Dr Zdravko Peno - Sofiologija i sofijanizam

June 9, 2018 | Author: budimir.lazic | Category: N/A

Share Embed Donate

Report this link

Short Description

Download Dr Zdravko Peno - Sofiologija i sofijanizam...

Description

Dr Zdravko M. Peno SOFIOLOGIJA SOFIOLOGIJA I SOFIJANIZAM

Termini sofiologija i sofijanizam ukaz ukazuj uju u na razli~it pristup i odnos prema temi Sofije – Premudrosti Boìje. Razlika izme|u sofiologije i sofijanizma nije samo u upotr upotrebu ebu sufi sufiks ksa a logos i izam, izam, nego je upravo avo su{tinska, jer se ti~e sadràja i zna~ewa ovih dvaju pojmo pojmova, va, koji oji onda onda podra podrazu zumev mevaju aju i odgova odgovara raju} ju}u u upot upotrrebu ebu re~i. e~i. Za razl razlik iku u od sofijanizma koji oji ima ima obele obele`j `je e samo samo jedno jednog g u nizu nizu reli religi gioz oznono-fi filo losof sofsk skih ih pravaca, koji nisu na{li dubqe utemeqewe u teologiji o Sofiji, sofiologija ukazuje na to da je u~ewe o Premu Premudr dros osti ti zasn zasnov ovano ano u bibli biblijs jsk ko-sve o-svetoo toota ta~k ~kom om bogoslovqu uop{te, a posebno u bogoslovqu o Logosu1, koje je neodvojivo od sofiologije i sinonim je sa wom. Svaki govor o Premudrosti, bilo da se radi o Svetom Pismu ili o deli elima otaca Crkve, kve, utemeqe eqen je na eklisi eklisijal jalnom nom doìvq doìvqaju aju Premud Premudro rosti sti,, odnosno odnosno Logos Logosa a Boìjeg. O sofijanizmu kao religiozno-filosofskom pravcu mogu mogu}e }e je prom promi{ i{qa qati ti kao o pok poku{aj u{aju u tuma tuma~e ~ewa wa sofiolo{ke literature Starog Zaveta. Sofijanizam dolazi do izraàj àja u ~etvr tvrtom veku, u jeku arijans anskih kontraverzi kontraverzi,, sa nastojawem nastojawem da se staroz starozavetna avetna Sofija Sofija (jevr. Hokhma) odvoji i udaqi od Logosa, odnosno da se Premudrosti oduzme obele`je ve~ne Ipostasi jed jedno nosu su{t {tne ne Ocu i Du Duhu hu Svet Svetom om.. U novi novije je vrem vreme e sofijanizam kao kao reli religi gioz oznono-fil filos osof ofsk skii pokr pokret et rusk ruskih ih religioznih mislilaca 19. i 20. veka predstavqa poku{aj da se o Sofiji govori mitolo{ki i racionalisti~ki, izvan crkvenog iskustva i doìvqaja. Ono {to ujediwuje stare i 1

Upor. P. A. Sapronov, Русская философия, изд. Церковь и Култура, СанктПетербург, 2000, 182.

Н О ВИ

И СТ ОЧ НИ К

9/2007

nove sofijaniste jeste umawivawe ontolo{kog statusa Sofi Sofije je.. Kao Kao kod pris prista tali lica ca Arij Arija, a, tak tako i kod rusk ruskih ih reli eligioznih filosofa, fa, Sof Sofija je li{ena ena ipost posta asne sne jednos jednosu{t u{tnos nosti ti sa Ocem Ocem i Duhom. Duhom. Nejas Nejasno no odre|e odre|ewe we Sofije je posledica odsustva nerazlikovawa netvarnog i tvarnog tvarnog kod kod ruskih ruskih sofija sofijanis nista, ta, odnosno odnosno me{awa me{awa tih dvaju nivoa postojawa. Na taj problem, koji je su{tinski problem u teologiji o Premudrosti, je u vreme arijanske smutwe smutwe ukazi ukazivao vao sveti sveti Atana Atanasij sije e Veliki. eliki. Svi poku{a poku{aji ji ruskih sofijanista da na|u kontinuitet sa svetim ocima Crkve upravo su dovedeni u pitawe wihovom nemogu}no{}u da razlikuju tvarno od netvarnog i uvo| ewem ne~eg ne~eg ,,tre}eg ,,tre}eg'' '' {to ima obele`j obele`je e posredni posrednika ka izme izme|u |u netv netvar arno nog g Boga oga i stvor tvoren enog og sveta veta.. Samo Samo post postav avq qawem jasnih kri kriteri erijuma, ma, pravo avoslavna vna sofiologija je mogla da se izbori sa isku{ewi ewima arij arijan ansk ske e jer jeresi, esi, u ~etv ~etvrt rtom om vek veku, kao i sa novi novim m u~ewem o Premudr mudro osti u Sol Solovjеva, va, Flor Floren ensk skog og,, Bulgakova, krajem 19. i u prvoj polovini 20. stole}a. Iak Iako, na prvi prvi pogl pogled ed, ova ova tema tema izgl izgleda eda samo samo istori istorijs jska ka,, wena wena aktuel aktuelnost nost u Ruskoj uskoj pomesno pomesnojj Crkvi, Crkvi, nije nije umaw umawen ena a do dana danas. s. Up Upra ravo vo se u na{e na{e vrem vreme e {tampaju kwige sa sa naslovom naslovom Pro Pro et contra contra Vladimira Vladimira 2 Solovjеva , kao i Pro et contra Pavla Florenskog, 3 a dela Bulgakov Bulgakova a doìvqavaju doìvqavaju ponovqena izdawa. izdawa.4 Opasnost od vra}awa vra}awa mitolo mitolo{k {koj oj svesti svesti i podlega podlegawa wa estetsk estetskoj oj sabla sablazn zni, i, tako tako pris prisut utno nojj u ìvo ìvotim tima a i deli delima ma rusk ruskih ih sofi sofija jan nista, sta, mogu mogu}e }e je otkl otklon oniiti samo samo prav praviilnim lnim tuma~ewem sofiolo{kih tekstova, a to pre svega zna~i tuma~ewem koje }e imati za polazi{te iskustvo Crkve o Premudrosti. Premudrost u Starom Zavetu 2

Владимир Соловьев, Pro Pro et contra, изд. Русского Христианскго гуманитарного института, Санкт-Петербург, 2000. 3 П. А. Флоренский, Pro et contra, изд. Русского Христианскго гуманитарного института, Санкт-Петербург, 1996. 4 С. Н. Булгаков, Свет невечерний, изд. ''Республика '', Москва 1994, С. Н. Булгаков, Тихие думы, изд. ''Республика '', Москва 1996, Протоиерей Сергий Булгаков, Агнец Общедоступ упный ный православны православный й универ университе ситетт Агнец Божий Божий, изд. Общедост основанный протоиереем Александром Менем, Москва 2000.

68

ЗДРАВКО ПЕНО.: СОФИОЛОГИЈА И СОФИЈАНИЗАМ

Tem Tema a Premud emudro rost stii Boì Boìje je u Svet Svetom om Pismu ismu je veom veoma a pris prisut utna na,, naro naro~i ~ito to u sofi sofiol olo{ o{ki kim m kwig kwigam ama a starozavetnog korpusa, odakle je preuzeta i preneta u novozavetne spise. Wena va`nost ne gubi na snazi ni u postapostolskom periodu, a posebno dolazi do izraàja u peri period odu u veli veliki kih h otac otaca a Crkv Crkve, e, Atana tanasi sija ja Velik elikog og i kapadokijskih otaca, kada je vera Crkve u Sina i Logosa Boìjeg jasno odre|ena i formulisana. Borba Crkve za pravilno tuma~ewe biblijskog u~ewa o Premudrosti ne samo da je u~vrstila u~vrstila wenu veru u Svetu Trojicu, rojicu, nego je je post postav avil ila a teme temeqe qe za razj razja{ a{we wewe we hris hristo tolo lo{k {kog og dogmata. Anal An aliz izom om razl razli~ i~it itih ih aspe aspeka kata ta Premud emudrrosti osti u starozavetnim pou~nim spisima pokazuje se bogatstvo ''pr ''prem emud udrrosti' sti''' u ìvo ìvotu tu drev drevno nog g Izrai zraila la.. Izob Izobiiqe sofiolo{kih motiva u sofiolo{kim kwigama pruà velike mogu}nosti mogu}nosti za dubqe sagledavawe sagledavawe ontolo{kog ontolo{kog statusa Premudrosti u Pri~ama Solomonovim, a posebno u 22. stihu 8. glave Pri~a: Pri~a: Gospod me je sazdao po~etkom puteva svojih za djela svoja (Ku,rioj e;ktise, me avrch.n o`dw/n auvtou/ eivj e;rga auvtou/ ). ). Ovaj stih zajedno sa 1. stihom 9. glave: Premudrost Premudrost sazda sebi dom i utvrdi na sedam stubova (~H Sofi,a wv|kodo,mhsen eàuth/| oi=k oi=kon on kai, kai, u`ph u`ph,r ,rei eise se stu, stu,lo louj uj e`pt e`pta, a,)) najvi ajvi{ {e su pravilnim pravilnim tuma~ewem tuma~ewem od strane otaca Crkve doprineli doprineli razja{wewu pitawa Sofije u Starom Zavetu. Mudrosnu literat literaturu uru Starog Starog Zaveta Zaveta,, koja koja doprino doprinosi si razja{w razja{wewu ewu glavne sofiologijske problematike sadràne u Pri~ama Solomonovim, Solomonovim, ~ine ~ine kanons anonsk ke kwig kwige: e: Kwig Kwiga a o Jovu Jovu,, Kwiga Propovednikova, Propovednikova, Kwiga Kwiga proroka proroka Danila, Danila, Psalmi Davidovi, Davidovi, i deвterok terokanon anonsk ske e kwige: kwige: Premudrosti Solomonove i Premudr Premudrost ostii Isusa Isusa sina sina Siraho Sirahova va.. Me|u naved naveden enim im kwig kwigama ama sofi sofiol ologi ogijs jska ka temati tematika ka u uèm uèm smislu je zastupqena u Kwizi o Jovu, Kwizi Propovednikovoj, Premu Premudr dros osti tima ma Solomo Solomonov novim im i Premudro Premudrosti stima ma Isusa Isusa sina sina Siraho Sirahova. va. Sve sofiologij sofiologijsk ske e kwig kwige e Star Starog og Zavet Zaveta a imaj imaju u mist mistago agogi gijs jski ki i pror proro~ o~ki ki kara karakt kter er.. Isti Istina na o Hris Hristu tu kao Prem Premud udrrosti osti Boì Boìjo jojj

69

Н О ВИ

И СТ ОЧ НИ К

9/2007

objav objavqen qena a je u wima wima posr posred edst stvom vom bibli biblijs jski kih h slik slika a i 5 pri~a . Iako Iako ne ulazi ulazi u korpu korpus s kanon kanonski skih h kwiga kwiga Starog Starog 6 Zaveta , kwiga Premudr Premudrosti osti Solomon Solomonovi ovih h je od izuzetnog zna~aja u p r a vo zbog hristolo{kih, trija trijadol dolo{ o{ki kih h i sotir sotirio iolo lo{ki {kih h eleme elemena nata ta koji oji su u woj woj 7 sadràni . Po mi{qewu nekih savremenih biblista, sve {to je re~eno u ovom bogonadahnutom spisu bila je ''priprema za kasniju diskusiju o Li~nosti Hristovoj'' 8. U woj se nagove{tava ovaplo}ewe Logosa – Sina Boìjeg9 iz Jovanovog Jevan|eqa, a sama Premudrost se opisuje re~ima koje su u tesnoj vezi sa terminima koje koristi 5

Jn. 16, 16, 25. 25. ,,P ,,Paroim aroimi,a i,a evsti. evsti. lo,goj lo,goj avpo, avpo,kr krufo ufojj di, evte, evte,ro rou u prodh,lou shmaino,menoj'' vWrige,nhj( vWrige,nhj( Eivj Paroimi,aj Solomw/ntoj evxhgh,sewn( PG evxhgh,sewn( PG 17, 161A. 6 Kwiga Premudrosti Premudrosti Solomonove napisa napisana na je u jelini jelinist sti~k i~kom om periodu periodu staro starozave zavetne tne istorij istorije e i u woj je ostvar ostvaren en spoj biblijske biblijske Hokhme i jelinske mudrosti - Sofije. Po prevodu Sedamdesetorice Premudrosti Solomonove dolaze u red kwiga devterokanonskih. U hri{}ansku upotrebu je u{la iz ''aleksandrijskog kanona'', dok je stariji ''palestinski kanon'', kojim je koristio \ura Dani~i} u prevo| ewu Starog Zavjeta, ne sadrì. 7 Ova kwiga ujedno predstavqa i sponu izme|u Starog i Novog Zaveta. VAqanasi,ou K) Qeoca,rh( ~H e;nnoia th/j sofi,aj evn th/| kanoni kanonikh/ kh/|| kai, kai, avpok avpokru ru,f ,fw| w| filolo filologi gi,a ,a tou/ tou/ meta metagen gene, e,st stero erou u Ioudai?smou( Ioudai?smou ( Qessa Qessalon loni, i,kh kh 1977 1977,, 42. 42. Iako Iako u Novo Novom m Zavet Zavetu u ne nala nalazi zimo mo ni jedn jedno o mest mesto o dire direkt ktno no preu preuze zeto to iz Premudrosti Solomonovih, Solomonovih, neki pisci ukazuju da je ona uticala na formirawe Hristologije kod Sv. Jovana Bogoslova. Posebno se dovode u vezu slede}a mesta: Prem. Prem. Sol. 7, 21; 8, 6 i Jn. 1, 18, Prem. Sol. 7, 28. i Jn. 14, 23; 16,28; Prem. Sol. 8, 3; 9, 4 i 1. Jn. 1,18, Prem. Sol. 8, 4; 9, 9 i Jn. 5, 20. Upor U por.. R. C. Charles, Apokrifa Charles, Apokrifa and Pseudepigrapha of the Old Testamen estament t , t.1, t.1, Oxfor Oxford d 1913 1913,, 526526-52 527; 7; Otto Otto Eisfel Eisfeld, d, Einle Einleit itun ung g in das das Alte Alte Testa estame ment nt , Tubin ubinge gen, n,19 1964 64,, 815. 815. Sv. Sv. Atanasije Atanasije Veliki isti~e isti~e va`nost ove kwige i upravo se poziva na wu u svom Drugom Drugom slovu slovu protiv protiv Arijanac Arijanaca a, dokazuju}i istinu da je Premud emudrro{}u o{}u Boì Boìjo jom m stvor tvoren en svet svet i sam sam ~ove ~ovek. k. Up Upor or.. M) VAqanasi,ou( Kata. tw/n VAreianw/n( VAreianw/n( 2( 45( EPE Qessaloni,kh 1974, t. 2, 340-342. 8 David F. Hinson, Theology of the Old Testaments estaments, TEF, t. 6, London 1976, 38. 9 M) VA VAqanasi,ou qanasi,ou(( Kata. Kata. tw/n VAreianw/n( Areianw/n( 3( 53( EPE Qessaloni,kh 1975, tom 3, 157.

70

ЗДРАВКО ПЕНО.: СОФИОЛОГИЈА И СОФИЈАНИЗАМ

apost apostol ol Pavle avle u svoji svojim m posl poslani anica cama ma10. Ona je izliv ~istog Svedrìteqa slave (Prem. Sol. 7, 25), odbqesak Svjetlosti vje~ne i ~isto ogledalo delovawa Boìjeg i ikona dobrote Wegove (Prem. Sol. 7, 26). Wene odlike su, su, dakl dakle, e, odbl odbles esak ak11, ogleda ogledalo lo12 i ikon ikona a13, {to sve ukazuje na ve~ni karakter Premudrosti. U Premudrostima Solomonovim se nagla{ava ontolo{ka veza Premudrosti sa Bogom - Ocem (Prem. 7, 22 - 26) i Wena ena jedn jednos osu{t u{tno nost st sa Du Duhom hom Boì Boìji jim m14, svetim i svesilnim (Prem. Sol. 7, 22 - 23). Ve~na zajednica sa Ocem Ocem i pris prisus ustv tvo o u woj woj Du Duha ha Svet Svetog og,, svev svevid ide} e}eg eg 10

Upor. (Kol. 1, 15 - 17; Jevr. 1, 2 - 3). Derek Kidner isti~e da jezik koji se koristi u Premudro Premudrostim stima a Solomono Solomonovim vim predstavqa anticipaciju hristolo{kih hristolo{kih termina Novog Zaveta, Zaveta, ali sadrì i ono {to bi se moglo moglo nazva nazvati ti ''plat ''platon onist isti~k i~ko o koket oketira irawe we sa jelins jelinsko kom m mi{qu'': mi{qu'': Derek Derek Kinder, Kinder, The Prov Proverb erbs s, an intr introd oduc ucti tion on and and commentars - The Tyndale Old Testamentum commentaries, USA 1994, 14. 11 Re~ odblesak odblesak (blista (blistawe, we, avpau,ga avpau,gasma) sma) bi}e mnogo kori{t kori{tena ena kako u novozavetnim spisima tako i u svetoota~koj literaturi kako bi se pok pokazal azalo o Boà Boàns nstv tvo o Gosp Gospod oda a Isus Isusa a Hris Hrista ta i Wegov egova a jedno jednosu{ su{tno tnost st sa Ocem, Ocem, prev prevash ashodn odno. o. Ovu re~ re~ upotr upotrebq ebqav ava a Apostol Pavle u Poslanici Jevrejima (1,3) (1,3) gde Gospoda naziva ''sjaj slave slave i obli~ obli~je je bi}a bi}a Wegovog egovog.. ...'' .''.U .Upor por.. VIw) VIw) Cruso Crusost sto, o,mou mou(( ~Omili,a eivj th,n pro,j ~Ebrai,ouj( ~Ebrai,ouj( 2, 2, PG 63, 22; M) VAqanasi,ou( Peri, Peri, Dionisi Dionisi,ou ,ou evpisko evpisko,pou ,pou VAlexandr Alexandrei,a ei,ajj( EPE( EPE( Qessal Qessaloni oni,kh ,kh 1975, tom 4, 48. 12 Re~ ogled ogledalo alo (odra (odraz, z, e;sopt e;soptro ron) n) }e upotr upotrebi ebiti ti u Posla Poslanic nicii Korin} in}anim anima a (2. Kor. 3,18 ,18.) Apos postol Pavle ''odraàvamo ''odraàvamo (katoptrizo,menoi) slavu Gospodwu, preobraàvamo se u taj isti lik, iz slave u slavu, kao od Duha Gospoda''. Gospoda ''. 13 Re~ ikona (eivkw,n) }e upotrebiti Apostol Pavle u: 2. Kor. 4,4., Kol. 1,15. Videti kod: VIw) Karabidopou,lou( Karabidopou,lou( Eivkw,n Qeou/ kai, kat v eivko,na Qeou/ para, tw| avposto,lw| Pau,lw|( Pau,lw|( Qessaloni,kh 1964 , 85. Svakako Svakako teologija o ikoni i podobiju ima svoj koren koren u Kwizi Postawa (1,26). 14 Postoje i oni biblisti koji poistove}uju Premudrost sa Duhom, u ~emu bi se video uticaj stoi~ke filosofije. Po stoicima ìvotvorno na~elo u ~oveku jeste jedan deo boànskog duha koji proìma sva bi}a tako da u svakom bi}u postoji iskra boànskog ogwa koji proìma ceo kosmos. Ovaj stoi~ki panteizam ne nalazi mesto u Premudrostima Solomonovim, Solomonovim, budu}i da se u ovoj kwizi du{a ne posmatra posmatra kao deo Boga, Boga, nego kao delo Boga. Videti Videti o tome: tome: VAqanasi,ou K) Qeoca,rh( n. delo, 43.

71

Н О ВИ

И СТ ОЧ НИ К

9/2007

''priprema nas za novozavetno otkrivewe tajne Svete Trojice'' 15. Sve ove odlike Premudrosti doprinose pravilnom tuma~ tuma~ew ewu u pomenu pomenutog tog sofi sofiol olo{ o{k kog odeq odeqka ka u kwiz kwizii Pri~a Solomonovih, Solomonovih, naro~ito 22. stiha 8. glave, koji je zbog bog razli zli~itih prev prevo oda i razli~itih tuma~ ma~ewa ewa jevrejsk jevrejskog og glagola glagola kanani, kanani, ostao dugo vremena u sredi{tu bogoslovskih rasprava vo|enih sa Arijem u vezi sa wego wegovi vim m u~ew u~ewem em o stvo stvorreno enosti sti Sina Sina Bo` Boìjeg ijeg.. Anal An aliz izom om pomen pomenuto utog g stih stiha a na osno osnovu vu u~ew u~ewa a otac otaca a Crkve se jasn jasno o uo~a uo~ava va da razl razliike izme izme|u |u prev prevod oda a Sedamdesetorice (e;k (e;ktis tisen en = sazdao sazdao)) i prevoda Akile, Sima Simaha ha i Teodo eodoti tion ona a (evkth,sato = imao)16 nisu su{tinske, kada se i jedan i drugi prevod protuma~e u duhu duhu Boà Boàns nsk kog Otkr Otkriv ivew ewa. a. Drug Drugim im re~im e~ima, a, oba oba prevoda ukazuju na predve~no postojawe i boànsko poreklo Premudrosti, {to su oci Crkve i isticali u borbi protiv Arijevog shvatawa o stvorenosti Logosa. Koriste}i prevod Sedamdesetorice Arije je isticao da glagol ektise govori u prilog tome da je Sin Boìji stvorewe a ne Bog, te da je ,,bilo nekada kada nije bio'' (h=n pote o’’[te ouvk h=n). Arijev pristup nosio je u sebi osnovnu slabost koja se sastojala u tome da je izdvojio 22. stih iz kontek teksta 8. glave, ve, kao i iz celok celokupn upnog og okvira okvira sofiolo sofiolo{k {kog og preda predawa wa zapis zapisanog anog u Svetom Pismu. To je zajedni~ko mesto svih jeretika da, saglasno re~ima sv. Grigorija Nisijskog, nisu imali na umu da se u Pri~ama ,,ne govori otvoreno, nego se gov govori ori u mis misti~ ti~kim poj pojmov movima, a da Jevan evan||eqe 15

Mitr Mitr. Amfilohij Amfilohije e Radovi} Radovi},, Uvodna Uvodna rije~ rije~ o kwizi kwizi Premu Premudro drost stii Solomonove, u: Premudro Premudrosti sti Solomono Solomonove ve ( prevod prevod sa jelinsk jelinskog og originala ), izd. Bratstvo Sv. Simeona Miroto~ivog - Vrwa~ka Bawa, Jasen, Bijeli Pavle - Nik{i}, 1995, 7. 16 Akilin Akilin prevod prevod 8,22: 8,22: Ku,rioj Ku,rioj e,kth, e,kth,sat sato o me kefa,la kefa,laion ion o`dou/ o`dou/ auvtou/( avrch/qen katergasma,twn auvtou/( auvtou /( a prevod Simaha i Teodotiona: Ku,rioj e,kth,sato me avrch,n o`dw/n auvtou/ pro, th/j evrgasi,aj auvtou/ avpo, to,te. to,te. Ovim prevodima sleduje i Vulgata: glagol glagol kanani kanani je preveden preveden sa possedit possedit,, a prevod prevod celog stiha stiha je slede}i: Dominus possedit me in initio viarum suarum, antequam quidam faceret a principio. principio. C. F. Burney, Christ as the  rch, rch, of creation, creation, JTS 27 [1923], 168-169.

72

ЗДРАВКО ПЕНО.: СОФИОЛОГИЈА И СОФИЈАНИЗАМ

razotkriva enigmatske i nejasne izraze''17. Samo pogled na sofiol sofiolo{k o{ke e tekstov tekstove e iz perspek perspektive tive novozav novozavetno etnog g Otkr Otkriv ivew ewa a otvar otvara a mogu} mogu}no nost stii prav pravil ilnog nog tuma~ tuma~ew ewa a ''onog {to je re~eno u pri~ama''. Pristup otaca Crkve je polazio od tuma~ewa koje, nije samo po slovu, nego ''u Duhu''. Glagol e;ktise se ni u kom slu~aju ne odnosi na boànsku prirodu Logosa, nego na ne{to drugo18, a to drugo je telo koje Logos prima prima u Ovaplo Ovaplo}ew }ewu u19. Telo je ono ono {to Sina Sina Boì Boìje jeg g dovo dovodi di u jedi jedins nstv tvo o sa stvo stvorrewim ewima, a, a spas spason onos osno no Ovaplo} plo}ew ewe e je doga| oga|a aj kojim Bog pre premo{ mo{}uj }uje ontolo{ ontolo{ku ku udaqeno udaqenost st izme|u izme|u Wega i tvari. tvari. Stvore Stvorewa wa imaju aju spoq poqa{wu vezu sa Tvor vorcem cem, a Logos kao predv predve~ e~ni ni Sin Sin Boì Boìji ji i ro|e ro|ewe we O~evo O~evo ima ima ontol ontolo{ o{k ku vezu vezu sa Ocem, cem, budu budu}i }i da su iste ste su{ti u{tine ne.. Tako, ako, ''stvorewa su spoqa{wa dela Tvorca, a ono {to je ro| eno nije spoqa, kao delo, nego je od Oca i osobitost Boìje su{tine. Ba{ zato su jedno stvorewa a drugo je Logos Boìji, Sin Jedinorodni'' 20. Sv. Atanasije Veliki daje pravilno tuma~ewe 22. stiha 8. glave Pri~a obja{wavaju}i da je tu prvashodno re~ o ad extra extra proje projekci kciji ji Premud Premudro rosti sti Boìje Boìje,, koja koja ne samo samo da u~es u~estv tvuj uje e u stvar stvaraw awu u sveta sveta,, nego nego i sama sama dolaz dolazii u svet svet koji oji je sazd sazdala ala.. Glago Glagoll e;ktisen se ne odno odnosi si na su{t su{tin inu u odno odnosn sno o ve~n ve~no o post postoj ojaw awe e Sina Sina Boìjeg, nego na ono {to se ostvarilo u Ikonomiji koja je posle posle ve~nog ve~nog postoja postojawa wa Wegovog egovog21. Imaju Imaju}i }i u vidu vidu Wegovo spasonosno Ovaplo}ewe ra d i na{eg obno obnovq vqew ewa, a, ili ili nas nas radi radi ostv ostvar aren enu u Ikon Ikonom omij iju u Sina Sina 17

Grhgori Grhgori,ou ,ou Nu,sshj( Nu,sshj( Kata ata, Eu,n Eu,nom omi, i,ou ou(( lo,g lo,goj oj g ,( EPE( Qessaloni,kh 1988( tom 3, 36. 18 Kuri,lou VAlexandrei,aj( Bi,bloj tw/n Qhsaurw/n peri, th/j a`giaj kai, o`moousi,ou Tria,doj( Tria,doj( 15( PG 75, 265 AC. 19 ,,Peri, me,n tou/ Uiòu/ fhmi, kavgw, to. rh/ma( ouv me,ntoi peri, th/j th/j auvtou auvtou qeo,t qeo,tht htoj oj(( avll avll v th.n th.n evk Mari, Mari,aj aj auvtou auvtou sark sarko, o,j) j) :Aktis :Aktistoj toj ga.r ga.r qeo,thti qeo,thti(( kti,ze kti,zetai tai tw/| tw/| proslh, proslh,mma mmati'', ti'', Kaisar Kaisari,ou i,ou(( Dia,logoi( Dia,logoi ( 1,PG 38, 865D. 20 M) VAqanasi,ou( Kata. tw/n VAreianw/n( VAreianw/n( 2, 56, PG 26, 268 AB. 21 M) VAqanasi,ou( Kata. tw/n VAreianw/n( VAreianw/n( 2, 51, PG 26, 256 A.

73

Н О ВИ

И СТ ОЧ НИ К

9/2007

Boìjeg, sv. Atanasije glagol e;ktisen pripisuje qudskoj prirodi Gospoda Hrista. Polaz olaze} e}ii od razl razliikovaw ovawa a dva dva osno osnovn vna a plan plana a Boìjeg postojawa, Teologije i Ikonomije, sv. Atanasije osuje}u osuje}uje je svaki svaki poku{a poku{ajj deqewa deqewa jednog jednog i istog istog Sina Sina Boìjeg i svo|ewe Boga na nivo tvari. Na taj na~in on odbacuje Arijev stav o stvorenosti Sina. Imaju}i u vidu razl razlik iku u izme izme|u |u ve~n ve~nog og Boì Boìje jeg g post postoj ojaw awa a i Boì Boìje je Ikonomije u svetu, Logosa Boìjeg je opravdano nazvati ~ovekom, koji dolaze}i u svet ne mewa i ne gubi Svoj ve~ni identitet Sina Boìjeg: ''Kada ~ujete – govori sv. Atanasije – sazda razumejte razumejte da On (Gospod) ne naziva sebe tvar varju, nego ego svoj voje ~ove~a e~anstvo stvo,, kome je 22 svojstveno da bude sazdano'' . Sv. Atanasije, dakle, u ovom stihu nalazi potvrdu za Ovaplo}ewe (Logosa) koje je po~etak celokupne Ikonomije Boìjeg Sina u telu i po~etak Wegovog iskupiteqskog iskupiteqskog dela: ''Kada slu{amo u Pri~ama sazda treb treba a sebi sebi da pred predst stavi avimo mo ne da je Logos (Re~) svecelo po prirodi tvar, nego da se obukao u tvarno telo. Bog Mu je sazdao telo radi nas... telo Mu je je prip priprremio emio,, da bi se mi mogl moglii u Wemu emu obno obnovi viti ti i 23 oboìti'' . I po bogo bogona nada dahn hnut utom om tuma tuma~ ~ewu ewu sv. Kiri Kirila la Aleksandrij-skog glagol e;ktisen se odnosi na stvorenu ~ove ~ove~a ~ans nsk ku prir prirod odu u Logo Logosa sa,, a ne na nest nestvo vorreno eno Boànstvo, odnosi se na Ovaplo}ewe, a ne na 22

Isto. Obja{wavaju}i prethodnu misao sv. Atanasije govori: ''Kada ~ujemo kod jevan|eliste Jovana - Logos postade tijelo (Jn. 1,14)predstavqamo sebi ne to da je Logos svecelo telo (plot), nego da se On obukao i u~inio sebe ~ovekom i slu{aju}i da je -Hristos - Hristos postao postao za nas proklet prokletstv stvo o (Gal. (Gal. 3,13) 3,13) i -Wega -Wega koji koji nije nije znao znao grij grijeh eha, a, u~in u~inii grij grijeh ehom om nas nas radi radi (2. Kor. 5,21) 21) - sebi sebi ne pred predst stav avqa qamo mo da je On svec svecel elo o u~ini u~inio o sebe sebe prok prokle lets tstv tvom om i greh grehom om,, nego nego da je prim primio io na sebe sebe prok prokle lets tstv tvo o koje oje je bilo bilo polo poloè èno no na nama nama,, po re~i re~ima ma Ap Apos osto tola la:: Isku Iskupi pio o si nas nas od prokletstva (Gal. (Gal. 3,13) 3,13) i po re~ima re~ima Isaije Isaije Pror Proroka oka:: On je ponio grjehe na{e (Is. 53,4) i po zapisanim re~ima kod Petra: Iznese ih na tijelu svojemu na drvo (1. Petr. 2,24) ''. Videti: M) VAqanasi,ou( Kata. tw/n VAreianw/n( VAreianw/n( 2, 47, EPE, tom 2, 346. 23 M) VAqanasi,ou( Kata. tw/n VAreianw/n( VAreianw/n( 2, 47, EPE, tom 2, 346.

74

ЗДРАВКО ПЕНО.: СОФИОЛОГИЈА И СОФИЈАНИЗАМ

predv predve~ e~no no ro|ew o|ewe e24. Spasono onosno sno Ovaplo plo}ewe je ostvareno radi na{e obnove i u~e{}a u novom ìvotu. Jedino tako, polaze}i od sotiriolo{kih razloga, mogu}e je razumeti upotrebu glagola e;ktisen u 22. stihu 8. glave Pri~a Solomonovih. Me|utim, Me|utim, glagol kanani pored pored zna~ewa zna~ewa sazdao moè da zna~i i rodio. Sv. Atanasije govori u prilog takv takvom om stav stavu: u: ''Ev ''Evo o i o ro|en o|enim ima a su govo govori rili li da su stvoreni, znaju}i da se oni odmah priznaju za sinove, tako da nema razlike ako neko kaè: postade kaè: postade ili stekoh ili stvorih zato {to se sama po sebi misao zasniva na prirodi i stvarnosti'' 25. Doprinos takvom shvatawu daje i sv. Vasilije: ''Sada , pak, da ne ostavimo nezapaèno i to da su drugi prevodioci, koji su dali ta~nije zna~ewe jevrejskog teksta, dali prevod evkth,sato, me (imao me) me) umesto e;ktise, e;ktise, me (sazdao me). me). Ovo Ovo pak pak spr spre~ava e~ava najve}e wihove sablazni, jer onaj koji je rekao: zadobih rekao: zadobih ~ovek ~oveka a od Boga Boga (evkths evkthsa,mh a,mhn n a;nqrw a;nqrwpon pon dia, dia, tou/ Qeou/), Qeou/), koristi ovaj izraz ne zato {to je sazdao Kaina, nego nego zato zato {to {to ga je rodio odio'' ''26. Dakl akle, kada ada je re~ o dola dolask sku u Logo Logosa sa u svet svet glag glagol ol kanani ima prenos prenosni ni smisao i odnosi se na ro|ewe Sina Boìjeg u telu, a isti smisao imaju i navedeno biblijsko mesto koje govori o odnosima me|u stvorewima. Traga Tragawe we pojedi pojedinih nih svetih svetih Otaca Otaca za druga~i druga~ijim jim prevodo prevodom m glagol glagola a kanani, od postoje}ih bilo je u najve}oj meri motivisano potrebom da se u 24

Kuri,lou VAlexandrei,aj( Bi,bloj tw/n Qhsaurw/n peri, th/j a`giaj kai, o`moousi,ou Tria,doj( Tria,doj( 15( PG 75, 268D. 25 Sv. Atanasije navodi niz primera iz Starog Zaveta u kojima se umesto glagola rodio koristi glagol stvorio: ''Jezekija je, po pisawu Isaij Isaije, e, rekao ekao u molit molitvi vi:: Od dana danas s }u stva stvara rati ti djec djecu u koja koja }e ogla{avat ogla{avatii pravdu pravdu Tvoju, Tvoju, Gospode Gospode spasewa spasewa moga (Is. 38,19). 38,19). Prema Prema tome, tome, Jezeki Jezekija ja je rekao rekao stvori}u umesto rodi}u i ro|ene ro|ene imen imenuj uje e kao da su stvo tvoreni eni i nik niko ne spo spori da je taj taj izra izraz z upotrebqen za prirodno ro|ewe. I Eva rodiv{i Kaina, rekla je: Dobih ~ovjeka ~ovjeka od Gospoda Gospoda (Post (Post.. 4,1.). 4,1.). Ona je rekla rekla stekoh stekoh (dobih) umesto rodih. I o Jovu Pismo govori: Postade u wega sedam sinova i tri k}eri (Jov. 1,2), kao {to je i Mojsej govorio u Zakonu: Ako budu u nekoga sinovi, i: Ako Ako stvori{ sina... ''. M) VAqanasi,ou( Kata. tw/n VAreianw/n( VAreianw/n( 2, 4, EPE, tom 2, 226-228. 26 Kata, Euvnomi,ou 2, 20, PG 29, 616D-617A.

75

Н О ВИ

И СТ ОЧ НИ К

9/2007

raspravama sa arijancima iznesu {to ubedqiviji dokazi kojim ojima a bi se wiho wihovo vo jereti jereti~k ~ko o u~ew u~ewe e odba odbaci cilo lo kao kao bibl biblij ijsk skii neosn neosnov ovano ano.. Mn Mnog ogii oci oci Crkv Crkve e su u prevo prevodu du glagola kanani sa evkth,sato videli povoqnije re{ewe, svrsishodnije u borbi sa evnomijancima i pristalicama Arij Arijev eve e jer jeresi. esi. Sv. Sv. Jova Jovan n Zlat Zlatou oust st spom spomiw iwe e prev prevod od 27 Akile , a tom tom prev prevod odu u su sledov edoval alii i sv. Epif Epifan aniije 28 29 Kiparski , kao kao i dva brata brata sv. sv. Vasil asilij ije e Velik elikii i sv. sv. 30 Grigorije Nisijski , ''koji govore o drugim prevodiocima ne navode}i wihova imena''31. Sv. Grigorije Bogoslov kaè da je potrebno znati za{to za{to se jeda jedan n od ovih ovih glag glagol ola a pripi pripisu suje je boà boàns nsko kojj (evkth,sato), evkth,sato), a drugi ~ove~anskoj prirodi (e;ktisen ( e;ktisen))32. Razli Razlika ka izme|u izme|u Boìje Boìjeg g postoj postojawa awa i postoj postojawa awa sveta sveta jeste u uzro~nosti. U ve~nom postojawu Sina Boìjeg, odnos odnosno no u Teologi eologiji ji,, ne moè moè biti biti re~i re~i ni o kakvo kakvom m spoqa{wem razlogu, i obrnuto, kada je re~ o odnosu Boga prema svetu, tada postoje razlozi zbog kojih Bog ~ini ne{to, {to ima veze sa onim {to se de{ava u svetu33. Sv. Sv. Atanas tanasij ije e ukaz ukazuj uje e kada kada se koris oristi ti glag glagol ol rodio, rodio, a kada glagol sazdao: sazdao: ,,Sam Sin govori o sebi: Prije svijeh humova ra|a me (Pri~e. 8,25). Ne govori Logos zbog ~ega se ra|a, kao pri kazivawu: sazda me gde se dodaje za djela, djela, nego govori izri~ito: ra|a me kao u Jevan|equ: u po~etku bje{e Logos. Ako i nisu bila sazdana dela bio je Logos Boìji i Bog bje{e Logos ''34. 27

Peri, th/j a`giaj kai, o`moousi,ou Tria,doj( Tria,doj ( PG 48, 1093. Kata, ai`re,sewn 59, PG 42, 240 D. 29 Kata, Euvnomi,ou 2, 20, PG 29, 617 A. 30 Kata, Euvnomi,ou 1, PG 45, 344 A. 31 VAqanasi Aqanasi,ou ,ou K) Qeoca,r Qeoca,rh( h( ~H e;nn e;nnoi oia a th/j th/j sofi sofi,a ,ajj evn evn th/ th/| kanoni kanonikh/ kh/|| kai, kai, avpok avpokru ru,f ,fw| w| filolo filologi gi,a ,a tou/ tou/ meta metagen gene, e,st stero erou u Ioudai?smou( Ioudai?smou ( Qessaloni,kh 1977  27. 32 Peri, Uiòu/ - Qeologiko,j tri,toj, tri,toj , 29, 18, 18, PG 36, 97A. 97A. 33 Ovde Ovde nije nije re~ o tome tome da Bog Bog ~ini ~ini ne{t ne{to o nala nalaze ze}i }i uzro uzrok k u ne~emu izvan Wega ili, pak, imaju}i neophodnost u svetu, jer ni{ta iz stvorenog ne moè biti uzrok onome {to se de{ava u nestvorenom Bogu. 34 M) VAqanasi,ou( Kata. tw/n VAreianw/n( VAreianw/n( 2, 56, EPE, t. 2, 372. Sv. Maksim Maksim Ispovedn Ispovednik ik obja{wav obja{wava a ovu uzajamnu uzajamnu povezanos povezanostt Boga Logosa i sveta i dodaje da bi se Logos ovaplotio nezavisno od toga da li je ~ovek sagre{io ili ne, jer Hristovo Ovaplo}ewe je krajwi 28

76

ЗДРАВКО ПЕНО.: СОФИОЛОГИЈА И СОФИЈАНИЗАМ

U~ewe o dvos vostru trukom ro|ewu Premudr mudro osti nalazimo najpre kod Origena koji tuma~e}i 22. stih 8. glave Pri~a Solomonovih pi{e: ''Ona koja je po su{tini Prem Premud udrrost ost Boì Boìja ja pre pre vek vekova ova se ra|a ra|a i bila bila je od ve~nosti, pre svake tvari. Kada je pak odnos prema stvo tvorewi ewima pokazala ala, tada je postala tala po~etak tak stvara stvarala la~k ~kih ih i prom promis isli lite teqni qnih h putev puteva a Boì Boìji jih, h, dakl dakle e po~etak stvorewima kojima je sama postala po~etak, tj. veza u odnosu na stvorewa. Ve~na Premudrost pak, su{tinski pre vekova postoji u Bogu35. Me|u ocima Crkve bilo je i onih koji su prevod Sedamdesetorice smatr atrali neodgovaraju}im. Kara Karakt kter eris isti ti~a ~an n je, je, svak svakak ako, o, prim primer er sv. sv. Epif Epifan anij ija a Kiparskog koji je tvrdio da izraz e;ktisen ''ne potvr|uje nigde ni Sveto Pismo, niti je neko od Apostola mislio da ga stavi uz ime (Boànstvo) Hristovo.... Neka se ne usu| uje niko da kaè da se ovaj izraz odnosi na Sina Boìjeg: Ne odnosi se na Boànstvo Sina. Me|utim , moè biti odgovaraju}i izraz za Wegovo prisustvo u telu i to zbog toga {to govori: Premudrost sazda sebi dom... i tada izraz Gospod me je sazdao zna~i da me je nastanio (saz sazdao) ao) u utro trobi (Prisnod nodjeve) eve) Mari arije, ~ine}i posredstvom ove trudno}e po~etak puteva svojih. svojih. Jer delo pravde i spasewa imalo je za po~etak telo koje je Hristos uzeo od (Prisnodjeve) Marije, sa kojim je i si{ao u svet'' 36. Zbog nesigurnosti prevoda Sedamdesetorice, sv. Epifanije se poziva na jevrejski tekst i na prevod Akile, Simaha i Teodotiona koji to mesto prevode sa evkth,sato, m    Pritom on daje i svoj prevod sa jevrejsk jevrejskog: og: Adonai Adonai prevodi prevodi sa Ku,rioj, Ku,rioj, a kanani sa evno,seuse, me (rodio me) i sa evkth,sato, me (imao prednazna~eni ciq stvarawa ~oveka, nezavisno od toga {ta je ~ove ~ovek k u~in u~inio io,, tj. tj. da li je sagr sagre{ e{io io ili ili ne. ne. Drugi rugim m re~im e~ima a ciq ciq stvarawa ~oveka je jedinstvo Boànske i ~ove~anske prirode u Li~no Li~nost stii Ovaplo Ovaplo}en }enog og Bogo~ Bogo~ove oveka ka Hrist Hrista. a. Vide Videti: ti: Maxi Maxi,mo ,mou u ~Omologhtou/( Pro.j Qala,sion( 60, Qala,sion( 60, PG 90, 620 C – 625 B , naro~ito 621 AB. Upor: PG 90, 320, BC. 35 vWrige,nhj( Eivj Paroimi,aj Solomw/ntoj evxhgh,sewn( PG 17, 185. 36 Videti: Kata, ai`re,sewn 20, PG 42, 232D-233A, 236AB.

77

Н О ВИ

И СТ ОЧ НИ К

9/2007

me). Najta~niji prevod glagola kanani, po mi{qewu sv. Epifanija, jeste evno,seuse, me (rodio me)37. Svet Svetii oci oci su, su, dakl dakle, e, u 22. 22. stih stih 8. glav glave e Pri~a Solomonovih, Solomonovih, vide videli li kao sved svedo~ o~an anst stvo vo o ve~n ve~nom om postojawu Sina Boìjeg, ali i kao proro{tvo o Ovaplo} plo}ew ewu u Logosa. Sti Stihovi ovi koji slede ede u ovom vom sofio sofiolo lo{k {kom om odeq odeqk ku Pri~ Pri~a a (23-3 (23-31) 1) potvr| potvr|u u ју ve~ni karakter Premudrosti Boìje (22-26), a samim tim i wen udeo u svim stvarala~kim delima Boìjim (27-31). Re~i 1. stiha 9. glave: Premudrost sazda sebi dom ukazuju na Ovaplo}ewe Premudrosti, na dolazak Sina Boìjeg me|u nas qude, a stihovi koji slede u istoj glavi (2-6) govore o tajni Evharistije koju je Premudrost, saglasno re~ima sv. sv. Maksima Ispovednika, Ispoved nika, tajinstveno pripremila p ripremila 38 u pro{losti . Svoj doprin doprinos os tuma~e tuma~ewu wu glagol glagola a kanani kanani dali su savremeni zapadni biblisti. Wihova tuma~ewa, mawe ili vi{e vi{e uteme utemeqe qena na na slovu slovu Pisma isma,, gotovo gotovo uvek uvek nose nose arija arijans nski ki predz predznak nak.. Po mi{q mi{qwu wu Derek Dereka a Kidn Kidner era a (D. Kidner) Kidner) glagol glagol kanani prevas prevashod hodno no zna~i zna~i dobiti ili posedovati, posedovati, a samo se na {est ili sedam mesta, od ukup ukupno no osamd samdes eset et ~eti ~etiri ri poja pojav vqiva qivawa wa u Star Starom om Zavetu, moè prevesti u smislu sazdati, sazdati, s tim da to nije 39 i jedino zna~ewe . Ovaj autor isti~e da se i imenice izveden izvedene e od glagol glagola a kanani odnose odnose na posedov posedovawe. awe. Ketli Ketlin n Farmer armer (K. Farmer armer)) govori govori da je glagol glagol kanani, pored prevoda prevoda e;ktis e;ktise, e, me (saz (sazdao dao me), me), mogao mogao biti biti preveden i sa evkth,sato, evkth,sato, me (ima (imao o me), me), budu budu}i }i da postoji postoji podjed podjednak nak broj broj biblij biblijski skih h parale paralela la u kojim kojima a su 40 validna oba zna~ewa . Prevod rodio me, me, ova autorka smatra neta~nim i jedino opravdawe mu nalazi u Kwizi Postawa (4,1)41. Pojmovi stvoren, stvoren, ro|en i ste~en, ste~en, koji se tako tako|e |e upotr upotrebq ebqava avaju ju kao kao prevo prevodi di,, odaj odaju u utisa utisak, k, po 37

Kata, ai`re,sewn 25, PG 42, 241 241 BC. BC. Maxi,mou ~Omologhtou/( Pro.j Qala,sion( 35, Qala,sion( 35, PG 90, 377C. 39 Derek Kidner, The Proverbs, Proverbs, an introduction and commentary TOTC, Leicester, England – Downers Grove, USA 1994. 40 Kathleen A. Farmer, Farmer, Who knows what is good? A Commentary on the book of Proverbs and Ecclesiastes, Ecclesiastes , ITC, Michigan 1991 , 53. 41 Isto, 53. 38

78

ЗДРАВКО ПЕНО.: СОФИОЛОГИЈА И СОФИЈАНИЗАМ

mi{qewu Farmerove, da je Premudrost prikazana kao neza nezavi visn sno o bi}e bi}e,, odvo odvoje jeno no od Boga Boga.. Argu Argume ment nte e za 42 prevod stvoren, stvoren, ona ona smat smatra ra neub neubed edqi qivi vim m . Pojam stvoren, stvoren, po zapaàwu Vajbraja (R. N. Whybray) moè navesti na zakqu~ak ''da je Premudrost bila prva me|u stvorewima Boìjim'' 43, a pojam stekao upu}uje na to ''da je Premudrost svemu preтpostojala i da ima poreklo izvan izvan stvor stvoreno enog g poret poretka ka'' ''44, dok dok zna~e na~ewe we glag glagol ola a 45 kanani u smislu imao me ostavqa mogu}nost da se Premud Premudro rost st shvati shvati kao person personifi ifika kacij cija a jednog jednog Boìje Boìjeg g 46 atributa . Po mi{qewu Rosa (A. P. Ross) glagol kanani moè zna~iti zna~iti ili posedovati ili sazdati. sazdati. Ovaj Ovaj glag glagol ol se, se, po wegovom zapaàwu, pojavquje u Pri~ama Solomonovim dvanaest puta u zna~ewu ste}i. ste}i. Verzije prevoda u kojima se sre}e glagol posedovati glagol posedovati ne sadrè glagol sazdati jer bi to, po Rosu, moglo zvu~ati kao da je Bogu nedostajalo Premudrosti i da ju je zbog toga stvorio pre nego {to je svet po~eo da postoji. U tom smislu su i Akila, Simah i Teodotion, po mi{qewu Rosa, èleli da izbegnu da kaù da Premudrost nije ve~na. Nasuprot takvom gledi{tu, po wegovom mi{qewu, stoji Arije, koji je odabrao glagol ''sazdati'' da bi opravdao svoje tvrdwe o stvorenosti Sina Boìjeg. Me|u Me|u savre savremen menim im bibl biblis isti tima ma ima ima i onih onih koji koji se zala zalaù ù i za drug druga~ a~ij ija a zna~ zna~ew ewa a glag glagol ola a kana kanani ni od navedenih, a koje ne nalazimo ni kod Sedamdesetorice, ni kod Akil Akile, e, Simah Simaha a i Teodot eodotio iona na.. Poku Poku{avaju}i {avaju}i da objedini objedini razli~ite razli~ite stavove, stavove, Barnej Barnej (C. F. F. Burney) Burney)47 je glagol kanani preveo preveo sa genna/n genna/n i tako tako ga je doveo doveo u 42

Isto, 53. R. N. Whybray, Wisdom in Proverbs, 100-101. 44 Kathleen A. Farmer, Farmer, n. delo, 54. Videti: Bruce Wawter, Wawter, Proverbs 8:22: Wisdom and Creation, 205-216. 45 Razumevawe kanani u smislu ''imao me'' bi tako|e, po mi{qewu K. Farmer, ''doveo sliku Premudrosti iz 8,22 u istu ravan sa re~ima iz 3,19: Gospod Gospod je Premudro Premudro{}u {}u osnovao osnovao zemqu''. zemqu''. Kathleen A. Farmer, n. delo, del o, 54. 46 Isto, 54. 47 C. F. Burney, Christ as the VArch, of creation, creation, u: Journal of Theological Studies, 1925-1926, 160-167. 43

79

Н О ВИ

И СТ ОЧ НИ К

9/2007

vezu sa glagolom kta/sqai. kta/sqai. Keler (L. Koehler) ukazuje da se kanani moè prevesti sa dhmiourgei/n, dhmiourgei/n, ali samo u slede slede}i }im m slu~ slu~aje ajevi vima: ma: Post. ost. 14, 14, 19, 19, 22; Izl. Izl. 15, 15, 16; 16; Pon.z. 32, 6; Psal. 74, 2; 78, 54; 139,13 i u Pri~ama 8,2248. Postoje i autori koji podjednako upotrebqavaju oba prevoda glagola kanani, kanani, i kta/sqai i dhmiourgei/n. dhmiourgei/n. Humbert (P. Humbert) smatra da je opravdano kori{ ori{}e }ewe we oba oba ova ova prev prevod oda, a, jer jer je i koren oren glag glagol ola a 49 kanani dvostruk . Stavove Barneja, Kelera i Humberta opovrgavao je Ajrvin tvrde}i da prevodi glagola kanani sa pla,ttein ili dhmiourgei/n (to forme or create) imaju pre pre sveg svega a biol biolo{ o{k ko zna~ zna~ewe ewe50. Ovaj glagol se na mnogo mesta u Starom Zavetu tuma~i i kao avgora,zw 51 , avpoktw, 52, kate,cw 53, gennw, 54 i kti,zw dhmiourgw, dhmiourgw, 55. Pored ored mi{q mi{qew ewa a zapad zapadni nih h bibl biblis ista, ta, potr potrebno ebno je izneti izneti i gledi{ gledi{te te N. Sotiro Sotiropul pulosa osa (N) I) Swthro Swthro,po ,poulo uloj) j) koji, oji, iak iako neja nejasno sno i termi terminol nolo{ o{ki ki nedos nedosle ledn dno, o, daje daje mogu}no mogu}nost st upotr upotrebe ebe glagola glagola e;ktise u dvostru dvostruko kom m smislu: za iskazivawe predve~nog ro|ewa od Oca i za stvarawe sveta. ,,Bog je sazdao premudrost, odnosno kao na~elo elo u Boànstvu dao joj je predve~no post postoj ojaw awe, e, kroz kroz ra|a ra|awe we.. Shod Shodno no tome tome,, Bog Bog koji oji je na~elo svega i tvorac svega (Prem. Sir. 24, 8) sazdao je i premudrost. Ali na jedan na~in je sazdao svet, a na 48

Videti: W. Koehler, Koehler, Kleinigkeiten, Kleinigkeiten, ZAW, Berlin 1934, 160. 49 Videti: P. Humbert, Qana en hebreux hebreux biblique biblique u: Festschri Festschrift ft fur Alfred Bertholet, 1950, (259-267), 265. 50 VAqanasi Aqanasi,ou ,ou K) Qeoca, Qeoca,rh( rh( ~H e;nn e;nnoi oia a th/j th/j sofi sofi,a ,ajj evn evn th/| th/| kanoni kanonikh/ kh/|| kai, kai, avpok avpokru ru,f ,fw| w| filolo filologi gi,a ,a tou/ tou/ meta metagen gene, e,st stero erou u Ioudai?smou( Ioudai?smou ( Qessaloni,kh 1977, 28-29. Videti: W. A. Irwin, Where shall Wisdom be found? u: Journal of Biblical Literature, June 1961, 133. 51 Post. 25, 10; 33,19. Izl. 21,2, Levit. 22,11; 25,14,15,28,44,45,50; 27,24, Pon.z. 28,68. Is. N. 24,32. 2. Car. 12,3; 24,21. 3. Car. 16,24. 4. Car. 12, 13, 12,6. Nem. 5,16. Pri~e 20,14 (MK). Amos. 8,6. Zah. 11,5. Is. 24,2. Jer. 13,12. Jez. 7,12. 52 Pri~e 1,5; 17, 16; 18, 15; 19, 8; 23, 23. 53 Levit. 25, 30. Zah. 11, 5. 54 Pon.z. 32,6. 55 Post. 14, 19, 22.

80

ЗДРАВКО ПЕНО.: СОФИОЛОГИЈА И СОФИЈАНИЗАМ

drugi na~in, poseban i jedinstven, sazdao je premudrost: rodio ju je predve~no iz svoje su{tine 56. Iz sveg svega a pret pretho hodn dnog og proi proizl zlaz azii da su gled gledi{ i{ta ta savr savrem emen enih ih zapa zapadn dnih ih bibl biblis ista ta u vezi vezi sa prev prevod odom om glagola kanani vrlo udaqena od sveto etoota~kih tuma~ewa i da ne postoji mogu}nost wihovog saglasja. Ova Ova nemo nemogu gu}n }nos ostt dola dolaz zi otud otuda a {to {to su pome pomenu nuti ti istr istra` aìv iva~i a~i,, ba{ ba{ kao i Arij Arije, e, 22. 22. stih stih 8. glave glave Pri~a tuma~il tuma~ilii izdvoj izdvojeno eno od sofiolo sofiologij gijsk skog og predaw predawa a Svetog Svetog Pisma i celokupnog ìvota i Predawa Crkve. Navedena tuma~ tuma~ew ewa a zapa zapadni dnih h bibl biblis ista ta Premu Premudr dros osti ti iz Pri~a Solomonovih ne dopiru do onog najva`nijeg, ipostasnog aspekta Premudrosti koji je tako nagla{en u mudrosnoj kwi` kwièvn evnos osti ti Staro Starog g Zavet Zaveta. a. Sveti Sveti oci oci su sagla saglasn snii da sofi sofiol olo{ o{ka ka i{~e i{~eki kiva vawa wa Star Starog og Zave Zaveta ta na{l na{la a svoj svoje e ispuwewe u Li~nosti Hrista, koji u doga|aju Ovaplo}ewa sazdaje sebi dom. Tajna ve~nog postojawa i dolaska Premudrosti u svet jeste tema Novog Zaveta o kojoj su pisali i najdubqe svedo~ewe ostavili Apostol Pavle u svojim poslanicama i Jevan|elist Jovan. Premudrost u Novom Zavetu

U~ewe o Premudrosti u Novom Zavetu je, kao {to {to je ve} ve} re~en e~eno, o, neza nezami misl sliv ivo o bez bez sagl sagled edav avaw awa a celo celok kupno upnog g sofi sofiol olo{ o{k kog nasl nasle| e|a a Star Starog og Zave Zaveta ta,, a nar naro~it o~ito o bez bez uvid uvida a u odno odnos s izme izme|u |u Prem Premud udrrosti osti u starozavetnoj mudrosnoj kwièvnosti i u~ewa o Logosu koje oje je izlo izloèn èno o na po~e po~etk tku u Jova Jovanov novog og Jevan| Jevan|eq eqa. a. ''Mudrost je u tome - govori sv. Maksim Ispovednik - da pozn poznam amo o da su dva dva Zave Zaveta ta sagl saglas asna na me|u me|uso sobn bno o u svemu po blagodati, u dopuwavawu u jednoj tajni'' 57. 56

N) I) Swthro,pouloj( ~O VIhsou/j Giacbe,( Giacbe,( VAqh/nai 1988, 196. Maxi,mo Maxi,mou u ~Omologh ~Omologhtou/ tou/(( Pro, Pro,jj Qala Qala,s ,sion ion peri, peri, diafo, diafo,rwn rwn avpo,riwn th/j qei,aj Grafh/j XG ,( ,( EPE( Qessaloni,kh 1992( t. 14G, 282. 282. Govo Govore re}i }i u antro antropom pomor orfni fnim m slik slikama ama o sagla saglasju sju Star Starog og i Novog Zaveta Sv. Maksim, kaè da je ovo jedinstvo nagla{eno ''vi{e nego {to su kod ro|ewa jednog ~oveka u saglasju du{a i telo''. Na drugom mestu, na wemu svojstven na~in, daje gotovo istovetno istovetno pore|ewe: pore|ewe: ''kada se sretnu du{a i telo obrazuju ~oveka, tako praksa praksa i teorija ~ine mudrost duhovnu, i isto tako Stari i Novi 57

81

Н О ВИ

И СТ ОЧ НИ К

9/2007

Kqu~ za razumevawe odnosa izme|u govora u enigmi, u senci ili u pri~ama u Starom Zavetu i objave punote istine Novog Zaveta nalazi se u Hristovim re~ima: Ovo sam vam govorio u pri~ama´; ali dolazi ~as kad vam vi{e ne}u govoriti u pri~ama, nego }u vam otvoreno javiti o Ocu (Jn. 16, 25). Govor o Hristu u Novom Zavetu prestaje biti enigma i postaje boànska tajna 58 koja nas vodi gledawu Boga licem u lice. lice. U Starom Zavetu narod Boìji poznaje Hrista kroz dela, kroz energije Boìje u svetu i kroz u~ewe o Wemu od sveti svetih h Boì Boìji jih h qudi qudi,, preva prevasho shodn dno o Pror Prorok oka. a. Novi Novi Zavet, pak, pokazuje qubqenog Sina O~evog, Premudrost Boìju u najprisnijoj vezi sa nama, budu}i da je Premudrost sazdala sebi dom (Pri~e 9, 1) i Logos postade tijelo i nastani se me|u nama (Jn. 1, 14). Jedino novo, po re~ima sv. Irineja, {to je doneo Gospod G ospod svojim 59 dolaskom jeste On sam . ''On sam jeste Novi Zakon i Novi ovi Zavet vet''60, jer Gospod Hristos u svojoj Bogo~ove~anskoj Li~nosti sabira celokupno u~ewe i delo Wegovo i Sobom ih tuma~i61. Hristos koji je ve~na Boìja Sila i Boìja Premudrost (1. Kor. 1,24), odnosno Boìja Premudrost u tajni sakrivena, koju je predodredio Bog prije vijekova za slavu na{u (1. Kor. 2, 7), u posledwa vremena se rodio, primiv{i telo od Svete Djeve Marije. Oci Oci Crkve Crkve su naro~ naro~ito ito ukaz ukaziv ival alii na uzaj uzajam amnu nu pove poveza zano nos st sofi sofiol olog ogij ijs skih kih kwiga wiga Star tarog Zavet aveta a i novo novoza zave vetn tnih ih peri perik kopa opa posv posve} e}en enih ih Prem Premud udro rost sti. i. Pozivaju}i se na navedena mesta iz Jovanovog Jevan| eqa i iz Poslanica Apostola Pavla, bilo da su ih dovodili u vezu sa odgovaraju}im mestima iz Starog Zaveta62, ili Zavet obrazuju jednu tajnu''. Upor. Upor. n. delo, 294. ,, M) VAqanasi,ou( Kata. Kata. tw/n tw/n VAreianw Areianw/n /n(( 1, 41, 41, EPE, EPE, Qessa Qessalon loni, i,kh kh 1974, tom 2, 144. 59 Eivrhnai Eivrhnai,ou ,ou Lougdo Lougdounw/n unw/n((:Eleg Elegco cojj kai, kai, avna avnatr trop oph h, th/j th/j yeudwnu,mou gnw,sewj( gnw,sewj( IV, 34, 1, PG 7, 1083-1084. 60 VIousti,nou( Dia,logoj 112( 4( BEPES 3, 218. 61 Justin Justin Popovi} Popovi},, O su{t su{tini ini pravo pravosla slavne vne aksi aksiolo ologij gije e i kritiriologije, kritiriologije , Beograd 1935, 13. 62 M) VAqanasi,ou( Kata. tw/n VAreianw/n( VAreianw/n( 2( 1( EPE( t. 2, 218. 58

82

ЗДРАВКО ПЕНО.: СОФИОЛОГИЈА И СОФИЈАНИЗАМ

ne63, oci i u~iteqi Crkve su hteli da ukaù na istinu o: 1) ve~nom postojawu Sina Boìjeg, 2) stvarawu sveta u Premudrosti i 3) kona~nom nazna~ewu sveta u Hristu. Za iska iskazi ziva vawe we pret pretho hodn dno o iska iskaza zano nog g ciqa ciqa oci oci Crkve su prevashodno prevashodno koristili koristili prolog Jovanovog Jevan| 64 eqa , koji oji nosi nosi izra izrazi zito to sofi sofiol olo{ o{ki ki kara karakte kterr. Stih Stih:: U po~etku bje{e Logos i Logos bje{e u Boga, i Logos bje{e Bog (Jn. 1, 1) je u direktnoj vezi sa odeqkom osme glave u celini (8, 23 - 31), a posebno sa stihom: Gospod me je imao na po~etku puteva svojih za djela svoja (8, 22). 2). Re~i e~i koje govo ovore o Ovaplo}ewu Hristovom: Logos postade tijelo (Jn. 1, 14) su, pak, u neposr neposredno ednojj vezi vezi sa stihom stihom:: Premudr Premudrost ost sazda sazda sebi sebi 65 dom (Pri~e 9, 1) . Na osnovu novu anal analiize odnos nosa Premud mudrosti sti iz sofiolo{kih spisa Starog Zaveta i Logosa sa po~etka Jov Jovano anovog Jeva evan|e n|eqa mogu} gu}e je iznet neti slede} ede}e e zakqu~ke: a) Razlike izme|u Premudrosti i Logosa o kojima govore neki od zapadnih istraìva~a 66, a koje nekriti~ki usvajaju usvajaju i neki od savremenih savremenih pravoslav pravoslavnih nih biblista biblista67, ne nalaze mesto i opravdawe u delima otaca Crkve. Pogoto ogotovo vo je neosn neosnov ovano ano gled gledi{ i{te te da je Prem Premudr udros ostt tvorevina, budu}i da je Premudrost Sin Boìji. Bog nije ve}i od Premudrosti budu}i da je Premudrost u Bogu, odnosno Premudrost je Bog (Jn. 1, 1). Sve {to je Jevan| elist Jovan hteo da nas pou~i o Premudrosti dao nam je u Jevan|equ, naro~ito u wegovom prologu68. 63

Upor. Kata. tw/n VAreianw/n( VAreianw/n( 1( 24( EPE( t. 2, 98. Upor. Upor. Olgka,j Olgka,j Gkou,ma( Gkou,ma( ~H qei, qei,a a Sofi Sofi,a ,a sto, sto, Bibl Bibli, i,o o tw,n Paroimiw,n $metaptuc) ergasi,a%( Qessaloni,kh 1998( 119 -121. 65 VEpifani,ou Ku,prou( Kata. ai`re,sewn( 3, ai`re,sewn( 3, 1, 73, PG 42, 117 B. M) VAqanasi,ou( Kata. tw/n VAreianw/n( VAreianw/n( 3, 53, PG 26, 436 A. Videti: Zntra,b Zntra,bko ko Pe,no( Pe,no(~H ~H Sofi Sofi,a ,a tou/ tou/ Qeou/ eou/ kata kata,, th,n h,n pat paterik erikh, h, para,do para,dosh sh kai, ta, sofiolo sofiologika gika,, reu,mat reu,mata a 19ou 19ou kai 20ou 20ou ai,wna( ai,wna( (doktorska disertacija u rukopisu), 67. 66 R. Bultmann, Primitive Christianity in its Contemporary Setting, Setting , New York 1956, 24,27. 67 Upor. Basilei,ou G) Tsa,kwna( ~H cristologi,a tou/ kata, VIwa,nnhn Euvaggeli,ou( Euvaggeli,ou( Aqh/nai 1969, 26-29. 64

83

Н О ВИ

И СТ ОЧ НИ К

9/2007

b) Premudrost nije samo jedna od osobina Boìjih koja koja je odbles odblesak ak svjetlo svjetlosti sti vje~ne vje~ne i ~isto ~isto ogledal ogledalo o Boànskog dejstva (Prem. Sol. 7, 26) i koja u pore|ewu sa svjetlo{}u prvenstvo ima, jer ovu smjewuje no}, a Premudrost ne nadvladava zloba (Prem. Sol 7, 29)69, nego je predve~ni Bog (Svjetlost istinita koja obasjava svakog svakog ~ovj ~ovjek eka a koji koji dola dolazi zi u svij svijet et - Jn. 1, 9), kome pripad pripadaj aju u ista ista svoj svojst stva va koja oja pripad pripadaj aju u i Ocu Ocu i Du Duhu hu Svetome, zbog zajedni~ke prirode svojstvene jednom Bogu. v) Tvrdwa da Premudrost ne uzima delatnu ulogu u stvarawu sveta kao Logos kod Jovana70 se ne zasniva zasniva na biblijskom u~ewu, budu}i da se re~i Sve kroz Wega postade (Jn. 1,3) nalaze u neposrednoj vezi sa re~ima Koji si sve stvorio rije~ju Svojom i koji si Premudro{}u Svojom Svojom sazdao sazdao ~ovjek ~ovjeka a (Pre (Prem. m. Sol. Sol. 9, 2), kao i sa re~ima Bog je Premudro{}u osnovao zemqu (Pri~e 3, 19), Premudrost je izumiteqka svega (Prem. Sol. 7, 22) i Sve si u Premudrosti sazdao (Ps. 103, 24). Premudrost nije nije posr posred edni nik k u stva stvara rawu wu svet sveta, a, niti niti kosmo osmolo lo{k {kii princip, nego Li~nost kroz koju Bog stvara svet i bez koje je nezamislivo ostvarewe Boìje zamisli o svetu i ~oveku, odnosno ostvarewe celokupne qudske istorije, budu}i da sve {to Bog ~ini u svetu to ~ini kroz Sina , tj. kroz Logosa ili Premudrost. g) Tvr Tvrdw dwa a da se nigd nigde e drug drugde de sem sem u Novo Novom m 71 Zavetu ne spomiwe u~ewe o Ovaplo}ewu Logosa se pokazu pokazuje je potpuno potpuno neosnova neosnovanom. nom. Re~i iz Jovanov Jovanovog og Jevan|eqa: Logos postade tijelo (Jn. 1, 14) su ustvari unapr unapred ed preds predska kaza zane ne u Pri~ama gde gde jasn jasno o stoji toji Gospod me je sazdao za po~etak puteva svojih (Pri~e 8, 22), kao i Premudrost sazda sebi dom (Pri~e 9, 1) koje, oje, prem prema a nave avedeno denom m tuma tuma~ ~ewu, ewu, ukaz ukaza aju na 68

VEpifani,ou Ku,prou( Kata. ai`re,sewn( 3, 3, 1, 73, PG 42, 117 A:  {Ora ga.r o[ti kai auvto.j a’] evdida,xqh para. th/j Sofi,aj( tau/ta evn evn tw/| par par v auv auvtou/ khru khrucq cqe e,nti ,nti h`mi h`mi//n Euva Euvagg ggel elii,w| parade,dwke 69 Basilei,ou G) Tsa,kwna( Tsa,kwna( n. delo, de lo, 28. 70 Isto. 71 Isti, 29.

84

ЗДРАВКО ПЕНО.: СОФИОЛОГИЈА И СОФИЈАНИЗАМ

Ovapl Ovaplo} o}ew ewe. e. O tome tome izri izri~i ~ito to svedo svedo~i ~i sv. sv. Atana Atanasi sije je 72 kada kaè:,,th/j Sofi,aj sw/ma ge,gonen h` sa,rx” . Uti Uticaj caj sofi sofiol olo{ o{k ke lite literratur ature e Star Starog og Zave Zaveta ta o~igledan je i u poslanicama Apostola Pavla, koji govori o Hristu kao Boìjoj Sili i Boìjoj Premudrosti (Kor. 1, 24), i o Hristu Isusu koji nam postade Premudrost od Boga (Kor. 1, 30). U 2. glavi Poslanice Korin}anima Apostol govori o boànskom karakteru Premudrosti: Govorimo Premudro Premudrost st Boìju Boìju u tajni tajni sakriv sakrivenu, enu, koju koju predodr predodredi edi Bog prije vijekova za slavu na{u (1. Kor. Kor. 2, 7). Hristos je Onaj u kome kome su sakri sakrive vena na sva blag blaga a premu premudro drosti sti i znawa (Kol (Kol.. 2, 3), 3), te stog stoga a Ap Apos osto toll savet savetuj uje e verne verne Kolo{ane: hodite u premudrosti (Kol. 4, 5). Sofiolo{ki karakter imaju i stihovi 1. glave Poslanice Kolo{anima, od 15. do 18. stiha, u kojima se govori o Hristu kao ikoni Boga nevidivog i Prvoro|enom prije svake tvari (Kol. 1, 15), Tvorcu svega vidqivog i nevidqivog, u kome sve postoji (Kol. 1, 16 - 17). Hristos je Prvoro|eni iz mrtvih u ~ijem ~ijem Vaskrsew askrsewu u sva dela Boìja Boìja nalaze ispuwewe, a On postaje glava tijela Crkve (Kol. 1, 18). Najza ajzad d, odr odraz sofi sofiol olo{ o{k kog u~ew u~ewa a iz Premudrosti Solomonovih (Prem. Sol. 7, 25-26) nalazimo i u Poslanici Jevrejima u kojoj se za Hrista kaè da je sjaj slave i obli~je obli~je bi}a Boìjeg (Jevr. 1, 3). Vrhunac u~ewa o Premudrosti nalazimo u Prvoj Poslanici Korin}anima u kojoj ojoj Ap Apos ostol tol Pavle, avle, svak svakak ako o sledu sleduju ju}i }i sofi sofiol olo{ o{k kom u~ewu u Starom Zavetu, jasno i nedvosmisleno Hrista naziva Boìjom Silom i Boìjom Premudrosti (1. Kor. 1, 24). Uka Ukaziva zivaw wem na tes tesnu pove poveza zano nost st wegov egovog og u~ewa u~ewa o Premud Premudro rosti sti sa staroza starozavetno vetnom m sofiolo sofiolo{k {kom om tematikom, Apostol Pavle potvr|uje u svojim posl poslan anic icama ama ermi erminev nevti ti~k ~ko o na~el na~elo o jedi jedins nstv tva a kak kako sofiolo sofiolo{k {ke e literat literatur ure e Starog Starog Zaveta, Zaveta, tako tako i jedins jedinstva tva celo celoku kupno pnog g teks teksta ta Sveto Svetog g Pism Pisma a koje oje se odno odnosi si na Premudrost Boìju. Na taj na~in wegovo bogoslovqe, zaje zajedn dno o sa bogo bogosl slov ovqe qem m Ap Apos osto tola la Jova Jovana na post postaj aje e

72

M) VAqanasi,ou( Kata. tw/n VAreianw/n( VAreianw/n( 3, 53, PG 26, 436 A.

85

Н О ВИ

И СТ ОЧ НИ К

9/2007

kqu~ qu~no za razumeva evawe i razvijawe sofio fiolo{ke problematike u delima otaca i u~iteqa Crkve. Premudrost – Ipostas i energija

Saglasno u~ewu iskazanom u Pri~ama Solomonovim i drugim sofiologijskim kwigama Starog Zaveta, kao i na osnovu novozavetnih svedo~anstava o Premudrosti, oci Crkve su kroz vekove iskristalisali u~ewe o Premudrosti kao Ipostasi Sina Boìjeg, zatim o mudrosti kao energiji Boìjoj, kao daru Boìjem, 73 kao i ener energi gijji qud qudskoj koja je odra odraz z Bo` Boìje ije mudr mudros osti ti u 74 ~oveku . Najva` Najva`nij nijii aspekt aspekt sofiolo sofiolo{k {kog og nasle|a nasle|a u Svetom Svetom Pismu, koji je naro~ito do{ao do izraza u tuma~ewima svet svetih ih otac otaca, a, jest jeste e ipos iposta tasn sni, i, tj. tj. onaj onaj koji oji govo govori ri o Prem Premud udrrosti osti kao ve~n ve~noj oj Boì Boìji jijj ipos iposta tasi si.. Bez Bez ovog ovog ipo ipostas tasnog nog poim poimaw awa a Premud emudrrosti osti,, nemo nemogu gu}e }e je razum razumet etii tekst tekst Pri~a Pri~a Solomon Solomonovih ovih,, nar naro~it o~ito o re~i e~i posmatranog odeqka (8, 22 - 9, 6), kao ni re~i drugih mudr mudros osni nih h star staroz ozav avet etni nih h kwig kwiga, a, na prvo prvom m mest mestu u Premudrosti Solomonovih, Solomonovih, ali i drugih sofiolo{kih mesta 75 Starog i Novog Zaveta. Premudrost, dakle, posmatrana u odnosu na Boga, nije prosto jedna od mnogih Wegovih osobina76, nego je konkretna Ipostas koja od ve~nosti postoji u Bogu i koja postoji kao Bog, 73

O Bogu kao darodavcu mudrosti videti: Pri~e 2,6; 30,3. Prem. Sol. 9,17. Prem. Sir. 45,26; 51,17. 3. Car. Car. (1. Car.) Car.) 5,9; 26,1. Jezdr. 4,60. Is. 50,4. Dan. 1,17; 2,21; 23. 74 O mudrosti qudskoj kao daru Boìjem videti: Pri~e 14,8. Kw. Prop. 2,9. 8,9. Prem. Sol. 1,4. 7,7. Prem. Sir. 11,1. 25,5. 34,8. 39,1. 41,15. Is. 29,14. Jer. 9,22. Dan. 2,30. 5,14. 75 Sv. Atanasije je navodio stihove: Jer je od Tebe izvor ìvota u svjetlosti Tvojoj vidim svjetlost (Ps. 35,10); Ostavi{e mene (koji sam im) izvor vode ìve (Jer. 2,13). Unutarwe ontolo{ko jedinstvo izme|u Boga i Premudrosti i u~ewe o Bogu kao izvoru Premudrosti nalazimo i u kwizi Varuhovoj, Varuhovoj, u kojoj se osu|uje Izrail jer je ostavio izvor izvor Premudr Premudrost ostii (Var (Var.. 3,12.) 3,12.).. Videti: Videti: Peri, th/j th/j e,n e,n Nikai Nikai,a ,a|| suno,dou, suno,dou, 12, EPE, Qessaloni,kh 1976( t. 9, 58-60. 76 Jerem. 1,12; Psal.103,24; Jov. 38,36; Pri~e 3,19.

86

ЗДРАВКО ПЕНО.: СОФИОЛОГИЈА И СОФИЈАНИЗАМ

kao kao veli veli~a ~ans nstve tvena na ontol ontolo{ o{ka ka realno ealnost st77. Od vel velike va`no va`nost stii je stav, stav, iska iskaza zan n ne samo samo kod otac otaca a Crkv Crkve, e, 78 nego bar u naznaci kod nekih zapadnih istraìva~a , da i pre pre stvar tvaraw awa a sveta veta Premud emudrrost post postoj ojii kao predve~na Boànska Ipostas (Pri~e 8,12, 22, 23, 25). Kada Bog stvara svet, stvara ga u Premudrosti (Ps.103, 24) i Wome upravqa svetom i ìvotom svakog ~oveka, a posebno onih koji drè zapovesti Boìje. O svim svim aspek aspekti tima ma u~ewa u~ewa o Premu Premudr dros osti ti (kao (kao ve~noj ipostasi, Tvorcu sveta i Ovaplo}ewu Premud Premudro rosti sti)) nije nije od po~etk po~etka, a, u postnov postnovozav ozavetno etnom m periodu periodu,, bilo bilo jedins jedinstven tvenog og gledi{t gledi{ta. a. U apolog apologets etsko kom m periodu Crkve sofiolo{ko u~ewe je bilo u opasnosti da bude posmatrano nezavisno i izvan biblijske tradicije. Razlozi zbog kojih je Premudrost kod nekih otaca Crkve poisto poistove} ve}en ena a sa Sini Sinim m Boì Boìji jim m a kod neki nekih h (Teof (Teofil ila a 79 80 Antiohijskog i Irineja Lionskog ) sa Duhom Svetim, su bil bili posledi edica nedo edovoqn voqno o razja{w ja{wen ene e biblijske terminologije, ali i razli~itih, prevashodno gnosti~kih, uticaja. U~ewe o Sinu Boìjem kao Premudrosti je kod otaca Crkve bilo nedovoqno jasno formulisano sve do Prvog Vaseqenskog Vaseqenskog Sabora. Na Nikejskom Nikejskom Saboru su oci Crkve, bore}i se za ~istotu biblijsk biblijske e vere, iskazali iskazali veru Crkve Crkve u Sina Sina Boì Boìje jeg, g, da je Sin Sin Logo Logos s i Premu Premudr dros ostt Boìja. Odnos izme|u Premudrosti i Boga Oca jeste takav da je Premudrost Jedinorodni Sin, ro|ewe O~evo, Logos, Sila Sila,, Svetl Svetlos ost, t, Ikon Ikona, a, Voqa oqa O~eva O~eva.. Sva Sva ova ova иmena ukazuj ukazuju u na razli razli~it ~ite e aspekte aspekte ve~nog ve~nog postoja postojawa wa Sina Sina Boìjeg i Wegovog odnosa prema Bogu Ocu. Upravo u delima delima veliki velikih h Aleks Aleksandr andrina inaca ca i veliki velikih h Kapadok Kapadokija ijaca ca nalazimo odgovore na kqu~ne aspekte Hristologije kao {to su odgovor na pitawe za{to se Sin naziva Premudrost, Voqa i Sila O~eva? To je, po sv. Atanasiju, 77

Jov.28. Var.3. Var.3. Pri~e 8. Prem. Sol. 7,22. A. F. Walls, Proverbs NCBC, NCBC, Michigan 1967, 558. R. W. Schloerb, Proverbs, 833. 833. C. Keil - F. Deli Delitzs tzsch ch,, Comme Commenta ntary ry in the the Old Testament in ten volumes, volumes, Proverbs, Proverbs, tom IV, Michigan 1988, 193. 79 Pro.j Auvto,lukon( Auvto,lukon( 2( 15) 80 :Elegcoj yeudwnu,mou gnw,sewj( gnw,sewj( 4, 20, 3. 78

87

Н О ВИ

И СТ ОЧ НИ К

9/2007

zato {to ''ima u sebi premudrost i voqu i silu, ne sli~nu nego istu (sa Ocem)''81.82 Ispovedawe Sina Boìjeg kao Premudrosti O~eve, jednosu{tne Bogu Ocu i Svetom Duhu, ne samo zbog jedne prirode, nego i zbog odnosa prema Bogu Ocu kao Izvoru Izvoru i Na~el Na~elu u Boìje Boìjeg g postoj postojawa awa,, jeste jeste neophod neophodan an usl uslov prav pravos osla lavn vnog og svedo vedo~ ~ewa ewa o Svet Svetoj oj Troji ojici. ci. Ispovedawem Ispovedawem jednote Boìje kroz nagla{avawe nagla{avawe na~ela jednosu{tnosti i Monarhije, sv. Atanasije i kapadokijski oci su dali dogmi o Svetoj Trojici kona~nu odre|enost. Na taj na~in su ovi veliki oci i u~iteqi Crkve postavili temeqe temeqe,, ne samo samo pravos pravosla lavno vnojj Trija rijadol dologi ogiji ji,, nego nego i Sofio Sofiolo logi giji ji,, kao kao jedn jednom om od na~i na~ina na iska iskazi zivaw vawa a tajne tajne ve~nog Boìjeg postojawa i tajne odnosa Sina Boìjeg prema svetu. Ova tema ostaje prisutna u vizantijskom bogoslovqu, a posebno u delima sv. Maksima Ispovednika koji u svim aspektima Sofiologije prihvata gledi{ta gledi{ta aleks aleksandr andrijs ijskih kih i kapado kapadokij kijsk skih ih Otaca. Otaca. Nizu Nizu svet vetoota~ ta~kih sved vedo~ewa ewa pos poseban eban pe~ pe~at daj daje 83 vizantijski sistemati~ar sv. Jovan Damaskin , koji daje ne mali mali dopri doprino nos s Sofio Sofiolo logi giji ji,, naro~ naro~ito ito kada kada govori govori o smrti Hristovoj i Vaskrsewu. Me|utim, pojedini aspekti ovog u~ewa, naro~ito oni koji se odnose na razl razlik ikov ovaw awe e Prem Premud udro rost stii kao kao Boà Boàns nsk ke Ipos Iposta tasi si i premudrosti kao Boànske energije su dobili kona~ni odgovor u delima sv. Grigorija Palame. Naime, stavovi Akindina, kao novog Arija, da ,,ne postoji zajedni~ka Svetoj Trojici nestvorena premudrost, ni ìvot, dobrota i sila i energija i tome sli~no'', te ''da se one ne razlikuju 81

Brane}i Brane}i Boànst Boànstvo vo Sina, sv. sv. Atanas Atanasije ije upu}uje upu}uje slede}e slede}e re~i re~i Arijancima: ''Premudr ''Premudrost ost govori, razum moj, sila moja, voqa moja i sigu sigurn rnos ost: t: dosl dosled edno no tome tome Ona Ona je ìva ìva voqa voqa O~ev O~eva a i Ona Ona je nazvana htewem O~evim. Tako Tako ih (arijance) (arijance) treba opovrgavati, opovrgavati, budu}i da razmi{qaju qudski o Bogu: jer je Sin izvan onih koji bivaju po voqi '': VAqanasi,ou( Kata. tw/n VAreianw/n( VAreianw/n( 3, 63, PG 26, 457 A. 82 Grhgori,ou tou/ Palama/( Lo,goj VAntirhtiko,j ST 17( ST 17( 66( EPE( Qessaloni,kh 1987( t. 6, 432-434. 83 VIw) Damaskhnou?( :Ekdosij ovrqodo,xou pi,stewj( 4, pi,stewj( 4, 18, PG, 94, 1181C.

88

ЗДРАВКО ПЕНО.: СОФИОЛОГИЈА И СОФИЈАНИЗАМ

od boànske prirode''84 su zna~ili da su zajedni~ke sile i energije Oca i Sina i Svetog Duha ne nestvorene, kako su govor vorili oci Crkve, nego da mog mogu jedino biti 85 stvorene . Nastoje}i da svoje tvrdwe potkrepi u~ewem o ta c a Crkve, Akindin je iznosio, navodno, svedo~anstva sv. Atanasija Velikog, da je ,,samo Logos Premudrost i blistawe O~evo''86 i ,,po{to je jedan Bog, jedna treba da je i Premudrost Wegova''87 i sv. sv. Kirila Kirila Aleksandrijskog, da ,,premudrost, sila i energija Oca i Duha Svetog jeste jedna i ista, ne sli~na, nego ista'' 88. Me|utim, Me|utim, kada sveti Atanasije Atanasije govori o premudrost premudrostii, on je je ne pois poistov tove}u e}uje je sa su{t su{tin inom om Svete Svete Troji rojice ce,, ,,jer ,,jer nest nestvo vorrena ena ener energi gija ja je zaje zajedn dni~ i~ka ka Troji rojici ci,, ali ali nije nije 89 priroda Trojice'' . I sila i premudrost i dobrota i sve druge energije su ,,oko su{tine''90, tako da se iskqu~uje svak vaka mogu}nos nost da se bil bilo koja od wih naziva iva su{tinom. Isto tako se iskqu~ qu~uje uje i mogu} gu}nos nost da se premudrost kao energija vezuje neposredno za ipostas, budu budu}i }i da je weno eno post postoj ojaw awe, e, kao i svak vake drug druge e energ energij ije e vezano vezano za jednu jednu zaje zajedn dni~ i~k ku su{ti su{tinu nu Svete Svete Trojice. Sv. Maksim Ispovednik je kategori~an: ,,Ko je ikad tvrdio da postoji ipostasna energija i kada i od koga su to (jeretici) primili, da tako iznose to u~ewe'' 91. Premudrost je, dakle, energija, Premudrost je i Ipostas Boì Boìja ja,, ali ali odatl odatle e ne treba treba izvl izvla~ a~it itii zakqu zakqu~a ~ak k da je premu premudr dros ostt ener energi gija ja koja oja prip pripada ada samo samo Ipos Ipostas tasnoj noj Premu Premudr dros osti ti,, nego nego jedn jednoj oj zajed zajedni ni~k ~koj oj su{t su{tin inii Svete Svete 84

Grhgori,ou tou/ Palama/( Lo,goj VAntirhtiko,j ST 16( ST 16( 63( EPE( Qessaloni,kh 1987( t. 6, 426. 85 Isto. 86 Pro,j Serapi,wna evpistolh 1( 9( EPE( Qessaloni,kh 1975( t. 4, 138. 87 Isto, 1, 20, PG 26, 580 A. Videti: Grhgori,ou tou/ Palama/( Lo,goj VAntirhtiko,j ST 16( ST 16( 64( EPE( Qessaloni,kh 1987( t. 6, 428. 88 Kuri,llou VAlexandrei,aj( Peri. Tria,doj 23, PG 77, 1164 D. 89 Grhgori,ou tou/ Palama/( Lo,goj VAntirhtiko,j ST 16( ST 16( 62( EPE( Qessaloni,kh 1987( t. 6, 426. 90 Isto. Videti: M) VAqanasi,ou( Khruktiko.n eivj to.n Eu,aggelismo,n( Eu,aggelismo,n( 9, PG 28, 929 A. 91 Maxi,mou ~Omologhtou/( Pro,j Mari/non( Mari/non( 19, PG 91, 200 A.

89

Н О ВИ

И СТ ОЧ НИ К

9/2007

Tr Trojic ojice, e, prek preko o koje oje i Otac Otac kao prem premud udar ar i Sin Sin kao ipostasna Premudrost i Sveti Duh imaju zajednicu sa premudro{}u kao i svakom od Boànskih energija. Sleduju Sleduju}i }i svetim svetim ocima ocima pre pre wega, wega, Сv Grigori Grigorije je Palam alama a je, je, ispo ispove vedi dio o Premud emudrrost ost kao pred predve ve~n ~nu u ipos iposta tas s Boì Boìju ju,, kao kao Sina Sina i Logos ogosa a Boì Boìje jeg g koji oji ima ima zaje zajedn dni~ i~k ku prir prirodu odu sa Ocem Ocem i Du Duho hom m Sveti Svetim, m, kojoj ojoj pripada i premudrost kao jedna i zajedni~ka energija Svete Svete Trojic rojice. e. Saglas Saglasno no re~im re~ima a Sv. Sv. Grigori Grigorija ja Palame, alame, ,,kao {to kaèmo da je sila i premudrost zajedni~ka Ocu i Sinu i Svetom Duhu, isto tako (kaèmo) da je Sila i Prem Premud udro rost st samo samoip ipos osta tasn snii Sin Sin O~ev' ~ev''. '.92 Ovim ispovedawem sv. Palama je, svakako, povukao paralelu izme|u ovog u~ewa i u~ewa Crkve o Duhu Svetom kao energiji i Svetom Duhu kao Li~nosti. Gov Govore} ore}ii o jedn ednoti Boìjoj, koja se ogle gleda prevashodno u jednosu{tnosti, pa sledstveno tome i u svakoj od energija Boìjih, sv. Grigorije Palama isti~e: ''Z ''Za nas pos postoji toji jeda jedan n Bog koji je jedn jedno o i pros prosto to Boànstvo, ali ne posmatrano samo u su{tini, nego i kroz kroz savr savr{e {ens nstv tvo o koje oje se ogle ogleda da u svem svemu, u, a to je Wegova samov movlasnos nost, prostota tota,, premud emudrrost, stvarala~ka, boànska i voqna sila i sve {to je tome sli~no, i one se ne me{aju me|u sobom, niti se spajaju sa stvo stvorrewim ewima, a, zbog zbog toga toga {to {to se razl razlik ikuj uju u izme izme|u |u 93 sebe''. Premudrost kao Boànska energija se u Ikonomiji Boìjoj ''prenosi od Boga na ~oveka da bi je on koristio kao nauku ìvota''94. Ona nema neki drugi izvor osim Boga Boga koji oji je daje daje svim svima a onima onima koji oji ~uvaj ~uvaju u Wegove egove 95 zapovesti . Premud emudrrost se kao bo` boàns anska ener energi gijja projavquje u stvarawu sveta i ~oveka (Prem. Sol. 9, 2), 92

G) Palama/( Pro.j VArse,nion( 1( VArse,nion( 1( Suggra,mmata( Qessaloni,kh 1966( t. 2, 189. 93 Grhgori,ou tou/ Palama/( Lo,goj VAntirhtiko,j B , 11( 44 EPE( Qessaloni,kh 1987( t. 5, 244-246. 94 VAqanasi Aqanasi,ou ,ou K) Qeoca, Qeoca,rh( rh( ~H e;nn e;nnoi oia a th/j th/j sofi sofi,a ,ajj evn evn th/| th/| kanoni kanonikh/ kh/|| kai, kai, avpok avpokru ru,f ,fw| w| filolo filologi gi,a ,a tou/ tou/ meta metagen gene, e,st stero erou u Ioudai?smou( Ioudai?smou ( Qessaloni,kh 1977, 5. 95 Isti, 6.

90

ЗДРАВКО ПЕНО.: СОФИОЛОГИЈА И СОФИЈАНИЗАМ

i u briz brizii o Boì Boìje jem m naro narodu du u kqu~ kqu~ni nim m doga doga|a |aji jima ma wego wegove ve isto istori rije je.. Prem Premud udrrost ost Boì Boìja ja je u{la u{la u du{u du{u sluìt sluìteqa eqa Boìje Boìjeg g (Mojsij (Mojsija) a) i ~udesi ~udesima ma i znamew znamewima ima stal stala a prot protiv iv stra stra{n {nih ih car careva. eva. Bog Bog je prem premud udrro{}u o{}u oslobodio jevrejski narod iz egipatskog ropstva i proveo ga kroz kroz Crve Crveno no more, more, a nepr neprij ijate ateqe qe wiho wihove ve potop potopio io (Prem. Sol. 10, 15-21). Boànska mudrost, dakle, nije samo transceнdentna realnost, nego je i dostupna qudima. Svojstvo mudrosti kao savr{enog znawa jeste da je ona ve~ ve~na i neiz neizme merriva, iva, a ~ove ~ovek k kao sazda azdano no bi} bi}e, prolaz prolazno no i ograni~ ograni~eno, eno, moè moè postati postati wen pri~a pri~asni snik, k, budu budu}i }i da je sazd sazdan an po ikon ikonii Boì Boìjo joj. j. Kada ada u svom svom napredo napredovawu vawu u premud premudro rosti sti i znawu, znawu, podraà podraàvaju vaju}i }i Hrista (v. Lk. 2,52), ~ovek ho}e da postane pri~asnik slave Boìje, on ushode}i ka Bogu, moè da zadobije od Gospoda i ovaj nebeski dar96. Zajednica sa Premu Premudr dro{ o{}u }u se zadob zadobij ija a kroz kroz pobo`n pobo`nos ostt i moli molitvu tvu 97 (Prem. Sol. 7, 7) . Mudrost, dakle, Boìjim blagovoqewem postaje i qudska energija, jer ''kao {to ima po~etak u Bogu, tako ima i stani{te u svetu, tj. u pobo`noj du{i pravednika, jer pravednika, jer prelaze}i iz roda u rod, u svete du{e, priprema prijateqe Boìje i proroke (Prem. Sol. 7, 27)''98. To daqe zna~i da mudrost nije prirodni dar, nije stvorena energija, kako je tvrdio Akindin, nego je prevashodno blagodatni dar. Ona nije dar koji se daje svim svim qudi qudima ma bez bez razl razlik ike, e, nije nije ni delo delo intel intelek ektua tualn lne e sposobnosti, sposobnosti, nego rezultat rezultat Boìje Boìje voqe i sile. sile. Kao Boìji dar, ona se daje onima koji qube Boga i imaju strah Boìji. Mudrost je u sofiolo{kim spisima jasno odre|ena kao ''strah Gospodwi''99, koji je wen po~etak, ali i kao strah strah koji koji ostaje ostaje uvijek uvijek (Ps.1 (Ps.18,9) 8,9).. ''Prvi ''Prvi strah strah – po kazivawu sv. Maksima – izgoni napoqe savr{ena qubav (1. Jn. 4,8), tako da du{a koja ju je stekla ne boji se 96

Прот. А. Р. Рождес Рождествен твенски ский, й, Книга Upor. Прот Книга премудрости премудрости !исуса исуса сына сына Сирахова, Санкт-Петербург 1911, 2-3 , u: P. A. Florenski, Stub i tvr|ava istine, istine , kw. 2, Beograd 1998, 547. (nap. 571.) 97 Isto, 6. 98 Isto. 99 Pri~e 1,8 ; 9,10; Ps.110,10.

91

Н О ВИ

И СТ ОЧ НИ К

9/2007

vi{e kazne: a drugi, kao {to je re~eno, ona uvek ima sjediwenog sa sobom''100. Premudrost u stvarawu

Premudrost u~estvuje u stvarawu kao li~nost u kojoj Bog stvara svet (Sve (Sve si u Premudrosti stvorio – Ps. 103, 24), a premudrost je i jedna od Boìjih energija kojom kojom Tvorac Tvorac stvara stvara svet. svet. Odnos Odnos Premud Premudro rosti sti prema prema stvara stvarawu wu je u sofi sofiol olo{ o{ko kojj liter literatu aturi ri iska iskaza zan n na dva dva na~ina: prvi je poetski i on ima za ciq da prikaè Boga kao mudrog, a premudrost kao osobinu koja sapostoji sa Wim i u Wemu. Drugi na~in jeste da se posredstvom izvesn izvesnih ih odlik odlika a Bog predst predstavi avi kao kao premuda premudarr. Ona se karak arakte teri ri{e {e kao duh duh razum razuma, a, sveti sveti,, jedi jedino norod rodni ni,, mnogo mnogostr strani ani,, tanan tanani, i, blago blagoqet qetni ni,, svetl svetli, i, ~ist ~istii jasni jasni,, nez nezlobi obivi, dobrot broto oqubi ubivi, vi, prodor dorni, ni, neodo eodoq qivi, vi, dobrot dobrotvor vorni ni,, ~ove ~ovekoq koqubi ubivi vi,, tvrdi tvrdi,, krep krepki ki,, bezbr bezbri` i`ni ni,, svesilni, svevide}i, koji sve proìma (Pr. Sol. 7, 22-23). Premud Premudro rost st je jedna jedna od energij energija a Boìji Boìjih, h, koja, koja, pored pored 101 svetosti, sile qubavi, milosti, gneva, pravde , i drugih energija, energija, predstavqa predstavqa naro~ito naro~ito svojstvo svojstvo kojim kojim se Bog projavquje u svetu. Posebno u stvarawu sveta (Pri~e 3, 19) i upravqawu wime dolazi do izraàja premudrost kao na~elo kosmi~kog kosmi~kog poretka i harmonije. ha rmonije. Premudrost kao kao odli odlika ka Boì Boìja ja je defi defini nisa sana na i kao ''sv ''svem emud udrrost ost posmatrana u odnosu na ciqeve koje je Bog postavio stvaraju}i svet, kao i u odnosu na raspoloìva sredstva za ispuwewe tih ciqeva. To je na neki na~in eti~koprakti~na strana Boìje Premudrosti''102. Ispoveda Ispovedawe we vere vere sv. sv. Grigor Grigorija ija Bogosl Bogoslova ova da je ''Tro ''Troji jica ca savr{ savr{ena ena od savr{ savr{en ene e Troji rojice ce'' '' nail nailazi azi na bogoslovsko obrazlagawe sv. Maksima Ispovednika, koji ovu formulacij formulaciju u sv. sv. Grigorija Grigorija tuma~i tako da ,,bi}e nije 100

M) ~Omologhtou/( Kefalai,a peri. avga,phj( avga,phj( 1( 81( EPE( Qessaloni,kh 1985( t.14, 200. 101 L. Lindblom, Wisdom in the Old Testament prophets, VT (Supp.) 3 (1960), 198. 102 P) Trempe,la( Dogmatikh, th/j VOrqodo,xou Kaqolikh/j VEkklhsi,aj( VEkklhsi,aj ( VAqh/nai 1959( t. А, 211-212.

92

ЗДРАВКО ПЕНО.: СОФИОЛОГИЈА И СОФИЈАНИЗАМ

izvan izvan ìvota ìvota i premud premudro rosti sti,, tako tako misle}i misle}i odredi odredili li smo kao Premudrost Sina i Logosa Boìjeg, kao ìvot Sveti Duh, jer je i na{a du{a sazdana po ikoni Boìjoj i odre| uje se u ovo troje, u umu, logosu i duhu'' 103. Iz ovakvog tuma~ewa proizlazi da je Boga, odnosno Svetu Trojicu, mogu}e poznati i iz na~ina postojawa stvorenih bi}a: ,,V ,,Veruj eruje e se da sva bi}a bi}a pos postoj toje na tri tri na~ na~ina: ina: po su{tini, po raznolikosti i po ìvotu. Polaze}i od logosa su{tine (stvorenih) bi}a uveravamo se da postoji jedna su{tina koja je Otac; od raznolikosti bi}a uveravamo se o Premudrosti, to jest o Sinu – jer je delo su{tine da pruà svakoj prirodi svojstvo koje joj pripada i da ~uva svako bi}e dobro ure|enim i neuprqanim prema sebi i prema drugima; i od ìvota se uveravamo o Svetom Duhu. Me|utim, kada je re~ o Bogu ovo jesu i nazivaju se ipostasne (odlike), a kada je re~ o stvorewima ovo su i nazivaju se doga|aji''104. Bog dakle, ne samo da stvara svet u Premudrosti, nego Premudrost ''svakoj prirodi dodequje svojstvo koje joj pripada i ~uva svako od stvorewa dobro ure|enim i nepomu}enim kako u sebi tako i prema drugima''105. Ona je prisutna u svetu kroz uzore premudrosti (tu,poi sofi,aj), kako je govorio sv. Atanasije ili kroz logose bi}a (lo,g (lo,goi oi tw/n tw/n o’;nt o’;ntwn wn), ), kako kako je drug druga~ a~ij ije e izra izrazi zio o ovo ovo u~ewe sv. Maksim. Kroz uzore premudrosti ili logose bi}a bi}a,, kao izra izraze ze i nosi nosioc oce e Boì Boìje je voqe voqe,, mogu mogu}e }e je pozn poznat atii Bog Boga: jer prek preko o wih, wih, kao kro kroz ogle ogleda dalo lo,, 106 uo~avamo beskrajnu dobrotu i mudrost i silu'' . Logosi bi}a bi}a posto postoje je u predv predve~ e~noj noj voqi voqi Boì Boìjo jojj ali ali oni oni nisu nisu samo samopo post stoj oje} e}i, i, jer jer bi stvo stvorrena ena prir prirod oda a tada tada bila bila samopostoje}a, nego su odraz voqe Boìje, odnosno iska iskazu zuju ju Boì Boìji ji plan plan o tvor tvorev evin inii koji oji se ostv ostvar ario io u

103

Maxi,mou ~Omologhtou?( ~Omologhtou?( VErwtapokri,seij( VErwtapokri,seij ( 105( 105( EP EPE( E( Qessaloni,kh 1992( t.14A, 160. 104 Maxi,mou Maxi,mou ~Omologhtou?( ~Omologhtou?( VErwtapokri,seij( VErwtapokri,seij ( 136 136( EPE( Qessaloni,kh 1992( t.14A,198. 105 Isto. 106 Maxi,mou Maxi,mou ~Omologhtou?( ~Omologhtou?( Kefa,laia peri, avga,phj( avga,phj( 1( 96 EPE( Qessaloni,kh 1985( t. 14, 206.

93

Н О ВИ

И СТ ОЧ НИ К

9/2007

vremenu. Nijedno bi}e ne moè do}i u postojawe,107 ako ne postoji wegov logos u Bogu, a sva bi}a imaju za po~etak premudrost i voqu Boìju. 108

Ovaplo}ewe Premudrosti

Ovaplo}ewe Hristovo je doga|aj koji je u svetoota~koj literaturi tuma~en u skladu sa verom i o~ekivawima u Starom Zavetu o dolasku Spasiteqa u telu, telu, kao kao i u vezi sa doga|a doga|aji jima ma koji koji su zapis zapisani ani u Novom Zavetu, u kojima se objavquje i potvr|uje Blaga vest o dolasku Sina Boìjeg u svet. Tajnu Ovaplo}ewa Boga Boga Logo Logosa sa Ap Apos osto toll Pavle avle nazi naziva va veli velik kom tajn tajnom om pobo`nosti govore}i: Bog se javi u tijelu (1. Tim 3, 16), a Ap Apos ostol tol Jovan Jovan istu istu tajnu tajnu iska iskazu zuje je drugi drugim m re~i re~ima ma:: Logos postade tijelo (Jn. 1, 14). Nadahnut sofiolo{kim tekstovima Starog Zaveta, Apostol Pavle govori da se u Ovapl Ovaplo} o}ew ewu u Hris Hristov tovom om ispu ispuwu wuje je tajn tajna a koju oju je Bog Bog predodr predodredio edio pre pre postaw postawa a sveta. sveta. Stoga Stoga on objavqu objavquje je Korin}anima, ali i svim potowim hri{}anima Premudro Premudrost st Boìju Boìju u tajni tajni sakriv sakrivenu, enu, koju koju predodr predodredi edi Bog Bog prij prije e vij vijekov ekova a za slavu avu na{u a{u (1. Kor. or. 2, 7), otkriva otkrivaju} ju}ii tako tako tajn tajnu u Bog Boga i Hrist rista, a, u kome su sakrivena sva blaga premudrosti i znawa (Kol. 2, 2 - 3). 3). Logos je i pre Ovaplo}ewa, od samog po~etka stvarawa prebivao u svetu kao u nekom velikom telu, ustr ustroj ojav avaj aju} u}ii ga i oìv oìvot otvo vora rava vaju ju}i }i ga, ga, i sasv sasvim im je pri prili~ilo ilo da se pojavi avi i u qud qudskom telu elu da bi ga oìvotvorio. Na ~oveku je bio ve} ucrtan lik Logosa. Kada ada se uprqao i postao nevi evidiv ,,treb treba alo ga je 109 obnoviti obnoviti''. ''. To se desilo desilo u Ovaplo Ovaplo}ew }ewu u . I dok je na po~et po~etku ku stvar stvaraw awa a sveta sveta Bog Bog uzeo uzeo zemq zemqu u i sazd sazdao ao ~oveka, u doga|aju Ovaplo}ewa je uzeo telo od Djeve i nije sazdao prosto ~oveka, nego je Sebe sazdao u telu, odno odnosn sno o Sebi Sebi je sazda azdao o telo telo.. Na po~e po~etk tku u je, po 107

Upor. Maxi,mou ~Omologhtou?( Peri, Vaporiw/n( PG Vaporiw/n( PG 91, 1329. Isto, PG 91,1329. 109 G. Florovski, Isto~ni oci IV veka, 39. 108

94

ЗДРАВКО ПЕНО.: СОФИОЛОГИЈА И СОФИЈАНИЗАМ

zapaàwu Sv. Grigorija Nisijskog, ''sazdao ~oveka, sada se On sam sazdaje. Prvo je Logos sazdao telo, potom je Logos postao telo da bi promenio na{e telo u duh, upravo sa Wegovim udelom u na{em telu i krvi110. U svetlu tajne Ovaplo}ewa Hristovog jedino je mogu}e shvatiti re~i Apostola Petra: neka zna sav dom Izraiqev, Izraiqev, da je i Gospodom i Hristom u~inio Bog Wega, ovoga Isusa koga vi raspeste (D.ap. 2, 36). Ovim re~ima, po tuma~ewu tuma~ewu Sv. Sv. Vasilij asilija a Veliko elikog, g, Sveto Sveto Pismo Pismo nam ne predaje na~in govora o Teologiji, nego otkriva razloge koji se odnose na spasonosni boànski plan 111. Bog ne samo da stvara svet u Premudrosti nego ga iznov iznova a pres presazd azdaj aje, e, obnavq obnavqa a i uvodi uvodi u ìvot ìvot nove nove tvari. Premudrost sazdaje sebi dom i Prvoro|eni prije svake svake tvari tvari postaje Prvo Prvoro ro|e |eni ni prij prije e sve sve bra} bra}e. e. S obzirom obzirom na to da je od po~etka po~etka nazna~ewe nazna~ewe celokupne celokupne tvari i ~oveka kao krune stvarawa, bilo da postane ono {to {to }e Hris Hristo tos s proj projav avit itii u doga doga|a |aju ju Ovap Ovaplo lo}e }ewa wa (i naro~i naro~ito to posle posle Vaskrs askrsewa) ewa),, onda onda je su{tin su{tinsk ska a uloga uloga Hrista u svetu, bila da projavi Sebe kao Premudrost u kojoj je stvoren svet, i na taj na~in da da kona~no nazna~ewe ~oveka u svetu. Zbog tog ciqa Sin Boìji se ovaplo}uje i postaje po~etak postaje po~etak puteva, za djela svoja. Sv. Sv. Grigorije Nisijski govori o Hristu kao o po~etku puteva na slede}i na~in: ''Zbog toga ciqa sazdao sam se, se, ja koji oji post postoj ojim im oduv oduvek ek i nema nemam m uop{ uop{te te potr potreb ebu u za tvorevinom da bih postojao, tako da bih bio po~etak puteva za dela Boìja, mislim na qude. Po{to je dakle, prvi put uni{ten uni{ten, trebalo je da se (qudi) obnove na jednom novom, ìvom putu, tj. u meni koji sam put''112. 110

Grhgori,ou Nu,sshj( Kata, Eu,nomi,ou( lo,goj g ,( ,( EPE( Qessaloni,kh 1988( t. 3, 122. 111 M) Basilei,ou( Kata, Eu,nomi,ou( EPE( Eu,nomi,ou( EPE( Qessaloni,kh 1974, t. 10,   Kata, 130-1 130-132 32.. Sv. Sv. Vasilij asilije e tuma~ tuma~ii sporn sporno o mesto mesto iz Dap. Dap. 2,36 2,36:: Ime Ime Gospod iskazuje ne su{tinu, nego vlast. Tako da onaj koji je rekao Gospodom i Hristom u~inio je Bog Wega ne podrazumeva vlast i vladawe nad nad svim, koja je data Wemu od Oca i ne odnosi se na to kako je do{ao u postojawe''. 112 Grhgori,ou Nu,sshj( Kata, Eu,nomi,ou( lo,goj g ,( ,( EPE( Qessaloni,kh 1988( t. 3, 50.

95

Н О ВИ

И СТ ОЧ НИ К

9/2007

U Ovapl Ovaplo} o}ew ewu u se Sin Sin Boì Boìji ji ''neun ''neuniz iziv ivo o unizi unizio o neuni neunizn znu u visi visinu nu svoj svoju u sa neis neiska kazi zivi vim m i neshv neshvati ativi vim m sila silask skom om (jer (jer ovo i zna~ zna~ii sila silaza zak) k) i do{ao do{ao slug slugam ama a svojim. svojim. Budu}i Budu}i savr{en savr{en Bog postaje postaje savr{en savr{en ~ovek, ~ovek, ostvaruje se novije od svega novog, jedino novo pod suncem, sa kojim se razotkriva beskrajna sila Boìja'' 113. To je tajna u kojoj Gospod postaje sluga, predve~ni i besmrtni Bog se obla~i u tro{no i smrtno telo. Po{to Hristos u svom ~ove~anskom telu nosi sva obele`ja qudske prirode, pravilno se ''kaè da je sazdan, ali tek onda onda kada ada je post postao ao ~ove ~ovek, k, zato zato {to {to to prip pripa ada 114 ~oveku'' . Ovaplo}ewe Boga Logosa jeste, po Sv. Grigoriju Nisijsk Nisijskom, om, 115 i, po sv. sv. Maks Maksim imu u Ispov Ispovedn ednik iku, u, kona~ ona~ni ni ciq ciq celo celok kupno upnog g stvara stvarawa wa:: ''Gos ''Gospod pod na{ na{ Isus Isus Hris Hristo tos, s, Bog Bog budu} budu}ii po priro prirodi di,, prim primaj aju}i u}i na{e na{e telo telo uist uistin inu u je post postao ao jedi jedini ni ~ovek, jedini koji je sa~uvao u sebi boànski ciq koji je rekao: na~i na~ini nimo mo ~ovj ~ovjeka eka po svojo svojojj ikon ikonii i podo podobi biju ju (Pos (Post. t. 1, 26). 26). U Hris Hristu tu se, se, po re~i re~ima ma Sv. Sv. Maks Maksim ima, a, ispuwava velika tajna pobo`nosti, i Hristos je , ustvari, blaèni ciq zbog kojeg je sve sazdano i zbog kojeg sve postoji116. I posle Ovaplo}ewa ciq stvarawa sveta ostaje isti – jedinstvo ~oveka i sveta sa Hristom. Mewa se samo put koji je podrazumevao promenu na~ina ostvarewa predv predve~ e~nog nog plan plana a Boì Boìje jeg, g, ukqu~ ukqu~uj uju}i u}i i stra strada dawe we Logosa, Wegovo Stradawe na Krstu koje je dovelo do obno obnovq vqew ewa a ~ove ~ovek ka i celok elokup upne ne tvar tvari. i. Stra Strada dawe we ovaplo} ovaplo}ene ene Premud Premudro rosti sti je imalo, imalo, dakle, dakle, sotiri sotiriolo olo{ki {ki 113

VIw) Damaskhnou?( Damaskhnou?( :Ekdosij :Ekdosij avkribh/ avkribh/jj th/j th/j ovrqodo, ovrqodo,xou xou   izd. pi,stewj( izd. P) Pournara/ 1992, 211. 114    M) M) VAqanasi,ou( Peri. th/j evn Nikai,a suno,dou( suno,dou( EPE( Qessaloni,kh 1976( t. 9, 65. 115 Upor. Grhgori,ou Nu,sshj(VEpistolh, Nu,sshj(VEpistolh, G ,( ,( PG 46, 1020 B. 116 Pro.j Qala,ssion Qala,ssion(( 60, 60, PG 90, 90, 620C620C-621 621C. C.   

Dr Zdravko Peno - Sofiologija i sofijanizam

Short Description

Description

Comments

We need your help!