Dragan Taškovski - Rađanje Makedonske Nacije

интересима своје пастве, о мухаџирењу њеrовоr частољубља � nо­ дизаљу народног духа у њему? Је ли дозвољено, на пример, да ]едан духовни пастир назива своју духовну децу nублично "Африкански дивљаци" или ,,Мухаџири" и да гледа на њих са презрењем (Еден македонац, За отечество и народност!" Три статии посветени на вълrарска Македония, София 1894, 19 20). 24. У вези са описом збиваља у Македонији и радом разних nропаг анди, бугарски министар спољних послова у своме "Докладу", nослат ом бугарском кнезу Батембергу о католичкој пропаганди, као инструменту аустризске владе на овом простору, пише: "АустриЈа, rурана од Немачке на пут да се све више и више словенизира и тиме да служи као нови центар привлачности за словенску народност, изабрала је Македонију (која је данас Архимедов пункт бугарског народа) за предмет својих акција и стремљеља. Она тај циљ спро­ води преко своје железничко-пружне политике, којој је циљ Солун, преко католичке пропаганде, КОЈа Је под заштитом аустриЈСКе владе (М. Арнаудов, цит. чланак 15). 25. Осим бугарске, грчке, српске и католичке пропаганде у Ма­ кедонији, радила је и румунска, која је, у моменту када је српска пропаганда одлучила да наступа енергично, веh постигла знатне ре­ зултате. "И трећа национална пропаганда, која се појавила у Маке­ румунска! донији, није српска, веh је невероватно да се каже Макар да у Македонији нема ни 200 000 Куцовлаха, макар да је то шака људи, КОЈИ су дотле говорили на поквареном румунском Језику, а читали и писали само на rрчком, а удаљени су од краљевства Румуније читавим комплексом народа са својим националним др ­ жавама, ипак румунска пропаганда може данас да покаже у МакеДОНИ]И много випхе резултата и у националном и у политичком смислу него ли ми" (Владан Ћорђевиh, Србија и Турска, Београд 1928, 57). Циљ ове пропаганде, којом је руководио, делегиран из Букурешта, вредни и енергични румунски nатриот Апостол Маргарит, био је да Румунија, rурана од Немачке, може да тргује са Бугарима, тако да би препустила Македонију Бугарима, под условом да она добије четвороугаоник Силистра Варна (Е. Анжелар, Рушчук Шумен Македонско nитање, садашље стање решење, Беоrрад 1906, 31). 26. Ст. Новаковиh, nисмо, упуhено др Владану Ћорђевиhу под П. бр. 221 од 4. децембра 1888. године, чува се у Архиву САН, заве­ дена под се. бр. 25. 27. Да су представници Тајне македонске дружине nрихватили сарадњу са српском владом само на тој основи, а не српској, можемо видети и из тачака које је прихватила српска влада на преговорима Јfзмеђу представника Дружине и представника српске владе. У пре­ rоnорима о заједничкој акцији против буrарштине у Македонији кр�јем августа 1886. године у Београду, српска влада сагласила се у слсдећем: 1. Да се издејствује од Високе порте дозвола да се у Цариграду издају новине на македонском језику. 2. Да се ради на обнови охридске архиепископије (али не као што је то радио Т. Кусев, као буrарск:е цркве д. Т.) као маке­ �он:ске цркве, под заштитом цариградске патријаршије, под чију би зурисди кцију потпале македонске епархије. 3. У културно-просветном животу македонског народа да се упо­ требљава македонски језик, али, пошто он није још литературно обрађен, да се избаце бугарски изрази а да се уведу српски. 4. За учитеље у македонским школама да се постављају Маке­ донци, који ће наставу изводити на македонско!\II језику, nод контролом чланова редакције "Македонски лист" из Цариграда. 0

•

•

.

•

.

''

.

•

•

199

у Цариграду да се штампају уџбеници и мање кљижице за

5

ом у ик ан сл по ри м Ца ки пс ср у са ад rр и дљ ра са у д, ро на м: акед�нски а ље он ва ед да ак из "М за ид об и л ск пе ус Не � и, ск џ зов ба ам (Климе еност, Скопзе 1964, 10, 1062). ем вр С , на ди rо а . 87 18 во ад гр ри ца лист " во о см пи . h, ви ко ва Но . цит . Ст 28. я ра, лту ку на и хов ата дУ Соф рск лrа б в лун ъ Со , ров ега Сн . ив 29. 1937, 174 175. зо. Иако је

издаваље књиrа на македонском јези ку за Србе било ки српс зул кон е о каж как , у акве ник рећи тако сти, кори е мал од солуну, Христић (Извештај С. Грујићу П. П. бр. 23 од 16. марта 1890, Архив ДСИП, Беоrрад), иnак: је српска пропаганда бил а присиљена на то ако је хтела да ослаби бугарске nозиције у Македонији, а себи да створи пут за продор. С обзиром да Бугари не могу тако изразито доћи у суitротан однос како к�же Ст. Новаковић, ни са ким као са македонизмом, то је српска пропаганда хтела да искористи ово стру­ јање у своје сврхе. И заиста, по речима Славе Стојановића, учитеља из Кичева, српска пропаганда је успевала да одбије МакедоiЩе од Бугара само у оним ttтколама где се буrарска наста ва замењивала македонском. Користеhи се искуством бугарске пропаганде, која ј е много по­ стиrла у Македонији, не бугарским уџбеницима, које је народ од­ бијао, веh тиме што је под притиском македонских маса сама по­ магала да се штампај у кљиге, како примеhује Д. Баџовиh., на језику и наречју, (мешавина, бугарско-македонска) који су ипак били много разумљивији неrо праве бугарске или српске књиге, стављајући још а за българо-македонските учи­ на насловним страницама "К лища" или "За македонските училища", то је и српска пропаганда, којом је руководио нови српски посланик у Цариграду, Ст. Нова­ ковић, почела са издаваљем сличних уџбеника. Тако је 1888. године изишао из штампе у Цариграду на посрбљеном македонском језику Буквар за народне школ.е, а 1889. године Ч итанка за народхе школе, II разред. Годину дана касније изашао је из штамnе на мешовито срnско-македонском језику и календар Голуб. Какво је било инте­ ресоваље Македонаца за ове уџбенике можемо видети по томе што су доживели нова издања. 31. К. Џамбазовски, "Нова Македониј а", Скопје 1960, од 1, 2. и 3. јануара.

К. Мисирков, цит . дело, 58. 33. "Ваше Височанство" пише у молби раја "хришћани У Ва�ем подручју отоманске државе, а имено у провинцији Маке­ дони]и, пре 20 30 година, или од оног доба када се још није појавио никакав фанатизам међу хритпhанима рајом у славној Отоманској ЦВ:,ревини живели смо сви и носили OIIIIITe име хрипхћани 32.

ра]а, живели смо под егидом славних отоманских сул тан а најмир­ . �]и живот, али када се родило буrарско црквено питаље с тим се зе бацило семе раздора међу хришћ анима рајом, које је створило велике несреће нашем отечеству, а по интригама туђих агитат ора, били смо зле среће, да примамо бугарску народн ост, која је за на с Македонце сасвим туђа. По о;цепљељу буrарске провшщије, ми хр ра ја у ишћани Македонизи затекли смо се у сасвим рђ авом стаљу' поттхто Бугари' окружени од прошлих револуција · пр оr ла ш ав аз ућ и нас за Бугаре,. ' ствара�у тиме основу СВО]ИМ · ма на претензиза д Македонијом нити nрестазу �ити искуптења и сејати у оном простодушном ароду дух анархизе и интриrа. ·

·

�

200

Ваше Височанство! М и р н о и р а з б о р и т о ста новништво нашег отечества, наnоје но духом истинскоr nатриотизма и оданости царском отоманском nре­ столу врло добро зна и осећа мучне последице револуционарни х и анархистичких интрига ' па оно и нестрnљиво жели да св е то nре стане. Ми, nонизно nотnисани n . от о зна зући и разум ту евајући опасност, која се закањује н�ше:м: еству , стављамо наше мале и наше скромно знање на распо силе ла ање nред славни престо ље­ . . roвor императорског величанства и иззав мо узе љ готовост да радимо в на иск оре љи аљ у опасности кој� пре ти од туђинских напада да би с м о могли nостићи тај свети ци љ, nреко зе nотребно да радимо на оnштем nозна вању наведене ародне (македонске ) . д Т. свести, а то се мо ж е постићи само ако и се овде У пр ест�но:м граду царевине nочео издавати лист на чисто ском дизалекту са називом Ћfакедонски лист по следећем пр а) Поменути Македонски лист занимао би се истори· с Ј ко-фило­ лошким радом, са мањим nреrледом nолитике ' У кругу интереса ото:манске државе. б) в) Изнео би опхпте сазнаље да наше отечество (Македон ија Д. Т.) нема ничеr оппттег са Бугарима, нити nак са другим држави­ цама, и зато проповеда избегавање и строго указиваље на њихове интриге. г) Проповедао би nотребу заједничког рада са Турцима, не гле­ . дазући на веру и народност у интересу оnrптег отечества" (Климе Џамбазовски, Неуспел обид за издаваље на "Македонски лист" во Цариград 1887. године, Савременост, Скопје 1964, 10, 1064) . 34. У исто време када је поднета молба Високој порти да се . доби]е дозвола за покретање листа Македонски лист Н. Евров и К. Груnчев писали су и руском посла нику Нехлидову да се заузме код Високе nорте за издаваље дозволе: " ... Познато је Вашем nревасходителству да је Илирско полу­ острво још од старог доба било јабука раздора међу трима деловима сnета, а извор многих сплетки и расправа које су изазвале ужасна криоnролића и изненадне преврате, а као доказ томе служи бивша бура и преврати XIX века ради ослобођења Румуније, Грчке и Србије, но иако су именоване државице и ужа си за ослобођеље Бугарске добиле самоуправу и независност, ипак су незадовољне, не мир ују и интриrују, а после њихових интрига је наша отаџбина Македо­ ­ ате стр и чке ова трг са о бит осо , аја лож по ог жн ва г нија, која је збо се о зат и , ца ви жа др х ти ца ср а ал ис тр ек ел на та rизске тачке гледиш ­ на и ит он ак о ка ну би аџ от тпу на на � ју ду ен ет непрестано буне и пр но ш ма ро си Ју ра те на ва да ст ед ср а кв ка ни следници и не пропуtптају по ­ � пут и ил во ст би се би да ни бу � се македонско становништво да , У аЈ ут ог пр зе да и ну би аџ от у ш на стиrли свој циљ , тј. да поделе д су ви то го , ле де по о сн у случају љиховог неспоразумеваља, одно ву но ос на , та ниш пе ту ус ж ртвују свој живот, а да једна другој не СВQјих фантастичних претензија.

�� �

·

.

�

•

•

�:;�7

•

:

. Ваше Превасходителство! е . з о т а . а ц и в а ж р д х и енут м о п зе и з у л и е . т ]у у з и ... Да се парал е ж а к а д � б е тр зе о к , ниш тво в о н а ст о ск н о д е к а м о би о � и у с тrњу д а учини сам а м и в а р а н , м јо и р о т с и м о н б е с а з а с , д о р а н н а б е ем св с а з пр да з·е т о е, л к а д а м а ц и в а ж р д м и н л о к о са е остај . Ч&јима, да нема ничег оnштег она и ниј У о ед к а М а н зе у д н е т е пр томе нема нико nраво да

�

201

-

етлити ма­ а в еб ос тр о, rл ти ос п то се би а д м и м ђ тим nутем, од пође Македонцима . ' скорије што се да тво а о ан ст ­ н кедонско и ц да и н је то ' ак ес р п "М е де У ов е ај зд и да се о л би бе тр по вели ке би донски лист . . . ". nонизни, Остајемо 26. јула 1887. rод. та Групчев ос и К ро Ев м ау Н Цариград

:

::Н::

(К . Џамбазовски, цит. чланак). а в­ , ия рц Пл в Ту е ит ар лг Бъ на ја ри то ис та ва но Из , ов оп 35. А. Ш див 1895, 78. ка и Гр , ба Бу Ср и а ен ов Сл х ки нс до ке ма ђу ме из у ик зл Ра 36. су и ил то уоч већ и ин год 4. 187 у а аш д-п тха Ми о сам ио уоч гара није _ . ­ иЈа (Пи и вал пск ско и е ин rод 1. 189 , ија вал ски ун сол а, аш и-п и Зихн ра 1. емб 1 од нов 187 бр. е лењ оде 1111 ад, огр Бе -а, ИП ву ДС хи Ар у сма Љотићу и ПО бр. 317 од 26. новембра 1891; Писмо Ст. Новаковића 1891; писмо Карића др 'Ворђевиhу). 37. Први који је у ово време ауторитативно брани? пред светом македонску националну индивидуалност и преко СВОЈИХ наnиса у руским новинама обавештавао европску славистичку науку, а преко ње и европску јавност, да је миптљење да у Македонији живе Бу­ гари, велика заблуда, био је поменути слависта Пета р Драганов, бесарабијски Буrарин, који је, како примеhује Л . Мојсов, посебно частан изузетак у односу на оне буrарске наставнике, учитеље и на­ учне раднике који су долазили у Македонију са специјалном "нацио­ налном мисијом" (Л. Мојсов, цит. дело, 99). Запрепаtпhен начином и методом буrарске "просветне" политике, преко које се у солунској гимназији од Македонаца фабрик:ују "Буrари", он се томе супрот­ ставио тако што је наnустио . место наставника да би отпутовао у Русију и отуд износио истину о Македонцима. Својим написима и чланц11Ма Оn ште етноzрафске црт�це .македонских nровинција, који су излазили у наставцима током 1887 1888. rодине, у часопису Из­ вестија "Петроrрадскоr словенскоr друштва", а затим у књизи Маке­ донски словени зборник, која је изашла касније у 1894. rодини, он је изазвао не само интересоваље за македонску индивидуалност у сла­ вистичким круrовима већ и у европским, па су неки чланци nреве­ дени и штампани у часописима несловенских народа. Пошто је П. Драrанов наiшсима и личним ставом изазвао интересовање у европским круrовима за македонску стварност, особито због тоrа што је ово писао прави Бугарин, буrарски лидери нашли су се у веома незrодном положају. Да би сузбили ова обавештења, која је П. Драrанов дао славистичкој науци, а преко ње и европском свету, Буrари су решили да делују преко неких одређених Македо­ наца како би "одrовор" био што ауторитативнији. Буrарин Марин Дринов, који је напао П. Драrанова, наговорио је как о наводи б Ив. Шmпманов, Кузмана Шапкарева, да он, као Македонац , по. ' пка ИЈе" ове наводе П. Драrанова. Међутим, ни ова ј чла нак К. Ша рева који је mтампан у Из вестија.ма, rде су бил и објављени чланци П. Драrанова, ка о ни члав1�и које су писали Марин Др инов, д. Матов и Ефрем Каранов, нису моrли да побију истину о Македонцима. Пре :-'а подацима П. Драrанова, у Русији су 189 0. rодине Комаров и Зарзенко издали карту Балкана, као прилоr православном календару за ту ro�, У којој су Македонију по први пут означили посебном . бозом. Ово зе веома позитивно деловало на упознаваље шире јав­ ности са суrтт т ином македонске стварности поrотову хцто су ову и стину тпирили љ уди који нису бИЈiи М ак е онци. •

'

Д

202

�о�аризација �змеђу �акедонства и буrарства код Македо­ наца, коза Је започела зош кразем: nедесетих и nочетком: шездесетих година nрошлога. века у Македонији, није nрестала ни код маке­ донске емиграцизе у Бугарској. Док су на једној страни стварани р&зни nробугарски оријентисани комитети и дружине под македон­ ским именом, на другој страни стварале су се тајне или јав не дру­ жине, ко је су насупрот nрвима изражавале македонску линију. У оквирима оваквих дружина налазе се и Тајно македонско дру ­ штвс предвођена Евровим, Груnчевим, Поповим, Карајововим, као � оно са 'В. Пулевски:м на челу, затим Дружество у rраду Русе, које _ рби за м кедонску зе у оо националност nоказало видну активност. � На жалост, ни зедно од ових изразито македонских друштава до . данас низе nроучено да би осветлило многа nитања из овог мрачног nериода натпе националне историје. 39. Климе Џамбазовски, цит. чланак. 40. Офејков, цит. дело, 71 75. 41. К. Џамбазовски, цит. чланак. 42. Извештај српског конзула у Битољу, Бодија, послат С. Гру­ јиhу под ПО бр. 75 од 8. марта 1890, Архив ДСИП Београд. 43. К. Џамбазовски, "Предисторијата на македонскиот буквар из­ дВhеН во Цариград", рукопис чуван у Институту за националну исто­ рију Скоnје, сиг, Сл. IV. 246. 44. С. Димевски, Митроnолит скоnски Теодосиј живот и деЈност (1846 1926) Скоnје 1965, 196. 45. Извештај Бодија С. Грујићу под ПП бр. 265 од 2. октобра Р рхив ДСИП Београд. 46. Исто. 47. К. Џамбазовски, цит. чланак. 48. Ови млади људи, гладни науке, који су у недостатку маке­ донских школа били уnисани у бугарским школама, одлазили су у Беоrрад да би избегли најсрамније национално "nреображавање" које су над њима обављали бугарски учитељи. Међутим, одлазеhи у Београд, они нису наишли на оно што су очекивали. Уместо бу­ гарске, дочекала их је срnска nропаганда. Разочарани тиме, многи од њих поново су пребегли у Софију да би тамо повили rлаве пред Бугарима. Многи су такође остали у Србији, а неки су чак кренули за Македонију. Искушеље је заиста било велико. Веhина је под­ легла, а само најхрабрији су успели да издрже до краја. 49. П. Динеков, Македони.я в nреписката на проф. М. Дринов. Македонски nреглед, София, 1942, XIII, 2, 77. 50. "Пре неколико дана, пише Стојану Новаковиhу, срnски кон­ зул у Солуну, П. Карастојановиh, овде се јавио Панта Кондовић, родом из Прилепа, бивши ученик солунске бугарске rимназије из VII разреда, захтевајући да га пошаљемо у Србију, тамо да nродужи п'коловање. Казао је да је сада у јануару заједно са још 18 друrова ученика VII разреда искључен из гимназије, према љеговим ре­ ЧЈI1\1а због тога што не могу да уче на буrарском језику и желе да раде :и да им се предаје на љиховом домаhем дијалекту" (П. Сто­ јvнов, Петар поп Арсов, Скопје 1963, 35). 51. К. Џам базо вски "Нов а Мак едон ија" , Скопје 1960. од 1, 2. и З. јануара. . а­ о Ц има е ] У доси Тео т оли роп мит ине год . 1887 о да је сам Не 52. риrраду раз гов ор са поп ом Спасетом Иr�м�ови м о . македонск� пи­ но е з � з се да ао тоз нас зе и � коз м, еви уttч Гр м т�нь:Имеt већ и са Ко сто е, Ј�Р из арх еrз тив про се ма е нск едо мак е аљ рет пок боре не сам о за , зе опи иск иеп арх ске ид охр ову обн !'tlакедоFЩи ни су Бугари, већ и за З8.

•

...

203

нске цркве У Охриду дош ао едо мак а коп nис ие арх з о ч би ј на ЧЈ� е еЈ! 4) 63 де ло , ци т. -6 . ев ск и ди м ( е · Теодоси] он � л ите ма ра ке ту до рн нс ис а ка то та ко н ло Пр и и K C ' B O T IC J 53. Б, P 392 41 391 . ' , 4 6 19 . е ј n о к С " т с о ' хi с м е р Со , риЈа � в 5. 4 14 14 о, ел д т и ц и к с · 54. С. димев Македония, Сопреломи. Н II'ьтища и кобни ови в о ш ' rр а 55. М . 28. 27 IX, 1903 ) фия 1. , 17 о л е д т и ц . , и к с в е м и д 56. С. 57" Исто, 166 167. , град Бео е д лењ 1 1 Фон 2 бр. Оде ПП П. ДСИ в архи вни 8 ржа Д 5 ћа ови авл Ст. hу. . ови Ив вак тај Но еш П изв 5, 189 � бра 6. д цем д о 59. димитрије Боди, Писмо Ћорђевићу ПП М 335 од 19. октобра 1891· rодине Архив ДСИП Београд. 60. Ст. Новаковић, Извештај др Владану Ћорђевићу под ПП бр .. 104 од 26. ��ај а 1888, Архив ДСИП, Београд, Фонд ПП оделење, Ца­ риrрадско посланство, Кореспонденција Ст. Новаковиhа из 1888. rодине. 61. Извештај Ћ. Стојиљковиhа министру иностраних дела, Архив ДСИП, Београд, ПП оделење бр. 1869. од ј ануара 1890. године. 62. Извештај Бодија др В. Ћорђевићу, Архив ДСИП, Београд, ПП оделење, бр. 335 од 18. октобра 1891. 63. Извештај Бодија Богоје виhу, Архив ДСИП, Београд, ПП оделеље бр. 51 од 1. марта 1895. 64. м. Ристић, Ст. Новаковићу, Архив ДСИП, Београд, ПП оделеље бр. 269 од 24. маја 1896. 65. Иван Поповиh, Ст. Новаковиhу, Архив ДСИП, Беог рад, ПП оделење бр. 82 од 1896. 66. Г. Тодоровски, "Македонија " на Коста Шахов, Разг леди , Скопје 1965, VII, 10, 1023. 67. Исто, 1006. 68. К. Хрон, Народноста на македонските Словени, Разглед:и, Скопје 1965, VIII, З и 4, 274 и 390. 69. Тачно је да су многи Македонци, нарочито они утицајн ији по општинама, обилно користили ову "дарежљивост" страних про­ паганди и тражили за свој рад добро да им се плати, како каже српски конзул у Битољу, Васиљевић, исто као што су за сво је услуге тражили и Турци. Међутим, ни Бугари, ни Грци, �и Срби нису успели да од њих створе Буrаре, Грке или Србе, већ су се после примљеног новца "осећали толико Срби" каже српски конзул у Солуну, Вл ад а Љотић "колико су данас Бугари или Гр ци (извештај В. Љотића 1\t�инистру Вл. 'Ворђевићу, чувано у архиву ДСИП, Беоrрад ПП, бр . 48, 2. марта 1891). Многи представници општина, па и појединци, кори­ стил и су ове сукобе и настојаља наведених пропаганди, је р су до бр о знали, како каже српски конзул у Битољу, Боди, да та мо где се води борба пропаганди, има и личне користи, чему их је на јв иш е �аучила буrарска и грчка пропаганда. (Извештај Б од иј а мин. Гру­ зићу, чуван у архиву ДСИП, Београд, под бр. 4 од 2. ј ануара 1891). С обзиром да код ових Маке онаца није било � бугарског, српског или rp:кor патриотизма, нико НИ]е хтео, како каже Боди у овом извеш­ та]у, да ради забадава. Њихова су тражењ а често nрелазила и мо ­ rућности самих пропаганди, п а је било л а кrте т р ад и ти са Турцима неrо са МакедоiЩИМа . "Знајући д а много полажемо н а школе" каже српски конзул В асиљевиh у извештају С т . Новак овићу "сада кад треба потписати молбе з а отвараље школа, траже исплату до ­ адашњих п �ата и неких рачун а, траже једном речју тапију Кне­ в!Ше Срби]е. Крушевска, такозвана наша оххпхтина, ј асно и чисто зе казала да неће поднети молбу з а школу, нити дозволити дру-

�

_

�

М:

204

рачунима док им се не љиховим потnишу исплати оно по што да , им r а имају nримити на име плата и учињених трошкова" (Извештај Ва­

сиљ евиhа Ст. Новаковићу, чуван у архиву ДСИП, Беоrрад nод ПП бр. З58 Битољ, 29. фебруара 1895). Да би што више извукли користи од разних nропаганди и, како каже Ст. Новаковић , добили забадава новца од било кога, они су се често nоказивали као сиротиња и прикрив али своз капитал, као што ]е то чинила црквено-школска опmтина у Струзи, а имала ј е каnитал од 230 000 франака у скадарској wтедион ици (Ст. Новаковић, извештај министру В. Ћорђевиhу, чуван у Архиву ДСИП Беоrрад, Посланство у Цариrраду, Коnирбух за 1888, под П. бр. 104 од 26. маја 1888). 70. Стојан Новаковић, Балканско питање и мање историјско-по­ литичке белешке о Балканском nолуострву, 458. 71. Када ј е изашао први број часоnиса Лоза, ј ануара или по­ четком фебруара 1891. rодине, дигла се права хајка против маке­ донске националне идеолоrије, коју су представници младе маке­ донске државе хтели изнети пред ј авност. Орrан владе Стамболова Слобода, у ј едном чланку без потписа, изнео је уствари оно што се не може видети ни у самом првом броју часописа Лоза. "Напрезаљ е стоји у чланку читаве интелигенције, читавог бугарског народа засада су окренути глухој, бешумној борби за бугарско национално јединство; троши се новац, и снаге, и народна енергија у тој борби са Србима и Грцима; не штеди се ништа да би победила идеј а о томе да је Бугарин из Македоније, Тракије и Мизије син једне исте мајке, Б угарске, да он има исте обичаје, нарав, језик, политичка стремљења и идеале. При свему томе уочи те засада моралне борбе, у бугарској престоници, у срцу Бугарске, појавили су се људи који настоје да покваре плодове випrегодишњих настојаља, да докажу да су маке­ донски Бугари nосебна нација, са nосебним језиком, са посебним историјским задацима! . . . Прошле rодине, када је у Петербурrу иза­ шла карта г. Комарова, у којој су македонски Бугари били nрика­ зани као македонски Словени, цео се бугарски свет узбудио због тога насиља над историјском и етноrрафском nравдом, сви смо ми узвикнули да су Руси, желеhи да угоде Србима, изврнули истину. Шта треба да ми сада помислимо о "младој македонској дружини", када се то исто изјављује из бугарске nрестонице" (Б. Ристовски, Националната ориентација на младата македонска книжевна дру­ жина и на научно-литературното списание ,, Лоза", Просветио дело, Скопје 1965, XXI, 224 225). 72. Ово расположеље руске владе да Македониј а и Македонци остану сами, у засебној словенској државици, није било познато само водећим члановима Македонског научно-књижевноr другарства "Св. Климент" у Петрограду, на челу са Стефаном Јакимовим Дедо­ вим, К. Мисирковим, Д. Мишајковим, Д. Чуповским и друrим, који су имали дуже разговоре са државницима и културним радницима у Русији, веh је то било познато и многим дипломатским представ­ ницима, па 11 срnском nосланику у А'l·ини, П. Маринковиhу, који у извештају српском министру у вези са овим nише: "Ја сам још у Русији био стекао уверење д а она неhе више помагати освајачке тежње Буrарске, али ми од некоr времена све ј асније постаје да ће Русија највИТIIе тежити да се од Македоније образује засебна �ловенска државица . Као неnобитан доказ, rотово званични доку­ менат да се тим мишљењем носе руски званични круrови, може се узети уводни чланак у једном од последљих бројева Ноzб, за чије се везе са руским Министарством спољних nослова потанко зна. У том чланку нападнути су и Срби, и Буrари и Г рци због њихових nретензија на Македонију и каже се отворено: Македониј а има nраво , •

•

•

205

h rу се мо ри о ­ во rо и ај ж ло по ан ал ст мо са на от, стан (Извештај на и езави оствари" жив стаље такво се да реби пот и ' к а ч па ности, мини стру спољних посл ова, ч уван У Ар­ ком пс с а ковиh рин Ма . пп. одељеље бр. 168/1896, Срnско послан­ п под д Б r e o хиву дсип, � 1896, пов. бр. 76). Сл:ично овоме rовори ептембра . o ство У Ат х спољ :министру писму поверљивом � У Шопов ас т и Буrар к. стоилову, од 28. VIII 1897 . rодине, у ком е СТОЈИ ске уrар . пос.л в о­ да ка п рус rе И]а зна ели а инт рск буrа iЩ ас Дан " т: текс hи _ није у интересу истивскоr буrарскоr дела у МакедОНИЈИ, . Р вно одне свак збоr их ула, тоrа па руск конз х сами од а слуш она т о . зе . . rледа чиљенице козе не оставља]у никакву сумљу да зе то тако . . . пре све rа. То ничим неоправдано мишљење руских конзула У Ма­ кедо нији састоји се у томе да македонски Буrари нису Буrари, већ МакедоiЩИ" (Македонски преrлед, rод. IV, кн. 4, посебан народ София 1928, 102). 73. А. Иширков, цит. чланак, 10. 74. у проrласу којим је пуковник: Јанк:ов позивао Македонце у акцију против Турака писало је следеће: ,,Македонци! Сетите се светског победника, светске славе Македоније Великоr Александра Македонскоr, сетите се храброг цара Самуила� м акедонскоr великана, дивноr краља Марка, светске славе у њима је текла македонска хрв; они бдију и блаrосиљају из небеских ви­ сина започето наше свето дело. Покажимо се достојни љи хови по­ томци) сачувајмо њихова светла славна имена; да задивимо свет нашом храброптhу, умептнотпћу и самопожртвоваљем; стресим о са себе срамни јарам што нас rymи пет векова . .. " итд. (Додат ак листу "Реформа", София 1902, од 20. септембра). 75. Д. rриrорйев, Претендентите на Македон ия, Варна 1889, 22.

�:

:ИТи:а

� :Н �

� fo

76. Edmond Bouchie de Bele l , La Macedoine et des Macedonie ns " Македонски преглед, I, З, София 1925, 145 146. 77. "Балкански rласник", Београд 19 02, 1 1.

ЛИТЕРАТУРА

И

АРХИВСКИ МАТЕРИЈ Л А И

А л е к с и е в Н., Разлошхият говор. М акед онски п р еrлед, rод. VI, кн. З, София 1930. А л е к с и ј е в � ћ Д., Старо Срби, Београд 1878. "Алексапдр�tта , Ром ан о А лександру Великом с , Уботица 1957. А н ж е л а р Е ., мan :ь eдоиско nитање, садашње стањ .

'

е

р е шење, еоград 1906. Б А нд о но в с к и Х р. П., Ватрослав Ја zиК за Махедопиј а и .м а­ хедопсхото п�циопалпо nрашање, Г л асник на Институтот з а н ацио­ нална историза, rод. 1 бр. 1, Скопе ј 1957. А р н а Уд о в М., Творци па бъмарсхо то възраждапе ' Софи.я 1940. А Р н а Уд о в М., Аnрилов, живот, дейпост, съвре.мепици 1789-1847, София 1935. А р н а уд о в М., Братя Миладииови, София 1943. А р н а у д о в М., Коистаитии Стоилов и Б-ьлzарска та еzзархия в 1882 zо ди иа . Годишник на Софиският универзитет, историско-фи­ лолошки оддел, Со фи я 1941. А р н а у д о в М., Еzзарх йосиф, Соф ия 1940. "Архив Г. С. Раковски", том 11,. София 1957. "Балкански zласпик', rод. I, бр. 1 8, изд. Беоrрад 1902, соnстве­ ник Стеф ан Јакимов Дедов. Б а n к а н с к и П., Кроз zробље, оnажања и белешке nрилико.м, nутовања кроз срnску зе.м,љу nод Турци.м,а 1892. zодиие, Беоrрад 1894. Б а л к а н с к и П., Српски народ у Скопској епархији, Бео­ град 1899. Б а n у rџ и ћ Ж., Екоио.и,ските nричиии за nревирањето во Ма­ кедонија, Штутrарт 1901. PyJtyuu npe.Ata CpбUJta и Byzapu.м,a, наро­ Б а р б у л е с к о И., чито с nozлeдoJt па nитања Јtакедоиских Ру.м,уна, Беоrрад 1908. д., Којој словепској zpauu nриnадају Словепи У Б аџовиh zорњој Албанији и Македонији, Београд 1878. Б а џ о в и ћ д., Предлоz за сnоразу.м, из&еђу Срба, Грка и By­ zapa о савезу балканских 'Карода, Велико Градиште 1893. со и ­ и н.и до ке Ма ка ти ис ат ст я фи и ра оz zе иа е еи е о Во нд в, р Б седиих сиею областей, С. Петербурr 1890. Б е р к о в с к и П., Из сnоЈtеиаиията .ttu, София 1894. ­ zа љ Б-ь и яа из ал ци со Б л а r о е в д., Принос къ.и историята на _

рu я,, Москв а 1944.

р е Б у щ е р с а т а в и т Б ъ л r а р с к и па т р и я р х К и р и л, Съnро ли иски я доzовор - Креспепсхото въстапие, София 1955. и С Ф .я , ти 01 .Аt п А х ар zз Е , л и р и К Бъл r а р с к и па т ри ярх 1956. . 2 0 9 1 .я и ф 0 с , я р сn а р а н в о к р ъ ц а т а к ц р zъ Б у р м о в С., Б-ь лzаро

207

Г Аро.м:ьпи, Варна 1899. В а� r а нд Г., Н циояалпите стре.м,.п,еиия "а балкапските па роди" а . , н д В аЈrа е ит п nр и ей п ,я, и ет ои ед ак София 1898. М ата в

и и щ ов л бо .м та С и, ва рда р св:

Биена 1894·

Устаиа1С Срба у Ку.м,аиовској и Пал,аиа'ЧЈ. , x h и в е љ В аси . 06 19 д ра ео Б : , о, XI тв . тс КIЬ Бра . . . ии ди zо 78 18 , ка зс е ри о "о' кази У то тн ис а из рб С а ар ст жпа Ју . Ј х . и ћ ,. в е љ Васи , в ад б ст rр о ла ео а ск ов ан ум К а ањ ив ж ра итичка ист л о и ка п rрафс 1909· 7. 92 д ра оr Бе a, un o.n/ oк а ов еz њ и К р ту ос , Ј. . х В а с и љ е в ић ,.м, ж е зу у и1е е ил чк ии nр ти ли nо и е р тп ве ос П в а с и љ е в и ћ Х. Ј., . 28 19 27 19 ад rр ео Б , ку ве IX X у cpnC?Cшt областияа д . ра 27 ог а, 19 Бе ин ол �к ва zо ње и ље оn Ск Ј., Х. ћ в асиљев и в а с и љ е в и ћ Х. Ј., Скоnска иидустриза и трzовииа и скоnски . трzовци у XIX веку, Беоrрад 1933.. коз у и оnс ист Ск арх и егз сти ши зар три Па Ј., Х. ћ и е в љ и в ас еnархији, Београд 1938. . лБа аз па иц ут и ње и за хи ар егз а ск гар Бу Ј., Х ћ и в љ е . в аси канске Словене, Београд 1913. м., История словеnС1Со-сербского иарода, Беовидаковић град 1833. Ст., Оnисаиие бит-ьт па .м,акедопските Б'Ьлzарu, в ерк ович ставитељи,

·

•

�

.

Г. Колушский. Кю-стендил, nревод од руски С т., Народие nec&e Македонс1еих Буzара, Беоверковић град 1860. В е р к о в и ћ С т., Веда Слове1Ю, Беоrрад 1874. Т о м и ћ, О Маћедониј и и Маhедонr(има, в ендел Ризов Крф 1918. В е с е л и н о в и ћ М., Србип и Маhедоиија, Беоrрад 1880. 1929, София 1931. V е r i t а s, Македо'К'UЯ nод uzoтo 1919 В л а х о в д., Македопија, .м,о.м,епти од историјата на &а1Седок­ С?С:иот народ, Скопје 1950. Х р., Ганд ев Фа1етори на б'Ьлгарското възраждане, София

1943.

1

Г е о р r и е в п о п д., Соnствеиоста врз чифлиците и чиф.л/u., гарските аграрно-nравни односи во Ма1еедопија, Скопје 1956. Георrиев П. И. и Ш и ш к о в С т., Б-ьлzарите в Серското nоле, Пловдив 1918. Г е р с и н К., Маhедопско и турско nитање, Беоrрад 1903. Г л и r о р ъ е в Д., Прете'Кдептите на Македоиия, В арна 1900. Гоџоман С., Ма1еедонија и Македонците, јазични .аалции­ ства и странски zледишта, Атина 1954. Г о п ч е в и ћ С п., Стара Србија и Маhедонија, Беоrрад 1890. Г р е к о в Т., Не1еолку ду.м,и в"рху &а1СедонС1Сuя nроизход иа Аристотел, Автономна Македония, rод. 11, бр. 91, София 1922. Г n и r о р о в и ч В. И., Очерк nутешествия no евроnейской Турции, Москва 1877, 2. Г р у п ч е в и ћ К., О О хриду и О хридсхо.м, језеР1Ј, Веоrрад 1900.

д а в и д о в и ћ д.,

1939.

Историја народа cep6c1eoz, Веоrрад 1846. дворниковић В., Кара1етерол.оzија Јуzослове'Ка. Беоrрад

Д и :м е в с к и С., Просветиата noлuтu1ea иа Еzзаржијата и учи­ .п:ишиите буитови во Ма1еедоиuја, Ско пје 1960. Д и :м е в с к и С., Католич1Сата nponazaидa и уикјатското двк­ жење во МакедО'Кuја од средината иа XIX вех до Балкаис1е1tте воји'К, Скопје 1960.

208

nci.. ·глаС1-tик па дu �o . 59 18 од a u; 1/'H/ Ta 'ICO. J Ш y'fCJ K с ди м в с в: м је 1960. оп Ск 2, � . бр 1, 11 д . о r , ја ри то ис ка ал ци за ,."а, и;а и црков'Н.о­ ос од Те и ск оn ск т то ли nо ро ит М , с. е8ски 1965. је оп Ск а, иј он ед ак М во и рб бо в етпите ро телпо дв иди n бо но ло ал ос ои ци и о от с'К он ед ак М , с. !" имеsс ки 1912), Скопзе 1963. 93 (18 а ат иј рх за к Еt ж ењ е т во на хи од и Ар ис сn , И Р. к с и в е и з р е т , с. им 0 вс ки и е u'Н. ак М во шт оn 'Н.u uш ил уч >еш кв цр те ки nс ср за Белерад доикјо.. , Со ни те авя -хи Сл пс до ке .аа ка ея ид та 'Ка фс zра но Ет А., ди н е в

���т:т:

;

�

Д

ден{;

фия 1944. 1. 194 я фи Со и, епц жд зро В"Ь рви П"Ь n., в о к е н ди в, ипо Др ф. М. nро па a 'JCaт nuc npe в я ояи 'ЈСед Ма П., о в к е ди н Македонски преглед, rод. XIII, кон. 2, изд. София 1942. ср"Ьбските вэа е.м.ни отпошепия и де р ж а в и н Н., Б"Ьлzарс-хо .м,акедокс-хая в-ьnрос, София 1916. D о k 1 е s t i с L ј., Kroz historiju Makedonije, Zagreb 1964. др а r а ш е в и ћ Ј., Македонски Слов ени, Веоrрад 1890. др а r а н о в П., Оnщий етно2рафический очерек .м.акедонской nровинции, Известия славянскаго блаrотворителънаго общества, бр. 11 12 од 1888 С. Петербурr. др и н о в М., Отец Паисий, Периодическ:о списание, rод. I, кн. IV, Браипа 1871. Др и н о в М., Неколко бележки за Х. йоа'Кu.м., даскала К"Ьрчев­ ско2а, Периодическо списание, кн. XXXIV, София 1890. Д р и н о в М., П"Ьрвата б"Ьлzарс'Ка тиnоzрафия в Солун и пекои от паnечатените в пея кnttzu, Периодическо сnисание, кн. XXXI, Со­ фия 1889. Ћ е р и ћ В., Неколико zлавпих nитања из етноzрафије Старе Србије и Македоније, Сремски Карловци 1922. 1893, Београд 1923. Ћ о р ђ е в и h В., Србија и Грч.1