretpostavila da je Erika u pravu. - Pridružite nam se - ponudio je Martin na Ešlino zaprepašćenje. - Vrlo rado - odgovorio je Jago baršunastim glasom. Erika je bila podjednako nezadovoljna kao Ešli, sudeći po mučeničkom osmehu na udovičinom licu dok je posesivno stezala Jagovu podlakticu. Ostatak večeri bio je prava noćna mora. Hrana je, doduše, bila izvrsna ali Ešli je u međuvremenu izgubila apetit. Odbila je desert i kafu u nadi da će Martin shvatiti poruku i odvesti je kući kao što je obećao. Međutim, Martin je koristio priliku da ostavi utisak na važnog klijenta. Podigavši pogled, Ešli je primetila da Jago gleda u njene bujne grudi pod uskom zelenom haljinom. Postiđeno je zaključila da joj se bradavice ocrtavaju, podstaknute njegovom pažnjom. Po osmehu koji mu je zaigrao oko lepo oblikovanih usana znala je da mu nije promakla naznaka njenog uzbuđenja.

Oborila je pogled. Nije se pitala zašto, jer je znala da je oduvek tako reagovala na njega, koliko god se trudila da mu odoli. Čak i u društvu, bio je dovoljan samo jedan dug pogled tih očiju boje lešnika da u njoj razbukta vatrenu stihiju žudnje. Ali kada bi se našla nasamo s njim, vrela žudnja pretvorila bi je u bojažljivu santu leda. Nije više želela da se priseća i zato je usmerila pažnju na parove koji su plesali na podijumu. Jago se nagnuo prema njoj. - Želiš li da plešeš? - ljubazno je upitao. - Ne, hvala - odbila je ledenim tonom. - Hajde, draga - vedro ju je bodrio Martin. - Znam da voliš ovu pesmu. Bio je u pravu. Uz tu je pesmu uvek plesala s Jagom na početku njihove burne romanse. - Neka bude plesa - Jago je ustao, uhvatio ju je za ruku i podigao je na noge pre nego što je stigla da se pobuni. Pošto ne bi mogla da se otrgne, a da ne napravi neprijatnu scenu, dozvolila mu je da je povede između stolova do podijuma. - Trudiću se da ne dodirnem tvoju nagu kožu - podrugljivo je rekao privukavši je sebi. - Iako to neće biti lako u ovoj haljini. Zarumenela se od besa. - Da se nisi usudio! - Zašto si tako osetljiva? Ne možeš protiv sebe. Nikada nisi želela dodire, svakako ne moje dodire. - Čemu priča o prošlosti? Sve je to daleko za nama. Oboje smo se promenili. - A u tvom slučaju to je ogromna pramena - blago je zaključio. Ko je zaslužan za tu profinjenost? Vitam? - Možda. Ali to te se ne tiče.

Oči boje lešnika zaiskrile su na tren. - Hoćeš li se udati za njega, Eš? - Tek to te se ne tiče - ugrizla se za usnu osećajući nelagodu. Hoću da se vratim za sto. - Čim se pesma završi - vodio ju je nežno, ali odlučno, dajući joj na znanje da mu neće umaći. - Zar je tako čudno to što me zanimaju tvoji planovi za budućnost? Ako se sećaš, nekad sam i ja bio deo tih planova. - Kako bih to mogla zaboraviti? - prezrivo je frknula. - Svakako si izigrao pravo da mi se uplićeš u privatni život. A kad smo već kod toga, kako si se domogao mog telefonskog broja? Nema ga u imeniku. - Recimo da mi ga je došapnula ptičica. Čini se da si trenutno u priličnoj stisci, pa sam pomislio da će te obradovati prijateljski glas. - Pogrešio si - odsečno je rekla Ešli. -Poštedi me svog uplitanja na bilo kom planu. Ubuduće me ostavi na miru. Jago ju je zamišljeno pogledao. - To nije tako jednostavno. U gradu ove veličine neminovno ćemo se sretati. Mogli bismo bar da budemo ljubazni jedno prema drugom? Ešli se stresla jer je time potvrdio da se ne vraća za SAD, baš kao što je Henri naslutio. - Ovo je zaista mali grad i za čoveka tvojih ambicija prilično je skučen. Mislim da jedva čekaš da se vratiš u Ameriku. - Pogrešno - vedro je rekao. - Rado bih s tobom prodiskutovao o svojim planovima, Ešli, ali ovo nije pravi trenutak. Nisam te zato zamolio za ples. - Nisi? Onda verovatno hoćeš da mi dosađuješ - odmahnula je glavom.

- Žao mi je, Jago, ali ne mogu da ti ponudim ništa osim ravnodušnosti. Za razliku od Erike, koja očito namerava da zapodene kavgu. - O, verujem da će Vitamu poći za rukom da je smiri - ležerno je rekao. - Iako je čovek oličenje dosade. - On je pristojan - branila ga je Ešli. -Ali pristojnost očito nema draž za tebe. - Kao ni za tebe, slatka moja Ksantipa - usne su mu se razvukle u osmeh. - Ali zamolio sam te za ples u želji da otkrijem da li je tvoja promena samo površna - stisak ruke na njenim leđima iznenada se pojačao, pa osetila snažno muževno telo tik uza svoje. Dok se uzaludno trudila da se odmakne od njega, iz Ešlinih zelenih očiju prštale su iskrice besa. Rastvorila je usne u dahu zakasnele pobune, jer su ih Jagove tople usne drsko poklopile. Zavrtelo joj se u glavi od iznenadnog naleta osećanja. Noge su joj se odsekle dok se očajnički trudila da se pribere. Poljubac se činio beskrajnim, pa je morala silno da se trudi da ga ne uzvrati strasno i žudno. Tom iskušenju morala se po svaku cenu odupreti iako joj je telo podrhtavalo od čežnje. Unutrašnji glas opominjao ju je da je i sada, kao i pre tri godine, hteo samo da je iskoristi za postizanje nekog cilja, kao i da dokaže znatiželjnim gostima restorana da su odavno ostavili iza sebe beznačajnu svađu iz prošlosti. Kad su utihnuli poslednji taktovi pesme, nevoljko je odvojio usne od njenih, a aplauz ostalih plesača prolomio se u neobičnoj tišini koja je na tren zavladala. Još uvek omamljena, Ešli je išla za Jagom do stola, praćena znatiželjnim pogledima, kao i tihim komentarima gostiju kluba. Par koji ih je čekao za stolom definitivno nije delio oduševljenje i znatiželju ostalih. Martin je delovao smeteno i snuždeno, dok je Erika doslovno prštala od besa iako se slatko osmehivala.

Promrmljavši izvinjenje, Ešli je uzela torbicu i pohitala u toalet. Ušavši unutra, naslonila se na umivaonik i zagledala u ogledalo. Oči su joj bile dvostruko krupnije nego inače. Drhtavim prstima dodirnula je usne, još uvek natečene od Jagovog poljupca. Otvorila je torbicu da puderom i ružem pokuša da popravi štetu. Sve vreme se tresla kipteći od besa. Zastrašujuća je njegova arogancija, baš kao i njena reakcija na njega, nevoljko je priznala. Povratak do stola kroz radoznalo mnoštvo, kao i suočavanje s Jagovim tihim trijumfom, nije dolazilo u obzir. Poslaće poruku Martinu da ju je zabolela glava i da želi da pođe kući. Ali kad je izašla iz toaleta, Martin je stajao pred vratima. Osmehnula mu se. - Možemo li da odemo? - Još pitaš! - uhvatio ju je za lakat i poveo do parkinga, ali je ćutao sve dok nisu krenuli. - Šta to treba da znači? - ljutito je zahtevao odgovor. - Moramo li sad o tome? - Ešli je zurila kroz prozor. - Da, baš sada. Ne volim kad neko pravi budalu od mene na javnom mestu. - Ako te to teši, uverena sam da mu to nije bio cilj. Jago je, kao i obično, primenio drastičnu meru za postizanje ličnog cilja. - Stari znanci, rekao je - obesili su mu se uglovi usana. - Meni se učinilo kao mnogo više od toga. - Jago Marik slučajno je čovek s kojim sam bila verena pre nekoliko godina - prošaputala je. - Bože blagi! - Martin ju je za trenutak pogledao. - Nisam imao pojma... - A ja sam mislila da ti je neko to možda spomenuo.

- Svi su verovatno mislili da ćeš mi sama to ispričati - zvučao je povređeno. - Voleo bih da sam znao da si... da si imala nešto s našim najvažnijim klijentom. Ešli nije pomerala pogled sa šaka na svom krilu. - Da budem iskrena, taj period života najradije bih izbrisala iz sećanja - jezikom je ovlažila suve usne. - Ali sve je to odavno gotovo. Posle nekog vremena Martin je polako izgovorio: - Slučajan posmatrač bi se posle ovoga definitivno zapitao da li je zaista tako. Ešli je teškom mukom uspela da se osmehne. - Mislim da je Jago hteo da se našali s nama, ali i da čitavom svetu objavi da više nismo u svađi. - I je li to tačno? Klimnula je glavom trudeći se da potisne sećanje na strasni poljubac. - Nije lako preboleti takav krah, znam to iz ličnog iskustva. Jesi li ga mnogo volela, draga? - Nisam sigurna ni znam li šta je to ljubav - tiho je odgovorila Ešli. Očito se zadovoljio tim odgovorom i Ešli je osetila olakšanje što nije insistirao na tome da je otprati do vrata stana. Prihvatio je njeno izvinjenje da je umorna. Obećala mu je da će ga nazvati narednog dana. Ešli je iscrpljena legla u krevet. Ipak, nije mogla da zaspi, pa je ležala zureći u tminu. Zar je pored svih problema morao da se pojavi Jago da sve dodatno zakomplikuje? Ali možda je to samo umislila, jer Jago ima svoj život, opterećen odgovornošću i prema Eriki. Sigurno nema ni vremena ni volje da namerno komplikuje život bivšoj verenici.

Umirujuća pomisao da sigurno mogu živeti jedno pored drugog a da im se putevi ne ukrštaju često, konačno je utonula u san. Narednog jutra probudilo ju je zvono pred vratima. Ešli je pospano ustala iz kreveta i posegnula za ogrtačem. Kad je minut kasnije otvorila vrata, ukočila se ugledavši posetioca. - Opet ti! - besno je viknula pokušavši da mu zalupi vrata pred nosom, ali Jago je bio brži. Uhvativši je rukom oko struka, podigao ju je pre nego što je ušao u uzani hodnik. Spustio ju je na pod tek kad je zatvorio vrata. - Tvoja drskost nema granice! - procedila je kroz stisnute zube. Smem li da znam kako si saznao gde stanujem? Ili to ponovo mogu da zahvalim istoj ptičici? Jago se nasmešio. - Draga, zvučiš mrzovoljno. Očito ti nije prijalo sinoć. Jesi li sama ili da se diskretno šćućurim u čekaonici dok se Vitam ne izgubi? - Ako bilo ko odavde treba da se izgubi, to si ti - britko je uzvratila. - Gubi se! - Tek kada ti kažem ono zbog čega sam došao - podrugljivo ju je odmerio od glave do pete. - Ili možda misliš da je ono sinoć bilo sve? - Za mene svakako jeste - brecnula se Ešli. Potom joj je pogled pao na zidni sat. - Pa nije još ni osam! Šta to... Izvukao je vreću iza leđa. - Mislio sam da nam spremim radni doručak - raspoloženo je objasnio. -Pokaži mi gde je kuhinja ili da je sam potražim? - Odlazi! - ljutito je rekla. - I nosi to što si doneo!

- Sve je sveže: grejpfrut, jaja, šunka i tost. Treba samo da jedeš i da me saslušaš. - O čemu god da je reč, ne zanima me - prostrelila ga je pogledom. - Čak ni ako je reč o neizvesnoj budućnosti tvoje firme? - Budućnost Landonsa nije neizvesna! - Ako ne budeš reagovala u skorije vreme, Maršals će vaš progutati i to po bagatelnoj ceni. Želiš li to? - Naravno da ne želim. Ali to nije tvoj problem. - Varaš se - najednom se uozbiljio. -Sećaš se da mi je Sajlas bio dobar prijatelj. - Kako bih to mogla zaboraviti? Šteta što nisi mogao da se oženiš njime. - Šteta je što te nikada niko nije propisno isprašio po turu zajedljivo je rekao. - A sad idi da se obučeš ili ćeš čitavo jutro provesti u tom smešnom ogrtaču? Zvaću te kad doručak bude spreman. - Da sam muško - glas joj je zadrhtao - izbacila bih te naglavačke. - Ne budi smešna, Eš - kažiprstom joj je dodirnuo užareni obraz. Da si muško, ne bih bio ovde. Demonstrativno je otišla u svoju sobu. Obukla je stare farmerke i pomalo iznošen pulover. Potom je iščetkala crnu kosu. Pojaviće se bez šminke, jer nije želela da Jago pomisli da se doterala za njega. Iz kuhinje su dopirali prijatni, primamljivi mirisi pržene šunke i sveže skuvane kafe. Jago je stajao uz šporet i sekao paradajz na kriške. Tesne farmerke isticale su njegove duge snažne noge i uzane bokove. Ležerno zavrnuti rukavi košulje otkrivali su preplanule podlaktice. Ešli je nevoljko sela na stolicu za malim barom.

- Izvoli - nasuo je kafu i spustio šolju pred nju. - Hvala - kruto je rekla. Prodorno ju je pogledao. - Ako se bar malo ne opustiš, ništa nećemo postići. - To mi savršeno odgovara - hladno je uzvratila. - Nemam volje da se bavim tobom. - Nisi spremna da progutaš povređeni ponos zarad Landonsa? - Činim sve da spasem firmu, ali nekim ljudima iz borda direktora to nije dovoljno. Ne znam šta još hoće, možda moj život. - Ne. Mislim da samo žele da osiguraju budućnost Landonsa kao dinamične firme, koja efikasno posluje. - Čini se da si veoma dobro obavešten - hladno je rekla. - Onda verovatno znaš i to da Landons beleži rekordni profit za proteklu godinu. - Svakako zahvaljujući projektima koje je još Sajlas obezbedio. Firma nastavlja trend dobrog poslovanja i to niko ne može da porekne. Ali tvoji planovi za budućnost krajnje su jadni. Postoji čitav niz tendera, za koje si propustila da se pobrineš. - Imamo gomilu posla - ljutito se pobunila. - Da, ali koliko si sadašnjih ugovora sama sklopila? - odmahnuo je glavom. -Upravo to zabrinjava većinu članova borda, a verovatno bi i mene da sam na njihovom mestu. Odmerila je tanjir koji je spustio pred nju. - Nikako ne mogu sve pojesti. - Trebaće ti mnogo snage za ono što sledi - seo je pored nje, s neskrivenim guštom. - A zašto se ti uplićeš? - prkosno je upitala odsecajući parče šunke. - Ako si došao da mi daš dobar savet, uveravam te da mi nije potre... - Moj savet neće te izvući iz škripca -uzeo je parče tosta.

- Mislim da situacija zahteva drastične mere. - A ti, naravno, znaš kako da sprečiš krizu. - Prvo, mogao bih ti skinuti Maršals s vrata - objasnio je zagrizavši tost. - A kako to? - njegovo samopouzdanje neprijatno ju je probolo. - Nagovoriću direktore da odbiju njihovu ponudu. Ešli je spustila escajg. - Zašto bi to učinili? - ljutito je upitala. - Ti nisi čak član našeg borda. - Ali mogao bih postati - fiksirao ju je pogledom. - Zapravo, mogao bih postati njihov predsednik ako bismo se nas dvoje venčali.

3. poglavlje

N

ikada nisam čula ništa luđe - zadihano je izgovorila Ešli piskavim glasom.

- A opet, to bi bio razuman potez - preneraženo je gledala kako on mirno nastavlja da jede. - Uostalom, i Sajlas je to želeo. - Ne moraš me podsećali. Za vas dvojicu bio je to divan poslovni aranžman sve dok na površinu nisu isplivale tvoje... druge sklonosti. Jagove oči opasno su zaiskrile. - Nisi mi tada pružila priliku da ti objasnim. Možda ćeš mi sad dozvoliti da kažem koju reč u svoju odbranu. - Što manje, to bolje - najednom ju je ponovo prožeo stari bol dok se prisećala mučnih pojedinosti iz te užasne noći. - Iako nemam pojma kako bi mogao da objasniš svoje ponašanje. Ah, znam, dama je bila sestra s kojom si odavno izgubio kontakt i samo je prenoćila kod tebe. Je li tako bilo? - Ne - namrgodio se. - Bilo je upravo onako kako je delovalo. Devojku sam pokupio u baru te večeri. Zadovoljna? - Molim te, poštedi me prljavih detalja. Ne želim ništa o tome da čujem. - A šta želiš da čuješ? - cinično je uzvratio. - Neku finu laž da bi se bolje osećala? Objasnio sam ti kako je bilo, ali neću se izvinjavati. - Za to ionako nema izvinjenja - ogorčeno je rekla. - Nemaš pravo ponovo da mi se uplićeš u život niti... da me prosiš na tako ponižavajući način. - To je pre ponuda, jer bi prosidba podrazumevala ono o čemu ti ništa ne znaš, mala moja puritanko. Tokom naše kratke veridbe tako si me ledeno odbijala da se pitam zašto se i sam nisam zaledio.

- A je li?! - viknula je Ešli. - Znači, za sve sam ja bila kriva. Trebalo je da ti dopustim da me zavedeš pa bi se sve srećno završilo. Jago je odgurnuo tanjir. - Nisam nameravao da te zavodim - iskreno je priznao. - Od tebe sam očekivao malo ljudske topline, mali nagoveštaj da te mogu uzeti u naručje kad se venčamo... i da bi svojom voljom pošla u krevet sa mnom. Umesto toga, uporno si me odbijala. Nikakvo čudo što me je napustila volja pored neveste koja se pretvori u santu leda čim joj se približim. - A ta dama iz bara pružila ti je ljudsku toplinu - srce joj je bolno udaralo u rebra. Kiselo se nasmešio. - Ne, tu je bilo još nečeg. Nije krila da je luda za mnom, što mi je bilo melem na ranu posle tvog stalnog odbijanja. Obično nisam sklon vezama za jednu noć, ali zatekla me je u trenutku slabosti i bio sam voljan da uživam u svemu što je nudila. Eto, sad znaš sve. - Baš šteta što nisam imala šta da ti ponudim osim Landonsa otpila je gutljaj kafe. - I šteta što si preko hleba hteo pogaču. Firma ti nije bila dovoljna, ne, hteo si i strast. Nisi pomišljao da prema čoveku, kome sam bila sredstvo za postizanje cilja, možda nisam mogla da osećam strast. Za trenutak je zavladao muk, a onda je rekao: - Iskren da budem, nisam. To mi nije palo na pamet. - Sigurno si navikao da žene ne mogu da ti odole. Tada sam bila mlada i naivna, ali sam ipak brzo shvatila kakvu igru igraš. - Pa, svaka ti čast na pronicljivosti -ironično je zaključio. - Ali grdno se varaš ako misliš da ću sad postiđeno podviti rep. Mene što se tiče, to ništa ne menja. Naprotiv, pojednostavljuje sve. Jednom si se već pomirila sa udajom zarad opstanka firme, a pre pet minuta

izjavila si da si spremna na sve samo da spaseš Landons. Jedino što tražim jesu naša imena na venčanom listu. Ešli se nasmejala. - Zaista očekuješ da poverujem u to? - Veruj u šta hoćeš - grubo je odgovorio. - Ali moj mali eksperiment sinoć u klubu jasno mi je pokazao da se među nama ništa nije promenilo, kao i to da me ni po koju cenu ne želiš kao ljubavnika. To mogu da prihvatim. Pre tri godine hteo sam da mi budeš žena, u svakom pogledu. Sada bar znamo na čemu smo. Zar nije Sajlas govorio da cilj opravdava sredstvo? - Da, ali ne verujem da ikakav cilj opravdava tvoj predlog. Dakle, do čega ti je zapravo stalo? - Voleo sam tvog oca. Da one noći nisi navratila u moj stan, venčali bismo se za dobro Landonsa. Mislim da bi Sajlas i danas bio živ da sam poneo deo bremena koje ga je pritiskalo. Veruj mi da stalno to sebi prebacujem. Možda samo želim da ispravim stare greške - ućutao je na tren. - Kad je naredni sastanak borda direktora? - U četvrtak - odgovorila je. - Ali... - Dobro, to nam ostavlja dovoljno vremena da podnesemo zahtev. Bord moramo staviti pred svršen čin. - Samo maloj zvučiš kao da smo se već složili. - Ali hoćemo - rekao je. - To je sredstvo do cilja, Eš. Možda ne možeš da me podneseš kao supruga, ali. uveravam te da ti kao poslovni partner neću pružiti razlog da zažališ - odlučno je pružio desnu ruku. - Hoćemo li potvrditi dogovor rukovanjem? Oklevajući, Ešli je prihvatila njegovu ruku. - Mora da postoji drugi izlaz - rekla je više za sebe.

- Ako misliš da im umesto mene predstaviš Vitama, zaboravi. Možda je sjajan u sudnici, ali zakazaće u Landonsu, isto kao kod tebe. Šokirano ga je pogledala, jer je upravo shvatila da Martina nikada nije ozbiljno shvatala kao partnera. - Olako se kockaš mojom srećom - prešla je u napad. - Ako je Vitam uspeo da otopi tvoje zaleđeno srce, mora da je bolji nego što deluje na prvi pogled. - To što ti nisi uspeo, ne znači da nijedan muškarac ne može da me osvoji. Čak ni ti nisi toliko arogantan da bi poverovao u to. Jago je nakrivio glavu. - Onda ti je odbojan samo moj dodir. Pa čovek se uči dok je živ osvrnuo se oko sebe. - Lep stan. Doneće ti popriličnu svotu kad ga budeš prodala. - Ne nameravam to. - Onda polako treba da se navikavaš na tu ideju - ljubazno je dodao. - Preselićeš se na moj posed. - Ne! Neču živeti s tobom... - Budi razumna. Naša je stvar kako ćemo urediti svoju svakodnevicu, a svi ostali smatraće nas bračnim parom. Muž i žena treba da žive pod istim krovom. Nas dvoje nećemo biti izuzetak. Jesam li bio jasan? - Kristalno jasan - streljala ga je pogledom. - A da li si svestan činjenice da pod našim krovom živi i treća osoba, koja me verovatno neće dočekati raširenih ruku? Ležerno je slegnuo ramenima. - Rešićemo i to. Uostalom, ne verujem da će Erika često boraviti na posedu. Džajls ju je bogato zbrinuo, a ona je oduvek čeznula za putovanjima. Sada je više ništa ne sprečava.

Ešli se setila kako je Erika posesivno stezala Jagovu ruku. - Možda bi trebalo da pomenem i to da Erika i ja nikada nismo postale najbolje prijateljice. - Niko ne zahteva da se družite, dovoljno je da budete uljudne. - Zavisi od toga koliko ćemo se često viđati - napeto je rekla. Jago je nestrpljivo uzdahnuo. - Zašto o tome pričamo? Za Eriku ću se ja pobrinuti. - Naravno - nadovezala se. Ponovo je uzdahnuo. - Definitivno se slažemo da niko od nas nije želeo ovu situaciju. Ali najvažnije je da sad sprečimo ništarije Iz Maršalsa da preuzmu Landons. - Ipak, brak koji predlažeš neće biti jednostavan. - U današnje vreme ništa više nije jednostavno. Ne brini, Ešli. Ako se ispostavi nemogućim, razvešćemo se. Nećeš morati doživotno da me trpiš. - Kakvo olakšanje - izgovorila je jedva čujno. Ipak, dok je pospremala posuđe, osećala je strah zbog činjenice da je pobeđena. Kao da su izbrisane poslednje tri godine tokom kojih je jedva uspela da zaleči dušu. U Jagovoj blizini ponovo će biti ona zbunjena devojka, u čijem srcu besni oluja oprečnih osećanja. Dok je puštala toplu vodu u sudoperu, Jago joj je prišao s leđa. Njegova blizina unosila je rastrojstvo u njenu dušu i telo. Okamenila se osetivši toplinu njegovog daha na svom vratu. - Onda ću urediti sve da se venčamo u četvrtak ujutro, pre sastanka. I da se razvedemo popodne, odmah posle sastanka, htela je da doda, ali je rekla:

- Verovatno je tako najbolje. - Javiću ti se - rekao je i trenutak kasnije čula je škljocanje brave ulaznih vrata. Ešli je iz kuhinje prešla u dnevnu sobu. Ovo je njen dom, svet koji je uredila za sebe i koji uskoro više neće biti njen. - Mora postojati drugi izlaz - prošaputala je. - Mora! Henri Bret je živeo u divnoj vili okruženoj vrtom, koji se protezao do obale reke. Kad se Ešli parkirala na pošljunčanom parkingu pred kućom, Šela Bret joj je veselo mahnula. - Ešli, baš mi je drago što te vidim! Hoćeš li nam se pridružiti na ručku? Ešli je odmahnula glavom, žalosno se osmehnuvši. - Hvala ti, Šela, nemam apetita. - Ah da, ono s Maršalsom - saosećajno je rekla Šela. - Nije ti lako. Henriju nije bilo drago što je morao da ti skrati odmor, ali morao je. - Ispravno je učinio - Ešli se osvrnula oko sebe. - Je li on tu? Treba da popričam s njim. - Dragi! - vedro ga je pozvala žena. Henri je izvirio iza garaže. - Hajde da popijemo kafu na terasi - nasmešio se Ešli. Kad im je donela kafu, Šela je ušla u kuću da se javi na telefon. Ostavši nasamo na terasi s Henrijem, Ešli je osetila da je pritiska tišina. Henri joj je bio poput strica, a Šela poput druge majke, ali ipak ju je nešto kočilo da mu se poveri. - Šta je bilo, dušo? - upitao je Henri. -Nešto se desilo? - Moglo bi se tako reći - pažljivo je potvrdila. - Mislim da sam pronašla način kako da sprečimo preuzimanje firme.

- Zaista? Šta mi savetuješ? Duboko je uzdahnula. - Udaću se za Jaga Marika. - Prokletstvo! - poskočio je Henri. - Ešli, to je isuviše ozbiljno da bismo se... - Apsolutno sam ozbiljna - Ešli je bezizražajno zurila u reku. Jutros je bio kod mene i zajedno smo... sve razradili. Sam si rekao da bord želi nekoga poput njega, vođu čvrste ruke. Jedino ih Jago može nagovoriti da odbiju Maršalsov predlog. - Ešli, ne znaš šta govoriš. To se ne radi... - Definitivno ne pod normalnim okolnostima - oborila je pogled na ruke u krilu zamišljajući poveliki prsten na svom prstenjaku. - Ali moramo pribeći vanrednim merama da bismo spasli Landons. Mislila sam da ćeš shvatiti. - Shvatiti? - prasnuo je Henri. - Pobogu, devojko, pa ti ga mrziš! Znam kako reaguješ i na pomen njegovog imena. Nemam pojma kako ti je naudio, ali svi su videli da si raskrstila s njim... - Znam. Ali ovog puta ne gajim nikakve iluzije. Naš brak biće samo sredstvo za postizanje cilja. Henri ju je netremice posmatrao. - Dete moje, nijedna firma na svetu nije vredna takve žrtve. Pronaći ćemo način da se dogovorimo s Maršalsom da zadržimo deo kontrole... - Ne, Jago i ja smo se sporazumeli i tako će biti. Šela se vratila na terasu zbunjeno gledajući muža i Ešli. - Upravo sam mu saopštila da se udajem, a on se ne slaže s tim objasnila je Ešli. - Ko je srećnik, draga? Verovatno onaj mladi advokat.

- Eh, da je bar on - ljutito je frknuo Henri. - Udaje se za Jaga Marika. - O, Ešli - Šeli ju je uhvatila za ruke. - Nemoj je bodriti! - Henri je zaurlao. - To je van pameti! Tri godine nisu progovorili ni reč. Ešli ga je preneraženo pogledala. - Nisam znala da ćeš ovako reagovati, čak sam mislila da si mu ti dao moj broj telefona i adresu. - Nisam ja - mračno je izjavio Henri. - Šeli, to si bila ti? - promrmljala je Ešli. - Ti? - prostenjao je Henri u neverici. -Zašto, pobogu? Šela je uzdahnula. - Nazvao me je i zamolio broj i adresu - rekla je. - Nisam želela da ti kažem, jer sam znala da ne bi to odobrio, ali nisam zaboravila koliko si ga volela, Ešli. A kad ste se rastali a on otišao, činilo mi se da je neko ugasio svetio u tebi... Kad je Jago nazvao u želji da stupi u kontakt s tobom, ponadala sam se da bi to mogao biti novi početak za vas - stisnula je Ešlinu ruku. - I čini se da sam bila u pravu. Veoma se radujem zbog tebe. - Nisi imala pravo da se mešaš! - vikao je Henri. - Zašto se taj tip baš sad pojavio? Ešli ga nikada nije videla tako razjarenog. - Žao mi je. Biće bolje da sad pođem. - Treba mi piće - promrmljao je Henri otišavši u kuću. Šela je pokušala da opravda muža. - Žao mi je, Ešli, ne znam šta mu je. Verovatno brine za tebe. - Nisam znala da mu je Jago toliko antipatičan - priznala je Ešli.

- Nisam ni ja. Tokom vaše veridbe Jago je uživao njegovo poštovanje. Ali, ne brini, proći će ga to, verovatno je iznenađen. - Nadam se - rekla je Ešli ustajući. - Volela bih da tu novost zasad zadrži za sebe. Ešli je bila smetena na putu u grad. Iznenadilo ju je Henrijevo apsolutno neodobravanje. Zaustavila se uz ivicu puta pokušavajući da obuzda nekontrolisano drhtanje ruku. Kao da ju je tek sad pogodila svest o onome na šta se tog jutra obavezala. Kako se tako lako dala nagovoriti na sudbinski korak i to s muškarcem poput Jaga, nesposobnim za vernost ili iskrena osećanja? Kakve šanse za opstanak ima brak sklopljen iz nužde i utemeljen na poslovnim kalkulacijama? Jago je, kao i Sajlas, voleo da kontroliše sve. Hoće li moći da podnese život s njim pod istim krovom, dan za danom, bez ljubavi, u nadi da će je razvod jednoga dana osloboditi iz tog očajnog zajedništva? - Ne - procedila je naglas. - Ne mogu to da podnesem! Ako je brak uistinu jedini spas za Landons, postoji i drugi kandidat. Martin je svakako uspešan na svom polju, pa zašto ga bord direktora ne bi prihvatio? Svet građevine bio bi izazov za njega, a mogao bi naučiti sve što je potrebno, baš kao i ona. Brak s Martinom zauvek bi je spasao od Jaga. Ešli je Martin bio drag i rado je provodila vreme s njim. Zar to nije bolji temelj za trajnu vezu od neprestane neizvesnosti s Jagom? Duboko udahnuvši, Ešli je nastavila da vozi prema gradu. Martin je dobar čovek, pouzdan i može mu verovati. Većina žena sanja o takvom suprugu. Vrata njegove kuće otvorila su se upravo kad se zaustavila pred njom. Martin je silazio niza stepenice s malim koferom u ruci.

Zamišljeno je zurio u zemlju i Ešli je morala da ga pozove dva puta da bi je primetio. Prišao je njenom automobilu sa usiljenim osmehom na licu. - Ešli, pokušao sam da te nazovem, ali te nisam našao. Odlazim na nekoliko dana, možda i duže. Hrabrost ju je napustila, ali je ipak izašla iz automobila. - Nešto se dogodilo? - Nazvala me je bivša - mirno je rekao. - Reč je o Kler, našoj kćerki. Ima boginje i nastale su komplikacije. - Žao mi je - Ešli ga je uhvatila za ruku. - Naravno da odmah moraš otići. - Da - potvrdio je neveselo. - Žao mi je, draga. Već sam isplanirao sve za vikend, ali znao sam da ćeš razumeti. Jesi li došla zbog nečeg određenog? - Ne - odmahnula je glavom. - Samo... bila sam u blizini. Martin ju je odsutno poljubio u obraz. - Javiću ti se čim se vratim - obećao je prilazeći svom džipu. Sudbina se urotila protiv nje. Martin joj više nije pružao izlaz, moraće da su uda za Jaga. Uprkos svemu, s Jagom će spasti Landons. - A to je - rekla je sebi - jedino važno. Silno je želela da veruje u to.

4. poglavlje

V

enčanje nije bilo ni nalik onome kakvo je Ešli zamišljala.

Posmatrala prostoriju okićenu cvetnim aranžmanima i ljubičastim prostirkama na stolicama pred matičarevim pisaćim stolom. Uprkos trudu, prostorija je i dalje odavala kancelarijsku atmosferu, što ju je činilo prikladnim mestom za Jagovo i njeno poslovno spajanje. Ešli je držala u ruci buket sitnih orhideja. Poklonio joj ga je Jago nakon što je ironično odmerio njen bež kostim, prvo što je tog jutra izvukla iz ormara. A šta je drugo očekivao? Možda svilenu venčanicu kojom je htela da ga očara pre tri godine? Nije izgledala kao nevesta, a nije se tako ni osećala. Uostalom, nije imala vremena da porazmisli o svemu. Odlazila je na posao, gde je odbijala da se izjasni o preuzimanju Landonsa, strpljivo slušajući Henrijeve molbe da dobro razmisli o tome u šta se upušta. Jaga je videla samo kad je trebalo pribaviti neophodnu dokumentaciju za venčanje. Ostatak vremena Ešli je provela zatvorena u stanu, koji kao da više nije pripadao njoj pošto je agent za nekretnine neprestano navraćao s potencijalnim kupcima. Njen nameštaj biće prodat na aukciji, jer za njega u novom domu neće biti mesta. Ni za nju tamo neće biti mesta... Kad je Jago uzeo njenu ruku da joj stavi prsten, trudila se da se ne trgne od dodira. Matičar je ućutao i Jago se nagnuo. Ešli je poslušno podigla bradu osećajući ledeni dodir njegovih usana. Kasnije, dok su se vozili na sastanak borda direktora, krišom je posmatrala svog supruga. Venčanje je bilo početak. Sad će morati da pridobiju poverenje tvrdoglavih članova borda direktora Landonsa i

da ih ubede u to da odbiju Maršalsovu ponudu. Čini se da Jago nije pomišljao na neuspeh. Bio je neodoljiv. Tamnosivo odelo savršeno mu je pristajalo, baš kao i svilena košulja i neupadljiva kravata. Čuvar ih je radoznalo pogledao. - Dobro jutro, gospođice. Svi su već tu. - Hvala - odgovorila je pribrano, hodajući s Jagom prema liftu. Gledala je preda se dok su se liftom penjali na šesti sprat. Izašavši na hodnik, čula je žagor glasova iz sale za sastanke, pa je ispravila ramena. Jago je pred vratima tiho rekao: - Mislim da je ovo primereno situaciji -pa ju je uzeo za ruku da zajedno uđu. U dugoj prostoriji, nad kaminom dominirao je portret Sajlasa Landona. Dok je s Jagom koračala do čela stola, Ešli je osećala pritisak prodornih pogleda, krajičkom oka primećujući smenjivanje iznenađenja i neverice na licima članova borda direktora, dok je na Henrijevom licu videla izraz očajanja. Za ovaj sastanak Ešli je pripremila kratak govor, u kojem je objasnila da je od ovog trenutka u braku s Jagom, kao i da se u njegovu korist odriče mesta predsednika borda. U prostoriji je zavladao muk, a potom je Klajv Farnsvort ustao da im izveštačeno čestita. Naposletku je Jago uzeo reč. Ešli nije mogla da se usredsredi na smisao, pa je pogledala očev portret. Uradila sam ono što si želeo, tata, pomislila je, ali po koju cenu? Kao da je videla odobravanje na strogom očevom licu. Sajlas bi cenio ovo, ogorčeno je pomislila: zet koji preuzima uzde iz kćerkinih ruku. Za trenutak ju je preplavilo očajanje. Landons je bio čitav njen život. Čime sad da popuni prazninu? Klajv Farnsvort se nakašljao.

- Upravo smo zaključili... ovaj, gospođo Marik, da danas zasigurno imate preča posla od ovog sastanka. Nije neophodno da budete ovde. Videla je da su svi ustali, a jedan direktor joj je ljubazno otvorio vrata. Zgranuto je shvatila da žele da je se reše. - Ali ja sam još uvek član borda - naglasila je. - Nemojte danas brinuti o tome - rekao je Angus Brent pokroviteljskim tonom. -Vaš suprug može glasati umesto vas. - Naravno - njeno povlačenje s mesta predsednice ni izbliza nije značilo da više nema uticaj. Ipak je ona Sajlasova kćerka. -Ostaću objavila je ledenim glasom. To je propraćeno izrazima neodobravanja, koje je Jago smireno ućutkao. - Gospodo, predlažem petominutnu pauzu. Želim da popričam sa suprugom u četiri oka. Kad su se vrata zatvorila iza direktora, Ešli se besno obrušila na Jaga. - Šta se događa? - Predstavljaš im teret, draga. U tvom prisustvu osećaju se sputano, ne mogu otvoreno da pričaju o Maršalsovoj ponudi. Lakše će položiti karte na sto ako nisi tu. - Znači, žele da osude način na koji vodim firmu od Sajlasove smrti? - Ešli je prebledela. Nisam vidovit, ali to nije isključeno. - Mogu da se nosim s tim. - Ne sumnjam. Ali mogu li oni? - Gospode, Henri mi je rekao da su uskogrudi - prasnula je - ali pomišljala nisam... - Henri je u pravu. Nemoj to shvatati lično, dušo.

Danas je ipak dan tvog venčanja. Ne možeš očekivati da poveruju da bi vreme radije provela prepirući se oko firme umesto kod kuće, maštajući o tome kako ćeš me usrećiti. Ruka joj je nehotice poletela prema njegovom licu, ali ju je uhvatio za zglob. - Nemoj to raditi - tiho ju je upozorio. -Nikada. Osim ako ne očekuješ isto. A sad ih pusti da održe sastanak po svojim pravilima. Kad pobedimo, možemo razmotriti tvoju ulogu u Landonsu. - Znao si šta će se desiti - optužila ga je. - Pretpostavio sam. Isto bi učinila i ti da si bila bolje upućena u stanje. - Tako si prokleto pametan! Uvek sve znaš i nikad ne grešiš? Nasmešio se. - Ne. Na primer, ne bih se kladio da ćeš se danas zaista pojaviti pred matičarom. - Nisam imala izbora. Landons mi mnogo znači. - Daj mi onda odrešene ruke da ga spasem. Dakle, ideš ili ostaješ? Ne možemo ih doveka ostaviti da čekaju. - Idem - rekla je. - Ali ovo nikada neću zaboraviti. Zaigrao je mišić u Jagovoj vilici. - Ne, zaborav ti nije jača strana. Isto kao ni opraštanje - ležerno je iz džepa izvukao ključ od automobila dobacivši ga Ešli. - Vidimo se kasnije na mom posedu. - Gde treba da te čekam kao dobra i poslušna ženica - ogorčeno je dodala. - Tako ti je to - uzvratio je prilazeći vratima, pa ju je propustio u hodnik. Glasan razgovor i gust dim cigareta navirao je iz susedne prostorije. Na putu do lifta Ešli je prošla pored otvorenih vrata ne

udostojivši nikoga čak ni pogleda. Ipak, primetila je da je žagor naglo utihnuo. Stojeći pred liftom, čula je jednog direktora kako vedro kaže: - Poslao si je kući da ti zagreje krevet, zar ne, Jago? Nije čula Jagov odgovor, jer ga je zaglušio smeh. Osećala se duboko poniženom. Ešli je bila zle volje i dok se vozila zavojitim prilazom do imanja. Zaustavivši vozilo pred kućom, izašla je zagledavši se u džordžijansku fasadu. Svojevremeno je sanjala o životu u ovoj kući, a sad je želela samo da što pre pobegne. Otvorila su se ulazna vrata i na vrhu širokog stepeništa pojavila se suvonjava domaćica, gospođa Bolton. - Dobar dan, madam - žena se kiselo osmehnula. - Gospođa Marik vas očekuje u salonu. - Moji koferi... - zaustila je Ešli, ali gospođa Bolton je pružila ruku da uzme ključeve od automobila. - Sve će biti sređeno, madam. Ešli se uputila uza stepenice. Koračajući kroz ulazni hol do salona, ponovo se osećala kao ona nervozna, nesigurna devojka, u očajničkoj potrazi za Jagom. Morala je da prikupi svu hrabrost pre nego što je ušla u salon. Erika je stajala uz terasna vrata, među prstima nemirno vrteći cigaretu. Bila je divna u sivoj suknji i svilenoj bluzi iste boje, plave kose podignute u punđu. Otrovno je pogledala pridošlicu. - Ah, evo srećne neveste - nasmejala se. - Bože! Isprva sam pomislila da je to Jagova neslana šala! - odlučno je ugasila cigaretu u pepeljari. - Zar pre tri godine nisi naučila lekciju? Ešli je delovala pribrano. - Naučila sam sve što treba da znam.

- Vidim, i dalje si dovoljno glupa da se udaš za njega! - Erika je u neverici odmahnula glavom. - Misliš da ti je Jago sve oprostio? Gotovo mi te je žao. Ešli se ugrizla za donju usnu. - Ne želim da diskutujem o svom braku... - Brak? - odsečno ju je prekinula. - Nemoj me zasmejavati! Sad se čak ne pretvara da mu bilo šta značiš. Dobio je željeni Landons, a tebe je morao da uzme, jer si išla u paketu. On je hladnokrvan, egocentričan tip i želi osvetu za sramotu od pre tri godine. Nimalo ti ne zavidim, sirotice moja naivna - uzela je sako s naslona sofe. - Idem da bi nesmetano mogla da uživaš u medenom mesecu, ako je uživanje pravi izraz. - Odlaziš? - Ešli nije krila olakšanje. - Na dan-dva, ali vratiću se. Ipak je ovo moj dom. Niko te ovde ne želi. Jagu si nužno zlo - uzela je torbicu. - Dugo smo čekali jedno na drugo - dodala je kao uzgred - i neće nam biti teško da se još malo strpimo - osvrnula se pred vratima. - Ako ti zatreba prosvetljujuće štivo da prekratiš prvu bračnu noć, toplo ti preporučujem dokumenta za poništenje braka. Ostavši sama, Ešli se umorno skljokala na sofu. Dakle, nije se prevarila u proceni, Erika želi Jaga. Njen ton i osmeh otkrivali su jasnije od reči da je bila u vezi s Jagom još za Džajlsovog života. - Vaši koferi su gore - gospođa Bolton je stajala u dovratku. - Želite li da vidite svoju sobu? Ručak će biti poslužen u jedan. Nadam se da vam ne smeta hladna zakuska. Osećajući hladnoću, Ešli je ispravila ramena. - Smeta mi - hladno je uzvratila. - Od jutros nisam jela i želim nešto toplo. Omlet sa slaninom, recimo, za dvadeset minuta. A možda bi neko mogao da upali vatru u kaminu? Žena je delovala uvređeno.

- U ovo doba godine kamin se ne pali pre večeri, madam. - Onda će od sada biti drugačije. Ako mi donesete kutiju šibica, sama ću to uraditi. - Pobrinuću se za vatru, kao i za ručak, madam - žena je zastala, a zatim dodala: - Ako smem da predložim, ubuduće sve promene najpre raspravite s gospođom Marik. Pominjem to samo zato što je vaš... suprug naložio da sve ostane kako je bilo. - Čim odlučim nešto, prvi ćete to saznati - smireno je izgovorila, nagrađena šokiranim pogledom domaćice. - Sada mi možete pokazati sobu. Ešli nikada nije bila u gornjim sobama. Dok je pratila gospođu Bolton uza stepenice, portreti neprijatno ravnodušnih pređašnjih Marika gledali su je svisoka, kao uljeza. Na sredini dugog hodnika domaćica je zastala da otvori vrata. - Gospodin Marik je naložio da ovu sobu pripremimo za vas, madam - zakoračila je unazad otkrivajući pogled na krevet za jednu osobu. - Nadam se da vam odgovara. Ešli je klimnula glavom. - Izvinite, moram u kuhinju. Pozvonite ako vam nešto zatreba. Ešli se osvrnula po sobi, koja je bila nalik sobama iz njenog detinjstva: opremljena lepim, skupim nameštajem, namenjena za spavanje. Jago je održao reč, pomislila je. Umesto da je preplavi olakšanje, osećala se još usamljenije. Borila se da potisne suze. Nije zaplakala zbog Jaga Marika od one užasne noći pre tri godine, pa neće plakati ni sad. Popodne je proticalo mučno sporo. Sedela je u salonu slušajući pucketanje cepanica i napeto osluškujući zvuk motora na prilazu ili zvonjavu telefona.

U više navrata poželela je da nazove firmu da čuje kako protiče sastanak, ali odolela je iskušenju. Uskoro će ionako saznati. Samo da se Jago vrati... Kad ju je domaćica upitala šta želi za večeru, Ešli je zahtevala da poslužavnik donese u spavaću sobu. Sat kasnije, okupana, u spavaćici i ogrtaču, sela je u naslonjač pred malim kaminom, za stočić na koji je domaćica spustila poslužavnik. - Želite li još nešto, madam? - Ne, hvala. Samo... da li je gospodin Marik zvao? Tračak zlobe blesnuo je u ženinom osmehu. - Nije, madam, niko nije zvao. Laku noć - izašla je. Posle večere Ešli se zavalila u naslonjaču. Nikada se nije osećala ovako usamljeno: čak ni one kobne noći kad je prognala Jaga iz svog srca, ni na dan kad je Sajlas umro. Ujutro će sve izgledati drugačije, pomislila je pre nego što je utonula u san. Bilo je mračno kad se probudila. Vatra u kaminu još je svetlucala. Ustala je i izašla na hodnik da vidi koliko je sati. U tmini se nazirao tračak svetla pod vratima na kraju hodnika. Jago se očito vratio kući. Neodlučno je pokucala i već se okrenula da ode kad su se vrata naglo otvorila. Jago je peškirom trljao vlažnu kosu. - Je li nešto važno? Prilično je kasno. - Znam - Ešli je progutala knedlu. - Sastanak se prilično odužio. - Tako je. Ujutro ćemo pričati o tome. - Ne, želim sada. Satima čekam da čujem kako je prošlo. Mogao si bar da me obavestiš o ishodu čim si stigao kući. - Da si se probudila i zatekla me u svojoj mračnoj sobi, verovatno bi pogrešno protumačila situaciju.

- Definitivno ne bih - pobunila se. -I reci već jednom: jesu li odbili ponudu Maršalsa? - Jesu, ali bilo je neizvesno do kraja. - Hvala Bogu - prošaputala je. - Ne bi škodilo i jedno hvala meni. - Naravno da sam ti zahvalna. Kiselo je nasmejao. - I treba da budeš. Bilo je teško i još uvek nije do kraja rešeno. - Pa rekao si da su odbili... - Jesu, ali sa studija znam Pola Holingsa, novog generalnog menadžera u Maršalsu. To nije tip koji se lako predaje. Sigurno ima još koji adut u rukavu. Netremice ga je gledala. - Ne razumem.

- Ni ja ne razumem baš sve. Sigurno će mi se razbistriti kada prespavam - nagnuo se napred, izazivački je gledajući. -Ili možda želiš da mi ponudiš drugi oblik opuštanja? Ustuknula je kao da se opekla. - Izgleda da to ne želiš - gnevno se nasmešio. Zgađeno ga je pogledala. - Pio si. - Neki članovi, koji su od početka bili protiv ponude, pozvali su me na piće. Nasmejala se. - Dok sam sedela zarobljena u ovom prokletom mauzoleju, umirući od brige, ti si... pio! - Nisu hteli dugo da me zadrže da bih se što pre vratio svojoj voljenoj nevesti.

Nalet vreline obojio joj je obraze. Zurila je u njega, a onda se okrenula i vratila u svoju sobu. Pobedili su. Isplatio se aranžman s Jagom, ali umesto da se raduje, bila je očajna. Sad više nema razloga da ostane ovde. Firma je spasena. Njen brak poslužio je svrsi i sad može da se razvede. Pesnicom je udarila u jastuk. Poništenje braka, koje je Erika natuknula, uslediće bez odlaganja. Besno je sela na krevet sklanjajući kosu s lica. Sobu je najednom okupala svetlost s tavanice. Zatečeno je zažmirila, a zatim je ugledala Jaga s bocom i dve čaše u ruci. - Šta... šta to radiš? Seo je na ivicu kreveta. - Pošto si besna zato što si izostala s proslave, pomislio sam da bi ti odgovarala čaša šampanjca. Pritom nam je večeras prva bračna noć, bar na papiru. - Ne želim šampanjac - rekla je osorno. - Naravno da želiš, to je najbolje sredstvo za umirenje napetih nerava - osmehnuo se. - Uostalom, Eš, ranije si rado pila šampanjac. - Možda sam se promenila. A sad te molim da odeš iz moje sobe. - Soba je moja, kao i sve ostalo u ovoj kući. To je moj dom, a ne mauzolej. Popij gutljaj. Ćutke je uzela čašu savladavajući nagon da mu je saspe u lice, pa je malo otpila. - Tako je već bolje - rekao je dopunjujući joj čašu. - Neću! - vrisnula je osećajući blizinu i toplinu njegovog tela. - Opusti se - rekao je blago. - Ovo treba da ti bude najlepša noć u životu. Odmahnula je glavom. Čim se otklone svi problemi u firmi, vratiću se svom životu. - Ali, draga, udata si za mene.

- Ne vidim razlog da se osećamo obavezanim. Mogao si ostati u tom baru da se napiješ. Ko zna, možda bi naišao na neku voljnu damu. - Ali vratio sam se svojoj nevoljnoj supruzi - pribrano je rekao. Hoćeš li da znaš zašto? - Ne - usta su joj se osušila. - Želim da odeš... molim te - dodala je gotovo očajno. - Rekla si da si se promenila. To me je zaintrigiralo iako još uvek zvučiš kao kada mi nisi dozvoljavala da ti se približim. - Mislim da smo to apsolvirali. A sad me ostavi. Dobio si ono što si želeo, proklet... - zastala je jer su mu oči opasno zaiskrile. - Otkud znaš šta želim? Nikada to nisam uspeo da ti objasnim, ali neću prestati da se trudim. Uzeo joj je čašu iz ruke prosuvši malo šampanjca po prekrivaču. - Ne! - htela je da zvuči odlučno, ali je izgubila kontrolu kad se Jago nagnuo nad njom sa izrazom divlje žudnje na licu. Njegove tople usne ugušile su silinu njenog protesta. Nije bilo ni trunčice nežnosti u tom dodiru, već samo besomučne gladi, koja je zahtevala zadovoljenje. Prilikom poljupca u klubu morala je da se uzdržava da mu se ne bi predala, ali sad ju je ščepalo dvostruko snažnije iskušenje. Kao da je vazduh bio prezasićen Jagovim neodoljivim mirisom, a spoznaja da su oboje gotovo nagi, pomisao na njegovo telo... sve ju je to sprečavalo da se odupre tom nemogućem iskušenju. Njegov poljubac bio je natopljen obećanjem divlje strasti. Čeznula je da ga zagrli i povuče na sebe. Kad se odmaknuo da je pogleda, zurila je u njega, nemoćna da progovori. Možda je u njenim zelenim očima primetio tračak konfuzije, jer ju je prstom nežno, umirujuće

pomilovao po obrazu, a onda je zavukao palčeve pod bretele spavaćice skidajući je s njenih ramena. - Moram te videti - promuklo je prošaputao. Ešli je zadrhtala prisetivši se jutra pre tri godine i devojke u Jagovom stanu. Znala je da joj nikada neće biti veran. - Pusti me! - uzviknula je iako to nije želela. - Ne - mirno je rekao. - Ovog puta neću, Eš. Srce joj je tako snažno tuklo da joj je taj bolni ritam tutnjao u ušima. U narednom trenu čuli su se drugačiji udarci po vratima. Jago se osvrnuo u neverici. - Da? - neljubazno je izgovorio. - Telefon, gospodine. Gospođa Marik, Erika. Rekla je da je važno bila je to gospođa Bolton. Jago je tiho opsovao sklanjajući kosu sa čela, a potom je ustao i vezao pojas ogrtača. - Dama ima sjajan osećaj za tajming -slabašno se osmehnuo. - Nemoj da čeka zbog mene. Zastao je, oprezno je pogledavši. - Eš, čuj... - Ne - malopre je bila spremna da mu se preda bez rezerve. A trebalo je da Erika samo da nazove... Izgarala je od poniženja. Zar je gorka lekcija od pre tri godine nije podučila? - Dovoljno sam čula - rekla je. Zamolila sam te da odeš. Možda ćeš mi sad ispuniti tu želju. I ubuduće više nemoj ulaziti u ovu sobu zagrcnula se. lako moram da živim pod tvojim krovom, to ne znači da ću trpeti ovakav tretman! Lice mu se smrknulo, a onda se podrugljivo osmehnuo.

- Mislio sam da te je vreme smekšalo - ozbiljno je uzvratio. Pomislio sam da se pod tim ledenim pancirom možda krije žena toplog srca, žena sa dušom. Kako sam se prevario! Ešli ga je gledala kako izlazi iz sobe. Ovako sam i ja onda napustila njega, bolno je pomislila Ešli.

5. poglavlje

N

arednog dana probudila se s glavoboljom. Ali posle svega što se zbilo tokom noći začudilo ju je što je uspela da zaspi.

Čim se istuširala i obukla, sišla je dole. Ne zatekavši nikoga u trpezariji, sela je za postavljeni sto. - Dobro jutro, madam. Da poslužim doručak? - prišla joj je gospođa Bolton. - Prijalo bi mi - rekla je Ešli. - I molim vas, postavite za još jedno. Žena je nakrivila glavu. - Da, naravno. Očekujete gosta? - Ne, mislila sam da bi i moj muž želeo da doručkuje... Domaćica se kiselo osmehnula. - Gospodin Marik je odavno doručkovao i otišao. Rekao je da vas ne budim. - Shvatam. I zaista je shvatila. Ko zna šta je sad namerio da joj prećuti. Trudeći se da zvuči smireno, rekla je: - Molim tost i kafu. I ubuduće želim da me probudite u isto vreme kad i Jaga. Žena je pokorno klimnula glavom iako joj je oko usana titrao zajedljiv osmeh. Ešli je prišla prozoru zagledavši se u suncem obasjani vrt. Jago je preuzeo njenu firmu, Erika i dalje polaže pravo na ovu kuću, a Ešli više nigde ne pripada. Otišla je na posao. Pogledi i sašaptavanje zaposlenih pokazali su joj da je njeno ishitreno venčanje tema dana.

Možda su se čudili što je došla. Stigavši u veliku Sajlasovu kancelariju, utonula je u visoki kožni naslonjač sklopivši kapke. Moram se usredsrediti na posao. Pritisnula je dugme na telefonu. - Kejti, donesite mi portfolio i potražite predmet Kregmor. Kad je Kejti ušla noseći poštu, nije se smešila kao obično. Nervozno je gledala kako Ešli potpisuje pisma, a zatim je rekla: - Gospođo Marik, nema predmeta Kregmor! - Nema? - Ešli je podigla obrve. - Gde bi mogao biti? - U kancelariji gospodina Marika, zajedno sa svim ostalim predmetima. Jutros je zahtevao da mu ih donesu pre nego što sam došla - Kejti se premeštala s noge na nogu. - Mislila sam da to znate. - Zaboravila sam - pribrano je objasnila Ešli. - Koju je kancelariju odabrao moj muž? - Praznu, na kraju hodnika. Suzan Barton mu je sekretarica. Mislim da mu je gospodin Farnsvort predložio da preuzme vašu kancelariju, ali je gospodin Marik to odbio. Baš plemenito, ljutito je pomislila Ešli ustajući. - Dobro, Kejti, to je sve. Dakle, Jago je preuzeo kormilo ostavljajući je da trune u ovoj prostoriji. - Samo preko mene mrtve! - gnevno je zarežala uputivši se prema prostoriji na kraju hodnika. Iako su iznutra dopirali glasovi, odlučno je otvorila vrata. Jago je namršteno podigao pogled. - Rekao sam da... - zastao je. - Ah, Ešli, nisam očekivao da te danas vidim ovde. - Nisi? - blistavo mu se osmehnula iako su joj iz očiju vrcale varnice. - A gde bi vredna devojka trebalo da bude? Zdravo, Suzan klimnula je glavom zapanjenoj sekretarici.

- Donesete nam kafu - Jago je ljubazno zamolio sekretaricu, a čim je mlada žena izašla, okrenuo se Ešli: - Sedi pre nego šta eksplodiraš. - Nemoj mi govoriti šta da radim, nitkove - brecnula se. - Otkud ti ideja da mi uzmeš sve predmete iz kancelarije? - Hteo sam da se upoznam s tekućim i budućim projektima. - A nije ti palo na pamet da me zamoliš? - Iskreno, nije. Probleme Landonsa treba što pre rešiti pa nisam razmišljao o preteranom obziru prema tvojim osećanjima. Juče si odstupila s mesta generalnog mendžera firme, a ja sam te zamenio i nameravam da obavljam ovaj posao najbolje što mogu. - Sinoć si mi još jednom dokazao koliko si nepouzdan - ljutito je frknula. - Rekao si da je venčanje poslovni dogovor. Nakrivio je glavu. - Tako je, ali uživam u tome da spojim prijatno s korisnim. - Uveravam te da meni to nije bilo prijatno. - Sinoć si mi to jasno dala na znanje - usne su mu se izvile u osmeh. - Ipak nam je to bila prva bračna noć, morao sam bar pokušati. Mrzovoljno je slegnula ramenima. - Ako te ponovo spopadnu slični nagoni, uguši ih. A sad, hoću svoje predmete. Odmahnuo je glavom. - Ne, Ešli, ostaju ovde. Ovu prostoriju izabrao sam zbog prostranog zidnog sefa. Po podne dolazi bravar da zameni brojčanik. I od danas će predmeti tamo biti pohranjeni, pogotovo oni u vezi s tenderima i planovima. - Bože... Budi dobar pa mi daj predmet Kregmor... - Žao mi je, treba mi. Taj tender moramo dobiti, a nisam preterano zadovoljan pojedinim prikazima.

- Ni ja - zarila je nokte u dlanove. - I mogu to da popravim. Jago ju je nekoliko trenutaka prodorno posmatrao, a zatim je otvorio fioku i izvukao svežanj papira. - Onda ovo pažljivije pregledaj. Prelistavajući papire, podigla je obrve. - Ovo je odavno rešeno. To su stari tenderi... - A da li je Landons dobio te poslove? - Nije, ali... - Pregledaj ih, Ešli, i otkrij zašto ih je Landons izgubio. Želim pismeni izveštaj o tome. Tišina je ispunila prostoriju. Na kraju mu je podrugljivo salutirala. - Na zapovest, gospodine - zatim se osvrnula oko sebe. - Prilično si skučen ovde. Šta kažeš na to da preuzmeš moju kancelariju, sa svim što to podrazumeva? Spokojno ju je pogledao. - Ne, hvala. Sajlasu je ona možda odgovarala, ali drvene obloge na zidovima nisu moj stil. - Shvatam. A koji je tvoj stil, Jago? - To ćeš, draga moja, sama morati da otkriješ - uzeo je fajlove sa stola. - Ako želiš da nastavimo ovo prisno ćaskanje, možemo zajedno na ručak. Sad moram da radim. Ešli je tek na hodniku shvatila da ju je Jago izbacio iz kancelarije. Pozvala je Kejti rekavši da je ne želi da je bilo ko ometa u poslu, pa je briznula u plač. Jago je sve prisvojio i tretira je kao pripravnicu. Koristi svaku priliku da je ponizi samo da bi joj se osvetio. Nešto kasnije Kejti je javila:

- Ovde je gospodin Bret. Rekla sam mu da ne želite da vas prekidaju, ali insistirao je. - Pošaljite ga unutra. Pred Henrijem ionako nemam tajni, pomislila je brišući suze. I Henri je delovao sumorno. - Šta se desilo, dete drago? - zabrinuto je upitao. - Ono najgore. Hajde, Henri, slobodno mi reci da si me upozorio. Kad sam juče odstupila s mesta generalnog menadžera, predala sam mu svu kontrolu i sad svoje grehe moram da okajem kao pripravnica. - Ništa više neće biti kao pre - rekao je Henri setno. - Juče je bio upečatljiv. Uspeo je da pridobije simpatije direktora. A prošle noći zamalo da pridobije i mene, pomislila je ugrizavši se za donju usnu. - Šela želi da pozovem tebe... i tvog supruga na večeru. Može li u petak? - Može, što se mene tiče. Pitaću večeras Jaga. - Ima još nešto - oklevao je Henri. -Zamoljen sam da tebe i Jaga pozovem u salu za sastanke po podne u četiri - nakašljao se. - Reč je o nekim prezentacijama, svadbenim poklonima od borda direktora i radnika. Ešli se užasnula. - Moram li? - O, da. Za njih ste muž i žena bez obzira na vaše privatne probleme. - U pravu si. I skinuo nam je Maršals s vrata. - Da, jeste - ipak se namrštio. - Misliš li da će ponovo pokušati? - upitala je prisetivši se Jagovog upozorenja.

Henri je oklevao. - Ne verujem da će se svi u Maršalsu pomiriti sa odbijanjem. Jutros sam bio kod Jaga kad ga je Pol Holings nazvao. Njih dvojica se očito dobro poznaju. Ešli je klimnula glavom. Henri je delovao zabezeknuto. - Pa, pretpostavljam da tvoj suprug ima razgranate poslovne kontakte, ali u ovom slučaju donekle sam... iznenađen. Ešli se nasmešila. - Jago je pun iznenađenja - rekla je cinično. I nisu sva lepa, dodala je u sebi. Ponovo ostavši sama, uzela je svežanj papira koji joj je Jago dao. Uzdahnuvši, privukla je notes, počela da beleži važne detalje i uskoro je shvatila kako uživa u poslu. Kad joj je Suzan Barton javila da je Jago poziva na ručak, odbila je. Nešto pre četiri Ešli je u malom privatnom toaletu uz kancelariju mejkapom uklonila tragove brige s lica. Jago ju je čekao na hodniku pa su zajedno produžili do sale za sastanke. - Sledeći čin ove komedije - zlobno je primetio uzimajući je za ruku. Besno ga je pogledala, a zatim je nabacila vedar izraz dok su ulazili u salu praćeni aplauzom. Iskreno obradovana, odvila je težak srebrni poslužavnik iz omota, kao poklon borda direktora, i lep kineski servis za čaj od zaposlenih. Potom je Jago održao kratak, ali duhovit govor. - Zaista lepo od njih - rekla je Ešli kad su ostali nasamo. Jago je podigao poslužavnik uz zajedljiv komentar:

- Sigurno je protekle tri godine čamio u nekom trezoru čekajući ovaj trenutak. Večeras neću moći da ti pravim društvo, što ti sigurno neće teško pasti. Verovatno ću odsustvovati i tokom vikenda. Zurila je u njega. - Shvatam. Smem li pitati kuda putuješ? - Zar ne misliš da je to moja stvar iako mi, naravno, laska tvoje interesovanje. Uzdržala se od pitanja da li će ga Erika pratiti, jer bi je to unizilo u Jagovim očima. - Iako imaš slobodu da radiš šta želiš -pribrano je objasnila drugima će se biti čudno što ne provodimo vreme zajedno. Podigao je obrve. - Draga moja Ešli, nikada od tebe ne bih tražio toliku žrtvu. A koji su ti drugi? Gospođa Bolton i personal? Oni su verovatno već doneli svoje zaključke. - Nesumnjivo - potvrdila je Ešli. - Ali to ne znači da želim da budem pohranjena na imanju kao još jedan neželjeni poklon - dotaknula je srebrni poslužavnik. - I pritom poklon koji nije otpakovan. - Ovaj... brak bio je tvoja ideja - prosiktala je - i neću ti dopustiti da me ponižavaš. - Mislim da bi veće poniženje bilo da čitavog vikenda glumiš odanu suprugu. Ešli je progutala knedlu. - Ali ja neću provesti čitav vikend sama u toj mrskoj kući. Lice mu se smrknulo. - Nekada si volela tu kuću i jedva si čekala da se preseliš u nju.

- Tada sam bila naivno dete. Nisam znala šta se krije pod tom fasadom. Ne nameravam da ponovim istu grešku. - S tim se mogu samo složiti - hladno je rekao. - Dokle si stigla sa starim tenderima? - Nisam još završila. - Nisam to ni očekivao. Ali sigurno si stekla neki utisak. - Rekla bih da su naše ponude bile u redu, ali frustrirana sam time što nismo pobedili. - To je pitanje vremena - smireno ju je uverio. - Pobrinuću se za to. Volim da pobeđujem, Ešli, nemoj to zaboraviti.

- Kako bih mogla? - pogledala je na sat. - Poći ću kući. Ovde me ionako ništa ne drži. Zamišljeno ju je pogledao. - Ako ti se ne mili da vreme provodiš sama, šta kažeš na to da večeras pozovemo nekog u goste? - Koga? - Treba da večeram s Polom Holingsom. Planirao sam da odemo u neki restoran, ali mogao bih ga pozvati kući. - Pol Holings, generalni menadžer Maršalsa? - začuđeno je upitala. - Glavom i bradom. Pomislio sam da bi njega ne bi želela da vidiš i zato sam izabrao restoran kad je predložio da se nađemo. - U redu je - odlučila je Ešli. Pošto je mislila da će Jago provesti veče sa Erikom, Holings joj se činio kao manje zlo. - Pozovi ga kod nas. Sajlas je uvek govorio da treba upoznati svoje neprijatelje. - Dobro, prepuštam ti pripreme za večeru. I, draga, nemoj smetnuti s uma da si srećna nevesta. Molim te da umesto bezbojne odeće obučeš ono što si nosila u kantri klubu.

Uvređeno je uzdahnula. - Hoćeš da kažeš da ne umem da se odevam? - Verujem da potiskuješ tu sposobnost. Na primer, teško je naslutiti kakvo se savršeno telo krije pod tom dosadnom sivom vunom na tebi. - Kompliment eksperta? Ne očekuj da budem polaskana. - Nikako, jer to zapravo nije pravi kompliment - oči su mu zablistale. - Dosad nisam bio u prilici da te detaljnije istražim. - Ne verujem da te to pogađa - hladno je odgovorila. - Zadovolji se svojim avanturama, Jago. Ne želiš i mene povrh svih njih. - Jesam li spomenuo da volim da pobeđujem? Već sam te jednom izgubio, Eš, i ne nameravam to ponovo da doživim - zastao je. - Još uvek želiš da ostanem kod kuće za vikend? Usta su joj se osušila. Zadrhtala je pitajući se da li je sigurnije da vikend provede sama. Uzdignute glave, čula je sebe kako izgovara: - Radi što ti je volja, svejedno mi je - i silno je poželela da je to istina.

6. poglavlje

E

šli se natenane doterala za ovo veče. Besprekoran mejkap, tamna kosa koja joj je padala po ramenima i smaragdnozelena haljina činili su je lepim priviđenjem. Kad je sišla dole, Jago ju je čekao u salonu. Zgranuto je primetila da je u formalnom večernjem odelu još privlačniji. Osmotrivši je od glave do pete, klimnuo je s odobravanjem. - Hvala ti - tiho je rekao. - Želiš li nešto da popiješ? - Šeri, molim - sela je popravljajući nabore na haljini. Kad joj je pružio čašu, upitala je: - Kakav je čovek taj Pol Holings? - Na studijama je važio za smelog momka, a za kratko vreme mnogo je postigao. Koristiće nam da saznamo što više od njega. Izjavio je da nema ništa protiv mene. - I poverovao si u to? - Ne baš - otpio je gutljaj viskija. - Biće ovo zanimljivo veče. - On dolazi sam - naglas je razmišljala. - Zar nije oženjen? - Razveden je. Mislim da mu porodični život nije prijao. - Definitivno nije jedini. - Je li to nešto na moj račun? - seo je do nje i jasno je osetila dodir tih dugih mišićavih nogu kroz tananu svilu haljine. - Ima li išta prisnije od ove scene: moja žena i ja, s pićem u ruci čekamo gosta? Ešli bi mogla da zamisli mnogo više od toga. Ćutke je otpila gutljaj pića.

Gotovo joj je laknulo kad se oglasilo zvono pred vratima. Jago ju je uzeo za ruku da joj pomogne da ustane. Za trenutak je stajala privijena uz njega osećajući da joj bridi svaki milimetar tela. Zatim ju je iznenada pustio i osvrnuo se na zvuk otvaranja vrata salona. - Ovo je, dakle, neprijateljska jazbina -rekao je Pol Holings ulazeći. Bio je visok i veoma privlačan. Smešeći se, stisnuo je Jagovu ruku. - Zaista se dugo nismo videli. A posle udarca koji si mi juče zadao, trebalo bi da poželim da je tako ostalo - potom se okrenuo Ešli, s još širim osmehom na licu. - Hvala vam što ste me pozvali u svoj dom, gospođo Marik Možda smo rivali na poslovnom planu, ali se toplo nadam da privatno možemo biti prijatelji. - I ja se nadam - ljubazno je uzvratila Ešli dopuštajući mu da zadrži njenu ruku u svojoj. - Oduvek sam znao da će samo savršena žena uspeti da otrgne Jaga od momačkog života - nastavio je Holings, očito verujući da su se venčali iz ljubavi. - Možda biste i meni mogli pomoći da nađem ženu koja će me trpeti. Svi mi kažu da treba još jednom da probam. Ešli je izvukla ruku i blistavo mu se osmehnula. - Videću šta se može učiniti. Volite li plavuše ili brinete? - Zapravo brinete, ali Jago mi je već preoteo najprivlačniju. Čini se da ga u poslednje vreme sreća prati. A možda će se i meni uskoro osmehnuti. - Možda - rekao je Jago. - Viski s ledom? - Naravno - odgovorio je Pol pa se ponovo obratio Ešli. - Šteta tiho je rekao - što se nisam priključio pregovorima. Ali niko mi nije rekao koliko ste čarobni. Trebalo je da zgrabim priliku umesto da pustim Jaga da me pretekne. Ali to je trenutni neuspeh. - Videćemo - rekla je. - Evo, stiže vaše piće.

Razgovor nije zapinjao, Pol i Jago pričali su o zajedničkim prijateljima. Ali Holingsova primedba silno je uznemirila Ešli. Mora da je siguran u sebe, pomislila je, kad igra tako otvorenih karata. Jelo je bilo odlično: riba u laganom krem sosu, hrskava pačetina u sosu od jabuka, uz prilog od mladog graška. Za desert je poslužen kolač od ananasa. Veče bi joj bilo prijatno da je mogla da se opusti. - Čini se da vas muče strašne misli - primetio je Pol prateći je u salon. - Nadam se da nisu usmerene na mene. Naime, upravo sam saznao da sam vam prekinuo medeni mesec. - Nemojte da vas to brine - Ešli je pozvonila za kafu. Zamišljeno ju je gledao. - Da ste moja nevesta, ne bih želeo ni sa kim da vas delim. - Molim vas - hladno ga je presekla -nemojte se pretvarati da ne znate zašto smo se Jago i ja venčali. - Po svemu ste kćerka Sajlasa Landona. Rečeno mi je da je on cenio direktnu komunikaciju. Ešli, više bih voleo da ste mi saradnica nego protivnica. - Bojim se da gajite prevelike nade - nemirno je pogledala prema vratima. - Gde se Jago zadržao? - Morao je da telefonira pa me je poslao za vama da se ne osećate zapostavljenom. Ili da bi se uverio da ga neću prekinuti u razgovoru, pomislila je Ešli. A onda je gost bez ikakvog uvoda prešao na stvar: - Zašto ne prodate Landons, Ešli, dok vam se još isplati? Ne možete doveka računati na Jagovu podršku, čak i ako ste u braku s njim. Čim primeti da Landons tone, otići će. Njemu sve brzo dosadi, pogotovo ako je suočen s porazom. A kad pobedi, odmah se baca u potragu za novim izazovom. Ali siguran sam da vam ne otkrivam ništa novo.

Uznemireno ga je pogledala. - Šta to treba da znači? - Već ste jednom bili vereni, zar ne? Nesumnjivo ste otkrili ponešto o njemu. - Da. Jago je prilično uzdržan. - Mora da je veoma komplikovan mladoženja - nasmejao se Pol. - Možda sam i ja komplikovana - rekla je kad je gospođa Bolton ušla da posluži kafu. Odmah za njom u salon je ušao i Jago rekavši domaćici: - Erika je negde zaturila minđuše. Pokušajte da ih pronađete umesto mene. Dakle, upravo se čuo sa Erikom, pomislila je Ešli, pa je posegnula za kafom u želji da prikrije uznemirenost. Očekivala je da će Pol još jednom navesti razgovor na preuzimanje Landonsa, ali nije, s Jagom je razmenio neke glasine iz poslovnih krugova. Posle izvesnog vremena Holings se oprostio privukavši Ešlinu hladnu ruku svojim usnama. - Doviđenja - rekao je. - Moramo se uskoro ponovo sastati. Jago ga je ispratio do automobila dok je Ešli uz kamin grejala ruke. Kad se vratio, blago ju je upitao: - Šta te je toliko razbesnelo? - Ne dopada mi se tvoj prijatelj. - Šta ti je rekao? - On... rekao je da ćeš otići kad Landons zapadne u krizu. Je li to tačno? Podrugljivo ju je pogledao.

- Možda je galantno ostati na brodu koji tone, draga, ali za uspešnog biznismena to bi bilo van pameti. - Toliko o tvojoj lojalnosti Sajlasu. - Takođe sam i realista - fiksirao ju je pogledom. - Moramo se usredsrediti na to da sačuvamo brod od potonuća. Slažeš li se s tim? - Znaš moj stav. Zašto bih se inače upuštala u ovu farsu od braka? Mislila sam da sam dobila tvoju lojalnost kad sam ti prepustila kormilo Landonsa - neveselo se nasmejala. - Zaboravila sam da te tako i drugi može kupiti. - Ah, da. Je li Pol naveo neku cifru? - Rekao je da će biti velikodušan prema oboma. Ako ti zaista nije mnogo važno šta će biti s Landonsom, zašto si se venčao sa mnom? - Da bih te odveo u krevet - drsko je uzvratio. - I nemoj se pretvarati da to nisi znala. I te kako si toga bila svesna, isto kao i pre tri godine kad si me izluđivala stalnim izmicanjem. Hteo sam budem strpljiv, da ti dam vremena, ali nisi mi prišla ni za korak, Ešli. Ali jednoga dana ćeš mi prići ako želiš da se borim za Landons. - Rekao si da je reč o sporazumnom braku. - Znam šta sam rekao. A pomenuo sam i to da cilj opravdava sredstvo. Još uvek nisi shvatila na koliko se to različitih načina može interpretirati? - Verovala sam ti, Jago... Odmahnuo je glavom. - Ja to drugačije vidim. Nije te mnogo iznenadilo kad sam se sinoć pojavio u tvojoj sobi. Da nas nisu prekinuli, svaki bi prigovor odavno bio otklonjen. Večeras nas niko neće ometati i otkrićeš šta znači biti žena, moja žena. - Ne mogu da verujem! Ne misliš valjda ozbiljno? - Nikada u životu nisam bio ozbiljniji.

- A šta je sa Erikom? - upitala je prigušenim glasom. - Šta će reći kad to sazna? Pa ti mene zapravo ne želiš. Prokockaćeš budućnost s njom? Jago je ležerno slegnuo ramenima. - Ona nije ovde, draga. I ja joj sigurno ništa neću reći, a ti? Ešli je bila omamljena. - Ne ostavljaš mi izbor? - Ali naravno - rugao se Jago. - Hoćeš li radije tu, na podu ili gore, na krevetu spavati sa mnom? - Gadiš mi se - prošaputala je. - Ponavljaš se, dušo, a ja postajem nestrpljiv. Dakle, ovde ili... - Gore - odgovorila je jedva čujno. - Vrlo dobro - otvorio je vrata. Iako su mu se usne smešile, pogled koji je počivao, na njenom bledom licu i drhtavim usnama bio je neumoljiv. - Hajdemo onda gore... draga.

7. poglavlje

J

ago ju je uhvatio podruku i poveo u svoju sobu. - Konačno sami - tiho je rekao. - Mrzim te - prošaputala je.

- Možda. Nisi me bez razloga izlagala paklenim mukama pre tri godine. Sve to sad možeš ispraviti i okajati. Mogla bi početi da skidaš haljinu. - Zahtevaš da se ponizim pred tobom... - Zarad budućnosti Landonsa? To je cena koju moraš platiti, draga. A možda bi više volela da te ja svučem? Ne? - surovo se osmehnuo. Ili ti možda Landons ipak ne znači toliko? Da nazovem Pola sutra i da mu kažem da smo se predomislili? - Pre bih te poslala u pakao! - povukla je rajsferšlus i haljina je kliznula na pod. Nogom ju je prezrivo odgurnula u stranu. Zadovoljan? - Ni blizu. Priđi. Ne gledajući ga, muklo je izgovorila: - Već si me dovoljno ponizio. - Nisam ni počeo. Dobro znam kako je biti ponižen. Seti se kako si me primoravala da puzim pred tobom - gorko se nasmejao. - Ali ni to nije pomoglo. Uživala si zabadajući mi nož dublje u ranu. Sad sam ja na redu. Nateraću te da me prokleto silno želiš, kao šta sam ja tebe oduvek želeo, ženo moja jogunasta. Kad je pružio ruke prema njoj čvrsto je zatvorila oči. Prstima je lagano klizio od ramena do njenih nagih grudi.

Ešli zamalo da vrisne kad je njene dojke obuhvatio dlanovima, palčevima mučno sporo milujući bradavice. Shvatila je da divlja strast u njoj nije zgasnula već je samo zadremala čekajući Jagov dodir, njegovo milovanje, poput cveta koji čezne za prolećnim suncem. Drhtala je čitavim telom osećajući da je prožima ushićenje. Hladne, vešte ruke klizile su nizu njeno telo oslobađajući je ostatka odeće. Potom ju je privio uza se. Kad je osetila grubu tkaninu sakoa na koži, shvatila je da je on još uvek odeven. Kao da sam njegova robinja, pomislila je zabacivši glavu i besno ga pogledavši. Jago se tiho nasmejao, pa je spustio usne na osetljivu kožu njenog vrata. - Izluđuješ me - promrmljao je. - Sad sam ja na redu... Podigao ju je na ruke i položio na krevet, s neskrivenom požudom upijajući svaku liniju i oblinu njenog tela. Dok je odlagao sako, Ešli se okrenula na stomak. Mogla bi se opirati, ali brzo je odagnala tu apsurdnu ideju. Bila je bolno svesna snage tog mišićavog tela. Oduvek se kontrolisao pred njom poput lava u kavezu, ali sad je lav na slobodi i nije se usudila da ga naljuti. Može mu se odupreti samo razumom. Spustio se pored nje na krevet i lagano dotakao njena naga ramena. - Možeš mi izaći u susret ili nastaviti nepomično da ležiš - blago je rekao. - Ali nešto treba da znaš, Eš: želim te bez obzira na tvoju odluku. Snažnije ju je stegnuo okrenuvši je sebi. Prineo je usnama njene ruke. - Draga - muklo ju je zamolio - nemoj se opirati, ne treba tako da bude.

- A kako onda? - jedva je prepoznala sopstveni glas. - Ne verujem ti više, Jago, pa nemoj očekivati da ti se tek tako podam. Proklet da si, radi šta ti je volja. Ne mogu te sprečiti. Ali neka se što pre okonča. Osmeh mu je zatitrao oko usana. - Znači, to želiš? Žao mi je što te moram razočarati. Tako sam dugo ovo čekao pa sad nameravam da uživam u svakoj sekundi nagnuo se da je poljubi, jezikom je nežno milujući po usnama. Tačno je znao kako da je uzbudi. Ali to nije fer!, vrisnula je u sebi. Nije pravo da bude tako nemilosrdno isporučena nagonima vlastitog izdajničkog tela. Lakše bi joj bilo da ga zamrzi ako je uzme bezobzirno, na silu. Ali on to nije učinio. Rukama i usnama davao joj je na znanje da želi njenu potpunu kapitulaciju. Ešli je prisilila sebe da misli na nešto drugo: na Pola Holigsa i njegove pretnje, na dokumentaciju koju je danas pregledala, na sve samo ne na čoveka pored nje u krevetu. Gotovo je priželjkivala da je povredi ili uzme na silu da bi ga mogla omrznuti, ali on to nije učinio. Ušao je lagano, nežno, a zatim je oprezno počeo da se kreće u njoj... Usnama je potražio njene ljubeći ih. Kretao se sve brže, silovito je grleći. Izgubio je kontrolu, osećajući i udišući samo nasladu sve dok uz mukli krik nije eksplodirao plamen strasti u njemu. Jago je iscrpljen ležao pored nje, bio je nepojmljivo ranjiv. Ešli bi bez po muke mogla da ga odgurne od sebe, ali sad je očajnički čeznula za tim da se privije uz njegova naga prsa, da mu nežno skloni vlažnu kosu s čela, da mu lice pokrije nežnim poljupcima. I ta ju je želja užasno potresla, pošto je zapravo trebalo da ga mrzi. - Ako si završio sa mnom, otišla bih u kupatilo - ledeno je rekla boreći se sa sobom.

- Nisam završio s tobom. Ni blizu, draga moja. Noć je još mlada, a treba da nadoknadim tri godine - nežno joj je pomilovao bradavicu, koja je očvrsnula pod njegovim dodirom. - A sad da nastavimo - dodao je. Ešli se polako razbudila. Za trenutak se omamljeno osvrnula po nepoznatoj sobi, a onda se uspravila na krevetu, sasvim budna, jer joj se sećanje razbistrilo. Ležala je sama na izgužvanoj posteljini grizući donju usnu i prisećajući se protekle noći. Iako ju je uzeo, ona je pobedila. Jasno mu je pokazala da joj je svejedno iako joj je telo čeznulo za njim. Sad je znala šta da očekuje od svog supruga. Pokupila je odeću s poda, pažljivo otvorila vrata i trkom se vratila u svoju sobu. Tamo se na brzinu istuširala, a zatim je obukla bele farmerke i crvenu majicu. Na usne, još uvek natečene od Jagovih poljubaca, nanela je ruž, ali tamne senke ispod očiju nije mogla da prikrije. Ljutito je očešljala kosu pa je sišla u prizemlje. Dole nije bilo nikoga, a iz daljine je dopiralo zujanje usisivača. Zastala je u podnožju stepeništa razmišljajući o tome gde je Jago. - Dobro jutro, madam. Želite li doručak? - Samo kafu, molim - Ešli se trudila da zvuči ležerno. - I, molim vas, recite gospodinu Mariku da želim da pričam s njim. - Gospodin je već otišao, madam - odgovorila je gospođa Bolton uz poznati kiseli osmeh. - Odmah posle doručka. Zar vam ništa nije rekao? - O, naravno. Samo... izgleda da sam to zaboravila. Setio da ponese one minđuše? - Jeste, madam. Pronašla sam ih sinoć. Želite li da kafu donesem u salon?

- Da, hvala. Ušavši u salon, prešla je po debelom tepihu do vrata terase. Širom ih otvorivši, duboko je udahnula proletnji vazduh. Jutro je bilo tmurno. Suze su joj se slivale niz obraze. Zašto je Jago još uvek imao moć da je povredi? - Zato što ga volim. Gospode, još uvek ga volim - prošaputala je. Protekle noći Jago je osvojio i njeno telo, a njegovo trenutno odsustvo dokaz je da ne želi ništa više od toga. Osvrnula se kad je domaćica ušla noseći kafu. - U kaminu opet ne gori vatra - rekla je Ešli. - Gospođa Marik je naložila... - Ja sam gospođa Marik - oštro je uzvratila Ešli. - I dok je ovako prohladno, zahtevam da se svakog jutra potpali vatra u kaminu. Jasno? - Da, madam. Ali gospođa Erika neće biti oduševljena takvom promenom. - Mislim da nas dve moramo da se sporazumemo, gospođo Bolton, inače ćemo morati da se rastanemo. Crvenilo je oblilo lice gospođe Bolton. - Ne možete da... - Primetićete već da i te kako mogu. Kako vam zvuči otkazni rok od mesec dana? - Možete da kažete šta god vam je volja, ali ništa se neće promeniti. Videćemo koja će od nas dve morati da ode. Vrata su se uz tresak zalupila za njom. Ešli se zavalila u stolicu. Prisećala se prvih poseta ovoj kući kao Jagova verenica. Gospođa Bolton je i tada sve činila da se Ešli oseća kao nespretna školarka, ali to se više neće ponoviti. Osvrnuvši se oko sebe, shvatila je da je jedina prijatna prostorija u ovoj kući radna soba

Džajlsa Marika, koju je Jago prisvojio. Možda i ona treba da zahteva još jednu sobu za sebe, pa da je uredi po svom ukusu. A znala je i koja bi to soba bila. U zadnjem delu kuće postoji mala soba sa izlazom u vrt. Doduše, mračna i prilično skučena zbog masivnog starog nameštaja, koji će morati da prebace na tavan. U tu sobicu uneće nekoliko omiljenih komada nameštaja iz svog stana, okačiće svetlije zavese i malo će osvežiti tapete. Duboko je udahnula, pa je pozvala gospođu Bolton saopštivši joj mirnim tonom da pospremi tu sobu. Žena je stisnula usne i klimnula glavom. Nešto kasnije Ešli se odvezla u grad. Agent za nekretnine nije bio oduševljen njenim nalogom da, umesto da ga proda, stan samo kratkoročno izda, kao i da zadrži pojedine komade nameštaja. Agent je pokušao da je podseti na izričiti zahtev gospodina Marika da se stan proda, na šta je Ešli uzvratila da su se predomislili. Kada je odabrala nameštaj koji će joj trebati na imanju, agent joj je nevoljko ostavio broj pouzdane firme za transport. Dok je pozivala tu firmu, začulo se kucanje na ulaznim vratima. Sigurno još jedan zainteresovani kupac za stan, pomislila je. - Martine! - silno se iznenadila. Martin je delovao zbunjeno. - Neko mi je rekao da se stan prodaje i da... - naglo je zastao. - Ešli, to ne može biti istina! Nisi se valjda... venčala? Ćutke je pružila ruku s prstenom. - O, Bože! - naslonio se na dovratak. -Zaista nisi gubila vreme. Pre nego što sam otputovao mislio sam... nameravao sam... ponovo je zastao. - Pa morala si to znati. Bilo joj je iskreno žao, ali nije mu mogla reći da njihova veza nema budućnost pošto je duboko u srcu čekala da se Jago vrati.

- Želiš li piće? Kafe, nažalost, nema. - Da, sad bi mi trebalo piće. Pustila ga je unutra, a zatim mu je donela čašu viskija. - Da li je tvojoj kćerki bolje? - Jeste. Deca se brzo oporave. A moja... Suzan je oduvek bila sklona panici - iz njegovog glasa izbijala je čežnja. Martin bi očito rado bio u braku, pomislila je tužno. - Znaš, zabrinuo sam se kad sam te video s Jagom u kantri klubu, ali bila si tako sigurna da je to prošlost - ućutao je na tren. - Trebalo je iskreno da mi kažeš šta se dešava. - Izvini, pogrešila sam - složila se. -Recimo to ovako: Jago mi je naprepad osvojio srce. - Trebalo je da pokušam - iskapio je viski. - Ne ljutim se na tebe, Ešli. Smem li te poljubiti za rastanak? Ispravan odgovor trebalo je da glasi ”ne”, ali nije želela da ga povredi. Kad ju je privukao u naručje, ukočila se. Martin je požudno pritisnuo usne na njene pokušavajući jezikom da joj rastavi stisnute usne. Ešli je rukama pokušala da ga odgurne, ali on se nije obazirao na to. Činilo se kao da je namerio da joj dokaže da je među njima sve funkcionisalo i Ešli je osećala samo duboko kajanje. Kad je rukom dodirnuo njenu dojku, Ešli se skamenila znajući da je situacija izmakla kontroli, kao i da joj ne preostaje ništa drugo nego da ga udari da bi se osvestio. I baš kad je skupila hrabrost da podigne koleno, s vrata se čuo ledenohladan glas: - Čini se da sam naišao u nezgodnom trenutku. Bio je to Jago.

8. poglavlje

M

artin je tako naglo pustio Ešli da je gotovo pala. Bio je do te mere zbunjen pa je bezmalo prasnula u histeričan smeh iako joj nije bilo do toga. - Ja... objasniću... - mucao je Martin. Ešli se ubacila: - Nema potrebe, Martine. Doviđenja i nek ti je sa srećom. - Da, mnogo sreće - ponovio je Jago dok se Martin provlačio pored njega. Sačekao je da se vrata zatvore, pa je rekao: - Trebalo bi da ti se izvinim što sam upao nenajavljen, ali neću to učiniti - namrgođeno ju je odmerio. - Agent mi se požalio da nećeš da prodaš stan. Iznenadio sam se, ali ni pomislio nisam da planiraš da ga preurediš u ljubavno gnezdašce. - To nije tačno. Martin je želeo da se oprosti sa mnom. - O, zaista? Nije mi se tako činilo. - Ne budi sarkastičan! - ljutito je viknula. - Posle protekle noći trebalo bi da ti je jasno šta te očekuje. Ne znajući šta da odgovori, ponela je čaše u kuhinju da ih opere. Jago je išao za njom. - Otkud si znao da sam ovde? - Parkirala si automobil pred ulaznim vratima. Trebalo je da ga ostaviš koju ulicu dalje i da dođeš pešice ako nećeš da te uhvate na delu. - Hvala ti što si me posavetovao. Setiću se toga sledećom prilikom. - Smem li da znam zašto ne želiš da prodaš stan? I zašto moji baštovani nose nameštaj na tavan?

- Odlučila sam da uredim za sebe sobicu u kući, koja očito nikome ne treba, i želim da je opremim svojim nameštajem. Nadam se da nemaš ništa protiv.

- Preko dana možeš raditi šta hoćeš. Ali noću... Rekao sam da tvoje stvari premeste u moju spavaću sobu. Osetila je da joj rumenilo obliva obraze. - Je li to bilo nužno? - Jeste. Zar ne misliš da je to logično posle prošle noći? - Trudila sam se da ne mislim na to. Nasmejao se. - Mogu da zamislim. Dakle... zašto nećeš da prodaš ovaj stan? - Hoću da imam kud da odem u slučaju da se umoriš od svojih igara moći i poželiš da me se rešiš. - Misliš da mi je to namera? - Pojma nemam, ali ne dam ovaj stan. Agent će pokušati da ga iznajmi, a ako ne, od svoje zarade iz Landonsa plaćaću tekuće troškove. - U redu je samo ako ti ne pređe u naviku da ovde primaš druge muškarce. Okrenula se, besno ga gledajući. - Licemeru! Misliš da ne znam gde si jutros bio? - Zašto to ne bi znala? Nisam nameravao to da krijem. - Drugim rečima, otvoreni brak. Nemoj zaboraviti da to važi za obe strane. - Neću, ne brini. Iako me tvoja noćašnja reakcija nije navela na ideju da ćeš se već danas upustiti u ljubavnu avanturu. Slegnula je ramenima. - Samo zato što ti nisi uspeo da me uzbudiš...

Na tren je zavladao muk. - Shvatam - zarežao je Jago. - Dakle... svejedno ti je ko te ljubi, samo da to nisam ja. - Možda - nije ga udostojila pogleda. -Treba da nazovem firmu za selidbe. - Kasnije - rekao je blago. - Možda će odneti i krevet, a meni je nešto na umu... Kad joj je prišao, Ešli je poželela da uzmakne, ali nije imala kud. - Ovo je smešno - rekla je drhtavim glasom. - Možda, ali pošto sam prekinuo tvoj randevu s Vitamom, mogu bar to da ti nadoknadim. - Nisam planirala da se vidim s njim. Bio je odsutan neko vreme, pa je navratio kad je čuo da smo se venčali... Jago ju je privukao sebi. - A onda sam se pojavio ja i sve pokvario. Uz reputaciju koja me prati, nisam u poziciji da ti prebacujem bilo šta, Ešli. I neću te sprečavati da nadalje koristiš ovaj stan. Ali uvek treba da imaš na umu činjenicu da sam te ja prvi ovde imao. - Gadiš mi se! - Znam da to misliš o meni - Jago ju je podigao na ruke i odneo u dnevnu sobu, gde ju je položio na meku jamboliju pred kaminom. Oslonila se na laktove. - Šta si naumio? Skinuo je sa sebe tanki pulover od kašmira. - Isto ono što sam radio protekle noći, draga, možda s ponekom varijacijom -kleknuo je pored nje rukom mazeći njene bokove. Naglo je udahnula pokušavajući da se otrgne iz njegovih ruku. - Pusti me, proklet da si!

- Nema šanse - jednom rukom pritisnuo joj je zglobove obe šake iznad glave, a drugom je podigao njenu majicu iznad grudi. Otkopčao je grudnjak i nagnuo se. Osetila je topli dodir njegovih usana na koži dok joj je jezikom milovao bradavicu. Kad je podigao glavu, ugledala je hipnotišuću žudnju u njegovim očima. - Divno mirišeš - promuklo je izgovorio. Pustio joj je ruke da bi joj svukao majicu preko glave. Ešli se nije branila. Koža joj je bridela od požude gde god ju je dotakao usanama. Prošle noći uskratila je sebi uživanje, ali povređeni ponos više nije mogao da je zaštiti. Poljubio ju je, a ona mu je prvo stidljivo, a potom gorljivo uzvratila poljubac. Obgrlila ga je oko vrata privlačeći ga sebi da bi uživala u dodiru tih snažnih prsa uz svoje nage grudi. Odvojivši usne od njenih, Jago joj je poljupcima obasuo čelo, obraze, sklopljene kapke, a kad je usnama ponovo osvojio njene, nije uzmaknula pred navalom žudnje, već mu je uzvratila. Malo se odmaknuo od nje da bi joj raskopčao rajsferšlus. Ponovo ga je obgrlila oko vrata dok ju je oslobađao stega uskih pantalona. Telo joj je plamtelo dok joj je svlačio čipkane gaćice. Čežnjivo iščekujući milovanje, osetila je da joj vrelim usnama istražuje najosetljiviju tačku. - Ne! - Budi mirna - tiho je rekao. Rukama je lagano klizio po njenom ustreptalom telu umirujući je dodirom. - Predstoji nam putovanje u visine naslade, Eš. A ovoga puta ne želim da putujem sam. Usnama joj je milovao grudi, a potom čvrste bradavice i stomak. Dodirima ju je stavljao na slatke muke mameći je istovremeno iz sigurnog skrovišta, rastapajući ostatke njenog otpora. A kad je postigao cilj, nije više bila u stanju da zauzdava osećanja. Tihi,

bespomoćni jecaj oteo joj se iz grla dok se predavala talasima strasti, koji su joj silovito prostrujali telom. Talasi su postajali sve jači pretačući se u oluju naslade koja je uzdigla Ešli u neslućene visine. U tom trenu Jago je prodro u nju. Dok se kretala s njim u istom ritmu, naslada ju je sve jače prožimala. Gubila se u slasti boreći se za dah, dok se zajedno s Jagom rastakala u neodoljivoj ekstazi. Lagano je dolazila sebi vraćajući se u stvarnost. S hladnim dodirom vazduha na ustreptaloj vrelini njene kože vratio joj se osećaj u telo. Jago je naglo ustao. Ešli je mirno ležala posmatrajući ga kroz napola spuštene kapke. Želela je da mu kaže koliko ga voli, ali sećanje na njegovo neverstvo paralisalo joj je jezik. Uostalom, sad ionako zna sve o njoj. Više nema tajni pred njim. Pokušala je da se opusti i smiri. Morala je progovoriti, morala ga je pitati, ali neumoljivi izraz njegovog lica nije joj ulivao nadu. Kao da je naslutio šta se u njoj dešava, okrenuo se prema njoj, mrkim pogledom klizeći po njenom nagom telu. - Dakle, koga si zamišljala na mom mestu? Vitama ili nekog ljubavnika iz snova? Na nagoveštaj prezira u Jagovom glasu stegnulo joj se srce. Drhtavim rukama posegnula je za odećom na podu. - Ljubavnika iz snova - promrmljala je. Jago je oduvek bio ljubavnik iz njenih snova. A činjenicu da je on jedini muškarac koga je ikada želela smatrala je svojom tragedijom. - Čestitam - narugao se. - Nisam znao da imaš tako bujnu maštu prišao je prozoru i zagledao se napolje dok se Ešli žurno oblačila. Želiš li da te odvezem kući? - osorno je upitao. - Ne, treba još nešto da obavim u gradu.

Zbunjeno je treptala. Pre nekoliko trenutaka bili su sjedinjeni strašću kakvu ni u najluđim snovima nije mogla da zamisli, a sad su se spustili na zemlju razmenjujući banalnosti. - Kako hoćeš - šturo je rekao. - Vidimo se kasnije. Vrata su se zatvorila za njim. Ešli je odugovlačila kupovinu odlažući trenutak povratka na posed. Birala je tapete i materijale za zavese. Ipak, nije uspela da odagna iz misli vrelinu strasti koju su zajedno doživeli. Sve mu je dala i sad se mora pomiriti s tim koliko mu je malo značio njen dar. Na kraju je izabrala gotove zavese i navlake za jastuke, pa se lagano odvezla kući. Kese iz nabavke odmah je odnela u novu sobu, koja je bez masivnog nameštaja delovala prostranije i svetlije. Donela je stolicu iz salona i popela se na nju da skine stare i okači nove zavese. Stolica se iznenada zaljuljala pod njom. Užasnuto vrisnuvši, mahinalno se uhvatila za ram prozora. U tom trenu čula je Jagov ledeni glas. - Šta to, zaboga, radiš? - obuhvatio ju je oko struka i spustio na pod. - Kačim zavese - ljutito se otrgnula, rumena u licu. - A ja pomislio da ćeš možda da se obesiš - zajedljivo je prokomentarisao. -Zašto nisi pozvala gospođu Bolton da ti pomogne? - Zato što mi se ne dopada - Ešli se sagnula da podigne kukicu s tepiha. - Ako ćemo iskreno... - Da? Prkosno je isturila bradu. - Zapretila sam joj jednomesečnim otkaznim rokom. - Zaista? - namrštio se. - Zar nije trebalo prvo da me pitaš?

- Nisam mogla jer nisi bio tu - hladno je uzvratila. - Trebalo je da sačekaš da se vratim -bio je besan. - Ne znam zašto bih. Ona nije nezamenljiva. - Erika smatra da jeste - mirno je rekao. - Bojim se da gospođa Bolton ostaje gde je. Ni meni nije omiljena, ali želim da izbegnem probleme koji bi nastali ako je tek tako izbacimo na ulicu. - Misliš, Erika će se naljutiti? - Moglo bi se tako reći. - A to se, naravno, mora izbeći - narugala se da bi prikrila povređenost. - Da - prodorno ju je osmotrio. - Ešli, moraš shvatiti da... - O, sve ja shvatam, veruj mi... Ipak, pitam se zašto si se oženio mnome... - zagrcnula se. - Ah da, naravno, tu je Landons. - Tako je - mirno je odgovorio. - Osim ličnih razloga, tu je i Landons. - Dakle, gospođa Bolton ostaje. Očekuješ li da joj ja prenesem lepe vesti? - Sam ću popričati s njom. - Dobro. Možda bi bilo zgodno da joj pomeneš i to da vrati moje stvari u gostinsku sobu. Ako ti je toliko stalo do Erikine dobrobiti, sigurno ne želiš da je ljutiš deleći krevet s drugom ženom. Ponovo je slegnuo ramenima. - Iznenađuje me tvoj obzir, Ešli. Ona na tvom mestu ne bi bila tako uviđavna. Nekako je uspela da se osmehne. - Ko zna? U međuvremenu bih volela da spavam sama. - Tako sam i mislio - zvučao je ljubazno. - Ali bojim se da ne mogu izaći u susret tvojoj želji. Venčani smo i želim te u svom krevetu, bar

telesno ako ne i srcem. Pa ipak si mi pre samo koji sat pokazala da podležeš istim potrebama i nagonima kao i svi ostali smrtnici. Ubuduće me neće zadovoljiti ništa manje od toga. Ešli se ukočila. - Jago, znam da si besan što sam onda raskinula veridbu, ali već si mi se osvetio za to. Koliko će ovo još trajati? - Dok ne kažem da je dosta. - Znači, dok me se ne zasitiš? Ili dok se Erika ne vrati? - Verovatno oboje. - Zar nemaš milosti? - glas joj je podrhtavao. Jago je lagano odmahnuo glavom. - Otkad noći provodim sam, milost mi je luksuz koji sebi ne mogu da priuštim - nagnuo se da je poljubi. Bio je to blagi dodir, ali Ešli se učinilo da joj je na usne utisnuo plameni žig. Potom je otišao ne osvrnuvši se. Isto će to učiniti kada je zauvek bude napuštao. Bože, očajno je pomislila, kad bih znala šta mi je činiti!

9. poglavlje

N

edelju dana posle venčanja Jago joj je i dalje davao rutinske zadatke, namerno je držeći podalje od sale za sastanke. Ipak, saznala je da je predata konačna ponuda za Kregmor. Nije joj promakao ni povišeni nivo radne efikasnosti koju je Jago uveo. Kad se pred njim pobunila da ne uvažava njene interese, odmahnuo je rukom. - Tvoj interes je moj interes, draga. Zar ne misliš da ću raditi samo za tvoje dobro? Jedva da su progovarali poneku reč. Ćutanje je prekidala gospođa Bolton obaveštavajući Jaga da gospođa Marik želi da priča s njim, što se ponavljalo svake večeri. Ipak, najmučnija tišina vladala je ujutro kada bi se probudila i ugledala podrugljivi izraz na njegovom licu, čime ju je podsećao na strast koju je prethodne noći ponovo doživela s njim. Ali bilo je i drugih problema, kao, recimo, tihi i neprikriveni trijumf gospođe Bolton, čiji je otkaz povučen. Ešli se osećala prijatno samo u svojoj novoj sobi. U međuvremenu je dopremljen i postavljen njen nameštaj pa se bar tu osećala kao kod kuće. Čula je kucanje po vratima kancelarije i osmeh joj je ozario lice kad je ugledala Henrija Breta. - Žao mi je što te prekidam, ali Šela me je zamolila da te podsetim na večeru. - Nisam zaboravila, radujemo se tome - kad je Jagu spomenula poziv na večeru, zamišljeno je ćutao, a onda je upitao mogu li se nekako izgovoriti.

- Ne. Henri i Šela su moji stari prijatelji. Otkad je tata umro, on brine o meni. Povredilo bi ih da ne odemo. Mogu sama ako ti to više odgovara - dodala je. Pogled mu se smrknuo. - Nema potrebe. Ako smo oboje pozvani, zajedno ćemo otići. I time je rešio to pitanje. - Bledunjava si - rekao je Henri mršteći se. - Nadam se da se ne iscrpljuješ radeći. - Naprotiv. Iskreno, već sam ispunila svoju kvotu za danas. A nije bilo naporno. - Ešli, draga, žao mi je, ali... - Ali upozorio si me - dovršila je rečenicu. Sa žaljenjem je gledala u Henrijevo umorno i zabrinuto lice. Jago ga je očito pretovario poslovnim obavezama. - Ni ti ne deluješ odmorno. Šta kažeš na još jednu sekretaricu da ti pomogne? -oprezno je predložila. Odmahnuo je glavom. - Tvoj suprug me zatrpava poslom da mu ne bih pravio probleme. - Otkud mu takva ideja? - Pojma nemam. Verovatno smatra da se ne bih složio s njegovim planovima reorganizacije Landonsa. Za razliku od Sajlasa, tvoj suprug igra skrivenim kartama pa ponekad nisam siguran zna li on koje karte drži u ruci. Prokleta tajanstvenost! Od čega strahuje? - Jago smatra da smo u poslednje vreme izgubili previše poslova objasnila je. - A šta on misli, zašto? - oštro je upitao. - Ne znam. Ali možda je u pravu, Henri. Možda se nismo dovoljno bavili pitanjima bezbednosti - uzdahnula je. - Možda krivi mene pa je zato... - zagrcnula se.

- Šta hoćeš da kažeš? - Verovatno mi zato ne dozvoljava pristup važnim predmetima. - Nisi ga to pitala? - Nisam - priznala je. - Sve je tako komplikovano. - To ti verujem. Ali neće te optužiti za korporativnu špijunažu? Neveselo se nasmejala. - Ne verujem. Mislim da me smatra neefikasnom, što je još gore. - Siroto dete! Ne smeš dopustiti da te Jago tako tretira. Moraš... da se izboriš za svoje pravo. - Da te ne poznajem, pomislila bih da me navodiš na pobunu. Odmahnuo je glavom. - Znaš da sam se od početka protivio tom braku. Vidim da nisi srećna i to me brine. - Ne treba - zamišljeno ga je pogledala. - Pretpostavljam da je svakom braku potreban period usklađivanje. Izgledaš kao da se nedeljama nisi pošteno naspavao. Nadam se da nisam ja razlog tome. - Nisi... ne. Za sve je kriv sav taj dodatni posao. Postajem prestar za to, a Jago očekuje da mu svakodnevno podnosim izveštaj o napretku. - Nije ti lako s njim. Možda večeras za večerom možemo da... izgladimo neke stvari. Ipak svi ovde radimo za isti cilj. - Misliš? - umorno je upitao. - Oprosti mi što ću ovo reći, ali stičem utisak da Jago radi samo za svoje dobro. Ipak, nadam se da će zajednička večera doprineti boljoj atmosferi među nama. Već je stigao do vrata kad ga je Ešli upitala: - Henri, jesi li video dokumentaciju za projekat Kregmor? - Nisam. Zašto pitaš?

Zbunio ju je čudni prizvuk u njegovom glasu. - Jer je ni ja nisam videla. Obično smo oboje bih upoznati s detaljima projekta. Gorko se nasmejao. - U poslednje vreme taj predmet kao da nosi natpis ’strogo poverljivo”. Jago ga namerno krije od nas. - To nema smisla! - odlučno je ustala. -Idem da popričam s njim. I ti i ja smo od početka uključeni u taj projekat. - Tako je. Vremena su se promenila, ali treba da pokušaš. Znaš li kombinaciju Jagovog sefa? Pocrvenela je. - Ne... ali mora mi pokazati tu ponudu. - Ne bih se previše nadao, drago dete. Trenutno ništa ne možeš učiniti, jer on nije tu. Kad sam ga nazvao, sekretarica mi je rekla da je na ručku. A čini se da je i popodne zauzet. Ostaviću mu izveštaj na stolu - kucnuo je prstom fasciklu pod miškom. - Ja ću mu ga odneti - Ešli je pružila ruku. Ušavši u Jagovu kancelariju, napisala mu je poruku u kojoj ga moli za kratak razgovor. Potom je pogledala njegov sto pretrpan papirima, što nije nimalo nalik na njega. Odgore je stajala plavo-zlatna fascikla u kakvima se odašilju ponude iz Landonsa. Otvorila je fasciklu, bila je to ponuda za Kregmor. Zar je moguće da ju je ostavio na stolu, gde ju je svako mogao videti? Odlučno je stegnula fasciklu pod mišku, odložila Henrijev izveštaj na sto i krenula prema vratima. Na hodniku je ugledala Henrija u razgovoru s glavnim knjigovođom. Mahnula mu je, trijumfalno pokazujući podignuti palac.

U kancelariji je prelistala dokumentaciju otkrivši da podaci u fascikli ne odstupaju mnogo od njenih proračuna. Zavalila se u naslonjač. Zazvonio je telefon. - Gospodin Holings želi da priča s vama - rekla je Kejti. - Da vas spojim? - Može. - Dobro vas čuvaju - vedro je rekao Pol Holings. - Ponekad je to nužno - šturo je uzvratila. - Šta mogu učiniti za vas? - Danas je važan dan za nas oboje, jer je krajnji rok za predaju ponude za Kregmor. Nadam se da ćete dostojanstveno prihvatiti poraz, Ešli. - Ne očekujem takav ishod. Nasmejao se. - Verujem. Hajde da sklopimo primirje i ručamo zajedno. U blizini sam, a vi verovatno želite nešto da pojedete. Možda vas Jago ovoga puta pusti s povoca. - Jago nije tu - izletelo joj je. - Tim bolje. Sažalite se na mene, zasladite mi samački obrok, hoćete li? Bila je rastrzana između želje da spusti slušalicu i potrebe da otkrije šta je namerio. Prevagnula je radoznalost. - Gde da se nađemo? - Čuo sam za dobar restoran na putu za Ašbruk. Može za pola sata? Stigavši u restoran, na recepciji je saznala je da je gospodin Holings čeka u koktel-baru. Ustao je i nasmešio joj se. - Delujete očaravajuće kao i obično - rekao je poručivši belo vino za nju.

Kad joj je vino posluženo, podigao je svoju čašu. - U ime naših boljih odnosa, u svakom pogledu. - Radije bih nazdravila u vaše zdravlje. Čini mi se primerenijim. - Čemu toliki oprez? - uzdahnuo je. -Kako da vas ubedim da naše preuzimanje Landonsa nije najgora stvar na svetu? Otpila je gutljaj vina da se smiri. - Nemojte se truditi. Vaša firma ne ispunjava nijedan od standarda za koje se moj otac čitavog života borio. Neću dopustiti da preuzmete njegovu firmu i da prisvojite njegov renome. - Sviđa mi se vaša gorljivost. Dama koja ne ume da prizna poraz veoma je dražesna. - Znači, tako me vidite? - Tako. Ugovor s Kregmorom gotovo nam je zagarantovan, a Landons će bez njega zapasti u probleme. Ne možete to poreći. Spreman sam da obnovim pređašnju ponudu Maršalsa za udeo u Landonsu pod uslovom da sazovete vanredni sastanak borda direktora i insistirate na tome da odmah prihvate našu ponudu slegnuo je ramenima. - Takav predlog ne možete odbiti. - Počinjete da mi dosađujete, gospodine Holings. Mislim da ću preskočiti ručak i vratiću se u svoju firmu. - Oprostite - spustio je ruku na njenu. - Hoćete li ostati ako obećam da neću više ni zucnuti o poslu? Ešli je uzdahnula. - Ne shvatam zašto bi vam inače moje društvo prijalo. - Hoću da budem tu da pokupim krhotine kad vam se raspadne brak s Jagom - mirno je odgovorio Pol Holings mahnuvši konobaru da priđe. Ešli je ostala bez reći dok je Pol naručivao paštetu, poširani losos i salatu. Kad je konobar otišao, rekla je:

- Mora da ste skrenuli s uma! Odmahnuo je glavom. - Naprotiv. Predivna ste žena, Ešli Landon, ali niste srećni. A kako biste bili? Sami ste priznali da je venčanje bilo mudar poslovni potez. Zaslužujete više od toga. - A to biste bili vi? - Zašto da ne? Imam propali brak za sobom i iskustvo razvoda koje će me sprečiti da ponovim iste greške. Iako je izgubila apetit, laknulo joj je kad su ih poveli u salu za ručavanje. Dok je hodala do stola, pratili su je znatiželjni muški pogledi, ali instinktivno je naslutila... nešto. Dok je konobar točio vino, osvrnula se i u trenu se zaledila. Za stolom u uglu sedeo je Jago, besno je streljajući pogledom. A onda je primetila njegovu pratilju, koja se nagnula prema njemu, lica ozarenog osmehom. Primetila je i bocu šampanjca na ledu. Ešli je zarila nokte u stolnjak. Silno je želela da izbriše trijumfalni osmeh sa Erikinog lica. Pošto je sedeo leđima okrenut Jagu, nadala se da ih Pol nije primetio. Svom snagom potrudila se da deluje ravnodušno. Tokom predjela Ešli je razmišljala o besmislenosti Polove nove ponude: zašto bi platio visoku cenu za firmu koju ionako želi da uništi? Nešto kasnije videla je da Jago ustaje i Eriki pridržava jaknu. Posmatrala ih je kako odlaze do vrata, gde se on nagnuo ka Eriki koja se razuzdano smejala. Svoju suprugu nije udostojio ni pogleda. Kad su otišli, Ešli je utonula u stolicu osećajući da je obuzima drhtavica. - Nešto nije u redu? - Pol ju je zbunjeno pogledao. - Sve je u savršenom redu, ali sad moram poći.

10. poglavlje

S

ekretarica se diskretno povukla čim je Ešli ušla u kancelariju. Jagovo lice bilo je poput kamene maske, ali iz očiju mu je varničio bes kad je ustao da je pozdravi. - Nadam se da ti je ručak prijao - ledeno je izgovorio. - Hoćeš li mi objasniti šta si radila s njim? Slegnula je ramenima. - I ja bih tebe isto to mogla da pitam, bio si tamo sa Erikom. - Pa pitaj. Spreman sam sve da ti ispričam. - Otvoreni razgovor o svojim avanturama sigurno ubrajaš u vrline - mirno je rekla. - Ali ne želim da znam ništa o tome. Slobodan si čovek, možeš da radiš šta hoćeš - spustila je fasciklu predmeta Kregmor na sto. - Nisam došla radi unakrsnog saslušanja već da ti vratim ovo. - Otkud to kod tebe? - podigao je obrve. - Bilo je na tvom stolu. Očito si u žurbi da stigneš na sastanak zanemario uobičajene mere predostrožnosti. Jago je opsovao. - Smem li znati gde je fascikla bila u međuvremenu? - U fioci mog pisaćeg stola, na podjednako sigurnom mestu kao i na tvom stolu. Zamislio se. - Pričala si s nekim o tome? - Nisam. Jesi li sad srećan? - Nisam, jer imam još jedan problem, koji mi zaista nije bio potreban.

- Ne znam o čemu pričaš. - Ne treba da znaš. Hoću da ostaneš van ovoga. - Sita sam toga da me tretiraš kao pripravnicu. - Ne bih rekao da poslovni rivali izvode na ručkove pripravnice. Ali možda se varam. Da li je Pol spomenuo projekat Kregmor dok ste flertovali uz koktel? - Bilo je važnijih tema. - Na primer, da te on želi? - prezrivo je upitao. - Nemoj da ti to udari u glavu, draga. On je veći nitkov od mene. - Teško mi je da u to poverujem - pogledala je na sat. - Ako nemaš ništa protiv, pošla bih kući. I, ne zaboravi, molim te, poziv na večeru kod Bretovih. Jago je obišao oko stola uhvativši je za ruku. - Nećeš još otići. Treba da popričamo. - Učiniću sve da te se konačno oslobodim - otrgnula se i požurila je napolje. Pošto ju je zabolela glava, čim je došla na imanje, popila je tabletu i legla u svoju tek uređenu sobu da se opusti. Ubrzo je utonula u san. Probudila se u tami. Skočila je na noge i prišla ormaru da odabere šta će obući iako nije bila raspoložena za druženje. Od sutra više neću morati da se pretvaram pred drugima, pomislila je skidajući s vešalice haljinu od crne čipke sa dubokim izrezom. Ponovo je pogledala na sat pitajući se gde je Jago. Pošla je u kupatilo da se istušira. Mlaz tople vode opustio joj je mišiće. Posegnula je za sapunom i u tom trenu otvorila su se vrata tuškabine. - Oprosti što kasnim, draga - ljubazno je rekao Jago. - Uštedećemo vreme ako se zajedno istuširamo. - Gubi se! - viknula je.

- U braku smo već desetak dana, a još nijednom mi nisi oprala leđa. - Niti ću - Ešli je odgurnula ruku kojom ju je milovao po stomaku. - Ako nećeš da odeš, otići ću ja. - Tvoja želja za mene je zapovest - zatvorio je slavinu i zamotao je Ešli peškirom. Besno se koprcala dok ju je nosio u spavaću sobu. - Spusti me, proklet da si! Poslušno ju je spustio na krevet kleknuvši pored nje da je odvije iz vlažnog peškira. Kad je ugledala vreli plamen žudnje u njegovim očima, Ešli se još silovitije branila. - Pusti me! - Ni ti ni ja to ne želimo - nagnuo se da je poljubi. Kad se malo izmaknula, prošaputala je: - Gadiš mi se. Nije li ti bila dovoljna popodnevna epizoda? Koliko ti žena treba na dan? - Trenutno želim tebe - prstima je klizio po njenom nagom telu. Tiho uzdahnuvši, prislonila je lice na njegovo rame osećajući dodir mokre kože. Gledajući je pravo u oči, prodro je u nju... Dok su se kretali u ritmu tog praiskonskog plesa, Ešli se izvila prema njemu, a njeni vreli uzdasi stopili su se s njegovim muklim stenjanjem. I kao jedno, zajedno su se vinuli do vrhunca. Polako se vraćala u stvarnost shvativši da je on ustao. - Bojim se da ćemo zakasniti na večeru kod Henrija - otišao je u kupatilo. Ostavši sama na krevetu, duša ju je zabolela što nije ostao u njenom naručju. Kad se vratio u sobu i prišao ormaru, pridigla se na lakat. - Moramo li da idemo? - tiho je upitala. Nije je ni pogledao.

- To, nažalost, ne možemo izbeći. Ustala je, pokupila odeću i obukla se u kupatilu. Kad se konačno pojavila, Jago ju je nestrpljivo čekao. Delovao je napeto tokom vožnje do Bretovih. Primetila je gnevan izraz na njegovom licu, koji nije umela da protumači. Možda je zažalio što je spavao sa mnom, možda se oseća krivim što je prevario Eriku, mučno je pomislila. Čim su se dovezli pred kuću, otvorila su se ulazna vrata i Šela ih je dočekala sa osmehom na licu. - Naravno da niste zakasnili - predupredila je njihovo izvinjenje. I oboje izgledate čarobno. Brak ti baš prija, Ešli. Ešli se na silu osmehnula, nije joj promakao Jagov podrugljivi pogled. Obrevši se u lepo uređenoj dnevnoj sobi, Ešli je ljubazno pitala za Kolina i Džini, decu Bretovih. - Džini nam sve ređe piše - rekla je Šela. - Zauzeta je učenjem i ispitima - objasnio je Henri sipajući šeri. Hajde da promenimo temu. Nema gore kazne za goste od dugih priča o potomstvu. Ešli je primetila zamišljeni pogled kojim je Jago odmeravao Henrija. Razgovor je prešao na ekonomske teme, a posle nekog vremena Šela se izvinila i pošla u kuhinju. Ešli ju je sledila. - Nadam se da ti ovo veče neće biti naporno - uzdahnula je. Henri trenutno nije naklonjen Jagu. Probavši supu, Šela joj se osmehnula. - Mislim da trenutno malo ko uživa u njegovoj naklonosti. Ne znam šta mu je u poslednje vreme. Uvek je bio prijatan i opušten, a sad mi se čini kao da ga ne poznajem. - Verovatno je zabrinut za firmu. Još se nismo izvukli iz problema.

- Uvek mi je pričao o poslu, ali na jednom je to postala tabu tema. I to nije jedini problem - odlučno je ispravila ramena. - Bolje da iznesem jelo. Večera je bila odlično. Šela je pripremila piletinu u vinu uz druge delikatese. Ali atmosfera nije bila opuštena, gotovo opipljiva napetost visila je u vazduhu. Jago i Henri bili su ljubazni jedan prema drugom, ali Ešli su podsećali na protivnike koji se međusobno procenjuju uoči dvoboja. Šela se silno trudila da spase veče i Ešli joj je pomagala. Ipak, sve je to samo naglašavalo nedostatak razumevanja među njihovim supruzima. - Može brendi uz kafu? - ponudio je Henri kad su prešli u dnevnu sobu. Jago je klimnuo glavom. - Može, hvala - zatim se obratio Šeli: - Jelo je bilo božanstveno. Drago mi je što nisam propustio ovu gozbu, iako je malo falilo. Danas je ponovo bila ludnica na poslu. Da li vam je Henri pričao o projektu Kregmor? - Nije - odgovorila je Šela ozbiljno. - Reč je o značajnom ugovoru - objasnio je Jago - od kojeg zavisi budućnost firme. Danas je bio rok za predaju ponude, zato sam se toliko Zadržao na poslu. - Ali sve je još jutros bilo završeno -dodala je Ešli. - Ne baš - mirno je rekao Jago. - Uneo sam mnoge promene u ponudu pre nego što sam je predao. Najednom se čuo tresak, Henriju je ispala boca brendija na parket, pa se tečnost razlila natapajući debeli tepih. Ešli je osećala da joj srce snažno udara o rebra. Pogledala je Henrija, na čijem su se samrtno bledom licu ogledali strah i krivica.

- Dragi... - zaustila je Šela nesigurno, ali ju je Jago blago prekinuo. - Eš, pođi sa Šelom i donesite nešto da počistimo ovaj haos. Henri i ja moramo popričati.

11. poglavlje

P

roblem je bio heroin - rekao je Henri kad su se svi ponovo smestili u dnevnoj sobi. - Zabrinuli smo se kad je Džini najednom prestala da nam piše. Odvezao sam se do nje misleći da je možda zatrudnela. Znao sam momka s kojim se viđala i nije mi se svideo. Odmah sam primetio da nešto s njom nije u redu - zastao je. Naravno, trebalo je da znam. Toliko smo se naslušali priča o prvim naznaka zavisnosti, ali uvek misliš da to pogađa samo tuđu decu pukao mu je glas. Kad se pribrao, nastavio je: - Prekoračila je limit na računu da bi nabavila drogu i banka joj je bila za vratom. Krala je i pravo je čudo što je nisu uhvatili... Obećala je da će prestati i hteo sam da joj pružim šansu. Svi su govorili da je njen um briljantan i nisam želeo da protraći talenat. Prkosno je podigao glavu. - Nisam to mogao da dozvolim! - To mogu da shvatim - ubacio se Jago. - Ali kako se Maršals upleo? Henri je nemoćno sedeo pogleda prikovanog za tepih. - Trebao mi je novac - prošaputao je. -Dobro zarađujem, ali sav novac odlazio je na izmirivanje Džininog duga. Onda sam čuo za dobru i skupu kliniku za lečenje bolesti zavisnosti. Najvažnije mi je bilo da Šela ništa ne sazna. Ne bih podneo njeno razočaranje u Džini. Naravno, morao sam da podignem kredit da bih izmirio troškove klinike i tako je Šela otkrila. Nisam znao više šta da radim. A onda sam jednoga dana primio poziv... - Od Pola Holingsa? - upitao je Jago. Henri je klimnuo glavom.

- Nikada ga nisam video, a on je znao u kakvim sam problemima, kao da me je uhodio. I hteo je da mi pomogne. Oterao sam ga dođavola, ali nije prestao da me zove, pa sam se konačno sastao s njim -gorko se nasmejao. - Isprva je sve zvučalo jednostavno, kao da je samo želeo prijatelja koji će se u bordu direktora zalagati za preuzimanje firme. I za to mi je dao predujam. Tek kasnije je tražio da mu pokažem naše ponude da bi mogao da nas potkopa. - Što ste i danas uradili? - upitao je Jago. - Da. Pritiskao me je zbog Kremora. Rekao sam mu da predmete držite u sefu, ali on nije hajao za to. Kad sam ugledao Ešli u hodniku s fasciklom pod miškom, odmah sam ga nazvao. Holings ju je zatim pozvao na ručak da je udalji iz kancelarije. - Prokletu fasciklu ostavio sam na svom stolu specijalno za vas. I pružio sam vam izgovor da navratite u moju kancelariju. Nisam hteo da Ešli bude uvučena u to, jer ste moju ženu i njeno prijateljstvo dovoljno često zloupotrebljavali. - Možda ne dovoljno - tiho se usprotivila Ešli. - Henri, zašto mi se nisi obratio za pozajmicu? Rado bih ti pomogla. Tužno ju je pogledao. - Plašio sam se da će Šela saznati. Ešli, nikada nisam hteo da ti naudim, ali Maršalsovo preuzimanje Landonsa najednom se činilo neizbežnim... - A zašto si me pozvao da se vratim sa odmora? Da me upozoriš? - Nije mu preostalo ništa drugo - ubacio se Jago. - Ostali su se već čudili što ne preduzima gotovo ništa protiv Maršalsa. Odugovlačio je sve toliko da ti više ne bi bila u stanju da preokreneš situaciju. Kad si se vratila, preuzimanje je bilo gotovo završeno. Ja sam stigao u nepovoljnom trenutku, ali Henri se uzdao u loš odnos između tebe i mene. Zato je naše venčanje bilo težak udarac za njega.

Henri se trgnuo. - Tako je. I Holings je bio van sebe, ali rekao je da će učiniti sve da vas ponovo rastavi. Rekao sam mu da ste sumnjičavi u vezi s Kregmorom, ali ga to nije zanimalo. - Što nije bilo mudro - primetio je Jago. - Još od prvog sastanka borda direktora namirisao sam trulu jabuku među saradnicima. I Klajv Farnsvort zaključio je isto. Odlučili smo da vam damo dovoljno užeta da se sami obesite. Pošto ste bliski sa Ešli, morao sam je držati van toga. Naravno, na kraju bi svakako saznala, pa sam joj tu i tamo davao naznake da bih bar malo ublažio krajnji udarac. Ali nadao sam se da ćete otkriti zamku i da ćete se povući. - I sve si to učinio samo da bi mene zaštitio? Henri, kako si mogao? - drhtavim glasom upitala je Šela. - Nisam želeo da pomisliš da si podbacila, jer si najdivnija majka i najbolja žena na svetu. Hteo sam da očuvam sve što smo zajedno izgradili. I učinio sam sve... sve... Plačući, Šela mu je čvrsto stegnula ruku. Jago je ustao. - Mislim da je sve rečeno. Treba da pođemo. Henri ga je pogledao. - Šta će sad biti? - Mislim... diskretno rano penzionisanje, uz punu platu. I nemojte dolaziti u firmu da praznite sto, poslaću vam vaše stvari. A svi vaši budući dogovori s Maršalsom su, naravno, isključivo vaša stvar. - Toga neće biti - rekao je Henri. - Veoma ste velikodušni, nisam to zaslužio. - Tako je. Ali pretpostavljam da bi moja žena to zahtevala u ime vašeg prijateljstva.

Henri ju je pogledao. - Ešli, draga, tako mi je žao... - I meni je - tiho je odgovorila. - Više nego što možeš zamisliti. Odvezli su se kući u mučnoj tišini. Ešli je konačno izgovorila: - To je bilo... strašno. - Da - složio se Jago. - Hteo sam da sve to razotkrijem na poslu i da ti kod kuće ispričam. Ali kad sam hteo da pozovem Henrija, njegova sekretarica mi je rekla da je otišao. - Zar to nije moglo da sačeka ponedeljak? - Možda, ali ne želim ga više u firmi. - Slažem se - prevukla je jezikom preko usana. - A ja ništa nisam primetila. Nikada to ne bih očekivala od njega. - Zašto bi? Bezuslovno si verovala Henriju, a ja ništa nisam mogao da dokažem. Zato sam izabrao ovakav put. A Holings... nadam se da te nije povredio pažnjom iz sebičnih razloga. - Nije me zavarao ni za tren - mirno je rekla. - Drago mi je. A ja sam pomislio da ti on sviđa. Slegnula je ramenima. - Privlačan je, ali nisam više naivna. Skrenuo je na prilaz pred kućom. - To bi trebalo da me raduje. Lakše ću ti prepustiti da donosiš odluke. - Kako to misliš? - srce joj je tuklo u ušima. - Dobio sam ponudu da se vratini u SAD - ušao je u salon i otišao do bara da im natoči po brendi. Usta su joj se osušila. - I ti ćeš... prihvatiti ponudu?

- Ne vidim razlog da je odbijem. Ostaću dok se Landons ne sredi, ako te to brine -podigao je čašu. - Neću pogaziti obećanje. A što se tiče naših odnosa, ne moraš se pretvarati da ti nije laknulo što ćeš me se rešiti. Doduše, naučila si da me prihvataš u krevetu, ali se tamo nikada nisam osećao dobrodošlim. - Shvatam - rekla je omamljeno. - A šta će sad biti... sa ovom kućom? - Možeš ostati u njoj. Ni Erika ne treba da te brine, ona se neće vratiti ovamo. - Ide s tobom u Ameriku? - otpila je gutljaj brendija. - Bože me sačuvaj - prostenjao je Jago. - Ali rekla je... Prišao joj je. - Čuj, nisam odgovoran za Erikine fantazije. Osim ovog s Henrijem, jedan od najhitnijih zadataka bio mi je da je se resim za sva vremena. A danas sam to konačno uspeo. Pregovori su bili prava noćna mora, neprestano je podizala cenu. Zato nisam mogao da izbacim na ulicu njenu rospiju od domaćice. Erika bi pohisterisala i odbacila bi naš dogovor. Sad slobodno možeš otpustiti tu ženu uz moj blagoslov. - Ali pili ste šampanjac i posle se nisi odmah vratio u kancelariju... - glas joj je podrhtavao. - Smatrao sam da imam razlog za slavlje, a ostatak popodneva proveo sam kod advokata potpisujući neophodnu dokumentaciju. - Zašto mi to nisi rekao? Gledao ju je u oči. - Jer nisam hteo da ti ulivam nadu dok ne budem siguran. - A ja sam mislila da je voliš - prošaputala je Ešli. - Navela me je da pomislim... - zagrcnula se.

- Uveravam te da nikada nisam gajio ni trunčicu osećanja prema Eriki. Žalio sam je kad je Džajls umro - turobno se osmehnuo - ali brzo sam promenio mišljenje. Sad će biti vesela udovica u Sen Tropeu. Ne, slatka moja ženice, uprkos svim svojim grehovima, oduvek sam voleo samo tebe, od trenutka kad sam te ugledao. Brak s tobom bio mi je važniji od svega na svetu iako me je, priznajem, pogodilo što si pristala da se udaš za mene samo zarad Landonsa. - Ali ti si to želeo, ne ja - usprotivila se. - Landons me nije zanimao, već sam bio odlučio da prihvatim svoj nekadašnji posao u Americi. Kad sam to rekao Sajlasu, jasno mi je dao na znanje da ne mogu očekivati da ćeš poći sa mnom. "Zašto bi to učinila kad se za tebe udaje samo da bi osigurala budućnost firme?”, rekao mi je tada - gorko se nasmejao. - U tom trenu shvatio sam ponešto. Na primer, zašto me tako hladno odbijaš kad god ti priđem. - Sajlas... je to rekao? - Ešli je malaksala. - Isprva nisam hteo da poverujem u to. Govorio sam sebi da se pod tom hladnom i odbojnom fasadom krije topla duša žene koja me voli i koja će, uz dovoljno strpljenja, jednoga dana isplivati na površinu. Ali posle tih Sajlasovih reči našu sam vezu sagledao drugim očima. Da budem iskren, to me je dokusurilo. Nakon razgovora s njim odvezao sam se u grad da se napijem i zaboravim na sve - iskapio je brendi i odložio čašu. - Ostalog se sećaš bolje od mene. - Ta devojka... - Da. Ne znam šta mi se dešavalo po napuštanju tog bara a onog jutra probudio sam se pored nepoznate devojke kad si ti pozvonila. To, naravno, nije opravdanje, ali od svoje noćne gošće saznao sam da sam se obeznanio pre nego što sam izašao u susret njenim željama. Zapravo sam ti sve vreme bio veran - dodao je, ironično se osmehnuvši. Ešli je obamrla.

- Te noći... videla sam se sa Erikom. Rekla je da se ženiš mnome samo zbog firme i da treba da ti ostavim malo slobode pre nego što se trajno vežemo. A kad sam te zatekla s tom devojkom, bila je to potvrda Erikinih reči. Ućutali su, a onda je Jago rekao: - Sad shvatam. Sve vreme pitao sam se zašto si se baš tog jutra pojavila pred mojim vratima. Ali to sad ionako više nije važno. - Zašto nije? - napeto je upitala. - Jer je vreme da krenemo svako svojim putem, Eš. Nije trebalo da te primoravam na ovaj brak i nemam pravo da te nadalje držim vezanu za sebe, ali kad sam te nedavno ponovo sreo, i kad sam video kako si zabrinuta i šta sve moraš da podnosiš, nisam mogao da smislim drugačiji način da ti skinem sav teret s leđa - netremice ju je gledao u lice. - Poverovao sam da bih ti možda jednoga dana mogao nešto značiti ako te budem dovoljno voleo. Kakva zabluda! Ali neću ti više dosađivati svojim prisustvom. Čim obezbedimo projekat Kregmor, vraćam se u SAD. A sada će ti biti lakše jer nema Henrija i njegovih spletaka. Firma sad ponovo pripada tebi, Ešli - slabašno se osmehnuo. - I što je još važnije, tvoj život je opet tvojim rukama. Ešli se borila da nađe reči, ali nije uspevala ništa da izgovori. Tek kad se okrenuo i pošao prema vratima, uspela je da se trgne iz ukočenosti. - Jago - izgovorila je jedva čujno. Okrenuo se, zagledan u njeno bledo lice niz koje su se slivale suze. Bacila mu se u naručje, očajnički stežući njegova ramena, ljubeći ga i grozničavo šapućući: - Ne napuštaj me. U sumnjom zastrtom pogledu njegovih očiju zaiskrila je nada. - Ti... me želiš? - promuklo je upitao.

- Volim te. Ne možeš me napustiti! Moraš me povesti sa sobom! Kuda god pođeš, želim da budem uz tebe - odlučno ga je pogledala. Uvek sam te volela, Jago, čak i onda kad sam mislila da si mi bio neveran. Želim samo da budem s tobom. - I bićeš - te reči zvučale su poput iskrenog bračnog zaveta. Podigao ju je u naručje i odneo do sofe. Pažljivo je seo privukavši je u krilo. Snažno ju je zagrlio poljupcima brišući suze $ njenog lica i mrmljajući umirujuće reči sve dok se nije opustila. Podigao joj je bradu i zagledao se u njene oči. - Tri izgubljene godine... Zašto mi ništa nisi rekla? Uvek si bila tako hladna... - Plašila sam se - priznala je, vrhovima prstiju mazeći ga po obrazu. - Nisam... nisam znala šta mi se dešava. Svaki put kada bi me dodirnuo, kao da sam... izgarala u plamenu. Nisam imala nikoga s kim bih mogla pričati o tome. Nisam to mogla poveriti Sajlasu. Bio je isuviše konzervativan. Mislim da sam strahovala od tih snažnih emocija, jer mi je Sajlas rekao da je to zabranjeno pre braka. - Mogla si popričati sa mnom - blago je rekao. - Ipak smo hteli da se venčamo. Ešli je uzdahnula. - Tačno, ali izgleda da sam osećala strahopoštovanje prema tebi. Brak s tobom bio je ispunjenje svih mojih snova. Ubeđivala sam sebe da će se sve urediti kad se venčamo... da ćeš ti sve dovesti u red. Zastenjao je. - Eh, da sam i ja u to verovao... Najpre sam mislio da si stidljiva i da ćeš se opustiti kad pridobijem tvoje poverenje. A onda me je Sajlas dokrajčio. Bilo mi je nezamislivo da se oženim ženom koja se udaje za mene iz osećaja obaveze. - Kako je mogao to da ti kaže? - čudila se Ešli.

- Verovao je da je tako. Bio je dobar biznismen, ali ljude nije dobro poznavao. Sajlas je bio opsednut Landonsom pa je pretpostavio da i ti tako razmišljaš. Naš brak se savršeno uklapao u njegove planove. Kad sam te video one večeri u kantri klubu... Želeo sam te, po svaku cenu. Bila si divna i samouverena, ni nalik nevinoj devojci koju sam voleo i izgubio. Ova noć, presrećno je pomislila Ešli, biće početak našeg srećnog braka. Kraj

Marta

www.knjigoteka.org