Dr Vojislav Šešelj-Haska instrumentalizacija laznih svedoka

February 19, 2018 | Author: novaktesic91 | Category: N/A

Share Embed Donate

Report this link

Short Description

Download Dr Vojislav Šešelj-Haska instrumentalizacija laznih svedoka...

Description

Dr Vojislav [e{eq

HA[KA INSTRUMENTALIZACIJA LA@NIH SVEDOKA

Srpska radikalna stranka Beograd 2007.

Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa, kwiga broj 100

HA[KA INSTRUMENTALIZACIJA LA@NIH SVEDOKA Recenzenti Aleksandar Vu~i} Vjerica Radeta Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Boòvi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i}, Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Aleksandar ârapi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO “Dragi}”, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 1000 primeraka CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 32:929 [e{eq V. 341.645.5 HA[KA instrumentalizacija la`nih svedoka / [priredio] Vojislav [e{eq. Zemun : Srpska radikalna stranka, 2007 (Zrewanin : Dragi}). - 1000 str. ; 23 cm. - (Sabrana dela Vojislava [e{eqa ; 100) Na nasl. str. naziv mesta izdavawa : Beograd. - Tira` 1. 000 - Str. 3 - 9: Predgovor / Zoran Krasi}. ISBN 978-86-7886-023-2 [e{eq, Vojislav a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju (Hag) - Optu`nice b) [e{eq, Vojislav (1954- ) - Su|ewe

COBISS.SR-ID 142099212

Predgovor Na redovnoj konferenciji za novinare, koju svake nedeqe organizuje Stru~ni tim koji pomaè prof. dr Vojislavu [e{equ u pripremi odbrane, 11. marta 2007. godine, javnost je obave{tena da je prof. dr Vojislav [e{eq 8. marta 2007. godine podneo Pretresnom ve}u III zahtev za pokretawe postupka za nepo{tovawe me|unarodnog suda protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijela Saksona. Ma koliko da su se mediji u Srbiji trudili da ovu vest nekako blokiraju, {to i nije iznena|ewe za ovda{we prilike – po{to se kao sasvim razumqiv razlog name}e apsolutna instrumentalizacija medija koji imaju jedini zadatak da podràvaju politiku kohabitacionih partnera Tadi}-Ko{tunica, i svega {to zna~i ovaj duet – ova vest je istog dana stidqivo preneta u nekoliko elektronskih medija. [tampa je sutradan objavila istu vest, ali skromno, nepotpuno, stidqivo i sa primetnim uzdràvawem od bilo kakvog komentara. Naravno, vest nisu mogle da marginalizuju teku}e vesti vezane za datume 11. mart (godi{wica ubistva Slobodana Milo{evi}a) i 12. mart (godi{wica ubistva Zorana \in|i}a), jer svako navo|ewe imena Vojislava [e{eqa je zna~ajna i ozbiqna vest. Da ta novinska vest ne bi zavr{ila na marginama i da nikada niko ne bi saznao o ~emu se radi, potrudio se li~no prof. dr Vojislav [e{eq. U svom dobro poznatom i prepoznatqivom stilu, objavio je jo{ jednu svoju “ha{ku” kwigu. Kao i sve prethodne, i ova kwiga je jo{ jedna u nizu dokumentovanih svedo~anstava o Ha{kom tribunalu. Poput prethodnih dela iz svojevrsnog ha{kog opusa, i ova kwiga nosi istinu i pravdu, te se moè nazvati i svojevrsnim ha{kim fundusom va`nih dokumenata. “Ha{ka instrumentalizacija la`nih svedoka” sa svojih hiqadu stranica je jo{ zna~ajnija ako se ima u vidu nastojawe kreatora me|unarodnog prava da sve ono {to se uradi u Ha{kom tribunalu treba da predstavqa novi kodifikovani me|unarodni standard za sve budu}e me|unarodne sudove, a naro~ito za onaj stalni sud za ratne zlo~ine (tako|e sa sedi{tem u Hagu), koji je osnovan Rimskim statutom jula 1998. godine, a jo{ uvek se mu~i sa svojim zvani~nim po~etkom rada. 3

Istorija je prebogata primerima iz razli~itih oruànih sukoba koji nam dokazuju da se za vreme ratnih dejstava, po pravilu, vr{e i najrazli~itiji ratni zlo~ini. To je najizraènije u dugogodi{wim oruànim sukobima, na primer, danas u Iraku, a u savremeno vreme najupe~atqivije u Vijetnamu. Ako se pred sudovima sprovodi pravda i iskustvo Ha{kog tribunala name}e kao me|unarodni standard, onda je stvarno interesantno pitawe kako bi standardi Ha{kog tribunala bili primeweni na pitawe odgovornosti onih koji vr{e ratne zlo~ine, prvenstveno u Iraku, jer je to danas najneuralgi~nija ta~ka na celoj planeti? Postoji jo{ jedna, pravnoj nauci veoma va`na ali zapostavqena tema, koju ovim stranicama otvara prof. dr Vojislav [e{eq. Naime, na temu nepo{tovawa me|unarodnog suda gotovo da i nema ozbiqnih nau~nih radova. Generalno, samo nekoliko autora je uop{te uo~ilo ovu temu i stru~no je obradilo u svojim radovima. Moè ih se prona}i samo u delovima neke, za autora, zna~ajnije teme, a {to se ti~e obra|enih primera iz prakse pred me|unarodnim sudom, gotovo da ih nema. Dodu{e, mora da se primeti da neka sudska praksa ipak postoji kada je u pitawu Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Ha{ki tribunal). Me|utim, isto tako mora da se konstatuje da je postoje}a sudska praksa Ha{kog tribunala ipak jednostrana. Ta jednostranost se ogleda u tome {to su do sada pokretani postupci za nepo{tovawe me|unarodnog suda uvek bili protiv nekog svedoka, potencijalnog svedoka, novinara, branioca, a jednom i protiv optuènog u pritvoru. Ove po~etne informacije su dragocene, jer pomaù da se boqe razume kako funkcioni{e Ha{ki tribunal, kada je u pitawu krivi~na odgovornost za nepo{tovawe me|unarodnog suda. S obzirom na to da se u ovoj kwizi nalazi dokumentarni prikaz zahteva prof. dr Vojislava [e{eqa kojim je on, kao optuèni u pritvoru koji se sam brani, pokrenuo postupak i da je koristio samo one odredbe koje su relevantne za wegov zahtev, korisno je da ~italac ove kwige ima potpun uvid u pravilo koje se primewuje i dosada{wu praksu primene tog pravila. Za krivi~nu odgovornost zbog nepo{tovawa me|unarodnog suda relevantno je pravilo 77 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), koje glasi: “(A) Vr{e}i svoja inherentna ovla{}ewa, Me|unarodni sud moè proglasiti krivim za nepo{tovawe suda one koji svesno i namerno ometaju sprovo|ewe pravde, ukqu~uju}i svaku osobu: (i) koja svedo~i pred ve}em, a uporno odbija da odgovori ili ne odgovara na pitawe, (ii) koja obelodani informacije koje se odnose na taj postupak, svesno time kr{e}i nalog ve}a, (iii) koja se bez opravdanog razloga oglu{i na nalog da stupi pred ve}e ili ve}u dostavi dokumente, 4

(iv) koja preti svedoku, zastra{uje ga, na bilo koji na~in mu nanese {tetu ili mu ponudi mito ili na drugi na~in uti~e na svedoka koji svedo~i ili je svedo~io ili }e svedo~iti u postupku pred ve}em ili na potencijalnog svedoka; ili (v) koja preti bilo kojoj osobi, zastra{uje je, ponudi joj mito ili na drugi na~in nastoji primeniti prinudu na wu, s namerom da tu osobu spre~i u ispuwavawu wene obaveze proistekle iz naloga sudije ili ve}a. (B) Podsticawe na izvr{ewe i poku{aj izvr{ewa bilo kojeg od dela ka`wivih po stavu (A) ovog pravila ka`wivi su kao nepo{tovawe Me|unarodnog suda i povla~e iste kazne. (C) Kad ve}e ima razloga za sumwu da bi neka osoba mogla biti kriva za nepo{tovawe Suda, ono moè: (i) uputiti tuìoca da istraì stvar u svrhu pripreme i podizawa optu`nice za nepo{tovawe suda; (ii) kada kod tuìoca, po mi{qewu ve}a, postoji sukob interesa u vezi sa predmetnim postupcima, uputiti sekretara da imenuje amicus curiae da istraì stvar i izvesti ve}e da li postoji dovoqan osnov za pokretawe postupka zbog nepo{tovawa suda; ili (iii) samo zapo~eti postupak. (D) Ako ve}e smatra da postoji dovoqan osnov za postupak zbog nepo{tovawa suda protiv neke osobe, ve}e moè: (i) u okolnostima opisanim u stavu (C)(i), uputiti tuìoca da preduzme krivi~no gowewe u toj stvari; ili (ii) u okolnostima opisanim u stavu (C)(ii) ili (iii), izdati nalog in loco optu`nice i zatim bilo uputiti amicus curiae da preduzme krivi~no gowewe bilo samo peduzeti krivi~no gowewe u toj stvari. (E) Pravila o postupku i dokazima od ~etvrtog do osmog dela primewuju se mutatis mutandis na postupak po ovom pravilu. (F) Ako osoba optuèna ili okrivqena za davawe la`nog iskaza ispuwava kriterije slabog imovinskog stawa koje utvr|uje sekretar, bi}e joj dodeqen branilac u skladu s pravilom 45. (G) Maksimalna kazna koja se moè izre}i osobi progla{enoj krivom za nepo{tovawe suda jeste kazna zatvora od najvi{e sedam godina ili nov~ana kazna od najvi{e EUR 100.000, ili oboje. (H) Nov~ana kazna se upla}uje sekretaru na poseban ra~un. (I) Ako branilac bude progla{en krivim za nepo{tovawe suda po ovom pravilu, ve}e koje je tako presudilo moè tako|e odlu~iti da taj branilac vi{e ne ispuwava uslove da zastupa osumwi~ene ili optuène pred Me|unarodnim sudom ili da takvo pona{awe predstavqa nedozvoqeno pona{awe branioca iz pravila 46, ili oboje. (J) Na svaku odluku koju Pretresno ve}e donese po ovom pravilu moè se uloìti àlba. Najava àlbe podnosi se u roku od petnaest dana od dana kad je zavedena pobijana odluka. U slu~aju da je odluka izre~ena usmeno, najava se podnosi u roku od petnaest dana od dana izricawa usmene odluke, osim: 5

(i) ako strana koja osporava odluku nije bila prisutna ili zastupana kada je odluka izre~ena, u kojem slu~aju rok po~iwe te}i od dana kad strana koja osporava odluku obave{tena o usmenoj odluci; ili (ii) ako je Pretresno ve}e nazna~ilo da }e uslediti pismena odluka, u kojem slu~aju rok po~iwe te}i od dana kada je zavedena pismena odluka. (K) Ako odluku po ovom pravilu donese @albeno ve}e u funkciji prvostepene instance, na tu se odluku moè uloìti pismena àlba predsedniku u roku od petnaest dana od dana kad je zavedena pobijana odluka. O àlbi }e re{avati pet sudija koje imenuje predsednik. U slu~aju da je pobijana odluka izre~ena usmeno, àlba se podnosi u roku od petnaest dana od dana izricawa usmene odluke, osim: (i) ako strana koja osporava odluku nije bila prisutna ili zastupana kad je odluka izre~ena, u kojem slu~aju rok po~iwe te}i od dana kad strana koja je osporava bude obave{tena o usmenoj odluci; ili (ii) ako je @albeno ve}e nazna~ilo da }e uslediti pismena odluka, u kojem slu~aju rok po~iwe te}i od dana kada je zavedena pismena odluka”. Dakle, u pitawu je jedno “omnibus” pravilo koje sadrì odredbe materijalnog i procesnog karaktera. Poenta je u tome {to je Ha{ki tribunal ovla{}en da vodi postupak i ka`wava izvr{ioce ka`wivih dela, odnosno sve one koji izvr{e, poku{aju i podsti~u na radwe svesnog i namernog ometawa sprovo|ewa pravde pred Ha{kim tribunalom. U pitawu su inherentna ovla{}ewa (samostalno pokre}e, vodi, ka`wava) {to bi sa gledi{ta zamisli tvorca Ha{kog tribunala i prakse koja se profilisala u Ha{kom tribunalu moralo da se tuma~i kao izvorno ovla{}ewe me|unarodnog suda kojim obezbe|uje ekspeditivno, fer i pravi~no su|ewe, te da u tom kontekstu postoji i izvorno ovla{}ewe suda da ka`wava sve koji ometaju sprovo|ewe pravde. Da radwe ometawa ne bi bile nedefinisane, odnosno da bi se unapred znalo {ta je zabraweno i predstavqa nepo{tovawe suda koje ometa sprovo|ewe pravde, te samim tim i predstavqalo ka`wivo pona{awe, sudije Ha{kog tribunala su stvorile pravilo 77 koje se primewuje na “sva lica”. U dosada{woj praksi, u pogledu pokretawa postupka za nepo{tovawe me|unarodnog suda i ozbiqnih najava Tuìla{tva da }e pokrenuti postupak, kao “sva lica” su se pojavqivali: – branilac, advokat Milan Vujin (predmet Tadi}); – svedok Kosta Bulatovi} i Dragan Vasiqkovi} (predmet Milo{evi}); – novinari Du{ko Jovanovi} (predmet Milo{evi}), Domagoj Margeti} (predmet Bla{ki}), Josip Jovi} (predmet Bla{ki}); – kao tre}e lice Beqa Beqaj (predmet Limaj, Baqa i Musliju); – optuèni prof. dr Vojislav [e{eq. Kao radwe nepo{tovawa su bile poku{aj prevare suda, obelodawivawe imena za{ti}enih svedoka, odbijawe odgovora na pitawa, mewawe izjava i pretwe svedocima. Interesantno je da su frazom “sva lica” obuhva}eni optuèni i to u svom krivi~nom predmetu za ratni zlo~in. Mada deluje para6

doksalno, ali u analima Ha{kog tribunala }e ostati zabeleèno za sva vremena da je Tuìla{tvo pokrenulo postupak za nepo{tovawe suda protiv prof. dr Vojislava [e{eqa zato {to je navodno obelodanio ime jednog za{ti}enog svedoka. Mada je problemati~no da li bi uop{te optuèni u pritvoru koji se sam brani mogao krivi~no da odgovara i za nepo{tovawe suda u istom postupku u kome se krivi~no goni i za ono {to se naziva ratni zlo~in, time se ne bavi ova kwiga. Me|utim, radi celovitosti informacija koje pomaù da se kwiga boqe razume, mora da se navede da tu inicijativu Tuìla{tva Pretresno ve}e nije ni uzelo u razmatrawe, a prof. dr Vojislav [e{eq dugo nije ni mogao da sazna za sadrìnu tog akta Tuìla{tva. Verovatno je ta inicijativa doìvela fijasko zato {to prof. dr Vojislavu [e{equ nije ni bilo obelodaweno ime za{ti}enog svedoka, te nije ni mogao da zna da postoji neka zabrana. Da bi se potpuno shvatio zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa, koji je dokumentovano obra|en u ovoj kwizi, kada Tuìla{tvo pokre}e postupak za nepo{tovawe suda, ono to radi u formi optu`nice kao inicijalnog akta po kome postupa Pretresno ve}e. Kada neko drugi, osim Tuìla{tva, pokre}e ovaj postupak, to se radi u formi zahteva, {to je u potpunosti kompatibilno sa pravilom 77 Pravilnika. Pojam “sva lica” bi morao da se tuma~i {iroko i bez izuzetka, jer to odgovara statutarnim ovla{}ewima Ha{kog tribunala da navodno sprovodi pravdu. To bi moralo da zna~i da niko ne sme da bude po{te|en odgovornosti za nepo{tovawe suda i spre~avawe sprovo|ewa pravde. Uostalom, onaj ko zastupa optu`bu pred Ha{kim tribunalom i onaj koji brani pred Ha{kim tribunalom su ravnopravni i jednaki u oru`ju. Ako je Tuìla{tvo moglo optu`nicama da pokre}e postupke i protiv branioca – advokata, koji je predstavqao odbranu, onda je odbrana, bez obzira na to da li je u rukama branioca ili optuènog koji se sam brani, ovla{}ena da inicira postupak za nepo{tovawe suda kako protiv svedoka, novinara, tre}ih lica, tako i protiv ovla{}enih lica Tuìla{tva, i to kao pojedinaca koji su izvr{ili ka`wivo delo nepo{tovawa suda. Naravno, na mogu}nost pokretawa postupka protiv odgovornih, ovla{}enih i onih lica koja su u ime Tuìla{tva postupala u postupku protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, ne bi smela da ima uticaja odredba ~lana 30 Statuta Ha{kog tribunala o statusu, povlasticama i imunitetu me|unarodnog suda. Pravila o statusu, povlasticama i imunitetu su u funkciju sprovo|ewa pravde pred Ha{kim tribunalom, a ne u funkciji neka`wenog i nedozvoqenog pona{awa ovla{}enih lica Tuìla{tva. Naprosto interes sprovo|ewa pravde pred me|unarodnim sudom nikoga ne osloba|a odgovornosti, a ukoliko bi bilo druga~ije, odnosno da su oni koji postupaju ispred Tuìla{tva u ime optu`be za{ti}eni imunitetom, onda se s pravom dovodi u pitawe legalitet rada i sudskog dela Ha{kog tribunala, jer se onda ne pronalazi interes pravde. Dodu{e, uvek kada nedostaju re~i za poneki stav Ha{kog tribunala, uvek se pozovu da su ne{to uradili s pozivom na neki deo me|unarodnog obi~ajnog prava, ali uvek u interesu sprovo|ewa pravde. 7

Svi koji redovno ~itaju dela prof. dr Vojislava [e{eqa i u ovoj kwizi }e prona}i materijale i prepoznati da on otvara jo{ jednu “zabrawenu temu” Ha{kog tribunala. On i ovom kwigom, uporno i na svakom koraku, ìgo{e, kritikuje, upozorava javnost i jasno iznosi svoje stavove i dokaze {ta u svojoj su{tini predstavqa Ha{ki tribunal. U ovoj kwizi se nalaze: Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa od 8. marta 2007. godine koji je podneo nadle`nom Pretresnom ve}u III za pokretawe postupka za nepo{tovawe me|unarodnog suda protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijela Saksona; 34 sudski overene izjave svedoka, odnosno potencijalnih svedoka prema kojima je po nalogu ovla{}enih i odgovornih lica Tuìla{tva primewena pretwa, koji su zastra{ivani, naneta im je {teta i nu|en mito kako bi pristali da budu svedoci koji bi po nalogu Tuìla{tva bili spremni da la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa; dve sudski overene izjave lica kojima se àlio na pritiske i pretwe jedan potencijalni svedok Tuìla{tva, a koji je zakqu~io da je to postao tako {to su ga prevarili istraìteqi Tuìla{tva da potpi{e neku izjavu, a on i danas ne zna {ta je pod pretwom potpisao. Tu je i do detaqa osvetqen jo{ jedan aspekt delovawa Tuìla{tva prema potencijalnom svedoku koji je uspeo da odoli svim pretwama Tuìla{tva, te dva interesantna teksta objavqena u novinama o nezadovoqstvu jednog sudije Ha{kog tribunala radom Karle del Ponte i autenti~an tekst o tome kako je izabrana za tuìoca Ha{kog tribunala. Iz svega priloènog proizilazi da ometawe sprovo|ewa pravde pred pravosu|em nije izuzetak, ve} pravilo pona{awa Karle del Ponte, koje vu~e korene jo{ iz vremena kada je bila dràvni tuìlac u [vajcarskoj. Ovaj predgovor bi svakako bio nedore~en ukoliko bi izostala i dva vrlo va`na obave{tewa, u smislu podse}awa. Prvo, da je kompletna javnost u [vajcarskoj, neprijatno iznena|ena kada je obnarodovana vest da je Karla del Ponte izabrana za tuìoca Ha{kog tribunala, jer je naprosto nametnut zakqu~ak da Ujediwene nacije ne èle da znaju da se protiv we vode postupci u [vajcarskoj, pred pravosu|em i parlamentom, i da je to tre}om linijom do{lo i do Evropskog suda za qudska prava. Naravno, neizostavno je i drugo podse}awe, da je prof. dr Vojislav [e{eq jo{ od prvog dana pritvora, 24. februara 2003. godine, nekoliko puta prozivao Tuìla{tvo da se u postupku protiv wega koristi pritiscima i drugim nedozvoqenim sredstvima u obezbe|ewu svedoka koji su primorani da la`no svedo~e. Ako su ranija upozorewa prof. dr Vojislava [e{eqa od strane Pretresnog ve}a olako tretirana, zato {to nije bio u stawu da zbog pritvora obezbedi dokaze za svoje tvrdwe, onda je zahtev koji se nalazi u sredi{tu ove kwige potkrepqen i dokumentovan neoborivim dokazima. Dakle, opet je prof. dr Vojislav [e{eq u pravu i po ko zna koji put je dokazao da uvek iznosi samo istinu. To zna~i da je i ovo novo Pretresno ve}e, isto kao i sva prethodna, na svojevrsnom ispitu ~emu da pokloni svoju veru. 8

Naravno, ovde se nalazi i Nalog Pretresnog ve}a od 15. maja 2007. godine, kojim se odluka o zahtevu za pokretawe postupka zbog nepo{tovawa suda od strane Karle del Ponte i wenih saradnika odlaè do zavr{etka su|ewa. Usledio je novi Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa, da se preispita ovakav nalog Pretresnog ve}a. Tako|e, ova najnovija kwiga prof. dr [e{eqa sadrì jo{ jedan veoma bitan aspekt. Osim sudskih dokumenata koji }e sigurno koristiti pravnoj nauci, ovde je uvedena jo{ jedna dimenzija; kroz stenograme nau~nih skupova vide}emo kako stru~na javnost reaguje na ono ~emu je izloèn predsednik Srpske radikalne stranke, a stranice na kojima se nalaze promocije kwige “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke nacije” odi{u revoltom i zajedni~kim ose}ajem da je Vojislav [e{eq upravo taj ~ovek koji pred ameri~kom ispostavom u Hagu zastupa celokupni srpski narod. Siguran sam da bi prof. dr Vojislavu [e{equ bilo izuzetno drago kada bi ova kwiga posluìla kao polazi{te za izbor teme nekom mladom nau~nom radniku koji bi obradio temu nepo{tovawe me|unarodnog suda i ometawa sprovo|ewa pravde. Poznavaju}i prof. dr Vojislava [e{eqa, siguran sam da je ovom kwigom otvorio i za wega i za pravnu nauku va`nu temu i da }e svaka odluka Pretresnog ve}a povodom ovog wegovog zahteva, koji se nalazi u sredi{tu kwige, biti povod za nove radove, analize i prikaze. Kwigu preporu~ujem, jer je interesantna za svakoga, kako za one koji èle {to vi{e da saznaju o pravu, tako i za one kojima moè biti interesantno i samo saznawe kako se vr{e pretwe, zastra{ivawe, nu|ewe mita i drugih pogodnosti, samo da bi se obezbedilo la`no svedo~ewe. Naravno, ovo posledwe ujedno je i najva`nije. I posledwem skeptiku osvetqena je prava priroda ovog antisrpskog nazovi suda. Zoran Krasi}

9

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. IT – 03 – 67 – PT Podnesak broj 250 Pretresnom ve}u III sudija Jean-Claude Antonetti, predeavaju}i, sudija Patrick Lipton Robinson, predsedavaju}i, sudija, Iain Bonomy. Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 8. mart 2007. godine

Sudije:

Tuìlac protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa ZAHTEV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E III POKRENE POSTUPAK ZA NEPO[TOVAWE ME\UNARODNOG SUDA PROTIV KARLE DEL PONTE, HILDEGARD UERC-RECLAF I DANIJELA SAKSONA Tuìla{tvo: Hildegard Uerz-Rezlaff, Ulrich Massemayer, Daniel Saxon Optuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji pomaè odbranu: Tomislav Nikoli}, Aleksandar Vu~i} Zoran Krasi}, Slavko Jerkovi}, Amyad Migati, Mirko Blagojevi}, Elena Boì}-Talijan, Jadranko Vukovi}, Vesna Zobenica, Petar Joji}, Vesna Mari}, Momir Markovi}, Qiqana Mihajlovi}, Ogwen Mihajlovi}, Branko Nadoveza, Gordana Pop-Lazi}, Marina Ragu{, Vjerica Radeta, Zlata Radovanovi}, Novak Savi}, Filip Stojanovi}, Brankica Terzi}, Marina Toman, Dragan Todorovi}, Nemawa [arovi} 10

ZAHTEV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E III POKRENE POSTUPAK ZA NEPO[TOVAWE ME\UNARODNOG SUDA PROTIV KARLE DEL PONTE, HILDEGARD UERC-RECLAF I DANIJELA SAKSONA I Uvod “Prof. dr Vojislav [e{eq za svaki slu~aj, ovim zahtevom unapred, traì i odobrewe za prekora~ewe broja stranica u odnosu na ograni~ewe koje je propisano Uputstvom o duìni podnesaka i zahteva. Odlukom Pretresnog ve}a I o podno{ewu podnesaka od 19. juna 2006. godine prof. dr Vojislavu [e{equ je nametnuto ograni~ewe da wegovi podnesci i zahtevi ne mogu imati vi{e od 800 re~i, te je prakti~no za svaki podnesak duàn da prethodno traì odobrewe za prekora~ewe broja stranica. Ovim zahtevom se pokre}e i traì da se re{i pitawe da li su predstavnici Tuìla{tva u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa nedozvoqenim sredstvima nastojali da primoraju svedoke da la`no svedo~e, pretwama, zastra{ivawem, nano{ewem {tete, nu|ewem mita, odnosno ucewuju}i ih i potkupquju}i ih. Re{ewe ovog pitawa svakako predstavqa zna~ajno pitawe za po~etak pretresa, daqi tok su|ewa, a samim tim i za pravi~no su|ewe. U pitawu je zna~i izuzetna okolnost koja zahteva {iru elaboraciju na ve}em broju stranica. Ovo odobrewe se traì u skladu sa Uputstvom o duìni podnesaka i zahteva i Odlukom o podno{ewu podnesaka od 19. juna 2006. godine na isti na~in kako to ~ini Tuìla{tvo, u okviru podneska se traì odobrewe za prekora~ewe broja stranica tog podneska. Tuìla{tvo je 15. januara 2003. godine podiglo optu`nicu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. MKSJ je potvrdio optu`nicu 14. februara 2003. godine. Prof. dr Vojislav [e{eq je 24. februara 2003. godine dobrovoqno do{ao u Hag. U pritvoru je ve} petu godinu i ~eka po~etak su|ewa. Prof. dr Vojislav [e{eq je jo{ 26. februara 2003. godine obavestio MKSJ da }e sam da se brani, uz pomo} Stru~nog tima koji je formirao, a ~iji su ~lanovi lica u koja ima poverewe da }e mu po wegovim nalozima pomagati u pripremi odbrane. Na zahtev Tuìla{tva od 28. februara 2003. godine Pretresno ve}e II je 9. maja 2003. godine donelo odluku o dodeli branioca u pripravnosti. Ciq je bio da se prof. dr Vojislavu [e{equ onemogu}i kvalitetna priprema odbrane. Prof. dr Vojislavu [e{equ je dva puta oduzeto pravo da se sam brani i na silu mu je dodeqen branilac. Protiv odluka o dodeli branilaca u pripravnosti (bilo ih je vi{e), a od 21. avgusta 2006. godine i 27. novembra 2006. godine odluka o dodeli branioca po slu`benoj du`nosti, prof. dr Vojislav [e{eq je vodio postupke pred MKSJ. Odlukama @albenog ve}a od 20. oktobra 2006. godine i 8. decembra 2006. godine dva puta je 11

utvr|ena nezakonitost nametawa branilaca optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ i dva puta mu je vra}eno pravo da se sam brani. Prof. dr Vojislav [e{eq je posle godinu dana pritvora, kada se uverio da Tuìla{tvo koristi la`ne optu`be, la`ne svedoke i da nije spremno za po~etak su|ewa, traìo da ga MKSJ pusti na slobodu do po~etka su|ewa. Tuìla{tvo se usprotivilo, tvrde}i da }e su|ewe po~eti krajem 2004. godine. Naravno su|ewe nije po~elo ni do dana{weg dana. Neuspeli poku{aj je bio 27. novembra 2006. godine. Prof. dr Vojislav [e{eq je radi {to kvalitetnije pripreme odbrane zahtevao da Sekretarijat registruje lica, ~lanove Stru~nog tima koji mu pomaù u pripremi odbrane. Taj zahtev gotovo da i nije uzet u razmatrawe. Prof. dr Vojislav [e{eq je traìo i da mu se priznaju tri pravna savetnika po wegovom izboru. Taj zahtev je godinama odbijan, ali 7. decembra 2006. godine Sekretarijat je napokon registrovao tri pravna savetnika prof. dr Vojislava [e{eqa. Za ~etiri godine pritvora prof. dr Vojislav [e{eq je bio izloèn brojnim restrikcijama: zabrana prijema u posetu ~lanova Stru~nog tima; u jednom periodu zabrana i telefonske komunikacije sa ~lanovima porodice i ~lanovima Stru~nog tima; uporno dostavqawe materijala na stranom jeziku i u elektronskoj formi. Kada se prof. dr Vojislavu [e{equ omogu}i telefonska komunikacija sa Stru~nim timom koji mu pomaè u pripremi odbrane, razgovori se prislu{kuju, te prakti~no i ne postoji mogu}nost za kvalitetnu pripremu odbrane, jer Tuìla{tvo istog dana prvo sazna sadrìnu razgovora i ima potpuni uvid u koncepciju odbrane. Tako je, povodom jednog najbezazlenijeg telefonskog razgovora koji je prof. dr Vojislav [e{eq obavio, Tuìla{tvo protiv wega spektakularno pokrenulo postupak za nepo{tovawe Me|unarodnog suda. Taj zahtev Pretresno ve}e nije htelo da uzme u razmatrawe, ali je zato drugom prilikom, kada je Jadranka [e{eq bila u poseti u [eveningenu, Sekretarijat zabranio slede}e posete, jer je navodno ona saznala imena osam za{ti}enih svedoka. Kasnije su svi poku{ali i to da zaborave, jer naprosto ni prof. dr Vojislav [e{eq nije bio obave{ten o imenima za{ti}enih svedoka. Te krupne i na prvi pogled sitne povrede dokazuju da Tuìla{tvo nije spremno za po~etak su|ewa, jer ono i nema dokaza protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Svakom razumnom ~oveku odavno je jasno da nisu postojali krivi~nopravni razlozi za podizawe optu`nice protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Razlozi za podizawe optu`nice i pritvarawe su iskqu~ivo politi~ke prirode. To su naredili oni koji ne bi voleli da na vlasti u Srbiji bude prof. dr Vojislav [e{eq. Osetili su da postoji jasna voqa bira~a u Srbiji da prof. dr Vojislav [e{eq na izborima pobedi i do|e na vlast. Oni koji su rasturili biv{u SFRJ i bombardovali Saveznu Republiku Jugoslaviju dobro znaju da bi prof. dr Vojislav [e{eq, da je na vlasti u Srbiji, in12

sistirao na istini i wihovoj odgovornosti za zlo~in protiv mira. Dakle, jasno je da su u pitawu politi~ki razlozi i optuìvawe kao vid politi~kog progona prof. dr Vojislava [e{eqa. Da bi Tuìla{tvo uspelo u ovom postupku protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, ono je svakog razumnog ~oveka prosto ubedilo da ne bira sredstva za progon i spre~avawe da se ostvari pravda. To se radi uporno i sistematski. Veliki je broj dokaza koji dokazuju da Tuìla{tvo sprovodi pre svega politi~ki progon, a kada se u postupku poziva na zakon i pravo, to koristi kao izgovor kojim spre~ava ostvarivawe pravde. Dana, 21. decembra 2006. godine, prof. dr Vojislavu [e{equ je napokon dozvoqeno da svojim pravnim savetnicima dostavi materijale Tuìla{tva koji se odnose na optu`be. Nakon {to su wegovi pravni savetnici proverili materijale Tuìla{tva, prof. dr Vojislav [e{eq je dobio potvrdu za svoje tvrdwe koje je od po~etka iznosio, da su optu`be zasnovane na la`nim svedocima i la`nim optu`bama. Do svedoka i materijala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa Tuìla{tvo je dolazilo na nezakonit na~in, odnosno putem pretwi, zastra{ivawem, potkupqivawem i nu|ewem mita, ~ime su primoravali svedoke da pristanu i la`no svedo~e. Do tog zakqu~ka dolazi svako razuman ako ima uvid u metode i u na~in na koji Tuìla{tvo dolazi do svedoka i materijala. Tokom provere materijala Tuìla{tva, pravni savetnici prof. dr Vojislava [e{eqa su utvrdili da je Tuìla{tvo kontaktiralo sa velikim brojem lica. Me|u wima su se nalazila i ona lica koja je prof. dr Vojislav [e{eq mogao da pozove da budu svedoci odbrane. U kontaktu sa tim licima pravni savetnici prof. dr Vojislava [e{eqa su bili zaprepa{}eni wihovom tvrdwama o metodama koje su koristili istraìteqi Tuìla{tva prilikom kontaktirawa sa wima i kako su ih sve poku{avali da nagovore da budu svedoci Tuìla{tva protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Na~in na koji su istraìteqi Tuìla{tva vodili slu`bene razgovore sa tim licima i ono {to su zahtevali od wih u pogledu saradwe sa Tuìla{tvom predstavqa nezakonito i ka`wivo delo nepo{tovawe suda iz pravila 77 Pravilnika o postupku i dokazima.

II Optu`be za nepo{tovawe Me|unarodnog suda Pravilom 77 Pravilnika o postupku i dokazima propisano je ka`wavawe svakog lica za nepo{tovawe me|unarodnog suda. Relevantni delovi pravila 77 Pravilnika glase: “(A) Vr{e}i svoja inherentna ovla{}ewa, Me|unarodni sud moè proglasiti krivim za nepo{tovawe suda one koji svesno i namerno ometaju sprovo|ewe pravde, ukqu~uju}i svako lice: (iv) koja preti svedoku, zastra{uje ga, na bilo koji na~in mu nanese {tetu ili mu ponudi mito ili na drugi na~in uti~e na svedoka koji svedo~i ili je svedo~io ili }e svedo~iti u postupku pred ve}em ili na potencijalnog svedoka;” 13

“(B) Podsticawe na izvr{ewe i poku{aj izvr{ewa bilo kojeg od dela ka`wivih po stavu (A) ovog pravila ka`wivi su kao nepo{tovawe me|unarodnog suda i povla~e iste kazne”. “(C) Kad ve}e ima razloga za sumwu da bi neko lice moglo biti krivo za nepo{tovawe suda, ono moè: (iii) samo zapo~eti postupak”. “(D) Ako ve}e smatra da postoji dovoqan osnov za postupak zbog nepo{tovawa suda protiv nekog lica, ve}e moè: (ii) u okolnostima opisanim u stavu (C)(ii) ili (iii), izdati nalog in loco optu`nice i zatim bilo uputiti amicus curiae da preduzme krivi~no gowewe bilo samo preduzeti krivi~no gowewe u toj stvari”. U ime Tuìla{tva u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa optu`bu zastupaju tuìlac Karla del Ponte i tuìla~ki zastupnici Hildegard Uerc–Reclaf i Danijel Sakson. Oni su u ime Tuìla{tva odgovorni za optu`nicu i dokazne materijale Tuìla{tva. Nalog kako da se obezbe|uju dokazi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa dala je Karla del Ponte, a operativne zadatke istraìteqima Tuìla{tva i neposredno vo|ewe ~itavog procesa prikupqawa dokaza nezakonitim sredstvima izvr{ili su Hildegard Uerc–Reclaf i Danijel Sakxon. Oni su odgovorni za radwe ometawa sprovo|ewa pravde i za nepo{tovawe me|unarodnog suda. Na nekoliko primera se moè ilustrovati kori{}ewe nedozvoqenih sredstava koja su sankcionisana pravilom 77 Pravilnika: 1. Nenad Jovi} iz Malog Zvornika: Istraìteqi Tuìla{tva su sa wim obavili ~etiri razgovora. Prvi 2002. godine, a ~etvrti sa 19. do 22. oktobra 2006. godine. Svi razgovori su trajali po nekoliko dana, a ~etvrti razgovor je trajao ~etiri dana i obavqen je neposredno pre 27. novembra 2006. godine, kao planiranog datuma po~etka su|ewa. Dakle, Tuìla{tvo je svesno da prof. dr Vojislava [e{eqa ~etiri godine nezakonito drì u pritvoru i tek oktobra 2006. godine poku{ava da iz ovog svedoka i{~upa ne{to {to bi upotrebili protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Zna~i, tri prethodna razgovora nisu dala dovoqno materijala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Tokom razgovora u oktobru 2006. godine smewivali su se istraìteqi i svedok je danono}no umaran do iznemoglosti, kako bi se prelomila wegova odluka i spasio svojevrsne torture. To sve su mogli da rade, jer su ga od po~etka, jo{ 2002. godine, dràli u neizvesnosti i stalno mu produbqivali strah, po~ev od na~ina pozivawa, predo~avawa {tetnih posledica ako se ne odazove pozivu, upornim ponavqawem istih pitawa, sugestijama da }e olak{ati svoju savest ako pristane da svedo~i, pa i neprekidnim radom bez pauza. Naravno, grupa istraìteqa je to i fizi~ki i psihi~ki mogla da izdrì po{to su se s vremena na vrema mewali u prostoriji za ispitivawe, ali ovaj svedok to nije mogao da izdrì, jer mu satima nisu dozvoqavali ni da ustane sa stolice. Za ~etiri dana jednom je spavao samo od 12,00 do 16,00 14

sati. Od tog ispitivawa je bio toliko slomqen da je ~etiri dana proveo u krevetu. Tvrdi da mu je tokom ispitivawa ne{to stavqeno u hranu. Tvrdi da je od wega zahtevano da svedo~i protiv Srpske radikalne stranke i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, a da mu je u zamenu nu|eno da ne}e biti optuèn, da }e mu promeniti identitet i da }e biti preba~en sa svojom porodicom da ìvi i radi u inostranstvu. Ako je svedoku bilo predo~eno da }e mo`da protiv wega biti podignuta optu`nica, onda su bili du`ni da mu na po~etku razgovora sve to objasne i da se razgovor snima u skladu sa Pravilnikom. On tvrdi da ni{ta nije dobio i da ni{ta nije potpisao, mada za posledwi razgovor u oktobru 2006. godine ne moè sa sigurno{}u to da tvrdi, jer smatra da su ga prilikom tog ispitivawa preko hrane otrovali ili drogirali. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tuìla{tva koji se odnosi na Zvornik. Tokom razgovora o doga|ajima u Zvorniku, ovaj svedok je izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istraìteqi Tuìla{tva pretili i da su poku{ali da ga potkupe samo da bi svedo~io protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Dakle, u zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tuìla{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tuìla{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tuìla{tva i od wega se pretwama, ucenama i potpukpqivawem traìlo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 2. marta 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov.br. 3014/2007. 2. Zoran Draìlovi} iz Beograda: Na poziv istraìteqa Tuìla{tva, on je osam puta razgovorao sa istraìteqima Tuìla{tva u Beogradu u periodu od kraja 2002. godine do kraja 2004. godine. Razgovori su trajali danima. Traìli su da sara|uje sa Tuìla{tvom, a izjavu su mu uzimali u svojstvu svedoka Tuìla{tva protiv Vojislava [e{eqa. To je ra|eno putem pretwi i ucena: ako ne sara|ujete, onda }ete sedam godina u zatvor ili kazna od 250.000 evra. Ispitivali su ga sa unapred pripremqenim pitawima i odgovorima. Osim stalnog ponavqawa istih pitawa i insistirawa da svedok da za wih povoqan odgovor, wihova upornost je ~esto prelazila u qutwu i izlazila iz okvira uzimawa izjave u svojevrsnu psihi~ku torturu. Istraìteqi Tuìla{tva nisu birali sredstva da ga nateraju da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa, po~ev od toga da svedoka [e{eq nije ni po{tovao, pa da neme potrebe da ga svedok brani, preko uno{ewa u tekst izjave ne~ega {to svedok nije ni rekao, pa sve do predo~avawa da i svedok moè lako biti optuèn. Stalno su isticali da je izuzetno vaàn svedok protiv Vojislava [e{eqa i nudili mu status za{ti}enog svedoka, a radi wegovog pridobijawa nudili su mu i zajedni~ki no}ni provod u gradu. Svedok isti~e da su mu svi kontakti sa istraìteqima Tuìla{tva izazivali strah, a da je to bilo sa razlogom. Svedok isti~e da sa ga istra15

ìteqi Tuìla{tva uvek pozivali posle i najobi~nijeg telefonskog razgovor sa nekim ~lanom Srpske radikalne stranke. Istraìteqi Tuìla{tva su o~igledno insistirali i u tome nisu birali sredstva prinude, ucene i podmi}ivawa kako bi obezbedili da Zoran Draìlovi} bude svedok Tuìla{tva. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tuìla{tva koji se odnosi na jednog za{ti}enog svedoka Tuìla{tva. Tokom razgovora o za{ti}enom svedoku Tuìla{tva, Draìlovi} je izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istraìteqi Tuìla{tva pretili i da su poku{ali da ga potkupe samo da bi svedo~io protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tuìla{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tuìla{tvo nedozvoqeno uticalo da bi bio svedok Tuìla{tva i od wega se pretwama, ucenama i potpukpqivawem traìlo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 7. februara 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov.br. 1667/07. 3. Zdravko Abramovi} iz Sombora: Svedok opisuje kako su istraìteqi Tuìla{tva na prevaru do{li do broja wegovog mobilnog telefona. Mada se svedok protivio, istraìteqi Tuìla{tva su fotokopirali wegov paso{ i to predstavili kao neku od procedura Tribunala. Pozvan je na razgovor u prvoj polovini 2005. godine da bi bio svedok Tuìla{tva protiv Vojislava [e{eqa i Slobodana Milo{evi}a. Po{to svojim iskazima nije zadovoqio o~ekivawa istraìteqa Tuìla{tva, predo~eno mu je da ga mogu pozvati i kao okrivqenog, da bi mu odmah zatim predo~ili pogodnosti koje odgovaraju statusu za{ti}enog svedoka. Svedok je odbio ponudu da la`no svedo~i. To nije bilo dovoqno istraìteqima Tuìla{tva, pa po{to nisu zavr{ili planirani posao na o~ekivani na~in, u besu su i na kraju razgovora svedoku zapretili da }e ga slede}i put pozvati kao okrivqenog. Do ovog svedoka pravni savetnici su do{li kada su vr{ili proveru materijala Tuìla{tva koji se odnosi na jednog za{ti}enog svedoka Tuìla{tva. Tokom razgovora o za{ti}enom svedoku Tuìla{tva, Abramovi} je izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istraìteqi Tuìla{tva pretili i da su poku{ali da ga potkupe samo da bi svedo~io protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tuìla{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tuìla{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tuìla{tva i od wega se pretwama, ucenama i potpukpqivawem traìlo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. 16

O tome je svedok dao izjavu, koja je 5. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Somboru pod II Ov.br. 591/2007. 4. Slavoqub Jovanovi} iz Sombora: Wega su istraìteqi Tuìla{tva oktobra 2005. godine maltretirali stalnim telefonskim pozivima da do|e na razgovor u kancelariju Tuìla{tva u Beogradu. Mada je uvek odbijao razgovor sa istraìteqima Tuìla{tva, oni su mu posebno zapretili kada ih je obavestio da je od ranije u kontaktu sa licima koja pomaù prof. dr Vojislavu [e{equ u pripremi odbrane. Tada su mu qutito zapretili da imaju sredstava da ga dovedu u Hag. Zbog takvog pona{awa istraìteqa Tuìla{tva, svedok je mesec dana bio u bolnici i tada se oprostio od porodice, jer je toliko bio zastra{en da je svakog dana o~ekivao da upadnu qudi iz Tribunala i da ga odvedu u Hag. Sa tim strahom i danas ìvi. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tuìla{tva koji se odnosi na jednog za{ti}enog svedoka Tuìla{tva. Tokom boravka pravnih savetnika prof. dr Vojislava [e{eqa u Somboru, javio se Jovanovi} i tada je izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su ga istraìteqi Tuìla{tva zastra{ivali, da su mu pretili da bi svedo~io protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu, kada se izvode dokazi Tuìla{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tuìla{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tuìla{tva i od wega se zastra{ivawem i pretwama traìlo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 5. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Somboru pod II Ov.br. 590/2007. 5. Milorad Gogi} iz Loznice: U novembru ili decembru 2002. godine istraìteqi Tribunala su ovog svedoka pozivali iz kafane u Loznici u koju obi~no navra}a posle treninga. Sama ~iwenica da istraìteqi Tuìla{tva znaju gde se kre}e i {ta radi neko ko bi mogao da bude svedok izaziva strah da su sposobni i u mogu}nosti da mu urade sve i sva{ta. Kada je svedok stupio u kontakt sa istraìteqima Tuìla{tva, predo~eno mu je da je osumwi~en za neki ratni zlo~in. Mada im je svedok govorio da je wegova jedinica pripadala arkanovcima, istraìteqi Tuìla{tva su uporno insistirali da se radi o radikalima. Predo~ili su mu da je ta jedinica izvr{ila ratni zlo~in i da je on po komandnoj odgovornosti odgovoran, bez obzira {to je u vreme zlo~ina bio rawen, optu`nica bi protiv wega bila podignuta da nije pristao na razgovor sa istraìteqima Tuìla{tva. U dugom razgovoru insistirali su da svedok potvrdi da je wegova jedinica bila sastavqena od dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, da su bili u vezi sa Vojislavom [e{eqem i da su od wega dobijali nare|ewa. Svedok je tre}i razgovor sa istraìteqima Tuìla{tva obavio krajem 2006. godine i tada je primetio da su i prethodna dva razgovora snimana. Kako, svedoku nije jasno, ali su zahtevali da potpi{e prethodne zapi17

snike. Nakon ispravke zapisnika, svedok ih je potpisao, ali mu nisu uru~eni primerci zapisnika. Pitali su ga i da li pristaje da bude svedok Tuìla{tva, s tim {to nisu znali da odgovore na pitawe protiv koga. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tuìla{tva koji se odnosi na doga|aje u Zvorniku. Tokom boravka pravnih savetnika prof. dr Vojislava [e{eqa u Zvorniku, javio se Gogi} i tada je izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istraìteqi Tuìla{tva pretili optuìvawem za zlo~ine, ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu, kada se izvode dokazi Tuìla{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tuìla{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tuìla{tva i od wega su pretwama traìli da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov.br. 2292/07. 6. Zoran Suboti} iz Novog Sada: Sa ovim svedokom su istraìteqi Tuìla{tva razgovarali dva puta u junu 2003. godine i jednom u septembru 2003. godine. Prethodno su upornim telefonskim pozivima maltretirali celu porodicu. Prvi razgovor je obavqen u prostorijama Tribunala u Beogradu i trajao je dva dana. Na po~etku razgovora istraìteqi nisu znali da odgovore na pitawe u kom svojstvu se vodi ragovor sa wim, ali kako je razgovor tekao, bilo je jasno da ra~unaju da treba da bude svedok Tuìla{tva protiv Vojislava [e{eqa. Svedoku su nudili status za{ti}enog svedoka i za{titu za familiju. Dugotrajno ispitivawe, stalno ponavqawe istih pitawa i odbijawe da u zapisnik unesu izri~ito protivqewe da bude svedok Tuìla{tva, Suboti} je doìveo i shvatio kao sredstva pritiska, ucene i poku{aj potkupqivawa radi la`nog svedo~ewa protiv Vojislava [e{eqa. Dovoqno je ponoviti samo jednu re~enicu ovog svedoka “ose}ao sam se kao u koncentracionom logoru”. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tuìla{tva koji se odnosi na doga|aje u Zvorniku. Tokom razgovora Suboti} je pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istraìteqi Tuìla{tva pretili optuìvawem za zlo~ine ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tuìla{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tuìla{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tuìla{tva i od wega pretwama traìlo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 13. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Novom Sadu pod OV1.br. 7350/2007. 18

7. Jovo Ostoji} iz Prigrevice: O svojim kontaktima i razgovorima sa istraìteqima Tuìla{tva Ostoji} je napisao i objavio kwigu Ha{ki svedok. Nudili su da izabere dràvu u koju èli da ide ako prihvati da bude za{ti}eni svedok Tuìla{tva protiv Vojislava [e{eqa. Svedok tvrdi da mu je istraìteq Tuìla{tva saop{tio da bi mogli ~ak i da budu prijateqi, jer imaju istog neprijateqa Vojislava [e{eqa. Iz ovoga se jasno utvr|uje da Tuìla{tvo u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa ne obavezuje vo|ewe istrage radi utvr|ivawa istine, ve} motivi{e mr`wa prema prof. dr Vojislavu [e{equ. Kada je svedok odbio da bude za{ti}eni svedok protiv Vojislava [e{eqa, istraìteqi Tuìla{tva su mu rekli da su ga pozvali da bi bio svedok Tuìla{tva protiv Slobodana Milo{evi}a. Pri svakom slede}em susretu istraìteqi Tuìla{tva su nudili Ostoji}u preseqewe i zbriwavawe porodice, ako pristane da bude svedok protiv Vojislava [e{eqa. Kada na slede}em razgovoru nisu uspeli Ostoji}a da ubede da bude svedok Tuìla{tva protiv Vojislava [e{eqa, istraìteqi Tuìla{tva su potegli najteì i verovatno glavni argument u procesu ube|ivawa, a koji je verovatno do sada dao dobre rezultate kada ube|ivawe zapadne u }orsokak. Predloìli su mu da se susretne sa Florans Artman uz ube|ivawe kako je ona lepa i privla~na èna i kako bi zbog toga trebalo da razgovara sa wom. Svedok je to, naravno, odbio, ali je stvarno zaprepa{}uju}e na {ta su sve istraìteqi Tuìla{tva spremni. Lepota i privla~nost Florans Artman kao adut na koji su ra~unali da }e odlu~no da prelomi svedoka Ostoji}a? Koliko je javnosti poznato Florans Artman je bila predstavnik Tuìla{tva za medije, a stvarno deluje zaprepa{}uju}e da su je koristili i da svojom lepotom i privla~no{}u zavr{ava one poslove koje nisu mogli istraìteqi Tuìla{tva. U telefonskom razgovoru 25. novembra 2002. godine istraìteq je pretio Ostoji}u da }e biti ubijen zato {to odbija saradwu sa Tribunalom. Rekli su mu da }e u Hag da ode ìv ili mrtav, a ako do|e ìv, da se ne}e ni vratiti, da }e da ga smeste u jednu malu prostoriju gde je u pod, zidove i plafon postavqeno ta~no 100 reflektora, i da su svi centrirani da sijaju u o~i i da }e tu da provodi dane i no}i i da ga niko ne}e ni{ta pitati. Upozorili su ga da }e moliti Boga da iza|e, da }e potpisati sve i sva{ta protiv Vojislava [e{eqa i da mu jedino ostaje da zavr{i kao Dokmanovi}. Povodom razgovora koje je imao nisu mu dali zapisnike i izjave, a se}a se da je na jednoj izjavi na prvoj strani napravio {krabotinu, a da su na sve slede}e primerke istraìteqi Tuìla{tva stavili wegove inicijale. Svedok ose}a veliki strah i zato {to mu istraìteqi Tuìla{tva jasno stavqaju do znawa da do detaqa znaju sve o wegovoj porodici, a pretwama i podmi}ivawem poku{avaju kod svedoka da izazovu mr`wu prema Vojislavu 19

[e{equ da bi se onda oni pojavili kao spasioci, pod uslovom da svedok la`no svedo~i protiv Vojislava [e{eqa. Svedoka su posledwi put zvali 6. marta 2006. godine i uz ponavqawe pretwe pomiwali Mom~ila Kraji{nika. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tuìla{tva koji se odnosi na jednog za{ti}enog svedoka Tuìla{tva. Osim drugih podataka kojima se razotkrivaju laì za{ti}enih svedoka, Ostoji} je precizno opisao i dostavio podatke da su mu istraìteqi Tuìla{tva pretili optuìvawem za zlo~ine ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa i nu|ewem statusa za{ti}enog svedoka, pod uslovom da pristane da la`no svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tuìla{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tuìla{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tuìla{tva i od wega su pretwama i poku{ajem potkupqivawa traìli da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 16. februara 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod V Ov.br. 383/07. 8. Dragan Cvetinovi} iz Loznice: Svedok iznosi podatke da su istraìteqi Tuìla{tva u Loznici u kafani “GTA” saslu{avali potencijalne svedoke. U jesen, verovatno 2002. godine, svedok je obavio razgovor sa istraìteqima Tuìla{tva u jednom delu kafane. Saslu{awa su trajala danima, a svedokovo saslu{awe je trajalo duè od tri sata. Interesovali su se za Vojislava [e{eqa, a kada nisu bili zadovoqni odgovorima, pretili su da bi i on mogao biti optuèn. Primerak zapisnika je potpisao, ali mu nije uru~en primerak. Ceo tok saslu{awa je imao karakter pritiska: nije bilo poziva; saslu{awe u kafani u jednom delu, dok u drugom delu ~eka na red deset osoba; ne zna se u kom svojstvu se vr{i saslu{awe; pretwa da svedok moè biti uhap{en ~im pre|e granicu; uporno ponavqawe istih pitawa; ne znaju da li }e protiv svedoka da podignu optu`nicu po{to ne znaju {ta su rekli drugi svedoci; ponuda da bude svedok Tuìla{tva protiv nekoga ne navode}i ko bi to mogao biti; potencirawem okolnosti pod kojima je svedok iskqu~en iz Srpske radikalne stranke; mnogo sugestivnih pa i prete}ih pitawa. Posle razgovora, kod svedoka se poja~ao strah, a naro~ito kada su po~ele da kruè glasine u Loznici da je dobio neke autobuse u zamenu da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa. Glasine su mogle da se pokrenu samo od istraìteqa Tuìla{tva. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tuìla{tva koji se odnose na Zvornik. Tokom razgovora, Cvetinovi} je pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i 20

podatke da su mu istraìteqi Tuìla{tva pretili optuìvawem za zlo~ine ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tuìla{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tuìla{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tuìla{tva i od wega pretwama traìlo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov.br. 2293/07. 9. Borislav Bogunovi} iz [ida: Svedok je imao tri razgovora sa istraìteqima Tuìla{tva, koje je obavio u Beogradu. Nisu mu predati primerci zapisnika niti izjava. Od po~etka mu je ponu|en status za{ti}enog svedoka Tuìla{tva u predmetima koji se odnose na Vukovar. Tre}i put je na telefonski poziv oti{ao na razgovor sa istraìteqima Tuìla{tva. Razgovor je obavqen 8. februara 2007. godine u kancelariji Tribunala u Beogradu. Pored insistirawa da svedok potvrdi da je Vojislav [e{eq u Vukovaru na megafonu govorio da sve usta{e treba poklati, istraìteqi Tuìla{tva su mu nudili status za{ti}enog svedoka Tuìla{tva protiv Vojislava [e{eqa. Svedok tvrdi da ìvi u strahu da mu istraìteqi Tuìla{tva ne nameste i ne na{kode, jer {ikanirawe i maltretirawe, koje je doìveo tokom tih neprijatnih razgovora, ostavili su posledice na wega i wegovu porodicu. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tuìla{tva koji se odnosi na Vukovar i jednog za{ti}enog svedoka Tuìla{tva. Tokom razgovora, Bogunovi} je pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istraìteqi Tuìla{tva pretili optuìvawem za zlo~ine, ucewivali ga ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa i nudili status za{ti}enog svedoka. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu, kada se izvode dokazi Tuìla{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tuìla{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tuìla{tva i od wega pretwama traìlo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. Ovaj svedok tako|e potvr|uje tezu prof. dr Vojislava [e{eqa da Tuìla{tvo nije imalo dokaza protiv wega ni prilikom podizawa optu`nice. Tuìla{tvo je ovom svedoku ponudilo status za{ti}enog svedoka i 8. februara 2007. godine, ako pristane da la`no svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, a neuspeli poku{aj po~etka pretresa je bio 27. novembra 2006. godine. To zna~i da je najmawe mesec dana pre po~etka pretresa, odnosno jo{ krajem septembra 2006. godine Tuìla{tvo moralo da dostavi kona~an spisak svedoka Tuìla{tva i da ovog svedoka uvrsti u taj spisak, ukoliko dao pristanak. Me|utim, insistirawe istraìteqa Tuìla{tva u februaru 2007. godine dokazuje da je Tuìla{tvo svesno preduzelo aktiv21

nosti prema svim licima za koje je pretpostavqalo da mogu biti potencijalni svedoci odbrane. Sve te aktivnosti su bile u funkciji zastra{ivawa i pretwi prema potencijalnim svedocima i ometawa sprovo|ewa pravde pred me|unarodnim sudom, ali i da Tuìla{tvo zloupotrebqava postupak i svesno kr{i pravo prof. dr Vojislava [e{eqa na ekspeditivno su|ewe. Ovo su sve podaci koji dokazuju da ovla{}ena lica Tuìla{tva u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa vr{e ka`wive radwe nepo{tovawa me|unarodnog suda i na taj na~in ometaju sprovo|ewe pravde pred me|unarodnim sudom. O tome je svedok dao izjavu, koja je 20. februara 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod V Ov.br. 431/07. 10. An|elko Trnini} iz Loznice: U prole}e 2006. godine svedoka su pozvali telefonom istraìteqi Tuìla{tva. Jedan se predstavio da se zove Yonson. Tokom telefonskog razgovora insistirali su da svedok svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa za doga|aje u Zvorniku i nudili mu status za{ti}enog svedoka Tuìla{tva. Po{to svedok to nije prihvatio, predo~eno mu je da bi se mogla stopirati optu`nica za ratne zlo~ine protiv wega u zamenu da pristane da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa i da potvrdi da je on izdavao nare|ewa za ono {to se desilo u Zvorniku. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tuìla{tva koji se odnosi na Zvornik. Tokom razgovora Trnini} je pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istraìteqi Tuìla{tva pretili optuìvawem za zlo~ine, ucewivali ga ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa i nudili status za{ti}enog svedoka. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tuìla{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tuìla{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tuìla{tva i od wega pretwama traìlo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 21. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Novom Sadu pod OV1.br. 7350/2007. 11. Miroslav Vukovi} iz â~ka: Sa ovim svedokom istraìteqi Tuìla{tva su prvi put razgovarali 22. novembra 2002. godine. Taj razgovor je bio u kancelariji svedoka u Beogradu uz prisustvo svedokovog advokata, novinara i snimateqa. Istraìteqi su bili Fil Tolefsen iz Norve{ke i Kan iz Pakistana. Od svedoka su traìli da svedo~i protiv Milo{evi}a, [e{eqa, Karayi}a i Mladi}a, ponudili su mu blanko ~ek i rekli da sam upi{e iznos koji ho}e kao nagradu za ova svedo~ewa, a da }e oni odmah da uplate novac. Tolefsen je pretio svedoku da ako ne pristane na wihovu ponudu da }e biti optuèn za ratne zlo~ine i preba~en u Hag. Drugi susret sa istraìteqima Tuìla{tva svedok je imao u maju 2005. godine, a za pet meseci, koliko je izbegavao susret, oslabio je 50 kilograma 22

i pripremio porodicu da kada drugi put ode na razgovor da se ne iznenade ako ~uju da su ga uhapsili, jer se o~igledno spremaju da ispune pretwu. Drugi razgovor je trajao tri dana, a svedok je poveo svog advokata Svetu Pavlovi}a, koga nisu hteli da prihvate, ali su zato stalno nudili svoje advokate. Od svedoka su traìli da optuì Vojislava [e{eqa i nikako nisu mogli da shvate kako ne prihvata ponudu, a u sva|i je sa Vojislavom [e{eqem. Kao sredstvo pritiska koristili su i snimak nekog telefonskog razgovora iz januara 1992. godine izme|u Vojislava [e{eqa i svedoka, koji je tada bio u bolnici u Somboru. Iz dokumentacije, koja se nalazila na stolu, svedok je zakqu~io da Tribunal u Beogradu ima svoju pritvorsku jedinicu gde moè osumwi~enog da zadrì u pritvoru do devedeset dana. Zbog straha, svedok nije pristao da preno}i, ve} je na spavawe odlazio ku}i i ujutro se vra}ao da bi se nastavilo saslu{awe. Zbog nepoverewa prema istraìteqima Tuìla{tva i straha za svoj ìvot, svedok je sve snimao, a i danas se pla{i da ga istraìteqi Tuìla{tva ne uhapse, odvedu u Hag ili isporu~e nekoj drugoj zemqi. Sve neprijatnosti i opravdani strah su po~eli onog momenta kada nije pristao da la`no svedo~i kao za{ti}eni svedok Tuìla{tva. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tuìla{tva koji se odnosi na jednog za{ti}enog svedoka. Tokom razgovora Vukovi} je pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istraìteqi Tuìla{tva pretili optuìvawem za zlo~ine, poku{ali da ga potkupe, ucewivali ga ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa i nudili status za{ti}enog svedoka Tuìla{tva. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tuìla{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tuìla{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tuìla{tva i od wega pretwama traìlo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 20. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov. 1905/07. 12. Sre}ko Radovanovi} iz Kragujevca: Svedok je prvi put razgovarao sa istraìteqima Tuìla{tva januara 2003. godine. Razgovor je vo|en u Beogradu i trajao je nekoliko dana sa prekidima. Svedoku su ponudili da odustanu od wegovog krivi~nog gowewa po osnovu komandne odgovornosti, ako pristane da svedo~i protiv Stani{i}a, Simatovi}a i Vojislava [e{eqa. Razgovor je sniman video–kamerom do onog trenutka kada su pre{li na konkretne ponude da bude svedok Tuìla{tva. Mada su mu obe}ali video i audio snimak razgovora nikada svedoku nisu dali ni snimke niti zapisnik. Posledwi razgovor je imao sa istraìteqima Tuìla{tva 2003. godine u Kragujevcu u kafi}u “Tajm” i tada su mu nudili nov~anu naknadu za svedo~ewe protiv navedenih lica. Po{to svedok nije prihvatio ponudu upla23

{en za svoj ìvot, neko vreme je napustio Kragujevac, skrivaju}i se od istraìteqa Tuìla{tva koji su pokazali upornost, a s obzirom da je svedok odbio da la`no svedo~i od istraìteqa je mogao da o~ekuje sva{ta. Istraìteqi Tuìla{tva su bili dobro upoznati da svedok nije u dobrim odnosima sa Vojislavom [e{eqem i u tome su videli mogu}nost da ga nateraju da la`no svedo~i protiv Vojislava [e{eqa. Svedok je 9. februara 2007. godine ponovo obavio razgovor sa istraìteqima Tuìla{tva u Beogradu, koji su se predstavili da su izaslanici Karle del Ponte. Razgovor je trajao ~etiri sata i trideset pet minuta i bio je zasnovan na otvorenim pretwama i ucenama. Tvrdili su da je jedini na~in da svedok bude oslobo|en odgovornosti za ratne zlo~ine ako potpuno i bezuslovno sara|uje sa Tuìla{tvom protiv Vojislava [e{eqa. Pretili su i da o ovome svedok ne sme ni sa kim da pri~a. Svedoku su nudili azil i materijalnu podr{ku za wega i porodicu samo da pristane da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa i izviwavali se za trenutne finansijske probleme Tribunala, po{to Ujediwene nacije kasne sa isplatom sredstava Tribunalu. Ovi istraìteqi Tuìla{tva su izri~ito uticali na svedoka da ne prihvati razgovor sa pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa i posebno su se zanimali da li }e svedok da pristane da bude svedok odbrane. Ovaj svedok je pravnim savetnicima dostavio svoju izjavu koja prakti~no dokazuje da Tuìla{tvo ni u februaru 2007. godine nije spremno za po~etak su|ewa, jer ima problema sa obezbe|ewem svedoka koji bi bili spremni da la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. To zna~i da Tuìla{tvo nema ni{ta ~ime bi izdejstvovalo osudu, a postavqa se pitawe da li je uop{te bilo mogu}e i da se podigne optu`nica na osnovu onoga {to je Tuìla{tvo imalo januara 2003. godine, te da ~etiri godine Tuìla{tvo konstantno i kontinuirano opstruira sprovo|ewe pravde. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su se pripremali da izvr{e proveru materijala Tuìla{tva, koji se odnosi na jednog za{ti}enog svedoka Tuìla{tva. Tokom razgovora Radovanovi} je pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istraìteqi Tuìla{tva pretili optuìvawem za zlo~ine, da su poku{ali da ga potkupe, ucewivali ga ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa i nudili status za{ti}enog svedoka Tuìla{tva. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tuìla{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tuìla{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tuìla{tva i od wega pretwama traìlo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 20. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov. 1906/07. 13. Slobodan Ze~evi} iz Kragujevca: Ovaj svedok je u 2003. godini imao dva telefonska razgovora sa istraìteqima Tuìla{tva u kojima su mu otvo24

reno nudili materijalnu naknadu pod uslovom da pristane da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa. U prvom telefonskom razgovoru svedok je kategori~ki odbio da bude svedok Tuìla{tva protiv Vojislava [e{eqa. Zato je drugi telefonski poziv istraìteqa Tuìla{tva svedok shvatio kao poku{aj potkupqivawa i svojevrsnu zloupotrebu podataka koje o wemu imaju. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tuìla{tva. Tokom razgovora, Ze~evi} je pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su istraìteqi Tuìla{tva poku{ali da ga potkupe, kako bi pristao da bude svedok protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu, kada se izvode dokazi Tuìla{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tuìla{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tuìla{tva i od wega pretwama traìlo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 22. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov. 2048/07. 14. Slavko Aleksi} iz Bile}e: Svedok je u Bile}i januara 2003. godine obavio razgovor sa istraìteqem Tuìla{tva Janom Van Heckeom. Istraìteq se predstavio da radi u Tuìla{tvu i da mu je {ef Karla Del Ponte, ina~e je ~ovek od poverewa po{to je preuzeo Milo{evi}a i druge i da ih je li~no sproveo u Hag. Svedoku je nudio nagodbu, odosno da svedok odleì deset do petnaest godina gde èli, te da tako krivi~no odgovara za optu`be koje postoje protiv svedoka vezane za Sarajevo, ili da dobije novac ili novi identitet, a zauzvrat da potpi{e papir da }e da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa (tada nije jo{ ni bila podignuta optu`nica protiv Vojislava [e{eqa), Mom~ila Kraji{nika, Gali}a i tako daqe. Svedoka je istraìteq Tuìla{tva posebno zastra{ivao pitawem da li se pla{i ako do|u da ga hapse. Svedoka su poku{ali prethodno dva puta da uhapse 16. juna 1996. godine i 10. jula 1997. godine. Tvrdili su da je svedok od izuzetnog zna~aja za wih kao krunski svedok, ali i da je od neprocewive vrednosti kao osumwi~eni. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tuìla{tva koji se odnosi na Sarajevo. Tokom razgovora, Aleksi} je pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istraìteqi Tuìla{tva pretili optuìvawem za zlo~ine, da su poku{ali da ga potkupe, ucewivali ga ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa i nudili status za{ti}enog svedoka Tuìla{tva. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tuìla{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tuìla{tvo 25

nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tuìla{tva i od wega pretwama traìlo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu koja je 19. februara 2007. godine overena u Osnovnom sudu u Trebiwu pod 095-O-OV- H-07-000044. 15. Vladimir Deanovi} iz Pan~eva: Ovog svedoka je 24. januara 2007. godine Jovan Glamo~anin obavestio da je pod pretwama i ucenama dva puta razgovarao sa istraìteqima Tuìla{tva i da su zahtevali da bude svedok protiv Vojislava [e{eqa. Glamo~anin je svedoku rekao da su mu istraìteqi Tuìla{tva pretili da }e na silu da ga odvedu u Hag, ako ne pristane da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa, nudili su mu milion dolara, promenu identiteta i promenu prebivali{ta u inostranstvu za wega i porodicu. Glamo~anin je svedoku rekao da je pod pritiskom potpisao neku izjavu na englekom jeziku, a da mu ona prethodno nije pro~itana na srpskom jeziku i da je ne priznaje za svoju. Glamo~anin se ozbiqno poàlio svedoku da je upla{en, da se brine za svoju sigurnost i sgurnost porodice, po{to su mu istraìteqi Tuìla{tva pretili da mora biti svedok protiv Vojislava [e{eqa. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tuìla{tva. Deanovi} je potraìo pravne savetnike prof. dr Vojislava [e{eqa i izneo podatke koji se odnose na razgovor koji je imao sa Jovanom Glamo~aninom, koji je zabrinut za svoju sudbinu i sudbinu porodice, da je zapla{en od strane istraìteqa Tuìla{tva, s obzirom da je pod pritiskom i uz pretwe ne{to potpisao, a da i sada ne zna {ta je potpisao i da Tuìla{tvo na wega ra~una da }e optuìti i svedo~iti protiv Vojislava [e{eqa. Jovan Glamo~anin je o~igledni primer da Tuìla{tvo nedozvoqenim sredstvima dolazi do svedoka Tuìla{tva protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. O~igledno je da je u velikom i ozbiqnom strahu od Tuìla{tva Jovan Glamo~anin spas prona{ao u tome, da o svemu tome {to je doìveo sa istraìteqima Tuìla{tva, obavesti prijateqe i {to vi{e drugih lica kako bi ne samo spre~io pritiske, nego i svima unapred bilo jasno, ako mu se ne{to lo{e desi, da je to u~inilo Tuìla{tvo. O tome je svedok dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Pan~evu pod Ov.br. 2401/07. 16. @arko Latinovi} iz Pan~eva: Oovo je svedok koji je tako|e bio prisutan u restoranu “Park” u Pan~evu kada se wemu i Deanovi}u àlio Jovan Glamo~anin na istraìteqe Tuìla{tva koji su ga prinudili, prevarili, pretili mu i ucewivali ga da potpi{e papir na engleskom jeziku kojim navodno pristaje da bude svedok Tuìla{tva protiv Vojislava [e{eqa. Ovaj svedok je zajedno sa Deanovi}em pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa dao podatke koji se odnose na razgovor koji je imao sa Jovanom Glamo~aninom, koji je zabrinut za svoju sudbinu i sudbinu porodice i zapla{en od strane istraìteqa Tuìla{tva, s obzirom na to da je pod pritiskom i uz pretwe ne{to potpisao, a da i sada ne zna {ta je potpi26

sao i da Tuìla{tvo na wega ra~una da }e optuìti i svedo~iti protiv Vojislava [e{eqa. O tome je svedok dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Pan~evu pod Ov.br. 2400/07. 17. @ivomir Avramovi} iz Kragujevca: Svedok je po~etkom 2003. godine bio gotovo primoran da obavi razgovor sa istraìteqima Tuìla{tva. Ostavili su mu pisanu poruku na vratima stana i time dokazali da znaju ne samo adresu, nego i wegovo kretawe. Posle nekoliko dana istraìteqi Tuìla{tva su sa svedokom obavili razgovor u hotelu “Kragujevac” u Kragujevcu. Od svedoka su traìli da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa. Mada je odbio da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa, istraìteqi su mu ponudili za{titu i zahtevali da do|e kod wih u Beograd da ga saslu{aju i obrade, odnosno pripreme da bude svedok protiv Vojislava [e{eqa, ali naravno svedok kakvog oni èle. Pre razgovora sa istraìteqima Tuìla{tva svedok je traìo savet advokata Tatomira Lekovi}a za koga od ranije zna da brani neke qude koji su optuèni za ratne zlo~ine. Svedok je bio iznena|en kada mu je advokat rekao da obavezno ide na razgovor sa istraìteqima Tuìla{tva, jer }e u protivnom svedok biti obavezno optuèn zajedno sa Goranom Simovi}em i Zoranom Lazovi}em zbog nekog zlo~ina u Crkvinama. To je klasi~an primer posredne pretwe, kada se izjava o pretwi saznaje preko nekog drugog lica koje je prenosi u ime istraìteqa Tuìla{tva. To dokazuje da su se istraìteqi Tuìla{tva, pre razgovora sa ovim svedokom, dobro upoznali kakva je li~nost i da direktna pretwa ne}e dati rezultata i zato su iskoristili advokata kao neki autoritet kome bi svedok mogao da poveruje. Ovo je primer nu|ewa mita u kombinaciji sa pretwom koja se posredno saznaje, a ciq je da se obezbedi svedok Tuìla{tva koji la`no svedo~io protiv Vojislava [e{eqa. O tome je svedok dao izjavu, koja je 28. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov.br. 2469/07, sa prilogom poziva istraìteqa Tuìla{tva, koji je prona{ao na ulaznim vratima stana i vizit–kartom istraìteqa Tomasa Akhajma. 18. Janko Laki} iz Malog Zvornika: Svedok je sa istraìteqima Tuìla{tva, nakon brojnih telefonskih poziva, obavio dva razgovora 4. oktobra 2003. godine u Beogradu i 29. oktobra 2003. godine u Zvorniku. Od svedoka su istraìteqi Tuìla{tva traìli da bude za{ti}eni svedok Tuìla{tva protiv Vojislava [e{eqa. Zbog tih kontakata, koje je doìveo kao pretwu, svedok je traìo azil u Francuskoj i Holandiji, ali s obzirom na to da nije zadovoqio uslove, jer nije prihvatio da la`no svedo~i posle dva meseca se vratio ku}i u Mali Zvornik. Sve kontakte sa istraìteqima Tuìla{tva svedok je doìveo kao pretwu i podmi}ivawe, a da bi se spasio pritiska i maltretirawa stalnim telefonskim pozivima o svemu je i javno progovorio, {to je objavqeno i u novinama. 27

O tome je svedok dao izjavu koja je 2. marta 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov.br. 3023/07. Prinuda je uvek ka`wivo delo koje je upereno protiv li~ne slobode, protiv slobode odlu~ivawa i protiv delovawa ~oveka saglasno wegovoj voqi. Prinudom se ~ovek primorava na ne{to {to nije wegova slobodna odluka. Sva lica koja su navedena u ovom zahtevu su `rtve prinude koju su prema wima sprovodili istraìteqi Tuìla{tva prilikom obezbe|ewa kako podataka, tako i svedoka koji bi morali la`no da svedo~e kao svedoci Tuìla{tva protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Prinuda po~iwe da se ostvaruje kada se sila ili ozbiqna pretwa zapo~iwe, odnosno kada se izjava o pretwi sazna, a zavr{ava se kada pod pretwom nastupawa izvesnog zla lice po~iwe da se pona{a i preduzima radwu koja je ciq prinude. Prema pravilu 77 Pravilnika dovoqna je i sama pretwa, makar i u poku{aju, i u tome se razlikuje od sli~nih dela u nacionalnim zakonodavstvima. Naime, ciq ka`wavawa za nepo{tovawe me|unarodnog suda je da se svako lice, koje preti svedoku i tako onemogu}ava sprovo|ewe pravde, kazni da bi se o~uvala slobodna voqa i odluka potencijalnog svedoka. To zna~i da se pruà za{tita radi sprovo|ewa pravde pred me|unarodnim sudom, a ne da se goni po odredbama nacionalnog zakonodavstva za prinudu, te su u tom smislu i mawi i blaì zahtevi za krivi~nu odgovornost za nepo{tovawe me|unarodnog suda. Oni su mawi i blaì kako bi svojom {irinom garantovali {to boqe i efikasnije ostvarivawe pravde pred me|unarodnim sudom i omogu}ili relativno jednostavnije gowewe svih onih koji ometaju sprovo|ewe pravde. To je verovatno i o~ekivano za jedan sud koji pretenduje da bude me|unarodni i koji navodno {titi qudska prava. Pretwa je izjava kojom se najavquje, odnosno stavqa u izgled da }e se odre|enom licu naneti neko zlo (napad na telesni integritet, povreda nekog prava, nano{ewe materijalne {tete i sl.). Ako se izjavom o pretwi moè zakqu~iti kojim se zlom preti, onda je to odre|ena pretwa. U ovom zahtevu su navedena lica kojima su istraìteqi Tuìla{tva konkretno pretili, tako {to im je zlo, koje se najavquje, odre|eno: hap{ewe, odvo|ewe u Hag, podizawe optu`nice, zatvarawe u prostoriju sa reflektorima, najavqivawe dugogodi{we robije i sl. Izjava o pretwi moè biti data u bilo kojoj formi (usmeno, pismeno, pokretom i drugom konkludentnom radwom). Prema licima koja su navedena u ovom zahtevu, pretwe su upu}ene prete`no usmeno, ali i lupawem u sto i stavqawem na sto materijala i dokumenata koje se odnose na wihove optu`be ili papira sa ovla{}ewem istraìteqa Tuìla{tva da mogu do 90 dana nekoga da drè u pritvoru. Svakako je pretwa i saslu{awe u kafi}ima i kafanama ili uz mogu}nost da vi{e lica gleda kako istraìteqi Tuìla{tva uzimaju izjave. Pretwa je i kada se lice poziva na na~in koji je suprotan pravilima Pravilnika i zakonima Republike Srbije. U tom smislu, re~i, intervju, uzimawe izjave, razgovor, saslu{awe i sli~no, kada je usme28

reno prema nekom licu, a ono od po~etka ne zna u kom svojstvu je pozvano, tako|e predstavqa pretwu. Osim toga, za sve radwe koje preduzimaju istraìteqi Tuìla{tva propisana je forma ne da bi Tuìla{tvo kontrolisalo svoje istraìteqe, ve} da lica koja dolaze u kontakt sa istraìteqima Tuìla{tva ne budu u stawu neizvesnosti, da bi se spre~ilo wihovo maltretirawe, zastra{ivawe i svaka vrsta pritisaka. Izjavu o pretwi mora da sazna lice kome je pretwa upu}ena neposredno ili preko nekog drugog lica. Sva lica navedena u ovom zahtevu su izjave o pretwi li~no saznala, a dva svedoka su dala izjave da im se jedno lice àlilo da su mu istraìteqi Tuìla{tva pretili i na taj na~in poku{alo da obavesti ve}i broj lica zapla{eno za svoj ìvot, najavquju}i u strahu da mu se zlo moè desiti od strane istraìteqa Tuìla{tva. Sva lica koja su navedena u ovom zahtevu su pretwe shvatila, razumela i doìvela, tako {to im je predo~avano zlo koje }e wih neposredno da pogodi, odnosno da budu privedena, uhap{ena, pritvorena, protiv wih podignuta optu`nica ili dràna u nemogu}im uslovima kako bi pristala da la`no svedo~e samo da bi se oslobodila neizdrìvog pritiska. Zlo kojim se preti predstavqa po pravilu neku protivpravnu radwu, a to su svakako predo~avawa da }e biti uhap{eni, privedeni, optuèni i sl. Protivpravnost poti~e od toga {to su to kao zlo predo~avala lica koja nisu ovla{}ena ni da hapse, niti da privode, niti da podiù optu`nice. Predo~avawe podizawa optu`nice, hap{ewa, privo|ewa i sl. ne moè da predstavqa punopravnu radwu, jer i te radwe mogu da budu protivpravne, kao {to je protipravno hap{ewe, protivpravno privo|ewe, pa i protivpravno podizawe optu`nice. Osim toga, samom ~iwenicom da su izostale radwe hap{ewa, privo|ewa i podizawa optu`nica protiv lica koja su navedena u ovom zahtevu, sledi zakqu~ak da kada su predo~avane kao zlo u okviru izjava o pretwi da su bile protivpravne. To se nikako ne moè konsolidovati ~iwenicom da ne zastarevaju krivi~na dela ratni zlo~in, ve} se wihova protivpravnost dodatno poja~ava ~iwenicom da je ciq pretwe obezbe|ewe la`nih svedoka. Ako kojim slu~ajem predo~avano zlo u izjavi o pretwi nije bilo protivpravno, onda je svakako ciq pretwe bio protivpravan, obezbe|ewe svedoka koji bi la`no svedo~io protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Pretwa kao element prinude je uvek usmerena na ostvarivawe nekog ciqa. U izjavama svih lica, koja se navode u ovom zahtevu, nalazi se nedozvoqeni ciq koji su pretwama hteli da postignu istraìteqi Tuìla{tva. Oni su pretili svedocima i od wih traìli da pristanu da budu svedoci koji }e da laù i laìma da pomognu Tuìla{tvu u optuìvawu prof. dr Vojislava [e{eqa. Ovde mora da se istakne da su u ovom zahtevu navedena lica koja bi mogla biti potencijalni svedoci odbrane, u zavisnosti od ishoda prvog dela pretresa kada se zavr{i sa izvo|ewem dokaza Tuìlatva, te da pretwe ne treba tuma~iti samo u pogledu poku{aja da se ova lica obezbede da budu la`ni svedoci Tuìla{tva, ve} da se pretwama na wih utica29

lo i kao potencijalne svedoke odbrane. U svim kontaktima koje su istraìteqi Tuìla{tva imali sa licima nevedenim u ovom zahtevu tokom januara i februara 2007. godine, oni su insistirali da ta lica ne razgovaraju sa pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa, ali su se interesovali i o tome {ta bi mogli da svedo~e kao potencijalni svedoci odbrane. Ovde mora da se istakne da pravni savetnici prof. dr Vojislava [e{eqa nijednog trenutka nisu ni pomislili da stupe u konatakt sa svedocima Tuìla{tva, niti su poku{ali da prave {iroku mreù komunikacija i kontakata sa licima koja bi mogla da budu svedoci odbrane, te da na taj na~in smawe prostor Tuìla{tvu ili dovedu u pitawe mogu}nost Tuìla{tva da obezbedi svoje svedoke. Zato je i propisano da Tuìla{tvo mora prethodno da obezbedi izjavu lica koje pristaje da bude svedok Tuìla{tva, kao potpuno slobodnu odluku tog lica. Zato se ovim zahtevom i ne osporava Tuìla{tvu pravo da obezbe|uje svedoke i da radi toga kontaktira sa velikim brojem lica, me|utim ti kontakti, razgovori, saslu{awa, uzimawe izjava i uop{te radwe ne mogu biti pretwe, zastra{ivawe i nu|ewe mita i sli~no koje ima za ciq obezbe|ewe svedoka koji bi pristali da laù i na taj na~in ometali sprovo|ewe pravde pred me|unarodnim sudom. Verovatno nije potrebno tro{iti re~i da su izjave o pretwama istraìteqa Tuìla{tva bile ozbiqne. Ozbiqne su one pretwe koje se mogu ostvariti, a sve {to dolazi od istraìteqa Tuìla{tva je ozbiqno kada se ima u vidu da su bili sposobni da kidnapuju lica u Srbiji i osposobqeni da urade {ta im je voqa, jer u Srbiji niko ne moè da ih zaustavi, po{to im je i dosovska vlast u Srbiji maksimalno odana. Zlo koje se licima navedenim u ovom zahtevu stavqalo kao sasvim izgledna perspektiva, ako ne pristanu da budu svedoci Tuìla{tva protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, sasvim je podobno za prinudu, jer je ostvarqivo. Svima je o~igledno da Tuìla{tvo raspolaè tolikom proizvoqno{}u da svakoga moè da optuì, privede, uhapsi, pa i vlast u Srbiji moè da natera na protivpravna dela za ra~un Tuìla{tva. Pored neposredne prinude kojoj su lica navedena u ovom zahtevu bila izloèna od strane istraìteqa Tuìla{tva ne sme da se izgubi iz vida i ona posredna prinuda koja je usmerena ne samo prema licima navedenim u ovom zahtevu, nego i prema svim gra|anima u Srbiji. Ona se sastoji u pretwama da Srbija ne moè u evrointegracije, medijskom lin~u protiv svakog ko se suprotstavi nezakonitom radu istraìteqa Tuìla{tva, do naloga Tuìla{tva o obaveznoj i bezuslovnoj saradwi Srbije sa Tribunalom. Sve to ometa sprovo|ewe pravde u me|unarodnom sudu, a toga su duboko svesni i sudije MKSJ. Verovatno najteù osudu zasluùju najodgovorniji u Tuìla{tvu za pretwe koje u wihovo ime vr{e istraìteqi Tuìla{tva, a koje su u~inili prema licima navedenim u ovom zahtevu, zato {to su od navedenih lica traìli da izvr{e krivi~na dela la`nog svedo~ewa, pa jo{ pred sudom koji tvrdi da je navodno me|unarodni sud. Dodu{e, me|u licima koja su nave30

dena u ovom zahtevu nalaze se i oni koji, na osnovu psihi~kih smetwi koje su imali danima posle vi{ednevnih razgovora sa istraìteqima Tuìla{tva, smatraju da su bili otrovani ili drogirani, te ima mesta zakqu~ku da je kori{}ena i fizi~ka sila, osim pretwe. Me|u licima navedenim u ovom zahtevu nalaze se i ona kojima je pre}eno ubistvom, {to predstavqa posebno kvalifikovani oblik pretwe, zatim radwe nepo{tovawa me|unarodnog suda i najozbiqniji oblik ometawa sprovo|ewa pravde. S obzirom na to da su licima navedenim u ovom zahtevu pretili istraìteqi Tuìla{tva, zna~i pravno kvalifikovane osobe, pretwe su bile svesne i namerne radwe istraìteqa Tuìla{tva. Dakle, u pitawu je direktni umi{qaj. S obzirom na to da se radi o velikom broju lica kojima je pre}eno proizlazi da je u pitawu prosto sistem i stil rada Tuìla{tva. Kao {to moè da se primeti licima navedenim u ovom zahtevu istraìteqi Tuìla{tva su nudili: prijateqstvo protiv istog neprijateqa prof. dr Vojislava [e{eqa; zajedni~ki izlasci i provod; nu|ewe Florans Artman kao izuzetno lepe i prijatne osobe, koja je, u krajwoj instanci, sposobna da zavr{i ono {to policijskim metodama ne mogu istraìteqi Tuìla{tva. U izjavama lica koja su navedena u ovom zahtevu nalaze se tvrdwe da im je nu|en mito, odnosno da su im nu|ene razne pogodnosti pod uslovom da pristanu da budu svedoci Tuìla{tva protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Dodu{e, ima i dosta primera kombinacije pretwi, zastra{ivawa i nu|ewa mita i to prema licima koja su jasno stavila do znawa, pa ~ak i vi{e puta ponavqali da ne pristaju i da ne èle da budu svedoci Tuìla{tva protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, od kojih se traì da la`no svedo~e. Dakle, u pitawu su radwe istraìteqa Tuìla{tva koje su usmerene protiv slu`bene du`nosti, jer su preduzeto suprotno pravilima Pravilnika sa ciqem da se postigne svojevrsna nagodba, odnosno nezakoniti pravni posao. Nudi se status za{ti}enog svedoka licima koja to i ne traè, ve} ih u status lica kome je navodno potrebna neka vrsta za{tite kao svedoka guraju istraìteqi Tuìla{tva. Dakle, istraìteqi Tuìla{tva svesno i namerno lica navedena u ovom zahtevu primoravaju da pristanu da la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, a kao kompenzaciju i satisfakciju im nude pogodnosti koje odgovaraju statusu za{ti}enog svedoka. Na taj na~in se dezavui{e sam institut za{ti}enog svedoka pred MKSJ. Verovatno je status za{ti}enog svedoka predvi|en da bi se za{titio svedok koji zbog istinitog svedo~ewa mo`da moè da ima nekih neprijatnosti. Me|utim, na osnovu izjava lica koja su navedena u ovom zahtevu zakqu~uje se da se status za{ti}enog svedoka nudi kao garancija i za{tita za la`no svedo~ewe po nalogu Tuìla{tva. Nad tim niko u MKSJ ne bi smeo da zatvara o~i, jer to kompromituje rad MKSJ i dovodi u pitawe da li je mogu}e sprovesti pravdu pred MKSJ, ako Tuìla{tvo ovako sprovodi pravdu. 31

Licima koja su navedena u ovom zahtevu status za{ti}enog svedoka kao poseban oblik mita je po pravilu nu|en u kombinaciji sa pretwama i zastra{ivawem da se i protiv ovih lica moè podi}i optu`nica pred MKSJ. Dakle, u pitawu su lica kojima je jasno predo~eno da ukoliko ne budu svedoci Tuìla{tva vrlo lako mogu biti lica koja }e Tuìla{tvo da optuì pred MKSJ. Naravno, ove pretwe, zastra{ivawa i nu|ewa mita putem azila, novca, preseqewa u inostranstvo, izmena li~nog izgleda, za{tite od strane MKSJ i garantovawem statusa za{ti}enog svedoka pod uslovom da pristaju da budu svedoci Tuìla{tva koji }e la`no da svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa dobijaju posebnu teìnu posle onoga {to se desilo sa Milanom Babi}em. Podsetimo se da je Milan Babi} iz statusa za{ti}enog svedoka pre{ao u status optuènog koji je osu|en i koji je pod pretwama Tuìla{tva morao da pristane da la`no svedo~i u nekim predmetima pred MKSJ. Pritiske i pretwe nije mogao da izdrì, pa se obesio u pritvorskoj jedinici u [eveningenu marta 2006. godine, ali je ostavio i opro{tajno pismo u kojem je opisao da sve te pritiske i pretwe vi{e nije mogao da izdrì, i da se odlu~io na samoubistvo. Ma koliko da je MKSJ poku{ao sve ovo da demantuje, a zbog toga je prof. dr Vojislav [e{eq trpeo {tetne posledice u pritvoru, i daqe stoji svojevrsno javno svedo~ewe ~lanova porodice Milana Babi}a, kojima se Milan Babi} àlio da ne moè da izdrì pritiske i pretwe Tuìla{tva. Dodu{e, Tuìla{tvo nikada nije ni po{tovalo sudski deo MKSJ. Skoro svaki sudija MKSJ moè li~no da iznese primere da Tuìla{tvo ne po{tuje me|unarodni sud. Jedan primer je upe~atqiv i do{ao je na naslovne strane novine. U pitawu je intervju sudije [omburga za austrijsku dràvnu novinsku agenciju APA, ~iji su delovi objavqeni u zagreba~kom “Globusu” od 13. oktobra 2006. godine. U intervjuu sudija [omburg izjavquje da je vezivawe evrointegracijskih te`wi Srbije s Ha{kim tribunalom kontraproduktivno. Kontraproduktivno je ako dràva percipira da je talac jednog ili dvojice qudi koji su na listi traènih, a ne èle iza}i pred sud, jer su pojedinci, a ne dràve, na su|ewu pred Tribunalom. Povodom Karle del Ponte sudija [omburg je izjavio da nezavisnost pravosu|a dolazi u pitawe kada se tuìlac sluì politi~kim pritiscima ne bi li ostvario svoj ciq. To je posao za Ujediwene nacije, Evropsku uniju ili same dràve, ali to nije posao za tuìoca. Dodu{e, u intervjuu ima i drugih interesntnih stavova sudije [omburga po~ev od toga: da kada ste kandidat za sudiju MKSJ onda morate putovati u Wujork i tamo morate lobirati sami za sebe, a to je prili~no bizarna situacija za jednog sudiju iz kontinentalne Evrope; moram re}i da nikada do kraja nisam shvatio za{to MKSJ ima takvu vrsta prava, a ne tradicionalno evropsko gra|ansko pravo, kada se na{ rad odnosi na podru~je u kome se praktikuje kontinentalno pravo. 32

Da bi se shvatilo da je Karla del Ponte ~udna pojava u MKSJ mora se imati u vidu i {ta su sve mediji objavili povodom wenog radnog angaòvawa pre izbora za tuìoca. Svojevremno je Kofi Anan, generalni sekretar Ujediwenih nacija, za Karlu del Ponte izjavqivao: “Pravda je jedna èna”. Me|utim, u Strazburu se malo bave i Karlom del Ponte. Wu je tuìo Felipe Turover za poku{aj ubistva. On je bio glavni svedok optu`be u aferi “Mabeteks”. Pet svedoka iz te afere su ~udno nestali i oprostili se od ìvota. “Mabeteks” je firma iz [vajcarske, vlasni{tvo Beyeta Pacolija, koji je usko vezan za {iptarski OVK. Afera je povodom posla te firme u Rusiji i vezuje se za Borisa Jeqcina. Uostalom, Jeqcin, i wegove }erke su od Pacolija kao nagradu dobili zlatne bankovne kartice, odnosno otvarawe ni~im ograni~enog bankovnog ra~una. Karla del Ponte je, kao glavni dràvni tuìlac [vajcarske, otvorila istragu zbog prawa novca, korupcije i organizovanog kriminala. Ona obezbe|uje Felipe Turovera kao insajdera uz uslov da mu se identitet ~uva, jer pristankom da pomogne istragu stavqa glavu u torbu po{to su u pitawu dve milijarde dana{wih evra. Karla del Ponte pristaje, od Tunovere dobija zna~ajne podatke, ali i italijanskom listu “Korijere dela sera” daje puno ime Turovera i wegovu zvani~nu funkciju u ruskoj vlasti (to potvr|uju obojica novinara, autora ~lanka u ovom listu) i tada po~iwe lov na krunskog svedoka. Karla del Ponte je ove podatke dala listu neposredno nakon susreta sa Madlen Olbrajt u Londonu na aerodromu Hitrou u julu 1999. godine, a objavqivawe je imalo za ciq da se dezavui{e Boris Jeqcin. U septembru 1999. godine i Madlen Olbrajt je u intevjuu Si-En-Enu govorila o korupciju u ruskom vrhu. Tako su Madlen Olbrajt i Karla del Ponte prodale srpsko Kosovo i Metohiju [iptarima za dve milijarde dana{wih evra, a na predlog SAD Karla del Ponte je izabrana za tuìoca u MKSJ. Va`no je da je Karla del Ponte zaustavila daqu istragu i zloupotrebila podatke koje je dobila od javnog tuìoca iz Rusije Jurija Skuratova, koji zavr{avaju na stolu Pacolija. Ruski tuìlac se smewuje i u Rusiji zaustavqa istraga. Protiv Karle del Ponte se ne otvara istraga u [vajcarskoj, ali zato, nakon prijave protiv Karlinog naslednika Valentina Ro{ahera zbog pomagawa u zata{kavawu krivi~nog dela, otvara se istra`ni postupak, ali i {vajcarski parlament imenuje specijalnog istraìteqa Artura Hublarda koji paralelno poku{ava da do|e do istine o prqavom novcu i prqavim politi~kim i ekonomskim interesima. Prosto je neverovatno da MKSJ ne zna da se protiv Karle del Ponte vodi istraga pred najvi{im pravosudnim organima koju je inicirala {vajcarska vlada, kao i da je najve}e zaprepa{}ewe wenim izborom bilo ba{ u [vajcarskoj. Sve ovo dodatno potkrepquje navode iz ovog zahteva, jer dokazuje da je Karla del Ponte odavno sklona ometawu sprovo|ewa pravde pred najvi{im pravosudnim organima. 33

Polaze}i od inherentnih ovla{}ewa, MKSJ moè da proglasi krivim i da kazni svako lice koja svesno i namerno ometa sprovo|ewe pravde pred MKSJ. U ovom zahtevu su navedana lica prema kojima su vr{ene radwe pretwi, zastra{ivawa i nu|ewa mita da bi oni pristali da budu svedoci Tuìla{tva koji }e la`no da svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Ovde se pored istraìteqa Tuìla{tva koji su neposredno vr{ili radwe nepo{tovawa me|unarodnog suda kao organizatori, nalogodavci, podstreka~i i ~uvari takvog stila rada istraìteqa javqaju najodgovornija lica Tuìla{tva: Karla del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijel Sakson. Uslov “svako lice” iz pravila 77 Pravilnika prostire se i na slu`bena lica Tuìla{tva, jer i oni mogu da spre~avaju ostvarivawe pravde i samim tim da vr{e radwu nepo{tovawa me|unarodnog suda. Wihovo nepo{tovawe me|unarodnog suda je svakako najkvalifikovaniji oblik ovog ka`wivog dela, jer osim toga {to poga|a MKSJ, jo{ teè poga|a optuènog koji i ne zna za{to je pet godina u pritvoru. U tom delu bi verovatno bilo vi{e razloga da se prof. dr Vojislav [e{eq pozove i na potrebu primene doktrine zloupotrebe postupka, povodom radwi koje u ovom predmetu vr{i Tuìla{tvo. Bilo bi krajwe neozbiqno za MKSJ da se ovim zahtevom inicirani postupak za nepo{tovawe me|unarodnog suda prelomi samo na istraìteqima Tuìla{tva, koji su, u krajwem, radili na na~in kako su im naredili Karla del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijel Sakson. Oni, osim ovla{}ewa da vr{e krivi~no gowewe su i slu`benici, kako to navode, me|unarodne pravde, pa imaju podjednaku obavezu da sprovode pravdu i to ne samo prikupqaju}i sa istom revnosno{}u i dokaze koji idu u prilog optuènom, nego i da sve dokaze prikupqaju u skladu sa pravilima ne ~ine}i krivi~no delo nepo{tovawe me|unarodnog suda. Prema licima koja su navedena u ovom zahtevu, ovla{}ena lica Tuìla{tva su vr{ila pretwe, zastra{ivali su ih, nanosili su im {tetu, nudili su mito, a u pitawu su lica koja su potencijalni svedoci odbrane. Osim svesti i namere da se preti, zastra{uje, nanosi {teta i nudi mito, ovla{}ena lica Tuìla{tva su bila svesna i da su sva lica navedena u ovom zahtevu potencijalni svedoci odbrane. Uostalom, oni su bili svesni da je prof. dr Vojislav [e{eq imao vi{e razloga da lica navedena u ovom zahtevu prosto rezervi{e za potencijalne svedoke odbrane. Ako su istraìteqi Tuìla{tva ve} obavili razgovor sa ovim licima, onda su bili du`ni da kompletne materijale dostave prof. dr Vojislavu [e{equ, jer je i to materijal koji ide u prilog odbrani, s obzirom na to da su razgovori vo|eni povodom mnogih detaqa koji se odnose na krivi~nu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa i da ga svedoci nisu optuìvali niti prozivali. S obzirom na to da taj materijal nije dostavqen prof. dr Vojislavu [e{equ, jasno je da Tuìla{tvo krije materijale, jer su oni dokaz za nepo{tovawe me|unarodnog suda. 34

U skladu sa pravilom 77 (B) Pravilnika podsticawe na izvr{ewe i poku{aj izvr{ewa bilo kojeg od dela ka`wivih po stavu (A) ovog pravila, ka`wivi su kao nepo{tovawe me|unarodnog suda i povla~e iste kazne. Na osnovu ovog pravila alternativno se postavqa odgovornost ovla{}enih lica Tuìla{tva za slu~aj poo{travawa kriterijuma iz pravila 77 Pravilnika, jer ima dosta dokaza da je prosto u pitawu stil rada Tuìla{tva koje se proglasilo ovla{}enim da ~ak i otvoreno vr{i politi~ke pritiske na dràve, pa je sasvim o~ekivano da Tuìla{tvo kao neki sebi propisani minimum i putem pretwi dolaze do svedoka koje primorava da la`no svedo~e. U ovom zahtevu je namerno izostavqen {iri opis, kako je propisano Pravilnikom da se vodi istraga, od pozivawa, uzimawa izjava, do predloga za utr|ivawe statusa za{ti}enog svedoka, jer se iz izjava lica, koja su navedena u ovom zahtevu jasno utvr|uje da im nisu uru~eni primerci wihovih izjava, da neki nisu ni{ta potpisali, a oni koji su potpisali i ne znaju {ta su potpisali, da je bilo video–snimawa, a da primerak snimka nije dostavqen licu i sli~no, {to sve predstavqa povredu pravila Pravilnika. Sve to ne moè da se prikrije pravilom da ne postoji obaveza obelodawivawa, da su to interni akti i sli~no. Naprosto, ovaj zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa nalaè da sve to bude predmet razmatrawa, kao i sudski overene izjave lica koja su navedena u ovom zahtevu, jer jedino tako moè da se utvrdi da su izvr{ene radwe nepo{tovawa me|unarodnog suda. Osim toga, to isto nalaè i sama ~iwenica da je prof. dr Vojislav [e{eq od prvog dana pritvora prigovarao i Pretresna ve}a upozoravao da se Tuìla{tvo sluì la`nim svedocima do kojih dolazi pretwama, zastra{ivawem, nu|ewem mita i sli~nim oblicima vr{ewa pritiska na potencijalne svedoke. Ako prvog dana pritvora prof. dr Vojislav [e{eq nije mogao da ponudi konkretni dokaz, onda ovaj zahtev sadrì 18 konkretan dokaza. S obzirom na to da se ovim zahtevom traì pokretawe postupka protiv najodgovornijih slu`benika Tuìla{tva za koje ima razloga za sumwu da bi mogli biti krivi za nepo{tovawe me|unarodnog suda, najcelishodnije je da zbog autoriteta Pretresnog ve}a ono samo zapo~ne postupak u skladu sa svojim inherentnim ovla{}ewima te izda nalog in loco optu`nice i zatim sâmo preduzme krivi~no gowewe za nepo{tovawe me|unarodnog suda protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijela Saksona. Daleko teì oblik nepo{tovawa me|unarodnog suda i spre~avawa ostvarivawa pravde pred me|unarodnim sudom je sistematsko pona{awe Tuìla{tva u obezbe|ivawu la`nih svedoka protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Dakle, Tuìla{tvo u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa sistematski spre~ava ostvarivawe pravde i preduzima radwe nepo{tovawa me|unarodnog suda. U prilogu ovog zahteva prof. dr Vojislav [e{eq dostavqa 18 sudski overenih izjava lica kojima su istraìteqi Tuìla{tva pretili, zapla35

{ivali ih, nanosili im {tetu i nudili mito da bi pristali da budu svedoci Tuìla{tva, koji bi la`no svedo~ili protiv prof. dr Vojislava [e{eqa.

III Traèno pravno sredstvo Prof. dr Vojislav [e{eq ovim zahtevom traì da Pretresno ve}e III, u skladu sa pravilom 77 Pravilnika, samo pokrene i sprovede postupak za nepo{tovawe me|unarodnog suda protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijela Saksona zbog osnovane sumwe da su izvr{ili ka`wiva dela nepo{tovawe me|unarodnog suda, zato {to su svesno i namerno ometala sprovo|ewe pravde, jer su osmislili sistem, naredili i podsticali svoje podre|ene istraìteqe Tuìla{tva da potencijalnim svedocima odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa prete, zastra{uju ih, nanose im {tetu i nude im mito kako bi pristali da, kao svedoci Tuìla{tva, la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Broj re~i: 11.562. Prof. dr Vojislav [e{eq (uradio ~lan Stru~nog tima Zoran Krasi})

Sudski overene izjave lica na koje su istraìteqi ha{kog tuìla{tva vr{ili pritisak Kao dokaz za navode iz zahteva, prof. dr Vojislav [e{eq je dostavio i 18 sudski overenih izjava lica kojima su istraìteqi Tuìla{tva pretili, zastra{ivali ih, ucewivali i poku{ali da ih potkupe:

Nenad Jovi} Nenad Jovi} je dao izjavu koja je 2. marta 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov. br. 3014/2007. “Ja Jovi} (Radomira) Nenad, nadimak Ne{o, ro|en 2. oktobra 1957. godine, u mestu Radaq, Op{tina Mali Zvornik, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Radaqu, sa li~nom kartom broj 31091, JMBG 0210957774118, izdatom od strane SUP-a Mali Zvornik, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dràvqanstvo Repubike Srbije, govorim srpski, po zanimawu gra|evinski radnik, prethodno zanimawe policajac, Izjavqujem: Do mog prvog kontakta sa predstavnicima Tuìla{tva do{lo je 2002. godine u Beogeadu. Ne pamtim datum, ali se se}am da je to bilo tri-~etiri dana nakon svedo~ewa Dragana Spasojevi}a u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a.Tih dana mojoj ku}i su do{la dvojica qudi, doneli mi adresiran koverat, u kojem je bio poziv da se moram odazvati, pisalo je ’Molimo 36

vas da se odazovete pozivu i da do|ete dana tog i tog u kancelariju Ha{kog tribunala.’ Ovi {to su mi doneli koverat bili su na{i, predstavili su se da su iz Odeqewa za organizovani kriminal. Do{li su renoom, ili peòom, nisam siguran, znam da je bio mawi automobil. ôvek je bio u civilu. Ja sam ustao ujutru, oni sjede ispred ku}e i kaù ’treba nam Nenad.’ Rekoh ’ja sam.’ Prvo sam mislio da je neka {ala, vidim znak Tribunala gore na koverti, otvorim i primetim da nema potpisa sudije, istraìteqa, nikoga. Primio sam poziv i potraìo Dragana Spasojevi}a. U jednoj od wegovih firmi na{ao sam wegovog {uraka koji mi je rekao da je Dragan u Hagu. Nakon Spasojevi}evog povratka iz Haga video sam se sa wim i pitao ga {ta da radim. Posavetovao me da govorim samo istinu. U zakazano vreme sam oti{ao do kancelarije Ha{kog tribunala. Ne se}am koji je bio datum, ali znam da je tog dana kamenovana slova~ka ambasada. Trebalo je da se javim u devet sati ujutru. Javio sam se na kapiji deùrnom, odnosno policajcu koji obezbe|uje zgradu. Dao sam mu moju li~nu kartu, sa namerom da se zna gde sam u{ao, ako me nestane, ili ako mi se ne{to desi, da ostane podatak gde sam zadwi put bio. Policajac je zapisao i zazvonio na vrata. Rekli su mu da me pusti unutra, a tamo su me sa~ekale jedna èna i jedna djevojka kao prevodilac. @ena je pri~ala engleski, a devojka je prevodila da im je drago {to sam se odazvao pozivu, da je to mnogo boqe i lak{e za mene. Rekla je da se nisam odazvao, oni bi do{li po mene, pa bih molio bih Boga kada }e do}i da me saslu{avaju, jer bi me dràli zatvorenog u nekoj samici sa upaqenim reflektorima. I onda sam pro{ao, kroz skener, ostavio svoj mobilni kod wih u prizemqu pa su me ispratili u kancelariju. Bili su jako qubazni, nije bilo nikakvog maltretirawa. Po~elo je prvo ispitivawe o meni, da bi kasnije pre{li na celi rat, cijelo u~e{}e u ratu. Ja sam to povezao sa izjavom Dragana Spasojevi}a, jer ja i Dragan Spasojevi} smo se upoznali u Dardi. Ja sam tada bio u Dardi kao dobrovoqac i u toku jednog napada on je traìo od tada{weg pomo}nika ministra unutra{wih poslova, Marti}evog pomo}nika, Rado{a Kosti}a, da do|em wemu, da idem u Zvornik, i da budem wemu pri ruci. Svjesno sam pri~ao, i odogoran sam za ono {to sam rekao za sva ~etiri susreta sa istraìteqima Ha{kog tribunala. Bila su ~etiri susreta, do posledweg susreta koji je bio 19. oktobra 2006. godine. Bilo je to 19, 20, 21. i 22.oktobra. Radilo se i dawu i no}u, i{li su na to da izgubim strpqewe i koncentraciju i da po~nem da govorim ono {to oni èle da ~uju. Svi razgovori su vo|eni u prisustvu vi{e qudi, analiti~ara, prevodilaca, psihologa, psihijatara, {ta ja znam {ta je sve u ekipi. Po pet, {est wih nekad bude, pa su se i mijewali, pa su mi traìli da napi{em ne{to na papiru, pa onda to gledaju, upore|uju, analiziraju, pa hajde opet posle pola 37

sata napi{i opet ono isto, pa tako vi{e puta. Posledwi susret je trajao ~etiri dana skoro neprekidno, odmorim se desetak minuta, puste me na terasu da popu{im cigaretu, pa opet. Tako je bilo i u toku no}i. Za istim stolom se i jelo i pri~alo. Meni je to bilo jako zamorno, psihi~ki me ubijalo, video sam da idu na to da izgubim strpqewe, da kaèm ako ne{to znam, da bih samo {to pre oti{ao ku}i. Stalno sam se àlio da sam umoran, pitao ih da li moèmo da napravimo pauzu 15 minuta. Dozvoqavali su petnaestak minuta, ali vi{e ne. Pustili su me u ta ~etiri dana jednom da odspavam mo`da od 12 do ~etiri, pa bi nastavili kasnije. Oni imaju zakupqenu zgradu pored wihove, i tu sam spavao. To je stambena zgrada i tu spava i wihovo obezbe|ewe i policajci Ujediwenih nacija koji su unutra obezbe|ewe. Sve ono {to se de{avalo dok sam bio svestan toga se se}am dobro, ali zadwi put kada sam do{ao ku}i leào sam ~etiri dana, nisam ni video kakvi su, bukvalno sam leào polomqen sav, skr{en, bez voqe, bez i~ega, kuwao, spavao, a ina~e sam radio u Baru i Podgorici, gradili{ta sam dole imao, ali nisam uop{te mogao na to da mislim, ni na {ta nisam mislio i kada sam kona~no ~etvrti dan ustao i ogledao se, ja sam sav bio otekao oko o~iju, zenice su mi bile kao dugmad u pli{anog mede. Ja sam se sam sebe upla{io kakav sam bio. Mogu da garantujem da su mi stavili ne{to u hranu ili u pi}e, sto posto garantujem, jer 50 godina imam, ne pijem alkohol od 1984. godine, ne drogiram se, pu{im cigare, to mi je jedini porok, pijem kafu i ni{ta vi{e. Najàlije mi je i najteè {to nisam odmah oti{ao lekaru da mi se izvadi krv. Nisam imao ~ime da se setim tada, jer ni~ega nisam bio svestan. Onda sam seo na voz i oti{ao u Podgoricu na posao i dole sam opet kuwao. Dva, tri dana ni{ta nisam mogao da radim, samo sam gledao kako rade moji radnici. Prebolovao sam to nekako, a kad sam ve} do{ao sebi, znao sam {ta mi se dogodilo, bilo mi je ào za{to mi se èna nije sjetila da me odvede qekaru da mi izvade krv, mada moja èna nije ni znala gdje sam ja bio ta ~etiri dana. Ja se se}am {ta su me pitali prije dok sam bio svjestan svojih postupaka i pitawa su bila vezana uglavnom za Srpsku radikalnu stranku. Nagove{tavali su mi da treba da svedo~im protiv [e{eqa, ~ak su me na zadwa dva sastanka, upozorili da se ve} spremam da letim sa wom u Hag, zato {to ne}u da sara|ujem, jer ja navodno imam kompjuter u glavi, ali da ne}u da pri~am. Pa }u, kao tamo u Hagu, lep{e pri~ati. Te{ko mi je i da se setim svih detaqa, bilo je to poodavno i puna mi je glava wih, jer je sve to trajalo dugo i bilo je zamorno. U prvim susretima su mi nudili promenu identiteta i zemqu u kojoj ho}u da ìvim i posao za porodicu i mene, a za uzvrat da svedo~im protiv sviju. Zna~i, protiv Vojislava [e{eqa, pa po{to sam bio u MUP–u protiv Simatovi}a, protiv svih sa kojima sam se sretao, ako sam se sretao. Da. Ja sam wu pitao – koliko to ko{ta Ujediwene nacije. Pa, 38

kaè – mnogo para. Ja joj kaèm – da je metak dve konvertibilne marke, da je Nenada lak{e ubiti nego dati tolike pare. Dolazilo je do memenata kada sam ja bacao papire i ustajao da idem, ne mogu vi{e da izdrìm. Onda bi bila kratka pauza, pa ube|ivawe ’Ne bojte se, olak{ajte sebi du{u, lak{e }ete spavati, vama ne}e biti ni{ta, niko ne}e poginuti, niko ne}e ni{ta znati oko svih ovih stvari... niko ne}e znati da vi svedo~ite.’ Ja sam wu pitao, koji je to vid za{tite. Ako ja sad vama i kaèm to {to vi traìte, pa ovi qudi }e sutra iza}i iz zatvora. Ne bih pristao ni po koju cijenu, ni tako, ni tako, nego sam morao, da hvatam neki balans, da balansiram, nisam smeo re}i da ne}u, jer bi me uhapsili. Meni su pretili da }u biti optuèn, ako ne prihvatim da budem svedok, zato {to postoji neki dokument oko Kladu{e. Ja sam kao pripadnik specijalne jedinice MUP–a Krajine bio kod Velike Kladu{e, postoji jedan mojom rukom potpisan dokument koji kaè da imamo 300 zarobqenika. Pa me pitala {ta smo radili sa tih 300 qudi. Ja kaèm – pustili smo ih, normalno. A ona kaè da su svi u masovnoj grobnici i da }e tih 300 zarobqenika biti optu`nica protiv mene, ako ne budem svedo~io protiv svih ostalih. A rekla je da se meni stavqa na teret i Zvornik i da svi pripadnici moje jedinice uhap{eni ili }e biti, a meni sve to moè da se amnestira, ako budem svedok protiv Vojislava [e{eqa, Simatovi}a i ostalih koje oni optuùju. A ja znam ako prihvati{ kod jednog postaje{ wihov sluga za sve {to im zatreba. I onda su tu trajala ispitivawa, ube|ivawa. Oni imaju dosta podataka o svemu. Ja nisam uhap{en, zato {to su oni gajili nadu da }u ja da pristanem da svedo~im. Ona je meni tada rekla, drugi susret kada je bio, da je optu`nica protiv mene spremqena i da od mene zavisi da li }e je aktivirati. Oni u stvari idu na jedan psihi~ki zamor, da ~ovek jednostavno pukne, kao ja kada sam bacao papire i hteo da idem. Sve sam to li~no doìvqavao kao pritisak da bi me takvim iscrpqivawem naterali da kaèm {ta god oni ho}e. Ja to znam, jer sam radio kao policajac, tako se radi sa kriminalcima, lopovima, zamori{ ga, jedan te brani, drugi ti preti i tako daqe. Tako su oni sa mnom razgovarali, ba{ tako. Da, bilo je tu i maèwa, ona mene, ta istraìteqka, ovako preko stola mazi, preko ruke i kaè – Ne{o, spasite sebi ìvot, lep{e }ete spavati. Da vam bude mirnija savest, da se otarasite toga, vi }ete biti drugi ~ovek kada nam ispri~ate da se olak{ate, vi znate sve, a za{to krijete, to su profiteri, lopovi, zlo~inci. Pitali su me da li se pla{im Srpske radikalne stranke, pa da zbog toga ne}u da optuùjem [e{eqa, jo{ su mi govorili da sam 100 odsto u wihovoj za{titi da mogu u svako doba, ako osetim neku opasnost, da u|em u prvu me|unarodnu policiju da bi dobio za{titu. To su velike gluposti za mene, jer ja imam porodicu i imam }erku udatu i imam dva unuka i ja ne mogu celu moju familiju sakriti. Se}am se kad mi postave neko pitawe, kao kroz onaj detektor laì, recimo, kad pri~am o Zvorniku. Oni stvore {timung, po~39

nu da se {ale, stvore ambijent da se ~ovek opusti, da pri~a{ kao sa prijateqima. Nikada nijednu izjavu nisam potpisao koliko ja znam i dokle se se}am, ali ako sam ne{to potpisao u nekom dilirijumu, taj zadwi put ja se toga ne sje}am, jer sam tada bio van zdrave pameti. Znam da nikada nisam dobio nikakav zapisnik, nikakav papir. Nisam video da su snimali razgovor, ali verujem da jesu snimali. Javno ne, sigurno. Ali to je 100 odsto bilo. Ostavili su me u jednoj kancelariji samog da ne{to kao slu{am tu. Tu ostane wihova torba sa tim wihovim CD diskovima i vaqda gledaju da li }u ja to da zloupotrebim, da im ne{to uzmem iz torbe. Ovim razgovorima je prisustvovala jo{ jedna èna, ona je kucala sve tamo {to se pri~alo. Kucala je dok sam ja bio svjestan, ja ni{ta nisam potpisao, ali zadwi put kada sam bio... mogu}e je sve, ne mogu da garantujem da nisam, jer sam bio 100 odsto drogiran. Znam da je istraìteq bila èna. Rita Radan, tako nekako se zove, ovo u sredini ne znam kako se ~ita. Oni su meni nudili i tad i prije i uvijek da svjedo~im protiv [e{eqa, ~ak je jedan de~ki} bio tu koji je zaduèn bio za Srpsku radikalnu stranku. I on je najvi{e pitawa postavqao uvek. Najvi{e ga je to interesovalo. Bilo jako zamorno i jako te{ko jer je tu bilo, osim prevodioca, jo{ po pet, {est wihovih. I onda ti onaj postavqa pitawa, onaj pitawa, onaj dobaci neku {alu, pa onda opet pitawe, pa to traje od devet ujutru do jedanaest no}u uz kratke pauze po desetak, petnaest minuta. Tako da je te{ko bilo opstati. Pa predlaù promenu identiteta, status za{ti}enog svedoka, u zamenu za svedo~ewe protiv [e{eqa, protiv Simatovi}a, protiv sviju koji su optuèni.Ta istraìteqka mi je u stvari pretila hap{ewem i odvo|ewem u Hag. Ja nisam rekao ni da ho}u da sara|ujem ni da ne}u, uhvatio sam neki balans da mogu da sjevnem ne|e. Poslije toliko pritisaka koje su vr{ili na mene, poslije tolike torture ja wima ni{ta ne vjerujem, ja se u stvari wih pla{im. Zato sam svaki put kada sam ulazio ostavqao li~nu kartu policajcu na ulazu, iako mi je istraìteqka rekla da oni nemaju pravo na ulazu da mi traè dokumenta. Ja sam ipak ostavqao li~nu kartu, da se zna gdje sam u{ao ako mi se slu~ajno ne{to desi, poslije svih tortura koje su vr{ili nada mnom ja nisam smeo da im vjerujem. Pla{io sam se da me ne otruju, ili da me odvezu u zatvor, ili da me odvedu u Hag, pa bi se neko bar sjetio, ako bi me èna traìla, a bi me traìla sigurno, mo`da bi se taj sjetio... Ja sam razgovor sa ha{kim istraìteqima ose}ao kao veliki pritisak i pretwu i ja sam oti{ao, ja sam u aprilu, pre referenduma u Crnoj Gori, oti{ao u Crnu Goru da radim, jednostavno, da se sklonim da me ne na|e niko. Ne da me ne na|e, nego da nisam na dohvat ruke, èna je imala broj telefona i samo bliski prijateqi. Ja nisam beào od bilo kakvog razgovora, nego zbog svega onoga {to sam doìveo imao sam strah da se ponovo susret40

nem sa wima, jer sam ovo wihovo saslu{awe koje je trajalo danima u nekoliko navrata doìveo kao psihi~ku torturu, pritisak i ucjene. Osim toga i moja porodica je imala problema, jer nisam smeo da im kaèm gde idem, gde sam proveo ~etiri dana, moram da iskqu~im telefon, èna se, normalno, sekira, nisam dete malo. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez ikakvih pritisaka. U Zemunu, 29. januara 2007. godine. Izjavu dao Nenad Jovi}”. IV Ov. br. 3014/2007, potvr|uje se da je Nenad Jovi} svojeru~no potpisao ovu izjavu, priznao za svoj potpis na ovoj izjavi. Identit imenovanog je utvr|en na osnovu li~ne karte broj 31091, izdate od strane MUP-a Mali Zvornik. Taksa za overu u iznosu od 292,50 dinara, napla}ena je i poni{tena. IV op{tinski sud u Novom Beogradu, dana 2. marta 2007. godine, referent overe...

Zoran Draìlovi} Zoran Draìlovi} je dao izjavu, koja je 7. februara 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov. br. 1667/07. “Ja Zoran (Danila) Draìlovi}, nadimak î~a, ro|en 19. maja 1947. godine u Ranovcu, op{tina Petrovac na Mlavi, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Beogradu, ul. Vidska 37, sa li~nom kartom broj M 243752/03, JMBG 1905947710237 izdate od SUP–a Beograd, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dràvqanstvo Republike Srbije, govori srpski, po zanimawu oficir u penziji, prethodno zanimawe vazduhoplovni oficir, Izjavqujem: Do mog prvog kontakta sa predstavnicima Tuìla{tva do{lo je krajem 2002. godine u prostorijama Ha{kog tribunala u Beogradu. Bilo je hladno, ali lepo vreme, se}am se. Sa istraìteqima Ha{kog tribunala sreo sam se sedam–osam puta. Evo ovako je bilo. U me|uvremenu, mo`da dan–dva pre toga, zove mene moj brat i kaè da me traì neki Italijan novinar, koji ho}e da radi intervju sa mnom. Naravno, moj brat nije razumeo, nije se radilo o intervjuu za novine, ve} o razgovoru sa istraìteqima Ha{kog tribunala. Ja sam oti{ao u wihove prostorije, tamo me primio neki Finac koji je odmah morao da se vrati u Hag i ja ga posle toga vi{e nisam video. Onda dolazi Paolo Stroci, istraìteq, koji je zapo~eo ispitivawe uzimawem podataka o datumu i mestu ro|ewa, o tome {ta sam radio, gde sam radio, gde sam bio i sli~no. Ali on je to nekako preskakao, pita me ovo, pa me pita ono, tako ja sada ne mogu ni da se setim {ta me sve pitao. Znam samo da su mi rekli da mi uzimaju u svojstvu wihovog svedoka i to u predmet Vojislava [e{eqa. ûdno mi je bilo da kad god sam se ~uo sa nekim iz Stranke, odmah sutradan bi me ponovo zvali na razgovor. Ja sam poku{ao da saznam {ta oni u 41

stvari ho}e od mene, ali sam primetio da se tu de{avaju ~udne stvari i ja sam morao da se sklonim u manastir. Ali, u me|uvremenu sam, bio negde 7-8 puta kod wih. Posledwi put bilo je pre dve tri godine, ne se}am se datuma, ali je bilo posle [e{eqevog odlaska u Hag. I tada su mi predlagali da budem svedok optu`be. To u stvari nije bio predlog, ve} ucena jer su mi rekli ovako: ’gospodine Draìlovi}u, ako vi ovde ne sara|ujete sa nama u ovom intervjuu, vi }ete dobiti sedam godina zatvora i 250 hiqada evra kazne.’ Ja sam rekao da u zatvor mogu da idem, ali da kaznu ne mogu da platim. Ja sam pristao da dam izjavu, ali sada stvarno ne umem to da objasnim. Da li su me tretirali kao svedoka optu`be. Ja nikakav zapisnik sa tog razgovora nisam dobio. Traìo sam, ali nisam dobio, jer su rekli da me to ne sleduje. Ja sam potpisao svoje izjave, ~ak sam potpisivao svaku stranu i vi{e puta sam traìo da izvr{e neke ispravke, jer su poku{ali da mi podmetnu da potpi{em i ono {to uop{te nisam rekao. Sa mnom je razgovaralo uglavnom dvoje istraìteqa, ili samo Paolo Stroci, i uvek je bila prisutna èna prevodilac, mislim da se zove Paulina i da je Nemica. Rekli su mi da u svako doba mogu od wih da potraìm pomo} ako budem imao potrebu za tim. Pitali su me prvo sve vezano za [e{eqa, a imali su ispred sebe i pitawa i odgovore, da me podsete ako kaèm da ne{to ne znam. Insistirali su sve vreme da Vojislavu [e{equ {to vi{e namaknu krivice. Ja sam naravno uvek govorio ono {to jeste. Se}am se da mi je nekoliko puta rekao kako on zna da ja wega moram da branim, ali da to ne treba da radim, jer oni navodno znaju da [e{eq mene nije ni po{tovao, ni voleo. To su ponavqali nekoliko puta i ja sam to doìveo kao wihov poku{aj da me na prevaru ubede da mimo svoje voqe govorim protiv Vojislava [e{eqa. Nekoliko puta bili su grubi i pokazivali su da su oni sila tako {to su po nekoliko puta ponavqali. ’Kaì, kaì...’ kao da su hteli da me dovedu u situaciju da ih molim da prestanu i da utvrde da li ih se pla{im. To sam doìveo kao psihi~ki pritisak i poku{aj omalovaàvawa. Najvi{e su me gwavili pitawima za Hrtkovce. Ceo dan su me davili i maltretirali istim pitawima, da sam na kraju rekao neka pi{u {ta god ho}e, a ja }u istinu re}i ako bude trebalo pred Tribunalom. Ovi susreti sa istraìteqima su bili ~esti. Prvi put je to trajalo ~etiri–pet dana uzastopce, a onda posle, drugi put kada su me pozvali, vaqda je bilo jedno dva–tri dana. Dali su mi broj telefona ako treba da im se javim, ako budem imao nekakvih problema. Govorili su da bih i ja mogao da odgovaram pa mi je donosio neke papire da ja to malo vidim, da se malo kao ne{to podsetim, odnosno da se upla{im i da govorim ono {to wima odgovara. To je svakako bio pritisak na mene, kao i ta ~esta pozivawa. I ja sam zbog svega toga ose}ao neku slabost, mo`da ~ak strah, jer sam imao utisak da }e oni da urade {ta su naumili, bez obzira na moju izjavu. Iako sam ja poku{avao da se branim i da im dokazujem da nisu u pravu. U toku ovih razgo42

vora istraìteqi su mi ~esto nagla{avali da u poslu koji sam ja radio i {ta sam radio, da su mnogi zainteresovani za mene i za moje izjave, jer kao ja mnogo znam. Pa onda je rekao da Vojislav [e{eq nije imao u mene poverewa, shvatio sam da se igrao sa mnom, misle}i da }e me to povrediti i da }u po~eti da pri~am protiv [e{eqa. Ja sam i to shvatio, naravno, kao vrstu wihovog pritiska i wihovog nekorektnog i nepo{tenog na~ina rada. Se}am se kada sam prvi put do{ao kako su poku{ali da uspostave prijateqski odnos sa mnom. Nudili su mi sok, kiselu vodu. Ja sam to odbio, po{to nisam imao poverewe u wih, jedanput sam samo popio ~a{u vode, jer sam bio èdan. Posle posledweg razgovora sa wima rekli su da }e me ako bude potrebno jo{ zvati. Mada ne znam za{to bi me zvali kad im ni{ta konkretno nisam rekao iako su oni insistirali da kaèm i uporno ponavqali da ja sve znam. Ja sam uporno ponavqao da ne znam i da ono {to mi predo~avaju znam samo iz novina. Kad god sam rekao da ne razumem {ta me pitaju pravili su pauzu od petnaestak minuta, {to sam ja doìvqavao kao wihovu psiholo{ku igru i psihi~ki pritisak. Bilo je te{ko psihi~ki izdràti i ostati priseban prilikom ispitivawa koje je trajalo od deset ujutru do ~etiri sata po podne, sa pauzom za ru~ak. Sve je to bilo sa namerom da ~ovek izgubi strpqewe i koncentraciju i da oni u zapisnik mogu da upi{u ono {to wima odgovara. To je bila prava psihi~ka tortura, za koju su mi davali dnevnicu od 30 maraka. U toku tih kratkih pauza istraìteq je poku{avao da mi se pribliì, da se sprijateqimo, ~ak mi je predlagao da iza|emo uve~e da skupa traìmo neke devojke. Znao sam da èli i na taj na~in da vr{i pritisak na mene, a ja sam se ose}ao nemo}an, jer sve {to sam poku{ao da kaèm on me upozoravao da oni imaju dokumenta i da mogu da ih upotrebe protiv mene. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez ikakvog pritiska, 24. januara 2007. godine. Izjavu dao Zoran Draìlovi}”. IV Ov.br. 1667/07, potvr|uje se da je Zoran Draìlovi} svojeru~no potpisao ovu ispravu priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj M 243752/03, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 292,50 dinara ispla}ena i poni{tena. êtvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 7. februara 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Zdravko Abramovi} Zdravko Abramovi} je dao izjavu, koja je 5. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Somboru pod II Ov. br. 591/2007. “Ja Zdravko (Blagoja) Abramovi}, nadimak ’Tajo’, ro|en 21. maja 1959. godine, u mestu Gajdobra, op{tina Ba~ka Palanka, Republika Srbija, sa 43

prebivali{tem u Somboru, ul. Stanka Opsenice broj 14, sa li~nom kartom broj 261395/04, JMBG 2105959810013, izdatom od strane SUP-a Sombor, po nacionalnosti Srbin, pravoslavne veroispovesti, dràvqanin Repubike Srbije, govorim srpski, po zanimawu sam taksi voza~, sa prethodnim zanimawem milicionar – policajac, Izjavqujem: Do mog kontakta sa predstavnicima Tuìla{tva do{lo je u prvoj polovini 2005. godine, tako {to su me putem mobilnog telefona kontaktirali iz kancelarije u Beogradu. Se}am se da je bio petak kada su me kontaktirali i zakazali razgovor za utorak ili sredu slede}e nedeqe za 10.00 ~asova. Na moje pitawe za{to sam pozvan, odgovorili su mi da je u pitawu informativni razgovor, nakon ~ega su me obavestili o ulici i broju kancelarije u Beogradu gde treba da se javim. Poziv mi je bio ~udan, za mene iznena|uju}i zbog ~ega sam po obavqenom razgovoru pozvao ku}ni broj telefona na koji se javila moja supruga Marina Abramovi} i objasnila mi je da me je jedan ~ovek zvao koji se predstavio kao prijateq, te da mu je ona na wegovu molbu dala broj mog mobilnog telefona. Povezao sam da se radi o istom ~oveku koji je kontaktirao i mene i da je, la`no se predstavqaju}i na prevaru do{ao do mog broja mobilnog telefona. U zakazano vreme do{ao sam na navedenu adresu kancelarije gde me je na ulazu do~ekao vojnik UN-a i devojka koja govori srpski jezik. Za identifikaciju sam im dao paso{ koji su bez mog odobrewa fotokopirali, a na moju primedbu su odgovorili da su to pravila Tribunala. Devojka koja me je do~ekala pozvala me je da krenem za wom, {to sam i u~inio, tako da me je uvela u jednu kancelariju na prvom spratu gde smo sa~ekali desetak minuta koliko je trebalo da se pojavi jedan ~ovek radi obavqawa razgovora. ôvek se predstavio kao slu`benik Tuìla{tva u Hagu – Paolo Pastore Stohi. Ukratko mi je objasnio zbog ~ega sam pozvan i zatraìo od mene da odgovaram na pitawa. Po~etkom razgovora napomenuo je da sam pozvan kao svedok Tuìla{tva u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa i Slobodana Milo{evi}a, ali kako je tok razgovora odmicao po~eo je prema meni da se neprijateqski odnosi uz pretwu da postoji mogu}nost da }e me pozvati kao okrivqenog. Ovo wegovo pona{awe posebno je do{lo do izraàja kada sam se ja izjasnio da ne prihvatam da svedo~im u korist optu`be protiv Vojislava [e{eqa i Slobodana Milo{evi}a. Gospodin Pastore je poku{ao da ublaì situaciju sa ponudom izbora dràve u kojoj }u sa svojom porodicom ìveti pod za{titom identiteta sa zna~ajnom materijalnom podr{kom. Ja sam ovo shvatio kao dodatni pritisak, ucenu pa i potkupqivawe, a sve u ciqu la`nog svedo~ewa protiv Vojislava [e{eqa i Slobodana Milo{evi}a. Gospodin Pastore nije pomiwao o kom iznosu materijalne podr{ke se radi, ali na mene je ostavio utisak da bi bio ’{iroke ruke’ i da bi mene i moju porodicu finansijski obezbedio za ceo ìvot. Razgovor je trajao oko ~etiri ~asa i trideset minuta i doti~ni gospodin je to vreme iskoristio da 44

me na sve mogu}e na~ine pridobije za svedoka Tuìla{tva. Ja sam kategori~no odbio sve wegove ponude rekav{i da nema te cene za koju bi la`no optuìo bilo koga, a posebno ne dr Vojislava [e{eqa. Dodatno me je pitao da li mi je neko pretio iz Srpske radikalne stranke i da li mi je poznato da sam izba~en iz Srpske radikalne stranke? Na ovo pitawe sam se nasmejao i rekao da mi niko nije pretio i da nemam saznawa oko izbacivawa iz stranke. Sve ovo {to sam do sada naveo, oko postupawa slu`benika Tuìla{tva prema meni, shvatio sam kao sra~unat atak na moju li~nost, a sve u ciqu stvarawa preduslova za pronalaèwe dokaza koji bi koristili Tuìla{tvu u procesu koji se vodi protiv Vojislava [e{eqa. Kada je gospodin Pastore uvideo da wegovi napori nisu urodili plodom, ustao je i kratko rekao da ovaj razgovor smatra zavr{enim, a da ostavqa mogu}nost da me pozove kao okrivqenog {to meni uop{te nije bilo jasno. Verovatno je na ovaj na~in poku{ao da mi omogu}i dodatno vreme za razmi{qawe pod tenzijom straha za sebe i svoju porodicu. Od tada pa nadaqe niko me vi{e nije kontaktirao iz Ha{kog tuìla{tva. Ovu izjavu dajem dobrovoqno bez ikakvog pritiska. U Somboru, 31. januara 2007. godine. Izjavu dao Zdravko Abramovi}”. II Ov.br. 591/2007. Potvr|uje se da je Zdravko Abramovi}, taksista, Sombor, ul Stanka Opsenice broj 14, svojeru~no potpisao ovu izjavu – priznao za svoj potpis na ovoj izjavi. Identitet imenovanog je utvr|en na osnovu li~ne karte broj 261395/04 izdate od strane SUP–a Sombor. Taksa za overu u iznosu od 97,50 dinara, napla}ena je i poni{tena. Op{tinski sud u Somboru, dana 5. februara 2007. godine, slu`benik overe Goran Markovi}.

Slavoqub Jovanovi} Slavoqub Jovanovi} je dao izjavu, koja je 5. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Somboru pod II Ov. br. 590/2007. “Ja Slavoqub (Milutina) Jovanovi}, nadimak ’Slava’, ro|en 1. avgusta 1949. godine, u mestu Gorwi Milanovac, op{tina Gorwi Milanovac, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Somboru, ul. Pariska broj 12, sa li~nom kartom broj 177301/97, JMBG 0108949810084, izdatom od strane SUP-a Sombor, po nacionalnosti Srbin, pravoslavne veroispovesti, dràvqanin Repubike Srbije, govorim srpski, po zanimawu sam privatni preduzetnik. Izjavqujem: Do mog kontakta sa predstavnicima Ha{kog Tuìla{tva do{lo je na slede}i na~in: U oktobru mesecu 2005. godine me je pozvala sekretarica iz Ha{kog tribunala iz Beograda i predstavila se kao Nata{a ili Dragana. Tom prilikom mi je rekla da je tuìlac Ha{kog tribunala Paolo Pastore traìo 45

da razgovara sa mnom s tim da }e ona biti prevodilac i da }e se taj razgovor snimati. Gospodin Pastore me je pozvao da do|em u Beograd na razgovor koji èli da obavi sa mnom. Pitao sam ga za razlog ali on nije hteo da mi odgovori. U par navrata u toku oktobra i novembra meseca 2005. godine zvali su me telefonom ali se ja nisam uvek li~no javqao (kada nisam bio prisutan) nego su se javqala moja deca ili radnici koji su radili kod mene. Pretposledwi put kada su me zvali iz Ha{kog tribunala rekao sam gospodinu Pastoru da mi pismeno dostavi poziv na {ta je on odgovorio da oni to ne rade. Instistirao sam da povedem advokata sa sobom pa sam posle par dana dobio poziv gde je pisalo da do|em na razgovor, da }e razgovor trajati najmawe dva dana i da èli da me ispita u vezi prikupqawa, slawa i vo|ewa srpskih dobrovoqaca i za moj rad kao pokrajinskog ministra u koaliciji Srpske radikalne stranke i Socijalisti~ke partije Srbije. Gospodinu Pastoru sam tada rekao da ne}u do}i jer sam izjavu dao ekspertskoj grupi advokata koji }e biti konsultanti ili }e biti branioci Vojislava [e{eqa. Napomiwem da je gospodin Paolo tada bio veoma qut i da mi je rekao da on ima na~ina kako da me dovede do Ha{kog tribunala. U me|uvremenu sam bio oko mesec dana u bolnici zbog wihovog stalnog maltretirawa gde sam uzimao antidepresive i oprostio se od dece zbog straha od mogu}ih akcija privo|ewa. I dan danas imam no}ne more zbog wihovog bahatog i nasilni~kog pona{awa. Iz svega ovoga {to se meni desilo mogu da zakqu~im da je wihov ciq bio zastra{ivawe i primoravawe na la`no svedo~ewe u procesu koji se vodi protiv Vojislava [e{eqa. U Somboru 31. januara 2007. godine. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez ikakvog pritiska. Izjavu dao Slavoqub Jovanovi}”. II Ov.br. 590/2007. Potvr|uje se da je Slavoqub Jovanovi}, privatni preduzetnik, Sombor ul. Pariska broj 12, svojeru~no potpisao ovu izjavu-priznao za svoj potpis na ovoj izjavi. Identitet imenovanog je utvr|en na osnovu li~ne karte broj 177301/97 izdate od strane SUP–a Sombor. Taksa za overu u iznosu od 97,50 dinara, napla}ena je i pni{tena. Op{tinski sud u Somboru, dana 5. februara 2007. godine, slu`benik overe Goran Markovi}.

Milorad Gogi} Milorad Gogi} je dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov. br. 2292/07. “Ja Milorad (Muhameda) Gogi}, nadimak Mile, ro|en 28. januara 1963. godine u selu Zaje~ar, Op{tina Loznica, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Loznici, ul. Filipa Kqaji}a br. 123, sa li~nom kartom broj 177730, JMBG 2801963773617, izdatom od SUP-a Loznica, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dràvqanstvo Republike Srbije, govorim srpski, zaposlen u obezbe|ewu diskoteke, prethodno zanimawe bokser, amater, 46

Izjavqujem: Prvi kontakt sa predstavnicima Ha{kog tribunala imao sam u novembru ili decembru 2002. godine. Po{to ja redovno posle treninga svra}am u jedan restoran na ru~ak, jednog dana me pozvao vlasnik restorana na moj mobilni telefon i saop{tio mi da me u restoranu ~ekaju neki qudi iz Haga. Ja tada nisam oti{ao u taj restoran, posle sam saznao da su se kod konobara raspitivali za mene, da su rekli da oni znaju da ja redovno posle treninga dolazim tu na ru~ak i to ba{ u to vreme kad su me oni ~ekali. Konobar je to preneo vlasniku restorana koji je, po{to je mene obavestio da me ~ekaju, pri{ao i razgovarao sa wima. U stvari, rekao im je da ne èli da u wegovom restoranu bilo koga sa~ekuju, a oni su rekli da samo rade svoj posao i dali mu broj telefona na koji bih ja trebalo da se javim, jer su, kako su mu rekli, znali da smo mi prijateqi. Tada su u tom restoranu bila tri mu{karca i èna prevodilac. Poru~ili su mi da im se javim, da bi trebalo da razgovaraju sa mnom i da je to u mom interesu. Razmi{qao sam da li da im se javim i onda sam zamolio jednog prijateqa da pozove na taj broj sa javne govornice. To je bio broj telefona u Holandiji, u Hagu. Taj moj prijateq je rekao da zove iz Loznice, da se zove Milorad Gogi}, da nema novca za razgovor i da oni pozovu na broj koji im je ostavio. Odmah su pozvali i rekli da bi trebalo da se vidimo, da razgovaramo, da sam ja osumwi~en za neke ratne zlo~ine, ali da o tome ne mogu da razgovaraju telefonom. Moj prijateq je rekao da se jave sutradan ponovo i da }emo se dogovoriti. Oni su tada rekli da biram mesto i vreme susreta. Ja sam tada ìveo u Zvorniku, ali sam do{ao u Loznicu da bih se ja javio na telefon kad budu zvali. Kad su se javili, rekao sam da zovu za sat vremena, jer sam zauzet. U dogovoreno vreme su se javili i ja sam rekao da do|u za dva dana u onaj isti restoran gde su me prvi put ~ekali. Do{li su u zakazano vreme, jedan Norveànin koji je rekao da je {ef tima i wegov pravni savetnik, Pakistanac. Sa wima je bila èna prevodilac, navodno iz Beograda. Kad smo se sreli, oni su rekli da ne bi mnogo pri~ali, oni }e meni da pokaù odre|enu dokumentaciju. Pokazivali su mi dokumenta sa mojim potpisom, spisak jedinice za specijalne namene MUP-a Republike Srpske, platne spiskove, zaduèwe naoruàwa i sli~no. Potvrdio sam da su to zaista moji potpisi. Sve su bila originalna dokumenta, a ja sam imao saznawa da su ha{ki istraìteqi dolazili u Centar javne bezbednosti Zvornik i da su im vlasti predale svu dokumentaciju. Taj prvi susret trajao je oko tri i po sata. Sop{tili su mi da sam ja osumwi~en za ratne zlo~ine po komandnoj odgovornosti, kao {ef jedinice koja je navodno po~inila mnoge zlo~ine. Pitali su otkud mi iz Loznice u Zvorniku i rekli su da oni imaju informaciju da smo radikali, {to sam ja negirao i objasnio sam da je moja jedinica pripadala Arkanovoj gardi i da nije bilo strana~ki opredeqenih qudi. Pitali su me da li sam ja spreman da se pojavim u Hagu, opet su rekli da sam osumwi~en, ali da nisu sigurni da li }u biti optuèn. Rekao sam da ne treba da me hapse, neka po{aqu poziv 47

i svakako }u se pojaviti. Obavestili su me da }e o tome odlu~ivati Tuìla{tvo, a da oni samo istraùju. Drugi susret bio je posle svega nekoliko dana. Zvali su me i traìli da se ponovo vidimo. I taj drugi razgovor je trajao oko tri sata. Rekli su mi da su utvrdili da sam bio rawen u vreme zlo~ina koje oni istraùju i da me to spa{ava, ali da bi ipak bila podignuta optu`nica protiv mene da nisam pristao na razgovor sa wima. U tom drugom razgovoru oni su insistirali na tome da ja kaèm da smo mi bili dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Ja sam uporno ponavqao da nemamo veze ni sa Srpskom radikalnom strankom ni sa Vojislavom [e{eqem. Po{to su oni to uporno ponavqali meni je bilo jasno da oni u stvari ho}e mene da ubede da ja kaèm da smo imali vezu sa [e{eqem, da smo od wega primali nare|ewa. To sam ose}ao tokom celog razgovora, jer su se ~esto na to vra}ali, bukvalno insistirali, mada indirektno. Ja sam odmah posle ovog razgovora rekao nekim svojim prijateqima da mi se ~ini da traè ne{to protiv [e{eqa i da mi se ~ini da mu pripremaju optu`nicu. Raspitivali su se za Ranki}a, govorili da je on radikal, da je on nama bio {ef. Imao sam jo{ jedan razgovor sa ha{kim istraìteqima, negde pred Novu godinu, kada sam zvani~no potpisao zapisnike, po{to sa prva dva razgovora nisam ni{ta potpisivao. Nisam ni primetio da su snimali razgovor, samo su pisali neke bele{ke dok smo razgovarali. Taj tre}i put su doneli lap top i sa wega mi pro~itali izjavu sa prethodna dva sastanka. Ja sam imao neke primedbe na zapisnik, oni su to ispravili i ja sam zapisnik potpisao. Me|utim nisu mi dali nijedan primerak zapisnika, {to mi je veoma ~udno. Pitali su me da li sam spreman da se pojavim kao svedok u Hagu, kada sam pitao protiv koga, rekli su da to nije bitno. Rekao sam da ja ne beìm ni od ~ega, ali ne}u da me hapse. Svakom pozivu }u se odazvati i uvek }u govoriti samo istinu. Izjavu dajem dobrovoqno bez ikakvih pritisaka. U Zemunu, 27. januara 2007. godine. Izjavu dao Milorad Gogi}”. IV Ov. br. 2292/07, potvr|uje se da je Milorad Gogi}, svojeru~no potpisao ovu ispravu-priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|en je na osnovu li~ne karte broj 177730/03, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od dinara 292,50 ispla}ena je i poni{tena. êtvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 19. februara 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Zoran Suboti} Zoran Suboti} je dao izjavu, koja je 13. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Novom Sadu pod OV1. br. 7350/2007. “Ja Zoran (Stanka) Suboti}, ro|en 27. aprila 1958. godine u Benkovcu, Op{tina Benkovac, Republika Hrvatska, sa prebivali{tem u Novom Sadu, 48

ul. Marka Kraqevi}a 49, sa li~nom kartom br. 587788, JMBG 2704958773638 izdata od SUP–a Novi Sad, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dràvqanstvo Republike Srbije, govorim srpski, po zanimawu republi~ki trì{ni inspektor, prethodno zanimawe privatni preduzetnik, Izjavqujem: Imao sam tri puta kontakt sa kancelarijom Ha{kog tribunala u Beogradu i to dva puta u junu 2003. godine i jedanput u septembru. êtvrti put, 19. januara 2007. godine pozvali su me na{i istraìteqi. Pre nego {to su stupili u kontakt sa mnom, zvali su telefonom desetak puta na ku}ni broj, ali se ja nisam javqao na telefon, a uku}ani su mi prenosili da me traè neki stranci. U isto vreme imao sam ~este pozive na moj mobilni telefon, ali se nisam javqao jer je broj sa kojeg stiè poziv bio neidentifikovan. Kada sam se ja javio, oni su se predstavili i rekli su da su istraìteqi Ha{kog tribunala i da èle sa mnom da obave razgovor. I onda sam ja prvi put oti{ao kod wih na Dediwe, da ne bi dolazili ku}i po mene da mi traumiraju porodicu. Zadràli su me dva dana. Razgovarali smo skoro neprekidno od osam sati ujutru do devetnaest uve~e. Sve vreme su se raspitivali o Zvorniku i o mojoj ulozi tamo, a pokazali su mi podebeo dosije gde su navodno izjave ranijih svedoka. Se}am se da je istraìteq bio neki Tomas Jakerman, a prevodilac devojka koja se zvala Vojislava. Odmah sam pitao u kom svojstvu èle da me saslu{aju, da li sam u svojstvu optuènog, potencijalnog optuènog ili svedoka. Oni kaù: ’Imamo mi za vas kontra pitawe, da li ste vi Zoran Suboti} komandant {taba u aprilu mesecu 1992. godine u Zvorniku.’ Rekao sam da jesam. Onda su pola sata pri~ali kako oni vode proces u Hagu da bi me naveli na zakqu~ak da oni govore o procesu protiv Vojislava [e{eqa i da od mene o~ekuju da budem svedok optu`be u tom procesu. Jasno sam im stavio do znawa da to ne èlim, i da sam svestan da mogu protiv moje voqe da me odvedu u Hag, ali sam ih upozorio da bih javno o tome obavestio sudsko ve}e ve} prilikom prvog susreta u sudnici i da bih posle toga govorio istinu o na{em prisustvu u Zvorniku, i da to ne bi bilo ono {to oni o~ekuju. Me|utim, oni nisu odustajali, pokazivali su mi izjave drugih svedoka koji su navodili da sam ih ja, kao komandant [taba okupqao i pokazivali su mi dokumenta sa mojim potpisom. Ja sam obja{wavao da smo mi bili elitna jedinica JNA i da sam ja oti{ao u Mali Zvornik u kasarnu nakon {to sam dobio poziv za rezervni sastav, da smo tu zaduìli ratnu opremu i sutradan preba~eni u Zvornik. Oni su uporno poku{avali da me ubede da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa. Obja{wavali su da nema razloga da ne svedo~im, jer oni znaju da ja vi{e nisam u Srpskoj radikalnoj stranci, rekli su i da imaju informaciju da sam u sukobu sa [e{eqem i tako su hteli da vaqda izazovu moj gnev i da me tako privole na ne{to {to ja nikako ne èlim. Objasnio sam da nisam ni sa kim u sukobu i da ni to ni bilo {ta drugo ne moè da promeni mo49

ju odluku da ni po koju cenu ne èlim da budem svedok optu`be. Tada su mi rekli da }e oni za{titi i mene i moju porodicu ako prihvatim da budem za{ti}eni svedok. To sam kategori~ki odbio, rekao sam da i, ako me na silu odvedu u Hag, ne smeju da me za{tite jer bih ja izneo da je to u~iweno mimo moje voqe. To im nije odgovaralo, {to je o~igledan dokaz da oni ne tragaju za istinom, ve} za svedocima koji }e govoriti ono {to im Tuìla{tvo naredi. êsto su me pitali za{to ja ne}u da budem wihov svedok, da li se ja to pla{im Srpske radikalne stranke. Stalno su to insistirali i ponavqali da ne treba nikoga da se pla{im, jer }u kao za{ti}eni svedok imati punu za{titu Ha{kog tribunala. Govorili su da ne razumeju za{to ja èlim da za{titim [e{eqa kad [e{eq ne vodi ra~una o meni. To je bio klasi~an psiholo{ki pritisak, ra~unali su vaqda da }e mi povrediti sujetu i tako prisiliti na ne{to {to sam uporno odbijao. To je bio klasi~an, perfidan, pritisak sa wihove strane. Po{to nisu uspeli da me ubede, tre}i put se pojavio neki Ro}a iz Rima i predstavio se kao glavni istraìteq. On je promenio taktiku, trudio se da bude fin i kulturan, ali je sve vreme i on insistirao na tome da me ubedi da budem wihov svedok protiv [e{eqa. Deset puta sam insistirao da unesu u zapisnik da ne èlim svojevoqno da idem u Hag kao svedok Tuìla{tva {to su odbijali sa obrazloèwem da oni imaju druga~iju formu. Osim {to su mi obe}avali za{titu identiteta, jasno su mi stavqali u izgled i to da }e oni da se pobrinu za moju i egzistenciju moje porodice. To {to su me gotovo neprekidno ispitivali vi{e od deset sati doìveo sam kao psiholo{ki pritisak i wihovu o~iglednu nameru da me dekocentri{u i da izgubim strpqewe. Na isti na~in sam doìveo i to {to su mi isto pitawe ponavqali vi{e puta u razli~itim vremenskim periodima, poseban vid pritiska je bio kada me posle pet, {est sati, onako iznurenog i izmorenog pitaju da im objasnim ne{to {to sam rekao rano ujutru, jer im je navodno ostalo ne{to nejasno. Jasno je da su samo hteli da provere da li }u dati isti odgovor na isto pitawe. Ja sam se bunio {to to ispitivawe traje tako dugo u kontinuitetu i traìo da se prekine. Oni bi tada napravili samo kratku pauzu od desetak minuta. Ose}ao sam se kao u koncentracionom logoru. Odbio sam da potpi{em zapisnik zato {to nikako nisu hteli da u zapisnik unesu moj izri~it stav da u Hag ne}u oti}i dobrovoqno. Oni su insistirali da potpi{em zapisnik, ube|uju}i me da tu moju primedbu ne mogu uneti zbog procedure. Posledwi put kada su me ispitivali dali su mi jedan primerak zapisnika. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez ikakvog pritiska. U Zemunu, 25. januara 2007. godine. Izjavu dao Zoran Suboti}.” OV1 7350/2007, Suboti} Zoran iz mesta Novi Sad, mati~ni broj 2704958773638, br. l. k. 587788/03, izdata Novi Sad, u svojstvu potpisnika 50

priznaje za potpis na dokumentu. Taksa za overu u iznosu od: 97,50 dinara napla}ena je i poni{tena. Dana 13. februara 2007. godine, vreme 13:56, ovla{}eni slu`benik Bucalo Ilinka.

Jovo Ostoji} Jovo Ostoji} je dao izjavu, koja je 16. februara 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod V Ov. br. 383/07. “Ja Jovo (Alekse) Ostoji}, ro|en 3. januara 1952. godine, u Prigrevici, Op{tina Apatin, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Prigrevici, ul. Nine Marakovi}a br. 7, sa li~nom kartom broj 83380, JMBG 0301952810073, izdata od SUP-a Apatin, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dràvqanstvo Republike Srbije, govorim srpski, po zanimawu vi{i referent, prethodno zanimawe mati~ar, Izjavqujem: Moje kontakte sa predstavnicima Ha{kog tribunala detaqno sam opisao u svojoj kwizi ’Ha{ki svedok’. Prvi put su me zvali telefonom ku}i po~etkom avgusta 2002.godine. Supruga je rekla da nisam ku}i, pa su ostavili poruku da }e se javiti istog dana oko 16 ~asova i da obavezno budem tu. Javili su se u zakazano vreme i rekli da bi trebalo da do|em na razgovor u prostorije Ha{kog tribunala u Beogradu. Rekli su da }e to trajati dva, tri dana, da }u dobiti dnevnice od po 150 evra i da }e mi oni obezbediti preno}i{te i hranu. Rekao sam da ne}u do}i na taj razgovor, ako zvani~ni organi moje zemqe nisu sa tim upoznati. Rekli su da su zvani~no poslali dopis preko tada{weg Saveznog ministarstva pravde. Uskoro sam dobio dopis sa potpisom Neboj{e [arki}a, pomo}nika saveznog ministra pravde. U me|uvremenu zvali su me i 20. avgusta 2002. godine i tada sam odbio razgovor sa ha{kim istraìteqima. Istraìteq Paolo Stroci bio je veoma uporan. Zvao je i 15. septembra da proveri da li sam dobio poziv od Ministarstva pravde. Rekao sam da sam dobio poziv i od ministarstva i iz ha{ke kancelarije i da treba da se javim 19. septembra u 9 ~asova u ulicu Jevrema Gruji}a 11 u Beogradu. Oti{ao sam u zakazano vreme na taj razgovor. Susret je bio neprijatan, ve} na kapiji po~eli su da me pretresaju, morao sam da izujem cipele, skinuli su me, skroz su me pretresli, na{ta sam ja reagovao i rekao da sam do{ao samo na informativni razgovor i da ne razumem {ta se de{ava. Odmah se tu pojavila èna koja prevodi i rekla je da to tako mora biti. I onda su mi sve te stvari vratili i pustili me da pro|em. Oti{li smo gore u jednu prostoriju i tu sam upoznao Paola Strocija i jednog Nemca ~ije ime nisam zapamtio, a koji je bio sa wim stalno. Dali su mi odmah stolicu da sednem i po~eli da mi pri~aju kako oni svojim svedocima obezbe|uju da slobodno pri~aju, da mogu da odu u drugu zemqu. Onda su meni direktno ponudili da izaberem zemqu u koju èlim da odem, ponu51

dili su mi Kanadu, Australiju, Nema~ku, Holandiju, Belgiju, Francusku ili Englesku. Rekli su da se ni~ega ne pla{im, ako budem imao bilo kakvih problema, oni }e i mene i porodicu prebaciti u jednu od ovih zemaqa, ako treba i lik }e da mi izmene, bi}u finansijski obezbe|en. Jasno su rekli da }e sve to da mi obezbede, ako odgovorim na pitawa koja mi oni postave i to kasnije posvedo~im u Hagu. Na isti na~in su mi ponudili da budem za{ti}eni svedok. Odbio sam, za{to bih bio za{ti}en, ako }u govoriti istinu. Rekao mi ja da nas dvojica moèmo da budemo prijateqi zato {to imamo istog neprijateqa, Vojislava [e{eqa. I onda je po~eo psihi~ki pritisak i ube|ivawe, kako je mene [e{eq izbacio iz stranke, kako mi stranka nije pomagala kada mi je bilo najteè, znao je ~ak da u jednom periodu nisam imao od ~ega da ìvim i podsetio da me tada Stranka ostavila na cedilu. Odbio sam da o tome govorim i rekao da [e{eq ne moè biti moj neprijateq, tada mi je Paolo Stroci rekao da sam ja u stvari pozvan zbog svedo~ewa u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a, iako je sve vreme govorio o [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci. U pozivu koji sam dobio nije bilo nazna~eno {ta }e biti predmet razgovora. Tada su po~eli sa konkretnim pitawima oko organizovawa dobrovoqaca Srpske radikalne stranke i u toku razgovora svaki ~as su nagla{avali da slobodno odgovaram, da ne treba ni~eg da se pla{im, jer sam za{ti}en i da u mojoj zemqi niko ne sme da me dira.Utoku jedne kratke pauze Stroci me je pitao u kojoj zemqi bih voleo da ìvim. Rekao sam da volim Kanadu i Australiju. I onda mi je on rekao da bih mogao tamo da odem pod jednim uslovom, a to zna~i da kaèm, ono {to bi wima odgovaralo. A ja sam rekao, dobro o tom }emo kasnije popri~ati, pa se moèmo i dogovoriti. Ponovo su me zvali posle jedno mesec dana, ta~an datum napisao sam u kwizi. Predlagali su mi da se sretnem sa Florans Artman, {to sam odbio, a oni su me ube|ivali kako je ona lepa i privla~na èna i da bih bar zbog toga trebao da razgovaram sa wom. U me|uvremenu vi{e puta je zvala èna koja je bila prevodilac da me pita da li imam ikakvih problema, da li me neko dira, te da su oni stalno tu prisutni i da me neko nadgleda. To mi je stvorilo dodatni pritisak i strah. U jednom razgovoru prevodilac mi je rekla da bi u Beograd do{ao Paolo Postore da razgovaramo u vezi sa preseqewem moje porodice u zemqu koju sam izaberem. Oti{ao sam na taj razgovor. Postore je rekao da je zbog mene do{ao direktno iz Ha{kog tribunala i da, ako ja wemu kaèm sve {to znam i potkrepim optu`nicu protiv dr Vojislava [e{eqa, moja deca mogu odmah da idu u zemqu koju izaberem. Shvatio sam da spremaju la`nu optu`nicu i tada sam mu rekao slede}e: ’Gospodine, va{e ponude mene ne interesuju, vi ste jedan obi~an laòv i prevarant, {ta vi mislite tako da osu|ujete ~asne qude, a ovamo da vr{ite pritisak na mene na jedan podmukao na~in obe}awima da bih ja la`no optuìo dr [e{eqa i svoju zemqu.’ Rekao sam mu da me vi{e nikada ne zove. Ipak me zvao. Bilo je to 25. novembra 2002. godine. U tom razgovoru mi je 52

direktno pretio da }u biti ubijen zato {to ne}u da sara|ujem sa Ha{kim tribunalom. Rekao je da }u oti}i u Hag ìv ili mrtav, a ako do|em ìv da se ne}u ni vratiti, jer }e me smestiti u jednu malu prostoriju, gde je postavqeno u podove, plafone i zidove ta~no 100 reflektora. Svi ti reflektori se centriraju tako da sijaju ~oveku u o~i, i tu }u da provodim dane i sate, ali me niko ni{ta ne}e pitati. Rekao je da }u moliti Boga da me ne{to pitaju i da }u sam da traìm da govorim i da }u tada potpisati sve {to su oni pripremili protiv dr Vojislava [e{eqa. Na kraju mi je rekao, ako do|em tamo da }u da zavr{im, kao {to je zavr{io Dokmanovi}, da }u da se obesim kao i on, da se ìv ne}u vratiti iz Haga. Interesantno je da mi nisu dali primerak izjave koju sam dao pred ha{kim istraìteqima. Pro~itali su mi je za tri minuta i rekli da je u pitawu 14 listova, {ta su sve tu napisali ja pojma nemam i zato sam rekao da takvu izjavu ne}u potpisati, pa sam samo na prvoj strani napravio bukvalno jednu {krabotinu, a oni su na svakom listu napisali moje inicijale. Pre toga su zapisnik izneli iz prostorije, ja sam ostao sam, nisu mi dozvolili da po|em s wima i ne znam {ta su napisali u toj navodno mojoj izjavi. Traìo sam da mi daju kopiju tog zapisnika, ali mi je nisu dali. Bilo je jo{ interesantnih momenata u toku ovog ispitivawa. Oni su stalno dràli ispred sebe gomilu nekih papira, a na onom na vrhu pisalo je moje ime, jasno je da je to trebalo da me upla{i i natera da pri~am ono {to oni èle. Pitali su me i za{to ne postanem ~lan neke stranke. Pomiwali su Demohri{}ansku i Demokratsku stranku. Pomenuli su da je Vladan Bati} wihov izuzetno dobar saradnik. Pitali su me ko finansira izdavawe kwiga dr Vojislava [e{eqa i za{to Srpska radikalna stranka ne finansira izdavawe mojih kwiga. Bio je to o~igledan psihi~ki pritisak i wihova namera da izazovu moj gnev i da me to natera da pristanem na wihove ucene, a sva wihova pitawa direktno ili indirektno bila su vezana za Vojislava [e{eqa. Svako wegovo pitawe je provokativno i pod pritiskom na ~oveka s kojim razgovara. Svako wegovo pitawe je podmuklo i ne{to obe}ava. Imate ose}aj, da }e on vama sad re{iti problem koji vi imate, ali najgore je to {to oni znaju sve, materijalno stawe, ~lanove porodice, li~ne probleme i kao da èle da u ~oveku probude zlo i da na kraju pristanem da kaèm ono {to oni èle. Ja sam prvi put kod wih bio tri dana, a tek drugi dan su mi dozvolili da se javim porodici i naravno slu{ali su razgovor. Oba puta kada sam bio u ha{koj kancelariji ispitivawe je trajalo po tri dana, tako re}i danono}no, u wihovim prostorijama sam i spavao. Posledwi put su me zvali 6. marta 2006. godine, pomiwali su Mom~ila Kraji{nika i opet su mi pretili da }u oti}i u Hag. I tada su mi ponavqali ono {to su mi rekli ve} pri prvom susretu, a to je pretwa da sam potencijalno optuèni pred Ha{kim tribunalom. S obzirom da znam da to vi{e nije mogu}e nisam se upla{io, iz istog razloga sam ~ekao i sa izdavawem 53

moje kwige u kojoj sam autenti~no preneo sve u vezi sa mojim susretima i telefonskim kontaktima sa ha{kim istraìteqima. U Zemunu, 30. januara 2007. godine. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez ikakvog pritiska. Izjavu dao Jovo Ostoji}”. V Ov.br. 383/07, potvr|uje se da je Ostoji} Jovo, svojeru~no potpisao ovu ispravu–priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|en je na osnovu li~ne karte broj 83380, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od dinara 292,50 ispla}ena je i poni{tena. êtvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 16. februara 2007. godine, ovla{}eni slu`benik... Dragan Cvetinovi} Dragan Cvetinovi} je dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov.br. 2293/07. “Ja Dragan (Radomira) Cvetinovi}, nadimak Stene, ro|en 25. jula 1956. godine u Loznici, Op{tina Loznica, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Loznici, ul. Partizanska 22, sa li~nom kartom broj 145228, JMBG 2507956773622, izdatom od strane SUP-a Loznica, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dràvqanstvo Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, govorim srpski, po zanimawu istra`ni sudija, prethodno zanimawe advokat, Izjavqujem: U toku 2000. godine po Loznici se pri~alo da neki nepoznati qudi {etaju po gradu i da traè ’{e{eqevce’ koji su u~estvovali u ratu u Zvorniku. Poku{ao sam preko svojih prijateqa da saznam o ~emu se radi. Niko ni{ta nije znao, ali sam dobio posrednu informaciju da ho}e ba{ sa mnom da razgovaraju. Traìli su od Milorada Gogi}a da im napravi spisak qudi koji su u~estvovali u tim doga|ajima, i sa kojima èle da razgovaraju. Tako me Gogi} jednog dana obavestio da su ga istraìteqi iz Haga telefonom obavestili da }e do}i u Loznicu i da ho}e da se vide, izme|u ostalih, i sa mnom i to u restoranu ’GTA’. Znao sam da mogu da me prona|u i uhapse kad god im padne na pamet i zato sam dobrovoqno oti{ao na taj razgovor. Ne mogu sa sigurno{}u da se setim kada je obavqen taj razgovor, ~ini mi se da je bila jesen 2001. ili 2002. godine. Jedino sam siguran da je to bilo posle dolaska DOS-a na vlast u Srbiji. Nisam dobio nikakav zapisnik sa ovog razgovora, pa tako ne mogu ni da se podsetim kada je to ta~no bilo, ali znam da je bilo pre nego {to je podignuta optu`nica protiv Vojislava [e{eqa. Po{to su ti istraìteqi i ranije dolazili i prikupqali neke podatke, ceo grad je pri~ao o tome, a posebno o ovim saslu{awima koja su obavqena u tom restoranu. Ja, kao i osta54

li koji su saslu{avani, bili smo veoma nepoverqivi prema wima, poku{ali smo da ih pratimo da utvrdimo odakle dolaze, jer mi, u stvari, nismo ni bili sigurni ko su oni. To mi je stvaralo psihi~ki nemir, izvesnu nesigurnost i veliku neprijatnost. Tada su razgovarali sa ukupno desetak qudi, naravno pojedina~no, i to je trajalo vi{e dana, a ja sam tu dolazio svako ve~e da bih mogao da pratim {ta se de{ava i da bi se ti qudi koje su ispitivali ose}ali sigurnije, jer su o~ekivali da im kao biv{i advokat pomognem, ako im to bude potrebno. Ja sam sa wima razgovarao samo jedanput i taj razgovor je trajao vi{e od tri sata. Mi smo svi sedeli u toj kafani, a oni su bili u jednom odvojenom delu i tu su nas ispitivali, {to je bila dodatna neprijatnost, {to sam ja doìveo kao wihov svojevrsan pritisak, kao nameru da zbog tih okolnosti bez mnogo razmi{qawa kaèmo sve {to bi oni èleli da ~uju, samo da se {to pre razi|emo. Mene su najvi{e ispitivali na okolnost organizacije Srpskog ~etni~kog pokreta i Srpske radikalne stranke. Najvi{e pitawa odnosilo se na to {ta je i na koji na~in [e{eq nare|ivao i zapravo sva pitawa su bila fokusirana na Vojislava [e{eqa. Pitali su da li èlim dobrovoqno da dam izjavu, na samom po~etku mi nisu rekli u kom svojstvu me saslu{avaju. Tek u toku razgovora nezadovoqni mojim odgovorima jedan od wih, ne znam da li Bugarin ili Norveànin, mi je rekao da vodim ra~una {ta govorim, jer bih i ja mogao biti optuèn. Rekao sam da je neozbiqno takve razgovore obavqati u kafani, na {ta su oni rekli da je to zbog toga {to nisu hteli da me maltretiraju pozivima, iako sam ja upravo ovo doìveo kao maltretirawe. Ne se}am se sa sigurno{}u da li su ovaj razgovor snimali, mada pretpostavqam da jesu. Prevodilac je bio musliman, {to sam doìveo kao poseban pritisak i provokaciju, jer su oni pri~ali o navodnim muslimanskim `rtvama, a ja sam imao i strah, jer nisam znao odakle je taj prevodilac. U toku razgovora jo{ jedanput su me upozorili da traè istinu ili }u i sam biti optuèn. Po{to sam ja i govorio samo istinu, shavatio sam da wih to zapravo i ne interesuje, ve} da oni ho}e da me prisile da ja kaèm ne{to {to bi wima odgovaralo. Primetio sam da je ovo drugo upozorewe izgovorio veoma ù~no, to sam primetio zbog tona kojim se obratio da mi to prevede. U toku celog razgovora postavqali su sugestivna pitawa i navodili na odgovore. O~igledno su hteli da takvim psiholo{kim pritiscima uti~u na ono {to sam èleo da kaèm. îni mi se da sam tada potpisao zapisnik, nisam potpuno siguran, ali sam siguran da mi nisu dali primerak tog zapisnika. Jedan od wih mi je dao vizit-kartu i rekao da mogu u svako doba da mu se javim, ako budem imao takvu potrebu, ili bilo kakve probleme. Verovatno je èleo da ostavi utisak ~oveka koji je moj prijateq, da bi lak{e dobio neke informacije koje su oni èleli. Jo{ su mi rekli da, ako imam vizu, mogu da putujem gde god èlim, ali da mi oni ne garantuju da me negde na nekoj 55

granici ne}e uhapsiti, jer oni, kao, ne znaju {ta su drugi svedoci o meni izjavili. Ova informacija je tako|e bila pritisak na mene, to je trebalo da izazove strah, a u strahu ~ovek moè i da poklekne pred pritiscima. Ja zapravo nisam mogao da razumem da li me ispituju kao potencijalnog optuènog ili kao svedoka, mada se ve}ina wihovih pitawa odnosila na dr Vojislava [e{eqa i ba{ kod tih pitawa su bili najsugestivniji, maltene su mi ’stavqali u usta’ neke odgovore koje ja nisam ni pomenuo. Na~inom ispitivawa hteli su me da privole na wihove odgovore. To je posebno bilo prisutno kada mi isto pitawe postavqaju na svakih pola sata, ~ime su hteli, ili da me zbune, ili da izgubim strpqewe pa da kaèm {ta god oni ho}e samo da se sve {to pre zavr{i. Ja iz iskustva znam da je to na~in da se dobije èqeni odgovor. Ja sam drugim qudima skretao pa`wu da ne nasedaju na takve provokacije i psihi~ke pritiske, jer sam video da su uigran tim. Jedan pita jedno, drugi upada sa drugim pitawem i veoma je te{ko zadràti koncentraciju, {to i jeste wihov ciq. Pitali su me da li èlim da budem svedok optu`be, ali nisu rekli protiv koga. Rekli su da mo`da postoji optu`nica protiv nekoga, ali da oni to ne znaju. To je poseban vid pritiska, ta nedoumica, zapravo strah da mo`da postoji optu`nica i protiv mene, vaqda je trebalo da me natera da pristanem da svedo~im protiv koga god oni èle. Posebno su se raspitivali pod kojim okolnostima sam iskqu~en iz Srpske radikalne stranke, sugerisali su da je tu bilo nekih problema, {to sam ja negirao. I naglasio da iz stranke nisam imao nikakvih pretwi i da u Srpskoj radikalnoj stranci imam mnogo prijateqa. Nekoliko puta u toku razgovora ~inilo mi se da pitawa nisu samo sugestivna, ve} i prete}a. Pogotovo jedan od wih, koji je uglavnom }utao i kao nezainteresovano posmatrao, upadao je povremeno sa potpitawima, ili navodio na odgovore. Ovo je bilo tipi~no policijsko ispitivawe, unakrsno, sa o~iglednim pritiskom. Posebna je wihova drskost iskazana u tome {to su sve radili u kafani, na javnom mestu, tako re}i na o~igled svih mojih sugra|ana, {to je moglo dovesti do razli~itih sumwi i negativnog uticaja na moj ugled i na moju porodicu. Ose}ao sam se potpuno nebezbedno, a strah sam ose}ao jo{ bar mesec dana posle tog razgovora. Posebne neprijatnosti sam imao {to su po gradu po~ele da kruè pri~e da sam dobio neke autobuse u zamenu da svedo~im protiv [e{eqa. U Loznici, 27. januara 2007. godine. Izjavu dao Dragan Cvetinovi}”. IV Ov.br. 2293/07, potvr|uje se da je Dragan Cvetinovi}, svojeru~no potpisao ovu ispravu-priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|en je na osnovu li~ne karte broj 145228/99, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od dinara 292,50 ispla}ena je i poni{tena. êtvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 19. februara 2007. godine, ovla{}eni slu`benik... 56

Borislav Bogunovi} Borislav Bogunovi} je dao izjavu, koja je 20. februara 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod V Ov. br. 421/07. “Ja Borislav (Du{ana) Bogunovi} ro|en u mestu Negoslavci, Vukovar, Republika Hrvatska, 25. 03. 1950. godine, broj li~ne karte 96554, izdata od strane Odeqewa unutra{wih poslova u [idu, JMBG 2503950303238, sa prebivali{tem u [idu, ulica Vojvo|anskih brigada broj 11, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, govorim srpskim jezikom, po zanimawu ekonomista, Izjavqujem: U drugoj polovini 2002. godine bio sam pozvan od strane ha{kih istraìteqa u sedi{te wihove kancelarije, koja se nalazi na Dediwu u Beogradu, bio sam pozvan telefonom. Ja sam oti{ao u tu kancelariju gde su me ispitivali nekoliko sati, traè}i od mene da im kaèm o de{avawima u Vukovaru 1991. godine. Tom prilikom bilo je uop{tenih pitawa koja su se odnosila na vojsku, policiju i teritorijalnu odbranu. Tom prilikom nisam imao bilo {ta da kaèm {to bi moglo da na{kodi vojsci, policiji i teritorijalnoj odbrani. Drugi put su me istraìteqi Ha{kog tribunala pozvali posle godinu dana, i to posle ubistva Zorana \in|i}a. Opet su me pozvali putem telefona, jer su mi prethodno zapretili da se moram odazvati svaki put kada me oni pozovu. Po{to sam osetio ozbiqnu pretwu, morao sam oti}i opet u tu kancelariju ha{kih istaìteqa u Beogradu na Dediwu. Tada su me ispitivali dva dana. Prvi dan su me ispitivali ujutru od 10 pa do 18 ~asova posle podne gde su me pustili, a potom mi naredili da moram do}i sutradan u wihovu kancelariju uz pretwu, tako da sam morao oti}i i drugi dan, gde su me zadràli i ispitivali od 10 do 17 ~asova posle podne. U toku ispitivawa u ova dva dana, traìli su od mene da im kaèm {ta je radio Arkan na podru~ju Sremsko–barawske oblasti, dok se Arkan nalazio na tom podru~ju. Pitali su me potom koja je bila uloga Radovana Stoj~i}a-Baye dok je boravio na tom podru~ju. Postavqali su mi vi{e puta pitawe da li ja znam ne{to vezano za ’Ov~aru’ i za u~e{}e JNA na podru~ju Vukovara, posebno koju su ulogu imali i {ta su radili [qivan~anin, Mrk{i} i Radi}. Jedno od pitawa bilo je i pitawe vezano za organizaciju i delovawe teritorijalne odbrane u Vukovaru. Pitali su me i o tome kako je bila formirana milicija u Sremsko–barawskoj oblasti, na ~ijem ~elu sam ja bio kao ministar unutra{wih poslova u Sremsko–barawskoj oblasti. Tada su mi ponudili da budem za{ti}en svedok, da mi promene identitet, da mi obezbede boravak u drugoj dràvi, kao i dovoqnu koli~inu novca za mene i moju porodicu. Znam da su mi tada nudili u velikom iznosu, i to u dolarima. Iako je sve ovo vr{eno uz pritisak, pretwu i prinudu, ja sam to sve odbio i nikada ne}u prihvatiti da ni za koju cenu budem za{ti}eni svedok, a niti }u sve57

do~iti protiv moga naroda i moje dràve. Iako sam traìo izjave o razgovoru sa ha{kim istraìteqima, kako 2002, tako i tada 2003. godine, meni nisu hteli dati primerak izjava, a izjave su diktirane i pisane na engleskom jeziku, a ja engleski jezik ne razumem, tako da ja ne znam {ta su oni mogli u moje izjave unositi. Prvi put kada sam bio ispitivan, ispitivao me je jedan istraìteq Ha{kog tribunala 2002. godine, a u 2003. godini, ispitivala su me trojica istraìteqa Ha{kog tribunala. Tre}i put, ta~nije 8. februara 2007. godine, bio sam pozvan od strane istraìteqa Ha{kog tribunala, prethodno putem telefona da 8. februara do|em u kancelariju Ha{kog tribunala u Beogradu, {to sam opet morao i nerado da odem, jer je ovo bilo nezapam}eno {ikanirawe i maltretirawe mene ~ije posledice trpim ja i moja porodica, ìve}i u strahu da mi itraìteqi Ha{kog tribunala ne nameste i ne na{kode. U toku ovog ispitivawa, 8. 2. 2007. godine, traìli su od mene da im kaèm koja je uloga bila Jovice Stani{i}a kao na~elnika DB–a za Srbiju, za vreme ratnih de{avawa u Sremsko–barawskoj oblasti. Zatim su me pitali za Franka Simatovi}a, za kojeg su kazali da je bio komandant Crvenih beretki. Ovog puta jedan ha{ki istraìteq mi je postavio vi{e pitawa vezanih za prof. dr Vojislava [e{eqa. Prvo pitawe bilo je {ta ja znam u vezi posete prof. dr Vojislava [e{eqa Vukovaru, da li je tada Vojislav [e{eq govorio na megafon da sve usta{e treba poklati i proterati iz Vukovara. Ja sam na ova pitawa odgovorio i rekao da je jednom prilikom, u jesen, 1991. godine, Vojislav [e{eq do{ao u Vukovar, da sam ga do~ekao u selu Negoslavcima, te da smo zajedno oti{li u Vukovar, obi{li malo grad, tada Vojislav [e{eq uop{te niji govorio na megfon, niti se ikome obra}ao ili pretio, nije bio ni na kakvom sastanku tom prilikom i nije se dugo zadràvao u Vukovaru, ve} se odmah vratio za Beograd preko [ida. Ponovo su mi nudili da budem za{ti}eni svedok, sa svim gore navedenim privilegijama, da mi se promeni identitet, da mogu da idem u drugu dràvu da ìvim sa porodicom, da }e mi obezbediti dovoqno novca da ìvim u drugoj dràvi sa porodicom, insistiraju}i da ja budem svedok Tuìla{tva Ha{kog tribunala, {to sam opet izri~ito i kategori~no odbio. Ja Bogunovu} Borislav ovu izjavu dajem bez ikakvog pritiska i prinude. U Beogradu, 20. februara 2007. godine. Izjavu dao Bogunovi} Borislav”. V Ov.br. 421/07, potvr|uje se da je Bogunovi} Borislav, svojeru~no potpisao ovu ispravu–priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj 96554/07 odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od dinara 422,50 ispla}ena je i poni{tena. êtvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 20. februara 2007. godine, ovla{}eni slu`benik... 58

An|elko Trnini} An|elko Trnini} je dao izjavu, koja je 21. februara 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu IV Ov.br. 2455/2007. “Ja An|elko (Dragoquba) Trnini}, nadimak ’Trno’ ro|en 5. februara 1967. godine u selu Brati}, Op{tina Loznica, Republika Srbija sa prebivali{tem u selu Brati}, Op{tina Loznica, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dràvqanstvo Republike Srbije, govorim srpski, bez stalnog zaposlewa, Izjavqujem: Mene su istraìteqi Ha{kog tribunala zvali telefonom, ne se}am se datuma, ali znam da je bilo prole}e 2006. godine. Javila se neka èna, predstavila se, ali joj se imena ne se}am, znam da je srpsko. Rekla je da radi u kancelariji nekog Yonsona iz Tuìla{tva u Hagu. Pitala je da li pristajem da razgovaram sa wim. Pristao sam. Pretpostavqam da su broj mog mobilnog telefona dobili iz SUP-a Loznica, jer sam ina~e ube|en da mi prislu{kuju razgovore. Razgovarao sam sa tim Yonsonom oko sat vremena. On je o meni znao sve, znao je da sam zbog ubistva doktora Vidovi}a bio u zatvoru, mada ih to nije mnogo interesovalo. Najvi{e su me pitali o radikalima, o tome da li je meni neko iz Srpske radikalne stranke nare|ivao u toku rata. Pitali su da li znam i{ta protiv dr Vojislava [e{eqa ili bilo kojeg drugog radikala. Sve {to sam imao da kaèm rekao sam. U stvari, da ne znam ni{ta. Niti je mene Vojislav [e{eq poslao u Zvornik, niti je bilo {ta nare|ivao on, niti bilo koji drugi radikal u Zvorniku. On je mene tih sat vremena uporno pritiskao da svedo~im protiv [e{eqa i rekao mi da, ako svedo~im, ne}u imati nikakvih problema, da se ne bojim nikoga sa srpske strane, da }e oni da me za{tite. Rekao je, ako se bojim za svoju bezbednost, za svoj ìvot i ìvot svoje porodice, da slobodno kaèm, da }e oni do}i po nas, ali da ja pre toga treba da dam neku izjavu, ako im kaèm da ne{to znam {to ne smem da saop{tim. A u toku celog razgovora pitali su za [e{eqa, da li je dolazio u Zvornik, da li je tamo imao dobrovoqce, da li su [e{eqevi dobrovoqci vr{ili ratne zlo~ine, i sve u tom smislu. Rekao je da bi, ako sam i ja vr{io ratne zlo~ine, to moglo da se potire, odnosno da ne}u biti optuèn u zamenu za moje svedo~ewe protiv [e{eqa. Odbio sam sve wihove ponude i rekao im da oni samo rade svoj posao, da me ne interesuju wihove ucene i pretwe. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zemunu, 3. februara 2007. godine. Izjavu dao An|elko Trnini}”. IV Ov.br. 2455/07, potvr|uje se da je An|elko Trnini}, svojeru~no potpisao ovu ispravu-priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|en je na osnovu li~ne karte broj 150660/99, izdata u Lozni59

ci, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od dinara 292,50 ispla}ena je i poni{tena. êtvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 21. februara 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Miroslav Vukovi} Miroslav Vukovi} je dao izjavu, koja je 20. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov. 1905/07. “Ja srpski ~etni~ki vojvoda Miroslav (Milomira) Vukovi}, nadimak êle, ro|en 23. septembra 1952. godine u â~ku, op{tina â~ak, Republika Srbija, sa prebivali{tem u â~ku, ul. Bulevar Vuka Karayi}a broj 23/10, sa li~nom kartom broj 195376, JMBG 2309952782833, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dràvqanstvo Republike Srbije, govorim srpski, po zanimawu penzioner, prethodno zanimawe bravar, Izjavqujem: Prvi kontakt sa predstavnicima Ha{kog tribunala imao sam 22. novembra 2002. godine u mojoj kancelariji u Beogradu. Prethodno su me zvali telefonom i dogovorili ovaj susret. Ja sam obezbedio prisustvo mojih advokata, a obavestio sam i novinare koji su ~ekali u drugoj kancelariji. Tada sam razgovarao sa Norveàninom Fil Tolefsenom Pakistancem koji se zvao Kan, a sa wim je bila i èna prevodilac, zvala se Mira. Oni su bili iznena|eni kad su se pojavili novinari i slikali ih, jer to nisu o~ekivali. Ja sam im pokazao Zakon o saradwi sa Ha{kim tribunalom i rekao da ne èlim da govorim, jer me niko nije oslobodio ~uvawa dràvne ni vojne tajne i da ne èlim da odem na robiju zbog ne~eg {to bi neko mogao da proglasi tajnom, s obzirom da se u Srbiji pod tada{wom vla{}u nije znalo ni {ta je dràvna, ni {ta je vojna tajna. Na tom prvom sastanku jasno su mi rekli da od mene traè da svedo~im protiv Milo{evi}a, [e{eqa, Karayi}a i Mladi}a i ponudili su mi blanko ~ek, rekli su da sam upi{em iznos koji ho}u za nagradu za ova svedo~ewa, oni }e taj novac odmah uplatiti. Rekli su da }u, ako èlim, biti za{ti}eni svedok i da }e za{tititi i obezbediti moju porodicu. Odbio sam da svedo~im u Hagu, odbio sam ponu|eni ~ek i rekao da mi te pare ne trebaju, a odbio sam i da budem za{ti}eni svedok, jer nemam od koga da se {titim. Taj Tolefsen mi je tom prilikom rekao da ako odbijem wihove ponude, ja idem u Hag kao osumwi~eni za ratne zlo~ine. Rekao sam da mogu da me odvedu u Hag, ali da na wihove ucene ne}u pristati. Ja sam o svemu ovome odmah obavestio novinare i ispri~ao {ta su traìli od mene i {ta su mi nudili. Ja sam ~ak zamolio novinare koje znam da odu do Voje, da mu kaù da su me ovi kontaktirali, bez obzira {to ne govorimo, ne mora da zna~i da ~ovek ne treba da zna o ~emu se radi. Da li su oni oti{li, ja stvarno ne znam. 60

Posle toga me nisu kontaktirali sve do 2. januara 2005. godine. Tada sam dobio obave{tewe da me Savet ministara oslobodio ~uvawa dràvne tajne. Ja sam sve do maja 2005. godine uspevao da izbegnem taj drugi susret. Posle tog drugog kontakta sa po~etka 2005. godine ja sam imao stra{nih psihi~kih problema, verovao sam da }e ispuniti svoju pretwu i da }e me prilikom ispitivawa uhapsiti. Za tih ~etiri, pet meseci smr{ao sam skoro 50 kilograma. Porodicu sam tako|e bio pripremio za moje hap{ewe. Ipak se nisam dvoumio, ja sam ~astan Srbin i nikad ne bih mogao da se prodam. Kao {to znam i da je Vojislav [e{eq ~astan ~ovek i nikad ne bih mogao da svedo~im protiv wega i da izmi{qam samo da bih mu napakostio, bez obzira na na{a me|usobna trvewa, jer je on po mom mi{qewu mnogo u~inio za na{ narod. Od januara do maja 2005. godine dobijao sam anonimne pozive, javqali su se navodno prijateqi iz inostranstva koji su nudili za{titu meni i mojoj porodici. Mewali su naglasak, hrvatski, bosanski, crnogorski i to je trebalo da bude neki pritisak pre mog saslu{awa pred ha{kim istraìteqima. Moj drugi razgovor sa ha{kim istraìteqima trajao je tri dana, ja sam insistirao da sa mnom bude moj advokat Sveta Pavlovi} na {ta su jedva pristali, nudili su mi neke advokate sa wihovog spiska pa mi je odmah bilo jasno da se radi o novcu i o advokatima koji su samo zbog toga na wihovom spisku. Mom advokatu nisu dali da govori, taj [ve|anin je urlao svaki put kad moj advokat poku{a ne{to da kaè. Insistirali su da optuìm Vojislava [e{eqa, bili su informisani da smo nas dvojica u sva|i i nisu mogli da shvate za{to ja wega branim. Obja{wavao sam im da oni tu na{u sva|u ne mogu da shvate i da ja [e{eqa uop{te ne branim, ve} samo govorim istinu i iznosim ~iwenice koje znam. Jako sam se iznenadio kad su mi pro~itali snimqeni telefonski razgovor izme|u mene i [e{eqa iz januara 1992. godine kada sam ja bio u bolnici u Somboru. Ovaj drugi razgovor vodio je Nemac Maks Majer kao zastupnik Karle del Ponte, a bio je prisutan i jedan [ve|anin kome ne znam ime, a bio je i jedan Belgijanac, ova dvojica su uglavnom ne{to zapisivali, i tada sam kod Belgijanca video neku svesku i uspeo sam da pro~itam da oni tu u Beogradu u ul. Jevrema Gruji}a imaju pritvorsku jedinicu, gde osumwi~enog mogu da zadrè i do devedeset dana. Ja nisam pristajao da preno}im kod wih i pu{tali su me svaki dan ku}i, pa sam ujutru dolazio. Tako tri dana. Oni su sve vreme ispred sebe imali lap top i gomilu dokumentacije, a na predwoj strani je pisalo latinicom êle. Razgovor su snimali, a ja sam insistirao da i ja snimam audio-kasete, jer wima nisam verovao posle pritisaka, pretwi i ucena koje sam ve} doìveo, a i danas strepim da se ne desi da oni ispune pretwe i da me odvedu u Hag, ili da me isporu~e Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. Izjavu dao Srpski ~etni~ki vojvoda Miroslav Vukovi}”. 61

Op{tinski sud u Kragujevcu, na osnovu upisnika Ov. 1905/07 tvrdi i overava da je potpisnik izjave ovu izjavu li~no potpisao i u svemu priznao za svoju. Identitet potpisnika izjave je utvr|en na osnovu li~ne karte pokazane slu`beniku za overu. Taksa za overu u iznosu od 96,00 dinara je napla}ena. U Kragujevcu dna 20. februara 2007. godine, slu`benik za overu...

Sre}ko Radovanovi} Sre}ko Radovanovi} je dao izjavu, koja je 20. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov. 1906/07. “Ja, srpski ~etni~ki vojvoda Sre}ko (Ilija) Radovanovi}, ro|en 5.1.1949. godine u Aran|elovcu, sa prebivali{tem u Kragujevcu ul. Grada Karare br. 28, lk. br. 392210, JMBG 0501949720054, izdata od SUP-a Kragujevac, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, govorim srpski jezik, po zanimawu penzioner, prethodno zanimawe: policajac, Izjavqujem: Do prvog kontakta sa istraìteqima Ha{kog tribunala do{lo je u novembru 2002. godine, telefonom. Po dogovoru postignutom u tom telefonskom razgovoru u toku januara 2003. godine, ne se}am se datuma, oti{ao sam u Beograd u ulicu Jevrema Gruji}a gde su sa mnom obavili razgovor istraìteqi Ha{kog tribunala Tores Soldal iz Norve{ke i Majk Stefanovi} iz Australije. Ovaj razgovor trajao je tri dana, ali ne zaredom. Predmet wihovog interesovawa bilo je moje u~e{}e u ratu, ko me je uputio na rati{te, moje delovawe u Srpskoj radikalnoj stranci i Crvenim beretkama. Ovi razgovori snimani su video-kamerom (samo jedan deo) do trenutka kada sam shvatio {ta oni ho}e, odnosno wihove namere. U toku celog razgovora nagove{tavali su da su spremni da me aboliraju za moju navodnu ’komandnu odgovornost’ za neke navodne ratne zlo~ine, u zamenu za moje svedo~ewe protiv Jovice Stani{i}a, Franka Simatovi}a-Frenkija i dr Vojislava [e{eqa. U toku celog razgovora bilo mi je jasno da oni mene vide kao potencijalnog svedoka u ovim ha{kim procesima. Govorili su da, ako svedo~im, da }u biti oslobo|en neke odgovornosti, mada ja ni tada, a ni sada ne znam za {ta bih trebao da budem odgovoran. Sa ovih razgovora nisam dobio nikakav zapisnik, niti audio ili video snimak, iako sam to traìo i oni su mi obe}ali. Nikakav zapisnik nisam potpisao. Posledwi razgovor te 2003. godine obavili smo u Kragujevcu, u kafi}u ’Tajm’, jer sam ja odbio da ponovo idem u Beograd. Tada su mi pomiwali i novac, odnosno kako su rekli ’adekvatnu nagradu’ za moje svedo~ewe. Kategori~ki sam to odbio, jer pre svega, kao ~astan Srbin ne bih mogao da nanesem takvu sramotu ni sebi ni svojoj porodici. Ha{ki istraìteqi nisu razumeli ovakav moj stav, pa su me podse}ali da oni znaju da ja nisam u dobrim odnosima sa Vojislavom [e{eqem i da bi wima bilo logi~no da ja wega u 62

takvoj situaciji teretim. Ja sam se posle toga sklonio iz grada, jer sam shvatio da sve to sa wihove strane uop{te nije naivno. Nekoliko godina me nisu pozivali, pa sam mislio da je to zavr{ena pri~a, pa sam bio iznena|en kada su me pre dvadesetak dana pozvali telefonom. Prevodilac mi je rekao da sa mnom èli da razgovara izvesni Paolo, Italijan, li~ni izaslanik Karle del Ponte. Rekao je da èli da razgovara sa mnom u dobroj nameri i da ga interesuje samo istina. Ovaj drugi razgovor obavqen je u Beogradu 9. februara 2007. i trajao je 4 sata i 35 minuta. Razgovor je bio sli~an onom prethodnom, s tim {to mi je taj Paolo naglasio da je jedini na~in da ja budem oslobo|en odgovornosti za navodne ratne zlo~ine puna i bezuslovna saradwa sa wim. Svaki ~as je izlazio, meni je kao biv{em policajcu jasno da je izlazio da se konsultuje sa nekim i da je meni ostavqao vremena da prihvatim wihove pretwe i ucene. Sve vreme razgovora otvoreno su me pritiskali da budem svedok protiv Vojislava [e{eqa i nagla{avali da o ovome ne smem ni sa kim da pri~am. Nudili su mi azil, pitali u kojoj zemqi bih voleo da ìvim, rekao sam da ne èlim da idem iz Kragujevca, ali da imam saznawa da je lepo ìveti u [vajcarskoj, jer mi tamo ìvi pastorak. Taj Paolo je rekao da nije nikakav problem da mi obezbedi azil u [vajcarskoj, samo da mora da konsultuje svoje pretpostavqene. Tada mi je ponudio i finansijsku podr{ku za mene i porodicu, dok se navodno ne sna|em u toj novoj sredini. Naglasio je da o tome otvoreno ne smem da razgovaram ni sa porodicom, ve} da ih nekako izokola pripremim za to, mada nisam razumeo ni kako ni za{to. Rekao sam da mi ne pada na pamet da svedo~im, da mi ne treba wihova za{tita i da mi je jasno da oni nisu ni spremni da realizuju ono {to obe}avaju, jer mi za taj boravak u Beogradu nisu platili ni dnevnicu ni pune putne tro{kove, sa obrazloèwem da Ujediwene nacije nisu isplatile tro{kove Ha{kom tribunalu i da su u finasijskoj oskudici. Ovo je bilo bukvalno ~etiri i po sata unakrsnog ispitivawa, vi{e puta su postavqali ista pitawa, ali na razli~ite na~ine i jasno mi je bilo da èle da iznude odgovor koji bi zadovoqavao ha{ko tuìla{tvo. Po{to sam odbio wihovu ponudu za azil u nekoj stranoj dràvi i wihovu finansijsku pomo}, kao i za{titu koju su mi ponudili u slu~aju da imam bilo kakvih problema sa nekim u Srbiji, pitao me je ako ve} ne}u da budem svedok Tuìla{tva da li to zna~i da }u biti svedok Vojislava [e{eqa. Rekao sam da to nije wihov problem i da to zavisi od [e{eqevog izbora svedoka i da do sada nisam imao nikakve kontakte sa Timom za odbranu gospodina Vojislava [e{eqa, na {ta su mi oni rekli da postoji velika verovatno}a da }e me pozvati iz Tima gospodina Vojislava [e{eqa, ali da bi ja to trebao da odbijem i da u eventualnom mom pojavqivawu pred ve}em ha{kog tribunala iznesem samo istinu, iako je meni jasno da wih ne interesuje istina ve} iskqu~ivo progon Srba. U Kragujevcu, 20. februara 2007. godine. Izjavu dao srpski ~etni~ki vojvoda Sre}ko Radovanovi}.” 63

Op{tinski sud u Kragujevcu, na osnovu upisnika Ov. 1906/07 tvrdi i overava da je potpisnik izjave ovu izjavu li~no potpisao i u vemu priznao za ve. Identitet potpisnika izjave je utvr|en na osnovu li~ne karte pokazane slu`beniku za overu. Taksa za overu u iznosu od 96,00 dinara je napla}ena. U Kragujevcu, dana 20. februara 2007. godine, slu`benik za overu...

Slobodan Ze~evi} Slobodan Ze~evi} je dao izjavu, koja je 22. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov. 2048/07. “Ja, Slobodan (Branko) Ze~evi}, ro|en 28. 10. 1956. godine u Kragujevcu, sa prebivali{tem u Kragujevcu, ul. Grada Karare br. 3/15, lk. br. 388241, JMBG 2810956720019, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, govorim srpski jezik, po zanimawu metalogloda~, zaposlen u Preduze}u za puteve, Izjavqujem: Do prvog kontakta sa istraìteqima Ha{kog tribunala do{lo je telefonom u prole}e, ne se}am se ta~no koji je mesec bio, mislim mart, 2003. godine. Pozvali su me na moj ku}ni broj, javila se ènska osoba, ne mogu da se setim imena, rekla je da zove iz kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu. Pitala me je da li èlim sa wima da sara|ujem, da budem svedok protiv dr Vojislava [e{eqa. Rekla mi je da treba im dam podatke gde sam, kada i preko koga oti{ao na rati{te, da znaju da sam dobrovoqac i da ih interesuje da li me je poslala neka stranka ili ko drugi. U tom kontaktu, ona mi je rekla da u slu~aju da pristanem sa wima da sara|ujem, da teretim dr Vojislava [e{eqa, ne treba da brinem za materijalnu nadoknadu. Ja sam im kategori~ki odgovorio da mene to ne interesuje i da se ja ne bavim politikom i da ne èlim sa wima da sara|ujem. Time je taj prvi razgovor zavr{en. Iako sam bio u svom odgovoru na takve wihove ponude sasvim jasan, ona mi je rekla da razmislim i da }e me opet pozvati kroz nekoliko dana. Opet su pozvali nakon 15 dana, nisam bio kod ku}e, javila se moja supruga, opet ènski glas, supruga je rekla da nisam trenutno tu. Pro{lo je samo par dana i u ve~erwim satima je pozvala ista ènska osoba, kao i prvi put, tada sam se ja javio, opet se predstavila i rekla da zove iz kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu. Pitala me je da li sam razmislio o wihovoj ponudi i da ako jesam da }e da mi po{aqu formular koji ja treba da popunim kako bi otpo~eli saradwu. Rekla je i to da ne treba da brinem zbog finansija, ako pristanem da svedo~im protiv dr Vojislava [e{eqa da }e mi nadoknaditi i dolazak u Beograd i sve {to bude bilo potrebno, da }u biti finansijski obezbe|en. Opet sam joj ponovio da ne èlim saradwu sa wima i da me vi{e ne uznemiravaju i pozivaju. Od tada se vi{e nisu javqali. U Kragujevcu, 22. februara 2007. godine. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritisaka. Izjavu dao Slobodan Ze~evi}.” 64

Op{tinski sud u Kragujevcu, na osnovu upisnik Ov. 2048/07, tvrdi i overava da je potpisnik izjave ovu izjavu li~no potpisao i u svemu priznao za svoju. Identitet potpisnika izjave je utvr|en na osnovu li~ne karte pokazane slu`beniku za overu. Taksa za overu u iznosu od 96,00 dinara je napla}ena. U Kragujevcu, dana 22. februara 2007. godine, slu`benik za overu...

Slavko Aleksi} Slavko Aleksi} je dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u Osnovnom sudu u Trebiwu pod 095-O-OV- H-07-000044. “Ja, Slavko Aleksi}, iz Bile}e, li~na karta broj 04FAA4379, JMBG 0109956172685, sa adresom Bogda{i}i, Bile}a, Izjavqujem: Mene su jo{ 2002. godine traìli iz kancelarije Tuìla{tva Ha{kog tribunala radi ’razgovora’ kako su tada govorili. Kona~no, mesec dana pre dobrovoqnog odlaska dr [e{eqa u Hag, januara 2003. u Bile}i sam se sastao sa Janom van Hekeom. Niti sam ~uo u medijima da je gotova optu`nica protiv Vojislava [e{eqa, niti sam to znao. Ovaj, Jan van Heke, sa kojim sam razgovarao, to je Belgijski advokat koji je radio u Tuìla{tvu (bar se tako predstavio). On mi je rekao da je on Milo{evi}a odveo iz Batajnice u bazu u Tuzli, Orao. Iz Tuzle su vaqda, oti{li za Hag. Rekao mi je da je to isto u~inio sa generalom Gali}em, komandantom Sarajevsko-romanijskog korpusa. Zna~i, {ta je bilo na tom sastanku: Rekao mi je da je wegova {efica Karla del Ponte, da samo woj polaè ra~une i nikome drugom. Tako|e mi je rekao da je radio u Tuìla{tvu do 1997. godine; u Hagu – tako se bar, predstavio. Mene je, izme|u ostalog, interesovalo za {ta me optuùju. Eto, onda sam saznao od wega da je re~ o uobi~ajenoj optu`nici; zlo~ini protiv, kako to oni karakteri{u, zakona i obi~aja rata, snajperisawe i granatirawe po Sarajevu, silovawa i ubistva, kori{}ewe muslimana kao ìvog {tita – {to nema blage veze ni sa ~im. Van Heke mi je tada rekao da }e me ~astiti da odleìm deset do petnaest godina gde ja ho}u. Poturio mi je pod nos papir da potpi{em saradwu sa Tuìla{tvom. To je ponovio dva, tri puta. âk me je i molio. Rekao je kako je ugodno pri~ati sa mnom, da su ~uli za mene da sam bio komandant jedne jedinice, da treba da se opravdam pred sudom da ja nisam zlo~inac i tako daqe. Nudio mi je papir da potpi{em. Za uslugu je traìo da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa, na moje veliko iznena|ewe, jer ja nisam ni znao da je optuèn; protiv Mom~ila Kraji{nika, generala Gali}a i tako daqe. U dva, tri navrata je to poku{avao: ’Hajde, molim te, potpi{i papir... ti si dobar ~ovek; ti si ovo, ti si ono...’ Uglavnom, sastanak je trajao sat vremena. Dao mi je vizit–kartu, da ako se predomislim da mu se javim. Naravno, nisam se nikad javio. Jo{ mi je re65

kao: ’Boji{ li se ako do|emo da te uhapsimo?’ Ja sam mu rekao da ja nisam ~ovek koji se predaje. Dakle, mene je Van Heke usmeno upoznao sa tim da je moja optu`nica podebela i ja sam to ozbiqno shvatio, s obzirom da su ve} poku{ali dva puta da me uhapse. Prvi put 6. juna 1996. godine u Lukavici; drugi put 10. jula kada je ubijen Simo Drqa~a u Doboju – isti dan nave~e u 21.30 1997. godine. Van Heke, mi je konkretno ponudio saradwu da budem svedok optu`be protiv [e{eqa, Kraji{nika, Gali}a i tako daqe. Zauzvrat bih bio nagra|en ili malom kaznom, ili novcem ili drugim identitetom. âk mi je pri~ao za jednog (verovatno ih ima vi{e) da su mu dali novi identitet, da ìvi u Kanadi. Papir koji su mi u dva–tri navrata nudili da potpi{em, bio je na engleskom i sadràvao je eto, kako oni to nazivaju da sam ja svedok optu`be. Ja slabo poznajem engleski, ali su moji prijateqi koji su bili sa mnom i prevodili mi preveli. Jo{ mi je re~eno da bih bio svedok protiv svih ~ija je optu`nica vezana za Sarajevo, tako|e u slu~aju [e{eqa za Sarajevo. Moj odgovor na ponudu Van Hekea bio je negativan. On mi je dao svoju vizit–kartu i wegov li~ni broj u slu~aju da se predomislim. Na kraju mi je, u vi{e navrata, ponovio da bih ja bio dragoceniji... od neprocewive va`nosti kao svedok optu`be nego kao osumwi~eni! Izjava je data istraìteqima Tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa. U Bile}i, 19. februara 2007. godine. Podnosilac izjave Slavko Aleksi}.” Apostile (Convention de la Haue du 5 octobre 1961). Zemqa Bosna i Hercegovina, da je ova javna isprava potpisana od strane Slavko Aleksi}, u svojstvu li~no, l.k. 04FAA4379, snabdjevena pe~atom ~igom Bile}a. U Trebiwu, tvrdi na dan 19. februara 2007. godine. Osnovni sud u Trebiwu pod br.OV-H 095-O-OV-H-07-000044, pe~at i potpis Milan Bosi}.

Vladimir Deanovi} Vladimir Deanovi} je dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Pan~evu pod Ov. br. 2401/07. “Ja Vladimir (Du{ana) Deanovi}, ro|en u Zagrebu dana 10. 2. 1930. godine, broj li~ne karte 139930 izdata od stranke Sekretarijata unutra{wih poslova u Pan~evu, JMBG 1002930860057 sa prebivali{tem u Pan~evu ulica Vojvode Radomira Putnika broj 5, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, govorim srpskim i nema~kim jezikom, po zanimawu diplomirani veterinar specijalista u penziji, Izjavqujem: Dana 24. januara 2007. godine, u 11.00 ~asova sreo sam se sa Glamo~anin Jovanom iz Pan~eva u restoranu ’Park’ u Pan~evu. U razgovoru sa Glamo~a66

ninom on je izjavio: u 2003. godini, posle ubistva predsednika vlade Republike Srbije Zorana \in|i}a bio pozvan od strane istraìteqa Ha{kog tribunala na saslu{awe u kancelariju Ha{kog tribunala u Beogradu. U toj kancelariji istraìteqi su ga ispitivali 4 dana. Septembra meseca 2006. godine ha{ki istraìteqi su ga ispitivali po drugi put u trajawu od 3 dana u wegovom stanu u Pan~evu, poku{avaju}i da ga pridobiju da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu. Prilikom ispitivawa oba puta, Glamo~anin je rekao da su na wega vr{ili pritisak da su ga ucewivali i pretili mu da }e ga odvesti u Hag na silu, ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Prilikom ispitivawa oba puta istraìteqi su nudili Glamo~aninu 1.000.000,00 dolara, promenu identiteta i garantovali mu promenu mesta boravka u nekoj drugoj dràvi, kako wemu tako i wegovoj porodici. Me|utim, Glamo~anin je izjavio da je odbio da bude svedok optu`be protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, ali da je morao pod pritiskom i pretwama da potpi{e svoju izjavu koja je pisana na engleskom jeziku, koja mu nije pro~itana na srpskom jeziku i da ni sam ne zna {ta je u toj izjavi napisano koju je morao potpisati pod prinudom i pritiskom i da je nikada ne}e kao takvu priznati, jer nije napisana na srpskom jeziku, dok engleski jezik ne razume. U toku ispitivawa Glamo~anin Jovan je rekao Ha{kim istraìteqima da ni za {ta ne moè da optuì ili okrivi Vojislava [e{eqa, jer se radi o ~asnom i po{tenom ~oveku. Na kraju razgovora u restoranu ’Park’ u Pan~evu, Glamo~anin mi je izjavio da je veoma zabrinut za sebe i svoju porodicu, jer mu je ozbiqno zapre}eno od strane Ha{kih istraìteqa da mora da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa. Ovom razgovoru prisustvovao je i Latinovi} @arko iz Pan~eva. Ja Deanovi} Vladimir ovu izjavu dajem dobrovoqno bez ikakvog pritiska i prinude. U Pan~evu, 19. februara 2007. godine. Izjavu dao Deanovi} Vladimir.” Ov. br. 2401/07 Op{tinski sud u Pan~evu, sud potvr|uje da je ovaj od strane utvr|eni prepis saglasan sa svojim ... U Pan~evu 19. februar 2007. godine, referent...

@arko Latinovi} @arko Latinovi} je dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Pan~evu pod Ov. br. 2400/07. “Ja @arko (Ilije) Latinovi}, ro|en u Podsrneti}i – Bravsko, Bosanski Petrovac, dana 29. 9. 1946. godine, broj li~ne karte 307155 izdata od Sekretarijata unutra{wih poslova u Pan~evu, JMBG 2909946860064 sa prebivali{tem u Pan~evu, ulica Bra}e Jovanovi}a broj 42, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, govorim srpskim jezikom, po zanimawu sam privatni preduzetnik, 67

Izjavqujem: Dana 24. januara 2007. godine, u 11.00 ~asova sreo sam se sa Glamo~anin Jovanom iz Pan~eva u restoranu ’Park’ u Pan~evu. U razgovoru sa Glamo~aninom on je izjavio: u 2003. godini posle ubistva predsednika vlade Republike Srbije Zorana \in|i}a bio pozvan od strane istraìtewa Ha{kog tribunala na saslu{awe u kancelariju Ha{kog tribunala u Beogradu. U toj kancelariji istraìteqi su ga ispitivali 4 dana. Septembra meseca 2006. godine ha{ki istraìteqi su ga ispitivali po drugi put u trajawu od 3 dana u wegovom stanu u Pan~evu poku{avaju}i da ga pridobiju da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu. Prilikom ispitivawa oba puta Glamo~anin je rekao da su na wega vr{ili pritisak da su ga ucewivali i pretili mu da }e ga odvesti u Hag na silu ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr. Vojislava [e{eqa. Prilikom ispitivawa oba puta istraìteqi su nudili Glamo~aninu 1.000.000,00 dolara, promenu identiteta i garantovali mu promenu mesta boravka u nekoj drugoj dràvi kako wemu tako i wegovoj porodici. Me|utim, Glamo~anin je izjavio da je odbio da bude svedok optu`be protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, ali da je morao pod pritiskom i pretwama da potpi{e svoju izjavu koja je pisana na engleskom jeziku, koja mu nije pro~itana na srpskom jeziku i da ni sam ne zna {ta je u toj izjavi napisano koju je morao potpisati pod prinudom i pritiskom i da je nikada ne}e kao takvu priznati, jer nije napisana na srpskom jeziku dok engleski jezik ne razume. U toku ispitivawa Glamo~anin Jovan je rekao ha{kim istraìteqima da ni za {ta ne moè da optuì ili okrivi Vojislava [e{eqa, jer se radi o ~asnom i po{tenom ~oveku. Na kraju razgovora u restoranu ’Park’ u Pan~evu, Glamo~anin mi je izjavio da je veoma zabrinut za sebe i svoju porodicu, jer mu je ozbiqno zapre}eno od strane ha{kih istraìteqa da mora da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa. Ovom razgovoru prisustvovao je i Deanovi} Vladimir iz Pan~eva. U Pan~evu, 19. februar 2007. godine. Ja Latinovi} @arko ovu izjavu dajem dobrovoqno bez ikakvog pritiska i prinude.” Ov.br. 2400/07, potvr|uje se da je Latinovi} @arko, svojeru~no potpisao ovu ispravu-priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost identiteta utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj 307155, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od dinara 97,50 napla}ena je i poni{tena na molbi za overu. Dana 19. februara 2007. godine, slu`benik suda...

@ivomir Avramovi} @ivomir Avramovi} je dao izjavu, koja je 28. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov. br. 2465/07, sa prilogom poziva istraìteqa Tuìla{tva, koji je prona{ao na ulaznim vratima stana i vizit-kartom istraìteqa Tomasa Akhajma. 68

“Ja, @ivomir (Milan) Avramovi}, ro|en 8. 5. 1953. godine u Topoli, sa prebivali{tem u Kragujevcu, ul. Darinke Radovi} 7, lk. br. 359781, JMBG 0805953720084, nacionalnost: Srbin, veroispovest: pravoslavna, govorim srpski jezik, po zanimawu bravar, zaposlen u ’Zastava kamioni’, Izjavqujem: Po~etkom 2003. godine, na ulazna vrata moje ku}e, istraìteq Ha{kog tribunala Tomas Akhajm je zaka~io poruku, napisanu latini~nim i }irili~nim pismom, a u kojoj me obave{tava da me traì i da èli hitno sa mnom da razgovara. U poruci je napisan broj telefona kancelarije, ime prevodioca i vreme od 9 do 17.30 svakog radnog dana da im se javim. Uz poruku je ostavio i svoju vizit kartu. Od kom{ija sam saznao da su me ~ekali ceo dan i ja sam ih ujutru pozvao iz po{te. Javila se ta èna prevodilac i pitala da li mogu da do|em u Beograd da tamo budem tri, ~etiri dana kako bi ha{ki istraìteq Tomas Akhajm obavio sa mnom razgovor. Odbio sam da idem u Beograd, a ona je rekla da sam izaberem mesto u Kragujevcu gde bi smo mogli da razgovaramo. I dogovorili smo se da se dva dana posle tog razgovora u 10 sati na|emo u hotelu ’Kragujevac’. U zakazano vreme do{li su taj Tomas Akhajm, èna prevodilac i jo{ jedna èna, ~ije ime nisam zapamtio. Odmah su mi rekli da oni znaju da sam ja u~estvovao u ratu, ali su èleli da im kaèm da li sam ~lan Srpske radikalne stranke, da li sam vi|ao Vojislava [e{eqa, da li je [e{eq dolazio na rati{te, s kim sam ja tamo oti{ao, ko nam je dao uniformu i naoruàwe. Rekao sam im da nikada nisam bio ~lan nijedne stranke, da sam [e{eqa vi|ao samo na televiziji i da ne znam od koga smo dobili uniforme i naoruàwe. Pitali su da li bih ja svedo~io protiv dr Vojislava [e{eqa u Hagu i rekli da mogu slobodno da pristanem, jer }e oni da za{tite i mene i moju porodicu. Ja sam to kategori~ki odbio, a oni su insistirali da do|em u Beograd da me tamo saslu{aju, da me ’obrade’ i da }e oni snositi tro{kove mog putovawa i boravka u Beogradu. Ponovio sam da ne èlim da do|em u Beograd i da ne}u da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa. Pre ovog razgovora ja sam se obratio advokatu Tatomiru Lekovi}u zato {to sam znao da on brani neke qude koji su optuèni za ratne zlo~ine, jer sam mislio da on moè da mi pomogne nekim savetom. Bio sam iznena|en kada mi je Lekovi} rekao da treba obavezno da razgovaram sa ha{kim istraìteqima, jer ako to odbijem da }u ja biti optuèn u Hagu zajedno sa Goranom Simovi}em zvanim Traqa i Zoranom Lazovi}em zvanim Laza, zbog nekog ratnog zlo~ina koji se navodno desio u Crkvinama. Pitao sam ga kako on to zna, da li on radi za Ha{ki tribunal, na {ta mi je on samo rekao da obavezno idem da dam izjavu. Posle ovog razgovora nisam vi{e imao kontakte sa predstavnicima Ha{kog tribunala. U Kragujevcu, 28. februara 2007. godine. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. Izjavu dao @ivomir Avramovi}.” 69

Ov.br. 2465/07, potvr|uje se da je @ivomir Avramovi}, svojeru~no potpisao ovu ispravu-priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost identiteta utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj 359781, izdate od ..., odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od dinara 96,00 napla}ena je i poni{tena na molbi za overu. Dana 28. februara 2007. godine, slu`benik suda...

Janko Laki} Janko Laki} je dao izjavu, koja je 2. marta 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov. br. 3013/07. “Ja Janko (Vujadina) Laki}, ro|en 19. septembra 1962. godine u Zeliwu, Op{tina Zvornik, Republika Bosna i Hercrgovina, sa prebivali{tem u Malom Zvorniku, ul. Ribarska br. 5, sa paso{em broj: 4588388, JMBG 1909962183907, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dràvqanstvo Srbije i Bosne i Hercegovine, govorim srpski jezik, nezaposlen, prethodno zanimawe konobar, Izjavqujem: Do mog prvog kontakta sa predstavnicima Tuìla{tva do{lo je u leto 2003. godine, a po~elo je telefonskim pozivima. Vi{e puta su zvali, porodica mi je prenosila da me traì neka èna. Meni je bilo sumwivo, nisam znao ko bi to mene mogao zvati na moj broj. Jedanog dana, sredinom avgusta, ja sam se javio na telefon kada je ta èna zvala. Ona se predstavila kao prevodilac Marina Vojvodi}, i rekla je da je kraj we tim istraìteqa, Yonatan Haris, Englez, i Irac Yerald, ne se}am se prezimena. Rekli su da èle sa mnom da razgovaraju o nemilim doga|ajima iz pro{log rata. Po{to sam ja mislio da se neko zeza iz mog okruèwa, ja sam traìo da se prekine ta veza, pa }emo se ~uti nakon 15 minuta. I tako je ura|eno. Nazovem ja svastiku u Beogradu, koja zna engleski, i kaèm joj ove brojeve koje sam uzeo od wih. Na kraju krajeva, bilo je verovatno tu nekih poziva, ali otkud ba{ iz Haga da me direktno zovu. I ona je nazvala te brojeve i oni su se javili na te brojeve. Eto, nakon 15–20 minuta nazvali su i taj razgovor je i{ao tako {to su oni traìli od mene da se na|emo, rekli su mi }emo do}i ako èlite u Beograd ili Sarajevo, ali ako vi mislite da vama nije bezbedno da tu date izjavu, vi moète izabrati zemqu u koju vi èlite u}i i mi }emo sve organizovati da biste dali izjavu. Ja sam tada otprilike wima rekao da ja imam moju dràvu, ja ne verujem da je to tako mogu}e, onda ako oni mene zovu ja, rekoh, moram da vidim, da se konsultujem. Ne mogu ja tek tako da pristanem na razgovor. Kada smo zavr{ili taj razgovor, ja sjedim sa ènom i kaèm kome ja sada da se obratim. Da idem u policiju, ispadam sam sebi smije{an, ja fakti~ki u mojoj dràvi nemam kome da se obratim. Oni su uporno nastavili da zivkaju, i kad je meni dosadilo ja sam im rekao: ’U redu, ja se ne}u odlu~ivati ni za kakve druge zemqe, ja }u do}i u va70

{u dràvu, u moju dràvu’. Oni kaù – pa kako to? Pa rekoh – jesu va{e kancelarije u Beogradu, i pristao sam da do|em u ulicu Jevrema Gruji}a broj 11, tu su im nekakve kancelarije, i tu sam do{ao 4. oktobra 2003. godine. Rekao sam im telefonom da ja nikakvu izjavu ne}u dati, a kamoli potpisati. Oni su opet insistirali da se vidimo. I kada sam tamo do{ao bio je na ulazu neki policajac, koji nas je propustio, nije ni{ta ni pretresao. U|em gore, popeo sam se u potkrovqe, jer je to, ~ini mi se, sprat i mo`da potkrovqe. Vidim kosi zidovi, sigurno su, rekoh, na vrhu. Ta èna je iza{la pred nas, prevodilac, ja sam imao svog prevodioca, nisam hteo da pristanem da do|em dok oni na to ne pristanu. Oni kaù da je to kr{ewe wihovog Statuta, rekoh ja ne}u da do|em, {ta me briga, i na kraju su pristali. Zna~i, nas dvoje smo do{li, popeli se gore, u tom trenutku kada smo mi u{li i sjeli do{la su ta dva istraìteqa iz neke druge prostorije, ali ne znam odakle. I onda su oni po~eli. Ja sam do{ao zato {to sam se pla{io da oni imaju nameru mene da hapse, pa da ja ne bih do{ao u situaciju da ova na{a policija i oni do|u da me pred djetetom hapse, da se brukam i da mi porodica doìvqava neprijatnosti, ja sam samo zato oti{ao. I kada smo do{li oni kaù, standardan uvod, prvo kaù kako ste putovali, ho}ete li sok, ho}ete li kaficu. Ja sam odbio sve. Onda su oni po~eli pri~ati kako su se, eto, dogodili stravi~ni zlo~ini, kako ovo, kako ono. Kada sam ja ugrabio prvu priliku, ja sam wima rekao ovo {to pi{e u novinama, ja sam pripadnik S^P, ne pada mi napamet s vama da pri~am na temu rata i ukoliko mislite da me to pitate, ja od ovog momenta }utim i mi smo zavr{ili razgovor. A ako èlite da me uhapsite, ako sam ja ne{to kriv, hajde brate lepo uhapsite, a ne dam vam ~ast niza{ta. Onda su oni }utali minut–dva, i tako se nakon pola sata taj prvi susret zavr{io. Ja iza|em i odem ku}i. Oni kaù da im je ào {to se to tako zavr{ilo. Eto, to je bio prvi susret. Zna~i, ja sam rekao da ne}u da pri~am o ratnim doga|ajima. Preko pola sata sam se ja zadrào, ja sam wima rekao – qudi, da li vi znate {ta traìte od jednog Srbina? Ne samo za mene. Vi traìte da ja budem u mojoj ku}i Vuk Brankovi}, ne treba mi ni{ta daqe. Samo u mojoj ku}i. Rekao sam im i da nema tih para za koje bih svedo~io protiv [e{eqa. E, onda su oni nakon par dana ponovili poziv, ja kaèm ne}u da kontaktiram. Oni su insistirali da treba da se vidimo, da imaju ne{to va`no, ja kaèm ako je va`no recite na telefon, {to se moramo vi|ati. Rekli su da nije telefon, i daqe su navaqivali i kada mi je dosadilo kao i prvi put, ja kaèm – u redu, ja para nemam ako vam se dolazi izvolite do|ite kod mene ku}i. Tako je i bilo. Bio je 29. oktobar 2003. Oni su prethodni dan isto zvali i rekli da }e do}i u Sarajevo da }e sleteti, pa da }e se uputiti kolima prema Zvorniku. Isto sam im rekao da ne}u dati izjavu, isto sam im rekao da ne èlim razgovarati jedan na prema tri, ~etiri ili pet, nego samo jedan na jedan. Do{li su u tri sata. Onda smo se mi, moji prijateqi, organizovali da vidimo {ta je to, kako }e to izgledati, pa smo poslali osobu koja 71

}e ih do~ekati u Zvorniku. Kada su do{li u Zvornik pred hotel ’Drinu’, re~eno mi je da ih je ~etiri ili pet u toj ekipi. Ja sam rekao da moè da do|e Yonatan. Oni su rekli da je to drasti~no kr{ewe Statuta, ja sam rekao – u redu, ako vi ne}ete, ne morate nikako i telefon sam iskqu~io. Na kraju je do{ao sam Yonatan. Oni su prvi u{li, ova djevojka i on u stan, ja sam do{ao kasnije. On meni kaè – nema smisla {ta vi meni radite. Ja kaèm – nije to ni{ta {ta vi nama radite, ovo je igra. E, onda je on do{ao, tu smo po~eli razgovarati, u su{tini {ta on nudi. Zaboravio sam re}i, kada smo bili u Beogradu da su oni meni rekli, kada sam ja ono rekao da ja rado nudim slobodu za ~ast, oni su rekli – mi }emo vama iz Ha{kog tribunala doneti papir, ukoliko vi pristanete da date izjavu za Tuìla{tvo, na kojem }e pisati da vas ne}e i ne moè goniti Ha{ki tribunal, bosanski, srbijanski i hrvatski sud, jer sam ja bio i u Hrvatskoj na rati{tu. Idemo redom. Oni su meni u Beogradu ovako rekli – mi smo vas planirali u predmetu Slobodana Milo{evi}a, ali po{to vi odugovla~ite kontakt sa nama, odbijate putem telefona da se na|emo, kako sam ih ja razumeo, ne{to je pro{lo, ti svedoci, zakqu~eno ne{to, pa je otpao Slobodan Milo{evi}. E sad, kada je on tu do{ao, razgovor se uglavnom svodio na to da bi oni najradije uzeli tu izjavu, a da bi oni meni zauzvrat obezbedili status za{ti}enog svjedoka. Ja sam traìo da nema uvijawa, da mora do}i i re}i otvoreno {ta èli. E, onda je on rekao – mi èlimo vas u procesu protiv Vojislava [e{eqa, kao svjedoka Tuìla{tva. To je u mojoj ku}i rekao, ne u Beogradu. Ja sam ih pitao da mi objasne {ta to zna~i za{ti}eni svjedok. E onda su mi rekli da je to svjedok pod za{titom Ujediwenih nacija, pa ukoliko bi moja izjava bila dosta kvalitetna onda bi mi mewali identitet, selili u neke tre}e zemqe, ako je prekookeanska to vredi milion, ako je neka evropska neka 800-900 hiqada dolara. Ja sam rekao da ne}u da svjedo~im, odbio sam, i ne}u da se selim iz svoje zemqe. Rekao sam ja wemu, dodu{e, on mene pita o rati{tu o detaqima, ni{ta nisam govorio, samo sam mu rekao, da sam bio na 5–6 razli~itih lokacija. Sve ja kaèm, ali opet ne}u da vama dam izjavu. Rekao sam ako budem davao izjavu, da}u je srpskoj strani. On je opet rekao ukoliko ja dam izjavu i oni procijene da je ta izjava kvalitetna, to su tro{kovi Ujediwenih nacija kada tebe i porodicu {aqu, mewa{ ime i prezime, tako sam ja razumeo i vi tamo nastavqate ìveti. U Beogradu na prvom sastanku su mi rekli da }e i mene optuìti ako ne prihvatim da budem wihov saradnik, a ako sara|ujem, oni mi garantuju da me ne}e goniti niko iz Haga, ni iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, vjerovatno zato {to znaju da sam ja bio u ratu. Ja sam rekao ako sam ja kriv, izvolite mene uhapsiti. Ja ne}u ni protiv koga drugog da se qutim, ja sam bio u ratu, ako sam ja napravio zlo~in vi uhapsite mene. Ja nikad nisam prisustvovao nikakvom zlo~inu, ja ne mogu izmi{qati ni{ta. 72

Ja sam imao i dok sam bio u Holandiji dobijao telefonske pozive od wih. Ja nisam wima hteo da govorim o de{avawu iz rata ni{ta, a oni su svaki put na tome insistirali. Zna~i, ja sam dvaput imao kontakt sa wima, kako se kaè, o~i u o~i i prilikom tih kontakata sam imao ose}aj da oni vr{e pritisak prema meni. Moje je mi{qewe da je svaki telefonski poziv pritisak, s obzirom da sam ja jasno rekao da ne èlim da me vi{e zovu. Poseban vid pritiska i ucene bio je kada su rekli – ako vi nama date izjavu mi }emo vama doneti papir u kojem ste vi bezbedni. Ja sam to doìveo i kao pretwu i posle toga sam se godinu dana sklawao i krio po Beogradu, nisam znao na ~emu sam. Ja smatram, kada sam im prvi put telefonom rekao da ne èlim s wima da imam neke kontakte, da svaki slede}i poziv prevazilazi uobi~ajenu upornost nekog organa, i predstavqa sredstvo pritiska prema meni. Iskreno da kaèm, ja sam na kraju, prilikom zadweg razgovora, bio ba{ jasan i rekao sam im doslovce ovako ’Ja sam cijelo vrijeme pristojan prema vama, a vi uporno zovete iako vam je jasno da ja ne}u da dam izjavu.’ I onda sam rekao, nemojte vi{e da vam padne na pamet da me zovnete i uznemiravate. To je bilo kada je nazvao gospodin Iv Roj. Ako sam rekao da ne}u dati nikad nikakvu izjavu,onda mi je wihova upornost bila smetwa. Ja za oba susreta imam svjedoka, nisam i{ao sam, i{la je moja svastika koja je prevodila, nije i{la samo kao moj prevodilac, ve} zato {to sam èlio da postoji neko ko }e ispri~ati kako je bilo, da ja ne bih sutra crvenio pred svojim djetetom. U toku razgovora nisam primetio da je razgovor sniman, ali sam ube|en da je negdje postojala kamera. Ja sam od ku}e do{ao sa ~vrstim re{ewem i namerom da ne ulazim u pri~u, jer sam znao da }e me pobjediti. Pretpostavqam da naspram mene vrhunski policajci sjede, i ako u|em u pri~u gotovo je, i ono {to ja ne bih rekao oni bi na kraju izvukli iz mene. E, kad je bio zakazan razgovor u mojoj ku}i ja sam sa mojim kumom, ovom djevojkom i sa jo{ dva ~ovjeka, poku{ao da utvrdim dokle oni ho}e da idu. Samo da vidim {ta se to doga|a, to je meni bila nepoznanica, ja nisam imao pojma i zato je to tako i teklo. Kad je on odlazio tvrdio je da je za wih moja pri~a dosta dobra, iako ja ni{ta nisam pri~ao. Rekao je da smatra da da ja wima mogu puno pomo}i. Ja sam se na{ao u ~udu, {ta ja to wima mogu pomo}i, kad znam da im ni{ta nisam rekao. Tada sam im rekao da i kad bih pristao da svjedo~im za wih, da ne bih dao izjavu dok bi moju porodicu iselili odavde, i mene. Sve sam ja to rekao. I kad su oni oti{li, nazvali su jo{ jednom, on kaè ne moè sam da odlu~i, nego da postoji vi{i nivo koji odlu~uje ko }e dobiti status za{ti}enog svjedoka. I oni su posle tog susreta jo{ jednom zvali telefonom i pristali da ne dam izjavu dok ne odvedu mene i porodicu. Rekao sam da me vi{e ne zovu, ne}u dati nikakvu izjavu i naglasio da me ne mogu kupiti niza{to. Slede}i poziv je usledio u martu 2004. godine, tada je zvao Iv Roj. Meni su status za{ti}enog svedoka ponudili drugi put, ne znam zbog ~ega iako im ja 73

nisam dao nikakvu izjavu niti sam rekao da bih o ne~em mogao da svedo~im, ali smatram da su mi prvo nudili status za{ti}enog svedoka da me jednostavno nateraju da im dam neku izjavu koju bi oni mogli da iskoriste protiv Vojislava [e{eqa. To jedna dosta ozbiqna organizacija... Kada su oni iza{li iz ku}e, slede}i put su zvali Yonatan i ekipa i Iv Roj, iako sam im ja rekao da me vi{e ne zovu. To je navodno taj vi{i nivo o kojem on pri~a. Posle toga u martu je bio jo{ jedan poziv, u kojem je zvao samo Iv Roj koji mi je rekao da }e se dràti svetog dogovora, da nije nikakav problem, da mi porodicu odmah prebace Holandiju i da ih tamo zadrè mjesec dana ja dam te izjave, i onda sam ja rekao nemojte vi{e da me zovete, mi smo zavr{ili, ja ne}u da dam izjavu, ovo je kraj pri~e. Nemojte me vi{e uznemiravati. Onda sam oti{ao u Francusku da poku{am da na osnovu ovoga {to su mi napravili obezbedim azil. Do{ao sam u Francusku, u Francuskoj nema smje{taja, nisam mogao da traìm azil, imao sam drugaricu koja ìvi u Dem Bo{u, u Holandiji. Do|em kod we u Dem Bo{, ona radi u policiji, pomogne mi da na|em gdje je azil centar, odem na aerodrom [ipo, oni mi daju karte, jo{ ih imam, besplatne. Wen sin me odvede u Terape, to je jedno malo mjesto na granici sa Wema~kom, i tu ostanem skoro 50 dana, i izgubim 20 kila. E, kad do|ete i traìte azil, onda oni pitaju zbog ~ega traìte azil. I ja kaèm, da traìm od UN–a azil zato {to su meni UN napravile probleme, i kaèm da sam imao dva kontakta sa istraìteqima. Oni mene pitaju kako, ja ispri~am. Trebao mi je dokaz da sam bio sa wima. On ne da, ne da mi ovaj papir. Kaè, mi to nemamo, mi vama ne moèmo dati papir.Oni ho}e da uzemu od mene izjavu, ali papir je tamo svetiwa. Izme|u ostalog, kada sam bio na tom intervjuu sa tim policajcem, on je mene pitao kakve ja to probleme imam. Rekao sam da meni pravi problem ~ovek koji je pripadnik Srpske radikalne stranke, koji pronosi pri~u da sam ja pristao da budem svedok Tuìla{tva, {to je naru{avalo moj ugled i ugled moje porodice.On je odmah pitao da li me napada Srpska radikalna stranka. Rekao sam: ’Ne gospodo, Srpska radikalna stranka je demokratska stranka, ona ne stoji iza tih napada, u svakoj stranci imate usijanih glava i ludaka.’ E, onda sam taj papir dobio pred sami kraj, jedno 6–7 puta su me zvali u tom centru. Prvu put me zovu, i pitaju {ta ja imam za wih. Ja kaèm, ja nemam ni{ta za vas. Vi imate za mene, trebate mi dati papir da sam se ja dva puta sastao sa vama, jer ja zbog toga imam problema. Tek kada sam mu rekao da ja imam jedan papir koji }u mijewati s wim ako mi bude ovo dao, isti dan nakon 15 minuta je ovo faksirao na pravnu pomo} u izvr{nom centru. Ja sam se posluìo trikom i rekao da je papir koji imam za wih dobro sakriven u Srbiji. Zna~i da bi dobio azil bio mi je neophodan, dokaz, papir od istraìteqa da su me kontaktirali, {to je Iv Roj odbio da mi da. Zanimqivo je da mi je tada u telefonskom razgovoru rekao da smo se videli u Beogradu, a ja u Beogradu nisam upoznao nikog s tim imenom Ja sam obadvojicu qudi video, {to imam wihove vizit–karte, e sada da li se oni predstavqaju pod raznim 74

imenima, ko }e to znati, od wih sva{ta moè da se o~ekuje. Ja sam wima rekao da imam papir da je Du{an Vu~kovi} bio pripadnik Srpske radikalne stranke u vrijeme po~iwenih zlo~ina. Znao sam da im je to najva`nije. Naravno, ovaj papir nisam mogao da im dam, jer on i ne postoji. Istog dana Iv Roj je potpisao dokument u kome je navedeno to da su ha{ki istraìteqi imali dva susreta sa mnom, ali da sam oba puta odbio da dam izjavu, jer sam se pla{io za svoj ìvot i ìvote ~lanova svoje porodice. Krivo mi je {to su napisali samo delimi~nu istinu, {to nisu napisali ono {to sam im rekao, da mi ne pada napamet da svedo~im protiv Srba. Da, i dok sam poku{avao da dobijem azil, Holan|ane je posebno zanimalo da li strahujem od Srpske radikalne stranke. Rekao sam im da od mene ne o~ekuju da pqujem po svojoj zemqi niti po Srpskoj radikalnoj stranci i da nemam razloga da strahujem od stranke. Na velikom intervjuu sa istraìteqima, obja{weno mi je da je procedura da mi se pridruì supruga i sin prili~no duga. Nisam smeo da rizikujem da o~vrsnu i oja~aju sumwe mojih sugra|ana i da mi porodica ostane neza{ti}ena, pa sam se Holan|anima zahvalio na besplatnom boravku u azilu i posle dva meseca ponovo se vratio u Mali Zvornik. S nestrpqewem ~ekam dan kada }e Vojislav [e{eq dobiti spisak za{ti}enih svedoka i kada }u kona~no sve neverne Tome uveriti u svoju ~estitost. Ja mogu re}i da ja nisam traìo nikakvu nadoknadu, nikakvu nagodbu, ja sam se u svemu ovome na{ao zato {to su oni mene zvali, a ne ja wih. Sto posto ja nisam nikog zvao. Na kraju krajeva, nakon moje izjave u Beogradu da sam pripadnik S^P-a, da ne}u da razgovaram na temu rata, ne}u da pomenem Srbina pred wima, nema posle pri~e o nagodbi. I to obe}awe papira kojim }e me za{tititi od Ha{kog suda, od sudova Bosne i Hercegovine i Hrvatske je bilo vjerovatno da se odobrovoqim da krenem da pri~am, pretpostavqam da je to. îm su mi ponudili taj papir.. Mislim, sve se dalo logi~ki zakqu~iti. Moj je utisak da je wihovo postupawe sa mnom pritisak ne bi li me naterali da govorim ono {to wima odgovara, odnosno da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa, jedino tako mogu da protuma~im wihovu upornost, iako sam im stalno ponavqao da me vi{e ne zovu. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez ikakvog pritiska. U Zemunu, 24. januara 2007. godine. Izjavu dao Janko Laki}”. IV Ov. br. 3013/07, potvr|ue se da je Janko Laki} svojeru~no potpisao ovu ispravu, priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost identiteta utvr|en je na osnovu li~ne karte broj 29120/02, Mali Zvornik, ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od dana 292,50 ispla}ena je i poni{tena. êtvrti op{tinski sud u Beogradu dana 2. marta 2007. godine, ovla{}eni slu`benik... 75

Nau~ni skup “Ha{ko instrumentalizovawe la`nih, ucewenih i potkupqenih svedoka u procesu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa”” Beograd, Sava centar, 22. april 2007. godine Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, dragi prijateqi i uvaèni u~esnici nau~nog skupa “Ha{ko instrumentalizovawe la`nih, ucewenih i potkupqenih svedoka u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa” hvala {to ste do{li da podrìte borbu Vojislava [e{eqa, koji se ve} petu godinu bori za istinu i pravdu u Ha{kom tribunalu, a da mu su|ewe jo{ nije ni po~elo. U ovim trenucima na sve mogu}e na~ine poku{avaju da slome Vojislava [e{eqa i da slome i uni{te istinu, pravdu, da na druga~iji na~in prikaù doga|aje na prostoru biv{e Jugoslavije. Pri tome se sluè svim mogu}im protivpravnim sredstvima i metodama. Dana{wi skup je prilika da vam najzna~ajnija imena, pre svega, pravne nauke, ali i svih ostalih dru{tvenih nauka, jasno pokaù kako se istina ne moè pobediti i kako laòvi, falsifikatori i prevaranti iz Tuìla{tva Ha{kog tribunala i Tribunala uop{te nikada ne}e mo}i da pobede Vojislava [e{eqa. Koristim posebnu priliku da pozdravim suprugu predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa, Jadranku [e{eq. Sada bih zamolio {efa Ekspertskog tima koji pomaè odbranu dr Vojislava [e{eqa i zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli}a da pozdravi okupqene. Tomislav Nikoli}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, srpska elita, ~lanovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke, ~etiri godine na razli~ite na~ine pripremamo odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa. êtiri godine, najpre kao jedna mawa grupa wegovih najbliìh saradnika, a zatim – {ire}i tim za odbranu dr Vojislava [e{eqa, uz nesebi~nu pomo}, i za to dugujemo zahvalnost, ponavqam, srpskoj eliti, nau~nicima koji su od prvog dana stali u odbranu Vojislava [e{eqa – polako se pripremamo, a pripremamo i Srbiju i Hag za to nekakvo su|ewe prof. dr Vojislavu [e{equ. Sve na {ta smo do sada ukazivali, sve {to smo do sada govorili o Ha{kom tribunalu nije, ~ini se, imalo previ{e odjeka u javnosti i neka apatija je uhvatila gra|ane Srbije i svi su mislili: {ta to vredi? Znamo mi sve to o Hagu, ali tamo su kazne izre~ene samo jo{ treba qudi da se pojave da saslu{aju o kakvoj kazni se radi. Me|utim, ovo je bitka u koju smo se punog srca i sa ogromnom hrabro{}u upustili. Sada, pre svega, èlim da se zahvalim qudima oko kojih je i nastala cela ova pri~a: ~estitim Srbima koje je Ha{ki tribunal poku{ao da kupi, podmiti, uceni, upla{i, zato {to su imali dovoqno snage i hrabrosti – a {ta drugo o~ekivati od srpskih dobrovoqaca – da se odupru toj nemani i kaù: da, javno }emo re}i na {ta su sve spremni i {ta su sve u stawu da u~ine samo da bi dobili nekoga ko }e da svedo~i pro76

tiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Sa jednakom zahvalno{}u ~estitam svim u~esnicima dana{weg skupa, svim govornicima koji vi{e ne brenuju ni vlast, ni opoziciju, ni Evropsku uniju, ni Ameriku, ni pri~e, ni zlatna obe}awa, kojima je nauka iznad svega, koji nauku posmatraju iskqu~ivo sa nau~ne strane, bez ikakvih uticaja, koji su sa nama na svim dosada{wim skupovima, a li~no mislim da je ovaj najva`niji. Danas raskrinkavamo ~itavu tu konstrukciju, koja se naziva Ha{ki tribunal. Danas }ete ~uti od qudi razli~itih profesija kako se to Ha{ki tribunal bori protiv onih koji se bore za svoju zemqu. Bi}e tu i sociolo{kih aspekata i pravni~kih aspekata. Prvenstveno se zahvaqujem advokatima, koji znaju da dana{wim nastupom mo`da sebi zatvaraju vrata da se bilo kada pojave u Ha{kom tribunalu, ali wima novac, o~igledno je, nije vaàn – va`nija im je istina i pravda. û}ete, ponavqam, na{e dobrovoqce kojima je obe}avano i nu|eno sva{ta, koji su mogli da prodaju veru za ve~eru – za dobru ku}u u inostranstvu, za nov identitet, za {kolovawe svoje dece, za sve {to poèle. U ime Ekspertskog tima koji pomaè odbranu, ube|en sam i u ime prof. dr Vojislava [e{eqa, svima od srca zahvaqujem. Ne}emo stati i nemojte da mislite da je ova borba, da se ovaj dana{wi skup odigrava u nevreme i da je ono {to se de{ava oko Srbije u celini – a posebno ono {to je vezano za Kosovo i Metohiju – da nema veze sa ovim na{im dana{wim skupom. I te kako ima veze! Da je Vojislav [e{eq ovde, danas biste mnogo mirnije razmi{qali o Kosovu i Metohiji, ali kako se meni ~ini, uspe}emo da ga vratimo mnogo brè nego {to bi se bilo ko od nas nadao. Jo{ jedenom vam se najiskrenije zahvaqujem. Aleksandar Vu~i}: Hvala gospodinu Nikoli}u. Molio bih vas da gromoglasnim aplauzom pozdravite Elenu Guskovu, jednog od najistaknutijih ruskih nau~nika, ènu koja je uvek na strani srpskog naroda i koja je uvek pomagala slobodarsku borbu na{ih qudi zapadno od Drine i u samoj Srbiji i koja je danas ovde sa nama. Dragi prijateqi, imam posebnu ~ast da zamolim ~oveka, jednog od najistaknutijih boraca za qudska prava i slobode, ali i jednog od qudi koji je poznat svima vama kao borac za srpski narod, za slobodu na{e otaybine, uvek i u svakom trenutku. Nedavno su ga ~ak i okupacione sluge hapsile na Palama. Molim akademika prof. dr Kostu âvo{kog da uzme re~. Akademik prof. dr Kosta âvo{ki: Dame i gospodo, dragi prijateqi dr Vojislava [e{eqa, na{em dragom Vojislavu [e{equ }e sigurno zaigrati srce kada vidi koliko ima prijateqa u ovoj sali. Kada sam pre 11 godina prvi put politi~ki pisao o Ha{kom tribunalu povodom otmice, optuìvawa i mu~eni~ke smrti generala \or|a \uki}a, toj svojoj skromnoj studiji dao sam naslov “Hag protiv pravde”, stavqaju}i time do znawa da je Ha{ki tribunal u neotklowivom sukobu sa pravdom. I zaista, na nedavno odrànoj me|unarodnoj konferenciji povodom ~etvrte godi{wice utamni77

~ewa dr Vojislava [e{eqa nekoliko stranih uglednika uverqivo je tvrdilo i dokazalo da ha{ke sudije nemaju elementarno ose}awe za pravdu. Svoj mali prilog velikom [e{eqevom ha{kom slu~aju izloì}u pod naslovom “Hag protiv istine”. Nije to, naravno, prvi put da je Ha{ki tribunal u sukobu sa istinom. U svojoj kwizi “Presu|ivawe istoriji u Hagu” pokazao sam da je u presudama Du{ku Tadi}u i u slu~aju êlebi}i Ha{ki tribunal sebi dao neprikosnoveno pravo da presu|uje, ne samo qudima, nego i istoriji i da je preure|uje, reinterpretira i krivotvori, a da potom svoje sudove o istorijskim li~nostima, doga|ajima i ~iwenicama – po~ev od na{eg cara Du{ana Silnog i Kosovske bitke – unosi u potowe presude kao res judikata. Jo{ je gore to {to je vi{estruko uve}an broj ubijenih muslimana u julu 1995. godine na podru~ju Srebrenice. Broj ubijenih se, ina~e, najta~nije moè utvrditi na osnovu podataka o ekshumiranim telima iz vi{e masovnih grobnica. Do sada su ekshumirana 1.883 lica, od kojih je 1.656 bilo mu{kog pola, a samo jedno ènskog, dok za preostala lica nije bilo mogu}e utvrditi pol. Ha{ko tuìla{tvo je ove brojke bez vaqanih ~iweni~kih dokaza pomnoìlo sa 2,6 odnosno 3,56. Tako da je po wemu na tim istim lokacijama ubijeno izme|u 4.900 i 6.700 muslimana. Na sli~an na~in je uve}an i broj streqanih zarobqenih muslimana. Tako je navodni genocid Srba nad muslimanima u Srebrenici sazdan na vi{estrukoj laì. Posledwi korak koji je – posle prekrajawa istorije i vi{estrukog umnoàvawa, tj. krivotvorewa broja poginulih muslimana u oblasti Srebrenice – ha{ko tuìla{tvo preduzelo jeste iznu|ivawe la`nih iskaza navodnih svedoka u slu~aju dr Vojislava [e{eqa. Kao {to je dobro poznato, dr Vojislav [e{eq je prvobitno bio optuèn za takozvani delikt mi{qewa, to jest za dràwe zapaqivih govora ili, kako to danas neki kvalifikuju, {irewe govora mr`we. Tuìla{tvo je, me|utim, uvidelo da danas, i pored najboqe voqe, niko pa ni dr Vojislav [e{eq ne moè biti osu|en samo zbog dràwa zapaqivih govora. Po{to se ni na koji na~in ne moè utvrditi uzro~no-posledi~na veza izme|u wegovih zapaqivih govora i ponekih ratnih zlo~ina izvr{enih na tlu Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Zbog toga su ga uvrstili u takozvani zdruèni zlo~ina~ki poduhvat kako bi sve one zlo~ine, koji su bilo gde po~inili bilo koji pripadnici tog “poduhvata”, svalili na [e{eqeva ple}a. A kako nije bilo nijednog vaqanog materijalnog dokaza, wih je trebalo fabrikovati. Otuda i uporno nastojawe ha{kog tuìla{tva da pribavi la`ne svedoke. U na{em narodu, koji dobro zna {ta la`no svedo~ewe zna~i i do ~ega ono dovodi, postoji izreka: “Dvojica bez du{e – jedan bez glave”, to jest, da su dva la`na svedoka dovoqna da neko izgubi glavu. Upravo tim putem je krenula glavna ha{ka tuìteqka Krala del Ponte, koja je najpre optuìla i utamni~ila dr Vojislava [e{eqa, a tek onda po~ela da pribavqa i fabrikuje la`na svedo~ewa. Nije nam poznato koje su la`ne svedoke prona{li Karlini `birovi, ali mora da ih je bilo na desetine, jer je do sada 18 ~asnih i po{tenih qudi 78

– uprkos stra{nom pritisku kome su bili izloèni – u sudski overenim izjavama, pod materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u potvrdilo da su bili izloèni pretwama, zastra{ivawu, ucenama i podmi}ivawu da daju la`ne iskaze kojima bi teretili dr Vojislava [e{eqa. Iz tih izjava saznajemo da su razgovori sa navodnim svedocima trajali danima, da su danono}no umarani do iznemoglosti, da je nekima od wih bilo zapre}eno da }e oti}i u Hag ìvi ili mrtvi, da im je nu|en blanko ~ek na koji samo treba da upi{u iznos koji traè kao nagradu za la`no svedo~ewe protiv [e{eqa i da }e odustati od optu`nice protiv wih, ako svedo~e protiv dr Vojislava [e{eqa. Jedva da treba re}i da su ozbiqne pretwe i ucene, uperene protiv slobode odlu~ivawa, uvek ka`wivo delo, a da poprimaju teì oblik ako se vr{e zarad iznu|ivawa la`nog svedo~ewa. Upravo su tako postupili Karla del Ponte i weni doglavnici. Preko svojih istraìteqa su predo~avali potencijalnim svedocima protiv prof. dr Vojislava [e{eqa sve zlo koje }e ih sna}i ako ne pristanu da la`no svedo~e. Ta~nije re~eno, govoreno im je da }e biti privedeni, uhap{eni, pritvoreni, optuèni i dràni u nepodno{qivim uslovima, ako ne pristanu da la`no svedo~e. Nekima od wih je nu|ena i nagrada za la`no svedo~ewe u vidu ve}e nov~ane sume i statusa za{ti}enog svedoka u stranim zemqama. Jedan od wih je i Jovan Glamo~anin iz Pan~eva kome je, prema sudski overenoj izjavi @arka Latinovi}a, nu|eno milion dolara, promena identiteta i boravak u nekoj drugoj dràvi sa ~lanovima uè porodice. Znam da }e uvek biti laika koji }e u svojoj blagorodnoj naivnosti re}i da se ~iwenice ne mogu mewati, te ni da la`ni svedoci, ~ak i ako ih Karla del Ponte upotrebi, ne}e mnogo nauditi dr Vojislavu [e{equ. Bojim se da nije tako. Prema kazivawu jedne pri~e, Klemanso je dvadesetih godina pro{log veka, neposredno pred svoju smrt, vodio raspravu sa predstavnikom Vajmarske Republike o pitawu krivice za otpo~iwawe Prvog svetskog rata. Na pitawe, {ta }e budu}i istori~ari misliti o tom neugodnom i spornom pitawu, Klemans je odgovorio: “To ne znam, ali pouzdano znam da niko ne}e re}i da je Belgija napala Nema~ku”. Klemanso tada jo{ nije mogao znati za ve{tinu prepravqawa istorije kojom se, kao {to smo to ve} pokazali, Ha{ki tribunal tako|e sluì, i koja najpre bagateli{e istinu, a potom je zamewuje hotimi~nim laìma, a organizovano lagawe – pogotovu ako ga provodi totalitarna vlada ili neki novi totalitarizam oli~en u Ha{kom tribunalu – uvek vodi razarawu onoga {to pori~e, a vrlo ~esto predstavqa i prvi korak ka ubistvu. Kada je Trocki pro~itao da nije imao ba{ nikakvu ulogu u Oktobarskoj revoluciji, morao je znati da je ve} bila potpisana wegova smrtna presuda, budu}i da se javna li~nost moè mnogo lak{e ukloniti iz istorije, ako se u isti mah ukloni iz sveta u kojem ìvi. Otuda, kada je dr Vojislav [e{eq saznao da pripremaju la`ne svedoke, morao je znati da mu Karla del Ponte i weni seizi rade o glavi. “[ta je to istina?” – ironi~no je upitao Pontije Pilat, a nije hteo da sa~eka odgovor. 79

Karla del Ponte je oti{la korak daqe. Wu uop{te ne zanima {ta je to istina, a pogotovo istina zasnovana na ~iwenicama u slu~aju dr Vojislava [e{eqa. Jer da je zanima, ona ga ne bi optuìla, a kamoli dràla u pritvoru ve} petu godinu. Ono {to èli je iznurivawe i satirawe dr Vojislava [e{eqa, koje bi u tom fingiranom sudskom procesu dovelo i do wegove ubrzane smrti. A da bi postigla taj ciq, uop{te ne bira sredstva, pa kako nema nikakvih materijalnih dokaza koji bi potkrepili ~udovi{nu optu`nicu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, re{ila je da fabrikuje la`na svedo~ewa. Sve nas to upu}uje na zakqu~ak da }e su|ewe dr Vojislavu [e{equ – ako do wega uop{te do|e – biti bezo~na i sramna sudska farsa. ûveni engleski sudija lord Hjuart je rekao 1924. godine da pravda ne treba samo da se izvr{ava, nego da treba da bude o~igledno i nesumwivo vidqivo da se i izvr{ava. U [e{eqevom sudskom slu~aju ne}e se izvr{avati pravda, nego }e svako videti da se izvr{ava najopakija nepravda. Hvala. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. âvo{kom. Zamolio bih na{eg prijateqa i ~oveka koji je uvek uz Vojislava [e{eqa, uvek uz svoju Srbiju... Sada }e vam se obratiti kwièvnik Brana Crn~evi}. Brana Crn~evi}: Gospo|o [e{eq, gospo|e i gospodo, prijateqi, na po~etku èlim da vam kaèm da su la`ni svedoci neiscrpna tema. Mogao bih o wima da govorim satima kao Fidel Kastro u Americi, ali }u probati da svoje literarne opservacije koliko-toliko podredim ideji ovoga skupa. Ha{ki tribunal je samo jedna mehani~arska radionica za la`ne svedoke, koja je proizvedena na drugom, ve}em mestu. Kada gospodin âvo{ki kaè – citiraju}i svejedno je koga – da je najlak{e ubiti ~oveka kada ga izmesti{ iz sredine u kojoj ìvi, ja tvrdim da smo svi u opasnosti, a ne samo prof. dr Vojislav [e{eq. Prisustvujemo poku{aju da se ne samo wemu, nego i Srbiji promeni identitet. La`ni svedoci u Srbiji imaju veliku mo}. Na svojim tribinama, na svojoj televiziji, u novinama oni la`no svedo~e, na primer, da Srpska radikalna stranka zapravo ne postoji, jer ne broje wene glasove kada dele vlast. Budu}i da ìvimo u takvom vremenu, prof. dr Vojislav [e{eq je u najteòj poziciji koja je takvom ha{kom optuèniku podmetnuta pod noge. Kada su hapsili Milo{evi}a, imali su ideju da je priznao bombardere, da je kriv za bombardovawe Srbije, da je organizovao ne “Sabqu”, nego sabqetinu, premda nikada nije bilo uhap{eno toliko qudi u istoriji Srbije, izuzev kada se radi o Informbirou, kao za vreme “Sabqe”. La`ni svedoci su napravili i “Sabqu”. La`ni svedoci danas, kada sretnu kakvog svetskog glavara koji im saop{tava da }e Kosovo biti oteto, oni se s wim qube kao da im donosi dobru vest. Ono {to je za nas r|avo, to je za wih po{teno i lepo. Pristalice Vojislava [e{eqa, kao i sve patriote u Srbiji, znaju da je Hag nepravedna institucija i znaju da je tamo pravedan svedok nepotreban. Sve je tamo la`no. Ovih dana prisustvujete la`nom sukobu izme|u Karle del Ponte i wenog eks pomo}nika Najsa, koji se sva|aju oko toga ko je od wih boqi, pa je ispalo da Krala vi{e voli Srbiju od Najsa. 80

Zapravo, ta dama je sakrila neke va`ne dokumente koji bi dokazali planetarnu krivicu Srbije za doga|aje u koju su je ugurali. Najs, pravednik, tuìlac koji se proslavio u Hagu pokretima malo bolesnijeg ~oveka i glasom koji nije potpuno prirodan, sada iz te pozicije juri i daqe, juri Srbiju. Kada jure [e{eqa, oni jure Srbiju. Ne varajte se da niste zajedno sa wim tamo i da niste na optuèni~koj klupi. [ta sve oni mogu da izmisle to sam Bog zna! Wima je svejedno, a nama nije. Rizikujem da opet budem prikazan kao ~ovek koji se bavi politikom iz svoje jazbine, iz svog buyaka, i kaèm bez zazora i stida da i ovaj nau~ni skup treba da bude predizborna kampawa. Predizborna kampawa za stranku, koju zbir stranaka omalovaàva, tvrde}i da ih ta stranka uvodi u zlo, a da su oni spasioci Srbije. Glavni podaci i glavni la`ni svedoci pozajmqeni su Karli del Ponte od onih koji su preuzeli vlast, oklevetali svoje prethodnike i proglasili sve biv{e reìme ni{tavnim, kao pravi boq{evici, a po~etak wihove vladavine po~etkom procvata Srbije. Za sada trulimo i ne verujem da }emo procvetati. Uprkos tome {to se ne pripremam za ovakve skupove, jer se ne guram u nau~nike, kaèm tvrdu srpsku istinu – mogu jo{ mnogo, ali ne}e mo}i dugo. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Crn~evi}u. Re~ ima profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Mirko Zurovac. Prof. dr Mirko Zurovac: Po{tovana Jadranka [e{eq, dragi prijateqi, prisiqeni smo – i ko zna koliko }e to dugo trajati – da ponovo govorimo o jednoj nakaznoj politi~koj tvorevini koja se pogre{no naziva Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju. Pogre{no, jer to nije ni me|unarodni, a nije ni sud, ve} jedna nakazna tvorevina koja se posebno usmerila na srpsku nacionalnu i dràvnu ideju uz bezo~no prekrajawe istorije srpskog naroda, {to moè da ima veoma neugodne posledice za wegovu budu}u sudbinu. Sve smo to znali od samog po~etka. Znali smo da ovaj sud stoji u funkciji sile i nepravde i da izvrgava qudsku potrebu za pravdom. Znali smo da tamo ne sede sudije i pravnici, ve} yelati i ubice. A sada znamo – bar je to posle objavqivawa ovih izjava – sada znamo da tamo sede i progoniteqi. Ne bi te{ko palo ni nama ovde, u Srbiji, niti borcima da se ti progoniteqi kre}u izvan na{e zemqe. Veoma nam je neugodno {to nesmetano vr{qaju po na{oj zemqi. U tom smislu bih vas zamolio, kada ~itate ove izjave, da skrenete na jedan deo tih sadràja koji mo`da mogu i da promaknu. Svih ovih 18 qudi, koji su dali izjave, odazvali su se pozivu na razgovor iskqu~ivo da ne bi posmatrale wihove porodice i wihovi susedi kako ih nekakve protuve sa qudskim likom progone i obavqaju nekakve razgovore sa wima. Nekoliko wih je pristalo, ali pod uslovom da dobiju poziv od Ministarstva pravde Republike Srbije. Progoniteqi su im jasno i otvoreno rekli – nema problema, dobi}ete. Jer znali su da to nisu na{i ministri, ne81

go upravo wihovi. Da oni rade po wihovom nalogu. Zato ove izjave nisu samo pravni dokumenti, ve} jedna vrsta ispovesti, poniènih i uvre|enih qudi koji su se kao dobrovoqci borili za odbranu svoje zemqe i slobodu svog naroda. U tim izjavama, ba{ zato {to su to, pored ostalog, li~ne ispovesti, u tim izjavama ima vi{e istine nego u skoro nesagledivoj gomili laì koja se iz dana u dan, iz ~asa u ~as, vaqa preko svih dràvnih medija dobro kontrolisanih od strane osione marionetske vlasti. Srpski narod je u svojoj duga~koj i te{koj istoriji mnogo puta bio na te{kim isku{ewima, ponekad ~ak da potpuno izgubi svoj identitet, svoju kulturu i svoju duhovnost. Nije nepoznato da je u takvoj situaciji bio svaki put kada je na te{kim mukama bila i wegova dràva. Ponovo se pokazalo, na prelazu iz drugog u tre}i milenijum, ponovo se pokazalo da je najve}i neprijateq ipak u nama. To je na{a neorganizovanost, na{e od danas do sutra, na{i tu`ni raskoli koji u klici zatiru svaku pomisao nacionalne politike, ono {to je dozvoqeno svim drugim narodima na ovoj planeti. Taj unutra{wi neprijateq sada se javqa u formi marionetske vlasti koja se svojski trudi da nam dràva nije potrebna, da }emo biti slobodniji ako nas budu branili na{i doju~era{wi neprijateqi, da }emo boqe ìveti od milosti nego od svog vlastitog rada, da }emo udobnije ìveti kao podstanari, nego u vlastitoj ku}i. Sve su to nakaradne ideje koje mogu samo da povedu ovaj narod u potpunu propast. Nijedan drugi parametar – neko ko zna bilo {to iz ekonomije, iz politike, ili iz neke druge nauke – nijedan drugi parametar ne govori o onom drugom. Osim praznih obe}awa, potpuno nedorasli, politi~ka nedono{~ad kojima Evropa ne izlazi iz usta, iako sve {to izgovore jasno potvr|uje da apsolutno ni{ta ne razumeju ni od ideje, ni od stvarnosti Evrope. Suo~eni sa poraznim realnostima dana{weg sveta i na{eg ìvota u ovom ~asu, moramo se okrenuti sebi. Moramo se u sebi razbuditi. Moramo po~eti borbu za ve} uveliko ugroèni nacionalni identitet i suverenitet ako, èlimo da opstanemo kao narod. Vreme je da kona~no ne{to nau~imo iz istorije i, bez imalo ustru~avawa mogu re}i, od na{ih neprijateqa. Kada je re~ o istoriji, ona }e nam pruìti mogu}nost da razumemo svoju sada{wost i oslonac za na{e dràwe u budu}nosti. Ona }e nas pou~iti da je do{lo vreme da nu`nost preobrazimo u sudbinu. To }e biti veoma teàk preobraàj. Za to je potreban i kulturni i politi~ki napor. Moramo otpo~eti vaspitavati narod u nacionalnom duhu, ali u najboqem smislu re~i, onako kao {to to ~ine svi narodi koji drè do sebe i do svoje dràvnosti. Ako moramo trpeti tu uàsnu nepravdu, onda ne moramo hvaliti, a jo{ mawe glorifikovati tu razobru~enu bestijalnu silu, jer nisu najpravedniji oni koji pobe|uju, to su uvek oni najja~i. Zato, dok god postoji i jedan pravednik na ovoj planeti, dok postoji makar ijedan pojedinac koji je spreman da poloì svoj ìvot za slobodu, ne}e umreti nada u pravo i pravednost. 82

Oni su u pravu, makar bili u mawini, ~ak u potpunoj mawini, sve dok su spremni da se bore za pravdu, a oni koji nam dolaze nezvani potpuno nesmetano vr{qaju po na{oj zemqi sa svojim ekspoziturama u na{im ministarstvima, ~ak i u mawe va`nim slu`bama, koji donose nekakvu demokratiju bez qudskog lica da bi od we imali iskqu~ivo korist za sebe. Wima nije stalo do pravde. Moramo se kona~no osloboditi ove velike iluzije, jer ni{ta kao iluzija ne moè ko{tati tako mnogo kako pojedinca, tako i ceo narod. Da smo to uradili ranije, mo`da smo mogli izbe}i bar delimi~no na{e dana{we nesre}e. U to ime vas pozdravqam i zahvaqujem se na pa`wi. Aleksandar Vu~i}: Hvala, profesore Zurovac. Publiku bih zamolio da aplauzom pozdravi prof. dr Olivera Anti}a, ~oveka koji je uvek i na na{im skupovima i na tribinama i koji uvek pomaè borbu srpskog naroda za slobodu. Izvolite, profesore. Prof. dr Oliver Anti}: Dame i gospodo, po{tovana gospo|o [e{eq, dragi Vojo, pre nego {to pre|em na ovo {to sam danas nazvao “Saradwa sa nepravednom”, èleo bih da se nadoveèm na re~i na{eg dragog prijateqa Brane Crn~evi}a koji kaè da samo Bog zna {ta se to u Hagu radi. Ja bih, me|utim, rekao da Bog ne zna, ali da satana zna. [ta zaista re}i posle svega i, kona~no, posle kwige “Ili Karlin svedok ili smrt”, odnosno “Kako je ha{ko tuìla{tvo pretwama, iznu|ivalo la`na svedo~ewa u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa”? Pre nego {to bilo {ta bude re~eno, trebalo bi se podsetiti na neke ~iwenice kako bi se dobila celina slike najru`nijeg mozaika koji je ikada pravqen u istoriji, a sve pod pla{tom vrline prava i pravde. Ha{ki procesi se, kao {to dobro znamo, zasnivaju na negirawu osnovnih pravnih postulata koji su minuciozno izgra|ivani gotovo 3.000 godina. Imperivatina zabrana diskriminacije, koja je danas nesporno garatnovana u svim dokumentima Ujediwenih nacija i ozbiqnih dràva, na~ela “nulla poena sine lege, nulla poene sine processum” (“nema kazne bez zakona, nema kazne bez sudskog procesa”), na~in i postupak osnivawa jednog suda, posebno me|unarodnog, da okrivqenom sudi nadle`ni, nezavisni, nepristrasni, koji je zakonom ustanovqen; odgovornost u krivi~nim stvarima, koja se mora bazirati na subjektivnoj, nikako na objektivnoj, kao {to je to mogu}e u gra|anskom pravu, nemogu}nost i zabrana retroaktivnosti koja ni u kom slu~aju ne moè pogor{ati poloàj okrivqenog. Obrnuto je, naravno, mogu}e. Svaki pritvorenik ima pravo da mu se sudi u razumnom roku, po{tovawe presumcije nevinosti, jednakost poloàja, odnosno, jednakost oru`ja tuìla~ke i strane okrivqenog gde sudi nepristrasni sud, pravo okrivqenog da odbranu iznese li~no i tako daqe. Za neke od ovih, u teoriji, zakonodavstvima i me|unarodnim dokumentima nespornih ustanova, dr Vojislav [e{eq se izborio tek kada se – kao {to je poznato – usled {trajka na{ao na ivici ìvota i smrti. Neki se nisu izborili. A neke su ve} ubili! Podsetimo se i na slede}e va`ne elemente: “Bela kwiga” na{eg Ministarstva inostranih poslova, koja je uvr{}ena u zvani~na dokumenta Ujediwenih nacija, a koja nije prihva}ena u Tri83

bunalu kao dokaz, iako su prihva}ene razne druge kwige, ~ak i neke beletristike i novine. Onaj mali Svilanovi} je “Belu kwigu” zakqu~ao u Ministarstvu inostranih poslova i zabranio im pristup toj kwizi; ona je i daqe pod kqu~em. Tako|e, ciq bombardovawa RTS-a bio je, izme|u ostalog, uni{tewe materijalnih dokaza, to jest snimaka, koji su svedo~anstvo o gra|anskom ratu na podru~ju biv{e SFRJ i koji su, naravno, i svedo~anstvo o zlo~inima NATO. Me|utim, to tada nije uspelo, ali je jedna grupa, onako slu~ajno, 5. oktobra upala u kancelariju Sime Gajina i spalila 300 kaseta od 90 minuta, tako da ni ti dokazi vi{e ne postoje. Zatim, Haradinaj je optuèn samo za 1998, ali ne i za 1999. godinu i za period posle toga, jer je od tada, dakle, od agresije otpo~ela neposredna saradwa NATO i U^K. Ili, recimo, slu~aj biv{eg predsednika, pokojnog Slobodana Milo{evi}a: i wega i svedoke odbrane su stalno opomiwali kako navodno postavqaju sugestivna pitawa, ali to nije vaìlo za Tuìla{tvo, ~ak i kada se radilo o takozvanim kapcionim pitawima. Najs, recimo, citira predsedavaju}eg londonske konferencije, pri ~emu to nije bio nikakav zvani~an stav, niti usvojen ili priznat kao bilo kakav dokument. Dakle, citira jedan li~ni stav, stav pojedinca. S druge strane, taj isti Najs se borio i izborio da “Bela kwiga”, zna~i, zvani~ni dokument Ujediwenih nacija ne u|e u dokazni materijal. Ili, podsetimo se situacije kada su na{i eksperti i svedoci, posebno akademik Popov, uspe{no oborili tezu o Velikoj Srbiji. Najs je u jednom trenutku rekao da se okrivqeni, predsednik Milo{evi}, i ne optuùje za Veliku Srbiju. U istom trenutku jedan engleski advokat iz publike je glasno rekao da bi posle toga su|ewe u Velikoj Britaniji bilo odmah prekinuto i okrivqeni bi bio momentalno oslobo|en. Robinson, sudija, upitao je: kako se ne tereti za Veliku Srbiju kada je to osnovna teza Tuìla{tva? Dakle, stvar je sasvim jasna: ako nema stvarawa Velike Srbije, nema zlo~ina~kog udruìvawa i tako pada osnovna teza. Me|utim, ni to nije bilo dovoqno. âk se povremeno i sudija Bonomi i grimasama i gestovima stideo Najsa, ali Najs je dobio titulu sera, kao uostalom i E{daun, onaj saradnik OVK i progoniteq Srba u Bosni i Hercegovini. Svako ko danas bezo~no napada Srbe dobija titulu sera u Engleskoj. Tuìla{tvo, i pored svega, ~ak i danas ne odustaje od dokazivawa takozvanog projekta Velike Srbije i to stalno provla~i, pa i u ovom sramnom procesu protiv Vojislava [e{eqa. Prikrivawe dokaza, koje danas vi{e nije sporno, na primer, izve{taj Ujediwenih nacija o povla~ewu JNA iz Bosne i Hercegovine od 30. maja 1992. godine je skrivan, sve do odluke o sankcijama protiv SRJ. Optu`nice podignute protiv najvi{ih armijskih komandanata, politi~kih funkcionera svih srpskih dràva – sve to, o~igledno je, ne moè biti u funkciji su|ewa pojedincima kako tvrde. Naprotiv, to je u funkciji optu`nice za Veliku Srbiju, a to svakako ne moè biti stvar pojedinca. Pritom, za etni~ko ~i{}ewe Republike Srpske Kraji84

ne, gde je ìvelo vi{e od 300.000 Srba, optuèn je samo jedan – Gotovina. Ostali politi~ari, general{tab hrvatski – o tome nema re~i. A {ta je sa etni~kim ~i{}ewem Kosova i Metohije koje se odigrava 1941. godine pod okriqem fa{izma i nacizma, a zatim 1946. i daqe, a od 1999. godine pod okriqem natoizma? Sve to ukazuje na najteù i na najsramniju kontinuiranu diskriminaciju srpskog naroda i wegove dràve. Pogledajte samo to stawe pomra~ewa svesti u Crnoj Gori! I to je u funkciji te celine. Na jednom od na{ih prethodnih susreta na ovom mestu napisao sam jedan referat gde sam pokazao i dokazao da se Karla del Ponte mora optuìti za zloupotrebu svog poloàja i naveo pravni osnov za to, {to sam ilustrovao primerom iz sudske prakse upravo iz anglosaksonskog prava. Vojislav [e{eq je krenuo u realizaciju tog projekta. âk je razotkrio i pozadinu postavqawa Del Ponteove na funkciju, wenu spregu sa albanskim mafija{ima, wihovim prqavim poslovima u Jeqcinovoj Rusiji, ogroman novac koji je tada bio u igri. Otkrio nam je i dobro skrivanu tajnu da se protiv we vodi istraga i u wenoj mati~noj zemqi, u [vajcarskoj, gde je bila tuìlac. Ako jedan ha{ki sudija kao {to je Volfgang [omburg izjavi da je potreban ha{ki bi~ za Karlu del Ponte, {ta je onda potrebno na{im udvoricama koje sara|uju sa wom? Iz posledwe [e{eqeve kwige se moè zakqu~iti da se i tuìoci i svedoci optu`be angaùju po istoj metodologiji – prona}i nekog kome se iz drugih razloga preti krivi~nim progonom, a onda ga time uceniti i privoleti na saradwu. Uz to mogu se ponuditi i druge privilegije novac, zaposlewe, boravak u stranoj zemqi... To je prava saradwa u ha{kim procesima. Tako su, dakle, optuìvanim svi nevini u tim procesima. Na to se sveo Zakon o saradwi sa takozvanim Ha{kim tribunalom. Ima li ve}eg srama? Mislili smo da za nas zaista ni{ta ne moè da bude iznena|ewe kada su ovi procesi u pitawu. Me|utim, zlo uvek moè da iznenadi dobro – to je wegova ve~ita prednost nad dobrim. Ovde pred nama, u ovoj kwizi, imamo 18 – a ima ih i vi{e {to }ete kasnije ~uti – sudski overenih svedo~anstava da su ha{ki islednici pretili, obe}avali, podmi}ivali qude kako bi od wih na~inili svedoke optu`be. Sve pojedinosti su opisane i sve se doga|a na na{oj teritoriji, kako bi se koristilo protiv na{ih qudi, odnosno, kako bi se koristilo protiv na{e dràve. Ima li ve}ega apsurda? Podsetimo se jedne odredbe iz Hamurabijevog zakonika – to je XVII vek pre na{e ere. Tu postoji odredba po kojoj svedok, kada la`no svedo~i u procesu u kome je zapre}ena smrtna kazna – kada se takav svedok uhvati u laì, svedok treba se ubije. Bilo je vi{e pravde u to vreme, nego danas. Sada se postavqa samo jedno pitawe: ima li u ovoj vlasti iko razuman ko to moè trpi? Da li iko ko o tome odlu~uje ima pravo da to trpi, a da sutra i sam ne bude izloèn krivi~nom progonu? 85

Sa ovoga skupa mora pote}i i oti}i poruka da su svi istraìteqi u ha{kim procesima nepoèqni. Prvo, oni koji imaju za{ti}en status, ti stranci da budu proterani iz Srbije, a doma}i dràvqani koji su u tome u~estvovali moraju se na}i na optuèni~koj klupi; sa ovoga skupa se mora zahtevati da se ~iwenice iz ove kwige moraju emitovati u svim sredstvima informisawa, naro~ito na dràvnoj televiziji, i to svakodnevno i vi{e puta. Ko to odbije, najgori je sau~esnik u najmonstruoznijim procesima savremene istorije. Ko to odbije, odgovara}e kad-tad. Nauka je organizovana, sistematska i planska sumwa. Ipak, ona polazi od nekih postulata kao nesumwivih. Me|utim, posle svega {to se odigrava u ha{kim procesima dopustite da sumwam u sve. U wihovu dosada{wu pravdu, u istoriju wihovu u dosada{wu “istinu o rasporedu dobra i zla”. Vrlina tvori pravdu, pravda stvara civilizaciju i, pored najve}eg truda, nisam kod wih mogao da prepoznam ni hrabrost, ni dobronamernost, ni umerenost, ni tolerantnost, ni razboritost, ni plemenitost, ni vernost, ni milosr|e, ni saàqewe, ni zahvalnost, ni jednostavnost, ni blagost, ni ~isto}u... Dakle, ni pravednost. Iz toga nije te{ko zakqu~iti da su oni samozvani i samoproklamovani ba{tinici zapadne civilizacije, oni su, u stvari, weni glavni uni{titeqi. Oni su, u stvari, kreatori anticivilizacije. Ti tvorci me|unarodnih sukoba i ratova, ti tvorci Tribunala i monstruoznih procesa, ti otima~i tu|eg, ti paraziti koji zasnivaju standard na umirawu od gladi milijarde stanovnika ove planete i ivice gladi druge milijarde. Najnedostojniji me|u nedostojnima tuè i sude u ha{kim procesima, a najnedostojniji me|u doma}ima im u tome svesrdno pomaù. Ne}e biti ni vrline ni pravde dok najnedostojniji ne sagledaju mi{ice hrabrosti i lice pravde. Razume se, uz prisustvo svih onih ostalih vrlina koje oni ne poznaju. Tek }e se tada videti {ta je zaista vladavina prava. I da zakqu~im. Poruku Vojislavu [e{equ i na{ima u ha{kim procesima poslao je, budu}nosti radi, jo{ velikan sa Gore re~ima – blago prognanima pravde radi, jer je wihovo carstvo nebesko. Tu nemamo {ta da dodamo. Na{e je da se za pravdu borimo, odnosno, da se protiv nepravde izborimo. Hvala. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se profesoru Anti}u. Zamoli}u vas za jo{ jedan veliki pozdrav za gospo|u Guskovu koja zbog obaveza mora da nas napusti u ovom trenutku. A sada bih vas molio – po{to je prvi put danas na nau~nom skupu i jedan od qudi koji je {titio interese Srbije, branio Srbiju u svetu, obavqao du`nost i ministra inostranih poslova na{e zemqe – molim vas da pozdravite Vladislava Jovanovi}a i ja ga molim da vam se obrati. Izvolite, gospodine Jovanovi}u. Vladislav Jovanovi}: Dame i gospodo, po{tovana gospo|o [e{eq, otkako je dr Vojislav [e{eq dobrovoqno oti{ao u Ha{ki tribunal ne prestaje wegova titanska borba za istinu, pravdu, pravi~no i fer su|ewe. Ta borba je bila neprekidna i ~esto je zapadala u duboke i traumati~ne krize. 86

Jedna od wih je bila i wegov dugotrajni {trajk gla|u iz koga se izvukao posledwim naporima snage. Ta wegova borba, naàlost, ostala je neprime}ena od strane zvani~ne Srbije. Zvani~na Srbija, umesto da se brine o svojim dràvqanima bilo gde u svetu, u bilo kojoj situaciji da se nalaze i da {titi wihova prava na dostojanstvo i odbranu, oglu{uje se o tu svoju svetu du`nost i kao da uìva u nezgodama i neprijatnostima koje su u Pritvorskoj jedinici Ha{kog tribunala zadesile dr Vojislava [e{eqa. Time je zvani~na Srbija pala na ispitu obaveze za{tite svojih dràvqana, pogotovu dr Vojislava [e{eqa, koji i nije obi~an dràvqanin, ve} predsednik najve}e politi~ke stranke u zemqi, koji je bio dugogodi{wi poslanik i potpredsednik vlade i koji je, kona~no, u~esnik u celom periodu vi{epartijskog sistema u na{oj zemqi od pre 15 i vi{e godina. I zbog toga, na{e re~i moraju da budu, pre svega, re~i osude vlade i vlasti Srbije {to ne ~ine ono {to je wihova du`nost i {to prepu{taju dr Vojislava [e{eqa wegovoj sudbini u Hagu, kao {to su pre toga prepu{tali sudbinu Slobodana Milo{evi}a u tom istom Hagu sve dok wegova borba nije okon~ana nametnutom smr}u. Posledwa bitka, velika bitka dr [e{eqa za pravdu, pravi~no i fer su|ewe jeste kwiga u kojoj su izneseni podaci u izjavama 18 takozvanih potencijalnih svedoka. Te izjave sadrè poraàvaju}e podatke o pona{awu istraìteqa Tuìla{tva u na{oj zemqi. One, tako|e, sadrè i poraàvaju}e optu`be protiv vlasti ove zemqe, koje su dopustile takvim istraìteqima da nesmetano, nezakonito, tako nemoralno i tako nepo{teno vr{qaju po na{oj zemqi. Setimo se kako se druge zemqe pona{aju prema svojim dràvqanima koji zapadnu u nevoqe. Amerika ~esto vodi rat samo zbog jednog svog dràvqanina. Velika Britanija za petnaestoricu svojih marinaca, koji su se na{li u teritorijalnim vodama Irana, zapalila ma{tu celog sveta, angaòvala sve mogu}e forume, kako bi ih izvukli, istovremeno ne priznaju}i ~iwenicu da su oni bili krivi. A De Gol je prilikom svoje zvani~ne posete Turskoj, {ezdesetih godina pro{log veka, kao prvu ta~ku dnevnog reda postavio pitawe jedne francuske maturantkiwe, koja se zbog ha{i{a na{la u turskom kazamatu, i interesovao se za wena prava, plediraju}i za weno pu{tawe na slobodu. To je primer kako se dràvna vlast brine za svog dràvqanina. A ne ovo kako na{a dràvna vlast koja prakti~no uìva {to se na{ dràvqanin sa tako jakim politi~kim “bekgraundom”, kao {to je dr Vojislav [e{eq, nalazi u te{ko}ama zbog nepravde koju mu sistematski name}e Tribunal. Zbog toga bi dràvna vlast, koja je veliki du`nik dr Vojislavu [e{equ, kao {to je bila pre toga i veliki du`nik Slobodanu Milo{evi}u, morala odmah da deluje i to u dva pravca: prvo, da se odmah zainteresuje za kr{ewe prava pritvorenika dr Vojislava [e{eqa od strane Tuìla{tva i da odmah stane u za{titu wegovih prava na pravi~no i fer su|ewe. Da iz izjava 18 svedoka, po{to ih prethodno proveri, izvu~e optuùju}e elemente protiv Tuìla{tva i Ha{kog tribunala i da o tome odmah obavesti pred87

sednika Ha{kog tribunala i predsednika Saveta bezbednosti, kao i generalnog sekretara Ujediwenih nacija, po{to su Ujediwene nacije tvorci tog Tribunala; drugi zadatak jeste da iz izjava ovih svedoka izvu~e sve one elemente koji inkrimini{u pona{awe tuìteqa i istraìteqa Tuìla{tva i da na bazi toga donese svoje odluke. Ho}e li te odluke biti zasnovane na zakonu ili }e ti istraìteqi da budu zamoqeni da napuste na{u teritoriju, to je stvar procene, ali posle ovoga {to smo ~uli iz ovih izjava, jednostavno nema mesta daqem zadràvawu tih istraìteqa u na{oj zemqi. Poraàvaju}e je i saznawe do kojeg smo do{li zahvaquju}i ovim izjavama da su istraìteqi imali punu slobodu kretawa i rada diqem Srbije i da u tome nisu bili nadzirani ni od jednog organa dràvne vlasti. Sve {to su ~inili ~inili su u odsustvu organa dràvne vlasti. Drugim re~ima, oni su na teritoriji suverene Srbije vr{ili suverenu vlast. Vr{ili akte i donosili svoje odluke i to prema dràvqanima na{e zemqe. Ja mislim da nema primera u modernoj istoriji da je jedna zemqa sebi dopustila takvo poniàvawe kao {to smo mi sebi dopustili davawem takve {iroke slobode radu Tuìla{tva Ha{kog tribunala u na{oj zemqi. Zbog toga mislim da bi taj sporazum o osnivawu ha{ke kancelarije trebalo da bude preispitan u smislu pogre{aka koje su ~iwene od strane Tuìla{tva i da iz wega bude eliminisano sve ono {to povre|uje i ugroàva suverenitet Srbije. Isto tako, Zakon o saradwi sa Ha{kim tribunalom koji je istovremeno pravo Tribunala da se interesuje u Srbiji za dokaze koji se ti~u na{ih dràvqana po wihovim optu`nicama, da taj zakon sadrì i obavezu i Ha{kog tribunala i Tuìla{tva da po{tuju ustavni i pravni poredak Srbije. Nijedan zakon u ovoj zemqi ne moè da iza|e iz Skup{tine Srbije, a da se on ne oslawa, ne zasniva na ustavnom i pravnom poretku. Prema tome, ni zakon o kome je re~ nije dao blanko kartu Tuìla{tvu Ha{kog tribunala da moè da radi {ta ho}e u na{oj zemqi. Dr Vojislav [e{eq je svojim pona{awem, naro~ito svojom, rekao bih, divovskom borbom za istinu, op{tu istinu, ne samo istinu o wemu, i pravi~no i fer su|ewe zasluìo na{e po{tovawe i divqewe. Stoga, on zasluùje ne samo puno razumevawe i punu podr{ku gra|ana Srbije, nego i organa dràvne vlasti, po{to se wegova borba istovremeno izjedna~uje sa borbom za istinu koja se ovoj zemqi osporava i danas, i to ne samo u pogledu doga|aja iz pro{losti, nego i u pogledu doga|aja koji se de{avaju u ovom trenutku. Kosovo i Metohija je samo jedan od tih primera. Sa ovog mesta bih èleo da uputim apel na{oj dràvnoj vlasti da se trgne iz letargije i da odmah pokrene mehanizme proveravawa i kontrole svega {to se doznalo iz ovih izjava i da istovremeno stupi u kontakt sa Ha{kim tribunalom radi razja{wavawa prirode i pozadine postupaka istraìteqa Tuìla{tva u na{oj zemqi. Mi smo, kao i svi drugi ~lanovi me|unarodne zajednice, zemqa koja pretenduje na suverenost i na kakvu taku nezavisnost. Da bi na to mogli da pretendujemo moramo svuda i svakog dana da dajemo potvrdu o uvaàvawu na88

{e sopstvene suverenosti. Mi to, naàlost, ne ~inimo. Nije samo primer istraìteqa Tuìla{tva na{eg nepo{tovawa, nepridràvawa vlastite suverenosti i autoriteta na{e zemqe; tu su i razni drugi primeri koji su se desili u posledwe vreme, a naro~ito posledwih nedeqa, kada su strani ambasadori prosto bacali pesak u o~i javnosti Srbije, izazivaju}i je, poniàvaju}i je i plediraju}i za stav koji treba da bude samoubila~ki, a to je – da se javnost Srbije pomiri sa ~iwenicom da je Kosovo i Metohija izgubqeno i da treba da budemo zahvalni onima koji se spremaju da nam ga otmu. Po{to je u pitawu kwiga dr Vojislava [e{eqa, za one koji su je ~itali ona je pravo otkrovewe, za one koji je jo{ nisu ~itali trebalo bi da bude kwiìca koju bi trebalo {to pre da pro~itaju, jer otvara o~i gra|anima ove zemqe i ukazuje na pozadinu koja je do sad bila potpuno nepoznata i zamra~ena, a to je da nismo gospodari svoje zemqe, nego su to i neki drugi koji su dobili ovla{}ewa da gospodare qudima u ovoj zemqi, da im prete, da ih podmi}uju, da ih optuùju i tako daqe. Zbog toga bih i predloìo da se ova kwiga {iroko distribuira i podrào bih mi{qewe koje je ovde izre~eno da se i dràvni mediji, pre svega RTS, zamole da u tom pogledu daju svoj puni doprinos. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Jovanovi}u. Zamolio bih glavnog pravnog savetnika, ~oveka koji je napisao najvi{e podnesaka, ~oveka koji se, rekao bih, najvi{e bavio ovom temom, instrumentalizovawem i izmi{qawem svedoka, ali i pretwama i svim drugim poku{ajima pritisaka na one qude koji bi trebalo da budu svedoci protiv Vojislava [e{eqa. Re~ je o Zoranu Krasi}u kojega bih zamolio da vam se obrati. Zoran Krasi}: Dame i gospodo, jedno od zna~ajnijih garantovanih i za{ti}enih prava svakog optuènog lica jeste i pravo na javno su|ewe. Vi{e ciqeva treba da se postigne javnim su|ewem, a ja bih ovde istakao samo dva. Jedan diq je da javnost bude takozvani razumni posmatra~ i da vidi kako oni koji dele pravdu, koji utvr|uju ~iwenice, a to su sudije, koliko oni razumno zakqu~uju. Povodom zahteva koji je 8. marta ove godine podneo Vojislav [e{eq, kojim je traìo da Pretresno ve}e pokrene postupak za nepo{tovawe suda protiv tri najodgovornije li~nosti Tuìla{tva, naravno, u skladu sa odgovaraju}im pravilima Pravilnika o postupku i dokazima, podse}am ove koji treba razumno da zakqu~e, po{to je razumnim posmatra~ima odavno sve jasno, na wihova pravila i na wihove pravne stavove povodom nepo{tovawa Me|unarodnog suda. Da bi to delo bilo ka`wivo, onaj ko je u~inio to mora da postupa svesno i namerno. U tom pogledu, Ha{ki tribunal je ve} u desetak predmeta zauzeo stav {ta zna~i namerno. Dovoqan je uslov, recimo – opet wih da podsetimo na jedan istorijski predmet – to je predmet Tonej iz Velike Britanije iz 1993. godine, gde su lordovi zakqu~ili da se prestup sastojao u ometawu toka pravde vr{ewem pritisaka na potencijalnog svedoka, a da nije bilo neophodno dokazati da je svedok bio podmi}ivan, da mu je bilo pre}e89

no, da je bio `rtva pritiska, ve} je dovoqno da se zakqu~i da je prestupnik imao nameru da ometa tok pravde putem ube|ivawa potencijalnog svedoka. U onih objavqenih 18 i dodatnih 12 izjava to je mnogo ja~e, saètije izraèno, nego ovaj minimalni uslov koji primewuje Ha{ki tribunal. [to se ti~e pretwe dovoqno je da se uti~e na slobodnu voqu nekog pojedinca, a taj uticaj je preduzet da bi se to lice li{ilo mogu}nosti da deluje slobodno ili na slobodan na~in. U ovih 18 izjava se nalazi previ{e tih elemenata. Zastra{ivawe je svaka direktna, indirektna, ili potencijalna pretwa izvr{ena nad svedokom, a koja moè da dovede do me{awa u wegovu du`nost da svedo~i bez primesa ma kakvog me{awa. I toga ima na pretek u ovim izjavama. Ima dokaza i za podmi}ivawe i nu|ewe mita – nezakonita, nepo{tena ponuda koja treba da omogu}i da neko lice stekne korist da bi u~inilo ne{to. Moram da skrenem pa`wu ovima koji treba da razumno zakqu~e u mo`da u najjednostavnijem predmetu u Hagu gde se sudilo za nepo{tovawe Me|unarodnog suda, a to je predmet Be}aj. Iako su imali presretnute snimke telefonskih razgovora u kojima je do{lo do te pretwe prema nekim potencijalnim svedocima, su|ewe je krenulo ovima, oni nisu pribegli ka`wavawu po osnovu pretwi, zastra{ivawa i nu|ewa mita, nego su pribegli onoj najblaòj kvalifikaciji, a to je na drugi na~in da se uti~e na svedoka. I toga ima previ{e u izjavama koje su priloène Ha{kom tribunalu kao dokaz da je Tuìla{tvo u predmetu protiv Vojislava [e{eqa koristilo nezakonita sredstva. Ciq kori{}ewa tih sredstava je bio da se osujeti i onemogu}i sprovo|ewe pravde pred jednim me|unarodnim sudom, ako je to uop{te me|unarodni sud. Moram da skrenem pa`wu, tako|e ovima, ali i celokupnoj javnosti, da je zahtev Vojislava [e{eqa potpuno jasan. Nema tu potrebe za nekim velikim dokazivawem: sve je jasno, sve je iza{lo na ~istinu, izjave postoje, postoje svedoci prema kojima je nezakonito postupano, postoje pravni stavovi àlbenih ve}a povodom nepo{tovawa Me|unarodnog suda. Samo da ih podsetim na ne{to kako se, recimo, radi u Francuskoj: u Francuskoj se ka`wava i poku{aj ometawa pravde koji je formulisan kao kori{}ewe obe}awa, ponuda, poklona, pritisaka, pretwi, nasilnih sredstava, podmuklih ili la`nih postupaka tokom procedure ili u ciqu optu`be ili odbrane da bi se drugo lice navelo da po~ini ili iznese la`ni iskaz, izjavu ili tvrdwu, ili da se uzdrì od davawa iskaza, izjave ili tvrdwe, ~ak i ako nagovarawe nije proizvelo èqene efekte. U Engleskoj, promi{qeni i nameran pritisak na svedoka predstavqa nepo{tovawe suda. Kina – ka`wivo je podsticati svedoka da u~ini la`no svedo~ewe. To je sve Ha{ki tribunal do sada koristio u desetak predmeta gde je postupao. Aktus reus koji je potreban za ovo delo je fizi~ki ~in da je prekr{ena obaveza i da su izvr{ene radwe pretwi, zastra{ivawa, podmi}ivawa i pritisaka ili da se na drugi na~in uticalo na svedoke. Svedoci su svojim izjavama konkretno opisali {ta se to sve de{avalo. Mens rea je postojawe svesti kod izvr{ioca da kr{i obavezu, ~ak se ide i daqe, odnosno, sniàva 90

se kriterijum, nije ni potrebna specifi~na namera, ve} samo konkretna namera da se ometa propisani postupak. Zna~i, sa gledi{ta Stru~nog tima koji pomaè odbranu Vojislava [e{eqa ovaj predmet je za nas okon~an, s obzirom da je sve apsolutno jasno, sve je u skladu sa pravilima i postoje}om praksom. Radi javnosti, veliki broj potencijalnih svedoka je kontaktiran. Taj prvi kontakt je po pravilu bio nezakonit. Ne moè da bude zakonit kontakt u kafani. Ha{ki tribunal nije vaqda kafanska institucija, pa da svedoke skupqa po ulici, juri po kafanama ili da ih omalovaàva kao gra|ane, dràvqane Republike Srbije, tako {to u jednom uglu wih desetoro sedi i ~eka da ih ta trojica istraìteqa u drugom uglu kafane ispitaju, na lap topu ne{to registruju. Niti su dobili poziv, niti su dobili zapisnik, niti imaju izjavu koju su dali. Ne moè Tuìla{tvo u svom eventualnom budu}em odgovoru da se poziva na neka pravila. Ne moè, recimo, da se pozove na pravilo 68 bis, gde su navodno zakasnili sa obelodawivawem. Ako su ve} uzeli izjavu od nekog lica i ukoliko je lice reklo jasno i glasno, a 18 je takvih izjava, da ne postoji bilo kakva krivi~na odgovornost Vojislava [e{eqa, opisuju}i ~iwenice i opisuju}i neke doga|aje onda su te podatke istraìteqi Ha{kog tribunala morali da dostave Vojislavu [e{equ kao osloba|aju}i materijal. Wemu nije dostavqen taj osloba|aju}i materijal. Ne mogu da se pozivaju na pravilo 70, da nisu u obavezi da obelodane informacije, memorandume i podatke o tome kako su do{li do nekih svedoka. To je takozvani prethodni ili neki potencijalni materijal, radni materijal. Nije to radni materijal. Za{to nije radni materijal? Pa tridesetoro qudi je dalo izjave! Oni na to ne mogu da se pozovu. Naprosto, oni nemaju na {ta da se pozovu u svom odgovoru. Ali ne{to {to bi mo`da bila najgora stvar za me|unarodnu pravdu i shvatawe pravde bilo bi kada bi sedam, osam ili deset istraìteqa Tuìla{tva koji su na terenu radili trpeli neku odgovornost, a da ne trpe tri najodgovornija lica koja su osmislila ovakav sistem rada. I ta tri lica se terete i kao neposredni izvr{ioci ka`wivog dela nepo{tovawa Me|unarodnog suda, kao oni koji su u jednom delu ~inili poku{aj i u tre}em delu glavni naredbodavci, oni koji su podsticali. Mogli smo da utvrdimo {ta su radili u Srbiji, kako su vr{qali, tek onog momenta kada smo do{li u posed materijala na osnovu koga Tuìla{tvo smatra da treba da se sprovede postupak protiv Vojislava [e{eqa. Tek ove izjave svakome dozvoqavaju da razumno prosudi {ta se pripremalo u jesen 2006. godine. Su|ewe Vojislavu [e{equ bez Vojislava [e{eqa, sa nametnutim braniocem, sa svedocima koji ne bi svedo~ili li~no, ve} bi se u spise predmeta ubacile wihove pismene izjave ili iskazi iz transkripata nekih ranijih predmeta presavilo preko kolena i zavr{io postupak. Za{to? Zato {to su to la`ne optu`be koje mogu da opstanu samo putem la`nih svedoka. Trideset qudi se javilo i reklo: nismo hteli da budemo la`ni svedoci! Hvala im. 91

Trideset qudi je reklo: Vojislav [e{eq je u pravu jo{ od 26. marta 2003. godine. Pri prvom pregledu optu`nice videlo se – 14 ta~aka optu`bi, sve la`ne. Kako one mogu da opstanu? Samo putem la`nih svedoka. Ovaj zahtev koji je podneo Vojislav [e{eq otvara i novo pitawe: kako su oni do{li do onih svojih svedoka Tuìla{tva? Ovo su potencijalni svedoci, koje nisu predloìli, ali kako su do{li do svojih svedoka? Kojim obe}awima? Nu|ewem? Kojim pretwama? Na koji na~in? ûje se iz Ha{kog tribunala, navodno, ovim zahtevom se uti~e na svedoke. Na koje svedoke se uti~e? Mi ni ne znamo ko su svedoci Tuìla{tva! Jo{ nisu obelodanili ko su svedoci Tuìla{tva. Tek kada smo po~eli da proveravamo ono {to su napisali za neke lokacije da bi raspravili da li je to ba{ tako bilo, s obzirom da Vojislav [e{eq nema nikakvih dodirnih ta~aka sa lokalitetima koji su navedeni u ovoj optu`nici – tek tada su po~eli da se javqaju qudi; obja{wavali {ta se de{avalo na tim lokacijama i saop{tavali da su imali kontakte sa Tuìla{tvom. I tada smo saznali koje su pretwe bile upu}ene tim qudima. Dovoqno je samo podsetiti da po~etkom februara istraìteqi Tuìla{tva obilaze pojedine potencijalne svedoke i kaù im: uskoro }e vas da kontaktiraju ovi iz Stru~nog tima koji pomaè odbranu Vojislava [e{eqa. Nemojte sa wima da razgovarate. Ako budete razgovarali, kaìte nam {ta biste im rekli. Nemojte da prihvatite da budete svedok odbrane. To sad svi znamo. Potrebno je samo jo{ da to Pretresno ve}e prizna, da pokrene postupak, a ne sa nekim igrarijama da li }e amikus kuri da bude istraìteq. Ne, neka odrede jednog sudiju Pretresnog ve}a, neka on ispita ove navode, neka donesu nalog koji }e da bude optu`nica i neka se pokrene postupak protiv ovih lica. Wih formalno-pravno {titi imunitet Ujediwenih nacija, ali ~emu taj imunitet ako treba da se laè i da se ometa sprovo|ewe interesa pravde. Su{tina imuniteta nije u tome da bi se pravda zaobi{la. I samo da vas podsetim na jednu vrlo va`nu stvar: jedini sud na kugli zemaqskoj koji ima neke svoje ciqeve, a koji nisu vezani za primenu zakona je Ha{ki tribunal; drugi ciq tog nazovi suda – pored onog prvog da se uspostavi mir i zaustavi rat – drugi je da se spre~i revizija. êga? Revizija onoga {to se desilo na teritoriji biv{e Jugoslavije. Ne mogu oni da spre~e tu reviziju. Za{to? Wihova istina je la`. Sudski postupak, ako ve} mora da se vodi, mora da se vodi da bi se utvrdila istina {ta se desilo, pa tek onda da li je neko krivi~no odgovoran za te stvari koje su se desile. Ovaj zahtev otvara mnoga pitawa i verovatno centralno, ne samo za ovaj predmet, nego za sve predmete u Ha{kom tribunalu, a to je pitawe svedoci zlo~ina i svedoci baze zlo~ina. Gde su izmislili te svedoke baze zlo~ina? Za{to su im oni potrebni? Da bi se spre~ila revizija? Svedok baze zlo~ina je neki slu~ajni prolaznik, koji bi rekao {ta se desilo u wegovom mestu, a on ne zna ni ko je to uradio, ni za{to je uradio, ni kako je uradio, i on se koristi kao svedok protiv nekoga ko je bio 92

800 kilometara udaqen od tog mesta. Gde tu ima pravde? Me|unarodne pravde u Hagu nema. Pretresno ve}e je sada na ~istini, sve je ovo jasno, raspravqeno, napisano prema wihovim pravnim stavovima, tridesetak izjava, a kako vidim bi}e jo{ izjava, jer sad su se qudi malo i ohrabrili, pa se javqaju; skinuli su veliki teret sa sebe. @iveti pod pritiskom tolike godine, u strahu da li }e neko da podigne optu`nicu, da li }e neko da me poziva... Jedan oslabio 20 kilograma, drugi 50 kilograma od sekiracije. Ko je to wih isle|ivao? Qudi ili monstrumi? Ko moè takav strah da prouzrokuje kod nekog ~oveka? Naravno, da se qudi pla{e za svoju sudbinu. Kada do|u, pa jo{ demonstriraju kako sve znaju o porodici potencijalnog svedoka. Hvala im {to su dali ove izjave i omogu}ili da se ~uje istina i pravda. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Krasi}u. Zamolio bih kwièvnika, publicistu, istaknutog srpskog rodoquba, velikog prijateqa dr Radovana Karayi}a, Miroslava Tohoqa da vam se obrati. Miroslav Tohoq: Dame i gospodo, dragi prijateqi, {tede}u malo svoga vremena za ove ugledne pravnike kojih ovde ima u velikom broju, jer smatram da wihova stru~na re~ ima ve}u teìnu, nego moja, uglavnom literarne projekcije. Tim pre {to spadam me|u one qude koji veruju, koji su ube|eni, koji nalaze da je u dobronamernim intelektualnim krugovima sveta, naro~ito Zapada, Hag kao tema pase i ne zasluùje onu ozbiqnost koju je imala ju~e, niti }e sutra imati onu ozbiqnost koju ima danas. Takvom stavu i takvom mi{qewu, takvim nalazima svakako da su doprineli i ovi na{i nau~ni skupovi. Pre mesec ili ne{to vi{e u Londonu se, u okviru programa jedne izdava~ke ku}e sa kojom imamo dobru saradwu, pojavila kwiga jednog britanskog novinara, pod naslovom “Travestija” i obra|en je slu~aj Ha{kog tribunala na primeru tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a. U recenziji te kwige u jednom drugom ~asopisu, drugi autor, koji meni nije mnogo poznat, bar mi ime ne govori mnogo, kaè i ja mu to verujem, mada ga ne poznajem, taj autor, taj recenzent veli da Ha{kom tribunalu tek predstoji problem, jer u slu~aju Tuìlac protiv dr Vojislava [e{eqa bi}e im lak{e da dokaù da je [e{eq boravio na Mesecu, nego da je po~inio ono {to mu Tuìla{tvo pripisuje. Pre otprilike godinu dana, negde u ovo doba godine, vodio sam privatni razgovor sa jednim visokorangiranim zapadnim diplomatom, ~ija vlada ima neprikosnoven uticaj na Ha{ki tribunal. Pitao sam ga, a i on je tako|e izneo mi{qewe da }e Tuìla{tvu biti veoma te{ko da dokaè optu`nicu protiv dr [e{eqa. Pitao sam: za{to onda drìte dr [e{eqa u pritvoru? On je, u trenutku iskrenosti, kazao ovu re~enicu: drìmo ga zato {to smatramo da je to na~in da ograni~imo mo} i uticaj radikala u Srbiji. E sad, o svedocima. Gospodin Krasi} je ovde pomenuo svedoke baze zlo~ina. Se}am se, to me je podsetilo na jedan slu~aj kada je 1993. godine u Sarajevu nastala prava panika i samo je u muslimanskim delovima grada bru93

jalo – [e{eq, [e{eq, [e{eq... Mislim da se u dokumentaciji Ha{kog tribunala nalazi i deo presretnutih razgovora, takozvanih prislu{kivanih razgovora izme|u Pala i Beograda, gde neko sa Pala, nekom u Beogradu kaè: “ [aqite nam {e}era bar 10 kamiona”. Ovaj odgovara: “U redu, {aqemo vam {e}era”. Taj koji je prislu{kivao je zamenio, permutovao, i tako je nastala ta fama o tome kako su Srbi umesto {to su se do~epali {e}era, zapravo do~ekali [e{eqa i ti svedoci baze zlo~ina sigurno da }e se na}i pred Ha{kim tribunalom. Vi, kao i ja, svako ve~e gotovo moète pratiti na na{oj dràvnoj televiziji i svim drugim dràvnim televizijama u ovoj Srbiji vladinim i nevladinim, kako jedan ~ovek izve{tava iz Va{ingtona, iz Wujorka, gde god se neko tamo zatekne od ovih iz vlasti i kako se ponekad ~ak vi{e nego ambasador Polt quti ako Srbiji ne{to krene dobro, kao u posledwem primeru sa reakcijom Rusije na na{e probleme. E, taj ~ovek se pojavio i u ulozi svedoka, posebno rangiranog svedoka u slu~aju Slobodana Milo{evi}a. On je svedo~io o nekom tajnom sastanku na Palama na kome se, Bog zna, krojila kakva strategija politika, politika zlo~ina i strategija izvr{ewa tog zlo~ina. Me|utim, radilo se o jednom skup{tinskom zasedawu gde je pristup svima bio otvoren, ali zbog malog prostora ba{ novinari, kojih je bilo nekoliko stotina ili nekoliko desetina, nisu mogli da prisustvuju. E, taj ~ovek je svedo~io kako je on uspeo, igrom slu~aja, ve{tinom sopstvenom da snimi krunski dokaz govora Slobodana Milo{evi}a. Kao nesu|eni svedok Milo{evi}eve odbrane, do{ao sam samo do jedne kwiìce koju sam u to vreme, sedam dana posle te Skup{tine, {tampao neredigovanu, neautorizovanu, kao i sva izlagawa, i samo sam hteo da ponesem i da to predo~im tu kwiìcu, taj dokument ha{kim sudijama. Me|utim, to ne smeta istoj toj li~nosti da bude dopisnik, da bude urednik “Vojs ov Amerika”, da bude dopisnik dràvne televizije Srbije, da bude dopisnik Bi-Bi-Sija iz Srbije, ili odakle ve}, i da se quti na sve {to dobro krene u Srbiji. O na~inu na koji se vr{i pritisak na potencijalne svedoke, upu}ujem vas na ovu zastra{uju}u publikaciju koja je {tampana ovih dana i koju ovde pomiwemo. Tako se uvode takozvani insajderi, a oni bi mogli, u vi|ewu ha{kih tuìlaca, da dokaù nedokazivo. Zato ne {tede ni sredstva, ni novac da bi prona{li takve qude. Ali ipak, podseti}u vas, tako|e, na sudbinu, ili kako ve} zavr{avaju ti krunski insajderi, podseti}u vas na jednog kome neka je laka beànijska zemqa, a svima wima ve} za ìvota koji prihvate tu ulogu neka je za ìvota pokoj du{i. A dr Vojislavu [e{equ i vam svima, svaka sre}a i dobro zdravqe. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. Tohoqu, re~ ima prof. dr Mom~ilo Suboti}. Prof. dr Mom~ilo Suboti}: Dame i gospodo, prvo bih se sloìo sa prethodnim predlozima, koji su i{li u pravcu toga da se Hagu i ha{kim istraìteqima zabrani da vr{qaju po srpskoj dràvi, da vr{qaju i da na najgrubqi na~in ugroàvaju srpski suverenitet. 94

Ova posledwa [e{eqeva kwiga koja govori o kwizi Jove Ostoji}a i kwizi, odnosno, iskazima jo{ 17 srpskih patriota, do{la je posle wegovih stotinak drugih kwiga i ona je, posle “Ideologije srpskog nacionalizma” i wegovog maestralnog svedo~ewa u odbrani Slobodanu Milo{evi}u, do{la posle jedne kwige koja govori o rimokatoli~kom zlo~inu u stvarawu ve{ta~ke hrvatske nacije i da je u Hagu bilo pravde, da je bilo prava, da je bilo ~asti i dostojanstva, da ne kaèm da je bilo stida, tada bi taj proces ve} bio zavr{en i [e{eq bi bio na slobodi. Me|utim, Hag je posegnuo za ne~im drugim, Hag je posegnuo za la`nim obe}awima, za torturom, za maltretirawem ovih svedoka, za la`nim obe}awima i najè{}im pretwama, pa i onim pretwama smr}u, kako bi se prof. dr Vojislav [e{eq optuìo za ne{to {to nije u~inio. Uvek je u te{kim trenucima u srpskoj istoriji kada su Srbija i srpski narod postavqeni tu gde su postavqeni, kako je Cviji} govorio, sagradili smo ku}u na sred puta, pa smo smetali mnogim imperijama, dolazilo do velikih stradawa, do velikih isku{ewa. Ako bismo povla~ili istorijsku paralelu sa ovim dana{wim su|ewem [e{equ i sa srpskim stradawima od Kara|or|a naovamo, a dva su najkarakteristi~nija, oba su se desila po~etkom 20. veka, jedno je u vreme aneksije Bosne i Hercegovine, a drugo je pred Prvi svetski rat. U vreme aneksije Bosne i Hercegovine, koja je u Srbiji bolno odjeknula i kada su se Srbi na{li – kako je govorio Jovan Cviji} – u takvom geopoliti~kom poloàju da je Srbija opkoqena zemqa, a Srbi uhap{en narod. Ako bismo aktuelizovali te prilike, moèmo re}i da je srpski poloàj danas najsli~niji onom iz vremena aneksije Bosne i Hercegovine. To je vreme kada je austrougarska politika i diplomatija – pozivaju}i se na srpsku pro`drqivost, kako su oni rekli, prema tu|im dràvnim teritorijama – organizovala veliku parnicu, takozvani bawalu~ki veleizdajni~ki proces, na kome je pohapsila i osudila najvi|enije Srbe svu srpsku inteligenciju iz svih slojeva srpskog dru{tva u Bosni i Hercegovini. Osu|eno je, da vas podsetim, 156 Srba, wihova intelektualna, duhovna, prosvetna i svaka druga elita, a od ~ega je 153 osu|eno na kaznu smrti. Samo su doga|aji koji su usledili kasnije stvarawem jugoslovenske dràve, odnosno, nadirawem srpske vojske i oslobo|ewem spre~ili da se ta mera i ostvari. Kakva je analogija sa dana{wim doga|ajima iz tog procesa? Proces bawalu~ki je imao za ciq da se spre~i kontinuitet nacionalizovawa muslimanske omladine u srpskom smislu i da se od srpske identifikacije otu|i srpska Bosna i Hercegovina. Poznato vam je da je i Bewamin Kalaj, najzna~ajniji poglavar Bosne i Hercegovine, priznao da je Bosna i Hercegovina u etnografskom smislu srpska, ali da je Srbima – kako je dobro uo~avao u svojoj, dobro napisanoj istoriji Srba – priro|en duh separatizma: i verski, i politi~ki, i ideolo{ki i zbog tog wihovog duha separatizma mogu}e je insistirati na bosanskoj naciji, na politici bosanske nacije. Svedoci smo, insistirali su i ovi savremeni gaulajteri, odnosno, izaslanici Ujediwenih nacija u Bosni i Hercegovini ili guverneri koji su smatrali da se Bo95

sna moè uspostaviti kao nekakva bosanska dràva u kojoj bi Srbi, muslimani i Hrvati predstavqali zapravo jednu naciju po uzoru na onu Kalajevu. Drugi proces, koji se desio {est godina pre ovog bawalu~kog procesa, bio je zagreba~ki veleizdajni~ki proces 1909. godine, kada je opet osu|ena srpska elita pod optu`bom da su vr{ili velikosrpsku propagandu sa namerom da se ujedine sa Srbijom. Osu|ena je, zapravo, hrvatskosrpska koalicija, boqe re~eno wen srpski deo, koji je smatran nekakvom pla}eni~kom garniturom Srbije, odnosno, agenturom Srbije i isto su tako, na ~elu su bili bra}a Adam i Valerijan Pribi}evi}, osu|eni na duge vremenske kazne. U ~emu je analogija, odnosno, istorijska paralela sa ovim [e{eqevim su|ewem? I tada su srpski intelektualci, srpska politi~ka elita, zagovarali svesrpsko ujediwewe, oslobo|ewe i stvarawe, pre svega srpske dràve koja je, naàlost, 1918. godine pretvorena u jugoslovensku dràvu. Podse}am vas da je Nikola Pa{i} za ìvota tu dràvu smatrao pro{irenom Srbijom, otprilike je to isto govorio i Jovan Cviji} i ostali iz srpske intelektualne elite. Ona je, me|utim, zavr{ila sa jugoslovenskom dràvom, dakle, srpska politi~ka elita je zahtevala da se izvr{i oslobo|ewe i ujediwewe Srba na wihovom etni~kom prostoru. A za{to se danas optuùje i sudi srpskim intelektualcima, svim politi~kim, vojnim i dràvnim rukovodiocima svih srpskih zemaqa? Upravo zbog ~iwenice {to su u slu~aju raspada Jugoslavije zahtevali da se – shodno pravu na samoopredeqewe koje je priznato svim drugim jugoslovenskim narodima i koje je na{e unutra{we i spoqno pravo – prizna da Srbi uspostave i brane svoju dràvu na svom istorijskom i etni~kom prostoru. [e{eq je svakako najkompetentniji, najautenti~niji zagovornik ideje o integralnom Srpstvu, ideje da Srbi imaju pravo kao i drugi narodi da na svom etni~kom prostoru uspostave svoj dràvni entitet. Ako se pravi ta analogija izme|u 1909. godine i potrebe da se opravda aneksija sa dana{wim [e{eqevim stavom u Hagu, onda moèmo re}i da se tu èli prikriti ~iwenica koju bi [e{eq svakako izneo na sudu i koju }e izneti, ako Bog da do|e do su|ewa, da su Srbi u Hrvatskoj i Srbi u Bosni i Hercegovini bili dràvotvoran narod i po unutra{wem, dakle, ustavnom sistemu Bosne i Hrvatske, a isto tako u me|unarodnom pravu, odnosno, a Hrvatska i Bosna i Hercegovina – bile dvonacionalne, odnosno, tronacionalne dràve, pa su Srbi, shodno pravu na samoopredeqewe, mogli da svoj dràvni identitet konstitui{u na na~in ili da ostanu u zajedni~koj dràvi ili da svoj dràvotvorni, dràvni, politi~ki entitet obrazuju onako kako smatraju da to treba da ~ine. Dakle, Hag ono {to nije ubio, ono {to nije slomio hteo je da preko la`nih svedoka u slu~aju Vojislava [e{eqa dokraj~i, znaju}i da je Vojislav [e{eq svakako najpozvaniji i u istorijskom i u pravnom i politi~kom smislu da tuma~i doga|aje na jugoslovenskom prostoru, odnosno, u borbi za jugoslovensko nasle|e 1991-1995. godine u istorijskoj perspektivi. 96

[ta je sa srpskom dràvom? Podse}am vas – na to ukazuju i politikolo{ka istraìvawa, a to je mawe-vi{e i poznato, mo`da ne u detaqe – da su se sve srpske politi~ke stranke do Dejtonskog sporazuma zalagale otprilike za ono {to govori na~elo samoopredeqewa. Sve srpske politi~ke stranke – ne ra~unaju}i Gra|anski savez Srbije koji je bio anacionalan i koji, videli ste, kako je zavr{io, i ne ra~unaju}i Vuka koji vrluda od nemila do nedraga od 1992. godine naovamo – sve druge, dakle i DS, zagovarale su da Srbi imaju pravo na samoopredeqewe i da imaju pravo da formiraju svoju dràvu na svom etni~kom prostoru. Samo je Srpska radikalna stranka ostala dosledna takvom svom principu. A Vojislav Ko{tunica je, i nekoliko godina posle Dejtona, otprilike negde do 1999. godine, sa 66 srpskih intelektualaca tada zagovarao tezu da se Republika Srpska ima razgrani~iti sa Muslimansko-hrvatskom Federacijom i na prostoru na kojem srpske snage drè taj prostor da imaju pravo da formiraju svoj entitet koji }e se kad-tad ujediniti sa ostatkom srpske dràve. Kad i pod kojim uslovima je aktuelna srpska vlast promenila svoje stavove i okrenula }urak naopako, to je sada pitawe. Mogli bi, me|utim, da bar toliko imaju ~asti, da imaju dostojanstva, da stanu iza pravedne borbe dr Vojislava [e{eqa koji se, dakle, ne bori za neke svoje privatne ciqeve i interese i uop{te se ne bori da se tu od ne~ega odbrani, ve} zastupa interese Srbije, srpskoga naroda, srpsku istoriju, srpsko pravo i srpsku politiku – dakle, pravo Srba da na sopstvenom etni~kom prostoru obrazuju svoju dràvu. Ovo moè da sada zvu~i pomalo iluzorno, jer su doga|aji politi~ki, vojni i tako daqe, na neki na~in prevazi{li ovu tezu, ali, u svakom slu~aju, nauci ostaje zadatak da se do kraja bori i poku{a da se izbori za one ~iwenice i one istine koje su nesporne. Nema sumwe da }e Ha{ki tribunal, kad se promeni konstelacija na evropskom prostoru, doìveti svoj sramni kraj i svoju propast, kao {to su doìveli sudovi u Frindjudonom procesu, u procesu za vreme aneksije, u Bawalu~kom procesu iz 1915. godine. Nema sumwe da }e Vojislav [e{eq svojim sjajnim istorijskim, pravnim i drugim argumentima oboriti takvu optu`nicu. Nama ostaje da se stalnom, permanentnom ofanzivom, na stru~nom, nau~nom, diplomatskom i drugom planu izborimo da Vojislav [e{eq iza|e iz zatvora – sa jedinstvenim zahtevom: sloboda za [e{eqa! Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Suboti}u. Re~ bih dao dr Uro{u [uvakovi}u. Gospodina [uvakovi}a ne najavqujem posebno – on je ~est gost na na{im skupovima. Naravno, hvala vam. Izvolite. Dr Uro{ [uvakovi}: Po{tovano predsedni{tvo, po{tovane dame i gospodo, danas izraàvamo svoju solidarnost i podr{ku pravednoj borbi dr Vojislava [e{eqa koju vodi u Hagu. Ali je danas na{ specifi~an zadatak da se bavimo la`nim i ucewenim svedocima pred takozvanim Ha{kim tribunalom, posebno u slu~aju protiv lidera srpskih radikala – dr Vojislava [e{eqa. Mi se time, zapravo, bavimo samo jednim segmentom laì u Hagu. Tamo, naime, nema istine, niti 97

ima nade za istinu. U Hagu je sve la`no, sve izuzev srpskih heroja. Istinski srpski heroji, oni koji su se borili za slobodu svoje zemqe i svoga naroda, naàlost, jedini su pravi zato~enici tog la`nog Tribunala. Tu je konstataciju, uostalom, izneo i presednik Slobodan Milo{evi} u svom prvom obra}awu takozvanom Ha{kom tribunalu, 3. jula daleke 2001. godine. Citiram: “Ja smatram da je ovo isuvi{e laàn sud, ba{ kao {to su la`ne optu`be”, konstatovao je tada Slobodan Milo{evi} i, prekidan vi{e puta, uspeo da nastavi; nastavak citata: “Ovo su|ewe ima za zadatak da proizvede opravdawe za zlo~ine NATO pakta po~iwene u Jugoslaviji”. Ri~ard Mej je u tom trenutku iskqu~io mikrofon. Pri ovakvom stavu Slobodan Milo{evi} osta}e sve do trenutka kada je ubijen, 11. marta 2006. godine. Iako su mu bezbroj puta iskqu~ivali mikrofon, iako su svim propagandnim sredstvima afirmisali laì la`nih svedoka koje su u sudnicu dovodili u ~emu im je dosovska vlast nesebi~no pomagala, glas istine koji je u Hagu iznosio Slobodan Milo{evi} uz pomo} svojih svedoka, me|u kojima je istaknuto mesto zauzeo i prof. dr Vojislav [e{eq, obi{ao je ~itavu planetu. Danas je mnogo, mnogo vi{e kwiga, tekstova, analiza koje priznaju da su Srbija i srpski narod, zapravo bile `rtve novog svetskog poretka i da je wihovo stradawe bilo odmazda za neposlu{nost vladama mo}nih dràva. To, vaqda, vidi svako normalan u Srbiji. Nisu bombardovali Srbiju 1999. godine zbog neslagawa sa Milo{evi}evom ideologijom, ve} zbog toga {to je tada{wa vlast, ~iji su stoèri bili Socijalisti~ka partija Srbije i Srpska radikalna stranka, personalno Slobodan Milo{evi} i Vojislav [e{eq, odbila da preda Kosovo i Metohiju. Da smo tada prihvatili da se odreknemo Kosova i Metohije, da smo tada prihvatili NATO okupaciju Srbije, vrlo je verovatno da bi imali svu zapadnu podr{ku da do dana dana{weg ostanemo na vlasti. I to je, upravo, nu|eno u Rambujeu. Kao {to ni posle 78 dana bombardovawa ove zemqe nisu uspeli ni{ta drugo do da prihvate da se u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija usvoji Rezolucija 1244, koja je garantovala na{ suverenitet nad Kosovom i Metohijom. Da we nije, dana{we vlasti ne bi imale o ~emu da razgovaraju sa – kako su se svojevremeno hvalili – svojim prijateqima iz Nema~ke, po{to Kosovo i Metohija odavno ne bi bilo na{a teritorija. Tako bi i srpski narod ostao uskra}en za saznawe da se prijateqstvo Demokratske stranke i Nema~ke zasniva na otimawu dela teritorije Srbije – Kosova i Metohije. I ko onda kaè da se istorija ne ponavqa? Kao neko ko je neposredno u~estvovao u pripremawu nastupa predsednika Slobodana Milo{evi}a u Hagu, slobodan sam da tvrdim slede}e: ne treba im verovati ni kad kaù dobar dan. U ovom kratkom radu poku{ao sam da izvr{im klasifikaciju u~esnika la`nih su|ewa u Hagu, prema kriterijumu uloge koja im je namewena u tim, nazovi procesima. U slu~aju protiv predsednika Milo{evi}a albanski prevodioci su bili ti koji su iskrivqavali prevod svedo~ewa Albana98

ca na engleski i srpski, naravno, na {tetu Milo{evi}a. Sli~no, samo u znatno re|em broju, to su ~inili i engleski prevodioci. Svedoci su bili ucewivani od strane Tuìla{tva ili dosovske vlasti, svejedno, tako da su oni, koji su imali savesti i hrabrosti tokom unakrsnog ispitivawa, u samoj sudnici bitno mewali svoje iskaze sada u korist Slobodana Milo{evi}a, ~ak do toga da je Tuìla{tvo izjavqivalo da po~iwe da ih smatra neprijateqskim svedocima. Pri tome su, naravno, ti qudi sebe direktno izlagali mogu}nostima odmazde. Tako je postupio, na primer, kapetan Dragan, koji }e verovatno zbog toga da zavr{i u hrvatskom zatvoru, tako je postupio i general Radomir Markovi}, koji i danas ~ami u beogradskom CZ-u. Me|u la`nim svedocima bilo je i huqa koje nisu bile ucewene, ve} su svojevoqno izricali laì u korist, {to bi rekao Oliver Anti} – Karle del Ponte, poput britanskog lorda Pedija E{dauna, za koga je general Boìdar Deli}, kao svedok odbrane, pred ~itavim svetom, sa neoborivom matemati~kom, kartografskom precizno{}u dokazao da je notorni laòv. Ne treba zaboraviti ni Halita Beranija, koji je tako|e la`no svedo~io protiv Slobodana Milo{evi}a. Da bi se dve godine kasnije ponovo dokazivao svojim {efovima iz OVK. On je bio autor vesti kako su, navodno, srpski momci uterali u Ibar tri albanska de~aka koji su se tamo udavili, {to je bio povod za eskalaciju novog nasiqa nad Srbima na Kosovu 17. marta 2004. godine. Me|u la`nim svedocima Tuìla{tva bio je i nisko kotirani agent britanske obave{tajne slu`be Radomir Tani}, kao i izvesni Mustafa Draga, koji je zaista bio duhovit, po{to je objasnio da je preìveo pucwavu iz mitraqeza srpskih snaga iz neposredne blizine. Na pitawe: kako ste ostali ìvi, taj takozvani svedok je odgovorio – spasao me Bog. Ne treba smetnuti sa uma ni Vilijema Vokera, koji je ne samo la`no svedo~io u Hagu protiv Slobodana Milo{evi}a, ve} je la`no medijski izreìrao navodni masakr u Ra~ku, koji je posluìo kao povod za NATO agresiju na Jugoslaviju. Sli~no, svojevremeno, i tvrdwi Gebelsove propagande da je Poqska napala Nema~ku, a ne obratno. Osim svega navedenog, i samo Tuìla{tvo je direktno falsifikovalo materijalne dokaze. Primera za to je veoma mnogo. Manipulisawe jednom re~enicom, istrgnutom iz konteksta iz govora Slobodana Milo{evi}a na Gazimestanu povodom {estogodi{wice Kosovske bitke, gde je, opet, pu{tawem ~itavog tog snimka pokazana manipulacija. Potom, emitovawe snimka Milo{evi}evog govora iz Kosova Poqa uz tvrdwu Tuìla{tva da mu je taj govor omogu}io dolazak na ~elnu funkciju u tada{wem Savezu komunista, iako je on predsednik CK SKS postao jo{ godinu dana ranije. Kona~no, takozvani snimak, a zapravo maskarada iz Trnopoqa, sa navodnim srpskim logorom za muslimane, koji je medijski na svim svetskim medijima plasirala Peni Mar{al, da bi se posle detaqnom analizom do{lo do jasnog zakqu~ka da je re~ o montaì, {to je sve Slobodan Milo{evi} u Hagu i dokazao. Posebnu kategoriju la`nih svedoka ~ine oni ha{ki optuènici koji su postigli nagodbu sa Tuìla{tvom da u zamenu za blaù kaznu potvrde 99

navode iz optu`nica protiv sebe. Ti qudi su, zarad skra}ivawe sopstvene kazne, time pristajali da priznaju i ono {to su potpuno sigurni da se nikada nije dogodilo, ne vode}i pritom ra~una da time {tete nevino optuènim drugim qudima, svom narodu i svojoj zemqi. Eklatantni primeri te vrste la`nih svedoka su – bar kada je o procesu protiv Milo{evi}a re~ – Milan Babi}, Biqana Plav{i} i Draèn Erdemovi}. Ovaj posledwi se, u strahu od presude pred srpskim sudom za po~iweni ratni zlo~in, dogovorio sa Ha{kim tribunalom da tamo bude svedok, zbog ~ega mu je omogu}en odlazak u Hag, a nije isporu~en, kako se to u javnosti neta~no predstavqa. Tamo su ga, pak, naravno, verbalno osudili na osam godina zatvora od ~ega je izdrào ~etiri, iako je priznao da je li~no ubio 150 qudi, a u~estvovao u ubijawu wih vi{e od 1.000. Takav, po sopstvenom priznawu, zlo~inac je bio svedok Tuìla{tva protiv Slobodana Milo{evi}a i, naravno, potvr|ivao je sve {to je od wega traèno da potvrdi. U ovoj klasifikaciji ha{kih laòva nikako ne bi trebalo izostaviti ni sudije, osobqe Sekretarijata, zatvorske lekare, koje ne zanima zdravqe pacijenta, ve} stav sudija i Tuìla{tva po tom pitawu. To je jedan od uzroka sudskog ubistva Slobodana Milo{evi}a. Iskreno se nadam da }e oni do~ekati kaznu pred nekim legalnim sudom kad-tad. Po{tovane dame i gospodo, pobrojao sam samo neke od primera iz procesa koji je u Hagu vo|en protiv predsednika Milo{evi}a da bih ilustrovao tvrdwu da je tamo sve la`no. U kwizi koju su nam dostavili organizatori ovoga skupa je od{tampano 18 sudski overenih izjava isto toliko qudi, koji su ha{ki tuìteqi poku{ali da ucene ili da podmite kako bi la`no svedo~ili protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Uop{te ne treba o~ekivati da }e se u procesu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa ha{ki yelati usuditi da izvedu ikoga drugog osim la`nih svedoka. I upravo je zato neobi~no va`no da se sve wihove la`ne optu`be na vreme i pedantno raskrinkaju, ta~ku po ta~ku, kako bi celokupna javnost ponovo potvrdila sliku o ovoj instituciji novog svetskog poretka, kao o la`nom sudu koji ima jedini zadatak da laìma svojih poslodavaca prida la`no ruho sudske utvr|ene istine. Ukoliko na{ dana{wi simpozijum, skupovi koji su do sada organizovani i oni koji }e u narednom periodu biti organizovani doprinesu ovom ciqu, moèmo smatrati da smo uspeli u nameri da pomognemo ~oveku koji nevino ~ami u tamnici – dr Vojislavu [e{equ. Ali smo istovremeno time, pomaù}i wemu, pomogli i svojoj zemqi i svome narodu, jer ako je iko `rtva laì, podmetnutih manipulacija onda su to Srbija i srpski narod. Hvala lepo. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu [uvakovi}u. Re~ ima prof. dr Marko Atlagi}, a neka se pripremi Qiqana Bulatovi}. Izvolite, profesore Atlagi}u. Prof. dr Marko Atlagi}: Po{tovane dame i gospodo, najprije da vam kaèm da je ovih dana prof. dr Vojislav [e{eq objavio novu kwigu, ne ovu 100

o kojoj su prethodnici govorili, to je najnovija 101, pod nazivom “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” na 1040 strana. Ova kwiga, po mom mi{qewu, najboqi je, najzna~ajniji, najsveobuhvatniji i najtemeqitiji autorski poduhvat zadwih 20 godina kod Srba. Kwiga ujedno predstavqa najsveobuhvatniju i najboqu analizu i sintezu istorije srpskohrvatskih odnosa uop{te, a predstavqa vrhunac nau~nog, politikolo{kog, istorijskog, sociolo{kog i filozofskog dozrevawa prof. dr Vojislava [e{eqa, kao nau~nika i kao ~oveka. Po{tovane dame i gospodo, po{to je Ha{ki tribunal ~isto politi~ka izmi{qotina i kvazi-pravna tvorevina sa zadatkom da ka`wava nepo}udno politi~ko i dràvno rukovodstvo srpskog naroda, ma gdje on ìvio, onda i nije ~udo to {to Tuìla{tvo kvazi-me|unarodnog suda ne po{tuje sam taj sud. Dakle, radi se o jednoj pravnoj lakrdiji, pa je zato potpuno normalno da je po nalogu prof. dr Vojislava [e{eqa Stru~ni tim koji pomaè pripremu wegove odbrane pripremio zahtjev prof. dr Vojislava [e{eqa da Pretresno vije}e III pokrene postupak za nepo{tovawe tog kvazime|unarodnog suda protiv – kako re~e kolega Anti} – Karle del Ponte i wezine crnomantija{ke bratije. Ve} od samog po~etka procesa, Tuìla{tvo u ovom postupku koristi la`ne optu`be, la`ne svjedoke, ne biraju}i sredstva za progon i spre~avawa da ostvari pravdu. Ha{ko tuìla{tvo pravda ne interesuje. Dakle, Tuìla{tvo u procesu protiv Vojislava [e{eqa do svejdoka dolazi na jedan primitivan i nezakonit na~in i to putem prijetwe, zastra{ivawa, potkupqivawa, iznu|ivawa mita, ~ime su primoravali svjedoke da la`no svjedo~e. To je jedan od najve}ih skandala ovog skandaloznog, takozvanog me|unarodnog suda. Metode koje su istraìteqi koristili u}i }e, vjerujem, u uybenike pravne nauke kao primjer kr{ewa osnovnih takozvanih me|unarodnih pravila koje je sam sud donio u vidu svog Statuta. Dozvolite vrlo kratko da – zadràvaju}i va{u pa`wu – samo nabrojim nekoliko metoda i postupaka koje su istraìteqi koristili u ovom procesu kod svjedoka, a koji se kose ne samo sa pravnim normama me|unarodnog suda, nego i nacionalnih sudova pojedinih zemaqa, pa i sa osnovnim ili elementarnim slobodama i pravima gra|ana uop{te, pa i ovih svjedoka. Prvo, ucjena da svjedoci ne}e biti optuèni ako svjedo~e protiv prof. dr Vojislav [e{eqa, iako nisu imali razgovor kada su im zaprijetili, a bili su du`ni. Drugo, nu|ewe svjedocima zajedni~kog no}nog provoda kao metoda pridobijawa svjedoka. Molim vas, ovo je nezabiqeèno u istoriji suda. Tre}e, prijetwa i zastra{ivawe svjedoka da }e ih odvesti u Hag ako odbiju razgovor sa istraìteqima; radi se, dakle, o klasi~nom vidu ucene, zastra{ivawa i prijetwe. êtvrto, izazivawe kod svjedoka raznih psihi~kih i drugih sli~nih bolesti, kao posqedica pritisaka, neki su, kako ste vidjeli, zavr{ili u bolnicama, a pojedinci su se oprostili, ~ak i od porodica prilikom odlaska u bolnicu. 101

Po{tovane dame i gospodo, sam ~in svjedo~ewa kao op{ta gra|anska du`nost pra}ena je posebnim pravom svjedoka da imaju takvu vrstu za{tite od zastra{ivawa i nasiqa; me|utim, oni su bili ucijeweni svim elementima koje sam nabrojao i koje inkvizitorsko Tuìla{tvo protivpravno primjewuje kod ovih svejdoka u procesu protiv Vojislava [e{eqa i time je ukazalo na nepo{tovawe ovog suda. Gra|ani, kao svjedoci, nisu du`ni izlagati se opasnostima me|unarodnog suda u vidu Tuìla{tva. Pravo i du`nost me|unarodnog suda u vidu Tuìla{tva jeste da {titi qudska prava od ugroàvawa, kako se ona reflektuju kroz poloàj svjedoka. Svjedok mora imati za{titu ~itavog niza qudskih prava, koja proizlaze iz op{tih prava gra|anina. U prvom redu, pravo na li~nu i imovinsku sigurnost na {ta ovi svjedoci, ovih 18, nisu imali, jer im je prije}eno. Drugo, pravo na nepovredivost psihi~kog i fizi~kog integriteta, a wima se prijetilo ubistvima. I tre}e, pravo na dostojanstvo, a oni su tretirani, vidjeli ste, na kakav na~in. Dozvolite da kaèm da je ~itav me|unarodni sud, a posebno Tuìla{tvo, uskra}ivalo pravo prof. dr Vojislavu [e{equ, ve} od po~etka toga procesa i naru{ilo skoro sve me|unarodne norme, dovode}i ih do nivoa apsurda i najboqe za Tuìla{tvo i za sud re}i da je to najve}i intelektualni pravni izmet koji je izwedrila me|unarodna zajednica. Po{tovane dame i gospodo, neka ìvi najve}i ìvi srpski patriota XX i XXI vjeka, neizmjerni borac za istinu, za pravdu i slobodu srpskog i drugo naroda, prof. dr Vojislav [e{eq, sa nadom da }e do}i vrlo brzo u Srbiju i povesti Srbiju i srpski narod tamo gdje mu je mjesto, a to je u socijalni i ekonomski boqitak i prosperitet. Neka ìvi prof. dr Vojislav [e{eq. Neka ìvi najve}a patriotska stranka na ovim prostorima biv{e Jugoslavije, a to je Srpska radikalna stranka. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. Atlagi}u. Molim vas da pozdravite pisca, publicistu, prijateqa generala Mladi}a – Qiqanu Bulatovi}, koja }e vam se obratiti. Molim da se pripremi advokat Neboj{a An|elkovi}. Qiqana Bulatovi}: êkamo Vojislava u Velikoj Srbiji. Uvaèni skupe, dragi visokopo{tovani brate Vojislave [e{eq, èlim da, pre svega, istaknem da su nau~ni skupovi ove vrste, koje organizuje Srpska radikalna stranka, dragoceniji za na{ narod nego {to se na prvi pogled moè shvatiti. Teme su, naravno, sa razlogom uvek vezane za takozvani Ha{ki tribunal kao genocidnu instituciju, a ova dana{wa najjasnije do sada ukazuje na wenu trulu su{tinu. Ovi skupovi su jedna i jedinstvena prilika da, s tim u vezi, ukazujemo dokumentovano na tragi~nu istinu sudbine naroda, sudbine ove dràve, kojom preko zvani~nih vladinih institucija upravqaju nevladine organizacije na svim nivoima, svojim usmerenim deklaracijama laì, proglasima i zapisima, ali i dugoro~no ugra|enim institutima precizno konstruisanih neistina, ~ak i u okviru prvorazrednih dràvnih, nacionalnih instituci102

ja, kao {to je na primer Narodna biblioteka Srbije, gde su ovih dana oni otvorili kao nevladinu organizaciju i Radio B92, Dokumentacioni centar 92 iz 1999. godine gde oni prekrajaju istinu i ostavqaju je – misle oni – za budu}nost. Dakle, moja istina koju }u vam ovde poveriti jo{ jeste da se moje ime i moja saznawa o najosetqivijim pitawima kojima se najvi{e manipuli{e u ciqu satanizacije Srbije i srpskog naroda u beogradskim medijima, gde smo stavqeni na najcrwu crnu listu, ~ak i od izvesnih, naizgled, srpskih patriota i nacionalista, koji delimi~no upravqaju ure|iva~kom politikom nekih aktuelnih medija. Nalaze}i se u toj poziciji i oduvek po{tuju}i slobodoumnu {irinu prof. Vojislava [e{eqa, doktora pravnih nauka i osniva~a Srpske radikalne stranke, pod ~ijim sam okriqem mogla javno saop{tavati i najprovokativnije i najekscesnije stavove, ali na osnovu ~iwenica. Imam posebno po{tovawe prema Srpskoj radikalnoj stranci, izuzetnu odgovornost prema ovim ukazanim neprilikama slobodnog govora. Zato }u vama i poveriti da }e ovih dana iza}i prva sveska iz edicije “Istinita Srebrenica” koja govori o stradawu srpskih mu~enika Srebrenice. E, dakle, zato {to je beogradska javna, politi~ka i medijska scena zasuta manipulacijama opasnim po Srbiju, kojima je ciq sluèwe amero{eveningenskoj tamnici, ubici Srba, posebno zato {to je upravo u toku jedna dramati~na situacija vezana i za pravnopolicijski anga`man samog predsednika ove patronizovane Srbije, gospodina Borisa Tadi}a, ina~e sociologa, povodom ba~ene ka{ikare spoqa na stan Dejana Anastasijevi}a, novinara beogradskog. Najpre bih predloìla da jedan od zakqu~aka ovog uvaènog skupa bude da bi se za{titili oni koji su javno uo~avali i prepoznavali laì i podmetawa u govoru Anastasijevi}a, koji je najpoznatiji, u stvari, kao laìrani ha{ki svedok optu`be protiv Slobodana Milo{evi}a, a koji je tom prilikom optuìo, bez istinitog opravdawa, i na{eg velikomu~enika i sigurno pobednika nad ha{kom izmi{qotinom dr Vojislava [e{eqa. Zahtevam da istra`ni organi hitno ispitaju sve u~esnike, najpre sve u~esnike, ove medijske razrade ovog doga|aja. Zatim, da ve} jednom ispitaju ugroènog Anastasijevi}a o raznim pretpostavkama ko bi sve to mogao da bude, koji èli da ga tako opasno opomene, da mu naudi li~noj bezbednosti i bezbednosti porodice, s obzirom na neke druge mogu}e li~ne slabosti. Najzad, apsolutno je zna~ajno ispitati gospodina Tadi}a, na osnovu kojih saznawa je izjavio da se radi o poku{aju ubistva i da to predstavqa nasrtaj na samu dràvu Srbiju i time izazvao uznemirewe javnosti. Objasni}u ovaj svoj deo govora. Sve akcije i javne izjave kojima su preplavqeni mediji ovih dana, vezane za slu~aj “ka{ikara”, optu`be su protiv svih onih koji se protive delovawu organizovanih delatnika antisrpske Srbije i mogu imati opasne posledice – izazivawe wihove nesigurnosti i lin~a. Upozoravam da bi se moglo lako desiti da sve nas, koji ne mislimo kao vladaju}e nevladine vladine snage udruène nezavisne van nevladine organizacije i kancelarije vla103

daju}e administracije, optuè za organizovanu zaveru protiv dràve Srbije preko ove ka{ikare na prozoru spava}e sobe Dejana Anastasijevi}a. Naravno, da je sve ovo i te kako vezano za temu koju nam je iz Haga sa razlogom i pravom zadao najslobodniji me|u nama, Voja [e{eq. I pomenuti svedok Karle del Ponte protiv Srbije je i te kako jaka ilustracija teme i to sa wegovom trajnijom upotrebom u zalu|ivawu, zastra{ivawu i {ikanirawu srpske javnosti. Jedino se naslov kwige “Ili Karlin svedok ili smrt” ne odnosi i na svedoka Anastasijevi}a. On je u pisawu i dopisivawu Karline optu`nice u~estvovao sa posebnim zadovoqstvom i, reklo bi se, u nekoj vrsti transa govorio da zna o zlo~inima koje su ~inili, naravno, samo Srbi, naravno, samo srpski vojnici, srpski oficiri u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i ono {to nikako nije mogao znati, ono {to je slu{ao o tome da su drugi ~uli, ali je verovao da }e to pomo}i ka`wavawu Milo{evi}evom i srpske vojske i srpskog naroda. Zato je on tako i za{ti}en od dana{we aktuelne vlasti. Analizirala sam za ovu priliku slu~ajeve svedoka ha{ke optu`nice protiv Srba, koji su sa Ha{kim tribunalom sklapali |avolove ugovore o priznavawu nepo~iwenih zlo~ina svojih ili nekih drugih Srba, i do{la sam do zakqu~ka da je svaki od wih imao te{ke moralne gre{ke u ìvotu iz kojih je moglo proiste}i i la`no svedo~ewe o najteìm gresima i prekr{ajima, uglavnom wihovih sunarodnika, odnosno Srba, neki od wih imaju i svoj kriminalni dosije. Jedan od wih je, na primer, u nesre}nom srebreni~kom slu~aju sve vreme rata {vercovao, bavio se trgovinom sa muslimanima, pa je ~ak i Ori}u spasio glavu, tako {to mu je odao ratni zadatak svoje jedinice. Drugi je izjavio da je jo{ 12. jula 1995. godine znao da }e zarobqene muslimane Vojska Republike Srpske pobiti, iako u to vreme nije bilo jo{ uvek nijednog zarobqenog muslimana u Srebrenici. Neki su poklekli i la`nim priznawima o zlo~inima svojih saboraca, stekli neki bedni novac i neke jadne ìvotne privilegije, a neki su mislili da }e, optuìv{i svoje pretpostavqene ili pot~iwene borce i saborce, dobiti mawu kaznu i uglavnom su se u tome te{ko prevarili. Svi oni imaju samo licemerno, takozvano po{tovawe ovih nevladinih organizacija i dana{we zvani~ne Srbije, jer su priznali, ali i doìvotni prezir ne samo ~asnih qudi, nego i oni koji su ih uveli u vladu. Gledaju}i ih i ~itaju}i ta wihova podmetawa i laì, pitala sam se, kao i prof. Anti}, zar one zakletve da }e govoriti istinu i samo istinu nemaju neku zakonsku obaveznost. Ali kada su svedoci istine govorili u Tribunalu, kojih je u Milo{evi}evom slu~aju, na primer, bilo na desetine, kada su govorili onako briqantno, kao general Boìdar Deli}, ili neumoqivo, kao pri{tinski istra`ni sudija Danica Marinkovi}, ili uzbudqivo, kao onaj na{ [iptar kome su kidnapovali k}er kada su saznali da }e biti svedok odbrane Milo{evi}u, ili neprikosnoveno, kao Vojislav [e{eq, ili koliko god ih je jo{ bilo i meni kao i vama bivalo je jasno da nije istina to {ta ha{ki tuìoci traè. 104

Kada sam videla promeweni ton novog ha{kog sudije prema na{em Vojislavu posle wegovog istorijskog {trajka gla|u, nisam mu poverovala. Ne zato {to gospodin sudija nije èleo da bude pravedan i profesionalac, nego zato {to mo}ni manipulanti, koji su ga tu postavili i pla}aju ga, ne tragaju za pravdom, nego za unièwem i poni{tewem te bezobrazne, prkosne i neukrotive srpske nacije. Bez obzira {to je Me|unarodni sud pravde za biv{u Jugoslaviju – a mi naravno znamo da ime nema nikakve veze sa su{tinom wegovom, pre neki dan u Madridu dobio godi{wu nagradu – pravda u svetu – mi znamo i da je i to deo velike pogibene po Srbe i srpske dràve farse. Hagu je nagrada dodeqena za doprinos ostvarewu pravde u svetu, posebno za nezavisnost s kojom Ha{ki tribunal ostvaruje svoj mandat. Ako znamo da je Solana [panac, a fondaciju koja dodequje ovu nagradu su osnovali pravnici [panije, onda nas ova beskrupuloznost nimalo ne ~udi i svaka nada u ha{ku pravdu biva jo{ vi{e zato~ena crnim skutima ha{kih ~uvara interesa i ciqeva ameri~ke administracije. Naravno, nas samo inspiri{e da ih lovimo u laìma, u prevarama, u gadostima i da istinom hrabro branimo sopstveno dostojanstvo i ~ast svog naroda u ~emu nat~ove~anski predwa~i i sluì nedosti`nog svojim primerom profesor, doktor pravnih nauka, najhrabriji, najpo`rtvovaniji me|u nama – Vojislav [e{eq. Hvala. Zoran Krasi}: Pozivam advokata Neboj{u An|elkovi}a da nam se obrati. Slede}i govornik je advokat Goran Petronijevi}. Izvolite. Neboj{a An|elkovi}: Po{tovaoci pravde i pravi~nosti, dragi prijateqi, danas smo se okupili, jer smo svedoci demonstracije sile nad pravom, koja se odvija pred Ha{kim tribunalom protiv gospodina prof. dr Vojislava [e{eqa. Kao angaòvani pravnik osetio sam se prozvanim da se danas pojavim na ovom skupu i uzmem u~e{}e iako ne pripadam nijednoj politi~koj partiji, jer smatram da ovako grubo kr{ewe pravde i pravi~nosti pred Ha{kim tribunalom zasluùje i stvara potrebu svih nas da uzmemo u~e{}e i da se suprotstavimo ovakvim postupcima glavne tuìteqke Karle del Ponte. Univerzalna deklaracija Ujediwenih nacija proklamovala je osnovna qudska prava i slobode prema svima koji se zateknu i na|u u ovakvim postupcima u kojima se nalazi prof. dr Vojislav [e{eq. Naàlost, Ujediwene nacije koje su proklamovale ta prava i slobode one ih ne po{tuju, ve} ih grubo kr{e ne dozvoqavaju}i pravi~no su|ewe prof. dr Vojislavu [e{equ. To se sve ~ini nao~igled svetske javnosti koja nije ni~im i nikakvim sredstvima poku{ala da zaustavi ovakve postupke i zato smatram da je potrebno da se sa ovakvim postupcima, koje u svom zahtevu prof. [e{eq izneo, upozna direktno predsednik Ha{kog tribunala, da se upozna generalni sekretar Ujediwenih nacija, da se upozna glavni tuìlac [vajcarske, odakle je Karla del Ponte i potekla, i da se u ovu akciju ukqu~i svetska javnost. Sam sud, Me|unarodni sud za ratne zlo~ine, formiran je na jedan vrlo specifi~an na~in, mogu ~ak re}i, na jedan nedozvoqeni na~in, jer nije 105

dobio legalitet i legitimitet Skup{tine Ujediwenih nacija. Taj sud je formiran od strane Saveta bezbednosti {to umawuje wegovu vrednost i wegov kvalitet, ali sa druge strane taj sud je nastao voqom Ujediwenih nacija. Organi Ujediwenih nacija i sam sud, pre svega, su pozvani i du`ni da po{tuju osnovna qudska prava i vrednosti od kojih je jedno i pravo na pravi~no su|ewe. Sa druge strane, Tuìla{tvo koje je du`no da u skladu sa Pravilnikom Tribunala obezbedi dokaze nije to u~inilo na na~in kako je to predvi|eno me|unarodnim standardima, zakonima i pravilima. Kao {to vidimo iz zahteva koje je podneo gospodin [e{eq dokazi su fabrikovani, izmi{qeni, podmetnuti i nastali raznim ucenama, pretwama i prevarom. Postavqa se osnovno pitawe – kakvo je to su|ewe i u kakvom se to procesu zatekao gospodin [e{eq. Mogu da kaèm da se radi o jednom kafkijanskom procesu u kome se ne zna ni za {ta je optuèn, ni za koja dela mu se sudi, ni na osnovu kojih dokaza, a sve vi{e vidimo da, u stvari, niti ima optu`nice, niti ima dokaza, niti ima dela. Sve je plod jedne potrebe, kao {to je to bila i potreba nazvana “Milosrdni an|eo” da se dokazuje navodna pravda, a u stvari se sprovodi velika nepravda. U ovakvoj situaciji u kojoj se zatekao gospodin [e{eq, pozdravqam, pre svega, wegov Stru~ni pravni tim, koji je zauzeo veliku ulogu i pomogao da se razotkriju ovakve podmeta~ine, zatim pozdravqam i sve pristalice Srpske radikalne stranke koji mu daju podr{ku u ovome {to ~ini i {to radi. A kona~no, tu je ili, pre svega, tu je i wegova porodica koja je uz wega i zato smatram da je on superioran u odnosu na Ha{ki tribunal, da }e ga pobediti i da }e pravda morati da iza|e na videlo, jer ne moè dugo da traje nepravda. Hvala vam. Prijatno. Zoran Krasi}: Hvala. Pozivam gospodina Gorana Petronijevi}a da nam se obrati. A slede}i govornik je mr Slobodan Stojanovi}. Goran Petronijevi}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, zadovoqstvo mi je, po ko zna koji put, da govorim o temama koje su vezane za rad Ha{kog tribunala, o kome vi{e ne znam {ta bi moglo negativno da se kaè da bi bilo novo. Bilo bi veliko iznena|ewe da se neko pojavi ovde, sigurno danas ne}e, a da na{to lepo kaè i da kaè o Ha{kom tribunalu da radi zakonito ili da se bar pridràva onih pravila koje je sam propisao. Znam i siguran sam da toga nema, a sve ono {to smo ~uli prethodno danas od na{ih govornika, na{ih prijateqa i ono {to }emo ~uti od mojih uvaènih kolega u nastavku ovog dana{weg nau~nog skupa moè da se podvede samo u jednu jedinu re~enicu, a to je Ha{ki tribunal niti je sud, niti ima zadatak da sprovede pravdu. On je, u svom Pravilniku o postupku, propisao pravila rada samog suda, samog tribunala, {to je jedna od najve}ih pravnih izmi{qotina, a naime da sud koji sprovodi zakon, taj isti zakon pi{e, upro{}eno re~eno. Dakle, ne moè organ koji sprovodi zakon, taj isti zakon, odnosno, procesna pravila da donosi. To Ha{ki tribunal radi, pa po{to smo na to ukazivali ve} dugi niz godina, na takvu nakaradnost rada Ha{kog tribunala, nije na 106

odmet to jo{ jednom re}i i pomenuti ta ~uvena pravila, odnosno, ~lan 77 Pravilnika o radu Ha{kog tribunala, koji }ete videti citiran i u ovoj kwizi. Jedna od su{tinskih stvari razlikovawa, shvatawa suda i pravde, onako kako se on, kako se ta dva pojma i ta dva pravna termina sklapaju u ostalim zemqama sveta i u mnogim zakonodavstvima i ono kako ih to Ha{ki tribunal tretira je i u samom nazivu ovog dela. U ve}ini zemaqa sveta krivi~no delo, koje i Ha{ki tribunal propisuje u svojim pravilima, ovim ~lanom 77, i naziva ga, nepo{tovawe suda, naziva se ometawe pravde. Dakle, sama ova ~iwenica da Ha{ki tribunal sebi daje zna~aj da je iznad pravde, pa }e nekoga tuìti i goniti za nepo{tovawe suda, a ne za ometawe pravde, govori o tome da Ha{ki tribunal nema za zadatak uspostavqawe pravde. Pravda i istina u Ha{kom tribunalu ne postoje. Ha{ki tribunal je to mnogo puta pokazao. Ovo je samo jedan od drasti~nih primera i primer koji je publikovan i sa kojim je javnost upoznata. Zahvaqujem se jo{ jednom i ~estitam svim onim ~asnim qudima koji su smogli snage i hrabrosti da iza|u i da kaù – jeste, ta~no, taj i takav Ha{ki tribunal, ti i takvi ha{ki istraìteqi su nam nudili to, to i to, pretili su nam na taj i taj na~in. Verujte mi i ube|en sam da ovo nije usamqen slu~aj, ube|en sam da bi u svakom od slu~ajeva koji je procesuiran pred Ha{kim tribunalom gde su, kao okrivqeni, normalno, Srbi, mogla da se napi{e po jedna ovakva kwiga. U mnogim od ovih slu~ajeva koji su okon~ani ili koji su u toku u ve}ini slu~ajeva kontakata Tribunala, odnosno, Tuìla{tva i wihovih istraìteqa sa svedocima mogu se prona}i ovakve situacije i ovakvi pravni apsurdi. Ja }u vam samo pomenuti, i neko je od mojih prethodnika pomenuo generala Radomira Markovi}a, koji je bio jedan od prvih svedoka optu`be, zapamtite, on je u zatvoru, u pritvoru i ha{ki istraìteqi su do{li u zatvor bez branilaca, kontaktirali sa wim bez suda, bez znawa dràvnih organa i tako daqe. Kako je to mogu}e? Napomiwem da je to sve bilo posle 2000. godine. Poku{ali su od wega da iznude “priznawe”, to jest neistinu i la`nu optu`bu u odnosu na Slobodana Milo{evi}a i direktno mu obe}ali slobodu u svim onim stvarima u kojima je on i danas procesuiran pred na{im doma}im sudovima koji, naàlost, sve vi{e li~e na Ha{ki tribunal. On je tada, bez odgovora pristao da svedo~i, jer druga~ije nije ni mogao, nalazio se u pritvoru, ruke su mu, dakle, vezane, oti{ao je gore i znate kako je svedo~io. To je trebao da bude obrazac i primer kako i na koji na~in oni koji su primorani i nemaju drugog na~ina da se otmu Ha{kom tribunalu treba da svedo~e pred Ha{kim tribunalom. Ne u smislu da govore neistinu, naprotiv, kako i na koji na~in da Ha{kom tribunalu ne daju do znawa da }e re}i istinu, a da kaù istinu. Nakon tog svedo~ewa, mnogo pomenuti Yefri Najs, sa svojim pepito modnim stajlingom, prilazi gospodinu Markovi}u na hodniku Tribunala i kaè – znate, gospodine Markovi}u, mi smo od vas mnogo vi{e o~ekivali, ào mi je zbog vas i va{e porodice. Ta re~enica koju je on tada izgovorio bila je potpuno jasna i potvrdila mi je sve ono {to mi je 107

gospodin Markovi}, kao braniocu u ovim postupcima pred sudovima na{im doma}im rekao i objasnio {ta su mu sve nudili da bi pristao da kroz svoje izlagawe da nekoliko laì protiv Slobodana Milo{evi}a koje su im bile neophodne da bi svoje optu`be dokazali. Ovakve situacije, koje se procesno javqaju pred Ha{kim tribunalom nisu, rekao sam, usamqene. U slu~aju protiv Veselina [qivan~anina, Mrk{i}a i Radi}a, koji je okon~an i ~eka se izricawe, ja li~no ne o~ekujem ni{ta dobro, jer gore ni{ta dobro i ne moè da se o~ekuje. Ali kada je Tuìla{tvo izvodilo svoje svedoke, odbrani je bilo zabraweno, jer po pravilima Tribunala odbrana ne sme i ne moè da komunicira sa svedocima Tuìla{tva, ne sme da komunicira, ~ak do te mere da im ne sme re}i – qudi, govorite istinu. To bi bilo ve} izvr{ewe ovog i ovakvog krivi~nog dela nakaradnog i definisanog i nazvanog, kako to pred Ha{kim tribunalom se doga|a. Naprotiv, kada su do{li na red svedoci odbrane ove trojice qudi, ha{ko tuìla{tvo je podnelo predlog ha{kom ve}u, odnosno, ve}u Ha{kog suda da donese odluku da im se dozvoli pristup svedocima odbrane pre nego {to iznesu svoje svedo~ewe pred ve}e. Verujte mi da ja nisam u tom trenutku verovao da to moè da se dogodi, naàlost, dogodilo se i to tako non{alantno kr{e}i pravila koja su sami doneli. Dozvolili su ha{kim istraìteqima da besomu~no jure, maltretiraju, saslu{avaju, procewuju svedoke odbrane koji nisu izneli svoje svedo~ewe pred Ha{kim tribunalom. To se doga|alo u ovom slu~aju, dakle, ne treba o~ekivati da }e se druga~ije doga|ati u ostalim slu~ajevima koji budu procesuirani pred Ha{kim tribunalom, a ja se iskreno nadam da to ne}e dugo da se doga|a i da taj i takav Ha{ki tribunal ne}e dugo ni postojati u {ta sam potpuno ube|en. Jo{ jednu stvar bih napomenuo koja se ti~e nedoslednosti primewivawa pravila Ha{og tribunala kada se radi samo o ovoj povredi pravila, a to je, kako oni zovu, nepo{tovawe suda ili ometawe pravde. Pogledajte {ta se dogodilo u slu~aju Ramu{a Haradinaja. Ramu{ Haradinaj je pu{ten da se brani sa slobode, ni{ta lo{e. Za{to nisu pu{teni i ovi na{i? Za{to Vojislav [e{eq nije ovde danas? Za{to ovi drugi qudi koji ovde ~ame nisu pu{teni da do su|ewa, koje se ne primereno ~eka, budu sa svojim porodicama? Ramu{u Haradinaju je dozvoqeno da se bavi politikom. Sve je to samo bila maska. Ramu{ Haradinaj je pu{ten da bi svojom delatno{}u eliminisao i zastra{io svedoke koji treba pred Ha{kim tribunalom da se pojave protiv wega. To }ete videti kada svedoci odbrane budu po~eli da izlaze i da daju svoje iskaze pred Ha{kim tribunalom. On je pu{ten sa tim zadatkom i to je on, vide}ete, vrlo revnosno ispunio. Mnogo svedoka wegove krivice je nestalo, poginulo je na ovakav ili onakav na~in, se}ate se samo onog jednog u Podgorici koji je stradao u nekim no}nim ~udnim uslovima u nekoj saobra}ajki, a trebao je ba{ tih dana da svedo~i. Pa za{to ha{ko Tuìla{tvo nije reagovalo u toj situaciji? Normalno, nije reagovalo zbog toga {to je Ramu{a Haradinaja pustilo da to uradi. To je jedan veliki primer nedoslednosti rada Ha{kog tribunala. 108

Ono {to bih jo{ skrenuo pa`wu, naàlost, {to mi te{ko pada da priznam kao Srbin, a to je to da }ete me|u ostalim narodima koji se pojavquju u svojstvu svedoka, gde su optuèni wihovi sunarodnici pred Ha{kim tribunalom, na}i veoma mali broj qudi koji la`no svedo~e ili su saradnici Ha{kog tribunala. To je ne{to nad ~im treba svi da se zamislimo. Ne mislim da je to jedna negativna pojava koja je svojstvena samo nama Srbima, naàlost, smatram i tvrdim da je u prvom redu to krivica na{e dràve i na{e vlasti. Da je na{a dràva i na{a vlast u proteklom periodu imala druga~iji odnos i da je imala izgra|enu strategiju rada i nazovimo kako god ho}emo saradwe ili nesaradwe sa Ha{kim tribunalom, da nije dozvolila da se ovako po wenoj teritoriji vr{qa i da raznorazni istraìteqi i ostali rade po teritoriji Srbije {ta god ho}e, da ucewuju i prete kome god ho}e, sigurno do ovoga ne bi do{lo. Da ne idemo daqe, da ne idemo daqe, pogledajte {ta je hrvatska vlast i hrvatska dràva uradila u toj situaciji, pa }e vam biti jasno da je jedan od glavnih krivaca zbog ovakvog poloàja na{ih qudi pred Ha{kim tribunalom i ovakve jedne ne~asne pojave, koja }e kao takva ostati zabeleèna u na{em narodu i na{oj istoriji, upravo kriva dràva, neorganizovanost dràvne vlasti. Iskreno se nadam da }e ovi primeri ovih qudi koji su danas predmet ovog nau~nog skupa, wihova hrabrost, wihova odlu~nost da razotkriju ono {to se doga|alo u kontaktima sa Ha{kim tribunalom, biti samo povod mnogima da po|u wihovim putem i siguran sam i ube|en sam da ih ima jo{ mnogo i da }e se na taj na~in i svetskoj javnosti i samom Ha{kom tribunalu pokazati da tako ne moè da se postupa. Pozivam ih da svi koji imaju ili su imali ovakvih ili sli~nih problema otvoreno uza|u i kaù, nisam optimista da }e to biti ni na dràvnoj televiziji, niti na onoj kojoj zovu B52, ja ih ne zovem B92, oni su za mene B52, ne verujem da }e na tim televizijama pojaviti wihovi iskazi, ali uvek }e biti ~asnih qudi i patriota koji }e te i takve wihove izjave na}i na~in da publikuju i da po{tenom i ~asnom svetu dostave da vide {ta i kako se doga|a. Zahvaqujem vam svima. Pozdravqam ovaj skup. Zahvaqujem ~lanovima Srpske radikalne stranke, wegovoj porodici, na podr{ci koju daju gospodinu Vojislavu [e{equ i ube|en sam da sve dok to bude tako, a nadam se da }e biti do kraja, wegove {anse za pobedu su sve ve}e. Hvala vam. Zoran Krasi}: Pozivam da nam se obrati magistar Slobodan Stojanovi}, a slede}i govornik je advokat Dobrivoje Glavowi}. Mr Slobodan Stojanovi}: Uvaène dame i gospodo, svedoci, eto jedne teme koja je pravo zadovoqstvo za nas advokate, sudije, pa i qude koji se bave pravosu|em, ako se pri tom tema pro{iri na rad Tribunala, zaista je to jedna veoma {iroka osnova, a ima nas jo{ dosta koji bi ne{to hteli re}i, pa bih èleo ipak da ovu diskusiju ograni~im na ne{to {to je najkarakteristi~nije za Tribunal, naravno, na temu svedoka. Kao jedan od mojih prvih zakqu~aka u sada ve} desetogodi{wem kontaktu, mo`da i ne{to vi{e, odnosno, bavqewu tribunalskom temom, bila je po109

stavka – Tribunal u Hagu, bar sa proceduralnog aspekta, to su svedoci. Nema Tribunala bez svedoka. Tribunal bez svedoka uop{te ne moè funkcionisati nijednog trenutka, ~ak i u najmawem i najjednostavnijem slu~aju. I toga su zaposleni u Tribunali, kao i wegovi tvorci sasvim svesni. Dva su razloga za{to je to tako. Jedan objektivni, a ti~e se same prirode ratnih zlo~ina. Kod takvih dela nema uvi|aja i fiksirawa materijalnih tragova, mada vidimo da ponekad ima i snimawa odre|enih doga|aja. Jednostavno da nema svedoka Tribunal ne bi imao na osnovu ~ega da sudi, ne bi mogao da radi, ono malo dokumenata i drugih dokaza, koji se u pojedinim procesima koriste, sluè vi{e radi privida nekakve sveobuhvatnosti dokazivawa i nikada nije bilo od ve}eg zna~aja. Drugi razlog je va`niji, subjektivne prirode, a to je ~iwenica da je svedok dokazno sredstvo kojim se najlak{e moè manipulisati i to se moè ~initi na dva osnovna na~ina. Prvi je direktno manipulisawe svedocima o ~emu se na ovom savetovawu upravo govori. Ali ima i drugih, mo`da jo{ opasnijih, a to je prekrajawe i kori{}ewe iskaza svedoka samo u delovima koji odgovaraju onome ~emu su u Tribunalu naumili naro~ito u presudama. Dakle, manipulacija wihovim iskazima. Ovakav mehanizam pruà, zaista, mogu}nost da se sudi, kako se god ho}e. Da se donese bilo kakva presuda sa obrazloèwem koje kod neupu}enih stvara utisak da je sve to pravedno. A da biste bili sasvim upu}eni naj~e{}e je potrebno da prou~ite bar nekoliko desetina hiqada strana raznih materijala. Vas kao upu}ene sigurno ne}e uspeti da prevare, ali mogu veliki deo sveta, a to svakako nije malo. No, ponekad iznenade ~ak i neupu}ene, osu|uju ~ak i na osnovu izjave jednog jedinog svedoka, koji ~ak nije video navodnog krivca, nego je ~uo wegov glas, na primer u slu~aju Tadi} ili isto tako na osnovu izjave jednog jedinog svedoka koji ~ak ni u sudnici nije mogao prepoznati optuènog i pokazati ko je taj koji je u~ino navodni zlo~in. Primer je iz slu~aja Omarska. Naàlost, ovde ima jo{ i nekih dodatnih pravila. Tako za osudu muslimana temeq je u procesu êlebi}i i za osudu Hrvata temeq je u slu~aju Kupre{i}i, treba neuporedivo vi{e za osudu nego kod slu~ajeva gde su Srbi optuèni. Dakle, standardi ocene svedo~ewa su druga~iji. Svedoci se koriste, naro~ito za identifikaciju optuènih, kao u~inilaca odre|enih dela i dovoqno je da neki od wihovih ratnih neprijateqa uperi prst i kaè – to je taj. A prihvataju u Tribunalu i svedoke iz druge ruke, to jest, one koji nisu ne{to ~uli od drugih {to nije nimalo slu~aj u anglosaksonskim zemqama, koje, ina~e, Tribunalu sluè za uzor. Zbog svega ovoga Tribunal drì svedoke kao malo vode na dlanu. Moè se lagati do mile voqe, to je moja poruka. Do danas nakon vi{e od 10.000 svedoka nikome ni dlaka sa glave nije falila, za najve}e laì niko nije ni opomenut. I to je tako od samog po~etka. Setimo se jo{ u slu~aju Tadi} svedoka Tuìla{tva prvobitno pseudonim L, kasnije to otkriveno da je Dragan Opa~i}, svedo~io je protiv Tadi}a, koji je nakon {to je dao iskaz, a prite{wen naknadnim okolnostima, priznao da je sve lagao i da su ga za to obu~avali. To je okon~ano tako {to 110

je Tuìla{tvo odustalo od wegovog svedo~ewa, a on vra}en u zatvor Federacije BiH, gde je prethodno bio i gde je kao zatvorenik i pod pretwama obu~avan da laè. Dakle, za la`no svedo~ewe, iako to tako ne pi{e u Pravilniku Tribunala, uop{te se ne odgovara. Ali se zato odgovara, ako se la`ni svedok na bilo koji na~in uznemirava. Tu su posebno interesantni svedoci sa za{ti}enim identitetom, kada se malo razmisli, ovakvom za{titom se vi{e {titi la` nego istina. Mnogo vi{e razloga za ovu za{titu imaju la`ni svedoci. Na taj na~in im se pruà ~ak i za{tita od krivi~nog gowewa zbog la`nog svedo~ewa. Naime, krivi~no delo la`nog svedo~ewa nije u~iweno samo u Tribunalu gde se taj iskaz daje, nego i tamo gde nastupaju posledice, pa se la`no svedo~ewe moè goniti i pred la`nim sudovima. Dakle, na{e pravo prihvata takozvanu teoriju ubikviteta kod procene mesta izvr{ewa dela i smatra se da je delo izvr{eno, ne samo tamo gde se da iskaz, nego i tamo gde posledice nastupaju ili mogu nastupati. Postoje svi uslovi za gowewe la`nih svedoka i pred na{im sudovima i mislim da tu mogu}nost treba i te kako koristiti. Me|utim, kako }emo napisati krivi~nu prijavu i voditi krivi~ni postupak protiv lica ~ije ime ne znamo. Za to sluè za{ti}eni svedoci. Pa, ~ak i da ga saznamo, kako }emo to isto u~initi, ako zbog toga moèmo dobiti kaznu do sedam godina zatvora ili nov~anu, odnosno, i nov~anu kaznu do 100.000 evra. Dakle, Tribunal je napravio jednu veliku prepreku i smetwu u spre~avawu u ciqu spre~avawa gowewa la`nih svedoka. Takvim mehanizmima Tribunal je veoma dobro za{titio la` izgovorenu od strane svedoka. No, i Tribunal je brzo uvideo da takav blagonaklon stav prema svedocima mogu koristiti i svedoci odbrane, pa je, tako|e, ve} od po~etka odredio i drugo pravilo, naravno nigde napisano, a to je da jedan svedok optu`be vredi kao bar deset svedoka odbrane. A u ve}ini pojedina~nih doga|aja je te{ko na}i deset svedoka, s toga su svedoci odbrane naj~e{}e samo farsa, a nije redak ni slu~aj da se iz wihovog iskaza izvla~i samo poneka re~ i to ona koja moè i}i protiv brawenika. Upravo na osnovu ovakvih kriterijuma su dono{ene i presude. Me|utim, ispostavilo se u pojedinim slu~ajevima da svedoci optu`be, rukovo|eni istinom, kaù pone{to i u korist optuènih. Taj problem Tribunal je re{io tre}im pravilom kojim se takav eksces svedoka Tuìla{tva ili sasvim minimizira i pravda delimi~no pogre{nim percepcijama svedoka, ili jo{ ~e{}e na svaki na~in izbegava pomiwawe ijedne re~i iz tog dela iskaza, naravno, kasnije u presudama i drugim aktima. Imam primer gde su zajedno za osudu, naravno Srbima, da ne bude zabune, kori{}eni potpuno nespojivi i kontradiktorni iskazi dvojice svedoka s tim {to se u obrazloèwu presude te kontradiktornosti nikako ne pomiwu, a pri tom je iz obrazloèwa presude izostavqeno ~itavih 11 svedoka koji su svedo~ili u korist optuènog. Kao da nikad nisu ni postojali i to je ura|eno ne samo u prvostepenoj, nego i u drugostepenoj presudi uprkos insistirawa u àlbi na ispravqawu takvog pona{awa. U teo111

riji dokazivawa je poznato da je svedok jedno od najslabijih dokaznih sredstava, ne samo da je nepouzdano, nego u odre|enom kontekstu ~ak je sasvim neprihvatqivo i ne moè dati nikakve rezultate. Na primer, ni{ta ne bi zna~ilo da ja dovedem bezbroj svedoka, da sam vlasnik ove sale ovde, sve jedan jedini papiri} tu zna~i vi{e nego bezbroj svedoka, apsolutno neprimewivo sredstvo u odre|enim situacijama. No, pored la`nog svedo~ewa, ovakvom, da kaèm, statusu ovog dokaznog sredstva, doprinose i nesavr{enost qudskih percepcija, uslovi opaàwa, nesavr{enost pam}ewa i zapam}ivawa psihi~ka konstitucija, podsvesni uticaj iz okoline i mnogo toga drugog. Poseban problem kod svedo~ewa predstavqaju su|ewa za ratne zlo~ine. Bar u evropskom kontinentalnom sistemu prvo pitawe koje sud postavqa svedoku, a koje je veoma bitno za kredibilitet svedoka je – jeste li u zavadi sa optuènim. Tribunal takvo pitawe nikada nije postavio jer zna da bi istinit odgovor glasio – da, to je moj krvni neprijateq i sada }u da mu presudim. Takvom svedoku je obi~no dovoqno da je optuèni samo pripadnik odre|ene nacije. Nije bitan sam pojedinac i da li je on u~inio konkretno delo ili ne, na ovakvim stavovima sam 2000. godine pokrenuo pred Tribunalom pitawe vaqanosti iskaza svedoka kao dokaza za osude. Po~eo sam ~iwenicom da je u sredwem veku bar milion qudi spaqeno kao ve{tice i to na osnovu vaqanih iskaza svedoka ~esto veoma brojnim u detaqe saglasnim, datim od veoma ~asnih i pouzdanih qudi i tako daqe i tako daqe. Ukazao sam i na eventualni prigovor da to {to je to bilo u sredwem veku ne moè biti argument, jer i tada su qudi na isti na~in opaàli kao svedoci. Nije nikakva razlika nastala u me|uvremenu u mogu}nostima svedo~ewa, razlika je samo u na{im znawima o ve{ticama. Sem toga toliko laì i krvi, bar u Bosni i Hercegovini, nije bilo ni u sredwem veku, pa su sa tog aspekta svedoci ranije mogli biti samo objektivniji. Nakon toga svojom ekspertizom pod naslovom – dokazna vrednost u krivi~nom postupku pred Tribunalom mi je pomogao na{ ~uveni profesor @ivojin Aleksi}. Tom ekspertizom je ukazano na veoma brojne mawkavosti ovog dokaznog sredstva i mislimo da bi moglo biti od pomo}i u procesu protiv gospodina [e{eqa. Da zakqu~im, treba imati u vidu da su svedoci pitawe – biti ili ne biti Tribunala, i {ta se sve krije iz svedo~ewa, dosta toga smo danas videli i ~uli. To je za Tribunal mogu}nost da radi, ali i da radi {ta ho}e. Stoga sve snage odbrane gospodina [e{eqa treba usmeriti u tom pravcu. Ja se zahvaqujem na pa`wi. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Stojanovi}u. Zamolio bih Dobrivoja Glavowi}a da uzme re~, a da se pripremi gospodin Miroslav Perkovi}. Za nas su – izviwavam se gospodinu Glavowi}u – siguran sam, pre svega, za dr [e{eqa od posebnog zna~aja su iskustva iz advokatske struke, posebno onih koji su imali dodirnih ta~aka sa sli~nim slu~ajevima ili u Hagu ili ovde u Beogradu i zato je sama tema najva`nija i najvi{e moèmo da sa112

znamo i najvi{e iskustava da nam prenesu upravo iz advokatske struke. Oprostite, gospodine Glavowi}u, izvolite. Dobrivoje Glavowi}: Hvala. Po{tovani prijateqi, jako je te{ko govoriti o pravu kada ga nema i o pravdi kada je nema. Ova kwiga koja je uprili~ena povodom ovog savetovawa ili simpozijuma, kako god ho}ete to da nazovete, ne bi ni postojala da postoji pravo i da postoji pravda. îtaju}i ovu kwigu i analiziraju}i ono {to je u woj zapisano, iako imam godina koliko imam, shvatio sam da celog ìvota ~ovek mora da u~i. Ne bih znao da u ovoj zemqi mogu da do|u neki Pakistanci, Bugari, Norveàni i sli~ni, pod formom ha{kih istraìteqa i da maltretiraju u ovoj zemqi qude na na~in na koji to ~ine. Ne bih znao da izjave mogu da se daju u kafi}ima i kafanama, da se pozivaju svedoci telefonom, da se maltretiraju i oni i wihove porodice i da, pri tom, za to niko ne odgovara. Ne bih znao da aktuelna vlast od 2000. godine naovamo to sve dozvoqava i aminuje i ~ak potpomaè u tom procesu, daju}i, pri tom, veliki doprinos la`nim optu`bama koje srpski heroji trpe u sudnicama Ha{kog tribunala. Mislim da se ne bih ponavqao, jer su moji prethodnici uglavnom sve rekli, da je svima jasno da je to sud, sud koji apsolutno ne zasluùje taj naziv. Ako analiziramo samo par presuda koje su donete protiv Srba u takozvanom Ha{kom tribunalu shvati}emo da je iskqu~ivi razlog za{to je taj sud formiran da se satre ono malo srpskih heroja kojih je jo{ ostalo u ovoj zemqi. Imali ste presudu, sramnu presudu Naseru Ori}u, koji je za ono {to je u~inio u Kravici i okolini u Bosni osu|en na dve godine zatvora. Ja samo ne znam da li su mu jo{ dali neki dinar kada su ga pustili da se ne ose}a neprijatno na slobodi. Tako|e, procesi koji su vo|eni protiv kosovskih Albanaca ili [iptara, kako god to ho}emo da kaèmo, su takvi da su svi oni na kraju oslobo|eni ili ka`weni nekim simboli~nim kaznama za dela koja su u~inili protiv srpskog naroda, {to o~igledno podupire ovu moju tvrdwu da je taj sud formiran iskqu~ivo iz jednog jedinog razloga, a to je protiv Srba. Ova kwiga isto tako ne bi bila ni napisana, niti bi bila potrebna da postoji ijedan dokaz da je gospodin dr Vojislav [e{eq u~inio bilo koje krivi~no delo za koje odgovara. Da postoji ijedan dokaz oni bi ga iskoristili ne koriste}i ove la`ne iskaze. S obzirom da dr Vojislav [e{eq nije u~inio nijedno delo za koje se tereti, ve} se, naprotiv, samo se trudio da za{titi onaj neza{ti}eni i jadni srpski narod u okruèwu, dolazi do toga da moramo da napravimo svedoke koji }e te la`ne optu`be da potvrde. Ovih 18 qudi koji su ovde procesuirani ili kako bilo, istraìvani, na ovakav na~in su pokazali da u ovoj zemqi Srbiji jo{ uvek ima qudi koji drè do sebe, do svog li~nog dostojanstva i da su to pravi qudi koji nisu podlegli pritiscima kojih je bilo stra{no mnogo. Video sam, ~itaju}i ovo, da je bilo davawa raznoraznih obe}awa, nu|ewa u~lawivawa u neke partije, nije mi jasno samo za{to, ali verovatno i za to postoji razlog. Vidim da su se tu jako trudili da im pomognu i qudi iz tada{we vlasti, tu vidim da se pomiwe i neki kowarski stru~wak za kowarstvo iz okoline Obrenovca ko113

ji se odaziva na ime Vladan Bati}, koji je o~igledno dao veliki doprinos borbi protiv srpskog naroda, a to se jasno moè videti iz svih wegovih istupa i iz istupa svih ostalih qudi koji su u ovoj vlasti od 2000. godine naovamo. Naàlost, kako re~e moj kolega, gospodin Petronijevi}, i na{i sudovi ovde sve vi{e li~e ili se trude da li~e na Ha{ki tribunal i to je ono {to ne vaqa i ne vaqa za ovu zemqu i ne vaqa za ovaj narod, ne vaqa za ovu Srbiju. Imali smo, ja }u vam re}i samo jedan primer koji je mene, kao advokata, frapirao, imali ste nedavno presudu za takozvanu srebreni~ku grupu i 58 godina robije, koja je izre~ena toj grupi. Svi su bili prezadovoqni, ~ak i oni najve}i neprijateqi srpskog naroda oli~eni u nevladinim organizacijama i wihovim istomi{qenicima. Samo, naàlost, jedna televizija koja unapred sve presu|uju i jedno dvoje, troje novina, koje unapred sve presu|uju, nisu bile zadovoqne. To se de{ava u istom momentu kada Hrvati tre}i put osloba|aju onog zlikovca Hrastova za 11 srpskih teritorijalaca ubijenih na mostu na reci Korani u Karlovcu. Pa, gde je tu pravda i da li pravde uop{te ima? Naravno da je nema. Mi }emo svi da se trudimo da se dodvorimo toj Evropi na pogre{an na~in, ne mislim svi, mislim na onaj deo, naàlost, ili na na{i sre}u veliku, mawinski deo Srbije, samo da bi opravdali svoj poku{aj da na bilo koji na~in u|u u tu Evropsku uniju. Ja ne èlim da ot{krinem, kako je rekao gospodin Nikoli} na po~etku vrata Tribunala, niti me to interesuje. Ja sam ta vrata Tribunala za sebe u svojoj glavi odavno zatvorio. Ja samo èlim jo{ da se zahvalim organizatorima {to su mi omogu}ili da kaèm ovo {to sam rekao. @elim gospodinu [e{equ da se {to pre vrati iz Haga, da se vrati svojoj porodici i svojoj zemqi u kojoj treba da ìvi, a ne da tamo ~ami po nekim kazamatima koji su ustanovqenim samo protiv Srba i Srbije. Hvala vam lepo. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Glavowi}u. Re~ ima Miroslav Perkovi}. Ina~e, gospodin Perkovi} je branilac u predmetima Ov~ara, Zvornik i [korpioni, on je i biv{i predsednik Advokatske komore Republike Srpske Krajine. Izvolite, gospodine Perkovi}u. Miroslav Perkovi}: Dame i gospodo, gospo|o [e{eq, ja bih prvo kao jedan od advokata, ~lanova Advokatske komore Srbije molio da nama, koji nismo u nekakvim telima te komore, oprostite {to u najteìm trenucima i ose}awima koje va{a porodica proteklih meseci imala, niste ~uli glas Advokatske komore Srbije i advokata koji wu predstavqaju. Ovo isti~em iz slede}eg razloga. Naime, gospodina prof. dr Vojislava [e{eqa nikada nisam gledao kao politi~ara. Ja sam ga gledao uvek i smatrao i sada ga smatram kao advokata. On u svom politi~kom delovawu i nau~nom nikada nije polazio od pozicija neprava. ûli smo ovde danas i konstatacije da se radi o nacionalnom, maltene romantiku i tako daqe. Ne, Vojislav [e{eq, a re}i }u kolega na{, i advokat [e{eq je ceo satkan upravo iz nacionalnog prava. Svo wegovo delovawe, pa i politi~ko zasnovano je na pravnim okvirima srpskog naroda. Za{to to kaèm? Sve wegove po114

stavke zasnovane su na nacionalnoj pravnoj istoriji, ne nacionalno romanti~noj istoriji, o vitezovima, o dalekoj pro{losti, ona su temeqena na postavkama i parnici koju je on o~ekivao ceo svoj ìvot. Nije o~ekivao sigurno ratne okolnosti nego svi wegovi nau~ni poku{aji su, naàlost, u ono vreme zavr{avali wegovim robijawem. Kada je poku{ao taj pravni refleks, razmi{qawe i uverewe da je wegov narod na ovim prostorima pobednik u jednoj parnici, kada je to poku{ao da preto~i u politi~ku borbu opet je bio `rtva. Kada je nastupao kao advokat on, ponovo, postaje `rtva. Wemu se desio klasi~ni slu~aj koji mnogima u advokaturi moè da se desi kada iskreno i bezgrani~no zastupaju interese svog klijenta. Interes wegovog klijenta jeste odbrana zasnovanih, utemeqenih prava tog naroda. Upravo Ha{ki sud da bi izbegao, kao i u ovih proteklih deset godina {to je politika Me|unarodne zajednice da da prostor qudima poput kolege [e{eqa, da za jednim okruglim stolom ili pred jednim objektivnim sudom, da li je to me|unarodni ili doma}i, iznese argumente koji bi rasplet jugoslovenske krize sasvim druga~ije tretirali, tada im je to onemogu}eno, onemogu}eno je, pa ~ak i po cenu rata. Za{to rata? Zato, jer upravo svi oni koji nisu mogli da u|u u tu parnicu, jer nisu imali ni pravne ni ~iweni~ne argumente, tu bi parnicu apsolutno izgubili. Dakle, {ta predstoji drugo tu`bi u Hagu i Tribunalu nego da ga sude za ne{to {to ne postoji. Ne{to {to }e prebaciti teret dokazivawa, kako mi kaèmo, temu probandi na argumente koji idu na neku li~nost da je on ovakav ili onakav, izmi{qene svedoke, o kojima }u posebno govoriti, i tako daqe. Naime, ja o Ha{kom sudu ne bih govorio, mislim da je sve dovoqno re~eno i mislim da se mi trebamo vi{e posvetiti sudovawima ovde koji se isto sprovode za ratne zlo~ine, a koji su u funkciji tog istog Ha{kog tribunala. Vide}emo da, a gledam to svaki dan i doìvqavam, vide}emo da ti sudovi, na{i sudovi, zna~i domicilni sudovi, izabrane sudije od ovog naroda, sude nekada, da kaèm, rigoroznije nego bilo koji me|unarodni sud. La`nih svedoka, svedoka saradnika imate koliko ho}ete, ja se uop{te ne pla{im svedoka saradnika u procesu protiv kolege [e{eqa. Verujte, znaju}i wegovu prirodu, znaju}i wegovu lucidnost, a znaju}i {ta je la` u sudnici, verujte oni }e biti mawi od makovog zrna, oni }e biti dovedeni u svoj stid, oni }e izgubiti svoje samopo{tovawe, odnosno, javno }e prikazati svoje nesamopo{tovawe i diskreditova}e svoju li~nost. Nije problem u tome da li }e Vojislav [e{eq i wegov pravni tim uspeti da diskredituje la`ne svedoke. To mi radimo svaki dan u sudnici, me|utim, problem je kako }e taj sud to oceniti. To je problem. Da li }e taj sud biti objektivan i da li moèmo o~ekivati da taj sud bude objektivan. Moje mi{qewe je da pravdu u smislu nastojawa qudskog da se do|e do nekakve istine u sudnici, da wu ne}emo mo}i da doìvimo u Ha{kom tribunalu. Iz kojeg razloga? Staro je pravilo i poslovica da tamo gde politika u|e, a da ne govorimo gde je politika zasnovala taj sud, da pravda iza|e kroz prozor. 115

Dakle, nemojte tu da o~ekujemo bilo kakvu pravdu. Mislim da je potrebno re}i da u ova tri procesa koje je spomenuo gospodin Vu~i} je bitno slede}e: da su optu`nice koncipirane i u predmetu Ov~ara i u predmetu Zvornik i u predmetu [korpioni na na~in da podrè optu`nice koje se nalaze u Hagu. Vide}ete da optu`nica u svom ~iweni~nom opisu, dispozitivu, kako mi kaèmo, sadrì slede}e. Da se traì odgovornost i implicira odgovornost komandanta dobrovoqa~kih jedinica, pa komandanta TO i odre|enih vojnih li~nosti. Dakle, ta optu`nica treba da podrì optu`nicu protiv Vojislav [e{eqa, optu`nicu protiv [qivan~anina i optu`nicu koja je protiv Gorana Hayi}a. Dakle, te tri optu`nice ona mora da podrì. Ona je koncipirana tako, wen je tekst kao da je pisan u Hagu, a ne od doma}ih pravnika. Tu se pojavquju svedoci saradnici. To su uvek ucewene li~nosti, to su uvek qudi koji nemaju nimalo dostojanstva i qudi koji ako im savest ikada proradi zamrze sebe i ~esto sami sebe povrede. Me|utim, to je na wihovu du{u. Ono {to je bitno jeste slede}e. Da li je nama Ha{ki sud ba{ za sve kriv ili mi svi snosimo pomalo krivicu. To je ono osnovno pitawe da li postoji i na{a odgovornost. Naime, spomenuo sam ova tri su|ewa i, naàlost, u sva tri su|ewa tokom ovih ~etiri-pet godina nisam primetio da je za bilo koje su|ewe ili sa bilo kojeg su|ewa bilo {ta objektivno preneto u javnost. Ja bih mogao da prozivam pojedina sredstva javnog informisawa i da kaèm da od wih to i ne o~ekujem, ali {ta je sa na{om nacionalnom televizijom, onom koju mi pla}amo. Ja nisam o~ekivao od nekakvih televizija koje su pod kontrolom nevladinih, pojedinih nevladinih organizacija, ni{ta drugo. Mene interesuje {ta radi vlada, {ta radi dràva u ovim momentima. Naime, kako se manipuli{e svedocima, to je staro koliko i samo su|ewe, ni{ta to nije novo. Koliko izvr{na vlast ili tuìla~ka ima mo}i i nema kontrole, ona }e to po inerciji da ~ini. Mi smo doneli Zakon o saradwi sa Ha{kim tribunalom. Evo, ja }u vam re}i {ta kaè ~lan devet i ~lan deset. Ja sam mislio da }e to mo`da neko i ranije da spomene. Ali mislim da je to gospodin Jovanovi} ve} rekao. ^lan devet kaè ovako – istra`ni organi i tuìlac Me|unarodnog krivi~nog tribunala mogu na teritoriji preduzimati slede}e radwe. Dakle, na na{oj teritoriji mogu preduzimati slede}e radwe, pa kaè – prikupqawe obave{tewa od gra|ana, saslu{awe osumwi~enih, optuènih, o{te}enih, svedoka, ve{taka i tako daqe. Dakle, sam Zakon ve} ovde kaè da postoji razlika izme|u osumwi~enih, optuènih, o{te}enih i svedoka. ^lan deset kaè – organi Me|unarodnog krivi~nog tribunala u vr{ewu radwi iz ~lana devet, ne mogu postupati suprotno propisima Srbije, niti na na~in koji bi mogao da {teti wenom suverenitetu ili interesu nacionalne bezbednosti. Dakle, ne moè ha{ki istraìteq i ne sme ni da ucewuje na ovom prostoru, jer on se nalazi na ovoj teritoriji, niti da postavqa pitawa sugestivna, kapriciozna i tako daqe. Odakle wemu to pravo? Ko je wemu to dozvolio? To je osnovno pitawe koje je pitawe svih pitawa. Kako je dràva to mogla da dozvoli, a Komitet za saradwu sa Hagom je bio zaduèn da obez116

bedi sprovo|ewe ovog propisa. Ko sprovodi propis koji kaè da oni moraju da isle|uju u skladu sa doma}im propisima. Ko je nadleàn za to sprovo|ewe? To je mrtvo slovo na papiru. Za{to komitet nije od pravnika, istaknutih sudija ili bilo koga, ili doma}ih istra`nih sudija, koji su mogli biti prisutni da kontroli{u saslu{awe ili ispitivawe tih svedoka i spre~e eventualnu manipulaciju. Ako se sve odvije iza ~etiri zida, ako se nekome ko je svedok deset puta, ja vam imam stotine i stotine takvih zapisnika, bukvalno stotine, ako se takvom svedoku, tokom dva sata ispitivawa kaè – ne morate da odgovorite na ovo pitawe, moète da potraìte advokata. Ho}ete ipak, pa onda opet, ho}ete ipak da vam zovemo advokata, mo`da vam je potreban, pa onda opet, potreban vam je advokat, da li ste sigurni da ne}ete ba{ advokata. On vam je svedok. A implicira direktno na wegovu osumwi~enost. Kako sad taj svedok i on u toj taktici i strategiji, on wega priti{}e, gura ga u ose}aj krivice i {to je imanentno u samoj psihologiji kod iskazivawa, tada svedok po~iwe da beì i po~iwe svaku odgovornost da skida sa sebe. Naravno da mu je ve} sugestivno postavqeno pitawe pre toga – da li zna{ ovoga, kakav je on i tako daqe i tako daqe i tako daqe. I kada bi pro~itali zapisnike sa tih saslu{awa vi biste se zapawili, ali ja se ne ~udim. Prvo, ti ha{ki istraìteqi, oni su svi dobili uputstva, ja imam uputstva kako su du`ni da ispituju svedoke osumwi~ene, da proveravaju, da kontroli{u iskaze wihove i tako daqe. Za{to bi oni, za{to bi oni to sve radili ako ih niko ne kontroli{e i mogu da skrate sebi posao. Oni rade svoj posao. Mi ih moèmo mrzeti ili ne mrzeti, ali je pitawe da li im to smemo dopustiti. Mi smo imali slu~ajeva u distriktu u Br~kom gde su bili saslu{avani svedoci, uslovno re~eno svedoci, ali sve privodi policija ili dovode qudi u crnom i tu je prisutan na{ sudija, tuìlac distrikta Br~ko, tu su branioci i ulazi svedok, koji je slobodan ~ovek iz Zvornika, recimo, i pored wega ulaze dvojica markantnih likova koji sede tu. I kada pitam: molim vas, ko su ovi qudi? Pa, kaè: znate, to je podr{ka. Da li oni sad ~uvaju wega? Kakva podr{ka? Ako su oni ugroèni, onda zna se ko }e wih ~uvati, ali ne vidim od ~ega, od mene, od tuìoca, od sudija. Kakva podr{ka? Ali {ta smo tokom postupka utvrdili? Sada ti svedoci kada do|u na su|ewe, znate, a mi }emo imati i ovde javno su|ewe, zato vam kaèm, tu budite optimisti, nemojte se pla{iti toga, niko da se ne pla{i toga, trebamo se samo pla{iti suda i qudi koji su spremni na sve, koji su uceweni i tako daqe. Dakle, kada se pojave na sudu, onda kada ga pitam ko su bili ti, kada ste vi pro~itali taj va{ zapisnik, da li ste pro~itali – pa, ne, ja nisam, oni su bili tu, pa, eto oni su mi rekli to, pa su mi pro~itali, kaè, da me podsete {ta sam im ja rekao pre godinu dana. Da li vam je sve jasno? Ali to prolazi kod na{eg suda. I da li mi imamo mehanizme da zaustavimo, a mislim da imamo, jer imamo pravne mehanizme i moramo traìti od Komiteta za saradwu sa Hagom, da pod hitno uspostavi kontrolu od strane istra`nih organa prilikom razgovora sa gra|anima, osumwi~enima i tako daqe. 117

Koja je slede}a metoda? Vi imate ovde su|ewa, procesuirano je, ne znam, poslano iz Hrvatske toliko i toliko predmeta. Imate upla{ene qude kojima ne treba puno, znate, nekada su pritisci vrlo sofisticirani, ne mora to biti direktna pretwa i tako daqe. Da mu se da do znawa – ti ima{ tu jedan postupak, tebi }e se ovde procesuirati, a ti sad bi tamo mogao da nam kaè{ to, to i to. Uglavnom, svi svedoci, kako re~e jedan moj klijent, svedoci saradnici koji se pojavquju i sa kojima }e se, verovatno, i pravni zastupnici i kolega [e{eq sretati su, da se malo i na{alimo, svedoci tipa Avaks. Oni su u stawu da budu na 100 mesta u isto vreme, sve su oni videli i odgovorno tvrde, sve oni vide i ~uju i znaju, zna~i, nisu oni instruisani nimalo stru~no, nego vrlo silovito, nasilno, samo da pri~a pro|e. Me|utim, ja sam {to se toga ti~e, da kaèm, optimista. Vi{e sam pesimista u pogledu domicilnog postupawa, a koje se moè odraziti na postupawe u Hagu. Naime, trebalo je otvoreno ovde svima gledaju}i u o~i da kaèmo da smo izgubili dostojanstvo. Za{to? Da li postoji ijedan primer dràve koja drì do sebe, a uzmimo primer, recimo, Sjediwenih Ameri~kih Dràva ili Velike Britanije. Da li bi ta dràva dozvolila da wihove sudove doniraju sekretari nekih tu|ih ambasada? [ta je donacija od 20.000-30.000 dolara? I {ta zna~i kada sekretar te donacije, koju donosi ta ambasada, kaè: mi smo zainteresovani, recimo, za slu~aj Biti}i. Javno na televiziji. Ko je to dozvolio? Pa, mi. Nije on kriv. Mi smo dozvolili da nemamo Ustavni sud. Mi smo imali predsednika Ustavnog suda koji je donosio odluke, prejudicirao putem novinara. Nazovu ga novinari i kaù: tamo je u Skup{tini. Da li je taj zakon u redu? A onda on kaè: jeste, ili ja mislim da nije, ako to do|e na Ustavni sud, ja }u re{iti tako. To je on predsednik Ustavnog suda. Prvih pet pravnika jedne dràve, jednog naroda, jedne nacije, najuglednijih, qudi koji su napisali stotine sentenci, mogu biti od prvih pet najboqih a naj~asniji da bude predsednik Ustavnog suda. Za{to se ovo de{ava? Za{to se moraju pisati krivi~ne prijave? Za{to nismo mogli odmah i}i sa neustavnim radwama? Za{to, posebno ove zakone o saradwi sa Ha{kim tribunalom, za{to o organizovanom kriminalu, gde tako|e imamo problema, jer je nezakonito postupawe u odabiru tih svedoka. Jer se ne po{tuje na~elo zakonitosti i tako daqe isto su ucene, manipulacije i tako daqe. Za{to tu mi ne moèmo, kao advokati, da reagujemo? Za{to? Pa, iz prostog razloga, jer nemamo Ustavni sud. Mi imamo, ja sam to rekao i na Vrhovnom sudu, na sednici, imamo 160 godina tradicije rada Vrhovnog suda. To je na{ sud. Pojedince u tom sudu moèmo da kaèmo ovakvi su i onakvi, ali to je na{a institucija, 160 godina tradicije. I oni bi sada trebali, kako je rekao kolega Petronijevi}, da primewuju pravila jednog ad hok suda koji je izmi{qenog trajawa, oro~enog, oro~enih sudija, da primewuju ta pravila i da sutra kaù – mi smo to primewivali i tako daqe. Pa ne moèmo to dozvoliti. Zna~i, u nama i u samoj dràvi moramo da sisteme institucije {to pre formiramo da bi mogli da postupamo. 118

Samo da napomenem jo{ ne{to: ~itaju}i optu`nicu gospodina Vojislava [e{eqa i rade}i na ratnim zlo~inima, imamo ~esto jednu veliku zamenu teze. êsto se ho}e da implicira da je Vojislav [e{eq odgovoran zato {to je neki pripadnik ili nazovi ili samozvani pripadnik Srpske radikalne stranke negde izvr{io ubistvo u ratu. I da ga je on, maltene, na neki na~in podstrekivao, zamislite. Vidite, se}ate se svi onog snimka od pre tri-~etiri godine, kada je bio onaj napad na Irak, pa kada onaj ameri~ki vojnik, koji je verovatno sin nekog farmera iz Nebraske, odlazi 10.000 kilometara ili 12.000 u tu|u zemqu, narod koji prvi put vidi u uniformi, prati ga kamera i {ta on radi kada je video nekog frizerskog pomo}nika mobilisanog kod Sadama Huseina u vojsci koji je rawen i pravi se da je mrtav. On pred kamerama puca u wega i kaè: nemoj vi{e, sad nema potrebe da se pravi{ da si mrtav, sad si mrtav. To je uradio ameri~ki vojnik. Da li ga je Bu{ podstrekivao na to? A da ne govorim da Vojislav [e{eq nikakvu funkciju nikada nije vr{io. Rat je, po osnovnoj definiciji, ubijawe. U rat se ide da se ubija. Ni{ta ~udnije nije od toga nego da }e neko ko ide u rat ubiti. Wemu ne treba davati bilo kakav podstrek, jer on ide u rat. Po definiciji tamo mora da ubija ili }e biti ubijen. Da li wega neko treba podstreknuti na ubijawe? Ne treba. Toliko o tome, ja mislim da }e biti jo{ prilika u kojima }emo govoriti i verovatno mo`da i pred jednim uìm auditorijumom. Ja sam prilagodio ovo {to sam govorio ipak da malo javnost razume {ta se de{ava i na ovim sudovima, pred Specijalnim sudom, ali i da razume su{tinu i bit, ali i da shvati da {to pre se formira taj Ustavni sud, da sudije Ustavnog suda budu prave sudije, da se {to pre stavi ta~ka na ovakve postupke i da, naàlost, nije pravni tim pokrenuo sa krivi~nim prijavama i da ~estiti qudi nisu rekli, ovde bi stajalo tri-~etiri godine ove manipulacije. Stoga o~ekujem da }e biti jo{ ovih prilika, a ujedno èlimo sve najboqe na{em kolegi Vojislavu [e{eq. Ja mislim da }e uspeti, jer on je pre tri meseca, upamtite to, pobedio. On je ve} pobedio ! Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Perkovi}u. Zamolio bih na{eg velikog prijateqa, mislim ~oveka koji nikada nije propustio priliku da do|e na na{ skup i nikada nije otkazao ni u prvom ni u posledwem trenutku, i koji je zaista pravi borac i iskreni rodoqub. Molim vas da pozdravite gospodina Dragoquba Toma{evi}a, poznatog beogradskog advokata, a molio bih da se pripreme Biqana Kajgani} i Aleksandar Cveji}. Izvolite, gospodine Toma{evi}. Dragoqub Toma{evi}: Hvala vam na ovim lepim re~ima. Aleksandar Vu~i}: Istinite su. Dragoqub Toma{evi}: Po{tovana gospo|o [e{eq, po{tovano predsedni{tvo, po{tovani prijateqi, zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa da Pretresno ve}e III pokrene postupak za nepo{tovawe Me|unarodnog suda protiv Karle del Ponte osnovano je zasnovano, pre svega, na osnovu ~lana deset Univerzalne deklaracije o pravima ~oveka, Kodeksu pona{awa lica 119

odgovornih za primenu zakona i Pravilnika o postupku i dokazima, odredbi ~lana 77 za nepo{tovawe Me|unarodnog suda. Nakon proteka ~etiri godine u postupku protiv prof. dr Vojislava [e{eqa moèmo konstatovati Bogi{evi}evu pravnu izreku – {to se grbo rodi vreme ne ispravi, {to je s po~etka nezakonito, to samim vremenom zakonito ne postaje, koja odraàva pravo stawe stvari u ovom montiranom procesu. Naime, kvazi-sud sa istim takvim tuìocem, prvo la`no optuùje, pa potom traì dokaze i uti~e pretwom i silom na svedoke da la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Prema Statutu takvog Me|unarodnog suda, koji je usvojen Rezolucijom Saveta bezbednosti 25. maja 1993. godine, tuìocu je ~lanom 16 dato ovla{}ewe, a po nama mo} u ~emu i jeste su{tina poloàja sada ove nakaze od Karle del Ponte da deluje nezavisno, kao zaseban organ Me|unarodnog suda, jer ga predlaè generalni sekretar, a imenuje Savet bezbednosti. Uslovi slu`be tuìoca, po toj istoj odredbi odgovaraju uslovima slu`be podsekretara Ujediwenih nacija, nadam se da komentar za ovo nije potreban. Tu mo} tuìlac, wegovi zamenici, istraìteqi obilato su do sada koristili u mnogim predmetima, a sada samo nastavqaju i u predmetu prof. [e{eqa. U stavu ~etiri iste ove odredbe bliè se odre|uje da tuìlac mora biti lice visokih moralnih kvaliteta koje poseduje najvi{i stepen stru~nosti i iskustva u vo|ewu istraga i krivi~nog gowewa u krivi~nim predmetima. Da li su tuìlac, wegovim zamenici i istraìteqi, obavqali savesno sve du`nosti predvi|ene Statutom, Pravilnikom o postupku i dokazima i drugim obavezuju}im me|unarodnim aktima. Odgovor na to pitawe je negativan. Na osnovu priloènih izjava svedoka na koje je vr{en pritisak i na iskustva u predmetima pred Tribunalom posebno u predmetu pokojnog predsednika Milo{evi}a moèmo traìti odre|ene odgovore. Podse}awa radi, navodimo da je sudija @albenog ve}a Volfgang [omburg na predavawu u Austriji, koji je ina~e, da podsetim, postupao u predmetu prof. [e{eqa u predraspravnom postupku, napao Karlu del Ponte konstatacijom da je do{ao kraj tom sudu, da ona manipuli{e politi~kim pritiscima na odre|ene procese i da wen zadatak to nije, da nezavisnost pravosu|a na taj na~in dolazi u pitawe kada se tuìlac sluì politi~kim pritiscima da bi ostvario svoj ciq. To su wegove re~i. Yefri Najs, donedavno prva violina Karle del Ponte, u Beogradu izjavquje, naravno, po isteku svog mandata da je proces protiv Slobodana Milo{evi}a bio politi~ke prirode. Dakle, tuìlac, kao nezavisni i zasebni organ Me|unarodnog suda u ovom predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa ve} petu godinu vr{i pritisak na Pretresno ve}e da se prof. [e{equ uskrate sva prva i onemogu}i pravi~no i javno su|ewe. Pod okriqem vremena izronile su pred licem javnosti sve prqave radwe da se na osnovu la`ne optu`nice i la`nih iskaza osudi prof. [e{eq. Zahtev da se pokrene postupak za nepo{tovawe suda utemeqen je na pomenutom ~lanu deset Univerzalne deklaracije o pravima ~oveka, a posebno mesto zauzima prethodno preispitivawe ovakvih postupaka tuìoca i wego120

vih saradnika, odnosno, da se ispita, odredbama ovoga ~lana osnovanost svake krivi~ne optu`be. Analogno tome ukazujemo da je Generalna skup{tina Ujediwenih nacija 17. decembra 1979. godine usvojila kodeks pona{awa lica odgovornih za primenu zakona koji se odnosi na sve predstavnike zakona, bez obzira na to, da li su naimenovani ili izabrani po ~lanu dva tog kodeksa u vr{ewu svog zadatka lica odgovorna za primenu zakona moraju po{tovati i {tititi qudsko dostojanstvo i braniti i {tititi osnovna prava svakog pojedinca. Osnovna prava na koja se ovde misli definisana su i za{ti}ena nacionalnim pravom i me|unarodnim pravom. Relevantni me|unarodni instrumenti su, pre svega, op{ta Deklaracija o pravima ~oveka, Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima, Deklaracija o za{titi svih lica od mu~ewa i drugih svirepih, nehumanih ili poniàvaju}ih kazni ili postupaka. Skup minimalnih pravila o postupawu sa zatvorenicima i drugi instrumenti. Prema odredbi ~lana pet navedenog kodeksa, jedno lice odgovorno za sprovo|ewe zakona, u konkretnom slu~aju tuìlac i wegovi saradnici, ne moè sprovoditi, podsticati ili tolerisati mu~ewe ili neku drugu kaznu ili postupak svirepog nehumanog ili poniàvaju}eg karaktera i na taj na~in pravdati primenu nasiqa i drugih svirepih, nehumanih ili poniàvaju}ih kazni ili postupaka. Zabrawen je, na osnovu Deklaracije o za{titi svih lica od mu~ewa i drugih svirepih, nehumanih i poniàvaju}ih kazni ili postupaka, svaki ~in kojim se nekom licu namerno nanose velike patwe, fizi~ke ili du{evne, sa ciqem da se od wega ili nekog tre}eg lica dobiju obave{tewa ili priznawa, da se kazni za neko delo koje ono ili neko tre}e lice po~inilo ili se sumwa da ga je po~inilo, da se upla{i ili da na wega izvr{i pritisak ili da se neko tre}e lice upla{i i na wega izvr{i pritisak. Sledstveno navedenom postupci Tuìla{tva prikazani u zahtevu prof. [e{eqa upu}enom Pretresnom ve}u za nepo{tovawe Me|unarodnog suda predstavqaju nezakonito i ka`wivo delo – nepo{tovawe suda iz pravila 77 Pravilnika o postupku i dokazima, te se po tom zahtevu mora pod hitno postupiti i doneti odgovaraju}a odluka. U protivnom do}i }e, kao i do sada do jo{ jedne povrede prava prof. [e{eqa na pravi~no i javno su|ewe, pogotovo ako se ima u vidu da se radi o la`noj i iskonstruisanoj optu`nici. Najboqe primere instrumentalizovanih, la`nih i ucewenih i potkupqenih svedoka pred Ha{kim tribunalom, imamo u svedo~ewima tuìo~evih svedoka u predmetu predsednika Milo{evi}a. Wih skoro 300, osim nekih ~asnih izuzetaka, bez obzira na wihov kredibilitet svedo~ilo je za potrebe Tuìla{tva, a da nijedan od wih do kraja nije istinito svedo~io. Mnogi od wih trebali su da odgovaraju za la`no svedo~ewe, odnosno, za nepo{tovawe suda, jer su wihovi iskazi bili jednom re~ju apsurdni. Nave{}u primer jednog la`nog svedo~ewa koje ha{ko Tuìla{tvo i wegovi istraìteqi u svom slepilu èqni optu`be nisu bili u stawu da pravilno procene. Wihov svedok u kosovskoj optu`nici protiv Milo{evi}a, neka Rah121

mani \avahira iz sela Buko{ u svojoj izjavi, odnosno, nekoliko izjava 2000. godine, opisuju}i navodno silovawe od strane odre|enih vojnika kaè slede}e – kada sam se vratila u ambar, stigao je tre}i vojnik, wega bih opisala kao veoma visokog, oko dva metra. Imao je obrijanu glavu, ali je bio plav. Nosio je istu uniformu kao i ostali, nisam primetila bilo kakve oznake ili ambleme. Bio je toliko plav da je bio jako zgodan sa tamnim o~ima. Tada je po prvi put do{ao plavi vojnik i rekao na albanskom – mirdita, {to zna~i dobar dan. On je sa nama stalno govorio albanski i rekao – traìte NATO, traìte Ta~ija i Rugovu. Onda je iza{ao napoqe i stavio masku preko lica, pa se vratio unutra. Pravio se da nije on, ali smo mu mi prepoznali glas, stas i plavu kosu, koja je u me|uvremenu porasla. O razli~itim ar{inima u postupawu Tuìla{tva moèmo govoriti kroz primere zastra{ivawa svedoka odbrane u slu~aju kada je svedok Kosta Bulatovi} odbio da svedo~i bez prisustva u sudnici Slobodana Milo{evi}a. Tu je ve}e suda muwevito reagovalo i uz zdu{nu pomo} Tuìla{tva i odmah pokrenulo postupak za nepo{tovawe suda, usled ~ega je Kosta Bulatovi} bio osu|en za nepo{tovawe suda, a sve kao adekvatan primer da budu}i svedoci odbrane, da se odvrate od takvog postupawa. Kao metod odvra}awa da ne svedo~e pred tim sudom svedocima odbrane [abanu Fazliju i Muharemu Ibraju dogodile su se slede}e stvari. Neposredno pred svedo~ewe [abana Fazlije, wemu su nepoznata lica iz porodi~ne ku}e u Uro{evcu kidnapovala {esnaestogodi{wu }erku o ~emu je on govorio pred tim sudom, nakon ~ega je Tuìla{tvo reagovalo, a jedina pozitivna posledica je bila ubrzo osloba|awe wegove }erke i pokretawe postupka protiv nekoliko kosovskih Albanaca koji su izvr{ili to nedelo. On se i daqe sprema da protiv zlikovaca svedo~i, a u korist na{ih qudi koji su u Hagu i ve} pre nekoliko dana je opet imao pretwi. Muharemu Ibraju, koji je svedo~io, nu|en je novac, i druge pogodnosti da ne svedo~i. On je ipak svedo~io, po{tuju}i istinu i svoju dràvu iako su mu teroristi ubili {est ~lanova uè porodice za vreme agresije. Danas smo svedoci i vidimo u ovoj sali i ministra Jovanovi}a i nekada{weg dràvnog tuìoca Vuka{ina Jokanovi}a i generala Deli}a i ostale profesore, i profesora âvo{kog, kao eksperta kakav je obrazac istinitog svedo~ewa. Toga se pla{i Ha{ki tribunal to je primer. Na kraju, na{a je du`nost da na temequ ovih iskustava ne dozvolimo da se ovakva praksa nastavi i da se spre~i da se po la`nim optu`nicama, sa la`nim, ucewenim i potkupqenim svedocima izdejstvuju budu}e presude kojima bi se osudio prof. dr Vojislav [e{eq i drugi ha{ki stradalnici. Put kojim se uputio prof. dr Vojislav [e{eq, isteruju}i pravdu i istinu, je jedini put, a to je put do kona~ne pobede. Sloboda za prof. dr Vojislava [e{eqa i ostale stradalnike. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Toma{evi}u. Re~ ima advokat Biqana Kajgani}. Primetili su prisutni da je to dama koju B92, ne122

kako, naj~e{}e drì na zubu, a obi~no su svi oni koje oni napadaju ~asni i po{teni qudi. Biqana, izvolite, izviwavam se na svom komentaru. Biqana Kajgani}: Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Neka se pripreme Aleksandar Cveji} i gospodin Vuka{in Jokanovi}. Biqana Kajgani}: Pozdravqam sve prisutne i, naravno, gospo|u [e{eq posebno. Jo{ jedanput da podsetim da je tema dana{weg skupa – zlostavqawe svedoka u postupku protiv dr Vojislava [e{eqa i odgovornost Tribunala i Republike Srbije. Potrebno je, pre svega, ista}i ~iwenicu da se Republika Srbija – prihvataju}i primarnu nadle`nost Tribunala za biv{u Jugoslaviju – svesno ili nesvesno odrekla dela suvereniteta, ali da se nije, bar nezvani~no odrekla suvereniteta u potpunosti. Na osnovu me|unarodnih sporazuma u mawem obimu i postoje}e prakse naro~ito, Republika Srbija je prihvatila ili sebi nametnula prili~no neodre|enu obavezu saradwe sa Tribunalom koja podrazumeva gotovo neograni~ena prava slu`benika Tribunala i, tako|e, gotovo neograni~ene obaveze na strani Republike Srbije. S tim u vezi, postavqa se pitawe kojim je propisom zvani~no regulisano postupawe slu`benika, lica Tribunala na teritoriji Republike Srbije, a naro~ito pitawe imuniteta slu`benih lica Tribunala. Kruga lica na koja se imunitet po Be~koj konvenciji, internim pravilima Tribunala odnosi i kona~no, postupawa dràvnih organa Republike Srbije u situacijama kada je o~igledno da su slu`benici Tribunala odstupili od pravila koja reguli{u diplomatski imunitet i duboko u{li u sferu ~iwewa raznih krivi~nih dela kako onih predvi|enih Statutom Tribunala tako jo{ i vi{e prema relevantnom pravu Republike Srbije. Naime, Zakonom o krivi~nom postupku, kao procesnom izvoru prava detaqno je propisan na~in saslu{awa svedoka kako kao i izri~ita zabrana pribavqawa dokaza uz kori{}ewe sile, pretwe ili drugih nedozvoqenih sredstava. Saslu{avawe svedoka po kafanama, pretwe hap{ewem ili podizawem optu`nica protiv svedoka u slu~aju odbijawa la`nog optuìvawa dr Vojislava [e{eqa, nu|ewem mita ili obe}avawa nagrade u slu~aju la`nog optuìvawa dr Vojislava [e{eqa, saslu{avawe u izuzetno dugom trajawu bez adekvatnog odmora, kao i naro~ito zastra{ivawe i pretwa svedocima koji su se izjasnili da su ve} svoje izjave dali pravnim savetnicima dr Vojislava [e{eqa sve zajedno predstavqa obele`je vi{e krivi~nih dela Krivi~nog zakona Republike Srbije ili kasnije donetog Krivi~nog zakonika, a pre svega, krivi~na dela zlostavqawe i mu~ewe, prinude, iznu|ivawe iskaza, la`no svedo~ewe u podstrekavawu, protivpravno li{ewe slobode i druga. Zastra{ivawe svedoka je zabraweno i me|unarodnim standardima o po{tovawu qudskih prava, pa s tim u vezi treba naro~ito ista}i zabranu upotrebe dokaza iznu|enih torturom ili drugim ne~ove~nim ili poniàvaju}im postupawem. Izri~ito predvi|eno, primera radi, ~lanom 15 Konvencije protiv mu~ewa 123

Ujediwenih nacija, ~lanom 10 Interameri~ke konvencije o torturi i ~lan 69 Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda. Od izuzetnog zna~aja je ista}i da se ovi standardi odnose ne samo na izjave koje je dao optuèni, ve} i na one koje daju svedoci. Imaju}i u vidu vreme kada su ove nezakonite radwe preduzimane, jasno je da je ve}ina preduzeta posle podizawa optu`nice i posle dobrovoqnog javqawa dr Vojislava [e{eqa Tribunalu. Tako da je jasno da je postupak zapo~et bez validnih dokaza, da se ovako postupa iskqu~ivo u ciqu besprimernog odugovla~ewa sa po~etkom su|ewa dr Vojislavu [e{equ, ~ime se ugroàvaju osnovna prava dr [e{eqa u postupku, a pre svih, pravo na pravi~no su|ewe u razumnom roku i jednakost stranaka u postupku. Istovremeno, naro~ito treba ista}i da nijedna od ovih izjava nije dostavqena dr Vojislavu [e{equ, ~ime je direktno prekr{en Statut Tribunala i me|unarodni standardi pravi~nog su|ewa u smislu da je svesno izbegnuta obaveza Tuìla{tva da se dokazi kojima raspolaè, ukqu~uju}i i one koji idu u korist optuènog, dostave dr Vojislavu [e{equ. [to se ti~e trajawa pritvora treba dodati i ~iwenicu da je svojim Statutom Tribunal protivno svim standardima sebe izri~ito za{titio od nadoknade optuènima koji pravosna`no budu oslobo|eni {to ne postoji ni u jednom pravnom sistemu na svetu. To u slu~aju dr Vojislava [e{eqa prakti~no zna~i da, sa jedne strane, Tuìla{tvo dokaze prakti~no prikupqa dok je okrivqeni u pritvoru, a sa druge strane Tribunal nema obavezu naknade {tete zbog nezakonitog pritvora posle osloba|aju}e presude. Kada je re~ o merama koje Republika Srbija mora da preduzme u ciqu sankcionisawa nezakonitog pona{awa slu`benih lica Tribunala, onda je pre svega, potrebno da se sprovede hitna istraga koja mora da ukqu~i i saslu{avawe svih lica koja su overila svoje izjave pred sudovima svoje zemqe, utvr|ivawe identiteta osumwi~enih slu`benika Tribunala i pokretawe krivi~nog postupka protiv odgovornih lica pred na{im sudovima. U slu~aju da se osumwi~eni pozovu na imunitet potrebno ih je bez odlagawa proterati iz zemqe, ili im doìvotno zabraniti ulazak u zemqu. Osim, naravno, u slu~aju da su spremni da se stave na raspolagawe na{im sudskim organima, potrebno je, naravno, uputiti protestnu notu generalnom sekretaru Ujediwenih nacija i predsedniku Tribunala. A ukoliko ova lica nisu obuhva}ena imunitetom potrebno je bez odlagawa sprovesti krivi~ni postupak i kazniti ih po zakonu. Tako|e, potrebno je da se Savet za saradwu sa Tribunalom obrati Tribunalu uz dostavqawe svih overenih izjava svedoka i druge relevantne dokumentacije sa zahtevom da se u Tribunalu sprovede hitna istraga ovog slu~aja, kao i da se obavesti Tribunal da se u ubudu}e nijedna procesna radwa ovog tima ne moè u Republici Srbiji sprovesti bez nadle`nih organa ove zemqe i naro~ito bez prisustva branioca. U ciqu spre~avawa daqeg nezakonitog postupawa slu`benika Tribunala i blagonaklonog odnosa dràve prema wima na{ je predlog da se od ov124

de prisutnih advokata sastavi pravni tim za pruàwe pravne pomo}i svedocima kojima je pre}eno, koji bi preduzimao iskqu~ivo radwe pred na{im sudovima i to podno{ewe krivi~nih prijava protiv odgovornih lica, kao i podizawa tu`bi protiv Republike Srbije za naknadu nematerijalne {tete zbog nezakonitog postupawa organa Tribunala kojima je takvo pona{awe svojim ne~iwewem omogu}ila Republika Srbija i u ciqu spre~avawa daqeg uznemiravawa svedoka. Naravno, sve ovo, uz prethodnu saglasnost dr Vojislava [e{eqa i wegovih pravnih savetnika. Ovo bi trebalo uraditi radi rastere}ewa pravnih savetnika dr Vojislava [e{eqa od gubqewa dragocenog vremena i resursa u radu na dva fronta i wihovog koncentrisawa na pomo} dr Vojislavu [e{equ u postupku pred Tribunalom. I jo{ jedna, smatram, vrlo va`na stvar, potrebno je razmotriti podno{ewe tu`be protiv Ujediwenih nacija, kao osniva~a Tribunala, pred nadle`nim sudom u Wujorku, zbog kr{ewa prava na pravi~no su|ewe u postupku protiv dr Vojislava [e{eqa. Advokati Aleksandar Cveji} i Biqana Kajgani} iz kancelarije Kajgani}. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospo|i Kajgani}. Re~ ima gospodin Cveji}, a neka se pripremi gospodin Vuka{in Jokanovi}. Aleksandar Cveji}: Dakle, dragi prijateqi, s obzirom da je gospo|a Biqana Kajgani} iznela zajedni~ke stavove, ne bih vas optere}ivao pravnim problemima. Me|utim, imaju}i u vidu ono {to je kolega Petronijevi} rekao malopre, a to je da ovde verovatno ne}e biti na|en niko ko }e da kaè ne{to pozitivno o Ha{kom tribunalu, moram da ga razo~aram, jer ja se upravo spremam da kaèm ne{to {to je pohvalno za gospo|u Del Ponte. Naime, treba da znate da je suprotno onome {to je rekao gospodin Crn~evi}, Yefri Najs nije razre{en svoje funkcije u Tribunalu zbog toga {to je branio ovu ili onu dràvu, ve} zbog toga {to je na jedan izvitoperen na~in zlostavqao jednog mu{kog slu`benika Ha{kog tribunala. To prakti~no zna~i da je Karla del Ponte oterala u p... Yefri Najsa, otprilike tako. S druge strane, kada se govori o svedocima moram da kaèm da ova kwiga, koja je objavqena, govori u stvari o qudima koji nisu la`ni svedoci, nego o onima koji su smogli snage i hrabrosti da progovore o pritiscima i zlostavqawima kojima su bili izloèni. Mnogo ve}i problem su oni, znani ili neznani, ali za sada su svi, verovatno, nepoznati, koji su pristali ili na ucene ili su dobrovoqno iz bilo kojih razloga pristali da daju la`ne izjave. Wima bi svakako svetao primer mogle da budu dve stvari koje su se u Tribunalu desile i ja bih na to skrenuo pa`wu. Prva je, dakle, slu~aj Milana Babi}a koji je svoje la`no svedo~ewe okon~ao vrlo verovatno samoubistvom u prisustvu vlasti Tribunala, da ne upotrebim drugi izraz. A drugi primer je slu~aj Biqane Plav{i} koja je na kraju posle la`nog svedo~ewa i optuìvawa svih drugih oko sebe zavr{ila u jednoj vrsti ludila u nekom sanatorijumu u [vedskoj. To je najboqi putokaz potencijalnim la`nim svedocima u wihovom daqem radu. 125

Ne bih vas daqe, hajde da kaèm, uznemiravao, ima ovde jo{ dosta govornika, mislim da moramo svi koji smo ovde sada makar malim doprinosom da pomognemo da dr Vojislav [e{eq iz Haga iza|e ìv i da se tamo vi{e nikada ne vrati bilo ko. Hvala. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Cveji}u. Po{to su me obavestili da je trenutno odsutan gospodin Jokanovi}, zamolio bih Krstu Bobata da uzme re~, a da se pripremi gospodin \or|e Trifunovi}. Qudi bi rekli da nismo doru~kovali, a tek je dva popodne. Pozdravite gospodina Bobota, molim vas. Krsto Bobot: Hvala. Dame i gospodo, po{tovani prijateqi, u~esnici ovog nau~nog skupa, izuzetna mi je ~ast i zadovoqstvo da govorim na ovom skupu. Te{ko je, me|utim, govoriti posle uvaènih akademika, profesora, mojih uvaènih kolega, posle saboraca gospodina [e{eqa, u wegovoj nat~ove~anskoj borbi protiv tiranije ha{kog tuìla{tva i suda, a re}i ne{to novo, interesantno i pametno. Ja vam se obra}am kao advokat, pravnik i ~ovek koji se u praksi susre}e sa metodima rada ha{kog tuìla{tva, i naàlost, sa radom nekih na{ih institucija koje su direktno ili indirektno pod wegovim uticajem. Ono {to mogu, na po~etku, da kaèm to je da me sadràj ove kwige koja je povod ovog na{eg skupa, nije iznenadio. Naime, i sam sam kao branilac u jednom postupku imao priliku da u~estvujem u jednom intervjuu koji su sprovodili ha{ki istraìteqi. Mogu vam re}i da sam se, ~itaju}i ove izjave, podsetio i prakti~no rekonstruisao u svojoj glavi tok tog razgovora i to me je jo{ vi{e uverilo da su ova kazivawa ovih qudi potpuno ta~na, istinita i iskrena. Ono {to je zanimqivo u ovoj kwizi to je da je ona jedan uspe{an poku{aj Tima za odbranu Vojislava [e{eqa, to je da se taj metod rada Ha{kog tribunala prikaè kao jedan, u stvari, sistemati~an metod koji oni primewuju konstantno u praksi. Zna~i, ucene, pretwe, podmi}ivawe svedoka, to nije izolovan slu~aj u radu Ha{kog tribunala. To je princip wegovog rada i to ova kwiga vrlo jasno pokazuje, a to su omogu}ili ~asni i po{teni qudi koji su smogli veliku li~nu hrabrost da to {to im je prire|eno od strane istraìteqa Ha{kog tribunala javno kaù i da svoje izjave overe pred sudom i time razotkriju taj metod rada ove institucije. Ono {to mogu da kaèm jo{ o tom metodu rada ha{kog Tuìla{tva i toj instrumentalizaciji svedoka je to da je ta instrumentalizacija, u stvari, samo jedan logi~an proizvod i sled same te institucije, imaju}i u vidu kako je ona osnovana i imaju}i u vidu zadatak i ciq zbog koga je ta institucija osnovana. Ha{ko tuìla{tvo ima unapred definisan zadatak i taj zadatak je prvenstveno politi~ke, a ne pravne prirode. Ciq ha{kog tuìla{tva nije nepristrasno gowewe u~inilaca najteìh krivi~nih dela protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava, ve} upravo selektivan krivi~ni progon koji ima za ciq da srpski narod i dràvu prikaè kao najodgovornije za ratove na prostorima Balkana, kao uzro~nike rata i kao najve}e krivce za zlo~ine koji su se sigurno, u ratnim doga|ajima, dogodili. 126

Ostvarewe tog ciqa Tuìla{tva je toliko bitno za wih da opravdava primenu svih sredstava, pa samim tim i instrumentalizacije svedoka, to jest vr{ewe pritiska na qude, ucenama, pretwama, optuìvawem, nu|ewem, podmi}ivawem, nu|ewem la`nog identiteta i svim drugim sredstvima da bi se taj ciq ostvario i da bi se do{lo do wihovog la`nog svedo~ewa. Ta instrumentalizacija, kao {to sam rekao je samo jedan deo op{te instrumentalizacije ~itave te institucije u ciqu ostvarewe wenog zadatka. Samim tim ne instrumentalizuju se samo svedoci. Ha{ko Tuìla{tvo instrumentalizuje i istorijske ~iwenice, uzima sebi za pravo da iznosi istorijske sudove, instrumentalizuje krivi~ni progon tako {to kod srpskog naroda taj krivi~ni progon obuhvata najvi{e vojno i politi~ko rukovodstvo. Izmi{qa se udruèni zlo~ina~ki poduhvat da bi kompletan vojni i politi~ki vrh svih srpskih dràva bio obuhva}en krivi~nim progonom. Zar to nije, tako|e, jedna specifi~na instrumentalizacija Tuìla{tva u politi~ke svrhe? Ono {to, tako|e, èlim da kaèm da je ta instrumentalizacija obuhvatila i na{e institucije. Tu, pre svega, mislim na Tuìla{tvo i na sud. Ja, kao branilac, imao sam priliku da to vidim i kao jedan primer te instrumentalizacije, drasti~an, mogu da spomenem slu~aj takozvanih jataka generala Ratka Mladi}a, protiv kojih se vodi postupak pred Drugim op{tinskim sudom u Beogradu. U tom krivi~nom postupku, koji je preba~en u nadle`nost Drugom op{tinskom sudu u Beogradu, prakti~no Tuìla{tvo zahteva od suda da, kao prethodno pitawe postojawa krivi~nog dela jatakovawa, ili pomo} izvr{iocu posle izvr{enog krivi~nog dela utvrdi da je general Mladi} izvr{io ratni zlo~in, jer ako nema krivi~nog dela, onda nema ni pomo}i u~iniocu krivi~nog dela. U tu svrhu instrumentalizuju se, tako|e, svedoci. Instrumentalizuju se pisani dokazi, instrumentalizuje se Tuìla{tvo i sud. Primera instrumentalizacije ima dosta u praksi na{ih sudova i pogotovu u radu, ~ini mi se, ve}a za ratne zlo~ine, o tome su govorile moje kolege prethodnici. Mislim da svi mi, koji dolazimo sa tim u dodir, moramo da se suo~imo sa tim, moramo da uloìmo svo svoje znawe, pravnu argumentaciju, da osporimo takva optuèwa i da spre~imo da institucije ove dràve rade u korist i u svrhu postojawa Ha{kog tribunala i u korist i u svrhu ostvarewa politi~kog ciqa Ha{kog tribunala. Mislim da to mora da bude imperativ na{eg delovawa i da ne postoji cena koju mi, kao branioci, advokati, ne bismo trebali da platimo u toj borbi. To je, ipak, samo mala cena u odnosu na cenu koju pla}a gospodin Vojislav [e{eq u svojoj borbi, da pokaè i dokaè apsurd optu`bi protiv sebe, apsurd optu`bi protiv srpskog naroda i da Ha{ki tribunal pokaè u onakvom svetlu kakav on zaista jeste. U tom smislu ja èlim i ovim putem da dam punu podr{ku gospodinu [e{equ u wegovoj borbi, èlim da ~estitam pravom stru~nom timu koji pomaè gospodinu [e{equ na jednom sistemati~nom prikazu ovih iskaza i ovog delovawa istraìteqa Ha{kog tribunala, da ih podrìm u toj bor127

bi i èlim jo{ da kaèm da sam ipak optimista i da mislim da Ha{ki tribunal ne}e imati snage da slomi gospodina Vojislava [e{eqa. On je ve} odneo va`nu pobedu nad Ha{kim tribunalom, svi znamo o ~emu se radi, ali da je morao da upotrebi krajwe sredstvo da bi do te pobede do{ao, a wegova pobeda, i time bih zavr{io, sastoji se mo`da u tome {to on ima hrabrosti i voqe da im u lice kaè ono {to mo`da svaki po{ten ~ovek u Srbiji o wima misli. Mo`da te re~i i re~nik gospodina [e{eqa nisu uvek prikladni za neko malogra|ansko uho ili za neki licemeran um, ali, verujte mi, i ja sam ube|en da su oni zasluìli svaku re~ koju je on o wima izgovorio. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem gospodinu Bobotu. Molim gospodina Trifunovi}a da uzme re~, a neka se pripreme gospodin Svetozar Pavlovi} i gospodin Svetozar Vuja~i}. Izvolite. \or|e Trifunovi}: Po{tovano predsedni{tvo, dame i gospodo, bojim se da malo potrajasmo i da }u se ponoviti, me|utim, kada sam ve} prozvan i da ne{to kaèm. Zahvaqujem se organizatoru na pozivu, jer sam ja prvi put na ovakvim skupovima, nisam pripadnik Srpske radikalne stranke, ali èlim da dam svoj doprinos ovoj temi o kojoj pri~amo. Ja sam biv{i pripadnik vojske, posledwi predsednik Vojnog suda u periodu koji je ovde sporan, to je 1991-1993. godina. Bio sam u ratu, bio sam tuìlac u Bawaluci i prakti~no dosta toga o ~emu se pri~a i o ~emu se sudi pred Me|unarodnim sudom i doma}im sudovima je na neki na~in pro{lo preko mene i pored mene. Jedno od opravdawa koje se pomiwe za formirawe Ha{kog tribunala nezavisno od ovih prigovora da to nije bila Generalna skup{tina, da je i{lo preko Saveta bezbednosti i tako daqe, jeste ~iwenica da doma}i sudovi nisu procesuirali zlo~in. To je fakat i tako se nama, po ko zna koji put, u istoriji dogodilo da neko drugi nama mora da ure|uje na{u ku}u. Da smo to u~inili verovatno bi bili u boqoj poziciji. Me|utim, postavqa se pitawe zbog ~ega se to nije dogodilo. Ko je tu odgovoran? I za{to ti qudi nisu su|eni u doma}im sudovima? S tim u vezi mogu da kaèm samo slede}e. Polovinom 1991. godine, zna~i, to je juni, juli mesec, Slovenija je pristupila nasilnoj secesiji. To je bila oruàna pobuna, to je protivustavni akt i tada je tada{wa dràva bila du`na da proglasi ratno stawe ili stawe neposredne ratne opasnosti, da mobili{e vojsku, da organizuje ratne sudove i da za{titi dràvu od nasilnog raspadawa. Me|utim, to se nije dogodilo i od toga imamo te posledice koje danas imamo, da je svim tim izdajnicima, svim tim qudima trebalo biti onda su|eno. Odnosno, trebalo je nasilno zaustaviti raspad zemqe. Me|utim, to se nije dogodilo i danas imamo strane mentore, imamo danas strane sudove, imamo danas jednu poluokupaciju, imamo jednu poludràvu i tako daqe i tako daqe. Ne bih ja sada da zadràvam va{u pa`wu na tome, ja sam o tome mnogo pisao, mnogo radio, mnogo ~iwenica ima, u arhivama postoje ~iwenice, ja sam hteo samo da kaèm ovom odboru za odbranu da im se ja stavqam na raspolagawe i da na taj na~in mogu da im pomognem po pitawima koje treba da 128

se razre{avaju. Posebno je me|unarodno pravno pitawe pitawe dobrovoqaca, wihov status. Po meni oni su vojna lica ako se stave pod vojnu komandu, a koliko je meni poznato pripadnici Srpske radikalne stranke, odnosno, oni koji su bili upu}eni od Srpske radikalne stranke, stavqali su se direktno pod vojnu komandu i time su imali svojstvo vojnog lica i bili su me|unarodno i pravno za{ti}eni i u skladu sa ènevskim konvencijama. Zbog toga je potrebno izvr{iti u [e{eqevoj odbrani i analizu te situacije i predo~iti javnosti, radi istine i radi toga, ja znam da u timu postoje stru~waci za tu oblast, me|utim, moja skromna malenkost se, eto, nudi da pomognem i koliko budem mogao ja }u pomo}i. Ja vam se zahvaqujem i mislim da ne}e biti problema i da }e taj kona~ni ishod biti, ali to mora sigurno da potraje, bi}e optimisti~an i u na{u korist. Zoran Krasi}: Hvala. Pozivam gospodina Svetozara Vuja~i}a, a neka se pripremi gospodin Vitomir Ostoji}. Svetozar Vuja~i}: Dragi prijateqi, te{ko je govoriti me|u posledwima, a da ~ovek ne upadne u rizik, odnosno, u izvesnost da se ponavqa. Me|utim, iako se budem ponovio, a trudi}u se da izostavim ono {to su moje kolege pre mene, a pogotovo kolega, odnosno, kolega da, gospodin Krasi}, rekli i boqe nego {to bih ja to rekao, a hteo sam da to govorim, tako da su mi na taj na~in olak{ali posao. Ali }u ipak ne{to re}i. U celom svetu pravnom, jo{ od rimskog prava jedan od osnovnih postulata glasi – {to se grbo rodi to vreme ne ispravqa. To je rekao moj kolega Toma{evi}. Takozvani Ha{ki tribunal je ne samo grbav, ve} i {epav, ali {epav u Luki}evom smislu, znate na kojeg Luki}a mislim, i slep i gluv kada je pravda, normalno, u pitawu. Pa, budu}i da nema ni legalitet ni legitimnost ja sam ga oduvek, pa tako i danas i ubudu}e nazivao pravnom nakazom. Ta pravna nakaza ne sudi ni po jednom zakonu, {to je nezabele`no u uporednom krivi~nom pravu. Taj sud sudi na osnovu Statuta i Pravilnika koji sam donosi i koji opet sam ne po{tuje kada mu to odgovara. U jednom zakonitom krivi~nom postupku u celom svetu podizawe optu`nice obligatorno, zna~i, obavezuju}e prethodi pretkrivi~ni i istra`ni postupak. Optu`nica se podiè tek kada se u istra`nom postupku pribave materijalni dokazi koji su dovoqni za osnovanu sumwu da je neko lice izvr{ilac krivi~nog dela. To bar nije sporno. Ha{ko ~udovi{te, a {to je do sada nezabeleèno u sudskoj teoriji i praksi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa podiè optu`nicu, odre|uje pritvor, pa evo ve} ~etiri godine traì dokaze o krivici, zna~i preska~e i pretkrivi~ni postupak i istra`ni postupak, a ova kwiga najboqe pokazuje kada i koliko posle podizawa optu`nice i na koji na~in prikupqaju dokaze koji su bili potrebni, nu`no potrebni pre podizawa optu`nice. Me|utim, kako je i ha{kom tuìla{tvu jasno da ne postoje krivi~nopravni razlozi za podizawe optu`nice, a pogotovo ne pritvora prema Vojislavu [e{equ, ve} da su razlozi iskqu~ivo politi~ke prirode, Tuìla129

{tvo postupa po jednom krajwe nepravnom na~elu, ali na~elu koje on jedino dosledno po{tuje. A to je da ciq opravdava sredstvo. Koji je wima ciq kada je u pitawu Vojislav [e{eq? To nije te{ko odgonetnuti. Ciq im je da Vojislav [e{eq po svaku cenu bude u pritvoru kako se ne bi ostvarila ve}inska voqa gra|ana Srbije da do|e na vlast. A ovo iz razloga {to oni koji su uni{tili SFRJ i bombardovali Saveznu Republiku Jugoslaviju, a koji su i osnovali ovu ha{ku nakazu, mislim na NATO, sasvim dobro znaju da bi Vojislav [e{eq bez kompromisa traìo istinu o svemu i wihovu krivicu za u~iwene brojne zlo~ine protiv mira i protiv ove zemqe. U ostvarivawu tog ciqa sredstva se, na sramotu ~itave me|unarodne pravne zajednice, ne biraju, bez obzira {to pri tom ~ine brojna krivi~na dela. U po~etku su Vojislavu [e{equ, {to mi svi dobro znamo, stavqali na teret i optuìli ga za govor mr`we. Eto i mi smo ne{to nau~ili od te pravne nakaze, jer do tada nismo znali da postoji krivi~no delo – govor mr`we. Kada su uvideli da to krivi~no delo ne postoji nigde u svetu, niti ga je mogu}e uop{te pravno definisati, po{li su u potragu za nekim ozbiqnijim krivi~nim delom protiv Vojislava [e{eqa koji su nazvali – zdruèni zlo~ina~ki poduhvat. Me|utim, sud i Tuìla{tvo u traèwu krivice za Vojislava [e{eqa deluju sinhronizovano sa podeqenim zadacima, ali jednako monstruozno. Pazite, dok sud Vojislavu [e{equ u pritvoru oduzima sva prava za koja se izborio tek kada je kao zalogu poloìo i ìvot ha{ki istraìteqi istovremeno uz logisti~ku pomo} na{e poslu{ni~ke vlasti poku{avaju da do|u do dokaza o krivici [e{eqevoj. Iz kwige prof. dr Vojislava [e{eqa “Ili Karlin svedok ili smrt” na uverqiv i dokazan na~in je otkriveno na koji, ja bih rekao, ne nepravi, nego nequdski na~in su ha{ki istraìteqi traìli dokaze protiv Vojislav [e{eqa od 18 qudi, potencijalnih svedoka, koji su pro{li kroz nevi|enu torturu u zgradi Ha{kog tribunala na Sewaku, koju su ~ak nezakonito i bahato, kao teritoriju Holandije proglasili, tako u kwizi pi{e. Budu}i da su moji prethodnici govorili kakvoj su sve torturu i sa kojom dramom prolazili ovih 18 ~asnih i nadasve po{tenih qudi, ja ne}u posebno o tome govoriti, s tim {to }u re}i da me to uop{te nije iznenadilo, jer sam kao advokat Zorana Lili}a bio u prilici i bio sam o~evidac i svedok da su iste takve mere 2002. godine primewivali i prema Zoranu Lili}u, mada to na{a javnost dozirana nije smela da zna, namerno je pravqena konfuzija, da se on predao i tako daqe i Lili} je zavr{io tako {to u mom prisustvu, to vam sad ovde kaèm po prvi put, ne krijem, ali nisam bio u prilici, Zoran Lili} je u mom prisustvu od strane ha{kih istraìteqa i u prisustvu sekretara predsednika Okru`nog suda u Beogradu, uhap{en u svojoj kancelariji u Beogradu u Yorya Va{ingtona 12, dato mu je 15 minuta vremena da spremi svoju ru~nu ta{nu, da se javi èni i odveden je u Hag, po obavezuju}em sudskom pozivu, ne po zahtevu ha{kog tuìla{tva, nego po obavezuju}em sudskom pozivu koji se zove subpena, a koji je potpisao sudija 130

Kvon. To je prava istina o Zoranu Lili}u i malo mawe torture i ucene i prinude je on pretrpeo u odnosu na ove ovde ~asne qude koji se ovde u kwizi pomiwu. Kao {to sam rekao, ne bih o svedocima pri~ao, jer tu ima sva{ta da ~ovek ne veruje i ne poveruje, a ja verujem u to. Potpuno sam siguran. Posebno bih stavio akcenat da su ve}ina ovih qudi ispitivani 2004, 2005, 2006. i 2007. [ta ho}u da vam kaèm? Zna~i, posle podizawa optu`nice imamo dvatri svedoka koja su ispitivana u januaru, februaru mesecu ove godine. Qudima je matrica ispitivawa bila uvek ista. Prvo su nudili dogovor, nudili su novac, vidimo ovde jednome i milion dolara. Pa kad to nije uspelo, onda su ih ucewivali ili }e i}i u Hag kao osumwi~eni, a boqe im je kao svedoci. Pa kad ni to nije uspelo onda su nekima i pretili, ~ak i smr}u, pa su neki svedoci ~ak i otrovani u Ha{kom tribunalu, ubacivana im je droga u hranu, neki svedok je posle saslu{awa, sva ta saslu{awa su trajala po tri do ~etiri dana, oti{ao u bolnicu gde je proveo mesec dana. Jedan svedok kaè da je za ~etiri dana mu je dozvoqeno samo ~etiri do pet sati da odspava. Me|utim, mislim, eto po{to smo pri kraju da se malo i nasmejemo, mene je frapiralo svedo~ewe Jove Ostoji}a iz Prigrevice koji, izme|u ostalog, kaè da su mu istraìteqi Ha{kog tribunala, izme|u ostalih ucena, pretwi i tako daqe, po{to su mu pretili da }e da ga ubiju, nudili i kompromis, jer su po{li sa tezom da imaju zajedni~kog neprijateqa, a taj wihov zajedni~ki neprijateq, po Ha{kom tribunalu, bio je Vojislav [e{eq. Zna~i, to je ta mr`wa, razumete. [ta je ovaj istraìteq daqe rekao Jovi Ostoji}u? Kada je video da je ovaj ~ovek ~vrst i da ne dolazi u obzir nikakav dogovor sa wim, on mu je nudio poznanstvo i dru{tvo, nikog drugog neko Florans Artman i provod s wom. E sad ja u po{tewe tog istraìteqa nikada nisam sumwao, jer sam znao da je bitanga i nepo{ten, ali me iznenadila wegova inteligencija i nedostatak ukusa. Mislim da ovde svi prisutni dobro znaju onaj trouglasti lik koji je bio portparol Ha{kog tribunala, koja se zvala Florens Artman. I sad Ha{ki tribunal nudi tu “lepoticu” za provod i druèwe, zna~i, podvodi je Jovi Ostoji}u. Me|utim, jadnik, nije mu ni jasno, vaqda nema ni ~ulo vida dobro da osim Florens Artman u Ha{kom tribunalu i Tuìla{tvu postoje samo jo{ dve ru`nije ène, jedna je Karla del Ponte, a druga je Yefri Najs. Iz pisanih i u sudu overenih izjava, kako to re~e prof. âvo{ki, datih pod moralnom i materijalnom odgovorno{}u, 18 svedoka mogu se izvu}i dva osnovna zakqu~ka. Prvi je, skoro svi svedoci su saslu{avani, kao {to sam i rekao, posle podizawa optu`nice, zakqu~no sa februarom 2007. godine. To ukazuje da je optu`nica protiv Vojislava [e{eqa politi~ki pamflet bez validnih dokaza, da je Tuìla{tvo u panici, a to je i razlog za{to ne po~iwe su|ewe Vojislavu [e{equ. Nemaju sa ~im da ga po~nu. I drugi razlog, sve izjave su uzimane protivpravno i predstavqaju sublimaciju krivi~nih dela prinudne pretwe ~ak i smr}u, ucena i mita i evo vidimo i podvo|ewa Florans Artman. 131

Ako se ima u vidu pravilo 77 Pravilnika Ha{kog tribunala, {to je kolega Krasi} izvanredno elaborirao i objasnio, pa vas ja sa tim ne}u zamarati, i objasnio je koja su to bi}a krivi~nog dela i obele`ja krivi~nog dela i subjektivni i objektivni odnos u~inioca tih krivi~nih dela prema delu i ko bi tu bio podstreka~, a ko bi bio puki izvr{ilac, sve je to jasno, koji ukazuje da je pomenuti zahtev Vojislava [e{eqa za utvr|ivawe nepo{tovawa suda od strane Karle del Ponte i wenih poslu{nika i vi{e, ne samo osnovan, nego i zasnovan, ne na pravu, na pravu je sve tamo zasnovano {to [e{eq radi, ali ovo je zasnovano i po wihovom pravilu 77. I da zavr{im. Smatram da pomenuti zahtev Vojislava [e{eqa predstavqa krucijalno prethodno pitawe. To je neko moje razmi{qawe, ne{to novo od ~ijeg re{ewa zavisi po~etak i tog su|ewa, a uzro~noposledi~ni i pravi~no su|ewe. Po meni, do re{ewa ovakvog zna~ajnog pitawa, zna~i, ovog zahteva dr Vojislava [e{eqa, postupak protiv Vojislava [e{eqa bi, po svim pravnim sistemima sveta, morao biti prekinut, jer se radi o ozbiqni krivi~nim delima ha{kih istraìteqa, a pritvor ukinut. To bi sud morao da u~ini egzoficijo, ako ukidawe pritvora i prekid postupka nije traèn u zahtevu. I sasvim na kraju i naàlost moram da kaèm da bi bilo naivno verovatni da za razliku od pomenutih ~asnih qudi ha{ko tuìla{tvo ne nailazi na puno razumevawe i saradwu od strane raznih Vasi}a, Karleu{a, Atanasijevi}a, Vasiqevi}a, Biserka, Vu~a, Kandi}a i wima sli~nih. To su wihovi jedini dokazi. Me|utim, ja sam siguran da }e istina pobediti la`, pravda nepravdu, a prof. dr Vojislav [e{eq Ha{ki tribunal i u tom ime ìveli. Zoran Krasi}: Hvala. Pozvao bih gospodina Vitomira Ostoji}a, a neka se pripremi gospodin Zoran Jevri}. Vitomir Ostoji}: Dragi Vojo, tamo u ha{kom kazamatu, dame i gospodo i po{tovani prijateqi dr Vojislava [e{eqa ovde, Tuìla{tvo Ha{kog tribunala nije imalo nijedan jedini validan dokaz 15. januara 2003. godine, kada je podignuta optu`nica protiv dr Vojislava [e{eqa da je po~inio delo koje mu je stavqeno na teret optu`nicom, niti je imalo i~ega {to bi izdejstvovalo osu|uju}u presudu protiv dr Vojislava [e{eqa. Iz celokupnog dokaznog materijala do koga je do danas do{lo ha{ko Tuìla{tvo proizlazi da se iskqu~uje bilo kakva odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa i proizlazi da je on potpuno nevin. Oni tamo u Tuìla{tvu i u Ha{kom tribunalu to dobro znaju i zato su oni tamo u velikoj panici i u velikoj muci. U takvoj situaciji u kojoj se na{lo ha{ko tuìla{tvo, kako, dakle, dobro znaju da nema dokaza da je prof. dr Vojislav [e{eq kriv i kako dobro znaju da su potpuno nevinog ~oveka pritvorili i optuìli u nedostatku validnih dokaza ha{ko tuìla{tvo je prikupqalo ili poku{ava i dan danas da prikupqa nevalidne dokaze preko svojih istraìteqa Tuìla{tva sa ciqem da te nevalidne dokaze upotrebe u procesu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. 132

Naime, istraìteqi ha{kog tuìla{tva su u na{oj dràvi Srbiji imali ciq da obezbede svedoke Tuìla{tva koji }e la`no svedo~iti protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Istraìteqi Tuìla{tva su pojedinim qudima pretili optuìvawem za zlo~ine, poku{avali da ih potkupe nude}i im wihov prqavi novac, nudili su im status za{ti}enog svedoka Tuìla{tva, nudili su im zajedni~ke no}ne provode, nudili su im da }e biti preba~eni sa svojim porodicama da ìve i rade u inostranstvu i da }e im biti promewen identitet. Sve samo ako pristanu da la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Da su im navedeno nudili to su im u svojim pisanim izjavama, overenim kod suda, potvrdili Nenad Jovi} iz Malog Zvornika, Zoran Draìlovi} iz Beograda, Zdravko Avramovi} iz Sombora, Slavoqub Jovanovi} iz Sombora, Miodraga Gogi} iz Loznice, Zoran Suboti} iz Novog Sada, Jovo Ostoji} iz Prigrevice, Dragan Cvetinovi} iz Loznice, Borisav Bogunovi} iz [ida, An|elko Trnini} iz Loznice, Miroslav Vukovi} iz â~ka, Sre}ko Radovanovi} iz Kragujevca, Slobodan Ze~evi} iz Kragujevca, Slavko Aleksi} iz Bile}e, Vladimir Dejanovi} iz Pan~eva, @arko Latinovi} iz Pan~eva, @ivomir Avramovi} iz Kragujevca, Janko Laki} iz Malog Zvornika i drugi. Na napred navedeni na~in, dakle, ucenama, pretwama, podmi}ivawem, la`nim obe}awima istraìteqi ha{kog tuìla{tva su obezbe|ivali i danas obezbe|uju la`ne svedoke u procesu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. I to na kriminalan, monstruozan na~in, i koji su po~inili u na{oj dràvi Srbiji krivi~no delo – iznu|ivawe iskaza, iz ~lana 65 stav 1 Krivi~nog zakona Republike Srbije, za koje krivi~no delo je zapre}ena kazna zatvora do pet godina i povredili su pravila 77 Pravilnika o postupku i dokazima Ha{kog tribunala i istraìteqi ha{kog tuìla{tva su odgovorni za radwe ometawa sprovo|ewa pravde i za nepo{tovawe Me|unarodnog suda. Iz svega napred navedenog, pravo i pravda u ha{kom tuìla{tvu i u Ha{kom tribunalu su u velikoj opasnosti, jer su Tuìla{tvo i Ha{ki tribunal pravo i pravdu strpali pod noge i zgazili ih, a kada se pravo i pravda zgaze, tad ìvot na ovoj planeti gubi svaki smisao. Zbog toga je prof. dr Vojislav [e{eqa u velikoj opasnosti i mi moramo biti zabrinuti za wega kao i {to jesmo. Wemu je Ha{ki tribunal oduzimao osnovno qudsko pravo, pravo na odbranu. Nevi|eno je do sada i nezabeleèno kr{ewe qudskih prava u tolikoj meri kao {to je u slu~aju prof. dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu, jer pet godina ga drè u, ja }u re}i zatvoru, a su|ewe mu jo{ nije po~elo. Nije zabeleèno u istoriji nigde do danas da tuìoci i tuìla{tva, pa ~ak i u Hitlerovoj fa{isti~koj nacisti~koj Nema~koj nisu se koristili napred navedenim kriminalnim radwama iznu|ivawem iskaza i da su nevalidne dokaze i la`ne svedoke izvodili pred sudove, a u nedostatku validnih dokaza, iz ~ega proizilazi da su ovo Tuìla{tvo i Ha{ki tribunal i wihovi istraìteqi gori od Hi133

tlerovih fa{isti~kih, nacisti~kih tuìla{tava i tuìoca i istraìteqa. Oni su, dakle, najgori. Neka na{ega Voju, prof. dr Vojislava [e{eqa ~uva Gospod Bog. Neka mu podari razum, snagu i mudrost i zdravqe da do kraja izdrì, wegove i na{e, velike bitke. Tvrdim da }e, na iznena|ewe svih tribunalaca i doma}ih najamnika Ha{kog tribunala, na{ Vojo sigurno pobediti tog monstruma i da }e sigurno nevin do}i ovde me|u nas na radost svih nas. Hvala vam. Zoran Krasi}: Na{ slede}i govornik gospodin Zoran Jevri}, a neka se pripremi dr Nikola @uti}. Izvolite. Zoran Jevri}: Po{tovane dame i gospodo, pre svega, èlim da pozdravim ovaj skupi iskrenih prijateqa i po{tovaoca dr Vojislava [e{eqa i wegovih ideja. Zatim, èlim da uputim pozdrave dr Vojislavu [e{equ i poèlim mu dobro zdravqe pre svega. Nadam se da }e dr Vojislav [e{eq istrajati na putu pravde u borbi protiv nepravde. Instrumentalizovawe svedoka i falsifikovawe dokumenata je vidqivo na svakom koraku kada se na optuèni~koj klupi na|u Srbi, pa bilo da se radi o sudu u Hagu, bilo da se radi o sudovima u Beogradu, odnosno Srbiji. To je zaista ~iwenica, i zaista fakat sa kojim se susre}emo i ja i moje kolege koji imaju kontakt sa klijentima u predmetima ratnih zlo~ina, bez obzira da li se to radi u Hagu ili u Beogradu. Ja sam imao komunikaciju sa nekoliko klijenata koji su trebali da budu svedoci pred istraìteqima Ha{kog tribunala i oni su me pitali – kako treba da se pona{aju. Ja kaèm – traìte im odmah video i tonski zapis i nemojte ni{a potpisivati dok ne vidite {ta je na engleskom, {ta je na srpskom i da li se to slaè sa video i tonskim zapisom. Kada su oni to traìli, oni kaù – do|ite za jedno pet-{est nedeqa dok mi napravimo izvod sa tog zapisa pa da potpi{ete. Nikada ih vi{e nisu zvali. îm traè zapis tonski, video, sve {to treba, ne traè ih vi{e. Za{to ovo govorim? Na ove stvari je trebalo da im ukaè Republika Srbija, odnosno dràvni organi koji su trebali da upute sve te qude kako da se pona{aju prilikom davawa iskaza istraìteqima Ha{kog tribunala. Naravno, slaèm se, ne}u se ponavqati, {to su rekle kolege, u svakom slu~aju mora se imati uvid kako se vr{i taj postupak, da li se sprovodi po pravilima propisanim zakonima Republike Srbije ili ne, a to naravno ne moè niko drugi osim dràvnih organa Republike Srbije. Kako se instrumentalizuju svedoci i {ta se sve radi pokaza}u samo na jednom primeru skoro, mi smo u predmet [korpiona... Fond za humanitarno pravo, to vam je veoma poznata institucija, odnosno to je stvarno jedan “divan” fond, koji su predloìli tuìla{tvo za ratne zlo~ine da se saslu{a kao svedok, odnosno, kao o{te}eni majka jednog od tih lica koji se, navodno, nalaze na tom snimku. Majka je do{la i rekla – da, to je moj sin, sve je o kej, u redu, me|utim, pred kraj su|ewa, po{to mi sad ne znamo ko je ko, jer im ne znamo ni li~nu kartu, ni da li su to ta lica, o ~emu se radi, pri kraju su|ewa dolazi Fond za humanitarno pravo i kaè – ne, majka je pogre134

{ila nije to wen sin. Eto tako, na osnovu tih dokaza i takvih mi donosimo odluke ovde. A na kraju, u zavr{noj re~i, koju je dràla Nata{a Kandi}, gde je ona, naravno, ocrnila {to je vi{e mogla Republiku Srbiju, qudi ne}ete verovati ispred sudnice prilazi joj zamenik tuìoca za ratne zlo~ine da joj ~estita na zavr{noj re~i i poqubi je, boè sa~uvaj. No, dobro. Aleksandar Vu~i}: Ko je taj? Zoran Jevri}: Ovaj Vitorovi}. Naravno, ja sam rekao da Nata{u Kandi} uop{te ne interesuju niti `rtve, niti bilo {ta, wu interesuje samo novac i kako da se Republika Srbija uvu~e u taj postupak i oni su poku{avali na svaki na~in da uvuku Republiku Srbiju bez obzira {to Republika Srbija zaista sa tim nema ama ba{ nikakve veze. Kako se daqe vr{i ta instrumentalizacija svedoka pokazuje i ~iwenica da upravo u tom postupku na{i organi, opet na zahtev Fonda za humanitarno pravo, dovode nekakvog svedoka iz Sarajeva, nekog, ja ga zovem Mamura, a on se zove Amor Ma{ovi}, koji sve zna, on ~ovek sve zna i o sudskoj medicini i o patologiji i tako daqe. Na moje pitawe – {ta ste vi po profesiji, kaè – sarajevski advokat. Pa, rekoh, ne trebaju nama advokati iz Sarajeva, ne znam {to su vas pozvali ovde na svedo~ewe. Ali on sve ~ovek zna, i mogu vam re}i da su na svaki na~in prihvatili sve te wegove iskaze i dopise koje je on slao ispred nekakve wegove organizacije iz Sarajeva u kojima je on stalno poku{avao da te qude koje ste videli, ako je neko gledao one snimke, da podvede pod Srebrenicu. Tek posle moje zavr{ne re~i u kojoj sam ja objasnio da je nemogu}e qudi da tih pet qudi, odnosno {est, 250 kilometara neko vodi iz Srebrenice do tog mesta, da je 50 kilometara bilo pod stalnom bara`nom vatrom, da je to op{te ludilo i da je ~ak i tuìlac isto~nog Sarajeva okru`nog suda, odnosno tuìla{tva Isto~nog Sarajeva napisao da taj ~ovek uop{te nije nestao u Srebrenici nego ovde. Svo vreme qudi, verujte, oni stalno poku{avaju da vezuju taj postupak za Srebrenicu ne bi li ostvarili neke druge ciqeve i tako daqe. [to se ti~e instrumentalizovawa vezano za dr Vojislava [e{eqa, to smo imali u Ov~ari, u Ov~ari su ~ak napisali, pojavquje se kao dokaz jedan papir od nekakve vojne komande gde pi{e u posledwem, dostaviti tom, tom, tom i na kraju pi{e i “{e{eqevcima”. Tada se apsolutno niko nije zvao “{e{eqevci”, a mi smo na insistirawe da se to razlikuje od onog fonta kojim je pisano ono drugo rekli su – pa, mo`da dokucano, ali to je dostavqeno wima. To je vrlo bitno, da vam sada daqe ne obja{wavam, vrlo je bitno da bi se to sada daqe uvuklo i stavilo dr Vojislavu [e{equ na teret. Hteo sam jo{ da ukaèm na ~iwenicu da sve optu`be u Ha{kom tribunalu po~iwu od Kosovskog boja, ako ste videli, samo {to tamo po wima se nisu sukobili Srbi i Turci, nego izgleda stavili su Srbe protiv ostatka sveta. Ja upravo kaèm ostatka sveta, jer mislim da ostatak sveta i ne zasluùje drugi naziv upravo zato {to nije shvatio da je ovo jedan dràvotvorni narod koji je i te kako doprineo razvitku i civilizacije svetske i evropske i da }e to i u budu}e biti. @elim jo{ da kaèm da dr Vojislavu 135

[e{equ èlim puno uspeha, sa zebwom sam ga ispratio, ali nadam se da }u ga sa rado{}u do~ekati, bez obzira {to ja nisam pripadnik Srpske radikalne stranke, ali ja Srpsku radikalnu stranku ne doìvqavam kao stranku nego kao qude koji su se organizovali u borbi za srpske nacionalne interese. Naravno, ne mogu a da ne pomenem jo{ ne{to, a to je, kod mene su, ja sam jedini ~ovek koji ima sre}e da su mu i majka, sada pokojna, i ta{ta simpatizeri va{e stranke. @elim vam puno uspeha i da ste mi ìvi i zdravi. Aleksandar Vu~i}: Da se ne naqute ostali, mnogo je majki i ta{ti u Srbiji simpatizera te stranke. Ali izviwavam se, prekidam sa {alama, re~ ima dr Nikola @uti}, neka se pripremi prof. dr Milorad Radusinovi}. Dr Nikola @uti}: Po{tovano Predsedni{tvo, dame i gospodo, ja }u kao istori~ar govoriti na istorijsku temu vezano za ovaj te{ki slu~aj. Naime, u svom radu koji je mnogo {iri od ovoga {to }u vam pro~itati pisao sam o ha{kim svedocima i uni{tavawu istorijskih ~iwenica. Pritiscima na ha{ke svedoke, bilo obe}anom slobodom, oprostom za stvarne ili izmi{qene grehe, nov~anim darovima, objasni istorijska istina, uni{tavaju se nepobitno dokazane istorijske ~iwenice koje se ~esto upotrebqavaju i zloupotrebqavaju tokom ha{kih sudskih procesa od procesa Slobodanu Milo{evi}u do procesa optuènim kraji{kim i bosanskim i Srbima iz Srbije. Su|ewe prof. [e{equ, kako sam i ranije isticao na sli~nim nau~nim skupovima, nije obi~no krimogeno su|ewe, to je su|ewe srpskom narodu, dakle, srpskoj istoriji, istorijskoj istini koja je uglavnom bila na strani srpskog naroda. U nemo}i da opravda montiranu optu`nicu preko svedoka, Ha{ki tribunal nastoji da potkupi ili uceni svedoke, pa ~ak i one srpskog nacionalnog ube|ewa. Slavni francuski advokat Anri Rober, branilac u mnogim ~uvenim sudskom procesima koji su uglavnom bili montirani kao i ovaj prof. dr [e{eqa, proslavio se i kao pisac svojim sjajnim studijama o velikim procesima u istoriji. To su u su{tini bili veliki skandali u istoriji sudstva, jer je Rober obra|ivao sudske afere koje su, u stvari, ozna~avale politi~ke i dru{tvene skandale wegovog vremena, a to to je kraj 19. i po~etak 20 vijeka. Politi~ka su|ewa i potom likvidacija optuènih ozna~avali su skandal u pravosu|u, jer su gazila najosnovnija prava ~ovjekova. U svoje kwige o skandaloznim sudskim procesima Anri Rober je unio osobine jednog odli~nog advokata, rje~itost velikog govornika, ubjedqivost briqantnog pisca, nepristrasnost nau~nika kome je jedini ciq bio istorijska istina, kao utvr|ivawe stvarne krivce suda ili optuènika ili politi~kih i psiholo{kih uzroka koji su tako ~esto pojedince izvodili na giqotinu. Sve navedene atribute moè da ponese i prof. dr Vojislav [e{eq, koji u krajwe nehumanim zatvorskim uslovima preko pisane rije~i, u brojnim svojim kwigama indirektno sprema svoju odbranu, koju ne}e mo}i pobiti ni la`ni, ni uceweni, ni potkupqeni ha{ki svedoci optu`be. U predgovoru kwige Anrija Robera – Skandali u istoriji, francuski dràvnik Luj Bartu je procijenio da su sudski procesi koje je oìvio pomenuti 136

Anri Rober, ispri~ani na osnovu ~iwenica, savjesno pregledanih i dokumenata bri`qivo provjerenih iz kojih je izvodio nepogre{ive zakqu~ke. Prof. [e{eq, kao vrhunski pravni teoreti~ar i prakti~ar, uglavnom }e sam voditi svoj proces, snagom svojih argumenata nametnuti, kao na sportskoj utakmici, svoj ritam i pravila igre. Sudski skandalozni politi~ki proces koji se vodi protiv [e{eqa svojim besprizornim konstrukcijama i laìma ubjedqivo }e nadma{iti sve procese u kojima je kao branilac u~estvovao advokat Anri Rober. Iz sudskog procesa protiv wega izrodi}e se jednog dana kwiga koja }e svjedo~iti, kao i Roberove kwige, o briqantnom umu i logi~aru koji nadqudskim naporima prikupqa dokumente preko svojih pravnih saradnika, uo~ava ~iwenice, izvodi zakqu~ke o vremenu i pojavama koje na krimogen na~in satiru i satanizuju wega i wegov srpski narod. Dvije najnovije kwige prof. [e{eqa “Ili Karlin svedok ili smrt” i obimna kwiga na vi{e od 1.000 stranica, pod nazivom “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” na najboqi na~in otkrivaju zle namjere neprijateqa Srpstva, ovog puta namjere la`nih svjedoka koje instrumentalizuje Ha{ki tribunal, ali i la`nih stvoriteqa takozvane hrvatske istorije. U toj najnovijoj kwizi o umjetnoj naciji hrvatstva prof. [e{eq nam otkriva svu odgovornost Vatikana i Rimokatoli~ke crkve za stvarawe rimokatoli~ke formacije hrvatstva. Sam naslov kwige prilago|en je wegovoj osnovnoj tezi da je virtuelna hrvatska nacija nastala zahvaquju}i vjekovnom misionarskom radu Vatikana na du{ama prevarenih Srba i la`nih stranih rimokatoli~kih naroda. Ovom kwigom je dokazano da Velika Srbija nije nikakva megalomanska fantazija prof. dr Vojislava [e{eqa, ve} da je to realno istorijsko stawe iz sredine 19. vijeka. To realno istorijsko stawe prevazilazi èstoko napadanu [e{eqevu liniju zapadnog srpskog rasprostrirawa, to je svima vama poznata linija KarlobagOgulin-Karlovac-Virovitica. Naime, ta zapadna istorijska linija Velike Srbije ili, boqe re~eno, srpskih zemaqa ide mnogo zapadnije, ~ak i od ove istorijski utvr|ene linije, Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica i ona ide maltene do Trsta i grani~i se sa etni~kografskom linijom slovena~kih zemaqa. Ovakvom najnovijom [e{eqevom kwigom }e se daqe pobiti neosnovana optu`ba protiv Vojislava [e{eqa o takozvanom zlo~ina~kom projektu Velike Srbije, koju nikakvi la`ni, niti ucijeweni, niti darivani svjedoci ne}e mo}i da afirmi{u. Treba ista}i i toboè ekspertsko {tivo za dokazivawe velikosrpske krivice, koju je naru~ilo ha{ko tuìla{tvo od istoriografskog svedoka optu`be. Od biv{eg Srbina iz Francuske Iva Tomi}a, o ~ijem sam propagandnom spisu pisao i govorio u vi{e navrata. Zbog nedostatka vremena ovom prilikom bih samo istakao da je spisateqski svjedok optu`be Tomi} kritikovao [e{eqev projekt Velike Srbije koji je zasnivao na eti~kim i istorijskim razlozima. Po{to je nemo}an da argumentovano pobije [e{eqeve teze o sveop{toj istorijskoj rasprostrawenosti Srba na takozvanim hrvatskim i muslimanskim teritorijama, Tomi} je osporavao 137

odredbe Londonskog ugovora koje su Srbiji garantovale teritorijalno pro{irewe, a koje je [e{eq u vi{e navrata pomiwao kao me|unarodnopravni osnov srpskih teritorijalnih zahtjeva. Va`ni istoriografski ekspert Iv Tomi} lo{e je obavio povjereni mu zadatak, a nije ga mogao ni boqe obaviti, s obzirom na wegove skromne nau~ne predispozicije. Iv Tomi} zastupa jedno skroz nakaradno istorijsko mi{qewe koje u Srbiji zastupaju istori~ari anacionalnog, liberalnog, demokratskog, ideolo{kog usmjerewa i koji nastoji dokazati sveop{tu srpsku krivicu, agresivnu militaristi~ku politiku, proètu takozvanim velikosrpskim idejama. Mora se priznati da magistru Tomi}u nije ni bilo lako obaviti zadatak, po{to je neistinu te{ko argumentovano braniti. I boqi istoriografski eksperti ne bi mogli opovrgnuti o~iglednu istinitu srpsku istorijsku pri~u. Mogu zakqu~iti da Ha{ki tribunal ne}e imati ve}e koristi od ovakvog, boqe re~eno, nenau~nog svjedoka optu`be protiv prof. dr Vojislav [e{eqa. Zbog nedostatka vremena ja sam malo i skratio svoj rad. Zahvaqujem na pa`wi. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se dr @uti}u. Re~ ima prof. dr Milorad Radusinovi}. Prof. dr Milorad Radusinovi}: Na jednom ovakvom skupu, dame i gospodo, govorio sam da je [e{eq bio najtalentovaniji srpski politi~ar. Ja bih rekao i da je junak, ali on je i svjetski junak. Ovo {to on vodi u Hagu nije vodio niko u istoriji. Kako god zavr{io proces ~ast }e pripasti [e{equ zbog ovakve odbrane srpskog naroda u svakom pogledu. [to nije uradio Milo{evi}, to je uradio [e{eq. Pazite, Milo{evi} je propustio neki put da se brani i kada su mu neke kroatizirane, hrvatske re~i ubacivali, a [e{eq je traìo da mu sve bude na srpskom jeziku, jer kakav nam je taj novi hrvatski jezik, kod wih se vrabac zove zrnojed. Prema tome vidite {ta rade, stvaraju vje{ta~ki jezik. Ako ho}ete po{teno da gledamo mi se ~udimo, na neki na~in, {ta je ovo pojavi{e se neki la`ni svedoci. Za{to }ute pravnici? [ta radi Advokatska komora? Za{to ne pokazuje televizija? A {to se ~udimo tome? Ne trebamo se ~uditi iz prostog razloga {to znamo kakva je vlast. Ako jedan ~ovek koji je na visokoj funkciji kaè – pa, ne treba to pomerati, jer ne bi volio NATO da ga pomere. Pa, da li smo mi ~lanica NATO? Ako smo u{li u Partnerstvo za mir sa kukavi~ijim jajetom, nismo mi jo{ za ~lanstvo u NATO. Mi smo, nadam se, jo{ zemqa van NATO-a i drugim re~ima ono malo slobode {to nam je ostalo treba da je branimo i da je uve}amo. [e{eq je vas poveo u takvu borbu za slobodu. Ja }u vam re}i, koliko god mo`da vama izgledalo da tamo oni u Hrvatskoj, Sloveniji ili negde drugo u Bosni misle veoma lo{e o na{im qudima u Hagu. Ja sam bio u Mostaru, gledao sam muslimane i Hrvate i verujte kada je govorio Milo{evi} govorili su – }uti, da ~ujemo {ta kaè. I kaù – majku mu, dobro se brani. Dakle, to je priznawe, a brani se zbog toga {to govori istinu. [e{eq ni{ta nije drugo uradio, on se nije pla{io da ode u Hag, zato {to je znao da je na wegovoj strani istina. Zna~i, ovo {to se pri~a i {to je Hag, zapravo 138

je to jedan pravni êrnobil. Oni imaju reaktore u Americi i ovamo bquju na ovu srpsku zemqu to {to su smislili. Nema tu nikakvog prava i pravde, ali ima iznu|ivawa. Evo svedoci pokaza{e se novokomponovani svedoci, sve tako rade, dakle, iznu|uju, a optuìvali su komunisti~ki reìm i imali su razloga, tamo u vreme Staqinizma, u vreme Titoizma. [ta su radili sa mojim ujakom koji je bio nesre}ni informbirovac, traìli su ga u Mostaru da svedo~i protiv Yemala Bijeli}a da bi Yemala zatvorili. To su ga nekoliko nedeqa tako pozivali, a ucjena je bila slede}a, dakle, ujak deteta, wegov {ura, uzeo je to dijete, jer ne moè neprijateq navodno da ga vaspitava. Zna~i, drè mu dijete i na taj na~in prave igru, èna mu umrla, prave igru da bi taj ~ovjek pokleknuo, isto to rade sa svjedocima i {ta onda pri~aju protiv komunizma kada rade i gore stvari nego {to se radilo u vreme komunizma. Drugim re~ima, ho}u da vam kaèm, da taj Ha{ki sud, koji je tako nepravedan, mislio da }e [e{eq biti samo farsa, dove{}e ga kao budalu, pa }e on do}i, a on je upotrebio sva sredstva i na kraju {trajkovao gla|u, pa ~uli ste i sudija mu je priznao to. Ako je to tako onda ~itava ta konstrukcija je uàsna, a ta èna koju mi smatramo da je ru`na, mi smo se re{ili Rugove, ali izgleda nismo jo{ nekoga i sad ~uo sam od nekih Srba da bi je oènili da spasu srpski narod. Ja bih mu podigao spomenik neznanog junaka ako bi oènio Karlu del Ponte. Dakle, narod, kakav je na{, na strani je pravde. [e{eqeva Velika Srbije ja samo {to je srpski prostor, ako uzmete kartu iz vremena Krala Velikog 1814. godine, pi{e Srbija od Istre do Peloponeza i druga Srbija to je onih luì~kih, takozvanih, Srba koje su Nemci vremenom pobili. Dakle, dvije Srbije postoje u tom devetom vijeku. Nije to nikakva izmi{qotina, to je istorijska ~iwenica. [e{eq je samo branio jedan narod, srpski, on i danas to poku{ava, jer shvatite ono {to je on upro prstom u Vatikan, s razlogom je to uradio, jer Vatikan stalno radi na tome da osvoji pravoslavqe, a Srbija je prva na tom putu, jer smo po nesre}i ba{ tu odmah na grani~noj liniji. Drugim re~ima, [e{eq zna da ova borba nije samo srpska, nego svjetska i da su veliki centri mo}i ukqu~eni, a to {to se nama ~ini da Vatikan nema veze sa Amerikom ne zaboravite da svi katoli~ki predsednici kada sretnu papu, poqube ga u prsten i priznaju mu suverenitet, a Regan je jo{ sklopio pakt sa papom, prema tome, nije to nova stvar, to dugo traje, to traje vjekovima, a evo drìmo se i izdrà}e i [e{eq i do}i }e nam da jednog dana da odrìmo skup sa wim ovde. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. Radusinovi}u. A sada bih predloìo da u~inimo ne{to {to je mimo uobi~ajenog na~ina rada. Organizovali smo ovaj skup na kojem su do sada govorili – videli ste – akademici, profesori, advokati najistaknutiji, govori}e i ~lanovi Stru~nog tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa. Sada bih zamolio neke od qudi koji su bili velikim pritiskom, pod najteìm mogu}im pretwama, ucenama Ha{kog tribunala i to, bez obzira {to se nismo dogovorili, osim {to smo ih pozvali da budu prisutni. Dakle, neki od tih qudi, a koji su dali izjavu na{em 139

timu i koji su pokazali da je hrabrost i ~ojstvo i odanost Srpstvu, istini i pravdi va`nija od svih najteìh mogu}ih ucena, da vam se obrate i da vam u nekoliko re~enica kaù kako je to izgledalo da biste zaista stekli uvid {ta je to objavqeno u kwizi “Ili Karlin svedok ili smrt” i {ta je to o ~emu mi danas govorimo. Molim vas da ih pozdravite aplauzom. Re~ ima vojvoda Sre}ko Radovanovi}, on dolazi iz Kragujevca i obrati}e vam se. Sre}ko Radovanovi}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ve} par godina ne ~ujemo se ni sa jedne govornice {irom srpskih zemaqa. Ja se nadam da }emo se u toku ove godine ~uti, jer se nadam da }e Voja ove godine pobediti. Nas, koji smo nosili zastavu srpsku {irom srpskih zemaqa i spre~ili da se ponovi 1941. godina, kada su na{e sunarodnike bacali po raznim jamama i pu{tali niz Savu, poku{ali su da slome, da podmite, da raznim pogodnostima u~ine od nas svoje vazale i poslu{nike i svedoke protiv jednog ~asnog Srbina koji se stavio na branik srpske zemqe, da nam donese ne{to novo i da u~ini nas Srbe po{tenim i ponosnim narodom. Ja tvrdim da nikog od nas ne}e slomiti. Mi ne}emo nikada prihvatiti da budemo izdajnici srpskog naroda poput Vuka Brankovi}a. Vuk Brankovi} je jedan. Mi znamo jo{ jednog, ali o wemu ne}emo sad. Trudi}emo se i bori}emo se i verujem i ube|en sam da }emo u toj borbi pobediti. Pobedi}e Voja, a i mi svi sa wim zajedno. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Miroslav Vukovi} dolazi iz â~ka. Ja bih voleo ako moèmo da ~ujemo samo od gospodina Vukovi}a i one konkretne stvari, bilo bi od zna~aja i za qude koji govore posle vas, ~ime, kako i na koji na~in je to sve Ha{ki tribunal pritiskao i {ta je to sve od vas traìo. Miroslav Vukovi}: Pomaè Bog. Aleksandar Vu~i}: Izvinite, molim vas. Hvala vam i Bog vam pomogao, naravno. Miroslav Vukovi}: [ta da se kaè, isto sli~no kao kod Sre}ka. Vr{en je prema meni pritisak od oktobra meseca 2002. godine, nu|en mi je blanko ~ek, pre}eno da }e me odvesti u Hagu. U to ime ja sam ih odveo na ~a~anske specijalitet, gde sam napio onog Torinsona, onaj Kan, Pakistanac, islamac, jeo je sviwetinu u svadbarskom kupusu. Posle toga su se javqali uz pomo} Vuk~evi}a, raznog cirkusa, nakaza, koje su ovde, Biserko, ne znam kako se zove ona Nata{a Kandi}. To su jedne nakaze nacionalne, i pitawe je da li su uop{te srpskog porekla. Ja sam za Nata{u ~uo da je usvojeno dete nekog pukovnika Kandi}a, koliko je sad to ta~no, a verovatno ~im joj mu` ìvi tamo, narkoman u Pri{tini. Vidim da ona baba priprema svedoke, ovde u zvorni~kom postupku, ~ak {tavi{e jedan musliman je izjavio da ga je ona pripremila da prepozna jednog od onih momaka koji su bili sa mnom u to vreme u Podgorici. Tako da nisu mogli da u~estvuju, ina~e, ta presija sad traje, ja mislim da to ide i preko na{ih, ovde su neki qudi iz policije to otvoreno rekli. Pripremali su ovi iz Haga i da me ubiju, tako su mi qudi iz Bezbednosti rekli, da ne nosim oru`je da ne bi ovi imali pokri}e. 140

Ina~e, moj advokat, gospodin Sveto Pavlovi}, koji je, naàlost, morao da ode, kome sam dao svoju glavu u ruke, otkrio je zajedno sa mnom da je tu i pritvorska jedinica u Jevrema Gruji}a 11, gde i advokat moè da dobije 45 dana, a osumwi~eni do 90. Tako da ne{to {to mala Srbija nije 1914. godine uradila @ivkovi}eva vlada je u julu 2003. godine to potpisala i dala im za pravo. Oni mogu da rade {ta ho}e. Mene prvi put kada su kontaktirali, to je bilo u prostorijama Saveza udruèwa ratnih vojnih invalida Jugoslavije, ja sam im rekao da nisam oslobo|en dràvne i vojne tajne. Potpuno su mi rekli da oni mogu da, oni imaju blanko i da samo upi{u ime. To je jedno tri sata, to su mi rekli, pred ~etvoricom mojih advokata. Dakle, to se nastavqa kao “Dinastija”, u nedogled. Ja ne bih duìo, ve} je dosta vremena pro{lo, ja mogu samo bratu vojvodi, Vojislavu [e{equ da poru~im – Vojo, pobedi ih i iza|i, ti to moè{. Dovi|ewa. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Vukovi}u. Gospodin Zoran Suboti} je tako|e jedan od qudi koji je bio izloèn pritiscima Ha{kog tribunala. Izvolite, gospodine Suboti}u. Ina~e, svi qudi koji su govorili, dakle, i gospodin Radovanovi} i gospodin Vukovi} i gospodin Suboti} su u~esnici rata na prostoru biv{e Jugoslavije, oni su se borili za slobodu srpskog naroda, kao i stotine hiqada srpskih dobrovoqaca. Izvolite. Zoran Suboti}: Dame i gospodo, po{tovani prijateqi, ja bih samo nekoliko re~enica, mislim da }e to biti u interesu tima koji priprema odbranu gospodina Vojislava [e{eqa, ja sam jedan od qudi koji je, sigurno najduè davao iskaz ha{kim istraìteqima, na moju àlost i àlost moje porodice i qudi koji su u mom okruèwu. U januaru mesecu sam morao da dajem iskaz i na{im istraìteqima, zna~i, istraìteqima srpskim koji rade po nalogu Ha{kog tribunala i verujte mi na re~, iako me tamo prilikom tih ispitivawa niko nije ni {amarao i oko mene nisu fijukali nikakvi meci, to mi je ipak bila najteà borba u ìvotu. Posebno morate da znate da svi ti qudi koji su izloèni takvim pritiscima preìvqavaju stra{ne trenutke. Zato {to vam stalno lebdi iznad glave da i vi sutra moète da zavr{ite u kapijama Ha{kog tribunala, kao i gospodin Vojislav [e{eq za koga, u stvari, i poku{avaju da vas nateraju, odnosno, protiv koga poku{avaju da vas nateraju da svedo~ite, i to stalno lebdi nad glavom. Ne prete oni vama direktno, ali vam stalno kaù – eto, gospodine, pa koga se vi to pla{ite, pa mi smo spremni da vas za{titim, da vam damo imunitet, vi }ete biti za{ti}eni svedok, izvolite gde ho}ete da ìvite, ali u interesu optu`be da kaète to, to i to i da se, naravno, potvrdi ono {to optu`ba ho}e. Nijednog trenutka, verujte, nisam bio u dilemi kako treba da postupim, ali morate shvatiti to da je svako od ovih qudi ko je bio ispitivan, a pre mene, po mojim informacijama je bilo oko 700 qudi, da su pro{li stra{nu torturu i da su to najmawe pravnici i sudije koje su nas isle|ivale, da su to uglavnom vrhunski obave{tajci i oni vas ispituju ujutru od osam sati i nave~e do sedam i onda vas nave~e u osam sati pitaju, kao ne{to im nije jasno, nave~e u sedam ono {to su vas pitali ujutru u 141

osam, da vide da li }ete ponoviti pri~u i da bi vas tako dràli stalno u {aci. Bilo je izuzetno te{ko, ali ja sam siguran da, ne samo ovi qudi sa kojima sam ja u kontaktu, jer sa ve}inom jesam, jer smo zajedno bili na rati{tima, da ne}e istraìteqi Ha{kog tribunala nai}i na pogodno tle, da ne}e na}i nikog me|u wima ko }e biti spreman da sutra svedo~i u procesu protiv gospodina Vojislava [e{eqa, ali morate i vi kao jedna ozbiqna stranka, najpre tim gospodina Vojislava [e{eqa da shvatite da tim qudima treba stra{na podr{ka i da i wihova porodica stra{no trpi od momenta kada su po~eli da budu predmet ha{kih istraìteqa. Ja se iskreno nadam da }e gospodin Vojislav [e{eq uspeti da pobedi Ha{ki tribunal i da }e uspeti, odnosno, da dokaè svoju nevinost, mada tamo nema po meni dokazivawa, jasno je svima nama da je to najmawe jedna pravna institucija, vi{e politi~ka, ali naàlost mi smo prisiqeni da dokazujemo tu istinu i ja sam vi{e nego siguran da }e on uspeti da dokaè i da }e na nekom od narednih skupova mo}i ovde da nam se svima obrati. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Suboti}u. Jedan od onih ko je imao naj~udnije iskustvo: od najteìh pretwi, direktno smr}u, {to moète pro~itati u ovoj kwizi, mu~ewima, pore|ewima sa slu~ajem gospodina Dokmanovi}a, pa do toga da su mu nudili izlazak sa Florans Artman je gospodin Jovo Ostoji}, pa bih ga zamolio da vam se obrati. Jovo Ostoji}: Pomaè Bog, bra}o i sestre. Nisam planirao danas da govorim, pa ako slu~ajno ovde za ovim mikrofonom kapne suza, znate da je iskrena kao onda kada sam rekao da Vojislav [e{eq nije ubica. Najlak{e je optuìti i ~oveka baciti u bunar, ali ga treba otud i{~upati. E sada me dobro saslu{ajte kako je po~elo ispitivawe, zna~i u originalu. Gospodine Ostoji}u, zatim malo zastane, pa evo i ja zastao, mi na{e svedoke obezbe|ujemo finansijski, po potrebi mewamo im izgled, prebacujemo u Englesku, Nema~ku, Belgiju, Norve{ku i jo{ neke zemqe. A ja kaèm – a meni se ide u Australiju i Kanadu. E, kaè – da biste oti{li tamo, moramo mi napraviti zahtev da vas prime. Da vide koje je to teìna izjava i tako daqe. E, to je original po~etka razgovora. Po{to je meni ovde ve~eras ili danas, èna sa gospo|om Martom, mogu vam re}i da stvarno svoju ènu ne bih ostavio ni u kom slu~aju. Ali kako je to bilo? Kada mi je jednom prilikom spomenuo u ispitivawu gospo|u Artman, ja sam rekao – da li je to ona lepa. A on kaè – pa, dobro, nije sad va`no da li je lepa. Ja kaèm – meni jeste. Drugi put kada smo se sastali, kaè – vi bi trebali da razgovarate sa gospo|om Artman, to je ona lepa, {to ste vi naglasili. Trebalo bi da se sastanete, ona }e do}i u Beograd. Ja kaèm – ja sa takvima ne razgovaram. Momenat koji je za mene bio najteì u tom ispitivawu, i pored toga {to su mi rekli da }e me ubiti i pored toga {to su rekli da }e me zatvoriti u sobu dva sa tri i da }e mi upreti u moje lice preko 100 reflektora koji }e sijati sa plafona, sa zidova, iz patosa, da }u tu sedeti danima i da }u 142

moliti Boga da me neko ne{to pita, a ne}e me niko ni{ta pitati. Ja to mogu da podnesem i za ideju, i za vi|ewe gospodina prof. dr Vojislava [e{eqa, srpskog ~etni~kog vojvode, ako je on u stawu da se `rtvuje, a mnogo toga smo progutali zajedno, pa ni moj ìvot ne vredi vi{e. Ja mogu da ìvim ìvot dosledan Srbina i srpskoga ~oveka, jednog obi~nog ~oveka iz seqa~ke porodice iz Prigrevice poreklom sa Banije, odnosno, iz Krajine, ali ne mogu da ìvim ìvot nedostojan ~oveka, ~oveka kukavice, koji su mi oni nudili, ~oveka izdajnika koji bi jednu veliku srpsku, istorijsku li~nost stavio ve~no u ropstvo. To nikad. Kada su mi rekli da potvrdim da je dr Vojislav [e{eq ubio 17 Hrvata u Vo}inu i hiqadu puta me pitali da li je tamo bio, da li je bio... Odgovarao sam – ne znam ni da li je bio, ni da li nije bio, ali znam jednu istinu, to on nikada ne bi u~inio, to on ne bi u~inio zbog srpskoga naroda i to {to ho}ete sram vas bilo. Ne znam koliko mu je sve prevela, ali rekao sam mu da je bezobrazan, da je nikakav, da je jedan obi~an àbar i pitam prevoditeqku, po{to je Italijan, rekao mi je da je Italijan, {ta mogu da mu kaèm da ga uvredim, a da moè{ da mu prevede{. Kaè – da je kopile. Ma, reci mu da je kopile. Do{lo je do èstoke gu`ve u kancelarijici onoj maloj, uletelo obezbe|ewe. Ja sam mu rekao – ja za danas vi{e ne govorim. Samo da vam kaèm ne znam ko je koliko bio, ja sam do{ao u ~etvrtak, ispitivali su me petak, subotu, nedequ, ponedeqak sam oti{ao ku}i. Ispitivawe je trajalo od osam do 23,30 nave~e, samo se nije spajao jedan dan, sedeo sam na nekoj maloj stolici. Mogao sam da sedim na ekseru. Ali srpski narod, srpsku zemqu, otaybinu, moju porodicu, va{e porodice, porodicu dr Vojislav [e{eqa, svih Srba ovoga sveta, nikad ni za jednu jedinu paru, ni za milione cele Amerike, ni taj evro, niti sam rekao da }u izdati, niti }u kad izdati, niti imam nameru da izdam. Imam nameru da se borim sa timom, ukoliko oni smatraju za potrebu, za slobodu Vojislava [e{eqa. Imam ogromnu èqu da odem u Hag, da ispunim gospodinu Paolu Sto~iju èqu, da }u do}i tamo ìv ili mrtav, evo da odem ìv, i da mu kaèm u lice ovo {to sam rekao ovde vama i da tamo wihovi portparoli govore neistinu. Jovo Ostoji} nikada nije lagao i kad mu je najteè bilo, oti{ao i }utao, ali sada ne}u da }utim, èlim slobodu dr Vojislavu [e{equ i èlim da odem tamo da im kaèm u lice, posebno èlim da odem za to, {to }e gospoda, nazovimo ih Srbima, koji su pristali da svedo~e, da budu protiv dr Vojislava [e{eqa, da govorim u ime odbrane zato {to pojedine od wih i znam, ali nemam pravo da ikoga prozovem, pre nego {to on to sam sebe prozove. A sa ovoga mesta, pozivam sve, sve Srbe, sve qude koji su pozivani da la`no svedo~e protiv dr Vojislava [e{eqa, da se jave timu odbrane gospodina dr Vojislava [e{eqa i da svi zajedno, jednom zajedni~kom snagom pokaèmo da nas ne mogu razbiti, da pomognemo da dr Vojislav [e{eq pobedi, a kad on pobedi, pobedila je Srbija. U to ime ja vas pozdravqam, da nam ìvi dr Vojislav [e{eq, da ovde odrì naredni put kad ovde bude skup, govor, neka ìvi na{a otaybina. @iveli. 143

Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Ostoji}u. Re~ ima gospodin Rade ûbrilo. A zamolio bih ~lana Stru~nog tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa i potpredsednika Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke Gordanu Pop-Lazi} da se pripremi. Izvolite, gospodine ûbrilo. Zna~i, sa gospodinom ûbrilo zavr{avamo sa iskazima onih qudi koji su odbili da budu la`ni svedoci u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa. Mislim da ste iz svega ovoga {to ste ~uli, a i iz onoga {to }ete ~uti u narednom izlagawu, potpuno jasno videli kakvim metodama i na koje sve na~ine su ha{ki istraìteqi poku{ali da do|u do, pod znacima navoda, wihove istine, dakle, do bilo kakvih la`nih rezultata, kojima bi mogli da potkrepe optu`nicu protiv na{eg predsednika, Vojislava [e{eqa. Oprostite, gospodine ûbrilo, izvolite. Rade ûbrilo: Pomaè Bog, bra}o i sestre, pa evo, ja }u vam ukratko re}i kako je meni bilo tamo kad su me pozvali u onu sobicu, dva sa dva, tamo me do~ekali neki naoruàni policajci, uveli me gore na drugi sprat, vaqda da me zastra{e, pretpostavqam. I onda je jedan od dvojice istraìteqa, kako su se predstavili, ~ini mi se da je bio po imenu negde Holan|anin, Belgijanac, a ovaj drugi nije ni{ta govorio samo ne{to pi{e, po~eo je meni odmah da pri~a kako su svi Srbi do{li iz Krajine i preko Drine, na poziv Slobodana Milo{evi}a. Ja sam se onako malo za~udio, sedam-osam stotina hiqada qudi da do|e na poziv, no, nije to bio razlog mog dolaska tamo i poziva, oni su mene u stvari pozvali da se sa mnom dogovore, jer o Milo{evi}u nemamo {ta da pri~amo, meni je to bilo odmah jasno, ~ovek nije ìv i mislim, tu je pri~a zavr{ena, to je samo ovako jedna farsa, pozvali su me, da bi se sa mnom, kako je gospodin doti~ni rekao, dogovorili o mom dolasku u Hag, da svedo~im protiv drugih qudi, zna~i, vojvode [e{eqa, Marti}a, Karayi}a, Mladi}a, ja nisam o tome govorio, mene su jedno dva-tri puta ve} privodili vezano za Karayi}a i za Mladi}a, tu su im neki i pomogli, nesrbi, i tako daqe, ali dobro, to je druga pri~a, o tome neki drugi put. Naravno, meni je odmah bilo jasno kakav to treba da bude dogovor, on je rekao, do}i }ete vi gospodine u Hag i tako daqe, ja sam rekao, kakav Hag, odakle ti to da }u ja tamo do}i i tako daqe, pa kao da dogovorimo detaqe sve, iza toga je, pretpostavqam, trebala do}i sva ta pri~a o parama o iseqewu, ko zna {ta sve ne, ali ja sam mu odmah dao do znawa da to kod mene ne}e pro}i. Onda je on meni po~eo da nabraja da imaju ove podatke, da imaju one podatke i tako daqe, {to je za mene ovako bilo malo ~udno, vidim da ~ovek, onako da se izrazim seqa~ki, trabuwa, pa sam ga pitao, dobro kad tako vi gospodine sve znate, da li biste u Krajini i 4. avgusta u Kninu, i ne znam ja Benkovcu, Petriwi, kaè – ne, pa odakle ti zna{ kako je to bilo, ja sam bio ~ovek, u~esnik svih doga|aja, ja boqe znam kako je bilo. Pa dobro, kaè, pustimo sad detaqe, da zavr{imo o Hagu. Dobro, rekoh, nema problema, ali evo sad, rekoh, ako }emo o detaqima, onda fino da to sve se pi{e, da se sve to snimi, da se sve prevede na engleski i srpski, da vi potpi{ete, da udarite pe~at i ja, da ne bi to oni sutra na svoj na~in koristili, ve} kako oni ho144

}e, pa }u ja ispasti ko zna {ta sam govorio. Kaè ~ovek, ne, ne, mi to sada ne dajemo, u praksi nemamo taj obi~aj, mi }emo vam sve dati kad do|ete u Hag, sve }ete onda imati na raspolagawu. Meni je bilo jasno kad do|em u Hag, strpa}e me u neku tamo sobu, zatvoriti, i onda }u ja morati pri~ati {ta oni ho}e, ili }u pro}i kao jedan gospodin, niko ga nije danas pomenuo, koga su tamo namamili, da ne{to svedo~i, pa su mu rekli da }e ga pustiti, evo ga sad u Danskoj, sedamnaest godina dobio zatvora. Prema tome, wihov princip je jasan, podmi}uju, potpla}uju i navla~e qude, naravno, ko je naivan da ode tamo, i onda kad ga strpaju u zatvor, ili }e pri~ati {ta oni ho}e, ili }e ostati u zatvoru ko zna koliko godina i tako daqe. To je bio poku{aj i sa mnom. Rekli su mi na po~etku da }u sat vremena pri~ati, pa }emo se dogovoriti sutra, prekosutra i tako daqe, kako }e to i}i. Ja sam im rekao da taj wihov sud, da je to najobi~nija sprdwa, da ja to ne uvaàvam i da priznajem da sam do{ao, iz radoznalosti u stvari, da vidim {ta oni od mene ho}e. E vidite i {ta se onda desilo, onako, da re~em kulturno, oni su mene izbacili napoqe. Zato {to su shvatili da sa mnom ne mogu da pri~aju onako kako oni ho}e. Od tog sata, koji je bio predvi|en, u tom prvom momentu mog razgovora, ja sam bio tu samo {est minuta. Onda su me poslali napoqe. Kao, do}i }ete opet. Niti me zovu, niti ja da me zovu mislim i}i, niti ih se pla{im, tu sam ~uo neke izjave, ne znam, bilo ovo, bilo ono, evo ja svima poru~ujem, ne bojim se uop{te nikoga, mogu da me zovu koliko ho}e, mogu da prete koliko ho}e, ja se toga ne pla{im. A ovi {to im pomaù u Srbiji, imamo tu razne nevladine organizacije, imamo, naàlost, i u parlamentu, u dràvnoj instituciji, qude koji to rade, konkretno êda i wegova druìna, oni su problem. Oni za nas kaù, i za vas sve tu i za one koji nas slu{aju, i koji }e nas slu{ati, kako mi ne vaqamo, vodimo, ne znam, Srbiju nazad, nismo za Evropu i tako daqe, i tako daqe, e pa ja wima poru~ujem da sam ja jedan od tih nevaqalih Srba, jer nikada ne}u svedo~iti protiv srpskog naroda ni srpske dràve. To je moja poruka. I poru~ujem i Karayi}u i Mladi}u da se nikada ne predaju, a [e{equ, vojvodi, poru~ujem, da izdrì, do}i }e on nazad. Bori}emo se mi jo{. Prema tome, nema ustupka. Ja garantujem glavom mojom da }e Srbija i Srbi iza}i iz ovoga kao pobednici. To je sigurno, i sve pozivam i svima poru~ujem da tako postupe. A ovi {to ho}e da prodaju vjeru za ve~eru, {to reko{e, neka dobro razmisle kako }e im unuci, tu je neko danas spomenuo ~oveka o kome ja nemam nikakvo mi{qewe, ja }u ga sad spomenuti, Milana Babi}a, koji je sa mnom u parlamentu bio poslanik, 1992, 1993. godine i tako daqe, on je bio jedan od tih koji je sva{ta radio, zaglavio je na Beànijskoj kosi, znate vi svi kako. Ja prema takvim qudima nemam obzira, da vam kaèm svima, i ako mi neki kaù, nemoj to govoriti, ~ovek nije ìv, nije, i nije ni zasluìo da bude ìv svojim pona{awem. I svi oni koji se budu tako pona{ali, vjerovatno }e sami sebe ubiti ili }e ih ubiti oni koji ih pla}aju tamo da odu. Ili }e da polude od toga. 145

Ne moè ~ovek na takav na~in da ìvi. Zato, ja vas sve pozdravqam i poru~ujem svima da se drìmo, a [e{equ da izdrì i da do|e. @iveli, ìveo [e{eq! Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu ûbrilu, zamolio bih Gordanu Pop-Lazi} da uzme re~, a da se pripremi Slavko Jerkovi}, pravni savetnik dr Vojislava [e{eqa. Gordana Pop-Lazi}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, po{tovane ~etni~ke vojvode, pre nego {to i{ta kaèm o ovoj temi, ono {to sam pripremila da iznesem, mada je ve} mnogo toga danas re~eno, èlela bih da kaèm da su izjave koje su svi oni potencijalni svedoci Tuìla{tva, koje smo mi imali priliku da ~ujemo i koji su nam davali ove izjave, sadràne u ovoj kwizi, a overene u sudu, saète na jednu ili dve strane, ali svi su oni bili spremni da satima i satima pri~aju, sve ono {to su tamo doìveli. Neka ose}awa i neki doga|aji jednostavno se ne daju re~ima ni opisivati, pa smo i po wihovom dràwu i po mimici i po nekoj suzi mogli da zakqu~imo koliko im je zaista bilo te{ko. Me|utim, ono na{ta èlim da vas podsetim, to je, da je Ha{ki tribunal, ili pred Ha{kim tribunalom, do sada, pokrenuto nekoliko postupaka za nepo{tovawe suda, i uvek je to bilo protiv svedoka ili potencijalnih svedoka, branioca, novinara i jednom protiv optuènog u pritvoru i ko bi to bio nego Vojislav [e{eq, zato {to je, navodno, obelodanio ime za{ti}enog svedoka. Ta inicijativa, naravno, ostala je bez pokretawa postupka, jer se pokazalo da nije ni mogao da obelodani ime za{ti}enog svedoka, jer taj podatak nije ni imao. Kada to Me|unarodni sud moè nekoga proglasiti krivim za ne po{tovawe suda? Moè ako utvrdi da je svesno i namerno ometao sprovo|ewe pravde i to ukqu~uju}i, dakle, svaku osobu, i na strani Tuìla{tva, i van suda, i na strani odbrane. I kada prete svedoku, zastra{uju ga i na bilo koji na~in mu nanose {tetu, ponude mito, ili na bilo koji drugi na~in uti~u na svedoka. Kada ve}e ima razloga za sumwu da bi neka osoba mogla biti kriva za nepo{tovawe suda, moè uputiti tuìoca da istraì stvar u svrhu pripreme i podizawa optu`nice za nepo{tovawe suda. Maksimalna kazna koja se moè izre}i osobi progla{enoj krivim za ne po{tovawe suda, jeste kazna zatvora od najvi{e sedam godina, ili nov~ana kazna od najvi{e sto hiqada evra, ili oboje. Ako je Tuìla{tvo moglo da pokre}e postupke, za{to onda odbrana i optuèni, koji se sam brani, u ovom slu~aju Vojislav [e{eq, ne bi bila vlasna da to uradi. To nije uop{te sporno po nama, dakle, zahtev koji je, 8. marta 2007. godine, Vojislav [e{eq podneo Pretresnom ve}u tri, protiv Karle del Ponte i ostalih, je jo{ jedan test za Me|unarodni tribunal, ali i dokaz {ta je u su{tini Ha{ki tribunal. Pravni savetnici, koji su napokon, priznati kao takvi od strane Ha{kog tribunala, nakon {to je Vojislav [e{eq {trajkom gla|u, morao to da izdejstvuje, proverom materijala Tuìla{tva do{li su do svedoka koji su dali svoje izjave, overene u sudu, da su im istraìteqi Tuìla{tva pre146

tili, da su poku{ali da ih potkupe, da su ih na razne na~ine zastra{ivali, kako, ~uli ste, da im je nu|en mito, kako bi pristali da budu svedoci, koji bi po nalogu Tuìla{tva bili spremni da la`no svedo~e protiv profesora dr Vojislava [e{eqa. O tome su oni mnogo slikovitije govorili, nego {to bih to ja mogla na osnovu wihovih izjava, ali }u zato, ponovo, po ko zna koji put, da ponovim, jer i ove izjave su samo jo{ jedan dokaz za to, koji su to razlozi {to se na{ predsednik ve} petu godinu nalazi u Ha{kom tribunalu. Krivi~no-pravni razlozi sigurno ne postoje, jer da postoje Tuìla{tvo bi bilo spremno za otpo~iwawe su|ewa. To su razlozi iskqu~ivo politi~ke prirode, jer oni koji su rasturili biv{u Socijalisti~ku Federativnu Republiku Jugoslaviju, koji su bombardovali Saveznu Republiku Jugoslaviju, oni koji nam otimaju Kosovo, koji bi da na otmu Ra{ku oblast, Vojvodinu, a koji finansiraju Ha{ki tribunal i pod ~ijom se kontrolom on nalazi, znaju da bi prof. dr Vojislav [e{eq, da je na vlasti u Beogradu, a vaqda niko ne sumwa da bi tako bilo, insistirao na istini i wihovoj odgovornosti za zlo~in protiv mira. Zakqu~ak je jednostavan, Ha{ki tribunal je stvoren da abolira krivce, a da optuì `rtve. Finansijeri i tvorci tog suda su isti oni koji masakriraju danas ira~ki narod, koji mu~e palestinski narod, koji pronalaze metode koje su normalnom qudskom umu potpuno strane, kao {to je stavqawe u geto jednog naroda, dele}i ga i ogra|uju}i ga betonskim zidovima, kako bi im se ìvot u~inio nemogu}im, wihova sudbina je ista ona sudbina srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, koji je morao da beì i da ostavqa svoja vekovna ogwi{ta, kao i onih iz Republike Srpske Krajine. I na kraju postavqa se pitawe {ta }e vlasti u Beogradu da preduzmu povodom ovakvog bezo~nog pona{awa kancelarije Ha{kog tribunala u na{oj zemqi. Gospo|a Kajgani} i ostali ugledni advokati, koji su danas govorili, dali su nam odgovore da mi zaista imamo dràvu. Ali svi znamo da u Srbiji, gotovo nijedan dràvni organ, nijedna dràvna institucija, ne funkcioni{e. Hvala onima koji su se oduprli pritiscima, koji su ostali verni istini, uz àqewe {to su svu ovu torturu pretrpeli, qudima koji su dali svoje izjave i time zna~ajno doprineli raskrinkavawu Ha{kog tribunala. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se Gordani Pop-Lazi}. Re~ ima pravni savetnik dr Vojislava [e{eqa Slavko Jerkovi}. Ina~e, gospodin Jerkovi} je uz gospodina Krasi}a ~ovek koji je najvi{e podnesaka napisao i, ~ini se, mo`da i najve}i teret pripreme i pomagawa odbrane dr Vojislava [e{eqa podnosio. Izvolite, gospodine Jerkovi}u. Slavko Jerkovi}: Hvala najlep{e. Radno predsedni{tvo, dame i gospodo, tema nau~nog skupa zahteva ozbiqan pristup metodama kojima se ha{ki istraìteqi sluè, da bi obezbedili dokaze protiv profesora dr Vojislava [e{eqa, koji se ve} petu godinu nalazi u pritvoru. Dakle, prof. dr Vojislav [e{eq, se neprimereno dugo nalazi u pritvoru, a da su|ewe ne po~iwe. Grubo se kr{i Evropska konvencija o za{titi qudskih prava i osnov147

nih sloboda. Podseti}u da Evropska konvencija o za{titi qudskih prava i osnovnih sloboda, u ~lanu 5, stav 3 propisuje, lice koje je li{eno slobode, zbog razumne sumwe da je izvr{ilo krivi~no delo, ima pravo da mu se sudi, u razumnom roku, ili da bude pu{ten na slobodu do su|ewa. Smisao ove odredbe je da se izbegne suvi{e dugo li{ewe slobode pre su|ewa, a za vreme dok dràvni organi obavqaju istragu. Dakle, duìna pritvora treba da bude razumna. Pri tom su posebno uzimani u obzir razlozi zbog kojih je pritvor bio odre|en u konkretnom slu~aju. Evropski sud za qudska prava je u slu~aju Milera zauzeo stav da duìna pritvora preko dve godine, nije razumna i da postoji kr{ewe Konvencije i to ~lana 5, stav 3. Ovome svakako treba dodati i grubo kr{ewe procesnih prava prof. dr Vojislava [e{eqa, koji se sam brani. Svesno i namerno kr{ewe Statuta, posebno ~lana 21, koji se odnosi na prava optuènog, ali samo kada je u pitawu prof. dr Vojislav [e{eq. Izmene i dopune Pravilnika o postupku i dokazima, do sada su vr{ene oko ~etrdeset puta, a da pri tome, nisu blagovremeno dostavqane optuènom. Me|utim, ni to nije spre~ilo prof. dr Vojislava [e{eqa, da u prilog svoje odbrane podnese, do sada, preko dve stotine osamdeset podnesaka. Pravilnik o postupku i dokazima, prete`no je kontradiktornog tipa. Od po~etka je sadràvao elemente anglosaksonskog i kontinentalnog postupka, ali kao postupak sui generis, sa posebnim re{ewem prilago|enim specifi~nim poloàjem Tribunala, kao me|unarodne sudske instance. Sudije imaju mogu}nost da Pravilnik mewaju i time doprinesu razvoju novog hibridnog sistema sui generis. Zbog ka{wewa u postupku kojim su dovodili do ugroàvawa prava optuènog, sudije su imenovale komisiju za Pravilnik, radi ispitivawa mogu}nosti da se postupci vode efikasnije. A na primeru prof. dr Vojislava [e{eqa, da se primetiti da do poboq{awa postupka nije do{lo. Pravilnik o postupku i dokazima, podrazumeva pod stranama u postupku, tuìoca i odbranu. A pod odbranom podrazumeva optuèni i/ili branioc optuènog. ^lan 21 Statuta, propisuje da su sve osobe ravnopravne pred me|unarodnim sudom. Me|utim, to u praksi nije tako. Tuìocu je na raspolagawu neograni~en tim qudi, sa unapred obezbe|enim sredstvima, a profesoru dr Vojislavu [e{equ, koji je u pritvoru i koji se sam brani, kao drugoj strani u postupku, onemogu}ava se da registruje stru~ni tim, koji }e mu pomagati u odbrani, ograni~ava se broj re~i u podnescima, zabrawuje se primawe u posetu istraìteqa i ~lanova stru~nog tima i ne odlu~uje se o podnetim zahtevima za odobravawe sredstava koja su potrebna profesoru dr Vojislavu [e{equ da bi odbranu u~inio {to kvalitetnijom. I u neravnopravnom poloàju u odnosu na Tuìla{tvo, prof. dr Vojislav [e{eq, uspeva da argumentovano pobija ta~ke optu`nice, {to je dovelo do wenog skra}ivawa u odnosu na odre|ene lokacije. Naime, Vojislav [e{eq je razobli~io lukavstvo, laì prevaru tuìoca, koji je tretirao sve dobrovoqce i paravojne formacije, ~lanovima Srpske radikalne stranke. Dokazao je 148

da je prva paravojna formacija bila Srpska garda pod komandom Vuka Dra{kovi}a. Razotkrio je \in|i}evog Mauzera i u~inio nespornim da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke delovali u sastavu vojnih jedinica, komandi i ustanova. Prof. dr Vojislavu [e{equ je, 21. decembra 2006. godine, dozvoqeno da svojim pravnim savetnicima dostavi materijal Tuìla{tva, koji se odnosi na optu`be. Po izvr{enoj analizi i selekciji materijala, ukqu~uju}i i proveru na terenu, pravni savetnici Vu~i}, Krasi} i ja, sa odre|enim brojem istraìteqa, ustanovili smo, da su optu`be protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, zasnovane na la`nim svedocima i optu`bama. To je bila samo potvrda tvrdwe, koju je profesor dr Vojislav [e{eq od samog po~etka iznosio. Ustanovqen je metod, koji su istraìteqi Tuìla{tva, koristili prilikom kontaktirawa sa potencijalnim svedocima, protiv profesora dr Vojislava [e{eqa. Verujte mi, da iz izjave Slobodana Ze~evi}a, Zorana Draìlovi}a, @ivomira Avramovi}a, Nenada Jovi}a, Janka Laki}a, Miroslava Vukovi}a, Sre}ka Radovanovi}a, Zorana Suboti}a, Jove Ostoji}a, Dragana Cvetanovi}a, An|elka Trnini}a, Milorada Gogi}a, Borislava Bogunovi}a, Slavoquba Jovanovi}a, Zdravka Abramovi}a, @arka Latinovi}a, Vladimira Dejanovi}a, Milana Luki}a, Slavka Aleksi}a, Gorana Simonovi}a, Selimira Stojanovi}a, Radovana Nov~i}a, Ibraja Muharema, Todora Lazi}a, Zorana Mijatovi}a, Milojke Lazi}a, Rade ûbrila, Krste Laki}a, Marinka Vasili}a i Du{anke Babi}, mogu zakqu~iti da su ova lica jedva ~ekala da porazgovaraju sa nekim normalnim o torturi koja je vr{ena nad wima od strane ha{kih istraìteqa, jedva su ~ekali da kaù kroz {ta su prolazili i da na neki na~in opravdaju svoje }utawe, strahom za li~nu bezbednost i za bezbednost svoje porodice. Sudski su overili izjave, svesni da }e od tog trenutka biti za{ti}eni od pretwi, pritisaka i ucena. Odabrali su najboqu vrstu za{tite. Odabrali su da javno obelodane, sve ono {to im se doga|alo. Ova lica spadaju u grupu ~estitih qudi, koji nisu hteli da unov~e la`, koji nisu hteli da svoju zemqu zamene drugom dràvom po sopstvenom izboru i koji su odoleli uceni, pritisku i pretwi, poput one upu}ene Jovi Ostoji}u – vide}e{ ti ko je Paolo, do}i }e{ ti u Hag i da zna{, rejting ti je pao u Hagu. Sada se druga~ije tretira{. Zna{ li ti {ta }u da ti radim kad do|e{ u Hag? Zatvori}u te u jednu malu sobu, sa sto reflektora, a ti }e{ biti vezan za stolicu i tako danima. Upamti}e{ ti Hag i mene je li ti je to jasno? Pro}i }e{ ti kao Dokmanovi}, ne}e{ se ìv vratiti. Na pitawe Jove Ostoji}a – a kako je to pro{ao Dokmanovi}, Paolo Sto~i odgovara – obesio se. U svojoj izjavi, koju je potpisao i overio pred Tre}im op{tinskim sudom, u Beogradu, Zoran Mijatovi}, op{irno, na trideset ~etiri strane, opisuje kada je osnovana ha{ka kancelarija u Beogradu, o wihovom principu rada, engleskoj obave{tajnoj slu`bi kao logisti~koj podr{ci Ha{kog 149

tribunala. Pripremu svedoka i odvo|ewe u Be~ radi instruisawa, kao i obavqenom razgovoru izme|u wega i istraìteqa Ha{kog tribunala. Podseti}u vas ko je Zoran Mijatovi}. Zoran Mijatovi} je bio {ef Dràvne bezbednosti u Beogradskom centru, pomo}nik Jovice Stani{i}a za kontraobave{tajne poslove, a zatim zamenik Gorana Petrovi}a, u \in|i}evo vreme. [to bi mi rekli, krupna zverka iz redova Udbe. Mijatovi} u izjavi opisuje tok razgovora koji je tekao tri dana. Istraìteqi su po svaku cenu poku{ali da “@ute ose” dovedu u vezu za [e{eqem i Srpskom radikalnom strankom. To je poku{ao i Yefri Najs, ali kada je uvideo da Mijatovi} ne}e da laè, on mu uzvra}a re~ima, ali kad mi procenimo da moète biti svedok, ne moè Bog da te spasi. Ima na silu da te dovu~emo. To je usledilo posle Mijatovi}eve re~enice, ja o [e{equ, kao politi~aru, mislim sve najgore, to {to ja o wemu najgore mislim, to je moja privatna stvar, ja ne mogu da govorim neistinu, vi od mene ne moète da o~ekujete da ja o [e{equ laèm. Iz mene ne moète da isterate la`. Istraìteqi su poku{ali naterati Mijatovi}a da kroz jednu re~ laì [e{eqa veù za ubistva, nalog i podstrekavawa. Zauzvrat mu je ponu|ena za{tita, novac i izbor zemqe po sopstvenom izboru. Mijatovi} je kao stari udba{, znao sa ~im }e se susresti, pa je obavestio Biju i pripremio tehniku da se sve to snimi. Te kasete se nalaze u slu`bi, i Stru~ni tim }e zatraìti da se te kasete dostave Stru~nom timu. Mijatovi} nikada nije dobio zapisnik o obavqenom razgovoru. Iako je na wega imao pravo i na tome uporno insistirao. Muharem Ibraj u svojoj izjavi opisuje kako su ha{ki istraìteqi po{li od wegove imovinske karte. U startu su mu ponudili sto hiqada evra, sa obrazloèwem da znaju da mu taj iznos treba, jer su on i wegova porodica bez ku}e. Trinaest puta su ga zvali na razgovore, radi ube|ivawa da svedo~i protiv Slobodana Milo{evi}a. Zapisnik o saslu{awu istraìteqi nisu hteli da prevedu na jedan od dva jezika, koje razume i govori, srpski ili albanski. To je bio razlog da on odbije potpisivawe zapisnika o saslu{awu, me|utim, naterali su ga da potpi{e potvrdu o primqenom novcu za putne tro{kove. Dolaskom u Hag, kao svedok u Milo{evi}evom predmetu, ha{ki istraìteqi su mu dali, navodno, izjave sa wegovim potpisom iako nijednu nije potpisao. Tada je shvatio da su istraìteqi potpis skenirali sa potvrde o putnim tro{kovima, pritisak na wega nastavqen je u Hagu, pretili su mu ubistvom dece i porodice, kidnapovali su mu tri brata, dva bratanca i sina, optuìli su mu oca za silovawe dve maloletnice, iako mu je otac ro|en 1920. godine. Muharem u svojoj izjavi opisuje kako mu je Vilijam Voker zamerio {to nosi policijsku uniformu i rekao mu da skine tu uniformu i zna~ku i da stavi ameri~ku zastavu, jer Srbija vi{e ne postoji. Opisuje kako je izvadio pi{toq na Vokera i psovao Klintona te da su od tada po~ele sve wegove muke. Svakako, ovome treba dodati slu~aj Milana Luki}a, koji je u septembru mesecu 2005. godine bio pritvoren u Argentini. Ha{ki istraìteqi su posebno poku{ali da ga pridobiju za la`no svedo~ewe, preko jedne prodane 150

srpske du{e. Naime, nu|eno mu je da la`no svedo~i protiv Vojislava [e{eqa i Mom~ila Kraji{nika, da bi izbegao zatvor u Sarajevu ili u Zenici. Indikativno je da je ovo lice, sluè}i ha{kim istraìteqima, uspelo da obezbedi ulaz u pritvor, kakav je argentinski. Milan Luki}, kao ~ovek kome je dosadilo slu{ati laì pojedinih svedoka, prevaranata i bezbo`nika, koji nemaju ~asti i po{tewa, i koji ne biraju na~in da do|u do svog ciqa, otvoreno kaè da mu nikada ne}e biti jasno kako sud moè dopustiti pojedinim tuìocima da u~estvuju u montirawu i prqavim radwama kako la`nih svedoka, tako i wihovih advokata. Da ne bude zabune, Milan Luki} ovim misli na Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju sa sedi{tem u Hagu, jer je op{tepoznato da se on nalazi u Pritvorskoj jedinici u [eveningenu. Pravni savetnici su razgovarali sa odre|enim licima, do{li su do saznawa da ha{ki istraìteqi manipuli{u zapisnicima, da unose ono {to svedok ne iskazuje, da ube|uju svedoka, da je su{tina nepromewena. Da vr{e pritisak da se potpi{e sadràj. To sve rade unapred, u unapred stvorenoj atmosferi, iz koje svedok jedva ~eka da izi|e. Primerak zapisnika se retko ili nikako uru~uje svedoku, a ako bi zapisnik bio zatraèn, lukavo bi se izbeglo wegovo uru~ewe, uz obe}awe da }e biti naknadno dostavqen. Dakle, iz navedenih primera se moè zakqu~iti, kojim se sve metodama sluè ha{ki istraìteqi u prikupqawu dokaza u postupku koji se vodi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, kao i drugim postupcima pred Me|unarodnim sudom za biv{u Jugoslaviju. Ja razumem, kao i svi vi, {ta je radwa dokazivawa. [ta sve ulazi u radwu dokazivawa, to propisuje i na{ Zakonik o krivi~nom postupku, od ~lana 96 do 109, propisan je na~in pozivawa svedoka, osloba|awe du`nosti svedo~ewa, na~in saslu{awa, ali i za{tita svedoka od uvrede, pretwe, svakog drugog napada. Radi obezbe|ewa prisustva svedoka, moè se primeniti mera prinudnog dovo|ewa, ali nigde u svetu nije zabeleèno da Tuìla{tvo ima zakonsko pravo vr{iti bilo kakav pritisak na svedoka. Tuìlac, nigde u svetu, nema zakonskog ovla{}ewa da ucewuje svedoke ili da im na bilo koji na~in preti i time uti~e na wihovu voqu. Dakle, kad su u pitawu postupci i radwe ha{kih istraìteqa, prema svedocima, osta}e u istoriji zabeleèno kao presedan, u praksi, na~in rada ha{kog istraìteqa, ukqu~uju}i podmi}ivawe u novcu. Pretresnom ve}u mora da posluì kao osnov za ocenu kredibiliteta iskaza svedoka, koje je ha{ko Tuìla{tvo obezbedilo da svedo~e u korist optu`be, u procesu koji se vodi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Pomenu}u na{ metod rada. Nave{}u kao primer jednu ~estitu ènu, Anu Simonovi} Latkovi}, koja je kontaktirala gospodina Tomislava Nikoli}a, krajem 2003. godine, obavestila ga je da su je pozvali ha{ki istraìteqi i traìla od wega uputstva {ta i o ~emu treba da govori. Tomislav Nikoli} joj je rekao, odgovorio, kaì samo istinu, mi od istine ne beìmo. Da, to je na{ metod rada, to je metod rada profesora dr Vojislava [e{eqa, 151

koji se istinom bori protiv laìrane optu`nice. Ako po|emo od toga da je svedok lice koje moè da daje obave{tewa o krivi~nom delu i u~iniocu, i o drugim va`nim okolnostima, za koje postoji verovatno}a da }e mo}i pruìti obave{tewa o bilo kojoj ~iwenici va`noj za postupak, s obzirom na svoj odnos prema ~iwenicama, svojim sposobnostima da opazi ~iwenice i da svoja opaàwa saop{ti, moè se zakqu~iti da }e Tuìla{tvo imati problem sa iskazima svedoka, na koje ra~una, jer }e oni morati nau~iti napamet lekciju tuìoca. U ve}ini slu~ajeva svedoci }e morati dati obave{tewa o ~iwenicama, a ne na osnovu li~nih opaàwa, ve} na osnovu onoga {to im je Tuìla{tvo prenelo, urezalo u mozak do te mere da i oni sami poveruju da la` predstavqa istinu. Me|utim, dokaznu vrednost iskaza svedoka, procewuje sudsko ve}e, nakon unakrsnog ispitivawa svedoka. To je jo{ jedan, dodatan problem, Tuìla{tva, zbog ~ega ono pribegava podno{ewu zahteva da se po pravilu 92 bis uvrste u spis transkripti iskaza svedoka, umesto usmenog svedo~ewa. Tuìla{tvo uporno insistira na zahtevu da se svedo~i putem video konferencijske veze, kao i na zahtevima po pravilima 92 kvoter, koji propisuje na~in uvr{}avawa u spis iskaza umrlih osoba. Svoje zahteve Tuìla{tvo opravdava ekspeditivno{}u su|ewa, mada je po sredi sasvim ne{to drugo. Podno{ewem zahteva Tuìla{tvo poku{ava da na sve mogu}e na~ine onemogu}i Vojislavu [e{equ, da se usmeno i direktno suo~i sa svedocima optu`be. Dokazna vrednost iskaza datog mimo sudnice nema istu dokaznu vrednost kao iskaz dat u sudnici. îwenica da svedok nije prisutan u sudnici, umawuje zna~aj tog iskaza, o ~emu Pretresno ve}e posebno treba da vodi ra~una, prilikom ocene dokaznog materijala. Vreme je pokazalo da optu`nica nije bila pripremqena, na na~in predvi|en ~lanom 18 Statuta i da je wena potvrda od strane sudije Pretresnog ve}a, izvoqena, ishodovana ili na nezakonit na~in pribavqena. Naime, tuìlac pokre}e istragu, eks oficio, na temequ informacija pribavqenih iz bilo kojeg izvora, posebno od vlada organa Ujediwenih nacija, vladinih i nevladinih organizacija. Ali je morao proceniti informacije koje je primio, da li one pruàju dovoqno osnova, za dono{ewe odluke za pokretawe postupka. Procena informacija je bila pogre{na, informacije su bile neta~ne, tako da Tuìla{tvo sve vi{e uvi|a da je optu`nica bez osnova, da je ne moè odràti, ni uporno insistirawe na Vojvodini, jer u Vojvodini, Vojvodina je u Srbiji i u Vojvodini nije bilo ratnog sukoba. Sve ovo, {to je napred izneto, govori u prilog ~iwenici, da se Tuìla{tvo nalazi u }orsokaku, da ne moè ni~im potkrepiti navode u optu`nici, ne moè objasniti zbog ~ega su|ewe ne po~iwe i zbog ~ega se ve} petu godinu, profe. dr Vojislav [e{eq nalazi u pritvoru. Tuìla{tvo se posebno nalazi u nezavidnom poloàju od trenutka kada mu je otpao i posledwi adut, da }e uspeti da uz pomo} nametnutih branilaca Lazarevi}a, Spula i Hupera, predmet profesora dr Vojislava [e{eqa, okon~a bez wegovog aktivnog u~e{}a. Punih ~etiri godine Tuìla{tvo se trudilo da 152

uspe u tome, ne biraju}i sredstva. Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa, da Pretresno ve}e tri, pokrene postupak za nepo{tovawe Me|unarodnog suda, protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijela Saksona je u skladu sa pravilima 77 Pravilnika o postupku i dokazima, jer sasvim sigurno postoji osnovana sumwa da su izvr{ili ka`wiva dela nepo{tovawa Me|unarodnog suda, jer su svesno i namerno ometali sprovo|ewe pravde. Iz navedenih primera, evidentno, je da su osmislili sistem naredili i podsticali svoje istraìteqe da potencijalnim svedocima odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa, prete, zastra{uju ih, nanose im {tetu i nude mito, da bi pristali da kao svedoci Tuìla{tva, la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U interesu sprovo|ewa pravde, Pretresno ve}e mora usvojiti zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa, na odluku Pretresnog ve}a ne bi smela da ima uticaja odredba ~lana 30 Statuta Ha{kog tribunala, koja propisuje status povlastice i imunitet Me|unarodnog suda. Pravila o statusu i povlasticama i imunitetu su u funkciji sprovo|ewa pravde pred Ha{kim tribunalom, a ne u funkciji neka`wenog i ne dozvoqenog pona{awa ovla{}enih lica u Tuìla{tvu. Nau~na i stru~na javnost imaju priliku da se izjasne i zauzmu stav o metodama koje primewuju ha{ki istraìteqi i o podnetom zahtevu prof. dr Vojislava [e{eqa za pokretawe postupka zbog ne po{tovawa Me|unarodnog krivi~nog suda i time daju svoj doprinos u razvoju pravne nauke i u~ine korak napred u postizawu pravde i pravi~nosti. Hvala na pa`wi. Zoran Krasi}: Hvala. Pozdravimo generala Boìdara Deli}a, a slede}i na{ govornik mr Dejan Mirovi}. Boìdar Deli}: Dragi prijateqi, bra}o i sestre, evo i danas smo u ovoj sali imali priliku da ~ujemo eminentne pravnike, mogli smo ovih dana da pro~itamo i ovu malu kwigu, a i u dnevnoj {tampi smo ~itali o mukama qudi koje je jo{ pre vi{e godina obeleìo Ha{ki tribunal i koje ova dràva svojevremeno nije za{titila. Za mene to nije ni{ta novo, na neki na~in sam se susreo sa tim jo{ u vreme kada je Tuìla{tvo izvodilo svedoke optu`be u predmetu protiv pokojnog predsednika Milo{evi}a. Svako od nas je mogao jo{ tada da zakqu~i da je ogromna ve}ina svedoka, posebno [iptara sa Kosova i Metohije, potpuno instrumentalizovana i pripremqena za svedo~ewe po istom {ablonu. O tome je, tako|e, ovde danas bilo govora. Bili smo o~evici raznih sme{nih situacija i besmislenih tvrdwi. Pravilo 77, o kome se ovde danas govori, Pravilnika Tribunala, nije ni u jednom slu~aju, upotrebqeno prema svedocima Tuìla{tva. Iako je ovde pomenuto danas da je, zna~i, prema svedocima odbrane, prema nekim novinarima, ili prema nekim drugim qudima, bilo primeweno. Li~no sam, na svedo~ewu u Hagu, dokazao relevantnim dokumentima, pa ~ak i dokumentima samog Tuìla{tva, da dva vrlo va`na svedoka Tuìla{tva, lord E{daun i general Derenkijevi~, nisu govorili istinu prilikom svedo~ewa, ali to, iako je dokazano vi{e puta i bilo o~igledno, nije 153

sankcionisano. Bave}i se problemima i pripremama za svedo~ewe i razgovaraju}i sa vi{e qudi, ve} pre nekoliko godina uo~io sam, da je najve}a zloupotreba pravila 77 vr{ena od strane Tuìla{tva, pretwom potencijalnim svedocima, da se nalaze na listi osumwi~enih i da samo saradwom sa Tuìla{tvom mogu izbe}i da budu optuèni. Na sli~an na~in je pre}eno i svedocima, da mogu biti stavqeni iz statusa svedoka na listu osumwi~enih. Na taj na~in oni su ostvarivali dva ciqa, primoravali su qude da budu svedoci Tuìla{tva i da iznose verziju doga|aja kako je traìlo tuìla{tvo, a sa druge strane obezbe|ivali su da se ti qudi ne pojave ni slu~ajno kao svedoci odbrane. Izne}u jedan karakteristi~an primer, na~elnik General{taba vojske Jugoslavije, general Pavkovi}, susreo se dva puta sa glavnim tuìocem Ha{kog tribunala u Beogradu. Od wega je traèno da dostavi optuùju}a dokumenta za pokojnog predsednika Milo{evi}a. General Pavkovi} je dostavio Tuìla{tvu ve}i broj dokumenata i oni su prilikom preuzimawa istih iskazali veliko zadovoqstvo. Posle prevo|ewa dokumenata, kada su shvatili da u wima nema ni{ta optuùju}e za predsednika Milo{evi}a, quti na generala Pavkovi}a, odmah su promenili wegov status, i od osumwi~enoga odmah pretvorili u optuènog i on se sada nalazi u Hagu. Jedan drugi na~elnik General{taba, koji je pre gospodina Pavkovi}a, bio na toj du`nosti, general Peri{i}, odlazi u Hag kad ho}e i vra}a se iz Haga kad ho}e. Mi ni danas ne znamo da li se stvarno nalazi u Hagu ili je u Beogradu. Ali materijale, koje je od wega traìlo Tuìla{tvo, mere se kilogramima, ili desetinama kilograma. Sve {to je postojalo u vojnim arhivama, general Peri{i} je odneo u taj Tribunal i ja mogu sasvim odgovorno da tvrdim, da on tamo ne}e biti osu|en. Ja bih èleo da iznesem jednu drugu dimenziju pritisaka na svedoke, ali ovaj put od strane na{ih institucija i dràvnih organa. Svi znate da na{i dràvni organi brinu samo o tome da ispune zahteve Tuìla{tva i da im isporu~e gra|ane koje oni traè. Daqe brige, o wima, kada se ve} na|u u Ha{kom tribunalu, gotovo da nema. U to sam se li~no uverio prilikom svedo~ewa u Hagu. Pre nego {to je otpo~elo svedo~ewe za gospodina Milo{evi}a, bilo je poznato u Beogradu i u vojsci, da sam odre|en za svedoka i eksperta Tuìla{tva u predmetima gde su se dokazivali zlo~ini OVK. Da bih mogao to da radim, bili su mi stvoreni svi optimalni uslovi za pripremu i omogu}en uvid u svu relevantnu dokumentaciju u kompletnoj vojsci, pa ~ak i u obave{tajnoj slu`bi i u slu`bi bezbednosti. Kada sam se pojavio u Hagu kao svedok odbrane gospodina Milo{evi}a, to je za Tuìla{tvo bilo iznena|ewe, a posebno nezadovoqstvo je Tuìla{tvo iskazalo prema Beogradu, kada sam po~eo argumentovano da svedo~im. Sa nivoa ministra odbrane, na~elnika General{taba i na~elnika Operativne uprave, izdata su nare|ewa koja i danas poseduju, da mi se ukinu svi uslovi za pripremu, a moja kancelarija je tre}eg dana mog svedo~ewa obije154

na i sva dokumentacija za svedo~ewe je preba~ena na drugo mesto. Na taj na~in su mi ve} na po~etku svedo~ewa stavili do znawa da nisu zadovoqni mojim svedo~ewem, odnosno, da nisu zadovoqni izno{ewem istine u Hagu. Brojni su primeri zloupotrebe od strane Tuìla{tva, saradwe sa na{im dràvnim organima i pritiscima, zastra{ivawem i primoravawem qudi da svedo~e. Posebno qudi iz vojske za ra~un Tuìla{tva. Naàlost, nije mi poznat nijedan slu~aj, da su na{a dràva, weni organi, na{a diplomatija, posebno predstavni{tvo u Hagu, pruìli pomo} na{im qudima, bilo optuènima, bilo svedocima. Me|utim, ovaj na{ dana{wi skup, govor ovolikog broja pravnika i sve ono {to preduzima tim za odbranu gospodina [e{eqa, govori da }e i ovo pitawe biti pokrenuto. A kada to bude pokrenuto u Hagu, sigurno da se ve} moè nazreti i kraj te monstruozne institucije. Kaèm to, zbog toga, {to na mitingu od 24. februara pro{le godine, posle mog govora iz Haga su me pozvali, ve} drugi dan, i otkazali moje svedo~ewe kao ve{taka Tuìla{tva, u slu~aju generala Mileti}a. I zato znam da svaka re~ koja je izgovorena danas ovde, ve} danas ili sutra, bi}e prosle|ena Hagu. Ali, sve ovo {to smo mi ovde danas rekli, daje snagu onim qudima koji su bili maltretirani, da se jave, i vi{e wih nema samo osamnaest, ve} ih je preko trideset, a daje i snagu na{em predsedniku, gospodinu [e{equ, da izdrì u Hagu i da ispuni svoje obe}awe, da pobedi tu monstruoznu tvorevinu. @iveo gospodin [e{eq, ìvela Srbija. Zoran Krasi}: Pozivam mr Dejana Mirovi}a, a neka se pripremi gospo|a Vjerica Radeta. Na redu su ~lanovi Stru~nog tima, pretpostavqam da ste ve} upoznati. Mr Dejan Mirovi}: Dame i gospodo, ha{ko tuìla{tvo je poku{alo da iznudi la`ne iskaze u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa. Istraìteqi Tuìla{tva su pretili, podmi}ivali, ucewivali, uskra}ivali su svedocima sva prava ~ak i prilikom ispitivawa. Ovakvi postupci su u suprotnosti sa odredbama konvencije protiv mu~ewa i drugih svirepih, ne~ove~nih ili poniàvaju}ih kazni ili postupaka iz 1984. godine. ^lan 1 ove Konvencije defini{e pojam mu~ewa, citiram, u pogledu ove konvencije izraz mu~ewe, ozna~ava svaki ~in kojim se nekom licu namerno nanose velike patwe fizi~ke ili du{evne, sa ciqem da se od wega, ili od nekog tre}eg lica, dobiju obave{tewa ili priznawa. Tako|e, u ovom ~lanu se isti~e, da nije dozvoqeno da se nekom licu nanose du{evne ili fizi~ke patwe sa ciqem da se ono, citiram, upla{i, ili da se na wega izvr{i pritisak, ili da se neko tre}e lice upla{i ili da se i na wega izvr{i pritisak, ili iz bilo koje druge pobude, zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije. Posebno se u Konvenciji isti~e da su ovakvi postupci nedozvoqeni kada ih ~ine, citiram, slu`beno lice ili neko drugo lice koje deluje po slu`benoj du`nosti, ili na osnovu izri~itog naloga ili pristanka slu`benog lica. Dakle, korumpirana druìna Karle del Ponte, u kojoj su Uerc Reclaf i Danijel Sakson, glavni sau~esnici, prekr{ila je prvi ~lan o mu~ewu. 155

Oni su diskriminisali svedoke, jer su ih mu~ili i maltretirali i na wih vr{ili pritisak, samo zato {to su Srbi. U ostalom, prema izjavi Jove Ostoji}a, istraìteqi to nisu ni krili, na primer, izvesni istraìteq Tuìla{tva, Paolo Sto~i, je isticao, da istraìteqe interesuju samo Srbi. Kada sagledamo ovaj antisrpski kontekst, postaje jasno za{to Tuìla{tvo brutalno kr{i i druge me|unarodne norme. Na primer, ~lan 5 Univerzalne deklaracije o qudskim pravima iz 1948. godine, koji propisuje da niko ne sme biti podvrgnut mu~ewu ili svirepom, ne~ove~nom ili poniàvaju}em postupku ili ka`wavawu. ^lan 7 Me|unarodnog pakta o qudskim i gra|anskim pravima iz 1966. godine, koji tako|e zabrawuje surovo, ne~ove~no ili poniàvaju}e postupawe. ^lan 3 Evropske konvencije, za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda, koji ima istovetne odredbe. ^lan 4 Poveqe o osnovnim pravima u Evropskoj uniji, koji reguli{e istu materiju. Posebno je sramno {to Tuìla{tvo kr{i Pravilnik o postupku i dokazima Ha{kog tribunala iako je on mewan oko ~etrdeset puta, od 1994. godine. Na primer, Tuìla{tvo kr{i pravilo 77, koje zabrawuje pretwe svedoku i to tretira kao nepo{tovawe suda. Treba napomenuti da Pretresno ve}e ima obavezu po pravilu 75 da nadzire na~in ispitivawa, kako bi se izbeglo svako maltretirawe ili zastra{ivawe. Ipak, optimista sam, sama ~iwenica da je tridesetak qudi pristalo da iznese da ih je Tuìla{tvo maltretiralo i ucewivalo, mnogo govori. Dakle, Ha{ki sud nema vi{e nikakav kredibilitet, a ugled dr Vojislava [e{eqa je sve ve}i. Zato sam uveren da }e dr Vojislav [e{eq dobiti rat protiv Ha{kog tribunala. Ve} je ubedqivo pobedio u nekoliko bitaka. Hvala. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se mr Dejanu Mirovi}u. Re~ ima Vjerica Radeta, narodni poslanik i ~lan Stru~nog tima koji pomaè odbranu dr Vojislava [e{eqa. Molim vas da je pozdravite aplauzom, a neka se pripreme Ogwen Mihajlovi} i Jadranko Vukovi}. Vjerica Radeta: Dame i gospodo, Vojislav [e{eq je dobrovoqno oti{ao u Hag, na osnovu optu`nice. Tako se taj papir zvao 2003. godine. Od oktobra 2004. godine, taj papir se zove, izmewena optu`nica. Od jula 2005. godine, modifikovana izmewena optu`nica. Pa onda, od 10. novembra 2006. godine, redigovana verzija modifikovane izmewene optu`nice. I od skoro, od 19. aprila 2007. godine, to se zove, skra}ena modifikovana izmewena optu`nica. Toliko o ozbiqnosti Ha{kog tribunala i o wihovih promenama ~ak i naziva tog papira koji bi trebalo da predstavqa optu`nicu protiv dr Vojislava [e{eqa. Na isti na~in mewaju i Pravilnik o postupku i dokazima Ha{kog tribunala, uvek od prilike do prilike, kako im odgovara, upodobqavaju ga iskqu~ivo ha{kom tuìla{tvu, odnosno potrebama Karle del Ponte. Zato ne bih se za~udila i ne bi bilo ~udno, da ovih dana promene pravilo 77 Pravilnika, jer ako to ne u~ine, Karla del Ponte mora krivi~no da odgovara zbog nepo{tovawa Me|unarodnog suda, jer je svesno i namerno ometala sprovo|ewe pravde, kr{e}i pravilo 77, stav A, ta~ku 4, koja glasi, da }e sva156

ko lice krivi~no odgovarati ako preti svedoku, zastra{uje ga, na bilo koji na~in mu nanese {tetu, ili mu ponudi mito, ili na drugi na~in uti~e na svedoke, svedoka koji svedo~i, ili }e svedo~iti u postupku pred ve}em ili potencijalnog svedoka. Na osnovu prikupqenih dokaza u obliku, do danas trideset sudski overenih izjava, a u pripremi jo{ odre|en broj za overu ovih dana, qudi koje je ha{ko tuìla{tvo poku{alo da podmiti, zastra{i, uceni, Stru~ni tim koji pomaè pripremawe odbrane dr Vojislava [e{eqa, po wegovom nalogu, pripremio je zahtev, koji je prof. dr Vojislav [e{eq, 8. marta 2007. godine podneo Pretresnom ve}u III, da pokrene postupak za nepo{tovawe Me|unarodnog suda, protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijela Saksona. Ova crna trojka upu}ivala je hiqade istraìteqa da vr{qaju po Srbiji i da pronalaze la`ne svedoke protiv Vojislava [e{eqa, ali izgleda, da im, evo za skoro pet godina, to ne{to ba{ i nije i{lo od ruke. A imali su odli~no razra|enu strategiju i apsolutnu podr{ku vlasti u Beogradu. Po{to su Karlini istraìteqi imali pristup svim arhivama i poverqivim dokumentima, bili su neverovatno obskrbqeni podacima i informacijama, o svakom licu sa kojim su nameravali da obave razgovor, odnosno da ga vrbuju za la`nog svedoka. Govorili su mi neki od ovih qudi da su sami bili {okirani podacima kojima su Ha{ki istraìteqi raspolagali. Kaù, znaju o meni vi{e nego i ja sam, podsetili su me na mnoge detaqe iz mog ìvota, koje sam kao potpuno nebitne odavno zaboravio. Izgleda da su Karli bili najinteresantniji qudi koji su se u pro{losti, na neki na~in, razi{li sa Vojislavom [e{eqem, koji su nekada bili, a sada nisu ~lanovi Srpske radikalne stranke, koji su bili u izvesnom politi~kom sukobu sa Vojislavom [e{eqem. O~ekivala je da }e te qude najlak{e ubediti da la`no svedo~e protiv [e{eqa, da }e, prema wenoj pretpostavci, jedva da do~ekaju da mu se osvete za ne{to {to su mu nekada politi~ki zamerili. I to je, ja mislim, bilo weno najve}e razo~arewe. Weni istraìteqi su se na{li o~u i o~i sa ~asnim i ~estitim Srbima, koji nisu ni pomi{qali da prodaju vjeru za ve~eru. Ti qudi su danas ovde sa nama, jedan broj ih se obratio dana{wem skupu, naravno nisu svi, i ja èlim da im ovom prilikom ~estitam na hrabrosti svima, i onima koji su danas ovde i onima koji iz opravdanih razloga nisu mogli da prisustvuju, ~estitam im, dakle, na hrabrosti, jer su bili zaista u velikim isku{ewima. ûli ste ve}, nekima su nudili novac, nekome pretili ha{kom optu`nicom, nekoga u toku ispitivawa drogirali, nekome pretili smr}u, a mnogima nudili za{titu u nekoj tre}oj zemqi. Primeri ovih qudi pokazuju da je u Srbiji, na sre}u, mali broj izdajnika i da su oni koji su to, naàlost, samo ovi koji ve} sedam godina vladaju Srbijom, a da su Srbi u su{tini, osim ovih, naravno, na vlasti, svesni da je Ha{ki tribunal antisrpska tvorevina i da je Vojislav [e{eq, na pravdi Boga, ve} skoro pet godina, zato~en u ovom novom evropskom Gvantanamu, u [eveningenu. 157

Bila sam u prilici da razgovaram sa mnogima od ovih qudi, ~ije su izjave objavqene, u ovoj kwizi o kojoj se danas govorilo, a vi{e od toliko ih je donelo te svoje izjave, nakon objavqivawa ove kwige, pa }e, naravno, i wihove izjave biti objavqene u pro{irenom izdawu ove kwige, sa ovim istim naslovom. Ovi qudi su zaista, pomogli i pomaù i timu prof. dr Vojislava [e{eqa, a i samom Vojislavu [e{equ, naravno, da do kraja raskrinka na~in funkcionisawa ovog, takozvanog, suda. I verujte, u toku tih razgovora, bila sam {okirana i kao ~ovek, a i kao pravnik, kako su sve te qude jurili i kako su ih pronalazili. Dolazili su qudima u ku}e, bez najave, dolazili su na radna mesta, dolazili su u kafane, za koje su znali da neki qudi vole da svrate u te kafane. Tako su, recimo, u Loznici, te svoje istraìteqske razgovore obavqali u jednoj kafani, u Zvorniku su imali slu`bene prostorije u hotelu “Drina” i “Vidikovac”, u Beogradu su najpre imali prostorije u hotelu “Po{ta”, a ve} nekoliko godina su na Dediwu, u Ulici Jevreme Gruji}a broj 11, u zgradi koju obezbe|uje srpska policija. Ko god je kao potencijalni la`ni svedok bio interesantan ha{kom Tuìla{tvu, ekspresno je bio osloba|an ~uvawa dràvne ili vojne tajne. Boris Tadi} li~no, u vreme kada je bio ministar odbrane, izdao je i izdavao je naredbe aktivnim vojnim licima, oficirima, u kojima im je nare|ivao, da moraju da sara|uju sa Ha{kim tribunalom. I{ao je toliko daleko, da je preko svojih ùtih predsednika op{tine, qudima koji su odbijali da sara|uju sa Ha{kim tribunalom, ru{io privremene objekte, potpuno bez ikakvog pravnog osnova i otvoreno je tim qudima re~eno da im se ru{i privremeni objekat zato {to ne}e da sara|uju sa Ha{kim tribunalom po nalogu i naredbi Borisa Tadi}a. Ha{ko tuìla{tvo ima apsolutnu podr{ku i specijalnog tuìoca za ratne zlo~ine u Beogradu, koji sli~no ovima iz Haga, privodi svedoke i koji pokre}e krivi~ne procese uglavnom za lokacije koje su ozna~ene za ratne zlo~ine, koji su se, navodno, desili na lokacijama koje su ozna~ene u optu`nici protiv Vojislava [e{eqa. Nedavno je, vrlo je interesantno, indikativno bilo, pokrenuo jedan postupak po naredbi Kantonalnog tuìla{tva u Tuzli. U pitawu je, dakle, bila naredba koju je potpisala kantonalni tuìlac Fatima Hayibeganovi}, zna~i ovaj nesre}ni Vu~kovi} vi{e ne slu{a samo Karlu, sad slu{a i Fatimu. U toku prikupqawa ovih izjava i uop{te u toku ovog posla, koji sam zajedno sa ostalim ~lanovima Tima koji pomaè pripremu odbrane na{eg predsednika, razgovarala sam i sa porodicama qudi, koji naàlost, nisu izdràli pritiske, i prihvatili su saradwu sa Hagom. Na tim primerima se najboqe vide zloupotrebe Ha{kog tribunala, zloupotrebe qudi i verujte, nijedan od obe}anih uslova, prema tim qudima, prema tim porodicama, nisu ispunili, od onog ko prihvati saradwu pod tim uslovima, traè svaki dan jo{ ne{to novo, jo{ ne{to vi{e, a zauzvrat, sve vi{e i vi{e maltretiraju porodicu i na taj na~in vr{e dodatni pritisak. Posle razgovora sa jednim svedokom, iz procesa protiv Slobodana Milo{evi}a, kojem su pretili ubistvom porodice, ako pristane, dakle, da bu158

de svedok odbrane, pitala sam se, da li je ha{ko tuìla{tvo uspelo da obezbedi i jednog jedinog svedoka, a da nije bio kupqen, ucewen, ili prisiqen da svedo~i. O~igledno je da su uglavnom, takvi svedoci, na osnovu kojih ha{ko tuìla{tvo izri~e najstroìje kazne i najduè kazne zatvora, naravno, uglavnom Srbima. Tri su karakteristike vezane za sve potencijalne svedoke Ha{kog tribunala. Prvo, nikome nisu dali zapisnik o saslu{awu. Drugo, zapisnike su kucali i pisali na engleskom jeziku i takav, nepreveden primerak su tim qudima davali da potpi{u. Tre}e, nikome nisu dozvolili da zapisnik pro~ita, nego su samo bukvalno poturali da potpi{u ono {to su oni napisali, da bi zapravo samo mogli jednog dana da zloupotrebe taj potpis, a {ta }e stajati iznad tog potpisa, to bi bilo u apsolutnoj nadle`nosti ha{kih istraìteqa i ha{kog tuìla{tva. Na kraju, dame i gospodo, pouzdano znamo, da su se ha{ki istraìteqi, ponovo razmileli po Srbiji, znamo da su i daqe uporni da na|u svedoke protiv Vojislava [e{eqa, pa ako vas pozovu, ili ako vam do|u na vrata, budite hrabri kao ovi qudi ovde, koje ste danas za ovom govornicom ~uli i videli, koji nisu podlegli mitu i ucenama, shvatite, kao i oni, da Vojislav [e{eq u Hagu brani Srbiju i srpske nacionalne interese i da }e, kao {to je i obe}ao, rasturiti Ha{ki tribunal. Hvala vam. Sloboda [e{equ! Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospo|i Radeti, re~ ima Ogwen Mihajlovi}, narodni poslanik i ~lan tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa. Neka se pripreme Jadranko Vukovi} i Momir Markovi}. Ogwen Mihajlovi}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, pomaè Bog! Jo{ Srba ima. Svedoci smo da se upravo ovih dana realizuje kqu~no obe}awe prof. dr Vojislava [e{eqa, koje je izrekao u svojoj prvoj kwizi, sa takozvanom ha{kom tematikom, a koja je iza{la pod naslovom: “êtni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom”. Ve} u samom naslovu se moè naslutiti, jo{ tada, u ~emu je poenta ove kwige. Manirom iskusnog ratnog, ~etni~kog vojvode, dr [e{eq je prebacio borbu na teren protivnika, {to je u vremenu u kojem ìvimo, zahtevalo ~in neobi~ne sopstvene `rtve. Neobi~ne, jer takve qude danas je zaista te{ko sresti. Tako je, svojim fizi~kim delom, ~inom dobrovoqnog odlaska, pokazao i dokazao da ~vrsto stoji iza ideala koji upravqaju wegovim celim ìvotom. Na takav primer je uvek, kroz celu istoriju civilizacije, bilo te{ko ukazati i ti retki intelekti, sa punim su pravom citirani, pam}eni kroz ~itavu istoriju. Ba{ kao {to je osu|eni Sokrat svojim u~enicima, na samrtni~koj posteqi, opisivao kako na wega deluje otrov od kukute, na koji je osu|en bio da ga popije, tako je i dr Vojislav [e{eq, u toku {trajka gla|u, svojim saradnicima davao uputstva koja su imala oblik i smisao wegovog politi~kog i li~nog testamenta. Sre}om, preìveo je. Ali, ne zato {to je odustajao, ili zato {to je imao sre}e. Beskompromisno, bez ijednog ustupka, ~ak pro{iruju}i listu svojih zahteva, pobedio je nelegalni sud, poznatiji pod imenom Ha{ki tribunal. Na pomolu je ovih dana, jo{ jedna wego159

va pobeda, oli~ena je u bro{uri pod naslovom “Ili Karlin svedok ili smrt”. Podnaslov koji se nalazi ispod ove kwige ne ostavqa nikakvu dilemu o ~emu se radi. Precizno i ubojito, daje na znawe, celokupnoj svetskoj javnosti, kakva je prava priroda Ha{kog tribunala. Taj podnaslov glasi “Kako je Ha{ko tuìla{tvo pretwama iznu|ivalo la`na svedo~ewa u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa”. Tu pravu, prirodnu, dodatno osvetqava i fotografija sa naslovne strane, znate, onu Karlu sa rogovima i vampirskim zubima, i daje nam na znawe, ko je u stvari prava, centralna figura ne samo tamo, u Ha{kom tribunalu, nego i ovde, u Srbiji. Ko sve to pokre}e, a i ovu na{u zemqu preokre}e. Sigurno najupe~atqiviji deo ove kwige, o kojoj su govorili mnogobrojni govornici pre mene, je ovih osamnaest sudski overenih svedo~ewa. To su izjave koje su prikupqene u samo desetak dana. Prvih desetak dana rada tima koji pomaè u odbrani dr Vojislava [e{eqa, a do danas je broj ovih izjava mnogo ve}i. Izme|u ovih korica, dakle, nalaze se samo one prve. Prema tome, radi se o jednom veoma velikom poslu, jer istraìteqi tima za odbranu Vojislava [e{eqa, na sve strane nailaze na prqave tragove ha{kih istraìteqa. Od jednog svedoka do drugog, kre}emo se mi, [e{eqevi istraìteqi, zapisuju}i jednu izjavu o zlostavqawu, saznajemo za drugu. Dakle, wihov trag u ovoj na{oj zemqi Srbiji, a i Republici Srpskoj, nije te{ko pratiti. Obesni zapadwaci ne trude se da zata{kaju svoja ne~asna dela, ako ni{ta drugo, ne samo zbog svoje obesti, a i ono zbog podr{ke kolaboracionisti~ke vlasti sa, naàlost, obe strane Drine. To je jo{ jedan aspekt, koji nam osvetqava Vojislav [e{eq. Zar je mogu}e da vlasti Srbije, ta~nije Ko{tuni~ina vlada, koja je u vreme prvih iznu|ivawa, bila veoma daleko od ove tehnike, nije znala {ta se de{ava i kakvoj su torturi izloèni weni gra|ani. I naravno, za{to ni{ta nije u~iweno. Eto, to je prava priroda, takozvanog demokratskog bloka, to je su{tina te wihove selektivne demokratije, demokratije koju nam plasiraju pu~isti. Petooktobarski pu~isti. U ovom slu~aju dràva ne samo da nije {titila svoje gra|ane, svoje dràvqane, nego ih je, de fakto, izru~ila na milost i nemilost strancima. [to je jo{ gore, sve se to odvija na na{oj ili dràvnoj teritoriji. Pro~ita}ete u ovoj bro{uri, da su ha{ki teroristi, a kako ih druga~ije nazvati, unapred obave{tavali aktuelne vlasti, ko im je na redu, koga }e da ispituju i kada. Prema tome, ne postoji bilo kakvo opravdawe o neobave{tenosti, u ~emu je, ina~e, veoma stru~an sada{wi tehni~ki premijer. Logi~an postupak bilo koje dràve, koja iole drì do sopstvenog suvereniteta, bio bi proterivawe doti~nih ucewiva~a i to odmah, posle prve pretwe, ili bilo kakvog drugog poku{aja falsifikovawa svedo~ewa. Naravno, te{ko je to od wih o~ekivati, jer nije to ona Srbija iz 1914. godine, koja je odbila ultimatum Austrougarske. Ali ako ve} ne mogu da ih proteraju, ako su ve} potpisali ko zna {ta, {to im makar formalno-prav160

no to onemogu}avaju, mogli bi bar da poku{aju da ublaè ovakve pritiske, jer la`na svedo~ewa u krajwoj instanci, i te kako lo{e mogu da se odraze, ne samo na tog pojedinca, protiv kojeg se sprema to su|ewe, nego i na na{u celu otaybinu. To je ono na {ta svih ovih pet godina, svog zato~eni{tva, upozorava dr [e{eq, na krajwu posledicu slepog izvr{avawa naloga zapadnih sila, Amerike, pre svih. On je prvi uo~io pogubnu delatnost advokata odbrane, u slu~ajevima drugih optuènih Srba. Objasnio je da se radi o qudima koji svoje enormne honorare ne rizikuju zameraju}i se Ha{kom tuìla{tvu, koji svoje klijente, nagovaraju da se nagode sa Tuìla{tvom, umesto da sve svoje profesionalne sposobnosti u potpunosti angaùju, kako bi optu`be bile odba~ene. Naravno, takvo nemoralno postupawe dovelo nas je do presuda koje mogu da se odraze ~ak i na generacije koje jo{ nisu ro|ene. Dakle, sam protiv svih, iz ~etiri kvadrata, {eveningenske tamnice, Vojislav [e{eq zadaje udarac za udarcem u same temeqe Ha{kog tribunala. Prikupqene izjave o prisiqavawu na la`na svedo~ewa, postale su centralni deo wegove tu`be protiv Tuìla{tva Ha{kog tribunala i ja sam ube|en da }emo ubrzo videti wene efekte. Jednostavno, posle ovako krupnih dokaza protiv Karle del Ponte, vi{e ni{ta ne moè da bude isto. I Tribunal i celokupna pravna javnost mora}e da reaguju. Tako|e, i ovi doma}i, neobave{teni, mora}e barem da se izjasne, ho}e li ili ne}e i{ta preduzeti, mislim da ovaj put ne}e mo}i da sve to zata{kaju i pre}ute. Naravno, kao i uvek kada se radi o Srbima, u celom ovom zame{ateqstvu, doma}ih i uvoznih ucewiva~a, ima i pone{to dobro. Svi oni sa kojima su razgovarali istraìteqi tima za odbranu Vojislava [e{eqa, a neke od wih ste ~uli danas i ovde, bez obzira kako, i na koji na~in im je pre}eno, nisu pristali da la`no svedo~e, niti da se na bilo koji drugi na~in stave u slu`bu ha{kog tuìla{tva. Jedva su do~ekali da progovore o torturi kojoj su izlagani, ali ako ste primetili, akcenat je bio uvek na jednoj stvari, nikada, nijednog trenutka, nisu pali u isku{ewe da svedo~e protiv dr Vojislava [e{eqa, jer to bi zna~ilo da svedo~e, ne samo protiv najve}eg srpskog patriote, nego protiv celokupnog srpskog naroda. Dakle, ovo moje zapaàwe, ~ini mi se da je u stvari materijalizacija jedne sentence, jedne re~enice koja je veoma draga na{em predsedniku, vrlo ~esto je znao da je koristi ~ak i u obi~nom razgovoru. Ona glasi: “Srbija je ve~na dok su joj deca verna”. Sloboda [e{equ! @ivela Velika Srbija! Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Mihajlovi}u. Re~ ima Jadranko Vukovi}, ~lan ekspertskog tima koji pomaè odbranu dr Vojislava [e{eqa. Molio bih Momira Markovi}a da se pripremi. Jadranko Vukovi}: Bra}o i sestre, svima nama je jasno, koji smo ovde prisutni, da prof. dr Vojislav [e{eq, bije jo{ jednu bitku sa Ha{kim tribunalom, odnosno sa wegovim progoniteqem koji je oli~en u liku Karle del Ponte. 161

Naime, prof. dr Vojislav [e{eq, podneo je zahtev protiv pomenute gospo|e, sa rogovima, kako to kolega re~e, i wenih zamenika, Pretresnom ve}u da se utvrdi, kako ne po{tuju zakon. Nepo{tovawe zakona se odnosi na prethodnu fazu postupka, koja je morala biti zavr{ena i mnogo pre nego {to je prof. [e{eq dobrovoqno oti{ao u Ha{ki tribunal. Profesor [e{eq je vi{e puta, u svojim obra}awima sudu i u svojim kwigama objavqivao da se kr{i zakon, a sada je s tim u vezi i u skladu sa tim pravilima, koje je propisao taj sud, pokrenuo zvani~an postupak. Kao ~lan stru~nog tima koji pomaè prof. dr Vojislavu [e{equ u pripremi odbrane, u~estvovao sam u nekoliko slu~ajeva prikupqawa izjava od lica koja su bila podvrgnuta saslu{awima i ucenama od strane istraìteqa ha{kog tuìla{tva. S tim u vezi odgovorno tvrdim da su navodi objavqeni u kwizi “Ili Karlin svedok ili smrt” potpuno istiniti i da oko toga ne treba da postoji nikakva dilema da li su navedene ~iwenice istinite. Kao {to su ugledni i uvaèni pravnici, profesori, advokati i drugi ugledni intelektualci o tome dali svoje stru~ne zakqu~ke, tako|e, èlim i ja da istaknem nekoliko svojih napomena. Prvo, nastup ha{kih istraìteqa prema potencijalnim svedocima uglavnom je bio potpuno nedefinisan i perfidan. Oni od svedoka zahtevaju saradwu u smislu optuìvawa prof. dr Vojislava [e{eqa pred sudom, a pri tome se ne izja{wavaju na koje okolnosti treba da svedo~e. To je najopasnija ~iwenica. Drugo, ve}ina svedoka su u~esnici rata kao pripadnici dobrovoqa~kih sastava i oni su bili naj~e{}a meta ha{kih istraìteqa. Istraìteqi su wih najpre poku{avali da dovedu u vezu sa doga|ajima na konkretnom terenu, da im stave u izgled da mogu biti za to optuèni, a zatim pre}utno amnestirani ako pristanu da svedo~e protiv prof. dr [e{eqa, iako im ne saop{tavaju {ta treba da svedo~e protiv wega. Tre}e, jednu grupu svedoka ~ine pripadnici biv{e JNA, i Dràvne bezbednosti, gde posebno treba ista}i izjavu Zorana Mijatovi}a, biv{eg visokog funkcionera Dràvne bezbednosti. Od wih je traèno, da optuè svoje ranije rukovodstvo i dràvnu vlast i da tu vlast poveù sa dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, odnosno sa profesorom dr Vojislavom [e{eqem li~no. Na primer, Zoranu Mijatovi}u, prema wegovom iskazu, nudili su svojstvo za{ti}enog svedoka, {to je podrazumevalo novac, promenu identiteta, preselewe u drugu dràvu, ali pod uslovom da optuì, pre svega, Milo{evi}a, pa sve ostale redom. êtvrto, ve}ina saslu{anih svedoka, odnosno obra|enih lica od strane ha{kih istraìteqa, u svom posedu nema kopiju zapisnika niti tonski snimak izjave koju su dali, {to otvara mogu}nost raznim manipulacijama od strane Tuìla{tva. Posebno ukazujemo da ve}ina wih nije ni potpisala zapisnike o obavqenim razgovorima, i u slu~aju kada su svedoci odbili saradwu. Peto, svi svedoci koji su dali izjave pred na{im sudom, sudovima, da im je iznu|ivan iskaz, u~inili su to dobrovoqno, kao {to ste i ~uli od svih 162

wih. I {esto, nijedan od ovih svedoka nije uvr{ten u svedoke odbrane, odnosno, na wih se ne vr{i nikakav pritisak da odustanu od svedo~ewa u svojstvu svedoka Tuìla{tva. Na kraju, dame i gospodo, èlim da istaknem, da je po mom mi{qewu, ciq ovog skupa, da se u jednoj pravno-stru~noj analizi, razjasni, da li je postupak ha{kih istraìteqa dopu{ten u smislu pravila postupka pred Tribunalom i da li postoji pravni osnov da Pretresno ve}e pokrene postupak protiv Karle del Ponte i wenih zamenika, za nepo{tovawe suda, te da li sud u op{te moè zasnivati svoju odluku o osnovanosti svoje optu`nice protiv prof. dr Vojislava [e{eqa na ovako prikupqenim dokazima. Meni je jasno da ne moè, i ube|en sam da }e i stru~ni deo ovog skupa do}i do istog zakqu~ka. Hvala vam na pa`wi. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Jadranku Vukovi}u. Molim gospodina Momira Markovi}a, narodnog poslanika, da uzme re~. Neka se pripremi gospodin Nemawa [arovi}. Momir Markovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, pre nego {to pre|em na temu, ja bih molio ~asne dame i gospodu advokate da provere da li je Nata{a Kandi} upisana u Advokatsku komoru i da je optuè zbog nadripisarstva. Dame i gospodo, u neposrednoj blizini Palate pravde, u Beogradu, postoji kafana, kojoj niko ne zna pravo ime, ali svi znaju wen nadimak, zove se kafana “Kod la`nog svedoka”. Tu advokati, optuèni, tuènici, se sastaju pre nego {to se u|e u sudnicu i dogovaraju se kako }e da svedo~e. Uostalom, posao advokata i jeste da svojim klijentima obezbede {to povoqniji ishod sudskog procesa, koriste}i sva sredstva. A da la`ne izjave i la`ni svedoci ipak ne pro|u, postoji sudsko ve}e i postoji tuìla{tvo, kao pravosudni organi i wihova obaveza je da u sudskom procesu utvrde materijalnu istinu i na osnovu we sudija izrekne presudu. Tako je u na{em pravosu|u, tako je svuda u svetu. Osim, naravno, u Ha{kom tribunalu. Kako dosada{we izre~ene presude i razvoj situacije u postupcima koji su u toku govore, jedini posao Ha{kog tribunala je da satanizuje Srbiju i srpski narod, da celo Srpstvo proglase zlo~ina~kim i da onim Srbima kojima se sudi, pred ovim sudom, izreknu vi{edecenijske kazne. I to samo predstavnicima srpskog naroda, ostali, ako se i slu~ajno na|u pred ovim sudom, ili su oslobo|eni, ili uz minimalne kazne za najstravi~nije pokoqe srpskog naroda i zatirawe svega srpskog na ~itavom prostoru, dobiju minimalne kazne i budu pu{teni na slobodu. Uostalom, presude Naseru Ori}u i pu{tawe na slobodu Ramu{a Haradinaja nedvosmisleno govore o tome. Ni Vatikan, ni globalisti~ki svet, pa ni Tribunal, kao wihov instrument nisu zainteresovani da se zlo~ini istraè i zlo~inci kazne, iako svi zlo~ini nedvosmisleno imaju ime i prezime i `rtve i zlo~inaca. Dakle, zadatak je jasan i ha{ki kvazi sud ga u potpunosti izvr{ava. Ako presude i dokazi nisu u skladu sa materijalnim dokazima i ~iwenicama, tim gore po dokaze i ~iwenice. U tu svrhu je napra163

vqen ~itav scenario, koga se Ha{ki poslanici iz suda i Tuìla{tva striktno pridràvaju. Tuìla{tvo je dobilo zadatak da obezbedi dokaze po svaku cenu i po wihovom shvatawu pravde i pravi~nosti, to podrazumeva obezbe|ewe svedoka koji su spremni da la`no svedo~e, da la`no optuè i da na taj na~in la`nu optu`nicu maksimalno potkrepe. Ako moè ucenom, pretwom, pretwom podizawa optu`nice protiv svedoka, moè, a ako ne moè, onda primamqivim materijalnim i egzistencijalnim ponudama. Advokati koje optuènima name}e sud, tako|e imaju zadatak da Srbe brane tako da ih ne odbrane. I jedni i drugi su za svoj posao debelo pla}eni. Jedini gubitnici u tim procesima su bili optuèni Srbi, a ta ha{ka kvazi-sudska ma{inerija je do sada i bukvalno, uzela petnaestak srpskih ìvota. Srbin ne moè biti oslobo|en krivice i iza}i iz zatvora u [eveningenu. Bar ne moè ìv. I bilo je sve tako do po~etka pripreme procesa protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Timu koji pomaè pripremu wegove odbrane, se do sada javilo vi{e od trideset ~asnih qudi koje je Tuìla{tvo Ha{kog tribunala ucewivalo, pretilo im, poku{avalo da ih potkupi i obe}avalo brda i doline samo da svedo~e protiv vojvode. Tim za pomo} u pripremi odbrane dr Vojislava [e{eqa, kome i ja pripadam, o~ekuje posle ovog nau~nog skupa jo{ vi{e izjava overenih u sudu od qudi kojima je pre}eno, jer }e i ovaj dana{wi skup osloboditi qude eventualnog straha. Izjave ovih ~asnih qudi su overene u sudu, a wihove ispovesti ste ~uli i do kraja ovog nau~nog skupa }ete verovatno jo{ ne{to ~uti, a upravo su te izjave okosnica krivi~ne prijave koju je prof. dr Vojislav [e{eq podneo protiv Karle del Ponte, Danijela Saksona i Hildegard Uerc-Reclaf, Pretresnom ve}u Ha{kog tribunala. Obelodawivawem prqavih rabota predstavnika Tuìla{tva, sa ovog skupa upu}ujem poruku svetskoj javnosti, do kojih je granica spremno da ide zlo~ina~ko udruèwe poznato pod imenom Tuìla{tvo Ha{kog tribunala. Ovo su materijalni dokazi o najdubqem gaèwu elementarnih postulata pravde i pravi~nosti i qudskih prava, onih o ~ijim sudbinama mogu da odlu~uju. Sada je Pretresno ve}e i sam Ha{ki tribunal, na velikom ispitu. Ili }e prihvatiti dokaze iz ovih sudski overenih izjava, i la`nu optu`nicu podignutu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa odbaciti, zbog nepostojawa materijalnih dokaza, a aktere ovog ucewiva~kog, obmawiva~kog zlo~ina~kog udruèwa odstraniti iz suda i time priznati da sve prethodne optu`nice i presude izre~ene u procesima protiv Srba su la`ne i materijalno nepotkrepqene, ili }e jednostavno prijavu prof. dr Vojislava [e{eqa odbaciti i time priznati da je sastavni i vode}i deo te antipravne i anticivilizacijske ujdurme. Prizna}e da je sud formiran da sudi jedino Srbima i to za nepostoje}e i ne dokazane zlo~ine. Prof. dr Vojislav [e{eq, mi, wegovi srpski radikali i svetska javnost ~ekamo reakciju. I u jednom i u drugom slu~aju to }e zna~iti prekretnicu i po~etak sunovrata ovog nazovi Tribunala. Hvala. 164

Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Markovi}u. Re~ ima ~lan tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa Nemawa [arovi}, predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke. Neka se pripreme Petar Joji} i posledwi govornik dr Branko Nadoveza. Izvolite, gospodine [arovi}u. Nemawa [arovi}: Hvala. Dame i gospodo, bra}o i sestre, srpski radikali, ja znam da je uobi~ajeno da se o zakqu~cima govori na kraju izlagawa i da se zakqu~ci izvla~e nakon zavr{etka nau~nih skupova, ali slu{aju}i ove prethodne diskusije, ja ne mogu da se otmem utisku da ve} sad moèmo jedan zakqu~ak formulisati i to tako {to }emo preformulisati, parafrazirati onu ~uvenu re~enicu, kojom je opisivano stawe u Srbiji za vreme \in|i}eve vladavine, kada smo ~esto mogli da ~ujemo da svaka dràva ima svoju mafiju, a da jedino u Srbiji mafija ima svoju dràvu. Tako i mi sada moèmo slobodno zakqu~iti da je svaki sud u svetu imao svoje la`ne svedoke, a da la`ni svedoci imaju svoj sud u Ha{kom tribunalu. Da se ni{ta, barem kada je Hag u pitawu, ne de{ava slu~ajno, ve} da su mnogi, takozvani incidenti, doga|aji i kvazi-sudski procesi koji su ih sledili, veoma dugo detaqno i unapred planirani, a zatim sna`no medijski propra}eni, moè se spoznati i pra}ewem delovawa i publikacija pojedinih ne vladinih organizacija, Rimokatoli~ke crkve i takozvanih nezavisnih novinara. Najistaknutiji me|u wima, nikada se ne}e direktno pojaviti kao la`ni svedoci Tuìla{tva, ali je wihova uloga u kreirawu la`ne slike istorije, neuporedivo zna~ajnija od uloge samih la`nih svedoka. La`ni svedoci su delovawem ovih qudi i ~itavog sistema Ha{kog tribunala, u~iweni potpuno bezli~nim. Wihova imena, lik i glasovi vi{e nemaju nikakvo zna~ewe. Danas zato vi{e nikoga ne ~udi i ne iznena|uje ~iwenica, da je ve}ina svedoka za{ti}ena, da umesto imena imaju brojeve, da su im likovi, kao i du{e, zamra~eni, da su im glasovi izmeweni. Svojih imena, lika, glasa kao i qudskosti, oni su se odavno odrekli. Odlike ~oveka u ovakvom sistemu postaju potpuno nebitne, jer se ovakvi svedoci pojavquju samo da popune qu{ture laì i prevare koji su ve} unapred pripremqeni. Oni su samo marionete u rukama Tuìla{tva i potpuno je svejedno koji }e svedok koje svedo~ewe potpisati ili pro~itati. Neki akteri ha{ke pri~e su se tokom godina pojavqivali u razli~itim ulogama, naravno, svaki put kao profesionalci u svoj svojoj nezavisnosti i objektivnosti. Tako je, na primer, jo{ po~etkom devedesetih godina Florens Artman uzela aktivno u~e{}e u kreirawu doga|aja za koje }e kasnije biti optuèn prof. dr Vojislav [e{eq. Najpre smo imali priliku da je vidimu u ulozi izve{ta~a francuskog “Le Monda” iz Hrtkovaca, takozvanog nezavisnog novinara. Podrazumeva se da su se tekstovi koje je tada pisala, kasnije na{li me|u dokaznim predmetima ha{kog tuìla{tva. Zatim je godinama iznosila najteè optu`be protiv srpskog naroda i wenih 165

najistaknutijih pojedinaca, ali ovoga puta i zvani~no, kao pla}eni predstavnik ha{kog tuìla{tva, odnosno kao wegov portparol. Ni ova uloga za wu nije bila posledwa i ona se kona~no u trenucima krize i u nedostatku la`nih svedoka jo{ jednom pokazuju}i svu svoju posve}enost wihovoj stvari i spremnost da se u borbi protiv istine, preda do kraja, pojavquje i po tre}i put, onda kada pretwama, ucenama i obe}awima nisu mogli slomiti pojedine svedoke, tu se na{la ona, da ako je potrebno i svojom ènstveno{}u obezbedi svedo~ewe. Jedino nije razja{weno do kraja da li je taj ~in predstavqao posledwe, najteè sredstvo prinude ili eventualnu nagradu za obezbe|eno la`no svedo~ewe. Kao {to smo imali priliku da ~ujemo, wena ponuda je sa gnu{awem odbijena. Veoma je zanimqivo i delovawe nevladinih organizacija, 1991. i 1992. godine, dok ve}ina nas jo{ uvek nije ni bila sigurna {ta su nevladine organizacije, neke su ve} uveliko vr{qale Srbijom. Fond za humanitarno pravo, ~uvene Nata{e Kandi}, slao je svojim finansijerima izve{taj za izve{tajem. Ali nekada novinski ~lanci i izve{taji mogu posluìti pravno suprotnoj svrsi od one kojoj su nameweni. Tako, Nata{a Kandi} u izve{taju Fonda za humanitarno pravo iz februara 1993. godine, nijednom re~ju ne krivi i ne dovodi u vezu prof. dr Vojislava [e{eqa i Srpsku radikalnu stranku sa doga|ajima u Hrtkovcima tokom 1992. godine. Jasno je da tek nakon mnogo ve}e vremenske distance ona dobija nalog koga }e optuìti za doga|aje koji su zajedni~ki fabrikovali i da optu`be protiv radikala moraju ~ekati neke nove izve{taje. Naravno, ti doga|aji nisu mogli pro}i bez nekih politi~kih vampira, slobodno mogu re}i, koji nas, naàlost, posle januarskih izbora ponovo pla{e sa malih ekrana, koji su i tada bili veoma aktivni. Tako je Vesna Pe{i}, koja, naravno, nije prisustvovala, sada ve} ~uvenom, obra}awu predsednika Srpske radikalne stranke u Hrtkovcima, ali kojoj to naravno nije smetalo da ~uje i vidi ono {to niko drugi od onih koji jesu prisustvovali nije ni ~uo ni video: neumorno je {irila pri~e o nekakvim spiskovima za likvidaciju, iako u Hrtkovcima niko nikada nije likvidiran i prakti~no na taj na~in kreirala, upravo ona, atmosferu straha i neizvesnosti. Da bi pri~a bila kompletna, ja moram re}i i nekoliko re~i o delovawu Rimokatoli~ke crkve i wenoj ulozi u stvarawu la`ne medijske slike, o teroru koje je u Vojvodini navodno vr{en nad Hrvatima i samim tim stvarawu la`nog dokaznog materijala za progon istaknutih Srba. Po mi{qewu Tuìla{tva, jedan od glavnih dokaza protiv dr Vojislava [e{eqa predstavqa kwiga ùpnika Rimokatoli~ke crkve u Petrovaradinu Marka Kqaji}a pod nazivom “Kako je umirao moj narod”. Kroz ovu kwigu se mo`da i na najboqi na~in moè videti i razotkriti na~in rada Tuìla{tva Ha{kog tribunala. Nedostatak, a veoma ~esto i potpuno odsustvo ~vrstih dokaza za tvrdwe Tuìla{tva, poku{ava se nadoknaditi nabrajawem i gomilawem navodnih incidenata preko svake mere. Tako i ova 166

kwiga, obiluje {turim prikazima navodnih incidenata, koji uglavnom, ne sadrè nijednu konkretnu ~iwenicu, jer je u tom slu~aju la` najlak{e i razotkriti, ve} se o doga|ajima daje {to mawe informacija, naj~e{}e samo mesto i okvirno vreme kada se, navodno, neki doga|aj i odigrao. Datumi i imena u~esnika ~esto su pogre{ni, jer su ili dobijeni iz tre}e ruke, ili su potpuno izmi{qeni, a sama su{tina i konotacija doga|aja koji su se zaista odigrali, po pravilu je potpuno pogre{no predstavqen. Autora kwige, o~igledno, nije zanimala istina, nije ga zanimalo ko si izvr{ioci pojedinih krivi~nih dela, niti da li su otkriveni, nije ga zanimala wihova nacionalna pripadnost, niti pobude za izvr{ewe krivi~nog dela. Krivci su wemu unapred znani, kao {to je i presuda unapred doneta. Sve vreme, u odsustvu bilo kakve ozbiqnije analize i veze sa realno{}u, pa makar i poku{aja odràvawa privida objektivnosti, ovaj katoli~ki ùpnik iz stranice u stranicu ùri ka krajwem ciqu, koji je od po~etka poznat, a to je dokazivawe krivice istaknutih Srba i same dràve Srbije za sva zla ovoga sveta. Ja }u izneti nekoliko o~iglednih primera u kojima je la` ogoqena do kraja, {to u potpunosti diskvalifikuje pisca pomenute kwige, kao mogu}eg svedoka. On je, naravno, toga bio duboko svestan i zbog te ~iwenice nije ni pomislio da svedo~i protiv na{eg predsednika, ve} je, umesto toga ova kwiga uvr{}ena kao dokaz, vaqda ra~unaju}i da kwigu nije mogu}e unakrsno ispitivati i da }e na taj na~in la` ostati neotkrivena. Pro~ita}u vam deo kwige, “Kako je umirao moj narod”, koji opisuje navodne patwe hrtkova~kog ùpnika Nika Kraqevi}a. Citiram wegove re~i, on kaè: “Moj stan je obijen. Prozori su svi porazbijani. Nemam ni{ta. Go sam kao crkveni mi{, kako ono narod veli. Prona{li su tog mladi}a koji je obio moj ùpni stan i iz wega odnio crkvene svetiwe i sve moje stvari. Bio sam na su|ewu i tamo rekao da tom mladi}u opra{tam i ne èlim ga teretiti, kao ni sve one koji su provaqivali i odnosili ono {to sam u ku}i imao. Mislio sam da }u na taj na~in vlast dozvati k spoznaji, da ne moè sve samo tako promatrati. Ne samo zlo koje je meni po~iweno, ve} svim mojim nesretnim ùpqanima. Kada sam na sudu to svima oprostio i rekao da ni{ta ne traìm, za mnom je iz sudnice krenuo sudac, gotovo je tr~ao i kada me je sustigao re~e mi – Gospodine Kraqevi}u, jeste li vi svjesni {ta opra{tate i {ta zaboravqate? Ja sam mu odvratio: dragi gospodine, tako me je u~ilo obiteqsko ogwi{te, moja teologija i najposle qubav prema Isusu i ovim qudima.” Na narednoj strani kwige prikazana je i kopija dokumenta OUP-a Ruma, da je Kraqevi}u vra}eno osamnaest predmeta 14. januara 1993. godine. [ta moèmo zakqu~iti iz ovoga citata? Da li to da je Niko Kraqevi}, katoli~ki ùpnik, koji zaista ima veliko srce i koji velikodu{no opra{ta i onima koji su mu naneli veliko zlo? Mogu}e, ali samo ukoliko ne raspolaèmo svim ~iwenicama. [ta je to {to su nam pre}utala ova dva katoli~167

ka sve}enika, kako oni kaù. Upravo najva`nije, iako im je bio dobro poznat, pre}utali su ko je bio taj mladi}, kome je ovo sve ovako velikodu{no opro{teno. Radi se o jednom od ùpqana sve}enika Kraqevi}a, po imenu Zrinko Jurkovi}, koji je navedeno krivi~no delo izvr{io uz pomo} Sabo Tibike i Sabo Geze. Naravno, opro{taj za zlodela konkretnim u~iniocima ovoga sve}enika nije spre~ila da za sva zla, jo{ tada optuì dràvu Srbiju u kojoj je ìveo, a kasnije i predsednika Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislava [e{eqa. U kwizi se kao primer povrede qudskih, gra|anskih i kolektivnih prava Hrvata u Vojvodini navodi i to da su nepoznate osobe provalile u crkvu Isusova uskrsnu}a i u crkvi, kako kaù, vandalirali, razbijaju}i inventar. Zbog toga je, daqe se navodi, stawe u Subotici veoma napeto. Iako su nakon veoma kratkog vremena od provaqivawa, a dosta vremena pre pisawa same kwige, u~inioci otkriveni i privedeni pravdi, ni u ovome slu~aju deliocima ha{ke pravde nije bilo zna~ajno ko su oni. Mo`da zato {to ve} samim pogledom na imena u~inilaca ~itava konstrukcija Tuìla{tvo o krivici Vojislava [e{eqa, za ovaj i brojne druge incidente, nepovratno odlazi u parampar~ad. Za provalu, pqa~ku i razbijawe inventara krivicu su priznali [andor Kolar, od oca [andora i majke Iboqe, i Tibor Bite, od oca Joèfa i majke Viktorije, obojica po nacionalnosti Ma|ari, a po veroispovesti katolici. Jo{ jedan od doga|aja za koji, po mi{qewu Ha{kog tribunala, odgovornost snosi prof. dr Vojislav [e{eq jeste i podmetawe eksplozivne naprave velike snage, ispred glavnog ulaza u Fraweva~ku crkvu svetog Mihovila u Subotici. Ponovo i u ovom kao i u prethodnim slu~ajevima optu`be nisu potkrepqene nijednim jedinim dokazom. îwenice, sa druge strane, i ovoga puta govore potpuno druga~ije. Nakon opse`ne policijske istrage, me|unarodnom saradwom, sa policijom Ma|arske, otkriveni su po~inioci koji su istovremeno aktivirali eksplozivne naprave u Subotici, Segedinu i Budimpe{ti. Oni su redakcijama nekoliko listova poslali saop{tewe slede}e sadrìne, ja }u pro~itati jedan wegov deo. Kaè – u slavu satane, vreme je do{lo, veliko |avolsko otkrovewe je izvr{eno, na{ gospodar Lucifer je dao nare|ewe u duhu znaka {est-{est-{est da prosvetli neuke umove na{ih neprijateqa, tako da oni ìve u strahi i uàsu u budu}nosti, ukoliko ne budu postupali u pokornosti wegovoj voqi i odobrewu. Ove godine, nakon Poqske, satanskom rotacijom, bombe satane eksplodirale su u Subotici, Segedinu i Budimpe{ti, kako bi demonstrirale simboli~ku okupaciju poloàja na{ih neprijateqa, pro~i{}avaju}i i prevazilaze}i ih vatrom i grmqavinom. Mislim da daqe nema potrebe da ~itam i da ovo |avolsko delo ipak li~i na neke druge, nama mnogo poznatije |avole. Stru~ni tim koji pomaè pripremu odbrane prof. dr Vojislavu [e{equ, uloìo je dosta napora da razotkrije ovakve slu~ajeve i celokupnu la`nu optu`nicu protiv 168

na{eg predsednika, ali {to vi{e radimo, do {to vi{e podataka dolazimo i na{e zadovoqstvo je ve}e i ve}e, jer smo iz dana u dan sve sigurniji da je do wegove pobede i kona~nog dolaska, ovde u Srbiju, ostalo sve mawe. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu [arovi}u, re~ima Petar Joji}, ~lan tima koji pomaè odbranu dr Vojislava [e{eqa i dr Branko Nadoveza neka se pripremi. Izvolite, gospodine Joji}u. Petar Joji}: Bra}o i sestre, Tuìla{tvo Me|unarodnog krivi~noga suda za zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji, na ~ijem se ~elu nalazi zloglasna Karla del Ponte poku{ava da spasi i ono malo ugleda, ako ga uop{te i ima, posle neuspeha u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a, to je op{ti utisak, ve}ine pravnika u svetu, koji su imali mogu}nosti da prate su|ewe, a javno su to i izneli. Odlu~ila je da preko podre|enih gra|ana poku{a milom ili silom, da privoli svedoke koji bi se pojavili pred sudom, da bi na taj na~in ili izmenili ili la`no svedo~ili u procesu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Me|utim, stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa, do{ao je do saznawa i stupio je u kontakt sa vi{e od trideset svedoka, kao {to je danas u vi{e navrata ponovqeno. Ono {to je najbitnije, a to je da se od strane takozvanog, Me|unarodnog ha{kog tribunala i samozvanog zlo~ina~kog ha{kog tuìoca Karle del Ponte, uglavnom najgrubqe kr{e me|unarodne norme i najvi{i standardi koji su propisani od strane Ujediwenih nacija i Evropske poveqe o qudskim i politi~kim pravima i drugi me|unarodni propisi. Ono {to smatram da je u Hagu sramotno, neprihvatqivo, stru~na javnost je dala ocenu u vi{e navrata. Najve}i srpski patriota, heroj i junak, nalazi se u Ha{kom tribunalu, {to je svojim, i svojom pravnom virtuozno{}u, demonstrirao jo{ pre dvadeset godina, koji danas, kao najve}i junak, pokazuje celom svetu, a i na{oj, doma}oj javnosti i gra|anima Srbije, kako treba da se brani dràva i kako treba da se brani svoj narod. Srbija u hiqadugodi{woj istoriji srpskoga naroda, koju ne znaju ameri~ki mangupi, koji nemaju ni dvesta pedeset godina svoje dràvnosti, a sramota }e ostati na onim polupismenim Evropqanima koji su hteli da prikriju da je srpski narod jo{ 1217. godine krunisao Stefana Prvoven~anoga, sina Stefana Nemawe, rodona~elnika dinastije Nemawi}a, za srpskoga kraqa na prostorima Ra{ke, Kosova i Metohije, na kojima u to vreme nije bilo nikakve {iptarske ni albanske dràve. To }e biti ~as istorije prof. dr Vojislava [e{eqa, a koji }e u}i u istoriju svih naroda ove planete, koji }e pratiti izve{taje sa wegovog su|ewa, ukoliko do wega do|e. I toga se pla{i, ne samo Karla del Ponte i Ha{ki tribunal, ve} i oni koji misle da }e ostati za ve~ita vremena gospodari ove planete. Me|utim, to nikome nije uspelo, pa ne}e uspeti ni zlo~ina~kom Ha{kom tribunalu. Kao pravnik i advokat, vi{e od trideset i pet godina, bavim se pravom, u odnosu na Ha{ki tribunal, kako i u odnosu na materijalno, tako i u odno169

su na procesno krivi~no pravo. Postoje, mogu slobodno re}i, brojne praznine, zbog ~ega o wemu ne mogu da govorim na osnovu pravnih argumenata. Ono {to je nesporno, a to je da je taj takozvani Tribunal, na problemati~an na~in osnovan. Kao {to je danas re~eno, osnovao ga je Savet bezbednosti, a ne Skup{tina organizacije Ujediwenih nacija. Wegova organizacija, rad i su{tinski ciqevi su sra~unati samo da se sudi Srbima, to nije te{ko utvrditi. Ha{ki tribunal je organizacija koja provodi politiku Sjediwenih Ameri~kih Dràva i zemaqa ~lanica NATO, on nije nikakva me|unarodna pravna institucija kojoj je stalo do utvr|ivawa istine i pravde. Vanbra~na majka ovog inkvizicionog tela je Madlen Olbrajt, koja je godinama zagor~avala ìvot Srbima, prema wima ~inila brojne zlo~ine i genocid. Statut Tribunala sadrì vrlo malo prava. Samo nekoliko ~lanova se odnosi na pravo koje Tribunal primewuje. Ni u jednoj savremenoj pravnoj dràvi ne moè se zamisliti primena krivi~noga prava uz potpuno odsustvo wegovog op{teg dela. Statut, takozvanog Ha{kog tribunala ne propisuje uslove za krivi~nu odgovornost, neura~unqivost, stvarnu i pravnu zabludu, umi{qaj, nehat, nu`nu odbranu, krajwu nu`du, poku{aj krivi~nog dela, poloàj maloletnika i tako daqe. Ovakva ogromna pravna praznina, odnosno, odsustvo elementarnih pravnih normi, ne moè se nadomestiti normama humanitarnog me|unarodnog prava, jer se odredbe humanitarnog prava ne mogu neposredno primewivati u ciqu utvr|ivawa li~ne krivi~ne odgovornosti. Kao jedini institut iz op{teg dela krivi~nog me|unarodnog prava, u Statut je uneta takozvana, komandna odgovornost, koja se u praksi obilato koristi u Ha{kom tribunalu. U odnosu na pravila postupka, takozvanog Ha{kog tribunala, imam ozbiqnu primedbu, po{to nigde u svetu nema slu~aja da sud sam sebi propisuje pravila kako treba voditi postupak i donositi odgovaraju}e presude. Kao {to je re~eno vi{e od ~etrdeset puta, oni sami mewaju svoja pravila i to uglavnom mewaju pravila ako treba da se sudi prof. dr Vojislavu [e{equ, ili jo{ nekom Srbinu. Ono {to je jako problemati~no, jeste kori{}ewe indirektnih dokaza. Indirektni dokazi se prili~no {iroko koriste u praksi Ha{kog tribunala, {to je ~esto nailazilo na kritike, pravne stru~ne javnosti u svetu, a i nekih qudi u samom Tribunalu. To je poku{aj, u slu~aju prof. dr Vojislava [e{eqa, da se u odsustvu materijalnih dokaza, uz silu i pretwu, ucene i potkupqivawe la`nih svedoka, neosnovano optuì prof. dr Vojislav [e{eq. Me|utim, uvek je na~elno dokazni kredibilitet takvih iskaza slabiji nego dokazna vrednost originalnih svedoka i sud je u bilo kom nacionalnom, krivi~nom, procesnom zakonodavstvu, koje prihvata indirektne dokaze, odnosno, pre svega, iskaze derivatnih svedoka, duàn da bude veoma obazriv u oceni wihove dokazne vrednosti, a nezamislivo je da sudska odluka mora biti i treba biti zasnovana na takvim dokazima. U posebnu vrstu indirektnih dokaza spada i izjava svedoka koji se ne saslu{avaju direktno od strane Pretresnoga ve}a, ve} samo daje svoju izjavu u posebnom postupku, van 170

su|ewa, {to je, za dono{ewe pravilne zakonite odluke apsolutno neprihvatqivo. Ovaj dokaz je, kao {to sam rekao, veoma problemati~an, koji se uop{te ne moè prihvatiti kao verodostojan i pouzdan da bi se na wima zasnivala odluka suda. Nema pravde pred Ha{kim tribunalom u postupku protiv profesora dr Vojislava [e{eqa, koji je odavno morao biti pu{ten na slobodu i oslobo|en svake optu`be, jer nije po~inio nijedno krivi~no delo za koje bi mu se sudilo u Ha{kom tribunalu. Me|utim, u postupku protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, na najgrubqi na~in Tuìla{tvo i Ha{ki tribunal kr{e univerzalna dokumenta o qudskim pravima, kao {to je re~eno ovde danas vi{e puta, Povequ Ujediwenih nacija, Deklaraciju o pravima ~oveka, Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima. Prof. dr Vojislav [e{eq vodi najve}u bitku u svom ìvotu, ali ne vodi je samo za sebe, on je vodi i za svoju dràvu Srbiju i za svoj srpski narod. Brojni su poku{aji i agenata Ha{kog tribunala da slome lidera Srpske radikalne stranke, zato su u Srbiju ubacili na hiqade i hiqade {pijuna iz Engleske obave{tajne slu`be, i Cije, zna~i, ameri~ke i nema~ke. Na ~elu ove slu`be, koji koordinira, jeste onaj poznati, ko ga zna i ko je za wega ~uo, a stru~ni tim je ~uo, to je Bagzi, ina~e obave{tajac iz Engleske, koji je u sve pore dru{tvenoga ìvota i sve institucije u na{oj dràvi prodro i wemu pomaù doma}i izdajnici i ove kukavice. Bez obzira na nepostojawe prava po kome treba da postupa tuìlac, ne sme samovlasno i bez ikakvog osnova da podiè optu`nice protiv onih za koje ne postoje dokazi da su izvr{ili krivi~na dela, a da ne podiè optu`nice protiv onih koji su izvr{ili zlo~ine, strahovitih razmera, koje je veoma lako dokazati. Ovakav tuìlac mora da se stidi, jer ne radi nepristrasno i pa`qivo kao {to bi to u~inio svaki razuman ~ovek, pravnik, a i u jednom slu~aju, dakle, kao {to je on postavqen na sumwiv na~in, pod kojim okolnostima je taj tuìlac do{ao na to mesto, {ta taj tuìlac radi, {ta vr{qa, okupirao nam je, taj tuìlac, sa svojim agentima celu dràvu. Pravi tuìlac se trudi, ima obavezu da se koristi i primewuje iskqu~ivo pravo i pravdu i da garantuje svima jednaka prava, ako se na|u u situaciji da treba da odgovaraju. Me|utim, Luiz Arbur i Karla del Ponte, tuìoci takozvanog Ha{kog tribunala, radili su upravo suprotno i svojim neposrednim radom postali izvr{ioci te{koga zlo~ina prema pripadnicima srpske nacionalnosti, naro~ito. Sa ovog skupa predlaèm da se postavi zahtev i uputi Pretresnom ve}u, da bi stekao puno poverewe u pravi~an rad Tribunala, wegovu visoku stru~nu i visoku moralnost, nepristrasnost i nezavisnost, da bi moja zemqa, prema toj instituciji imala drugi odnos, od vas traìm, gospodo u Ha{kom tribunalu da preduzmete slede}e mere. Da preispitate pod hitno optu`nicu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa koju mewate pet puta i umawujete i smawujete, jer nemate, gospodo, dokaza. Da se sa ovoga skupa predlaè, po{to genocid i ratni zlo~in ne zasta171

reva, ja predlaèm da se protiv Bila Klintona, Toni Blera, Gerharda [redera, @aka [iraka, Havijara Solane, Vesli Klarka, Madelin Olbrajt, Ibera Vedrina, Jozefa Fi{era, Robina Kuka, Yorya Robinsona, Rudolfa [atinga i ostalih saizvr{ilaca zlo~ina, podigne optu`nica za zlo~ine protiv moje zemqe i na{eg naroda. Izvr{ewem zlo~ina koji su oni po~inili, oni su li{ili ìvota vi{e hiqada gra|ana Savezne Republike Jugoslavije, naneli te{ke telesne i du{evne patwe velikome delu srpskoga stanovni{tva Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije. Naneli ogromna razarawa Saveznoj Republici Jugoslaviji pri~iniv{i materijalnu {tetu preko sto milijardi dolara, naro~ito uni{tavaju}i civilne objekte, zdravstvene, {kolske ustanove, privredne objekte, mostove, saobra}ajnice, stanove, ku}e, toplane i najzna~ajnije objekte u privredi. Oni su iskoristili NATO za vojnu agresiju i okupaciju Savezne Republike Jugoslavije, a u celini Republike Srbije. Ubijali su i nanosili te{ke telesne povrede i du{evne patwe neza{ti}enom stanovni{tvu cele biv{e Savezne Republike Jugoslavije, uni{tili i o{tetili privredne, dràvne, kulturne, medicinske, diplomatske, verske institucije na teritoriji cele Jugoslavije. Bombardovali i uni{tili objekte neophodne za ìvot stanovni{tva Jugoslavije. Bombardovali i te{ko razarali objekte koji sadrè opasne supstance i otrove, hemijska industrija, rafinerije nafte, me|u kojima su Pan~evo i Novi Sad imali najve}e tragi~ne posledice. Uni{tili mirotvora~ku ulogu Ujediwenih nacija, kao i mir i stabilnost na Balkanu, time su ispoqili nameru da dugoro~no ustanove vojnu okupaciju strate{kih delova Srbije, uz pomo} NATO snaga te da vr{e razne vidove eksploatacije u odnosu na narod Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije. Bra}o i sestre, poku{ali su da prof. dr Vojislavu [e{equ nametnu branioca, evo, da nije imao toliku svoju sposobnost i pre svega intuiciju, i da nije imao stru~nost, kao pravnik, kao profesor, kao doktor, doktor najmla|i u celoj dràvi koji je za dve i po godine doktorirao u biv{oj Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji, da nije takav borac i junak, on bi doìveo ono {to je doìveo Vidoje Blagojevi}, kome su postavili advokata, neprijateqa, i koga sude i osu|uju uz pomo} toga advokata. E to nije prihvatio profesor dr Vojislav [e{eq. Pomo}u la`nih svedoka ne moè biti osu|en. O~ekujemo prof. dr Vojislava [e{eqa uskoro u Srbiji. @iveo prof. dr Vojislav [e{eq, ìvela Srbija, ìvela Velika Srbija. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Joji}u. Dr Branko Nadoveza je priloìo materijal sa posebno obra|enom temom “Kraq Milan i progon radikala”. Zahvaqujemo mu se u ime radnog predsedni{tva. A vama bih se svima zahvalio na tome {to ste bili strpqivi i gotovo osam sati izdràli, bili najstrpqiviji i bili najhrabriji, najodlu~niji. Vojislav [e{eq se u me|uvremenu ~uo i sa suprugom Jadrankom i sa svojim saradnicima i moram da vam prenesem wegovu iskrenu sre}u i zadovoqstvo {to je i 172

ovaj dana{wi nau~ni skup odràn pred ovolikim brojem qudi i propra}en sa tolikim interesovawem. On }e svoju borbu nastaviti, a na nama je da zajedno sa wim poku{amo da spre~imo sve druge da nam otimaju i komadaju teritoriju Srbije. Hvala vam jo{ jedanput. Nadam se da }emo se uskoro u zdravqu i vesequ ponovo videti.

Ujediwene nacije Me|unarodni tribunal za gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa humanitarnog prava, po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine Pretresno ve}e III Predmet br IT-03-67-PT sudija Patrik Robinson, predsedavaju}i sudija @an Klod Antoneti, pretpretresni sudija Sekretar: Hans Holcijus Datum: 15. maj 2007. Sudije:

Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa NAREDBA U VEZI SA PODNESKOM G. [E[EQA ZA POKRETAWE POSTUPKA ZA UVREDU Tuìla{tvo: Kristin Dal, Ulrih Musemajer, Klaus Hofman Optuèni: Vojislav [e{eq Sudsko ve}e III (Sudsko ve}e) Me|unarodnog tribunala za gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. (Tribunal); Dobiv{i Podnesak prof. Vojislava [e{eqa za Sudsko ve}e III da pokrene postupak za vre|awe Tribunala protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijela Saksona podnet 23. marta 2007. (“Podnesak”); Zapaàju}i da u Podnesku koji podnosi g. [e{eq nema nikakvog razloga da se veruje da su tuìlac i dva ~lana Kancelarije tuìoca naneli uvredu, svesno i namerno se me{aju}i u vr{ewe pravde, nare|uju}i i podsti~u173

}i istraìteqe Tuìla{tva da prete, zastra{uju, nanose povrede i nude mito potencijalnim svedocima odbrane, da bi se pojavili kao svedoci Tuìla{tva i iznosili la`ne dokaze protiv g. [e{eqa;1) Primaju}i k znawu da u Odgovoru Tuìla{tva, Tuìla{tvo odbacuje sve navode koje je izneo g. [e{eq, iznosi da nema dovoqno razloga prema kojem bi se pokrenuo postupak za uvredu i tvrdi da Sudsko ve}e treba da odbaci Podnesak;2) Smatraju}i da navodi protiv tuìoca i ~lanova Kancelarije tuìoca u vezi sa podmi}ivawem svedoka, pretwama, zastra{ivewem i/ili drugim nedostojnim pona{awem prema svedovcima, pokre}u pitawe metoda pomo}u kojih su neki dokazi koje Tuìla{tvo treba da iznese na su|ewu prikupqeni od strane istraìteqa Tuìla{tva, pa dakle i prihvatqivost svih dokaza koji su dobijeni tim metodima; Smatraju}i da se osporavawem prihvatqivosti svih dokaza treba baviti u toku su|ewa i naro~ito tokom ispitivawa i unakrsnog ispitivawa svedoka koji su navedeni u Podnesku; Smatraju}i daqe da, ako Tuìla{tvo ne pozove svedoke identifikovane u Podnesku, Sudsko ve}e moè da pozove te svedoke kao svedoke Ve}a; Smatraju}i zato da }e odluka o Podnesku biti odloèna po{to se su|ewe g. [e{equ zavr{i i da }e se, shodno tome, o zahtevu za uvredqiv postupak odlu~iti tada; Podse}aju}i da se g. [e{eq nalazi u pretprocesnom pritvoru preko ~etiri godine; Smatraju}i da pokretawe postupka prema Pravilu 77 Pravilnika Tribunala o postupku i dokazima (Pravilnik) moè da rezultira daqim odlagawem po~etka su|ewa g. [e{equ, tako da }e odlagawe odluke o Podnesku po{to su|ewe bude zavr{eno obezbediti {to skoriji po~etak su|ewa u skladu sa pravom g. [e{eqa na pravi~no i ekspeditivno su|ewe; U skladu sa Pravilom 54 Pravilnika Tribunala o postupku i dokazima; Ovim nare|uje odlagawe re{ewa zahteva za po~etak i sprovo|ewe postupka u vezi sa vre|awem kao {to je izneto u Podnesku za vreme kada se su|ewe g. [e{equ bude okon~alo. Ura|eno na engleskom i francuskom jeziku, pri ~emu je engleski tekst autoritativan. 15. maj 2007. U Hagu, Holandija

Sudija Patrik Robinson predsedavaju}i

Napomene: 1) Podnesak, str. 1,4,5, 17-20, 22-24. Podnesak tako|e sadrì navode postupaka prema naro~itim svedocima, vidi str. 5-17. 2) Odgovor Tuìla{tva na Podnesak Vojsilava [e{eqa da se zapo~ne postupak za uvredu sa poverqivim aneksima A-J i Poverqivim i eks parte aneksom K, 12. april 2007, paragrafi 2-4.

174

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. IT – 03 – 67 – PT Podnesak broj 290 Pretresnom ve}u III sudija Patrick Lipton Robinson, predsedavaju}i, sudija Jean-Claude Antonetti, sudija, Iain Bonomy. Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 21. maj 2007. godine

Sudije:

Tuìlac protiv Prof. dr Vojislva [e{eqa ADDENDUM ZAHTEVA PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E III POKRENE POSTUPAK ZA NEPO[TOVAWE ME\UNARODNOG SUDA PROTIV KARLE DEL PONTE, HILDEGARD UERC-RECLAF I DANIELA SAKSONA Tuìla{tvo: Christine Dahl, Ulrich Müssemeyer, Klaus Hofman, Sawa Bokuli} Optuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji pomaè odbranu Tomislav Nikoli} Brankica Terzi} Slavko Jerkovi} Amyad Migati Gordana Pop-Lazi} Mirko Blagojevi} Aleksandar Vu~i} Petar Joji} Dragan Todorovi} Vesna Zobenica Zoran Krasi} Novak Savi} Vjerica Radeta Filip Stojanovi} Zlata Radovanovi} Qiqana Mihajlovi} Elena Boì}-Talijan Marina Ragu{ Vesna Mari} Momir Markovi} Jadranko Vukovi} Ogwen Mihajlovi} Branko Nadoveza Marina Toman Nemawa [arovi} Dejan Mirovi} Boìdar Deli} 175

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Tuìlac protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa Predmet br. IT – 03 – 67 – PT ADDENDUM ZAHTEVA PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E III POKRENE POSTUPAK ZA NEPO[TOVAWE ME\UNARODNOG SUDA PROTIV KARLE DEL PONTE, HILDEGARD UERC-RECLAF I DANIELA SAKSONA I. Uvod Prof. dr Vojislav [e{eq za svaki slu~aj, ovim adendumom unapred, traì i odobrewe za prekora~ewe broja stranica u odnosu na ograni~ewe koje je propisano Uputstvom o duìni podnesaka i zahteva. Osim toga i odlukom Pretresnog ve}a I o podno{ewu podnesaka, od 19. juna 2006. godine, prof. dr Vojislavu [e{equ je nametnuto ograni~ewe da wegovi podnesci i zahtevi ne mogu imati vi{e od 800 re~i, te je prakti~no za svaki podnesak on duàn da prethodno traì odobrewe za prekora~ewe broja stranica. Vaqani razlog za prekora~ewe duìne adenduma nalazi se u ~iwenici {to je prof. dr Vojislav [e{eq inicirao izuzetno zna~ajan postupak od ~ijeg ishoda zavisi da li optu`be mogu da postoje ako Tuìla{tvo nepo{tovawem suda obezbe|uje la`ne dokaze protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, a on je zbog toga pet godina u pritvoru. Prof. dr Vojislav [e{eq je, 8. marta 2007. godine, podneo zahtev da Pretresno ve}e III (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) pokrene postupak za nepo{tovawe me|unarodnog suda protiv protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc – Reclaf i Daniela Saksona (u daqem tekstu: zahtev) zbog osnovane sumwe da su izvr{ili ka`wiva dela nepo{tovawe me|unarodnog suda. Prof. dr Vojislav [e{eq je pokrenuo postupak po pravilu 77 protiv navedenih lica zato {to su svesno i namerno ometala sprovo|ewe pravde, jer su osmislili sistem, naredili i podsticali svoje podre|ene istraìteqe Tuìla{tva da potencijalnim svedocima odbrane prete, zastra{uju ih, nanose im {tetu i nude im mita kako bi pristali da kao svedoci Tuìla{tva la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa.

II. Pravni osnovi optu`bi za nepo{tovawa me|unarodnog suda Tuìla{tvo namerno zaboravqa kako su pretresna ve}a, àlbena ve}a i Tuìla{tvo do sada tuma~ili i primewivali pravilo 77. Tuìla{tvo 176

prosto ignori{e dosada{wu praksu MKSJ. Zato prof. dr Vojislav [e{eq podse}a na slede}e stavove: 1. Za “svesno i namerno ometawe sprovo|ewa pravde” dovoqan je uslov recimo iz predmeta Tonej 1993. Prestup se sastojao u ometawu toka pravde ~iwewem pritiska na potencijalnog svedoka, a da nije bilo neophodno dokazati da je svedok bio podmi}ivan, da mu je bilo pre}eno, da je bio `rtva pritiska, ve} je dovoqno da se zakqu~i da je prestupnik imao nameru da ometa tok pravde putem ube|ivawa potencijalnog svedoka. 2. “Pretwa” je izraz namere da se naudi drugom licu ili da se o{teti dobro drugog lica, naro~ito ono koje bi moglo da li{i to lice mogu}nosti da deluje slobodno ili na slobodan na~in, ali i kao izraz èqe da se uti~e na fizi~ki integritet li~nosti ili da joj se nanese materijalna {teta sa ciqem da je zastra{i ili da se uti~e na wenu voqu. Bez namere da se ponavqa o tome je prof. dr Vojislav [e{eq sasvim dovoqno razloga naveo u zahtevu od 8. marta 2007. godine. 3. “Zastra{ivawe” je svaka direktna, indirektna ili potencijalna pretwa izvr{ena nad svedokom, a koja moè da dovede do me{awa u wegovu du`nost da svedo~i bez primesa ma kakvog me{awa. Ovo se naro~ito odnosi na potencijalne svedoke. 4. “Podmi}ivawe” ili “nu|ewe mita” je kada jedna osoba nudi drugoj nezakonitu ili nepo{tenu ponudu u wenu korist, odnosno nudi ili obe}ava nagrada, naknada, poklon ili dobit sa ciqem da se uti~e na neku osobu. 5. “Na drugi na~in uti~e na svedoka koji svedo~i ili je svedo~io ili }e svedo~iti u postupku pred ve}em ili na potencijalnog svedoka” tuma~i se kao svako pona{awe ~iji je ciq da se ometa tok su|ewa odvra}aju}i svedoka ili potencijalnog svedoka da podnese u potpunosti istinitu izjavu ili uti~u}i na neki drugi na~in na wegovo svedo~ewe. 6. “Poku{aj” je ka`wiv ~im postoji: a) po~etak izvr{ewa karakterisan ~inom koji uveliko teì ka izvr{ewu ka`wivog dela; b) namerom da se izvr{i ka`wivo delo; i v) da je poku{aj neostvaren iz razloga nezavisnih od voqe wegovog izvr{ioca. 7. U Francuskoj se ka`wava i poku{aj ometawa pravde koji je formulisan kao “kori{}ewe obe}awa, ponuda, poklona, pritisaka, pretwi, nasilnih sredstava, podmuklih ili la`nih postupaka tokom procedure ili u ciqu optu`be ili odbrane, da bi se drugo lice navelo bilo da po~ini ili iznese la`ni iskaz, izjavu ili tvrdwu, bilo da se uzdrì od davawa iskaza, izjave ili tvrdwe, ~ak i ako nagovarawe nije proizvelo èqeni efekat”. 8. Promi{qeni i nameran pritisak na svedoka predstavqa nepo{tovawe me|unarodnog suda. 9. Ka`wivo je podsticati svedoka da u~ini la`no svedo~ewe. 10. Ka`wiv je svaki pritisak na svedoka da bi dao la`nu izjavu ili uzdrào od davawa verodostojne izjave. 177

Adendumom prof. dr Vojislav [e{eq ukazuje da se van svake razumne sumwe moè dokazati da su ostvareni svi elementi izvr{ewa ka`wivog dela nepo{tovawa me|unarodnog suda po pravilu 77. Prof. dr Vojislav [e{eq podse}a: – Aktus reus je fizi~ki ~in da je prekr{ena obaveza i da su izvr{ene radwe pretwi, zastra{ivawa, podmi}ivawa i pritisaka da se na drugi na~in uti~e na potencijalne svedoke. – Mens rea je postojawe svesti kod izvr{ioca da kr{e obavezu, odnosno da nije potrebna specifi~na namera, ve} samo konkretna namera da se ometa propisani postupak. Obaveza je da se o~uva slobodna voqa potencijalnog svedoka i da se ona ne sme ugroziti ni razgovorom, intervjuom, niti bilo kojom aktivno{}u istraìteqa Tuìla{tva. Ako se potencijalnom svedoku tokom razgovora predo~ava da moè biti i eventualno optuèn, onda su istraìteqi Tuìla{tva du`ni da u skladu sa statusom osumwi~enog lica prema tom licu sprovedu postupak, a to neminovno zna~i i da se prema tom licu mora po{tovati procedura propisana pravilima 39 do 42 Pravilnika o postupku i dokazima. Na osnovu dostavqenih sudski overenih izjava potencijalnih svedoka i onih koje se dostavqaju uz ovaj adendum proizlazi da su oni svojim izjavama koje su dali istraìteqima Tuìla{tva iskqu~ili bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, a wemu Tuìla{tvo te izjave i materijal nije prosledilo kao osloba|aju}i materijal. Dakle, i kada bi se kojim slu~ajem posumwalo da istraìteqi Tuìla{tva nisu vr{ili nedozvoqene radwe prema potencijalnim svedocima ostaje kao nepobitna ~iwenica da Tuìla{tvo i tako obezbe|eni materijal nije obelodanilo prof. dr Vojislavu [e{equ u smislu pravila 68. Postavqa se s pravom pitawe za{to se to skriva od prof. dr Vojislava [e{eqa, ako je Tuìla{tvo na zakonit na~in pristupilo komunikaciji sa potencijalnim svedocima? Ako je Tuìla{tvo zakonito preduzelo radwe i do{lo do izjava i materijala koji mogu biti osloba|aju}i materijal po pravilu 68, {ta je onda smetwa da se to dostavi prof. dr Vojislavu [e{equ? Sama ~iwenica da to nije dostavqeno prof. dr Vojislavu [e{equ dovoqno dokazuje: – da su radwe istraìteqa Tuìla{tva bile nezakonite, – ili se namerno skriva od prof. dr Vojislava [e{eqa materijal koji po sadrìni potpada pod pravilo 68. Svako razuman }e lako da shvati da u oba slu~aja Tuìla{tvo ometa sprovo|ewe pravde i time ~ini radwe nepo{tovawa me|unarodnog suda. Tuìlac je slu`benik me|unarodne pravde i sa istim kapacitetima i istom revno{}u mora da prikupqa materijale za krivi~ni progon, ali i one koji iskqu~uju odgovornost optuènog. Naravno, kada su u pitawu dela i aktivnosti Tuìla{tva u ovom predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa nema mesta primeni pravila 68 178

bis, jer se ne radi su{tinski o neispuwavawu obaveze obelodawivawa, ve} da se pet godina od strane Tuìla{tva najbrutalnije demonstrira la`no optuìvawe i kupovina vremena da bi se obezbedili svedoci koji bi pristali da la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Da nema mesta primeni pravila 70 dovoqno govori i sama ~iwenica da je toliki broj potencijalnih svedoka dao sudski overene izjave o pretwama, pritiscima, potkupqivawu i zastra{ivawu, te da se ne radi o memorandumima i internim dokumentima istraìteqa. Bez obzira kako Tuìla{tvo doìvqava svoja prava i du`nosti Statut i Pravilnik, kao op{ti akti MKSJ moraju da se po{tuju. Uostalom ta dva op{ta akta bi morala da budu garancija po{tovawa na~ela legaliteta, jer se na osnovu wih sudi, a ne na osnovu internih propisa Tuìla{tva. Pravilom 2 Pravilnika date su definicije: – Istraga obuhvata sve aktivnosti koje tuìlac preduzima u skladu sa Statutom i Pravilnikom u ciqu prikupqawa informacija i dokaza, kako pre, tako i nakon potvr|ivawa optu`nice. – Osumwi~eni je lice o kome tuìlac poseduje pouzdane informacije koje ukazuju na mogu}nost da je po~inilo krivi~no delo za koje je nadleàn MKSJ. – Propisi su odredbe koje donosi tuìlac u skladu sa pravilom 37(A) u svrhu upravqawa funkcijama Tuìla{tva. Pravilom 37 propisane su du`nosti tuìoca: “(A) Tuìlac obavqa sve du`nosti predvi|ene Statutom i to u skladu s Pravilnikom i propisima koje je sam doneo, koji su u skladu sa Statutom i Pravilnikom. O svakoj navodnoj nedoslednosti u propisima izve{tava se Kolegijum, ~ije mi{qewe tuìlac mora po{tovati. (B) Pripadnici osobqa Tuìla{tva koje tuìlac ovlasti, kao i sve osobe koje deluju po wegovim uputstvima, mogu izvr{avati wegova ovla{}ewa i du`nosti.” Dakle, za sve {to urade istraìteqi Tuìla{tva prvo je odgovoran tuìlac, pa onda za wim slu`benici koji se nalaze u hijerarhiji Tuìla{tva: zastupnici, pa tek na kraju istraìteqi i prevodioci. Prof. dr Vojislav [e{eq i ~lanovi Stru~nog tima koji mu pomaù u pripremi odbrane nikada nisu ni poku{ali da stupe u kontakt sa licima koje je Tuìla{tvo sa imenom i prezimenom ozna~ilo kao svedoke Tuìla{tva. Dakle, ona lica ~ija su imena i prezimena obelodawena da su svedoci Tuìla{tva niko iz tima odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa nije ni poku{ao da kontaktira, jer bi se sasvim sigurno od strane Tuìla{tva to protuma~ilo kao nepo{tovawe me|unarodnog suda. Do lica koja su donela sudski overene izjave u kojima iznose podatke o pretwama, prisili, ucewivawu i potkupqivawu koje su vr{ili prema wima istraìteqi Tuìla{tva ~lanovi Stru~nog tima koji pomaù u pripremi odbrane prof. dr Vojislavu [e{equ do{li su prilikom tragawa za potencijalnim svedocima odbrane i proverom navoda Tuìla{tva u pogle179

du optu`bi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Uostalom, prva elementarna saznawa o pojedinim aspektima optu`bi postala su dostupna tek krajem decembra 2006. godine, od kada je i krenula provera i prikupqawe potencijalnih svedoka odbrane. Dakle, svaka eventualna tvrdwa Tuìla{tva da je prof. dr Vojislav [e{eq vr{io pritisak na svedoke Tuìla{tva je pau{alna i toliko nelogi~na kao i one prethodne da je iz Pritvorske jedinice uticao na svedoke Tuìla{tva.

III. Nove optu`be za nepo{tovawe suda Veliki broj lica s kojima su istraìteqi Tuìla{tva imali kontakte povodom optu`bi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa svakodnevno se javqa i dostavqa sudski overene izjave, jer prosto ne mogu vi{e da ìve sa tim pritiskom i u strahu koji je kod wih godinama potiskivan. Kao primer se navode slede}i potencijalni svedoci i prilaù wihove sudski overene izjave: 1. Goran Simovi} iz Kragujevca: U novembru 2004. godine svedoku je majka prenela poruku da su ga telefonom traìli istraìteqi Tuìla{tva i da oni èle da obave razgovor sa svedokom. Posle nekoliko dana, bez najave, dvojica istraìteqa Tuìla{tva u pratwi prevodioca slu`benim yipom su do{li kod svedoka ku}i. Saop{tili su mu da se spremi i da po|u u hotel “Kragujevac”. U restoranu hotela “Kragujevac” istraìteqi Tuìla{tva su svedoku saop{tili da znaju da je bio u~esnik u ratu i interesovali su se preko koga je svedok oti{ao na rati{te, da li ga je poslala neka stranka ili ko drugi. Istraìteqi Tuìla{tva odmah su jasno stavili do znawa da je osnovni razlog wihovog dolaska da mu ponude da svedo~i protiv dr Vojislava [e{eqa i da }e za uzvrat biti materijalno nagra|en i obezbe|en, kao i cela wegova porodica, da }e mu obezbediti boravak u inostranstvu gde god to poèli. Mada je svedok kategori~ki odbio tu ponudu, istraìteqi Tuìla{tva su mu opet ponovili da je wegov pristanak da tereti dr Vojislava [e{eqa za wegovo dobro i da treba da razmi{qa o budu}nosti. Na osnovu nekoliko pitawa istraìteqa Tuìla{tva svedok je zakqu~io da su u vezi boravka na teritoriji op{tine [amac. Svedok je istraìteqima Tuìla{tva ponovio da ne èli nikakvu saradwu sa wima, a taj razgovor koji je trajao oko 40 minuta doìveo je kao pritisak istraìteqa Tuìla{tva. O tome je svedok dao izjavu koja je 21. marta 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov. br. 3557/07. 2. Muharem Ibraj interno raseqeno lice sa Kosova i Metohije, nastawen u Ni{u: Prvi kontakt sa istraìteqima Tuìla{tva svedok je imao pre nekoliko godina, ne se}a se ta~no datuma, ali zna da je pokojni Milo{evi} ve} bio u Hagu. Zvali su ga da do|e u Beograd, da se sastanu u nekoj zgradi, negde kod èlezni~ke stanice. Sa wim su razgovarala dva mu{karca i prevodilac za srpski jezik. Odmah su svedoku saop{tili da znaju da sve180

dok te{ko ìvi, da ima mnogo ~lanova porodice, da ne radi i da bi oni mogli da mu pomognu. Rekli su mu da znaju da mu treba ku}a i po wihovoj proceni 100.000 evra, a od svedoka su traìli da svedo~i u MKSJ protiv Slobodana Milo{evi}a. Svedok tvrdi da tada nije ni znao {ta je MKSJ, ali je odbio sve wihove ponude, sa obrazloèwem da ima svoju dràvu i da }e ona o wemu brinuti, a da mu wihova pomo} ne treba. Na kraju razgovora istraìteqi Tuìla{tva su traìli da svedok potpi{e zapisnik. Svedok je odbio da potpi{e, ali je traìo da se prevede na srpski ili albanski, da pro~ita {ta su istraìteqi Tuìla{tva napisali, pa da onda potpi{e, jer ovako i ne bi znao {ta je napisano. Istraìteqi Tuìla{tva su ga trinaest puta zvali na razgovor i ube|ivawe i nijednom nije potpisao zapisnik, jer nikad nisu hteli da prevedu na jedan od dva jezika koje svedok govori i razume. Svedok tvrdi da su razgovori sa istraìteqima Tuìla{tva u po~etku bili obavqani u nekoj ùtoj zgradi sa desne strane pre èlezni~ke stanice u Beogradu, a kasnije na Dediwu u ulici Jevrema Gruji}a. Za dolazak u Beograd istraìteqi Tuìla{tva su svedoku pla}ali dnevnice 60 ili 80 evra (ne se}a se ta~nog iznosa). Posledwi put kada je svedok razgovarao sa istraìteqima Tuìla{tva, rekao im je da zna svoj jezik albanski i da }e samo zapisnik na albanskom jeziku da potpi{e. Tada su istraìteqi Tuìla{tva naterali svedoka da potpi{e potvrdu da je primio taj novac za putne tro{kove. Traìli su da napi{e puno ime i prezime, a zatim da se potpi{e. Kada su svedoka pozvali ~etrnaesti put, svedok je odbio da do|e u Beograd na razgovor, ali su zato istraìteqi Tuìla{tva do{li kod svedoka u Ni{. Tada su razgovor obavili u jednoj sali u zgradi suda u Ni{u. Prilikom tog razgovora svedok je potpisao potvrdu za dnevnicu, jer su mu i tada dali neki novac, ali svedok se ne se}a koliko. Kada je svedok do{ao u Hag kao svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a, istraìteqi Tuìla{tva su mu dali sve navodno wegove izjave sa svedokovim potpisom, iako svedok odli~no zna i tvrdi da nikada nijednu izjavu nije potpisao. Svedok je to rekao i pokojnom Milo{evi}u: “Vidim da je na izjavama moj potpis, a znam da nisam potpisao”. Svedok je tada shvatio da su oni skenirali wegov potpis sa onih potvrda o putnim tro{kovima koje je potpisivao. Svedok tvrdi da su pritisci na wega nastavqeni i u Hagu, jer ga je danima jedna èna, koja je govorila srpski, ube|ivala da ne svedo~i. Otvoreno je svedoku govorila da ne svedo~i i da }e mu dati pare. Svedok tvrdi da je rekao da ne}e da laè za pare, a ona je onda po~ela da ga zastra{uje pretwama da je svedo~ewe opasno za svedoka, da }e mu ubiti decu, porodicu. Mada je svedok saop{tio da }e da svedo~i i da ne pristaje da laè, pa neka ubiju koga god ho}e, to ube|ivawe, nu|ewe para i pretwe ubistvom porodice trajalo je pet, {est dana. Nudila mu je i da se u Hagu vidi sa nekim Albancem, {to je svedok odbio, jer je od Albanaca pobegao sa svog ogwi{ta i da ne èli da ih vidi. U vreme kada je svedok radio u \akovici u wegovu kan181

celariju je do{ao Vilijam Voker i zamerio mu je {to nosi policijsku uniformu. Tada je Voker pitao svedoka da li zna da Srbija vi{e ne postoji, da treba da skine policijsku uniformu i zna~ku i da stavi ameri~ku zastavu. Tada je svedok vadio pi{toq na Vokera i psovao Klintona i od tada su po~ele wegove muke. Svedok navodi da su mu oca, koji je ro|en 1920. godine, optuìli da je silovao dve maloletne devojke. Svedok je na{ao te devojke i one su mu priznale da je to la`. Kidnapovali su mu tri brata, dva bratanca i sina. Svedok isti~e da je stalno dobijao poruke i pisma, pretili su mu da }e sve da mu pobiju, da }e ga zaklati, ako ne porekne sve {to je svedo~io. Svedok tvrdi da su sve wegove muke, sve pretwe i ucene od strane istraìteqa Tuìla{tva bile zbog toga {to je pristao da svedo~i, a oni su èleli da ga po svaku cenu spre~e da se pojavi pred MKSJ da bi za{titili izjavu Nika Peraja, biv{eg oficira Vojske Jugoslavije, koji je u svojoj izjavi izneo gomilu laì. O tome je svedok dao izjavu koja je 29. marta 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Ni{u pod IV Ov. br. 4436/07. 3. Todor Lazi} iz Zemuna: Svedok navodi da se prvi susret sa istraìteqima Tuìla{tva desio pre dve, tri godine (ne se}a se datuma), ali zna da je bilo u prole}e. Toga dana, negde oko podne, dva mla|a ~oveka pozvonila su na interfon wegove ku}e i kada se svedok javio traìli su da si|e. Svedok je pomislio da je u pitawu neko koga poznaje. Kada je si{ao video je dva wemu nepoznata mu{karca. Predstavili su se, ali svedok nije zapamtio imena. Se}a se da je jedan me{ao } i ~, pa pretpostavqa da je iz Bosne. Rekli su da su istraìteqi Tuìla{tva i da ho}e sa svedokom da razgovaraju. Svedok priznaje da je prili~no drsko odgovorio da nema o ~emu sa wima da razgovaramo jer je iz Hrvatske. Istraìteqi Tuìla{tva su pri~ali o upu}ivawu dobrovoqaca, o Crvenim beretkama i o raznim doga|ajima iz rata i svedok je zakqu~io da raspolaù sa mnogo podataka. Svedok tvrdi da im je ponovio da na tu temu ne}e sa wima da razgovara i da u Hagu samo ho}e da pomaè, ako moè, Slobodanu Milo{evi}u, Vojislavu [e{equ i Milanu Marti}u. Istraìteqi Tuìla{tva su i daqe insistirali, a uglavnom se obra}ao onaj {to je me{ao ~ i }. Taj istraìteq Tuìla{tva je u jednom trenutku svedoku rekao da bi bilo dobro da prihvati razgovor sa wima, pogotovo zato {to oni znaju da i svedok i wegova supruga nigde ne rade. Istraìteq Tuìla{tva je sasvim otvoreno rekao da su oni spremni da svedoku daju dobru nov~anu nagradu, ako pristane na saradwu sa wima. Svedok je istraìteqima Tuìla{tva rekao da im nisu dobre informacije, da i on i supruga rade, da dobro ìve i da ne dolazi u obzir nikakva saradwa sa wima. Nekoliko dana nakon ovog susreta svedoka su telefonom zvali istraìteqi Tuìla{tva. Javio se onaj za kojeg svedok pretpostavqa da je iz Bosne, zbog naglaska. Pitao je svedoka da li se predomislio i da li èli saradwu sa wima onako kako su mu predloìli kada su bili ispred svedokove 182

ku}e. Svedok je odbio i ponovio da sa wima nema o ~emu da razgovara. Posle ovog razgovora svedok je traìo listing razgovora u po{ti da bi utvrdio odakle su zvali, ali nije uspeo, jer je broj bio neidentifikovan. Svedoka su zvali jo{ jedanput nakon petnaestak dana. Opet su pitali svedoka da li se predomislio, a kada su ponovo ~uli odgovor da se nije predomislio posle toga ga vi{e nisu zvali. Svedok je ove radwe istraìteqa Tuìla{tva shvatio kao pritisak, a pogotovo ovu vrstu upornosti istraìteqa Tuìla{tva. Svedok nije davao nikakvu izjavu istraìteqima Tuìla{tva, a oni su mi nudili nov~anu naknadu da bi sara|ivao sa wima. O tome je svedok dao izjavu koja je 29. marta 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov. br. 4437/07. 4. Selimir Stojanovi} iz Loznice: Svedok tvrdi da je sa istraìteqima Tuìla{tva imao kontakt pre pet, {est meseci (ne se}a se ta~no datuma), tako {to su ga na{li na radnom mestu na èlezni~koj stanici u Brasini. Do{li su oko 11 sati automobilom beogradskih registarskih tablica (broja se ne se}a), zna da ih je bilo troje, a sa svedokom je razgovarao samo jedan mu{karac. On je svedoku rekao da je bio kod Janka Laki}a, da ih je na svedoka uputio Janko i da je Janko rekao da svedok pristaje da bude svedok Tuìla{tva. Svedoku je to bilo neverovatno po{to poznaje Janka i zato je pitao istraìteqe Tuìla{tva {ta traè od wega. Rekli su mu da bi trebalo da bude svedok za doga|aje u Zvorniku. Svedok ih je pitao {ta bi ta~no trebalo da svedo~i, a istraìteq Tuìla{tva je odgovorio da svedok dobro zna gde je bio, {ta je radio i {ta je ko radio, naglasiv{i lozni~ku dobrovoqa~ku jedinicu. Svedok je istraìtequ Tuìla{tva rekao da ne bi mogao da bude svedok Tuìla{tva i da gleda Vojislavu [e{equ u o~i, pogotovo {to je spreman da sve da za Srpstvo, a i davao je koliko je mogao. Po{to je svedok odbio da bude svedok Tuìla{tva, istraìteqi su seli u automobil, i ovaj istraìteq {to je sa svedokom razgovarao otvorio je prozor da se kao pozdravi sa svedokom i onda mu je rekao: moè{ ti i da ode{ odavde. Na pitawe svedoka {ta to zna~i istraìteq Tuìla{tva je rekao: to zna~i da moè{ dobiti pet paso{a i 100.000 evra, a mo`da i vi{e. Svedok vi{e ni{ta nije mogao da kaè, bio je zate~en i zami{qen, jer mu nije bilo jasno kako istraìteqi Tuìla{tva znaju da je wegova porodica peto~lana. Zapla{en posle ovog razgovora i ove posledwe izjave svedok je o tome razgovarao sa nekim prijateqima koji su poku{ali da ga umire da nema razloga da se pla{i, jer ipak mi ìvimo u svojoj Srbiji. O tome je svedok dao izjavu koja je 23. marta 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod II Ov. br. 5422/2007. 5. Radovan Nova~i} iz Loznice: Svedok je prvi kontakt imao sa istraìteqima Tuìla{tva pre tri godine. Poziv za razgovor doneli su mu iz SUP-a Loznica, a nakon toga ga je pozvao telefonom, neko od istraìteqa Tuìla{tva, i pitao da li ho}e da svedo~i. Tada mu nije re~eno na koje okolnosti. Svedok je odgovorio da pristaje, jer nema nameru da beì, a nema ni gde. Predloìli su mu da do|e u Beograd {to je svedok odbio, jer kao 183

invalid ne moè da dolazi wima na noge i predloìo im je da oni do|u u Loznicu. Dogovorili su se, a istraìteqi Tuìla{tva su se najavili dan ranije i u zakazano vreme do{li kod svedoka u stan. Razgovor je trajao dva dana. Prvi dan od deset do sedam uve~e, a drugi dan od deset do devet uve~e. Istraìteqi Tuìla{tva su svedoka ispitivali na okolnost nekog navodnog zlo~ina u Vo}inu o kojem svedok ni{ta nije znao, jer u vreme o kojem su ga ispitivali svedok uop{te nije bio u Vo}inu. U ovom razgovoru nisu pomiwali dr Vojislava [e{eqa. Ovaj razgovor, koliko ja svedoku poznato, nisu snimali, ali su kucali na lap topu. Svedoku nisu dali nikakav zapisnik sa ovog razgovora. Tada je svedok razgovarao sa istraìteqem Tuìla{tva koji se zvao Paolo. On je Italijan, a bila je i jedna Nemica, mlada devojka, ~ije ime svedok ne zna. Razgovoru je prisustvovala i jedna starija gospo|a koja je bila prevodilac. Slede}i put svedoka su ispitivali pro{le godine (2006. godine), ne se}a se ta~no datuma. Uglavnom, najavili su se mesec dana ranije. I drugi put je bio Paolo, dva prevodioca i gospo|a koju je svedok vi|ao na televiziji, za koju je svedok znao da je glavni tuìlac protiv [e{eqa. Ona je svedoka ispitivala od deset ujutru do osam sati uve~e. Tada je svedok bio u Beogradu. Poslali su vozilo po svedoka i vratili ga uve~e ku}i. Bio je u ulici Jevrema Gruji}a u nekoj rupi. Tamo su imali video bim, a svedok je video da imaju i kamere. Oba prevodioca su sve zapisivali na kompjuterima, a svedok nije primetio da li su vr{ili audio snimawe. Ovo je bilo mu~no ispitivawe, svedoku je svega bilo dosta, tako da nije siguran ni da li su mu ponudili da potpi{e zapisnik, ali je siguran da mu nisu dali nijedan primerak zapisnika. Svedok tvrdi da su wemu i wegovoj porodici nudili da odu negde u inostranstvo. Tada su zahtevali da svedok svedo~i protiv [e{eqa i to su jasno rekli. Svedok je odbio jer nema {ta da svedo~i protiv [e{eqa. Pitawa istraìteqa Tuìla{tva su se odnosila na to kako je svedok postao ~lan Srpske radikalne stranke i gde je bio u [e{eqevom obezbe|ewu. Svedok je zakqu~io da su istraìteqi Tuìla{tva imali sve te podatke. Imali su i neke fotografije koje su mu pokazivali. Svedok je mnogo toga zaboravio, pa su istraìteqi Tuìla{tva poku{avali da ga podsete. [to se ti~e rati{ta interesovawa istraìteqa Tuìla{tva su bila vezana za Vo}in i Zapadnu Slavoniju. Kada je svedok jasno saop{tio da nema {ta da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa ponudili su mu da bude za{ti}eni svedok, da svedok izabere zemqu gde }e smestiti wega i porodicu i gde }e biti obezbe|eni. Azil u nekoj drugoj zemqi nudili su svedoku i prilikom prvog razgovora. Drugi put kada su mu sve ovo nudili u zamenu da svedo~i protiv dr Vojislava [e{eqa, postavqali su i sugestivna pitawa, navodili na odgovore koji bi wima odgovarali, a ~esto su ponavqali da ga oni samo podse}aju na neke doga|aje, verovatno o~ekuju}i da }e svedok onako umoran i iscrpqen sve to samo potvr|ivati. 184

Posle onog prvog razgovora od pre tri godine svedok smatra da su ga pratili, jer je desetak dana ispred zgrade non-stop vi|ao policiju. To nije bilo uobi~ajeno ni pre, ni posle tog razgovora. Svedok smatra da je i to bila neka vrsta pritiska, bar je on to tako doìveo, kao {to je ose}ao strah kada su mu ponudili azil za wega i porodicu. Svedok je stalno sebi postavqao pitawe {ta se iza toga krije, jer wima ni{ta ne veruje, a najmawe da bi oni stvarno bili spremni da ga za{tite. Svedok je to zapravo doìveo kao opasnost i za wega i za wegovu porodicu, jer mu nije jasno za{to bi ga i od koga neko {titio. Bez obzira na to svedok je stalno ponavqao da ne èli biti svedok Tuìla{tva. Svedok je rekao da }e radije i}i u zatvor, nego svedo~iti. Svedok smatra da ako imaju za {ta da ga optuè neka to i u~ine, ali da na wegovo svedo~ewe ne ra~unaju. Istraìteqi Tuìla{tva su svedoka ube|ivali da svedo~i preko video-bima, ako ne èli da ide u Hag, pa su se svaka dva, tri sata vra}ali na tu temu, ra~unaju}i da }e svedok da popusti i pristane. Svedok isti~e i da su ga pro{le godine (2006. godine) tokom jo{ jednog razgovora sa wima ponovo ube|ivali da iz Beograda preko video bima svedo~i protiv [e{eqa, mada je i tada svedok rekao da to ne èli. Tada su istraìteqi Tuìla{tva rekli da }e oni wega svakako ispitivati, jer }e ga [e{eq predloìti za svedoka, tako da mu je svejedno i da moè biti i wihov svedok, jer }e svakako, kako su rekli, do}i kod wih. O tome je svedok dao izjavu koja je 23. marta 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod V Ov. br. 857/07. 6. Zoran Mijatovi} iz Beograda: U op{irnoj sudski overenoj izjavi svedok iznosi podatke o susretima sa istraìteqima Tuìla{tva koje je imao po dva osnova. Prvo kao dràvni slu`benik koji je od 2001. godine bio odre|en za saradwu sa istraìteqima Tuìla{tva i drugo, kao lice koje su istraìteqi Tuìla{tva poku{ali da primoraju da bude svedok Tuìla{tva. Svedok se prise}a da je tokom 1992. godine dobio od informatora, sjajan izve{taj u kome stoji da se za ve}inu qudi prave prve liste ratnih zlo~inaca, a tada jo{ MKSJ nije formiran. MKSJ je formiran 25. maja 1993. godine. Nakon 10-15 dana od dobijawa informacije svedok je dobio precizan izve{taj sa imenima qudi koji }e biti optuèni od strane Tuìla{tva pred MKSJ. Me|u imenima na listi bili su Arkan, [e{eq, Karayi} i Mladi}. Svedok taj dokument poseduje i ~uva ga. Svedok tvrdi da tek nakon formirawa MKSJ zna koliko je zna~ajna informacija koju je dobio 1992. godine. Svedok tvrdi da se wegova Slu`ba 1994. godine prvi put suo~ila sa ratnim zlo~inom. Te, 1994. godine stiù neke informacije o srpskim zlo~inima. Jedna od ozbiqnijih bila je informacija o zlo~inima “@utih osa”, i koliko se svedok se}a ta saznawa dobili su od Vojske Jugoslavije. Nakon toga Slu`ba po~iwe da se bavi bra}om Vu~kovi}. Repi} je uhap{en na Umci, a ovaj drugi u Nu{i}evoj ulici. Prvi put su tada videli da imaju kontakt 185

sa poreme}enim licima. Taj Repi} je, koga su uhapsili, pripadao je “@utim osama”. On je izvr{io najteà krivi~na dela, zna~i ratni zlo~in, i Slu`ba se prema wemu odnosila, ne kao Srbinu, ili Hrvatu ili Srpskoj radikalnoj stranci, ili Socijalisti~koj partiji Srbije, ve} kao prema izvr{iocu ratnog zlo~ina. Ustanovili su prilikom pretresa stana i na osnovu onoga {ta su na{li operativci, da se radi o alkoholi~aru i narkomanu. Iz iskaza, koji svedok ne moè da ponovi, on je to rekao i istraìteqima Tuìla{tva, to su monstrumi. On nije zlo~ine vr{io u normalnom stawu, on bi se napijao, verovatno i drogirao pre toga, ulazio u zatvor gde su bili civili za razmenu. Zna~i potpuno jedan lud ~ovek, lud, narkoman i alkoholi~ar. Svedok je tri dana 19, 20. i 21. jula 2002. godine davao izjavu istraìteqima Tuìla{tva. Rekao im je po se}awu, da dok je Slu`ba obra|ivala bra}u Vu~kovi}, da se na{la i neka ~lanska karta, da li je ona bila dobra ili nije svedok nije znao ni tada ni danas. Pola dana su utro{ili u neprekidnom insistirawu da svedok dovede u vezu Repi}a, Srpsku radikalnu stranku i [e{eqa. Istraìteqi Tuìla{tva su svedoka pritiskali ba{ kod te ~iwenice. Dosta toga svedok je objasnio istraìteqima, Stefanovi}u koji je bio Australijanac i Fultonu, koga je upoznao ranije. Prilikom razgovora sa ovom dvojicom istraìteqa prevodila je jedna devojka ~ijeg se imena svedok ne se}a. Istraìteqi Tuìla{tva su pitali “kako to da Srpska radikalna stranka nema veze sa tim zlo~inima”, i posle tri sata mu~ewa svedok se iznervirao i rekao im “slu{ajte, ho}ete vi sa mnom da razgovarate ozbiqno ili ne. Ja o [e{equ kao politi~aru, najgore mislim. To {to ja o wemu najgore mislim, to je moja privatna stvar. I rekao sam, molim vas, ja ne mogu da govorim neistinu, ne moète vi od mene sada o~ekivati da ja laèm”. Sa istraìteqima Tuìla{tva kada je razgovarao 2002. godine, svedok je rekao da o [e{equ ne misli dobro, nije nikada bio ~lan, niti simpatizer Srpske radikalne stranke, naprotiv, ali iz wega ne mogu da isteraju la`. Razgovor se vodio oko tri sata, sa~iwavali su zapisnik na koji je svedok ~esto imao primedbi i velikih problema oko ispravqawa. U zapisnik su unosili i ono {to svedok nije rekao, kao npr. da je Repi}a poslala Srpska radikalna stranka, pa je onda ispalo da ga je poslala da ~ini zlo~ine. Zbog toga je svedok morao da se vra}a i da kaè: “êkaj bre, ti Stepanovi}, koji si ti Srbin, koji ne zna dve re~i, mu~enik srpski”. Vra}ali su svedoka vi{e puta da kaè ono {to je prethodno rekao pod izgovorom da nisu dobro razumeli, na {ta je svedok odgovarao: “Ma nemoj, ne razume{, izbri{i ovo”. Svedok tvrdi da zavr{etkom Dejtona, 1996. godine prva stvar koja stiè u Beograd je ha{ka kancelarija. Istina, taj sporazum koji je bio napravqen, nije bio na nekim jakim temeqima, ali nije ni taj sporazum dozvoqavao da se Ha{ki tribunal pona{a kao da je, na primer, eks teritorija tada{we SRJ i da moè da radi {ta ho}e. Svedok tvrdi da su wihove radwe ipak 186

tada bile malo oro~ene, da to ne moè da se radi bez jugoslovenskih organa. Svedok tvrdi da istraìteqi Tuìla{tva nisu pokazivali nikakvu èqu da istraùjemo ratne zlo~ine i nisu pokazali èqu da sa dràvom budu partneri. Svedok je smatrao da se na taj na~in ne moè do}i u tada{wu SRJ, jer je ovo ozbiqna stvar, radi se o qudima, radi se o zlo~inima i mi smo kao dràva, zna~i i svedokova Slu`ba u Beogradskom centru, bili zainteresovani za otkrivawe ratnih zlo~ina. Svedok iznosi podatke o prvim aktivnostima istraìteqa Tuìla{tva. Karakteristi~no je da se preko nevladinog sektora ha{ka kancelarija predstavqa kao da postoji i radi, te da je Slu`ba ta koja treba wima da pomogne. Ubrzo je Slu`ba uvidela da se u ha{koj kancelariji pojavquju qudi koji dolaze i nude usluge. Saznaje se da se mnogi qudi bogate od tog momenta. Mnogi qudi su u to doba odnosili u ha{ku kancelariju razne dokumente, svedok ne zna koliko je to ko{talo, ali zna da postoje podaci ko su ti qudi. Te godine se otvara hrvatsko poslanstvo i Slu`ba tada otkriva da u funkciji Ha{kog tribunala, postoje lica u tom hrvatskom poslanstvu koja su na liniji pomo}i Ha{kom tribunalu. Ve} 1997. godinu Slu`ba se ozbiqno bavi ha{kom kancelarijom i poku{ava da ne{to uradi, jer Srbija nikad nije {titila ratne zlo~ine. Kada je Ha{ki tribunal saznao da je Slu`ba uhapsila Erdemovi}a i wegovog sabrata, zahtevao je wihovo izru~ewe, a Slu`ba je po zakonu uz potpis pravosudnih organa zatraìla podatke iz Bosne o tome koje i koliko zlo~ina su po~inili. Postoji i depe{a Sokolovi}a (savezni ministar policije) o tome koju je poslao u Bosnu. Svedok tvrdi da ne moè niko Srbiju da trpa tamo gde je trpa, zna~i to postoji, svedok to negde ima, to }e da na|e, ima fotokopije, zna~i Sokolovi} traì od Ministarstva Republike Srpske, kaè dajte nam. Zna~i, onoga momenta kada Slu`ba ima podatak nema tu pri~e, Slu`bu ne interesuje ni ko je ni {ta je. Slu`ba je Erdemovi}a izru~ila i svedok smatra da se Srbija prakti~no tada, sa Erdemovi}em, opredelila {ta je Srebrenica. Svedok tvrdi da je negde do te 1998. godine bio upu}en {ta to ha{ka kancelarija radi, oni to rade ispod ìta, oni imaju neke svoje na~ine rada, oni dràvne organe blefiraju. Za{to? Svedok tvrdi da to nije znao 1996. godine, ali krajem 1997. godine Slu`bi je jasno. Oni ne èle da kontaktiraju sa dràvnim organima, jer smatraju da smo svi slu`benici deo tog aparata. Kako on sa mnom da kontaktira kada mene taj Hag verovatno o~ekuje danas-sutra na nekoj stolici. I pokaza}e 2002. godina da to {to je svedok rekao nije bilo daleko od istine. Tek 1997. godine svedok tvrdi da Slu`ba vidi, jasno se vidi da se institucije dràve Srbije preska~u. Svedok tvrdi da se wegov susret sa Hagom, sa ha{kom kancelarijom, odvija 2001. godine, ali u potpuno promewenim uslovima. Te 2001. godine svedok se vra}a u Slu`bu u januaru, 26. januara 2001. godine i negde mo`da, posle jedno mesec i po dana ili mesec, svedoka i Gorana Petrovi}a (na~elnika DB), zove Du{ko Mihajlovi} (ministar policije) na neki sastanak, mo187

`da su bili i Luki} i Kneèvi}, ovi iz Javne bezbednosti, ne moè svedok da se seti, ali zna da je Mihajlovi} tada rekao, eto tu je ha{ka kancelarija ovde u Beogradu, oni su se sada vratili, jer su oti{li zbog bombardovawa i da treba da uspostavimo saradwu sa wom. Svedok je rekao Du{ku Mihajlovi}u, ministre bilo bi jako dobro da uspostavimo saradwu, ali da ta saradwa bude malo usmerena i na ono {to je na{a Srbija, ja ne mogu da uzmem Bosnu, to je suverenitet druge dràve, hajde da pre|emo na zlo~ine prema Srbima, do{lo je vreme. Mada su tokom prvog susreta predstavnici Ha{kog tribunala hteli da vr{qaju po kartotekama Slu`be, svedok isti~e da se suprotstavio tome, ali i da je slu`beno do{ao do podataka u pogledu predstavnika Ha{kog tribunala Dejana Mihova: on je dete diplomate, radio je u Ujediwenim nacijama i tamo su ga Amerikanci vrbovali. Svedok iznosi podatke i kako je obezbe|en materijal protiv [iptara koji su vr{ili ratne zlo~ine na Kosovu i Metohiji (Ta~i, Haradinaj i dr.) i da je predato 64 registra materijala Ha{kom tribunalu, a tu se nalazi i kaseta na kojoj je snimqen Pedi E{daun sa teroristima kako im savetuje da sakriju oru`je. Po{to je svedok upu}en u rad ha{ke kancelarije dobro mu je poznato i da je jedan ~ovek koji je bio na visokoj funkciji pozivan, isprepadan i da je onda oti{ao na razgovor sa istraìteqima Tuìla{tva. Svedok je i tada 2001. godine znao da su istraìteqi Tuìla{tva nekorektni u pitawima. Oni te pitaju levo-desno, qudi se ne sna|u ni za prevodioca, oni uzmu izjavu pa ti se posle toga ubijaj. O tome je svedok obavestio i upozorio ministra re~ima “{pijuni rade ovde kao ùti mravi”. Svedok se se}a, da kada je prvi put Vojislav [e{eq prozvan da je ratni zlo~inac, to je bilo davno, devedeset i neke godine, mada svedok nije fan Srpske radikalne stranke, ali pamti, on je na jednoj konferenciji Srpske radikalne stranke ili negde, javno izjavio da ide u taj Tribunal, da se dobrovoqno javqa, ali ga oni ne}e, ne daju mu vizu. Svedok tvrdi da je Slu`ba imala [e{eqa snimqenog, on je stvarno zvao holandsku ambasadu i rekao, pa daj zadrìte me, nemojte da se pla{ite. To je zaista istina. Mogao bih sad da zovem novinare i kaèm da je [e{eq rekao istinu. Ja sam ga ~uo da je rekao istinu. Zna~i, u to doba 2001. godine, kad smo mi razgovarali sa predstavnicima ha{ke kancelarije nismo pomiwali [e{eqa. Svedok navodi svoja zapaàwa da je 2002. godina bila ve} ozbiqna godina kada svedok Ha{ki tribunal ne ose}a tu, ali Ha{ki tribunal ose}a na jedan na~in koji je interesantan, a to mora da sa~uva za druga svedo~ewa, to je taj ~uveni svedok Tani}, koga je britanska obave{tajna slu`ba pripremila. Britanska obave{tajna slu`ba je kqu~na slu`ba koja prakti~no treba da priprema qude za Ha{ki tribunal. Godine 2002. britanska obave{tajna slu`ba je upravo logistika Ha{kog tribunala. Kao logistika qudi, ali vrlo opasna logistika. Svedok je uspeo da sazna tih godina, pa i onih zadwih godina, da svi ti qudi koji su u ha{koj kancelariji su tanki {to se ti~e istra`nih radwi, policijskih radwi i to je svedok rekao i Yefri Naj188

su da i on pojma nema, on je ina~e pani~ar bio itd. Svedok je utvrdio da preko Tani}a engleska slu`ba tipuje budu}e insajdere za Hag, dovode ih do Be~a gde se zavr{ava posao, i na svedoka su bacili oko. Svedok u izjavi detaqno opisuje trodnevni razgovor sa istraìteqima Tuìla{tva tokom jula 2002. godine. Po{to je dobro znao kako rade i ko su istraìteqi Tuìla{tva svedok je preko Slu`be organizovao tajno snimawe razgovora u svom stanu. Iznenadilo ga je {to su sve televizije, sve novine to jutro javqale, da je svedoka Savezna vlada oslobodila ~uvawa dràvne tajne, da }e biti svedok pred Ha{kim tribunalom. Tako su objavili. Svedoka je to naqutilo jer smatra da moè dràva da ga oslobodi obaveze ~uvawa dràvne tajne, ali treba da ga pusti da sam odre|uje svoj status, moè da bude i za{ti}eni svedok, ali ne moè dràva da ga blamira preko novina da qudi misle sva{ta. Svedok tvrdi da mu je tog jutra zazvonio telefon, jedva je ~ekao da mu se }erka porodi i samo {to nije pao u nesvest kada je ~uo da }e biti svedok. Revoltiran svedok je tog 19. jula 2002. godine pozvao Mihova, predstavnika ha{ke kancelarije i rekao mu, na {ta to li~i, evo ova dràva je prekr{ila pravila, ho}ete li vi sad iz ove dràve zbog nepo{tovawa suda nekog da terate u zatvor. To je flagrantno kr{ewe va{ih pravila Ha{kog tribunala. Svedok je upozorio Mihova da dobro pogleda u pravila, jer je i svedok imao i pravila i Statut, i dopune i sve, jer je to jednostavno profesionalno pratio, a i interesovalo ga je. To ga je interesovalo ne da bi se sakrio, nego da bi znao, jer zna i s kim ima posla. To se sve de{avalo neposredno pre nego {to su istraìteqi Tuìla{tva do{li u 10 sati ujutro u stan svedoka. Svedok je pristao da istraìteqi do|u ali je Mihovu saop{tio “vi ste, bre, yukele”. Svedok se prise}a “sva sre}a {to mi se }erka porodila u 9, oni dolaze u 10, dobio sam jo{ jedno mu{ko”. Svedok dolazak istraìteqa Tuìla{tva opisuje: “Dolaze tri, zna~i dolaze dva istraìteqa i prevodilac. Ovaj se zove Majkl Stepanovi}, a drugi je Fulton. Fultona znam od kada sam imao zvani~nu saradwu sa Hagom. Dolazio je u pratwi nekoga, to je jedan Irac prqavi, yukela po opredeqewu, zna{ kad se opredeli{ da bude{ yukela, takav je. To je ~ovek koji se ubacio u te na{e pravosudne intelektualne krugove, i{ao je po splavovima sa tuìocima, on je pla}ao, sve sam ja to znao jo{ 2001. godine i znao sam s kim imam posla. Zna~i, wega su doveli da tu bude kod mene i taj Australijanac. Rekao sam mu, lepo srpsko prezime kume, ali kad ti ne zna{ nijednu re~, terao sam ovu prevodioca da sve {to kaèm da se prevede, Marina se zvala taj prevodilac. Onda je on meni po~eo da pri~a malo srpski, rekoh, kume, {ta je, nemoj molim te vi{e srpski”. Mada su svedoku objasnili {ta }e da se radi svedok je dobro znao koncept rada istraìteqa Tuìla{tva. Taj koncept on opisuje: “Koncept je ovako, ti si ve} sada svedok i sada je pitawe gde }emo te zaka~iti kao svedoka, na dva, tri ili pet mesta. Ako se bude{ gicao vrlo lako prelazi{ u onu drugu stranu. Zna~i, pretwa da moè{ biti na optu`nici. Ja to znam da oni govore, ali ja imam to zadovoqstvo {to znam da ja na drugoj strani ne 189

mogu biti. Isto tako sigurno ni na ovoj, ja nemam svedo~ewe o ratnom zlo~inu, osim ono {to sam procesuirao ili da neko kaè ne, nije tako kako ti kaè{”. Posle vi{e~asovnog razgovora svedok je hteo da proveri {ta su istraìteqi Tuìla{tva zapisali. To opisuje na slede}i na~in : “Prvo sam pustio, zna{ ono dva sata pri~aju i ja onda se setim, kaèm, kume da mi i{~ita{ to {to sam ja rekao. Prevodi ova, ja kaèm Marina, ja nisam to rekao, je li ti to lo{e prevodi{? Pa kaè, Mijatovi}u, ja mu to nisam rekla. Zna~i ja tada vidim nisu to ~isti qudi. Marina trudi se bre, ovo je ozbiqna stvar. Kaè, Mijatovi}u, ~asnu re~ ti tvrdim. Par puta nam se, zna~i, dogodilo da kaè ~asna re~, ja to nisam rekla. Kaèm vodi ra~una, ja sam prvo tolerantan, drugo sam zajeban tip, usta}u i otera}u vas sve. Odoh ja u Skopqe, mene ne moè niko da zadrì. Ne postoji ~ovek koji je uticao na moje odluke. Mada to nije dobro, ali sam ja takav ~ovek, i reci im tako”. Svedok tvrdi da ga je slede}eg dana, 20. jula 2002. godine, ujutro telfonom pozvao Mihov, {ef ha{ke kancelarije, i rekao mu: “Mijatovi}u, slu~ajno je Yefri Najs ovde u Beogradu, a ja sam znao da nije slu~ajno. Ja sam bio àndar pa uvek znam kada on do|e ovde. Ne sad ovo kad pi{u novine, znam ja i kad ne pi{u. Kao slu~ajno on do{ao i kao Yefri je pro~itao zapisnik od prethodnog dana i stra{no bi èleo da me upozna. Kaèm ja neka do|e”. Svedok opisuje: “Dolazi Yefri Najs, ja sam ga tu ru`no opisao kako jeste, stvarno je kao kanarinac obu~en, pa je bio sa nekom devojkom koja mu je u obezbe|ewu. Ja sam rekao da imam predrasude prema qudima, koji imaju ènsko obezbe|ewe, pa sam govorio o Gadafiju. Dolazi on takav, to je neverovatno, zna~i to je ono {to ~oveka pobuni. Pazi, ako si normalan, zna~i digne ti dijafragmu. Prvo je u{ao u moj stan, zna~i ti si moj gost, nema veze {to si ti tuìlac. Zna~i mora{ da po{tuje{ ne{to”. Svedok precizno navodi {ta je rekao Yefri Najs u wegovom stanu 20. jula 2002. godine u 10,20 ili kasnije: “Kad mi to sve procenimo, a vi ste takvi i takvi, vi ovo i ono, mi to kad procenimo vi moète kao da se odlu~ite da do|ete sami da budete svedok. Ali kad mi procenimo, burazeru ne moè Bog da te spasi. Ima na silu, kaè, da vas dovu~emo”. Nastavak razgovora svedok opisuje: “Kaèm, {ta si ti rekao? Kaèm prevodiocu daj ti meni jo{ jedanput neka on to ponovi. Onda sam blago rekao da je to prvo nevaspitano, to {to on meni kaè, da je to neuqudno, da ja, da li }u biti svedok ili ne}u biti svedok, to }emo tek da odlu~imo kaèm, gospodine Najs, kada zavr{imo razgovor. Ne dozvoqavam takav odnos u ro|enom stanu. Ja dobro znam {ta je svedok, ja znam kada se mogu na}i u ulozi svedoka, pogotovo kada su u pitawu ratni zlo~ini. Ali, qudski ne mogu da dozvolim da vi meni pretite, ja to ne 190

dozvoqavam. Ja sam prek ~ovek. A onda sam rekao, bilo bi mnogo pametnije, ja pratim proces Milo{evi}a i nisam Milo{evi}ev istomi{qenik, nikako, iako je on socijalista, nisam. Nisam ni protivnik, pratim {ta se radi u Hagu. Ono {to vi radite u Hagu je cirkus. Milo{evi} moè da radi, on je okrivqen, moè da radi {ta ho}e, ali vi to {to radite gospodine Najs je bezobrazluk. Kako, kaè, bezobrazluk, {ta, dajte primer. Ja sam wemu davao primere {ta on kao tuìlac tamo radi i {ta to nije dobro. I rekao sam, vi najverovatnije, bez obzira koja je razlika u pravnim sistemima, vi verovatno neke stvari ne znate. Ne moète mi se vaditi na anglosaksonski sistem. I onda sam rekao, vi od Ha{kog tribunala pravite kafanicu, sudnicu, ludnicu. On se ~ovek izbezumio. Ja to nisam video. Pri~aju mi ovi posle toga, on je bio crven kao rak. Za{to? Prvo, nije o~ekivao takvu reakciju, to pod jedan. Pod dva, ja to radim pred wegovim ~inovnicima. Jedan Yefri Najs, koji ko zna {ta je radio, to }u posle da ~ujem, sedi ~ovek u bermudama i ...”. Svedok navodi da je bila napeta atmosfera i da mu je Najs jo{ jedanput rekao, ali upotrebio je re~i, “vi moète biti transferisani”. Najs je ipak rekao eto ostaju tu kolege, da je on to ocenio kao odli~no svedo~ewe, vi moète svedo~iti, ali }ete uìvati potpunu na{u za{titu. Svedok je odgovorio: “Meni ne treba ni za{tita moje zemqe. Od vas ni{ta. Ne traìm ni od moje dràve”. Povodom obezbe|ewa zapisnika o uzimawu izjave svedok navodi {ta su mu rekli istraìteqi Tuìla{tva: “Za to svedo~ewe dobi}ete zapisnik, to je {to jo{ treba da se doteruje, sav taj zapisnik mi kao odemo u Hag, onda jedno mesec-dva dana }e trebati to da se sredi. Kad mi to sredimo mi }emo vama da po{aqemo zapisnik nazad. Mi }emo to sve da obradimo, pa }emo onda vama da po{aqemo, pa }ete onda vi da vidite {ta nije u redu, pa }emo onda mi da vratimo i kad usaglasimo sve to onda }ete vi da potpi{ete, kada vi potpi{ete onda }ete vi da do|ete kod nas u Hag i onda }emo mi da sednemo i da po tim nekim pravilima, te tabulatore da odra|ujemo po svim tim stvarima. Mi vama obezbe|ujemo gde ho}ete, za{titu bilo kakvu, novac, to nije u pitawu. To nije nikakav problem”. Istraìteqi Tuìla{tva su se interesovali i za [e{eqa i to svedok opisuje na slede}i na~in: “Koliko je [e{eq imao dobrovoqaca, koliko u Beogradu. Kaèm, qudi ne znam ja to, nisam ja sedeo u {tabu [e{eqevom, da bi znao koliko je [e{eq dobrovoqaca imao. Nisam se bavio dobrovoqcima. Nije u domenu rada, kada je rat bio, problem Slu`be dràvne bezbednosti da vidimo ko angaùje dobrovoqce. Jedino {to je tada bilo javno deklarisano da ima neko dobrovoqce, imao je [e{eq i pre mnogo toga imao je Vuk Dra{kovi}. I kaèm wima, pri~ajte vi tamo sa [e{eqem {ta su radili dobrovoqci, nemojte mene da pitate, ali prethodno morate da odete kod Vuka Dra{kovi191

}a. E, pa wegove dobrovoqce smo mi radili kao slu`ba, ne kad su oti{li, nego pre nego {to su oti{li na rati{te, znali sve bitange bile, sve lopine. Znali smo i gde se pripremaju itd. To je bio olo{ koji je krenuo i nazvao sebe dobrovoqcima, to sam ja rekao wima. Molim vas, zna~i neka vam objasni Vuk Dra{kovi}, nemojte ja vama da obja{wavam. Pa za{to? Kaèm zato {to znamo da su se obu~avali na Adi ciganliji i jo{ nekom streli{tu, ne znam kojem, video sam imali su oru`je, to je bilo nezakonito, mi smo spremili informaciju i pripremali se za hap{ewe. Dok smo se pripremali za hap{ewe oni su oti{li tamo i pola je poginulo, a pola pobeglo. To nisu bili heroji, znamo koje je to dru{tvo bilo”. Istraìteqi Tuìla{tva su insistirali da svedok na bilo koji na~in poveè ili optuì Vojislava [e{eqa. Povodom toga svedok tvrdi da je istraìteqima Tuìla{tva rekao: “Nismo imali informacije da [e{eq priprema qude koji }e biti izvr{ioci ratnih zlo~ina. Da smo imali neku informaciju mi bi digli i [e{eqa, nemojte da pri~ate. Imali smo mi, rekoh, sa wim jednu nezgodnu situaciju koju smo mislili da razre{imo, ali nema veze sa zlo~inima. Ali, to nije bilo. Zna~i, osnova kod ove pri~e je bila da veèm [e{eqa, jer to je bilo neophodno. Da sam vezao [e{eqa za ubistva, nalog, podstrekavawe, pod wegovim uticajem, samo jedna re~ je falila, zna~i falila je jedna re~, da slaèm. Zna~i jedna re~ da slaèm i da obezbedim i za{titu i novac itd. Neko mo`da ho}e, ja ne}u? Izbor zemqe za mene i porodicu je bio samo stvar dogovora gde }u, {ta }u i kako }u. Zna~i oni obezbe|uju za{titu i meni i porodici u zemqi koju izaberemo”. Svedok tvrdi da je posledweg dana razgovora, 21. jula 2002. godine, ponovo do{lo do nesporazuma sa istraìteqima Tuìla{tva povodom zapisnika. Svedok je traìo odgovor na pitawe kada }e zapisnik, kao sjajni dokument, da mu po{aqu. Odgovorili su da }e trebati jedno mesec dana i da }e svedok biti obave{ten, ali da je “jako va`no da se vi pojavite kao svedok, vi ne morate da se brinete, sve smo mi to obezbedili, ako ose}ate da je neka ugroènost vi to moète da kaète, ako ne, ima ovde novca, vi o tim stvarima nemojte da brinete. Zna~i, va{a za{tita, ne morate da se pojavqujete ni ono za{ti}eno, ne}ete biti pozivani, zatvorena }e biti sednica”. Svedok je istraìteqima Tuìla{tva skrenuo pa`wu i tvrdi da je taj deo razgovora tekao: “Meni ne trebaju zatvorene sednice. Ja sam u najboqoj varijanti ovo rekao, ja od toga ne beìm i moje poimawe pravde i va{e je verovatno razli~ito, mi smo razli~iti qudi, razli~ito vaspitani. Ja znam da vi ovo ho}ete da koristite protiv Slobodana Milo{evi}a. Kaù da. To je ~isto. Ja li~no ne vidim {ta je tu protiv wega, ali to je moj problem i ja ne ulazim u to {ta vi razmi{qate. Ali ima jedna va`na stvar, koju ja sada vama moram da kaèm da to ra{~istimo danas. Ja smatram da svako ima pravo na odbranu, svako ima pravo na svedoka itd. 192

Vi morate da znate, danas-sutra moè gospodin Milo{evi} jako nerado da me pozove da mu budem svedok, jer sa mnom ima ru`nu uspomenu i ja to razumem. Ali, kad je koà u pitawu nema tu da li je dobra ili ru`na uspomena, gospodin Milo{evi} moè da se opredeli kad sve to pro~ita, jer koliko ja znam, morate i wemu da date zapisnik i on moè da se opredeli da me uzme za svedoka. I ja }u se gospodine, vrlo rado odazvati da mu svedo~im u onom delu ovoga {to sam ovde rekao. Zna~i, i vama i wima. Kaè, znate to ne moè tako. Kaèm ja, to vi kaète ne moè, vi moète da odlu~ite, ja sam ~uo {ta je rekao Yefri Najs, ali vi morate da ra~unate na moj stav. Ja to tako vidim. Ja nisam kapetan Dragan, kreten koji ode pa zove Frenkija iz hotela, pa onda moète da mu name{tate {ta ho}ete. Ja nisam budala, ja s vama otvoreno razgovaram i vama kaèm {ta }u ja da uradim. Istina nerado, ali ima pravo Milo{evi} na odbranu. Pa znate, to ne bi bilo zgodno. Istraìteqi su ponudili dogovor da samo budem wihov svedok. Kaèm, ne moè. Pa znate, ra~unajte na sve uslove i ono {to sam rekao. Ma kaèm, ne moè, zna~i ne moète sa mnom tako da razgovarate. Ja tako ne prihvatam razgovor. Ovo {to sam ja vama rekao vi mene moète posle ovoga, ako smatrate da je to golema stvar za Ha{ki tribunal, sad odmah da vodite i javno }u ja da svedo~im. Rekao sam, samo mi smeta da me sad svi kad me vide kaù, evo ga, Mijatovi} je svedo~io i to sve. Zna~i, sve ovo {to sam ja vama rekao ja mogu javno da kaèm. Istraìteqi me upozoravaju razmislite vi o svemu. Kaèm {ta. Pa razmislite, pa kao tu je Mihov, pa se javite ha{koj kancelariji ako se predomislite. Ja kaèm, e nemoj da gubite vreme sa mnom. Nema {ta da se predomi{qam. Ne, javite se vi kancelariji pa }emo mi to sve da sredimo”. Svedok navodi podatke o pritiscima koji su vr{eni prema ostalim dràvnim slu`benicima i posebno detaq, da je advokat jednog slu`benika sedeo ispred vrata prostorije u kojoj je dràvni slu`benik razgovarao sa istraìteqima Tuìla{tva, zato {to je taj bio posebno selektovan kao izvor informacija. Svedok navodi da su postojale 24 kaseta tajno snimqenog materijala razgovora po deset ~asova dnevno tokom wegovog ragovora sa istraìteqima Tuìla{tva u wegovom stanu. Taj materijal vi{e ne postoji u Slu`bi. Svedok navodi pojedine detaqe kako ostali materijali nestaju iz Slu`be. Svedok navodi da mu nije dostavqen zapisnik, ali i da je video na su|ewu Milo{evi}u da i qudi koji dolaze da svedo~e imaju problem sa Yefri Najsom ili drugima, da su nekorektni zapisnici, da se uzimaju kasnije, da su qudi u situaciji da kaù, pa ~ekaj nisam ba{ tako rekao, a da Najs to ve{to koristi. Svedok se upla{io da ne zavr{i u Hagu. Po~eo je da insistira da mu se dostavi zapisnik. Poslao je i pisma, a navodno nije se sloìo Yefri Najs. Svedok navodi da wegova kwiga “Opelo za dràvnu tajnu” izme|u ostalog predstavqa i revolt zbog postupawa istraìteqa Tuìla{tva prema 193

wemu, jer su hteli da pritiscima i raznim ucenama ostvare svoj ciq u pridobijawu svedoka za la`no svedo~ewe. Svedok to opisuje re~ima: “Da me pridobiju kao svedoka za bilo koju cenu, dakle samo je bilo pitawe na {ta }u ja pristati. Samo da kaète milion, dva, ili ne znam {ta, ili vi{e ili mawe, nema veze, i da odaberem zemqu u kojoj bi èlelo da ìvim sa svojom familijom”. Svedok navodi da i danas strepi, da ni danas nije siguran da }e Ha{ki tribunal da ga odvede ili ne}e, nije siguran da li }e neko od wih da proceni u nekom procesu. O tome je svedok dao izjavu koja je 12. aprila 2007. godine overena u Tre}em op{tinskom sudu u Beogradu pod I Ov. br. 2858/2007. 7. Milan Luki} iz Vi{egrada: Ovaj svedok je svojim advokatima 7. jula 2006. godine u Pritvorskoj jedinici u [eveningenu dao izjavu u kojoj opisuje kojim se sve sredstvima sluì Tuìla{tvo prilikom obezbe|ewa svedoka. Prenose se delovi te izjave: “Dana izme|u 1-5. septembra 2005. godine u pritvoru u Argentini obave{ten sam od komandira da imam posetu od osobqa iz Ambasade. Nije mi re~eno iz koje Ambasade samo mi je re~eno za 10 minuta da budem spreman da se obujem, presvu~em. Prilikom prolaska kroz hodnik u pritvoru bili su raspore|eni uniformisana lica u crnim uniformama wih oko dvadesetak sa oru`jem na gotovs. Kada su me doveli u prostoriju za posete (4×4 veli~ina prostorije), tamo su me ve} ~ekale tri osobe u crnim uniformama i jedno lice u civilu. Kada sam seo, nakon deset minuta, na vratima kancelarije pojavio se ~ovek po imenu Dragomir Andan u pratwi uniformisanih lica. Prilikom na{ih razgovora po~eo mi se pravdati i kunuti u decu da nije on u~estvovao u ubistvu moga brata 2004. godine, iako ga ja nisam ni{ta pitao o tome tada i rekao sam mu da }emo tu pri~u ostaviti za drugi put nego da kaè {ta ima. Po~eo je da me ube|uje i da se pravi da je moj prijateq i da ima savet za mene, ali da niko ne sme da zna. Da bih spasio glavu jedino re{ewe mi je da svedo~im protiv Mom~ila Kraji{nika, Vojislava [e{eqa, ako mislim da me ne prebace u zatvor u Sarajevo, a zatim u Zenicu. Kada sam mu rekao da je wemu dobro poznato da ja te qude ne poznajem nego sa televizije i nemam {ta da svedo~im protiv wih niti o dobru niti o zlu, on je meni na to pitawe odgovorio da on zna to, ali da èle iz Tuìla{tva tj. Haga. Nakon provedenih sat vremena sa wim i pri~e da je to wegov posao da {titi Srbe, ma gde bili da je on veliki patriota i da razmislim o ovome {to smo pri~ali pa ako nemam ni{ta protiv on bi i sutra do{ao do mene na sat vremena. Kada sam rekao moè da do|e nema problema, ali to {to se ti~e {ta }u pri~ati na sudu u Hagu, da se to wega ne ti~e to je moja stvar, ali da zna da nema tih para i te sile da bih ja svedo~io protiv nekoga, a pogotovo lagao na nekoga. Nakon wegovog odlaska za pet minuta se pojavi ~ovek sa prevodiocem iz Tuìla{tva iz Haga. Na moje pitawe da li ste zajed194

no, odgovorio mi je da nisu zajedno do{li. Kada sam tuìocu rekao da je ~ovek po imenu Dragomir Andan najve}i zlo~inac i da je on po~inio najve}e zlo~ine u Bosni i Hercegovini, a sada glumi demokratu i da bi dobro bilo ako ima pravde da ga vode u Hag, da mu sude. Rekao sam da je najve}i olo{, laòv i kriminalac. Objasnio sam ~oveku iz Tuìla{tva da ako je do{ao u vezi, da bih lagao na qude i svedo~io la`no, da su do{li na pogre{nu adresu. Rekli su mi, taj ~ovek iz Tuìla{tva da je on samo do{ao da me vidi i da donese neke papire u vezi mene u sud Argentine. I rekao mi je da }e i sutra navratiti ako bude imao vremena. Pitao me u vezi kako sam stigao, da li ima neko od poznanika sa ha{ke potjernice, nudili mi novac za informaciju. Rekao sam da ne mogu, niti èlim re}i kako sam do{ao, a nikoga ne znam ni gde, ni {ta ko radi, gde se skriva. Da bi trebao sa Dragomirom Andanom popri~ati on zna, on je svemogu}. Sve za novac radi. Sutradan me ponovo posetio Dragomir Andan i raspitivao se za Luki} Sredoja gde je, da li znam, nudio mi 50.000 DM konvertibilnih bosanskih. Rekao sam mu da on nema para tih ni da moè meni da plati da bih nekoga izdao i prodao. Da ja nisam on, koji ubija za novac i prodaje qude. Da je olo{ i da }e Bog da ga kazni, pitawe je dana. Rekao sam mu, kad budem sa tim qudima ikada, ispri~a}u im da si dolazio da mi nudi{, da laèm na qude i svedo~im protiv wih. Rekao sam mu da je ~ovek zvani sneg, pitawe je dana kada }e da se otopi. Nudio mi je aparat da se slikamo, rekao sam mu da sa olo{om nikada se ne bih slikao i oterao sam ga pre vremena za posete. Sutradan, 6. septembra 2005. godine izveden sam pred sud Argentine da dam izjavu, u vezi dokumenata koje sam imao kada sam uhap{en (la`ni paso{ na drugo ime). Rekao sam sudiji da je ~ovek po imenu Dragomir Andan, direktor policije Republike Srpske dolazio i pretio ako ne budem lagao na neke qude tj, ako na sudu u Hagu ne budem pristao da svedo~im protiv wih bi}u preba~en u Sarajevo i da }u pro}i kao i moj pokojni brat. Sudija je odmah napravio izve{taj i proverio ko je taj dan dao dozvolu za posetu. Rekao je da ~ovek po imenu Dragomir Andan nije dobio dozvolu za posetu, da je ilegalno u{ao u pritvor i da }e sprovesti istragu. Nakon 15 dana pozvan sam u Sud da dam izjavu u vezi ilegalne osobe tj. pretwi u pritvoru za vreme posete od Dragomira Andana. Ispri~ao sam samo istinu i ni{ta vi{e. Nakon jedan do dva meseca smewen je i preme{ten iz pritvora upravnik i komandant modula (paviqona), gde sam bio sme{ten i na osnovu povrede moje bezbednosti koje su ozbiqne, povodom dolaska Dragomira Andana iz Srpske Republike Sud je donio odluku da ne mogu biti izru~en Bosni i Hercegovini da mi se tamo sudi. Ovu izjavu dajem bez prisile i bilo kakve materijalne koristi. Kao ~ovek kome je dosadilo slu{aju}i i gledaju}i laì, od pojedinih svedoka laòva, prevaranata i bezbo`nika koji se ne pla{e Boga, niti imaju ~asti i po{tewa, ne biraju}i na~ina da do|u do svoga ciqa na tu|oj nesre}i zasno195

vanoj na laìma. Veruju}i u ovaj Sud, nikada mi ne}e biti jasno, kako dopu{taju da pojedini tuìoci u~estvuju u montirawu i prqavim radwama, kako la`nih svedoka tako wihovih advokata”. Vaqa imati u vidu da je 5. aprila 2007. godine Pretresno ve}e donelo odluku o prosle|ivawu predmeta Milana i Sredoja Luku}a Bosni i Hercegovini. Dakle, Milan Luku} je istraìteqima Tuìla{tva bio interesantan kao potencijalni svedok Tuìla{tva, pod uslovom da prihvati da la`no svedo~i protiv Kraji{nika i [e{eqa, a po{to to nije prihvatio isporu~i}e se Bosni i Hercegovini, kao {to mu je najavqeno tokom pritvora u Argentini. Dakle, nema govora o nekoj strategiji MKSJ u pogledu primene pravila 11 bis. On je uhap{en u Argentini 8. avgusta 2005. godine, a po~etkom septembra 2005. godine je imao ilegalnu posetu u pritvoru, {to je utvrdio i sud u Argentini. U [eveningen je preba~en 21. februara 2006. godine i tu dràn o~igledno sa namerom da pristane da bude la`ni svedok, a ako ne pristane onda }e biti isporu~en Bosni i Hercegovini, kako mu je i najavqeno od strane Dragomira Andana u Argentini. Prosle|ivawe predmeta MKSJ Bosni i Hercegovini je po~elo jo{ septembra 2005. godine, dok je Milan Luki} bio u Argentini. Dobro se zna kakav je sud u Bosni i Hercegovini i {ta za Srbe zna~i zatvor Zenica. To je sankcija za Milana Luki}a koji nije pristao da bude la`ni svedok. 8. Rade ûbrilo iz Beograda: Svedok isti~e da su istraìteqi Tuìla{tva poku{avali sa wim da ostvare kontakt preko organizacije Veritas u Beogradu, tako {to su dva, ili tri puta ostavqali poruke da im se javi. Svedok nije hteo da im se javqa. Svedoka su zvali ponovo i kada je to bilo tre}i ili ~etvrti put, ne se}a se ta~no, ali zna da je bilo krajem februara 2007. godine, Savo [trbac ga je o tome obavestio i svedok je oti{ao na razgovor. Svedoka su na ulazu u kancelariju Ha{kog tribunala u Beogradu, na Dediwu, u ulici Jevrema Gruji}a broj 11, sa~ekali jedan naoruàni policajac, prevodilac – èna i dva istraìteqa, koji su se predstavili kao istra`ne sudije. Jedan je rekao ime, a drugi se nije ni predstavio. Razgovor je obavqen u nekoj sobici, dva sa dva, vaqda radi efekta da se svedok zapla{i. Predvi|eno je bilo da razgovor traje sat vremena, da svedok govori, a svedok je govorio samo {est minuta, nakon ~ega su ga izbacili napoqe. Svedok tvrdi da je razgovor zapo~eo vrlo neprijatno. Nije bilo nekog finog ozbiqnog razgovora, nego je taj gospodin koji se predstavio, istraìteq Tuìla{tva, po{to je ispred sebe stavio lap top, a ovaj drugi uzeo da pi{e, odmah krenuo, onako od jutra, kao vi Srbi iz Krajine do{li ste u Srbiju na poziv Slobodana Milo{evi}a. To je bio wihov uvodni govor. Svedok navodi da je odmah shvatio da to ne}e i}i onako kako je o~ekivao, ve} da }e to biti jedan bezobrazluk. Po{to je zakqu~io s kim ima posla svedok je malo u {ali odgovorio da Milo{evi} ne zove na slavu, ali da ~etiristo hiqada Srba ne moè da do|e, jer bi to bilo puno. 196

Istraìteqi Tuìla{tva su svedoku rekli da imaju podatke, da su tamo u Krajinu dolazili ovi – oni, izme|u ostalog spomenuo je i Vojislav [e{eqa, i Arkana i mnoge druge qude. Svedok navodi da je to potvrdio, ali i poku{ao da objasni ne da bi tamo radili to {to istraìteqi Tuìla{tva misle – neke zlo~ine, nego su dolazili da nam pomognu, da savetuju, da daju sugestije i da je to bio ciq dolazaka. Svedok im je posebno istakao da je [e{eq dolazio da pomogne. Istraìteq Tuìla{tva je rekao svedoku da oni imaju druge podatke, da to nije tako, i da bi trebalo da svedok na neki na~in po~ne da se normalno pona{a, odnosno da pri~a onako kako oni wega navode. Istraìteqi Tuìla{tva su od svedoka o~ekivali da }e da govori kako su u Srbiju do{li na poziv Slobodana Milo{evi}a i kako su iz Srbije dolazili u Krajinu da bi Srbe digli na pobunu. Po{to je istraìteq Tuìla{tva primetio da sa svedokom ne moè da razgovara na na~in kako je planirao pre{ao je na drugu temu, odnosno poku{ao je da se postigne dogovor sa svedokom kako bi to wegovo svedo~ewe trebalo da izgleda kada svedok do|e u Hag. To je zbunilo svedoka i zato je istraìteqa pitao: “A ko kaè da }u ja do}i u Hag?” Istraìteq Tuìla{tva je nastavio sa ube|ivawem da bi bilo logi~no da svedok do|e i da svedo~i pred sudom, direktno, i onda sve detaqe ispri~a, da }e se o svemu dogovoriti. Svedok isti~e da iako mu istraìteq Tuìla{tva nije rekao konkretno o ~emu }e se oni dogovoriti, svedoku je bilo jasno da oni nameravaju da mu ponude neku konkretnu nagodbu da bi on svedo~io u korist Ha{kog tribunala, a protiv Srba koji se tamo nalaze. Svedok tvrdi da je i to odbio i rekao da moè da im ispri~a, ako ih interesuje ovde u Beogradu, ali onako kako je bilo, odnosno kako svedok zna da je bilo, a ne onako kako oni od wega zahtevaju. Svedok je od istraìteqa Tuìla{tva traìo da mu se zapisnik prevede na srpski, da se potpi{e i overi pe~atom. Istraìteq mu je odgovorio da oni to u praksi ne rade, da nemaju praksu da daju zapisnik o svedo~ewu, mada svedoku nije bilo jasno kako je to mogu}e da svedok ne moè da dobije zapisnik. Zato ih je svedok upozorio da to onda zna~i da oni mogu manipulisati sa wegovom izjavom, sutra mogu da pri~aju {ta god ho}e, mogu prepisivati kako èle, samo zato {to svedok nema uvid u tu pri~u, a zna da su ga snimili dok je tu govorio i {ta je govorio. Po{to su istraìteqi Tuìla{tva zakqu~ili da svedok ne}e da sara|uje sa wima, onda su ga jednostavno izbacili napoqe i ni{ta mu nisu dali. O tome je svedok dao izjavu koja je 16. aprila 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov. br. 5179/07. 9. Milojko Lazi} iz Pecke, op{tina Ose~ina: Svedok se ne se}a ta~nog datuma kada je prvi put pozvan od strane istraìteqa Tuìla{tva, ali je to bilo otprilike krajem 2002. godine ili po~etkom 2003. godine. To su bili telefonski kontakti, a svedok i nije znao sa kim razgovara, jer su se oni predstavqali kao istraìteqi Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Ju197

goslaviju. Govorili su i neka imena koja svedok nije zapamtio, ali se se}a da su se uvek javqala neka lica sa srpskim imenima i prezimenima. Svedok pretpostavqa da su to bili prevodioci. Po{to se ta prezimena uglavnom nisu zavr{avala na “i}”, svedok je sam pretpostavqao da su mo`da sa prostora biv{e Jugoslavije i da su prikupqali neke podatke vezane za te prostore. Svedok isti~e da su ga uglavnom zvali na ku}ni telefon i ostavqali poruke kod wegove ène, da }e ponovo da zovu i da im ona kaè kada o~ekuje da }e svedok biti kod ku}e. Po{to su ti pozivi bili u~estali i svedok je po~eo da se javqa na telefon, ali se predstavqao da je brat Milojka Lazi}a, da bi utvrdio {ta oni u stvari traè. Svedok je uzimao i listing iz po{te i video je da su u pitawu wemu nepoznati brojevi sa 011 iz Beograda i sa nekih mobilnih telefona. Kada se svedok kona~no predstavio da on, Milojko Lazi}, sa wima razgovara oni su mu rekli da bi trebalo da porazgovaraju i da se sastanu, jer je to u interesu svedoka. Mada je svedok odbio da se sastane sa wima, oni su ga i daqe zvali, a u narednim razgovorima su mu nagla{avali da oni znaju da je bio na rati{tima u Vukovaru, Zvorniku i da bi mogli da se dogovore. Istraìteqi Tuìla{tva su jasno stavili do znawa svedoku da oni navodno znaju da je na tim rati{tima bilo mnogo ratnih zlo~ina i da mogu svedoku da pomognu, pod uslovom da bude wihov svedok. Svedok nije izvr{io nijedan ratni zlo~in i nije imao razloga da se pla{i. Svedok posebno tvrdi da znaju}i kakve akcije vodi Ha{ki tribunal, ipak se upla{io da istraìteqi Tuìla{tva mogu sva{ta da urade, {to su mu u posledwem razgovoru i otvoreno rekli, da i wega mogu da optuè ako ne pristane da sara|uje sa wima. Svedok je uporno odbijao da se sastane sa istraìteqima Tuìla{tva u strahu da pri kontaktu mogu da ga uhapse. Svedok je daqe kontakte izbegavao, ~ak je i promenio mesto boravka. Svedok tvrdi da su svi ovi telefonski razgovori u su{tini predstavqali pritisak na wega i ko zna {ta bi od wega sve traìli da je stupio u kontakt sa wima. Istraìteqi Tuìla{tva su i daqe bili uporni i stalno zvali telefonom, ali se svedok vi{e nije javqao. Svedok isti~e da je po nekoliko dana odlazio od ku}e, tako da ne bi mogli da ga na|u. Wihova upornost je bila tolika da su svedoka posledwi put zvali i 2005. godine. O tome je svedok dao izjavu koja je 17. aprila 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod II Ov. br. 6837/2007. 10. Krsto Jak{i} iz Zvornika: Svedok je dva puta imao kontakt sa istraìteqima Tuìla{tva. Prvi put je imao kontakte 1998. godine u hotelu “Drina” u Zvorniku. Tada su istraìteqi Tuìla{tva poslali poziv preko na{e policije. Policijac je do{ao kod svedoka ku}i, uru~io poziv u kojem je stajalo da mora da se odazove istraìteqima Tuìla{tva koji su imali kancelariju u hotelu “Drina”. Svedok se po pozivu odazvao i tada su razgovarali o ratnim zlo~inima Nasera Ori}a, jer je svedok u po~etku, tokom ratnih zbivawa, radio kao inspektor u policiji, a sticajem okolnosti 198

je i wegov brat poginuo na Kamenici, gore u jednom selu, u napadu kojim je komandovao Naser Ori}. Svedok je kao inspetkor policije bio prisutan prilikom iskopavawa, tih na{ih boraca koji su bili zakopani gore u Brodarskom brdu, me|u kojima je bio i wegov brat. Tada je svedok dao izjavu i prihvatio da svedo~i protiv Nasera Ori}a u Hagu, ali ga nisu pozivali kad je bilo svedo~ewe. Istraìteqi Tuìla{tva su se raspitivali o ratnim zbivawima na podru~ju zvorni~ke op{tine i tada su se interesovali za gospodina Branu Gruji}a, {ta je radio u toku rata, na kojim radnim mestima, da li je u~estvovao u borbenim dejstvima. Svedok isti~e da je istraìteqima Tuìla{tva rekao ono {to zna i {ta je istina, a sticajem okolnosti sa Gruji}em je u neku ruku porodica, oni su oènili dve sestre. U tom razgovoru istraìteqi Tuìla{tva su traìli da im svedok ispri~a sve o svojoj ratnoj pro{losti. Svedok tvrdi da su istraìteqi Tuìla{tva imali kancelariju u hotelu “Drina”, tu su spavali, a misli da su bili iz Holandije. Kada su razgovarali sa svedokom imali su dosta dokumentacije, koristili su lap top, a svedok nije primetio da su snimali razgovor. Svedok isti~e da su mu dali da potpi{e zapisnik, ali mu nisu dali primerak zapisnika. Svedok posebno isti~e da mu istraìteqi Tuìla{tva nisu ni pro~itali zapisnik pre potpisivawa. Svedok je traìo da mu odmah daju jedan primerak zapisnika. Obe}ali su da }e ponovo da ga zovu i da }e tada da mu daju zapisnik. Svedok tvrdi da zapisnik sa tog razgovora nikada nije dobio. Svedok je drugi susret sa istraìteqima Tuìla{tva imao 2001. godine u hotelu “Vidikovac”. Tada je jedna èna bila istraìteq Tuìla{tva. Tri puta su mu dolazili ku}i, a svedok je odbijao da se odazove i nije hteo da ide. Svedok je svoje rekao jedanput i smatrao je da nema potrebe da ponovo razgovara sa wima. Istraìteqi Tuìla{tva su ~ak preko wegovog na~elnika traìli da do|e i pretili su da }e ga policija privesti ako se sam ne odazove. Svedok tvrdi da ga je i na~elnik zamolio da ode, da ispri~a {ta ih interesuje i zato se odazvao tom pozivu. Svedok posebno isti~e da je ta èna istraìteq bila drska i na neki na~in bezobrazna. Traìla je od svedoka da govori o nekim doga|ajima u kojima nije u~estvovao i o kojima ni{ta nije znao. Svedok je imao ose}aj da ona ho}e da iznudi neku izjavu od wega. Svedoka je po~ela da ube|uje da ona ima dobro mi{qewe o wemu, da je svedok dobar momak, korektan, i da bi mogao da sara|uje sa wima. âk je nudila da ga za{titi i obe}ala da }e svedok finansijski biti nagra|en za tu saradwu. Svedok tvrdi da je to odbio, da je jasno rekao da to ne èli i da o~igledno imaju pogre{no mi{qewe o wemu. Svedok je odbijao saradwu re~ima da je u ovom ratu izginulo mnogo ~lanova wegove porodice i da ne prihvata nikakvu saradwu sa wima. U ovom razgovoru ta èna istraìteq je posebno bila zainteresovana za u~e{}e dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na ovom podru~ju, kao i za to ko ih je predvodio. Ona je svedoku jasno rekla {ta o~ekuju od wega i {ta mu nude. Oni bi svedoku pruìli za{titu i finansijsku pomo}, ako 199

svedok prihvati da radi za wih da im prikupqa izjave i dokaze o ratnim zlo~inima. O tome je svedok dao izjavu koja je 19. aprila 2007. godine overena u nadle`noj slu`bi Op{tine Zvornik pod brojem 07-056/1208/07. 11. Marinko Vasili} iz Zvornika: Svedok navodi da je u dva-tri navrata imao priliku da se sretne sa istraìteqima Tuìla{tva. Razgovor se odvijao 1994 – 1995. godine, otprilike, i to najpre u op{tinskom sudu, a kasnije u prostorijama hotela “Vidikovac” nedaleko od Zvornika. Svedok tvrdi da je drugi susret sa istraìteqima Tuìla{tva trajao dva dana i da je sniman. U ovom susretu, odmah na po~etku razgovora istraìteqi Tuìla{tva su mu predo~ili da je on jedan od osumwi~enih za ratne zlo~ine, {to je svedok shvatio kao wihov pritisak, odnosno wihovu taktiku da ~oveka navedu da govori ono {to wima odgovara. Svedoku su postavqali pitawa na koja je on odgovarao. Svedok je ovo shvatio kao indirektnu ucenu, jer su ga pozvali na razgovor da bi ne{to proverili, a kada se pojavio saop{tili su mu da je osumwi~en. Poziv i razgovor svedok je shvatio kao ucenu i pretwu pogotovo kada su istraìteqi Tuìla{tva pokazali da su o svemu bili unapred obave{teni i naro~ito kada su iznosili podatke o svedokovom kretawu u slu`bi, mada to i nema apsoluto nikakve veze za ratnim zbivawima. Svedok isti~e da su istraìteqi Tuìla{tva sami donosili zakqu~ke i o~ekivali da ih svedok potvrdi. Svedok tvrdi da je to odbijao i da je odgovarao na pitawa iznose}i svoja saznawa o pojedinim doga|ajima. Nakon zavr{etka tog razgovora do{ao je jedan ~ovek da svedoku saop{ti da postoji saradwa izme|u Tuìla{tava Beograda i Sarajeva i da postoji mogu}nost da svedok bude pozivan u Beograd, Br~ko ili u Sarajevo. Svedok tvrdi da mu je taj ~ovek sve to saop{tio da bi svedok bio obave{ten, da se odazove, da ne pravi probleme i tako daqe. I taj ~ovek je bio iz Ha{kog tribunala. Svedoka su posle toga zvali i on je nekoliko puta i{ao u Beograd i jedanput u Tuzlu kod sudije koja se zove Fatima, prezime joj ne zna. Svedok posebno isti~e da je u Beogradu imao neprijatnosti sa advokatom Dragoqubom Todorovi}em koji mu je rekao da se ne pravi budala, jer on ho}e da dokaè da je Srbija izvr{ila agresiju na Bosnu i Hercegovinu. O tome je svedok dao izjavu koja je, 19. aprila 2007. godine, overena u nadle`noj slu`bi op{tine Zvornik pod brojem 07-056/12216/07. 12. Du{anka Babi} iz Beograda: Svedok je supruga Milana Babi}a. Ona u svojoj izjavi navodi: “Te{ko je ispri~ati {ta smo moja porodica i ja sve proìveli za vreme koje smo proveli pod ’za{titom’ Ha{kog tribunala. Malo smo boqe otkad smo se vratili u Srbiju. Tu su nam i porodica i prijateqi, pa je malo lak{e. Ali ipak je te{ko prevazi}i sve {to nam se doga|alo u posledwe ~etiri godine. Nikad ne}u biti sigurna da li se moj mu` zaista ubio ili ne. Samo znam da je bio pod tolikom presijom, da je trebao da bude nad~ovek pa da sve to 200

izdrì. Za samo dva meseca je oslabio dvadeset kilograma. Bio je iscrpqen svakodnevnim istragama, su|ewem, svedo~ewima i ogromnom brigom zbog nere{avawa na{e situacije. Pre odlaska u Holandiju, Milan ovde u zemqi nije uspeo da dobije neki savet u vezi toga {ta da radi povodom toga {to se na{ao na toj listi osumwi~enih od Ha{kog tribunala, ali svuda je nailazio na zatvorana vrata, i onda je nekako stupio u kontakt sa nekim iz Ha{ke kancelarije. Tada je po~eo da iznosi neka svoja saznawa o ranijim doga|ajima {to su oni iskoristili i naveli ga da kasnije i svedo~i i to je dovelo do toga da se moramo preseliti zbog bezbednosti {to u stvari nije bila na{a voqa i {to nam je bilo jako te{ko da prihvatimo. Kad smo do{li u Holandiju re~eno nam je da }emo tamo biti samo privremeno, nekoliko meseci, a da }emo onda biti preseqeni u tre}u zemqu gde bi mogli normalno da ìvimo, ja da radim, a deca da nastave studije. Ali oni su o~igledno gledali samo svoj interes, i tako su nas malo pomalo dràli u Holandiji tri i po godine. Bilo je jasno da nas oni namerno drè u takvoj neizvesnosti bez ikakvog statusa i ne re{avaju}i pitawe na{e relokacije, kako bi time verovatno lak{e od Milana iznudili da vi{e sara|uje sa wima, a i on nam je sam vi{e puta rekao kako je uveren da ga ucewuju sa nama, mada nismo smeli ba{ otvoreno da pri~amo o tome jer smo znali da nas stalno prislu{kuju. Oni su jako perfidni, tako da je te{ko re}i konkretno na koji na~in nas oni iskori{}avaju za svoje ciqeve, ali su nas doveli u bezizlaznu situaciju. Bili smo prepu{teni samo wima. Nije se moglo nazad. Mi tamo uop{te nismo ìveli samostalno, potpuno smo zavisili od wih, samo prvih godinu dana paso{i su nam bili vizirani, a posle toga smo tamo boravili takore}i ilegalno. Dok smo bili pod za{titom morali smo prekinuti kontakte sa prijateqima i rodbinom u Srbiji, samo bi se mi ponekad javili Milanovoj majci i sestri, ali ni one nisu smele da znaju gde smo i kako ìvimo. Po{to smo tamo bili tako izolovani, mi zapravo nismo znali {ta se sve de{ava u Srbiji. Oni su nam u po~etku donosili povremeno neke ~lanke sa najgorim tekstovima protiv Milana, da bi mi shvatili da se ne smemo vratiti u Srbiju, da nemamo kud. Oni nam to nisu direktno govorili, ali takvim tekstovima su nam to posredno stavqali do znawa. Mislimo da su zbog toga insistirali i na javnom svedo~ewu. Tako da smo onda bili potpuno u wihovim rukama, Milan pa i mi. Milan je sa istraga dolazio iscrpqen i umoran. Znam da Milan nakon svedo~ewa u Milo{evi}evom slu~aju nije imao nameru da svedo~i i daqe. Mi smo sve vreme dok je trajalo to svedo~ewe bili sme{teni u jednom vikend nasequ koje je u to vreme (zima 2002 – 2003. godine) bilo skoro pusto. Se}am se tog zavr{nog dana svedo~ewa u slu~aju Milo{evi}a. îm je zavr{io svedo~ewe, rekli su da }e podi}i optu`nicu i protiv wega. Uve~e je odjednom nestalo struje, nastao je mrkli mrak, a mi 201

sami nigde nikog u okolini. Moglo bi se re}i da je to slu~ajno, ali mi smo svi bili ube|eni da nije... Rekli su mu da o~ekuju da svedo~i i u ostalim procesima u Hagu. Tek kad je pristao, mi smo iz vikend naseqa preba~eni u grad. Kad je podignuta optu`nica protiv wega, re~eno nam je da zemqa stalnog boravka ne moè da nas primi dok se ne zna duìna Milanove kazne. Da nije priznao krivicu, proces bi se otegao godinama i mi bismo sve vreme ìveli u neizvesnosti. Milan je bio poverqiv prema svom advokatu, za koga smatram da je bio ~ovek blizak Tuìla{tvu i koji ga je ~esto podsticao da govori ubedqivije i uverqivije, kao u slu~aju Milanove izjave prilikom kajawa i priznawa krivice. Odbijao je da svedo~i u slu~aju Kraji{nik pre nego {to nas presele u zemqu stalnog boravka. Ipak je morao da svedo~i, i to par dana pre izricawa presude u svom sopstvenom slu~aju. Ina~e, mi smo ìveli tako {to smo dobijali nov~anu mese~nu pomo} po ~lanu obiteqi. Mogla sam u{tedeti ne{to jer nismo izlazili nigde i nismo imali tro{kova. Deca su na insistirawe upisana u {kolu koja nije bila wihov izbor dok smo ~ekali na relokaciju u tre}u zemqu gde bi navodno stanovali i nastavili studije po wihovoj èqi i gde bih ja radila. Kona~no smo preba~eni u tre}u zemqu nakon tri i po godine privremenog boravka u Holandiji bez ikakvog statusa. Oti{li smo ba{ u vreme kad je Milan bio na pola svedo~ewa u slu~aju Marti}. Tada se desio tragi~ni doga|aj. Qudi su do{li da nam kaù da je na|en mrtav, a sutradan su nam saop{tili kako se to desilo. Naravno da smo bili u {oku i preba~eni smo u Hag gde su nas tada ispitivali u ciqu istrage svakog ponaosob. Mi smo odgovarali koliko smo bili u mogu}nosti u takvom stawu, a oni su na osnovu takvog razgovora formulisali tekst kao na{e izjave {to smo mi posle potpisali. Tu nije bilo napisano sve {to smo rekli, samo onoliko koliko je wima trebalo. Nije bilo delova razgovora da je Milan govorio da nas drè u Holandiji u neizvesnosi da wega ucewuju, da je dobio 13 godina samo da ga lak{e drè na raspolagawu dok ne budu zavr{ena planirana svedo~ewa i u drugim procesima. Te{ko mogu da poverujem da je Milan izvr{io samoubistvo, osim {to znam da je jednom rekao da wega nema da bi mi bili slobodni. Mo`da nije vi{e mogao izdràti da ga iskori{}avaju za svedo~ewa odugovla~e}i re{ewa za neki normalan ìvot, za nas, wegovu porodicu. Posledwih pet meseci je proveo u zatvoru u tre}oj zemqi, a mi smo ostali u Holandiji. Nismo se videli tih pet meseci, a prvi put smo se ~uli telefonom nakon dva i po meseca. U me|uvremenu smo razmenili nekolko pisama koja je slao preko Tribunala. Pisao ih je na engleskom da bi {to pre stigla, da se ne gubi vreme na prevo|ewu kod provere. Pisma je zapo~iwao na srpskom “Mili moji”. 202

Videli smo se kad je vra}en u Hag na svedo~ewe u slu~aju Marti}, jer smo tada jo{ bili u Holandiji. Bio je veoma slab i ispri~ao nam je da je bio u uslovima najstroè izolacije, navodno zbog bezbednosti. Mi smo mu ispri~ali da }e nam u novoj zemqi dati vizu samo na {est meseci i bio je zabrinut zbog toga jer su wemu rekli da ne garantuju gde }e da se vrati nakon odsluèwa kazne. Ponovo se vra}am na tragi~ni doga|aj. Iako sam bila u {oku pitala sam da li postoji neko opro{tajno pismo. Nisu mi odgovorili ni{ta da bi nakon nekoliko dana rekli da postoji. Pokazali su mi ga, bilo je samo nekoliko re~i i po~iwalo je sa “Mili moji”. Posle nekoliko meseci dok smo bili u tre}oj zemqi donosili su da potpi{em autenti~nost pisma, ali ja sam to odbila. Posle smo saznali da je [e{eq pomiwao neko opro{tajno pismo. Odvratili su nas da do|emo na sahranu navode}i bezbednost kao razlog. Ja bih do{la bez obzira na to, ali nisam mogla ostaviti decu u tako o~ajnom stawu. Mi smo vra}eni nakon toga u zemqu u koju su nas prethodno odnedavno premestili i psiholo{ki teret ìvota bio jo{ ve}i. Trebalo je ìveti bez wega pod uslovima i pravilima koje su oni odredili. Kada smo osetili da vi{e ne moèmo izdràti zatraìli smo da se vratimo ku}i, iako su nas upozoravali na rizik. Bili su toliko quti {to ho}emo da se vratimo. Rekli su da }e nam vratiti na{e paso{e, da pokupimo svoje stvari i da im vratimo kqu~eve od te ku}ice gde smo i daqe privremeno ìveli, gde deca nisu nastavila {kolovawe, a dobijaju}i minimalni novac sa biroa, i traè}i posao po restoranima i trgovinama. Ja sam se tada upla{ila {ta }e biti ako nas ne puste na aerodromu da pro|emo, ostali bi na ulici i tako u strahu nazovem ène koje su se brinule o nama u Holandiji. Zamolila sam ih ako mogu da nas posete i nekako nam pomognu. Rekle su da }e videti {ta mogu da urade. Nakon kratkog vremena javio se ~ovek (koji nam je rekao da vratimo kqu~eve i idemo) i po~eo da vi~e na mene {to kr{im pravila i zovem qude iz Tribunala kad nam je re~eno da vi{e sa wima nemamo ni{ta, jer smo sad pod wihovom za{titom. Tada sam se jo{ vi{e upla{ila i nazvala rodbinu u Beogradu da odu kod bilo koga iz vlasti u Beogradu, ili kod Patrijarha da kaù da ho}emo da se vratimo. Jo{ sam im rekla da nas traè, ako prestanemo da im se javqamo. Na{ ro|ak je oti{ao kod ministra Rasima Qaji}a, jer je on ~ovek zaduèn za vezu sa saradwom sa Ha{kim tribunalom. Rekao je da }e obavestiti sve medije ako ih ne spoje sa nama. Ministar Qaji} je tada verovatno nazvao Tribunal. Sutradan su ti isti qudi do{li ponovo kod nas, ali ovog puta vrlo qubazni i rekli ako èlimo da idemo pomo}i }e nam. Rekli su da sami platimo avionske karte, jer ako oni to u~ine protuma~ilo bi se da nas oni teraju u rizik, a mi zapravo idemo dobrovoqno. Traìli su da to i potpi{emo. 203

Prvim avionom smo se vratili u Beograd, i sad smo tu me|u svojom rodbinom i prijateqima”. O tome je svedok dao izjavu koja je 18. aprila 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod Ov. br. 5402/07. 13. Momir Radakovi} iz Malog Zvornika: Svedok navodi da su ga u toku 1994. godine saslu{avali predstavnici SFOR-a u prisustvu nekih qudi iz Tuzle, koji su do{li specijalno zbog tog saslu{awa. Priveli su ga i malozvorni~ki SUP ga je predao u Zvornik i tu je bio saslu{an. Silom su ga priveli, a svedok nije obave{ten ni gde ide, ni zbog ~ega, niti ga ko obave{tavao {ta se de{ava. Svedoka su prebacili u Republiku Srpsku u prostorije MUP-a. Iz prostorije u kojoj je svedok bio sme{ten iza{li su policajci, a ostali su prevodilac i trojica qudi. Dvojica su bila u vojnom, a jedan u civilnom odelu. Svedoka je ispitivalo lice koje je bilo u civilnom odelu i ono je svedoka izvodilo dva-tri puta iz prostorije da bi ga ube|ivao da pri~a o nekim navodnim zlo~inima @eqka Mitrovi}a i uporno je insistirao da svedok kaè da je @eqko Mitrovi} bio u radikalima. Svedoku je pre}eno da mu je boqe da to kaè da ne bi wemu pripisivali ta ubistva. Svedok na to nije pristao, ve} je pretwu odbio. Civil koji je svedoka ispitivao ponudio mu je i novac. Svedoku je rekao: “Samo prihvati, reci ovo {to traìmo od tebe i uzmi pare.” Nu|eno mu je pet hiqada dolara. Svedok tvrdi da mu je nu|eno da za pet hiqada dolara treba da kaè da je @eqko Mitrovi} po~inio neka ubistva, da je on pripadnik Srpske radikalne stranke i da je to [e{eqeva stranka. Svedoku su u toku razgovora vi{e puta pomiwali [e{eqa. Svedok tvrdi i da ga je prevodilac, koji je bio musliman, ube|ivao da uzme pare. Govorio mu je: “Uzmi, {ta te briga, samo im reci to {to traè”. Svedok navodi da je tokom razgovora vo|en zapisnik samo o onome {to su razgovarali u prostoriji. Svedoku su dali da potpi{e zapisnik, on ga je potpisao, a kada je traìo da mu daju primerak, odbili su i rekli da mu ne treba. Iako su imali prevodioca zapisnik je vo|en na engleskom jeziku i svedok tvrdi da nije siguran da je potpisao ono {to je rekao. Svedok tvrdi da su mu na pitawa za{to su ga tako priveli, za{to mu nisu poslali poziv odgovorili, da je takva situacija i da tako mora. Svedok posebno isti~e da je pre dva-tri meseca dobio poziv, doneo mu ga je inspektor SUP-a. Pisalo je da svedoka pozivaju radi ratnog zlo~ina, ali nije pisalo u kom svojstvu ga pozivaju. Svedok je do{ao u zakazano vreme u prostorije SUP-a u Malom Zvorniku. Tamo su ga sa~ekala dvojica qudi iz Beograda, a svedok naga|a da su vaqda iz ovog specijalnog tuìla{tva za ratne zlo~ine. Svedok ne zna kako se oni zovu. Oni su vodili zapisnik sa ovog razgovora. Svedok ja potpisao zapisnik, ali ni ovaj put nije dobio primerak zapisnika. I ovi su se raspitivali o navodnim ratnim zlo~inima, raspitivali su se o nekim qudima i oni su poku{ali svedoka da poveù sa tim. Saop{tili su svedoku da navodno postoje neka saznawa da je i on vr{io ratne zlo~ine. Svedoka su pitali da li je bio u nekom periodu ~lan 204

Srpske radikalne stranke. Po{to je svedok odgovorio da nije ~lan Srpske radikalne stranke, oni su onda po~eli da re|aju neka imena i da pitaju da li svedok zna da su ti qudi bili radikali. Svedoku su rekli da }e ga ponovo zvati, da svedok treba “da se malo prisabere da mu se to ne bi obilo o glavu”. Rekli su svedoku da }e ga povezati sa javnim tuìocem. Posle ovog razgovora svedoka vi{e nisu pozivali na razgovor, ali ga je jedan od tih inspektora pozvao telefonom, pitao da li je slobodan i da li bi opet razgovarao sa wima. Oni su od svedoka o~ekivali da on prikupqa podatke za wih, a oni }e kao zata{kati ne{to {to znaju o svedoku. Svedok nije prihvatio takvu saradwu. Prilikom ovog razgovora u Malom Zvorniku inspektori su uzeli svedokov mobilni telefon, pregledali koga ima u imeniku, koga je pozivao i ko je svedoka zvao. O tome je svedok dao izjavu koja je 26. aprila 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Loznici pod Ov. br. 4117/07. 14. Dragan Kerkez iz Rume: Svedok tvrdi da je prvi kontakt sa istraìteqima Tuìla{tva imao pred kraj 2003. godine, pred Novu godinu. Bilo je predve~e, se}a se da je do{ao s posla, bilo je oko pet, {est sati. Zvali su ga na ku}ni telefon, {to ga je prili~no iznenadilo. Prevodioci su svedoku rekli da su oni koji èle kontakt s wim qudi iz Haga. Svedok nije ni znao da su oni tu na Dediwu, mislio je da zovu iz Haga. Svedoku je bilo ~udno {to ga traè qudi iz Haga. Razgovor su zapo~eli pitawima da li je svedok bio na rati{tima. Predloìli su mu da se na|u i da to bude neformalan i nezvani~an razgovor. Svedok u po~etku nije hteo da prihvati nikav razgovor sa wima i rekao im da }e razmisliti. Posle izvesnog vremena, mo`da je pro{lo nekoliko dana, svedoka su opet uve~e kontaktirali. Insistirali su da sa svedokom razgovaraju, da obave, kako su govorili, nezvani~an razgovor. Traìli su broj telefona na koji mogu da kontaktiraju sa svedokom. Svedok im je dao broj fiksnog telefona, koji su oni ve} imali. Svedok nije hteo da im da broj svog mobilnog telefona. Svedok je pristao da se vidi sa istraìteqima Tuìla{tva, ali je traìo da do|u do hotela u Rumi, da bi utvrdio {ta oni èle. Do{ao je istraìteq Tuìla{tva po imenu Tomas, svedok ne moè da se seti prezimena, i jo{ jedna èna, prevodilac. Raspitivali su se o svedokovom boravku na rati{tima i usred razgovora su svedoka pitali da li je u Srbiji bila o~ekivana pobeda Srpske radikalne stranke. Svedok je odgovorio da je to bilo normalno i o~ekivano, mada mu nije bilo jasno kakve to ima veze sa istraìteqima Tuìla{tva. Od svedoka su traìli da odgovori da li je Vojislav [e{eq bio u Bosni, na {ta je odgovorio da koliko on zna, nije. Istraìteq Tuìla{tva je predloìo svedoku da do|e i da obave zvani~ni razgovor. Svedok nije pristao na to, jer mu je sve to bilo mnogo sumwivo. Svedok smatra da ako je ne{to rekao, onda je to vaqda zvani~no, a oni su izgleda o~ekivali da ako svedok do|e u wihove kancelarije da }e druga~ije da govori. Svedok tvrdi da mu je ceo taj razgovor bio neprijatan, jer ne 205

zna {ta prevodilac kaè i da li ispravno prenosi svedokove re~i. Svedok tvrdi da ovaj razgovor nisu snimali, bar ne javno. Svedok nije pristao da vi{e razgovara sa wima, jer su mu delovali veoma prefrigano i pla{io se da bi mogli da mu podmetnu neki zapisnik. Takav su utisak ostavili na svedoka. Svedok navodi da su ga zvali i na{i istraìteqi, pre godinu – dve dana i da su ga ~etiri sata dràli u SUP-u. Svedok smatra da i ovi na{i sve podatke koje dobiju {aqu u Hag. Svedok tvrdi da su na{i inspektori snimali razgovor sa svedokom, ali mu nikakav zapisnik nisu dali, tako da su mogli da napi{u {ta god ho}e kao svedokovu izjavu. Svedok tvrdi da nema dokaz o tome {ta je ta~no govorio. Svedok priznaje da je pro~itao i potpisao zapisnik, ali mu je veoma sumwivo {to mu nisu dali kopiju tog zapisnika. Svedok je traìo zapisnik, a rekli su da mu ne treba. O tome je svedok dao izjavu koja je 26. aprila 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod II Ov. br. 7504/07. 15. Simeun ûturi} iz Beograda: Svedok je po ~inu pukovnik, na~elnik postdiplomskih studija {kole Nacionalne odbrane, Ministarstva odbrane Srbije. Svedok je imao strahovite pritiske i privatno su ga pozivala lica koja su se predstavqala da su iz Ha{kog tribunala, od Aleksandre Milenov o ~emu poseduje i dokument. Radilo se o telefonskom razgovoru, i to vi{e puta, o ~emu je svedok obavestio pretpostavqene, pre svega organe bezbednosti vojske i na~elnika General{taba, gospodina Krgu. Svedok je pretpostavqenima rekao da ga na privatni telefon poziva i da mu predlaè da se na|u u Bawaluci, u Kapo{varu, u bilo kojoj zemqi, gde god to svedok ho}e i da }e za to biti nagra|en. Traìla je od svedoka da mora da progovori u vezi svih izve{taja, kako ih je skupio, ko mu je dao tehniku za prislu{kivawe i skrenula mu je pa`wu da oni imaju sve podatke o wemu. Svedoku su pro~itali par wegovih izve{taja na li~nost generala Mladi}a i rekli mu da nije ratni zlo~inac, ali da su svedokovi podaci dragoceni. Od svedoka su traìli da prizna ko mu je dao tehniku i kako je mogao sa takvog nivoa prikupqati podatke. Svedoku su rekli da su im neki oficiri ve} dali podatke i izvesna priznawa, {to je svedok protuma~io da na taj na~in i wega ube|uju da sara|uje sa wima. Svedok je taj poziv za saradwu odbio i zakqu~io da im je neko predao arhivu, {to je za svedoka kao profesionalca bilo neshvatqivo. Svedok ih je uputio da se obrate dràvnim organima, odnosno Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore i rekao im da }e postupati po nare|ewu dràve i vojske. Svedok se ne se}a ta~no kad se ovo de{avalo, ali zna da je u to vreme ministar odbrane bio Boris Tadi} i da je on li~no naredio generalu Krgi da naredi svedoku da mora da sara|uje sa Ha{kim tribunalom. Svedok tvrdi da je bio na razgovoru kod generala Terzi}a, kod pukovnika Mojsilovi}a i da su ga i oni nagovarali da sara|uje sa Hagom. Svedoku su rekli da }e oni nas kao dràvu maltretirati zato {to svedok i sli~ni wemu, koji puno znaju, ne}e da sara|uju sa ha{kim Tuìla{tvom. Svedok isti206

~e da ga je ministar pravde Savezne Republike Jugoslavije oslobodio ~uvawa dràvne i vojne tajne i da je naredio da svedoka hitno upute i da mu narede da sara|uje, jer je to Karla del Ponte li~no traìla. Tada je svedoku general Terzi} rekao da je naredba broj 742-2, od 9. maja 2003. godine, li~no od ministra odbrane Borisa Tadi}a i da po toj naredbi svedok mora direktno da sara|uje sa Ha{kim tribunalom. Naredba je da se svedok javi Aleksandri Milenov i nekim ènama koje se zovu Vesna i Suzana. Rekao je svedoku da }e do}i neki obave{tajac, wegove struke i da }e svedoka saslu{ati. Te ène Vesna i Suzana su svedoka zvale i rekle mu da ako bude imao problema u Vojsci da se javi na telefon broj 31-70/5125535. To je svedok uspeo da zapi{e. Svedok tvrdi da su o~igledno poku{ali da ga vrbuju, ali mu nije jasno ako, kako kaù znaju o svedoku dosta, kako nisu znali i to da je srpski nacionalista, da je ratnik, da je predsednik Invalida rata Srbije, da kao ~astan ~ovek ne bi dozvolio da se potceni i da bude izdajnik svoje zemqe i svog naroda. Svedok se prise}a da su traìli da treba da svedo~i protiv Milo{evi}a, Radovana Karayi}a, Mladi}a, Kraji{nika, Plav{i}ke, jer je bio na svim tim razgovorima. Posle [e{eqevog odlaska u Hag, posle izvesnog vremena, mo`da jedno {est-sedam meseci, svedok je ponovo po~eo da dobija telefonske pozive. Tada su ga zvale te ène, Suzana i Vesna, i rekle mu da }e ovaj put morati da kaè koje je zlo~ine i {ta su [e{eq i wegove jedinice i ~etnici radili kraj Zvornika, na Majevici, u Vukovaru i jo{ nekim lokacijama. Na taj razgovor svedok nikada nije oti{ao, rekao im je da to nije wegov nivo, da su |ubrad, da ga vi{e ne zovu, da ima pravih Srba u Srbiji, da je [e{eq heroj i da }e svi Srbi stati iza [e{eqa, jer je po{ten ~ovek. Svedok im je rekao da ga vi{e ne zovu, a oni su jo{ jednom poku{ali, koliko se se}a, ili dva puta, posle vi{e nisu zvali. U tom razgovoru one su bile arogantne, a svedok je osetio da su oni sila, da su oni oficiri ove dràve, a ne svedok, jednostavno su rekli da je sazrelo vreme i da }emo mi svi, na kraju, mo`da odgovarati u na{oj dràvi, da ima mnogo optu`nica protiv nas {to ne}emo da kaèmo istinu, naravno wihovu istinu. Zna~i, bila je jedna vrsta pretwe, kao da }e i protiv svedoka biti optu`nica, da je svedokova karijera zavr{ena i sli~no. Svedok tvrdi da su ga posle toga sklonili sa generalskog mesta na koje je bio postavqen. General Kova~evi}, na~elnik Vojne akademije, otvoreno je svedoku rekao da je to zato {to je svedok radikal, {to naravno nije ta~no, jer svedok tvrdi da nije ~lan nijedne politi~ke partije. Kada je svedok odbio saradwu 2003. godine, dobio je podatke i za to ima dosta svedoka iz UBPOK-a, da su wegovu suprugu zvali i maltretirali je u op{tini Novi Beograd, pretili da }e joj biti sru{ena radwa, ako ne u|e u Demokratsku stranku i ako joj se suprug ne odazove pozivima istraìteqa Tuìla{tva. Svedok tvrdi da se jednom iznervirao i oti{ao li~no kod predsednika op{tine Oègovi}a da sa wim raspravi taj bezobrazluk i ne207

profesionalnost. Rekao mu je da o wihovoj gra|evinskoj mafiji mnogo zna i da im je boqe da ga ostave na miru. Svedok iznosi da su wegovoj èni ozbiqno pretili, dolazio je neko iz mesnog odbora Studentskog grada, doneo joj neku ùtu ta~kicu da se u~lani i da }e onda biti sve u redu. Po{to je svedokova èna rekla da ona po{tuje svog supruga, ona je odbila i za pet dana su dobili re{ewa da se radwa ru{i, i to samo wima. Svedok je bio na slu`benom putu kada su mu ru{ili objekat, ali je do{la jedna grupa svedokovih prijateqa koji su poku{ali da to spre~e. Tada je Oègovi}, prema podacima svedoka, koji za to ima svedoke, zvao li~no gradona~elnika Bogdanovi}a, a Bogdanovi} je okrenuo mobilni telefon Borisa Tadi}a. Tada je Tadi} bio ministar odbrane. Boris Tadi}, je naredio da svedoka uhapse i drè u pritvoru 48 sati. Svedok tvrdi da za to ima svedoka, taj je bio vojni tuìlac, tada je vojni sud jo{ uvek radio. O~ita je namera bila da svedoka iznerviraju, da bi progovorio i da bi svedoka ucenili da bi sara|ivao sa Hagom. Svedok se priprema da progovori o raznim mahinacijama, naravno za koje ima dokaze, ali }e to uraditi tek po{to ga penzioni{u. O tome je svedok dao izjavu koja je 25. aprila 2007. godine overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov. br. 5660/07. 16. Ana Simonovi} iz Beograda: Svedok tvrdi da su je istraìteqi Tuìla{tva telefonom kontaktirali negde u leto 2003. godine. Se}a se da je to bilo neposredno pred wen povratak u Ameriku, gde je bila na usavr{avawu. Rekla im je da odlazi za Ameriku, na {ta su oni odgovorili “dobro, nema veze, vide}emo se idu}e godine”. Istraìteq Tuìla{tva Paolo Pastore Stocchi svedoka je prvi put zvao u avgustu 2003. godine i pitao je da li èli da sara|uje sa Tribunalom u svojstvu potencijalnog svedoka optu`be u postupku koji se vodi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Svedok isti~e da je pristala, ne znaju}i da ima pravo da odbije taj poziv, u strahu da joj se ne onemogu}e odlazak, ili zabrani usavr{avawe u Americi. Posle tog telefonskog razgovora svedok isti~e da je na{la na~in da stupi u kontakt sa gospodinom Tomislavom Nikoli}em, kome je ispri~ala da su je zvali istraìteqi Tuìla{tva, a on je odgovorio da nema problema, da slobodno razgovaram sa wima, te da nema {ta da se krije. Svedok isti~e da je podatke ostavila Srpskoj radikalnoj stranci, adresu, telefon i sve ostalo u slu~aju da neko bude hteo da kontaktira sa wom. Svedok isti~e da je niko iz Srpske radikalne stranke nije kontaktirao. Od leta 2003. godine do avgusta 2004. godine istraìteqi Tuìla{tva su svedoka zvali dok je bila u Americi, dva ili tri puta, da bi proverili da li }e stvarno da do|e iz Amerike u Srbiju. Kada se svedok vratila iz Amerike u leto 2004. godine, ta~nije 10. avgusta 2004. godine, istraìteq je naknadno promenio termin i rekao je datum kada svedok treba da do|e na po~etak razgovora. To je bilo 11-13. avgusta 2004. godine. U razgovoru koji je 208

trajao od 11-13. avgusta 2004. godine, sa dodatnim vremenom za potpisivawe izjave 15. avgusta 2004. godine, svedok isti~e da je dala sve od sebe da bi je istraìteqi tretirali kao intelektualca i normalno qudsko bi}e. Svedok isti~e da ima utisak da nije u potpunosti uspela da iza|e sa wima na kraj, a posebno u onom delu koji se odnosi na uno{ewe u izjavu onoga {to je ona rekla, a ne onoga {to oni misle da treba da bude u izjavi, kao i dobijawa primerka pisane izjave koju svedok treba da potpi{e. Svedok tvrdi da su s wom razgovor vodili izvesni Paolo Pastore Stocchi i gospodin Sakson i da su uporno insistirali na tome da izvrnu wene re~i. Tema razgovora je bila upu}ivawa dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na rati{te, ko je sve dolazio u prostorije stranke, da li su dolazili Mladi} i Karayi}, da li je Vojislav [e{eq diktator, da li je Qubi{a Petkovi} izvr{avao naredbe Vojislava [e{eqa, kakav je odnos Srpske radikalne stranke i SDSa u Bosni, da li je Vojislav [e{eq mogao manipulisati sa masom itd. Istraìteqi Tuìla{tva su èleli da saznaju ko je sve bio na rati{tu. Svedoka su pitali da li poznaje Du{icu Nikoli} kao dobrovoqca koji je i{ao na rati{te. Svedok je odgovorio sa ne ili ne se}a se, a oni su napisali da svedok potvr|uje da je bila na rati{tu. Svedok se prise}a da nije odgovarala sa jeste, ali da to {to je Qubi{a radio stvari na svoju ruku, zato {to je [e{eq predsednik ne mora da zna~i da je Qubi{a Petkovi} direktno izvr{avao [e{eqeve naredbe. Kad to nije pro{lo istraìteqima Tuìla{tva, oni su insistirali bar da napi{u da je Qubi{a Petkovi} direktno izvr{avao [e{eqeve politi~ke naredbe itd. Svedok potvr|uje da su istraìteqi Tuìla{tva zacrtali da moraju ne{to da napi{u {ta bi teretilo [e{eqa po bilo koju cenu. Iz svega ovog svedok je zakqu~ila da je wihov metod rada podre|en ciqu da se Vojislavu [e{equ i dobrovoqcima Srpske radikalne stranke pripi{u zlodela koja su ~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije i da se na taj na~in [e{eq kao opozicionar iskqu~i iz politi~kog ìvota Srbije. Svedok posebno isti~e da na osnovu iskustva koje je imala sa istraìteqima Tuìla{tva, a prvenstveno zbog toga {to pi{e i govori engleski jezik, sigurna je da su mnogi svedoci – lica koja su pristala na razgovor sa istraìteqima Tuìla{tva potpisali izjave koje ne odgovaraju onom {ta su oni rekli ili ne odgovara wihovoj voqi, a postoje i oni koji nikada nisu dobili primerak izjave i kojima izjave nisu predo~ene. Atmosfera koju istraìteqi Tuìla{tva stvore pre po~etka i u toku oficijalnog dela razgovora, sama po sebi predstavqa pritisak na sagovornika iz koje on po svaku cenu èli da iza|e. Bukvalno je sagovornik slu|en do te mere da uop{te ne zna {ta je potpisao, ili se u najve}em delu ne se}a samog razgovora. Svedok tvrdi da je pre tog razgovora bila prakti~no zdrava osoba, a od obavqenog razgovora sa istraìteqima Tuìla{tva je krenuo dijabetes. Zato svedok prima insulin ~etiri puta dnevno. Taj razgovor je za svedoka 209

bio jedan neverovatan stres i zato redovno pose}uje psihologa i pije lekove za smirewe. O tome je svedok dao izjavu koja je 7. maja 2007. godine overena u Tre}em op{tinskom sudu u Beogradu pod I Ov. br. 3506/2007. Svojevrsni dokaz manira i stila rada Karle del Ponte nalazi se i u kwizi Fausta Katanea pod naslovom “Konspirativno ime ’Toto’”, kao tajni agent protiv kartela droge u izdawu Pendo Verlag, Cirih. U predgovoru i reklami za prodaju ove interesantne kwige, koja se preporu~uje sudijama MKSJ, napisano je: “ôvek koji se nalazi u stalnoj opasnosti: Fausto Kataneo, bio je do po~etka 90-tih godina jedan od najuspe{nijih tajnih agenata, a sada strahuje za svoj ìvot. Ovaj policajac iz [vajcarske, pod konspirativnim imenom “Toto”, razvijao je poslove sa najve}im bosovima droge, a zatim ih sve strpao iza re{etaka. Zbog svojih velikih uspeha bio je podràvan od strane svih slu`bi za borbu protiv droge u celom svetu i skoro da je stekao legendarnu reputaciju. Wegovim radom pleweni su ~itavi brodovi krcati kokainom i heroinom, nestajali su ~itavi lanci dilera. A mo}ni gangsteri su se zakleli na osvetu: “Toto” stoji na vrhu wihove liste za odstrel. Wegove najve}e akcije bile su hap{ewe kolumbijskog barona droge Pabla Eskobara juniora, razbijawe takozvane “libanske veze” bra}e Magarlan i hap{ewe turskog bosa droge Ha~i Mirze. Svi do jednog bili su “krupne ribe”, ali Kataneo veruje da sive eminencije, koji su vukli konce iz pozadine, su i daqe ostali nedodirqivi: “Mi smo, u stvari, lovci na mrave”, kaè Kataneo, “dok slonovi jo{ uvek slobodno {etaju unaokolo”. Zatim je tu, svakako, i operacija “Mato groso”: Toto je bio na tragu jednom od globalnih lanaca za trgovinu drogom i za prawe novca. Ali onoga trenutka kada je primetio da neke od wegovih {vajcarskih kolega policajaca uzimaju novac od droge, stvari su se okrenule naopako i on je po~eo da trpi pritisak sasvim odozgo. Zaustavqene su akcije i hap{ewa i to od strane nadle`nog Dràvnog tuìoca u Tesinu, Karle del Ponte, koja je sada glavni tuìteq Ha{kog tribunala. Pod izgovorom korupcije i {pijunaè naloìla je suspenziju ovog agenta. Dodeqena mu je stalna “pratwa” a zatim je otkriven mafiji. Biv{i tajni agent Toto bio je u klopci i pomi{qao na samoubistvo. Ali ìvi, i doìveo je rehabilitaciju. Ali èleo je i da saop{ti istinu. Sada, nakon objavqivawa wegove kwige, kaè da se ose}a kao da mu je “teret skinut s le|a”. Uprkos stalnim pretwama kojima je bio i ostao izloèn: “Kataneo ne }uti. Ukazuje na isprepletanost krijum~arewa droge i prawa novca sa ameri~kim bankama, italijanskom mafijom i {vajcarskim firmama. On je siguran: ~ak i u Nema~koj postoji veza izme|u politike i organizovanog kriminala”. 210

Na sajtu www.the-flying-mountain.com sa datumom 1. mart 2003. godine objavqen je tekst pod naslovom “Krudelija (Surovica) del Ponte”, autora Sidnija Rotaltinija, sa podnaslovom “Kako su gre{ke jedne ambiciozne tuìteqice doprinele organizovanom kriminalu” i autorskim uvodom: “Uspela je da o sebi izgradi sliku pantera bez mrqa, koja se stalno bori protiv korupcije i mafije. U stvarnosti je Karla del Ponte napravila brojne gr{ke koje su dovele do propasti va`ne istrage protiv visokog kriminala. îwenice, imena i dokumenta pokazuju po prvi put drugo lice jedne Surovice èqne uspeha i spremne da kqu~ne svedoke pretvori u bundu od dalmatinaca”. S obzirom da se radi o op{tepoznatim ~iwenicama one se ne prepri~avaju nego se uz ovaj adendum prilaè tekst koji potvr|uje ove navode prof. dr Vojislava [e{eqa.

IV. Onemogu}avawe ostvarivawa interesa pravde kao smi{qeni sistem rada Tuìla{tva O~igledno je u pitawu jedan dobro osmi{qen sistem rada istraìteqa Tuìla{tva. Izjave svedoka povodom drugih predmeta (Babi}, Luki}) samo potkrepquju zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa da je u pitawu unapred smi{qen sistem rada istraìteqa Tuìla{tva koji se zasniva na pretwama, zastra{ivawu, podmi}ivawu i uticaju na drugi na~in na potencijalne svedoke. Taj sistem je smi{qen svesno i namerno da bi se ometali sprovo|ewe pravde pred MKSJ. La`ne optu`be mogu da opstanu i da deluju kao ozbiqan krivi~ni progon samo ako se o~uvaju la`na svedo~ewa. Do svedoka koji bi la`no svedo~io, Tuìla{tvo je dolazilo upravo na na~in kako je to prof. dr Vojislav [e{eq naveo i pokazao na nekoliko primera u svom zahtevu i ovom adendumu. Nezakoniti rad istraìteqa Tuìla{tva naredili su i podsticali su Karla del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Daniel Sakson. Oni su naredili da ba{ tako rade istraìteqi Tuìla{tva, jer interes sprovo|ewa pravde pred MKSJ vide samo u potvr|ivawu svoje osnovne teze, koja se ne zasniva na istini i pravdi, ve} predstavqawu po svaku cenu onoga {to su zamislili. U taj sistem rada Tuìla{tva se stra{no uklapaju i svi doga|aji sa garantovanim pravima prof. dr Vojislava [e{eqa. Tuìla{tvo namerno i svesno ne po{tuje pravo prof. dr Vojislava [e{eqa na ekspeditivno su|ewe, jer ra~una da }e kupovinom vremena da uspe i da od potencijalnih svedoka napravi svedoke Tuìla{tva. Vreme pritvora prof. dr Vojislava [e{eqa Tuìla{tvo koristi da veliki broj lica {to duè drì u strahu i neizvesnosti, da ukoliko ne pristanu da budu svedoci Tuìla{tva protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, onda o~ekuju i podizawe optu`nica prtotiv wih. Dokazi za ovaj maliciozni sistem koji je osmi{qen u Tuìla{tvu nalaze se i u samoj ~iwenici {to veliki broj lica sa kojima su istraìteqi Tuìla{tva razgovarali i obavili kontakte povodom nekih doga|aja i u odnosu na prof. dr Vojislava [e{eqa, su jasno saop{tili da ne postoji bi211

lo kakva veza izme|u ratnih zlo~ina i prof. dr Vojislava [e{eqa, a to Tuìla{tvo nije obelodanilo prof. dr Vojislavu [e{equ. Samo skrivawe takvog materijala je nepo{tovawe me|unarodnog suda, jer optuènom nije dostavqen osloba|aju}i materijal do koga je do{lo Tuìla{tvo. Me|utim, kada se to skriva, onda Tuìla{tvo smatra da je zavr{ilo jo{ jedan vrlo vaàn posao. Skrivawem se spre~ava i samo saznawe kako su istraìteqi Tuìla{tva do{li do potencijalnih svedoka, {ta su sa wima razgovarali, kako su razgovarali i {ta su potencijalni svedoci saop{tili Tuìla{tvu. Dakle, ne radi se o informacijama koje Tuìla{tvo ne mora da obelodawuje, ve} o informacijama i materijalu za koji postoji obaveza obelodawivawa, odnosno obave{tavawa prof. dr Vojislava [e{eqa. Osim toga, ako toliki broj lica sa kojima je kontaktirano nisu postali svedoci Tuìla{tva, jer wihova svedo~ewa Tuìla{tvo nije moglo da iskoristi za svoju tezu optuìvawa prof. dr Vojislava [e{eqa, onda se s pravom postavqa i pitawe kvaliteta i dokazne snage ostalih dokaza koje namerava da izvede Tuìla{tvo? Odgovor na ovo pitawe nalazi se u ~iwenici da je tokom jeseni 2006. godine u poku{aju po~etka pretresa 27. novembra 2006. godine, Tuìla{tvo podnelo veliki broj zahteva kojima je u stvari traìlo da se prof. dr Vojislav [e{eq onemogu}i da unakrsno ispituje svedoke Tuìla{tva. Dakle, s pravom se sumwa kako je Tuìla{tvo obezbedilo svoje svedoke. Prete`no su to svedoci iz tre}e, ~etvrte ili neke jo{ daqe ruke koji bi svedo~ili o bazi zlo~ina. Svedoke iz prve ruke Tuìla{tvo gotovo i da nema, a izvestan broj predloènih svedoka iz prve ruke, ukoliko se omogu}i unakrsno ispitivawe, pokaza}e se da wihovi iskazi nemaju nikakvu dokaznu vrednost. Ovo se adendumom isti~e, ne radi ocene dokazne vrednosti, ve} da bi se u potpunosti sagledalo da je pored pritisaka, pretwi, zastra{ivawa, potkupqivawa i na drugi na~in uticaja na potencijalne svedoke, koji su se odbranili od nezakonitog rada istraìteqa Tuìla{tva, na isti na~in Tuìla{tvo do{lo i do svedoka Tuìla{tva. O~igledno je da MKSJ gotovo i da ne moè da postoji i ne moè da funkcioni{e bez svedoka kao dokaznog sredstva. Verovatno je to tako zbog specifi~nosti krivi~nih dela za koje sudi MKSJ i ~iwenice da pouzdanija dokazna sredstva nisu mogu}a (uvi|aj, sudsko ve{ta~ewe i drugo). Svedok je najnepouzdanije dokazno sredstvo i zato je pogodan za manipilacije svake vrste. Dakle, kada se napravi spoj ~iwenica da je svedok glavno dokazno sredstvo Tuìla{tva, da je u pitawu najnepouzdaniji dokaz i da je sa wim mogu}a manipulacija, onda se Tuìla{tvo posebno trudi i name}e svoj stil sa namerom da to postane pravilo rada MKSJ. To je izraèno u dosada{wem radu MKSJ. Kao primer se navodi da se gotovo nigde zlo~in ne dokazuje na osnovu svedoka iz druge ruke, niti na osnovu iskaza makar i samo jednog svedoka iz prve ruke (svedok je samo ~uo glas optuènog), a apsolutno nigde se ne poklawa vera iskazu svedoka Tuìla{tva za koji se tokom pretresa utvrdi da je laàn (svedok Tuìla212

{tva u predmetu Tadi} – Dragan Ostoji}). To se desilo u predmetima Tadi}, Kupre{ki} i drugim pred MKSJ. U nekim predmetima je bilo dozvoqeno Tuìla{tvu da tokom pretresa kontaktira sa svedocima odbrane pre nego {to bi oni svedo~ili, ali zato odbranama nije dozvoqeno ni da pro|u hodnikom u pauzama svedo~ewa svedoka Tuìla{tva. O tome su pojedina pretresna ve}a ~ak donosila naloge i odluke. Pravilo je da se nezakonito obezbe|eni dokazi ne mogu upotrebiti u dokaznom postupku, ali pred MKSJ mogu, ~ime se gazi po Univerzalnoj deklaraciji, Evropskoj konvenciji, konvencijama koje zabrawuju torturu i drugim me|unarodnim aktima o qudskim pravima. Prosto se nezakonitost radwi i krivi~na odgovornost istraìteqa Tuìla{tva za torturu amnestira autorizacijom i autenti~no{}u. Tako se do{lo i do neke matematike da jedan svedok Tuìla{tva vi{e vredi od deset svedoka odbrane, pa se u presudama ~ak i ne navode svedoci ~iji se iskazi ne uklapaju u sistem Tuìla{tva. Naravno, svima je odavno jasno da to i tako ne{to prof. dr Vojislav [e{eq nikada ne}e dozvoliti da se desi u wegovom predmetu. Poznata je upornost sa kojom prof. dr Vojislav [e{eq {titi svoja prava. Verovatno je adendum kao forma mesto za {iru elaboraciju, ali sude}i prema dostavqenim sudski overenim izjavama potencijalnih svedoka istraìteqi Tuìla{tva su na teritoriji Republike Srbije izvr{ili niz krivi~nih dela poput iznu|ivawa iskaza svedoka. Oni su potpuno vr{qali i radili {ta im je voqa, jer dosmanlijski reìm u Srbiji niti je hteo, niti je smeo od 5. oktobra 2000. godine da ih pita {ta rade. U pitawu je marionetska vlast. Kao logi~na posedica zahteva, adenduma i budu}e odluke Pretresnog ve}a mora da usledi i za{tita potencijalnih svedoka od Tuìla{tva.

V. Traèno pravno sredstvo Prof. dr Vojislav [e{eq i ovim addendumom traì da Pretresno ve}e III, u skladu sa pravilom 77 Pravilnika, samo pokrene i sprovede postupak za nepo{tovawe me|unarodnog suda protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Daniela Saksona zbog osnovane sumwe da su izvr{ili ka`wiva dela nepo{tovawe me|unarodnog suda iz pravila 77(B). Broj re~i: 19.028 Prof. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan Stru~nog tima Zoran Krasi})

Sudski overene izjave lica na koje su istraìteqi ha{kog tuìla{tva vr{ili pritisak Kao dokaz za navode iz zahteva, prof. dr Vojislava [e{eq je dostavio ... 16 sudski overenih izjava lica kojima su istraìteqi Tuìla{tva pretili, zastra{ivali ih, ucewivali i poku{ali da ih potkupe: 213

Goran Simovi} Goran Simovi} je dao izjavu 21. marta 2007. godine, koja je overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu, pod Ov. br. 3557/07. “Goran (Vladan) Simovi}, ro|en 22. avgusta 1967. godine u Kragujevcu, sa prebivali{tem u Kragujevcu, ul. Milana Obradovi}a 34, sa li~nom kartom broj 441969, JMBG 2208967720043, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, govorim srpski jezik, po zanimawu elektri~ar, vlasnik servisa za prawe vozila, Izjavqujem: Do prvog kontakta sa istraìteqima Ha{kog tribunala do{lo je telefonom u novembru 2004. godine. Nisam bio kod ku}e, javila se moja majka koja mi je prenela da oni èle razgovor sa mnom. Posle nekoliko dana, bez najave, dvojica istraìteqa kancelarije Ha{kog tribunala u pratwi prevodioca su slu`benim yipom do{li kod mene ku}i i pitali su me da sa wima obavim razgovor, rekli su mi da se spremim i da po|emo u hotel “Kragujevac”. îm smo do{li u restoran hotela, rekli su mi da znaju da sam bio u~esnik u ratu, pitali su me preko koga sam oti{ao na rati{te, da li me je poslala neka stranka ili ko drugi. Odmah su mi rekli da je osnovni razlog zbog kojeg su do{li da mi ponude da svedo~im protiv dr Vojislava [e{eqa i da }u za uzvrat biti materijalno nagra|en i obezbe|en, kao i cela moja porodica, da }e da nam obezbede boravak u inostranstvu gde god to poèlimo. Ja sam to kategori~ki odbio i rekao da ne èlim da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa, a ako oni imaju ne{to protiv mene neka kaù {ta, jer sam se ja ~asno borio za srpski narod. Oni su mi opet ponovili da je pristanak da teretim dr Vojislava [e{eqa za moje dobro, da treba da razmi{qam o budu}nosti i kroz nekoliko pitawa koja su mi postavqali u vezi boravka na teritoriji op{tine [amac, video sam da na mene vr{e svojevrstan pritisak da svedo~im. Jo{ jednom sam im ponovio da ne èlim saradwu sa wima i posle 40 minuta razgovor je zavr{en. Od tada se vi{e nisu javqali. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez pritisaka, u Kragujevcu 21. marta 2007. godine. Izjavu dao Goran Simovi}.” Ov. br. 3557/07, potvr|uje se da je Goran Simovi} svojeru~no potpisao ovu ispravu i priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj 441969, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 96,00 dinara ispla}ena je i poni{tena na molbi za overu. Dana 21. marta 2007. godine, slu`benik suda...

Muharem Ibraj Muharem Ibraj je dao izjavu 29. aprila 2007. godine, koja je overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu, pod IV Ov.br. 4436/07. 214

“Ja Muharem (Muse) Ibraj, ro|en 25. septembra 1953. godine u selu Osokida, op{tina \akovica, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Ni{u, selo Rujdik, sa li~nom kartom broj 559233, JMBG 2509953940024, po nacionalnosti Albanac, veroispovest muslimanska, dràvqanstvo Republike Srbije, govorim srpski i albanski jezik, nezaposlen, Izjavqujem: Prvi kontakt sa predstavnicima ha{kog tuìla{tva imao sam pre nekoliko godina, ne se}am se ta~no datuma, ali znam da je pokojni Milo{evi} ve} bio u Hagu. Zvali su me u Beograd, negde kod èlezni~ke stanice. Sa mnom su razgovarala dva mu{karca i prevodilac za srpski jezik. Odmah su rekli da oni znaju da ja te{ko ìvim, da imam mnogo~lanu porodicu, da ne radim i da bi oni mogli da mi pomognu. Rekli su da znaju da mi treba ku}a i po wihovoj proceni 100.000 evra, a od mene traè da svedo~im u Ha{kom tribunalu protiv Slobodana Milo{evi}a. Ja tada nisam ni znao {ta je Ha{ki tribunal, ali sam odbio sve wihove ponude, sa obrazloèwem da ja imam svoju dràvu i da }e moja dràva brinuti o meni, a da mi wihova pomo} ne treba. Na kraju razgovora su traìli da potpi{em zapisnik. Odbio sam, traìo sam da prevedu na srpski ili albanski, da pro~itam {ta su napisali, pa }u onda da potpi{em. Trinaest puta su me zvali na razgovor i ube|ivawe i nijednom nisam potpisao zapisnik, jer nikad nisu hteli da ga, na moj zahtev, prevedu na jedan od dva jezika koje govorim i razumem. U po~etku su ovi razgovori obavqani u nekoj ùtoj zgradi sa desne strane pre èlezni~ke stanice, a kasnije na Dediwu u ulici Jevrema Gruji}a. Za dolazak u Beograd pla}ali su mi dnevnice 60 ili 80 evra, ne se}am se ta~no. Posledwi put kad sam bio rekao sam da znam svoj jezik albanski i da }u samo na albanskom jeziku da potpi{em zapisnik. Tada su me naterali da potpi{em potvrdu da sam primio taj novac za putne tro{kove. Rekli su da napi{em puno ime i prezime, a zatim potpis. Kada su me pozvali ~etrnaesti put, odbio sam da idem i oni su do{li ovde u Ni{. Tada smo razgovarali u sali u zgradi suda. I u Ni{u sam potpisao potvrdu za dnevnicu, jer su mi tada dali neki novac, ne se}am se koliko. Kada sam do{ao u Hag kao svedok Slobodana Milo{evi}a oni su meni dali sve navodno moje izjave sa mojim potpisom, iako ja odli~no znam i tvrdim da nikada nijednu izjavu nisam potpisao. To sam rekao i pokojnom Milo{evi}u, vidim da je na izjavama moj potpis, a znam da nisam potpisao. Ja sam tada shvatio da su oni moj potpis skenirali sa onih potvrda o putnim tro{kovima koje sam potpisivao. Pritisak na mene nastavqen je i u Hagu, tamo me danima jedna èna, koja je govorila srpski, ube|ivala da ne svedo~im. Otvoreno mi je govorila da ne svedo~im da }e mi dati pare. Rekao sam da ja ne}u da laèm za pare, a ona je onda po~ela da me zastra{uje pretwama da je svedo~ewe opasno za mene, da }e da mi ubiju decu, porodicu. Rekao sam da }u da svedo~im i da ne}u da la215

èm pa neka ubiju koga god ho}e. To ube|ivawe, nu|ewe para i pretwe ubistvom porodice trajalo je pet, {est dana. Nudila mi je i da se u Hagu vidim sa nekim Albancem. I to sam odbio. Rekao sam da sam od Albanaca pobegao sa svog ogwi{ta i da ne èlim da ih vidim. U vreme dok sam radio u \akovici u moju kancelariju je do{ao Vilijam Voker i zamerio mi {to nosim policijsku uniformu, pitao me da li ja znam da Srbija vi{e ne postoji, da skinem policijsku uniformu i zna~ku i da stavim ameri~ku zastavu. Tada sam vadio pi{toq na Vokera i psovao Klintona i od tada su po~ele moje muke. Optuìli su mi oca, koji je ro|en 1920. godine, da je silovao dve maloletne devojke, ja sam na{ao te devojke i one su priznale da je to la`. Kidnapovali su mi tri brata, dva bratanca i sina. Ja sam non stop dobijao poruke i pisma, pretili su da }e sve da mi pobiju, da }e da me zakoqu, ako ne poreknem sve {to sam svedo~io. Sve moje muke, sve pretwe i ucene od strane Ha{kih istraìteqa bile su zbog toga {to sam ja pristao da svedo~im, oni su èleli da me po svaku cenu spre~e da se pojavim pred Ha{kim tribunalom da bi za{titili izjavu Nika Peraja, biv{eg oficira Vojske Jugoslavije, koji je u svojoj izjavi izneo gomilu laì. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Ni{u, 23. marta 2007. godine. Izjavu dao Muharem Ibraj.” IV Ov.br. 4436/07, potvr|uje se da je Muharem Ibraj svojeru~no potpisao ovu prijavu priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj R 559233/02, izdate u Ni{u, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 292,50 dinara ispla}ena je i poni{tena. êtvrti op{tinski sud u Beogradu 29. marta 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Todor Lazi} Todor Lazi} je dao izjavu 29. marta 2007. godine, koja je overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod Ov.br. 4437/07. “Ja Todor (Du{ana) Lazi}, ro|en 15. marta 1964. godine u Kninu, op{tina Knin, Republika Hrvatska, sa prebivali{tem u Zemunu, ul. Dobanova~ka broj 8, sa li~nom kartom broj T 56485, JMBG, izdate od SUP-a Beograd, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dràvqanstvo Republike Srbije, govorim srpski, po zanimawu ma{inski tehni~ar, Izjavqujem: Moj prvi susret sa predstavnicima ha{kog tuìla{tva desio se pre dve, tri godine. Ne se}am se datuma, ali znam da je bilo prole}e. Toga dana, negde oko podne dva mla|a ~oveka pozvonila su na interfon u mojoj ku}i i kad sam se javio traìli su da si|em. Mislio sam da je neko ko me poznaje, si{ao sam i video dva, meni nepoznata, mu{karca. Predstavili su se, ali ja 216

imena nisam zapamtio. Se}am se da je jedan me{ao } i ~, pa pretpostavqam da je iz Bosne. Rekli su da su istraìteqi Ha{kog tribunala i da ho}e sa mnom da razgovaraju. Ja sam, prili~no drsko, odgovorio da nemam o ~emu sa wima da razgovaram jer sam ja iz Hrvatske. Pri~ali su o upu}ivawu dobrovoqaca, o Crvenim beretkama i o raznim doga|ajima iz rata i video sam da raspolaù sa mnogo podataka. Opet sam ponovio da na tu temu ne}u sa wima da razgovaram i da u Hagu samo ho}u da pomaèm, ako mogu, Slobodanu Milo{evi}u, Vojislavu [e{equ i Milanu Marti}u. Oni su i daqe insistirali, a uglavnom mi se obra}ao onaj {to je me{ao ~ i }, i u jednom trenutku mi je rekao da bi bilo dobro da prihvatim razgovor sa wima, pogotovo zato {to oni znaju da i ja i supruga nigde ne radimo. Sasvim otvoreno je rekao da su oni spremni da mi daju dobru nov~anu nagradu, ako pristanem na saradwu sa wima. Rekao sam da im nisu dobre informacije, da i ja i supruga radimo, da dobro ìvimo i da ne dolazi u obzir nikakva saradwa sa wima. Oni su jo{ minut, dva ne{to pri~ali, ja sam se okrenuo i u{ao u ku}u. Popeo sam se na sprat da vidim kojim kolima su do{li, ali nisam uspeo da vidim, jer su se parkirali nekoliko ku}a niè od moje. Nekoliko dana nakon ovog susreta zvali su me telefonom, javio se onaj za kojeg pretpostavqam da je iz Bosne zbog naglaska i pitao me da li sam se predomislio i da li èlim saradwu sa wima onako kako su mi predloìli kada su bili ispred moje ku}e. Odbio sam i ponovio da ja sa wima nemam o ~emu da razgovaram. Posle ovog razgovora traìo sam listing razgovora u po{ti, da bih utvrdio odakle su zvali, ali nisam uspeo, jer je broj bio neidentifikovan. Zvali su me jo{ jedanput nakon petnaestak dana, opet su pitali da li sam se predomislio, odgovorio sam da nisam i posle toga me vi{e nisu zvali. Dakle, ja nisam davao nikakvu izjavu istraìteqima Ha{kog tribunala, a oni su mi nudili nov~anu naknadu da bih sara|ivao sa wima. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zemunu, 27. marta 2007. godine. Izjavu dao Todor Lazi}.” IV Ov.br. 4437/07, potvr|uje se da je Todor Lazi} svojeru~no potpisao ovu prijavu i priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj T 56485/00, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 292,50 dinara ispla}ena je i poni{tena. êtvrti op{tinski sud u Beogradu 29. marta 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Selimir Stojanovi} Selimir Stojanovi} je dao izjavu 23. marta 2007. godine, koja je overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod II Ov.br. 5422/2007. 217

“Ja, Stojanovi} (Milovana) Selemir, ro|en 1. januara 1957. godine u Loznici, sa prebivali{tem u Vojvode Stepe 58a, Loznica, sa li~nom kartom broj 194348 SUP Loznica, JMBG 0101957773614, govorim srpski jezik, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, po zanimawu otpravnik vozova, Izjavqujem: Istraìteqi Ha{kog tribunala kontaktirali su me pre pet, {est meseci, ne se}am se ta~no datuma, tako {to su me na{li na radnom mestu u stanici Brasina. Do{li su oko 11 sati automobilom beogradskih registarskih tablica, broja se ne se}am, znam da ih je bilo troje, a sa mnom je razgovarao samo jedan mu{karac. On mi je rekao da je bio kod Janka Laki}a i da ih je na mene uputio Janko, i da je Janko rekao da je pristao da bude svedok Ha{kog tribunala. Meni je to bilo neverovatno po{to poznajem Janka i pitao sam {ta traè od mene, a on je rekao da bi trebalo da budem svedok za doga|aje u Zvorniku. Pitao sam ih {ta bi ta~no trebalo da svedo~im, a on je rekao da ja dobro znam gde sam bio, {ta sam radio, i {ta je ko radio, naglasiv{i lozni~ku dobrovoqa~ku jedinicu. Rekao sam im da sam oèwen ~ovek i da imam troje dece i da bih zbog toga mogao i da poginem, a on mi je rekao da ja ni{ta ne brinem da }u biti za{ti}eni svedok. Rekao sam da ja ne bih mogao da budem svedok Tribunala i da gledam Vojislavu [e{equ u o~i, pogotovo {to sam spreman da sve dam za Srpstvo i davao sam koliko sam mogao. Po{to sam odbio da budem svedok, oni su seli u automobil, i ovaj {to je sa mnom razgovarao otvorio je prozor da se kao pozdravi sa mnom i onda mi je rekao – moè{ ti i da ode{ odavde, ja sam pitao {ta to zna~i, on je rekao – to zna~i da moè{ dobiti pet paso{a i 100.000 evra, a mo`da i vi{e. Na to ni{ta nisam rekao, bio sam zate~en i pitao se otkud oni znaju da ja imam peto~lanu porodicu. Ja sam se upla{io posle ove izjave i o tome razgovarao sa nekim mojim prijateqima koji su poku{ali da me umire i da kaù da nemam razloga da se pla{im, jer ipak mi ìvimo u svojoj Srbiji. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zemunu, 23. marta 2007. godine. Izjavu dao Selemir Stojanovi}.” II Ov.br. 5422/2007, potvr|uje se da je Stojanovi} Selimir svojeru~no potpisao ovu prijavu priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj 194348, izdate 2005. godine, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od ... dinara ispla}ena je i poni{tena. êtvrti op{tinski sud u Beogradu 23. marta 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Radovan Nova~i} Radovan Nova~i} je dao izjavu 23. marta 2007. godine, koja je overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu, pod V Ov.br. 857/07. 218

“Ja Radovan (Ante) Nova~i}, ro|en 30. juna 1961. godine u Sremskoj Mitrovici, op{tina Sremska Mitrovica, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Loznici, ul. Vojvode Mi{i}a bb, sa li~nom kartom broj 161607, JMBG 300691773627, izdatom od SUP-a Loznica, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dràvqanstvo Republike Srbije, govorim srpski, sa statusom ratnog vojnog invalida, Izjavqujem: Prvi kontakt sa istraìteqima Ha{kog tribunala imao sam pre tri godine. Poziv za razgovor doneli su mi iz SUP-a Loznica, a nakon toga su me pozvali telefonom, neko od ha{kih istraìteqa, i pitali da li ho}u da svedo~im. Nisu pomiwali na koje okolnosti. Rekao sam da pristajem, jer nemam nameru da beìm, a nemam ni gde. Predeloìli su da do|em u Beograd {to sam odbio, jer ja kao invalid ne mogu da dolazim wima na noge i predloìo sam da oni do|u u Loznicu. Dogovorili smo se, oni su se najavili dan ranije i u zakazano vreme do{li kod mene u stan. Razgovor je trajao dva dana. Prvi dan od deset do sedam uve~e, a drugi dan od deset do devet uve~e. Ovaj put su me ispitivali na okolnost nekog navodnog zlo~ina u Vo}inu o kojem ja ni{ta nisam znao, jer u vreme o kojem su me ispitivali uop{te nisam bio u Vo}inu. U ovom razgovoru nisu pomiwali dr Vojislava [e{eqa. Ovaj razgovor, koliko ja znam, nisu snimali, ali su kucali na lap topu. Meni nisu dali nikakav zapisnik sa ovog razgovora. Tada sam razgovarao sa istraìteqem koji se zvao Paolo. On je Italijan, a bila je i jedna Nemica, mlada devojka, ne znam joj ime. Razgovoru je prisustvovala i jedna starija gospo|a koja je bila prevodilac. Slede}i put ispitivali su me pro{le godine, ne se}am se ta~no datuma. Uglavnom, najavili su se mesec dana ranije. I drgi put je bio Paolo, dva prevodioca i gospo|a koju sam vi|ao na televiziji, za koju sam znao da je glavni tuìlac protiv [e{eqa. Ona me je ispitivala od deset ujutru do osam sati uve~e. Tada sam bio u Beogradu. Poslali su vozilo po mene i vratili me uve~e ku}i. Bio sam u ulici Jevrema Gruji}a u nekoj rupi. Tamo su imali video bim, video sam da imaju i kamere. Oba prevodioca su sve zapisivali na kompjuterima, a nisam primetio da li su vr{ili audio snimawe. Ovo je bilo mu~no ispitivawe, bilo mi je svega dosta tako da nisam siguran ni da li su mi ponudili da potpi{em zapisnik, ali sam siguran da mi nisu dali nijedan primerak zapisnika. Moram napomenuti da su bili qubazni, pitali su da li sam umoran, da li mi treba ne{to, da li mi treba kafa i tako. E, a {to se ti~e druge strane, nudili su meni i mojoj porodici da odemo negde u inostranstvo, taj drugi put su u stvari hteli da svedo~im protiv [e{eqa i to su rekli. Odbio sam jer ja nemam {ta protiv wega da svedo~im. Wihova pitawa su se odnosila na to kako sam ja postao ~lan Srpske radikalne stranke, gde sam bio u [e{eqevom obezbe|ewu. Zapravo oni su sve te podatke imali, imali su i neke fotografije koje su mi pokazivali, ja sam mnogo toga zaboravio, pa su oni poku{avali da me podsete. [to se ti~e rati{ta, wihova interesovawa 219

su bila vezana za Vo}in i Zapadnu Slavoniju. Kada sam rekao da nemam {ta da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa ponudili su mi da budem za{ti}eni svedok , da biram zemqu gde }e smestiti mene i porodicu i gde }emo biti obezbe|eni. Azil u nekoj drugoj zemqi su mi nudili i prilikom prvog razgovora. Ovaj drugi put, kada su mi sve ovo nudili u zamenu da svedo~im protiv dr Vojislava [e{eqa, postavqali su i sugestivna pitawa, navodili na odgovore koji bi wima odgovarali, a ~esto su ponavqali da me oni samo podse}aju na neke doga|aje, verovatno o~ekuju}i da }u ja onako umoran i iscrpqen sve to samo potvr|ivati. Posle onog prvog razgovora, od pre tri godine, mislim da su me pratili, jer sam desetak dana ispred zgrade non stop vi|ao policiju. To nije bilo uobi~ajeno ni pre, ni posle tog razgovora. Mislim da je i to bila neka vrsta pritiska, bar sam ja to tako doìveo, kao {to sam ose}ao strah kada su mi ponudili azil za mene i porodicu. Pitao sam se {ta se iza toga krije, jer ja wima ni{ta ne verujem, a najmawe da bi oni stvarno bili spremni da me za{tite. Ja sam to zapravo doìveo kao opasnost i za mene i za moju porodicu, jer ne vidim za{to bi me i od koga neko {titio. Ali, bez obzira na to, ja sam stalno ponavqao da ne èlim biti svedok Tuìla{tva. Rekao sam da }u radije i}i u zatvor, nego svedo~iti. Ako imaju za {ta da me optuè neka to i u~ine, ali da na moje svedo~ewe ne ra~unaju. Oni su me ube|ivali da svedo~im preko video bima, ako ne èlim da idem u Hag, pa su se svaka dva, tri sata vra}ali na tu temu, ra~unaju}i da }u da popustim i pristanem. Pro{le godine sam imao jo{ jedan razgovor sa wima i opet su me ube|ivali da iz Beograda preko video bima svedo~im protiv [e{eqa, a ja sam i tada rekao da to ne èlim. Tada su rekli da }e oni mene svakako ispitivati, jer }e me [e{eq predloìti za svedoka, tako da mi je svejedno i da mogu da budem i wihov svedok, jer }u svakako, kako su rekli do}i kod wih. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Loznici, 15. marta 2007. godine. Izjavu dao Radovan Nova~i}.” V Ov.br. 857/07, potvr|uje se da je Radovan Nova~i} svojeru~no potpisao ovu prijavu i priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj 161607, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 195 dinara ispla}ena je i poni{tena. êtvrti op{tinski sud u Beogradu 23. marta 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Zoran Mijatovi} Zoran Mijatovi} je dao izjavu 12. april 2007. godine, koja je overena u Tre}em op{tinskom sudu u Beogradu pod I ov.br. 2858/2007. “Ja, Zoran (Branislava) Mijatovi}, ro|en 17. februara 1946. godine u Koceqevu, op{tina Koceqevo, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Be220

ogradu, ul. Hayi Prodanova broj 6, JMBG: 1702946710359, sa li~nom kartom broj H 103912 izdatom od strane MUP-a Republike Srbije, po nacionalnosti Srbin, veroispovest – ateista, dràvqanin Republike Srbije, govorim srpski, po zanimawu penzioner i publicista i sa prethodnim zanimawem – zamenik na~elnika Resora slu`be dràvne bezbednosti Republike Srbije, Izjavqujem: Ja sam po~eo da radim u Slu`bi 1970. godine kao pripravnik, a pripravni~ki sta` je trajao kao i kod svih qudi u ono doba. Bio sam student, zaposlen na radnom mestu sredwe {kolske spreme i pripravni~ki sta` mi je trajao godinu dana. Prve operativne poslove po~eo sam da radim na teritoriji, kako mi to kaèmo, negde 1972. ili 1973. godine, ne mogu ta~no da se setim. Polovinom 1976. ili 1977. godine napredujem u slu`bi i postajem operativac koji radi na suprotstavqawu sovjetskoj obave{tajnoj slu`bi, {to je kod nas u Beogradskom centru bio jedan od najpresti`nijih poslova. To zna~i raditi ameri~ku obave{tajnu slu`bu, raditi sovjetsku obave{tajnu slu`bu, to je zna~ilo da ste jedan od, kako se to kaè, i sre}nih u tom poslu, jer se uvek kod nas govorilo ko radi takvu vrstu poslova ima i neku perspektivu u profesiji. Mo`da nije mnogo va`no za ovo, ali u to doba sam i sklopio poznanstvo sa Jovicom Stani{i}em, koji je u isto vreme kada i ja bio operativac u ruskoj grupi. Posle toga, 1980. godine, postavqen sam za {efa na{eg odseka na Aerodromu Beograd, gde sam bio do 1984. godine. Od 1984. godine, negde od aprila, postavqen sam za {efa Odseka za emigraciju. Osnova tog rada prema emigraciji u Beogradskom centru je bila srpska emigracija i radili smo, kako je to kod nas tada kr{teno, veze hrvatske teroristi~ke organizacije. Zna~i, u to doba sam se bavio i usta{kim teroristi~kim organizacijama, wihovim vezama koje su pre svega bile na teritoriji Zemuna. Mislim da smo samo jedno lice u hrvatskoj emigraciji obra|ivali. îni mi se da je to bilo u Krwa~i ili u Bor~i. Tokom 1987. godine, ta~nije nakon tri godine, postavqen sam za {efa Odseka za suprotstavqawe zapadnim obave{tajnim slu`bama, osim SAD i Nema~ke. Kad se kaè zapadna, podrazumeva se da nisu bile SAD i nema~ka obave{tajna slu`ba, a da su sve ostale slu`be i engleska, francuska, {panska i kanadska ulazile u taj opis mojih poslova. Godine 1989, u prole}e, odnosno u martu, radio sam sa grupom Albanaca, biv{ih politi~kih osu|enika, koji su se nalazili u pritvoru. Sa wima sam radio u zatvorima u Vrawu i [apcu. Taj posao sam obavqao sve do po~etka juna 1989. godine. Od tada me na~elnik Resora prebacuje u Pri{tinu, gde sam radio sa jednim od vode}ih qudi, intelektualcem i profesorom na Pravnom fakultetu u Pri{tini, koji se nalazio u vrhu albanske alternative, bliske Rugovi. Sa wim sam radim u zatvoru neprekidno 45 dana na poslovima koji su bili vezani za albansku ilegalu, koja se u to vreme zvala albanska politi~ka alternativa. Tokom boravka u Pri{tini, 1989. godine bio sam i na Gazimestanu, kada je Milo{evi} odrào govor. Moje zaduèwe, kao i ostalih qudi koji su 221

se tamo zatekli, bilo je obezbe|ewe gostiju i patrijarha Germana, kojeg sam posebno obezbe|ivao i bio u wegovoj neposrednoj blizini. Se}am se da sam stajao sa grupom od ~etrdeset sve{tenika koji su bili sa leve strane bine. Patrijarh je sutradan oti{ao u Pe} i okliznuo se niz stepenice, pao je, polomio kuk i nikad nije ustao iz posteqe. To mi je ostalo u se}awu, na profesionalnom i na emotivnom planu i taj doga|aj se ~vrsto vezao za moja ose}awa. U jesen 1989. godine, sa grupom operativaca iz Srbije, dvojicom qudi iz Novog Sada, jednim iz Para}ina, i Frenkijem Simatovi}em, i{ao sam na godinu dana da radim na Kosovu i Metohiji. Interesantno je da smo Frenki Simatovi} i ja jedini qudi iz Beograda, koji su kao {efovi raspore|eni na Kosovo i Metohiju van Pri{tine. Frenki u Pe}, a ja u Uro{evac. To je bila jedna specifi~nost, ja sam oti{ao u Uro{evac zato {to su rodona~elnici i qudi koji su vodili albansku emigraciju bili iz Uro{evca. Jovica Stani{i} je u to doba smatrao da ja imam jedno kontraobave{tajno iskustvo i iskustvo u emigraciji, te da }u se ja u tom smislu sna}i i raditi na osposobqavawu qudi u uro{eva~kom centru gde je trebalo da se ti poslovi efikasnije obavqaju. Ja tada nisam znao {ta }e posle toga da sledi i {ta }e se sve doga|ati na Kosovu. Negde u martu mesecu, odlukom srpskih organa, mi preuzimamo kosovsku slu`bu i stvaramo tada, prvi put mo`da posle rata, jedinstveno Ministarstvo unutra{wih poslova i jedinstvenu Slu`bu dràvne bezbednosti. Rukovodstvo Slu`be je smatralo da mi, koji smo imali odre|enu specijalizaciju u ovim poslovima, ostanemo malo duè u Uro{evcu. Kolega iz Jagodine i ja smo ostali jo{ godinu dana, a Frenki se vratio, jer je tada po~eo raspad biv{e Jugoslavije. Srbija se pripremala i za odbranu, Frenki Simatovi} je imao malo vi{e ose}aja za neku vrstu posla za koju ja nisam imao ose}aja, te ga je zbog toga Jovica povukao. Ja ostajem do 1. januara 1992. godine, i kada je u pitawu Kosovo, mi smo kao Slu`ba preuzeli kompletnu slu`bu, a {ta je bilo najkarakteristi~nije tog momenta, ono za {ta smo imali saznawa, prezentirali smo vrhu slu`be. U to vreme imali smo potpunu kontrolu nad svim doga|ajima na Kosovu, na onome {to se zove ilegala i na onom {to se zove legalna delatnost. Imali smo kontrolu nad wihovim politi~kim partijama, odborima za za{titu qudskih prava i imali smo ozbiqna upori{ta, kao i ozbiqne kontakte sa wihovim politi~kim rukovodstvom. Upu}ivali smo ih na to da za wih vaè ista pravila kao za sve stranke i za sve politi~ke i dru{tvene organizacije na teritoriji Srbije. Mi smo na jedan na~in wihovo rukovodstvo, ukqu~uju}i i Rugovu i Dema}ija, koji je tada do{ao iz zatvora, upozoravali da wima nisu dozvoqene druge aktivnosti ili neke posebne aktivnosti u odnosu na ostale organizacije. Kao primer navodili smo Srpsku stranku, Socijalisti~ku partiju Srbije, Srpsku radikalnu stranku i wima sli~ne. U to vreme spavao sam na Brezovici i se}am se da je u [trpcima formiran ogranak Srpske radikalne stranke. Dakle, mi smo u to doba kon222

trolisali bezbednosno i politi~ki ono {to se doga|a na Kosovu, obave{tavali smo rukovodstvo i mogu da kaèm da smo tokom 1992. godine ostavili solidno bezbednosno stawe na Kosovu. Naime, bilo bi nepo{teno da ja tvrdim da je bilo sve u redu, ali smo upozoravali politi~ke organe Srbije, da wihov izlazak iz {kolstva dovodi do formirawa paralelnih institucija i velikih problema kada je u pitawu dràva. Povratkom u Beograd, negde februara meseca sa mesta {efa Odseka za zapadne slu`be, postajem na~elnik teritorijalne operative u Beogradskom centru. [ta to zna~i? Zna~i {ef sam na{e operative koju mi imamo po deta{manima u stanicama milicije. Drugim re~ima, ja sam wihov na~elnik u Beogradskom centru. Dakle imam svog na~elnika, ali ja komandujem ovom teritorijalnom operativom. Zbog ukazane potrebe na tom mestu ostao sam godinu dana. Srpska slu`ba nije imala obave{tajnu slu`bu od plenuma do 1992. godine. Po{to je bio rat na pomolu i po{to su velike sile pokazale ~iju }e stranu podràvati, a da bi smo unapred znali {ta nam protivnik misli, Jovica je odlu~io da na brz na~in formira obave{tajnu slu`bu. Dakle, nije bilo dovoqno da zna{ da }e da ti bace bombu, ve} mora{ da sazna{ da li ho}e ili ne}e, odnosno ono {to sam ja govorio svojim operativcima, ho}e li da pobije Tu|man zastavu u Zemun ili ne}e, jer ako je uo~imo tek sa Kalimegdana bi}e kasno. Januara ili februara 1993. godine, Jovica me je postavio za na~elnika obave{tajne slu`be i tada je po~elo ne{to da se radi. On je smatrao da ja zbog mog dvadesetogodi{weg iskustva u kontraobave{tajnom radu i zbog saradnika u Nema~koj i Parizu mogu mobilisati te svoje saradnike da nam pomognu u vreme uvo|ewa sankcija. Prakti~no, Jovica je krenuo 1992. godine da formira obave{tajnu slu`bu, a ja je 1993. godine operativno oblikujem. Moram da kaèm jo{ jednu stvar koja je vrlo bitna, mo`da vi{e za politi~are nego za nekog drugog. Tog momenta, 1993. godine, to je bilo najpovoqnije vreme da mi dobijemo saradnike u inostranstvu. A znate za{to? Zato {to srpska slu`ba, kad je uspostavqen vi{epartijski sistem, vi{e ne radi sopstvenu emigraciju. Zna~i, 1990. godine mi prestajemo da radimo srpsku emigraciju, jer smatramo da je to vi{e besmisleno. Smatramo da biv{i politi~ki protivnici ove zemqe mogu da dolaze, srpska emigracija davno je prestala da se bavi terorizmom, i mi prakti~no pravimo tih devedesetih godina prve kontakte sa qudima koji prave emigrantske organizacije. To je jedan aspekt da ih ne radimo i drugi aspekt je upravo ta popularnost Milo{evi}a. To je jedan fenomen, to je jedan interesantan fenomen za nas kao slu`bu. Tih godina je srpska emigracija imala povoqnije mi{qewe o Slobodanu Milo{evi}u nego mi u zemqi. To je ìva istina, tako da mi nismo imali veliki problem kada smo rekli, hej Srbi, pomozite vi nama, dobili smo sankcije, ne moè{ ti da radi{ pod sankcijama, ne moè{ da iza|e{ napoqe, mi se dovijamo na razne na~ine, ali tog momenta sve {to se zove srpska emigracija, bez obzira gde je pripadala kao vrsni intelektualci i vrsni qudi slu`bi pomaù fantasti~no. Zasluga, bez obzira da li to ne223

ko voleo, ja nisam fan Milo{evi}ev nikad bio, ali wegova je to zasluga. On je otvorio prema toj dijaspori, kako bih ja rekao, jedan pozitivan odnos, jedna pozitivna energija je do{la i mi jednostavno kada kre}emo u te kontakte sa tim qudima, imamo qude koji kaù {ta treba. U istom periodu pokrajinske slu`be nisu bile vezane za na{u republi~ku, ve} za saveznu slu`bu, tako da su one pre nas imale i obave{tajni rad. Naime, mi smo u odnosu na wih (pokrajinske slu`be) bili po~etnici, pa sam ja zbog toga i{ao u Novi Sad i gledao {ta su oni do sada sve radili, i pitao se, kako su to uspeli da urade? Mi, izme|u ostalog i iz tih razloga ulazimo u saveznu slu`bu. Krajem 1993. godine Jovica me je iznenada postavio za na~elnika Beogradskog centra. Beogradski centar je tada bio, i dugo godina iza toga, u kadrovskom smislu po broju qudi i po mogu}nostima najja~i centar na Balkanu. Te{ko se koja slu`ba merila sa Beogradskim centrom. Tradicija je duga~ka od 1945. godine do mog vremena, zna~i nismo mi dali pe~at, mi smo samo nastavili {to su qudi radili 50 godina, izuzetni qudi, istina bilo je i onih polupismenih iz rata, ali jako dobrih policajaca koji su te temeqe slu`bi udarili. Jovica je isticao da je Beogradski centar veliki, i da smo mi bili ideolo{ka slu`ba, ali da mi vi{e ne moèmo biti ideolo{ka slu`ba. Zna~i ne moè se vi{e i}i preslobodno ni u obrade, mora se na}i kriterijum, kriterijum je bezbednosni, i mi prakti~no mojim dolaskom ukidamo tre}u liniju i taj wen naziv – Tre}a linija unutra{wi neprijateq. Iza toga u svoje normativne akte ugra|ujemo borbu protiv unutra{weg ekstremizma i terorizma. [ta to zna~i? To sad zna~i da se moraju na}i elementi unutra{weg nasiqa. Ja sam na nekim sudovima, prilikom svedo~ewa, govorio da ispred wih treba da sedi na~elnik odseka Beogradskog centra i Slu`be, jer su mu ubili \in|i}a, ad hok. Oni su zaduèni za unutra{wi ekstremizam i terorizam, a ubiju im premijera. Se}am se da sam, tokom 1992. godine, dobio od informatora sjajan izve{taj u kome stoji da se za ve}inu qudi prave prve liste ratnih zlo~inaca, a Hag nije formiran. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju (MKSJ) formiran je 25. maja 1993. godine. Nakon 10-15 dana od dobijawa informacije dobio sam precizan izve{taj sa imenima qudi koji }e biti optuèni od strane Tuìla{tva pred MKSJ. Me|u imenima na listi bili su Arkan, [e{eq, Karayi} i Mladi}. Ja taj dokument posedujem i ~uvam ga. I tek sad znam koliko je zna~ajan nakon formirawa MKSJ. Slu`ba }e 1994. godine prvi put da se suo~i sa zlo~inom. Te, 1994. godine stiù nam i neke informacije o srpskim zlo~inima. Jedna od ozbiqnijih bila je informacija o zlo~inima “@utih osa”, i koliko me se}awe sluì ta saznawa dobili smo od Vojske Jugoslavije. Nakon toga mi po~iwemo da se bavimo bra}om Vu~kovi}. Repi}a smo uhapsili na Umci, a ovog drugog u Nu{i}evoj ulici. Prvi put sam tada video i imao kontakt sa poreme}enim licima. Taj Repi} je, koga smo mi uhapsili, pripadao “@utim osama”. 224

On je izvr{io najteà krivi~na dela, zna~i ratni zlo~in, i mi smo se prema wemu odnosili, ne kao Srbinu, ili Hrvatu ili Srpskoj radikalnoj stranci, ili Socijalisti~koj partiji Srbije, ve} kao prema izvr{iocu ratnog zlo~ina. Ustanovili smo prilikom pretresa stana i na osnovu onoga {ta su na{li moji operativci, da se radi o alkoholi~aru i narkomanu. Iz iskaza, koji ja ne mogu da ponovim, ja sam to rekao i ha{kim istraìteqima, to su monstrumi. On nije zlo~ine vr{io u normalnom stawu, on bi se napijao, verovatno i drogirao pre toga, ulazio u zatvor gde su bili civili za razmenu. Takvo je bilo stawe, ti zarobi{ tamo Srbe, onda ja zarobim muslimane i mi se mewamo, ili ako je neki tajkun onda se o~erupa lova i pusti{ ga da ide. On je orgijao do jutra i ujutru klao te qude. Zna~i potpuno jedan lud ~ovek, lud, narkoman i alkoholi~ar. Mi smo to procesuirali koliko smo mogli i znali u situaciji kada je Slobodan Milo{evi} bio na vlasti, kada je Socijalisti~ka partija bila na vlasti, niko tada, ni Jovica nije mene zvao i rekao, ala si uradio posao. To jednostavno se smatralo kao da je redovan posao i nisam dobio nikakvo dràvno priznawe za to. Niti je Milo{evi} rekao, je li bre Jovice, {ta vi to radite, hapsite Srbe. Mi smo jednostavno bili slobodni da obavimo jedan profesionalni posao. Istini za voqu, ja sam sa mojim zamenikom imao problem u tuìla{tvu, oko toga da zasnuje nadle`nost, te nije ovde, te rat je, da li nije, da li ono... znate kako znaju tuìoci da ga muvaju. Mi smo nekako jedva na{li na~in, pa smo rekli, hajde, zasnova}emo nadle`nost zbog silovawa. To je bilo u Bawi Koviqa~i, pa smo zasnovali nadle`nost Suda u [apcu. Dok smo obra|ivali bra}u Vu~kovi}, ne mogu da se setim, na{la se i neka ~lanska karta, da li je ona bila dobra ili nije ne znam. To sam rekao kasnije i istraìteqima Tuìla{tva koji su krenuli na Repi}a. Pola dana su utro{ili u neprekidnom insistirawu da dovedem u vezu Repi}a, Srpsku radikalnu stranku i [e{eqa. Po~eli su da me pritiskaju ba{ kod te ~iwenice. Dosta toga sam objasnio istraìteqima Stefanovi}u koji je bio Australijanac i Fultonu, koga sam upoznao ranije. Prilikom razgovora sa ovom dvojicom istraìteqa prevodila je jedna devojka ~ijeg se imena ne se}am. Od strane istraìteqa bilo je pitawa “kako to da Srpska radikalna stranka nema veze sa tim zlo~inima”, i posle tri sata mu~ewa ja sam se iznervirao i rekao wima, slu{ajte, ho}ete vi sa mnom da razgovarate ozbiqno ili ne. Ja o [e{equ kao politi~aru, najgore mislim. To {to ja o wemu najgore mislim, to je moja privatna stvar. I rekao sam, molim vas, ja ne mogu da govorim neistinu, ne moète vi od mene sada o~ekivati da ja laèm. Sa wima sam razgovarao 2002. godine, i rekao sam da ja o [e{equ ne mislim dobro, nisam nikad bio ~lan, niti simpatizer Srpske radikalne stranke, naprotiv, ali iz mene ne moète da isterate la`. Dakle, to je ta situacija oko bra}e Vu~kovi}. Razgovor se vodio oko tri sata, sa~iwavali su zapisnik na koji sam ~esto imao primedbi i velikih problema oko ispravqawa. 225

U zapisnik su unosili i ono {to ja nisam rekao, kao npr. da je Repi}a poslala Srpska radikalna stranka, pa je onda ispalo da ga je poslala da ~ini zlo~ine. Zbog toga sam morao da se vra}am i kaèm: “êkaj bre ti Stepanovi}u, koji si ti Srbin, koji ne zna dve re~i, mu~enik srpski”. Vra}ali su me vi{e puta da kaèm ono {to sam prethodno rekao pod izgovorom da nisu dobro razumeli, na {ta sam ja odgovarao: “Ma nemoj, ne razume{, izbri{i ovo”. Zna~i sa wima sam vi{e puta morao da ispravqam zapisnik, jer sam znao ne{to {to drugi qudi ne znaju, znao sam da zapisnik koji se u Beogradu napravi neprecizan da }e me pozvati za godinu ili dve dana, a onda }e mi to sve strpati u usta. Dakle, ja sam to radio zbog sebe, ne zbog [e{eqa ili nekog drugog, nego zbog sebe, na kraju krajeva ne}u ne{to da mi neko gura u usta {to ja nisam rekao. Imao sam taj problem ba{ oko tih “@utih osa” itd. Pitali su me koji je broj ~lanske karte na {ta sam ja odgovorio da ~lansku kartu nisam gledao. Ha{ke istraìteqe sam upu}ivao i rekao, molim vas, eno ga Repi} u zatvoru, eno vam sud u [apcu, {ta sad vi mene maltretirate, nisam ga ja sudio, sud zna vi{e od mene, izvolite pa tamo vidite nemojte mene da maltretirate tim pitawem. Zna~i to je bilo centralno pitawe tog drugog dana, zna~i “@ute ose”, Repi} itd. Bilo je i to pitawe kako je reagovao Milo{evi}, rekoh nemam pojma, da li je on znao, da li je to neko su|ewe ili nije. Ta 1994. godina karakteristi~na je po tome da smo imali prvi, kako bih ja rekao, susret s ne~im {to se zvao ratni zlo~in, jer ja li~no smatram da smo se kao Slu`ba i kao dràva opo{tenili. Bez obzira {ta ko misli, to je moj argument. Ne znam kako ide argument mog protivnika, ali se srpska slu`ba u najteòj situaciji opo{tenila zato {to je sudila Srbinu, a da na mene kao slu`bu, kao centar, niko nikakav pritisak nije vr{io. Ja sam izuzetno zadovoqan s tim, to je ~iwenica koja je jedna od najva`nijih stvari za srpsku dràvu. Jeste to mala stvar, taj jedan Repi}, ali tada niko ni na jednom prostoru, ni Hrvatska, ni Bosna i Hercegovina, niko nije sudio nekom od svojih, a Srbija jeste. Godina 1995. prolazi u znaku prakti~no tih problema, blokada itd. I{li smo na blokadu Bosne i Hercegovine, to su posebni problemi jer se morala odràti bezbednosna komunikacija. Sa Crnom Gorom su ve} bili vidqivi problemi {ta }e se desiti. Bili smo jedna slu`ba koja ima sve, rat, okruèwe, probleme zbog kojih ne moèmo da sara|ujemo sa bliskim slu`bama, a na jugoslovenskom prostoru smo te{ko poslovali. Zavr{etkom Dejtona, 1996. godine, prva stvar koja stiè u Beograd je ha{ka kancelarija. Istina, taj sporazum koji je bio napravqen, nije bio na nekim jakim temeqima, ali nije ni taj sporazum dozvoqavao da se Ha{ki tribunal pona{a kao da je, na primer, eks teritorija tada{we SRJ i da moè da radi {ta ho}e. Zna~i, wegove radwe su ipak tada bile malo oro~ene, da to ne moè da se radi bez jugoslovenskih organa. Oni nisu pokazivali nikakvu èqu da istraùjemo ratne zlo~ine i nisu pokazali èqu da budemo 226

partneri. Smatrao sam da se na taj na~in ne moè do}i u tada{wu SRJ, jer je ovo ozbiqna stvar, radi se o qudima, radi se o zlo~inima i mi smo kao dràva, zna~i i ja, u Beogradskom centru, bili zainteresovani za otkrivawe ratnih zlo~ina. Vrlo brzo smo uvideli da Ha{ki tribunal vodi svoju politiku, da ne èli sa dràvnim organima da ima jedan normalan partnerski odnos. Videli smo koje je interesovawe ha{ke kancelarije. Wihovo interesovawe je bilo usmereno na qude iz Bosne i Hercegovine i Republike Srpske Krajine, sa akcentom na Marti}a, jer su oni tada imali neke podatke da je Marti} u Srbiji i da kre}u ka wemu. Tada nismo imali nikakve pokazateqe da Karayi}a i Mladi}a traè ovde. Zakqu~ili smo da se traè bosanski Srbi i Srbi iz Krajine zbog ratnih zlo~ina. To su bila na{a operativna saznawa. Mi smo prakti~no ozbiqno istraìvali da vidimo {ta se to u na{oj zemqi radi. Druga karakteristika je da se preko nevladinog sektora ha{ka kancelarija predstavi kao da postoji i radi, te da smo mi ti koji treba wima da pomognemo. Ubrzo smo uvideli da se u ha{koj kancelariji pojavquju qudi koji dolaze i nude usluge. Saznajemo da se mnogi qudi bogate od tog momenta. Mnogi qudi su u to doba odnosili u ha{ku kancelariju razne dokumente, ja ne znam koliko je to ko{talo, ali znam da postoje podaci ko su ti qudi. Mi nismo znali da li je to fotografija, video kaseta ili neki fono zapis, dakle nismo znali {ta je ta~no bilo u pitawu, ali smo znali {ta se radi. Te godine otvara se hrvatsko poslanstvo i mi tada otkrivamo, da u funkciji Ha{kog tribunala postoje lica u tom hrvatskom poslanstvu koja su na liniji pomo}i Ha{kom tribunalu. Oni su izme|u ostalog donosili informacije iz Zagreba. Sve je to Slu`ba uradili i davala kvalitetne informacije, tako da je {ef dràve mogao sve znati. Ve} 1997. godinu mi se ozbiqno bavimo ha{kom kancelarijom i poku{avamo da ne{to uradimo jer Srbija nikad nije {titila ratne zlo~ine. Ho}u da kaèm, ako sam ja na~elnik najve}eg centra, ako sam ja pomo}nik po rangu, nikad nije bila usmerena informacija prema Centru da ne traìmo nego da traìmo. Te 1996. godine kada je ha{ka kancelarija uspostavqena, mi smo uhapsili Erdemovi}a i wegovog drugog sabrata, ne mogu da se setim kako se preziva, nije taj vaàn, zna~i mi wih hapsimo isto tako zbog osnovane sumwe da su po~inili te{ka krivi~na dela ne znamo koja. Ja ne mogu da se setim gde smo ih uhapsili, da li kod Zrewanina ili u Novom Sadu, ali smo ih zatvorili. Ja sam tada bio na~elnik Beogradskog centra i nisam to radio operativno, ne znam ~ija je bila informacija, ali sam dao prate}i aparat jer ga drugi nisu imali. Ja sam imao najboqi prate}i aparat, po tome je Beogradski centar bio fantasti~an. Pomiwem jednu epizodu kako je [e{eq otkrio prate}i aparat, pa kupio na{im radnicima sladoled itd., ali to je druga pri~a. Nikad nisu bili provaqeni, fantasti~no su radili. 227

Kada je Ha{ki tribunal saznao da smo uhapsili Erdemovi}a i wegovog sabrata, zahtevao je wihovo izru~ewe, a mi smo po zakonu uz potpis pravosudnih organa zatraìli podatke iz Bosne o tome koje i koliko zlo~ina su po~inili. Postoji i depe{a Sokolovi}a o tome koju je poslao u Bosnu. Ne moè niko Srbiju da trpa tamo gde je trpa, zna~i to postoji, ja to negde imam, ja }u to da na|em, ja imam fotokopije, zna~i on traì od Ministarstva Republike Srpske, kaè dajte nam. Zna~i, onoga momenta kada mi imamo podatak nema tu pri~e, nas ne interesuje ni ko je ni {ta je. Mi smo wega izru~ili i Srbija se prakti~no tada, sa Erdemovi}em, opredelila {ta je Srebrenica. I zato kad mene danas neko pita oko Srebrenice, kaèm qudi, kad mene pitate oko Srebrenice kasnite deset godina. Srbija kao dràva i ja smo se opredelili. Ja ne mogu da idem na tribinu da pri~am, ja ga oteram u zatvor i dovi|ewa, i nemojte da mi pri~ate o Srebrenici. Prva dva koja mi hapsimo, zna~i prvo je Srbin pa posle toga ovaj Hrvat ali u srpskim redovima, nemoj bre da mi ska~ete po glavi. Zna~i to je ta neka prva stvar koju smo mi uradili van ha{ke kancelarije. Zna~i ha{ka kancelarija nije tako ne{to uradila, mi smo to uradili, kao dràva smo zaista bili korektni. Ja }u negde do 1998. godine da budem upu}en {ta to Hag radi, oni to rade ispod ìta, oni imaju neke svoje na~ine rada, oni dràvne organe blefiraju, za{to? Ne}u to znati 1996. godine, ali krajem 1997. nama je jasno. Oni ne èle da kontaktiraju sa dràvnim organima, jer smatraju da smo mi deo tog aparata, jer kako on sa mnom da kontaktira kada mene taj Hag verovatno o~ekuje danas–sutra na nekoj stolici. I pokaza}e 2002. godina da to {to ja kaèm nije bilo daleko od istine. Tek 1997. godine mi to vidimo, vidimo da se institucije dràve Srbije preska~u. Od kada sam 1998. godine postao Jovicin pomo}nik za kontraobave{tajne poslove, ja nisam imao kontakta sa ha{kom kancelarijom do 2001. godine. Moj susret sa Hagom, sa ha{kom kancelarijom, odvija se 2001. godine, ali u potpuno promewenim uslovima. [ta se sada doga|a? Zna~i, 2001. godine ja se vra}am u slu`bu u januaru mesecu, 26. januara, i ~ini mi se negde mo`da posle jedno mesec i po dana ili mesec, nazove mene i Gorana Petrovi}a Du{ko Mihajlovi} na neki sastanak, mo`da je bio i Luki} i Kneèvi}, ovi iz Javne bezbednosti, ne mogu da se setim, ali znam da je on tada rekao, eto tu je ha{ka kancelarija ovde u Beogradu, oni su se sada vratili, jer su oti{li zbog bombardovawe i da treba da uspostavimo saradwu sa wom. Ja sam rekao Du{ku Mihajlovi}u, ministre bilo bi jako dobro da uspostavimo saradwu, ali da ta saradwa bude malo usmerena i na ono {to je na{a Srbija, ja ne mogu da uzmem Bosnu, to je suverenitet druge dràve, hajde da pre|emo na zlo~ine prema Srbima, do{lo je vreme. Onda je on, ne mogu ta~no da se setim, to u su{tini prihvatio i rekao da }e biti saradwe i da }e neko do}i, ne mogu da se setim imena, ali ovo {to izjavqujem je vrlo va`no da biste vi razumeli {ta je Hag i {ta se to doga|a u ovoj Srbiji. Kao primer navodim. 228

Kod Gorana Petrovi}a je do{ao neki fin i ugla|en ~ovek sa e{arpom, ne znam da li je bio Danac ili Italijan u pratwi jo{ jednog lica. Na~elnik me je pozvao i pitao me {ta radim. Odgovorio sam mu da listam po{tu, a on je rekao: “Po{to ti voli{ da se petqa{ sa tim ratnim zlo~inima, evo sada }u da ti po{aqem jednog ~oveka kojeg upu}uje ministar”. I do{ao je on i Dejan Mihov, koji je tada bio {ef kancelarije, a ovaj je kao za neke zlo~ine u Bosni. Ja sam ih lepo primio, a Mihov je izrazio zadovoqstvo {to }e sa mnom da sara|uje. Ja sam rekao da je i meni drago, a onda je Mihov meni rekao da wegov kolega radi na Bosni i Milanu Luki}u i da bismo mogli da se dogovorimo kada }e on do}i radi pregleda kartoteke. Pitao sam Mihova, ~ekaj da li ti meni to dobro prevodi{ ili ne. Kaè {ta. Pa kaèm, kako on to misli da do|e u ove na{e centralne kartoteke. Ja kaèm ~ekaj, ja se slaèm za saradwu. On odgovara da im je to rekao Goran Petrovi}. Ja kaèm, nemogu}e da je vama Goran Petrovi} rekao da vi do|ete kod mene da vas {etam kroz to, ne dolazi u obzir. Samo ako dobijete napisano od ministra i ove dràve da imate pravo uvida u na{e kartoteke onda moète. [to se ti~e Gorana Petrovi}a i Zorana Mijatovi}a, moèmo mi ovde da sara|ujemo, da pri~amo, ali vi ne moète da vidite kartoteku. âk, kaèm ja, da budem toliko lud pa da vas pustim, vi ne znate da traìte, bez obzira na sve te stvari vi ne znate da traìte. Ali, kaèm, vi nemojte da o~ekujete, jer ja sam za saradwu i te kako, da sedite sa mnom do ujutru i svaki dan da mi dolazite, ali na na~in na koji ste vi to mislili da sara|ujemo to ne ide. Zna~i, to je bio taj moj prvi direktan razgovor sa nekim ko se zove ha{ki istraìteq, ne{to {to se zove taj Dejan Mihov koji je tu, koji je meni rekao, pa dobro, on to misli zna{ Mijatovi}u, meni je Goran to rekao. Kaèm, do|i bre ti bratko kad ho}e{, volim ja rekoh, vidim ja da si ti moj, ali bar ~i~a da te proveri. U me|uvremenu sam ja proveravao da je on dete diplomate, da je radio u Ujediwenim nacijama, da su ga Amerikanci tamo vrbovali, to tako ide, ali ne moè{ da radi{, a da ne zna{ ko je. Zna~i, taj prvi susret je za mene veliko iznena|ewe, kao promenila se vlast, nije Slobina vlast. Ja sam rekao da, nije Slobina vlast, sve se ja, rekoh, to slaèm sa vama, ali mi smo ipak dràva, suverena dràva, ja nemam pravo po zakonu unutra{wih poslova, bilo kojoj instituciji da dozvolim da radi kako ho}e. Moète vi izraziti potrebu za odre|enim dokumentima, to }e po}i od ministra, posle ministra to }e do}i do na~elnika resora, mi }emo to proceniti imamo li ili ne, ali kaèm na na~in kako ste vi to zamislili to ne ide. Istina, ovaj je bio nezadovoqan, mislim da je pro{lo par dana pa nas zvao Du{ko i rekao: “Pa nemojte sada da kvarimo tu saradwu, pa to treba da ide”. Mi smo rekli, ministre treba da ide, ali vi morate taj fini lepi svet sa kojim ste vi kontaktirali, ja sam to wemu ~ak i oko Kosova rekao, ministre vi ste sa onom agenturom 10 godina, ja to dobro znam, pa vi wih pitajte kakva je na{a perspektiva. Ne}u tu, rekoh, da se zamajavam, nisam ja politi~ar, ja dobro znam neke stvari. Pa dobro kaè, on mene zvao profesor, dobro profesore, nemojte vi. To je prvi moj kontakt, 229

prvi neki zahtevi od slu`be da za nekog damo, ali po sistemu idemo mi da vr{qamo. Mi smo taj, kako bih rekao, napad odbili. Nedugo zatim, u martu mesecu dolazi ne{to {to je nama zaista pogodovalo, jedan dopis, ne mogu da se setim ko je potpisao, da li Karla del Ponte ili Bluit, pre da je Bluit, gde su oni nama napisali zahtev za 14 [iptara, za koje postoje neki podaci, to je ono takozvano, kako bi mi rekli, kao kad radi tuìlac pa kao prethodno obave{tewe, pa daju ministarstvu, pa mi onda kopamo. U tom zahtevu, izme|u ostalog, se}am se da su traìli podatke za Ta~ija, Haradinaja i onoga {to je ubijen u Pe}i itd., ima dosta tih podataka koje su oni traìli. Rekli su nam – vidite vi to {ta ima, pa te podatke postavite po 33 ta~ke. Znam da to i Saksonci primewuju i da je mnogo lak{e dokazivati. Zna~i, lako je bilo dokazivati, mi taj zahtev gledamo, to su 33 ta~ke u kojem oni insistiraju da mi to po kriterijumima Ha{kog tribunala wima dostavimo. Goran i ja to ~itamo, i sad Goran, po{to je on meni pustio tu proceduru kad treba da se ide u krivi~ni proces, ako se ne{to radi, on je rekao, deda vidi ti {ta mi to moèmo da uradimo jer to je korisno. Zna~i, prvi put da mi dobijemo od Haga ne{to {to smo mi smatrali da je nama korisno, da oni traè nama sada za [iptare. Po{to mi nismo na Kosovu, ja nisam bio za vreme rata tu, bio sam u penziji, ja sam pozvao... ne mogu da se setim, trojicu mo`da kolega, ne znam... Mi{u Teodorovi}a i Mi}u Nikoli}a i rekao, ej qudi, evo vam ovo. Mi}a je bio u tuìla{tvu, a Teodorovi} je bio majstor za te na{e propise, za ZKP... ma ~udo od ~oveka, i rekao sam, evo qudi {ta je nama Hag poslao. Ima li neke {anse da mi ne{to uradimo, imamo li mi dokumenata? I onda mi kaè Mi}a Nikoli}, {efe na{a operativa sa Kosova je u Ni{u, ~itava jedna zgrada, donet je svaki pa i pocepani papiri}, zna~i nismo ostavili nijedan papiri} na Kosovu. Sve {to ima o [iptarima od kaseta do svega onoga postoji u Ni{u. Jednostavno, samo kaè, {efe daj nalog idemo mi da prikupimo podatke. Istina, tamo je meni pisalo da ja i neke stvari dokumentujem itd., ja sam rekao, znate {ta, hajde vi meni pogledajte ima li dokumentacije, pa ako ima do|ite vi kod mene da mi formiramo tim. Onda su oni oti{li i posle tri dana se javili, kaù {efe, ima jedno 100 kvadratnih metara podataka. Ima kaseta i filmova koje smo zaplenili, ima kaù svega. I tada ja oformim tu radnu ekipu gde je Mi{a Teodorovi} bio {ef i dam nalog da rade po uzoru na Hag. Oni su po~eli da rade mo`da u aprilu mesecu, a u septembru su do{li kod mene sa punim kombijem dokumentacije da bi je obradili po ha{kom pravilima. Drugog dana je do{ao ~ovek kod mene i kaè ovo mora{ da vidi{. Ovo je kaseta, mi smo napravili deset interesantnih stvari priznavawa zlo~ina i ja sam isto to napisao u kwizi, a i vama sad plasti~no da kaèm, ja vidim ovo, kaè mora{ da vidi{ Pedi E{dauna. To je ta kaseta koja se vrti u Hagu, to je moja kaseta. Nikad se ne bi vrtela kaseta E{dauna sa oru`jem terorista na Kosovu, ja gledam onu kasetu, prevodilac je tu, E{daun gleda, a ovo je lepo, pa sakrijte ovo, ~ak on ka230

è da se to sakrije, da on dolazi ispred svog premijera i da nije zgodno ba{ da se on vidi sa tim. To je kaseta koja je mene odu{evila. Ta je kaseta trajala osam ili dvanaest minuta. U Hagu je mawe prikazano, ali osam ili dvanaest minuta ta je kaseta trajala. To je zna~i bila poslastica, i kad smo mi dali ha{koj kancelariji, to sam ja dao, a ne nekakav Bati}, on to nije ni video. Ni{ta kod mene nije bilo yabe, potpi{ete vi, potpi{em ja. U ha{ku kancelariju sam li~no i{ao jer nisam nikome verovao, moja operativa nosi ja kontroli{em. Otkud znam, zagubi se negde i gotovo, iako sam ja uradio duplikate, wima sam dao kopije, kod mene je sve ostalo. Zna~i 64 registratora za ratne zlo~ine su preneli. Drugi dan me zvao ~ovek, ìva istina, iz ha{ke kancelarije koji je pogledao samo onu kasetu i rekao, Mijatovi}u ima{ Haradinaja. To je ta ~uvena re~enica, to je ìva istina. Ja sam to pisao zato {to sam rekao ja moram to da napi{em u kwizi, otkud ja znam, umesto mene je posle do{ao Bracanovi}, sjeba}e sve to, re}i }e da to nije Mijatovi} ni dao. Pa ja napi{em u kwizi, pa tvrdi, tuì me, kao moj drug [e{eq, tuì me, pa }emo da se gonimo, znam ja {ta sam gledao i znam ko mi je doneo. Hajde mi reci da nisi doneo. Zna~i, oni tada prihvataju 64 registratora o zlo~inima Albanaca na Kosovu. Mi smo obuhvatili ukupno 231 izvr{ioca zlo~ina od Albanaca, od ubijenog jednoga do ubijenog 50. Od toga {to je va`no na svakom sudu, svedok je svedok, takav kakav jeste. Mi smo nekoliko stotina ratnih dnevnika, depe{a, nare|ewa, trebovawa hrane, sve to poslali ha{koj kancelariji, u 64 registratora. Terao sam da mi izmere visinu registratora, bilo je malo vi{e od 6,25 m, kad pore|a{ do gore ono kao u ko{arci, zna~i u visinu sve, ne{to je posle dato kada sam ja oti{ao. Zna~i, to je ta, kako bih rekao, druga saradwa sa ha{kom kancelarijom. Zna~i ovo je prvo kada on do|e, drugo smo rekli, e sad je ovo, je li ho}ete, ho}emo. Zna~i idem ja tamo na bawi~ki venac ili gde su ono bili stacionirani, idem tamo, tek se oni uselili u tu ku}u, guram ja sve to, dovi|ewa gospodo, potpi{i tu, potpi{u oni sve to. Mi pratimo {ta se doga|a. Izme|u ostalog, vidimo da oni kod nas dolaze da sara|uju, hajde prihvatili su ovo. Me|utim, oni su po~eli da zivkaju na razgovor, ali ne i nas. Primetili smo da su po~eli oko Jovice da {aqu signale. Zna~i, ne samo da rade kao proceduralno, nego rade operativno. Videli smo da je Hag krenuo na Pavkovi}a, na ovoga, na onoga, ima da se pro{iri taj wihov krug i da oni sad idu sve otvorenije na qude koji se nalaze na visokim dràvnim funkcijama. Znam da je jedan ~ovek koji je bio na visokoj funkciji pozivan, isprepadan i oti{ao je na razgovor. Zna{ ti kad ti do|e, oni su nekorektni u pitawu. On te pita levo–desno, qudi se ne sna|u ni za prevodioca, on uzme izjavu pa ti se posle toga ubijaj. Mi idemo pod tim geslom da je to na{a dràva i da je to nekorektno. I daqe smatramo i insistiramo Goran i ja da ne moè tako niko da se pona{a i rekli smo i ministru, ministre bre, {pijuni rade ovde kao ùti mravi. Krajem leta 2001. godine rekli smo ministru, ministre jeste nova vlast, je231

ste sve to kako jeste, ali dok je ova zemqa suverena, dok vi ne promenite zakone, znamo mi {ta je ha{ka kancelarija ovde, ali mi se ne slaèmo da je ovo teren da se {eta ko kako ho}e, da razgovara ko kako ho}e u ovoj zemqi. Na kraju krajeva, ratni zlo~ini je ono {to smo mi gonili i mi }emo goniti. Ali smatramo da za neke stvari mora da postoji saradwa, ali i po{tovawe, jer mi ne mislimo da smo ne~asni qudi, da smo u ne~asnoj slu`bi i da smo ne~asna dràva. Na kraju krajeva, mora da se po{tuje. Zna~i, to je bio jedan generalni stav, jer smo mi primetili da se ipak to nekorektno radi. Kada je prvi put Vojislav [e{eq prozvan da je ratni zlo~inac, to je bilo davno, devedeset i neke godine, nisam ja fan Srpske radikalne stranke, ali pamtim, on je na jednoj konferenciji Srpske radikalne stranke ili negde javno izjavio da ide u taj Tribunal, da se dobrovoqno javqa, ali ga oni ne}e, ne daju mu vizu. Imali smo mi wega snimqeno, on je stvarno zvao ovu holandsku ambasadu i rekao, pa daj zadrìte me, nemojte da se pla{ite. To je zaista istina. Mogao bih sad da zovem novinare i kaèm da je [e{eq rekao istinu. Ja sam ga ~uo da je rekao istinu. Zna~i, u to doba, kad smo mi razgovarali sa predstavnicima ha{ke kancelarije nismo pomiwali [e{eqa. Bila je to otvorena pri~a o paravojsci, kakve veze Slu`ba ima sa paravojskom, sa “Crvenim beretkama”. Ja kaèm, e sad sam vas tu sa~ekao, kad je to, pa ne znam 1991, 1992. oni kaù, na {ta sam ja odgovorio: “Zajebali ste se “Crvene beretke” postoje od 1996. godine, izvolite akte o tome”. I tada postoji kod wih interesovawe da im dam svu dokumentaciju o “Crvenim beretkama”. Odgovorili smo da su to pripadnici Slu`be dràvne bezbednosti i sve {to im treba potrebno je da zatraè pisanim putem preko ministra, jer se zna procedura. Jeste Goran Petrovi} u operativnom i drugom smislu neprikosnoven ~ovek, ali ministar je ministar. Ministar odràva neke odnose kao potpredsednik prvo vlade, kao ministar itd. Zna~i mi nismo brkali nadle`nosti nikada. Nikada nam se nije desilo da mi mislimo da treba da radimo neke tako ozbiqne stvari bez ministra. âk i u me|unarodnoj saradwi smo bili korektni, uvek polagali ra~une ministru {ta radimo. Nikako nismo radili na svoju ruku, mislim da wega to ba{ nije previ{e ni interesovalo. Zna~i, 2001. godine akcenat se baca na jedinicu. Za{to na jedinicu, za{to tog momenta ne ide posebno? Za te qude iz ha{ke kancelarije, jedinica “@ute ose”, “Crni panteri”, tandara-mandara, to je wima sve isto. Zna~i oni ne prave nikakvu razliku, sva ta paravojska se smatra da je ona strana~ka, po{to je ona strana~ka ona je Milo{evi}eva, po{to smo mi Milo{evi}eva policija normalno da je to sve pod na{om kapom. Zna~i oni ne poku{avaju ni na jedan na~in da u|u u funkcionisawe niti Srbije, niti srpskih organa itd. To wih jednostavno ne interesuje. Oni imaju taj svoj posao, treba ove da oteramo u zatvor i gotova stvar. Ja ne mogu samo da se setim, a ako je bila pri~a o [e{equ moja je uvek bila pri~a sudili smo pripadni232

ka, ali nije bio nalog, to je pri~a koju sam ja u kwizi izneo {to je ìva istina. No, ~ak i da je bio nalog, pa ja ne znam za wega, ja ne mogu sada da pravim pretpostavku, ja imam ono {to je dokazano kroz svedo~ewe, kroz okrivqenog, kroz wegovog brata, ne znam koga smo mi tada jo{ fiknuli. Oficijelna saradwa izme|u ha{ke kancelarije i Slu`be je i{la preko Ministarstva unutra{wih poslova, odnosno preko Du{ana Mihajlovi}a. On ih je poslao, nismo Goran i ja wih na{li, niti bi oni do{li kod mene i Gorana. Goran i ja smo gledali da sa~uvamo, {to se kaè, i profesionalnost i dostojanstvo i na kraju krajeva, postoje pravila. Slu`ba ima zakon unutra{wih poslova i mi smo bili dosledni do kraja. Ali, kaèm, vidim ja da oni ve} idu na ove na{e qude, da pipaju biv{e pripadnike slu`be itd. Imam i podatak, da su se oni pribliàvali wima. Dakle 2001. godine desila se pobuna jedinice iz dva razloga. Jedan razlog je, ja to prozivam, ja sam to i rekao kod Kqajevi}a kad sam svedo~io, posledwe pismo, posledwa poseta Karle del Ponte, dok sam zna~i bio u slu`bi, sa konkretnim zahtevom. To je oktobar mesec, ona dolazi u Beograd i donosi pismo, ali mislim da ga je Bluit potpisao u kome se traè podaci o Jovici, o Frenkiju, o jedinici, o kampovima za obuku, i o onim glupostima koje se vrte na televizijama. U broju dva odeqka oni nam traè personalne dosijee pripadnika Jedinice za specijalne operacije i dostavqaju nam spisak. Jedini pravi spisak. Ne ovo {to lupaju po ovim emisijama, ovi–oni, to je spisak od 103 pripadnika jedinice. A vi pazite, 103 pripadnika, kada smo Goran i ja to pogledali, nije to 103 pripadnika, to je negde 80 zato {to se neki ponavqaju, pa ovde nadimak, ovde samo ime i prezime, ali na onoj listi gde traè podatke, tu je, ne znam, o Kertezu, ja sam to fotokopirao, o Zvezdanu Jovanovi}u, o Legiji itd. Radilo se i o jedno 30 kampova po Bosni itd. Zna~i jedna ozbiqna stvar stiè kod Duleta. \iki to nije hteo da pogleda i rekao je ministru, ja nisam bio na sastanku, ali Goran mi je posle preneo, da je on to dobio. Mi smo se tada spremili da prezentiramo Karli del Ponte, srpsku vladu u pravom svetlu, a ne antisrpsku kakvom se u to vreme nazivala. Predlagao sam da u vreme dolaska Karle del Ponte napravimo konferenciju za {tampu, da donesemo 64 registratora, da pokaèmo to svim novinarima, kako bi ceo svet video, nagla{avaju}i da je to srpski interes, ali su to predstavnici vade negirali. Mi smo to ipak pripremili. Vlada Nikoli} je trebao to da izlaè, pripremili smo i video bim, ama stra{na stvar, da bi mene Beba Popovi} zvao ujutru rekao, zna{, nisu se sloìli ovde u vladi, ne moè{ da odrì{ konferenciju za {tampu. To me ubilo kao ~oveka. Mi smo radili toliko meseci. Ja mislim da bi i radikali rekli, jeste najgora vlada koju smo videli, najgora koja je postojala, rekli bi jeste najgora, ali za ovo svaka im ~ast. To se tako radi u politici, ali oni ni to nisu hteli. Karla del Ponte dolazi sa tim spiskom, premijer je to dobio i rekao, evo tebi Du{ko pa to radi. Se}am se kao danas, wih dvojica su do{li kod 233

Gorana u kancelariju, Goran me zvao, a Du{ko Mihajlovi} je uzeo neku olovku, on voli mnogo da pi{e i crta, i napisao je gore na tom aktu –Gorane, premijer je rekao da ovu stvar uradite. Sedimo ovako pijemo kafu, onda je Goran rekao, ministre koliko sam ja video, premijer je rekao da wega ne interesuje {ta pi{e. I onda je on to nama ostavio da bi Goran i ja to pogledali i da bi znali {ta treba da uradimo. To je bio 20. oktobar 2001. godine. Goran i ja smo to pogledali i napravili analizu {ta da radimo jer nismo imali nikakvu dokumentaciju koju oni traè. Dokumentacije o jedinici nije bilo. [tab je bio u Kuli koji su bombe uni{tile, a dokumentacija jedinice spaqena. To sam ja rekao wima kad su do{li posle toga, kaè to ste vi bre spalili. Kako mi, pa kaèm vaqda su to va{i, nisu moji, to ste sjebali i to nema. Zna~i, nemamo nikakvu dokumentaciju koju oni traè, ja ne mogu sad da kaèm gde je bio kamp, ko }e to meni da pri~a. On kaè 1991, 1992, 1993, 1995. Pa ja 1995. nisam imao jedinicu tamo. Ja mogu od 1996. godine, 1996. su smrdeli po Beogradu, oti{li na Kosovo. Nisu radili ni{ta. Onda pogledamo imena i prezimena, mi smo ozbiqna slu`ba, Jovana Petrovi}, odmah smo rekli bar sedam hiqada wih ima u Srbiji, Petrovi}a, Jovanovi}a, sve {to je Jovanovi}, Petrovi}, to smo rekli ne moèmo. Zna~i, mi se spremamo da odgovorimo ha{koj kancelariji i kaèmo ovako – {to se ti~e dosijea ne moète da dobijete, ne moèmo da vam damo dosijee ako su pripadnici ìveli u jedinici. To je pod jedan. Pod dva, ovaj spisak koji ste vi rekli da su jedinica, e sad to morate malo pobliè, morate dati puna imena i prezimena i generalije. Dakle, mi smo imali realnu stvar. Imamo to, imamo to, dajte dopunske podatke, za svako ime odande dajte podatke. [ta se tada, naàlost, dogodi. Nama se pobuni jedinica posle dve nedeqe. Ja sam to svedo~io Kora}evoj komisiji. Pobuna jedinice nije zbog Banovi}a. Ma boli uvo jedinicu za Banovi}e. Znali su, obave{teni su, znao je i Zvezdan i Le~i} da treba da hapse Banovi}e, ja sam bio protiv toga da jedinica hapsi, to su bre |ilko{i kojima samo neko uvrne uvo i dovi|ewa. Ja nisam tim rukovodio, Goran je. Da sam ja rukovodio, to bi bilo zavr{eno sa dva operativca. Zna~i oni su sve to znali, nisu Banovi}i bili u pitawu, rekao sam Kora}evoj komisiji, to i danas tvrdim svuda. To pismo, o kome se stalno pri~a da nije bio razlog za pobunu, da Karla nije traìla Legiju i Jovanovi}a. E jeste, jeste. Rekao sam Kora}u, a neko je, gospodine Kora}, iz va{e vlade to gurnuo, kome ne znam, ali ja vam tvrdim, evo danas jo{ vi{e, da Legija i ovi jesu traèni. Jesu. E vi izvolite tu pa vidite ko je to dao. Pa kaè ne znam. Kaèm ja, i to sam mu rekao, izvolite gospodine Kora}, ako gospodin @ivkovi} ne zna gde je, a treba kod wega da stoji, vaqda je to stajalo kod \ikija, uzmite vi pa pretresite kad on nije tu, pa prona|ite gde je ako vam je neprijatno da mu traìte. Ma ne, nije to, mi to ne znamo, nije, pa ja vama kaèm da su se oni traìli. Zna~i ja i danas tvrdim, jedan od razloga, ima jo{ i neki drugi razlog koji nema veze sa ovim, jedan od razloga {to su se popla{ili, ne za Banovi234

}e, {to, jebe se Legiji za Banovi}e, zna Legija, a znam i ja, da je slede}i on. Meni je potpuno svejedno da li je Banovi} ili Legija. To meni li~no, meni li~no drugi su neka vrsta problema, kao ne moè da podnosi zatvor, pa ako moè [e{eq da podnese zatvor, hajde i ti. Ako je [e{eq mogao da ode dobrovoqno, ti }e{ bre da ide{ na silu. Ti }e{ da ide{ iz sasvim meni jasnih razloga. Znam ja za{to ti kume treba da ide{ tamo. Zna~i, pobuna ta dolazi i ja u toj pobuni radim isto ono {to sam uradio Radetu Markovi}u. Zna~i kada ministar da la`no saop{tewe da je do{lo do nekih nesnalaèwa prilikom hap{ewa bra}e Banovi}, mi imamo kolegijum to ve~e, dolazimo Goran i ja na kolegijum, iz javne wih 15, nas samo dvojica, dobro i oni drugi na~elnici, mi nalazimo to ministrovo saop{tewe. Ja ~itam i kaèm ministre... ne, ne, posle. Goran ~ita ministre, ne, ne, posle. Mi zavr{avamo, ja dolazim kod wega i kaèm, ministre kako vas nije sramota da vi to napi{ete da je do{lo do nekih gre{aka prilikom hap{ewa. Oni su uhap{eni za 15 sekundi, mo`da je trebalo za 10, to priznajem, ali ovo je, kaèm, ministre sramno. I jo{ ne{to kaèm, gospodine ministre, i ja i Goran, pogotovu ja, ja znam {ta se ovih ~etiri dana doga|a, izvinite, u tim politi~kim igrama u koje ste se vi gospodine ministre ukqu~ili, Mijatovi} Zoran ne u~estvuje. Ja vi{e, gospodine ministre, nisam zamenik na~elnika i ja nisam do{ao da se vozim u “mercedesu”, ja sam do{ao da radim posao. Sada mogu sa vama kao... ovako ste mi simpati~ni po nekom drugom pitawu, da popijem kafu, a od sutra ili ostajem ili }u da uzmem nao~are i da idem. Ja ministre nisam iza{ao iz penzije, ja primam i penziju i platu, to je mogu}e, samo da uzmem nao~are, ne moram da idem ni u socijalno. Ja sam takav ~ovek. Ja sam tako rekao, samo vama kaèm da sam oti{ao, jer ne moète da me zaustavite, ne treba mi re{ewe. Ako vam za ne{to trebam vi to recite, ako vam ne trebam, ni{ta. Onda sam Goranu rekao, ti Gorane kako ho}e{, ti radi {ta ho}e{, ti si mlad ~ovek, ja nisam doneo odluku na pre~ac ti dobro zna{, ti dobro zna{ da mene ne moè niko da otera, pet minuta pre nego {to bi me mo`da oterao ja }u da mu dam ostavku. Ne}u da mu dam to zadovoqstvo. Ja imam taj ose}aj, ja sam iskusan ~ovek. Eto sad da ti pri~am, ja sad znam u koji sam sistem do{ao. Ti to jo{ ne zna{, ti si wima politi~ki protivnik, ali ja sam u tom sistemu radio, to je ta ogromna razlika. Radio sam ja i u Brozovom, zato ja znam koja je razlika, radio i u Slobinom, to je neozbiqno dru{tvo. Ja negde oko jedan sat, znam ja {ta su pozadine, no} je. Rekoh jebe{ ti to, ja sutra do|em na posao nikom ni{ta. Ne}e moj Du{ko ni da se seti da sam ja dao ostavku. Ja pozovem {efa kabineta i kaèm, kume neka mi se agencija Beta javi, ja wima i{~itam saop{tewe, ~ovek se javi kroz pet minuta, hvala vam mnogo gospodine Mijatovi}u, za sat jedan }e biti prva informacijama na BK itd. Ja sa~ekam dva sata u no}, i{~ita se moja ostavka, ja pun sre}e. Meni porodica sre}na, to je meni bilo najva`nije. Sve tri }erke, èna, pa to je bi235

la radost, ja sam ìveo u jednom zatvoru, ja nikad nisam verovao da }e mene neko da obezbe|uje. I sutradan niko ne moè da veruje da sam ja dao ostavku, svi se ovako gledaju i u tom momentu, negde tamo oko 12 sati, Goran Petrovi} mene zove i kaè, vidi bre ove yukele, imaju vladu mene ne zovu, na vladu. On je pomo}nik ministra i jedini nadleàn za jedinicu. Goran Petrovi} je napisao pismo vladi u kojem predlaè da se osnuje komisija koja }e da utvrdi prave uzroke pobune jedinice, pa ukoliko se na|e wegova odgovornost on daje ostavku. [ta oni rade? Iskqu~e mikrofon u vladi, ko jebe Gorana, formiraju ovu komisiju koja nikada nije uradila posao, a prihvataju Goranu ostavku. To sam rekao i kod Marka Kqajevi}a na sudu, da je Bati}eva komisija uradila svoj posao, premijer bi danas bio ìv. A ne ovo {to govori nesre}ni Sr|a Popovi}. îm si pogre{no postavio stvar lo{ ti rezultat. Zna~i to je prva bila stepenica, druga je Bracanovi} itd. Zna~i ja tada opet drugi put odlazim na sopstveni zahtev, uìvam, i ministar me zove posle dva dana, Mijatovi}u da bude{ moj savetnik. Ne. Kaèm ja, ministre mogu li ja kao Boà Prelevi} da ne radim ni{ta, ali ja nisam takav ~ovek. Ja vas da savetujem, vi ste ~ovek koji ne prima nijedan savet. Ja vama ne mogu da budem savetnik. Posle toga sam oti{ao u Skopqe, tamo }u biti u ambasadi godinu dana, ima}u rang ministra savetnika, raditi na{ posao sa Makedoncima, raditi na [iptaru itd., to je jedno moje veliko zadovoqstvo {to sam tamo radio, ostavio jedan dobar trag, a morao sam da se vratim kao da sam ja izvr{io neki desant pa beìm kad su Bracanovi} i ostali preuzeli BIAu. BIA-u prakti~no preuzima Legija i to zakonski preuzima. Ja sam bio u Vrwa~koj Bawi kada je bila ta sesija gde su oni govorili, nevladina organizacija, ovo je eto nova slu`ba BIA itd. Ja sam rekao, ministre mi smo kao slu`ba voleli da se osamostalimo, to sam ja vama uvek pri~ao, ali vi u najgorem trenutku za Srbiju pu{tate taj resor mangupima. To ja vama kaèm kao ~astan ~ovek. Ako ih vi ne znate ili se pla{ite, Mijatovi} zna svakog u du{u, i nemojte meni pri~ati, vi ste ne samo slu`bu pustili iz ministarstva, nego ste je prepustili mangupima, kasnije }e vreme pokazati da sam bio u pravu. Dakle, 2002. godina je ve} ozbiqna godina kada je Ha{ki tribunal ne ose}am tu, ali Ha{ki tribunal ose}am na jedan na~in koji je interesantan, to moram da sa~uvam za druga svedo~ewa, to je taj ~uveni Tani}, koga je britanska obave{tajna slu`ba pripremila. To sam ja rekao i Slobinim advokatima, i wihovo ime ~uvam, ja sam ~ovek koji mora da ~uva integritet te profesije. I rekao sam onda, zna~i pre nego {to sam napisao kwigu, napisa}u vam ja kako je to i{lo. Jao recite, ne}u, to morate da pro~itate u kwizi, da vas nateram da kupite rekoh, vas ima puno socijalista i kad budete kupovali ode kwiga. Zna~i, britanska obave{tajna slu`ba je kqu~na slu`ba koja prakti~no treba da priprema qude za Ha{ki tribunal. Godine 2002. britanska obave{tajna slu`ba je upravo, kako bih vam rekao, logistika Ha236

{kog tribunala. Kao logistika qudi, ali vrlo opasna logistika. Za{to ja vama kaèm logistika itd. Ono {to sam ja uspeo da saznam tih godina, pa i onih zadwih godina, svi ti qudi koji su u ha{koj kancelariji, tanki su {to se ti~e istra`nih radwi, policijskih radwi, to sam ja rekao i Yefri Najsu da i on pojma nema, on je ina~e pani~ar bio itd. I sad, oni to ne znaju i sad su tu Britanci kombinovali pa se koristi neka dvojna agentura ili neke brojne igre koje smo mi na primer imali sa britanskom slu`bom, koje }e prakti~no Tani} da otvori. To sam ja i napisao sa puno zadovoqstva. îm je on otvorio, ha otvara i Mijatovi}. Sve se ma~ujemo nas dvojica. Preko Tani} engleska slu`ba tipuje budu}e insajdere za Hag, dovode ih do Be~a gde se zavr{ava posao, i na mene su bacili oko. Zna~i, u 2002. godini preko engleske obave{tajne slu`be se, i preko tih na{ih saradnika, prakti~no tipuju qudi i na razne na~ine dovla~e do Be~a. E to su ti pravi neki mogu}i insajderi. Jedan deo tih qudi }e se kontaktirati ovde, pre svega oficira Vojske Jugoslavije, {to je mene zaprepastilo, za neke me nije, znam kakvi su qudi, odra|eno je ovde u Beogradu, a sa oficirima je uglavnom kontakt bio u Budimpe{ti. Za{to, ja to ne znam. Znam ko je i{ao, i{li su i policijski oficiri, sa nekima su se dogovorili ovde, neki su se dodvoravali, neki se pla{ili, ne{to kaù, ne znaju}i ono {to sam ja rekao, danas sutra }ete i vi da do|ete na red. Daj, nemoj da ti zajebava{. âk je Du{ko Mihajlovi} u svojoj kwizi rekao, Mijatovi} i Petrovi} su pravili, neugodne {ale na ra~un Gurija i Luki}a, nazivaju}i ih ha{kim kapitalcima. Ja sam zamalo, ali sam im rekao, qudi, do|ite da vas ja ne{to posavetujem. Luki}, ma ne... Daj Luki}u, lete}e{ ti onog momenta niz vodu kad ne bude{ osetio. Jer, kaèm, Luki}u ja sam ne{to shvatio odavno kad sam do{ao u slu`bu, i kad sam bio operativac i na~elnik itd., ne biram ja, politi~are, nego politi~ari biraju mene. Ne mogu ja da participiram sa politikom i to {to meni obe}a politi~ar, sto puta ja razmi{qam da li je to tako ili nije. Nisam ja blesav ~ovek. Ne, ja... Luki}u bre, boqe je da se pripremimo da vidimo {ta je bilo. To je moj qudski stav. Zna~i, ta 2002. godina je da se qudi najvi{eg ranga u policiji pripremaju da daju intervjue ha{koj kancelariji. Za mene se traì, zna~i bio sam u Skopqu kada ja prvi put, gledaju}i prenos, pisao sam ne{to, i vidim tog Tani}a da pri~a i govori da je imao kontakt sa mnom, sa Jovicom, izmi{qa trista ~uda. Tani} je bio na{ saradnik, radili smo ga po slu`bama, bio je u Gra|anskom savezu potpredsednik i bio je, bre, potpredsednik kod Du{ka Mihajlovi}a, wegov potpredsednik. Ratomir Tani}. Opasan je on. Udario sad na Jovicu, gore }e da pro|e nego Sloba. Jo{ 2001. godine Mihajlovi} i on se na|u u Parizu. Ne moè{ ti da pobegne{ u Parizu kad meni jave da su se videli u lokalu i da je ovaj izvr{io plasti~nu operaciju. Ja sam to znao 2001. godine. Zna~i, ja se vra}am za Be237

ograd i onda sa Andrijom Savi}em razgovaram, sa na~elnikom tada{weg Resora, i on kaè, jao vidi{ {ta je ovaj Tani} uveo za slu`be. Zna{, ovo }emo da vidimo, i onda kaè, hajde sutra ne{to sa Du{kom da se dogovorimo, do|i kod mene. Ja do|em, kaè zna{, ovi bi iz Haga da razgovaraju sa tobom. Ko? Kaè, ovi iz ha{ke kancelarije. Mislim da je to bio juni mesec. Lepo vreme bilo, se}am se. Kaèm ja, Andro nije meni problem, ja sa Bogom ocem da razgovaram... Kaèm, ja }u da razgovaram, ali sve mora da bude po propisu. Ja se ne stidim ni{ta, to {to ja pri~am pred ha{kom kancelarijom ja to isto pri~am belom svetu. Da ima jedna stvar koja nije istina, ja bih rekao ùrim pobeè mi autobus. Kaèm ja, svaki propis mora da se po{tuje, zna~i moram da se oslobodim dràvne tajne, pa dobro mora, jer je nemogu}e da ja pri~am, a da to ipak ne predstavqa neku vrstu dràvne tajne. A drugo, da ja budem otvoren. I to govorim i dan danas. Ma ja vi{e ne verujem ovoj vlasti. Ja znam da me tu negde yarate, danas–sutra i mene u neki jendek da nabijete, ne}u yabe da ginem. Danas, sutra }ete, rekoh, re}i to je Mijatovi} ne{to prodao, pusti}e Legija tu pri~u, ubi}e me bre ko kera. Burazeru, osloba|awe od dràvne tajne i, rekoh, Andro bez toga nema pri~e. A ja znam {ta }u da pri~am. Dobro. Ja sam oti{ao u Skopqe, vra}am se u julu. Vra}am se i radim svoj posao. U me|uvremenu me zove da do|em. Ja dolazim, zna{ treba da se razgovara sa ha{kim istraìteqima itd. Kaèm ja, sve ja to znam, ali bez osloba|awa od ~uvawa dràvne tajne nema pri~e. I to je prva stvar. Prvo me osloba|a Savezna vlada, a Republi~ka vlada me oslobodi, a ja ve} obavio razgovor. Ja sam se malo na taj akt Savezne vlade oslonio, jedan deo oslobodio dràvne tajne, ne mora sto, ali hajde. Ovi se posle popla{ili kada sam razgovarao. I {ta sad to ide. Ja dolazim, oni kao mene osloba|aju dràvne tajne, ja kaèm dobro, sa~eka}u ja i taj akt. Pa je li moè ranije, zove me Mihov, Mijatovi}u moè li ranije, ne moè. Ma ne moè ranije, ho}u da me oslobodite dràvne tajne, kada me oslobodite i dobijem papir ja }u da pri~am. Ma ne, bi}e sve u redu. Ma znam bre, ali dok ne vidim papir nema pri~e, sve je u redu kod mene. Kaè Andra, e pa ima ako ho}e{ neku pripremu itd. To je ovaj, pogre{ili su wegovo ime {to je bio kod Svilanovi}a za saradwu sa Ha{kim tribunalom, wegov odbornik, ima tu wegovo prezime. Zove se Vladimir \eri}. On je bio glavni za saradwu sa ha{kom kancelarijom. On je bio glavni u \in|i}evoj vladi, ostao je vaqda i posle. Idem ja kod wega u SMIP na pripreme, ~ovek meni pri~a, ja ga slu{am jedno 15 minuta, vidim da nema {ta da me savetuje. Onda ja wemu ispri~am sat jedan, on kaè, Mijatovi}u tebi ne treba ni{ta. Dobi}e{ ovo, sutra }e da ti stigne i, kaè, radi sam sa wima. Dobro. Meni se opet sve vreme ~ini da je tvrda situacija. Ne verujem ja kako to stvari idu, znam kako se priprema, vidim Tani}a, znam ko ga je pripremio, znam i obave{tajca, znao sam ime i prezime obave{tajca. To ~uvam za drugu priliku tamo, zna~i ja znam, bre, ko ga priprema. Taj juri prema meni. Zna~i, engleska slu`ba u to 238

vreme juri i prema meni, ne bi li mene uvukli u tu pri~u i nude mi ~ak i kontakt kada sam bio u Skopqu da se na|emo u Pri{tini. Zna~i, ovo moram da ~uvam za jednu sasvim drugu priliku. Zna~i, za{to govorim logistiku, to je operativac koji je spremio mog saradnika, pa preko mog saradnika itd., eto Mijatovi} je dobar, nije u~inio ratni zlo~in, taj }e da svedo~i. Zna~i, ranija pri~a, zna~i engleska slu`ba je ta koja trasira, ona napravi put, posle ti moè{ da gura{ i biciklom, i trotinetom, ali kada ima{ makadam, sve je krivo. Ali kad stigne ovo, Bog da te vidi, kad te policija spremi. Ide sad, ne mogu da verujem, ja sam rekao da }u da do|em, kako to sve ide, i do|em kod Andre Savi}a i kaèm, Andro, ja ovo {to treba da budem, ako re{ewe do|e da budem svedok, ne slaèm se, ali nema veze, ubedi}u ja ha{ke istraìteqe, znam ja {ta je svedok ako oni ne znaju, i znam {ta je zlo~in i kako se uspostavqa svedok. I kaèm, ja ovo ne obavqam privatno. Pa kaè, znam. Kaèm, po{to zna{, ho}u ja sebe da za{titim, i od kriminalaca, Boga mi i od slu`be. [to od nas? Pa kaèm, ja znam kakvi smo, neki put ne moèmo da pomognemo, ali nekom slomimo vrat, au, to znamo fantasti~no. Prema tome da budemo mi ~isti. Ti meni nemoj sada da pri~a{ daqe. Pa {ta predlaè{? Predlaèm da znate {ta ja razgovaram. Pa {ta? Tek }e da do|u u moj stan da mi ozvu~e stan. To tebi ne smeta? Boè sa~uvaj, ~ak naprotiv. Ja ne tajim ni pred kim, a pogotovo pred ro|enom slu`bom i dràvom. Moja dràva mora da zna {ta ~ovek koji je sedeo toliko godina na tom mestu razgovara sa ha{kim istraìteqima. Zna{ li, kaèm ja, Andro {ta na{e kolege razgovaraju? Kaè, ne znam. Nije dobro, ja sam poslao poruku 2001. godine svim kolegama, javite mi se kada vam se Hag javi. Da je meni neko takvu poruku dao ja bih se javio. Ja sam, bre, dràvni ~inovnik, ja sam primao pare od dràve, nisam primao ni od Haga ni od ulice. I sad jedem penziju od dràve, ne jedem od Haga. Kaè vaì, kaè Bracanovi} lukavi, kao Mijatovi}u a moè i kamera. Pa rekoh nisam ba{ mnogo lep ali moglo bi, nije lo{e ni kamera. I Boga mi, do|u tehni~ari kod mene, uradimo aran`man, sve}e sve ìvo, nabijemo kamere u jednoj posebnoj sobi kod mene nabijemo skalameriju. Ha{ki istraìteqi, dok nisam napisao kwigu, nisu znali da sam sve snimio. Pa i Yefri Najsa kada sam ga jebao onako nesre}no. Zna~i, sve je snimqeno. Kada sam sada rekao, a ja napisao kwigu, i kaè dajte mi sada u slu`bi niko ne zna gde su kasete. Pa sam rekao, ne}u da jebem ovog Radeta, ja nisam zao ~ovek, ja se ni sa jednim od tih qudi, on da li je dobar je ovo {to znaju i radnici, ja imam i to. Iza{ao 2002. godine, mene ne interesuje {ta Rade radi, ne}u ni da ~ujem. Sretnem operativce, qudi, kako ide, e te{ko. Te{ko qudi, mislite da je meni bilo lako sedamdesetih. Pro}i }e, rekoh, svaka vlast, i uvek }ete pquvati stare{ine. Pquvali, bre, i mene ~ove~e, meni to nikad nije smetalo. To je jedino {to sam zabranio. Kad me neko ogovara rekao sam nemojte to da mi pri~ate, ja sam, bre, najvi{e voleo stare{ine da ogovaram. Pa to je lepota u dràvnom organu, pa koga }e{ da ogovara{, ako ne stare{ine. To ti je najlep{e. 239

Ja lepo wih snimim, ne snimim, nego postavimo mi te ure|aje i 19. ~ekam da mi se sredwa }erka porodi, prvog unuka od we, i moè{ da zamisli{ kako izgledam. Sve televizije, sve novine to jutro javqaju, da je mene Savezna vlada oslobodila ~uvawa dràvne tajne, da }u biti svedok pred Ha{kim tribunalom. Tako su objavili. I moè{ da zamisli{... sramota, to je Orli} uradio, to je sramno. Moè{ ti mene da oslobodi{ dràvne tajne, pusti mene da ja odre|ujem svoj status, ja mogu da budem i za{ti}eni svedok, ne moè{ ti mene da blamira{ preko novina da qudi misle sva{ta. Pazi, zvone meni telefoni, ja jedva ~ekam da se }erka porodi, ja ho}u da padnem u nesvest. Ja zovem Mihova i psujem mu majku... Dana 19. jula 2002. godine, zovem Mihova i kaèm, na {ta bre to li~i, evo ova dràva je prekr{ila pravila, ho}ete li vi sad iz ove dràve zbog nepo{tovawa suda nekog da terate u zatvor. To je flagrantno kr{ewe va{ih pravila, molim vas. Rekoh, pogledajte dobro, a ja imam i pravila i Statut, i dopune i sve, ja sam to jednostavno profesionalno pratio, mene je to interesovalo. Ne da se sakrijem, nego da znam, jer znam i s kim imam posla, mora{ da vidi{ {ta tamo pi{e. Rekao je jao izvini, ne znam za ovo, rekoh, nemoj izvini bre, terajte se svi u materinu, i ti, i Savezna vlada itd. Pa ne znam ovo... oni }e da do|u, pa ovo oko 10 sati, kaèm primi}u ih, ali vi ste, bre, yukele. Tako sam rekao Mihovu. Kako vas, bre, nije sramota. Ja se, kaèm, ne pla{im, ali to nije na~in. Sva sre}a {to mi se }erka porodila u 9, oni dolaze u 10, dobio sam jo{ jedno mu{ko. Dolaze tri, zna~i dolaze dva istraìteqa i prevodilac. Ovaj se zove Majkl Stepanovi}, a drugi je Fulton. Fultona znam od kada sam imao zvani~nu saradwu sa Hagom. Dolazio u pratwi nekoga, to je jedan Irac prqavi, yukela po opredeqewu, zna{ kad se opredeli{ da bude{ yukela, takav je. To je ~ovek koji se ubacio u te na{e pravosudne intelektualne krugove, i{ao je po splavovima sa tuìocima on je pla}ao, sve sam ja to znao jo{ 2001. godine i znao sam s kim imam posla. Zna~i, wega su doveli da tu bude kod mene i taj Australijanac. Rekao sam mu, lepo srpsko prezime kume, ali kad ti ne zna{ nijednu re~, terao sam ovu prevodioca da sve {to kaèm da se prevede, Marina se zvala taj prevodilac. Onda je on meni po~eo da pri~a malo srpski, rekoh kume, {ta je, nemoj molim te vi{e srpski. Objasnili su mi {ta treba da rade, dali mi tu grupu pitawa koju sam ja ina~e i ranije dobio {ta }emo mi da pri~amo. Ja sam, naàlost, iako dobre voqe, od sedam grupa pitawa, prakti~no moga samo jednu grupu pitawa da obradim i rekao sam, tako kako ste vi koncipirali pitawa, te{ko ja vama mogu da pomognem, ali ja sam sad tu i gotova pri~a. Onda sam ih obavestio da sam dobio unuka, da }e sad po srpskom obi~aju da budu pitani i ~a{}eni alkoholom i kafom i da ubudu}e u mojoj ku}i mogu dobiti samo kafu i kiselu vodu ako je piju, zato {to mi moramo da uradimo jedan posao i da oni u tom smislu meni nisu dragi gosti. Ja sam rekao da sam po{ten ~ovek, prvo to moram da vam kaèm. A onda, na primer, u neko doba èna u{la kod mene oko 240

pet sati, zove me kao do|i, ja do|em, kaè gle bre uve~e }e da do|u, da gurnem pe~ewe, zna{ kako je kod nas, mora da se secne malo uve~e. Ja sam umoran, ja razgovaram, u bermudama sam i bos, jer je vru}in~ina velika. Nemam nijedan papir ispred sebe, to je ono {to sam te kretene upozoravao, papir, ma ne daj guz papir ako je slu`beni, nema, ne znam, nemam ni{ta. I stavqeno je bilo pe~ewe i, na primer, po~iwe da miri{e, i ja kaèm da to nije za wih, da je to za prijateqe, ako su zaboravili da mi nisu prijateqi u velikoj su zabludi. Zna~i, ovo je za prijateqe, taj miris mogu samo da wu{e, kafa, ne moè da dobije ni pi}e vi{e, pi}e jedno. Ne}u da ~astim ceo dan, nisi dobro do{ao kod mene i gotovo. Idemo sad, zna~i {ta oni od mene o~ekuju, oni to meni pokazuju, me|utim, kre}u od onoga {to ba{ nije protokolarno. Kre}u prakti~no od ro|ewa. Zna~i ja moram da obja{wavam od osnovne {kole do kretawa u slu`bi itd. Kada ja pogledam onu grupu pitawa ne bi ba{ to moralo da ide, me|utim, insistiraju i ja polazim od toga i kaèm dobro, hajde, da ne dièm tu tenziju da eto... ne znam, ne pravim neprijatnu atmosferu. I mi smo, Boga mi, taj prvi dan, evo ima tu pi{e {ta smo mi to razgovarali, to dugo traje i osnovna stvar koju ja wima kaèm, u startu sam ja wima rekao, da ja znam {ta je ratni zlo~in, da sam u tome u~estvovao i izrazio sam i tada, i danas, ~u|ewe za{to su oni traìli razgovor sa mnom u statusu svedoka. Rekao sam postoji neki drugi na~in, svedok rekao sam, molim vas to je prejudicirawe, unapred, ja dobro znam u krivi~nom procesu {ta zna~i svedok. Ne slaèm se, ali sam ja siguran, zna~i ja sada garantujem, da ja ne mogu biti svedok iz vrlo jasnih razloga, vezano za zlo~ine koje sam saznao slu`beno ja sam to gawao. Ostale zlo~ine ne znam, ~itao sam po novinama kao i vi. Prema tome, nisam ja tako dragocen kako vi vidite. I onda ide ta stvar, mi smo to sad krenuli, ide dosta tih detaqa, puna tri sata se bave mojom li~no{}u, zna~i komletnom, od ro|ewa, porodice, {kolovawa, onda idu u to {ta sam sve radio u slu`bi. Ja sam rekao i da to nije ba{ tako, te da im to sada ne treba. Odgovorili su ne, to treba, i tada ja vidim da je koncept, kada te stave za svedoka otprilike ovakav, a to je sigurno tako, pokaza}e se ve} drugi dan. Koncept je ovako, ti si ve} sada svedok i sada je pitawe gde }emo te zaka~iti kao svedoka, na dva, tri ili pet mesta. Ako se bude{ gicao vrlo lako prelazi{ u onu drugu stranu. Zna~i, pretwa da moè{ biti na optu`nici. Ja to znam da oni govore, ali ja imam to zadovoqstvo {to znam da ja na drugoj strani ne mogu biti. Isto tako sigurno ni na ovoj, jebe{ svedoka, ja nemam svedo~ewe o ratnom zlo~inu, osim ono {to sam procesuirao ili da neko kaè ne, nije tako kako ti kaè{. Zna~i, mi taj prvi dan provodimo, i {ta sam radio, i gde sam radio, i kako sam radio, govorim im ne{to o Albancima, ne mogu da se setim sada ovog momenta sve tog prvog dana, i jedno od tih pitawa bilo je oko Frenkija Simatovi}a. Ko je Frenki, {ta je on radio, ja sam bio na~elnik, i onda ja kaèm, ja sam bio na~elnik Druge uprave, a moj zamenik Frenki. Au, kakav 241

kqu~. Ne znam ja tog momenta da je to va`na stvar. Po{to je meni Frenki zamenik, znate koliko sam ja tek crni gavran, kad je ovaj wima gavran ja ne znam, ali zamislite koliko sam ja crn a ja wemu {ef. Pa ja sam tek taj... [ta je radio Frenki? Kaèm, znate {ta, da vam objasnim jednu stvar, tad ja shvatam gde }e to sada da vodi. Sutradan se pokazuje gde ide. Ja kaèm, da vama objasnim jednu stvar. Frenki je bio moj zamenik u obave{tajnoj upravi i on je pokrivao jedan deo kao zamenik pre nego {to sam ja do{ao. Kod nas je takav bio raspored da u taj deo koji je on pokrivao kao obave{tajac ja se nisam u to petqao. S druge strane, on je prakti~no fiktivno tog momenta bio zamenik, mo`da mesec dana zaista, ali je on tada ve} postavqen kod Jovice za specijalnog savetnika, a kod mene posle toga je na platnom spisku zato {to je ve}a plata. Pa kako to, pa kaèm tako. Vidim ne svi|a se wima to, bilo bi najboqe da smo Frenki i ja, ho}e{ da pri~a{ ti, Frenki, Jovica, kakav trio ili kakav divan svedok protiv dvojice. To je to {to }u ja brzo shvatiti. Zna~i, idu ~ak insinuacije, pa on meni bio zamenik itd., pa i{ao ovo, pa nije. Onda imam problem sa zapisnikom, ve} ih usporavam, pa kaèm nisam tako rekao. Prvo sam pustio, zna{ ono dva sata pri~aju i ja se onda setim kaèm, kume, da mi i{~ita{ to {to sam ja rekao. Prevodi ova, ja kaèm Marina, ja nisam to rekao, je li ti to lo{e prevodi{, zna~i pitam ja prevodioca, je li ti to Marina lo{e prevodi{? Pa kaè, Mijatovi}u ja mu to nisam rekla. Zna~i ja tada vidim... nisu to ~isti qudi. Ona dobro... jo{ ona meni kaè... ja kaèm, Marina trudi se bre, ovo je ozbiqna stvar bre. Kaè, Mijatovi}u ~asnu re~ ti tvrdim. Par puta nam se, zna~i, dogodilo da... ~asna re~, ja to nisam rekla. Kaèm vodi ra~una, ja sam vrlo... ja sam prvo tolerantan, drugo sam zajeban tip, usta}u i otera}u vas sve bre u materinu. Odoh ja u Skopqe, mene ne moè niko da zadrì. Ne postoji ~ovek koji je uticao na moje odluke. Mada to nije dobro, ali sam ja takav ~ovek, i reci im tako. Zna~i, to je taj dan gde sam ja tu dao presek slu`be, dao mnoge stvari, i zavr{ili smo negde oko osam sati, ~ini mi se, uve~e. Ja sam wih smorio èstoko. Zna~i, jedva su iza{li iz mog stana. Wih dvojica iza{li iz mog stana i onda su rekli do}i }e sutra opet oko deset. Ja kaèm vi mnogo spavate, do|ite u sedam da se ispri~amo, ja }u malo da legnem da odspavam i teramo daqe. U petnaest do deset me zove Mihov, {ef kancelarije, i kaè, Mijatovi}u, slu~ajno je Yefri Najs ovde u Beogradu, a ja sam znao da nije slu~ajno. Ja sam bio àndar pa uvek znam kada on do|e ovde. Ne sad ovo kad pi{u novine, znam ja i kad ne pi{u. Kao slu~ajno on do{ao i kao Yefri je pro~itao zapisnik od prethodnog dana i stra{no bi èleo da me upozna. Kaèm ja neka do|e. Posle ja razmi{qam o tome {ta je sve pisalo. Rekoh, mamicu mu, {ta je on to na{ao da jedva ~eka mene da vidi. Nije on sad neki levi, to je ~ovek koji vodi Slobu. Nije on mene video, da me poqubi i da mi ~estita, nego da me dovede u Hag i da me nabije preko puta Slobe, samo to, {ta drugo. Jer smo govorili o Milo{evi}u itd., ja to {to sam izneo o Milo{evi242

}u to je ìva istina. Nesporazum }e, zna~i, biti i taj dan i zadwi dan oko te wihove pri~e itd. Dolazi Yefri Najs, ja sam ga tu ru`no opisao kako jeste, stvarno je kao kanarinac obu~en, pa je bio sa nekom devojkom koja mu je u obezbe|ewu. Ja sam rekao da imam predrasude prema qudima, koji imaju ènsko obezbe|ewe, pa sam govorio o Gadafiju. Dolazi on takav, to je neverovatno, zna~i to je ono {to ~oveka pobuni. Pazi, ako si normalan, zna~i digne ti dijafragmu. Prvo je u{ao u moj stan, zna~i ti si moj gost, nema veze {to si ti tuìlac. Zna~i mora{ da po{tuje{ ne{to. Ja sam ulazio u tu|e stanove lo{ih qudi, ulazio sam u pretres, izvodio qude iz tog stana, ~ak sam i dobio to da na jednom zapisniku o pretresu Milan Mladenovi}, sin Marka Mladenovi}a, napi{e qudi su vodili ra~una i o stvarima itd., a i o wemu kao li~nosti i o wegovoj porodici. To je jedna od najve}ih satisfakcija ne samo moja, nego svih tih qudi koji su u~estvovali u pretresu koji je trajao sedam sati. Zna~i, i u takvoj situaciji nisam dozvolio bahatost jer nisam hvatao narkomana, to su ipak, kako se to kaè, politi~ki neprijateqi bili. Mora{ da ima{ ipak, odnos prema tim qudima. Ti u|e{ u moju ku}u, prvo mi kaè{, i on kaè, kao da je pro~itao izjavu, da su moja kazivawa stravi~no dobra, da on to ocewuje... zna~i ja govorim to {to je rekao Yefri Najs u mom stanu 20. jula 2002. godine u 10, 20 ili kasnije. Da kaè meni, ne znam da li vi znate koja su va{a pravila itd. Kaèm, ja apsolutno dobro znam nemate razloga... Ne, ne, ne, da }e on mene da nau~i, kaè znate itd., kad mi to sve procenimo, a vi ste takvi i takvi, vi ovo i ono, mi to kad procenimo vi moète kao da se odlu~ite da do|ete sami da budete svedok. Ali kad mi procenimo, burazeru ne moè Bog da te spasi. Ima na silu, kaè, da vas dovu~emo. Kaèm, {ta si ti rekao? Kaèm prevodiocu daj ti meni jo{ jedanput neka on to ponovi. Onda sam blago rekao da je to prvo nevaspitano to {to on meni kaè, da je to neuqudno, da ja, da li }u biti svedok ili ne}u biti svedok, to }emo tek da odlu~imo kaèm, gospodine Najs, kada zavr{imo razgovor. Ne dozvoqavam takav odnos u ro|enom stanu. Ja dobro znam {ta je svedok, ja znam kada se mogu na}i u ulozi svedoka, pogotovo kada su u pitawu ratni zlo~ini. Ali, qudski ne mogu da dozvolim da vi meni pretite, ja to ne dozvoqavam. Ja sam prek ~ovek. A onda sam rekao, bilo bi mnogo pametnije, ja pratim proces Milo{evi}u i nisam Milo{evi}ev istomi{qenik, nikako, on je socijalista, ja nisam. Nisam ni protivnik, pratim {ta se radi u Hagu. Ono {to vi radite u Hagu je cirkus. Milo{evi} moè da radi, on je okrivqen, moè da radi {ta ho}e, ali vi to {to radite gospodine Najs je bezobrazluk. Kako, kaè, bezobrazluk, {ta, dajte primer. Ja sam wemu davao primere {ta on kao tuìlac tamo radi i {ta to nije dobro. I rekao sam, vi najverovatnije, bez obzira koja je razlika u pravnim sistemima, vi verovatno neke stvari ne znate. Ne moète mi se vaditi na anglosaksonski sistem. I onda sam rekao, vi od Ha{kog tribunala pravite kafanicu, sudnicu, ludnicu. On se ~ovek izbezumio. Ja to nisam video. Pri~aju mi ovi posle toga, on je bio crven kao rak. Za{to? Pr243

vo, nije o~ekivao takvu reakciju, to pod jedan. Pod dva, ja to radim pred wegovim ~inovnicima. Jedan Yefri Najs, koji ko zna {ta je radio, to }u posle da ~ujem, sedi ~ovek u bermudama i psuje mu mater. Ja mogu da mu psujem mater zato {to ja nisam ratni zlo~inac, nisam u~estvovao... nije moja slu`ba u~estvovala u ratnim zlo~inima. Da li je neko negde skrenuo, sjebao se, to je wegov problem. Bila su sva tri lepa dana, zna~i ja mewam imiy, mewam majice samo, ali bermude ostaju, i bos. On je u jednom momentu ustao, traìo VC, nije mogao da pogodi ni taj VC. Onda se on vratio, malo ne{to ublaìo i vidim... mi nismo proveli vi{e od dvadesetak minuta, mo`da pola sata, ne vi{e. Bila je jedna napeta atmosfera, i on je meni jo{ jedanput rekao, ali upotrebio je re~, vi moète biti transferisani. E kaèm mu ja, jedi govna, tako sam mu rekao, nemoj ti meni da sere{ tu kada }u ja... pa ova prevela nemoj ba{ to da mu kaè{, ali je morala da kaè ovo {to sam ja smatrao da je nestru~an i da je to najve}i problem u sudnici, i rekao Milo{evi} moè da ide na rukama, to je wegovo pravo, a vi, nije va{e pravo da radite to {to radite. U redu, on je ipak rekao eto ostaju tu kolege, da je on to ocenio kao odli~no svedo~ewe. Ja sam rekao dobro. Izme|u ostalog, on je meni rekao, ne tako decidirano, zna~i kad je rekao vi moète svedo~iti, ali }ete uìvati potpunu na{u za{titu. Ja sam rekao hvala, meni ne treba ni za{tita moje zemqe. Zna~i, to je re~enica koju sam ja rekao. On je rekao, ako svedo~ite mi vama dajemo punu za{titu. Rekoh, od vas ni{ta. Ne traìm ni od moje dràve, zna~i to je jedini moj odgovor. Kada smo mi to prvo ve~e zavr{avali razgovor, onda je meni Majkl, kad sam ih pratio, rekao, kao znate Mijatovi}u, ovo je dobro. Ne znam {ta je bilo drugi dan, to nije ni va`no, kao ovo je dobro, ovo {to sam rekao mislim da je dobro, ovo je dobro za sve qude o kojima ja govorim. Znate, evo ovo gospodin Najs, mo`da se niste razumeli itd., nemojte kao... mi vama nudimo za to svedo~ewe dobi}ete zapisnik, to je {to jo{ treba da se doteruje, i onda je on meni po~eo da obja{wava, sav taj zapisnik kao ide u Hag, onda kaè jedno mesec-dva dana }e trebati to da se sredi. Kad mi to sredimo mi }emo vama da po{aqemo zapisnik nazad. Jer on je ve} procenio prvo ve~e, zna~i ovo je va`na stvar, jer on je kao glavni bio, nije Fulton bio glavni nego je Majkl bio glavni, ovaj na{ Australijanac Srbin. Mi }emo, kaè, to sve da obradimo, pa }emo onda vama da po{aqemo, pa }ete onda vi da vidite {ta nije u redu, pa }emo onda mi da vratimo i kad usaglasimo sve to onda }ete vi da potpi{ete, kada vi potpi{ete onda }ete vi da do|ete kod nas u Hag i onda }emo mi da sednemo i da po tim nekim pravilima koja... ja nisam ulazio u sve to, te tabulatore da odra|ujemo po svim tim stvarima. Ja sam rekao, a {ta trebaju mi dva dana, ja ne vidim {ta je to. A ne, ne, ne, to su sjajne itd., moè{ ti da vidi{ {ta je to tu. To sam ja sve lepo objasnio, to wima vrlo koristi, evo i Yefri je zato do{ao itd., i vi nemate da brinete za ovo. Mi vama obezbe|ujemo gde ho}ete, za{titu bilo kakvu, novac, to nije u pitawu. To je on meni rekao, to nije nikakav problem. 244

Ja sam wih za Vojislava otka~io, oni mi nisu rekli ni{ta u tom smislu nego su bile “Ose”, to je sad drugi dan. Ja ne znam da li sam to pri~ao, ja sam se sa wima oko Vojislava distancirao. Ja sam rekao pustite tu pri~u. Za Vojislava je bio najva`niji drugi dan, kod “@utih osa” i kod Vu~kovi}a, zna~i to je najduà tema o kojoj smo mi razgovarali za tri dana, zato {to su oni smatrali da iz ovoga Repi}a, iz ovoga {to sam ja sve to pri~ao, treba da ih dovu~em do [e{eqa. Zna~i, to nije bila, kako bih rekao, stvar na primer u ovome {ta vi mislite, nego... i onda je [e{eq, i oni su... Bilo je to navo|ewe. Ili, na primer, pita me znate li za akciju “Potkovica”. Rekoh prvi put ~ujem. A da li znate o proterivawu Srba iz Vojvodine. Kaèm otkud ja znam. Ja prvo ne znam da je bilo, ali ne znam ni ko to, ja to nigde nisam ~uo. Ja ìvim u Srbiji, da li je neko nekog tajno preveo ja to ne znam, ali qudi ja to od vas prvi put ~ujem. Onda, kako ne znate za “Potkovicu”? To ne{to na Kosovu. Rekoh, ne znam bre qudi, nemojte mene da uterate u to. Tu sam ih uhvatio na zapisnik kad je ono bilo. [e{eq je poslao jedinicu tu i tu, a ja pri~am ne znam ovo... jesu li oni imali kao... ide na ove “@ute ose”, kaè to su bili pripadnici Srpske radikalne stranke. Kaèm ja, pazite ovako, ja ne znam da li su svi bili pripadnici Srpske radikalne stranke, ja znam da se jedan legitimisao, ne mogu rekoh da se setim za @u}u koji je komandovao da li je bio ~lan ili nije, ja to ne mogu da se setim. Za ovoga znam zato {to se tako legitimisao, {ta je on tada bio, nije bio itd. Ali ne, wega je poslala Srpska radikalna stranka itd., kaèm on se sam javio. Nisu ga oni hvatali lasom, nego on do|e tamo, kao dobrovoqac itd. A {ta ste vi znali o tome? Kaèm, ja nisam znao o tome ni{ta. Zna{, kaè, niste znali. Kaèm, stvar rezervnog sastava, stvar dobrovoqaca, nije stvar slu`be, to je politi~ka stvar. I onda sam obja{wavao. Wemu kaèm, molim vas, za vreme Prvog svetskog rata Srbi su dolazili kao dobrovoqci da brane tada Srbiju, sa aspekta {to vi mene danas pitate, svaki dobrovoqac je zlo~inac, {ta sad. Oni bi iz Prvog svetskog rata bili isto tako ratni zlo~inci. S druge strane, ja opet vama pri~am, ja ne znam ni koliko su “@ute ose” imale qudi. To se sve de{ava kada je Yefri Najs iza{ao. Pa kako, kaè, vi to niste znali ranije? Nisam znao ranije jer nema ko da mi kaè. Drugo, pedeset puta obja{wavam, ja sam daleko od rati{ta, na rati{te su nasloweni novosadski centar, vaqevski centar, uì~ki centar. Kod mene kad do|e to je probrano. Nema kod mene da li jesi, ili nisi, ili si `rtva, ti to tamo ve} govori{. Sve {to ovi propuste do|e kod mene. Da li to koristi ili ne koristi, to je drugo pitawe. Koliko je [e{eq imao dobrovoqaca, koliko u Beogradu. Kaèm, qudi bre, ne znam ja to, nisam ja sedeo u {tabu [e{eqevom, da bi znao koliko je [e{eq dobrovoqaca imao. Nisam se bavio dobrovoqcima. Nije u domenu rada, kada je rat bio, problem Slu`be dràvne bezbednosti da vidimo ko angaùje dobrovoqce. Jedino {to je tada bilo javno deklarisano da ima neko dobrovoqce, imao je [e{eq i pre wega imao je Vuk 245

Dra{kovi}. I kaèm wima, i rekao sam drugima, molim vas, pri~ajte vi tamo sa [e{eqem {ta su radili dobrovoqci, nemojte mene da pitate, ali prethodno morate da odete kod Vuka Dra{kovi}a. E pa wegove dobrovoqce smo mi radili kao slu`ba, ne kad su oti{li, nego pre nego {to su oti{li na rati{te, znali da su bitange bili, sve lopine. Znali smo i gde se pripremaju itd. To je bio olo{ koji je krenuo i nazvao sebe dobrovoqcima, to sam ja rekao wima. Molim vas, zna~i neka vam objasni Vuk Dra{kovi}, nemojte ja vama da obja{wavam. Pa za{to? Kaèm zato {to znamo da su se obu~avali na Adi ciganliji i jo{ nekom streli{tu, ne znam koje, video sam imali su oru`je, to je bilo nezakonito. Mi smo spremili informaciju i pripremali se za hap{ewe. Dok smo se pripremali za hap{ewe oni su oti{li tamo i pola je poginulo, a pola pobeglo. To nisu bili heroji, znamo koje je to dru{tvo bilo. On je pravi sagovornik, ja nisam. Osim ovih koje smo priveli, ja nijednog dobrovoqca nisam video, op{tepoznata je bila stvar. I rekao sam, molim vas, pa [e{eq pri~a da je slao dobrovoqce, pitajte wega, nemojte mene da pitate, i koliko ima, i za{to ima, i {ta su radili, i kako su radili, ja to ne znam. Zna~i, u ta tri sata je to bila glavna stvar. De{avalo se, ~ak, da posle dva sata to ponovo pitaju, a ho}ete nam re}i jeste li jo{ nekoga traìli iz Bosne. Kaèm nismo. A {to niste? Pa kaèm nemamo podataka. A kako to da su wegovi dobrovoqci, a da on ne zna da su po~iweni zlo~ini tamo? Kaèm, ma nisam ja sagovornik, pa nemojte mene. Pa vi ipak ste... kao ja sam na~elnik Beogradskog centra, [e{eq je bio, kako ja to ne znam. Pa kaèm, qudi ne mogu da znam. Nije to bilo u delokrugu rada, nismo imali informacije da [e{eq priprema qude koji }e biti izvr{ioci ratnih zlo~ina. Da smo imali neku informaciju mi bi digli i [e{eqa, nemojte kaèm da pri~ate. Imali smo mi, rekoh, sa wim jednu nezgodnu situaciju koju smo mislili da razre{imo, ali nema veze sa zlo~inima. Ali, to nije bilo. Zna~i, osnova kod ove pri~e je bila da veèm... jer to je bilo neophodno. Da sam vezao [e{eqa za ubistva, naloge, podstrekavawe, pod wegovim uticajem, samo jedna re~ je falila, zna~i jedna re~ da u ovoj mojoj pri~i, koju sam ja ovde napisao tako malo... ovo je kwi{ki, a ovo {to on ho}e malo da produbi, zna~i falila je jedna re~, da slaèm. Zna~i jedna re~ da slaèm i da obezbedim i za{titu, i novac itd. Neko mo`da ho}e, ja ne}u? Izbor zemqe za mene i porodicu je bio samo stvar dogovora gde }u, {ta }u i kako }u. Zna~i oni obezbe|uju za{titu i meni i porodici u zemqi koju izaberemo. Sve se to, kako oni kaù, kompenzuje i kroz novac i kroz sve. Kaù, Mijatovi}u vi samo da svedo~ite, zna~i to prvo ve~e. Tre}e ve~e smo mi to zavr{avali ne{to ranije, potpuno sam ih sludio, prvo su hteli da u petak mi razgovaramo i oni kaù, e fino, oni idu kao na vikend, pa u ponedeqak. Tad sam rekao, vi moète da idete na vikend i vi{e me nikada ne}ete videti. Kako to? Zato {to ja, sutra je subota, ho}u da se odmorim, u nedequ idem za Skopqe. Mene ne interesuje {to ste vi do{li iz Haga, jer ja radim svoj po246

sao. Boga oca ja u ponedeqak ne ~ekam i mnogo sam vam, kaèm, dao, dva dana. Unuka nisam video, zna~i nema {anse da me vidite. Nema dràve da me natera na to. Onda su oni okretali telefone i tek negde oko tri pola ~etiri popodne dobili saglasnost, i onda je Fulton rekao, au zajebao si mi vikend. Rekoh, ti si mene zajebao malo vi{e od vikenda, ali }e{ da sedi{ tu i tre}i dan da me slu{a{. Mi smo, na primer, to zavr{ili, oni su to napravili, ja sam se vra}ao ponovo, nisam bio zadovoqan zapisnikom, i tada ide taj posledwi moj razgovor, 21. jula 2002. godine, sa wima oko svega toga. Zna~i radili smo, ne mogu da se setim {ta sve, nismo se vra}ali na [e{eqa, vra}ali smo se sada na Slobu vrlo, vrlo ~esto. To je za Slobu bio stra{an, zna~i taj stra{ni pritisak je bio prema Slobi, jer sam obja{wavao neke kqu~ne stvari. Jedna od kqu~nih stvari zna~i da veèm Slobu za upravqawe slu`be. Ja sam to wima obja{wavao i rekao sam, molim vas qudi, ja ne negiram to {to vi tvrdite da je Jovica Stani{i} imao papir gde je od 1997. godine, ne znam koje, slu`ba pod komandom Slobe Milo{evi}a. Ali, ja kaèm vama papir je jedno, a istina je drugo, i ne}ete mo}i da imate drugu istinu koju èlite, da ja dam izjavu da je Sloba rukovodio slu`bom. Kaèm, nemojte qudi, ja to vama ne mogu da dam, ali }u vam re}i za{to. Ja znam za{to je to dobijeno. Jovica Stani{i} se sukobio sa Vlajkom Stojiqkovi}em od prvog dana, i koncepcijski, i qudski, i kako god ho}ete, i mi smo znali {ta zna~i dolazak Vlajka. Predsednik dràve je taj koji odre|uje ko }e biti ministar, ne odre|ujemo ni ja ni Jovica. Mi moèmo da se slaèmo ili ne slaèmo, u jednom momentu je predsednik Milo{evi} Jovici iza{ao u susret dav{i mu taj papir da ga ne gazi Vlajko. Zna dobro Sloba kakav je Vlajko. Zna i kakav je Jovica, i onda je napravio jedan kompromis. Da ne bi Vlajko terao Jovicu da stane mirno, a verovatno bi ga terao kakav je, onda je Jovica rekao, ja ne}u da radim, onda je Sloba rekao, zna{ Sloba je znao neki put da bude pomirqiv, pa je onda rekao hajde Jovice... verovatno mu je Jovica rekao predsedni~e vi onda da komandujete, ja da Vlajku ne dvorim i onda je Sloba to napisao. To je istina, to je ~iwenica, to je fakat. Ja sam wima rekao, znate vi na|ite, traìte na{e zapisnike, nema nijednog sastanka posle toga, da ne govorimo pre toga, da je nama do{ao Jovica Stani{i} i rekao, predsednik Republike rekao to i to. Nije, zato {to nije fakti~ki upravqao i nemojte vi, taj va{ papir, vi moète da ma{ete s wim. Ja vam kaèm da Slobodan Milo{evi} nije upravqao slu`bom, zato {to sam bio na~elnik Beogradskog centra i Jovicin pomo}nik. Ako bi ko osetio, ne da mi kaè, nego osetio, to sam ja. Slobu ne interesuje Leskovac, ali ga interesuje Beograd. Ja u 10 sati moram da referi{em Jovici {ta se dogodilo, jo{ mu dajem napisano... To je ìvot qudi moji, nije to kako mali Mikica zami{qa, nego to su ozbiqne stvari. Kaèm, Milo{evi} nije rukovodio na{om slu`bom. To je bila jedna od stvari koju su tre}i dan izabrali da gaze. Pa kako to za Frenkija, pa da li ovo, pa Jovicu, pa ovo, pa onda opet malo a koju ste jo{ vi to 247

paravojsku terali na sud. Pa kaèm, ja ne znam nijednu. Kako vi mene pitate koju sam ja paravojsku ili za{to nisam. Ja sam odmah rekao, nemojte da me nervirate za{to nisam. Onda se vra}aju na Kosovo, pa opet tamo neko mesto. Ja sam rekao boli me }o{e, ja sam bio u penziji te 1999. godine. Da vam objasnim, ja sa tim stvarima nemam veze. Zna~i, aspekt je bio na na{e qude, pre svega na Jovicu i Frenkija i na Slobu Milo{evi}a. Na Slobu su me vra}ali, ja nisam mnogo to pisao, pazi, pro|e{ jednu partiju pa na Slobu, pro|e{ jednu partiju pa na Slobu, pa te susrete, pa... ja sam rekao koliko sam puta ja bio, rekao sam koji je to bio odnos, strogo profesionalni, obja{wavao. Kaèm, u vi{epartijskom sistemu ja nisam znao {ta radi predsednik SPS u gradu, a kamoli {ta radi Vojislav [e{eq. Pa jeste li imali sa [e{eqom kontakte kad je bio potpredsednik? Kaèm, kako da imam kontakte, samo je Jovica Stani{i} bio taj koji je odràvao ovaj i onaj kontakt. E, kakve je odràvao kontakte sa [e{eqom? Kaèm, ja to nemam pojma. Jovica Stani{i} kad krene, ide negde, on meni ne pri~a kod koga ide. Ja moram wemu, da pri~am gde idem, to je tako kod nas ustrojeno. Po svaku cenu su pitali za wihove veze, Jovice i Slobe sa Bosnom, Hrvatskom, na tome se èstoko insistiralo, Srebrenicom i Vukovarom. Srebrenicu i êlopek sam obja{wavao, rekao sam to sam gonio i to znam, a ostalo ne znam. îm sam imao ne{to, ja otvoreno na sud. U to doba, rekoh, kod Slobe. Prema tome, nema tu nikakve pri~e, nemojte sada da se ja vra}am. E, kad smo mi to sve ispri~ali, vra}ali, poku{avali da uveù i te stvari i onda je bila ona, ta zadwa varijanta, kad smo krenuli, onda je on rekao, eto bez obzira, taj mali incident sa Yefri Najsom, on nije poremetio to moje kazivawe, jer moje kazivawe, ne da je dobro, nego da je to moje kazivawe jedan sjajan dokument. Ja sam pitao, dobro kada }ete vi taj sjajni dokument da mi po{aqete. Pa kaè, treba}e nam jedno mesec dana, to treba i bi}u ja na vreme obave{ten, mnogo vam hvala itd. I onda je rekao, znate gospodine Mijatovi}u, jako je va`no da se vi pojavite kao svedok, vi ne morate da se brinete, sve smo mi to obezbedili, ako ose}ate da je neka ugroènost vi to moète da kaète, ako ne, ima ovde novca... vi o tim stvarima nemojte da brinete. Zna~i, va{a za{tita, ne morate da se, kaè, pojavqujete ni ono za{ti}eno, ne}ete biti... zatvorena }e biti sednica. Kaèm ja, meni ne trebaju zatvorene sednice. Ne, ne, ne, znate to je zna~i potpuna za{tita, mi }emo doneti odluku, mi }emo sad vama re}i kako ste vi... u kojoj ste vi varijanti najboqi. Pa rekoh, ja sam u najboqoj varijanti ovo {to sam rekao, ja od toga ne beìm. I, kaèm, sada jednu stvar ja vama da kaèm, sada dolazi do tog posledweg nekog nesporazuma sa aspekta wih i mene, meni to nije nesporazum, onda sam ja rekao, znate moje poimawe pravde i va{e je verovatno razli~ito, mi smo razli~iti qudi, razli~ito vaspitani. Ja znam da vi ovo ho}ete da koristite protiv Slobodana Milo{evi}a. Kaè da. To je ~isto. Ja li~no ne vidim {ta je tu protiv wega, ali, rekoh, to je moj problem i ja ne ulazim 248

u to {ta vi to razmi{qate. Ali, rekoh, ima jedna va`na stvar, koju ja sada vama moram da kaèm da to ra{~istimo danas. Ja smatram da svako ima pravo na odbranu, svako ima pravo na svedoka itd. Vi morate da znate, danas–sutra moè gospodin Milo{evi} jako nerado da me pozove da mu budem svedok, jer sa mnom ima ru`nu uspomenu, i ja to vrlo razumem, vrlo razumem. Ali, kad je koà u pitawu nema tu da li je dobra ili ru`na uspomena, gospodin Milo{evi} moè da se opredeli kad sve to pro~ita, jer, koliko ja znam, morate i wemu da date, on moè da se opredeli da me uzme za svedoka. I ja }u se, kaèm, gospodine vrlo rado odazvati da mu svedo~im u onom delu ovoga {to sam ovde rekao. Zna~i, i vama i wima. Kaè, znate to ne moè tako. Kaèm ja, to vi kaète ne moè, vi moète da odlu~ite, ja sam ~uo {ta je rekao Yefri Najs, ali vi morate da ra~unate na moj stav. Ja to tako vidim. Ja kaèm, nisam kapetan Dragan, kreten koji ode pa zove Frenkija iz hotela, pa onda moète da mu name{tate {ta ho}ete. Ja nisam budala, ja s vama otvoreno razgovaram i vama kaèm {ta }u ja da uradim. Istina nerado, ali ima pravo Milo{evi} na odbranu. Pa znate, to ne bi bilo zgodno, pa ~ekaj, je li moèmo mi da se dogovorimo da samo budem wihov svedok. Kaèm ne moèmo. Ne moèmo. Pa znate, ra~unajte na sve uslove i ono {to sam rekao. Ma kaèm, ne moè, zna~i ne moète sa mnom tako da razgovarate. Ja tako ne prihvatam razgovor. Ovo {to sam ja vama rekao vi mene moète posle ovoga, ako smatrate da je to golema stvar za Ha{ki tribunal, sad odmah da me vodite i javno }u ja to da svedo~im. Rekao sam, samo mi smeta da me sad svi kad me vide kaù, evo ga, Mijatovi} je svedo~io i to sve. Zna~i, sve {to sam ja ovo vama rekao ja to mogu javno da kaèm. Ali, kaè, razmislite vi o svemu. Kaèm {ta. Pa razmislite, pa kao tu je Mihov, pa se javite ha{koj kancelariji ako se predomislite. Ja kaèm, e nemoj da gubite vreme sa mnom. Nema {ta da se predomi{qam. Ne, javite se vi kancelariji pa }emo mi to sve da sredimo. Zna~i odmah je rekao, {ta, ne}e{. Pa kad procenim i}i }e{ ti burazeru, to te i ne pitamo. A onda mi ovaj Majkl kaè, ~ekajte, znate, nemojte vi to tako, mi vam nudimo za{titu, imate pare, imate sve, nemate da brinete. I zna~i na kraju, jo{ jednom on mene ube|uje, ja kaèm ne. Ali ako je i to tako, on me traì, terajte me onda i u zatvor. Ali }u ja da svedo~im kada me neko traì. ôvek u nevoqi, tu nema pri~e. Javite, kaè, vi kancelariji ako se predomislite itd. Dva puta oni sa mnom pri~aju oko toga. I onog dana kada je bio Yefri Najs, i sutradan kada sam ja sa wima zavr{io. Sve mogu}e mere za{tite koje su na raspolagawu Ha{kom tribunalu, a znamo {ta su sve mere, je li. E sad {ta ide. Pro|e, na primer, mesec dana, gledam ja Ha{ki tribunal vidim ja bitange se pojavquju, sva{ta se pri~a tamo. Kre}u vojni generali, Aco Vasiqevi} itd. Ja polazim od toga, on govori javno, onda ima drugih koji dolaze nejavno, ali do mene dopire ve} informacija, zna~i za tih mesec dana, i vidim ja da se ha{ka kancelarija razmilela po Beogradu. Traè se insajderi iz redova policije, RDB i vojske. 249

Tako su zasko~ili jednog mog kolegu iz Slu`be. I kaè on meni, jesi li imao advokata, kad si razgovarao? Kaè, ja sam bio sa advokatom. Gde si, kaèm, bio? Kaè, svedo~io. Koliko si svedo~io? [est dana. A gde si ti to svedo~io? U ha{koj kancelariji. Kako je i{lo? Pa kaè odli~no. Pa {ta ti kaè advokat? Pa, kaè, ni{ta. Kako ni{ta? Pa, kaè, advokat sedi ispred vrata, a ja razgovaram sa wima. Rekoh, {to vodi{ onda advokata? Pa kao ako zatreba. Pa kaèm, ej druè, po{to ga ja znam dobro, druè tebi ~ika ne{to da kaè, nije tebi mirna savest. Da si ti po{ten ~ovek i da po{teno razgovara{, a poveo advokata, on bi bio s tobom. Ovako si ti selektivan, pa kad ti bude guza u opasnosti na pitawe ti }e{ da uvodi{ advokata. Ja tako nisam radio zato {to sam znao gde sam proveo radni vek. Nisam ja proveo u slu`bi ratnih zlo~inaca, pusti me bre. Oni u toj 2002. godini, ja ~ujem ve} idu na Pavkovi}a. Pavkovi} nije razgovarao tada kako pi{e u novinama, Pavkovi} razgovara 28. novembra 2002. godine. Pazi, na dan albanske zastave, to mi smetalo onako li~no. Volim [iptare, bio sam s wima, ali mi smeta {to je 28, trebao je 29, jer 29. novembar, on je ba{ 28. razgovarao ja znam, {ta je Pavkovi} pri~ao. I to mi smeta, li~no mi kao ~oveku itd. I sad gledaj daqe. S jedne strane su sko~ili na vrh, javne, dràvne i vojne vlasti. Finansije, bankari, molim vas, nemoj da za~udi kad se pojavi eventualno neko elitniji, nisam video mo`da su i zatvorili, ali ja znam {ta su razgovarali. Intenzivno se tada radi i na Slobinim svedo~ewima, ja vidim neke qude koji su pro{li jedinicu ne tako malo, mo`da bili na pripremama, bili dva meseca, ali burazeru popili dobru lovu, popili dobre pare. Zna~i, ja to vidim. Vidim, a znaju}i kako ja stojim unutar kad su do{li Legija i ovo dru{tvo. Re}i }e, e evo ga ovaj koji nije iz jedinice, svedo~io je bre neko iz vrha slu`be, otkud ja znam koga su oni slomili. Legija }e re}i, evo ga, ovo je Mijatovi}. Zna{ kad on kaè evo ga Mijatovi}, sutradan }e me neko klepnuti. Ubili bi oca i majku, a ne mene, tako je to vaspitano, ja ne negiram takvu situaciju. I meni se, na kraju krajeva, ìvi, ne bih voleo da me ubiju, bilo mi nekako rano u to doba. Rekoh bre, da se to meni ne bi desilo daj ja da traìm, vidim tri meseca su pro{la a nisu mi dali zapisnik kako je dogovoreno, I ja sednem, imao sam onu adresu wihovu, i zveknem pismo ovom Stepanovi}u i traìm zapisnik. êkao sam 10–15 dana, zna~i ja sam traìo zapisnik i rekao, molim vas, ako mi ne date ja moram da se borim. Vi mene ostavite gomili, svaka {u{a moè re}i Mijatovi} je svedok zato {to je javno objavqeno da }u biti svedok. I mene qudi pitaju, je li kada }e{ da svedo~i{. Mar{ bre u materinu. Pa kako, pisalo u novinama, bilo na televiziji, zna~i svi znaju. Hajde da sam ja bio neki vratar ko }e vratara, ali mene bre ozbiqni qudi sre}u. Za mene je to gadna kompromitacija, a znaju}i da je neve{t, sad ja izraàvam sumwu, nisam bre... ba{ im ne verujem, zna~i na licu mesta sam se uverio da zapisnici ne odgovaraju istini. Vidim da i qudi, zna~i prate}i pomno sve to, vidim da i qudi koji do250

laze da svedo~e imaju problem sa Yefri Najsom ili drugima, da su nekorektni zapisnici, da se uzimaju kasnije, da su qudi u situaciji da kaù, pa ~ekaj nismo ba{ tako, ali on to ve{to koristi. Ja ra~unam, meni ne {aqu zapisnik i sad kad me zveknu u onaj jebeni Hag ja }u da se sva|am tamo, zatvori}e mene. Gledam ja kako stoje tamo, uvredi}u sud, sklon sam. Zajeba}u se negde, riknu}u, nisam dobar, izre}i }e mi neku kaznu, zadrà}e me tamo, otkud znam kakvi su zatvori, zatvor je zatvor, vreme ~ini svoje. Seti}u se unuka, ovoga, onoga. I ja kaèm da }u se boriti svim srcem, kad ono pre 10 dana, {aqe on meni odgovor i kao Yefri Najs se nije sloìo da oni meni da daju zapisnik. Nigde se nije jo{ desilo da ~ovek dobije status svedoka, da ga oslobode dve vlade ~uvawa dràvne tajne i da Tribunal po~ne da se zajebava sa mnom. Po{to je Tribunal po~eo na jedan vrlo ruàn, nekorektan na~in, po{to ja nisam privatno razgovarao, nisam ni tr~ao za wima da denuciram bilo koga, ni{ta izme|u wih i mene nije bilo privatno, ja po{aqem jedno pismo i rekao sam, kada je to tako, ja }u se svim snagama boriti za svoje pravo. Svoje pravo upravo na|em u ovoj kwizi. Nisu znali da sam pisao, nisu znali ni da sam snimao. Ni{ta oni nisu znali. Nemam ja snimak razgovora. Snimao je moj ro|ak, majstor za tehniku, jo{ mi je nudio da mi presnimi. Ja ra~unam da radim u po{tenoj slu`bi, znao sam da je Braca baraba, ali ne tolika. Ja sad pitam Mi{u Mili}evi}a i ove, kaèm, qudi je li ima ona moja kaseta. Kaù, mi nismo na{li. Pa gde je? Kaè, ne znamo. Kako, kaèm, bre ne znate gde su bre... to je ukupno 24 kasete, 24 kasete smo mi razgovora imali. Po deset sati sam ja s wima razgovarao. BIA je to radila, to je moja slu`ba. Kod Bracanovi}a je to, to je najgore. Kasete su odneli Braci. Braci i Legija su gledali te kasete, jer je Legiju interesovalo da li }u ja da opalim po jedinici. Eto, to je glavni {tos bio. I moè biti, po{to ja nisam opi~io po jedinici, sigurno da je rekao ma boli me, {ta je ovaj izlapeli deda pri~ao. U to doba, zna~i u to doba 2002. godine, traga se za svim tim dokumentima i u me|uvremenu je i ta kaseta, ono sa onoga na{eg zbora u Kuli, dostavqena. Tu su se uzele pare. Ja pretpostavqam ko je. Ja sam imao frtutmu tog dana oko te kasete, jer se pla{im aviona. Avionom sam najduè i{ao do Moskve, popio bih pet viskija, najra|e bih se drogirao samo da ne letim, a sad bih trebao da idem u Kulu helikopterom na proslavu jedinice. Do{ao sam prvi u Kulu “mercedesom”. Trebao je da do|e \in|i} i ministar. A i kakvi su oni qudi. To je ~udan svet u ~udan, zato sam ja i zbrisao ve} u novembru. Ja do|em, ~eka me Legija, {ta je, kaèm ja, koji ti je vrag, ni{ta {efe, ovo... kao upozna me neka plavu{a tu. O kaèm, gde si sine, kaè evo malo, znamo se rekoh. On kao da te upoznam, {ta rekoh, znamo se mi. On meni {ta je, krenuo on da se razvede i na{ao ovu drugu, a plave obe, ja pobrkao. Ja pozovem, idemo mi tu u oficirsku, vidim on meni nekako sav se po251

kupi. Koji ti je, kaèm ja, moj. Jebi ga {efe, zna{, mi sino} slavili. A, kaèm, ako. Zna{ {efe, malo mu dali vi{e. Au, kaèm, to volim. Kakva ste vi vojska, drugo ne radite ni{ta danima, {ta }ete drugo nego da pijete. Po~eo nepovezano da odgovara, pa zna{, ono, {efe pa i malo neki metak opalimo, televizor, televizor plane, poàr, ode diskoteka. Kaèm, gde? Kaè ovde u Kuli. Koliko je izgorelo? Kaè, puno. Hajdemo, kaèm, da vidimo jebi ga. Ja do|em u Kulu dole, stoje oni vatrogasci, jo{ se dimi ono u materinu. Vidim ja nema drvo na drvetu, samo ostalo... onaj... zidovi. Kaèm, idi bre u materinu, vidim ja velika {teta. Pitam koliko to ko{ta? Pa 700-800 hiqada maraka. Kaèm, bre kowino jedna, {to nisi zapalio neku od 100 hiqada, jebem ti mater, nego si na{ao ovu da pali{. Rekoh, spalio si je primerno, to da dajem... svaka ~ast. Ko god da je od vas, ali bre, od milion da ide{, pa ti si bre lud, jebem ti mater. Idemo tamo, ja kaèm kume, sada }u da zovem na~elnika ti si ga najebao, ti zna{ kako to stoji. Pa, ne znam {ta da radimo. Zovem ja Gorana Petrovi}a, kaè Goran, dobro, ja }u malo da kasnim, reci Legiji, samo da zavr{imo ovo, odmah }u da ga suspendujem. I stvarno donosi suspenziju u Kulu. Ali sam ve} politi~ar. Dolazi Goran sam helikopterom, gde su, rekoh, Du{ko Mihajlovi} i \iki? E, oni ne}e sad da do|u, odgovorio je. Niko. Ni êda bre. Niko nije hteo da do|e tog dana na proslavu jedinice kad su ~uli da je spaqena diskoteka. U me|uvremenu, dok sam se ja obrnuo okolo, evo ga tuìlac, evo ga istra`ni sudija. Ja sam najvi{e u slu`bi radio, igrom slu~aja, kad smo mi procesuirali zadwih 15, 20 godina Beogradskog centra ja sam najvi{e puta imao, ja sam radio emigraciju, pa ovo, ono, ja sam i{ao i na krivi~na prijavqivawa, radio sa tuìocima, ja sam sve tuìoce znao, pa sam radio i istra`ne radwe {to poveri istra`ni sudija, ma u~io i sa advokatima, zna~i, ja sam to nau~io. I sad kad do|e istra`ni sudija na lice mesta i tuìlac, jebi ga, jeste spalio, ali ~ekaj, nemoj da spalimo ceo ìvot u materinu, da vidimo {ta se moè. Vidim ja istra`ni sudija, stariji ~ovek kao i ja, sve razume, mi se razumemo odmah, nemamo mi {ta da pri~amo, sad, ne znam, tuìlac je nov, dosovski, ovo, otkud ga znam, tako isto kao i ti, ti su najgori, ne znam za koga navija. Ne smem. Ja kaèm istra`nom sudiji da malo meznemo, praznik je, ovog }emo da suspendujemo, pa rekoh, ko zna, prvo star je televizor, ko zna koji je metak pogodio, pa da li je metak, pa da li je instalacija. Kaè meni istra`ni sudija, u pravu ste. Au, rekoh, ovaj je pravi. Kad budem oti{ao tamo nemam ja da strepim mnogo. To }e da gawaju sto godina. Znate {ta, ne mogu ja da popravim vi{e to stawe, ali ne moram ba{ da ga ocrnim, znam da }e to na slu`bu da padne. I onda do|e Goran, gospodine Legija suspenzija, potpisao, nema pri~e, gleda... pi{toq je ostavio, “a” nije rekao. Ama nema pri~e, zna~i ja to vidim, nema razgovora. [ta imamo mi da pri~amo, ali zato pro|e ~etiri dana, dolazi Goran Petrovi} kaè, e ovaj ministar je budala. [ta je bilo? Ho}e on na jug Srbije Legiju. Kaèm, jesi 252

li ti wemu rekao da smo mi wega suspendovali, mi imamo disciplinski sud, ti zna{ da to tako sud... ve} ja spremam i tuìoce, i zajebavam Legiju kad je do{ao, kaèm kume, gledaj ko }e ti... jer mi imamo ono, zna{ ono... branioca opet iz redova na{e slu`be, kaèm Legiji, na mene nemoj da ra~una{, ja sam ~ak jedanput kao na~elnik bio branilac jednom ratniku. Rekoh, na mene nemoj da ra~una{. Kaè, ôvi} traì. Ne moè on bez Legije, taj ôvi} govnar, on ne moè bez Legije dole. Pa kaèm, je li mu re~eno da je Legija suspendovan? Kaè jeste, ali ministar kaè, ne mogu da se sva|am sa ôvi}em. I {ta sad, kaè Goran, ja sam rekao ministru, on je za mene suspendovan, vi Legiji recite da moè da ide tamo. Legija dolazi sutradan kod mene u kancelariju. Do|e do mene kao, {efe nemoj da misli{ da sam ja kao pritiskao ôvi}a i to sve, kaèm, ej burazeru, ja }u da kaèm tuìocu da me pozove za svedoka. [to? Pa nakitio si se pi{toqem, i to {to te zove ovaj ôvi}, neka ti da pi{toq tamo. Kod mene si u{ao u kancelariju, jebi ga, sa pi{toqem, trebao si da se razoruà{. To ti je, rekoh, novi prekr{aj. Daj, nemoj {efe, ne znam... Zna~i, to je takva bila vlada. Ovaj ho}e Legiju, ovaj ho}e ovo, svi se spremaju za paradu za Kulu, ovaj zapalio diskoteku. Pa {ta, nije trebao da do|e ni Goran, ni ja, nego kaèmo do vi|ewa, nema sve~anosti. Zapalio i gotovo. Ne, niko ne dolazi. A onda ôvi}, on da bi se vadio, ôvi} hajde da mi do|e da mi pomogne. [ta ima da ti pomaè tamo? Tamo nije bio rat. ôvi} kaè vodim rat. ôvi} malo, malo, on ima stalno problem od mene, iz mnogo razloga je imao probleme. Ima rat. Ja sam rekao ôvi}u, izviwavam se, vi na Kosovu niste bili gospodine ôvi}u, ja jesam. Vi kad odete, vi odete u transporteru, a da ne pri~am ono o {vercu. To je druga pri~a. Uhvatio se tamo Vrawa, ali rekao mi je, ala ti je dobar na~elnik u Vrawu. Posle mesec dana vi{e nije bio na~elnik u Vrawu. Vidimo mi za{to je to. Da ne bi bilo tako, mi pozovemo na~elnika iz Vrawa i javno kaèmo, kume tako ti je, ti to zna{. Kaè znam. E, da mi ne pravimo buku da to svi vide, daj ovog na{eg udomi tu negde. Nema problema, mi sa javnom smo uvek dobro radili. Moja kwiga “Opelo za dràvnu tajnu” izme|u ostalog predstavqa i revolt zbog postupawa istraìteqa tuìla{tva MKSJ prema meni jer su hteli da pritiscima i raznim ucenama ostvare svoj ciq u pridobijawu svedoka za la`no svedo~ewe. Da me pridobiju kao svedoka po bilo koju cenu, dakle samo je bilo pitawe na {ta }u ja pristati. Samo da kaète milion, dva, ili ne znam {ta, ili vi{e ili mawe, nema veze, i da odaberem zemqu u kojoj bi èleo da ìvim sa svojom familijom. Wihove namere o tome da li }u da budem svedok protiv Milo{evi}a, Stani{i}a ili [e{eqa nisam znao. Ja }u na kraju iz kompletnog razgovora da shvatim koji su najglavniji elementi, kad je u pitawu svedo~ewe. Zna~i, prvo je da svedo~im protiv Milo{evi}a, to pod jedan. On je bio centralna li~nost, za{to. Zato {to je u to vreme, 2002. godine, do{lo do kri253

ze takozvanih insajdera u svedo~ewu kod Milo{evi}a, molim vas. To je prva va`na stvar. Zna~i, oni 2002. godine imaju problem takozvanih insajdera koji treba da se, pre svega, upotrebe prema Milo{evi}u. Iz razgovora sa mnom zakqu~io sam da oni sa mnom istovremeno smatraju, kada govorim o “@utim osama” itd., da me mogu vezati i za budu}e su|ewe [e{equ, tu nema pri~e. I tre}i qudi, tre}i ~ovek je Jovica Stani{i} i Frenki Simatovi}. Ja sam upravo najvi{e vremena utro{io oko [e{eqa, oko Stani{i}a, oko Milo{evi}a i oko Frenkija. Najvi{e vremena oko Milo{evi}a. Vezivawe Milo{evi}a za paravojsku. Sad svi znaju da je paravojska “ùte, crvene ose” i ne znam kakve ose, zna~i paravojska. Uvek kada bi ha{ki istraìteq govorio o paravojsci, paravojska bi uvek bila [e{eqevi dobrovoqci. Ja, istina, zna~i to sam wima rekao, to sam kazao i vama, ja se nisam dobro razumevao u te dobrovoqce, niti sam tu tehnologiju dobrovoqaca dobro znao ni kako ide. Za{to? Zato {to me to nije interesovalo, ali wihova ideja je bila, zna~i tu nema pri~e za zlo~in koji je taj narkoman, narkoman i pijanac, zna~i to je osnova kod wega. Kad je moja operativa uzimala izjave ja sam ~itao te izjave, zna~i ~itao sam izjave po ZKP–u, koji su dali ovi qudi, zna~i pre svega ovaj Repi}, vidi se da je taj zlo~in ~inio u stawu pijanstva i ne znam koje droge itd., i da nije bio normalan. Osnovna, zna~i, ideja je, zna~i ono kad oni mene pitaju, oni traè od mene da li je to [e{eq znao, kako je znao, da li je nare|ivao, kad je nare|ivao, kako ja to ne znam. Zna~i, spremni su bili tako, kako ja to ne znam, kako ja to odvajam i Srpsku radikalnu stranku i wenog vo|u. To sam doìveo na jedan na~in. Prvo, kao li~nu uvredu, s druge strane, ja sam bio dràvni ~inovnik, ja sam to shvatao i kao atak na dràvu, bez obzira na sve to. Ja sam smatrao da ja nisam jedini dràvni ~inovnik sa kim se tako razgovara. Doìveo sam to ne kao psiholo{ki pritisak nego kao ne{to {to mene o~ekuje, jer nisam smatrao da me ne}e odvesti tamo. Posle onoga kod prvih dana razgovora ja nisam, na primer, bio siguran, nisam razmi{aqo na tu temu da }u i}i u Hag. Ali Yefri Najs meni kaè, ja sam taj... on je meni rekao da je on vrlo zadovoqan sa time i da me o~ekuje u Hagu. Ja se nisam pla{io u onom smislu da }u ja biti optuèn za ne{to, ali mo`da sam bio u toj situaciji da }e me danas, sutra na neki proces ipak dovesti. Zna~i, bio sam spreman, i danas strepim, ja nisam danas siguran da }e Ha{ki tribunal da me odvede ili ne}e, zna~i nisam siguran. Isto tako, nisam siguran da li }e neko od wih da proceni u nekom, kako bih rekao, procesu. Na kraju, ja sam pratio svedo~ewe [e{eqevo pred Tribunalom kod Milo{evi}a. Ja se nisam mnogo bavio politi~kim implikacijama ili onoga {to [e{eq svedo~i, jer to mene nije interesovalo, politi~ke indikacije, zato {to kada [e{eq svedo~i kod Slobe, to su dva politi~ara. Tu Mijatovi}a ne moè{ da navu~e{ na vodu da Mijatovi} razmi{qa na drugi na~in. To su dva politi~ara i dva ~oveka koji su u jednom momentu u savezu, pa nisu u 254

savezu itd. To je u politici normalno, i to mene ne interesuje. Ali sam ja pratio ono {to danas, sutra moè da se desi nama, otkud ja znam, on jeste svedo~io, ali iz onoga svedo~ewa Hag isto traì ne{to {to danas, sutra moè da se prenese na svedo~ewe ovoga ili onoga. A ako [e{eq pomene Jovicu Stani{i}a, on je na~elnik Resora. Mene je [e{eq, istina, mrzelo me da traìm, pomenuo jednom kao {efa Slu`be dràvne bezbednosti. Ali ne znam da li u dobrom ili lo{em smislu, ma nije u nekom lo{em, ali me imenovao kao {efa. Zezao sam se sa Goranom Petrovi}em, rekoh evo vidi{, tebe [e{eq ne prihvata za {efa, mene prihvata za {efa iako se sudimo. Zna~i, ja ne znam da li }e u procesu Stani{i}a, da li }e u procesu Frenkija Simatovi}a, ili nekom drugom insistirati na mom svedo~ewu. Ovu izjavu dajem dobrovoqno bez pritska i sve {to sam u woj izneo je istina i spreman sam da o tome javno svedo~im. U Beogradu, 12. aprila 2007. godine, izjavu dao Zoran Mijatovi}.” I Ov.br 2858/2007, potvr|uje se da je Zoran Mijatovi} svojeru~no potpisao ovu izjavu – priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Identitet imenovanog utvr|en je na osnovu li~ne karte broj H 103912, izdate od strane MUP–a Beograd. Taksa za overu u iznosu od 417,50 dinara napla}ena je i poni{tena. Tre}i op{tinski sud u Beogradu, dana 12. aprila 2007. godine, referent overe...

Milan Luki} Dana izme|u 1-5. septembra 2005. godine u pritvoru u Argentini obave{ten sam od komndira da imam posetu od osobqa iz ambasade. Nije mi re~eno od koje ambasade, samo mi je re~eno za 10 minuta da budem spreman da se obujem, presvu~em. Kada sam bio spreman odveo me je straàr mog paviqona do neke prostorijegde sam bio pretresen i odveden u prostoriju za posete. Prilikom prolaska kroz hodnik u pritvoru bila su raspore|eni uniformisana lica u crnim uniformama, wih oko 20-ak, sa oru`jem na gotovs. Kada su me doveli u prostoriju za posete (4h4 veli~ina prostorije), tamo su me ve} ~ekale 3 osobe u crnim uniformama i jedno lice u civilu. Kada sam sjeo nakon 10 minuta na vratima kancelarije pojavio se ~ovek po imenu Dragomir Andan u pratwi uniformisanih lica. Pruìo mi je ruku, pitao je da li se poznajemo ja sam mu rekao da se promenio, da je mnogo ostario i da mu uniforma u ratu boqe stoji. Prilikom na{ih razgovra po~eo mi se pravdati i kunuti u decu da nije on u~estvovao u ubistvu moga brata 2004. godine, iako ga ja nisam ni{ta pitao o tome tada i rekao sam mu da }emo tu pri~u ostaviti za drugi put, nego da kaè {ta ima. Po~eo je da me ube|uje i da se pravi da je moj prijateq i da ima savet za mene ali da niko ne sme da zna. Da bih spasio glavu jedino re{ewe mi je da svedo~im protiv Mom~ila Kraji{nika, Vojislava [e{eqa, ako mislim da me ne prebace u zatvor u Sarajevo, a zatim u Zenicu. Kada sam mu rekao da ja te qude ne poznajem nego sa televizije i nemam {ta da 255

svedo~im protv wih niti o dobru niti o zlu, on je meni na to pitawe odgovorio da on zna to ali da èle iz Tuìla{tva tj. Haga. Kada sam mu rekao: Ako budem pri~ao u Hagu ja ne mogu da laèm ni na kog, pa ni wih dvojicu. Mogu da mi sude i u Iranu, Iraku, Pakistanu, da se ne bojim su|ewa da sam nevin. On mi je na to odgovorio da sam tvrdoglav i da vodim ra~una da ne bih spomiwao ratne komadante iz Vi{egrada ili nekog iz DB-a Srbije, ako sam ih video za vreme rata u Vi{egradu. Kada vi{e nisam mogao da ga slu{am kako mi daje savete da laèm protiv qudi, upitao sam ga ko ga je poslao. Odgovorio je da su ga poslali moji prijateqi a da nisam ni svestan da su mi prijateqi. Nakon sat vremena sa wim i pri~i da je to wegov posao da {titi Srbe ma gde bili, da je on veliki patriota, i da razmislim o ovome {to smo pri~ali pa ako nemam ni{ta protiv on bi i sutra do{ao do mene na jedan sat vremena. Kada sam rekao moè da do|e nema problema ali to {to se ti~e {ta }u pri~ati na sudu u Hagu da se to wega ne ti~e to je moja stvar, ali da zna da nema tih para i te sile da bih ja svedo~io protiv nekoga a pogotovo lagao protiv nekoga. Nakon wegovog odlaska, za 5 minuta se pojavi ~ovek sa prevodiocem iz Tuìla{tva iz Haga. Na moje pitawe da li ste zajedno odgovorio mi je da nisu zajedno do{li. Tada sam tuìocu rekao da je ~ovek po imenu Dragomir Andan najve}i zlo~inac i da je on po~inio najve}e zlo~ine u Bosni i Hercegovini, a sada glumi demokratu i da bi dobro bilo, ako ima pravde, da ga vode u Hag, da mu sude. Reako sam da je najve}i olo{, laòv i kriminalac. Objasnio sam ~oveku iz Tuìla{tva da ako je do{ao u vezi, da bih lagao protiv qudi i svedo~io la`no, da su do{li na pogre{nu adresu. Rekli su mi, taj ~ovek iz Tuìla{tva da je on samo do{ao da me vidi i da donese neke papire u vezi mene u sud Argentine. I rekao mi je da }e i sutra navratiti ako bude imao vremena. Pitao me u vezi kako sam stigao, da li ima neko od poznanika sa ha{ke potjernice, nudili mi novac za informaciju. Rekao sam da ne mogu niti èlim re}i kako sam do{ao, a nikoga ne znam, ni gde ni {ta ko radi, gde se skriva. Da bih trebao sa Draganom Andanom popri~ati on zna, on je svemogu}. Sve za novac radi. Sutradan me ponovo posetio Dragomir Andan i raspitivao se za Luki} Sredoja, gde je, da li znam i nudio mi 50.000 DM konvertibilnih bosanskih. Rekao sam mu da on nema para tih da moè meni da plati da bih nekoga izdao i prodao. Da ja nisam on, koji ubija za novac i prodaje qude. Da je olo{ i da }e Bog da ga kazni, pitawe je dana. Rekao sam mu kad budem sa tim qudima ikada ispri~a}u im da si dolazio da mi nudi{ da laèm protiv qudi i svedo~im protiv wih. Rekao sam mu da je ~ovek zvani sneg, pitawe je dana kada }e da se otopi. Nudio mi je aparat da se slikamo, rekao sam mu da se sa olo{om nikada ne bih slikao i oterao sam ga pre vremena sa posete. Sutradan, 6. septembra 2005. godine, izveden sam pred sud Argentine da dam izjavu, u vezi dokumenata koje sam imao kada sam uhap{en (la`ni paso{ 256

na drugo ime). Rekao sam sudiji da je ~ovek, po imenu Dragomir Andan, direktor policije Republike Srpske, dolazio i pretio mi, ako ne budem lagao protiv nekih qudi tu, ako na sudu u Hagu ne budem pristao da svedo~im protiv wih bi}u preba~en u Sarajevo i da }u pro}i kao i moj pokojni brat. Sudija je odmah napravio izve{taj i proverio ko je taj dan dao dozvolu za posetu. Rekao je da ~ovek po imenu Dragomir Andan nije dobio dozvolu za posetu, da je ilegalno u{ao u pritvor i da }e povesti istragu. Nakon 15 dana pozvan sam u sud da dam izjavu u vezi ilegalne osobe, tj. pretwi u pritvoru za vreme posete od Dragomira Andana. Ispri~ao sam samo istinu i ni{ta vi{e. Nakon mesec do dva meseca smewen je i preme{ten iz pritvora upravnik i komandant modula (paviqona) gde sam bio sme{ten i na osnovu moje bezbednosti koje su ozbiqne povodom dolaska Dragomira Andana iz Srepske Republike. Sud je donio odluku da ne mogu biti izru~en Bosni i Hercegovini da mi se tamo sudi. Ovu izjavu dajem bez prisile i bilo kakve materijalne koristi. Kao ~ovek kome je dosadilo da slu{a i gleda laì, od pojedinih svedoka laòva, prevaranata i bezbo`nika koji se ne pla{e Boga, niti imaju ~asti i po{tewa... ne biraju}i na~in da do|u do svoga ciqa na tu|oj nesre}i zasnovanoj na laìma. Veruju}i u ovaj sud, nikada mi ne}e biti jasno, kako dopu{taju da pojedini tuìoci u~estvuju u montirawu i prqavim radwama, kako la`nih svedoka tako wihovih advokata. S verom u Boga: Luki} Milan, 7. 7. 2006. godine, [eveningen Den Hag”

Rade ûbrilo Rade ûbrilo je dao izjavu 16. aprila 2007. godine, koja je overena u Tre}em op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov.br. 5179/07. “Ja Rade ûbrilo, ro|en 15. jula 1954. godine, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, govorim srpski jezik Izjavqujem: Istraìteqi Ha{kog tribunala poku{ali su da ostvare kontakt sa mnom preko Veritasa, tako {to su dva,tri puta ostavqali poruke da im se javim. Ja sam to odbijao, u stvari nisam hteo da im se javqam. I kad su me zvali ponovo, ja mislim da je to bio tre}i ili ~etvrti put ne znam ta~no, znam da je bilo krajem februara, ne se}am se datuma, a obavestio me Savo [trbac, ja sam vi{e iz radoznalosti i{ao iako ne shvatam ozbiqno taj sud. Oti{ao sam i do~ekali su me na ulazu: jedan naoruàni policajac, prevodilac– èna i dva istraìteqa, predstavili su se kao istra`ne sudije. Jedan mi je rekao ime, ali sam ga zaboravio, a drugi se nije ni predstavio. I onda su me odveli u neku sobicu dva sa dva, vaqda radi efekta da me zastra{e.To je bilo na Dediwu u ulici Jevrema Gruji}a 11. Vrlo neprijatno su po~eli, zna~i u startu nije bilo nekog finog ozbiqnog razgovora, nego 257

taj gospodin koji se predstavio, stavio je ispred sebe lap top, pretpostavqam da oni imaju podatke, a ovaj drugi je uzeo da pi{e. I on je krenuo odmah onako od jutra, kao vi Srbi iz Krajine do{li ste u Srbiju na poziv Slobodana Milo{evi}a. To je bio uvodni govor. Ja sam onda shvatio da to ne}e i}i kako sam ja mislio, da }e to biti jedan bezobrazluk. Ali, moram re}i, ovo sam zaboravio na po~etku, predvi|eno je bilo sat vremena da ja tu govorim, a govorio sam samo {est minuta i izbacili su me napoqe. îm je on tako krenuo ja sam odmah shvatio da to ne{to nije u redu, pa sam po~eo onako ne drsko, nego da se na{alim, da, kaèm, Milo{evi} nas zove na slavu, ali da ~etiristo hiqada Srba ne moè da do|e jer bi to bilo ... puno je. I tu je ve} do{lo do sukoba, nekoga, izme|u gospodina doti~nog i mene. I onda je on po~eo da me ispituje, pa dobro nije to ba{ tako, ali mi imamo podatke, ne znam druge, pa tamo su dolazili u Krajinu ovi oni, izme|u ostalog spomenuo je i Vojislava [e{eqa, i Arkana i mnoge druge qude. Ja sam rekao, da, dolazili su ta~no, ali ne da bi tamo radili to {to vi mislite neke zlo~ine, nego su dolazili da nam pomognu, da nas savjetuju, da daju sugestije, to je bio ciq dolaska, pogotovo [e{eqa, hajde Arkan je vi{e mawe bio vojnik. A onda je on meni rekao, opet taj isti, ovaj drugi }uti ~itavo vreme i pi{e, da oni imaju druge podatke, da to nije tako, i da bi trebalo da se ja, na neki na~in, po~nem normalno da pona{am, odnosno da pri~am kako oni mene navode. Da je treba da kaèm kako smo mi tu do{li na poziv Slobodana Milo{evi}a, kako su oni tamo dolazili da nas podbuwuju. Po{to je video da tako sa mnom ne moè da razgovara rekao je da ne}e vi{e o tome ve} da ho}e da se mi dogovorimo samo o tome kako bi to moje svedo~ewe trebalo da izgleda kad do|em u Hag. Ja sam wega onda pitao – a ko kaè da }u ja do}i u Hag? Rekao je da bi bilo logi~no da do|em i da svedo~im pred sudom, direktno, i onda sve detaqe ispri~am, da }emo se mi o svemu dogovoriti. Iako on meni nije rekao konkretno {ta }emo se to mi dogovoriti meni je bilo jasno da oni nameravaju da mi ponude neku konkretnu nagodbu da bih ja svedo~io u korist Ha{kog tribunala, a protiv Srba koji se tamo nalaze. Naravno, ja sam to odbio, i rekao sam da mogu da im ispri~am, ako one ho}e u Beogradu, ali onako kako je bilo, odnosno kako ja znam da je bilo, a ne kako oni ho}e. Onda je on opet po~eo malo da bude o{tar, da mi se obra}a povi{enim tonom, i da me na neki na~in provocira, odnosno da poku{ava da me upla{i da tamo ne{to ~eprka po tom svom lap topu. Ja sam, kad smo po~eli da pri~amo, traìo da se zapisnik meni prevede na srpski i da se potpi{e i overi pe~atom. A oni su mi rekli da oni to u praksi ne rade, da oni nemaju tu praksu da daju zapisnik o svedo~ewu, mada ne razumem kako to svedok ne moè da dobije zapisnik. Rekao sam im da to onda zna~i da oni mogu manipulisati sa mojom izjavom, sutra pri~ati {ta god ho}e, to prepisivati kako ho}e, zato {to ja nemam uvid u tu pri~u, a znam da su me snimili dok sam tu govorio i {ta sam govorio. I to je bio jedan od razloga za{to sam ja malo neraspoloèn, jer sam video odmah u star258

tu da tu ne{to ne {tima, za{to nema zapisnika. I to je bila ta pri~a i tako smo mi zavr{ili. I kad su oni videli da ja ne}u da sara|ujem, onda su me jednostavno izbacili napoqe, nisu mi dali ni{ta. To su snimili {to sam ja rekao, mislim da ne}e mo}i ne{to puno iskoristiti, jer ja nisam ni{ta konkretno govorio, nego sam samo govorio da to nije u redu {to oni rade. Rekli su da }e me zvati opet, ali vi{e me nikad niko nije zvao. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zemunu, 13. aprila 2007. godine. Izjavu dao Rade ûbrilo.” IV Ov.br. 5179/07 Radoslav ûbrilo svojeru~no potpisao ovu isrpavu, priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog ura|en je na osnovu li~ne karte broj M 272551, izdate u Beogradu, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 292,50 ispla}ena je i poni{tena. êtvrti op{tinski sud u Beogradu, 16. aprila 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Milojko Lazi} Milojko Lazi} je dao izjavu 26. aprila 2007. godine, koja je overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu, pod II Ov.br. 7504/2007. “Ja Milojko (Marka) Lazi}, ro|en 2. septembra 1958. godine u Peckoj, op{tina Ose~ina, sa li~nom kartom broj 33285, JMBG 0209958770010, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, ìvim u Peckoj, ulica Kraqa Petra Prvog broj 3, po zanimawu privatni ugostiteq, Izjavqujem: Ne se}am se datuma kada sam prvi put kontaktiran od strane istraìteqa Ha{kog tribunala, ali je to bilo otprilike krajem 2002. ili po~etkom 2003. godine. To su bili telefonski kontakti i ja zapravo nisam ni znao sa kim razgovaram, jer su se oni predstavqali kao istraìteqi Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju. Govorili su i neka imena koja ja nisam zapamtio, zapravo uvek se javqao neko sa srpskim imenom i prezimenom, pretpostavqam da su prevodioci. Po{to ta prezimena uglavnom nisu zavr{avala na i}, ja sam mislio da su to mo`da sa prostora biv{e Jugoslavije i da su prikupqali neke podatke vezane za te prostore. Oni su mene uglavnom zvali na ku}ni telefon i ostavqali poruke kod moje ène da }e ponovo da zovu i da im kaè kad o~ekuje da }u ja biti kod ku}e. Po{to su ti pozivi u~estali i ja sam po~eo da se javqam na telefon, ali sam govorio da sam brat Milojka Lazi}a, da bih video {ta oni u stvari traè. âk sam uzimao i listing iz po{te i video da su meni nepoznati brojevi sa 011 iz Beograda i sa nekih mobilnih telefona. Kada sam kona~no sa wima razgovarao i rekao da sam ja Milojko Lazi} oni su rekli da bi trebalo da porazgovaramo, da se vidimo jer je to u mom interesu. Ja sam odbio da se vidim sa wima, ali su oni i daqe zvali pa su u 259

narednim razgovorima nagla{avali da oni znaju da sam ja bio na rati{tima, da sam bio u Vukovaru, u Zvorniku, i da bi mogli da se dogovorimo. Po{to oni, navodno, znaju da je na tim rati{tima bilo mnogo ratnih zlo~ina i da oni mogu meni da pomognu, naravno pod uslovom da ja budem wihov svedok. Po{to ja znam da nisam izvr{io nijedan ratni zlo~in, nisam imao razloga da se pla{im, ali znaju}i kakve akcije vodi Ha{ki tribunal, ipak sam se pla{io da oni mogu sva{ta da urade, {to su u posledewem razgovoru i otvoreno rekli, da i mene mogu da optuè ako ne pristanem da sara|ujem sa wima. Ja sam ipak bio uporan i odbijao kontakt uìvo, razmi{qaju}u da pri tom kontaktu mogu da me uhapse. Tako da sam daqe kontakte sa wima izbegavao, ~ak i promenio mesto boravka. Svi ovi telefonski razgovori u su{tini su predstavqali pritisak na mene i ko zna {ta bi od mene traìli da sam stupio u kontakt sa wima. Oni su i daqe bili uporoni i zivkali telefonom, ali se ja vi{e nisam javqao, ~ak sam odlazio po nekoliko dana od ku}e, kako da ne bi mogli da me na|u. Wihova upornost je bila tolika da su me posledwi put zvali i 2005. godine. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zemunu, 17. aprila 2007. godine. Izjavu dao Milojko Lazi}.” II Ov.br. 6837/2007, Lazi} Milojko svojeru~no potpisao ovu ispravu, priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog ura|en je na osnovu li~ne karte broj F 347017, izdate 2005, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 227,50 ispla}ena je i poni{tena. êtvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 17. aprila 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Krsto Jak{i} Krsto Jak{i} je dao izjavu 19. aprila 2007. godine, koja je overena u op{tini Zvornik pod Ov.br. 07–056/11208/07. “Ja, Krsto Jak{i}, sin Bo{ka, ro|en 18. januara 1954. godine u [ekovi}ima, nastawen u Zvorniku, zaposlen u MUP-u Republike Srpske, li~na karta broj 03GKA9883, JMBG 1801954183897, stanujem u Zvorniku u Ulici Bra}e Jugovi}a B13, Izjavqujem: Ja sam dva puta imao kontakt sa istraìteqima Ha{kog tribunala, prvi put sam imao kontakt 1998. godine u hotelu “Drina” u Zvorniku. Tada su poslali poziv preko na{e policije i policijac mi je do{ao ku}i, uru~io poziv u kojem je stajalo da moram da se odazovem ha{kim istraìteqima koji su imali kancelariju u hotelu “Drina”. Ja sam se pozivu odazvao, i tada smo razgovarali o ratnim zlo~inima Nasera Ori}a. Po{to sam ja u ratnim zbivawima u po~etku radio kao inspektor u policiji, a sticajem okolnosti i brat mi je poginuo na Kamenici, gore u jednom selu u napadu kojim je komandovao Naser Ori}. A po{to sam radio kao inspetkor policije, vr{ili 260

smo iskopavawe, tih na{ih boraca koji su bili zakopani gore u Brodarskom brdu, me|u kojima je bio i moj brat, i tada sam dao izjavu, koju su oni traìli, i prihvatio da svedo~im protiv Nasera Ori}a u Hagu, ali me nisu pozivali kad je bilo svedo~ewe. I daqe su pitali ne{to o ratnim zbivawima na podru~ju zvorni~ke op{tine, onda su pitali za gospodina Branu Gruji}a, {ta je radio u toku rata, na kojim radnim mjestima, da li je u~estvovao u borbenim dejstvima. Normalno, ja nisam ni{ta krio, govorio sam istinu, a sticajem okolnosti nas dvojica smo u neku ruku porodica, oènili dvije sestre.U tom razgovoru su traìli da im ispri~am sve o svojoj ratnoj pro{losti. Oni su, zna~i imali kancelariju tu u hotelu “Drina”, tu su spavali, tu su imali kancelariju, ja mislim da su bili iz Holandije. Kada su razgovarali sa mnom imali su dosta dokumentacije, a koristili su lap top, nisam primetio da su snimali razgovor. Dali su mi da potpi{em zapisnik, ali mi nisu dali primerak zapisnika. Ja sam traìo da mi odmah daju jedan primerak zapisnika, a oni su obe}ali da }e ponovo da me zovu i da }e tada da mi daju zapisnik. Naravno, zapisnik sa tog razgovora nikada nisam dobio, a interesantno je da mi ga nisu ni pro~itali pre potpisivawa. Drugi susret sa ha{kim istraìteqima bio je 2001. godine u hotelu “Vidikovac”. Tada su tu imali kancelariju, gore su i spavali.Ovaj put je bila jedna èna, nije isti istraìteq bio. Tri puta su mi dolazili ku}i, ja sam odbijao da se odazovem, nisam hteo da idem. Ja sam svoje rekao ve} jedanput, i smatrao sam da nema potrebe da ponovo razgovaram sa wima. Me|utim, oni su ~ak preko moga na~elnika, traìli da do|em i pretili da }e me policija privesti ako se sam ne odazovem. Tada me i na~elnik zamolio da odem, da ispri~am {ta ih interesuje i ja sam oti{ao, odazvao se tom pozivu. Ta èna istraìteq bila je drska i na neki na~in bezobrazna. Traìla je da govorim o nekim doga|ajima u kojima nisam u~estvovao i o kojima ni{ta nisam znao,~ak sam imao ose}aj da ho}e da iznudi neku izjavu od mene. Po~ela je da me ube|uje da ona ima dobro mi{qewe o meni, da sam ja dobar momak, korektan, i da bi mogao da sara|ujem sa wima. âk je nudila da me za{titi i obe}ala da }u biti nagra|en finansijski za tu saradwu. To sam odbio, rekao da to ne èlim, da o~igledno imaju pogre{no mi{qewe o meni. Rekao sam da je u ovom ratu izginulo mnogo ~lanova moje porodice i da ne prihvatam nikakvu saradwu sa wima. U ovom razgovoru ta èna istraìteq je posebno bila zainteresovana za u~e{}e dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na ovim podru~jima, kao i za to ko ih je predvodio. Ona mi je jasno rekla {ta o~ekuju od mene i {ta oni meni nude. Oni bi meni pruìli za{titu i finansijsku pomo}, ako ja prihvatim da radim za wih da im prikupqam izjave i dokaze o ratnim zlo~inima. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zvorniku, 10. aprila 2007. godine. Izjavu dao Krsto Jak{i}.” Republika Srpska, op{tina Zvornik, administrativna slu`ba. Ov. br. 07-056/11216/07, datum 19. april 2007. godine, Jak{i} Krsto iz Zvornika, op261

{tina Zvornik. Svojeru~no je potpisao ovu ispravu-priznao je za svoj potpis-rukopis na ovoj ispravi. Identitet utvr|en na osnovu li~ne karte broj 03GKB9883. Taksa za overu od KM 5, ispla}ena je i poni{tena. Ovjeravawe izvr{io...

Marinko Vasili} Marinko Vasili} je dao izjavu 19. aprila 2007. godine, koja je overena u Op{tinskom sudu u Zvorniku, pod Ov.br. 75-056/11216/07. “Ja Marinko (Marka) Vasili}, ro|en 11. avgusta 1953. godine u \uri}ima, op{tina Zvornik, sa li~nom kartom broj 04GKB1351, JMBG 1108953183896, izdatom od MUP-a Zvornik, ìvim u Zvorniku, penzioner, Izjavqujem: Ja sam u dva–tri navrata imao priliku da se sretnem sa ha{kim istraìteqima. Razgovor se odvijao 1994-1995. godine otprilike, i to najprije u op{tinskom sudu, a kasnije u prostorijama hotela Vidikovac nedaleko od Zvornika. Ovaj drugi susret sa wima trajao je dva dana i on je sniman. U ovom susretu, odmah na po~etku razgovora predo~ili su mi da sam jedan od osumwi~enih za ratne zlo~ine, {to sam ja shvatio kao wihov pritisak, wihovu taktiku da ~ovjeka navedu da govori ono {to wima odgovara. Postavqali su pitawa, ja sam na ta pitawa odgovarao. îwenica je da nije bilo druge konkretne prisile, druge prinude, sem to, {to je za mene indirektna ucena, da su oni mene pozvali da kao ne{to provere, a unapred mi rekli da sam ja osumwi~en. Tako|e mi je bilo sumwivo i ~udno kako su o svemu bili obave{teni, pri~ali su o mom kretawu u slu`bi, {to nema apsoluto nikakve veze za ratnim zbivawima. Oni su sami donosili zakqu~ke i o~ekivali da ih ja potvrdim. Ja sam to normalno odbijao i odgovarao na pitawa iznose}i svoja saznawa o pojedinim doga|ajima. Sa wima vi{e nisam imao priliku da razgovaram, tu je zavr{eno. Ali jeste posle toga do{ao jedan ~ovek da mi saop{ti da postoji saradwa izme|u tuìla{tava Beograda i Sarajeva i da postoji mogu}nost da budem pozivan u Beograd, Br~ko ili u Sarajevo, pa eto da budem obavije{ten, da se odazovem, da ne pravim probleme i tako daqe. I taj ~ovjek je bio iz Ha{kog tribunala. I zvali su me posle toga, i{ao sam nekoliko puta u Beograd i jedan put u Tuzlu kod sudije koja se zove Fatima, prezime joj ne znam. U Beogradu sam imao neprijatnost sa advokatom Dragoqubom Todorovi}em koji mi je rekao da se ne pravim budala, jer da on ho}e da dokaè da je Srbija izvr{ila agresiju na Bosnu i Hercegovinu. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zvorniku, 10. aprila 2007. godine. Izjavu dao Marinko Vasili}.” Republika Srpska, op{tina Zvornik, administrativna slu`ba. Ov. br. 07-056/11216/07, datum 19. april 2007. godine, Marinko Vasili} iz Zvornika, op{tina Zvornik. Svojeru~no je potpisao ovu ispravu-priznao je za svoj 262

potpis-rukopis na ovoj ispravi. Identitet utvr|en na osnovu li~ne karte broj 04GKB1351. Taksa za overu od KM 5, ispla}ena je i poni{tena. Ovjeravawe izvr{io...

Du{anka Babi} Du{anka Babi} je dala izjavu 18. aprila 2007. godine, koja je overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod Ov.br. 5402/07. “Zovem se Du{anka Babi} ro|ena 23. 1. 1952. u Vrlici, op{tina Siw, Republika Hrvatska. Supruga sam pok. Milana Babi}a. Te{ko je ispri~ati {ta smo moja porodica i ja sve proìveli za vreme koje smo proveli pod “za{titom” Ha{kog tribunala. Malo smo boqe otkad smo se vratili u Srbiju. Tu su nam i porodica i prijateqi, pa je malo lak{e. Ali ipak je te{ko prevazi}i sve {to nam se de{avalo u posledwe ~etiri godine. Nikad ne}u biti sigurna da li se moj mu` zaista ubio ili ne. Samo znam da je bio pod tolikom presijom, da je trebao da bude nad~ovek pa da sve to izdrì. Za samo dva meseca je oslabio dvadeset kilograma. Bio je iscrpqen svakodnevnim istragama, su|ewem, svedo~ewima i ogromnom brigom zbog nere{avawa na{e situacije. Pre odlaska u Holandiju, Milan, ovde u zemqi nije uspeo da dobije neki savet u vezi toga {ta da radi povodom toga {to se na{ao na toj listi osumwi~enih od Ha{kog tribunala, ali svuda je nailazio na zatvorena vrata, i onda je nekako stupio u kontakt sa nekim iz Ha{ke kancelarije. Tada je po~eo da iznosi neka svoja saznawa o ranijim doga|ajima {to su oni iskoristili i naveli ga da kasnije i svedo~i i to je dovelo do toga da se moramo preseliti zbog bezbednosti {to u stvari nije bila na{a voqa i {to nam je bilo jako te{ko da prihvatimo. Kad smo do{li u Holandiju re~eno nam je da }emo tamo biti samo privremeno, nekoliko meseci, a da }emo onda biti preseqeni u tre}u zemqu gde bi mogli normalno da ìvimo, ja da radim, a deca da nastave studije. Ali oni su o~igledno gledali samo svoj interes, i tako su nas malo-pomalo dràli u Holandiji tri i po godine. Bilo je jasno da nas oni namerno drè u takvoj neizvesnosti bez ikakvog statusa i ne re{avaju}i pitawe na{e relokacije, kako bi time verovatno lak{e od Milana iznudili da vi{e sara|uje sa wima, a i on nam je sam vi{e puta rekao kako je uveren da ga ucewuju sa nama, mada nismo smeli ba{ otvoreno da pri~amo o tome jer smo znali da nas stalno prislu{kuju. Oni su jako perfidni, tako da je te{ko re}i konkretno na koji na~in nas oni iskori{tavaju za svoje ciqeve, ali su nas doveli u bezizlaznu situaciju. Bili smo prepu{teni samo wima. Nije se moglo nazad. Mi tamo uop{te nismo ìveli samostalno, potpuno smo zavisili od wih, samo prvih godinu dana paso{i su nam bili vizirani, a posle toga smo tamo boravili takore}i ilegalno. 263

Dok smo bili pod za{titom morali smo prekinuti kontakte sa prijateqima i rodbinom u Srbiji, samo bi se mi ponekad javili Milanovoj majci i sestri, ali ni one nisu smele da znaju gde smo i kako ìvimo. Po{to smo tamo bili tako izolovani, mi zapravo nismo znali sve {ta se de{ava u Srbiji. Oni su nam u po~etku donosili povremeno neke ~lanke sa najgorim tekstovima protiv Milana, da bi mi shvatili da se ne smemo vratiti u Srbiju, da nemamo kud. Oni nam to nisu direktno govorili, ali takvim tekstovima su nam to posredno stavqali do znawa. Mislimo da su zbog toga insistirali i na javnom svedo~ewu. Tako da smo onda bili potpuno u wihovim rukama, Milan pa i mi. Milan je sa istraga dolazio iscrpqen i umoran. Znam da Milan nakon svedo~ewa u Milo{evi}evom slu~aju nije imao nameru da svedo~i i daqe. Mi smo sve vreme, dok je trajalo to svedo~ewe, bili sme{teni u jednom vikend nasequ koje je u to vreme (zima 2002-2003. godine) bilo skoro pusto. Se}am se tog zavr{nog dana svedo~ewa u slu~aju Milo{evi}. îm je zavr{io svedo~ewe, rekli su da }e podi}i optu`nicu i protiv wega. Uve~e je odjednom nestalo struje, nastao je mrkli mrak, a mi sami, nigde nikog u okolini. Moglo bi se re}i da je to slu~ajno, ali mi smo svi bili ube|eni da nije... Rekli su mu da o~ekuju da svedo~i i u ostalim procesima u Hagu. Tek kad je pristao, mi smo iz vikend naseqa preba~eni u grad. Kad je podignuta optu`nica protiv wega, re~eno nam je da zemqa stalnog boravka ne moè da nas primi dok se ne zna duìna Milanove kazne. Da nije priznao krivicu, proces bi se otegao godinama i mi bismo sve vreme ìveli u neizvesnosti. Milan je bio poverqiv prema svom advokatu, za koga smatram da je bio ~ovek blizak Tuìla{tvu, i koji ga je ~esto podsticao da govori ubedqivije i uverqivije, kao u slu~aju Milanove izjave prilikom kajawa i priznawa krivice. Odbijao je da svedo~i u slu~aju Kraji{nik pre nego {to nas presele u zemqu stalnog boravka. Ipak je morao da svedo~i, i to par dana pre izricawa presude u svom sopstvenom slu~aju. Ina~e, mi smo ìveli tako {to smo dobijali nov~anu mese~nu pomo} po ~lanu obiteqi. Mogla sam u{tedeti ne{to jer nismo izlazili nigde i nismo imali tro{kova. Deca su na insistirawe upisana u {kolu koja nije bila wihov izbor dok smo ~ekali na relokaciju u tre}u zemqu gde bi navodno stanovali i nastavili studije po wihovoj èqi i gde bih ja radila. Kona~no smo preba~eni u tre}u zemqu nakon tri i po godine privremenog boravka u Holandiji bez ikakvog statusa. Oti{li smo ba{ u vreme kad je Milan bio na pola svedo~ewa u slu~aju Marti}. Tada se desio tragi~ni doga|aj. Qudi su do{li da nam kaù da je na|en mrtav, a sutradan su nam saop{tili kako se to desilo. Naravno da smo bili u {oku i preba~eni smo u Hag gde su nas tada ispitivali u ciqu istra264

ge, svakog ponaosob. Mi smo odgovarali koliko smo bili u mogu}nosti u takvom stawu a oni su na osnovu takvog razgovora formulisali tekst kao na{e izjave {to smo mi posle potpisali. Tu nije bilo napisano sve {to smo rekli, samo onoliko koliko je wima trebalo. Nije bilo delova razgovora da je Milan govorio da nas drè u Holandiji u neizvesnosti da wega ucewuju, da je dobio 13 godina samo da ga lak{e drè na raspolagawu dok ne budu zavr{ena planirana svedo~ewa i u drugim procesima. Te{ko mogu da poverujem da je Milan izvr{io samoubistvo, osim {to znam da je jednom rekao da treba wega da nema da bi mi bili slobodni. Mo`da nije vi{e mogao izdràti da ga iskori{}avaju za svedo~ewa odugovla~e}i re{ewa za neki normalan ìvot, za nas, wegovu porodicu. Posledwih pet meseci je proveo u zatvoru u tre}oj zemqi, a mi smo ostali u Holandiji. Nismo se videli tih pet meseci, a prvi put smo se ~uli telefonom nakon dva i po meseca. U me|uvremenu smo razmenili nekolko pisama koja je slao preko Tribunala. Pisao ih je na engleskom da bi {to pre stigla, da se ne gubi vreme na prevo|ewu kod provere. Pisma je zapo~iwao na srpskom “Mili moji”. Videli smo se kad je vra}en u Hag na svedo~ewe u slu~aju Marti}, jer smo tada jo{ bili u Holandiji. Bio je veoma slab i ispri~ao nam je da je bio u uslovima najstroè izolacije navodno zbog bezbednosti. Mi smo mu ispri~ali da }e nam u novoj zemqi dati vizu samo na {est meseci i bio je zabrinut zbog toga jer su wemu rekli da ne garantuju gde }e da se vrati nakon odsluèwa kazne. Ponovo se vra}am na tragi~ni doga|aj. Iako sam bila u {oku pitala sam da li postoji neko opro{tajno pismo. Nisu mi odgovorili ni{ta da bi nakon nekoliko dana rekli da postoji. Pokazali su mi ga, bilo je samo nekoliko re~i i po~iwalo je sa “Mili moji”. Posle nekoliko meseci dok smo bili u tre}oj zemqi donosili su da potpi{em autenti~nost pisma, ali ja sam to odbila. Posle smo saznali da je [e{eq pomiwao neko opro{tajno pismo. Odvratili su nas da do|emo na sahranu navode}i bezbednost kao razlog. Ja bih do{la bez obzira na to, ali nisam mogla ostaviti decu u tako o~ajnom stawu. Mi smo vra}eni nakon toga u zemqu u koju su nas prethodno odnedavno premestili i psiholo{ki teret ìvota bio jo{ ve}i. Trebalo je ìveti bez wega pod uslovima i pravilima koje su oni odredili. Kada smo osetili da vi{e ne moèmo izdràti zatraìli smo da se vratimo ku}i, iako su nas upozoravali na rizik. Bili su toliko quti {to ho}emo da se vratimo. Rekli su da }e nam vratiti na{e paso{e, da pokupimo svoje stvari i da im vratimo kqu~eve od te ku}ice gde smo i daqe privremeno ìveli, gde deca nisu nastavila {kolovawe, a dobijaju}i minimalni novac sa biroa, a traè}i posao po restoranima i trgovinama. 265

Ja sam se tada upla{ila {ta }e nam biti ako nas ne puste na aerodromu da pro|emo, ostali bi na ulici i tako u strahu nazovem ène koje su se brinule o nama u Holandiji. Zamolila sam ih ako mogu da nas posete i nekako nam pomognu. Rekle su da }e videti {ta mogu da urade. Nakon kratkog vremena javio se ~ovek (koji nam je rekao da vratimo kqu~eve i idemo) i po~eo da vi~e na mene {to kr{im pravila i zovem qude iz Tribunala kad nam je re~eno da vi{e sa wima nemamo ni{ta jer smo sad pod wihovom za{titom. Tada sam se jo{ vi{e upla{ila i nazvala rodbinu u Beogradu da odu kod bilo koga iz vlasti u Beogradu, ili kod patrijarha da kaù da ho}emo da se vratimo. Jo{ sam im rekla da nas traè ako prestanemo da im se javqamo. Na{ ro|ak je oti{ao kod ministra Rasima Qaji}a jer je on ~ovek zaduèn za vezu sa saradwom sa Ha{kim tribunalom. Rekao je da }e obavestiti sve medije ako ih ne spoje sa nama. Ministar Qaji} je tada verovatno nazvao Tribunal. Sutradan su ti isti qudi do{li ponovo kod nas, ali ovog puta vrlo qubazni i rekli ako èlimo da idemo pomo}i }e nam. Rekli su da sami platimo avionske karte, jer ako oni to u~ine protuma~ilo bi se da nas oni teraju u rizik, a mi zapravo idemo dobrovoqno. Traìli su da to i potpi{emo. Prvim avionom smo se vratili u Beograd, i sad smo tu me|u svojom rodbinom i prijateqima. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zemunu, 18. aprila 2007. godine. Izjavu dala Du{anka Babi}.” Ov.br. 5402/07, Babi} Du{anka, svojeru~no potpisala ovu isrpavu, priznaje za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovane ura|ena je na osnovu li~ne karte broj J 96680, odnosno svedoka ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 292,50 ispla}ena je i poni{tena. êtvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 18. aprila 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Momir Radakovi} Momir Radakovi} je dao izjavu 26. aprila 2007. godine, koja je overena u Op{tinskom sudu u Loznici, pod Ov.br.4117/07. “Ja, Radakovi} Momir, od oca Radeta, ro|en 3. marta 1961. godine u Beogradu, li~na karta broj 31611, JMBG 0303961714020, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslana, ìvim u Malom Zvorniku, ulica Nikole Tesle broj 4, nezaposlen, Izjavqujem: U toku 1994. godine saslu{avali su me predstavnici KFOR-a u prisustvu nekih qudi iz Tuzle, koji su ovde do{li specijalno zbog tog saslu{awa. Priveli su me ovde, malozvorni~ki SUP me predao u Zvornik i tu sam bio saslu{an. Silom su me priveli, ja nisam imao pojma ni gde idem, ni zbog ~ega, niti me ko obave{tavao {ta se de{ava. Zna~i, prebacili su me tamo u Republiku Srpsku u prostorije MUP-a. Iza{li su ovi na{i, mupovci, ostali su prevodilac i wih trojica. 266

Dvojica su bila u ratnom, a jedan je bio u civilnom odelu. Ispitivao me ovaj u civilu, i izvodio dva–tri puta iz prostorije da bi me ube|ivao da pri~am o nekim navodnim zlo~inima @eqka Mitrovi}a i uporno insistirao da kaèm da je @eqko Mitrovi} bio u radikalima, da mi je boqe da to kaèm da ne bi meni pripisivali ta ubistva, {to sam ja naravno odbio. Posle toga su me isto izvodili iz prostorije jo{ jedanput, a dva puta taj u civlu. I on mi je nudio novac. Govorio je samo prihvati reci ovo {to traìmo od tebe i uzmi pare. Bilo je u pitawu pet hiqada dolara. Zna~i, za pet hiqada dolara trebalo je da kaèm da je @eqko Mitrovi} po~inio neka ubistva i da je on pripadnik Srpske radikalne stranke, da je to [e{eqeva stranka. Ina~e su u toku razgovora vi{e puta pomiwali [e{eqa. I ovaj de~ko prevodilac, bio je musliman, me je ube|ivao da uzmem pare. Govorio je: “Uzmi, {ta te briga, samo im reci to {to traè” Sa ovog razgovora vodili su zapisnik, naravno samo iz onog dela koji je vo|en u prostoriji. Dali su mi da potpi{em zapisnik i ja sam to u~inio. Traìo sam da mi daju primerak zapisnika, {to su oni odbili, rekli su da mi ne treba. Iako su sa sobom imali prevodioca zapisnik je vo|en na engleskom jeziku, tako da ja fakti~ki ne mogu biti siguran da sam potpisao ono {to sam rekao. Pitao sam ih da mi objasne za{to su me tako priveli, za{to mi nisu normalno poslali poziv. Taj prevodilac mi je rekao da je takva situacija i da tako mora. Pre dva, tri meseca dobio sam poziv, doneo mi inspektor SUP-a. Pisalo je da me zovu radi ratnog zlo~ina, ali nije pisalo u kom svojstvu me pozivaju. Oti{ao sam u zakazano vreme u prostorije SUP-a, ovde u Malom Zvorniku. Tamo su me sa~ekala dvojica qudi iz Beograda, vaqda iz ovog specijalnog tuìla{tva za ratne zlo~ine. Ne znam kako se zovu, vodili su zapisnik sa ovog razgovora, ja sam zapisnik potpisao, ali ni ovaj put nisam dobio primerak zapisnika. I oni su se raspitivali o navodnim ratnim zlo~inima, raspitivali su se o nekim qudima, ali su poku{ali i mene da poveù sa tim, jer kao postoje neka saznawa da sam i ja vr{io ratne zlo~ine. Pitali su da li sam ja bio u nekom periodu ~lan Srpske radikalne stranke. Rekao sam da nisam, a oni su onda po~eli da re|aju neka imena i da pitaju da li ja znam da su ti qudi bili radikali. Naravno, ja sve te qude znam, ali kako bih mogao znati ko pripada kojoj stranci. Mene to nikada nije interesovalo. Rekli su da }e me ponovo zvati, da bi trebalo ja da se malo prisaberem, da mi se to ne bi obilo o glavu. Rekli su mi da }e me povezati sa javnim tuìocem. Posle ovog razgovora nisu me vi{e zvali na razgovor, samo me jedan od tih inspektora zvao telefonom, pitao da li sam slobodan i da li bih opet razgovarao sa wima. Oni su od mene o~ekivali da ja prikupqam podatke za wih, a oni }e kao zata{kati ne{to {to znaju o meni. Ne znam na {ta su mislili, ali sam odbio takvu saradwu. 267

Prilikom ovog razgovora u Malom Zvorniku uzeli su moj mobilni telefon, pregledali koga imam u imeniku, koga sam zvao, ko je mene zvao. U Malom Zvorniku, 18. aprila 2007. godine. Izjavu dao Momir Radakovi}.” Ov.br. 4117/07, Radakovi} Momir, Mali Zvornik svojeru~no potpisao ovu isrpavu, priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog ura|en je na osnovu li~ne karte broj 31611, izdate od SUP Mali Zvornik, odnosno svedoka ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 97,50 ispla}ena je i poni{tena. Op{tinski sud u Loznici, dana 26. aprila 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Dragan Kerkez Dragan Kerkez je dao izjavu 26. aprila 2007. godine, koja je overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu, pod II Ov.br.7504/07. “Ja Kerkez Dragan, od oca Mirka, ro|en 24. maja 1962. godine u Ba~koj Palanci, li~na karta broj 117219, JMBG 2505962880034, ìvim u Rumi, ulica Nu{i}eva br. 12, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, Izjavqujem: Prvi kontakt sa istraìteqima Ha{kog tribunala imao sam pred kraj 2003. godine, pred Novu godinu. Bilo je pred ve~e, se}am se da sam do{ao sa posla, bilo je vaqda oko pet, {est sati. Zvali su me na moj ku}ni telefon, {to me poprili~no iznenadilo. Prevodioci su mi rekli da su oni iz Haga qudi, nisam ja ni znao da su oni tu na Dediwu, ja sam mislio da zovu odande. Malo mi bilo ~udno {to mene traè iz Haga. I onda su oni poku{avali sa pitawima da li sam bio na rati{tima, ovo-ono. Predlagali su da se na|emo, da to bude neformaln razgovor, nezvani~an. Ja nisam u po~etku ni hteo da prihvatim nikav razgovor sa wima. Rekao sam da }u razmisliti. Posle izvesnog vremena, pro{lo je mo`da nekoliko dana opet su me kontaktirali i opet uve~e. Insistirali su da sa mnom razgovaraju, da obave, kako su govorili, nezvani~an razgovor. Traìli su broj telefona na koji mogu da kontaktiraju sa mnom. Ja sam im dao samo taj fiksni telefon, koji su oni ve} i imali, nisam hteo mobilni da im dajem. I pristao sam da se vidim sa wima, ali sam traìo da do|u do hotela kod nas u Rumi, pa da vidim {ta ho}e. I do{ao je taj Tomas, sad mu ne znam prezime, i do{la je jedna èna, prevodilac. Raspitivali su se o mom boravku na rati{tima i usred razgovora su me pitali da li je u Srbiji bila o~ekivana pobeda Srpske radikalne stranke. Rekao sam da je to bilo normalno i o~ekivano, mada mi nije bilo jasno kakve to ima veze sa ha{kim istraìteqima. Pitali su me da li je Vojislav [e{eq bio u Bosni, rekao sam da koliko ja znam nije. Onda su hteli da ozvani~im tu izjavu da do|em da sa wima ne{to zvani~no razgovaram. Ja nisam hteo da pristanem na to, jer mi je sve to bilo 268

mnogo sumwivo. Ako sam ne{to rekao, onda je to vaqda zvani~no, a oni su izgleda o~ekivali da }u ako odem u wihove kancelarije druga~ije da govorim. Meni je ceo taj razgovor bio neprijatan, otkud ja znam {ta prevodilac kaè, da li ispravno prenosi moje re~i. Ovaj razgovor nisu snimali, bar ne javno. Ja nisam pristao da vi{e razgovaram sa wima, jer su mi delovali veoma prefrigano i pla{io sam da bi mogli da mi podmetnu neki zapisnik. Takav su utisak ostavili na mene. Zvali su me i na{i istraìteqi, pre godinu, dve dana ~etiri sata su me dràli u SUP–u, jer i ovi na{i sve podatke koje dobiju {aqu u Hag. Ovi na{i inspektori su snimali razgovor, ali mi nikakav zapisnik nisu dali, tako da su mogli da napi{u {ta god ho}e kao moju izjavu, ja nemam dokaz o tome {ta sam ta~no govorio. Ja jesam pro~itao i potpisao zapisnik, ali mi je veoma sumwivo {to mi nisu dali kopiju tog zapisnika. Kada sam traìo zapisnik, rekli su da mi ne treba. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zemunu, 19. aprila 2007. godine. Izjavu dao Dragan Kerkez.” II Ov.br. 7504/07, Dragan Kerkez, svojeru~no potpisao ovu ispravu, priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog ura|ena je na osnovu li~ne karte broj 117219, izdate 2004. godine, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 295,00 ispla}ena je i poni{tena. êtvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 26. aprila 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Simeun ûturi} Simeun ûturi} je dao izjavu 25. aprila 2007. godine, koja je overena u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov.br.5660/07. “Ja Simeun ( Tome ) ûturi}, ro|en 19. maja 1957. godine u Ugqeviku, Republika Srpska, broj li~ne karte F 206191, JMBG 1905957770041, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, ìvim u Novom Beogradu, ul. Narodnih heroja broj 14/32, po zanimawu profesor, doktor tehni~kih nauka, Izjavqujem: Ja sam po ~inu pukovnik, na~elnik sam postdiplomskih studija {kole Nacionalne odbrane, Ministarstva odbrane Srbije. Imao sam strahovite pritiske i privatno pozivawe od strane Ha{kog tribunala, od Aleksandre Milenov o ~emu posedujem i dokumenat. Radilo se o telefonskom razgovoru i to vi{e puta, o ~emu sam ja obavestio moje pretpostavqene, pre svega organe bezbednosti vojske i na~elnika General{taba, gospodina Krgu. Rekao sam da me poziva na moj privatni telefon i da mi predlaè da se na|emo u Bawaluci, u Kapo{varu, u bilo kojoj zemqi, gde god ja ho}u i da }u za to biti nagra|en. Traìla je od me269

ne da moram da progovorim u vezi svih izvje{taja, kako sam ih skupio, ko mi je dao tehniku za prislu{kivawe i skrenula mi je pa`wu da oni imaju sve podatke o meni. Pro~itali su mi par mojih izve{taja na li~nost generala Mladi}a, i rekli su mi da ja nisam ratni zlo~inac, ali da su im moji podaci dragocjeni. Traìli su od mene da priznam ko mi je dao tehniku i kako sam mogao sa takvog nivoa prikupqati podatke. Rekli su mi da su im neki oficiri ve} dali podatke i izvesna priznawa, {to je vaqda trebalo i mene da ubedi da sara|ujem sa wima. Ja sam taj poziv za saradwu odbio i video sam da su izve{taji koje su oni imali do wih dospeli na izdajni~ki na~in, odnosno da im je neko predao arhivu, {to je meni kao profesionalcu bilo neshvatqivo. Naravno da sam ja takav razgovor odbio i rekao im da se obrate dràvnim organima, odnosno Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore, i da }u ja postupati po nare|ewu moje dràve i vojske. Ne se}am se ta~no kad se ovo de{avalo, ali znam da je u to vreme ministar odbrane bio Boris Tadi} i da je on li~no nare|ivao generalu Krgi da naredi da moram da sara|ujem sa Ha{kim tribunalom. Ja sam bio na razgovoru kod generala Terzi}a, kod pukovnika Mojsilovi}a i oni su me nagovarali da sara|ujem sa Hagom, rekli su da }e oni nas kao dràvu maltretirati zato {to ja i sli~ni meni koji puno znamo ne}emo da sara|ujemo sa ha{kim tuìla{tvom. Mene je ministar pravde Savezne Republike Jugoslavije oslobodio ~uvawa dràvne i vojne tajne i naredio da me hitno upute i da mi narede da sara|ujem, jer je to Karla del Ponte li~no traìla. Tada mi je general Terzi} rekao da je naredba broj 742-2 od 9. maja 2003. godine, od ministra odbrane Borisa Tadi}a li~no i da po toj naredbi moram direktno da sara|ujem sa Ha{kim tribunalom. Naredba je da se javim Aleksandri Milenov i nekim ènama koje se zovu Vesna i Suzana. Rekao je da }e do}i neki obave{tajac moje struke i da }e me saslu{ati. Te ène Vesna i Suzana su me zvale i rekle mi da ako budem imao problema u vojsci da se javim na telefon broj 31-70/5125535, to sam uspeo zapisati. Oni su mene o~igledno vrbovali, ali mi nije jasno ako, kako kaù znaju o meni dosta, kako nisu znali i to da sam ja srpski nacionalista i da sam ratnik, da sam i predsednik Invalida rata Srbije, i ~astan ~ovjek i da se ne bih dao potcjeniti i biti izdajnik svoje zemqe i svog naroda. Naveli su, koliko se sje}am, da ja treba da svjedo~im, protiv Milo{evi}a, Radovana Karayi}a, Mladi}a, Kraji{nika, Plav{i}ke, jer ja sam bio na svim tim razgovorima. Posle [e{eqevog odlaska u Hag, posle izvjesnog vremena, mo`da jedno {est-sedam meseci, ponovo sam dobijao telefonske pozive. Tada su me zvale te ène Suzana i Vesna i rekle su mi da }u ovaj put morati da kaèm koje je zlo~ine i {ta su [e{eq i wegove jedinice i ~etnici radili kraj Zvornika na Majevici, u Vukovaru i jo{ nekim lokacijama. Na taj razgovor 270

nikada nisam oti{ao, rekao sam da to nije moj nivo, i rekao sam da su jedna |ubrad i da me vi{e ne zovu, da ima pravih Srba u Srbiji, da je [e{eq heroj i da }e svi Srbi stati iza [e{eqa, jer je po{ten ~ovjek. Rekao sam da me vi{e ne zovu, oni su jo{ jednom poku{ali, koliko se sje}am, ili dva puta, posle vi{e nisu zvali. U tom razgovoru one su bile arogantne, ja sam osjetio da su oni sila, da su oni oficiri ove dràve, a ne ja, jednostavno su rekli da je sazrelo vreme i da }emo mi svi, na kraju, mo`da odgovarati u na{oj dràvi, da ima mnogo optu`nica protiv nas {to ne}emo da kaèmo istinu, naravno wihovu istinu. Zna~i, bila je jedna vrsta pretwe, kao i protiv mene }e biti optu`nica, moja karijera je zavr{ena i sli~no. I naravno, posle toga su me sklonili sa generalskog mjesta na koje sam bio postavqen. General Kova~evi}, na~elnik Vojne akademije, otvoreno mi je rekao da je to zato {to sam ja radikal, {to naravno nije ta~no, jer ja nisam ~lan nijedne politi~ke partije. Kad sam ja odbio saradwu 2003. godine, dobio sam podatke, imam dosta svjedoka iz UBPOK-a, zvali su mi suprugu i maltretirali u op{tini Novi Beograd, pretili da }e joj biti sru{ena radwa ako ne u|e u Demokratsku stranku i ako joj se suprug ne odazove istraìteqima Ha{kog tribunala. Onda sam se ja jednom iznervirao i oti{ao li~no kod predsednika op{tine Oègovi}a da sa wim raspravim taj bezobrazluk i neprofesionalnost. Rekao sam da ja o wihovoj gra|evinskoj mafiji mnogo znam i da mu je boqe da me ostave na miru. Mojoj èni ozbiqno su pretili, dolazio je neko iz mjesnog odbora Studentskog grada, doneo joj neku ùtu ta~kicu, da se u~lani i onda }e biti sve u redu. Po{to je moja gospo|a rekla da ona po{tuje svog supruga, ona je odbila, i mi smo dobili odmah, za pet dana re{ewa da se radwa ru{i, i to samo meni. Ja sam bio na slu`benom putu kada su mi ru{ili objekat, ali je do{la jedna grupa mojih prijateqa koji su poku{ali da to spre~e. Tada je Oègovi}, po mojim podacima, imam svjedoke za to, zvao li~no Bodganovi}a, gradona~elnika, Bogdanovi} je okrenuo mobilni Borisa Tadi}a, tada je Tadi} bio ministar odbrane. Boris Tadi}, je naredio da me uhapse i drè u pritvoru 48 sati. Imam i za to svjedoka, taj je je bio vojni tuìlac, tada je vojni sud jo{ uvjek radio. O~ita je namera bila da me iznerviraju, da bih ja progovorio i da me ucjene da bih ja sara|ivao sa Hagom. Ina~e pripremam se da progovorim o raznim mahinacijama, naravno za koje imam dokaze, ali to mogu tek po{to me penzioni{u. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zemunu, 19. aprila 2007. godine. Izjavu dao Simeun ûturi}.” IV Ov.br. 5660/07, Simeun ûturi} svojeru~no potpisao ovu ispravu, priznao svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog ura|en je na osnovu li~ne karte broj F 206191/97, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 292,50 ispla}ena je i poni{tena. 271

êtvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 25. aprila 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Ana Simonovi} Ana Simonovi} je dala izjavu 7. maja 2007. godine, koja je overena u Tre}em op{tinskom sudu u Beogradu pod I Ov.br. 3506/2007. “Ja Ana (Du{ana) Simonovi} iz Beograda, ul. Milana Tankosi}a broj 7, ro|ena 26. decembra 1969. godine u Beogradu, sa li~nom kartom broj H 309774, JMBG: 2612969715190 izdatom od strane MUP-a Beograd, po nacionalnosti srpkiwa, pravoslavne veroispovesti, dràvqanin Republike Srbije, po zanimawu nau~ni saradnik-molekulni biolog, Izjavqujem: Negde u leto 2003. godine kontaktirali su me telefonom ha{ki istraìteqi i to neposredno pred moj povratak u Ameriku, gde sam bila na usavr{avawu. Rekla sam im da odlazim za Ameriku, na {ta su oni odgovorili ’dobro, nema veze, vide}emo se idu}e godine’. Naime, istraìteq Tuìla{tva Paolo Pastore Sto~i me je prvi put zvao u avgustu mesecu 2003. godine i pitao me je da li èlim da sara|ujem sa Tribunalom u svojstvu potencijalnog svedoka optu`be u postupku koji se vodi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Ja sam pristala, ne znaju}i da imam pravo da odbijem taj poziv i u strahu da mi onemogu}e odlazak, ili zabrane usavr{avawe u Americi. Posle tog telefonskog razgovora na{la sam na~in da stupim u kontakt sa gospodinom Tomislavom Nikoli}em, ispri~ala sam mu da su me zvali ha{ki istraìteqi, a on je odgovorio da nema problema, da slobodno razgovaram sa wima, te da mi nemamo {ta da krijemo. Svoje podatke sam ostavila u Srpskoj radikalnoj stranci, adresu, telefon i sve ostalo u slu~aju da neko bude hteo da kontaktira sa mnom. Me|utim, niko me nije kontaktirao. Od leta 2003. godine do avgusta 2004. godine ha{ki istraìteqi su me zvali u Ameriku dva ili tri puta da provere da li }u stvarno da do|em iz Amerike u Srbiju. Kada sam stigla iz Amerike u leto 2004. godine, ta~nije 10. avgusta 2004. godine, naknadno je promenio termin i rekao mi je datum kada treba da do|em na po~etak razgovora. To je bilo 11-13. avgusta 2004. godine. Dakle u razgovoru koji je trajao od 11-13. avgusta 2004. godine, sa dodatnim vremenom za potpisivawe izjave 15. avgusta 2004. godine, dala sam sve od sebe da me istraìteqi tretiraju kao intelektualca i normalno qudsko bi}e, ali imam utisak da nisam u potpunosti uspela da iza|em sa wima na kraj, a posebno u onom delu koji se odnosi na uno{ewe u izjavu onoga {to ja kaèm, a ne onoga {to oni misle da treba da bude u izjavi, kao i dobijawa primerka pisane izjave koju ja treba da potpi{em. Sa mnom su vodili razgovor izvesni Paolo Pastore Sto~i i gospodin Sakson i uporno su insistirali na tome da izvrnu moje re~i. Tema razgovo272

ra je bila oko upu}ivawa dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na rati{te, ko je sve dolazio u prostorije stranke, da li su dolazili Mladi} i Karayi}, da li je Vojislav [e{eq diktator, da li je Qubi{a Petkovi} izvr{avao naredbe Vojislava [e{eqa, kakav je odnos Srpske radikalne stranke i SDS-a u Bosni, da li je Vojislav [e{eq mogao manipulisati sa masom itd. @eleli su da saznaju ko je sve bio na rati{tu. Pitali su me da li sam zavela Du{icu Nikoli} kao dobrovoqca koji je i{ao na rati{te. Rekla sam da nisam ili se ne se}am, a oni su napisali da ja potvr|ujem da je bila na rati{tu. To mi je promaklo, jer nisam odgovarala da jeste, ali da je Qubi{a radio stvari na svoju ruku, zato {to je [e{eq predsednik ne mora da zna~i da je Qubi{a Petkovi} direktno izvr{avao [e{eqeve naredbe. Kad im to nije pro{lo, insistirali su bar da napi{u da je Qubi{a Petkovi} direktno izvr{avao [e{eqeve politi~ke naredbe itd. Dakle, istraìteqi su zacrtali da moraju ne{to da napi{u {to bi teretilo [e{eqa po bilo koju cenu. Iz svega ovog sam zakqu~ila da je wihov metod rada podre|en ciqu da se Vojislavu [e{equ i dobrovoqcima Srpske radikalne stranke pripi{u zlodela koja su ~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije i da se na taj na~in kao opozicionar iskqu~i iz politi~kog ìvota Srbije. Na osnovu iskustva koje sam ja imala sa istraìteqima Ha{kog tribunala, a prvenstveno zbog toga {to pi{em i govorim engleski jezik, sigurna sam da su mnogi svedoci – lica koja su pristala na razgovor sa istraìteqima potpisali izjave koje ne odgovaraju onom {ta su oni iskazali ili ne odgovaraju wihovoj voqi, a postoje i oni koji nikada nisu dobili primerak izjave i kojima primerak izjave nije predo~en. Atmosfera koju ha{ki istraìteqi stvore pre po~etka i u toku oficijalnog dela razgovora sama po sebi predstavqqa pritisak na sagovornika iz koje on po svaku cenu èli da iza|e. Bukvalno je sagovornik slu|en do te mere da uop{te ne zna {ta je potpisao, ili se u najve}em delu ne se}a samog razgovora. Moram da napomenem da sam pre tog razgovora bila prakti~no zdrava osoba. Od obavqenog razgovora sa ha{kim istraìteqima je krenuo dijabetes, primam insulin ~etiri puta dnevno, to je bio jedan neverovatan stres za mene, redovno pose}ujem psihologa i pijem lekove za smirewe. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez ikakvog pritiska i sve {to je u woj izneto predstavqa istinu. U Beogradu, 7. maja 2007. godine, davalac izjave Ana Simonovi}.” I Ov.br. 3506/2007, potvr|uje se da je ovu izjavu svojeru~no potpisala Ana Simonovi} priznala za svoj potpis na ovoj izjavi. Identitet imenovane utvr|en je na osnovu li~ne karte broj H 309774 izdate od strane MUP-a Beograd. Taksa za overu u iznosu od 227,50 dinara, napla}ena je i poni{tena. Tre}i op{tinski sud u Beogradu, 7. maja 2007. godine, referent overe... 273

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. IT - 03 - 67 - PT Podnesak broj 293 Pretresnom ve}u III sudija Patrick Lipton Robinson, predsedavaju}i, sudija Jean-Claude Antonetti, sudija Iain Bonomy. Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 4. jun 2007. godine

Sudije:

Tuìlac protiv Prof. dr Vojislva [e{eqa ZAHTEV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E III PREISPITA SVOJ NALOG OD 15. MAJA 2007. GODINE DA SE ODLUÎVAWE O ZAHTEVU ZA POKRETAWE POSTUPKA ZBOG NEPO[TOVAWA SUDA ODLO@I DO ZAVR[ETKA SU\EWA Tuìla{tvo: Christine Dahl, Ulrich Müssemeyer, Klaus Hofman, Sawa Bokuli} Optuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji pomaè odbranu: Tomislav Nikoli} Brankica Terzi} Slavko Jerkovi} Amyad Migati Gordana Pop-Lazi} Mirko Blagojevi} Aleksandar Vu~i} Petar Joji} Dragan Todorovi} Vesna Zobenica Zoran Krasi} Novak Savi} Vjerica Radeta Filip Stojanovi} Zlata Radovanovi} Qiqana Mihajlovi} Elena Boì}-Talijan Marina Ragu{ Vesna Mari} Momir Markovi} Jadranko Vukovi} Ogwen Mihajlovi} Branko Nadoveza Marina Toman Nemawa [arovi} Dejan Mirovi} Boìdar Deli} 274

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Tuìlac protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa Predmet br. IT – 03 – 67 – PT ZAHTEV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E III PREISPITA SVOJ NALOG OD 15. MAJA 2007. GODINE DA SE ODLUÎVAWE O ZAHTEVU ZA POKRETAWE POSTUPKA ZBOG NEPO[TOVAWA SUDA ODLO@I DO ZAVR[ETKA SU\EWA I. Uvod Prof. dr Vojislav [e{eq za svaki slu~aj, ovim zahtevom unapred, traì i odobrewe za prekora~ewe broja stranica u odnosu na ograni~ewe koje je propisano Uputstvom o duìni podnesaka i zahteva. Odlukom Pretresnog ve}a I o podno{ewu podnesaka, od 19. juna 2006. godin, prof. dr Vojislavu [e{equ je nametnuto ograni~ewe da wegovi podnesci i zahtevi ne mogu imati vi{e od 800 re~i, te je prakti~no za svaki podnesak on duàn da prethodno traì odobrewe za prekora~ewe broja stranica. Vaqani razlog za prekora~ewe duìne i ovog zahteva nalazi se u ~iwenici {to prof. dr Vojislav [e{eq traì preispitivawe Naloga i mora detaqnije da objasni razloge kojima bi pokazao da se radi o izuzetno va`nom pitawu, kao {to je obustavqawe postupka za nepo{tovawe suda, koje u zna~ajnoj meri uti~e na pravi~no i ekspeditivno vo|ewe postupka i ishod postupka, a nova odluka Pretresnog ve}a bi su{tinski pomogla obezbe|ewu zakonitog postupka. Dana 15. maja 2007. godine, Pretresno ve}e III (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) je donelo Nalog da se odlu~ivawe o zahtevu za pokretawe postupka zbog nepo{tovawa suda protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc – Retcaf i Daniela Saksona odloì do zavr{etka su|ewa prof. dr Vojislavu [e{equ (u daqem tekstu: Nalog). Prof. dr Vojislav [e{eq èli da koristi prava koja su mu garantovana Pravilnikom o postupku i dokazima, a jedno od wih je i da traì preispitivawe odluka Pretresnog ve}a. Nove ~iwenice i novi dokazi nisu bili prisutni kada je Pretresno ve}e donosilo Nalog, a da su bili prisutni i da ih je Pretresno ve}e imalo u vidu, prof. dr Vojislav [e{eq je siguran da bi odluka Pretresnog ve}a bila druga~ija. 275

II. Razlozi za preispitivawe Naloga U bogatoj praksi MKSJ nije se desilo da jedno Pretresno ve}e donese ovakav Nalog. Postupci za nepo{tovawe suda pokretali su se tako {to to samostalno radi Tuìla{tvo ili {to Pretresno ve}e naloì Tuìla{tvu da ispita slu~aj i podnese optu`nicu za nepo{tovawe suda. Postupci za nepo{tovawe suda pokretali su se pre po~etka pretresa ili u toku samog pretresa, a tekli su i paralelno sa pretresom. To je bilo sasvim razumqivo ako se ima u vidu {ta se {titi pravilom 77 Pravilnika. Verovalo se da se {titi sprovo|ewe pravde pred Me|unarodnim sudom, jer je, uostalom, i on kao i svaki sud snabdeven ovla{}ewem da izri~e mere i ka`wava one prestupnike koji svesno i namerno ometaju i onemogu}avaju sprovo|ewe pravde pred tim sudom. Verovatno sud i postoji kao organ pred kojim se garantuje ostvarivawe pravde, jer ako sud ne postoji radi ostvarivawa pravde, onda bez obzira na naziv to i nije sud. To se u~i u {kolama u okviru obrazovawa i elementarne socijalizacije u~enika i pripremawa za samostalni ìvot u dru{tvu u kome postoji unapred poznati sistem vrednosti. Mi{qewe o garancijama da se u sudu sprovodi pravda je duboko ukoreweno u sistem vrednosti svakog civilizovanog dru{tva. Zato sudovi i nastoje, i to na svakom koraku, da pokaù i dokaù da se pred wima sprovodi pravda, a ako ih neko ometa u sprovo|ewu pravde onda ga rigorozno ka`wavaju. Sud je snabdeven instrumentima da se u sprovo|ewu pravde ne pla{i ni od koga ko u~estvuje u postupku, osim suda javnosti koji kontroli{e sprovo|ewe pravde. Pretresno ve}e je prilikom dono{ewa Naloga imalo u vidu: – Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa od 8. marta 2007. godine kojim je traìo da Pretresno ve}e III pokrene postupak za nepo{tovawe me|unarodnog suda protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc – Reclaf i Daniela Saksona, i – Odgovor Tuìla{tva na Zahtev za pokretawe postupka za nepo{tovawe. Prof. dr Vojislavu [e{equ nije uru~en primerak Odgovora Tuìla{tva i ne zna da li Odgovor uop{te postoji, niti na {ta se Tuìla{tvo u Odgovoru poziva prilikom osporavawa. U Nalogu se ~ak i ne navodi datum kada je Tuìla{tvo dostavilo Odgovor. Stvarno nije jasno za{to prof. dr Vojislav [e{eq ne sme da zna {ta je odgovorilo Tuìla{tvo? [ta se to skriva od odbrane, odnosno prof. dr Vojislava [e{eqa koji se kao optuèni sam brani? Ovo posebno dobija na teìni ako se ima u vidu da novi pretpretresni sudija u ovom predmetu, od 13. marta 2007. godine, sude}i po nekoliko statusnih konferencija, insistira na “dijalogu” strana u postupku. Iznena|uje da i ovo Pretresno ve}e nastavqa sa radom kao i prethodna pretresna ve}a, o ~ijem radu je dovoqno re}i da je predmet protiv prof. dr Vojislava [e{eqa jedini koji drugi put po~iwe iz po~etka. 276

Prof. dr Vojislav [e{eq je podneo zahtev za pokretawe postupka po pravilu 77 Pravilnika s namerom da se u daqem toku taj postupak odvija na na~in propisan pravilom 77 Pravilnika. Pretresno ve}e se pri dono{ewu Naloga pozvalo na “univerzalno” pravilo 54 Pravilnika, odnosno da Pretresno ve}e moè doneti nalog. Nalozima se po pravilu upravqa sudskim postupkom. Me|utim, kada je u pitawu zahtev po pravilu 77 Pravilnika onda mora da se odlu~i na na~in propisan pravilom 77, koje je leks specijalis odredba. Pravilo 77 Pravilnika derogira primenu ostalih odredbi Pravilnika, {to zna~i da je ono jedini i iskqu~ivi pravni osnov. Da bi se jo{ boqe shvatilo. Po zahtevu za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda Pretresno ve}e bi moglo da donosi naloge po pravilu 54 Pravilnika, ali bi to mogli biti samo nalozi o rasporedu su|ewa, neki koji se odnose na izvo|ewe dokaza povodom nepo{tovawa suda i sli~no, odnosno oni kojima se upravqa postupkom s tim {to ne mogu biti oni nalozi kojima se postupak obustavqa ili odlaè, ili ono najgore izbegava meritorno odlu~ivawe kako bi sve vremenom palo u zaborav. Mada pravilo 77 ne sadrì odredbe o zastarelosti krivi~nog gowewa za delo nepo{tovawa Me|unarodnog suda, sasvim je izvesno da ono zastareva, jer nije ratni zlo~in. Nekim tuma~ewem, ako se ima u vidu zapre}ena kazna zatvora za krivi~no delo nepo{tovawa suda, verovatno zastarelost krivi~nog gowewa nastupa posle 14 godina od dana izvr{ewa tog krivi~nog dela. Prof. dr Vojislav [e{eq je traìo pokretawe postupka protiv izvr{ilaca koji su najvi{i predstavnici Tuìla{tva i koji mogu svakog trenutka napustiti funkcije u Tuìla{tvu, kada postaju nedostupni organima MKSJ. Kao primer se navodi tuìlac Karla del Ponte, koja od oktobra 2007. godine ne}e biti tuìlac, a kao {vajcarski dràvqanin ne}e biti dostupna organima MKSJ. Izvr{ewe eventualnog naloga za weno hap{ewe u trenutku kada bi zapo~eo, sada odloèni, postupak za nepo{tovawe suda protiv we, je nemogu}e. Zato se o Nalogu Pretresnog ve}a moè govoriti kao aktu kojim se odlaè krivi~no gowewe lica za koje postoji osnovana sumwa da su izvr{ili krivi~no delo nepo{tovawa suda. Pri tom, mora da se ima u vidu da je nepo{tovawe suda samostalno krivi~no delo i da se krivi~no gowewe preduzima po slu`benoj du`nosti. To je sasvim dovoqno da se utvrdi da je Pretresno ve}e prilikom dono{ewa Naloga pogre{no primenilo pravilo 77 Pravilnika. Pravilo 77 Pravilnika ne dozvoqava pravne bravure koje bi imale za ciq odlagawe ili izbegavawe odlu~ivawa u meritumu povodom zahteva za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda. Ciq pravila 77(E), da se u postupku za nepo{tovawe suda primewuju odredbe Pravilnika od ~etvrtog do osmog dela, nikako ne moè da se tuma~i kao pravo Pretresnog ve}a da odloì postupak i odlu~ivawe po zahtevu za nepo{tovawe suda, a pogotovo ne odlagawe do dana kada vi{e ne postoji interes sprovo|ewa pravde. Ne mo277

è se postupak za nepo{tovawe suda odloìti do onog trenutka kada bi formalno mogao da se prejudicira ishodom krivi~nog postupka za ratne zlo~ine. Osim op{teg interesa sprovo|ewa pravde, postoji i onaj pojedina~ni koji se odnosi na konkretni li~ni interes i pravo prof. dr Vojislava [e{eqa, jer su navedeni predstavnici Tuìla{tva izvr{ioci krivi~nog dela nepo{tovawa suda zbog nekih svojih tuìla~kih interesa da la`nim svedocima izdejstvuju osudu prof. dr Vojislava [e{eqa. Kvalitet i dokazna vrednost nekog dokaza Tuìla{tva je pitawe relevantno za postupak protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, ali inicirawe krivi~nog postupka za nepo{tovawe suda protiv predstavnika Tuìla{tva zbog nezakonitog na~ina obezbe|ewa svedoka Tuìla{tva, pa i potencijalnih svedoka, od kojih su neki uspeli da se za{tite od nezakonitih radwi predstavnika Tuìla{tva, je samostalno pitawe wihove krivi~ne odgovornosti. To je pokazala dosada{wa praksa MKSJ. Nalogom Pretresnog ve}a od 15. maja 2007. godine desilo se upravo to da je Pretresno ve}e odloìlo odlu~ivawe o zahtevu za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda sve dok se protiv prof. dr Vojislava [e{eqa ne okon~a su|ewe. Zna~i, kada se okon~a su|ewe onda se u punoj meri pojavquje interes za sprovo|ewe pravde, pa tek onda moè da se zapo~ne postupak za nepo{tovawe suda? Ovo je prosto neverovatno. Proizlazi da tokom pretresa sudije treba da utvr|uju ~iwenice i sude uz stalno prisutnu osnovanu sumwu da su predstavnici Tuìla{tva izvr{ili krivi~no delo nepo{tovawa me|unarodnog suda. Kako je onda mogu}e da Pretresno ve}e garantuje uslove za fer i pravi~no su|ewe. Stvarno je neodrìva situacija da se jedan optuèni nalazi na klupi za optuènog za ratne zlo~ine, a grupa osnovano sumwivih za nepo{tovawe suda preko puta na klupi Tuìla{tva, ili u nekoj drugoj prostoriji Tuìla{tva, odakle kontroli{u kako rade slu`benici Tuìla{tva koji su samo fizi~ki u sudnici na pretresu. U Tuìla{tvu postoji hijararhija i svi slu`benici Tuìla{tva rade u ime i za ra~un tuìoca, a on je sve vreme pretresa u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa toliko osnovano sumwiv da moè da se tvrdi i da je optuèn za krivi~no delo koje ru{i sud kao instituciju pravde. Odlagawe krivi~nog postupka za nepo{tovawe suda ne pruà garanciju da osumwi~ena lica Tuìla{tva ne}e ponovo vr{iti delo nepo{tovawe suda. Naprotiv, posle ovog Naloga Pretresnog ve}a predstavnici Tuìla{tva mogu jo{ slobodnije da vr{e krivi~no delo nepo{tovawa suda, kako u predmetu protiv porf. dr Vojislava [e{eqa, tako i u drugim predmetima, i da budu apsolutno sigurni da se, mada sudijama mogu biti osnovano sumwivi, protiv wih nikada ne}e pokrentuti postupak. Taj stepen wihove sigurnosti da se odlagawem odlu~ivawa su{tinski iskqu~uje wihova krivi~na odgovornost je u potpuno istoj srazmeri kao {to su optuèni Srbi sigurni da ne}e biti oslobo|eni krivi~ne odgovornosti pred MKSJ. To zna~i da Pretresno ve}e smatra da osnovana sumwa da su predstavnici Tuìla{tva izvr{ili delo nepo{tovawa suda mora da postoji tokom 278

celog toka su|ewa i da postojawe te osnovane sumwe ne}e da dovede u pitawe fer i pravi~no su|ewe u postupku protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Jedno od garantovanih i za{ti}enih prava prof. dr Vojislava [e{eqa je pravo na pravi~no su|ewe. Kako je mogu}e da posle ovog Naloga Pretresnog ve}a neko moè da pomisli da su ispuweni uslovi za pravi~no su|ewe? Tuìla{tvo je na statusnoj konferenciji, odrànoj 2. maja 2007. godine, saop{tilo da }e u novembru 2007. godine biti spremno za po~etak su|ewa u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Dakle, pet meseci je prema najavama Tuìla{tva ostalo do po~etka su|ewa, {to je sasvim dovoqno da Pretresno ve}e u meritumu odlu~i o zahtevu prof. dr Vojislava [e{eqa kojim je pokrenuo postupak za nepo{tovawe suda protiv predstavnika Tuìla{tva. Ako Pretresno ve}e odmah uzme u razmatrawe zahtev za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda ono istovremeno moè da re{ava i sva druga preliminarna pitawa i da ne dovodi u pitawe po~etak pretresa. Dovoqno je samo podsetiti na bogatu praksu MKSJ da su pretresna ve}a tokom pretresa paralelno vodila postupak za nepo{tovawe suda protiv svedoka, novinara i drugih za koje je postojala sumwa da su ometali sprovo|ewe pravde pred sudom. Bogata praksa MKSJ dokazuje da je uvek povodom zahteva za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda bila data prednost na~elu hitnosti, jer se ono nalazi u osnovi pravila 77 Pravilnika. Bez primene na~ela hitnosti povodom zahteva za nepo{tovawe suda pravilo 77 Pravilnika gubi svaki smisao, ~ak {tavi{e prerasta u svoju su{tu suprotnost. Odbijaju}i da odmah sprovede postupak po zahtevu za nepo{tovawe suda, Pretresno ve}e do daqeg ostavqa otvorenim pitawe eventualne odgovornosti predstavnika Tuìla{tva za koje postoji osnovana sumwa da su ometali ili onemogu}avali sprovo|ewe pravde pred Me|unarodnim sudom. Zar optu`bu tokom pretresa da zastupaju lica koja su osnovano sumwiva jo{ iz pretpretresne faze da su izvr{ila delo nepo{tovawa suda? Odlagawem odlu~ivawa o zahtevu prof. dr Vojislava [e{eqa za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda samo se jo{ vi{e podgrejava sumwa, ali i dokazuje da je prof. dr Vojislav [e{eq bio u pravu kada je pokrenuo postupak. Delo nepo{tovawa suda ima pored svog personalnog aspekta (lica kao izvr{ioci) i svoj objektivni element postojawe dela kojim se ometa sprovo|ewe pravde. Nalogom Pretresno ve}e {titi od odgovornosti osumwi~ene predstavnike Tuìla{tva, ali i ne dozvoqava da se sudski konstatuje da je izvr{eno delo nepo{tovawa suda. Bez namere da se ulazi u elemente bi}a jednog ovakvog dela nepo{tovawa suda, mora da se posmatra aspekt odgovornosti. îwenica je da je nakon podno{ewa zahteva za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda Tuìla{tvo promenilo svoju ekipu koja }e zastupati optu`bu u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Verovatno je Pretresno ve}e u tome prona{lo neku vrstu kompenzacije. Tuìla{tvo }e u 279

predmetu zastupati druga ekipa, a odloì}e se odlu~ivawe po zahtevu za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda dok se ne okon~a postupak protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Ra~una se po staroj srpskoj poslovici “i vuk sit i ovce na broju”. Ta logika Pretresnog ve}a bi mogla da opstane samo pod uslovom da je prof. dr Vojislav [e{eq traìo izuze}e zastupnika Tuìla{tva i da je kao razlog naveo wihovu mr`wu i pakost na koju su spremni da je u~ine prof. dr Vojislavu [e{equ, odnosno da se pozvao na neki razlog subjektivne nepristrasnosti kod zastupnika Tuìla{tva, pa po{to su se oni u me|uvremenu povukli iz predmeta, onda je besmisleno re{avati o wihovom izuze}u. Problem Pretresnog ve}a je taj {to prof. dr Vojislav [e{eq nije traìo izuze}e predstavnika Tuìla{tva, ve} wihovu krivi~nu odgovornost za nepo{tovawe suda, jer su svesno i namerno ometali sprovo|ewe pravde. Krivi~na odgovornost ne moè biti predmet pre}utne nagodbe. Prof. dr Vojislavu [e{equ nije ni potrebna, niti mu je od zna~aja personalna promena zastupnika Tuìla{tva, jer i postupak koji se vodi protiv wega u MKSJ nije parnica, ili spor koji on ima povodom nekog li~nog interesa sa licima iz Tuìla{tva, ve} postupak u kome treba da se odlu~uje o krivi~noj odgovornosti predstavnika Tuìla{tva. Sa personalnom promenom zastupnika Tuìla{tva prof. dr Vojislav [e{eq se ne zadovoqava, jer je pet godina u pritvoru i za to vreme je pro{ao kroz svojevrsnu torturu kojoj su naro~ito doprinela lica protiv kojih je traìo da se pokrene postupak za nepo{tovawe suda. Osim toga, oko 99 odsto dokumentacije Tuìla{tva je sa potpisom navedenih lica protiv kojih je traìo da se pokrene postupak. To {to ta lica vi{e ne zastupaju Tuìla{tvo u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa ne zna~i da se iz sudskih spisa povla~e materijali Tuìla{tva koje su oni potpisali. Naprotiv, ti materijali i daqe opstaju i na osnovu wih rade novi, navodno “~isti”, zastupnici Tuìla{tva, koji navodno nemaju dodirnih ta~aka sa delima svojih prethodnika – nepo{tovawe suda. Naravno, glavni tuìlac i daqe ostaje, kao i wen potpis na optu`nici kojom je ne samo iniciran krivi~ni postupak pred MKSJ protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, ve} je on i pet godina u pritvoru. Ovome svakako treba dodati da je u praksi MKSJ uvek postupak za nepo{tovawe suda bio okon~an pre glavnog postupka, ako bi se prihvatilo da je postupak za nepo{tovawe suda sporedan postupak, a postupak za ratne zlo~ine glavni postupak. Naravno, sasvim logi~no se postavqa pitawe, za{to je to tako? Za{to se pitawe odgovornosti za nepo{tovawe suda re{ava hitno i nikada ne odlaè? Odgovor je sasvim jednostavan. To nalaù interesi sprovo|ewa pravde, a naro~ito du`nost pre svega Pretresnog ve}a da obezbedi uslove za po{tovawe prava optuènog na pravi~no su|ewe. Sud je duàn da obezbedi pravi~no su|ewe, ali i optuènom se garantuje pravo na pravi~no su|ewe. U toj korelaciji du`nosti suda i prava optuènog me280

ritorno re{avawe po zahtevu za nepo{tovawe suda dobija i stvarni prioritet, kao svojevrsno prethodno i preliminarno pitawe. Ova pitawa se, po pravilu, re{avaju u pretpretresnoj fazi da bi svi (optuèni, tuìlac i sudije) rastere}eni od svih sumwi u{li u fazu pretresa. U fazi pretresa ovo pitawe je moglo da se otvara i re{ava samo ako je slu~aj nepo{tovawa suda nastao ili se za razloge za nepo{tovawe suda saznalo u toku pretresa. To pokazuje sudska praksa MKSJ kada su u pitawu postupci za nepo{tovawe suda. U Nalogu se kao razlog za odlagawe odlu~ivawa po zahtevu prof. dr Vojislava [e{eqa za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda navodi da bi otvarawe postupka za nepo{tovawe suda predstavqalo ometawe po~etka su|ewa. Ovaj razlog ne samo da ne postoji, nego i ne moè da postoji. Prof. dr Vojislav [e{eq pet godina ~eka u pritvoru na po~etak su|ewa i do sada nije dobio odgovor na pitawe za{to se ne po{tuje wegovo pravo na ekspeditivno su|ewe? Po{to je postupak drugi put po~eo od po~etka i prof. dr Vojislav [e{eq napokon do{ao do dokaza da Tuìla{tvo na nedozvoqeni na~in obezbe|uje dokaze, {to predstavqa radwe nepo{tovawa suda, onda ometawe po~etka su|ewa, ako se posmatra u vremenskom aspektu, ne treba posmatrati od 8. marta 2007. godine, ve} od 24. februara 2003. godine. Po toj logici koja je primewena u Nalogu Pretresnog ve}a proizlazi da je sve {to je Tuìla{tvo u~inilo od 24. februara 2003. godine ometalo po~etak su|ewa. Za{to bi prof. dr Vojislav [e{eq, koji od 24. februara 2003. godine ~eka na odgovor na pitawe za{to mu ne po~iwe su|ewe sada, u martu 2007. godine preduzimao ne{to {to bi se moglo tuma~iti kao wegovo ometawe po~etka su|ewa? U Nalogu Pretresno ve}e nije konstatovalo da je zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa obesni zahtev ili neki zahtev kojim se opstrui{e postupak. Naprotiv, Pretresno ve}e je zahtev prihvatilo ali odlu~ivawe odloìlo do zavr{etka su|ewa. Dakle, postoji osnovana sumwa da je izvr{eno nepo{tovawe suda i to ne dozvoqava bilo kakvo odlagawe odlu~ivawa. Pretresno ve}e je bilo du`no da po zahtevu prof. dr Vojislava [e{eqa za nepo{tovawe suda odlu~i da pokrene postupak za nepo{tovawe suda (nalogom in loko kao optu`nicom ili da odredi amikus kurie da preduzme krivi~no gowewe u smislu pravila 77(D)(ii)) ili da odbije zahtev. Ovo proizlazi iz samog pravila 77(C): kad ve}e ima razloga za sumwu da bi neka osoba mogla biti kriva za nepo{tovawe suda – upu}uje da se istraì, i iz pravila 77(D): ako ve}e smatra da postoji dovoqan osnov za postupak zbog nepo{tovawa suda protiv nekog lica – upu}uje ili preduzima krivi~no gowewe. Po{to se u Nalogu nijednom re~ju ne dovodi u pitawe osnovanost sumwe da su predstavnici Tuìla{tva izvr{ili delo nepo{tovawa suda niti se dovode u pitawe dokazi koje je prof. dr Vojislav [e{eq priloìo uz zahtev za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda, onda je Pretresno ve}e moglo da odlu~i samo na osnovu i u smislu pravila 77, a nikako u smislu pravila 54. 281

Pitawa koja otvara Pretresno ve}e u Nalogu poput: da li dokazi koje je Tuìla{tvo obezbedilo mogu biti dozvoqeni sa gledi{ta na~ina obezbe|ewa, su potpuno irelevantna za primenu pravila 77. Na ovaj na~in Pretresno ve}e ne zna za kategoriju potencijalnog svedoka i na potrebu o~uvawa wegove slobodne voqe i odluke prilikom svedo~ewa. Preporuka Pretresnog ve}a koja je navedena u Nalogu da }e prof. dr Vojislav [e{eq imati mogu}nosti da unakrsno ispituje svedoke i da traì da se iz sudskih spisa izbri{u wihovi iskazi dati pod pritiskom predstavnika Tuìka{tva je neprihvatqiva i nikada ne moè biti zamena za pokretawe i vo|ewe postupka za nepo{tovawe suda. Krivi~na odgovornost po pravilu 77 Pravilnika ne moè da ima neku vrstu supstitucije u brisawu iskaza svedoka koji su svedo~ili pod pritiskom. To je ubedqivo najnezakonitiji stav iznet u Nalogu. Po{to Tuìla{tvo ne}e pozvati za svedoke Tuìla{tva lica prema kojima je vr{ilo pritisak, pretilo im, zastra{ivalo ih i potkupqivalo, onda ne}e ni biti mogu}nosti da ih prof. dr Vojislav [e{eq unakrsno ispituje. Ako bi prof. dr Vojislav [e{eq te potencijalne svedoke pozivao za svedoke odbrane, onda bi wihovi iskazi morali istovremeno da obuhvate dve grupe pitawa i odgovora. Prvo, ~iwenice koje se odnose na krivi~nu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, drugo, na ~iwenice koje se odnose na krivi~no delo nepo{tovawa suda koje su izvr{ili predstavnici Tuìla{tva. Tako se u su{tini Nalogom uti~e i na tezu odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa, a to ne sme da radi Pretresno ve}e. Prof. dr Vojislav [e{eq }e sigurno traìti brisawe iskaza svedoka Tuìla{tva za koje tokom unakrsnog ispitivawa utvrdi da su iskazi i izjave date pod pretwama Tuìla{tva, ali to je samo aspekt dokaznog postupka u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. On to nije imao nameru da obezbedi kada je podnosio zahtev za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda protiv predstavnika Tuìla{tva. Za{to bi drugi put traìo ono {to mu garantuju Statut i Pravilnik? Zahtevom za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda prof. dr Vojislav [e{eq je traìo da se u propisanom postupku utvrdi krivi~na odgovornost predstavnika Tuìla{tva, a da se pri tom ne dira u dokaze i dokaznu vrednost dokaza koji }e da se izvedu na pretresu u postupku protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Dakle, to su potpuno dva odvojena pravna i krivi~na pitawa i odvojeni predmeti. Prof. dr Vojislav [e{eq je u svojim odgovorima povodom zahteva Tuìla{tva, koji su se odnosili na predloène dokaze Tuìla{tva, na vreme skrenuo pa`wu da Tuìla{tvo predlaè restriktivne mere koje imaju za ciq da onemogu}e prof. dr Vojislava [e{eqa da u postupku neposredno raspravqa, da unakrsno ispituje U Nalogu Pretresno ve}e navodi da ako Tuìla{tvo ne pozove potencijalne svedoke, koji su dostavili svoje sudski overene izjave priloène uz zahtev za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda, to moè da uradi Pre282

tresno ve}e. Nije jasno kada bi ih pozvalo Pretresno ve}e, da li tokom pretresa, ili nakon okon~awa postupka protiv prof. dr Vojislava [e{eqa a u okviru postupka za nepo{tovawe suda koji bi se vodio u skladu sa Nalogom? Tvrdwa da bi pokretawe postupka za nepo{tovawe suda sada uticalo na pravo prof. dr Vojislava [e{eqa na ekspeditivno, fer i pravi~no su|ewe, izaziva ~u|ewe. Prof. dr Vojislav [e{eq je i podneo zahtev za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda protiv predstavnika Tuìla{tva zato {to postoji osnovana sumwa da su ometali sprovo|ewe pravde pred me|unarodnim sudom, a to upravo zna~i da prof. dr Vojislav [e{eq na ovaj na~in insistira na svom pravu na ekspeditivno, fer i pravi~no su|ewe. Prof. dr Vojislav [e{eq ima nameru da traì preispitivawe Naloga pred Pretresnim, a ako i nova odluka ne bude u interesu sprovo|ewa pravde pred Me|unarodnim sudom, onda namerava i najavquje da }e podneti interloktornu àlbu @albenom ve}u. Nalog Pretresnog ve}a, ~ije se preispitivawe traì ovim zahtevom, zasnovan je na pogre{noj primeni prava, odnosno pravila 77 Pravilnika. Navedeno pravilo ne daje pravni osnov da se Nalogom odlaè dono{ewe odluke po zahtevu za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda dok se ne okon~a postupak protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U pobijanom Nalogu se nalazi i pogre{no utvr|eno ~iweni~no stawe. Postupak iniciran po pravilu 77 ne trpi odlagawe, a naro~ito ne trpi odlagawe odluke da li }e se postupak pokrenuti od strane Pretresnog ve}a i to jo{ nakon okon~awa postupka protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. [ta je okon~awe postupka protiv prof. dr Vojislava [e{eqa? Da li je to zavr{etak prvostepenog postupka ili mo`da eventualnog àlbenog postupka? Ako su potencijalni svedoci prema kojima su predstavnici Tuìla{tva pretili, zastra{ivali ih, podmi}ivali i na drugi na~in na wih nedozvoqeno uticali jasno saop{tili predstavnicima Tuìla{tva da ne èle biti wihovi svedoci i ako su od wih uzete izjave ili je obavqen intervju u kome ne iznose optuùju}e podatke protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, onda je Tuìla{tvo bilo du`no da sve to dostavi prof. dr Vojislavu [e{equ kao osloba|aju}i materijal. Tuìla{tvo to nije u~inilo. Pravilo 77 se odnosi na sva lica koja ometaju sprovo|ewe pravde pred me|unarodnim sudom. Ono ne {titi nikoga niti uspostavqa imunitet za predstavnike Tuìla{tva, jer jedino tako ovo pravilo moè imati nekog smisla. Nalogom Pretresno ve}e dokazuje da predstavnici Tuìla{tva mogu da rade {ta ho}e i da ih ni{ta ne obavezuje, a strane u postupku su ravnopravne. Vaqa imati u vidu i da su najobi~nije insinuacije Tuìla{tva da prof. dr Vojislav [e{eq ~ini nepo{tovawe suda, za pet godina pritvora, za posledicu imale uskra}ivawe prava prof. dr Vojislava [e{eqa u pritvoru i to bez vo|ewa nekog disciplinskog postupka, a prof. dr Vojislavu 283

[e{equ se navodno priznaje pravo da se sam brani. Posle svega {to je prof. dr Vojislav [e{eq preìveo za pet godina pritvora u borbi za po{tovawe garantovanih i za{ti}enih prava i nakon {to je obezbedio dokaze za nepo{tovawe suda koji dokazuju ~ime se sve Tuìla{tvo sluì prilikom obezbe|ewa svedoka Tuìla{tva, kao za{titnik lika i dela Tuìla{tva javqa se Pretresno ve}e koje blokira postupak utvr|ivawa odgovornosti predstavnika Tuìla{tva za nepo{tovawe suda. Na taj na~in i Pretresno ve}e {aqe jasnu poruku svim potencijalnim svedocima, koja se ne razlikuje od one koju primaju svedoci Tuìla{tva u predmetu protiv Haradinaja. Za nezakonitost Naloga Pretresnog ve}a dovoqno je re}i da takav nalog nije do sada zabeleèn u praksi MKSJ. Ovaj Nalog za razumnog posmatra~a zna~i da je sasvim izvesno da su predstavnici Tuìla{tva izvr{ili delo nepo{tovawa suda, ali se blokira postupak utvr|ivawa wihove krivi~ne odgovornosti i odlaè za period kada bi taj postupak bio potpuno irelevantan za pitawe krivi~ne odgovornosti prof. dr Vojislava [e{eqa koji je ujedno i pokreta~ postupka za nepo{tovawe suda. To zna~i da se pravilo 77 nikako ne primewuje na predstavnike Tuìla{tva, jer se u postupku pred MKSJ i ra~una na nezakonito obezbe|ene dokaze Tuìla{tva kao pravilo i stil rada. Zato je potrebno da Pretresno ve}e preispita svoj Nalog i re{i pitawe nedozvoqenog i ka`wivog delovawa Tuìla{tva u postupku ostvarivawa pravde, kao i da li se kr{ewem obaveza Tuìla{tva i prava optuènog moè ostvarivati pravda pred jednim sudom koji pretenduje da bude me|unarodni. Prilikom dono{ewa Naloga Pretresno ve}e nije imalo u vidu adendum koji je prof. dr Vojislav [e{eq podneo 21. maja 2007. godine sa jo{ 16 sudski overenih izjava svedoka. Ako je prvih 18 sudski overenih izjava svedoka koje su priloène uz zahtev stvorilo osnovanu sumwu kod Pretresnog ve}a da ne odbije zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa, onda svakako dopunskih 16 sudski overenih izjava svedoka koje su priloène uz adendum samo pove}avaju stepen osnovanosti sumwe do nivoa du`nosti Pretresnog ve}a da pokrene postupak za nepo{tovawe suda po pravilu 77. U svakoj sudski overenoj izjavi svedoka nalazi se ozbiqna optu`ba za izvr{ewe dela nepo{tovawa suda i zato je potrebno da se hitno re{i pitawe krivi~ne odgovornosti predstavnika Tuìla{tva pogotovo {to ima sasvim dovoqno vremena do datuma koji je Tuìla{tvo najavilo da }e biti spremno za po~etak su|ewa.

III. Traèno pravno sredstvo U skladu sa Pravilnikom, prof. dr Vojislav [e{eq traì da Pretresno ve}e jo{ jednom preispita svoj Nalog od 15. maja 2007. godine kojim je odlu~ilo da se odlu~ivawe o zahtevu prof. dr Vojislava [e{eqa za pokretawe postupka zbog nepo{tovawa suda protiv Karle del Ponte, Hildegard 284

Uerc – Reclaf i Daniela Saksona odloì do zavr{etka su|ewa prof. dr Vojislavu [e{equ, ponovo uzme u obzir zahtev i adendum od 21. maja 2007. godine i odlu~i da pokrene postupak za nepo{tovawe suda u skladu sa pravilom 77 i o tome obavesti prof. dr Vojislava [e{eqa da bi kao zainteresovana strana koja je predloìla pokretawe postupka prisustvovao svim fazama postupka. “Broj re~i 4.464” Prof. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan Stru~nog tima Zoran Krasi})

Stenogrami razgovora istraìteqa iz Tima koji pomaè odbranu dr Vojislava [e{eqa sa licima na koje je ha{ko tuìla{tvo vr{ilo pritisak Nenad Jovi} Razgovor vo|en u Zvorniku, 29. januara 2007. godine Vjerica Radeta: Ja }u da vas upoznam sa na~inom uzimawa ove izjave, po pravilima koja moramo da po{tujemo. Pod jedan, ovu izjavu dajem dobrovoqno i u woj }u navesti sve ~iwenice po svom saznawu. Potpuno shvatam da treba da opi{em ono {to mi je li~no poznato, a u svojoj }u izjavi jasno naglasiti kada govorim o onome {to sam ~uo od nekog drugog. Od mene se traì da u vezi kontakata koje sam imao sa predstavnicima Tuìla{tva Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, dam izjavu istinite i ta~ne sadrìne o onome {to sam li~no doìveo. Obave{ten sam da se ova moja izjava moè upotrebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe lica za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, kao i da mogu biti pozvan da javno svedo~im pred sudom o ovoj izjavi. Nenad Jovi}: Da. Vjerica Radeta: Ovu izjavu dajem Gordani Pop-Lazi} i Vjerici Radeti kao ovla{}enim licima koja je prof. dr Vojislav [e{eq ovlastio da mu pomaù u pripremi odbrane pred Me|unarodnim krivi~nim sudom. Obave{ten sam i upozoren na to da bi moja izjava mogla biti data na uvid organima unutra{wih poslova ili drugim pravosudnim organima i pristajem na to da se moja izjava da na uvid navedenim organima. Nenad Jovi}: Da. Vjerica Radeta: Upozoren sam da se protiv mene moè pokrenuti postupak za davawe la`nog iskaza u slu~aju da sadràj moje izjave nije istinit, to je uobi~ajeno. Obave{ten sam i spreman sam da u vezi ove izjave, ako je potrebno, i svedo~im u Hagu u Holandiji. Podatke, sad }ete da govorite naglas da ih upi{emo. Prezime? 285

Nenad Jovi}: Jovi}. Vjerica Radeta: Ime? Nenad Jovi}: Nenad. Vjerica Radeta: Ime oca? Nenad Jovi}: Radomir. Vjerica Radeta: Nadimak? Nenad Jovi}: Ne{o me zovu. Vjerica Radeta: Pol? Nenad Jovi}: Mu{ki. Vjerica Radeta: Datum ro|ewa? Nenad Jovi}: 2. 10. 1957. godine. Vjerica Radeta: Mesto ro|ewa? Nenad Jovi}: Radan. Vjerica Radeta: Op{tina? Nenad Jovi}: Mali Zvornik. Vjerica Radeta: Republika? Nenad Jovi}: Srbija. Vjerica Radeta: Dràva? Tada SFRJ. Nenad Jovi}: Da, SFRJ. Vjerica Radeta: Nacionalnost? Nenad Jovi}: Srbin. Vjerica Radeta: Veroispovest? Nenad Jovi}: Pravoslavna. Vjerica Radeta: Dràvqanstvo? Nenad Jovi}: To je tada bilo jugoslovensko. Vjerica Radeta: Sada srpsko. Nenad Jovi}: Da. Vjerica Radeta: Nemate dvojno neko dràvqanstvo? Nenad Jovi}: Imam dvojno dràvqanstvo. Vjerica Radeta: Zna~i, srpsko i BiH? Nenad Jovi}: Srpsko i BiH. Vjerica Radeta: Jezik kojim govorite? Nenad Jovi}: Samo srpski. Vjerica Radeta: Jezik kojim pi{ete? Nenad Jovi}: Isto srpski. Vjerica Radeta: Jezik koji je kori{}en u toku dana{weg razgovora? Nenad Jovi}: Srpski. Vjerica Radeta: Trenutno va{e zanimawe? Nenad Jovi}: Gra|evinski radnik. Vjerica Radeta: Prethodno zanimawe? [ta ste pre radili? Nenad Jovi}: Pa imao sam vi{e, bio sam policajac. Vjerica Radeta: Datum dana{weg razgovora je 29. januar 2007. Broj li~ne karte? 286

Nenad Jovi}: 31091. Vjerica Radeta: Izdata od SUP-a? Nenad Jovi}: Mali Zvornik. Vjerica Radeta: Li~ni broj? Gordana Pop-Lazi}: 0210957774118. Vjerica Radeta: Vi }ete sad da nam kaète sve {to je vezano za va{e kontakte sa predstavnicima Ha{kog tuìla{tva. Kad su vas prvi put pozvali? Na koji na~in su do{li do vas? Koliko su vas puta zvali? Gde ste razgovarali? [ta ste razgovarali? Na koji na~in ste razgovarali? Svaki put posebno, po{to ste bili, kaète, vi{e puta. Da li ste vi ne{to iz tog razgovora doìveli kao pritisak na vas da svedo~ite protiv [e{eqa? Gordana Pop-Lazi}: Ili u nekom drugom predmetu? Vjerica Radeta: Da li su vam nudili neku za{titu da biste vi dali neke izjave koje wima odgovaraju? Da li ste imali nekih neprijatnosti zbog tih kontakata i tako daqe. Dakle, po~nite od prvog nekog kontakta sa wima, da li telefonom, da li preko nekog. Vi sad pri~ajte, a mi }emo samo ne{to ako nam bude trebalo jo{. Nenad Jovi}: Do prvog kontakta je do{lo, ne pamtim datum, ali jo{ uvek postoje svedo~ewa za{ti}enog svedoka protiv Slobodana Milo{evi}a. Svedok je bio Dragan Spasojevi}. Nakon tri, ~etiri dana posle tog svedo~ewa, mojoj ku}i su do{la dvojica qudi, doneli mi kovertu, adresiranu, ali ne po{tom, doneli su li~no, u kojoj je bio poziv da se moram odazvati – Molimo vas da se odazovete pozivu i da do|ete dana tog i tog u kancelariju Ha{kog tribunala. Gordana Pop-Lazi}: A ko je doneo poziv? Nenad Jovi}: Predstavili su se kao iz onoga za organizovan kriminal, tako ne{to. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, na{i? Nenad Jovi}: Da. Nenad Jovi}: Bio je tu onaj mali “peò” 401, 402. Vjerica Radeta: Da li je ~ovek u uniformi bio? Nenad Jovi}: Ne, u civilu. Ja sam ustao ujutru, oni sjede ispred ku}e i pitaju – treba nam Nenad. Rekoh – ja sam. Prvo sam mislio da je neka {ala, vidim znak Tribunala gore, otvorim i vidim da nema potpisa sudija, istraìteqa, nikoga. Sve sam mislio da je to neka {ala dok nisam do{ao tamo. Kad je to bilo, mogu vezati za neki doga|aj, tada je kamenovana ona slova~ka ambasada, taj dan. To jutro sam ja krenuo u Beograd i nisam znao |e da na|em tu ulicu i pitao sam te policajce. U devet sati je trebalo da se javim ujutru. Javio sam se na kapiji deùrnom, ne deùrnom, nego policajcu na kapiji koji obezbe|uje, na{em policajcu koji obezbe|uje wihovu zgradu. Zna~i, dao sam mu moju li~nu kartu. Dao sam je sa namerom da se zna gde sam u{ao, ako me nestane, je li, ako mi se ne{to desi, da ostane podatak gde sam zadwi put bio. 287

De~ko je zapisao i zazvonio na vrata, oni su mu rekli – pusti ga tamo unutra i tu me do~ekala jedna èna i jedna devojka kao prevodilac. Ona je pri~ala engleski, prevodilac je prevodio da im je drago {to sam se odazvao pozivu, da je to mnogo lak{e i za mene. Da se nisam odazvao pozivu oni bi do{li po mene, molio bih Boga kada }e oni do}i da mene saslu{avaju. I onda sam pro{ao kroz onaj senzorski, ostavio svoj mobilni kod wih u prizemqu, a oni su me ispratili u kancelariju. Bili su jako qubazni, {to moram da naglasim, nije bilo maltretirawa nikakvog. Po~elo je prvo ispitivawe o meni, da bi se kasnije preselilo na ceo rat, cijelo u~e{}e u ratu. Ja sam to povezao sa izjavom Dragana Spasojevi}a, jer ja i Dragan Spasojevi} smo se upoznali u Gardi. Ja sam tad bio u Gardi kao dobrovoqac i imali smo ba{ neki napad, bio je napad i on je pitao ~ija je to jedinica i dajte mi tog ~ovjeka ovako. Tako da je traìo od tada{weg pomo}nika ministra unutra{wih poslova, Marti}evog pomo}nika, Rado{a Kosti}a, traìo mene da do|em wemu, da idem u Zvornik, jer se u Zvorniku kao sprema rat i da budem wemu pri ruci. Nisam, svjesno sam pri~ao, svjesno sam odgovoran za ono {to sam rekao u globalu za sva ~etiri susreta. Gordana Pop-Lazi}: êtiri susreta? Nenad Jovi}: Da, ~etiri susreta, do zadweg susreta koji je bio 19. oktobra pro{le godine. Zna~i, bio je negde 19, 20, 21. i 22, radilo se i dawu i no}u, i{lo se na to da... Vjerica Radeta: To je 2006. godina. A koje je godine bio prvi razgovor, znate li samo godinu? Nenad Jovi}: Ne mogu da se setim kad je po~elo su|ewe Slobodanu Milo{evi}u, me|u prvim je svjedocima bio Dragan Spasojevi}. Vjerica Radeta: Dobro. Nenad Jovi}: Po tome moète na}i nekako. Ovaj zadwi razgovor koji je trajao, svaki, u stvari, razgovor je trajao sa vi{e qudi, analiti~ara, prevodilaca, analiti~ara, psiholozi, psihijatri, {ta ja znam {ta je sve u ekipi. Po pet, {est nekad wih bude, pa su se i mewali, pa su me terali, ne terali, nego zamole me da napi{em ne{to na papiru, pa onda ni{ane to, gledaju, upore|uju, pa hajde opet posle pola sata napi{i opet ono isto, pa tako. Da bi zadwi susret na{ koji je trajao isto, kaèm, ~etiri dana. Gordana Pop-Lazi}: Pa, da li su odmarali za ta ~etiri dana? Nenad Jovi}: Desetak minuta na terasi se popu{i cigara pa opet. Vjerica Radeta: A u toku no}i? Nenad Jovi}: Pa u toku no}i isto, zato {to se jelo tu za stolom, za stolom se pri~alo. Meni je to bilo jako zamorno, psihi~ki me ubijalo. Jednostavno, i{li su na to da, ako ne{to znam da kaèm, taj deo da kaèm pa da idem jednom ku}i. Gordana Pop-Lazi}: Da li ste se vi àlili da ste umorni, da ho}ete da prekinete? 288

Nenad Jovi}: Uvek sam ih pitao da li moèmo da napravimo pauzu 15 minuta. – Moè. Gordana Pop-Lazi}: A vi{e ne moè? Nenad Jovi}: Vi{e ne moè. Pustili su me, u ta ~etiri puta kad sam dolazio, pustili su me jednom da odspavam mo`da od 12 do ~etiri, pa bi nastavili kasnije. Gordana Pop-Lazi}: Tu kod wih u wihovim prostorijama? Nenad Jovi}: Ne, nemaju prostorije unutra, oni imaju zakupqenu zgradu pored wihove, pored ograde wihove te zakupqene zgrade u kojoj je Ha{ki tribunal. Gordana Pop-Lazi}: Tu imaju svoj zatvor, je l’? Nenad Jovi}: Da, tu je stambena zgrada i ti stanari izdaju sprat za svakoga ko ho}e ili sobu ili, oni im to napla}uju i tu spava i wihovo obezbe|ewe i u prizemqu wihovi i policajci Ujediwenih nacija koji su unutra obezbe|ewe. Sve ono {to je normalno bilo, toga se se}am dobro, ali zadwi put kada sam do{ao ku}i leào sam ~etiri dana, nisam ni video kakvi su. Bukvalno sam leào polomqen sav, skr{en, bez voqe, bez i~ega, kuwao, spavao, a ina~e sam radio u Baru i Podgorici, gradili{ta sam dole imao na koja nisam ni mislio, ni na {to i kada sam ve} ~etvrti dan ustao tamo i ogledao se, ja sam sav bio otekao oko o~iju, samo su mi one zenice, kao u pli{anog mede dugmad bile, da sam se sam sebe upla{io kakav sam bio. Zna~i, garantujem da su mi stavili ne{to u hranu ili u pi}e, da garantujem, 100 posto garantujem, jer 50 godina imam, ne pijem alkohol od 1984. godine, ne drogiram se, pu{im cigare, to mi je jedini porok, pijem kafu i vi{e ni{ta. Najàlije mi je i najteè {to nisam odmah oti{ao lekaru da mi se izvadi krv. Nisam mogao da se setim tada. Vjerica Radeta: Zbog toga, niste mogli da se setite? Nenad Jovi}: Nego sam seo na voz i oti{ao u Podgoricu na posao i dole sam opet kuwao dva, tri dana, ne rade}i, gledaju}i kako rade qudi moji. Prebolovao sam to nekako. E kad sam ve} do{ao sebi, znao sam {ta se sa mnom dogodilo, onda mi je bilo ào za{to nisam to, za{to mi se èna bar nije sjetila, mada moja èna je najmawe upoznata sa mojim tako tim nestancima. Vjerica Radeta: Se}ate li se bar {ta su vas pitali, po{to ste bili u takvom stawu? Nenad Jovi}: Pa ja se se}am {ta su me pitali u to vrijeme prije i pitawa su bila vezana i za Srpsku radikalnu stranku, ja to povezujem sa time {to je mene Dragan Spasojevi} upoznao kao takvog. Jer odmah ~im je on iza{ao, on jo{ nije ni do{ao ku}i, ja sam ve} dobio poziv i oti{ao sam u kancelariju gde on radi, tamo gde ima firmi nekih pet, {est. Pitao sam mu {uraka – gde je Dragan? Kaè – u Hagu, dolazi sutra. I kada sam drugi dan do{ao, ja ga pitam – {ta je ovo, Dragane, za{to sam dobio poziv, {ta je? Ka289

è – Ne{o, samo istinu. Ja kaèm – ta istina tebe boli daleko, mnogo daleko. Samo, kaè, istinu i ni{ta drugo. E sad, svodilo se na to s kim sam kontaktirao. Ja sam rekao wima – ja }u vama sve re}i {ta sam rekao. Rekao sam da sam pripadnik Srpskog ~etni~kog pokreta od osnivawa, kako sam ~uo za to, otkako se to pojavilo u Malom Zvorniku, gledao sam to na televiziji, a nije se smelo u to vreme ni da traì{ nekoga, nego [e{eq kada je dolazio u Mali Zvornik, pa je bila ona tu~a velika... Vjerica Radeta: Kad je to bilo? Nenad Jovi}: Pa, 1989. ili 1990. Pre rata on je do{ao na promociju stranke koja je bila, ne stranke, nego pokreta. Promocija je bila odobrena od MUP-a, a ipak su muslimani spremali kamewe po terasama i po mestima odakle mogu da biju i taj narod pet dana prije nego {to }e do}i, tako da je do{lo do jedne masovne tu~e, tukla se cijela ulica. U tome sam u~estvovao i ja i svako ko god je imao voqe, mislim da je mla|i i sposobniji, je li. Drugi dan sam potraìo te momke da se u~lanim. I na{ao sam. Gordana Pop-Lazi}: Da li ste posle postali ~lan Srpske radikalne stranke? Nenad Jovi}: Da, odmah ujutru. Gordana Pop-Lazi}: Srpskog ~etni~kog pokreta, ali Srpske radikalne stranke kasnije? Nenad Jovi}: Srpske radikalne stranke sam postao prvim odlaskom u Hrvatsku, jer u to vreme nekako se to prelamalo. Ja sam oti{ao u Tewe 1991. godine u julu. Gordana Pop-Lazi}: Kao dobrovoqac 1991? Nenad Jovi}: Da, 1991. godine u julu. Tamo sam bio negde, eto, bio sam dok, tad je vojska napravila tampon-zonu, bio sam dok vojska nije po~ela da puca, jer posle sam do{ao ku}i na odmor, nisu me pustili da se vratim, zato {to ne pripadam vojnoj formaciji. Trebalo je pripadati nekoj vojnoj formaciji da bi te pustili preko mosta. Vjerica Radeta: Niste bili u osloba|awu Vukovara? Nenad Jovi}: Nisam bio, ja sam bio kada je osloba|an Vukovar u Darmi, bio sam u Idragu, u rovu i po~ela je pucwava iza le|a od na{ih u selu i ja sam mislio da je neko ve} u{ao u selo. Ja pitam {ta je, kaù – oslobo|en Vukovar. To je bilo negde u novembru, ~ini mi se, ne mogu ba{ da se setim. Gordana Pop-Lazi}: A kako ste oti{li kao dobrovoqac? Gde ste se prijavili? Nenad Jovi}: Prijavio sam se u Loznici. Jer Mali Zvornik nije, nije neko i{ao iz Malog Zvornika. Ja sam oti{ao u Loznicu, tada je bio Mile Supa su ga zvali, nosio je cvikere sa ve}om dioptrijom i bradicu. Gordana Pop-Lazi}: [ta je on bio? Nenad Jovi}: On je bio kao predsednik nekog mesnog odbora dole. Sad ~ujem da on u op{tini u Loznici ne{to radi, ne pripada mo`da vi{e Srpskoj radikalnoj stranci, ne znam. 290

Vjerica Radeta: A kako se zove on? Nenad Jovi}: Milo{, ne znam, Mile Supa mu je nadimak. Gordana Pop-Lazi}: I oti{li ste, kaète, u Tewe? Nenad Jovi}: Da, u Tewe. Gordana Pop-Lazi}: I tamo ste se javili, kome? Nenad Jovi}: Tamo smo pripali {tabu odbrane sela Tewa. Gordana Pop-Lazi}: Teritorijalne odbrane? Nenad Jovi}: Teritorijalne odbrane, da. Gordana Pop-Lazi}: Od wih ste dobili uniformu? Nenad Jovi}: Od wih smo dobili uniformu, oru`je, zna~i odavde ni{ta nismo nosili, i{li smo normalno ovako kao {to sam do{ao ovde. Tamo smo dobili uniforme i odmah u borbe. Gordana Pop-Lazi}: Da li su se tamo interesovali za sve ovo {to vi nama sad pri~ate? Nenad Jovi}: Interesovali su se mnogo, mnogo su se interesovali. I za{to sam ja oti{ao kasnije iz Srpskog ~etni~kog pokreta. Interesovali su se mnogo. Gledao sam da to pro|e {to realnije. Vjerica Radeta: Kako bi spomiwali radikale, [e{eqa, da li su vam nagove{tavali da bi vi mogli biti svedok? Nenad Jovi}: Nagove{tavali su mi, ~ak su mi zadwa dva sastanka, zna~i, 19. i onaj predzadwi me je upozorila da se ve} (...) sa wom, zato {to ne}u da sara|ujem, da ja imam kompjuter u glavi, ali da ne}u da pri~am. Gordana Pop-Lazi}: Gde da letite, u Hag? Nenad Jovi}: Da. Pa }u tamo lep{e pri~ati. Oni su meni nudili, u stvari, prvi na{ susret je bio malo... Ja sad malo nepovezano pri~am. Gordana Pop-Lazi}: Dobro, nema veze. Nenad Jovi}: Bilo je to poodavno i puna mi je glava wih, jer to je trajalo dugo i zamorno je bilo. U prvim susretima su mi nudili promenu identiteta i zemqu u kojoj ho}u da ìvim i posao za porodicu i mene. Vjerica Radeta: A {ta ste vi za uzvrat wima trebali da kaète? Nenad Jovi}: Da svedo~im protiv sviju. Zna~i, protiv Vojislava [e{eqa, po{to sam bio u MUP-u, protiv Simatovi}a, protiv sviju uop{te sa kojima sam se sretao, ako sam se sretao. Da. I nudili su mi to {to sam rekao i ja sam wu pitao – koliko to ko{ta Ujediwene nacije. Pa, kaè – mnogo para. Ja je pitam – da je metak dve konvertibilne, da je Nenada lak{e ubiti nego dati tolike pare. Dolazilo je do momenata kada sam ja bacao papire i ustajao da idem, ne mogu vi{e da izdrìm. Onda pauza, pa – ne bojte se, olak{ajte sebi du{u, lak{e }ete spavati, vama ne}e biti ni{ta, niko ne}e poginuti, niko ne}e ni{ta znati oko svih ovih stvari. Vjerica Radeta: Niko ne}e znati da vi svedo~ite, je li tako? Nenad Jovi}: Da, da. Ja sam wu pitao kakva je to, koji vid za{tite. Kaè, ima jedna stavka tu postoji. Ja kaèm – ali ja moram sjesti sa tim okrivqenim lice u lice. Koja je svrha to ako ja sad sednem sa vama i kaèm, pa 291

vi }ete sutra iza}i iz zatvora, je li. Ne bih pristao ni po koju cenu ni tako ni tako nego sam morao, da hvatam neki balans, da balansiram. Nisam smeo re}i da ne}u, jer bi me uhapsili. Vjerica Radeta: Jesu li vama pretili u tom smislu: ako ne prihvatite da budete svedok, vi }ete biti optuèni? Nenad Jovi}: Da, zato {to ima, postoji neki dokument sada oko Kladu{e, jer sam ja bio u Kladu{i. Ja sam kao pripadnik specijalne jedinice MUP-a Krajine bio kod Velike Kladu{e, postoji jedan mojom rukom potpisan dokument koji kaè da imamo 300 zarobqenika. Ona kaè za tih 300, pita – {ta ste radili sa tih 300 qudi? Ja kaèm – pustili smo ih, normalno. A kaè oni su svi u masovnoj grobnici. Oni su verovatno naoruàli se pa do{li opet, {ta da radimo, rat je rat. Kaè – da, ali ène ne pucaju. Tih 300 zarobqenika }e biti, to je va{a optu`nica, optu`nica protiv vas. Ili }ete... Vjerica Radeta: A o kojim zarobqenicima su govorili? Nenad Jovi}: O muslimanima iz Petog korpusa koji su... Vjerica Radeta: A gde su oni bili, navodno, zatvoreni? Nenad Jovi}: Nisu oni bili zatvoreni. Kako da vam objasnim, to je bio rat izme|u Fikretovih i Petog korpusa Alijine vojske. Mi smo na neki na~in pomagali Fikretu i ne znam, po tom sporazumu, po dogovoru, to je ve} vi{a politika, ali smo bili pla}eni za to. Vjerica Radeta: A ko vas je pla}ao uop{te? Nenad Jovi}: Pla}ao nas je Fikret preko qudi, nije on nikada dolazio, ali dobili smo, ja sam tada imao nekih 700 maraka. Vjerica Radeta: Da li ste zvani~no primali platu od MUP-a? Nenad Jovi}: Zvani~na plata plus. Vjerica Radeta: Zna~i, platu ste primali od MUP-a? Nenad Jovi}: Da, da, od MUP-a. Da, platu, zasnovan radni odnos, ja to imam u kwiìci. Gordana Pop-Lazi}: To upisano imate? Nenad Jovi}: Da, i svu dokumentaciju imam kod ku}e. I to smo dobijali u {umi, pare na licu mesta, zna~i, napi{u da li ho}e{ da te {aqu ku}i ili da se vrati{ gore. I ja sam to primao gore u {umi, po{to su mi èna i mala bile u Srbiji, tako da nisam mogao wima to slati. I ja imam podatak i postoji dokument da imamo 300 zarobqenika i tih 300 se stavqa meni na teret ako ja ne}u da svedo~im protiv svih ostalih. Svih, jer ja sam u doba mog posla u MUP-u bio pratilac Radoslava Kosti}a, ~ije ime je nosio onaj centar u Kuli JSO. Kad do|e tamo, pratio sam ga po terenu, tako da sam bio na mnogo sastanaka prisutan, slu{aju}i. Nije mi bila du`nost da slu{am {ta pri~aju i da vodim politiku, nego po zaduèwu sedim iza wega ili stojim i kad on ne{to pri~a, zabeleìm, ne{to da zapi{em ili da zapamtim {ta je on pri~ao kada je taj zabeleìo i tako neke stvari. Da vodim ra~una za wega. Radislav Kosti} je ubijen u Velikoj Kladu{i u zoni gde nije bilo nekih 292

dejstava, zna~i, poginuo je od strane Srba, neko ga je ubio. Ali eto, sad se to stavqa na teret meni, stavqa mi se na teret Zvornik. Vjerica Radeta: [ta u Zvorniku? Gordana Pop-Lazi}: Od kad ste vi u Zvorniku? Nenad Jovi}: U Zvorniku sam ja bio od napada na Zvornik sedam meseci, zna~i, 4. aprila pa sedam meseci. Vjerica Radeta: I {ta su vam konkretno rekli da bi vama stavili na teret? [ta se to u Zvorniku desilo za {ta neko treba da odgovara? Nenad Jovi}: Pa, desile su se mnoge `rtve. Vjerica Radeta: [ta su oni rekli? Nenad Jovi}: Ja sam pripadao Zvorniku, isto MUP-u i specijalnoj jedinici ~iji je komandir bio jedan pod nadimkom Crni, mislim da mu je Qubi{a ime ili tako ne{to. Vjerica Radeta: Samo malo stanite. Zna~i, vi ste u Zvorniku bili pod MUP-om, zna~i, tu nije bilo nikakvih paravojnih jedinica? Nenad Jovi}: Nije bilo, ne, ne, ne, nije vezano uop{te ni za kakvu stranku, ja sam pripadao... Vjerica Radeta: Vi ste pripadali MUP-u. Nenad Jovi}: MUP-u sam pripadao, nevezano za... Vjerica Radeta: I bili ste i zaposleni u MUP-u? Nenad Jovi}: Ne zaposlen, bio sam pripadnik specijalne jedinice za ~i{}ewe terena. Zna~i, ~i{}ewe sela i |e je bilo tako|e `rtava. Da upozorimo, mi do|emo iz te barikade, najavimo se, da se barikada skloni za sat vremena, jer mi ulazimo u selo i ako je ne sklone, mi u|emo u selo, jer prepreka nema, mislim ne znam {ta da kaèm. I onda to mi se isto to stavqa na teret, tako da sam ja u nezgodnoj situaciji. Potraìo bih, da li mogu ja da pri~am slobodno. Gordana Pop-Lazi}: Kako da ne? Vjerica Radeta: Naravno, potpuno slobodno. Nenad Jovi}: Mislim, ne znam da li smem da kaèm ne{to. Vjerica Radeta: Potpuno slobodno. Nenad Jovi}: Tu je bilo dosta `rtava, mnogo `rtava. Wima se uvek oslobodio put da iza|u. Ako se napada, recimo sad, oslobodi im se put, prolaz, da mogu da izvuku ène i decu i ko ne}e da puca da napusti podru~je jednostavno. Vjerica Radeta: Muslimani. Nenad Jovi}: Da. A oni {to ostanu, zna~i, nema zarobqenika, i ima tu mnogo `rtava, mnogo svega tu ima. Jer ja sam pripadao toj jedinici i svi pripadnici su uhap{eni ve} i svi pripadnici }emo biti i to mi se amnestira ako ja budem svedok protiv Vojislava [e{eqa, Simatovi}a i ostalih, jer posle ako po~ne{ kod jednog, onda si sluga za sve. Gordana Pop-Lazi}: A gde je Crni sada? Nenad Jovi}: Crni je zatvoren. 293

Gordana Pop-Lazi}: Da li je on u ovoj Zvorni~koj grupi? Nenad Jovi}: Da. Vjerica Radeta: A kako mu je ime? Nenad Jovi}: Qubomir. Jeste, zatvoren je on, znam sigurno, jer ima wemu bliskih saradnika koji znaju o wemu sve i ~im je zatvoren. Svi koji su pozatvarani, meni je re~eno da su zatvoreni. Nenad Jovi}: I onda su tu trajala ispitivawa, ube|ivawa, {irili su karte po celom stolu zvorni~ke op{tine, pa ~ak deo i Srbije, pa neko selo \uji}i, pa da li ste tu sad... Oni imaju dosta podataka o svemu. Vjerica Radeta: Da. Nenad Jovi}: Ja sam verovatno kasno pozvan, mo`da najkasnije. Oni imaju dosta podataka, qudi koji su, ~ovek koji je nekako da kaèm sklawao te qude u one vre}e, ko je nabavqao te vre}e je dovla~io da bi neko sklawao, je li, i on je predao Ha{kom tribunalu kwigu sa spiskovima koliko je vre}a sa `rtvama, predao je. Dodu{e, {ta me jo{ tereti? Tereti me Erdut. Bio sam posle povrede ki~me, ja sam imao povredu ki~me na zvorni~kom punktu tamo, ne rawavawe, nego povredu u tr~awu, bio sam malo i nepokretan, dva tri meseca i onda sam dobio lak{e radno mesto – operativni radnik na naoruàwu i opremi za Slavoniju, Barawu i zapadni Srem. Tako da mnogo mojih potpisa tamo ima u ulazu oru`ja. âk i raketa zemqa-zemqa. Vjerica Radeta: Kako u vezi oru`ja, od koga ste vi uzeli oru`je? Ko vam je dao oru`je? Nenad Jovi}: O ulasku, o ulasku, ja sam samo ~ekao na mostu, ~ekao, primao u svoj magacin i potpisivao prijem. Vjerica Radeta: A dobijao od vojske? Nenad Jovi}: Ne znam, to je bilo na civilnom kamionu i ne znam od koga. Ne krijem, ali ne znam. To je sigurno. To je bio kamion, pakovao je bra{no ili ne{to, ni policajci na srbijanskoj strani su srbijanski policajci, neka ni{ka jedinica je bila, a na na{oj su Kraji{nici. I na{i nemaju, u stvari, ja kad u|em pred kamion ne sme ga niko pregledati. Ne sme niko da ga, ja idem ispred s autom, digne se rampa i pro|e i onda sam ja to potpisivao tamo. I onda on pokrije potpise i pita kako se zove voza~ koji je vozio oru`je. Ja kaèm – ne znam, registracije, ne znam, bile su pokrivene dobijali smo to iz Krajine. Zna~i, oru`je se slalo mo`da iz Vukovara u Erdut ili obrnuto. Voza~ se zvao Vukomir, a ovo, kaè, ~iji je ovo potpis? Moj. I, naravno, na otpremnici se i vidi. Tako da ima dosta, dosta toga, a rado }u do}i, ako treba da svedo~im, do}i }u, ako moè da pro|e, jer }e me posle toga uhapsiti odmah tamo. Vjerica Radeta: Ne mogu tamo vi{e da hapse. Nenad Jovi}: Ne mogu? Gordana Pop-Lazi}: Gde, u Hagu? Vjerica Radeta: Tu je pri~a zavr{ena. Ne mogu ni optu`nicu vi{e da podiù. To je zavr{ena pri~a u Hagu. [to se toga ti~e vi{e nema bojazni. 294

Nenad Jovi}: Je li, a {ta mogu? Gordana Pop-Lazi}: [to se Haga ti~e ne mogu vam ni{ta. To je gotovo. E sad, nakon {to ste dali nama izjavu, ako vas oni kontaktiraju, poku{aju da kontaktiraju ili vas eventualno pozovu, vi treba samo da im kaète – mene je kontaktirao Stru~ni tim Vojislava [e{eqa i ja vi{e nemam obavezu da sa vama kontaktiram. Vjerica Radeta: To je tako prema Tribunalu, prema wihovim pravilima i Pravilniku, tako da vi{e ne morate wima ni da se odazivate. Gordana Pop-Lazi}: Oni sada vi{e ne mogu ni da vas ispituju. Nenad Jovi}: Da li mogu oni da izdaju nalog da me na{a policija uhapsi ovde? Gordana Pop-Lazi}: Ne mogu da izdaju nalog. Vjerica Radeta: Vezano za Hag ne mogu ni{ta. Gordana Pop-Lazi}: Vezano za ratne zlo~ine, ako ih je bilo, ovo {to istraùje na{ sud za ratne zlo~ine, tu verovatno moè, ali s obzirom da ovo sada nije za snimawe i ne}e biti zapisano, ukoliko se desi da sada posle toliko vremena bilo {ta prema vama preduzmu, onda }emo mi dizati galamu, zato {to }emo to tuma~iti kao pritisak na nas zbog toga {to ste sa nama kontaktirali. Tako da, to je to. Ali ne}e, oni bi do sad vas u toj grupi da su hteli, znate. Nenad Jovi}: Da, ali ja nisam, znate za{to nisam. Oni su gajili nadu da }u ja da... Gordana Pop-Lazi}: Da svedo~ite i zato nisu. Nenad Jovi}: Ona je meni tada rekla, drugi susret kada je bio da je optu`nica protiv mene spremqena. Tako je. Da je samo pitawe... Gordana Pop-Lazi}: A po{to nisu podigli, sad vi{e ne mogu da podignu optu`nicu, da znate, istekao im je taj rok. Nenad Jovi}: Da li je to sigurno? Gordana Pop-Lazi}: To je sigurno. Niko vi{e. Ovo {to imaju, imaju. Vjerica Radeta: Sad par pitawa vezano za samo to ispitivawe. Rekli ste prvi put su bili qubazni, ali su vam rekli – dobro {to si do{ao, da nisi do{ao... Gordana Pop-Lazi}: Koliko je trajalo to prvo tamo? Koliko je trajalo to prvo ispitivawe? Nenad Jovi}: Negde oko tri, ~etiri dana minimum. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, u kontinuitetu toliko? Nenad Jovi}: Jeste, jer to ide dugo... Gordana Pop-Lazi}: êtiri puta ste i{li u kontinuitetu po nekoliko dana? Nenad Jovi}: Da, ili po ~etiri no}i i tri dana ili po... Gordana Pop-Lazi}: Boè! Nenad Jovi}: Znate kako? Ide se na jedan psihi~ki zamor, da ~oveku jednostavno pukne, ja sam bacao papire i hteo da idem. 295

Vjerica Radeta: Ja sam sad to htela da vas pitam. Da li ste vi to li~no doìvqavali kao pritisak da bi vas takvim iscrpqivawem naterali da kaète {ta god oni ho}e? Nenad Jovi}: Jesam, jer ja sam radio kao policajac. Tako se radi sa kriminalcima, lopovima, zamori{ ga, jedan te brani, drugi ti preti i tako daqe. Gordana Pop-Lazi}: Jedan hladno, drugi toplo. Nenad Jovi}: E, jeste. Vjerica Radeta: Tako su i oni sa vama razgovarali? Nenad Jovi}: E, ba{ tako. Ba{ tako. Da, bilo je tu i maèwa, ona mene ovako preko stola mazi, preko ruke i kaè – Ne{o, spasite sebi ìvot, lep{e }ete spavati. Gordana Pop-Lazi}: Ta èna? Nenad Jovi}: Da. Da, vam bude ~ista savest. Gordana Pop-Lazi}: Prevodilac? Nenad Jovi}: Ne. Gordana Pop-Lazi}: Ne, nego ta istraìteqka. Nenad Jovi}: Istraìteqka, da. Da vam bude mirnija savest, da se otarasite toga, vi }ete biti drugi ~ovek kada nam ispri~ate da se olak{ate, vi znate sve, a za{to krijete, to su profiteri, lopovi, to su... Vjerica Radeta: A da li su vam mo`da govorili da se eventualno pla{ite Srpske radikalne stranke, pa da zbog toga ne}ete da pri~ate o [e{equ, da li su vam u tom smislu ne{to govorili? Nenad Jovi}: Normalno, jo{ su mi govorili da sam sto posto u wihovoj za{titi, da mogu u svako doba, ako osetim neku opasnost, da u|em u prvu me|unarodnu tu policiju, ili stanicu, kako bi je nazvali, ne znam ni ja, ja ne znam ni kako to izgleda, da bi dobio za{titu. To su jedne velike gluposti za mene, jer ja imam porodicu i imam }erku udatu i imam dva unuka i ja ne mogu celu moju familiju sakriti. Neko ko ho}e da mi se osveti, osveti}e mi se na praunuku, ne sad nego... Vjerica Radeta: A to {to su vam rekli da ne{to napi{ete pa onda posle nekoliko sati opet to isto da napi{ete, da li ste vi i to doìvqavali, posebno {to ste policajac, pa znate, da li i to doìvqavate kao vid pritiska? Nenad Jovi}: Nije to pritisak. Ta~no se se}am kad mi postave neko pitawe, kao kroz onaj detektor laì, recimo, kad pri~am o Zvorniku – ho}ete li nam napisati to? Pa onda oni ni{ane to, gledaju, u jednom momentu bih rekao {to pi{em na lijevoj strani. Stvore oni {timung, stvore oni {alu, ambijent stvore, da se ti opusti{, da pri~a{, da bude{ prijateq i sve. Taj ugovor {to je slu`beni jezik engleski i {to se ide te{ko preko prevodioca, onda mnoge stvari prevodilac ne zna da kaè, da objasni woj ili meni, pa se to traì po re~niku tamo. Vjerica Radeta: Da li ste vi te izjave tamo potpisivali? Nenad Jovi}: Nisam, koliko ja znam nisam, ali ako sam ne{to potpisao u nekom delirijumu, u ne~emu zadwi put tamo, kaèm da sam bio van svijesti 296

tada. Jer, zaista je bilo tako i ose}ao sam i ku}i sam leào, ne mogu da ustanem, povra}awe, muka, crno ispod o~iju. Pa ~ak i kada sam do{ao u Podgoricu, qudi mi kaù – {ta je s tobom, |e si bio ti, da li se ti drogira{, {ta ti je. Vjerica Radeta: A da li su vam nekada dali jednu od tih izjava va{ih? Gordana Pop-Lazi}: Zapisnik neki da li su vam dali? Verija Radeta: To {ta ste pri~ali sa wima? Nenad Jovi}: Ne. Gordana Pop-Lazi}: Ne, nijedan zapisnik nemate? Nenad Jovi}: Ne. Gordana Pop-Lazi}: Nijedan papir vam nisu dali? Nenad Jovi}: Ne. Gordana Pop-Lazi}: A da li su ovako snimali razgovor? Nenad Jovi}: To je mogu}e, to se snima razgovor. Vjerica Radeta: Javno ne. Nenad Jovi}: Javno ne, sigurno. Ali to je sto posto bilo. Ostavili su me u jednoj kancelariji, recimo, samog da ne{to kao slu{am tu. Tu ostane wihova torba sa tim wihovim CD, diskovima i sve, i vaqda gledaju da li }u ja to da zloupotrebim, da ne{to im uzmem iz torbe. Vjerica Radeta: Zoran Krasi} je do{ao, mi }emo da nastavimo daqe, pa }ete onda i sa Zoranom malo da pri~ate. Recite nam, da li su vam oni postavqali neka pitawa konkretno vezano za @u}inu grupu i {ta vi znate o delovawu te grupe u Zvorniku? Nenad Jovi}: Ja sam bio policajac. U to doba @u}ina grupa je dràla poloàje gore u brdima i bili su dobri borci. Nije pro{ao niko, nisu probili nigde muslimani teren, ali su bili van neke discipline, van kontrole... Gordana Pop-Lazi}: Van MUP-a, van Teritorijalne odbrane? Nenad Jovi}: Da. Vjerica Radeta: Da li su oni potpuno samostalno delovali? Nenad Jovi}: Ja mislim da jesu, zato {to su ~ak jednom opkolili i MUP i op{tinu i mesto gde smo mi spavali. Mi smo spavali u hotelu “Jezero”, specijalna jedinica, i zahtjevali su da preuzmu grad, jednostavno. Posle toga je nai{la neka ekipa i pokupila ih sve. To ve~e sam bio kod ku}e, pa sam pre{ao ujutru preko mosta i na|em @u}inog brata svezanog, leì na mostu svezan. Neko ih je vezao kako su silazili i neko je o~istio grad, neka specijalna jedinica, ne znam ko je bio na ~elu, maskirne uniforme su razne bile. Vjerica Radeta: A da li je bilo u to vreme dobrovoqaca Srpske radikalne stranke u Zvorniku? Nenad Jovi}: Pa, nisam ja znao nikoga. Nikoga. To su mi pitawe i oni postavqali. Ja sam im rekao da nisam nikada kontaktirao sa wima, jer su oni mene smatrali komunistom zato {to sam obukao plavu uniformu, tako da oni nisu... Vjerica Radeta: Nemate saznawa da je bilo na{ih dobrovoqaca? 297

Nenad Jovi}: Nemam. Kome je @u}a pripadao ne znam isto, ja zaista nisam znao nikad to. Oni su do{li i oti{li u {umu, mi smo ostali policajci u gradu, dobije{ patrolu, dobije{ ovo ili ono, moralo je da se radi. Vjerica Radeta: A Zoran Paìn? Nenad Jovi}: Ne znam. Vjerica Radeta: Dragan Spasojevi}, to znate. Stevo Radi}? Nenad Jovi}: Stevo Radi}, wega znam zato {to je bio na nekoj funkciji u op{tini. Stevo Radi}, on je bio nekad predsednik op{tine, bio je potpredsednik op{tine u toku rata. Vjerica Radeta: Bio je na nekoj funkciji u op{tini, ni ja ne znam ta~no, zato vas i pitam. Nenad Jovi}: Da, da. Vjerica Radeta: Qubi{a Savi} Mauzer? Nenad Jovi}: Nikada ga nisam vidio, ~uo sam samo kada je ubijen, prema tome ne znam. Vjerica Radeta: Da li je on bio u Zvorniku? Nenad Jovi}: Nije. Mo`da je, ali da ja ne znam, jer ne znam ~oveka. Ali ~ulo bi se to. Kad god neko do|e, ~uje se. Gordana Pop-Lazi}: A da li je Vojislav [e{eq bio nekad u Zvorniku? Nenad Jovi}: Nikad. Ja Vojislava [e{eqa nisam vidio ni u jednoj zoni borbenih dejstava, ni u Krajini, ni u Tewu doqe, jednom je samo dolazio Zoran Ranki}, i jo{ neko koga ja nisam znao. Gordana Pop-Lazi}: A da li je bio taj Ranki} dole kod vas u Zvorniku? Nenad Jovi}: Nije, jer ja sam ve} bio pre{ao u policiju. Mo`da je bio, ali ja ga nisam vidio. Gordana Pop-Lazi}: A da li znate {ta je Zoran Ranki} bio u to vreme? Kako se on predstavqao? Nenad Jovi}: \e, u Tewu kada je bio? Gordana Pop-Lazi}: Ne, ne u Zvorniku. Nenad Jovi}: Ne znam ni da je bio. Gordana Pop-Lazi}: A ne znate ni da je bio. Samo u Tewu, je l’? Nenad Jovi}: Da. Vjerica Radeta: A ko je Aleksandar Sakani}, da li znate? Nenad Jovi}: Sekani}. Aleksandar Sekani}, on je imao jednu grupu za izvi|awe, izvi|a~ki vod neki. Vjerica Radeta: To je bila vojska? Nenad Jovi}: Vojska Republike Srpske. Zna~i, nije pripadao nijednoj stranci, vojska kao vojska nije strana~ki ograni~ena, ona je nestrana~ka. Gordana Pop-Lazi}: A da li ste ~uli za Qubi{u Petkovi}a? Nenad Jovi}: Qubi{a Petkovi} policajac ili Qubi{a Petkovi} moj kolega s kojim sam ja bio ili – dvojica ima Qubi{a, oba su policajci, jedan crn, brko i jedan mali Qubi{a. Gordana Pop-Lazi}: Taj mali? 298

Nenad Jovi}: Taj mali je Zvorni~anin, a taj Petkovi} je iz Veliwa, drugi, brko, iz Veliwa. Ima dvojica Qubi{a. Ne znam, radio sam sa obojicom. Zoran Krasi}: Da li ste pitali ko je doveo @u}u? Vjerica Radeta: Pri~ao je do sada kako su ga ispitivali. Gordana Pop-Lazi}: Ovo je do sada najdrasti~niji primer. Dràli su ga, po ~etiri dana su ga iscrpqivali. Nenad Jovi}: Ona je kucala sve tamo {to se pri~alo. Vjerica Radeta: Ko? Nenad Jovi}: Kucala je dok sam ja svjestan, ja ni{ta nisam potpisao, ali zadwi put kada sam bio pri~ao sam im... Vjerica Radeta: To je bilo 19. oktobra 2006. godine? Nenad Jovi}: 19. oktobra 2006. godine sam, mogu}e je sve, ne mogu da garantujem da nisam, jer sam bio, bio sam sto posto drogiran, leào sam ku}i ~etiri dana, zna~i i jako povra}awe. Zoran Krasi}: Da li su ti dali ne{to tamo dok si bio kod wih? Gordana Pop-Lazi}: Pa, jeo je. Nenad Jovi}: Pio sam kafu, jeo, sve se to jelo tu za stolom. Zoran Krasi}: Zna{ li imena tih lica koja su s tobom razgovarala? Nenad Jovi}: Znam samo ime istraìteqa. Gordana Pop-Lazi}: Da, kako se zove? Nenad Jovi}: @ena je to. Rita Radman, tako nekako je prezime, ovo u sredini ne znam kako se ~ita. Vjerica Radeta: A taj posledwi razgovor, kada ste vi tako bili, da li su vas tad ne{to konkretno pitali za [e{eqa, da li su vam tad nudili da svedo~ite protiv [e{eqa, toliko koliko se vi se}ate? Nenad Jovi}: Oni su meni nudili i tad i prije i uvijek, ~ak je jedan de~ki} bio tu koji je zaduèn bio za Srpsku radikalnu stranku i on je najvi{e pitawa postavqao uvek. Vjerica Radeta: Ba{ za Srpsku radikalnu stranku? Nenad Jovi}: Da. Najvi{e ga je to interesovalo. On je tu samo jednostavno sedio i }utao. To je, kako da kaèm, to je bilo jako zamorno i jako te{ko. Tu je bilo, osim prevodioca, jo{ po pet, {est wihovih. I onda ti onaj postavqa pitawa, onaj pitawa, onaj dobaci neku {alu, pa onda opet pitawe, pa to traje od devet ujutru do jedanaest no}u uz kratke pauze po 15 minuta. Tako da je te{ko bilo opstati. Zoran Krasi}: Da li su ti predlagali status za{ti}enog svedoka? Nenad Jovi}: Jesu mi predlagali i promenu identiteta. Zoran Krasi}: Ali pod kojim uslovima, {ta treba da radi{? Nenad Jovi}: Pa, objasnio sam, protiv sviju, protiv [e{eqa, protiv Simatovi}a, protiv sviju s kojima sam se susretao tamo. Prvo sam bio dobrovoqac, to sam rekao u Tewu, zna~i, bio sam od jula 1991. godine. Zoran Krasi}: Da li se se}a{ kada je do{ao @u}a i ko ga je doveo u Zvornik? 299

Nenad Jovi}: Ja sam @u}u video, ne znam kada je do{ao, video sam ga u Karakaju posle pada Zvornika. Jer komanda je bila tada u fabrici “Sateks”, tako ne{to se zove. Gordana Pop-Lazi}: Posle osloba|awa Zvornika. Zoran Krasi}: Tek si ga tad video? Nenad Jovi}: Tad sam ga video ispred komande sa telohraniteqem, jer mi je gore bila komanda gde je bio Spasojevi} i mi. Tu je bilo jo{ i Arkanovih. Zoran Krasi}: A kada si wega video, da li je u wegovom dru{tvu bio jo{ i Zoran Ranki}? Nenad Jovi}: Zorana ja poznajem, Zorana nisam video nikada. Zoran Krasi}: Zna~i, ti Zorana Ranki}a uop{te nisi video u Zvorniku? Nenad Jovi}: Nisam video, jer ja sam tada pripadao policiji i nisam... Zoran Krasi}: A da li si ~uo za neku pri~u da su oni imali neki sastanak u onom hotelu “Jezero” u Malom Zvorniku? Nenad Jovi}: Ja sam uhapsio neke iz hotela, ali ne Ranki}a ni @u}u nego srpsku delegaciju i muslimansku delegaciju kada su bili podijelili Zvornik pred sam napad, podjelili Zvornik po pola. Zoran Krasi}: Ti si ih uhapsio? Nenad Jovi}: Jesam. Zoran Krasi}: Ko je bio u srpskoj delegaciji? Nenad Jovi}: U srpskoj delegaciji je bio Jovo Mijatovi} i jo{ jedan Jovo ima, a u muslimanskoj Abdulah Pa{i} i predsednik op{tine biv{e. Ovako u SUP-u je bilo, musliman na~elnik SUP-a, komandir je bio Srbin, komandir je bio jedan Spasojevi}. Zna~i, bio je taj na~elnik SUP-a, presednik op{tine, a ovamo su bili Jovo Mijatovi} i Jovo Jovanovi}. Zoran Krasi}: A ko je imao sastanak sve u tom hotelu? Nenad Jovi}: Wih ~etvorica su se sastali u Malom Zvorniku u maloj sali u hotelu i i mene je poslao Spasojevi} Dragan da pohapsim svu ~etvoricu, ne da pohapsim, nego kulturno, fino. Zoran Krasi}: A ko je bio jo{ tamo? Nenad Jovi}: Niko. Oni su se sastali da podele Zvornik bez borbe. Zoran Krasi}: A kako ovi drugi tvrde da je tamo bio Arkan? Nenad Jovi}: E samo malo, do}i }emo i do toga. Ja sam oti{ao gore i pri{ao im i rekao da radi wihove bezbednosti pre|u u apartman 101, gore. Onda mi je rekao da su bezbedni i ovde, pa sam mu ja nagovestio da mora da ide, malo sam ga ovako {utnuo nogom. Pa {ta da radim, moram da pri~am ono {to jeste. Poveo sam ga gore i pore|ao ih po krevetu da sede i kaè – neko }e do}i i ja sednem na stolicu i kaèm – ja }u da sednem sa vama, pa {ta ja znam. U tome su se vrata otvorila i u{ao je Arkan i po~eo da tu~e redom. Zoran Krasi}: Koga? Nenad Jovi}: Sve sem mene, mene nije. Zoran Krasi}: A ko je bio s wim kada je do{ao? 300

Nenad Jovi}: Pa, bilo je par qudi wegovih tu i ispred zgrade. Zoran Krasi}: Da li je bio neki Peja? Nenad Jovi}: Peju znam li~no, nije Peja. Vjerica Radeta: A Gogi}? Nenad Jovi}: Gogi}? Ne. Zoran Krasi}: Ko je posle prebacio ove muslimane da pre|u u Zvornik? Nenad Jovi}: U Zvornik, do mosta? Zoran Krasi}: Aha, ili preko mosta? Nenad Jovi}: Do mosta sam ih ja prebacio, do starog mosta. Zoran Krasi}: Zar nije tada u razgovorima u~estvovao Brana (...)? Nenad Jovi}: Nije, u~estvovao je. To se, u stvari, sve dogodilo u op{tini Mali Zvornik. Zoran Krasi}: A nije u~estvovao ovaj Branko Popovi}? Nenad Jovi}: Ne. Vjerica Radeta: A Marko Pavlovi}? Nenad Jovi}: Pavlovi}, nije, nije. To je bilo blic jedan suret i ja ne bih ni znao ko je od tih muslimana... Zoran Krasi}: A na tom sastanku nije bio @u}a? Nenad Jovi}: Nije. Onda su oni imali tamo neki preko, pa je do{ao ovamo da to verifikuju ili ne{to, ne znam. Zoran Krasi}: Kada je policija Republike Srpske, ta specijalna jedinica pohapsila @u}u i te wegove, otprilike? Nenad Jovi}: Joj, te{ko je setiti se datuma, ne mogu da se setim datuma. Zoran Krasi}: Da li je to bilo u maju ili avgustu, kada? Nenad Jovi}: Prije }e biti da je mo`da bio maj, prole}e ili tako ne{to. Ne znam, ne mogu se setiti. Zoran Krasi}: Kada su ih pohapsili, gde su ih odveli? Nenad Jovi}: Ne znam, mogu da kaèm {to sam ~uo, {to se pri~alo, ali ne znam ta~no. Zoran Krasi}: A kada su ih uhapsili, {ta su prona{li kod wih, da li zna{? Nenad Jovi}: Ne znam, to nije bilo u na{oj nadle`nosti. Zoran Krasi}: A da li je @u}a zaplenio neka vozila od Srba i od muslimana, na nekom punktu tamo? Nenad Jovi}: Ne znam, samo, tamo je bilo vozila i jedno vreme je vozio ko je {ta hteo. Zoran Krasi}: Da li je @u}ina grupa poklonila neka vozila bolnici u Zvorniku? Nenad Jovi}: Ni to ne znam. Ne znam, nisam sara|ivao sa wima. Zoran Krasi}: Da li je @u}ina grupa tu, na tom punktu neki put uhapsila Velibora Ostoji}a, onog ministra Republike Srpske? Nenad Jovi}: Ni to ne znam. Zoran Krasi}: Da li su neki put uhapsili Mom~ila Mandi}a? 301

Nenad Jovi}: Ne znam ni jedno ni drugo, niti sam ~uo da su hap{eni od bilo koga. Zoran Krasi}: A da li ti zna{ ko je to uradio u tom domu u êlopeku, ovo 15, 20 qudi {to je raweno, ubijeno i tako daqe? Nenad Jovi}: Ne. Vjerica Radeta: A da li ima{ saznawa da se to de{avalo, da se to desilo u êlopeku? Nenad Jovi}: Da su ubijeni? ûo sam da su ubijeni, ne mogu da kaèm da nisam. Jer, pazite, Drina je nosila le{eve i srpske i ove, i svi kaù – Drina je nosila muslimanske le{eve. Nije, nego i kad je Srbin zakovan za krst sa {ajka~om, zna~i nije musliman. To je bilo op{te ono... Zoran Krasi}: Dobro, ali {ta misli{, na osnovu ~ega onda Tuìla{tvo vezuje ovu @u}inu grupu za Vojislava [e{eqa? Nenad Jovi}: Mislim da nema razloga da vezuje, {to bi vezivalo. Zoran Krasi}: Ja znam da nema razloga, ali {ta bi wima mogao da bude motiv da vezuju Vojislava [e{eqa sa @u}om? Nenad Jovi}: Oni su mene pitali u Tuìla{tvu, da li je bilo ~etnika tamo? A ja kaèm – kako mislite ~etnika? Pa, kaè – qudi sa kokardama. Pa, kokarda je bilo puno. Za{to puno? Zato {to su svi me{tani voleli kokardu. Kokardu svaki Srbin poqubi pa stavi na kapu. Policajci su skidali, ja sam vazda i zezao jednog policajca da iz pi{toqa moè da probu{i rupu i da zavrne kokardu. Ja kaèm – moè{ li da stavi{, da ti ja probu{im da pro|e, jer qudi su voleli to. Ne moè{ sad cijeniti da li je on ~etnik ili nije. Zoran Krasi}: Da li si ti bio na mitingu kada je Vojislav pri~ao u Malom Zvorniku? Nenad Jovi}: Nisam. Zoran Krasi}: Kad je to bilo? Nenad Jovi}: Bilo je ili 1990. ili 1989. kraj. Nisam stigao na miting, bio sam ispred i kada je po~ela tu~a i u~estvovao sam u tu~i, ja mislim da ima jedan mali kadar gde sam ja na wemu. Bio sam na svim ovim zabrawenim mitinzima po Beogradu, pred “Ruskim carom”. Gordana Pop-Lazi}: Niste ~uli {ta je govorio tada? Nenad Jovi}: Nisam ~uo {ta je govorio, samo znam da su, posle sam ~uo da... Zoran Krasi}: A da li je tebi poznato da su do{li neki dobrovoqci Srpske radikalne stranke iz Beograda pre nego {to je oslobo|en Zvornik? Nenad Jovi}: Ne. Meni je poznato li~no, da ja znam, da se de{ava tamo u (...) bawi i gore kod nas, to je jedno selo, ~ak sam i i{ao kod wih tamo, imam prijateqa iz Tewa, koji su @ica pokojni, Rambo mali... Zoran Krasi}: A za{to je ovaj Gogi} uhap{en? Nenad Jovi}: Ne znam. Zoran Krasi}: Tada, 1992. godine 302

Nenad Jovi}: Ne znam, ja sam ~uo da su wega samo proterali. Zoran Krasi}: Ko je wega proterao? Nenad Jovi}: Ne znam, vaqda ga je policija proterala. Zoran Krasi}: Odakle? Nenad Jovi}: Sa mostova, sa mosta. Zoran Krasi}: Da li je to isto kada je i @u}ina grupa? Nenad Jovi}: Ne. Ja ovog Gogi}a li~no nisam nikad video u Zvorniku, znam ga iz civilstva. Zoran Krasi}: A da li je tu neki doktor iz Malog Zvornika? Neki doktor iz Zvornika se tvrdi da je ubijen u Malom Zvorniku, da li zna{ za taj doga|aj? Nenad Jovi}: Znam za taj doga|aj, jer u mojoj jedinici je bio ~ovek koji ga je odrao bio, ne znam da li ga je on ubio, ali bio je snajperista u mojoj jedinici. Zoran Krasi}: Kako se on zove? Nenad Jovi}: Zeki}, Zeki} Dragomir. Zoran Krasi}: A on je tog doktora ubio? Nenad Jovi}: On ga je odrao bio, e sad da li ga je ubio ne mogu da kaèm, jer nisam video, samo znam da ga je odrao. Zoran Krasi}: Dobro. I on je osu|en, je li tako? Nenad Jovi}: On je osu|en i on je iza{ao iz zatvora. Zoran Krasi}: A da li je on bio ~lan Srpske radikalne stranke? Nenad Jovi}: Ne, brate, bio je policajac u plavom, u plavom je to i radio. Zoran Krasi}: Samo precizno mi kaì kako se zove taj {to je tog lekara ubio? Nenad Jovi}: Zeki} Dragomir. Zoran Krasi}: Zeki} Dragomir. On je iz Malog Zvornika? Nenad Jovi}: Ne, on je iz Papra}i, to pripada op{tini [ekovi}i. Zoran Krasi}: Aha. A za{to je on ubio tog doktora? Nenad Jovi}: Ne znam, znam ~ar{ijske pri~e, èna, qubomora neka radi ène. Zoran Krasi}: Zna~i, to su li~ni razlozi? Nenad Jovi}: Da, da. Zoran Krasi}: A nije zbog toga {to je taj doktor smatrao da ne treba da se napada Zvornik? Nenad Jovi}: Ne. Zoran Krasi}: [ta je taj doktor bio u op{tini Zvornik? Nenad Jovi}: Uop{te ga nisam poznavao. Zoran Krasi}: Da li je bio neki funkcioner u op{tini Zvornik? Nenad Jovi}: Ne, nije, ne verujem. Zoran Krasi}: Zna~i, wegovo ubistvo je krivi~no re{eno? Nenad Jovi}: Krivi~no re{eno i ~ovek je odrobijao to i iza{ao iz zatvora. Sticajem okolnosti je ubio jo{ jednog muslimana u lovu, da li slu303

~ajno, da li namerno i sad je opet u zatvoru taj Dragomir. On je bio kod mene u jedinici snajperista, mi smo i{li i na razmenu zarobqenika. Zoran Krasi}: Dobro, a da li je tu tvoju jedinicu bio glas da su to {e{eqevci? Nenad Jovi}: Ne. Moju jedinicu je bio glas da smo mi specijalna jedinica MUP-a Krajine, Republike Srpske Krajine. Zoran Krasi}: Dobro. Nenad Jovi}: Nije bio glas, ja sam i pripadao wima. Ja imam u radnoj kwiìci zasnovan radni sta`. Zoran Krasi}: Da li je on bio policajac? Nenad Jovi}: Da. Zoran Krasi}: Kaù jo{ tamo za Zvornik da je bio neki dobrovoqac Srpske radikalne stranke i tu kod Malog Zvornika u nekom selu silovao neku, ~ini mi se da je muslimanka. Da li ti zna{ ne{to oko toga? Nenad Jovi}: To znam iz pri~e, isto ne mogu da budem svedok da kaèm tako je bilo. Zoran Krasi}: Usnija, kako se zva{e? Nenad Jovi}: Ona radi u mlekari u Malom Zvorniku. Plavu{a jedna, ali se tvrdi za wu da je wu silovao Arkanov ~ovek, a ne dobrovoqac Srpske radikalne stranke. Zoran Krasi}: Aha. Dobro. Nenad Jovi}: Nije dobrovoqac Srpske radikalne stranke. Zoran Krasi}: Zna~i, to je pri~a? Nenad Jovi}: Da, to je pri~a. Zoran Krasi}: Dobro, evo vidi{ na bazi ovih pitawa smo poku{ali da utvrdimo {ta je ta istina. [ta ti misli{, za{to su oni prema tebi vr{ili taj pritisak? Koliko sam ja shvatio, insistirali su da ti kaè{ da [e{eq ima neke veze sa tim doga|ajima tamo. [ta je tu wima poenta? Nenad Jovi}: Pa {ta znam. Zoran Krasi}: Ja sti~em utisak da su oni tebe pritiskali i zbog Republike Srpske Krajine, ali da su delimi~no i zbog Zvornika. Nenad Jovi}: Da, da, to dvoje prvo su mene napali, prvo su na mene vr{ili pritisak, zato {to su do{li do dokumenata gde sam ja pisao izve{taj da imamo 300 zarobqenih muslimana na Kladu{i, jer ja sam bio kao policajac na Kladu{i, ne kao pripadnik Srpske radikalne stranke. I oni su kasnije pobijeni i ona mi kaè – ako ne bude{ svedok protiv Vojislava [e{eqa i svih onih koje zna{, a nisi hteo, ti ima{, kaè, kompjuter u glavi, ti zna{ sve, bi}e{ optuèn za to i odgovara}e{ pred tim sudom. Zoran Krasi}: E dobro, zna~i, oni su tebi rekli da postoji mogu}nost da te optuè. Nenad Jovi}: Da. Zoran Krasi}: E, kada su te onda ispitivali, da li su ti rekli da te ispituju kao potencijalno osumwi~enog? Za{to te ovo pitam? Ako te ispituju kao potencijalno osumwi~enog onda to moraju da snime i da ti posle 304

toga daju video snimak i da ti daju na papiru ono {to su oni izvukli kao tvoju izjavu. Nenad Jovi}: Ni{ta meni nije niko dao. Zoran Krasi}: Zna~i, oni su tebi pri~ali da od tebe uzimaju izjavu kao od potencijalno osumwi~enog, a ni{ta ti nisu dali od te obavezne dokumentacije tvoje? Nenad Jovi}: Ni{ta mi nisu dali, nego su mi dali vremenski rok da se predomislim {ta }u da radim, ho}u li da pristanem na saradwu ili letim slede}i put sa wom tamo, pa }u tamo imati vremena da razmislim u zatvoru ho}u li sara|ivati ili ne}u. Zoran Krasi}: [ta, ona ti je pretila hap{ewem? Nenad Jovi}: Da. Zoran Krasi}: Pa, kako oni mogu da hapse? Oni ne mogu da hapse. Nenad Jovi}: Ne znam. Ona kaè – slede}i put letite sa mnom. Zoran Krasi}: Za Hag? Nenad Jovi}: Za Hag, pa }ete tamo imati vremena da razmi{qate. Zoran Krasi}: A tamo bi onda ti imao vremena da razmisli{ da li }e{ da sara|uje{ sa wima. Nenad Jovi}: Da. Ja, iskreno da vam kaèm, ja sam, nisam rekao ni da ho}u da sara|ujem ni da ne}u, uhvatio sam neki balans da mogu da sjevnem ne|e. I imam Rusa jednog koji je bio sa mnom u Erdutu, koga je MUP Srbije prebacio u Erdut, koga sam ja vodio vikendom ku}i i kod dobrog prijateqa koji mi daje vikendicu tamo u Moskvi, ne u Moskvi, van Moskve i jedan auto na upotrebu da se sklonim tamo. Gordana Pop-Lazi}: To jo{ uvek razmi{qate? Nenad Jovi}: Da, da, ja idem, ja idem. Novak Savi}: On ide za par dana. Zoran Krasi}: êkajte, samo da rastuma~imo ovo. Da li ste vi pitali oko tog prvog kontakta, telefonom je bilo? Gordana Pop-Lazi}: Ne, do{li su ovi na{i iz Specijalnog suda. Zoran Krasi}: A policija? Gordana Pop-Lazi}: Tada su bili u civilu. Zoran Krasi}: I {ta, do{li su oni i rekli da mora{ da ide{ na razgovore? Nenad Jovi}: Dobio sam koverat zatvoren, sa ovim wihovim ìgom i tu pi{e u tom smislu – molimo vas da se odazovete, tad i tad da do|ete, nema potpisa, nema ni{ta. I tako, oti{ao sam tamo. Dao sam policajcu li~nu kartu. Kada sam ulazio, dao sam policajcu li~nu kartu. Ona je rekla da ne dajem li~nu kartu nikom, jer oni nemaju pravo da ti traè dokumenta na kapiji. Zoran Krasi}: Na{a policija? Nenad Jovi}: Na{a policija. Ali ja sam uvek dao, da se zna da sam u{ao. Zoran Krasi}: Pa da vidimo kako }e{ da iza|e{. Nenad Jovi}: Pa, da, da imam, ako me ne{to. Gordana Pop-Lazi}: Imao je strah od toga da moè da i ne iza|e odatle. 305

Nenad Jovi}: Da, ili da me otruju ili da me odvezu u zatvor ili da me odvedu u Hag, pa bi se neko bar sjetio, ako bi me èna traìla, da ako bi me traìla, bi me traìla sigurno, mo`da bi se taj sjetio... Zoran Krasi}: Da li su ti neki put postavili pitawe o zlo~inima muslimana prema Srbima? Nenad Jovi}: Nikad. Zoran Krasi}: Nikad? Nenad Jovi}: Nikad. Ja sam wima jednom rekao, da li je zlo~in (...) ona kaè – o tome }emo drugi put. Ja kaèm – za{to mi sad ne odgovorite na pitawe. Zoran Krasi}: Dobro, a za onaj deo Republike Srpske Krajine, da li su te tu pitali za zlo~ine Hrvata nad Srbima? Nenad Jovi}: Hrvate nikada nije pomenula. Nikada, zna~i, i{lo se samo na... Zoran Krasi}: Zna~i, ti si taj razgovor sa wima osetio kao veliki pritisak i pretwu? Nenad Jovi}: Pretwu i ja sam u aprilu, pre referenduma u Crnoj Gori oti{ao u Crnu Goru da radim, jednostavno, da se sklonim da me ne na|e niko. Ne da me ne na|e, nego da nisam na dohvat ruke. @ena je imala broj telefona i samo bliski prijateqi. Gordana Pop-Lazi}: Nisi, dakle, beào od razgovora, nego zbog svega onoga {to si doìveo imao si strah da se ponovo ne susretne{? Zoran Krasi}: E zna~i, ti sad slobodno moè{ da kaè{ ukoliko se onu budu... Gordana Pop-Lazi}: Da li si celokupno ovo wihovo saslu{awe, koje je trajalo ovako danima u nekoliko navrata, doìveo kao psihi~ku torturu? Nenad Jovi}: Da, jesam. Gordana Pop-Lazi}: A da li je tvoja porodica imala problema oko svega toga? Nenad Jovi}: Pa imala je {to nisam htio nikad da kaèm gde idem, gde sam ~etiri dana proveo. Iskqu~im telefon, èna se, normalno, sekira, nisam malo dete. Gordana Pop-Lazi}: A da li ste imali neke pozive telefonom, neke pritiske od nekih qudi? Nenad Jovi}: Nisam. Vjerica Radeta: To bi bilo to.

Zoran Draìlovi} Razgovor vo|en u Zemunu, 24. januara 2007. godine Podaci o svedoku: Prezime: Draìlovi} Ime: Zoran Ime oca: Danilo 306

Nadimak: î~a Pol: mu{ki Datum ro|ewa: 19. maj 1947. godine Mesto: Ranovac Op{tina: Petrovac na Mlavi Republika: Srbija Dràva: SFRJ Prebivali{te: Beograd, Vidska 37 Nacionalnost: Srbin Veroispovest: pravoslavna Dràvqanstvo: Srbije Jezik/jezici koje govori: srpski Jezik/jezici koje pi{e: srpski Jezici kori{}eni u toku razgovora: srpski Trenutno zanimawe: oficir u penziji Prethodno zanimawe: vazduhoplovni oficir Datum razgovora: 24. januar 2007. godine Razgovor vodili: Gordana Pop Lazi} i Vjerica Radeta Imena svih drugih lica prisutnih tokom razgovora: Potpis: (potpis u originalu) Izjava svedoka 1. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i u woj }u navesti sve ~iwenice po svom saznawu. 2. Potpuno shvatam da treba da opi{em ono {to mi je li~no poznato, a u svojoj }u izjavi jasno naglasiti kada govorim o onome {to sam ~uo od nekog drugog. 3. Od mene se traì da u vezi kontakata koje sam imao sa predstavnicima Tuìla{tva MKSJ dam izjavu istinite i ta~ne sadrìne o onome {to sam li~no doìveo. 4. Obave{ten sam da se ova moja izjava moè upotrebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, kao i da mogu biti pozvan da javno svedo~im pred sudom. 5. Ovu izjavu dajem Gordani Pop Lazi} i Vjerici Radeti, kao ovla{}enim licima koje je prof. dr Vojislav [e{eq ovlastio da mu pomaù u pripremi odbrane pred MKSJ. 6. Obave{ten sam i upozoren na to da bi moja izjava mogla biti data na uvid organima unutra{wih poslova ili drugim pravosudnim organima i pristajem na to da se moja izjava da na uvid navedenim organima. 7. Upozoren sam da se protiv mene moè pokrenuti postupak za davawe la`nog iskaza u slu~aju da sadràj moje izjave nije istinit. 307

8. Obave{ten sam i spreman sam da u vezi ove izjave, ako je to potrebno, i svedo~im u Hagu, u Holandiji. 9. Ja sam Zoran Draìlovi}, sa bliìm podacima za identifikaciju koje sam naveo i svojeru~no potpisao neposredno pre davawa ove izjave. 10. Do mog kontakta sa predstavnicima Tuìla{tva do{lo je dana ... godine u ... Vjerica Radeta: Da li moè{ da se seti{ kada si prvi put kontaktirao? Zoran Draìlovi}: Voja je bio tu, nemam pojma, on me i poslao da idem gore. Gordana Pop Lazi}: Da li je bilo u zimu, po{to je on oti{ao 24. februara. Vjerica Radeta: Da li moè{ da se seti{ da li je to te godine ili godinu pre toga. Zoran Draìlovi}: Pre toga verovatno. Gordana Pop Lazi}: Zna~i da je 2002. godine, krajem 2002. godine. Zoran Draìlovi}: Verovatno. Bilo je hladno i lepo vreme, to znam. Gordana Pop Lazi}: Prvo, koliko ste se puta sreli sa istraìteqima Ha{kog tribunala? Zoran Draìlovi}: Sedam, osam puta. Gordana Pop Lazi}: Kako je do{lo do prvog susreta? Zoran Draìlovi}: Voja mi je rekao da se javim. Gordana Pop Lazi}: Jesu li telefonom zvali ili su dolazili li~no? Zoran Draìlovi}: Ne. Gordana Pop Lazi}: Sami ste oti{li? Zoran Draìlovi}: Evo ovako je bilo. Meni je Voja rekao, jednom prilikom pitao me je, je li bre, da li te zovu ovi. Ja kaèm, ne zovu. Kaè, traì ti wih, idi im se javi. Do|em ku}i... Vjerica Radeta: [ta je rekao, traè te? Zoran Draìlovi}: Kao traì, idi im se javi, idi reci da sam te ja poslao. U me|uvremenu, mo`da dan-dva pre toga, odnosno posle toga ho}u re}i, zove mene moj brat i kaè, bato traì te neki Italijan novinar, ho}e da radi intervju sa tobom. Naravno, to je bila gre{ka, jer za nas Srbe intervju je kada damo izjavu novinaru. Ja pitam, {ta ti je rekao Borko, kaè, neki novinar, neki iz Italije ho}e da radi intervju sa tobom. [ta ti je rekao, pa kaè zove, mislio je da je to tvoj telefon, ja sam wemu rekao da to nije tvoj telefon i da trenutno ne znam gde si. Naravno da vidi o ~emu se radi. Ja onda opet do|em kod Voje, i kaèm Voji: “Vojo, traìli su me za neki intervju” itd. On kaè: “Idi, bre, kod wih, zvali te zbog ovoga”. I ja se, naravno, pojavqujem tamo na onom ulazu, predstavqam se ko sam, a oni kao pa otkud vi. Ja kaèm, pa rekao mi je predsednik da do|em kod vas. Kaè, kako vam je rekao? Pa rekao mi je da do|em da vam se javim. To je bio, zna~i, taj prvi dan, gde je bio taj neki Finac koji je morao odmah da ide za Hag, i ja wega vi{e nisam ni video. Onda dolazi Paolo, kako se zove, taj Paolo Sto~i kako se zove, istra`ni sudija, koji naravno po~iwe kroz ta raznorazna pi308

tawa polazi isto od generalija, i onda {ta sam radio, gde sam radio, gde sam bio. Ali on je to nekako preskakao, pita me ovo, pa me pita ono, ja mu kaèm – slu{ajte, to jesam, to znam, to ne znam, ovde sam bio, ovde nisam bio, ovo sam ~uo itd. [ta me sve pitao ja sad stvarno u tom vremenu... Gordana Pop Lazi}: A da li su vam odmah rekli u kom svojstvu uzimaju izjavu? Zoran Draìlovi}: Uzimaju mi izjavu u svojstvu wihovog svedoka. Gordana Pop Lazi}: U kom predmetu? Zoran Draìlovi}: Pa za Voju. Zna~i u tom predmetu. Onda su po~eli da me pitaju tamo, ja stvarno ne mogu, u me|uvremenu sam ja javio da se to de{ava i kontakt je trebala da bude Du{ica. I da mi to po~nemo, ono zna~i ja do|em odande i kaèm {ta se de{avalo, me|utim, ja javim Du{ici da ja od tog momenta kako se ~ujem sa Draganom Todorovi}em da treba da se vidim i sa wim, mene automatski odmah sutradan opet zovu na razgovor. Ja sam rekao, mislim, {ta je, o ~emu se radi, recite ne{to ono {to ja ne znam. Ja se ne bojim sve do sada nikoga, ali recite mi {ta je, jer ja nisam diletant, nisam ja klinac. I odjedanput je tu po~elo ne{to da se de{ava, ovo-ono, i ja sam digao ruke i oti{ao, video sam da tu ne{to nije u redu i pokupim se i odem u manastir. Ali, u me|uvremenu sam, kaèm, bio negde 7-8 puta, pa tako... Gordana Pop Lazi}: A kada ste posledwi put bili? Zoran Draìlovi}: Ama ne znam. Gordana Pop Lazi}: Otprilike koje godine. Zoran Draìlovi}: Pa pre 2-3, ma ne znam. Gordana Pop Lazi}: Pre nego {to je Voja oti{ao ili posle. Zoran Draìlovi}: Ne, ne, posle, posle, kad je Voja oti{ao oni su me zvali tada. Ja sam zvao ovde, imao sam sa Draganom (...) jer ja sada, nije da se ne se}am, nisam hteo ni da zapisujem ni{ta, jednostavno hteo sam da o tome ne mislim. Gordana Pop Lazi}: A jesu li vas pitali da li pristajete da budete svedok optu`be? Zoran Draìlovi}: Pa pitali, tamo su do{li i ovako su mi rekli, po{to ja sam rekao malopre da sam se prvi dan sa wima malo zafrkavao, onda su oni meni pred polazak ovako – gospodine Draìlovi}u, ako ne sara|ujete sa nama u ovom intervjuu, vi }ete dobiti sedam godina zatvora i 250 hiqada evra kazne. Ja sam doslovce rekao ovako – ja sedam godina zatvora }u vrlo rado da odem, ali za 250 hiqada to }ete dobiti samo 250 hiqada belih krvnih zrnaca ili crvenih, sad vi birajte {ta ho}ete. Onda je on meni rekao da treba da se uozbiqim a mala, ova {to je prevodila, ne znam kako se zove, tako je ~esto pitala je li da kaèm. Ma kaì bre sve, kao da oni ne znaju, znaju ono {ta ja pri~am. Sve oni znaju, ali se prave da ne znaju. Zna on {ta ja pri~am, i te kako zna, iako je tu bila gomila re~nika srpskohrvatskog, srpskog i {ta ja znam, sva{ta. Imali su ~ak i ove izraze tehni~ke, ne zbog mene, postoji to, video sam gomilu. 309

Gordana Pop Lazi}: Dakle, vi ste pretpostavqam rekli da ne pristajete ili pristajete da budete svedok optu`be? Zoran Draìlovi}: Pa kad me Voja poslao, vaqda treba da budem tamo. Gordana Pop Lazi}: I pristali ste da budete svedok? Zoran Draìlovi}: Pa Voja me poslao da odem, budem... Gordana Pop Lazi}: I da date izjavu. Zoran Draìlovi}: Pa Voja mi rekao da idem. Vjerica Radeta: Kao svedok optu`be? Zoran Draìlovi}: Pa vaqda tako, ja sada stvarno ne umem to da vama objasnim. êkajte da ja vas ne{to pitam, jesu li oni meni trebali da daju to {to sam ja wima tamo govorio? Pa da odem ja to da uzmem i donesem i da vam dam da imate? Gordana Pop Lazi}: To je trebalo da daju, to je po pravilima wihovim. Zoran Draìlovi}: Da, ja sam i pitao... Gordana Pop Lazi}: Dobro, to je va`na ~iwenica, dakle vi niste dobili nijedan... ni kopiju svakog razgovora. Zoran Draìlovi}: Ni{ta nisam dobio. Traìo sam, ali nisam dobio jer su rekli da me to ne sleduje. Gordana Pop Lazi}: I rekli su vam da... Zoran Draìlovi}: Da me to ne sleduje. I svaku sam stranu, ~ak {tavi{e, vi{e puta sam... Gordana Pop Lazi}: Vi ste potpisivali svoju izjavu? Zoran Draìlovi}: Jesam, ali sam ih vra}ao vi{e puta, rekao sam ovo, nisam rekao, ono nisam rekao, pa su onda ispravqali i kad je do{lo na ono fakti~ki kao eto da bude kao definitivno da sam tako rekao onda sam to potpisao. Gordana Pop Lazi}: Koliko je istraìteqa bilo prisutno? Zoran Draìlovi}: Uglavnom dvoje ili samo on, i plus ova mala {to prevodi. Gordana Pop Lazi}: To je ovaj Paolo Sto~i? Zoran Draìlovi}: Paolo Sto~i, ova, kako se zove, sada }u da ti kaèm, Paulina, ona je Nemica, ne znam, re}i }u ti imam to zapisano, i ova mala {to je prevodila. Taj Finac je samo bio prvi dan i odmah oti{ao i vi{e ga u ìvotu nisam video. Gordana Pop Lazi}: A pored ovoga {to su rekli da ukoliko ne pristanete da im date izjavu da vas sleduje sedam godina zatvora i kazna od 250 hiqada evra, da li je bilo jo{ nekih obe}awa da svedo~ite, recimo, kao za{ti}eni svedok, da se va{ identitet sakrije ili tako ne{to? Zoran Draìlovi}: Nisu to pomenuli. Ali su mi rekli jednom prilikom, ako ja ose}am potrebu i ako treba da traìm od wih pomo}. Naravno, nikada ih vi{e nisam zvao u ìvotu. Nikada. âk sam se i ~udio malo, rekoh vidim o Voji pi{e se pa ovo, pa ono, skidaju, dodaju neke ta~ke, {ta ja znam... Ali ja se onda pokupim i odem .... 310

Gordana Pop Lazi}: A jesu li vam stavqali mo`da u izgled da postoji u pripremi neka optu`nica protiv vas? Zoran Draìlovi}: Ne, ali mi je rekao ovako nekoliko puta, nekoliko puta mi je otvoreno rekao slede}e – da je va{ predsednik imao toliko qudi kao {to ste vi, ne bi ovako pro{ao. A ja kaèm {ta ste to hteli da kaète? Zato {to ste vi profesionalno vodili posao, jer im nisam ostavqao trag za sobom, {ta god da sam rekao. A ja onda kaèm kaèm, ho}ete da vam sada ne{to otpevam, opet u àrgonu, ho}ete ne{to da vam otpevam. A mala kaè je li da mu prevedem, ja to ne}u da mu kaèm. Ma prevedi mu bre, {ta me ba{ briga, jer on mora da nau~i i na{ na~in komunikacije. Vjerica Radeta: A {ta su oni konkretno tebe pitali vezano za Voju, za radikale, dobrovoqce? Zoran Draìlovi}: Oni su apsolutno imali zaista sve {to su hteli da me pitaju, oni su to ve} imali pred sobom i odgovore. Vjerica Radeta: I odgovore? Zoran Draìlovi}: Tako je, jer sam preska~u}i, pa kao zaboravio sam, nisam bio tu, ovo-ono, sa~ekajte deset minuta, pa ti donese, zna{, i ta pri~a, ho}e da vidi {ta je, tako da te kao podseti, to je u fazonu. Insistirali su, i sve vreme su insistirali da Voji {to vi{e namaknu krivice. Insistirali su u svakom pogledu, zaista u svakom pogledu, ja sam naravno uvek govorio ono {to jeste. Onda on meni, se}am se da mi je to isto nekoliko puta rekao, kaè ja znam da vi wega morate da branite i treba da branite, ali nemojte toliko, jer nemojte da mislite da je on vas toliko po{tovao, voleo. I{ao je na onu foru kao... Vjerica Radeta: To je bitno. Zoran Draìlovi}: Pa eto, ja govorim {ta je. Kao nemojte da mislite da je on vas toliko po{tovao i voleo, pa nije on o vama... tako, po~eo da mi ubacuje, ja kaèm sada }emo da pevamo zajedno. Malu sam stavio na muke, ona radi za wih, to je wihova... Uvek me pita da prevedem, prevedi bre, prevedi, sve prevedi. Tako da je to bilo nekoliko puta i kaèm uvek je insistirao, ali su wemu bili najva`niji Hrtkovci. To mu je bilo toliko bitno. Vjerica Radeta: A to kad su rekli kao nemoj da ga brani{ toliko, on tebe, otprilike, ne ceni, ili ve} {ta su rekli... Zoran Draìlovi}: Pa nije rekao da me ne ceni, nego i ono {to je on sa mnom, kao nemoj da misli{ da je on toliko tebe po{tovao, nemoj toliko da ga brani{. Pa naravno, to je samo dok se ja otvorim. Vjerica Radeta: Zna{ {ta je nama bitno, jesi li ti to doìveo, upravo jesi li ti to doìveo kao wihov poku{aj da te ubede da ti sad govori{ protiv Voje, da ti oni objasne i tako. Zoran Draìlovi}: Naravno da jesam, ali ja, recimo, u razgovoru mogu da budem i prqav, mogu da budem jako prqav, kao {to sam poku{ao sa wim i tako sam se i pona{ao. Jer ja sam rekao, pa {to bi... mislim za{to, ja znam svoj posao, ja sam sve radio jer sam u to verovao i daqe u to verujem. Pa me pitao, da li biste opet to radili. Ja sam rekao opet bih to radio. 311

Vjerica Radeta: A ono {to si rekao, pre nego {to smo ukqu~ili ovo, da su nekoliko puta onako mo`da malo grubqe kad ono kao kaì, kaì ili tako. Zoran Draìlovi}: Nije grubqe, nego je to bilo insistirawe, zna{, on je ja~i, ja sam sad pod wegovom... i kao ja sad moram tu da pazim, da ga molim da kao nemoj ~iko da me bije{, eto tako u tom fazonu. Vjerica Radeta: I ti si to tako ba{ doìveo? Zoran Draìlovi}: Normalno, meni je to bilo sme{no. Ja kaèm kako moète u ne{to da me ube|ujete, pogotovo za Hrtkovce, ja tamo nisam bio, stvarno nisam bio kad je to bilo, znam {ta je bilo, pri~ao sam u na{im novinama, pri~ao sam u drugim, na televiziji, mislim o tome se pri~alo. îta tamo ovaj spisak kao... uradili ~itav samo spisak koliko ja znam onih koji su sluìli vojsku, usta{ku vojsku. Vjerica Radeta: Jer nama je sada u ovoj izjavi, zato te ja na ovaj na~in pitam... Zoran Draìlovi}: Pitaj {ta god ho}e{, {ta god se seti{, da se ja setim, jer ... Vjerica Radeta: Nije nama sada, drugi put kad budemo, kaèm ti, kad zavr{imo, pa }emo onda, a ovo sad {to uzimamo, to je zna~i bitno da mi pokaèmo Ha{kom tribunalu koliko su oni na prqav na~in poku{ali neke qude da uvuku da svedo~e protiv Voje. Ta prqav{tina je... tako je doìvelo, to insistirawe da odgovori{, pa to... Zoran Draìlovi}: To je ba{ bilo, to sam zapamtio, ba{ je to bilo za Hrtkovce, jer stvarno tada nisam i{ao dole, samo dva puta nisam i{ao kada je bio Voja u pitawu. Vjerica Radeta: I poku{aj da tebi objasni za te... Zoran Draìlovi}: Ja kaèm, pa dobro bre, pi{i tamo {ta ho}e{, mislim ceo dan su me davili oko toga. Ceo dan su me davili, pi{i bre {ta ho}e{, {ta me briga, ja znam {ta }u re}i ako odem na sud. Gordana Pop Lazi}: Ovi susreti su bili ~esti, nije mnogo vremena pro{lo izme|u... Zoran Draìlovi}: Evo, ovako je bilo. Kada sam prvi put oti{ao kod wih, onda je to trajalo jedno 3,4,5 dana uzastopce, ne mogu da se setim, stvarno nisam hteo da vodim uop{te o tome ra~una. A onda posle, drugi put kada su me pozvali, vaqda je bilo jedno 2-3 dana tako. I gotovo. Dali su mi telefon ako treba da im se javim ako mi se ne{to desi. Da, rekli su mi, malopre sam to i rekao, da ako osetim potrebu da traìm neku za{titu ili {ta ja znam, da se kao javim. Ja sam wima rekao, slu{ajte vi, vi sa mnom razgovarate o takvim stvarima... pazi, ja bre sve {to sam radio, radio sam iz ube|ewa, ja sam radio za svoj narod. Ja nisam ni{ta radio za pare, ja nisam ni{ta i{ao... E, onda je on opet tako upotrebio, ~esto to, pravio je, on ima takvih jo{ dvadeset, kao to se tako je li... fakti~ki, hteo je vaqda da kaè da nema {ta bi mogao da me ne{to progawa, ali mi je donosio papire da ja malo vidim, da se malo kao ne{to podsetim. 312

Gordana Pop Lazi}: Jeste li ovu samu ~iwenicu da vas tako ~esto kontaktiraju, da ste 7-8 puta bili tamo, osetili kao izvestan pritisak? Zoran Draìlovi}: Pritisak je automatski postojao. To je bilo, to je zna~i prvi put kada su me zvali, to je bilo dok nije bilo zavr{eno ovo {to su me pitali, zna~i oko toga. I posle toga, kaè, pro{lo... ja ne znam koliko je pro{lo vreme, stvarno ne mogu sada da se setim, ja bih voleo... Nisam hteo da vodim ni{ta, veruj mi, jednostavno sam rekao, ma {ta me bre briga, neka bude {ta bude, oni ako su ne{to naumili, naumili su, ja sam hteo tu da se branim i da dokaèm suprotno. Jednostavno, i onda sam malo i ja pao, osetio sam ja u sebi neku slabost prema... ili ne daj Boè strah prema wima, nego pao sam, qudi ne znam da li znate kompletnu moju situaciju, i ako znate, pretpostavqam da ne znate, mo`da znate samo deo, jednostavno sam tako ose}ao ali to nikako nisam hteo da ubacim u sve to da bih ja imao neki odraz. Mene neki dan zove Qubi{a Petkovi}, koga sam ja provaqivao po nekim stvarima kada je ono bio izba~en, i kaè mi, oprosti mu, idi radi da ga izvu~emo. Ja kaèm, a kome bre da oprostim, {ta da oprostim. Mene je dva puta Qubi{a zvao, da ja kao oprostim Voji, da do|em ovde da dam izjavu, a to je ba{ sada vreme slave sv. Jovana. Ja kaèm, prvo nisam u Beogradu, drugo {ta da ja wima oprostim, mislim, jer naravno pri~ao sam nepovezano, otkud znam o ~emu se radi. îm sam se vratio u Beograd ja sam kontaktirao Simu, rekao sam Simo molim te idi pitaj, reci o ~emu se radi. Ako je stvarno tako, ako je to tako, da znam {ta je. Jer on je insistirao da se mi na|emo, da se vidimo. âk sam hteo da mu kaèm to ve~e ba{... drugo ve~e vaqda, kada su bili izbori, i on kaè, hajde î~a pa oprosti, evo ja sam mu oprostio, zna{ {ta mi je sve uradio, evo ja sam oprostio, oprosti mu. Kaèm, ama kome bre, {ta ja ima wemu da opra{tam. I onda on, hajde da idemo kod wih, ja sam u momentu hteo da kaèm somino... hajmo kod Vu~i}a, kod Tome, da kaèm pa ja sam evo tu pored wih. Onda rekoh ma ne}u, ko zna o ~emu se radi. Po{to ja tako volim malo da se zna{... Da kaèm, pa evo ja sam tu sa wima, u stvari da ga proverim i da vidim odakle... da me stvarno zove iskreno ili ho}e ne{to da mi... ima on meni ne{to va`no da kaè kako se meni ne{to sprema u stranci. Naravno, nisam èleo sa wim da se sastajem, jer sam rekao, slu{aj, pa ako se sprema, brate, pa ne znam {ta da sam... i nisam èleo. Jednostavno, ja sam wega od onoga kada je oti{ao, sada sam pre{ao na Qubi{u, jer me i ovaj pitao o Qubi{i dosta stvari, pitao me ~ak i ono... o onom nakitu {to je bio, {to je meni predato da se donese wemu i tako daqe, pitali su me to ovamo ovi, pitali su me. I onda sam rekao, ~ekaj bre, ne}u ja da igram tu igru, {ta je. Dobio si dva stana, otvorio si dva lokala i izba~en si. [ta sad ho}e{ od mene. Ja nisam ni{ta dobio, nisam ni{ta traìo. Meni ni{ta nije trebalo. I {ta sad, koja je to sada igra. Ali da se `rtvujem, zna se za koga mogu. Samo mogu za gazdu da se `rtvujem, i za nikoga vi{e. Ako se kaè tako, tako, i amin. 313

Nisam dobijao, mislim iz stranke, imao sam nekoliko puta... Je li mogu ja da pre|em na ovako... jer to je samo stvar, u stvari ja mogu i da se prisetim ne{to {to ho}ete da me pitate. De{avalo se par puta, recimo, da me iz na{e stranke qudi kontaktiraju, da dam kao neke telefone, neki me qudi kontaktiraju za ne{to, naravno ja volim malo da se igram, volim da vidim o ~emu se radi, jer takav sam po prirodi, i onda u stvari nailazim na qude koji dolaze, tako neke nebuloze, kao jesmo li mi spremni, da }emo mi da ovo, da ono. Daj bre, ~ove~e, pusti qude, {ta ja bre imam s tobom, jesam li ja imao neke veze s tobom u ìvotu, samo povr{no i nikako druga~ije. Takva pitawa nemoj da mi postavqa{, sa mnom da razgovara{, na {ta to li~i. Vjerica Radeta: A jesu li te ovi ha{ki istraìteqi nekad mo`da upitali ili upozoravali ima{ li ti strah od Srpske radikalne stranke, ako daje{ neku izjavu. Zoran Draìlovi}: Nisam... ne, ne, ne, da bilo je re~i o tome, samo {to mi je bilo re~eno u drugom kontekstu. Vjerica Radeta: Kako? Zoran Draìlovi}: Da u poslu koji sam ja radio i {ta sam radio, da su mnogi zainteresovani za mene i za moje izjave, jer kao ja mnogo znam. Ja kaèm, znate {ta, ja znam onoliko {to sam trebao da znam posao koji sam radio, ja se nisam bak}ao u nikakve druge poslove, ja sam profesionalac. Ja nisam èleo da budem sveznaju}i, jer to ba{ i nije dobro. Pa onda je on posle toga rekao, pa da, Voja nije imao u tebe poverewe pa zato kao tebe... Mislim, igrao se sa mnom, mislio sada }u da... malo ego da mi kao ono, pa ja da po~nem da mu sada... e, to je mislim onako... Vjerica Radeta: I ti si to, zna~i, shvatio kao neku vrstu wihovog pritiska ili bar bezobraznog ube|ivawa? Zoran Draìlovi}: Zna{ {ta, ja sam to shvatio naravno kao vrstu pritiska i vrstu wihovog rada, jer znam da sve {to rade, rade nepo{teno kao takvi i tako sam sa wima i razgovarao, tako sam ih jednostavno i tretirao. Vjerica Radeta: A kada su ti prvi put do{li, da li su oni bili ne{to iznena|eni, jesu li rekli ne{to... Zoran Draìlovi}: Pa rekoh ja malopre, ne, ne, oni su rekli... da, otkud vi, kao kakvi... ja kaèm pa poslao me predsednik, rekao mi je predsednik da do|em da vam se javim. Kako to, pa za{to. A ~im sam ja na kapiji tamo, ima pandur jedan koji sedi u ku}ici, i onda sam rekao o ~emu se radi, on kao pritisnite dugme i onda kaèm ko sam, {ta sam, i odmah su izleteli napoqe. Ma nije pro{lo ni dva minuta mislim, ma kakvi dva minuta. Pa otkud vi, pa kako vi, pa {ta vi, ja kaèm, pa predsednik me poslao. Jer Voja mi je rekao idi kod wih, Voja mi je rekao idi, vidi ovi traè te. Rekoh idem, {to da ne idem, {ta sada. Tako da je bilo u tom, kao izvolite sedite, one fore kisela voda da se posluìm, ovo, ono, ja sam nosio svoje sokove, svoju vodu, ni{ta nisam èleo. Jedanput sam, u stvari, popio, ili sam moje popio pa sam pio sa wima, jer sipa sebi pa sipao i meni. Ja kaèm pa to ne vaì, ali popi}u èdan sam. 314

(Ulazi Vu~i} i konstatuje da smrdi na duvan, Draìlovi} se {ali i kaè da oni ne po{tuju zakon o zabrani pu{ewa u radnim prostorijama) Aleksandar Vu~i}: î~a, treba mi ako ima{ bilo kakvu informaciju za Ranki}a. Zoran Draìlovi}: Zorana Ranki}a? Aleksandar Vu~i}: Da. Zoran Draìlovi}: Zoran Ranki} je, burazeru moj, da li stanuje na Banovom brdu, nisam ga ja video deset godina sigurno. Aleksandar Vu~i}: On stanuje na Karaburmi. Zoran Draìlovi}: Ne, on je stanovao na Karaburmi, ja sam wega selio gore kada je stanovao u onom novom nasequ kada se ide prema grobqu Le{}e. To je bio... uselili smo ga u stan, zna{ ono... razvali{ bravu i useli{ se. Ja wega nisam video... kada je ubijen ovaj Miki, 1992, 1993. Aleksandar Vu~i}: E sad... Zoran Draìlovi}: Od tada ja Zorana Ranki}a nisam video. Samo sam ~uo, po{to kada se sre}emo ovako pa pitamo jedni za druge, ~uo sam da je alkoholi~ar i mislim ~ak i da se razveo, ali zaista sa wim nikakav kontakt nisam imao od tada od kada je ubijen... ono na sahrani kad smo bili, mo`da smo se videli jo{ jednom ili dva puta i nikada ga vi{e u ìvotu nisam video, nikada. Zorana Ranki}a vi{e... Aleksandar Vu~i}: Zna~i da o tome ne zna{ ni{ta. Zoran Draìlovi}: Ni{ta o wemu ne znam, zaista ga nisam video. Kaèm, ~uo sam da je negde da li na Banovom brdu, da li tamo negde stanuje, isto kao ne{to razveo se i da {qoka, da je pijandura. Vjerica Radeta: Da li je on bio pijandura i ranije? Zoran Draìlovi}: Voleo je da popije, bio je galamyija, bio je onako ... kakav je trebao u po~etku da bude, a ne da bude pijandura, nego da bude galamyija i fajter, u tom smislu. Ali se posle uhvatio sa ovim pokojnim Mikijem i nisam èleo vi{e da.... Repi} i @u}a. Aleksandar Vu~i}: Naravno, on je bio sa wima. Zoran Draìlovi}: Pa sa wima, to je ta ekipa. Ja sa wima nisam èleo... Voja kada je rekao da wih kao po~istimo, da ih izbri{emo... Vjerica Radeta: Kada su oni izba~eni iz stranke? Zoran Draìlovi}: Pa ono u Bosni kada su i{li da muvaju, krali kola, otimali i donosili {ta su donosili, i onda kada su ih uhvatili ono Turci zarobili, pa bila je neka razmena, a... kada smo po~eli sa Turcima? 1992? Aleksandar Vu~i}: 1992. Zoran Draìlovi}: E 1992. godine, e tako, i tada su po~eli da dejstvuju ti takozvani ùti mravi, ja nisam ni znao {ta su ùti mravi, nego to je neka pri~a koja je po~ela da tako kola, i onda kao @u}a ùti mravi, wegov brat Repi}, Zoran Ranki} i Miki. Da li Miki be{e? Miki. Kako se preziva on? Aleksandar Vu~i}: Ne mogu da se setim. 315

Zoran Draìlovi}: Ne, ne nisam, zaista ga nisam video od tada, nismo se sretali ~ak ni kada su mitinzi, nismo se sretali. Odnosno nije ni dolazio da u|e da radi. A ne{to {to se ti~e politi~ki, mislim to angaòvawe u stranci, nije on ba{ bio za to da lepi, da juri, ali je dolazio u tim po~ecima tako da pravimo gu`vu, mislim da nas ima vi{e. Gordana Pop Lazi}: A kaìte mi posle ovog posledweg susreta kada ste sa wima zavr{ili razgovore, jesu li vam rekli da }e vas kontaktirati ili da }e vas zvati po potrebi? Zoran Draìlovi}: Rekli da }e me po potrebi zvati. Pitali su me onda za Maju Gojkovi}, pitali su me za... Vjerica Radeta: @u}a i ovaj wegov brat da li su oni iskqu~eni iz stranke pre onog incidenta u êlopeku, hajde da ga nazovemo incidentom? Aleksandar Vu~i}: Ni{ta î~a, meni je ovo trebalo... Zoran Draìlovi}: Ne znam, ne znam, ako budem ne{to ~uo mogu da se raspitam, ali da tako stvarno nisam... jer ja sa tim qudima koje smo mi... ja nisam ni èleo da kontaktiram jer mi je bio zadatak da ~uvam i ugled stranke i moj, tako da sam ja tu malo nekad bio i nezgodan. Ne znam da li znate, ja sam i tukao qude kada tako prave srawa, Voja kaè, jesi li normalan, {ta radi{. E, sada kada se to desilo fakti~ki... Vjerica Radeta: êlopek se desio... Zoran Draìlovi}: Ili su oni jo{ tada sa nama? To se prolongiralo, prolongiralo, i Voji je onda vaqda puklo, kada je video o ~emu se radi, jo{ pogotovo kada je poginuo Miki, onda... Vjerica Radeta: Qubi{a kaè da on ima, ali nije nam jo{ doneo papir, da su iskqu~eni iz stranke, da nije pre toga. Zoran Draìlovi}: Ma nije. Vjerica Radeta: Da. Zoran Draìlovi}: Ako on kaè to je tako, ali od tada je bio... radio taj posao. Ja sam radio neke druge poslove, ako on tako kaè. Ali, ~ini mi se, po{to znam {ta se de{avalo da se jo{ uvek o tome pri~alo, ali naravno pri~alo se, kako bih rekao, ne toliko javno. A onda odjedanput tres, grunula {tampa... Vjerica Radeta: Mi }emo tebi, zna~i, za ovaj drugi deo da pripremimo pitawa... Zoran Draìlovi}: Pitajte me {ta god se setite, ali ja zaista... Vjerica Radeta: Jer ovo nam je sad, hajde da kaèm, urgentno, onda ve} boga mi idu}e nedeqe, mo`da i ove, jo{ jednom da se vidimo kada pripremimo... Zoran Draìlovi}: Da, ali mi javite malo ranije po{to ja ~esto putujem, da znam da li da odloìm ili da znam... Vjerica Radeta: Na ovaj telefon, je li tako? Zoran Draìlovi}: Jeste, i ovo mi je ... ako sam ku}i zovite me uve~e, posle deset sam ku}i ako sam ku}i. Mislim i ujutru, ako sam ku}i. Ja sada stvarno, i pored sve moje dobre voqe da se setim, ja ne mogu da se setim svega. 316

Vjerica Radeta: Ne bismo znali da li da î~a wih pozove da pita za te zapisnike {to je davao izjave. Zoran Draìlovi}: Da idem gore, kod ovih... Vjerica Radeta: Potpuno mi je nelogi~no da je dao izjavu... Zoran Draìlovi}: Da, a oni }e naravno da me pitaju {ta }e mi to, je li tako? Da li ja wima da kaèm ako me oni sada slu~ajno kontaktiraju? Gordana Pop Lazi}: Trebalo bi da na osnovu Pravilnika wihovog... Zoran Draìlovi}: Vidite, moramo znati wihove zakone da nas ne koqu, i jo{ ne{to, ako me slu~ajno kontaktiraju, ako se desi, ali kaèm, ja stvarno ponavqam jo{ jedanput, posle svakog susreta sa Draganom Todorovi}em ja sam bio pozvan gore. Verujte mi, to se desilo dva ili tri puta. Nisu me ni{ta pitali za to, nego... Maja Gojkovi}, ~ekaj {ta su me pitali ono, ono kad je bila ona frka kao ona ne moè tamo da ide, posle par meseci je po~elo da se o tome govori. êkaj, za koga su jo{ pitali? Znam za qude da su me pitali, to odli~no znam. Vjerica Radeta: ^lanovi Centralne uprave bili Vojislav [e{eq, Stanoje \or|evi}, Qubi{a Petkovi}, Aca Stefanovi}, Maja Gojkovi}, Vojin Vuleti} i Zoran Ranki}, Glamo~anin, Drecun, Toma, Mirko Blagojevi}, Novak Savi}, Vaki}, Popla{en, Mirko Vuji~i}, Bo{kovi} pi{e ime nepoznato, i Oliver Baret. To je ovo iz optu`nice wihove... Gordana Pop Lazi}: Ko je tada bio ~lan Centralne uprave? Zoran Draìlovi}: Vidim mene ne ~itate. Vjerica Radeta: Da, da, jesam, jesam. Zoran Draìlovi}: Hajde ponovo. Je li ovo Centralna otaybinska uprava bila Srpskog ~etni~kog pokreta? Vjerica Radeta: Da. Zoran Draìlovi}: E dobro. Rekoh da nije bilo ono prethodno. Vjerica Radeta: Ne, ne. Na ~elu u to vreme u Centralnoj upravi bilo je oko dvadeset osoba, to Ranki} kaè. Po{to je [e{eq imao neograni~ena prava i autoritet u S^P-u mogao je da primi ili izbaci ~lanove Centralne uprave u bilo kom momentu. Ostali ~lanovi Centralne uprave tokom 1991. godine bili su slede}e osobe: Vojislav [e{eq, Stanoje \or|evi}, Qubi{a Petkovi}, Aleksandar Stefanovi}, Maja Gojkovi}... Zoran Draìlovi}: Samo momenat, koja je to godina bila? Vjerica Radeta: Kaè on tokom 1991. Zoran Draìlovi}: Nije ta~no. Toma, Maja i Qubi{a su nam pri{li kada su napustili Narodnu radikalnu stranku. Mi smo formirali 22. februara, kako be{e, 23. februara, koje godine? Gordana Pop Lazi}: 1991. Zoran Draìlovi}: 1991. godine, i tada nije mogao da bude ni Ranki}, nije mogao tada da bude u Centralnoj upravi, ovo je moglo da bude mo`da ali da se izbace neki qudi, mo`da je moglo da bude samo u na{em Srpskom ~etni~kom pokretu, ako je o tome bilo pitawe. Maja nije mogla da bude, Toma 317

nije mogao tada da bude, Qubi{a nije mogao, oni su bili protiv nas. Ja se se}am kada su imali miting ispred Narodnog pozori{ta i Voja je trebao da govori, ovi mu nisu dozvolili, a na tom mitingu su bili i Toma, Maja i Qubi{a Petkovi} i Zoran Stojkovi} i ovi kao Narodna radikalna stranka. Psovali nam majku ~etni~ku, tako su se pona{ali prema nama. Ja znam da je za mene bio {ok kada su na{i u Batajnici oni sede tamo, ja kaèm Vojo, {ta je ovo bre. Ovi su nam psovali majku ~etni~ku i sada... Kaè, }uti to je zna{... Zna{ mislim kako Voja zna to... Jer ja ga pitam, on odgovori i dovi|ewa, nemam vi{e {ta da ga pitam. Zna~i, to je tako, tako da ne mogu da se setim da je ba{ tu bio... ako je Srpski ~etni~ki pokret, ali molim te pro~itaj. Tu treba da je bila i ona èna... Vjerica Radeta: Vojislav [e{eq, Stanoje \or|evi}, Qubi{a Petkovi}, Aca Stefanovi}, Maja Gojkovi}, Vojin Vuleti}, Zoran Draìlovi}, Zoran Ranki}, Jovan Glamo~anin... Zoran Draìlovi}: Jovan? Vjerica Radeta: Jovan Glamo~anin. Zoran Draìlovi}: Je li Jova bio ili wegov sin? Vjerica Radeta: Pi{e Jova. Zoran Draìlovi}: Jovan Glamo~anin je bio u solidarnosti, imao je onu wegovu stranku, a bio je wegov Sr|an sa nama. Dobro, u redu, ~itaj. Vjerica Radeta: Vukan Drecun, Tomislav Nikoli}, Mirko Blagojevi}, Novak Savi}, Branislav Vaki}, Nikola Popla{en, Mirko Vuji~i}, Bo{kovi}, kaè, wemu nepoznato ime. Zoran Draìlovi}: Jeste Bo{kovi}, da, da. Vjerica Radeta: Wemu nepoznato ime i Oliver Baret. Zoran Draìlovi}: Nije mi to jasno. Nije mi, nije mi to jasno. Ako je to Srpski ~etni~ki pokret, trebalo je da bude i ova èna sa Banovog brda, kako se zove, ako je to Srpski ~etni~ki onda je ona morala da bude, treba da bude doktor Bane, treba da bude... Gordana Pop Lazi}: Bane Zavi{i}? Zoran Draìlovi}: Bane doktor, bre, onaj debeli, on je sa nama bio. Ne zna{ ti wega Goco. On je bio sa nama jedno vreme i onda je oti{ao mislim kod Ko{tunice i ne znam da li se bavi politikom. Sa Vra~ara Bane. A Toma da je bio, da je bila Maja, on je tu malo pobrkao lon~i}e, ne znam, ne mogu da se setim. Gordana Pop Lazi}: ... Ovaj S^P, to je bilo SRS. Zoran Draìlovi}: SRS, ma gde }e SRS da bude Ranki} ili da bude... Ne, on je tu pome{ao lon~i}e. Vjerica Radeta: Dobro, ovu wegovu izjavu }emo mi tebe posle da... Pitao si ako te zovu ovi iz Ha{kog tribunala... Zoran Draìlovi}: Da, da. Ne, po{to ste rekli kao da li da idem da li da ne idem da uzmem te papire, onda bi me naravno pitali za{to mi to treba. [ta da kaèm? 318

Vjerica Radeta: Za izjave nemoj, ali ako tebe budu kontaktirali... Zoran Draìlovi}: Oni }e sigurno da me pitaju da li ja imam... Vjerica Radeta: ... de{avalo, ti }e{ da kaè{ da su tebe pozvali pravni savetnici Vojislava [e{eqa i da si ti nama davao neke izjave i oni vi{e ni{ta ne smeju da te pitaju. Gordana Pop Lazi}: Ti vi{e nema{ ni{ta s wima. Vjerica Radeta: Zna~i, ti vi{e nema{ nikakvih obaveza prema wima. Takav je... po{to su Voji priznata wegova prava tamo, sad zna~i s kim mi razgovaramo oni kad ga zovu samo kaè gotovo, jer ni mi sa wihovim svedocima ne smemo da pri~amo, ni sa wihovim... Ovo sad nisu svedoci {to mi sad radimo, jer je u pitawu procedura Ha{kog tribunala, pretpretresni postupak, pa posle toga... Zoran Draìlovi}: Dobro, ~itam ja, znam to. Vjerica Radeta: Da. Posle toga se moè desiti da jo{ neki deo optu`nice otpadne, pa tek onda kasnije... Zoran Draìlovi}: Da, da bi mogli to... Vjerica Radeta: Da, da, da, tako da ovo... Zoran Draìlovi}: I aktivira se od slu~aja do slu~aja. Koliko je wima ostalo na ~etiri ga ta~ke, je li tako? Vjerica Radeta: Da, ~etiri. Gordana Pop Lazi}: Ali, u svakom slu~aju, ako te kontaktiraju kaè{ ja vi{e nemam obavezu sa vama da razgovaram, mene su kontaktirali savetnici tima za odbranu Vojislava [e{eqa. Vjerica Radeta: I potpuno dobrovoqno sam stupio u kontakt s wima. Zoran Draìlovi}: Da, da. Dobro. Vjerica Radeta: Ni{ta, ja mislim to je ovo {to... Pazi, mi }emo ovo da prekucamo i da izdvojimo za ovu izjavu {ta je bitno, zna~i, {ta je vezano za tvoje kontakte s wima, odnosno wihove s tobom i ovaj na~in {to si rekao da si doìveo kao vrstu pritiska i tako daqe... Zoran Draìlovi}: Pa bilo mi... Da, pa ne, ja sam znao da }e tako da se desi. Kao pa recite, pa vi znate, pa to je bilo tako. Ja kaèm dobro, bilo je tako i zdravo, jer znam kada me budu pritisli tamo, ako me budu pritisli, ja }u da kaèm ali ja nisam bio tamo. I ako sam dao izjavu da je to tako bilo kao {to ste rekli malopre, zna~i to sam dao izjavu da sam to ~uo, pro~itao u novinama ili gledao na televiziji. Ja sam se tako stalno pona{ao. To sam ~uo, zna~i na televiziji, na radiju i u novinama, i ni{ta daqe ja nisam i{ao u obja{wewe. Meni su te stvari poznate samo sa tih strana. Kaèm, ja neke stvari, kaèm mirno, kaèm nije mi jasno, i on dobro, pa imamo 15 minuta pauzu, mislim da je to ovako bila jedna igra. Iskren da budem, ba{ da vidim dokle dolazi, ~ak sam ih, jednom sam im odrào predavawe jedno 15 minuta, pa su oni rekli ne}e vi{e tako da razgovaram, ja sam istra`ni sudija, a vi ste ovde u svojstvu svedoka. Ja sam mu rekao, je li bre, ti zaboravqa{ Garibaldija, zaboravqa{ va{e borce za slobodu u Italiji, i 319

{ta vi to radite, kome ste se prodali, onom ne~astivom, sva{ta sam im rekao, jer mi je puklo. Pa {ta da dobijem sedam godina zatvora, ja bih sada iza{ao, ali kaèm ti, to me ovako malo intrigiralo po{to sam ja i takav ~ovek, ja volim da znam, da vidim o ~emu se tu radi, mo`da mi je to dobro a mo`da i nije, ne znam, ali takav sam ja. Hvala Bogu, do sada je sve u redu, {to se kaè ono Gospod je ~uo, ali video sam da su prqavi u na~inu, zna~i to je kako kaù i tu nema, ti moè{ da radi{ {ta ho}e{, wihova odluka je takva. Dobro. Gordana Pop Lazi}: Hvala ti puno. Vjerica Radeta: Zna~i, zva}emo te da to... Prvo to koliko je trajalo ipak... Zoran Draìlovi}: Da, od 10 pre podne sa pauzom za ru~ak i do 3-4 popodne, da li je tri ili ~etiri, i bilo je uvek ono kada to saberem, po 30 je bilo, ili maraka... Gordana Pop Lazi}: îtav dan saslu{awe i onda dnevnica na kraju se isplati? Zoran Draìlovi}: Da, da, dati dnevnicu. Kad pita odakle si, ja kaèm iz Beograda, i on ti da onu beogradsku dnevnicu, kao imam kartu i te fore. Vjerica Radeta: Da li ti misli{ kad nekog ispituju, kad te ispituju 67 sati, da li i to moè da uti~e na ~oveka da izgubi koncentraciju i strpqewe i kontrolu. Da li misli{ da su i to radili namerno? Zoran Draìlovi}: Moè, zato su i radili. Gordana Pop Lazi}: Jesi li ti traìo da to bude kra}e? Zoran Draìlovi}: Nisam. [to, meni je to bilo ba{ ono... Vjerica Radeta: Zna~i, ti misli{ da je to moglo da uti~e na ~oveka kada... Zoran Draìlovi}: Moè, kako da ne. Samo, pazi, moram da budem po{ten, nisu i{li {to bi se reklo na mene, ili mo`da su procenili pa su videli da bi to bilo mo`da yabe, da bih se ja mo`da onda sva|ao i {ta bi bilo. Dosta su i{li onako... ~ak je on meni par puta predlagao, po{to je kao video, raspitao se kao, aha, znam ja, ~uo sam ko si, {ta si, u tom fazonu, kao pa da iza|emo da malo kao ribe i te fore. Ja kaèm, nemoj da ih... po{to je ona odsela ovde u “Pragu” a dole ima ona pe}ina zna{, fina je za podr{ku, da pozajmim, odem tamo i to. Bilo je malo, ali to je bilo u tom neformalnom delu kao zna{... Vjerica Radeta: Da, da, zna~i i na to su bili spremni. Zoran Draìlovi}: Pa sve rade, pazi, ja poznajem tu vrstu posla. Meni je to... ja zato kaèm, ja sam se malo, nisam se igrao, ali to mi je ovako... volim da se tako malo opustim, da dam... pa nema veze i ako me pre|e, ali mu bar dam do znawa da sam ga... Ja mu pustim dve-tri koske i onda zdravo, zna{, tako da mi je to... ose}am u sebi neko zadovoqstvo. Znam da sam nemo}an, pazi, ne mogu mu ni{ta, stvarno ne mogu ni{ta, jer {ta god ja govorio, kaè, za sve vas mi imamo dokumenta. I onda ti wemu ne moè{... {ta ja znam, da 320

sam ja ne{to rekao oko tog oru`ja i svega {to je bilo. Zna{, ne zna{ ti. Imali smo mi tih provokacija, pa kao vodi~i na{i, pa nas kao gledao, oficir nas vodi iz Dràvne bezbednosti, iz kontrole obave{tajne slu`be, vojska, pa da padnemo usta{ama u ruke, to se de{avalo, Slavonija i ovaj deo i to. Ali, provalimo zna{. Jer, pazi, ne moè{ ti da u|e{ u to nespreman, ne idemo grlom u jagode, sve {to leti ne jede se, a rat je. Ja nikada nisam, od samog po~etka sam se ja to... Voja ako se se}a, a se}a se sigurno, uvek sam bio protiv komunizma, protiv Slobinih, ja sam se tu mnogo qutio. âk ja nisam ni bio kada je ono po~elo da se... protivno sam glasao kada su do{li Toma, Maja... [ta }e mi, bre, psovali mi majku ~etni~ku tamo, pquvali po nama, jer mi smo ih sklonili... bilo je nas 12-13, razbili sa bine i Voja se popeo, onda oni mu iskqu~e struju, a Voji ne treba struja, Voja kada grune i bez zvu~nika ~uje ga pola Beograda, ma boli nas uvo. I sad to je meni bio malo {ok. Rekoh, {ta je sad ovo. êkaj bre, pa to je politika, mora{ kao to tako... Mi smo bili u vezi, o kej u redu je {efe, idemo daqe. A kada je bilo glasawe, i Bane i Vaki} on je bio protiv, i ta bre èna kako se zove... ûdo da je Ranki} nije pomenuo, ona je bila tada sa nama, gde god sam i{ao da formiram ~etni~ke odbore i na{e odbore po Srbiji, po Bosni, ona je i{la sa mnom. Ona je starija od mene mo`da desetak godina. Wena k}erka je bila udata u ono vreme za onog Komneni}a. Dobro, nije bitno. Bila je ona u Centralnoj, bila je, ali ne mogu da se setim. Potpis: (potpis u originalu) Deklaracija lica koje je dalo izjavu u skladu s pravilom 92 bis Ja, Prezime i ime: Draìlovi} Zoran Ime oca: Danilo Datum ro|ewa: 19. maj 1947. godine Mesto: Ranovac Op{tina: Petrovac na Mlavi, Republika: Srbija Dràva: SFRJ Dràvqanstvo: Srbije Li~na karta br: M 243752 izdata od strane SUP-a Beograd 3. septembra 2003. godine Li~ni br: 1905947710237, ovim potvr|ujem u prisustvu Gordane Pop Lazi} i Vjerice Radete, kao ovla{}enih lica koje je prof. dr Vojislav [e{eq ovlastio da mu pomaù u pripremi odbrane pred MKSJ, da je sadràj pisane izjave koju sam dao dana 24. januara 2007. godine i koja je priloèna ovoj deklaraciji, istinit i ta~an po mom najboqem znawu i uverewu. Obave{ten sam i upozoren na to da bi moja izjava mogla biti data na uvid organima unutra{wih poslova ili drugim pravosudnim organima. Pristajem na to da se moja izjava da na uvid navedenim organima. Upozoren 321

sam da se protiv mene moè pokrenuti postupak za davawe la`nog iskaza u slu~aju da sadràj moje izjave nije istinit. Dana 24. januara 2007. godine U Zemunu

Potpis davaoca deklaracije: (potpis u originalu) Potpis ovla{}enog lica: (potpis u originalu)

Potvrda svedoka Izjava mi je glasno pro~itana na srpskom jeziku i sadrì sve {to sam rekao po svom znawu i se}awu. Moja izjava se sastoji od ... strana i svaku sam parafirao svojim potpisom. Izjavu sam dao(la) dobrovoqno i svestan(na) sam da se moè upotrebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, kao i da mogu biti pozvan(a) da javno svedo~im pred sudom. Datum 24. januar 2007. godine Potpis: (potpis u originalu)

Zdravko Abramovi} Razgovor vo|en u Somboru, 31. januara 2007. godine Slavko Jerkovi}: Gospodine Zdravko, ho}ete nam re}i va{e podatke? Prezime: Abramovi} Ime: Zdravko Nadimak: Tajo Datum ro|ewa: 21. 5. 1959. godine Mesto: Gajdobra, Ba~ka Palanka Republika: Srbija Nacionalnost: Srbin Dràvqanstvo: Srbija Veroispovest: Pravoslavac Jezik koji govorite: Srpski Jezik kojim pi{e: Srpski, }irilica Jezik koji se u toku razgovora koristi: Srpski Trenutno zanimawe: Jedino koje je ikada bilo – policajac Zna~i, to je prethodno i sada{we zanimawe. Datum razgovora: 31. januar 2007. godine, zapo~eto u 12 ~asova. Razgovor vodili pravni savetnik prof. dr Vojislava [e{eqa Slavko Jerkovi}, ostala prisutna lica Petar Joji} i Jadranko Vukovi}. 322

Slavko Jerkovi}: Zdravko, sastali smo se danas da obavimo razgovor sa vama vezano za neke okolnosti koje su vama poznate od formirawa dobrovoqa~kog odreda, dobrovoqa~ke jedinice, upu}ivawe na rati{ta, da se izjasnite na okolnosti ko vas je uputio, ko je ispred te jedinice, s kojom parolom, s kojom porukom, ko vas je ovlastio, pod ~ijom komandom ste oti{li gore, boravak va{ na teritoriji izvo|ewa borbenih dejstava i va{ povratak sa tog terena i vezano za okolnosti koje su vam poznate. Vi ste pristali na ovaj razgovor, ja, koliko znam, niko nije vr{io pritisak na vas, vi ste kontaktirali nas i izrazili ste èqu da èlite da popri~ate s nama vezano za te okolnosti koje sam sada pomenuo, je li tako? E pa, izvolite ukratko da vidimo {ta vi moète nama da pomognete u tome svemu. Zdravko Abramovi}: Dakle, prvi kontakt sa Srpskom radikalnom strankom, ako je to ono {to ja treba da kaèm, dakle {to vas zanima, je bio negde aprila 1991. godine, miting u Jagodwaku. Tada sam ja, dakle, tu neki moji prijateqi iz grada su me na{li i pitali èlim li ja da sa Vojislavom [e{eqom, srpskim ~etni~kim vojvodom, idem u Hrvatsku na miting. Iskreno da vam kaèm, tada su moja saznawa oko Srpske radikalne stranke i samog Vojislava [e{eqa bila minimalna, ja sam ~uo ali nisam znao, dakle tek kada su mi rekli da se radi o ~oveku koji ide da podrì srpska nastojawa u opstanku u Hrvatskoj, ja sam pristao. Dakle, ja i moji prijateqi smo sa~ekali Voju gore na Batini, vozilo u pokretu, vozilo na{e se prikqu~ilo toj koloni, do{li smo u Jagodwak, tamo je bilo dosta qudi. Miting je po meni bio veoma uspe{an i mislim da je to {to je Vojislav Srbima tada tamo rekao i moralo da se kaè, oni su bili sami, jednostavno po qudima se videlo da su zbuweni i upla{eni. Jednostavno nisu znali gde su i {ta }e da se dogodi. Ako je bitno, dakle, osim Vojislava na tom mitingu je bio Stanko Cvijan, ~ini mi se, tada{wi... ne, siguran sam da je bio Stanko Cvijan, tada{wi ministar Srbije u dijaspori, ako se tako zvalo to ministarstvo tada, i bio je Milan Paro{ki, ja ne znam koja je on stranka tada bio. Mislim da vi{e niko nije od... dakle govorio je i Jovo Ostoji} iz Prigrevice na tom mitingu i neko tamo iz Barawe, ja te qude tada nisam znao. Slavko Jerkovi}: Moète li samo opredeliti vreme? Zdravko Abramovi}: U kom smislu? Slavko Jerkovi}: U Jagodwaku, da, datum? Zdravko Abramovi}: To je bio april mesec, ~ini mi se, 1991. godine. [to se ti~e datuma i vremena nisam se nikada trudio to da pamtim, ali evo recimo da je april mesec okvirno i da je to bilo neko popodne vreme, dan koji je bio ja to ne znam, uglavnom mi smo miting zavr{ili, nakon toga bilo je re~i... Ja sam jasno ~uo tamo da je re~eno da Vojislav [e{eq ima dozvolu hrvatskih vlasti ili, dakle, tih vlasti koje su tamo pokrivale taj deo terena za odràvawe tog mitinga. Tada je i Maja Gojkovi} bila s nama tamo, me|utim, kada smo se vra}ali nai{li smo na prepreku na mostu na Batini, dakle mitraqeska gnezda, snajperske pu{ke i po~i{}en teren po dubini i 323

tako daqe. Ja sam video, dakle, da su tu neki qudi u uniformi vadili pu{ke i mitraqeze u nas, jednostavno {to su oni to radili oni su to znali. Jedan od wih je pri{ao na{oj koloni i obratio se Vojislavu [e{equ, kasnije sam saznao da se radi o Kiru. On je bio tada na~elnik te policije za tu wihovu osije~ku ùpaniju. Razgovor je tekao u tom smislu, ja sam sve ~uo, tu sam bio u neposrednoj blizini, Vojislava pozivaju na informativni razgovor u Osijek, da miting nije imao dozvolu hrvatskih vlasti, dakle, a ja sam ~uo da jeste, i tako daqe. Posle dvadesetak minuta ili pola sata, u jednom momentu je Vojo sa wim zajedno oti{ao u autobus koji jeste bio prepreka na mostu, nismo mogli da pro|emo, i vratili su se nakon desetak minuta, rezultat je bio da je autobus pomeren i mi smo pu{teni da pro|emo. Kako i kojim povodom, za{to i {ta se dogodilo ja to nisam pitao niti me interesovalo, uglavnom pre{li smo. To je bio prvi kontakt sa Srpskom radikalnom strankom, nakon ~ega sam ja eto pro~itao politi~ki, ekonomski i socijalni program i ìvo se zainteresovao za sve to i uzeo sebi za pravo da zovem glavni odbor i da traìm dozvolu da tada formiram... tada je tako i{lo, da formiram odbor Srpske radikalne stranke u Somboru. Ja sam tu dozvolu dobio, odràli smo osniva~ku skup{tinu, evo ovde tri kancelarije, ima jedna velika sala, pose}enost je bila tada vanredna, bila je puna sala, ~ak je qudi bilo i u hodniku itd. I tako smo mi krenuli sa radom Srpske radikalne stranke Op{tinskog odbora u Somboru. Onda kako to ide formirawe odbora po selima i tako daqe, i Srpska radikalna stranka je ovde za vrlo kratko vreme postala jedna... ne jedna, nego ubedqivo najja~a politi~ka partija. Jadranko Vukovi}: Zdravko izvini, kada smo ono po~eli pri~ati, pomenuo si osniva~ sam Srpskog ~etni~kog pokreta? Zdravko Abramovi}: Sada }u ja, ba{ to ho}u da kaèm. Evo ovako, mi smo osnovali Srpsku radikalnu stranku prvu, a onda, po{to je kao sekcija unutar Srpske radikalne stranke postojao Srpski ~etni~ki pokret, ja sam bio i osniva~ Srpskog ~etni~kog pokreta na ovom podru~ju, dakle inicijator. I osnovali smo Srpski ~etni~ki pokret koji je kasnije bio, dakle da kaèm }elija oko koje su se ovi dobrovoqci koji su dolazili sa ovoga podru~ja upisivali na spiskove dobrovoqaca. Ovde imate jednu situaciju da su {ira okolina, dakle ~itav okrug grada oko Sombora, to su doseqenici 1945-46. godine, to su kolonisti itd., tu ima Li~ana, Crnogoraca, Hercegovaca, dakle svih gde je ve} rat trajao na tim odakle su do{li... dakle govorim o wihovoj postojbini. Mi wih u prvi mah nismo ni zvali, ali smo imali stalnu navalu tu na stranku da... kada }e se i}i, dajte da pomognemo i svi su gledali nekako u Srpsku radikalnu stranku i nigde drugo. Hteli su da idu kao dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Mi smo tu po~eli praviti spiskove, qudima jednostavno nismo mogli da kaèmo, slu{ajte, vidi ne znam ovako ili onako, hajde da upi{emo u spisak pa }emo videti daqi tok stvari kako bude i{lo. 324

Slavko Jerkovi}: Zdravko, samo malo da vas prekinem, mo`da sam ja ... pri~ali ste pre ukqu~ewa diktafona, zna~i ovo o ~emu se sada pri~a, po{to smo mi do{li na va{ poziv i vi ste izrazili èqu da ste voqni da razgovarate sa nama. Da li mi moèmo ovu va{u izjavu, ili vas kao potencijalnog svedoka, sutra uzeti kao svedoka odbrane u predmetu prof. dr Vojislava [e{eqa, koji se vodi pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava u Ha{kom tribunalu? Zdravko Abramovi}: Mo`da je bilo 1991. godine i avanturista u Srpskoj radikalnoj stranci, znate. Ja nikada nisam bio avanturista, ja sam sasvim svesno u{ao u Srpsku radikalnu stranku jer je to bilo, dakle, sada }u povu}i samo kratku paralelu da razumete o ~emu se tu radi. Slavko Jerkovi}: Ne, samo ovo {to sam vam napomenuo, da li se slaète da ova izjava moè... Zdravko Abramovi}: U svakom slu~aju. Ja ho}u da vam kaèm da nisam avanturista, da sam sasvim svesno u{ao u sve i da iza svega {to kaèm stojim, pa makar to trebalo re}i na mesecu. U svakom slu~aju ja }u da prihvatim da se istina kaè tamo gde treba da se kaè. Petar Joji}: I spremni ste... Zdravko Abramovi}: Apsolutno, apsolutno, za{to ne, ako bude bilo potrebno. Dakle, da nastavim. Sada smo do{le do pred Vukovar. Evo kako. Prvo sam mobilisan u Panonsku partizansku brigadu, ja koji sam ve} bio predsednik Srpske radikalne stranke... Slavko Jerkovi}: Kada, oprostite, samo ako moè... Zdravko Abramovi}: Avgusta meseca 1991. godine. Slavko Jerkovi}: Ako moète po mesecima, ako ne moète datuma... Zdravko Abramovi}: Ako mogu ja }u da kaèm, ali ja puno stvari ne pamtim. Jadranko Vukovi}: Spomenuo si Vukovar. Jako je zna~ajan i ovaj momenat da objasni{, qudi su se javqali itd. Vi ste odavde, pretpostavqam, kretali na ne~iji poziv? Zdravko Abramovi}: Ta~no. Jadranko Vukovi}: Vojske, Teritorijalne odbrane... Pre dolaska tamo... Slavko Jerkovi}: Ja sam ve} rekao da je mobilisan. Zdravko Abramovi}: Da, da. Jadranko Vukovi}: A ti si mobilisan, da, da. Zdravko Abramovi}: Dakle, ve} je krenulo interesovawe, da se malo vratimo unazad, gra|ana sa podru~ja ~itavog okruga. âk da vam kaèm i [iptara je bilo tu, Albanaca koji su hteli da budu dobrovoqci Srpske radikalne stranke, dakle Ma|ara, imamo poginulih qudi i Ma|ara, [iptara ne. Evo, recimo, ja sam 1981. godine bio na Kosovu dobrovoqac kao policajac i posle tog boravka tamo nisam imao puno poverewa u [iptare i zbog toga nisam dao nijednom [iptaru da bude dobrovoqac Srpske radikalne 325

stranke, jer su me izdali policajci na Kosovu koji su bili [iptari, znate. Zbog toga nisam imao poverewa i uzeo sam sebi za pravo da kaèm... nisam rekao nemoj, do|ite jedan drugi dan, tako sam rekao. Avgust 1991. godine, dobio sam poziv da se javim u rezervu, i to na mestu gde treba da se javim, ja sam tamo oti{ao, zna~i radilo se o Panonskoj partizanskoj brigadi, to je neka formacija koja datira... ne znam, nosi naziv od nekih tamo brigada koji jesu bili i tako. Skupili smo se, dakle, 1.000 qudi je bilo pozvano tada. Mi smo, dakle, potpuno zaduìli sve {to treba, oru`je, municiju, opremu itd., formirali jedan dan kolonu, to je ovde trajalo nekoliko dana, prebacivali smo se sa mesta na mesto, tu izme|u Oyaka i Sombora, i jedan dan, po{to sam ja bio odvojen od vojne policije, to mi pripada kako sam napustio policiju da me stavqaju ovde ... u neposredno obezbe|ewe komandanta. Tako su me stavili. Ja ga pitam, ima{ li ti poverewe u mene? On kaè da ima. Ma kako kad ja i ti ni{ta zajedni~ko... niti isto mislimo, niti ni{ta. [to nisi nekog drugog stavio da te ~uva. On mene zna ovako, pa onda kaè, sada je ovo malo, hajde... Neka, neka, i tako sam ja tu ostao. U domenu vojne policije nas 11, imali smo zadatak da obezbedimo komandanta {taba itd. Ja sam po~eo da uzimam puno te vojne poslove tada, jer sam bio policajac, nisam sluìo vojsku, ja sam bio dakle u Kamenici u {koli, nisam sluìo vojsku. Jadranko Vukovi}: Ko je bio komandant tamo? Zdravko Abramovi}: Slobodan Nerenyi}, komandant brigade, major Slobodan Nerenyi}. Petar Joji}: Vojno lice? Zdravko Abramovi}: Tako je. On je major. Ta brigada datira iz Sombora, ja sam odavde iz vojne po{te oti{ao u avgustu 1991. godine. Mi smo do{li, dakle, ta brigada je pre{la most na Dunavu i niko osim nas 11 nije znao kuda mi to idemo. Nismo trebali da im govorimo, jer je tako re~eno. Osvanuli smo, dakle, jutro smo do~ekali izme|u Vere i Bobote na jednoj livadi. Se}am se da nas je Rade Leskovac do~ekao no}u u pola dva... ne, 23,30. Tu brigadu je do~ekao Rade Leskovac, i tu je bio razme{taj tamo, vamo, oti{li smo na livadu da spavamo u autima. Kad je ujutru svanulo, pokret, i do{li smo na raskrsnicu Klisa, Trpiwa, Bobote. Mi smo krenuli prema jugu prema Trpiwi, i brigada je u{la u Trpiwu, pro{la Trpiwu. Nismo znali ni kuda idemo, ni lokaciju dakle, ni{ta, ni odeqewe vojne policije tada nije znalo kuda se ide, a ispostavilo se ni komandant. Mi smo pro{li Trpiwu, pro{li komandno mesto, to sam ja kasnije sve saznao, dakle sa koga se taj deo sektora upravqao sa jedinicama... Slavko Jerkovi}: Izviwavam se Zdravko, kada ste mobilisani zaduìli ste naoruàwe, zaduìli ste vojnu opremu... Zdravko Abramovi}: âk i kompletna popuna za brigadu, to zna~i artiqerijske projektile, mine i sve ostalo {to je i{lo, sve su vukli traktori iza nas. I mi takvi, {est kilometara duga~ki, u{li smo u Borovo nase326

qe, pro{li sve punktove, dakle, ne znaju}i... ovaj komandant na{ uop{te nije znao kuda ide, i u{li smo dakle u vatru ovih usta{a iz Borova naseqa. I minobaca~i i pe{adijsko naoruàwe, ~ak su koristili jedan pu{komitraqez, protivavionskim mitraqezom su tukli. Sre}a po nas, ja ne znam kako je to ispalo, kompletna kolona se okrenula i vratila u Trpiwu, niko niti je poginuo, ni{ta nije bilo. Kasnije se ispostavilo da je totalna jedinice koja dolazi na poloàj sa onima koji jesu tamo, qudi tamo je mogao biti masakr. Me|utim, desilo se da su ovi pobegli sa predweg kraja jer su videli gomilu qudi koja ide prema wima, oni pobegli upla{ili se nas, a mi se upla{ili wih fakti~ki, tako da je ispalo dobro na kraju. E, tu smo ti bili, kada se sve to konsolidovalo, tu sam bio mesec dana, u stvari nepun mesec dana. Petar Joji}: Gde? Zdravko Abramovi}: Na podru~ju Trpiwe, zna~i izme|u Borova naseqa i Trpiwa gde je bio poloàj. Petar Joji}: Koji je to mesec? Zdravko Abramovi}: Avgust mesec i po~etak septembra. Iz avgusta smo pre{li u septembar. E sad, tu nekih posebnih aktivnosti nije ni bilo i onda smo po ne~ijem nare|ewu, ne znam ~ijem, dislocirani odatle, izvu~eni ponovo nazad, pa smo proveli jedan ili dva dana u Moro{u, to je jedno selo pored Sombora, a onda se prebacili daqe. Slavko Jerkovi}: Ta ista jedinica? Zdravko Abramovi}: Ta ista jedinica. Tamo smo... ne znam koliko je ta~no bilo... radilo se o mesec i ne{to dana ukupno tamo i ovamo da smo boravili, s tim da sam ja bio dosta aktivan na tim poslovima koji su mi tamo zadati, pa sam jedan dan, u stvari, gore na repetitoru u Barawi ... mi nismo mogli da uradimo jedan deo posla koji smo trebali da uradimo, morali smo biti tu, nisam mogao nikako druga~ije, bio sam mokar kao mi{ i dobio upalu plu}a na tom repetitoru. Dobio sam visoku temperaturu tako da sam ja ne{to ranije, ja mislim 5-6 dana pre nego ostali, se povukao, dakle oti{ao da se le~im. Ja sam do{ao sa dozvolom komandanta ovamo i ostao tu i to je bio moj posledwi kontakt sa organizovanim odlaskom sa strane JNA na rati{te. Nisam vi{e mobilisan s wihove strane, nego sam, dakle, kao dobrovoqac i kao ostali qudi odavde odlazio na rati{te, nije ni postojala mogu}nost da se druga~ije deluje, osim ako nisi uvo|en u jedinicu gde si do{ao. Dakle, neposrednog komandanta, neposredna jedinica, ime i prezime ~oveka sa kojim treba da se uveèm i da nastavim dejstva u okviru te jedinice, i da wihove neposredne komande izvr{avam, to je tako bilo. Jadranko Vukovi}: Zdravko, ako sam te dobro razumeo, u ovom periodu, ovo {to si objasnio, zakqu~no sa Barawom, nije bilo nikakvih dejstava, nikakvih... Zdravko Abramovi}: Osim {to je bila blokada na... Petriwu, ni{ta. Slavko Jerkovi}: Zna~i Zdravko, vra}amo se ovde, kako dolazi do skupqawa dobrovoqaca? 327

Zdravko Abramovi}: Dobrovoqci su sami te 1991. godine... hajde recimo da je to bilo i pre avgusta meseca, mo`da... ~ekajte samo... 2. maj je bio Borovo Selo. Bogami tu ne{to posle Borova Sela, u toku maja meseca mi smo imali navalu qudi koji... da li se oni tad zovu dobrovoqci ili kako se zovu, uglavnom su to qudi koji su dolazili da pitaju na koji na~in bi oni mogli da se na|u tamo gde jeste rat, jer tamo imaju rodbinu i èle da pomognu. Ja u prvu ruku nisam znao {ta da radim sa wima, jer nisam imao nikakvu instrukciju da se pona{am druga~ije. E sad, kasnije se pojavio Qubi{a Petkovi}, ~ovek koji je imao zaduèwe unutar stranke da tamo prima, ispra}a, usmerava, itd., i mi smo po wegovim instrukcijama i po wegovom ovla{}ewu koje je imao iz stranke se pona{ali. Prvi dobrovoqci koji su oti{li iz Sombora oti{li su na podru~je Vukovara. Posle ... [id, iz [ida se}am se da je, ~ovek se zvao Grahovac, prezime je Grahovac, mlad de~ko, o~igledno da je... Slavko Jerkovi}: Je li iz [ida? Zdravko Abramovi}: Nije iz [ida. Meni je bilo jasno da je ... kada sam posle nekoliko kontakata... mi smo tamo kontaktirali 10, 15 puta, 20 puta, ne znam ni ja koliko puta, zato {to smo prvo prebacivali qude, zna~i [id, iz [ida “Velepromet”, Petrova gora i kontakt sa Kamenim i Stankom Vujanovi}em Gralom. Slavko Jerkovi}: Zna~i, Qubi{a Petkovi} nazvao je vas, kontaktira vas li~no ili koga u Somboru? Zdravko Abramovi}: Dakle, kontaktira stranku. Slavko Jerkovi}: Stranku? I kako se to doga|a, kakvi su razgovori vo|eni, koliko dobrovoqaca, gde dobrovoqci treba da se upute? Zdravko Abramovi}: Pa, u principu... Slavko Jerkovi}: Da li je bilo obla~ewe ovde ili na terenu, kako Zdravko Abramovi}: Istina glasi ovako, prve uniforme je odbor Srpske radikalne stranke iz Sombora spremio za qude i to tako {to sam ja tu da im se obezbedi kupio na metar {tof, a imali smo firmu u Somboru koja se bavila {ivewem, i zamolio te qude tamo da nam zavr{e to, i zavr{ili su 40-50 uniformi maskirnih. Ja sam to podelio qudima i to su prve uniforme sa kojima su oni... dakle, kasnije se uniforma dobijala tamo gde jesi bio i tamo se oru`je... Istina, dakle, glasi ovako, jedanput sam dobio oru`je u Bubaw potoku, i{li smo (...) Jadranko Vukovi}: Zdravko, zna{ {ta nam je ovde bitno, ono {to kolega Jerkovi} kaè. Zna~i, spomenuo si Qubi{u Petkovi}a, nama je jako zna~ajno da nam kaè{ ta procedura kako ide. Rekao si, govorim za onu grupu prema Vukovaru, zna~i obukli se ovde, sa{ile se uniforme, kako ste oti{li, da li vas je vojska prebacila, da li ste... razume{? Zdravko Abramovi}: Ne, sami smo i{li, vozili smo vozila. Petar Joji}: A koja vozila ste imali? Zdravko Abramovi}: Pa imao sam svoj auto. 328

Petar Joji}: Prva grupa, gde se okupili? Zdravko Abramovi}: Okupili smo se u Srpskoj radikalnoj stranci. Petar Joji}: Ovde? Zdravko Abramovi}: Da. Petar Joji}: I koliko vas je u prvoj grupi oti{lo? Zdravko Abramovi}: Pa recimo... pa to je i{lo po 7-8, 6, 5, kako kad. Slavko Jerkovi}: Oko tih grupa u po~etku koji su se prijavili, rekli ste da je bila navala qudi, da su se hteli prijaviti i traìli su na~ina kako mogu da pristupe da za{tite svoje porodice koje su imale prebivali{te na tom terenu. Da li ste vi uzimali neke podatke kad se sastavqao taj spisak, u ~emu su se sastojali ti podaci? Zdravko Abramovi}: Ja taj deo posla nisam radio. O tome }e vam Slavoqub vi{e mo}i re}i. Slavko Jerkovi}: Koji Slavoqub, kako se preziva? Zdravko Abramovi}: Onaj {to dolazi ... Slavoqub, on je osniva~ Srpske radikalne stranke. Slavko Jerkovi}: Ne, ne, znam ... Zdravko Abramovi}: Jovanovi} Slavoqub, on je tu dosta qudi vozio, dosta spiskova. Znate u ~emu je hendikep, Perica Jankovi}, ~ovek koji je od po~etka tu bio sa mnom, on je to sve pisao. Slavko Jerkovi}: Koje starosne dobi otprilike, tih qudi... Zdravko Abramovi}: Dakle, ispod 18 godina nikog nisam hteo da vodim, svi ostali su i{li, razumete. Slavko Jerkovi}: Da li je vr{en uvid u vojni~ke kwiìce zbog specijalnosti? Zdravko Abramovi}: Kako da ne. To sam hteo da vam kaèm, tu se pojavio jedan ~i~ica, kud }e{ ti pitam ga ja, pa ho}u ja da idem i gotovo. Hajde dobro, ide{. On je bio po VES-u minobaca~, obuku zavr{io pre, recimo, 40 godina. Ja sam se zapawio kako je on baratao sa minobaca~om, ne mislim u smislu samog ga|awa, nego kako on to postavqa, name{ta itd., ja o tome pojma nisam imao, on me odu{evio i onda mi je kroz glavu prostrujalo kako je bila dobra obuka unutar vojske Jugoslavije koja je obu~avala te qude. Kasnije u vestima bilo je svakako, da ~ovek, ne znam, ovaj de~ko koji je bio sa mnom tamo ga|a ciq sa koga ga|aju nas. Petar Joji}: Ja nisam razumeo. Jadranko Vukovi}: Joja dozvoli, sada }emo razjasniti. Zdravko Abramovi}: Hajde, pitajte vi direktno. Jadranko Vukovi}: Zdravko nemoj zameriti, zna~i... Zdravko Abramovi}: Ni{ta ja ne zameram. Jadranko Vukovi}: Ti ho}e{ sve da kaè{, ali nam je jako bitno... Rekli smo javqaju se dobrovoqci. Ovo {to si sada rekao da je oti{la ta grupa, spomenuo si Qubi{u, odmah da ti kaèm, Qubi{a sa kojim smo imali kontakt ti zna{... Zdravko Abramovi}: Ja znam {ta Qubi{a... kako moè da se postavi. 329

Jadranko Vukovi}: Ne, neka se on postavqa kako ho}e, ali recimo {to se ti~e Qubi{e, koji je tada bio komandant Ratnog {taba, zna~i kada wega pomene{ i kada on kaè gde su i{li dobrovoqci preko wega, on uvek pokaè papir, odnosno zahtev jedinice Teritorijalne odbrane, zna~i pitam te da li je ova grupa i{la dobrovoqno, kada si rekao kolima individualno, jeste li vi oti{li kao dobrovoqci direktno tamo samostalno... Zdravko Abramovi}: Da, da, samostalno... Vr{ili su pritisak mnogi da idu, imaju rodbinu, ja nisam mogao da se odbranim od qudi. Slu{ajte me dobro sada, tada kada se sve to doga|alo, ti prvi dobrovoqci kada su krenuli, ja sam tad bio u toj Panonskoj partizanskoj brigadi, Slavoqub je to radio. On ih je prebacivao. Petar Joji}: Nisi nam rekao, moè{ da nam kaè{, ko je izvr{io mobilizaciju? Zdravko Abramovi}: Ovde? Petar Joji}: Da. Zdravko Abramovi}: Vojska Jugoslavije. Petar Joji}: E to, to nam reci. Bitno je da znamo da je prvi po~etak razgovor i aktivnosti u tom delu preduzela vojska koja je bila u Somboru. Zdravko Abramovi}: Tako je. Petar Joji}: Ako je izvr{ena mobilizacija, da li se se}a{ ko je taj ko je komandovao mobilizacijom i gde je ta jedinica imala svoje evidencije kao partizanska? Zdravko Abramovi}: U vojnom odseku u Somboru. Petar Joji}: Jesu li imali ti podaci svi tamo ko je pozvan na mobilizaciju? Zdravko Abramovi}: Kako da ne. Petar Joji}: Jesi li ti mobilisan? Kada si mobilisan? Zdravko Abramovi}: Avgusta meseca 1991. godine. Jadranko Vukovi}: U drugom delu Zdravko kaè odlaze oni samostalno da pomognu bra}i u Vukovaru. Zna~i nije bilo na poziv kao prvi put. Koliko ste proveli tamo i kome ste se javili? Zdravko Abramovi}: Sad da vam kaèm ovako, dakle, de{avalo se... princip je bio ovakav pona{awe qudi... dvadesetak dana boravi na tom delu gde jeste rati{te... Jadranko Vukovi}: I kome se javqate Zdravko? Zdravko Abramovi}: Teritorijalnoj odbrani. Slavko Jerkovi}: [ta za vas predstavqa Teritorijalna odbrana? Zdravko Abramovi}: Pa za mene Teritorijalna odbrana je jedna legalna institucija koja obavqa deo posla na jednom delu teritorije u nekim posebnim uslovima. Jadranko Vukovi}: U sastavu Jugoslovenske narodne armije? Zdravko Abramovi}: Pa ne}e biti ne znam gde, normalno da je u sastavu neke komande, ne~ije komande, a ovo je bilo u sastavu vojske Jugoslovenske narodne armije koja je bila na tom podru~ju. 330

Petar Joji}: Vi odlazite tamo i odmah se javqate Teritorijalnoj odbrani? Zdravko Abramovi}: Tako je. Petar Joji}: I niko s ove strane Dunava vama ne rukovodi jer je preuzela komandu teritorijalna odbrana? Zdravko Abramovi}: Jasno. Ne, dakle ovako, ne treba meni sugestivno pitawe, ja znam {ta sam radio. Dakle, onaj prvi mah, komanda, moja komanda je bila kada su me mobilisali u Somboru dakle u odnosu na teren ispostava taj komandant Nerenyi}. Zavr{etkom boravka u Panonskoj partizanskoj brigadi, dakle zavr{etkom tog dela rada koji je ona tamo imala, ja vi{e nikada nisam imao sistem mobilizacije putem poziva. Sve ostalo sam radio dobrovoqno. Ali ponovo, dakle, bio sam u Vukovaru, bio sam u Kninu, bio sam na Baniji. Ja se sada se}am imena komandanta kojima sam se ja javio u ~ije sam se jedinice tamo ugradio. Jadranko Vukovi}: Hajde Zdravko da zavr{imo Vukovar. Zna~i, grupa odlazi u Vukovar, kome se javqate, koja zaduèwa dobijate, zna~i to nam opi{i, boravak i povratak, pa }emo onda daqe. Zdravko Abramovi}: Tamo je bila komanda... ja sam i te papire i sve te potvrdice kopirao, ja ne znam da li imam {ta ku}i sada. Jadranko Vukovi}: To bi nam bilo sve zna~ajno. Zdravko Abramovi}: Slavoqub to pamti boqe nego ja. On }e ta~no i imena qudi koji su bili tamo, sa kojima smo kontaktirali itd... Slavko Jerkovi}: Zdravko da se vratimo na ovo. Rekli ste malopre da ste se javili odre|enim komandantima. Da li nam moète nabrojati imena tih komandanata? Zdravko Abramovi}: Ja se se}am, recimo major Mom~ilovi} je bio komandant Drinske brigade kada sam ja do{ao na Baniju. Ujutru u pola ~etiri smo stigli po ki{i, na{li smo ga u {atoru na isturenom komandnom mestu. Dakle, komandant Petriwske brigade bio je major ... Dakle u Vukovaru, ja ne mogu da se setim kako se zvao taj ~ovek, znam da smo i{li u vojnu po{tu, dakle kako sam ja na{ao vojnu po{tu tako {to sam napravio kontakt sa Stankom Vujanovi}em. Stanko Vujanovi} je me{tanin Petrove gore, jednog dela Vukovara. I Milan Lan~uànin je me{tanin jednog dela, srpskog dela Vukovara, dakle isto tamo Petrova gora. Milan Lan~uànin je bio komandant Teritorijalne odbrane jednog odreda koji se zvao “Leva Supoderica”. Stanko je bio komandant isto jednog dela, sad kako se zove... to je bio vukovarski bataqon, Stanko je dakle bio komandant vukovarskog bataqona. Na{i kontakti su bili Stanko, to je bilo preko ~etni~kog pokreta fakti~ki, je li tako, Stanko i Kameni. Miroqub usput onako, on je bio komandant Teritorijalne odbrane tamo u Vukovaru, taj Miroqub, ne znam kako mu je prezime. Ja sam tamo video da su Stanko i Kameni pot~iweni Miroqubu i da on wima izdaje fakti~ki zadatke, a mi smo se ugra|ivali u ove wihove jedinice. Slavko Jerkovi}: Na Vujanovi}a? 331

Zdravko Abramovi}: Ne, Stanko Vujanovi}... a Miroqub... ne znam kako se preziva, on je bio komandant TO Vukovara, Miroqub. Petar Joji}: On je ìveo tamo? Zdravko Abramovi}: Tako je. Petar Joji}: Imate li saznawa gde je taj ~ovek? Zdravko Abramovi}: Taj ~ovek? U Veterniku negde ku}u pravio veliku. Petar Joji}: I on je bio komandant Teritorijalne odbrane Vukovara? Zdravko Abramovi}: Tako je. Petar Joji}: U to vreme, u jesen 1991. godine? Zdravko Abramovi}: Tako je, da. On je bio komandant Teritorijalne odbrane, jer ja sam i{ao kod wega nekim poslom u kasarnu i tamo mu je bilo sedi{te. A vojna po{ta u kojoj smo se mi uvezivali mislim da je to bila Gardijska brigada. Jadranko Vukovi}: Jasno, jasno, ona je ve} bila tamo. Zdravko Abramovi}: Jeste, i ~ekaj tamo na jednom mestu u mesnoj zajednici u kancelariji smo tamo dobijali te potvrde i ne znam ni ja {ta, tamo smo spiskove predavali qudi. Jadranko Vukovi}: Kada ste do{li. Zdravko Abramovi}: Tako je. Ne samo tu, nego svugde gde sam do{ao ja sam spisak qudi predao u neposrednu komandu. Slavko Jerkovi}: Zdravko, kada kaè{ Miroqub, da ne misli{ na Vujovi}a? Zdravko Abramovi}: Tako je. Ja mislim da je on, nisam siguran, mislim da je u CZ-u, nisam ba{ siguran. Jadranko Vukovi}: E sad tamo, Zdravko, u sklopu te jedinice gde ste bili i da li to zna{? Zdravko Abramovi}: Ovi qudi koji su i{li preko Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta i{li su, u principu, ve}inom je dràna blokada terena, da ne bi wihove jedinice prodrle u na{a naseqa. Na Baniji smo to radili. Vidite, ja nisam bio... tamo gde sam ja bio direktno ja radim ovo {to ja vama sada pri~am. Dakle, ja sam u Glini~koj poqani drào blokadu na levom boku prema usta{ama, na desnom boku prema Turcima. Jadranko Vukovi}: ... u akcijama? Zdravko Abramovi}: Osim blokade terena ni{ta drugo. Petar Joji}: Ni sa civilima ni{ta...? Zdravko Abramovi}: Kakvi civili, ja sa civilima nikad u ìvotu nisam imao... Imali smo, evo ovako sada }u da vam kaèm, imali smo dva zarobqena Tur~ina na Baniji... Jadranko Vukovi}: U Vukovaru, da zavr{imo Vukovar. Zdravko Abramovi}: Ne, ne, zarobqenike nisam video. Jadranko Vukovi}: Kaì mi Zdravko, tvoja grupa, da kaèm koji su do{li dole, interesuje me disciplina da li ste bili ono... Zdravko Abramovi}: Ja sam uvek vodio ra~una o tome da se radi ono {to ja kaèm, dakle ono {to pripada... Gledajte ovako, op{te je bilo pozna332

to da nije bilo pi}a, da nije bilo ispada, da nije bilo ni~ega zbog ~ega mi tamo nismo do{li. Eto, o tome se radi. âk smo... tada je... evo potvrde, to su me pitali u tom Ha{kom tribunalu, mi smo bili pla}eni kao sva ostala vojska sa nekim sitnim parama od komandi gde smo bili. Pa smo onda uvek rekli da za taj deo na{ih para koji treba da dobijemo da daju tamo nekom, nekoj èni ~iji je mu` poginuo ili deci, ili ne znam ni ja {ta, tako da nikad nismo uzeli pare. Jadranko Vukovi}: Koliko tvoja grupa, ova koja je sada u Vukovaru o kojoj pri~a{, koliko si tu Zdravko proveo vremena i gde odlazi{ daqe? Zdravko Abramovi}: Mi smo, dakle, obi~no mesec dana pa ide smena. Jadranko Vukovi}: ... vratili ste se u Sombor? Zdravko Abramovi}: Pa mi do|emo u Sombor, znate, i onda je kontakt bio recimo zovu nas qudi iz Vukovara s kojima jesmo imali kontakt i trebalo bi nam 50, 20, 30 qudi da oja~amo neki poloàj tamo, to se de{avalo ~esto kod Nu{tra jer je veliki yep bio, pa je mnogo qudi trebalo da se angaùje da bi se zatvorilo to da ne bude prodora. Tako da smo onda gro vremena proveli u grani~nom selu i ... promenili naziv. Tu smo bili na ... terena. Jadranko Vukovi}: I posle mesec dana vra}ate se ovamo, da li si ti ponovo i{ao? Zdravko Abramovi}: Ja sam u nekoliko navrata i{ao, da li 2-3 puta, ali gledajte, qudi su i{li, nisam uvek ja bio. Zna~i, jedna grupa do|e, druga grupa ode ako postoji potreba, ako ne postoji ne ide nigde niko. Slavko Jerkovi}: Vi odlazite po pozivu koga? Zdravko Abramovi}: Ovako, nekada je bio to Qubi{a Petkovi}, a nekada... recimo po{to je ovde Vukovar blizu i telefoni su radili, bilo je poziva i neposredno od Stanka Vujanovi}a, on je zvao u dva navrata. Jadranko Vukovi}: Ovo si razjasnio, ovaj prvi odlazak ... Petar Joji}: I bili mesec dana. Jadranko Vukovi}: Jeste. Petar Joji}: Jeste li bili mesec dana ili vi{e? Zdravko Abramovi}: Ne, praksa je bila da se... posle mesec dana ima{ da qude popu{ta koncentracija. Petar Joji}: Koliko vas je bilo u prvoj turi? Zdravko Abramovi}: Pa recimo da je prosek bio 20-30 qudi. Petar Joji}: I vi odlazite tamo i ta~no idete na odre|eno mesto i tog istog dana vi odlazite u Vukovar, i u Vukovaru se stavqate pod Teritorijalnu komandu tog trenutka? Zdravko Abramovi}: Apsolutno ta~no. Pa ne moèmo mi ni do}i tamo nego tako, ne postoji drugi na~in. Petar Joji}: Zdravko, jeste li predavali Teritorijalnoj odbrani... Zdravko Abramovi}: Kako da ne, i vojne kwiìce, i spiskove, i sve ostalo. Ja sam u vojnoj kwiìci imao upisane sve te boravke, ali sam je bacio. Bacio sam vojnu kwiìcu. 333

Petar Joji}: To {to ste i{li to ste i{li na svoju ruku, to je va{a odluka bila prvi put, to je va{a samoinicijativa, vas niko nije angaòvao... Zdravko Abramovi}: Slu{ajte, apsolutno ta~no. Da nije bilo ni Srpske radikalne stranke ni Srpskog ~etni~kog pokreta ja bih ponovo i{ao. I ja i drugi. Petar Joji}: Ovo je bitno, da vas niko nije angaòvao iz Srpske radikalne stranke ni ~etni~kog pokreta, nego ste sami, samoinicijativno... i stavili ste se pod jedinstvenu komandu Teritorijalne odbrane, a Teritorijalna odbrana je bila sa vojskom u vezi? Zdravko Abramovi}: Sve je tako. Petar Joji}: I vi dok ste bili u toj prvoj turi, nikakve niste imali incidente niti ste imali bilo kakve vatrene okr{aje? Zdravko Abramovi}: Pitate me sad za {ta? Petar Joji}: Vukovar, Vukovar. Dolazite u Vukovar i stavqate se pod komandu, boravite prvi, vi niste imali ni s kim nikakve... Zdravko Abramovi}: Jasno mi je, osim to {to se dràla blokada odre|enog dela terena... Petar Joji}: Oko Vukovara... Zdravko Abramovi}: U nasequ. Petar Joji}: Da li je u to vreme iko od va{ih dobrovoqaca da li je imao iko bilo kakav incident ili bilo kakav spor sa civilima? Zdravko Abramovi}: Meni to nije poznato. Petar Joji}: Niti sa decom, niti sa ènama, niti sa civilima, niti sa wihovim...? Zdravko Abramovi}: Iskqu~eno, dakle iskqu~eno. Ja tvrdim... Petar Joji}: Jeste li vi bili unapre|eni u vojvodu? Zdravko Abramovi}: Da, ja jesam. Petar Joji}: Kada? Zdravko Abramovi}: Pa kada i svi ostali, 13. maja, ne znam koje godine. Na dan policije, to se se}am, zato sam zapamtio. Slavko Jerkovi}: Zdravko da vas pitam, zna~i vi ste predali gore vojne kwiìce, vama je upisan... Zdravko Abramovi}: Svaki put... Slavko Jerkovi}: I ratni raspored upisan, i boravak, u~e{}e u ratu. U vojnoj kwiìci da li imate one rubrike vojna ve`ba, se}ate se, u~e{}e u ratu. Zdravko Abramovi}: Pi{e mi u~e{}e u ratu. Slavko Jerkovi}: U~e{}e u ratu. Jeste li bili na platnom spisku, je li vas neko pla}ao? Zdravko Abramovi}: Rekao sam, ono {to je dobijala vojska dobijali smo i mi, s tim {to smo mi te na{e pare davali sirotiwi da preìvi. Slavko Jerkovi}: Rekli ste nekoliko puta u tom vremenskom periodu, samo da razgrani~imo {ta to zna~i nekoliko puta, po koliko dana, po mesec dana? Zdravko Abramovi}: Obi~no mesec dana. Ali, vidite, mi smo... 334

Slavko Jerkovi}: Moè li neki vremenski period? Prvi put tada, vratili se tada? Zdravko Abramovi}: Pa evo recimo ovako, moè se re}i recimo da smo od septembra meseca, ili ~ak avgusta meseca 1991. do februara 1992. godine, jer je postojala potreba u Vukovaru. [ta se desilo? Po yepovima na Mitnici su ostale neke tamo usta{e, iza|u, pokoqu i vrate se, razumete. I onda su oni od nas traìli pomo} da drìmo qude, da po{aqemo odre|eni broj qudi kako bi mogli dràti blokadu da neutrali{u to. Zna~i, od avgusta do februara 1992. godine, avgusta 1991. do februara 1992. mi smo zadwi napustili Vukovar, jer su ~ak i onoga koji pla}a ~uvali. Moji qudi su ~uvali Bonifacija da ne bi hrvatska javnost rekla e sad je ovo ili ono, ili ne znam ni ja {ta, pa smo ne{to napravili {to ne treba da se napravi. ûvali smo wihovu svetiwu. On je takav i ostao tamo. Slavko Jerkovi}: Moje slede}e pitawe, po{to kaète do februara 1992. godine, po nekim podacima koje ja imam na{i dobrovoqci su se povukli, koji su i{li organizovano gore, 19. novembra 1991. godine. Zdravko Abramovi}: To je ta~no. Slavko Jerkovi}: Negde izme|u 13 i 14 ~asova? Zdravko Abramovi}: Ta~no. Ja sada govorim o svojim borcima, znate za{to, zato {to su neki Somborci ostali da ìve u Vukovaru, nisu se ni vratili odande, zna~i ostali su tamo. Kasnije su se negde... kad je hrvatska vlast do{la. Oti{li su kao dobrovoqci i ostali tamo. Slavko Jerkovi}: Da li ste vi dobrovoqno, bez ikakve organizacije, ostali tamo ili... Zdravko Abramovi}: Ja sam rekao malopre, da Stanko Vujanovi} uzme telefon i nazove ili Kameni, treba nam pomo}, onda mi... to je bilo mimo stranke i mimo organizovanog odlaska iz Beograda i upu}ivawe iz Beograda. Mi smo imali dozvolu jer je... Slavko Jerkovi}: Da li se vi se}ate tog 19. novembra kada su se organizovano dobrovoqci Srpske radikalne stranke vratili sa rati{ta? Zdravko Abramovi}: Ja se u principu se}am, ali ja tada nisam bio tamo i ne mogu ne{to vi{e re}i, ali mogu ako vas to zanima ima tu momaka koji }e ta~no znati kada. Slavko Jerkovi}: Dobro. Kad se vi smewujete gore, kad se vra}ate ovamo za Sombor, da li je bilo razduìvawa naoruàwa, ko vas je razduìvao? Zdravko Abramovi}: Tamo gde smo dobili, tamo smo i ostavili. Slavko Jerkovi}: Jeste li dobijali kakve potvrde o razduèwu? Zdravko Abramovi}: Ne{to se ne se}am, spiskovi su se vodili. Nisu potvrde... Slavko Jerkovi}: Koliko ja znam zona odgovornosti nije mogla da se napusti bez te potvrde da si se razduìo. Zdravko Abramovi}: Ja sam imao stalnu dozvolu za prelazak tamo, ali po onim spiskovima zaduèwa tako se i razduìvalo. Po zavr{etku smene o~isti, razduì i spakuje u sanduk. 335

Slavko Jerkovi}: Po{to pomiwete boravak dobrovoqaca, odre|enih dobrovoqaca, samoinicijativno kako ste vi to rekli, po pozivu Stanka Vujanovi}a i zbog dobrih i prijateqskih odnosa itd., da li je vama poznat slu~aj “Veleprometa”, izvla~ewe iz bolnice ovih rawenika, prebacivawe u Sremsku Mitrovicu ili ovaj slu~aj na Ov~ari? Po{to kaète da su va{i qudi boravili gore. Zdravko Abramovi}: Pitali su me... Dakle, ja pojma nemam o tome, to su me pitali i u ha{koj kancelariji, jednostavno ja nikakva saznawa o tome nemam. Nemam, zna~i ni{ta ne znam. Niti sam {ta video. Ja sam bio u vukovarskoj bolnici jednim povodom, neko je tamo... ne mogu sada da se setim, rawen i i{ao sam da obi|em ~oveka da vidim kako je. Slavko Jerkovi}: A je li neko od va{ih poznanika, dobrovoqaca, pri~ao o tome kasnijeg datuma? Zdravko Abramovi}: Ja nikada nisam ~uo. Kada su me pitali za tu Ov~aru, ja sam mislio da je to neka ekonomija gde se ~uvaju ovce. Jednostavno, tako sam i rekao ovom ~oveku u Ha{kom tribunalu, ja ne znam gde je to i {ta je to. Pojma nemam. Slavko Jerkovi}: Dobro. Po{to ste spomenuli Ha{ki tribunal, vi ste obavili razgovor s wima... Zdravko Abramovi}: Od 10 do 13,30. Slavko Jerkovi}: A kad je to bilo? Zdravko Abramovi}: Pre tri godine. Slavko Jerkovi}: To je, zna~i, 2003. Zdravko Abramovi}: Nemojte me dràti za re~, rekao sam da ja te datume slabo pamtim. Tri godine ima sigurno. Slavko Jerkovi}: Da li jedanput ili vi{e puta? Zdravko Abramovi}: Jedanput sam bio, s tim da je ~ovek ostavio mogu}nost, taj koji je sa mnom kontaktirao, da me zove ponovo kao okrivqenog. Ja kaèm, gospodine ja sam danas do{ao sat vremena ranije, slede}i put }u dva sata ranije, samo vi zovite. Tako je zavr{eno. Slavko Jerkovi}: Zna~i vi niste... oni vas nisu uzeli kao svedoka, nego su vas upozorili da moète biti okrivqeni. Zdravko Abramovi}: Oni su mene zvali da budem svedok Ha{kog tribunala, i to mi je dato do znawa. Ja sam rekao da bih bio veoma lo{ svedok jer ne poznajem nijednog Srbina kao lo{eg ~oveka. Eto, tako sam rekao. Slavko Jerkovi}: Zna~i vi niste svedok Ha{kog tribunala, niste svedok Tuìla{tva? Zdravko Abramovi}: Dakle, ne, meni je nu|eno da budem, ja to nisam prihvatio, nisam smatrao... jednostavno sam odbio. [ta bih ja, mislim nije mi jasno {ta on traì. Petar Joji}: [ta vam je nu|eno? Zdravko Abramovi}: Meni? Petar Joji}: Ako bi prihvatili? 336

Slavko Jerkovi}: Ta izjava koju ste dali, da li vam je data na uvid, je li vam pro~itana, jeste li potpisali tu izjavu, imate li jedan primerak izjave? Zdravko Abramovi}: Ovako, razgovor je zavr{en na taj na~in {to je gospodin iz Ha{kog tribunala rekao na kraju da nije imao priliku da razgovara do tada sa osobom moga tipa. Ja sam mislio da }e da kaè ne{to, pa ga pitam a u kom smislu, {ta se de{ava. ôvek kaè, vi ste izuzetno principijelni i ne znam {ta je jo{ hteo da kaè, ja kaèm, gospodine nemojte me zafrkavati, nemojte molim vas. Ja to od vas ne traìm. Ja sam tu onako malo... mada su flegmani, mislim da se malo trznuo i zavr{io razgovor. Rekao je da smatra da je ovaj razgovor zavr{en. Ja kaèm, zahvaqujem, mogu da idem, do vi|ewa i prijatno. Tako je bilo. Slavko Jerkovi}: Da li ste izjavu potpisali? Zdravko Abramovi}: Ja tu izjavu nisam ni video. Slavko Jerkovi}: Jeste li potpisivali kakav dokument? Zdravko Abramovi}: Ni{ta. Slavko Jerkovi}: Ni{ta niste potpisali? Zdravko Abramovi}: Da, ja sam stekao utisak... Slavko Jerkovi}: Kada su vam rekli da moète biti i okrivqeni, da li su vas upozorili da imate pravo na advokata, na branioca, da li su vam dali rezervno vreme da obezbedite advokata? Zdravko Abramovi}: Ne, niko nije pomiwao nikakvo vreme, ja se ne se}am da je on meni nudio... Slavko Jerkovi}: Kaìte mi slede}e, da li su oni vama pomiwali Vojislava [e{eqa? Zdravko Abramovi}: Kako da ne. Slavko Jerkovi}: Jesu li traìli {ta od vas, jesu li traìli mo`da da svedo~ite protiv wega? Zdravko Abramovi}: Meni je jasno dato do znawa da ja treba da budem svedok Ha{kog tribunala u procesu protiv Vojislava [e{eqa i Slobodana Milo{evi}a. Tako mi je re~eno. Slavko Jerkovi}: Je li vam {ta nu|eno? Zdravko Abramovi}: Pa nudili su mi drugi identitet, pa su mi nudili dràvu i neke pare. Slavko Jerkovi}: Koliko su vam para nudili? Zdravko Abramovi}: Nije re~eno. Slavko Jerkovi}: Vi ste sve to odbili pretpostavqam? Zdravko Abramovi}: Ja sam rekao... ja sam se smejao. Odnosno, rekao sam da... Slavko Jerkovi}: A kako ste shvatili nu|ewe para, identiteta i druge dràve? Zdravko Abramovi}: Pa krajwe rizi~no, ja ne pripadam delu qudi kome moè to da se nudi, a posebno u nekoj situaciji koja jeste takva. Kada sam pro{ao {ta sam pro{ao video sam {ta sam video, i ja sam rekao tom gospodinu, to je neki Italijan, dao mi je vizitkartu, mislim da je imam ku}i, zvao 337

sam ja wega 10 dana nakon razgovora da ga pitam za{to mi nije dao kasetu i mogu li da dobijem kasetu. On kaè da razgovor nije snimqen, a ja sam video videorekorder da se vrti, a nisam video kameru. Insistirao sam na tome da mi da tu kasetu, a on je rekao da su takva pravila. Wih {to god pita{ oni kaù to su pravila i dovi|ewa, vi{e odgovora nema. Slavko Jerkovi}: Po va{em shvatawu, koji je wihov ciq bio? Zdravko Abramovi}: Pa gledajte, iskqu~iva delatnost te kancelarije Ha{kog tribunala je tamo da napravi selekciju me|u qudima koji imaju nekakva saznawa o ne~emu {to se de{avalo, {to wih zanima, ali u toj selekciji traè najlo{ije qude koji }e to uraditi, zato {to nude stvari koje wima trebaju. Wima ne treba niko... u stvari, wima istina ne odgovara, wima odgovara ne{to drugo. Jadranko Vukovi}: Zdravko, oni su hteli da bude{ la`ni svedok, a da te nagrade? Zdravko Abramovi}: Jasno, a kada sam sve to odbio, onda su mi dali do znawa da mogu da budem i okrivqeni. Petar Joji}: Jeste li se neprijatno ose}ali tamo? Zdravko Abramovi}: Gospodine, ja pripadam jednom soju qudi koji je verovatno poseban, ne, ja se nisam neprijatno ose}ao. Petar Joji}: Znam, ali kada ~oveku prete i kad nude, to ipak... Zdravko Abramovi}: Ne, bilo mi je, da vam kaèm... Ja sam wemu rekao ovako, zar vama nije ~udno gospodine da se vi pojavite niotkuda, sedite tu preko puta mene i mene ispitujete u mojoj zemqi o ne~emu {to sam ja radio u momentima. Pa ako ve} to neko treba da radi, pa tu treba da sedi neko ko jeste iz moje zemqe, pa ako sam ne{to na~inio neka me pita, neka me sankcioni{ete. Devojka je jedna prevodila. Slavko Jerkovi}: Jeste li vi to doìvqavali kao pritisak jedne vrste? Zdravko Abramovi}: U svakom slu~aju. Slavko Jerkovi}: Je li bilo navo|ewa na to da svedo~ite protiv Vojislava [e{eqa? Zdravko Abramovi}: Sve vreme od ~etiri sata je na razne na~ine poku{avano da ja prihvatim da idem u Hag da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa i Slobodana Milo{evi}a. Slavko Jerkovi}: Jesu li vam zbog toga nudili sve ovo {to ste pomenuli? Zdravko Abramovi}: Pa jasno. Slavko Jerkovi}: I nagradu. Zdravko Abramovi}: Pa ne zato {to sam lep. Slavko Jerkovi}: I taj novac koji... Zdravko Abramovi}: Ta~no, ja sam to tako shvatio. Za{to bi druga~ije dali. Petar Joji}: Jesu li vam govorili u koje zemqe, pomiwali? Zdravko Abramovi}: Ne, ne. Mislim da je re~eno da biram {ta ja ho}u. Jadranko Vukovi}: Da, a kad si odbio onda su oni... 338

Zdravko Abramovi}: Da, e tako je bilo. Slavko Jerkovi}: Gospodo, ja vi{e pitawa konkretnih nemam {to se ti~e ovog dela, imate li vi {ta? Petar Joji}: Da li je bio Paolo? Zdravko Abramovi}: Taj, Pastore. Imam vizitkartu. Petar Joji}: Jesu li vas pitali za nekog Ra{etu Milana? Zdravko Abramovi}: Mo`da jesu, ali mi nije ostalo u se}awu. Petar Joji}: Da li su pitali za Iliju Ra|enovi}a? Zdravko Abramovi}: Ne se}am se, znam ko je, ako je to taj Ilija koga ja znam. Petar Joji}: Da li znate da li su jo{ sa nekim sa ovog prostora kontaktirali? Zdravko Abramovi}: Da, da. Petar Joji}: Koliko imate takvih saznawa sa kojima su... va{ih gra|ana odavde kontaktirali? Zdravko Abramovi}: Sa ovog podru~ja sa Jovom Ostoji}em. Iz onoga {to su mene pitali ja sam znao da je on bio prvi. Slavko Jerkovi}: I koga jo{? Zdravko Abramovi}: Slavoquba su zvali, Slavoqub nije hteo da ode. Zvali su ga dva meseca. Petar Joji}: Taj... Zdravko Abramovi}: Jovanovi}. Eto to. Ja sam po onome {to mene pita znao da je on bio pre mene, Jovo Ostoji}. Slavko Jerkovi}: Malopre ste pomenuli Qubi{u Petkovi}a, pa ste malo mahali glavom, to sam primetio, {ta je to zna~ilo? Kakvo vi mi{qewe imate o Qubi{i Petkovi}u? Zdravko Abramovi}: Ja ne znam otkuda on tu gde je bio, mislim da nije dorastao ni vremenu ni mestu. Petar Joji}: On je samoinicijativno tamo radio {ta je radio? Slavko Jerkovi}: Ako dozvoqavate, za vreme va{eg boravka gore, da li je Vojislav [e{eq dolazio na teren me|u borce? Ako jeste, u koliko navrata i kada? Zdravko Abramovi}: Dolazio je na Petrovu goru jedan dan. Slavko Jerkovi}: Da li je oficira bilo oko wega? Da li se on obra}ao borcima? Da li je ne{to drào u ruci? Zdravko Abramovi}: Ni{ta nije drào. Slavko Jerkovi}: Je li neko vozilo bilo u pitawu, je li bilo obra}awa sa nekog vozila vojnog? Zdravko Abramovi}: Ja kada sam bio ne. Slavko Jerkovi}: Nije megafon upotrebqavao? Zdravko Abramovi}: Tu gde sam ja bio, na tom mestu ne, stajao je na zemqi nogama i ispred stroja i pri~ao. Slavko Jerkovi}: Taj razgovor s borcima, u ~emu se sastojao? 339

Zdravko Abramovi}: Pa to je bila neka moralna podr{ka da izdrè to sve {to se de{ava. Slavko Jerkovi}: Je li neko upu}ivao prema wemu re~i ovi va{i borci, da li je on reagovao na to ovom re~enicom – nisu to moji borci, to je JNA, to su isti borci, nemam ja svoje borce... Zdravko Abramovi}: ûo sam na drugim mestima, ali tada kada je to bilo nije ni bilo takvih pitawa. Nije bilo potrebe za tako ne{to. Petar Joji}: Je li savetovao da budete po{teni i ~asni qudi? Zdravko Abramovi}: Dakle, ja i jesam do{ao u tu jedinicu Panonsku partizansku brigadu 1991. godine na mobilizaciju, jer je re~eno da svaki ~astan radikal treba da ispo{tuje svoju dràvu i da postupa onako kako ona to od wega traì. Dakle, to je odgovor na va{e pitawe. Petar Joji}: Ali da prema drugima ne bude niko od ovih koji su tamo bili, da ne bude neko ne{to pogre{io na {tetu nekoga, na ra~un nekog drugog? Zdravko Abramovi}: Ovako, ja sam bio u situaciji da bih morao da znam da je tako {ta bilo. Mene su pitali u Ha{kom tribunalu jesam li ja dobio nare|ewe od Vojislava [e{eqa da Hrvatima vadim o~i viqu{kama. E to me pitao taj ~ovek. Petar Joji}: I {ta ste odgovorili? Zdravko Abramovi}: Pa smejao sam se. Dakle, gospodine... rekao sam mu ovako, kako je mogu}e da vi vu~ete zakqu~ak da jedan ~ovek koji je zavr{io visoke {kole sa vrlo malo godina doktorirao, ima tako iskrivqenu... Petar Joji}: A izuzetno human ~ovek. Zdravko Abramovi}: A izuzetno... Znate {ta sam mu rekao, ja sam davno pro~itao neku kwigu, kad je bio prijem kod Ante Paveli}a 1941. za ro|endan, pa je diplomatski kor ~itav bio na tom prijemu, i izme|u ostalog i italijanski konzul, wegov zemqak, i me|u prvima je italijanski konzul do{ao u kabinet Ante Paveli}a. I sad ja pri~am tom ~oveku, tom Italijanu, na kabinetskom stolu je bilo 4-5 korpi i on nije znao {ta je unutra, pa je pitao Antu Paveli}a {ta vam je to tu u tim korpama. Ante Paveli} odgovara da je to poklon wegovih vernih usta{a na dana{wi, ne znam koji, ro|endan, da se radi o srpskim o~ima u tim korpama. E, kaèm, gospodine vidite, ja nikad nisam ni ~uo da je Vojislav [e{eq bilo {ta ikada ikome rekao, a evo vidite {ta se dogodilo. Dogodilo se to, za srpske o~i znamo i to je zapisano, i on meni kaè ovako – da, i ja znam za to jer je 1957. godine taj konzul napisao kwigu i opisao Antu Paveli}a kao monstruma. Eto, ja to znam o o~ima. Petar Joji}: Kad su vas pitali vezano za Srpsku radikalnu stranku i za Vojislava [e{eqa, da li se moète setiti {ta su vas sve pitali, za koje ~iwenice, i na {ta oni upu}uju i koja pitawa postavqaju? Zdravko Abramovi}: Pa insistirali su na tome kako je Srpska radikalna stranka... {ta sam ja radio u Srpskoj radikalnoj stranci, {ta sam ja radio u Srpskom ~etni~kom pokretu, ko su moji prijateqi, da li znam Stan340

ka Vujanovi}a, da li znam Miroquba, da li znam ovoga, da li znam onoga, itd., je li Vojislav [e{eq nare|ivao da se vade o~i, da li mi je poznato da je bilo zarobqenika da su masakrirani... Petar Joji}: Jesu li s vama kontaktirali novinari? Zdravko Abramovi}: Kada? Petar Joji}: U to vreme kada ste boravili tamo, da li je neko od novinara tamo... Zdravko Abramovi}: Ne, nije. Kontakt je bio sa vojnikom... dakle na ulasku u tu vilu, sa vojnikom Ujediwenih nacija, ~ini mi se da je imao oznaku Ujediwenih nacija. Ono {to mi se nije dopalo i {to sam zapamtio je to, dao sam mu paso{ radi identifikacije mene, on je moj paso{ oti{ao da fotokopira. Pitao sam za{to to radi, jer je bila jedna devojka da prevodi, ona kaè to su pravila Tribunala. Ne, kaèm, vi pravite listu nekakvih terorista svetskih, {ta vi radite. ]utali su. Novinari ne, ne. Imao bih to da ja nisam moj status u stranci ovde... pravo da vam kaèm ja sam puno toga pro{ao, umorio se, od 1995, 1996. godine, onda sam Steva postavio za predsednika op{tinskog odbora. Petar Joji}: Da li ste ~uli da su usta{e minirale ku}e srpske u Vukovaru, jeste li ~uli za to? Zdravko Abramovi}: Ne samo da su minirali, ne samo to. Petar Joji}: Jesu li klali i ubijali Srbe tamo... Zdravko Abramovi}: Silovali, krali, ubijali, sva{ta. Pa Stankovu sestru su silovali, Stanka Vujanovi}a. Slavko Jerkovi}: Nadu. Zdravko Abramovi}: Mislim da su je dràli 6-7 dana tako golu, i golu i bosu. Slavko Jerkovi}: Zdravko, mi vi{e nemamo pitawa, zahvaqujemo se na razgovoru. Hvala vam najlep{e. Zavr{eno u 13,10 ~asova, 31. januara 2007. godine.

Slavoqub Jovanovi} Razgovor vo|en u Somboru, 31. januara 2007. godine Slavko Jerkovi}: Gospodine Slavoqube, mi smo danas do{li na va{ poziv u Sombor. Da li ste voqni da date izjavu i za slu~aj potrebe da svedo~ite u predmetu koji se vodi pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju protiv prof. dr Vojislava [e{eqa? Slavoqub Jovanovi}: Spreman sam. Slavko Jerkovi}: Ho}ete nam re}i kratke va{e podatke. Prezime: Jovanovi} Ime: Slavoqub Nadimak: Slavanov Datum ro|ewa: 1. 8. 1959. godine Mesto: Gorwi Milanovac 341

Republika: Srbija Ime oca: Milutin Pol: mu{ki Op{tina: Gorwi Milanovac Dràva: Republika Srbija Nacionalnost: Srbin Veroispovest: Pravoslavna Dràvqanstvo: Srpsko Jezik koji govori: Srpski Jezik koji pi{e: Srpski, }irilica Jezik koji se u toku razgovora koristi: Srpski Trenutno zanimawe: Privatni preduzetnik Prethodno zanimawe: Stalno privatni preduzetnik Datum razgovora: 31. januar 2007. godine, zapo~eto u 13,40 ~asova. Razgovor vodio pravni savetnik prof. dr Vojislava [e{eqa Slavko Jerkovi}, od ostalih prisutnih lica Petar Joji} i Jadranko Vukovi}. Slavko Jerkovi}: Gospodine Slavoqube, evo {ta mene interesuje. Kao prvo, da li vas je neko kontaktirao iz kancelarije Ha{kog tribunala, neko od istraìteqa Tuìla{tva, ako jeste da vidimo u ~emu se sastojao taj razgovor, da niste mo`da svedok optu`be? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, kontaktirao me, predstavio se kao istraìteq Ha{kog tribunala u Beogradu, zove se Paolo Sto~i, ja ga zovem Skot. Predstavio se i zahtevao je razgovor sa mnom. U prvom kontaktu sa mnom sve brojeve telefona je imao, nazvao me, u stvari nazvala je ili Dragana ili Nata{a, i predstavila se da je ona prevodilac i da }e prevoditi, po{to Paolo ne govori srpski, da }e prevoditi sa italijanskog ili engleskog i da se taj razgovor snima. Odmah su mi napomenuli da se snima razgovor. Dobro, pitao sam ih {ta ih interesuje. Pozvao me, ~uo sam u stvari da prevodi, èli da razgovara sa mnom o mom radu u Srpskoj radikalnoj stranci, da sam bio predsednik Okru`nog odbora, prvo predsednik Op{tinskog pa Okru`nog odbora, a potom, o dve godine kada sam bio pokrajinski ministar za malu privredu i preduzetni{tvo, u stvari, bio sam ministar bez portfeqa. Na moje pitawe {ta ja imam s wim da razgovaram kada ja ne priznajem uop{te Ha{ki tribunal niti taj sud, on je rekao, dobro, ~u}emo se drugi put. Tako me je maltretirao jedno deset meseci. Svaki drugi, tre}i dan su zvali da do|em. Ja sam rekao, molim vas lepo, napi{ite mi {ta treba da uradim i zbog ~ega vi mene pozivate, {ta da svedo~im. Nisam dobio poziv jedno dva i po meseca uop{te, a jednog dana je stigao poziv koji sam pro~itao. Tamo me poziva i kao svedoka na razgovor i mo`da kao optuènog. Nazvao me sutradan i pitao da li sam dobio poziv, rekao sam da sam dobio poziv, kaèm ali ja iz tog poziva ne vidim kakav razgovor s vama da... ~iji svedok da budem, da li da budem Ha{kog tribunala ili dr Vojislava 342

[e{eqa, ina~e mog prijateqa i brata. On je ovako rekao – ja vam to sad ne mogu tu re}i, ja }u vam re}i kada do|ete u kancelariju. Kaè, za vas sam zakazao termin, ne mogu sada ta~no da se setim datuma, ima na tom, znam da je bio za ponedeqak u 12 sati, i ja nisam znao {ta da radim. To maltretirawe koje sam doìveo od strane Ha{kog tribunala, to nije bilo mogu}e. Moja porodica je strepela, po{to je meni supruga umrla, imam sina i k}erku, i jednostavno nisam znao {ta }u sa wima. Nisam hteo da se odazovem tamo, me|utim, iz dana u dan je to svaki put... Uglavnom, zvani~no je... ne, nije napisao u pozivu kada da do|em, nego je telefonom javio da moram u ponedeqak u 12 sati da budem kod wega. U pozivu je napisao da }e razgovor trajati najmawe dva dana. Sutradan kada me je zvao onda sam ga pitao, dobro gospodine Paolo, {ta vi mislite da }u ja spavati u parku negde, vi mi niste obezbedili ni hotel, niste mi obezbedili ni gde }u biti i {ta }u raditi, koliko }ete me zadràvati, {ta }e se de{avati tamo. Jednostavno, tog ponedeqka nisam oti{ao u 12 sati, zato {to sam razgovarao sa gospodinom Ma{i}em, advokatom koji je branio iz Republike Srpske neke tamo koji su bili pritvoreni u Ha{kom tribunalu, i Ma{i} mi je savetovao, hajde, kaè, najboqe razgovaraj sa Majom ili sa Nikoli}em da bi video {ta }e{ da radi{. Tog ~asa sam iz kancelarije gospodina Ma{i}a nazvao Maju, Maji je tada umro otac i ona nije bila u stranci dugo vremena, jedno mesec dana nije dolazila. Kaèm Majo, ja ipak moram da razgovaram s tobom zato {to ovo maltretirawe ide do besvesti. Ona kaè, hajde dobro, do}i }u. I zaista, ja iz Beograda upalim auto i odem u stranku, u stranci me Maja sa~eka. Woj sam dao fotokopiju tog poziva-pisma i ona nije mogla da veruje {ta tamo pi{e. Tamo ne pi{e ni svedok za ovoga, ni svedok za Ha{ki tribunal, ni optuèni, ni ovo, ni ono. Tu sam zavr{io razgovor sa Majom i krenuo sam za Sombor. Posle toga sam tu no} prespavao, to je bila nedeqa, u ponedeqak u 12,05 sati zovu iz Tribunala i pitaju, pa vi ste trebali da se javite tu, gospodin Paolo je do{ao iz Haga specijalno da bi vas saslu{ao. Kaèm, pozdravite ga i recite mu ne}u do}i, i ona to wemu prevodi. Jednostavno jednog ~asa on... vidim ne{to je nervozan bio, ja sam ukqu~io interfon. Ja kaèm, molim vas lepo, u ovom va{em pozivu ne pi{e ni{ta. Kaèm, molim vas, ho}ete li vi meni re}i za{to niste napisali zbog ~ega me zovete, samo ste napisali da ja mogu da povedem advokata sa sobom, a ne pi{e zbog ~ega vi mene trebate, za{to me zovete. I onda je on bio jako nervozan i meni je tada Dragana, Nata{a, nije bitno kako se zove, prevela i kaè, gospodin Paolo ho}e da vas pita za va{ rad na prikupqawu dobrovoqa~kih jedinica, za slawe dobrovoqa~kih jedinica i vo|ewe dobrovoqa~kih jedinica, i plus za rad u Izvr{nom ve}u Vojvodine kada ste bili u koaliciji sa Slobodanom Milo{evi}em. Ja kaèm, pa {to mi to niste napisali. Zavr{en je taj razgovor, posle toga su me zvali jo{ jedno nedequ, dve dana non stop, ja se nisam hteo javiti. Rekao sam tamo i konobarici i konobaru koji su dizali slu{alicu, ili moja k}erka, reci nisam tu i zavr{ena situacija. 343

Jadranko Vukovi}: (pitawe se ne ~uje) Slavoqub Jovanovi}: Pa nema {ta da nastavim. Slavko Jerkovi}: Vezano za to. Slavoqub Jovanovi}: Vezano za to nemam {ta da nastavim. Slavko Jerkovi}: To {to ste sada nama rekli, da li je vama telefonom... kako ste vi to uop{te doìvqavali? Slavoqub Jovanovi}: Kako sam doìvqavao, jednostavno stresna situacija, non stop je bila stresna situacija tih {est meseci od maltretirawa iz Ha{kog tribunala. Da, jo{ sam zaboravio ne{to da napomenem, da je Paolo rekao, pa ja imam mogu}nosti da vas privedem. Pitam na koji na~in, da nije mo`da ova srpska policija i va{a policija, pa da me privedete tamo u kancelariju Ha{kog tribunala da... Kaè, ja imam mogu}nosti kakvu ja ho}u. Slavko Jerkovi}: Je li vam {ta nu|eno telefonom? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Nije nu|eno. Petar Joji}: Jesu li vas pitali ho}ete li da svedo~ite protiv Vojislava [e{eqa? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Jesu li vas pitali konkretno za neke doga|aje bilo gde? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Zato {to sam odbio da razgovaram. On je meni samo rekao da èli da zna za moj rad ministra u pokrajinskoj vladi, i za prikupqawe, slawe i vo|ewe srpskih dobrovoqa~kih jedinica. I ni{ta vi{e. To sam ga ja ve} iritirao, ho}u to da mi napi{e{, ako ja treba da povedem advokata u kancelariju Ha{kog tribunala ho}u da znam taksativno {ta i zbog ~ega ja dolazim tamo. Slavko Jerkovi}: Slavoqube, ja sam vas shvatio. Shvatio sam i to da je vr{en pritisak na vas, samo nisam shvatio vreme kada je to bilo. Vi ste rekli da ste predali taj poziv... Slavoqub Jovanovi}: Ali ja nemam, ja sam zagubio taj poziv, mo`da Maja ima fotokopiju. Slavko Jerkovi}: Da li mo`da imate podatak koji je mesec to bio? Slavoqub Jovanovi}: Novembar, decembar sto posto. Slavko Jerkovi}: Koje godine? Slavoqub Jovanovi}: 2005. godine. Slavko Jerkovi}: A pre toga rekli ste da je trajao pritisak... Slavoqub Jovanovi}: Pa jedno pet, {est meseci. Petar Joji}: To je zna~i 2004? Slavoqub Jovanovi}: Ne, ne, 1995. godine je sve to bilo, sve se doga|alo 1995. Slavko Jerkovi}: Kaìte mi sada ovo, da li ste vi spremni da takvu izjavu, vezanu za pritisak Tuìla{tva, {to ste sada nama opisali, da potpi{ete i da se overi? Slavoqub Jovanovi}: Pa normalno. Slavko Jerkovi}: Sada }emo da pre|emo na ovaj drugi deo. 344

Jadranko Vukovi}: Slavko, ja bih predloìo da uradi{ izjave... Slavko Jerkovi}: Sada }emo da pre|emo na ovaj drugi deo. Koliko prikupqenih dobrovoqaca, vi ste od samog po~etka ~uli tako, oko slawa dobrovoqaca, oko opremawa dobrovoqaca ... opremom, pod ~ijom komandom su slati i tako daqe, i na koja odredi{ta? I po va{em saznawu da li ste vi bili gore, da li je dolazio prof. dr Vojislav [e{eq me|u borce, ako jeste kada, u kom vremenskom periodu, ako se obra}ao da kaète kako se obra}ao, kojim re~ima dobrovoqcima i da li ste vr{ili trijaù ovde dobrovoqaca po specijalnostima, da li su prikazivali vojni~ke kwiìce prilikom dolaska, prilikom upisivawa u spiskove, da nam to opi{ete, i godi{te koje ste uzimali za aktivnosti odre|ene na terenu, odnosno na rati{tu? Izvolite. Slavoqub Jovanovi}: Vidite, kada je izbio rat, zna se gde je izbio i kako je izbio, op{tina Sombor, hajde da kaèmo ovaj deo ju`ne Vojvodine, tu je puno qudi koji su naseqeni 1958-59. godine, koji su do{li od ênte pa naovamo, tu ima puno Li~ana, ima puno Korduna{a, tu ima Banijaca, tu ima Dalmatinaca, ima svega i sva~ega, zna~i na teritoriji okruga Sombor. Tu ima iz srpske Dalmacije, iz srpske Like, Korduna, iz Hercegovine i sa svih strana. Ja sam tada bio predsednik Op{tinskog odbora, oni su dolazili i jednostavno su kukali, plakali, kaù {ta da radimo, tamo usta{e jednostavno napale na{e porodice, svi imaju porodice, bra}u, sestre koji su ostali dole. Jednostavno, kada su dolazili ovamo oni su hteli da se prijave u srpsku dobrovoqa~ku neku jedinicu koja nije jo{ osnovana bila kod nas, nego je to u po~etku bio Srpski ~etni~ki pokret. Predsednik Srpskog ~etni~kog pokreta sam opet bio ja, kasnije je to preuzeo gospodin Brnovi}, vojvoda. Mi smo ovde primali qude koji su se javqali sa vojnim kwiìcama, nismo primali maloletne, jednostavno smo ih samo beleìli, takozvano beleèwe u neke spiskove, {ta je ko, da li je neko sluìo armiju, da li nije sluìo armiju, ali u 90 posto slu~ajeva koji su sluìli armiju oni su dolazili. Uzimali smo im podatke koje smo dostavqali {tabu u Beograd. U Beogradu je bio {tab, tamo ga je vodio Qubi{a Petkovi}, tako je, on ga je vodio. Ovde smo im govorili da jednostavno ti dobrovoqci mogu da idu tamo preko, ali da se moraju javqati vojnim komandama jer jednostavno ne mogu samostalno da deluju. Zna~i, ako je neko preko iz Vukovara, ako je neko iz Banije, ako je neko iz Knina, iz bilo kojeg mesta, on se morao javqati Teritorijalnoj odbrani tamo, zna~i u sastavu vojnika ili u sastavu, jednostavno, tih legalnih jedinica pod komandu. Jadranko Vukovi}: Tada{we JNA. Slavoqub Jovanovi}: Tako je. Jednostavno, mi ako smo poslali, to je bilo dva-tri meseca po prijavqivawu kada su poslati prvi qudi, oni su imali nekog vo|u svog, nije to bio komandant, nije to bio neki... Petar Joji}: I on je imao ulogu vo|e puta? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, tako je. Petar Joji}: On nije bio naoruàn, nije bio vojni~ki opremqen ni~im? 345

Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: On je bio samo vo|a puta? Slavoqub Jovanovi}: Tako je, vo|a puta. Petar Joji}: Da odavde odvede i preda Teritorijalnoj odbrani? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, koja ih je naoruàvala tamo. Petar Joji}: A ne ovamo niko? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Petar Joji}: Preko Dunava sa ove strane niko? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Tako da smo imali grupe koje su i{le za Bosnu, neke za Hrvatsku, neke ovamo, neke onamo, to je ta~no, ali to su sve oni koji su imali neke ro|ake ili prijateqe, ili ne znam zbog ~ega, verovatno najvi{e {to su poreklom odatle. Petar Joji}: Zna~i, koliko smo mi vas shvatili, qudi su se pokupili ovde samoinicijativno, bez i~ijeg poziva, sami organizovali, ho}e da idu da pomognu ro|ake i prijateqe, rodbinu, bra}u i sestre koji se nalaze na teritoriji... Slavoqub Jovanovi}: Mi smo im pomagali na taj na~in da smo im organizovali autobus, hranu neku, ne{to da ponesu sa sobom za vreme puta. Petar Joji}: Da li ste vi i{li tamo? Slavoqub Jovanovi}: Odveo sam jednu grupu u Knin. Petar Joji}: I tu ste grupu predali Teritorijalnoj odbrani i vojsci? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, gospodinu Zelembabi, gospodinu Marti}u, na aerodromu smo predali tu grupu, oni su ih kasnije naoruàvali i jednostavno upu}ivali na odre|ena mesta. Petar Joji}: I vi nikakvu komandnu ulogu tu, niti rukovode}u, niste imali? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Jeste li se vi vratili? Slavoqub Jovanovi}: Odmah. Petar Joji}: Istog dana? Slavoqub Jovanovi}: Ne istog dana, mo`da posle tri dana, neko je i{ao za Skradin, neko za Benkovac, neko je u Kninu ostao, neko je i{ao... Petar Joji}: Je li bilo ovde mobilizacije? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: [to se ti~e da su pozivi slati na{im gra|anima ovde od strane vojnog odseka? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, to je bilo. Petar Joji}: Zna~i, vojni odsek je slao pozive da se jave vojni obveznici u vojni odsek? Slavoqub Jovanovi}: Tako je, u vojni odsek. Petar Joji}: Jesu li vas zvali? Slavoqub Jovanovi}: Ne, mene nisu nikad zvali. Petar Joji}: Jeste li vi imali vojnu kwiìcu? 346

Slavoqub Jovanovi}: Jesam. Petar Joji}: Je li vam ubeleèno koliko ste boravili tamo? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Petar Joji}: Jeste li bili u Vukovaru? Slavoqub Jovanovi}: Da. Petar Joji}: Od kada do kada, da li se se}ate? Slavoqub Jovanovi}: Bio sam od 14. septembra do kraja rata. Jadranko Vukovi}: 1991. godine? Slavoqub Jovanovi}: Da, 1991. i 1995. ponovo, imam overeno u kwiìci da sam bio ponovo, kada smo o~ekivali napad iz Hrvatske, kad su jednostavno prodane Barawa i Slavonija. Petar Joji}: Dobrovoqci su se na{i povukli pre Ov~are, pre onog {to se pri~a za Ov~aru? Slavoqub Jovanovi}: Bili su dobrovoqci u Levoj Supoderici, no me|utim, oni nisu u~estvovali u tome. Mi smo pre Ov~are napustili Vukovar. Petar Joji}: To zna~i, vi ste se kao dobrovoqci povukli iz Vukovara pre 19. novembra 1991. godine? Slavoqub Jovanovi}: Tako je. Jedino je ostalo par qudi koji su ~uvali “Vinariju”. Petar Joji}: Gde, u? Slavoqub Jovanovi}: U Vukovaru. ûvali su “Vinariju” zato {to je granata pogodila tamo i da ne bi bilo opijawa me|u vojskom. Petar Joji}: Da ne bi neko konzumirao alkohol? Slavoqub Jovanovi}: Da, tu je ostalo mo`da jedno... Petar Joji}: Da li ste bili u vukovarskoj bolnici? Slavoqub Jovanovi}: Ne, ne. Petar Joji}: Da li ste bili na Ov~ari? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Da li ste bili na onom poqoprivrednom dobru? Slavoqub Jovanovi}: Jesam, samo sam ga video. Petar Joji}: “Velepromet”. Slavoqub Jovanovi}: Na “Veleprometu” sam bio. Jadranko Vukovi}: Slavoqube, recite nam... jasno nam je ovo {to Joja kaè, ali da zaokruìmo pri~u konkretno za Vukovar, zna~i kolika je grupa oti{la dole? Slavoqub Jovanovi}: Sedmoro qudi. Jadranko Vukovi}: Kome ste se javili? Slavoqub Jovanovi}: Javili smo se na Petrovu goru kod Stanka Vujanovi}a, koji je sada uhap{en. Jadranko Vukovi}: Recite mi Slavoqube, je li to isto {to nam je rekao, je li u istoj grupi bio ovaj na{ Abramovi}? Slavoqub Jovanovi}: Abramovi} je bio u Trpiwi, ali on je bio... Jadranko Vukovi}: On je nama rekao da se po grupama i{lo, pa vas to pitam. 347

Slavoqub Jovanovi}: Jeste, jeste, i{lo se po grupama. Jadranko Vukovi}: Zna~i, javili ste se tamo. Slavoqub Jovanovi}: Jeste, na Petrovoj gori. Jadranko Vukovi}: Tamo ste naoruàni? Slavoqub Jovanovi}: Tamo smo naoruàni. Jadranko Vukovi}: I koji je bio zadatak grupe dobrovoqaca koja se tamo prikqu~ila Teritorijalnoj odbrani? Slavoqub Jovanovi}: Najvi{e ~uvawe straè. Petar Joji}: Da li ste imali kakvih oruànih sukoba? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Niste nikada imali? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Da li ste imali saznawa da je bilo koji dobrovoqac ne{to naào u~inio? Slavoqub Jovanovi}: Ne. U mojoj ~eti, li~no sa moje strane, bilo je to strogo zabraweno. Petar Joji}: Da li vam je neko skrenuo pa`wu da ukaète qudima da se moraju pona{ati krajwe korektno? Slavoqub Jovanovi}: Pre odlaska mi smo im to govorili. Petar Joji}: Gde ste to govorili, ovde ili tamo? Slavoqub Jovanovi}: Ovde u stranci. Petar Joji}: A tamo su im govorili... Slavoqub Jovanovi}: I tamo su im govorili, tu je bio Stanko, tu je bio Kameni. Jadranko Vukovi}: Zna~i, ko nije spreman da po{tuje pravila ne treba da ide. Slavoqub Jovanovi}: Ko nije spreman da po{tuje pravila ne moè da ide, da se povu~e. Petar Joji}: Ko nije ~astan i ne pona{a se u skladu sa normama i obi~ajima. Da li ste po povratku negde razduìvali oru`je? Slavoqub Jovanovi}: Na mostu. Prvo smo tamo, u slu~aju da se desi... to se desilo na Bogojeva~kom mostu, znate uvek ima nekih koji ho}e da prenesu ne{to ovamo za Srbiju, e onda su bile o{tre kontrole. Petar Joji}: A ko je to vr{io? Slavoqub Jovanovi}: Ovi rezervisti, mislim... Petar Joji}: Teritorijalna odbrana Vukovara? Slavoqub Jovanovi}: Ne, ne, ne, na{i na ulazu, vojska. Petar Joji}: Zna~i, na{i nisu dali da neko bilo kakvu stvar prenese ovamo. Jadranko Vukovi}: Recite mi Slavoqube, zna~i vi ste tamo bili do kraja? Slavoqub Jovanovi}: Da. Jadranko Vukovi}: Zna~i, za Ov~aru ste ~uli? 348

Slavoqub Jovanovi}: ûo sam. Jadranko Vukovi}: Dobrovoqci koji su i{li sa vama sa ovog podru~ja nisu bili na Ov~ari? Slavoqub Jovanovi}: Nisu bili. Jadranko Vukovi}: Oni su tamo, kaète, uglavnom ~uvali straù... Slavoqub Jovanovi}: Najvi{e, 90 odsto su ~uvali straù i to najvi{e no}u, kada je bilo najopasnije. Petar Joji}: Da li je tamo bilo nekih paravojnih formacija, nekih drugih... Je li Vuka Dra{kovi}a tamo bila formacija, Mirka Jovi}a mo`da, da li su bili neki samostalni strelci koji su tamo... Slavoqub Jovanovi}: Bili su. Petar Joji}: Vi ih niste poznavali? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Ali nisu bili u sastavu bilo... nisu imali nikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom? Slavoqub Jovanovi}: Nisu. Petar Joji}: Ni sa Srpskim ~etni~kim pokretom, to bi vi znali, je li tako? Slavoqub Jovanovi}: Da. Petar Joji}: Zna~i, to nisu bili oni koji su se samoorganizovali odavde i oti{li tamo, oni koje vi znate? Slavoqub Jovanovi}: Da. Ja znam samo... Arkan je bio s druge strane, Arkan nije bio u Vukovaru u po~etku, on je bio u Trpiwi i imao je vrlo malo tih dobrovoqaca, mo`da dvadesetak, on je bio sa one strane u Vukovaru, to znam, da je bio Stanko Vujanovi}... Petar Joji}: Jeste li bili vi kod Stanka Vujanovi}a? Slavoqub Jovanovi}: Da, da, na Petrovoj gori. Petar Joji}: A ovamo u Vukovaru? Slavoqub Jovanovi}: U Levoj Supoderici sam isto bio, samo u obilasku, da upoznam... Petar Joji}: Ulica Nova? Slavoqub Jovanovi}: ... Milana Lan~uànina zvanog Kameni. Jesam, bio sam tamo, me|utim, tamo sam sve video da su bili qudi koji su maltene iz Vukovara i iz okoline. Petar Joji}: Samo me{tani? Slavoqub Jovanovi}: Najvi{e me{tana, samoorganizovali su se, tako isto i kod Stanka. Stanko je, isto kao i Miroqub... Jadranko Vukovi}: Ko je, Slavoqube, bio komandant Teritorijalne odbrane? Slavoqub Jovanovi}: Miroqub, da. Petar Joji}: To je ovaj Miroqub... Slavoqub Jovanovi}: Vujanovi}. On je bio komandant. Petar Joji}: On je me{tanin, on je tamo ìveo? 349

Slavoqub Jovanovi}: Da. Petar Joji}: On je komandovao uglavnom? Slavoqub Jovanovi}: Da, ali u saglasnosti sa... svako jutro su se sastajali. Petar Joji}: Jeste li videli nekad Mrk{i}a, [qivan~anina, Radi}a? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Oni su odlazili tamo na dogovor. Jadranko Vukovi}: Bukovskog kad je bila Gardijska brigada? Slavoqub Jovanovi}: Da, da. Petar Joji}: Niste ~uli da su na{i tamo po~inili kakav zlo~in? Slavoqub Jovanovi}: Ne. âk nema nikakva optu`nica niti ima bilo kakvog saznawa da je neko od tih takozvanih dobrovoqaca... Petar Joji}: Ali je ovo, koliko sam shvatio, mi smo razumeli, mali je bio broj na{ih qudi u odnosu na Teritorijalnu odbranu Vukovara? Slavoqub Jovanovi}: Vrlo malo. Petar Joji}: Wih je bilo... Slavoqub Jovanovi}: Pa u po~etku sedmoro, kasnije se tu prikqu~uje jo{ jedno dvadesetak i mo`da je bilo... Petar Joji}: Jeste li vi ~uli i imali saznawa, jesu li vam se àlili da su usta{e klale, silovale i pqa~kale Srbe? Slavoqub Jovanovi}: Jesu. Petar Joji}: [ta imate oko toga da nam... Slavoqub Jovanovi}: Najvi{e {to su uradili zla to su uradili na vodotorwu, tamo su ~ak na{li i dvoje-troje srpske dece u zamrziva~ pobacane. Petar Joji}: Ko vam je to rekao, je li neko video? Slavoqub Jovanovi}: Me{tani koji su bili na vodotorwu. Petar Joji}: A gde su videli decu u zamrziva~u? U ku}ama? Slavoqub Jovanovi}: U ku}ama, tamo gde su bili prokopani od ku}e do ku}e tuneli. Kad su usta{e pobegle onda su oni to pronalazili. Petar Joji}: Jeste li ~uli za neko silovawe tamo, bilo je dosta silovawa kako smo mi... Srpkiwa, a za sestru Ostoji}a, jeste li ~uli za Nadu, pardon, Stankovu sestru? Slavoqub Jovanovi}: Jesu, Kalaba Nada. Nada Kalaba je... kasnije smo mi otvorili neku zajedni~ku poslasti~arnicu, ali mi se nikada nije poverila u vezi toga. Petar Joji}: Dobro, ona nije, verovatno... ali ~uli ste od nekoga da je bila privedena i vezana 7-8 dana? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, a Stankova ro|ena sestra, koja se sada nalazi u Australiji, ona je bila u bolnici dva-tri meseca. Petar Joji}: [to? Slavoqub Jovanovi}: Verovatno je bila zarobqena ili tako ne{to. Petar Joji}: Jeste li imali priliku da vidite i da ~ujete da miniraju ku}e i objekte Srba? Slavoqub Jovanovi}: Da. 350

Petar Joji}: Jeste li slu{ali, jeste li za to imali neposredno saznawe, jeste bili u gradu, jeste slu{ali eksplozije? Slavoqub Jovanovi}: Kako da ne, puno. Petar Joji}: Da li imate saznawa da su Srbe dràli u zatvorima i logorima, usta{e u Vukovaru? Slavoqub Jovanovi}: Iz mog saznawa, ~uo sam da se u jednoj ku}i, ne mogu da se setim koja je to ulica, drè tri Srbina u podrumu i ubacuju ih u sanduke sa municijom da bi ovi umrli. Petar Joji}: Da li znate lokaciju gde je to tada bilo? Slavoqub Jovanovi}: Bliè crkvi, ali ku}u ta~no ne znam. Petar Joji}: To je bilo novembra 1991. godine? Slavoqub Jovanovi}: Da. Petar Joji}: Zna~i novembra 1991. godine. Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Ne, ne, to je bilo u oktobru. Petar Joji}: U oktobru 1991. godine? Slavoqub Jovanovi}: Da, 1991. Petar Joji}: Tu su dràli na{e zarobqenike u podrumu? Slavoqub Jovanovi}: ûo sam da ima tri, da li su Pan~evci ili Zrewaninci ne znam, bilo ih je troje, i bacali su im sanduke unutra da bi punili okvire i da bi... Petar Joji}: A da li ste ~uli da je neko pobegao iz vozila navodno kada su ih iz bolnice vodili? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: A jeste li imali saznawa, jesu li u bolnici bile usta{e presvu~ene? Slavoqub Jovanovi}: Da. Petar Joji}: Da li je ta bolnica bila uglavnom mesto gde su se obezbe|ivale wihove usta{e? Slavoqub Jovanovi}: Jesu, tu su se presvla~ili kada je ve} do{lo do oslobo|ewa Vukovara, tako da kaèm, onda su jednostavno bacali uniforme, bacali oru`je, zamotavali se, jednostavno traìli su spas u bolnici kod doktorice. Petar Joji}: Bosanac? Slavoqub Jovanovi}: Bosanac, tako je. Petar Joji}: Da li su na{i, odnosno da li su dobrovoqci Srbi ~inili bilo kakav zlo~in u Vukovaru? Slavoqub Jovanovi}: Ne, ne, garantujem da nisu. Petar Joji}: Da li se iko àlio, jeste li vi poznavali i Hrvate tamo, jeste li se s wima sretali? Slavoqub Jovanovi}: Ne, ne. Petar Joji}: Da li se neko àlio na Srbe? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Mislim, poznavao sam, bio je jedan mesar Hrvat koji je i dan danas ostao u Vukovaru, i par porodica koje su tamo, niko 351

ih nije dirao. âk, se}am se da je bio i jedan kome su, ina~e Hrvat koji tamo ìvi dugo, tamo se i rodio u Vukovaru, koji je pre{ao na stranu teritorijalne wihove odbrane. Seti}u se kako se zove. Jednostavno, on je odmah pre{ao na stranu kod Stanka i kod Kamenog i tu je bio u wihovoj teritorijalnoj odbrani. Petar Joji}: Prema nekim saznawima nekih o~evidaca, usta{e su, naro~ito HDZ, zengovci u stvari, granatirali i bombe bacali i na sopstvene ku}e? Slavoqub Jovanovi}: Bilo je i tih slu~ajeva. Petar Joji}: Da bi prikazali da to ~ini vojska. Slavoqub Jovanovi}: Jeste, da to ~ine [qivan~anin, Mrk{i} i {ta ja znam. De{avalo se, zaista se puno puta de{avalo. Petar Joji}: A vojske nema nigde, ni Teritorijalne odbrane? Slavoqub Jovanovi}: Nema, nema nikog. Sada }u se setiti kako se zvao ovaj ... komandant, u Hrvatskoj je bio komandant kod Danka... Jadranko Vukovi}: Isto me{tanin? Slavoqub Jovanovi}: Me{tanin, da, tamo je ro|en. Wemu su usta{e ubile i majku... Petar Joji}: Jeste li poznavali nekoga Friìdera, kako su ga zvali? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Tome su zaklali i oca i majku. Slavoqub Jovanovi}: ...su ubili, bio je kod mene ku}i. Jadranko Vukovi}: Zna~i, sve {to bude vezano za Ov~aru {to ste... Slavoqub Jovanovi}: Ne, nisam ni vidio Ov~aru. Jadranko Vukovi}: Da, da, niti na{i dobrovoqci nisu imali nikakvih dodirnih ta~aka pre Ov~are... Slavoqub Jovanovi}: Ne, ne. Petar Joji}: Ni sa bolnicom, ni sa Ov~arom, niti sa... u vreme kada se ne{to... Slavoqub Jovanovi}: Jeste, ~im se zavr{ilo, to je bilo 18. novembra, odmah su spakovani. Petar Joji}: Jesu li se vratili odmah ovamo? Slavoqub Jovanovi}: Odmah autobusima nazad. Jedino znam da je sedmoro ili osmoro qudi ostalo na “Vinariji” da ~uvaju, ali to je na drugom kraju, preko puta “Veleprometa”. Jadranko Vukovi}: Jesu li dole ostali i daqe me{tani? Slavoqub Jovanovi}: Da, da. Jadranko Vukovi}: Teritorijalna odbrana Vukovara, ostali su dole gde i ìve? Slavoqub Jovanovi}: Pa jesu. Petar Joji}: Oni su se samoorganizovali tamo isto u sklopu Teritorijalne odbrane? Slavoqub Jovanovi}: Da, tako je. 352

Petar Joji}: Ali su oni oti{li kada ste ste vi 18, zna~i svi na{i koji su bili... ne na{i, nego dobrovoqci koji su bili pod komandom Teritorijalne odbrane i vojske, oni su se 18. kona~no vratili, definitivno vratili, a ostalo je wih 7-8 samo da ~uvaju “Vinariju” da ovi ne bi uzimali alkohol? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, tako je. Samo je 7-8 wih ostalo tamo. Jadranko Vukovi}: Recite mi, kolega nam je rekao, je li vama poznato da su neki od dobrovoqaca koji su sa vama i{li da su ostali tamo i da ìve u tom periodu? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Se}am se jedan je ostao, profesor... Petar Joji}: Kako se zove? Slavoqub Jovanovi}: Slobodan. Petar Joji}: Prezime? Slavoqub Jovanovi}: Jerkovi}... Slobodan, Slobodan, on je ~ak ostao tamo da ìvi, ne znam da li je Jerkovi}, znam da je Slobodan. Petar Joji}: Da li imate saznawa, da li ste videli nekoga iz Srpske radikalne stranke od ~elnika da je tamo do{ao, da je dolazio u to vreme? Jadranko Vukovi}: U periodu kada ste vi tamo boravili, je li Vojislav bio? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, Vojislav je bio, ja sam ga sa~ekao u [idu i Abramovi} Zdravko i ja smo ga... Petar Joji}: Kada je to bilo? Slavoqub Jovanovi}: Ne znam, mi smo bili kod Grahovca u [idu, to mi je bio komandant ovde, s na{e strane komandant Teritorijalne odbrane, mi smo sa~ekali Voju. Voja je stigao, stigla je i Maja, i onda smo oti{li na Petrovu goru, a datuma ne mogu da se setim. Jadranko Vukovi}: Vi govorite... Petar Joji}: U uniformama vojska ... obeleèni, profesionalna vojska? Slavoqub Jovanovi}: Da, da. Petar Joji}: Dobro, je li vam on ne{to... Slavoqub Jovanovi}: Grahovac Slobodan je bio komandant Teritorijalne odbrane [ida i on je sa~ekao Voju i onda smo zajedno oti{li u Vukovar. Kada su mu se smejali za onaj mali {lem. Jadranko Vukovi}: Recite mi Slavoqube, da li se moète setiti vezano za ove teritorijalce koji su neki sada i uhap{eni, kada su se oni u~lanili u Srpsku radikalnu stranku? Vi ste do{li tamo kada ste do{li, oni su tada bili samo teritorijalci, kada su se u~lanili, mislim i na Kamenog, mislim i na... da li vam je poznato? Slavoqub Jovanovi}: Da, poznato mi je. Ja sam ih, da budem iskren tu pred vama, predloìo i za vojvode, i Kamenog sam predloìo, i Stanka Vujanovi}a sam predloìo i mog kuma Zdravka Abramovi}a. Jadranko Vukovi}: Jesu li oni bili ~lanovi stranke kada su predloèni za vojvode? Slavoqub Jovanovi}: Ne, nisu jo{ bili, wih ~etvoro sam predloìo, Jovu Ostoji}a, Kamenog, Zdravka... 353

Jadranko Vukovi}: Kad je to bilo Slavoqube, da li se to orijentaciono moète setiti? Slavoqub Jovanovi}: Pa ne znam, i{li smo u Kneìnu tamo na miropomazawe, na zakletvu, Voja nas je vodio tamo u Kneìnu pored Srebrenice, u Bosni, to je bilo negde 1993... pa ima tamo, pi{e koje godine. Jadranko Vukovi}: A nisu bili ~lanovi stranke tada? Slavoqub Jovanovi}: Nisu, ~ak Jovo Ostoji} nije ni hteo da se u~lani, nije hteo da se u~lani, jer on je vodio stranku kod Ra{kovi}a pokojnog. Petar Joji}: SDS? Slavoqub Jovanovi}: SDS, i on je tek mo`da 1993. godine se u~lanio i postao poslanik. Jadranko Vukovi}: Ostoji}? Slavoqub Jovanovi}: Da. Abramovi} je od prvog dana. Jadranko Vukovi}: Znam za wega, a Kameni i ovaj... Slavoqub Jovanovi}: Oni su isto tu negde 1993. mo`da. Jadranko Vukovi}: Zna~i posle izbora za vojvodu? Slavoqub Jovanovi}: Posle, posle. Petar Joji}: Ovi koji su i{li odavde, oni nisu bili ~lanovi Srpske radikalne stranke? Slavoqub Jovanovi}: Pa neki su bili, neki nisu, da budem iskren. Neki su bili, neki nisu. Neki, jednostavno, nisu hteli da idu sa Teritorijalnom odbranom i onda su se namerno javqali ovde da ih po{aqemo tamo u Knin, ili {ta ja znam, Benkovac, ovamo, onamo, ili u Bosnu. Znam da sam ja zahtevao da se u~lane, neki nisu bili ~lanovi, neki jesu. Jadranko Vukovi}: @eleli su kao dobrovoqci da idu, a nisu bili... Petar Joji}: Ali ovo odavde, kako ste rekli, naoruàwe nije i{lo, nego su se tamo naoruàvali od strane Teritorijalne odbrane? Slavoqub Jovanovi}: Svega jedanput sam dobio oru`je ovde, ali to sam dobio ~etiri automatske pu{ke. Petar Joji}: Ovde u Teritorijalnoj odbrani? Slavoqub Jovanovi}: Da. Petar Joji}: U Somboru, u teritorijalnoj? Slavoqub Jovanovi}: Ne, u kasarni u Somboru. Petar Joji}: U kasarni vojnoj? Slavoqub Jovanovi}: Vojnoj kasarni od gospodina mog prezimewaka Jovanovi}a. Petar Joji}: Jovanovi}, odakle je taj Jovanovi}? Slavoqub Jovanovi}: Pa ja mislim da je on bio Kragujev~anin. Petar Joji}: Je li on bio komandant ovde? Slavoqub Jovanovi}: Bio je komandant. Petar Joji}: Da on nije bio sa mehanizovanom brigadom? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Petar Joji}: Jovanovi} iz Pan~eva? 354

Slavoqub Jovanovi}: Nije iz Pan~eva, mislim da je Kragujev~anin. Petar Joji}: Jeste, ali je bio u mehanizovanoj brigadi? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, ovde kod nas. Petar Joji}: E, tako je. Slavoqub Jovanovi}: A kasnije je dobio prekomandu za Suboticu. Petar Joji}: Da li ste znali Enesa ...? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: A Mladena Brati}a? Jeste li ~uli kako je jedan general poginuo u Vukovaru? Mladen Brati}? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Wemu su podmetnuli mine pod vozilo kojim je i{ao i tu je poginuo. Ubile ga usta{e. Slavoqub Jovanovi}: Vidite, tada kada sam bio u Vukovaru ja sam morao, kao predsednik, svakih tri-~etiri dana da dolazim ovamo. Mo`da se ne{to de{avalo dok bih se vra}ao, jer ja sam tada imao specijalnu dozvolu od Teritorijalne odbrane [ida da mogu da prolazim kroz ratnu zonu tamo, nije mogao svako tamo da ide. âk qudi koji su odavde i{li nespremni, oni su morali da budu tri dana u Principovcu. Petar Joji}: A nekog Bokana jeste li tamo sretali? Slavoqub Jovanovi}: Bokan je bio iz iz ovoga... Vuka Dra{kovi}a, ne, ne, “Belih orlova”, da. Ne, nisam ga sreo. Jadranko Vukovi}: A to oru`je Slavoqube, jeste li vi dobili ba{ zbog tog ~estog prelaska ili ste ga uzeli i vratili se, gde ste zaduìli? Slavoqub Jovanovi}: Ja sam zaduìo. Imam i dan danas potvrdu da sam dobio odavde. Petar Joji}: Moèmo li mi tu potvrdu da fotokopiramo, da se vidi da vi niste do{li na svoju ruku nego da je to i{lo organizovano? Slavoqub Jovanovi}: Ali to sam samo ja dobio zbog li~nog obezbe|ewa. Jednostavno, tu ima jedan snajper, ima pu{ka od vojne komande. Jadranko Vukovi}: I kome ste vratili Slavoqube? Slavoqub Jovanovi}: Vratio sam isto u kasarnu. Petar Joji}: Slavoqube, vi o ovome ni{ta ne znate, a je li vam tu ta vojna kwiìca? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Petar Joji}: Moèmo li da pogledamo? Slavoqub Jovanovi}: Nije kod mene, oti}i }emo tamo. Jadranko Vukovi}: Kopira}emo da imamo to. Slavoqube, rekli ste, pa }emo zavr{iti ako se slaè na{ kolega, Vukovar, po{to rekoste sada da ste dva-tri dana tamo, dva-tri ovamo. Jeste li se interesovali {ta se de{avalo? Slavoqub Jovanovi}: Pa normalno. Jadranko Vukovi}: Da se ne{to dogodilo znali bi? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Bio je jedan rawen od tih dobrovoqaca, to je bio Str~akovi} Mi}a, koji je preba~en odmah u Mitrovicu. 355

Jadranko Vukovi}: Da li je jedinica u kojoj ste bili bila nekad u situaciji da ima zarobqene Hrvate? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Nikada. Petar Joji}: Je li neko savetovao na{im dobrovoqcima kako da se pona{aju? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Petar Joji}: Ko je to? Slavoqub Jovanovi}: To je gospodin Vojislav [e{eq, savetovao je nas kao predsednike koji smo bili u strankama, da dobrovoqci koji odlaze na svoj teren tamo jednostavno odmah moraju da se jave pod komandu vojnih vlasti i da budu ~asni i po{teni i da ne smeju ni{ta uraditi {to je protiv @enevske konvencije. To je gospodin Vojislav [e{eq govorio. Petar Joji}: Koliko sam razumeo, tu je bio izri~it i rekao je nemojte da kr{ite @enevsku konvenciju i da prema gra|anima budete korektni i po{teni? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, to je svaki put govorio. Jednostavno, ako se desi i da se zarobi neki, ili {ta ja znam, jednostavno mora se korektno odnositi prema wemu. Petar Joji}: I da se moraju po{tovati nare|ewa lokalne vojne komande i lokalnih vlasti? Slavoqub Jovanovi}: Tako je. Petar Joji}: To zna~i i Teritorijalne odbrane? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Petar Joji}: Da li ste ikad ~uli da je bilo gde prof. dr Vojislav [e{eq izjavio da iz Vukovara nijedan usta{a ìv ne}e iza}i? Slavoqub Jovanovi}: Nije to ta~no. Dr Vojislav [e{eq nikada to ne bi izjavio niti je izjavio. To mogu da garantujem svojim ìvotom. Petar Joji}: Koliko puta su vas zvali iz Ha{kog tribunala? Slavoqub Jovanovi}: Ne znam broj, ali to je bilo otprilike dva meseca, non stop su zvali, nekad Dragana ili Nata{a se predstavqala, kaè da me traì gospodin Paolo. To je bilo non stop maltretirawe telefonom. Kada sam traìo da mi po{aqu pismeni poziv, jednostavno nisam ga dobijao, ali su i daqe nastavqali da maltretiraju mene, da maltretiraju moju porodicu. Neki put se javio sin, neki put k}erka, neki put konobar, neko od mojih zaposlenih i uvek su me traìli i jednostavno ja vi{e nisam znao {ta da radim. Petar Joji}: Da li su vam poslali ijedan pisani poziv i u pozivu da pi{e u kom svojstvu se pozivate? Da li se pozivate kao osumwi~eni ili kao svedok? Slavoqub Jovanovi}: Poslali su mi poziv koji posedujem i iz kojeg se ne moè definisati da li sam osumwi~eni ili da li sam svedok. U zadwem razgovoru sa gospodinom Paolom, to je bilo 12. ili 14. novembra, pitao sam ga zbog ~ega me traì, on mi je jednostavno rekao ho}u da znam za va{ rad, za odvo|ewe... 356

Petar Joji}: Dobro, nisam to mislio, nego da mi kaète slede}e. Kaìte nam, kada su se va{a deca javqala na telefon, pitam prvo vas, da li ste vi od prvog poziva Ha{kog tribunala doìvqavali du{evne bolove, stresove i du{evnu patwu? Slavoqub Jovanovi}: Jesam, non stop. Petar Joji}: Da li to imate i dan danas? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Petar Joji}: Da li to traje neprekidno od prvog poziva do dana{weg dana? Slavoqub Jovanovi}: Ni dan danas ne mogu da spavam vi{e. Petar Joji}: Da li su vam pretili da ako se ne odazovete na wihov telefonski poziv da }e vas uhapsiti i odvesti u Hag? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, to mi je direktno rekao gospodin Paolo. Kaè ima mogu}nosti, ja sam ga pitao da li je to u Srbiji wegova policija ili je to na{a srpska policija, on je rekao ja imam mogu}nosti da vas privedem i da vas sprovedem tamo. Petar Joji}: Da li su va{a deca trpela i da li i danas trpe ovaj strah i ove du{evne bolove i du{evnu patwu u zebwi {ta }e biti sa vama? Slavoqub Jovanovi}: Ja se ve} bio oprostio sa decom. Bio sam imenovao jednog ~oveka koji }e voditi to dok sam ja tamo. Ja nisam znao kako da se pona{am, da li da odjavim radwe koje sam imao, da li da nastavim raditi. Petar Joji}: Koliko dece imate? Slavoqub Jovanovi}: Dvoje, k}erku i sina. Petar Joji}: Jesu li se i oni nekada javqali na telefon kada... Slavoqub Jovanovi}: Javqala su se i deca, i radnici, i svi, no oni su non stop zvali. Jednostavno, toliko puta... Petar Joji}: Da li se i danas deca pla{e {ta }e biti sa vama od ovih pretwi i ultimatuma? Slavoqub Jovanovi}: Pa to je normalno, ako sam im ja otac, majku nemaju, zna~i imaju samo mene i pla{e se i dan danas. Kad god se spomene Hag na televiziji oni ve} drhte. Petar Joji}: Jeste li vi spremni pred nadle`nim, odnosno pred odgovaraju}im sudom, ili ~ak i Ha{kim tribunalom, da date ovu izjavu i da kaète {ta ste preìvqavali, kako vam je pre}eno, kako vi preìvqavate, koje ste du{evne patwe i bolove preìveli i koje preìvqavate? Slavoqub Jovanovi}: Spreman sam u svakom momentu. Petar Joji}: I da li ste spremni da potvrdite sve ono {to ste rekli danas nama? Slavoqub Jovanovi}: Da, sve. Petar Joji}: Hteo bih da vas pitam, da li je ikad iko u Vukovaru, dok ste vi tamo boravili, vr{io takve radwe da je i{lo na istrebqewe ili ubistva? Slavoqub Jovanovi}: Nikada. Petar Joji}: U Vukovaru? Slavoqub Jovanovi}: Nikada u Vukovaru. 357

Petar Joji}: Da li ste imali saznawa i da li je iko od srpskih dobrovoqaca koji su bili pod jedinstvenom vojnom komandom bilo koga rutinski zatvarao? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Niti zatvarao niti zarobqavao. Petar Joji}: Niti je bilo zato~enika? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Da li je bilo i da li imate bilo kakva saznawa, da li je bilo nehumanih ìvotnih uslova koje su nametali srpski dobrovoqci? Slavoqub Jovanovi}: Nije, ne. Petar Joji}: U Vukovaru? Slavoqub Jovanovi}: Ne, u Vukovaru ne. Petar Joji}: Da li ste ikada ~uli da su na{i dobrovoqci ili da su bilo koji od Srba premla}ivali ili ubijali nekoga? Slavoqub Jovanovi}: Niti ~uo, niti video. Petar Joji}: Da li vam je poznato, da li ste ikada ~uli, da je neko terao Hrvate na prisilan rad? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Ni to nije ta~no. Petar Joji}: Da li vam je poznato da li je neko seksualno zlostavqao, od dobrovoqaca ili vojske, civile u Vukovaru? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Niti je bilo silovawa niti poku{aja silovawa. Petar Joji}: Da li vam je poznato da li je neko ne{to krao tamo ili pqa~kao, od dobrovoqaca? Slavoqub Jovanovi}: Niko ni{ta, {to se ti~e dobrovoqaca. Petar Joji}: Da li ste ikada ~uli ili da li vam je iko ikada pri~ao da je bilo direktnog javnog omalovaàvawa gra|ana u Vukovaru? Slavoqub Jovanovi}: Nisam ~uo za to. Petar Joji}: I jo{ jednom ponovo bih èleo da vas pitam, da li ste ikada ~uli da je prof. dr Vojislav [e{eq davao ikakvu izjavu da je on rekao da nijedan usta{a ne sme ìv da iza|e iz Vukovara? Slavoqub Jovanovi}: Nije to ta~no, to dr Voja ne bi rekao. To je la`. Petar Joji}: S obzirom kako ste vi izjavili danas da ste u duèm vremenskom periodu preìvqavali du{evne bolove jakog intenziteta... Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Petar Joji}: Rekoste da niste mogli da spavate i da ne moète i danas da spavate, da se ~esto budite i potresate. Da li ste se obra}ali lekaru? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, obra}ao sam se lekaru na neuropsihijatriji kod doktorice Maje Mitrovi}, koja me je primila i gde sam bio negde oko mesec dana, ~isto zbog tih te{kih tegoba. Petar Joji}: To ste odlazili na preglede i na savetovawe. Jeste li uzimali lekove? Slavoqub Jovanovi}: Jesam ne{to, ali ne se}am se koje. Jadranko Vukovi}: Pretpostavqate da su lekovi za smirewe? 358

Petar Joji}: Jesu li bili za smirewe i za spavawe? Slavoqub Jovanovi}: Bili su antidepresivi.

Milorad Gogi} Razgovor vo|en u Loznici, 27. januara 2007. godine Vjerica Radeta: Prezime? Milorad Gogi}: Gogi}. Vjerica Radeta: Ime? Milorad Gogi}: Milorad. Vjerica Radeta: Ime oca? Milorad Gogi}: Muhamed. Vjerica Radeta: Nadimak? Milorad Gogi}: Mile. Vjerica Radeta: Pol? Milorad Gogi}: Mu{ki. Vjerica Radeta: Datum ro|ewa? Milorad Gogi}: 28. januar 1963. Vjerica Radeta: Mesto ro|ewa? Milorad Gogi}: Zaje~ar, op{tina Loznica. To je selo Zaje~ar u Loznici. Vjerica Radeta: Republika? Milorad Gogi}: Srbija. Vjerica Radeta: Srbija. Dràva? Tada SFRJ, tako se pi{e ovde. Nacionalnost? Milorad Gogi}: Srbin. Vjerica Radeta: Veroispovest? Milorad Gogi}: Pravoslavna. Vjerica Radeta: Dràvqanstvo? Milorad Gogi}: Srbije. Vjerica Radeta: Jezik kojim govorite? Milorad Gogi}: Srpski. Vjerica Radeta: Jezik kojim pi{ete? Milorad Gogi}: ]irilica, srpski. Vjerica Radeta: Jezik koji je kori{}en u toku ovog razgovora? Milorad Gogi}: Srpski. Vjerica Radeta: Trenutno va{e zanimawe? Milorad Gogi}: Trenutno radim u obezbe|ewu jedne folkoteke. Vjerica Radeta: Prethodno zanimawe? Milorad Gogi}: Bavio sam se boksom, zna~i, to mi je bio poziv, od toga sam ìveo. Gordana Pop-Lazi}: Profesionalno? Milorad Gogi}: Zove se amaterski, ali sam imao normalno. Vjerica Radeta: Da, da, ìveo od toga. Datum na{eg razgovora je 27. januar 2007. godine. Treba nam broj li~ne karte i mati~ni broj. 359

Milorad Gogi}: Broj li~ne karte 177730, to je registarski broj, izdato u OUP Loznica. Vjerica Radeta: Mati~ni broj? Milorad Gogi}: Mati~ni broj 2801963773617. Gordana Pop-Lazi}: Da li ima neko slovo ispred ovog broja li~ne karte? Milorad Gogi}: Nema, nema, samo ovako. Vjerica Radeta: Dakle, Milorade, mi smo u obavezi da vas upoznamo sa ovih deset ta~aka koje se odnose na ovu izjavu, po{to }e ovo biti overeno u sudu – Ovu izjavu dajem dobrovoqno i u woj }u navesti sve ~iwenice po svom saznawu. Milorad Gogi}: Da. Vjerica Radeta: Pod dva, potpuno shvatam da treba da opi{em ono {to mi je li~no poznato, a u svojoj }u izjavi jasno naglasiti kada govorim o onome {to sam ~uo od nekog. Od mene se traì da u vezi kontakata koje sam imao sa predstavnicima Tuìla{tva MKSJ, me|unarodnog suda, dam izjavu istinite i ta~ne sadrìne o onome {to sam li~no doìveo. Obave{ten sam da se ova moja izjava moè upotrebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, kao i da mogu biti pozvan da javno svedo~im pred sudom. Na {ta se odnosi ova odredba? Dakle, pred Ha{kim sudom vi{e nema novih optu`nica. Milorad Gogi}: Da, da. To znam. Vjerica Radeta: To znate. Ovo se odnosi na to da, po{to su vas i oni ispitivali, vi }ete sada nama dati jednu izjavu. Mo`da }e oni nama da kaù – on je nama rekao ne{to drugo. Milorad Gogi}: Da. Da. Vjerica Radeta: [ta onda to zna~i? Da }e oni mo}i da vas zovu da... Milorad Gogi}: Da. Vjerica Radeta: Razumete? Milorad Gogi}: Da. Ja sam takav, sve prihvatam. Vjerica Radeta: Da. Ovu izjavu dajem Vjerici Radeti i Gordani Pop-Lazi} kao ovla{}enim licima koje je prof. dr Vojislav [e{eq ovlastio da mu pomaù u pripremi odbrane pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju. Milorad Gogi}: Da. Vjerica Radeta: Obave{ten sam i upozoren na to da bi moja izjava mogla biti data na uvid organima unutra{wih poslova ili drugim pravosudnim organima i pristajem na to da se moja izjava da na uvid navedenim organima. Ovo se formalno pi{e. Milorad Gogi}: Nije problem. Vjerica Radeta: Upozoren sam da se protiv mene moè pokrenuti postupak za davawe la`nog iskaza u slu~aju da sadràj moje izjave nije istinit, to znate da se uvek izjava pod krivi~nom, materijalnom odgovorno{}u daje. 360

Milorad Gogi}: Da. Vjerica Radeta: Obave{ten sam i spreman sam da u vezi ove izjave, ako je potrebno, i svedo~im u Hagu u Holandiji. Milorad Gogi}: Da. Vjerica Radeta: Ja sam Milorad Gogi}, sa bliìm podacima za identifikaciju koje sam naveo i svojeru~no potpisao neposredno pre davawa ove izjave. Mi }emo to, naravno, kasnije da uzmemo, je l’ da? Milorad Gogi}: Da. Vjerica Radeta: Do mog kontakta sa predstavni{tvima Tuìla{tva do{lo je dana, godine i tako daqe? Gordana Pop-Lazi}: Sad vi pri~ate. Kad su vas i na koji na~in kontaktirali? Vjerica Radeta: Od prvog kontakta sve {to moète da se setite. Milorad Gogi}: Ta~an datum ne znam, ali to je bio decembar ili novembar 2002. godine, nisam siguran. Gordana Pop-Lazi}: Pre nego {to je Vojislav [e{eq oti{ao u Hag? Milorad Gogi}: Pre, da. Ja sam ve} i tada rekao Novaku da su oni tada mene vi{e ispitivali o Voji, ovamo onamo, i da je to meni sumwivo bilo. Gordana Pop-Lazi}: Kako su vas zvali? Telefonom? Milorad Gogi}: Ne. Ja sam bio na treningu i idem sa treninga, krenuo sam u grad, zvoni mi telefon, ja se javim, zove me gazda tog restorana i kaè – Mile, gde si? Ja kaèm – evo me, idem sa treninga. A ja obi~no posle treninga dolazim u taj lokal i tu sam ru~ao, sedeo i tako provodio vreme. Kaè – nemoj dolaziti ovde, ~eka te neki iz Haga. Ja onda nisam ni do{ao. Oni su tu sedeli, prvo su zvali konobara i pitali su, rekli su kao da znaju da ja tu dolazim posle treninga, da treniram, da otprilike u to vreme stièm u taj restoran i da li bi hteo konobar, kad ja stignem, da mi kaè da me oni ~ekaju, po{to oni ne znaju mene li~no, nego konobar. Konobar je to rekao gazdi, gazda je nazvao mene i posle je gazda pri{ao wima i u principu malo je bio prema wima bezobrazan – ko ste vi, {ta vi traìte ovde i tako. Me|utim, oni su stranci i tamo je bila ta èna jedna, prevodilac sa wima. Wih trojica su bili. [ta }ete vi ovde, kakav je to na~in da vi dolazite u moj lokal da traìte ovo, ono i tu su se onda oni izviwavali – nije namerno, mi radimo taj posao, ovo, ono i dali su broj telefona wemu. Kaè – ako ho}ete, po{to mi znamo da ste vi prijateq sa Gogi}em, mislim oni su ve} sve to saznali, izdajnika ima na sve strane, naàlost. Oni su dali broj telefona wemu i rekli, zamolili bi vas da date Gogi}u broj telefona, ako ho}e da nam se javi, trebalo bi da razgovara sa nama. Ali u wegovom je interesu da se vidi sa nama. Vjerica Radeta: Aha – u wegovom je interesu. Milorad Gogi}: U mom je interesu da se vidim sa wima, boqe je za mene, kao. Oni su oti{li, ja se nisam pojavio, normalno. I da, pitali su ga za broj mog telefona, me|utim, on nije hteo da da, onda su mu oni dali wihov 361

broj i tako. I onda ja sad {ta }u, hajde da se javim, da vidim {ta ho}e, da vidim ko su, {ta su, ne znam ni{ta. Ja poturim jednog mog drugara koji je bio sa mnom u jedinici, po{to sam ja bio i u “Crvenim beretkama” i tako, poturim wega da on wih nazove sa neke govornice. Zna~i, taj broj, to je broj u Hagu, mislim da imam taj broj jo{ uvek upisan. Vjerica Radeta: A gde je taj broj, u Hagu ili u beogradskoj kancelariji? Milorad Gogi}: U Hagu, pozivni je za Hag. Nisu oni bili u Beogradu. Oni, zna~i, u Beogradu nisu radili. On je nazvao tamo, ja sam tada ìveo u Zvorniku, zna~i, tada sam tamo imao ènu i decu i tamo sam bio. Ja sam onda uzeo broj telefona i rekao mu da nazove, da se predstavi kao da sam ja u pitawu i da vidi {ta ho}e. I on je wih nazvao sa govornice, dole kod obilaznog puta, kod Uro{a, sa neke govornice, jer sa we moè da se zove inostranstvo. Kada su mu se javili on je rekao – zovem iz Loznice, Gogi} ovde, nemam kredita, nazovite me vi. Onda su oni nazvali na taj broj wega. I on je pitao – {ta ho}ete, ko ste vi, ovo, ono, zna{, pri~a. Onda su oni rekli – eto, mi bi trebali sa vama da razgovaramo. Ti si osumwi~en za zlo~ine, otprilike, zna~i da ne pri~amo mnogo telefonom, trebali bi da razgovaramo. Kada bi mogao to? Vjerica Radeta: A nisu rekli za koje zlo~ine, nego samo kao – vi ste osumwi~eni i to? Milorad Gogi}: Ne}emo telefonom. Trebalo je da se dogovorimo da se vidimo i onda je on rekao – dobro, ~u}emo se sutra ponovo. I onda je on meni preneo {ta se de{ava i ja sam rekao – dobro, ni{ta, zakaì sa wima kada se bude{ ~uo ponovo, zakaì da se vidimo... Oni su rekli kad god ja ho}u. Zna~i, zakaì datum, vreme, kad i gde. I ja sam rekao – ni{ta, neka do|u za dva dana u toliko sati u isti onaj lokal gde su me ~ekali. Vjerica Radeta: U Zvornik? Milorad Gogi}: U Loznicu. Kad ve} znaju, da do|u tu. I onda se on s wima dogovorio tako. Ja sam tada bio u Zvorniku i onda on meni kaè – zva}e ponovo oni. I onda sam se ja javio i on je dao wima svoj broj mobilnog, zna{. Vjerica Radeta: Da, pa je on onda dao vama da vi pri~ate. Milorad Gogi}: Da, i onda kada su oni nazvali, prvo sam ja pri~ao i rekao – zovite za jedno sat i po, dva, imam neke obaveze. I onda su oni zvali i ja sam do{ao. Vjerica Radeta: I oni to sve tako poslu{no, kad vi kaète – nazovite, oni zovu. Milorad Gogi}: Da, i onda kada su do{li, ni{ta. Oni, zna~i wih dvojica, jedan je Norveànin, imao sam ja wegovo ime, Norveànin je jedan, a drugi Pakistanac. Norveànin je {ef tima, a taj wegov pravni savetnik je Pakistanac, prevodilac je èna, kaè da je, navodno, iz Beograda. Zna~i, preko je, ali je iz Beograda. Preko, nije bitno, ali je iz Beograda. I ni{ta, seli smo i oni su ovako rekli – evo, zna~i, da ne bi mnogo pri~ali ne{to ovako, onako, izvadili su te papire, zna~i, iz Zvornika. Jedinica za speci362

jalne namene MUP-a Republike Srpske, komandir i onda pi{e Milorad Gogi}, Rogowa, svako, ali dole po imenima, zna~i, spisak, dole moj potpis. Da li je to tvoja jedinica? Da li su to tvoji qudi? Jesu. Zna~i, originalno. Tvoj potpis? Jeste. Drugi spisak, pu{ke, zaduèwe oru`ja, brojevi pu{aka, sve. Jeste, sve je u redu. Platni spisak. Zna~i {to smo primali plate, tamo od MUP-a, gde smo potpisivali to i sve pi{e, plata, sve, sve to, sve su imali. Zna~i, to su im sve dali u Zvorniku. Mislim, ta neka vlast. Vjerica Radeta: Evo upravo to pi{em kao pitawe. [ta mislite ko im je to dao? Imate li ideju? Milorad Gogi}: Ja sam ~uo, oni su dolazili u Zvornik. Gordana Pop-Lazi}: To su originalna dokumenta? Milorad Gogi}: Da. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, to je neko morao iz dràvnih organa da da? Milorad Gogi}: Da. Tada je Zvornik bio centar javne bezbednosti, kao Bijeqina, sad vi{e nije, tada je bio centar Javne bezbednosti i onda su oni dolazili tamo, zna~i, ja sam imao informaciju da su dolazili, ne oni nego dolazili su neki ha{ki istraìteqi i da su svu dokumentaciju dobili. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, dobili su iz Centra javne bezbednosti? Milorad Gogi}: Da, i uzeli su {ta im treba. Prakti~no oni su im dali sve na dlanu – uzmite. Ja sam onda pozvao na~elnika kada sam to saznao, do{ao sam i rekao sam, bio sam malo i bezobrazan, ne malo, nego rekao sam im – kakve ste to yukele, kako ste mogli da date, {to niste uni{tili, zapalili sve, nema. Pa, kaè – ne moè se tako, ne moè da se uni{tava dokumentacija. ûj ne moè. Mislim, tako je bilo. I on kao – zna{, moramo da imamo dokumentaciju. Prvo, kako smo vas angaòvali, ko vas je pla}ao, zna{ sve to kao mora biti. Vjerica Radeta: Neka imaju oni, a {to su tako wima stavili sve na tacnu. Milorad Gogi}: Pa, oni su do{li i uzeli. Tamo je tad bilo vreme takvo, oni samo do|u i kaù ni{ta da se ne dira i oni vr{e ispitivawe. Gordana Pop-Lazi}: Koliko je trajao taj prvi susret? Milorad Gogi}: Jedno tri, tri i po sata. Gordana Pop-Lazi}: I {ta su, uglavnom, pitali? Prvo mi recite u kom svojstvu su vas saslu{avali. Milorad Gogi}: Ovako, ja sam osumwi~eni za ratne zlo~ine, ali po komandnoj odgovornosti, kao {ef jedinice koja je po~inila mnoge zlo~ine. Vjerica Radeta: Da li su navodili koje i gde? Milorad Gogi}: Ne. Ja sam pitao. Kaè ovako – ti si {ef, zna~i za tebe komandna odgovornost, nemamo mi ni{ta da kaèmo da imamo svedoka da je rekao da si ti nekoga ubio, silovao, zna~i nemamo to. Vjerica Radeta: A {ta je jedinica uradila? Milorad Gogi}: Zna~i, moji qudi su mu~ili, ubijali, silovali, i{li svaki dan u zatvore, tamo su mu~ili, tukli. Vjerica Radeta: Da li su rekli koji qudi i gde? 363

Milorad Gogi}: Oni imaju spisak, vadio je on. Oni imaju spisak imena, daju mi drugi spisak, original nisu dali meni, Brko, Rogowa, nadimci. Ima nekih 17 qudi na spisku. To su tvoji qudi, ja kaèm – nisu moji qudi. Pa, kaè – nama su rekli da su to ve}inom tvoji qudi. Rekoh – jesu, ali nisu svi. Zna~i, ovog ne znam, ovog ne znam, pa sam izbacio neke, tu je bilo 10 mojih qudi na spisku. I po nadimcima. Kaè – mi ne znamo sad ko je ta~no sa ovog spiska na ovom, ali nije to problem da se sazna, recimo pi{e – Brko Ma~ak, da mi saznamo ko je Brko Ma~ak, ne znaju ta~no ko je ko, ali sazna}e to, nije problem. Zna~i, deset mojih qudi su oni ozna~ili kao qude protiv kojih oni imaju izjave svedoka da su po~inili neka dela, da su dolazili u zatvor, da su tukli, maltretirali, mu~ili, izvodili, ubijali i sva{ta. Vjerica Radeta: Da li su spomiwali lokalitete? Milorad Gogi}: Pa, dole Arhos, êlopek, Novi Izvor, Ciglana i tako to, u principu da. Pitali su me za te logore, zatvore, ja kaèm – ja uop{te ne znam da su bili zatvori. Ne znam, mislim znam, ali ja nikada nisam oti{ao u te zatvore, zna~i nikada nisam u{ao. U autu sam bio, ali nikada nisam u{ao tamo gde su zatvorenici. Zna~i, ja ne znam stvarno. Ja sam to, normalno, negirao da ne znam da su postojali zatvori. – Kako, pa to svi znaju. Pa ja nikada nisam bio. Pa kaè – kako nisi ti bio, tvoji su qudi svaki dan bili? Kaèm – ja ne znam, ni to ne znam da su bili moji qudi. Vjerica Radeta: Da li su u tom prvom razgovoru spomiwali [e{eqa? Milorad Gogi}: Da, evo ovako su kazali. Prvo su pitali – otkud mi iz Loznice u Zvorniku. Ja kaèm – znate kako, mi smo tu Loznica–Zvornik, to je blizu. Mene je pozvao moj drug Marko Peji}, on je sad pokojni, tada je on bio Arkanov zamenik, a ina~e bio je major u Gardi. On me je pozvao, pitao, treba mu pomo} za Zvornik, imam li ja neku ekipu qudi. Ja sam, normalno, rekao da imam, sakupio sam qude i doveo, jer ja sam rekao da sam ja te qude sakupio, da su to moji qudi, moji drugovi, moji prijateqi koje sam ja doveo, ja sam bio wima {ef. Zna~i, tako sam ja rekao da sam ja sakupio qude, doveo ih tamo i stavio se pod Arkanovu komandu. Ja sam bio tada, zna~i, kapetan u Arkanovoj gardi, imao sam ~in i bili smo, zna~i, pod wihovom komandom, Arkanovom i Pejinom. Peja je vodio sve uglavnom, a Arkan je bio komandant, ali Arkan nije mogao, nije preuzeo vo|ewe jedinice. I, to sam ve} rekao – odakle smo mi tamo. Mi imamo informacije, nama su qudi rekli da ste vi radikali. Rekoh – ne, ja nikada nisam bio radikal, nikada ~lan stranke, nikada, zna~i, ni ja ni moji qudi. Mo`da je neko od wih bio ~lan stranke, ali ja kada sam wih doveo, ja sam rekao da ovde nema politike i stranke, ovde si da se bori{ za Srbiju i za srpske interese i za srpski narod, a politika nas ne interesuje, moè{ biti i demokrata, uop{te me ne interesuje. Ja sam to odmah rekao mojim qudima i to je ta~no. Ja sam im to rekao da mene ne interesuje ko za koga glasa, ko koga voli, mene interesuje da radi{ ono {to ti ja kaèm. Po{to je u Gardi kod Arkana bilo tako, disciplina neka malo ja~a, ja sam to drào isto. Zna~i, moje nare|ewe je moralo da se 364

po{tuje, moje nare|ewe je bilo zakon, ono {to ja naredim to je moralo da se uradi. Ne{to {to uradite, zna~i, mimo mene, to je va{ problem, svako odgovara za sebe. Ja ne mogu da budem sa svima u gradu, recimo na jednom kraju grada sam ja, neko na drugom kraju uradi ne{to, u drugom selu nekom, ne mogu ja znati, a bez mog nare|ewa. Zna~i, ja sam to wima rekao, mojim qudima kada sam ih tamo doveo. Ja sam wima rekao, tako, tako, tako. Oni su onda potencirali da oni znaju da smo mi radikali. Ja sam odmah rekao da to nije ta~no – kako moète vi da iznosite jednu stvar, ko to moè da potvrdi? Zna~i, moè da pri~a ko ho}e, ali ja znam da sam do{ao i ko sam ja. Kao da sam ja naivan da vam kaèm odakle ja tu u Zvorniku. Gordana Pop-Lazi}: A da li su vas pitali da li ste spremni da svedo~ite u Hagu protiv Vojislava [e{eqa? Milorad Gogi}: Ne, ne protiv Vojislava [e{eqa, tada nisu oni ni planirali Vojislava [e{eqa da optuè. Gordana Pop-Lazi}: Nego Milo{evi}a? Milorad Gogi}: Samo su me pitali da li sam ja spreman da se pojavim u Hagu. Oni kaù to da sam osumwi~en, zna~i nisu sigurni da li }u biti optuèn ili osumwi~en. Ja sam im rekao – ja }u se pojaviti bilo kako, nije problem, zna~i, po{aqite poziv, nema potrebe da me hapsite, da me jurite, da mi dajete neke tajne optu`nice, ja sam tu ako treba da kaèm i ovo {to sam radio. Gordana Pop-Lazi}: A da li su mo`da rekli da ne}e podizati optu`nicu ukoliko pristanete da svedo~ite u nekom postupku koji se vodi? Milorad Gogi}: Ne, nisu. Oni su rekli, ja sam osumwi~eni, zna~i, ja i ti moji qudi. Gordana Pop-Lazi}: Samo to? Milorad Gogi}: Zna~i, mi ne odlu~ujemo o tome, o tome odlu~uje Tuìla{tvo, {ta }e biti daqe, da li }e{ ti biti optuèn, to odlu~uje Tuìla{tvo. Mi smo istraìteqi. Taj Norveànin je bio onako korektan ~ovek, {ta ja znam, vidim on je, kaè, trenirao boks, ali nije jak, pa je malo boksovao, i eto malo se razume u boks i onda smo malo i o tome pri~ali. Mi smo, kaè, tu da radimo svoj posao. U principu, ja sam wima drào predavawa o istoriji, o ovome, o onome, po{to su me pitali kako sad ja, odakle ja. Fakti~ki, moj otac je musliman, kako ja sad, zna{, i onda je to wima malo bilo. Onda sam im ja objasnio da je moj otac Srbin, a to {to je musliman, pa {ta. Zna{ kako je to. Vjerica Radeta: Normalno. Milorad Gogi}: I dobro, logi~no bi bilo, otac je, ali majka je Srpkiwa, ja sam pravoslavac. Razume{, otac slavi slavu, moj otac je svestan. Vjerica Radeta: Svog porekla. Milorad Gogi}: Ja sam wima obja{wavao, zna{, vidim ja to im ne ide u glavu. E onda, neke stvari su se od tada razjasnile. Ja sam wima rekao, po{to su oni potencirali neke stvari, neke zlo~ine, zaboravio sam {ta i o ~emu 365

se radi, neka ubistva, mu~ewa od 1. juna i posle tamo jun mesec 1992. godine meni stavqaju na teret sva{ta, neke stvari, ali ja ne znam o tome mnogo. Mnoge stvari koje su oni mene pitali ja ne znam uop{te da se dogodilo. Onda sam ja wima rekao da sam ja rawen 31. maja. Zna~i, ja sam rawen 31. maja, ja ne mogu biti odgovoran za ne{to {to se dogodilo posle. Pa kaè – da, ali to su tvoji qudi. Ja kaèm – jeste. Kaè – mi ne znamo da si ti rawen, gde moèmo mi to da proverimo? U Zvorniku u bolnici, verovatno postoji. Da, ja sam tad rawen, bio sam u Zvorniku u bolnici. A tog datuma, u redu, to jeste moja jedinica, to jesu moji qudi, ali ne mogu ja da budem odgovoran za ne{to {to se radi, a ja u bolnici. U principu, tada smo razgovarali tri, tri i po sata i oni su oti{li, do}i }e ponovo. Malo su vi{e proveli u Zvorniku posle, i kada su do{li ponovo ... Vjerica Radeta: Najavili su se lepo? Milorad Gogi}: Da, zvali su – do}i }emo tad i tad, i onda smo se dogovorili. Kaù da su bili, proverili su to. Gordana Pop-Lazi}: Posle koliko vremena je bio taj drugi poziv? Milorad Gogi}: Posle par dana, mo`da ~etiri, pet dana, dva, tri dana, ne znam. Gordana Pop-Lazi}: Da, dobro, ubrzo. Milorad Gogi}: Da, brzo je bilo, posle par dana. I kaè proverili su tamo, rawen sam. Onda mi taj Norveànin ovako kaè, zna~i, ovo me spa{ava, kaè, ja bih verovatno bio optuèn, ali je posle tog mog rawavawa, u tom periodu najvi{e po~iweno tih nekih zlo~ina za koje ja ne znam. To me spa{ava, jer, kaèm, ne mogu biti odgovoran kada sam bio rawen. Ali oni to nisu znali, zna~i, oni su imali sve protiv mene, dok to nisu proverili. Zna~i, to im je neko ve} sve pri~ao, svedoci neki. Rekli su da su ispitali 2.000 svedoka, muslimana i Srba u Zvorniku, u Tuzli. Vjerica Radeta: Koliko je taj drugi razgovor trajao? Milorad Gogi}: Opet jedno tri sata. Dobro, nisu oni samo to pri~ali, zna{, bilo je malo pri~a i ovako, kada me ne{to pitaju ja wima malo obja{wavam {ire, zna~i istorijski, kako, {ta, to mesto, i tako je to trajalo. Vjerica Radeta: A tad kada su rekli – spa{ava vas to {to ste bili raweni, da li to zna~i da su oni ve} tada vama stavili do znawa da vi ne}ete biti optuèni? Milorad Gogi}: Pazi, on mi je rekao ovako otprilike, da me to spa{ava i kaè – verovatno bi bio optuèn, a posebno, kaè, meni mnogo pomaè taj razgovor sa wima. Da nisam prihvatio razgovor, onda bi bila podignuta optu`nica protiv mene. Tako su mi rekli. Me|utim, sad se mewaju neke stvari, razume{, sad je to malo druga~ije, jer ne mogu ja da budem odgovoran za te stvari koje su de dogodile. Gordana Pop-Lazi}: A da li su onda razgovor okrenuli u pravcu da vi jednostavno budete svedok za neke doga|aje protiv nekih drugih? Milorad Gogi}: U principu ja wima nisam ni{ta rekao {to bi wima odgovaralo. Ja sam tako pri~ao, pri~ao, pri~ao, ali ni{ta da nekoga optu366

ìm. Ja sam neke stvari preuzeo na sebe, to da sam ja sakupio qude, da sam ja vodio qude, a ko mi je bio {ef, kome sam ja bio podre|en tamo, ja sam im rekao – {ef mi je bio tamo, po liniji komandovawa jedino na~elnik policije, on mi je bio pretpostavqeni, po{to smo mi bili u sastavu policije, na~elnik policije je bio meni pretpostavqeni. I {ef Dràvne bezbednosti. Zna~i, oni su bili dva ~oveka s kojima sam ja tamo sara|ivao, dogovarao se i onda sam rekao da nisam ja izdavao sva nare|ewa. Nisam ja. Kako, da li je mogao jo{ neko da izda nare|ewa – da. Ovako je bilo. Na~elnik policije zove mene. Vjerica Radeta: Ko je tada bio na~elnik policije? Milorad Gogi}: Milo{ Panteli} pokojni, iz Loznice. On zove mene i kaè – Gogi}u, po{aqi mi pet qudi, treba mi. I ja wemu po{aqem pet qudi. Zna~i, tri dana oni su kod wega, uglavnom su moji qudi obezbe|ivali na~elnika, pratili ga i tako. Gde oni budu, {ta rade tih pet dana, ja ne znam. Vjerica Radeta: A {ef Dràvne bezbednosti? Milorad Gogi}: [ef Dràvne bezbednosti je bio Goran @ugi} pokojni. U Crnoj Gori je ubijen, bio je on dole savetnik, u stvari bio je {ef Nacionalne bezbednosti Crne Gore, Goran @ugi}. Bio je moj dobar drugar, on je bio {ef nacionalne bezbednosti, u stvari {ef Dràvne bezbednosti. On je, isto tako, mogao da angaùje moje qude, da traì od mene tri ~oveka i ja mu dam tri ~oveka i onda sam na neki na~in skinuo to da sam ja nare|ivao. Zna~i, moji su qudi bili angaòvani i od na~elnika i wih tamo, bili sa wima, pratili ih. Jedno vreme ~ak, dvojica mojih qudi su non stop bili u pratwi Marka Pavlovi}a. U stvari, Marko Pavlovi} je Branko Popovi}. Sad je i on uhap{en tamo. On je bio {ef Teritorijalne odbrane. Dvojica mojih qudi su wega pratili, i{li su sa wim u te pregovore po selima sa muslimanima. Vjerica Radeta: Da li su ta dvojica sad optuèna u postupku u Beogradu? Milorad Gogi}: Ne, oni su bili samo obezbe|ewe u principu. Zna~i, momci su bili, jedan je od wih Frka, on je i{ao samo sa wima kao obezbe|ewe, zna~i nije mogao da se me{a ni u kakve razgovore, a drugi je Dabar. Dabar je u zatvoru, on je pucao, upucao je starca pre dve i po, tri godine. Vjerica Radeta: Nevezano za ovu situaciju. Milorad Gogi}: Ne, to je on ovde zbog svoje ène oca istukao, a posle opet drugi put ga upucao. Mislim, ranio ga i dobio kaznu, u zatvoru je. Vjerica Radeta: A u tom drugom razgovoru, koji je isto trajao oko tri, tri i po sata, jesu li tad pomiwali Vojislava [e{eqa, odnosno dobrovoqce Srpske radikalne stranke? Milorad Gogi}: Da. Jednostavno, mislili su da smo mi. Vjerica Radeta: A oni su i daqe insistirali da ste vi bili dobrovoqci Srpske radikalne stranke? Milorad Gogi}: Da, i onda sam ja, kada sam dao izjavu zvani~no, rekao – nije ta~no, zvani~no ja sam qude sakupio, doveo, to su moji qudi, ja sam {ef 367

bio, nisam imao {efa sem na~elnika policije, bio sam pod wihovom komandom. Ja sam tako rekao. U principu, Voja [e{eq nema veze sa nama nikakve, mo`da je neko od mojih qudi bio ~lan stranke, ali to mene nije interesovalo, politika, mene je interesovalo ne{to drugo. Ja sam to wima tako rekao i potpisao, tu izjavu zvani~nu, zadwu. Gordana Pop-Lazi}: Dakle, nisu te ni{ta pritiskali, nisu te ucewivali? Milorad Gogi}: Pa, nisu. Zaboravio sam, oni su ~esto meni to na Voju. Imao sam utisak da oni poku{avaju da ubede mene da ja kaèm da je Vojo. Nisu oni to rekli, ali ose}ao sam. Vjerica Radeta: Nas interesuje va{ utisak. Milorad Gogi}: Ose}a se da oni imaju nameru da ja kaèm protiv Voje ne{to, da ja kaèm da je Vojo, da smo mi bili wegovi, da smo primali nare|ewa od wega, razume{, otprilike to. Jer on je non stop kroz razgovor... Vjerica Radeta: A da li su ~esto u toku razgovora spomiwali, navodili na to da ispadne da ipak na tome insistiraju? Milorad Gogi}: Da. Ja sam odmah na{ao, se}a{ se Nova~e da sam tebi rekao da oni ne{to spremaju, da spremaju protiv Voje optu`nicu, jer sam osetio da ne{to poku{avaju. Pitali su me za Ranki}a, ovog wihovog Ranki}a. Kaè – Ranki} me je zvao, on je bio tamo, kaè, on je bio radikal. Da li zna{ tog Ranki}a? Ja kaèm – znam, taj ~ovek se pojavio tamo sa nekim papirom, pri~ao je da ga je poslao Vojo da preuzme kao komandu, ne}u da zaboravim, to je posle bilo, me|utim, dobro, ja sam uvek govorio da smo mi oslobodili Zvornik, ne zauzeli. Neka, neka, rekoh, mi smo Zvornik oslobodili i tako. Kaè – taj Ranki} se pojavio tamo, on je bio kao {ef vama tamo. Prvo, zna~i, taj Ranki} se pojavio tamo, bio je tamo dva, tri dana, ~ovek nije ni{ta tamo radio, nije u~estvovao ni u ~emu. Poku{ao je da se nametne tu, me|utim, ja ga nisam prihvatio. Ja sam mu rekao – ja nemam {efa, ja sam {ef, ja ne}u da imam nikog iznad sebe. Nije ga prihvatio ni @u}o i on je ~ovek posle sat vremena nestao, jednostavno se ~ovek nije vi{e pojavqivao, oti{ao je. Oni su pitali za tog Ranki}a, ali ja znam da se ~ovek pojavio i da je brzo nestao, jer ga niko nije prihvatio, nismo ga prihvatili. Vjerica Radeta: Da li je bilo jo{ razgovora sa wima posle toga? Milorad Gogi}: Jo{ jedan razgovor kada sam zvani~no potpisao to sve. Vjerica Radeta: Zna~i, ona prva dva puta nije bilo zapisnika ni potpisivawa? Milorad Gogi}: Ne. Ne, oni su ovako pisali, zna~i, tako. Vjerica Radeta: A da li su snimali, ovako, da vidite da snimaju? Milorad Gogi}: Ne znam, nisam siguran. Ne mogu da se setim. Oni su to beleìli, tamo, vamo. Gordana Pop-Lazi}: Nije bilo ovako kasetofona za snimawe? Milorad Gogi}: Ne, ne se}am se, mislim ne, ne se}am se. Ja puno stvari zaboravqam. 368

Vjerica Radeta: A da li su u ta prva dva razgovora pomiwali, recimo, da li se vi pla{ite Srpske radikalne stranke, pa ne smete ni{ta da kaète? Milorad Gogi}: Ne. Vjerica Radeta: Ne, to nisu? Milorad Gogi}: Ne, ja sam rekao, u principu, ja sam uvek bio takav, ja sam rekao da sam ja jak. Prvo mi je rekao, kao, {to ja nisam hteo s wima da razgovaram prvi put kada su me ~ekali, da li se ja wih pla{im. Ja se pla{im, pa {to sam onda do{ao danas, zna~i ne pla{im se nikoga. Tako sam nastupio da nema koga ja da se pla{im. Gordana Pop-Lazi}: I kad je bio taj tre}i razgovor? Milorad Gogi}: To je bilo isto pred Novu godinu, mislim, ne znam, posle par dana. Vjerica Radeta: Isto su vas zvali telefonom? Milorad Gogi}: Da, ali su traìli da pozovem i jo{ te qude koje su oni ozna~ili. Zna~i: Stene, Brko Ma~ak, Rogowa, Kardeq, [anin, Sa{a i ova druga imena {to vi pri~ate, jo{ ima tih imena, Toro, ali on nije moj ~ovek, [tuka. Od tih qudi na tom spisku koji su oni meni dali sa jedno 15, 17 qudi, mo`da 18, ne znam, 10 su bili moji, a sedam, osam nisu i u principu ne znam ko su ti qudi. Ja sam rekao – ovaj nije moj, ovaj nije moj. E taj spisak, kada su oni meni prvo dali taj spisak kao jedinice, ja pregledam, sve je u redu, ali jedno ime mi nije bilo jasno. Kaèm – ovaj ~ovek nije bio moj. Kaù oni – nemogu}e, kaù, ovo je original. Ali ja tog ~oveka ne mogu da se setim, to je prvi pred napad na Zvornik, zna~i, prvi taj spisak, kada smo krenuli na grad. Vjerica Radeta: A koje je to ime? Milorad Gogi}: To je jedan de~ko, posle sam se wega setio, kada sam pitao ove druge iz Bawe Koviqa~e, ali on je bio tu dva, tri dana i rawen je u toj prvoj pucwavi i iznet, odnet i ja sam ga zaboravio, po{to godinama nisam ~uo za wega, ne znam uop{te ko je taj momak. Zna~i, zaboravio sam. I ja krenem i kaèm – ovaj nije moj. I tek posle, kada sam pri~ao sa mojim qudima, kaù – zna{, to je onaj iz bawe {to je rawen u nogu. Gordana Pop-Lazi}: A da li ste vi pozvali ove qude kako su oni traìli? Milorad Gogi}: Da. Oni su pitali da li bi mogao da pozove{ te tvoje prijateqe, drugare, {ta su ti ve}. Gordana Pop-Lazi}: Da budu zajedno sa vama ili? Milorad Gogi}: Ne, ne, da do|u. Ja sam rekao – pozva}u ko ho}e da do|e. Ma~ak nije hteo da razgovara. Rogowa je do{ao, ali je odustao od razgovora. [ani je razgovarao sa wima, taj Adamovi}, Adamovi} Ivica jeste, on je razgovarao. Pudarevi} Novak, on je bez noge i ruke i on je ~ekao dok sam ja s wima razgovarao, oni su tu pili i napio se i onda kada je u{ao kod wih onako sa {takama, pola ~oveka i kada je rekao – ja }u se sa vama raspravqati i kada je po~eo da udara rukom, onda su oni, kada sam ga ja uveo, pogledali u mene i posle dva minuta su me pozvali da ga vodim. On je odmah zvao konobara 369

– daj mi dupli viwak na wihov ra~un, razume{, i tako te gluposti. I oni su sa wim sedeli minut. Kardeq, Stankovi} Kardeq, on je isto razgovarao s wima, on je sad na putu, on je u Nema~koj vozi kamion. Da, e ja sam sad bio sa Rogowom, on }e da da izjavu, da ga zovemo da da izjavu, nije hteo sam da do|e on }e da da izjavu, i Rogowa i Ma~ak. Rogowa je bio moj zamenik, i on je spreman da da izjavu. Gordana Pop-Lazi}: A da li su obojica razgovarali sa istraìteqima? Milorad Gogi}: Nisu hteli, nisu prihvatili. Ma~ak nije hteo uop{te da razgovara sa wima, a Rogowa je bio do{ao, hteo i kaè ne}u i oti{ao. Kaèm, bio je tu, sedeo i ~ekao i odustao. Iz nekog razloga nije hteo. Ne}u, kaè. Ne mogu, kaè, {ta }e oni meni tu ovo, ono, ne}u, kaè. Vjerica Radeta: I oni su odustali? Milorad Gogi}: Ko? Vjerica Radeta: Ha{ki istraìteqi? Milorad Gogi}: Ne, oni su traìli da ja pozovem i ja sam pozvao wih, me|utim, ko je hteo, do{ao je, ko nije hteo, ne}e. Vjerica Radeta: I onda ste opet samo vi s wima razgovarali? Milorad Gogi}: Da. Vjerica Radeta: Svi pojedina~no? Milorad Gogi}: Da, svi pojedina~no, niko nije zajedno. Zna~i, ja sam pitao wih, oni kaù imaju ve}, ja ih pitam {ta imaju, kaìte mi konkretno za {ta optuùjete Rogowu. Kaè – ne, to }emo wemu da kaèmo. Zna~i, nisu hteli da kaù meni. Ili – optuùjemo Pudarevi}a, nisu hteli meni ni{ta da kaù. Oni kaù – mi imamo neke dokaze, izjave ili ne znam {ta ve} protiv wih, to }emo wima re}i. Zna~i, pojedina~no je svako sa wima razgovarao. Ali uglavnom su ti razgovori trajali kratko, par minuta. Vjerica Radeta: Dobro, a {ta je kod vas bilo taj tre}i put? Kako je taj razgovor tekao? Milorad Gogi}: Oni su to sve pripremili i meni pro~itali. Laptop su imali i onda su tako pro~itali, da li je to i to moja izjava, da li je sve to u redu. Vjerica Radeta: Ove prethodne dve izjave? Milorad Gogi}: Da, {to smo pri~ali, {to smo razgovarali. Zna~i, oni su to napravili, ve} {ta, i onda su mi pro~itali. Ja sam rekao – to nije u redu, ovo izbacite, ovo promenite ovako, to da sam zauzeo Zvornik to ne vaì, nismo mi zauzeli, mi smo oslobodili i tako, on to prepravi i tako, neke stvari sam promenio – da li je to u redu? – Jeste. – Ho}e{ li potpisati tu izjavu? – Ho}u. Zna~i, sve ono {to sam rekao prihvatam. Da li sam spreman da se pojavim u Hagu kao svedok? – Protiv koga? Kaè – nije bitno. Zna~i, kako god me pozovete ja }u se pojaviti. Ja sam rekao – nemojte da neko poku{ava da me hapsi, po{aqite poziv i ja dolazim, tako je najboqe za sve, tako sam rekao. Zna~i, boqe je ne pustiti da me hapse, onda }e biti gore. Jer ja sam wima rekao – ja nisam tako slab ~ovek i naivan, ja sam opasan ~ovek, 370

zna~i boqe je lepo, ja ne beìm ni od ~ega, tako sam im rekao i oni su rekli – ni{ta, to je to. Gordana Pop-Lazi}: A da li su vam dali jedan primerak te izjave koju ste potpisali? Milorad Gogi}: Ne, nisu mi dali. Vjerica Radeta: I vi{e nije bilo kontakata? Milorad Gogi}: Ne. Vjerica Radeta: Vas, zna~i, nisu nikada konkretno pitali da li }ete biti svedok ba{ u predmetu Vojislava [e{eqa? Milorad Gogi}: Ne, ne, jo{ se nije ni znalo ni{ta tada. Gordana Pop-Lazi}: Otkako je Vojislav oti{ao, vi{e vas nisu kontaktirali? Milorad Gogi}: Ne, ne, nikad, nikad vi{e. Tad je to bilo i onda posle toga se dogodilo ono ubistvo \in|i}a, Vojo je oti{ao, ubistvo \in|i}a i tako. Kada se to doga|alo, ti sastanci, onda me je Legija nazvao jednom prilikom da do|em u Beograd. Ja ~ujem ne{to se tu, ne znam ko ga je ve} obavestio, i ja sam, normalno, i{ao tamo, video se s wima, po{to smo mi drugari. Kao, saznali smo da ima{ problema, da te ovi iz Haga stiskaju ne{to, {ta je u pitawu, {to nas nisi obavestio? Pa, rekoh – nema potrebe, jer to je bilo li~no, ti~e se mene, nema veze ni sa Legijom, ni sa jedinicom, ni sa kim od wih. Vjerica Radeta: Zna~i, ovo {to ste rekli na po~etku, vi ste u ova prva dva razgovora imali utisak, hajde da kaèm, doìveli to kao neku vrstu pritiska, imali utisak da oni u stvari ho}e... Milorad Gogi}: Da oni traè protiv Voje neke dokaze, neke svedoke ili tako ne{to. Zna~i, to sam stekao utisak da ne{to pripremaju. Ja sam ba{ tebi rekao – kaì Voji da izgleda spremaju optu`nicu protiv wega. Tako sam stekao utisak, po{to su ~esto potencirali radikale, potencirali da smo mi wihovi, da smo mi pod komandom Vojinom i tako daqe. Vjerica Radeta: A recite sad, nevezano za ovo, da li vi imate nekih saznawa oko tih navodnih ratnih zlo~ina, oko uloge @u}e i Repi}a? Milorad Gogi}: Ovako stoje stvari {to se ti~e tih zlo~ina, po{to ja ne znam za zlo~ine, zna~i uop{te ne znam za zlo~ine. Vjerica Radeta: Pa i ja kaèm navodni. Milorad Gogi}: Ja sam mogao da ~ujem za neke stvari ovo ili ono. Ali ja, recimo, nikada ne bih dozvolio nikome da pravi zlo~ine, bilo kakve, u mom prisustvu i po mom nare|ewu. Sad, ako je bilo ne{to, to je bilo mimo mog znawa. Gordana Pop-Lazi}: A da li ste vi imali uop{te neke veze sa @u}om? Milorad Gogi}: Sa @u}om sam imao vezu, zna~i, kad su oni bili tamo, mi smo bili u Zvorniku prvo i poginuo je taj moj zamenik tada{wi, Branko \oki} je poginuo, kada smo zauzeli zvorni~ku tvr|avu, zna~i 26. aprila 1992. godine. I onda smo se mi povukli iz Zvornika. Bio je moj zamenik ko371

ji je poginuo gore 26. aprila, to je bio Vaskrs kada smo zauzeli zvorni~ku tvr|avu, i taj dan sam ja otud povukao qude i vratimo se ovamo, normalno, sahrana i vi{e nismo u Zvorniku, jednostavno vi{e nisam hteo da idem tamo. Tamo je preuzeo sve u svoje ruke @u}o sa svojom jedinicom, i onda je on tamo po~eo da pravi probleme, ne znam, maltretirao je op{tinu, policiju, sve redom. âk je pravio probleme i policiji u Srbiji @u}o sa svojom jedinicom. Pretio je da }e pre}i preko mosta sa tim vozilima, da je ~ak jedanput krenuo pa je policija pobegla i jednom prilikom je ~ak komandir ili zamenik komandira tada policije u Loznici do{ao da traì pomo} protiv @u}e, jer @u}a je najavio to ve~e prelazak preko mosta. I onda sam ja poslao gore Rogowu i ove moje na most, po{to je policija pobegla, pa {ta }e. Gordana Pop-Lazi}: A da li se govorilo o tome da li @u}a samostalno to radi sa tom nekom svojom jedinicom ili je on pod ne~ijom komandom? Milorad Gogi}: Samostalan je bio. Bila je pri~a, kao, zna{ da je on u radikalima, ali on je bio samostalan. Na kraju su do{li ti iz te vlasti iz Zvornika, molili su – hajde da re{imo @u}u, kako, {ta, i ja sam, normalno, rekao – dobro, hajde, to }u vam re{iti ja. Pokupio qude, dolazimo u Zvornik, preuzimamo mi, zna~i ulazimo u policiju, ja sam imao moju slu`benu, dobijamo i to i platni spisak da radimo kao policajci gore. Doveo sam qude tamo i ja sam seo u auto i oti{ao sam kod @u}e u {tab. Gordana Pop-Lazi}: Kada je to bilo, otprilike? Milorad Gogi}: To je bilo mo`da oko 15. maja, mo`da. Izme|u prvog maja i 15-og, zna~i u tom nekom periodu. Vjerica Radeta: A da li je u tom periodu april-maj bilo dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na podru~ju Zvornika? Milorad Gogi}: Ne. Mi smo opremu i naoruàwe tamo dobili od vlasti iz Zvornika. Zna~i, dobili smo u êlopeku. ordana Pop-Lazi}: Je li to od Teritorijalne odbrane? Go Milorad Gogi}: Da. Od wih smo, zna~i, ja sam do wih dobio sve. Novak Savi}: Policijske uniforme? Milorad Gogi}: Uniforme, one {arene, razume{. Nismo policijske uniforme nego ove... Vjerica Radeta: Maskirne? Milorad Gogi}: Maskirne, da. Zna~i, dobili smo dole. Zna~i, nismo dobili u Srbiji ni{ta. Sa @u}om tad kad je bilo, ja sam oti{ao kod wega sam, on je imao dosta qudi, pitao sam gde je @u}o, kaù – tu je. Zovite ga. On je iza{ao – [ta je? Slu{aj, rekoh, @u}o, ja sam do{ao, dolazim ovde u ovaj objekat sa mojim qudima, za dva sata ja }u ovde da se uselim, ti mora{ da se iseli{. Gordana Pop-Lazi}: A koji je to objekat bio? Milorad Gogi}: Pa, to je, kako se zove ono gra|evinsko preduze}e u Zvorniku, dole u Karakaju, da li je “Gra|evinar” ili kako. Ne, ne gra|evinsko, oni {to su radili zgrade. Da li je “Univerzal”? Novak Savi}: Ne, oni su bili metalno preduze}e, ja mislim da je metalno. 372

Milorad Gogi}: Ja znam gde je to preduze}e, ali... Gordana Pop-Lazi}: U Karakaju? Milorad Gogi}: Da, u Karakaju, to je gra|evinsko preduze}e, imaju tu barake, tu su oni spavali i to. I ja sam rekao – ti mora{ odavde da nestane{ sa svojim qudima, kupi glavu i da nestane{, ja dolazim da se ovde uselim. On je rekao – pa, dobro, kaè, ne mogu ja za sat vremena. Ja kaèm – koliko ti treba vremena? Kaè – pa, tri sata. Ja kaèm – za tri sata dolazim, da vas ne bude ovde. On se pokupio i normalno, za tri sata sam ja do{ao, posle tri sata, on je pokupio qude i oti{ao na Crni vrh, gore, prema [ekovi}ima, na putu za Tuzlu i gore je preuzeo tu negde neke objekte, tu se smestio i posle je nastavio da pravi probleme, ali je sad pravio gore. Vjerica Radeta: Zna~i, sve to kada je pravio te probleme, on je to radio potpuno samostalno, ni pod ~ijom komandom? Milorad Gogi}: Samostalno. Gore je isto pravio probleme, oduzimao je qudima pare, aute. Na kraju je, ~ak, tada{weg ministra Velibora, kako se zvao? Novak Savi}: Ostoji}a. Milorad Gogi}: On je nai{ao sa nekih ~etiri, pet “golfova”, vozili su qudi wegovi, on ih je video kao, ~iji su auti, isterali su ga napoqe i oduzeli su im auta. Vjerica Radeta: Ministru? Milorad Gogi}: Da. Wega je terao da pase travu i da laje, razume{. Mislim nije @u}a, ali ti wegovi qudi. Bilo je tu svakakvih dripaca, bio je tu i Topola neki, pokojni, i on je pokojni. Vjerica Radeta: A odakle je Topola? Milorad Gogi}: Topola je iz Topole. Zvali smo ga Topola. On je bio onako isto, mislim bilo je tu onako raznih likova, raznih i nadimaka, jednostavno ne zna{ ni ko su ni {ta su. Da, bio je tamo, recimo, neki Yej, tako su ga zvali, ne znam odakle je, on je bio malo u Gardi kod Arkana i onda je ostao u Zvorniku tamo i tu je do{ao, on je bio kod @u}e ili ne znam kod koga, me|usobno su se posva|ali, pucwava, Yej je ubijen, ubili su ga, ubio ga je tu neki Gari}. Novak Savi}: Velibor. Milorad Gogi}: Jeste. I onda su pucali, on je pobegao i ovi su za wim, drugi, sad ti Yejovi drugari. On je pobegao negde u neki podrum, oni su pucali, on je u{ao u podrum, pa su onda stavili bombe i dole su ga ubili. Zna~i, bilo je tu obra~una, bilo je tu sva{ta, razume{. Vjerica Radeta: A da li vi imate nekih saznawa o navodnom logoru i nekim mu~ewima i ubistvima navodnim u êlopeku? Milorad Gogi}: Ne. Vjerica Radeta: Ni{ta o tome ne znate? Milorad Gogi}: Ne znam ni{ta. Ja znam da je dole ne{to bilo, ali ne znam, znam iz pri~e, ono. Mada ja i puno stvari zaboravqam, stvarno, ali stvarno zaboravqam. Vjerica Radeta: Da, da. 373

Milorad Gogi}: Zna~i, neke stvari koje bi trebalo da znam, ja sam zaboravio. Jednostavno nemam pojma. Meni moji drugovi, pri~amo tako i kaù – se}a{ se, ja nemam pojma. Oni se se}aju, ja sam bio tu. Mislim, jednostavno nestalo, isparilo, nemam predstavu. Dobro, ja sam bokser, zna~i, boksujem toliko godina, imam mnogo me~eva, ne mogu sve da pamtim, a recimo to me nije u principu puno interesovalo. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, nikakve kontakte vi niste imali sa dobrovoqcima Srpske radikalne stranke ili jeste? Milorad Gogi}: Ne. Gordana Pop-Lazi}: Da li je tu uop{te bilo dobrovoqaca? Milorad Gogi}: Ne znam, ja sam imao moju jedinicu i moje qude, bilo je tu drugih qudi, kao ~etnici, ovi, oni, ja sa wima, zna{, mene su se tamo svi pla{ili i svi su beàli od mene, jer sam ja bio strog. Vjerica Radeta: A prema va{im saznawima, da li su svi ti dobrovoqci bili pod komandom vojske ili policije? Milorad Gogi}: U tim prvim danima nije bilo nikakve tamo ni vojske ni policije, ni~ije komande. Bilo je policije, ali policija je bila ni{ta, razume{. Ja sam te policajce, koji nisu policajci kako treba, ja sam znao da ih i{amaram na ulici i sva{ta. Vjerica Radeta: A kad je Arkan do{ao u Zvornik? Milorad Gogi}: E, Arkanovi su do{li, pa, ja mislim da smo mi do{li, kada je Arkan zvao mene ja sam do{ao. Vjerica Radeta: Vi ste fakti~ki bili u Gardi? Milorad Gogi}: Da. Mi smo bili, zna~i svi mi iz Malog Zvornika smo bili pripadnici Garde. Ja sam bio oficir u Gardi. Vjerica Radeta: Ko je, u stvari, zauzeo Zvornik? Milorad Gogi}: Oslobodili smo Zvornik, Garda, da. Vjerica Radeta: Da, oslobodili ste. Milorad Gogi}: Sa mojim qudima, ja sam imao tad 28 qudi, recimo, i Arkanova Garda mo`da jedno 70, zna~i, stotinak qudi ukupno. Mi smo oslobodili Zvornik. Vjerica Radeta: Drugih jedinica tad na osloba|awu nije bilo? Milorad Gogi}: Ne, ne, ne. Posle, zna~i, kad smo oslobodili Zvornik onda su se u Zvorniku pojavqivali razni tipovi koji su, zna{ oni vikendratnici, do|e, pojavi se, uzme ne{to, odveze, natovari, odveze, otera auto. E to je bilo, ali ko su ti qudi to ja ne znam. Vjerica Radeta: A kad su se tu pojavili “Beli orlovi”, SPO, Anteq? Milorad Gogi}: “Beli orlovi” su bili gore po onim selima, zna~i, oni se nisu mnogo po gradu pojavqivali, po{to sam ja drào grad, preuzeo grad. Zna~i, pre toga kada smo oslobodili... Gordana Pop-Lazi}: Posle oslobo|ewa. Milorad Gogi}: Posle oslobo|ewa, zna~i tih prvih tri, ~etiri dana, fakti~ki ja sam drào ceo grad. Me|utim, tu je bilo tako tog pqa~kawa, mislim, ali to su qudi koji su dolazili. 374

Vjerica Radeta: êkajte, da li sam ja dobro zapamtila, da li ste vi rekli ta~an datum osloba|awa Zvornika? Milorad Gogi}: Osmi april. E mi smo onda ve} tri meseca, 14. aprila, ja sam, kada sam video da tu nema komandira, da tu radi ko {ta ho}e, da tu dolaze ovi, odlaze, vuku, razvla~e, radi ko {ta ho}e, ja sam lepo moje qude pokupio – hajdemo ku}i. I, zna~i, ponovo me je angaòvao, ko je tada bio, tada je bio Stupar, pukovnik Stupar, komandant one neke specijalne... Gordana Pop-Lazi}: Pukovnik JNA? Milorad Gogi}: Da, JNA. Mislim da je to JNA. To je jo{ bila JNA. Stupar je bio pukovnik, komandant te specijalne neke vojne jedinice, iz Batajnice, mislim, i onda me je on zvao – zna{, treba da se oslobodi Kula (Kula je jo{ bila muslimanska), da se oslobodi to, a on zna za Zvornik. Moè{ li da pomogne{, ima{ li qude? Imam. Mi smo do{li odmah. Zna~i, jedno pet, {est dana smo bili u Zvorniku, spremao se napad na Kulu, pa ve~eras, pa ve~eras i tako se to odlagalo nekoliko dana i onda 26. april, zna~i, po{to sam zapamtio, jer je poginuo taj Branko, moj zamenik, a Vaskrs je bio, zna~i, 26. aprila krenuli smo negde ujutru oko pola dva da se pewemo gore kroz {umu u tu tvr|avu. U principu, ja sam sa mojim qudima u{ao prvi u selo i zavr{ili smo sve, zauzeli, oslobodili, sve je zavr{eno, oni su uglavnom pobegli svi, pobegli su daqe tamo. I na neku tu minu je naleteo taj moj i ja sam to ve~e ponovo pokupio qude kada su se gore popeli tenkovi, zna~i, zauzela Vojska Republike Srpske, ve}. U stvari JNA, ali to su bili uvek tamo iz onoga kraja. Oni su se lepo popeli, preuzeli to i ja sam se povukao sa qudima u Loznicu. Sahrana je obavqena i vi{e nismo i{li tamo. Zna~i, tih nekoliko dana ponovo, tamo je @u}o bio i... Vjerica Radeta: Da li vi znate ne{to o hap{ewu @u}ine grupe? Milorad Gogi}: Da. Znam. Ja sam rawen 31. maja i mo`da 20, 20 i par dana, moji su qudi tamo bili i stvarno, meni su dolazile pritu`be. Zna~i, non stop od vlasti, od na~elnika policije, od predsednika op{tine, od vladinih qudi iz vlasti, dolazili su i àlili se na moje qude, da, haos prave po gradu, da mu~e, maltretiraju i tako daqe. A to je bila fakti~ki neka odmazda za onu zasedu koju su nama napravili, kada je poginuo Nikola, poginula su jo{ dva policajca koja su bila sa nama tada. Nas je trojica raweno tada, napravili su nam zasedu, mi smo i{li autima kroz selo tada. Zna~i, oni su pre toga stavili bele zastave, kao lojalni i sve, i tu smo uleteli u zasedu i onda posle ovako, ovi quti kada su se vratili, kada sam ja rawen bio, onda su, bilo je, pazi, ja sam to ~uo da je bilo svega i sva~ega i kaèm, dolazili su, zna~i, ti qudi iz vlasti meni da se àle, ne znaju {ta }e, ne mogu im ni{ta. I onda sam ja na kraju re{io da raspustim jedinicu i tako sam i uradio. Svi ku}i. Ja sam oti{ao posle sa devojkom na more, ono malo oporavak i to, to je bilo negde u julu kad sam oti{ao na more, tih 10 dana koliko sam ja bio tamo, u me|uvremenu se u Zvorniku sva{ta izde{avalo. Zna~i, ja sam do{ao s mora, u Zvorniku je ubijen doktor taj Vidovi}, taj Yej je ubijen, pa taj, kako se zove, odavde onaj lopov, Gara. To se sve izde{avalo dok 375

sam ja bio odsutan. Zna~i, nisam bio u Zvorniku. Jer, ipak, dok sam ja bio tamo, zna{, svi su... Novak Savi}: Dobro, tog Vidovi}a je naredio ovaj êda iz JUL-a. Milorad Gogi}: E sad, ja ne mogu to da pri~am kad nisam bio tu, bio sam na moru, zna~i, nisam znao, izde{avalo se sva{ta u Zvorniku. U me|uvremenu se i @u}a ponovo vratio tu negde u grad, preuzeo, zna~i, protiv nas su svi i meni je do{ao, zna~i, da i oni traè ponovo da se ja vratim u Zvornik i da uspostavim red, jer je @u}a ponovo preuzeo. Vjerica Radeta: Komandir policije ili ko? Da li je Brana Gruji} tada bio predsednik op{tine? Milorad Gogi}: Predsednik op{tine je bio iz SDS-a, ne znam ko je bio predsednik, uglavnom te vlasti su traìle i ja sam do{ao da se dogovorim sa wima da me ponovo vrate, zapravo sam imao na spisku toliko qudi i to. Do{li smo gore i smestili su nas i onda se dogodila jedna pobuna policije protiv nas, pobuna policije da ne}e... Vjerica Radeta: Ne protiv vas, u smislu vas, nego protiv Arkanovaca, je li? Milorad Gogi}: Da, da ne}e oni da mi wima uvodimo red, kao mogu to i oni. Ba{ me to iznenadilo, oni su vrlo korektni sa nama. I ova policija je iza{la na ulicu i kada smo do{li tamo, kao eto, zna{, jebi ga, nemoj da se quti{, nas, kao, guraju ovamo. Ja kaèm – dobro, ako mi vama ne trebamo, nije problem. Gordana Pop-Lazi}: Ko je uhapsio @u}u? Milorad Gogi}: Sad }u da vam ispri~am. To ve~e dolazi Goran @ugi} pokojni, {ef DB-a, i kaè meni – slu{aj, ovde se spremaju neka hap{ewa. Ti upozori svoje qude, povuci ih, sklonite se odavde, najboqe da niste u Zvorniku narednih dana. Ja sam, naravno, sve moje qude poslao ku}i, gotovo, zna~i, ako bude potrebno zva}e nas. I ja sam se, normalno, sklonio, svi su oti{li, samo je Zeba ostao tamo, ono bez veze. Recimo, taj dan smo mi svi napustili Zvornik, a slede}u no} je do{la ta specijalna jedinica MUP-a Republike Srpske, Kami{i} Milenko je bio komandir te jedinice, upali su u Zvornik no}u sa pragama, trocevcima. Oni su ta~no znali gde su @u}ini qudi, u kojim zgradama i upali su tu, opkolili grad i qude na spavawu, uhapsili su ih u ga}ama. Pohapsili su ih sve, osamdeset i ne{to wih, devedeset, i ujedno je uhap{en i taj moj Zeba i onda je tu bilo malo izme|u nas i wih, nekih ovako, po{to sam ja prelazio u Mali Zvornik, tamo su ih neki moji sa~ekali i tukli ih, i tako, bilo je tu~e, dok nije Kami{i} do{ao da razgovara sa mnom i to sa Stevom i dok nismo to izgladili, vratili smo Zebu. Tad su oni bili uhapsili i Marka Pavlovi}a. I onda su bili vratili wih, ovi su ostali tamo u Bijeqini u zatvoru. Posle je bio {trajk, ne znam. Gordana Pop-Lazi}: Ja mislim da nam je to dosta. Vjerica Radeta: Da, to je to. Mo`da je i ovo interesantno nama, ono prvo. ûdno mi je da vas nisu pitali za Arkana, kada ste vi rekli da ste bili u Gardi. Sad daqe od toga {ta ste rekli. 376

Milorad Gogi}: Da, ali Arkan je ve} bio pokojni kada su oni sa mnom razgovarali. Zna~i, wima nije Arkan vi{e bio bitan. Fakti~ki Peja je nas angaòvao i onda oni su pitali. Me|utim, i on je pokojni, u me|uvremenu je umro od raka plu}a, tako da od te rukovode}e garniture iz Garde, zna~i, Arkan je bio komandant, Peja wegov zamenik, tre}i oficir u Gardi je bio @ika major, on je bio Arkanov neki kao zet, on je poginuo na Zvorniku, na tvr|avi u Zvorniku, kada su oni poku{ali da zauzmu tvr|avu, oslobode zvorni~ku tvr|avu poginuo je taj @ika major, zna~i tre}i ~ovek Arkanove Garde je poginuo. Rambo je bio kapetan, Rambo su ga zvali, on je poginuo i bilo je jedno tri, ~etiri rawena i onda su se oni povukli se iz Zvornika. Vjerica Radeta: A za ovo {to ste nam rekli za Kozluk. Milorad Gogi}: Arkan mi je, zna~i, ostavio u zadatak, po{to je on sa tim Fadilom i qudima iz Kozluka postigao dogovor da oni budu lojalni, da ne}e praviti problema, da }e po{tovati srpsku vlast, tako se Arkan sa wima dogovorio i rekao. Zna~i, ostavio je meni zadatak da pazim da oni nemaju problema, da ih za{titim {to mogu vi{e. I sad, zna~i, taj Fadil je mene ~esto zvao, po{to je gore bio moj telefon, imao sam svoju kancelariju, on je ~esto zvao, tako neke probleme su imali, nekome su oteli kravu, nekome su oteli pare, nekome ovo, nekoga su istukli, mislim bilo je toga, ne znam ve} ko {ta, ali ne moè{ da utvrdi{ ko je. Kaè – e, zna{. I ja do|em dole – ko je? Pa, ne znamo, zna{ to su neki do{li, presreli na{e, oni su qudi radili u tim firmama, podigli plate, po{li, ovi ih presreli. Bilo je tih qudi koliko ho}e{ koji su se pojavqivali u uniformama i ne zna{ ko su i {ta su. Gordana Pop-Lazi}: Da li ste ~uli za nekog Qubi{u Petkovi}a, da li je taj dolazio? Milorad Gogi}: Qubi{a Petkovi}? Gordana Pop-Lazi}: Da, iz Beograda. Vjerica Radeta: Ne. Nisam ~uo. I, ovaj, i kaè – zna{, oteli su pare. Pa, ko je oteo? Ne znam, bili su u uniformama i tako. Onda razne stvari. Zna~i, ja sam poku{avao... Da, onda su im uzeli, kao, imali su sanitetsko vozilo, po{to je Kozluk veliko mesto i bilo je bolesnih i oni su imali sanitet da vozi u bolnicu. Me|utim, oti{li su i oteli im, pa im je vra}en taj sanitet, pa uzet i tako. Oni su imali dole policajce wihove koji su bili policajci, zna~i, i dole je bila kao stanica neka policije. Vjerica Radeta: Muslimani? Milorad Gogi}: Da, ali stanica policije je bila i postojala, razume{. Arkan je rekao da }e oni imati tu svoju policiju, i oni su tu bili, ali i wih su maltretirali tamo qude. Do|e tamo neki u~iteq s pu{kom i maltretira sve redom. Oni su zvali, mi smo intervenisali za tog u~iteqa i tako. Vjerica Radeta: Wihovog tamo? Milorad Gogi}: Srbina. Vjerica Radeta: Da, ali iz kog mesta? 377

Milorad Gogi}: U Kozluku je on ìveo. Pa, je Stene i Pejo, Pejo je i{ao. Gordana Pop-Lazi}: A da li ste znali Zorana Suboti}a? Milorad Gogi}: Da. Gordana Pop-Lazi}: Da li je bilo nekih kontakata sa wim? Milorad Gogi}: Pa, Zoran Suboti} je bio postavqen samo kada je trebalo da po~ne osloba|awe Zvornika. Nisu imali komandu {taba Teritorijalne odbrane u Zvorniku, nije niko hteo da prihvati i Arkan je tu bio, hajde da se postavi ~ovek, Zorane, ho}e{ ti – moè. Postavqen je Zoran kao da bude komandant na papiru, dva, tri dana, pet dana i posle je postavqen neki drugi kada je oslobo|en Zvornik. Zna~i, Zoran je tu bio tako. Bio je tu na toj funkciji, ali niko nikog nije tu, tu je glavnu re~ vodio Arkan, on je tu bio glavni, on je, zna~i, znao i da {amara i da, zna~i on je bio tu, Arkan i wegovi qudi, normalno. Gordana Pop-Lazi}: On je bio potpuno nezavisan od vas? Milorad Gogi}: Ne, ne, i ja sam bio pod Arkanovom komandom. Gordana Pop-Lazi}: Ne, ne, ali mislim na Zorana Suboti}a i Teritorijalnu odbranu. Milorad Gogi}: On je bio postavqen, wega su postavili da bude jer nikoga nije bilo na toj funkciji. Ja mislim u op{tini je bio musliman, a sad oni su trebali da imaju svog, niko nije bio i onda su postavili Zorana. Zna~i, za taj, jer mu je Arkan rekao da bude na toj funkciji tih nekih par dana i posle je postavqen ve} neki Paìn, posle wega. Vjerica Radeta: A ko je taj Paìn? Milorad Gogi}: Pa, ne znam ja ko je taj. Taj je ~ovek bio tu i posle je nestao i ne znam, ne znam stvarno. To su za mene potpuno bili nebitni likovi, razume{, tako da ne znam stvarno. Ja sam tamo, zna~i, do tih qudi kontaktirao sa Branom Gruji}em koji je bio predsednik SDS-a, op{tine, ne znam; sa Draganom Spasojevi}em. Novak Savi}: E, taj Dragan. Milorad Gogi}: Dragan Spasojevi} je bio komandir policije, po{to je to kqu~no bilo, on je postavqen iz SDS-a, u onoj biv{oj vlasti SDS i SDA su delile vlast, pa je na~elnik policije Zvornik bio musliman dok je jo{ bilo toga. Gordana Pop-Lazi}: A gde je taj Spasojevi} sada? Milorad Gogi}: U Novom Sadu, koliko ja znam. Gordana Pop-Lazi}: A Steva Radi}? Milorad Gogi}: Steva Radi} je u principu bio sekretar op{tine, neki kao sekretar. Od tih, kako se zvao onaj {to je oti{ao u Australiju, on je bio neki poslanik u SDS-u, poslanik u SDS-u u Skup{tini tada. Gordana Pop-Lazi}: Vukovi}? Milorad Gogi}: Ne. Novak Savi}: Bio je jo{ jedan Steva Radi}. 378

Milorad Gogi}: Bio je Jovo Ivanovi}, on je bio tako isto u toj op{tinskoj... Gordana Pop-Lazi}: Da nije Mijatovi}? Milorad Gogi}: E, Jovo Mijatovi}, jeste, on. Mislim, to su qudi bili koji su tu bili, na sastanke su nas oni pozivali, na neke dogovore. Vjerica Radeta: Da li ste vi nekada u Zvorniku videli [e{eqa? Milorad Gogi}: Nikada. Nikada, zna~i, dok sam ja bio tamo, dok sam dolazio u Zvornik, tada on nije imao veze sa Zvornikom nikakve. Mislim, ja to tvrdim javno, zna~i, nisam ga video, a verovatno bih ga video da je dolazio u tom periodu. Vjerica Radeta: Naravno da bi ga video. Milorad Gogi}: Zna~i, nije se pojavqivao tamo. Vjerica Radeta: A jo{ samo nam recite koga vi mislite iz Zvornika da bi mi mogli, ili iz Loznice, da kontaktiramo, ko su jo{ qudi koji su, po va{im saznawima, pozivani od strane Ha{kog tribunala? Milorad Gogi}: U Loznici nema niko vi{e, a u Zvorniku ne znam, kaù da je puno qudi ispitano tamo, i Srba i muslimana iz Zvornika, u Tuzli, ali ja ne znam, stvarno. Tamo je bila ta kancelarija i oni su i{li, non stop su ispitivali. Puno qudi je razgovaralo sa wima, e sad ko {ta, kako, znam da su i{li i taj Stevo Radi} i Dragan Spasojevi} je kontakt imao sa wima non stop, puno puta. Ivanovi} Jovo, ima ih jo{ tamo koji su bili u toj vlasti, da kaèm, civilnoj, tamo odbornici u op{tini i tako. To je bilo ranije, a sad ja ne znam tamo, zna~i, ja znam samo za nas. Mene su kontaktirali i preko mene su poku{ali da saznaju o ostalima, sa ovim qudima, zna~i ni{ta drugo. Ali tamo u Zvorniku je puno drugih. Gordana Pop-Lazi}: Dobro, hvala ti, Gogi}u, |e ~uo i |e ne ~uo. Vjerica Radeta: Lepo smo se ispri~ali.

Zoran Suboti} Razgovor vo|en 25. januara 2007. godine Gordana Pop-Lazi}: Mi smo pro~itali ovu tvoju izjavu gde kaè{ da si u tri navrata imao kontakte... Zoran Suboti}: U tri, u tri. Vjerica Radeta: I pre neki dan, ~etvrti put. Zoran Suboti}: Pre neki... Ne mogu ja da se setim datuma. Gordana Pop-Lazi}: Ovde u izjavi stoji da si dva puta u junu mesecu 2003. godine. Zoran Suboti}: Tako je. Gordana Pop-Lazi}: Jednom u septembru 2003. Zoran Suboti}: Tako je. Gordana Pop-Lazi}: I posledwi put su te zvali? Zoran Suboti}: Pre tri dana na{i istraìteqi. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, dvadeset i... 379

Zoran Suboti}: êkaj, imam na pozivu, petak, koji je to datum bio, pogledaj. Gordana Pop-Lazi}: Petak. Zoran Suboti}: Pro{li petak. Gordana Pop-Lazi}: 19, pred izbore. Zoran Stojanovi}: 19. tako je. Gordana Pop-Lazi}: 19. januara na{i istraìteqi? Zoran Stojanovi}: Da, da. Vjerica Radeta: Hajde pri~aj o tom prvom susretu. Kako su te pozvali? Kako su do{li do tebe? Na koji na~in? Kada si oti{ao? [ta su te pitali? [ta si rekao? Zna~i, sve ~ega moè{ da se seti{. Zoran Suboti}: Prvi, evo, zvali su me tako da su me jedno deset puta zvali ku}i, da je meni ta{ta govorila stalno – zovu su te neki stranci. Gordana Pop-Lazi}: Telefonom? Zoran Suboti}: Telefonom. Zna~i, na ku}ni broj. Non stop sam video neidentifikovani broj na mom mobilnom telefonu, a ja se obi~no na brojeve koji nisu registrovani ne javqam, a to je ~esto kada je broj iz inostranstva, onda ne bude identifikovan na displeju. I onda, na kraju, kada sam se ja javio, oni su se predstavili i rekli su da su istraìteqi Ha{kog tribunala i da èle sa mnom da obave razgovor i jesam li ja Zoran Suboti} koji je bio komandant {taba u Zvorniku aprila meseca 1992. godine. Ja sam rekao da sam ja taj, a oni kaù da u Beogradu imaju svoju ekipu i do{li bi po mene i gde mogu po mene do}i. Ja kaèm – pa kad znate mobilni telefon i ku}ni sigurno znate onda, rekoh, i gde stanujem. Sad im je kao problem da me na|u. I onda su oni meni rekli kad }e do}i, oni }e do}i sa prevodiocem, ili, kaè, da ja do|em u Beograd u Ha{ki tribunal, na Dediwu je, ne znam sad vi{e koja je ulica, gde su wihove kancelarije. I ja sam prvi put oti{ao sam. Ja ne bih èlio da vi dolazite kod mene i da mi èna i deca doìve traumu, nego je boqe da ja do|em tamo. I onda sam ja prvi put oti{ao kod wih na Dediwe, ne mogu sad da se setim koja je to ulica i tu su me dva dana dràli od osam do 19 popodne, gde smo bukvalno razgovarali na temu Zvornika. Izvadili su moj dosije koji je bio podebeo, verovatno vezano za izjave ranijih svedoka koji su svedo~ili o tome da li sam ja i {ta sam radio i koja je bila moja uloga. Bilo je te{ko da... Gordana Pop-Lazi}: A da li su ti rekli, samo izvini {to te prekidam, u kom svojstvu ho}e tvoju izjavu? Zoran Suboti}: Ne, evo vidite kako je po~eo razgovor, to odli~no znam, toga se najboqe se}am. Jer ja kada sam do{ao, ja sam wih odmah pitao, sede wih dvojica, koliko se ja se}am bio je neki Tomas Jakerman i jedna devojka, prevodilac, Vojislava se zvala. I ja sam seo ovako preko puta wih, kao sad sa vama, i ja kaèm wima odmah – gospodo, rekoh, prije nego {to bilo {ta kaèm èlim da znam u kom sam ja ovde svojstvu. Da li sam u svojstvu optuènog, potencijalnog optuènog ili svedoka. To je bilo moje pitawe, meni 380

ne treba advokat toliko. Oni kaù – imamo mi za vas kontrapitawe. Ja kaèm – izvolite. Kaè – da li ste vi Zoran Suboti} komandant {taba u aprilu mesecu 1992. godine u Zvorniku. Taj sam. I onda oni po~nu, ali ne govore direktno, nego kao – znate vi, gospodine, vama je poznato da mi u Hagu vodimo procese sve... Ali pri~a jedno pola sata da bi me naveo na to da oni, u stvari, vode proces protiv [e{eqa i da od mene o~ekuju da ja budem, svedok odbrane protiv [e{eqa. Vjerica Radeta: Optu`be. Zoran Suboti}: Optu`be. I onda ja wima kaèm – ovako, rekoh, gospodo, odmah da vam kaèm, ja, ne poznajem Statut, tako je tekao razgovor, Ha{kog tribunala i bio bih najsretniji da ga nikada ne upoznam i nemam nameru da ga upoznam, ali sam svjestan da po na{im pozitivnim zakonskim propisima, ako me neko stavi za svjedoka, ~ak i ako ne}u da se odazovem, privode me, policija }e me privesti, rekoh, i vi me moète na silu odvesti u Hag i ja protiv toga ne mogu ni{ta, ali da znate moja prva re~enica }e u Hagu biti da sam tu do{ao protiv svoje voqe, a onda sam spreman da pri~am o doga|ajima u kojima sam u~estvovao. Zna~i, odmah sam im stavio do znawa da ne èlim da budem... Me|utim, oni nisu odustali nijednog trenutka, ipak sam ja tamo slovio kao komandant {taba i po{to su se svi ovi izjasnili da sam ih ja okupqao i da su se svi okupqali oko mene i onda sam ja, naravno, odgovaraju}i na pitawa, neke stvari, mo`da sam ih i dezinformisao, jer to je neverovatno, ja nisam mogao da verujem, da svaki dokument sa mojim potpisom imaju. To je sve kopirano. Samo mi stavi dokument taj i taj, va{ potpis. Ne moè ~ovek ni{ta, ovi im sve dali. Ali, sad je sre}a u nesre}i, {to sam i wima rekao, a to i sad ponavqam, to ponavqam, stalno, da sam ja raketna protivavionska artiqerija, to je elitna jedinica Vojske Jugoslavije i da ja prvi dobijam poziv za rezervni sastav. I tad sam dobio poziv, i oti{ao u Mali Zvornik u kasarnu, gdje je komandant bio Dragan Obrenovi}, ovaj, naàlost, {to je sada osu|en na 17 godina, on je tada bio kapetan i bio je komandant kasarne, ina~e bio, je komandir te tenkovske jedinice i da smo tu zaduìli ratnu opremu i da smo odatle preba~eni, nakon jedan dan u veliki Zvornik, u Altos i da smo tamo, naravno, po{to sam ja za razliku od ostalih poznavao te qude odranije druè}i se, zato {to sam odranije imao dobre odnose, stranka kojoj sam ja tad bio predsednik na tom delu sa SDS je imao dobre odnose, pa sam poznavao te qude i strana~ki kontaktirao, mi smo i{li na wihove promocije, oni dolazili na na{e, {to je bilo ta~no i tako sam ih upoznao sve. I onda su oni mene, nisam im naravno to rekao, ali to vama kaèm, ovi su mene predloìli da budem komandant {taba zato {to sam ja imao iskustva, {to sam ja ranije bio u Benkovcu, u Kninu i hajde, hajde mi... Vjerica Radeta: Ko je tebe predloìo? Zoran Suboti}: Brana Gruji}, ovaj {to ga optuùju u... Vjerica Radeta: Aha, predsednik op{tine. 381

Gordana Pop-Lazi}: A da li su te oni pitali za{to ne}e{ da svedo~i{ protiv [e{eqa? Zoran Suboti}: Ne. Oni su poku{avali da me ubede na svaki na~in da nema razloga da ne svedo~im. Pa, {to, pa vi sad niste u stranci? Jer oni sve znaju. Pa mi imamo informaciju da ste vi u sukobu. Ja kaèm – nisam ja u sukobu ni sa jednim ~ovekom iz stranke, nisam ni u sukobu li~nom sa [e{eqem, jednostavno, ja ovog trenutka nisam strana~ki angaòvan, ali nisam nikada ulazi ni sa kim u sukob. A zbog ~ega ne}u da budem? Ja kaèm – ne}u iz razloga {to mislim da nije primereno da ja budem svedok, zato {to ja nemam tu {ta da kaèm. Ja wima ne kaèm, naravno, da bih i imao {ta da kaèm, jer sam ja tu bio kratko, a drugo {to ja smatram da mojom voqom, ja mojom voqom ne mislim da budem svedok Ha{kog tribunala i ne}u nikada biti. A oni kaù, pa mi }emo tebi za{tititi imunitet, vi nemojte da brinete ni{ta, va{a porodica bi}e sigurna. Rekoh – vi mene ne treba da {titite, ne treba mi imunitet, ja to apriori odbijam, ~ak i ako me na silu odvedete ne}ete me smeti za{tititi vi i prva }e moja re~enica biti da sam tu do{ao protiv svoje voqe. [to wima, naravno, nije odgovaralo. Onda su, posle dugog insistirawa, posebno je to bilo mu~no i te{ko po~eli ~itati imena nekih qudi sa kojima ja stvarno nisam dolazio u kontakt. [ta je radio Qubi{a Petkovi}, {ta je radio Ranki}, {ta je, ne znam, radio @u}a. Ja sam im deset puta ponovio da @u}a nema veze sa pri~om i sa ovom grupom qudi sa kojom sam ja bio i koliko se ja se}am i koliko ja znam, mada to mogu na}i sigurno u transkriptima i Dràvne televizije, on nije bio ~lan Srpske radikalne stranke i da je to [e{eq javno rekao i na televiziji. Me|utim, posebno ih je interesovalo, i to treba da znate, posebno ih je interesovalo to, i sve vreme su poku{ali da me vrate na to, da me je ipak [e{eq tu postavio kao ~oveka od poverewa i da su se zato svi onda okupqali oko mene i da sam ja to sve vodio. I naravno, poku{ali su da u jednom momentu da me navedu da kaèm {ta je [e{eq govorio na strana~kim skupovima. Rekao da sam ja privatno bio, i sa wim ~esto bio u kontaktu, jer mu je kum iz Loznice i to sam rekao, koji je moj prijateq odranije i nevezano za stranku, i da, naravno, za wega mo`da svako moè sva{ta da kaè, ali ne moè niko da kaè da je neinteligentan. Jer, rekoh, normalan ~ovek, {to vi kaète, ne bi nikad rekao, pa ~ak i kada bi mislio tako ne bi niko bio lud da pred 200 qudi na izvr{nim odborima poziva qude na uni{tewe neke nacije. To kategori~ki mogu da tvrdim da to nikada nije rekao. Ja nisam prisustvovao takvim skupovima, ni privatno, ni na strana~kim sastancima gde je on pozivao na uni{tewe neke nacije. Oni su upravo to hteli. A {to se ti~e, rekoh, ovog mog dela... Pa, kaè – kako su se qudi okupqali oko vas? Oni, kao, svi su to naveli. Pa, znate, rekoh, kako, kada smo do{li mi smo, naravno, bili pod komandom tada{we JNA. I wima smo odgovarali. Qudi su se onda okupqali prema mestima iz kojih su do{li. Ovi 382

koji su dolazili iz Loznice, bilo je logi~no da se okupe oko mene, zato {to sam ja dolazio iz Loznice. Oni koji su dolazili, ne znam, rekoh, sad iz Beograda, oni su predstavqali neke druge grupe, ali u su{tini svi su bili pod jednom komandom i sve {to se tamo de{avalo, i to sam sve vreme poku{ao da im kaèm, i rekoh, odgovorno sad tvrdim, najmawe smo se u tom momentu pitali ja i Brana Gruji}. Rekoh, onog momenta kada se Arkan pojavio sa svojom grupom, on je tamo, prakti~no, o svemu odlu~ivao, on je preuzeo celu vlast, niko se drugi nije ni pitao. [to je u su{tini bilo, i najve}im delom ta~no. [ta se pitao Brana Gruji}? Zna{. Vjerica Radeta: A reci mi, da li su u toku tog ispitivawa tebe pitali, recimo, da li se ti pla{i{ stranke? Zoran Suboti}: Da, da, jesu. Stalno su to insistirali. Za{to ja ne}u i koga se ja pla{im? I da li se ja pla{im stranke i za{to ne}u da budem za{ti}eni svedok Tribunala? Oni meni nude, ne znam, za{titu, ja ne treba da brinem, oni }e meni dati to i... Vjerica Radeta: A da li su poku{ali da te ubede na na~in, recimo, eto {to si ti sad stao na [e{eqevu stranu, a [e{eqa ba{ briga za tebe? Da li je i takvih razgovora bilo? Zoran Suboti}: I takvih je razgovora bilo, ta~no. Ta~no, takvih je razgovora bilo. Vjerica Radeta: Ti si to doìveo kao pritisak neki? Zoran Suboti}: Pa, to je klasi~an pritisak. To nije bilo direktno da on tebe, da kaè{, pritiska, ali to je klasi~an pritisak. To je bio klasi~an, perfidan pritisak sa wihove strane, a posebno je bilo va`no, {to sam primetio, da su poku{ali, sve vreme, da me privole, bez obzira {to se moja izjava razlikuje od onoga {to oni imaju o meni, ipak bi za wih bilo dragoceno, pa na kraju kad wih dvojica nisu uspeli da me ubede u to, poslali su nekog Sto~a iz Rima, on je do{ao, tre}i put je do{ao taj, on je rekao, predstavio se kao neki glavni, neko od istraìteqa u Hagu, koji je isto tako poku{ao, nekom mekom pri~om a u stvari, cela pri~a se svela na to da me ubedi da budem svedok Tribunala. I kada sam ja insistirao da to stavi u zapisnik, kao eto oni imaju takvu formu, ja sam insistirao deset puta i nikako nisu hteli da stave u zapisnik da ja ne}u da idem svojevoqno. E onda, po{to oni nisu to hteli da stave, onda sam im ja rekao, deset puta sam im ponovio da eto mogu da odem u Hag, ali – gospodo da znate da }e prva moja re~enica u Hagu da bude da sam tu do{ao protiv svoje voqe, ako me odvedete protiv moje voqe. Gordana Pop-Lazi}: A osim {to su ti obe}avali za{titu identiteta, da li su ti jo{ ne{to stavqali u izgled, kao da bi mogli da te nagrade ukoliko bi svedo~io? Zoran Suboti}: Stavqali u izgled, nisu direktno rekli, ali su stavqali i nudili mi, naravno, za{titu, kao da ja ne brinem, oni }e me za{tititi. Za{to ja... 383

Gordana Pop-Lazi}: A egzistenciju? Zoran Suboti}: I egzistenciju. Za{to ja, toliko branim [e{eqa, kad oni imaju informaciju da ja vi{e nisam u stranci? Ja kaèm – to nema veze, ja sam osniva~ te stranke, bio sam tu od prvog dana, bio sam u Izvr{nom odboru, bio sam poslanik u dva mandata, bio sam u vladi. Sve, naravno, oni znaju. Oni su bukvalno izvadili dosije, verujte mi, od momenta, ~ini mi se, kada sam se prvi put upi{ao u pelene, pa do dana dok su oni do{li. Posebno mi je bio interesantan taj detaq, i ja sam, naravno, na tome stalno insistirao, ja sam rekao da sam ja bio i predloèn od strane [e{eqevog Ministarstva za rad, socijalna i bora~ka pitawa, {to sam se ja, prakti~no, i pre Zvornika i posle Zvornika, bavio puno, ovaj, humanitarnim, da tako kaèm. Ja sam pomagao porodicama rawenih boraca i poginulih. Pa su mi tamo izvadili neki papir, gde se vidi da sam ja 27, ili 25. maja, da sam ja posle dve, tri nedeqe, petnaestak dana oti{ao iz Zvornika zbog salmonele, i stvarno sam imao salmonelu. Naravno, ja sam stalno, vama kaèm, tamo bio prisutan, ali sam ja imao tu sre}u {to je to i tamo zabeleèno i posvedo~eno da nisam bio iako sam se pitao dosta. Pa kaù – kako sad, oni izvade dokument tamo pi{e 25, ne znam vi{e, maj, a kaè komandant {taba, ovaj, kriznog {taba, Zoran Suboti}, podigao neke pare na ime sahrane Mileta Petrovi}a iz Loznice. Evo, to vam je jedan od dokaza, da sam se bavio ... morali smo da sahranimo ~oveka koji je poginuo na rati{tu, da pomognemo wegovoj porodici, da ga sahranimo, pa smo u op{tini imali fond za te namene. I celo vreme sam ih vra}ao na to da sam se ja, u stvari, i posle i pre toga bavio vi{e humanitarnim aktivnostima i pomo}i. Pa, on je govorio na skupovima. Pa, on je na skupovima govorio, rekoh, kao predsednik stranke i politi~ar. Kao oni imaju snimke. Javno je govorio, ali nije pozivao na lin~, rekoh, nego je govorio da treba braniti otaybinu {to je prirodno i normalno. Dràva je bila u ratu i normalno je da je svako ko se ose}a dràvqaninom èli da za{titi svoj narod i svoju dràvu i da je to bilo u smislu politike, pove}awa rejtinga stranke kojoj je predsedavao, a ne poziv za uni{tewe neke nacije. Vjerica Radeta: Reci mi, to {to si rekao, prvi put si bio od osam do 19 ~asova tamo. Da li si ti i to doìveo kao neku vrstu pritiska u smislu, da te dekoncentri{u, da gubi{ strpqewe? Zoran Suboti}: Jeste. Jeste. Gordana Pop-Lazi}: 100 puta ponavqaju isto pitawe. Zoran Suboti}: 100 puta ponavqaju isto pitawe i posebno je bio, posebno sam doìveo kao pritisak to kada me je, ve} onako izmorenog, u pet, {est, sedam uve~e pitao ne{to im kao nije jasno {to sam izjavio u osam ujutru. Vjerica Radeta: Pa da provere da li }e{ isto da kaè{. Zoran Suboti}: Da provere, da, da. Da li }u ponoviti isto. Gordana Pop-Lazi}: A da li si se ti bunio {to te tako dugo drè? Da li si traìo da prekinu? Zoran Suboti}: Naravno. 384

Gordana Pop-Lazi}: I {ta su uradili? Zoran Suboti}: Naprave pauzu i kaù, naprave pauzu da ru~a{ sat vremena i kaù dosta. Gordana Pop-Lazi}: Kao u koncentracionom logoru? Vjerica Radeta: Tu te ~aste i ru~kom, je li? A da li su pla}ali i dnevnice da dolazite? Zoran Suboti}: Ne. Nisu pla}ali dnevnice, samo su mi platili prevoz. Tro{kove prevoza. A ja sam rekao – ko }e platiti moju dnevnicu, ja sam upravo to pitao i to je va`no. Ja kaèm – gospodo, da li vi znate da ja radim? Ko }e platiti moju dnevnicu? Mi za sad pla}amo samo putne tro{kove kaè, tu imaju kao neki svoj obra~un i to. I onda sam ja rekao da vi{e ne}u do}i. Naravno, i ja sam, zna{ kako, prije nego {to su me pozvali, ja sam bio u stravi~nom strahu, to je prirodno i normalno, misle}i da sam i ja na listi, jer, nije mi bilo prijatno, jer su me zvali svaki dana. Onoga trenutka kada sam, posle jedno dva dana razgovora sa wima video da oni, u stvari o meni i nemaju {ta da prikupe i da ja mogu od toga da se odbranim, mada od wih ne moè da se odbrani niko, najmawe oni mogu da prikrpe [e{eqa, ja kaèm, ako }e ikome da sude za verbalni delikt, sudi}e wemu. Pri~ao, pa pri~aju na skupovima sve i sva{ta, ali on niti je bio u izvr{noj vlasti, niti je bio vojni komandant, pa da bi mogao za ne{to odgovarati. Zna~i da nema nikakve krivice. Ali to wima nije va`no, jer ako ho}e ne{to da nameste, mogu da nameste. Kada sam video, otprilike, da oni nemaju argumente protiv mene, onda sam i ja malo dobio, zna{, na samopouzdawu i onda kada je do{ao taj tre}i, kad je taj do{ao Sto~i, onda je i meni bilo malo lak{e. Jer, zna{, prosto... Vjerica Radeta: Izvini. Da li su te svaki put ispitivali i prvi put, drugi put, pa je tek onda do{ao Sto~i, a ova prva dva puta oni istraìteqi? Zoran Suboti}: Prvi i drugi put isto, taj Tomas i ... Vjerica Radeta: I kakva je bila razlika izme|u prvog i drugog ispitivawa? Zoran Suboti}: Nikakva. Vjerica Radeta: Da li su te i{ta novo pitali? Zoran Suboti}: Ne, samo su nastavqali. Stalno su, to su hiqade pitawa, kada sam se sreo sa ovim, da li je bio onaj, kako se zove onaj, da li znam onog. A ja, posebno je te{ko, ja wima ne mogu da objasnim, ali kaèm qudima, to je period, zna{ li {ta zna~i kad ti 18 godina unazad... Ja kaèm wima – qudi, ja se nekih qudi se}am, sad mogu da ih poznam po liku, a da me ubije neko, da me streqa, ja ne mogu da se setim kako se zove. Kako }u znati kako se neko zove? Ja bih se setio stvarno nekih qudi lika. Zna{. Ali on tebi kaè – pa, bili ste. Pa ovaj kaè da ste bili. Ja kaèm, bre, da li vi verujte da je ne mogu, pa kako mogu da se setim tolike mase qudi? Moè{ da se seti{ lika, zna{, ali wima to nije dovoqno, oni ho}e uporno da te vrate na mesta, da kaè{ kako si ti s nekim tamo bio i kako je taj stvarno bio prisutan i kako je napravio zlo~in za koji se tamo... 385

Vjerica Radeta: Da li su pitawa bila na tu temu, da li su navodno ~lanovi Srpske radikalne stranke, dobrovoqci, vr{ili neki zlo~in? Zoran Suboti}: Na tu temu su stalno poku{avali. Ali sam ja uporan bio, jer sam rekao da nije bilo nijedne paravojne formacije od strane Srpske radikalne stanke i da smo, u stvari, svi mi, koji su bili oko mene, u stvari bili pod komandom JNA. A kaè – pa bilo je paravojnih formacija, ne znam @u}o, pa... Ja kaèm – opet vam kaèm ja ne znam pod {ta vi wega podvodite, ali on nije bio u grupi u kojoj smo mi bili, mi smo bili u Alhosu gde je Jugoslovenska narodna armija komandovala sa nama, okupila nas, dala nam naoruàwe i mi smo tu bili sa Teritorijalnom odbranom i ja sam bio komandant tog {taba Teritorijalne odbrane, kriznog {taba. Vjerica Radeta: Reci mi, Zorane, da li si ti te zapisnike potpisivao tamo kada si kod wih bio? Zoran Suboti}: Potpisao sam zapisnik, bukvalno i to je tek poseban pritisak i sada }u da kaèm. To tek smatram pravim pritiskom, jer ja nisam potpisao zapisnik. Ja sam bio tri puta i nisam potpisao zapisnik, samo zbog toga {to u zapisnik nisu stavili, ja sam insistirao, a oni kaù – jao, pa to je forma, pa vi nemate problema, slobodno vi... [to nisu hteli nikako da stave u zapisnik da ja nemam nameru da idem u Hag da svedo~im i da ne}u da svedo~im, insistirao sam da to ostave i onda oni kada potpi{u, da potpi{em i ja, i kad sam video da ne mogu da se dogovorim sa wima, ja kaèm wima, ja imam svoju porodicu, suprugu i decu, ja ho}u sa wima da se konsultujem, sa svojim advokatom. Onda opet kada sam zvao ovoga, pa sam zvao Boru Borovi}a da se konsultujem sa wim, on kaè – nemoj ni{ta... Vjerica Radeta: Zvao si tad i Slavka, je li? Zoran Suboti}: Zvao sam i Slavka. Onda na kraju odem, pozovem jednog mog {kolskog druga, ovaj Du{ana Starevi}a, koji je, kao bajagi, ne{to u~estvovao u toj odbrani Milo{evi}a, sa ovim Tomanovi}em, i to zamolim wega da ide sa mnom da bi to, jer ja nisam pravnik, pa ako ne{to ne}u da uradim da kaèm – ja, eto, ne bih, ali da se sad konsultujem sa svojim advokatom, pa da ne{to prolongiram ili da onda odbijem. I ja sedim sa wim i kaèm mu koji imam problem, ispri~am mu to, on mi kaè na to – moj sat je pred Ha{kim tribunalom 300 evra. Ja, naravno, te pare nisam mogao da mu platim. Znam da idem da sedim 10 sati, da mu platim 3.000 evra. Ja mu kaè – hvala ti. Ujutru on me zove, kaè – e, jesu li ovi do{li, {to me nisi zvao. Ako su pare problem, nisu problem. Rekoh – za tebe mo`da nisu, za mene jesu. I ja sam na nevoqu oti{ao sam, jer nisam mogao... Vjerica Radeta: A da li su ti oni dali te zapisnike? Zoran Suboti}: Dali su mi jedan primerak zapisnika. Ja ne mogu da ga na|em, ali ja imam negde zapisnik. Imam i ovaj posledwi zapisnik {to su me ovi ispitivali na{i. Vjerica Radeta: E sad ovo posledwe me zanima. Zna~i, ti }e{ poku{ati da na|e{ te zapisnike. 386

Zoran Suboti}: Poku{a}u da na|em te zapisnike. Vjerica Radeta: A kada su te zvali pre tri, ~etiri dana, kada su te zvali u petak, to je bilo, zna~i, posle mog kontakta s tobom, je li tako? Zoran Suboti}: Jeste. Vjerica Radeta: I {to su te oni, kako su te oni nazvali? Zoran Suboti}: E vidi kako su me oni nazvali. Posebno sam tu imao primedbu na poziv koji su mi poslali, zato {to u pozivu pi{e da se pozivamo radi davawa obave{tewa po nekom ~lanu tamo 226 Krivi~nog zakona Republike Srbije, a radi davawa obave{tewa po ~lanu 142 KZ Republike Srbije, Krivi~nog zakona Republike Srbije, po{to ja, naravno, nisam nepismen ~ovek, ali ja sam odmah nazvao Steneta i pitao {ta je 142, jer nema tamo zbog ~ega me zovu, a najgore je {to mi je policija donela ku}i poziv, umesto da mi po{aqu po{tom. Jo{ mi tamo nejasan poziv. I sad meni Stene kaè, po novom je ne{to tajnost podataka i ne{to ne znam, a po starom je, kaè, ratni zlo~in. Onda ja pretpostavim da je to, to. Da me zbog toga traè, ali naravno dovode te tako u stra{an, zna{ nije mi prijatno i dete primi ku}i to i... Gordana Pop-Lazi}: A gde si davao izjavu? Zoran Suboti}: U Novom Sadu, u SUP-u na tre}em spratu. Vjerica Radeta: A na koje okolnosti? Gordana Pop-Lazi}: Ko te je tamo saslu{avao? Zoran Suboti}: Dvojica, ne znam sad. Gordana Pop-Lazi}: Ima{ zapisnik. Zoran Suboti}: Da, imam zapisnik, posla}u ti faksom zapisnik. Vjerica Radeta: Vide}emo, samo da uzmemo kad budemo overavali izjavu. Zoran Suboti}: I vidi onda {ta su... I onda ja wima kaèm, ja sam oti{ao malo ranije, ra~unam ja to ne{to, hajde, ho}e da me pitaju, rekoh ja }u ipak da odem ranije, tamo pi{e u 11 sati, ja odem u pola deset, devet i ne{to. I oni me puste tamo – u|ite na tre}i sprat, ja kaèm onome – ja ne znam zbog ~ega sam pozvan, ho}ete li mi re}i, oti{ao sam tamo u tu kancelariju. Kaè – vi sigurno znate, ja ne mogu ni{ta da vam kaèm, ja vas ne ispitujem, kaè, do}i }e sad ekipa iz Beograda. Jo{ kada je rekao – do}i }e ekipa iz Beograda, onda mi je jo{ gore bilo. Mislim samo {to ne kaè – sad }e{ biti streqan. I onda, tu me ostave sat i po da ~ekam, ovi do|u tek u 11. Do|u wih dvojica, ne mogu da kaèm da su bili neprijatni, bili su vrlo prijatni, prakti~no, ~ak sad i vama to kaèm. Na kraju ja kaèm – rekao sam da ne}u biti svedok Ha{kog tribunala, a i ako budem bio svedok, bi}u svedok odbrane. Ovaj kaè – i treba da bude{ svedok odbrane, taj de~ko kaè, on je iz Zemuna, taj {to je bio istraìteq. Pa kaè – mi, naàlost, ovaj posao moramo da radimo, mi idemo stalno u Hag, tamo imamo i kancelariju i ovde stalno radimo. I oni su me ispitivali, oni sve znaju. I oni su dobili nalog da me ispitaju na tri okolnosti, na okolnosti da je Milorad Gogi}, kao na{ dobrovoqac, u momentu kada smo razmenili telo Nikole Jovanovi}a koji je ubijen u Kamenici iznad Zvornika, kada smo i{li da razme387

nimo tela, da preuzmemo wegovo telo, kada je video kako je ovaj izmasakriran da je izveo zatvorenike iz onog zatvora u Krakaju i da ih je sve streqao, muslimane. [to sam ja kategori~ki... Vjerica Radeta: Ko, Gogi} da je streqao? Zoran Suboti}: Gogi}, jeste. [to sam ja odbio, uz ovakvo obrazloèwe i iza toga stojim, rekao sam, gospodo, vi onda o~igledno niste ~uli ni{ta o tom ~oveku. Milorad Gogi} je vrhunski sportista, bio reprezentativac Jugoslavije, sportista Lozice nekoliko godina i ja sam se borio da od grada dobije lokal u Loznici. Wega sam jedino od cele te grupe poznavao pre rata, sa wim sam ku}ni prijateq, i da znate, da mu je otac Muhamed, i sad se, rekoh, sa wim ~ujem. Pa kad ste se posledwi put ~uli? Kaèm - ~uo sam se sa wim i pre desetak dana, 20, kada sam bio u Loznici kod majke i video se sa wim. Rekoh – to je ~ovek koji, odgovorno tvrdim, nikada ne bi u{ao u ni~iji stan, nikad nikome nije udari ~vrgu na rati{tu, a ne da mi neko sad kaè to, i drugo, on nije bio kada su se razmewivala tela, ja sam i{ao da preuzmem telo sa Milo{em Zebi}em i sa suprugom pokojnog Nikole Jovanovi}a i ja sam pregledao telo. I telo je bilo spaqeno brenerom, genitalije, i bile su mu rupe u glavi, verovatno od eksera, ali ja sam preuzeo telo, a nije preuzeo Mile Gogi}. I to je to. Onda druga okolnost na koju su me najvi{e ispitivali, po{to me kao ovi nisu pitali, a to se u me|uvremenu na{lo u svim tim spisima, je ko je Novak Pudarevi}, zvani Lale. Ja sam rekao da ga znam, naravno, upoznao sam ga, ali sam ga upoznao na rati{tu i to je ~ovek koji je ostao bez ruke i noge i da je to ~ovek, jedan od onih kojima sam ja pomagao, humanitarno, da do|e do proteze, ja sam ga uputio i na Maltu, da bi ga nekako osposobili za ìvot. Da je on, navodno, ubio hoyu i da mu je odsekao glavu. Rekoh – za to prvi put ~ujem, ali je evidentno, wega sam upoznao tamo na rati{tu i rekoh na te okolnosti ne mogu ni{ta da kaèm, jer stvarno prvi put ~ujem. I za @eqka Mitrovi}a, zvanog [tuka, koji je, navodno silovao {est muslimanki i ubio u Zvorniku. Wega sam isto upoznao tamo kada je po~eo rat, nisam ga ranije poznavao, ali nemam nikakve kontakte ni sad sa wim, niti sam imao pre za taj slu~aj sam ~uo, i to sam i rekao, jer stvarno sam ~uo, jer oni to imaju i podatke, od, rekoh, tada{weg na~elnika SUP-a Mali Zvornik, Ratka Vidovi}a, ali nikakvu potvrdu, niti sam ja tad bio u Zvorniku, niti imam potvrdu da li je to ~ovek uradio ili nije. U svakom slu~aju, ako je neko to uradio, naravno, da niko normalan ne moè to da brani. Ali sam za Mila rekao, jer to je bilo, jer Mile se tamo vodi kao komandir, {ef na{e jedinice i vrlo je va`no i wega odbraniti, jer on je stvarno jedan ~estit ~ovek. Vjerica Radeta: Zna~i to je otprilike to. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, ima{ zapisnike sa saslu{awa, ima{ ovaj posledwi zapisnik. 388

Zoran Suboti}: Ja ne mogu da na|em te zapisnike. Novaku sam rekao, nikako sa onog saslu{awa, ne mogu da na|em i da me ubije{, ali na}i }u ga negde. Gordana Pop-Lazi}: A ovaj posledwi? Zoran Suboti}: Posledwi imam. Vjerica Radeta: Zna~i, Zorane, sad posle ovog razgovora s nama, ako te bilo ko iz Haga zove i ovi na{i, a vezano za svedo~ewe optu`be, ti }e{ lepo da kaè{ da si ti uspostavio kontakt, odnosno, da je s tobom uspostavio kontakt... Zoran Suboti}: [tab Vojislava [e{eqa. Vjerica Radeta: Da, odbrana, odnosno, istraìva~i, istraìva~ki tim Vojislava [e{eqa i da ti vi{e s wima nema{ {ta... Zoran Suboti}: Ja se sa vama slaèm. Vjerica Radeta: ...jer si ti po~eo saradwu sa nama. Zoran Suboti}: Naravno. Gordana Pop-Lazi}: To je po pravilima. Vjerica Radeta: I to je vezano... Da, to je po pravilima, pazi. Sad }u samo nekoliko pitawa, Gordana, vezano za ovaj pro{ireni, zna~i, ovo je ova izjava koju }emo mi da uradimo... Gordana Pop-Lazi}: Da. Samo ovo da pitam. Ti si zvao Mir~i}a onda kada si i{ao da da{ istraìteqima izjavu? Zoran Suboti}: Jesam. Pre nego {to sam i{ao da dam izjavu. Gordana Pop-Lazi}: Pre nego {to si i{ao da da{ izjavu. I hteo si konsultaciju sa Jerkovi}em, pre ili posle? Vjerica Radeta: Pre. Gordana Pop-Lazi}: I nisi imao. Zoran Suboti}: Pa, hajde javi se kad do|e{ u Beograd, hajde vide}emo... Nisam imao pravu saradwu. To sam rekao Jadranki, to sad i vama kaèm, ne bih voleo da sada osu|ujem ne~iji postupak ili nekoga, ali ja sam rekao Jadranki, da li vi, ho}ete Voju da odbranite ili vam je ciq da tamo bude 300 godina. Mene je to iznenadilo, ovima nije te{ko i da ponude sve i da do|u da me vode i yipovima i da mi nude ceo svet, a wemu je te{ko da do|e iz Beograda, da kaè, da me samo za{titi, da samo sedi tu pored mene da sam siguran, da imam nekog pravnog savetnika. Pa, evo {ta mi je traìo na{ ~ovek Srbin, moj {kolski drug mi traì 300 evra da bi sedeo sa mnom sat vremena, 300 evra, a znam da treba da sedi sa mnom 10 sati. Gordana Pop-Lazi}: Da li si jo{ nekog sem Mir~i}a obave{tavao o svemu ovome? Zoran Suboti}: Ne, wega sam prvog obavestio, pa sam zvao tog, Slavko moè da potvrdi, dva puta sam ga zvao. Gordana Pop-Lazi}: A nisi nikoga iz stranke? Zoran Suboti}: Ne, nisam, sem {to sam sa Novakom razgovarao, ali posle je to bilo sa Novakom. Vjerica Radeta: Zna~i, samo da jo{ jednom objasnimo. Iz ovog sad {to smo pri~ali, mi }emo napraviti izjavu bez na{ih pitawa, samo, zna~i, sve 389

kao tvoju izjavu, a kad to zavr{imo, mo`da ve} danas, sutra, mo`da u ponedeqak, ~u}emo se, do}i u Novi Sad da ti ne dolazi{ da tu izjavu overimo u sudu. Zoran Suboti}: Ma ja sam otvoren nema problema. Vjerica Radeta: A sad mimo toga, zna~i, ne{to jo{ treba da razgovaramo, ali sad }emo ovako. Da li su @u}o i Repi} u vreme zlo~ina u êlopeku, bili ~lanovi Srpske radikalne stranke po tvojim saznawima? Zoran Suboti}: Nisu. Niti su imali ikakve kontakte sa nama. To sam ja rekao i ovima kada su me to pitali, i ponovio deset puta. Vjerica Radeta: A {ta zna{ o Ranki}evom delovawu tamo? Zoran Suboti}: Ranki}a sam video jednom tamo, ali mi nismo dozvoqavali da se nama pribliì, niti je imao ikakav uticaj na nas. A s kim je on daqe tamo razgovarao, {ta je radio, ne znam. Vjerica Radeta: Zna~i, on u aprilu 1992. nije imao nikakve veze sa strankom? Zoran Suboti}: Ne, sa nama nije, mi smo bili ~lanovi stranke, a on, sa nama nije, niti je nama davao ikakve instrukcije, niti smo mi wega slu{ali, niti smo hteli sa wim kontakt. Vjerica Radeta: A dobrovoqci Srpske radikalne stranke nisu u~estvovali u zlo~inu u êlopeku? Zoran Suboti}: Ne, sigurno, to... Vjerica Radeta: A reci mi, kako mi moèmo istu ovakvu izjavu da uzmemo od Gogi}a? Da li ti to moè{ da nam obezbedi{? Zoran Suboti}: Mogu. Vjerica Radeta: Ho}emo mo}i odmah posle da ga pozovemo? Zoran Suboti}: Samo da vidim ako je dostupan odmah }emo ga zvati. Vjerica Radeta: Moèmo mi da odemo tamo, nije nikakav problem, razume{? Gogi} nam je interesantan, ali nikako ne moèmo sa Novakom on kaè ho}e zajedno sa Stenetom, a ne moraju oni zajedno. Vjerica Radeta: Mislim da mi krenemo... Zoran Suboti}: Gogi} je jako interesantan, zato {to za wega svi pitaju, on je posebno interesantan i mislim da je on spreman na saradwu, jer on je, najpre, dobar ~ovek i sve i drugo i on je u svojim izjavama ranije rekao upravo ovo {to ja sad kaèm. Vjerica Radeta: A ovi {to si ih sad pomiwao, ovaj Novak Pudarevi}, @eqko Mitrovi}, Ratko Vidovi} da li su oni bili na{i dobrovoqci? Zoran Suboti}: Ne. Vidovi} je bio zvani~no na~elnik SUP-a u Malom Zvorniku, a Novak Pudarevi} je bio u onoj grupi }elavi, prikqu~io se tamo ovoj grupi... Gordana Pop-Lazi}: Nije na{? Zoran Suboti}: Pa, on nije bio nikada na{ ~lan. On je bio u toj grupi tamo, on je od Arkana dobijao i penziju i to ja sam mu sredio sa @eqkom, dobijala je i wegova porodica pomo}, ali smo mu pomagali kao rawenom, jer on je rawen u [kabrwi kod Zadra. 390

Gordana Pop-Lazi}: Dobro, svima ste pomagali. A kaì mi ovo, po{to su se interesovali, ko su bili ~lanovi kriznog {taba, pa ovi Branko Gruji}, Dragan Spasojevi}, Steva Radi}, Slavoqub Toma{evi}, Jovan Mijatovi} i tako daqe? Da li su ti qudi pozivani? Da li zna{ ti, mo`da kod istraìteqa na saslu{awe? Zoran Suboti}: Ja mislim da su svi, koliko znam, ali to radi va{e informacije, zna~i to nije, to nije, ja koliko znam, ja sam to Novaku rekao, jer ja ta~no znam {ta ko moè da izjavi i ja kad pro~itam, ja kada sam pro~itao “Dnevni avaz” ja sam ta~no znao ko je svedok protiv Brane Gruji}a u Beogradu, ovaj za{ti}eni {to nisu smeli da pri|u novinari. To je Dragan Spasojevi}. Ja sam i{ao kod wega, kad sam bio kod majke. Ja kaèm – majko gde mi je K. Ona sko~i i sve zatvori i vrata, jer ja znam {ta ko moè da izjavi, jer sam bio u svemu, on je bio svedok Ha{kog tribunala protiv Milo{evi}a i, ucewivali su ga da bude svedok, ali to pri~am, to nije za zapisnik. Vama kaèm, da bude svedok i protiv Kraji{nika i onda je rekao, poku{ao da se odbrani nekako i nisu ga zvali, po{to je on sa Momom, Mominim bratom, kako mu se zove brat, onaj Mirko Kraji{nik, veliki prijateq i radili su poslovno, da ga oslobode da ga ne vode da bude svedok protiv Kraji{nika, ali je bio svedok protiv Milo{evi}a, za ono naoruàwe. Gordana Pop-Lazi}: A {ta misli{ da li bi on dao ovu izjavu? Zoran Suboti}: A, Boga mi, te{ko. On je ve} bio u Hagu svedok protiv svih na{ih qudi i ovde je bio protiv Spasojevi}a. On je wihov svedok. Vjerica Radeta: A Steva Radi}, ovde pi{e Radi}. Zoran Suboti}: Steva Radi}, ne verujem, to je lo{ ~ovek, on se tamo tada puno pitao, on je bio, prakti~no, kao predsednik vlade i on je kao na~elnik za privredu u op{tini i to. Ali to je jedan lo{ ~ovek i mislim da bi on bio skroz nepovoqan za nas. Vjerica Radeta: A Ratko Vidovi}, da li bi dao izjavu? Zoran Suboti}: Ratko Vidovi} je jedan stra{no ~estit ~ovek, samo ne znam da li bi on dao izjavu, on je sad penzioner i on bi bio od koristi? Vjerica Radeta: A gde bi mogli wega da na|emo? Zoran Suboti}: On je u Malom Zvorniku. Vjerica Radeta: Dobro. Onda wega moramo da na|emo. Hajde, ~ekaj koga jo{. Gordana Pop-Lazi}: A ovaj Vukoti} Miroslav? Zoran Suboti}: Vukovi} Miroslav. Gordana Pop-Lazi}: Vukovi}. Zoran Suboti}: To ti je êle, i za wega pitaju, on ne}e. êle se uhvatio sa ovima i tu nema pri~e. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, ovog moèmo da na|emo u Malom Zvorniku. Vjerica Radeta: êkaj jo{ me interesuje, Jovo Ostoji}, ili tako ima neko ime. 391

Zoran Suboti}: A Jovo Ostoji}. To je jedna, on je bre bolestan, to je onaj {to je bio na{ poslanik jedno vreme, onaj mandat {to je bio kratko 11 meseci. Ja mislim da on nervno nije normalan, on moè biti samo kontraproduktivan. Nemojte ga ni zvati, jer on moè samo da {teti. On se kao sudija pojavqivao na rati{tima, zna{, ali nije... Gordana Pop-Lazi}: Koga bi jo{ mogli da zovemo? Koga bi mogli, koga jo{ zna{ da je saslu{avan na ovu okolnost. Zoran Suboti}: Pa, tu ovi iz Loznice, svi su saslu{ani, koliko ja znam, i to pre mene, jer mene su na kraju zvali kao {lag na tortu, {to kaù, jer ja sam ipak bio komandant i oni su se izjasnili da sam ih ja okupqao i da su se okupqali oko mene. Tu bi nam Mile \uri} Rogowa bio od koristi. Mislim da su i wega saslu{avali. Saslu{avali su Qubi{u Milanovi}a, on je iz [adora, ali on je isto lo{, dandara, lo{ je ~ovek i ne moète se u wega pouzdati. Mislim da bi tu bio Sarma od koristi, ali ne mogu sada da se setim wegovog pravog imena i prezimena, on se zove Mile nadimak mu je Sarma. Rekao sam ja Stenetu da ih prona|e. Gordana Pop-Lazi}: A {ta Stene radi? Vjerica Radeta: [to se Stene meni ne javqa na telefon? Zoran Suboti}: Ja sam rekao da ih prona|e, da ih na|e, rekao sam danas i Novaku, ja sam s Novakom u kontaktu. Vjerica Radeta: Ja sam ga opet zvala, ne}e da mi se javi, ili je mo`da u poslu nekom, ne}u da kaèm ne}e, ali... Zoran Suboti}: Objasnio sam ja, koga treba od ovih. Ima jedan mali jo{, Dejan Ne{i}, mislim da se zove, sa gradili{ta, dobar je de~ko i bio bi sa nama i bio bi dobar svedok, verovatno, za nas. Vjerica Radeta: Oni su svi u velikom Zvorniku? Zoran Suboti}: Oni su u Loznici. I Brka, kako se Brka zove, on bi bio dobar, on je rawen na ... Vjerica Radeta: Dobro, zna~i, ti si sve ovo rekao Stenetu da... Zoran Suboti}: Rekao sam i Novaku, dao sam mu i adresu i da ih prona|e danas i da ih pozove. Ako treba negde pomo}i ja }u ih zvati, jer oni jo{ uvek, zna{ kako, oni imaju po{tovawa prema meni, oni su mene slu{ali iako su svi bili, zna{, mislim... Novak kaè dobro si ti kako si to uspeo. Oni stvarno mene svi po{tuju. Ja kad budem sa wima kao da su mi deca bili, majke mi, bez obzira {to su oni svi bili vojnici. Vjerica Radeta: Dakle, Zorane, mi smo spremni danas, sutra, u subotu, u nedequ, ne pitamo kad, da odemo u Loznicu, da sa tim qudima razgovaramo, da snimimo taj razgovor i Stene nam je... Gordana Pop-Lazi}: Moè i ovde. Vjerica Radeta: Pa, mislim, ako oni ho}e ovde, nema problema. Dakle, i Stene je obe}ao da }e to biti u subotu, me|utim, jutros mi Novak kaè da Stenetu, vaqda dolazi sin iz Amerike pa da ne moè ovaj vikend. Zoran Suboti}: Moèmo mi ove pozvati. Nazva}u ja Mileta da on pozove ovih par koji su va`ni, da vam Gogi} sedne tu i da on bude sa wima. 392

Jovo Ostoji} Razgovor vo|en 30. januara 2007. godine Vjerica Radeta: Sad }emo najpre onaj formalni deo, kao {to sam vam rekla na po~etku da moramo da zadovoqimo formu Tuìla{tva. Jovo Ostoji}: Dobro. Vjerica Radeta: Ja }u naglas da pro~itam izjavu svedoka, zapravo ovaj osmi deo koji je va{a izjava. Vi }ete to kasnije da potpi{ete kada se to prenese na papir, ali samo da bi se ~ulo u ovu spravu. Dakle, ovu izjavu dajem dobrovoqno i u woj }u navesti sve ~iwenice po svom saznawu. Potpuno shvatam da treba da opi{em ono {to mi je li~no poznato, a u svojoj }u izjavi jasno naglasiti kada govorim o onome {to sam ~uo od nekog drugog. Od mene se traì da u vezi kontakata koje sam imao sa predstavnicima Tuìla{tva Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, dam izjavu istinite i ta~ne sadrìne o onome {to sam li~no doìveo. Obave{ten sam da se ova moja izjava moè upotrebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava, izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, kao i da mogu biti pozvan da javno svedo~im pred sudom. Ovu izjavu dajem Gordani Pop-Lazi} i Vjerici Radeta, kao ovla{}enim licima, koje je prof. dr Vojislav [e{eq ovlastio da mu pomaù u pripremi odbrane pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju. Obave{ten sam i upozoren na to da bi moja izjava mogla biti data na uvid organima unutra{wih poslova ili drugim pravosudnim organima i pristajem na to da se moja izjava da na uvid navedenim organima. Upozoren sam da se protiv mene moè pokrenuti postupak za davawe la`nog iskaza, u slu~aju da sadràj moje izjave nije istinit. Obave{ten sam, i spreman sam da u vezi ove izjave, ako je to potrebno i svedo~im u Hagu u Holandiji. Ja sam Jovo Ostoji}, sa bliìm podacima za identifikaciju, koje sam naveo i svojeru~no potpisao neposredno pred davawe ove izjave, a te podatke, ja }u vas sad zamoliti da nam odgovorite tako|e. Prezime? Jovo Ostoji}: Ostoji}. Vjerica Radeta: Ime? Jovo Ostoji}: Jovo. Vjerica Radeta: Ime oca? Jovo Ostoji}: Aleksa. Vjerica Radeta: Nadimak? Jovo Ostoji}: Nemam. Vjerica Radeta: Pol? Jovo Ostoji}: Mu{ko. 393

Vjerica Radeta: Datum ro|ewa? Jovo Ostoji}: 3. 1. 1952. Vjerica Radeta: Mesto ro|ewa? Jovo Ostoji}: Prigrevica. Vjerica Radeta: Op{tina? Jovo Ostoji}: Apatin. Vjerica Radeta: Republika? Jovo Ostoji}: Srbija. Vjerica Radeta: Dràva? Jovo Ostoji}: Srbija. Tada... Vjerica Radeta: SFRJ. Jovo Ostoji}: SFRJ, jeste. Vjerica Radeta: Nacionalnost? Jovo Ostoji}: Srbin. Vjerica Radeta: Veroispovest? Jovo Ostoji}: Pravoslavna. Vjerica Radeta: Dràvqanstvo? Jovo Ostoji}: Srpsko. Vjerica Radeta: Jezik kojim govori? Jovo Ostoji}: Srpski. Vjerica Radeta: Jezik kojim pi{e? Jovo Ostoji}: Srpski. Vjerica Radeta: Jezici kori{}eni u toku dana{weg razgovora? Jovo Ostoji}: Srpski. Vjerica Radeta: Trenutno zanimawe? Jovo Ostoji}: Vi{i referent. Vjerica Radeta: Prethodno zanimawe? Jovo Ostoji}: Mati~ar. Vjerica Radeta: Datum dana{weg razgovora. Gordana Pop-Lazi}: 30. januar. Vjerica Radeta: Da, 30. januar 2007. godine. Gordana Pop-Lazi}: Gde sad radite? Jovo Ostoji}: U op{tini Apatin, SO Apatin. Vjerica Radeta: Treba nam, Jovo, broj li~ne karte i mati~ni broj. Da li znate napamet? Jovo Ostoji}: Da. Vjerica Radeta: Kaìte broj li~ne karte. Jovo Ostoji}: 83380. Vjerica Radeta: Izdata od SUP-a? Jovo Ostoji}: Apatin. Vjerica Radeta: A mati~ni broj? Jovo Ostoji}: 0301952810073. Vjerica Radeta: Ovom razgovoru prisustvuje i ~lan tima, Petar Joji}. 394

Do kontakta sa predstavnicima Tuìla{tva do{lo je, zna~i, kada, na koji na~in, kako je ostvaren prvi kontakt, koliko su vas, ako su vas jurili da stupite u vezu sa wima, i onda daqe, naravno, pri~ate to {to se de{avalo. Jovo Ostoji}: Da. Oni su mene zvali iz Haga. Gordana Pop-Lazi}: Na koji na~in? Jovo Ostoji}: Pa, telefonom su me zvali. Zna~i, pozvali su me telefonom i u kwizi imam ta~no vreme. Gordana Pop-Lazi}: Godina otprilike. Jovo Ostoji}: Samo da kaète ovom Cveti}aninu da nazove voza~a da do|e, u autu ima deset kwiga, to sam doneo da vam dam. Gordana Pop-Lazi}: To smo hteli da vas zamolimo da nam date. Jovo Ostoji}: Zove se “Ha{ki svedok”. Da ga on pozove, pa da donese, ima tamo ta~an datum. Vjerica Radeta: Dobro, mi to moèmo da pogledamo. Jovo Ostoji}: Da. To je ta~no. Gordana Pop-Lazi}: Dobro, recite nam samo godinu. Jovo Ostoji}: Godina 2002. Vjerica Radeta: Pisa}emo mi izjavu kasnije i tu i datum precizirati. Jovo Ostoji}: Ovde ima ta~no gde pi{e kada. Mislim ta~no vreme za sve. Gordana Pop-Lazi}: Mi nismo mogli da prona|emo kwigu da je pro~itamo. Ba{ vam hvala {to ste je doneli. Jovo Ostoji}: Ja sam hteo, {ta ja znam, ja sam do{ao, evo Vjerice, da nastavim o tome. Ja kad po~nem da pri~am, jako te{ko bude. Dogovorila se grupa qudi i dok sam ja jo{ ratovao do{ao sam tu i pri~ao kojekakve gluposti po stranci, razumete. I odjedared sam se ja na{ao u jednome ~epu, a nisam imao vremena da ga re{im, razumete. Ostalo mi je jako malo vremena. I ~ak na izbornoj listi sam bio ~etvrti. Ja nikada nisam izgubio na izborima i ja verujem i sada da iza|em da bih pobedio. Onda su odjedared skinuli mene i stavili su Stanka Studena, a mene su sklonili. Ja sam samo tada Todoru rekao, rekao sam i Voji i tim qudima koji su to uradili – ja sam za stranku dao sve, i porodicu `rtvovao i sve ìvo i za ovaj narod, ali jedno ne dam nikome, to je moj obraz. To ne dam nikome. I oni su na osnovu toga, ja ne znam kako bih to nazvao, na osnovu te nesuglasice, na osnovu tog opawkavawa, mo`da najboqe i kako sam ja sklowen, na taj, ja bih rekao stvarno neprimeren na~in i ja mislim da bi to mo`da sluìlo za primer da se to vi{e nikad nikome ne uradi. Oni su na osnovu toga i verovatno, ja sad tu ne mogu biti siguran, ali pretpostavqam da su pre mene pozivali druge qude, najverovatnije, koji su stalno, po{to sam, eto, ja bio jedan od pokreta~a odre|enih stvari, oni su stalno nagla{avali da ja vi{e ne kontaktiram sa strankom, ne dolazim u stranku. Vjerica Radeta: To govorite o qudima iz Apatina? Jovo Ostoji}: Da, to su oni u pitawu. Pa dobro, i iz Novog Sada, i iz Sombora. I da bi bilo dobro, da bih ja verovatno neke stvari radio, nor395

malno, protiv Vojislava, ovaj, na najgnusniji na~in koji postoji. Verovatno su pretpostavili, kako da kaèm, da se revan{iram, da se osvetim, u tom smislu. I onda su me nazvali. To je moja pretpostavka i ja verujem da ne proma{ujem. Jer kasnije, kada sam se angaòvao da otkrijem qude koje su zvali, neke sam otkrio i sa wima sam razgovarao i izbegavali su i rekli su mi da ne znaju odakle mi wihova imena, ali da ne èle da se pojavquju, ne èle da se ~uju. Jednog sam prepoznao na osnovu jednog pitawa koje sam imao tamo. Ja sam znao da to znamo samo nas dvojica. Onda sam oti{ao pravo kod wega ku}i i rekao sam – niko nije znao, samo ti, zbog ~ega si, molim te, to uradio i tako daqe. On me zamolio – ja imam decu. Ja kaèm –izgleda da ja jedini u Srpskoj radikalnoj stranci niti imam ènu, niti imam decu. Imam i ja, hvala Bogu, ali... A vi svi ho}ete tog istog ~oveka sa kojim ste toliko bili, dizali ga u nebo, a ho}ete tako jednostavno sada da ga prodate i to je to. I kako ste na{li... Ja mogu glavu da dam da ja ne}u to da uradim. A vi, takvi kakvi ste, uradili ste meni, pa sad radite i wemu. Ovaj, i tad sam obe}ao sam sebi i to da }u sve da u~inim da mu pomognem, ukoliko ja mogu da pomognem. A mogu da pomognem s tim {to }u da govorim stvarno istinu. I bilo bi mi potpuno drago da ga ne mogu osuditi i da snose oni sankcije za ono {to mu rade. Sad vi pitajte. Dobro, to je ovako jedan kra}i uvod, koji bi, po mom mi{qewu, ako to ne{to zna~i, na osnovu, da kaèm, nesavesti, te klevete... Gordana Pop-Lazi}: Ra~unali su da ste quti na stranku, pa }ete im biti od pomo}i. Jovo Ostoji}: Pa }u ja onda da... Jeste, ne bih duìo oko toga, ina~e me to stra{no boli kada pri~amo o tome. Najvi{e su insistirali na tome kada je Voja zadwi put dolazio u Prigrevicu. Ja znam da je on dolazio i naveo sam da bih i ja iza{ao i to, me|utim, ja nisam hteo da iza|em. Imam i ja ono svoje ja i ne volim ba{ da me neko ~epa i nisam se pojavio tamo kada je Vojislav bio ni kada je dolazio Nikoli}, ali iskreno }u re}i, ne kajem se {to nisam iza{ao, ali jo{ ne{to iskrenije – jako mi je ào {to nisam iza{ao. Naro~ito kada je oti{ao u Hag, pa me to toliko peklo i bilo mi je zaista jako te{ko, mislim vi{e nego jako te{ko, a ina~e kada se organizuje tu, posle dve godine kada je bilo prvi put, kada je zatvoren, ja uvek sednem u autobus, sam, da niko i ne zna i do|em i budem prisutan i vratim se, mada me ovi qudi i vide i tako. Gordana Pop-Lazi}: A da li ste vi ostali ~lan stranke? Jovo Ostoji}: Pa znate kako, ja nisam, ali simpatizer sam, glasam za stranku stalno. Gordana Pop-Lazi}: A da li ste vratili ~lansku kartu? Jovo Ostoji}: Ne, ja to ne dam nikome. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, vi jeste ~lan, niste izba~eni iz stranke! Jovo Ostoji}: Pa, da, da, nisam ni{ta. Ali moja cela porodica glasa za Srpsku radikalnu stranku, mi smo tu i tako. Sad to {to ja, ovaj, ja bih vas ne{to zamolio, da ne pri~am o tome. 396

Gordana Pop-Lazi}: Dobro. Ne}emo, ne}emo. Vjerica Radeta: Pri~ajte vi onda o kontaktima koje ste imali sa Hagom. Jovo Ostoji}: To je toliko, znate kako, isto tako kao da je neko uzeo pravom zdravom i rekao kriv si mu za prebijenu nogu i pustio ga da hoda. Eto tako. Gordana Pop-Lazi}: Dobro. Povre|eni ste. Jovo Ostoji}: Pa, da vam kaèm, ja sam dve i po godine prosio posle toga, nisam imao od ~ega da ìvim. Vidite, oni su sve to znali, oni su me to pitali. Tada je, ja mislim da je Mirovi} bio za odnose sa Srbima van Srbije. Vjerica Radeta: Mir~i}. Jovo Ostoji}: Mir~i} je bio, Mir~i}. Ja sam wemu pisao dopis, zato {to moja porodica nema od ~ega da ìvi, da mi fakti~ki umiremo jer nemamo {ta da jedemo. Nisu hteli ni da odgovore ni{ta. Jer oni su bili ube|eni da je to istina {to su radili i onda sam direktno Voji se obratio, on nije hteo da me ~uje i onda sam se obratio pomo}niku ministra, mislim da je taj bio za elektro, ne znam za {ta je bio. I on me prebaci na onu Morinu. Vjerica Radeta: Ona je bila komesar za izbeglice. Jovo Ostoji}: Komesar za izbeglice. Ja ovog pitam na kraju – ja wu ne znam, {ta }u ja kod we? Hajde, kaè, ja sam s wom razgovarao, pa u tom smislu, da se to ne{to odradi. Da se ne{to odradi, levo, desno. Ja sam rekao – mene to ne interesuje i onda sam se okrenuo i to je {to je. Vjerica Radeta: Dobro. Da li moète sad da krenemo sa ovim. Jovo Ostoji}: Pa, da krenemo. Pa, ja znam, samo ne znam ba{ ta~no, mislim da je 18. ili 19, oni su me nazvali na telefon i ja sam rekao da ne èlim sa wima da kontaktiram, i da ne}u da pri~am sa wima. Oni su me nazvali ponovo. Petar Joji}: A kad je to bilo? Gordana Pop-Lazi}: Evo, nekoliko dana posle Svetog Ilije. Jovo Ostoji}: To je 2002. godine. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, po~etkom avgusta. Jovo Ostoji}: Da, jeste, tako je, po~etkom avgusta 2002. godine. Rekli su mi da bih ja trebao da do|em u predstavni{tvo Ha{kog tribunala u Beogradu, Jevremova broj 11, da oni sa mnom obave razgovor, da }u za to vreme imati dnevnicu od 150 evra, obezbe|eno preno}i{te i hranu i sve {to sleduje i da bih tu boravio, a taj razgovor bi bio, kao, informativni razgovor, u tom smislu. Ja sam rekao da to ne dolazi u obzir ukoliko moja zemqa za to ne zna, to je tada bila Savezna Republika Jugoslavija. Oni su rekli i oni su poslali dopis za mene, to je prvi dopis, imate ovde dokumentaciju na kraju kwige. Mislim, zvani~an dokument, evo vidite. Oni su posle pozvali mene, ja sam opet to odbio, da ne}u da do|em ukoliko se moja zemqa ne obavesti i ne da odobrewe da oni sa mnom razgovaraju i tako daqe. To je ovaj prvi ovde. Oni su poslali, ja kaèm, ja se iskreno nadam da oni ne}e da dozvole, ali to je, evo pogledajte za koliko je to bilo. Mi smo, zna~i, razgovarali, 397

oni su ve} rekli, ovo je drugi, to je 11. oktobar 2002. Oni su poslali taj dokument. Evo vidite ovde gde ja sa wima razgovaram i 19. septembra, to je na strani broj {est, ja sam oti{ao na taj informativni razgovor. U stvari, zemqa je meni naloìla, po{to se ja malo bavim time i ~itam, evo tu pi{e da sam ja obavezan tamo da odem, ako se dobro rastuma~i, to je Neboj{a [arki}, da ~uvam vojnu tajnu i tako daqe. Ako ne budem ~uvao vojnu tajnu da }u odgovarati i to. Evo tu je, moète da pogledate. I onda sam jednostavno, kada su me ponovo zvali, to je bio 28, ja sam rekao da }u da do|em i zakazali su mi za 19. septembar 2002. godine da do|em na informativni razgovor i ja tada odlazim. Oti{ao sam 18, ali 19. septembra sam bio tamo i onda je to po~elo, ispitivawe i tako daqe. Prespavao sam kod moga sinovca Zorana i oti{ao sam na taj razgovor ujutru. Po~iwe onako, na kapiji je bilo odmah uzbudqivo. Kada sam do{ao, po~eli su odmah da me pretresaju, da moram da izujem cipele, skinuli su me, skroz su me pretresli i ja sam onda reagovao i rekao sam – o ~emu se ovde radi. Ja sam do{ao na informativni razgovor, tako je re~eno. Odmah se pojavila tu èna koja prevodi i rekla je da to tako mora biti. I onda su mi sve te stvari vratili i pustili da pro|em i oti{li smo gore u jednu prostoriju i tu smo se onda upoznali sa jednim Nemcem koji je bio isto sa wim stalno, ali ne mogu da vam kaèm wegovo ime, ja se nikada takvo ime nisam trudio da zapamtim, ali sam ga napisao u ovu kwigu i upisao sam ga u moja podse}awa. Tako da su bila wih dvojica, bila je prevoditeqka jedna èna, devojka, znam da je bila plava, onako simpati~na je. Dali su mi odmah stolicu da sednem i po~eli su odmah pri~u, koja ovako glasi: “Mi na{e svedoke obezbe|ujemo da slobodno pri~aju, da mogu da odu u drugu zemqu”, zna~i, to je taj prvi wihov kontakt sa mnom – moète da izaberete zemqu od onih koje su u opticaju, s kojom oni imaju dogovor da mogu da odu, recimo, Kanada, Australija, Nema~ka, Holandija, Belgija, Francuska, Engleska i tako daqe i nemojte ni{ta da se pla{ite. Ukoliko vas budu dirali, levo, desno, mi }emo vas da prebacimo u te zemqe i va{u porodicu i ako bude potrebno moèmo i lik da vam izmenimo. E tada sam po~eo glasno da se smejem. – Bi}ete finansijski obezbe|eni i tome sli~no, “ali da odgovarate na pitawa koja vam mi postavimo i da kasnije to posvedo~ite, ali na sudu u Hagu”. A isto tako mogu da budem za{ti}eni svedok koji }e da odgovara na pitawa. Ja sam rekao – {to bih ja, ako govorim ne{to istinito, {to bih ja bio za{ti}en. Onda }u da odem i da me ceo svet vidi ko sam i {ta sam, da svedo~im protiv zlo~inca i tako daqe. I onda mi on naglo preseca pri~u i kaè mi smo prijateqi, u tom smislu “zdravo, prijatequ”, kad ovo prevode i tako daqe. Ja kaèm – kako moèmo biti prijateqi, prvi put te vidim, nikada u ìvotu nisam ~uo za tebe i to. I on kaè – pa kako nismo prijateqi kada imamo zajedni~kog neprijateqa? A ja kaèm – ko je taj neprijateq? Kaè – Vojislav [e{eq. – Kako meni Voja moè da bude neprijateq? Kaè – {to sad tu pri~ate, a znate {ta vam je uradio. E sad vidite onu prethodnu pri~u malopre {to sam pri~ao, evo sad moète da pove398

ète i za{to sam vama ispri~ao isto i rekao sam da mi to uvek te{ko padne, ali morao sam vam malo pri~ati da vi vidite. Oni su se bazirali na tome i o~ekivali sada da }u ja da... Ja sam wima tada rekao da meni Voja uop{te nije neprijateq. Ne dolazi u obzir tako ne{to, odakle vam sada to? Pa kako si mi ti prijateq, a on mi je neprijateq, nikako mi nije jasno i onda je on video da tu, sad da ne pri~am taj detaq~i}, video da to ne}e da ide i skrenuo je u tom momentu pri~u na Slobodana Milo{evi}a. Jer ja sam i dobio poziv u tom smislu za Slobodana Milo{evi}a, ali centralna li~nost, video sam kada sam do{ao tamo, da je to Voja [e{eq. Vjerica Radeta: Poziv je bio za Milo{evi}a? Jovo Ostoji}: Tako je on naveo. A kod ovoga poziva, u stvari obave{tewa da moram do}i na saslu{awe od na{eg Ministarstva tada SRJ, ne pi{e ni{ta nego da sam obavezan po ~lanu tom i tom i tako daqe. I sad pri~a kruì okolo, a centralni deo te pri~e: ko je prevozio dobrovoqce, ko je {ta radio, levo-desno, ali vidite, uvek ubacuju to – slobodno recite, nemate ~ega da se pla{ite, vi ste sada za{ti}eni, vas sad u ovoj zemqi ne sme niko da dira. Ja kaèm – a dobro, za{to da me, kako vi to sad pri~ate ispada da mene neko gawa po ovoj zemqi. Ja ni dosad nisam imao problema, ja se nadam da ne}u ni sad, ja }u pri~ati istinu, pa dokle stignem. Autobusi, obi~no se skupqalo, bili su {tabovi i to. E onda pitawe sledi – da li su to radili SPS i Srpska radikalna stranka? Odgovorio sam da nisu i onda sam im stvarno rekao kako je to i{lo, da Srpska radikalna stranka u to vreme nije bila toliko mo}na i jaka da bi mogla da finansira tako neku stvar, nego smo imali {tabove i onda na osnovu tih {tabova i{lo se, recimo, evo konkretno, hajde, da kaèm za moje selo, i{lo se i skupqao se novac i skupqala se hrana i onda se to plati autobusu i on nema nikakve veze sa strankom, ama ba{ nikakve. A normalno, sa Vojom [e{eqem ni najmawe. Ali oni takvu stvar ne veruju i po~iwu polako da pitawima vr{e pritisak na mene, da bih ja po~eo da govorim stvari koje bi wima odgovarale. U pauzi kratkog vremena ponudili su mi da bih mogao da odem u Kanadu. Kada su pitali koju zemqu volim, ja sam tako rekao da pored svih zemaqa volim Kanadu i simpati~na mi je Australija i onda mi je on rekao da bi mogao tamo da odem pod jednim uslovom – da kaèm ono {to bi wima odgovaralo. A ja sam rekao – dobro, o tom }emo kasnije popri~ati, pa se moèmo i dogovoriti. Ja da kaèm, oni su mene naknadno opet pozvali da do|em na jo{ jedan razgovor i ja sam se vratio. Gordana Pop-Lazi}: A koliko je trajao ovaj razgovor? Jovo Ostoji}: Samo sam hteo da poveèm, bi}e i vama sigurno lak{e. Ja sam rekao – drugi put i oni su stvarno, oni su mene nazvali i ja sam do{ao ponovo u Beograd, jo{ jednom. Petar Joji}: Koliko je pro{lo vremena od tog prvog do drugog poziva? Jovo Ostoji}: Od prvog do drugog poziva? Da kaèm mesec i po dana, mislim da je bilo mesec i po dana, do dva meseca. Uostalom, ima i datum, pa se moè videti. Ja nisam znao {ta }ete me pitati. Pravo da vam kaèm, ja sam 399

mislio da vi mene zovete da se ja aktiviram u stranci, nisam mislio da me zovete radi ovoga. Meni je draè da vi mene zovete da ja kaèm istinu, da ja wemu pomognem, ako mogu da pomognem. I tako je bio taj dogovor. Posle toga vremena, oni se vra}aju nazad posle petnaestak dana oni mene zovu i kaù da }e do}i gospo|a Artman. Gordana Pop-Lazi}: Florens Artman? Jovo Ostoji}: Florens Artman. I ja sam rekao – znate {ta, sa tim ènama koje tako olako kruè od zemqe do zemqe ja ne}u da razgovaram. Pa, kaè on – za{to. Rekoh – zato {to sam ja oèwen, imam ènu i dvoje dece, a kaù da je ona jako lepa, da je privla~na i ja nemam onda petqe da sa wom puno pri~am. I nisam, ovaj, razgovarao sa wom, odbio sam. Posle toga, vidite, tu }u ja jo{ jednu kwigu da objavim, a ovde sam, da vam pravo kaèm, {to pre hteo da objavim, da qudi vide kako i {ta rade. Zna~i, ho}u da se poveù ove dve stvari. Posle me zvala prevoditeqka i pita da li me neko dira, levodesno i {ta ja znam tako. Gordana Pop-Lazi}: Kad kaè – neko, da li je mislila na Srpsku radikalnu stranku? Jovo Ostoji}: Verovatno je mislila. Znate {ta, oni misle da se namerno vr{i neki pritisak i da sad ja ne smem nigde da iza|em. Kao, oni su tu prisutni, {ta ja znam, u tom smislu da mene uvek neko nadgleda. I ja sam rekao – hvala Bogu ne, i tako je i pro{lo. Me|utim, ona zove posle sedam dana, zove ponovo, da bi do{ao Pol Postori da sa mnom porazgovara u vezi onoga {to smo mi pri~ali, a taj razgovor je tekao ovako, e ovo vam je bitno, ja bar mislim da je bitno – da ja kaèm koju }u zemqu da izaberem i gde imam nameru da odem, da bih poneo i papire {ta se desilo u Jugoslaviji i da bi mi deca bila preba~ena odmah gde treba nakon {to ja dam izjavu, pa za wima bi odmah oti{li ja i moja supruga u jednu zemqu, oni bi meni rekli koja je zemqa. I ja dolazim u Beograd i dolazi taj Pol Postori, istraìteq sudski. Petar Joji}: Da li je bio Nemac, Italijan? Jovo Ostoji}: Italijan, Paolo Postore, to mu je originalno ime. Razgovor te~e ovako – Ja sam direktno do{ao iz Ha{kog tribunala zbog tebe, kad bi ti rekao sada nama sve {to zna{ i potkrepio optu`nicu protiv dr Vojislava [e{eqa i da bi deca mogla odmah da idu u tu zemqu. Sad sam znao da spremaju la`nu optu`nicu. Tada sam mu rekao slede}e – Gospodine, va{e ponude mene ne interesuju, vi ste jedan obi~an laòv, prevarant. [ta vi mislite, tako da osu|ujete ~asne qude, a ovamo da vr{ite pritisak na mene i vr{ite ga na jedan podmukao na~in, obe}awima da bih ja la`no optuìo i svoju zemqu i tu smo se razi{li i tada sam mu rekao da me vi{e nikada ne zove. Evo, to sam samo hteo da poveèmo sad. E sad }u da se vratim na onu pri~u. Vjerica Radeta: A da li vas je posle toga zvao? Jovo Ostoji}: Da. Jeste, zvao me je i to je zadwe poglavqe, imate u kwizi, zadwe, gde je pretio da }e da me ubije. 400

Petar Joji}: Taj Italijan? Jovo Ostoji}: Da, taj Italijan. Evo, doslovce je rekao ovako. On me je zvao ta~no 25. novembra i ja sam stavio “negde”, jer to moè biti dan levodesno. To je bio 25. novembar 2002. godine i kaè, sad moète, evo to vam je strana 105, moète ta~no da vidite, ali ja ne moram to da ~itam, jer ~ak ovde sam ja siè izvukao. Ja }u lepo da vam kaèm {ta je uradio. On je na mene izvr{io tako snaàn pritisak. Pazite, nemojte me pogre{no razumeti, on je mislio da sam ja hrabar. Ja sam jedan obi~an ~ovek, kao i svako drugi, ali imam svoj princip, a moj princip je da volim narod kome pripadam i da cenim qude s kojima sam radio. Moèmo se mimoi}i, ali ne mogu ga ja zato ubiti ili prodati. Ja sam ga tada pitao zbog ~ega on brani Hrvate, jer u jednom prethodnom razgovoru ovde ja sam wemu ponudio originalnu dokumentaciju o prikupqawu sredstava za kupovinu oru`ja na Kupresu. Zna~i, originalno dobije{ i vidi{ ko je koliko para dao i {ta. A on mi je odgovorio ovako – mene to ne interesuje, mi samo ho}emo Srbe. Pazite! To vam je sigurno, tu nema, to je hiqadu nasto ta~no, milion nasto. Uostalom, ima to, oni kaù da nisu snimali razgovor, ja verujem da jesu. Ali sad {ta su oni isecali, {ta su ubacivali, je ne mogu sad, mogu da mi tamo ugrade ne znam {to, ali ja znam {ta sam rekao i {ta sam zapisao u svoj dnevnik. On je rekao da wih samo interesuju Srbi, da je Ha{ki tribunal zaduèn samo da Srbe, u tom smislu kao da su oni jedini krivci za rat. A to {to ja imam originalne papire kako su Hrvati nabavqali oru`je i kako su tamo gawali Srbe po Kupresu, to wih uop{te ne interesuje. I nastavqa se onda taj razgovor kada me je zvao zadwi put, u stvari to je predzadwi, po{to }u vam re}i kada me je zvao zadwi put. Dolazi do èstokoga razgovora na telefon. Pazite, mislim da se razumemo, ovo sada {to vam pri~am me je zvao na telefon i mene stalno kontaktira izvesni Milan, ali poznajem wegov glas kada on wemu govori {ta da pita i onda on pita i ja odgovaram. Rekao sam mu da sam ja za wega vojvoda, a da je on za mene jedan prevarant i laòv i da me laè od samog po~etka i tako daqe. Kaè onda – vi ste odbili razgovor, to sam vam rekao ve}, sa Artman, rekao sam ve} na koji na~in, ali ovde sam vadio inserte za kwigu, a ovde vam pri~am u originalu {ta mi je govorio i na kraju {ta je rekao. Kaè da }u ja wega da upamtim. A ja mu kaèm – kako }u ja to da upamtim tebe, ve} sam te upamtio. Mislim u tom smislu, em {to laè{, em {to vara{, ni{ta ne uradi{ {to kaè{ i tako daqe. On mi je rekao ovako, da }u ja da do|em u Hag ìv ili mrtav; ako do|em, ìv da se ne}u ni vratiti, jer }e me smestiti u jednu prostoriju malu, ne znam da li sam napisao u kwizi veli~inu prostorije, ali mi je rekao da je to dva sa tri, prostorija dva sa tri, gde je postavqeno u podove, plafone i u zidove, ta~no 100 reflektora. Svi ti reflektori se centriraju tako da sijaju ~oveku u o~i, da vam to sija u o~i, a vi ste tako postavqeni, i tu }u da provodim dane i sate, ali me niko ni{ta ne}e pitati. Moli}u ja Boga da sam traìm i da govorim. Razumete? E to je taj zadwi pritisak, èstoki, koji je na mene 401

bio izvr{en i koji verovatno stoji kod wih i dan danas, da bih ja progovorio i overio ono {to su oni traìli da ja kaèm protiv dr Vojislava [e{eqa. A ja sam po cenu toga isto to odbio, nisam hteo ni slu~ajno, a uostalom, ne}u da laèm, da budem iskren. Na kraju mi je rekao, ako li do|em tamo bilo kako da }u da zavr{im, kao {to je zavr{io Dokmanovi}. A ja sam ga na to upitao – dobro, a kako je to Dokmanovi} zavr{io. Kaè – obesio se. Ja mislim da je to prvo priznawe Ha{kog tribunala da su nekoga ubili. Ova kwiga, mala ova kwiìca, ona mnogo govori o wima, a ja sam zapisao samo istinu, jer evo ovde na kraju, ja mislim da sam ba{ tako rekao, a da, ja pitam – kako je pro{ao Dokmanovi} – obesio se. A da, kaè – Upamti}e{ ti mene, pro}i }e{ kao Dokmanovi}, ne}e{ se ìv vratiti. Evo, to je ba{ doslovce tako kako je rekao. Zna~i, pritisak koji je na mene vr{en tokom razgovora, evo naro~ito u ovom zadwem delu ove kwige, odnosno u zadwem delu na{eg razgovora, oni su to uradili. I ja uvek ovde pomiwem, da se vratim nazad, ono {to sam pri~ao, ovo sam sad samo ubacio. Vjerica Radeta: A kada ste onda jo{ posle toga posledwi put rekli? Gordana Pop-Lazi}: Ne, prvo, trajao je nekoliko dana ovaj prvi razgovor? Jovo Ostoji}: Da, da. Jedno ~etiri dana. Mada sam napisao tri. Vidite, ja sad ovde da vam kaèm kako je izvr{en jedan stra{an pritisak na mene kada je taj zapisnik gotovo bio, hajde da vam sad kaèm zapisnik. Petar Joji}: Da li ste vi dobili va{u izjavu? Jovo Ostoji}: Ne. Petar Joji}: Nisu vam je dali uop{te? Jovo Ostoji}: Ne. Nisu mi je dali, a ~itali su je ukupno tri minuta, kao {ta sam ja pri~ao na wihove odgovore, i ja sam tad po~eo da se smejem. Prevodila ona èna, devojka, {ta li je, kao – ~emu se smejete. Pa ja kaèm, 14 listova koliko ste napisali, pa samo ne znam {ta sam ja to toliko pri~ao. On je uzeo i pi{e, jednostavno pi{e i {ta je on napisao, to samo on zna. I ja sam wemu rekao da tako ne{to ne prihvatam. Petar Joji}: Na kom jeziku? Jovo Ostoji}: Na engleskom. Petar Joji}: Da li vi razumete engleski? Jovo Ostoji}: Ne, ja samo ruski, ja samo pravoslavne jezike razumem. I on je meni na kraju, dobro, sad ho}ete li da kaèm oko zapisnika? Vjerica Radeta: Moè. Jovo Ostoji}: Da zavr{im zapisnik, po{to {etamo malo. Kada je zavr{en zapisnik, oni su mene ostavili u toj prostoriji gde sam saslu{avan. Oni su odneli zapisnik u drugu prostoriju i ja sam hteo da idem sa wima. Oni mi nisu dali. Pazite, uop{te mi nisu dali da idem sa wima, ~ak su digli i prevodioca, oti{li su wih dvojica, Pol Postore, na wega se najvi{e baziram, na Nemca se ne baziram iz toga razloga {to je on prete`no }utao. On je postavio par pitawa samo, on je tu, kao salutira ili ne znam {ta ra402

di, a Postore je zvani~no istraìteq sudski i on verovatno to radi. Oni su oti{li u susednu prostoriju. Na vratima je tamo {etkao jedan, nije ba{ bukvalno stajao na vratima, nego je ~ekao jedan iz obezbe|ewa i meni su rekli da ja tu budem dok se oni ne vrate i kada su se vratili pro~itali su mi zapisnik za jedno tri minuta i onda su me pozvali da ja zapisnik potpi{em. Petar Joji}: Da li ste potpisali? Jovo Ostoji}: Ne. Ja zapisnik nisam potpisao, ja sam na predwem delu jednog lista ovako napravio neku {krabotinu, ali mojim imenom i prezimenom ga ja nisam potpisao, ni slu~ajno, a na svakome listu je on napisao J. O. Ali to nije moj rukopis, to je wegov rukopis. I onda ga nisam potpisao. Ja sam odbio da potpi{em i to. Taj prvi list koji mi je dao, ja sam povukao neku liniju tamo, ali nisam hteo da se potpi{em. Gordana Pop-Lazi}: I traìli ste da vam daju jednu kopiju? Jovo Ostoji}: Da, traìo sam kopiju. Nisu mi je dali. Ja sam rekao: kako da potpi{em kad ne znam {ta potpisujem. Petar Joji}: Vi ne znate engleski, a jesu li vam pro~itali preko prevodioca na srpskom {ta su pisali? Jovo Ostoji}: Oni su komplet taj zapisnik koji ima, koliko ja znam, 14 listova, oni su meni to pro~itali za, hajde da kaèm, dve minute, ali ne duè, pitawe je da li je bilo i toliko. Ovaj mi je rekao – vi to sve znate i onda nema potrebe da vam ~itamo. Vjerica Radeta: Ja sam sad, listaju}i kwigu na{la, da li je to bilo kada su vam ~itali zapisnik ili u nekom razgovoru, ne mogu tako brzo da vidim, ali rekli ste, oni vama kaù – Rekli ste, Ostoji}u, da je [e{eq ubio izme|u sedam i 17 nevinih Hrvata. Jovo Ostoji}: To sam sad hteo da vam ispri~am. To je bio drugi dan razgovora. Oni su mi rekli da je ubijeno tada 17 Hrvata u Vo}inu. Ja ne znam pi{e li, ja mislim da pi{e u Vo}inu. Vjerica Radeta: Mogu}e je, spomiwu Vo}in. Jovo Ostoji}: Da, ali uporno su traìli od mene i vr{ili na mene stra{an pritisak da ja kaèm da je Vojo [e{eq bio u Vo}inu toga i toga datuma. Ja ne mogu da kaèm da je ~ovek bio tamo ako ne znam da je bio. Jeste bio, va{e je samo da kaète da jeste. Pa, ne mogu da kaèm da je bio ako ne znam da li je bio i da je tamo ubio, pazite, ubio od sedam do 17 Hrvata, s tim {to se on kasnije ispravio. Najpre je rekao da je Voja ubio 17 Hrvata, a kasnije je rekao da je li~no pucao u glavu sedmorici, a da je naloìo da ove druge pobiju drugi qudi, koji su tamo bili. Ja sam tada reagovao i do{lo je do èstoke gu`ve i sva|e. Upalo je i obezbe|ewe, ja sam sko~io prema wemu i rekao sam mu – sad }e{ da vidi{ kako bije srpski vojvoda, àbaru jedan italijanski, sram te bilo, gluperdo jedna, |ubre jedno pokvareno i jo{ drugih ~uda, i rekao sam da Voja [e{eq za to nema petqu i da on nikada ne bi to. Rekoh im da on kao ~ovek koga ja poznajem li~no to nikada ne bi uradio, takav jedan zlo~in, da poveè qude i da ubija, da im puca u glavu i tako da403

qe. I tu je do{lo do èstokog okr{aja izme|u mene i wih, upalo je obezbe|ewe i prekinuto je bilo ispitivawe. Ja nisam posle hteo dugo da pri~am i oni su mi rekli dok se ne zavr{i informativni razgovor da nemam kuda i onda smo nastavili i evo to je to. Vjerica Radeta: Kako vi tuma~ite ovu wihovu izjavu, jedanput su vam rekli – ve} vam je pao rejting u Hagu, ako odete tamo, otprilike, lo{e misle o vama, a onda u ovom pretposledwem razgovoru kaè – i da vam kaèm da se za sada visoko kotirate u Tribunalu. Kako ste vi to doìveli? Jovo Ostoji}: Pa, mogu vam re}i da sam reagovao onako kako bi trebalo da reagujem, kako smatram da sam trebao da reagujem. Pitao sam ga – ko to mene kotira tamo visoko? E, kaè, to ne moè{ da zna{. E sad, kad mi je rekao da mi je pao rejting u Hagu, ali on me zvao, to da }e me ubiti. Ja sam pitao – ko mi je to skinuo rejting. Zna~i, oni rejtinguju qude po nekome svome vi|ewu, {ta ja znam. Da vam iskreno kaèm, ja to ne znam, pitao sam ga ko to radi, rekao mi je da to nije bitno. Gordana Pop-Lazi}: Da li su vam pokazivali neki materijal, fotografije, dokumente, kasete, video materijal? Jovo Ostoji}: Jesu. Znate {ta su, oni su meni pokazali, pitali su me koliko je vojvoda progla{eno, primera radi, na Romaniji, kada sam i ja progla{en vojvodom. Ja sam rekao da ne znam ta~an broj, onda je izvadio kasetu i pitao. Kaè – evo imam kasetu, kako ne znate. Rekoh – ja je nemam, i stvarno je nemam. I kaèm – ja bih volio da imam tu kasetu, pa mogu li da je dobijem. Pa kaè – ne moète. Pa kaèm – dobro, ja koliko znam bilo ih je desetak. I onda sam nabrojao nekih desetak tih koji su progla{eni, ali oni imaju kasetu originalnu, onih koji su. Zatim “Veliku Srbiju” su mi pokazivali, gde se ja i dr Vojislav [e{eq rukujemo ispred Skup{tine, pokazivali su mi papire sa rati{ta, ne znam odakle sve nisu, neke zapisnike i tako daqe. U stvari, ispred nas sve vreme dok traje ispitivawe stoji ogroman, ovako recimo, jedno dva, tri, ~etiri santimetara papira i svi su, nisu svi, ali taj deo koji vidite, sve je name{teno tako da pi{e moje ime i prezime, tako da oni lagano i vrlo dobro odra|uju i tome sli~no. Pitali su me za stranke, za{to ja ne bih oti{ao u Demohri{}ansku stranku Srbije i u Demokratsku stranku. Ja sam rekao da oni nisu moja opcija, to je sli~no. Samo sam primetio da izuzetno hvale Vladana Bati}a. I wemu se jednom otelo iz usta i rekao je ~ak “izuzetno dobar saradnik”. Vjerica Radeta: A kada su vam pokazivali “Veliku Srbiju”, pitali su vas ko finansira kwige Vojislava [e{eqa, ko finansira “Veliku Srbiju” i za{to radikali ne finansiraju i va{e kwige? Jovo Ostoji}: Da. Vjerica Radeta: Kako ste vi to doìveli? Da li ste vi to doìveli kao pritisak svojevrstan, da bi vas, eto, na taj na~in ubedili, da vas oni nateraju na taj put da vi svedo~ite protiv [e{eqa? 404

Jovo Ostoji}: Na {ta drugo li~i? Vjerica Radeta: Nama je bitno da vi kaète. Jovo Ostoji}: Pa, pazite, sva ta pitawa su, kako da kaèm, jer ovo vam je, recimo centar, taj centar se zove prof. dr Vojislav [e{eq. Sva pitawa koja idu, wima se, u stvari, vr{i na vas pritisak da govorite protiv te li~nosti. A kako, {ta mislite za pitawe kakav je odgovor, pa odgovor je da vr{e pritisak. [ta bih ja to sad trebalo da kaèm – aha, zna~i, finansiraju oni wega, pa ovo, pa ono. Odakle wemu da on od{tampa kwigu? Pa vaqda on to najboqe zna ko koga sad finansira za kwige. Vjerica Radeta: Da. Taj wegov odnos, tog istraìteqa koji je poku{ao da vam se predstavi kao prijateq – mi smo prijateqi, pa ste vi rekli da je to sat koji ste vi dobili od Karayi}a. Jovo Ostoji}: Jeste, ku}i mi je. Vjerica Radeta: Da li je i to poku{aj neke prisnosti? Jovo Ostoji}: Jeste. Vjerica Radeta: Da li i to smatrate svojevrsnom ucenom da bi od vas izvukli ne{to {to wima odgovara? Jovo Ostoji}: Jeste. Vidite ovako, kako sam ja shvatio. Ja da nisam to tako shvatio, pa mo`da, {ta ja znam, svako wegovo pitawe je provokativno i pod pritiskom na ~oveka s kojim razgovara. Svako wegovo pitawe je podmuklo i vama ne{to obe}ava, razumete? Imate ose}aj da }e on vama sad re{iti problem koji vi imate, ali znate {ta je najcrwe? To {to sam ja primetio, to je stra{no. Vidite, oni znaju moje materijalno stawe. Oni znaju kako mi ìvimo, koga vi imate u ku}i. Vjerica Radeta: [to vam stranka ne pla}a struju i tako daqe? Jovo Ostoji}: Oni sve znaju. Pa za{to bi meni stranka pla}ala struju i tako daqe. Ali onda on meni kaè – kako drugima, razumete. Samo da izvr{i na tebe pritisak, kako da kaèm, da u vama probudi neko zlo, a ja mislim da su nai{li na ~oveka u kome nema zla, to mogu da kaèm za sebe, bar to mogu re}i, ne mogu ni{ta drugo. Oni, zna~i, ho}e ne{to da probude kako bi vi krenuli onim putem kojim oni ho}e, a to je za wih taj uzlazni put, a za vas u ìvotu, sigurno, stra{an pad. A wih interesuje taj uzlazni put, gde oni treba da likuju i kaù – eto to je to i sad }ete do}i da svedo~ite, bi}ete re{eni ovoga i onoga. Da li }ete biti re{eni i na koji na~in ja ne znam, ali to je osnovni ciq. Vjerica Radeta: Da li pod tim psiholo{kim pritiskom, kako da ga nazovemo, smatrate, {to sam tako|e videla u kwizi pitawa – za{to glasate za Srpsku radikalnu stranku kad su oni vas pustili niz vodu? Jovo Ostoji}: Da. Vjerica Radeta: Vidite {ta oni tamo rade? Jovo Ostoji}: Da. Vjerica Radeta: Da li vi to, tako|e, na taj na~in doìvqavate? Jovo Ostoji}: Znate koji je to princip. Znate {ta, ja to ne dam da me niko pita, a oni to pitaju. Samo, znate {ta, ja sam uvek razmi{qao oko toga, 405

i vide}ete kasnije ako pro~itate i ovaj zapisnik koji sam ja izneo u kwizi, a iza}i }e i broj dva, {ta rade. Oni oko vas, u stvari, prave u preispitivawu jedan stra{an krug. Moète videti da ide, ide i odjedanput sve po~iwe da se vrti u krug. Jednostavno, vr{e na vas pritisak da vi kaète ono {to wima odgovara. Vjerica Radeta: E u tom smislu, da li je bilo situacija da vas pitaju jedno, eto primer navodim – za{to glasate za Srpsku radikalnu stranku ili neko drugo pitawe, nije bitno, da li se de{avalo da posle sat, dva, vremena opet isto pitawe postavqaju? Jovo Ostoji}: Isto pitawe. Isto, isto, krug, rekao sam vam, krug. Gordana Pop-Lazi}: A kako ste doìveli to {to ste morali da preno}ite u toj nekoj prostoriji koju su oni odredili tu? Vjerica Radeta: Jeste li mogli, izvinite, vezano za, da li ste mogli da se javite porodici, da kaète – ja ostajem par dana, tri dana? Jovo Ostoji}: E, drugi dan su mi dali, i slu{ali su, normalno su slu{ali razgovor. Vjerica Radeta: Zna~i, prvi dan porodica nije znala da li }ete se vratiti iz Beograda? Jovo Ostoji}: Ne, ja sam im javio da idemo za Kanadu. Nazvao sam ih ku}i i rekao sam – spremite se, idemo za Kanadu, ovo su jedni divni qudi, sve nam ìvo nude, ja jednostavno treba da kaèm da je Vojo [e{eq ubica, a ba{ me briga, ja }u da kaèm da je Vojo [e{eq ubica i mi smo re{ili sve na{e probleme. Vjerica Radeta: Tako ste im telefonom rekli? Jovo Ostoji}: Da, tako sam im telefonom rekao. Kada su oni slu{ali taj razgovor, a s druge strane niko ni{ta ne govori svi }ute, pa kaù – da li te diraju tu. Ja kaèm – ni{ta, pritiskaju mi glavu i to je to. I onda sam rekao da }u ostati do ponedeqka, ostao sam do nedeqe i onda sam oti{ao ku}i. Gordana Pop-Lazi}: Da li ste imali ose}aj da vas nakon toga prate? Jovo Ostoji}: Da. Stra{an ose}aj, jedno dobrih mesec dana. Do|em ku}i i kaèm – znate {ta, ja vidim da nema nikoga, ali ja imam ose}aj da me neko gleda. E sad, da li me gledao ili nije, mo`da je u psihi, razume{, ipak je psiha ~udo kod ìvog ~oveka, da li je to ili nije, mislim, ali imao sam ose}aj da me neko prati. Ne znam za{to, ali kao pratio me. Vjerica Radeta: Bilo je, ovde vidim, i direktno pitawe – da li se bojite Vojislava [e{eqa. Jovo Ostoji}: Da. Ja kaèm samo Boga. Vjerica Radeta: Kako ste to doìveli? Jovo Ostoji}: Pa znate {ta, moète misliti. Ja sam sa Vojom krenuo, dobro, on je krenuo sa jednog kraja, ja sam s drugoga i sreli smo se i dogovorili, i{li smo zajedno dok se nije desilo to {to se desilo, ali ja sam uvek ostao za wega. Moète misliti kako sam se osetio kada me to pita. U stvari, svako pitawe je pritisak, jedan stra{an pritisak da vi ne{to kaète 406

protiv. U tom momentu kada me to pita, znate {ta mi daje, daje mi optu`nicu protiv Voje [e{eqa. Vjerica Radeta: Pa da, i onda kaè – da li smo sad postali prijateqi? Jovo Ostoji}: Da. E vidite, u tom momentu, dobro je, sad sam se setio nekih stvari, on mene to pita i vadi optu`nicu protiv dr Vojislava [e{eqa, i kaè u originalu, ja je imam ku}i. On to meni daje i kaè – da li smo sad prijateqi? I ja kaèm – ne, jer ste vi mog prijateqa optuìli, pa ne moèmo mi biti prijateqi. Ne dolazi u obzir. Sad zamislite kakav je to pritisak. To nije pritisak samo za onoga ko se ne razume, a za onoga ko se razume, to je stra{no ne{to. Vjerica Radeta: A da li vi mislite, da li uop{te neko ima razloga da se boji Vojislava [e{eqa? Jovo Ostoji}: Ma, ne. Pa ko, za{to? Vjerica Radeta: Da li postoji ne{to {to neko mora da sakrije? Jovo Ostoji}: Pa, ja bih voleo videti tog ~oveka koga to Voja tako kako oni ho}e da kaù da ga je izmaltretirao, da je proterivao qude ili {ta ja znam. A gde, koga je on to isterao? Kako to proterao Ma|are iz Vojvodine, a u Vojvodini Ma|ara preko u{iju i sad ih ima vi{e nego {to ih je bilo, a on ih je kao proterao. Proterivawe je ovo {to su radili Hrvati od Srba, e to je egzodus jedan stra{an i proterivawe, i muslimani {to su radili u Bosni i Hercegovini. A koga je to Vojo poslao u koloni da sa vre}icom ide, recimo, u Ma|arsku, hajde? Nikoga. A oni ba{ ho}e to da im kaète. Tamo postoje neki Hrtkovci isto, to nisam napisao, ali kaèm, to su obi~ne gluposti. Vjerica Radeta: Kroz pitawa pomiwali su i î~u, odnosno Zorana Draìlovi}a? Jovo Ostoji}: Jesu. Vjerica Radeta: I Qubi{u, pretpostavqam Qubi{u Petkovi}a, oni kaù Qubi{a. Jovo Ostoji}: Da, Qubi{a. Vjerica Radeta: To je kako ste vi napisali. Jovo Ostoji}: Jeste. Vjerica Radeta: A bilo bi dobro, sad vi nama da ispri~ate kakva je bila î~ina uloga, kakva je bila Qubi{ina, da li znate ko je Ranki}, kakva je wegova eventualno uloga bila i da li ste, videla sam ovde, vi ste rekli gde ste sve na rati{tima bili, evo ovde pi{e, zapadne Slavonije, Like, Banije, Korduna, Dalmacije, isto~ne Slavonije, Barawe i zapadnog Srema i u Republici Srpskoj. Gde ste bili u Republici Srpskoj? Jovo Ostoji}: Planina @u~. Sarajevo. Onda sam bio gore Bawaluka, onda sam bio na Trebiwu. Bili smo tamo gde je trebalo. Gordana Pop-Lazi}: Da li ste vi kao dobrovoqac oti{li? Jovo Ostoji}: Da. Vjerica Radeta: S tim u vezi su ova pitawa, dakle, kako su se regrutovali dobrovoqci? 407

Jovo Ostoji}: Pa, sami su se oni odazivali. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, na svom primeru objasnite, kako ste vi kao dobrovoqac oti{li. Vjerica Radeta: Da, i kako su svi ostali dobrovoqci oti{li. Jovo Ostoji}: Pa vidite ovako. Ja se ina~e bavim istorijom i kwièvno{}u, pi{em i tako, i ja sam mnogo toga pro~itao. Vi znate, u Prvom svetskom ratu poziv dobrovoqaca prvog poziva, pa drugog poziva, pa tre}eg poziva. E pa, kad je to tako ja sam uvek kao dete ma{tao da se, ako do|e do rata, prikqu~im da branim svoju zemqu i svoj narod, pa sam onda prihvatio da mi je boqe biti kod prvog poziva nego kod tre}ega, i onda sam li~no ja organizovao dobrovoqa~ke odrede. To nema apsolutno nikakve veze sa Vojom [e{eqem. Mi smo se kasnije povezali i ~uli jedan za drugoga i sprijateqili se i tako daqe, ali ta organizacija po~etna, to nema veze sa wim nikakve. Gordana Pop-Lazi}: Dobro, ali i te koje ste organizovali, kako ste i kome prijavqivali, gde su se javqali? Gde ste dobijali ode}u, naoruàwe? Jovo Ostoji}: Na frontu, na rati{tu dobijate. Tamo smo dobijali oru`je, mislim ako ima, ali rat je, {ta }u onda ako nemam. Dobijali smo s po~etka one stare vojni~ke uniforme, a kasnije su bile nove, po{to smo postali te elitne jedinice, onda smo dobili te maskirne uniforme i tako daqe. Gordana Pop-Lazi}: Da li su vas pitali kako ste se pona{ali prema zarobqenicima? Jovo Ostoji}: Da. Zarobqenike smo, kada uhvatimo, predavali vojsci, a mi smo bili pod komandom vojske. Evo konkretno sam im rekao za uhva}enih, ja mislim da je bilo 175 na Kupresu, koje je general Mladi} li~no odveo za Knin, a onda do{ao biciklista, ovaj Pani}, i jednostavno do{ao i pustio ih, bez zamene, jedan za jedan ili bilo kako. Ali da vam samo kaèm – ti qudi koji su bili zarobqeni, sve su bile usta{e, recimo do 35 godina, spremni za borbu, presvukli su se samo. Gordana Pop-Lazi}: A da li su vas pitali da li je [e{eq bio vama pretpostavqeni? Jovo Ostoji}: Da. Gordana Pop-Lazi}: I {ta ste im rekli? Jovo Ostoji}: Da nije. Ne moè on da bude pretpostavqeni, mislim koliko to neko ovde mo`da ho}e. Vidite ovako, Voja nije ratovao. Nije ratovao. Petar Joji}: Moramo da ukqu~imo malo logiku. Vi ste rekli malopre da ste vi na osnovu sopstvenih shvatawa i va{ih èqa i odluka prvo formirali jedinicu, odnosno tu grupu dobrovoqaca. Jovo Ostoji}: Jedinicu. Petar Joji}: Kada i gde? Ko su ti qudi, gde ìve, da li ih ima ìvih? Gde sada ìve? Dakle, locirajte to mesto. Vi u Beograd niste dolazili? Jovo Ostoji}: Ne. Petar Joji}: Nego tamo gde ste. 408

Vjerica Radeta: êkaj da vidimo da li je prijavqivao. Petar Joji}: Ne, ne, zapravo neka on kaè samo nama, ako moè, prvo – gde ste vi formirali tu va{u grupu? Jovo Ostoji}: U Prigrevici. Petar Joji}: Koliko ste qudi imali? Jovo Ostoji}: Oko 350. Petar Joji}: Koliko imate sada tih qudi u tom kraju, koje vi znate, koje poznajete? Jovo Ostoji}: Dobrovoqaca, je li? Petar Joji}: Da li imate tu evidenciju o tim dobrovoqcima od tog prvog dana kada ste vi odlu~ili da skupqate dobrovoqce? Jovo Ostoji}: Jedan deo je spaqen, a jedan imam. Petar Joji}: Da li moète da nam to pokaète da bi mi znali da li ima tu igde da pi{e Srpski ~etni~ki pokret, Srpska radikalna stranka i tako daqe ili ne? Jovo Ostoji}: Srpska radikalna stranka nema, ne pi{e sigurno, hiqadu nasto. Srpska radikalna stranka, nema teorije. Pi{e samo – Dobrovoqa~ki odred. Vjerica Radeta: Dobro. I kada ste okupili oko 350 qudi, kome ste vi oti{li, javili se, rekli – evo, dobar dan, mi smo do{li, ho}emo da idemo da branimo otaybinu? Jovo Ostoji}: Vidite ovako, taj pokret, to je bio Dobrovoqa~ki pokret, rekao sam, ja sam wega osnovao. Gordana Pop-Lazi}: Nezavisno od Srpskog ~etni~kog pokreta? Jovo Ostoji}: Da. Petar Joji}: I od Srpske radikalne stranke? Jovo Ostoji}: Nema veze sa Srpskom radikalnom strankom sigurno, budite ube|eni. Svuda pi{e dobrovoqci, a nigde ne pi{e ~etnici, razumete. Kako se ko ose}ao, ja sad ne ulazim u to kod ~oveka kako se ose}a. Recimo, pitaju da li je bilo me|u wima dece komunista. Pa otkud ja znam, verovatno jeste, ali ono {to smo radili, radili smo slo`no. Formirana je jedinica srpskih dobrovoqaca u Prigrevici. Petar Joji}: Gde ste se okupili? Jovo Ostoji}: Gde smo se okupqali? Petar Joji}: Vi ste bili taj predlaga~ i pokreta~. Da li je bio jo{ neko drugi, ili ste vi bili sami? Jovo Ostoji}: U po~etku sam bio sam, a kasnije smo oformili, normalno, {tab. Petar Joji}: Ali samo mi recite, gde ste se okupqali u Prigrevici? Kako je okupqawe i formirawe obavqeno? Jovo Ostoji}: Prvi put to je bilo 1990. godine, mislim da je bio 17. novembar 1990. godine, i{ao sam kroz selo i na megafon pozivao dobrovoqce u salu Doma kulture u Prigrevici, gde su se svi upisivali i ja sam ube|en da taj spisak postoji i sada, bar deo spiska. 409

Gordana Pop-Lazi}: Kome ste se javili? Vjerica Radeta: Kome ste se stavili na raspolagawe? Jovo Ostoji}: Na raspolagawe smo se stavili {tabu u Krajini. Vjerica Radeta: Vojnom? Jovo Ostoji}: Da, vojnom. Petar Joji}: Samo ne{to, molim vas. Vi ste se okupqali, da li se odmah u po~etku skupilo vas 300 ili je to bila mawa grupa? Jovo Ostoji}: Ne, vremenom je to i{lo. Recimo, najvi{e odjedared se upisalo, od tog prvog dana se upisalo 109 qudi. Petar Joji}: Da li ste zaduìli nekoga ko }e da vodi evidenciju, ko }e te qude ipak da organizuje? Jovo Ostoji}: Da. Petar Joji}: Ko }e da ih organizuje, ko }e da ih vodi? Da li ste imali ~oveka koji }e biti zaduèn za to kako }ete da pre|ete u Krajinu, na koji na~in, ho}ete li i}i autobusima, kolima, vozom, {ta ja znam, brodom, ja sad lupetam, pri~am pri~u, nego, da li ste se dogovorili kako }ete vi sad da idete u Krajinu i kod koga? Jovo Ostoji}: Znam {ta pitate, evo ja }u vam re}i. Tada, ne znam koliko je vama poznato, Vuka{in [o{ko}anin, to je moj prijateq koji se, naàlost, utopio u Dunavu. Sve smo organizovali nas dvojica. Ja sam bio sa ove strane, a on je bio sa one. I postojalo je Srpsko nacionalno ve}e, najpre tajno, u kojem sam bio ja i bio je Vuka{in i drugi qudi, hajde da kaèm jednoga, Goran Hayi}. U u to vreme razgovarali smo i dogovarali se, po{to su usta{e ulazile u srpska sela, oni u 12 sati, jedan sat pojave se u selu, nikoga nisu ubijali, nego idu kroz selo, {etaju, mar{iraju... Petar Joji}: Zastra{ivawe. Jovo Ostoji}: Stvarali su paniku, strah, a mi smo znali da }e oni jednog dana da krenu i onda smo se dogovarali, trebalo je qudi spremnih za borbu. Normalno da je oslonac najboqi bio odmah preko Dunava, po{to smo mi tu na samome Dunavu, da im pomognemo, da ih prihvatimo, a poreklo je na{e iz Krajine. Svi, recimo moje selo, zatim grad Apatin, ovaj, uzmite Kqaji}evo, ônopqu, deo Sombora, eventualno odozgo Ri|ica, Stani{i}, [anti}, pa ~ak i Bajmok, ovaj kod Subotice, sva ta mesta, onda Brestovac, Karavukovo, to su sve tu naseqena mesta, dobro, Karavukovo je kod Brestovca dole, ali ovo drugo su svi poreklom od dole. Vjerica Radeta: îtala sam ja onu va{u kwigu “Kad sve}a dogoreva”. Petar Joji}: Da li su vas u to vreme vlasti, recimo, ko vam je dao Dom kulture na raspolagawe da se tu okupite? Jovo Ostoji}: Pa, znate kako, izvr{ili smo pritisak. Petar Joji}: Na koga? Da li znate kako se zove taj na koga ste vr{ili pritisak, od koga ste traìli, zahtevali? Jovo Ostoji}: To da, ali ja mislim da taj ~ovek sad nije ìv. Petar Joji}: A da li ima neko ko je ìv? 410

Jovo Ostoji}: Pa, bila je tada sekretar, sekretar je bila Slavica, ali se we nije pitalo. Petar Joji}: Qudi dolaze, e sada, ko ih do~ekuje? Jovo Ostoji}: Do~ekujem ih ja. Petar Joji}: Da li ih vi pripremate za odlazak? Jovo Ostoji}: Da. Petar Joji}: E, o svim tim pripremama i organizaciji da li ste, molim vas ovako, o toj pripremi i organizaciji vi ni sa kim iz Srbije ne kontaktirate? Jovo Ostoji}: Ne. Petar Joji}: Niti obave{tavate? Jovo Ostoji}: Ni slu~ajno. Petar Joji}: Niti ste o tome obavestili da vi imate tu nameru i da ve} radite, nikoga niste obavestili, ni Vojislava [e{eqa, ni nikoga? Jovo Ostoji}: Ne, sigurno. Vjerica Radeta: Samo u nastavku, po{to ste vi bili tada ~lan Srpskog ~etni~kog pokreta, u kom momentu i da li ste se vi javili nekom u Beogradu? Jovo Ostoji}: Tog momenta ne. Vjerica Radeta: A da li znate iz va{ih iskustava, saznawa, kako je Srpska radikalna stranka organizovala, Srpski ~etni~ki pokret tada, kako su organizovali dobrovoqce? Jovo Ostoji}: Vidite kako su organizovali dobrovoqce. Oni po~iwu meni sami da se javqaju. Recimo, prva grupa koja mi se javila nije bila iz Beograda, nego je bila iz Loznice. Javili su se i ja sam rekao da do|u i ja sam ih prebacivao preko Dunava. Vjerica Radeta: Da li imate negde neke podatke ko su ti qudi, ili bar nekog imena moète li da se setite od Lozni~ana? Jovo Ostoji}: Ja trenutno ne bih mogao da kaèm ime, ali da ste mi rekli {ta }ete me pitati, ja bih se spremio. Vjerica Radeta: Evo sad, kad znate. Jovo Ostoji}: Mo`da boqe ovako, da ja nisam znao {ta }ete pitati. Vjerica Radeta: Nama je bitno bilo ~ega, ako ne~ega ne moète da se setite, ali znate da moète da se setite, ili da imate neki papir za ovo {to vas sad pitam. Jovo Ostoji}: Prva grupa je bila iz Loznice, ja }u vam re}i, nije bila ni Srpski ~etni~ki pokret i nije bila, kaèm Srpsku radikalnu stranku u to ne treba ni upetqavati, ko god poku{a to je greh, jer nije postojala. Mislim, kako da ne{to stavite onako kad nije? Vjerica Radeta: Dobro, postojao je Srpski ~etni~ki pokret. Jovo Ostoji}: Dobro, jeste. Vjerica Radeta: To je nesporno. Jovo Ostoji}: Ali prvi su do{li iz SNO iz Loznice. Drugi su do{li iz Pazove, i onda je po~elo da se {iri. 411

Petar Joji}: Da li je Mirko Jovi} tu bio vezan? Vjerica Radeta: Da, SNO, rekao je. Jovo Ostoji}: Jeste. Da. On je li~no do{ao do mene, nije pre{ao Dunav, i{ao je do blizine Dunava. Tek kasnije Mirko Jovi} i oni wegovi odlaze, ne znam, ne}u da pri~am sad, e onda se ukqu~io u sve ostalo. Ali fakti~ki smo, da vam kaèm, vidite fakti~ki smo mi to sve odradili, razumete. Ja ne znam gde }ete vi ovo upotrebiti, ali meni je vi{e stalo do Voje nego do mene. Vjerica Radeta: Ne brinite, ovaj deo }emo, prvi deo izjave, posebno da napi{emo i on }e se odnositi na va{e svedo~ewe, a ovo mi ho}emo {to vi{e saznawa od onih za koje mislimo da imaju takva saznawa. Jovo Ostoji}: Ja kad sam ubacivao dobrovoqce i primao izbeglice, Vojo nema veze sa tim, ja }u vam re}i, to je prva veza bila, bio je Du{an Peki}. Po{to je Du{an Peki} imao vezu ovde u Beogradu, za daqe, on je preko odre|enih qudi obavestio i ti dobrovoqci po~iwu da se iz cele Srbije slivaju u Prigrevicu. Ali to nema veze jo{ uvek sa Vojom. Vjerica Radeta: A kada ste vi prvi put videli Vojislava [e{eqa, da li moète da se setite, ne o~ekujem ba{ datum, ali kada ste imali prvi kontakt sa wim? Da li su ve} po~eli ovi ratovi ili je to bilo pre? Jovo Ostoji}: Pre. Vjerica Radeta: A onda u toku rata, da li ste ga vi|ali? Jovo Ostoji}: Jesam. Vjerica Radeta: Jeste, on je obilazio i neka rati{ta i tako daqe, da li je... Jovo Ostoji}: Kod mene, to je interesantno, kod mene Vojo nikada nije bio. Vjerica Radeta: Dobro. Ali, zna~i, vi|ali ste ga u toku rata, kontaktirali ste s wim, on je znao da ste vi borac. Da li ste nekada razgovarali na tu temu i da li vam je nekad Vojislav sugerisao da u ratu, kao borci, morate da vodite ra~una o civilima, o ènevskim konvencijama? Jovo Ostoji}: Da. Vjerica Radeta: Ja bih volela to da nam navedete. Jovo Ostoji}: Vidite, Vojo [e{eq, kada smo po~eli da kontaktiramo, rat je trajao i tako daqe, nikad nije traìo tako ne{to. Vojo [e{eq nije okupqao dobrovoqce, Vojo [e{eq nije bio komandant, komandanti dobrovoqaca su birali sebi komandanta na licu mesta ili pre nego {to krenu, a tamo na licu mesta glavni qudi su bili iz Vojske Jugoslavije, zavisi na ~ijem terenu budete. Razumete li? Na licu mesta komandovala je vojska. Komandovale su stare{ine vojne i to je to. Petar Joji}: Mislim da bi bilo dobro da nam objasnite do detaqa tu metodologiju i taj postupak. Vi skupite qude, ko organizuje autobuse? Evo ovde se pomiwe pla}awe autobusa. Kao drugo, kuda idu autobusi i da li ste odre|ivali nekoga ko }e biti vo|a puta? Ja ne znam da li ste vi mogli da vodite vi{e autobusa, ali ko je bio vo|a puta i gde odlaze i kome se javqaju? Ko ih preuzima i da li se tad zavr{ava va{a uloga? Dakle, iz Prigrevice kada skupite qude, kuda, gde i kako idete? Ko ih preuzima i kad ih preuzima vojska? 412

Jovo Ostoji}: Dobro. Petar Joji}: Vi ste bili pod jedinstvenom vojnom komandom? Jovo Ostoji}: Jeste. Petar Joji}: E to nam objasnite. Jovo Ostoji}: Jesmo bili i tu nema {ta. Petar Joji}: Ali samo ta metodologija. Jovo Ostoji}: Dobro, evo sad }u vam re}i. Skupe se najpre pare. Imaju {tabovi, da vam ja sad kaèm, recimo, da je po selima bilo angaòvano na stotine qudi. Kada biste vi traìli ime, ja mislim da bi bila uvreda za jednoga presko~iti, jer bili su svi angaòvani. Vjerica Radeta: Normalno. Jovo Ostoji}: Skupqaju novac i hranu. Novcem se pla}a autobus. Mesto kretawa je Prigrevica. Zna~i, odatle se kre}e, nema odakle, iz Prigrevice se kre}e. Bude, dva, tri, ~etiri, pet, {est, sedam, osam autobusa. Ja vodim, ja sam vo|a puta i komandant. Odlazimo na mesto, gde smo, odakle smo... Vidite, idemo na mesto tamo, oni kontaktiraju sa mnom, treba im, recimo, 500 qudi, ho}e da prodru kroz Baniju, ho}e da prodru kroz Liku i da u|u u Slavoniju, Barawu, Srem, ho}e da provale u Trebiwe, recimo, gde smo poslali jednu ~etu. Ho}e da izbiju na Sarajevo, gde su bile srpske jedinice i tako daqe. Recimo, trebalo je 700, 800 qudi i poveo sam. Tada je oti{lo, recimo da kaèm 10 autobusa, ili odred sa tri autobusa. Ja ih vodim i oni se tamo automatski stavqaju pod komandu vojske Republike Srpske. Tad je bio {tab, ovaj, ma kako se zovu {tabovi... Vjerica Radeta: Teritorijalne odbrane. Jovo Ostoji}: Jeste, i stavqaju se pod wihovu komandu. Kasnije, autobusi odlaze, ali dovoze ih ti isti voza~i i oni kad god dolaze, dolaze kod mene, ja ih primam, obla~im, naoruàvam i idu daqe. Petar Joji}: Ko vam daje oru`je? Jovo Ostoji}: Oru`je nam daje vojska Republike Srpske, odnosno Republike Srpske Krajine, a tada su bili {tabovi. Pa, to se zna, to je ta~no. Vjerica Radeta: Jovo, kakva je, prema va{em znawu, bila uloga Zorana Draìlovi}a u organizovawu dobrovoqaca Srpskog ~etni~kog pokreta? Jovo Ostoji}: On je bio ovde u {tabu, i u kontaktu sa mnom pozivao je qude. Vjerica Radeta: Da li ste vi o bilo ~emu obave{tavali Draìlovi}a? Jovo Ostoji}: Sa wim sam kontaktirao. Gordana Pop-Lazi}: A sa Qubi{om Petkovi}em? Jovo Ostoji}: Pravo da vam kaèm, Qubi{a je bio s po~etka, Qubi{a i ovaj Ranki}. Vjerica Radeta: [ta znate o wima dvojici? Jovo Ostoji}: Zoran je bio veoma kratko, ovaj Ranki} i on je brzo nestao sa te scene, on je bio jako kratko. Petar Joji}: Gde je bio on, u kojim delovima? 413

Jovo Ostoji}: On nije na front i{ao. On je samo... Vjerica Radeta: Znate li o wemu kao ~oveku ne{to, da li je voleo da pije? Jovo Ostoji}: Voleo je da pije. Petar Joji}: Da li je voleo da krade? Vjerica Radeta: Gde je on sada? Jovo Ostoji}: Pa, wega sam video posledwi put... Ja mogu wega da na|em, to uop{te nije problem, video sam ga pre tri, ~etiri godine, ali znam pribli`no gde je. Vjerica Radeta: Zna~i, on i sada voli da pije? Jovo Ostoji}: Pije dosta, bar je pio. Znate, ~ovek moè kazati – od danas ne pijem, tako da ja ne mogu tvrditi ono {to ne znam. A Qubi{a Petkovi}, on je dovodio qude i vra}ao se nazad, on nije i{ao na front. Vjerica Radeta: On je dolazio, zna~i, dovodio qude, predavao ih vojsci? Jovo Ostoji}: Da, jeste. Vjerica Radeta: I vra}ao se, je li tako? Jovo Ostoji}: Ne. Vjerica Radeta: Ne? Nego kako? Jovo Ostoji}: Predaju ih meni, i ja ih onda vodim i naoruàvam i obla~im. Razumete sad? Vjerica Radeta: Da. To mi je sad jasno. Jovo Ostoji}: Ali ja sam i wima rekao tamo, a evo sad kaèm i vama, Vojo nema veze sa tim, Vojo nije to radio. To sam li~no ja radio. Petar Joji}: Mimo wegovog znawa? Gordana Pop-Lazi}: Dakle, vi od [e{eqa niste traìli nikad dobrovoqce? Jovo Ostoji}: Ne, zato {to su posle formirali {tabove. Ja sam to wima rekao, postojali su {tabovi. Ja sam se ~uo sa Vojom i ja sam wemu rekao, jedne prilike, zvao sam, sad je tu za~koqica, nije: o ~emu ste pri~ali – pri~ali smo o ènama. Ma, {ta ih briga o ~emu smo pri~ali. Ali najiskrenije re~eno, Vojo to nije radio. Nije Vojo bio na frontu. Kako bi sada bilo da ja kaèm da je bio? Ne mogu da kaèm, savest mi ne dozvoqava. Vjerica Radeta: Dobro, ali je i{ao da obilazi. Jovo Ostoji}: Da, da, i{ao je da obilazi. Vjerica Radeta: To nije sporno. Jovo Ostoji}: Kod mene nikada nije bio i boqe {to nije bio, kod mene je gorelo i nebo i zemqa. Petar Joji}: I vi tad sa wim u kontaktu nikakvom niste bili? Vjerica Radeta: Jeste, bre, bio je. Jovo Ostoji}: Jesam. Vjerica Radeta: Pa, rekao je ~ovek da je bio. Jovo Ostoji}: Ne, ne, jesmo u vezi stranke i ne znam ~ega, kontaktirali smo, ali Vojo nikada nije slao dobrovoqce. Voja sigurno nije. Petar Joji}: Zna~i, vi ste to radili na osnovu sopstvene voqe i na osnovu sopstvene odluke? 414

Jovo Ostoji}: Pa, to je moja stvar, kakve to veze ima sa bilo kim? Vjerica Radeta: Pa, rekli ste nam da ste u kontaktu, kada ste bivali u kontaktu sa [e{eqem, da je on skretao pa`wu kako treba da se pona{ate, da budete disciplinovani, da po{tujete me|unarodne propise vezano za ratne zarobqenike, za civile i tako daqe, je li tako? Jovo Ostoji}: Uvek je rekao da se ratni zarobqenici moraju po{tovati. To su wegove re~i. Vjerica Radeta: Dobro, a da li imate saznawa i od ostalih qudi, kada je dolazio na liniju fronta, na rati{te? Gordana Pop-Lazi}: Da li je dolazio na ubijawe usta{a ili? Vjerica Radeta: Dobro, kod vas nije. Ili je isto tako upozoravao ostale vojvode sa kojima je kontaktirao, a s vama nije direktno na nekom rati{tu, je li? Jovo Ostoji}: Ne. Vjerica Radeta: Jeste li vi kontaktirali me|usobno, pa da li znate kako se Voja pona{ao kada ode da obi|e borce? Jovo Ostoji}: Vojo je odlazio i obilazio qude, dolazio je da se informi{e kakvo je stawe na frontu, kako se pona{aju dobrovoqci, kako je narod ìvio, da li ima ubijenih, da li ima izvr{enih zlo~ina nad narodom i tako daqe. Obi~no je drào govore, ne na prvoj liniji, ali tu gde se moglo i tad je uvek govorio da se po{tuju ratni zarobqenici i da je potrebno sa~uvati granice. Zna~i, ne da se ide i da se ubija i to. I da svako gleda da bude {to mawe `rtava, da se {to vi{e ìvih vrati ku}i. E, to je uvek govorio. Vjerica Radeta: A da se vodi ra~una o civilima? Jovo Ostoji}: O civilima, o zarobqenicima, zna~i zarobqenici su i ène i deca i stari. Ja sam prvi put ~uo da je Voja nekog ubio kada sam bio na saslu{awu za taj razgovor u Jevremovoj. Vjerica Radeta: Tada su rekli da je Vojislav [e{eq ubio 17 Hrvata? Jovo Ostoji}: Da, tada su rekli da sam ja rekao. Pa, su to kasnije poku{ali da obri{u, ali ja to nisam prihvatio. Ja samo kaèm, ako bih ikad oti{ao na sud tamo da svedo~im, onda, voleo bih toga ~oveka da me gleda u o~i, ni{ta drugo, ovako kao sada vi i ja, vi nemate potrebe da sklawate. Da me gleda i da kaè za{to je to poku{ao da uradi, ni{ta drugo. Razumete li? Vojo to, ja sam ovako rekao, da nema petqe, a tvrdim vam, on izgleda ovako grubijan, levo-desno, ali je ~ovek sa jako mekanim srcem. Vjerica Radeta: Ma, znam. Jovo Ostoji}: Ja sam iznena|en bio u nekim situacijama. Jednom sam mu ba{ ja ovako rekao – pa, Boè, Vojo, koliki si, a {to ti je srce tako maleno, bre. Kaè – ne mogu ja. I on ne moè. Vi{e smo mi drugi bili è{}i nego on. Ali nisu sigurno ubijali zarobqenike srpski dobrovoqci Srpskog ~etni~kog pokreta. I da jesmo, prvi ko bi stradao je wihov komandant, a to sam ja. Ja bih ve} bio u Hagu. Da li je istina? Da li vi vidite ijednog komandanta srpskih dobrovoqaca da nam se sudi? Pa, za{to nas ne traè? 415

Pa, ne mogu da traè kad to nismo radili. Ali kako mogu optuìti ~oveka koji nije bio na frontu da je to radio? Pa, to su stvari neke koje se moraju znati. A jo{ ne{to. Pa, nismo mi maloumni da meni neko kaè – vi uhvatite tu|u decu da ubijate. Ali da vam ispri~am u selu Kawanima. Kawani su vam u Dalmaciji, to vam je iza Knina, kada idete prema Biqanima, Gorwima i Dowima negde na pola puta. Vjerica Radeta: Ja znam da su tamo Koqani isto. Jovo Ostoji}: Kawani, Kawani. To vam je odmah iza sela Kosova. Znate za Kosovo? Vjerica Radeta: Da. Jovo Ostoji}: E, mi smo tamo zatekli jednu hrvatsku porodicu, ènu, muà i dete. Nisu uspeli da odu. Da li znate {ta su uradili srpski ~etnici, dobrovoqci? Ja sam uzeo trojicu i zaduìo da dete vode svaki dan u {kolu, kada radi {kola, vode dete u {kolu i da ga vrate bezbedno dok smo mi tu, da ne bi slu~ajno ta èna i taj ~ovek i to dete stradali. Oni su ìvi i dan danas, oni mogu to da posvedo~e. Petar Joji}: Da li vi znate gde oni ìve? Jovo Ostoji}: Da, u Kawanima ìve. Petar Joji}: Da li ste stupili u kontakt sa wima? Jovo Ostoji}: Pa, ne mogu ja, naàlost. Ja sam okruèn, ja ne smem ba{ puno da se kre}em. Vjerica Radeta: A gde ste vi optuèni, u Hrvatskoj? Jovo Ostoji}: U Hrvatskoj, da. I sa Vojom ~etiri, a to su nam, kao, dali aboliciju. Vjerica Radeta: Da, abolicija je za to, da. Jovo Ostoji}: Da, eto to smo zajedno bili. On je dobio ~etiri i po. To je Jagodwak. Vjerica Radeta: To je objavqeno u jednoj od Vojinih kwiga. Jovo Ostoji}: Pa, i ja sam sad napisao isto to i objavio, negde ima oko {est i po hiqada Srba sa... Vjerica Radeta: Cela ta presuda je objavqena u jednoj od Vojinih kwiga. Jovo Ostoji}: Pa, evo i ja sad. I tu je bio i taj, to zlo srpsko, Milan Paro{ki. E tako, i to vam je, tako se stvar odvijala. Vjerica Radeta: Hajde jo{ malo vezano, konkretno zna~i, ako imate neka saznawa o ulozi Zorana Draìlovi}a, Qubi{e Petkovi}a i Zorana Ranki}a. Kako ste vi sa wima kontaktirali? [ta su oni zapravo radili u Beogradu? Jovo Ostoji}: Interesuje me {to vas interesuje Ranki}, kada je on odavno oti{ao. Da li je on mo`da protiv Voje? Vjerica Radeta: Pa interesuje nas. Jeste on davno oti{ao, da, ali je on bio jedno vreme ne{to aktivan u tom {tabu. 416

Jovo Ostoji}: Nemogu}e da je on takav, i Draìlovi}, a? Nemogu}e, ali dobro. Ranki} je oti{ao odavno, a on je dovodio qude i vra}ao se, razumete. To je sve. Stvarno. Vjerica Radeta: A imate li saznawa, po{to ste i vi tada bili ~lan, tada je ve} bila Srpska radikalna stranka, da li je on iskqu~en iz stranke? Jovo Ostoji}: Ja mislim da jeste. Za Qubi{u znam, jer su oni mene pitali za Qubi{u. Vjerica Radeta: Da, vidim pitawe je bilo za{to je oteran Qubi{a. Jovo Ostoji}: Da, ja sam to hteo pitati Voju, ne znam ni ja za{to. Znate {ta, Qubi{a je sklon saradwi. Kako da vam kaèm, on nije pouzdan ~ovek, je l’ da. Ja sam to rekao Voji jedne prilike. A kasnije sam ~uo da je radio za drugu stranku, on nije radio za Srpsku radikalnu stranku, on je radio za socijaliste. Zato je morao da ode, normalno. Tako je trebalo sa svakim. Ja bih bio jo{ grubqi prema wemu. Zato su poku{ali mene da optuè na isti na~in. Samo sam ja po~eo da se smejem, crko sam od smeha. Oni me optuùju, oni odovud, oni odonud, a ja na sredini i ne znam kud bi. I ja se odlu~im da odem ku}i. Draìlovi} nije bio nikada na frontu, on je bio u {tabu u Beogradu, sa wim sam kontaktirao kad trebaju dobrovoqci i posle zavr{enog rata bio je dugo u Beogradu, kao u {tabu, mislim da je to bila ta Ohridska ulica, ja sam tamo dolazio. Nikad nije mnogo pri~ao, bio je uvek tajanstven i mislim da je bilo jako te{ko pogoditi {ta misli. Voleo je da se isti~e, a pravo da vam kaèm, ja ne cenim ba{ mnogo qude koji vole da se isti~u. Jednom je bio kod mene, do{ao je jednom na front. Do{li su on i Du{ica. I to su do{li u Sarajevo, to je bilo 1994. godine, mesec septembar, do{li su u Sarajevo. Mi smo dràli gore planinu @u~ i on je tada do{ao, ali nije imao petqe da se popne gore gde su poloàji, bio je samo dole, a Du{ica je i{la na poloàje. To je ovaj aerodrom kod Sarajeva. Petar Joji}: Ilija{? Jovo Ostoji}: Ne, Ilija{ je dole. Vjerica Radeta: Butmir? Jovo Ostoji}: Ne, nego ovaj gde je bila vojna {kola, Railovac. E, u railova~ku kasarnu su dolazili i tad je taj dolazak bio. Ina~e je praktikovao tako da uzme vozilo da ga neko vozi, pa ide pa obilazi odbore dole i {ta ja znam. Da vam odmah kaèm, na frontu nije bio. Vjerica Radeta: A Ranki}, za to kratko vreme? Jovo Ostoji}: Ranki} je dovodio qude i vra}ao se. Petkovi} je dovodio qude i vra}ao se. Petar Joji}: Kome ih je predavao? Jovo Ostoji}: Meni. Petar Joji}: Ili vojsci? Jovo Ostoji}: Meni. A ja vojsci. Petar Joji}: To je istovremeno? 417

Jovo Ostoji}: Ne. Ne razumete. Oni qude dovedu u Prigrevicu, a ja pokupim qude, sednem u autobus i vozim ih kod vas. Razumete sad? Gordana Pop-Lazi}: Tamo je bio sabirni centar. Jovo Ostoji}: Centar je bio Prigrevica. Petar Joji}: Ja sam vas shvatio da ste vi tamo bili na terenu i on vama dovede qude tamo i vi ih predate. Ali on je, zna~i, skupqao qude u Prigrevicu, iz Prigrevice qude vodite vi. Jovo Ostoji}: I sa mnom su dok se ja ne vratim. Ja qude nisam ostavqao, naravno. Vjerica Radeta: Jovo, je li imate vi nekih, niste bili, vidim, na tom delu, da li imate nekih saznawa o delovawu ili znate ko su @u}a i wegov brat i wihova grupa? Gordana Pop-Lazi}: Repi}. Jovo Ostoji}: Da li je to ovaj “Garavi sokak” nije, ovi {to su ove muslimane uhvatili? Vjerica Radeta: U Zvorniku, da, Vu~kovi}i. Jovo Ostoji}: Taj je bio kod mene na obuci. Vjerica Radeta: @u}a? Jovo Ostoji}: Da. Vjerica Radeta: Ko je wega angaòvao? Jovo Ostoji}: Ko ga je angaòvao? Vjerica Radeta: Da. Jovo Ostoji}: Pa, ja sam malopre rekao. Vjerica Radeta: I on je bio tako dobrovoqac? Jovo Ostoji}: To je dobrovoqna baza i, vidite, to {to oni ho}e, ja znam o ~emu se radi, po{to su me ispitivali. Od toga posla nema ni{ta. To su ~isti proma{aji. Ovako nisam razgovarao sa Tribunalom. Ja sam od prve sekunde, zna~i prvi ~ovek koji je organizovao srpske dobrovoqce i obezbedio kontakt sa qudima preko, u Krajini, sad ne}u druga~ije da nazivam. Ja sam ta li~nost, eto. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, tad nije bio ~lan Srpske radikalne stranke? Jovo Ostoji}: Ne. Oni su svi dolazili, recimo, do|e wih pet, do|e 10, 15, 20 i ja sam imao sabirni centar, od na{ega PIK-a smo dobili zgradu, to je bilo predvi|eno za pe~urke, me|utim, nisu nikada gajili pe~urke i to je bila jedna jako lepa prostorija duìne negde 30, 40 metara, mo`da je duà, mo`da je kra}a, ali je {iroka jedno sedam metara, razumete. E tu sam ja namestio sto i 200 kreveta i tu su dolazili i tu sam vr{io sa wima obuku. Doveli su neke koji nisu bili dobro obu~eni, po 20, po 30 dana da budu, neki i 60 i odatle su i{li daqe. Vjerica Radeta: Moète li mo`da da se setite koje je godine, u koje doba te godine su @u}a i Repi} bili na toj obuci? Jovo Ostoji}: To je 1991. godina. Vjerica Radeta: A da li vi znate ne{to o osloba|awu Zvornika? Da li imate neka saznawa? 418

Jovo Ostoji}: Znate kako, ne bih voleo o tome pri~ati, jer nisam bio tamo. Vjerica Radeta: Evo {to vas ja to pitam. Konkretno }u vam re}i. Jovo Ostoji}: Ali da vam samo kaèm. Ja sam tamo poslao jednu moju jedinicu qudi. Tamo mi je poginuo jedan dobrovoqac, jer nisam mogao svuda da stignem. Mislim, ta jedinica mi je brojala 80 qudi i poginuo mi je jedan. Vjerica Radeta: A kako se zvao taj {to je poginuo, da li znate? Jovo Ostoji}: On je iz Kqaji}eva. A taman je trebalo dete da mu se rodi, on je poginuo i nije ga ni video. Oni su tamo bili jedno 20 dana i onda su se vratili. Vjerica Radeta: To je trebalo da bude po~etak aprila 1992. Jovo Ostoji}: Tako. Gordana Pop-Lazi}: U~estvovali su u osloba|awu Zvornika? Vjerica Radeta: I oni su u~estvovali u osloba|awu Zvornika, va{i. Jovo Ostoji}: Ne, oni su i{li posle tog osloba|awa gore kroz ta sela, jer su oni ta srpska sela bili popalili i onda su oni i{li da ta srpska sela osloba|aju. Vjerica Radeta: Dakle, od va{ih tih qudi, dobrovoqaca koji su bili u Zvorniku, da li mo`da moète vi da nam kaète nekog od tih qudi s kim bismo mi mogli da razgovaramo, ko zna vi{e detaqa i da li iz tog vremena vi imate saznawa kada su se de{avali zlo~ini u Zvorniku, u Karakaju, u êlopeku? Da li je tada @u}ina grupa, da li su oni tada bili potpuno samostalni? Jovo Ostoji}: Samostalni, oni nisu bili vi{e pod nikim, tu nemam vi{e {ta pri~ati. Oni su se odvojili, bili su samostalni, nisu sa nikim kontaktirali. Sto nasto, to znam. Vjerica Radeta: Da, a znate li otprilike kad su se oni osamostalili, da li je to bilo ba{ sve vezano za osloba|awe Zvornika? Jovo Ostoji}: Pre su se oni jo{, kako da kaèm, odmetnuli. Vjerica Radeta: Odmetnuli, da. A znate li kad su se na{i dobrovoqci vratili iz Zvornika, da li su, kad je oslobo|en Zvornik i nekoliko je dana jo{ trajalo kada se Kula oslobodila, po{to je to, ne znam, pretpostavqam da i vi znate kako to izgleda. Jovo Ostoji}: Sad sam se setio jednog ~oveka. Vjerica Radeta: Da, re}i }ete nam i to. Dakle, da li vi znate, da li su na{i ina~e tako radili i u Vukovaru, zna~i, oslobodi se grad, oni se vra}aju? Jovo Ostoji}: Jeste. Vjerica Radeta: Je li tako bilo u Zvorniku? Je li tako bilo u Vukovaru? Jovo Ostoji}: Pa, isto je svuda. Jedva ~ekaju da se malo vrate ku}i. Kad god se zavr{i onda ili po grupama i tako daqe, vra}aju se ku}ama i to organizovano se vra}aju. Znate {ta je specifi~no za srpske dobrovoqce, ovoga, verskoga rata? Tipi~no je to da se nikada nisu razdvajali i da nikada nisu hteli nikoga ostaviti. To se mora znati. Ne znam kako im tamo ubaciti u 419

glavu neku istinu, oni samo ho}e da se laè, pa da se ide tako. Srpske dobrovoqce niste mogli cepati. Zna~i, bili su tu jako ~vrsti, ako bi se desilo da neka grupa mora da ide ku}i, da, recimo, on izvr{ava ili recimo jednostavno ho}e da idu ku}i, dosta im je, poru~i se autobus i svi, napi{e se spisak, a uostalom mogu vam ja dati spiskove da vidite kako to izgleda, napi{e se spisak i gore vo|a puta ko je. I vodi ih ku}i pravo, a on se posle vra}a meni i podnosi izve{taj i kaè – tu i tu su svi iza{li. Ili ako neko usput, prolazi mu se kroz selo ili grad, nema veze, on iza|e. Vjerica Radeta: A postoji li negde ta dokumentacija? Jovo Ostoji}: Da. Vjerica Radeta: Moèmo li mi da dobijemo tu dokumentaciju? Jovo Ostoji}: Pa, kako ne, bre, za Voju sve ìvo. Gordana Pop-Lazi}: A da li ja sad mogu da postavim jedno pitawe. Jovo Ostoji}: E to sad ne zna~i da idu iz Zvornika, nemojte me pogre{no razumeti. Vjerica Radeta: Ne, ne, ne, odakle god. Ali, za Zvornik, rekli ste da ste se setili nekog ~oveka, je li ima nekog ko zna? Jovo Ostoji}: Setio sam se jednoga. Vjerica Radeta: Zato {to vi niste bili tu, zna~i, ko bi mogao da nam kaè ta~no, kada su se vratili na{i dobrovoqci? Jovo Ostoji}: Pa, niste primetili da sam se nasmejao, verovatno ne vidite od brade i od ove kose, ali ja mislim da imam. Sad kada sam vam rekao za ovu dvojicu, trojicu, ja mislim da imam jednog koji isto radi protiv, ali mislio sam na êleta. Vjerica Radeta: Pa, traì}emo mi. Jovo Ostoji}: Ja mislim da on ne}e. Vjerica Radeta: Mi jo{ uvek nemamo spisak svedoka, Voja nema spisak svedoka, tako da mi to ne znamo, nikoga od wih. Jovo Ostoji}: Nemojte da me drìte za re~, ali ja mislim da je on bio tamo. A wega sam video na B92 veoma ~esto. Vjerica Radeta: Da li je on osnovao sada neku stranku? Jovo Ostoji}: Nije, to je kao Srpski ~etni~ki pokret. Vjerica Radeta: Da li je osnovao sad? Jovo Ostoji}: Oni kao {to je bilo uga{eno, on je to ponovo... Vjerica Radeta: Sa Vesnom Rivas, je li tako? Jovo Ostoji}: Pojma nemam, ja znam da je tu i Zdravko Avramovi}. Ja mislim da je êle bio na Zvorniku. Ovi moji qudi {to su bili tu, ja }u vam re}i, ~u}emo se, ja }u vam javiti. Gordana Pop-Lazi}: A da li ste, gospodine Ostoji}u, ~uli od tih na{ih dobrovoqaca da je bilo nekih zlo~ina na zvorni~kom rati{tu, u Karakaju? Jovo Ostoji}: Ne. Gordana Pop-Lazi}: Ne? Jovo Ostoji}: Stvarno ne. 420

Gordana Pop-Lazi}: Dobro. To je to {to vi znate. Jovo Ostoji}: Jeste, i moji dobrovoqci otud kad su se vratili, nije bilo, ovaj je momak poginuo, nije momak, ~ovek, poginuo je i oni su tamo, to je ve} bilo maltene sve gotovo, samo su mi pri~ali kako su muslimani napravili silna zlodela nad srpskim stanovni{tvom. Vjerica Radeta: A da li vam ne{to zna~i ime Dragan Slavkovi} Toro? Jovo Ostoji}: Prezime mi je poznato, ali ne bih mogao ni{ta re}i. Vjerica Radeta: Da li imate vi jo{ {ta? Gordana Pop-Lazi}: Ja ne znam da li smo mi precizirali koliko puta ste vi imali susret. Vjerica Radeta: A niste nam rekli ovaj posledwi, rekli ste, “jo{ }u vam re}i kada su me posledwi put zvali”. Gordana Pop-Lazi}: Koliko puta ste bili? Jovo Ostoji}: Da, i na kojim mestima je bilo razgovora. Bio sam na istom mestu. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, ukupno dva puta ste bili? Jovo Ostoji}: Da, dva puta. Gordana Pop-Lazi}: Prvi put tri dana. Drugi put? Jovo Ostoji}: Ovako, petak, subota, nedeqa, u ponedeqak sam oti{ao ku}i, ali oni su mene ispitivali ubi Boè. Gordana Pop-Lazi}: Danono}no? Jovo Ostoji}: Pa da, to je stra{no, pritisak èstok. Ovaj, zadwi put su me zvali 6. marta. Vjerica Radeta: Ove godine? Jovo Ostoji}: 2006. godine. Petar Joji}: Telefonom ili preko nekih? Jovo Ostoji}: Telefonom su me zvali, u vezi Kraji{nika, pa sam ja rekao da su nevinog ~oveka zatvorili i tako, da je tamo spasio muslimane. Gordana Pop-Lazi}: I kad ste bili, taj petak, subota, nedeqa, ponedeqak? Jovo Ostoji}: Da. Zna~i, petak, subota i nedeqa non stop, po~iwe ujutru, recimo u devet... Gordana Pop-Lazi}: Da li su vam opet pretili da }ete oti}i u Hag? Da li su vam opet nudili ne{to i tada? Jovo Ostoji}: Jesu, da. Gordana Pop-Lazi}: Sve ispo~etka? Jovo Ostoji}: Jeste, ali ne dolazi u obzir. Vjerica Radeta: A da li su pomiwali i Vojislava ili samo Kraji{nika tada? Jovo Ostoji}: Zadwi put su Kraji{nika. Kraji{nika su traìli i ja sam rekao da potpuno nevinom ~oveku sude i da su to ~iste gluposti {to rade, da je to ~ista obmana. ôvek }e da robija, a nikada ne}e znati za{to. Gordana Pop-Lazi}: A da li su vam ikada rekli da ste vi potencijalno optuèni? 421

Jovo Ostoji}: Da, jesu. Gordana Pop-Lazi}: Ve} prvi put ili? Jovo Ostoji}: Prvi put, da. Ali to je bilo, vaqda, pro{lo vreme. Vjerica Radeta: Da, pro{lo je vreme. Jovo Ostoji}: Ja sam ~ekao da pro|e to vreme, pa sam izdao kwigu. Vjerica Radeta: Pro{lo je to vreme, ta~no. Jovo Ostoji}: ]utao sam dok... Petar Joji}: A da li su od vas traìli kakve spiskove? Jovo Ostoji}: Jesu. Petar Joji}: Pa, da li ste im dali. Jovo Ostoji}: Pa, {ta je vama? Petar Joji}: Pitam da li ste im dali? Jovo Ostoji}: Ma, ne. Ja sam rekao da sam sve spalio. Petar Joji}: Dobro. Da li su vas pitali ne{to, kakav je odnos [e{eqa i Milo{evi}a? Jovo Ostoji}: Ne, za Milo{evi}a su me ispitivali za wegovu porodicu, da li je istina da je wegov sin zaradio pare vuku}i neke sanduke. Vjerica Radeta: I ko finansira kwige Mirjane Markovi}, vidim ovde. Jovo Ostoji}: Da, ko finansira i tako, u stvari, opet se vrate na to ko finansira to. Gordana Pop-Lazi}: Na ~lanove udruènog poduhvata. Petar Joji}: Da li su vas pitali za odnos [e{eqa i Hayi}a, Dokmanovi}a? Jovo Ostoji}: Ne. Petar Joji}: A da li su vas pitali ne{to za Vukovar i Ov~aru? Jovo Ostoji}: Pa samo, kako bih rekao, u prolazu. Petar Joji}: A {ta su vas pitali za Ov~aru? Jovo Ostoji}: Pa, da li sam bio tamo i rekao sam – ne. Petar Joji}: A da li znate, da li je bilo na{ih dobrovoqaca u Vukovaru? Jovo Ostoji}: U Vukovaru jeste. Petar Joji}: Da li ima takvih i na teritoriji Prigrevice? Ima li ih iz Sombora, Prigrevice, Apatina, nekog ko, ili imate saznawa, ovako preciznije, imate li saznawa ko je jo{ pozivan od va{ih dobrovoqaca koji su bili s vama na razgovore i da je kontaktiran od strane Ha{kog tribunala ili DB-a? Jovo Ostoji}: Vidite ovako, ja sam odrào 15, 20 promocija kwige po celoj Srbiji i to nije bila promocija kwige, to je bila tribina podr{ke Vojislavu [e{equ. U Novom Sadu, recimo, je ovacije doìvela i sli~no. Vjerica Radeta: Gde ste to dràli u Novom Sadu, da li ste u onom centru? Jovo Ostoji}: Nisam u centru, nego tamo muzej gde je bio nekad te revolucije i ima jedna mala sala, tu sam drào. [ta sam praktikovao, praktikovao sam da drìm promociju kwige tamo gde je Demokratska stranka, gde je Nova Srbija i to. 422

Petar Joji}: Ove kwige? Jovo Ostoji}: Jeste. Petar Joji}: Imate li saznawa, do sad, od kada su oni vas kontaktirali, a mo`da i pre vas, da su oni, u me|uvremenu, od zavr{etka, recimo od 1992, 1993, 1994, da li su oni jo{ iz va{e sredine, od va{ih dobrovoqaca neke pozivali? Jovo Ostoji}: Da vam kaèm, ne znam. Znam ko je pozivan. Petar Joji}: Ko su oni? Jovo Ostoji}: Znam jednoga. Petar Joji}: Kako se zove? Jovo Ostoji}: Rekli su mi da je pozivan, e sad da li je pozivan... Petar Joji}: Kako se zove? Jovo Ostoji}: Zdravko Avramovi}. On je bar i{ao i pri~ao kako su ga zvali. Petar Joji}: Odakle je on? Jovo Ostoji}: Iz Sombora. On je gore i{ao i hvalio se kako im je drào predavawe ili lekciju neku, tako sam ~uo da je on pozivan. Pozivali su Jovanovi}a, ali on je odbio. Petar Joji}: Ko je taj? Jovo Ostoji}: Slavoqub Jovanovi}, ali on nije i{ao, nije bio. Petar Joji}: A da li su ga kontaktirali? Jovo Ostoji}: On je samo bio pozvat i onda je zvao Maju i Maja mu je rekla da kaè da svedo~i za Voju [e{eqa i nije i{ao. Petar Joji}: Kad je to bilo? Jovo Ostoji}: To je, mislim, bilo 2002. godine. Ali nisu ga zvali, znam da nisu, samo kontakt je bio. Petar Joji}: Da li vi jo{ ne{to znate ako ste u kontaktu, imate kontakte sa Vukovarom? Jovo Ostoji}: Imam. Petar Joji}: Imate tamo neke? Jovo Ostoji}: Imam tu jake qude. Petar Joji}: Da li su Hrvati ili Srbi? Jovo Ostoji}: Srbi. Petar Joji}: Srbi, na{i? Jovo Ostoji}: Da. Petar Joji}: Da li se moè osloniti na wih? Da li su poverqivi? Jovo Ostoji}: Pa ima na koje bi moglo. Petar Joji}: E sad, vidite kada je u pitawu Ov~ara. Jovo Ostoji}: Da. Petar Joji}: Na{i su se, prema na{im saznawima, povukli bili iz Vukovara, dobrovoqci, pre doga|aja Ov~are. Jovo Ostoji}: Vi ste mene pitali da li je bilo qudi u Vukovaru – jeste. Ali ja sam vama ovde ne{to rekao, vratite se samo unazad jedno 10, 15 minu423

ta {ta sam ja pri~ao. Ja sam rekao – posle zavr{ene akcije qudi su obi~no i{li ku}ama. Vjerica Radeta: Da. I jedva ~ekali da idu. Jovo Ostoji}: Rekao sam. Vjerica Radeta: Jeste. Jovo Ostoji}: I jo{ ne{to, po{to su na Ov~ari bili dobrovoqci, ja }u vam re}i, nisu bili ni Srpske radikalne stranke, bili su sasvim drugi qudi, nemojte to da vas mu~i. Ne bih èleo nikoga da optuìm, nemam nameru. Nisu bili dobrovoqci Srpske radikalne stranke, nisu bili dobrovoqci Srpskog ~etni~kog pokreta, bili su drugi jedni i ja nemam nameru da govorim o tome. Sigurno nisu bili iz Srpske radikalne stranke. To sigurno nisu bili. Vjerica Radeta: To je i ovaj Specijalni sud dokazao. Jovo Ostoji}: Nisu bili, bili su drugi, ne iz Srpske radikalne stranke. Jer znam i ~oveka koji je tamo bio i tako daqe i ne upu{tam se u to, mislim, ali ako to ba{, ja ne znam koji je na~in da, ima i jedan na~in, postoji. Petar Joji}: Da li imate podatak, da li je neko ko je i{ao, a onda je pobegao tu sa, da li imate neke informacije da je neko pobegao od wih? Jovo Ostoji}: Od Hrvata? Tamo od wih nije pobegao niko. Ima pri~a da je jedan pu{ten. I pustio ga Srbin. Petar Joji}: A wegov identitet, odakle je on? Jovo Ostoji}: Pa, ne znam ~ak je bio nedavno i na televiziji. Jednom samo. A {to se ti~e dobrovoqaca i toga, bili su tamo odre|eni qudi, ali ne iz Srpske radikalne stranke, ne, sigurno, bili su drugi. Vjerica Radeta: Ja mislim da je ovaj razgovor sa Jovom vrlo koristan. Gordana Pop-Lazi}: Wegov iskaz je nama vrlo vaàn. Upravo ono {to nam je trebalo. Vjerica Radeta: Ono {to nam je najhitnije, to {to se ti~e ha{kih istraìteqa.

Dragan Cvetinovi} Stene Razgovor vo|en u Loznici, 27. januara 2007. godine Vjerica Radeta: Zna{ kako, ti }e{ sve to da pro~ita{ pre nego {to se overi, ali hajde sad, moram sve glasno... Dragan Cvetinovi}: Normalno, nema tu. Vjerica Radeta: Prezime? Dragan Cvetinovi}: Cvetinovi}. Vjerica Radeta: Ime? Dragan Cvetinovi}: Dragan. Vjerica Radeta: Ime oca? Dragan Cvetinovi}: Radomir. Vjerica Radeta: Nadimak? Dragan Cvetinovi}: Stene. 424

Vjerica Radeta: Pol? Dragan Cvetinovi}: Mu{ki. Vjerica Radeta: Datum ro|ewa? Dragan Cvetinovi}: 25. 7. 1956. Vjerica Radeta: Mesto ro|ewa? Dragan Cvetinovi}: Loznica. Vjerica Radeta: Op{tina? Dragan Cvetinovi}: Loznica. Vjerica Radeta: Republika? Dragan Cvetinovi}: Srbija. Vjerica Radeta: Dràva? ? Dragan Cvetinovi}: SFRJ. Vjerica Radeta: Nacionalnost? Dragan Cvetinovi}: Srbin. Vjerica Radeta: Veroispovest? Dragan Cvetinovi}: Pravoslavna. Vjerica Radeta: Dràvqanstvo? Dragan Cvetinovi}: Srpsko. Vjerica Radeta: Jezik kojim govori? Dragan Cvetinovi}: Srpski i malo ruski. Vjerica Radeta: Jezik kojim pi{e? Dragan Cvetinovi}: Srpski. Vjerica Radeta: Jezici koji su kori{}eni u toku ovog razgovora? Dragan Cvetinovi}: Imam dràvqanstvo i BiH. Vjerica Radeta: Da, da, kaì. Gordana Pop-Lazi}: Dvojno dràvqanstvo BiH i Srbije. Dragan Cvetinovi}: Imam i paso{. To sam stekao posle. Gordana Pop-Lazi}: Dobro. Vjerica Radeta: Zna~i, jezici kori{}ewa u toku ovog razgovora srpski. Trenutno zanimawe? Dragan Cvetinovi}: Istra`ni sudija. Vjerica Radeta: Prethodno zanimawe? Dragan Cvetinovi}: Pa, isto sudija i advokat. Vjerica Radeta: Datum ovog razgovora, 27. 1. 2007. godine. Treba nam broj li~ne karte i mati~ni broj. Dok ti traì{ ja }u da ti pro~itam ovo. Izjava svedoka: ovu izjavu dajem dobrovoqno i u woj }u navesti sve ~iwenice po svom saznawu. Do mog kontakta sa predstavnicima Tuìla{tva, do{lo je, kad, kako, koliko puta. Gordana Pop-Lazi}: Da}e{ nam samo li~nu kartu. Vjerica Radeta: Li~nu kartu, a sad, kaì broj li~ne karte. Dragan Cvetinovi}: 145228 Vjerica Radeta: Mati~ni broj. Dragan Cvetinovi}: 2507956773622 425

Vjerica Radeta: E, dobro. Gordana Pop-Lazi}: Sada je bitno, kada si i na koji na~in stupio u kontakt sa wima, odnosno, oni sa tobom, kad je to bilo, koliko puta? Dragan Cvetinovi}: Pa, evo ovako, ~ak i za mene je to bilo iznena|ewe, mada ja mislim da je to bilo negde 2000. godine, ne mogu sad ta~no da se setim. Bilo je raznoraznih pri~a, znate, tako po gradu, da izvesni, kako mi to kaèmo ovde, tipovi hodaju po gradu i da traè “{e{eqevce”, te koji su u~estvovali u ratu u Zvorniku, ali da ih, prakti~no niko ne zna. Ja sam li~no, s obzirom da sam bio za vreme rata i pre toga, istra`ni sudija, malo mi je bilo sme{no da neko moè da vr{qa tako po zemqi Srbiji, a s obzirom da sam znao koja je vlast tada, da je bilo dosta promena, ja sam onda za svaki slu~aj, opet, kontaktirao sa ovim iz slu`be Dràvne bezbednosti, mojim ro|akom koji radi tamo i pitao sam ga da li je on upu}en, u to da, da li u op{te neko moè da do|e u Srbiju, da pre|e iz Republike Srpske, ima li on bilo kakva saznawa u vezi toga? ôvek mi je lepo odgovorio, kaè, ja, Dragane, nemam prakti~no, mi apsolutno nemamo nikakve veze, sa tim. Rekoh – mogu li oni da do|u, kaèm mu Miroslave ja dobijam, otprilike neke pozive od tih qudi iz grada, recimo, konkretno, mene je za to Gogi} obavestio. Jer je Gogi} preko drugih qudi, ja sad ne znam na koji na~in, dobio tu informaciju da oni èle da stupe u kontakt sa nama i da èle posebno sa mnom i sa wim, s tim {to, koliko sam ja tada, mogao da ~ujem od Gogi}a, Gogi} je trebao da napravi neki spisak qudi koji su u~estvovali u tim doga|ajima u Zvorniku. Pre toga, je bilo par nekih tekstova u novinama Bosne i Hercegovine, u Federaciji, da li je to wihovo, ne znam taj sedmi~ni list, bilo je nekih gluposti pa smo stalno komentarisali to i onda je tako, u to vreme, do{lo do tih razgovora. Navodno da je jedinica kojom je komandovao vojvoda Stene i izvesni Gogi}, po~inila ratna zverstva u okolini Zvornika i Vi{egrada. Mi smo se smejali, niti smo mi u~estvovali u tako ne~emu, niti sam ja komandovao, niti sam imao uop{te takvu ulogu tamo. I onda, jednom prilikom, ja mislim da mi je ba{ Gogi} rekao, da oni treba da do|u i da }e se razgovor obaviti, u jednom restoranu, “GTA”, to je u Loznici, u podrumu. To je jedan restoran koji ima separe. [ta znam, ja nisam smatrao da je to ozbiqno, ali kad mi je Gogi} potvrdio da ga ~ak nazivaju i telefonom, i da }e do}i sigurno, ja sam onda hteo daqe da kontaktiram ovog mog ro|aka iz Dràvne bezbednosti, hajde da odem da vidim, sad, dolaze qudi u grad, svejedno mi je, putujem svugde pa do}i }e i ta zvani~na policija, u principu, znali su da sam bio radikal... Vjerica Radeta: A tebe nisu telefonom pre toga zvali? Dragan Cvetinovi}: Nisu, samo su Gogi}a telefonom zvali. Gordana Pop-Lazi}: Moè{ li da se seti{ koje doba godine je to bilo, s jeseni 2000. godine, jesi li siguran da je 2000. godine? Dragan Cvetinovi}: Ne znam, izvinite, mo`da ~ak i kasnije, kasnije 2001, 2002. godina, ne mogu da se setim, ali mislim s jeseni, da je bilo, ~ini 426

mi se, nisam ba{ siguran, znate kako, nisam dobio nikakav zapisnik, niti bilo {ta, i sad, pro{lo je vreme, ne mogu sad ba{ ta~no da opredelim vreme kada je to bilo, ali sam siguran da je bilo posle 2000. godine, odnosno, posle dolaska DOS-a na vlast. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, to sigurno nije bila 2000. onda. Dragan Cvetinovi}: Nije bila 2000, to je bila ili pre ili... Vjerica Radeta: A pre Vojine optu`nice. Dragan Cvetinovi}: Pre, pre. Pre Vojine optu`nice, ja mislim da sam ja tad ~ak i kontaktirao nekoga, ne mogu sad da se setim koga iz stranke, a osim toga to se nije ni krilo, znalo se, ~itav grad je prakti~no pri~ao o tome, jer vi moète zamisliti, to se ipak u jednom mo`da elitnijem restoranu de{avalo. S tim {to su oni dolazili u vi{e navrata, pa smo ~ak poku{avali i mi da ih pratimo odakle dolaze, jer nismo znali ko su. Jednostavno sad znate... Gordana Pop-Lazi}: Da li su stvarno oni ili ne. Dragan Cvetinovi}: ...da li su stvarno oni ili ne. Me|utim, ispostavilo se da su to ti istraìteqi, ali sad ne mogu ta~no da se setim, mene nisu prvi dan pitali, odnosno, nisam prvi dan razgovarao sa wima, jer tu je bilo vi{e tih qudi, desetak i ja sam svako ve~e, prakti~no, dolazio tu, upravo zbog ostalih qudi da vidim {ta }e da kaù, {ta }e... Gordana Pop-Lazi}: I to je trajalo nekoliko dana? Dragan Cvetinovi}: Pa, Boga mi, trajalo je to, sigurno jedno tri, ~etiri, pet dana, dok smo sve te qude sa spiska prona{li, dok je... Gordana Pop-Lazi}: A spisak su oni dali? Dragan Cvetinovi}: Ne, spisak ja mislim da je pravio neko ili... To morate Gogi}a da pitate, Gogi} je taj spisak imao kod sebe, jer znam da smo pravili {ale na ra~un ovog insajdera pa smo se dopisivali, pa su se oni – to mene... Mislim, to je bilo, tu je malo bilo i zezawa oko toga. E sad {ta da vam kaèm – onako na prvi kontakt kada sam razgovarao sa wima, ja sam samo jednom razgovarao sa wima, taj razgovor je trajao, jedno, mo`da, dva, tri sata, ako ne mo`da i ... Vjerica Radeta: Tu u toj kafani, restoranu. Dragan Cvetinovi}: Pa, ne, znate kako, mi smo sedeli u separeima u toj kafani, a oni su bili u tom odvojenom delu kafane. Gordana Pop-Lazi}: Samo su vas jednom saslu{avali? Dragan Cvetinovi}: Jednom, ali je duè trajao razgovor, sada da ne idemo u detaqe. Najvi{e je, u principu, bilo oko organizacije stranke i oko Srpskog ~etni~kog pokreta, oko Srpske radikalne stranke, oko programa Srpske radikalne stranke. Sve u vezi toga. Da li sam u~estvovao u vlasti, jednostavno, bilo je puno pitawa {ta je Vojo nare|ivao. Mislim, Vojo je bio fokusiran najvi{e. Mene su ~ak vrlo malo pitali o tome {ta se de{avalo u Zvorniku, pretpostavqam zato {to sam im odmah stavio do znawa da sam tamo bio istra`ni sudija, da sam spavao u hotel “Jezero” i da sam imao ovla{}ewa... 427

Gordana Pop-Lazi}: Stene, a da li su rekli u kom svojstvu te saslu{avaju? Dragan Cvetinovi}: Jesu. Rekli su odmah u kom svojstvu i poput ovoga, pitali su me da li èlim dobrovoqno, pa zato, kad ste ve} do{li, ako ste stvarno to, nikakav nije problem, ja }u vam dati izjavu, odgovori}u vam na sva ta pitawa. Gordana Pop-Lazi}: Dakle, nisi optuèn, potencijalno optuèn? Dragan Cvetinovi}: To mi nisu tad rekli, na po~etku mi nisu to rekli. Tek kasnije jedan od wih je bio malo iznerviran, sada ja ne znam, ne mogu da znam kada svi pri~aju engleski, ne znam da li je to bio Bugarin ili Norveànin, da li, ovaj... Vjerica Radeta: A ne se}a{ se kako su se oni zvali? Dragan Cvetinovi}: Ne, nisam ni pitao, ne. Vjerica Radeta: Nisu se ni predstavili. Dragan Cvetinovi}: Znate kako, oni su se predstavili, mogli su da mi kaù ... Vjerica Radeta: Ne moè{ ti wih da legitimi{e{. Dragan Cvetinovi}: Ne mogu ja wih da legitimi{em, niti su poku{avali da se legitimi{u. Ja sam ih samo pitao, da li je ovo stvarno ozbiqan razgovor ili neozbiqan razgovor. Ako je ozbiqan razgovor, ja }u da vam dam, ako je neozbiqan nemojte da pravite rekoh, ovaj... Me|utim, on kaè, jedan od wih je rekao – da li vam mi li~imo na neozbiqne? Pa, neozbiqno je da tako do|ete u drugu dràvu i da u kafani... Vjerica Radeta: U kafani... Dragan Cvetinovi}: Pa, znate, nismo mi, mi smo hteli da kontaktiramo sa vama, ovo je vi{e va{a dobra voqa i izjava, da vas ne maltretiramo, u tom smislu, da vam ne {aqemo pozive, eto tako, mislim, otprilike su tako predstavili taj razgovor. Ja sam sa wima sasvim normalno, otvoreno i ravnopravno pri~ao i odgovarao na wihova pitawa, ~ak mo`da u nekim slu~ajevima malo i drsko. U stvari, za mene to nije drsko, ali za wih je, jer vidim da se jedan vidno nervirao ba{ zbog toga, i pretpostavqam da je zato {to je bio, mo`da, neki neformalan, a pretpostavqam i da je bio formalan razgovor isto bi se nervirao, ali, {ta moè da preduzme protiv mene, ne moè ni{ta, ovaj... Gordana Pop-Lazi}: Da li je bio sniman razgovor? Dragan Cvetinovi}: Ne mogu da se setim. Gordana Pop-Lazi}: Vidno nije, je li? Dragan Cvetinovi}: Ja mislim da su snimali. Gordana Pop-Lazi}: Da su snimali. Dragan Cvetinovi}: Ne mogu da se setim, znam da smo, znate trajalo je zbog prevo|ewa, ipak je taj prevodilac, ja sam ~ak i pitao, da li vam je prevodilac Srbin ili musliman. Oni su rekli musliman. Onda, rekoh, moramo da vodimo ra~una {ta pri~amo. A on je rekao – ne, ne, nemojte da brinete zbog toga, ja sam profesionalac i mislim u tom smislu. 428

E, pred sam kraj, po{to su mi vi{e puta ponavqali, za{to ne}u da kaèm da je {tab bio u Loznici i da su se tu u Loznici qudi regrutovali, ja sam im lepo odgovorio... i da, navodno, neka pomo} vaqevske ~etni~ke brigade je stigla iz Loznice, pa u Mali Zvornik, pa preba~ena tamo, ja sam se smejao, pa sam rekao – vi puno gledate filmove. Mislim, kakva brigada. Znate li, kaèm, vi uop{te {ta je brigada? Nije postojala brigada. Nije bila desetina, a kamoli brigada. I nemojte me sad provocirati, kad sam vam lepo rekao da i prvi odlasci qudi iz Loznice, ne [e{eqevih qudi nego, dobrovoqaca iz Loznice, nije imalo nikakve veze sa gospodinom [e{eqem, jer ja sam, ili su qudi koje su pozvali, da tako kaèm, ovi rukovodioci iz Zvornika, jedan drugog su otprilike zvali i tada je postojala Jugoslovenska narodna armija, tuzlanski korpus i qudi su bili, pre dolaska Arkana u êlopeku, bio je kapetan Obrenovi}, to je, sada je neka tenkovska jedinica kojom je komandovao neki pukovnik Zec, to znam dobro, se}am se i kapetan Obrenovi} je bio komandant i znam dobro da su oni, i ti koji su pre nas, da tako kaèm, mi smo imali neke veze sa Srpskom radikalnom strankom, qudi koji nisu imali nikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom su bili u êlopeku i tamo zaduìvali, ali od te od Jugoslovenske narodne armije i uniformu i sve, i mislim da su odlazili u neko, Mali{i}e, to selo, to je, e sad ve} izlazim. E onda se on iznervirao. Kaè – ne, ne bio je {tab. Pa, nemojte, rekoh, vi mene, gospodine, u~iti, kakav {tab. Prvo, u to vreme, bez obzira kakvi su ti socijalisti, da li sam ih ja volio, ili ne volio, bila je organizovana dràva i tako ne{to ne bi moglo da bude u vojsci. Prvo, Srpska radikalna stranka je bila najvi{e, ovaj, najradikalnija i najvi{e se borila protiv tih socijalista, tako da su prostorije Srpske radikalne stranke bile pod budnim okom, rekoh, Slu`be dràvne bezbednosti. Zna~i, to su gluposti, o ~emu pri~ate. Nije postojao apsolutno nikakav {tab, nije postojao u Loznici i dobro znam da se uvek i kada su dobrovoqci Srpske radikalne stranke, ba{ zbog toga {to sam bio visoki funkcioner stranke, ako se to moè nazvati visoki funkcioner, ali sam bar bio u okrugu visoki funkcioner, znam da su dobrovoqci obi~no i{li iz Bubaw potoka. Zna~i, spisak i qudi se stave u auto, autobus, odu u Bubaw potok u vojsku, Jugoslovenska narodna armija, ne znam da li je posle jo{ bila jugoslovenska armija kada je kasnije bilo. Vjerica Radeta: Jeste, jeste. Dragan Cvetinovi}: Tamo su prolazili odre|enu obuku i jedno vreme je to, ako vas asocira na brigadu iz Vaqeva, ~iwenica je da su dobrovoqci odlazili i u kasarnu u Vaqevu. Isto u vojnu kasarnu, odakle su... Ali to je bilo ranije u Vaqevu, tamo su i{li oni koji su i{li na hrvatsko rati{te, kao dobrovoqci. Ali su i{li obavezno qudi sa vojnim kwiìcama i to je u svaku vojnu kwiìcu upisano. Ja mogu, ja sam wima traìo, ja sam traìo i ja imam upisano u~e{}e u ratu ~etiri meseca u vojnoj kwiìci i to ba{ od te jedinice iz Tuzle, jer sam ja traìo, zato {to sam prelazio i na drugu stra429

nu. Ja sam to smatrao jo{ Jugoslavijom, tada nije bila secesija i ja sam prelazio tamo i bio sam u rezervi, pa po{to sam u rezervnom sastavu bio te jedinice u vojnom sastavu, ja imam upisano, mogu da vam donesem vojnu kwiìcu, ja to stvarno imam upisano, bez obzira na... I deo qudi koji su bili, koji su u êlopeku bili, ja im sad ne znam ta~no imena tih qudi, ali moèmo ih na}i u Loznici, koji su upisali, ovaj, i komandant te jedinice kapetan Obrenovi}, ovaj sad {to je u Hagu, on je to overio. E sad pri~am ovo malo ide i na drugu temu. Vjerica Radeta: Nema veze. Dragan Cvetinovi}: Tada, evo ga jedan po~eo, maltene malo onako drsko da se pona{a, znate li vi, mi smo vam pro~itali ovo i da li da vam se vratimo ponovo na po~etak, ponovo da vam pro~itamo da moète da budete optuèni. Ja sam mu lepo odgovorio – ako je tako nikakav nije problem, ja stojim kod ovoga, a sasvim mi je, rekoh, svejedno da li }u biti optuèn ili ne}u biti optuèn. Vama je najlak{e, rekoh, da optuìte, vi ste sila i nikakav nije problem, a ima}u ja i svog advokata, vaqda }e to biti po{teno i fer su|ewe, bar je to kod nas u ovoj dràvi tako. E onda se on, ovaj... Ali kaè – ipak morate da shvatite da morate da govorite istinu. Pa, upravo, rekoh ja, ne morate da me upozoravate, ja sam sudija. Ja znam {ta zna~i la`ni iskaz. E to je bilo, otprilike, nekih drugih pretwi u smislu bi}ete optuèni ili ne nije bilo, samo taj jedan trenutak kada me je ponovo upozorio na ono {to mi je pro~itano pre toga. Ali ba{ vidim, ne mogu ja, ne razumem ga, ali vidim da je onda ù~no rekao prevodiocu da mi to prevede. Gordana Pop-Lazi}: Sad ti sa svojim iskustvom, verovatno, si procenio da oni na taj na~in èle da ti svoj iskaz da{ onako u onom smeru u kom oni èle, a ne {ta je istina... Dragan Cvetinovi}: Upravo tako. Vjerica Radeta: Da li si to li~no doìveo kao pritisak, ne bukvalni nego kao... Dragan Cvetinovi}: Ne kao bukvalni pritisak, nego jednostavno kao navo|ewe na postavqawe sugestivnih pitawa. Vjerica Radeta: E, bravo. Sudija. Istra`ni sudija, pravi. Dragan Cvetinovi}: Da. Vjerica Radeta: I to je bio jedini razgovor? Dragan Cvetinovi}: Jedini razgovor, posle tog nisam dobio... E, poslao mi je... Vjerica Radeta: Da li si tada potpisao nekakva zapisnik, {to god? Dragan Cvetinovi}: Ne mogu da se setim, mislim da sam potpisao, ali ne mogu da se setim. Ne smem to da... Gordana Pop-Lazi}: A da li si ti traìo? Dragan Cvetinovi}: Nisam ni traìo, samo mi je... Znate zbog ~ega? Jer na kraju mi je ovaj izvadio vizitkartu, jedan od wih, i dao mi je vizitkartu 430

koju sam ja negde ~uvao posle toga sa brojevima telefona i rekao da mogu da mu se javim u svako doba. Tako da sad taj momenat, ne mogu sad ta~no da se setim i, ovaj, zato {to smo po~eli da pri~amo, pitao sam ga da li mogu da putujem po zemqama Evrope. Mogu li ja da idem ili }u biti zadràn na granici. On je rekao ako imate vizu moète da putujete. Ali, kaè, ne garantujem vam da li }ete biti negde zaustavqani ili kontrolisani. Ovaj, kaè, mi smo, po{to ste vi sudija, vi morate da shvatite da smo mi policajci, mi smo istraìteqi. Ja ne mogu, kaè, sada da, ne znam, zato sam ja to, ne znam, kaè {ta su drugi svedoci izjavili o vama. Eto, ti, to je... Vjerica Radeta: A zna~i u... Dragan Cvetinovi}: To je kada je ve} bio zavr{en ovaj... Vjerica Radeta: Zna~i, da li si ti shvatio da oni tebe ispituju kao potencijalnog optuènog ili kao potencijalnog svedoka? Dragan Cvetinovi}: Pa, vidite ovako, prvi deo razgovora, ve} sam rekao je bio fokusiran samo na dr Voju, na [e{eqa i tu su bila najsugestivnija pitawa, maltene stavqawe u usta nekih stvari, tih budala{tina da je on pozivao na krvoproli}e, na to da je on davao, prakti~no, instrukcije, da li nam je davao on instrukcije kako da se pona{amo. Ja sam im non stop odgovarao, prvo, nemojte to da me pitate, kad toga uop{te nije bilo. Nije on komandovao, na{i dobrovoqci su bili pod komandom JNA, a kasnije pod komandom lokalnih policija ili bilo koga. Niko od na{ih qudi nije komandovao da bi mogao da direktno [e{eq komanduje, ili da prenosi naredbe. Vjerica Radeta: Da li se se}a{, da li se de{avalo, recimo, da te sad pitaju ne{to pa posle pola sata isto to pitawe? Dragan Cvetinovi}: To sam ja, upravo, to sam vam ja i objasnio. Oko {tabova, bilo je pre toga obja{weno sve, da su qudi koji su dolazili bili u toj vojnoj jedinici koja je operisala na ovom podru~ju, i to je Tuzlanski korpus. Pa su se onda opet vra}ali, otprilike su treniran tim. Vjerica Radeta: Da, a reci mi sad, to je nama, tako|e, bitno, da li je tvoj utisak da je i to bio neki vid pritiska kad te na svakih pola sata isto pitawe pita? Dragan Cvetinovi}: Normalno. Normalno. Pa, normalno. Ja sam u tom poslu znam ta~no {ta je. To je to, normalno. Vjerica Radeta: Znam, naravno. Dragan Cvetinovi}: To je to i ima jedna stvar, mislim ne znam sad koliko je to, ja sam iz tih razloga svako ve~e dolazio i kada su ostali qudi saslu{avani i upravo sam im skretao pa`wu na tako ne{to, mada ja nisam znao {ta }e oni... Ve}ina ih je samo pro{la. Mislim, otprilike da su oni imali, oni su otprilike imali izjave, jer pazite od tada je ve} bilo pro{lo skoro sedam, osam godina, pet, {est, sedam godina, prakti~no, oni su imali izjave tih muslimana, i ne znam ni ja. Znali su za svakog pojedina~no, ne znam Rogowa, nadimke, Rogowa, ovaj, onaj i te qude su oni u principu zumirali i taj spisak im dostavili, pa ih je Gogi} traìo. 431

Vjerica Radeta: A da li ti nisu stavqali u nagove{taj, eventualno, da nude neku za{titu, ako bi te jednostavno angaòvali za svedoka? Dragan Cvetinovi}: Ne, oni su mene doslovce pitali, u stvari, opet se vra}am na ono, da li bih bio neki svedok. Ja sam rekao ne znam ~iji svedok. Ako je ova va{a izjava, ja li~no mislim da ovo ne moè da bude izjava za svedoka optu`be. A ne znam ni ko }e biti optuèn, prema tome, ne mogu decidno da se izrazim {to se toga ti~e. To su me pitali. S tim {to sam ja pitao da li ima, da li postoji neka optu`nica, postoji li ne{to protiv nekoga... Ne, kaè, mi to ne znamo. Mo`da, kaè, postoji, ali mi to ne znamo. Vjerica Radeta: I to – mo`da postoji je... Dragan Cvetinovi}: Da, mo`da postoji. Znate, mene je interesovalo tad, jer ja do tad nisam imao te autobuse i mogu}nosti, imao sam {engen vizu, mogao sam da putujem, a iz tih razloga nisam i{ao nigde, a jedan od razloga zbog ~ega sam i prihvatio takav neformalni razgovor je bio i to – hajde ba{ da idem da vidim {ta ho}e od mene. Vjerica Radeta: A taj odgovor – mo`da postoji optu`nica, je tako|e vid pritiska? Dragan Cvetinovi}: Pa, kako da ne? Mislim, i on se nasmejao. A kada sam ga ja pitao, da li mogu da putujem, ako kaè moète da dobijete {engen vizu, to nije nikakav problem. Ali da li }u biti zaustavqan? On se nasmejao i kaè – ja ne mogu to da vam kaèm, mi smo istraìteqi, inspektori. Vjerica Radeta: A reci mi, da li je bilo pitawa, ili wihovih sugestija, u smislu, pla{i{ li se ti Srpske radikalne stranke ili za{to poku{ava{ da za{titi{ [e{eqa, kada su oni tebe izbacili iz stranke? [e{eqa, ba{ briga za tebe? I u tom smislu ne{to da li moè{ da se seti{. Dragan Cvetinovi}: Pa, dobro, ne, nije bilo u tom smislu, ali smo se dotakli i te teme. Jer je to bilo posle mog izlaska iz stranke. Kaù – vi ste bili visoki, visoki funkcioner, to je bilo u onom kontekstu oko toga, kad smo kod zvawa vojvode. Vi ste visoki... [to sam ja visoki funkcioner, ja sam bio samo ~lan Republi~ke izborne komisije. Da, pa kaè, znamo da ste vi, vi ste, kaè, izba~eni iz stranke. Pa, nisam ja, rekoh, izba~en, ne znam {ta vam zna~i, izba~en, ja sam iskqu~en zbog nepo{tovawa strana~ke discipline. Pa, kaè – tu je bilo nekakvih problema. [to se mene ti~e nije bilo nikakvih problema. Meni li~no niko ni{ta nije naudio, niti je bilo ko razgovarao sa mnom, ~ak i kada je dolazilo, kada su do{li qudi na odbor, to je bilo ne{to sasvim drugo, nevezano za mene. To vi ne razumete. To je, odbor je, rekoh, stao u neku ruku u moju za{titu, s tim {to su do{li qudi iz Beograda i to objasnili, u konkretnom slu~aju tada je ~itav odbor iza{ao, da li su se upla{ili ili se nisu upla{ili zbog dosove vlasti ili zbog ne~ega, neko je mo`da jedva ~ekao da iza|e. Ja sam, otprilike, tako ne{to rekao, ina~e, {to se mene ti~e, meni je ve}ina prijateqa ostala u toj stranci i ja, apsolutno nemam nikakve, daleko je, rekoh, od pretwi. Prakti~no nikakvih pretwi nisam imao, {to stvarno i jeste. 432

Vjerica Radeta: Naravno. Dragan Cvetinovi}: Nikakve, prakti~no pretwe nisu bile, ja koliko sam mogao da kontaktiram, pogotovo sa mojim qudima iz Loznice koji su ovde bili na terenu, zna~i, nije to... Gordana Pop-Lazi}: Nisi bio izop{ten. Dragan Cvetinovi}: Ma ne, nije, nisam to. Gordana Pop-Lazi}: Da. Dragan Cvetinovi}: Zna~i... Vjerica Radeta: To bi bilo to, ako ti jo{ ne~ega moè{ da se seti{ vezano za taj razgovor, a ako nema... Dragan Cvetinovi}: U principu, Vjera, dva tri puta se ~inilo za mene, kao ~oveka koji se bavim tim... Vjerica Radeta: A pogotovo bitno {to ti, kao istra`ni sudija to... Dragan Cvetinovi}: Kao sugestivno i prete}e... Vjerica Radeta: Naravno, naravno. Dragan Cvetinovi}: ...pitawe i potpitawe. To je namerno, pa onda pitawa koja te navode na ne{to, pa te opet vrate na tu... Zna~i, jedan od wih je stalno kao bio nezainteresovan, taj koji je, sedeo ovako sa moje leve strane, taj desni, je bio non stop nezainteresovan, on ubode ta {kakqiva pitawa. Znam da je bilo jedno pitawe, ne mogu sad da se setim, jao, ne{to oko socijalista i ba{ oko toga. Vjerica Radeta: Da li su spomiwali Milo{evi}a i wegovu optu`nicu? Dragan Cvetinovi}: Ne{to je oko toga bilo, ali sad ne mogu da se setim. Ne{to u vezi, sudija kako vi kao sudija, ne{to u tom smislu... Pa, ja sam rekao – pa, sudija je bio eksponent, ja sam bio u Milo{evi}evo vreme sudija, ne{to u vezi toga. Ne mogu sad da se setim. Ne{to, otkud to Milo{evi}, a ovamo [e{eq. Vjerica Radeta: A kako si mogao biti sudija i u Milo{evi}evo vreme, a [e{eqev si, da li ne{to u tom smislu? Dragan Cvetinovi}: Da, da, ja mislim da sam ja to odgovorio, da sam se ja 1990. godine opredelio posle Milo{evi}eve politike, 1989. godine, ja sam ve} bio sudija od 1983. godine, kada nije bilo Milo{evi}a. Ja sam bio zamenik u senci kod Tome Nikoli}a. Novak Savi}: Znam da si ti bio u senci. Dragan Cvetinovi}: I dobio upalu plu}a. Vjerica Radeta: Da li misli{, hajde sad ti kao istra`ni sudija, da je takav na~in sa tim sugestivnim pitawima i to ubacivawe tih sa strane, da li bi ti kao sudija to okarakterisao neprofesionalnim? Dragan Cvetinovi}: Pa, ne, vidite sad, ja bih to okarakterisao kao uobi~ajeni policijski postupak. Vjerica Radeta: Policijski, zna~i, istraìteqski. Dragan Cvetinovi}: To su policajci, istraìteqi. Upravo to. Jer sudije, u principu ne postavqaju takva pitawa, mi postavqamo samo pitawa u 433

vezi optu`nice i bilo kog akta istra`nog s tim {to dozvoqavamo, kad postoji advokat, advokatu da postavqa pitawe i tuìocu, a ovo je klasi~no policijsko ispitivawe, unakrsno ispitivawe, sa o~iglednim pritiskom. Vjerica Radeta: Naravno, naravno. Dragan Cvetinovi}: To je o~igledno. S tim {to je ovo mo`da bilo pitawe, kakav bi razgovor bio da se taj razgovor vodio negde na drugom mestu. Ipak, su oni do{li kod nas. Gordana Pop-Lazi}: Na javnom mestu. Dragan Cvetinovi}: Nesporno. Mislim mogu da kaèm da je to, ~ak drsko, mislim, mogu da kaèm da je to, ~ak, drsko, kad su i tu na takav na~in postavqali pitawa, mogu da zamislim kako bi bilo u... Vjerica Radeta: Kancelariji Tribunala. Dragan Cvetinovi}: ...u kancelariji Tribunala wihovoj ovde. E sad, jo{ jedna stvar, koje sad se se}am. Tad kada je rekao da }u mo`da biti ja... Ne{to u tom smislu, da li se, kako biste se ose}ali da ste optuèni, postoji mogu}nost da i vi budete optuèni. Ja sam rekao – ja sam ve} optuèn. Pa, kako ste vi optuèni? Pa, lepo, rekoh. Ja sam ostao bez posla, ostao bez i~ega, pretrpeo te razne torture, prete mi telefonom muslimani, prete mi telefonom i Hrvati, ne mogu da idem, u zatvor sam, ne mogu da u|em u Evropsku uniju nigde, ~ekao sam, dobro je da ste do{li, ~ekao sam ko }e do}i da me uhapsi i zbog ~ega. Raznorazne pri~e, vi znate, ovo je malo mesto, tu su sad te kom{ije, vratili su se mnogi qudi, {ire se neistine, pi{u se razne neistine po novinama. Ja sam i tad, jer je tad ve} bilo, se}am se dobro da smo tad ba{ imali sa, da li je to sa Draganom, zna{, kada je bio taj ~lanak, Todorovi}em. Ma, ne{to oko toga. Pa, kaè, pusti to, to pi{u po novinama, kada sam ja rekao Todorovi}u, pa lako je drugom 50 po turu, ovamo ti lepo pi{e, a ja ìvim na 20 kilometara od Zvornika. Vjerica Radeta: Pa, da, a da li ste se ti i tvoja porodica i zbog tog razgovora na javnom mestu ose}ali, na neki na~in ugroèno, upravo od tih qudi koji su do{li? Dragan Cvetinovi}: Pa, vidite sad, ja sam to i rekao. Vjerica Radeta: Ukoliko posle... Dragan Cvetinovi}: Da, jer mi smo se posle toga organizovali, svi koji smo bili tu organizovali smo se i tako ih pratili gde idu, da li prelaze u Bosnu ili idu prema Beogradu, da li dolaze, da li se pojavquju. Zna~i, ipak smo bili tako u strahu nekih mo`da mesec dana, a pogotovo {to sam ja imao izvore iz policije, jer su meni bliski ti qudi iz Dràvne bezbednosti, kaèm moj prvi ro|ak je bio inspektor i da on posle obavqenog razgovora nije znao ni{ta nego je zvao mene gore u policiju da me pita i krstili se qudi kako uop{te mogu... On je, taj, on je obi~an inspektor i znate kako je tada DOS bio i ti qudi su bili u prethodnoj vlasti i nisu ni{ta ~a~kali. Mislim ono u tom smislu. Gordana Pop-Lazi}: Da li ste imali nekih neprijatnosti od kom{ija ili od? 434

Dragan Cvetinovi}: Ne, nije bilo toga. Pa, dobro, nije bilo toga, znate kako. Ovde je to... Vjerica Radeta: A jesi li imao... Dragan Cvetinovi}: Znate kako, Goco, ovde to, ne, dobro, Gordana Pop-Lazi}: A na poslu? Dragan Cvetinovi}: Ne, prvo ja sam tad bio advokat. Vjerica Radeta: Da, on je bio advokat. Dragan Cvetinovi}: Goco, ovde to cene na drugi na~in. Ovde su me tap{ali po le|ima i po rameni i ba{ - svaka ~ast, imate... i ne{to u tom smislu. Ipak je ovo taj kraj, nije to, ovde je ve}ina za tu ideju. Vjerica Radeta: Dobro, a da li si imao nekih neprijatnosti ovde od Srba, u smislu, ne znam, kako si ti dao izjavu, da li si ti svedo~io, ovo to si pomiwao autobuse i to? Dragan Cvetinovi}: Ne, ne, nije bilo ni~ega. A ovo sad kasnije? Vjerica Radeta: Pa, to, to, ho}u da... Dragan Cvetinovi}: Pa, to je sad posle ovih, posle ovog ~lanka, u stvari posle ta znam kad sam po~eo ja da nabavqam te autobuse na lizing, onda je bilo pri~e, eto ti to je sad... Gordana Pop-Lazi}: Pristao da svedo~i, pa... Dragan Cvetinovi}: Jeste. Ne, da sam ja, jer ja sam ~esto i odlazio i putovao sam, nemam pojma imam paso{ pun, do Frankfurta, do Minhena i daqe, stalno. Ali znate kakve sve budala{tine mogu da se izmi{qaju, da sam ja to sve dobio na osnovu toga {to ho}u da svedo~im protiv [e{eqa. Znate. Ne, nije u {tampi, nego ovako po kuloarima. Vjerica Radeta: A ima{ li utisak, da postoji neko ovde, po{to smo imali jo{ nekih qudi odavde, sli~ne izjave, ima{ li ti utisak ili saznawa da postoji neko ovde u Loznici, ko mo`da, ba{ radi, hajde da kaèm za Ha{ki tribunal, u smislu da lansira takve pri~e, da postoji neko ko je na neki drugi na~in ucewen ili kupqen jednostavno da bi vama sru{io ugled ili da bi vas na taj na~in naterao? Dragan Cvetinovi}: [ta znam, od ovih qudi ovde, ne znam, ne bih mogao prstom da pokaèm, nisam, ovaj, nisu oni na tom intelektualnom nivou da bi mogli ne{to tako da rade. Mo`da neko iz ovih stranaka demokratskog bloka koji su mi par puta traìli i zvali me da budem i wihov ~lan, a ja sam to odbijao, jednostavno me nije interesovalo to. E, sad da li je to neko zloupotrebqavao na taj na~in? Onda, pojavqivale su se i te pri~e, a te pri~e su se pojavile mo`da negde posle slave na{e, radikalne. Da i to i kada su po~eli sa tim. Ne znam, mo`da je to i neko iz na{ih redova pri~ao. Vjerica Radeta: Pa, nebitno sad, zato i pitam. Dragan Cvetinovi}: Znate kako, evo Nole to zna... Vjerica Radeta: Ti si bio na slavi pro{le godine? Dragan Cvetinovi}: Da. Vjerica Radeta: Novak mi je pri~ao. 435

Dragan Cvetinovi}: Jeste, ali to nije ba{ tako, ne znam da li vam je pri~ao kako se tu kompletan slu~aj odigrao. Ipak je tu bilo 500 qudi i vi{e. Vjerica Radeta: Hajde ispri~aj ti. Dragan Cvetinovi}: Kad sam u{ao u salu, kompletna sala je ustala i skandirala – vojvoda, ja nisam mogao da pro|em do ovaj... E sad bio je tu i sada{wi predsednik Demokratske stranke i svi ovi, oni su kad sam ja u{ao, oni su pri{li, qube se, kaè – mi smo svi mislili, ustane bre, ~itava sala, aplauz, ne vidimo ~oveka, sad oni qudi iz mesnih odbora, svi se qube sa mnom {to sam do{ao. Mi smo, kaè, mislili da je do{ao Voja iz Haga, kaè, {ta je ovo. Jer su tada bili gosti ta~no nekada{wi predsednik Demokratske stranke. [ta znam, to je praksa bila i ranije da zovemo sve lokalne ovde. Ko se odazove, odazove, ko ne... E sad, pretpostavqam, verovatno ima i neke qubomore, ima i svega, znate. Nije to sad mala stvar, kada 500 qudi ustane i aplaudira i skandira. I ho}e svako da se pozdravi. Vjerica Radeta: Pri~ao je to meni Novak, ali zato kaèm, ho}u da nam i ti kaè{. Gordana Pop-Lazi}: U tom delu, ja mislim da je to sve. Vjerica Radeta: U tom delu, ja mislim da je to to. Gordana Pop-Lazi}: Da li poznaje ovog Janka Laki}a? Vjerica Radeta: Da. Dragan Cvetinovi}: E, pa to sam hteo, ja sam upozoren od strane biv{eg na~elnika SUP-a iz Malog Zvornika... Vjerica Radeta: Ovog kako se zove. Dragan Cvetinovi}: Ratko. Vjerica Radeta: Da li ti nama moè{ wega da obezbedi{. Dragan Cvetinovi}: Da. Vjerica Radeta: I {ta je s wim bilo? Dragan Cvetinovi}: On me je upozorio tad, da li je to bilo pro{le ili pretpro{le godine, za Laki}a, kao da je navodno oti{ao na Novi Zeland, ovamo, onamo, a da su ga qudi videli. Ili u Hagu, ili negde ve} tamo i da postoji nekih indicija da je on wihov za{ti}eni svedok. To me on upozorio, pa sam ja upozorio i sve ove ostale. Vjerica Radeta: On se posle oglasio i u novinama i ako je mislio i da bude... Dragan Cvetinovi}: Da. To je, mislim, to je ne{to, neka ~iwenica koja je do{la do mene od strane Ratka i ja sam odmah na to upozorio. Ratko je iskusan policajac, stari... Vjerica Radeta: Ratko bi nam trebao, ~im bude mogao, molim te, nemoj da zaboravi{. Dragan Cvetinovi}: Ne}u. Vjerica Radeta: Zna~i, ~im bude mogao, samo nam javi, jednoj od nas dve i nas dve odmah dolazimo kad on moè. Moèmo mi oti}i u Mali Zvornik... 436

Dragan Cvetinovi}: Ne, moè on do}i, jer ja i Ratko smo planirali, on danas posle podne ima, a ve} smo se dogovorili, da li idu}e sedmice, ili one tamo da odemo do na{eg zajedni~kog prijateqa, ovog Joksimovi}a, neurohirurga, sa neurohirur{ke... Po{to je Branislav mali i{ao na neko snimawe i tako, pa je on to odmah zavr{io. E sad, ja sam se sa Ratkom dogovorio da odemo, ~isto reda radi, da iza|emo negde na ru~ak, da sednemo malo da popri~amo, po{to je i on velika Srbenda i ba{ ono... Vjerica Radeta: Joksimovi}? Dragan Cvetinovi}: Joksimovi}, jeste. Gordana Pop-Lazi}: Je li, Stene, a da li zna{ ti ne{to o ovom Ranki}u, da li je on dolazio tu? Vjerica Radeta: Moè{ li nam samo re}i, moè li onda kada budete dolazili u Beograd moèmo tada da se vidimo. Dragan Cvetinovi}: Nije problem. Pa, Ranki} se tad, kaèm, pojavio, kad su Arkanovi napustili Zvornik. Gordana Pop-Lazi}: Samo tada i nikada vi{e? Dragan Cvetinovi}: Bio je tu samo da li dva dana, ili tri dana, u stvari, jedan dan je prespavao i znam da je odmah, da li je natrpao neku vatu pa kao boli ga zub, a teatralno je do{ao odmah u “Standard” i prostorije tamo i meni Slon dolazi, kao dolaze. Tad sam ja, tada se prakti~no prvi put spomiwu {e{eqevci. Tada se prvi put spomiwe [e{eq. I navodno li~no ga [e{eq... Gordana Pop-Lazi}: On se legitimisao tako? Dragan Cvetinovi}: Legitimisao se da ga je [e{eq poslao i da on preuzme komandu nad {e{eqevcima. Ja mu tad kaèm – kojim {e{eqevcima, bre? Gde ovde ima {e{eqevaca. Ko ti je ovde {e{eqevac. Slon. Ne, ne, kaè, tu svi ovi... Ma ko si bre ~ove~e ti? Ja }u tebi da kaèm... Ja ne razumem, ja pitam Novaka – hajde ko je bre ovaj, da li ima nekog pametnog gore u Beogradu. A on ba{ se obukao, znate kao za paradu... one ~izme glanc. Vjerica Radeta: Oficirske. Dragan Cvetinovi}: Oficirske, sve ono, zna{, on je major Ranki}, ne{to u tom smislu, odmah. I to ve~e smo, video sam da }e da pre|e tamo da ode da vidi gde su linije oko Karakaja. Pa, zna{, ali hajde onda da po|emo i pre|emo preko mosta i odmah do|emo do onog preduze}a “Cer”, zna{, i ~im je ~uo neko ono malo napucavawe, nije to sad ne{to, nije kakva pucwava, kakvi bakra~i, to nije bilo ni{ta, i kao – hajde da se vratimo u ovu prodavnicu ovde. I po~eo on da pri~a tim seqacima, kao kako }e on do}i tu, kako }e tu da do|e jedna ekipa jaka, da se mi ne pla{imo, jer je malo nastalo jedno haoti~no stawe to je... Vjerica Radeta: A to je bilo u prole}e 1992. godine? Dragan Cvetinovi}: Da. îm su se povukli Arkanovi. Gordana Pop-Lazi}: Dakle, nakon {to su oslobodili Zvornik. 437

Dragan Cvetinovi}: To je Arkan zavr{io sa Zvornikom i nakon svih tih zbivawa, dok je bio on tu. E kad su oni oti{li i kada se navodno po~ela konsolidovati ova vlast u Zvorniku, me|utim, kako }e se konsolidovati kada se pojavio @u}a i ovaj... Vjerica Radeta: E sad za @u}u i “@ute ose”. Dragan Cvetinovi}: Pa, to je posebna pri~a, to... Vjerica Radeta: Da li je @u}a delovao kao slobodan strelac u tom svojstvu? Dragan Cvetinovi}: Kao slobodan, jeste, jeste. Vjerica Radeta: Niti je imao nikakve veze sa... Dragan Cvetinovi}: Ni sa vojskom, ni sa strankom, ni sa policijom. Oni su ~ak zarobili kompletno op{tinsko rukovodstvo i nazvali @u}in grad, tom pokojnom Milo{u pi{toq, Brani Gruji}u pi{toq u... Jer, oni su u principu, to je bila jedna banda koja je zaustavqala gore na snagu, ove nove golfove, pqa~kala, preuzimala ovamo i tada je ponovo Gogi} pozvao, ja se se}am dobro i ja i Gogi} smo pre{li preko mosta. Gogi} je wega zatekao negde u nekim barakama, gde su oni bili i lepo mu rekao, ja mislim da mu je udario {amar ~ak, da se skloni i da iza|e iz grada. Ova ekipa Lozni~ana, koju oni nazivaju {e{eqevcima je bila u rezervnom sastavu policije i oni su, prakti~no, i odràli red u onom momentu kada se Arkan povukao. Ja to i znam, zato {to wih li~no znam, Gogi} je moj drug, bokser lozni~ki. Vjerica Radeta: A dok se Arkan nije povukao oni su bili sa Gardom Arkanovom? Dragan Cvetinovi}: Jeste, jesu. Vjerica Radeta: Odnosno Garda sa wima. Dragan Cvetinovi}: Pa, jeste zato {to se oni znaju svi i Pejo, znaju se iz rata u Hrvatskoj i onda je, sad moja veza sa wima je bila u tome zato {to sam ja bio, spavao sam u “Jezeru” u Malom Zvorniku, a i tu je dolazio taj major, taj Arkanov koji je vodio akciju u Zvorniku. Zna~i, tu smo se sprijateqili... Vjerica Radeta: A reci mi, Stene, da li si ti imao neke podatke, podatke, ne informacije o tome ko su dobrovoqci Srpske radikalne stranke u Loznici i u [apcu? Dragan Cvetinovi}: Pa, kako nisam kada sam bio u stranci i obavezno se meni prijavi ko ide na rati{te, ko ho}e da ide na rati{te, spisak se napravi, obi~no sam i ja, ponekad i Gogi}, obavqao razgovore sa wima, da li znaju gde idu, zbog ~ega, iz kojih razloga, da li su bili nekada na rati{tu, da li su artiqerci, {ta su, po vesu, to je to. Vjerica Radeta: Da. Dragan Cvetinovi}: I onda po spisku svako je i{ao, zna~i, u Hrvatsku, zna~i, u Vaqevo, nakon toga u Bubaw potok, gde su ih raspore|ivali i odatle slali. Ja, ~ak, znam za Krajinu. Ja sam do{ao u kasarnu... Gordana Pop-Lazi}: E, pa to, Gogi} i ti, u kom svojstvu ste bili zajedno? Vjerica Radeta: Pa, u istom, na istom poslu... 438

Gordana Pop-Lazi}: Dakle, da li je to bilo u prostorijama stranke ili... Dragan Cvetinovi}: Ne, Gogi}, ~ak mislim da nije ni bio ~lan... Vjerica Radeta: Nije bio ~lan. Nije bio ~lan. Dragan Cvetinovi}: Da, nego je Gogi}, stalno, on je simpatizer na{ i on je stalno kod nas bio u stranci, mislim visio i... Gordana Pop-Lazi}: E, to, da. Dragan Cvetinovi}: Nije izlazio ~ovek iz stranke. Mislim, da se nikada i nije deklarisao kao ~lan stranke. Vjerica Radeta: Kao ~lan, da. Dragan Cvetinovi}: Ali smo mi dobri prijateqi. Ja sam, recimo, da tako kaèm, dok je boksovao bio wegov sponzor i gde god ja tu i on, druìli smo se. Vjerica Radeta: A jeste li vodili, da li ste vodili ra~una recimo, kad ti se desi, kada ti se pojavi neko za koga ti zna{ da je neki lokalno kabadahija, alkoholi~ar i tako daqe... Dragan Cvetinovi}: Da, upravo sam ja bio jedan od tih koji je te spiskove revidirao, nisam dozvolio da ide neki lopov, jer sam znao ko je ko, ja sam ipak iz kriminogene sredine, ko je lopov, ko je jajara, ko je sitni lopov, ko je ovo, ko je ono i tako daqe. I ti su precrtavani odmah. Samo su normalni qudi, nekada ih se javilo i po 50, znate kako je ono vreme bilo, pa su precrtani, pa su se ~ak bunili {to su precrtani, za{to ne idu – ma ko vas {i{a, oti}i }emo mi sami, u tom smislu, eto. Ali, pitawe je i ti qudi koji su dolazili, ve}ina nisu ni bili ~lanovi Srpske radikalne stranke. Vjerica Radeta: A reci mi jo{ samo, kakva je, prema tvom znawu i saznawu, kakva je uloga Anteqa i SPO-a bila? Da li se on ovde pojavqivao? Dragan Cvetinovi}: Prvi put ~ujem za to. Ne znam. Gordana Pop-Lazi}: To je vezano za ove `rtve u... Vjerica Radeta: Da, to je vezano za “@ute ose”, za neka navodna... Dragan Cvetinovi}: Za te “@ute ose” niko nije znao kome pripadaju. Vjerica Radeta: Oni su se sami krstili. Dragan Cvetinovi}: Ma oni su... Vjerica Radeta: A ko je... Oni su se u ovom wihovom krivi~nom predmetu koji je vo|en u sudu u [apcu, oni su rekli da su se sami zvali jedinica Igor Milanovi}, da je Igor Milanovi}, neki momak koji je prvi poginuo iz wihove jedinice, da li ti je poznato da li je taj Igor Milanovi} bio... êkaj samo da okrenem Goci kasetu. Dakle, nije ti poznato ko je Igor Milanovi} i nije bio na{ dobrovoqac. Dragan Cvetinovi}: Ne, nemam blage veze. Oni su tu do{li kao “@ute ose”, a “Beli orlovi” su tu u~estvovali smo jednom, negde na oko Snagova i znam da su do{li, pro{li su samo kroz Mali Zvornik i oti{li u Bratunac gore, gde su ih ovi muslimani ne{to u zasedi sa~ekali, jer obilazili su Zvornik ko ki{a oko Kragujevca, jer su tamo bili Arkanovi qudi, jer Pejo nije dozvoqavao nijednoj neorganizovanoj jedinici da u|e u Zvornik. âk 439

je na ovoj strani ovamo, u Malom Zvorniku, pucao, {amar’o, vra}ao autobuse tih dobrovoqaca, nazivao ih bandom, {ta nije radio, bre. Pa, inspektore i policajce {amarao koji puste da pre|u u Zvornik. Vjerica Radeta: A da li ima{ ti neka saznawa o tome {ta se de{avalo u êlopeku? [ta su @u}o i wegov brat radili? Dragan Cvetinovi}: Nemam. To ve}... Onog momenta kada su Gogi} i ovi iza{li i kada su, oni iza{li iz rezervnog sastava policije... kad je obezbe|eno, oni su zavr{ili obezbe|ewe Kozluka, jer oni su za{titili Kozluk od @u}e i od ostalih, mislim to bi i taj Fadil Bawanovi} morao da kaè, jer smo ja i Pejo li~no odlazili... Vjerica Radeta: Ne kaè ba{ tako. Dragan Cvetinovi}: Pa, dobro, trebao bi sad malo, moramo videti sa Zvrkijem Nikoli}em da se sretnemo mi, da mi pogleda u o~i, pa da kaè, a da mi pogleda u o~i Miladeta, wena sestra, sve te koje smo mi prevezli, koje smo do aerodroma odvezli. Zna~i, {ta su Gogi}evi policajcima iz Malog Zvornika, koji su bili raspore|eni oko Kozluka i koji su ih {titili da niko ne u|e tu, zato su im pekli i ne znam hranili ih. Vjerica Radeta: Zato {to su ih {titili. Dragan Cvetinovi}: [titili su ih od “@utih osa” i od tih bandi koje su harale tuda. E, to je ~iwenica, mislim, nema tu. Ali ja imam i pisma, koje mi je ova slala iz [vedske, koja se zahvaqivala ba{ zbog toga. Gogi} i jo{ dvojica momaka su wu i wenu sestru... Vjerica Radeta: Moè{ li da mi da{ ta pisma, mislim kopije? Dragan Cvetinovi}: Pa, trebao bih, ne znam samo ako ih prona|em negde, moram ih na}i Vjerica Radeta: Hajde, molim te, to bi bilo vrlo zna~ajno. Vrlo zna~ajno bi to bilo. Novak Savi}: Vjerice, imam ja dosta toga to sam ja imao i objasnio. Vjerica Radeta: Ali ovo bi bilo odli~no to {to ona {aqe pisma i zahvaquje se, to stvarno bi vredelo, mislim. Dragan Cvetinovi}: Pa, moraju da znaju, kada su izlazili iz Kozluka na mostu, kolonu kompletnu smo mi do~ekali i doneli im i jelo i pi}e. Po{to sam ja poznavao sve te qude, ja sam se druìo sa wima tamo. Pa se jedna èna porodila, odmah sam je ja odvezao do bolnice i tu se i porodila. I ona se zahvaqivala i to je bilo, ju naopako. Vjerica Radeta: Da li si se ti u to vreme vi|ao negde nekad sa Vojom [e{eqem? Dragan Cvetinovi}: Pa, ne verujem. U to vreme... Vjerica Radeta: Da li je on dolazio u Zvornik? Dragan Cvetinovi}: Ne. Vjerica Radeta: Ne. Dragan Cvetinovi}: U Zvornik on nikad, u Mali Zvornik, u Mali Zvornik ono kada je dolazio, kada je bila tribina, ali u vreme ratnih dejstava i 440

poratnih dejstava, mo`da posle jedno godinu dana i dve, sa Vojom uop{te se nisam vi|ao na ovom potezu ovde, s tim {to kasije kada smo odlazili na razgovore sa Karayi}em, na Pale, kada je dolazio Veqo, tad smo i{li, prakti~no svi. Vjerica Radeta: Da li je Voja u tim razgovorima tad, kada si ga slu{ao javno govorio o ènevskim konvencijama, o obavezi na{ih dobrovoqaca kako treba da se pona{aju prema ratnim zarobqenicima, civilima, da moraju vojni~ki da se pona{aju? Dragan Cvetinovi}: Pa ja nisam nikada bio prisutan, ja ne znam kome je on, on nije imao kome ni da se obra}a ovde. Vjerica Radeta: Jer nikog nije bilo. Dragan Cvetinovi}: Nikog nije bilo. Gordana Pop-Lazi}: A da li si ti upozoravao ove dobrovoqce? Dragan Cvetinovi}: Normalno, pa naravno, to mi je bio jedan od osnovnih zadataka, prakti~no i da spre~avamo sve to i da ne dozvoqavamo, jedan jedini, eto kaèm, koji je bio to je opet taj koji je, a i to je pitawe sad, to je ono {to... oni stalno upotrebqavaju to “{e{eqevci”, zna{. Nema tu {e{eqevaca, ako su {e{eqevci to sam bio ja, ja sam bio ~lan Srpske radikalne stranke. Vjerica Radeta: ^lan stranke. Dragan Cvetinovi}: Ali ja nisam tamo nosio pu{ku, ja nisam tamo, ovaj... Vjerica Radeta: Da, da. Ja sam vi{e bio tamo, kako da vam objasnim, da ne dozvolim da se takve stvari de{avaju. Da ~ak ne dam, da za{titimo muslimanski ìvaq na ovoj strani u Sakaru i Dowem Nasequ da tu ne do|e do nekih konflikata koji su pravile upravo ove “@ute ose”, jer oni su i bombu bacili gde sam ja bio na uvi|aju, pa dobro, ovamo je granata neka sa muslimanske strane pala, Dragin sin je poginuo. Ali to je, to sam ja rekao lepo i ovima – vi ne znate kako je to bilo u hotelu “Jezero”, to se samo pojave, ma to da nije bio na~elnik ovaj Ratko i da nije bila ova jedinica, da tu nije bio Gogi} i da tu nisu bili ovi momci koji su stvarno sposobni momci koji su imali stvarno su se i razlikovali od tih jajara, da su imali vojne uniforme, prave, maskirne i onda su se na tom terenu maskirne uniforme prvi put i pojavile. Zna~i, oni su bili legalna, specijalna vojna jedinica legalna, a nakon toga i policijska s tim {to su imali te uniforme, zbog ~ega su se oni pla{ili, jer su bili kod @eqka... Imali su te specijalne uniforme i oni su ostali posle toga i u to vreme koristili te uniforme. Zna~i, nigde nije bilo, nikakvo obele`je, niti strana~ko, niti bilo {ta, prakti~no... Gordana Pop-Lazi}: A da li ti Stene poznaje{ Qubi{u Petkovi}a? Dragan Cvetinovi}: Qubi{u Petkovi}a sam poznavao iz Beograda, ono ranije. Vjerica Radeta: A da li u to vreme? 441

Dragan Cvetinovi}: U to vreme poznavao sam ga po imenu. Gordana Pop-Lazi}: A nisi nikada od wega neke naredbe dobijao? Dragan Cvetinovi}: Ne, ne. Vjerica Radeta: êkaj, malopre si rekao – nije bilo nikakvih oznaka. Zna~i, nije bilo nikakvih oznaka na uniformama, nikakvih strana~kih... Dragan Cvetinovi}: Ne, ne. Gordana Pop-Lazi}: Pita{ sad ~oveka ko istraìteq iz Ha{kog tribunala. Dragan Cvetinovi}: Ne, ne, nego... Vjerica Radeta: Ne, ne, on je rekao... Gordana Pop-Lazi}: Da je to u interesu, znam, nego kod Qubi{e... Vjerica Radeta: Da li je Qubi{a dolazio nekada tu u Zvornik? Dragan Cvetinovi}: Ja ga nisam video. Gordana Pop-Lazi}: Nisi ga video. Dragan Cvetinovi}: Ja ga nikada nisam video. Ja sam ~uo za wega, ali nije dolazio, nije sigurno, nije, nije. Ja sam ~uo za wega, ~uo sam za wega, mo`da dok smo bili zajedno u S^P-u ono ranije i mo`da, ali ne mogu da se setim kada je to bilo, negde mo`da 1990. godine u starim prostorijama stranke. Gore negde kod Savinca, tako negde, tad mo`da sam ~oveka video, ali ne bih mogao da ga prepoznam. Ali za vreme ovih dejstava i ovo kada se de{avalo u Zvorniku, sigurno je da nije bio tamo, garantujem. Gordana Pop-Lazi}: Dobro. Dragan Cvetinovi}: Jer bi se predstavio. To je to. Gordana Pop-Lazi}: To je to, zna~i. Dragan Cvetinovi}: Ma, ja vam ponavqam, Ranki} je jedini koji se predstavio kao {e{eqevac, jer ja prvo nisam ni znao, mogu}e je, rekoh, da je neko poslao iz Beograda. Mogu}e je, s ~im, po{to sam to ja domah otklonio. Gordana Pop-Lazi}: Ranki}. Vjerica Radeta: Ali on se zatim pojavio jedan dan i nestao. Dragan Cvetinovi}: Jedan, prespavao i zatim ga kao zaboleo i zub i kao oti{ao da obi|e neku rodbinu u Radare i nikada se vi{e nije pojavio. Vjerica Radeta: Dobro. Dragan Cvetinovi}: Ali bukvalno nikad vi{e. E, posle kada sam pitao ovo Slona, odakle se ovaj pojavio. Kaè Slon, nije ni on znao, kaè – on se meni predstavio, ovaj... Novak Savi}: On ga je doveo iz Beograda, jer on nije znao ni da do|e. Dragan Cvetinovi}: Nije znao ni da do|e, jeste. On je ovaj... Novak Savi}: I mene pitaju, ja kaèm – ja nemam pojma o tome. Dragan Cvetinovi}: I sad, ja nisam reagovao, jer ~oveka prvi put vidim, otkud sad znam, znate kolika je Srbija imali smo toliko, koliko smo tad imali ~lanova, {ta znam ko je i {ta je. [ta znam, mada, u principu, ja bih znao odmah, jer bi me neko obavestio, da li je na{ ~ovek ili nije na{ ~ovek, pogotovo bi, garantovano bi me obavestili, nisam ja sad imao neki specijalni zadatak ispred stranke da budem tu, ja sam tu bio, pre svega kao istra`ni 442

sudija, deùrni istra`ni sudija i nisam ni i{ao ku}i i plus tad mi je predsednik dao i tada sam bio i u rezervnom sastavu, ali sam obavqao i poslove, jer tad kretati se u civilu tada je bilo malo {kakqivo, zato sam ja... Vjerica Radeta: Da, da, da. Dragan Cvetinovi}: ...i bio ta ~etiri meseca u ovoj vojnoj jedinici. Vjerica Radeta: I u uniformi. Dragan Cvetinovi}: I u uniformi, jeste. E to je mislim, to je sve to... I kaèm, u kwiìci mi je sve to upisano i jo{ par qudi ima koji su bili u rezervnom sastavu kod kapetana Obrenovi}a. Ne znam ta~no ko ima, ali mislim, moèmo se raspitati. Mada to ne znam koliko je bitno...

An|elko Trnini} Razgovor vo|en 3. februara 2007. godine Gordana Pop-Lazi}: Ako bude trebalo, daj Boè da ne treba. Dakle, hajde da ~ujemo samo ime i prezime i neke osnovne podatke va{e. Kad ste ro|eni? An|elko Trnini}: 5. februara 1967. godine. Gordana Pop-Lazi}: Ime oca? An|elko Trnini}: Dragoqub. Vjerica Radeta: Imate li neki nadimak? An|elko Trnini}: Nemam, mo`da moè neki... Vjerica Radeta: Neki po kome ste prepoznatqivi. An|elko Trnini}: Trno me svi zovu. Gordana Pop-Lazi}: Trno. Nadimak Trno. Dràvqanstvo? An|elko Trnini}: Srpsko. Gordana Pop-Lazi}: Srpsko. Jezik kojim govorite? An|elko Trnini}: Samo srpski. Vjerica Radeta: Nacionalnost? An|elko Trnini}: Srpska nacionalnost. Gordana Pop-Lazi}: Veroispovest? Vjerica Radeta: Pravoslavna. Gordana Pop-Lazi}: @ivite? An|elko Trnini}: U selu Brati} kod Loznice. Gordana Pop-Lazi}: Brati} kod Loznice. Vjerica Radeta: [to nisi pustila da to ~ovek kaè? Gordana Pop-Lazi}: Zato {to se ne ~uje dobro. Selo Brati} kod Loznice. Ima li neka ulica ili ne{to? An|elko Trnini}: Nema. Gordana Pop-Lazi}: A gde ste ro|eni, An|elko? An|elko Trnini}: Ba{ tu. Gordana Pop-Lazi}: Isto tu ste i ro|eni, je l’ da? An|elko Trnini}: Da. Gordana Pop-Lazi}: Pa, dobro, ja ne bih sad na po~etku vama neka specijalna pitawa postavqala, osim da nam kaète: vi ste dobrovoqac, je li tako, bili? 443

An|elko Trnini}: Da. Gordana Pop-Lazi}: Gde ste se prijavili kao dobrovoqac? An|elko Trnini}: Prvo sam pozivan od, kako se zove? Gordana Pop-Lazi}: Od JNA. An|elko Trnini}: Da, u rezervu. Gordana Pop-Lazi}: Dakle, Jugoslovenska narodna armija vas je pozvala kao rezervistu? An|elko Trnini}: Da, od jula pa do septembra, oktobra. Gordana Pop-Lazi}: 31. juli, je l’ tako? An|elko Trnini}: Pa, tako ne{to. Gordana Pop-Lazi}: Pa septembar, pa oktobar devedeset koje? An|elko Trnini}: Prve. Novembar, decembar, januar, zna~i, 1992. godine januar sam i{ao dobrovoqno. Gordana Pop-Lazi}: A na ove prethodne pozive se niste javqali? An|elko Trnini}: Odazivao sam se. Gordana Pop-Lazi}: A, jeste? An|elko Trnini}: Jesam. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, odazivao se na sve pozive i onda decembra 1992. godine... An|elko Trnini}: Novembar, decembar, od novembra... Gordana Pop-Lazi}: Oti{li ste dobrovoqno? An|elko Trnini}: Da. Gordana Pop-Lazi}: Kome ste se javili? An|elko Trnini}: Jesam dobrovoqno, ali ipak sa JNA. To su qudi koji su pobegli iz Slovenije, potpukovnik Jovi} sa jedinicom, pa je uzeo i nas dobrovoqce, nas je bila jedna ~eta dobrovoqaca, jedna redovne vojske, i{li smo u Slavoniju. Gordana Pop-Lazi}: U Slavoniju ste i{li? An|elko Trnini}: Da. Ono, Vukovar, Vinkovci na tom potezu. Gordana Pop-Lazi}: Da li ste ovde dobili uniformu i naoruàwe ili tek tamo kada ste do{li? An|elko Trnini}: Tamo u kasarni. U Klupcima. Gordana Pop-Lazi}: U kasarni u Klupcima. Dakle, JNA? An|elko Trnini}: Pa, da. To jeste kao dobrovoqno, ali pod JNA. Gordana Pop-Lazi}: I kako su vas prevezli tamo do Slavonije? An|elko Trnini}: Pa redovno, JNA. U kamionima. Gordana Pop-Lazi}: I gde ste oti{li tamo u Slavoniju? An|elko Trnini}: Mislim prvo Mitnica, jer je ve} bio zavr{en Vukovar, pa smo mi samo obezbe|ivali liniju kod Mitnice. Posle smo se premestili iza Nemaca, tamo Dowe Novo Selo, tako se ne{to zove, prema Vinkovcima, blizu je i Otok, mi smo i{li tamo. Gordana Pop-Lazi}: I koliko ste dugo tamo ostali? 444

An|elko Trnini}: Recimo da smo kod Mitnice bili novembar, posle decembar, negde do Srpske nove godine, tu blizu Vinkovaca i onda smo se raspustili. Onda sam u februaru oti{ao ponovo u rezervu. Gordana Pop-Lazi}: Gde? An|elko Trnini}: Prema Osijeku. Gordana Pop-Lazi}: Aha. An|elko Trnini}: Tu je bila brigada, u stvari. Gordana Pop-Lazi}: Vratili ste se ku}i, pa su vas ponovo zvali? An|elko Trnini}: Da, vratio sam se ja ovde, pa su me opet zvali, pa smo oti{li. E, onda sam ja ~uo, ve} je kraj marta, da se moji drugovi neki ratni biv{i, koji nisu u rezervi bili, da se okupqaju za Zvornik, izme|u ostalih Gogi} i onda sam... Pa, s kim }emo i}i {ta }emo raditi. Znao sam onog {efa policije na{eg Lozni~anina, kako se zvao? Novak Savi}: Milo{ Panteli}. An|elko Trnini}: Milo{ Panteli}. On je preuzeo da bude bar privremeni na~elnik SUP-a. Oti{li smo kod wega, dvadesetak, koliko nas je bilo, i radili {ta nam je on rekao. Gordana Pop-Lazi}: Od wega ste dobili uniforme? An|elko Trnini}: I uniforme i... Gordana Pop-Lazi}: Oru`je? An|elko Trnini}: Oru`je, sve. On je imao to sve tamo napismeno, da sam primao platu. Gordana Pop-Lazi}: Imate to upisano u radnoj kwiìci ili u vojnoj? An|elko Trnini}: Ne, nigde nemam. Gordana Pop-Lazi}: Nigde nemate? An|elko Trnini}: Ne. Gordana Pop-Lazi}: Kako ste dobijali platu? An|elko Trnini}: Preko spiska. Gordana Pop-Lazi}: A ovo {to ste bili u Slavoniji, da li vam je upisano u vojnu kwiìcu? An|elko Trnini}: Ja mislim da jeste, u stvari nije. Ta vojna kwiìca mi je nestala i onda imam novu, u kojoj nemam nigde ni{ta. ûo sam da su i od drugih traìli da donesu na uvid, pa su cepali to {to su im upisali u~e{}e u ratu. Vjerica Radeta: A kako vam je nestala? An|elko Trnini}: Pa, zato {to, to je neka druga pri~a, to su posebni razlozi. Ostala je kod druge ène i ja kada sam ono upao, ona je nestala. Nije, mislite da mi nisu ukrali, jednostavno je nestala. Nije to nikome ni trebalo, niti ko moè da zloupotrebi, pretpostavqam. Vjerica Radeta: Dakle, nije zlonamerno nestala? An|elko Trnini}: Da. Gordana Pop-Lazi}: Koji je to datum bio, dakle, otprilike, ili mesec kada ste vi oti{li u Zvornik? 445

An|elko Trnini}: Osmi april 1992. godine. Gordana Pop-Lazi}: A kada je do{lo do osloba|awa Zvornika? An|elko Trnini}: Devetog aprila. Gordana Pop-Lazi}: Da li ste u~estvovali u tome? An|elko Trnini}: Da. Gordana Pop-Lazi}: Jeste. I kako je to teklo? To moète da nam ispri~ate. Ko je sve u~estvovao u osloba|awu? An|elko Trnini}: Pa, po mojim saznawima, wihova rezerva, odavde Arkan i grupa dobrovoqaca, mi smo bili pod Gogi}em, on je dobio jednu, da kaèm, ulicu i tako smo i{li. E sad, poseban nikakav otpor nije ni bio, na kraju krajeva. Gordana Pop-Lazi}: Dobro, ali kad kaète – pod Gogi}em, to je, dakle, policija u pitawu, je li tako? An|elko Trnini}: Da, da. Gordana Pop-Lazi}: Samo {to vam je komandant ili nadre|eni bio Gogi}, je li tako? An|elko Trnini}: Da. Da. Pa, hajde da kaèm, vod Lozni~ana je vodio on, ostale ko je sve vodio to ne znam, verovatno negde pi{e, to se zna. Gordana Pop-Lazi}: A da li je bilo dobrovoqaca Srpske radikalne stranke? An|elko Trnini}: Mislim da jeste, ali ne znam. Gordana Pop-Lazi}: Pa, ako ih je bilo, da li su bili pod komandom vojske, policije ili su samostalno delovali? Da li znate da su bili neki dobrovoqci Srpske radikalne stranke koji su samostalno delovali, eventualno? An|elko Trnini}: Ne, za samostalno ne znam. Gordana Pop-Lazi}: Ne? An|elko Trnini}: Svi su bili pod ne~ijom komandom, za samostalno ne znam nijednog. Gordana Pop-Lazi}: A da li ste ~uli da je bilo nekih zlo~ina u vreme osloba|awa Zvornika? An|elko Trnini}: Tog dana kada je osloba|an? Gordana Pop-Lazi}: Da, tog dana. An|elko Trnini}: Ne. Gordana Pop-Lazi}: Ne. A kasnije? An|elko Trnini}: Kasnije je verovatno bilo. Nasumice tamo, ovamo. To se de{ava. Vjerica Radeta: A {ta znate o êlopeku i Karakaju? Da li znate ne{to o eventualnim nekim zlo~inima koji su se tamo desili? An|elko Trnini}: Za êlopek, koliko znam, da je @u}in brat odgovoran za to, ali on je ve} pokojni, da se napio, {ta znam, nadrogirao i oti{ao, pobio nekih 16, 17 qudi tamo. To znam. Gordana Pop-Lazi}: Mislite na Repi}a? 446

An|elko Trnini}: Da. Vjerica Radeta: A @u}a i wegov brat i ta grupa @u}ina, da li su oni, po va{em saznawu, bili u sastavu neke jedinice ili su delovali samostalno u to vreme? An|elko Trnini}: Pa, sami po~etak, tih mo`da deset dana, da su bili pod nekom Teritorijalnom odbranom, pa su slu{ali. Gordana Pop-Lazi}: Pa su? An|elko Trnini}: Pa su ih slu{ali, imali su nekoga, ne znam. Mislim da je @u}a nekoga slu{ao, posle je samostalno. Posle je samostalno on delovao. Vjerica Radeta: A da li ste ~uli da su oni hap{eni u to vreme? An|elko Trnini}: Oni su hap{eni u julu mesecu, ili po~etak avgusta. Vjerica Radeta: A znate li zbog ~ega? An|elko Trnini}: Po~etak avgusta. Znam da su poslali 200 qudi sa Pala, da pohapse Srbijance iz Zvornika. Oni kaù Srbijanci, svi koji su Srbi Srbijanci, za nas s ove strane. Vjerica Radeta: Da. An|elko Trnini}: Zbog koga za Zvornik? Verovatno zbog @u}e i jo{ pojedinih grupa mawih koje su verovatno radile neke nedozvoqene radwe, od pqa~ki do silovawa i ubistava, mogu}e je da je i to bilo. Vjerica Radeta: A da li ste vi tamo znali nekoga od dobrovoqaca Srpske radikalne stranke? An|elko Trnini}: Ne mogu da se setim sada wegovog prezimena. Bio je recimo i neki Sima, neki Sima iz Rume i on je imao neku svoju grupu. Gordana Pop-Lazi}: Kad kaète “neku svoju grupu”, kako to mislite? An|elko Trnini}: Pa, svako ko se skupi od deset qudi, on je s po~etka radio neki posao koji mu je dala vojska ili SUP, da li da se obezbedi neki put, da se neko proprati, da... Gordana Pop-Lazi}: Dakle, nisu samostalno delovali, je li tako? An|elko Trnini}: Da. Gordana Pop-Lazi}: I taj Sima nije samostalno delovao? An|elko Trnini}: Iz po~etka niko nije samostalno delovao. Kasnije su se verovatno ti pritisci pove}ali i onda su verovatno samostalno i{li. Vjerica Radeta: A prema va{im saznawima, da li je me|u dobrovoqcima Srpske radikalne stranke bilo neke nediscipline? Da li su se oni pona{ali suprotno pravilima kojih su svi vojnici morali da se pridràvaju? An|elko Trnini}: Pretpostavqam da jesu, ali ja ne znam kome je pripadao ovaj {to je ubijen kod bolnice, Tiko. Ja ne znam da li je on bio... Ali bilo je zbog pijanstava i de{avalo se. Da on ubije dobrovoqca, jednog @u}inog je ubio iz ~ista mira i onda su @u}ini do{li i ubili wega. Mislim, tih ispada je bilo. Tako da ja ne znam da li je on bio ~lan Srpske radikalne stranke i pod kim je bio, ali jedna od tih grupa koje su se odvojile i vi447

{e nisu ni bile ba{ u Zvorniku gde smo mi bili, nego su bili, recimo, dole do [epka, gde su sve bili, ne znam. Vjerica Radeta: Da li je Gogi}, odnosno Gogi}eva grupa i vi, da li ste i vi bili u to vreme u nadle`nosti Arkanove garde? Da li ste bili u sklopu Arkanove garde tamo? An|elko Trnini}: Ja mislim da su nas bili dodelili za samo osloba|awe Zvornika, a posle smo samo pod SUP-om bili, pod Milo{em Panteli}em. Vjerica Radeta: A znate li vi zbog ~ega je Gogi} hap{en? An|elko Trnini}: Hap{en? Vjerica Radeta: Da. I da li je hap{en? An|elko Trnini}: Nije hap{en. Ja koliko znam, on nije hap{en. Iz cele na{e grupe je bio, da kaèm, prihap{en Milo{ Zebi} i to zato {to je bio tog momenta u Zvorniku, kada su do{li ti momci sa Pala da bi hapsili Srbijance i onda je sutradan pu{ten, jer on nije ni hapsio, nije ni vozio “golfove” nove, i dokazano je da nije... Vjerica Radeta: A oni {to su pqa~kali, {to su vozili nove “golfove”, {to su pripadali @u}inoj grupi, da li su oni bili, da kaèm, slobodni strelci tamo u to vreme kada su vr{ili sve te ratne zlo~ine, jer je i to uzimawe “golfova” ratni zlo~in, ratni plen, naravno. Dakle, da li su oni tada, prema va{em saznawu, bili pod bilo ~ijom komandom, ili su bili, rekla bih, odmetnuti? An|elko Trnini}: Pod komandom @u}e. A on ni pod ~ijom komandom. Vjerica Radeta: Da, zna~i, odmetnuta grupa? An|elko Trnini}: Da. Vjerica Radeta: Samostalni, je l’? An|elko Trnini}: Da. Vjerica Radeta: Da li ste vi u~estvovali u osloba|awu Kule? An|elko Trnini}: Da. Vjerica Radeta: A da li moète malo o tome da nam kaète, po{to to je bilo ne{to posle samog... Gordana Pop-Lazi}: Osloba|awa Zvornika. Vjerica Radeta: Da. Da li je to ne{to duè trajalo? An|elko Trnini}: Pa, nekih 15, 16 dana, ja mislim posle. Mo`da treba uzeti kalendare, to je bio Vaskrs, zora, kada smo iza{li gore. Mogli smo da jedemo vaskr{we jaje, kuvali smo ga u petak. [ta znam, ja znam da smo mi, na{a grupa, zajedno sa vojnom policijom imali iste bele opasa~e, i{li direktno iz grada, a da li su @u}ini i{li od bolnice, {ta znam. Mo`da su i{li nekim zaobilaznim putem. I da smo u dogovoreno vreme svi krenuli u napad. Gordana Pop-Lazi}: I jedni i drugi? An|elko Trnini}: Da. Gordana Pop-Lazi}: A da li je tu bilo nekih zlo~ina? An|elko Trnini}: Ne, nije ni bilo... 448

Gordana Pop-Lazi}: Borbe. An|elko Trnini}: Normalno, s pu{kom i normalno ih je u borbi poginulo. Po{to su na{li neku na{u Srpkiwu u~iteqicu koja je od wihove strane bila silovana i ne znam ni koliko je posle ìvela, da li je ostala uop{te ìva. Jedva ìvu smo je na{li i otpremili u bolnicu u Zvornik. Gordana Pop-Lazi}: A o Karakaju {ta znate? An|elko Trnini}: U Karakaju je bio {tab, kako se kaè, krizni {tab, gde je ~ak jedno tri dana i @u}a bio neki od {efova u kriznom {tabu. Tu su nam dodeqivali, recimo, bonove za gorivo kada su nas slali negde u neku pratwu ili ne{to. Vjerica Radeta: A odakle ste vi wih poterali, vi i Gogi}, @u}u i ovu grupu, da li su oni negde bili u ciglani, da li ste ih vi odatle isterali kada ste ~uli, navodno, da su pravili neke kriminalne radwe? An|elko Trnini}: Oni su po~eli da zauzimaju punktove od Karakaja do Staroga Mosta, pa su nama naredili da to mi radimo i da wih pomerimo, jer je do{lo do slabog kontakta, nije bilo pucwave i oni su se pomerili odatle. Vjerica Radeta: A znate li gde su oni tad oti{li? An|elko Trnini}: Stvarno ne znam. Znam da su se pokupili i... Vjerica Radeta: Da li su oni tad nestali iz Zvornika? An|elko Trnini}: Oni su hteli da naprave neki oklopqeni voz i da u|u... (...), jer tamo je trebalo da bude nekog zlata, para, ne znam ni ja ~ega. [ta su oni to sve sloìli na gomile, otkud znam kakva su oni to sve saznawa imali, i onda su hteli da u tom vozu do|u do tamo sa tih svojih 50 qudi, ako ih je i imao toliko. Vjerica Radeta: A da li se pri~alo, da li ste vi znali da su oni bili u nekakvim kontaktima sa “zelenim beretkama”, da je negde kod Sapa, gde, trebalo da preuzmu neke pare da puste “zelene beretke” i tako daqe? An|elko Trnini}: Ne znam. Verovatno je i bilo trgovine izme|u wih, ali ja ne znam. Mislim, lagao bih kada bih rekao bilo {ta o tome. Gordana Pop-Lazi}: Dobro. A da li je nekad dolazio Vojislav [e{eq u Zvornik u vreme tih sukoba? An|elko Trnini}: Ja koliko znam, nije. Gordana Pop-Lazi}: Nije. A da li vam ne{to zna~i ime Ranki}? Vjerica Radeta: Zoran Ranki}. Gordana Pop-Lazi}: Da li znate za wega? An|elko Trnini}: Znam. Gordana Pop-Lazi}: Da li je dolazio on dole? An|elko Trnini}: Pa, ja nisam bio ni me|u tih prvih... Gogi} mo`da to zna, ja sam imao preko dana i no}u zaduèwe gde sam bio i {ta sam trebao da radim. A koji su qudi ulazili, ja ne znam. Gordana Pop-Lazi}: A kako znate Zorana Ranki}a? Ko je on bio? An|elko Trnini}: Pretpostavqam da je bio iz Srpske radikalne stranke. 449

Vjerica Radeta: A da li znate da je dolazio tamo? An|elko Trnini}: Pa, ja ne znam da je dolazio. Ja ga nisam vi|ao, nisam ga vi|ao na punktu, ni u kancelariji ni negde u borbi, tako da ja ne znam. Gordana Pop-Lazi}: A kako je on bio poznat dole? Kako ste vi za wega ~uli? An|elko Trnini}: Pa, iz pri~a – [e{eqev Ranki}, eto tako. Vjerica Radeta: A da li ste ~uli za Qubi{u Petkovi}a? An|elko Trnini}: E, pa to su me pitali i ovi odozgo. Ja sam rekao da ne znam Qubi{u, prvo se nisam ni setio ko je. Gordana Pop-Lazi}: Ovi iz Haga su vas pitali, je l’? An|elko Trnini}: Da. Vjerica Radeta: Da li su vas oni jo{ ne{to pitali od ovog {to vas mi sad pitamo? An|elko Trnini}: Pa, ne ovako, za imena ne. Pitali su me koja su moja saznawa o tome kako se de{avalo i {ta se de{avalo u Zvorniku, a prvo pitawe je bilo ba{ za Qubi{u Petkovi}a. Ja sam poku{ao da se setim da to nije neko iz Zvornika, po{to ima dosta Petkovi}a u Zvorniku, pa sam rekao da ne znam. Tek kasnije sam se setio da sam ja 1991. godine dolazio i da me je on negde ubeleìo i da sam se ja tre}i dan vratio i da je moje ime ostalo negde u wegovom notesu. Vjerica Radeta: Kod Qubi{e? An|elko Trnini}: Da. Vjerica Radeta: Kao dobrovoqca va{e ime je bilo? An|elko Trnini}: Da. Tada je on bio propali taksista, {ta je bio ne znam. Gordana Pop-Lazi}: A gde je to bilo? U Beogradu? An|elko Trnini}: Da. Vjerica Radeta: Da li vam zna~i ne{to ime Zoran Paìn? An|elko Trnini}: Ne znam ko je to. Vjerica Radeta: A recite mi, da li vi znate ko je Seferovi} Almir? An|elko Trnini}: Ne. Vjerica Radeta: Znate li za neke doga|aje u nekoj \uzinoj ku}i? An|elko Trnini}: Ja prvi put ~ujem za to. Vjerica Radeta: Ne znate. Znate li ko je Omerovi} Edip? An|elko Trnini}: Ne. Vjerica Radeta: Ne. A Kopi} Fadil iz Karakaja? An|elko Trnini}: Ime mi zaista ni{ta ne zna~i. Mo`da ~ak i znam nekog od wih, ali kada bih video sliku ili ne{to, ali imena mi ni{ta ne zna~e. Vjerica Radeta: Aha. A Dautovi} Fehim iz Karakaja isto? An|elko Trnini}: Isto ni to ne znam. Vjerica Radeta: Ni to vam ne zna~i? A Dautovi} Enver? An|elko Trnini}: Ne. 450

Vjerica Radeta: Kapiyi} Alija? An|elko Trnini}: Ni{ta, isto. Vjerica Radeta: Kapi} Husein? An|elko Trnini}: Ne. Vjerica Radeta: Ne. Hasanovi} Fedahija iz Klise? An|elko Trnini}: Ne. Gordana Pop-Lazi}: Ko je bio êle? Da li znate za wega? An|elko Trnini}: êle? Gordana Pop-Lazi}: Da. An|elko Trnini}: Ne znam. Gordana Pop-Lazi}: Ho}emo li da se vratimo malo na ono kada su vas zvali telefonom? Kada je to bilo? Kad su vas pozvali telefonom? An|elko Trnini}: Ja ne bih znao datum, ali znam da je to bio neki mesec, prole}e 2006. godine. Gordana Pop-Lazi}: Pro{le godine? An|elko Trnini}: Da. Gordana Pop-Lazi}: I {ta su vam rekli? Kako je tekao razgovor? An|elko Trnini}: Pa, jedna se predstavila, ~ak je rekla i ime i prezime, srpsko je, radi u kancelariji sad nekog Yonsona ili {ta je, javni tuìlac iz Holandije, iz Haga i da èli da pri~a sa mnom, da li pristajem. Pristajem. I tako smo pri~ali. Vjerica Radeta: Izvinite samo, da li ste ih pitali – odakle vama moj mobilni, broj mog mobilnog telefona? An|elko Trnini}: Nisam. Vjerica Radeta: Niste. An|elko Trnini}: Pa znam odakle im, iz SUP-a Loznica, eto odakle im, i znam verovatno da ga prislu{kuju, ali to mi ne zna~i ni{ta. Vjerica Radeta: I {ta ste tih sat vremena pri~ali? An|elko Trnini}: Pa vidite da se ja zovem An|elko i po{to ja ceo ìvot idem u prvi razred, ja sam napravio gre{ku u Zvorniku, ako je to gre{ka, ja se ne kajem ni dan danas, po{to ja sebe smatram patriotom. Bilo mi je nare|eno da ne{to uradim {to je iz ove perspektive nenormalno, ali je tada bilo normalno. Rekli su mi da na|em doktora Vidovi}a negde i da ga ubijem. Ja sam oti{ao i to uradio. Ne zato {to mi je taj ~ovek ne{to kriv, nisam ga nikada ni znao ni video, nisam ga opqa~kao, nisam se sa wim posva|ao. Dr Petrovi}, iz Centralnog zatvora me je ve{ta~ila i napisala da ja nisam nenormalna osoba, da sam samo kreativan. Zna~i, da ne znam {ta treba da radim, samo znam kako. Vjerica Radeta: A zbog ~ega je trebalo ubiti doktora? Da li su vam rekli zbog ~ega? An|elko Trnini}: Pa, pretpostavqam da kaù da je izdajnik, da pravi dilove sa muslimanima, da prodaje na{ poloàj. De{avalo se da smo upadali u zasede i sve i sva{ta. 451

Gordana Pop-Lazi}: A ko je dao nalog? An|elko Trnini}: Ne znam da li da kaèm. Novak Savi}: Ma kaì slobodno. Gordana Pop-Lazi}: To sme da kaè. Vjerica Radeta: Smete da kaète. An|elko Trnini}: êdomir Koji}, koji je posle toga napredovao, dobio je da bude predsednik JUL-a za Loznicu i ceo Ma~vanski okrug, a ja sam dobio robiju 12 godina. Vjerica Radeta: I koliko ste odleàli? An|elko Trnini}: Devet godina. Vjerica Radeta: A da li ste odgovarali za ratni zlo~in ili samo za obi~no ubistvo? An|elko Trnini}: Za obi~no ubistvo. [to, bili smo u [apcu. Gordana Pop-Lazi}: A gde ste bili u zatvoru? An|elko Trnini}: Tri i po godine u [apcu, pa dve i po u Mitrovici, pa nepunu godinu u Istoku, 15 meseci u Poàrevcu i na kraju u Centralnom zatvoru u Beogradu godinu dana. Vjerica Radeta: Da li imate vi tu presudu, ili spis tog predmeta iz [apca? An|elko Trnini}: Imam. Vjerica Radeta: Da li biste vi to nama doneli da pogledamo? An|elko Trnini}: [to da ne. Vjerica Radeta: Ili da date Novaku da nam ponese. An|elko Trnini}: Ima me i na internetu, brat mi je zavr{io prava u Frankfurtu, pa me na{ao tamo, jedan deo toga, jer novine su ovde pisale da patriote pod znacima navoda, kao ja sam patriota pod znacima navoda, ubijaju bez razloga. Vjerica Radeta: A kada je to ubistvo bilo? Kada ste to uradili? An|elko Trnini}: Pa jula 1992. godine. A uhap{en sam 27. novembra 1992. godine. Lomili su se da li je to krivi~no delo ili nije krivi~no delo i na kraju je neko odlu~io da jeste. A drugog avgusta su mi digli, da kaèm, privremeni sme{taj, gde sam bio sme{ten u Zvorniku u vazduh, misle}i da sam tu, ta grupa s Pala kada je do{la. Verovatno sam trebao da budem sklowen da ne bih ovo sad pri~ao {to pri~am sad za to moje, nazovi delo ili nedelo, kako ho}ete. Vjerica Radeta: Da li su vas ovi, ta iz Haga kada je zvala, da li vas je ona ne{to u vezi sa tim pitala? An|elko Trnini}: Sad }u vas slagati, ja mislim da jeste i da sam ja, malo je to ve} izdrobqeno, i ja sam rekao da, pre{ao sam preko toga. Ipak, ubijen je Srbin i wih to ne interesuje. Gordana Pop-Lazi}: A {ta ih je interesovalo u vezi Qubi{e Petkovi}a? An|elko Trnini}: Prvo su me pitali da li ga znam, ja sam rekao da ne znam. – Da li ste sigurni? – Ma, ne znam ga. Na tome se zavr{ilo. Jer ja se 452

zaista u sekundi, u tom momentu, nisam setio ko je. Pa se setim, ali sam znao isto tako da je Miladin iz â~ka, rekao mu – ako Trni bude falila dlaka s glave u smislu {to sam do{ao tu s oru`jem, ja sam hteo da se razduìm i hteo da idem u Borovo Selo tad. Onda je predsednik nas vratio da ne bi mi, kako je rekao, pquvali po vojsci, tad JNA. Vjerica Radeta: A ko vas je vratio? An|elko Trnini}: Predsednik. Vjerica Radeta: Koji predsednik? An|elko Trnini}: Mogu da kaèm? Vjerica Radeta: Da, da. An|elko Trnini}: Vojislav [e{eq. Vjerica Radeta: A na{ predsednik, da, da. An|elko Trnini}: Taj ~ovek iz [apca je rekao ja mislim da – ako mi bude ne{to falilo da }e wemu da padne glava, jer ja nisam do{ao tu {to sam hteo da otmem od vojske ni oru`je ni uniformu, nego za ono {to smo krenuli da to ispo{tujemo, zato {to smo patriote. Kada je predsednik i{ao do Vojske, do generala i onda je zamolio da i mi to ne radimo, po{to mnogi pquju po JNA tada. Normalno, vratili smo se, tamo je ve} bilo najavqeno da }emo sti}i. Gordana Pop-Lazi}: A gde ste se vratili? An|elko Trnini}: U Klupce u kasarnu. Dao sam par izjava tamo wihovim bezbedwacima i nikom ni{ta. Nisam ja imao nikakve posledice. Ne mogu da laèm. Ja sam time bio obeleèn za kasnije. Za neke negativno. Gordana Pop-Lazi}: A da li ste to ~uli da je Vojislav traìo ili znate zasigurno? Kako znate da je traìo? An|elko Trnini}: Pa, on je rekao. I{li smo na pregovore u vezi nas da smo dobili pozive da idemo, nazovi u rat. Ali najednom navodno ène negde u Loznici na pe{a~ki prelaz nisu dali 7.000 qudi da pro|e. I ja kada sam vidio da qudi koji su mnogo ve}i i ja~i od mene pevaju}i se vra}aju i vra}aju naoruàwe, tako sam ja rekao sutra da se ipak krene, da ja sa wima idem, da idem sa qudima za koje ipak znam da su vredni, to je meni bilo bitno. Ma, da. To je i ranije tamo se i{lo u septembru. Novak Savi}: Da, da, ali kada su se vra}ali? An|elko Trnini}: Ali ono {to smo trebali da krenemo za Derventu, ja mislim, ne znam. Vjerica Radeta: Evo, samo jo{ malo da vidimo, da poku{ate da se setite tog razgovora sa tom gospo|om ha{kom. An|elko Trnini}: Najvi{e pitawa je bilo: {ta radikali, da li su bili iznad mene, da li su me oni poslali tamo, da li su mi {ta nare|ivali, da li znam {ta protiv Vojislava [e{eqa, da li nekog drugog radikala. Sve {to sam imao da kaèm, rekao sam. U stvari, da ne znam ni{ta. Niti je mene Vojislav [e{eq poslao u Zvornik, niti je bilo {ta nare|ivao on, niti bilo koji drugi radikal u Zvorniku. Poznavao jesam radikale, tipa ovih 453

politi~ara lozni~kih, ali ni{ta oni nisu nare|ivali. To {to me je pozajmio ovom êdi Koji}u, to je ne{to drugo. Vjerica Radeta: Ko vas je pozajmio? An|elko Trnini}: Pa zamolio me, to jeste, êda Koji} je zamilio Suboti}a, da li ja, da on zna ko od na{e grupe je onako ograni~en, nekako glup i on je predloìo mene i onda sam ga ja ~uvao i izme|u ostalog odre|ena nare|ewa ja sam i od wega dobijao i izvr{io i posle toga je bilo {ta je bilo. Gordana Pop-Lazi}: A kakvu je funkciju imao êdomir Koji}? An|elko Trnini}: On je bio, da kaèm, ako ne drugi, ali tre}i ~ovek u op{tini. To je ratna op{tina Zvornik. Tamo je Gruji} bio predsednik, onaj kako se zvao sekretar ili zamenik. Novak Savi}: Dragan Spasojevi}. An|elko Trnini}: Spasojevi}, bravo. A ovaj je bio tu, za ne{to. Vjerica Radeta: [ta je Dragan Spasojevi} bio? An|elko Trnini}: Potpredsednik ili sekretar, tu ne{to, mislim oni su bili druga struja. Vjerica Radeta: A da li je on mo`da svedo~io u nekim ha{kim procesima? An|elko Trnini}: Koliko ja znam jeste. Pa, vaqda je dobio azil negde, bar sam ja tako ~uo. Vjerica Radeta: Ne ìvi vi{e u Zvorniku? An|elko Trnini}: Ne. Mislim da ne ìvi. Vjerica Radeta: A ne znate da li je svedo~io javno ili kao za{ti}eni svedok? An|elko Trnini}: Ja pretpostavqam da je to i{lo da je on dao izjave tamo u Zvorniku i da su ga sklonili i sad kako je svedo~io tamo, ja to zaista ne znam. Jer u to vreme ja jo{ nisam ni bio iza{ao iz zatvora i mene to nije ni interesovalo toliko da bih to pratio. Vjerica Radeta: A ne znate da li je on imao neke firme po Zvorniku? An|elko Trnini}: Ne znam. Vjerica Radeta: Vi ste bili u zatvoru, verovatno, pa ne znate. An|elko Trnini}: Od 1992. nisam tamo u{ao i ne mislim da idem. Ko zna {ta bi me tamo sna{lo, tako da... Mene mnogo ti qudi i ne interesuju. Malo me je interesovao jedno vreme taj Brana Gruji}, po{to je on tada bio predsednik. Kaù da je on trebao meni da pomogne, kada su me uhapsili. Nije pomogao, nije hteo ili nije smeo, ja ne znam. Ono {to je ta~no, kada sam zavr{io da mi je dao na upotrebu op{tinsko vozilo. Gordana Pop-Lazi}: Kako to da vam nisu upisali u vojnu kwiìcu to da ste u~estvovali... An|elko Trnini}: U Zvorniku? Gordana Pop-Lazi}: Da. An|elko Trnini}: Pa, rekao sam vam. Vjerica Radeta: A mi ovde imamo neku informaciju da su vas najvi{e pritiskali ovi iz Haga da svedo~ite protiv [e{eqa. 454

An|elko Trnini}: Pa jesu, tih sat vremena. Vjerica Radeta: Da li su vam tada i{ta... An|elko Trnini}: Mada su bili malo ~udni, sve su zvali, hajde da kaèm sve, wih 10, 15 su zvali isto kada su dolazili u Loznicu, mene nisu zvali. Posle su mi na{li broj telefona, pa me zvali na telefon. Vjerica Radeta: A nisu ni{ta obe}avali ako svedo~ite protiv? An|elko Trnini}: Dobro, jesu mi rekli, ako svedo~im da ne}u imati, da se ne bojim za, da kaèm od srpske strane, da }e mi neko ne{to napakovati, da }e me oni za{tititi. Rekoh: nemate {ta da me {titite, kad ja ne znam ni{ta od toga. Vjerica Radeta: A da li su vas upozoravali, ono u smislu, ako se pla{ite radikala ili [e{eqa ili tako? An|elko Trnini}: U tom smislu ne, ali u smislu da }e me za{tititi, to da. Kao, ako se bojite za va{u bezbednost, za va{ ìvot i ìvot va{e porodice slobodno recite, mi }emo do}i po vas, dobi}ete, mislim u tom smislu da. Vjerica Radeta: A da li su nudili vama neki azil negde da se sklonite ako }ete da svedo~ite? An|elko Trnini}: Pa, kao, ako imam {ta skloni}e me, kao, da prvo obave neki razgovor, pa onda ako imam ne{to vi{e, a ne smem ovako ne{to da pri~am, onda tako ne{to, da. Vjerica Radeta: I {ta ste vi rekli? An|elko Trnini}: Da nema potrebe. [ta imaju da me ~uvaju kad nemam {ta da kaèm. Ja sve {to sam imao... Pitajte me, i sve {to je pitala, verovatno negativno je, {ta da im radim. Vjerica Radeta: Spomenuli ste Zorana Suboti}a. U kojoj ulozi ste ga spomenuli? Gordana Pop-Lazi}: [ta je on bio tamo? An|elko Trnini}: [ta je bio, bio je obi~an politi~ar iz Loznice. Nazovipoliti~ar, koji je verovatno tamo imao kontakte sa ovim, sa onim, izme|u ostalog sa Loznicom kao zemqak, po{to je i ovaj bio iz Loznice. I onda je on samo pitao za savet koga bi mogao da dobije on, da traì od predsednika op{tine i na~elnika SUP-a ko je iz na{e grupe o kej. Gordana Pop-Lazi}: Da li je on bio u uniformi? An|elko Trnini}: Ko? Gordana Pop-Lazi}: Suboti}. An|elko Trnini}: (...) Vjerica Radeta: Da li su vas konkretno pitali za neke konkretne stvari u ovom telefonskom razgovoru, za neke konkretne doga|aje? Da li su pitali da li je dolazio [e{eq, da li je [e{eq imao dobrovoqce, da li su [e{eqevi dobrovoqci vr{ili ratne zlo~ine i tako daqe? Da li su u tom smislu? 455

An|elko Trnini}: Da, tako su pitali. Ali ja nisam znao ni na {ta da im odgovorim potvrdno, tako da... Vjerica Radeta: Da li su rekli da }e... An|elko Trnini}: Da li je on dolazio tamo, nisam mogao da im kaèm, niti èlim, ne èlim to sad ni ovde da kaèm, jer sva{ta sam tamo pro{ao u ìvotu, ne bi mi niko sada verovao. Ba{ tako. Vjerica Radeta: Dobro. Gordana Pop-Lazi}: A da li su vam nagovestili da biste mogli vi da budete optuèni za ne{to? An|elko Trnini}: Ako jesam, kao, to }e mo}i da se potire ako bih ja ne{to na ovu stranu. Qudi, vi ako imate ne{to, vi radite svoj posao. Ja protiv vas nemam ni{ta. Vi radite svoje, ja radim svoje. To koliko moè biti razgovora u sat vremena, po{to tih sat i mo`da 10, 15 minuta ona duplo pri~a, pri~a i.... Gordana Pop-Lazi}: Prevodi. An|elko Trnini}: Tako je. Prevodi wemu, pa prevodi meni, pa sve tako. Vjerica Radeta: Ko je bio Yonatan neki? An|elko Trnini}: Pretpostavqam tako. Mislim Yonson, ali ne se}am se samo. Vjerica Radeta: Ja sam znala Yonatana, zato sam ga i zapamtila. Gordana Pop-Lazi}: I posle toga? An|elko Trnini}: Ne znam odakle im pamet da oni sad traè da ja kaèm bilo {ta {to je protiv nekog Srbina, je li tako. A i spreman sam da dam ìvot za Srpstvo ako treba, jer mislim da smo toliko propali. Vjerica Radeta: Vidite koliko Srba govori. An|elko Trnini}: Molim? Vjerica Radeta: Vidite li koliko Srba, naàlost, govori protiv Srba. An|elko Trnini}: Pa dobro, nemamo dobru organizaciju. Te duga~ke jezike treba skra}ivati, ali sada nije to na meni. Gordana Pop-Lazi}: A da li su poku{ali nekada da vam uru~e posle toga neki pismeni poziv? An|elko Trnini}: Ne. Ja sam posle toga, da kaèm, oti{ao tamo gde idem, jurio sam tamo neke svoje, da kaèm poslove, onda nisam ni bio ku}i, ali sam non stop na mobilnom i nisu me vi{e zvali. Gordana Pop-Lazi}: A gde radite vi danas? An|elko Trnini}: Pa, sad sam angaòvan ne{to izme|u Ni{a i Loznice. Gordana Pop-Lazi}: [ta radite? An|elko Trnini}: Ni{ta konkretno. Mislim, nemam zaposlewe da bih precizirao. Gordana Pop-Lazi}: Niste stalno zaposleni? An|elko Trnini}: Nisam. Ja sam mislio da vas zamolim da me zaposlite kao voza~a, kqu~ara, ne{to, to bi mi ve} bilo zna~ajno. 456

Novak Savi}: Pa, ti si ve} vozio. An|elko Trnini}: Jesam, tamo sam vozio pravnog savetnika. Gordana Pop-Lazi}: Da li imate porodicu? An|elko Trnini}: Imam troje dece, roditeqe, imao sam dve ène, sad nemam nijednu ènu. Vjerica Radeta: [ta }ete, va`no je da imate decu, {ta }e vam èna. An|elko Trnini}: Sve je propalo zbog boravka u zatvoru. Jedino je dobro {to su deca mnogo dobra. Vjerica Radeta: Hvala Bogu. An|elko Trnini}: S obzirom kako su odgajana. ]erka mi je tre}a godina, zavr{ava sad, za kola~arku, da pravi kola~e. Druga ide u ~etvorogodi{wu – finansijski tehni~ar. Ovaj mali sedmi razred, tako da... Vjerica Radeta: Super. An|elko Trnini}: Super su vaspitani, tako da, to je jedina svetla ta~ka u mom ìvotu. Vjerica Radeta: Dovoqno. An|elko Trnini}: Sve ostalo... Vjerica Radeta: Da li vi moète, eventualno, jo{ ne~ega da se setite {to bi nama bilo interesantno, a {to se odnosi na Zvornik, na te doga|aje u Zvorniku? Gordana Pop-Lazi}: Ili da nas uputite na nekoga za koga znate da bi hteo da da izjavu, a da su bili saslu{avani? An|elko Trnini}: Pa, ja ne znam, napisali su i vi ve} imate to, ne znam Lale recimo, i on ovako voli da pri~a i zna da pri~a. Vjerica Radeta: Gde je on sad? An|elko Trnini}: Ne znam koliko bi to vama i koja bi pri~a vama i{ta pomogla. Zaista, ja posle zatvora ne znam vi{e {ta bih mogao da pri~am, a da nekom vredi, a da nekog tre}eg ne ukopam. Posebno ne za sebe... Vjerica Radeta: Ne, ne za sebe, niti bilo koga, nego mi smo tim koji je Vojislav [e{eq ovlastio da vodimo ovu vrstu, hajde da kaèm, istraìteqskog posla. U prvom delu da na osnovu ovih izjava koje dobijamo od vas koje je kontaktirao Ha{ki tribunal, da moèmo da dokaèmo da je Ha{ki tribunal vr{io i pritiske i ucene i tako daqe. An|elko Trnini}: To da. Vjerica Radeta: Da bi qudi dali izjave koje bi teretile Vojislava [e{eqa. An|elko Trnini}: Znate {ta je poenta kada sam ja u pitawu? Posle te robije verovatno ja nisam totalno ni normalan, vidim te wihove ucene i pretwe nisu mi ni{ta zna~ile, ne zna~e mi ni dan danas. Mo`da neko ko je pla{qiviji, ko je normalniji, on bi se verovatno i upla{io, pa ne{to bi se i vadio, otkud znam {ta bi neko drugi radio. A to {to su oni mene pitali, da ne kaèm molili, pomalo pretili, nije mi zna~ilo, tako da mi nije ni svaka re~ ostala u se}awu. 457

Vjerica Radeta: Dobro, vi to zato {to se ne bojite, ali da li to moè da se doìvi kao neka vrsta wihovog pritiska, pretwe? An|elko Trnini}: Pa, ja sam to sad rekao. Vjerica Radeta: Na stranu kako vi... An|elko Trnini}: Za nekog drugog da, da. U svakom slu~aju da. Po~nu sve kao lepo, pa onda, ako se bojite mi }emo vas za{tititi, ali ako vi ne{to imate, a ne}u wima da kaèm, onda }u verovatno ja biti, ovaj, unutra. Vjerica Radeta: Aha. An|elko Trnini}: Pa sam im se ja samo nasmejao – nemojte da pla{ite vuka jagwe}om koòm, ja mogu jo{ 50 godina u zatvoru da izdrìm da mi ne padne vi{e dlaka s glave nego {to mi je ve} spalo. Mislim, ba{ mi ne zna~i ni{ta, jer i ovo {to radim sad pet godina nisam ni{ta zaradio. Samo idem u dubiozu. Po{to sam obeleèn sa te strane, a nisam nikada ni slagao, a kamoli ukrao, niti uradio bilo {ta u ìvotu lo{e, osim toga, eto to {to sam uradio, pa sad malo ko ho}e da me zaposli. Mislim, ja vi{e nemam 25 godina. Gordana Pop-Lazi}: A kada ste iza{li iz zatvora? An|elko Trnini}: U oktobru 2001. godine. Ja imam da kaèm to {to vama kaèm, ali ne znam {ta bih o wima rekao osim to da me jesu spopadali preko telefona, ako to moè da iskoristi. Nisam ~lan Srpske radikalne stranke, ali sam wen simpatizer od starta bio, ~ak smo i{li uz wega, pre rata dok smo bili, na te... Vjerica Radeta: Da li ste prisustvovali nekada nekim mitinzima gde je [e{eq govorio? Se}ate li se? An|elko Trnini}: [abac, Bajina Ba{ta. Vjerica Radeta: Da li je ve} trajao ovaj rat? An|elko Trnini}: Ne, to je bilo pre rata. Vjerica Radeta: A, pre rata. An|elko Trnini}: Tada sam se stalno sa wegovim kumom slagao, Vukom. Da li je Vuk wegov kum? Vjerica Radeta: Da. An|elko Trnini}: Jeste. Pa smo i{li na te spoovske mitinge i to je to. Gordana Pop-Lazi}: A {ta je, uglavnom, Voja govorio na tim mitinzima? Da li je pozivao qude da se prijave kao dobrovoqci da brane svoj narod? Da li je govorio o tome na koji na~in treba da se pona{aju kad odu u rat? An|elko Trnini}: Pa, normalno, disciplinovano. S vojskom, kako druga~ije. Gordana Pop-Lazi}: Dakle, vi ne znate da je Voja sakupqao sam neke dobrovoqce i organizovao neke grupe? An|elko Trnini}: Ne, ne. Posebne grupe ne. Zajedno sa vojskom, da. Vjerica Radeta: Da li vam je poznato da, ako se desi da neko od radikala napravi, recimo neki incident, da bude sklawan, da su ga radikali uklawali sa tih teritorija, da vi{e nije bio pod komandom stranke, ako se to de{avalo? Ne pod komandom stranke, nego... 458

An|elko Trnini}: Pa, izri~ite primere ne znam, pretpostavqam da je bilo, jer ja nisam hteo da o{amarim, u Bajinoj Ba{ti sam malo vi{e gurnuo ènu jednu, po{to je trebao da pro|e tuda i on je smatrao da ni to nisam trebao da uradim. Vjerica Radeta: Zna~i, on je uvek nagla{avao da mora da se bude disciplinovan, da se vodi ra~una o civilima, je li tako? An|elko Trnini}: Ba{ tako. To je uvek bilo. Vjerica Radeta: To bi bilo to. (Nedostaje deo razgovora) An|elko Trnini}: ...da ti qudi koji su bili neki kaù – kaì tamo Bosancu, ali ne znam vi{e nikoga, za mene je bio Gogi}, pa onda Milo{ i posle bilo ko da je bio na~elnik, isto je. Vjerica Radeta: A {ta ste rekli za ovog, kako rekosmo, @eqko Mitrovi} [tuka? Koga je on, kaète, izru~ivao i kome? An|elko Trnini}: Pa, oni su kriminalci koji su skupili, s kim su oni imali poslove, s kim od Turaka ja ne znam, to su, ja ne znam, mislim nadimak tog policajca kojeg su... Vjerica Radeta: Taj policajac je Srbin, na{ policajac? An|elko Trnini}: Da, koji je bio u vreme rata u Bosni i Hercegovini, pa je pobegao ovamo kad... Recimo 1999. godine ili 2000. oni su wega u Smederevu uhapsili, dovezli ga do Loznice i na ~amac i isporu~ili tamo nekom. Vjerica Radeta: A on je, zna~i, kasnije ostao da radi u policiji, ovaj [tuka? An|elko Trnini}: Ne, ne nije. Vjerica Radeta: Nije, nego? Gordana Pop-Lazi}: Kako je bio u \in|i}evom obezbe|ewu? Vjerica Radeta: Kako se onda na{ao kod \in|i}a? An|elko Trnini}: Preko nekih, eto tako, ne znam. Vjerica Radeta: Zna~i, \in|i} je birao tako te? An|elko Trnini}: Ne verujem da je on birao, nego on je imao nekoga ko je sa ulice, ko je sposoban, ko }e da stoji iza wega, ako treba da puca i tako, pretpostavqam. Gordana Pop-Lazi}: A mislite da \in|i} nije znao da je on ubio tih nekoliko èna? An|elko Trnini}: Mo`da i jeste, otkud ja znam. Ako ga je interesovalo ko ga obezbe|uje, trebao je vaqda da zna. Vjerica Radeta: A da li znate da li se u Zvorniku pojavqivao Mauzer? An|elko Trnini}: Mo`da, ali nije sa grupom u~estvovao. Vjerica Radeta: Nije sa svojom grupom bio tamo? An|elko Trnini}: Nije bio sa grupom tamo. On je bio na Majevici. Vjerica Radeta: Negde je neko od ovih sa kojima smo razgovarali spomiwao da je bio i u Zvorniku, zato vas pitam. An|elko Trnini}: Mogu}e je da je dolazio tamo gore, ako su imali neki dogovor tamo, to ne znam. 459

Miroslav Vukovi} êle Razgovor vo|en sa ha{kim istraìteqima 20. maj 2005. godine Tomas Ahajm: Danas je petak, 20. maj 2005. godine. Ovo je saslu{awe osumwi~enog izme|u predstavnika Tuìla{tva i gospodina Miroslava Vukovi}a. Ovo saslu{awe se odràva u kancelariji Tribunala u Beogradu. Moje je ime Tomas Ahajm, ja sam istraìteq Tuìla{tva Tribunala i tokom ovog saslu{awa sa mnom je i gospodin Luji Musemajer. Gospodin Musemajer, da li biste se, za potrebe snimawa, predstavili i rekli u kom svojstvu radite u Tribunalu. Luji Musemajer: Moje ime je Luji Musemajer i ja sam zastupnik optu`be Tuìla{tva. Tomas Ahajm: Tokom ovog saslu{awa uz gospodina Vukovi}a }e biti i wegov advokat gospodin Svetozar Pavlovi}. Gospodine Vukovi}u, da li biste se za potrebe snimka predstavili i rekli gde trenutno ìvite? Miroslav Vukovi} êle: Ja sam Miroslav Vukovi}, srpski ~etni~ki vojvoda, penzioner, predsednik ratnih vojnih invalida Jugoslavije. Tomas Ahajm: Gospodine Pavlovi}u, da li biste vi za potrebe snimka èleli da se predstavite i da kaète u kom ste svojstvu ovde i gde trenutno boravite i adresu va{e kancelarije? Svetozar Pavlovi}: Naravno, ja sam Svetozar Pavlovi} i advokat sam u Beogradu, Hilandarska 38; pored mene u ovom predmetu }e se javiti jo{ dva advokata, jedan se zove Slobodan Pavlovi}, a drugi Aleksandar \or|evi}. Danas to tako ide, vide}emo daqe {ta }e biti. Zahvaqujem. Tomas Ahajm: Gospodine Vukovi}u, prvo moram da vas upoznam sa va{im pravima prema Pravilniku o postupku i dokazima Tribunala. Gospodine Vukovi}u, da}u vam prvo pravila 42, 43, koja }u vam pro~itati. Gospodine Pavlovi}u, da li ste pro~itali? Svetozar Pavlovi}: Da, pro~itao sam i razumeo. Tomas Ahajm: Da li ste razumeli prava koja vam ova pravila donose? Da bismo bili sasvim sigurni, ja bih voleo da usmeno pro|emo kroz ova prava. Prema pravilu 42 imate pravo na branioca po vlastitom izboru ili na besplatnu pravnu pomo} koja }e vam biti dodeqena, ako nemate materijalnih sredstava da je platite. Tako|e, ovo pravilo kaè da se ispitivawe osumwi~enog ne vodi bez prisustva branioca ukoliko osumwi~eni nije dobrovoqno ovde do{ao. Koliko sam shvatio, vi ste gospodina Pavlovi}a imenovali za svog pravnog zastupnika tokom saslu{awa. Da li sam dobro shvatio? Miroslav Vukovi} êle: Da. Postoji jedna druga stvar na po~etku ovde, samo da na|em. Ovo mi malo nije jasno, kaè – ako tuìlac bude ispitivao ima slede}a prava o kojima tuìlac mora da ga obavijesti, obavesti 460

treba, prije ispitivawa na jeziku koji razume, trt, mrt, ali mi nikako ne ide u glavu, ja ovde ne znam {ta treba da vam kaèm. Svetozar Pavlovi}: Sad }e{ da ~uje{. Tomas Ahajm: Dali smo jedan op{ti pregled tih tema pravnih. Miroslav Vukovi} êle: Dobro, hajde to da zanemarimo. Tomas Ahajm: Tako|e, imate prava na besplatnu pomo} prevodioca ako ne razumete ili ne govorite jezik na kome se vr{i ispitivawe. Da li se slaète da nastavimo ovo saslu{awe sa prevodiocem kojeg smo izabrali? Miroslav Vukovi} êle: To ste vi? Prevodilac: Da. Miroslav Vukovi} êle: Slaèm se. Svetozar Pavlovi}: Nije problem, apsolutno. Tomas Ahajm: Tako|e imate pravo da ne dajete nikakve izjave i da budete upozoreni da }e svaka izjava koju budete dali biti zabeleèna i da moè biti upotrebqena kao dokaz. Ovo saslu{awe se danas snima na dva kasetofona i time dolazimo do broja 43, u kome se govori o snimawu saslu{awa. Svesni ste i sami da se ovaj intervju, ovo saslu{awe snima od samog po~etka. Svaki put kada budemo pravili pauzu i kada budemo prekidali kasetu, nave{}emo ta~no vreme kada smo prekinuli snimak i kada budemo nastavili nave{}emo koje je ta~no vreme nastavka. Na kraju saslu{awa ima}ete pravo da, ako èlite, jo{ ne{to pojasnite ili da dodate {ta èlite. I na kraju ovog saslu{awa obezbedi}emo duplikate trake {to pre budemo mogli i vama }emo obezbediti te kopije. Ali kao {to smo se ve} izjasnili, s obzirom da radimo sa dva kasetofona, vi }ete va{ primerak dobiti odmah nakon saslu{awa. Da li ste zadovoqni? Miroslav Vukovi} êle: Nisam. Tomas Ahajm: Za{to? Miroslav Vukovi} êle: Zbog toga {to, ovde smo rekli da }e sve biti upotrebqeno protiv mene, osveàvawe pam}ewa. Ja mogu da napravim neki lapsus i gre{ku koja bi mogla skupo da me ko{ta. Ili me terate da pre}utim onda ne{to. Tomas Ahajm: Zna~i, ovde se ne kaè, to je samo standardna procedura koju mi po{tujemo, ovde kaè da moè biti upotrebqena kao dokaz. Ne, ne mora da zna~i, ne kaè se da }e biti upotrebqena kao dokaz protiv vas. Miroslav Vukovi} êle: Znam, ali ja ne smem da reskiram. Tomas Ahajm: To zna~i? Miroslav Vukovi} êle: To zna~i, ako nisam sto posto siguran, da }u pre}utati. Svetozar Pavlovi}: Drugim re~ima: {to zna zna, {to ne zna, ne zna. Miroslav Vukovi} êle: Nema osveàvawa pam}ewa. Jer da sam dobio pitawa pre, kao {to smo traìli, onda u redu, da mogu da se pripremim, a ovako nepripremqen ja moram pre}utati. Nemojte mi zameriti, to nije neki inat ili ne{to, ali stvarno ne smem da pogre{im. Jer gospoda }e oti}i 461

i vrati}e se odakle su do{la, odne}e to i to, ako negde moè ne{to da se protuma~i dvosmisleno ili ne{to, otkud ja znam {ta }e Karla del Ponte odlu~iti. Tomas Ahajm: Ali vi }ete imati primerak te iste trake. Miroslav Vukovi} êle: Da, da, ali upravo ho}u da kaèm, ne radi se sad o traci, ima}u je ja, hvala Bogu, ali ja treba posle da dokazujem, kako da dokaèm, kada je osveàvawe pam}ewa. Evo, sad ja vas da pitam {ta ste pre nedequ dana jeli, ja }u vam kazati pasuq, ~orbasti ili gusti i ovo, i slu~ajno napravite gre{ku. Pa nemojte, mislim, budimo realni. Tomas Ahajm: To smo objasnili. Sve {to o~ekujemo od vas je samo da nam odgovorite onoliko koliko se se}ate, i to je sve. Miroslav Vukovi} êle: E pa zato vam kaèm, nemojte da bude posle ovako, onako, ja zato upozoravam na vreme. Jesam li upozorio i bezmalo samo {to nisam molio, ali ne molim nikad nikoga u ìvotu, da mi se daju pitawa, da znam o ~emu se radi, da bih mogao stvarno da dam adekvatno, da jedanput oko mene razbijemo to i uop{te da se do|e do prave istine, jer ja znam da sam ~ist i zato se uop{te ne sekiram, ali ne èlim da se opet potkrade gre{ka. Tomas Ahajm: Da pojasnim, i nama je u interesu samo da se do|e do istine, i ukoliko se ne~ega ne se}ate u potpunosti moète, umesto da ne kaète ni{ta, moète samo da naglasite – nisam siguran. Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, nema nisam siguran. To nisam siguran, to moè da bude ma~ sa dve o{trice, to je dvosmisleno. Tomas Ahajm: Moète isto re}i – koliko se se}am. Miroslav Vukovi} êle: I to – koliko se se}am... Ipak, ovo je vaqda ozbiqna institucija me|unarodna i nema, nismo piqarice da se poga|amo na pijaci. Jer, otkud ja znam, gospodin je tuìlac, zamenik ili {ta ja znam. Prevodilac: Advokat. Miroslav Vukovi} êle: Advokat, dobro nije bitno, radi za Hag, gospodina udari infarkt, gospodin umre, otkud ja znam, mada oni nisu (...) kao mi Srbi, pa nas malo vi{e udara to, ali otkud ja znam da, kako }e do toga do}i, da li jeste ili nije. Wegov kolega to uzima, normalno, vojvoda êle tamo, ba{ ga briga da li glava jo{ jedna vi{e-mawe, nije bitna ni ta moja, ali ne treba mi ta qaga na obraz, na mene i familiju, na moje qude, to mi ne treba. Pa, jedna gre{ka tu da se napravi, mene }e li~no moji qudi da ubiju. Ma pobi}e i vas, bre, to da vam kaèm otvoreno, ja imam toliko ludaka kojima je Haga dovde i ovo sve {to gledaju {ta se radi, pogotovo ovo oko gospodina Koste Bulatovi}a. [ta ja znam, do|e neka budala pa kaè ili uradi ovo ili ono, pa da sam ja posle kriv i za to. Na{a nacija je bolesna nacija, bre. [ta su nam radili, bombardovali nas, onaj ratni zlo~inac, Solana, {to je naredio. To moè Ko{tunica da mu igra i ovaj Tadi}, ja ne igram nikome. Mene zanima samo ~ista istina, istina i istina. Tomas Ahajm: Odgovara nam. Kao drugo, ako budemo napravili rukopis ovog intervjua, i wega }emo vam obezbediti. 462

Svetozar Pavlovi}: Transkript. Prevodilac: Transkript, da. Miroslav Vukovi} êle: Da, ali bez mog potpisa ne priznajem i bez vojvodskog potpisa. Tomas Ahajm: Zna~i, niste zainteresovani za transkript, moèmo samo trake da vam damo? Miroslav Vukovi} êle: Zainteresovan sam za sve, ali ho}u da ga dobijem na uvid i da ga potpi{em, da postoje dva identi~na primerka. Dakle, srpski prevod me interesuje, engleski me ne interesuje. Tomas Ahajm: Zna~i, razumeli ste i slaète se sa ovim ~iwenicama koje smo vam pro~itali? Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Da li imate jo{ nekih pitawa vezano za prava koja su vam dodeqena, koja ste dobili? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Tomas Ahajm: Da li moèmo da po~nemo sa time {to }ete nam dati va{ datum i mesto ro|ewa? Miroslav Vukovi} êle: Ro|en sam u â~ku, 23. 9. 1952. godine, od oca Milomira i majke Elizabete. Tomas Ahajm: Da li imate neki nadimak? Miroslav Vukovi} êle: Imam, êle. Taj nadimak sam dobio jo{ kao dete, zvali su me êtnik, pa posle êle. Ceo ìvot sam se borio protiv komunista i robijao sam zato {to sam rekao da je Josip Broz pametna hrvatska kuqa, partizanska, komunisti~ka. Tomas Ahajm: Kakvo je va{e bra~no stawe, da li ste oèweni i da li imate decu? Miroslav Vukovi} êle: Oèwen sam, imam k}erku koja je student prava. Student apsolvent. Tomas Ahajm: Ime va{e supruge? Miroslav Vukovi} êle: Leposava. Tomas Ahajm: A va{e k}erke? Miroslav Vukovi} êle: Jasmina. Tomas Ahajm: Da li moète ne{to ukratko da nam kaète o va{em {kolovawu? Miroslav Vukovi} êle: Zavr{io sam zanat. Tomas Ahajm: Da li imate, da li ste neku diplomu dobili? Miroslav Vukovi} êle: Da, diplomu, KV, VK, upisao sam i fakultet pa sam odustao. Tomas Ahajm: Koje godine ste dobili svedo~anstvo, ako se se}ate? Miroslav Vukovi} êle: Pa, ja sam zavr{io za bravara, ma{inbravar. Ina~e, bio sam jedno vreme najboqi majstor u Srbiji i u biv{oj Jugoslaviji i imao sam najve}u platu, 1987. godine i to moète da proverite, 1987. godine, imao sam ve}u platu od predsednika dràve. 463

Tomas Ahajm: Koje godine ste odsluìli vojni rok? Miroslav Vukovi} êle: Bio sam kratko, tri dana, izudarao sam kapetana. Svetozar Vukovi}: Nije ni odsluìo vojsku. Miroslav Vukovi} êle: Tri dana sam bio u vojsci i sedam dana u zatvoru. Prevodilac: [ta ste rekli, izudarali ste kapetana? Svetozar Pavlovi}: Izudarao. Miroslav Vukovi} êle: Nisam hteo da stavim petokraku na glavu. Tomas Ahajm: Tih tri plus sedam dana, gde ste ih odsluìli? Miroslav Vukovi} êle: E, to je ve} vojna tajna. [alim se, u Somboru. Svetozar Pavlovi}: U Somboru. Tomas Ahajm: Ne se}ate se koje godine? Miroslav Vukovi} êle: Kako se ne se}am. Tomas Ahajm: Koje godine? Miroslav Vukovi} êle: 1971. godine. Bio sam mlad i boksovao sam. Tomas Ahajm: Zna~i, u tom smislu niste imali nikakvu vojnu karijeru? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Tomas Ahajm: Da li trenutno imate, da li se trenutno nalazite na nekom radnom mestu, mislim, da li ste zaposleni? Miroslav Vukovi} êle: Ne, penzioner sam, sve radim volonterski, radim ve}inom humano, imam najve}u Svetosavsku akademiju na svetu koju sam finansiram. Odakle pare, ni sam ne znam. Brinem o porodicama poginulih, ratnih vojnih invalida, stalno sam ministru resornom, u mom resoru, trn u oku; sa svakim se sva|am, organizujem proteste, {trajkove gla|u da bih dobio svoja prava, mislim, ne svoja nego ratnih vojnih invalida i porodica poginulih. Tomas Ahajm: Da li ste ceo ìvot ìveli u â~ku? Miroslav Vukovi} êle: Pa nije, vodi se da sam ìveo, ali nikada nisam hteo ni da napustim, i kada sam bio poslanik, nu|en mi je stan, odbio sam. Tomas Ahajm: Koja je va{a trenutna adresa u â~ku? Miroslav Vukovi} êle: Bulevar Vuka Karayi}a 23/10. Tomas Ahajm: Sada }emo pre}i na pitawa koja su vezana za va{e iskustvo tokom rata na prostoru biv{e Jugoslavije. Ono {to znate o doga|ajima koji su se desili na prostoru Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Miroslav Vukovi} êle: A {to to idete kontra, vaqda ide prvo Hrvatska pa Bosna i Hercegovina. Svetozar Pavlovi}: Igra re~i. Tomas Ahajm: Mislim da ta ~iwenica nije toliko bitna. Zna~i, razgovara}emo o va{im saznawima i onome {to moète da znate o organizovawu i u~e{}u dobrovoqaca, komandnoj strukturi dobrovoqa~kih jedinica i aktivnostima dobrovoqa~kih jedinica na nekim prostorima. To su prostori koji su i ranije pomenuti, a to su Bosanski [amac i Sarajevo i jo{ isto~464

na Slavonija. Tako|e, oni }e biti vezani i za odre|ena lica, a to su Vojislav [e{eq i Slobodan Milo{evi}. I tako|e, bi}e sli~na pitawa vezana za neke konkretne doga|aje koji su se odigrali na tim prostorima, vezano za ove teme koje smo ve} pomenuli. Miroslav Vukovi} êle: Aha, opet se vra}amo na jedan po~etak. Pa, to je, hajde ni{ta, ja }u pre}utati ono {to nisam siguran. Tomas Ahajm: Postavi}u neka pitawa, ako se se}ate, se}ate, ako se ne se}ate, ne se}ate se. Miroslav Vukovi} êle: Ne, ono {to znam, znam, ono {to ne znam, ne znam. Dvosmisleno nema. Ja se unapred ogra|ujem, i ogradio sam se, jer lepo sam rekao, gospodin dobije infarkt, posle do|u drugi i nije bio tu i hajde. Da ne bih ja bacao anatemu na vas, boqe ovako, vojvoda je vojvoda. Tomas Ahajm: Kakva bi to anatema bila? Miroslav Vukovi} êle: Pa, zna se. One koje se ispuwavaju u 99 posto slu~ajeva. To je na{ ~etni~ki (...) Tomas Ahajm: Ja se u to ne razumem. Miroslav Vukovi} êle: I boqe da se ne razumete. Tomas Ahajm: U redu. Da po~nemo sa 1991. godinom. Tada ste u â~ku ìveli, je li tako? Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Da li ste bili na neki na~in ukqu~eni u politiku? Miroslav Vukovi} êle: Jesam. Tomas Ahajm: Na koji na~in? Miroslav Vukovi} êle: Pa, ja sam, ne mogu ta~no da se setim koji je bio datum, ali znam da je bio po~etak februara, 10. ne 12. februar na Tri jerarha, u~lanio sam se, 1990. godine, u Narodnu radikalnu stranku koju je vodio Guberina. Svetozar Pavlovi}: Veqko, advokat? Miroslav Vukovi} êle: Da. Prevodilac: Izviwavam se, 1990. godine ste rekli, je li tako? Miroslav Vukovi} êle: 1990. godine. Kada je krenuo vi{estrana~ki sistem, ja sam uvek bio opozicija, i za promenu biv{eg reìma, mada nije boqe ni sad. I u~lawavao sam qude i u Demokratsku i u Srpski pokret obnove, i u Narodnu radikalnu stranku, samo da bi bili, u stvari, u svakoj stranci sam imao pristupnice, samo da bi zaìveo vi{estrana~ki sistem. U isto vreme sam bio i ~lan jedne nestrana~ke organizacije, a to je Srpski ~etni~ki pokret, kome sam pripadao oduvek. Tomas Ahajm: Kada kaète oduvek, mislite od po~etka? Miroslav Vukovi} êle: Ma i pre toga sam bio, ~etnici su se borili i u Prvom svetskom ratu i u Drugom protiv fa{ista i protiv komunista i opstali i opsta}e i posle mene i za 300 godina, dok bude zadweg Srbina. Tomas Ahajm: A da li ste vi bili fin ~ovek? Miroslav Vukovi} êle: Pa, ja sam uvek fin ~ovek. Ovi su bili surogat, [e{eq i Vuk. Oni su surogat. 465

Prevodilac: Koji? Svetozar Pavlovi}: Vuk i [e{eq, oni su pridodati. Miroslav Vukovi} êle: Oni su Milo{evi}evi qudi. Prevodilac: Izvinite, samo momenat, da li ste nekada podneli prijavu zvani~no za u~lawewe? Miroslav Vukovi} êle: Pa jesam, ja sada vodim êtni~ki pokret, ja sam prvi u svetu i jedini priznati od dràve vojvoda i od crkve, vodim, sada imam imawe, naravno. Dodu{e, nisam ga jo{ preveo. Tomas Ahajm: Nikada se niste zvani~no prijavqivali za ~lanstvo? Miroslav Vukovi} êle: Pa ne moè, jer ja drìm organizaciju Otaybinski pokret Ravna gora, jer dràva odbija da je registruje kao Srpski ~etni~ki pokret. Svetozar Pavlovi}: Dràva je tek pre nekoliko meseci prihvatila êtni~ki pokret, izjedna~ila ih je sa partizanima. êtni~ki pokret je oduvek bio tajni pokret u vreme Broza, pa na ovamo, u vreme komunizma. I to je ta su{tina. Tomas Ahajm: Tokom 1991. godine, da li je postojala neka velika medijska kampawa vezana za Srpsku radikalnu stranku, na primer, u â~ku? Miroslav Vukovi} êle: Pa, duga je to pri~a. Treba}e nam deset dana. Tomas Ahajm: Da li moète u par re~enica samo? U ovom trenutku samo u par re~enica. Koja osoba je bila najeksponiranija u medijima, koja je to osoba koja je privla~ila najve}i broj qudi, simpatizera? Miroslav Vukovi} êle: Ne razumem pitawe. Tomas Ahajm: Da li su se na televiziji pojavili politi~ari koji su iznosili svoje mi{qewe i svoju ideologiju? Miroslav Vukovi} êle: Ma, nije u to vreme 1990. i 1991. godine, nije moglo, jedino je mogao Milo{evi} i wegovi da se pojave. Kako je mogao bilo ko drugi. Ostalo je sve i{lo po mitinzima. Tomas Ahajm: Da li se 1992. godine ta situacija promenila? Da li je i drugim politi~arima dozvoqen pristup na medijima, na televiziji? Miroslav Vukovi} êle: Pa, dozvoqavano je samo kada su bile predizborne kampawe, ono {to je obaveza zakonski. Mene li~no nikada nije privla~ila politika i evo i dan danas ne volim da gledam ni dnevnik, niti i{ta, politika je... Volim da vidim ako treba nekome da se pomogne ne{to i tako, uvek sam vi{e radio kao humanista. êtnici nisu samo sa pu{kom u ruci, ~etnici rade i humanitarno, i rade i na etno i na pravoslavqu, {to ja mogu da dokaèm mojim radom, jer sam preko 100 puta dao dobrovoqno krv, imam sva priznawa, organizujem letovawa, posete crkvi, manastirima, edukacija ratnih vojnih invalida, dece od cerebralne paralize i da ne nabrajam vi{e {ta, imam priznawa ne znam ni sam koliko. Meni je najve}e priznawe kada pomognem nekome. Tako da nemojte da pravite pogre{no mi{qewe o ~etnicima. Ostavite Veqka Bulaji}a i ostale kretene. Jer mi smo, ja mogu s ponosom da kaèm: najve}a humanitarna pomo}, bez obzira, {ta }e466

mo, Milo{evi} je bio na vlasti, ali na{em napa}enom narodu do{la je iz dijaspore, preko ~etni~kih organizacija. [ta }emo, on je bio na vlasti, ne moèmo pustiti narod da umire. Tomas Ahajm: Imam jedno pitawe vezano za êtni~ki pokret. Tada, 1990. ili 1991. godine, zna~i da li je to bila organizacija koja je postojala formalno, ili je to bila grupa qudi koji su sa istim stavovima, koji su se na{li i koja je odlu~ila da }e da pomaè... Zna~i, da li je to bilo formalno udruèwe ili samo grupa qudi sa istim stavovima? Miroslav Vukovi} êle: Da se mi odmah razumemo. êtni~kih pokreta je bilo vi{e i tu ba{ nastaje cepawe 1990. i 1991. godine, jer tu je Vuk, [e{eq, tu mislim da je... Svetozar Pavlovi}: Mom~ilo \uji}. Miroslav Vukovi} êle: Da, Mom~ilo \uji} je jedan pravi ~astan ~etnik, biv{i sve{tenik i normalno, kada je uzeo oru`je u ruke, on je skinuo mantiju. Vojvoda \uji}, iz ~asnih namera, da se ne bi ugasila tradicija, pozvao je Vuka Dra{kovi}a da mu prenese titulu, on nije smeo da prihvati, [e{eq je prihvatio. Tomas Ahajm: Iz kog je razloga onda uop{te nastala Srpska radikalna stranka kada je postojao Srpski ~etni~ki pokret? Miroslav Vukovi} êle: E, pa to je ono {to ja kaèm da treba dosta vremena. Zato {to sam ja, mogu da kaèm, direktan sam tu u~esnik i tu ne moèmo brzati, jer }e se posle izvu}i ne{to pogre{no iz tog konteksta. Tomas Ahajm: Ono {to sam ja ~uo je da, po{to Srpski ~etni~ki pokret nije mogao da postane stranka i nisu mogli, qudi nisu mogli da u|u u Skup{tinu, da je upravo iz tih razloga Srpska radikalna stranka osnovana. Miroslav Vukovi} êle: Nije ta~no. Prvo, srpski ~etnici nikada se nisu bavili politikom, jer u srpskim ~etnicima su bili qudi raznih politi~kih orijentacija, a ve}ina nije pripadala nijednoj politi~koj stranci. To su u~iteqi, profesori, seqaci, bilo je i akademika i doktora nauka, kao i danas. Sad se vra}amo na Guberinu i Narodnu radikalnu stranku. Po{to je Narodna radikalna stranka imala puno simpatizera i kasnije ~lanova, jer ako se vratimo unazad – Pa{i}, bezmalo nije bilo familije u Srbiji da nisu bili u~laweni u Narodnu radikalnu stranku ili pak demokrate. Ali demokrate su dosta slabije bile, jer Pa{i} je stvorio demokrate da bi stvorio sebi opoziciju. Jer, kao {to znate, to je ne{to sli~no kao sada u Americi {to su republikanci i demokrate, tako je pre Drugog svetskog rata u Srbiji, pa u Jugoslaviji, kasnije kada je stvorena, dve glavne partije su bile Narodna radikalna stranka i Demokratska stranka. I po{to je Narodna radikalna stranka imala, kao {to sam rekao, najvi{e ~lanova, ali nije imala lidera, a sumwa se da je i gospodin Guberina u dilu sa Milo{evi}em bio, mi smo odlu~ili da traìmo novog lidera. Bilo je nekoliko kongresa, skup{tina, tako da ih nazovemo, nije bitno i nije se uspevalo. Nu|eni su, da sada ne pomiwem imena, to se ovog procesa ne ti~e, druga gospoda i ja jedi467

ni koji sam bio i u êtni~kom pokretu i u Narodnoj radikalnoj stranci sa jo{ nekim qudima, razgovarao sam sa Vojislavom [e{eqem, da on preuzme Narodnu radikalnu stranku. I po{to, normalno, Guberina nije dao pe~at od stranke, onda je preko no}i nastala Srpska radikalna stranka sa oko 180 potpisa. U Kragujevcu, ne mogu da se sada setim datuma, ali znam da je bila zima, bio je taj Kongres i tako je, eto, nastala Srpska radikalna stranka. Tomas Ahajm: Da li je to mo`da bilo 23. februara 1991. godine? Miroslav Vukovi} êle: Eto, gospodin je odli~no obave{ten. Tomas Ahajm: Da, pro~itao sam dokument, zato znam. Miroslav Vukovi} êle: Tako je nastala Srpska radikalna stranka, kratko i jasno. Tomas Ahajm: Da li je [e{eq odmah bio izabran za vo|u, predsednika? Miroslav Vukovi} êle: Pa, bilo je wih nekoliko, ne mogu sada da se setim ko sve, davno je bilo to, i on je imao najvi{e glasova. Bilo je nekih koji su izgubili, pa su napustili, tako da, neki su se nadali da }e oni biti. Ja li~no nisam se gurao uop{te, mada sam mogao da budem. Svetozar Pavlovi}: Srpska stvar. Srpska stvar. Tomas Ahajm: Zna~i, da li ste odmah postali automatski i ~lan Srpske radikalne stranke? Miroslav Vukovi} êle: Dodu{e, ja sam osniva~ i Narodne radikalne stranke i Srpske radikalne stranke, me|u onim potpisima osniva~kim, ja to ne mogu re}i ni pore}i, pristupnice, automatski su u~laweni koji su buli u Narodnoj radikalnoj stranci. ^lanovi Srpskog ~etni~kog pokreta, automatski, kada je spojeno, postali su ~lanovi Srpske radikalne stranke i svi su kasnije, vremenom, potpisivali te pristupnice. Tomas Ahajm: Da li su ba{ svi pripadnici Srpskog ~etni~kog pokreta postali ~lanovi Srpske radikalne stranke ili su bili neki ~lanovi koji nisu? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, ne, ja sam rekao da nisu, ni iz Narodne radikalne stranke, ni iz Srpskog ~etni~kog pokreta, sad ja broj ne znam. Bilo ih je koji nisu zadovoqni bili sa tim spajawem, i jednih i drugih. Prevodilac: Zna~i, nisu svi potpisali, nisu svi postali ~lanovi Srpske radikalne stranke? Miroslav Vukovi} êle: Ma jok, ma kakvi. Tomas Ahajm: Da li je vo|a obe te organizacije bio [e{eq u isto vreme? Miroslav Vukovi} êle: Da. êkajte, samo da se razumemo, koje organizacije? Tomas Ahajm: Srpskog ~etni~kog pokreta i Srpske radikalne stranke. Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Koji su bili glavni politi~ki ciqevi Srpske radikalne stranke u tom trenutku? Miroslav Vukovi} êle: Pa, da vam kaèm, sve su stranke u to doba imale bezmalo isti program, razlika je bila monarhija–republika, tu malo ideologija, socijalni program, sve tu na papiru to najboqe stoji. Svi su naj468

boqe mislili. I Komunisti~ka partija na papiru tako lepo stoji da je to nemogu}e, samo treba da pro|e jedno 5.000 godina. Tomas Ahajm: Koji su za vas konkretno bili razlozi da se prikqu~ite, da se u~lanite, to jest da postanete ~lan Srpske radikalne stranke? Miroslav Vukovi} êle: Pa, ja sam ve} rekao, ako ste me pa`qivo slu{ali ja sam rekao da sam bio ~lan Narodne radikalne stranke i, normalno, od malih nogu po opredeqewu ~etnik. Dobio sam dosta i batina zbog toga i nije mi ào. Tomas Ahajm: Da li je u programu ili u politi~kim ciqevima bilo ne{to {to vas je privuklo tome? Miroslav Vukovi} êle: Pa, prvo, vra}am se na ono – genetika. Meni su jo{ sa Pa{i}em moji preci bili zajedno, prvaci radikalni i svi su bili sem mog pokojnog oca, koji je uhva}en za uvo i oteran na Sremski front, gde je bez pu{ke gazio minska poqa i normalno, posle mora da bude ~lan Partije i tako daqe, ali sam uspeo i wega da u~lanim u Narodnu radikalnu stranku, jer nam je on taj lanac prekinuo, tako da smo svi bili, kako da kaèm, od ~ukun, ~ukun dede pa na ovamo u radikalima. Tomas Ahajm: To je prakti~no ta tradicija i vi ste se zbog we i prikqu~ili Srpskoj radikalnoj stranci ? Miroslav Vukovi} êle: Pa, rekao sam, svi su programi bili isti, bukvalno isti, jedina je razlika bila da li je monarhija ili republika, eto. I danas isto, uzmite srpske partije, wihove programe i pogledajte, bezmalo su isti svi. Tomas Ahajm: Zna~i, ako sam dobro razumeo, zato {to ste sebe smatrali ~etnikom, to je bio razlog {to ste se prvo prikqu~ili Narodnoj radikalnoj stranci, pa posle Srpskoj radikalnoj stranci. Miroslav Vukovi} êle: Naravno, Narodnoj radikalnoj stranci sam bio prikqu~en, ja opet kaèm, mi se ne razumemo. Narodnoj radikalnoj stranci sam bio prikqu~en zato {to nam je to familijarna tradicija, a ~etnik sam po opredeqewu. Tomas Ahajm: Dobro. [to se ti~e Srpske radikalne stranke i [e{eqa, pretpostavqam da su i oni imali program. Koje su bile ideolo{ke razlike u programu Srpske radikalne stranke i ostalih stranaka? Miroslav Vukovi} êle: Kada je osnovana Srpska radikalna stranka bezmalo nikakve, to su samo finese i bila je monarhisti~ka. Kasnije je [e{eq, sam po sebi, pqunuo krunu i tu smo se on i ja stalno sva|ali. Tomas Ahajm: Zna~i, vi ste i daqe monarhista? Miroslav Vukovi} êle: Jesam. Jer srpski ~etnik ne moè da bude, a da nije monarhista. Kod nas je, samo jo{ to da dodam – sa verom u Boga, za kraqa i otaybinu, sve ostalo je surogat. S verom u Boga, za kraqa i otaybinu. 21. maj 2007. godine Tomas Ahajm: Danas je petak, 22. maj, i ovo je drugi dan saslu{awa izme|u Tuìla{tva i gospodina Miroslava Vukovi}a. 469

Miroslav Vukovi} êle: Danas je subota, 22. maj. Tomas Ahajm: Subota. Miroslav Vukovi} êle: Ili subota 21, nije petak. Svetozar Pavlovi}: Ne, nije, 22. Tomas Ahajm: Sada se nalazimo u kancelariji Tribunala u Beogradu, ja sam Tomas Ahajm, istraìteq Tuìla{tva, sa mnom je gospodin Lori Musemajer, koji je zastupnik optu`be Tribunala. Na ovom saslu{awu nalazi se i gospodin Svetozar Pavlovi} u svojstvu pravnog zastupnika gospodina Vukovi}a. Pre nego {to nastavimo sa saslu{awem, moram da vas podsetim ponovo na va{a prava na koja sam vam ukazao i ju~e i u tom smislu vam ponovo pokazujem ovaj primerak va{ih prava na osnovu pravila 42 i 43, na jeziku koji moète da razumete. Svetozar Pavlovi}: Mi smo ih i ranije pro~itali, pre 20. maja i prihvatamo ih, saglasni smo sa ~lanovima 42 i 43 Pravilnika o Ha{kom tribunalu i izvo|ewu dokaza. Miroslav Vukovi} êle: Jedino ako se nisu preko no}i izmenili. Tomas Ahajm: Nismo ni{ta mewali preko no}i. Miroslav Vukovi} êle: [ta znam, tako je gospodin pitao gospodina Svetu za kasetu. Tomas Ahajm: Moram da vas podsetim da imate pravo da ne kaète ni{ta, jer sve {to kaète moè biti zabeleèno i upotrebqeno kao dokaz. Tako|e, imate pravo da vam bude dodeqen prevodilac. Da li mogu da konstatujem da ste kao ju~e zadovoqni sa prevodiocem? Svetozar Pavlovi}: Apsolutno. Tomas Ahajm: Da li imate neka pitawa vezano za prava koja su vam data i da li ih razumete? Svetozar Pavlovi}: Rekli smo u uvodnom delu ovog nastavka zapisnika sa saslu{awa, mala primedba neka, ali ni{ta drugo nije konstatovano. Tomas Ahajm: Da nastavimo onda tamo gde smo ju~e stali. Govorili smo o politici, govorili smo o programu Srpske radikalne stranke i wenim politi~kim ciqevima. Tako|e, govorili smo i o va{oj motivaciji da se prikqu~ite stranci na osnovu ~etni~ke tradicije, tako|e, ~iwenici da se [e{eq zalagao za monarhiju, bar na po~etku, a posle je promenio mi{qewe. Miroslav Vukovi} êle: Opet negde brkate pojmove. Srpska radikalna stranka je nastala kasnije. Ja sam lepo rekao da sam u Narodnoj radikalnoj stranci, zato {to je to genetski po mojoj familiji sa ~uvenim Bajom Pa{i}em, bili smo i preci i kasnije svi ostali, jedni otac koji je uhva}en za uvo i oteran na Sremski front, on nije bio, on je bio komunista. Kasnije je i pokojni otac bio, i on. Tako da smo svi od nastanka Narodne radikalne stranke. Srpska radikalna stranka je, kako da kaèm, nastala kao nusprodukt Narodne radikalne stranke, jer zakonom nije mogao da se uzme od Guberine pe~at i to i tako je nastala. A {to se ti~e ~etnika, ~etnici nikada nisu bili politi~ka organizacija niti mogu biti. U miru to je humanitar470

na organizacija, u ratu to su borci koji brane svoj narod. Iskqu~ivo dobrovoqci, kao {to i u drugim dràvama ima sli~nih organizacija i to nema veze sa politi~kim organizacijama. Ima ih iz svih stranaka, ali najvi{e je politi~ki neopredeqenih qudi. I opet moram da dodam da su i [e{eq i Vuk Dra{kovi} i Mirko Jovi}, ne znam ko ima jo{, obi~ni surogati koji su poku{avali da prisvoje êtni~ki pokret za svoje politi~ke ciqeve. Drugo, jo{ ho}u da kaèm, na kraju zbog ~etnika i ratnih vojnih invalida do{lo je do mog razlaza sa [e{eqem krajem 1993. godine, ba{ zbog toga {to nisam èleo i dozvoqavao da se prisvaja politi~ki ne{to, kao ni ratni vojni invalidi i porodice poginulih i ~uvena je moja sva|a sa wim koja je bila i prepucavawe, mo`da je dolazilo i do pucwave, nije to sad vi{e bitno za ovo saslu{awe. Ali ja sam sa [e{eqem prekinuo od kraja, kraj decembra, zadwi susret je bio 4. januar 1994. godine. Tomas Ahajm: Koji su bili politi~ki ciqevi Vojislava [e{eqa? Miroslav Vukovi} êle: Politi~ki ciqevi Vojislava [e{eqa, kaèm da od kraja 1993. i po~etka 1994. godine sa Srpskom radikalnom strankom nemam ni{ta, jedino eto tako, ako me se neko od biv{ih kolega seti – dobar dan, dobar dan. Retko da sam i pi}e popio sa nekim od wih, ~ak {tavi{e, dosta su mi i napakostili. Ja sa Vojislavom [e{eqem sam na pucwavu, ako se vidimo. Tomas Ahajm: A pre toga, zna~i, od trenutka kada ste se prikqu~ili stranci, pa do trenutka kada ste se razi{li sa wim, kakvi su tada bili wegovi politi~ki ciqevi? Miroslav Vukovi} êle: Pa, ~ovek je bio nejasan, mewao je preko no}i svoje politi~ke ciqeve. Prvo se profilisao kao monarhista, pa preko no}i je oti{ao, ja sam to saznao iz novina, kod nekog Dolgorukova, mislim u [paniju, mesto ne mogu da se setim, ni sa kim je bio. Svetozar Pavlovi}: Poneo je sabqu. Miroslav Vukovi} êle: Da, ne{to malte{ki krstovi, ne, vitezovi, ne znam. Svetozar Pavlovi}: Ruski neki... Miroslav Vukovi} êle: Da, kao da je potomak Nemawi}a, mislim to je budala{tina jedna, i posle toga skinuo je krunu sa srpskog grba koji je sad, hvala Bogu da ga imamo, i tu smo se najvi{e sva|ali on i ja. To je verovatno uradio da bi, nije verovatno nego sigurno, da bi kontrirao Vuku Dra{kovi}u, navodno kumu svome, mada nije, nisu mogli da budu ni kumovi, jer je najstarijeg [e{eqevog sina iz prvog braka navodno Vuk krstio, a da bi bio neko kr{teni kum, mora biti kr{ten, a Vuka je krstio, u avgustu 1990. godine, Amfilohije Radovi} u Budvi. Dakle, i to je bila la`. Prevodilac: 1992. godine, je li? Miroslav Vukovi} êle: 1990. godine. A Vuku Dra{kovi}u je bio brat od strica Veqe Ili}a, Bane Ili} kum, Strahiwa Ili} kum. E to je istina, to je pravi podatak. 471

Prevodilac: Ko je Vuku Dra{kovi}u bio kum? Veqa Ili} ili? Miroslav Vukovi} êle: Ne, brat od strica Veqe Ili}a, Strahiwa Ili}. Tomas Ahajm: [ta znate o [e{eqevim nastojawima da se formira srpska dràva koja bi ukqu~ivala sve teritorije na kojoj ìve Srbi? Da li je to bio jedan od wihovih ciqeva? Miroslav Vukovi} êle: Pa, to je zagovarao, to znamo svi, ceo svet. Ne mogu ja to opovrgnuti: Karlobag-Ogulin-Virovitica. I ja sam bio za to, qudi, ne mogu re}i da nisam, jer je Josip Broz od jedne nacije napravio ~etiri nacije. Svetozar Pavlovi}: Kraq Aleksandar je napravio tri nacije 1918. godine, Kara|or|evi}. Miroslav Vukovi} êle: Kraq Aleksandar je, i on je jedan koji nam je mnogo... Svetozar Pavlovi}: Naneo zla. Miroslav Vukovi} êle: Naneo zla, nesvesno. Prevodilac: Kako se zove, Kara|or|evi}? Svetozar Pavlovi}: Da, 1918. godine. Tomas Ahajm: Ali [e{eq je to zagovarao. Miroslav Vukovi} êle: [e{eq je zagovarao ono {to je i sasvim normalno. Kada je zavr{en Prvi svetski rat, kada je Srbija dobila svoje od saveznika, tada{wih sila, pobednica Antante, e to je bila velika Srbija, mala Slovenija i jo{ mawa Hrvatska. E, da Hrvatska i Slovenija ne bi platile Srbiji ratnu od{tetu, tada su se dodvorili kraqu Aleksandru i ujedinili se. ûvena je ona slovena~ka izjava – U{li smo u zajedni~ku dràvu na ragi, iza}i }emo na kowu. Tomas Ahajm: Da li je on onda definisao te zapadne granice Velike Srbije? Miroslav Vukovi} êle: Da, on je definisao ta~no 1918. godine. Tomas Ahajm: Da li je [e{eq ikada definisao te granice? Miroslav Vukovi} êle: Pa da, to je 1918. godina, jer poznato je, kada se stupi u brak, ono {to se unese, da se prilikom razvoda i odnosi. Tomas Ahajm: Koje su tada bile granice? Miroslav Vukovi} êle: E, sada me pitate istoriju, ne mogu ta~no sad da se setim. Ne mogu vam re}i granice koje su bile. Ne verujem da bi i profesor geografije i istorije mogao to sad da vam kaè ta~no. Tomas Ahajm: Da li se se}ate granice Karlobag-Karlovac-Ogulin-Virovitica? Miroslav Vukovi} êle: Da. Pa da, to zna ceo svet, nije to ni{ta sad novo. Svetozar Pavlovi}: Prevedi im slobodno – [e{eq je bio iz kwige u~en, iz glave lud, on je to ne{to zami{qao, ne{to utripovao neke gluposti, ali prevedite mu ovo, on je imao neku viziju, neku nebulozu, koju je on 472

prezentovao, plasirao. Iz kwige u~en, iz glave lud. Pro~itao mnogo kwiga, ali je bio u osnovi budala. Tomas Ahajm: Moèmo li da se vratimo tamo gde smo ju~e stali? Govorili smo o istorijskom nastajawu Srpske radikalne stranke u februaru 1991. godine i kako ste se vi woj prikqu~ili. Da li ste vi delili ideje te Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta? Miroslav Vukovi} êle: Ja vam govorim, i ju~e sam vam rekao i sada vam ponavqam, ja sam izvorni ~etnik, i malopre sam rekao, u miru humanista i za pomagawe svom narodu, u ratu branilac svog naroda. I kod ~etnika ratni ~inovi se ne priznaju u miru. Jedino titula vojvode je zvawe koje ostaje i posle rata. I to je titula, nije prenosna, niti ima zna~ewe u vojnom smislu, to je ne{to iz po{tovawa {to se dobije. I dok nije sve{teno lice, da, da (...), ne moè ni postati vojvoda, bez obzira {to vojvoda predloì. Tomas Ahajm: U tom trenutku, 1991. godine, da li ste se slagali sa [e{eqevim idejama o Velikoj Srbiji i ostalim idejama koje je imao? Miroslav Vukovi} êle: Pa, ne{to sam se slagao, ne{to nisam. Tomas Ahajm: Sa kojom se idejom niste slagali? Miroslav Vukovi} êle: Pa, sa idejom da ono {to se unese u brak da se, normalno, kada se razvodi brak da se uzme to, slagao sam se, jer to je ne{to {to je, sad je jo{ neka godina, pa }e biti i 100 godina, gde su sile Atlantskog pakta i sile pobednice priznale, oslobo|ene su i (...) oslobo|ene su mnoge druge dràve ropstva. To sam se slagao, ali ve} neke druge stvari koje on nije, slabo je poznavao po{to je iz Sarajeva, ovaj mentalitet [umadije i {umadijski opanak, kako ja imam obi~aj da kaèm. Tomas Ahajm: Ono {to ste rekli vezano za brak, s ~im ste se slagali sa [e{eqem je potpuno razumqivo. Me|utim, kakav je va{ stav po pitawu drugih narodnosti koje su bile naseqene na toj teritoriji, po{to na toj teritoriji, na kraju krajeva, nisu bili samo Srbi? [ta je sa wima trebalo da se desi? Miroslav Vukovi} êle: Na kraju krajeva, sada, kada je re~ o tome, tu smo imali, jedno, jer ja se nikada nisam me{ao u tu|u veru i tu|u naciju i uvek sam, kao i ovde {to sam i to rekao, èleo da se po{tuje, jer ako bih ja po{tovao, po{tujte i moju veru i naciju, po{tova}u i ja vas. Prvo, ja sam dete iz me{ovitog braka. Otac mi je Srbin pravoslavac, a majka mi je italijansko-slovena~kog porekla. Tomas Ahajm: Na osnovu ovoga {to ste rekli, da li to zna~i da bi sve te nacije trebalo da ìve u istoj dràvi ili bi trebalo da do|e do nekih promena? Miroslav Vukovi} êle: Naravno, da ìve u jednoj dràvi. Evo ja sam na primer, nisam od ju~e ~etnik, pa kada mi je majka umrla 1989. godine, ja sam osu|ivan kao po~etkom sedamdesetih, ja sam svojoj majci doveo katoli~kog popa na sahranu. Bez obzira {to sam srpski nacionalista, ali nisam {ovinista, to su dva razli~ita pojma. Vrlo pogre{nu sliku imate o nama ~etnicima. 473

Svetozar Pavlovi}: Nemaju samo pogre{nu sliku o ~etnicima, imaju potpuno pogre{nu sliku o Srbima. A Srbi mogu sa svima i sa svakim, sa svima i sa svakim, podvla~im. U Hrvatskoj su sve Srbe oterali u “Oluji”, Ta~i, Zmija, Haradinaj su sve Srbe oterali sa Kosova. Mi moèmo sa svima i sa svakim. Mi }emo svakome... Niko ne moè da oprosti, kao {to moè Srbin da oprosti. Mi jesmo uvek bili za zajednicu koju su nam oteli i rade na tome da nas nestane. Ja advokat, Svetozar Pavlovi}... Tomas Ahajm: Izvinite, gospodine Pavlovi}u, ali moram da vas prekinem. Ono {to je va`no, ako nemate ni{ta protiv, èleli bismo da odgovore dobijemo od gospodina Vukovi}a. Svetozar Pavlovi}: Duboko se izviwavam zbog svega toga, ali samo èlim da pomognem. Ako treba, ne}u nijednu re~ re}i. Ali samo da znate, ja imam 56 godina, nikada se ni sa kim nisam potukao, nikome ru`nu re~ nisam rekao, ja sam kosmopolit i pacifist. Do ovoga ne bi do{lo, ali ne mogu nekad neke stvari... Shvatite. Ja se izviwavam, stvarno. Tomas Ahajm: Nastavi}emo sa pitawima gospodinu Vukovi}u. Miroslav Vukovi} êle: Drugo, ako ho}ete ja da vam dam odgovor, ovo {to je gospodin Sveto rekao, jer Srbin moè biti samo pravoslavac. Ateista ne moè biti Srbin i ne moè biti vezan, to je Jugosloven, {to, naravno, ne postoji. Drugo, uvek su Srbi ìveli u zajednici sa drugim narodima, od pamtiveka, i da se vratim da komunisti koji su, kojima je znak jednakosti, isto sa fa{istima, samo je razlika u simbolu, komunisti su uvek poku{avali da uni{te srpske ~etnike, u stvari ~etnike, jer drugi ne mogu ni postojati i radili su to non stop, ru{ili su srpske bogomoqe dok su gradili po Hrvatskoj, po Bosni, a ovde u Srbiji, kao {to vidite, ve} samo u Beogradu bezmalo polovina je Srba, polovina je drugih nacija i vera i svi mirno ìve. Vratio bih se na Narodnu radikalnu stranku, na Baju Pa{i}a – tu je bio vo|a, jedan od vo|a, Mehmed Spaho, koji je imao negde oko 70.000 ~lanova, a musliman. Prevodilac: Muslimani, je l’ da? Miroslav Vukovi} êle: Koji su bili ~lanovi Narodne radikalne stranke. I dosta je tih muslimana bilo u ~etnicima. Oni su za sebe govorili da su Srbi islamske veroispovesti, a Josip Broz kasnije i komunisti su napravili naciju muslimana koju, ina~e, ni Arapi ne priznaju. Tomas Ahajm: Da li se i [e{eq zalagao za homogenu dràvu ili za dràvu u kojoj bi dominirali Srbi? Miroslav Vukovi} êle: [e{eq je, po mom, do onog momenta dok sam ja bio, posle toga ne}u, ne mogu da pri~am ne{to, znam da je bio srpski nacionalista. I ja sam srpski nacionalista i kao malopre {to sam rekao, ru`no je biti {ovinista. I u ono vreme i u Srpskoj radikalnoj stranci bilo je i Ma|ara, i Slovaka, i muslimana i [iptara i uop{te, evo ja znam i kraj mene u ~etnicima i u ratnim vojnim invalidima ima qudi svih nacija, {to mogu i da dokaèm. 474

Tomas Ahajm: A ako èlite da napravite jednu srpsku dràvu, kako je on nameravao da to uradi? Miroslav Vukovi} êle: Pa, dràva je, vidi, ako se malo boqe to pogleda, to bi bila dràva srpskog naroda i ostalih, a sada je gra|anska dràva i vi sudite Milo{evi}u koji je bio za gra|ansku dràvu. Vi treba da po~nete da sudite [e{equ koji je bio za nacionalnu dràvu, a kada pogledate, sve dràve u svetu su nacionalne dràve, samo mi Srbi ne vaqamo kako god okrenete. Tomas Ahajm: Ako se ne varam, on je zagovarao i preseqavawe populacije sa jednog prostora na drugi? Miroslav Vukovi} êle: To meni nije poznato. A ako ve} smo kod toga, ja sam to rekao, i sada kaèm, Ha{ki tribunal, ako bi radio, za ono za {ta sudi gospodinu Milo{evi}u, prvo bi trebao gospodin Stipe Mesi} da ode u Hag, zato {to je javno rekao, pre nego {to je stupio kao predsednik Predsedni{tva tada{we Jugoslavije, da je zadwi predsednik, a kada je po~eo rat i kada je rastureno, rekao je – Ja sam svoj zadatak izvr{io. On je zagovarao rat i tako daqe i tako daqe. Prevodilac: Izvinite samo, rekli ste, ako Ha{ki tribunal radi onako kako radi? Miroslav Vukovi} êle: Pa da, evo ba{ gospodin kada je rekao ovo sada, preme{tawe i to, eto, to treba da vidite Stipe Mesi}a i {ta je on jo{ devedesetih godina, mislim 1990. godine, kada je stupio na du`nost... Prevodilac: U redu, samo ne znam da li ste rekli ako se radi kao Milo{evi}u ili kao [e{equ, ne znam {ta ste rekli na po~etku. Miroslav Vukovi} êle: Kao [e{equ je re~eno, ali ja sam rekao, pre je Milo{evi}u trebalo, jer boqe Stipe Mesi}u nego... Tomas Ahajm: Da samo pojasnim koja je uloga Tribunala. Ciq Tribunala nije da se bavi politi~arima i politikom, nego da krivi~no goni one koji su po~inili ratne zlo~ine, a politika je samo ono {to ide uz to. Miroslav Vukovi} êle: Pa, Milo{evi} nije sigurno pucao ni u koga. Ja koliko znam, Milo{evi} je bio vrhovni komandant, kada je NATO neopravdano napao srpsku neja~ sa tehnologijom za tre}i milenijum, jednu skra}enu Jugoslaviju koja ima zastarelu tehnologiju, a tada je wemu bila i du`nost i obaveza da brani kao vrhovni komandant, a pre toga je, kada je po~eo rat, bio Stipe Mesi} vrhovni komandant. Lili}, ne znam ko jo{, a Milo{evi} je bio samo predsednik jedne od ~lanica. Tomas Ahajm: Kada ste pri{li Srpskoj radikalnoj stranci? Miroslav Vukovi} êle: Nisam pri{ao, ja sam osniva~, ja to ponavqam, ako ho}emo istinu onda istinu. [e{eq je pri{ao radikalima. Tomas Ahajm: Dobro. Da li ste od tog trenutka prisustvovali nekim javnim ili zatvorenim sastancima na kojima je [e{eq drào neke govore? Miroslav Vukovi} êle: Bio sam i kod wega ku}i, {tavi{e vodio sam jedno vreme i obezbe|ewe, gde sam i nastradao kada sam {utnuo bombu u Podgorici. Moèmo li da napravimo jednu pauzu, da zapalim cigaretu? 475

Tomas Ahajm: Naravno. Napravi}emo pauzu od pet minuta, sada je skoro jedanaest sati. (pauza) Tomas Ahajm: Ovo je nastavak saslu{awa gospodina Vukovi}a, sada je 11 ~asova i pet minuta. Govorili smo o politi~kim govorima pre nego {to smo prestali i vi ste rekli da ste prisustvovali jednom broju tih, i privatnih i javnih govora. Da li ste bili na tim javnim mitinzima i prisustvovali tim javnim govorima, a ne samo privatnim? Miroslav Vukovi} êle: Jesam. Tomas Ahajm: Da li je tokom tih javnih politi~kih govora [e{eq spomiwao, i na koji na~in, kojim politi~kim i vojnim na~inima bi Srbi trebalo da se ophode sa Hrvatima, muslimanima, Albancima? Miroslav Vukovi} êle: Pa, ja se toga sad ne mogu setiti. Drugo, mi smo tad ve} imali, mo`da mesec dana posle osnivawa Srpske radikalne stranke u [apcu jednu sva|u i nismo dugo govorili, jer je on prodavao kokarde i ova obele`ja i tu smo se posva|ali, sukob interesa je bio. I tu smo se mi zaka~ili u jednoj kafani gde je bio ru~ak i ja sam mu rekao da se nosi u tri lepe pi~ke materine i jebo ga samar koji ga doneo iz Sarajeva i sa mojim qudima seo u kola i oti{ao za â~ak. Tomas Ahajm: Niste mi odgovorili na pitawe. Da li je ikada pomiwao kako bi Srbi trebali sa tim nacionalnostima da se ophode politi~ki ili vojno, na politi~ki ili vojni na~in? Miroslav Vukovi} êle: Pa, jedino {to se se}am je da je govorio da ne sme da do|e do povampirenog usta{tva, da ne treba da se ponovi Jasenovac, da ne treba da se stidi niko {to je Srbin, {to je pravoslavac. U stvari, udarao je vi{e kontru komunistima, nije tu bilo nekih teìh nacionalnih govora, nego samo brawewe Srba i Srpske pravoslavne crkve. Tomas Ahajm: Da li ste u aprilu 1991. godine bili i u Jagodwaku? Miroslav Vukovi} êle: Nisam. Taj dan je, opet se vra}amo na Vuka i [e{eqa, taj dan su bile demonstracije 9. marta u Beogradu i odli~no se se}am da sam i jednog i drugog oterao u tri lepe, i Vuka i [e{eqa. Jedan je organizovao te demonstracije, a drugi je oti{ao u Jagodwak, nisam èleo da se cepam. Tomas Ahajm: Koji je od wih dvojice oti{ao u Jagodwak? Miroslav Vukovi} êle: [e{eq je oti{ao u Jagodwak, a Vuk je demonstracije ovde organizovao, to sva svetska javnost zna. Ja sam uvek bio protiv cepawa, kao {to i sad prvi put ove godine nisam bio na Ravnoj gori, zbog isto tako cepawa i uno{ewa politike. Iako sam pripadnik Nove Srbije, protiv sam bio da moj lider Velimir Ili} bude 14-og, a vlada da organizuje. Hvala Bogu da je vlada stala iza Ravne gore, da se ispravi istorijska gre{ka, 15-og. I mene to mnogo boli {to je do toga do{lo, ali ja nisam oti{ao. I obadva dana narod im je zvi`dao i traìli su mene. 476

Tomas Ahajm: Samo prvo da razjasnimo, taj miting u Jagodwaku je bio 21. aprila, da li to zna~i da je to bio jo{ jedan pre toga? Miroslav Vukovi} êle: U Jagodwaku 21. aprila? To ste vi verovatno pogre{ili. Tomas Ahajm: Nekoliko svedoka nam je reklo da se ta~no se}aju tog 21. aprila. Miroslav Vukovi} êle: Izvinite, ja se odli~no se}am, jer sam obojicu telefonom oterao stvarno u tri lepe pi~ke materine, i [e{eqa i Vuka. Ja sam, na primer, bio u sukobu i sa vojvodom \uji}em zbog [e{eqa. Jer mi nije verovao neke stvari i sa zaka{wewem sam dobio titulu vojvode. I li~no me kasnije, kada se uverio, vojvoda \uji} zvao da se izvini. Tomas Ahajm: Zar vi niste tu titulu vojvode dobili od [e{eqa? Miroslav Vukovi} êle: Dobio sam od vojvode \uji}a, a po{to mora ìv vojvoda da bude, to ne moè biti dopisno i da se zakune na oltaru, onda je [e{eq preneo \uji}evu voqu da ja dobijem. A ja sam, ina~e, bio prvi koji je trebao da dobije odmah, jo{ davne 1990. ili 1991. godine, slaga}u. Jer vojvodi \uji}u je gospodin Miloje Petkovi}, pre Drugog svetskog rata sin sve{tenika, koji je bio stare{ina crkvene op{tine iz crkve u â~ku, gospodin Miloje Petkovi} je razgovarao sa wim o meni i preneo mu sve, tako sam ostvario prve kontakte, a wegov otac od gospodina Miloja Petkovi}a je u~io u manastiru Krfu bogosloviju sa gospodinom vojvodom \uji}em. Tomas Ahajm: Vi ste 1999. godine dobili titulu vojvode? Miroslav Vukovi} êle: Ne, 1993. godine, tad je bilo jedanput, a trebao sam, kaèm vam, dve-tri godine pre, ali [e{eq verovatno iz qubomore nije... Jer, gospodin vojvoda \uji} je zagovarao isto i rekao da mogu da ìve zajedno i Srbi i Hrvati i sve druge nacije. Jer jedno su usta{e koji su bile sluge fa{ista, i koji su ~inili zlo~ine i ubili su vi{e Srba, Jevreja, Cigana i svojih Hrvata i muslimana koji im nisu bili lojalni, a drugo je normalan ~ovek Hrvat. To su dva razli~ita pojma. Tomas Ahajm: Da li se se}ate za onu [e{eqevu re~enicu kada je rekao da on ne poznaje toliko puno pristojnih Hrvata, mo`da sveukupno 15 ili 16? Da li se se}ate toga? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Tomas Ahajm: Zna~i, to bi bila jo{ jedna razlika izme|u vas i [e{eqa? Miroslav Vukovi} êle: Pa, razlike su bile ogromne, kako ne bi. Ja sam bio obi~an ~lan stranke, ali ~lan koji je imao svoju ja~inu i nisam èleo funkciju, kao {to nisam ni sad, {to sam ~lan Nove Srbije, ali ne èlim nikakvu funkciju, ~ak sam se unapred odrekao svih funkcija. Ja ne èlim politiku. Ja sam jedini ~lan tada Srpske radikalne stranke koji je bio narodni poslanik, a bio obi~an ~lan. Tomas Ahajm: Kada ste ono rekli da ste napustili stranku? Miroslav Vukovi} êle: Ja sam je napustio ve} 1993. godine, oterao u materinu sve, negde po~etkom decembra, mada sam bio na listi. 477

Prevodilac: Na listi kojoj? Miroslav Vukovi} êle: Na listi, po{to je bila raspu{tena skup{tina, na listi, ali i tu sam isto, ja mislim da je tada i kori{}en jedan dokument, falsifikat, da bi na konto mene povukli glasove. Tomas Ahajm: Koji je bio konkretan razlog za{to ste napustili? Miroslav Vukovi} êle: Konkretan razlog je bio moja sva|a sa ministrom sa skup{tinske govornice kada se glasalo o poverewu vladi Slobodana Milo{evi}a. To je, mislim da je po~elo u septembru mesecu 1993. godine i skup{tina je raspu{tena 20. oktobra iste godine, posle jedno mesec dana rasprave èstoke, gde sam ministru za socijalna pitawa, u vezi ratnih vojnih invalida, rekao da je laòv, da su invalidnine bedne, da imam spisak, peticiju, nekoliko stotina amputiraca koji uludo ~ekaju na protezu, po pet, {est meseci nemaju {ta da jedu, gladuju. Porodice poginulih nemaju s ~im da sahrane i da obi|u grobove. I najve}i sukob je bio, mada vi{e nisam ni bio ~lan, kada sam u Crvenom krstu u â~ku, 14. maja 1997. godine, nazvao socijaliste i radikale ratnim profiterima najteèg tipa, da su zahvaquju}i tu|im grobovima i ranama politi~ki profitirali. Posle toga je [e{eq do{ao u â~ak, napao me je preko lokalnih medija i tada im se rasturio odbor, u celoj zapadnoj Srbiji su im rastureni odbori i od tada oni nemaju prolaz tamo ni glasa~a. Jer narod tamo poznaje sve. Tomas Ahajm: Ovo je nastavak saslu{awa gospodina Vukovi}a, sada je 11 ~asova i 35 minuta, 21. maj 2005. godine. Da li znate {ta je [e{eq rekao, koji je razlog za{to ste vi napustili stranku? Miroslav Vukovi} êle: Ne znam. Tomas Ahajm: Ovde je dokument pod brojem 0357965, dakle moète i sami da pro~itate, na samom kraju postoji odeqak koji po~iwe: “U kome kaù da izbacuju iz stranke ratne profitere êleta Vukovi}a i Miladina Todosijevi}a”. Svetozar Pavlovi}: Dole na dnu, u redu, u redu, vidim. Tomas Ahajm: To je razlog zbog koga vas je nazvao ratnim profiterom i izbacio iz stranke? Miroslav Vukovi} êle: Ta~no je to {to sam ja rekao. Ja jo{ nisam stigao do toga, jer pa`qivo ~itam. Svetozar Pavlovi}: îtaj od po~etka. Vidi{ budalu. Vidi{ kretena. Vidi{. Ko je ovo pisao? [ta je ovo? Tomas Ahajm: Mislim da je to jedna od wegovih kwiga. Miroslav Vukovi} êle: Da, ali ovo se odnosi na â~ak iz 1997. godine, u vreme predizborne kampawe i to ga je ko{talo predsednika dràve {to sam ja... Tomas Ahajm: Ne mogu sad da kaèm, ne se}am se ta~no iz koje je kwige. Miroslav Vukovi} êle: Ma, {ta me briga. Svetozar Pavlovi}: [ta je ovo 35796? Prevodilac: To je broj dokumenta. 478

Svetozar Pavlovi}: Aha. Tako se vodi u Tribunalu. A mi ovo ne moèmo da dobijemo, ovu fotokopiju, je l’? Tomas Ahajm: Mogu da vam saznam koja je kwiga pa da vam javim. Svetozar Pavlovi}: Neka bude u obavezi, 03579... samo trenutak, 9656. Da li se ovo vodi kao dokument pod ovim brojem u Tribunalu? Miroslav Vukovi} êle: Da. Svetozar Pavlovi}: Dobro. Miroslav Vukovi} êle: Da, samo {to ovde ima nastavak ovoga, gde je on rekao da mene i ne poznaje. Svetozar Pavlovi}: Na drugoj strani. Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, ovo je intervju, na “Galaksiji” je on imao gostovawe i to je bilo kontra onome {to sam ja u maju rekao, evo i sam ovaj mu postavqa pitawe, da li je to taj, pravo ime i prezime, ja to ne znam – Gospodine [e{eq, slu{aju}i ju~e Radio “Ozon” va{ radikal, borac u dva rata zvani êle izjavio je da su Srpska radikalna stranka i Socijalisti~ka partija Srbije bili ratni profiteri. Ja sam rekao politi~ki ratni profiteri. To zna~i da su politi~ki profitirali zahvaquju}i tu|im ranama. Svetozar Pavlovi}: Ovo su zamewene teze. Miroslav Vukovi} êle: Pa, znam ja, on je pisao kako wemu odgovara. Svetozar Pavlovi}: Da. Miroslav Vukovi} êle: Ali ja govorim {ta je bilo u to vreme. Svetozar Pavlovi}: Ti si siroma{an, a on bogat, e to je to. Miroslav Vukovi} êle: E, upravo to. Ali ja sam bio bogatiji od wega. Svetozar Pavlovi}: Pre rata. Miroslav Vukovi} êle: Pre rata, da. I drugo, jer ja sam tad u Crvenom krstu, 14. maja, igrom slu~aja se se}am tog datuma i svega, o{tro sam kritikovao bezmalo sve politi~ke partije, ali sam se dohvatio politi~kog ratnog profiterstva Socijalisti~ke partije Srbije i Srpske radikalne stranke, koji su politi~ki profitirali zahvaquju}i tome {to su gurali tu|u decu i o~eve u rat i bra}u, a oni su sedeli u Beogradu i politi~ki profitirali. Drugo, [e{eq mene tu, to nije ni{ta {ta je on sve rekao, da me i ne poznaje, i tako daqe. To ni pas s maslom ne bi pojeo i ja sam ga tad, okrenuo sam telefon redakcije i rekao sam mu da }u da do|em li~no ja da ga ubijem i on je pobegao iz â~ka glavom bez obzira, prekinuo je emisiju. A bio sam na {takama u to vreme i to ga je ko{talo kada ga je Milutinovi} pobedio, jer sam ja dokazao ko sam i {ta sam, â~ak ga vi{e nikada nije primio, niti je mogao da odrì miting, bilo gde da sam se ja pojavio. U Somboru je pobegao glavom bez obzira zato {to neko iz zezawa rekao – evo ga vojvoda êle. Miting mu je otkazan. I ja stojim pri onome da smo ja i on na pu{komet. A taj gospodin Miladin Todosijevi} {to ga je napao, gospodin Miladin Todosijevi} je svom pokojnom ocu krao {umu i prodavao drva da bi tog istog [e{eqa izdràvao i prvo je wega oterao i izmislio, isto mu se su479

protstavqao oko ~etnika, jer kaèm, mi smo ipak [umadinci, druga~ije gledamo to i jedva je ~ovek skupio novac da upi{e dete svojevremeno u prvi razred, sina Jevrema. Evo ja znam, jer sam ja pomogao, ratni vojni invalidi su pomogli ~oveka, to je ~astan ~ovek. A drugo {to sam hteo, samo malo, hteo sam da se vratim u vezi ~etnika, gde se kaè – evo imamo primer gospodina Draè Mihajlovi}a, gde je sada, naàlost posle, ali ipak pravda je pobedila, orden uru~en wegovoj unuci, ne, k}erki Gordani. Pogledajte wegove slike, vide}ete kokardu na kojoj su Triglav, {ahovnica i srpski grb. Dakle, moè da se ìvi u zajedni~koj dràvi. Ja ne mogu pri~ati {ta su drugi pri~ali, ali jo{ jednom da vas podsetim da je gospodin [e{eq na nekom vojvodskom savetu, koji nije bio, krajem aprila 1994. godine ukinuo êtni~ki pokret. On to ne moè da ukine, to nisu mogli ni komunisti, ni fa{isti, ni bilo ko i ne}e ga nikada ni ukinuti. Prevodilac: Koje ste godine rekli da je to bilo? Miroslav Vukovi} êle: 1994. godine. To su i mediji preneli da je ukinuo êtni~ki pokret. Prevodilac: Rekli ste: {ahovnica, Triglav i? Miroslav Vukovi} êle: I srpski grb, danas ovaj koji je. I drugo, mi smo ostale vojvode, posle dva dana na (...) cesti, posle dva dana posle tog objavqivawa, imali smo ve}inu, 11 nas, [e{eqa izbacili iz Srpskog ~etni~kog pokreta i tu nije mogao ni{ta ni vojvoda \uji}, titula mu ostaje i ~ak {tavi{e, ako se se}ate, kada je trebala da ga ekskomunicira Srpska pravoslavna crkva, Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve, ja bih to samo podsetio, to je ba{ zato bilo da bi mu se oduzela titula. Tad gubi titulu, ako se izbaci iz Srpske pravoslavne crkve. I {ta se desilo preko no}i, ja ne znam, Filaret je postao vladika, ovaj iz Zemuna, a {ta se desilo, za{to nije bio izba~en, tada je trebala da mu bude oduzeta titula vojvode. Prevodilac: \uji}u? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, [e{equ brate. Prevodilac: Ako se crkva sloì. Miroslav Vukovi} êle: Da, da, i onda gubi titulu, druga~ije se ne moè izgubiti, i mrtav ostaje vojvoda. Tomas Ahajm: Kada su se tih 11 vojvoda sastali? Miroslav Vukovi} êle: Dva, tri dana odmah posle, posle toga kada je on objavio da je ukinut Srpski ~etni~ki pokret. Tomas Ahajm: A to kada se otprilike desilo? Miroslav Vukovi} êle: To je slaga}u sada, 23, 24. april 1994. godine. Tomas Ahajm: Ranije kada ste pomenuli da ste dobili titulu vojvode 1993. godine od [e{eqa, tom prilikom su i neki drugi qudi dobili titulu, u isto vreme? Miroslav Vukovi} êle: Da, da, 18 nas, mislim, da, 18. To je nebitan podatak, zato mogu da kaèm ovako ili onako, 16 ili 18. Ili 18 nas je imalo ìvih tada u svetu, sa [e{eqem 18. Ne mogu sada, verujte, da se setim. 480

Tomas Ahajm: Gde se to odigralo? Miroslav Vukovi} êle: Promocija? Tomas Ahajm: Da. Miroslav Vukovi} êle: U manastiru Kneìna iznad Sokoca. Tomas Ahajm: [ta je to ~ime ste vi bili kvalifikovani, ~ime ste zasluìli titulu? Miroslav Vukovi} êle: Pa, verovatno ceo moj ìvot i rad u mom ìvotu. Kaèm vam, ja sam trebao da je dobijem i pre po~etka rata, jer imao sam veliki sukob i sa komunistima i sve. Vra}am se ponovo, moram vas podsetiti: ~etnici nisu samo sa pu{kom u ruci, ~etnici i u miru su veliki humanitarci, uop{te rade i na, da kaèm, prosve}ewu svojih gra|ana, etno, sve. Bukvalno sve. Tomas Ahajm: Da li postoji ijedna naredba ili nare|ewe [e{eqevo kojim se 16 lica imenuje, to jest daje im se titula vojvode, u kojima se navode razlozi za{to izme|u ostalih i Vukovi} treba da postane vojvoda. Mogu da vam pro~itam to ako ho}ete. Miroslav Vukovi} êle: Neka, pro~itajte. Tomas Ahajm: Imam i na srpskom ako èlite. Prevodilac: Pro~ita}emo prvo na engleskom. Svetozar Pavlovi}: Da li ima na srpskom? Prevodilac: Sad }emo prona}i prevod na srpskom. Miroslav Vukovi} êle: To ja znam taj dokument, a gospodin ima. (smeje se). Tomas Ahajm: Moram da se izvinim, ovaj kompjuter je veoma spor, dok na|emo srpsku verziju. Dok traìm ovaj prevod, mogu li samo da vas zamolim da potvrdite da su ova lica dobila titulu kada i vi. Mogu li da pro~itam ime po ime, pa da potvrdite da li su to ti? Miroslav Vukovi} êle: Dobro. Tomas Ahajm: Mile Abramovi}. Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Branislav Vaki}. Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Sre}ko Radovanovi}. Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Slavko Crni}. Miroslav Vukovi} êle: Slavko Crni}? Mo`da Slavko Aleksi}. Slavko Aleksi}. Tomas Ahajm: Zna~i, Slavka Crni}a ne moète da se setite? Miroslav Vukovi} êle: Ne mogu, pa mnoge ne poznajem. Videli smo se tad i vi{e nikada u ìvotu. Ne bih mogao ove video-fotografije da vratim film tako da... Jer neke nisam poznavao. Tomas Ahajm: Nedeqko Vidakovi}. 481

Miroslav Vukovi} êle: Verovatno, ali ne znam ~oveka. Tomas Ahajm: Slavko Aleksi}. Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Mitar Maksimovi}. Miroslav Vukovi} êle: Ne znam ga. Tomas Ahajm: Milija Da~evi} êko. Miroslav Vukovi} êle: Da, êko. Tomas Ahajm: Tomislav Nikoli}. Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Milan Lan~uànin Kameni. Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Zoran Draìlovi} î~a. Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Qubo Ostoji}. Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Qubi{a Petkovi}. Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Todor Lazi}. Miroslav Vukovi} êle: A, Todor Lazi}, da. Toga se se}am, izvinite. Tomas Ahajm: Mirko Blagojevi}. Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Dragan Cvetkovi}. Miroslav Vukovi} êle: Nepoznato mi je, ne mogu da se setim. Tomas Ahajm: Branislav Gavrilovi} Brne. Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Dobro, hvala. Svetozar Pavlovi}: Koliko ih ima? I koji je broj dokumenta? Tomas Ahajm: Osamnaest, ukqu~uju}i i gospodina Vukovi}a. Miroslav Vukovi} êle: Dakle, ja sam dobro rekao. Onda sam ja dobro rekao. Svetozar Pavlovi}: Koji je broj dokumenta? Tomas Ahajm: 00317235. Svetozar Pavlovi}: 00317235, to je dokument o vojvodama, je li? Tomas Ahajm: Da, o ceremoniji. Svetozar Pavlovi}: O dodeli titula, je li? Prevodilac: U manastiru Kneìna. Nema problema, traì}emo ovde. Manastir Kneìna. Tomas Ahajm: Moram da poveèm, po{to nisu, dakle, vezani dokumenti, pa }u se kasnije vratiti na wega. Posle ove ceremonije dodele titule vojvode, {ta ste radili? Da li ste pre{li na neko drugo mesto ili ste oti{li ku}i? Miroslav Vukovi} êle: Svi smo i{li, bio je mislim, da li pre ili posle, ali recimo bio je neki miting [e{eqev u Sokocu, ali sada ne mogu 482

se setiti da li pre ili posle i svako svojoj ku}i. Neko ku}i, neko je oti{ao za uspomenu da ~asti u kafanu, neko tamo, neko ovamo, ne znam ko je ostao. Tomas Ahajm: Da li se}ate da li je [e{eq drào govor u Sokocu nakon ove ceremonije? Miroslav Vukovi} êle: Ja mislim da nije, padala je ki{a, a crkvica je mala tako da... Ne, u Kneìni nije, ali u Sokocu ne znam da li je pre ili je posle. Sad, slaga}u... A u Kneìni je bila po~ela ki{a, tako da posle nije mogao, verovatno da je u Sokocu. Tomas Ahajm: Zna~i, [e{eq je odrào govor? Miroslav Vukovi} êle: Da, da, jeste, u Sokocu jest, onde pred onim hotelom, stajao je tako ne{to, ja nisam ni slu{ao, sreo sam se sa nekim prijateqima sa kojima se nisam video odavno i sedeo sam unutra u restoranu, a {ta je pri~ao pojma nemam. U stvari, to je jedno te isto, oko svega ovoga. Dobro, ja znam {ta pi{e u tom dokumentu. Prevodilac: Sa~eka}emo da vidimo {ta ho}e da kaè. Miroslav Vukovi} êle: Ja ga nemam, a ~udi me da ga gospodin ima. Ja sam ga izgubio, da budem iskren. Tomas Ahajm: Ja imam mnogo dokumenata, ali ono {to me konkretno interesuje je da li je istina to {to [e{eq pi{e u tom dokumentu da ste jednom {utnuli ru~nu bombu koja je bila ba~ena na [e{eqa? Miroslav Vukovi} êle: Ta bomba je ba~ena, [aboti} je jedan bacio i ta bomba je pala ba{ meni, udarila je ukrivo i pala je meni me|u noge. Ja sam je instinktivno samo {utnuo pod auto i jedan korak sam stigao da odem iza. [e{equ nije to, [e{eq je bio bezmalo kao odavde do zida, wemu nije ni pretila nikakva opasnost. Ja sam samo tu, u stvari, nisam spa{avao [e{eqa, kao {to su oni napisali, ja sam spa{avao svoju glavu. Mislim, ja sam to i onda govorio i sada govorim. Nije to nikakvo juna{tvo, to ~ovek instinktivno, jednostavno sam {utne, jedino je moglo da mi raznese i noge i... Tu je raweno {ezdeset i ne{to nas, [e{eq je glumio da je rawen u petu. A u stvari u petu i jeste, ali od cipela. Tomas Ahajm: Da li je istina da je [e{eq tada imao veliko po{tovawe za vas? Miroslav Vukovi} êle: Imao je. On je imao neki strah uvek od mene, paranoi~an je bio uvek od mene, verovatno {to mu ja nisam popu{tao nikada, ni wemu ni sade Veqi Ili}u ne popu{tam, ne popu{tam apsolutno nikome. Svetozar Pavlovi}: Popu{ta{ samo svom advokatu. Miroslav Vukovi} êle: Pa, to sam ti sad u~inio uslugu, vi{e nikad. A ina~e, on je u tom intervjuu kada je davao na televiziji u â~ku, mislim da je bila “Galaksija” ili, ne mogu ta~no da se setim, ne “Galaksija” je bila, ovo {to malo pre kaè dokument – ratni profiteri. On kaè da ja ~ak nisam ni bio u Podgorici, da je to neki iz Para}ina, ne znam, Pan~eva, {utnuo, to su bile wegove uobi~ajene nebuloze. 483

Tomas Ahajm: Sada }emo pre}i na pitawa vezano za va{e dobrovoqa~ko u~e{}e. Da li moète da nam kaète kako se desilo da ste po prvi put upu}eni i kasnije u~estvovali u aktivnostima Srpske radikalne stranke, to jest, kako se desilo da ste prvi put bili upu}eni i da ste u~estvovali u vojnim dejstvima sa Srpskom radikalnom strankom i Srpskim ~etni~kim pokretom, to jest, preko wih? Miroslav Vukovi} êle: Pa, moram vam ne{to malo tu, opet, da razbijem. Vidim da gospoda nemaju pravu informaciju. Neko se trudio da im da informaciju, ali nije im pravilno dao tu informaciju. [to se ti~e, vi se se}ate, desio se drugi maj, kad su ovi, kako se zovu, iz Osijeka, poku{ala policija ovih, Hrvatska, da pobije ove qude u Borovu Selu. Da, 12. maja 1991. godine bio je prenos mo{tiju svetog vladike Nikolaja Velimirovi}a u Leli}e. Prevodilac: U Lelice? Miroslav Vukovi} êle: U Leli}e, kod Vaqeva. I na Ravnoj gori u isto vreme je odràvana manifestacija, pa se prvo odala po~ast Svetom vladiki Nikolaju Velimirovi}u. Ja sam bio sa mojim â~anima i qudima iz zapadne Srbije. Posle smo oti{li na Ravnu goru, tu su se smewivali Vuk, [e{eq, jedni na jednom mestu, drugi na drugom mestu, mene to nije mnogo interesovalo, pogotovu {to ve} tada nisam govorio sa [e{eqem. Vra}am se na sva|u u restoranu oko kokarde, jer mi ni tada nismo govorili. âk {tavi{e, ja sam tad Miroslavu Dramli}u predao i moj zahtev za i{~lawewe iz Srpske radikalne stranke, ali on je to pocepao, nije hteo da da [e{equ, kaè – sa~ekaj, umiri se. I tada su na Ravnoj gori bili gospoda Slavko Dokmanovi}, mislim, \urica, Vlade Debeli, ne znam, bilo je jo{ par qudi iz Trpiwa, da bi traìli pomo}. Prevodilac: Do{li su da traè pomo}? Miroslav Vukovi} êle: Da. I tu smo se dogovorili, navodno, po{to u Borovu Selu ostaje sva ta pomo}, jer ni{ta nemamo kod drugih, u Vajskoj ili u Borovu Selu, sa druge strane Dunava, i mi smo oti{li, oterali smo tu humanitarnu pomo}. I ja, vide}i onu decu, onaj strah, kada sam video te barikade, straè, ja sam oti{ao da im pomognem. Tomas Ahajm: Kakvu vrstu pomo}i ste im nosili? Miroslav Vukovi} êle: Hrana, ode}a... Tomas Ahajm: Na koji na~in ste im pomagali? Miroslav Vukovi} êle: To, hrana, ode}a, mo`da skupqano je po â~ku i okolini krompir, po{to oni su smeli da idu na wive, samo su bili... Kod nas su sela rasturena, od ku}e do ku}e ima po pet kilometara, neka sela, a tamo je sve kao u gradu, a wive su posebne, bukvalno mali gradi}i, eto, jedna dràva, ali druga~ija. To je, i onda im je trebala hrana, nisu imali struju, vodovod i onda im je trebalo hlora, oni agregati za struju, eto to je. I oti{li smo tamo i ja sam video neke stvari tamo koje su za mene bile {ok, 484

{to ja nisam mogao da verujem da se tamo de{ava i ja kao zanatlija oti{ao sam da im pomognem da se osposobi ta pumpa za vodu, koja je snabdevala selo vodom. Tomas Ahajm: O kom se selu sad konkretno radi? Miroslav Vukovi} êle: Trpiwe. Tomas Ahajm: Kada ste po prvi put bili, u~estvovali u vojnim aktivnostima, da li je to isto bilo u Trpiwu? Miroslav Vukovi} êle: Pa, to je bila odbrana sela, to je bila klasi~na frontalna borba. Ono, ravnica i sve je ravno... Pa, prvi put, ako ho}ete ba{ precizno, bilo je kada sam i rawen, 14. septembra. Da, oni su imali pre, ali ja sam, u to vreme kada su oni imali isto jednu borbu, ja sam odveo sa tri autobusa decu, ène sa malom decom u â~ak i to smo skupili, â~ani su skupili izme|u sebe novac i platili gorivo. To je bilo negde u avgustu mesecu i prva prva borba je bila 14. septembra i tada sam ja rawen. Tomas Ahajm: Koji je ta~an datum, vi ste sada rekli septembar, a [e{eq u svom nare|ewu kaè da ste u~estvovali u vojnim akcijama od juna, sad ko je tu u pravu? Miroslav Vukovi} êle: Ja sam bio 4. juna, a [e{eq meni nikada nije naredio. Ja sam od 4. juna oterao humanitarnu pomo} i ostao, a [e{eq, ja tada nisam govorio sa [e{eqem, ja sam vam lepo rekao. Prevodilac: Ne, ne, on misli na nare|ewe ono, davawe titula vojvode. U tom nare|ewu, u obrazloèwu se kaè... Miroslav Vukovi} êle: Od 4. juna, tada smo oterali humanitarnu pomo}. Tomas Ahajm: Ali borbe su u septembru bile? Miroslav Vukovi} êle: Da, da, bili smo sve vreme ~uvali to, pomagali, tu je bila i ova, kako se zove, ètva, obezbe|ivali one radnike dok su radili. (...) Tomas Ahajm: Ovo je nastavak saslu{awa gospodina Vukovi}a, sada je 12 sati i 40 minuta. Ostali smo du`ni prevod na kraju trake. Kada ste to na po~etku, 4. juna, oti{li u Trpiwe, da li ste oti{li sami ili ste oti{li sa jednom grupom qudi, prijateqa? Miroslav Vukovi} êle: Ne, sam sam oti{ao. Mislim, sam sam ostao, a oti{li smo ja, Bo}e, on je vozio kamion, tre}eg ne mogu da se setim. To je bila hladwa~a preduze}a “Partizan”. Oni su dali, mislim, prevoz i Bo}e je bio voza~. Ali tre}ega ne mogu da se setim. Tomas Ahajm: Da li se se}ate posete novinara, negde u oktobru, novinara iz “Velike Srbije”, koji su do{li? Miroslav Vukovi} êle: Ne, “Velika Srbija” je bila list Srpske radikalne stranke. Tomas Ahajm: Da. Da li se se}ate da su u avgustu negde 1991. godine u Trpiwu ili oko Trpiwa do{li novinari iz “Velike Srbije”? 485

Miroslav Vukovi} êle: Oni su dolazili non stop, ali to su ~lanovi bili Srpske radikalne stranke i oni su pisali, to je strana~ko glasilo. Tomas Ahajm: Imam jedno pitawe vezano za ne{to {to ste ju~e rekli, po{to ste rekli da ste sluìli samo tri dana vojsku, i da ste bili... Miroslav Vukovi} êle: Jesam, jesam. Tomas Ahajm: I da ste bili sedam dana u zatvoru. Na koji na~in ste mislili da za{titite te qude bez ikakvog vojni~kog iskustva? Miroslav Vukovi} êle: Pa, ja nisam rekao uop{te da sam ostao kao vojnik. Ja sam rekao, ako je gospodin pa`qivo slu{ao, ili prevodilac dobro prevodio, ja sam rekao da smo ostali da pomognemo. A mogu ti re}i da je i taj narod imao neke stare pu{ke, lova~ke, koje su ostajale tu na barikadama, pa samo su se qudi mewali, a ja sam rekao, pomo} se svodila vi{e u popravkama, prvenstveno vodovoda i drugih stvari. Tomas Ahajm: Da li ste i vi bili u prilici da koristite te pu{ke, to jest, da li ste umeli, s obzirom da niste imali vojnu obuku? Miroslav Vukovi} êle: Pa dobro, to je stra{no te{ko, toliko da nisam mogao... Ja sam imao i predvojni~ku obuku, to je nekad bilo kod nas, a drugo, kada zazvi`di oko zadwice, odli~no se puca. Tomas Ahajm: Tu predvojni~ku obuku, kada ste pro{li kroz wu? Miroslav Vukovi} êle: Predvojni~ku obuku sam imao pre nego {to sam, jo{ dok sam bio na zanatu. To je bila obaveza ranije, 15 dana se ide na... To je nekada bio i obavezan predmet u sredwim {kolama. Tomas Ahajm: Gde ste tada bili kada ste to, gde ste pro{li kroz tu obuku? Miroslav Vukovi} êle: Pa, to sam imao kao obavezan predmet. Svetozar Pavlovi}: To je vojni~ka obuka u {koli. U sredwoj {koli, zna~i. Miroslav Vukovi} êle: Pucawe, to je svako morao da zna, i mu{karci i ène. Razgovarali smo i o tome. Svetozar Pavlovi}: Ide se na obuku i na pucawe u {kolu streqawa. Miroslav Vukovi} êle: I u prirodu i na kampovawe i sve. Svetozar Pavlovi}: Sa 17, 18 godina. Svi smo to imali. Miroslav Vukovi} êle: Ali je u to vreme, ne znam sad kako je u {kolstvu, u sredwoj {koli to je bio obavezan predmet i kroz {kolovawe jedno dva ~asa smo imali, kao fizi~ko {to je bilo, a deca, ili pak omladina koji nisu nastavili, koji su sa sela, oni su imali obavezu 15 dana tog predmeta. Slobodan Pavlovi}: Logorovawe. Miroslav Vukovi} êle: Logorovawe i to. Tomas Ahajm: Da li ste ikada bili na nekoj vojnoj obuci, na primer, u kasarni u Bubaw Potoku? Miroslav Vukovi} êle: Razumeo sam pitawe. Ne. Tomas Ahajm: U Prigrevici? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Pa, Prigrevica je jedna farsa, ja sam oti{ao tamo, evo i to da kaèm sada, te na{e budala{tine koje su pisane po no486

vinama, ja sam to jednom i rekao wihovim kolegama, lova~ke, ribolova~ke i ratne pri~e su potpuno iste. Ja sam oti{ao u tu Prigrevicu kod Jova Ostoji}a, video jednog matorog ~i~u od 70 godina, koji je sa jednom pu{kom kao “centar za obuku”, nigde nikoga nije ni bilo, niti je bilo bilo {ta. Ja i dan danas kada se setim toga, ja se zajebavam za to. Jeste, vi{e se pitala wegova èna Sneàna nego on (smeje se). To je bila smejurija, stvarno. Tomas Ahajm: Zna~i, vi u Trpiwe niste oti{li, nije vas poslao ni [e{eq, ni Srpska radikalna stranka, nego ste oti{li sami? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, ne, nije, nisam ni govorio sa wim u to vreme, ja sam vam rekao da smo se posva|ali u to vreme oko kokardi. Tomas Ahajm: Da li je ta~no to da ste tamo bili od 4. juna od 2. decembra 1991. godine? Miroslav Vukovi} êle: Nije. Bio sam duè. Tomas Ahajm: Zna~i, i posle 2. decembra? Miroslav Vukovi} êle: Da, bio sam jo{. Prvi put ~ujem taj datum. Tomas Ahajm: Do kad ste ostali? Miroslav Vukovi} êle: Ostao sam do negde pred Boì} 2002. godine. Isto smo radili, tek je onda trebala humanitarna pomo}, ogrev, to je bilo i razru{eno, tada je trebalo i narodu u Borovu i Vukovaru pomo}i. Tako da, i kada sam krenuo ku}i negde pred Boì}, u Vrbasu mi je pripalo te{ko, primqen sam urgentno u bolnicu, imam puno gelera od tih prethodnih rawavawa. Trebali su da mi otvaraju grudni ko{ i da me transportuju u Kamenicu. I ja sam pobegao, nisam uzeo ni snimke, niti ni{ta, pobegao sam. Onda mi je jedan prijateq do{ao u posetu, ja sam uleteo u kola onako u piyami, da ne bih oti{ao da mi otvaraju grudni ko{, da budem iskren, upla{io sam se te operacije i negde ispred Sombora mi pozli i tada su me primili u somborsku bolnicu. I bio sam 15, 16 dana u somborskoj bolnici. Prevodilac: Rekli ste negde pre Boì}a? Miroslav Vukovi} êle: Da. Prevodilac: Koje godine? Tomas Ahajm: 2002. godine. Miroslav Vukovi} êle: Da, da. Ja mislim da sam ja krenuo za â~ak ~etvrtog, svratio sam samo u Vrbas da se vidim sa nekim prijateqem. Tomas Ahajm: êtvrtog januara? Miroslav Vukovi} êle: Da, u stvari svra}ao sam kod jedne qubavnice, da tako kaèm, i tada mi je pozlilo. Tomas Ahajm: U redu, u redu, samo je godina sporna 2002. Miroslav Vukovi} êle: Pa, ne moè biti 2001, ne moè se vratiti unazad vreme. Ja bih voleo kada bih mogao. Prevodilac: Da, da, da, naravno. Miroslav Vukovi} êle: Jer se odli~no se}am, taj datum postoji na otpusnim listama i to. @eleo sam da zbog oca odem, jo{ je bio ìv, majka mi je umrla, a uzeli su se na Tucindan, 5. januara. To je dan kada su se oni ven~a487

li i èleo sam da do|em majci na grob, da budem sa ocem malo i normalno, sa porodicom da provedem Badwi dan i Boì}. Tomas Ahajm: Zna~i, 5. januara, zna~i tada ste oti{li i vi{e se niste vratili? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, bio sam, ja mislim to je bilo tre}eg, a ~etvrtog mi je pozlilo. Svetozar Pavlovi}: Pro{la je Nova godina, to je bilo va`no. Tomas Ahajm: I posle toga se niste vra}ali u Trpiwe? Miroslav Vukovi} êle: Pa, mislio sam, bio sam posle, bio sam u bolnici, dolazio je [e{eq da me obi|e u bolnicu, ne mogu sad da kaèm krivo da nije, kad jeste, dok sam leào, ne znam, petnaestak dana, koliko sam bio, na hirurgiji i s vremena na vreme sam imao napade, ba{ oko plu}a, desi se da imam napade blokade plu}a i tako, ali nije ono bukvalno da sam morao pod aparate ili naglo zanemo}am, pa sam posle bio u bawi Junakovi}, pa sam mogao da odem u Trpiwe. Tako, odlazio sam, vra}ao se, ali bio sam sve vreme u bawi Junakovi}. To je blizu, samo Dunav nas deli. Tomas Ahajm: Da li su vam se kasnije i drugi pripadnici Srpske radikalne stranke, dobrovoqci, prikqu~ili tamo? Miroslav Vukovi} êle: Jesu. Ne, Srpske radikalne stranke. Najmawe je imalo radikala, odmah da se razumemo. Ja vam kaèm, to su bili obi~ni gra|ani, moji prijateqi koji smo se znali, znali su da sam na rati{tu i dolazili su sami. Tomas Ahajm: Da li su bili pripadnici Srpskog ~etni~kog pokreta? Miroslav Vukovi} êle: êtnici jesu bili, ali ne radikali. Bilo ih je iz svih stranaka, ali ponavqam opet, ve}ina je wih bila strana~ki neobojena uop{te. âk {tavi{e, imao sam jednoga koji je bio za Milo{evi}a pre toga. Ja mu kaèm – kako }e{ da bude{ ~etnik sa petokrakom. A on kaè – dok je Milo{evi} i ja }u. I odjednom Milo{evi} promeni i stavi ruù, ja ga onda nateram da stavi ruù na kapu (smeje se), i svi se onda smeju. Bilo je i komunista, ~ak sam imao jednog Savu Duji}a koji je bio u Drugom svetskom ratu partizan. I do{ao ~ovek da brani Srbe. Bilo je tada i vanrednih situacija, bilo je svega, suludo, de{avalo se, na primer, da po mesec dana nema nikakve uzbune, eto. Tomas Ahajm: Da li se se}ate nekog zahteva koji je u sedi{te Srpske radikalne stranke stigao da se po{aqu dobrovoqci negde? Miroslav Vukovi} êle: Ja ne, jer ja nisam bio u sedi{tu, ja sam bio u Trpiwu. Tomas Ahajm: Kako ba{ Trpiwe da ste odabrali? Miroslav Vukovi} êle: Pa, ja mislim, ako ste me pa`qivo slu{ali, da se mi opet malo vratimo, vi rekoste osveàvawe pam}ewa, ja rekoh ispirawe mozga. Ipak, sam ja u pravu, ja sam lepo rekao na Ravnoj gori ko je do{ao i sve. Prevedi ovo za ispirawe mozga. 488

Prevodilac: Dobro. Miroslav Vukovi} êle: I nemoj da se ponovi to. Dana 12. maja, kada je bio ukop Svetog vladike Nikolaja Velimirovi}a, 100 odsto smo tada bili na Svetoj gori. Slavko Dokmanovi}, \urica i Vlada Debeli, nemojte da ja ponavqam po pet puta. Evo, moèmo da vratimo sad traku i da se vidi. Zamolio bih gospodina istraìteqa da me pa`qivo slu{a, jer onda nema svrhe ovaj razgovor. Tomas Ahajm: Niste spomenuli da je zahtev, da su traìli pomo} za Trpiwe. Miroslav Vukovi} êle: Oni iz Trpiwa, ja sam lepo rekao da iz Borova Sela im nije i{lo, nemojte me terati da vam ponavqam, vi imate traku pa vidite. Mislim, ne{to {to nije korektno, nije korektno, ’ajde bre. Tomas Ahajm: Kolika je bila brojnost qudi, ili Srpske radikalne stranke ili Srpskog ~etni~kog pokreta ili drugih qudi? Koliko ih je ukupno bilo tamo? Koliko qudi je bilo tamo angaòvano na pomo}i i odbrani sela? Otprilike ako moète da kaète. Miroslav Vukovi} êle: Pa, ja mislim da je negde oko stotinak. Tomas Ahajm: Ko je wima komandovao, ako je uop{te neko komandovao? Miroslav Vukovi} êle: Bio je {tab Teritorijalne odbrane sela. Prevodilac: îji {tab? Miroslav Vukovi} êle: Teritorijalne odbrane. I dobrovoqci su bili pod wihovom komandom, a oni su bili pod vojskom. Tomas Ahajm: Zna~i, bili ste podre|eni Teritorijalnoj odbrani Trpiwa? Miroslav Vukovi} êle: Tako je. Tomas Ahajm: Da li je bila neka osoba koja je vodila va{u grupu? Miroslav Vukovi} êle: Pa, to je odre|ivano, jedno vreme sam bio ja, a jedno vreme je bio Brne, jedno vreme nam je bio Vojkan. Sve je bilo stvar dogovora i Teritorijalna odbrana je bila nadre|ena za nas. Mi smo imali gde smo i spavali, ~ak {tavi{e, mi smo naj~e{}e i dolazili i do oru`ja, me{tani su imali, od koga su dobili ne znam, ali mi smo tek kada je zagustilo dobili oru`je. I to je ve}inom bilo zastarelo iz Drugog svetskog rata. Tomo Veqa~i}, pa ne znam, uvek smo se mewali. Tomas Ahajm: Kada je Brne stigao tamo? Miroslav Vukovi} êle: Ne mogu da se setim. Tomas Ahajm: Ko je Nenad Brankov? Da li ste ga poznavali u Trpiwu? Miroslav Vukovi} êle: Nenad Brankov je bio novinar. Svetozar Pavlovi}: Radovan Brankov? Miroslav Vukovi} êle: Kako se zvao? Svetozar Pavlovi}: Novinar, onaj sa bradom? Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Nenad Brankov. Svetozar Pavlovi}: A, Nenad Brankov. Tomas Ahajm: A Vojislav @ivkovi}? 489

Miroslav Vukovi} êle: Pa to sam sad rekao – Vojkan. Tomas Ahajm: Zna~i, on je u jednom periodu bio komandir, komandant? Miroslav Vukovi} êle: Jeste, kada smo mi bili raweni. Mewali smo se, to nije neka stroga komanda bila ili ne{to. Jer je vremenom do{lo do trvewa izme|u rezervista vojske, me{tana, nas, svih ostalih... Rat ~ini da se gube ìvci i onda da ne bi bilo neke sujete, mi smo se me|usobno mewali s vremena na vreme ili po potrebi, neko je bio... Tomas Ahajm: Odakle je taj Vojkan do{ao tamo? Miroslav Vukovi} êle: Iz Beograda. Tomas Ahajm: Vojno lice ili dobrovoqac? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, civil, tako mojih godina. Tomas Ahajm: Da li je policajac, mo`da? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Tomas Ahajm: Da li je on iz Srpske radikalne stranke ili iz Srpskog ~etni~kog pokreta? Miroslav Vukovi} êle: Mo`da je kasnije oti{ao, tada nije. Pa, ~etnici su bili svi, tu nemojte da se laèmo. Ja to kaèm, ~etnici su bili svi, a strana~ki bilo je svih i nije smelo da se pri~a uop{te o strana~kom ìvotu tamo. Strogo je bio zabrawen alkohol, disciplina se izuzetno po{tovala, pogotovo prema ènama, deci, da je moralo uvek da se pomogne oko skupqawa hrane, letine, po{to je to poqoprivredni kraj. De{avalo se da se zaspi za volanom kombajna ili tako ne{to. Kaèm, to nije bilo samo ratovawe, to je bila vi{e pomo}, jer mi smo bili sitni za Hrvate, Hrvati su se ve} bili naoruàli, pogotovo neki Mer~ep... Svetozar Pavlovi}: Tomislav. Miroslav Vukovi} êle: Jeste. Svetozar Pavlovi}: Branimir Glava{. Miroslav Vukovi} êle: Glava{ je ve} u Somboru, ne u Somboru, nego u ovom, kako se zove, Osijeku bio. Mer~ep je bio ovamo u Vukovaru, tamo neki Jastreb. Ne mogu sad sviju da se ja setim, to su bile wihove usta{ke vo|e. Kako smo se mi nazivali ~etnicima, tako su se oni otvoreno nazivali usta{ama. Tomas Ahajm: Da se vratim samo na onaj period u bolnici kada ste bili, da li je to januar 1992. godine? Miroslav Vukovi} êle: Pa, da. Pa, ne moè 1991. godine. 1991. godine... Svetozar Pavlovi}: Da, to je bilo januara 1992. godine. Miroslav Vukovi} êle: Nemogu}e je vratiti vreme. Svetozar Pavlovi}: Tako si rekao? Miroslav Vukovi} êle: 1992. godine sam rekao. Svetozar Pavlovi}: Tre}i, ~etvrti januar, oko Tucindana negde. Miroslav Vukovi} êle: Da, ja sam hteo ku}i da budem 5. januara na Tucindan, da bih oti{ao da posetim maj~in grob i da budem malo s ocem. I desilo se da sam slavio slavu, bio sam u bolnici, ali sam slavio slavu Svetog Jovana u bolnici. Igrom slu~aja se to desilo. 490

Tomas Ahajm: Da li se se}ate, mo`da, radio intervjua koji je bio, to jest intervjua na radio Novom Sadu u kome ste u~estvovali vi i Gavrilovi} i [e{eq? Miroslav Vukovi} êle: Ne, dolazili su i odlazili novinari, ne znam, i strani i na{i, to stvarno ne mogu da se setim. Tomas Ahajm: Vi ste se javili i rekli ste: “Ovde Miroslav Vukovi} êle, ja sam bio prisutan sino} i èleo bih da pozdravim mog vojvodu i ostale rawenike, i ostali rawenici bi to isto èleli da urade”. Zatim, [e{eq kaè: “Da ~ujemo, ovo je na{ komandant”, samo malo, “da ~ujemo, ovo je na{ komandant, ranije zamenik ~etni~kog komandanta za Slavoniju, Barawu i Zapadni Srem, veliki heroj, dobar borac. Me|utim, on je sad rawen i treba, i sada mu se vade ostaci bombe. ûjem da su geleri izva|eni, da li je sve u redu?” Zatim vi odgovarate: “Geleri nisu izva|eni, vojvodo, doktori se boje da me otvore, po svemu sude}i su mali. Branislav, komandant, je ovde, on je do{ao da me poseti, mene i druge rawenike. Do{ao je zajedno sa jo{ nekoliko momaka. Na{ najmla|i ~lan, sedamnaestogodi{wi Aleksi}, isto je ovde. Zapravo, ima nas podosta ovde, o~ekujemo vas, ako moète da do|ete”. [e{eq kaè: “Do}i }u u Sombor za dva, tri dana da posetim rawenike, verovatno u petak. Ovde sam u studiju sa Majom, dakle, na{im zamenikom predsednika i organizova}emo to za petak”. Miroslav Vukovi} êle: [ta je sporno u tome {to sam rekao da je dolazio ~ovek da me obi|e? Ja sam rekao da smo se mewali (smeje se). Nije ni{ta sporno u tome. Ja ni{ta nisam... To sam ja i rekao. Ja sam rekao, ~as sam bio ja, ~as ovaj, ~as onaj, vaqda da ne bi bilo te sujete, da ne bi bilo te mr`we, ni{ta nisam ja izmislio. Sve ono {to sam rekao malopre, eto to se tu svodi. Samo nisam znao da sam bio heroj, zato, ovde sam ~itao da sam bio profiter. Sad mi vi{e ni{ta nije jasno, ni ko sam ni {ta sam. Tomas Ahajm: Ono {to me samo za~u|uje, za~u|uje to {to ste rekli da u to vreme niste govorili sa wim, a ovde... Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, ovo je kasnije. Ovo je kasnije. Ja kada sam oti{ao... Treba gospoda pa`qivo da slu{aju datume. Hajde, probleme ja imam sa imenima i prezimenima, oni sa nadimcima. Mi Srbi se ipak vi{e koristimo nadimcima, tako da ja neki put i svoje ime i prezime zaboravim, toliko se sluìm nadimkom. Ja sam oti{ao 6. aprila da oteram humanitarnu pomo} i da pomognem narodu. A ovo se de{ava u januaru 2000. godine, pardon, 1992. godine, a 6. aprila 1991. godine, to je razlika negde oko {est, sedam meseci. Svetozar Pavlovi}: Kad ti ne govori{ sa [e{eqem? Miroslav Vukovi} êle: Ja sam se sa [e{eqem posva|ao negde u [apcu, po~etak aprila 1991. godine, oko kokardi. Prodavao on, prodavao ja. U stvari, wegovi qudi za wega, a moji qudi za mene. I ja imao boqu prodaju i on ovamo, tamo, ne{to, bila mu lo{a promocija, tamo onaj hotel u [apcu, i tu se ispi~karamo samo tako i ja moje qude u kola i odemo. 491

Tomas Ahajm: A kada ste se pomirili? Miroslav Vukovi} êle: Pa, pomirili smo se, do{ao je on u Slavoniju da me moli da se pojavim u Rakovici kada je bila ona zamena, ko je umro, Borislav Peki}, nije, ko je umro? Svetozar Pavlovi}: Borislav Peki}. Miroslav Vukovi} êle: Je li on umro, pa je on do{ao posle wega u Rakovicu, tada je bio ve}inski sistem, kada je uzeo mandat? Svetozar Pavlovi}: Jeste. Miroslav Vukovi} êle: Eto, do{ao je, on se ponizio da do|e dok mene da me moli da do|em. Tomas Ahajm: Zna~i, kada se ovaj telefonski razgovor odvijao, vi ste bili u dobrim odnosima? Miroslav Vukovi} êle: Ja sam bio drugi put u somborskoj bolnici. Tomas Ahajm: I tada ste bili u dobrim odnosima? Miroslav Vukovi} êle: Da, jesmo tada bili. Ja sam i rekao onda da me je posetio u bolnici, ni{ta ja nisam, ja ni{ta nisam pre}utao. Ja se opet ogra|ujem, pam}ewe je pam}ewe, ali ni{ta ne pri~am dvosmisleno. Dakle, pri~am ono kako je bilo. Tomas Ahajm: Ni{ta, samo sam hteo, nisam to hteo da kaèm, samo sam hteo da razjasnimo ono, da li smo se razumeli. Miroslav Vukovi} êle: Pa vidite, ~as jedan je, ~as drugi. Pa su tu, on vi~e da sam ja, ja vi~em da je ovaj komandant, dva {efa, da ne bi bilo tih sva|a, sujeta, ba{ smo, gledali smo da odrìmo jedno jedinstvo. Stroga je disciplina bila, dakle, moralo je da se pomogne svak svakome. âk {tavi{e i mi rawenici smo davali krv, jer je bilo malo krvne plazme. Tomas Ahajm: A {to se ti~e tog Brneta Gavrilovi}a, da li je i on isto do{ao samoinicijativno? Miroslav Vukovi} êle: Jeste. On je bio nekad, evo ja mogu da kaèm, on je nekada bio telohraniteq [e{eqev, Sarajlija je. I de~ko se posva|ao sa [e{eqem, isto, do{ao je u neki konflikt, i do{ao je samoinicijativno, jer nije smeo, on nije imao gde, jer nije smeo da se vrati u Sarajevo, zato {to su mu zapretili Alijini qudi da }e da ga ubiju i poku{avali su da mu ubiju oca. On se de~ko bukvalno sklonio, u stvari, sad je ~ovek. I jo{ jedan detaq da vam kaèm, evo Tomislav Veqa~i}, dolaze}i kod nas, da nas poseti, ~uo je za jednu Hrvaticu da treba, otkazali joj bubrezi i da ne moè bubreg, on je ponudio svoj bubreg, de~ko, ali nisu analize mogle da se urade. êtnik koji daje svoj bubreg Hrvatici. Tomas Ahajm: A Gavrilovi}, za Gavrilovi}a ste rekli da je sam do{ao tamo, niko ga nije poslao. Miroslav Vukovi} êle: Nije, koliko je meni poznato. Jer znam da on nije imao gde ni stvari, drào je tako po kafi}ima u jednoj kutiji i ja mislim da je on do{ao jer nije imao gde, u Bosnu, u Sarajevo nije smeo da se vrati, a neki Delimustafi} {to je vodio... 492

Svetozar Pavlovi}: Alija. Miroslav Vukovi} êle: Da. Svetozar Pavlovi}: Alija Delimustafi}. Miroslav Vukovi} êle: Jeste. On je i{ao da ga ubije, poku{avali su atentat negde na wegovog oca i on nije imao gde, a sa [e{eqem se razi{ao. Isti slu~aj, jer... Tomas Ahajm: Samo pre nego {to nastavimo, moramo da navedemo broj ovog dokumenta koji smo malopre ~itali. To je dokument 0345... Svetozar Pavlovi}: Samo momenat, 0345... Tomas Ahajm: 2665 do broja 2666. Svetozar Pavlovi}: Dobro. Miroslav Vukovi} êle: Ja ovde imam samo jedan protest: vi gledate te papire, a niko ne daje dokument, fotokopiju ili... Svetozar Pavlovi}: Moèmo li da dobijemo fotokopiju? U redu, u redu, na{li smo. Miroslav Vukovi} êle: Jer meni ovaj broj ni{ta ne zna~i. Svetozar Pavlovi}: Ja }u to srediti. Miroslav Vukovi} êle: Ovo kao da su brojevi za loto. Svetozar Pavlovi}: Hajdemo ponovo, samo ponovite broj. Prevodilac: 03452665 do 2666. Svetozar Pavlovi}: 2656, samo momenat. Prevodilac: 2666. Svetozar Pavlovi}: Ja imam od gospodina 03452666, [e{eqev intervju sa êletom, novinarima i tako daqe. Prevodilac: Da, dve strane. Zna~i, od 2665 do 2666. Svetozar Pavlovi}: U redu, u redu, zna~i, samo jedan broj mawe. 03452665. Zna{ {ta }u da te molim, posle... Prevodilac: Kad napravimo pauzu samo da promenimo kasetu, sada je 13 ~asova i 25 minuta. Miroslav Vukovi} êle: Dobro, ko vodi na ru~ak? Tomas Ahajm: Sada je 14 ~asova i 30 minuta, 21. maj 2005. godine, nastavqamo sa saslu{awem gospodina Vukovi}a. Pre nego {to smo napravili pauzu za ru~ak, razgovarali smo o Trpiwu. Pomenuo sam te posete novinara i rekli ste da su to bili novinari “Velike Srbije”, ~asopisa Srpske radikalne stranke. Miroslav Vukovi} êle: Ne, ja sam rekao da ne znam ko sve nije bio. A iz “Velike Srbije” bili su, samo oni su se kao novinari svi predstavqali, mada su to ~lanovi Srpske radikalne stranke. Tomas Ahajm: Ovde imam ~lanak iz “Velike Srbije”, iz septembra 1991. godine, to je drugi broj, naàlost samo na engleskom. Broj na ovom dokumentu je 00666712. I tako|e }emo govoriti o strani 00666713. To je intervju sa Gavrilovi}em i sa Miroslavom Vukovi}em. I verovatno je napravqen tokom posete krajem avgusta. 493

Svetozar Pavlovi}: Koje godine? Tomas Ahajm: 1991. godine. Ovde se Gavrilovi} pomiwe kao ~etni~ki komandant, on tu govori o svojim zaduèwima. Izme|u ostalog on ovde kaè da je, kaè: “Vojislav [e{eq je doneo uredbu ili dekret i da ga je imenovao za komandanta ~etni~kih dobrovoqaca. A od qudi sa kojima ja ovde radim, izme|u ostalog, ukqu~ujem i Miroslava Vukovi}a”. I kaè: “Ovde mi zajedno smo ukqu~eni u planirawe i obavqawe aktivnosti u ratnoj fazi”. Vi ste rekli da je on jedno vreme bio komandant, da ste vi jedno vreme bili komandant, da je Vojkan jedno vreme bio komandant... Miroslav Vukovi} êle: Da. Ja to ne pori~em. [to sam rekao snimqeno je. Ja ne mogu da se setim tog ~lanka, dok ne vidim novine, ovako mi ni{ta ne zna~i. Tomas Ahajm: Zna~i, Gavrilovi} nije bio komandant sve vreme, je li tako? Miroslav Vukovi} êle: Nije, mewali smo se. Nikakav nije tu bilo ne{to, ~ak {tavi{e, mi smo tu i sami odlu~ivali bez [e{eqa, mi smo malo i kontaktirali sa [e{eqem. Verovatno da je tako bilo, ja ne mogu sad da kaèm, dok ne pogledam ~lanak taj, malo je tu bilo i propagande i svega. Jer ja nisam mogao da uti~em, niti Gavrilovi}, niti Vojkan, niti ne znam tamo ko od na{ih, ne mogu sada ni da se setim ko je sve bio, ve}ina smo se po nadimcima znali, zna~i zato izvinite ako negde pogre{im oko prezimena nekog ili ne{to... To do|e neko od ~lanova, tamo stranke, dolazili su i iz drugih stranaka i pripisivali su sebi, tako da {ta su oni pisali i {tampali to do nas nije ni dolazilo. Tomas Ahajm: Ranije ste pomenuli da ste u Trpiwe oti{li sami da biste pomagali narodu tamo. Miroslav Vukovi} êle: Ja stojim iza toga. Tomas Ahajm: U ovom intervjuu pi{e ovako: novinar vas pita – Vi ste me|u prvima do{li u Slavoniju, zar ne? A vi kaète: “Da, ja sam iz â~ka i do{ao sam me|u prvima. Trebalo je da pripremimo sve za dolazak drugih dobrovoqaca. Ovo selo smo izabrali iz strate{kih razloga, kako bismo omogu}ili akcije”. Da li je to isto propaganda, ili je to zaista, ili su to ~iwenice? Miroslav Vukovi} êle: Mislim da je propaganda, ~iwenica nije. Ja vam kaèm kako je bilo, da u to vreme sa [e{eqem nisam govorio, da su wih trojica do{li na Ravnu goru 12. maja, tako da ja se ne se}am. Ja sam rekao, mo`da i nisam rekao, mo`da su oni pisali, a ja te novine nisam ni video o~ima. To je pisano u Beogradu, ja to stvarno ne znam. Svetozar Pavlovi}: Koji je to list? Miroslav Vukovi} êle: “Velika Srbija”. Uglavnom ja te novine nisam video, mi ~ak {tavi{e, dobijali smo obe}awe, mi smo bili sve vreme u civilnom, u farmerkama, patikama, nikada ni{ta od te stranke nismo dobili, i ni{ta vi{e, daqe nije oti{lo od obe}awa. Tomas Ahajm: Zna~i, uop{te se ne se}ate ovog intervjua? Miroslav Vukovi} êle: Ne. 494

Tomas Ahajm: Dobro. Miroslav Vukovi} êle: Niti sam video, mo`da sam ja ne{to rekao, ali ja stojim ono kako sam oti{ao, ko je dao hladwa~u, gde je skupqena pomo}, sve ono {to tamo stoji, to moè i da se proveri. Tomas Ahajm: Dobro. Napomenuli ste ranije da niste dobili nikakvo oru`je i da ono {to ste dobili, to su bile nekakve stare pu{ke. Miroslav Vukovi} êle: Da, ali to je bilo unutar Trpiwa od Teritorijalne odbrane. Tomas Ahajm: A kasnije ste rekli: kada je zagustilo onda ste dobili oru`je. Miroslav Vukovi} êle: Da, tada smo dobili, a na barikadama je bilo to staro oru`je. Kasnije, verovatno, vojska je donela i dala, kada je vojska uzela u~e{}e. Jer, evo sada da se nadoveèm, vojska je, mislim, uzela u~e{}e tu, kada je ve}, to je negde avgust mesec 1991. a dotle je vojska sve vreme bila kao tampon zona neka. Ina~e, imali smo velikih problema sa vojskom, ~ak {ta vi{e, neki nisu hteli ni da razgovaraju sa nama zbog srpskih grbova, zato {to nismo hteli petokrake da stavimo. Tomas Ahajm: Samo malo. Evo, ovo je kopija na srpskom ovog intervjua. Ovde mene nema. Svetozar Pavlovi}: Pa, nema ga ovde. Miroslav Vukovi} êle: Pogledajte. Svetozar Pavlovi}: Ima li imena da pi{u? Ne? Prevodilac: Verovatno na slede}oj strani. Svetozar Pavlovi}: Pe{i}. Miroslav Vukovi} êle: Ova \eki}, èna ~etnik, mi nismo uop{te... Svetozar Pavlovi}: Ivan Popovi}, \eki}, nema wega. Miroslav Vukovi} êle: Niti mi je poznata ova slika. Tomas Ahajm: Ovo jeste iz “Velike Srbije”, je li tako? Miroslav Vukovi} êle: Uop{te mi nije poznat ovaj tekst. Svetozar Pavlovi}: Nema te ni tu. Miroslav Vukovi} êle: Uop{te mi ovo nije poznato. Evo, pi{e sa Miroslavom Vukovi}em, evo ovde, evo ba{ sam ovde. Svetozar Pavlovi}: Momenat. ...sa terena, u {tabnim prostorijama... Ali nema slike wegove. Miroslav Vukovi} êle: Ma znam, ja ovo ne znam uop{te o tome. A koji je datum ovoga? Molim vas samo, a koji je... Tomas Ahajm: Na prvoj strani je, verovatno, datum. Miroslav Vukovi} êle: Ba{ me zanima koji je datum, kada su oni to bili. Tomas Ahajm: Da li pi{e negde datum ovde? Da li vidite vi? Miroslav Vukovi} êle: Krajem avgusta. A ja sam... Svetozar Pavlovi}: êle, molim te, ovde su druge oznake, od ovih drugih oznaka, ne poklapa se broj. Ne slaù se onda ovi papiri sa ovim papirima. 495

Miroslav Vukovi} êle: Ne, meni ovo uop{te nije poznato. Sigurno da bi bila moja slika tu... Ja jesam u avgustu bio i boravio dva, ili tri puta u â~ku, da bih pripremio za izbeglice i da se deca odnesu pre nego {to su Hrvati imali ofanzivu i zahvaquju}i tome spa{eno je dosta ìvota dece, jer je u isto vreme ga|ano obdani{te, kasnije. Mo`da su oni dolazili, ali ja sa wima nisam, niti sam znao, niti mogao, niti znam uop{te koji su to i {ta je. Nije mi poznato uop{te. I to moè da se proveri i u â~ku, avgust mesec 1991. godine, ne mogu datuma da se setim sigurno, tad sam i organizovao, pripremio i organizovao sve, taj zbeg i gde je bombardovano deci obdani{te, i zahvaquju}i tome spa{eno je dosta ìvota. A meni se ~ini ovde da pi{e krajem avgusta, a ja sam ba{ i nazna~io da je otprilike 26. avgusta bila jedna ofanziva kada sam ja bio u â~ku. Tomas Ahajm: U redu. Miroslav Vukovi} êle: To ove {to su davali izjave, wih treba pitati. A sa mnom sigurno nije niko obavio razgovor. Zna~i, bila bi moja slika tu. Tomas Ahajm: Dobro. Dok ste bili u Trpiwu, kakve kontakte ste imali bilo sa [e{eqem, bilo sa sedi{tem Srpske radikalne stranke? Miroslav Vukovi} êle: Pa, bukvalno nikakve, samo {to smo se sva|ali i jedan drugome jebali majku zbog laì zato {to su obe}avali tamo hranu, oru`je, municiju, uniforme. Nikada ni{ta nije do{lo. Tomas Ahajm: Da li su vas ikada pose}ivali ~lanovi, u stvari rukovodstvo Srpske radikalne stranke ili zaposleni u sedi{tu Srpske radikalne stranke? Miroslav Vukovi} êle: Pa, ja mislim da su dolazili, ali jednom je [e{eq imao, u julu mesecu, mislim, nemojte me sad, znam da je bilo leto. Jedan dan je do{ao, pro{ao je kroz Slavoniju, Borovo Selo, Trpiwe, tamo Bobota, Tewe, otprilike to je bilo, par govora, ru~ao, kao bili smo i mi sa wim, ne moèmo da kaèmo da nismo, vi{e smo obezbe|ewe vr{ili, a ovi nisu, ma kakvi, ovi nisu smeli da pri|u zbog laì. Ja sam jednom do{ao, hteo sam da ubijem [e{eqa, kada mi je bio rawen jedan mladi}, u patikama, nisam imao u {ta da ga po{aqem u bolnicu. Kakvi oni da do|u bre, ti politi~ari su bili, da izvinete na izrazu, oni pravi srpski izraz – pizde, koji su, ja i daqe stojim da su politi~ki profitirali na konto nas, da smo mi obi~ne ovce bili. Kakvi, oni nisu smeli da pri|u blizu Dunava. Tomas Ahajm: Zna~i, osim [e{eqa niko drugi nije dolazio? Miroslav Vukovi} êle: Pa, kad je on do{ao do{lo je jo{ wih par, sad ne mogu da se setim ko, znam Dragan Todorovi}, on je, e tada smo prvi, evo vidi{, sad sam se setio, tad smo prvi put dobili, bio je neki post i tada je Dragan Todorovi} doterao nekih sardina. Ba{ kada je to [e{eq dolazio, eto to je to, mislim... Tomas Ahajm: Zna~i, u toj turi su hranu doneli? Miroslav Vukovi} êle: Ma nije to, to je ne{to malo, par onih paketa sa 100 sardina, to je ostalo ne{to po selu malo dato, ina~e, nas zaobila496

ze, kako da kaèm, politi~ari, jer mi nismo se nikada trpeli sa wima, i dan danas se ne trpimo sa politi~arima. Tomas Ahajm: Ti drugi ~lanovi, ostali ~lanovi rukovodstva, koje ste nazvali pizdama, ko su bili ti? Miroslav Vukovi} êle: Pa, nisu ni dolazili. Na primer, tamo neki komandant Ratnog {taba, Qubi{a Petkovi}, nikada nije do{ao, onda neki î~a Draìlovi}, oni su isto dobili titule vojvode. Tomislava Nikoli}a ja nikada nisam ni video tu blizu, mada on kaè da je bio, ali ja ga nisam video. Oni su dolazili do skele, tamo na Dunavu i onda se slikali tu i ubacivali u tu “Veliku Srbiju”, koju ja nisam video, te novine. Na primer, oni su nosili uniforme ovuda po Beogradu, {etali, a mi nismo imali uniforme. Onaj Rade Leskovac, na primer, pa on nije ni skidao uniformu, ja mislim da mu se i ubu|ala na wemu. Oni su samo gledali da politi~ki profitiraju, da ne{to... Svetozar Pavlovi}: Da se slikaju. Miroslav Vukovi} êle: Da se slikaju, da eto i ja kada sam dao taj intervju 14. u stvari, konferencija za {tampu, da bih rekao {to se ti~e ratnih vojnih invalida i porodica poginulih u “Crvenom krstu” u â~ku 14. maja 1997. godine, ja sam rekao punu istinu, da su Socijalisti~ka partija i Srpska radikalna stranka, napravile jedno najopasnije ratno profiterstvo, a to je politi~ko. Tomas Ahajm: Da li je Zoran Ranki} dolazio? Miroslav Vukovi} êle: Jeste, jednom je bio. Mislim da je i{ao u Marku{icu i tamo no}io. Tomas Ahajm: Za{to je do{ao, da li je preneo neku poruku ili neko nare|ewe, ili ne{to? Miroslav Vukovi} êle: On je neku poruku doneo da se smewuje, ne znam, neko od nas. Mi smo rekli – hajde, ne sviraj kurcu, jebo te onaj ko te poslao i vratili ga. Pa, mislim, ako ho}e{ pravi izraz, {ta ima tu, ja sam te upozorio da }u srpskim jezikom govoriti. I kako je bilo. Prevodilac: Nema problema. Nema problema. Samo ne mogu ba{ da prevedem. Miroslav Vukovi} êle: Sad da li ja kaèm penis ili vagina, to je isti klinac. Li~no sam ja doneo i neku naredbu, ja nisam ni gledao, li~no sam ja i{ao u VC, istrqao ovako i obrisao zadwicu, eto tako, da li je potpisao [e{eq ili Draìlovi} ili Petkovi}, ne interesuje me. Nisam hteo ni da ~itam. I preneli su to [e{equ da sam ja to javno uradio. Tomas Ahajm: A {to bi [e{eq uop{te slao takvo neko nare|ewe da se bilo ko smeni? Miroslav Vukovi} êle: Nemam pojma, ja sam i pitao Ranki}a – u kom si ti svojstvu ovde i pitao sam ga da li ho}e da dobije 25 po guzici onako ~etni~ki, eto to sam ga pitao. To doslovce. Jer Ranki} je do{ao, tada sam se stvarno bio iznervirao, Ranki} je do{ao u jednim oficirskim cipelama 497

glanc novim, u uniformama i sve, mi nismo imali ga}e ~estite. U stvari, do{li su, vaqda, da paradiraju, otkud znam. I upravo ovo je to {to se nadovezujem na novine, da prave politi~ke poene. Jer verovatno je mislio ako donesem taj dokument sa potpisom toga ko je, ja se ne se}am ko je taj i ne znam {ta je trebalo meni, da }e neko od nas da se upla{i. Nama je to bilo ba{ svejedno i stvarno ne znam {ta su hteli sa tim, verovatno da treniraju strogo}u. Prevodilac: Eh, ~ekajte sad samo malo. Miroslav Vukovi} êle: Koji deo da ponovim? Prevodilac: Ne, nego da treniraju strogo}u. Miroslav Vukovi} êle: Dobro, hajde ne mora{ ba{ taj izraz, nego da se nametnu, ne znam ni ja. Tomas Ahajm: Da li je istina da je Gavrilovi} bio komandant ~etnika u tom selu? Miroslav Vukovi} êle: Pa, kaèm vam, svi smo se mewali. Ja ne znam ko nije bio me|u nama komandant. Prevodilac: Zna~i, izvinite, malopre nisam preveo {to ste rekli. On je rekao – zato {to mi imamo dokument u kome se navodi da je Gavrilovi} bio komandant, da ste vi bili wegov zamenik. Miroslav Vukovi} êle: Verovatno da postoji negde, ja ne kaèm na nisam bio, mi smo te rotacije pravili. Tomas Ahajm: Da li znate da li je Gavrilovi} nekada dobijao neka nare|ewa ili je vr{io neke konsultacije sa sedi{tem Srpske radikalne stranke, da su imali...? Miroslav Vukovi} êle: Mislim da nije. Mislim da nije, jer on je nekoga izudarao od wih iz vrha stranke. Tomas Ahajm: Zna~i, on iz sedi{ta stranke nije primao nikakva nare|ewa? Miroslav Vukovi} êle: Pa, nije mogao ni da prima, evo prosta logika, telefonske linije nisu radile, mi nismo imali mobilni, tada nisu postojali. Drugo, situacija na terenu je sasvim deseta od onih èqa koje su hteli. I drugo, mnogi ratni izve{ta~i su sedeli ku}i u Beogradu ili Novom Sadu i izve{tavali. Tomas Ahajm: Sada je 15 ~asova i 10 minuta, nastavqamo saslu{awe gospodina Vukovi}a. Prevodilac: Preveo sam ono {to ste rekli. Tomas Ahajm: Zaustavi}emo se malo, ne}emo vi{e razgovarati o Trpiwu, nego }emo malo razgovarati o Vukovaru. Da li ste ikada bili u Vukovaru, u blizini Vukovara ili da li ste ikada bili tamo razme{teni? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Kada je oslobo|en Vukovar tada sam bio prvi put, isto i u Borovu Selu u ìvotu nisam bio pre, tada prvi put. Tomas Ahajm: Ali u~estvovali ste u vojnoj akciji u Vukovaru? Miroslav Vukovi} êle: Jesam, pa, tu sam i rawen, tada smo krenuli na Vukovar na Trpiwskoj cesti prvi put. 498

Tomas Ahajm: To je bilo negde sredinom septembra, je li tako? Miroslav Vukovi} êle: Da, ~etrnaestog da. Tomas Ahajm: Da, i ranije ste rekli da je to bilo 14. septembra i da je ~etni~ka grupa i{la od Trpiwa ka Vukovaru. Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: A kada je bio taj drugi put, dobro, kada je bilo osloba|awe Vukovara, kada se to desilo? Miroslav Vukovi} êle: Koje? Tomas Ahajm: Da li ste sredinom septembra bili tamo? Miroslav Vukovi} êle: Tada sam bio rawen, i oteran u bolnicu. Odvezli su me do Bogojeva u nekom, kako se zove to, “varburg” karavan, jer nijedno vojno vozilo nije htelo da prihvati dobrovoqce i teritorijalce, ~ak {tavi{e jedan momak je iskrvario, nisu hteli da ga stave u vojno vozilo. Tek u Bogojevu, na teritoriji Srbije, kada smo pre{li Dunav, ne znam koja je to ustanova, mo`da op{tina, mo`da {kola, obdani{te, {ta je, tu su nas pregledali vojni lekari i odmah nas u sanitet onaj veliki {to ima na sprat, sa jedne i druge strane leàjeve, odvezli u somborsku bolnicu. Prevodilac: Odvezli u somborsku bolnicu? Miroslav Vukovi} êle: Da. Jer nisu hteli, zahtevali su od nas da stavimo petokrake umesto srpskih grbova i ~ak {tavi{e i kada smo bili raweni zahtevali su, mi nismo hteli i naàlost, jedan je momak iskrvario i umro. Mislim da je zvao Mir~i} iz Novog [ora. Prevodilac: Iz Trpiwa, je l’ da? Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Zna~i, u novembru niste bili u Vukovaru? Miroslav Vukovi} êle: Pa, u~estvovali smo, krenuli smo 2. novembra, kada je krenula ofanziva i ve} je bila izdaja na po~etku, mi smo ve} tad dobili od nekog nepoznatog donatora maskirne uniforme, svi dobrovoqci i tada je bila velika izdaja od strane vojske, vojska je tad obukla one stare SMB uniforme, tako da su sve ga|ali po dobrovoqcima i teritorijalcima, mi smo bili u maskirnim uniformama. Tada su na Lu`cu udarili qudima sa le|a, bilo ih je dosta ubijeno. Mi smo imali sre}u, sa par ogrebotina smo pro{li, ali su zato teritorijalci iz Daqa nadrqali, mislim da ih je na{a artiqerija (...). A tad je isto dobrovoqci, tada je poginuo kapetan Slavi{a, bolni~arka, kurir, Bawac je vaqda, nije vaqda nego je rawen, u istom momentu. Sve se to de{avalo isti dan, 2. novembra. Oni su i{li od Borova Sela, takozvane Crepuqe, ka Borovu Nasequ. I isto je tu bila izdaja, vojska i ~etnici su se pobili. Ga|ali su bukvalno granatama ovu ku}u gde su oni bili. Kapetan Slavi{a je bio iz Mionice. Tako da je, po mom mi{qewu, taj dan vi{e pobijeno qudi od strane na{e vojske, u stvari, izdaje JNA, nego od strane Hrvata. Ovaj tenk {to je ubio kapetana Slavi{u, bolni~arku, kurira, ja mislim da je mala bila iz [ida, ne mogu ta~no da se setim, slaga}u i ja, voza~ tenka je Srbin rawen u stomak, za ostalu posadu ne znam ko su bili. 499

Tomas Ahajm: Tokom tih akcija u Vukovaru u kojima ste vi u~estvovali, pod ~ijom ste komandom bili? Miroslav Vukovi} êle: Vojske. Tomas Ahajm: Zna~i, JNA. Miroslav Vukovi} êle: Da, oni su ~ak {tavi{e i 14-og, kada sam ja rawen, poku{ali da nas ubiju i spasio nas je jedan usta{ki traktor, koji je bio na Trpiwskoj cesti gde smo se sakrili iza onih velikih to~kova, jer su sa vojnog mitraqeza sa tenka udarili po nama. Tad, 14-og, su poku{avali, mene su poku{avali par puta da ubiju, vojska. Tomas Ahajm: Pretpostavqam da ste kao jedinica bili prikqu~eni JNA. Miroslav Vukovi} êle: Ne, mi smo bili pod TO, a TO je kontaktirao, Teritorijalna odbrana je sa wima... Jer vojska je strogo gledala ono komunisti~ki, to je... Tomas Ahajm: Ko je bio va{ neposredno nadre|eni? Miroslav Vukovi} êle: Pa, bio je \urica pokojni, ovaj {to je dolazio na Ravnu goru, a posle toga Stevo Panti}. Tomas Ahajm: Da li ste ikada u Trpiwu ili kasnije izve{tavali sedi{te Srpske radikalne stranke? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Tomas Ahajm: Za{to? Miroslav Vukovi} êle: Zato {to, rekao sam, ne podnosim politi~are. Tomas Ahajm: Rekli ste da ste se stalno mewali. Miroslav Vukovi} êle: Da, da, bilo je te rotacije. Zavisilo je to ve}inom, jedan rawen, drugi preuzme komandu radi discipline, jer nama je bio ciq da iza|emo naj~asniji iz svega toga, jer rat je rat, ipak. Tomas Ahajm: Ovi va{i, ovi drugi koji su vr{ili tako|e du`nost komandanta, da li su oni nekada obave{tavali sedi{te Srpske radikalne stranke? Miroslav Vukovi} êle: Ne znam. Mogu}e je da je ne{to kri{om ura|eno od mene, ali meni koliko je poznato, nije. Tomas Ahajm: Recimo da je tako ne{to ura|eno, na koji na~in bi to moglo biti ura|eno tehni~ki, kako bi to i{lo, telefonom? Miroslav Vukovi} êle: Telefon nismo imali. Tomas Ahajm: Preko kurira? Miroslav Vukovi} êle: Pa, ne bi smelo, jer mene bi kurir obavestio. Mada je neko ne{to bio lupetao kod [e{eqa, znam jednom kada smo do{li bio je taj Glavni odbor, {ta je bilo, u Prote Mateje ulici i vidim samo [e{eq zovne mene i Brna i posle je Brna izbacio i Panu telohraniteqa i Brnu daje pi{toq. Ja mislim poklawa mu pi{toq, kaèm – {to ne da{ i meni, kaè – {ta je, ho}e{ i ti da me ubije{? I kaè – evo, ubij me sada i to. Prevodilac: Ko kaè? Miroslav Vukovi} êle: [e{eq. [ta je bilo pri~e, koje, ja ne znam. 500

Prevodilac: Zna~i, [e{eq je Brnu dao... Miroslav Vukovi} êle: Da, pi{toq da puca u wega, a ja sam mislio da mu poklawa, pa mu kaèm da da i meni. Prevodilac: A da li je neko pucao na nekoga? Nije? Miroslav Vukovi} êle: [e{eq je dao Brnu pi{toq i rekao – ubij me, kaè – nemoj mi pretiti nego izvr{i, jer ja sam mislio da mu poklawa pa kaèm – a meni, kaè – {ta je, da li si i ti do{ao po moju glavu? Tomas Ahajm: U to vreme da li su [e{eq i Brne imali dobar odnos? Miroslav Vukovi} êle: Pa, to je uvek bilo zategnuto. Tomas Ahajm: Da li je Brne ikada obave{tavao [e{eqa, u stvari da li bi vama rekao tako ne{to? Miroslav Vukovi} êle: Ne znam, stvarno ne znam. Tomas Ahajm: Samo da se vratimo na onaj intervju koji smo ranije pogledali, to je onaj koji smo videli na srpskom ovde i ovde se kaè, jedan od va{ih odgovora je: [to se ti~e mojih du`nosti, ne bih èleo da idem u detaqe zato {to je to poverqivo, samo }u re}i da se na{ telefon prislu{kuje, pa sam organizovao kurirsku slu`bu za preno{ewe poruka. Imam nekoliko takvih grupa u Vukovaru”. Da li moète samo da potvrdite to ili? Miroslav Vukovi} êle: Pa, to je ne{to {to je bilo pre 15 godina i to radio, imate li vi taj radio snimak, to je rekla, kazala, budite obzirni malo. Rekli smo ne}emo rekla kazala. Tomas Ahajm: Nije to sa radija, to je sa ovog intervjua i trebalo bi da bude citat onoga {to ste vi rekli. Miroslav Vukovi} êle: Ovo malo pre {to sam ja gledao? Svetozar Pavlovi}: Ne, ne, ne. Miroslav Vukovi} êle: Ma idi, bre, to nema pojma bre, ~ove~e, ja sam rekao da te novine nisam nikada video, niti imam pojma. Nigde nema moje slike niti i{ta, ko zna ko je pri~ao i {ta je to. Ja nikada nisam video te novine, niti imam pojma kada je to bilo. Nemogu}e da bi do{ao neko, a da mene ne bi slikao, jer bi to ne{to bez veze bilo, mo`da je to neko pravio propagandu, kao kuriri, ovo, ono, a drugo, koji telefon se prislu{kuje kada mi nismo uop{te imali telefone. Telefonske linije nisu radile, niti smo imali i struje, vode nismo imali s vremena na vreme. U to vreme, odgovorno tvrdim, samo je moglo unutar sela da se razgovara, kao lokal, a van sela nije moglo da se razgovara telefonom i ne znam ko bi prislu{kivao, a u to vreme u Vukovaru bili su Hrvati. To verovatno neko da je pisao radi propagande da imamo qude unutar. Nikada te fotografije ni taj tekst nisam video. Tomas Ahajm: Da li ste vi imali tu kurirsku slu`bu? Da li je postojala kurirska slu`ba? Miroslav Vukovi} êle: Pa, ne znam, nije imalo potrebe, kako kurirska slu`ba, ja sam malo pre rekao, uop{te nismo imali saradwu, teren je jedno, jedno je ovo, laì su bile. Ludeli smo zbog tih laì i prevara od stra501

ne Beograda, mislim od, ne znam ko nam nije {ta obe}ao. Do|e eto tako, predstavi se, ja sam taj i taj, neka stranka za koju nismo ~uli, sutra dobijate ovo ili ono. Normalno, ni{ta se ne dobije, jo{ povede novinare sa sobom, kamermane, slikaju se, i na tome ostane. Tomas Ahajm: S obzirom da je ovaj Brne rekao, izjavio da je on bio konkretno imenovan na funkciju, na mesto komandanta, zar ne bi bilo u tom slu~aju logi~no da je on i obave{tavao [e{eqa o svemu {to se de{ava? Miroslav Vukovi} êle: Mogu}e. Mogu}e. Tomas Ahajm: Ali vi to ne znate? Svetozar Pavlovi}: On je wemu bio podre|eni, on ne mora da zna. Miroslav Vukovi} êle: Ako je sam rekao. A drugo, ne znam ti novinari, koji su ne znam, mnogi su dolazili i predstavqali se kao novinari i ono imaju akreditive, ~ovek koji je polupismen predstavqao se kao novinar, akreditive imao, ali za ovo, pisaniju ovu ne znam. Znam jednom su dolazili, ve} je bilo to, ja mislim oslobo|en Vukovar i tako, vi{e je bila pijanka, nego ne{to. Prevodilac: Izvinite, {ta ste rekli, tek posle osloba|awa Vukovara je... Miroslav Vukovi} êle: Prvi put u ìvotu bio u Vukovaru i Borovu. Tomas Ahajm: Da li ste poznavali osobu pod imenom Bora Todorovi}? Miroslav Vukovi} êle: Znam samo onog glumca Boru Todorovi}a, sad mi sve ovo malo vi{e li~i na zafrkanciju, gledaju}i onog novinara {to je rekao Brankov, Bora Todorovi}, meni ovo malo li~i na zafrkavawe. Tomas Ahajm: Da li vam i{ta zna~i ime Aco Legija? Miroslav Vukovi} êle: Svaki drugi je bio Legija, svaki drugi je bio u Legiji stranaca, predstavqao se. Tomas Ahajm: Zna~i, znate dosta wih koji su se zvali Aco Legija? Miroslav Vukovi} êle: Ja wih pod nadimkom Legija jedno 50 znam i uvek pitam koji Legija. Tomas Ahajm: Da li znate bilo koga pod tim imenom ko je bio pripadnik “Crvenih beretki”, jedinice koja se zvala “Crvene beretke”? Miroslav Vukovi} êle: Aco Legija? Pa, znam ovog Ulemeka Legiju. Tomas Ahajm: Dobro. Da li ste wega ikada videli u Vukovaru? Miroslav Vukovi} êle: Koga? Tomas Ahajm: Legiju. Ovoga koga ste upravo pomenuli Ulemeka Legiju? Miroslav Vukovi} êle: Ja mislim da se on pojavio kasnije, posle. Tomas Ahajm: Kada i gde? Miroslav Vukovi} êle: Pa, kasnije da se pojavio, nije 1991. godine. Tomas Ahajm: Dakle, 1992. ili 1993. godine? Miroslav Vukovi} êle: Pa tako, ali ovde sam u Beogradu ~uo za wega. Tomas Ahajm: A gde ste ga videli? Miroslav Vukovi} êle: Ma, ovde kada sam bio poslanik, to je jo{ 1993. godine bilo. Milorad, nije Aco Legija, nego Milorad, ovaj {to odgovara za \in|i}evo ubistvo. 502

Tomas Ahajm: Posledwe pitawe je vezano za kapetana Qubu Jorgi}a, da li vam to ne{to zna~i? Miroslav Vukovi} êle: S nama nije bio taj. Tomas Ahajm: A nigde niste ni ~uli za wega? Miroslav Vukovi} êle: Mi smo imali kapetana Slavi{u koji je bio u dobrovoqcima, koji je bio regularan kapetan i sa vojnim vlastima se nije slagao i izba~en je iz vojske i vratio se ~ovek u dobrovoqce. Za Qubu Jorgi}a nikada nisam ~uo. Tomas Ahajm: Da li vam ne{to zna~i ime Milan Lan~uànin Kameni? Miroslav Vukovi} êle: Zna~i mi, duguje mi 500 maraka. Tomas Ahajm: Po tome ga znate, je l’ da? Miroslav Vukovi} êle: A ne, mi smo bili s jedne strane Dunava, on je bio sa druge strane Dunava, upoznali smo se posle osloba|awa Vukovara, a isto je vojvoda kao ja. Tomas Ahajm: Sada je 15 ~asova i 40 minuta, moramo da zavr{imo, jer se traka pribliàva kraju. Hvala vam najlep{e {to ste do{li danas, onda }emo se videti u utorak. Miroslav Vukovi} êle: Kako da ne. Svetozar Pavlovi}: Sigurno da }emo se videti. Nema razloga da se ne vidimo. Ne znam, jedino ne{to nepredvi|eno od Boga, ako... Tomas Ahajm: Dobro. 24. maj 2007. godine Tomas Ahajm: Danas je tre}i dan saslu{awa gospodina Vukovi}a, danas je utorak, 24. maj 2005. godine, 10 ~asova i 15 minuta. Nalazimo se u kancelariji Tribunala u Beogradu. Moje ime je Tomas Ahajm, ja sam istraìteq Tuìla{tva, a sa mnom je i gospodin Luj Musemajer koji je zastupnik optu`be Tuìla{tva. Na ovom saslu{awu prisutan je gospodin Svetozar Pavlovi}, pravni zastupnik gospodina Vukovi}a. I danas bih èleo da vas podsetim na va{a prava i u tom smislu ponovo }u vam pokazati pravila 42 i 43 na jeziku koji razumete. Da li èlite da to pro~itamo? Miroslav Vukovi} êle: Nema potrebe, jedino ako nisu preko no}i za ova dva, tri dana mewana. Svetozar Pavlovi}: Upoznati smo. Tomas Ahajm: Ne znam da li razumete i slaète se sa ~iwenicom. @eleo bih ne{to da pojasnim, pro{li put pokazao sam gospodinu Vukovi}u ~lanak koji ima broj 00413354 do 00413359, gde se nalaze fotografije, hteo bih samo da naglasim da se gospodin Vukovi} ne nalazi na tim fotografijama. Miroslav Vukovi} êle: A ja bih hteo da dodam da meni uop{te nije poznat, pri put sam video na snimku kod gospodina, na ekranu taj broj “Velike Srbije” i uop{te mi nije poznato da sam ja dao taj intervju, jer ja sam u to 503

vreme odveo tri autobusa dece iz Trpiwa u â~ak, po{to sam jedino mogao da organizujem u â~ku prijem i prevoz i posle sutradan, posle 24 sata, je to obdani{te bilo i granatirano, tako da sam spasio tu decu. A u me|uvremenu je tu, izgleda, neko u propagandne svrhe upotrebio moje ime, da ne kaèm zloupotrebio. Ja se ne se}am tog intervjua, da se se}am, ja bih rekao – jesam, rekao sam i Boè moj, ali ne znam ni {ta ima unutra. Tomas Ahajm: To smo pojasnili. Miroslav Vukovi} êle: Hteo bih ja jo{ da pitam ne{to. Tomas Ahajm: Recite. Miroslav Vukovi} êle: Da bude na kasetama, ja }u kasete pa`qivo preslu{ati i sve, u slu~aju da se setim nekog detaqa ili ne~ega novoga, ipak sami ste rekli osveàvawe pam}ewa, ili sa nekim se na|em u kontaktu i pitam, kako ja mogu da dostavim to moje vi|ewe? Ovo do sada je sve... Svetozar Pavlovi}: Traì}emo sastanak sa wima. Miroslav Vukovi} êle: Da li da se traì novi sastanak ili ne{to ili pak dokumenti da se prona|u ili ne{to. Mislim, ja stojim iza toga: istina, istina, istina. Svetozar Pavlovi}: To ostavqa kao mogu}nost. Tomas Ahajm: Ne moèmo dopuniti ovu izjavu, ali ukoliko èlite ne{to novo da nam javite, postara}emo se da va{ pravni zastupnik ima na{e brojeve telefona i da moète da stupite u kontakt sa nama. Bi}emo vam zahvalni za sve dokumente koje moète da nam dostavite. I gospodin Versona, s kim ste se ve} sreli... Miroslav Vukovi} êle: Ko? Tomas Ahajm: Gospodin Versona... Svetozar Pavlovi}: Rub. Tomas Ahajm: S wim ste se upoznali prvi put ovde, tako|e preko wega moète da nas kontaktirate. Svetozar Pavlovi}: U redu. Tomas Ahajm: Ako moèmo sad da se vratimo na Vukovar. Tokom va{eg boravka u Vukovaru da li ste u~estvovali u borbama za Vukovar? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Ja nisam boravio u Vukovaru. Ja sam boravio u Trpiwu. Tomas Ahajm: Koliko dugo ste bili u Vukovaru? Miroslav Vukovi} êle: Pa, nisam u Vukovaru, samo sam prolazio kroz Vukovar i kad sam bio, bio sam sat vremena posle oslobo|ewa kod prijateqa na kafi. Tomas Ahajm: Zna~i, to je sve {to ste vi... Miroslav Vukovi} êle: Jer 14. septembra sam, kada je bio taj napad, rawen na Trpiwskoj cesti, bio u bolnici, le~en, 2. novembra kada je po~eo napad. Bila je izdaja, to mislim da sam i rekao, gde su dobrovoqci i teritorijalci izgleda trebali da se skokaju, da upotrebim taj izraz. Zato {to smo u me|uvremenu od nepoznatog donatora dobili maskirne uniforme, vojska 504

nije to imala i nosila je one klasi~ne, po{to su to rezervisti bili, SMB. Na uglu kod Hercegova~ke ulice do{lo je do zamene i u zadwem momentu, bili su Daqci i oni su izginuli, a trebali smo mi, to nas je samo Bog spasio i mi smo posle toga radili u pozadinskom... Tomas Ahajm: Bilo je tu i borbi u Osijeku, na osije~kom aerodromu i daqe u Tewu, da li ste u wima u~estvovali? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Tomas Ahajm: Ovde imam jedan tekst, pa bih hteo samo da pro~itam. Miroslav Vukovi} êle: Dobro. Tomas Ahajm: Da ~ujemo da li moète da potvrdite ili ne. Ovde se kaè da je “postojao odred dobrovoqaca pod komandom Lan~uànina koji je bio poznat kao Kameni, koga sam znao iz Vukovara i znao sam da je u to vreme Vukovi}, koji je kasnije bio komandant TD i Vujanovi}”... Miroslav Vukovi} êle: [ta zna~i to TD? Tomas Ahajm: TO. Miroslav Vukovi} êle: Pa, nisam ja nikada bio komandant TO. Svetozar Pavlovi}: Teritorijalne odbrane. Tomas Ahajm: Da su oni imali ve} svoje jedinice Teritorijalne odbrane. Da li je to istina da ste imali svoje jedinice Teritorijalne odbrane? Miroslav Vukovi} êle: Nisam ja. Ja sam bio pod Teritorijalnom odbranom, a Vujanovi} i Vukovi} su dva razli~ita prezimena, ja sam Vukovi}. On verovatno misli na Slavka Vujanovi}a {to je sad u zatvoru za Ov~aru. Tomas Ahajm: Ne, ne, dva prezimena se ovde pomiwu, Vujanovi} i Vukovi}. Miroslav Vukovi} êle: Ja ne mogu biti komandant TO, jer to su me{tani, a ja sam dobrovoqac. Tomas Ahajm: Ako sam dobro razumeo, vi ste bili integrisani u Teritorijalnu odbranu, je li tako? Miroslav Vukovi} êle: Da, ali Trpiwe, a ovo je Vukovar. Tomas Ahajm: I onda je nemogu}e posle nekog vremena da vas posle postave za komandanta, ali jedino {to sam hteo da vas pitam je da li je ovo istina ili nije. Miroslav Vukovi} êle: Ma, ne. Kako ja mogu da budem komandant? Bio je Miroqub Vujovi}, imao je Slavko Vujanovi}, ima Kameni, s wima sam se video tek posle osloba|awa Vukovara. Oni su bili od one strane Tovarnika, sa Gardijskom brigadom, mada su to me{tani, a ja sam bio ovamo sa ove strane, mislim da to ipak geografski treba objasniti. Oni su i{li iz pravca zapadnog Srema od [ida, a mi smo ovamo bili, mi smo bili sve vreme. Svetozar Pavlovi}: Da li ime wegovo i prezime zna{? Tomas Ahajm: To je ime pomenuto u jednoj izjavi, sada }u da poku{am da na|em. Svetozar Pavlovi}: Ima vi{e Vukovi}a. Miroslav Vukovi} êle: Bilo je Vukovi}a i usta{a, sad da se razumemo, to je hercegova~ko prezime. 505

Prevodilac: Ako moète da sa~ekate da prevedem. Svetozar Pavlovi}: Kameni, Kameni je bio kod @eqka Ra`natovi}a Arkana. Kameni, bio je borac Kameni. Miroslav Vukovi} êle: Pa, bio je on u vi{e. Svetozar Pavlovi}: Poginuo je taj. Miroslav Vukovi} êle: Nije ovaj. Svetozar Pavlovi}: Onda ih ima vi{e. Miroslav Vukovi} êle: Ima ih vi{e. Wegovo ime je Milan Lan~uànin Kameni. Tomas Ahajm: Ako se ne varam, pro{li put ste rekli da ste u novembru bili u Vukovaru. Miroslav Vukovi} êle: Da, 18. novembra je oslobo|en Vukovar, borbe su po~ele 2. novembra, mi smo doìveli izdaju tada. Ja sam lepo sve to rekao. Tomas Ahajm: U tome niste u~estvovali, je li tako? Miroslav Vukovi} êle: Po~eli smo drugog i onda je bila izdaja. Ja sam sve to lepo rekao. Meni ostaje pam}ewe posle 15 godina, a vi ne moète da se setite {ta sam rekao pre dva dana. Ja sam rekao, jedino ako nisu unakrsna pitawa, pa da me uhvatite u laì, ali ja nemam {ta da laèm, ja sam rekao istinu. Ja mogu sada, ako treba da zovnemo i vladiku da se zakunem da govorim istinu i da idemo na oltar. Ili pod hipnozom. Tomas Ahajm: Da li znate osobu pod imenom Miroslav Mi~i}? Miroslav Vukovi} êle: Mi~i}? Da nije Mir~i}, ovaj {to je poginuo, {to nije hteo sanitet vojni da ga stavi. Tomas Ahajm: Navodno, on je bio dobrovoqac iz Trpiwa. Miroslav Vukovi} êle: Da, da, pa to je onda on. Za wega sam i pri~ao pro{li put. Iz Novog [ora. Tomas Ahajm: On je stalno bio u Vukovaru? Miroslav Vukovi} êle: Da, da, kada sam ja bio rawen, samo {to nismo bili tu, mi smo bili na jednoj strani, oni su bili na drugoj i to je tenkovska mina, svi su pro{li, on je zadwi bio, kako se to desilo, preko te daske i diglo ga u vazduh i vojni sanitet nije hteo... Ja sam ba{ pro{li put pomenuo taj slu~aj da je ~ovek iskrvario, jer vojna vozila nisu htela da prime nas dobrovoqce. Prevodilac: Izvinite samo, koji ste datum rekli? Miroslav Vukovi} êle: êtrnaestog maja sam ja rawen i to se desilo i ovom nesretniku. Prevodilac: Maj? Miroslav Vukovi} êle: U stvari 14. septembar. Tomas Ahajm: Dobro. Tokom tih kratkih poseta Vukovaru, da li ste ikada stupali u kontakt sa ratnim {tabom Srpske radikalne stranke u Beogradu? Miroslav Vukovi} êle: Bio sam, kada smo dolazili i uvek se sve to zavr{avalo sva|om. âk {tavi{e, potezali smo jedni na druge i oru`je. 506

Tomas Ahajm: Kako ste stupali u kontakt sa wima? Miroslav Vukovi} êle: Lepo. To je u Ohridskoj 1 bilo, ne samo ja, nego svi i ne samo kod wih, i{ao sam ja na razgovor i kod Mirka Jovi}a, bio sam i kod Arkana u poslasti~arnici, bio sam i kod socijalista i u General{tabu, ne znam gde nisam bio, da budem iskren, i u Crvenom krstu. Tomas Ahajm: Konkretno sa ovim ratnim {tabom Srpske radikalne stranke, dok ste bili u Vukovaru, mislim tokom tih ratnih poseta Vukovaru, vi ste stupali sa wima u kontakt. Miroslav Vukovi} êle: Pa, ja sam se ve}inom sa [e{eqem ~uo, da se razumemo, ja sa ovima drugima nisam imao ni {ta da pri~am, da se razumemo. To se mewalo, nikada se nije ni znalo ni ko je ni {ta. Tomas Ahajm: O ~emu ste u tim prilikama razgovarali sa [e{eqem? Miroslav Vukovi} êle: Konkretno, traìo bih pomo} za nekog rawenika, za porodicu poginulog, da se po{aqe hrana, lekovi, eto, na to se ve}inom sve svodilo. Obi~no sam ga zvao ku}i i javqala se wegova majka Danica. Tomas Ahajm: [ta je bio wegov odgovor na te va{e zahteve? Miroslav Vukovi} êle: Uvek je bilo obe}awe, ali ve}inom je bilo obe}awe ludom radovawe, pa sam ja obi~no i{ao do â~ka i tako od privrednika i od drugih skupio ili ovde u Beograd ili tako, od prijateqa. Kaèm vam kada, evo, pogledajte, mi smo dobili dojavu da }e biti granatirano obdani{te i Trpiwe, i dovoqno vam je jasno kad smo oti{li 350, 400 kilometara sam morao decu da odvedem u â~ak, nisam imao gde da ih smestim ovamo ni da obezbedim prevoz. Nisu ne{to bili dare`qivi, [e{eq je pakostan, od wega ne moète da dobijete ni kijavicu koliko je pakostan. Tomas Ahajm: [ta vam je obe}avao preko telefona? Miroslav Vukovi} êle: Ma, na sve je on pristajao, nema na {ta nije pristajao. E, posle kada ja do|em u Beograd, on je beào od mene, a mi smo hteli jednom da ga ubijemo, da budem iskren, i poslat mu je metak, zato je Brnetu davao i taj pi{toq kaè – evo, ubij me. Kada je i Pani}a telohraniteqa i sve ih izbacio napoqe i on se ve} bio pomirio sa sudbinom. Tomas Ahajm: Zna~i da vam je obe}avao da }e vam poslati sve {to traìte? Miroslav Vukovi} êle: Ma da, samo ja ne znam ni ove nesretnike koje su registrovali gde su ih nalazili, ne registrovali, pardon, ne znam ni gde su ih nalazili vi{e, ni kako je vr{ena ta obuka. Mnoge sam ja i vratio, odem u {tab TO i kaèm – vratite ovo, ovo ~ovek nije zdrav. Imali smo slu~aj gde je ~ovek pobegao iz “Laze Lazarevi}” bolnice i doveli ga, ja vidim ~ovek tri dana niti spava, niti jede i onda su poslu{ali, jedva smo mu uzeli oru`je da nas ne pobije. Kakva crna obuka, to je samo fraza, ja mislim da vojska nije to ni imala. Tomas Ahajm: Da li ste [e{eqa obave{tavali o stawu na rati{tu? Miroslav Vukovi} êle: Jesam sigurno, ne mogu da kaèm da nisam, da traìm ovo, a da ne kaèm kakvo je bilo stawe, to je suludo, sigurno, ne sa507

mo ja, nego i drugi, ali ja se opet vra}am, lova~ke, ribolova~ke pri~e su jedne te iste. Evo, ja mogu sada da vam dam jedan podatak, trebalo je da krenemo u napad na Vukovar i desi se, jednostavno se nije ni oti{lo. Novinari su napisali da je bilo krvi do kolena, ne znam, stotinak poginulo Srba, deset puta vi{e Hrvata, hrvatskih boraca, usta{a. Niti smo mi mrdnuli, niti oni, sve se to zavr{io u kafi}u na pivu i uop{te nije ni jedan jedini metak opaqen. Ho}u da vam kaèm kakvi su nam bili ratni izve{ta~i, da je to ve}inom bila ratna propaganda i ako uzmete novine kao neke dokaze, onda je to sve idi mi do|i mi. Tomas Ahajm: Da li znate, da li je Kameni li~no izve{tavao [e{eqa? Miroslav Vukovi} êle: Pa verovatno, ali kaèm vam, nemam mapu da vam pokaèm gde sam ja bio, gde su oni bili. Jer ako treba, mogu da vam nacrtam po se}awu. Tomas Ahajm: Rekli ste da ste i vi [e{eqa obave{tavali. Miroslav Vukovi} êle: Jesam. Jer nije imalo direktnih linija, ~ak nije ni imalo komunikacije ni izme|u sela. A kod vojske je bila radio stanica. Prevodilac: Zna~i, rekli ste da su ga i drugi verovatno obave{tavali. Miroslav Vukovi} êle: Pa, i drugi. Tomas Ahajm: Da li biste rekli da je bio dobro obave{ten? Miroslav Vukovi} êle: Ne verujem da je bio dobro obave{ten, jer je imao dosta laì. Evo jedan primer mogu da navedem. Tamo u Tewi su bile neke dve struje me|u dobrovoqcima. Mi smo Vojkana poslali tamo da to objedini, posle 24 sata smo do{li, onda su bile ~etiri struje. Vojkan se u{iko, da budem iskren, kad smo oti{li za Beograd, Vojkan je druga~ije obavestio [e{eqa da je to sve med i mleko. Ho}u da vam kaèm da, eto, nije... Tomas Ahajm: Zna~i, iako ga je mnogo qudi obave{tavalo, mislite da nije bio dobro obave{ten? Miroslav Vukovi} êle: Mislim, a drugo, on je bio takav – aber ili ne, ono {to dobije prvi put kao informaciju, ne moè to wemu da iza|e iz glave, bez obzira, moète vi da dokaète da je to la` i sve, ali ne vredi, on je takav tip ~oveka. Tomas Ahajm: Kada biste pre{li Drinu... Miroslav Vukovi} êle: Ne Drinu. Tomas Ahajm: Dunav, oprostite, na koji na~in ste ostvarivali kontakt sa [e{eqem? Miroslav Vukovi} êle: Ja ga zovnem ku}i i ako ho}e da pri~a sa mnom. Ja sam znao kada tetka Danica laè, kad ne laè. Ona ponovi moje ime i onda on ili uzme ili verovatno je pokazivao rukom da nije tu, wega je bar lako provaqivati. Ali nikad nisam prelazio specijalno da bih wega obavestio, nego kad odem do telefona, pa onda ga zovem, a ina~e nikada ovako specijalno da ga obavestim, jer nije ni imalo potrebe. On nije mogao da uti~e na zbivawa tamo, jedino se radilo oko te pomo}i ili tako ne{to, da se, eto, neko zbrine ili da se urgira u bolnici ili tako ne{to. 508

Tomas Ahajm: Koliko biste rekli da ste ~esto tako s wim kontaktirali? Miroslav Vukovi} êle: Kaèm vam, kada smo dolazili tamo da se nabavi gas, benzin, cigare ili ne{to tako, ili pak kad neko do|e kod nekoga. Mada je wega obi~no pitao, prvo koje mu je bilo pitawe je – jebete li {ta, imate li ènskih nekih, ili tako ne{to, nije se ba{ interesovao ne{to posebno. Vi{e su ga takve budala{tine interesovale. Tomas Ahajm: To mu je bila najve}a briga? Miroslav Vukovi} êle: Ma da, bre. Dodu{e jeste, traìo je, molio je da se vodi ra~una, qudi da budu disciplinovani, da ne prave neke budala{tine, alkohol i tako. To je stalno, uvek ponavqao, ja mislim, govorim onako kako jeste. Tomas Ahajm: Da li ste ga sreli nekad u Vukovaru? Miroslav Vukovi} êle: Kaèm da nisam, jer ja nisam bio u Vukovaru. Jeste jednom dolazio. Tomas Ahajm: Zna~i, ove komunikacije sa [e{eqem, o kojima smo pri~ali, to je komunikacija koju ste imali dok ste bili u Trpiwu, je li tako? Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Da li vam je [e{eq davao neke savete ili vas je konsultovao kada ste razgovarali sa wim? Miroslav Vukovi} êle: Kako mislite savete? Tomas Ahajm: Pa, kada biste ga obavestili o situaciji na rati{tu ili o humanitarnoj situaciji tamo, pretpostavqam da bi odgovorio, da bi dao neke odgovore, a da li vam je dao i neke savete? Miroslav Vukovi} êle: Ja sam rekao malopre, obe}avao je, sve je obe}avao, ni{ta nije rekao da ne moè, a od toga ni pet odsto se nije ostvarivalo. A drugo, meni on da daje savete. I onda sam wemu rekao, a to sada i vama kaèm, ja sam dve godine stariji od wega. Tomas Ahajm: Kako da shvatim to {to ste rekli? Miroslav Vukovi} êle: Ma nisam ja wega fermao niza{ta, nikada, bre. Ja sam to wemu sto puta podvukao. Ja sam ~ak jednom lupio i {amar ~oveku kada me je pitao da li sam ja [e{eqev, ja sam mu ba{ u â~ku zavrnuo {amar i rekao – ja sam Milomirov. Tomas Ahajm: Pretpostavqam da vam onda nikakve ni naredbe nije davao. Miroslav Vukovi} êle: Meni nije mogao. Tomas Ahajm: Da li znate ne{to o Vaki}u iz Ni{a? Miroslav Vukovi} êle: Znam, biv{i bokser, narodni poslanik, vojvoda. Tomas Ahajm: Da li je bio u Trpiwu? Miroslav Vukovi} êle: Nije. Tomas Ahajm: U Vukovaru? Miroslav Vukovi} êle: Ne znam. Tomas Ahajm: Da li ste ikada bili na mestu koje se zove Ov~ara? 509

Miroslav Vukovi} êle: Nisam. [tavi{e, pouzdano znam da nije bio ni Slavko Dokmanovi}, bio je sa mnom da obi|emo Kostu Aleksi}a i znam da je oti{ao ~ovek na pravdi Boga i tamo ubijen. A u vezi Ov~are, mogu li samo jedno da kaèm? Tomas Ahajm: Samo prvo da ja jo{ postavim pitawe. Imamo neki video snimak koji je napravqen posle osloba|awa Vukovara i tu se vide ~etnici koji pevaju “Slobo, Slobo, daj nam salate, imamo puno hrvatskog mesa”, tako ne{to. Miroslav Vukovi} êle: Da, nemojte to. Prvo, moji i ja nismo nikada aplaudirali Milo{evi}u, on je nama bio politi~ki i ideolo{ki protivnik. Po{tovao sam ga kao predsednika dràve, moram po{tovati voqu naroda. I stalno sam se sa [e{eqem sva|ao {to mu se uvla~i u dupe. Tomas Ahajm: Zna~i, vi niste bili prisutni tu kada su ti ~etnici prolazili kroz Vukovar i pevali te pesme? Miroslav Vukovi} êle: Sa~ekajte, nemojte vi “~etnici”, nemojte svaka budala koja stavi {ubaru na glavu da kaè da je ~etnik. Pa partizani su to radili za vreme Drugog svetskog rata, obla~ili ~etni~ke uniforme i ubijali narod da bi oqagali ~etnike. A to i sada rade, mislim, ja odli~no znam neke stvari, samo da bi obrukali, uzme napije se tamo i kaè da je ~etnik. Kakav ~etnik, bre. Ja sam vojnike hteo, stavio sam im lisice i prebacio ih ovamo preko Dunava, predao ih policiji. Tomas Ahajm: Da li ste to ~e{}e, ~esto puta radili? Miroslav Vukovi} êle: Jesmo i prebacivali preko Dunava, nema tu {ta. Svako ko je napravio bilo kakvu glupost, imao sam slu~aj gde se napio ~ovek, bacio pu{ku, tamo ne{to lupetao. Znao sam ja da }e se on otrezniti, ali da ne bi ponovio to – hajde, rekoh, preko Dunava ku}i, pa tamo radi. Imao sam obi~aj da kad do|e ~ovek i kaè da je do{ao da pogine, ja ga lepo vratim ku}i i kaèm mu – idi pa se obesi o {qivu i tre{wu, nemoj mi ovde. Bilo je tu i dobrih qudi, ve}inom je tu bilo dobrih qudi, imao sam i doktore nauka i lekare, inìwere, pa malo i bitange, ne mogu da kaèm, svega je bilo, kao u svim vojskama sveta. Tomas Ahajm: Ako biste nekog poslali nazad ili sproveli neke disciplinske mere, da li ste morali nekoga da obavestite o tome i ako jeste, koga ste obave{tavali? Miroslav Vukovi} êle: Pa, {tab Teritorijalne odbrane. Mada su takvi obi~no posle i{li prvo tamo u Beograd kod ovih politi~ara, pa drvqe i kamewe na nas. De{avalo se, jedno vreme je bila prohibicija, zabrawen alkohol, qudi su {vercovali, kao svugde, nije to ne{to novo. Tomas Ahajm: Da li ste vi morali da obave{tavate i ratni {tab o tome? Miroslav Vukovi} êle: Pa, ja moram da se vratim, ja sam to rekao ve}. Ratni {tab, taj u Beogradu, ja nisam priznavao. Ne moè ratni {tab biti u Beogradu, a mi tamo na terenu. 510

Tomas Ahajm: Zna~i, kako ja to vidim, ratni {tab {ta bi radio, uglavnom regrutovao qude ovde i slao ih u Vukovar, e sad, ako ih neko po{aqe nazad, onda bi bilo logi~no da o tome obavesti ratni {tab. Miroslav Vukovi} êle: Pa, kaèm vam, ja nisam bio politi~ki. Ja jesam bio ~lan Srpske radikalne stranke, ali ja sam oti{ao tamo da oteram humanitarnu pomo} i po{to sam veliki emotivac i volim svoj narod, ostao sam tamo da pomognem da se Jasenovac ne ponovi i razni usta{ki zlo~ini. Mislio sam da }u tu biti par dana, to se oduìlo, a ja sa [e{eqem nisam govorio u to vreme, posva|ali smo se zbog prodaje kokardi u [apcu. Tomas Ahajm: Da se vratimo samo na ove snimke koje sam spomenuo ranije. Iz zapisnika se vidi da je to broj V0003148. Svetozar Pavlovi}: Koji zapisnik? Tomas Ahajm: Ovo je na{ interni broj ovog snimka. Miroslav Vukovi} êle: Zapi{i to, Sveto. Svetozar Pavlovi}: Ni{ta ti ne brini. Tomas Ahajm: Na tom video snimku tako|e, na onom video snimku koji smo spomenuli, gde se ~uje ona pesma, vidi se kako se [e{eqev telohraniteq qubi sa êletom, Blagojevi}em i jo{ nekim drugim vojvodama. Da li ostajete i daqe pri tome da niste bili u dobrim odnosima, ili je to neka druga osoba koja ima isti nadimak? Miroslav Vukovi} êle: Nadimak nema niko drugi, odmah da se razumemo. Ima jo{ masa [arova, ali vojvoda êle je jedan. Da se razumemo, u Vukovaru nisam bio sa [e{eqem nikad. Bio je on krajem jula, rekao sam, obilazak Borova Sela, Trpiwe, Sila{, Tewa i bili smo zajedno i sa~ekali smo ga s druge strane Dunava, pre{ao je skelom, a u Vukovaru nikada. Moè li da se vidi taj video snimak, mo`da nije to, ko zna gde je to. Mirko Blagojevi} nije bio na tim terenima. Tomas Ahajm: Ni{ta, ako je to va{e obja{wewe, mi to prihvatamo. Miroslav Vukovi} êle: Mirko Blagojevi} nije bio na tim terenima. On je ~ovek iz Bijeqine, u Hrvatskoj, koliko je meni poznato, nije u~estvovao. Tomas Ahajm: Zna~i, mogu}e je da neke informacije koje mi imamo nisu ta~ne informacije. I to je jedan od razloga za{to razgovaramo sa vama, da bismo videli. Svetozar Pavlovi}: Mo`da se te fotografije nalaze na drugom mestu. Miroslav Vukovi} êle: A ja }u re}i istinu, istinu i samo istinu. Tomas Ahajm: Ostavi}emo sad Vukovar. A sada }emo pre}i da razgovaramo o Zvorniku. Kasete su pri kraju, pa }emo taman iskoristiti priliku da napravimo pauzu da zapalite. Sada je 11 ~asova i 10 minuta. Tomas Ahajm: Ovo je nastavak saslu{awa gospodina Vukovi}a, sada je 11 ~asova i 30 minuta. Pre}i }emo sada na pitawa vezana za Zvornik konkretno. Prvo pitawe je: da li ste ikada bili razme{teni u Zvorniku? Miroslav Vukovi} êle: Jesam. 511

Tomas Ahajm: Da li moète da se setite kada ste bili? Kada ste stigli u Zvornik? Miroslav Vukovi} êle: U Zvornik, kad sam u Zvorniku bio, tamo druga polovina aprila. Svetozar Pavlovi}: Koje godine? Miroslav Vukovi} êle: To je 1992. godine. On je ve} bio oslobo|en. Tomas Ahajm: Kakva je bila situacija tamo kada ste do{li? Da li je postojala sloboda kretawa u gradu? Miroslav Vukovi} êle: Jeste. Tomas Ahajm: Zna~i, nisu postojala nikakva ograni~ewa za neke delove stanovni{tva? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ali normalno, ratno stawe, narod nije ni izlazio na ulicu i tako daqe, pa ba{ nismo ni mi, jer metak je vrebao iz mraka uvek. Tomas Ahajm: A ko vas je uputio u Zvornik? Miroslav Vukovi} êle: Evo ovako i ovo isto je vanstrana~ko, jer ponavqam, ja strana~ki nikad nisam i{ao. Tomas Ahajm: Ali koje su druge... Miroslav Vukovi} êle: Ja sam tad bio na postmedicinskoj rehabilitaciji u bawi Junakovi}, do{ao je ~ovek, mislim da se zove Koja, tako nekako, slaga}u sad, iz Sarajeva i bili smo tu, pa bilo nas je dosta rawenika, tada je bawa Junakovi}, koja je ina~e bawa za nerotkiwe, primila rawenike i bio sam par meseci tamo u bawi na postmedicinskoj rehabilitaciji. I do{ao je ~ovek, predstavio se da je iz Udruèwa Srba iz Bosne i Hercegovine, nemojte me sad dràti za re~ i znam da se ba{ Brne qutio, zato {to lo{e stoji sa wim, oni se verovatno znaju iz Sarajeva. Ja ne znam gde se sad nalazi to udruèwe i da li postoji, tad se nalazilo na Terazijama broj tri, mislim da je osmi sprat, a iznad je bila Srpska garda Vuka Dra{kovi}a, na spratu. Tada je Gardu vodio Lainovi}. Tomas Ahajm: A ko je vas poslao tamo? Miroslav Vukovi} êle: Pa kaèm, do{ao je taj Koja i ostvario kontakt. Da li je do{ao sa namerom ili nije, bilo je jo{ par qudi, ne mogu da se setim, ipak dosta je vremena pro{lo i tad je vodio Gojko \ogo. Tomas Ahajm: Koga? Miroslav Vukovi} êle: To Udruèwe Srba iz BiH. Tu je bio i prihvat izbeglica, mahom iz Sarajeva. Rat je ve} po~eo, posle Ba{~ar{ije je to bilo, Bijeqina, Zvornik i prvi put Srebrenica su ve} bili slobodni. Srebrenica je bila jednom oslobo|ena, a za{to je vra}ena, ja to ne znam. Tomas Ahajm: Mo`da ste pomenuli, ali meni je promaklo, osobu koja je vas tamo uputila. Miroslav Vukovi} êle: Koja, to Udruèwe Srba iz BiH. Kad smo oti{li tamo, oti{li smo, skupilo se nas dvadesetak, mahom iz bawe, tu {to smo bili na le~ewu i pola qudi je odletelo posle tri dana helikopterom 512

na Jahorinu, a ja sam sa mojom grupom oti{ao autobusom za Zvornik. Na{ je zadatak bio strogo spoqni zid ~uvawa fabrike glinice i brane crvenog muqa, kako ne bi do{lo do ekolo{ke katastrofe, zato {to je u to vreme neki [aban pretio u Vi{egradu da }e da digne u vazduh, da se to ne bi desilo, jer bi bila ekolo{ka katastrofa. Prevodilac: [ta ste to rekli sa muqem? Miroslav Vukovi} êle: Brana nekog crvenog muqa. To je, vaqda, nusprodukt, jalovina iz fabrike glinice. Iz we ide kasnije aluminijum. Jer su u Mili}ima bili rudnici, pa je ruda dolazila tu u Zvornik u fabriku glinice na preradu, daqe kako je to i{lo, ja sad daqi tehnolo{ki postupak ne znam. Tomas Ahajm: Kada ste oti{li u Zvornik sa tom grupom, {ta se desilo? Miroslav Vukovi} êle: Pa ni{ta, mi smo bili tu u, mislim da se zvalo, smestili su nas u jedno, kako se zove, preduze}e koje se “Standard”, mislim, zove. Tomas Ahajm: Kad kaète “smestili su nas”, na koga mislite? Miroslav Vukovi} êle: Mislim na TO tamo. Mi smo se javili tamo komandi TO, sa~ekali su nas. Tomas Ahajm: Da li ste vi bili komandant va{e grupe? Miroslav Vukovi} êle: Ne, bio je opet TO. Ali mi smo oti{li, kaèm, preko Udruèwa Srba iz BiH i bili smo dva ili tri dana, slaga}u sad, u hotelu “Srbija” sme{teni dok nije do{ao autobus po nas. Ve}i je problem bio za ove da odlete, koji je wihov zadatak, ne znam. Odli~no se se}am, mi smo uneli tamo u kartone ime, prezime, ono podaci li~ni i tako. E tada je do{ao ovaj Qubi{a Petkovi}, i tada je do{lo do sva|e izme|u mene i wega, jer je hteo da nas prikaè kao dobrovoqce Srpske radikalne stranke i ja sam ga uhvatio za uvo i izbacio napoqe. Da li ga je [e{eq poslao ili nije, ja to ne znam, ali znam da sam ga ja izbacio i malo je falilo da ga izudaramo tamo i bilo je i sva|e i Gojko \ogo se ume{ao i rekao – molim vas, nemojte se ovde sva|ati. Prevodilac: Samo, ~ini mi se da niste rekli gde je taj hotel? Miroslav Vukovi} êle: U Beogradu. Prevodilac: A u Beogradu, dobro. Miroslav Vukovi} êle: I tamo je ve} bilo nekoliko grupa, samo jedna grupa nije pripadala, svi su se predstavqali kao [e{eqevi, jedino pokojni A`daja je rekao da je od Mirka Jovi}a. On je poginuo u Kalesiji, tamo negde 24. ili 25. maja. Prevodilac: Kaète – tamo je bilo nekoliko grupa. Miroslav Vukovi} êle: Da, da, dobrovoqaca, u Zvorniku. Mi smo do{li zajedno. Drugo, mi kada smo do{li tamo, bili smo u Glinici, tu se jedan predstavio kao oficir vazduhoplovstva, mislim da je major bio po ~inu, ne mogu da se setim, on je bio u fabrici glinice. Dakle, mi nismo imali ni{ta sa unutra{wim obezbe|ewem, nego spoqni krug obezbe|ewa, da ne 513

bi niko u{ao da digne u vazduh i to, i ta brana crvenog muqa. Za qude je bio zaduèn Stojan Pivarski iz Zrewanina. Moè se re}i da je to vojno komandovawe, a ja sam bio zaduèn kao koordinator, da koordiniram ispred zvorni~ke vlade i {taba, ne mislim {taba, nego Udruèwa Srba iz BiH i da nabavqam humanitarnu pomo}, jer je ve} bila hrana pri kraju i ode}a. Drugo, trebalo je puno stakla, jer je sve bilo porazbijano. Tomas Ahajm: Da li ste se u to vreme sretali sa Zoranom Ranki}em? Miroslav Vukovi} êle: Ja mislim da je jednom ili dva puta dolazio u Zvornik, a i u Beogradu smo se vi|ali, jer ja sam i{ao i putovao. Ja sam se vodio da sam tamo, ali je vi{e bilo u putovawu. Bio sam ~ak i u Uìcu, tu sam se sreo sa nekim ~ovekom iza Karayi}a, Maksimovi}, sa wim sam se i zaka~io. Zaka~ka je do{la zato {to je do{la neka humanitarna pomo}, motorole, jo{ nekih stvari i onda je Maksimovi} to sve hteo da uzme, a bio je onako u kravati, mali je rastom i ja se tu zaka~im, oteram ga u tri lepe materine i kaèm – ne moè se tako ratovati, ho}ete li da mi do|emo iz Srbije da za vas Bosance ratujemo, da ginemo, a vi }ete da sedite u lepim odelima. Uto }e onaj wegov vaqda telohraniteq, ne znam – }uti, bolan, to ti je tre}i Karayi}ev ~ovek. Ja kaèm – jebo te Karayi} i iza|em napoqe. Kaèm vam, ja sam bio tu, koordinirao sam i onda sam ba{ jednom bio u Beogradu, kada su me zvali i bio je neki incident u bolnici. Ja sam do{ao ujutru, stigao sam ujutru, iza mene je do{ao @eqko Ra`natovi} Arkan, iz Erduta, tad je jedan, u stvari, dvojica wih, ne znam, ne{to su napravili u nekoj gu`vi pijani, u bolnici i to je ovaj {to je po nadimku Repi} i do{la je policija, uhapsila ga, stavqen je u maricu, pa je neko javio Arkanu da je to Arkanov ~ovek, meni su javili da je to ~ovek koji je do{ao sa mnom i mi smo do{li tamo i videli da je to dezinformacija. Taj je ve} bio tu, pripadao je drugoj formaciji i on i neki mislim da je Bomba imao nadimak i provalili su maricu i pobegli. Kako se on kasnije tu stvori, posle, ja sam ve} bio oti{ao. I posle smo iz Vukovara, ja sam posle putovao u Borovo Selo i iz Vukovara su do{le medicinske sestre i doktor, da bi se izbegli ti konflikti. Po{to je tu bilo medicinskih sestara koje su muslimanke i lekara i da ne bi ih neko maltretirao ili ne{to, one su stvarno ène bile korektne, i ti lekari, bez obzira {to su muslimani, ne mogu sada da kaèm ne{to naopako. Le~ili su i na{e i wihove, a i da bi se izbegli ti konflikti, a i nije ih imalo dovoqno, i onda su do{li. Rade Leskovac je obezbedio wih, a doveo ih je Vena. Prevodilac: Ko? Miroslav Vukovi} êle: Vena mu je nadimak, sad ne znam, ne mogu da se setim. I putovao sam, da naglasim. Tada je Vena sa wima dovezao ne{to sanitetskog materijala i ja sam putovao jo{ nekoliko puta do Borova, Vukovara, u stvari ne Vukovar, nego Borovo Selo i u Trpiwe, po{to vi{e nije trebala ta bolnica, u Trpiwu je sanitetski materijal, onda injekcije protiv tetanusa, jer ih nije imalo ovamo. I u Apatin, tamo u bawu Junakovi}, 514

to se odli~no se}am, bila je nesta{ica penicilina. Kaèm, moj ciq je vi{e bila koordinacija i humanitarni rad. Tada smo bili u de~ijem jednom obdani{tu sme{teni u Zvorniku, zbog ovih èna, jer je trebalo da higijena bude, nije moglo da se spava na patosu i to, ène su ipak ène. One su bile u odvojenoj prostoriji, u prostoriji smo mi bili ovamo odvojeni, retko kad smo mi jeli u toj menzi, ove su ène kuvale i za nas. Mi smo kombijem odlazili u tu fabriku da obezbe|ujemo. Tomas Ahajm: Pre nego {to nastavimo, da vas samo zamolim da poku{ate {to kra}e i {to konkretnije odgovore, bez prevelike {irine. Miroslav Vukovi} êle: Ne mogu ja {to kra}e, ne mogu ja da stavim u pet minuta ne{to {to je bilo pet dana. Svetozar Pavlovi}: Odgovaraj sa – jes. Miroslav Vukovi} êle: Ja bih najradije to {to pre i ja da idem da spavam, da budem iskren. Tomas Ahajm: Da se vratimo onda. Jedan svedok nam je rekao da vas je Zoran Ranki} imenovao za komandanta grupe. Da li je to istina ili ne? Miroslav Vukovi} êle: Prvo, Zoran Ranki} mene nije nikada mogao da imenuje za komandanta i ja nisam bio komandant nego koordinator. Taj svedok ili je neobave{ten ili laè, jer mi nismo imali ni{ta sa Srpskom radikalnom strankom. Ja vam kaèm da sam na osmom spratu, Qubi{u Petkovi}a kada se pojavio da to prijavi kao Srpska radikalna stranka, uhvatio za uvo i izbacio napoqe i malo je falilo da ga momci prebiju. Na sastanku u banci, mislim da se zvala Beogradska banka, to je vlada Bira~ke te oblasti, dogovoreno je, to je drugi, tre}i dan kada smo mi do{li, da ja budem koordinator, po{to imam veliko iskustvo, jer sam ja i bolnicu u Trpiwu pripremio. Imali su dve bolnice u Trpiwu, jedna je bila skrivena, a jedna javna, obezbedio sam to sve i imao to veliko iskustvo, da ja budem koordinator i da koordiniram ispred sviju kada je bilo potrebno. Stojan Pivarski je vodio qude u onom vojnom smislu. Zoran Ranki} je dolazio, a niti je on mene mogao da imenuje, jer ja nisam imao ni{ta, ~ak, ja sam tamo ve} pripadao TO Bira~ko i vladi Bira~kog okruga, oblasti. Tomas Ahajm: Zna~i, Stojan Pivarski je bio u va{oj grupi? Miroslav Vukovi} êle: Nas je desetak bilo tamo i ne moè se re}i komandant, komandant je kad ima ~itavu formaciju. Mi smo vi{e bili ~uvari tu i imali smo tu jedan zadatak: dogovorili smo se, molio nas je, u stvari, gospodin Sava Gruji} i Marko jedan, ne mogu mu se setiti prezimena, koji je bio komandant TO, a ovaj je bio predsednik vlade, molili su nas, s obzirom na na{e neko iskustvo, da uti~emo i na druge grupe da budu, ono {to se kaè, fer. Da pomognemo, jer oni qudi stvarno nisu imali nikakvo ratno iskustvo, vrlo je bitno, to je sve bilo slobodno, vrlo je bitno bilo da se organizuje ìvot, da se zastakli, da se pokrene industrija i da se sa~uva ono {to se moè sa~uvati, jer bilo je upada, jedno selo je muslimansko, jedno srpsko, razumete. Brana Gruji}, nije Savo Gruji}, izviwavam se. 515

Tomas Ahajm: Zna~i, rekli ste da je ona grupa koja je po~etkom aprila do{la u Zvornik bila od dvadesetoro qudi, je li tako? Miroslav Vukovi} êle: Bilo nas je oko dvadesetoro. Pola je oti{lo na Jahorinu sa Brnom, a pola autobusom sa mnom. Oni su doleteli helikopterom i oni su oti{li dan ili dva pre nas. Tomas Ahajm: Zna~i, vas je oko deset bilo? Miroslav Vukovi} êle: Da, desetak je nas bilo. Tomas Ahajm: Moète li da navedete imena qudi koji su bili u toj grupi? Miroslav Vukovi} êle: Ja ih znam po nadimcima: Zoks, Savo, Toro, Sa{a, Dragan, imao sam dvojicu sa nadimkom Legija, Zubar, [iptar, stvarno je i [iptar bio. Tomas Ahajm: Da li je bio neko sa nadimkom Pufta? Miroslav Vukovi} êle: Jeste, jeste. Tomas Ahajm: A Kobra? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Tomas Ahajm: Sa nadimkom Kobra? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, ne znam. Neko je doneo ambleme, pa smo stavili kobre, po{to je to imala vezionica i oni su izvezli kobre. Ja sam rekao – koji }e nam klinac to kobra, {to niste stavili poskok, kobra nije na{a zmija, nema je na ovim prostorima. Ne, ne, kobra su bili amblemi, Kobra nije postojao niko, nego amblemi, pa sam ih ja poskidao. Tomas Ahajm: Ni{ki? Miroslav Vukovi} êle: Ni{ki nije bio u na{oj grupi, on je zaostao tu. On je bio sa Arkanom i zaostao je, pa po{to smo mi imali devojaka tu, mislim èna, on se zaqubio u jednu devojku, ~ujem da je kasnije oènio. On nije pripadao na{oj grupi, on se {vercovao radi ove male i do{li su, ja sam ba{ zbog toga do{ao sa wim i sa Pivarskim u sukob. To je devojka, 18, 19 godina bila, mislim da se Dragana zvala. Tomas Ahajm: Repi}? Miroslav Vukovi} êle: Repi} nije bio kod nas. Tomas Ahajm: A neko ~ije je ime bilo Petko Hajdukovi}? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Repi} je sa @u}om, bre, to su “@ute ose”. To je brat @u}ov. Tomas Ahajm: A @u}o? Miroslav Vukovi} êle: @u}o, pa oni su “@ute ose”, oni su bili posebna formacija. Tomas Ahajm: Neko ko se zvao Tihomir Jasikovac? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Pa kaèm, ja zaboravqam. Tomas Ahajm: A [tuka? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Tomas Ahajm: [ail? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Svetozar Pavlovi}: Ni{kog Aleksi}a sam ja branio u krivi~nim predmetima u Ni{u. On je bio kod Arkana. 516

Miroslav Vukovi} êle: Kaèm vam, on se tu {vercovao radi ove male. Tomas Ahajm: Spomenuli ste Toroa, se}ate li se kako je bilo wegovo ime i prezime? Miroslav Vukovi} êle: Ne. I on je tu upoznao isto jednu koja je tu u bolnici pomagala i imaju troje dece, oènio se, eto, tu su se i upoznali. Tomas Ahajm: Da li je to neko koga su svi zvali major Toro ili samo Toro? Miroslav Vukovi} êle: Tad nismo imali ~inove. Tomas Ahajm: Ti qudi koji su bili u va{oj grupi, nekih od wih ste se setili, a nekih se ne se}ate kako su se zvali, da li su oni svi bili ~lanovi Srpske radikalne stranke? Miroslav Vukovi} êle: Ne, bre. Ne znam, mo`da je bilo wih nekoliko, ali kaèm vam, nikada nismo, bar ja tamo gde sam bio nisam èleo da se politi~ki izja{wava bilo ko, niti sam se ja izja{wavao politi~ki. Na rati{tu nije bilo politike. Ja sam sa Bosancima, ba{ zbog toga {to su forsirali SDS, dolazio u sukob. Tomas Ahajm: Da li imate neko obja{wewe za{to ~esto svedoci, kada pri~aju o va{oj grupi, vas nazivaju {e{eqevcima? Miroslav Vukovi} êle: Nas nisu nazivali {e{eqevcima. Tomas Ahajm: Svedoci kada pri~aju o vama. Miroslav Vukovi} êle: Ne znam koji svedoci. Bilo je nekoliko grupa: Gojgi}eva grupa, taj je bio isto na Vukovaru, Simina grupa, @u}ina grupa, A`daja, on se povukao, jedino jo{ Ni{kog {to su bili, ali kao slobodni strelci. Ne mogu se setiti, jo{ nekoliko grupa je bilo, znate kada je nekoliko grupa. Ja sam vam rekao jedanput, ako ste pa`qivo slu{ali, da sam u â~ku opalio {amar ~oveku zato {to mi je rekao da sam ja [e{eqev. Ja sam rekao – meni je otac Milomir, ja sam Milomirov i mrzim da me bilo ko prisvaja. Tomas Ahajm: Mi imamo jedan dokument koji, naàlost, nemamo ovde, ali to je potvrda da ste vi zamenik komandanta dobrovoqaca na teritoriji srpske oblasti Slavonija, Barawa i zapadni Srem, od 4. juna do 2. decembra 1991. godine, koji je potpisao [e{eq. Miroslav Vukovi} êle: Moè da potpi{e {ta ho}e, ali gde je moj, ima li moj potpis, da sam ja primio taj dokument? Mene je gospodin pitao, izviwavam se, ima na kasetama, da sam bio do 2. decembra, ja sam rekao – nije ta~no, bio sam duè. Jer ako se neki dokument predaje nekome, on mora da ima i potvrdu, stavi se datum i mesto i potpis kad je primqen. Jer ja sam zbog takvih stvari, sad se opet vra}am na konferenciju od 14. maja 1997. godine u â~ku u Crvenom krstu, kada sam nazvao politi~kim ratnim profiterima Socijalisti~ku partiju i Srpsku radikalnu stranku, ba{ zbog takvih stvari, gde su slali qude na rati{te i naveo sam primer porodice Vuksanovi}, koji su moji ~lanovi, gde su doma}ina sa lisicama na rukama oterali na rati{te, a vratili ga u mrtva~kom sanduku posle deset dana. Jer vidite, ja novine nisam ~ak vi{e ni video. Ja sad mogu kao predsednik Sa517

veza udruèwa ratnih vojnih invalida Jugoslavije da imenujem gospodina jednog i drugog da su moji tamo potpredsednici, da potpi{em tamo, a da oni nemaju pojma oko toga. Samo gde je moj potpis moèmo da pri~amo, a ako budu pa`qivo preslu{avali, vide}e da sam ja rekao, kada me je gospodin [ve|anin, Tomas, pitao to 2. decembra, ja sam rekao – nije ta~no, ja sam bio duè. Jer sluìlo se svim i sva~im. Ja vam kaèm, tada je Qubi{a Petkovi} hteo da prisvoji nas kada smo bili u Udruèwu Srba iz BiH, da idemo ispred Srpske radikalne stranke. Ja sam ga uhvatio za uvo, bukvalno pred svima i izveo napoqe, nisam hteo da ga izudaram. Posle smo se pomirili, tek kad smo postali poslanici. Ranki} je poku{avao vi{e puta da nas privoli, ali ja odgovorno tvrdim da se nikada, i slovima nikada, na rati{tu nisam izja{wavao kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke, niti sam tako oti{ao na rati{te. Ja ne beìm od toga da smo mi imali rotacije, ono komandanti i tako u Trpiwu, ne beìm od tog rotirawa i ja kaèm da je tako bilo i bilo je. Ali nije bilo nikakvih papira. Drugo, ako se se}ate, ja sam tamo, kada je do{ao neki papir, ne znam ni ko ga je potpisao, da se neko smeni, oti{ao javno u VC i obrisao zadwicu namerno. To je do{lo i do [e{eqa, on je poludeo, on je udarao glavom o zid kada je to ~uo da sam to uradio. I bila je grupa, evo sad, da ne zaboravim, to je vrlo vaàn detaq, evo sad kad ste rekli {e{eqevci, ima jedna grupa iz Loznice koju je Suboti}, biv{i zamenik ministra za socijalna pitawa, vodio i oni su u~estvovali direktno u borbama. Prevodilac: Kako ste rekli da se zvao? Miroslav Vukovi} êle: Suboti}, bio je poslanik i zamenik ministra za socijalna pitawa, ono kada je [e{eq bio u vladi i oni su se deklarisali ba{ ono pravo Srpska radikalna stranka i da su {e{eqevci. I tu im je blizu, {ta tu sad samo Zvornik, Loznica, oni su i prelazili ku}i i ovo i ono. Tomas Ahajm: Ako moèmo samo da se ograni~imo na pitawa koja vam postavqamo i da nam odgovorite samo na to {to postavimo bilo bi boqe. Miroslav Vukovi} êle: Hajde, dobro. Tomas Ahajm: Zna~i, da li bi bilo ta~no ako bih rekao da vi nemate nikakve podatke o nekom zahtevu koji je stigao od lokalnih vlasti u Zvorniku, upu}en Srpskoj radikalnoj stranci o upu}ivawu dobrovoqaca u Zvornik? Zna~i, vi nemate nikakva saznawa o tome? Miroslav Vukovi} êle: Da. Tomas Ahajm: Kada ste pomenuli one grupe, kada smo vas pitali za {e{eqevce, pa ste pomenuli razne grupe isto koje su bile tamo, da li je jedna od grupa koju ste pomenuli bila i Gogi}eva grupa? Miroslav Vukovi} êle: Da, da, mislim da je on Hrvat po nacionalnosti. Tomas Ahajm: Koje su jo{ grupe qudi bile tamo koje bi mogle biti {e{eqevci ili [e{eqevi? Miroslav Vukovi} êle: Pa rekao sam vam, ta Suboti}eva grupa, Suboti} i ta wegova grupa, mada on nije komandovao wima. Oni su prelazili svaki ~as, jer Loznica je kao odavde do Zemuna, samo Drina ih deli. 518

Tomas Ahajm: Da li bismo i Gogi}evu grupu mogli nazvati {e{eqevcima? Miroslav Vukovi} êle: Pa moè, da, da. Gojgi}eva ili Gogi}eva, tako ne{to, ne mogu sad da se setim. Tomas Ahajm: A @u}ina grupa? Miroslav Vukovi} êle: Oni su nekad bili, ali kasnije su ih navodno prozvali “@ute ose”. E sad da li su oni, dok sam ja bio tamo jedino je taj Repi} pravio probleme. Prevodilac: Samo malo, kada ste rekli – oni jesu, a kasnije... Miroslav Vukovi} êle: Posle ih se [e{eq odricao, a ja mogu da kaèm za @u}u, dok sam ja bio, do 17. maja 1992. godine, da je bio izuzetno korektan. Prevodilac: Rekli ste, izvinite stvarno, da je jedan drugi pravio probleme. To je bio? Miroslav Vukovi} êle: Repi}, wegov brat. I ~ak na toj sednici, jednoj od sednica vlade gde smo imali svi koordinaciju, ovako veliki sto, bili su svi predstavnici grupa, @u}o se izvinio svima za pona{awe svog brata i rekao da }e ga on li~no ubiti bude li ga video jo{ jednom na teritoriji gde je on. Tomas Ahajm: Zna~i, te grupe koje ste pomenuli su bile na teritoriji Zvornika, u isto vreme kada ste i vi bili? Miroslav Vukovi} êle: Da, oni su bili i pre mene, ja sam zadwi do{ao. Tomas Ahajm: Ali bili su i kad ste vi bili, je li tako? Miroslav Vukovi} êle: Da, bili su, ja sam zadwi do{ao i prvi oti{ao. Tomas Ahajm: Da li moète ta~no da se setite dana kada ste stigli? Miroslav Vukovi} êle: Ne mogu, stvarno ne mogu, jer oni su pisali svima od 7. aprila, a i datum kada se odlazilo. Tomas Ahajm: Zna~i, druga polovina aprila, toga se se}ate? Miroslav Vukovi} êle: Da, da, pa mogao bih da pogledam ovu otpusnu lisu iz bawe Junakovi}i i da vam javim, eto. I jedan detaq bi ba{ hteo, vezano je za Ranki}a. Kad sam obrisao zadwicu sa onom naredbom [e{eqevom, sa Ranki}em je tad, on je usput i{ao u Marku{icu, to se odli~no se}am i mo`da je to vezano za onaj ~lanak. Posle su ovi, kada sam obrisao zadwicu sa tom naredbom, sa Ranki}em je putovao i Repi} jo{ 1991. godine. Tomas Ahajm: 1990-1991. godine. Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, 1991. godine je to bilo, samo ne mogu da se setim u koje vreme. Mo`da tako jo{ je bilo toplo, nije bilo toliko hladno i Repi} je bio i Ranki} je bio dobar prijateq sa wim. Tomas Ahajm: U Zvorniku dok ste bili, gde ste rekli da ste bili sme{teni? Miroslav Vukovi} êle: U de~ijem obdani{tu. Prvo je bio “Standard”, ne znam {ta je ta fabrika proizvodila, da budem iskren. Tu smo bili sme{teni, e posle smo u tom obdani{tu. Tomas Ahajm: Nikada niste bili u “Alfosu”? 519

Miroslav Vukovi} êle: Ne, tamo je bila @u}ina grupa. Da li to be{e konfekcija “Alfos”. Tomas Ahajm: Ne znam, samo znam za “Alfos”. Zna~i, @u}ina grupa je bila tamo? Miroslav Vukovi} êle: Ja mislim, ako je to to. Tomas Ahajm: A Gogi}eva grupa, gde su oni bili, ako se se}ate? Miroslav Vukovi} êle: Ne mogu da vratim film. A`daja je bio na Snagovu. Tu je “Alfos”, ja mislim da je bila @u}ina grupa i tu je @u}a drào u zatvoru, tu je bio i zatvor, ba{ je bio neki Robija i jo{ neka devojka, navodno su imali neku pqa~ku i dràli su ih tu. Ja znam da je Simina grupa bila u barakama, a ne mogu da se setim Gogi}eva grupa gde je bila. Mislim ba{ su barake bile, gra|evinska neka firma. Mislim da je Gojgi}eva grupa bila u ciglani, samo ne mogu da se setim kako se zove ta ciglana. Prevodilac: Izvinite, gde je @u}a bio, gde je bio taj zatvor? Miroslav Vukovi} êle: U “Alfosu”, ako je to to. Ja sam ba{ jednom do{ao sa puta i tako i bili smo tu. U stvari, to kada je bila ta frka sa Repi}em i kada je do{ao i Arkan, jer je javqeno, i tu smo se ba{ Arkan i ja malo poka~ili, jer nismo znali o ~emu se radi, posle smo razjasnili i da vidimo ko je, ali tada sam saznao za toga, nadimak mu Robija i jedna devojka. Tomas Ahajm: Sada je oko ~etrnaest ~asova i nastavqamo saslu{awe gospodina Vukovi}a. Razgovarali smo o va{im iskustvima u Zvorniku i nastavi}emo sa tom temom. Pomenuli ste @u}u i “@ute ose”. Da li ste imali bilo kakav kontakt sa wim, da li ste operativno sara|ivali sa wim? Miroslav Vukovi} êle: Jeste, pa vi|ali smo se svaki dan. I jo{ jedno bih èleo da kaèm: ja sam prvi put naziv “@ute ose” saznao u bolnici sredinom avgusta 1992. godine, pre toga niko nikada nije ni pomenuo “@ute ose”, to je neko od novinara verovatno dao nadimak. Dok sam ja bio, on je bio izuzetno korektan, jedino eto to, wegov brat je napravio tu glupost u bolnici. Ja nisam video ni da li su napravili, ni da nisu, samo znam da je @u}a wemu zabranio da bude tamo. E sad, ne mogu pri~ati ne{to {to nisam video. Tomas Ahajm: Da li ste prepoznavali @u}u ili wegovog ro|aka pre nego {to ste stigli u Zvornik, da li ste ih znali? Miroslav Vukovi} êle: Ne, samo sam Repi}a video jednom sa Ranki}em kad su preno}ili u (...) kad sam pitao ba{ oko tog spora. Ali oni su samo preno}ili. Tomas Ahajm: Rekli ste da je @u}o bio korektan, a da je ovaj wegov brat pravio probleme. U kom smislu, kakve probleme je pravio? Miroslav Vukovi} êle: Pa pravio je, eto kaèm vam, kad sam ja bio tu nije pravio jer su bili napravqeni problemi. Ja sam do{ao iz Beograda, bio sam ba{ u Beogradu, ne znam, ne{to je trebalo da se nabavi, da bi se pokrenula tamo jedna od tih mawih fabrika, da li za cipele ili svilara, verujte, ne mogu da se setim, da objasnim malo qudima. Tokom no}i mi je sti520

gla vest da je u bolnici bilo problema, mada je to malo vi{e bilo, nije malo bi{e, nego dosta vi{e bilo uveli~ano; tako da je ujutru do{ao i Arkan iz Erduta, navodno je neko rekao da su wegovi qudi. Ja sam do{ao, ne znam ni sam za{to sam i{ao jer meni je javqeno da je jedan iz grupe pri kojoj sam bio i ja, tako je javqeno i Arkanu. To je neko namerno poslao dezinformacije i mi kada smo do{li, oni su ve} u me|uvremenu, oko tri ujutru, razvalili vrata od ovog policijskog automobila, kombija i pobegli. Tomas Ahajm: Da li ste ~uli ~ime su se bavili, kakvim su se aktivnostima bavili @u}a i wegova grupa ili konkretno Repi}, {ta je on to radio? Miroslav Vukovi} êle: Kaèm vam, do 17. maja, kada sam ja napustio Zvornik, jedino to {to je bilo. Posle ja nisam ni vi|ao Repi}a, jer mu je @u}o zabranio, brat, izvinio se tamo na sednici vlade {to je igrom slu~aja wegov brat i rekao je da }e ga li~no on ubiti, bude li do{ao da pravi probleme. Tomas Ahajm: Da li znate, da li postoji neka veza izme|u wegove jedinice i [e{eqa? Rekli ste da su u po~etku bili vezani za Srpsku radikalnu stranku, a kasnije da nisu. Miroslav Vukovi} êle: Dobro, to jesam rekao. Da, rekao sam da je on preno}io sa Ranki}em u Trpiwu i Ranki} je poku{avao, mene je izbegavao, nego je poku{avao da vrbuje ove qude koji su bili sa mnom u grupi, a Repi} nije bio tu. E sad, @u}o znam da je bio, sad ne mogu da kaèm da je bio sto posto veza, mislim da je bilo predlagawa za ~in neki @u}u, i mene je ba{ jednom u prolazu, u hotelu “Slavija”, pitao [e{eq za mi{qewe. Ja sam rekao da je korektan ~ovek i da mu treba dati ~in. E sad, iz toga ne proizlazi da je i tada bila neka veza. Prevodilac: Izvinite, vi ste, iz toga mogu ili ne mogu da zakqu~im? Miroslav Vukovi} êle: Pre bih rekao da moè, ali nemojte to primiti sto posto. Tomas Ahajm: U to vreme dok ste vi bili tamo, u Zvorniku, da li bi se tada moglo re}i da je bio pripadnik Srpske radikalne stranke ili ne? Miroslav Vukovi} êle: Pa znate kako, mi stvarno, i sad ponovo podvla~im, nikada se nismo izja{wavali partijski. A svi su koristili to da su kao [e{eqevi, zbog raznih okolnosti, zato {to je [e{eq iz Bosne i druga~ije bi ih gledali. Jedini A`daja nije to koristio. Tomas Ahajm: Tokom va{eg boravka u Zvorniku, da li ste ikada imali bilo kakva saznawa o tome da je Repi} bio ukqu~en u maltretirawe civila? Miroslav Vukovi} êle: Kaèm vam, to u bolnici, posle nije bio, dok sam ja bio. Ja sam napustio Zvornik 17. maja, jer je re~eno da se povla~e svi dobrovoqci i vojska, da ostaje, da se formira tamo vojska Republike Srpske. Po{to nisam èleo da budem pripadnik nijedne vojske sem ~etnika, ja sam se povukao, i tad su svi razvezeni do svojih ku}a, ovi ~ak do Vukovara, ko je iz Vukovara bio, Kraqevo, â~ak... Tomas Ahajm: Ranije ste pomenuli da je Ranki} doveo “@ute ose” u Zvornik. On ih je pose}ivao. 521

Miroslav Vukovi} êle: Sve grupe je on pose}ivao. Nije samo on, pose}ivali su i drugi qudi, od Mirka Jovi}a. U stvari, to je bilo vrbovawe qudi. Ja sam bio jo{ onda osetio politi~ke igre wihove. Drì, na primer, govor na sahrani poginulog, mislim, kad je sahrana poginulog borca, ne zna mu ni ime, to je politi~ki govor. Ja dugo godina posle toga nisam video o~eve, sahrane, i{ao na grobqe, jer mi se sve zgadilo, da budem iskren. Vuk Dra{kovi} je slao svoje qude, Mirko Jovi}, [e{eq. Nema tu {ta, ja govorim onako kako jeste. I Milo{evi}evi qudi su dolazili. Nema ko nije dolazio. Tomas Ahajm: Dok ste se vi borili tamo, Ranki} je dolazio u Zvornik da poseti “@ute ose”? Miroslav Vukovi} êle: Ne samo “@ute ose”, nego sve. Ja i daqe tvrdim, oni nisu imali naziv “@ute ose”, oni su “@ute ose” dobili naziv, to sam prvi put saznao sredinom avgusta, i to u â~ku u bolnici, kad sam operisao desno koleno, vadili su mi gelere. Tomas Ahajm: Zna~i, ti qudi koji su se kasnije nazivali “@ute ose”, kao @u}a i Repi}, oni su bili tamo kada ste i vi bili tamo? Miroslav Vukovi} êle: Bili su, s tim {to je, kaèm vam, taj Repi} napravio to i pobegao, on se nije vi{e pojavqivao, ja ga nisam vi{e video, a @u}o se na toj sednici, na sastanku Vlade, da ga tako nazovem, gde smo i mi uvek u~estvovali, izvinio svima i rekao da se on vi{e ne}e pojaviti na tim prostorima, a ako se pojavi, da }e ga li~no on ubiti. To sam ~uo svojim u{ima. Tomas Ahajm: Kada ste vi stigli tamo, ta jedinica @u}ina, da li je imala neko drugo ime? Miroslav Vukovi} êle: Znate kako je narod nazivao, ni mi nismo imali ime kada smo do{li, niti bilo ko. Jednostavno – dobrovoqci, ~etnici, svi su se nazivali ~etnicima, nemoj da se laèmo. Jedino A`dajina grupa se nazivala “Beli orao”. Ali opet isto ~etnici, nego samo eto “Beli orlovi”. I on je bio izdvojen na Snagovu gore, sa svojom jedinicom. Tomas Ahajm: Kako izdvojen snagom? Miroslav Vukovi} êle: Ne izdvojen snagom, to je mesto Snagovo. A ina~e, nosio je original ~etni~ku uniformu sa po~etka pro{log veka. Tomas Ahajm: Da li ste ~uli za grupu Igora Markovi}a? Miroslav Vukovi} êle: Imate li jo{ neki detaq? Ima li nadimak neki? Tomas Ahajm: Ne znamo ni{ta vi{e, nije nam poznato. Da vas pitam jo{ ne{to: kad ste vi bili tamo, kakvu ste uniformu vi imali? Miroslav Vukovi} êle: Mi smo nosili uniformu koju smo imali u Trpiwu, bila je maskirna. Pa svi su imali maskirnu. Tomas Ahajm: Kakve ste oznake imali ili zna~ke? Miroslav Vukovi} êle: Ja sam imao, neki nisu imali, bilo je to pred sam kraj, dva tri dana. Stiglo je to, ja nisam stigao ni da, ne znam da {ijem pa nisam ni pri{io, mnogi nisu. To {to je gospodin malopre pitao, nadimak Kobra. Kobra nije postojao niko, nego je to kao jedinice “Kobre”. Ja ba{ rekao poskok, i u me|uvremenu je bio 17. i to, morali smo da napustimo 522

Zvornik, tako da nije ni ra|en taj amblem sa poskokom. Ve}inom su bile kokarde ove veli~ine, neko je drào ovde, neko na kapi. Ja, na primer, nikada nisam nosio kapu, drào sam na reveru uvek, kao sad i ovo, ali ve}ina su to, ima svuda da se kupi, vidi se to. Tomas Ahajm: Da li moète, za potrebe snimka, da nam opi{ete kako je izgledala, kad ste pokazali. Miroslav Vukovi} êle: Pa evo, dvoglavi beli orlovi sa krunom iznad, na grbu ~asni krst sa ~etiri ocila. Tomas Ahajm: Jeste li ikada nosili one oznake sa mrtva~kom glavom? Miroslav Vukovi} êle: Ne, tamo nisam. Tomas Ahajm: Da li je neko od qudi u va{oj grupi u Zvorniku nosio mo`da? Miroslav Vukovi} êle: Mogu}e je, nema tu {ta, ima moja vizitkarta. Moje vizitkarte su takve, to je ~etni~ki znak. To je uzeto zato {to je ispod raspe}a i mrtva~ka glava ispod ìta. Svetozar Pavlovi}: Ma, bez veze. Miroslav Vukovi} êle: Ma to je vi{e zezawe. Svetozar Pavlovi}: Idiotizam, majke mi ti kaèm. Tomas Ahajm: Ne moète da se setite ta~no, ili moète da se setite ta~no da li je neko od va{ih pripadnika imao te oznake? Ovako nekako bi to izgledalo, je l’ da? Miroslav Vukovi} êle: Bilo je i takvih, bilo je, ja mislim da je to neko podelio, tamo je bila vezionica, neko je to podelio. Bilo je, bilo je, ne samo moji, to su i civili imali, svi, i ène i devojke su to nosile. Toga je bilo na hiqade izvezeno u vezionici, ba{ ovakav. Samo sad da se setim, nije nemogu}e da je mogao da bude glavni {tab. Bilo je tu i ~etnici, mo`da bi pre bilo da je bilo “spremno za Boga i otaybinu”, ali je ovo glavni {tab. Mogu}e je, nemogu}e je setiti se sad. Bilo je, bilo je vi{e tih amblema. Tamo je ta fabrika koja je specijalizovana za vezove i to su radili, verovatno, {to je to jedna boja, to je ra|eno ne{to i to je pre{lo ovamo u Srbiju, to nema ko nije od Srba imao. To su nosili i borci i ène i radnici, obi~ni qudi i deca, ne zna se ko nije nosio. Tomas Ahajm: Moèmo li da vam pokaèmo jednu fotografiju i da vidimo da li moète da nam potvrdite da ste to vi na fotografiji. Da li ste to vi? Miroslav Vukovi} êle: Jesam. Tomas Ahajm: Verovatno ova osoba ovde. Sa malo duòm bradom nego danas. Miroslav Vukovi} êle: Ne, samo gledam mesto. Jesam to ja, samo gledam gde je. Ovo je kad je [e{eq bio u obilasku ovog, kako se zove, pomozite mi re}i, Slavonije, u julu mesecu. Pa ja sam i rekao da smo ga sa~ekali, samo ne mogu mesta da se setim. Jesam ja, ja ne krijem da jesam. Jesam, ja ne kaèm da nisam, ali ovo je, sad }u vam ve}i, to je u julu mesecu, druga polovina jula meseca 1991. godine, u Isto~noj Slavoniji. Ja sam i rekao da je posetio. Tomas Ahajm: To je fotografija broj 03261512, 523

Svetozar Pavlovi}: Jesi li zapisao koji je broj? Ne treba nam sudsko ve{ta~ewe da bismo utvrdili da je to gospodin Vukovi}. Miroslav Vukovi} êle: Ja im kaèm da sam to ja, ja sam to i rekao da je bilo, ne mogu da kaèm da ne{to nije kad jeste. Ja sam to i rekao pre ove fotografije i prvi dan, vaqda. Tomas Ahajm: Da, hteli smo samo da potvrdimo da ste to vi. Miroslav Vukovi} êle: Jesam, u Isto~noj Slavoniji, kad je on obi{ao Borovo Selo, Trpiwe, Bobotu, tu smo, ru~ali smo u Trpiwu, Bobota, Sila, Stewe... Tomas Ahajm: Da li moète da prepoznate i druge qude na ovoj fotografiji? Miroslav Vukovi} êle: Pa mogu, ali je mutna, morate da osvetlite ovo. A drugo, mnogi qudi, ovde ni [e{eq ne li~i na sebe. A ne li~im ni ja. Da nisam ja u pitawu, dobro, ovo je Pana, wegov telohraniteq, Novak Savi}, ima ovde dosta me{ano, ovog matorog ne znam ko je. Novak Savi} je biznismen iz Loznice, koga je [e{eq upropastio finansijski. Tomas Ahajm: Da li ovog prepoznajete mo`da? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Tomas Ahajm: Ovog? Miroslav Vukovi} êle: Ovo je Pana, brate, telohraniteq, nije on ni u~estvovao na rati{tu, on je ~uvao. Tomas Ahajm: Da li znate kako se Pana zvao? Wegovo puno ime i prezime? Miroslav Vukovi} êle: Pani}, nadimak Pana. Aca Stefanovi}. Tomas Ahajm: Ovaj iza vas {to stoji? Miroslav Vukovi} êle: Ne mogu, mnogo je mutan lik, a mo`da je neko od me{tana, jer tu bilo je dosta... Svetozar Pavlovi}: Doma}ih. Miroslav Vukovi} êle: Jeste. Tomas Ahajm: Da li znate kakvu funkciju je imao Aca Stefanovi}? Miroslav Vukovi} êle: Generalni sekretar. Tomas Ahajm: Ovaj ~ovek ovde pored [e{eqa? Miroslav Vukovi} êle: Ne mogu da se setim. Tomas Ahajm: A ovaj ovde iza wega? I ovaj ovde? I ovaj ovde? Miroslav Vukovi} êle: To je ènsko, ja bih rekao da je ènsko. Tomas Ahajm: Moglo bi biti, da. Miroslav Vukovi} êle: Ne mogu da se setim sada, jer mnogo je pro{lo i mnogo su izmeweni likovi. Samo ne mogu da se setim koje je mesto ovo. Jer ina~e, napravqeno je dosta fotografija, taj dan ja ne znam koliko fotografija i bilo je puno novinara. Tomas Ahajm: Da li vam je poznat ~ovek pod nadimkom Topola? Da li vam to i{ta zna~i? Miroslav Vukovi} êle: Topola? Imam negde u dnu, ali ne mogu, moram da vratim film. Da, imam ga, imam u podsvesti ali ne mogu da, ne bih èleo da lupim. A i ~uo sam, samo mi je negde u podsvesti. 524

Tomas Ahajm: Re}i }u vam, poku{a}u da vas podsetim. Znam da je bio u Vukovaru i Zvorniku. Miroslav Vukovi} êle: Pravo da vam kaèm, ja u Vukovaru nisam bio, a da nije visok, rawen u nogu? Tomas Ahajm: Oko dva metra je visok, za nogu ne znam. Miroslav Vukovi} êle: Ranu svako od nas ima. Mislim da je bio pripadnik @u}e i upoznao sam ga u [ekovi}ima. On je bio tada na le~ewu, na oporavku. Ima tamo neka bawa, tako. Ako je to taj {to je rawen u nogu. Tomas Ahajm: Pravo ime mu je Slobodan Milo{evi}. Miroslav Vukovi} êle: Stvarno ne znam. Ako je to taj ~ovek, kaèm, koji je rawen u nogu, imala je tamo kao neka bawa u okolini [ekovi}a i ako je to taj visok, on je bio pripadnik kod @u}e. Ali opet kaèm, nisu tada bile “@ute ose” i mislim da se povukao sedamnaestog i on. U stvari, sedamnaestog su se mnogi povukli. Tomas Ahajm: Gde ste vi oti{li 17. maja? Miroslav Vukovi} êle: Mi smo 17. maja oti{li u Skelane, ja sam oti{ao ku}i, dvoje troje je oti{lo u Skelane. Vratio sam se u Skelane, isti dan sam oti{ao ku}i jer je stroga naredba bila da se svi moramo povu}i iz Bosne. Ja sam oti{ao ku}i i posle sam bio kod [e{eqa u obezbe|ewu, par mitinga, tada su bili izbori. Bio u Podgorici (...) bomba i tu je za mene bio kraj. Tomas Ahajm: Zna~i oti{li ste u Skelane, pa ku}i, pa u Skelane, pa ku}i? Miroslav Vukovi} êle: Da, istu no} sam oti{ao. Tomas Ahajm: Dva puta u Skelane? Miroslav Vukovi} êle: Da, vratio se ujutru, tu no} sam oti{ao sa (...), smo oti{li do â~ka i bili u kazinu, u hotelu “Beograd”, tu je jedan moj prijateq poslao fla{u viskija. Strogo je bila naredba da se moraju svi povu}i do 19. maja, i vojska i dobrovoqci. Ja sam ispo{tovao tu naredbu i 19. maj nisam do~ekao na teritoriji Bosne i Hercegovine. Tomas Ahajm: Znamo da posle napada na Zvornik po~iwe izvestan broj zlo~ina protiv civila u selima Karakaj, Driwa~a, Kozluh, êlopek i da je puno qudi ubijeno. Da li znate ne{to o tome? Svetozar Pavlovi}: Kojih qudi ubijeno? Tomas Ahajm: Izvinite, gospodine Pavlovi}u, ja sam postavio pitawe gospodinu Vukovi}u. Miroslav Vukovi} êle: Znam, ali ja ne znam ~iji i koga. Pitawe gospodina Pavlovi}a je na mestu. Zbuwuju}e pitawe. Tomas Ahajm: Mislim na civile, uglavnom nesrbe. Da li znate ne{to o tome ili ne? Miroslav Vukovi} êle: Ja vam kaèm da sam do{ao sa mojom grupom zadwi. Zvornik je bio oslobo|en. Ceo taj kraj je bio oslobo|en, samo je trebalo od teroristi~kih napada da branimo fabriku. 525

Tomas Ahajm: Da li znate bilo {ta o onome {to sam vas pitao, da li ste ikada bilo {ta primetili, neke le{eve, da li ste ~uli mo`da da su civili bili ubijani dok ste vi bili tamo? Miroslav Vukovi} êle: Dok sam ja bio nije bilo toga, bilo je strogo. Policija je radila svoj posao, vojska je radila svoj posao. Dodu{e, bilo je tu i tamo nekih kra|a, nije bilo zastakqeno. Znam da je iz Kozluha dolazio tamo neki wihov Vladeta, kako se zove, redovno kod ovoga, u Vladu kod Brana, kod onoga Marka, sedeo tu, debeo jedan, i razmena robe je bila tamo sa nekim DC, to je Diskutabilni centar. Znam da u Kozluhu niko nikoga nije dirao, muslimanski ìvaq je bio tu, mi smo prolazili, nikada ni{ta. A Karakaj je samo most, koliko je meni poznato, razmi{qam ba{ o ovome {to je gospodin rekao Karakaj. Tu je bila kao carina, tamo su sa jedne i sa druge strane. Tomas Ahajm: Tamo je i tehni~ka {kola. Miroslav Vukovi} êle: Gde? Tomas Ahajm: Tehni~ka {kola u Karakaju. Miroslav Vukovi} êle: Kad sam ja bio nije ta {kola radila. Tomas Ahajm: Zna~i, niste vi|ali nikakve le{eve tokom boravka u Zvorniku? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ko je lud da stavi, ako je bilo le{eva to je bilo sakriveno. To je ono dok sam ja bio, ali posle ~uo sam za neku klanicu u êlopeku tamo, ali to je bilo u leto, ja sam ve}... Tomas Ahajm: Imate nekih problema? Miroslav Vukovi} êle: Ma ne. Tomas Ahajm: Ho}ete da vam promenimo stolicu. Miroslav Vukovi} êle: Ma ne, nego sam se ja malo vi{e naslonio. To sam ~itao novine i ~uo sam. Ja sam li~no ~uo ono rekla-kazala i iz novina. Tomas Ahajm: Da li ste tada znali da su civili dràni zatvoreni u raznim objektima u Zvorniku? Da li ste ~uli za ekonomiju? Da li ste ikada bili na ekonomiji tamo, poqoprivrednoj ekonomiji? Miroslav Vukovi} êle: Ne znam gde je. Tomas Ahajm: Ne znate gde su bili, niste ~uli ni za jedan slu~aj da su civili bili nezakonito zatvarani dok ste vi bili tamo? Miroslav Vukovi} êle: Dok sam ja bio nisu, jedino {to je bilo to je u ovome “Alfosu”. To je bilo, tu gde su tu devojku, tu je bilo par muslimana, bio je jedan Kurd, a to je bilo, ja mislim da je to posle, da su uhva}eni kad su prelazili Drinu. Da, da Kurdi i neki muslimani. Ali nisam, da je jedan ili vi{e Kurda bilo, znam da se pomiwalo. Jednog Kurda su dva puta hvatali, pu{tali i hvatali. I ta devojka. Tomas Ahajm: Da li su qudi bili zatvoreni i tamo u “Standardu” gde ste vi bili sme{teni? Miroslav Vukovi} êle: Da li su bili, znam da je dole u prizemqu bilo ne{to kao {tab ovih iz Mili}a. Dovo|eni su neki na ispitivawe, a ni526

smo se mi u to petqali, mi smo bili na vrhu gore. Znam da je jedan dan ubijen jedan momak iz Mili}a u centru tamo, kod robne ku}e, jedna popre~na ulica u kolima i da su posle ti momci iz Mili}a privodili muslimane, ispitivali gde su se nalazili taj dan i to. Jedno vreme je tu, ja mislim, bila i policija, a koliko su ih zadràvali stvarno ne znam, da li su bili vi{e ili samo na ispitivawu, to ne znam. Jedno vreme je tu bila i policija. Tomas Ahajm: Ovde imam izjavu jednog svedoka koji je bio zatvoren u “Standardu”, pro~ita}u vam jedan deo iz te izjave ako nemate ni{ta protiv. Kaè ovako: “Predve~e 11. maja 1992. godine, vojvoda êle je do{ao u sobu u kojoj su nas dràli sa nekim drugim qudima. Nakon {to je to rekao, vojvoda i wegova grupa su oti{li. I onda kaè, kasnije su se vratili, a vojvoda je izvadio dva noà i o{trio ih je jedan o drugi. Naredio nam je da se skinemo do pojasa i da ~u~nemo”. Da li se se}ate ne~ega od toga? Miroslav Vukovi} êle: Ja u to vreme nisam bio tamo. Tomas Ahajm: Zna~i, mogu}e je da je neka druga osoba bila? Miroslav Vukovi} êle: Ja nisam bio, jedno, a drugo, mi u to vreme nismo vi{e ni bili tamo. Tomas Ahajm: A gde ste bili? Miroslav Vukovi} êle: Bili smo u obdani{tu, tamo su bile i ène tad. Tomas Ahajm: Gde je zabavi{te? Miroslav Vukovi} êle: To je pored robne ku}e jedan soliter veliki i to je na sasvim drugom kraju Zvornika. U to vreme, jedanaestog, sigurno nisam bio ni ja, niti iko iz moje grupe. Jer lepo sam rekao, bila je i policija, policija nije dozvoqavala da iko pro|e. Tomas Ahajm: A Zoks i Pufta su bili u va{oj grupi, je l’ da? Miroslav Vukovi} êle: Jesu. Svetozar Pavlovi}: Koji je to broj spisa? Tomas Ahajm: Ne mogu vam dati broj, zato {to nema, nije ozna~eno. Nemamo ovde broj. Svetozar Pavlovi}: Nema? Tomas Ahajm: Verovatno smo propustili. Tomas Ahajm: Da li ste ikada bili u ciglani? Miroslav Vukovi} êle: Jesam. Tomas Ahajm: U êlopeku? Miroslav Vukovi} êle: U êlopeku, mislim da, ako je to ono sa Drinom ili ta mesta, jesam, jesam, ima tamo kafana jedna, to su sva ta mesta. Tomas Ahajm: Da li ste bili u Domu kulture u êlopeku? Miroslav Vukovi} êle: U Domu kulture u êlopeku jesam, bio sam. Tu su nas i do~ekali i odatle su nas prebacili u, kako se zove, u fabriku i tu smo dobili i raspored kada smo krenuli, to je bilo negde sredinom aprila. Tomas Ahajm: Da li ste nekada bili u tehni~koj {koli? Dobro, tada nije radila, ali je to bila tehni~ka {kola. 527

Miroslav Vukovi} êle: Ne, nisam ni znao da postoji. Tomas Ahajm: Zna~i, nikada niste bili u tehni~koj {koli? Miroslav Vukovi} êle: Mo`da sam i bio, ali ne znam da se to tako zove. Ali nije, znao bih {ta je {kola, video bih u~ionice. Sve su u~ionice iste. Tomas Ahajm: Da. Da li ste nekada bili u ne~emu {to se zove Du{ina ku}a, bar je tako zovu, Du{ina ku}a? Miroslav Vukovi} êle: Prvi put ~ujem. Tomas Ahajm: Dobro. Miroslav Vukovi} êle: Pojasnite mi malo boqe, {ta je to Du{ina ku}a i gde se nalazi? Tomas Ahajm: Ku}a mislim da je u Lipqu. Miroslav Vukovi} êle: Ne znam, nikada nisam ~uo za to mesto. Tomas Ahajm: Za sva ova mesta koja sam sad spomenuo, da li ste ikada ~uli da su nedu`ni civili tu bili maltretirani, mu~eni i ubijani? Miroslav Vukovi} êle: Kaèm vam da sam ~uo kasnije ne{to iz novina, ne{to ono rekla-kazala, ali dok sam ja bio i dok je bila vojska, toga nije bilo. Vojska je to dràla strogo pod kontrolom. Tomas Ahajm: Zna~i, kada ste jednom oti{li iz Zvornika, vi{e se niste vra}ali? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Samo sam jednom bio, kada sam bio poslanik, tu smo svratili i kada sam dobio titulu vojvode tuda smo pro{li u povratku. Tomas Ahajm: Kada je to bilo? Miroslav Vukovi} êle: To je bilo 15. maja 1993. godine. Tomas Ahajm: Da li ste ikada ~uli da je bilo pqa~kawa dok ste bili tamo? Miroslav Vukovi} êle: Kako mislite pqa~ke, kra|e ili pqa~ke? Tomas Ahajm: Kra|e privatnog vlasni{tva iz privatnih ku}a? Miroslav Vukovi} êle: Pa, sigurno da je bilo. Pa evo, taj Robija i ta devojka su bili zatvoreni tu zbog toga. Neke dve Ciganke su bile isto uhap{ene zbog yeparewa. Ali ne{to da je neko oru`jem nekoga opqa~kao, to ne. Pa kaèm vam, bila je vojska. Zvornik je s ove strane, s druge strane je Mali Zvornik, Loznica, bawa Koviqa~a i tu je bila velika koncentracija i policije i vojske, s tim {to je vojska bila i ovde u Zvorniku, tako da je to sve dràno pod kontrolom do 19. maja, a posle 19. maja kako je bilo s ove strane bosanske ja to ne znam. Ja sam 17. maja napustio i daqe ne znam, jer je to stroga naredba bila da moramo svi koji nisu sa teritorije Republike Srpske, u stvari, tada jo{ nije postojala, nego Bosne i Hercegovine, da napuste. Tomas Ahajm: Zna~i, {to se ti~e tih kra|a, znate samo za te dve osobe koje smo pomenuli da su u~estvovale u tome, ne znate ni da je bilo koja od ovih grupa koje ste pomenuli u~estvovala u tim stvarima? 528

Miroslav Vukovi} êle: Pa, kaèm vam, nije moglo, bila je jaka koncentracija vojske. I to je moglo samo da se neko igra glavom. Ja kad sam do{ao, ve} je bila uspostavqena i carina, tako da nije moglo, sve je bilo pod kontrolom. Tomas Ahajm: Da li ste vi i va{a grupa ikada poku{ali da prenesete preko granice neku kradenu robu? Miroslav Vukovi} êle: Ne, pa niko nije ni imao kradenu robu, bar dok sam ja bio, a ja kada sam oti{ao {ta se de{avalo... Ja sam 17. maja, imam i potvrdu ~ak da nisam i svi ~lanovi grupe, da nismo u~estvovali ni u kakvim kriminalnim radwama. Prevodilac: Vi ste dobili potvrdu da niste u~estvovali ni u kakvim? Miroslav Vukovi} êle: Ni u kakvim kriminalnim radwama za vreme boravka tamo. Tomas Ahajm: Sada je vreme da promenimo kasetu. Ovo je nastavak saslu{awa gospodina Vukovi}a, sada je 15 ~asova i 15 minuta. Miroslav Vukovi} êle: @elim da kaèm da ovde {to se pomiwalo – vojvoda êle ne{to mahao noèvima, da taj svedok ili bilo ko, ne znam {ta je u igri, pre{ao se godinu dana, jer ja sam godinu dana posle dobio titulu vojvode. Drugo, nikada nisam bio u kontaktu sa zarobqenicima, moj je bio sasvim drugi posao, ~uvawe glinice i obezbe|ivawe humanitarne pomo}i, koordinirawe za ono {to moè da se uspostavi, industrija i ìvot u Zvorniku. I do 17. maja sam bio, tada sam napustio, jer je bila stroga naredba vojske i mnogo, mnogo je vojske bilo prisutno i s jedne i druge strane Drine, tako da, kada sam ja bio to je bilo, mislim da je bilo boqe nego sada u Beogradu. Tomas Ahajm: Zna~i, nikada vas nisu zvali vojvoda êle pre nego {to ste zvani~no dobili tu titulu? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Tomas Ahajm: Zar niste rekli da ste ve} 1990. godine trebali da dobijete tu titulu? Miroslav Vukovi} êle: Ja sam trebao, ali nisam, ne mogu se nazivati vojvodom ako nisam vojvoda. Tomas Ahajm: A da li je logi~no da su vas qudi mo`da zbog te ~iwenice ve} nazivali vojvodom – vojvoda êle? Miroslav Vukovi} êle: Pa, tamo ti qudi nisu to znali. Tomas Ahajm: Dok ste bili u Zvorniku, da li ste imali bilo kakvog kontakta sa [e{eqem? Miroslav Vukovi} êle: Imao sam, kako nisam, sad ne bi bilo u redu da kaèm da nisam. Tomas Ahajm: Koliko ~esti su bili ti kontakti? Svaki dan, jednom nedeqno? Miroslav Vukovi} êle: Ne, to nije bilo, za sve vreme mog boravka, oko mesec dana u Zvorniku, pa pola vremena sam proveo u Zvorniku, pola 529

sam proveo ovamo u Srbiji i Slavoniji, pa ja ne verujem da je bio dva puta kontakt, i to u prolazu. Tomas Ahajm: Da li je on bio u Zvorniku dok ste vi bili tamo? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, on nije nikada bio. Tomas Ahajm: Zna~i, kakav je to kontakt onda bio? Miroslav Vukovi} êle: Pa ovde, eto vidimo se, svratim u stranku, ono {to se kaè, na kafu, vidimo se u kafani negde. Pa, bio je jedan kontakt, eto, oti{ao sam da ga branim od profesora i u~iteqa, tada sam bio i bio sam pred Skup{tinom kada je bio protest ovih |aka, ne, profesora i u~iteqa pred Skup{tinom Srbije. On tamo digao frku, posva|ao se, pa sam ja oti{ao tamo, zamolili me, kaè – idi tamo, frka je, smiri ga malo i tada sam video prvi put da su |aci davali za pravo ministru – Da~o, care, ne daj pare, da bi vaqda bilo optu`be, da bi vaqda ovi duè {trajkovali. Ja se se}am toga, ba{ zbog toga, jer su mi deca bila simpati~na. Tomas Ahajm: Zna~i, iz Zvornika niste kontaktirali sa wim, ba{ iz Zvornika niste kontaktirali sa wim? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Tomas Ahajm: Niste telefonom? Miroslav Vukovi} êle: Ne, nikad, nikad. Tomas Ahajm: Preko kurira? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Tomas Ahajm: Da li znate, da li je neka od drugih grupa koje smo pomenuli ranije odràvala takve kontakte sa [e{eqem? Miroslav Vukovi} êle: Nije. Meni bar nije prijavqeno. Ja nisam video. Tomas Ahajm: Dok ste tamo bili, da li ste imali bilo kakav direktan kontakt sa Markom Pavlovi}em? Miroslav Vukovi} êle: Jesam. On je bio na~elnik TO-a, komandant TO-a i na{. Tomas Ahajm: Da li ste ikada bili kod wega u kancelariji? Miroslav Vukovi} êle: Jesam, vi{e puta. Pa, morali smo da uzmemo potvrde za gorivo. Vi|ao sam ga bezmalo svakodnevno kada smo bili u Zvorniku. Bilo je i prepucavawa, bilo je i dobrog, mislim, i normalnog razgovora i tako. Tomas Ahajm: Da li ste se ikada s wim prepucavali i sva|ali oko preno{ewa imovine preko granice? Miroslav Vukovi} êle: Jesam ga ja napao jednom, kada sam video neku kesu, pa smo oti{li u onaj hotel preko puta, u Malom Zvorniku, mislim da se hotel zove “Jezero” i imao je u kesi, bilo je tu onako novca, dao je tamo onome da stavi u sef i ja sam ga pitao ba{ na sastanku vlade, imali smo telo posle par dana i ja sam ga napao i rekao – sram te bilo, da li si prijavio, nisi ni priznanicu uzeo, nisi ni{ta. Jeste, to je ta~no. I on je imao dokumenta da je odande, ali koliko se meni ~ini, on nije bio me{tanin. Tomas Ahajm: Da li ste mu pretili tom prilikom, tokom tog sukoba? 530

Miroslav Vukovi} êle: Pa, bilo je pi~karawa. Pa, gde }e{ da vidi{ na rati{tu da se pri~a u rukavicama? Tomas Ahajm: Da li ste mu pi{toqem pretili? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Da sam izvadio pucao bih, jer bi on, ako ja ne pucam, pucao u mene. Tomas Ahajm: Da li vam je poznato za lozni~ku grupu boksera? Miroslav Vukovi} êle: Poznato mi je. Bila je grupa. Pa to su ti {e{eqevci, taj Suboti} i to {to sam rekao. Tomas Ahajm: Da li ste znali ~ime se oni bave? Miroslav Vukovi} êle: Borili su se. Tomas Ahajm: Da li ste ~uli nekada da su do{li da tuku zatvorenike? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Kaèm vam, do 19. maja, ja opet ponavqam, u stvari 17. maja, ali 19. maja jer se vojska povukla, bilo je boqe stawe nego sad u Beogradu. To je toliko vojske bilo i to je bila disciplina sa~uvaj Boè. Tomas Ahajm: Jednom prilikom, navodno, [e{eq je rekao – êletova grupa je van svake kontrole. Da li ste ikada ~uli za tu wegovu izjavu? Miroslav Vukovi} êle: Ne, a drugo, ja nisam ni mogao da budem pod wegovom kontrolom kada sam oti{ao preko Udruèwa Srba iz BiH i bio sam zaduèn kao spoqni zid obezbe|ewa glinice i brane crvenog muqa protiv terorista. On je i slao Ranki}a ne bih li hteo, ali ja nisam èleo pod strana~ku kontrolu. Ja nisam hteo da se borim ni za jednu stranku nego za srpski narod i u stvari, u Zvorniku nismo ni imali borbu. Tomas Ahajm: Da li ste u bilo kom trenutku imali plan da napravite oklopni voz? Miroslav Vukovi} êle: Pa vi se zajebavate. Tomas Ahajm: Ne. Miroslav Vukovi} êle: Oklopni voz da napravim, pa gde }u ga? Zar ja vama li~im na ludaka? Tomas Ahajm: Zna~i, va{ odgovor je – ne. Miroslav Vukovi} êle: Ma kakvi. A Zvornik nema ni prugu, bre, qudi. Tomas Ahajm: Da li ste ~uli mo`da za neku drugu grupu da je imala takav plan? Miroslav Vukovi} êle: Voz? To prvi put ~ujem. Kakav voz? Mislim, ovo ve} postaje sme{no. Ko pro{li put Bora Todorovi}, onaj Pawkov, nije Pankov, kako se zove onaj, Brankov novinar. Dajte malo ozbiqnosti. Oklopni voz?! Tomas Ahajm: Da li ste ikada bili upu}eni u Sarajevo i razme{teni u Sarajevo? Miroslav Vukovi} êle: Ne, vozio sam dva puta humanitarnu pomo} 1993. godine kao narodni poslanik, ve} sam bio narodni poslanik. Ne, jednom, jednom, pardon, samo jednom, a drugi put je Dramli} vozio. Tomas Ahajm: Zna~i, 1992. nikada niste i{li u Sarajevo? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, ne, ma samo u Zvorniku sam bio. 531

Tomas Ahajm: Da li ste ikada bili razme{teni u Br~kom? Miroslav Vukovi} êle: Ne, nikada u ìvotu nisam bio u Br~kom. Bio sam onde, ni u Bosanskom [amcu nisam bio, ni u Br~kom, ni u Zapadnoj Slavoniji, u ìvotu nisam bio, a kamoli u ratu. Tomas Ahajm: A u Bijeqini? Miroslav Vukovi} êle: U Bijeqini sam samo jednom bio, jo{ 1991. godine, kod Mirka Blagojevi}a u kafi}u, ja ne znam ni da li je bila formirana Srpska radikalna stranka ili je bila formirana pa smo oti{li. I to smo se sat-dva zadràli i vratili se. Tomas Ahajm: Kada 1991. godine je to bilo? Miroslav Vukovi} êle: Ja mislim da je tek formirana Srpska radikalna stranka, mo`da mart mesec. I tad je, odli~no se se}am da je [e{eq rekao da ne sme da se formira u Bosni Srpska radikalna stranka, da se ne bi razbijali srpski glasovi. Davao je preporuke, nije da ne sme, nego je davao preporuke da se ne bi razbili srpski glasovi na Srpsku radikalnu stranku, SDS, SPO, kao ono kada su bili izbori, pa je Vuk odneo deo glasova i razlilo se to. Tomas Ahajm: Dobro, sino} smo videli neku emisiju na televiziji na B92, da li ste vi videli tu emisiju, ju~e je bila? Miroslav Vukovi} êle: ûo sam. Gledale su moja èna i }erka, ja nisam gledao, i{ao sam ne{to kod zubara, treba zube da vadim, ve} mi se klimaju ova dva, pa evo zbog ovog saslu{awa sam to odloìo, nisam vadio, {ta da radim. Tako da ja nisam gledao, ali su mi ispri~ali otprilike o ~emu se radi. Moje ime ne moè u negativnom kontekstu na rati{tu, apsolutno, ni neprijateq da kaè, moè jedino ovako. Dobro, bilo je zapla{ivawa, propaganda i to, jer ja sam vi{e bio, te frontalne borbe nije imalo, sad ja ne mogu spre~iti nekoga da laè. Tomas Ahajm: Jedan od novinara je opisao sastanak sa jednim od dobrovoqaca, sada }emo na}i ta~no wegove re~i. Ovaj novinar opisuje sastanak sa jednim od dobrovoqaca i kaè ovako. Ovaj dobrovoqac mu opisuje akciju ~i{}ewa i novinar je tada pitao tog dobrovoqca – {ta mislite pod tim ~i{}ewima, akcijama ~i{}ewa, u stvari o ~i{}ewu terena? A dobrovoqac je objasnio da pod ~i{}ewem terena smatra osloba|awe od muslimana, to jest (...) od muslimana. I rekao je da su ~istili teren celu no}, a da nisu ispalili nijedan metak; da su radili samo sa hladnim ~elikom i onda je dotakao, jer je no` svoj drào. Onda novinar pita da li sve, i decu i ène, a odgovor je bio – da, da se ne bi nikada vratili. Da li vam pada na pamet ko bi taj dobrovoqac mogao biti? Miroslav Vukovi} êle: Ne znam ni slu~ajno. Drugo, dobrovoqci, ~udi me da se upotrebqava termin dobrovoqac. Razumem da je to mogao da kaè me{tanin, ali dobrovoqac, ne mogu da razumem. Dobrovoqci nisu poznavali teren. Svetozar Pavlovi}: Koji dobrovoqac? 532

Miroslav Vukovi} êle: Upravo to bih ja hteo da pitam: koji dobrovoqac i koji novinar i koje novine? Ako je uop{te to bilo u novinama. Tomas Ahajm: To je ta emisija sino} {to je bila na B92, to je izva|eno iz te emisije. Miroslav Vukovi} êle: Pa znam, ali to ja vam opet ponavqam... Svetozar Pavlovi}: B92 je program CIA, ameri~ki program koji se plasira Srbima. Mi znamo za Markale, mi znamo za Ra~ak, to je sve nama potureno, to }e vreme i istorija pokazati. Nemojmo to da me{amo, ove stvari sa ovim stvarima. Miroslav Vukovi} êle: Ne, ja idem ovo konkretno. Vi me pitate ne{to rekla-kazala, ja vam sto puta ponavqam – te lova~ke i ribolova~ke pri~e su iste. Ja bih èleo da idemo konkretno ono {to ja mogu da kaèm i {to znam da je 100 odsto istina, a ovo rekla-kazala, ja na to ne}u da se obazirem, da vam kaèm po{teno. Tomas Ahajm: Pa, nije sve rekla-kazala, po{to ekshumacije su tamo sprovedene i pokazale... Miroslav Vukovi} êle: Ne, ja govorim o re~ima, ja ne kaèm da nije bilo mrtvih tela. Daleko od toga da ja kaèm da nije bilo zlo~ina. Ja znam da ja nisam u~estvovao i da nisam video zlo~ine. Pa, {ta mislite, da }e neko javno da ~ini zlo~ine? Pogotovu pored onolike vojske. A ho}u da kaèm za ovo {to je izvu~eno, {to novinar – pri~ao mu dobrovoqac. Svaka budala moè da pri~a. Ja sam slu{ao ~oveka koji nije ni bio u~esnik rata, a hvalio se da je bio i ne znam {ta da je radio. Tomas Ahajm: Znam da ste umorni i da èlite da {to pre zavr{imo. Ostalo je samo jo{ nekoliko pitawa i ne}u vas dràti duè. Tokom va{eg boravka u Trpiwu, kada ste bili u Vukovaru ili Bosni, da li ste ikada nai{li na osobu pod imenom Milan Marti}? Miroslav Vukovi} êle: Ja sam samo ~uo za wega, ali nisam ga video. Tomas Ahajm: Da li ste se ikada sreli sa nekim od pripadnika wegove policije, takozvani marti}evci ili Marti}eva policija? Miroslav Vukovi} êle: Jesam, u Trpiwu. U Trpiwe su jednom do{li u motel “Kod tate”, ja sam ba{ ru~ao. U{li su sa automatima, po~eli su da legitimi{u. Ja nisam prestajao da jedem, nisam im dao li~nu kartu i rekao sam – ovako nisu ni usta{e radile, boqe da niste ni dolazili ovde. Da, da, motel “Kod tate”. Znam da su bili izuzetno grubi prema stanovni{tvu i da su hteli da ponovo naprave barikade, kao, {to su hteli da ih napadnu Glava{ i ovaj, kako se zove, Tomislav Mer~ep. Ja mislim da je to bila 1994. godina. Tomas Ahajm: To u Trpiwu kada ste ih videli, kada je to bilo otprilike? Miroslav Vukovi} êle: To je bilo, znam da je bio post pred Vaskrs, verovatno negde april mesec 1994. godine. Tomas Ahajm: Gde? Miroslav Vukovi} êle: U Trpiwu, na trpiwskoj cesti. Onde ima motel “Kod tate”, drào je Vlado Debeli i tu je bio restoran, motel, strip533

tiz bar, pa smo dole sedeli i tad su oni ba{ i pri~ali da bukvalno terori{u Srbi Srbe, eto. Tomas Ahajm: Dok ste bili u Trpiwu, da li znate da li su oni u~estvovali u nekim akcijama? Miroslav Vukovi} êle: Ko? Tomas Ahajm: Marti}evci? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, nisu oni, to je moj jedini susret sa wima, a tada je bio i oslobo|en Vukovar, to je 1994. godina. Tomas Ahajm: A Goran Hayi}, da li znate ne{to o wemu? Miroslav Vukovi} êle: Pa vi|ao sam se ~esto dole sa wim. Znao sam i pokojnog Vuka{ina [o{ko}anina, video sam ga i pre nego {to je ubijen. Ja ne verujem u pri~e da se udavio. Sve sam ih znao, poznavao li~no, ne mogu da kaèm da nisam, dolazili su u Beograd, vi|ali se, videli smo se u Novom Sadu, u Novoj Pazovi. Tomas Ahajm: Da li ste ga videli ili ~uli ne{to o wemu kada ste bili u Trpiwu? Miroslav Vukovi} êle: Bio sam sa wim, bio sam mu i u ku}i par puta, dolazio je i on. Bio sam i u â~ku, obilazio me je i u bolnici, i u Junakovi}u, ne mogu da kaèm da nisam znao ~oveka kada sam znao. Ja sam ga zvao Slina, qutio se za to. Tomas Ahajm: [to Slina? Miroslav Vukovi} êle: Pa, sav je slinav. Svetozar Pavlovi}: Koga? Miroslav Vukovi} êle: Gorana Hayi}a. Svetozar Pavlovi}: Pa jeste. Goran Hayi}, Milan Babi}, Milan Marti}, treba da im sude {to se nisu borili za Srbiju. Miroslav Vukovi} êle: Upravo to. Prevodilac: Sad mu je jasno kada sam mu objasnio {ta je slina. Tomas Ahajm: Postavqam pitawe: [e{eq je bio dobar govornik i on se ~esto pojavqivao na televiziji, na javnim mestima. Ti wegovi govori, kakav su efekat i kakve su reakcije oni izazivali kod qudi koji su ga slu{ali? Miroslav Vukovi} êle: Zavisi kako kod koga. Neko je govorio – super ~ovek, neko je kazao – budala. Ja vi{e li~no mislim da je budala, da je iskoristio jedan momenat u srpskom narodu koji pedeset godina nije smeo da kaè da je Srbin, da prizna svoju veru i on je iskoristio taj momenat, kao i Slobodan Milo{evi}, da se nametne. Li~no mislim da je rat mogao da se izbegne, ali nije za to Milo{evi} kriv, svi su predsednici republika bili krivi. Milo{evi}u je pripala ta ~ast da bude glavni krivac, a ina~e svi su i gore radili. Mislim da je trebalo, onoga, svi su oni znali da je uvezeno oru`je iz Var{avskog pakta, iz Isto~ne Nema~ke, podeqeno Hrvatima, pa su tek posle pet-{est meseci obnarodovali, to je onaj izlapeli Gra~anin, jedan od glavnih krivaca. To je svesno napravqeno, nije to bukvalno ovde, ja mislim da su se oni dogovarali da bi zadràli svoje funkcije i zadràli 534

su. Ali, jo{ jedno moje li~no mi{qewe je da su oni obadvojica ameri~ki qudi, i [e{eq i Milo{evi}. Ovo je sve farsa. Ni jedan ni drugi nisu Srbi, potureni su. Tomas Ahajm: Da li biste mogli te wegove govore opisati kao hu{kawe na rat? Miroslav Vukovi} êle: îje, Milo{evi}eve? Tomas Ahajm: [e{eqeve, znamo da Milo{evi} nije bio tako dobar govornik. Miroslav Vukovi} êle: Pa ne moè se re}i, mislim, krivo lezi pravo sedi, ja jeste da sam sa wim u zavadi i to, ali ne moè{ re}i, jer ve} je rat i po~eo i desilo se mnogo {to{ta kad se on oglasio. Pa vi{e su Vuk Dra{kovi} i Mesi} navijali za rat nego [e{eq. Tomas Ahajm: Ja nemam vi{e pitawa. Pre nego {to prekinemo traku, èleo bih samo da vas pitam, da vidim da li ste zadovoqni na~inom na koji je ovo saslu{awe i{lo. Jo{ moram da vam postavim pitawe da li ste, odgovore koje ste dali, dali po svojoj slobodnoj voqi. Miroslav Vukovi} êle: Zadovoqan sam, korektan je odnos bio. Dao sam, normalno, po svojoj slobodnoj voqi. Ja imam svoje ja i èqa mi je da do|e do apsolutne istine oko svega, jer samo istinom moè se od neke anateme osloboditi srpski narod. Tomas Ahajm: Da li vam je bilo ko ne{to obe}ao, ili vas je na neki drugi na~in ucenio da date odgovore koje ste dali? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne bih mu onda ni dao, sigurno, ne bi onda ni razgovarali, a ja vam kaèm, ako bilo {ta i daqe mogu da pomognem, imate moje telefone, zovnite, uvek }u se odazvati, nije bitno da li je to â~ak ili Beograd, dakle, samo da do|e do istine. Tomas Ahajm: Da li ima jo{ ne{to {to biste èleli da dodate pre nego {to zavr{imo ovaj intervju? Miroslav Vukovi} êle: Umoran sam, ni{ta vi{e. Tomas Ahajm: Hvala vam puno na va{oj spremnosti da do|ete da razgovarate sa nama i na va{oj saradwi. Hvala svim osobama koje su prisustvovale. Svetozar Pavlovi}: [ta ide posle ovoga, posle saslu{awa, odlaska, rastanka? [ta moèmo da o~ekujemo? Tomas Ahajm: Prvo }emo zavr{iti sa trakom, pone}emo ovo sa sobom. Sada je skoro ~etrnaest ~asova i zavr{avamo intervju.

Miroslav Vukovi} êle Razgovor vo|en 5. februara 2007. godine Miroslav Vukovi} êle: ...Preko pet da bi deci podelila igra~aka, da je ovako u protivteroristi~koj jedinici, to su sve momci koji su sa nama ratovali, rame uz rame, sad su, meni je drago {to je neko od wih odsko~io. Ja pravim najve}u na svetu, devetu po redu Svetosavsku akademiju u â~ku. Odakle pare do|u, ne znam ni sam. 535

Gordana Pop-Lazi}: Dobro je da dolaze. Miroslav Vukovi} êle: Evo, da budem iskren, ne{to malo se dràva otvorila prema êtni~kom pokretu. Gordana Pop-Lazi}: A ovo vam je kancelarija, ~ega? Vjerica Radeta: Srpski ~etni~ki pokret. Gordana Pop-Lazi}: Srpski ~etni~ki pokret, tako je registrovana? Miroslav Vukovi} êle: Da. Registrovana zvani~no. Ispao Rasim Qaji} ve}i Srbin od mnogih, da budem iskren. I jo{ ispao fer pa je neka Kova~evi}ka potpisala, nije on potpisao re{ewe. Vjerica Radeta: Rasim Qaji} je potpisao re{ewe za Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa, a Du{an Mihajlovi} nije hteo. Miroslav Vukovi} êle: Meni je pomalo mnogo. Da vam kaèm, isto kad sam kupovao vreme pro{le godine, ja sam dobio, u â~ku me zvali u policiju, za krvne delikte, meni se noge odsekle, pomislio sam da mi je neko ubio }erku, brata, ènu, sinovca. Vjerica Radeta: Ni{ta normalno, da. Miroslav Vukovi} êle: Samo li ~uju da pomislim, samo Karla del Ponte, ja kaèm ovome – ma idi u pizdu materinu i ti i Karla del Ponte, pa odsek’o sam se, da zna{, da upalim cigaru, ovako drhtim, {ta se de{ava, a on mi kaè – meni je neprijatno, ovo prvi put radim. Samo sam se svalio u stolicu, {ta da uradi ~ovek, i onda mi dado{e da me dràva savezna oslobodila dràvne i vojne tajne, Republika. Niko nije na{ao za shodno da me opere. Ja to ne mogu da shvatim, stvarno, ja sam tu no} u{ao kod Veqa u ku}u u tri sata, jebo sam mu sve po spisku. Kaè – nisam znao, vojvodo, svega mi, treba da se kunem u decu? Nemoj da se kune{. Vjerica Radeta: Zna~i, skinuli vas obaveza ~uvawa tajni? Miroslav Vukovi} êle: Jeste, prvi put kad su do{li, ja sam im u lice rekao da su oni (...) zvali su oni mene. Gordana Pop-Lazi}: Kad su vas prvi put zvali? Vjerica Radeta: Da li su vas zvali telefonom? Miroslav Vukovi} êle: Prvi put su me zvali ku}i telefonom, posle sam promenio broj i rekao mi je taj mladi} iz Haga koji je zvao, da su me jedva na{li, jer je dodata ta dvojka ispred {estice. To je mogao da da samo neko ko je bio blizak meni. Ja da vam kaèm ne{to, pa i dokumenta u celini, neko je sve dao odavde. I sva dokumenta koja su kod mene, a ja imam dosta tog materijala. Gordana Pop-Lazi}: Nije nemogu}e, a koje je godine to bilo, êle? Koje godine je bilo prvo kontaktirawe? Miroslav Vukovi} êle: To je 2002. godine. Gordana Pop-Lazi}: Mesec? Miroslav Vukovi} êle: 22. novembra, odmah posle svetog Aran|ela. Vjerica Radeta: Ovo smo ukqu~ili da bi mogli posle da prekucamo, samo da znate. 536

Miroslav Vukovi} êle: Nemam pojma, ja vam kaèm. Gordana Pop-Lazi}: I to je bilo telefonsko kontaktirawe? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ovde su do{li. Gordana Pop-Lazi}: Ovde do{li? Miroslav Vukovi} êle: A pre toga je bilo kontaktirawe telefonom, telefonom je zakazano. Gordana Pop-Lazi}: U prostorijama va{e stranke? Miroslav Vukovi} êle: Ja nisam ni{ta krio, oni su bili ovde sa mnom, ~etiri advokata, i bio je Branko Viloti}, direktor, sada direktor (...), koji je bio tada vi{i savetnik ministra i onda smo iskoristili taj momenat i ja, bio je Torensen, Norveànin, i Kan. Mija se zvala prevodilac. Bio je drugi raspored i onda su po~eli, ja sam lepo wima izvadio Zakon... Gordana Pop-Lazi}: Jesu li vas oni iznenadili ili su se najavili? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, najavili su se i ja sam bio malo i bezobrazan sa wima, da budem iskren. Oni su do{li kod mene u trenerkama, `vakali su `vaka}u gumu, i u tri i pet. Ja sam rekao – da li je to va{a zapadnoevropska civilizacija, kultura i onda pokaèm na jednog od mojih advokata, gospodina Svetu Pavlovi}a, i kaèm – evo pogledajte, gospodin Sveta je jutros do {est slavio i do{ao je pet minuta pre tri, a vi, gospodo, kasnite, `va}ete `vaka}u gumu, u trenerkama, i tako, malo sam im drào lekciju, a ovamo kancelarija do, bila je puna novinara. Ja nisam ni{ta hteo da radim, oni nisu ni znali, kad su se pojavili na ulazu u kancelariju, novinari su ih slikali. Od 1997. godine, ja Vojovo ime u javnosti ne pomiwem. Lepo vam kaèm – ne}u nikome ime da pomenem. Ja ono {to znam, ja to znam. Zbog ~ega? Kaèm – znam da ja ne krivim wega kao druge, ali ja krivim samo {to me nije okrenuo telefonom da me pita, eto tu sam qut, mo`da bi bilo boqe i za stranku. A protiv stranke ne idem, jer roditeq nikada ne ubija dete. Ja sam jedan od tvoraca te stranke, ja sam bio most izme|u Voja i svega, nije ni Tomo, Tomo je bio sa Guberinom i svi, ja znam koliko i kako je i{lo i majka Danica koliko je odradila posla i sve, a i mali Nikola, tad je bio mali. Znam i koliko sam imao problema sa drugim qudima iz êtni~kog pokreta, zbog radikala, spajawa toga i sve i kako je za no} stvaran Statut, mnogo {to{ta. Ali o tom potom. Mnogi su se samo prikqu~ili i tako su i oti{li, uzeli velike funkcije, pare. Pa Boè moj, sve to ima na ovom svetu, politika se ne vodi tek tako, nego krajwi ciq je novac, bar meni ne mora da pri~a niko ni{ta. I kaèm ja, nismo mrdnuli od po~etka, ja sam izvadio zakon, koji je na dva lista, rekao sam – gospodo, da li sudite po anglosaksonskom pravu, kaù – da, ja kaèm – onda od vas o~ekujem da bude i po~ne proces i sa mnom, tu kao, nemate vi{e ni{ta. Sada }emo popiti pi}e, i tako, kaè – pa kako, kaèm – evo, pogledajte Zakon o saradwi sa Hagom, gde sve morate preko Savezne vlade da se obratite, Okru`ni sud, da budem oslobo|en ~uvawa dràv537

ne i vojne tajne. Ja ne znam u ovoj dràvi ni {ta je dràvna ni {ta je vojna tajna, kad je izdaja na vrhu. [ta ima tu, ja to otvoreno kaèm. I ja kaèm, ja sa vama mogu da }askam ovde ne{to i zato su ova gospoda advokati, kaèm, ào mi je {to nemam ve}u prostoriju, mo`da bi ih bilo pedeset. I stvarno bi ih bilo. Kaèm – {ta ako dobijem robiju za neku nebulozu, {to }e neko da proglasi da je dràvna i vojna tajna, a sam ministar vojni ide pa mlati i ministar policije, kao {to i jeste, bio je tada @ivkovi} i Tadi}. Vjerica Radeta: Da, Tadi}. Miroslav Vukovi} êle: [ta ima tu. Isto kao za Savez ratnih vojnih invalida Jugoslavije, {to sam skinut sa buyeta, jer trebali smo da se izjasnimo o Ustavnoj poveqi. Ja sam napisao da je to najve}a budala{tina za mene, da ne mogu da prihvatim Ustavnu povequ koju donosi ni{tak, Havijer Solana, koji je bombardovao moj narod. I ja ostajem pri tome. Kaè – skidaj se, tri godine nisam bio na buyetu. Ja znam kako sam ovu ènu ispla}ivao, nisam dao da ide na ulicu, radili smo. Vjerica Radeta: Sve se preìvi. Miroslav Vukovi} êle: Preìveo sam i gore. Kaèm, tako sa wima taj prvi sastanak je trajao. Odmah su mi nudili, ja sam to rekao i pred novinarima, da upi{em ~ek. Traìli su da svedo~im protiv Milo{evi}a, Mladi}a i Karayi}a. Kratko i jasno. Vjerica Radeta: Da uzmete para koliko ho}ete za to. Miroslav Vukovi} êle: Jeste, da upi{em ja cifru. Pa onda da budem za{ti}eni svedok. Ja kaèm – od koga da se {titim u mojoj zemqiPare, nikada nisam navikao na velike pare i ne znam {ta bih, da budem iskren, sa wima. Ha, kaè, onda da idete vi u Hag. Mogu}e. Gordana Pop-Lazi}: Kao tuèni. Vjerica Radeta: A zbog ~ega? [ta kaù? Miroslav Vukovi} êle: Za ratne zlo~ine. E ba{ me to ne interesuje. E onda vi idete za Hag. Ova prevodi, ja pitam, kad su mi nudili novac, ja sam rekao – ja sam bre Srbin, nisam pizda i to je ostalo, evo. I to je ostala moja uzre~ica, “budi Srbin, nemoj biti pizda”. To sam i \ukanovi}u poslao jedan upaqa~. Ja imam neke principe od kojih se ne}u uop{te odre}i. Ja sam wima rekao unapred, i jednima i drugima, da sam ja Srbin, da znam samo srpski, i da }u koristiti srpske izraze, a oni sada, svi|alo se wima ne svi|alo, ja ne mogu koristiti wihove izraze, jer samo srpski govorim. I onda kad su rekli da ja idem u Hag, ja kaèm – pa odli~no. Gordana Pop-Lazi}: Jesu li vam sve to pred tim advokatom rekli? Miroslav Vukovi} êle: Jesu. Gordana Pop-Lazi}: Nudili ~ek? Miroslav Vukovi} êle: Da, rekli su – evo ~ek, da uplate novac i to sve obezbe|eno koliko ja i porodica. Kad su rekli u Hag, ja kaèm – dobro, ja sam relativno bolestan ~ovek, imam ~etiri, pet te{kih operacija, ako su skupe ja }u to da platim. Drugo, {to, pisa}u malo i memoare, igra}u video 538

igre, a s vremenom i potencija mi opada, tako da ni{ta vi meni ne}ete nauditi i zato vas ja vodim na ve~eru na “Konak” na specijalitete i tu onog Kana nau~ih da jede sviwetinu (...). Oni samo {to nisu popadali u nesvest. Vjerica Radeta: A vodili ste ih na ve~eru? Miroslav Vukovi} êle: Jesam, vodio sam ih, wih troje i jo{ sedam osam ovih mojih, bio je va{ (...), dvojica advokata, neki nisu mogli, morali su da putuju. Tad su do{li ovi (...). Ja sam video agencijsku vest preko “Srne” i pitam (...). Ja sam samo, dodu{e, pio ovaj, kako se zove, sok od borovnice, on je pio vino, a momak iz Bosne, isto ratnik, bio je tu konobar, a to je stvarno moj drugar iz â~ka, tako da nije mogao ni kola, ovaj mi psovao mater sutradan, kaè morao sam celu no} da pazim da neko ne vidi, da ~uvam kola. Gordana Pop-Lazi}: Da li su vam oni ne{to konkretno rekli na koje okolnosti vi treba da svedo~ite? Miroslav Vukovi} êle: Ne, traìli su moje u~e{}e u ratu i ja, ba{ Srpska radikalna stranka, onda êtni~ki pokret. Kaèm – êtni~ki pokret nije nigde ni i{ao, to moète sada koliko god ho}ete, ali da znate jedno: dok je zadweg Srbina, pravoslavca, bi}e i ~etnika, nisu ni komunisti mogli ni{ta, ni Nemci u Prvom svetskom ratu, jer ja se ne baziram od 1941. godine, ja se baziram na ~etni~ki pokret komplet. Vjerica Radeta: Pa naravno. Miroslav Vukovi} êle: Kroz istoriju, to su dva razli~ita pojma, jer meni deluju ovi ravnogorci, da budem iskren, isto kao i ovi prvoborci: Srbija postoji od 1941. godine, pre toga nije postojalo ni{ta. Svako ima svoje mi{qewe, ja imam svoje, da kaèm, nesretni Drugi svetski rat, ali to je samo jedna epizoda. Tako da, to je bio razgovor, ali nismo mrdnuli od po~etka. E, posle toga je bila, kako se zove, mini konferencija za {tampu. To je to, ja sam otvoreno rekao pred wima {ta su traìli od mene i isto tako sam se i zafrkavao. Pitam – mogu li ja da idem u Tuzlu za genocid, oni su posko~ili, a svedo~ewe – moè, protiv koga – protiv cele Vlade Jugoslavije, {to je agresivna prema ratnim vojnim invalidima i tako. Takva izjava bi obi{la ceo svet, francuske vesti su objavile i onda se to smirilo. Niko me nije dirao. Vjerica Radeta: Nije zvao? Miroslav Vukovi} êle: Nije zvao do, ne pro{le, nego pretpro{le godine. Vjerica Radeta: Da li je Voja bio ve} u Hagu? Miroslav Vukovi} êle: On je oti{ao sam. Ja sam ~ak zamolio Jasnu Karanac i ove, ne znam ko je bio od novinara, ko je bio ispred “Politike”, Rada ja mislim da je bila, ona mala Paj~i}. Ja sam rekao – idite, bre, qudi do Voje, samo mu recite da su me kontaktirali. Ovo, bez obzira {to ne govorimo, ne mora da zna~i da, nek zna ~ovek o ~emu se radi. Da li su oni oti{li, ja stvarno ne znam. 539

Vjerica Radeta: Ne znam ni ja. Miroslav Vukovi} êle: A {to se ti~e ovog, kako se zove... Vjerica Radeta: Drugi kontakt, to kad ste rekli, bio je pretpro{le godine? Miroslav Vukovi} êle: Da, to je bilo, trebalo je da se obavi 2. januara, imam kod ku}e svu dokumentaciju. Vjerica Radeta: Odli~no. Miroslav Vukovi} êle: E, tu sam oslobo|en dràvne, vojne tajne, taj Savet ministara... Vjerica Radeta: To su vam oni pokazali, taj papir, da ste oslobo|eni? Miroslav Vukovi} êle: Dobio sam u policiji. Vjerica Radeta: Dobili ste vi, aha. Miroslav Vukovi} êle: Da, da }e biti i onda sam sa Svetom Pavlovi}em, mojim advokatom, kupovao vreme i ja sam saslu{an tek u maju, i moj advokat je poku{avao... Vjerica Radeta: To je 2005. godina, maj? Miroslav Vukovi} êle: Da, 2005. godina, i bogami, da oni ni{ta nisu, sad sam se malo popravio, ja sam tu jedno pedeset kila za ~etiri, pet meseci, izgubio. Imao sam sto dvadeset kila, bukvalno sam se prepolovio. A ba{ sam grickao od nervoze i to, ali, i to kako su me oni kontaktirali ja nisam okusio alkohol. Odmah, prvi put kad su me kontaktirali, nisam okusio vi{e alkohol, bilo kakvo pi}e, samo da bi mi bila bistra glava, jer ja od tada ìvim u uverewu da }e me pri ispitivawu uhapsiti, znam da moram, ne smem da budem iznena|en, porodica je spremna. Opet, bez obzira na moje to trvewe sa Vojom, ào mi je {to se to sve de{ava, nije on to zasluìo, mislim, ipak je on ~astan ~ovek, bez obzira na sve, on je samo jedan veliki naiv~ina, kao i ja, {to sam mnogo qudima verovao, i dan danas verujem qudima, ako mi verujete, u ovu kancelariju do|ite. Ja znam da }e me prevariti, ali ne smem ono ali, do|e ~ovek, èna, stomak do zuba, kaè, da su mu ukrali li~nu kartu, ovde biro Republike Srpske ne pomogne, on je iz Bawa Luke ja ho}u da pomognem sve kad sam, i ostavi telefon... Gordana Pop-Lazi}: Kad ~ovek svesno to dozvoli. Miroslav Vukovi} êle: Pa {ta }u, da vam kaèm po{teno, meni je ào ovo {to se Voji doga|a, ipak je on dosta u~inio za ovaj narod. Ta~no da sam bivao svojevremeno i ja qut, da sam i ja znao... Gordana Pop-Lazi}: Pa dobro, qudi se sukobqavaju oko razli~itih stvari. Miroslav Vukovi} êle: To ne treba da zna~i, napakostiti mu ne}u. Mnogi su qudi oko mene bili, sa mnogima sam ra{~istio. Navodno, za{to wemu nisam rekao, trebalo je, navodno, i da me obezbe|uje, ovo, ono, verovatno da bi naplatili. Mislili su sad da tu ovi kreteni iz Haga imaju novac. Ne bi taj Zapad bio bogat toliko da su davali. Vidim, dali su i ovima, wihovim slugama. 540

Vjerica Radeta: Da. [to su se nadali. Miroslav Vukovi} êle: Dobio je êdo, za predizbornu kampawu, da promovi{e pedere i narkomane. Vjerica Radeta: Ta~no. Miroslav Vukovi} êle: I da se uhvati tamo sa kojekakvim dripcima iz “Sabqe”. Svako ima svoje mi{qewe. Ja, bez obzira {ta da se dogodi, ja }u ostati takav, ne}u se promeniti, i ne mogu da se promenim. Mator kow se ne mewa. Vjerica Radeta: Vojvodo, taj drugi put, koliko su trajali ti razgovori i {ta se tada de{avalo? Miroslav Vukovi} êle: Drugi put je bilo, bogami, povuci, potegni. Pisalo je, advokatov otac mi se ba{ uspisao, bio je ~lanak “Osumwi~eni brani advokata”, jer su oni, nisu mi davali da mi bude Pavlovi} advokat, pa smo i{li tamo, nije bio Rasim, bili su ovi wegovi iz komiteta, pa smo ovamo tamo, momci su rekli – gleda}emo bar za mesec dana da odloìmo, pa sam kupovao stalno vreme, da bih koliko toliko mogao da iza|em spreman i psihi~ki i fizi~ki. Dobio sam ja tako, neidentifikovan broj, neke budala{tine (...) i od tada ja ~inim da (...) Vjerica Radeta: [ta, pretwe neke? Miroslav Vukovi} êle: Pa nisu to bile pretwe, znake ponude za neke budala{tine, ~ak {ta vi{e, imao sam da nude meni i porodici u inostranstvu, ne znam, stvarno neke budala{tine koje. Vjerica Radeta: [ta, da odete negde da vas {tite? Miroslav Vukovi} êle: Da odemo, kao, jeste, pa kao prijateqi iz inostranstva, to je van svake pameti. Vjerica Radeta: Tako vam se predstavio: prijateq iz inostranstva, a ne kaè ko je? Miroslav Vukovi} êle: Da, da li je to namerno neta~an naglasak, kao da je hrvatski ili bosanski ili crnogorski. Vjerica Radeta: A vi to sve sumwate da su oni iz Haga, je li? Miroslav Vukovi} êle: Ma jok, ko zna ko je, to je budala, neka budala, iz Haga su otvoreno pred advokatima rekli i pretili i nudili, {ta ima, kad sam bio sa ovima. Vjerica Radeta: Izvinite, jeste li vi onda u wihovoj kancelariji tamo boravili tri dana, spavali, ne? Miroslav Vukovi} êle: Jok, ma kakvi, to nema sile, ja sam imao i pi{toq sa sobom. Vjerica Radeta: A neki kaù da jesu, zato. Miroslav Vukovi} êle: Znam da je Jovo Ostoji} bio, ali je krio jer Mr|a ga je provalio. I ovaj, {ta da pri~am, gde sam stao? Vjerica Radeta: Kada ste do{li kod... Miroslav Vukovi} êle: A da, jedino Zdravko je rekao da je bio. Ja sam ih ~ekao, poku{avao da uspostavim... 541

Vjerica Radeta: A da li bi i Zdravko sa nama razgovarao? Miroslav Vukovi} êle: Ko? Vjerica Radeta: Zdravko, sa nama, ovako kao vi. Da li bi, {ta mislite vi? Miroslav Vukovi} êle: Pita}emo ga posle. Vjerica Radeta: Dobro. Miroslav Vukovi} êle: Zdravko je ~astan ~ovek, koliko ja znam, bio tamo. Vjerica Radeta: Voja je o~ekivao i od vas i od wega o~ekuje, da vi ho}ete da razgovaramo i on nam je rekao da vas na|emo. Miroslav Vukovi} êle: Ho}u da razgovaramo, samo ne}u da idem kao svedok u Hag, sve ostalo moè. Da se razumemo, kad je bilo za Dokmanovi}a, ja prvi nisam verovao Tomi Fili, sada }u da vam kaèm zbog ~ega. Onaj dan koji se stavqa Dokmanovi}u, ja sam wima, ovima i jednima i drugima rekao da su ubili Dokmanovi}a. Vjerica Radeta: [to je ta~no. Miroslav Vukovi} êle: [ta ima tu, ja kaèm, ~ovek je bio stalno, taj dan Brno i taj Brno nije hteo da se pojavi tamo. Mi smo oti{li u bolnicu osamnaestog, snajperista Aleksi} Kosta, zvani Kole, frizer, rawen je zadwi dan na hrvatskom rati{tu, devetnaestog je bila operacija noge, dvadesetog smo oti{li sa Radom Leskovcom, Slavkom Dokmanovi}em, ne znam ko je jo{ bio, oti{li smo u Sombor u bolnicu, a gde je Ov~ara, a gde je Sombor, i tu nije mogao niko da u|e, ni Milo{evi} u to vreme, da mu se ne uzme li~na karta u somborskoj bolnici, toliko je bilo obezbe|ewe. I mi koji smo poznavali osobqe, jer smo bili rawavani vi{e puta, pa vra}ali se, dolazili, nismo mogli, nismo mogli ni oru`je, i no` smo morali da ostavimo tamo na prijavnici, policija je to uzimala. Slavko Dokmanovi} je bio sa nama i bili smo tamo kod Kola, evo ìv je ~ovek, ratni vojni invalid, radi u frizerskom salonu “Mija”. Ja sam se obratio jednoj advokatici iz â~ka, koja je kontaktirala kancelariju Tome File, da ~ovek nema veze za ovo za{to je odveden. [ta se de{ava? De{ava se da mi ona javi – êle, nema pojma, kaè mora Vuk~e, tako ne{to, sli~no ne{to kao {to je tuìlac... Vjerica Radeta: Vu~kovi}. Miroslav Vukovi} êle: Tako neko prezime, kontaktirao je, kaè – jedino ako ho}e{ da putujete za Hag. Ja kaèm, pa mogu ja dati i Okru`nom sudu ovde izjavu. A izgleda kancelarija Tome File ho}e jo{ jedan slu~aj. Ja znam da bih ja ostao tamo sigurno. I tada sam ja posumwao u ispravnost uop{te, advokata. Ja znam tog Slavka Dokmanovi}a. Ma to je jedan pacifista, ali je jedan dobri~ina ~ovek, kakvi, ja ne znam da li je opalio ikada metak. Pa preko puta na{eg {taba bila mu je ku}a. Mo`da, ~ak {ta vi{e, malo je falilo da mu ja razbijem glavu, u po~etku, tamo negde u junu mesecu. Kaè – ma nek visi ta {ahovnica, kaè, ovde u centru sela, to je par~e krpe. Ja mu kaèm – da li si ti normalan, to je par~e krpe pobilo bre, qude, i sva{ta uradilo, Jasenovac i mnogo {to{ta. Eto, to je ba{ bio konflikt izme|u 542

nas. Posle sam ja video da je on bio, ~ovek, totalni pacifista i sve. Pa zahvaquju}i wemu nije bilo ni na{ih `rtava, ni wihovih, oni su se predali. I Qubu, mislim da se zvao Qubo, tada{wi predsednik op{tine, koji se predao na onom mostu, mo`da zato nije vaqao, to je i ~ovek, stvarno nije i bio je sa nama i znam da smo se vratili u Erdut, Radenko, tada{wi pomo}nik ministra ili ministar prosvete, slaga}u sada, na benzinskoj pumpi u Apatinu, do~ekao, tu se nalazimo. Simo Oktan, radnik na pumpi, na{ simpatizer, pomagao nam je, on i ovaj, kako se zove, slaga}u vas, a da, bre, @eqka Rebra~e otac, oni su ba{ bili tu. Ja sam vas naveo i jedino je “Demokratija”, tada{wi list, objavila, i jedna moja kom{inica, preko puta mene stanuje, koja je novinarka ~a~anskog “Glasa” objavila posle mene sve ovo, samo drugim re~ima. Kaè – ma kakvi, ne, Slavko Dokmanovi} nosio za vreme rata bele ~arape, ovamo tamo ovo. Eto to je, niko ìvi nije, ja ba{ kaèm ovima, ~ovek koji nije znao li~nu da promeni, da on je video-nadzor i ovo sve. A drugo, kao pravoslavac, pravi, taj ~ovek nije digao ruku na sebe, to je najve}i greh kod nas pravoslavaca, drugo ste vi tamo sekta{i, evo ba{ ovim re~ima sam im rekao. Ja sam pokazao i na sliku Kofi Anana i rekao da je ovaj gospodin sada na zidu, verovatno u va{im Ujediwenim nacijama, da je neko drugo vreme bio jedan Kurt Valdhajm, ratni zlo~inac koji je pobio na Kozari srpsku decu, i nemojte mi vi pri~ati o ratnim zlo~inima i va{oj pravdi. Ja sam stalno bio i bezobrazan i drzak prema wima. A moj advokat je dva puta samo otvorio usta, oba puta je [ve|anin urlao na wega, da sam ja morao da ustanem, i da, kao, napu{tam. Ina~e, ja o Voji nisam hteo da pri~am ni ovo ni ono. Rekao sam – oni su obave{teni o na{oj sva|i, to je ne{to izuzetno i oni ne mogu da shvate da ja sad wega branim, ja kaèm – ja, qudi, wega ne branim, {ta je vama, ja wega ne branim, ja pri~am samo istinu. Vjerica Radeta: Jesu li vam govorili u tom smislu da vi wega branite, a on se vas odrekao, a vi se posva|ali? Miroslav Vukovi} êle: Jesu, ba{ su mi rekli – on je rekao da ste vi ratni profiter, da ovo, ono. Ja kaèm – pa neka, pa {ta }ete. Posle toga oni kaù, ~itaju, evo ja sam se iznenadio. Dakle, to nije, qudi, to se de{ava 1992. godine u januaru. Da su oni imali ceo na{ telefonski razgovor koji je i{ao. Ja sam bio u bolnici, on je bio negde u Radiju Novi Sad, ne znam gde, sa Majom, gde on kaè da sam ja heroj i ovo i ono. Ja kaèm recite vi, otkud ja znam. Ali ceo taj razgovor je snimqen. Dakle, to je bilo pripremano sve. Ja sam im rekao u startu da sam srpski ~etni~ki vojvoda, da ho}u sa du`nim po{tovawem kao prema srpskom ~etni~kom vojvodi da mi se obra}aju, ina~e, ako zatvorim jednom usta, nikad ih vi{e ne}u otvoriti, pa bilo to pozitivno ili negativno po mene ili bilo koga. Ono {to znam, rekao sam im otvoreno. Malo sam tu blefirao, rekao sam da smem na detektor laì, i koliko sam pro{ao, ja to ne znam. A tada je bio Maks Majer, mislim da se tako zove, Nemac, zastupnik Karle del Ponte, i [ve|anin kome ne znam ime, zna Topalovi}, Topalovi} 543

sve to, sad bi imao stotinu (...) samo bi podvla~io, otvorio jednu skriptu, koju smo mi maznuli tamo wima kad smo bili sa Belgijancem, ja sam ovamo sa Belgijancem, on je tamo daqe bio i nekom delegacijom i uspeo je da iznese neka dokumenta, i uzme. Izme|u ostalog, ne znam koliko je vama poznato, 2003. godina, juli mesec, Jugoslavija i Srbija su napravili sa wima dogovor, mimo onog zakona gde osumwi~eni moè devedeset dana u zatvor. Tu u Jevrema Gruji}a, oni imaju i pritvorsku jedinicu, ja sam prvi put video. Vjerica Radeta: Tu imaju pritvorsku jedinicu? Miroslav Vukovi} êle: Da, da, a {to mene ~udi, da se stupilo u kontakt sa Svetom, mnogo vi{e je moglo da se uradi. Bilo bi i meni mnogo lak{e, da budem iskren. Advokat, da li trideset ili ~etrdeset pet dana, i advokat da li moè, tako da... Gordana Pop-Lazi}: A nisu oni ni{ta imali protiv da advokat bude sa vama? Miroslav Vukovi} êle: Kako nisu, pa to je bilo i po novinama i prepucavawe, pa me direktno iz Haga zvali. Nisam ja hteo da odustanem od Sveta ni za ìvu glavu. Oni su nudili meni spisak advokata, pa koji su zatamweni, oni su ve} angaòvani, koji nisu, a ja u me|uvremenu, preko nekih prijateqa saznam da oni imaju, ovi na{i advokati, ve} advokatsku komoru tamo. I sve se vrti oko para. Kratko i jasno. Ja sam sa Svetom imao jedan dogovor, u slu~aju da me po{aqu u Hag, da pola svog honorara daje mojoj porodici, a, dodu{e, nisam oti{ao. [ta }e biti, ja ne znam. Vjerica Radeta: Pa ne moè vi{e. Ne mogu vi{e da... Miroslav Vukovi} êle: Onda je to i zavr{eno. Vjerica Radeta: U Hagu? Miroslav Vukovi} êle: Ha{ki je bilo ovde. Gordana Pop-Lazi}: A nije podignuta optu`nica. Vjerica Radeta: Ako nije podignuta... Miroslav Vukovi} êle: Pa ne znam, u tome je stvar. Vjerica Radeta: Nema vi{e ni tajnih, ni zatvorenih, ni otvorenih. Miroslav Vukovi} êle: Pa {ta vi{e ja oko wih ne znam, pa kaè neko, pa oni vi~u godinama ve}. Vojo kad je oti{ao, se}ate se, on je pre toga hteo da ide, pa mu nisu davali vizu. Vjerica Radeta: Da. Miroslav Vukovi} êle: Ja sam pratio sve to. Vjerica Radeta: Ta~no. Miroslav Vukovi} êle: Pa odjedanput je oti{ao. Ja sam tada wima rekao, rekao sam i novinarima, da }u da odem u Hag u anteriji vojvodskoj, u narodnoj no{wi, sa sve truba~ima, da vidimo bar {ta }emo. Treba moja jedna glava, evo je. Ono {to je Tomo rekao za Mladi}a, ja se u potpunosti slaèm sa Tomom. Ako bi se sad predao, on je ni{tak nad ni{tacima. Petnaest generala je uhap{eno, pola je u kov~ezima vra}eno. Vjerica Radeta: Ta~no. 544

Miroslav Vukovi} êle: Ako }emo onako realno. Vjerica Radeta: Ta~no. Miroslav Vukovi} êle: Zna~i, moji momci su onom Vasilijevi}u, generalu, crtali stepenice 1999. godine na zidu i terali ga da tr~i uz wih i tako da (...) ovaj Manojlovi} {to radi. Ne mogu da shvatim, ìveli su kao bubreg u loju godinama, mada nisu svi, da budem iskren. Vjerica Radeta: A za kog generala ste malopre rekli, Acu Vasiqevi}a? Miroslav Vukovi} êle: Da, Vasiqevi}a, kako se zove. Vjerica Radeta: Vasiqevi}. Gordana Pop-Lazi}: A jesu li vam pretili da }e vas zadràti u toj svojoj pritvorskoj jedinici tu u Beogradu? Miroslav Vukovi} êle: Nisu. Gordana Pop-Lazi}: Nisu. Zna~i, razgovor se zavr{avao u toku dana. Koliko je trajao? Miroslav Vukovi} êle: To je sve, sad }u da vam kaèm, sve se to vodilo, ja vidim pi{e lepo êle, latinicom, ima papir jedan, dva laptopa, vidim da su svu dokumentaciju imali. Vjerica Radeta: Jesu li snimali razgovor? Miroslav Vukovi} êle: Na pet kaseta. I mewao sam kasete, bile su kod mog advokata, sad su kod mene ku}i i obeleène su, tako da ima i na engleskom i na srpskom. Jer je tamo bio onaj mali {to se malo i smejao, morao je da iza|e kad sam rekao ono Nemcu, da je ne{to uùteo, da je ovo Balkan, te{ko da }e jutro da doìvi, a on je rekao da (...), ovaj mali istr~ao, prevodilac, tako da nije mi bilo svejedno, da budem iskren, ali sam malo vi{e glumio hladnokrvnost nego {to je. Vjerica Radeta: Vi ste se, zna~i, pla{ili da }e oni vas da optuè i da odvedu tamo? Miroslav Vukovi} êle: Ja sam to o~ekivao. U tome je stvar {to sam ja to o~ekivao. Vjerica Radeta: A jeste li im verovali da su nudili da, ako svedo~ite protiv Milo{evi}a, [e{eqa, Mladi}a, da }e da vam to oproste? Miroslav Vukovi} êle: O tome nisam ni razmi{qao. Stvarno nisam. Vjerica Radeta: Dobro. Miroslav Vukovi} êle: Ja sam wima rekao da mogu da mi uzmu slobodu, mogu glavu, i tu je zavr{eno. Oni su pitali mene, konkretno za Voja, da li sam ja negde na javnom prostoru, na javnom skupu ili tajnom ~uo da je on razgovarao o genocidu i kako kaù... Ja kaèm pisale su novine, i opet ih pomamim, pi{e na tarabi pi~ka, pojebi tarabu. To je srpski izraz. Ovaj mali po~ne da se snebiva, kao i ova ovde kad je bilo. Kaèm prevedi, {ta ima. I onda u laptopu vidim on ~ita sve koji su vojvode, kaè – vi ste ~etni~ki vojvoda. – Jesam, da li ste to izmislili toplu vodu. Ja sam rekao u startu da sam ~etni~ki vojvoda i da sam ponosan na to. I onda kaè – evo, imamo va{e naimenovawe. Kaèm – daj, leba ti, ja ga nisam video dve, tri godine, da 545

vidim. Stvarno okrene, ja sam gledao, tri dana je bilo kad je bilo za Zvornik, onaj film uve~e, tad su dali zadwi dan bili (...). E, sad ga|aju u centar. Ve~eras }emo za Zvornik, ba{ su mi javili da }e biti, e sutra }e biti film za Fo~u. Vjerica Radeta: A gde, na B92 film? Miroslav Vukovi} êle: Da, pa to je B92, pa meni je ovde poslata, i to sam im rekao, imao sam pre neki dan, evo ovde, fotokopija. Bili su mi iz, ovaj ih je poslao... Vjerica Radeta: Policije? Miroslav Vukovi} êle: Republi~ki inspektor, jedno tri sata je trajao razgovor, ali korektno smo ovde bili. Gordana Pop-Lazi}: Na{ srpski sud, je li? Vjerica Radeta: Moèmo to da uzmemo? Miroslav Vukovi} êle: Da, da. Ovde, jer ima ih dvojica koji su bili pod mojom komandom, bilo je i da su oni obave{teni, ~ak {ta vi{e, mnogo su oni izbacili. Vidim da su obave{teni. [to se ti~e Voja, od mene mu sigurno ne preti, nego, vidite, kako se kaè, jednom izdajnik, uvek izdajnik. Ja se ni~ega ne pla{im. Mnogo dokumentacije imaju, i on je poku{avao jedan dokument gde je direktno Voja, taj dokument nije pripadao ni meni ni Voju, nego srpskoj istoriji. Ali ima jedna druga stvar, obadva puta sam rekao, kao {to i jeste, oti{ao sam sam (...), a u Bosnu sam oti{ao preko Udruèwa Srba iz Bosne i Hercegovine i to je ta~no. Dakle, strana~ki nisam nijednom. Oni su mi non stop, ovi nisu, ali ovi kaù – da li ste ~lan Srpske radikalne stranke? Ja sam ~lan od osnivawa, ali jedno sam ja, a jedno su ovi drugi qudi. Niko nije bio, mo`da je neko bio od ovih qudi, ali ja ne mogu da znam. Vjerica Radeta: Ali nije tu bio kao takav, kao ~lan. Miroslav Vukovi} êle: Kao ~lan nije, niko nije bio, bila je zabrawena politika. Bilo je qudi iz Socijalisti~ke partije, iz Srpskog pokreta obnove, ja ne znam vi{e ni ko nije bio, da budem iskren. Najvi{e je bilo politi~ki neopredeqenih. Vjerica Radeta: Znate {ta nas sada najvi{e interesuje, dakle iz ovih kontakata... Miroslav Vukovi} êle: Ne znam za Qubi{u Petkovi}a, Vojo ga je pomenuo. Vjerica Radeta: Razgovarali smo sa Qubi{om. Miroslav Vukovi} êle: Zato, on je ovako najpla{qiviji. Ne znam, Draìlovi}, on je bio. Gordana Pop-Lazi}: Treba i sa wim. Vjerica Radeta: Treba i sa wim da razgovaram. Miroslav Vukovi} êle: E pitali su me za Ranki}a da li je bio ~lan Srpske radikalne stranke, ne mogu da kaèm da nije. Pitali su me i za ovog Repi}a, ja kaèm jeste, bio je, znam da znaju. U stvari ja sam rekao da ne znam da li je bio ~lan, ali (...) ja sam spavao u istoj sobi sa wima, pa kako, jeste, (...) za neke stvari sam ja rekao da laù. 546

Vjerica Radeta: Da li imate vi taj zapisnik? Nemate. Kopiju zapisnika nisu, nego samo to, samo kasete? Miroslav Vukovi} êle: Samo kasete, oni su rekli da }e mi poslati, kao Slavka – su pomenuli i nikada mu nisu poslali. Kao, da prerade, ja sam rekao – ne, meni odgovara i kaseta. Rekli su, pa za{to, lak{e }e{ se sna}i, ja ne, ne. Sutra nikome pokazivati ne}u, i otvoreno sam im rekao, ne}u da mi se stidi konobar {to mi je doneo kafu, ne}u da se stidi po{tar, a da ne pri~amo o porodici i gotovo. Kratko i jasno. Oni kaù – pa ja vas ne shvatam. Ne morate vi mene ni da shvatite. Vjerica Radeta: Da, zna~i, nas sada interesuje... Miroslav Vukovi} êle: Ja mislim da Vojo ima, jer kad je razgovarao sa Milo{evi}em... Vjerica Radeta: Da. Miroslav Vukovi} êle: Video sam da, pogotovo ovaj Marko Pavlovi}, to navodno... Vjerica Radeta: Protiv wega se sad ovde vodi postupak. Miroslav Vukovi} êle: Jeste, ali on je, i on je od tad rekao to {to su ga pitali ovi iz Haga, nekoliko meseci pre, to je dakle bila druga polovina maja, a kraj avgusta je bilo ono sa Milo{evi}em i [e{eqem. I Milo{evi} je pitao isto to pitawe, postavio mu je Marko Pavlovi}, {to sam i ja pitao (...) razoruào, da nam ne bi pucali u le|a, ja sam stvarno uhvatio Marka u pqa~ki. Vjerica Radeta: U Zvorniku? Miroslav Vukovi} êle: Pa, da. To sam rekao i ovima. Punu kesu para, jer mi nismo imali da po{aqemo porodici da preìvi. Kratko i jasno, ono {to jeste jeste. A imam tu ja, ba{ sam video kad je kesu para u hotelu u Malom Zvorniku, nikada nije smeo da spava ovamo. Vjerica Radeta: U Srbiji. Miroslav Vukovi} êle: I drugo, {to nam je davao neta~ne podatke. Vjerica Radeta: Kome je davao pare? Miroslav Vukovi} êle: Molim? Vjerica Radeta: On uzeo pare. On je uzeo te pare. Miroslav Vukovi} êle: On je dao onome pored Slavije, portir ko je, da stavi u blagajnu kesu punu para. Onda je video da sam ja svojim o~ima video, ne moè mi niko ono {to vidim svojim o~ima i ~ujem svojim u{ima, to je jedno. Mene samo malo ~udi pona{awe stranke. Ipak, moglo je da se signalizira koliko-toliko. E sad, da li je sa Vu~i}em obavio razgovor, ovaj Mikan {to ga zovu Fontana u â~ku, ili nije, to ne znam. On kao, Vu~i} dolazi kod wega, te ovo, te ono. Vjerica Radeta: Mikan onaj {to je bio predsednik stranke, op{tinskog odbora, je li? Miroslav Vukovi} êle: Ma jeste, nije nikada ni dobio, ja sam ga postavio. E sada, da li je on stvarno razgovarao sa Vu~i}em. Ja tog Vu~i}a ne 547

znam, ja sam oti{ao iz stranke. Ja sam ga samo jednom video, to ve~e kada sam izlazio iz stranke, kad me je Pana odvezao na autobus. Nisam hteo ni kolima da se vratim, da tamo budu @eqko, @eqka Vasiqevi}a, mada i to ne verujem, sad posle svega, i da je on sa Da~i}em na izbornu listu, a, de~ko, tek sam pre neki dan video, kad mi je @ujovi} pokazao. Ja sam sve mislio da je to folirawe, da on nema veze. Kako misli, misle to, a koliko znam zakon kaè da moè da bude zabrawena stranka. Jer stranka moè da se zabrani, a ako je na listi, a rekao mi je @ujevi} da je i vama dostavqen taj dokument, u Srpsku radikalnu stranku, da je Stevo Kova~evi}. A isto je tako i Sa{a Dujovi} iz Zemuna (...), ja sam ga odmah pri~vrqio, na listi je dvadeset deveti kod Da~i}a, on mi je nabacio Vesnu Jankovi}, Hrvaticu, koja je pomo}nik Brunu Vekari}u... Gordana Pop-Lazi}: Koja je? Miroslav Vukovi} êle: Pomo}nik Brunu Vekari}u. Vjerica Radeta: Brunu Vekari}u, onom Hrvatu? Miroslav Vukovi} êle: To sam svesno uradio, tu su bili moji momci, to sam svesno uradio jer znam sve kandidate, i vratili su. A postoje ovog Gorana iz Zemuna, Jovanovi}a, taj je davao izjave u vezi Vukovara, na B92. Wegove izjave su super, ali su tako ise~ene da ja prvi sam ne znam, ne razumem, stvarno. Ba{ su do{li, {to ja ne bih nikada, sa lancima, tako se slika, ali ’ajde, bilo mi je pametnije nego, a i drugo, hteo sam da pomerim postupak, da budem iskren. Zvani~no Tuìla{tvo, a radila za B92. Hteo sam da pomerim postupak, da budem iskren. I uspeo sam, sad bilo {ta, i ovo, da pomerim postupak, nema sa vama {ta da pri~a. Nego, sad da sam odbio, ne znam kako bi se tuma~ilo, a qudi su skoro dve godine, dvojica koji su bili kod mene, za jednoga znam da nije bio. Vjerica Radeta: Za zvorni~ku? Aha. Miroslav Vukovi} êle: Za zvorni~ku, da, ali oni samo koje su jo{ grupe bile, vidim da su dosta upoznati, i u vezi Suboti}a iz Loznice, da je bio. Bio je, pa ne mogu da kaèm da nije bio kad je bio, pa ako ja laèm, sve pada, pa onda jedna la`. Ali znam da zlo~ina, dok sam ja bio, nije bilo, niti je Suboti} po~inio, niti moji qudi, niti Arkanovi. Taj Marko je izmislio jedan doga|aj, gde su do{li Dràvna bezbednost Srbije, kao da ima `rtava tamo, kao trudnice, deca, on ima kasete, slike. Kad sam ja lupio obadvema rukama, reko – slu{aj bre, pi~ka ti tamo materina, daj te slike i ovo i ono, li~no }u ja ubiti, ovako je to uradio. Pa na kraju je sam pred qudima rekao da je izmislio. Taj @u}o, ja koliko znam, dok sam ja bio, nije bilo naziva “@utih osa”, nije bilo ni~ega. Oni su, ja sam bio operisan kad su oni, to je bilo hap{ewe, moji nisu hap{eni, jedino taj ... Vjerica Radeta: A kad je bio oslobo|en Zvornik, jesu li se na{i dobrovoqci povukli? Jeste li vi bili do tada? Miroslav Vukovi} êle: Ja sam bio oti{ao ispred, u stvari da bi Brne oti{ao na Romaniju i on je isto oti{ao preko Udruèwa Srba iz Bosne 548

i Hercegovine, gde je, i voza~ ih je, odbacio ih je vojni helikopter na Jahorinu, Romaniju, stvarno ne znam. Bilo je tu ~ekawa, ne znam, neki cikloni, moja grupa nije mogla da ode, i mi smo trebali. Onda su nas zamolili da odemo, da budemo spoqni zid, po{to svi imamo ratnog iskustva, spoqni zid obezbe|ewa fabrike i brane crvenog muqa, da se ne bi desio poàr. Gordana Pop-Lazi}: Havarija. Miroslav Vukovi} êle: Mi smo oti{li, uspeli smo da elimini{emo te muslimane koji su dràli te strane i u~estvovali smo u par akcija. Onda smo bili obave{teni... Gordana Pop-Lazi}: Jeste li u~estvovali sa va{om jedinicom u osloba|awu Kule? Miroslav Vukovi} êle: Ja nisam, moji su u~estvovali i @u}o, ne svi, ja sam bio, mene su pratili, gde sam god, i kad odem za Beograd, sve. Nekako su dobijali informacije, tako da sam ja znao za to, plan, i to sam dobio od mog druga i ja sam ba{ oti{ao u â~ak, sve i namerno sam bio sa “{korpionom” u bordelu i do{la je patrola (...) u Beogradu, tako da je do{la patrola i (...) tu patrolu (...) tako da je to pro{lo i znaju svi (deo koji se ne razume), a kad sam ja do{ao posle, kad je oslobo|en, znao sam za sve, znao sam sve. Vjerica Radeta: Kad je oslobo|en Zvornik, jesu li se na{i, zna~i jeste li se vi povukli, oti{li iz Zvornika, posle osloba|awa? Miroslav Vukovi} êle: Zvornik je bio oslobo|en kad je na{a vojska do{la. Vjerica Radeta: A, ve} je bio oslobo|en, a jesu li... Miroslav Vukovi} êle: Mi smo do{li strogo zbog ove, kako se zove, glinice, fabrike, i ~ak {tavi{e, ja sam bio kurir gde sam preneo nalog u kome se traì da se novac iz Rusije uplati, da se uplati na ra~un (...) Vjerica Radeta: A jeste li vi bili... Miroslav Vukovi} êle: Pa mislim bio, sad mogu da kaèm, to sam rekao i ovima. Vjerica Radeta: A jeste li vi bili u Zvorniku kad su bili ti zlo~ini u êlopeku i Karakaju? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ja sam se povukao sedamnaestog ili osamnaestog, ja imam potvrde. Vjerica Radeta: I qudi va{i, na{i dobrovoqci, povukli? Miroslav Vukovi} êle: Svi. Svi su se povukli. Vjerica Radeta: A zna~i, @u}a, Repi} i wihova grupa, oni su ostali? Miroslav Vukovi} êle: âk {ta vi{e, @u}a, evo sad je, mislim, to je kontroverzna li~nost, i ja ne znam {ta se de{avalo, kad ja nisam bio, a Repi} je ve} bio napravio jednu budala{tinu, u bolnici, i on i neki Istok, mislim da se zvao Istok, bacili su bombu. Tamo je iz Bosne, na kraju mislim, ne mogu ba{ sad, koliko me pam}ewe sluì bio je tetoviran. On i Repi} su bili uhap{eni, pa su provalili tamo taj kombi i pobegli i znam da, tada sam ja na vladi, da ja budem koordinator, da koordiniram rad oko pri549

mawa humanitarne pomo}i i to Pivarski da vodim taj deo, po{to ja ve} nisam mogao od ~etrnaestog septembra. Vjerica Radeta: Je li Pivarski bio, odakle je on bio? Miroslav Vukovi} êle: Negde iz Banata je bio. Vjerica Radeta: Isto je bio dobrovoqac? Miroslav Vukovi} êle: Isto dobrovoqac. Ja mislim da nije bio ~lan stranke. Bio je u Tewi, i sve je, ali... Vjerica Radeta: I nije preko stranke oti{ao kao dobrovoqac? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, oti{ao je, da li je do{ao u Slavoniju preko stranke, to ne znam, da budem iskren. Ali niko nije to (...), a ovde je bio zajedno sa mnom u grupi, preko Udruèwa Srba iz Bosne i Hercegovine. Vjerica Radeta: A Ni{ki? Miroslav Vukovi} êle: Ni{ki je bio tamo sa Arkanom, ja mislim da je on vi{e sa ludim Pejom, {to je glumio... Vjerica Radeta: Arkanovim? Miroslav Vukovi} êle: Jeste, ba{ sam ja Arkanu rekao, ja sam bio tu kad mu je rekao, ja }u sva ogledala da porazbijam. Uzme ~ovek obu~e oficirsku, ne oficirsku nego policijsku uniformu i hoda i na zvezdice, ja kaèm – leba ti, {ta ti zna~i to, ministar policije, ja treba da budem ministar policije, stvarno, mali rastom, i ja sam ga ba{ onda kad je to Marko po~eo, on je navijao samo protiv nas. Verovatno je èleo da raketira grad. Vidim da je pred onima iz DB po~eo. Ja sam bio profesionalac, kome ti pri~a{, ja tebe ne videh ni u jednoj borbi da si bio, niti sam ~uo, to da ti @eqko toleri{e, to mene, bre, uop{te, ~ove~e, ne interesuje. I on je ~ak {ta vi{e, one ène koje smo mi doveli (...) da bi zamenile muslimanke u bolnici, jer je Repi} oti{ao u bolnicu i sa tim bombama maltretirao muslimanke, ovaj doktor jedan, mislim da je Vaqev~anin, bio je u to vreme u bolnici i radio, da je on, {to se ti~e, onoga, molio da se na|e, da niko ih ne dira. Ko }e ih dirati, ~ove~e, i onda, Arkan je ba{ zbog toga do{ao iz Erduta. Ja sam bio u Beogradu, i ja sam do{ao, kad smo to saznali, to nam je rekao Mi}a i tad je isto Marko poku{avao da napravi... Vjerica Radeta: Da li je tada bio Marko ili Mirko? Miroslav Vukovi} êle: Marko, koji Mirko? Vjerica Radeta: Da li znate da on ima dva imena? Miroslav Vukovi} êle: Ja sam wega provalio da je on Branko Popovi}. Vjerica Radeta: Odnosno Branko, da. Miroslav Vukovi} êle: Ja sam wega provalio, {to sam rekao i ovima, jer je on vozio 132 “fijata”, u Somboru, bio je u uniformi, ali taj “132” je imao tablice hrvatske policije. Ja mu kaèm – ej bre, {ta radi{ ~ove~e, ho}e{ da ti neko spra{i metak u ~elo, {to vozi{ to? E posle, kopkalo me kad sam do{ao u Zvornik, odakle ja tog ~oveka znam. I onda pre|em u Mali Zvornik i iz javne govornice zovem Zdravka i objasnim o kome se radi. Posle, ne znam koliko je bilo, dan jedan ili dva, slaga}u, okrenem Branka i on 550

kaè da je on u nekoj samousluzi bio neki {ef, da mu je brat poginuo, visoko vojno lice, zato je tu postavqen. A ina~e, ja sam i provalio da prodaje oru`je muslimanima. On je pokazao li~nu kartu, ne znaju}i da sam ja ve} provalio, kako je tu iz okoline, neko mesto oko Zvornika, tu gde se deli oru`je povu~eno iz Makedonije, vaqda su do{la dva, tri papira, i kad je zarobqeno, oru`je, samo da se setim da li je to (...), to me je uvek kopkalo kako je to u Zvorniku na pijaci, bre, u vreme ratnih sukoba, kaè, “kala{wikovi” visili kao banane. Ozbiqno vam kaèm. Ja sam pomislio da me laù. Imali su svoju cenu, dve-tri hiqade maraka, tada su marke bile, i tada sam video da... E sad, mnogo {ta tu (...) i Brana Vuji}a i wegova pekara, a mi budale, guraj bra{no, tamo u stvari wegova pekara je bila privatna, to sam ja kasnije saznao da je on u stvari imao negde na carinskom skladi{tu (...), da je Marko bio predsednik Ma~ve, to je sad rekla-kazala, da je u carinskom skladi{tu u Malom Zvorniku (...), sad koliko je to ta~no, ja ne èlim ni wemu da na{kodim. Vjerica Radeta: Naravno. Miroslav Vukovi} êle: Ali, kaèm vam, tako da, na{i qudi nisu u~estvovali sigurno, a {to se ti~e @u}a, tada, na toj sednici vlade, @u}a je lepo rekao doslovce, kad sam ja izabran za koordinatora, pa to vam je drugi tre}i dan kako smo bili do{li, da se stidi svog brata, Repi}a, i zamolio ih je da ga ne pu{taju, ako treba, da pucaju. Kaè – nemojte da me terate da ubijem ro|enog brata. Ba{ ovim re~ima je rekao. Ja koliko znam, @u}a je bio pozitivna li~nost, imao je autoritet, e sad... Vjerica Radeta: A kad su delovali kao “@ute ose”, da li tada vi{e niste imali veze ni sa Gojkom? Miroslav Vukovi} êle: Ja sam to saznao kad sam bio u bolnici u avgustu mesecu. Gordana Pop-Lazi}: Tada vi niste bili dole? Miroslav Vukovi} êle: Ma ne, mi smo se povukli svi, i ove ène i sve, a Ni{ki, ja sam do{ao odmah sa wim u sukob zbog neke devojke, koja je bila na ivici punoletstva, koja je iz Vukovara do{la sa jo{ nekoliko èna, za rad u toj bolnici. U svakom slu~aju, ja vidim, ona je klinka, ona je zakazivala sastanke. Ja kaèm – slu{aj, do jedne odre|ene satnice moè, mrak, ho}u da te vidim ovde, ne}u da ja crvenim, da mene juri tvoj otac, i ja sam roditeq ènskog deteta. Vjerica Radeta: Normalno. Miroslav Vukovi} êle: I ti si ovde do{la da pomogne{ i jednom je ispao (...). Ja pitam {ta je ovo, kaè – pa, ja sam bio kod Arkana, te ovo, te ono, ostao, i jedna kola odveze, ne vrati, kao navodno slupa se. I ne{to savio glavu, da li je stvarno imao udes ili nije ja ne znam. Kaè wegovi su siroma{ni, ovo, ono, ovaj ôlo Slavkovi} {to je u pritvoru. On je sa Svetlanom (...) izrodili su troje, ~etvoro dece. Oni kad su se vratili, ja stvarno to ne znam, oni su bili sa mnom u obezbe|ewu Voja, kad je bio onaj atentat, sve je to, ja sam bio sedam dana u bolnici. 551

Vjerica Radeta: Je li Toro oti{ao kao na{ dobrovoqac? Nije. Miroslav Vukovi} êle: Nije niko, kad vam kaèm, ta grupa, ja znam i kaèm da nije niko. Vjerica Radeta: Pa to je mnogo bitno. Miroslav Vukovi} êle: Znam ja {ta je bitno. Isto sam reko i ovima i ovima, jer ja... Vjerica Radeta: Znate da Toru sada isto sude ovde? Miroslav Vukovi} êle: Znam ja odli~no, jer pretraùju ovog Puftu. Vjerica Radeta: Da. Miroslav Vukovi} êle: Wemu se gubi svaki trag, wegova majka nije jasna. Vjerica Radeta: Pa i wega sad sude, Puftu... Miroslav Vukovi} êle: Pufta nije uhva}en. Vjerica Radeta: Onda u odsustvu, uglavnom je on na spisku optuènih. Miroslav Vukovi} êle: Meni je ào tog Sava, on je dobar de~ko, i on je bio kod mene ku}i, kad sam do{ao iz Podgorice iz bolnice. Vjerica Radeta: Je li Zoks ostao posle sa @u}om, je li znate to kad ste vi oti{li? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, pa i on, svi su se, ma svi bre. Vjerica Radeta: Zna~i ako se neko vratio, onda su oni to na svoju ruku? Miroslav Vukovi} êle: Ma [ezdeset tre}a padobranska, nas sve do ku}e, ni jednog... Vjerica Radeta: Postoje li igde pisani dokazi o tome da ste se vi vratili? Miroslav Vukovi} êle: Ma mi smo oti{li i ima, ~ak {ta vi{e, da su nas isplatili, sve bre. Ja sam se iznenadio, to je prvi novac da nam neko da. Pa Stevo Radi}, kao navodno ministar finansija Dinarskog okruga, je dao svima i ja se sad pla{im da jednog ~oveka ne upetqam opet, zato bih vas zamolio da ili je ostao deo. Mi smo bili u jednom obdani{tu, oni su bili u drugom, oni su nas odvezli sve, deo je oti{ao sa strane vojske, na{e i preterano jer su Skelani bili, sad je problem zbog Bajine Ba{te, i deo na{ih je oti{ao. Ja sam tu no} oti{ao do ku}e, sa @i{kom, i to sa (...) mislila èna kad me je videla u tri sata ujutru, da bi (...) no}, i ona kad je videla ja kako izgledam, ona je mislila da sam poginuo. Mi smo dobili potvrde i taj ~ovek, taj mi je rekao da za svakoga uzmem, da nije bilo nikakvih (...). Svako je do stana svoga dovezen, radi bezbednosti. Ovi su do Vukovara dovezeni, tako da, mislim, i to se de{ava, meni je re~eno – a ti, êle, uzmi tri originala, prekucaj. Svaki od wih je dobio i novac i papir da nije u~estvovao (...). Milo{ je potpisao Marka i Nikolu, oni su najpozvaniji. Vjerica Radeta: Pa dobro, oni su tada bili, da, da. Miroslav Vukovi} êle: I da vam kaèm ne{to, mene je pokojni Vladan Vasilijevi}, koji ja mislim isto da je otrovan, ne{to sli~no kao Morina, on je i{ao u osnovnu {kolu sa mojom pokojnom majkom, bio je petnaest 552

dana stariji, ku}a do ku}e, tako da me je i on za{titio svojevremeno. Tada je to je bio onaj beogradski klub, ne znam, Zagreb, Sarajevo... Vjerica Radeta: A vi imate taj papir? Miroslav Vukovi} êle: Imam, {ta je, imam jedan original. Gordana Pop-Lazi}: Imate upisan sta`? Vjerica Radeta: Vojni, u vojnoj kwiìci. Miroslav Vukovi} êle: Ma ne, ja ni posao nisam imao. Gordana Pop-Lazi}: U vojnoj kwiìci da ste bili na rati{tu, nemate ni to? Miroslav Vukovi} êle: Ja sam penzioner i sve, ja sam ratni vojni invalid, punu penziju. Gordana Pop-Lazi}: A kako ste dobili invalidninu bez toga, kad nije upisano to u vojnu kwiìcu? Vjerica Radeta: Uz potvrdu. Gordana Pop-Lazi}: Uz potvrdu samo? Miroslav Vukovi} êle: Retko koji dobrovoqac da ima upisano. To nemojte da traìte. Vjerica Radeta: Da li se desilo nekada da su dobrovoqci delovali mimo vojske ili policije? Miroslav Vukovi} êle: To nije moglo da se dogodi. Odmah da se razumemo, uvek su bili ko je hteo, a da li je hteo, bio pod vojskom ili policijom, ja ne znam. Vjerica Radeta: Ali, u svakom slu~aju pod zvani~nim organima? Miroslav Vukovi} êle: Ma kako da ne, ali mi smo, najve}a la` je kad kaù “dobrovoqci opqa~kali”. Ma koji dobrovoqci, pa ni oru`je koje smo imali nismo mogli da iznesemo, trkeqali su nas samo tako, pa nemoj da te laù. Ja ne znam nijednog dobrovoqca, voleo bih da vidim koji je doneo ne{to sa rati{ta. Mo`da ne{to, ~a{a, telefon, mo`da u kesu, mo`da neki bro{, zlatni prsten, tako ne{to, pa ko je imao, pa ja prvi kad sam kretao u akciju, ja sam ostavqao sve moje, i dokumenta, i ono malo para {to sam imao kod sebe. To niko nije nosio, nosilo se oru`je i municija, bombe, eto {ta, to je, to se nosilo, nemoj, tako je i protivnik. Vjerica Radeta: Da, naravno. Miroslav Vukovi} êle: Mislim, to je van svake pameti. Moja grupa kad je do{la u Zvornik, i da su hteli da opqa~kaju, nije imalo {ta, da se odmah razumemo. Pa nema, {ta to... Gordana Pop-Lazi}: A da li ste posle iz nekih pri~a od qudi... Miroslav Vukovi} êle: Pele se potrudio da ~isti samo tako. Gordana Pop-Lazi}: A jeste li ~uli posle da se ne{to de{avalo u Karakaju, da je tamo bilo nekih ratnih zlo~ina? Miroslav Vukovi} êle: E sad }u da vam kaèm i za taj Karakaj. To sam i ovima rekao, to sam rekao i ovima prvima. Bio je neki Fadil, ~ini mi se, debeli, koji, kad sam ja do{ao, nisam ni znao da je on iz... 553

Vjerica Radeta: Karakaja, on je bio predsednik mesne zajednice. Miroslav Vukovi} êle: Jeste, u Kozluku. Vjerica Radeta: U Kozluku. Miroslav Vukovi} êle: Ono {to kaè deportacija. E, ja sam bio prisutan kad je on rekao Marku Pavlovi}u da je na{ao kanal do Me|unarodnog crvenog krsta, da se iseli celo mesto i ja kad sam bio tu, i ne znaju}i da je on musliman, prvi onde u kancelariji, ja ovako, bacim mu cigare, jo{ mu ga nazovem – brate, izvoli zapali. Dolazi Marko, zove mene, kaè – jesi li ti normalan, on je musliman. Ja kaèm – jebo te on. Vjerica Radeta: Bawanovi} Fadil, je li tako? Miroslav Vukovi} êle: Ma nemam pojma, znam da je Fadil, i ja kad sam gledao tamo po (...), pa qudi, {ta ~ovek pri~a, pa on je sara|ivao sa Markom, dolazio u Kozluk, niko ih nije dirao. Ja sam urgirao da se neki musliman, da li je ruku ili nogu posekao, da ga prime u bolnicu zvorni~ku, da ga previju i sve. Ma niko wih, oni su predali oru`je, niko wih, qudi, nije dirao. âk {ta vi{e, neki Nikola iz DC, tako ne{to, tako se zvao, Distributivni centar, ja pu{io “kent”, on kaè – sad }u ja ove da zovnem, nije imalo u Zvorniku, ho}u da pre|em. Ma jok, nemoj da prelazi{, sad }u ja da kupim i on ode u Kozluk i kaè – evo, poslao ti Fadil tri boksa, evo ba{ ovako kaè. A pre toga ovaj Savo, {to kaèm, on je neki iz [vedske, [vajcarske, tamo teritorijalci, izudarali, verovatno i opqa~kali, oni qudi ne vide {ta je tamo, on im spasio glave. Ja naletim... Vjerica Radeta: Ovaj Savo Radi}? Miroslav Vukovi} êle: Ne, ne, ovaj Sava, de~ko ovaj, ba{ ovde se pomiwe, mladi ovaj kao taksista, ja vam kaèm sad, da nije Savi} Goran. Vjerica Radeta: Savi} Goran. Miroslav Vukovi} êle: Jeste, on je i ovaj Zoks, do{li kod mene dva tri dana posle, i jo{ jedan momak, ne mogu da se setim, wih trojica su do{li kod mene da me obi|u posle Podgorice, bili i u Podgorici i sve. Desilo se to da su Pana i Pe|a bili u pritvoru i ja wih povu~em i bili u Uìcu, u Kragujevcu, ne znam gde smo jo{ bili, i posle Podgorica. Tad se desi atentat i ja ostanem u bolnici i Vojo hteo da me prebaci. Dolazio i Milo i Momir i Mugo{a i hteli da me prebace, ja kaèm, ostajem sa qudima, {ta ima tu. Tako je i bilo. E tu onaj nesretni Oliver napravi tamo, da se predstavqa, on ~udan Momu. [ta radi{, kaè, êle, jesi li kme~o ili ~eka{ da te izudaram da ne cvili{. Ajde da ne kuka, ~eka}u. Tako je i bilo. Ja onako rawen, optr~im sve i smirim moje qude, i smirim Dràvnu bezbednost, i naredim da okruè Voja. Eto to je istina, tu sam ja qut na Voja {to Vojo zna da sam ja i{ao na bombu, posle izmi{qa tamo nekoga iz Pan~eva. Ma gde bre, kad smo bili blizu. Rawen, posle ~ujem, Oliver, navodno posle ~ujem kao da je Oliver. Pri~a, otkud znam vi{e te abrove po stranci. I ne interesuje me. Vjerica Radeta: A jeste li vi bili u Vukovaru u vreme osloba|awa, vi li~no, jeste li bili? 554

Miroslav Vukovi} êle: Jeste, prvog dana, kad ti se ukaè, sa svim... Ali nisam oti{ao strana~ki. Vojo i ja se zaka~imo oko Kokana, napravi sva|u Aco Stefanovi}, u [apcu. U stvari, Aco napravi promociju, pre toga sam ja organizovao promocije, i sve bi bilo dobro da Aco nije napravio (...) ko me je poznavao, vi ste do{le kasnije u stranku. Vjerica Radeta: Znamo ga iz kasnijeg politi~kog ìvota. Miroslav Vukovi} êle: Znam ja odli~no mnogo {to{ta, ali Vojo je bio takav. Taj {to dobije prvu informaciju, to ostaje i nije vredelo, te{ko da je moglo izmeniti ne{to i to mi je poznato. Ja se samo pla{im da mu se ne dogodi ne{to, poput ovih kojima se dogodilo to {to se dogodilo, jer tvrd je orah, znam da ne}e popustiti, drugo znam da ima ~etvoro dece, bez obzira da li su oni situirani... Vjerica Radeta: Naravno. Miroslav Vukovi} êle: Greota je, znam ja odli~no kad sam ja oti{ao na rati{te, meni su èna i }erka gladovale. Nije bilo tu ni Dramli}a, ni ovoga, ni onoga. Svi su dolazili, i Ba~i}, i ovoga uzmu kapital, imam ja i gde je odra|eno i gde je {ta zavr{ilo, i ma{ine za {tampu, i kako je ko bio profesor ~ijem sinu, i kako u Pri{tini, i kako je kretao. Mnogo, mnogo, i mislim da sam ispao prijateq prema stranci, bez obzira na uvrede, na sve, ja nisam, ostala mi je strana~ka tajna tajna. Gordana Pop-Lazi}: Qudski. Vjerica Radeta: Svaka ~ast. Miroslav Vukovi} êle: A drugi bi... Nu|eni su i meni novci, kad je Maja za gradona~elnicu, meni su nudili dvadeset hiqada evra, iskreno da vam kaèm. Oni ho}e da ja ispri~am ne{to, jer oni znaju da ja znam. Ali ja nisam hteo, samo sam rekao da ne}u nikome da uni{tavam ìvot. Vjerica Radeta: Ta~no. Miroslav Vukovi} êle: Tako da {to se ti~e mene, sigurno je, glavu dajem. Vjerica Radeta: A recite nam za... Miroslav Vukovi} êle: Po cenu i da mi u~ine ne{to i sa porodicom. Jer ja smatram sve ove {to su u Hagu, ja ne mogu da osu|ujem ni Milo{evi}a, ni Voju, ni bilo koga, jer mi smo jedan... Vjerica Radeta: Mi smo jedan narod, pa to svako razuman tako razmi{qa. Miroslav Vukovi} êle: Oni ho}e da nama niko ne plati ratnu od{tetu, a da mi platimo, da nas uni{te. Vjerica Radeta: Naravno. Gordana Pop-Lazi}: êle, da vas pitam sad ne{to konkretno. Kada ste zavr{ili taj drugi razgovor sa wima, {ta su vam na kraju rekli? Miroslav Vukovi} êle: Na kakvom kraju, taj razgovor nije ni mrdnuo sa po~etka. Gordana Pop-Lazi}: Da, dobro, ali... 555

Miroslav Vukovi} êle: To odmah da znate, prvi je bilo to nu|ewe, ovo, ono. Ja sam i prvi i drugi put bio malo drzak, bezobrazan. Gordana Pop-Lazi}: Dobro, ali vi jo{ uvek strepite, da tako kaèm, kao ~ovek... Miroslav Vukovi} êle: Kako da ne strepim, strepim. Gordana Pop-Lazi}: Sigurno, kao ~ovek, da }e neko da u~ini ne{to. Miroslav Vukovi} êle: Pa {ta biste vi na mom mestu? Gordana Pop-Lazi}: Ne, ne, razumem ja to potpuno. Miroslav Vukovi} êle: Ali sam malo ipak do{ao sebi. Malo, ali opet sad ne{to hu{kaju, idu preko Ivice Da~i}a, da, da, ba{ ovo oko ~etnika kada je Ivica rekao da }e on ovo, ono. Ja sam tada prvi rekao da je ovo bacawe pra{ine u o~i, {to se ti~e ~etnika i penzije. Jeste, jer ne moè onaj nosilac partizanske spomenice da onome, kako se zove, pomozite mi re}i, ne mogu sad da se setim, SUBNOR... Vjerica Radeta: Da, SUNOR. Miroslav Vukovi} êle: Da oni treba da budu komisija i da odrede neku penzijicu ili ne{to, oni koji su pobili qude. I sad }e on ne{to, pa kako bi mogao da oìvi nekoga i da ga rehabilituje. Vidite, ja sam rekao tada da je to bacawe pra{ine u o~i i to sam rekao i ovima iz ministarstva, evo ovde su, nema pet, deset minuta do wih samo. I oni sami qudi kaù – {ta je tom ~oveku, mo`da jo{ godinu dana ima ìvota. Ako se se}ate one Draìne slike, jedine u boji, a iza wega {ef one engleske misije, pa onaj mladi} u pozadini koji je bio i telohraniteq i... Evo, ja sam ga na{ao u Brusu, u stara~kom domu. Vjerica Radeta: @iv ~ovek? Miroslav Vukovi} êle: @iv. Kako je sa wim. Znate li u kakvim uslovima ìvi? Pa, boqe na robiju. U tom stara~kom domu ima dosta izbeglica i izbeglice i oni starci, ko zna kada su zadwi put videli sveù jabuku i to. Gordana Pop-Lazi}: Da, da. Dobro, ali ono {to sam htela da vas pitam samo... Miroslav Vukovi} êle: I kaè mi on sada }emo kwigu da napi{emo, ovaj {to je bio kuvar, Ne{o Vukovi}. Ho}emo, rekoh i da izdajemo i sav prihod }emo da damo tome. Porodica nema par~e poga~e. Mese~no mislim ja vidim... Ina~e, vidim da su u lo{oj situaciji, mada ja bih na{ao novaca, nije da se hvalim, ~etiri, pet meseci... Gordana Pop-Lazi}: Jelte, êle, dakle, kada ste zavr{ili tu drugu sesiju razgovora od tri dana, da li su vam rekli da }e vas ponovo kontaktirati ili kako ste se razi{li? Miroslav Vukovi} êle: Ne, pitali su, eto, {ta daqe. Ovaj jedan je pokazao na onoga {to prevodi i on mi tamo ne{to promrmqa – konkretan odgovor nismo dobili. I nikada me niko, stvarno, nije... Gordana Pop-Lazi}: Ni{ta vi{e posle toga? Miroslav Vukovi} êle: Ne. Svaki dan, ja sam (...), nisam prolazio ovako zbog nogu, nego sam i{ao ovako, a sve su pretresali, neki crn~uga ko [ej556

kil O Nil, ogroman. Ja samo iskqu~im telefone i dam mu. Jo{ se ja zezam – nemoj da mi gleda{ pozive, onako sam se malo zafrkavao kao. Tamo oni nose mornari~ke (...), lepo ono {to su Ujediwene nacije zabranile, oni nose. Vjerica Radeta: Vi ste, uglavnom, taj razgovor sa wima shvatili kao pritisak i ucenu, je li tako? Miroslav Vukovi} êle: Pa, kakav bi mogao da bude kada ste kao osumwi~eni po{li? Vjerica Radeta: Da, da, da. Miroslav Vukovi} êle: Mislim, oni u to vreme vi~u da Hag nema instituciju svedoka u postupku. Ja kaèm – kako nema, kada ima. Bio sam ja i sa onim generalom. Vjerica Radeta: A da li su vam tada nudili taj ~ek kada ste bili tamo? Miroslav Vukovi} êle: Ovde su. Vjerica Radeta: Samo ovde. Miroslav Vukovi} êle: Oni su rekli, a ispalo je da oni ne poznaju tog ~oveka. Kao, ne znamo koje. Pa da li vi mene zajebavate? Vjerica Radeta: Aha. Miroslav Vukovi} êle: Ja sam otvoreno rekao i onom Belgijancu sve {to mislim i rekao sam im sve iz prve, a drugo, i ako me ga|aju “zoqama”, meni }e i biti ~ast da me ga|aju “zoqama” na ovu sramotu srpsku. Pa neka odem i ja zajedno. Ali onda mi on kaè, kada sam mu ja pokazao kada smo iza{li – nisu nas videli ovi na{i policajci. ûvajte se, dvojica ima. Bukvalno kao zatvor, sve se snima, i metalna kapija. Gordana Pop-Lazi}: Da, bila sam ja tamo. Vjerica Radeta: Ja nisam, ne znam. Miroslav Vukovi} êle: Bukvalno kao zatvor. Tu, ne znam {ta je bilo ranije, Jevrema Gruji}a 11, i tu je utvr|ewe na{ih policajaca, a unutra wihovi. Sve policijska ona uniforma, samo {to je znak Ujediwenih nacija. I kada sam video tog crnca, ja mu kaèm – vi ste [ejkil O Nil, nikada nisam video ve}eg ~oveka. Stra{no. Mislim da ima dva metra i 20, sigurno, to je ogromna qudeskara. I ja kaèm Svetu, kaèm – Sveto, ho}e da nas pohapse. Kaè – ti koliko si lud, ti }e{ sutra da ponese{ bombe tamo. I po~eo da me pipa, ja kaèm – {ta ti je. Kaè – samo da vidim, luda~e, da nisi poneo bombu, hajde od pi{toqa smatra}e{ da sam ti advokat, pa ne}e{ da puca{ u mene, ali bombu ako si poneo odoh i ja, kaè, najeb’o sam. Vjerica Radeta: I onda su oni vama tamo pokazivali kao navodno neke dokaze, papire. Da li je opet bila pri~a – ako svedo~ite, oni }e vas osloboditi? Miroslav Vukovi} êle: Ne, nije. Vjerica Radeta: Tad nije. Miroslav Vukovi} êle: Iskreno, to nije palilo, ja sam wima odmah rekao. Vjerica Radeta: Da, da, da. 557

Miroslav Vukovi} êle: Oni su sad, kao ne poznaju one dve bitange {to su do{le, {to su nudili, zna~i, ovako sam im rekao... Kao – da}u vam to sve, samo moram da (...), pa }u ja uzeti i jedne i druge. Ja kaèm, ja ne beìm, ne izlazim mnogo u javnost, ali (...), kao ovaj Bulatovi} sa Kosova. Wemu je sedam godina zapre}eno. Vjerica Radeta: Da, da, znam. Miroslav Vukovi} êle: Popiti sada i zatvor, to je budala{tina i glupa stvar, a vidim da ovi na{i jedva ~ekaju da kaù. Vjerica Radeta: Vu~kovi} da se dodvori. Miroslav Vukovi} êle: Da. Nije on lo{ ~ovek, samo ne znam gde }e mu du{a. Vjerica Radeta: Da. Miroslav Vukovi} êle: A samo me interesuje jedno. Non stop se kopa to kada je bilo za Slavka Dokmanovi}a, da li je on ve~ito bio u Tuìla{tvu, da li je on bio to, kada sam ja za Dokmanovi}a, kada je on bio u kancelariji, mislim taj Vu~kovi}, da li se zove tako, rekao – pa, nije to taj ~ovek. Vjerica Radeta: Ne znam, on se pojavio... Miroslav Vukovi} êle: Poku{ao sam da na|em i nisam. Vjerica Radeta: Da, da, on se pojavio niodakle. Miroslav Vukovi} êle: A i ovaj Bruno Vekari}. Vjerica Radeta: Bruno Vekari} je bio... Miroslav Vukovi} êle: Znam da je Hrvat. Vjerica Radeta: On je bio sekretar u Ministarstvu pravde kada je Bati} bio ministar. I on je odatle, za Burna Vekari}a znam da je odatle. Miroslav Vukovi} êle: I znam da je ovaj, kako se zove, Sa{a Bugarin, poslao Markovi}a, i znam da je ovoga isto tamo iz Zemuna, iz Sur~ina, od ratnih vojnih invalida. Mada sam ja rekao da smo mi pomagali i Hrvate, {titili ih, ja sam to rekao otvoreno i davali smo im da jedu. I Hrvate, i Ma|are i Slovake, pa sam naveo i par primera. Ja sam rekao da mi nikako nije jasno, a to B92 nije prikazao, da se jure na{i qudi. Ako mi imamo jednoga Paragu, wega niko ne pomiwe, ne}e niko da ga pomene, jednog Glava{a koji je stra{no ubijao. (...) I spasilo nas je to {to je jedan na{ bio tamo, otac wegov je bio kod mene u Bosni, Vlajkovi}, {to je bio sa nama i u Vukovaru i svuda i kada su oni rekli, ja sam rekao da se on unapredi (...) Vjerica Radeta: Da li ste ~itali tu Jovinu kwigu? Miroslav Vukovi} êle: Nisam ~itao, ja imam jednu ~itavu biblioteku, ali nemam vremena da ~itam. Ja sam kwige ~itao u klubu. Ina~e, ja mislim da niko nije vi{e ovih slika uramio, ja sam stotine uramio i poslao {irom svih kontinenata i niko nije vi{e poklonio tih kwiga. Jer to je moj obi~aj, ako ponesem fla{u viskija da ponesem i to. Vjerica Radeta: Ba{ je lepa, ~ije je to izdawe? Crkve. Miroslav Vukovi} êle: Da, crkve, a ina~e, ja {tampam i ovo je deveta po redu, deseta, ove godine je specijalni voz iz Beograda i{ao i do~ekan je 558

u â~ku sa truba~ima, to je sve sa popovima koji seku kola~, to ne moè igla da padne u Dom kulture i postoji ikona Svetog Save koju tamo nosim. Vjerica Radeta: E sad, kad... Miroslav Vukovi} êle: A pitali su me, isto, da li je to bila provokacija ili... Kaù – znate li vi da je [e{eq Hrvat? Ja kaèm – ja, koliko znam, [e{eq je pravoslavac. Jedan od prvih koji je u{ao u to, slavi svetog Luku koliko znam. A drugo kaèm – meni je majka Italijanka poreklom, a otac mi je bio partizan i ja se nikada nisam stideo svojih roditeqa, {ta }u. Vjerica Radeta: Normalno. Miroslav Vukovi} êle: Ja sam maltretirao komuniste i oni se àle mom }aletu, a on kaè – evo, ja sam bio partizan komunista, nisam znao to da gajim kod sina. Mada su me zbog nadimka tukli, udarali mi klikere, kada sam bio {esti, sedmi razred, ali tako je to bilo. I Boga mi, se}am se, jedan mi zavali {amar~inu, tri dana sam je nosio na obrazu. Do|em ku}i, otac me pita – ko te udario? Zbog ~ega? Ja kaèm – pa, ja mu rekao da me zovu ~etnik i on me udario. Do|e keva, kaè – ne pitaj ni{ta. Eto, tako {to se ti~e mene. Vjerica Radeta: Da vam kaèm sad, mi bi trebali... Miroslav Vukovi} êle: Znajte sto odsto. Gordana Pop-Lazi}: Nama je trebala ova va{a izjava oko ovog saslu{awa. Vjerica Radeta: Za sada. Miroslav Vukovi} êle: Nema tu {ta, ja to wima kaèm u lice, ali svedo~ewe ne dolazi u obzir, samo preko mene mrtvog. Vjerica Radeta: Ne, samo ovo ho}u da vas pitam. Miroslav Vukovi} êle: Jer, da idem tamo, onda da se oprostim od familije, da znam da idem bez povratka. Vjerica Radeta: Ne, nego... Miroslav Vukovi} êle: Ne}e oni mene, oni }e me izru~iti Bosancima i Hrvatima. Vjerica Radeta: Da, da. Miroslav Vukovi} êle: Jednom zamalo da do|e do toga, ali da napravim istu gre{ku ne}u. Vjerica Radeta: Ne. Nama treba ova izjava, iz ovog svega {to smo pri~ali da izdvojimo ovaj deo. Miroslav Vukovi} êle: Evo, moète, ja znam Sveta Pavlovi}a koji }e vam sigurno stati na raspolagawe i on je svoj honorar, i to sam zaboravio da vam kaèm, odrekao se, ba{ je mene zvao i na Savincu, ja sam bio sa wegovom sekretaricom i ona je meni rekla – ti si lud, dobio je 7.402 evra honorara. Vjerica Radeta: Zato {to je tri dana bio tad tu? Miroslav Vukovi} êle: Ma ne, za sve ovo. Vjerica Radeta: [to je sve ovo, aha, aha. Miroslav Vukovi} êle: Za sve od 2002. godine i sve ovo {to je potpisao. On sada nije, samo se jednom pojavio tamo, jer nisam znao, da budem 559

iskren, zato sam kupovao vreme i mogu da vam kaèm otvoreno da sam bio pod “bensedinima”. Svaki dan prvo {ta se de{ava, èna mi da “bensedin”, pa onda pijemo kafu. Kaè, moram da kupim novu garderobu, ali nije to svejedno. Vjerica Radeta: Normalno da nije. Miroslav Vukovi} êle: Tu treba sebe da ne ukopa{, a da pazi{ i na druge. Vjerica Radeta: Normalno, normalno. Gordana Pop-Lazi}: Ko je trebao da stupi u kontakt sa Majom? Miroslav Vukovi} êle: Ne znam, bili smo (...) iz Sombora. Vjerica Radeta: Ali nisu do we stigli, do Maje? Miroslav Vukovi} êle: Sad ne znam ni ja o ~emu se radi. Ja sam (...) i onda jedno pola sata sigurno su me – Maja, Maja, Maja. Ja kaèm – ja znam Maju kao jaku li~nost, jeste da ima svojih bubica, ali ne}e sigurno, bar ne}e Mitu da... Vjerica Radeta: Da. Miroslav Vukovi} êle: Zahvaquju}i Mitu ona i Igor su sko~ili, to se zna. (...) Nekome sam ja smetao, ali mo`da sam ne{to video {to nisam trebao, a mo`da je i (...). Znam ja kako je ko dao i koliko je ko i uzeo i kako je to i{lo. On je trgovao i oko mog mandata i oko svega ostalog. Vjerica Radeta: Dakle, êle, da li moèmo mi, ja nikako da zavr{im ovu re~enicu, da ovaj deo... Miroslav Vukovi} êle: Ako sam ja preterao sa pri~om, ja se izviwavam. Vjerica Radeta: Ne. Nema problema, vi|a}emo se mi jo{, nadam se. Da li mi moèmo samo jo{ ovaj deo koji se odnosi na kontakt sa Ha{kim tribunalom da izdvojimo kada ovo prekucamo i da tu izjavu overimo u sudu, zato {to Voja ho}e da na taj na~in objasni kako su oni qude ucewivali. Miroslav Vukovi} êle: Pa nema {ta, ja vam garantujem da ja o tome nisam pri~ao, ja sam to rekao i novinarima. Vjerica Radeta: Zato kaèm, to vam onda nije problem. Kad to uradimo, mi }emo vas pozvati da se na|emo da to overimo. Miroslav Vukovi} êle: [to se ti~e mene, nema problema. Vjerica Radeta: Jo{ }emo da razgovaramo, a vi ako imate neke dokumentacije, ako nije problem da upi{ete na{e telefone, pa ili da mi pozovemo, kad god vi ho}ete, da vidite ako imate bilo {ta da moète da bi nam koristilo, da bi Voji koristilo, da nam dostavite, donesete. Gordana Pop-Lazi}: Ili bilo ~ega da se setite, a da nam niste sada rekli. Miroslav Vukovi} êle: [to se toga ti~e, ja }u vam dati sigurno, jer ode Voja (...) Vjerica Radeta: Ne, ne}emo tako, ne}emo to, nego ono kad ste do{li iz Zvornika i te stvari, ako imate. Miroslav Vukovi} êle: Oni znaju za moju sva|u sa Vojom i ja sam rekao – ma kakvi, to me ne interesuje, ni ovo, ni ono. Sad da vi ne mislite da sam ja kazao – Vojo je ovakav ili onakav, a ja da sam to rekao, onda bi oni... 560

Vjerica Radeta: Znam. Miroslav Vukovi} êle: Ja da vam kaèm ne{to – toliko naivan nisam. Odli~no znam {ta ho}e. Vjerica Radeta: A kada moète ove kasete da nam donesete? Miroslav Vukovi} êle: Ja sam to morao tako, neka se ne quti. Vjerica Radeta: Ma, nema {ta da se quti. A kasete da nam donesete da presnimimo. Miroslav Vukovi} êle: Samo moramo da presnimimo zajedno. Vjerica Radeta: Nije problem. Miroslav Vukovi} êle: Ja moram to da imam kod sebe. Vjerica Radeta: Ne, ne, nije problem. Miroslav Vukovi} êle: Ja }u gledati {to pre da vam to dostavim, onda }u se vratiti za â~ak, tako da izgleda da je, onda }u videti da to presnimim, ina~e moji dokazi su Sveto Pavli}... Vjerica Radeta: Dobro, to }emo kasnije. Miroslav Vukovi} êle: Aca Tomi}a i to, znate... Vjerica Radeta: Aha. Miroslav Vukovi} êle: A ina~e, upoznao sam ovog generala (...), on mi je nudio i da se u~lanim, ovaj kako se zove, protiv Milo{evi}a, ovaj Deli}. Vjerica Radeta: A, Deli}. Miroslav Vukovi} êle: Divan ~ovek. Vjerica Radeta: Jeste. Dobro, sada nam ne treba daqe. Miroslav Vukovi} êle: I kaè – da se u~lani{. Vjerica Radeta: Aha. Miroslav Vukovi} êle: Ko je tu predsednik? Kaè (...), razgovarao sam sa wim, ~ovek je divan. Kaè – Aco je pravi ~ovek. Ja ba{ kaèm – alal mu vera. Mislim, odu{evio sam se wegovim svedo~ewem. Vjerica Radeta: Da. Miroslav Vukovi} êle: Ipak je on od va`nosti velike. Vjerica Radeta: Da. Miroslav Vukovi} êle: Ja sam hteo da pro{etamo i onda mi je on objasnio. Tako da, bez obzira, ne moram ja sa Vojom ni progovoriti, ali ja bih èleo. Gordana Pop-Lazi}: Polako, nek se vrati. Vjerica Radeta: Da. Miroslav Vukovi} êle: Mada se ~esto moje èqe i predvi|awa ispune. Tako sam predvideo da }u da budem sa ~etnicima, pa sam rekao Ivanu Plamencu 1991. godine da se istorija ponavqa, da su ~etnici ovoga puta, gde je on mogao da ode, izdali su nas, ali kaèm – mi nikada ne}emo nikoga. Vjerica Radeta: Po{to ste spomenuli da su vas ovi pitali za ovog Zorana Ranki}a. Miroslav Vukovi} êle: Jesu. Samo mi nije jasno da je on sad u Nema~koj. Vjerica Radeta: On je sad u Nema~koj? 561

Miroslav Vukovi} êle: Pa, bio je pre dve godine u Nema~koj. Opet sad, ne smem ni ja da tvrdim, ~ovek koji je do{ao, navodno, koji je pobio srpsku decu, opet se sad oko Sa{e Dujovi}a vrti. On ga je doveo na Srebrno jezero, kao tamo je oènio neku ciganku, pa je bio onaj Ivan Plav{i} {to je u kolicima tu. Ja sam Ivanu rekao – ma, slu{aj, ja sam tada jo{ radio za Dràvnu bezbednost, ti idi sa sve kolicima, a ja }u ovako }opav i}i (...). On je provalio zato {to sam ja tada aktuelnu vlast, nisam bio \in|i}ev, u{ao sam u kabinet, isto sam ga napao, pa su to isekli za televiziju. Ja sam mu rekao – qudi, ja bih to prvo dao u Dràvnu bezbednost, pa onda (...), jer onu no} kada je bio sa Fi}om, odmah mi je bio sumwiv wihov odlazak. Vjerica Radeta: Da li je on tada pio, Ranki}? Miroslav Vukovi} êle: Pa, pili smo svi, nemoj da se laèmo. Izgleda da sam ja jedini koji to javno priznaje i kaè, ali sad moète ~uti, svi su antialkoholi~ari. Meni ne pada na pamet da laèm, bilo je i nema tu {ta. I ne o~ekujem da kaèm – bio sam, pa nisam. A i onaj, kako se zove, Pacov. Vjerica Radeta: Vojkan. Miroslav Vukovi} êle: Vojkan, da. Znam da je taj slu~aj napravio milion gluposti. Ja ga po{aqem u Tewe zbog dve struje i odvezemo ga, ostavimo ga, kada se vratimo tu je deset struja, recimo. Mislim, {ta ima tu... Ludacima je bilo milo. A izgleda da sam ja sve morao kod Voje da uzimam na sebe i da ublaàvam i Brnove budala{tine. Vjerica Radeta: A da li je Voja javno, na javnim skupovima, vi ste svakako prisustvovali, upozoravao da treba da budete disciplinovani na rati{tu? Miroslav Vukovi} êle: Jeste. Vjerica Radeta: Da vodite ra~una o zarobqenicima? Miroslav Vukovi} êle: Upravo to, i ~ovek je rekao da je Srbin ~astan ratnik i da Srbin nikada nije tukao ni maltretirao zarobqenika. I nije se, bar ono {to ja znam, i ono {to je bilo pod mojom komandom. Ali, Vojo je uvek to i rekao – ako treba raweniku neka im i krv date iz vene u venu. Gleda onaj sve odozgo. Nema tu. Voja i ja smo se malo poka~ili oko monarhije. Vjerica Radeta: Da. Miroslav Vukovi} êle: Ali, dobro, nije to ni{ta. Vjerica Radeta: Da, dobro. Miroslav Vukovi} êle: Da se razumemo. Vjerica Radeta: Oko ure|ewa, uop{te. Da. Miroslav Vukovi} êle: Ja sam rekao {ta sam mislio (...). Mislim, stvarno ja kaèm po{teno, Jadranka je divno stvorewe i najvi{e mi se svi|ala {to se nije me{ala u politiku. Za wu mogu samo naj, naj da pri~am. O Jadranki mogu samo naj, naj da pri~am. O Voju isto, {ta }u ja, posva|ali smo se, pa {ta. Vjerica Radeta: Normalno, ìvi ste qudi. Miroslav Vukovi} êle: Iha, koliko su nam sva|a i drugi namestili. Vjerica Radeta: Da, da. 562

Miroslav Vukovi} êle: Ja znam otprilike iz â~ka kako je to bilo. Da je seckana kaseta, mo`da neki qudi koji su bili tamo, mo`da ovaj ~ovek {to sam rekao da je bio, i opet }u, da je dolazio kod wega ku}i i sve. Ja sam dao dokumentaciju svu. Kasnije je do{ao i Brne i ja sam rekao i wemu plata da se da. Brne je stavio pancir i ja sam se smejao i ja mu kaèm – {ta }e ti pancir, budalo jedna. Ja nikad nisam hteo ni da zahvalnicu dobijem, kaèm – {ta vam je, a o radikalima kada sam iza{ao, nikada vi{e nisam rekao nijednu re~. Ako me neko zvao, zvao me je, nisam nikada vi{e u{ao u prostorije, niti bilo {ta, ~ak sam vratio i pe~ate neke koji su bili kod mene. (...) Posle mene je prodefilovalo kroz tu stranku mnogo, mnogo qudi, ne znam stvarno da li su finansijski interesi ili ekonomski interesi. Opet podvla~im, mene nisu interesovale pare. Sve {to i na crno zaradim, i ovako i onako, ja sam zadovoqan. Ja pomaèm qudima. Ja sam jedini koji kaè – nema ni{ta yabe, jedini ja. Ono {to je bitno, strogo po{tujem zakon, jer su sad hteli da mi naka~e policiju. Kaè – vi ste sad uzimali ovoga i neregistrovano ste radili. Jesam uzimao, moè ako i vama treba, za svakoga od sirotiwe, sve je legalno, vi ubacite na va{ ra~un da bi ispo{tovali ono bankarsko, date mi onu uplatnicu, prebaci se, profaktura ima, prebaci se novac, vi preuzmete, nema zarade, nema ni{ta. U mene su pucali pre ~etiri godine dok sam radio preko saveznog onog, to je sad ukinuto... Vjerica Radeta: Da. Miroslav Vukovi} êle: Pucali su, takozvana crna mafija. Pa sam u{ao u neku ku}u. Isto ve~e sam saznao ko je pucao. Kuc, kuc, otvorim vrata, opkolili su moju ku}u. Imao sam ja sa mnogima, na primer tog Sa{u Dujovi}a, ja sam ga ubacio u onu (...), gde je onaj Arkanov direktor. Kada je bila frka, ja sam oti{ao kod ovoga Bo{kovi}a, Dani~inog brata. Ja se ne pla{im nikoga. Jedan je ìvot, a da ìvim sigurno 15 ìvota, isto bi bilo. Ja sam sad bio (...). Meni je samo ào, verovatno svi oni znaju da je Nikoli}, kada je bio na razgovoru kod Slobodana, jo{ dok je Milo{evi} bio ìv, kada je bio i ovaj, kako se zove, Todorovi} Dragan. Ja kaèm – ne pada mi na pamet. I kada je ono Voju bilo lo{e, kada su traìli pomo} za ki~mu. Vjerica Radeta: Da, da, za operaciju. Miroslav Vukovi} êle: Mene je Dragan smirivao (...) da li je on mene poznao, ali ja znam da sam leào nepokretan, nisam imao ni za lek, niti moja èna ili }erka, jedna konzerva se delila na nas troje ili ~etvoro. Ni ocu to nisam hteo da kaèm, ni bratu, nikome. Telefon su mi jedno deset puta iskqu~ivali, jer nisam imao da platim, a imam papir da deset meseci nisam primio ni dinara, ni onu obaveznu nadoknadu. Gordana Pop-Lazi}: (...) Miroslav Vukovi} êle: Vaqda {to sam uvredio ministra sa skup{tinske govornice, ono ba{ 1993. godine kada je bilo. A kako se Vaki} drì? Vjerica Radeta: S wim su razgovarali ovi, mi smo podeqeni po lokacijama, da kaèm. 563

Miroslav Vukovi} êle: Pa da, on mi je sli~an ovom Peji Arkanovom, pa zato pitam. Zbog toga pitam. Ja govorim {ta znam, nego ne znam drugi da li }e, ja sam sa êkom (...), i u me|uvremenu saznam da je u nekom odboru tamo kod Mila \ukanovi}a i nikad vi{e, ali nikad ni na telefon mu se ne javim. Sa Draìlovi}em isto tako, pruào mi je ruku (...), jedva sam obuzdao moje da ga ne polomim, igrom slu~aja obi~no idem sam i vi{e ne govorimo. Razmi{qao sam da li da mu pruìm ruku, jer znam kako se poneo (...), pogotovo u Sarajevu. Sad da vam kaèm ne{to, ja sam ~itavu moju jedinicu (...), presko~io sam wega i jo{ dva idiota. Ne znam sad Tode Lazi}... Vjerica Radeta: Da li su wega pomiwali? Miroslav Vukovi} êle: Nisu. Znam da je Kameni... Vjerica Radeta: Kameni je u zatvoru. Miroslav Vukovi} êle: Znam to. I mislim da su ga precenili, jer on je dao grdne pare i on je (...) ... Vjerica Radeta: Da, imao je i u zatvoru jedan od... Miroslav Vukovi} êle: I znam da su ga prevarili. Vjerica Radeta: On ovo {to je ovde dao, ja sam ~itala taj spis, ni{ta nije on... Miroslav Vukovi} êle: Ja sam rekao i ovima, rekao sam {to se ti~e Srpske radikalne stranke, oni su bukvalno bili ti qudi koji su u~estvovali na Ov~ari, dva dana pre mene. Mene je svako ve~e u neko vreme (...), nije vi{e ni ratno se}awe, to (...), oni su bili Teritorijalna odbrana Vukovara, a ta Ov~ara, tada sam ja ~uo, jo{ su usta{e bile u Vukovaru da }e da ih Srbi... Vjerica Radeta: Aha. Miroslav Vukovi} êle: Ove koje su pobili, a on ima dva svoja (...) srpski, oni }e biti, ba{ doslovce oni }e biti (...). E onda je blesavi [qivan~anin, koji je samo {enlu~io, glumio spikera TV Vukovara, napravio budala{tinu samo takvu. Nabio je sebi na vrat sve to, a ina~e... Vjerica Radeta: A da li su se na{i isto, odnosno vi povukli odmah po osloba|awu Vukovara? Miroslav Vukovi} êle: Nismo, bili smo tamo, bili smo tamo. I ja sam sa jo{ nekoliko momaka ostao. Vjerica Radeta: Zna~i, vi ste bili u Vukovaru kada se de{avala Ov~ara? Ne, ne, znam, znam, ne kaèm na Ov~ari, nego u Vukovaru. Miroslav Vukovi} êle: Pa bili smo, bili smo, ali to je ve} trajalo sve, ali smo bili u Vukovaru (deo koji se ne razume). Zato ja kaèm Slavko Dokmanovi} nije ubica, on je ~ovek, stvarno {to se ti~e toga nije imao predstavu. Li~no ja mislim da nije znao da se radi to. Ja sam wima sve to rekao, ne verujem da se to desilo. Vjerica Radeta: Da ne znate. Miroslav Vukovi} êle: I normalno, i sve je vezano za to. Slavko Dokmanovi} je odveden dan pre Vidovdana ili za Vidovdan u Hag i desilo se sa Milo{evi}em. 564

Vjerica Radeta: Da, nije to slu~ajno. Miroslav Vukovi} êle: Da, ja ne znam koliko je ta~no da je Milo{evi} sa onim helikopterom kojim je sleteo na Gazimestan (...), da li je to ta~no, ja sad ne znam. Mnogo ima informacija i dezinformacija. Vjerica Radeta: Ta~no. Miroslav Vukovi} êle: A ovi, bitno je samo da kaè neko ne{to protiv Srba, a {ta je ura|eno, da li je... Gordana Pop-Lazi}: Istina nikoga ne interesuje. Miroslav Vukovi} êle: Po~eo sam da pri~am, nikako da zavr{im, tre}i put se vra}am i ovaj moj advokat kaè da damo ru~ak za sve su`we bez obzira na naciju i veru u [eveningenu, po{to ja nisam uhap{en (...). Ja kaèm – to nije moj novac i navodno on se odrekao u korist ru~ka za sve, ali to je bilo ili nije, ja ne znam. Pratio sam sve ovo oko {trajka. I{ao sam (...). Nisam èleo da izlazim u javnost, mada (...) Jer ja znam da sve ide iz glave. Vjerica Radeta: Da, to je nesporno. Miroslav Vukovi} êle: I ja znam ko me je to (...), {ta da mu kaèm, da gledam ~oveka kako propada i tako da sam znao da }e (...), ào mi je {to nisam snimio wegovu izjavu kada je (...) to mi je najàlije, odmah su ovi sa B92... Vjerica Radeta: Nekulturan i nepristojan. Miroslav Vukovi} êle: Vidim ja wih, pa jedno je da ti lupi {amar (...), u â~ku organizovao miting onaj Kora}, taj peder. Ja kaèm – ma ne}u da dolazim, kaè mi – pa {to mi nisi rekao (...) jedan ovde, jedan onde, uzmemo govwive motke, bijemo ih i u autobusima, i u kolima, i po wima i u pi~ku materinu, {ta ima. Jeste, i bilo mi je krivo isto kao {to kod mene u mesnoj zajednici za vreme bombardovawa do|o{e, subota uve~e, da pitaju predsednika da drè tamo neku... Vjerica Radeta: Aha. Miroslav Vukovi} êle: Qudi, kako sam ja, imam jedan metalni {tap, kako sam ja to uradio (...). Pa ja gledam kada }e na dete da mi padne bomba, kada }e na bolnicu, do{li da drè oni tamo neki wihov sastanak, otkud znam, ali nije to slu~ajno, jer ta mesna zajednica je radila ja~e nego Crveni krst tada. Ja sam to, ma ne da sam uzimao, nego ja sam otimao na... Vjerica Radeta: Ovo sada moèmo da iskqu~imo, je l’ da? Gordana Pop-Lazi}: Ho}e{ li podatke da uzme{? Vjerica Radeta: Ho}u.

Sre}ko Radovanovi} Razgovor vo|en 20. februara 2007. godine Vjerica Radeta: Mi obezbe|ujemo narod, oni autobus. Sre}ko Radovanovi}: Bio sam se pripremio da kaèm... Vjerica Radeta: êleta sam isto slu~ajno na{la i on je rekao, kako da ne, do|ite odmah, tako da smo, bukvalno, na brzinu razgovarali mada nas u su{tini cela ta pri~a interesuje i ja mislim da }emo imati jo{ susreta, 565

kad mi budemo pripremili neka konkretna pitawa na koja }ete vi mo}i da nam date odgovor. A sada zna~i samo ovaj deo koji je bitan za tu izjavu, jer je su{tina da ovim izjavama... Sre}ko Radovanovi}: Vi imate konceptirana pitawa. Vjerica Radeta:Da, da. Nata{a Jovanovi}: Ima za sve ista. Vjerica Radeta: Da, da, da, jer, {ta je su{tina, da vi razumete, dakle, ove izjave nigde ne mogu da se zloupotrebe, to je prvo, drugo, Voja, pretpostavqam da vam je to jasno, nema nameru da nikoga, na bilo koji na~in uvu~e da bi sebe za{titio, naprotiv, on je tamo da bi posle wegovog dolaska iz Haga svi bili apsolutno oslobo|eni svake anateme, vi znate da je on rekao i kad je odlazio, da on ide tamo da za{titi dobrovoqce Srpske radikalne stranke... Nata{a Jovanovi}: Da brani svakoga i Srpstvo. Vjerica Radeta: I Srpstvo i uostalom, to je i pokazao na svedo~ewu kod Milo{evi}a. To vam je sve jasno, naravno, svi vi to pratite i to je normalno. Dakle, trebaju nam oni osnovni podaci pa, vi to moète odmah da kaète da to bude snimqeno, ime, da, da, da. Sre}ko Radovanovi}: Ja sam Radovanovi} Sre}ko, ro|en sam 5. januara 1949. godine u Aran|elovcu, od oca Ilije i majke Mileve, devoja~ko prezime Radovanovi}. Najve}i deo ìvota proveo sam u Kragujevcu, tu sam zavr{io osmogodi{wu {kolu, zavr{io sam sredwu {kolu, zavr{io sam obuku za policajca i bio sam milicionar u Sekretarijatu unutra{wih poslova Kragujevac, od milicionara pripravnika, penzionisan sam kao {ef smene deùrne slu`be u Kragujevcu. Vjerica Radeta: Sada{wa adresa vam je? Sre}ko Radovanovi}: U Kragujevcu, Grada Karaja broj 28. Vjerica Radeta: A broj li~ne karte i mati~ni broj? Sre}ko Radovanovi}: Mati~ni broj je 0501949720054. Vjerica Radeta: A broj li~ne karte? Sre}ko Radovanovi}: Broj li~ne karte mi je 310292. Vjerica Radeta: Po nacionalnosti? Sre}ko Radovanovi}: Nacionalnost mi je Srbin. Vjerica Radeta: Veroispovest? Sre}ko Radovanovi}: Pravoslavna. Vjerica Radeta: Govorite jezik? Sre}ko Radovanovi}: Samo srpski. Vjerica Radeta: Sad bi bilo dobro, dakle, da nam kaète ovako, kada je ostvaren prvi kontakt sa istraìteqima Ha{kog tribunala, na koji na~in, dakle, da li su vas prethodno zvali telefonom, da li su preko nekoga poru~ivali, {ta je bilo u tom prvom razgovoru, kada ste, i koliko puta bili sa wima u direktnom razgovoru, {ta su oni od vas traìli, {ta su vam nudili, da li su vas na neki na~in pritiskali, ube|ivali da svedo~ite pro566

tiv nekoga da bi, mo`da, vas za{titili, da li su vama stavili na teret neki zlo~in, pa rekli, evo oslobodi}emo vas toga ako vi svedo~ite protiv nekoga, dakle, u tom smislu, sad ~ega moète da se setite. I ako moète i wihovih imena sa kim ste kontaktirali. Sre}ko Radovanovi}: Tokom 2003. godine, iz kancelarije Ha{kog tribunala, pozvali su me i zakazali mi razgovor, odre|enog datuma, sad, ja se ne se}am ta~no tog datuma, kad je bilo, a istraìteq koji me je saslu{avao zvao se Tores Odal, a wegov asistent, da kaèm, pomo}nik bio je neki Majkl Stefanovi}, poreklom iz Australije, ina~e poreklom je Srbin. Kontakti koji su ostvareni tom prilikom uglavnom su se svodili na wihove informacije... Vjerica Radeta: Izvinite, ovo je bilo telefonom? Sre}ko Radovanovi}: Telefonom, oni su mi zakazali da odem kod wih u kancelariju Ha{kog tribunala u Beogradu, odre|enog datuma, ja sam oti{ao, se}am se da je bilo zimsko vreme i da sam imao, ovaj, razgovor zakazan u deset ~asova. Wihov predmet interesovawa bio je ratni, deo mog ìvota. Gde sam ratovao, kada, kolika je jedinica bila, ko je organizator te jedinice, ko nas je uputio na rati{te, gde smo bili, koje smo obuke imali i tako daqe, i tako daqe. Pored toga {to su se interesovali za moje delovawe u Srpskoj radikalnoj stranci, wihov predmet interesovawa su bile i “Crvene beretke”. Mi smo posle, kao jedna od najboqih jedinica na rati{tu, meni je ~ast {to sam komandovao tom jedinicom, dobili poziv da postanemo pripadnici “Crvenih beretki”. Ja sam im tom prilikom rekao, vrlo {turo, da smo mi oti{li kao pripadnici Srpske radikalne stranke, da smo se po nalogu gospodina [e{eqa stavili pod komandu i Teritorijalne odbrane, ~ime se svaka ingerencija Srpske radikalne stranke, u komandnoj verziji gubi, jer mi smo pripadnici vojske, odnosno teritorijalne jedinice, gde smo se locirali. To je to, to ima snimqeno. Me|utim, posle sam ukapirao {ta oni ho}e. Mislio sam da je to protiv mene, me|utim, iz daqeg razgovora sam shvatio da ja wih interesujem kao li~nost koja bi mogla da daje te podatke, u zamenu da ja budem aboliran, moja se odgovornost tu ne traì, ve} da budem svedok. Ja sam onda prekinuo sa wima svaki kontakt, i{ao sam jo{ dva ili tri puta... Vjerica Radeta: Izvinite, 2003. godine prvi put, jesu li konkretno, to kad ste vi primetili da oni vas u stvari ne pitaju za vas, da li su pomiwali protiv koga bi vi mogli... Sre}ko Radovanovi}: Ne, ne, samo sam ja iz cele te pri~e... Vjerica Radeta: Vi ste sami zakqu~ili. Sre}ko Radovanovi}: Jeste, ja sam iz cele te pri~e, iz pitawa koja su mi oni postavqali zakqu~io da ja wih vi{e interesujem kao potencijalni svedok, kome bi oni u zamenu, povukli neka, navodno, krivi~na dela, koja sam ja kao komandant jedinice, odnosno moja jedinica po~inila, da bih bio svedok protiv gospodina Simatovi}a i gospodina Stani{i}a i gospodina Voji567

slava [e{eqa. Ja sam iz tih pitawa, na osnovu toga kako su koncipirana i kako su pitawa uperena, zakqu~io da se sve to, kako se razgovor odvijao, da se sve to svodi u tom pravcu. Vjerica Radeta: A jeste li tada potpisali neki zapisnik? Sre}ko Radovanovi}: Ne. Vjerica Radeta: I nisu vam dali nikakav zapisnik? Sre}ko Radovanovi}: Ne, ne, oni su snimili jedan deo razgovora, kad sam ja to posle... Vjerica Radeta: Jeste li imali ovakvu audio... Sre}ko Radovanovi}: Ne, video. Vjerica Radeta: A video? Sre}ko Radovanovi}: To je televizija. Kad sam ja to ukapirao, kad sam video ta pitawa, {ta je i kako, e onda sam ja prekinuo svaki razgovor, vi{e nisam hteo da govorim sa wima. Vjerica Radeta: I, a jeste li traìli da vam daju zapisnik ili tu kasetu? Sre}ko Radovanovi}: Jesam, tu kasetu. Ali mi nisu nikad, ni do dana dana{weg poslali, sad kada sam bio, pre nekoliko dana, ja sam rekao... Vjerica Radeta: I onda od 2003. godine do sada vas nisu dirali. Sre}ko Radovanovi}: Nisu, od tada, 2003. godine, sam i{ao, sada }u da vas slaèm, da li tri ili dva puta... Vjerica Radeta: Koliko je dana to trajalo? Sre}ko Radovanovi}: Po jedan dan. Vjerica Radeta: U tri navrata. Govorili ste u novinama o tome, recite slobodno glasno. Zna~i, tri puta po jedan dan. A da li imamo, moèmo li na}i taj intervju? Sre}ko Radovanovi}: Imam. Nata{a Jovanovi}: Moèmo na}i, moèmo. Vjerica Radeta: Recite mi je li to bilo dan za danom? Sre}ko Radovanovi}: Ne. Zna~i jedan dan, pa onda, oni mi kao daju neko vreme da ja razmislim o svemu tome, pa ja ponovo svedo~im, oni mi opet daju da razmislim i tako, to je ja mislim tri puta bilo, ne}u da vas slaèm, ili ~etiri. Ja to nisam mnogo pridavao va`nosti. Vjerica Radeta: A je li bilo u tom prvom razgovoru, konkretno, recimo, hajde, vi ste bili komandant, va{a je jedinica izvr{ila neki zlo~in, moèmo toga da vas oslobodimo ako vi svedo~ite... Sre}ko Radovanovi}: Da, toga je bilo, zadwi put, oni su do{li u Kragujevac, ja nisam hteo vi{e da idem za Beograd, pa je Tores Odal do{ao u Kragujevac, pa smo se sastali u jednom kafi}u... Vjerica Radeta: To je sve 2003. godine? Sre}ko Radovanovi}: Jeste. Oni su do{li u Kragujevac i sastali smo se u jednom kafi}u, preko puta solitera ipsilon, ne znam ta~no, mislim da se zove “Rojal”, i tu smo razgovarali, oni su isto, da kaèm, u nekom smislu, vr{ili pritisak na mene da svedo~im, ja nisam hteo da svedo~im, tada su oni 568

pomiwali neki novac, ako ne}u ovo, onda }emo da vidimo neku adekvatnu nagradu, za ovo, za ono, me|utim, ja sam i to odbio i onda sam im ~ak naveo i jedan primer iz na{e, da kaèm tako, kosovske istorije, kad je Vuk Brankovi} izdao cara Lazara, ja sam onda rekao – {ta vi mislite ja sam ovde u Kragujevcu ro|en, imam sina, koji ima sada ~etrnaest godina, onda je imao dvanaest, {ta }e wegovi vr{waci ili {ta }e wegovi drugovi posle re}i za wegovog oca. [ta }e oni da kaù, kako }e moj sin sutra da iza|e na ulicu, ako ima taj, da kaèm, da vu~e taj pedigre, da je wegov otac, izdao Srbina u Hagu. Oni su se onda za~udili, i jedan i drugi, taj istraìteq, tom mojom logikom, kod wih je to, mo`da, neverovatno, kod wih je sve za pare, sve se kupuje za pare, kod nas, mi Srbi imamo neki ponos, ja sam onda i to objasnio. Mi Srbi imamo neki ponos i da je taj ponos va`niji od koli~ine para. Vjerica Radeta: Naravno, jesu li vam tad, jo{ govorimo o 2003. godini, taj Odal, kad je ovde do{ao, ili u Beogradu, jesu li vam govorili o tome, pa za{to vi sad {titite, na neki na~in, [e{eqa, kad ste vi iskqu~eni iz stranke, kad je on vas odbacio, ili ne{to tome sli~no? Sre}ko Radovanovi}: Jeste, oni su mi rekli da oni imaju sve podatke, da ja sa [e{eqem nisam u dobrim odnosima i da ne razumeju za{to ja sad ne}u da svedo~im. Ja sam im rekao i naveo sam isto taj primer, i vi{e puta sam naveo taj primer iz na{e istorije o kosovskom ciklusu. Vjerica Radeta: Svima ista pri~a. E, to je zna~i bilo te 2003. godine... Sre}ko Radovanovi}: Da, i onda sam se ja sklonio. Vjerica Radeta: I vi ste tada rekli da oni vas vi{e ne zovu. Sre}ko Radovanovi}: Jeste, ja sam se posle, kad sam video da... Vjerica Radeta: Na neki na~in skrivali od wih... Sre}ko Radovanovi}: Jeste, ja sam se sklonio, vi{e nisam bio tu, i tako dve godine sam se sklawao, me|utim, pre nekoliko dana, mo`da ima dvadesetak dana, oni su me pozvali telefonom, iznenadili su me, ja sam mislio da je ta pri~a zavr{ena, me|utim, s wima nikada ~ovek nije na~isto, i onda sam jednom, u tom razgovoru, preko prevodioca... Vjerica Radeta: Je li vas je isti ovaj zvao ~ovek? Sre}ko Radovanovi}: Ne, ne, sad se, sad je neki istraìteq Italijan, zove se Paolo. Vjerica Radeta: Paolo, da nije on i Jova Ostoji}a ispitivao? Sre}ko Radovanovi}: Oni su verovatno, u Ha{kom tribunalu mislili da su ova dva istraìteqa nesposobna pa su doveli nekog ve}eg mudraca, me|utim, ja sam istog dana rekao... Vjerica Radeta: Je li se, izvinite, je li se on i vama predstavio kao direktni izaslanik Karle del Ponte? Sre}ko Radovanovi}: Jeste. Vjerica Radeta: Tako se, da, da, da, tako se predstavqa. Sre}ko Radovanovi}: Mada ja, Vjerice, ne obra}am pa`wu na te detaqe, za mene su svi isti, ~ak sam i prilikom tog razgovora rekao, kad je ova de569

vojka prevodila, da bi on èleo sa mnom da razgovara, da to èli u dobroj nameri, a ja sam rekao, iskoristio sam jednu Tominu izreku, koju sam ~uo u Skup{tini, ne veruj Latinu ni kad ti poklone nosi. Oni su se smejali tamo, ~ujem preko telefona, smejali se, to je to. Vjerica Radeta: Jeste li se videli sa wim? Sre}ko Radovanovi}: Jesam. Bio sam u kancelariji Ha{kog tribunala, da, da, da, to je bilo pre izvesnog vremena... Vjerica Radeta: To je skoro, dakle, bilo? Sre}ko Radovanovi}: Da, pre izvesnog vremena, ne}u da vas slaèm, mo`da ima, ja mislim da je to bilo, ne sad ovaj, nego onaj pro{li petak. Ne pro{li nego pretpro{li petak. Vjerica Radeta: To je zna~i, hajde Nata{a, ima{ negde kalendar da vidimo koji je petak, koliko ste tada dana boravili? Sre}ko Radovanovi}: 9. februar, devetog. Nata{a Jovanovi}: 9. februar. Vjerica Radeta: Da, evo, 9. februar, da. Sre}ko Radovanovi}: Oni su mi rekli da do|em u subotu, 10. februara, ja sam rekao da tada ne mogu, jer su zadu{nice... Vjerica Radeta: Da, da, zadu{nice su. Sre}ko Radovanovi}: Da tada nema {anse da do|em i oni su rekli, do|ite radnim danom, ja sam rekao, ko }e da mi snosi te tro{kove, po{to ja radim, mada da... Vjerica Radeta: Da li su vam prvi put dali te tri hiqade dinara? Sre}ko Radovanovi}: Da. Vjerica Radeta: Prvi put? Sre}ko Radovanovi}: Da. Vjerica Radeta: I {ta kaù sad za tro{kove? Kad ste sada rekli za 9. februar? Sre}ko Radovanovi}: Ne, to je bilo 9. februara. Tada su mi dali. Vjerica Radeta: A, tada. Sre}ko Radovanovi}: Do sad me nisu vi{e zvali. Vjerica Radeta: I {ta je bilo, tada kad ste oti{li, koliko je trajao taj razgovor. Sre}ko Radovanovi}: Trajao je ~etiri sata i trideset pet minuta, zna~i, od dvadeset pet do deset do dva sata i pet minuta, zna~i, ~etiri sata i trideset pet minuta sam se ja sa wima natezao i... Vjerica Radeta: Jesu li tada bili konkretniji u smislu da spomiwu... Sre}ko Radovanovi}: Uglavnom se pri~a svodi na isto. Da je moja jedinica po~inila tamo ratni zlo~in, da je tamo u jednom zatvoru ubijeno nekih {esnaest qudi, i da ja po toj komandnoj odgovornosti snosim ovo, ali da bi oni mogli to da neutrali{u, samo ja treba sad da ispri~am, da iznesem istinu o nekim stvarima. Ja sam wima rekao ba{ ovako, za{to mene, ako Ha{ki tribunal ta istina zanima, za{to bi mene zanimalo, ja nisam odgovorno li570

ce u Ha{kom tribunalu, nisam istraìteq, mene istina ne zanima. A sad, wih ako zanima, oni neka se trude, neka traè qude koji }e da im pri~aju istinu. Mene istina nikakva vi{e ne zanima, ja sam dovoqno imao toga u ratu i vi{e i èlim da to zaboravim jer, rekoh, vi ste trebali da sa~ekate jo{ neku godinu pa da me pitate {ta je bilo pre sedamnaest godina, ja sam ~ovek pedeset i devet godina, ja imam i malo sklerozu, nemam memoriju, zaboravqam, pa zaboravio sam i to. Mislim, ja ne èlim da ne{to glorifikujem da sam ja ne{to veliko uradio, ali imam utisak, Vjerice, da sam ih pokopao debelo, da oni nisu mogli intelektualno da iza|u, izlazili su par puta da se konsultuju, razgovaraju, kao, zove ih neko telefonom... Vjerica Radeta: Vidim ja da vi odli~no razgovarate. Sre}ko Radovanovi}: Oni misle da sam ja mali, oni kao telefonom, pa imaju poziv, pa iza|u. Ja sam te fore kod policije odavno prona{ao i tako. Vjerica Radeta: Samo ovo da zapi{em pa }emo posle kucati, kad se budemo konsultovali, i {ta su oni tada, jesu li tada opet konkretno rekli da od vas traè da budete svedok? Sre}ko Radovanovi}: Da, jeste, da budem svedok i nudili su mi, zna~i... Vjerica Radeta: Zna~i, za svu trojicu, zna~i za [e{eqa... Sre}ko Radovanovi}: Ali su mi rekli da to nigde ne pri~am, ni sa porodicom kada o tome budem razgovarao, kako }e moja porodica reagovati na to, u stvari i sa porodicom da ne budem konkretan nego i sa wima izokola. E sad, ja to {to vama pri~am, ja sebi stavqam om~u, Nata{a, na vrat. Oni su meni skrenuli pa`wu da ja... Ali, ali i ta om~a koju ja sad sebi, Vjerice, {to to kaèm, je mala stvar za spas jednog ~oveka koji ima decu, koji ima ènu. Ja Voju i cenim kao politi~ara i politi~ara... Vjerica Radeta: Voju kao ~oveka svako ceni. Sre}ko Radovanovi}: Ali mene bole wegova deca. Kad mu se ovaj mali rodio, ja sam oti{ao, odneo sam poklon i nekih sto maraka sam dao, jer ja volim {to se rodilo jo{ jedno Srp~e. Vjerica Radeta: Naravno. A jesu li nudili da bi obezbedili i finansijski porodicu? Sre}ko Radovanovi}: Da, to su naro~ito, dok se tamo ne sna|em, dve tri godine. Vjerica Radeta: Da li su vam rekli da su oni spremni odmah da odvedu porodicu, a vi da ostanete, da date izjavu ili da }e sve da vas zbrinu po{to vi date izjavu? Sre}ko Radovanovi}: To je ostalo da ja sa porodicom razgovaram... Vjerica Radeta: Ali ne{to izokola. Sre}ko Radovanovi}: Pa }e oni da me pozovu. Ali to se sve doga|alo, Vjerice, do onog momenta, kad su oni meni dali te tri hiqade i onda sam ja posle rekao, da, i on kaè nazva}emo mi za petnaest dana... Vjerica Radeta: I vi ste tada rekli da bi recimo, [vajcarsku... Sre}ko Radovanovi}: Nemoj da me zovete uop{te. Ne, ja nisam rekao, on je rekao u tom smislu, gde biste vi da vam obezbedimo azil, da li imate vi 571

negde gde ste zainteresovani. Ja ako bih se odlu~io za tako ne{to, ali ja nikada ne bih svedo~io, jedino bih ovako do{ao, po{to moja èna ima dva sina iz prvog braka koji su se izvanredno sna{li u [vajcarskoj, mo`da bi to bila [vajcarska, samo, ali ja ne verujem, ja iz Kragujevca ne}u da idem nigde. Vjerica Radeta: A je li bilo da su oni spremni da vas za{tite ako imate bilo kakvih problema ovde? Sre}ko Radovanovi}: Jeste. Vjerica Radeta: A da li su vas mo`da pitali da li vam mo`da ne vr{i neki pritisak ili preti neko iz Srpske radikalne stranke, da li se pla{ite nekoga od [e{eqevih? Sre}ko Radovanovi}: Da vam kaèm, Vjerice, to me uop{te nisu pitali, a i da su me pitali, ja se jo{ ose}am toliko jakim, toliku imam zale|inu u Kragujevcu, ja se ne pla{im nikoga. Ovo su gluposti, ovaj, a... Nata{a Jovanovi}: To pitamo zato {to su neke pitali. Sre}ko Radovanovi}: Nisu, nisu me to, Vjerice, pitali, ja ne mogu da pri~am neistinu, nudili su mi azil, nudili su mi da }e oni tamo da mi obezbede sve, da me za{tite, to je sve bilo do onog trenutka... Vjerica Radeta: Jesu li vam nudili da budete za{ti}en svedok? Sre}ko Radovanovi}: Nisu samo su me pritiskali da budem svedok, u bukvalnom smislu pritiskali raznim stvarima, na{im delovawem, te komandna odgovornost, te ovako, te onako, mislim to je wihova stvar, ja ne bih èleo... Vjerica Radeta: I onda su vam dali te tri hiqade, onda ste vi wima jasno stavili do znawa da vi ni{ta ne moète da im verujete kad ne mogu da obezbede dnevnicu, kako bi... Sre}ko Radovanovi}: Kako bi obezbedili porodicu. Mislim, sve je to, Vjerice, bio i deo igre moje, da vidim {ta oni ho}e, koliko ho}e, koliko su uporni, koliko su raspoloèni, umem ja... Vjerica Radeta: Razumem ja to. Naravno, naravno. Sre}ko Radovanovi}: Sve je to, svi ti razgovori su, Vjerice, igra. E sad, mene zanima da vidim {ta oni ho}e, a wih zanima dokle ja mogu da idem, ja znam dokle ja mogu da idem, e sad, moram da znam {ta oni, dokle oni ho}e da idu. Vjerica Radeta: A wihov na~in razgovora, je li bio i u smislu da vas, na neki na~in zbune i dekoncentri{u, recimo, da sad pitam ja jedno, a Nata{a da odjedanput upadne sa drugim pitawem, ili da vas pitam sad jedno, a posle sat vremena isto to pitawe, da provere da li }ete odgovoriti isto. Nata{a Jovanovi}: êtiri sata su vas ispitivali. Sre}ko Radovanovi}: To se u pravnoj terminologiji zove, unakrsno ispitivawe. Nata{a Jovanovi}: Unakrsno ispitivawe. Vjerica Radeta: Zna~i tako je bilo. Sre}ko Radovanovi}: Jesu, postavili su mi sijaset pitawa koja se svode na isto, ali na razli~ite na~ine. Samo, Sre}ko ne da da se zbuni tako lako. 572

Vjerica Radeta: Vidim. Sre}ko Radovanovi}: I tako, kad sam im ja to rekao, kad su mi postavili tako par pitawa, ja sam rekao, {to Vuk Karayi} kaè, isto to samo malo druga~ije, sad on pitao onog prevodioca ko je to. Vjerica Radeta: I vi ste wima, zna~i, decidno tad rekli da ne}ete da budete svedok i da vas vi{e ne zovu. Sre}ko Radovanovi}: [ta je wih posle interesovalo, na kraju je on mene pitao, a da li ho}ete, mo`da, da budete svedok gospodinu [e{equ. Ja sam rekao vide}emo, ako me bude pozvao. Vjerica Radeta: A da li bi bio, zna~i, [e{equ... Nata{a Jovanovi}: [e{equ da li bi bio svedok? Sre}ko Radovanovi}: I tako je sugerisano da ne kontaktiram sa Srpskom radikalnom strankom, i to je vrlo bitno... Nata{a Jovanovi}: A to je na kraju, da, da, da. Vjerica Radeta: Sad ja vama da kaèm, ako vas oni ubudu}e budu zvali, vi im kaìte da ste vi, da su sa vama stupili u kontakt istraìteqi iz tima Vojislava [e{eqa i da kao takav, vi{e sa wima, po wihovom Pravilniku, ne moète da razgovarate i ne}ete da razgovarate. Sre}ko Radovanovi}: Pri~a je ve} gotova, za mene je pri~a zavr{ena bila jo{ tog petka u ~etrnaest sati i pet minuta. Nata{a Jovanovi}: Pa Sre}ko i ja smo se videli posle tri dana. Mi smo se dvanaestog videli. Na slavu smo se videli, kad sam ja po{la na slavu, mi smo se tada videli. Jeste. Sre}ko Radovanovi}: Jeste, jeste, to je Tri Jerarha, radikalska slava, je li tako? Nata{a Jovanovi}: Jeste. Vjerica Radeta: Da. Zna~i, to {to }emo mi sada da prekucamo, da bi mogli da odemo do suda da overimo, a sad ne{to, do}i }e dok mi zavr{imo, a sad ne{to uop{te {to me interesuje, {to nas interesuje. Da bi smo mi mogli da pripremimo, naravno, [e{eq sve to zna, ali mi kao wegov tim... Nata{a Jovanovi}: On zna da ste vi... Vjerica Radeta: Naravno, da, da, da, zna on da sam ja danas ovde, da razgovaram sa vama, naravno, na~in na koji su dobrovoqci Srpske radikalne stranke odlazili, kome su se prijavqivali... Nata{a Jovanovi}: Vjerice, da javim Tomi da kaè Miloradu, da prijave, zbog toga. Vjerica Radeta: Moè{, mada on... Sre}ko Radovanovi}: Pozdravite Tomu mnogo, èleo bih da ga vidim. Ako nije problem, da sa wim popri~am u ~etiri oka. Vjerica Radeta: Nije problem, naravno. Zna~i, na koji na~in su se mobilisali na{i dobrovoqci? Kakva je tu bila [e{eqeva uloga? Da li ste na nekim mitinzima slu{ali [e{eqa? Da li je dolazio na rati{te gde ste vi bili? Da li je on upozoravao da na{i dobrovoqci treba da budu disciplinovani, ~asni, vite{ki? 573

Sre}ko Radovanovi}: Ja [e{eqa mogu samo da branim. Iako je [e{eq dolazio, iako je to podgrevalo, a jeste, ja to nikada ne}u re}i. Vjerica Radeta: Da, a da li je on ikada rekao da treba ubijati civile, zarobqenike... Sre}ko Radovanovi}: Ne, to nije, ali je rekao da treba da se borimo sr~ano... Ali to je i za wih tamo jadac. Evo, molim malo da sada skrenemo sa teme, sin moje sada{we ène, iz prvog braka, mali Dule, kad je oti{ao tamo za [vajcarsku, sad oni prou~avaju istoriju i kaù da je 1914. godine srpski terorista Gavrilo Princip, ubio cara Ferdinanda, on se javio i kazao da to nije bio srpski terorista, da je to bio pripadnik srpskog naroda koji nikada ... to je bilo u {koli, to je bilo katastrofa, morao je da ide pa da ispravqa, wihovi su ar{ini druga~iji od na{ih i Voja jeste dolazio kod nas na rati{te, ali on je uvek savetovao i govorio da moramo da se stavimo pod komandu, da budemo disciplinovana vojska, da izvr{avamo nare|ewa komande tu gde smo, to je to. Drugo nema ni{ta. Vjerica Radeta: A jeste li se vi, je li postojao negde spisak dobrovoqaca, gde ste se vi javqali kad ste organizovali... Sre}ko Radovanovi}: U Teritorijalnu odbranu. Vjerica Radeta: Teritorijalnu odbranu, da, a da li ste se negde u Beogradu registrovali u Srpskoj radikalnoj stranci? Sre}ko Radovanovi}: Ja to ne znam. Jedino {to smo i{li, se}am se, da je sve to organizovao Qubi{a Petkovi}, koji je onda bio na~elnik... Vjerica Radeta: E za Qubi{u sam htela da vas pitam. [ta znate o wegovoj ulozi tada? Sre}ko Radovanovi}: Pa Qubi{a Petkovi} je bio na~elnik {taba Srpske radikalne stranke, sa wim je bio i Ranki}, moja jedinica je u wihovoj jedinici... Vjerica Radeta: A î~a, Zoran Draìlovi}? Sre}ko Radovanovi}: î~a je bio, da kaèm, jo{ onda u senci Qubi{inoj i Ranki}evoj, ja ne znam da li je on onda bio jo{ ~lan, da li je on bio ~lan, Srpske radikalne stranke. Ja wega ne znam iz tog vremenskog perioda. Iz tog perioda je bilo malo nas dobrovoqaca. Vrlo malo nas je bilo. Tako da ja vama nisam pokazao, ja to ~uvam, ja to ~uvam kao dokument to mi je i dan danas, da kaèm tako, draga uspomena... Vjerica Radeta: Jeste li vi u va{u vojnu kwiìcu upisali ovaj ratni sta`? Sre}ko Radovanovi}: Ne. Vjerica Radeta: Niste. Sre}ko Radovanovi}: Ovo je ratni moj i Srpske radikalne stranke, moja ~lanska karta sa po~etka ~etni~kog pokreta, vidite koji je broj. Vjerica Radeta: Vidim, ~lanska karta broj dva, svaka ~ast. Sre}ko Radovanovi}: Potpisao mi je Vojin Vuleti}, pozadi. Vjerica Radeta: Vidim. Evo ovde je potpisao, sekretar je bio. 574

Sre}ko Radovanovi}: To je deo mene, Vjerice. Ovo mi je poslani~ka kwiìca, ja sam bio poslanik u Skup{tini Srbije ispred Srpske radikalne stranke. Vjerica Radeta: Da, da, da, znamo. Nata{a Jovanovi}: Na{la sam ti Qubi{a pismo, na{la sam, na{la sam tekst. Vjerica Radeta: To mi isto treba. Imate li vi i{ta od dokumentacije iz tog doba u vezi, recimo, ne znam, od koga ste vi, ako ste dobijali neku platu, od koga ste dobijali, niste ni dobijali. Sre}ko Radovanovi}: Jedinica nije dobijala nikakvu platu, mi smo svi bili pripadnici Teritorijalne odbrane, koja tada nije davala platu. Zna~i, mi smo bili Teritorijalna odbrana, mi smo bili, mi smo tek kasnije prerasli u “Crvene beretke”, ako vi gledate na televiziji, ona jedinica... Ja sam bio takav komandant, Vjerice... Vi eto, gledate jedinicu, i tamo Leìmir, Fru{ka Gora, [abac, gde je i{la moja jedinica. Nema podataka ni ko je, ni {ta je, ni koliko, jer ja sam toliko ... kad sam bio rawen, tamo u vojnoj bolnici, u protokolu, nigde ne pi{e Sre}ko Radovanovi}, Srpski ~etni~ki pokret, samo pi{e major Debeli i ni{ta vi{e nema. O mojoj jedinici ni{ta vi{e nema. Vjerica Radeta: A jeste li imali, ne znam, kad ste napu{tali rati{te, kad ste dolazili na odmor ku}i, i tako, jeste li ostavqali oru`je, dobijali potvrdu da ostavqate oru`je. Sre}ko Radovanovi}: Mi smo ostavqali oru`je u brigadi, a nismo imali nikakve potvrde. Vjerica Radeta: A uglavnom ste ostavqali oru`je. Sre}ko Radovanovi}: Radi samo va{e li~ne informacije, mi smo onda bili jedinica Bog, nama niko nije smeo da stane na put, mi smo takav autoritet imali u Bosni, evo sada u [amcu postoji ulica, glavna ulica, kao {to je kod nas Kragujeva~kih dobrovoqaca, glavna ulica u [amcu je Kragujeva~kih dobrovoqaca. Jer da mi nismo oti{li tamo, oni bi zavr{ili... Vjerica Radeta: A jeste li vi bili, dobrovoqci Srpske radikalne stranke ili dobrovoqci iz Srbije? Sre}ko Radovanovi}: îm mi pro|emo granicu Bosne, mi vi{e prestajemo da budemo Srpska radikalna stranka... Ja sam se pravom bavio dvadeset osam godina, nisam diplomirani pravnika, ali sam se bavio pravom, napisao sam krivi~nih prijava, izve{taja, sijaset, Javnom tuìla{tvu i ostalima. Vjerica Radeta: Vidim. Recite mi, {ta znate o Ranki}u iz tog vremena, da li se se}ate do kada je on bio, on je bio ... Moète li mo`da vremenski da se setite, evo re}i }u vam konkretno, mi imamo podatak da je on negde u decembru 1991. godine razre{en funkcije, da li je to ta~an podatak? Sre}ko Radovanovi}: Jeste. Vjerica Radeta: Pred zimu. Sre}ko Radovanovi}: Jeste, pred zimu. 575

Vjerica Radeta: Zna~i, nikako nije mogao biti u aprilu 1992. godine u vezi sa tim rati{tem. Sre}ko Radovanovi}: Ne, sa Srpskom radikalnom strankom nije bio sigurno. Jer on je krajem, oko Nove godine 1991. godine, tu negde, ne znam, mi smo oti{li... Vjerica Radeta: Da li imate neka saznawa, zbog ~ega je, {ta se de{avalo? Sre}ko Radovanovi}: Vjerice, ne znam, ne mogu da gre{im, jer mi kad smo oti{li u kamp, za obuku u Prigrevici, Ranki} je oti{ao sa nama, zna~i to je bilo u avgustu mesecu 1991. godine. Zna~i, bio je jo{ onda u Srpskoj radikalnoj stranci. Vjerica Radeta: 1991. godine? Da, da, 1991. godine do decembra. Sre}ko Radovanovi}: Jeste. E tako, to je tako. Vjerica Radeta: Znate li ne{to o wemu i iz tog vremena, zbog ~ega je... Sre}ko Radovanovi}: Ne, ja sam bio po rati{tima, Vjerice, a on je bio, kako mi to kaèmo, vojnici, kancelarijski pacov. Vjerica Radeta: A da li je on dolazio, recimo, u [amac, tamo gde ste vi bili? Sre}ko Radovanovi}: Ne. Ma u [amac nije imalo pojma. Ni Voja nije dolazio u [amac. Voja je dolazio u Slavoniju i Toma je, Toma je sa mnom bio jedno vreme, tri meseca je bio sa mnom u Slavoniji, ali, kad smo mi oti{li u [amac, mi smo onda, Qubi{a Petkovi} je do{ao i sa Frenkijem Simatovi}em i rekao mi je i Frenki ovako... Vjerica Radeta: Qubi{a je bio u [amcu? Sre}ko Radovanovi}: Ne, nije ni on. Vjerica Radeta: Ne, nije bio u [amcu. Sre}ko Radovanovi}: [ta se de{ava, ja sam bio komandant zone odbrane Koprivna, tamo neka sela, Marku{ica, [odovci, prema \akovu, i sad, jedno ve~e dolazi Qubi{a Petkovi}, sa nekim malim Bregom iz Dràvne bezbednosti, “Crvenih beretki” i kaù – Sre}ko sutra }e{ da, da preda{ du`nost, do}i }e neki stariji vodnik Vojin Gricovi}, da im ostavite te uniforme va{e, jer tamo je UNPROFOR priznavao samo miliciju, ne vojsku, do}i }e on da te zameni kao komandanta milicije za to podru~je, a vi }ete da se pripremite za pokret, idemo u kamp Dràvne bezbednosti na Leìmir, Fru{ka gora, kaè, imamo pouzdane informacije da se priprema pogrom srpskog stanovni{tva u [amcu, a vi kao jedinica u koju ja imam najvi{e poverewa, to je iz Srpske radikalne stranke, vi }ete da pre|ete pod ingerencije, Dràvne bezbednosti, “Crvene beretke”. Tamo }ete biti jedno dva, tri, ~etiri dana, dok se konsolidujete i onda }ete helikopterima da budete preba~eni u [amac, to se i desilo. Mi smo predali, ja sam predao tu du`nost, oti{li smo na Fru{ku goru u Leìmir, u Pajzo{, tu smo se jedno {est sedam dana pripremali, malo smo se fizi~ki potkrepili i onda smo jednog dana popodne helikopterima spu{teni u jedno selo Batku{e kod [amca. Tu smo pali pod ingerencije Sedamnaeste takti~ke grupe vojske, 576

zna~i tu je zapovedala vojska. A, {ta se de{avalo, onda vojska nije imala ni dovoqno stru~nog kadra ni dovoqno hrabre momke... I onda, jedno ve~e smo mi dobili operativne podatke da se priprema hrvatska vojska sa druge strane, imao sam osmatra~a na silosu, kaè, pripremaju se, grupi{e se tamo vojska i mi smo do tri sata i deset minuta, svim snagama krenuli na [amac, podigli most u vazduh, da usta{e ne mogu da pri|u, zauzeli smo [amac i tako se to zavr{ilo. Ja sam bio rawen u tri sata i deset minuta, tek sam u sedam sati oti{ao da me previju. Nisam smeo da odem da me previju, jer sam komandovao u toj operaciji, da se ne bi ne{to iskomplikovalo, kad smo postavili srpsku vlast ja sam tek onda oti{ao i pao sam u nesvest i tek sam se probudio oko dvanaest sati. Vjerica Radeta: Jeste li vi nekada ~uli za neke doga|aje u Zvorniku, odnosno konkretno za @u}u? Za neku @u}inu grupu “@ute ose”. Sre}ko Radovanovi}: “@ute ose”, jesam, ali ne znam ~ija je to grupa bila, oni su jedno vreme... Vjerica Radeta: Na{a nije. Sre}ko Radovanovi}: Ne znam ~iji su, oni su jedno vreme do{li kod mene na rati{te, me|utim, ja sam se distancirao, do{li su nekim yipovima, onda sam rekao da meni nikakva pomo} ne treba... Vjerica Radeta: Kada, se}ate li se kada... Sre}ko Radovanovi}: To je bilo u leto 1992. godine, juli, avgust. Vjerica Radeta: Oni su bili potpuno samostalni, nisu nikome pripadali? Sre}ko Radovanovi}: Ja mislim da su oni bili samostalna grupacija, ne znam koji su to bili qudi, ~iji su, oni su se predstavqali kao neka ekipa, {ta ja znam, tajna, bezmalo konspirativna, da su oni, {ta ja znam, ispred ovoga, ispred onoga, da su oni tu poslati od samog predsednika, ja sam rekao, hvala vama, ali vi meni ne trebate, meni jedinica treba koja ima, ime i prezime, koja je... Vjerica Radeta: A niste znali za wihove kriminalne radwe? Sre}ko Radovanovi}: Ne, oni su se, Vjerice zadràli, kod mene samo jedan dan, od podne do ve~eri. Vjerica Radeta: Kad su ih oterali iz [amca? Sre}ko Radovanovi}: Jeste. Vjerica Radeta: Oni do{li kod vas. Da li znate mo`da Dragana Slavkovi}a Toro, iz Kraqeva, jeste li ~uli za wega? Sre}ko Radovanovi}: Nije kod mene bio, niti blizu negde gde sam ja bio. Mo`da je bio isto na nekom drinskom rati{tu, ali kod mene nije bio. Ja nemam, jedino to {to se desilo, Vjerice, za{to oni mogu da me terete, {to se ovaj ludak bio napio, kad nam je poginuo drugar iz “Crvenih beretki” i u{ao u zatvor i tamo ubio tih {esnaest qudi, ili petnaest, ne znam ta~no, oni su to od mene krili dva i po meseca. Neki Todorovi} koji se ubio bio u Hagu, odleào pa se posle ubio, on je to tek meni rekao posle dva meseca, dva i po meseca... 577

Nata{a Jovanovi}: Jovan Todorovi}? Sre}ko Radovanovi}: Jeste, ja sam mu ovako rekao, budalo jedna, kako si to uradio, jesi li pao u depresiju, o~ajawe u tugu, ubio si petnaest, ostavio si {esnaestog, trebalo je svih trideset i dva da ubije{, on je bio... Ako si to uradio, {to si od mene krio, on kaè, ja znam komandante, da bi me odmah poslao ku}i, ako si to uradio, trebalo je svih trideset da pokoka{, pola si ostavio, ja ne znaju}i, Vjerice, {ta se doga|a, da bude nesre}a ve}a, tih petnaest po{aqem u rat. Pa to je katastrofa. Za mene je to sad katastrofa. Ja to nikada ne bih... Vjerica Radeta: [ta je sada sa tim ~ovekom? Sre}ko Radovanovi}: Umro je. Vjerica Radeta: A umro je? Sre}ko Radovanovi}: Poginuo. Poginuo ovde u uli~noj tu~i. Nata{a Jovanovi}: On je optuèn na listi Ha{kog tribunala, od po~etka, u prvim onim optu`nicama, Karayi}, Mladi}, on je prvi. Sre}ko Radovanovi}: To {to imaju svedoka, oni i da nemaju svedoka oni bi optuìli i mene i celu jedinicu po komandnoj odgovornosti... Ali imaju svedoke, tih {esnaest {to su oti{li i imaju svedoke ko ih je pobio, pa su wega prvog stavili, prva optu`nica, on i dva drugara. Nata{a Jovanovi}: Jeste, objavqeno je ovde od, tako da je ... Ne se}am se, bilo je stra{no. Vjerica Radeta: Da, [e{eq za to sve zna. Sre}ko Radovanovi}: Sad oni po komandnoj odgovornosti meni to stavqaju na teret i jo{ neka dela koja su po~iwena, ali oni ne mogu da me terete po komandnoj odgovornosti na Ha{ke konvencije, zato {to su ta dela u~iwena su u sklopu borbi. Konvencija ha{ka kaè ovako, da, krivi~na dela su ona koliko je zarobqenih, koliko je pod nekim drugim, na primer, nadzorom...

Slobodan Ze~evi} Razgovor vo|en u Kragujevcu Nata{a Jovanovi}: Recite mi va{e ime i prezime. Slobodan Ze~evi}: Ze~evi} Slobodan. Nata{a Jovanovi}: Kada ste ro|eni? Slobodan Ze~evi}: 28. 10. 1956. godine u Kragujevcu. Nata{a Jovanovi}: Ime oca? Slobodan Ze~evi}: Branko. Nata{a Jovanovi}: Po nacionalnosti ste? Slobodan Ze~evi}: Srbin. Nata{a Jovanovi}: Veroispovest? Slobodan Ze~evi}: Pa naravno, kakva, kada sam Srbin. Nata{a Jovanovi}: Pravoslavna. Slobodan Ze~evi}: Pravoslavac, sigurno. 578

Nata{a Jovanovi}: Dobro. Govorite jezik? Slobodan Ze~evi}: Srpski. Nata{a Jovanovi}: Po zanimawu ste? Slobodan Ze~evi}: Metalogloda~. Nata{a Jovanovi}: Da li ste zaposleni? Slobodan Ze~evi}: Da. Nata{a Jovanovi}: Gde? Slobodan Ze~evi}: Sektor za puteve u Kragujevcu. Nata{a Jovanovi}: Recite mi da li su vas i kada kontaktirali istraìteqi Ha{kog tribunala? Da li moète ta~no da se setite kada je to bilo, kog datuma, koje godine, kog meseca i na koji na~in su uspostavili kontakt sa vama? Slobodan Ze~evi}: Oni su me samo pozvali telefonom, ja mislim da je to bilo 2003. godine. Nata{a Jovanovi}: Moète li da se setite odre|enije kad 2003. godine, da li je to bilo u zimu, da li je to bilo u prole}e? Slobodan Ze~evi}: Bilo je u prole}e. Nata{a Jovanovi}: U prole}e 2003. godine. Slobodan Ze~evi}: U prole}e 2003. godine, opet nisam ba{ siguran, ali mislim da jeste 2003. godine, jer tada kada je Avram dobio, posle toga sam i ja isto, ali mene su samo pozvali telefonom. Nata{a Jovanovi}: Vas su pozvali telefonom na va{ ku}ni broj. Slobodan Ze~evi}: Par puta su me zvali. Nata{a Jovanovi}: Zna~i, po~eli su da vas zovu u prole}e 2003. godine? Slobodan Ze~evi}: Da. Nata{a Jovanovi}: I kako su se predstavili? Ko se javio? Da li ste se prvo vi javili ili neko od va{ih, pa ste vi stupili u kontakt? Kako su se oni predstavili? Da li se se}ate imena te osobe koja vas je komunicirala i {ta su oni vama rekli? Slobodan Ze~evi}: Ja se ne se}am, ènska jedna se javila, ènski glas. Nata{a Jovanovi}: [ta je rekla? Slobodan Ze~evi}: Tog momenta sam bio u ku}i i javio sam se na telefon. Predstavila se, ali ja se ne se}am imena. Nata{a Jovanovi}: Nema veze, sad u trenutku ne moète da se setite, ali ona je rekla da zove iz Kancelarije Ha{kog tribunala iz Beograda? Slobodan Ze~evi}: Iz Beograda. Nata{a Jovanovi}: [ta je rekla? Slobodan Ze~evi}: Predstavila se i rekla da zove iz Beograda. Nata{a Jovanovi}: Odakle, iz Kancelarije Ha{kog tribunala? Slobodan Ze~evi}: Da, Ha{kog tribunala. Nata{a Jovanovi}: Dobro, i? Slobodan Ze~evi}: Pitala me da li ho}u da sara|ujem sa wima u vezi gospodina [e{eqa. 579

Nata{a Jovanovi}: U kom smislu da sara|ujete? [ta vam je rekla? Slobodan Ze~evi}: Oni su to vaqda ispri~ali normalno ili sam ja to tako shvatio, da bih ja pri~ao {ta smo i gde smo bili, {ta smo radili u vezi dobrovoqaca i tako. Zna~i, wima sam ja rekao, ja se politikom ne bavim, ja to ne bih radio. Nata{a Jovanovi}: Da im ispri~ate kada ste oti{li na rati{te, preko koga? Slobodan Ze~evi}: Preko Srpske radikalne stranke, pitali su preko koje stranke. Ja to ne bih prihvatio da nisu oni prihvatili. Nata{a Jovanovi}: A da li su vam nudili da u tom kontekstu, kada je pomiwano ime gospodina [e{eqa, da ga vi za ne{to teretite, ili vam je konkretno nudila da vi budete svedok protiv wega? Slobodan Ze~evi}: Svedok protiv wega. Nata{a Jovanovi}: Aha. A zna~i konkretno? Slobodan Ze~evi}: Da. Nata{a Jovanovi}: Svedok u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa? Slobodan Ze~evi}: Da, protiv dr Vojislava [e{eqa. Nata{a Jovanovi}: Dobro. I da li vam je jo{ ne{to rekla po{to ste vi odgovorili? Slobodan Ze~evi}: Ja sam kategori~no to odbio, rekao sam da mene to ne interesuje. Za{to bih ja, gluposti. Jer nemam {ta da pri~am. Nata{a Jovanovi}: Da, da, da. Dobro. Slobodan Ze~evi}: Za{to bih ja tako ne{to... Nata{a Jovanovi}: Dobro. I {ta je ona rekla? Da li je nagovestila da }e ponovo da vas zove? Slobodan Ze~evi}: Da. Da razmislim, pa }e nazvati za par dana. E sad, odakle wima moj broj telefona, to ne znam. Nata{a Jovanovi}: Dobro, to nas ne ~udi uop{te. E sad, recite mi {ta se kasnije de{avalo. Da li su se oni pojavqivali sa nekim upitnikom u nekoj formi? Da li su vas ponovo zvali? Da li su vam nudili da do|ete tamo u to sedi{te gde se oni nalaze u Beogradu? Kako se to daqe odvijalo? Da li je to sve te iste godine ili ne{to kasnije? Slobodan Ze~evi}: Iste, iste. Posle mo`da nekih 15, 20 dana, opet telefonom. Ja tada nisam bio ku}i. Bila je supruga kod ku}e. Nata{a Jovanovi}: Javila se va{a supruga? Slobodan Ze~evi}: Javila se ona. Pitali su gde sam i kada }u biti kod ku}e. Opet uve~e, posle nekoliko dana, isto uve~e, jedno ve~e pozvali su i ja sam bio kod ku}e. Nata{a Jovanovi}: I ona je rekla da vi niste trenutno tu, je li tako? Slobodan Ze~evi}: Da. Nata{a Jovanovi}: A opet je ènski glas bio kada se supruga javila? Slobodan Ze~evi}: @enski. Nata{a Jovanovi}: Ne se}ate se imena, nije ni ona zapamtila? 580

Slobodan Ze~evi}: Ne. Nata{a Jovanovi}: I onda posle nekoliko dana su vas prona{li u ve~erwim satima? Slobodan Ze~evi}: Da, u ve~erwim satima. Nata{a Jovanovi}: Dobro. I? Slobodan Ze~evi}: I isto su me pitali. Nata{a Jovanovi}: Da li je to ta ista, da li moète da se setite da li je to isti glas? Slobodan Ze~evi}: Da, isti je glas. Pitali su me da li sam razmislio, da li ho}u da sara|ujem sa wima. Ja sam rekao – ne, nemojte da mi dosa|ujete, ja to ne èlim. Nata{a Jovanovi}: Dobro, i? Slobodan Ze~evi}: I od tada me vi{e nisu ni zvali. Nata{a Jovanovi}: Zna~i, oni vama ni{ta nisu slali. Slobodan Ze~evi}: Ne, ne papire nikakve ni ni{ta. Zato su poslali Avramu. Nata{a Jovanovi}: Kaète da ste imali saznawa da... Slobodan Ze~evi}: Da, da jer ja nisam èleo da se bavim time, nemam {ta da pri~am. Nata{a Jovanovi}: Dobro. I zna~i, time se apsolutno svaki va{ kontakt zavr{io? Slobodan Ze~evi}: I vi{e me nikada nisu ni zvali. Nata{a Jovanovi}: I u tom drugom nastupu, izvinite gospodine Ze~evi}u, da li su ponovili za{to vas zovu? Opet isto da traè od vas da svedo~ite protiv prof. dr Vojislava [e{eqa? Slobodan Ze~evi}: Oni su isto to rekli. Nata{a Jovanovi}: Da li je istu stvar ponovila kao i prvi put? Slobodan Ze~evi}: Istu stvar. Da je ona iz Kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu. I po{to smo se ~uli dva puta, pitala me da li sam razmislio i da li ho}u da sara|ujem sa wima. Nata{a Jovanovi}: U kom smislu da sara|ujete? Opet je ponovila isto, je li tako? Slobodan Ze~evi}: Da, opet je ponovila isto, da bih ja dao tu izjavu, da li razumete to. Me|utim, ja sam kategori~ki to odbio, rekao sam – nemojte da mi dosa|ujete, ne}u, {ta ima ja da sara|ujem sa vama, za{to. Nema potrebe. Nata{a Jovanovi}: Dobro. Zna~i, vi ste kategori~ki to odbili. A da li su prilikom te ponude da svedo~ite protiv prof. dr Vojislava [e{eqa ne{to obe}avali ili su vam ne{to govorili u tom smislu, da li moète da se setite? Ako je rekla – mi vas zovemo da nam ispri~ate preko koga ste upu}eni na rati{te, ~iji ste dobrovoqac bili, to ste sve sami rekli na po~etku, preko koje stranke, da li su vam, u tom kontekstu ponude da budete svedok protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, da li su vam ne{to rekli – a onda }emo mi zauzvrat da uradimo to i to? Da li se se}ate toga? 581

Slobodan Ze~evi}: Pa, ja ne znam, nisam siguran, ali mislim da je rekla je da }e nadoknaditi za sve tro{kove. Nata{a Jovanovi}: Aha, da }e da vam nadoknade tro{kove ~ega? Slobodan Ze~evi}: Tro{kove putovawa, sve to. Nata{a Jovanovi}: Da li moète da se setite jo{ nekog detaqa? Ja znam, vi ste sad uzbu|eni i tako i to je odavno bilo, ali... Slobodan Ze~evi}: Nudili su vaqda i novac, kako sad mogu da se setim, misle da je novac nadoknada za sve. Nata{a Jovanovi}: Da, da, nudili su vam neku materijalnu nov~anu nadoknadu? Slobodan Ze~evi}: Da, nov~anu nadoknadu za to. Zna~i, da }e biti nadokna|eno sve, da ne}u da gubim ni{ta, ni posao, ni dnevnice. Normalno, da bih do{ao tamo u Beograd i da mi po{aqu papir da ja to potpi{em. Nata{a Jovanovi}: Da pristajete da vam po{aqu, da. Da do|ete. Slobodan Ze~evi}: Da bih oti{ao kod wih u kancelariju, da bih dao izjavu, normalno. Bi}e nadokna|eno sve. Nata{a Jovanovi}: Za te tro{kove puta da do|ete ili i ina~e, ako pristanete da oni sa vama prave neke aran`mane? Slobodan Ze~evi}: Onda }u biti obezbe|en materijalno potpuno. Nata{a Jovanovi}: Aha, i materijalno potpuno. E, to me interesuje. Slobodan Ze~evi}: Ako pristanem da sara|ujem sa wima. Nata{a Jovanovi}: I vi sa wima niste vi{e ulazili ni u kakav razgovor, vi ste kratko, eksplicitno odgovorili da to vas ne zanima? Slobodan Ze~evi}: Ni slu~ajno. Nata{a Jovanovi}: Da vas ne uznemiravaju? Slobodan Ze~evi}: Da. Nata{a Jovanovi}: Dobro, hvala vam, gospodine Ze~evi}u.

Slavko Aleksi} (...) Slavko Aleksi}: To je bilo u Bile}i, januara mjeseca, sad godina je... mjesec dana prije hap{ewa, mo`da i vi{e, Vojislava [e{eqa, 2003. godine. Niti sam ~uo vijest u medijima da je optu`nica gotova protiv Vojislava [e{eqa, niti sam to znao. Ovaj sa kojim sam razgovarao, to je belgijski advokat koji je radio u Tuìla{tvu, bar se tako predstavio, sad ja ne znam ime ali na}i }u, negde moram iskopati to. Ogwen Mihajlovi}: To bi se moralo i zapisati, ne samo da se snimi. Slavko Aleksi}: Lako je do}i do tog imena, on je meni rekao da je on iz Batajnice odveo Milo{evi}a u bazu u Tuzli “Orao”, iz Tuzle su vaqda oti{li za Hag. Rekao mi je da je to isto u~inio sa generalom Gali}em, komandantom Sarajevsko-romanijskog korpusa. Zna~i moè se ime proveriti, ako nije, naravno, la`no. Dao mi je vizit kartu, negde imam, mora}u je potraìti. Zna~i, {ta je bilo na tom sastanku. Rekao mi je da je wegova {efica Karla del Ponte i da samo woj polaè ra~une, nikome drugom. 582

Marina Ragu{: Ja se izviwavam, je li to bilo prvi put da je vas kontaktiralo Tuìla{tvo? Slavko Aleksi}: Ne, oni su htjeli da kontaktiraju sa mnom godinu dana ranije, a ja sam predlagao da do|u u Bile}u. Me|utim, dobio sam odgovor da wegov {ef ne dozvoqava wemu dolazak i sastanak sa mnom bez pratwe. Ja sam opasan tip, ja sam naoruàn, ja sam ovakav, ja sam onakav, itd. Marina Ragu{: Brani Tuìla{tvo koje vas je kontaktiralo i rekao, u stvari, da je Karla del Ponte wemu neposredni... Slavko Aleksi}: E pa ja nisam znao ko mu je {ef. Tada mi je otkrio da mu je {ef, da samo woj polaè ra~une, Karli del Ponte, nikome drugom. A da je radio u Tuìla{tvu do 1997. godine u Hagu, tako se bar predstavio. Marina Ragu{: I zna~i godinu dana posle toga vi se nalazite... Slavko Aleksi}: Nalazimo se u Bile}i, nekoliko puta je prevodilac kontaktirao sa mnom telefonom, hajde, hajde, ne}e te ni{ta ko{tati, ima ~ovek konkretnu ponudu da ti da itd. Hajde, na kraju krajeva, ja sam htio da vidim za{to me optuùju, zbog ~ega itd. Eto, onda sam saznao od wega uobi~ajena optu`nica zlo~in protiv... kako oni to karakteri{u zakona i obi~aja rata, snajperisawe i granatirawe po Sarajevu, daqe silovawa, ubistva itd., kori{}ewe muslimana kao ìvog {tita, {to nema blage veze ni sa ~im, i kao da }e me ~astiti sa jedno desetak petnaest godina da odleìm. Poturio mi je pod nos papir da potpi{em saradwu sa Tuìla{tvom, u dva tri navrata, i ~ak me molio, rekao mi je da sam veoma... da je ugodno razgovarati sa mnom, ~uli su za mene da sam kao bio i komandant jedne jedinice i ovo i ono, treba da se opravdam pred sudom da nisam zlo~inac itd., i nudio mi je papir da potpi{em, a za uslugu je traìo da svedo~im protiv [e{eqa, na moje veliko iznena|ewe jer nisam ni znao da je optuèn, protiv Mom~ila Kraji{nika, generala Gali}a itd. U dva-tri navrata je to poku{avao, hajde molim te potpi{i papir, ti si dobar ~ovek, ti si ovo, ti si ono itd. Uglavnom, sastanak je bio, trajao je jedno sat vremena, dao mi je vizit kartu ako se predomislim da mu se javim. Nisam mu se nikad javio, naravno, i tako se zavr{ilo. Marina Ragu{: Dakle, samo da preciziramo... Slavko Aleksi}: E jo{ ne{to, pa kaè boji{ li se ako do|emo da te uhapsimo, kaèm ko ho}e da me uhapsi neka do|e, ne SFOR, vama se ne gine, do}i }e srpska policija. Kaèm, ja sam ~ovek koji ne èli da se preda, bar da se zamenim, pa sad ako... Po{aqi koga najvi{e mrzi{ itd. Mi smo se malo i {alili, ali ja sam bio lud. Marina Ragu{: Zna~i, godinu dana su poku{avali da naprave kontakt sa vama i onda januara... Slavko Aleksi}: Da, da, januara... kraj januara 2003. godine. Marina Ragu{: ... 2003. pre nego {to ste imali bilo kakva saznawa o optu`nici... Slavko Aleksi}: Nikakva saznawa nisam ja... ovde ne moèmo da pratimo televiziju srbijansku, jedino onaj ko ima kablovsku. Ovde nema kablov583

ske i ono sve {to saznamo to je iz muslimanske, srpske i hrvatske televizije. Tada niko ni{ta nije pomiwao, niti sam ja znao i niko od mojih koji su bili bliski sa mnom nije znao da je... znao sam da se govori kao mogao bi [e{eq u Hag, mogao bi ovo, mogao bi ono zna{, ali optu`nica nije bila gotova. Marina Ragu{: I vi se nalazite... Slavko Aleksi}: Nije bila obnarodovana. Marina Ragu{: ... u Bile}i sa predstavnicima Tuìla{tva. Moète da se setite ko je jo{ bio prisutan? Slavko Aleksi}: Dvojica mojih, moram li re}i imena? Marina Ragu{: Ne, naravno. Slavko Aleksi}: Dvojica mojih prijateqa, od kojih jedan dobro zna engleski, taj predstavnik Tuìla{tva i wegov prevodilac i ja, naravno. Marina Ragu{: I oni su vas prvo upoznali sa optuùju}im materijalom koji se odnosi na vas? Slavko Aleksi}: Da. Ni{ta dokumentovano, ni{ta na papiru, nego onako usmeno, on je ~ovek iz Tuìla{tva koji zna da je moj dosije debeo ohoho itd. Marina Ragu{: Kako ste vi shvatili to? Slavko Aleksi}: Shvatio sam veoma ozbiqno, veoma ozbiqno jer sam znao... dva puta su poku{ali da me uhapse. Ipak, ~ovek koji doìvi tako ne{to nije ba{ zgodno. Marina Ragu{: Kad su poku{ali da vas uhapse, moète li da se setite? Slavko Aleksi}: Prvi put 6. juna 1996. u Lukavici, a drugi put 10. jula, kad je ubijen Simo Drqa~a u Doboju, isti dan nave~e u 9,30 1997. godine, 10. jul 1997. godine. Marina Ragu{: I kona~no se tu upoznajete sa sadrìnom eto, uslovno re~eno, u usmenoj formi va{e optu`nice... Slavko Aleksi}: Da, to su muslimani bubali po novinama, po medijima, ko sam, {ta sam, vukodlak, ~etnik, zlikovac, ubica itd. Tovarili su mi sve ono sa ~ime nemam ba{ nikakve veze, ama ba{ nikakve. Marina Ragu{: Sada mene interesuje ta ponuda Tuìla{tva. Slavko Aleksi}: Da. Marina Ragu{: [ta su vam konkretno ponudili? Slavko Aleksi}: Konkretno saradwu i da budem svjedok optu`be protiv [e{eqa, Kraji{nika, Gali}a i vaqda jo{ nekoga ko je bio tamo. Marina Ragu{: I zauzvrat za va{u saradwu... Slavko Aleksi}: Zauzvrat bio bih nagra|en ili malom kaznom ili drugim identitetom, ~ak mi je pomiwao identitet drugi. Tako mi je pri~ao za nekog kome su dali, nije to vjerovatno jedan mo`da ih ima vi{e, drugi identitet da ìve u Kanadi, da ìve tamo-vamo itd. Marina Ragu{: Samo vama ili i va{oj porodici? Slavko Aleksi}: Kao vjerujem mojoj porodici, i meni i mojoj porodici. Vjerovatno ne bih bio sam. 584

Marina Ragu{: A taj papir koji su nudili da potpi{ete, {ta je taj papir sadrào? Slavko Aleksi}: On je bio na engleskom, ja slabo poznajem engleski, u stvari samo je sadràvao eto da sam ja, kako oni to nazivaju je li, to nije prijateq suda, nego kao svjedok optu`be, svjedok optu`be. A kao da bi bio mo`da i krunski svjedok u slu~aju [e{eqa za Sarajevo za... itd., itd. Oni su ve} znali da sam ja kontaktirao sa [e{eqom. Ispri~ao sam ja, mislim nemam ja {ta tu da krijem razumije{, oni sve znaju, i za Kneìnu 1993, i o dolasku [e{eqa itd. Ja sam rekao da sam bio ~lan Srpske radikalne stranke, i to ~lan glavnog odbora, ~lan Centralne otaybinske uprave, sve dok nisam napustio stranku. Marina Ragu{: I va{ odgovor na wihovu ponudu bio je...? Slavko Aleksi}: Bio je negativan. Marina Ragu{: [ta je usledilo posle kada ste odbili saradwu sa Tuìla{tvom na tom sastanku? Slavko Aleksi}: Ni{ta, dao mi je vizit kartu i rekao ako se predomisli{ molim te nazovi me, dao mi je ~ak i neki wegov broj koji je rukom napisao, izgubio sam, ne znam gde mi je to, ne mogu da na|em. Drào sam negde, moram pretresti ~itavu ku}u, mo`da mi je negdje i u arhivi, ne znam, ali do}i }u do toga, nisam bacio sigurno. Marina Ragu{: Da li je pomenuto hap{ewe u slu~aju... Slavko Aleksi}: Pa, hap{ewe je... eto, {ta biste vi ako do|emo da vas uhapsimo. Kaèm ja, vi nikada ne}ete do}i. Marina Ragu{: Na tom istom sastanku, taj isti ~ovek je bio tamo? Slavko Aleksi}: Da, da, jeste. âk sam imao i snimqeno, drào sam diktafon u yepu, ali u jednom trenutku, po{to pola sata ide ono pa mora{ premotati kasetu, cak i on se nasmejao, kaèm ja je li snima{ i ti mene, to sam ja dobro znao, tu ti je u torbi to. E sad, ta kaseta, davao sam Antoniju \uri}u ne{to, snimao, presnimavao, mislim nisam dovoqno pridavao va`nosti, rekoh {ta }e mi ovo, sada da mi neko na|e ako me uhvati oteàvaju}a je okolnost. Marina Ragu{: Da se vratimo na samu rekonstrukciju doga|aja, zna~i cele te ratne pri~e u zoni na kojoj ste vi bili. Ne mogu da kaèm da ste bili... Ono {to mene interesuje, sami po~eci? Slavko Aleksi}: Sam po~etak rata? Evo ovako, jedinica kojom sam ja komandovao nije nastala kada je po~eo rat, nego je nastala ne{to ranije i bila je sastavqena od momaka iz naseqa, konkretno naseqe Gorwi Kova~i}. Znalo se da }e biti rat, tolika koli~ina oru`ja koja se upumpava i na jednu i na drugu stranu nije vjerovatno za pucawe na svadbi, nego da }e biti upotrijebqeno, tako da smo mi od nas koji smo malo okusili baruta, nas 12, po Slavoniji itd., formirali... nazvali smo ga ~etni~ki odred. Htjeli smo da mu damo ime Gavrilo Princip, pa je onda prevladalo da ide novosarajevski, po mjestu na kom smo djelovali. Vojislav [e{eq nikad nije znao da je 585

formiran taj odred, niti je u~estvovao u formirawu odreda. Naravno da su ~lanovi odreda, qudi koji su bili u odredu u sastavu, neki su bili ~lanovi Srpske radikalne stranke, neki SDS-a, neki {ta ti ja znam... neoprijedjeqeni, ~ak i Hrvata je bilo, jedan polutan Hrvat koji je u~estvovao, bio je ~lan, negde je bio i ne{to vaqda, od samog po~etka osnivawa koji je ìvio tu u tom nasequ, niko ga nije dirao, mogao je da ide gde ho}e, ali ostao je. Ostao je sa nama, ostao sa qudima sa kojima je odrastao u djetiwstvu. Niko nikoga nije tjerao da ide odatle, niti se iko od nas bavio etni~kim ~i{}ewem itd., ili nekim glupostima bez veze. U jedinici je bila stroga disciplina, strogo je bilo zabraweno maltretirawe civila bilo koje nacionalnosti, da li su to Srbi, Hrvati, muslimani ili neko tre}i. Ja to nisam dozvoqavao i niko nije smjeo to da radi. âk su muslimani govorili u mom prisustvu kad su me gledali da idem Grbavicom i kada su i{li moji sa mnom itd., niko nije smio mrko da ih pogleda, {to je veoma va`no. âk su neki dali izjave u “Sarajevskom oslobo|ewu” da sam ja jedan od faktora koji ih je spasio, ja i proto Vojo itd. Pomo} koju su Srbi dobijali, dobijali su i muslimani, nikakve razlike nije bilo. Da li su im paketi slati preko Adre, preko dobrotvora, preko Crvenog krsta itd., proto Vojo je to djelio svakom, niko nije crkao od gladi. I svi koji kaù da je ne{to druga~ije bilo, ja ne mogu da ulazim u pojedina~ne slu~ajeve maltretirawa, upadawa, to je veliki prostor, to je teritorija koju smo mi dràli negde 11-12 hiqada stanova, to je preko 20 nebodera od preko 20 spratova, niko nije mogao kontrolisati pojedina~ne slu~ajeve, ali da je ne{to bilo organizovano ili kriminal, ili neko etni~ko ~i{}ewe i ovo i ono, to nema nikakve veze sa mnom i sa mojom jedinicom. Marina Ragu{: Moète li da... Slavko Aleksi}: E, prvi put Vojislav [e{eq je do{ao u obilazak srpske Grbavice. Nije znao, nego su mu... do{ao je u Lukavicu i vra}aju}i se nazad za Pale, on i Nikola Popla{en, nisu znali za moju jedinicu da ona uop{te postoji, razume{, i da se... Marina Ragu{: Koja je to godina? Slavko Aleksi}: To je 1992. godina, maj mjesec. Nego su im rekli na punktu, ~ak ih je sreo Momo Mandi}. Momo Mandi} je sada u zatvoru, tada je on bio dobar sa [e{eqom, zajedno smo studirali ja i Momo i Vojo. Ja znam Voju kao apsolventa, ja sam bio bruco{ kad je Vojo bio apsolvent. Dobrosav Paraga je studirao pravo u Sarajevu. Tada mu je rekao Momo Mandi}, pa evo, kaè, jednog tvog ~lana stranke, kako se zove, tako i tako. Nikad ~ovek nije ~uo za mene. Onda je do{ao i imam fotografiju, to je 1992, maj mjesec, prva polovina maja. Bilo je vrlo opasno, pucalo je sa svih strana, a mi smo bili ispred poloàja srpske vojske bar kilometar i po po dubini. Sa na{e desne strane bili su muslimani, mi smo bili u klinu, tako da niko nije posje}ivao jevrejsko grobqe, ~ak nam ni hranu nisu dovla~ili, nismo imali ni sanitet, ni{ta. 586

Marina Ragu{: Gde ste bili fakti~ki stacionirani, va{a jedinica? Slavko Aleksi}: Jevrejsko grobqe, kasarna “Bosut”. Marina Ragu{: Sve vreme? Slavko Aleksi}: Sve vreme, ali smo u~estvovali na svim rati{tima koje je vodio Sarajevsko-romanijski korpus, od Trnova, Bjela{nice, Igmana, Treskavice, Gora`da itd. Marina Ragu{: A na jevrejskom grobqu bila je baza, je li tako? Slavko Aleksi}: To mi je bila baza, mislim u istoriji ~etni~kih formacija je prvi put da odred stoji na jednom mjestu, prvi put. Marina Ragu{: A va{a jedinica je bila u...? Slavko Aleksi}: U sastavu Vojske Republike Srpske, u regularnom sastavu Vojske Republike Srpske od prvog do zadweg dana. Zna~i, prakti~no od 4. aprila 1992. godine, kada je zvani~no po~eo rat, do dana demobilisawa 31. marta 1996. godine. Marina Ragu{: Recite mi, da li moète hronolo{ki da rekonstrui{ete borbena dejstva va{e jedinice? Baza je bila jevrejsko grobqe? Slavko Aleksi}: Da. Marina Ragu{: Moète da opi{ete to jevrejsko grobqe, {ta zna~i... Slavko Aleksi}: Svakodnevni napadi bili su od strane muslimana na jevrejsko grobqe. Jevrejsko grobqe je smatrano kqu~em Grbavice. Ono se nalazi iznad naseqa, povisoko. Grobqe je duìne negde 100-200 metara, to je staro ~itlu~ko grobqe u kome se nalazi kapela. Sa druge strane su grobqa muslimani, a sa ove strane smo mi. [irina je grobqa 70-100 metara. Moja linija odbrane je bila ovako pravo od ivice jevrejskog grobqa prema brdu, prema koti Debelo brdo, i od dna jevrejskog grobqa pravac Nevesiwska ulica, Vrbawa most. To je bila teritorija Grbavice sa ove isto~ne strane. Zna~i, ako bi palo jevrejsko grobqe Grbavica bi se na{la u okruèwu. Ionako je bila okruèna sa tri strane. Ako bi presjekli na{u stranu prakti~no bi bila u obru~u. U Sarajevu je bilo 70 hiqada muslimanskih vojnika, to je armija. Nikad nisu uspjeli da probiju, ~ak ni da otmu nijedan rov u ~itavoj zoni Sarajevsko-romanijskog korpusa. Zna~i, u po~etku rata dejstva su bila svakodnevna. Armija je napustila, biv{a JNA, je napustila kasarnu “Bosut” u koju sam ja u{ao za \ur|evdan 1992. godine, to je 6. maj. Ja sam u{ao u kasarnu, to je centar veze za... kontrolisao sam tunel na 2-3 sprata ispod zemqe, to je bio centar veze sarajevsko-romanijske... te kompletne sarajevske, kako se zvala, u Titovo vrijeme, Sarajevska armijska oblast. Zna~i, kontrolisao sam sve to, posle izlaska jedinica JNA, od \ur|evdana 1992. godine. Od tada su uslijedili èstoki napadi muslimana. Najve}i su bili 12. i 13. juna 1992. godine, posle pada i zauzimawa kasarne “Mar{al Tito” od strane muslimana. Kasarna je pala, zauzeta u stvari, 8. juna. Marina Ragu{: Moète li da opi{ete taj doga|aj 12. i 13. juna? Slavko Aleksi}: Na koti nas je bilo samo 34, na potezu dno jevrejsko grobqe do kote Debelo brdo. Muslimani su napadali ~itav dan, ~itavu no} 587

i sjutradan. Od nas 12 koji smo bili u kasarni “Bosut” {est je raweno u prva dva sata borbe. I ja sam rawen, nismo napustili kotu, niko nije napustio, imali smo... sutradan smo imali dva mrtva, stradali su od granate. Nije nijedan iz moje formacije, nego su to qudi koji su donosili municiju, stariji qudi su bili. Marina Ragu{: Recite nam, opi{ite nam uniforme koje ste nosili tada? Slavko Aleksi}: Ja sam nosio klasi~nu maskirnu uniformu, samo nas sedam je imalo te klasi~ne maskirne uniforme. Tu je bilo qudi {arolikog izgleda, neko u patikama, neko u farmerkama, neko u SMB uniformi, onoj vojnoj iz Titove Jugoslavije, neko u {arenom i tako. Marina Ragu{: A koje ste oznake imali na uniformama? Slavko Aleksi}: Ja sam imao oznake Novosarajevskog ~etni~kog odreda sa... na kapi smo nosili zna~ku Nemawi}a, neko i kokardu, ja ne znam {ta se podrazumijeva pod kokardom. Ako je dvoglavi orao sa mrtva~kom glavom obi~no se to naziva kokarda. Zna~i mi smo nosili ili zna~ku Dinarske divizije, ili znak Nemawi}a, kokardu, {aroliko. Kako je ko imao afiniteta i kako je ko volio. Marina Ragu{: Gde ste trebovali municiju? Slavko Aleksi}: Municiju smo dobivali iz kasarne, iz vojnog magacina. I municiju, i naoruàwe, i posle hranu i sve ostalo. Zna~i, u po~etku rata bili smo na tako isturenom poloàju da jednostavno na svako vozilo koje se kretalo po nasequ muslimani su pucali po wemu, i po onom koje vozi hranu, tako da jo{ nije bila organizovana hrana, bogami, negde do 19. maja, ve} kada je izi{la ova... kada je JNA prestala da postoji. E tada je krenulo, mo`da malo ranije, organizovano dovoèwe hrane. Ta~no mi smo mesec dana ratovali bez... {ta ima{. Marina Ragu{: Odakle vam je dolazila hrana kad je krenulo... Slavko Aleksi}: @ene iz naseqa su nam pravile, tako je bilo. Mi smo branili to naseqe, tu je bilo civilno stanovni{tvo, i muslimansko, i srpsko, i hrvatsko. Marina Ragu{: A civilna vlast da li je postojala tad? Slavko Aleksi}: Da, ne{to se radilo u op{tini, postojao je predsednik op{tine tek mo`da nakon 15-20 dana kada je po~eo rat, tada se konstituisala op{tina, Srpsko novo Sarajevo se zove. Grbavica je oslobo|ena 2. maja 1992. godine. U{li smo na Grbavicu i smjestili na{u op{tinu 5-6 dana poslije u prostorije Poqoprivrednog fakulteta, ~ini mi se, ili [umarski ili Poqoprivredni, jedan je izgorio, sad ne mogu se sjetiti koji. Marina Ragu{: Kako je funkcionisala vlast u ratnim uslovima? Slavko Aleksi}: Vrlo te{ko. Zalihe hrane su bile svakim danom sve tawe i tawe, mada su bile tu dvije kasarne, ali je bilo i mnogo vojske. Naravno, onda je osnovni problem na Grbavici bila hrana. [leperi hrane koji su dolazili, recimo kao pomo} na Pale, nisu mogli do 17. juna 1992. godine da si|u na Grbavicu jer je bio od strane muslimana prese~en put, asfalt588

ni put Grbavica-Pale. Oslobodili smo 17. juna 1992. godine komunikaciju Grbavica-Pale, e tada je po~elo ne{to organizovanije, a do tada je boga mi bila patwa. Ono {to se zateklo u vojnim magacinima to se tro{ilo, i po ku}ama ko je imao {ta. Marina Ragu{: Postoje odre|ene izjave da su na Grbavici po~etkom 1992. godine, primera radi aprila 1992. godine, bile raspore|ene ~etiri vojske. [ta zna~i ~etiri vojske, da li tu...? Slavko Aleksi}: Ne znam, ako taj misli ~etiri vojske vjerojatno misli u aprilu je bila JNA jo{ uvijek, bila Teritorijalna odbrana op{tinska, samoorganizovana. Ako on misli na neke paravojne formacije, ne pori~em ja da je bilo takvih grupa i grupica koje su ~inile zulume i Srbima i muslimanima i Hrvatima, ne biraju}i ko je Srbin, ko musliman, ko Hrvat. To su bili oni {to smo ih zvali koko{ari, jajare, stave {ajka~u i kokardu i misle, kaù mi smo ~etnici, mi smo {e{eqevci itd. Marina Ragu{: Da se zadrìmo na wima. Koga su sve nazivali {e{eqevcima? Slavko Aleksi}: Oni su se sami nazivali {e{eqevci, mada sumwam da su pripadali Srpskoj radikalnoj stranci, jer neke od wih sam znao. Zna~i, u narodu, i muslimanskom, i srpskom, i hrvatskom, {e{eqevcem su nazivali onoga ko je stavio {ajka~u i Nemawi}a znak ili kokardu, to su {e{eqevci, jer [e{eq je tada bio jedan od najpopularnijih politi~ara. Postojao je pri Srpskoj radikalnoj stranci i Srpski ~etni~ki pokret, a oni su vjerovatno zbog svoje... da bi bili popularni i stekli neke simpatije kod naroda, govorili mi smo {e{eqevci, mi smo ovi, mi smo oni, pla{e}i i Srbe i muslimane i Hrvate. Zna~i, to su obi~no bili padobranci, kako smo ih nazivali, koji su do{li da ne{to munu 5-6 dana i da se vrate tamo odakle su do{li. Te grupe i grupice podvla~im. Marina Ragu{: [ta zna~i ime ~etnik? Slavko Aleksi}: êtnik poti~e od jo{ od starih vremena, od Prvog srpskog ustanka, kada je Kara|or|e svoje hajduke iz {ume stavio pod svoju komandu. êtnici su nastali u prvim balkanskim ratovima, konkretno u Makedoniji 1903. godine. Zvali su se eskadroni smrti, jer su i{li... odlazimo da se ne vratimo. Gonili su Turke iz Makedonije, a posle su nastali balkanski ratovi. U Prvom svjetskom ratu su dali veliko u~e{}e itd., zna~i naziv ~etnik je od rije~i ~et, to je obi~no stotinak qudi koji ~ine formaciju ~ete i od toga je rije~ ~etnik. To nije ni{ta ni smije{no ni ne~asno Tito i Bulaji} su u svojim filmovima i u ~itankama i u istoriji ocrnili ~etnike kao zlikovce, kao ovakve, kao onakve. Me|utim, nema od toga ni{ta, ~etnik je istinski borac za pravoslavqe, bar sam ja tako shvatio, tako se pona{ao i tako je bilo. Srpski vojnik za primer ostao, udarna pesnica srpske vojske. Marina Ragu{: [ta zna~i ~etni~ki vojvoda? Ko je mogao da bude progla{en vojvodom? 589

Slavko Aleksi}: Vojvodom je mogao da bude progla{en onaj ko se istakao organizacijom na terenu, uspje{nim komandovawem i vo|ewem jedinice. Nije vaìlo pravilo kao u biv{oj JNA naprijed, nego za mnom, jer onaj koji se istakao tu, mislim na jednom odre|enom prostoru ili na teritoriji, dobijao je zvawe recimo, eto, ~etni~kog vojvode. Ja sam dobio od vojvode [e{eqa prvo zvawe na Kneìni, manastir Kneìna... Ogwen Mihajlovi}: Ja sam napravio reportaù... Slavko Aleksi}: Jeste, napravio si finu reportaù. Ogwen Mihajlovi}: I ujak Guzina mi je tad dao jo{ {est mjeseci, po tome znam. Slavko Aleksi}: A ima jo{ jedna stvar, to nije za... Marina Ragu{: Dobro, to i ne}emo. Dakle Kneìna, koje godine? Slavko Aleksi}: Godina 1993, 15. maj. Marina Ragu{: Progla{eni ste ~etni~kim vojvodom zbog... Da pri~u pojasnimo do kraja, va{e veze sa Srpskom radikalnom strankom i dr [e{eqem? Slavko Aleksi}: Ja sam bio ~lan Centralne otaybinske uprave, mislim posle, ne u samom startu, ~lan Glavnog odbora, mada smo mi u Grbavici, srpskoj Grbavici, kad smo formirali stranku 1993. godine, 1992. godine je formirana u maju, na Iliyi, Nikola Popla{en, Mile Radovanovi} i ostali, a na Grbavici smo formirali odbor 1993. godine u leto. Ja sam tada leào u bolnici, rawen sam bio i nisam prisustvovao tom sastanku. Kancelarije stranke su bile u Grbavici, mada smo mi zamrznuli rad stranke zbog ratnih dejstava. Stranka je samo fiktivno postojala, qudi su se u~lawivali, ali nije bilo nikakvog politi~kog rada itd. SDS je u{ao u op{tine i uspostavio vlast u martu 1993. godine. Mi nismo htjeli da se petqamo u stvari SDS-a, zamrznuli smo rad i borili se u ratu. Marina Ragu{: SDS je zna~i na vlasti? Slavko Aleksi}: Na vlasti. Marina Ragu{: [ta zna~i formirana op{tina u ratnim uslovima? Slavko Aleksi}: Pa op{tina koja se brinula o civilima, o vojsci, o nabavci uniformi, hrane itd. Vojne zalihe su, odlaskom JNA, presu{ile. E sad, taj krizni {tab u op{tini je morao da se brine o svemu tome, o gorivu, o nafti, o ostalome. Marina Ragu{: Zna~i formirani su krizni {tabovi? Slavko Aleksi}: Naravno, naravno. Marina Ragu{: Zna~i imamo totalno izmewene okolnosti, ratni su uslovi. Slavko Aleksi}: Ratni, da ratni su uslovi. Marina Ragu{: I ko je na ~elu kriznog {taba, ko je mogao da bude na ~elu kriznog {taba? Slavko Aleksi}: Predsednik op{tine. Marina Ragu{: A on je iz redova koje stranke? 590

Slavko Aleksi}: SDS. SDS je uzeo svu vlast. âk pod komandom SDSa je bio i general. Mislim, ovo nije za Hag itd. Prakti~no, SDS je uzurpirao vlast. Mi smo govorili Voji [e{equ da do|e, daj {ta radi{, daj idemo na izbore, mi bi pobjedili, matere mi, razumije{. Jer svi ti SDS-ovci veliki kada je po~eo rat nisu uzeli pu{ke nego u {tab, ovaj olovaka itd., itd. Marina Ragu{: Ali Srpska radikalna stranka je zamrzla svoj politi~ki rad zbog rata... Slavko Aleksi}: Zbog rata. Marina Ragu{: A kakva je va{a komunikacija bila sa dr [e{eqom? Slavko Aleksi}: Pa jedino kad je on dolazio u posjetu Republici Srpskoj par puta na Grbavicu, i to je sve. Marina Ragu{: Da li se se}ate tih okolnosti, koje su godine... Slavko Aleksi}: Zna~i, prvi put je do{ao i prvo na{e zvani~no vi|ewe i upoznavawe bilo je u prvoj polovini maja 1992. godine. Drugi put ne{to kasnije, sad ne mogu da se sjetim da li je to... Marina Ragu{: Tada ste se zvani~no upoznali? Slavko Aleksi}: Zvani~no se upoznali i tako. Drugi put je dolazio, obi{ao sve rovove na Grbavici, potpoàr na jevrejskom grobqu do Vrbawa mosta, dole tokom rijeke Miqacke, [oping i do ulice Milutina \ura{kovi}a. Marina Ragu{: Kad je to bilo? Slavko Aleksi}: Do @eqinog stadiona. Mislim da je to bilo 1994, 1995. godine, ne mogu se ta~no sjetiti. Marina Ragu{: S kime je bio prvi put u poseti? Slavko Aleksi}: Nikola Popla{en, Mile Radovanovi} i Mom~ilo Mandi}. Marina Ragu{: A drugi put? Slavko Aleksi}: Drugi put je bio i Mirko Blagojevi}, Pantelija, i Nikola, ~ak je “Velika Srbija” objavila veliku reportaù o posjeti Vrbawi. Marina Ragu{: Da li je dr [e{eq slao dobrovoqce? Slavko Aleksi}: [to se ti~e Sarajeva... Marina Ragu{: Organizovano. Slavko Aleksi}: Organizovano nije ni{ta bilo, bar {to se ti~e Sarajeva i koliko ja znam, jer u moju jedinicu nisu dolazili. Dolazili su pojedina~no. U mojoj jedinici nije mogao da ostane mawe od tri mjeseca. Bilo je pojedina~nih dolazaka. Marina Ragu{: Odakle su dolazili? Slavko Aleksi}: Dolazili su iz Srbije, iz Vojvodine, iz Rusije, Bugarske, Gr~ke, Makedonije, Amerike, Japana. Najmawe je bilo Srbijanaca. Bilo je uglavnom... sastav odreda je bio uglavnom pa jedno 70 posto domicilnog stanovni{tva. Marina Ragu{: Lokalnog stanovni{tva. 591

Slavko Aleksi}: Da, lokalnog. Marina Ragu{: Recite mi kako je izgledao odred u smislu discipline, morala. Rekli ste da nisu mogli mawe od tri meseca da ostanu... Slavko Aleksi}: Ta~no je, to su prihvatili, to je bitno zbog toga {to ja nisam trpeo takozvane vikend ratnike. Marina Ragu{: Moète li malo vi{e da mi ispri~ate? Slavko Aleksi}: Vikend ratnicima sam smatrao one koji do|u sa strane, ne{to zaka~e i odu nazad. Otpucaju nekoliko metaka i vrate se, ja sam bio na rati{tu itd. Kod mene nije moglo da se ostaje mawe od tri mjeseca. Zna~i, ako si do{ao kao dobrovoqac do{ao si da ratuje{, a ne da krade{, da lupenda{ itd. Organizovanog kriminala u mojoj jedinici nije bilo, to je strogo, najstroè ka`wavano. Marina Ragu{: Da li je bilo situacije da nekog uhvatite u... Slavko Aleksi}: Da. Marina Ragu{: I {ta bi se tad de{avalo? Slavko Aleksi}: Tada bih prvo uradio... razduìo bih i predao ga komandi bataqona na daqi raspored, a od mene mu je bilo 10 dana zatvora. To je minimum. Ja nisam... oni su poloìli zakletvu svi i podlijegali su ~etni~kim kaznama vrlo strogim i odmah izvr{nim. Ja nikad nisam upotrijebqavao batinawe i te stvari. Zna~i, maksimum od mene... ili ako ga na|emo u nekoj kra|i ili {ta ja znam, ili mi neko kaè pa se to dokaè, ili ga ~astim terenom od mjesec dana ili predam komandi bataqona na daqi raspored, ne moè biti vi{e ~lan na{e jedinice. Marina Ragu{: Da li ... Slavko Aleksi}: Disciplina je gvozdena bila. Zaista disciplina je bila na vrhuncu i moral je bio na vrhuncu. Marina Ragu{: Da li ste one koji su pojedina~no, kao dobrovoqno, pristupali odbrani tog dela podru~ja, da li ste ih podvrgavali nekoj vrsti provere, da li je bilo ko mogao da bude deo va{e jedinice? Slavko Aleksi}: Moralo je da bude provjera ili na osnovu razgovora ili na osnovu uvida u wegovu dokumentaciju, vojnu kwiìcu gde je, {ta je bio, i morao je da potpi{e papir, dokument, to je izjava da }e biti tri mjeseca minimalno u ovoj jedinici. Zna~i, nije se desilo da je neko oti{ao ranije, jedino ako je poginuo ili te{ko rawen itd., da samovoqno napusti jedinicu, da se ne javi i tako, ili iz nekih drugih razloga. Marina Ragu{: Da li ste upoznavali svoje vojnike sa @enevskim konvencijama i sa pona{awem? Slavko Aleksi}: Da, da. Svaki vojnik, prije nego {to sam ga primio u jedinicu, sa mnom je obavio razgovor najmawe od jednog sata. Upoznao sam ga ko su ~etnici, {ta ja traìm od wih, da nema maltretirawa stanovni{tva, naravno pomiwao sam i @enevske konvencije itd., prema tome, o~ekivao sam od wih da ispune ono {to traìm. Ispunili su u 99 odsto slu~ajeva. Marina Ragu{: Ko je vama bio nadre|eni formacijski? 592

Slavko Aleksi}: Mijewali su se komandanti bataqona, po~ev od... prvi komandant bataqona bio je Budimir Obradovi} pokojni, posle wega do{ao je Blagoje Kova~evi} i bio do kraja rata. Sada je Blagoje Kova~evi} u zajedni~kim vojnim organima u Sarajevu. Marina Ragu{: Ko je tada bio predsednik Izvr{nog odbora op{tine? Slavko Aleksi}: Mirko [ari}. Koje vrijeme, 1992, 1993? Marina Ragu{: Godina 1992. Slavko Aleksi}: Mirko [ari}. Marina Ragu{: Recite mi, komandant tenkovske jedinice JNA? Slavko Aleksi}: Todorovi}. Je li tu pi{e Todorovi}? Marina Ragu{: Ne, Derikowa. Slavko Aleksi}: Derikowa? Ne, Todorovi} je bio na tom mjestu. Marina Ragu{: Da li je tada dolazilo do pqa~kawa stanova? Slavko Aleksi}: Pa vjerovatno da jeste. Organizovane pqa~ke ni kriminala nije bilo, ali ko }e kontrolisati pojedince. Marina Ragu{: Da li je, prema va{im saznawima, kako se Mirko... Slavko Aleksi}: Prema mojim saznawima niko nije od mojih vojnika u~estvovao u takvim prqavim rabotama da sam ja znao. A ako sam saznao i uhvatio ga, bio je strogo ka`wen i udaqen iz jedinice. Marina Ragu{: Avgust 1992. godine, postoje izvesna saznawa da su formirane grupe za prisilni rad koje su imale naziv radni vod? Moète ne{to o tome da nam kaète? Slavko Aleksi}: Radni vod je jedan bio na Grbavici. Sastojao se od 2030 qudi nesrpske nacionalnosti. Zadatak tog radnog voda je bio utvr|ivawe rovova, za{tita stanovni{tva od muslimanskih snajpera, zna~i postavqawe onih deka, }ebadi na ìcu da se moè pro}i do pijace itd., onda postavqawe taraba da ne bi se... Marina Ragu{: Ko je ~inio taj radni vod, ko su bili... Slavko Aleksi}: To su bili prete`no muslimani. Marina Ragu{: Ko je formirao radni vod? Slavko Aleksi}: Ja ne znam zaista ko je formirao radni vod. Evo, sada da mi oko izvadi{, ali... da li ga je formirala op{tina, da li... ja ne znam, ne mogu sada u ovom trenutku... Marina Ragu{: Kakve je veze radni vod imao sa vama? Slavko Aleksi}: Nikakve, samo {to su ponekad dolazili neki qudi da pomognu u utvr|ivawu rovova, a mi sami uglavnom sve. Vrlo malo smo koristili tu muslimansku radnu snagu, zbog... jer znamo da su bili ìvi telefoni na Grbavici, da su sve veze bile pokidane sa Sarajevom, ja nisam èlio da mi dolazi niko od qudi koji nisu u odredu ili koji nisu vojna lica itd., a posebno nesrba, da vidi gdje je mitraqez, da vidi gdje je top itd. âk nisam pu{tao ni vojne posmatra~e da dolaze, nikad im nisam dao da do|u na vojnu ve`bu. Marina Ragu{: Naravno, to je bila poverqiva informacija. 593

Slavko Aleksi}: Naravno. Marina Ragu{: Recite mi, vezano za te radne vodove, zna~i dobro, vi ste uglavnom sve te poslove radili sami. Slavko Aleksi}: Sami, 95 odsto, mo`da i vi{e, sve smo sami radili. Marina Ragu{: Kakav je odnos bio va{e jedinice prema civilnom stanovni{tvu i da li je va{a jedinica pravila razliku u smislu nesrba i Srba? Slavko Aleksi}: Ne. Strogo je bilo zabraweno maltretirawe bilo koje nacionalnosti, Srba, Hrvata, muslimana, i tako su se i pona{ali u skladu sa... Prvo, kada do|e dobrovoqac, doma}i su znali naravno, jer su to wihove kom{ije i niko nikoga nije dirao, kada do|e Rus, Grk, ovaj, onaj, o~ita mu se bukvica {ta treba da radi i koji su wegovi zadaci, da nema zabadawa nosa u tu|e stvari, maltretirawa civila itd. Zna~i, bio je izuzetno korektan odnos. Marina Ragu{: Da li je bilo slu~ajeva? Slavko Aleksi}: Pa bilo je nekih slu~ajeva koji su zanemarqivi, da ako je neko nekome opalio {amar to nije stra{no. Marina Ragu{: Dakle, da li je dr Vojislav [e{eq u~estvovao u regrutovawu, formirawu, finansirawu, snabdevawu, pruàwu podr{ke, rukovo|ewu srpskim dobrovoqa~kim jedinicama, naj~e{}e zvanim ~etnici ili {e{eqevci? Slavko Aleksi}: Ne, ne. [to se ti~e Grbavice, moja formacija jedina je bila ~etni~ka na ovim prostorima. Ne, on je samo dolazio u obilazak i davao podr{ku ne samo meni, nego i svim ostalim. Marina Ragu{: Moète konkretnije, u ~emu se sastojala podr{ka? Slavko Aleksi}: Nije to podr{ka bila da mu donese pu{ku, nego moralna podr{ka. Marina Ragu{: Kako se obra}ao dr [e{eq tom prilikom? Slavko Aleksi}: Obra}ao se sa – pomoz’ Bog junaci, kako ste bra}o, ima li problema, gdje su muslimani, evo ovo {to drìmo nama je dosta, itd., itd., mi }emo ... jednostavno je politi~ki nastupao i davao je izjave i {ta ja znam, ovo {to drìmo nama je dosta, nas ne interesuje tamo {ta se radi preko Miqacke i ovo, ono, to }emo dobiti sporazumom i tako sve u tom smislu. Nije bilo da on dijeli sad nekome ovo, ono, mo`da je donosio po karton cigareta itd. Nama je veoma va`no bilo kad bi neko do{ao iz vrha recimo, iz vo|stva Republike Srpske, rijetko je ko dolazio osim Biqane Plav{i}, prakti~no niko, i [e{eq Vojislav. Mirko Jovi} je bio jednom, tada je bio ono Narodna odbrana, kako se zvala odbrana, ne znam ni ja, i niko vi{e. Zna~i tom borcu u rovu koji ~u~i tu i ~uva, ipak kad ga neko posjeti, zna~i ne malo nego mnogo. Marina Ragu{: Da li je ikad dr [e{eq svojim govorima podsticao na etni~ko ~i{}ewe? Slavko Aleksi}: Ne. Nikada. Marina Ragu{: Na bilo koju vrstu? 594

Slavko Aleksi}: Ma na bilo koju vrstu etni~kog ~i{}ewa ili bilo ~ega da nas je nagovarao ovo i ono itd. Ne, ne, naprotiv. Marina Ragu{: Na proterivawe bilo koje vrste? Slavko Aleksi}: Ne, ne. Marina Ragu{: Molim vas samo da ponovimo, da li je ikada u~estvovao u pruàwu bilo kakve pomo}i u smislu preuzimawa vas? Slavko Aleksi}: Ma ne, nikada. To su gluposti. Eto samo taj pokazateq da smo zamrzli rad stranke, da nismo htjeli da se me{amo u poslove SDS-u, mislim da sve govori. Marina Ragu{: Kome se javqao kad je dolazio dr [e{eq? Slavko Aleksi}: Javqao se Karayi}u, Kraji{niku ili bilo kome drugome iz rukovodstva, tada se zvala Republika Srpska. Nije mogao sam da do|e, da sjedne u auto i da do|e na Grbavicu mimo Pala, da se ne javi Radovanu, Mom~ilu ili bilo kome drugom. Ili kao predsednik da ne navrati u Han Pijesak kod Ratka Mladi}a i tako. Nikada nije pro{ao komandu korpusa u Lukavici da nije oti{ao kod wih, zna~i da je posjetio i Grbavicu, i mene i borce na Grbavici, i borce u Vojkovi}ima, i u \uki}a potoku i oti{ao u komandu u Lukavicu. Marina Ragu{: Recite mi kada se kaè srpske snage na {irem podru~ju Sarajeva, Grbavici, {ta je to zna~ilo? [ta su bile srpske snage? Slavko Aleksi}: Srpske snage, srpska vojska. Marina Ragu{: One su vojska? Slavko Aleksi}: Vojska Republike Srpske. Marina Ragu{: Kako se pravila Vojska Republike Srpske, {ta je Vojska Republike Srpske? Slavko Aleksi}: Vojska Republike Srpske je nastala raspadom biv{e JNA. Prakti~no od grupa se formiralo ~etiri bataqona. Onda je, naravno, i{ao i poziv, prvi, drugi i tre}i poziv. Sarajevsko-romanijski korpus je brojao sa tri poziva 22.000 qudi, to je minorno. Prvi put u istoriji ratovawa da je ~itav jedan korpus bio na prvoj borbenoj liniji. Mi smo dràli snage od 70.000 dobro naoruànih Alijinih bojovnika. Nijesmo ih mi opkolili, oni su se na{li u prirodnom okruèwu. Sarajevo je po gruntu 84,5 srpska zemqa. Sva sela oko Sarajeva su bila srpska. Naravno, svako je branio svoju ku}u i svoje ogwi{te, stao na poloàj ispred ku}e i Sarajevo se na{lo u prirodnom okruèwu. Niti je ko zami{qao da }e to biti tako ni ovako, jednostavno tako se desilo i tako je bilo. Marina Ragu{: Da li su postojale organizovane paravojne formacije i kako se Vojska Republike Srpske odnosila prema... da li je uop{te dopu{tala postojawe paravojnih formacija? Slavko Aleksi}: Ne, nikakve paravojne formacije nisu bile dopu{tane, ~ak postoji i jedan dopis predsednika republike Karayi}a, a da ne govorimo o dopisima Ratka Mladi}a i ostalih, da sve grupe i grupice se stavqaju pod komandu Vojske Republike Srpske. Tako je i moja formacija, Novosarajevski ~etni~ki odred... 595

Marina Ragu{: Izvinite, moète li da locirate u vremenu taj dopis? Slavko Aleksi}: To je bilo odmah po~etkom rata. Prvo se pojavilo u beogradskoj “Politici”, obi~noj, da Slobodan Milo{evi} sugeri{e Radovanu Karayi}u da napravi vojsku i da objedini sve te grupe i grupice pod jednu komandu itd., {to se i desilo. Marina Ragu{: Po~etak rata, {ta to zna~i po~etak rata? Slavko Aleksi}: Pa to je maj-juni 1992. godine. Ja mislim da je prvi dopis stigao negde u maju ili junu, ne znam sad ta~no, od predsednika dràve da se sve stavqa pod jednu komandu. Marina Ragu{: Odnosno Vojsku Republike Srpske? Slavko Aleksi}: Vojsku Republike Srpske. Marina Ragu{: Da li je ikada dr Vojislav [e{eq formirao dobrovoqa~ke jedinice, regrutovao, koje je podstrekivao da napadnu ili preuzimaju kontrolu nad gradovima i selima na {irem podru~ju Sarajeva? Slavko Aleksi}: Ma nikada. Pazite, to su gluposti nevi|ene. Ako je wegov grijeh {to je dolazio da posjeti Vojsku Republike Srpske koja je bila stacionirana na Grbavici, koji su dràli tu liniju, nikakve formacije nije pravio, nije pomagao ni~im, nije podstrekavao, nije drào neke vatrene govore – mi... ubijte ih, ovo... ma kakvi. Bez vezne gluposti. Marina Ragu{: Ima odre|enih indicija o progonima nesrpskog stanovni{tva, pa ~ak èna, dece, starih osoba, na {irem podru~ju Sarajeva? Slavko Aleksi}: Ne znam {ta se de{avalo u drugim op{tinama koje su dràli Srbi, ali {to se ti~e Grbavice, niko ih nije gonio, nego je jednostavno re~eno ovako – ko ho}e da ide u Sarajevo ili bilo gde, izvolite. Otvoreni su mostovi bili. To je mislim septembar 1992. godine, koliko me se}awe sluì. Otvoren je most Bratstvo-jedinstvo, otvoren je most Vrbawa, ko ho}e, ko ima rodbinu i ko èli da ide slobodno neka ide, niko ih nije maltretirao niti im je bilo {ta otimao, niti ih tukao itd. Jednostavno su, oni koji su hteli, oti{li. Ostalo je 400 porodica na Grbavici muslimanskih, i nikome dlaka s glave nije falila do kraja rata. Pojedina~nih slu~ajeva i {amarawa, ne ulazim u te stvari, i pqa~ke i tako, ali organizovano ni{ta nije bilo. Marina Ragu{: Kako su te porodice muslimanske ìvele? Slavko Aleksi}: Kao i sve, zna~i paketi, humanitarna pomo}, dobrotvori, Adra, Crveni krst. Ono {to sam ja imao imali su i muslimani, ono {to sam ja jeo jeli su i muslimani koji su dolazili iz radnog voda wih po 56 koji su ne{to pomagali da rade, i pu{ili ono {to sam ja pu{io. I telefonirali, recimo ti iz Tesli}a kada su dolazili, telefonirali svojoj rodbini. Marina Ragu{: Moète ne{to da kaète, kad ve} pri~amo o tom radnom vodu, o dugotrajnom rutinskom zatvarawu, zato~ewu, prisilnom radu nesrpskog stanovni{tva? Slavko Aleksi}: Pa nema od toga ni{ta. Ne, to su sve gluposti. Ako ho}emo da uporedimo radne vodove koje su imali muslimani prema radnim vo596

dovima koje su imali Srbi, konkretno taj radni vod koji je bio na Grbavici napravqen od muslimana, a 20 hiqada Srba je radilo u radnim vodovima kod muslimana, u muslimanskom Sarajevu. O toga je ~etvrtina ubijena metkom u le|a. Zna~i, na{ radni vod prema wihovim radnim vodovima bio je dje~ja igra, obdani{te. Marina Ragu{: Recite mi, kad ve} pri~amo o tome, to me posebno interesuje ti radni vodovi koje su ~inili Srbi, kako su pravqeni ti radni vodovi? Slavko Aleksi}: Oni su skupqali, koliko mi znamo, recimo ti wihovi kriminalci poput Mu{ara Topalovi}a Cace, ]ele Delali}a, Juke Prazine i ostalih, samo su i{li od ku}e do ku}e i kupili sve redom, sve redom Srbe kupili. Nekog ubiju odmah na licu mjesta, a ostalo radni vodovi. Radi tamo, proizvodi tromblone one wihove ru~ne izrade, to je najlak{i posao bio, a posebno wihova parola u ratu, koju je lansirao Srbin, a koji je bio pje{adijski oficir osu|en za prodaju naoruàwa Hrvatima u Kiseqaku, zvao se Jovan Divjak, wegova parola je – kopawem do slobode. Zna~i, Srbi su prema na{im poloàjima kopali, nisu muslimani kopali, nego Srbi, i pokazivali nam tri prsta da ne pucamo u wih. Kopawem do slobode, zna~i od rova kopa prema na{em rovu, Srbin, ne samo jedan nego sto, hiqadu odjednom. Sad {ta treba, da ih bijemo kao buve. Eto to su radili muslimani. Muslimani su koristili Srbe kao ìvi {tit, Srbi nisu nikada muslimane. Marina Ragu{: Ne{to detaqnije da nam opi{ete? Slavko Aleksi}: Evo konkretno kod mene na jevrejskom grobqu i na Debelom brdu. Za jednu no} osvane 50 novih rovova od vre}a napravqenih prema na{im poloàjima, sa ura|enim tran{ejama. Mi to vidimo no}u, no}nom optikom se sve vidi. Vidi se da rade i vidimo Srbina da pokazuje tri prsta da ne pucamo u wega, on je tu nadomak, na 40 metara od nas. E onda kada se oni povuku onda mi to sru{imo tenkovima. Onda opet oni rade, sve tako (...) zna~i muslimani su wih koristili kao ìvi {tit. Mnogo mojih prijateqa koji su bili u tim radnim vodovima su stradali, koji su radili sa mnom u PTT-u. Znam petoricu koji su ubijeni metkom u le|a. Ako se nekom od muslimana neko ne svi|a, ovaj je ~etnik, nema tu, kod Topalovi}a je to bilo tako. âk je on i muslimane hapsio. Hanka Paldum mu je prala su|e u komandi, a posebno {ta je Srbima radio u Kazanima i tako daqe. To je druga tema. Marina Ragu{: Da li je bilo odmazde? Da li su Srbi pravili {titove? Slavko Aleksi}: Ne, ne. Na na{oj liniji muslimani su dovodili Srbe i tukli ih, i ène i djecu, to su bili nesnosni krici, posebno u po~etku rata, preko puta, da ti se kosa digne na glavi kakvo je to maltretirawe bilo i ubijawe, i klawe, i silovawe, itd. Pa ubijeno je 10 hiqada sarajevskih Srba, pa nismo ih mi pobili granatama. Za 2.000 stanova nema nikog da podnese zahtjev za povrat imovine u Sarajevu. To su Srbi stradali, zato {to su cele porodice ubijene. O tome se }uti. Evo, formirana je komisija za istraìvawe stradawa Srba i ostalih, ali ni{ta ta komisija nije uradila. 597

Marina Ragu{: Da li moète ne{to vi{e da mi kaète o slede}oj ~iwenici. Vi ste, primera radi, studirali do{li skoro do kraja Pravnog fakulteta, a o tom va{em akademskom periodu skoro da ne postoji trag, vi niste ni postojali verovatno. Slavko Aleksi}: Da, da, ne postoji ni broj dosijea, ni{ta, kao da nisam nikada bio upisan na Pravni fakultet u Sarajevu, jednostavno nema traga. Pri~ao mi je jedan zarobqenik kada je dolazio kod muslimanskog specijalca zvanog Jozo... ne mogu se sjetiti prezimena, ja tada na indeksu nisam imao bradu, indeks je iz 1975. godine kada sam upisao pravo, pokazivao mu je sliku, sakrio ime, ko je ovo. Kaè ne znam. I tukao ga, kaè, toliko indeksom u glavu dok se sav nije raspao. E kaè, ovo ti je komandant. Marina Ragu{: Kako vi to tuma~ite? Slavko Aleksi}: Pa moja dokumenta su jednostavno nestala. Neko ih je uzeo i bacio. Kao rekli su, kad je po{ta izgorela 2. maja, da sam je ja zapalio topom. Posle su muslimani opqa~kali sve iz we, svu lovu, sve ostalo. Marina Ragu{: Iz baze na jevrejskom grobqu vi ste u~estvovali, odnosno va{a jedinica, u raznim akcijama? Slavko Aleksi}: Da. Sve {to se vodilo u zoni dejstava Sarajevsko-romanijskog korpusa, po~ev od operacije “Lukavac 93”, to je osloba|awe Trnova i koridora sa Hercegovinom. Marina Ragu{: Moète li malo detaqnije o toj operaciji? Slavko Aleksi}: Ta operacija je pripremana posle operacije “Koridor”, proboja koridora od Krajine ovamo prema Srbiji, prema Br~kom, prema Posavini. A operacija “Lukavac 93”, je vo|ena od 2. jula 1993. do 31. avgusta i potpisa o vra}awu jedinica Sarajevsko-romanijskog korpusa i ostalih na polazne poloàje od 31. jula. Zna~i me|unarodna zajednica je vratila 10 kilometara po dubini srpsku vojsku. Tada je prvi put Alija javno priznao da to nisu }etnici, nego srpska vojska, 1993. na televiziji. Prvi put od strane spikera na muslimanskoj televiziji nije upotrijebqeno ime srpsko-crnogorski agresor }etnici, nego srpska vojska. Marina Ragu{: Zna~i svi Srbi su fakti~ki bili ~etnici? Slavko Aleksi}: Svi su ~etnici bili, bez razlike. Pa i ovu malu djecu su pla{ili kad ne}e da jedu, jedi ili }u te dati }etnicima. Zna~i da su djeca dobila kad su bila mala fobiju od ~etnika, strah neki je li, poje{}e te ~etnik, ubi}e te ~etnik itd. Evo sad su pri~ali prijateqi, pri~aju mi prijateqi da i dan danas stra{e sa mnom djecu malu, ha, ha, kaè, kakav }etnik onaj s bradom }e do}. Marina Ragu{: Posle “Lukavca 93”, da li je bilo jo{ akcija kojih se vi se}ate? Slavko Aleksi}: Da, bila je odbrana postoje}ih linija, zna~i Treskavice, Bjela{nice. S Bjela{nice su nas otjerali (...) Treskavica, Igman, onda velika ofanziva muslimanska od Rolova, tamo smo vi{e od pola godine ratovali sa muslimanima drè}i linije od Brgula do samih (...) 598

Marina Ragu{: Koje godine? Slavko Aleksi}: 1993. do 1995. godine sve. Marina Ragu{: To je sve do kraja? Slavko Aleksi}: Skoro sve do kraja. A onda Gora`de, u dva-tri navrata. âk je jedan bataqon dobrovoqaca sa Grbavice bio formiran za pomo} Kraji{nicima prilikom pada 13 op{tina. Kombinovani bataqon Sarajevsko-romanijskog korpusa u~estvovao je u odbrani Mawa~e. Ja sam trebao da zamjenim pukovnika Josipovi}a na tim poloàjima, jer je imao velike gubitke. Kako su rekli, bio sam spreman, me|utim, pukla je linija na Trnovu i nisam oti{ao, a bila je la`na informacija da samo ~etiri rawena ima. Mo`da su mi ne{to spakovali, mislim nije to prvi slu~aj, nije za mene. Marina Ragu{: Moète li sada hronolo{ki da se setite va{ih nadre|enih u tom periodu? Slavko Aleksi}: Evo, po~e}u od... Period 1992, komandant korpusa prvo je bio [ip~i} Tomislav, a prije wega... taj je bio vrlo kratko, ~ak ni mjesec dana, hajde sjeti}u se. Posle Tomislava [ip~i}a do{ao je general Stanislav Gali}. Posle generala Gali}a, koji je oti{ao u penziju 1994. godine, Dragomir Milo{evi}, koji je sada na Palama. Marina Ragu{: Dragomir Milo{evi} Leden, ne, to je Dragomir (...) ovo je Dragomir Milo{evi}. Slavko Aleksi}: Dragomir Milo{evi}, komandant brigade bio je Veqko Stojanovi}. Marina Ragu{: Da li ste ikada oko tih svih borbenih dejstava i u okviru Vojske Republike Srpske, imali bilo kakvu vrstu nesporazuma ili problema u komunikaciji na toj liniji, ili je Vojska Republike Srpske delovala sa jakom disciplinom, vojni~kom? Slavko Aleksi}: Pa bilo je discipline, ne mogu re}i da nije bilo discipline, bilo je i pojedina~nih trzavica koje nisu bitne za ovu pri~u. Nije bilo nikakvih sukoba na ideolo{koj osnovi itd. Mi smo po{tovali komandu, ja i moja jedinica, ja sam imao izvi|a~ko-diverzantski vod u sastavu svog odreda koji je brojao 70 qudi, 35 Rusa i 35 Srba, i to je bila udarna pesnica Sarajevsko-romanijskog korpusa na ovoj strani. Veoma opremqen i izve`ban vod, izvi|a~ko-diverzantski, koji je egzistirao od samog rata. Ti qudi nisu i{li na poloàje, samo su upotrebqavani za... komandant je bio Rus, crna beretka, koji je poginuo 1994. godine, posle wega je do{ao Srbin. Marina Ragu{: Da li ste ikada ~uli za situaciju da je dr Vojislav [e{eq, zajedno sa svim srpskim snagama u smislu paravojnih formacija “Du{an Silni”, “Beli orlovi”, naredio ili podstrekivao na bilo koji na~in opkoqavawe nesrpskog stanovni{tva u ciqu proterivawa sa teritorije, naredio da se preda oru`je, ~ak i lova~ke pu{ke? Slavko Aleksi}: Ne, nikada. Marina Ragu{: Posle svega, kakav vam je utisak o celoj toj pri~i vezanoj za Grbavicu? 599

Slavko Aleksi}: [to se ti~e Grbavice itd., da je ta pri~a veoma naduvana od strane i muslimanskih medija i me|unarodne zajednice, i svih ostalih faktora koji nas dijele na dobre i lo{e momke. Lo{i momci smo mi, a oni su dobri, oni fini, oni su sve... âk je, eto, na Zapadu u yet setu bio presti` ko }e provesti vikend u Sarajevu pod srpskim granatama, pa su dolazili glumci, dolazili ovi, pa su dolazili oni itd., da provedu vikend pod srpskim granatama. Gde, vi{e su oni granatirali Grbavicu nego {to smo mi tukli. Oni su tukli neselektivno, sve redom. Na Grbavici su poginula 943 ~oveka samo od snajpera, to je podatak koji smo pribavili za generala Gali}a, za wegovu odbranu. Slovom i brojem, imenom i prezimenom 943, od granata oho-ho jo{ toliko. Ne ba{ toliko, ali samo od snajpera 943. Marina Ragu{: Da li ste ikada ~uli da ste vi direktno odgovarali Vojislavu [e{equ za borbena dejstva va{e jedinice? Slavko Aleksi}: Ne, nikada ja nisam odgovarao Vojislavu [e{equ, nego samo pretpostavqenom komandantu. Vojislav [e{eq se tu ni{ta nije pitao, niti je odlu~ivao. Marina Ragu{: Postoje svedoci koji kaù da su se {e{eqevci okupqali u kafi}u “êtnik”, da je vo|a {e{eqevaca na Grbavici bio vojvoda Slavko Aleksi}, koji je direktno odgovarao [e{equ. [ta imate povodom toga da kaète? Slavko Aleksi}: Ja jesam bio vo|a ~etnika, jesam bio ~etni~ki komandant, i jest postojala kafana “Kokarda”, nije “êtnik”, zvala se “Kokarda”, u Radni~koj ulici. To je jedina kafana bila ispod podvo`waka na Grbavici, posle je bilo nekoliko, i tu se nisu okupqali {e{eqevci, ni milo{evi}evci, ni ostali, nego borci sa Grbavice, svi, razumijete. A {ta ste jo{ pitali, zaboravio sam. Marina Ragu{: Jeste li ~uli za kafanu “êtnik” na Grbavici? Slavko Aleksi}: To je kafana “Kokarda”, nije “êtnik”. Ja sam bio u woj stotinu puta. Marina Ragu{: Svedok kaè da je svakog radnog dana u nedeqi morao da radi u okviru radnog voda, da se~e drva, gradi bunker, ~isti |ubre, popravqa automobile, da su wega i qude koji su radili sa wim gotovo svaki dan tukli straàri koji su ih ~uvali. Video je kako je ubijen jedan od pritvorenika koji su radili sa wim. Prema re~ima svedoka, ukupno 83. qudi je ubijeno tokom rata dok su obavqali prisilni rad. Slavko Aleksi}: Ja mislim da je taj podatak izmi{qen, ja ne mogu da se zakunem ovde da nije neko nekom opalio {amar~inu ili ovo ili ono, nikada nisam vidio da je, nit sam ~uo, da je ubijen ~ovjek iz radnog voda. A sada }u vam re}i jedan podatak. êtiri muslimana, visokoobrazovana, koji su sa mnom bili na operaciji “Lukavac” ~itavo vrijeme, vodili su kowa i nosili municiju i vodu. Mi smo ih ostavqali, ovo je ìva istina, svi smo spavali, Asima, kako se zvao drugi, koji su imali porodice na Grbavici, i nisu htjeli da idu u Sarajevo, Asim je bio na 84, a Rasim na vezi, a mi spavali. I 600

zove pukovnik i javqa se Asim, {ta je, traìm vojvodu, kaè evo ga spava ho}u li ga probuditi. Onaj se usrao, kaè gotovo sve, pobijeno tamo. Marina Ragu{: A znate prezimena Asima i Rasima? Slavko Aleksi}: Asim je poginuo, ubili su ga muslimani kad je popravqao svjetlo u jednoj ku}i, nosio je bradu i pogo|en je me|u oba oka. To je zet [erifa... ne znam kako se prezivao. Ostala je sestra Emina i dvoje djece koje sam ja za{titio i na{ao im stan itd., i stanovali su gde sam ja stanovao. Zaboravio sam imena, {ta }e{... 15 godina. Oni su nu|eni da idu ako ho}e, kaè mi nemamo nikog tamo, mi }emo ostati ovde. Niko ih nije tjerao da odu, Asim i Rasim su bili inèweri. Radili su oko svjetla, onaj koji je bio akademski slikar samo je slikao, dobavqali smo mu boje, crtao nas, zezao se razume{, itd. Onaj drugi popravqao struju, radijatore, uvodio plin, ako je to ne{to ru`no onda sam ja kow. Taj nesre}ni Asim je ubijen muslimanskim metkom me|u oba oka. Mislili su da... on je nosio vojnu uniformu, onu sa kapuqa~om, ona obi~na vjetrovka, mislili su da je ~etnik i eto. Ja se ne mogu zakleti da neko nekoga nije ubio, ja to nisam vidio zaista, ja nisam imao radni vod. Marina Ragu{: Va{u jedinicu su neki prepoznavali i zvali vitezovima? Slavko Aleksi}: To je glupost, ali ja sam zaista ponosan na svoje momke. Prvo {to su bili veoma hrabri, veoma odani, bez zabu{avawa, bez ikakve la`ne skromnosti Novosarajevski ~etni~ki odred ili PO^ kako su ga zvali, protivoklopna ~eta, je ~eta sa najve}im procentom, u odnosu na broj qudstva, sa zlatnim i srebrnim medaqama za hrabrost. Mislim da sam time sve rekao. Ja sam vodio udarnu grupu operacije “Lukavac 93” sa 111 qudi, to je bila udarna pesnica brigade sarajevske. Mi smo probijali, a ovi su samo i{li iza nas i neki od tih su se okitili ordenom Milo{a Obili}a koji vu~e nacionalnu penziju. Godine 1992. sam predloèn od komandanta brigade za najve}e vojno odlikovawe koje postoji u Republici Srpskoj. Pro{lo je kod Mladi}a, potpisano prvo kod generala, komandanta korpusa pa kod Mladi}a, me|utim, na|eno je u kancelariji u Radovanovom kabinetu koje nije potpisano. Biqana Plav{i} trebalo je da mi da to, jer je postala predsednik dràve. Odbio sam iz razloga jer sam vidio kome su medaqe odre|ene, koji ne zasluùju ni “m” od medaqe, a kamoli medaqu Milo{a Obili}a i rekao sam joj ne}u. Nisam ratovao za ordewe ni za medaqe, ja sam jedan obi~an ~ovek koji je u{ao u rat. Marina Ragu{: Kako je izgledao ìvot na Grbavici tokom rata? Slavko Aleksi}: Dobro. Ispri~a}u jednu anegdotu. Ogija Mihajlovi}a sam zvao da spava na Grbavici, da do|e da ga provozam liftom. Teàk ìvot je bio, nem{tina je bila. Nijesmo imali... vojska nije imala {ta da pu{i, vjeruj mi, pa su nam dobacili neke cigarete stare skoro 20 godina od zombija crnogorskih. Ako povu~e{ dim obavezno se onesvjesti{. @ivjelo se veoma, veoma te{ko. Vjerujte mi, kad otvorim mesni narezak kao da sam povla{}en. A drugi sa onih poloàja otuda sa Poqina i ostalih, kad im se god 601

primakne{ smrde na raù, miri{u na raù. Ono malo hrane {to je pristizalo u Crveni krst to se djelilo svuda. Dobro, vojska je imala neku crkavicu, svoje kuhiwe itd., ali ... komad mesa nisi mogao na}i pod mikroskopom godinama. Gawali smo zrna pasuqa po tawiru, za doru~ak ~ak i pekmez, onda je nestalo pekmeza, marmelade, samo ~aj. Godinama, tri godine, za ru~ak pasuq solo, za ve~eru rià, sutra ~aj, rià, pasuq, ili ona, kako se zove, klin ~orba, krompir ~orba, hajde ti ratuj na tome. Kao da smo bili u Bijafri. Treba ratovati, treba da osvaja{, treba da brani{, ja sam napadao bunkere sa temperaturom 38,25. Marina Ragu{: Koje trenutke pamtite kao najlep{e, a koje kao najteè? Slavko Aleksi}: Bilo je mnogo lijepih trenutaka. Mi smo ipak uspjeli nekako da organizujemo taj ìvot na Grbavici pod snajperima i pod granatama, druìli smo se, mnogo smo bili zadovoqniji nego sad. Nadali smo se da }e biti ta, vjerovali smo u stvari, ta srpska dràva kompaktna, demokratska, prava, onakva kakvu smo je zami{qali u svojim snovima. Najteì momenti su bili pogibija mojih vojnika i pad Knina. Pad Knina i napu{tawe Grbavice, jednosmjerna kolona po zale|enom drumu to mi i sad nabija suze na o~i. To je stra{no. Za Knin ja nisam vjerovao da je pao dok... pazi, gledam na televiziji i ne vjerujem. Ne mogu da vjerujem. Ma stra{na stvar, stra{na. Marina Ragu{: Opi{ite okolnosti pod kojima ste napu{tali Grbavicu, kako se to uop{te desilo? Slavko Aleksi}: Sa Grbavice nas je istjerao, ja volim da kaèm, mir jednog sporazuma. Morali smo da napustimo, mada je bilo nekih drugih govora, naravno {to nije za ovo, ali vama }u ispri~ati. Karl Bilt nam je savjetovao da ne idemo sa Grbavice, nego da preselimo Ilija{, Vogo{}u, Iliyu na Grbavicu, 11.000 stanova praznih, plus ku}e ovamo. I dolazio Karl Bilt i ubje|ivao nas da ostanemo tu, na prvim izborima da dobijemo to, ako }e glasat deo muslimana na{e je. I napravimo odbore, ja, Josipovi} i ostali i{li danima, pravili kako daqe i oti{li kod Radovana. Do{ao tu general Milo{evi}, do{ao Mladi}, do{ao Radovan, aminovali. Upumpavamo qude otuda, ostaje nas 200 da izaberemo, 200 najboqih momaka koji }e ~init neku srpsku policiju koja ne}e biti naravno u uniformama, nego onako da ima{ utoku... da ne da{ muslimanima da u|u itd. Na kraju balade, kaè Radovan ne moè. Josipovi} uzme onu oficirsku torbu, elaborat prvo razdere, a torbu... zna{ kako je {ivena, svu je razbuca u komade. Ogwen Mihajlovi}: Onaj wegov major, (...) general potpukovnik... Slavko Aleksi}: E, to je moj dobar prijateq. Ogwen Mihajlovi}: Stanovao je kod nas. Slavko Aleksi}: Pazite ovako, na Grbavici {ta mene veè za Sarajevo, ni{ta nisam imao, razumete. Te{ko mi je bilo da ga napustim, a kamoli onaj ko je ro|en, ko je ostavio zemqu, ko je je ostavio sve to, uzeo kesu i oti{ao. Moè{ zamisliti. E sad kad bih vam ja prikazao ovde po~etak i kraj i pad, ne znam da li si gledao... Ogwen Mihajlovi}: Onaj zvezda{ {to je radio? 602

Slavko Aleksi}: Jok bolan, iz Hayi}a onaj... ne znam vjeruj, ovde je dolazio... odnio mi je materijal, hteo da pravi jednu storiju o meni... Ministar svega i sva~ega. Ogwen Mihajlovi}: Dajte mi da budem direktor ja ne}u ni{ta dirati, ne}u vam se me{ati. Slavko Aleksi}: Pazi, to {to [e{equ spo~itavaju ovo, ono, bolan od toga nema ni{ta, vjerujte mi. Nikakvih podstrekavawa, nikakvih... s opro{tewem jebite im majku, ovo, ono, ni{ta, ~ovek normalno govorio kako }emo napraviti srpsku dràvu, hvali srpske borce itd. Marina Ragu{: Kako biste opisali dr [e{eqa? Ogwen Mihajlovi}: Iz tog vremena, ratnog. Slavko Aleksi}: Iz tog ratnog vremena, izuzetno korektnog. [e{eqa smo svi po{tovali. Za{to? Zato {to je bio najpopularniji politi~ar, zato {to je 1992. godine bio za kraqa i otaybinu, zato {to je bio protiv Milo{evi}a, Milo{evi}a nismo o~ima mogli da vidimo samo da znate. Daqe, dolazio da nas obilazi, to je velika stvar. Niko nije dolazio osim Biqane Plav{i}. Biqana je zavirila u svaki rov. Biqana je 1993. godine dolazila na Pale, bolnica je puna, rawenici leè na nosilima u hodnicima, pere zavoje, krvava dovde. [ta radi{ tu, pomaèm kaè. îsti ispod rawenika... Ogwen Mihajlovi}: Onoj deci stavqa pod glavu ne po 100, nego po 1.000 maraka, zna{, nije to ba{ bez veze. Marina Ragu{: A va{ politi~ki anga`man? Slavko Aleksi}: Ja nisam napredovao daqe od poslani~ke liste kandidata broj 9, to je maksimum. Nisam pro{ao, a nije mi ni ào vala. Marina Ragu{: Zna~i, pri~amo o anga`manu van ratnih dejstava, jer ste rekli da ste tokom rata zamrzli rad... Slavko Aleksi}: Da, zamrzli smo rad. Zna~i prvi izbori, ja na poslani~koj listi broj 9, nisam pro{ao, pro{lo je 6, mada po podacima koje mi imamo od me|unarodne zajednice i obave{tajnih slu`bi uzeli smo 33,3 odsto, jednostavno je on to {}erao na 6... na 7,2. Ja sam 1996. godine iza{ao iz stranke, 1997. jo{ uvijek sam formirao odbor u Srpskom Novom Sarajevu, nisam htio da napustim, to su sve moji borci bili. Prvi lokalni izbori 1997. godine, osvojimo 64,5 u Novom Sarajevu, razbili smo SDS, razvalio bastion SDS-a. Ja sam oti{ao u svako selo, ja nisam volio, kao {to je SDS, da tamo pravim {atore, da krkaju jawetinu, ja sam rekao – qudi, moète me posluìti samo ~a{om rakije i ni{ta vi{e. Nemoj slu~ajno da se na{ao neko da donese ne{to da se jede, jagwe da zakoqe. Posle toga dolazi Mirko Blagojevi}, dolazi Nikola Popla{en i jo{ neki, ja sam ovde, telefonom kontaktiram Nika, onoga malog i ostale, i sa Mirkom [arovi}em svedu to na 49,9, da nemamo 51, i da se ide sa SDS-om u koaliciju. Ja molim, idite, neka omladinska stranka bila fina, ma super za sara|ivati, oni dobili dva odbornika, idite sa wima i formirajte... Ja sam mu i tada govorio da je }oro, da je smrad, da je sva{ta. Ogwen Mihajlovi}: Kao {to samo ime kaè. 603

@ivomir Avramovi} Nata{a Jovanovi}: Ho}ete li da mi kaète, molim vas, va{e ime? Ime va{eg oca i prezime? @ivomir Avramovi}: @ivomir Avramovi}. Nata{a Jovanovi}: Otac? @ivomir Avramovi}: Milan. Nata{a Jovanovi}: @ivomire, kada ste ro|eni? @ivomir Avramovi}: 8. 5. 1953. u Topoli. Nata{a Jovanovi}: Op{tina Topola. Ba{ u Topoli? @ivomir Avramovi}: U Topoli. Nata{a Jovanovi}: Dobro. [ta ste po nacionalnosti? @ivomir Avramovi}: Srbin. [umadinac. Nata{a Jovanovi}: Veroispovest? @ivomir Avramovi}: Pa, kako veroispovest, pravoslavac. Nata{a Jovanovi}: Dobro. Govorite srpski jezik? @ivomir Avramovi}: Samo srpski jezik. Nata{a Jovanovi}: Dobro. @ivomir Avramovi}: I to ne znam dobro. Nata{a Jovanovi}: Kaìte mi va{ jedinstveni mati~ni broj gra|ana. @ivomir Avramovi}: Da vidim. Nata{a Jovanovi}: Evo ovako, to je ovako zna~i, 0805953720084. Adresa na kojoj sada stanujete je Darinke Radovi} 7, Kragujevac, je li tako? @ivomir Avramovi}: Jeste. Nata{a Jovanovi}: [ta ste po zanimawu, @ivomire? @ivomir Avramovi}: Radnik. Nata{a Jovanovi}: A gde radite? @ivomir Avramovi}: U “Zastava” kamionima. Privredna vozila, da. Nata{a Jovanovi}: Recite mi, @ivomire, kada su prvi put istraìteqi kancelarije Ha{kog tribunala stupili sa vama u kontakt? Da li moète da se setite koje je to godine bilo i daqe? @ivomir Avramovi}: Pa ne mogu da se setim, to je bilo negde, ne mogu da se setim, ali ima tri-~etiri godine sigurno. Nata{a Jovanovi}: Mislite da je to moglo da bude po~etkom 2003. godine? @ivomir Avramovi}: Pa, tako ne{to, tako 2003. godine. Nata{a Jovanovi}: Zna~i, bilo je posle Nove godine? @ivomir Avramovi}: Dabome, 2003. godine, 1995. godine sam ja do{ao, dabome 2003. godine. Tako je bilo. Nata{a Jovanovi}: 2003. godine, moète tako da kaète definitivno. @ivomir Avramovi}: Pa, mogu. Nata{a Jovanovi}: Po~etak 2003. godine. @ivomir Avramovi}: Da, po~etak 2003. godine. 604

Nata{a Jovanovi}: Kako se odvijao razgovor to je bio telefonski kontakt ili kako? @ivomir Avramovi}: Ne, ja sam do{ao ku}i i na{ao sam ovu ceduqu. Nata{a Jovanovi}: Dajte ceduqu da vidim. @ivomir Avramovi}: Video sam da pi{e latinicom. I dobio sam ovu vizitkartu. Nata{a Jovanovi}: Zna~i, vi ste na{li zaka~eno na vrata ovu poruku u kojoj vam pi{e najpre latinicom, a onda i }irilicom: “Gospodine Avramovi}u, traìo sam vas jutros, razgovarao sam sa va{om snajom. Nisam joj se predstavio. @eleo bih da razgovaram sa vama. Hitno. Budite qubazni da kontaktirate prevodioca Danu preko telefona 011/306-54-67, svakog radnog dana izme|u 9 i 17 i 30 {to je pre mogu}e. Nadam se da }emo se uskoro ~uti. Pozdrav, Tomas Ahajm, istraìteq Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju”, sa wegovim potpisom. I vi ste sa~uvali ovaj papir. @ivomir Avramovi}: Jesam, jesam. Nata{a Jovanovi}: Da li je ova vizitkarta bila zaka~ena, tog izvesnog Tomasa Ahajma? @ivomir Avramovi}: Jeste. Nata{a Jovanovi}: A recite mi, molim vas, po{to je taj ~ovek razgovarao koji se predstavio kao istraìteq Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju sa va{om snajom, {ta vam je snaja rekla po povratku ku}i? @ivomir Avramovi}: Pa, znate {ta, ja sa wima nisam dugo u dobrim odnosima. Tako da sam ja to ~uo posle od kom{iluka. Da su oni stajali pred ku}om ceo dan. I zvali su me neki da iza|em, ja nisam bio kod ku}e, ja sam oti{ao u po{tu da... Nata{a Jovanovi}: Vi ste tad u to vreme, @ivomire, bili na poslu, kada su oni do{li, je li tako? @ivomir Avramovi}: Pa, nisam bio na poslu, ali sam bio odsutan... Nata{a Jovanovi}: Van ku}e, i oni su stajali ispred va{e... Da li je to zgrada stambena u kojoj stanujete? @ivomir Avramovi}: Pa, jeste, ku}a nedovr{ena. Ja stanujem u prizemqu... Nata{a Jovanovi}: A vi ste bili van toga i oni su stajali i... @ivomir Avramovi}: Pa, ja nisam bio tu, oni su stajali tu malo niè ispod moje ku}e... Nata{a Jovanovi}: I to su vam rekle kom{ije. @ivomir Avramovi}: To su mi rekli, ~ekali su kao navodno ceo dan, ja sam wih posle pozvao iz po{te... Ove na{e glavne po{te, tamo iz kabine sam ih pozvao, malo sam se bio i nervirao, nisam znao gde }u, ne znam {ta je i o ~emu se radi... Ja sam samo pion, ja nisam nikakav... Nata{a Jovanovi}: Dobro, dobro, samo vi nastavite daqe, i... @ivomir Avramovi}: Ja zvao, a oni vi~u – momento, momento, tamo, ko zna koga sam dobio. Rekoh – Avram, kaè – Avram, Avram. Dobro, ja... 605

Nata{a Jovanovi}: A vi ste samo rekli va{ nadimak? @ivomir Avramovi}: Jeste, jeste. Nata{a Jovanovi}: Vi uop{te niste rekli – ovde @ivomir Avramovi}, nego samo va{ nadimak? @ivomir Avramovi}: Ne, ne, znaju oni sve imaju. Nata{a Jovanovi}: êkajte malo, molim vas, vi ste rekli va{ nadimak, ili ste rekli ovde @ivomir Avramovi}? @ivomir Avramovi}: Ne, oni su napisali za Avrama pozadi, razumete, to je wihov rukopis, razumete. Nata{a Jovanovi}: Da, da. Da li je Avram va{ nadimak? To da unesem ovde u ovu izjavu. @ivomir Avramovi}: Jeste. Nata{a Jovanovi}: Dobro, i vi ste se predstavili da ste Avram i... @ivomir Avramovi}: I posle... Do{la je posle ta Dana na telefon i pitala... Nata{a Jovanovi}: Ova za koju pi{e da je prevodilac? @ivomir Avramovi}: Da, ona, vaqda ona. Pri~ala je na srpskom sa mnom i kaè – da li moète da do|ete za Beograd, da razgovaram ja sa wima, da budem tri-~etiri dana. Ja kaèm – ja da dolazim gore ne mogu, nisam u mo}i, ne mogu, nemam para, nemam ni{ta, nemam vremena zato {to sam u radnom odnosu. Ona kaè... Nata{a Jovanovi}: Da li su vam rekli zbog ~ega da do|ete? Samo mi recite, kada su vam rekli da do|ete u kancelariju Ha{kog tribunala u Beograd, da li su vam rekli zbog ~ega da do|ete? Da li vam je ta Dana rekla? @ivomir Avramovi}: Pa, da obave razgovor sa mnom. Nata{a Jovanovi}: A kakav razgovor? Da li su vam rekli... @ivomir Avramovi}: Pa, nisu mi ni{ta rekli na telefon, ali su dolazili... Nata{a Jovanovi}: Dobro, i vi ste rekli da ne moète da ste spre~eni. @ivomir Avramovi}: Da, ja im dam posle broj telefona na poslu, lokal, dam lokal i centralu... Da me oni zovnu sutradan da ja iza|em u deset sati ovde u hotel “Kragujevac”, da tu zakaèmo sastanak... Razumete? Nata{a Jovanovi}: Zakazali ste sastanak u koliko? @ivomir Avramovi}: U deset. Nata{a Jovanovi}: U deste u hotelu “Kragujevac”? @ivomir Avramovi}: Jeste. Nata{a Jovanovi}: Narednog dana. @ivomir Avramovi}: Malo posle, bio je ponedeqak, zna~i u sredu smo mi bili na razgovoru, tako negde. Nata{a Jovanovi}: Dobro, i... @ivomir Avramovi}: Ne moè to da bude striktno, ali tu smo negde. Nata{a Jovanovi}: Vi ste wima rekli da do|u u hotel “Kragujevac” ili su oni vama rekli? 606

@ivomir Avramovi}: Dabome. Oni pitaju – gde moèmo da se na|emo? Gde moèmo da budemo sami? Janka, Marka, ovamo, onamo... Ja kaèm – hajde da se na|emo u nekoj gostioni, da sednemo u hotel “Kragujevac”. Oni su do{li ta~no u 10 sati. Ja sam ih ~ekao na recepciji, tu smo se upoznali, tu smo seli... Nata{a Jovanovi}: Ko vam se predstavio, ovaj Tomas Ahajm? @ivomir Avramovi}: Jeste. Nata{a Jovanovi}: Da li je on bio? @ivomir Avramovi}: Ne, on, Dana i jo{ jedna je bila, jedna crnkiwa je bila. Wih troje su bili. Nata{a Jovanovi}: On, zna~i, prevodilac, Dana... @ivomir Avramovi}: Jeste i jo{ jedna crnkiwa. Nata{a Jovanovi}: Aha, i jo{ jedna ènska osoba. @ivomir Avramovi}: Crnkiwa, ali ne pri~a srpski. Nata{a Jovanovi}: Aha. Koja ne govori srpski, dobro i... @ivomir Avramovi}: Ne. Seli smo onda tamo za sto i... Nata{a Jovanovi}: Taj Ahajm govori verovatno srpski... @ivomir Avramovi}: Ne, ne. Nata{a Jovanovi}: Ni on ne govori? @ivomir Avramovi}: Ne, ne, ne govori. Nata{a Jovanovi}: Da, da, dobro. Zna~i, ni on. @ivomir Avramovi}: Seli smo tamo za sto i odmah je po~eo da mi postavqa neka pitawa. Nata{a Jovanovi}: Kakva pitawa, setite se. @ivomir Avramovi}: Za{to su do{li. Za{to smo do{li, da li znate. Da li bih hteo da svedo~im u Hagu protiv [e{eqa ... Nata{a Jovanovi}: Dobro, samo malo, zna~i prvo su vas pitali i rekli da su do{li zbog toga? @ivomir Avramovi}: Ne, nije to prvo, da su do{li... Kao svedok treba da idem, da svedo~im kao da treba da idem u Hag, razumete, da }e da mi bude za{ti}ena porodica i ja i tako daqe. Nata{a Jovanovi}: Gospodine Avramovi}, samo malo da to ra{~lanimo. Po{to ste se upoznali i pre{li konkretno na taj razgovor, da li je to prvo {to su vam rekli bez da vas bilo {ta drugo pitaju? Zna~i, to je prvo {to su oni rekli, poku{ajte da se setite, u razgovoru sa vama. Dakle – mi smo do{li konkretno iz razloga {to ste vi... Da li su vam rekli, da li su vas pitali ne{to u vezi va{eg anga`mana na rati{tu? @ivomir Avramovi}: Ne, ne, pitali su me, za rati{te jesu. Nata{a Jovanovi}: Pa, poku{ajte malo to preciznije. @ivomir Avramovi}: Ne, oni kaù – da li si bio na rati{tu. Jesam bio na rati{tu. Nata{a Jovanovi}: To su vas prvo pitali. @ivomir Avramovi}: Oni sve znaju. 607

Nata{a Jovanovi}: Dobro, i... @ivomir Avramovi}: Oni nema ni{ta da ne znaju. Oni znaju, i pitaju me da li sam ~lan Srpske radikalne stranke... Nata{a Jovanovi}: Oni smo znaju kako se vi zovete i prezivate, znate, sad da ne ulazimo u to {ta ko zna, ali oni su vas pitali da li ste vi ~lan Srpske radikalne stranke. @ivomir Avramovi}: Jeste, jeste. Ja sam rekao da nisam ~lan nijedne radikalne stranke. I pitali su me – da li si ti video [e{eqa nekada? Rekoh – nisam nikada, nikada. Video sam ga na televiziji i ovako u medijima i tako... Ina~e ne znam ~oveka li~no. Nata{a Jovanovi}: Dobro. Nikada niste videli dr Vojislava [e{eqa i oni su vam rekli, iako ste to sve wima rekli, oni su vas pitali da li ho}ete da svedo~ite protiv wega u Ha{kom tribunalu? @ivomir Avramovi}: Ne, zvali su me prvo za Beograd, da idem za Beograd, da urade tamo sa mnom neku, {ta ja znam, da me obrade tamo u Beogradu, da mi plate neke dnevnice, neke... Nata{a Jovanovi}: êkajte, kako da vas obrade, da vam kaù {ta treba da govorite protiv [e{eqa? @ivomir Avramovi}: Pa, ne znam {ta su hteli, otkud znam. Samo znam da su me zvali... Nata{a Jovanovi}: êkajte, ako ste vi wima rekli da vi ne poznajete, odnosno, nikada niste videli uìvo... @ivomir Avramovi}: [e{eqa. Nata{a Jovanovi}: ...osim putem medija, a oni vama predloìli da svedo~ite protiv wega, {ta ste vi wima tada odgovorili? Rekli ste – da ili ne, {ta ste rekli? @ivomir Avramovi}: Ne, slu{ajte ovako. Oni traè qude preko kojih sam oti{ao na rati{te. Nata{a Jovanovi}: Dobro. I {ta ste vi rekli? @ivomir Avramovi}: Ja kaèm – ja sam oti{ao sa Sre}kom Radovanovi}em na rati{te. I sa pokojnim Miqkom, drugarom. Pitali su – ko vam je doneo uniformu na rati{te? Za Bosnu, {to se ti~e Bosne, ina~e, Slavoniju ne pomiwu, Slavonija sa ovim nema veze. Nata{a Jovanovi}: Dobro, oni su vas pitali konkretno za Bosnu? [ta odredi{te, odredi{te, recite, {ta su vas pitali? @ivomir Avramovi}: Odredi{te tamo gde smo bili na obuci, je li, na Fru{koj gori. Kaè – ko vam je doneo uniformu? Ko vas je obukao? Ja kaèm – Miqko je i{ao kamionom za Beograd, on je to doneo kamionom, ko je to wemu dao i {ta, i ko stoji iza toga ja to ne znam, ja nisam upu}en u to, ja to ne znam. Pa {ta smo radili tamo? Koliko smo bili? Nata{a Jovanovi}: To su vas sve pitali? [ta ste vi rekli? @ivomir Avramovi}: [ta imam, bre. [ta sam imao da kaèm? Nata{a Jovanovi}: Pa, {ta ste rekli, da li ste im rekli ne{to? [to ste rekli wima, moète meni da ponovite. 608

@ivomir Avramovi}: Gde mogu da se setim svega {ta sam rekao. Nata{a Jovanovi}: Pa, dobro, ali moète da se setite otprilike {ta ste im rekli. Na takva wihova konkretna pitawa, {ta ste vi wima odgovorili. Po{to ste ve} rekli, znate, kako ste se spremili, kako ste krenuli i tako daqe, da li su vas pitali za jo{ ne{to konkretno? Verovatno jesu i vi ste im ne{to odgovorili. @ivomir Avramovi}: Pa, to mislim za to ~i{}ewe {to je bilo i {ta sam drugo imao da kaèm. Nata{a Jovanovi}: Kakvo ~i{}ewe? @ivomir Avramovi}: î{}ewe i ratu, oni na nas, mi na wih... Nata{a Jovanovi}: Mislite ratna dejstva? To mislite. To ste im i rekli. @ivomir Avramovi}: Branili smo Srpstvo. Nata{a Jovanovi}: Dobro, to ste im i rekli da ste branili Srpstvo tamo u biv{oj Bosni i Hercegovini. I? @ivomir Avramovi}: I to je sve bilo. Nata{a Jovanovi}: I {ta su vam onda rekli, da oni vas pozivaju da vi do|ete u Beograd i onda... @ivomir Avramovi}: Ja sam rekao da ne èlim. Da li ja moram da dolazim u Beograd, kaù – ne mora{. Nata{a Jovanovi}: [ta su vam rekli, zbog ~ega da do|ete? @ivomir Avramovi}: Da bi me tamo saslu{ali skroz, da vide situaciju {ta je i kako je, da i pitali su za onih 16 muslimana u Crkvini, ja im kaèm... Nata{a Jovanovi}: [ta su vas pitali za 16 muslimana? @ivomir Avramovi}: Jeste, u Crkvini, ko ih je pobio. Ja sam rekao, to mi je i Sre}ko rekao, da ih je Miqko pobio sam, po{to je Miqko ve} mrtav i tako, tako i jeste, Miqko ih je pobio sam. Nata{a Jovanovi}: Samo malo sa~ekajte. Oni su vas pitali konkretno za taj neki doga|aj navodni koji se desio o kome vi sada pri~ate. @ivomir Avramovi}: Da, za tih 16 muslimana za {ta optuùju nas i ostale, razumete? Nata{a Jovanovi}: Dobro, {ta optuùju? [ta su vam rekli da postoji optu`nica za ubistvo 16... muslimana. U kom mestu? @ivomir Avramovi}: Crkvine. Nata{a Jovanovi}: Dobro. I? [ta ste vi wima rekli? @ivomir Avramovi}: Da je to Miqko po~inio to delo i tako je rekao i Sre}ko da je Miqko, ja sam se prvo sastao sa Sre}kom. Mi ni{ta nismo slagali, rekli smo tako zato {to je Miqko to i po~inio, razumete. Nata{a Jovanovi}: Da, vi ste se pre ovog va{eg odlaska na razgovor sa wima ~uli sa Sre}kom Radovanovi}em, zvanim Ma~ak i sa wim obavili te razgovore? @ivomir Avramovi}: Jeste i on mi je rekao da ja moram da idem sa wima na razgovor zato sam ja i pristao. Zato sam i zvao. 609

Nata{a Jovanovi}: Dobro, dobro, on vam je sugerisao i rekao vam da... @ivomir Avramovi}: On je rekao da su tri puta dolazili kod wega, sino} sam bio ponovo kod wega. Nata{a Jovanovi}: Kada? @ivomir Avramovi}: Sino} sam bio, negde oko {est sati. Nata{a Jovanovi}: Dobro, i on vam je rekao da, {ta? @ivomir Avramovi}: Pa, kaè – moè{ da da{ izjavu, moè{ da ne da{, kaè – bilo bi dobro da da{. Nata{a Jovanovi}: A recite mi, molim vas, @ivomire, po{to ste vi wima rekli da ne}ete da dolazite u Beograd... @ivomir Avramovi}: I pitao sam ih, rekoh – da mene ne bude posle da je neko nekog progawao, da ne bude... Nata{a Jovanovi}: Ne, a da li ste vi rekli da ne moète da do|ete? @ivomir Avramovi}: Rekao sam da ne}u, da ne èlim. Nata{a Jovanovi}: A da li ste rekli da ne èlite da svedo~ite... @ivomir Avramovi}: Jesam, jesam. Nata{a Jovanovi}: ...protiv dr Vojislava [e{eqa? @ivomir Avramovi}: Rekao sam da ne èlim i da me ne diraju. Da sam ja siromah ~ovek, da sam ja samo radnik... Nata{a Jovanovi}: Da, da ste ostali da ìvite i radite. Dobro. @ivomir Avramovi}: Da. Oni mene pitaju posle za druge jedinice da li sam bio, jer ja sam bio na tom rati{tu do kraja, znate. Nata{a Jovanovi}: I onda su vas pitali za u~e{}e u drugim jedinicama. @ivomir Avramovi}: Pitali su posle i za ove sve druge, vidim da su... Nata{a Jovanovi}: [ta su vas pitali? Kaìte konkretno. @ivomir Avramovi}: Pa, pitaju gde se ja to jo{ pomiwem, pomiwem se za Trnovo, pomiwem... za Kladu{u. Samo pomiwe, ona ne moè da izgovori kao ne{to ova prevodi, ma nebitno. Nata{a Jovanovi}: Dobro, i {ta ste vi wima rekli za to? @ivomir Avramovi}: Ni{ta ja wima nisam rekao, ja sam wima rekao – ja vidim da vi sve znate, za{to vi mene pitate kada vi sve znate? Ba{ tako tim re~ima. Nata{a Jovanovi}: A oni kaù i sve vas iskqu~ivo to ispituju da bi vas naveli da svedo~ite protiv dr Vojislava [e{eqa. @ivomir Avramovi}: Jeste, jeste. Nata{a Jovanovi}: A da li su poku{ali da vam kaù kako bi trebalo, u slu~aju da pristanete, da izgleda taj va{ iskaz protiv dr Vojislava [e{eqa? Da li su vam ne{to sugerisali. @ivomir Avramovi}: Ne, ni{ta mi nisu rekli ovde, samo su mi rekli da do|em za Beograd. Nata{a Jovanovi}: I vi ste rekli da vi to ne moète, da ste vi... I da ne èlite, da svedo~ite protiv dr Vojislava [e{eqa, da ste vi jedan zaposleni, siroma{ni radnik, da èlite da ìvite svoj ìvot i da vas ostave na miru. Tako ste im rekli. 610

@ivomir Avramovi}: Upravo tako. Nata{a Jovanovi}: I posle toga {ta se, @ivomire, desilo? @ivomir Avramovi}: Ni{ta, ja sam oti{ao ku}i, oni su rekli da ih nazovem, ja ih nisam posle toga zvao nikad. Nata{a Jovanovi}: A recite mi, molim vas, dok ste razgovarali sa wima, da li su ukqu~ili ne{to da snimaju taj razgovor? @ivomir Avramovi}: Pa, ne znam stvarno, nisu vadili ni{ta iz onih torbi. Nata{a Jovanovi}: A nisu vam rekli...ovaj razgovor se snima i tako. Ni{ta vam nisu rekli. @ivomir Avramovi}: Ne. Nata{a Jovanovi}: Da li je neko beleìo ne{to za to vreme? @ivomir Avramovi}: Kako beleìo? Nata{a Jovanovi}: Pa, ovako bele{ku da li je neko pravio? @ivomir Avramovi}: Pa, beleìli su, gde radite, {ta radim, koji posao obavqam u fabrici i tako daqe. Nata{a Jovanovi}: To ih je interesovalo. @ivomir Avramovi}: To ih je zanimalo. [ta radim, {ta ja to radim. Nata{a Jovanovi}: Dobro. Hajde da se vratimo sad na ovo, recite mi, molim vas, da li su oni vama pomiwali, malopre ste rekli, o nekom doga|aju u mestu, kako be{e? @ivomir Avramovi}: Crkvina. Nata{a Jovanovi}: Crkvina, da. Da li su oni to pomiwali kao neki doga|aj? Da li su vas konkretno pitali. I {ta su vas pitali u vezi toga? Zna~i, ono {to ste rekli. @ivomir Avramovi}: Pa, ova crnkiwa, ona je vikala ne{to crnika, cikina, nije mogla da izgovori ova crnkiwa, znate. Nata{a Jovanovi}: Dobro, i {ta je bilo. @ivomir Avramovi}: Nije mogla da prevede na srpski to Crkvina, nije razumela ni ona ni prevodilac. A ja kaèm – Crkvine, kaè – da, Crkvine. Nata{a Jovanovi}: I onda su vas pitali za to... @ivomir Avramovi}: Jeste, pitali za taj doga|aj. Da li znam ko je to po~inio. To je isto rekao i Sre}ko i ja sam rekao... Nata{a Jovanovi}: A da li ste vi rekli da ste pre toga razgovarali sa Radovanovi}em, je li tako? @ivomir Avramovi}: Jesam, razgovarao sam sa Radovanovi}em i razgovarao sam sa Lekovi}em i Lekovi}, Lekovi} se nije poneo korektno, da vam kaèm po{teno ja ovako, on je tako kada sam oti{ao kod wega, on je meni pretio na neki na~in. Nata{a Jovanovi}: Ko je taj Lekovi}? @ivomir Avramovi}: Lekovi}, ovaj advokat. Nata{a Jovanovi}: A advokat. A za{to ste vi wega angaòvali? @ivomir Avramovi}: Pa, ja nisam znao gde se nalazim, ja sam... 611

Nata{a Jovanovi}: Da, i onda ste oti{li kod advokata Lekovi}a, kako mu je ime? @ivomir Avramovi}: Tatomir Lekovi}. Nata{a Jovanovi}: Tatomir. I {ta je on rekao? @ivomir Avramovi}: On kaè da kao nas troje moramo za Hag da idemo, bi}emo optuèni, ovo, ono. Nata{a Jovanovi}: êkajte, {ta vam je rekao taj Tatomir Lekovi}, ko ide... @ivomir Avramovi}: Da }emo da idemo za Hag... Nata{a Jovanovi}: Ko to? @ivomir Avramovi}: Lekovi}. Nata{a Jovanovi}: A ko }e da ide, vi... @ivomir Avramovi}: Ja, Traqa i Lazo. Nata{a Jovanovi}: Samo malo sa~ekajte. @ivomir Avramovi}: Da }emo da budemo optuèni. Nata{a Jovanovi}: Dobro, vi, zna~i, i te osobe pomiwete po nadimcima Traqa... @ivomir Avramovi}: Simovi} Goran i La|evi} Zoran. Nata{a Jovanovi}: Simovi} Goran zvani Traqa i Lazovi} Zoran. @ivomir Avramovi}: Da li Lazovi} be{e. Jeste. Nata{a Jovanovi}: Lazovi} Zoran zvani Laza, je li tako? @ivomir Avramovi}: Jeste. Nata{a Jovanovi}: I to vam je taj... Vi ste potraìli advokatsku pomo}, advokat je iz Kragujevca, je li tako? @ivomir Avramovi}: Jeste, jeste, odavde. Nata{a Jovanovi}: Vi ste do{li kod wega, @ivomire, i {ta ste rekli – dobar dan, dobar dan, ja sam... @ivomir Avramovi}: Ne, ja sam mu pokazao... Nata{a Jovanovi}: ...do{li su istraìteqi kod mene iz Ha{kog tribunala, obavio sam sa wima razgovor. Ili je to bilo pre razgovora. @ivomir Avramovi}: Ne, ne, ne, ja sam to pre razgovora. Nata{a Jovanovi}: A, pre razgovora ste oti{li. @ivomir Avramovi}: I{ao sam ja i u Srpsku radikalnu stranku, bio je @iki} gore. Vi niste bili tu. Nata{a Jovanovi}: A kada ste oti{li kod ovog Lekovi} Tatomira advokata recite mi, molim vas, da li je on znao ve} ko ste vi? @ivomir Avramovi}: Pa, kako nije znao. Znao je mi smo se druìli ranije... bili smo drugari. Nata{a Jovanovi}: Dobro, i onda ste vi wega pitali, rekli ste mu, zaka~ili su mi ovo, ovaj papir su mi dali... @ivomir Avramovi}: Jeste, {ta treba da radim? Rekao mi da moram da idem na taj razgovor. Isto kao {to mi je i Sre}ko rekao. A dolazio sam u Srpsku radikalnu stranku, pitao sam da mi pomogne neko, oni kaù – da li si ti ~lan Srpske radikalne stranke, ja kaèm ja sam za tu stranku ratovao... 612

Nata{a Jovanovi}: Dobro, mo`da nije znao gospodin @iki}. Samo da vam kaèm, gospodine Avramovi}u, sve je to u redu, ali nemojte da zamerite, jer gospodin Dragan @iki} je kasnije do{ao u stranku i nije vas poznavao iz tog perioda o kome vi i ja sad govorimo. Tako da, nemojte to u tom smislu da zamerite. @ivomir Avramovi}: Ne, ja mislim da ne bi trebalo samo da se... samo da se ograni~imo na ~lanove. Nata{a Jovanovi}: Naravno, naravno, pa zato sam vas ja i pozvala da razgovaram sa vama, kao sa jednim, Srbinom i ~ovekom koji je pristao da razgovara sa mnom. Ali {to se toga ti~e, nemojte da mislite da je ne{to drugo u pitawu, nego jednostavno ~ovek nije znao. Ali da se vratimo na ovog advokata. Recite mi, molim vas, vi ste oti{li kod wega da potraìte savet, je li tako? @ivomir Avramovi}: Jeste. Nata{a Jovanovi}: [ta je on vama rekao, rekli ste mi da je pomiwao i ova druga dva imena s nadimcima... @ivomir Avramovi}: Jeste, on mi je rekao da nas traè i da }e nas trojicu da osude. Nata{a Jovanovi}: Da li vam je rekao otkud on to zna, da li je on povezan sa wima ili... @ivomir Avramovi}: Zna, zna, on se sa Miqkom druìo, vadio Miqka iz bule kada je pravio probleme. On jedino Miqka {to je dobro znao, ina~e od nas nikoga ne zna. Nata{a Jovanovi}: Da, i onda {ta je on vama rekao, vi }ete biti vi i ova dvojica... @ivomir Avramovi}: Pozvani tamo kao okrivqeni, da }e da nam se sudi. Nata{a Jovanovi}: I tako vam je, u stvari, on rekao da vi razgovarate sa ovim istraìteqem ili vam je i on sugerisao, kao i oni, da svedo~ite protiv Vojislava [e{eqa? @ivomir Avramovi}: Ne, ne, on je rekao da ja moram da razgovaram sa wima? Nata{a Jovanovi}: Ali, da li vam je pomiwao prof. [e{eqa, taj advokat? @ivomir Avramovi}: Ne, nije. Nata{a Jovanovi}: Ne, nije, samo da treba da razgovarate sa istraìteqima. @ivomir Avramovi}: Da. Nata{a Jovanovi}: I to se tako zavr{ilo, oni su oti{li, vi ste wima rekli... @ivomir Avramovi}: Jeste, ja kada sam ih pitao... Na kraju sam ih pitao... Nata{a Jovanovi}: Po{to su oni vama nudili, je li tako, ako pristanete da svedo~ite, da }e da vam daju, kako ste rekli, da za{tite vas i va{u... 613

@ivomir Avramovi}: Ne, ne samo za put... Nata{a Jovanovi}: Za kakav put? @ivomir Avramovi}: Samo za put do Beograda, od Kragujevca do Beograda. Nata{a Jovanovi}: A, da vam plate samo put. @ivomir Avramovi}: Jeste, jeste i da }e da mi bude za{ti}ena porodica i ja kao, ako bude ne{to ovako... Nata{a Jovanovi}: Ako budete pristali da svedo~ite. @ivomir Avramovi}: Ako budem pristao da svedo~im, ba{ upravo tako. Ja sam wima rekao da moju porodicu niko ne dira, da ja nisam ni{ta zgre{io u ìvotu. Razumete? Nata{a Jovanovi}: Naravno da razumem. Da li moète jo{ nekog detaqa da se setite? @ivomir Avramovi}: Na kraju sam ih pitao, po{to ja sad odbijam, ja sam, zna~i, svedok sad ovde, kako sam shvatio, vi ste mene uzeli za svedoka saradnika, kao, to nije tako, ja sam onda glup za wih, ja nisam znao da se izjasnim... Rekoh, da ne nosim ja neke posledice sutradan zato {to sam odbio ovu saradwu sa vama. Ova {to prevodi, kaè – ne}e{, bi}e{ normalan gra|anin Srbije, grada Kragujevca... Nata{a Jovanovi}: Da li ste vi wima rekli da ne èlite da svedo~ite protiv dr [e{eqa, da ne pristajete na to i onda ste ih pitali da li }ete imati neke... @ivomir Avramovi}: Jeste i ponovo su me pitali – da li si bilo koje stranke ~lan, da li si bio nekada? Ja sam rekao da nisam bio nikad. I ta~no je da nisam bio nikad. Nata{a Jovanovi}: Dobro. Ni kasnije, da. Dobro, hvala vam gospodine Avramovi}u, ako nemate jo{ ne{to da dodate... @ivomir Avramovi}: Ni{ta. Nata{a Jovanovi}: Mislite da ste sve obuhvatili. @ivomir Avramovi}: Da. Nata{a Jovanovi}: Dobro, hvala vam najlep{e. Nata{a Jovanovi}: Gospodine Avramovi}, recite mi, {to se ti~e originalnog pisma ovog istraìteqa Tomasa Ahajma, koje vam je zaka~io na vrata, tu ne pi{e datum, po~etak 2003. godine, i ove wegove vizit karte da li pristajete da mi ovo fotokopiramo ili moète ovo da mi ostavite kao originalni dokaz. @ivomir Avramovi}: Fotokopiraj ti to, pa ti meni to ostavi... Nata{a Jovanovi}: Zna~i, vama ovo treba, dobro. @ivomir Avramovi}: Pa, ne treba mi, ali vidi{ zlu ne trebalo, vidi{ to je staro, pa... Nata{a Jovanovi}: Zna~i, moèmo da fotokopiramo ovo? @ivomir Avramovi}: Moè, moè. Nata{a Jovanovi}: Hvala vam najlep{e. @ivomir Avramovi}: Molim. 614

Janko Laki} Razgovor vo|en u Zemunu 24. januara 2007. godine Podaci o svedoku: Prezime: Laki} Ime: Janko Ime oca: Vujadin Nadimak: Bena Pol: mu{ki Datum ro|ewa: 19. septembar 1962. godina Mesto: Zeliwe Op{tina: Zvornik Republika: SR Bosna i Hercegovina Dràva: SFRJ Prebivali{te: Mali Zvornik, ul. Ribarska br. 5 Nacionalnost: Srbin Veroispovest: pravoslavna Dràvqanstvo: Srbija i Bosna i Hercegovina Jezik/jezici koje govori: srpski Jezik/jezici koje pi{e: srpski Jezici kori{}eni u toku razgovora: srpski Trenutno zanimawe: nezaposlen Prethodno zanimawe: konobar Datum razgovora: 24. januar 2007. godine Razgovor vodili: Gordana Pop-Lazi} i Vjerica Radeta Imena lica prisutnih tokom razgovora: Novak Savi} i Zoran Krasi} Zoran Krasi}: Nas pre svega interesuje kako je i{ao taj razgovor, na ~emu su oni to insistirali, da li je bilo nekih pretwi svedoku – ako ne sara|uje{, eventualno, mi moèmo i protiv tebe da pokrenemo postupak, i da li je bilo nu|ewa nekih pogodnosti ukoliko bi neko pristao da svedo~i protiv Vojislava. To je ono {to nas u ovom trenutku interesuje. To nas interesuje zbog ovog dela gde treba da prikaèmo ko su i {ta su i kako rade, a drugi deo koji je interesantan ti~e se onoga {ta vam je poznato o doga|ajima koji su bili, konkretno ovo se sada ti~e Zvornika. Da li su to onih nekoliko dana kada je... Vjerica Radeta: Na Karakaju kada je @u}a, Lutka (...) da li ono kada je bio u stranci, da li je pre toga iskqu~en iz stranke? Janko Laki}: Kojeg je datuma (...) u êlopeku. Vjerica Radeta: Da, u êlopeku po~etkom aprila 1992. Janko Laki}: Ne znate ta~an datum? Zoran Krasi}: Ja bih to ostavio za drugi deo. Vjerica Radeta: Da, ovako pitam ~oveka dok ne krenemo, po{to znam da zna. 615

Gordana Pop-Lazi}: Znate ono, koliko ste se puta sa wima sreli i {ta su vam onda oni nudili, ako biste pristali da svedo~ite. Zoran Krasi}: Ne, da zapi{emo. Gordana Pop-Lazi}: Dobro, u tom smislu. Vjerica Radeta: Ne, {ta su oni wemu rekli da bi svedo~io protiv Voje, {ta su mu rekli. Zoran Krasi}: Mogu li ja da idem ovim redom ovde, po{to kako treba ovo: ime, prezime i tako daqe. Samo mi kaìte prezime. Janko Laki}: Laki}. Zoran Krasi}: Ime? Janko Laki}: Janko. Zoran Krasi}: Ime oca? Janko Laki}: Vujadin. Zoran Krasi}: Ima{ neki nadimak? Janko Laki}: Ne. Zoran Krasi}: Datum ro|ewa? Janko Laki}: 19. septembar 1962. Zoran Krasi}: Mesto ro|ewa? Janko Laki}: Zeliwe, Zvornik, Bosna i Hercegovina. Zoran Krasi}: Srbin, je li tako? Janko Laki}: Srbin. Zoran Krasi}: Dràvqanstvo? Janko Laki}: Srbije i Bosne i Hercegovine. Zoran Krasi}: Jezik kojim govori – srpski je li tako? Janko Laki}: Da. Zoran Krasi}: Trenutno zanimawe? Janko Laki}: Zavr{io sredwu ugostiteqsku. Zoran Krasi}: Radi{? Janko Laki}: Ne radim, nezaposlen, propala firma. Zoran Krasi}: Prethodno zanimawe, kada si radio? Janko Laki}: Konobar. Zoran Krasi}: Evo, ja sam uneo osnovne podatke u ovo {to je potrebno radi identifikacije, posle tu ima mesta i za potpis. Sada kako ta izjava kre}e: 1. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i u woj }u navesti sve ~iwenice po svom saznawu. 2. Potpuno shvatam da treba da opi{em ono {to mi je li~no poznato, a u svojoj }u izjavi jasno naglasiti kada govorim o onome {to sam ~uo od nekog drugog. 3. Od mene se traì da u vezi kontakata koje sam imao sa predstavnicima Tuìla{tva MKSJ dam izjavu istinite i ta~ne sadrìne o onome {to sam li~no doìveo. 4. Obave{ten sam da se ova moja izjava moè upotrebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe lica odgovornih za 616

te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, kao i da mogu biti pozvan da javno svedo~im pred sudom u vezi ove izjave. 5. Ovu izjavu dajem Gordani Pop-Lazi} i Vjerici Radeti, kao ovla{}enim licima koja je prof. dr Vojislav [e{eq ovlastio da mu pomaù u pripremi odbrane pred MKSJ. 6. Obave{ten sam i upozoren na to da bi moja izjava mogla biti data na uvid organima unutra{wih poslova ili drugim pravosudnim organima i pristajem na to da se moja izjava da na uvid navedenim organima. 7. Upozoren sam da se protiv mene moè pokrenuti postupak za davawe la`nog iskaza u slu~aju da sadràj moje izjave nije istinit. 8. Obave{ten sam i spreman sam da u vezi ove izjave, ako je to potrebno, i svedo~im u Hagu, u Holandiji. 9. Ja sam Janko Laki}, sa bliìm podacima za identifikaciju koje sam naveo i svojeru~no potpisao neposredno pre davawa ove izjave. Vjerica Radeta: Zna~i, kada je bio prvi kontakt, kada su vas zvali, kako su vas zvali? Janko Laki}: Telefonski pozivi su po~eli u leto 2003. Zoran Krasi}: Leto 2003. godine, pozvali su te telefonom, je li tako? Janko Laki}: Vi{e puta su zvali, porodica mi je prenosila, ènski glas. Meni je bilo sumwivo, nisam znao ko bi mene to mogao zvati na moj broj, da bi se na kraju ispostavilo, sredinom avgusta, da se ja javim kada te osobe zovu, ta èna. Oni su se predstavili, prevodilac se zove Marina Vojvodi}, i rekla je da je kraj we tim istraìteqa, Yonatan Haris, Englez, i Irac Yerald (...). Rekli su da èle sa mnom da razgovaraju o nemilim doga|ajima iz pro{log rata. Po{to sam ja mislio da se neko zeza iz mog okruèwa, ja sam traìo da se prekine veza, pa }emo se ~uti nakon 15 minuta. I tako je ura|eno. Nazovem ja ovde, imam svastiku u Beogradu, koja zna engleski, i kaèm joj ove brojeve koje sam uzeo od wih. Na kraju krajeva, bilo je verovatno tu nekih poziva, ali otkud ba{ iz Haga da me direktno zovu. Zoran Krasi}: A to je bio poziv iz Haga? Janko Laki}: Iz Haga. I ona je nazvala te brojeve i oni su se javili na te brojeve. Zoran Krasi}: Ova lica? Janko Laki}: Eto, nakon 15-20 minuta nazvali su i taj razgovor je i{ao tako {to su oni traìli od mene da se na|emo. Rekli su – mi }emo do}i ako èlite u Beograd ili Sarajevo, ali ako vi mislite da vama nije bezbedno da tu date izjavu, vi moète izabrati zemqu u koju vi èlite u}i i mi }emo sve organizovati da biste dali izjavu. Ja sam tada otprilike wima rekao da ja imam moju dràvu. Ja ne verujem da je to tako mogu}e, onda ako oni mene zovu ja, rekoh, moram da vidim, da se konsultujem. Ne mogu ja tek tako da pristanem na razgovor. Kada smo zavr{ili taj razgovor, ja sjedim sa ènom i kaèm – kome ja sada da se obratim? Da idem u policiju, ispadam sam sebi 617

smje{an, ja fakti~ki u mojoj dràvi nemam kome da se obratim. Kasnije sam se obratio Novaku Savi}u traè}i savjet da mi pomogne Srpska radikalna stranka. Novak nam je dao broj Maje Gojkovi}. Moj kum je wu kontaktirao, ona je rekla da to wu ne zanima, i ja sam ostao sam protiv wih. Zna~i, ja }u re}i istinu, ma koliko nekog od nas to bolilo. Vjerica Radeta: Samo istinu ho}emo. Janko Laki}: Oni su uporno nastavili da zivkaju, i kad je meni dosadilo, ja sam im rekao: “U redu, ja se ne}u odlu~ivati ni za kakve druge zemqe, ja }u do}i u va{u dràvu, u moju dràvu”. Oni kaù – pa kako to? Pa rekoh – jesu va{e kancelarije u Beogradu, i pristao sam da do|em u ulicu Jevrema Gruji}a broj 11, tu su im nekakve kancelarije, i tu sam do{ao 4. oktobra 2003. godine. Rekao sam im telefonom da ja nikakvu izjavu ne}u dati, a kamoli potpisati. Oni su opet insistirali da se vidimo. Kada sam tamo do{ao, imao je na ulazu neki policajac, ni{ta, samo nas je propustio, nije ni{ta ni pretresao. U|em gore, popeo sam se u potkrovqe jer je to, ~ini mi se, sprat i mo`da potkrovqe. Vidim kosi zidovi, sigurno su, rekoh, na vrhu. Ta èna je iza{la pred nas, prevodilac, ja sam imao svog prevodioca, nisam hteo da pristanem da do|em dok oni na to ne pristanu. Oni kaù da je to kr{ewe Statuta wihovog. Rekoh – ja ne}u da do|em, {ta me briga, i na kraju su pristali. Zna~i, nas dvoje smo do{li, popeli se gore. U tom trenutku kada smo mi u{li i sjeli do{la su ta dva istraìteqa iz neke druge prostorije, ali ne znam odakle. I onda su oni po~eli. Samo i ovo da kaèm, ne bih ja nikada oti{ao, nego sam se pla{io da oni mo`da nemaju nameru mene hapsiti, pa da ja ne bih do{ao u poziciju da ova na{a policija i oni do|u pa pred djetetom da se brukam i da doìvqavaju neprijatnosti, ja sam samo zato oti{ao. I kada smo do{li, oni kaù, standardan uvod, prvo kaù – kako ste putovali, ho}ete li sok, ho}ete li kaficu? Ja sam odbio sve. Onda su oni po~eli pri~ati kako su se, eto, dogodili stravi~ni zlo~ini, kako ovo, kako ono. Kada sam ja ugrabio prvu priliku, ja sam wima rekao ovo {to pi{e u novinama: ja sam pripadnik S^P, ne pada mi na pamet s vama da pri~am na temu rata i ukoliko me mislite to pitati, ja od ovog momenta }utim i mi smo zavr{ili razgovor. A ako èlite da me uhapsite, ako sam ja ne{to kriv, hajde, brate, lepo uhapsite, a ne dam vam ~ast niza{ta. Onda su oni }utali minut-dva, i tako se nakon pola sata, mo`da malo ja~e, zavr{ilo. Ja iza|em i odem ku}i. Oni kaù – nama je ào {to, eto, vi imate takvo mi{qewe, ovo, ono, i tako se zavr{ilo. Ova mala {to mi je bila prevodilac ne moè da ustane iz foteqe, kaè – {ta im to re~e? Pa ono {to sam ti rekao da }u im re}i. Djete se upla{ilo. Eto, to je bio prvi susret. Vjerica Radeta: Samo ovde si jo{ napisao da si im tada rekao – rekao sam im da nema materijalnih dobara za koje bih svedo~io protiv [e{eqa i pitao ih da li oni znaju {ta traè od mene, da li znaju da mi ugroàvaju bezbednost moje porodice. 618

Janko Laki}: Ja sam sad govorio samo o onome {to je bitno. Zna~i, ja ne}u da pri~am o ratnim doga|ajima. Preko pola sata sam se ja zadrào, bilo je i toga, ja sam wima rekao – qudi, da li vi znate {ta traìte od jednog Srbina? Ne samo za mene. Vi traìte da ja budem u mojoj ku}i Vuk Brankovi}. Ne treba mi ni{ta daqe, samo u mojoj ku}i. Zoran Krasi}: To je bio prvi susret. Da li je bilo posle jo{ ne{to? Janko Laki}: Kada smo to zavr{ili, oni su oti{li. Rekao sam, kada smo razgovarali, kada smo silazili niz stepenice, ja wima kaèm – za{to vi toliko insistirate da vi sudite Srbima, vi to trebate pustiti nama, mi }emo to najboqe odraditi. Eto, ako je to va`no, ali ne vidim da je va`no. E, onda su oni nakon par dana ponovili poziv. Ja kaèm ne}u da kontaktiram. Mi treba da se vidimo, mi imamo ne{to va`no; ja kaèm – ako je va`no, recite na telefon, {to se moramo vi|ati? Pa nije za telefon, pa ovo, pa ono, i kada mi je dojadilo kao i prvi put, ja kaèm – u redu, ja para nemam, ako vam se dolazi, izvolite, do|ite kod mene ku}i. Tako je bilo. Kako je to bilo, samo da vidim, ne mogu da se setim, 29. oktobar 2003. godine, oni su prethodni dan isto zvali i rekli da }e do}i u Sarajevo, da }e sleteti, pa da }e se uputiti kolima prema Zvorniku. Isto sam im rekao da ne}u dati izjavu, isto sam im rekao da ne èlim razgovarati jedan naprema tri, ~etiri ili pet, nego samo jedan na jedan. U tri, do{li su. Onda smo se mi organizovali da vidimo {ta je to, kako }e to izgledati, pa smo poslali osobu koja }e ih do~ekati u Zvorniku. Kada su do{li u Zvornik, pred hotel “Drinu”, e taj detaq nisam siguran, re~eno mi je da ih je ~etiri ili pet u toj ekipi. Ja sam rekao da moè da do|e Yonatan. Oni su rekli da je to drasti~no kr{ewe Statuta, ja sam rekao – u redu, ako vi ne}ete, ne morate nikako i telefon sam iskqu~io. Na kraju je do{ao sam Yonatan. Oni su prvi u{li, ova djevojka i on u stan, ja sam do{ao kasnije. On meni kaè – nema smisla {ta vi meni radite. On se upla{io, vidim da se upla{io jer smo mi wega trzali tamo-vamo sa onim wegovim yipom. Ja kaèm – nije to ni{ta, {ta vi nama radite, ovo je igra. E, onda je on do{ao, tu smo po~eli razgovarati, u su{tini {ta on nudi. Zaboravio sam re}i, kada smo bili u Beogradu, da su oni meni rekli, ovo je va`na re~enica, to sam i pro{li put zaboravio da kaèm, kada sam ja ono rekao da ja rado nudim slobodu za ~ast, oni su rekli – mi }emo vama iz Ha{kog tribunala doneti papir, ukoliko vi pristanete da date izjavu za Tuìla{tvo, na kojem }e pisati da vas ne}e i ne moè goniti Ha{ki tribunal, bosanski, srbijanski i hrvatski sud, jer sam ja bio i u Hrvatskoj na rati{tu. Tu sam re~enicu zaboravio. Vjerica Radeta: Jesu li vam tad rekli da }e to sve da vam daju, a da svedo~ite u predmetu Vojislava [e{eqa? Janko Laki}: Idemo redom. Oni su meni u Beogradu ovako rekli – mi smo vas planirali u predmetu Slobodan Milo{evi}, ali po{to vi dugo odugovla~ite s nama kontaktirati, jer vi odbijate putem telefona da se na|emo, kako sam ih ja razumeo, ne{to je pro{lo, ti svedoci, zakqu~eno ne619

{to, pa je otpao Slobodan Milo{evi}. E sad, kada je on tu do{ao, razgovor se uglavnom svodio na to da bi oni najradije uzeli tu izjavu, a da bi oni meni zauzvrat obezbedili status za{ti}enog svjedoka. Gordana Pop-Lazi}: A {ta su rekli, da svedo~ite protiv Vojislava [e{eqa? Janko Laki}: Da, da, ja sam traìo da nema uvijawa, da mora do}i i re}i otvoreno {ta èli. E onda je on rekao – mi èlimo vas u procesu protiv Vojislava [e{eqa, kao svjedoka Tuìla{tva. To je u mojoj ku}i rekao, ne u Beogradu. Ja sam ih pitao da mi objasne {ta to zna~i za{ti}eni svjedok. E onda su mi rekli da je to svjedok pod za{titom Ujediwenih nacija. Ukoliko bi va{a izjava bila dosta kvalitetna, onda mewate identitet, selite se u neke tre}e zemqe, ako je prekookeanska, to vredi milion, ako je evropska neka zemqa 800-900 hiqada. Ja sam rekao da ne}u da svjedo~im, odbio sam, i ne}u da se selim iz svoje zemqe. Rekao sam ja wemu, dodu{e, on mene pita o rati{tu, o detaqima, ni{ta nisam govorio, samo sam mu rekao, ja sam bio na 5-6 razli~itih lokacija i kaèm – prvi put sam i{ao sa ~ovjekom ~ija je bista na ulazu u (...), znam da ih to boli. Drugi put, igrom slu~aja me odveo jedan poslanik Srpske radikalne stranke. Sve ja kaèm, ali opet ne}u da vama dam izjavu. Ja, rekoh, ako budem davao izjavu, da}u je srpskoj strani. Vjerica Radeta: Ovo {to su rekli prekookeanska zemqa milion, pretpostavqam, evra ili dolara, {ta su govorili? Janko Laki}: Mislim da je u dolarima. Vjerica Radeta: A ako nije prekookeanska 800.000. Jesu li oni, zna~i, vama nudili i te pare? Janko Laki}: Ne. On je rekao ukoliko ja dam izjavu i oni procjene da je ta izjava kvalitetna, to su tro{kovi Ujediwenih nacija kada tebe i porodicu {aqu, mewa{ ime i prezime, tako sam ja razumeo i vi tamo nastavqate ìveti. Zna~i, niko meni nije ponudio ta{nu para, moramo biti po{teni pa pri~ati kako je bilo. Da li bi se i to na kraju ostvarilo da sam pristao da idem toliko daleko, ja to ne znam, ja samo pri~am {ta je bilo. Zoran Krasi}: Da li su ti ne{to pretili ako ne prihvati{ da bude{ saradnik? Janko Laki}: Ne. Zoran Krasi}: Da }e i tebe optuìti ako ne pristane{? Janko Laki}: To su rekli u Beogradu na prvom sastanku, ali da je bilo grubog tona... Vjerica Radeta: Ne, ne, ali zna~i u Beogradu su rekli ako svedo~i{ oni ti garantuju da te ne}e goniti niko ni iz Haga, ni iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine? Janko Laki}: Pa po{to znaju da sam ja bio u ratu, vjerovatno je to. Zoran Krasi}: Aha, zna~i ne}e tebe da gone kao eventualno osumwi~enog, u tom smislu su rekli? Janko Laki}: Niko mi nije rekao da sam osumwi~en, niko. Oni su samo meni rekli da }e meni garantovati moju... Jer ja sam rekao – ako sam ja kriv, 620

izvolite mene uhapsiti. Ja ne}u ni protiv koga drugog da svedo~im, ja sam bio u ratu, ako sam ja napravio zlo~in vi uhapsite mene. Ja nikad nisam prisustvovao nikakvom zlo~inu, ja ne mogu izmi{qati ni{ta. U toku tog razgovora onda su oni rekli ovo {to su rekli. Zoran Krasi}: Ali su te dotle pitali o tome {ta ti je poznato o u~e{}u Vojislava [e{eqa i tako ne{to, tokom ovog razgovora? Janko Laki}: Ja sam imao i dok sam bio u Holandiji telefonske pozive od wih. Ja nisam wima hteo da govorim o de{avawu iz rata ni{ta. Zoran Krasi}: Ti si bio u Holandiji? Vjerica Radeta: Traìo je azil zato {to su – evo, ti }e{ to da kaè{, ovde si rekao zato {to su kom{ije (...). Janko Laki}: Vi ste bili tu kada sam to rekao. Ja velikih problema imam u Podriwu, Mali Zvornik, Loznica, Qubovija, Veliki Zvornik, zato {to Aleksandar Despotovi}, predsednik Op{tinskog odbora, ide i pri~a kako je wemu odavde neko, u jednom konkretnom slu~aju Todorovi}, rekao da sam ja sto posto dao izjavu i uzeo pare protiv Vojislava [e{eqa. Ja sam od vas traìo za{titu, evo papira, niko se nije oglasio. I okre}e i druge qude, okre}e protiv vas bez ikakvog razloga. Bio sam toliko ogor~en da sam hteo da odem i kaèm – hajde da vam dam izjavu sad, u inat Aci i ostalima. Dovodi me u poziciju da mi neko stavi bombu pod kola, da mi èna i djete izginu, qudi moji. Vi to morate spre~iti kako znate. On nije normalan ~ovek, to je stra{no ru`no. Evo, tu imate Milana koji vam je ~lan Op{tinskog odbora, Milana Luki}a, nazovite ga, pitajte. Re}i }e vam da li ja laèm ili Aca. Na kraju krajeva, eno Novaka, neka kaè da li on garantuje po Podriwu da sam ja davao izjavu. Pa ja, morate vi priznati, ali i sebe sam reskirao da ne svedo~im ni protiv [e{eqa ni protiv bilo koga drugog, a on mi tako vra}a. Pa on je do{ao 2003. godine, pet puta se, Krasi}u, video sa mnom. Kaè da ste ga vi poslali, da je ~lan ekspertskog tima. Zoran Krasi}: Ko? Janko Laki}: Aleksandar Despotovi}. Vjerica Radeta: Stra{no. Janko Laki}: Ja se na|em s wim i kaèm – {ta te interesuje? Kaè, rekli su mi da se na|em s tobom da mi kaè{ {ta je istina. Ja kaèm, poznaju}i wega, vidio sam se dva puta i ispri~am mu ovo sve {to i vama, i molim te prenesi Srpskoj radikalnoj stranci istinu, nemoj izmi{qati ko Boga te molim, ovo nije igra. Tad je on do{ao ovde i sve kontra pri~ao. (...) ûj ludaka, ja sam jedva ustavio, ja i ne znam koliko va`ne izjave pojedinaca, Krasi}u. Ne ulazim u to {ta je ovo moje zna~ajno. Meni je u interesu da vi kaète – Laki}u, idite ku}i, ne vidimo se vi{e. Kad se doznalo da to Aco radi, kompletna ekipa koja je u~estvovala u ratu, aman zaman... Zoran Krasi}: Dobro, Laki}u. Zna~i, ti si dvaput imao kontakt sa wima, kako se kaè, o~i u o~i. Da li si ti prilikom tih kontakata imao ose}aj da oni vr{e pritisak prema tebi? 621

Janko Laki}: Pa, po mom mi{qewu... Zoran Krasi}: Tvoje mi{qewe. Janko Laki}: Moje je mi{qewe da je svaki telefonski poziv nakon opomene nekoga, vas prema meni, da ne èlim vi{e da kontaktiram, pritisak. Kako protuma~iti re~enicu zbog koje sam ja posle godinu dana morao da se skrivam i sklawam u Beogradu, kada su rekli – ako vi nama date izjavu, mi }emo vama doneti papir u kojem ste vi bezbedni. Ne znam, meni je to pretwa. Zoran Krasi}: Zna~i, ti si tu pogodnost koju ti navodno nude protuma~io kao sredstvo pretwe, pritiska itd? Takav si ti ose}aj imao o tome? Janko Laki}: Pa naravno, ja sam se posle toga godinu dana sklawao, nisam znao na ~emu sam. Zoran Krasi}: Ti smatra{, kao {to si i prvi put telefonom rekao, da ne èli{ s wima da ima{ neke kontakte, da svaki slede}i poziv prevazilazi uobi~ajenu upornost nekog organa, kako predstavqa sredstvo pritiska prema tebi? Janko Laki}: Iskreno da vam kaèm, Krasi}u, ja sam na kraju, prilikom zadweg razgovora, bio ba{ jasan i rekao sam im doslovce ovako – ja sam cjelo vrijeme pristojan prema vama, a vi uporno zovete iako vam je jasno da ja ne}u da dam izjavu. I onda sam rekao – nemojte vi{e da vam padne napamet da me zovete i uznemiravate. A to je tada nazvao gospodin Iv Roj. Zoran Krasi}: Meni je ovo vrlo va`no {to ti smatra{ i takav ose}aj ima{, za ovu izjavu meni je najbitnije kakav ti ose}aj ima{ zbog toga. Ili smatra{ da, kada si prvi put telefonom obavio razgovor sa wima, da si ti sa wima zavr{io posao, a svaki slede}i poziv i svako slede}e vi|ewe je bila wihova vrsta pritiska, neuobi~ajena upornost da se do|e do nekih dokaza? Janko Laki}: Naravno. Ako ja vama kaèm – vi èlite izjavu, vi znate da èlite izjavu, ako ja ne znam, to je ne{to drugo na po~etku. Ali kada ste ve} pomenuli, ja kaèm – ne}u vam dati nikad izjavu, zna~i va{a upornost je smetwa. Vjerica Radeta: Ti si onda oti{ao u Francusku, posle toga? Janko Laki}: Kada su oni oti{li iz mog stana, taj Yonatan kada je oti{ao... jo{ jedna va`na stvar: za oba susreta ja imam svjedoka, nisam i{ao sam. Kada ste pitali za{to prevodilac, pa imamo mi, ja kaèm nije problem prevodilac, ali ja ne èlim sutra crveneti pred svojim djetetom, ona je ovde da ispri~a {ta je bilo. Zoran Krasi}: Jesu li snimali te razgovore? Janko Laki}: Ni{ta ovako nije stavqeno preda me. Zoran Krasi}: Nije bila neka kamera? Janko Laki}: Naivno je vjerovati da iza svih onih ure|aja ... Vjerica Radeta: Javno ne? Janko Laki}: Javno ne. Zoran Krasi}: Da li su vodili bele{ke neke kada su razgovarali? 622

Janko Laki}: Odmah oni stavqaju svoj blok, stavi olovku, ali {ta }e voditi bele{ku kada ja ni{ta ne govorim. Ja sam ubje|en da je to odnekud snimqeno. Zoran Krasi}: Da li ti smatra{ da su oni verovali da ti toliko zna{ da moè{ wima da pomogne{, da su odmah maltene krenuli na neku nagodbu s tobom? Na osnovu ~ega su oni (...). Janko Laki}: Ja sam wima rekao doslovce ovako – ja sam jedan obi~an ~ovek, vi imate ovakvih ako ne hiqade, stotine qudi, i ne znam {ta ste vi zapeli ba{ za mene. A oni su govorili, recimo, da wih najvi{e interesuje kako je osnovana ta dobrovoqa~ka jedinica i najvi{e ih zanima kako je ona prelazila Srbija–Bosna. Oni su rekli da ih to najvi{e zanima. Zoran Krasi}: Zna~i, oni su o~igledno hteli da te uvuku u pri~u? Janko Laki}: Naravno. Ja sam od ku}e do{ao sa ~vrstim re{ewem i namerom da ne ulazim u pri~u, jer sam znao da }e me pobjediti. Pretpostavqam da naspram mene vrhunski policajci sjede, i ako u|em u pri~u gotovo je, i ono {to ja ne bih rekao oni bi na kraju izvukli iz mene. Zoran Krasi}: Dobro, a kada ste zavr{ili taj razgovor, {ta su ti oni rekli, zva}emo te jo{ nekoliko puta ubudu}e? Janko Laki}: Koji razgovor? Zoran Krasi}: U ku}i. Janko Laki}: E, kad je zavr{en razgovor, on kaè... ja sam sa mojim kumom, ovom djevojkom i sa jo{ dva ~ovjeka, kaèm ja wima pre nego {to je do{ao u ku}u: ho}u da vidim dokle oni ho}e da idu. Samo da vidim {ta se to doga|a, to je meni bila nepoznanica, ja nisam imao pojma i zato je to tako i teklo. Kad je on odlazio, on kaè, on je tvrdio da je za wih moja pri~a dosta dobra, iako ja ni{ta ne pri~am, da oni smatraju da ja wima jako puno mogu pomo}i. Ja sam se na{ao u ~udu, {ta ja to wima mogu pomo}i, ja sam ne mogu da budem pametan. Samo pretpostavqam {ta je. Zoran Krasi}: êkaj, na osnovu ~ega wima ideja da ti ponude status za{ti}enog svedoka, skrivawe identiteta, za{to to nude, obi~no to ne nude. Janko Laki}: Ja sam wima rekao, tom ~ovjeku sam rekao u ku}i, hajde da ga ispitam, za{to sam ovo po{ao da kaèm, da vidim ja dokle }e on i}i. Ja kaèm – i kad bih pristao da svjedo~im za vas, ja vam ne bih dao izjavu dok vi ne biste moju porodicu iselili odavde, i mene. Sve sam ja to rekao. I kad su oni oti{li, nazvali su jo{ jednom, on kaè ne moè sam da odlu~i, nego da postoji vi{i nivo koji odlu~uje da li }e{ dobiti status za{ti}enog svjedoka. I oni su posle tog susreta jo{ jednom zvali telefonom i pristali da ne dam izjavu dok ne odvedu mene i porodicu. I ja kaèm Luki}u, Novak zna ko je, rekao sam – sada }emo onda stati, gotovo je, vi{e nemamo kud ispitivati ko su oni, {ta su oni. Slede}i poziv je usledio u martu 2004. godine, tada je zvao Iv Roj, kada sam ovo rekao {to sam malo~as rekao, naruìo ih, rekao sam ne pada mi napamet, ne moète me kupiti niza{ta i nemojte me vi{e nikad zvati. A na osnovu ~ega, Krasi}u, oni to traè, ja ne znam. 623

Zoran Krasi}: Kada tebi nude status za{ti}enog svedoka, a ne znaju tvoju izjavu? Janko Laki}: Drugi put. Zoran Krasi}: Pa da, ali ne znaju su{tinu tvoje izjave, ne znaju o ~emu bi ti mogao da svedo~i{, ne znaju kako bi ti svedo~io. Obi~no kada daju za{ti}eni status nekome, oni prvo od wega uzmu izjavu, pa onda kada se zavr{i sa izjavom, onda on kaè – pa znate {ta, ali ja mogu da imam neprijatnosti zbog ove izjave. Onda oni odlu~uju o za{ti}enom statusu. Janko Laki}: Ja sam sada rekao, ja to ne mogu da znam. Zoran Krasi}: Da li ti smatra{ da je to {to su ti prvo nudili status za{ti}enog svedoka tako|e bilo sredstvo da te jednostavno nateraju da ti da{ neku izjavu koju bi oni mogli da iskoriste protiv Vojislava [e{eqa? Janko Laki}: Hajde da po|emo slede}im redom. Zar ne mislite da je to jedna dosta ozbiqna organizacija? Zoran Krasi}: Zna{ {ta je najva`nije za ovu izjavu: kako si ti doìveo to, da li si ti to doìveo kao pritisak, kao ucenu, kao pretwu. Janko Laki}: Ja se wih ne pla{im, ako }emo po{teno. Ba{ me briga, ne pla{im se nikoga. Vjerica Radeta: Ti si ovde, u novinama pi{e: “Imao sam jo{ jedan telefonski poziv, u kome mi je Iv Roj, {ef A tima, ponovo ponudio status za{ti}enog svedoka”. Janko Laki}: Ja sam vam rekao. Vjerica Radeta: I onda si ti, kaè, da bi dobio azil, bio si u Francuskoj godinu dana. Janko Laki}: Prvo da vam odgovorim na ovo pitawe. Kada su oni iza{li iz ku}e, slede}i put su zvali Yonatan i ekipa i Iv Roj. Vjerica Radeta: A ti si im pre toga rekao da te vi{e ne zovu? Janko Laki}: To je navodno taj vi{i nivo o kojem on pri~a. Ja pri~am {ta mi pri~aju, ja nemam pojma. Posle toga u martu jo{ jedan poziv, u kojem je zvao samo Iv Roj, rekao da }e se dràti sve tog dogovora, da nije nikakav problem, da ako treba, oti}i }e porodica tamo pa onda da se u Holandiji zadrì mjesec dana dok ja dam te izjave, i onda sam ja rekao – nemojte vi{e da me zovete, mi smo zavr{ili, ja ne}u da dam izjavu, ovo je kraj pri~e. Nemojte me vi{e uznemiravati. Vjerica Radeta: I onda ti ide{ u Francusku? Janko Laki}: Onda ja idem u Francusku. Vjerica Radeta: I tamo nisi imao para, nisi mogao da dobije{ azil? Janko Laki}: Da krenemo redom. Onda ja zovem gospodina Savi}a, 13. jula 2004. godine, i kaèm – Nova~e, oti}i }u u Francusku ili mo`da u neku drugu zemqu, poku{a}u da smutim na osnovu ovoga {to su mi napravili azil. Sprije~i, molim te, opet ponavqam, Despotovi}a; znaju}i wega, po~e}e da izmi{qa razne stvari o meni. On je, jadnik, poku{ao ali nije uspio. Do{ao sam u Francusku, u Francuskoj nema smje{taja, nisam mogao da traìm azil, imao sam drugaricu, ìvi u Den Bo{u, u Holandiji. 624

Vjerica Radeta: I{ao si sam ili sa porodicom? Janko Laki}: Sam, zbog porodice sam se vratio, jer mi je ovaj napravio probleme. Do|em kod we u Den Bo{, ona radi u policiji, pomogne mi da na|em gdje je azil centar, odem na aerodrom, oni mi daju karte, imam ih ovde, besplatne. Wen sin me odvede u Terape, to je jedno malo mjesto na granici sa Wema~kom, i tu ostanem skoro 50 dana, i izgubim 20 kila. E, kad do|ete i traìte azil, onda oni kaù – zbog ~ega traìte azil? I ja kaèm: ja traìm od UN-a azil zato {to je meni UN napravio probleme, i kaèm da sam imao dva kontakta sa istraìteqima. Oni mene pitaju kako, ja kaèm – tako. Evo vidite, ovo je papir koji je poslao taj Iv Roj. Gordana Pop-Lazi}: To je ona potvrda da su vas spa{avali tako? Janko Laki}: Jeste. Trebao mi je dokaz da sam bio sa wima. On ne da, ne da mi ovaj papir. Kaè – mi to nemamo, mi vama ne moèmo dati papir. Oni ne}e da prihvate da razgovaraju. Ma ho}e, on }e uzeti od tebe izjavu, ali papir je tamo svetiwa. Izme|u ostalog, kada idete na taj intervju sa tim policajcem, pita on mene – pa kakvu vrstu problema vi imate? Ja kaèm, po{teno vam i sada govorim, da meni pravi problem ~ovek pripadnik Srpske radikalne stranke. Kaè: kako, je li vas napada Srpska radikalna stranka? Rekoh: ne, gospodo, evo sada }u doslovce ponoviti – Srpska radikalna stranka je demokratska stranka, ona ne stoji iza tih napada, u svakoj stranci imate usijanih glava i ludaka. E, onda sam taj papir dobio pred sami kraj, jedno 6-7 puta su me zvali u tom centru. Prvi put me zovu, kaè – {ta vi imate za nas? Je li imate pravnu pomo} s wima da razgovarate? Ja kaèm, ja ponio ove wihove vizitkarte, i kaèm s wima sam ja kontaktirao. I oni su wih traìli, ja kaèm – ja nemam ni{ta za vas. Vi imate za mene, trebate mi dati papir da sam se ja dva puta sastao sa vama jer ja zbog toga imam problema. Tek kada sam mu rekao da ja imam jedan papir koji }u mijewati s wim ako mi bude ovo dao. Nisam ni znao, nakon 2-3 dana odem, isti dan nakon 15 minuta je ovo faksirao na pravnu pomo} u Izvr{nom centru. Zoran Krasi}: Koji papir si ti wima dao? Janko Laki}: Nijedan. Vjerica Radeta: Evo ovako si ti rekao: “Da bih dobio azil, bio mi je neophodan dokaz – papir od istraìteqa da su me kontaktirali, {to je Iv Roj odbio da mi da. Zanimqivo je da mi je tada u telefonskom razgovoru rekao da smo se videli u Beogradu, a ja u Beogradu nisam upoznao nikog s tim imenom”. Janko Laki}: Jeste to rekao: “Mi se znamo iz Beograda”, ja se zaprepastio. Vjerica Radeta: Ti ga nikada nisi video pre? Janko Laki}: Ne, ja sam obadvojicu qudi video, {to imam wihove vizitkarte, e sada da li se oni, Krasi}u, predstavqaju pod raznim imenima, ko }e to znati qudi, ja ne znam. Vjerica Radeta: Istog dana Iv Roj je potpisao dokument u kome je navedeno, to je ovo {to nije objavqeno. 625

Janko Laki}: On je naveo da je to samo... Vjerica Radeta: “Da su ha{ki istraìteqi imali dva susreta sa Laki}em, ali da je on oba puta odbio da da izjavu pla{e}i se za svoj ìvot i ìvote ~lanova svoje porodice”. I onda kaè{ – krivo mi je {to su napisali samo delimi~nu istinu, {to nisu napisali ono {to sam im rekao, da mi ne pada na pamet da svedo~im protiv Srba. Janko Laki}: Da, to je ono na po~etku {to sam rekao da sam pripadnik S^P-a i da ne}u da progovorim pred wima srpsko ime. Vjerica Radeta: Da, i kaè da dok je poku{avao da dobije azil, Holan|ane je posebno zanimalo da li strahuje od Srpske radikalne stranke. Janko Laki}: I to sam vam rekao. Vjerica Radeta: Da, sada si rekao, ali da pro~itam: “Rekao sam im da od mene ne o~ekuju da pqujem po svojoj zemqi niti po Srpskoj radikalnoj stranci, da ne strahujem od wih nego od neura~unqivih pojedinaca, a da moja zemqa nije u stawu mene i moju porodicu da ~uva do kraja na{ih ìvota”. Janko Laki}: Ta~no. E sad, traì}u... ako ova pri~a izgleda nelogi~no, ona nije mojom krivicom. Ja pri~am kako je bilo. Vjerica Radeta: Prema tvojim re~ima, kaè ovde, na velikom intervjuu za svedoka pod navodnicima, “obja{weno mu je da je procedura da mu se pridruè wegova supruga i sin prili~no duga. Nije smeo da rizikuje da o~vrsnu i oja~aju sumwe wegovih sugra|ana i da wegova porodica ostane neza{ti}ena, pa se Holan|anima zahvalio na besplatnom boravku u azilu i posle dva meseca ponovo se vratio u Mali Zvornik”. Janko Laki}: I ovo treba da znate... Vjerica Radeta: Izvini: “Nagla{ava kako s nestrpqewem ~eka dan kada }e Vojislav [e{eq dobiti spisak za{ti}enih svedoka i kada }e on kona~no sve neverne Tome uveriti u svoju ~estitost. U me|uvremenu, Laki} napomiwe da je odlu~io da presavije tabak i tuì sve one zbog kojih wegova porodica doìvqava neprijatnosti, jer je u maloj sredini u kojoj ìvi markiran kao izdajnik. Janko Laki}: Za{to nisam tuìo, sada }u vam re}i. Zoran Krasi}: Zna{ {ta mene interesuje. Mi }emo da sastavimo ovo doslovce kako si ti rekao. Naravno, izbaci}emo neke stvari gde ima praznog hoda, ali doslovce ono {to si ti rekao u mikrofon. Mene ne{to drugo interesuje. [ta mi ho}emo ovom izjavom? Ho}emo da kaèmo da Tuìla{tvo ne bira sredstva kada èli da obezbedi neku izjavu ili nekog svedoka protiv Vojislava [e{eqa. Zna~i, Tuìla{tvo }e da ugodi materijalnim stawem ili nekim ~iwenicama, jednostavno po svaku cenu èli da obezbedi svedoka, pa i da plati, i da preti, i da nudi pogodnosti itd. Mene jedna druga stvar sada mu~i. S obzirom na ovo da si ti bio u Francuskoj, Holandiji, imao kontakte s wima koji nisu bili tajni, ve} su bili ba{ prili~no javni, ~im to i sredina zna itd., koliko mi sa tvojom izjavom, gde ti jasno stavqa{ do znawa da je to vrsta pritiska, pretwe, moèmo da budemo ube626

dqivi, a da se iz ovih tvojih kontakata Tuìla{tvo ne brani – pa da, on je hteo da ide u nagodbu. Ne znam da li me razume{. Gordana Pop-Lazi}: Da nemaju oni zabeleèno, recimo, da si ti pristao na ne{to? Zoran Krasi}: Ja sa ovom tvojom izjavom treba da pokaèm da su ne~asni, da rade prqave stvari da bi do{li do dokaza protiv Vojislava [e{eqa. Ja moram da imam odgovor na wihovu inicijativu kada kaù da to nije nikakva vrsta pritiska – to je realna aktivnost da obezbedimo izjavu. Osim toga, vidite da je ~ovek krenuo u nagodbu. Ne znam da li si me razumeo? Janko Laki}: Razumeo sam. Zoran Krasi}: Da li se iz ovih kontakata moè stvoriti slika, jasna slika, kod wih: ovo nije prekora~ewe od strane Tuìla{tva, ovo je uobi~ajena procedura kako se dolazi do za{ti}enog svedoka i kako se sa wim pravi odgovaraju}i dogovor. Janko Laki}: Ja samo mogu re}i da ja nisam traìo nikakvu nadoknadu. Kako }e oni to da vide i vama prikaù ako budu do{li u situaciju, ja to ne znam. Zoran Krasi}: E pa, to je meni bitno. Zna~i, ti tvrdi{ da tvoja inicijativa povodom svega toga nije bila nagodba i da si se ti u ovom na{ao zato {to su oni tebe zvali, a ne ti wih? Janko Laki}: Naravno. Zoran Krasi}: E, to mi je bitno. Janko Laki}: Sto posto ja nisam nikog zvao. Na kraju krajeva, nakon moje izjave u Beogradu da sam pripadnik Srpskog ~etni~kog pokreta, da ne}u da razgovaram na temu rata, ne}u da pomenem Srbina pred wima, nema posle pri~e o nagodbi. Kako }e dokazati. Zoran Krasi}: Ja samo gledam ... Vjerica Radeta: I kako si ti to doìveo? Zoran Krasi}: Ja moram da budem skeptik. Janko Laki}: Ovo {to ste vi mene pitali zbog ~ega oni to nude, ja sam dugo razmi{qao o tome. Mora da je neko wima sasvim dovoqno informacija dao, kako o meni, tako i o mjestima gdje sam bio. Nema drugog na~ina. Zoran Krasi}: ûo sam da su tebe hteli da upotrebe protiv Milo{evi}a. Janko Laki}: Tako mi je u Beogradu re~eno. Zoran Krasi}: Pa po{to su tu ispustili rokove da te ukqu~e, onda su ra~unali da mogu da te iskoriste protiv [e{eqa. Gordana Pop-Lazi}: A nisu rekli mo`da da postoji osnova da se diè optu`nica i protiv vas? Jesu li vam to nekada rekli? Janko Laki}: Ne, samo su ovo rekli {to sam vama rekao. Kada sam rekao – ja ne}u vi{e da pri~am, ja }u od ovoga momenta da }utim, ako sam ja u~estvovao u zlo~inima, ja sam ovako pruìo ruke, izvolite uhapsiti, kraj pri~e. E, oni su posle toga rekli da }e oni meni poslati papir u kojem maltene Ha{ki sud me ne}e goniti, srbijanski, bosanski i ... 627

Zoran Krasi}: I to obe}awe papira je bilo da se odobrovoqi{ da krene{ da pri~a{, pretpostavqam da je to. îm su ti ponudili taj papir. Janko Laki}: Pa vjerovatno. Mislim, sve se dalo logi~ki zakqu~iti. Zoran Krasi}: Dobro. Vjerice, ti ima{ ovo u novinama, ima{ i ovu wegovu izjavu, imamo i ovo {to smo razjasnili detaqe. Gordana Pop-Lazi}: Samo sam ja htela jedno pitawe da postavim. Da li vi znate mo`da da su oni imali kontakte jo{ sa nekim qudima iz va{eg okruèwa i da su ih nagovarali da oni vr{e ove pritiske zbog kojih se i vi i va{a porodica ose}ate nesigurno? Janko Laki}: Ja znam samo za jednog ~ovjeka, i to sam igrom slu~aja, za Matiju Bo{kovi}a doznao i ranije kada }e se vidjeti sa wima. [ta je on govorio, ja to ne znam. Vjerica Radeta: I ne zna{ nikog drugog da su zvali tamo? Janko Laki}: Ne znam. Vjerica Radeta: Ali ovo {to je Gordana upravo pitala, da li ti mo`da ne pretpostavqa{, ne sumwa{, da (...). Gordana Pop-Lazi}: ... Despotovi}a naterali da tako kaè? Vjerica Radeta: Da li postoji takva mogu}nost? Janko Laki}: Ne znam, stvarno. Mene je to jedna novinarka pitala: {ta vi mislite, da li drugi idu da svjedo~e za novce? Ja kaèm: nemojte, molim vas, mene to pitati, ja ne znam da li neko nosi kofere novca, ali da qudi znaju da pristanu za materijalnu... ja sam ~uo sa druge strane qude kojima ne znam maltene ni imena, ali ih znam iz vi|ewa, {to si dao izjavu, kaè – i{ao da vidim kakva je Holandija. Dotle idu. Vjerica Radeta: A ovaj Luki} {to si ga pomenuo, on je dao izjavu, je li? Janko Laki}: Kome? Vjerica Radeta: Pa pitam te, rekao si Luki}, zna{, Nova~e, ko je Luki}. Janko Laki}: Da, Luki} je nekad bio kod vas u stranci, sada vi{e nije. On je isto ispao korektan, pomagao mi je sve {ta je trebalo, kada je Yonatan dolazio preuzeo je pratwu. Vjerica Radeta: Samo jo{ jedno pitawe. Kaè{ da je stalno s tobom bio neko, od kuma, tako sam shvatila... Janko Laki}: Svastika. Vjerica Radeta: Da li ima potrebe... Zoran Krasi}: Trebalo bi i wu da nazovemo. Vjerica Radeta: Da li bi hteo da kaè{ kako se ona zove? Da objasnimo ~oveku za ovu izjavu, mi ovo moramo da prekucamo. Janko Laki}: Ako o ovom pri~amo, ovo iskqu~ite. Vjerica Radeta: Dobro, ova izjava sada koju si dao treba da se overi u sudu. Janko Laki}: Ja bih vas zamolio da jedan taj primjerak meni otkucate da ja to fino prostudiram, da vidim da li je {ta izostavqeno i onda }u ja do}i. Ne treba da ùrimo. 628

Vjerica Radeta: Nama je sada bitno, zna~i imamo ovu izjavu, mi }emo da je prekucamo i onda }emo da se ~ujemo, kad ti kaè{ da je to u redu, da je moèmo overiti i u sudu, da ti ne dolazi{, moèmo mi da do|emo, nije nikakav problem. Janko Laki}: Vjerujte da se zaboravi gro stvari. To je jedan period od koga me glava boli, vjerujte. Vjerica Radeta: A ovo vezano za doga|aj tamo, to ne}e{ da snimamo, je li? Janko Laki}: Nemojte, da vidimo da malo popri~amo na tu temu. Imao sam ja ovde, Krasi}u, sve to oko traèwa azila, nema tu laì, prevare, sve je to napismeno. Deklaracija lica koje je dalo izjavu u skladu s pravilom 92 bis Prezime i ime: Laki} Janko Ime oca: Vujadin Datum ro|ewa: 19. septembar 1962. godine Mesto: Zeliwe, op{tina Zvornik Republika: SR Bosna i Hercegovina Dràva: SFRJ Dràvqanstvo: Srbija i Bosna i Hercegovina Li~na karta br ... izdata od strane SUP-a ... Paso{ br: 4588388 od 21. aprila 2004. godine Li~ni broj: 1909962183907. Ovim potvr|ujem u prisustvu Gordane Pop-Lazi} i Vjerice Radete, kao ovla{}enih lica koja je prof. dr Vojislav [e{eq ovlastio da mu pomaù u pripremi odbrane pred MKSJ, da je sadràj pisane izjave koju sam dao dana 24. januara 2007. godine i koja je priloèna ovoj deklaraciji, istinit i ta~an po mom najboqem znawu i uverewu. Obave{ten sam i upozoren na to da bi moja izjava mogla biti data na uvid organima unutra{wih poslova ili drugim pravosudnim organima. Pristajem na to da se moja izjava da na uvid navedenim organima. Upozoren sam da se protiv mene moè pokrenuti postupak za davawe la`nog iskaza u slu~aju da sadràj moje izjave nije istinit. Dana 24. januara 2007. godine Potpis davaoca deklaracije: U Zemunu (potpis u originalu) Potpis ovla{}enog lica: (potpis u originalu) Potvrda svedoka: Izjava mi je glasno pro~itana na srpskom jeziku i sadrì sve {to sam rekao po svom znawu i se}awu. Moja izjava se sastoji od __ strana i svaku sam parafirao svojim potpisom. Izjavu sam dao dobrovoqno i svestan sam da se moè upotrebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ena na 629

teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, kao i da mogu biti pozvan da javno svedo~im pred sudom. Datum: 24. januar 2007. godine Potpis: (potpis u originalu)

Goran Simovi} Nata{a Jovanovi}: Recite mi va{e ime i ime va{eg oca i prezime. Goran Simovi}: Goran Mladena Simovi}. Nata{a Jovanovi}: Kada ste ro|eni, Gorane? Goran Simovi}: Ro|en sam 22. avgusta 1967. godine. Nata{a Jovanovi}: A gde ste ro|eni? Goran Simovi}: U Kragujevcu. Nata{a Jovanovi}: Stanujete li sada u Kragujevcu? Goran Simovi}: Da, ulica Milana Obradovi}a, broj 34. Nata{a Jovanovi}: Koji je broj va{e li~ne karte? Goran Simovi}: 441969. Nata{a Jovanovi}: Mati~ni broj? Goran Simovi}: 22089677720043. Nata{a Jovanovi}: Po nacionalnosti ste? Goran Simovi}: Srbin. Nata{a Jovanovi}: Veroispovest? Goran Simovi}: Hri{}anin. Nata{a Jovanovi}: Mislite pravoslavan? Goran Simovi}: Da, pravoslavac. Nata{a Jovanovi}: Govorite srpski jezik? Goran Simovi}: Da. Nata{a Jovanovi}: [ta ste po zanimawu? Goran Simovi}: Elektri~ar, zavr{io sam sredwu {kolu za elektri~ara. Nata{a Jovanovi}: Da li ste zaposleni? Goran Simovi}: Privatni servis za prawe vozila. Nata{a Jovanovi}: Recite mi, gospodine Simovi}u, da li su vas i kada kontaktirali istraìteqi kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu? Kada je do{lo do prvog kontakta sa wima? Goran Simovi}: Do{lo je mo`da otprilike pre dve godine, mo`da i pre godinu i po dana. Nata{a Jovanovi}: Moèmo da kaèmo da je to bilo 2004. godine, recimo? Goran Simovi}: Da, 2004. godine. Nata{a Jovanovi}: Da li se se}ate da li je to bilo u jesen, oko Nove godine, kad? Goran Simovi}: Mo`da negde septembar, oktobar, tako. Nata{a Jovanovi}: 2004. godine? Goran Simovi}: Da. 630

Nata{a Jovanovi}: Recite mi kako su oni ostvarili sa vama kontakt, ko vam se predstavio i kako su vas pozvali. Da li su vas zvali prvo na ku}ni telefon ili su do{li u Kragujevac, kako je to bilo? Goran Simovi}: Zvali su me telefonom. Po{to ja nisam bio tu, oni su posle jedno ~etiri-pet dana do{li kod mene ku}i, wih dvojica. Nata{a Jovanovi}: A da li su pitali kada da do|u, ili su zakazali, ili su samo odjednom do{li? Goran Simovi}: Ne, ne, samo su odjednom do{li. Nata{a Jovanovi}: A da li se se}ate kako se oni zovu? Goran Simovi}: To ne znam, toga se ne se}am. Nata{a Jovanovi}: Dobro, i predstavili su se i onda {ta su rekli? Goran Simovi}: Traìli su da odrè jedan sastanak sa mnom, imaju ne{to da me pitaju. Nata{a Jovanovi}: Dobro. Do{li su na va{u ku}nu adresu? Goran Simovi}: Da, da, ku}i. I pitali su me da li mogu da do|em do Kragujevca za tri-~etiri sata da obave sa mnom jedan razgovor. Ja sam rekao da nema problema, da mogu. Spremio sam se, oti{ao sam u Kragujevac, wih dvojica su bili i jedna devojka prevodilac. Pitali su me da li sam bio u~esnik u ratu. Ja sam odgovorio da jesam. Rekli su da imaju neke dokaze protiv mene. Nata{a Jovanovi}: Da li su vas pitali kako ste oti{li na rati{te? Goran Simovi}: Da, pitali su. Nata{a Jovanovi}: [ta su vas pitali? Goran Simovi}: Pitali su preko koga sam oti{ao na rati{te. Nata{a Jovanovi}: [ta ste rekli? Goran Simovi}: Ko me je zvao. Nata{a Jovanovi}: [ta ste vi rekli? Goran Simovi}: Rekao sam da sam oti{ao preko Srpske radikalne stranke, kao dobrovoqac. Nata{a Jovanovi}: Dobro. I onda, {ta su vas pitali? Da oni imaju {ta? Goran Simovi}: Rekli su mi da imaju neke dokaze protiv mene. Nata{a Jovanovi}: Kakve dokaze? Goran Simovi}: Da sam po~inio neke ratne zlo~ine. Nata{a Jovanovi}: Da li su rekli gde, {ta kako? Goran Simovi}: Da. Nata{a Jovanovi}: A lokacija neka? Goran Simovi}: Bosanski [amac, tamo gde smo mi bili, na tom delu rati{ta. Nata{a Jovanovi}: Da li su rekli za taj navodni zlo~in na {ta se odnosi, da li su vam rekli ne{to konkretnije ili su samo tako ne{to? Goran Simovi}: Samo tako ne{to, ni{ta konkretno. Nata{a Jovanovi}: Dobro, i onda? To su vam prvo rekli? Goran Simovi}: Da. 631

Nata{a Jovanovi}: Dobro, i onda, posle toga? Goran Simovi}: Ali da moèmo to da sredimo druga~ije, ako budem pristao da svojevoqno budem svedok protiv Vojislava [e{eqa i protiv jo{ nekih qudi. Nata{a Jovanovi}: Da li su vam rekli protiv kojih qudi? Goran Simovi}: Nisu mi rekli ta~no protiv kojih. Nata{a Jovanovi}: Ali su rekli da se ti qudi ve} nalaze u Ha{kom tribunalu? Goran Simovi}: Ne, neki su ve} tamo, neki tek treba da budu. Nata{a Jovanovi}: A neki su tamo, neki treba. Dobro. Goran Simovi}: Da bi meni i mojoj porodici zauzvrat obezbedili ìvot negde preko, gde god ja to budem hteo. Nata{a Jovanovi}: Dobro i daqe? Goran Simovi}: Ja sam im na to rekao da ne mogu da svedo~im protiv nikoga, jer ne znam ko je {ta radio, ja znam samo {ta sam ja radio. Ako imaju ne{to protiv mene, da sam ja tu. Nata{a Jovanovi}: I {ta su vam oni na to rekli? Goran Simovi}: Pa ni{ta, hapsi}e me kada im trebam. Zna~i, nije problem. Rekli su mi da mislim malo da se ne bih posle kajao u ìvotu. Nata{a Jovanovi}: Dobro, daqe. Goran Simovi}: Ja sam, normalno, ovo kao {to sam i rekao... Nata{a Jovanovi}: Vi ste to kategori~ki odbili. Goran Simovi}: Da, {ta, mislim. Nata{a Jovanovi}: Koliko je dugo trajao taj sastanak? Goran Simovi}: Pa, negde mo`da 40 minuta, jer dok ono prevedu, dok... Nata{a Jovanovi}: Vi ste im odmah rekli da vi odbijate da budete svedok protiv prof. dr Vojislava [e{eqa i samim tim ste taj prvi i osnovni razlog zbog kojeg su do{li oni kod vas eliminisali ili su vas ne{to jo{ dodatno posle pitali? Goran Simovi}: Ne, ni{ta, ni{ta me nisu pitali. Pitali su me za pokojnog Miqka i... Nata{a Jovanovi}: Da li moète da mi kaète {ta su vas pitali? Goran Simovi}: Pa, imali su informaciju da sam ja bio sa wim u vreme kada je on navodno po~inio... Nata{a Jovanovi}: Dobro. Goran Simovi}: Imali su informaciju, pitali su me ko ih je pobio. Nata{a Jovanovi}: A gde? Ne razumem, da li su vas pitali ne{to konkretno? Goran Simovi}: Da, da, u Crkvini gore. Nata{a Jovanovi}: [ta su vas pitali? Goran Simovi}: Pitali su da li sam bio prisutan kada je pokojni, zvani Lugar... Nata{a Jovanovi}: A vi? 632

Goran Simovi}: Ja sam rekao da nisam bio, da sam do{ao posle, kada su nas qudi zvali i neki milicajci kojima je uzeo kqu~eve od tog zatvora gde je navodno po~inio. Da sam do{ao posle jedno pola sata, me|utim, tamo ni~ega nije bilo. Nata{a Jovanovi}: A oni? Goran Simovi}: Ni{ta. U redu, nema problema, ako se budete predomislili, da vam ostavimo vizitkartu. Nata{a Jovanovi}: Vi ste to odbili, rekli ste im da ne èlite da svedo~ite? Goran Simovi}: Ne èlim. Nata{a Jovanovi}: Dobro. Da li su vas posle jo{ neki put kontaktirali, poku{avali? Goran Simovi}: Pa nisu, samo jedanput su dolazili i vi{e nisu dolazili. Rekli su da im ostavim moju posetnicu, ako se budu predomislili, pa me pozovu u Beograd da odem tamo u to wihovo predstavni{tvo, da se bilo kome javim u bilo koje doba dana ili no}i, zna~i nije problem ni vreme, ni ni{ta, samo da im se javim. Nata{a Jovanovi}: Samo da pristanete da svedo~ite protiv prof. dr Vojislava [e{eqa? Goran Simovi}: Da. Nata{a Jovanovi}: Dobro, zna~i, to bi bilo sve. Goran Simovi}: Da. Nata{a Jovanovi}: Hvala vam, gospodine Simovi}u.

Muharem Ibraj Razgovor vo|en u Ni{u, 23. marta 2007. godine Vjerica Radeta: Recite ime, prezime, ime oca, datum i mesto ro|ewa. Muharem Ibraj: Ja se zovem Muharem Ibraj, od oca Musa, ro|en 25. septembra 1953. godine u selu Osokida, op{tina \akovica. Gordana Pop-Lazi}: Sada ìvite? Muharem Ibraj: Sada ìvim u Ni{u. Vjerica Radeta: Na kojoj adresi? Muharem Ibraj: U selu Rujdik. Vjerica Radeta: Po zanimawu ste {ta? Muharem Ibraj: Sad ni{ta. Vjerica Radeta: Da li ste penzionisani? Muharem Ibraj: Nisam. Vjerica Radeta: Niste. A {ta ste bili, policajac? Muharem Ibraj: Policajac. Vjerica Radeta: Policajac, a nije penzionisan. Drugi prisutan ~ovek: Oprostite samo, da budemo tu, da se ne hvata za sitnice, pravo zanimawe mu je bilo pripadnik lokalnog obezbe|ewa. To je lokalna policija koju je formiralo Pokrajinsko izvr{no ve}e. 633

Muharem Ibraj: Broj li~ne karte 559233. Vjerica Radeta: Dobro, a mati~ni broj? Muharem Ibraj: Mati~ni broj 2509953940024. Vjerica Radeta: Po nacionalnosti ste? Muharem Ibraj: Albanac. Vjerica Radeta: Govorite albanski i srpski? Muharem Ibraj: Albanski i srpski. Vjerica Radeta: Dràvqanstvo imate Srbije? Muharem Ibraj: Srbije. Vjerica Radeta: Veroispovest? Muharem Ibraj: Muslimanska. Vjerica Radeta: Eto, sad moète da pri~ate. Muharem Ibraj: Prvi put kada su me zvali u Beograd, taj Ha{ki tribunal, {ta ja znam, pitali su me: u prvi red su mi rekli, kaè – mi znamo tvoju situaciju, bili su dvojica tu. Na engleski. Vjerica Radeta: Kako se zovu? Muharem Ibraj: Ne znam. Na engleski, a jedan prevodi. Vjerica Radeta: Da li su vam dali prevodioca za albanski ili za srpski? Muharem Ibraj: Za srpski. Muharem Ibraj: Kaè – znamo tvoju situaciju, ima{ mnogo porodice, bez ku}e. Oni su znali taman boqe nego ja. Kaè – tebi treba pomo} od nas. I ja gi gledam, kaèm – mene, kakva pomo} od vas? Ja razgovaram sa onog {to prevodi. Ovi, kaè, su iz Ha{ki tribunal. Ja, da ti kaèm, niti nisam znao {ta je Ha{ki tribunal. Kaè – tebe ti treba toliko kvadrata ku}a, trtemrte. Ja kaèm – od koga, kaè – od nas. Pa, ja imam svoju dràvu, ima ko da se brine za mene, ne vi da se brinete. Pa, ti ne prima{ platu. Pa, {to vas briga da li ja primam platu, da li ne primam platu. Oni me|u sobom su cenili 100.000 evra da mi daju. Ja kaèm – mene tu|e pare ne trebaju. Ja sam radio za dràvu, imam svoju dràvu, ima ko da se brine za mene. I po~eo sam ja da dam te izjave. Vjerica Radeta: A reko{e li oni da }e to sve da vam obezbede? Muharem Ibraj: Da, da. Vjerica Radeta: Ako vi svedo~ite protiv Milo{evi}a? Muharem Ibraj: Da, da, to je bilo na po~etku. Gordana Pop-Lazi}: A koje je to godine bilo? Vjerica Radeta: Da li je Sloba bio ve} tad u zatvoru? Muharem Ibraj: U zatvoru. Imam ja negde pisano to sve. I kada je do{ao kraj, kaè – potpi{i ovde. Ja kaèm – ne potpisujem, ja ne znam engleski, prevedi mi, pi{i mi na srpski ili na albanski }u da potpi{em. Oni, {ta ja znam {ta pri~aju me|u sobom i nisam potpisao. Trinaest puta kako su me zvali, ja nikada nisam potpisao, jer nisu mi preveli na srpski ili na albanski. Vjerica Radeta: A to je kada ste bili u Beogradu? 634

Muharem Ibraj: U Beogradu, u Beogradu. Vjerica Radeta: U Jevrema Gruji}a. Muharem Ibraj: Kod èlezni~ke, a posle na Dediwe tamo. Vjerica Radeta: A gde kod èlezni~ke? Muharem Ibraj: Ba{ kod èlezni~ke stanice jedna zgrada. Vjerica Radeta: U Palati pravde, je li? Muharem Ibraj: Ne, ne. Kad ide{ odavde, pred nego da ide{ na èlezni~ku na desnu stranu, jedna ùta zgrada. Pa posle na Dediwe. Pa jedan put sam uzeo Gvozdena Gagi}a sa sobom tamo, pa sva{ta su me pitali, ali ja nikada nisam potpisao to. I sad {ta? Zvao sam Zorana An|elkovi}a, kaèm – maltretiraju me svaki dan. – Mora{, kaè, da ide{, kaè, radi {ta ho}e{, ali pazi {ta potpi{e{. Ja kaèm – ja ~itam na albanski. Ja sam zadwi put rekao da znam svoj jezik, albanski, tu sam se prevario. Platili su nam da li 60 evra, ili 80 evra, ne znam tro{kove, to i kaè – mora{ da potpi{e{. I ja pravim se blesav i potpisao sam. Kaè – puno ime i prezime i svoj potpis. êtrnaesti put nisam i{ao. Do{li su oni ovde u Ni{. I u sud, u salu smo bili u sud. Vjerica Radeta: Da li vi niste hteli da idete ~etrnaesti put? Muharem Ibraj: Nisam hteo da idem. Ne mogu da idem svaki dan ja, imam i ja svoje obaveze. Ja potpisujem za one putne tro{kove i tako. I sad ovde u Ni{, kaè – oni ra~unaju, kaèm ne}u ja ni{ta. Mora{, kaè, to da uzme{. Ja opet uzmem ne znam koliko evra i potpi{em. Kad sam ja i{ao u Hag, mene su mi doneli sve te izjave sa moj potpis. Vjerica Radeta: Zna~i, oni su vas prevarili da potpi{ete izjavu? Muharem Ibraj: Sloba mi je rekao – Muhareme, jer ja 18 dana sam sedeo sa Slobom, kaè – Muhareme, evo te izjave su tvoje. Kaèm ja – nijednu izjavu nisam potpisao, nijednu. Moj potpis je. Evo, kaè, da li je to tvoj potpis? Ja kaèm – moj je potpis, ali sve sam mu rekao, da ne ponavqam sad. Oni su stavili onaj papir gde sam ja potpisao za putne tro{kove. Oni su prebacili tu. Ja kaèm to nije, i zato onaj tuìlac, onaj Najs, nije mogao sa mnom, jer vidim i ja da nije mogao sa mnom. I samo dva puta sam bio preko televizije ja, a osamnaest dana sam sedio tamo. Jer oni su tako krivi i to. Gordana Pop-Lazi}: A da li ste nekada preno}ili tamo u Beogradu u Jevrema Grji}a? Muharem Ibraj: Ne. Nisam. Posle toga, ne znam, jedna èna u Hagu, bili smo sa Deli}em, sa Gogijem i [aban i svi smo bili, ona se zapela sa mnom – hej, otka~i se, nemoj da svedo~i{, }e ti damo pare. Vjerica Radeta: Da li je govorila srpski? Muharem Ibraj: Srpski. ]e ti damo pare. Ne}u, bre, ja pare, {ta }e mi pare, ja ne}u da laèm za pare. – To je opasno za tebe, }e ti ubiju decu, porodicu. – Pa, neka ubiju sve, ba{ me briga. To je bilo mo`da pet, {est dana i tako, dok sam joj rekao – ako ho}e{, do|i sa mnom u sobu i tako, kao mu{karac i èna, izviwavam se. Onda se otka~ila, ~ak mi je rekla – ho}e{ ovde 635

da se vidi{ sa jedan Albanac, on je na{ saradnik. Ja kaèm – ja sam od Albanca sam pobeg’o sa Kosovo i ne volim da ih vidim uop{te. A posle ja sam sa Vokerom imao, zato sam mu ja rekao wemu – volim da budem tu. I tu je bio malo problem i na sud kada smo bili, jer li~no mene je do{ao onaj Voker, Voker be{e? Gordana Pop-Lazi}: Vilijam Voker. Muharem Ibraj: Jes’. I imao sam ja kancelariju u \akovici, do{ao je u moju kancelariju i kaè – {to }e ti ona uniforma tebe? Pa, to je moja uniforma, dràvna uniforma. Vjerica Radeta: Policijska. Muharem Ibraj: Kaè – pa je l’ zna{ da ne postoji vi{e Srbija? – Kako ne postoji vi{e Srbija? – Slu{aj mene, ti ostavi, kaè, makni tu uniformu, skidaj, makni onu zna~ku i stavi ameri~ku, ameri~ku zastavu ovde. I meni puko mi film. Psovao sam, jer tada Klinton je bio predsednik. Tu sam sva{ta rekao. Rekao sam: jebem ti onog pedera Klintona i tebe i vadio sam pi{toq da ga ubijem. Evo on zna, zna cela \akovica i pobegao. Otac mi je 1920. godine ro|en i toliko su namestili za wega da je moj otac silovao dve nepunoletne devojke. Vjerica Radeta: Stra{no. Muharem Ibraj: A ~ovek od 80 godina, 1920. godi{te. Tada je imao 80 i ne{to godina, a te devojke su bile i mi smo istegnili posle to i i{ao sam do kraja, na{ao sam ja te devojke, pa Vokera. Vjerica Radeta: Albanke devojke? Muharem Ibraj: Albanke. Ne, kaè – mi nismo rekli. Pa, onaj kaè. Pa, deda, kako da ti kaèm. I toliko je on nas maltretirao. Vjerica Radeta: Voker je celu porodicu va{u maltretirao? Muharem Ibraj: Ovaj je kriv sve za to. Ovaj ~ovek je kriv. Drugi prisutan ~ovek: To je sve bilo 1998. godine. Muharem Ibraj: Hteo sam da ga ubijem za to maltretirawe, jer ja sam radio sa oni posmatra~i. Da vi lepo znate, sve {ta su hteli, oni su se kod mene obratili. Ja sam dozvolio i i{ao sam sa wima i u bolnicu i gde je bilo bombardovawe, gde je bilo ubistvo, sve gde je bilo sa wima sam bio. âk mene mi se desilo ja da ubijem jednog ~oveka. I odmah sam zvao posmatra~e, pa sam zvao istra`nog sudiju, sve. Za{to sutra mene da mi iza|e problem za to? I na kraju kada sam bio u Hagu kada sam rekao to, wega su ga zvali i on je faksom poslao i prestao, nikada on nije me video sa o~i. Vjerica Radeta: [ta je bilo kada su ovde do{li, sada da se vratimo na ovo, kada su do{li ovde ~etrnaesti put? Muharem Ibraj: Ni{ta, tu su me saslu{ali, opet, neko tamo, ali ja nisam pristao da potpi{em onu izjavu i oni su oti{li. Vjerica Radeta: A {ta je bilo sa ovom ènskom u Hagu, da li je ona posle vama do{la u kontrolnu sobu? Muharem Ibraj: Nisam je vidio vi{e. Kad je vidio da ne}u, nisam je vidio vi{e. 636

Gordana Pop-Lazi}: Znate li ko je ona bila? Kakvu je ulogu imala tamo u Tribunalu? [ta je bila tamo? Muharem Ibraj: Ne znam ko je ona bila. Na srpski je razgovarala. Gordana Pop-Lazi}: Da li se predstavila? Muharem Ibraj: Da li je bio Hola|anka, ne znam {ta. Bila je i jedna Makedonka, crna. Vjerica Radeta: A da li je bila tamo neka name{tena onako kad ste vi rekli to {to kaète, mu{ko-ènski odnosi, je li ona dolazila dok vas u hotel i to? Muharem Ibraj: Ne. Ne, u hotelu ona bila stalno tu. Stalno je bila u hotel. Vjerica Radeta: A da li je bila u sobi kod vas u hotelu? Muharem Ibraj: Ne. Ne. Nije bila u sobi, ne. Vjerica Radeta: A bila je u istom hotelu gde i vi? Muharem Ibraj: Da, u hotel tu i sedio sa mnom i sedio na dru{tvu sa nama tu i poru~io pi}e za nas i mi za wu i tako smo se zajebavali jedno {estsedam dana, onako otvoreno. Vjerica Radeta: Nudila se? Muharem Ibraj: Ba{ ja kaèm, sad mogu, zajebavam se, mogu da uzmemo pare. I oni se smeju i kad je vidio posle i pokojni Sloba mi rekao – more, budi za{ti}en svedok, jer to je opasno. Ja nisam do{ao ovde da laèm, ja ono {to }u ovde da ti kaèm, ja }u da kaèm pred svetom, za{to ja da budem za{ti}en. Oni su nudili, sva{ta su nudili, samo da ne do|emo do toga. Pa, ne }uti, pa evo na onog [abana... Da li znate wega ili ne? Vjerica Radeta: Pa znamo, i on je bio svedok u Hagu. Muharem Ibraj: I on je bio svedok, zajedno smo bili mi. ]erku su mu kidnapovali. îm smo mi dobili poziv za Hag, sutradan }erku su mu kidnapovali. Vjerica Radeta: Ovde? Muharem Ibraj: Na Kosovu. Vjerica Radeta: [ta je bilo posle sa }erkom? Muharem Ibraj: Pa, ne znam, jedno godinu dana niko nije znao, pa posle godinu su mu pustili. Pa, ne sme }erka da kaè ni{ta. Vjerica Radeta: Ni {ta je bilo, ni gde je bilo? Muharem Ibraj: Boè sa~uvaj, Boè sa~uvaj. I on ~ovek hteo da poludi. I koliko puta sam ja dobijao poruke i pisma i sve poreci i }e te ubijemo, }e te zakoqemo. Vjerica Radeta: Od Albanaca nekih? Muharem Ibraj: Od Albanca, jes’. Vjerica Radeta: Da li ste ovde imali i da li imate problema od vlasti i... Muharem Ibraj: Ne od vlasti, {to se ti~e vlasti ne. Ja sam prijavio svaki slu~aj vlasti, ~ak zadwi put poslali su nam ve} da neko nam preti, da nas ubije, ja sam i{ao, kaè – za svaki slu~aj evo ti broj telefona. Od vla637

sti nemamo nikakav problem. Ja nisam ni bio ni protiv [iptara, ni protiv Srba, ja sam volio da ìvimo zajedno i lepo kako smo ìveli. Vjerica Radeta: Normalno. Muharem Ibraj: Jer nigde u svet nije bilo bratstvo jedinstvo kao na Kosovu izme|u Srba i [iptara. Jer ja sam 1953. godine ro|en, pamtim ja 50 godina. Za 50 godina na celu Kosovu nije se desio 10 ubistva me|u Srba i [iptara. [iptara me|u sobom svaki dan i Srbi me|u sobom, ali me|u [iptara i Srba, pitaj koga ho}e{ u celom Kosovu, za moje godine nisu bili 10 ubistva, najvi{e 10 ubistva. Bili su kumovi, prijateqi, pobratimi, sve, lepo smo ìveli. Meni ni{ta nije mi falilo, mene niko nije ni rekao – uzmi pu{ku i budi protiv [iptara, nije mi rekao niko, jer ja bih rekao, a [iptari su mi rekli – ako ne uzme{ pu{ku i ne ubije{ Srbina, mi }emo da te ubijemo. I to imam napismeno. Dan danas ~uvam taj papir {to su mi poslali jo{ na po~etku. Mi smo ìveli lepo. Vjerica Radeta: Vi ste, normalno, odbili? Muharem Ibraj: Ge sam ja imao teren, imam svedoka, to je dokaz, na Kosovu do 14. juna, kada sam napustio Kosovo nije bila nijedna ku}a zapaqena, nijedan ~ovek nisam dao da napusti Kosovo, nijedan ~ovek nije bio ubiven. Svi su se ~udili, to je bilo normalno kao da nije bio rat. Kada je u{ao KFOR mi smo napustili, to je bilo najgore, moje mesto, posle. Vjerica Radeta: Da, ba{ je bilo najgore. Drugi prisutan ~ovek: Jer qudi vode normalan ìvot, ne nadaju se, po{to je bio zaduèn za to podru~je gde su bili Albanci, iskqu~ivo albansko selo i wima je davana pomo} u ìvotnim namirnicama, po{to snabdevenost je bila oteàna. Drugi prisutan ~ovek: Tom prilikom je kidnapovan... Muharem Ibraj: [est nedeqa, tri brata, dva bratanca i sin. Vjerica Radeta: Ro|eni? Muharem Ibraj: Da. Vjerica Radeta: [ta je bilo sa wima? Muharem Ibraj: Ni{ta. Ne znam. Ne mogu da odgovorim. Ni{ta ne znamo ni dan danas za to. Kidnapovani su. Vjerica Radeta: Stra{no. Gordana Pop-Lazi}: A kaìte mi, da li su vam ne{to konkretno nudili to kada su rekli – nemate stan, vama treba tolika ku}a? Muharem Ibraj: Kako da ne. Gordana Pop-Lazi}: Rekli su da su spremni da vam to sve daju? Muharem Ibraj: Da, da. Jer ja sam dao izjavu da ho}u da svedo~im i ja ho}u da svedo~im istinu. Jer ja prvo na po~etku sam radio do taj dan, za{to ima onda taj da mi kaè – evo {ta imamo za tebe. I oni posle kada su videli, e vidi{, to je mene mnogo lagao jedan bio biv{i oficir Vojske Jugoslavije i ja najvi{e radi wega, jer on je lagao previ{e, jedan Nik Peraj, i oni samo ja da ne uni{tim wegove izjave, oni su sva{ta mu~ili mene da me otka~e od toga. 638

Vjerica Radeta: A kada ste vi zavr{ili svedo~ewe, da li vam je ponovo prilazila ta ènska? Muharem Ibraj: Nisam je video vi{e, kada sam po~eo da idem kod Sloba pokojnog, nisam ga video vi{e. Vjerica Radeta: A kada su oni znali da ste vi Slobin svedok da li su tada poku{avali da vas... Muharem Ibraj: Oni su mene pitali i svima sam rekao – ja nisam svedok, ja ni~iji svedok nisam. Vjerica Radeta: Svedok istine. Muharem Ibraj: Ja sam svedok istine i ja }u da kaèm sve {to znam. I rekao sam ono {to je bilo, ja nisam lagao nijedan re~. Vjerica Radeta: A kada su oni saznali da ste vi na spisku Milo{evi}evih svedoka, da li su vas zvali i u tom periodu? Muharem Ibraj: Da, da, jo{ na po~etku, to je bila 2003. godina. Drugi prisutan ~ovek: Mo`da je bila 2002. godina. Muharem Ibraj: Ne, 2003. godina je bila. Imam negde te kopije, kod advokata su te kopije sve. Dragan Toma{evi}. Vjerica Radeta: Dragan Toma{evi} iz Beograda? Muharem Ibraj: Da, kod wega su te kopije, moè to da se na|e kod wega. Ja opet kaèm za onog Ramu{a, za bilo koga, ja nikad ne}u da krijem, ja }u da kaèm ono {to je istina, {to znam. Na primer, kada je rekao onaj Nik Peraj, u{la vojska i policija, direktno za mene je rekao da sam ja u{ao sa svoju grupu u Dobro{ i isterao sam qude za Albaniju. Od Dobro{a do \akovice ima 15 kilometara. Od \akovice do Prizrena ima 35 kilometara. Od Prizrena do Kuksa ima 70 kilometra, to su 130 kilometra. A {to sam ja isterao te qude 130 kilometara, kada od Dobro{a albanska granica tri kilometra. I kako posle... Gde on ima da se drì za taj re~? Drugi prisutan ~ovek: Ako vam treba broj Toma{evi}a. Vjerica Radeta: Imamo sa wim kontakt. Muharem Ibraj: Oni i sad sva{ta pri~aju, sva{ta, kada su ~uli za ovo drugo svedo~ewe. Gordana Pop-Lazi}: A kaìte mi, to wihovo u~estalo pozivawe 13-14 puta, da li ste to osetili kao neki pritisak, da li ste im odmah stavili do znawa da ho}ete da svedo~ite onako kako oni kaù? Muharem Ibraj: Pa, ne, ne, oni na lep na~in. Oni da posao zavr{iju i da stanu kao ja tebi. Ukratko, oni, ja da stanem i da kaèm – ne znam ni{ta. Vjerica Radeta: Aha. I to im je od vas bila namera. Muharem Ibraj: Da, to im je bio ciq. To je bilo preko godinu dana preko televizije, to je moj teren bio u celom Kosovu naj~ist, ja nisam dozvolio ni U^K, ni vojsku, ni policiju da se me{a u moj teren. Evo neka kaè ~ovek iz Dràvne bezbednosti, on kada je do{ao treba da mi se javi jedan dan prije da kaè – do}i }u kod tebe. Toliko sam ja imao slogu. Ja kaèm – ne}u da pokvarim moje selo i tako je bilo do 14. juna 1999. godine. Dva vojnika su si639

lovali jednu ènu. Da li su silovali, da li ne, ja ne znam, ali tako se pri~alo. Ta dva vojnika, jedan je dobio {est godina zatvor, jedan sedam godina zatvor. Vjerica Radeta: Albanci? Srbi? Muharem Ibraj: Srbi. Vjerica Radeta: Albanku silovali? Muharem Ibraj: Albanku, da. To znaju svi. Drugi prisutan ~ovek: Ja znam to. Muharem Ibraj: To znaju svi. U roku od dva dana ja sam dobio re{ewe od vojnog suda u Prizrenu, jedan je osu|en {est godina, jedan sedam godina i izdràli su kaznu do zadwi dan. Ja sam dogovorio sa vojsku i sa policiju i sa U^K, ja nisam mogao ceo Kosovo da branim, ali u moj teren nije se ume{ao niko. Vjerica Radeta: Da li je i U^K po{tovala taj dogovor sa vama? Muharem Ibraj: Dok sam ìv ja to }u da govorim i sve {to je bilo tamo ja odgovaram do 14. juna 1999. godine, sve {to je bilo dobro i lo{o, ja odgovaram. I ba{ ja sam pitao, pa mene su mi kidnapovali i porodicu i zapalili su mi ku}u i sve, kaèm – kako nije vas sramota, ja sam vas spasio. To niko nije osetio kod nas da je rat, da... âk i od bombardovawe niko nije poginuo od moje selo. Kaèm – kako nije vas sramota, ja sam vas spasio, a vi meni to da... Gordana Pop-Lazi}: [ta su vam rekli? Muharem Ibraj: Nismo mi, to su do{li, kaù, iz Albanije i to su ti ratnici. Ma jok, prve kom{ije su. Gordana Pop-Lazi}: Logi~no da je tako. Muharem Ibraj: Jeste. Vjerica Radeta: To je otprilike to {to je vezano za istraìteqe Ha{kog tribunala. To je ono {to je sad nama aktuelno. Muharem Ibraj: Mene su mi postavili jedno pitawe za onaj Specijalni sud. Vjerica Radeta: Ovde? Muharem Ibraj: U Beogradu. Vjerica Radeta: A i ovde su vas zvali? Muharem Ibraj: Jesu, kako da ne, nekoliko puta. Jedna èna, kao da sam ja isterao iz ku}e te qude i ovo, ja nikad nisam ni ~uo za tu ènu, a nisam je ni video sa o~ima i ni{ta se ne slaè. I da ti pravo kaèm niti znam gde je to selo, nisam i bio i imao sam dokazano da to nisam uradio. I ja pitam onog, da li je bio sudija, da li je taj bio {ta, pitao sam – kako moè ona? Pa, kaè, to je ona pisala kod advokata. Zna~i, ja da idem sad kod advokata ne{to da laèm za tebe... Sva{ta, bre, se radi. Kada su ga zvali onoga ènu, kaè – pa, ja ~uo sam za wega, ~uo sam za Muharema. Vjerica Radeta: Nije znala da vas nije ni znala nego... Muharem Ibraj: Da, nikada nije me vidio sa o~i, samo – ~uo sam za wega. E sad, neprijateq vr{i na svaki na~in pritisak, sva{ta, da onda moè 640

da otvori put. Kod mene ni prijateq, ni neprijateq ne mora da otvori put za ono {to nije. I da mi je neprijateq, ono {to jeste ja }u da kaèm da je tako. Ja rekao sam, nikad u svom ìvotu Ramu{ Haradinaj nisam video sa o~i, samo {to sam ~uo za wega, jer ja da sam vidio wega ja bih ga ubio, ili on mene ili ja wega. I kako ja sada mogu ne{to da kaèm za wega kad nikada ga nisam video sa o~ima? Ne treba ~ovek da laè ono {to vidi i {to ~uje. Vjerica Radeta: Pa naravno. Muharem Ibraj: [to se kaè, ja sva{ta ~ujem, ali ne vidim ~oveka ko je taj bio i ja ne mogu sad da kaèm da je taj, kada ne vidim sa o~ima. Vjerica Radeta: Da su svi tako razmi{qali, Sloba bi danas bio ìv, Voja ne bi bio u Hagu. Muharem Ibraj: Ni Sloba ne bi bio ìv nikad, jer to je bilo name{teno da se uni{ti dràva. Vjerica Radeta: Pa znam, zato i kaèm. Muharem Ibraj: Da se uni{ti i Sloba, i [e{eq, i Janko, i Marko i {ta ja znam, a Slobu, Srbi su ga ubili. Vjerica Radeta: Ta~no. Muharem Ibraj: [e{eqa – Srbi su ga hapsili, niko nije do{ao od strane. Onaj ko je uzeo pare iz Amerike da uni{ti dràvu, {to ne postoji dràvu, da u|e ta mr`wa, nikako vi{e ne}e da bude to prijateqstvo kao {to je bilo me|u nas. Vjerica Radeta: Naàlost, da. Muharem Ibraj: Sad onaj ko laè, to moè samo onaj ko je uzeo pare iz Amerike. On uìva za sebe, on ne vidi sad narod, ba{ ga briga ko je u zatvor. Vjerica Radeta: Da, ba{ ga briga i za dràvu. Muharem Ibraj: Moje mi{qewe je tako, ja mislim da je to tako. Vjerica Radeta: Da, to je tako. Muharem Ibraj: Jer Jugoslavija je bio dràva, po{tena dràva i moglo se u Jugoslaviju, do{li su [iptari sa Kosovo u Beograd, po tri-~etiri dana su spavali po park za vize, za paso{e, za to, niko ih nije gledao, nisi smeo da mu kaè{ [iptar. [iptar ubije [iptara pa dobije 20 godina zatvora ili smrtnu kaznu za [iptara. Da je bio toliko mr`wa, pusti ga, on zaklao, za [iptara. Ali [iptar ubio [iptara i dobio smrtnu kaznu, streqawe. To je bio prava dràva i zakoni i to. Sad niti nema dràva, niti nema zakoni, samo oni {to su uzeli pare iz Amerike, a mi patimo sada. Vjerica Radeta: Svi, svi patimo sada. Ta~no. Muharem Ibraj: Jer, Milo{evi} je bio predsednik dràve. Milo{evi} mogao sva{ta da radi. Milo{evi} nije ìv sada. Mogu sva{ta da kaèm za wega, niti mi je bio ujak, niti {urak. Ti si [iptar, ja sam Srbin. Ne kaèm ja tebe ti da bude{ protiv [iptara, a radi nas, da budemo kao bra}a. Jer na Kosovu ima mesto i za Srbina, i za Cigana, i za [iptara i za sve, jer da budemo kao {to smo bili. Rekao mi je tako, nije mi rekao – uzmi ti pu{ku, pa ubi Srbina. A [iptari su mi rekli – ubi i samo }e da bude{ pred641

sednik Kosova. Ili ubi tog ~oveka, jednog Srbina. Rekli su mi. Kad nisam prihvatio, poslali su mi pismo. Da imate prilog, da imate te pisme sutra }u da vam po{aqem, kako }u da do|em u Beograd, pa da ~itate {ta su pisali. A Milo{evi}, ni [e{eq, ni niko od Srba mi nije rekao – ubij. Gordana Pop-Lazi}: To su oni koji su pla}eni od Amerikanaca, nije ceo narod takav. Muharem Ibraj. To je odavno, htelo se samo da to bude kao {to je sad. Onaj ko je uzeo pare, ko je prodat sa pare, prodao je dràvu, prodao narod i gotovo. Vjerica Radeta: I ba{ ga briga za narod. Muharem Ibraj: Narod sad pati. [ta briga nekoga {to ja sad {estoro imam kidnapovanih, imam 42 ~lana na Kosovu. Svi su me zvali mala dràva i bio sam mala dràva. Sad ìvim na jednom selu sa jednog bolesnog oca, dvadeseto godi{te ro|en i majka mi je isto i ona bolesna, pla}am 50 evra kiriju za jednu ku}u u blatu, bez ni{ta, a neko uzeo pare. Mnogo mi da patimo ovako. I Milo{evi} sad ne bi mogao da bude ìv. Jer on je bio ~ovek, jer oni nisu imali dokaz wega da ga osude, kako da pustiju, {ta su pogre{ili i ovako – hajde da ga ubiju. Nisu pucali pu{kom u wega, ali... Vjerica Radeta: Da. Muharem Ibraj: Ja nakon {est meseci, kada sam se vratio iz Haga, nikada nisam bio kod lekara, ja sam se operisao. Svi mi koji smo bili u Hag kao svedoci, nijedan nije zdrav, nijedan. Ja za {est meseci kako sam do{ao cistu na grlu operisao sam. [aban isto tako, Bobi, svi koji smo bili, svi smo bolesni qudi, vi{e pijemo tablete nego... Oni su nam dali, bre, tablete, oni su nas otrovali. Nijedan Srbin koji je u Hag ne}e da iza|e ìv, ja to kaèm. I ako iza|e, ne}e da ìvi ni godinu dana. A [iptari jest. Oni nemaju nikakvih probqema. Ja sam video onog Fatmir Qimaja. Ba{ sam ga psovao, sa ènom i sa detetom je bio tu. Vjerica Radeta: U Hagu sa detetom? Muharem Ibraj: U Hagu, u Hagu. I kaè – kako nije te sramota, bre? – [ta me sramota, sramota tebe, bre, sram te bilo. On vi{e pobio [iptare, nego {to je pobio... Vjerica Radeta: A da li ste se znali ranije ili? Muharem Ibraj: Ne, ne. Drugi prisutan ~ovek: On je bio komandant... Muharem Ibraj: I Ramu{ Haradinaj. On vi{e ubijao Albanaca nego Srba, svi znaju to. – Je l’ ho}e{ da bude{ sa mnom? – Ne. – Ubij ga. Ja bih mogao da budem, ja stalno sam rekao – ja ne diram nikoga, ja sam ro|en ovde, ja kad budem protiv dràve, ja ne sedim na ovu dràvu, ja napustim dràvu. Ja ne mogu da budem protiv dràve, pa da jedem taj qeb tu. Ja nisam bio protiv nikoga. Ovde sam ro|en, ovde re{io sam da umrem, ba{ me briga, kao u Kosovu, kao u Ni{, kao u Beograd, ja smatram da je moja dràva, a ne}e da bude sa wega, ubili su ga. 642

Vjerica Radeta: Stra{no, ali tako je. Gordana Pop-Lazi}: A za{to mislite da nam ovi sa Zapada razbijaju zemqu? Muharem Ibraj: Pa, zato {to imam dokaze {ta mi je rekao onaj Voker. Kaè – ne postoji vi{e Srbija, stavi ameri~ku zastavu ovde, Amerika. On zna da sad je tako, sad je Amerika ovde, nije vi{e Srbija. Ja se ~udim i qut sam na ovi kako su dozvolili to da bude. Voker da li je meni dozvolio ja u wegovu dràvu tako da idem da radim? A on kad do|e mu poqube u... Hteo sam da crknem kada sam video dva aviona, oni su nam ubili na{u porodicu i na{u decu, oni su do~ekali te avione da pustaju u Beograd. Oni su |ubre, bre. Vjerica Radeta: Stra{no. Muharem Ibraj: Nema tu {ta. Ubijaju nas, sve uni{tili i oni su ~ekali te pilote, te avione... Gordana Pop-Lazi}: Kao oslobodioce. Muharem Ibraj: A ja nemam, boqe mene da su mi dali {to sam izgubio celu porodicu da mi daju jedno par~e takav tepih za decu, a spavaju na kartone, a ne wima, ali oni su uzeli pare od wih i oni moraju sad tako. Vjerica Radeta: Da, da, normalano. Muharem Ibraj: Zato nemojte da se sekirate, nemojte da se brinete ni za [e{eqa, ni za Milo{evi}a, ni za Lazarevi}a, ni za nikoga, jer oni nisu krivi, krivi su ovi {to su ih prodali, uzeli su pare za wih. Ja dan danas imam pismo na arapski jezik, iz Arabije ~ovek mi poslao da vidim {to su uzeli {est miliona dolara da hapsiju Milo{evi}a. Srbi su uzeli to, nisu uzeli Albanci. Vjerica Radeta: Naravno. Gordana Pop-Lazi}: Znamo mi to sve. Vjerica Radeta: E, dobro, to je zna~i to. Mi }emo ovo da preslu{amo.

Todor Lazi} Razgovor vo|en 27. marta 2007. godine Vjerica Radeta: Ti sad treba da nam kaè{ ime, prezime, ime oca. Todor Lazi}: Todor Lazi}, pokojnog Du{ana. Vjerica Radeta: Ro|en? Todor Lazi}: 15. marta 1964. godine u Kninu. Vjerica Radeta: Adresa? Todor Lazi}: Dobanova~ka 8, Zemun. Vjerica Radeta: Broj li~ne karte i mati~ni broj. Gordana Pop-Lazi}: Veroispovest, jezik kojim govori. Todor Lazi}: Srbin, pravoslavac. Vjerica Radeta: Po zanimawu? Todor Lazi}: Ma{inski tehni~ar. Evo ti ovaj broj uzmi, ja ne vidim bez nao~ara. Vjerica Radeta: Hajde. Ja sam moje stavila. Li~na karta T 56485, mati~ni broj 1503964382137. Dakle, ti sad kaì... 643

Todor Lazi}: Pa, bilo je to negde pre tri, dvije i po godine, mo`da u prole}e, ovako neko vrijeme, dvojica momaka, oko podne je to bilo, taman kada sam do{ao ku}i, fini momci tu negde do tridesetak godina u odijelima, zvonili su na interfon i javim se ja. Pitali su da li mogu si}i dole i ja si|em, mislio sam da su neki moji drugari ili neko. Oni su kretali sa nekim imenima koja meni nisu ni{ta zna~ila, ali sam upamtio da je mje{ao ~ i } taj jedan momak. Dosta je mje{ao ~ i } pitali su da li sam ja Todor Lazi}, ja sam rekao da jesam. Oni su rekli da su iz Ha{kog tribunala, da bi htjeli sa mnom da razgovaraju, ja sam odmah na to drsko reagovao da ja nemam sa wima {ta da razgovaram i ne}u da razgovaram uop{te. Oni su rekli da ne bi bilo lo{e po{to sam ja, oni su rekli iz Hrvatske, ja sam rekao nisam ja iz Hrvatske, nego iz Republike Srpske Krajine. Po{to oni poznaju celu politi~ku situaciju i oko dobrovoqaca i dolaska “Crvenih beretki” i svega toga, ja sam rekao da na tu temu ne}u sa wima da razgovaram, a ako su do{li na temu da razgovaram da se pomaè Milo{evi}u, Marti}u i Voji da moèmo da razgovaramo. Onda je ovaj opet insistirao i rekao mi, to mi je dobro ostalo u se}awu, taj {to se mije{ao ~ i }, rekao mi je – pa, mi znademo da ti i supruga danas nigde ne radite. Koliko su oni daleko oti{li. I kaè – ne bi lo{e bilo za jednu dobru nov~anu nagradu ukoliko bih ja hteo da pristanem s wima na saradwu. Ja sam rekao da to nije ta~na informacija, da mi radimo i da ìvimo odli~no, da je ono na{a ku}a gore i da ne dolazi u obzir nikakva saradwa sa wima. I mo`da jo{ neki minut ili dva je trajao taj razgovor, ja sam se okrenuo i oti{ao, ali sam se... Vjerica Radeta: A da li su oni rekli... Todor Lazi}: Samo malo, pa }u ja re}i, popeo sam se na prvi sprat da vidim kojim su kolima do{li. U stvari nisu do{li kolima do ku}e, nego su se parkirali dole ispod op{tinskog odbora. I nakon nekoliko dana su me zvali telefonom, isto me zvao taj {to me{a } i ~. Ili je Bosanac ili musliman i pitao me je da li sam se predomislio. Ja sam rekao – ne. Ali nisam mogao do}i do identifikacije telefona, po{to nije bilo identifikacije. Gordana Pop-Lazi}: To je bio jedini put? Todor Lazi}: Drugi put su me zvali telefonom, mo`da je petnaestak dana pro{lo, shvatili su da se ja nisam promijenio i onda vi{e nisu zvali. Vjerica Radeta: A taj drugi put su rekli da bi mogli za neku nov~anu naknadu da se dogovorite, da li su pomiwali {ta treba da svedo~i{, protiv koga? Todor Lazi}: Ali ne, ja sam pre toga wima rekao – ako to ide u korist Milo{evi}a, Marti}a ili Voje da ho}u, ali sve ostalo ne dolazi u obzir. Ni{ta ne dolazi u obzir. Onda su oni rekli da imaju informacije da ja i supruga ne radimo, da imamo dvoje djece i to sve znaju, i da bi dobio dobru nov~anu nadoknadu, ako sam voqan da pristanem. Ja sam rekao da to ne dolazi u obzir, da mi ìvimo odli~no i da nemamo nikakve potrebe i kada su me zvali ja sam rekao da nemam o ~emu da razgovaramo. 644

Gordana Pop-Lazi}: Nisu ti rekli ni u jednom momentu da si mo`da ti osumwi~en za ne{to? Todor Lazi}: Pa, nisu rekli, ja sam osumwi~en, ja sam osu|en na 18 godina. Vjerica Radeta: A oni to nisu pomiwali? Todor Lazi}: Ne. To {to sam ja napravio to nije ratni zlo~in, to je bilo oko jedne novinarke. Oteli smo joj kameru i auto i osnovali krajinsku televiziju. Ja sam tad donator bio, kamera je bila 60.000 maraka. To je velika lova bila. Ja sam se ~udio kada su rekli 60.000 maraka. I ni{ta kasnije... Vjerica Radeta: A da li su zvali... Todor Lazi}: Mo`da su zvali ku}i kada ja nisam bio tu. Vjerica Radeta: ...pomiwali eventualno da bi mogao da bude{ za{ti}en svedok? Todor Lazi}: Ne. Vjerica Radeta: Nisu ti nudili neku za{titu? Todor Lazi}: Pa, ne, zato {to sam ja drsko nastupio prema wima. Vjerica Radeta: Da li su se oni tebi predstavili? Todor Lazi}: Jesu, ali ne znam ni ime ni prezime. Vjerica Radeta: Da li su strana imena ili... Todor Lazi}: Ne. Ali ovaj jedan ~ini mi se da je Bosanac. Ovaj drugi {to je vi{e pri~ao i on ne bjeì od mene, a ovaj drugi kada ja viknem on se malo povu~e ispod stepenica, ali ovaj nije, ovaj je bio dosta uporan i vidim da on dosta znade o meni. [to me ne ~udi. Vjerica Radeta: I tada kada si telefonom odbio i rekao... Todor Lazi}: Onda vi{e nisu ni zvali. Vjerica Radeta: Da li si im ti rekao da ne zovu vi{e ili... Todor Lazi}: Rekao sam da nikakav vid saradwe sa wima ne dolazi u obzir i traìo sam listing mobilnog telefona, isto je bio bez identifikacije. Nije je bilo uop{te. Ali ja imam informaciju da je Rade Leskovac pre dvije godine, posle toga, godinu dana, da je Rade sa nekima i{ao po Kninu, sa nekim qudima koji su se vratili dole, pretpostavqam da je i{ao i kod mene u selo i po gradu i da je on traìo. Sad kakvu on ulogu ima ... Vjerica Radeta: [ta je on traìo svedoke? Todor Lazi}: Svedoke, da. Kakva je wegova uloga u svemu tome, ovaj... Gordana Pop-Lazi}: Da li ti ima{ kontakte sa wim? Todor Lazi}: Ne, nemam ja kontakte sa wima. On smatra da sam ja kriv {to on nije osnovao stranku u Krajini. Tada mu niko od tog odbora nije do{ao na sastanak u Vukovar, svi su do{li kod mene, jer smo mi prvo imali, Voja je imao ovde sastanak, pa u Bawaluci. I od tada nemamo nikakav kontakt. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, prakti~no izjavu nisi dao, samo {to je bio ovaj kontakt. 645

Todor Lazi}: I rekli su mi, jedino {to mi je rekao ovaj da zna da ne radimo ni{ta. Da izri~ito znaju da ne radimo ni{ta, da imamo dvoje djece i da bi uz neku nov~anu nadoknadu, dobru nov~anu nadoknadu da bi mogli ovaj... Ja sam rekao da ne dolazi u obzir.

Radovan Nova~i} Razgovor vo|en u Loznici, 15. marta 2007. godine Vjerica Radeta: Ime oca, Ante. Ro|en 30. juna 1961. godine u Sremskoj Mitrovici. Li~na karta 161607, mati~ni broj 3006961773627. @ivi u Loznici, ulica Vojvode Mi{i}a broj ne vidim. Radovan Nova~i}: Bb. Vjerica Radeta: Broj devet. Radovan Nova~i}: Bb. Vjerica Radeta: A, bb. Zna~i, Vojvode Mi{i}a bb. Ro|en, a rekla sam, u Sremskoj Mitrovici, adresa... Gordana Pop-Lazi}: Govori jezikom? Radovan Nova~i}: Pi{e sve. Vjerica Radeta: Da, po nacionalnosti ste? Radovan Nova~i}: Bio sam Jugosloven, sad sam Srbin, {ta bih drugo bio. Vjerica Radeta: Zna~i, Srbin. Veroispovest? Radovan Nova~i}: Pravoslavna. Vjerica Radeta: Pravoslavna. Govorite srpski jezik? Radovan Nova~i}: Da. Vjerica Radeta: Dobro. Po zanimawu ste? Da li imate sad status penzionera ili? Radovan Nova~i}: Pa, to je jo{ nedefinisano. Ja sam vojni invalid. Vjerica Radeta: Vojni invalid. Radovan Nova~i}: Da li su to penzioneri ne znam ni {ta su to. Vjerica Radeta: Da, da primate neku invalidninu? Radovan Nova~i}: Da. Vjerica Radeta: To je nevezano za ovo, nego ovako pitam. Radovan Nova~i}: Da. Vjerica Radeta: Primate. Dobro, dakle vas su ispitivali istraìteqi Ha{kog tribunala na temu eventualnog va{eg svedo~ewa u postupku protiv Vojislava [e{eqa, je li tako? Radovan Nova~i}: Drugi put da. Vjerica Radeta: E, dobro. Nas interesuje da nam ono ~ega se se}ate objasnite i opi{ete, kada ste imali prvi kontakt sa wima, na koji na~in, kako je tekao razgovor, {ta je bilo drugi put, kada je bio taj drugi kontakt da li su vr{ili neke pritiske, ucene, da li su vama pretili eventualno prijavom protiv vas, hap{ewem i ne znam ve}... Radovan Nova~i}: Ili mi nudili ne{to. Vjerica Radeta: ...ili vam nudili azil u nekoj drugoj zemqi... 646

Radovan Nova~i}: Ili novac. Vjerica Radeta: ...ili novac, bilo {ta. Dakle, eto znate okolnosti, a mi }emo u me|uvremenu, ako budemo imali neka pitawa, da vam postavimo. Radovan Nova~i}: Pa, pre tri godine su me prvi put ispitivali, na{li su me, po{to sam se ja preselio sa gradili{ta ovde, tamo }e SUP, SUP je doneo poziv da me Ha{ki tribunal traì i tako daqe, {ta znam ja, te... Onda su me nazvali telefonom i pitali me da li ho}u da svedo~im, ja da beìm nemam gde, ho}u, naravno. Onda su me pitali da do|em tamo ja sam rekao da nema {anse, invalid sam, neka oni do|u ovde, onda smo se dogovorili, najavili su se dan ranije da }e do}i, posle su rekli za dan da }e do}i sutradan, ispitivali su me otprilike od deset, do jedno sedam uve~e taj dan, tako da su onda do{li sutradan, pa je to bilo isto od deset do jedno devet uve~e. Gordana Pop-Lazi}: Da li su rekli kako vas ispituju, u kom svojstvu? Radovan Nova~i}: Pa, ispitivali su... Gordana Pop-Lazi}: Kao osumwi~enog, kao svedoka u nekom predmetu ili... Radovan Nova~i}: Vi{e kao svedoka doga|aja u Vo}inu i taj deo, za to su me samo ispitivali. Nisu me tada prvi put, nisu mi rekli da je protiv [e{eqa, ni protiv koga, nego samo su mi rekli, ja tada nisam ni znao, desio se tamo jedan pokoq, stvarno nisam znao, ovaj... Vjerica Radeta: U Vo}inu? Radovan Nova~i}: Da, jer ja nisam ni bio tada kada se taj pokoq desio, ja sam sedam dana ranije do{ao u Beograd, postoje zapisi i u Srpskoj radikalnoj stranci i u General{tabu, jer sam i{ao kod generala Nenezi}a, Domazetovi}a, Simovi}a, tad je bio komandant, vaqda, Srbije, pa sre}om postoje zapisi. Tada je po~elo povla~ewe, mada nas niko nije obavestio. Jedno jutro narod je spakovao stvari i svi su se povukli, a niko nas nije napao, imali smo 43 kilometra puta. îsta izdaja, ne znam s koje strane. Prete`no su me zbog toga ispitivali. E, slede}i put, ispitivali su me, zna~i, pro{le godine, opet su se najavili mesec dana ranije... Amyad Migati: Da li znate otprilike kad, datum? Radovan Nova~i}: Pa, ne znam ta~an datum. Vjerica Radeta: A, gospodine Nova~i}u... Radovan Nova~i}: Kaìte. Vjerica Radeta: Prvi put kada ste razgovarali, da li su vam snimali razgovor? Radovan Nova~i}: Nisu. Pravili su zapisnik, kucali su na kompjuteru. Imali su lap top. Vjerica Radeta: Aha, lap top su imali. Radovan Nova~i}: Da. Vjerica Radeta: A da li ste vi potpisali taj zapisnik? Radovan Nova~i}: Da. 647

Vjerica Radeta: A da li imate taj zapisnik? Radovan Nova~i}: Ne, ja nisam dobio taj zapisnik. Vjerica Radeta: A da li ste traìli da dobijete taj zapisnik? Radovan Nova~i}: Pa, nisam ni traìo, jer tu nema nikakvih ve}ih optuùju}ih stvari po bilo koga, tako da mi nije trebalo, nisam smatrao za potrebno. Vjerica Radeta: Aha, dobro. I onda, drugi put... A znate li kako su se zvali, da li su se predstavili ti prvi put {to su bili? Da li se se}ate? Radovan Nova~i}: Pa bio je Paolo, on je Italijan i bila je neka Nemica, mlada devojka. I bila je neka starija gospo|a, ona je bila prevodilac, ona je vidim zavr{ila fakultet engleskog, na engleskom su razgovarali. Drugi put je bio isto Paolo i drug put je bio... Vjerica Radeta: Paolo Sto~i, tako se preziva? Radovan Nova~i}: Ne znam kako se preziva, znam da je bio tamnoput, simpati~an, jako su qubazni bili, jako simpati~ni. Drugi put je bio isto Paolo, prevodilac i bio je glavni tuìlac protiv [e{eqa, ona gospo|a video sam je na televiziji. Vjerica Radeta: Da, i ona je bila li~no? Radovan Nova~i}: Da, pa ona me je ispitivala od deset do sedam, osam. Tada sam bio u Beogradu, poslali su vozilo po mene i opet me vratili. Vjerica Radeta: Gde ste bili u Jevrema Gruji}a, tamo u wihovoj... Radovan Nova~i}: Jeste, tamo, tamo negde u rupi. Tamo gde ima i video bim, video kamere, video sam. Vjerica Radeta: Da, i tamo su snimali zna~i... Radovan Nova~i}: Da, bila su dva prevodioca i na kompjuterima su, da li su snimali ovako nisam video, ali... Na kompjuterima su oba prevodioca pisala. Vjerica Radeta: A da li ste tad potpisali izjavu koju ste dali? Radovan Nova~i}: Pravo da vam kaèm ne znam, zbog... Vjerica Radeta: Ne se}ate se. Radovan Nova~i}: Zbog tolikog uzbu|ewa bilo mi je svega dosta. Najverovatnije da jesam, Vjerica Radeta: Da. A niste dobili, jeste li tad dobili izjavu koju ste potpisali. Radovan Nova~i}: Pa, opet nisam traìo, jer tu nema, makar ja mislim da nisam nikog optuìo, tako da nisam smatrao za potrebno. Nisam ja traìo, oni nisu nudili, pa... Vjerica Radeta: E, dobro, sad nam recite, zna~i, na koji na~in je tekao taj razgovor koliko moète da se setite. Radovan Nova~i}: Pa, moram napomenuti stvarno ozbiqno, oni su vrlo qubazni bili, non stop su pitali da li sam umoran, da li treba ne{to, {ta znam kafa, ovamo, onamo, {to se toga ti~e, e, a {to se ti~e druge strane, nudili su meni i mojoj porodici da odemo negde u inostranstvo, taj drugi put 648

su u stvari hteli protiv [e{eqa ja da svedo~im. Ja nemam {ta protiv wega da svedo~im, jer ja fakti~ki sa wim u to vreme mawe-vi{e skoro, nikakvih kontakata nisam imao. Tada sam imao kontakte sa Petkovi}em. Vjerica Radeta: Qubi{om. Radovan Nova~i}: Sa Qubi{om Petkovi}em. I sve {to se svodilo, gde god sam i{ao, {ta god sam radio to je bio Petkovi}. [e{eqa sam jedino video kada je do{ao kod nas u posetu. Vjerica Radeta: Gde kod vas? U... Radovan Nova~i}: Gore u Vo}in. Vjerica Radeta: U Vo}in? Radovan Nova~i}: Da. Vjerica Radeta: A da li su se i wihova pitawa i eventualno va{e svedo~ewe protiv [e{eqa odnosili na Vo}in ili uop{te protiv [e{eqa? Radovan Nova~i}: Pa, prva pitawa su bila, kako sam, recimo, stupio u radikale. Pa, smo onda pri~ali da sam bio u obezbe|ewu dok je [e{eq bio u [apcu, u Loznici, u Bajinoj Ba{ti, da smo ga pratili tu... Vjerica Radeta: Zna~i, oni su to sve znali, pa su vas samo pitali da vi to potvrdite. Radovan Nova~i}: Da, da. Dosta podataka, pravo da vam kaèm, to je davno bilo, ja se i ne se}am imena, slabo imena pamtim, ali kada kaù ime onda se setim ko je, {ta je, gde je. Mislim, kako je to teklo. Pokaù mi sliku, zna{ li ko je to, znam ili ne znam, prosto i jednostavno. Prete`no je bilo vezano sve, prete`no, zna~i 90 posto je bilo vezano za Vo}in, Zapadnu Slavoniju. Vjerica Radeta: I zna~i, otvoreno su vam rekli da }e oni da obezbede u inostranstvu za vas i va{u porodici, azil, da li su vam nudili neku za{titu, da budete eventualno za{ti}en svedok? Radovan Nova~i}: Da, skremblovani svedok, kako ja kaèm. Vjerica Radeta: Kako? Radovan Nova~i}: Skremblovani za{ti}eni svedok. Vjerica Radeta: Da, da. A u okviru te ponude da }e da vam nude taj azil u inostranstvu, da li su nudili konkretno neku zemqu ili da vi birate... Radovan Nova~i}: Da biram. Vjerica Radeta: Da birate. Da li su uz to rekli da }e oni da obezbede u materijalnom smislu va{u porodicu? Radovan Nova~i}: Pa, nismo do{li do toga, zato {to ja, mada sam invalid, ali nisam blesav, wih kad zatvore za godinu dana, ja mogu posle da se... {to se ti~e za{ti}enog svedoka. Gordana Pop-Lazi}: A da li su vam navodili u kom smislu treba da svedo~ite protiv Vojislava [e{eqa? [ta je to {to treba da kaète? Radovan Nova~i}: Ne. Gordana Pop-Lazi}: Ne. 649

Radovan Nova~i}: Obi~no se svodilo, kaù odre|en doga|aj, ko je u~estvovao, nije to ba{ bilo striktno protiv [e{eqa, onaj prvi put, ovaj drugi put mo`da jeste, ali onaj prvi put... Vjerica Radeta: A da li su i prvi put... Radovan Nova~i}: ...usmeravali su me samo {ta je, podse}ali su me samo {ta je u pitawu. Vjerica Radeta: A da li su prvi put nudili, govorili o toj za{titi o tom odlasku? Radovan Nova~i}: Jesu, jesu. Vjerica Radeta: Zna~i, to je i prvi put. Radovan Nova~i}: Ja ~ak prvi put mislim da je neka policija tu bila, nikada policija nije bila tu, pa jedno desetak dana, non stop su policajci bili tu. Vjerica Radeta: Ispred va{e zgrade? Radovan Nova~i}: Da. Mislim, mo`da gre{im, ali nikad vi{e nisu bili, evo ni sad nikad vi{e nisu bili posle toga, jedno desetak dana su tu non stop bili. Vjerica Radeta: A na tim slikama i u tim razgovorima da li su i vas pomiwali u smislu da oni znaju da ste vi u~estvovali u nekoj akciji u Vo}inu, pa da bi i vas mogli eventualno da optuè za ne{to? Radovan Nova~i}: Pa, nisu, ovaj, u~estvovao sam u nekoj akciji kada sam bio komandant wima, u~estvovao sam u svakoj akciji koja se desila. Vjerica Radeta: Dobro, a da li su onda oni nagove{tavali da mogu i vas da optuè, pa su eventualno spremni... Radovan Nova~i}: Ne, nisu tako, nisu tako. Vjerica Radeta: Nisu. Tako nisu. Radovan Nova~i}: Nisu. Vjerica Radeta: Dobro, da li ima jo{ ne{to eventualno interesantno iz tog razgovora {to bi moglo da posluì? Radovan Nova~i}: Pa, ne znam. Vjerica Radeta: [ta ste vi jo{ doìvqavali kao taj pritisak? Da li ste to {to su vam nudili odlazak u inostranstvo da li ste vi i to doìveli kao neku vrstu ucene wihove, jer ste malopre rekli da vi ne verujte u takve stvari? Da bi oni, zapravo bili spremni da vas stvarno za{tite. Radovan Nova~i}: Kada vama neko nudi da }e da vam da inostranstvo za vas i va{u porodicu, eventualno u nekoj dràvi, zna~i, obezbediti egzil, da li se ne biste upla{ili? Vjerica Radeta: Slaèm se. Radovan Nova~i}: Ja bih precrkao od straha li~no, zna~i da je to jako opasno. Zna~i, da oni meni nude ne{to drugo, da me za{tite, za{to da me {tite, od koga? Vjerica Radeta: Da, da, da, pa upravo to. Radovan Nova~i}: Pa, o tome i pri~am. 650

Amyad Migati: A {ta su vas konkretno pitali drugi put u vezi [e{eqa i dobrovoqaca? Ima li ne{to konkretno da su pitali ili? Radovan Nova~i}: Pa, pazite, ovo ispitivawe je trajalo nekoliko sati, konkretno pitaj Boga {ta su sve pitali. Mislim, ne mogu... Vjerica Radeta: Kako su se regrutovali dobrovoqci? Radovan Nova~i}: Pa, da. Pitali su da li dobijamo oru`je i opremu iz Srbije ili dobijamo tamo na terenu. Normalno, dobijamo na terenu, ja nikada nisam dobio oru`je ovde, bio sam tada vo|a grupa raznih drugih. Bio sam i ovde u Zvorniku vo|a grupa, jedino moja grupa nije bila uhap{ena kada je @u}ina grupa hap{ena, to govori dovoqno o meni. Petar Joji}: A da li su vas o @u}i pitali? Radovan Nova~i}: Molim? Petar Joji}: I o @u}i su vas pitali? Radovan Nova~i}: Pa, da pitali su me o tim pojedincima koji su bili sa mnom, jer ja sam bio prva grupa i vo|a te grupe koja je u Prigrevici bila obu~avana. Vjerica Radeta: Kod Jove Ostoji}a. Radovan Nova~i}: Ha, ha, ha. Kod Jove Ostoji}a, kauboja Jove Ostoji}a koji je hteo da me ubije posle. Vjerica Radeta: [to? Radovan Nova~i}: Pa, zato {to su oni u Prigrevici, {to je s ove strane Dunava, koliko se ja se}am, imali automatsko oru`je, a nas su stavili ispred Osjeka, ispred Laslova, mi smo bili u Laslovu, 48 jedna automatska pu{ka, tri bombe i automati 48. A on imao ovamo sva{ta, Boga oca. I to mu ja prigovorio jednom i on – ko si ti, {ta si ti i zato sam ja napustio to mesto. Vjerica Radeta: A kako ste vi oti{li u Prigrevicu na tu obuku? Radovan Nova~i}: Pa, ja sam, to je bilo i u novinama, to ne moè da se krije, ja sam jedan od onih koji su uzeli snajper iz vojne kolone i oti{li kod [e{eqa, bio tamo kod wega tri, ~etiri dana tamo u prostorijama, ne se}am se vi{e, stalno su mewali te prostorije u po~etku, pa nas je on vratio, a da i o tome je bilo ispitivawe. To isti oni imaju podatke o tome. Vratio je nas, vratio je oru`je, tako da nismo imali problema sa vojskom kada smo vratili oru`je, jer vra}eno je i oru`je i municija, nije ni{ta kori{}eno, pu{ka nije pucala, mislim to... Vjerica Radeta: Vratili vojsci. Radovan Nova~i}: Da, da vojsci. Vratio nas je. Bio sam ja i jo{ dvojica iz Loznice. Amyad Migati: Da li vi imate potvrdu da ste predali to oru`je? Radovan Nova~i}: Pa, to ima, ja mislim da su to ~ak i ovi imali tu potvrdu. Ja je nemam, ko }e to ~uvati, to je bilo pre... 15, 16 godina koliko. Vjerica Radeta: Dobro. I onda ste se javili kao dobrovoqac? Radovan Nova~i}: Da. Onda smo oti{li, ovaj... Gordana Pop-Lazi}: Kome ste se prijavili? Qubi{i Petkovi}u ili? 651

Radovan Nova~i}: Qubi{i, pa Qubi{a je to, pa on je sve to odradio tad. Ne{to je malo on, ovaj, kako se zove Zoran... Vjerica Radeta: Ranki}. Radovan Nova~i}: Da, on se ne{to tu malo petqao, ali je vi{e bio Qubi{a. Gordana Pop-Lazi}: A da li je dolazio Qubi{a u Vo}in? Radovan Nova~i}: Ja mislim da jeste. Gordana Pop-Lazi}: A Ranki}? Radovan Nova~i}: Ranki}, pa to je malo preopasno za wega, on je bio u Oku~anima, daleko je ipak Vo}in za wega, 20 kilometara od ma|arske strane, mislim, ne moè to tako. Vjerica Radeta: A da li ste vi bili... Radovan Nova~i}: Kod nas govore ne{to niè, nema tako ne{to. Vjerica Radeta: Da, da. A da li ste vi bili, u~estvovali u osloba|awu Zvornika? Radovan Nova~i}: Ne. Vjerica Radeta: Niste. Radovan Nova~i}: Ne. Ja sam do{ao kada je to zavr{eno, kada je pala kula, tada sam ja do{ao, jer mi smo bili na Snagovu, to je jedno srpsko mesto koje je sa tri i po strane okruèno muslimanima. Mi smo mawe-vi{e kroz wihovu teritoriju prolazili da bi do{lo do tog mesta. Tu su bili “Beli orlovi”, znate. To nisu bili radikali, to su bili od SNO. A i kasnije, ali ve}ina je wih je bila sa mnom u ovoj Prigrevici. Tako da sam ih poznavao, zna~i, od te prve grupe. E onda, kada je taj wihov komandant, ubijen, gre{kom je oti{ao u Kalesiju, tu su ga ubili, onda sam ja vodio tu grupu. Gordana Pop-Lazi}: A kada ste do{li u Zvornik, da li je @u}ina grupa bila tu? Radovan Nova~i}: Da, pa jeste. Gordana Pop-Lazi}: Kakva je bila situacija tamo? Radovan Nova~i}: Pa, ja sam bio prvi @u}in komandant. @u}a je bio u Prigrevici. @u}a je bio tamo i wegov brat je bio tamo. Vjerica Radeta: Da li su oni u po~etku bili dobrovoqci Srpske radikalne stranke? Gordana Pop-Lazi}: Srpskog ~etni~kog pokreta. Radovan Nova~i}: Ne znam ta~no ~iji su dobrovoqci bili, ne znam. Ja sam bio sa @u}om tri dana, jer kada sam do{ao tu on je rekao – gde si, {ta znam, ovamo, tamo, hajde malo da mi pomogne{. Vjerica Radeta: U Loznici? Gordana Pop-Lazi}: U Zvorniku. Vjerica Radeta: Da, u Zvorniku. Radovan Nova~i}: Da. Budem ~itav dan tamo, do|em ku}i prespavam i onda opet odem tamo. Ali mi se nije svi|ao wegov odnos, on je bio previ{e grub prema Srbima tamo, a kamoli prema nekom drugom. 652

Gordana Pop-Lazi}: Da li ste u~estvovali vi u wegovom hap{ewu? Niste. Radovan Nova~i}: Ne, mi smo bili na, to je kod Crnog vrha, to Snagovo. Vjerica Radeta: Kada je on hap{en. Radovan Nova~i}: Da. Vjerica Radeta: A da li ste imali informaciju da je on pregovarao ne{to sa “Zelenim beretkama” da proda, odnosno, ba{ bukvalno proda te Srbe u Snagovu da pro|u muslimani. Radovan Nova~i}: Pa, da nas proda malo bi teè bilo, jeste nas malo, ali 30 dobrovoqaca je ipak velika stvar. Ali ne znam za to. Jer mi smo ba{ taj dan... Vjerica Radeta: A za wegov oklopni voz da li ste ~uli? Radovan Nova~i}: Da, svakako. Mi smo mu i davali, ja mislim 200 granata za minobaca~ je dobio od nas, hteo je da napravi ne{to kao zapaqive granate. A taj dan kada je bilo hap{ewe, mi smo imali napad, istina samo wih sedam, osam muslimana je napalo na{ deo i, tako da sam se ja mawe-vi{e jedva probio do Zvornika da ih obavestim o tome i vidim nova vojska, svi pohap{eni, gde god sam se predstavio nigde nisam imao problema. Ja sam taj i taj, vodim grupu tu i tu. Svi oni me{tani koji su bili od vojske, od policije koji su bili oni su rekli, ne dirajte wih, oni su dobri. âk i ti koji su bili iz Sarajeva, ti policajci, pukovnik koji je ve} bio, sreo sam ih na stepeni{tu, uhap{ena su trojica mojih qudi, rekoh {ta je s wima. Imao je ruku, kao moje dve. Odmah su policajci oko wega, koji su bili me{tani, rekli – ne dirajte wih, oni su dobri momci, oni su na Snagovu. I onda je on odmah oslobodio moje qude na licu mesta i vratio nam svo naoruàwe. Vjerica Radeta: A koliko je bilo uhap{eno va{ih? Radovan Nova~i}: Pa, ne znam, devet mo`da. Vjerica Radeta: A da li su to bili dobrovoqci? Radovan Nova~i}: Dvojica dobrovoqaca i sedam me{tana je bilo. Imali smo jednu ku}u u Zvorniku. Zna~i, kad neko do|e i pre|e tu da ostane, po{to na Snagovo ne moè pe{ke da se ide. Mora neki prevoz da se na|e. I onda obi~no ta je ku}a bila prijemna. Nije to neka velika ku}a, obi~na ku}a, i onda su specijalci upali i pokupili svo oru`je i uhapsili tu trojicu, mislim da je trojica, nije ~etvorica, ali su svi pu{teni istog dana, nije nijedan ostao. Vjerica Radeta: Zna~i, oni su uhap{eni, jer su mislili da su i oni iz te @u}ine grupe, je li tako? Radovan Nova~i}: Da. Ali ja mislim da je jo{ neka grupa, nije samo @u}ina uhap{ena tad. Vjerica Radeta: Ni{ki pivarci. Radovan Nova~i}: Mogu}e. Vjerica Radeta: Da li znate za wih? Radovan Nova~i}: Kako da ne. Naàlost, ne po dobru. 653

Vjerica Radeta: Zato vas i pitam. Kome su oni pripadali da li znate? Radovan Nova~i}: Pa, ja mislim samima sebi. Vjerica Radeta: I @u}i i samim sebi. Radovan Nova~i}: Pa, @u}a je u po~etku kao nekome pripadao, posle je imao prevelike ambicije. Vjerica Radeta: A kome je pripadao u po~etku. Radovan Nova~i}: Pa, on je ... da li sa êtni~kim pokretom ili sa Srpskom radikalnom strankom, ja mislim da je govorio da je iz Srpske radikalne stranke. Vjerica Radeta: A moète li da se setite kada je prestalo to wegovo delovawe takvo? Radovan Nova~i}: Pa, nisam bio sa wim. Bio sam samo tri dana s wim, i onda sam oti{ao na Snagovo, jer ve}i deo tih qudi, normalnih qudi je bio na Snagovu. Ja poznajem @u}inog brata kao te{ku budalu. @u}in brat je jedno ve~e, dok smo jo{ bili u Adi, on je jedno ve~e kao hteo da ide... Vjerica Radeta: On je umro u zatvoru, da li znate? Radovan Nova~i}: Ma znam, ali on nije bio normalan. Ja sam morao da idem izme|u na{ih i hrvatskih poloàja da ga vra}am nazad. Treba krenuti... jer je bio mislim... Gordana Pop-Lazi}: A da li se se}ate da su se desili neki zlo~ini na êlopeku? Vjerica Radeta: Karakaju. Gordana Pop-Lazi}: Ova pri~a o Karakaju. Radovan Nova~i}: Pa, jeste, jeste, ta budala je... Taj dan sam i ja do{ao u magacin, uzimao sam municiju, mislim, u magacinu u Zvorniku, kada je do{ao ovaj {to je pobio te ène. [tuka. On je tad uzimao ba{ municiju za pi{toq i posle mo`da sat, sat i po on je pobio wih. Ja nisam tuda prolazio u tom delu gde je on to radio, ali... Vjerica Radeta: A kako je wemu ime i prezime? Radovan Nova~i}: Ne znam. Vjerica Radeta: Da li je on mo`da bio u Vukovaru. Radovan Nova~i}: Ne, on je te{ka jajara, ne verujem da je bio tamo. Gordana Pop-Lazi}: A kome je pripadao [tuka? Radovan Nova~i}: Pa, ovoj policijskoj jedinici {to je tamo bila. Vjerica Radeta: Da li je to bila ova Pejina grupa? Arkanova. Radovan Nova~i}: Ne, ne Arkanova, ne, ne, policijska. Vjerica Radeta: A policijska. Radovan Nova~i}: Lozni~ka. Da. Devedeset posto je sastavqena od lopova. Vjerica Radeta: Oni su se, zna~i, oteli kontroli, da kaèm i tako su... Radovan Nova~i}: Pa, najverovatnije, oni su radili za sebe. Srpska radikalna stranka im je dobro do{la kao za{tita, zna{, zastava se vije, iznad nas radikali, a mi }emo {ta moèmo da uzmemo. Pa kad nam smetaju radika654

li, onda pqujemo po wima, zna{, a kada nam treba za{tita e onda smo opet radikali. Najverovatnije, 100 posto. Vjerica Radeta: A da li ste vi sve vreme bili u svojstvu dobrovoqca Srpske radikalne stranke? Radovan Nova~i}: Ne, ja sam napustio radikale kada sam bio komandant Zapadne Slavonije. Vjerica Radeta: A kada je to bilo? Radovan Nova~i}: 1992. godine, decembar. I to sam rekao Qubi{i Petkovi}u. Ta izdaja, to me je jako zabolelo i ta nebriga. Moj tata pokojni je u fi}i dovozio drva mojoj porodici da se greju, a ja sam na svoj potpis mogao da po{aqem deset {lepera hrastovine, najbogatije, ali nisam. Ja sam na svoj potpis uzimao oru`je iz kasarne u Bawaluci, iz kasarne u Beogradu, nije u Beogradu bilo oru`je, u Beogradu su bili pre~ista~i za vodu. Nije ni{ta novo bilo, ni uniforme ni oru`je. Ali sve smo uzimali na potpis. Pa nisu oni meni dali {to sam ja lep, nego {to su pitali nekog drugog, taj drugi je rekao – wemu moè i to je to. Vjerica Radeta: I {ta ste vi imali, bili ste quti ili ste imali neki sukob sa Petkovi}em ili sa kim? Radovan Nova~i}: Ne, ne nikakav sukob. Kasnije me Petkovi} zvao da idem i u Zenicu i u Bosanski Brod, ali ja nisam hteo. Bio sam i daqe dobrovoqac, ali samostalni. Vjerica Radeta: Ali niste hteli vi{e da imate veze sa strankom. Radovan Nova~i}: Nisam hteo da me stranka {aqe, ja sam i daqe imao susrete sa tim radikalskim dobrovoqcima vamo i tamo, nikakav problem nije bio. Recimo u Ugqeviku kad smo bili, bila je jedna grupa radikalskih dobrovoqaca, na ru~ku sa [e{eqem. Ne sa Mandom, bila je druga grupa neka, mislim da je bio neki Rus, na ru~ku sa [e{eqem, bio sam pozvan i ja. Vjerica Radeta: Da li ste se tad poàlili [e{equ? Radovan Nova~i}: Jesam, pa ja sam poznavao i ovog wegovog telohraniteqa, posle su se oni razi{li, onaj debeli kako se zove. Vjerica Radeta: Pana. Radovan Nova~i}: Pana, da, jer ~esto sam ga vi|ao, vi{e sam vi|ao wega nego [e{eqa, jer [e{eq je bio u kancelariji, ja do|em traìm {ta mi treba i odem. Gordana Pop-Lazi}: A da li su ovi istraìteqi Ha{kog tribunala koji su sa vama razgovarali ra~unali na to {to ste vi quti i {to ste oti{li iz stranke, pa su vas navodili na to da li }ete svedo~iti protiv Vojislava [e{eqa? Da li su vas podse}ali na to? Vjerica Radeta: Da li su oni znali? Da li su rekli da znaju da ste bili... Radovan Nova~i}: Ja sam im rekao to. Ja sam im to rekao, ovaj... Ali sam non stop govorio da ne dolazi u obzir da budem svedok. Ja sam non stop govorio, to stoji tamo u zapisniku, pretpostavqam da imate pristup wemu da 655

}u ja radije i}i u zatvor nego kao svedok. Ako treba za ne{to da me optuè neka me optuè. Amyad Migati: A za{to ste wima rekli da biste radije u zatvor nego da budete svedok? [ta su oni vama rekli? Verovatno su rekli ne{to... Radovan Nova~i}: Pa, da, oni su rekli da nema potrebe za tim, pa da li bih hteo na video bim, pa razgovara}emo kasnije, pa posle dva-tri sata se opet vrate na tu temu, pa tako. Zadwi put su pomiwali video bim ovde u Beogradu da svedo~im protiv [e{eqa, to je bilo pro{le godine, ja sam opet rekao da ja to ne èlim. Vjerica Radeta: To je tre}i razgovor bio pro{le godine? Radovan Nova~i}: Jeste. Samo jedan je bio pro{le godine. Amyad Migati: Oni kaù da svedo~ite protiv [e{eqa, u ~emu, konkretno {ta su traìli od vas, {ta, za {ta da ga optuìte? Radovan Nova~i}: Pa, to sam i ja pitao. Amyad Migati: I {ta su oni vama odgovorili. Radovan Nova~i}: Oni kaù – vi samo pri~ajte o doga|ajima koji se de{avaju u krajwem slu~aju, ako vi ne èlite da budete svedok, [e{eq }e vas traìti za svedoka, pa }ete se opet pojaviti tamo i mo}i }emo mi da vas ispitujemo. Vjerica Radeta: Tako su rekli? Radovan Nova~i}: Da. I to ima u zapisniku, sigurno. Vjerica Radeta: A jesu li vam mo`da govorili da ne kontaktirate sa [e{eqevim timom ako vas neko bude traìo? Radovan Nova~i}: Ne. Vjerica Radeta: Neki razgovor... Radovan Nova~i}: Oni su ba{ rekli – [e{eq }e vas najverovatnije traìti kao svedoka, jer ste bili wegov komandant, po{to ste bili dobar komandant, nije bilo zlo~ina u va{em delu, {ta znam i tako to, osim toga na kraju, pa }ete onda vi da svedo~ite i opet }ete do}i nama. Gordana Pop-Lazi}: A {ta ste vi na te okolnosti oko tih zlo~ina u Vo}inu mogli da im kaète? Radovan Nova~i}: Pa, ja sam mogao da kaèm svoja saznawa ko je otprilike bio tamo, ko je ostao posle mene i ko je relativno mo`da mogao da im kaè ko je to stvarno uradio. Postojale su dve vrste zlo~ina, postojao je jedan zlo~in gde je wih {est Hrvata pobijeno, tad sam i ja bio tamo, i to su uradili me{tani, to je uradio ovaj jedan komandant nije Sekuli}, na karti kada sam video setio sam se imena kako se zove to mesto, a ovaj, je bio kasnije ja o otme pojma nisam imao. Ja im ba{ pri~am a oni kaù – ne, ne, ne taj, o povla~ewu, kaè, preko 40, 43 mislim da su rekli, je ubijeno na zverski na~in, glave su im odse~ene i ovo i ono. Vjerica Radeta: O ~emu vi nemate pojma. Radovan Nova~i}: Stvarno ne znam. Gordana Pop-Lazi}: Niste ~ak ni ~uli? Niste mogli ni iz druge ruke da pri~ate o tome? 656

Radovan Nova~i}: Pa, gledajte, prvo, niko od dobrovoqaca nije bio iz Loznice sa mnom, niko iz Bawe sa mnom, drugo, svi ovi dobrovoqci kada sam ja rawen su ~as posla i gotovo ... Gordana Pop-Lazi}: Da li ste u Vo}inu raweni? Radovan Nova~i}: Ne. Rawen sam posle godinu i po dana. Ja sam na Releju rawen, kod Ugqevika. Novak Savi}: Radovane, ti si meni rekao, zahvaquju}i tvojoj izjavi, koja je bila negde u avgustu pro{le godine, da si ti predstavio wima pravo stawe kako je bilo, da je zbog toga i ukinuta... Radovan Nova~i}: Pa, ja to verujem 99 odsto. Vjerica Radeta: Da Vo}in nije u optu`bi ostao. Radovan Nova~i}: Pa, da, jer ta izjava takva kakva je, mislim prvo [e{eqa niti sam video da je nekoga ubio, niti je rekao da se ko ubije, niti ikakav zlo~in, niti je rekao, niti naredio, niti pogledao nekoga, ja ne znam da li je on i video nekog Hrvata. Druga stvar, Hrvat koji je bio u Vo}inu je bio doktor, ne znam da li smem da kaèm, wegov sin je bio snajperista koji je bio sa dobrovoqcima, sa mojim dobrovoqcima, ne sa Hrvatima, sa mojim dobrovoqcima je bio i nikakvih problema nije imao. Grupe koje su stizale, po{to su stizale etapno autobusima, 40-50 qudi stigne u autobusu, pravile su gluposti u Vo}inu, ali ja nisam bio u Vo}inu, ja sam bio na lageru, tako se to zove, 20, 30 kilometra od Vo}ina. Oni su opqa~kali te ku}e oko osnovne {kole. Kad sam do{ao sve je izneseno, iako je zabraweno. Nije bilo re~i da se rade takve stvari ... Novak Savi}: A reci mi, molim te, jo{ samo... Radovan Nova~i}: ... kra|e praznih ku}a, a kamoli o maltretirawu Hrvata koji su jo{ bili u Vo}inu. Bilo je Hrvata u Vo}inu. Amyad Migati: îji su bili ti dobrovoqci koji su do{li i uradili te gluposti? Radovan Nova~i}: Pa, nemojte me sad dràti za re~, to su bile neke bande, majke mi. Kao crna kuga. I imali smo problema sa ovima kojima su dolazili iz Vukovara, zna~i koji su bili prvo u Vukovaru, pa su onda do{li ovamo, zna~i, sa wima smo imali problema, a ne sa drugim qudima, dosta su normalniji bili. Ja sa prvom grupom, skoro nikakvih problema nisam imao gde sam ja bio. Vjerica Radeta: Da li se se}ate nekog imena tih {to su iz Vukovara do{li? Radovan Nova~i}: Ja se ne se}am imena ni ovih sa kojima sam bio, a kamoli onih koji su bili daleko od mene, ali, ina~e, komandu je tu preuzeo Bata, to je isto iz ove prve grupe, Mihajlovi} Bata. Ja ga znam kao Batu. On je iz Dobanovaca. Vjerica Radeta: Iz Dobanovaca? Radovan Nova~i}: Da, to je isto re~eno i wima. I wega sam ja imenovao. Ja sam bio komandant, i on je bio odgovoran meni, jer previ{e je tu qudi bi657

lo bez nadzora. Dok sam ja bio tu oni su sa oru`jem i{li postrojeni na doru~ak, ru~ak, ve~eru, a kamoli {ta drugo. Tu nije bilo ni metka ispaqenog, a posle je bilo sva{ta. Vjerica Radeta: A dok ste vi bili ~lan Srpske radikalne stranke i dobrovoqac, da li ste prisustvovali nekim mitinzima gde je [e{eq govorio? Radovan Nova~i}: Rekao sam vam, ja sam pratio [e{eqa u [apcu, Loznici i Bajinoj Ba{ti, rekao sam vam na po~etku. Vjerica Radeta: I kakve je on poruke slao? Radovan Nova~i}: Pa, nije on drào govore dobrovoqcima, to je bilo pre rata. Vjerica Radeta: Naravno, da, da. Radovan Nova~i}: On je govorio narodu i ne mogu ja sada da se setim svakog govora, on, znate i sami, govori po dva sata. Mi smo vi{e pazili ovako da se ne desi neka glupost, nego {to smo... Gordana Pop-Lazi}: Da li je pozivao na, na... Radovan Nova~i}: Na no` i viqu{ku, je li? Gordana Pop-Lazi}: Da. Radovan Nova~i}: Nije. Nije. Nije, pozivao ni na kakav rat, pri~ao je o Srpstvu, o granicama. Pa za{to smo mi dobrovoqci i{li da ratujmo. I{li smo da ratujemo da bi krali ili smo i{li da ratujemo da bi ~uvali Srbe koji su jo{ uvek tamo. Sem toga, ja nisam i{ao da ratujem kao nacionalista, ako se Loznica odvaja od Srbije i ja iz Srbije idem u Loznicu, ho}u ja da branim tu Loznicu od Srbije. Ona se odvaja, tako se Hrvatska odvajala od ~itave Jugoslavije, zna~i ona je separatisti~ka, a ne Jugoslavija. Vjerica Radeta: Jasno, jasno. Radovan Nova~i}: Koja ne da da se neko odvoji. Mislim gluposti. Vjerica Radeta: Jasno. Radovan Nova~i}: Hag i ostali qudi to nekako druga~ije gledaju, ja ne znam, ja sam gledao tako. Ne odvaja se ~itava Jugoslavija od Hrvatske. Vjerica Radeta: Da, nego obrnuto. Da. Radovan Nova~i}: Kaè okupatorske sile, a tamo postoje JNA kasarne, postoje, ne}u da padam u vatru, hajde... Novak Savi}: Radovane, da ja i ti porazgovaramo. Reci mi, molim te, malopre sam napomenuo, vezano za Du{icu i ove koji su zarobqeni, rekao si da su samo pu{teni Du{ica i jo{ jedan momak. Radovan Nova~i}: Jeste, jeste. Novak Savi}: Interesuje me samo da li je i taj momak ispitivan kao i ti? Radovan Nova~i}: Ja ne znam, ja mislim da on nije ispitivan. Du{ica nije bila sa mnom, ona je uhap{ena sa ovim mojim vezistom. On je bio moj vezista u Zapadnoj Slavoniji i on mi je pri~ao, on je iz Sur~ina, tamo ono naseqe... Vjerica Radeta: Kako se zove? 658

Radovan Nova~i}: Mile. Novak Savi}: Ti si meni rekao da bi mo`da prepoznao ku}u. Radovan Nova~i}: Da, mo`da kada bih oti{ao tamo, pretpostavqam, kada bih video ku}u. Glavno od svega je {to je on imao... Vjerica Radeta: A gde mu je ku}a, da li moète ovako da objasnite. Radovan Nova~i}: Pa, ja sam jednom bio tamo. Glavna stvar je {to je on imao video kasetu hap{ewa. I on je imao video kasetu ko je tu bio ìv, a ispalo je da su samo oni koji su pu{teni bili tu. A uhap{eno je, na video snimku se vidi ovako, vidi se jedan Crnogorac sa polomqenom nogom, metak ga je pogodio u nogu, taj je ubijen. Vidi se kako Hrvat neki ubija neku sviwu koja jede neki le{ i taj Hrvat kaè – {ta jede{ i ubija tu sviwu.

Zoran Mijatovi} Razgovor vo|en 4. aprila 2007. godine Slavko Jerkovi}: Dobro ve~e, gospodine Mijatovi}. Evo, sastali smo se ve~eras vezano za uzimawe izjave od vas, a povodom pritisaka istraìteqa Ha{kog tribunala, raznih ucena i svega onoga {to nam po tom pitawu imate ispri~ati. Kako se to de{avalo, na koje okolnosti su traìli da date iskaz, ja vas ne}u u va{em izlagawu prekidati bespotrebno, samo bih, pre svega, uzeo va{e generalije. Prezime: Zoran Mijatovi}: Mijatovi}. Slavko Jerkovi}: Ime? Zoran Mijatovi}: Zoran. Slavko Jerkovi}: Ime oca? Zoran Mijatovi}: Branislav. Slavko Jerkovi}: Nadimak? Zoran Mijatovi}: Nemam nadimak, ali me sada naj~e{}e zovu deda. Slavko Jerkovi}: Pol mu{ki. Zoran Mijatovi}: Za sada. Slavko Jerkovi}: Datum ro|ewa? Zoran Mijatovi}: 17. 2. 1946. godine. Slavko Jerkovi}: Mesto ro|ewa? Zoran Mijatovi}: Koceqevo. Slavko Jerkovi}: Nacionalnost? Zoran Mijatovi}: Srbin. Slavko Jerkovi}: Veroispovest? Zoran Mijatovi}: Ateista. Slavko Jerkovi}: Jezik srpski. Zoran Mijatovi}: Tako je. Slavko Jerkovi}: Pi{e srpski. Zoran Mijatovi}: Tako je. Slavko Jerkovi}: Da li govorite jo{ neki jezik? Zoran Mijatovi}: Pomalo se sluìm francuskim. 659

Slavko Jerkovi}: Trenutno zanimawe? Zoran Mijatovi}: Penzioner i publicista. Slavko Jerkovi}: A prethodno? Zoran Mijatovi}: Prethodno, pre nego {to sam oti{ao u penziju, bio sam zamenik na~elnika Resora slu`be dràvne bezbednosti Republike Srbije. Ina~e, moèmo sada... u Slu`bi sam po~eo da radim... Slavko Jerkovi}: Ne, ne, samo malo. Zna~i prebivali{te Beograd? Zoran Mijatovi}: Jeste, Beograd, Hayi Prodanova broj 6. Slavko Jerkovi}: Li~na karta broj? Zoran Mijatovi}: M 103912. Slavko Jerkovi}: Jedinstveni mati~ni broj? Zoran Mijatovi}: 1702946710359. Slavko Jerkovi}: Izdato od strane MUP-a Beograd? Zoran Mijatovi}: Tako je. Slavko Jerkovi}: Datum razgovora 4. april 2007. godine, sa po~etkom u 21 ~as. Ime ostalih prisutnih osoba gospodin Jadranko Vukovi} i gospodin Petar Joji}, na ~elu sa pravnim savetnikom prof. dr Vojislava [e{eqa, Slavkom Jerkovi}em. Zoran Mijatovi}: Alal vera. Slavko Jerkovi}: Izvolite vi slobodno, ne ustru~avajte se. Zoran Mijatovi}: Ja sam po~eo da radim u Slu`bi 1970. godine kao pripravnik i pripravni~ki sta` je trajao otprilike kao i kod svih qudi u ono doba. Bio sam student, zaposlen na radnom mestu sredwe {kolske spreme i pripravni~ki sta` mi je trajao godinu dana. Prve operativne poslove po~iwem da radim na teritoriji, kako mi to kaèmo, negde 1972. ili 1973. godine, ne mogu ta~no da se setim, a negde polovinom 1976. ili 1977. godine napredujem u slu`bi i postajem operativac koji radi na suprotstavqawu sovjetskoj obave{tajnoj slu`bi, {to je kod nas u Beogradskom centru bio jedan od najpresti`nijih poslova, a to zna~i raditi ameri~ku obave{tajnu slu`bu, raditi sovjetsku obave{tajnu slu`bu, to je zna~ilo da ste jedan od, kako se to kaè, i sre}nih u tom poslu, ali se uvek kod nas govorilo ko radi takvu vrstu poslova ima i neku perspektivu u profesiji. Mo`da nije mnogo va`no za ovo, ali u to doba sam i sklopio poznanstvo sa Jovicom Stani{i}em, koji je u isto vreme kada i ja bio operativac u ruskoj grupi. Posle toga, 1980. godine, postavqen sam za {efa na{eg odseka na Aerodromu Beograd, gde sam bio {ef na{eg odseka od 1980. do 1984. godine. Od 1984. godine, negde od aprila mo`da, ne od 4. ali od 6. izgleda, postavqen sam za {efa Odseka za emigraciju. Osnova tog rada prema emigraciji u Beogradskom centru je bila srpska emigracija i radili smo, kako je to kod nas tada kr{teno, veze hrvatske teroristi~ke organizacije. Zna~i, u to doba sam se bavio i usta{kim teroristi~kim organizacijama, zna~i wihovim vezama koje su, pre svega, bile ovde na teritoriji Zemuna. Zna~i, veze usta{ke emigracije u to doba gde sam ja bio {ef su uglavnom bile na teritoriji op660

{tine Zemun, i mislim da smo samo jedno lice po hrvatskoj emigraciji odra|ivali, mislim da je to Krwa~a ili Bor~a, znam da je negde preko Save. Posle toga, mislim da je to bila 1987. godina, zna~i posle tri godine, postavqen sam za {efa Odseka za suprotstavqawe zapadnim obave{tajnim slu`bama SAD i Nema~ke. Zna~i, kad se kaè zapadna samo nisu bile SAD i nema~ka obave{tajna slu`ba, sve ostale slu`be i engleska slu`ba, i francuska slu`ba, {panska, pa na primer ~ak i Kanada, i Kanada ulazi u taj opis mojih poslova. Godine 1989. radim sa grupom Albanaca koji su bili u pritvoru, to je bilo prole}e, oko 1989. godine, ~ini mi se da je mart mesec, zna~i sa grupom Albanaca biv{ih politi~kih osu|enika, radim sa wima u zatvorima u Vrawu i u zatvoru u [apcu. Taj posao sa wima radim sve do juna meseca 1989. godine, zna~i po~etak juna 1989. godine. Tada me prebacuje na~elnik Resora u Pri{tinu. U Pri{tini sa jednim od vode}ih qudi koji se nalazi u vrhu albanske tada alternative, kako smo mi to govorili, zna~i qudi koji su bili bliski Rugovi i ostalim qudima, radim sa jednim od tih qudi, ina~e intelektualcem, profesorom na Pravnom fakultetu u Pri{tini, ~ovekom koji je govorio tri strana jezika. Sa wim radim u zatvoru neprekidno 45 dana na tim poslovima koji su bili vezani za tu albansku ilegalu, koja se zvala u to doba popularno albanska politi~ka alternativa. Daleko je bilo od te politi~ke alternative. Ina~e, te 1989. godine, kad sam ve} bio tamo, bio sam i na Gazimestanu kada je Milo{evi} govorio, kao i svi qudi koji su se tu zatekli, radio na poslovima obezbe|ewa gostiju i bio sam zaduèn za patrijarha Germana da ga od {atora do wegovog mesta dovedem i budem u neposrednoj blizini, ukoliko ne{to zatreba. Stajao sam tu sa grupom oko 40 sve{tenika. Naàlost, patrijarh je sutradan oti{ao u Pe} i okliznuo se niz stepenice, pao je, patrijarh je stariji ~ovek, polomio je kuk i nikad nije ustao iz posteqe. To mi je ovako ostalo i na profesionalnom i na emotivnom planu, ~vrsto vezano za moja se}awa. U jesen 1989. godine, sa grupom operativaca iz Srbije, zna~i dvojice qudi iz Novog Sada, jedan iz Para}ina, ja i Frenki Simatovi}, idemo na godinu dana na Kosovo i Metohiju. Interesantno je da smo Frenki Simatovi} i ja jedini qudi iz Beograda, u to doba {efovi, raspore|eni – Frenki u Pe}, a ja u Uro{evac da sledim, qudi koji su do{li iz Beograda a nisu bili u Pri{tini. To je bila jedna specifi~nost, ja sam oti{ao u Uro{evac zato {to su rodona~elnici i qudi koji su vodili albansku emigraciju bili iz Uro{evca, i Jovica Stani{i} je u to doba smatrao da ja imam jedno iskustvo, i kontraobave{tajno i po emigraciji, i da }u se ja u tom smislu sna}i i raditi na osposobqavawu qudi u uro{eva~kom centru da se ti poslovi efikasnije obavqaju. Ja tada nisam znao {ta }e posle toga da sledi i {ta }e se sve doga|ati na Kosovu. Zna~i to je kraj 1989. godine, negde u martu mesecu, odlukom srpskih organa, mi preuzimamo kosovsku slu`bu i stvaramo 661

tada, prvi put mo`da posle rata, jedinstveno Ministarstvo unutra{wih poslova i jedinstvenu Slu`bu dràvne bezbednosti. Ja }u se sa Kosova vratiti tek 1. januara 1992. godine. Rukovodstvo Slu`be je tada smatralo da je malo da mi koji smo imali, {to se kaè, odre|enu specijalizaciju u nekim poslovima, da je malo da ostanemo godinu dana i insistiralo da mi, koji smo bili tamo u Uro{evcu, ostanemo malo duè. Ja i kolega iz Jagodine smo ostali jo{ godinu dana, Frenki se vratio, jer tada je prakti~no po~elo pucawe biv{e Jugoslavije. Srbija se pripremala i za odbranu, Frenki Simatovi} ima malo vi{e ose}aja za neku vrstu posla za koju ja nisam imao ose}aja, i zbog toga ga je Jovica povukao. Zna~i, ja ostajem do 1. januara 1992. godine. A kada je u pitawu Kosovo, kada je sve to u pitawu, mi smo kao Slu`ba preuzeli zna~i komplet na tu slu`bu. Tada smo saznali, dve vrlo bitne stvari – da je ve} deo kosovske slu`be, zna~i kada su u pitawu Albanci, bio duboko vezan za albansku ilegalu, zna~i to smo ustanovili, i drugi deo koji je bio neprijatan, ne tolikog broja kao ovaj, a to je da je deo albanskih kolega, nekih desetak godina, bio vezan za albansku obave{tajnu slu`bu. Zna~i, to je ne{to {to smo mi ustanovili u tih skoro godinu dana. I jo{ jedna stvar koja bi bila karakteristi~na za to vreme, da smo imali potpunu kontrolu nad svim doga|ajima na Kosovu, na onome {to se zove ilegala i {to se zove legalna delatnost. Od wihovih politi~kih partija do odbora za za{titu qudskih prava itd., zna~i imali smo ozbiqna upori{ta, imali ~ak i ozbiqne kontakte sa wihovim politi~kim rukovodstvom, upu}uju}i ih na to da za wih vaè ista pravila kao za sve stranke i za sve politi~ke i dru{tvene organizacije na teritoriji Srbije. Zna~i, mi smo na jedan na~in i to wihovo rukovodstvo, ukqu~uju}i i Rugovu i Dema}ija koji je tada do{ao iz zatvora itd., uputili da nisu dozvoqene wima druge aktivnosti ili neke posebne aktivnosti u odnosu na druge organizacije. Davali smo tada primer, ne znam, ove Socijalisti~ke partije Srbije, ne znam koga jo{, i radikalne stranke koja je u to doba... ja sam spavao gore na Brezovici, pa se se}am i kada je u [trpcima, na primer, formiran ogranak radikalne stranke, se}am se toga kao da je danas bilo. Iskreno, za stolom uve~e sa wima su sedeli i qudi koji su za SPO-a, i radikali, nismo mi na to gledali ru`no, smatrali smo to je vi{epartijski sistem i nemamo tu {ta da se me{amo. Zna~i, mi u to doba kontroli{emo i bezbedonosno i politi~ki ono {to se doga|a na Kosovu i vrlo dobro obave{tavamo rukovodstvo, i mogu da kaèm da mi, 1992. godine, ostavqamo tamo solidno bezbednosno stawe, solidno. Zna~i, bilo bi sad nepo{teno da ja tvrdim da je to sve u redu, ali upozoravamo ve} tada politi~ke organe Srbije da je wihov izlazak iz sistema {kolstva formirawe paralelnih institucija, pre svega obrazovawa. To su prve paralelne institucije koje se stvaraju na Kosovu, stvaraju se posle druge paralelne institucije iz oblasti kulture itd. Mi upozoravamo na to da }e biti velikih problema, da }e biti u pitawu dràva. 662

Mi u Uro{evcu, zna~i to je vrlo poverqivo, mi u Uro{evcu koji smo bili malo è{}i, mi smo primenili, na primer, jednu vrlo interesantnu meru. Kad vidimo da profesori {trajkuju mi napi{emo prekr{ajne prijave i oteramo ih 30 dana u zatvor zato {to deci nisu dali vaspitawe, pa su posle dva meseca rekli – nemojte, u pi~ku materinu, ne moraju da idu u {kole. Mi smo smatrali da su profesori odgovorni, da oni snose odgovornost i pisali prekr{ajne prijave. Mi smo tu funkcionisali zaista besprekorno. Ali smo ukazali na jedan problem, ne zato {to postoji politi~ka stranka, ne zato {to ne}e da registruju u srpskom parlamentu, ali smo rekli paralelne institucije obrazovawa su prva stepenica da se Srbija zabrine {ta }e se dogoditi na Kosovu. Zna~i to je rezultat nekog mog boravka na Kosovu. Ja se vra}am 1992. godine u Beograd i negde u februaru sa mesta {efa Odseka za zapadne slu`be, ja postajem na~elnik teritorijalne operative u Beogradskom centru. [ta to zna~i? Zna~i {ef sam na{e operative koju mi imamo po deta{manima u stanicama milicije. Zna~i ja sam wihov na~elnik u Beogradskom centru, zna~i ja imam svog na~elnika, ali ja komandujem ovom teritorijalnom operativom, kako sam ja to uvek govorio, oni su lekari op{te prakse, a ovi koji rade linije oni su specijalisti itd. Tu ostajem godinu dana i po{to se pokazala potreba, srpska slu`ba nije imala obave{tajnu slu`bu od plenuma do 1992. godine kada je Jovica do{ao, mi nismo imali obave{tajnu slu`bu, a u{li smo u raspad Jugoslavije, u{li smo, hteli ne hteli, u ratno stawe. Jovica je poku{ao na jedan brz na~in da formira obave{tajnu slu`bu. Jer videlo se ne samo {to imamo rat, odnosno nagove{taj rata na svojoj teritoriji, ve} i na kojoj strani su velike sile, pa je neophodno znati {ta taj protivnik unapred misli. Nije sad dovoqno da do|e da ti baca bombe, mora{ da zna{ da li ho}e ili ne}e, ili ono {to sam ja govorio operativcima, ho}e li da pobode Tu|man zastavu u Zemun ili ne}e. Ako je ja vidim sa Kalimegdana kasno je. Mi moramo znati ne kad je do{ao da pobode, nego moramo znati da li sawa to, a ne da li je to uradio. Negde 1993. godine, januara ili februara, Jovica me postavqa za na~elnika obave{tajne slu`be, po~elo je ne{to da se radi. On je smatrao da ja posle dvadeset i kusur godina kontraobave{tajnog rada mogu svoje kontraobave{tajno iskustvo da koristim, jer ja imam saradnike u Wujorku, imam u Parizu, gde god su te organizacije, i onda je rekao, dajte vi koji ste radili emigraciju, dajte to sad pokrenite da nama sad pomognu. Hajde kaè vi, imate iskustvo, dajte te saradnike da pomognu zemqi. Zna~i, hajde sada da pravimo obave{tajnu slu`bu, ne moè tako, pravimo obave{tajnu slu`bu prakti~no 1993. godine. Jovica je krenuo 1992. godine, ja dolazim 1993. da je operativno oblikujemo. I moram da kaèm jo{ jednu stvar koja je vrlo bitna, mo`da vi{e za politi~are nego za nekog drugog. Tog momenta, 1993. godine, bilo je najpovoqnije vreme da mi dobijemo saradnike u inostranstvu. A znate za{to? Zato 663

{to srpska slu`ba, kad je uspostavqen vi{epartijski sistem, vi{e ne radi sopstvenu emigraciju. Zna~i, 1990. godine mi prestajemo da radimo srpsku emigraciju, jer smatramo da je to vi{e besmisleno. Smatramo da biv{i politi~ki protivnici ove zemqe mogu da dolaze, srpska emigracija davno je prestala da se bavi terorizmom, i mi prakti~no pravimo tih devedesetih godina prve kontakte sa qudima koji prave emigrantske organizacije, to je jedan aspekt da ih ne radimo, i drugi aspekt je upravo ta popularnost Milo{evi}a. To je jedan fenomen, ja sam mo`da u drugoj kwizi pisao, to je jedan interesantan fenomen za nas kao slu`bu. Tih godina je srpska emigracija imala povoqnije mi{qewe o Slobodanu Milo{evi}u nego mi u zemqi. To je ìva istina, tako da mi nismo imali veliki problem kada smo rekli, hej Srbi, pomozite vi nama, dobili smo sankcije, ne moè{ ti da radi{ pod sankcijama, ne moè{ da iza|e{ napoqe, mi se dovijamo na razne na~ine. Ali tog momenta sve {to se zove srpska emigracija, bez obzira gde pripadala, zna~i vrsni intelektualci i vrsni qudi slu`bi pomaù fantasti~no. Zasluga, bez obzira da li to neko voleo, ja nisam fan Milo{evi}ev nikad bio, ali wegova je to zasluga, ta politi~ka. On je stvorio prema toj dijaspori, kako bih ja rekao, jedan pozitivan odnos. Jedna pozitivna energija je do{la i mi jednostavno kada kre}emo u kontakte sa tim qudima, imamo qude koji kaù {ta treba. Zna~i, 1993. godine mi tu obave{tajnu slu`bu tek, {to kaù, quqamo u kolevci. Cela slu`ba, verujte, cela slu`ba, osim biv{ih pokrajinskih slu`bi, i po{to su oni u onom sistemu direktno vezani za saveznu slu`bu, e oni su tada imali neke druge prerogative i oni su ve} pre nas imali i obave{tajni rad itd., itd. Zna~i, uà Srbija, matica Srbija, mi smo u odnosu na wih po tom pitawu tek po~etnici, pa bih ja i{ao, ne znam, tamo u Novi Sad, pa gledao u Novom Sadu {ta su oni radili, i rekoh bre, kada ste vi to radili. Kaù, mi smo bili tada, kao republika. Republika Srbija i ministar tada{wi ili sekretar nije imao ingerencije prema pokrajini, wihovi materijali nisu dolazili u Srbiju nego su svi materijali pokrajinskih slu`bi direktno i{li u saveznu slu`bu. Onda moète da zamislite na {ta bi moglo da li~i to sve, a, mi to saznajemo tek kada smo u{li u saveznu zgradu kada su nas pquvali. Mi smo... Jovica i ja kada smo raspravqali, ja sam bio da u|emo na prole}e, Jovica je rekao, joj crnorukac samo ùri{, polako, kaè, da nas ne pohapse. Mi, izme|u ostalog, i iz tih razloga ulazimo u saveznu slu`bu, dok nije kasno, dok nas nisu rasturili, ali setite se {ta je sve bilo 1993. godine. Krajem 1993. godine me iznenada Jovica, za mene iznenada, postavio za na~elnika Beogradskog centra. Beogradski centar je tada bio, i dugo godina iza toga, u kadrovskom smislu, po broju qudi i po mogu}nostima, najja~i centar na Balkanu. Zna~i, te{ko se koja slu`ba merila sa Beogradskim centrom, tradicija je duga~ka od 1945. godine do mog vremena, zna~i nismo mi dali pe~at, mi smo samo nastavili {to su qudi radili 50 godina, izuzet664

ni qudi. Istina, bilo je i onih polupismenih iz rata, ali jako dobrih policajaca koji su te temeqe slu`bi udarili. Zna~i, ja dolazim krajem 1993. pred izbore 1993. godine, uz obja{wewe Jovice, evo sad smo pod sankcijama, sada idu izbori i jedna vrlo va`na stvar za koju mislim da je jedna od najve}ih vrednosti koje je Jovica utemeqio u to doba, da on kaè, kada je mene doveo u Beogradski centar, kaè Mijatovi}u, sada su sasvim druga vremena, druga~iji izazovi, imamo ove sankcije. Zna~i usred sankcija ja dolazim, te{ko se ìvi, `rtve su velike. Imamo isto tako velikih problema sa strankama. Sad su po~eli qudi, ti {efovi da {uruju malo sa ovom, malo sa onom strankom, i rekao je – to je nedozvoqeno, ja to ne}u da dozvolim. Beogradski centar je veliki, Beograd je izazovan, ti ima{ politi~ko iskustvo, profesionalac si, ja ne smem da dozvolim, izme|u ostalog, da u Beogradskom centru, gde se sve doga|a, krenu te pri~e. On je to malo gledao i kroz saveznu slu`bu, jer tada su bili iz svih republika, jo{ nisu svi oti{li, oni su sporo napu{tali itd. On je rekao, ako se mi okliznemo po strana~kom pitawu i ako po~ne UDB-a da me{etari partijski, mi smo gotovi, onda treba da zatvorimo vrata i kaèmo da nismo sposobni da radimo. To je kaè, jedna od osnovnih stvari. I druga je stvar, mo`da smo, kaè mi, bili ideolo{ka slu`ba, {to je ta~no, i ko kaè da nije taj laè, onda nije po{ten ~ovek. Bili smo ideolo{ka slu`ba, mi vi{e ne moèmo biti ideolo{ka slu`ba. Mogli smo mi, a ja to dobro znam, da obra|ujemo ovoga ili onoga, nije to bilo te{ko kroz na{e akte, pogledamo mi to, sve se to sloì, anarholiberalizam gurne{ ga tamo, da li ovaj, da li onaj. Zna~i, uvek si ti mogao da manipuli{e{. I onda {ta kaè, mi to ne moèmo da radimo, mi ne moèmo sada ako nemamo ozbiqniji argument nekoga ko je danas visoko na politi~koj sceni, ako nemamo ozbiqniji argument bezbednosnog karaktera nema vi{e ni obrada. Ja sam se time bavio i javno govorio, da li je to neko dobro slu{ao ili nije, ali zna~i to je ìva istina. Zna~i ne moè se vi{e i}i preslobodno ni u obrade, mora se na}i kriterijum, kriterijum je bezbednosni, on je druga~ije zacrtan i mi prakti~no, tada kada ja dolazim, ukidamo tre}u liniju i taj wen naziv koji je tada bio ta~no tre}a linija – unutra{wi neprijateq. U svoje normativne akte ugra|ujemo borbu protiv unutra{weg ekstremizma i terorizma. [ta to zna~i? To sad zna~i da morate na}i elemente nasiqa, pre svega, ali unutra{weg nasiqa. Ja sam i na nekim sudovima, kada sam svedo~io, to govorio. Oko ]uruvije su me sad zvali, ali to je kao dràvna tajna, ja ne znam {to je dràvna tajna {to sam ja tamo svedo~io, ali sad ne mogu puno da pri~am. Mi smo devedesetih godina imali mnogo nasiqa, lako je bilo tada ovoga ili onoga vezati za nasiqe ili stranke itd. Zna~i, to se zove objektivnost. Procewuje{ ti, pa procewuje i dràva, zna~i ja sada kaèm, zna~i normativno smo mi to ugradili, jer to je druga~ije, nije vi{e unutra{wi neprijateq, to je unutra{wi ekstremizam i terorizam. Ono {to bih ja rekao Kora}evoj komisiji je – ispred vas treba da sedi na~elnik tog odseka Beogradskog centra i Slu665

`be jer su mu ubili \in|i}a, ad hok. [ta je radila Slu`ba kad joj ubiju premijera? [ta radi? Oni su zaduèni za unutra{wi ekstremizam i terorizam, a ubiju im premijera. Pa kakvog si ti to neprijateqa onda obra|ivao iz te delatnosti. Zna~i, mi preure|ujemo slu`bu, kre}emo to da radimo, te{ka su vremena, ulazimo u 1994. vrlo brzo. Po{to radimo u takvom centru, nemogu}e je, ne nemogu}e, nego dobro, ja za razliku od drugih na~elnika... onaj iz Leskovca vidi prizmu Leskovca, ja vidim prizmu Beograda, vidim prizmu beogradske diplomatije, ja vidim prizmu sveta itd., jer imam i obave{tajno odeqewe itd. Zna~i, kod mene je sve. Kod mene je u jednom momentu, kako ja to kaèm, i poga~a i no`. Zna~i, mnogo {to{ta je kod mene. Kod mene stiè prva informacija. Ja sam taj ~ovek koji u Beogradskom centru odre|uje, jer ja imam... ne znam koliko, ja dobijam na primer oko stotinu strana interesantnih materijala, moète da zamislite te odluke Beogradskog centra oko 500 na dan, a onda ja iz toga Jovici izdvajam ne mogu ja da dam {efu, da se on zabavqa sa 100, ja wemu proberem 6-7 vrlo va`nih stvari. Ja sam bio u rangu pomo}nika na~elnika kao na~elnik Beogradskog centra. Pomo}nici su pomo}nici, svi na~elnici centra su na~elnici centra, a samo sam ja imao takav status, ne zbog pameti nego zbog delokruga rada centra i svih tih poslova. Zna~i, jedan deo toga {to Jovica odlu~i i{lo je i Milo{evi}u. To je normalno. Ja ne znam kome je sve Jovica davao. Znao sam {ta ide i za{to jer je Jovica smatrao da ja imam taj dar za pisawe itd., pa sam ja kada imamo te sastanke i kad oni daju taj materijal, ja to pro~itam pa onda polemi{em sa kolegenicom koja to radi. Kaèm, daj bre, to ti nije ta~no, nisi operativac, slabo si to procenila. Ona kaè, e Mijatovi}u sada }e{ ti da ~ita{ to. Zna~i 1994. godine, ja vidim i to politi~ko stawe u Srbiji. Vidim ja i odnos snaga u parlamentu, vidim ja {ta je savezni{tvo, vidim {ta nije, ja vidim ono {to drugi ne vide. Zna~i ja sam 1994. godine, kada sam se vratio, imao taj nedostatak, jer sam bio na Kosovu, pa nisam znao {ta se sve doga|alo. Niti sam ja znao mnogo {ta je rat, meni je bilo Kosovo va`no, {to kaè da to ~uvamo a mi smo ga dobro ~uvali. Posle toga ja ne znam, jer se nisam time bavio. Ali vidim te politi~ke odnose, vidim te stvari i vidimo, prvi put, problem Haga, da }e Hag biti taj koji }e se baviti nama. Pored te situacije da se ovo ili ono na rati{tima doga|a, mi vidimo taj Hag, on je formiran. U me|uvremenu, ja sam jedan od qudi koji je dobio, jo{ 1992. godine, pre nego {to je ha{ka kancelarija formirana, zna~i ja dobijam negde u oktobru ili novembru 1992. iz yepa Amerikanaca, informaciju da }e se formirati Ha{ki tribunal, da ve} postoje prvi spiskovi za ratne zlo~ince. Zna~i, dobijam informaciju da se ve} prave prve liste, a Hag nije formiran. Pazite, on se formira 25. maja 1993. godine, ovo je 1992. godina, i kaè informator, ja sjajan izve{taj dobijem, i on kaè – ve}ina qudi koji su ve} sada na nekoj listi za ratne zlo~ine su bosanski Srbi. Ja, kaè, ta imena ne znam. Kada budem do{ao do malo bliìh podataka obavesti}u vas. Mi666

slim da je pro{lo mo`da 10, 15 dana, ja dobijam taj izve{taj i kaè – na budu}oj listi }e biti, to da zna{, Arkan, [e{eq, Karayi} i Mladi}. Qudi, ja to imam, ja to ~uvam. Zna~i upozorewe tada stiè ko }e biti. Nisam ni ja, ja nisam bio najpametniji ~ovek, ja sam to primio, i nisam smatrao kao ne{to posebno. âk i kad je Hag formiran nisam smatrao da je to posebno. Slu`ba }e, 1994. godine, prvi put da se suo~i da je neko pravio zlo~ine. Istina, ja sam to govorio i ha{kim istraìteqima kada su sa mnom razgovarali, ja sam wima rekao, prve vesti koje mi dobijamo preko Drine, preko Save su o `rtvama... o Srbima kao `rtvama, {to je i normalno, zato {to su najbrojnije srpske izbeglice. I 1992. i 1993. su karakteristi~ne jer dolaze izbeglice. Prve stvari koje mi ~ujemo to su zlo~ini, masakri. Istina, mi nismo, na primer, u to doba bili, ja govorim o Beogradskom centru, na udaru Drine, jer sve izbeglice prvo moraju da pro|u Vaqevo ili da pro|u Uìce, i na{e kolege tu obavqaju razgovor. Ono {to stigne do Beograda, a nije se obavio razgovor, mi radimo, uzimamo neke podatke, nije to toliko sre|eno, nismo se mi kao slu`ba i dràva koncentrisali da prikupqamo validnu gra|u za ratne zlo~ine. Zna~i, to je istina. Te izbeglice nama daju podatke o ratnom zlo~inu, i obi~no su to bili Srbi koji su nam davali podatke o muslimanima, o Hrvatima itd. To su stra{ne pri~e. Beogradski centar mo`da to nije prezentovao ovim na{im komisijama za ratni zlo~in, ali kada bi se u{lo unutra na{le bi se stra{ne stvari. Istina je, a to je za nas i za Srbiju vrlo va`no, verovali vi ili ne, sa talasom Srba iz Bosne dolazi masa muslimana. Srbija je zemqa tog momenta koja je uto~i{te ne samo za Srbe, nego i za muslimane. To je masa. Kada ja vama kaèm masa, zna~i to su hiqade, ne 50 ili 100, to su hiqade izbeglica. Prvi put 1994. godine stiù nam i neke informacije o srpskim zlo~inima. Mi ne dobijamo do kraja stvari, ima kaù ima lopova, ima ovih, ima onih itd. Mi u tom momentu na takvu informaciju reagujemo kao na informaciju koja je za vreme rata. Svaki rat sve to nosi. I lopove, i kriminalce i ovo. Jedna od ozbiqnijih informacija bila je informacija protiv “@utih osa”. I, koliko se se}am, ~ak i u kwizi nisam bio ba{ decidan, ja sam vi{e puta poku{avao da rekonstrui{em jednu informaciju koja je stigla ~ini mi se od Vojske Jugoslavije, gde je Vojska Jugoslavije iznela ta neka saznawa i upute nama zato {to da su oni sa teritorije Beograda, da su sa Umke. Onda smo mi po~eli da se bavimo Vu~kovi}ima. Repi}a smo uhapsili na Umci, a ovoga drugog smo uhapsili u Nu{i}evoj ulici. Pokojni Gavrilovi} je wega hapsio. Mi smo se s wima odnosili kao prema ratnim zlo~incima, ne kao Srbinu ili Hrvatu, ili radikalima ili socijalistima jer su izvr{ili najteà krivi~na dela. Ustanovili smo odmah prilikom pretresa stana i onoga {to smo na{li u stanu Repi}a, da je alkoholi~ar i narkoman. Ja sam rekao i ha{kim istraìteqima, to su monstrumi. On nije zlo~ine vr{io u normalnom stawu, on bi se napijao, verovatno i drogirao pre toga, ulazio u zatvor gde su bili civili, jer su bili za razmenu, zna~i... to je jo{ 667

bilo stawe, ti zarobi{ tamo Srbe, onda ja zarobim muslimane i mi se mewamo, ili ako je neki tajkun onda se o~erupa lova i pusti{ ga da ide. On je orgijao do jutra i ujutru klao te qude. Zna~i potpuno jedan lud ~ovek, lud, narkoman i alkoholi~ar. Mi smo to procesuirali koliko smo mogli i znali u situaciji kada je Slobodan Milo{evi} bio na vlasti, kada je Socijalisti~ka partija bila na vlasti. Niko tada nije mene zvao i rekao, ala si uradio posao. To se jednostavno smatralo kao redovan posao i nisam dobio nikakvo dràvno priznawe za to, niti je, suprotno optu`nici koja je kasnije bila, Milo{evi} rekao, je li bre Jovice, {ta vi to radite, hapsite Srbe. Mi smo jednostavno bili slobodni da obavimo jedan profesionalni posao. Istini za voqu, ja sam sa mojim zamenikom imao problem u tuìla{tvu, te kako da zasnuje nadle`nost, te nije ovde, te rat je, da li ono... znate kako znaju tuìoci da ga muvaju. Repi}u je su|eno u [apcu, i na{la se i neka ~lanska karta, da li je ona bila dobra ili nije, ali ona kaè da je oti{ao kod Draìlovi}a, da je ovo, da je ono, sve je on to ispri~ao. Me|utim, ja sam to rekao i kasnije istraìteqima kada su oni insistirali, kada se krenulo od Repi}a, pola dana su utro{ili na Repi}a i neprekidno je bilo ono, a ~ekajte radikalna stranka, a [e{eq itd., zna~i po~eli su da me pritiskaju na primer ba{ kod te ~iwenice, a koliko ste tih stvari radili i za{to, Ja obja{wavao, qudi rat, ja sam poslao operativca na sopstvenu odgovornost da mi nabavi spiskove iz êlopeka. To je bio jedan sulud potez u to doba, jer 1994. godine je besnelo tamo u Bosni. Ja sam postavio sebi pitawe, poslao sam operativca na jedno pet dana, {ta ako ga uhvate Bosanci, izvade ~akiju, zakoqu ga negde i dovi|ewa. Zna~i, ja sam u{ao u jedan rizik ne misle}i mnogo. To nije ba{ bilo normalno, nije normalno da operativac kao {to sam ja po{aqe tamo da radi jednog hrabrog ~oveka koji je doneo te podatke. Oni su insistirali da se to dovede u vezu sa op{tom koncepcijom radikalne stranke. Ja sam imao dosta da objasnim istraìteqima, ne znam kako se zvao, Stepanovi} se zvao taj Australijanac, a ovaj drugi se zvao Fulton, wega sam ina~e upoznao pre toga, to su ta dva istraìteqa, ne znam kako se zvala ta devojka koja je prevodila. Zna~i, insistirali su kako to da radikalna stranka nema veze sa tim zlo~inima, i posle jedno tri sata mu~ewa ja sam se iznervirao i rekao – slu{ajte, ho}ete vi sa mnom da razgovarate ozbiqno ili ne. Ja o [e{equ kao politi~aru najgore mislim. Zna~i ja sam to wima rekao. To {to ja o wemu najgore mislim to je moja privatna stvar, zna~i to je moje privatno mi{qewe, ali ja ne mogu da govorim neistinu, vi od mene ne moète o~ekivati da laèm. Zna~i, ja o wemu ne mislim dobro, nisam nikad ni bio ~lan, niti simpatizer, ali izvinite, iz mene ne moète da isterate la`. Zna~i to je ta situacija koja je trajala. Oko bra}e Vu~kovi} smo mi razgovarali, ja mislim, preko tri sata, zna~i zapisnik, pa ispravqaj, tu sam imao problema. Poslala ih radikalna stranka i onda ispadne iz ove re668

~enice da ga poslala da to radi, pa se onda ja vra}am, kaèm ~ekaj bre ti Stepanovi}u, koji si ti Srbin, koji ne zna dve re~i – mu~enik srpski. Te ja sednem s tim, rekoh malo sutra Srbin kada ne moèmo da pri~amo bez prevodioca, takve ja Srbe ne priznajem. Zna~i, vra}aju me vi{e puta kao ne razumeju, ja kaèm ne razume{, izbri{i ovo. Zna~i ja sam vi{e puta morao da ispravqam zapisnik, jer sam znao ne{to {to drugi qudi ne znaju, znao sam da ako zapisnik u Beogradu ne preciziram da }e me pozvati za godinu ili dve dana, i onda }e mi to sve strpati u usta. Zna~i ja sam iz tog razloga, zbog sebe, ne zbog [e{eqa ili nekog drugog, nego zbog sebe, na kraju krajeva, ne}u ne{to da mi neko turi u usta {to ja nisam rekao. Zna~i imao sam taj problem ba{ oko tih “@utih osa” itd. I Ha{ke istraìteqe sam upu}ivao i rekao, molim vas, eno ga Repi} u zatvoru, eno vam sud u [apcu, {ta sad vi mene maltretirate, niti sam ga ja sudio, sud zna vi{e od mene, izvolite pa tamo vidite nemojte mene da maltretirate tim pitawem. Zna~i to je bilo centralno pitawe tog drugog dana – “@ute ose”, Repi} itd. Bilo je i pitawe kako je reagovao Milo{evi}, rekoh nemam pojma, da li je on znao, da li je to neko su|ewe ili nije. Zna~i, 1994. godina karakteristi~na je po tome da smo imali prvi, kako bih ja rekao, susret s ne~im {to se zvalo ratni zlo~in, jer ja li~no smatram da smo se kao Slu`ba i kao dràva opo{tenili. Bez obzira {ta ko misli, to je moj argument. Ne znam kako ide argument mog protivnika, ali se srpska slu`ba u najteòj situaciji opo{tenila zato {to je sudila Srbinu, a da na mene kao slu`bu, kao centar, niko nikakav pritisak nije vr{io. Ja sam izuzetno zadovoqan i to je jedna ~iwenica koja izuzetno va`na za srpsku dràvu. Jeste to mala stvar, taj jedan Repi}, ali tada niko, ni Hrvatska, ni Bosna i Hercegovina nisu sudile nikom od svojih. Mi jesmo, zna~i to je to. Godina 1995. ide u znaku prakti~no tih problema, blokada itd. Idemo na blokadu Bosne i Hercegovine, to su posebni problemi, mora se odràti bezbednosna komunikacija, mi se povijamo pod tim problemom. U Crnoj Gori su ve} vidqivi problemi, {ta }e biti. Zna~i mi smo slu`ba koja ima sve, i rat, i okruèwe, ima probleme da ne moèmo da sara|ujemo sa bliskim slu`bama, da na jugoslovenskom prostoru te{ko poslujemo. Godina 1996, Dejton, i prva stvar koja stiè je ha{ka kancelarija u Beogradu koja se, na osnovu sporazuma u Dejtonu, otvara. Za razliku od svih centara u Srbiji, ja dobijam kancelariju, dobijam cenovnike i mi se kao jedna vrlo ozbiqna slu`ba, trudimo, kao sve tajne slu`be, da tako ne{to do|e na na{ prostor da znamo {ta se radi. Istina, taj sporazum nije bio napravqen, ba{ na nekim jakim temeqima, taj sporazum nam dozvoqavao da se Ha{ki tribunal pona{a kao da je, ovo wegova teritorija i da moè da radi {ta ho}e. Zna~i, wegove radwe su ipak tada bile malo oro~ene, da ne moè da radi bez jugoslovenskih organa, ali on ne pokazuje nikakvu èqu da ako }emo da istraùjemo ratne zlo~ine da budemo partneri. A treba da budemo partneri, mi smo tada mislili da je to na{a zemqa. Ovo je ozbiqna stvar, 669

radi se o qudima, radi se o zlo~inima. I mi smo kao dràva, zainteresovani za otkrivawe ratnih zlo~ina. Mi vrlo brzo vidimo da Ha{ki tribunal vodi svoju politiku, da ne èli sa dràvnim organima da ima jedan normalan partnerski odnos, da su te neke relacije ha{ke kancelarije otprilike da vidimo ministra ili ovoga, da mu mi drìmo neko predavawe. Zna~i mi vidimo dve stvari, vidimo da su zainteresovani za qude iz Bosne i Hercegovine, i qude iz Krajine, i mi tada vidimo da je akcenat, pre svega, na Marti}u, jer su oni tad imali neke podatke da je Marti} ovde. Mi imamo neke pokazateqe oko Bosanaca, ali mi nemamo tada ni{ta oko Karayi}a i Mladi}a, da oni wih traè ovde. Ali mi imamo, na primer, Marti}a. Nama je to vi{e interesantno zato {to je na{ kolega Marti}, pa da vidimo {ta to rade. Zna~i vidimo da se traè bosanski Srbi i Srbi iz krajina zbog ratnih zlo~ina i ovi na{i eventualno ako ih ima. Zna~i to mi operativno saznajemo. Iza toga mi prakti~no ozbiqno operativno istraùjemo da vidimo {ta se to u na{oj zemqi radi. [ta je druga karakteristika. Druga karakteristika je da prakti~no preko nevladinog sektora ha{ka kancelarija kaè, evo mi smo ìvi, mi radimo, i vi ste ti sada koji nama treba da pomognete. To je prvi elemenat. Drugi elemenat, mi vrlo brzo vidimo da se u ha{koj kancelariji pojavquju qudi koji dolaze i kaù mi imamo ovo, mi imamo ono. Istina, mi te{ko radimo, mi guramo saradnike, to se radi vrlo konspirativno, ali mi za godinu dana prakti~no znamo koja je situacija. Znamo da mnogi qudi prakti~no po~iwu da se bogate tog momenta. Mnogi qudi, ja ne znam koliko je to ko{talo ha{ku kancelariju u to doba, mi imamo podatke o nekoliko interesantnih qudi, postoje podaci koji su to qudi koji Ha{kom tribunalu raznu vrstu dokumenata donose. Mi ne znamo da li je to fotografija, da li je to video kaseta, da li je to neki fono zapis, zna~i mi ne znamo ta~no {ta je, ali znamo {ta se to radi. Mi vrlo, vrlo ozbiqno pratimo to, gledamo {ta se radi a gledamo i iza toga. Da li te godine, verovatno krajem godine ili po~etkom te, otvara se i hrvatsko poslanstvo, i to je vrlo va`no. U funkciji Ha{kog tribunala postoje lica u tom hrvatskom poslanstvu koja su ta~no na liniji pomo}i Ha{kom tribunalu, donose informacije iz Zagreba itd. Zna~i sve to {to vam kaèm, sve smo mi to u Slu`bi odradili, davali vrlo kvalitetne informacije i {ef dràve je tog momenta to znao, i mislim da ve} u 1997. godinu mi ulazimo ozbiqno da vidimo {ta to ha{ka kancelarija radi i da poku{amo i mi ne{to, {to kaù da budemo negde brì. Nikad Srbija nije {titila ratne zlo~ine, to ho}u da kaèm, zna~i ako sam ja na~elnik najve}eg centra, ako sam ja pomo}nik po rangu, nikad nije bila usmerena informacija nemojte da traìte. Ne, nego traìte. Te 1996. godine mi hapsimo Erdemovi}a i ovog wegovog drugog sabrata, ne mogu da se setim kako se preziva, nije taj vaàn, zna~i mi wih hapsimo isto tako zbog osnovane sumwe da su po~inili te{ka krivi~na dela, ne znamo koja. Ja ne 670

mogu da se setim gde smo mi wih uhapsili, da li smo ih uhapsili kod Zrewanina, da li u Novom Sadu, jer smo ih tamo fiknuli u zatvor, ali sam ja tada bio na~elnik Beogradskog centra i ja nisam radio to operativno, ne znam ~ija je bila informacija, ja sam dao prate}i aparat, jer drugi nisu imali. Ja sam imao najfantasti~niji prate}i aparat, po tome je Beogradski centar bio fantasti~an. Pri~am jednu epizodu kako je [e{eq otkrio jedan prate}i aparat, pa kupio na{im radnicima sladoled itd., ali to je druga pri~a. Nikad nisu bili provaqeni, fantasti~no su radili. Sad mi hapsimo Erdemovi}a i ovog wegovog, Ha{ki tribunal sazna, traì izru~ewe i mi po zakonu, uz potpis pravosudnih organa, ~ak ima jedna depe{a mu~enog Sokolovi}a koju on {aqe u Bosnu, pa kaè da smo mi te uhvatili i moli Bosance da nam daju podatke o tome koliko oni imaju i koliko su zlo~ina uradili. Ne moè niko Srbiju da trpa tamo gde je trpa, zna~i to postoji, ja to negde imam, ja }u to da na|em, ja imam fotokopije. Zna~i on traì od Ministarstva Republike Srpske, kaè dajte nam. Onoga momenta kada mi imamo podatak nema tu pri~e, nas ne interesuje ni ko je ni {ta je. Mi smo wega izru~ili i Srbija se prakti~no tada, sa Erdemovi}em, opredelila {ta je Srebrenica. I zato kad mene danas neko pita oko Srebrenice, kaèm qudi, kad mene pitate oko Srebrenice kasnite deset godina. Srbija kao dràva i ja smo se opredelili. Ja ne mogu da idem na tribinu da pri~am, ja ga oteram u zatvor i dovi|ewa, i nemojte da mi pri~ate o Srebrenici. Prva dva koja mi hapsimo, zna~i prvo je Srbin pa posle toga ovaj Hrvat, ali u srpskim redovima, nemoj bre da mi ska~ete po glavi. To je ta neka stvar koju smo mi uradili van ha{ke kancelarije. Ja }u negde do 1998. godine da budem upu}en {ta to Hag radi, oni to rade ispod ìta, oni imaju neke svoje na~ine rada, oni dràvne organe blefiraju, za{to? Ne}u to znati 1996. godine, ali krajem 1997. nama je jasno. Oni ne èle da kontaktiraju sa dràvnim organima, jer smatraju da smo mi deo tog aparata, jer kako on sa mnom da kontaktira kada mene taj Hag, verovatno, o~ekuje danas-sutra na nekoj stolici. I pokaza}e 2002. godine da to {to ja kaèm nije bilo daleko od istine. Tek 1997. godine mi to vidimo, vidimo da se institucije dràve Srbije preska~u. To sam rekao i ha{kim istraìteqima. Oni su onog na{eg mu~enika, Du{ka Tadi}a uhapsili, tri godine, a mene pitaju za koliko sam Repi}a realizovao, ja kaèm za tri meseca, oni – a. Pa kaèm vi tri godine, ja tri meseca. Ja }u 1998. godine oti}i Jovici za pomo}nika za kontralobi, ja vi{e nemam kontakta o ha{koj kancelariji i moj susret sa Hagom, sa ha{kom kancelarijom, odvija se 2001. godine, ali u potpuno promewenim uslovima itd. [ta se sada doga|a? Zna~i, 2001. godine ja se vra}am u slu`bu, 26. januara, i ~ini mi se negde mo`da posle jedno mesec i po dana ili mesec, nazove mene i Gorana Petrovi}a Du{ko Mihajlovi} na neki sastanak, mo`da je bio i Luki}, i Kneèvi}, ovi iz Javne bezbednosti, ja ne mogu da se setim, ali znam da je on tada rekao, eto tu je ha{ka kancelarija ovde u Beogradu, oni su 671

se sada vratili, jer su oti{li zbog bombardovawa. Ja sam rekao Du{ku Mihajlovi}u, ministre bilo bi jako dobro da uspostavimo saradwu, ali bar neki zlo~ini koji su sad vrlo vidqivi, ali kada sam ja do{ao mi smo ve} imali oko Kosova neke podatke, i rekao sam, ministre bilo bi dobro da mi sa wima sara|ujemo, ali da ta saradwa bude malo usmerena i na ono {to je na{a Srbija, ja ne mogu da uzmem Bosnu, to je suverenitet druge dràve, hajde da pre|emo na zlo~ine prema Srbima, do{lo je vreme. Onda je on, ne mogu ta~no da se setim, u su{tini prihvatio tu pri~u i kaè bi}e to saradwa, do}i }e ne znam... ne mogu da se setim zaista imena, ali ovo je vrlo va`no {to ja ho}u da kaèm da biste razumeli {ta je Hag i {ta se doga|a u ovoj Srbiji, {ta se doga|a danas. Do{ao je neki fini ugla|en ~ovek, ja vam dajem u stvari primer da je Goran Petrovi} doveo wega i jo{ jednoga, da li je bio neki Danac ili Italijan, ne znam {ta je, ali fin onako, sa e{arpicom vezanom, onda je na~elnik mene zvao, ej deda {ta radi{, rekoh listam po{tu, kaè po{to ti voli{ da se petqa{ sa tim ratnim zlo~inima sada }u da ti po{aqem nekoga poslao ga ministar. I do{li su on i Dejan Mihov, koji je tada bio {ef kancelarije, a ovaj je kao za neke zlo~ine u Bosni. Ja sam ih lepo primio, Mihov je Bugarin, mogu vam re}i, bratko na{ ~ovek. Qudi, meni je toliko ào, sad smo se mi opet sreli iako sam ga razvalio u kwizi, i onda je on rekao, eto mi }emo to... da }e i on sa mnom da sara|ujemo. On je rekao, evo kolega radi Bosnu, rekao je kako se on zove, i kaè wegova je èqa, po{to on radi Bosnu, da se dogovorimo kad }e on da do|e da malo rije po kartotekama. Ja sam pitao Mihova, ~ekaj da li ti meni to dobro prevodi{ ili ne. Kaè {ta. Pa kaèm, kako on to misli da do|e u ove na{e centralne kartoteke. Kaè rekao nam Goran Petrovi}. Nemogu}e da je vama Goran Petrovi} rekao da vi do|ete kod mene da vas {etam kroz to. Pa ne dolazi u obzir. Ako dobijete ovla{}ewe od ministra ove dràve da imate pravo da rovarite po na{im kartotekama moète. [to se ti~e Gorana Petrovi}a i Zorana Mijatovi}a, moèmo mi ovde da sara|ujemo, da pri~amo, ali vi ne moète da vidite kartoteku. âk, kaèm ja, i da budem toliko lud pa da vas pustim, vi ne znate da traìte, bez obzira na sve te stvari vi ne znate da traìte. Ali, kaèm, vi nemojte da o~ekujete, jer ja sam za saradwu i te kako, da sedite sa mnom do ujutru i svaki dan da mi dolazite, ali na na~in na koji ste vi to mislili da sara|ujemo to ne ide. Zna~i, to je bio taj moj prvi direktan razgovor sa ne~im {to se zove ha{ki istraìteq, ne{to {to se zove taj Dejan Mihov koji je tu, koji je meni rekao, pa dobro Mijatovi}u, meni je Goran rekao. Kaèm, do|i bre ti bratko kad ho}e{, volim ja rekoh vidim ja da si ti moj, ali bar ~i~a da te proveri. U me|uvremenu sam ja proveravao da je on isto dete diplomate, pa je radio u Ujediwenim nacijama, pa su ga Amerikanci tamo vrbovali, to tako ide, ali ne moè{ da radi{ a da ne zna{ ko je. Zna~i, taj prvi susret je za mene veliko iznena|ewe, kao promenila se vlast, nije Slobina vlast. Ja sam rekao da, nije Slobina vlast, slaèm sa va672

ma, ali mi smo ipak dràva, suverena dràva, ja nemam nigde u zakonu unutra{wih poslova pravo bilo kojoj instituciji da vr{qa kako ho}e. Moète vi izraziti potrebu za odre|enim dokumentima, to }e po}i od ministra, posle ministra to }e do}i do na~elnika resora, mi }emo proceniti imamo li ili ne, ali kaèm na na~in kako ste vi to zamislili to ne ide. Istina, ovaj je bio nezadovoqan, mislim da je pro{lo par dana pa nas je zvao Du{ko i rekao, pa nemojte sada da kvarimo tu saradwu, pa to treba da ide. Mi smo rekli, ministre treba da ide, ali vi morate taj fini lepi svet s kojim ste vi kontaktirali, da pitate kakva je na{a perspektiva. Ne}u da se zamajavam, nisam ja politi~ar, ja dobro znam neke stvari. Pa dobro kaè on, mene zvao profesor, dobro profesore, nemojte vi. To je prvi moj kontakt, prvi neki zahtev od slu`be da za nekog damo podatke ali po sistemu idemo mi da vr{qamo. Mi smo taj, kako bih rekao, napad odbili i traìli da se oni urede. Nedugo zatim dolazi ne{to {to je nama zaista pogodovalo, zna~i to }e biti mart mesec, to brzo dolazi, dolazi jedan dopis, ne mogu da se setim ko je potpisao, da li Karla del Ponte ili Bluit, pre da je Bluit u kome zahtevaju podatke za 14 [iptara. Naveli su tu, izme|u ostalog se}am se, i Ta~ija, i Haradinaja, i onoga {to je ubijen u Pe}i itd. Ima dosta tih koje su oni traìli, i onda su nam rekli vidite vi {ta to ima, pa te podatke dostavite po 33 ta~ke. I sad mi to gledamo, to su 33 ta~ke gde oni insistiraju da mi, po kriterijumima Ha{kog tribunala, wima dostavimo. Goran i ja to ~itamo, i sad Goran, po{to je on meni pustio tu proceduru kad treba da se ide u krivi~ni proces, ako se ne{to radi, on je rekao, deda vidi ti {ta mi to moèmo da uradimo, jer to je korisno. Zna~i, prvi put da mi dobijemo od Haga ne{to {to smo mi smatrali da je nama korisno, da oni traè nama sada za [iptare. Po{to sam za vreme rata, bio sam u penziji, ja sam pozvao... ne mogu da se setim, trojicu mo`da kolega, ne znam... Mi{u Teodorovi}a i Mi}u Nikoli}a, i rekao, qudi, evo vam ovo. Mi}a je bio ~ovek koji je bio u tuìla{tvu itd., na~elnik, a Teodorovi} je bio majstor za te na{e propise, za ZKP... ma ~udo od ~oveka, i rekao sam, evo qudi {ta je nama Hag poslao. Ima li neke {anse da mi ne{to uradimo, imamo li mi dokumenata? I onda mi kaè Mi}a Nikoli}, {efe na{a operativa sa Kosova je u Ni{u, ~itava jedna zgrada, doneti su i pocepani papiri}i, zna~i nismo ostavili pocepani papiri} na Kosovu. Sve {to ima o [iptarima od kaseta do svega onoga postoji, kaè, u Ni{u. Jednostavno, {efe daj nalog da idemo da prikupimo podatke. Znate {ta, hajde vi meni pogledajte ima li dokumentacije, pa ako ima dokumentacije do|ite vi kod mene da mi formiramo tim. Oni su oti{li i posle tri dana se javili, kaù {efe, ima jedno 100 kvadratnih metara podataka, sigurno. Ima, kaù, kaseta, ima filmova koje smo zaplenili, ima svega. I tada ja oformim tu radnu ekipu gde je Mi{a Teodorovi} bio {ef i dam nalog, kaèm radite ovako kako je Hag, nemoj da mi sad neko pametuje tamo, zna~i ho}emo li da doakamo teroristima {iptarskim, moramo da po{tujemo ovo, ostalo me zabole. Oni su po~eli da rade mo`da april mesec, 673

radi ekipa, i onda su tek u septembru... radili su crna~ki, i u septembru negde pre podne dolaze kod mene, i kaù, {efe doneli smo dokumentaciju, da pravimo sada... zna~i ovo je gola dokumentacija, i da sad po Ha{kom tribunalu mi to sve radimo i da radimo po registratorima i po onim ~lanovima. Koliko imate, kaù iza|i, ja sam iza{ao, qudi ispred instituta pun kombi. Drugog dana je do{ao ~ovek kod mene i kaè ovo mora{ da vidi{. Ovo je, kaè, kaseta, mi smo napravili deset interesantnih stvari priznavawa zlo~ina i ja sam isto to napisao u kwizi, a i vama sad plasti~no da kaèm, kaè mora{ da vidi{ Pedi E`dauna. To je ta kaseta koja se vrti u Hagu, to je moja kaseta. Nikad se ne bi vrtela kaseta, gledam onu kasetu, prevodilac tu, E`daun gleda, a ovo je lepo, pa krijte ovo, ~ak on kaè da se to sakrije, da on dolazi ispred svog premijera i da nije zgodno ba{ da se on vidi sa tim. To je kaseta koja je mene odu{evila. Ta je kaseta, mislim, trajala osam ili dvanaest minuta. U Hagu je mawe prikazano, ali osam ili dvanaest minuta je ta kaseta trajala. To je bila poslastica, i kad smo mi to dali ha{koj kancelariji, ja sam dao, kakav Bati}, on to nije ni video, ima evo ti i u kwizi potpis ja i ha{ka kancelarija. Ni{ta kod mene nije bilo yabe, nego potpi{ete vi, potpi{em ja. I kaèm ha{koj kancelariji, ja sam li~no i{ao, nisam ja nikome verovao, moja operativa nosi ja kontroli{em. Zato potpis ovamo, otkud znam zagubi se negde i gotovo, iako sam ja uradio duplikate, wima sam dao kopije. Zna~i 64 registratora za ratne zlo~ine su preneli. Drugi dan me zvao ~ovek, ìva istina, iz ha{ke kancelarije, koji je pogledao samo onu kasetu i rekao, Mijatovi}u ima{ Haradinaja. To je ta ~uvena re~enica, zabeleì, to je ìva istina. Ja sam to pisao zato {to sam rekao ja moram to da napi{em u kwizi, otkud ja znam, umesto mene posle do{ao Braci}, sjeba}e sve to, re}i }e nije to Mijatovi} ni dao. Zna~i, oni tada prihvataju 64 registratora o zlo~inima Albanaca na Kosovu. Mi smo obuhvatili ukupno 231 izvr{ioca zlo~ina od Albanaca, od ubijenog jednoga do ubijenog 50. Od toga {to je va`no na svakom sudu, svedok je svedok. Mi smo nekoliko stotina ratnih dnevnika, depe{a, nare|ewa, trebovawa hrane, poslali ha{koj kancelariji. U 64 registratora. Terao sam da mi mere, malo vi{e od 6,25 kad pore|a{ do gore ono kao u ko{arci, zna~i u visinu. Ne{to je posle dato kada sam ja oti{ao. Zna~i, to je ta, kako bih ti rekao, druga saradwa sa ha{kom kancelarijom. Zna~i ovo je prvo kada on do|e, drugo smo rekli, e sad je ovo, je li ho}ete, ho}emo. Zna~i idem ja tamo... bawi~ki venac ili gde su ono bili stacionirani, idem tamo, tek se oni uselili u tu ku}u, guram ja sve to, dovi|ewa gospodo, potpi{i tu, potpi{u oni sve to. Mi pratimo {ta se doga|a. Izme|u ostalog, vidimo mi, hajde prihvatili su ovo, me|utim, vidimo mi po~iwu oni da zivkaju na razgovor, mimo nas. Vidimo mi u Hagu krenuli na Pavkovi}a, na ovoga, na onoga, da se {iri taj wihov krug, i oni sad idu otvoreno. Pozvali su ~oveka, koji je zaista bio korektan, koji je bio na visokoj dràvnoj funkciji, on se prepao i oti{ao da razgovara. Pa onda jo{ jednog koji je bio na visokoj funk674

ciji, ~ovek se prepao i oti{ao da razgovara. A oni su nekorektni, oni te pitaju levo-desno, qudi se ne sna|u ni za prevodioca, oni uzmu izjavu pa se ti posle toga ubijaj, ali ne moè{ iz te pri~e da se isplete{. Mi idemo pod tim geslom da je to na{a dràva i da je to nekorektno. I daqe smatramo i insistiramo Goran i ja, rekli smo i ministru, ministre bre, {pijuni rade ovde kao ùti mravi. Ne moè tako niko da se pona{a. To je 2001. godina, negde kraj leta, zna~i kraj leta kada mi tu stvar vidimo i kaèmo ministru, ministre jeste nova vlast, jeste sve to kako jeste, ali dok je ova zemqa suverena, dok vi ne promenite zakone, znamo mi {ta je kancelarija ovde, ali mi se ne slaèmo da je ovo teren da se {eta ko kako ho}e, da se razgovara ko kako ho}e u ovoj zemqi. Na kraju krajeva, ratni zlo~ini je ono {to smo mi gonili i mi }emo goniti. Ali, smatramo da za neke stvari mora da postoji saradwa, po{tovawe jedno, jer mi ne mislimo da smo ne~asni qudi, da smo u ne~asnoj slu`bi i da smo ne~asna dràva. Na kraju krajeva, mora da se po{tuje. Zna~i, to je bio jedan generalni stav, jer smo mi primetili da se ipak to nekorektno radi. Jadranko Vukovi}: Zorane, da li se za Vojislava u tom periodu ~uje? Zoran Mijatovi}: Pa ne, ali Vojislav je napravio jedan dobar {tos. Ja sam to slu{ao na telefonu. Ako se vi se}ate, kada je prvi put Vojislav prozvan da je ratni zlo~inac, to je bilo davno, devedeset i neke godine, onda je on jedanput na nekoj konferenciji za {tampu, nisam ja fan radikalne stranke, ali pamtim, on je na jednoj konferenciji ili negde javno kada mu je neko to natuknuo, rekao, {ta ja idem u taj Tribunal, ja se javio oni me ne}e, ne daju. Jadranko Vukovi}: Vizu. Zoran Mijatovi}: Ama imali mi wega snimqeno, on stvarno zvao ovu holandsku ambasadu i rekao, pa daj zadrìte me, nemojte da se pla{ite. To je zaista, kad bih mogao sad da zovem novinare i kaèm, ej [e{eq rekao istinu. Ja ga ~uo da je rekao istinu. Zna~i, u to doba, kad mi razgovaramo, nije [e{eq otvorena pri~a. Otvorena pri~a su paravojska i oni kada dolaze, na primer, kod nas, dolaze kod mene pa ne kaù [e{eq, nego ta i ta paravojska. Kakve veze mi imamo s paravojskom? Pa onda spomiwu “Crvene beretke”. Ja kaèm, e tu sam vas sa~ekao, spomiwu 1991, 1992, a ja kaèm “Crvene beretke” su od 1996. godine, postoje akti, izvolite. I tada su se interesovali da im damo svu dokumentaciju o “Crvenim beretkama”. Mi smo rekli, molim vas, to su pripadnici Slu`be dràvne bezbednosti, sve {to treba traìte pisanim putem zna se kako to ide. Ne ide kod mene, opet ide kod ministra, jer u to doba nema BIE, mi smo samo resor, na vrhu je ministar. Jeste Goran Petrovi}, u operativnom i drugom smislu neprikosnoven ~ovek, ali ministar je ministar. Ministar odràva neke odnose kao potpredsednik prvo vlade, kao ministar itd. Zna~i mi nismo brkali nadle`nosti nikada. Nikada nam se nije desilo da mi mislimo da treba da radimo neke tako ozbiqne stvari bez ministra. âk i u me|unarodnoj saradwi 675

smo bili korektni, uvek polagali ra~une ministru {ta radimo. Nikako nismo radili na svoju ruku, ali mislim da wega to ba{ nije previ{e ni interesovalo. Zna~i, 2001. godine akcenat se baca na jedinicu. Za{to na jedinicu, za{to tog momenta? Za te qude koji dolaze kod nas, jedinica, “@ute ose”, “Crni panteri”, tandara-mandara, to je wima sve isto. Zna~i oni ne prave nikakvu razliku, sva ta paravojska se smatra kao strana~ka, po{to je ona strana~ka ona je Milo{evi}eva, po{to smo mi Milo{evi}eva policija normalno da je to sve pod na{om kapom. Oni ne poku{avaju ni na jedan na~in da u|u u funkcionisawe niti Srbije, niti srpskih organa itd. To wih jednostavno ne interesuje. Oni imaju svoj posao, treba ove da oteramo u zatvor i gotova stvar. Ja ne mogu samo da se setim, a ako je bila pri~a o [e{equ, moja je pri~a uvek bila sudili smo pripadnika, ali nije bio nalog, to je pri~a koju sam ja u kwizi izneo {to je ìva istina. No, ~ak i da je bio nalog, pa ja ne znam za wega, ja ne mogu sada da pravim pretpostavku, ja imam ono {to je dokazano kroz svedo~ewe, kroz okrivqenog, kroz wegovog brata, ne znam koga smo mi tada jo{ fiknuli. Jadranko Vukovi}: Zorane tu pri~u ne ponavqate ove godine, 2001, vezano za “Ose”... Zoran Mijatovi}: Ne, ne, ne, ja to odgovaram, oni brkaju, ja kaèm to nema nikakve veze. Zna~i ne traè oni direktno niti [e{eqa, niti ovo... oni tog momenta, ti qudi koji su se 2001. godine vratili, zna~i oni su se tek vratili, i oni to gledaju kroz jedan sasvim drugi fokus, oni smatraju da je sve to Udbino. Sve. Sve je to Udba. Jadranko Vukovi}: Udba, Udba. Zoran Mijatovi}: Dajte to ovamo, i “beretke”, i ovo i ono, sve su to va{i. Zna~i to je wihovo generalno vi|ewe i ja wima kaèm, qudi... Petar Joji}: Ko su bili? Zoran Mijatovi}: To su ovi iz te kancelarije. Ja ne znam kako se zove taj neki... Petar Joji}: Moète li da kaète ko su bili tad prvi put kada su vas pozvali. Jesu li oni vas pozvali ili ste vi oti{li? Zoran Mijatovi}: Ne, ne. Pazi, te qude je poslao ministar. Mi smo sa ha{kom kancelarijom stupili... poslali smo ministra. Zna~i prvi ~ovek koji dolazi taj Danac, Finac {ta je, i Mihov... Jadranko Vukovi}: Je li to Fulton? Zoran Mijatovi}: Ne, Fulton dolazi posle, to je 2002. Nismo do{li do 2002. nemoj da ùri{. Jadranko Vukovi}: Dobro, dobro. Zoran Mijatovi}: Malo kontinuiteta. Sve }e{ da vidi{. To je 2002. Ja sad govorim o 2001. godini kada sam ja zamenik na~elnika, jer oficijelna saradwa ide preko Ministarstva unutra{wih poslova, ide preko Du{ana Mihajlovi}a. Zna~i ni{ta to nije. On je poslao, nismo Goran i ja wih na676

{li, niti bi oni do{li kod mene i Gorana. Goran i ja smo gledali da sa~uvamo, {to se kaè, i profesionalnost i dostojanstvo i, na kraju krajeva, Slu`ba ima zakon unutra{wih poslova, burazeru dovde moè, odavde ne moè, bez obzira {ta ja mislim. I mi smo bili dosledni do kraja. Ali, kaèm, vidim ja da oni ve} idu na ove na{e qude, da pipaju biv{e pripadnike slu`be itd. Imam i podatak da se pribliàvaju wima. Slavko Jerkovi}: Ko su bila ova dva dràvna funkcionera koja su se upla{ili... Zoran Mijatovi}: Pa ne mogu da kaèm, ko su. Korektni qudi, korektni qudi, upla{ili su se, ne mogu da kaèm ime. Slavko Jerkovi}: Je li Vuk Dra{kovi} jedan od wih? Zoran Mijatovi}: Nije bre, gde, to je budala. On je ludak bre. Mislim, da ti... to bi ostali do jutra samo o Vuku. Zna~i 2001. godine i ide ta pobuna jedinice. Ona je iz dva razloga. Jedan razlog je, ja to prozivam, ja sam to i rekao kod Kqajevi}a kad sam svedo~io, posledwe pismo, posledwa poseta Karle del Ponte, dok sam zna~i bio u slu`bi, sa konkretnim zahtevom... da, da, to vidi{ presko~io bih, ti me dekoncentri{e{. To je oktobar mesec, ona dolazi u Beograd i donosi pismo, ali mislim da je... ona ga donosi ali Bluit potpisao, i tu se traè podaci o Jovici, o Frenkiju, o jedinici, o kampovima za obuku, i ima ono {to... lupaju gluposti po televizijama itd. U broju dva odeqka oni nam traè personalne dosijee pripadnika Jedinice za specijalne operacije i dostavqaju nam spisak. Jedini pravi spisak. Ne ovo {to lupaju po ovim emisijama, ovi-oni, to je spisak od 103 pripadnika jedinice. A vi pazite, 103 pripadnika, kada smo Goran i ja to pogledali, nije to 103 pripadnika, to je negde 80 zato {to se neki ponavqaju, pa ovde nadimak, ovde samo ime i prezime, ali na onoj listi gde traè podatke, tu je, ne znam, o Kertezu, ima tu, pogledaj, ja sam to fotokopirao, o Zvezdanu Jovanovi}u, o Legiji itd., zna~i vrlo jedno ozbiqno pitawe i pore|a{e jedno 30 kampova po Bosni itd. Zna~i jedna ozbiqna stvar stiè kod Duleta. \iki to nije hteo da pogleda i rekao je ministru, ja nisam bio na sastanku, ali Goran mi je posle preneo, on je to dobio. Mi smo hteli tada, po{to smo znali da Karla dolazi, mi smo se spremili da prezentiramo Karli del Ponte, rekli smo simboli~no, ja sam to rekao, to ozbiqno kaèm, svi vas zovu da ste antisrpska vlada, hajde pokaìte da ste srpska vlada, ja vam dajem {ansu. Evo, kad do|e Karla del Ponte da napravimo konferenciju za {tampu, da donesemo 64 registratora da pokaèmo da novinari svi vide, kaè {ta }e vam sve ovo. Politi~ki bre, po{to je ovo srpski interes, poentirajte koliko ho}ete. Ali dajte da mi napravimo tu konferenciju za {tampu da Karli... da to ceo svet vidi, to }e snimiti kamere. I mi smo to bili pripremili, Vlada Nikoli} je trebao to da izlaè, pripremili smo se, video bim, ama stra{na stvar, da bi mene Beba Popovi} zvao ujutru i rekao, zna{, nisu se sloìli ovde u vladi, ne moè{ konferenciju za {tampu. To me ubilo kao ~oveka. Mi smo radili toliko meseci. Ja mislim da biste i vi radikali re677

kli, jeste najgora vlada koju smo videli, kad ste im govorili najgora koja je postojala, rekli jeste najgora ali za ovo svaka vam ~ast, ali }emo za druge stvari da vam odrubimo glavu. To se tako radi u politici. Oni ni to nisu hteli. Karla del Ponte dolazi sa tim spiskom koji ja vama kaèm, premijer je to dobio i rekao, evo tebi Du{ko pa to radi. Se}am se kao danas, wih dvojica su do{li kod Gorana u kancelariju, Goran me zvao, kao danas se se}am, uzeo Du{ko Mihajlovi} neku olovku, on voli mnogo da pi{e i crta, i napisao je gore upravo na tom aktu, Gorane, premijer je rekao da ovu stvar odradite. Sedimo ovako pijemo kafu, onda je Goran rekao, ministre koliko sam ja video premijer je rekao ovako i da li }e wega li~no to da... wega ne interesuje ni {ta pi{e. I onda je on to nama ostavio i Goran i ja smo to pogledali taj dan i rekoh, Gorane ovi }e iz ha{ke kancelarije, do|i da vidimo {ta je ovo, {ta mi to treba da uradimo. I tog momenta, to je zna~i 20. oktobar, zna~i sad ho}u da pojasnim mnogo {to{ta... Petar Joji}: 2001? Zoran Mijatovi}: Da, 2001. Goran i ja sad to gledamo i sad {ta da radimo. Jer mi nemamo tog momenta, ovo su pripadnici jedinice, kampovi, ovo, ono, pa traè dokumentaciju jedinice. Sad Goran i ja pravimo malu analizu. Dokumentacije jedinice nema, {tab je bio u Kuli, razbio... bombe razbile. Dokumentacije jedinice nema, to sam ja rekao wima kad su do{li posle toga, kaè to ste vi spalili. Kako mi, pa kaèm vaqda su to va{i, nisu moji. Zna~i, nemamo nikakvu dokumentaciju koju oni traè, ja ne mogu sad da kaèm gde je bio kamp, ko }e to meni da pri~a. Oni kaù 1991, 1992, 1993, 1995. Pa ja 1995. nisam imao jedinicu tamo. Ja mogu od 1996. godine, 1996. su smrdeli po Beogradu, oti{li na Kosovo. Nisu radili ni{ta. Onda pogledamo imena i prezimena, mi smo ozbiqna slu`ba, Jovan Petrovi}, odmah smo rekli bar sedam hiqada wih ima u Srbiji, Petrovi}a, Jovanovi}a, sve {to je Jovanovi}, Petrovi}, to smo rekli ne moèmo. Zna~i, mi se spremamo da odgovorimo ha{koj kancelariji i kaèmo ovako – {to se ti~e dosijea ne moète da dobijete, ne moèmo da vam damo dosije ako su pripadnici... Jadranko Vukovi}: @iveli u jedinici. Zoran Mijatovi}: @iveli u jedinici. To pod jedan. Pod dva, ovaj spisak koji ste vi rekli da su jedinica, e sad to morate malo pobliè da objasnite, morate dati puna imena i prezimena i generalije za{to su oni policija. Jer, ti zna{, re}i }u ja... otkud znam ja, zaletim se negde na Jerkovi}a, sumwiv mi, a mo`da si mi i sumwiv... Petar Joji}: I èna mu kaè da je sumwiv. Zoran Mijatovi}: Pa tako je. Do|em ja da dam taj podatak, posle me ~ovek tuì. Zna~i mi smo imali realnu stvar. Imamo to, imamo to, dajte dopunske podatke, za svako ime dajte podatke. [ta se tada, naàlost, dogodi. Nama se pobuni jedinica posle dve nedeqe. Ja sam to svedo~io Kora}evoj komisiji, zato sada ja s vama i razgovaram, zna~i nema ni{ta ovo {to ja pri678

~am da negde nisam rekao. Pobuna jedinice nije zbog Banovi}a. Ma boli uvo jedinicu za Banovi}e. Znali su, obave{teni su, znao je i Zvezdan, i Le~i}, ja sam bio protiv toga da ga jedinica hapsi, to su bre |ilko{i kojima samo neko uvrne uvo i dovi|ewa. Ja nisam to rukovodio, Goran je. Da sam ja rukovodio, to bih ja zavr{io sa dva operativca i dovi|ewa. Zna~i, oni su sve to znali, nisu Banovi}i bili u pitawu, rekao sam Kora}evoj komisiji, to i danas tvrdim svuda. To pismo, zna{ {to se stalno pri~a... ovi danas oni stalno pri~aju ne, nije bila pobuna zbog toga, nije Karla traìla Legiju i Jovanovi}a. E jeste, jeste. Rekao sam Kora}u, a neko je, gospodine Kora}, iz va{e vlade to gurnuo, kome ne znam, ali ja vama tvrdim, evo danas jo{ vi{e, da Legija i ovi nisu traèni. Jesu. E vi izvolite tu pa vidite ko je to dao. Pa kaè ne znam. Kaèm ja, i to sam mu rekao, izvolite gospodine Kora}, ako gospodin @ivkovi} ne zna gde je, a treba kod wega da stoji, vaqda je to stajalo kod \ikija, uzmite vi pa pretresite kad on nije tu, pa prona|ite gde je ako vam je neprijatno da mu traìte. Ma ne, nije to, mi to ne znamo, nije, pa ja vama kaèm da su se oni traìli. Zna~i ja i danas tvrdim, jedan od razloga, ima i nekih drugih razloga koji nemaju veze sa ovim, jedan od razloga {to su se popla{ili, ne za Banovi}e, briga Legiju za Banovi}e, zna Legija, a znam i ja, da je slede}i on. Meni je potpuno svejedno da li je Banovi} ili Legija. To meni li~no, meni li~no, a drugi su neka vrsta problema, kao ne moè da podnosi zatvor, pa ako moè [e{eq da podnese zatvor, hajde i ti. Ako je [e{eq mogao da ode dobrovoqno, ti }e{ bre da ide{ na silu. Ti }e{ da ide{ iz sasvim meni jasnih razloga. Znam ja za{to ti kume treba{ da ide{ tamo. Zna~i, pobuna ta dolazi i ja u toj pobuni radim isto ono {to sam uradio Radetu Markovi}u. Zna~i, kada ministar da la`no saop{tewe da je do{lo do nekih nesnalaèwa prilikom hap{ewa bra}e Banovi}, mi imamo kolegijum to ve~e, dolazimo Goran i ja na kolegijum, iz javne wih 15, nas samo dvojica, dobro i oni drugi na~elnici, mi nalazimo to ministrovo saop{tewe. Ja ~itam i kaèm ministre... ne, ne, posle. Goran ~ita ministre, ne, ne, posle. Mi zavr{avamo, ja dolazim kod wega i kaèm, ministre kako vas nije sramota da vi napi{ete da je do{lo do nekih gre{aka prilikom hap{ewa. Oni su uhap{eni za 15 sekundi, mo`da je trebalo za 10, to priznajem, ali ovo je, kaèm, ministre sramno. I jo{ ne{to kaèm, gospodine ministre, i ja i Goran, pogotovu ja, ja znam {ta se u ova ~etiri dana doga|a, izvinite, u tim politi~kim igrama u koje ste se vi gospodine ministre ukqu~ili, Mijatovi} Zoran ne u~estvuje. Ja vi{e, gospodine ministre, nisam zamenik na~elnika i ja nisam do{ao da se vozim u “mercedesu”, ja sam do{ao da radim posao. Sada mogu sa vama kao... ovako ste mi simpati~ni po nekom drugom pitawu, da popijem kafu, a od sutra ili ostajem ili }u da uzmem nao~are i da idem. Ja ministre nisam iza{ao iz penzije, ja primam i penziju i platu, to je mogu}e, samo da uzmem nao~are, ne moram da idem ni u socijalno. Ja sam takav ~ovek. Ja sam tako rekao, samo vama kaèm da sam oti{ao, jer ne moète da me zaustavite, ne tre679

ba mi re{ewe. Ako vam za ne{to trebam vi to recite, ako vam ne trebam, ni{ta. Onda sam Goranu rekao, ti Gorane kako ho}e{, ti radi {ta ho}e{, ti si mlad ~ovek, ja nisam doneo odluku na pre~ac ti dobro zna{, ti dobro zna{ da mene ne moè niko da otera, pet minuta pre nego {to bi me mo`da oterao ja }u da mu dam ostavku. Ne}u da mu dam to zadovoqstvo. Ja imam taj ose}aj, ja sam iskusan ~ovek. Eto, sad da ti pri~am, ja sad znam u koji sam sistem do{ao. Ti to jo{ ne zna{, ti si wima politi~ki protivnik, ali ja sam u tom sistemu radio, to je ta ogromna razlika. Radio sam ja i u Brozovom, zato ja znam koja je razlika, radi}emo i u Slobinom, to je neozbiqno dru{tvo. Ja sutra do|em na posao nikom ni{ta. Ne}e moj Du{ko ni da se seti da sam ja dao ostavku. Ja pozovem {efa kabineta i kaèm, kume neka mi se Beta javqa agencija, javi se agencija Beta, ja wima i{~itam saop{tewe, ~ovek se javi kroz pet minuta, hvala vam mnogo gospodine Mijatovi}u, za sat jedan }e biti prva na BK itd. Jadranko Vukovi}: Ekskluziva. Zoran Mijatovi}: Ako jo{ treba ne{to za vas ubudu}e samo vi javite itd. Ja sa~ekam dva sata u no}, i{~ita se moja ostavka, ja pun sre}e. Meni porodica sre}na, to je meni bilo najva`nije. Sve tri }erke, èna, pa to je bila radost, ja sam ìveo u jednom zatvorenom... ja nikad nisam verovao da }e mene neko da obezbe|uje. Ja to nisam verovao, ja nikad, nikad nisam imao obezbe|ewe, imao sam voza~a kao na~elnik u Beogradskom centru, dobro tu je voza~ pratilac, levo-desno, neka bitanga ho}e da me bije, stariji ~ovek, mora voza~ da me brani. Oti}i }emo negde s nekom prijateqicom pa zna{ ono... malo se provozam i }uti. Ti to ne radi{ pa ne razume{. Slavko Jerkovi}: Razumem. Zoran Mijatovi}: Sutradan niko ne moè da veruje da sam ja dao ostavku, svi se ovako gledaju i u tom momentu, negde tamo oko 12 sati, Goran Petrovi} mene zove i kaè, vidi bre ove yukele, imaju vladu, mene ne zovu, na vladu. Pazi, a on je pomo}nik ministra i jedini nadleàn za jedinicu. I Goran Petrovi} napi{e pismo vladi i kaè, predlaè da se osnuje komisija koja }e da utvrdi prave uzroke pobune jedinice, pa ukoliko se na|e wegova odgovornost on daje ostavku. [ta oni rade? Iskqu~e mikrofon u vladi, ko {i{a Gorana, formiraju ovu komisiju lajavog Bati}a, koja nikada nije uradila posao. Druga postavka, to je pred Kora}evom komisijom, to sam rekao, gospodine Kora}, to sam rekao i kod Marka Kqajevi}a na sudu, da je Bati}eva komisija uradila svoj posao, premijer bi danas bio ìv. A ne ovo {to ide nesre}ni Sr|a Popovi}, vi ste advokati znate, pogre{no si postavio. îm si pogre{no postavio lo{ ti rezultat, ne moè{ ti da dobije{. Zna~i to je prva bila stepenica, druga je Bracanovi} itd. Ja tada drugi put odlazim, na sopstveni zahtev, uìvam, i ministar me zove posle dva dana, Mijatovi}u da bude{ moj savetnik. Ne. Kaèm ja, ministre mogu li ja kao Boà Prelevi} da ne radim ni{ta, ali ja nisam takav ~ovek. Ja vas da savetujem vi ste ~ovek koji ne prima nijedan savet. E nije tako. Ma ne primate vi 680

ni od koga savet. Ja vama ne mogu da budem savetnik. Ne{to drugo da. Ja idem posle toga u Skopqe, tamo }u biti u ambasadi godinu dana, ima}u rang ministra savetnika, raditi na{ posao sa Makedoncima, raditi oko [iptara itd., i moje je veliko zadovoqstvo {to sam tamo radio, ostavio jedan dobar trag, a morao sam da se vratim, kao da sam ja izvr{io neki desant pa beìm, kad su Bracanovi} i... kada su preuzeli prakti~no... BIU preuzima Legija, to zakonski preuzima. Ja sam bio u Vrwa~koj bawi kada je bila ta sesija gde su oni govorili nevladina organizacija, ovo je eto nova slu`ba BIA. Ja sam rekao, ministre mi smo kao slu`ba voleli da se osamostalimo, to sam ja vama uvek pri~ao, ali vi u najgorem trenutku za Srbiju pu{tate taj resor mangupima. To ja vama kaèm kao ~astan ~ovek. Ako ih vi ne znate ili se pla{ite, Mijatovi} zna svakog u du{u, i nemojte meni pri~ati, vi ste ne samo pustili wu iz ministarstva, nego ste je prepustili mangupima, kasnije }e vreme pokazati da ja nisam... E gledajte, 2002. godina je ve} ozbiqna godina kada se... Ja Ha{ki tribunal ne ose}am tu, ali Ha{ki tribunal ose}am na jedan na~in koji je interesantan, to moram da sa~uvam za druga svedo~ewa, to je taj ~uveni Tani}, koga je britanska obave{tajna slu`ba pripremila. To sam ja rekao i Slobinim advokatima, i wihovo ime ~uvam, ja sam ~ovek koji mora da ~uva integritet te profesije. I rekao sam onda, zna~i pre nego {to sam napisao kwigu, napisa}u vam ja kako je to i{lo. Jao recite, ne}u, to morate da pro~itate u kwizi, da vas nateram da kupite rekoh, vas ima puno socijalista i kad budete kupovali ode kwiga. Zna~i, britanska obave{tajna slu`ba je kqu~na slu`ba koja prakti~no treba da priprema qude za Ha{ki tribunal. Ja to znam od 2002. godine ali ona je to po~ela mnogo ranije. Britanska obave{tajna slu`ba je upravo, kako bih vam rekao, logistika Ha{kog tribunala. Kao ligistika qudi, ali vrlo opasna logistika. Za{to ja vama kaèm logistika itd. Ono {to sam ja uspeo da saznam tih godina, pa i onih zadwih godina, svi ti qudi koji su u ha{koj kancelariji, tanki su {to se ti~e istra`nih radwi, policijskih radwi, to sam ja rekao i Yefri Najsu da i on pojma nema, on je ina~e pani~ar bio itd. I sad, oni to ne znaju i sad su tu Britanci kombinovali pa se koristi neka dvojna agentura ili neke brojne igre koje smo mi, na primer, imali sa britanskom slu`bom, koje }e prakti~no Tani} da otvori. To sam ja i napisao sa puno zadovoqstva. îm je on otvorio, ha otvara i Mijatovi}. Sve se ma~ujemo nas dvojica. Zna~i jedan, samo jedan od tih qudi koji }e 2002. godine da izvla~i iz ove zemqe preko raznih saradnika mnoge qude i da pravi engleska slu`ba s wima kontakt pre svega u Be~u. Zna~i, 2002. godine se preko engleske obave{tajne slu`be i preko tih na{ih saradnika, prakti~no tipuju qudi i na razne na~ine dovla~e do Be~a. E to su ti prvi neki mogu}i insajderi. Jedan deo tih qudi }e se kontaktirati ovde, pre svega oficira Vojske Jugoslavije, {to je mene zaprepastilo, za neke i nije, znam kakvi su qudi, odra|eno je ovde u Beogradu ali je sa 681

oficirima uglavnom kontakt bio u Bidimpe{ti. Za{to ja to ne znam. Znam ko je i{ao, i{li su i policijski oficiri, sa nekima su se ovamo, neki su se dodvoravali, neki se pla{ili, ne{to kaù, ne znaju}i ono {to sam ja rekao danas sutra }ete i vi da do|ete na red. âk je Du{ko Mihajlovi} u svojoj kwizi rekao, Mijatovi} i Petrovi} su pravili, neugodne {ale na ra~un Gurija i Luki}a, nazivaju}i ih ha{kim kapitalcima. Ja sam, zamalo, ali sam im rekao, qudi, do|ite da vas ja posavetujem. Luki}, ma ne... Daj Luki}u, lete}e{ ti onog momenta niz vodu kad ne bude{ osetio. Jer, kaèm, Luki}u ja sam ne{to shvatio odavno pa sam do{ao u slu`bu, i kad sam bio operativac i na~elnik itd., ne biram ja, politi~are, nego politi~ari biraju mene. Ne mogu ja da participiram sa politikom i to {to meni obe}a politi~ar, sto puta ja razmi{qam da li je to tako ili nije. Nisam ja blesav ~ovek. Ne, ja... Luki}u bre, boqe je da se pripremimo da vidimo {ta je bilo. To je moj qudski stav, ne stav ovakav... qudski stav. Zna~i, ta 2002. godina je da se qudi najvi{eg ranga u policiji pripremaju da daju intervjue ha{koj kancelariji. Ja sam bio u Skopqu kada sam prvi put, gledaju}i prenos, video tog Tani}a da pri~a i govori da je imao kontakt sa mnom, izmi{qa sa Jovicom i trista ~uda prema nekoj vezi, i to je mene iznenadilo. Zna~i, zaista me iznenadilo. Posle nekoliko dana sam ja do{ao u Beograd. Slavko Jerkovi}: Kako je ime Tani}u? Zoran Mijatovi}: Tani}... pi{e ovde, ima{ ga tu. Petar Joji}: Da li vam je poznato {ta je radio, gde? Zoran Mijatovi}: On je bio na{ saradnik, radili smo ga po slu`bama, bio je u Gra|anskom savezu potpredsednik i bio je, bre, potpredsednik kod ludog Du{ka Mihajlovi}a, wegov potpredsednik. Petar Joji}: Tani}, Tani}. Zoran Mijatovi}: Tani}, Ratomir Tani}. Opasan je on. Udario sad na Jovicu, zato me molili ovi, (...) kaù gore }e da pro|e nego Sloba. Jadranko Vukovi}: Zorane, moram te pitati, Tani} i Mihajlovi}... Zoran Mijatovi}: Pisao sam, videli se u Parizu... Jadranko Vukovi}: Ta slu`ba... Zoran Mijatovi}: Zna{ {ta su oni radili? Nego {ta su. Videli su se... Pa napisao sam ja u kwizi... Jadranko Vukovi}: Kompromitovao se... Zoran Mijatovi}: Jo{ 2001. godine se oni na|u u Parizu. Ne moè{ ti da pobegne{ u Parizu kad meni jave da su se videli u lokalu i da je ovaj izvr{io plasti~nu operaciju. Ja sam to znao 2001. godine. Zna~i, ja se vra}am za Beograd i onda sa Andrijom Savi}em razgovaram, sa na~elnikom tada{weg Resora, i on kaè, jao vidi{ ovaj Tani} {ta je uveo za slu`bu, Andra mu~enik niti on razume operativu niti i{ta, radio je tu tre}u liniju, drào slu{alice. Dobar je ovako, ali nije on nikad bio policajac, nije beào kao ja. Teàk je policijski posao. Zna{, ovo }emo da vidimo, i onda kaè, 682

hajde sutra ne{to sa Du{kom da se dogovorimo, do|i kod mene. Ja do|em, kaè zna{, ovi bi iz Haga da razgovaraju sa tobom. Ko? Kaè, ovi iz ha{ke kancelarije. Slavko Jerkovi}: 2002. godine? Zoran Mijatovi}: 2002. godine, to je juni mesec negde. Slavko Jerkovi}: U junu mesecu? Zoran Mijatovi}: Da, tako ne{to, mislim da je to bio juni mesec. Lepo vreme bilo, se}am se. Kaèm ja, Andro nije meni problem, ja sa Bogom ocem razgovaram... Slavko Jerkovi}: Andrija Savi}? Zoran Mijatovi}: Aha. Kaèm, ja }u da razgovaram, ali sve mora da bude po propisu. Ja se ne stidim ni~ega, to {to ja pri~am pred ha{kom kancelarijom ja to isto {to pri~am belom svetu. Evo, kao sada vama. Da ima jedna stvar koja nije istina ja bih rekao, ùrim pobeè mi autobus. Kaèm ja, svaki propis mora da se po{tuje, zna~i moram da se oslobodim dràvne tajne, pa dobro mora, jer je nemogu}e da ja pri~am, a da to ipak ne predstavqa neku vrstu dràvne tajne. A drugo, da ja budem otvoren. I to govorim i dan danas. Ma ja vi{e ne verujem ovoj vlasti. Ja znam da me tu negde yarate, danas-sutra i mene u neki jednek da nabijete, ne}u yabe da ginem. Danas, sutra }ete, re}i Mijatovi} ne{to prodao, pusti}e Legija tu pri~u, ubi}e me bre ko kera. Burazeru, osloba|awe od dràvne tajne i, rekoh, Andro bez toga nema pri~e. A ja znam {ta }u da pri~am. Dobro. Ja sam, zna~i, oti{ao, vra}am se u julu i ide frka ~itava, tr~e ovamo-onamo, {ta je bilo? Slavko Jerkovi}: A gde si oti{ao od juna do jula? Zoran Mijatovi}: Pa u Skopqu sam. Slavko Jerkovi}: Pa ponovo se vra}a{? Zoran Mijatovi}: Da, da, vra}am se, radim svoj posao. U me|uvremenu me zovu da do|em. Ja dolazim, zna{ treba da se razgovara sa ha{kim istraìteqima. Kaèm ja, sve ja to znam, ali bez osloba|awa vlade ma nema pri~e. I to je prva stvar. Naopako ide, prvo me osloba|a Savezna vlada, pa Republi~ka vlada me oslobodi, ja ve} obavio razgovor. Ja sam se malo na taj akt Savezne vlade oslonio. Ovi se posle popla{ili kada sam razgovarao. I {ta sad ide. Ja dolazim, oni kao mene treba da oslobode dràvne tajne, ja kaèm dobro, sa~eka}u ja i taj akt. Pa je li moè ranije, zove me Mihov, Mijatovi}u moè ranije, ne moè. Ma ne moè ranije, ho}u da me oslobodite dràvne tajne, kada oslobodite dobijem papir i ja pri~am. Ma ne, bi}e sve u redu. Ma znam bre, ali dok ne vidim nema sve u redu kod mene. Kaè Andra, e pa ima ako ho}e{ neku pripremu itd. To je ovaj... pogre{ili su wegovo ime {to je bio kod Svilanovi}a za saradwu sa Ha{kim tribunalom, wegovom tom odborniku, ima tu wegovo prezime. Ne mogu sada da se setim kako se zove, onaj s nao~arima, sad je bio i u Hagu, fini onako. Taj koji je glavni za saradwu sa ha{kom kancelarijom bio. On je bio glavni, u \in|i}evoj vladi, ostao je vaqda i posle. Idem ja kod wega u SMIP na pripreme, ~o683

vek meni pri~a, ja ga slu{am jedno 15 minuta, vidim da nema {ta da me savetuje. Onda ja wemu ispri~am sat jedan, on kaè, Mijatovi}u tebi ne treba ni{ta. Dobi}e{ ovo, sutra }e da ti stigne i, kaè, radi sam sa wima. Dobro. Meni se opet ~ini sve vreme, meni to tvrda situacija. Ne verujem ja kako stvari idu, znam kako se priprema, vidim Tani}a, znam ko ga je pripremio, znam i obave{tajca, znao sam ime i prezime obave{tajca. To ~uvam za drugu priliku tamo, zna~i ja znam ko ga priprema. Taj juri prema meni. Zna~i, engleska slu`ba u to vreme juri i prema meni, moj dragi druè Jerkovi}u, ne bi li mene uvukli u tu pri~u. Petar Joji}: Ali doguraju. Zoran Mijatovi}: I nude mi kontakt u Be~u... Jadranko Vukovi}: Da ga ucene. Zoran Mijatovi}: ... i nude mi ~ak i kontakt kada sam bio u Skopqu da se na|emo u Pri{tini. Zna~i, ovo moram da ~uvam za jednu sasvim drugu priliku. To je operativac koji je spremio mog saradnika, pa preko mog saradnika itd., eto Mijatovi} je dobar, nije u~inio ratni zlo~in, taj }e da svedo~i. Zna~i, engleska slu`ba je ta koja trasira, ona napravi put, posle ti moè{ da gura{ i biciklom, i trotinetom, ali kada ima{ makadam, sve je krivo. Ali kad stigne ovo, Bog da te vidi, kad te policija spremi. Idem sad, rekoh mamicu im wihovu, ne mogu da verujem, ja sam rekao da }u da do|em, kako to sve ide, i do|em kod Andre Savi}a i kaèm, Andro, ja ovo {to treba da budem re{ewe, da do|em da budem svedok, ne slaèm se, ali nema veze, ubedi}u ja ha{ke... znam ja {ta je svedok ako oni ne znaju, i znam {ta je zlo~in i kako se uspostavqa svedok. I kaèm, ja ovo ne obavqam privatno. Pa kaè, znam. Po{to zna{, ho}u sebe da za{titim, i od kriminalaca, Boga mi i od slu`be. [to od nas? Pa kaèm, ja znam kakvi smo, neki put ne moèmo da pomognemo, ali nekom slomimo vrat, au, to znamo fantasti~no. Prema tome da budemo mi ~isti. Ti meni nemoj sada da pri~a{ daqe. Pa {ta predlaè{? Predlaèm da znate {ta ja razgovaram. Pa {ta? Tek }e da do|u u moj stan da mi ozvu~e stan. To tebi ne smeta? Boè sa~uvaj, ~ak naprotiv. Ja ne tajim ni pred kim, a pogotovo pred ro|enom slu`bom i dràvom. Moja dràva mora da zna {ta ~ovek koji je sedeo toliko godina na tom mestu razgovara sa ha{kim istraìteqima. Zna{ li, kaèm ja, Andro {ta na{e kolege razgovaraju? Kaè, ne znam. Nije dobro, ja sam poslao poruku 2001. godine svim kolegama, javite mi se kada vam se Hag javi. Da je meni neko takvu poruku dao ja bih se javio. Ja sam, bre, dràvni ~inovnik, ja sam primao pare od dràve, nisam primao ni od Haga, ni od ulice. I sad jedem penziju od dràve, ne jedem od Haga. Kaè vaì, kaè Bracanovi} lukavi, kao Mijatovi}u a moè i kamera. Pa rekoh nisam ba{ mnogo lep, ali moglo bi, nije lo{e ni kamera. I Boga mi, do|u tehni~ari kod mene, uradimo aran`man, sve}e sve ìvo, nabijemo kamere u jednoj posebnoj sobi kod mene nabijemo skalameriju. Ha{ki istraìteqi, dok nisam napisao kwigu, nisu znali da sam sve snimio. Zna~i, sve je snimqeno. Kada sam sada rekao, a ja napisao i kwi684

gu, i kaèm dajte mi sada, u slu`bi niko ne zna gde su kasete. Pa sam rekao, ne}u da diram ovog Radeta, mene ne interesuje {ta Rade radi, ne}u ni da ~ujem. Sre}em operativce, qude, kako ide, e te{ko. Te{ko qudi, mislite da je meni bilo lako sedamdesetih. Pro}i }e, rekoh, svaka vlast, i uvek }ete pquvati stare{ine. Pquvali, bre, i mene ~ove~e, meni to nikad nije smetalo. To je jedino {to sam zabranio. Kad me neko ogovara rekao sam nemojte to da mi pri~ate. I ja sam, najvi{e voleo stare{ine da ogovaram. Pa to je lepota u dràvnom organu, pa koga }e{ da ogovara{, nego stare{ine. Ja lepo wih snimim... ne snimim, nego postavimo mi te ure|aje i 19. ~ekam da mi se sredwa }erka porodi, prvi unuk od we, i moè{ da zamisli{ kako izgledam. Sve televizije, sve novine to jutro javqaju, da je mene Savezna vlada oslobodila ~uvawa dràvne tajne, da }u biti svedok pred Ha{kim tribunalom. Tako su objavili. I moè{ da zamisli{... sramota, to je Orli} uradio, to je sramno. Moè{ ti mene da oslobodi{ dràvne tajne, pusti mene da ja odre|ujem svoj status, ja mogu da budem i za{ti}eni svedok, ne moè{ ti mene da blamira{ preko novina da qudi misle sva{ta. Pazi, zvone meni telefoni, ja ~ekam da se }erka porodi, ho}u da padnem u nesvest. Ja zovem Mihova i psujem mu majku... Slavko Jerkovi}: 19? Zoran Mijatovi}: 19. jula 2002. godine. Zovem Mihova i kaèm, na {ta bre to li~i. Pa ja ne znam, ovo to oni... Kaèm, evo ova dràva je prek{rila, ho}ete li vi sad ovu dràvu zbog nepo{tovawa suda da uterujete u zatvor. To je flagrantno kr{ewe va{ih pravila, molim vas. Rekoh, pogledajte dobro, a ja imam i pravila i Statut, i dopune i sve, ja sam to jednostavno profesionalno pratio, mene je to interesovalo. Ne da se sakrijem, nego da znam, jer znam s kim imam posla, mora{ da vidi{ {ta tamo pi{e. Jao izvini, ne znam ovo... rekoh, nemoj izvini, terajte se svi u maj~inu, i ti, i Savezna vlada itd. Pa ne znam ovo... oni }e da do|u, pa ovo oko 10 sati, kaèm primi}u ih, ali vi ste yukele. Tako sam rekao Mihovu. Kako vas, bre, nije sramota. Ja se, kaèm, ne pla{im, ali to nije na~in. Sva sre}a {to mi se }erka porodila u 9, oni dolaze u 10, dobio sam jo{ jedno mu{ko. Dolaze tri, zna~i dolaze dva istraìteqa i prevodilac. Ovaj se zove Majkl Stepanovi} i ovaj je Fulton, drugi je Fulton. Fultona znam kada sam imao tu saradwu zvani~nu sa Hagom, dolazio je u pratwi nekoga, to je jedan Irac prqavi, yukela po opredeqewu, zna{ kad se opredeli{ da bude{ yukela, takav je. To je ~ovek koji se ubacio u te na{e intelektualne krugove pravosudne, ide po splavovima sa tuìocima... on pla}a, sve sam ja to znao jo{ 2001. godine i znao sam s kim imam posla. Zna~i, wega su doveli kod mene i tog Australijanca. Rekao sam mu, lepo srpsko prezime kume, ali kad ti ne zna{ nijednu re~, a terao sam prevodioca da sve {to kaèm i prevede, Marina se zvala taj prevodilac. Onda je on meni po~eo da pri~a malo srpski, rekoh kume, {ta je, nemoj molim te vi{e srpski. Slavko Jerkovi}: Je li to Vilijam Fulton? 685

Zoran Mijatovi}: E jeste, jeste. Slavko Jerkovi}: Vilijam? Zoran Mijatovi}: Jeste. I oni su do{li, objasnili mi {ta da treba da rade, dali mi tu grupu pitawa koju sam ja ina~e i ranije dobio {ta }emo mi da pri~amo itd., ima tu ta grupa pitawa itd. Ja sam naàlost, iako dobre voqe, od sedam grupa pitawa samo jednu grupu pitawa mogao da obradim, i rekao sam, te{ko ja vama mogu da pomognem, ali ja sam sad tu i gotova pri~a. Onda sam ih obavestio da sam dobio unuka, da }u sad po srpskom obi~aju da budu pitani i ~a{}eni sa alkoholom i kafom i da ubudu}e u mojoj ku}i mogu dobiti samo kafu i kiselu vodu ako je piju, zato {to mi moramo da uradimo jedan posao i da oni u tom smislu meni nisu dragi gosti. Ja sam rekao da sam po{ten ~ovek, prvo to moram da vam kaèm. A onda, na primer, u neko doba èna u{la kod mene oko pet sati, zove me kao do|i, ja do|em, kaè gle bre uve~e }e da do|u, da gurnem pe~ewe, zna{ kako je kod nas, mora da se secne malo uve~e. Ja sam umoran, ja razgovaram... u bermudama sam i bos jer je vru}in~ina velika. Nemam nijedan papir ispred sebe, to je ono {to sam te kretene upozoravao, papir, ma ne daj guzis papir ako je slu`beni, nema, ne znam, nemam ni{ta. Zna~i {ta oni od mene o~ekuju, oni to meni pokazuju, me|utim, kre}u od onoga {to ba{ nije protokolarno. Kre}u prakti~no od ro|ewa. Zna~i ja moram da obja{wavam od osnovne {kole do kretawa u slu`bi itd. Kada ja pogledam onu grupu pitawa ne bi ba{ to moralo da ide, me|utim, insistiraju i ja polazim od toga i kaèm dobro, hajde, da ne dièm tenziju da ne pravim neprijatnu atmosferu. I mi smo, Boga mi, taj prvi dan, evo ima tu {ta pi{e {ta smo mi to razgovarali, to dugo traje i osnovna stvar koju ja wima kaèm, u startu sam ja wima rekao, da ja znam {ta je ratni zlo~in, da sam u tome u~estvovao i izrazio sam i tada, i danas, ~u|ewe za{to su oni traìli razgovor sa mnom u statusu svedoka. Rekao sam postoji neki drugi na~in, svedok rekao sam, molim vas to je prejudicirawe unapred. Da ste vi i{li na instituciju nekog razgovora, ali molim vas, ja dobro znam u krivi~nom procesu {ta zna~i svedok. Ne slaèm, ali sam siguran, zna~i ja sada garantujem, da ja ne mogu biti svedok iz mnogo razloga, a za zlo~ine za koje sam saznao slu`beno ja sam to gawao. Ostale zlo~ine ne znam, ~itao sam po novinama kao i vi. Prema tome, nisam ja tako dragocen kako vi vidite. I onda ide ta stvar, mi smo to sad krenuli, ide dosta tih detaqa, jedno puna tri sata se bave mojom li~no{}u, zna~i komletnom, od ro|ewa, porodice, {kolovawa, onda idu u... to {ta sam sve radio u slu`bi. Ja sam rekao i to ba{ nije tako, ne treba to sad vama. Ne, to treba, i tada ja vidim da je koncept, kada te stave za svedoka otprilike ovakav, a da to je sigurno tako, pokaza}e se ve} drugi dan. Koncept je ovako, ti si ve} sada svedok i sada je pitawe gde }emo te zaka~iti kao svedoka, na dva, tri ili pet mesta. Ako se bude{ gicao vrlo lako prelazi{ na onu drugu stranu. Zna~i, pretwa da moè{ biti na optu`nici. Ja to znam da oni govore, ali ja imam to zadovoqstvo {to znam 686

da ja na drugoj strani ne mogu biti. Isto tako sigurno ni na ovoj, ja nemam svedo~ewe o ratnom zlo~inu, osim ono {to sam procesuirao ili da neko kaè ne, nije tako kako ti kaè{. Zna~i, mi taj prvi dan provodimo, i {ta sam radio, i gde sam radio, i kako sam radio, govorim im ne{to o Albancima, ne mogu da se setim sada ovog momenta svega tog prvog dana, i jedno od tih pitawa bilo je oko Frenkija Simatovi}a. Ko je Frenki, {ta je on radio, ja sam bio na~elnik, i onda ja kaèm, ja sam bio na~elnik Druge uprave, moj zamenik Frenki. Au, kakav kqu~. Ne znam ja tog momenta da je to va`na stvar. Po{to je meni Frenki zamenik, znate koliko sam ja tek crni gavran, kad je ovaj wima gavran ja ne znam, ali zamislite koliko sam ja crn a ja wemu {ef. Pa ja sam tek taj... [ta je radio Frenki. Kaèm, znate {ta, da vam objasnim jednu stvar, tad ja shvatam gde }e to sada da vodi. Sutradan se pokazuje gde ide. Ja kaèm, da vama objasnim jednu stvar. Frenki je bio moj zamenik u obave{tajnoj upravi i on je pokrivao jedan deo kao zamenik pre nego {to sam ja do{ao. Kod nas je takav bio raspored da se u taj deo koji je on pokrivao kao obave{tajac ja nisam petqao. S druge strane, on je prakti~no fiktivno tog momenta bio zamenik, mo`da mesec dana zaista, ali je on tada ve} postavqen kod Jovice za specijalnog savetnika, a kod mene je ostao na platnom spisku zato {to je ve}a plata. Pa kako to, pa kaèm tako. Vidim ne svi|a se wima to, bilo bi najboqe da mogu da pri~am o Frenkiju, Jovici, kakav divan svedok protiv dvojice. To je to {to }u ja brzo shvatiti. Zna~i, idu te insinuacije, pa on meni bio zamenik itd., pa i{ao ovo, pa nije. Onda imam problem sa zapisnikom, ve} ih usporavam, pa kaèm nisam tako rekao. Prvo sam pustio, zna{ ono dva sata pri~aju, i ja se onda setim kaèm, kume, da mi i{~ita{ to {to sam ja rekao. Prevodi ova, ja kaèm Marina, ja nisam to rekao, je li ti to lo{e prevodi{, zna~i pitam ja prevodioca, je li ti to Marina lo{e prevodi{? Pa kaè, Mijatovi}u ja mu to nisam rekla. Zna~i ja tada vidim... nisu to ~isti qudi. Ona dobro... jo{ ona meni kaè... ja kaèm, Marina trudi se bre, ovo je ozbiqna stvar bre. Kaè, Mijatovi}u ~asnu re~ ti tvrdim. Par puta nam se, zna~i, dogodilo da... ~asna re~, ja to nisam rekla. Kaèm vodi ra~una, ja sam vrlo... ja sam prvo tolerantan, drugo sam neprijatan, usta}u i otera}u vas sve bre u maj~inu. Odoh ja u Skopqe, mene ne moè niko da zadrì. Ne postoji ~ovek koji je uticao na moje odluke. Mada to nije dobro, ali sam ja takav ~ovek, i reci im tako. Kaè ona, meni se izviwavaju, Fulton me pita {to se quti{. Pa qutim se, nema smisla to {to radite. Zna~i, to je taj dan gde sam ja dao presek slu`be, dao mnoge stvari, i zavr{ili smo negde oko osam sati, ~ini mi se, uve~e. Ja sam wih umorio èstoko. Zna~i, jedva su iza{li iz mog stana, i onda su rekli do}i }e sutra opet oko deset. Kaèm vi mnogo spavate, do|ite u sedam da se ispri~amo, ja }u malo da legnem da odspavam, teramo daqe. U petnaest do deset me zove Mihov, {ef kancelarije, i kaè, Mijatovi}u... kao slu~ajno je Yefri Najs ovde u Beogradu, a nije slu~ajno, posle }u 687

vam jo{ neke stvari re}i. Ovaj zakasnio, po{to ja znam, ja sam malo àndar pa uvek znam kada on do|e ovde. Ne sad ovo kad pi{u novine, znam ja i kad ne pi{u. Kao slu~ajno on do{ao i kao Yefri je pro~itao zapisnik od prethodnog dana i stra{no bi èleo da me upozna. Kaèm ja neka do|e. Posle razmi{qam, ne mogu da se setim {ta je sve pisalo. Rekoh, mamicu mu, {ta je on to na{ao da jedva ~eka mene da vidi. Nije on sad neki levi, to je ~ovek koji vodi Slobu. Nije on mene hteo da vidi, da me poqubi i da mi ~estita, nego da me dovede u Hag i da me nabije preko puta Slobe, samo to, {ta drugo, jer smo govorili o Milo{evi}u itd., a sve {to sam izneo o Milo{evi}u to je ìva istina. Nesporazum }e, zna~i, biti i taj dan i zadwi dan oko te wihove pri~e itd. Dolazi Yefri Najs, ja sam ga tu ru`no opisao kako jeste, stvarno je kao kanarinac obu~en, pa je bio s nekom koja mu je u obezbe|ewu. Ja sam rekao da imam predrasude prema qudima koji imaju ènsko obezbe|ewe, pa sam govorio o Gadafiju. U{ao je u moj stan, zna~i ti si moj gost, nema veze {to si ti tuìlac, zna~i mora{ da po{tuje{ ne{to. A on u{ao u moju ku}u, prvo mi kaè{, kao da je pro~itao to sve moje, da su moja kazivawa stravi~no dobra, da on to ocewuje... zna~i ja govorim to {to je rekao Yefri Najs Jerkovi}u. Jadranko Vukovi}: U tvom stanu? Zoran Mijatovi}: U mom stanu. Slavko Jerkovi}: 20. jula... Zoran Mijatovi}: 20. jula u 10, 20 ili kasnije. Slavko Jerkovi}: 2002. godine? Zoran Mijatovi}: 2002. godine... Slavko Jerkovi}: A do{ao je u dru{tvu te... Zoran Mijatovi}: Do{ao je sa onima koji su bili prethodnog dana. Zna~i svi su oni tu plus on. I onda kaè meni, ne znam da li vi znate koja su va{a prava itd. Kaèm, apsolutno dobro znam nemate razloga... Ne, ne, ne, da li }e on mene da nau~i, kaè znate itd., kad mi to sve procenimo, a vi ste takvi i takvi, vi ovo i ono, mi to kad procenimo vi moète da se odlu~ite da do|ete sami i da budete svedok. Ali kad mi procenimo, burazeru ne moè Bog da te spasi. Ima na silu, kaè, da vas dovu~emo. E kaèm, {ta si ti rekao? Kaèm daj ti meni jo{ jedanput neka on to ponovi. Ona kaè, i onda ja... onda sam blago rekao da je to prvo nevaspitano to {to on meni kaè, da je to neuqudno, a da li }u biti svedok ili ne}u biti svedok, to }emo tek da odlu~imo kaèm, gospodine Najs, kada zavr{imo razgovor. Ne dozvoqavam takav odnos u ro|enom stanu. Ja dobro znam {ta je svedok, ja znam kada se mogu na}i u ulozi svedoka, pogotovo kada su u pitawu ratni zlo~ini. Ali, qudski ne mogu da dozvolim da vi meni pretite, ja to ne dozvoqavam. Ja sam prek ~ovek. A onda sam rekao, bilo bi mnogo pametnije, ja pratim proces Milo{evi}u i nisam Milo{evi}ev istomi{qenik, nikako, ali, nisam ni protivnik, pratim {ta se radi u Hagu. Ono {to vi radite u Hagu je cirkus. Milo{evi} moè da radi, on je okrivqen, moè da radi {ta ho}e, ali to 688

{to vi radite gospodine Najs je bezobrazluk. Kako, kaè, bezobrazluk, {ta, dajte primer. Ja sam wemu davao primere {ta on kao tuìlac tamo radi i {ta to nije dobro. I rekao sam, vi najverovatnije, bez obzira koja je razlika u pravnim sistemima, vi verovatno neke stvari ne znate. Ne moète mi se vaditi na anglosaksonski sistem. I onda sam rekao, vi od Ha{kog tribunala pravite kafanicu, sudnicu, ludnicu. On se ~ovek izbezumio. Ja to nisam video. Pri~aju mi ovi posle toga, on je bio crven kao rak. Za{to? Prvo, nije o~ekivao takvu reakciju, to pod jedan. Pod dva, ja to radim pred wegovim ~inovnicima. Jednom Yefri Najsu, koji ko zna {ta radi, to }u posle da ~ujem, ~ovek u bermudama psuje mater. Ja to mogu zato {to ja nisam ratni zlo~inac, nisam u~estvovao... nije moja slu`ba u~estvovala u ratnim zlo~inima. Da li je neko negde skrenuo, to je wegov problem. Slavko Jerkovi}: Jesi li i drugi dan bio u bermudama? Zoran Mijatovi}: Svakog dana. Slavko Jerkovi}: Sva tri dana? Zoran Mijatovi}: Bila sva tri dana lepa, zna~i ja mewam imiy, mewam majice samo, ali bermude ostaju, i bos. On je u jednom momentu ustao, traìo VC, nije mogao da pogodi ni taj VC. Onda se vratio, malo ne{to ublaìo i vidim... mi nismo proveli vi{e od dvadesetak minuta, mo`da pola sata, ne vi{e. To je bila jedna napeta atmosfera, i on je meni jo{ jedanput rekao, ali upotrebio je re~, vi moète biti transferisani. E kaèm mu ja, jedi govna, tako sam mu rekao, nemoj ti meni da sere{ tu kada }u ja... pa ova prevela nemoj ba{ to da mu kaè{, ali je morala da kaè ovo {to sam ja smatrao da je nestru~an i da je to najve}i problem u sudnici, i rekao sam Milo{evi} moè da ide na rukama, to je wegovo pravo, ali nije va{e pravo da radite to {to radite. U redu, on je ipak rekao eto ostaju tu kolege, da je on to ocenio kao neko, ne znam kakvu vrstu, usko svedo~ewe. Ja sam rekao dobro. Da, izme|u ostalog, on je meni rekao, ne tako decidno, vi moète svedo~iti, ali }ete uìvati potpunu na{u za{titu. Ja sam rekao hvala, meni ne treba ni za{tita moje zemqe. Odgovorio mi je, ako svedo~ite, mi vama dajemo punu za{titu. Rekoh, od vas ne taìm ni{ta, ne traìm ni od moje dràve, to je jedini moj odgovor. Kada smo mi to prvo ve~e zavr{avali razgovor, onda mi je Majkl, kad sam ih pratio, rekao, znate Mijatovi}u, ovo je dobro. Ne znam {ta je bilo drugi dan, to nije ni va`no, kao ovo je dobro, ovo {to sam rekao mislim da je dobro, ovo je dobro za sve qude o kojima ja govorim. Znate, evo ovo gospodin Najs, mo`da se niste razumeli itd., nemojte kao... mi vama nudimo za to svedo~ewe dobi}ete zapisnik, to je {to jo{ treba da se doteruje, i onda je on meni po~eo da obja{wava, sav taj zapisnik mi kao odemo u Hag, onda kaè jedno mesec-dva dana }e trebati to da se sredi. Kad mi to sredimo mi }emo vama da po{aqemo zapisnik nazad. Jer on je ve} procenio prvo ve~e, zna~i ovo je va`na stvar, jer on je kao glavni bio, nije Fulton bio glavni nego je Majkl bio glavni, ovaj na{... 689

Slavko Jerkovi}: Australijanac? Zoran Mijatovi}: Jeste. Australijanac Srbin. Mi }emo, kaè, to sve da obradimo, pa }emo onda vama da po{aqemo, pa }ete onda vi da vidite {ta nije u redu, pa }emo onda mi da vratimo i kad usaglasimo sve to onda }ete vi da popti{ete, kada vi potpi{ete onda }ete vi da do|ete kod nas u Hag i onda }emo mi da sednemo i da po tim nekim pravilima koja... ja nisam ulazio u sve to, te tabulatore da odra|ujemo po svim tim stvarima. Ja sam rekao, a {ta trebaju mi dva dana, ja ne vidim {ta je to. A ne, ne, ne, to su sjajne itd., moè{ ti da vidi{ {ta je to tu. To sam ja sve lepo objasnio, to wima vrlo koristi, evo i Yefri je zato do{ao itd., i vi nemate da brinete za ovo. Mi vama obezbe|ujemo gde ho}ete, za{titu bilo kakvu, novac, to nije u pitawu. [ta je on meni rekao, to nije nikakav problem. Jadranko Vukovi}: Zorane, molim te, za koga da svedo~i{, a nude za{titu? Zoran Mijatovi}: Pa ovo tu {to sam ja rekao, tu je Jovica Stani{i}, tu je Frenki, tu je Sloba. To su osnovni qudi. Jadranko Vukovi}: Vojislava tu nema? Zoran Mijatovi}: Ja sam wih za Vojislava otka~io, oni mi nisu rekli ni{ta u tom smilu nego su bile “Ose”, to je sad drugi dan. Ja ne znam da li sam to pri~ao, ja sam se sa wima oko Vojislava distancirao. Ja sam rekao pustite tu pri~u. Petar Joji}: A {ta su za Vojislava? Jadranko Vukovi}: Drugi dan... Zoran Mijatovi}: Ne, oni su... za Vojislava je bilo najva`nije, zna~i drugi dan, kada su pomiwali “@ute ose”, kada ima za Vu~kovi}e, zna~i to je najduà tema o kojoj smo mi razgovarali za tri dana. Slavko Jerkovi}: To je 20? Zoran Mijatovi}: To je najduà tema. Slavko Jerkovi}: 20? Zoran Mijatovi}: Ima{ tu. Najduà tema samo zato {to su oni smatrali da iz ovoga Repi}a, iz ovoga {to sam ja sve to pri~ao, treba da ih dovu~em do [e{eqa. Zna~i, to nije bila, kako bih ja vama rekao, stvar na primer u ovome {ta vi mislite, nego... i onda je [e{eq, i oni su... Jadranko Vukovi}: Zna~i navode te. Zoran Mijatovi}: Bilo je to. Ili, na primer, pita me znate li za akciju “Potkovica”. Rekoh prvi put ~ujem. A da li znate o proterivawu Srba iz Vojvodine. Kaèm otkud ja znam. Ja to prvo ne znam da je bilo, ali ne znam ni ko to... ja to nigde nisam ~uo. Ja ìvim, kaèm, u Srbiji, da li je neko nekog tajno preveo ja to ne znam, ali qudi ja od vas prvi put ~ujem. Onda, kako ne znate za “Potkovicu”? To ne{to na Kosovu. Rekoh, ne znam bre qudi, nemojte mene da uterate u to. Tu sam ih uhvatio na zapisniku kad je ono bilo. [e{eq je poslao jedinicu tu i tu, a ja pri~am ne znam ovo... jesu li oni imali kao... idu na ove “@ute ose”, kaù to su bili pripadnici radikalne stranke. Kaèm ja, pazite ovako, ja ne znam da li su svi bili pripadnici ra690

dikalne stranke, ja znam da se jedan legitimisao, ne mogu rekoh da se setim za @u}u koji je komandovao da li je bio ~lan ili nije, ja ne mogu da se setim. Za ovoga znam zato {to se tako legitimisao, {ta je on tada bio, nije bio itd. Ali, wega je poslala radikalna stranka itd. Kaèm on se sam javio, zna~i nisu ga oni hvatali lasom, nego on do|e tamo, kao dobrovoqac... A {ta ste vi znali o tome? Ja nisam o tome ni{ta znao. Kako, niste znali. To je stvar rezervnog sastava, stvar dobrovoqaca, nije stvar slu`be, to je politi~ka stvar. I onda sam obja{wavao. Molim vas, za vreme Prvog svetskog rata su Srbi dolazili kao dobrovoqci da brane Srbiju. I {ta sad. Oni bi iz Prvog svetskog rata bili isto tako ratni zlo~inci. S druge strane, ja opet vama pri~am, ja ne znam ni koliko su “@ute ose” imale qudi. Zna~i, tu je to bilo... a kod koga ste poslali operativca, a koga }e da sa~eka. Ja kaèm, qudi moji, poslao sam ga bre u vetar. Kako ste mogli? Tako brate. Slavko Jerkovi}: To se sve de{ava kada je Yefri Najs iza{ao? Zoran Mijatovi}: Kada je iza{ao Yefri Najs. Pa kako vi to niste znali ranije? Nisam znao ranije jer nije imao ko da mi kaè. Drugo, pedeset puta obja{wavam, ja sam daleko od rati{ta, na rati{te su nasloweni novosadski centar, vaqevski centar, uì~ki centar. Kod mene kad do|e to je proprano. Nema kod mene da li si ili nisi `rtva, ti to tamo ve} govori{. Sve {to ovi propuste do|e kod mene. Da li to koristi ili ne koristi, to je drugo pitawe. Koliko je [e{eq imao dobrovoqaca, koliko u Beogradu. Kaèm, qudi bre, ne znam ja to, nisam ja sedeo u {tabu [e{eqevom. To koliko je [e{eq dobrovoqaca imao i da li je imao, to mi znamo iz kazivawa Vu~kovi}a, a ne zato {to sam ja pre toga znao i ja se bavio dobrovoqcima. Nisam se bavio dobrovoqcima. Nije u domenu rada, kada je rat bio, problem Slu`be dràvne bezbednosti da vidimo mi ko angaùje dobrovoqce. Jedino {to je tada bilo javno deklarisano da ima neko dobrovoqce, imao je [e{eq i pre mnogo toga imao je Vuk Dra{kovi}. I kaèm wima, i rekao sam drugima, molim vas, pri~ajte vi tamo sa [e{eqeom {ta su radili dobrovoqci, nemojte mene da pitate, ali prethodno morate da odete do Vuka Dra{kovi}a. E pa wegove dobrovoqce smo mi radili kao slu`ba, ne kad su oti{li, nego pre nego {to su oti{li na rati{te, znali da su sve bitange bile, sve lopine. Znali smo i gde se pripremaju itd. To je bio olo{ koji je krenuo i nazvao sebe dobrovoqcima, to sam ja rekao wima. Molim vas, zna~i, neka vam on objasni, nemojte ja vama da obja{wavam. Pa za{to? Kaèm zato {to znamo da su se obu~avali na Adi ciganliji i jo{ nekom streli{tu, ne znam koje, video sam imali su oru`je, to je bilo nezakonito, mi smo spremili informaciju i pripremali se za hap{ewe. Dok smo se pripremali oni oti{li tamo, pola je poginulo, pola pobeglo, jer nisu bili heroji, znamo koje je to dru{tvo bilo. I wima sam rekao, a posle sam rekao i Veqi Ili}u, molim vas, kriminalce ste uveli u politiku gospodine Veqo vi i Vuk Dra{kovi}, to je ~iwenica. Ja sam to svedo~io, ja sam to rekao i Veqi, evo pi{e i ovde Veqi 691

Ili}u, to je ta~no. Ali, rekoh, to kod Vuka tako traje 15 dana ima dobrovoqce, posle toga nema, ali ga pitajte, on je tu strukturu... On je pravi sagovornik, ja nisam. Osim ove {to smo priveli, ja nijednog dobrovoqca nisam video, op{tepoznata je bila stvar. I rekao sam, molim vas, pa [e{eq pri~a da je slao dobrovoqce, pitajte wega, nemojte mene da pitate, i koliko ima, i za{to ima, i {ta su radili, i kako su radili, ja to ne znam. Zna~i, u ta tri sata je samo bila glavna stvar moè li se to... de{avalo se ~ak, ne znam da li sam pisao ili nisam, pro|e na primer posle dva sata, a ho}ete nam re}i jeste li jo{ i{li nekoga iz Bosne da traìte... Kaèm nismo. A {to niste? Pa kaèm nemamo podataka. A kako to da su to wegovi dobrovoqci, a da on ne zna da su po~iweni zlo~ini tamo? Kaèm, ma nisam ja sagovornik, pa nemojte mene. Pa vi ipak ste... kao ja sam na~elnik Beogradskog centra, [e{eq je bio, kako ja to ne znam. Pa kaèm, qudi ne mogu da znam. Nije to bilo u delokrugu rada, nismo imali informacije da [e{eq priprema qude koji }e biti izvr{ioci ratnih zlo~ina. Da smo imali neku informaciju mi bi digli i [e{eqa, nemojte kaèm da pri~ate. Imali smo mi, rekoh, sa wim jednu nezgodnu situaciju koju smo mislili da razre{imo, ali nema veze sa zlo~inima. Ali, to nije bilo. Zna~i, osnova kod ove pri~e je bila da veèm... jer to je bilo neophodno. Da sam vezao [e{eqa za ubistva, nalog, podstrekavawe, pod wegovim uticajem, samo jedna re~ je falila, zna~i jedna re~ da u ovoj mojoj pri~i, koju sam ja ovde napisao tako malo... ovo je kwi{ki, a ovo {to on ho}e malo da produbi, zna~i falila je jedna re~ da slaèm. Zna~i jedna re~ da slaèm i da obezbedim i za{titu, i novac itd. Neko mo`da ho}e, ja ne}u. Slavko Jerkovi}: Jesu li nudili neku zemqu, ili izbor zemqe? Zoran Mijatovi}: Nisu, to je samo stvar dogovora gde }u, {ta }u i kako }u. Slavko Jerkovi}: A re~eno je da ti bira{? Zoran Mijatovi}: Za{tita gde ja ho}u. Zna~i oni obezbe|uju za{titu i meni i porodici. Zna~i ne samo meni. Slavko Jerkovi}: I da bira{ zemqu gde }e{? Zoran Mijatovi}: Da, ja biram gde }u. Pa ne mogu ovde da se sakrijem. Petar Joji}: I novac? Zoran Mijatovi}: Sve se to, kaè, kompenzuje i kroz novac i kroz sve. Kaè, Mijatovi}u vi nemate nikakav... vi samo da svedo~ite, zna~i to prvo ve~e. Tre}e ve~e smo mi to zavr{avali ne{to ranije, potpuno sam ih... Prvo su hteli da jo{ razgovaramo i kaù, e fino, oni idu kao na vikend, i dolaze u ponedeqak. Vi moète da idete na vikend i vi{e me nikada ne}ete videti. Kako to? Zato {to ja, sutra je subota, ho}u da se odmorim, u nedequ idem za Skopqe. Mene ne interesuje {to ste vi do{li iz Haga, jer ja radim svoj posao. Boga oca ja u ponedeqak ne ~ekam i mnogo sam vam, kaèm, dao, dva dana. Unuka nisam video, zna~i nema {anse da me vidite. Nema dràve da me natera na to. Onda su oni okretali telefone i tek negde oko tri pola ~etiri popodne dobili saglasnost, i onda je Fulton rekao, au upropa692

stio si mi vikend. Rekoh, ti si meni malo vi{e od vikenda, ali }e{ da sedi{ tu i tre}i dan da me slu{a{. Mi smo, na primer, to zavr{ili, oni su to napravili, ja sam se vra}ao ponovo, nisam bio zadovoqan zapisnikom, i tada ide ta posledwa neka... moj razgovor sa wima oko svega toga {to stoji. Onda su rekli, znate Mijatovi}u... Slavko Jerkovi}: To je 21. ve}, ulazimo u 21? Zoran Mijatovi}: To je 19, 20. i 21. Zna~i zadwi dan... Slavko Jerkovi}: 21. jun 2002. godine? Zoran Mijatovi}: Jeste. Slavko Jerkovi}: Isto dolaze u 10 ~asova? Zoran Mijatovi}: Jeste. Zna~i radili smo, ne mogu da se setim {ta sve, nismo se vra}ali na [e{eqa, vra}ali smo se sada na Slobu vrlo, vrlo ~esto. Za Slobu je bio stra{an, stra{an pritisak. Obja{wavao sam neke kqu~ne stvari. Jedna od kqu~nih stvari je upravqawe slu`bom. Ja sam to wima obja{wavao i rekao sam, molim vas qudi, ja ne negiram to {to vi tvrdite da je Jovica Stani{i} imao papir gde je od 1997. godine, ne znam koje, slu`ba pod komandom Slobe Milo{evi}a. Ali, ja vam kaèm papir je jedno, a istina je drugo, i ne}ete mo}i da imate drugu istinu koju volite, da ja dam izjavu da je Sloba rukovodio slu`bom. Kaèm, nemojte qudi, ja to vama ne mogu da dam, ali }u vam re}i za{to. Ja znam za{to je to dobijeno. Jovica Stani{i} se sukobio sa Vlajkom Stojiqkovi}em od prvog dana, i koncepcijski, i qudski, i kako god ho}ete, i mi smo znali {ta zna~i dolazak Vlajka. Predsednik dràve je taj ~ovek koji odre|uje ko }e biti ministar, ne odre|ujem ni ja ni Jovica. Mi moèmo da se slaèmo ili ne slaèmo, u jednom momentu je Jovica... predsednik Milo{evi} Jovici iza{ao u susret dav{i mu taj papir da ga ne gazi Vlajko. Zna dobro Sloba kakav je Vlajko. Zna i kakav je Jovica, i onda je napravio jedan kompromis. Da ne bi Vlajko terao Jovicu da stane mirno, a verovatno bi ga terao kakav je, onda je Jovica rekao, ja ne}u da da radim, onda je Sloba rekao daj... Zna{, Sloba je znao neki put da bude pomirqiv, pa je onda rekao hajde Jovice... verovatno mu je Jovica rekao predsedni~e vi onda to da komandujete, ja da Vlajku na dvore... i onda je Sloba to napisao. To je istina, to je ~iwenica, to je fakat. Ja sam wima rekao, znate vi na|ite, traìte na{e zapisnike, nema nijednog sastanka posle toga, da ne govorimo pre toga, da je nama do{ao Jovica Stani{i} i rekao, predsednik Republike rekao to i to. Nije, zato {to nije fakti~ki upravqao i nemojte vi taj va{ papir, vi moète da ma{ete s wim. Ja vam kaèm da Slobodan Milo{evi} nije upravqao slu`bom, zato {to sam bio na~elnik Beogradskog centra i Jovicin pomo}nik. Ako bi ko osetio, ne da mi kaè, nego osetio, to sam ja. Slobu ne interesuje Leskovac, ali ga interesuje Beograd. Ja u 10 sati moram da referi{em Jovici {ta se dogodilo, jo{ mu dajem pisano, ali kaè on meni crnorukac daj ti to meni malo na brzaka, ili treba... poslanici, ono je li {ta }e ovaj Joji} danas da radi. Ja kaèm, uradi}e to i to. Ma jebem im gde sad Sloba s radikalima, i taj ludi [e{eq, ... pas mu mater... Ja to sad vama pri~am... 693

Jadranko Vukovi}: Jasno. Zoran Mijatovi}: To je ìvot qudi moji bre, nije to kako mali Mikica zami{qa, nego to su ozbiqne stvari. Kaèm, Milo{evi} nije rukovodio na{om slu`bom. To je bila jedna od stvari koju su tre}i dan izabrali pa te gaze. Pa kako to za Frenkija, pa da li ovo, pa Jovicu, pa ovo, pa onda opet malo, a koju ste jo{ vi to paravojsku terali na sud. Pa kaèm, ja ne znam nijednu. Kako vi mene pitate koju sam ja paravojsku ili za{to nisam. Ja sam odmah rekao, nemojte da me nervirate za{to nisam. Onda se vra}aju na Kosovo, pa opet tamo neko mesto. Ja sam rekao boli me }o{e, ja sam bio u penziji te 1999. godine, onda sam bio za kontra, pa kako niste znali ni za kontra. Pa kaèm, sad ja vama da objasnim, po{to sam ja Jovici za kontra pomo}nik 1998. godine, ma ja se sa Fultonom bavim, mene interesuje {ta }ete vi iz Haga i obave{tajna slu`ba da radite, ne ska~em ja, rekoh, po rovovima to radi tre}a linija. Da vam objasnim da ja sa tim stvarima nemam veze. Zna~i, aspekt je bio na na{e qude, pre svega na Jovicu i Frenkija i na Slobu Milo{evi}a. Na Slobu su me vra}ali, ja nisam mnogo to pisao, pazi, pro|e{ jednu partiju pa na Slobu, pro|e{ jednu partiju pa na Slobu, pa te susrete, pa... ja sam rekao koliko sam puta ja bio, rekao sam koji je to bio odnos, strogo profesionalni, obja{wavao. Onda je bilo ono, da li mi sad po politi~koj liniji kontaktiramo. Ja obja{wavam, molim vas, u jednopartijskom sistemu na~elnik Beogradskog centra je kontaktirao sa gradskim komitetom. Rekoh sa svojim prijateqem Rajkom Danilovi}em, u vi{epartijskom sistemu ja nisam znao {ta radi predsednik SPS u gradu, a kamoli {ta radi Vojislav [e{eq. Pa jeste li imali sa [e{eqom kontakte kad je bio potpredsednik? Pa kaèm, kako da imam kontakte, samo je Jovica Stani{i} bio taj koji je odràvao ovaj i onaj kadar. E, kakve je odràvao kontakte sa [e{eqem? Kaèm, ja to nemam pojma. Meni Jovica Stani{i} kad krene, ide negde, ne pri~a kod koga ide. Ja moram wemu, kaèm, da pri~am gde idem, to je tako kod nas ustrojeno. Zna~i po svaku cenu je bilo ono da li je Jovica sa Slobom a bile su Bosna, Hrvatska, to se èstoko insistiralo, Srebrenica, Vukovar, eh {to to nema pojma. Srebrenicu i êlopek sam obja{wavao, rekao sam to sam gonio i to znam, a ostalo ne znam. îm sam imao podatke ja otvoreno na sud, u doba, rekoh, kod Slobe. Prema tome, nema tu nikakve pri~e, nemojte sada da se ja vra}am. E, kad smo mi to sve ispri~ali, vra}ali su se, poku{avali da poveù i te stvari i onda je bila ta zadwa varijanta, kad smo krenuli, onda je on rekao, eto bez obzira, taj mali incident sa Yefri Najsom, on nije poremetio to moje kazivawe, jer moje kazivawe ne da je dobro, nego da je moje kazivawe jedan sjajan dokument. Ja sam pitao, dobro kada }ete vi taj sjajni dokument da mi po{aqete. Pa kaè, treba}e nam jedno mesec dana, to treba i bi}u ja na vreme obave{ten, mnogo vam hvala itd. I onda je rekao, znate gospodine Mijatovi}u, jako je va`no da se vi pojavite kao svedok, vi ne morate da se brinete, sve smo mi to obezbedili, ako ose}ate da je neka ugroènost vi to 694

moète da kaète, ako ne, ima ovde novca... vi o tim stvarima nemojte da brinete. Zna~i, va{a za{tita, ne morate da se, kaè, pojavqujete ni ono za{ti}eno, ne}ete biti... zatvorena }e biti sednica. Kaèm ja, meni ne trebaju zatvorene sednice. Ne, ne, ne, znate to je zna~i potpuna za{tita, mi }emo doneti odluku, mi }emo sad vama re}i kako ste vi... u kojoj ste vi varijanti najboqi. Pa rekoh, ja sam u najboqoj varijanti ovo {to sam rekao, ja od toga ne beìm, i jednu stvar ja vama da kaèm, sada dolazi do tog posledweg nesporazuma sa aspekta wih i mene, meni to nije nesporazum, onda sam ja rekao, znate moje poimawe pravde i va{e je verovatno razli~ito, mi smo razli~iti qudi, razli~ito vaspitani. Ja znam da vi ovo ho}ete da koristite protiv Slobodana Milo{evi}a. Kaè da. To je ~isto. Ja li~no ne vidim {ta je tu protiv wega, ali, rekoh, to je moj problem i ja ne ulazim u to {ta vi razmi{qate. Ali, ima jedna va`na stvar, koju ja sada vama moram da kaèm da to ra{~istimo danas. Ja smatram da svako ima pravo na odbranu, svako ima pravo na svedoka itd. Vi morate da znate, danas-sutra moè gospodin Milo{evi} jako nerado da me pozove da mu budem svedok, jer sa mnom ima ru`nu uspomenu, i ja to vrlo razumem, vrlo razumem. Ali, kad je koà u pitawu nema tu da li je dobra ili ru`na uspomena, gospodin Milo{evi} moè da se opredeli kad sve to pro~ita, jer, koliko ja znam, morate i wemu da date, on moè da se opredeli da me uzme za svedoka. I ja }u se, kaèm, gospodine... ovaj kako se zove, ovaj na{ Srbin, vrlo rado odazvati da mu svedo~im u onom delu ovoga {to sam ovde rekao. Zna~i, i vama i wima. Kaè, znate to ne moè tako. To vi kaète ne moè, vi moète da odlu~ite, ja sam ~uo {ta je rekao Yefri Najs, ali vi morate da ra~unate na moj stav. Ja to tako vidim. Ja kaèm, nisam kapetan Dragan, kreten koji ode pa pozove Frenkija iz hotela, pa onda moète da mu name{tate {ta ho}ete. Ja nisam budala, ja s vama otvoreno razgovaram i vama kaèm {ta }u ja da uradim. Istina nerado, ali ima pravo Milo{evi} na odbranu. Pa znate, to ne bi bilo zgodno, pa ~ekajte, moèmo mi da se dogovorimo da samo budem wihov svedok. Kaèm ne moèmo. Ne moèmo. Pa znate, ra~unajte na sve uslove i ono {to sam rekao. Ma kaèm, ne moè, zna~i ne moète sa mnom tako da razgovarate. Ja tako ne prihvatam razgovor. Ovo {to sam ja vama rekao vi mene moète posle ovoga, ako smatrate da je to golema stvar za Ha{ki tribunal, sad odmah da vodite i javno }u ja da svedo~im. Rekao sam, samo mi smeta da me sad svi kad me vide kaù, evo ga, Mijatovi} je svedo~io. Zna~i, sve {to sam ja vama rekao, ja to mogu javno da kaèm. Ali, kaè, razmislite vi o svemu. Kaèm {ta. Pa razmislite, pa kao tu je Mihov, pa se javite ha{koj kancelariji ako se predomislite. Ja kaèm, nemojte da gubite vreme sa mnom. Nema {ta da se predomi{qam. Ne, javite se vi kancelariji pa }emo mi to sve da sredimo. Jadranko Vukovi}: Zorane, je li bilo ono mogao bi se na}i na... je li bilo neke pretwice i to? 695

Zoran Mijatovi}: Ne, ne, ne. Meni je samo pretio da me moè silom odvesti Yefri Najs, on mi je pretio mater mu, zato me bre iznervirao. [ta ti meni silom u mojoj ku}i. Jadranko Vukovi}: On je i{ao |onom, zna{. Zoran Mijatovi}: Odmah, silom bre. Pazi, mi smo... ne znam da li sam to rekao, zna~i ovako, on je procenio da je to moje kazivawe prvog dana izvanredno. I onda ide lepo, prvo je kulturno krenuo. Vi, kaè, gospodine Mijatovi}u moète da se odlu~ite da svedo~ite itd. Ali, zapamtite, ako mi procenimo, a procenili smo ovde, da je to dobro svedo~ewe, mi vas silom moèmo transferisati u Hag. I zato sam ja prsnuo. Ma kome, kaèm, ti silom bre. I onda sam se jedno pola minuta koncentrisao, jer mogu da ga psujem ni{ta od toga, pa sam se onda sti{ao i odrào mu tu vakelu. Zna~i odmah je rekao, {ta, ne}e{. Pa kad procenim i}i }e{ ti burazeru, to te i ne pitamo. A onda mi ovaj kaè, ~ekajte, znate, nemojte vi to tako, mi vam nudimo za{titu, imate pare, imate sve, moète... nemate da brinete. I zna~i jo{ jednom on mene ube|uje, ja kaèm ne, on samo ovaj svedok. Rrekao sam da, ho}u, ali nemojte molim vas danas-sutra ja Milo{evi}, a vi mene terate u zatvor. Ja sam iz tog razloga rekao. Ali ako je to tako, on me traì, terajte me onda i u zatvor. Ali ja }u da svedo~im kada me neko traì. ôvek je u nevoqi, tu nema pri~e. Javite, kaè, vi kancelariji ako se predomislite itd. Slavko Jerkovi}: To Yefri Najs kaè? Zoran Mijatovi}: Ne Yefri, to ovaj kurac... Slavko Jerkovi}: Stepanovi}? Zoran Mijatovi}: Stepanovi}, mater mu wegovu. Slavko Jerkovi}: To je tre}i dan ili drugi? Zoran Mijatovi}: Tre}i, tre}i. Dva puta oni sa mnom pri~aju oko toga. I onog dana kada je bio Yefri Najs, i sutradan kada sam ja sa wima zavr{io. Slavko Jerkovi}: Isto o pogodnostima {ta bi imao? Zoran Mijatovi}: Nema {ta, dobi}u pare, ima}u potpunu za{titu, potpunu. Zna~i ne moram... gde ho}u, odli~an svedok. Oni meni tvrde tada da taj iskaz koji sam dao da je fantasti~an. Slavko Jerkovi}: Ukqu~uju}i izmenu identiteta, izbora zemqe...? Zoran Mijatovi}: Sve mogu}e mere za{tite koje su na raspoloèwu Ha{kom tribunalu, a znamo {ta su sve mere, je li. E sad {ta ide. Pro|e, na primer, mesec dana, gledam ja Ha{ki tribunal, vidim ja bitange se pojavquju, sva{ta se pri~a tamo. Vidim ja kre}u generali vojni. Petar Joji}: Vasiqevi}? Zoran Mijatovi}: Aco Vasiqevi}. Ja polazim od toga, on govori javno, ali ima drugih koji dolaze tajno, ali do mene dopire ve} informacija, zna~i za tih mesec dana, i vidim ja da se ha{ka kancelarija razmilela po Beogradu. Istina, ja odlazim za Skopqe do oktobra meseca, ali ja vidim, puno se qudi javqa meni da razgovaramo. Burazeru, ve} uhva}en vrh na{e slu`be, da se razgovara sa wima, Jovici pretresaju ku}u, ako se se}ate, sa nekim we696

govim qudima, u me|uvremenu do mene dopire glas razgovara se. Sretnem jednog ~oveka, ne}u da im kaèm ime, ali ovo je da, vi znate, kako to sve ide. Nije to tako jednostavno, sretnem ~oveka, gde si druè, gde si, evo me {ta radi{, jesu sa tobom razgovarali ha{ki istraìteqi, kaè jesu. Gde? Pa rekoh u mom stanu. Pa kako? Pa tako lepo. Ja ne}u da idem u wihovu kancelariju. Slavko Jerkovi}: Jesi li ti snimao sva tri dana? Zoran Mijatovi}: Sva tri dana. Traì pa neka ti daju kasetu. Slavko Jerkovi}: U tvojoj slu`bi? Zoran Mijatovi}: Traìo od BIE, da vidim, neka kaù nema je. Pazi, ja sam kwigu pisao po se}awu, nisam ja napisao svaku re~enicu, ko zna {ta sam ja sve wima rekao, izme|u ostalog. Jadranko Vukovi}: Zorane, zna{ ti da mi kao tim imamo pravo da traìmo u ime... Zoran Mijatovi}: Pa nego {ta, nego imate. Jadranko Vukovi}: ... da vidimo {ta si rekao... Zoran Mijatovi}: Kako da ne traìte, bre. Jadranko Vukovi}: A oni se kurvaju, ne daju. Zoran Mijatovi}: Pa znam ja tu pri~u. I kaè on meni, jesi li imao advokata. Kaèm, meni ne treba advokat, {ta }e meni advokat, ja sam ono {to sam... nije mi prijateq pa da ~ovek sedi, {ta }e meni advokat i za ovo sada {to sam radio. Kaè, kako ti si razgovarao bez advokata. Pa, kaèm, ja sam znao da ne mogu da budem svedok, ali oni tvrde, zna~i oni iz mog stana odlaze i kaù vi ste Mijatovi}u sjajan svedok. To je meni ~ovek rekao, nije on meni rekao mi }emo videti. Prvo da sam odli~an, pa da vidimo, pa da se ne zale}em, zna~i na mene se vr{i pritisak da ni na jedan na~in ne pomognem odbrani Milo{evi}a. To je ta~no. Zna~i, tu nemamo {ta da pri~amo. Kaè, ja sam bio sa advokatom. Gde si, kaèm, bio? Kaè, svedo~io. Koliko si svedo~io? [est dana. A gde si ti to svedo~io? U ha{koj kancelariji. Kako je i{lo? Pa kaè odli~no. Pa {ta ti kaè advokat? Pa, ne kaè ni{ta. Kako ni{ta? Pa advokat sedi ispred vrata, a ja razgovaram sa wima. Pa {to onda vodi{ advokata? Pa ako zatreba. Ej druè, po{to ga ja znam dobro, druè tebi ~ika ne{to da kaè, nije tebi mirna savest. Da si ti po{ten ~ovek i da po{teno razgovara{, a poveo si advokata, on bi bio s tobom. Ovako si ti selektivan, pa kad ti bude guza u opasnosti ti }e{ da uvodi{ advokata. Ja tako nisam radio zato {to sam znao gde sam proveo radni vek. Nisam ja proveo u slu`bi ratnih zlo~inaca. Jadranko Vukovi}: To je iz slu`be, je li? Zoran Mijatovi}: Iz slu`be. Sva sre}a {to se dru{tvo malo sna{lo, pa smo ga... Kre}e se i oni kre}u daqe, i oni u toj 2002. godini, ~ujem kre}u na Pavkovi}a. Pavkovi} nije razgovarao tada, kako pi{e u novinama, Pavkovi} razgovara 28. novembra 2002. godine. Pazi, na dan albanske zastave, to mi je smetalo. Volim [iptare, bio sam s wima, ali mi smeta {to je ba{ 28. 697

razgovarao. Ja znam, to ne morate da pi{ete tamo, ali ja znam {ta je Pavkovi} razgovarao. I to mi smeta, li~no kao ~oveku. Pizda jedna, najebao se svima majke, i tek }e da se najebe majke i ja znam {ta je dostavqeno i kako je, treba ~ovek da se bori. Jesmo gre{ni, ali ne moramo da budemo ba{ gre{ni toliko. Ima nas dovoqno, dovoqno osu|eno. To pod jedan. Pod dva, svedo~e razne bitange... Petar Joji}: Koliko ima takvih, Zorane? Zoran Mijatovi}: Pazi ovako... Petar Joji}: Koliko ih ti zna{ da su u Hagu kao i Beogradu, ili... Zoran Mijatovi}: Evo ovako, ono {to zna~i {to sam ja... ja ne znam ove sitne, zna~i ja znam vrh, ove sitne i razumem, uzmu neku kintu... Jadranko Vukovi}: Zorane, hajde ti nama reci, po{to ti sigurno zna{, kao {to i mi dosta znamo, ali ti mnogo vi{e o ovom idiotu Vasiqevi}u. On dosta usmerava i prema vama i prema...? Zoran Mijatovi}: Pazi, ja znam Acu Vasiqevi}a, ne li~no. Ja sam sa Acom Dimitrijevi}em jako dobar, i ne znam ko {ta misli o Aci. Aca Dimitrijevi} je druga pri~a. Jadranko Vukovi}: A ovaj je lo{ ~ovek. Zoran Mijatovi}: Kad mene Jovica vra}a u Beogradski centar, jedini ~ovek koji mi nije pro{ao kroz ruke, koga nisam pritvorio, bio je Aca Vasiqevi}, {to mi je ào. I Tumanova sam pritvarao, i Nikodina Jovanovi}a iz onog SDPR itd. Ne znam ko mi nije u Beogradskom centru bio tri dana. Imali smo ono tri dana, majka Mara, ako je priveden neko, idi ku}i on sav sre}an. Petar Joji}: Pa ja sam vas... Zoran Mijatovi}: Razume{... Petar Joji}: Tada sam vas ja za ta tri dana... Zoran Mijatovi}: I sad gledaj daqe. S jedne strane su sko~ili na vrh, javne, dràvne i vojne. To je vlast. Finansije, bankari, molim vas, nemoj da za~udi kad se pojavi eventualno neko elitniji, nisam video, mo`da su i zatvorili, ali ja znam {ta su razgovarali. Zna~i ~oveka iz... qudi koji su u vrhu finansijske mo}i bili u reìmu Slobodana Milo{evi}a. Vi se setite ko je {ta bio. Neki su poumirali, neki nisu, ìvi su, znam da su razgovarali. Za{to? Zbog finansirawa ovoga, finansirawa onoga, verovatno su sad zbog jedinice, otkud ja znam, pa traè i za dobrovoqce, za ovo, za ono, traè oni to, to je vrlo va`no. Zna~i, do 2002. godine, ja znam taj deo, kasnije }u saznati ne{to, zna~i najve}e akcije prema qudima iz stubova dràve, politi~ara itd., su upravo u doba 2002. godine. Intenzivno se to tada radi i ve} na Slobinim svedo~ewima ja vidim neke qude koji su pro{li jedinicu, mo`da su bili na pripremama, bili dva meseca, ali, burazeru, uzeli dobru lovu, dobre pare. Zna~i, ja to vidim. A znaju}i kako ja stojim kad je do{ao Legija, po{to mene Legija drì kao na viziru, iako su ga molili mnogi qudi, nemoj bre, Mijatovi} je radio svoj po698

sao. Malo ga ne{to odobrovoqi, ali ja nemam ni{ta od toga {to su oni wega odobrovoqili, otkud ja znam ko }e re}i, evo ga ovaj koji nije iz jedinice, svedo~io je bre neko iz vrha slu`be, otkud ja znam koga su oni slomili. Legija }e re}i, evo ga, ovo je Mijatovi}. Zna{ kad on kaè evo ga Mijatovi}, sutradan }e me neko klepnuti. Ubili bi oca i majku, a ne mene, tako je to vaspitano, ja to ne negiram. Da se to meni ne bi desilo, odlu~im da traìm, vidim tri meseca su pro{la a oni nisu meni dali zapisnik. Imao sam onu adresu wihovu, i zveknem pismo ovom Stepanovi}u i traìm zapisnik. êkao sam 10-15 dana, zna~i ja sam traìo zapisnik i rekao, molim vas, ako mi ne date ja moram da se borim, zato {to je javno objavqeno da }u biti svedok. I mene qudi pitaju, je li kada }e{ da svedo~i{, pisalo je u novinama, bilo na televiziji, zna~i svi znaju. Hajde da sam ja bio neki vratar, ko }e vratara, ali mene bre ozbiqni qudi sre}u. Za mene je to gadna kompromitacija. Sad ja izraàvam sumwu, ba{ im ne verujem, zna~i na licu mesta sam se uverio da zapisnici ne odgovaraju istini. Vidim da i qudi koji dolaze da svedo~e imaju problem sa Yefri Najsom ili drugima, da su nekorektni zapisnici, da se uzimaju kasnije, da su qudi u sutuaciji da kaù, pa ~ekaj nismo ba{ tako rekli, ali on to ve{to koristi. Ja ra~unam, meni ne {aqu zapisnik i sad kad me zveknu u onaj Hag ja }u da se sva|am tamo, zatvori}e mene. Gledam ja kako tamo stoje stvari, kazne za uvredu suda. Pre}i }u se negde, riknu}u, nisam dobar, izre}i }e mi neku kaznu, zadrà}e me tamo, otkud znam kakvi su zatvori, zatvor je zatvor, vreme ~ini svoje. Posle 10 dana, {aqu oni meni odgovor kao Yefri Najs se nije sloìo itd., ne znam, to i to. Ne}e oni meni da daju zapisnik. To se nigde jo{ nije desilo da ~ovek dobije status svedoka, da me oslobode dve vlade ~uvawa dràvne tajne i da Tribunal po~ne da se zavitlava sa mnom. Tribunal je po~eo sa mnom na jedan vrlo ruàn, nekorektan na~in, po{to ja nisam privatno, sa wima razgovarao, nisam ni tr~ao za wima da denenciram bilo koga. Ja tada po{aqem jedno pismo i rekao sam, kada je to tako ja }u se svim snagama boriti za svoje pravo. Petar Joji}: Jesi li ti i taj zahtev sa~uvao? Slavko Jerkovi}: Jesi li dobio i to... zahtev? Petar Joji}: Ima{ li taj zahtev da si poslao Hagu da traì{ zapisnik? Zoran Mijatovi}: Pa evo imam ovde, mo`da imam kod ku}e i original. Evo ga ovde, ma mora da ga imam i kod ku}e. Petar Joji}: A ima{ wihov odgovor? Zoran Mijatovi}: Ma imam sve ovde. Jadranko Vukovi}: Jesi li ti Zorane wima dao do znawa, ako su to manipulacije da si ti u akciji? Zoran Mijatovi}: Ma napisao u kwizi da sam ih snimio. Upla{ili su se. Slavko Jerkovi}: Jesi li dobio taj zapisnik? Zoran Mijatovi}: Nikada, nikad. To je protiv... Jadrako Vukovi}: Pa da, kad su saznali da je on to sve... 699

Zoran Mijatovi}: Nisu znali da sam pisao, nisu znali ni da sam snimao. Petar Joji}: A ima{ li koji snimak? Zoran Mijatovi}: Nemam ja... Ra~unao sam da radim u po{tenoj slu`bi, jer sam znao da je Braca baraba, ali ne tolika. Pitam Mi{u Mili}evi}a i ove, kaèm, qudi da li ima ona moja kaseta. Kaù, mi nismo na{li. Pa gde je? Kaù, ne znamo. Kako, kaèm, znate, to su ukupno 24 kasete, na 24 kasete smo mi razgovor snimali. Po deset sati sam ja s wima razgovarao. Zna~i, ima ovde kad bi ja wima... Slavko Jerkovi}: Misli{ da su u BIA, je li? Zoran Mijatovi}: Sa BIA sam to i radio, to je moja slu`ba. Tehni~ar sve, ima i danas-sutra kad vam treba ime i prezime, ne daj Boè, da je to snimao. Imam ja ko je tehni~ar. Petar Joji}: Moèmo li bar preko Radeta traìti, pa kaèm tehni~ar taj i taj radio, on bi trebao da zna gde je deponovano? Zoran Mijatovi}: Brate, kod Bracanovi}a, to je najgore. Kasete su odneli Braci. Braci i Legija su gledali te kasete, jer je Legiju interesovalo da li }u ja da raspalim po jedinici. I moè biti, po{to ja nisam opi~io po jedinici, sigurno da je rekao ma briga me {ta je ovaj izlapeli deda pri~ao. Eto, ja u to vi{e verujem. Ali, pitajte Radeta, da li on zna da li to ima, ako ima neka vam bre da. U to doba, zna~i u to doba 2002. godine, traga se za svim tim dokumentima i u me|uvremenu je i ta kaseta, ono sa onoga na{eg zbora u Kuli, dostavqeno. Za to su se uzele pare. Jadranko Vukovi}: Bi li to neko prodao? Zoran Mijatovi}: Ja pretpostavqam ko je. Ja sam znao frtutmu tog dana oko te kasete, jer ja se pla{im aviona. Najduè sam i{ao do Moskve, i to popijem pet viskija a najradije bi se i drogirao samo da ne letim. I sad idemo u Kulu kao proslava jedinice, 2001. godine, i Goran Petrovi} kaè – hajde da idemo helikopterom. Ne, idem ja mercedesom. Jadranko Vukovi}: Za Kulu kada si krenuo... Zoran Mijatovi}: Ja do|em u Kulu “mercedesom” prvi. Trebalo je da do|u i \in|i} i ministar. Ali kakvi su oni qudi, to je ~udan svet, zato sam ja i zbrisao ve} u novembru. Ja do|em, ~eka me Legija. [ta je, kaèm ja. Ni{ta {efe, i upozna me sa nekom plavu{om tu. Kaè, zna{, mi sino} slavili i malo mu dali vi{e. Au, kaèm, to volim. Kakva ste vi vojska, ne radite ni{ta danima, {ta }ete drugo nego da pijete. Ja, zna{, {efe, pa neki metak opalio, televizor planuo, poàr, i ode diskoteka. Kaèm, gde? Kaè ovde u Kuli. Koliko je izgorelo? Kaè, puno. Hajdemo da vidimo. Ja do|em u Kulu dole, stoje oni vatrogasci, jo{ se dimi. Pitam koliko to ko{ta? Pa 700-800 hiqada maraka. Kowino jedna, {to nisi zapalio neku od 100 hiqada. Idemo tamo, ja kaèm kume, sada }u da zovem na~elnika. Zovem ja Gorana Petrovi}a, kaè da }e malo da kasni, reci Legiji, samo da zavr{imo ovo, odmah }u da ga suspendujem. I stvarno donosi suspenziju u Kulu. Dolazi Goran sam, gde su, rekoh, Du{ko Mihajlovi} i \iki? E, oni ne}e sad da do|u. 700

Slavko Jerkovi}: A êda? Zoran Mijatovi}: Niko. Ni êda bre. Niko nije hteo da do|e tog dana na proslavu jedinice kad su ~uli da je spaqena diskoteka. U me|uvremenu, dok sam se ja obrnuo okolo, evo ga tuìlac, evo ga istra`ni sudija. Ja sam najvi{e u slu`bi radio, igrom slu~aja, kad smo mi procesuirali zadwih 15, 20 godina Beogradskog centra ja sam najvi{e radio emigraciju, i{ao i na krivi~na prijavqivawa, radio sa tuìocima, ja sam sve tuìoce znao, pa sam radio i istra`ne radwe koje mi poveri istra`ni sudija, u~io i sa advokatima, zna~i, ja sam to nau~io. I sad kad do|e istra`ni sudija na lice mesta i tuìlac, jeste spalio, ali ~ekaj, nemoj da spalimo ceo ìvot, da vidimo {ta se moè. Vidim ja istra`ni sudija, stariji ~ovek kao i ja, sve razume, mi se razumemo odmah, nemamo mi {ta da pri~amo, ali tuìlac je nov, dosovski, otkud ga znam, a ti su najgori, ne znam, za koga navija. Ne smem. Istra`ni sudija... ja kaèm istra`nom sudiji malo meznemo, praznik je, ovog }emo da suspendujemo, pa rekoh, ko zna, prvo star je televizor, ko zna koji metak pogodio, pa da li je metak, pa da li je instalacija. Kaè meni istra`ni sudija, u pravu ste. Au, rekoh, ovaj je pravi. Znate {ta, ne mogu ja da popravim vi{e to stawe, ali ne moram ba{ da ga... znam da }e to na slu`bu. I onda do|e Goran, gospodine Legija suspenzija, potpisao, nema pri~e, gleda... Pi{toq je ostavio, “a” nije rekao. Jadranko Vukovi}: Ni{ta? Zoran Mijatovi}: Ama nema pri~e, nema razgovora. [ta imamo mi da pri~amo, ali zato pro|e ~etiri dana, dolazi Goran Petrovi} i kaè, ovaj ministar je budala. [ta je bilo? Ho}e on na jug Srbije Legiju. Kaèm, jesi li ti wemu rekao da smo mi wega suspendovali, mi imamo disciplinski sud, ti zna{ da to tako sud... ve} ja spremam i tuìoce. Rekoh, na mene nemoj da ra~una{. Kaè, ôvi} traì. Ne moè on bez Legije, taj ôvi} govnar, on ne moè bez Legije dole. Pa kaèm, je li mu re~eno da je Legija suspendovan? Kaè jeste, ali ministar kaè, ne mogu da se sva|am sa ôvi}em. I {ta sad, kaè Goran, ja sam rekao ministru, on je za mene suspendovan, vi Legiji recite da moè da ide tamo. Legija dolazi sutradan kod mene u kancelariju, pa pi{toqe nabio, ono sve... Jadranko Vukovi}: Opet pi{toqi. Zoran Mijatovi}: Aha. Do|e do mene, {efe nemoj da misli{ da sam ja kao pritiskao ôvi}a. Ej burazeru, ja }u da kaèm tuìocu da me pozove za svedoka. [to? Pa nakitio si se pi{toqem, i ako te zove ovaj ôvi}, neka ti da pi{toq tamo. Kod mene si u{ao u kancelariju sa pi{toqem, trebao si da se razoruà{. To ti je, rekoh, novi prekr{aj. Daj, nemoj {efe, ne znam... Zna~i, to je takva bila vlada. Ovaj ho}e Legiju, ovaj ho}e ovo, svi se spremaju za paradu u Kuli a ovaj zapalio diskoteku. Pa {ta, nije trebalo da do|emo ni Goran, ni ja, nego da kaèmo do vi|ewa, nema sve~anosti. Zapalio i gotovo. Ne, niko ne dolazi. A onda ôvi}, on da bi se vadio, ôvi} hajde da mi do|e da mi pomogne. [ta ima da ti pomaè tamo? Tamo nije bio rat. 701

ôvi} kaè vodim rat. ôvi} je stalno problem sa mnom, iz mnogo razloga je imao probleme. Ima rat. Ja sam rekao, izviwavam se, vi na Kosovu niste bili gospodine ôvi}u, ja jesam. Kad odete, vi odete u transporteru, a da ne pri~am ono {to su {vercovali. To je druga pri~a, to je druga pri~a. Uhvatio ih na{ na~elnik 2000. godine, a bio je dobar na~elnik u Vrawu, ali posle mesec dana vi{e nije bio na~elnik. Vidimo mi za{to je... Petar Joji}: Bilo onakvo stawe? Zoran Mijatovi}: Da ne bi bilo tako, mi pozovemo na~elnika iz Vrawa i javno kaèmo, kume tako ti je, ti to zna{. Kaè znam. E, da mi ne pravimo buku da to svi vide, daj ovog na{eg udomi tu negde. Slavko Jerkovi}: Mijatovi}u... Zoran Mijatovi}: Izvolite. Slavko Jerkovi}: Da napravimo jedan rezime ovoga {to smo do sada pri~ali oko ovog psiholo{kog pritiska na vas prilikom ta tri dana saslu{avawa i razgovora sa ha{kim istraìteqima, oko raznih ucena i pritisaka, vezano za pretwe da }ete silom oti}i u Hag od strane Yefri Najsa, ukoliko sam dobro... Zoran Mijatovi}: Jeste. Slavko Jerkovi}: ... ako sam vas dobro razumeo. Zoran Mijatovi}: Jeste, on je bio direktan. Slavko Jerkovi}: Oko nu|ewa para, odnosno da budete materijalno obezbe|eni, da izaberete zemqu, za{titu identiteta, podrazumeva se i sve ostalo za vas i va{u porodicu. Zoran Mijatovi}: I porodicu, rekli su da ne brinem ni za porodicu, sve je to u wihovim rukama. Ja sam rekao ne}u da me obezbe|uje ni moja dràva, jer nema od ~ega. Slavko Jerkovi}: ûli smo da niste dobili zapisnik {to su oni... Zoran Mijatovi}: Ne. Slavko Jerkovi}: ... bili u obavezi vama da daju, da stavite odre|ene primedbe na zapisnik. Evo, ispred sebe imam va{u kwigu, vi ste autor “Opelo za dràvnu tajnu”. Zoran Mijatovi}: Tako je. Slavko Jerkovi}: Pretpostavqam da je ona nastala kao revolt na te doga|aje u vezi postupawa ha{kih istraìteqa u odnosu na vas. Ja bih vas zamolio jo{ jedanput da pojasnite, da li ste vi shvatili tu ponudu istraìteqa, ovog Stepanovi}a, koliko sam razumeo, koji je hteo da smiri situaciju izme|u vas i Yefri Najsa da ga pogre{no ne razumete, da vas pridobije kao svedoka po bilo koju cenu. Samo da kaète milion, dva, ili ne znam {ta, ili vi{e ili mawe, nema veze, i da odaberete zemqu u kojoj bi èleli da ìvite sa va{om familijom. E sad nam pojasnite kako ste vi doìveli tu ponudu, kao ponudu i za gospodina [e{eqa da ga dovedete u vezu sa Repi}em, sa zlo~inima bilo koje vrste, ili u Vukovaru, ili na zvorni~kom rati{tu, ili bilo gde drugde u ratom zahva}enom podru~ju. Jeste li vi tako to doì702

veli i u odnosu na gospodina [e{eqa, jer opet kaèm, ako sam dobro razumeo, vi niste odmah znali za{to oni nude sve to, te pogodnosti. Zoran Mijatovi}: Ne. Slavko Jerkovi}: Da li za Milo{evi}a, da li za Stani{i}a ili... Zoran Mijatovi}: Ja }u na kraju iz kompletnog razgovora da shvatim koji su najglavniji elementi, najva`niji kad je u pitawu svedo~ewe. Zna~i, prvo da svedo~im protiv Milo{evi}a, to pod jedan. Zna~i on je bio centralna li~nost, za{to. Zato {to je u to vreme, 2002. godine, do{lo do krize takozvanih insajdera u svedo~ewu kod Milo{evi}a, molim vas. To je prva va`na stvar. Zna~i, oni 2002. godine imaju problem takozvanih insajedera koji treba da se, pre svega, upotrebe prema Milo{evi}u. Iz razgovora koji oni sa mnom vode, oni istovremeno smatraju, kada govorim o “@utim osama”, da me mogu vezati i za budu}e su|ewe [e{equ, tu nema pri~e. A tu su i Jovica Stani{i} i Frenki Simatovi}. Za{to to kaèm, bez obzira kako je to u kwizi pisano i kakav je raspored vremena, ja sam upravo najvi{e vremena utro{io oko [e{eqa, oko Stani{i}a, oko Milo{evi}a i oko Frenkija. Vezivawe Milo{evi}a za paravojsku. Sad svi znaju da su paravojska ùte, crvene ose i ne znam kakve ose, zna~i paravojska. Uvek kada bi ha{ki istraìteq govorio o paravojsci, paravojska bi uvek bila [e{eqevi dobrovoqci. Ja sam wima rekao, to sam kazao i vama, ja se nisam dobro razumevao u te dobrovoqce, niti sam tu tehnologiju dobrovoqaca dobro znao ni kako ide. Za{to? Zato {to me to nije interesovalo. Ali tu nema pri~e o zlo~inu koji je taj narkoman, narkoman i pijanac po~inio, jer ovaj Repi} je taj zlo~in ~inio u stawu pijanstva i ne znam koje droge a i da nije bio normalan. Osnovna ideja je, zna~i da li je to [e{eq znao, kako je znao, da li je nare|ivao, kad je nare|ivao, kako ja to ne znam. Zna~i, spremni su bili tako, kako ja to ne znam, kako ja to odvajam i Srpsku radikalnu stranku i wenog vo|u. Ja sam to i u kwizi... Slavko Jerkovi}: A kako ste vi shvatili ovu pretwu Yefri Najsa da }ete silom biti odvedeni u Hag? Zoran Mijatovi}: Pa evo, ja sam, na primer, to doìveo na jedan na~in. Prvo, kao li~nu uvredu, s druge strane, ja sam bio dràvni ~inovnik, ja sam to shvatao i kao atak na dràvu, bez obzira na sve to. Ja sam smatrao da ja nisam jedini dràvni ~inovnik sa kojim se tako razgovara. Slavko Jerkovi}: Jeste li to doìveli ko psiholo{ki pritisak? Zoran Mijatovi}: Ne psiholo{ki, nego ne{to {to mene o~ekuje, jer nisam smatrao da me ne}e odvesti tamo. Pre po~etka razgovora ja nisam, na primer, bio siguran, nisam razmi{aqo na tu temu da }u i}i u Hag. Ali Yefri Najs meni kaè, ja sam taj... on je meni rekao da je on vrlo zadovoqan i da me o~ekuje u Hagu. Slavko Jerkovi}: Jeste li strahovali od eventualnog optuèwa? Zoran Mijatovi}: Nisam. Slavko Jerkovi}: Kad su po~eli da hapse? 703

Zoran Mijatovi}: Ne, ja nisam se pla{io u onom smislu da }u ja biti optuèn za ne{to, ali mo`da sam bio u toj situaciji da }e danas, sutra neki proces ipak povesti. Zna~i, bio sam spreman, i danas strepim, ja nisam danas siguran da }e Ha{ki tribunal da me odvede ili ne}e, zna~i nisam siguran. Isto tako, nisam siguran da li }e neko od wih da proceni u nekom, kako bih rekao, procesu. Na kraju, ja sam pratio dobro svedo~ewe [e{eqevo pred Tribunalom kod Milo{evi}a. Slavko Jerkovi}: Kao svedoka? Zoran Mijatovi}: Kao svedoka. Ja se nisam mnogo bavio politi~kim implikacijama onoga {to [e{eq svedo~i, jer to mene nije interesovalo, politi~ke indikacije, zato {to kada [e{eq svedo~i kod Slobe, to su dva politi~ara. To Mijatovi}a ne moè{ da navu~e{ na vodu da Mijatovi} razmi{qa na drugi na~in. To su dva politi~ara i dva ~oveka koji su u jednom momentu u savezu, pa nisu u savezu. To je u politici normalno. Ali sam ja pratio ono {to danas, sutra moè da se desi na... otkud ja znam, on jeste svedo~io, ali iz onoga svedo~ewa Hag isto traì ne{to {to danas, sutra moè da se prenese na svedo~ewe ovoga ili onoga. A ako [e{eq pomene Jovicu Stani{i}a, on je na~elnik Resora, mene je [e{eq, pomenuo jednom kao {efa Slu`be dràvne bezbednosti. Ali ne znam da li u dobrom ili lo{em, ma nije u nekom lo{em, ali me imenovao kao {efa, pa sam se ja zezao sa Goranom Petrovi}em, rekoh evo vidi{, tebe [e{eq ne prihvata za {efa, mene prihvata iako se sudimo. Slavko Jerkovi}: A kaìte mi, vezano za overavawe izjave u sudu oko ovog pritiska {to ste sami navodili, da li ima tu kakvih problema da se ta izjava overi? Zoran Mijatovi}: Pa nije to meni problem, razloge koje smo mi pri~ali... Slavko Jerkovi}: Vi stojite iza svega toga {to ste rekli, je li tako? Zoran Mijatovi}: Pa ja sam i napisao. Slavko Jerkovi}: Ja nemam pitawa. Da li imate vas dvojica pitawa? Nemate. Zavr{eno u 24, 05. Gospodine Mijatovi}u, ja vam se zahvaqujem.

Rade ûbrilo Razgovor vo|en 13. aprila 2007. godine, Vjerica Radeta: Izjavu treba da ~ine podaci, ime i prezime, datum i mesto ro|ewa, broj li~ne karte, i mati~ni broj, sa adresom tu i tu. Rade ûbrilo: Ne, ne to vam ne}u dati, odmah }u vam re}i, ime i prezime moè, podatke ne dam. Vjerica Radeta: Dobro onda ime i prezime. Ogwen Mihajlovi}: A kako }emo onda ovjeriti ovo u sudu. Rade ûbrilo: Pa ne mogu vam dati podatke, zato {to to ide u javnost, a ja moju adresu to ne dajem javno. Vjerica Radeta: Ne, ne. 704

Ogwen Mihajlovi}: Ti podaci ne}e i}i u javnost. Vjerica Radeta: Moramo broj li~ne karte radi overe kod suda. Rade ûbrilo: Dobro to }emo onda upisati, ja uop{te ne stanujem na adresi. Ogwen Mihajlovi}: Po{tenski. Vjerica Radeta: Dobro sve u redu. Ogwen Mihajlovi}: Nisi jedini, ima nas. Rade ûbrilo: Tako da ne volim te podatke da idu, ime i prezime u redu. Ogwen Mihajlovi}: Da ti svaka budala ne zvoni telefonom no}u, sve ja razumem. Rade ûbrilo: Pa }emo to izvaditi na papir naknadno, i to ostaje za upotrebu ovu. Vjerica Radeta: Ime, prezime, datum i mesto ro|ewa, nacionalnost, veroispovest, ono {to ide uobi~ajeno. Ogwen Mihajlovi}: Po nacionalnosti [vajcarac, je li? Rade ûbrilo: Ja sam Rade ûbrilo, ro|en 15. jula 1954. godine, u Srbiji, po nacionalnosti Srbin, u srcu sam ~etnik. Vjerica Radeta: Veroispovest? Rade ûbrilo: Pa pravoslavna, to se podrazumeva. Vjerica Radeta: Dobro. Kad ste imali prvi kontakt sa istraìteqima Ha{kog tribunala, da li znate da li su vam su predstavili ko su, {ta su, kako ste razgovarali, kako su do{li do vas, dakle, eto to. Rade ûbrilo: Ha{ki tribunal, to su ovi {to su na Dediwu, oni su me dva-tri puta zvali preko Veritasa, to je bio kontakt. Ja sam odbio, nisam uop{te oti{ao. I sad su me zvali ponovo, ja mislim da je to bio tre}i ili ~etvrti put ne znam ta~no, u februaru, krajem februara, ne znam datum, ne mogu vam re}i, ali prije mesec dana. I ja sam vi{e iz radoznalosti i{ao nego {to shvatam ozbiqno taj sud. Oti{ao i do~ekali su me na ulazu, jedan policajac, prevodilac, èna i dva istra`na, predstavili su se kao istraìteqi, istra`ni sudije. Jedan mi je rekao ime, ali sam ga zaboravio, a drugi se nije ni predstavio. I onda su me odveli u neku sobicu dva sa dva, vaqda radi efekta da me zastra{e. Vjerica Radeta: Da li je to u Jevreme Gruji}a? Rade ûbrilo: To je da, gore na Dediwu u Jevrema Gruji}a 11, na drugi sprat su me odveli. Vrlo neprijatno su po~eli, zna~i u startu nije bilo nekog finog ozbiqnog razgovora, nego taj gospodin koji se predstavio, stavi ispred lap top, pretpostavqam da oni imaju podatke, a ovaj drugi je uzeo da pi{e. I on je krenuo odmah onako od jutra, kao vi Srbi iz Krajine do{li ste u Srbiju na poziv Slobodana Milo{evi}a. To je bio uvodni govor. Ja sam onda shvatio da to ne}e i}i kako sam ja mislio, da }e to biti jedan bezobrazluk. Ali moram re}i, ovo sam zaboravio na po~etku, predvi|eno je bilo sat vremena da ja tu govorim, a govorio sam {est minuta izbacili su me napoqe. îm je on tako krenuo ja sam odmah shvatio da to nije u redu, ja sam 705

po~eo onako ne drsko nego da se na{alim, da kaèm da on zove na slavu, ali da ~etiristo hiqada Srba prvo ne moè da do|e, puno je, a drugo da Slobodan i ne slavi koliko ja znam, bar tada nije slavio. I tu je ve} do{lo do sukoba, nekoga, izme|u gospodina doti~nog i mene. I onda je on po~eo da me ispituje, pa dobro nije to ba{ tako, ali mi imamo podatke, ne znam druge, pa tamo su dolazili u Krajinu ovi, oni, izme|u ostalog spomenuo je i Vojislav [e{eqa, i Arkana i mnoge druge qude. Ja sam rekao, da, dolazili su ta~no, ali ne da bi tamo radili to {to vi mislite neke zlo~ine, i ~uda, nego su dolazili da nam pomognu, da nas savjetuju, da organizuju na neki na~in, da daju sugestije, {ta i kako, to je bio ciq dolaska. Pogotovo [e{eqa, hajde Arkan je vi{e mawe bio vojnik, a onda je on meni rekao opet taj isti, ovaj drugi }uti ~itavo vreme i pi{e, da oni imaju druge podatke, da to nije tako, i da bi trebalo da ja na neki na~in po~nem normalno da se pona{am, ili da pri~am kako je to bilo, kako oni mene navode. Da je treba da kaèm kako smo mi tu do{li na poziv Slobodana Milo{evi}a, kako su oni tamo dolazili da nas podbuwuju, da nas pozivaju, ja sam mu naravno, postavio pitawe da li je on bio tamo kad... Rekao je da nije. Pa ja sam rekao onda otkud ti zna{ kako je tamo bilo, ja sam ~itavo vreme tamo proveo i znam ko je ko i ko je {ta na kraju krajeva i ko je {ta radio. A onda je on opet po~eo na neki boqi na~in, pa mi kaè, dobro u redu nema problem ne}emo sad o tim stvarima. Hajde da se mi dogovorimo sad samo kako bi to svedo~ewe trebalo da izgleda kad do|em u Hag. Pa ja sam wega onda pitao – a ko kaè da }u ja do}i u Hag? Pa kao logi~no bi bilo da do|em i da svedo~im pred sudom, direktno po svim tim, i onda sve detaqe ispri~a, da }emo se mi sve dogovoriti. E sad, on meni nije konkretno rekao to {ta }emo se mi dogovoriti, da li }e oni meni dati da se selim se u neku dràvu, kad zavr{im, da li }e mi dati neke pare, nije rekao zato {to verovatno i ja sam bio nepouzdan u toj pri~i, jer sam bio dosta drzak i {alio sam se malo na neki na~in sa wima i onda su on zastali u tome. Vjerica Radeta: Da li je vam bilo sumwivo kad su rekli da }ete se dogovoriti? Rade ûbrilo: Naravno. Vjerica Radeta: Jeste li vi razmi{qali {ta mu to zna~i? Rade ûbrilo: Naravno, ja sam odmah, ~ak i ova èna {ta je bila prevodilac, pored mene, i ona se po~ela onako sme{kati, sigurno ima nekog iskustva, pa zna. Meni je odmah bilo jasno da oni u stvari ho}e sa mnom tog momenta da se dogovore, da ja do|em u Hag i da naravno svedo~im protiv svih tih qudi u korist Haga. To je bilo to. Ali po{to sam ja to odbio, i rekao sam da ne dolazi u obzir, ta pri~a, nego da mogu da im ispri~am ako oni ho}e u Beogradu, ali onako kako je bilo, odnosno kako ja znam da je bilo, a ne kako oni ho}e. Onda je on opet postao o{tar i po~eo da me provocira, i nije to tako, i mi imamo ovo, i mi ono i ne{to da tamo ~eprka po tom svom lap topu. 706

Vjerica Radeta: Jesu li ne{to govorili da imaju ne{to protiv vas, da znaju ne{to za vas? Rade ûbrilo: Ne, to su }utali. Ja pretpostavqam da bi oni sigurno i to koristili, ali sigurno su ~ekali da ja prihvatim polako, da u|em u tu pri~u, da oni mene uzmu u svoje ruke, i onda naravno mogu sa mnom da rade {ta ho}e. I onda kada su oni shvatili da ja u stvari ne spadam u te qude, da ja to ne}u, onda je on po~eo drsko, nije to tako, ovo, ono, mi imamo podatke, ali nije nikakve podatke po~eo da pomiwe konkretno, ne znam to, to, to, nego samo kao pretpostavqam da se ti podaci odnose i na mene i na optuène u Hagu. I onda sam ja kad je tu svoju pri~u ispri~ao, rekao znate {ta, ja taj va{ sud niti priznajem, niti ga uvaàvam, ja mislim da je to jedna obi~na lakrdija i da ste vi do{li tu da jadne te Srbe gwavite, i oni tamo {to su oti{li, treba odmah da se vrate da ih pustite. I nakon tog mog govora, oni su prekinuli i po{to sam ja pogledao na sat kad ulazim i kada vidim da je to trajalo toliko, i oni su mene likvidirali napoqe, izbacili zato {to ja nisam prihvatio da igram igru kakvu oni ho}e. Pretpostavqam da su o~ekivali, to je moja pretpostavka da su oni mislili da }u ja tu svedo~iti verovatno na{iroko i nadugo o Milo{evi}u, [e{equ, ne znam kome i ~emu. Ja to naravno ne}u, ja mogu samo u korist tih qudi da svedo~im. Vjerica Radeta: A da li su vam tada dali kad su zavr{ili jesu li vam dali neki zapisnik, da li ste ne{to potpisivali u vezi tog razgovora. Rade ûbrilo: Ja sam, kad smo po~eli da pri~amo, traìo da se zapisnik meni prevede na srpski i da se potpi{e i overi pe~atom. A oni su mi rekli da oni to u praksi ne rade, da oni nemaju praksu da daju zapisnik o svedo~ewu, mislim kako to svedok ne moè da dobije zapisnik. Zna~i vi moète manipulisati sa mojom izjavom, sutra pri~ati {ta god ho}ete, to prepisivati kako vi ho}ete zato {to ja nemam uvid u tu pri~u, a znam da su me snimili da sam tu govorio i {ta sam govorio. I to je bio jedan od razloga za{to sam ja bio tako raspoloèn, jer sam video odmah u startu da tu ne{to ne {tima, za{to nema zapisnika. I to je bila ta pri~a i tako smo mi zavr{ili. I kad su oni videli da ja ne}u da sara|ujem, onda su me jednostavno izbacili napoqe, nisu mi dali ni{ta. To su snimili {to sam ja rekao, mislim da ne}e mo}i ne{to puno iskoristiti, jer ja nisam ni{ta konkretno govorio, nego sam samo govorio da to nije u redu {to oni rade, i kao zva}e me opet, vi{e me nikad niko nije zvao, eto koliko je pro{lo vremena. Vjerica Radeta: A rekli su zva}e opet? Rade ûbrilo: Naravno, niti ja mislim da idem, niti ho}u da idem, niti mi pada napamet {to se ti~e wih. Ako bude neka druga pri~a onda mogu}e na drugoj strani, to je otprilike ta pri~a. Ogwen Mihajlovi}: Sad mi je malo to ~udno, negde iz po~etka pri~e, spomenuo si Veritas, Savo [trbac. Preko wih su te kontaktirali, malo je neobi~na ta relacija, da Veritas zove tebe. Ko je iz Veritasa, s kim si razgovarao? 707

Rade ûbrilo: Pa po{to oni nemaju adrese na{e, nemaju kontakte, nemaju telefone, oni imaju sa Veritasom kontakt tamo, Savo [trbac konkretno, onda sigurno su wemu rekli – e hajde ne znam zovi tog, tog otkud znam koliko. Ogwen Mihajlovi}: I on je zvao tebe? Rade ûbrilo: Zvao je mene, nije on meni rekao da ja moram i}i, on je samo rekao da ako ho}u. Vjerica Radeta: Da vas traè? Rade ûbrilo: Ako ho}u. Ja sam rekao ho}u, hajde zato {to je to ve} bio tre}i ili ~etvrti, ja se ta~no ne se}am, ~isto iz radoznalosti da vidim {ta oni u stvari ho}e. Jasno mi je {ta ho}e. Vjerica Radeta: A znate li vi mo`da jesu li wega zvali? Rade ûbrilo: Ne znam. Vjerica Radeta: A da li moète da ga pitate, pa da nam javite, pa da zovemo i wega na istu temu? Rade ûbrilo: Mogu, ali mislim da nije i{ao, ali pita}u ga, nije problem kad se vidimo. Pazite, koliko sam shvatio oni tu traè qude koji su tamo ne{to zna~ili u Krajini, zna~i u smislu da li je bio poslanik, da li neki komandant, da li ne{to u vladi, qude koji su imali neke pozicije. Ogwen Mihajlovi}: Nije bilo konkretnih pitawa za [e{eqa, nego niste do{li do te ta~ke. Rade ûbrilo: Ne, nije bilo konkretno ni za koga zato {to su oni po~eli tako. Ja sam mo`da napravio gre{ku, trebao sam biti malo mirniji. Vjerica Radeta: Strpqiviji. Rade ûbrilo: Strpqiviji, da oni ispri~aju svoju pri~u, i onda da ja znam ta~no. Me|utim, on je mene bocnuo tim {to je po~eo, prvo mi je rekao kako }u ja i}i u Hag. Ja ne}u, naravno, ko si ti da meni kaè{ kud }u ja i}i. A i sam uvod je bio katastrofalna, da je bilo {to drugo rekao, nego kao pozvao nas Sloba Milo{evi} da do|emo. Mislim to je toliko bilo meni bezobrazno da sam ja odmah reagovao, kakav poziv, o ~emu se tu radi, to je bezobrazluk. Tako da to {to oni radi to nema stvarno smisla. Pa smo mi iz toga naravno izvukli. Vjerica Radeta: Izvu}i }u ja iz ovoga i napravi}u izjavu koju }ete vi naravno da pro~itate, pre nego {to, bilo bi dobro, ako moèmo ve}e u ponedeqak ili utorak da to zavr{imo. Rade ûbrilo: Pa bi, ja }u tu biti tu u ponedeqak i utorak. Vjerica Radeta: A sad nevezano, dok je jo{ ukqu~eno, nevezano za ovo. Voji su u optu`nici ostali sad mi ti pomozi, Sarajevo, Hercegovina, Zvornik, Vukovar, odnosno Ov~ara i Hrtkovci. Da li ste bili negde na nekoj od tih lokacija i da li imate neka saznawa? Rade ûbrilo: Od tih svih lokacija bio sam samo u Vukovaru. Vjerica Radeta: Da li ste bili u vreme zlo~ina na Ov~ari? Rade ûbrilo: Ne, posle. Tako da ja... 708

Ogwen Mihajlovi}: Zna~i posle rata? Rade ûbrilo: Ne, {to se ti~e Vukovara tu ja stvarno ne znam. Ogwen Mihajlovi}: Ti si bio u ovoj Kninskoj Krajini, nisi bio... Rade ûbrilo: Ja sam bio gore, kad budete pravili neke varijante vezano za wegove dolaske tamo, ja onda mogu da vam pomognem tu, ja sam ga i nekoliko puta do~ekao tamo, obezbe|ivao mu prevoz. Vjerica Radeta: To ho}u sad i da pitam. Rade ûbrilo: Pa dolazak wegov u Knin, ne znam u Gra}ac, Benkovac ja sam ga ~ak i obezbedio. Vjerica Radeta: I on se tamo obra}ao narodu? Rade ûbrilo: Tako je. Vjerica Radeta: Na koji na~in se on obra}ao, da li je on pozivao da se ubija narod? Rade ûbrilo: Ma ne, mislim da li ho}ete sada ili ako ho}ete drugi put. Vjerica Radeta: Ho}emo i drugi put, ali drugi put }emo na tenane. Rade ûbrilo: Wegovi dolasci u Knin i Krajinu uop{te odnosili su uglavnom na to da je dolazio na odre|ene skupove, mitinge kako se to kod nas kaè, ja sam bio prisutan na nekoliko tih mitinga ne znam u Kninu, Benkovcu, Ni{u, Gra}acu, Korenici itd. [ta je on govorio? Govorio je da qudi treba da se okupe, da se ujedine, da se odbrane, nije tu bilo nikakvog govora ni... Ogwen Mihajlovi}: Govorio je o pogubnosti politike, ta~nije. Rade ûbrilo: Naravno, o pogubnosti politike, o prevarama, o ~udima {to su radile usta{e i Tu|man za vreme Drugog svetskog rata itd. Uglavnom se na to svodila pri~a i poziv na jedinstvo. Konkretno kad smo pri~ali o drugim stvarima nikad nije bilo govora o tome treba, naprotiv, on je govorio da treba paziti, da treba ~uvati, ne treba da se prave lo{e stvari, bar kad smo pri~ali ja i on u ~etiri oka itd. Vjerica Radeta: Zna~i i u ~etiri oka vam je pri~ao istu tu pri~u, kao i u javnosti? Rade ûbrilo: Istu tu pri~u, naravno otprilike isto samo ne tako op{irno, druga je stvar kad se obra}a masi, a kad pri~amo nas dvojica. Tako da kad budete vi to pravili, izjavu wegovih svjedoka koje }e on... Ja naravno ne}u tamo i}i, ali }u tu dati izjavu zna~i pa vi posle izvucite, ja }u pri~ati dva sata, vi onda izvadite {ta vam odgovara. Wegovi dolasci, itd. Vjerica Radeta: Pripremite se vi za jedan takav razgovor kad budete mogli, pa }emo se ~uti, pa }emo to isto da snimimo, prekucamo pa da po{aqemo wemu da on vidi {ta moè da koristi za svoju uvodnu... Rade ûbrilo: Tu je malo problem, ali ako on zna datume ili ako ima zapisano, jer ja se stvarno ne se}am tih datuma, ni kad je on dolazio, ne znam kad smo bili... Ogwen Mihajlovi}: Ima ne{to {to je snimala tamo{wa televizija, on ima. 709

Rade ûbrilo: To bi bilo dobro da ja vidim, da ukombinujem pri~u sa datumom, to je bilo ne znam 20. avgusta, bez veze lupam, 1992. godine. Vjerica Radeta: Pa dobro, negde je dovoqno da kaèmo, negde u leto devedeset druge. Rade ûbrilo: Jer ja se stvarno ne se}am nijednog datuma da budem iskren. Ogwen Mihajlovi}: Ni ja isto, ko god je bio u ratu nijednog datuma se ne se}a. Vjerica Radeta: Ja nisam bila u ratu, ali ja ne znam koji je danas datum. Rade ûbrilo: To je bilo davno, a jedan moj je vodio dnevnik o tim nekim doga|ajima, taj dnevnik su mu ovi oteli, ova vojna KOS, 1993. ~ini mi se. U tom dnevniku je bilo, on je vodio kratko, ne znam ju~e smo bili tu i tu, taj i taj, recimo onda pi{e bio je [e{eq u Gra}acu, dosta i ni{ta vi{e. Onda ja vidim. Vjerica Radeta: To su mu uzeli. Rade ûbrilo: Uzela ona banda 1993. godine, ~ini mi se, kud je to zavr{ilo ne znam. A ja nisam vodio dnevnik, to mu je bio posao. Ogwen Mihajlovi}: Pa da kao i drugi komandanti isto kod Slavka, Brneta. Rade ûbrilo: Tako da te datume vi vidite ukoliko je mogu}e, ukoliko nije mi }emo onako |uture, bilo je u maju 1993, a sad boè moje, sad da li je bio 15. ili 25. nije ni bitno. Ali uglavnom, mislim pomo}i }u koliko god mogu i nema tu ni{ta da se laè. Vjerica Radeta: I ne treba da se laè, samo da ra{~istimo. Rade ûbrilo: Naravno. A ovo ovamo na|ite qude. [to se ti~e Sarajeva. Vjerica Radeta: Pa dobro ve} smo mi u velikom tom poslu, nego sam mislila zato sam vam rekla lokacije... Rade ûbrilo: Ja mogu za to podru~je zna~i li~ko-dalmatinsko, tamo ta Krajina Kninska. Ogwen Mihajlovi}: I jo{ ne{to, moè{ li vidjeti sa Savom [trpcem? Rade ûbrilo: Pa mogu. Ogwen Mihajlovi}: Wega Qiqa zna, ali preuzmi ti to na sebe.

Krsto Jak{i} Vjerica Radeta: Ja bih vas zamolila da kaète osnovne podatke: ime i prezime, datum i mesto ro|ewa, broj li~ne karte, mati~ni broj, adresa, trenutno zanimawe i onda vi pri~ajte. Krsto Jak{i}: Zovem se Krsto Jak{i}, sin Bo{ka. Ro|en sam 18. januara 1954. godine u [ekovi}ima, nastawen u Zvorniku, zaposlen u MUP-u Republike Srpske trenutno, li~nu kartu posedujem broj 03GKA9883, mati~ni broj je 1801954183897, stanujem u Zvorniku, u Ulici Bra}e Jugovi}a B13. 710

Vjerica Radeta: Vi ste imali kontakte sa predstavnicima, odnosno istraìteqima Ha{kog tribunala? Krsto Jak{i}: Imao sam, dva puta. Vjerica Radeta: Ja bih vas zamolila da poku{ate da se setite, ili bar otprilike, kad je to bilo, s kim ste kontaktirali, {ta su od vas traìli. Krsto Jak{i}: Prvi put sam imao kontakt 1998. godine u hotelu “Drina” u Zvorniku. Tada su poslali poziv preko na{e policije. Policajac mi je do{ao ku}i, uru~io poziv da moram da se odazovem ha{kim istraìteqima koji su imali kancelariju u hotelu “Drina”. Ja sam se odazvao, normalno. Poveli su razgovor, povod je bio ratni zlo~in Nasera Ori}a. Po{to sam ja u ratnim zbivawima u po~etku radio kao inspektor u policiji, a sticajem okolnosti i brat mi je poginuo na Kamenici, gore u jednom selu u napadu koji je izvr{en od strane Srebrenice, kojim je komandovao Naser Ori}, pa mi je tu brat bio sahrawen. A po{to sam radio kao inspektor policije, vr{ili smo iskopavawe tih na{ih boraca koji su bili zakopani gore u Brodarskom brdu, me|u kojima je bio i moj brat, izviwavam se (pla~e) i tada sam dao izjavu koju su oni traìli, da li bih ja prihvatio da svedo~im protiv Nasera Ori}a u Hagu, {to sam ja, normalno, prihvatio. Me|utim, nisu me pozivali kad je bilo svedo~ewe. I daqe su pitali ne{to: kontakt na rati{tu, kontakt na ratnom zbivawu na podru~ju zvorni~ke op{tine; onda su pitali za gospodina Brane Gruji}a u toku rata {ta je radio, na kojim radnim mjestima, da li je u~estvovao u borbenim dejstvima. Normalno, ja nisam ni{ta krio, govorio sam istinu, gde i {ta, po{to smo sticajem okolnosti nas dvojica oènili dvije sestre. Vjerica Radeta: Pa vi i Brane ste porodica? Krsto Jak{i}: Da. I kompletnu moju ratnu pro{lost traìli su da im ispri~am gde sam sve proveo, gde sam boravio, na kojim rati{tima. Vjerica Radeta: Oni su, rekoste, imali kancelariju tu kod vas, u hotelu “Drina”. Krsto Jak{i}: Tu su spavali, tu su imali kancelariju. Ja mislim da su iz Holandije, bio je jedan Holan|anin, bar mislim. Vjerica Radeta: Da li su imali neku dokumentaciju tada, da li su vam pokazivali? Krsto Jak{i}: Imali su, imali su lap-top, imali su dosta dokumentacije. Vjerica Radeta: Jesu li snimali razgovor? Krsto Jak{i}: Ne. Vjerica Radeta: Jesu li vama dali da potpi{ete zapisnik? Krsto Jak{i}: Jesu. Vjerica Radeta: I vi ste potpisali? Jesu li vam dali primerak zapisnika? Krsto Jak{i}: Ne. Vjerica Radeta: Jeste li traìli? 711

Krsto Jak{i}: Traìo sam, obe}ali su i nisu mi dali. Vjerica Radeta: [ta su rekli? Krsto Jak{i}: Kao, pozva}e me ponovo radi jo{ nekih projekcija, pa }e onda. Vjerica Radeta: Zna~i, imali su prevodioca, je li tako? Jesu li vam pro~itali zapisnik pre nego {to ste potpisali, ili su vama dali da pro~itate? Krsto Jak{i}: Nisu. Vjerica Radeta: A ovaj drugi put kad su vas zvali, jesu li vas odmah prvi put, pored ovoga vezanog za Nasera Ori}a, pitali i za Branu Gruji}a? Krsto Jak{i}: Da. Vjerica Radeta: Odmah tada? A jesu li oni tad rekli da oni znaju da ste vi u porodi~nim vezama? Krsto Jak{i}: Ne. Vjerica Radeta: I onda drugi put, kad je bilo? Krsto Jak{i}: Drugi put je bilo 2001. godine, u hotelu “Vidikovac”, tada su imali gore kancelariju, gore su i spavali; tada je bila jedna èna, nije isti istraìteq bio. Tri puta su mi dolazili ku}i, ja sam odbijao, nisam hteo da idem, ja sam svoje rekao ve} jedanput, nema potrebe, me|utim, oni su ~ak preko moga na~elnika traìli, ako ne do|em da }e me privesti policijom. Ja sam tada oti{ao do na~elnika – daj da ode{, pa ispri~aj {ta ih interesuje. Ja sam se odazvao tada. Ta je èna bila malo i drska i na neki na~in bezobrazna. Neki sad fazon, za neka de{avawa za koja ja nisam ni ~uo u ovakvim vremenima, niti sam bio prisutan tu, ~ak sam imao ose}aj da ho}e da iznudi neku izjavu od mene, za neka zbivawa gore u jednom selu, u nekoj {koli, na Kuli. Ja stvarno na tim mestima nisam bio u to vreme, niti sam znao {ta se de{avalo, za nekakve ène, djecu muslimansku, neke qude koje ne poznajem. Ja stvarno i ne poznajem u tim selima odozgo. Iz Zvornika neke koje sam ja poznavao, a koji su bili angaòvani u vojsci i neka zbivawa tokom ratnih dejstava, {ta je policija radila i to me je ~ak na kraju, ona ima mi{qewe o meni – ti si dobar momak, korektan, mogao bi, kao, da sara|ujem sa wima. âk je nudila da me za{titi i kao, bi}u nagra|en finansijski. To sam ja odbio – ja to ne èlim, imate pogre{no mi{qewe o meni. Ne znam od koga ste dobili, ali mene to ne interesuje. I ne znate, u mojoj familiji {to je izginulo dosta moje familije, ja to ne èlim, tako da sam odbio saradwu. Vjerica Radeta: I vi{e ih niste ni vi|ali? Jesu li vas tada, konkretno, opet pitali za Branu Gruji}a, ili uop{te za doga|aje u Zvorniku? Krsto Jak{i}: Pa pomenuli su, samo par puta su Branu pomenuli, kao, {ta je radio u toku rata, od kada ga poznajem, jesmo li sara|ivali u toku rata i ni{ta posebno. Vjerica Radeta: A je li bilo pitawa vezano za delovawe tih nekih jedinica poput @u}ine grupe, Pivarskog? 712

Krsto Jak{i}: Da, bilo je. Koliko sam znao, to sam i rekao, za tu paravojsku koja se, na neki na~in, otela kontroli. Mi nismo mogli da je kontroli{emo, ni vojska, ni policija, da nisu bili u na{im sastavima uop{te, da je vojska i policija imala korektnu saradwu, a oni su se mimo na{e kontrole pona{ali na onim podru~jima, za te sukobe, to sam im rekao. Vjerica Radeta: Je li ona poku{avala da to poveè, je li pomiwala Vojislava [e{eqa, radikale, vezano za neku od tih grupa? Krsto Jak{i}: Nije [e{eqa direktno pomiwala, pomiwala je radikale. Vjerica Radeta: Sa ~im ih je vezivala? Krsto Jak{i}: Kao, da li su oni u~estvovali, pitala me je, na tim prostorima, ko ih je okupqao, ko ih je predvodio i tako. Mi smo imali, ja i Brana smo imali jedan slu~aj, jer smo bili hap{eni od strane paravojske ovde, ne znam da li ste u toku. Vjerica Radeta: Da, znam to. Krsto Jak{i}: U toj grupi sam bio ja, Marinko, Vasili}, Brano, Toma{evi}, bio je direktor jedne firme, bio je u Kriznom {tabu tada, pa sam uspio da pobegnem, posle toga dole u hotelu sam imao problema sa wima. Vjerica Radeta: Oni su uhapsili i ministra Ostoji}a. Krsto Jak{i}: To je ranije bilo. Vjerica Radeta: A tada kad su vas hapsili, jesu li oni tada bili pri nekoj, da kaèm, organizovanoj celini u Zvorniku, ili su i tada bili onako van kontrole? Krsto Jak{i}: Pa nisu bili, oni su sami za sebe bili organizovani. Oni su imali svoj {tab dole na èlezni~koj stanici u Karakaju i mislim da su radili u saradwi sa gospodinom Stevom Radi}em, jer on je tada poku{avao da preuzme svu vlast u Zvorniku i svuda, to vam je poznato, i da su pod wegovim patronatom, mada on to javno nikada ne priznaje, ali otprilike, saznali su tu kasnije i da je on i pla}ao. Vjerica Radeta: Zna~i, prema va{im saznawima da li su oni imali ikakve veze sa dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, @u}o i Repi}? Krsto Jak{i}: Ne. Vjerica Radeta: A da li vi znate za delovawe dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na ovom prostoru? Krsto Jak{i}: Pa znam, mislim, poimenice ne znam, a znam par tih grupa koje su se prikqu~ile regularnoj na{oj vojsci, ba{ koji su se deklarisali kao dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Znam da su bili iz Srbije dosta, nisam ih li~no poznavao, po{to sam ja bio u sastavu policije, bio sam komandir jedne ~ete, ali sam se susretao sa wima. Vjerica Radeta: Je li bilo sa wima nekih problema, je li se po gradu ne{to pri~alo lo{e o wima? Krsto Jak{i}: Ne u gradu, ne. Jedino ta paravojska, bila je ta grupa, Pivarski, Ni{ki, kako su se sve nazivali, oni su pravili najvi{e problema, na rati{tima nije bilo. 713

Vjerica Radeta: A radikali su, zna~i, rekoste, odnosno dobrovoqci su se pridruìli vojsci? Krsto Jak{i}: Da. Vjerica Radeta: Pod komandu vojske? Krsto Jak{i}: Pod komandu vojske, jeste. Kod nas je malo bilo iz Loznice, mislim da je Stene, malo {to je, oni su bili u pregovoru sa na{om policijom u regularnom sastavu. A {to se ti~e vojske, oni su bili prikqu~ili se pod komandu vojske i na linijama gore na rati{tu nije bilo nikakvih problema sa wima. Koliko je meni poznato, ja sam bio angaòvan na vi{e rati{ta, pa nisam celo vreme bio u Zvorniku, pa po pri~i i onoliko koliko sam mogao ja da... Vjerica Radeta: A kakva su va{a saznawa o tim zlo~inima u Karakaju, êlopeku? Krsto Jak{i}: Pa da vam kaèm, ja sam, nisam direktno niti u~estvovao u ~i{}ewu. Kasnije sam bio angaòvan u centru ovde, formiran je Centar javne bezbednosti Zvornik, pa sam bio na~elnik jedne slu`be tu, pa nisam direktno. Po pri~ama sam ~uo to {to je ra|eno u Karakaju, êlopeku. Vjerica Radeta: I {ta se pri~alo, ko je to radio? Krsto Jak{i}: Najvi{e su pomiwali Repi}a i @u}u, wihove ekipe. Vjerica Radeta: A recite mi, da li vi znate mo`da kada su se povukli dobrovoqci iz Zvornika? Krsto Jak{i}: Pa, sve mi se ~ini malo pred kraj, kada je to {to se desilo sa @u}om i wegovom grupom, kada su pohap{eni, tada te wegove pristalice mislim da su se povukle. Negde kraj rata. Vjerica Radeta: Wegovi? Krsto Jak{i}: Wegovi. Ovi ostali su i daqe ostali. I kao dobrovoqci, {to su i pod Srpskom radikalnom strankom bili, mislim da su i daqe ostali. Vjerica Radeta: A kad je oslobo|en Zvornik? Krsto Jak{i}: Zvornik je oslobo|en devetog, ba{ ju~e je bio dan oslobo|ewa. Vjerica Radeta: Devetog, zna~i, i onda vi{e nije bilo nikakvih problema u gradu? Krsto Jak{i}: Nije, nije bilo u gradu. Zaveden je red, policija je redovno radila svoj posao, tako da tu nije bilo nikakvih problema. Vjerica Radeta: A kada je Kula oslobo|ena? Krsto Jak{i}: Kula je odmah na po~etku oslobo|ena, par dana nije bilo. Vjerica Radeta: Samo jo{ jednom da se vratimo, zna~i ova gospo|a {to vam je nudila tu vrstu saradwe nije spomiwala nikakve konkretne iznose, samo je rekla da je spremna da vas oni za{tite? Krsto Jak{i}: Da. Vjerica Radeta: Finansijski? Krsto Jak{i}: Da, finansijski, kao bi}u za{ti}en ako sa wima sara|ujem. 714

Vjerica Radeta: Da li vam je konkretno rekla koji je to vid saradwe? Krsto Jak{i}: Nije, kao da prikupqam ja, za wih da radim, da prikupqam kojekakve izjave, dokaze o ratnim zlo~inima, kao – bi}ete za{ti}eni. To sam ja odbio, nisam prihvatio, mene to ne interesuje. Momir Markovi}: Da li je pomiwala neko ime radikala konkretno ili je samo ispitivala vezano za grupu? Krsto Jak{i}: Jednom je samo [e{eqa pomenula, samo onako kao [e{eq i borci, to, a ina~e poimeni~no nikoga nije pomiwala. Vjerica Radeta: A da li je vama poznato da li je [e{eq dolazio u Zvornik u toku ratnih dejstava? Krsto Jak{i}: [e{eq je u Zvornik dolazio, samo jedanput sam ga ja video. I to pre{ao je onaj most pje{ke, onaj most kada smo mi pre{li pje{ke, pa ispred onde sa nekim putni~kim autom. Sticajem okolnosti ja sam se zatekao tu pa sam ga video, i tada u prolazu, znam da je bio u prolazu, i{ao je gore prema Sarajevu, ~ini mi se. Ne znam, znam da je bilo u prolazu, na kratko je bio tamo. Vjerica Radeta: A da li vam je poznato koju vrstu govora je [e{eq drào? Da li ste mo`da slu{ali na nekom skupu wegov govor? Krsto Jak{i}: Nisam direktno slu{ao, ali slu{ao sam ovako od drugara, jer sam bio odsutan, nisam bio tu, da je govorio, ~ini se uop{te, nisam siguran, ali da je davao podr{ku srpskom narodu da se brani od ovih, od muslimana i ni{ta konkretno i tako. Vjerica Radeta: Zna~i, nije pozivao na neko istrebqewe, na neki zlo~in? Krsto Jak{i}: Ne, ne. Vjerica Radeta: Samo da se, naravno, brani narod? Krsto Jak{i}: Da. Novak Savi}: Stigao komandir. Krsto Jak{i}: E to je taj. Vjerica Radeta: Dobar dan. Samo jo{ jednu re~enicu da zavr{imo, ja sam Vjerica Radeta iz Tima za odbranu Vojislava [e{eqa. Momir Markovi}: Ti ni u {koli nisi stajao, nego si kle~ao na kukuruzu. (...) Vjerica Radeta: Krsto, hajde samo jo{ jedno, odnosno dva pitawa. U vreme tih doga|aja u Zvorniku, da li vam ne{to zna~i ime Qubi{a Petkovi}? Da li znate tog ~oveka? Da li se on pojavqivao ovde? Krsto Jak{i}: Qubi{a Petkovi}? Vjerica Radeta: Da. Krsto Jak{i}: Ne. Vjerica Radeta: A Zoran Ranki}? Krsto Jak{i}: Ne. Vjerica Radeta: Dobro, to bi bilo to. 715

Marinko Vasili} Vjerica Radeta: Molim vas da nam kaète va{e osnovne podatke: ime, prezime, datum i mesto ro|ewa, {ta radite, gde stanujete, gde ìvite, broj li~ne karte, mati~ni broj. Marinko Vasili}: Marinko Vasili}, ro|en 11. avgusta. 1953. godine u \uri}ima, od oca Marka. Broj li~ne karte 04GKB1351, mati~ni broj 1108953183896, izdata od MUP-a Zvornik. @ivim u Zvorniku, penzioner. Vjerica Radeta: Dobro. Evo, zna~i, ~uli ste {ta nas interesuje. Marinko Vasili}: Pa, evo ovako, ja sam, da me ne drìte za rije~, ne mogu biti precizan, u dva-tri navrata imao prilike da se sretnem sa ha{kim istraìteqima, to je dobro poznato. Razgovor se odvijao 1994-1995. godine otprilike u op{tinskom sudu, a prije par godina u prostorijama hotela “Vidikovac” nedaleko od Zvornika. Ovaj drugi susret je sa wima trajao dva dana i on je sniman. U susretu u po~iwawu razgovora predo~ili su mi da sam jedan od osumwi~enih za ratne zlo~ine. Da li je to wihova strategija ili taktika, ne znam. Postavqali su pitawa, ja sam na ta pitawa odgovarao. îwenica je da nije bilo druge prisile, druge prinude, druge ucene, sem to {to nama bar nije svojstveno kada se ne{to proverava da se unapred kaè da li je neko osumwi~eni ili nije. Vjerica Radeta: Da, da. A da li je bilo kao – vi ste osumwi~eni, pa ako sara|ujete, mi }emo da vas za{titimo? Marinko Vasili}: Ne, ne – ovde ste pozvani kao jedan od osumwi~enih. Razgovarali smo na temu ratnih zbivawa, kako je do{lo do ratnih sukoba, {ta se doga|alo. Bilo je tu i konkretnih pitawa. Ja sam ispri~ao ne{to {to je uop{teno, a onda su usledila konkretna pitawa sa konkretnim odgovorom, da bih ja objasnio da sam bio neka tri-~etiri meseca 1992. godine, a nakon toga napustio policiju, pa nakon toga za dva-tri meseca oti{ao sam u slu`bu stanice. Onda je usledilo pitawe – pa, jeste napredovali do pomo}nika komandira, od komandira do na~elnika stanice, a onda ste oti{li u drugu slu`bu, opet dràvnu slu`bu. Znate, kaè, ne napreduje se tek onako, napreduje se kada se zasluge steknu. A po wima su zasluge da je omogu}eno da se doga|a sve {ta se doga|alo. Ja nisam ni znao {ta se sve doga|alo {ta su oni sve znali. Ja ne znam da li ste imali prilike da razgovarate sa drugim qudima, da oni mnogo vi{e znaju nego mi. E sad, da li je istina to {to oni znaju, to je drugo. Ja sam rekao da mi je neprihvatqivo da oni izvode zakqu~ak. Kada se izvodi zakqu~ak, prvo se sloè sve kockice, pa se izvede zakqu~ak. Pa ja kaèm – ako mislite da je to po tom osnovu, evo izvolite, proverite me i vi, na|ite mi neki dobar posao u nekoj zapadnoj zemqi da vidite ho}u li napustiti svoju carevinu i da li }u do}i tamo da uzmem par stotina maraka ili par hiqada. Tako se taj razgovor zavr{io. Imalo je pitawe koje sledi – da li vas je ko prisilio da do|ete, znate i sami. Nije vas niko na to prinudio, prisilio i tako daqe. 716

Vjerica Radeta: Posle tog razgovora vi{e nije bilo poziva? Marinko Vasili}: Sa wima vi{e nisam imao prilike da razgovaram, tu je zavr{eno. A jeste, posle toga do{ao je jedan ~ovek, da postoji mogu}nost saradwe izme|u Beograda i Sarajeva, tuìla{tava, da postoji mogu}nost da se bude pozivalo u Beograd ili u Br~ko ili u Sarajevo, pa eto, da budete obavije{teni, da se odazove, da se ne pravi problem i tako daqe. Vjerica Radeta: Da li je taj bio isto od ha{kih istraìteqa? Marinko Vasili}: Jeste, lice iz Ha{kog tribunala. Ja sam rekao – nikakav problem nije, i{ao tamo ili i{ao ovamo, a najra|e bih voleo da neko ko }e da dolazi da me pita do|e u Zvornik, jer mi je to najjednostavnije, gde da idem u Br~ko ili Beograd, ali svejedno. Eto, tako da sam i{ao dvatri puta u Beograd, i{ao sam jedne prilike u Tuzlu. Vjerica Radeta: Na koje okolnosti su vas tamo zvali? Marinko Vasili}: Opet na zbivawa 1992. godine, kod sudije Fatime, ne znam kako se preziva. I u Beogradu sam bio po istim tim pitawima. Pomene se 1992. godina i objasnim kako je do{lo do sukoba, kako sam ja to vidio. Bukvalno sam objasnio od po~etka zasretawa vojske koja je po{la za Tuzlu, pa radikale, pa tamo, pa dolazi do zasretawa, do stradawa vojnika, do pogibije zastavnika, rawavawa wegovog sina. Ja sam rekao onako kako sam ja to video. Pitali su za “@ute ose”. I to sam objasnio i objasnio sam da je to bila jedinica u datim trenucima kada je postavi{, kada je vidi{ da poèli{ takvu jedinicu, ali bilo je i trenutaka razuzdanosti. To su pojedinci, pa i oni kod nas, i svugde je to tako. Vjerica Radeta: A pod ~ijom komandom su oni bili? Marinko Vasili}: Tom jedinicom je komandovao @u}o, ali je @u}o bio, koliko se ja se}am, u sastavu brigade, kada je brigada formirana, a prije toga, bataqon je bila Teritorijalna odbrana, tako da nije bila ona prava formacija u vidu brigade, nego je bilo, ja mislim {est bataqona da je bilo, svaki je delovao na svom podru~ju, a komanda {taba je formirana, ako je bilo potrebe da se formira. To je ta su{tina i onda je usledilo pitawe êlopeka i ovoga i onoga. Ja sam sve to objasnio. Ja za sve te qude koji su bili tamo nemam ni za jednog konkretno da kaèm – e, ovaj je uradio to ili ovaj je izvr{io to krivi~no delo. Vjerica Radeta: A {ta se pri~alo o êlopeku, ko je tamo vr{io zlo~in? Marinko Vasili}: Kasnije kada sam ja oti{ao, kada su ovi qudi ve} bili pohap{eni, onda su kasnije usledili komentari. Vjerica Radeta: Kad su @u}ini bili pohap{eni? Marinko Vasili}: Da. Vjerica Radeta: U avgustu 1992. godine? Marinko Vasili}: Ne se}am se. Vjerica Radeta: Krajem jula? 717

Marinko Vasili}: Ne se}am se, ne se}am se ta~no kada je to usledilo. Tada je Repi} jo{ bio sa wim, napravio to {to je napravio. I u su{tini to je, ako ste pratili onda ste imali priliku da ~ujete i moje izlagawe tamo u sudu u Beogradu, posebno sa Nata{om, kako se zove advokat. Vjerica Radeta: Dragoqub, onaj trtqavi, Todorovi}. Marinko Vasili}: E, Todorovi}. Znate, on do|e i kaè – ja ho}u. Ja razumijem da advokati imaju na~in da malo isprovociraju ~oveka da dobiju odgovor, ali on me vre|a, on kaè – {ta ovaj svedok od nas pravi budale. Pa, {ta ho}e da kaè, da ja laèm. Ako laèm, neka utvrdi da laèm. Ili da kaè “zaobilazi istinu”, ali da se prvim budala, kaè – ja ho}u da dokaèm ovde da je bila agresija dràve Srbije na Bosnu. On ho}e da okrene. Slu{aj, rekoh – nemoj da me vre|a{, nije me niko nikada vre|ao, po svoj prilici ne}e{ vi{e ni ti. Sudija kaè – okrenite se meni. Kada nau~i{ da se pona{a{ kako treba, onda moèmo da razgovaramo. A ti ne moè{ iz Beograda znati da li je bila agresija ili nije, vaqda ja znam. Ovamo je bilo 5.000 vojnika, a 200 dobrovoqaca, pa sad napravi pore|ewe, ako je to agresija, evo i ja pristajem. I onda je posle advokat ovih qudi kritikovao sudiju kako nije stao meni u za{titu nego sam bio u prilici sam da se branim. Ne moè ni advokat tako, ali dobro. Ne znam, ako imate ne{to konkretnije. Vjerica Radeta: Evo konkretnije pitawe: prema va{im saznawima, da li je jedinica “@ute ose” imala neke veze sa dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, konkretno Repi} i @u}a? Marinko Vasili}: Ja ne znam koji su dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Ja ne znam, imaju dobrovoqci Srpske radikalne i imaju dobrovoqci Arkanovi. (...)

Momir Radakovi} Razgovor vo|en u Zvorniku, 18. aprila 2007. godine Vjerica Radeta: Dakle, vi }ete sada da kaète va{e ime prezime, ime oca, datum i mesto ro|ewa, broj li~ne karte, adresu, veroispovest, nacionalnost i mati~ni broj. Momir Radakovi}: Radakovi} Momir, od oca Radeta, ro|en 3. marta 1961. godine u Beogradu. Vjerica Radeta: Sada ìvite? Momir Radakovi}: U Malom Zvorniku, ulica Nikole Tesle broj 4. Vjerica Radeta: Broj li~ne karte? Momir Radakovi}: Broj li~ne karte 31611. Vjerica Radeta: Mati~ni broj? Momir Radakovi}: 0303961714020. Vjerica Radeta: Po nacionalnosti ste? Momir Radakovi}: Srbin. Vjerica Radeta: Veroispovest. 718

Momir Radakovi}: Pravoslavac. Vjerica Radeta: Da li ste sada zaposleni? Momir Radakovi}: Ne. Vjerica Radeta: Da li ste ranije {ta radili? Momir Radakovi}: Radio sam u Beogradu, bio sam rukovalac gra|evinskih ma{ina, tu sam {kolu i zavr{io, bio sam u Beogradu, radio u “Mercedesu” u Vojvode Stepe, osam godina sam radio. Vjerica Radeta: Vi }ete nama da kaète na svoj na~in va{u pri~u kakve ste imali i da li ste imali kontakte sa predstavnicima ha{kog tuìla{tva, na{eg specijalnog tuìoca iz Beograda, predstavnika KFOR-a, SFOR-a u vreme kad su ovde bili itd, a koji se odnose na va{e u~e{}e u ratu, na va{a saznawa, na koji na~in su s vama razgovarali, da li su vas na neki na~in prisiqavali, nudili pare, ube|ivali, da li su govorili ako vi svedo~ite protiv nekoga da }e za{titi vas i tako daqe, eto u tom smislu. Momir Radakovi}: Pa ne znam sada kako da po~nem, prvo da po~nem to kad me KFOR saslu{avao. KFOR me saslu{avao 1994. godine u prisustvu, zna~i iz Tuzle su do{li, specijalno. Priveli su me ovde, malozvorni~ki SUP, malozvorni~ki SUP me predao u Zvornik i u Zvorniku su, zna~i nije Zvorni~ke SUP, nego SFOR. Vjerica Radeta: Samo izvinite, a {to su vas priveli, jesu li vas oni zvali, pa se vi niste odazvali? Momir Radakovi}: Ne. Silom su me priveli. Zna~i nisu ni{ta, oni su do{li malozvorni~ki SUP me stavio u auto, nisam imao pojma ni gde idem ni {ta, ni zbog ~ega. Zna~i, prebacili su me tamo u Republiku Srpsku u Zvornik, ve} su oni do{li... Vjerica Radeta: U prostorije... Momir Radakovi}: U prostorije MUP-a. Iza{li su ovi na{i, mupovci, ostali su prevodioc i wih trojica. Dvojica su bila u ratnom, a jedan je bio u civilnom odelu. I onda me izvodio dva-tri puta da kaèm kako je @eqko Mitrovi} napravio neka ubistva. Me|utim, u ta ubistva nisu uop{te bila. Posle se ne{to saznalo da je bilo, ali u vezi toga nije nikako bilo. Onda me je izvodio dva-tri puta taj u civilu i rekao da prihvatim, da vidim kako je @eqko bio u radikalima, da to prestane, da ne bi meni pripisivali ta ubistva, po{to sam ja rekao da ne}u. Zna~i nisam ni video, niti je bilo to. Ja sam rekao samo kako jeste, zna~i iza{ao je kad smo do{li na granicu, po~eli su pucwi, on je izleteo de~ko, bio je u uniformi, zna~i upla{io se, ja sam ostao u autu, zna~i uop{te nije bilo nikakva ubistva, ni{ta, jer po{ao je on u bazu. To je bilo jo{ ratno stawe. Posle toga me isto izvodio jedanput, a dva puta taj u civilu. I kaè daj prihvati, evo ti novac, samo da kaè{ da je on pobio te qude. Zna~i, bilo je u dolarima, negde oko pet hiqada dolara, da ja kaèm da je on, kao da bih ja sa sebe to, kako da vam kaèm opro, ili da wega... Vjerica Radeta: Da bi oslobodili vas? 719

Momir Radakovi}: Razumete, da bi pripisali, jer on je bio, Mitrovi} je bio u radikalima, razumete. Tad su radikali dràli te punktove i on je zbog toga najvi{e, e to je bila ta sa SFOR-om. Vjerica Radeta: Jesu li se oni vama predstavqali? Momir Radakovi}: Ne. Vjerica Radeta: Jesu li rekli kako se zovu? Momir Radakovi}: Ne. Vjerica Radeta: Jesu li pravili neki zapisnik tog razgovora? Momir Radakovi}: Sve, sve su napravili. Vjerica Radeta: Jeste li vi potpisivali zapisnik? Momir Radakovi}: Potpisao sam zapisnik? Vjerica Radeta: A jesu li vama dali primerak? Momir Radakovi}: Ne. Vjerica Radeta: Jeste li mo`da traìli? Momir Radakovi}: Traìo sam ali nisu mi dali ni{ta? Vjerica Radeta: Da li je zapisnik vo|en na engleskom ili na srpskom? Momir Radakovi}: Bio je tuma~, pa posle toga izveo me taj u civilu i tuma~u rekao, to je musliman bio, isto tuma~... Vjerica Radeta: A zapisnik je na engleskom sastavqen? Momir Radakovi}: Na engleskom. Vjerica Radeta: I to su vam dali da potpi{ete, a vama nisu dali primerak iako ste traìli? Momir Radakovi}: Da, traìo sam da vidim za{to, kako, za{to ste me na silu privodili. Vjerica Radeta: Vi ste ih to pitali? Momir Radakovi}: Da, da, pitao sam tog tuma~a. On kaè zna{ da se radi tu o ubistvima, rekoh vidi{ da je tu ratna situacija, halo zemqa~e. Nisu oni to posle toga, zna~i nego su ~ekali vrijeme da pro|e dok se to malo smiri, dok je rat i prestao. Razumete. I posle toga zna~i nisu ni{ta kako da vam kaèm, ostavili nijedan trag zbog ~ega sam, nijedan trag nisam dobio, zbog toga si, hajde... Vjerica Radeta: A jesu li vam oni rekli da je @eqko Mitrovi} bio radikal? Momir Radakovi}: Da. Vjerica Radeta: Jesu, a jesu li pomiwali mo`da [e{eqa? Momir Radakovi}: Da, pomiwali su da je to [e{eqeva stranka, da je [e{eq osnovao tu stranku, razumete. Vjerica Radeta: Povezivali su celu pri~u sa [e{eqem. Momir Radakovi}: Zna{ li gde je Gogi}, kako je Gogi}, jer Gogi} bio taj mislim kako da vama kaèm, Gogi} je meni kum. Vjerica Radeta: Gogi} je bio u Arkanovoj gardi. Momir Radakovi}: Da. Vjerica Radeta: Davao nam je on izjavu. I posle toga vas oni vi{e nisu zvali? 720

Momir Radakovi}: Ne. Vjerica Radeta: A kad su vas onda zvali ovi iz na{eg tuìla{tva? Momir Radakovi}: Pre jedno tri meseca tako, tri-~etiri meseca. Vjerica Radeta: Da li znate jesu li vas oni zvali da do|ete u Beograd ili su... Momir Radakovi}: Ne, ovde sam dobio pisanu, doneo mi je inspektor, pisano ne{to da se javim u SUP radi ratnog zlo~ina, tako pi{e. Vjerica Radeta: Dakle, nije pisalo u kom svojstvu vas zovu. Momir Radakovi}: Ne. Vjerica Radeta: I vi odete. Momir Radakovi}: Odem, mislim {ta znam nemam {ta, odem normalno tamo. Wih dvojica su do{li iz Beograda, kaù mi smo ti i ti... Vjerica Radeta: Ne znate imena tih? Momir Radakovi}: Ne. Vjerica Radeta: Jesu li oni vodili zapisnik o tom razgovoru? Momir Radakovi}: Jesu. Vjerica Radeta: I tu ste potpisali zapisnik? Momir Radakovi}: Da i tu nisam ni{ta dobio. Vjerica Radeta: Isto? Momir Radakovi}: Isto. Vjerica Radeta: Stra{no, i {ta su vas oni pitali? Momir Radakovi}: Pitali su me u vezi toga @eqka Mitrovi}a, da li je to uradio, ja sam ispri~ao zna~i u kratkim crtama isto kao i to. Zna~i najvi{e zbog toga, da li sam pripadao nekoj paravojsci, jesam li ovde, jesam onde, razumete. Vjerica Radeta: A jesu li vam oni na neki na~in, jesu li vam rekli da vas traè kao svedoka, ili... Momir Radakovi}: Ni{ta. Vjerica Radeta: Nego samo kao {ta vi znate o tome, a nisu spomiwali da ste mo`da i vi tu ne{to ume{ani? Momir Radakovi}: Da, i on je rekao meni. Vjerica Radeta: A rekao je. Momir Radakovi}: Da, kaèm kako postoji, ne moè sad rekla-kazala, razumete. Ali pre rata su mene znali, ovde sam {to kaè ìveo, znali su me svi muslimani. Vjerica Radeta: I sad i oni kao kaù postoje neka saznawa da ste vi izvr{ili neki ratni zlo~in? Momir Radakovi}: Da. Vjerica Radeta: A da li je bilo nekih nagove{taja, ako vi wima tu svedo~ite, da }e oni da... Momir Radakovi}: Pitao je on mene zna{ li ti {ta o Karakaju, o tim zna{ to malo me interesuje, koliko nas interesuje Karakaj, zna{ li ovoga, zna{ li onoga. 721

Vjerica Radeta: Jesu li oni pomiwali radikale? Momir Radakovi}: Da pomiwali su, i radikale, bio ti u radikalima, od kada do kad. Reko ne. Ko je bio tada, ovi Gogi}evi kao pripadali su radikalima tada. Razumete, pitao me i za Steneta, i za ovoga i za onoga, da li poznaje{. Poznajem kako. Poznaje{ li Studenog nekog? Poznajem ovako. Ne mogu da poznajem svakog, poznajem te kako da vam kaèm... Vjerica Radeta: Koji su normalno iz va{e okoline. A da li je bilo neke pri~e u tom smislu kao ako vi sada nama ovde svedo~ite, vi moète da se operete od svega vas da vas ne diramo. Momir Radakovi}: Bilo je re~i da }e me pozvati oni kao da se ja malo presaberem da ne bi to meni se otreslo od glavu, da }e on mene sa javnim tuìocem da dovede u kontakt. Vjerica Radeta: I posle se nisu javqali? Momir Radakovi}: Ne. Posle se jednom taj inspektor javio, uzeli su mi broj telefona, ~e{qali su mi telefon, zna~i koga imam na imeniku, ovo-ono. Vjerica Radeta: Oni gledali va{ telefon, imenik. Momir Radakovi}: Telefonski imenik i telefon normalno, zna~i pozive, koga imam sve. Vjerica Radeta: I posle vam se nisu javili... Momir Radakovi}: Jednom se jo{ javio, kao jesi li slobodan, kaèm za {ta jesam li slobodan, kao zna{ da vidi{ ti ne{to nama u vezi nekog Spli}e, ma daj reko ~ove~e pusti me Spli}e, pusti me, kakvog Spli}e. Vjerica Radeta: [ta to zna~i otprilike da vi budete neko ko }e wima prikupqati podatke? Momir Radakovi}: Bravo, da ja wemu serviram gde je Spli}o, kako {ta, da li ja znam {ta o Spli}i, da ispitam neke. Vjerica Radeta: A je li on vam i{ta nudio u zamenu za to da vi to, osim to da se vama ne razbije o glavu, jeste li vi to mogli da pretpostavite da to zna~i ako bi vi wima u~inili tu da kaèm uslugu da radite za wih, da oni onda ne}e vas da diraju. Jeste li vi tako razumeli? Momir Radakovi}: Pa tako sam razumeo, ba{ sam tako i razumeo. Razumete, da bi se to moje kao zata{kalo, me|utim ja ni{ta to od toga... Vjerica Radeta: Naravno. Momir Radakovi}: Shvata{, ja wemu kaèm, alo bre da je bilo {ta, tog momenta bi mene SFOR uhapsio, zna~i i prebacio razume{. Zna~i ne postoji nijedan, drugo kaè kako nisi mogao da vidi{. Mi smo po{li, punkt je tu, to je ratna situacija, odozgo sa brda su po~eli da sevaju meci, ja sam po{ao kod Gogi}a u civilu, zna~i nisam ni{ta, i odozgo su meci po~eli da sevaju. De~ko je normalno izletio sa automatskom pu{kom, zna~i u ratnoj opremi, zna~i odozgo sa brda je po~elo da seva. Vjerica Radeta: Od Kule? Momir Radakovi}: Ne, sa Meteriza, ono prvo brdo, jer tu je bio punkt, i on kako je zaustavio auto, odozgo su po~eli da udaraju. Pa idi ti gore u {umu pa vidi, ~uj da idem ja u {umu, ko je ubijen ko nije. 722

Vjerica Radeta: Jeste li vi u~estvovali u osloba|awu Zvornika? Momir Radakovi}: Ne. Nisam. Vjerica Radeta: A jeste li ina~e bili na rati{tima? Momir Radakovi}: Nisam. Vjerica Radeta: A jeste li u to vreme u Zvorniku? Momir Radakovi}: Da. Vjerica Radeta: A da li znate da li je dolazio neko ko se zove Zoran Ranki} u to vreme? Momir Radakovi}: Ne poznajem, stvarno. Vjerica Radeta: A Qubi{a Petkovi}, ni on? Momir Radakovi}: Ne. Vjerica Radeta: Dobro, to bi bilo to. Zna~i ovi iz SFOR-a su vama rekli ili da dobijete novac, ili da ste i vi jedan od osumwi~enih? Momir Radakovi}: Pet hiqada dolara su mi davali. Da sam i ja jedan osumwi~en, ja kaèm ako sam takav osumwi~en slobodno me stavite, vozite, zna~i ako treba presudite mi, presudite mi. Vjerica Radeta: Taj {to je bio u civilu, da li se on predstavio mo`da da je ha{ki istraìteq? Momir Radakovi}: Verujte ja ne znam stvarno o wemu ni{ta, ~ovek je bio zna~i, u civilnom odelu, nije se uop{te predstavqao. Video sam da je on glavni tu, sad {ta je, ovaj je neki po ~inu major SFOR-a. Vjerica Radeta: Ovi {to su u vojnim... Momir Radakovi}: Da, da. Imali su ba{ ve}e ~inove, nisu bili ovi kako da vam kaèm... Vjerica Radeta: Obi~ni. Momir Radakovi}: Da. I musliman {to je bio de~ko prevodilac, on {to je prevodio. Onda je on mene posle izveo tamo, pa on kaè, hajde ti kao tuma~ da ne bi tu pred tim... Vjerica Radeta: Kao da vas on ubedi... Momir Radakovi}: Kaè meni de~ko uzmi, {ta te briga, zna{ ovo-ono. Ma {ta }u da uzmem, jesi li normalan, nemam predstavu za {ta da uzimam. Kako ti meni daje{ sad pare, na osnovu ~ega. Nije sad da to uzme{ pare, nisu to pre svega... Vjerica Radeta: Uzme{ pare i strpa{ ~oveka u zatvor, stra{no. Momir Radakovi}: [ta da ja sad kaèm da je on poubijao... Vjerica Radeta: Dobro, to bi bilo to.

Dragan Kerkez Razgovor vo|en 19. aprila 2007. godine Momir Markovi}: Ime i prezime. Dragan Kerkez: Kerkez Dragan. Momir Markovi}: Dan, mesec i godina ro|ewa. Dragan Kerkez: 24. maj 1962, Ba~ka Palanka. 723

Momir Markovi}: Od oca. Dragan Kerkez: Mirka. Momir Markovi}: Stanovawe. Dragan Kerkez: Nu{i}eva 12, Ruma. Momir Markovi}: Narodnost. Dragan Kerkez: Srbin. Momir Markovi}: Veroispovest. Dragan Kerkez: Pravoslavna. Momir Markovi}: Li~na karta 117219, mati~ni broj 2405962880034. Sa vama su razgovarali predstavnici Ha{kog tribunala. Ho}ete re}i kad je prvi kontakt uspostavqen? Dragan Kerkez: To je bilo pred kraj 2003, pred Novu godinu. Vjerica Radeta: Zna~i, kad su sa vama kontaktirali, {ta su oni pri~ali, {ta ste vi pri~ali, sve {to se setite, mi }emo da pratimo, pa da vam postavimo neka potpitawa, mi }emo kasnije da napravimo jednu kra}u izjavu koja je nama potrebna za ovo {to mi sad radimo, a ovaj ostatak pri~e svakako vaàn pri~a}ete jo{. Dragan Kerkez: Samo mesto, ako moè to da se ne snimi. Jedna sitnica, mislim to je vezano za Voju. Po{to smo mi oti{li u Bosnu preko Srpske radikalne stranke iz Loznice, to je bilo u novinama ne{to. Vjerica Radeta: To }ete vi nama posle... Momir Markovi}: Nema potrebe moè komotno sve da se snima. Vjerica Radeta: Moèmo mi sve, jer mi }emo posle da raspravimo. Zna~i vi sad krenite da pri~ate o tome, ako moète da se setite kad su vas kontaktirali. Dragan Kerkez: Pa to je bilo predve~er, sad ta~no ne znam koliko sati, ali pet-{est sati uve~e. Vjerica Radeta: Koje godine? Dragan Kerkez: 2003. pred, Novu godinu, tako ne{to. Ja sam do{ao sa posla... Vjerica Radeta: 2003. zna~i Voja jo{ nije bio u Hagu? Dragan Kerkez: Mogu}e. Momir Markovi}: Bio je. Vjerica Radeta: Vidi mene, da u februaru 2003. Dragan Kerkez: I ovaj zvao me na fiksni telefon, ja sam se malo prvo iznenadio. Momir Markovi}: Kako su vam se predstavili? Dragan Kerkez: Pa prevodioci su mi rekli da su oni iz Haga, nisam ja znao da su oni tu na Dediwu, i {ta ja znam, ja sam mislio da zovu odande. Malo mi bilo ~udno {to mene traè iz Haga. I onda su oni poku{avali sa mnom da li sam bio na rati{tima, ovo-ono, kao {to i jesam bio u Hrvatskoj i Bosni. I kao da se na|emo da neformalno razgovaramo prvo, nezvani~no, kako ho}ete. Ja nisam u po~etku ni hteo da prihvatim nikav razgovor sa 724

wim. Rekao sam da }u razmisliti. Posle izvesnog vremena zna~i, opet su me kontaktirali, isto uve~e, sa mnom razgovaraju, da obave sa mnom razgovor isto nezvani~no. Kao traìli su broj telefona kojim mogu da kontaktiraju sa mnom. Ja sam im dao samo taj fiksni telefon nisam hteo mobilni da im dajem. I pristao sam, ali sam reko neka do|u do hotela kod nas u Rumi, pa da vidim {ta ho}e. Me|utim, u tim periodima kad god sam sa wima razgovarao ja sam ... @u}u, on je normalno sa svojim advokatom, po{to je taj gospodin \or|evi}, on ima vaqda pravo za Ha{ki tribunal da radi i on je meni rekao kad zavr{i razgovor sa wima da mu javim. I do{ao je taj Tomas, sad ne znam prezime, i do{la je jedna èna koja je prevodila. Mi smo se sreli u hotelu, i onda su me, prvo me kontaktirali za Hrvatsku po{to smo bili u Hrvatskoj isto hap{eni, imaju neke na{e izjave od suda, pa je traìo da vidi da li je to moj potpis, da li je to moja izjava, ja sam rekao da jeste. Onda su me kontaktirali za Bosnu jer je neka novinarka izjavila dala da sam ja vojni obave{tajac. Onda sam mu ja rekao da prvo vojsku nisam sluìo, da sam invalid, vojni obave{tajci bi trebao da imaju zavr{enu neku {kolu da bi bili vojni obave{tajci. I onda je on mene pitao da li je o~ekivana pobeda, po{to smo mi tada, Srpska radikalna stranka pobedila, da li je o~ekivana pobeda Srpske radikalne stranke u Srbiji. Rekao sam da je normalno. Momir Markovi}: Na izborima? Dragan Kerkez: Da, na izborima. Rekoh normalno da je pobedila jer narod veruje u to. I onda se, interesuje se da li je bio Voja u Bosni. Rekoh, ja koliko znam Voja nije bio u Bosni. Onda su hteli da ozvani~im tu izjavu da na primer do|em sa wim da ne{to zvani~no razgovaramo, ja nisam hteo da pristanem na to, sve neka ostane na tom kako sam rekao. I onda sam ja zvao @u}u, kad smo zavr{ili sa wima razgovor, ja sam zvao @utog i on je do{ao sa tim gospodinom \or|evi}em kod mene ku}i. I ja sam mu dao vizit kartu tog Tomasa, i objasnio @u}i i tom \or|evi}u {ta sam razgovarao sa wim, i taj advokat me pitao, kaè Dragane jesu li ti oni nudili novce, nisu. Da izvinite gospo|o, on je pqunuo i reko pizda im materina bezobrazna, vaqda su nekima nudili. Meni nisu konkretno. Vjerica Radeta: Nisu vam nudili novac, a jesu li vas na neki na~in, da kaèm, ube|ivali, ono kao mi znamo {ta ste vi radili ako ne budete svedo~ili, moèmo protiv vas da pokrenemo postupak? Dragan Kerkez: Pa pazite, malo mi to bilo sa wima nezgodno, jer te{ko je kad ja ne znam {ta ona wemu prevodi, jer ipak ja nisam pravnik, ne mogu da se branim od wih. Ja sam pitao @u}u, i @u}a je rekao tom advokatu \or|evi}u po{to ima taj wegov neki saradnik isto zna engleski jezik... Vjerica Radeta: Recite mi kako se saradnik zove. Dragan Kerkez: Aleksandar Popovi}, wegov saradnik, kao on zna strani jezik isto ima pravo. Kaè ako me budu ponovo kontaktirali... Vjerica Radeta: Dajte mi i wegov telefon, molim vas. 725

Dragan Kerkez: Ako me budu kontaktirali ponovo, i uznemiravali da ja zovem tog ~oveka i da se obratim, da se pozovem na @u}u i da }e on do}i, da stupimo u kontakt, da me ne bi zafrkavali. I po{to oni nas privode, jo{ se sudi za na{u jedinicu, stalno i sad su nas, pre godinu-dve dana ~etiri sata dràli u SUP-u i ispitivali sve Rumqane koji su bili na rati{tu. Jer oni sve podatke koje im damo ovde daju Ha{kom tribunalu, sve imaju protiv nas. Ja i Sima kad smo ulazili u Bosnu to smo u novinama saznali, sedeli smo u kafani. Vjerica Radeta: Sima da li je ìv? Dragan Kerkez: Jeste. Sima ~etnik je ìv. Vjerica Radeta: Jesu li wega zvali iz Haga. Dragan Kerkez: Pravo da vam kaèm ne znam. Wega maltretiraju isto ko i mene ovako sa ovim na{im sudovima. On je bio zamenik komandira u “@utim osama” jedno vreme i posle se on odvojio, oti{ao daqe, a mi smo ostali dole. Vjerica Radeta: Mora}emo Simu da zovemo. Hajde sad jo{ jednom da se vratimo na te kontakte sa Hagom. Zna~i, vi ste s wima u tom hotelu razgovarali, oni su vama rekli {ta oni sve znaju o vama... Dragan Kerkez: Da. Imaju izjavu. Vjerica Radeta: ...koji ste bili itd. Da li su oni vama na bilo koji na~in, hajde da kaèm, pretili ili upozoravali vas da ne budete... Dragan Kerkez: Za sada nisu. Vjerica Radeta: ...u smislu da }e protiv vas da pokrenu. Dragan Kerkez: Nisu. Vjerica Radeta: A da li su traìli da svedo~ite proti [e{eqa? Dragan Kerkez: Nisu. Vjerica Radeta: Nisu ga uop{te pomiwali? Dragan Kerkez: Ne, spomiwali su [e{eqa, da li je bio na rati{tu u Bosni. Ja sam rekao, koliko ja znam nije, i onda su se interesovali da li je o~ekivana pobeda na izborima radikala, ja sam rekao da jeste, {ta su oni mislili da mi ne}emo pobediti nikada. Mo`da im je trebalo ne{to iz Bosne da bi mu ne{to prika~ili ili bilo {ta. Vjerica Radeta: A jesu li uop{te pomiwali da oni vas ho}e za svoga svedoka? Dragan Kerkez: Pazite, nisu mi to rekli, ali oni su posle traìli, na kraju razgovora, rekli su da bi hteli sa mnom zvani~no, zna~i da bi snimili, ko zna {ta bi tu sve moglo ispasti, jer oni su malo mi delovali onako nafilovani, pa kad kaù, ono zvani~no, mo`da bi trebalo kad bi i{li zvani~nim putem, ko zna {ta bi on izvadio iz rukava tamo. Vjerica Radeta: A jesu li taj razgovor oni snimali? Dragan Kerkez: Nisu, sedeli smo ovako nas troje. Vjerica Radeta: Nije bilo da vi vidite da snimaju? Dragan Kerkez: Jedino ako ne{to nisu prikrili. 726

Vjerica Radeta: Jesu li rekli da }e opet da vas zovu? Dragan Kerkez: Ne, na tome smo zavr{ili, i posle toga nisu me kontaktirali, a da li }e mo`da... Vjerica Radeta: A ovi odavde iz na{eg Specijalnog tuìla{tva? Dragan Kerkez: To je bilo, pa slaga}u vas da li pre godinu-dve dana kad je Brana Gruji} uhap{en, Sini{a Filipovi}, Marko Pavlovi}. Brana Gruji} je bio predsednik op{tine, Marko Pavlovi} komandir TO u Zvorniku, Sini{a je bio dobrovoqac. I po{to je Repi} umro u zatvoru, oni su onda nas kontaktirali zato {to traè informacije protiv wih. I onda su do{la dva specijalca, da li su inspektori ili {ta su, ja ne znam. êtiri sata smo imali u SUP-u razgovor i posle su to na kompjuteru, na disketu snimili, nikakav zapisnik nisu mi dali. Vjerica Radeta: Nisu vam dali ni da potpi{ete. Dragan Kerkez: Jesam. Vjerica Radeta: Potpisali jeste, a jeste li pro~itali {ta ste potpisali? Dragan Kerkez: Jesam, sve sam pro~itao, samo {to nisu hteli da mi daju primerak. Vjerica Radeta: Jeste li rekli dajte mi zapisnik? Dragan Kerkez: Traìo sam, a on kaè – {ta }e ti? Vjerica Radeta: Ne treba ti. A jesu li oni pomiwali [e{eqa i dobrovoqce Srpske radikalne stranke? Dragan Kerkez: Ne, oni su me pitali da li sam bio na Kosovu? Rekao sam nisam. Kaù i boqe {to nisi. A {ta im je to zna~ilo, ja ne znam. Ina~e traè, na primer, privodili su jo{ neke moje kolege iz Rume, na iste te razgovore. Jednostavno traè ne{to da bi se prika~ilo da ja osudim tog ili tog. Me|utim ... nikako ne}u to da uradim, jer to je velika hajka na nas dobrovoqce. Vjerica Radeta: Jesu li oni vas pitali jesu li “@ute ose” bili [e{eqevi dobrovoqci? Dragan Kerkez: Nisu. Pazite, to mogu odmah re}i, mislim zbog vas, kod nas je bilo osamdeset tri dobrovoqca. @u}a je rekao na jednom sastanku sa dobrovoqcima ko god je u nekoj partiji, neka po{teno voli svoju partiju, ali mi se borimo nestrana~ki. Mnogi su qudi bili koji nisu u partijama, a neki su bili. Bio je i SPO, bilo je i ovo i ono, ali on je rekao da se ne}e boriti strana~ki nego nestrana~ki samo. Vjerica Radeta: A jeste li vi sad, ali sad nam stvarno recite ono {to vi znate da je istina, jeste li vi oti{li kao dobrovoqac stranke? Dragan Kerkez: Ne. Ja sam oti{ao i u Hrvatsku i Bosnu nestrana~ki, mada ja mislim da je Sima u to vreme bio u stranci, ali nemojte me dràti za re~. Mi smo sedeli u jednom kafi}u, na izlasku iz bawe, prema Loznici, Koviqa~i, tu na onom samom {picu ima jedan restoran znate, tu smo mi sedeli i gledali kako da do|emo preko, da pre|emo Bosnu na rati{te. I onda slu~ajno smo na{li neke novine i vidimo dobrovoqce traì Srpska radi727

kalna stranka u Loznici, i mi u|emo u auto i vratimo se u Loznicu. I kad smo se vratili u Loznicu, prona{li smo stranku, sad ne mogu se setiti svega i svih imena tamo. Mi smo se obratili wima, dogovorili se, bilo bi nas, rekao sam, deset-petnaest takvih dobrovoqaca. I sa wima smo se dogovorili, mi smo do{li do Loznice, i oni su organizovali prevoz do Zvornika, tu ima jedna kasarna sa leve strane. Tu nam je ovaj nudio papovke, mi nismo hteli i mi smo pre{li preko bez oru`ja u Karakaj, jer je tu bila komanda, tu su Arkanovi bili glavni. Bio je major Peji}, on je bio glavni, sad sam ~uo da je general, {ta ja znam. On nam je izjutra onda podelio automate i mi smo tako i do{li u Bosnu. Vjerica Radeta: A znate li vi kad je @u}a bio ~lan Srpske radikalne stranke? Dragan Kerkez: Ja koliko znam da nije, a sad... Vjerica Radeta: Da nije, a Repi}? Dragan Kerkez: Ni on nije. Vjerica Radeta: Da nije. Dragan Kerkez: Koliko ja znam da nisu strana~ki bili opredeqeni, mo`da je bilo nas, Sima i mo`da jo{ par qudi, mo`da je bilo hajde da kaèm desetak qudi koji su bili strana~ki opredeqeni. Ostali su nestrana~ki. Ja sam se u~lanio tek 1992. godine, ali to kod nas u Rumi, ali posle toga vi{e nisam ni i{ao na rati{te. Vjerica Radeta: A recite mi, jeste li vi tamo, kad ste oti{li to u Zvornik, jeste li bili pod komandom vojske jedno vreme? Dragan Kerkez: Pazite, u po~etku su Arkanovi dràli, zna~i, Brana Gruji} je bio predsednik op{tine, on je bio tamo sa wima u Karakaju i Standardu, ja mislim da je Standard firma, nisam siguran. Vjerica Radeta: Jeste. Dragan Kerkez: Oni su tamo bili glavni. Prva tri dana su Arkanovi bili tamo, mi smo bili na izlasku prema Divi~u od SUP-a malo napred, tu smo mi bili na udaru, kao nas deset-petnaest. Posle tre}eg dana, Arkanovi su oti{li za Bijeqinu, mi smo se vratili, oni kaù povla~ewe, kaè nema komande i mi sa oru`jem odemo u Loznicu, da se javimo u Srpsku radikalnu stranku da vidimo {ta je sa oru`jem, nema komande. Oni kaù ima komanda, komanda postoji u toku no}i. Onda je @u}a bio glavni za dobrovoqce, a Brana Gruji} i ovde je komanda TO samo postojala, nije bilo vojske uop{te. Posle mesec-dva dana su formirali komandu, vojsku i onda su dobijali od majora sve te... Vjerica Radeta: A kad je to otprilike bilo, se}ate li se meseca, da li je bilo pre osloba|awa Zvornika? Dragan Kerkez: Ne posle. Mi smo Zvornik odmah tada oslobodili i Kula se oslobodila. Vjerica Radeta: Da li se se}ate datuma kad je oslobo|en Zvornik? 728

Dragan Kerkez: Mislim da je to bilo negde u aprilu-maju, mislim da je 13-14. Bijeqina oslobo|ena, sad slaga}u vas, ba{ ta~no, ali znam da je Zvornik... Vjerica Radeta: Oni 9. aprila slave dan osloba|awe Zvornika, da li to moè da bude 9. april? Dragan Kerkez: Pa moè. Pazite to je sve bilo u prole}e. Vjerica Radeta: A jeste li tamo imali problema sa tom civilnom vla{}u, posle osloba|awa? Dragan Kerkez: Ne. Vjerica Radeta: Posle osloba|awa Zvornika vi onda fakti~ki niste bile ni pod ~ijom komandom... Dragan Kerkez: Znate kako je to, naredba stigla, naredba je stigla kad su oslobo|eni Zvornik i Kula, da milicija kontroli{e grad. Zna~i civilna vlast da kaèm tako. I da mi automatski nemamo vojnu nad wima nikakvu, jedino u slu~aju upada bilo koga na taj deo grada da vojska moè da interveni{e. Ina~e sve je zna~i pqa~ke i bilo {ta to milicija reguli{e. Vjerica Radeta: Jesu li vas hapsili ovi iz Bijeqine, jeste li vi bili tu, sa Pala? Dragan Kerkez: Jesam. Tu su nas izmaltretirali kao da smo, ja mislim da bi i muslimani boqe pro{li nego mi. Vjerica Radeta: I pre toga su maltretirali ministra Velibora Ostoji}a. Dragan Kerkez: Ne. Pokojni Buda je bio i ja mislim jo{ dva ~oveka, to je samo par qudi bilo. Vjerica Radeta: To nije bila cela jedinica? Dragan Kerkez: Ne, to je par qudi bilo samo, ali on se malo bahato pona{ao znate, on je malo bezobrazno, svaka ~ast, on jeste mo`da bio ministar u to vreme, ali ne moè{ ti da vadi{ oru`je, da upotrebqava{ protiv tih qudi. Drugo, nismo mi to izmislili, nego je Vlada Republike Srpske rekla, na primer, svako vozilo mora biti registrovano ili privremeno ili trajno na vlasnika koji bude vozio. Tu nam se “golfovi” preterivali u Srbiju po deset-petnaest automobila. I oni su se samo pridràvali onoga {to je vlada traìla, zna~i moè{ imati i oni su wega zaustavili i on se malo na{alimo i oni su ga odmah uzeli na zub, nisu hteli da ga puste. I onda on potegao pi{toq, oni su potegli automat. I onda je tu bila frka, i onda on navali mirno, i onda @u}ini su najgori. Oni su nama pripisivali pedeset kila... Vjerica Radeta: Recite mi, da li vi znate ko je izvr{io zlo~in u êlopeku, Karakaju, Glinici, \uzinoj klanici, tamo je bilo nekih zlo~ina. Dragan Kerkez: Ja znam da je bilo dosta zarobqenih muslimana, bilo je na primer je komanda traìla da se vr{i razmena. Muslimani su u po~etku prihvatali tu razmenu, me|utim posle su oni traìli hranu, oru`je i municiju, to normalno ne}e nijedan komandir dozvoliti da da{ neprijatequ 729

oru`je i municiju pa da pucaju na tebe, ili {ta ja znam. Mada je tu bilo i vi{ka muslimana. Mislim bilo je, ko je {ta uradio ja to ne znam, nisam video... Vjerica Radeta: Repi} je bio ka`wen, pokojni, u [apcu za neka ta krivi~na dela. Dragan Kerkez: I mene su zvali na taj razgovor, po{to je depe{a stigla iz [apca da sam ja u~estvovao, da sam vozio “juga” smb boje, sa Repi}em, da li je ona Hrvatica, muslimanka ili Srpkiwa, da je ona silovana, ili {ta ja znam. Vjerica Radeta: A jeste li vi bili tu, u tom, gde je silovana ta... Dragan Kerkez: Ne. Nego mene su priveli u Rumu na informativni razgovor, bio sam ~etiri sata tu, pa su oni kao traìli informaciju od mene. Ja sam im rekao da sam u tom periodu, bio u bolnici, po{to sam bio rawen. I kao ima{ dokumenat, rekoh imam otpusnu listu. Imao sam i dokumente, da ja nisam bio tada tamo i ne znam uop{te gde se nalazi ni dan-danas to mesto. Tako da su oni Repi}a jurili samo zbog tih stvari i za Bosnu {ta je imao, to je to. Vjerica Radeta: Da li znate Zorana Ranki}a? Dragan Kerkez: Ranki}a, poznato mi je ime, mislim da znam, ali kad bih ga video mo`da. Vjerica Radeta: Da li se se}ate da li je taj dolazio na rati{te u Zvornik? Dragan Kerkez: Sad jedino mo`da kad bih video ovako, ili kad bih kontaktirao @u}u, da mi objasni malo ko je taj, ali mislim da ga znam. Vjerica Radeta: A Qubi{u Petkovi}a da li znate? Jeste li dolazili nekad sa rati{ta u Ohridsku gde je bilo sedi{te stranke tada. Dragan Kerkez: To kod Slavije mislite? Vjerica Radeta: Da. Dragan Kerkez: Jednom sam bio, ali mislim posle rata, jo{ je onda bio, mislim, i î~a je bio glavni, jednom sam samo bio, dva put, donosio sam pristupnice neke, ali nisam ovako. Vjerica Radeta: Dobro, mi }emo iz ovoga da napravimo izjavu.

Simeun ûturi} Razgovor vo|en 18. aprila 2007. godine Vjerica Radeta: Ime, prezime? Simeun ûturi}: Zna~i, Simeun ûturi}. Vjerica Radeta: Ime oca? Simeun ûturi}: Od oca Tome. Vjerica Radeta: Ro|en? Simeun ûturi}: Ro|en u Ugqeviku, Republika Srpska. Vjerica Radeta: Datum... Simeun ûturi}: Broj li~ne karte, ro|en sam 19. maja 1957. godine. 730

Vjerica Radeta: Dobro. Broj li~ne karte? Simeun ûturi}: Broj li~ne karte, u Beogradu sam od 1975. godine, zna~i, broj li~ne karte, ho}ete li i adresu stana, stanujem Narodnih heroja 14/32, Novi Beograd, kod Fontane, broj li~ne karte je F206191 MUP Beograd. Vjerica Radeta: Mati~ni broj? Simeun ûturi}: Mati~ni broj 1905957770041. Vjerica Radeta: Po nacionalnosti? Simeun ûturi}: Po nacionalnosti Srbin. Vjerica Radeta: Veroispovest? Simeun ûturi}: Srpska. Vjerica Radeta: Pravoslavna? Simeun ûturi}: Pravoslavna. Vjerica Radeta: Zaposleni, ne morate da kaète gde? Simeun ûturi}: Profesor sam, doktor tehni~kih nauka. Vjerica Radeta: Dobro, odli~no, dakle, evo vi sada recite kako ste i kada imali kontakte sa Ha{kim tribunalom, s obzirom da ste bili vojnik, da li ste imali, da li ste bili oslobo|eni ~uvawa dràvne i vojne tajne, dakle, sve vezano za kontakte sa predstavnicima Ha{kog tribunala i eventualne uticaje qudi iz Srbije, koji su bili vama nadre|eni. Simeun ûturi}: Pa evo da formalizujemo, ja sam, ina~e, po ~inu pukovnik, na~elnik sam postdiplomskih studija {kole Nacionalne odbrane, Ministarstva odbrane Srbije. Imao sam strahovite pritiske i privatno pozivawe od strane Ha{kog tribunala, od Aleksandre Milenov, dokumenat }u vam dostaviti naknadno. Oni su me pozivali vi{e puta. Ja sam organe bezbednosti vojske, i na~elnika General{taba Krgu obavestio o tome, i generala Deli}a, da me jure privatno da se na|emo u Bawaluci, u Kapo{varu, u bilo kojoj zemqi, da }u za to biti nagra|en. Ali, moram da progovorim u vezi svih izvje{taja, kako sam ih skupio, ko mi je dao tehniku za prislu{kivawe i oni sve podatke imaju o meni od 1991, 1992 i 1993. godine, po{to sam ja bio na~elnik Obave{tajnog odeqewa Isto~nobosanskog korpusa, tada nije postojao Drinski korpus, tek smo ga posle formirali, a kasnije postao na~elnik Obave{tajno-bezbednosnog odeqewa, zna~i, kompletna slu`ba je bila pod mojom komandom, dva korpusa, zna~i, {ezdeset hiqada qudi. I zona odgovornosti, Romanija, Semberija, Majevica i Posavina do Modri~e, a {ira zona odgovornosti cela Republika Srpska, ukqu~uju}i i deo Srbije uz Drinu. Po{to su mi pro~itali par izve{taja koje sam uputio Mladi}u, interesovalo ih je, rekli su mi da nisam ratni zlo~inac, ali da su moji podaci do kojih sam ja dolazio, dragocjeni u smislu da su strani instruktori, nema~ki, britanski, rekli da sam ja posjedovao izuzetno kvalitetnu tehniku koju sam dao Prvom kraji{kom korpusu i generalu Tali}u. Traìli su od mene da priznam ko mi je tu tehniku dao i kako sam mogao sa takvog nivoa 731

prikupqati podatke. Rekli su mi da im je general Novica Simi}, u Bawaluci, priznao da sam sve podatke, mo`da do deset posto, koji su u funkciji komandovawa, dao komandantima korpusa, ostalo sam predavao generalu Tolimiru, Beari i generalu Mladi}u, naj~e{}e. Pro~itali su mi tih par mojih izve{taja koji su bili, stvarno, strate{kog nivoa, da ne kaèm balkanskog i ju`noevropskog boji{ta, ~ak i evropskog rati{ta. Oni su do tih podataka do{li, izgleda, na jedan izdajni~ki na~in. Ja nisam mogao da shvatim da su ti izve{taji do{li u privatne ruke, zna~i u Bawaluku. Saznao sam u Upravi bezbednosti, po{to sam ja predavao duple izve{taje, za Beograd generalu Krgi, u Obave{tajnoj upravi i predavao sam generalu Trifunovi}u u Upravi bezbjednosti. Proverio sam da iz Beograda nije ni{ta do{lo tamo, zna~i, neko je arhivu predao i svalio na mene da sam ja te procene donosio, {to se ti~e protivnika, s obzirom da sam obave{tajni oficir. Naravno da sam ja takav razgovor, posle saslu{awa, odbio i rekao da se obrate General{tabu po{to su znali da sam tada bio pukovnik. Pred Novu godinu, oni su mene zivkali, znali su da sam bio na koridoru 1992. godine, da sam vanredno unapre|en u ~in majora od Mladi}a i rekli su mi broj naredbe, {to me je stra{no iznenadilo. Onda sam im rekao, pa znate li {ta sam sad po ~inu, i kako moète sa mnom, sa slu`benikom Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore da razgovarate. Oni su mi rekli da znaju da sam pukovnik i da sam na~elnik katedre [kole nacionalne odbrane. Ja sam odbio razgovor i rekao da se obrate redovnim putem, po{to sve znaju o meni, da se obrate redovno, kad moja dràva i vojska narede, ja }u da postupim po wihovom nare|ewu. Momir Markovi}: Izvinite, molim vas, o kojoj se godini radi? Simeun ûturi}: Ne znam dok ne donesem dokumenat, ali znam da je posle ministar odbrane, Boris Tadi}, li~no nare|ivao generalu Krgi i rekao mu broj naredbe, ja sam tada zapisao, da moram da sara|ujem. Bio sam kod generala Terzi}a, kod pukovnika Mojsilovi}a, na razgovoru, to nije nikakva tajna, oni su rekli, oni }e nas rasturiti, jer vi ne}ete da sara|ujete, vi i sli~ni. Vi znate puno. Ja sam rekao, da ho}u kad dràva naredi. Me|utim, shvatio sam da }e me oni, ko zna {ta pitati, a ja nisam èlio da pri~am, jer to je za mene protivnik i neprijateq bio, ja sam shvatio da su oni u funkciji na{ih neprijateqa i ja sam odbio. Posle sam dobio podatak, general Krga mi je saop{tio na ~elu sa generalom Terzi}em, da su dobili papir, ja taj papir nemam, ja imam papir iz Haga kojim me je ministar oslobodio ~uvawa dràvne tajne ne znam koji, iz Savezne Republike Jugoslavije, pravnik, on je bio ministar pravde, i da me hitno upute, da mi se naredi da svedo~im to je Del Ponteova li~no traìla. Tada mi je general Terzi} rekao da je naredba ministra odbrane, zna~i Borisa Tadi}a, 742-2, od 9. maja 2003. godine, da moram direktno da sara|ujem sa Ha{kim tribunalom. I da se javim toj Aleksandri Milenov i nekoj 732

Vesni i Suzani, a do}i }e i neki obave{tajac i da }e me saslu{ati. Oni su mi rekli, ako budem imao problema u vojsci da im se javim na broj 3170/5125535, to sam uspeo zapisati, to su mi rekli zapi{ite slobodno, jer su me vrbovali. Jednostavno su me vrbovali i ja u tom momentu ne mogu da shvatim, ako znaju o meni dosta, kako ne znaju da sam ja jedan srpski nacionalista, da sam ratnik i da sam predsednik Invalida rata Srbije, i ~astan ~ovjek i da se ne bi dao potcjeniti. Ja sam spreman doneti papir tog naglog osloba|awa, s tim {to su mi pogrije{ili, onda sam video koliko znaju, kad su mi naveli da sam ja Toma, a da je moj otac Simeun, to je jedina gra{ka. I naveli su, koliko se ja sada sje}am, vi }e te to pro~itati, {ta ja treba da svjedo~im, protiv Milo{evi}a, Radovana Karayi}a, Mladi}a, Kraji{nika, Plav{i}ke, jer ja sam bio na svim tim razgovorima i kad je Babi} dolazio iz Krajine, kad je Plav{i}ka dizala u vis Arkana, ja sam dobijao nare|ewa da sve to sredim, i da mora biti jedinstvena vojska i prisustvovao sam mnogim stvarima i doga|ajima u vreme Skup{tine u Bijeqini, kada je do{lo do razlaza vojnog rukovodstva, ali to su unutra{we stvari, i da se prekine sa saradwa Kari{ekom. Ja sad ne bih o tome, to je dovoqno, a spreman sam, naravno, da progovorim istinu u ciqu odbrane srpskih patriota. Ja sam imao priliku da sa Ogwenovi}em i Zdenkom Tomanovi}em razgovaram u smislu, koliko su mene telefonom obave{tavali, da je mo`da sada prilika sa ove distance, da i ja dam doprinos i u~e{}e, da to nije tako kao su oni nas u Hagu ocrnili, i da smo mi jedini krivci. Vjerica Radeta: Jesu li vas zvali otkako je [e{eq u Hagu, jesu li vas zvali iz ha{ke kancelarije? Simeun ûturi}: Da, posle [e{eqevog odlaska u Hag, posle izvjesnog vremena, mo`da jedno {est-sedam meseci, ponovo sam dobijao pozive, tada su bile Suzana i Vesna i rekle su mi da }u ovaj put morati da kaèm koje zlo~ine i {ta su [e{eq i wegove jedinice ~etnika radili kraj Zvornika, na Majevici, u Br~kom i tako daqe, i u Vukovaru. Vjerica Radeta: I jeste li i{li na taj razgovor? Simeun ûturi}: Ne, nikada, ja sam im malo na vulgaran na~in odgovorio, rekao sam da to nije moj nivo, i rekao sam da su jedna |ubrad i da me vi{e ne zovu, da ima pravih Srba u Srbiji, a [e{eq je heroj i svi }e Srbi stati iza [e{eqa, jer je po{ten ~ovjek i spustio sam slu{alicu i rekao da me vi{e ne zovu. Jo{ su jednom poku{ali, koliko se sje}am, ili dva puta, stra{no su me iznervirali i tada sam i generala Deli}a obavjestio, on je ve} uveliko bio penzionisan i rekao sam mu tada Deli}u, da ja i moji qudi kaèmo sve {to znamo, da je [e{eq nevin, on je samo dolazio, u posjetu, mnogi drugi su bili vatreniji, mnogo je vi{e radio protiv srpske vojske jedan Mauzer, na ~elu sa Demokratskom strankom i to je moj posao bio i o tome sam mo`da duàn da progovorim, da smirim strasti Bebe i sli~nih, jer oni su podriva733

li odbranu, a [e{eq nije podrivao, jer je {titio, da kaèmo svoje qude koji su se ~asno borili na ~elu sa vojvodom Mirkom. Sve mi to znamo odli~no, ko je bio kvarwak, ko je bio u slu`bi naroda i {titili smo katastarsku zemqu srpsku. Prema tome, izvukli smo o tome podatak... Momir Markovi}: Tokom slede}ih javqawa i razgovora povodom svedo~ewa protiv dr Vojislava [e{eqa, kad su vam to nudili, jesu li vam, kakav je stav, stil wihov bio, jesu li vam pretili, jesu li vas na neki na~in ucewivali, po{to, o~ito nisu mogli da vas... Simeun ûturi}: Pa, u tom razgovoru je o~ito bilo, ja sam osjetio da su oni sila, da su oni oficiri ove dràve, a ne ja, jednostavno su rekli da je sazrelo vreme i da }ete vi svi, na kraju, mo`da odgovarati u va{oj dràvi za te, da ima mnogo optu`nica protiv vas {to ne}ete da kaète istinu. Zna~i, bila je jedna vrsta pretwe kao i protiv mene }e biti podignuta optu`nica, a ja sam rekao, pa zato vam ne}u da do|em, vi }ete da kaète da sam i ja ratni zlo~inac. I bila je jedna vrsta pretwe da je na{a karijera zavr{ena, da su pravi Srbi oni koji nisu radili u ime Milo{evi}a. Ja sam rekao, gospo|o, vi nikakvih argumenta nemate, ali vi do|ite u moju dràvu, pa }u ja vas da izvre|am, mi smo pravi oficiri, govorite sa jednim profesionalcem, koji je odan svom narodu i svojoj dràvi i svi oni koji vole, mi nismo protiv nikoga, ali smo ~asno branili, na poziv dràve, kao profesionalci sve. Zna~i, bilo je tih pretwi, kao bi}e, mi imamo imena, bi}e prosle|eno, spomiwali su razne oficire koji su proameri~ki, zna se koji su, to moèmo drugom prilikom... Rekli su da }e nam uni{titi karijere. Ja sam bio na generalskom mjestu postavqen i naravno da sam sklowen posle toga, ~ak su mi i rekli, otvoreno, general Kova~evi}, na~elnik Vojne akademije, rekao je da sam radikal, iako nisam ~lan Srpske radikalne stranke, ali sam veliki simpatizer i pobornik, radikala i svih ~asnih qudi. Vjerica Radeta: Jesu li vama, odnosno va{oj èni, ru{ili neke objekte na Novom Beogradu, da li to ima neke veze sa pritiscima? Simeun ûturi}: Kad sam ja odbio saradwu 2003. godine, dobio sam podatke, imam svjedoka dosta iz UBPOK-a, zvali si mi suprugu i maltretirali je u op{tini Novi Beograd, da }e joj biti sru{ena radwa ako ne u|e u Demokratsku stranku. Po{to je moja supruga, isto nacionalista kao i sin i }erka, to je pozitivan srpski nacionalizam, ne {ovinizam, ali imamo svoju krsnu slavu Jovandan, onda sam ja supruzi rekao, idi da vidi{ {ta to ho}e tamo u op{tini, i oni su joj pretili i rekli da }e joj radwa biti sru{ena, ako se wen suprug ne odazove ovima iz Haga. Onda sam se ja jednom iznervirao i oti{ao li~no kod predsednika op{tine, Oègovi}a, i rekao sam mu, ima li on druga posla, osim {to ru{i radwu meni i mojoj èni, koja je ekonomiju zavr{ila, izgubila posao, nego da to povezuju sa Hagom. I rekao sam mu da sam ja ~astan oficir i da se ne}u predati, a ti izvoli sru{i radwu. Ali ja }u da pruìm otpor sa mojim qudima i stisni pa sru{ili. 734

Dovodio je bagere i hteo, ali moji qudi su ga za{titili, bila je to gu`va, izlazila je i milicija, zna li~no Tomi}, na~elnik SUP-a, ne bih o tome po{to je pozitivan, po meni, rekao mi je da to mogu sudski da re{avaju. Tuìli su preduze}e “ûtura komerc”, ~iji je direktor moja supruga, a sin vlasnik tog STR tima, koji je porodica dobila od @drwe predsednika, zato {to sam ja bio sedam sati u okruèwu, jedva sam ostao ìv, sa trinaest qudi na koridoru, kad sam dva ro|aka spasavao, kraj Save. Vjerica Radeta: Biv{i predsednik op{tine? Simeun ûturi}: @drwa to sve zna, ali o tome }u kad budem penzionisan, kad me penzioni{e ovaj Tadi} nesretni, Boris, onda }u ja da progovorim mnogo. E onda }e oni da vide za koga oni rade i ko uzima lovu i ko je gra|evinska mafija i kako su drugima davali kod Svetog Save da grade i tako daqe. Ali, to je druga pri~a. Ozbiqno su pretili supruzi a dolazio je po{tar iz mjesnog odbora Studentskog grada, i doneo joj neku ùtu ta~kicu, da se u~lani u Demokratsku stranku i onda }e biti sve u redu. Po{to je moja gospo|a rekla da ona po{tuje svog supruga, ona je odbila, i mi smo dobili odmah, za pet dana re{ewa, ja ta sva dokumenta imam, da se radwa ru{i. I onda su krenuli, svaka tri dana sam dobijao re{ewe i na kraju su mi se smu~ili i oti{ao sam tamo da se zaka~im sa tom {eficom za gra|evinske i komunalne poslove, neki Petrovi}, koliko se sje}am i sad je on u op{tini, sve su smjenili, do{li su svi wihovi qudi... Samo je sekretar @drwa Stamenkovi}, ustao i rekao Oègovi}u, ûturi} je po{ten ~ovek, to smo mi wemu u~inili, wegovoj porodici. General Mladi} jednom pri poseti @drwe rekao je, kad sam ja bio sa Tali}em i Mladi}em, da mi je èna izgubila posao, i da imam dvoje djece, i da mi je dao zbog toga prioritet da se pravi ta radwa. Ja sam to oti{ao Oègovi}u i rekao da to nije po{teno, a on mi je rekao da }e sve to proveriti, zvao me posle dan i rekao da }e to sru{iti. Posle su moji qudi neki do{li da me za{tite u op{tini, ja sam bio na slu`benom putu, oni su, napravili frku, Oègovi} je, po mojim podacima, imam svjedoke za to, zvao li~no Bogdanovi}a, gradona~elnika, Bogdanovi} je okrenuo mobilni Borisa Tadi}a, tada je bio ministar odbrane, a Boris Tadi}, imam i tu svjedoka, taj je bio vojni tuìlac u Ustani~koj, tada je vojni sud jo{ uvjek radio, poslao je ekipu vojne policije, iz Teodora Drajzera, da me uhapse odmah i da me zatvore ~etrdeset osam sati. O~ita je namera bila da me iznerviraju, da bih ja progovorio i da me ucjene da bih sara|ivao sa Hagom, vjerovatno sam ja dobar igra~ za razgovor, ali sad je drugo vrijeme. I {ta se desilo? Ja sam obukao ~izme i kombinezon, stavio crnu beretku “[korpiona” i “Magnuma”, a bilo je jedno 200 qudi oko mene, ja sam namerno obukao uniformu i hteo sam mu dokazati da ne moè da mi ru{i radwu, jer se moja djeca time hrane. Nudio sam mu novac, on je rekao – meni ne treba novac. Ja sam mu rekao – uzimao si od [iptara, ja za sve to imam dokaze. 735

[ta je SPO radio, evo i dan danas, dozidali su 400 kvadrata, a mojih 13 kvadrata ti smeta. On mi je rekao da vi{e uop{te ne dolazim i tom prilikom su me isterali iz op{tine. Oni su se upla{ili mene, po{to su dobili podatke da imam dosta qudi za sobom. Ja }u vam u vezi toga mnogo pri~ati, ~ak su moji borci na li~nost Oègovi}a, Bogdanovi}a i Borisa Tadi}a slali, ja imam tu primerak borci Udruèwa rata 1990. gde sam ja bio predsednik skup{tine bora~ke organizacije, a sada sam nadzornog odbora u Masarikovoj, oni su meni rekli da su sami otkucali i da mole da mi se ne sru{i radwa. Zna~i, imamo te dokumente i o~ito je da je to bio pritisak i ucena. âk su mi nudili do 100 kvadrata pro{irewa da ne trebam dati nikakav novac. Ja nisam hteo zbog ~asti, jer su me povredili, ovaj, i ja sam, ovaj, tada platio veliki ceh. Mene je Krga za{titio da me ne smene, hteli su da me oteraju bez penzije, po{to je ministar Tadi}... Ovo je u vezi te izjave za Hag, jer ja èlim da ~asne qude {titim, a o tome mi moèmo pri~ati. Ali }u vam sad, evo kratko, nepovezano, re}i {ta se desilo posle toga. Kada ja nisam prihvatio saradwu sa Ha{kim tribunalom i ovo {to su mi namestili da sam ja htio, da sam mlatio pi{toqem po op{tini, da sam htio ène... Oègovi} je naredio da dve ène, ta {efica Jovanovi}ka, naàlost, ~uo sam da je pukovni~ko dete, oti{la je u Teodora Drajzera, poslali su se je slu`benim autom, da da izjavu i tamo je slomila nogu. Zna~i, slomila je nogu na tom pragu i vozili su je posle u hitnu, jer je sve lagala protiv mene i na kraju mene to ve~e hapse. Sutradan me Krga zvao i rekao da sam napravio veliki problem, da se tek sad Borisa ne moè otarasiti. Rekoh – to ti nije nikakav ministar odbrane i ja }u wega tuìti. Jer su podneli krivi~nu prijavu protiv mene. Nisu me zadràli, Krga je verovatno, rekao je – nemojte da se igrate sa wim, do}i }e mu bra}a, di}i }e celu ulicu Teodora Drajzera, tri majevi~ke su wegove i ima ih jo{ ìvih dosta. I mene su pustili to ve~e, dràli su me negde oko sedam sati. Ispitivali su me i ispitivali su tog Veska zastavnika. Zastavnika su odmah sklonili sa te du`nosti, mene nisu smeli, mene je Krga za{titio. E, i onda su oni podneli krivi~nu prijavu. I na{li su neke cigane i [iptare sa Novog Beograda da svedo~e kako se mene svi boje na Novom Beogradu, kao cijeli Novi Beograd se pla{i mene, sva{ta. Evo ja }u vam donijeti, moj advokat Bazovi} ima krivi~nu prijavu, i kre}e istra`ni postupak i ja jedva ~ekam i prva moja rije~ u êtvrtom op{tinskom sudu je bila suo~avawe sa ministrom biv{im, on je sad predsednik dràve, ja se wega ne bojim nimalo. Vjerica Radeta: A {to bi. Simeun ûturi}: Ja sam rekao da do|e na suo~avawe da ja wega pitam {ta je on radio meni iza le|a i ostalo, a tek kad ja drugo progovorim. Vjerica Radeta: Otkrio ga ju~e Leon Koen... Simeun ûturi}: I istra`ni sudija, a imam ja vama sva{ta pri~ati, samo to treba srediti i objaviti, kada ja budem imao priliku, kada me smije736

ne sada i oteraju u penziju. Ta istra`ni sudija je jedna divna èna bio je tu i Bazovi} i bio je jedan iz okru`nog tuìla{tva, a ja imam jednog dobro prijateqa iz tuìla{tva i on mi je rekao to je bruka i sramota za {ta oni tebe terete. Jedno sedam pitawa mi je postavila ta gospo|a, i rekla mi je – gospodine, od ovoga nema ni{ta. I prekinut je istra`ni postupak. Za{to? Verovatno bi oni mene gonili preko svojih veza i mafije me|utim, ja sam traìo suo~ewe i o tome slu~aju mi moèmo pri~ati do u detaqe, to moj Bazovi} Qubi{a sve zna i tako daqe. I na kraju su odustali, oni su mene hteli, ali videli su na sudu da bi sva{ta bilo. Ja sam hteo tu krivi~nu prijavu protiv predsednika sada{weg Borisa Tadi}a, ve} sam Bazovi}a molio, na{ao bih ja i druge qude advokate i da ga tjeram do kraja, ali imam ja dosta da pri~am protiv wih, {ta oni rade. Vjerica Radeta: Nije protiv wih, nego o wima. Simeun ûturi}: Protiv wihove politike i protiv qudi, ali nije to sad bitno. Vjerica Radeta: Ne, nije, naravno. Moèmo mi sad ovo da prekinemo. Simeun ûturi}: Ma, to vi moète... Vjerica Radeta: Da.

Ana Simonovi} Razgovor vo|en 11. marta 2007. godine Slavko Jerkovi}: Ja }u vam uzeti kratke podatke od vas, s tim {to bih prvo napomenuo da smo mi obavili razgovor na va{u inicijativu 16. avgusta 2004. godine, vi ste do{li kod mene u kancelariju... Ana Simonovi}: Tako je. Slavko Jerkovi}: ... i hteli ste da mi ispri~ate sve ono {to se de{avalo u kancelariji Ha{kog tribunala ovde u Beogradu pred istraìteqima, i {ta ste sve doìveli tamo i na koji na~in su vas saslu{avali i ispitivali. To je bila va{a dobra voqa da se obratite meni kao advokatu i pravnom savetniku prof. dr Vojislava [e{eqa. Ja bih kratko uzeo va{e podatke. Prezime? Ana Simonovi}: Simonovi}. Slavko Jerkovi}: Ime? Ana Simonovi}: Ana. Slavko Jerkovi}: Ime oca? Ana Simonovi}: Du{an. Slavko Jerkovi}: Datum ro|ewa? Ana Simonovi}: 26. decembar 1969. godine. Slavko Jerkovi}: Op{tina? Ana Simonovi}: Savski venac, sada sam na Paliluli. Slavko Jerkovi}: Nacionalnost? Ana Simonovi}: Srpska. Slavko Jerkovi}: Veroispovest? 737

Ana Simonovi}: Pravoslavna. Slavko Jerkovi}: Jezik koji govorite? Ana Simonovi}: Srpski i engleski. Slavko Jerkovi}: Trenutno zanimawe? Ana Simonovi}: Nau~ni saradnik, molekulni biolog. Slavko Jerkovi}: A prethodno? Ana Simonovi}: Ceo ìvot se bavim biologijom, ina~e sam bila asistent, sada sam nau~ni saradnik. Slavko Jerkovi}: Kaìte nam, molim vas, vi ste dali tu izjavu, jesu li vam rekli kada ste davali tu izjavu tog datuma, u stvari, izjasnite se vi sami slobodnim re~nikom kada su vas pozivali, koje dane, na koje okolnosti ste dali izjavu, moje obavezno pitawe je da li ste mo`da svedok Tuìla{tva, ako jeste mi ne bi imali pravo... Ana Simonovi}: Oni su mene pozvali kao potencijalnog svedoka Tuìla{tva. Ja sam oti{la na taj razgovor posle konsultacije sa gospodinom Nikoli}em, ja nisam znala da li ja mogu da odbijem taj wihov poziv, tako da sam oti{la. Ispitivali su me, koliko se se}am, ~etiri ili pet dana, ali to pi{e u ovoj mojoj izjavi, ~etiri dana ja mislim. Zna~i, prvi put su me kontaktirali 2003. godine u leto, ali po{to je to bilo neposredno pred moj povratak u Ameriku, oni su rekli, dobro, nema veze, slede}e godine, kada do|ete slede}e godine na letovawe u Beograd onda }emo da razgovaramo. Ja sam rekla, u redu. Odmah posle tog razgovora sam na{la na~in da stupim u kontakt sa gospodinom Nikoli}em, ispri~ala sam mu da su me zvali itd., on je rekao da nema problema, slobodno idite i razgovarajte sa wima, mi nemamo {ta da krijemo. Ja sam sve svoje podatke ostavila, adresu, telefon, ime, ako neko od stranke bude èleo sa mnom da kontaktira tim povodom, niko me nije kontaktirao. U me|uvremenu, tokom te godine, zna~i od leta 2003. do 2004. godine, oni su mene zvali dva ili tri puta da provere da li }u stvarno da do|em u Srbiju. Kada sam do{la u leto 2004. godine, zvali su me i rekli datum kada treba da do|em na po~etak tih razgovora. Tu su me ispitivali 4-5 dana. Slavko Jerkovi}: Ja se izviwavam, to je bilo od 11. do 13. avgusta? Ana Simonovi}: Tako je. Slavko Jerkovi}: 2004. godine? Ana Simonovi}: Da. Ali su me zvali telefonom 2003. godine, godinu dana pre toga, a tada sam kontaktirala i gospodina Nikoli}a. Zna~i, godinu dana unapred ja sam znala da }u da idem na taj razgovor. Prvo sam se javila stranci. U avgustu 2004. godine bila sam na tom ispitivawu. Koliko god sam se trudila mislim da nisam uspela da potpuno iza|em sa wima na kraj, ali {to se ti~e pisane izjave, {to se ti~e dobijawa potpisane izjave itd., ali sam barem dala sve od sebe... Slavko Jerkovi}: Recite mi, molim vas, kako je tekao sam razgovor? Je li vr{en na vas neki pritisak, jesu li vam ne{to nudili, jesu li ne{to obe}avali, jesu li ne{to spomiwali? 738

Ana Simonovi}: Ne. Nisu pomiwali nikakav novac niti bilo {ta prvog dana ispitivawa, jer su oni mislili da sam ja zaista voqna da sara|ujem sa wima i da bih ja stvarno èlela da budem wihov svedok, {ta ja znam, oni su bili izuzetno qubazni od prvog dana. E kada su shvatili da sam ja i daqe za Srpsku radikalnu stranku i dr Vojislava [e{eqa i da u tom smislu nisam promenila mi{qewe, onda su ve} drugog dana bili mnogo mawe qubazni i tre}eg dana, ~ini mi se, da je do{ao jo{ jedan istraìteq, taj Sto~i, u stvari jedan se zvao Sto~i, drugi ne znam. Ovde sam zapisala u izjavi kako se zvao. Slavko Jerkovi}: Pastore... Ana Simonovi}: Da, jo{ jedan Amerikanac je posle do{ao, evo sada }u da vidim kako se on zvao, ne znam, ovde pi{e u mojoj izjavi, Paolo Pastore, to je Italijan, on je bio od prvog dana istraìteq, a posle toga je do{ao jo{ jedan... negde sam zapisala, Amerikanac jedan, nije va`no, na}i }emo ovde. Onda su po~ele politi~ke metode ispitivawa. Taj Amerikanac se pravio kao dobar pandur, da kaèm, on je tako bio qubazan, fin i sve, dok je ovaj Sto~i bio nervozan, {etao oko stola i tako. Glavni problem je bio u tome {to su stalno hteli da izvr}u moje re~i, ja ne{to kaèm, oni da li moèmo to ovako da napi{emo? Ne, napi{ite kako sam rekla, za{to ovako. Pa dobro, ali to zna~i to. Pa rekoh, moè da zna~i samo ono {to sam ja rekla, napi{ite ono {to sam ja rekla. Zna~i te metode pritiska, jer su hteli bar malo da izvrnu moje izjave, moje re~enice, da dodaju ono {to nisam rekla itd. U tom smislu su vr{ili pritisak na mene. Najve}i pritisak je bio na dan potpisivawa izjave, to je bilo stvarno kriminalno {ta su radili. Zna~i, kako ja pogledam jednu stranu izjave oni uzmu tu jednu stranu, pa odu da isprintaju, pa ne{to promene, pa mi vrate dok ja pregledam drugu stranu, onda ja proveravam prvi i drugu verziju da li je isto, {ta su promenili. Dok ja gledam tre}u stranu oni izpravqaju drugu, pa mi onda podme}u prvu, zna~i ni u jednom trenutku mi nisu dozvolili da imam sve strane izjave na stolu pred sobom i da gledam jednu po jednu verziju, da ispravqam. Slavko Jerkovi}: Kako ste ustanovili da su vr{ili ispravke mimo va{e voqe? Ana Simonovi}: Po{to uzmem prvu verziju, koju znam da sam pregledala, i onda ono {to su oni isprintali slede}u, stavim na prozor i vidim da su ne{to promenili, zna~i naspram svetlosti vidim da je tekst promewen. Ja ponovo to ispravim, oni kao slu~ajno smo pogre{ili. Zna~i, oni u toj sobi gde su kao samo printali, sigurno su tamo imali kompjuter i sve te strane otkucane na drugom kompjuteru, je li, i mewali. Tri-~etiri puta sam ja korigovala te wihove izjave, dok nismo do{li do neke izjave koja je koliko-toliko li~ila na ono {to sam ja rekla, ali opet sam naknadno i tu primetila par stvari koje su ubacili ili preformulisali donekle, ali tada je ve} bilo kasno. I druga stvar, ja sam traìla da se otkuca izjava na srpskom, a oni su rekli, pa za{to, engleski jezik koji vi perfektno razumete, vi }e739

te doktorirati na engleskom, {ta vama smeta. Onda sam se ja sa wima pregawala oko toga, oni nisu hteli to da prevedu. Onda su mi rekli da ne mogu da dobijem kopiju, ja sam rekla da onda ne}u ni{ta ni da potpi{em, ako ne}e da mi daju moju kopiju. Oni su rekli, ne, ovde na ovim dokumentima postoji, na dowoj margini pi{e da je to dokument Tribunala i takav dokument ne sme da iza|e iz na{e kancelarije, posle vi to moète da rasturite, da date {tampi, to ne sme da se desi. Rekla sam, dobro, ne}u potpisati ni{ta. Onda su oni rekli, dobro, u redu, evo kao da}emo vam kopiju, i kada sam ja potpisala wihove kopije i svoju, oni su oteli moju kopiju iz ruku i isekli su dowu marginu gde su bili potpisi. Ja pretpostavqam da je to ura|eno sa nekom zlom namerom da bi mo`da mogli tu ne{to da dopi{u kasnije. Ali, to je bilo kasno, ja sam ve} bila potpisala wima i u tom trenutku stvarno vi{e ni{ta nisam mogla da uradim da to spre~im, jer su jednostavno uzeli moju potpisanu kopiju iz ruke i odsekli dowu marginu i to su mi dali. Eto, a sve vreme su, zna~i ta posledwa dva dana kada je do{ao i taj drugi Amerikanac istraìteq, sve vreme su me ispitivali policijskim metodama, mislim... {to sam videla samo na filmovima... Slavko Jerkovi}: A da ne mislite na onog drugog Saksona ili... Ana Simonovi}: E Sakson, ta~no, jeste. Zaboravila sam kako se zove. Sakson, jeste. To je Amerikanac, on se pravio kao dobrica, kao onako qubazan i fin, dok je ovaj Italijan Sto~i izigravao zlo}u. Slavko Jerkovi}: Jesu li vam pretili, mo`da }ete biti optuèni ili u tom smislu? Ana Simonovi}: Ne. Nisu mi pretili. Nisu mi pretili da }u ja biti optuèna. Ja sam samo u jednom trenutku pitala, pa da li }e biti problema da se sada vratim u Ameriku, meni je bilo bitno da se vratim u tom trenutku da bih zavr{ila svoje studije, plus {to mi je tamo bila ku}a, sve stvari u stanu, na pola sam stigla sa studijama, pitala sam ho}e li biti problema da se vratim i zavr{im. Oni su rekli vide}emo. Eto, jedino to ako se uzme kao neka pretwa, eto to. Ali ovako da su mi ne{to pretili ne. Slavko Jerkovi}: Kaìte mi, ovu izjavu koju ste vi meni preveli i dostavili od 16. 8. 2004. godine, u odnosu na taj prevod izjave da li imate {ta da dodate? Mo`da ste u prevodu zaboravili ne{to? Ana Simonovi}: Ne, ja sam se trudila da prevedem najboqe {to mogu. Jedino nisam prevela posledwu stranu koju nisam ni dobila. Slavko Jerkovi}: Da li se se}ate {ta je bilo na toj posledwoj strani? Ana Simonovi}: Da, bila je na posledwoj strani neka deklaracija o prevodiocu... Slavko Jerkovi}: Potvrda? Ana Simonovi}: To mi nisu dali. Da, ne{to tako, neka deklaracija o prevodiocu i jo{ ne{to tako, ali ne ne{to {to sam ja rekla, nego wihov nekakav formular, to mi nisu ni dali. Ja sam vama donela sve ovo... zna~i prva i posledwa strana, ali na prvoj strani su bili moji podaci i podaci o 740

istraìteqima i tako ne{to, i na posledwoj je bila ta deklaracija neka, ali to je sve bilo u formi nekog formulara, zna~i ne tekst moje izjave. Te dve strane nisam ni dobila, pa to nisam ni prevela, to mi nisu dali. Slavko Jerkovi}: Stavite, molim vas, akcenat wihov, na ~emu je bio? Ana Simonovi}: Uglavnom da saznaju ko je sve bio na rati{tu, da se ja setim imena, ja se zaista pola imena ne se}am, a posle sam se pravila da se ne se}am. Jedino... ali, znate {ta, oni od mene nisu saznali o tim qudima koji su bili na rati{tu, oni nisu ni{ta znali, to mogu da potpi{em. Na primer za Du{icu Nikoli}, ispalo je da sam ja rekla da je ona bila na rati{tu. Me|utim, to je jedna od stvari kojoj su oni promenili formulaciju pa je tako ispalo. Zna~i, oni su mene pitali da li sam ja zavela Du{icu Nikoli} kao dobrovoqca koji je i{ao na rati{te. Ja sam rekla da nisam, ili da se ne se}am. A oni su napisali da ja kao potvr|ujem da je ona bila na... tako ne{to. Jednostavno su promenili moje re~i. To je bila jedna od stvari koju su oni promenili {to ja nisam uspela u tom wihovom fotokopirawu i printawu da uhvatim. To je jedina stvar {to mi je promakla. Zna~i, oni su mene pitali da li sam je ja zavela kao dobrovoqca u svom spisku dobrovoqaca, ja sam rekla da nisam, a onda su oni to napisali kao da ja potvr|ujem da je ona tamo bila, eto. Pitali su me da li znam Kamenog, ja sam rekla da ne znam, pitali su me zna{ jo{ neke qude, da li znam... ja se ne se}am, davno je bilo. Zna~i, na 80 posto takvih pitawa ja sam rekla pojma nemam, ne se}am se. Naravno, nisam mogla da kaèm ne se}am se Qubi{e Petkovi}a kad sam sa wim radila ~etiri godine, za tako neke qude, ali za neke qude koje sam tamo videla u Vukovaru ja sam rekla... I oni uop{te nisu shvatili, nisu znali da sam ja uop{te bila u Vukovaru. Zna~i, meni nijedno pitawe o Vukovaru nisu postavili. Pitali su me, u stvari, da li znam {ta je to Leva Supoderica, ja sam rekla da nemam pojma, pitali su me da li znam ko je Kameni, rekla sam nemam pojma, to sam ih lagala, naravno da znam, ali im nisam to rekla. Slavko Jerkovi}: Vi ste bili na tom podru~ju od kada do kada? Ana Simonovi}: Ja sam tamo 1991. u jesen, zna~i, recimo, oktobar-novembar-decembar, imala sam par dana u januaru. Slavko Jerkovi}: Osloba|awe Vukovara bilo je 18. novembra... Ana Simonovi}: Da, u to vreme sam bila, pre i posle toga. Pre i posle toga, ali to, recimo, uop{te nije bio predmet ispitivawa i uop{te nisu znali da sam ja tamo bila i nisu me ni{ta pitali. Eto, samo ta dva pitawa da li znam {ta je Leva Supoderica, da li znam Kamenog, ja sam rekla pojma nemam, i daqe me ni{ta nisu pitali oboje u vezi toga. Slavko Jerkovi}: Na tom podru~ju znate li gde je Ov~ara, znate li gde je “Velepromet”, bolnica, kasarna u Vukovaru? Ana Simonovi}: Da vam kaèm, ja nijednu od tih lokacija nisam obi{la, osim tog malog kvarta gde je bila Leva Supoderica, nekoliko tih ulica, gde su bile ku}e gde smo mi sme{teni. Zna~i, ja sam samo ~ula za “Vele741

promet”, za Ov~aru, za kasarnu, ali ne znam ovako geografski sada da bih rekla gde je niti sam videla. Niti sam bila niti sam videla. Slavko Jerkovi}: Kada ste ~uli za Ov~aru? Ana Simonovi}: Za doga|aje u Ov~ari sam ~ula nekoliko godina posle povratka iz Vukovara, i to iz medija. Zna~i, u to vreme u Vukovaru niko o tome nije pri~ao, bar ne preda mnom. Zna~i, jednostavno to je bila poznata stvar o kojoj se ne pri~a javno tek tako, tako da ja tada o tome ni{ta nisam znala. Tek sam mnogo kasnije, kad vi{e nisam ni bila aktivna u stranci, ~ula za to iz novina, iz medija, kada se o tome pri~alo. Slavko Jerkovi}: Jeste li sretali gore nekog novinara sa prezimenom Dulovi} ili... Ana Simonovi}: Ne se}am se. Ne, koliko ja znam ne, ali ne se}am se. Slavko Jerkovi}: Da li je tamo bio i Kati}? Ana Simonovi}: Jeste. Slavko Jerkovi}: Je li je on ostao gore i oènio se? Ana Simonovi}: Ne znam {ta se sa wim desilo. Znam da je tamo bio sve vreme, ali posle {ta je sa wim bilo ja stvarno ne znam. Slavko Jerkovi}: A vi ste bili u grupi me{tana... Ana Simonovi}: Ja sam bila i sa... Slavko Jerkovi}: ... sa tog podru~ja, je li tako? Ana Simonovi}: Da, da. Bilo je tu i nekih na{ih, poimence ne mogu ta~no da se setim, ali se}am se nekoliko tih qudi ba{ Vukovar~ana koji su tu bili. Slavko Jerkovi}: A koji su gore ìveli i ostali da ìve? Ana Simonovi}: Da, da. @iveli su tamo, da. Slavko Jerkovi}: A vi ne znate ni{ta o organizovanom povratku na{ih dobrovoqaca odozgo? Ana Simonovi}: Ne, ni{ta ne znam o tome. Slavko Jerkovi}: Oko razduìvawa, zaduìvawa, gde su zaduìvali... Ana Simonovi}: Ne, ni{ta ne znam. Sada prvi put ~ujem da je to bilo ne{to organizovano, {to ste mi pre 15 minuta rekli da je to bilo odmah posle oslobo|ewa Vukovara. Slavko Jerkovi}: To je bilo moje pitawe. Ana Simonovi}: Ne, ja stvarno ne znam, prvi put ~ujem za to. Iskreno, meni od tih doga|aja tamo ni{ta nije delovalo organizovano, ovako me|u nama, meni ni{ta od toga nije delovalo organizovano. Slavko Jerkovi}: U to vreme, kada ste vi bili, na{i dobrovoqci su bili pod komandom JNA? Ana Simonovi}: Da, odnosno koliko sam ja shvatila, teritorijalna odbrana, zajedno sa teritorijalnom odbranom, ali po{to je deo vaqda pod komandom JNA, onda... Slavko Jerkovi}: A tako ste izjavili i istraìteqima u ovom prevodu, bar koliko ja mogu da vidim? 742

Ana Simonovi}: Da, da. Tako mi je... Slavko Jerkovi}: Na wihovo pitawe vi ste tako odgovorili? Ana Simonovi}: Tako mi je re~eno da kaèm. Ja sam tamo videla samo teritorijalnu odbranu, a vojsku konkretno, ba{ vojsku, nisam videla nikakvu. Oni su sigurno bili na drugim lokacijama. Ali, gospodin Nikoli} mi je u tom razgovoru 2003. godine rekao da je to bitna stvar, ako me budu pitali, da je to bitna stvar da u|e u izjavu da su na{i dobrovoqci bili pod komandom JNA. Slavko Jerkovi}: Jeste li sreli [qivan~anina nekada? Ana Simonovi}: Jesam, srela sam ga jednom. Slavko Jerkovi}: Sama ~iwenica da je bio [qivan~anin bila je i vojska. Ana Simonovi}: Dobro. Slavko Jerkovi}: Po{to je on bio jedan od tih... Ana Simonovi}: Znam, wega sam srela jednom, ali konkretno vojsku, zna~i uniformisanu vojsku to nisam... Slavko Jerkovi}: Jeste li videli neke bele uprta~e ili neke vojnike golobrade? Ana Simonovi}: Pa mogu}e, ali ba{ sada... Slavko Jerkovi}: Koliko je ta ku}a, gde ste vi tamo ìveli u to vreme, koliko je bilo daleko recimo od kasarne, od “Veleprometa”, od Ov~are? Ana Simonovi}: Ne znam ta~no koliko je to daleko. Nemam neku orijentaciju u prostoru da vam kaèm koliko je to daleko. To je, zna~i, bilo ba{ na toj lokaciji Leva Supoderica, bila je recimo jedna ulica daqe od ku}e Kamenog. Znam da je ku}a Kamenog, a ovo je bilo... Slavko Jerkovi}: A vi ste bili sme{teni? Ana Simonovi}: U jednoj ku}i koja je bila, recimo, jedna ili dve ulice od ku}e Kamenog, mo`da 100-150 metara od wegove ku}e. Slavko Jerkovi}: A niste imali priliku da izlazite, da se kre}ete malo {ire? Ana Simonovi}: Nisam se nigde kretala. Ne. Ja se nigde nisam kretala, jednostavno... Slavko Jerkovi}: A {ta ste radili, koja je va{a uloga bila gore? Ana Simonovi}: Ja sam tamo pomagala {ta je trebalo da pomaèm. Zna~i, neki put sam kucala neke izve{taje, prala sudove, kuvala, {ta je trebalo, da se na|em, da pripomognem, eto. Slavko Jerkovi}: I kada ste se definitovno vratili ovde? Ana Simonovi}: Pa negde posle Nove godine, zna~i tako ne{to, u januaru, ba{ ta~no ne znam. Slavko Jerkovi}: Pa jeste li imali kakva primawa, upisano u kwiìcu u~e{}e u ratu, je li upisano u kwiìcu u~e{}e u ratu? Ana Simonovi}: Ne, ma kakvi. Slavko Jerkovi}: Jeste li imali vojni~ku kwiìcu? Ana Simonovi}: Ma ne. 743

Slavko Jerkovi}: Jeste li imali neku potvrdu kojom dokazujete u~e{}e u ratu 1991. godine, da li vam je neko izdao takvu potvrdu? Ana Simonovi}: Meni niko nije izdao. Slavko Jerkovi}: Vi ste dali jednu izjavu posebno, mimo ovoga {to se doga|alo pred istraìteqima, istog tog 16. avgusta 2004. godine, pa me ova ta~ka 6 posebno interesuje gde ste vi rekli, izja{wavali se o Qubi{i Petkovi}u. Ana Simonovi}: Da. Ja sam htela da napi{em izjavu o svim doga|ajima u kojoj bi napisala da niko na mene iz Srpske radikalne stranke nije uticao na mene i na moju izjavu, da niko nije izvr{io pritisak na mene, {to je istina da nije. Ali, jedino me Qubi{a Petkovi}, koji nije u Srpskoj radikalnoj stranci, sreo pre tog razgovora... Slavko Jerkovi}: Pre razgovora sa istraìteqima ha{kim? Ana Simonovi}: Da, da, jeste. Sreo me je u mom kraju, zna~i on ima lokal tamo u Ruzveltovoj ulici, to je jako blizu gde ja stanujem, i na tom nadvo`waku u Ruzveltovoj ulici jednog dana me je presreo i rekao je, hajde do|i kod mene da te instruiram, {to je bilo tako bez veze nasred ulice da me tako prepada. Ja sam rekla pusti me Qubi{a na miru, nema {ta da me instruira{. Ne, pa kao vodi ra~una o na{im qudima, nemoj ni{ta da pri~a{. Rekoh pusti me, nemoj ti da me instruira{ majke ti, ostavi me na miru. I onda sam ja oti{la. Zna~i, on je jedini hteo da mi da neke instrukcije, ba{ je tako rekao, bukvalno citiram, do|i da te instruiram. Mislim stvarno glup jedan izraz. Posle toga se ja nisam ~ula sa wim sve do pre tri nedeqe, zna~i recimo u februaru 2007. me je zvao telefonom i rekao je, hajde treba da se dogovorimo da pomogne{ onom ~oveku preko. Ja se napravim blesava, rekoh kom ~oveku preko. Pa zna{ ti, onaj ~ovek {to je u inostranstvu treba mu pomo}i, pa da se na|emo ti i ja da ti ne{to objasnim. Ja sam rekla nemam s wim {ta da pri~am i spustila sam mu slu{alicu. Eto, to je {to se ti~e Qubi{e i kontakta s Qubi{om u posledwih 15 godina. Slavko Jerkovi}: Kako ste vi doìveli to presretawe tada u Ruzveltovoj... Ana Simonovi}: Ja ne znam da li je to bilo namerno ili slu~ajno, da vam kaèm. On stvarno ima lokal i tu radi kao, recimo, {uster ili popravqa neke torbe, tako ne{to, zna~i 100 metara od tog mesta gde smo se mi sreli. A ja isto tako jako blizu tu ìvim i ~esto tuda prolazim. Zna~i, vrlo je mogu}e da me je slu~ajno tu sreo, pa kad me je sreo da mi je to rekao, a mogu}e je i namerno, na neki na~in, stvarno ne znam da vam kaèm. Slavko Jerkovi}: Kako ste vi shvatili to – nemoj ni{ta protiv na{ih qudi da pri~a{? Je li to dobronamerno, kako ste shvatili, kako je to na vas delovalo? Ana Simonovi}: Ja vi{e ne znam {ta je od wega dobronamerno, a {ta nije. Ja sam bila ube|ena... prvo sam bila u {oku kako on uop{te zna da ja treba da idem na razgovor, da su oni mene zvali iz Tribunala. Ja uop{te ne 744

znam kako je on imao tu informaciju, osim da je i on sam bio na takvom jednom razgovoru, pretpostavqam. Pazite, to nije moja informacija da ja znam, nego kaèm samo pretpostavqam. Slavko Jerkovi}: Vi se pitate otkud wemu podatak... Ana Simonovi}: Otkud wemu podatak da su oni mene zvali, ja stvarno to pojma nemam. Zna~i, pretpostavqam da je i on bio tamo i da im je on rekao, evo vam Ana Simonovi}, ona je bila moja sekretarica, pa je bila sekretar ratnog {taba, bla, bla, pretpostavqam da su oni mene zato i zvali da im je on to izlajao. To je moje li~no ube|ewe, ali nemam konkretan dokaz za tako ne{to, i zato nisam htela da pri~am s wim, plus {to sam znala da je on davno, davno izba~en iz stranke. To {to sam bila sekretarica wegova jedno vreme, to je bilo vreme kada je wemu dr [e{eq verovao i kada je on bio potpredsednik stranke. Zna~i, u to vreme sam ja sara|ivala sa wim, a kada je izba~en, {ta ja imam s tim ako je on ne{to zabrqao. Na kraju krajeva, nisam ja ni bila aktivna u stranci posle toga, ja sam bila aktivna ranije. Slavko Jerkovi}: Vratimo se na ovu 1991. godinu. Va{ dolazak u stranku, pomo} u stranci oko tog kriznog {taba koji je posle prerastao u ratni, oko va{ih zaduèwa. Dodu{e, vi ste sve to u ovoj va{oj izjavi op{irno opisali, ali da bude zabeleèno i tonski, pa nam to ukratko opi{ite. Ja }u vam postaviti nekoliko pitawa vezano za te doga|aje oko kriznog {taba i oko ratnog {taba. Ana Simonovi}: Dobro. Zna~i, ja sam se u~lanila prvo u Srpski ~etni~ki pokret, dok jo{ nije ni postojala Srpska radikalna stranka. To je bilo, koliko se ja se}am, 1989. godine. Tu sam potpisala neku pristupnicu na Terazijama ili tako negde, i godinu i po dana posle toga mene niko iz stranke nije zvao niti se ne{to naro~ito de{avalo. Prva osoba koja me je iz stranke kontaktirala, kada je ve} Srpska radikalna stranka osnovana, ali neposredno posle toga, bio je Qubi{a Petkovi}, i on je rekao, eto ti si potpisala pristupnicu S^P-u, sada je to Srpska radikalna stranka, da li ho}e{ da se angaùje{, ovo, ono. Ja sam jedva do~ekala i onda je bio taj {tab neki, odnosno prvo op{tinski odbor pa posle krizni {tab, prvo u wegovoj ku}i. Tu je dolazio i dr [e{eq, prvi put sam ga tu videla. Zna~i, u prvo to vreme sam radila sa Qubi{om i pomagala mu {ta je trebalo. Slavko Jerkovi}: Gde je to bilo, u kojoj ulici? Ana Simonovi}: To je bilo na Karaburmi, jedna mala ulica na Karaburmi, kako se zove ulica... Slavko Jerkovi}: Je li Koji}eva be{e? Ana Simonovi}: Jedna mala ulica na Karaburmi, kako se zvala nemam pojma. Slavko Jerkovi}: Dobro. Ana Simonovi}: Nije bitno. Zna~i, on je tada radio kao taksista i bio je tu predsednik Op{tinskog odbora Palilula i po{to sam ja bila na Paliluli, onda sam ja wemu pomagala, prekucavala neke liste ~lanova, uvodi745

la podatke i pristupnice u te liste i tako. E onda, posle su po~eli ve} prvi talasi izbeglica da dolaze, pa sam onda zajedno s Qubi{om pomagala da organizuje prikupqawe neke pomo}i i sme{taj tih prvih izbeglica, pa sam neke obilazila koji su bili tu po kraju, ako treba da im odnesem hranu ili ne{to. U po~etku je bilo tako. Posle toga se {tab premestio u ulicu... da li Milutina Boji}a, tako ne{to, pre Ohridske. Pre Ohridske je glavni {tab Srpske radikalne stranke bio na nekom drugom mestu, mislim da je bio u Milutina Boji}a, ako se se}am dobro. To je bilo jako kratko vreme, mo`da mesec dana, ali tako kratko. Posle toga je bio u Ohridskoj. Zna~i, ja sam tamo radila volonterski u Ohridskoj, zavodila podatke dobrovoqaca upravo. Pazite, ja sam tada imala 20 godina, ja sam radila trijaù dobrovoqaca, nisam ni bila svesna da je to stvarno trijaà. Oni su meni dali instrukcije {ta da pitam, zna~i ko je maloletan nije dolazio u obzir, pa ve}ina mladih koji nisu imali ènu ili decu isto mi je re~eno da ih odvratim od ideje da idu u dobrovoqce ako mogu, i da vidim ovako da li je neko pijan, drogiran, {ta ja znam, da budem sigurna da taj nikad ne ode na rati{te i tako. Zna~i, eto koliko sam ja mogla sa svojih 20 godina da vr{im trijaù, ja sam se trudila da to radim najboqe {to mogu po instrukcijama koje su mi date. U to vreme tu je bio i Zoran Ranki} zajedno sa Qubi{om, zna~i wih dvojica su mi uglavnom davali instrukcije {ta da radim. Uglavnom Qubi{a, a neki put i Ranki}. Slavko Jerkovi}: Da li je bio Draìlovi}? Ana Simonovi}: Bio je i Draìlovi}. Bio je i Draìlovi} u to vreme, da. Slavko Jerkovi}: A {ta je Ranki} bio Petkovi}u? Ana Simonovi}: On je bio isto, recimo, istu funkciju je imao u ratnom {tabu kao i Qubi{a, da li su oni bili potpredsednici ratnog {taba ili ne{to... On je otprilike bio istog ranga kao Qubi{a u to vreme. Slavko Jerkovi}: Ovaj krizni {tab u po~etku, za {ta je on bio zaduèn? Ana Simonovi}: Pa uglavnom za prihvatawe izbeglica i skupqawe neke ode}e, lekova, tako ne{to. Slavko Jerkovi}: (...) u ratni {tab? Ana Simonovi}: E pa sad datuma ne mogu da se setim. Slavko Jerkovi}: Posle koliko meseci te 1991. godine? Ana Simonovi}: Pa posle ~etiri meseca, ne mogu ta~no da vam kaèm... sad ba{ ta~no da vam kaèm. Mo`da je taj krizni {tab bio 3-4 meseca, otprilike, ne mogu sada ta~no da kaèm. Slavko Jerkovi}: A dok je postojao krizni {tab, je li bilo upu}ivawa dobrovoqaca? Ana Simonovi}: Ne znam, uglavnom je to bilo za izbeglice. Slavko Jerkovi}: A kada se desilo upu}ivawe dobrovoqaca prvi put? Moète li da se setite, i formirawe ratnog {taba tada? 746

Ana Simonovi}: Pa formirawe ratnog {taba, da, mo`da su neki dobrovoqci i{li da ja ne znam... Slavko Jerkovi}: Ne, ne, preko... Ana Simonovi}: Uglavnom kada smo se preselili u Ohridsku, uglavnom tada. Slavko Jerkovi}: Da li se se}ate neke grupe me|u prvima koja je oti{la? Ana Simonovi}: Ja mislim toliko je mnogo... wih je bilo po 50 do 100 svakog dana, ja stvarno ne mogu da se setim imena wihovih. To je jako puno qudi svakog dana, 20, 50, kako kog dana. Slavko Jerkovi}: Je li bilo onih koji su se predstavqali da su iz druge stranke ili da ste uzeli podatke... Ana Simonovi}: Bilo je, bilo je qudi koji nisu ~lanovi Srpske radikalne stranke. Bilo je qudi koji su ~lanovi drugih stranaka. Slavko Jerkovi}: To je onaj obrazac koji ste popuwavali tada? Ana Simonovi}: Bilo je. Bilo je ko je iz SPO-a, ovamo-onamo, iz drugih stranaka, pa su preko nas hteli da idu u dobrovoqce. Slavko Jerkovi}: (...) obrasce isto je bilo pripadnost stranci? Ana Simonovi}: Ne znam da li je bilo, ali ja sam ih pitala uglavnom. Mo`da je bilo i u obrascu, ja nemam nijedan taj obrazac kod sebe da bih sada mogla da se setim. Slavko Jerkovi}: Jeste li kontrolisali vojni~ke kwiìce, kako ste radili tu trijaù, kako ste ustanovili... Ana Simonovi}: Ve}ina wih nije imala vojni~ke kwiìce, to odmah da vam kaèm. Ve}ina wih nije imala, meni je samo re~eno da popunim te formulare. Zna~i, ja sam radila... da vam kaèm, ja sam radila ono {to mi je re~eno da radim, da se razumemo. Zna~i {ta mi kaù Qubi{a i neki put Ranki} to sam ja radila. Oni su meni dali formulare koje treba da popunim. Slavko Jerkovi}: Jesu li davali neku sliku? Ana Simonovi}: Ko je imao sliku da, da. U po~etku su i{li bez slika, posle toga su davali slike. Davali su kontakt, koga da pozovemo za ne daj Boè ako se ne{to desi, telefon, adresu, sliku, godinu ro|ewa... Slavko Jerkovi}: [ta kaète u to vreme... Ana Simonovi}: U prvo vreme, zna~i ja sam bila u toj nekoj organizaciji slawa dobrovoqaca od samog po~etka. Te prve grupe dobrovoqaca su oti{le, po mom mi{qewu, prili~no neorganizovano. To je samo moje mi{qewe. Zna~i, nisu imali svi slike, nije mi ni re~eno da traìm vojni~ke kwiìce od wih. Slavko Jerkovi}: A ko je obezbedio prevoz za odlazak dobrovoqaca? Ana Simonovi}: Qubi{a i Ranki}, koliko ja znam. Slavko Jerkovi}: Da li su tu do{la neka prevozna sredstva, neki autobusi... Ana Simonovi}: Dolazili su. 747

Slavko Jerkovi}: Ispred te zgrade gde ste bili sme{teni? Ana Simonovi}: I sa drugih lokacija su odlazili, ne samo odatle, koliko ja znam. Slavko Jerkovi}: Je li tu bio neki govor ispra}ajni ili ne{to tako? Ana Simonovi}: Bilo je i toga. Slavko Jerkovi}: Je li Vojislav [e{eq izlazio pred dobrovoqace, da li se se}ate nekog govora, {ta je pri~ao ako je pri~ao? Ana Simonovi}: Da vam kaèm, ja sam toliko imala posla u toj kancelariji, da sam ja dolazila tu ujutru i sedela do uve~e, nisam imala vremena da odem ni u drugu sobu, a kamoli negde, jer imala sam tu... bilo je milijardu qudi. Ja sam samo gledala da zavr{im posao, koji je meni re~eno da zavr{im. Znam da je bio par puta, nisam imala vremena da slu{am govore i da ispra}am nekog, gde mi sedi 15-20 qudi u kancelariji i ~eka da do|em. Ja sam... Slavko Jerkovi}: Jeste li ~uli neko upozorewe o pona{awu na rati{tu? Ana Simonovi}: A pa da, upozoravali su se normalno, da ne smeju... da ne treba da vr{e ratne zlo~ine na svaki udarac, tako. Generalno to da, ali... Slavko Jerkovi}: Je li to Vojislav [e{eq nekada izgovorio? Jedanput ste ~uli, ako niste ni{ta. Ana Simonovi}: Pa ja bih rekla da jeste, mislim da jeste. Mislim da jeste, ali kaèm vam, ja sam uglavnom vodila papirologiju tu u Ohridskoj nekoliko meseci koliko sam radila. Toliko je bilo tog posla stravi~no mnogo da ja nisam glavu od tih papira mogla da dignem i da sada gledam ko do|e, ko pro|e, ko pri~a, ko drì govore, gde oni sedaju u autobuse, apsolutno. Ja sam sedela za svojim stolom i bila u haosu, jer stra{no je mnogo qudi dolazilo, znate. Ja sam se samo trudila da lepo ispunim te formulare, da odràvam tu evidenciju, da odràvam evidenciju ko gde ide, i to mi je nekada naknadno Qubi{a davao ko je gde upu}en da ode na rati{te, kontakt informacije, onda non stop je zvr~ao telefon roditeqa, rodbine, da se raspituju za svoje dobrovoqce. Ja sam imala kompletnu kartoteku, nismo tada imali kompjutere, sve je to bilo rukom pisano. Zna~i, non stop sam sedela na telefonu, onda znate {ta, nekom se desi ne{to, ili neko pogine, dolaze majke, ène, kukaju, pla~u mi, haos, razumete. Ja stvarno od tog haosa nisam imala vremena da mnogo obra}am pa`wu na druge stvari. Slavko Jerkovi}: A znate li gde otprilike, na koju lokaciju su upu}ivani dobrovoqci tada, prve grupe? Ana Simonovi}: U Hrvatsku, Borovo Selo, Vukovar, tako. Uglavnom u Hrvatsku. To je bilo tek posle, nisam ja bila u toj pri~i. U Hrvatsku. Slavko Jerkovi}: A kada je to bilo otprilike, koje vreme? Ana Simonovi}: Kada sam ja radila u Ohridskoj? Slavko Jerkovi}: Da, za Hrvatsku upu}ivawe, za Borovo Selo, za Vukovar. Ana Simonovi}: To je bilo 1991. godine. 748

Slavko Jerkovi}: Da, ali koje vreme, jesen... Ana Simonovi}: To je, ja mislim, bilo preko leta. âk sam ja oti{la... da vam kaèm, ako sam ja oti{la u Vukovar mo`da septembar-oktobar negde, po~etak oktobra da kaèm recimo, a pre toga sam sigurno 4-5 meseci bila u Ohridskoj, zna~i to je bilo preko leta, bilo je i ranije. Eto. Slavko Jerkovi}: Je li neko vodio tu grupu na rati{te, neko iz Ohridske? Ana Simonovi}: Jeste. Pa uglavnom Qubi{a, Ranki} koji je odstupio, vodili su grupu daqe. Mislim, uglavnom Qubi{a, on je jako puno radio, ne mogu da kaèm. Posle {ta je napravio i zbog ~ega je do{lo do sukoba sa strankom, to je druga pri~a, ali ~iwenica je da se on tada satirao od posla. Stvarno. I Ranki} je isto tako puno radio, ali samo nije toliko pri~ao. Slavko Jerkovi}: A je li obilazio neko rati{te? Dobrovoqce? Ana Simonovi}: Ja mislim da jeste. Ja sam i{la, zna~i, u Vukovar dvatri puta, pre nego {to sam oti{la u oktobru, zna~i tokom septembra sam dva-tri puta i{la sa grupom dobrovoqaca i da ponesemo {ta treba onima {to su ve} tamo, pomo} i tako u tom smislu. Zna~i, kad god ode neka nova grupa ovi iz stranke koji vode grupu obi|u one koji su ve} tamo, vide {ta se doga|a i tako, u tom smislu da. Pretpostavqam bilo je i na drugim lokacijama, samo ja nigde nisam i{la. Pazite, mislim politika stranke tada je bila, a pretpostavqam da je i sada, {to mawe zna{ to boqe. Zna~i, niko meni nije polagao ra~une osim za evidenciju ko je gde oti{ao. Sada ja idem da vodim dobrovoqce tamo, ili sada }e ova grupa da ide tamo. Meni niko nije pri~ao. Slavko Jerkovi}: Je li bilo nekih izve{taja s terena? Ana Simonovi}: Ako jeste, ja nisam bila nadle`na za to. Slavko Jerkovi}: Da neko pravi probleme? Ana Simonovi}: A bilo je. A to da neko pravi probleme? Pa bilo je, ali, znate {ta, to pojedinci uvek prave probleme pa se takvi i vrate. Bilo je, ali ne ne{to mnogo, zna~i za pojedince su stizali neki izve{taji da su ili malo odlepili ili pili, ili da su pravili ne{to {to ne treba. Pojedina~ne pri~e, ali nije bilo toliko toga, povremeno. I uvek se stranka trudila da ih vrati nazad. Slavko Jerkovi}: Je li uspevala? Ana Simonovi}: Pa ja mislim da jeste, uglavnom. Pretpostavqam. Slavko Jerkovi}: Da li znate za neki slu~aj? Ana Simonovi}: Znam za jedan slu~aj. Neki momak je falsifikovao li~nu kartu kao da je Srbin, ali je u stvari bio [iptar, pa poklao tamo celu sobu nekih na{ih. Mislim da se to desilo u Vukovaru, ali ne ba{ na na{oj lokaciji, nego negde malo daqe, to sam na primer ~ula. Slavko Jerkovi}: A oti{ao je preko na{e Srpske radikalne stranke? Ana Simonovi}: Mo`da je oti{ao preko na{e, mo`da je na neki drugi na~in oti{ao, to ne mogu da kaèm, ali sam ~ula tu pri~u da je, zna~i, imao 749

falsifikat li~ne karte i odli~no je pri~ao srpski, a u stvari je bio [iptar i napravio je neko ~udo tamo. Ali eto, na primer, takav slu~aj, ili za nekog ko je recimo pio mnogo da su ga vratili... Slavko Jerkovi}: A {ta se desilo sa tim [iptarom? Ana Simonovi}: O, pa verovatno su ga ubili, pretpostavqam {ta bi mu se desilo. [ta bi drugo bilo. Slavko Jerkovi}: Dobro. Kaìte mi, da li vam nadimak Topola ne{to zna~i? Ana Simonovi}: Ne. Ja znam Rasizu Topolac, ali ne verujem da je to wen nadimak. Mislim, znala sam, ona je isto bila u to vreme u stranci, Rasiza Topolac, ali nije ona imala nadimak Topola, koliko ja znam. Slavko Jerkovi}: A je li preko nas oti{ao mu{karac neki sa nadimkom Topola? Ana Simonovi}: Ja stvarno ne mogu da se setim, toliko ih je bilo mnogo ne mogu da se setim. To mi ni{ta posebno ne zna~i, ne mogu da se setim. Slavko Jerkovi}: A od tih koji su pravili na terenu probleme, u tim izve{tajima, da li moète da se setite da li je bilo pomenuto ba{ ime Topola? Ana Simonovi}: Mo`da, ali ne mogu da se setim. Kaèm, mnogo davno je to bilo ne mogu da se setim. Rekla bih, ali... Mogu}e je, ali ne se}am se. Slavko Jerkovi}: Dobro Ana, to je ono {to sam ja imao vas da pitam, po{to ne moète konkretne podatke da date, po{to i niste bili na ovim lokacijama... Ana Simonovi}: Ne, tu nisam nikada ni bila. Ja sam, zna~i, samo ~ula za “Velepromet” i kasarnu, i ovo-ono, za te lokacije sam ~ula, ali nikada ja tamo nisam bila uop{te. Zna~i, ja sam samo bila u nekoliko tih ulica gde je ku}a Kamenog i tu nekoliko ku}a, nekoliko ulica okolo, nigde ja okolo nisam {etala niti me neko vodio okolo, nego tu sam bila i posle se vratila za Beograd. Zna~i, ja na tim lokacijama... ni videla ih nisam. Slavko Jerkovi}: A dobrovoqci koji su odlazili iz Ohridske ulice, jesu li odlazili opremqeni naoruàwem i vojnom opremom, ili su odlazili bez... Ana Simonovi}: Ne, bez. Tamo su na terenu dobijali sve. Slavko Jerkovi}: Zna~i na terenu su dobijali sve. Ana Simonovi}: Da, da. Slavko Jerkovi}: A je li bilo posle toga wih koji su dolazili sa potvrdama da im se upi{e u~e{}e u ratu? Ana Simonovi}: Bilo je to ne{to, da. I to je tada dràva prihvatala, koliko se ja se}am, te potvrde da je neko bio dobrovoqac, to je bilo, da. Slavko Jerkovi}: Je li neko od vojnih lica dolazio u prostorije stranke u Ohridskoj? Ana Simonovi}: Ako je dolazio, dolazio je u civilu, ovako ba{ da sam videla nekog u uniformi slabo. A mo`da su oni dolazili u civilu, otkuda 750

ja znam ko je tamo sve dolazio. Ja vam kaèm, iz tog sobi~ka ja mrdala nisam po ceo boìji dan. Slavko Jerkovi}: Je li dolazio Marti} mo`da, je li dolazio Hayi}, ili neko od tih... Ana Simonovi}: Ja mislim da su dolazili, da. Mislim da su dolazili povremeno na neki razgovor, ali... Mislim da jesu. Slavko Jerkovi}: S kim su vodili razgovor? Ana Simonovi}: Uglavnom sa Vojom, sa Qubi{om neki put. Slavko Jerkovi}: Jeste li sigurni u to ili pretpostavqate? Ana Simonovi}: Pa ja, koliko se se}am, dolazili su neki iz Bosne, iz Hrvatske su dolazili funkcioneri razni. A sad konkretno da se setim lika, da znam taj je do{ao tog i tog dana, to ne mogu da se setim. Mislim da su dolazili vazda takve li~nosti, ali ja nisam ni sa kim od wih pri~ala i mislim da su oni pri~ali iza zatvorenih vrata. Slavko Jerkovi}: Jeste li ~uli za generala Domazetovi}a? Ana Simonovi}: ûla, ~ula. Slavko Jerkovi}: Ko je odràvao kontakt sa wim i u vezi ~ega? Ana Simonovi}: Ja mislim da je i Qubi{a odràvao kontakt, ~ini mi se da je pri~ao s wim telefonom neki put. Ali... Slavko Jerkovi}: Je li Qubi{a odlazio u SSNO, je li odlazio u General{tab ili...? Ana Simonovi}: Da, mislim da jeste. Ja mislim da jeste, svuda ga je bilo. Slavko Jerkovi}: To upu}ivawe dobrovoqaca, da li ste vi dobijali zahtev neki sa terena pa upu}ivali ili ste upu}ivali...? Ana Simonovi}: Nisam ja upu}ivala na svoju ruku. Slavko Jerkovi}: Mislim kancelarija u Ohridskoj, ratni {tab? Ana Simonovi}: Ne. Ja sam... da vam kaèm. Ja sam samo vodila evidenciju o dobrovoqcima, a gde su oni upu}ivani to nije bio moj posao, niti ta komunikacija sa... To gde treba da se {aqu dobrovoqci, kad, s kim je kontakt, to ja... s tim ja veze nikakve nisam imala. To je sve radio Qubi{a. Slavko Jerkovi}: Zna~i, ti zahtevi nisu bili zavo|eni negde... Ana Simonovi}: Ne. To na mom radnom stolu nije bilo, niti sam ja s tim imala veze. Ne. Zna~i, ja sam jedino imala da pri~am sa dobrovoqcima koji do|u, da ih zavedem u kartoteku, ako mi se u~ini neko nepodoban da ide na radi{te da ga odvratim od toga. To je bio moj posao. Zna~i, da uzmem wihove podatke koji su mi dati u formularu da uzmem, da to sve lepo zapi{em, proverim uz li~nu kartu, uzmem sliku wihovu i sve to tako, i to je bilo sve. Naknadno dobijem od Qubi{e ko je gde oti{ao, pa upi{em u karton ko je gde poslat. A to ko je gde trebao da ide, ti kontakti, to ja uop{te nisam radila. Slavko Jerkovi}: Da li se se}ate da je Ranki} dao ostavku tu u stranci, u tom ratnom {tabu? 751

Ana Simonovi}: Pa mogu}e je, mo`da jeste, ali mo`da je to bilo kada sam ja ve} bila u Vukovaru, ne se}am se. Mislim da je on tu bio sve vreme dok sam ja bila u Ohridskoj. Slavko Jerkovi}: Da li je on dolazio gore u Vukovar dok ste vi bili u Vukovaru, u obilazak neki ili je dovodio dobrovoqce? Jeste li vi|ali u Vukovaru Ranki}a? Ana Simonovi}: Ranki}a? Ne, ja mislim da sam ga vi|ala samo u Ohridskoj. Ne se}am se da sam ga videla u Vukovaru. A opet, sve to {to pri~amo to je bilo pre 16 godina. Ja ne mogu sada sve da se... tad sam ga videla... mislim da nisam, ali ne bih se zaklela. Slavko Jerkovi}: Ana, ja sam imao toliko. Ako vi imate jo{ {ta da dodade vi do|ite slobodno. Ana Simonovi}: Pa ni{ta, samo sam htela da kaèm da ja mislim da su oni mene zvali kao potencijalnog svedoka, pre svega zato {to su pretpostavqali da sam ja promenila mi{qewe, da sam se okrenula, da nisam vi{e patriota s obzirom da sam tad ve} 2-3 godine bila u Americi, tamo sam radila doktorat, i oni su verovatno mislili – a, ova je oti{la iz Srbije, wu vi{e ne zanima ni politika ni ni{ta, mo`da bi nam bila dobar svedok, i ona se sigurno nada da }e da dobije posao u Americi, da ostane tamo, je li tako. Me|utim, prvog dana ispitivawa oni su meni postavili neka tako banalna pitawa u smislu da li sam ja jo{ uvek za Srpsku radikalnu stranku, da li bih glasala za [e{eqa, {ta mislim o wemu, i na osnovu mojih odgovora su mogli odmah da zakqu~e da im ja ni u jednoj varijanti ne bih bila dobar svedok. A ostatak tog ispitivawa ja mislim da se svodio da samo izvuku {to vi{e nekih podataka iz mene koji bi wima bili korisni, i... ne znam. Celo to ispitivawe ja sam doìvela izuzetno traumati~no. Ja sam se par dana posle toga vratila u Ameriku, ja sam pila lekove za smirewe, nisam mogla no}u da spavam uop{te koliko je to za mene sve bilo {okantno. Ja nisam mogla da verujem da mogu da primewuju takve trikove i podvale i takav na~in ispitivawa, mislim da uop{te nisam bila spremna na tako ne{to i to je za mene bilo jedno uàsno traumati~no iskustvo. Jo{ jednu stvar samo da dodam, jako mi je bilo te{ko zato {to u tom trenutku nisam ose}ala da je stranka iza mene, nisam imala nikakvu podr{ku stranke u to vreme. Iako sam ja obavestila stranku godinu dana unapred da su oni mene zvali, zna~i imala sam problema uop{te da do|em do vas, do va{eg telefona i do razgovora s nekim... Znate {ta, kada tako ispituju i poku{avaju da izvuku ne{to {to bi mogli da iskoriste protiv [e{eqa, a pri tome nemam Srpsku radikalnu stranku iza sebe, uàsno sam se ose}ala, znate. Slavko Jerkovi}: Pa vi ste se prvog dana obratili, koliko se ja se}am, malopre ste rekli, Tomislavu Nikoli}u. Ana Simonovi}: Jesam, pa da, ali sam mislila neko }e me iz stranke zvati ili ne{to... Mislila sam ako pozovem nekog iz stranke da }u imati 752

neku pomo} ili makar pravnu podr{ku. Nekako je... shvatila sam da je mo`da postojao neki razlog za to, ali to... Slavko Jerkovi}: [ta vam je rekao Tomislav Nikoli}? Ana Simonovi}: On je meni rekao slobodno idite, pri~ajte, mi nemamo {ta da krijemo. Slavko Jerkovi}: Da li je rekao kaì samo istinu ili...? Ana Simonovi}: Da. Rekao mi je samo kaì istinu, nema{ {ta da brine{, mi nemamo {ta da krijemo. Jesmo li slali dobrovoqce, jesmo, dobrovoqci su bili pod okriqem JNA i mi nemamo {ta da krijemo, to je tako. Zna~i, ja sam oti{la na taj razgovor, nisam bila upu}ena, nisam znala {ta da o~ekujem. On je meni rekao nemamo {ta da krijemo, u redu. Me|utim, oni su tako insistirali na nekim odgovorima... na primer, naro~ito za Qubi{u. Da li je Qubi{a direktno izvr{avao [e{eqeve naredbe. Ja sam wima rekla da ne znam, mislim da i nije. Pa dobro, moèmo da napi{emo da jeste. Rekoh, ne moète da napi{ete da jeste ako ja kaèm ne znam. Pa da, on je bio potpredsednik, [e{eq je bio predsednik. Rekoh, jeste, ali Qubi{a je radio i stvari na svoju ruku, zato {to je on bio potpredsednik ne mora da zna~i da je on direktno izvr{avao [e{eqeve naredbe. Pa dobro, da li moèmo da napi{emo da je on izvr{avao wegove politi~ke naredbe. Rekoh, ne moète da napi{ete ni{ta zato {to ja... kako ja mogu da znam da li je on doslovno izvr{avao ne~ije naredbe, a posebno pri tom kaèm jo{ da ja verujem da je radio neke stvari na svoju ruku. Zna~i, ne moète to da napi{ete. E, oko toga... to je trajalo jedno 45 minuta do sat vremena, gde su oni mene ube|ivali da to stave u moju izjavu, a ja sam rekla da ne mogu to da stave. Razumete? Takvih nekih stvari su oni zacrtali da moraju ne{to da napi{u, pa kud puklo da puklo. Ja kaèm ne moète to da napi{ete, jer ja to ne znam, ne stojim iza toga, ne moète to da napi{ete. Takvih momenata je bilo jo{, ali ovo je bilo najvi{e za to da li je Qubi{a direktno izvr{avao [e{eqeve naredbe, to im je bila glavna stvar, jedna od glavnih stvari. Slavko Jerkovi}: Kaìte mi kako se sad ose}ate zdravstveno posle toga, toliko godina? Ana Simonovi}: Znate {ta, ja sam bila tada pre toga zdrava i prava, sada imam dijabetes, primam insulin ~etiri puta dnevno. Mislim, ne znam da li je to od toga ili od ne~eg drugog, ali svakako je to bio jedan neverovatan stres koji mi nije pomogao u ìvotu sigurno. Zna~i, stra{an stres koji je sigurno doprineo tome da dobijem dijabetes. E sad, ne mogu da potvrdim da sto posto jeste, ali eto. Ne znam {ta da vam kaèm. A i{la sam na razgovore kod psihijatra tamo, kod psihologa univerzitetskog, pila sam lekove za smirewe. Slavko Jerkovi}: U Americi? Ana Simonovi}: Da. No}u sam ustajala, nisam mogla da spavam. îm po~ne srce da mi lupa probudim se i ne mogu da spavam, no} je haos. Slavko Jerkovi}: Jeste li zavr{ili doktorat? 753

Ana Simonovi}: Jesam. Zavr{ila sam i vratila sam se u Beograd pre godinu dana. Slavko Jerkovi}: I gde radite sada? Ana Simonovi}: Radim u Biolo{kom institutu. Slavko Jerkovi}: Na kojem radnom mestu? Ana Simonovi}: Kao nau~ni saradnik na odeqewu za fiziologiju biqaka. Slavko Jerkovi}: Ana, ja vam se zahvaqujem na razgovoru. Ako nemate {ta da dodate, ja bih... Ana Simonovi}: Nemam. Ako ne{to treba ja sam vam na raspolagawu. Slavko Jerkovi}: Mnogo vam hvala. Ana Simonovi}: Nema na ~emu. Htela sam samo jo{ ne{to da dodam. Htela sam da kaèm za Qubi{u da mi je bilo mnogo ~udno {to je mene presreo, zna~i nekoliko dana pre tog ispitivawa 2004. godine, nasred ulice. Kako je on uop{te znao da su oni mene pozvali ja pojma nemam. Bilo mi je jako ~udno {to je on tada hteo da me instruira. Drugo, oni su meni postavqali takva pitawa tamo da sam ja stekla utisak da oni sve znaju i... jednostavno sam stekla utisak da je Qubi{a tamo kod wih bio, ili je sara|ivao sa wima, ili bio ispitivan, zna~i moj neki utisak je da je on ucewen na neki na~in i da mora da sara|uje sa wima. Pretpostavqam da je protiv wega spremna nekakva optu`nica. Pazite, ja to ne mogu da znam, mogu samo da pretpostavqam, da razmi{qam u tom smeru, i da su ga ucenili. Drugo, bilo mi je stra{no ~udno {to me je zvao pre tri nedeqe, navodno da pomognemo onom ~oveku preko, misle}i na dr [e{eqa. [ta on ima mene da zove na ku}u da pomognemo, kad ja znam da on vi{e nije u stranci... Mislim, stvarno mi nije jasno, to mi je toliko ~udno i muqavo {ta je on sa mnom hteo, o ~emu mi da razgovaramo. Ja s wim nisam htela uop{te da pri~am, spustila sam mu slu{alicu. Ali ho}u da kaèm, iz ta dva kontakta mogla bih da zakqu~im da je on na neki na~in ucewen i da sara|uje sa Tribunalom, to je zna~i neki moj utisak. Eto, to je sve. Slavko Jerkovi}: Hvala Ana. Zavr{eno u 20,15 ~asova.

“Ha{ki svedok””, kwiga Jove Ostoji}a O tome kakve je sve probleme imao sa istraìteqima Tuìla{tva, Jovo Ostoji} je napisao kwigu pod nazivom “Ha{ki svedok”. Najupe~tqiviji delovi kwige, u kojima je do detaqa opisano kako Tuìla{tvo nedozvoqenim sredstvima dolazi do svedoka koji bi morali da svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, citiraju se kao svojevrsni dokaz da je u pitawu op{tepoznata ~iwenica. 754

“Pro{lo je nekoliko dana od Svetog Ilije 2002. godine. Bila je nedeqa pre podne, oko 11 ~asova. Danas se ne se}am za{to, ali se iz nekog razloga nisam dobro ose}ao. Imao sam neko ~udno ose}awe teskobe. Mimo obi~aja opruìo sam se bio na otomanu i razmi{qao o svemu i sva~emu {to se de{avalo posledwih godina. [to sam duè razmi{qao bio sam sve razo~araniji. U proteklih deset godina, godina punih promena, mnogo sam se i emotivno i duhovno angaòvao i istro{io. Mnoge stvari sam predvideo u toku 1990–1995. godine, pa me sada i nisu mnogo poga|ale, ali da }u se sa bojnog poqa vratiti kao gubitnik, to nisam nikako mogao da prihvatim niti }u ikada prihvatiti. Jer kao komandant srpskih dobrovoqaca, nijednu bitku nismo izgubili niti od hrvatskih usta{a, niti od balija potpomognutih muyahedinima. Danas, me|utim, vidim da smo poraèni. Posebno mi je te{ko padalo to {to se Srpska radikalna stranka prema meni pona{ala ma}ehinski, kleve}u}i me i {ire}i neistine o meni u samoj stranci, stranci kojoj sam `rtvovao sve, kao {to sam to ~inio i za Otaybinu i moj narod. Prihvatio sam sve laì mirno i povukao se iz javnog politi~kog ìvota. Moram biti iskren, potajno sam se nadao da }e mi se za uvrede i laì jednom izviniti i pozvati me na razgovor. Naàlost, to nisu uradili i ja sam se posvetio pisawu i porodici. Elem, posle pet godina ratovawa vratio sam se ku}i i svojoj porodici. Danas ne izgovaram ove re~i sebe radi, nego radi onoga {to je po~elo da mi se de{ava od tog prepodneva. Zbog doga|aja koji }e uslediti, u meni se probudila potreba da se borim i ratujem sam. Da se branim istinom i samo istinom, bez i~ije pomo}i, a uz veliku podr{ku moje porodice, koja }e stati uz mene. Tako|e su me podràvala i dva drugara sa posla gde sam radio. Oni za koje sam mnogo u~inio, odnosno onoliko koliko je bilo u mojoj mo}i, ne}e se nikada oglasiti, mada su znali da se nalazim u te{koj situaciji. Mo`da su o~ekivali da ih molim, pa da me opet odgurnu misle}i da su oni veliki, a svi drugi mali. Ali neka sve ide svojim tokom, ~ista savest i istina moraju kad–tad da isplivaju. Sada i ovde, ovaj moj zapis, koji je moje autorizovano svedo~ewe, predajem kao autorski dokument, ne samo istine i pravde radi ~itaocu, ve} i isledniku Stohiju, kome sam stavio do znawa da }u ga raskrinkati. I to ne samo zbog podmetnutog ’zapisnika’, koji nisam hteo da potpi{em, ve}, pre svega, zbog ’intervjua’ koji je vo|en metodom manipulacije, podmetawa i laì, ’inkvizitorskim’ uterivawem u ’iskaz za{ti}enog svedoka’. Ali, da me pri~a ne bi odvukla daleko, vra}am se na sam po~etak zbivawa. Dok sam leào, misli i se}awa su mi navirali poput ubrzanog filma. ’[ta mi je?’, pitao sam se. Boè, pomozi mi, progovorio sam poluglasno kada se vrata od sobe otvori{e. – Jovo, hajde brzo, zovu te. – A ko me zove, Sneò? – Oni iz Haga. 755

– Kakvog Haga, Sneàna? – Bogami iz Holandije. Kaì mi {ta da odgovorim? Jesi li tu ili nisi? – Reci im da nisam. – Jovo, ho}e li to vaqati? – Idi i reci im da }u se brzo vratiti, da sam oti{ao u {ah klub. Sneàna, moja supruga, vratila se do telefona, rekla im gde sam i vratila se do mene. – [ta si im rekla? – To {to si mi rekao. – Dobro. A {ta su ti odgovorili? – Zva}e te oko 16 ~asova, i rekli su da se obavezno mora{ javiti. Ni{ta, javi}u se, pa {ta mi Bog da. Nemam ~ega da se pla{im, nikakav zlo~in nisam uradio, niti ja, niti dobrovoqci kojima sam komandovao. Ko zna {ta ho}e? Vide}emo. Sati su sporo prolazili, ubita~no sporo, kao da je neko zaustavio vreme, pa ne da ni napred ni nazad. U meni se sve kuvalo. Dobio sam veliku voqu da se borim za istinu. Bio sam spreman, ako treba, da poloìm i ìvot, da se borim protiv te nemani, Ha{kog tribunala, koji nemilice guta Srbe. – Halo, da li je to Prigrevica, Apatin, Nine Marakovi}a broj 7, stan Jove Ostoji}a, ~etni~kog vojvode. – Da, jeste. A ko je to? – Ovde je Milan, prevodilac istraìteqa Paolo Pastore Stohija (Paolo Pastore Stocchi). Jeste li vi Jovo Ostoji}? – Da, ja sam, gospodine Paolo. – Dobar dan, mister Ostoji}u. – Dobar dan. – Traìli smo vas danas. Javila se va{a supruga. Volite da igrate {ah? – Da, oboàvam da igram {ah. A vi, gospodine Paolo? – Onako. – Mister Ostoji}u, zovem vas iz Ha{kog tribunala i èleo bih da se vidim sa vama, da mi date jedan intervju u Beogradu u prostorijama Me|unarodnog krivi~nog suda u ulici Jevrema Gruji}a broj 11. Datum razgovora bio bi naknadno odre|en. Za to vreme }ete dobijati po 150 evra na dan. – Gospodine Paolo Pastore, mene li~no taj va{ sud ne interesuje i nemam nameru da do|em u Beograd da me vi maltretirate sa kojekakvim va{im pitawima i da tu boravim 3–5 dana. O~igledno ste dobro upoznati sa mojom porodi~nom finansijskom situacijom, po{to mi nudite 150 evra na dan. Meni va{ novac apsolutno nije potreban niti ga èlim. Ne}ete mo}i da me kupite, uzalud se trudite. Imate vi va{e igra~e, pa sa wima igrajte, a mene ostavite na miru. Jesmo li se razumeli? – Mister Ostoji}u, vi morate da do|ete da date intervju. – Ne moram ja ni{ta ako ne}u. – Bi}ete privedeni. 756

– Reci mi: ko }e to mene da privede? – Policija. – îja policija? – Va{a. – Ho}ete li vi da date nalog? – Ne. Nalog }e dati ministar pravde Srbije Vladan Bati}, pa }ete biti privedeni. – Ba{ me briga za va{eg ministra Bati}a. – Nije on na{ ministar, mister Ostoji}u, nego Republike Srbije. – Gospodine Paolo, mogu li da vas pitam jednu stvar pa da prekinemo razgovor? – Izvolite. – Ko je vas ovlastio da mene i moju porodicu uznemiravate i zastra{ujete? Ko ste vi, na kraju krajeva? Otkud znam jeste li uop{te iz Tribunala ili se samo tako predstavqate da uterujete strah po srpskim porodicama i da ih telefonom satima maltretirate? Ja se ~udim sam sebi za{to vam ne spustim slu{alicu. To }u i u~initi ovog ~asa, ako mi ne kaète otkud vam podaci o meni i kako ste do{li do mene. – Mister Ostoji}u, nemojte da prekidate razgovor. Ne mogu da vam kaèm otkud znamo za vas, ali za sada vi se kotirate visoko u Ha{kom tribunalu. – Ko se kotira visoko? – Vi, mister Ostoji}u. – Na osnovu ~ega? – To ne mogu da vam kaèm. – Molim te, Milane, ti {to prevodi{, reci tom tvom Paolu da ne lupeta bilo {ta. – Ne brinite. Ja svaku va{u re~ prevedem doslovce, budite sigurni u to. To je moj posao i za to sam pla}en. – Dobro, sada mu recite da ja bez znawa moje dràve, SRJ, i moje republike Srbije, nemam nameru, niti mi pada na pamet, da se pojavim pred Paolom Pastoreom u Beogradu, a on neka preti policijom nekome drugom. Ako meni Ministarstvo pravde naloì da se odazovem u zakazano vreme, koje ono odredi, odazva}u se, ali, ako mi oni ne po{aqu dopis, budite ube|eni da ne dolazi u obzir da se pojavim i dam intervju. – Okej, mister Ostoji}u, obavesti}emo SRJ, a oni }e obavestiti Ministarstvo Republike Srbije. Mi moramo da obavestimo Ministarstvo SRJ, a oni }e razmotriti da li treba da angaùju i Ministarstvo pravds Srbije jer mi uvek obave{tavamo vi{u instancu. Tako se zavr{io moj prvi telefonski kontakt sa ha{kim istraìteqem Paolom Pastoreom Stohijem. Iza{ao sam u dvori{te svoje ku}e, koja je, iako dotrajala, skromna i sklona padu, meni bila draga jer sam se u woj rodio. U woj sam nau~io prve 757

korake, izgovorio prve re~i, u~io prva slova, otac i majka su me u~ili da se znam pravoslavno prekrstiti, u~ili me {ta je Boì}, na{a slava Dimitrovdan, za \ur|evdan sam sa majkom kitio kapiju, za Ivawdan sam pleo vence i stavqao ih na ku}u. Setio sam se detiwstva i dana iz rane mladosti. Se}awa su navirala kao nado{la reka i budila u meni neku snagu kako bih mogao da istrajem. Nasmejao sam se duboko iz srca i du{e. Setih se kada me u petom razredu umalo ne izbaci{e iz {kole, jer sam nastavnici iz geografije rekao da granice izme|u na{ih republika nisu prividne nego da su stvarne. Dobih dobre batine, a oca mi odvede milicija te ubi{e Boga u wemu. Govore}i mu da je ~etnik i da pripada nekoj organizaciji za koju on nikada ~uo nije. On se branio da nije, a oni udri po polupismenom ~oveku koji je jedva umeo da se potpi{e. Kada ga dovedo{e ku}i, on me sede predase i tiho mi o~inski re~e ’Istuko{e me prava i zdrava, majku im komunisti~ku, a ti, mali, mani se granica, {ta ti zna{ o granicama, ako nastavi{ ubi}e i tebe i mene. Te{ka je to bagra, sine, ti su ve} zemqu raspar~ali i uni{tili, ali }uti i gledaj da tu {kolu zavr{i{ da ne ìvi{ bedno kao ja. Upamti na{e obi~aje i ~uvaj ~ast, a sve drugo, sine, do}i }e samo po sebi. Mene ovako ni usta{e ni [vabe ne istuko{e kada nas pohvata{e gore na Baniji 1941. godine’. Setim se tih wegovih re~i pa mi neka jeza prostruja kroz celo telo. Nisam ni primetio da se nebo namrgodilo, iz daqine se ~ula potmula grmqavina, tako da nisam ni ~uo kako me moji uku}ani zovu: ’Ajde sad, {ta je tu je. I druge smo neda}e pregrmeli i ovu }emo. Nije vaqda da je tebe kona~no ne{to ustra{ilo’. A ja mislim, ma ne mogu ba{ re}i da nije. Iskreno, ne bojim se jer nemam za{to, ali me mu~i koji bi idiot mogao tako {to da recituje po tom Tribunalu pa izme|u ostalog recituje i moje ime? To me je mu~ilo, ali to, verovatno, ne}u nikada saznati. Do{lo je vreme da se me|usobno prodajemo i izdajemo, do{lo je vreme kukavi~luka i bede, sada ’vrana vrani o~i vadi’. Jedni drugima klipove podme}emo. Samo je u tome najgore {to }e iskrene patriote stradati, a belosvetski {qam zemqu Srbiju voditi. – Jovo, za{to ne pozove{ Srpsku radikalnu stranku i ne pita{ kako da postupi{? Oni qudi imaju iskustva, pa da ti pomognu da posle ne bude kasno. – Ne}u da zovem nikoga, naro~ito ne wih, kada su poverovali u hiqadu gluposti koje su im drugi dojavqivali, a znaju da nije istina. Pa zar posle toga da im se sada ja obra}am? Ne}u, pa ma {ta da bude. Znam da nisam zlo~inac. U stvari, priznajem da jesam, ako je zlo~in braniti svoju zemqu i svoj narod. A izgleda da je danas tako. – Dobro, kako ho}e{, ali... – [ta ’ali...’? Ostavi me da razmislim. Oni iz Tribunala me ne}e ostaviti na miru. Uostalom, ja jo{ i ne znam o ~emu se radi. Sa~eka}emo, pa }emo da vidimo. Za to vreme }emo preko nekih qudi uraditi da Vojo [e{eq i stranka saznaju za ovaj poziv, pa }emo videti wihovu reakciju. Samo se bojim da ja wih vi{e i ne zanimam. 758

– Vaqa probati – nije odustajala Sneàna. – Pa nije vrag da su ba{ sve zaboravili {ta si uradio za stranku? A ako jesu, neka im je na ~ast. Onda su zaista... ali boqe da ne kaèm. A onda mi bar odgovori za{to jo{ uvek glasamo za wih? – Kako za{to? Ne mogu ja da glasam protiv sebe. U wu sam sve uloìo, i ti to dobro zna{. Nemoj mi stare rane otvarati. Zna{ da mi jo{ nisu potpuno zarasle. Joooj, suvi{e su duboke da bi tako olako zarasle. Zato ih ne diraj, neka sve ide svojim tokom. Ipak, mislim da je najboqe, ili da bi bilo najboqe, da ode{ do Beograda, a ti kako ho}e{. – Ne, ne dolazi u obzir. Sneàna, samo da se ne{to dogovorimo, zajedno sa decom: za sada o ovome nikome ni re~i, a posle kako }e biti – vide}emo. Je li dogovoreno? – Dogovoreno je. Sigurno. Nikad te nisam ostavila, uvek sam bila uz tebe, a sada pogotovu. Nau~io si ti da se bori{ i da pobe|uje{. Sve bitke su tvoje pobede. Verujem da }e{ i sada da pobedi{. Kada pomislim, mo`da si u pravu {to ne}e{ da zove{ SRS. Kada boqe pomislim, i wih si dobio na borbenom poqu ~asti; wima novac, a tebi je pripalo ~ast i po{tewe. Sa~uvao si obraz, pa te i danas svi cene. Nisu uspeli da ti nanesu zlo, nego si sada ja~i nego ikada, a to ih mo`da i boli. Ko }e sve to povezati i znati Jovo? Samo znam da smo ja i deca uz tebe i imamo tu dvojicu prijateqa sa posla. Imamo i nekoliko prijateqa u Beogradu. Nemoj se ùriti, treba stati na loptu. – Dobro. Mo`da je vreme najboqi savetnik. Ovo je sve nenadano i brzo do{lo, sve izgleda bez ikakve osnove. Svi su mi sada putevi slepi samo onaj koji vodi prema porodici je {irom otvoren. 20. avgust 2002. godine Telefon je zazvonio. Javio sam se. – Halo, izvolite. Dobili ste stan Jove Ostoji}a. – Ovde Milan iz Haga. – Dobro. Recite {ta ho}ete. – Treba vas istraìteq. Paolo ho}e da razgovara sa vama, a ja }u da prevodim. Razgovor }e biti kratak. – U redu je. Kaìte. – Mister Ostoji}u, mi smo obavili razgovor sa Ministarstvom pravde SRJ, a ne sa Ministarstvom Srbije, i oni }e Vama uru~iti wihov dopis, a mi }emo na{ poslati, tako da }e biti sve u redu. U dopisu }e vam biti nazna~eno za{to vas pozivamo. Ono {to ste zahtevali, mi smo vam ispunili. Sada se sa razlogom nadamo da }ete se i vi odazvati i do}i na razgovor, u vreme koje Vam budemo zakazali. Ukoliko vas ne puste sa posla, moète se obratiti nama da mi reagujemo preko Ministarstva pravde SRJ, preko ministra pravde dr Save Markovi}a. Mister Ostoji}u, je li sada sve u redu? – Ne znam {ta da odgovorim dok me ne kontaktira Ministarstvo pravde SRJ ili RS i ne dobijem zvani~an dopis. Vi ste za mene nelegitimni. Samo obi~ni provokatori... Da se ne ponavqam. To sam vam ve} rekao u prethodnom razgovoru. 759

– Budite ube|eni da }e biti sve u redu i mi vas o~ekujemo. Nadam se da ne}ete sebi dopustiti da budete privedeni i da uzbu|ujete {iru javnost i uznemiravate va{u okolinu. Garantujemo vam da }e te se nakon intervjua vratiti va{oj porodici. – Ja sam svoje rekao, gospodine Paolo, i od toga ne odustajem. – Dobro. Razumemo se. Sada }emo prekinuti razgovor. 15. septembar 2002. godine Telefon je zazvonio. Javio sam se i prepoznao glas prevodioca Milana. – Halo. Ovde Hag, kancelarija istraìteqa Paola Pastorea Stohija. Je li to mister Jovo Ostoji}? – Jeste, ja sam. Izvolite. – Da li ste dobili poziv i dopis od Ministarstva pravde SRJ i od nas? – Dobio sam i jedan i drugi za 19. 9. 2002. godine sa po~etkom u 9 ~asova u Beogradu, ulica Jevrema Gruji}a broj 11. – Mister Ostoji}u, mi vas ~ekamo. Smatramo da dolazite i da ne}e biti problema. Kao {to ste videli iz dopisa i jednog i drugog, mi èlimo da svedo~ite protiv biv{eg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a. – Dobro, dolazim. Ali ja o wemu ne znam ama ba{ ni{ta. – Nije va`no. Do|ite da popri~amo. Taj razgovor }e trajati 3–5 dana. – Dobro, da prekinemo gospodine Paolo, dolazim u zakazano vreme. Sada nisam imao kud. Ministarstvo pravde me obavezalo da se pojavim, da dam izjavu, ujedno me obavezuju}i da ~uvam dràvne i vojne tajne. Odavawe istih je krivi~no delo po ~lanovima 129 i 224 Krivi~nog zakona SR Jugoslavije i propisana je kazna zatvora. Ujedno se napomiwe da sve tro{kove snosi Ha{ki tribunal. Nazvao sam jednog prijateqa u Apatinu i poverio mu se. Znao sam da }e on alarmirati Srpsku radikalnu stranku, mada mi je tvrdo obe}ao da ne}e nikome da kaè ni re~i. Ve} sam o~ekivao da me nazove kada mi se javio. Bio je sav usplahiran. – Nemoj da ide{. Sakrij se kod mene. – Ne}u da se krijem. Nemam razloga. – Imao ti razloga ne imao, sa wima nema igre. – Mani sad to i nikom ne govori, pa {ta bude. Sutradan, oko 15 ~asova, zazvonio je telefon. Opet se javio moj prijateq iz Apatina. Govorio je tiho, skoro ne~ujno. – Jesi li ti? – Ja sam, pobogu. [ta se desilo? – Zvao sam Beograd. – A {to si zvao bez mog znawa i koga si zvao? – Zvao sam gore. – Gde gore? – U SRS i poruka stigla do glavnog. – I, dobro... Kakav je odgovor? 760

– Boqe da ti ne kaèm. Razo~ara}e{ se jo{ vi{e. – Za{to da se ja razo~aram kada sam ti rekao da to drì{ u tajnosti, a ti brè boqe da obavesti{ bilo koga? – Nije to ba{ bilo koga. Nego je odgovor takav da se ~ovek ubije. – Dobro, ho}e{ li kona~no da kaè{ {ta su ti rekli? – Hajde da ti kaèm. Rekli su da se spre~i{, da ne ide{ u Tribunal po bilo koju cenu. I da se spre~i{ na bilo koji na~in, a da se sredstva ne biraju. – Ajde, ne pri~aj! Nisu ba{ tako odgovorili. – Ma jesu. To je wegov odgovor, glavnog, i ja sam ostao bez re~i. To ti je tako... Dok treba{, bole te ramena od tap{awa, a kad tebi oni trebaju, gube i snagu i veli~inu i, jednostavno, prepu{taju te sudbini, pa kako zavr{i{. – Zna~i to je to. – Da, drugar. To je to. Snalazi se kako zna{, a ja bih ti preporu~io da izbegne{ odlazak kako zna{ i ume{. – Eh, da izbegnem. Na kraju krajeva, od ~ega bih beào. Idem da vidim {ta ho}e i to je to. Nego, zaboravih da te pitam: kada si dobio taj odgovor, {ta si ti odgovorio na to? – Glasno ni{ta, a u sebi sam rekao: ’Idi ti pa ga spre~i ako ima{ petqu, a ja sam svoje obavio’. I zarekao sam se da vi{e ne}u da kontaktiram one gore. – Dobro, dobro... Sve je u redu. Samo u moje ime nemoj vi{e nikad da uradi{ tako ne{to kao {to si sada uradio. Uostalom, i ja sam pomalo kriv, nisam ti se smeo poveriti. Ali, to vi{e nije bitno. Opet se u mene uvu~e neki nemir. Pa zar je mogu}e da su ba{ tako odgovorili? Prosto ne mogu da verujem! O ~emu se tu radi? [ta je po sredi? – razmi{qao sam, ali nisam mogao da do|em do zakqu~ka. Ali sada sam bar znao da u borbu idem sam bez ikakve podr{ke sem svoje porodice. Lomio sam se kako da postupim. Da li da uzvratim negda{wi udarac koji me je te{ko potresao? Ako èlim da se revan{iram, sada je izuzetna prilika. Ali, za to treba izuzetna snaga, bar {to se mene ti~e. Vide}u kasnije, pa }u se odlu~iti. Ali kako da se svetim kada niko od mojih nikada nije bio cinkaro{ i prodana du{a. Moji stari navrdedovi tukli su se sa Turcima i ponosno su ginuli, pa zar wihov potomak sada da uradi glupost i bude neiskren i neveran. ’Ne}e mo}i’, mrmqao sam poluglasno. ’Ne}e{ ti biti izrod. Glavu gore i bori se. Ono je sada tvoja borba – bez skupova, àlopojki i ispra}aja. Ide{ sam pa dokle stigne{ i {ta ti Bog da’. Sa tim mislima sam 18. 9. 2002. godine oti{ao za Beograd. Preno}io sam kod sinovca Zorana i sinovke Milke. Nisam im ni{ta pri~ao, jer nisam èleo da ih optere}ujem svojim problemima. No} je bila duga i dosadna. Gledao sam TV, ali uzalud. San na o~i ne}e pa ne}e. Razmi{qao sam o sutra{wem danu malo mirnije. Ose}ao sam da me ne zovu zbog Milo{evi}a. Ali kakva je onda prevara u pitawu? Jer, bio sam 761

siguran, iako nisam mogao da se razaberem o ~emu je re~, da se o nekoj prevari i podmetawu radi. Wihov dopis nisam ispu{tao iz ruku. îtao sam ga po ko zna koji put, presavijao, vra}ao u koverat i opet ga vadio, pa iz po~etka. Boè, {ta li su mi skuvali? Kakva li je to ka{a i ho}u li je mo}i progutati? U svoj muci po~eo sam da se smejem naglas. Kakav li je za~in ka{i, moj Jovane – aleva quta, biber, so, pa opet quta doma}a paprika. A {ta ako mi jo{ izme{aju onu meksi~ku, mili Boè... Ala }e biti papreno! Ne znam puta, ne znam staze svud go kamen noge gaze po Tribunalu. 19. septembar 2002. godine Jutro. Ki{a je lagano padala. Neka sitna i dosadna. Zoran do|e u dnevni boravak. – Pa dobro, strikane, ti nikako nisi spavao. [ta ti je? – Nije mi ni{ta. Idem na neku sednicu pa sam malo uznemiren. – [ta je to toliko va`no da ti oka ne sklopi? – Ma ni{ta, sinov~e. [to mawe zna{ boqe je, a ja sad moram da idem. Sednica je zakazana za 9 ~asova, a sada je 7.30 ~asova. – Ne ùri se. Ja }u da te prebacim autom. Tvoje je da kaè{ samo gde. – Ej, sinovac... To ne dolazi u obzir. Iz odre|enih razloga ne moè{ sa mnom. – Dobro. Kako kaè{. Stigao sam ta~no u 9 ~asova na kapiju predstavni{tva Tribunala. Straàr obezbe|ewa me je zaustavio i zatraìo li~nu kartu. – Ostoji}u, koga vi ovde trebate? – pitao me je, odmeravaju}i me od glave do pete, svojim sitnim, hladnim pogledom kao da je èleo da me pogleda iznutra kao i spoqa. – Imam zakazano kod gospodina istraìteqa Paola Stohija. – O jes, jes. Oprostite, samo da ga nazovem. Na poziv i izmewenih par re~i, kapija se otvori. Krenuh niz malu padinu prema zgradi. Na vratima je stajao ~ovek sredweg rasta, veoma razvijen. Mi{i}i su se nazirali ispod dobro zategnute ode}e. U~inilo mi se da nosi laki grudni pancir. – Pomaè Bog, gospodine. ]utao je i nije se pomerao. Odmerio sam ga od glave do pete. Nije mi dao da u|em u zgradu. Traìo je, pokretima, da podignem ruke, da me pretrese da nemam neko oru`je. Odbio sam da podignem ruke, poku{ao je jo{ jednom. Odgurnuo sam ga i viknuo ’Ne prilazi!’. Video sam da mewa boju. U tom momentu na vratima se pojavi mlada lepa plavu{a. – Vi ste mister Ostoji}? – Da, jesam. Obratila se uqudno: – Morate da dopustite da vas pretresu. Takav je ovde ku}ni red i morate ga po{tovati. Nemojte praviti probleme bi}e boqe za vas. Vas svakako moraju pretresti. 762

Nemam ni{ta protiv, ali da mi prevr}e yepove – ne}e mo}i. Na kraju smo na{li re{ewe, sako i mantil i{li su tamo gde se pregledaju torbe, a ispitiva~em je utvr|eno da kod sebe nemam ni{ta. Mlada dama, prevodilac, odvela me je na sprat u jednu kancelariju gde sam malo pri~ekao. Ubrzo se pojavio Paolo Stohi. – Stigli ste. – wegove re~i prevodila je mlada dama. – Da, stigao sam. Jeste li sada zadovoqni? Ok! Kako ne! Super. Boqe tako nego da vas hvatamo i privodimo. – Ako je tako, onda smo re{ili prvi problem. Za druge }emo da vidimo. – Mister Ostoji}u, moète li da me sa~ekate par minuta? Moram da se javim u Hag po va{em pitawu. – Da, kako da ne... Samo vi izvolite. Za to vreme pauze, prevodilac mi je pravio dru{tvo. Brzo sam je upitao: – Kako ti je ime? – To za vas nije bitno i niste vi ovde da mene ispitujete. – Jesi li Srpkiwa, kad si tako lepa? Ona me pogleda, nasmeja se i ùstro odgovori: – To nije bitno. – Mo`da je bitno. – Rekla sam da nije. – Dobro. A kakav je ovaj istraìteq? – Ho}ete li vi mene ostaviti na miru? Jedva sam posao dobila. Zar vi ho}ete da ga izgubim? – odbrusi ona i qutito napusti prostoriju. Vratila se sa Paolom i jednim visokim ~ovekom. Po pona{awu i izgledu, li~io mi je na Nemca. Prilazili su k meni, a ona im je ne{to obja{wavala na te~nom engleskom. Stigo{e do mene i ona ponovo predstavi Paola, a drugi gospodin se predstavi – Urlih Musemajer. – Mene zanima i va{e ime, a vi ne}ete da se predstavite. – To nije bitno. Reagovao je istraìteq. – Ovde, izgleda, ni{ta nije bitno, osim {to sam ja stigao na vreme. Sve drugo je neva`no. – Recimo da je tako. Odgovori Paolo. – Idemo. – Gde idemo? – Da zapo~nemo sa radom. Krenuo sam za wima. U{li smo u jednu malu prostoriju. Prozori, kao i plakari sve je bilo ozna~eno trakama, u stvari ulepqeni. Okretao sam se levo–desno. Ni{ta upadqivo u tom malom sobi~ku. Bila su dva radna stola: jedan postavqen paralelno sa plakarima, sa desne strane prostorije, i iza stola nalazile su se dve stolice. Drugi sto je bio paralelan sa prozorom gledano pravo od vrata i na wemu se nalazio kompjuter, a iza stola jedna stolica za sedewe. U tom malom sku~enom prostoru u malom kvadratu 763

slobodnog prostora nalazila se plasti~na stolica, ne ba{ udobna u {to }u se ubrzo i uveriti, a na zidu levo od vrata negde u visini plafona nalazio se klima ure|aj. – Izvolite sesti, mister Ostoji}. – Hvala vam. – Kako ste putovali? – U su{tini dobro. – Kad ste stigli? – Ju~e. – U koliko sati? – Pa zar je to bitno. – Mo`da jeste. – Stigao sam oko 22 ~asa. – Gde ste spavali? – Kod mojih ro|aka. – Vidite kako lepo vi i ja razgovaramo? – Zasada nema potrebe da druga~ije razgovaramo. – Drago mi je da imam prijateqa kao {to ste vi. Zaista mi je drago. – [ta vam je drago? – Da smo prijateqi. – Kako moèmo biti prijateqi kada vas prvi put vidim? – To nije bitno. Mi smo prijateqi jer imamo zajedni~kog neprijateqa. – Mogu li ja znati tog zajedni~kog neprijateqa? Ima li on svoje ime i prezime? – Ima. To je Vojislav [e{eq. – [ta ste to rekli? – Rekao sam Vojislav [e{eq. Sve znam {ta su vam uradili iz SRS, kako ste pro{li u stranci. – Kad znate, ispri~ajte mi. Paolo Pastore Stohi otpo~e svoju pri~u. Gledao sam ga sa podozrewem. Istog ~asa sam ga omrznuo. Video sam odmah sa kim imam posla – sa podmuklim i opasnim tipom èqnim zla, jer od zla je bio i satkan. Zaigrao je u startu na kartu srpske nesloge. Bacao je kost me|u nas kao da smo gladni psi, pa ko prvi do oglodane kosti. Pri~ao je detaqno o svemu: kako sam do{ao u stranku, {ta sam sve radio i, na kraju, kako sam oklevetan oti{ao iz stranke. Grizao sam svoju dowu usnu. Zna~i u pitawu je [e{eq, a ne Milo{evi}. – Zato smatram da smo prijateqi. – zavr{i on pri~u. – Recite mi je li ovo ta~no {to sam vam ispri~ao? – Jeste, ta~no je, ali to nije va{ problem. [ta se vas ti~e moj odnos sa bilo kim? To je moja privatna sgvar. [to se vi u to petqate, gospodine Paolo? – Pa kako {to? Ja èlim da za{titim svog prijateqa i saradnika. Vi ste od danas pod na{om za{titom. 764

– Pod ~ijom za{titom? – Ha{kog tribunala. – A kad se Tribunal ugasi, pod ~ijom }u onda za{titom biti? Ma, koga to, gospodine, vu~ete za nos i laète dok pqujete po jednom od najhrabrijih danas srpskih sinova, dr Vojislavu [e{equ? Jeste li vi svesni {ta pri~ate? Poku{avate mene da obmanete. Jeste li me zato zvali? – Ne, mister Ostoji}u, samo da Vam kaèm... – [ta ti meni da kaè{? Nemoj vi{e da me prekida{. Dok bude trajao ovaj razgovor, da to vi{e nisi u~inio, i da me vi{e nisi nazvao svojim prijateqem. Kakav si mi ti prijatsq? Iz tvoje Italije su doletali avioni i bombardovali moju Srbiju, moju Otaybinu. [ta da ti pri~am kada i ne zna{ {ta je Otaybina?! Nemojte vi{e da me laète. Vi ste, gospodine, laòv. I to teàk laòv. Poslali ste mi poziv za Milo{evi}a, a poku{avate da zavadite mene i [e{eqa. Ocrwujete Srpsku radikalnu stranku i Srpski dobrovoqa~ki pokret. – Mister Ostoji}u, mogu li da kaèm ne{to? – Ne moè{. Ne}u da te slu{am, bruko i sramoto belosvetska. – Pauza. – Kakva pauza? Ne da{ meni da pri~am. Pri~a}e{ ti vidim {ta. Samo da mi je znati ko ti je ovde sve to tako lepo odrecitovao. – Mister Ostoji}u – pauza. – Dobro, neka ti bude. Prevoditeqka mi je pri{la i upitala: – [ta }ete za doru~ak? – [to i ostali. – Zna~i burek i jogurt? – Moè, nije problem. Stajao sam na terasi i posmatrao okolinu kada mi pri|e Urlih malo potom i prevoditeqka. – Posmatrate grad, lep pogled. – Da. – Znate, Ostoji}u, ovaj pogled me podse}a na Budim. Nedavno sam bio u Ma|arskoj. – Kako da vas ne podse}a, kada su Budim gradili Srbi kao i ovo ovde. – Kako mislite: Srbi? – Jednostavno. Gro grada su izgradili Srbi, naro~ito u sredwem veku kada su se povla~ili ispred Turaka i naseqavali nenaseqene i puste delove Austrijske carevine. Obi~no su i{li u pravcu gde su ve} ìveli Srbi. Gospodine Urlih, duga je to pri~a. – Vidite, prvi put ~ujem da su Srbi gradili gradove u Ma|arskoj i Ugarskoj. – Nastavqamo – ~uo se glas Paola. Svako je zauzeo svoje mesto. – Moèmo da krenemo. 765

– [to se mene ti~e, moè. – U redu. Vi ste ro|eni u Prigrevici 3. 1. 1952. godine? – Jesam. – Od oca Alekse i majke Evice, ro|ene Vujaklija–Guzi}? – Da, ta~no je. – I sada ìvite u Prigrevici, ul. Nine Marakovi}a 7? Oèweni ste Sneànom, devoja~ko Markovi}? – Da. – Imate dvoje dece – }erku i sina i unuku? – Da, ta~no je. – Zaposleni ste u SO Apatin? – Da, ta~no je. – Supruga vam je nezaposlena, kao i deca? – Da, ta~no je. – Sami radite? – Da. – Radite na mestu mati~ara? – Da. – Sada da vas pitam sa koliko ste dobrovoqaca najvi{e komandovali. – Nisam ih brojao recimo 15 hiqada. – Je l’ ih bilo toliko? – Bilo je i vi{e. – Koliko ste vi najvi{e odveli na front? – [est hiqada. – [ta je bila u tome uloga [e{eqeva? – Po mom znawu, nikakva. – Kako to? Mi imamo druga~ije informacije. – Ako imate druge informacije, {to ste me pozvali? Kontaktirajte onoga ko vam je dao takve informacije, a ja da idem ku}i. – Recite mi kako ste odlazili na rati{te? – Autobusima. – Ko je davao autobuse? – Niko. Autobusi su pla}eni. – Ko je dao novac? – Narod. Svako po malo. – A Srpska radikalna stranka? – Ne. Otkud woj u to vreme novac, izgleda da ste vi za sve informisani samo umnogome nakrivo, odnosno pogre{no. – Jeste li imali zarobqenika? – Jesmo, na Kupresu. Svi su preba~eni za Knin, gde ih je sve oslobodio biciklista. – Ko je biciklista? – Pani}. 766

– O da. Okej. Okej. – Jeste li koga streqali? – Nismo nikoga. Vi izgleda provocirate. – To mi je posao. – Onda nastavite. – [ta vam je rekao [e{eq kada niste streqali zarobqenike, nego su oslobo|eni? – Otkud znam {ta je rekao? Nisam ~oveka ni video ni ~uo. – ûdi me da va{em pretpostavqenom niste javili. – Nije [e{eq bio predpostavqeni nama na frontu. Na frontu su glavnu re~ vodile vojne stare{ine Vojske Republike Srpske, a u Krajini stare{ine Vojske Srpske Krajine. I kakve sada tu veze ima [e{eq? Kud’ ste se okomili na wega? – Zaista ~udno. On i SRS poku{ali su da vas uni{te, a vi sada branite [e{eqa i SRS. – Gospodine Paolo, ne branim ja nikoga, govorim samo istinu. Zbog ~ega ho}ete da ja laèm. Kako da kaèm da je [e{eq ratovao kada nije. Onako visok i krupan ne bi se dugo nanosio glave, a meni se ~ini da i sada imate za ciq da ga skratite za glavu. Ja, kao Srbin, spreman sam da se borim za Vojislava [e{eqa. – Drugi su ovde druga~ije pri~ali od vas. – [ta su drugi govorili, to mene ne interesuje i ne bih voleo znati ko su. Mo`da je boqe. Ne}u sa tim da se optere}ujem. – Da li ste vi bili angaòvani u Barawi? – Jesam. – Koliko dugo? – Dosta dugo, od po~etka do kraja rata u Barawi. – Ko je bio glavni ~etni~ki komandant za Vojvodinu? – To zaista ne znam. – Znate li ko je osnovao Dunavsku diviziju, mislim ~etni~ku? – [ta je vama? Zar je tako ne{to postojalo? Mo`da u ma{tarijama i pri~i. Ja za takvo {to ne znam. – Dobro. A poznajete li vi vojvodu Zdravka Abramovi}a iz Sombora? – Poznajem. I to jako dobro. – Za{to vas dvojica niste u dobrim odnosima? – Nije ta~no da nismo u dobrim odnosima. – Kakva je wegova uloga bila u dobrovoqa~kom i ~etni~kom pokretu? – Nikakva. Bio je marginalna li~nost u svemu tome. Vi{e je bio politi~ki angaòvan. – Ispade da ste vi sve sami radili. – To nisam rekao. Vi mi postavqate nepovezana pitawa. – Na primer, jeste li imali komandire bataqona, ~eta, mawih formacija, itd? 767

– Jesam. – Znate li wihova imena? – Znam. – Molim vas da nam ih pa`qivo nabrojite sa adresom stanovawa. – Moè, pi{ite: Ra{eta Milan iz Prigrevice, Ilija Ra|enovi} iz Apatina, Kalaw iz Apatina. – Dobro. A gde su oni sada? – Sahraweni su. Svi su poginuli, gospodine Paolo. Mrtvi su, kao i jo{ mnogi drugi komandanti. Na primer, Bogo iz Kqaji}eva, itd. – Kod vas su svi ispravni ili mrtvi. Ima li iko ìv? – Ima. – Ko je taj? – Ima Jovo Ostoji}. – Pauza, molim pauza. Diè se i napusti prostoriju. – Mogu li ja ne{to da vas pitam, ako niste umorni? – Moè, gospodine Urlih. – Za{to ste vi i dobrovoqci i{li da ratujete? – Na{e poreklo je iz tih krajeva. Znaju}i da su Hrvati i muslimani genocidan narod, oti{li smo samoorganizovani da pomognemo na{im ro|acima. Morate znati, gospodine Urlih, da su 1914. godine muslimani stra{no mu~ili i ubijali Srbe, isto kao i 1941. godine, a to su radile i usta{e 1941–1945. godine uz blagoslov Vatikana. Nema srpske ku}e u tim krajevima, a naro~ito od 1941. godine da neko nije ubijen ili zaklan. A mi smo potomci onih nedoklanih. Oti{li smo da spre~imo genocid, da se ne bi ponovila 1941. godina. Mislim da ste sa tim upoznati. – Jeste li silovali i ubijali civile? – Zaboga ne. Kako tako ne{to moète i da pomislite, gospodine Urlih? – Samo pitam da vidim reakciju. – Da li je u va{im jedinicama bilo mrtvih? – Jeste, bilo je. – Veliki broj? – Ne, ali bilo je. Mene svaka smrt boli. – Sasvim normalno, ào vam je. [ta mislite o Karayi}u i Mladi}u? – Pravi Srbi. Dabogda ih nikada ne prona{li. Oni su ponos svakog ~estitog Srbina i srpskog naroda, a ne ove bagre i {qama koji ne znaju ni {ta rade. – Kako mislite: ne znaju {ta rade? – Tako {to ne znaju. Istraìteq se vratio. O~igledno je bilo da se malo osveìo i smirio. Obratio se Urlihu. – Vi ste malo razgovarali? Mogu li da zapi{em o ~emu ste pri~ali? – Moè – O~igledno je odgovorio Ulrih, jer je istraìteq Paolo kucao, a ovaj mu je pri~ao. 768

– Mister Ostoji}u, moèmo nastaviti. Recite mi, da li ste ~lan Srpskog ~etni~kog pokreta ~iji je osniva~ Vojislav [e{eq? – Taj pokret nije postojao – odgovorio sam fiksiraju}i ga pravo u o~i. On je na to izvadio prve brojeve ’Velike Srbije’ i stavio ih ispred mene. ’Ipak su o svemu obave{teni’, pomislio sam u sebi. Ko li ovo sve dostavqa i kakvih li nas sve ima? – Kako nema? Ovde pi{e da ima? – Nismo se dobro razumeli. Kaèm da sada ne postoji taj pokret. Postoje Drugi, ali to nema veze sa [e{eqem. – Ja sam vas jasno pitao: jeste li ~lan Srpskog ~etni~kog pokreta? – Gospodine Paolo, nisam ~lan nijednog pokreta i nijedne stranke. Bio sam ~lan Srpskog ~etni~kog pokreta dok je postojao, i ~lan Srpske radikalne stranke do 1996. godine. Od tada nisam ni u jednoj stranci niti u bilo kom pokretu. Ne bavim se aktivno politikom, nego onako za svoju du{u. Ono {to me interesuje pratim, {to ne – ne. – Za koga glasate? – To nije va{a briga, ali ako vas interesuje – za Srpsku radikalnu stranku. – Za{to glasate za wih? Koliko su vam zla naneli, a vi i daqe cenite i SRS i [e{eqa? – Vi, Paolo, opet po~iwete nalivati vodu na va{u vodenicu i poku{avate ne{to {to je nemogu}e. – Dobro. Poznajete li Acu Stefanovi}a iz S^P i SRS? Zatim, poznajete li Branislava Vaki}a? Znate li Qubi{u? Da li je to va{a qudina, dobar ~ovek. U kojim su oni sada strankama? – Poznajem svu trojicu, a ko je dobar, a ko lo{ o~igledno vi znate. Zato nas Srbe tako delite. Ja sam, po vama, verovatno lo{ Srbin. Otkud ja znam gde je Qubi{a? Nisam ga ~uo ni video osam godina. Branislava Baki}a, isto, a Acu sam video na TV-u. On je sa va{im pulenom Bati}em, ministrom pravde Srbije. Sve vi to boqe znate, ali vam treba da ja to kaèm, mada je neko ve} rekao. Ali, {to je sigurno, sigurno. – Ko je u to vreme jo{ bio na ~elu pokreta i stranke? – Otkud znam. – Poznajete li Maju Gojkovi} i Slavoquba Jovanovi}a? – Poznajem. – Kakva je wihova uloga bila u svemu tome? – Kakve vi uloge gawate? Pozovite wih, pa ih pitajte za wihove uloge. Ne znam na kakve uloge mislite. – Mislim oko pokreta i stranke? – Pitajte wih. – Kako ne znate ni{ta o Jovanovi}u, a bio je predsednik okru`nog odbora SRS? – Meni sad nije jasno o ~emu pri~amo. O S^P ili SRS? Vi ste to, gospodine Paolo, sve izme{ali. Ili imate nameru da me zbunite, pa da mi vr769

{qate po glavi kako ho}ete. I ti, i ovaj Nemac Urlih. [ta ho}ete – pitajte konkretno. Nemojte da zaobilazite. Ako sam rekao da ne znam {ta je radio Jovanovi}, to je moje posledwe, jer ~oveka slabo i poznajem. Ja sam bio na rati{tu i otkud mogu znati {ta je ko radio u Srbiji. Vama izgleda ne{to nije dobro ili se pravite da ne ~ujete. – Mister Ostoji}u, nemojte da me vre|ate, jer ja imam i druge metode za razgovor koje imam pravo da primenim, jer sam dobio saglasnost va{e Vlade. – Kakve su vam te metode? Voleo bih znati, gospodine Paolo. Vi ste zaista bolesni. Ako sada za}utim, a mo`da bi mi to bilo i najboqe, po cenu ìvota ne}u vi{e ni re~ izustiti. Moète me se}i, o~i vaditi, raditi {ta ho}ete, bi}e vam uzalud. Kad sam spomenuo o~i, se}ate li se ispovesti jednog fa{isti~kog talijanskog pukovnika iz 1942. godine koji je ratovao u srpskoj Lici. Kada su mu usta{e donele pune korpe srpskih o~iju, on mislio da su o~i{}ene {koqke, a usta{a mu kaè da su to dve hiqade srpskih o~iju i da mu to poklawaju. Mo`da i vi imate nameru da vadite srpske o~i, a bogami ih ve} polako ~upate. Izgleda da ste mnogima i mozak popili. – Mister Ostoji}u, mogu li da vas ne{to pitam? – Nema {ta da me pitate kad ja pri~am i govorim istinu. Jesam li ve} jednom rekao da me ne smete prekidati. Od ovog momenta protestujem i }uta}u sat vremena. Je li ti sad jasno? – Ne nemojte. ]utao sam ta~no sat vremena pogledav{i na svoj ru~ni ~asovnik. Za to vreme oni su {etali i dogovarali se. Ja sam nepomi~no sedeo. – Ta~no sat. – Da, ta~no sat vremena, gospodine Paolo. – Mister Ostoji}u, imate divan sat. – Imam. Mo`da vas zanima otkud mi? – Zanima me. – To mi je poklonio Radovan Karayi} kada sam posledwi put bio sa wim. – Koje je to godine bilo? – 1997. – Da li se sada ~ujete sa wim? Pogledao sam ga i odgovorio: – Da, mi se svake ve~eri sastajemo kod mene u Prigrevici i posle idemo u Apatin da skratimo vreme i pojedemo ribqu ~orbu i, za divno ~udo, vas se uop{te ne pla{imo. – Okej, okej! Zatim sam prsnuo u smeh. Smejao sam se u lice velikom sudskom istraìtequ Paolu Pastoru Stohiju. On me je samo posmatrao i klimao glavom. – Mogu li da vidim taj sat, da ga skinete sa ruke? – Ne moè. – Za{to ne mogu? 770

– Znam da bi vi to zaista èleli, ali vam to zadovoqstvo ne}u priu{titi. – Vrati}u vam ga odmah. – Ne dam i – kraj. Ne dam da mi dodirujete ovu svetiwu. Ne moè i gotovo. Evo, Urlihu bih dao da je traìo, ali po{to nije, sada ne dam ni wemu. – Okej, okej, da se vratimo S^P-u i SRS-u. Koje ste qude jo{ poznavali iz vrha? – Jesam li vam rekao da ja nisam znao dosta qudi. Oni su dolazili i odlazili, a ja sam ratovao. – Znate li Tomu Nikoli}a? – Znam, ako se tako moè re}i. On je do{ao 1992. godine, a ja oti{ao 1996. godine. – Wegova funkcija koja je? – Pitajte wega, on je tu u Beogradu. – Znate li Vu~i}a? – Da. – Kakva je wegova uloga? – Pitajte wega. I on je tu, u Beogradu. Ja sam poodavno napustio politiku. Otkud znam {ta mu je funkcija? A, iskreno, trenutno me i ne interesuje. – Imate li sada bilo kakvu vezu sa SRS? – Nemam. – Imamo informaciju da vi jako te{ko ìvite, ne pla}ate struju, vodu i telefon. Za{to vas ne pomognu. Vi ste za wih mnogo u~inili. Da li je istina da ste Mirovi}u iz SRS, dok je bio ministar, pisali dopis da vam pomogne stranka? – Vi ste, zaista, ~udan ~ovek, a obraz vam je ubi Boè. Vi zadirete u moje porodi~ne probleme. Ne znam za{to to ~inite i to, evo, ve} tre}i put. Ta~no je da nisam pla}ao redovno komunalije. Sada je to u redu. Obra}ao sam se Mirovi}u kao ministru, ali ne zato {to je iz SRS. I nije ni{ta u~inio. Da li je poku{ao – ne znam. Ali {to to vas toliko mu~i i uporno ho}ete ne{to time da postignete. Samo, ne}e to kod mene pro}i, gospodine Paolo. – Koje su vas firme autobusima vozile na front? Jesu li tu imali udela socijalisti Slobodana Milo{evi}a? – Jesmo li to ve} jednom razre{ili? – Ne, nismo, mister Ostoji}u. Odgovorite na pitawe. Dosta vas slu{am ceo dan. – Nisu. – Kako nisu, kada mi znamo da jesu. Vi nas obmawujete, varate nas, a za to moète odavde pravo u Hag. – Ko moè odavde u Hag? Vi i moja zemqa garantovali ste mi slobodu a sada mi ovde pretite. Ne mogu da govorim ono {to se vama svi|a i dopada, nego mogu da govorim istinu i ono {to znam i {to smem da kaèm a da nije vojna i dràvna tajna. 771

– Nisu autobusi dràvna tajna. Kako se zovu firme, vlasnici autobusa? – Evo jedne: ’Severtrans’ – Sombor, i skupo su nam napla}ivali. – I nijedna vi{e? – Imena drugih preduze}a sam stvarno pozaboravqao. – Ko je angaòvao te autobuse? – Pozadina Srpskog dobrovoqa~kog pokreta. Oni su prikupqali i sredstva za pla}awe autobusa. – Kakav je tu bio uticaj SRS i SPS? – Zvani~no nikakav. Rekao sam vam da je to sve i{lo na dobrovoqnoj bazi, primoravawa nije bilo. Kako kona~no ne moète da shvatite da je na{e poreklo iz tih ratom zahva}enih podru~ja? I svi smo se angaòvali da spasemo narod da ga usta{e i muslimani ne pokoqu. Sve vi to znate, samo ne}ete da znate. Ovaj rat je va{, ovo krvoproli}e je va{e, vas i va{eg katoli~anstva na ~elu sa Vatikanom. To nije prvi rat koji ste nametnuli pravoslavnim Srbima po~ev jo{ od 1389. godine pa naovamo. Latini ste vi, zli i pokvareni; ubijate, silujete, pokr{tavate, uni{tavate i zatirete srpski narod. A sad mene ovde silujete, evo ve} je 23 ~asa. êkate da se zamorim ne bi li ne{to slu~ajno pogre{io, pa da uvedete u taj va{ zapisnik. – Sumwate u moju iskrenost, mister Ostoji}u? – Da, sumwam. Vi niste iskreni. U vama leì gomila zla i prefriganosti, mr`we i ne~ove~nosti. – Mister Ostoji}u, ja samo radim posao za koji sam pla}en. – Ko vam brani? Radi i daqe, i ubijajte i daqe, pa posle traìte krivca, a krivac se zna, je li tako Urlih? Vidi kako on mirno sedi i }uti. – Takav je wegov posao i zadatak u ovom va{em slu~aju, a ova lepa prevoditeqka, kao {to vidite, veoma uspe{no sve prevodi i ona je govorna baza izme|u nas. – Dobro, razumeo sam vas. Ne morate ba{ toliko da se trudite. – Sutra nastavqamo, mister Ostoji}u. Vi }ete sa mnom da vam pokaèm ku}u gde }ete no}iti. Odveo me je u jednu susednu ku}u koju o~igledno koriste za ovakve slu~ajeve. Doma}ica me je lepo primila. Bila je sama sa sinom, mu` joj je umro, kako mi objasni, a ona radi kao medicinska sestra. Pripremila mi je ve~eru, izmenili smo par re~i onih obi~nih, porodi~nih. Zatim mi pokazala sobu gde }u da spavam, kupatilo, mesto za obu}u, odvojila mi je pe{kire. Legao sam u veoma udoban leàj i odmah zaspao. 20. septembar 2002. godine Ispitivawe je po~elo u ta~no zakazano vreme, u 9 ~asova. – Jeste se naspavali? – Jesam. – Ja ba{ nisam. – Pe~e vas savest, gospodine Paolo, za ovo {to ovako radite. – Gde ste sve ratovali? Moè to pitawe? 772

– Moè. Ratovao sam u Slavoniji, Barawi, Zapadnom Sremu i Zapadnoj Slavoniji, Lici, Kordunu, Baniji, Dalmaciji i Srpskoj Republici, a i sada ratujem. – Gde sada ratujete? – Ovde. I ovog trena borim se za istinu. – Je li bilo genocida? – Kakvog genodida? – Da ste ubijali civile, vojne zarobqenike itd. – To se za sigurno nije desilo niti se moglo desiti. Bio sam protiv toga i po{tovao sam svoj li~ni kodeks pona{awa, a od mene su to prihvatili svi dobrovoqci. [ta vi mislite, da smo mi i{li da ubijamo i koqemo drugi narod? Koliko puta treba da vam kaèm da to nije ta~no? – Koliko je vas progla{eno srpskim ~etni~kim vojvodama? – Ne znam. – Kako ne znate koliko vas je bilo u manastiru ’Kneìna’? Zatim izvadi iz fijoke kasetu sa snimqenim progla{ewem vojvoda. – [ta me pitate, kad znate? Neko je bio dobar, pa vam dao kasetu. Usput, da vam kaèm: ja li~no te kasete nemam. Ho}ete biti dobri da mi je date da je presnimim? – Ne, to ne. Nikako. Imamo ne{to drugo da vam poklonimo. Evo, izvolite – i dade mi kompletnu optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa. – Eto, jesmo li sada prijateqi? – Ne, mi to ne moèmo biti nikad. – Da li je, mister Ostoji}, Srbija davala oru`je Srbima u Srpskoj Republici i Srpskoj Krajini? – U moje znawe – nije. I otkud ja takve stvari mogu znati? Nisam ja predsednik dràve. – A je li vam poznat Bubaw potok? – Ne. – Kako ne? Evo, vidite {ta ovde na ovom dokumentu pi{e. – Ne interesuje me. – Zna~i odjednom vas ni{ta ne interesuje. Jesu li se dobrovoqci naoruàvali u Bubaw potoku? – Mo`da jesu, mo`da nisu. Otkud ja to mogu znati? – Dobro, da se vratimo na progla{ewe vojvoda. Kaète da ne znate koliko je progla{eno. – Ne, ne znam, a i davno je to bilo. Je li tako? – Da tako je. – Pa po va{em koliko? – [est do deset, ali ne vi{e. – Vi ste to skroz zaboravili? – To i ja tvrdim. – Je li tada progla{en vojvodom Toma Nikoli}? 773

– Mislim da jeste, ali verujte, ja to zaista ne znam. – Nabrojte koga znate. – Ne}u, imate kasetu. Paolo po~e sam da nabraja imena vojvoda, pa me zapita: – Jesu li progla{eni ili nisu? – Neke od tih znam, neke ne znam. – Je li ti i{ta govori ime Zorana Draìlovi}a – î~e? – Ne govori mi ni{ta. – Pa je li on progla{en vojvodom i da li je bio komandant ~etni~kog {taba u Beogradu sa izvesnom Du{icom, koju su svojevremeno bile uhvatile usta{e? – To ne znam. – Znate li Du{icu? – Da, znam. I bile su je uhvatile usta{e. Gde i kako – ne znam. To pitajte wu, a ne mene. – Znate li gde Du{ica ìvi u Beogradu? – Ne. – Da li je [e{eq bio na frontu i ratovao? – Nije. – Da li ste kontaktirali sa [e{eqem? – Jesam, ali veoma retko. Prete`no kad sam dolazio u Beograd. – O ~emu ste najvi{e razgovarali? – [ta vas to interesuje? Ne}u na to da odgovorim. Opet ste malo bezobrazni. – Nemojte da vre|ate. – Nemojte vi da vre|ate mene. [ta je vas briga {ta sam ja sa wim razgovarao? Uostalom, re}i }u vam. Pri~ali smo o ènama. – Okej, okej. Vi ste, mister Ostoji}u, veoma lukavi i snala`qivi. I ponekad duhoviti. – Va{e mi{qewe zadrìte za sebe, jer me zaista ne interesuje. – Kada ste odlazili na front, jeste li sami preuzimali komandu? – Ne, nismo mi bili paravojska. – A {ta ste bili? – Bili smo redovna vojska, jer smo se stavqali pod komadnu stare{ina Vojske Republike Srpske i, dok je postojala Krajina, pod komandu Vojske Republike Srpske Krajine. Paravojska nismo nikad bili. – Da li ste se ~uli nekad sa fronta sa [e{eqem? Na primer, treba jo{ dobrovoqaca, vi nazovete, on sakupi dobrovoqce i po{aqe ih kod vas na front. – Samo jednom smo se ~uli direktno sa fronta. – Jeste li traìli dobrovoqce od wega da vam ih po{aqe? – Kako mislite po{aqe? Nisu to pisma da ih {aqe. Traìo sam dobrovoqce, ali ih nije poslao. Rekao mi je da to ne radi. 774

– Kako ne radi? – Tako mi je odgovorio. Pa nisu dobrovoqci oka~eni na drvo da ih pokupite, stavite u kofer i po{aqete. Razumete li? Na frontu, kada zatreba qudstvo, ono treba odmah, a ne za mesec dana kada ofanziva pro|e, tako da on tu nije ni mogao da pomogne ni pored najboqe voqe. Postojali su dobrovoqa~ki {tabovi koji su organizovali dobrovoqce. To su bili obi~ni qudi, a ne oni na koje vi tipujete. O~igledno vi ne moète neke stvari da prihvatite. Vi ne èlite da to ide druga~ije, odnosno da je bilo druga~ije. – Da li je [e{eq obilazio front gde su bili dobrovoqci? – Ponekad jeste, to sam pro~itao u novinama. U istim iz kojih vi to trenutno ~itate. – Da li je ta~no da vas na frontu nije nikad obi{ao? – Od kud vi to znate? – Je li to istina? – Da, istina je. – Kako to – mnoge je obi{ao, vas nije? – To pitajte wega. Ja ga to nikada nisam pitao. – Mi smo ~uli da ste vi uvek bili gde je najè{}e. Mo`da zato nije dolazio? – To me ne interesuje. Samo znam da nikad nije dolazio. – Odakle su sve dolazili dobrovoqci kod vas? – Iz cele Srbije i Crne Gore. – Je li bilo Rusa? – Mislite iz Rusije? – Da. – Nije bilo. – Mi znamo da je bilo. – Kaèm: nije bio niti jedan. Kad ja kaèm da nije, onda nije. Je l’ vam to jasno? I nemoj da mi podvaqujete. – Je li bilo SPS–ovaca u dobrovoqcima ili Belih orlova? – Otkud ja mogu znati ko kojoj stranci pripada u dobrovoqcima? Bila je sloga i nismo se delili po strana~koj pripadnosti, a svi smo nosili kokarde, oznake stare kraqevske vojske. Tako da mogu re}i da je mo`da neko i bio, ali ja to ne znam. – Po vama, [e{eq i Milo{evi} nemaju veze sa pro{lim ratom? – Gospodine Paolo, ja to nisam rekao, a sve {to vas interesuje u vezi wih, wih i pitajte. Potraìte ovde one koji vole novac, takvih poput vas, pa }e re}i i da mu otac nije otac. – Jo{ niste ni rekli da ste ~etni~ki vojvoda. U stvari, niste priznali? – Ja se ponosim tim zvawem i drago mi je da sam to. – Kako se dobija to zvawe? – Morate biti sposobni da organizujete narod, da se isti~ete kao ratnik, da ste dobar ratni strateg i, na kraju, da ste spremni da poloìte ìvot, ako to od vas Otaybina traì. Eto, samo toliko. 775

– Da li biste vi dali ìvot, mister Ostoji}u, za srpski narod i Otaybinu? – Da, dao bih ga bez razmi{qawa. Mogu li samo ja vas ne{to da upitam? Volite li vi Italiju? – Volim, mnogo je volim. – E, pa vidite, ja isto tako volim Srbiju. I daleko je vi{e volim nego vi Italiju. Moja zemqa i moj narod uvek se bori za opstanak, jer je napadaju takvi kao {to ste vi. Iz va{e Italije doletali su avioni NATO-a i bombardovali moju Srbiju. Iz Srbije nikada avioni ne}e poleteti da bombarduju Italiju ili bilo neku drugu zemqu na svetu. – [ta sve kokarda ima na sebi? – Kako {ta ima? – Iz ~ega se sastoji? – Ima krunu, {tit sa ~etiri ocila i krstom koji se nalaze na dvoglavom belom orlu, ma~eve ukr{tene i mrtva~ku glavu. Sada je to malo izmeweno ali to je u su{tini to. – Za{to mrtva~ka glava? – Po verovawu, da za{titi narod od zla, kuge i produì ìvot. Ona se nalazi na pla{tu svetiteqke Paraskeve, ali i mnogih pravoslavnih svetiteqa, a ujedno ozna~ava borbu od smrti ili pobedu nad wom, eto otprilike to je to. – Zar to ne zna~i ubij? – Za vas kod Srba sve zna~i ubij. Ako vi tako mislite, neka vam bude. Ali, to nije ta~no. Sve ste pogre{no nau~ili. To zna~i: ne bojim se smrti. – Je li Milo{evi} slao oru`je za Krajinu i Srpsku Republiku preko vas dobrovoqaca, a uz saglasnost [e{eqa? – Prvi put tako ne{to ~ujem. – Imamo informaciju, kao {to sam pomenuo, da ste se naoruàvali u Bubaw Potoku i tako prenosili oru`je u Republiku Srpsku. – Da, to je bilo samo jednom. Ina~e smo oru`je dobijali na licu mesta. Tako smo uzeli oru`je kada je napadnuta Krajina 1993. godine u januaru mesecu od strane usta{a. – ’Boè, kako su do svega ovoga do{li?’, mislio sam. Razo~arao sam se. Zar postoje takvi qudi da sve izrecituju? – Vama je Vojska Jugoslavije dala ~in majora? – Da, jeste. Otkud znate? – Sve mi znamo. Vas samo proveravamo. – Proveravajte kog moète. – Jeste li bili upoznati sa [e{eqevim kretawem? – Ne. – Da li je bio u Vo}inu i Podravskoj Slatini? – Mislim da nije, ali nisam siguran. Pre bih rekao da nije. Ne znam ta~no. Ne volim da kaèm ono {to ne znam i ne interesuje me da li je bio ili nije. 776

– Poku{ajte da se setite. To je 1992. godina. – Ne znam. Mo`da i jeste, ali u moje znawe nije. – Prisetite se. – Ne znam, ~ove~e! Kako da se setim kad ne znam? – Je li bilo tamo dobrovoqaca? – Bilo je, bar tako mislim. Ali ih mo`da i nije bilo. Ne znam. – Ko je Oliver? – Oliver je srpski ~etni~ki vojvoda, poginuo u Beogradu. – Je li on tamo bio komandant? – [ta vam to sada zna~i kada je mrtav? – Tamo je izvr{en zlo~in. Pobijeni su Hrvati civili, izvr{en je masakr? – Ja o tome, zaista, ne znam ni{ta. – Boqe za vas da priznate. – [ta da priznam? – Da je tamo li~no Vojislav [e{eq ubio 7-17 nevinih Hrvata. Tako ste rekli da je toliko ubio. – Ko je to rekao? – Vi, mister Ostoji}u. – Ja to rekao? – Da, li~no vi. – Majke ti talijanske, kada? – Ju~e. – A ti upisa danas. – Da ba{ tako. – Ma ~uj, de, istraìtequ iz Haga i Ha{kog tribunala: bri{i to odma’, stoko jedna, govedo dvonogo...! Koga ti to pravi{ ludim? Ko zna {ta si jo{ ti napisao u dogovoru sa ovim [vabom Urlihom?! Bri{i to, àbaru. Ma ~uje{ li ti mene {ta ja govorim? Ko je pobio qude? Pa Vojo nema za to petqe, to je prva stvar, a druga on to nikada ne bi u~inio, sram te bilo, idiote! Zar si zato ovamo do{ao? Traì{ da la` bude istina. Ako je neko izvr{io zlo~in, treba ga suditi, ali progla{avati nevine za zlo~ince – to je za svaku osudu. Zlo~in je to {to ste vi sada hteli da uradite! Za to vas treba suditi! – Smirite se, mister Ostoji}u. – [ta ti meni smiri se?! Kupujete laì za novac. Pa ne}ete vaqda na taj na~in da osudite [e{eqa? Dabogda se zatrlo svakom seme i porodica ako iko ovakvu la` overi, ako iko ovako ne{to uradi! Dabogda mu se seme zatrlo! – Smirite se, mister Ostoji}u. – Ti da }uti{, je li ti jasno?! Sad, sad bih ti zalepio iza u{iju da se sav zapi{a{ i uneredi{. [ta je tebi? Jesi li normalan? Jesi li poludeo? Pa to samo ludi rade. Ne bira{ sredstva, tako daje{ novac. Ja te{ko ìvim, ali mi taj tvoj novac ne treba. To je krvav novac prepun nevine srpske krvi. Za wega se samo smrt moè kupiti. 777

– Smirite se, mister Ostoji}u. Pozva}u obezbe|ewe. – Zovi! Da vidi{ kako [e{eqev vojvoda gine! Zovi! – vikao sam da se zgrada tresla. Obezbe|ewe se pojavi na vratima. – Kaì, lopove, da odu, jer }e biti sva{ta. Reci im da odlaze. Najzad je rekao da odu, jer }e sve biti u redu. – Pauza. – Slu{aj: nema pauze! Kraj je razgovora za danas. Ja od ovog momenta do sutra ne}u da progovorim ni re~i. Sram vas bilo, ako uop{te znate za sram. Vi da tako pri~ate o jednom srpskom intelektualcu, profesoru i doktoru nauka. Gadite mi se. Ovo {to vi radite to je blam za ~itavo ~ove~anstvo. Ti si Ha{kog tribunala istraìteq... Tuge i àlosti. – Mister Ostoji}u! – Ne zovi me vi{e tako, ~uje{ li? Ja sam za tebe srpski ~etni~ki vojvoda. Ko zna {ta si sve tu napisao u moje ime. Ja govorim otvoreno i nemam ~ega da se stidim, a ti si do{ao ovamo na osnovu pri~e da ja ne podnosim SRS i Vojislava [e{eqa. E, pa ne}e mo}i. Ja sam oti{ao iz SRS, ali i daqe za wu glasam, a {ta u stranci misle o meni i ja o wima, tu ti ne moè{ da gura{ svoj nos i da palaca{ zmijskim jezikom, pa da izabere{ gde }e{ otrov ispustiti. Paolo, jeste li vi svesni {ta radite? Ja }u ovo da objavim i da napi{em kako terate potencijalne svedoke da laù. – Smirite se, mister Ostoji}u. Ma, jesam li ti rekao da me vi{e ne oslovqava{ tako, a ti ponovo. – Mi tebe moèmo sad da zatvorimo. – Ne moète, ovo je moja zemqa. – Ne shvatate. Ovo nije va{a zemqa. Ovo je zgrada Ha{kog tribunala i ona pripada UN. Boqe re}i, ovo je deo Holandije. – Gospodine Paolo, vi ste na~isto bolesni i jedna obi~na... – Da nastavimo razgovor, Ostoji}u? – Znate li vi koliko je sati, a mrcvarite me ceo dan sa ~istim laìma i kojekakvim pitawima. Sad je 23 ~asa. Ja odoh da spavam, ako budem mogao, a vi nastavite ispitivati Urliha. Otpratili su me do stana. Bio sam umoran kao nikad u ìvotu i skrhan do bola. Ceo moj ìvot mi se u glavi vrteo kao na traci. Setio sam se svega – od detiwstva, pa sve do dana{weg dana. Gazdarica Smiqa me upita: – [ta vam je? Tako ste bledi kao da nemate ni kap krvi u sebi. Brzo je sina poslala u wegovu sobu. – Ma nije mi ni{ta. Satra me ova banda lopova i laòva. [qam belosvetski sudi ~asnim qudima. Jo{ }e celu zemqu Srbiju da optuè. – Ve~era vam je gotova. – Hvala, ne mogu. Jeo sam danas za narednih deset godina. – Jeste li za pivo? – Ne, nisam za pivo. Znate, ja znam da vi sa tim nemate veze. Mogu ~a{u vode hladne ako imate. Ovi ni vodu ne nude. 778

– Imam, evo izvolite. – Molim vas, gospo|o, ja bih se istu{irao, pa da se povu~em u svoju sobu, da vas oslobodim. – U redu, krevet vam je name{ten. Laka vam no}, gospodine Jovo, i neka vam Bog bude u pomo}i. – Verujem u Boga, u sebe i svoju porodicu. I u sutra. Boqe sutra. Da ovi gadovi ne}e vr{qati po Srbiji, odvoditi qude i suditi im kako im se prohte, a mi, maltene, da im se zahvaqujemo za to optuùju}i sami sebe. No} duga kao godina. Ne mogu da zaspim. Hiqadu za{to mota mi se kroz glavu. Zar je mogu}e da ni svoj narod ne smem da branim od koqa~a i ubica. Sre}om, nije se ponovila 1941. godina. [etao sam se po sobi kao lud. Prosto nisam verovao {ta se to doga|a sa mnom i oko mene. Samo jednom pogre{nom izjavom, ili nepa`wom, mogao sam naneti zlo ne samo [e{equ, nego i mnogim drugima. Ko zna {ta sve pi{u u onaj zapisnik! Ja govorim jedno, on pi{e drugo. I jo{ mi te pogane re~i stavqaju u usta. Zamislite: da je Voja ubio 17 Hrvata i da sam ja to rekao! Mrze nas {to smo ìvi. Oni, u stvari, nas i ne cene kao narod. Mi smo wima pogodni za odstrel. Ne znam o ~emu sve nisam razmi{qao i tako do~ekao jutro. 21. septembar 2002. godine Jutro. Nedeqa sveta osvanula. ûje se na Dediwu cvrkut ptica iz lepo oblikovanih kro{wi, a nebo prozirno plavo. Sa istoka se lagano ra|alo sunce i slalo svoje zrake ìvota na zemqu. Li{}e je treperilo od laganog vetri}a, koji se povremeno javqao i milovao rawene i napu{tene du{e. Posmatrao sam jutarwu prirodu kako odmorna di{e. Doru~kovao sam ~a{u vode i malo hleba. Bio sam jo{ uvek nervozan. Zatim sam zapo~eo pripremu za posledwi dan ispitivawa. Sam sebe sam smirivao; mora{ da izdrì{, pa {ta bude – neka bude. I onako pi{u {ta ho}e. Gazdarica Smiqa dade mi tabletu protiv glavoboqe. Redovna kontrola pri ulazu omogu}ila mi je prolaz. – Opet nemate ni{ta? – A {ta bi trebao da imam? – Ni{ta. Samo kaèm – pomirqivo ponovi radnik obezbe|ewa. Popeo sam se na sprat sa prevoditeqkom koja me je ~ekala. – Samo redovna kontrola – rekla je. Ovde je sve redovno, pa i Srbe dovode redovno, zar ne? – To mene ne interesuje. Ja samo radim svoj posao. Jeste li se odmorili posle ju~era{weg dana? – Ne, nisam ni spavao. – [ta vam je rekao Paolo da me jo{ pitate? Pitajte slobodno? – Ne, ja to tek tako... Da ne }utimo. Boqe je da ne pri~amo. Nije mi ba{ do neke pri~e. Stigli smo do kancelarije za obradu. – Dobro jutro, gospodine Ostoji}u. Mogu tako da vas zovem? 779

– Moè. – Lepo ste se odmorili, zar ne? – To verovatno za vas nije bitno. – Bitno je. Jeste li jo{ quti? – Da. I ne podnosim vas, ali {ta je tu je. – Moèmo li krenuti sa pitawima? – Moè. Samo vi krenite. Vi se bavite pisawem? – Da, bavim se. Zar su vam i to rekli? – Kako mislite: rekli? – Oni koji su ovde bili pre mene i sva{ta pri~ali o meni, a vi kao slu~ajno sve znate. Sa tim va{im prqavim novcem sve }ete kupiti ili se bar tako nadate. Zato }e vam ovo danas biti primer da nije ba{ tako. A ubrzo }u i napisati sve o ovome, da svet ~uje {ta vi, u stvari, radite i koristite se la`nim izjavama i ve{ta~kim svedocima. – Imate li dokumenta? – Nemam. – Kako nemate? Mi smo saznali da imate. – Imao sam, ali sam sve spalio kada nas je policija kontrolisala. – Koja policija? – Na{a, srpska... Tada sam sve uni{tio. – Velika {teta. – Nije {teta. – Jeste velika {teta, gospodine Ostoji}u. – Ne znam, ali vi{e ne postoji, tako da je o tome suvi{an razgovor. Jedan mali deo sam zadrào za sebe, pa mo`da bi vam dobro do{lo. – Kako da ne. Samo recite. – Imam originalne podatke kako su Hrvati kupovali oru`je i unosili u Hrvatsku za vreme Jugoslavije. Mogu vam to dostaviti zajedno sa imenima i prezimenima: ko je koliko para dao za kupovinu oru`ja i koliko je ta~no na Kupresu skupqeno novca u tu svrhu. – Ne, to nas ne interesuje. Samo Srbi. – Pa nisu Srbi sami protiv sebe ratovali! – Ne, nas interesuju samo Srbi. – Da se prekrstim. – I prekrstim se. – Kako to vi optuùjete samo jednu stranu? – Nije tako. Mi sada ispitujemo samo {ta su radili Srbi. – Zna~i Hrvati vas ne interesuju? – Ne. – Zna~i ~ak ni originalni papiri koje sam sa~uvao zbog pisawa kojim se bavim? Zaista ~udno, gospodine Paolo. Pa to vi otvoreno stajete na stranu Hrvata. Zbog ~ega to ~inite? – Idemo daqe. Koliko ste do sada izdali kwiga? 780

– Izdao sam pet zbirki pesama, pi{em kwigu... Pri kraju je ’Vatikan i Hrvati u svetlosti novije istorije’. To bi vi trebalo da pro~itate, jer je zasnovana na autenti~nim doga|ajima. Mo`da }ete, kad je pro~itate, pre}i na srpsku stranu. Pi{em jo{ neke romane, a prioritet }e biti ovo va{e maltretirawe. Na ovaj moj odgovor on se samo podmuklo i cini~no smejao. Urlih je, kao i obi~no, }utao i klimao glavom. – Ja bih voleo da pro~itam tu va{u kwigu. – Obe}avam da }u vam je, kad iza|e iz {tampe, pokloniti. – Koliko treba evra da se od{tampa? – Negde od ~etiri do pet hiqada. – Au... Toliko? – Pa {ta vi ho}ete? Da ovde sve ko{ta sto evra? – Onaj ko finansira kwige Vojislava [e{eqa, {to ne finansira i va{e? – Ala ste vi naporan istraìteq! Odakle ja mogu znati ko finansira kwige [e{eqeve? A, usput re~eno, to me nikada i nije interesovalo. – Ko finansira ove novine? – upita me i pokaza na ’Veliku Srbiju’. – Ne znam. Zaista ne znam. – Od kuda novac kada se ide na izbore? Tu treba dosta novca. – Stranka je velika i sna`na. Sigurno od ~lanarine i donatora... Pretpostavqam. Ali, iskreno da vam kaèm – ne znam. – Da li se [e{eq u stranci pona{a kao kraq? – Pa otkud vam to? [e{eq je protiv kraqa i monarhije. On je republikanac. Vi biste hteli da ne{to pogodite, ali vam ne ide od ruke. Nastavite da ga|ate, mo`da }ete pogoditi. – Gospodine Ostoji}u, mi smo vama na po~etku razgovora rekli da mi vas {titimo i da ste sada za{ti}eni i, ako ustreba, da vas i va{u porodicu prebacimo u drugu zemqu da bezbri`no ìvite, ako budete spremni na saradwu. – Kakvu saradwu? Da laèm i ocrwujem srpsku dràvu, [e{eqa i dobrovoqce, da pri~am {ta vama odgovara? Takve saradwe, izme|u mene i vas, nikada ne}e biti. Na tu la`nu kartu uzalud igrate. Ja sam vam rekao ve} jednom da ja vi{e volim svoju porodicu i Otaybinu Srbiju, i moje selo Prigrevicu, nego sva blaga sveta. Za to sam uvek spreman da umrem, za stopu ove zemqe i za svoj srpski narod. – Gospodine Ostoji}u, niste vi jedini koji volite svoju zemqu. I ja volim Italiju. Urlih voli Nema~ku. – Vi ih la`no volite. Da volite vi Italiju, a Urlih Nema~ku, ne bi ste kao ~lanovi NATO alijanse tukli druge narode. Jednog dana }e vam se to vratiti. Ne postoji na svetu nepobedivi borac, gospodo. – Postoji, Ostoji}u, Mar}ano. 781

– Gre{ite, Paolo. Jeste on poreklom Italijan ili nosi samo to prezime. On se na vreme povukao i samo zato nije izgubio. Zato i vas dvojica i va{e zemqe treba dobro da razmislite koliko }e NATO dugo pobe|ivati. Imate jo{ malo vremena da se povu~ete. – Ne morate nas savetovati. – Vas i ne vredi savetovati. – Razmislite o ponudi o saradwi. – Nemam {ta da razmi{qam. – Ipak razmislite. Mi smo spremni na saradwu. Sve stoji do vas. – Do mene ne stoji ni{ta. – Stoji. Vi ste ozbiqna li~nost i treba da sara|ujete, da se iz ~ove~anstva iskoreni zlo~in. To je obaveza svakog od nas. – Zaista, zlo~in treba iskoreniti. Ja sam protiv wega. Za to sam. Ali ne samo kod Srba, ve} i kod Hrvata i kod muslimana. – Da li priznajete Ha{ki tribunal? – Da, on postoji. To priznajem. Ali da je zakonska me|unarodna institucija zasnovana po me|unarodnim normama, to ne priznajem. Vi sami znate za{to je formiran sud u Hagu? – Ne znam. Vi mi recite. – I ho}u. Formiran je da pobedite Srbe i dokaète kako su Srbi zlo~inci, a samim tim da prikrijete va{ zlo~in i stvarne zlo~ince. – Zna~i vi Ha{ki tribunal jednim delom priznajete, a jednim delom ne? – Rekao sam. Ne}u da se ponavqam. – Nisam vas dobro razumeo. – Razume}ete, ima vremena. Vi ste tu zapisali u va{ tefter sigurno da priznajem Tribunal. Ko sam, na kraju krajeva, ja da priznam to gnezdo srpskog uni{tewa? Rekao ja da ili ne vi to jednako tretirate. – Da li je vama Vojo [e{eq bio komandant? – Nije. – Kako nije ako ste pripadali S^P-u dok se nije ugasio? – On je bio predsednik S^P-a, a ne komandant, ali taj pokret se ugasio, ~ini mi se, jo{ 1992. ili 1993. godine, tako da to sa nekom komandom nema veze bilo kakve. – A ko je onda bio? – Niko odre|en. – Kako niko? – Pa niko. Postojali su dobrovoqa~ki {tabovi, rekao sam vam to. – Ali kako to da nema komandanta? – Ima, ko kaè da nema. Dobrovoqci su sami sebi birali komandanta pri polasku ili na samom boji{tu. – A nije [e{eq govorio: ’ti si’ i time se izbor zavr{avao? – Ne, koliko ja znam. – Ko je vas odredio za komandanta? 782

– Dobrovoqci. – Vi ste se prihvatili? – Da. Bila mi je ~ast. – Ko vas je proglasio vojvodom? – U manastiru Kneìni je izvr{eno progla{ewe. – Ko vam je ~itao zakletvu? – [to pitate kad imate kasetu? Ako ja treba da kaèm, evo re}i }u: veliki srpski sin i vojvoda dr Vojislav [e{eq. – Vi u toku celog ovog ispitivawa hvalite [e{eqa? – Ne, to nije ta~no. Ja o wemu samo pri~am istinu i nemam nameru da govorim ono {to vi èlite, odnosno neistinu. – Imate li bilo kakvu dokumentaciju o Hrvatima? – Ako mislite o pokretu, o ~lanovima SRS, o dobrovoqcima, rekao sam vam da sam to sve spalio kad sam oti{ao iz stranke. – Nije ostalo ni{ta? – Ni{ta. Nakon paqewa, sve na smetli{te i – zavr{eno. Vidim da vi imate tu neke spiskove. Eto mog imena na vrhu spiska. Neko vam je sve to dostavio, a mene proveravate samo da li ga i ja imam. – Da, mi posedujemo gro spiskova samo nam nedostaje va{a ispovest kao vojvode iz ’Velike Srbije’. Sve ostale ispovesti imamo. – Ja se nisam nikome ispovedao, tako da yabe listate i traìte me u ’Velikoj Srbiji’. – Evo, vidite, na ovoj fotografiji vi i [e{eq se srda~no rukujete ispred Narodne skup{tine. – Da rukujemo se. Nije zabraweno. – Gospodine Ostoji}u, koliko puta ste videli Slobodana Milo{evi}a? – Mislite na TV-u? – Ne, uìvo. – Jednom. – Jeste li pri~ali sa wim? – Ne, nisam. Bila je to skup{tina. Ne se}am se u vezi ~ega. – Ho}ete da vas podsetim? – Nemojte. – Za{to? – Ne verujem u va{e informacije, a wega sam video samo tada. – Poznajete li porodicu Slobodana Milo{evi}a? – Ne. – Je li istina da se wegov sin obogatio velikim radom? – Ne poznajem qude iz wegove okoline kao ni wegovu porodicu i ne znam {ta su radili, a ni sada ne znam gde su. Jedino znam gde je Milo{evi}. – Okej. To znamo i mi – nasmejao se. – [ta mislite, Ostoji}u, o saradwi SPS i SRS? – To treba da pitate rukovodstva tih stranaka. 783

– [ta mislite: da li bi bilo dobro da radikali pobede na izborima i da Tomislav Nikoli} bude predsednik Srbije? – To pitawe nije za mene. Ja ne èlim da na to odgovorim. Ali ako insistirate, moj odgovor je potvrdan. – Okej. – Da vas pitam ovako: {ta je boqe – da pobedi Ko{tunica ili Nikoli}? – Ne znam ni{ta. Ne razumem koji je ciq tog pitawa. Jedino mogu da ga smatram za provokaciju. Zar ne moète da shvatite da sam se povukao iz politike? – Za koga }ete sada glasati? Do sada ste glasali za SRS, jer ste bili wihov pristalica? – I sada sam wihov pristalica, samo sam se povukao iz javnog politi~kog ìvota. – A da vas sada pozovu da se aktivirate? – upita nenadano Urlih. – Najverovatnije da, ali pod uslovom da se dogovorimo. – Za{to se ne aktivirate u DS ili DHSS? – Ne zanima me ni wihova idologija ni taj tip vo|ewa politike. Ili, boqe re}i, tamo ne bih nikada oti{ao da se bavim politikom. – Jeste li ikada bili u [e{eqevoj ku}i u Batajnici? – Da, jednom ili dva puta. – [ta ste tamo radili? – Nosio sam neke kwige koje nisu bile prodate. – Zna~i, nije uvek sve kwige uspevao da proda. – Samo trenutno. Kasnije jeste. Sve se uvek rasprodaju. – Da li se odatle jednim delom finansirala stranka ili je on sav novac zadrào za sebe? – To je wegova privatna stvar. – Ko je finansirao kwige Mire Markovi}–Milo{evi}? – Boè me sa~uvaj od kuge i Latina! – Ho}ete ponoviti? – Boè me sa~uvaj od kuge i Latina! – A {ta to zna~i? – Zna~i da ste ubita~no naporni i da ubijate kao kuga podmuklo. Tako rade Latini, a vi ste tipi~an tip takvog Latina. – Okej. – I ja kaèm okej. – Koliko je va{e selo ukupno dalo dobrovoqaca i rezervista u toku ovih ratova? – Negde 1.500–2.000 qudi. – Zar to nije mnogo na 5.000 stanovnika? – Izvinite, gospodine Paolo, otkud vi znate da moje selo ima 5.000 ìteqa? Kako vi to znate? 784

– Idemo daqe. – Ne idemo daqe. Kako znate? Odgovorio je: – Nije bitno. – Bitno je. Ko vam je to saop{tio? – Ne mogu vam re}i. Razumete? – Ne razumem. – Koliko ste imali mrtvih, poginulih iz va{eg sela? – Dvanaest. – Tako malo? – Kako malo? To je previ{e! Sada kada vidim da ste ih u stvari vi pobili, uhvati me jo{ ve}a tuga. – Mi pobili? – Vi, da. Ovo je bio va{ rat i va{eg Vatikana. – Pazite {ta pri~ate. – Pazite vi {ta pitate. Rekao sam da odgovaram i branim se istinom. – Kontaktirate li sada sa [e{eqem? – Ne. – Kontaktirate li sa SRS? – Ne. – Jeste li ~lan nekog pokreta? – Ne. – Da li bi opet ratovali? – Ako neko napadne Srbiju, bih. – Za{to ste ratovali van Srbije? – Rekao sam vam ve} vi{e puta. – Jeste li imali centar za obuku dobrovoqaca? – Jesam. Na ribwaku u Oku~anima. – Ko je bio komandant centra? – Bila je moja malenkost. – Vi ste bili? – upada za~u|eno Urlih. – Da, ja sam bio. Zar vas to ~udi? – Da. Mi smo mislili [e{eq? – Pogre{no ste mislili. – Da li je [e{eq uop{te doprineo odbrani Srba u Krajini i BiH? – Jeste, i to mnogo. Vi{e nego {to vi uop{te moète da zamislite. To je veliki patriota, a ne la`ni, kao neki, nego stvarni. – Da li je izvukao kakvu materijalnu korist u toku rata? – Po mom saznawu, nije. – [e{eq je opasan? – Nije, gospodine Paolo. To je ~ovek ose}ajan i mekog srca. Kako mi Srbi kaèmo, grubijan sa mekim srcem. Opasan nije sigurno. – Da li on sara|uje sa SPS? 785

– Pitajte to SRS? – Da li je ta~no da je neki ~ovek umro u stranci po{to ga je [e{eq iznervirao, a da je taj ~ovek pre wega pokrenuo S^P? – Kakve se jo{ nebuloze ne vrzmaju po toj va{oj glavi, gospodine Paolo? – Samo pitamo. – Pitate da ja potvrdim da je [e{eq ubio ~oveka. [ta je sa vama? – Dobro, a neku ènu oko nafte? – Vi ho}ete opet da me iznervirate. Pitajte onog ko vam je to rekao. Kud ste mene uhvatili pitati takve laì? Ja da vam budem svedok za takve gluposti i izmi{qotine. Kakva nafta, kakva èna, kakav ~ovek, koji Hrvati? Pa vi ste zaista ~udan ~ovek. Ili polazite od onoga: ako la` pro|e, bi}e istina. – Gospodine Ostoji}u, da li se vi bojite mo`da [e{eqa kad ga toliko branite? – Slu{ajte, ja se bojim samo Boga i nikog vi{e. Ja [e{eqa ne branim, samo ne}u da tvrdim ono {to nije ta~no. – Vi do sada niste ni{ta potvrdili. – Zna~i da ste la`no obave{teni. Neka te stvari posvedo~i onaj ko vas je o wima obavestio, a ne ja koji o tome nemam veze. Ako ho}ete moje mi{qewe, ja mislim da je to ~ista izmi{qotina. – Nismo zavr{ili sa Draìlovi} Zoranom-î~om. Da li je on bio na~elnik [e{eqevog {taba SRS? – Ne znam. – Znate li Draìlovi}a? – Znam iz vi|ewa, ne{to posebno ne. – Za{to je oteran Qubi{a? – To zaista ne znam. Bilo je raznih pri~a, ali ja zaista nijednu ne znam, a pro{lo je od toga i dosta godina, a i rat je u~inio svoje pa ne mogu svega da se setim. – Kad je do{ao Toma Nikoli} u stranku? – Mislim 1992. godine. – Zna~i posle vas. – Da, tako ne{to. A za{to je za vas bitno kada je ko dolazio ili kada je ko oti{ao, za{to, itd? Idete i podrivate. Pravite razdor za va{ih 100 evra. – Na svako pitawe vi dugo odgovarate i uzimate mi vreme, gospodine Ostoji}u. – [ta, sada }ete me jo{ i za to optuìti? Mene ili [e{eqa? Sigurno mislite da me je na sve nagovorio on, ili mi naredio, a ja izvr{io, je li tako? – Molim vas, ja danas moram da zavr{im intervju, zato kra}e odgovarajte. – Prekinite pitati i sti}i }ete. – Danas radimo do 21 ~as. 786

– Ne interesuje me vreme, ovde je lepo. Lepo se zabavqamo. Bavimo se tra~evima, olajavate nevine qude, a ja trebam da to samo overim, pa da skidamo posle ovog intervjua glave. Zna se ~ije – srpske. – Nije sve tako kao {to vi vidite. – A kako je? Jo{ crwe. – Razmislite o predlogu. Sada }e 20 ~asova. Dok vam pro~itam Zapisnik i sve kopiramo, bi}e 21 ~as. – O ~emu da razmislim? – Da budete svedok saradnik i da vam se ne zna ime. – Ja, ako budem svedo~io protiv nekoga, to }e biti javno. Nisam ja Milan Babi}. – To je okej, ali mi ne volimo da se zna ko svedo~i. – Za{to? – Zbog samih svedoka, jer posle imaju problema. – Za{to, ako govore istinu, {to bi se krili? – Zna~i, ako pristanete, vi bi javno svedo~ili? – Da, javno, ali samo istinu bi pri~ao, pa nek se zna ko je kriv. – Ne moè tako. – A za{to ne moè? – Zato {to moramo postaviti pravila kako Tribunal odredi. Moè li jo{ par pitawa, pa da zavr{imo za danas i do ponovnog vi|ewa? – Moè. – Zaboravio sam ne{to da vas pitam. Da li je istina da ste dve godine prosili da bi ste prehranili porodicu i da su vas prete`no pomagali somborski dileri. – Istina je. Prosio sam dve godine, ali nisam krao i lagao, i sa time se ponosim. – [to vas nije pomogla SRS? – To pitajte wih. – Da li su znali da tako te{ko ìvite? – To zaista ne znam. – Za{to su vas ostavili na cedilu? – Zbog laì u koje su poverovali. Ko zna, mo`da sam i nekom zasmetao. – Vi to niste zasluìli. – Otkud vi znate da li jesam ili nisam? – Znam iz pouzdanih izvora. – Kad znate, {to pitate? – Samo ho}u da proverim. – Eto, proverili ste. Ta~no je. – Gospodine Ostoji}u, zar vam to nije dosta? Dok oni dobro ìve i me|usobno se pomaù, vi prosite i niste protiv wih. Vi ste zasluìli daleko vi{e od toga. 787

– Kako vi u Hagu sve lepo znate o drugima, a o sebi, izgleda, ne znate ni{ta. Ne èlim da me vi{e o tome pitate. Prosio sam i preìveo, ali nisam nikog molio. Kome sam stigao, ja sam vratio. Svim dilerima u Somboru vratio sam dug. I drugima koji su me pomagali. – Okej, okej, nemojte se qutiti. – Ne qutim se na vas, nego na sebe. – Za{to? – Ne znam ni sam. Pitajte daqe. – Znate li Mom~ila Kraji{nika? – Da. – [ta mislite o wemu? – Dobar ~ovek. Zatvorili ste potpuno nevinog ~oveka. – Kako znate? – Kako ne bih znao? Kada sam hteo da oslobodim Sokole, on je to spre~io i rekao: pucaw u Sokole je pucaw u moju politiku. A vi mu sada sudite. – Sudimo mu zbog nafte, on je {vercovao naftu i neke druge stvari. – Ja to ne znam. – Znate li da je i to zlo~in? – Ako je ta~no to {to kaète. Samo nisam znao da se zlo~ini mere naftom. – Kako to mislite? – Vi istraùjete genocid, a ovamo tvrdite da je Kraji{nik {vercovao naftu. Gospodine Paolo, to nema veze jedno sa drugim. Kraji{nik je, {to se ti~e genocida, sigurno nevin ~ovek, i ja vas u to uveravam. – Za vas su svi Srbi nevini. – Sigurno je to tako kada vi kaète. – Koliko ste puta bili sa Kraji{nikom? – Par puta. – Je li naloìo da se ubijaju muslimani? – On nije. Sigurno. – A ko je? – Ne znam ni da su ubijani muslimani, ali znam da su wihovi snajperisti ubijali decu u rajlova~koj kasarni, Vogo{}i i na drugim mestima. Vi, gospodine Paolo, i va{ Tribunal samo Srbe progawate. Ja sam protiv genocida, a ko ga je izvr{io neka odgovara, bez razlike kome narodu pripada. Va{a NATO alijansa treba da odgovara {to je bombardovala Srbiju, ubijala nevin narod, od dece do staraca i starica. – Ne}emo o tome. Dosta sam vas slu{ao. Vi, gospodine Ostoji}u, nama ovde drìte predavawa, umesto da mi ispitujemo vas. – Govorim samo istinu. – Da pro~itamo zapisnik? – Moè. 788

– Izviwavamo se. Moè jo{ jedno pitawe. – Moè. – Po vama, Ostoji}u, [e{eq nije imao velik uticaj me|u dobrovoqcima. – Ko to pa sad kaè? – Zakqu~ili smo iz razgovora sa vama. – Ako je tako, neka bude. Jer, {ta drugo da vam odgovorim. Vi svakako tu pi{ete {ta ho}ete. – Jeste li u toku rata kontaktirali Vojislava [e{eqa? – Jesam. êsto. Po potrebi. – A kakva je to, na primer, bila potreba? – Obi~no o SRS i kakvo je stawe. – On vas nije pitao za dobrovoqce? – Jeste. Ima li poginulih i kakva je disciplina. êstitao je na hrabrom dràwu dobrovoqaca, snala`qivosti, discilini, itd. Uglavnom, takav je bio na{ razgovor. – Da li vam je [e{eq ikada poslao dobrovoqce na front? – Koliko puta da odgovorim NE i NE. – Kad vam zatrebaju dobrovoqci, jeste li ga zvali? – Ne. – A koga ste zvali? – Nikoga. – Kako nikoga? – Gospodine Paolo, rekao sam: postojali su dobrovoqa~ki {tabovi, i koji qudi su umrli, i koji su napustili zemqu. Gde je ko, zaista ne znam. – Da li je [e{eq drào govore? – Jeste. – Da li su to bili govori mr`we? – Ne. – Kako ne? Neki koji su ovde bili pre vas rekli su da. – To je wihova izjava, a ne moja. Wihove me izjave apsolutno ne zanimaju. Otkud ja mogu da znam kako ko ceni ~iji govor. – Da li je Vojislav [e{eq pozivao u rat i na lin~ muslimana i Hrvata? – Ne. To nije ta~no. Pozivao je na odbranu. Da se narod ne predaje u ruke muslimanima i usta{ama, jer }e ih pobiti kao 1941. godine i da brane svoje ku}e i zemqu, jer je to wihova vekovna zemqa. Kao {to i jeste. – Gospodine Ostoji}u, vi ste podràvali takve govore Vojislava [e{eqa. – Da, i sada ih podràvam. – Ali on i SRS vas ne podràvaju. – Rekao sam: to nije va{ problem. – Za{to toliko podràvate [e{eqa? – To je moj problem. 789

– Jeste li dràli govor sa [e{eqom u Jagodwaku, u Barawi? – Uh, ala ste obave{teni. Pa sve znate. Imate i kasete, a mene proveravate. Svaka ~ast. Stra{ni ste. Smeh Paola i wegovo standardno – okej, okej. – Imali ste vi{e zajedni~kih tribina. – Da. – Kako je bilo? – Dobro. Odli~no. – Pozivali ste dobrovoqce. – Ne. Oni su se odazivali sami. To je na dobrovoqnoj osnovi. Mnogi su oti{li na front da niko nije znao od wihovih uku}ana, a kako tek da je znao [e{eq. Vi ste re{ili, izgleda, da wega osudite, a nemate razloga, pa sada skupqate svedoke po Srbiji, potkupqujete jeftino, za sitan novac, qude sitne du{e. – Ne. Ne. To nije ta~no, gospodine Ostoji}u. – A {ta je ta~no? – Ta~no je da je podstrekivao narod i dobrovoqce na zlo~in i drào govore mr`we. – To nije ta~no, gospodine Paolo. Izgubili ste se u {umi pitawa i sad ne znate gde ste stali. Ho}ete li da vas ta~no podsetim kada ste me {ta pitali, u koje vreme, i {ta sam vam odgovorio? Prema tome, mene va{ taj zapisnik ne zanima, a posebno ne na taj na~in vo|en. Kako vodite istragu protiv Vojislava [e{eqa to je bruka i sramota za vas li~no. – Gospodine Ostoji}u, vi nama opet uzimate ogromno vreme va{im duìm odgovorima. Sada }ete nam na par pitawa kratko odgovoriti, samo sa ’da’ i ’ne’. Jeste li me razumeli? – Jesam. Ali protestujem. Vi meni uskra}ujete odgovore, a name}ete va{ provokativni na~in rada. Koliko }e ti odgovori biti precizni, ja nisam ba{ u to siguran. – Opet nam uzeste vreme. – Mene vreme ne interesuje, gospodine Paolo. – Je li [e{eq imao bilo kakve veze sa dobrovoqcima i wihovom organizacijom, mislim S^P? – To sam vam ve} jednom rekao. – Odgovorite sa ’da’ ili ’ne’. – To sam vam ve} jednom rekao. – Ho}ete li da odgovorite. – Ne. – Da li je Vojislav [e{eq odvodio dobrovoqce na front? – Nije. Govorim vam ve} stoti put. – Da li je Vojislav [e{eq slao qude, odnosno dobrovoqce–~etnike na front? 790

– Rekao sam da ja to ne znam po{to sam bio na frontu. Mislim da to nije ~inio, jer su to radili dobrovoqa~ki {tabovi. Iskreno, ja nikad nisam znao ko je glavni u kom {tabu, osim one u mojoj op{tini. – Kako ste komunicirali kad treba na front? – Jednostavno. Uvek su oni zvali mene na telefon, a ja sam bio u vezi sa {tabovima VRS i VK. Tako smo znali {ta da ~inimo. – A [e{eq? – Tvrdim da je ovaj na~in rada bio naj~e{}i, a to nema veze sa wim. – Ispade da ste vi glavni, a ne [e{eq. – Ovo je istina {to pri~am, a ako mi vi ne verujete – {ta vam mogu. – Da li je Kraji{nik, po vama, nevin? – Jeste. – Da li je Radovan Karayi} zlo~inac? – Nije. – Da li biste voleli da se uhvati Mladi}? Da znate gde je, bi li rekli? – Ne. Ne. Ne. – [ta vi vidite u Karayi}u? – Sinonim otpora slobode Srpskog naroda. Da nije bilo wega, [e{eqa, Mladi}a i nekih drugih, ovaj gra|anski rat na tlu biv{e SFRJ bio bi poguban za srpski narod. – Kako mislite da nije bilo [e{eqa? – Jednostavno, savetovao je narod da ne ~eka klawe kao 1941. godine, nego da se bori, da usta{ama ne treba verovati. – Dobro. Volite li da se uhapse i Mladi} i Karayi}? – Ne. Ako Bog da, to nikada ne}ete uspeti. – Jesu li oni, po vama, zlo~inci? – Nisu. Pa zar je zlo~in braniti svoj narod? O ~emu mi pri~amo, gospodine Paolo? Ne znam kakav vi zlo~in gonite, ali o~igledno vam je èqa da proglasite celu Srpsku naciju zlo~ina~kom. Za{to su Englezi ratovali na Foklandima? Za{to NATO ovde u Srbiji? A vi ste u~estvovali u Bqesku i Oluji. Je li tako, Paolo? – Vi opet nama oduzimate vreme, gospodine Ostoji}u? – Ne oduzimam. Samo odgovaram na va{a provokativna pitawa. A siguran sam da negde i snimate ovaj razgovor, mada vi tvrdite da to ne radite. – Izgleda da }emo morati zavr{iti intervju. Vi postajete sve gori. – Ko postaje sve gori? – Vi, gospodine Ostoji}u. Spre~ili ste me u ispitivawu. Nepotrebno ste nam oduzeli silno vreme. Ja moram poslati izve{taj i biti sutra u Hagu. – [to se mene ti~e, krenite odmah. Ko vas spre~ava? – Vi me spre~avate, po{to na pitawa ne odgovarate kratko sa ’da’ i ’ne’. – Odgovaram onako kako znam. – Ipak, pi{ete bele{ke. Jeste li sve upisali? 791

– Moj problem. – Dobro pamtite? – Za sada. A {ta ovde i treba da se pamti? Optuùje se kolektivno srpski narod za zlo~in. – To je va{e mi{qewe, Ostoji}u. – Ne. Tako vi mislite. Sada traìte dokaze za to, a nemate ih. – Je li mesto Milo{evi}u u Hagu? – Nije. Wemu, ako ko treba da sudi, to je ovaj narod, a ne vi u Hagu. – Kako to mislite? – Evo kako: ko je koga napao? Milo{evi} vas ili vi wega? Ko je razbio SFRJ – Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija ili Srbija? Koliko ste osudili Jan{u i dru{tvo {to je ubijao mlade vojnike? Gde su zlo~inci iz Splita, Tuzle, Sarajeva, Osijeka, Bjelovara, svi zlo~inci koji su ubijali nevine vojnike, prete`no Srbe? Da li je zato kriv Milo{evi}, {to se raspala SFRJ? Nemate vi prava da sudite bilo koga dok se ne dokaè zlo~in. [to se ti~e Milo{evi}a, on odgovara za svoja dela kao i svaki pojedinac, ali zlo~ine nisu ~inili samo Srbi, kako vi tvrdite. Daleko ve}e zlo~ine vr{ili su Slovenci, Hrvati, muslimani, a vi se stavqate u wihovu odbranu. To {to vi ~inite je prikrivawe zlo~ina. Je li tako, gospodine Paolo? – Okej. Okej. Sa vama je na momente jako te{ko razgovarati. – Ne verujem. Ako vi tako mislite, to mi je drago. – Da li je po vama Radovan Karayi} u pravu? – Da. Jeste. – Da li je on zlo~inac? – Po mom znawu – nije. – A Mladi}? Vojislav [e{eq? – Nije. – Pa ko je? – NATO alijansa, Hrvatska, muslimani. – Vi tako zaista mislite? – Da. – Za{to ste bombardovali Srbiju? – Niste vi ovde da postavqate pitawa. – U redu, vi pitajte. Vidim da vam se ùri. êka Vas put. Morate podneti izve{taj. Sigurno imate visoku dnevnicu, gospodine Paolo, a ovde kupujete laì od bednika za sitan novac samo da biste okrivili koga ste re{ili. – Gospodine Ostoji}u, vi vre|ate. – Ne. Samo govorim ono {to mislim i znam. – Mora}emo se videti opet? – Ne verujem. – Jeste li vi|ali Biqanu Plav{i}? – Da. 792

– Koliko puta? – Jednom. – Jeste li razgovarali sa wom? – Ne, ona mi kao politi~ar, a i weni politi~ki stavovi, uop{te nisu odgovarali. Nije me zanimala. – Kada ste zadwi put bili sa Karayi}em? – Ve} sam rekao: 1996-1997. godine. – Kada ste zadwi put kontaktirali [e{eqa? – Mislim 1996. godine. – A Tomislava Nikoli}a? – Isto tako – negde 1996-1997. godine. – Kada ste zadwi put videli Mladi}a? – 1994. godine. – Jeste li se susreli sa wim? – Da. – Gde ste se susreli? – Negde oko Han Pijeska. – Posle toga ga niste videli? – Ne. Zaista ne. – Je li hrabar kao {to se pri~a? – Jeste. Pravi srpski general. – Da li je isto tako [e{eq hrabar? – [e{eq je politi~ar, a ne ratnik. To sam vam rekao par puta. Mislim da je kao politi~ar hrabar na politi~kom poqu isto kao Mladi} na bojnom poqu. – A Nikoli}? – To pitajte wega? – A Vu~i}? – Gospodine Paolo, stalno ponavqate pitawa. Otkud ja znam da li su Vu~i} i Nikoli} hrabri ili nisu? Ja nisam dugo u politici i ni u jednoj stranci da bi znao kakvi su oni. Ipak, Vi to moète saznati. – Kako? – Pitajte wih. Tu su u Beogradu. Ne pla{ite se vaqda wih dvojice? Ja znam toliko da su komunikativni. – Okej. Okej. A Maja Gojkovi}, gradona~elnik? – Da. Novog Sada. – Je li to dobro, po vama? – Da dobro je. Pobedi}e na izborima. Mislim da je Maja sposobna, da pobedi. – Gospodine Ostoji}u, pre kraja ovog intervjua da vam kaèm: mislim da vi jako gre{ite, jer ne}ete dovoqno da sara|ujete. Vas su radikali ostavili na cedilu, a vi o wima sve dobro govorite. 793

– To je moj i wihov problem, a ne va{. Ne mogu za nekog re}i da je zao ako nije. – Biqanu Plav{i} slabo znate? – Rekao sam vam. – Jo{ da vas upitam: ko je sve prevozio dobrovoqce? – Rekao sam vam. Koliko puta da ponovim? – Okej. Okej. Da pro~itam zapisnik? – îtaj, dabogda ga nikad ne pro~itao. – Molim, ne{to ste rekli? – Ni{ta. Kaèm, ~itaj i kad ga ne pro~itao. Od kuda znam {ta ~ita{ i da li }ete sve pro~itati {ta ste napisali, na engleskom? Prevoditeqka je po~ela da prevodi ono {to je ~itao. Ja sam po~eo da se smejem. Posebno sam se nasmejao kada me je pitao: – Imate li primedbi? Odgovorio sam – da. – Gde, gospodine Ostoji}u? – Na ceo zapisnik. – Kako? – Vidite li {ta radite? Otkuda znam {ta ste sve napisali. Napisali ste oko ~etrnaest listova, a sve pro~itali za dva do tri minuta, zajedno sa prevodom. Li~no ne mogu da pro~itam, jer pi{e na engleskom. Traìm da gledam zapisnik i da prevodilac ~ita i prevodi re~ po re~. – To ne moè. – Zna~i: moè kako vi to ho}ete i èlite i da namestite kako ho}ete, da radite {ta ho}ete od nas. Mi smo za vas divqa~ i ni{ta vi{e. Bez prava na ìvot i odbranu sebe i svoje porodice, o Srbiji i srpskom narodu da ne pri~am. Ovo {to ste vi ovde uradili ovih par dana je ravno ubistvu qudskih prava i demokratije, pa se sada pitam: je li to ta demokratija o kojoj vi tako na{iroko pi{ete i sprovodite je? To je diktatura, a ne demokratija. Vi niste ni videli demokrate. Mo`da ste tu napisali hiqadu neta~nih stvari. Kako ja to da znam? – Mora}ete potpisati. – Da, to je demokratski. – Imate li primedbi na zapisnik? – Da. Mislim da je sve {to ste tu napisali 95 odsto la`no, a mo`da je procenat i ve}i. – Imate li primedbi? – Imam. – Recite koje imate i na koji deo zapisnika. – Kako da kaèm kada ne znam {ta ste pisali, ~ove~e. – Ja tu ne mogu ni{ta, gospodine Ostoji}u. – Mogu ja, gospodine Paolo. – [ta vi moète? 794

– Ponavqam vam da }u obelodaniti Va{ na~in i sistem rada koji je vi{e od bilo kog zlo~ina. Ovo je neverovatno kako postupate sa va{im potencijalnim ha{kim svedokom. Kako li ste postupali sa drugima – mogu samo da zamislim. – Imate primedbi na zapisnik? – Da. U celosti ga ne prihvatam. – Zna~i imate. – Normalno da imam. Ne znam ni {ta ste ~itali, niti {ta je ova gospo|a prevodila. Potom su mi rekli da idu da kopiraju zapisnik. Kada su sve iskopirali, pozvali su me da ga potpi{em. Ja sam za vreme kopirawa bio u sobi za ispitivawa, jer mi nisu dozvolili da budem prisutan kopirawu. – Potpi{ite se ovde. – Ne}u ja ni{ta potpisivati, jer ne znam {ta ste sve tu napisali. – Ne moète oti}i dok se ne potpi{ete. Potpisao sam jedan list, a on sve ostale sa inicijalima JO. ’Mogao si i taj jedan sam potpisati’ – pomislio sam. – Sad potpi{i novac. – Rekao sam da mi taj novac ne treba. – Morate uzeti i potpisati se. Potpisao sam, kaè, za nu`ne tro{kove 250 evra. Pustili su me sa teritorije UN–Holandije, kako su mi ranije objasnili da je to ta zgrada, a ja sam iza{ao na teritoriju Srbije i oti{ao pravo ku}i. Imao sam ose}aj da me neko celo vreme prati, ali to ne mora biti ta~no. Dvadeset dana kasnije – Halo! – Da, izvolite. ûo se neki ènski glas. – Je li to gospodin Jovo Ostoji}? – Jeste. – Ovde prevoditeqka iz Ha{kog tribunala. Dobila sam nalog od Paola Pastorea da vas kontaktiram i pitam kako ste, imate li problema i da li vas neko uznemirava? – Hvala mu na tolikoj brizi. Niko me ne dira niti koga interesuje moj razgovor sa wim. – Rekao je da vas pitam {ta traìte da svedo~ite. – Recite mu da traìm da mi se porodica skloni u Kanadu i da ja onda javno svedo~im. Neka mi kaè kada da do|em u Beograd. – Dobro. Prene}u mu. A ovako ste dobro? – Kako da ne, kad imam tako jako obezbe|ewe iz Holandije. – Dovi|ewa. – Dovi|ewa. 795

25. oktobar 2002. godine Telefon je zazvonio. – Halo, ovde Milan. Treba vas istraìteq Pastore. – Halo, mister Ostoji}u. – Da, izvolite. – Ja bih do{ao u Beograd 8. 11. 2002. u vezi va{eg predloga da svedo~ite, a da vam porodica bude sklowena u neku od zemaqa koju vam mi ponudimo. Pored Kanade, koju biste jo{ zemqu èleli? – Australija, Norve{ka, Francuska, Italija, [panija. – Dobro, okej. Ja }u poneti predlog, pa se vidimo 8. 11. 2002. godine u 9 ~asova. – Ja ne}u do}i u Beograd 8. jer mi je slava – Mitrovdan. – Oprostite, ~estitamo slavu a moè li 15. 11. 2002. godine. – Moè. Tako sam i do{ao 15. 11. 2002. godine u Beograd i sastao se na teritoriji UN Ha{kog tribunala sa sudskim istraìteqem Paolom Pastoreom Stohijem. – Kratko }emo razgovarati, okej? – Dobro. – Tribunal zanima {ta vi to nama nudite? Kakve podatke, da bi oni vas i va{u porodicu sklonili u neku od zemaqa koje ste naveli. I da vam kaèm da se za sada visoko kotirate u Tribunalu. – Opet vi o kotirawu. Ko me to tako visoko iskotirao? – Nije bitno. – Sve je bitno. Da niste mo`da vi? – Nemojmo o tome. Nego da vi nama sve ispri~ate i date dokumenta, pa }e na osnovu tih va{ih dokaza Tribunal proceniti vrednost tih svedo~ewa i u koju }ete zemqu da idete. – E, od tog posla nema ni{ta, Paolo Pastore. Tribunal vam ne veruje, a vi biste da mene prevarite. E, tako ne moè. Razgovor smo zavr{ili. – Ja }u vas nazvati iz Haga. – Dobro, nazovite. Negde 25. novembar 2002. godine Po obi~aju, telefonom me nazvao Milan. Halo, ovde Milan. – Ovde Jovo Ostoji}. – Ja sam prevodilac iz Haga. Treba vas Pastore Stohi. – Kako ste, mister Ostoji}u? – Dobro. [to me zovete? – Je li vas neko uznemiravao? – Da. – Ko je to? 796

– Vi, Paolo Stohi. Vi me uznemiravate ve} dobra dva–tri meseca. Ostavite me ve} jednom, ~ove~e. – Pa ho}ete li u Australiju? – Ma kakva Australija, kakva Kanada? Vi ste naivni. Ne idem nigde i nemam namere. Ho}ete da obavimo jo{ jedan razgovor u Beogradu? – Ne. – Za{to? – Ne zanimate me vi{e. Umesto da vi ispitate mene, ja sam ispitao vas i otkrio ko ste. – [ta ste to otkrili? – Otkrio sam da iskqu~ivo radite protiv Srba. Da vas istina ne interesuje. Zastupate i branite Hrvate. Je li tako? – Ko ste vi da mene ispitujete? – Ja sam za vas i va{e vojvoda. A znate li {ta ste vi za mene? – [ta? – Prevarant i laòv. Vi laète od samog po~etka. Ho}ete mene na tanak led da navedete. Kako niste shvatili iz tolikog razgovora da ja volim svoju zemqu i nisam spreman da je izdajem i prodajem takvim belosvetskim {u{ama? – Vi ste, mister Ostoji}u, odbili razgovor sa dr Artman. – Ja ne razgovaram sa bilo kim. Sa vama sam namerno razgovarao, jer sam ~uo da ste opasni. Zakqu~io sam ko ste i koliko ste opasni. – Upamti}e{ ti mene. – Ja sam tebe ve} upamtio, Paolo. Veoma si sklon laìma, sram te bilo. Mene nikada nisu interesovale te va{e zemqe na na~ine koji si mi ti nudio. Pustio sam te do kraja, Paolo. Uleteo si u mreù. Sada ho}e{ pred Tribunalom da se ispravi{, ali ne moè{. Nema{ kud. – Upamti}e{ ti mene i sa kim si se poigrao. Do}i }e{ ti u Hag ìv ili mrtav. – Vi to meni pretite, gospodine Paolo, da }ete me ubiti? Vide}emo mi to. Jo{ si ti suvi{e slab za tako ne{to. Otkud da jedna me|unarodna institucija sme da se tako pona{a i jo{ javno preti? Ko si ti da mi preti{ i u ~ije ime ti to radi{, Paolo? – Vide}e{ ti ko je Paolo. Do}i}e{ ti u Hag. I da zna{: rejting ti je pao u Hagu. Sada se druga~ije tretira{. – Tretiraj {ta ho}e{ i koga ho}e{, ali mene ne}e{. Nisi izdrào, pukli su ti nervi. Mora{ to da prizna{ sebi, ako ne}e{ meni. – Zna{ li ti {ta }u da ti uradim kad do|e{ u Hag? Zatvori}u te u jednu malu sobu sa sto reflektora, a ti }e{ biti vezan za stolicu i tako danima. Upamti}e{ ti Hag i mene, je l’ ti jasno? – Znao sam da si takav. Sad si se pokazao u originalu. Ove tvoje pretwe ja }u da objavim i napi{em kratak roman, pri~u, nije bitno {ta, da bih se 797

odbranio od tebe, pa neka Ha{ki tribunal presudi. To {to ti radi{ – da li je postupak istrage ili ra|awe novog zlo~ina koji ti li~no èli{ da izvr{i{ nada mnom? Nad potpuno nevinim ~ovekom. Ja nisam kao ti da proglasim nekog krivim ako to nije, kao {to se u ovom slu~aju radi o dr Vojislavu [e{equ. Ako ja treba da stradam zbog wega, u~ini}e mi to posebnu ~ast. – Upamti}e{ ti mene. Pro}i }e{ kao Dokmanovi}. Ne}e{ se ìv vratiti. – A kako je to pro{ao Dokmanovi}? – Obesio se.” Novinski ~lanci O sklonostima Karle del Ponte da obezbe|uje za{ti}ene svedoke i da ih kasnije predstavqa javnosti kada su u pitawu po wenom mi{qewu navodno vi{i i koristoqubivi interesi najupe~atqivije svedo~i i deo kwige Jirgena Elzesera pod naslovom “Ratne laì” koja je izdata za “Jasen”, Beograd, 2004. godine. “Karla del Ponte i albanska mafija Intervju s Felipeom Turoverom, koji vodi proces protiv glavne ha{ke tuìteqke Trideset sedmogodi{wi Turover poti~e iz jedne republikanske {panske porodice, a wegovi roditeqi su s wim pobegli pred Frankom u Sovjetski Savez. Posle smrti diktatora, Turover se vratio u svoju rodnu zemqu, da bi onda krajem osamdesetih godina, kao stru~wak za finansije, ponovo sara|ivao u Moskvi na programu perestrojke. Radio je od 1992. do 1999. godine za Jeqcinovu vladu u pregovorima o dugovima sa zapadnim bankama poveriocima. Elzeser: Vi ste glavni svedok koji tereti u aferi Mabeteks, koja je postala poznata i kao Rusija–gejt. O ~emu je tu re~, i kakve veze s tim ima Karla del Ponte? Turover: Mabeteks je gra|evinska firma sa sedi{tem u Luganu u italijanskom delu [vajcarske. Ona pripada kosovskom Albancu Beyetu Pacoliju, koji je u me|uvremenu dobio {vajcarski paso{. Pacoli i wegov poslovni parter Viktor Stolpovski dobili su devedesetih godina naloge iz Kremqa u visini od otprilike dve milijarde evra, verovatno su bili posredi radovi na izgradwi i sanaciji u vladinom i presedni~kom kompleksu. Dokazano su u vezi sa ovim iz Rusije i{~ezle svote u visini od vi{e milijardi dolara, a zauzvrat je krijum~arenim novcem u milionskoj visini pla}ano Moskvi. Pacoli je jam~io za kreditne kartice Jeqcina i obe Jeqcinove k}eri, to je potvrdila Banka del Gotardo, koja je izdala kartice. Karla del Ponte, tada {vajcarska glavna tuìteqka, stupila je sa mnom u kontakt 1997. godine i naloìla mi da stojim na raspolagawu kao svedok u toj stvari. Kasnije je u [vajcarsku pozvala ruskog generalnog dràvnog tuìoca Jurija Skuratova, koji je vr{io istragu, i upoznala me s 798

wim. Ona je tada jo{ vaìla kao veliki borac za pravdu, zbog ~ega sam joj usli{io èqu. To je bila bezmalo smrtonosna gre{ka. Elzeser: Za{to? Turover: Bio sam upu}ivan na ~estitost i Del Ponte je od po~etka upuzoravala na to da me moja izjava dovodi u ìvotnu opasnost. Kona~no, tada sam jo{ radio kao savetnik za ruski dràvni vrh – dakle, upravo za qude koje sa ovim dokumentima te{ko teretio. Ali, {ta je u~inila gospo|a Del Ponte? Ona je dala {tampi moje puno ime i moju funkciju. To je kao da sam iz Medeqina ameri~koj policiji za droge pruìo informacije o Eskobarovom klanu, a onda da, dok sam jo{ u pe}ini s lavovima, u ’Wujork tajmsu’ pro~itam svoje ime kao krunskog svedoka protiv Eskobara. U mom slu~aju to nije bio Medeqin, nego Moskva, a novine su bile ’Korijera dela sera’, ali je u~inak bio isti: bio sam najuren i samo sam hitnim bekstvom iz Moskve mogao da spasem svoj ìvot. Od tada, tokom ove tri godine, ìvim potajno. Za to se zahvaqujem Karli del Ponte. Ona je ubicama pokazala put do mene. Elzeser: Zar to nije obilno preterano? [ta moè jedna {vajcarska savezna tuìteqka za ~lanak u italijanskom dnevniku? Turover: Oba novinara ’Korijerea’ dobila su sve informacije od Del Poteove, ukqu~uju}i moj broj mobilnog telefona. Elzeser: Da li je kosovskoalbanski novac za podmi}ivawe trebalo da bude upla}en Jeqcinivom klanu, to moè razjasniti pona{awe ruskog predsednika u prole}e 1999. Kada je NATO pripremio rat protiv Jugoslavije; on nije ni prstom maknuo u za{titu navodnog bratskog naroda Srba. Na konfereciji u Rambujeu, recimo, kada su dràve NATO–a krajwe jednostrano agitovale u korist Albanaca, Moskva nije protestvovala, iako su weni diplomati zajedno sedeli za pregovara~kim stolom. Jesu li kosovski Albanci platili Jeqcinovo }utawe? Turover: To je jedino mogu}e obja{wewe. U ovim pri~ama je bilo re~i o simbiozi politike, pqa~ke i prawa novca u velikom stilu. Elzeser: A Del Ponte? Turover: Celokupan obave{tajni postupak u [vajcarskoj o aferi Mabeteks sru{en je politi~ki s najvi{eg mesta. Jo{ vi{e: dokazni materijal koji je Del Ponte dobila od svog ruskog kolege po slu`bi Skuratova na ~udesan na~in je zavr{io kod Pacolija. Taj je obavestio svoje moskovske prijateqe Jeqcina i Borodina, a potom je Skuratov, ~astan i sru~an pravnik, li{en poloàja – uprkos trima prakti~no jednoglasnim odlukama ruskog senata u wegovu korist. Kraj Skuratova je ujedno bio kraj Moskovske istrage o Mabeteksu – ovaj posledwi postupak je obustavqen u decembru 2000. godine. Elzeser: Je li Del Ponteova delovala kao za{titni patron albanske mafije ili Jeqcinovog klana? 799

Turover: Nijedno od toga. Ona je delovala samo u svom sopstvenom interesu. Prema politi~kim ciqevima je potpuno ravnodu{na. Uzmimo, recimo, trenutak kada je sa svojim saznawima o Mabeteksu, ukqu~uju}i i moje ime, iza{la u javnost. Krajem avgusta 1999. godine. To pak nije bio samo udarac protiv mene, nego i protiv Jeqcina. Dodu{e, kasnije nije daqe istraìvala, ali su u tom trenutku wena otkri}a te{ko na{kodila Jeqcinu. Proiza{ao je, u leto 1999. godine spektakularni udar ruskih elitnih jedinica na Kosovu: posle primirja su zaposeli aerodrom u Pri{tini, a NATO je do{ao prekasno. Zbog toga je gotovo do{lo do tre}eg svetskog rata, kako je tada rekao britanski {ef KFOR–a Majkl Yekson. Moskva se kockala naveliko, htela je sopstvenu zonu zaposedawa na Kosovu kako bi za{titila Srbe. U ovoj sutuaciji je Jeqcin morao da odstupi. Tada{wa ministarka spoqnih poslova SAD Madlen Olbrajt, dakle, u julu se na londonskom aerodromu Hitrou sre}e sa Del Ponteovom i verovatno joj to razja{wava. U avgustu onda Del Ponte sa svojim otkri}ima protiv Jeqcina preko “Korijera dela sera” ide u javnost, a sredinom septembra Olbrajt u jednoj izjavi na Si-En-Enu pridodaje tvrdwe o korupcije ruske vlade. U ovoj situaciji Jeqcin mora da se boji postupka opoziva i krivi~nog gowewa. Rastere}ewe mu krajem septembra donose dva bomba{ka napada u Moskvi, koja su navodno po~inili ~e~enski teroristi. Ruske trupe ulaze u ê~eniju da bi skrenule javno interesovawe s Rusija-gejta. Elzeser: Je li u ovoj situaciji Del Ponteova delovala kao da prima naloge iz Va{ingtona? Turover: Ona je upravo toliko malo proameri~ki koliko i proalbanski nastrojena. Ona deluje u {vajcarskom interesu, tj. u interesu mafija{ke politike u [vajcarskoj. Elzeser: To morate bliè objasniti. Turover: [vajcarska i {vajcarske banke ìve uglavnom od prawa novca. Svi diktatori i svi veliki kriminalci ovog sveta ulaù svoj prqavi novac u ovu zemqu; pre svega se knaton Tesin upe~atqivo odlikuje time da se milioni iz Italije preko granice donose naprosto u koferu ili u pregradi za rukavice. Svi politi~ari u Tesinu za to znaju, svi od toga profitiraju. A Del Ponteova je kao dràvna tuìteqka kantona {titila ove prakse jo{ pre afere Mabeteks krajem devedesetih godna. Uzmite, recimo, slu~aj jednog deoni~arskog dru{tva u îjasu, protiv kojeg se vr{ila istraga zbog prawa novca za italijansku mafiju – istrage je obustavila ona. Ali, u prvom redu je Del Ponte nastrojena prodelponteovski. Za svoju karijeru bi u~inila sve, pa ~ak optuìla i Yorya V. Bu{a. Kao pravnica je, ina~e, ni{tavilo. Moète li zamisliti da posle mog saznawa o wenom dosada{wem ìvotnom putu nije dobila ni jednu jedinu optu`bu? Wen jedini talenat leì u samoprikazivawu, u samoprire|ivawu za trì{te. Elzeser: Wen sporazum s Olbrajtovom se u svakom slu~aju dobro pla}a. Malo kasnije postala je glavna tuìteqka u Hagu – na predlog Va{ingto800

na. ’Ciri{ki’ Veltvohe ~udio se: ’Za{to su Amerikanci hteli da imaju wu kao naslednicu neugodne i prevremeno otpu{tene Luiz Arbur, ostaje zagonetka. Jer, oni nikad nisu tajili o tome da sud smatraju jednom beskorisnom oholo{}u.’ Turover: Del Ponte i {vajcarska vlada pomogli su Olbrajtovoj i zato je – Amerikaci su ~estiti qudi, oni pla}aju za svoje naruybine – nagra|ena poloàjem u Hagu. I tamo se Del Ponte sjajno prodaje. Pritom je proces jedinstvena katastrofa. Ona u rukama nema ba{ ni{ta protiv Milo{evi}a, de jure bi on morao odmah biti pu{ten. Tako se Milo{evi}, koji je i sam tek jedan bandit i varalica, moè predstavqati kao nedu`ni progowenik, a srpski nacionalizam u zamahu, kako se pokazalo na posledwim izborima. Zar u Hagu stvarno ne znaju da je {vajcarska vlada obustavila jednu zasebnu istragu u aferi Del Ponte? Kako glavna tuìteqka tribunala UN-a za ratne zlo~ine moè da ostane jedna gospo|a koja je i sama predmet najvi{ih sudskih istraìvawa zbog te{kih prestupa? Elzeser: Vi ste u martu 2001. podneli prijavu protiv Karle del Ponte i nepoznatih, izme|u ostalog, zbog uroàvawa va{eg ìvota i poku{aja ubistva (tentato assassinio) u vezi sa Rusija-gejtom. Ali je {vajcarski savezni tuìlac Valentin Ro{aher odbio prijavu protiv svoje prethodnice u slu`bi. Kako, dakle, moète re}i da je u toku zasebna istraga protiv Del Ponteove? Turover: Ro{aher je za{titio Del Ponteovu, te sam ga zato optuìo zbog povla{}ivawa u wenu korist, a ova tu`ba je ne samo prihva}ena, nego u maju 2002. godine ~ak {vajcarski savezni savet postavio zasebnog istraìoca Artura Hublarda, nekada{weg glavnog dràvnog tuìoca kantona Jura. On istraùje moje optu`be protiv Ro{ahera – ali je time i stvar Del Ponteove kona~no na stolu. Povrh toga, protiv [vajcarske sam pokrenuo tu`bu pred Evropskim sudom za qudska prava u Strazburu. Elzeser: Protiv [vajcarske – a ne protiv Del Ponteove? Turover: U Strazburu se ne mogu optuìti privatne osobe. Ali, sadrìnski se tu`ba pre svega usmerava protiv Del Ponteove, jer je on kao dràvni tuìlac [vajcarske dovela moj ìvot u pitawe. Neshvatqivo je da ona i daqe slu`buje u Hagu sve dok su takva dva postupka na sudu. Elzeser: @iveti skriveni u podzemqu i stalno mewate mesto boravka. Koliko dugo }ete to izdràti? Turover: Moram, zbog Del Ponteove, ina~e sam mrtav ~ovek. Naravno, osigurao sam se tako {to sam obezbedio da se u slu~aju mog li{avawa ìvota postanu javne jo{ è{}e informacije nego ove ve} do sada. Ali, za mene ne postoji spokojna sigurnost. Do sada su u svakom slu~aju s puta uklonili najmawe pet svedoka koji terete u aferi Mabeteks. Posledwa `rtva je bila li~na sekretarica Pacolija, 32-godi{wa èna, smrt u kupatilu, navodno od tromba. Nikad nije bilo autopsije le{a, ona je kremirana slede}eg dana. (Prvo objavqivawe u: ’Konkret’, decembra 2002. godine)” 801

Sli~an ~lanak je objavqen i u novinama “Srpske novine ogledalo”, 28. septembra 2005. godine pod naslovom “Optu`be protiv tuìoca” i nadnaslovom “Kakve su veze Karle del Ponte sa albanskim finansijskim lobijem u [vajcarskoj”. Da su i sudije Ha{kog tribunala dobro obave{tene ko je Karla Del Ponte svedo~i i sudija Volfgang [omburg koji je o tome biranim re~ima obavestio javnost u intervjuu za austrijsku dràvnu agenciju APA, a koji je prenet u hrvatskim novinama “Globus” 13. oktobra 2006. godine pod naslovom “Ha{ki bi~ za Karlu del Ponte”.

Nau~ni skup “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije i osvrt na proces koji se pred Ha{kim tribunalom vodi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa”” Sava centar, 30. jun 2007. godine Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, hvala vam jo{ jednom {to ste do{li na veliki nau~ni skup u organizaciji Tima za odbranu predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa, hvala {to i u najteìm trenucima za na{u zemqu i na{ narod podràvate juna~ku borbu predsednika srpskih radikala, jer pet godina provesti iza re{etaka, a braniti tako uporno, tako po`rtvovano interese svog roda i interese svoje otaybine, usudio bih se da kaèm, niko drugi ne moè sem Vojislava [e{eqa. “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”, predstavqa delo dr Vojislava [e{eqa, ne i svakako ne samo literarno, ve} pre svega nau~no. Naime, dr [e{eq u svojoj kwizi upotrebqava preciznu nau~no i metodolo{ki spremqenu i publikovanu gra|u, koristi istorijski, sociolo{ki, politikolo{ki, jezi~ki, logi~ki metod i vi{e najpopularnijih metodskih postupaka savremenih dru{tvenih nauka. Usudio bih se da kaèm, iako iz relativno uske teme koju oivi~ava sam naziv kwige, po kojem ne bi moglo da se o woj dovoqno objektivno rasu|uje, jer [e{eqev okvir tema je bio ne samo neuporedivo {iri, ve} sadràjem i sna`niji i ozbiqniji, da ova kwiga predstavqa wegovo remek delo, mnogo vi{e od dela koji je autor naslovio svojim ìvotnim radom, a to je “Ideologija srpskog nacionalizma”. Naime, Vojislav [e{eq na celovitiji i sveobuhvatniji na~in istorijat i su{tinu, ne samo srpskohrvatskih odnosa, ve} koren sukoba katoli~ko podjarmqivawe pravoslavaca, ali zna~ajnije od svega, kwiga je pisana za budu}nost, odnosno, kao pouka srpskom narodu kakve zam802

ke i prepreke treba i mora da izbegava kako bi sa~uvao svoje nacionalno bi}e i kako bi opstao, ili povratio svoje nacionalne teritorije. Kwiga je, posebno do wenog {estog dela, pisana te{kim uybeni~kim stilom sa mno{tvom podataka, {to za pa`qive ~itaoce ipak ne predstavqa preveliki problem, jer su svi izvori precizno navedeni, a autor nije ~esto sebi dozvoqavao {iroko, pogre{no ili la`no tuma~ewe pojedinih citata i wihovih izvora. “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” je time postala ne kwiga, ve} bukvar i ~itanka srpskog naroda iz koje se ne u~i samo o wegovoj tragi~noj istoriji, ve} pronalaze re{ewa za budu}nost na{e otaybine i srpske dece. Vojislav [e{eq je nacionalni zna~aj koji pridaje svom delu naglasio ve} u uvodnom pledoajeu u kojem ~itaocima saop{tava da je kwigu posvetio dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, onim qudima koji su branili zapadne srpske zemqe i poloìli ìvote na oltar otaybine i Srpstva. U eri katastrofalne erozije morala u srpskom dru{tvu, u eri politi~ara koji sebe predstavqaju demokratama i evropejcima, a zna~ajna im je jedino wihova zadwica, hrabrost i nacionalna istrajnost Vojislava [e{eqa daju i poseban politi~ki, ali i kulturolo{ki zna~aj fenomenu [e{eqevog dela. Dr Vojislav [e{eq svoju opredeqenost i privrènost srpskom narodu, wegovom opstanku i ostanku na vekovnim teritorijama ne krije ni jednog trenutka, no bez obzira na to, on ne pristupa onome {to su Srbi ~inili kroz istoriju na apologetski na~in, ve} kao nacionalno svesno bi}e o{tro kritikuje sve ono {to je dovelo do te{kih i velikih tragedija srpskog naroda. Kwigu koju je autor u {est delova metodolo{ki, tematski i hronolo{ki uredio, od pristupne rasprave do posledwe politi~ke realizacije zlo~ina~kih rimokatoli~kih projekata ~iji su nosioci bili Josip Broz i Frawo Tu|man, nenau~no bih podelio na ~etiri osnovne ideje koje je pisac èleo jasno da predstavi i obiqem dokumentacije potkrepi i obrazloì to i onima koji nisu najvi{eg obrazovnog statusa. Prva ideja Vojislava [e{eqa jeste negirawe stvarne, originalne egzistencije dana{wih Hrvata. Naime, Vojislav [e{eq ne negira da su Hrvati stvarno postojali, ali da su kao mali narod u velikim sukobima sa Turcima prakti~no nestali. Teza autora kwige je da je najve}i deo qudi koji se danas predstavqaju kao Hrvati, u stvari, srpskog porekla, ali zlo~ina~ka uloga Rimokatoli~ke crkve, kao i slaba i pogre{na reakcija Srba u brojnim istorijskim prilikama (osim realnih politi~kih pogre{aka [e{eq neskriveno govori i o kukavi~luku srpskih javnih poslenika, posebno posle 1945. godine, nagla{avaju}i samo ulogu Jeremije Petrovi}a koji se na ozbiqan na~in suprotstavqao hrvatskim istoriografskim falsifikatima), dovele su do toga da se izvr{i potpuna kroatizacija srpskog katoli~kog stanovni{tva, uz istovremeno primoravawe Srba pravoslavaca da prelaze u katoli~anstvo ~ime bi najve}i deo posla na uni{tewu srpskog naci803

onalnog bi}a ve} bio zavr{en. Vojislav [e{eq jasno govori i o jeziku izvornih Hrvata za koji kaè da je bio ~akavski, dok su Srbi, ina~e, isto~noslovenskog porekla govorili jasnim {tokavskim jezikom. Druga teza autora jesu vi{evekovno prozelitsko nastojawe Rimokatoli~ke crkve, koje su sprovodili na izrazito perfidan na~in i kako [e{eq kaè, poku{avali da potisnu srpsko nacionalno ime insistiraju}i na tezi da su Srbi i Hrvati delovi jednog jedinstvenog naroda, kome je potreban zajedni~ki naziv – Iliri ili Jugosloveni. Ti procesi najo~igledniji su bili na podru~jima Dalmacije, Slavonije, Vojne Krajine i Bosne i Hercegovine. Iako je srpski narod dobrim delom uspeo da prepozna prevaru takozvanog ilirskog pokreta Qudevita Gaja, zaglu{uju}oj jugoslovenskoj propagandi, ali i otvorenoj sili i mr`wi koju su u delo provodili Josip Juraj [trosmajer i Frawo Ra~ki srpski narod nije mogao i nije uspeo da se suprotstavi. Sprovedena je velika hrvatizacija, ili kako autora nagla{ava, kroatizacija slavonskih i dalmatinskih katolika. Tre}i deo, bar onako kako sam to ja video, predstavqa direktan obra~un izraèn kroz nau~nu misao dr [e{eqa sa zlo~ina~kom politikom Rimokatoli~ke crkve, koja je posle vekova prozelitizma, preko svojih sve{tenih i gra|anskih predstavnika izvr{ila masovne ratne zlo~ine, zlo~in genocida i gotovo potpuno istrebqewe Srba sa wihovih vekovnih ogwi{ta u 20. veku. Naime, [e{eq precizno razobli~ava ulogu svih katoli~kih zlo~inaca od najvi{ih predstavnika Vatikana, dakle pontifeks maksimusa, u narodu poznatijih kao rimske pape, koji su predstavqali naj~vr{}i temeq, ali i krov pod kojim su se krili i najstra{nije zlo~ine ~inili najve}i katoli~ki zlikovci 20. veka. Jasno i nedvosmisleno [e{eq obja{wava koliku su podr{ku katoli~ke crkve imali zlikovci poput Ante Star~evi}a, koji je govorio da su svi Srbi zapravo Hrvati, te da su Srbi nakot za sjekire, preko Kvaternika, dvojice Radi}a, Ma~eka, Paveli}a, Broza i Tu|mana i kako su zlo~inci nagra|ivani, te nije nimalo ~udno da jedan od najve}ih zlikovaca zagreba~ki nadbiskup Alojzije Stepinac dobije beatifikaciju li~no od Jovana Pavla Drugog. Godine 2003. Jovan Pavle Drugi beatifikovao je i jednog od najopskurnijih usta{kih zlikovaca iz samostana Petri}evac kod Bawaluke, Ivana Merca. Istovremeno, autor kroz desetine dokumenata pokazuje da je Rimokatoli~ka crkva potpuno svesna ulazila u projekat uni{tewa srpskog naroda, odobravaju}i i pomaù}i ~ak i fizi~ku likvidaciju srpske neja~i ma gde da se ona nalazi. [e{eq podse}a i na ~iwenicu da je Jovan Pavle Drugi otvoreno zagovarao bombardovawe i Republike Srpske, ali i Republike Srbije. Razume se, Vojislav [e{eq, kao ozbiqan analiti~ar, pruà ~itaocu punu informaciju o onome {to predstavqa politi~ki kontekst u precizno nazna~enom istorijskom trenutku, te pa`qivom ~itaocu ne}e proma}i savez koji je Papa Jovan Pavle Drugi stvorio sa Reganovom administracijom i kao iznena|ewe za mnoge [e{eq bliskost wihove strahovite fi804

nansijske, fizi~ke i toboè duhovne mo}i dokumentuje izjavom ameri~kog ambasadora Milejdija u Vatikanu, koji se ~ak drznuo da Jovana Pavla Drugog proglasi direktnim izaslanikom Isusa Hrista na zemqi. êtvrta teza dr Vojislava [e{eqa jeste wegova namera da se jezikom, metodom i postupcima koje nalaù pravna nauka, istorijske i sociolo{ke discipline, obra~una sa falsifikatima i idejnim nosiocima velikohrvatskog projekta i najvi{im predstavnicima Rimokatoli~ke crkve, od konkordata sa Nema~kom koji je bio uvod u stra{ni genocid po~iwen u Drugom svetskom ratu, sve do Pape Racingera, ne samo sledbenika iste ideje, ve} i direktnog u~esnika u fizi~kom uni{tewu drugih naroda. Ipak, na ovom mestu zadrà}u se na kratkoj analizi rada velikohrvatskih ideologa od Fra Dominika Mandi}a, kojeg Vojislav [e{eq naziva glavnim hrvatskim istoriografskim falsifikatorom, pa sve do usta{kog poglavnika iz devedesetih godina pro{log veka, jednog od otaca nacije, kako ga dana{wi Hrvati nazivaju, Frawe Tu|mana. [e{eq se temeqno bavi ìvotom i radom Dominika Mandi}a, od wegovog stupawa u fraweva~ki novcijat, preko formirawa klerikalne Hrvatske pu~ke stranke, wegovog delovawa u Rimu sa posebnim osvrtom na spa{avawe usta{kih zlo~inaca iz Drugog svetskog rata, pa sve do wegovog najva`nijeg falsifikatorskog dela “Hrvati i Srbi, dva stara razli~ita naroda”, nastalog krajem {ezdesetih, po~etkom sedamdesetih godina 20. veka. U onome {to je o Dominiku Mandi}u napisao Vojislav [e{eq, a napisao je mnogo i izneo brojne podatke i detaqe iz wegovog ìvota i rada, ne stoji precizno, ali sam do tog zakqu~ka do{ao, a to je da se Mandi} sluìo ne samo istorijskim laìma i manipulacijama, ve} i politi~kim lukav{tinama i pokvarewa{tvom najgore vrste. Naime, u Mandi}evom delu sve vreme je prisutna èqa za isticawem Hrvata u ulozi kako to zapadwa~ki stru~waci za politi~ki marketing kaù “dostojanstvene `rtve”. Ta uloga je uvek najisplativija i najlak{e prihvatqiva za sve one koji se povr{no bave istorijskim, politi~kim i bilo kojim drugim dru{tvenim odnosima i ~iwenicama. Tako se Mandi} drznuo da govori o me|usobnom pokoqu Srba i Hrvata u Drugom svetskom ratu, a zatim je izmislio i potrudio se da prona|e izmi{qene i manipulativne argumente za srpsku dominaciju i u eri Brozovog reìma. [e{eq obja{wava kako Mandi} la`no konstrui{e postojbinu Hrvata govore}i ~ak i da je hrvatska {ahovnica prepoznatqivi dokaz da su Hrvati te kocke doneli iz Irana, istovremeno koriste}i i zloupotrebqavaju}i istorijsku argumentaciju Konstantina Porfirogenita, kako mu i u kojem trenutku odgovara. Posebno prenebregava 36. poglavqe “De administrando imperio” Porfirogenita u kojem od nagla{ava da je Cetina prava granica izme|u doseqenih Srba i Hrvata. Tako|e, kao groteske [e{eq raskrinkava Mandi}eve teze o tri hrvatske dràve, Crvenoj Hrvatskoj, Bosni i Dubrovniku, a Crvena Hrvatska je obuhvatala teritoriju od Cetine do Valone, pri ~emu u 10. veku, kako Mandi} pi{e vodstvo Crve805

ne Hrvatske preuzimqe Dukqa koja se prostirala od Kotora do Drima. Vrhunac gluposti i falsifikatorskog bezobrazluka Fra Dominika Mandi}a koji saop{tava da su Nemawi}i, najpoznatija srpska vladarska loza, u stvari, ~isti Hrvati. Tako|e, Mandi} saop{tava da je i Mehmed Pa{a Sokolovi} bio Hrvat, te je zato obnavqao i Pe}ku patrijar{iju, jer su ga vukli hrvatski koreni i izraèna hrvatska nacionalna svest. Naravno, Bosna je jo{ od 626. godine bila ~isto hrvatska zemqa, pa oko toga ne bi trebalo da postoji bilo kakav nau~ni sukob. Su{tina Mandi}evog stava i jeste da Hrvati imaju “plavu krv”, za razliku od Srba koji uop{te nisu indoevropskog porekla, ali mi se ~ini da je Vojislav [e{eq izabrao Mandi}a, kojem je posvetio najvi{e prostora u svom delu, upravo zbog ~iwenice da wegov falsifikatorski opus predstavqa su{tinu i sublimaciju delovawa i wegovih istorijskih prethodnika, savremenika, ali i onih koji su se po wegovoj smrti nadahwivali Mandi}evim delom. Osvrnu}u se, poku{avaju}i da ne oduzmem previ{e vremena, na neke od nosilaca i pre bih rekao antisrpske ideologije iako ih je Vojislav [e{eq nazvao hrvatskim nacionalnim ideolozima, razume se, samo oru|em u rukama rimokatoli~kog klerikalizma. Vojislav [e{eq daje podrobnu, obimnu i veoma ozbiqnu analizu ìvota, rada i delovawa takozvanih hrvatskih ideologa jo{ od 1808. godine i osnivawa ilirskog pokreta od strane Qudevita Gaja, pa sve do stvarawa nove NDH pod dirigentskom palicom Frawe Tu|mana. U toj analizi Vojislav [e{eq, iako to ne potencira i ne nagla{ava na izraèn na~in, pokazuje kako se od perfidnog izjedna~avawa ~akavskog, {tokavskog i kajkavskog jezika iz ilirskog pokreta, dakle, od nenasilnih, ali veoma opasnih i vrlo perfidno smi{qenih metoda za razarawe srpskog nacionalnog bi}a, pre{lo na wegovo fizi~ko uni{tewe sredinom i krajem 20. veka. Ipak, Srbi nisu bili opijeni ilirskom ideologijom, ali je veoma teàk udarac srpskom narodu u istorijskom smislu zadan novim konceptom – idejom jugoslovenstva, koju je posle odluke austrijskog cara iz 1849. godine, da bude postavqen za |akova~kog biskupa, najsvesnije i najlukavije u delo provodio Josip Juraj [trosmajer. [trosmajer nikada nije krio svoje prozelitstvo i uverewe da }e katoli~ki deo wegovog naroda biti odre|en da i daqe {iri i da }e pod katoli~ko jedinstvo vratiti deo onih zemaqa koje su u to vreme bile odeqene od Hrvatske. Najo{trije su na prozelitske nakane [trosmajera reagovali Svetozar Mileti} koji je otvoreno govorio o [trosmajeru kao instrumentu vatikanske politike prema Slovenima, Sava Bjelanovi}, vo|a dalmatinskih Srba, vladika gorwokarlova~ki Teofan @ivkovi}, kao i Ja{a Tomi}. Osnovna ideja Josipa Juraja [trosmajera, koju je ne{to kasnije na svoj na~in preuzeo prvi otac hrvatske nacije, Ante Star~evi}, bila je pot~iwavawe rimokatoli~kom kleru, odnosno vatikanskom papi, kao vrhovnom, nemostograditequ, ve} gospodaru. Vojislav [e{eq analizira prijateqstvo, saradwu i zajedni~ko politi~ko delovawe Frawe Ra~kog, poreklom iz Gorskog Kotora i Josipa 806

Juraja [trosmajera. [e{eq navodi re~i Viktora Novaka koji je kqu~nu politi~ku ulogu Frawe Ra~kog video u tome {to se ovaj izborio za ru{ewe hrvatskih, slavonskih i dalmatinskih provincionalizama i takav regionalizam priveo pod op{ti zajedni~ki ideal ujediwenog hrvatstva, a onda i jugoslovenstva. Naravno, [e{eq jasno obja{wava da se iza ru{ewa tih barijera nalazi ru{ewe srpskog imena kod najve}eg dela katoli~kih vernika i èqa za daqim {irewem katoli~ke crkve i wenog uticaja na preostali pravoslavni narod. Svakako to nije bilo mogu}e posti}i samo kroz ideju hrvatstva ve} je bila potrebna glorifikacija najpokvarenije i najzlokobnije ideje po interese srpskog naroda, a to je ideja jugoslovenstva. Tako su [trosmajer i Ra~ki bili kqu~ni sprovoditeqi hrvatizacije Srba katolika u celoj Slavoniji. [e{eq kroz dela vi{e autora, posebno Viktora Novaka, analizira i prijateqski odnos dvojice antisrba, [trosmajera i Ra~kog, te nije nimalo slu~ajno da 1861. [trosmajer u pismu Ra~kom kaè i slede}e: “Ja mnijem, da Srbima ne treba prostiti gdje ne imaju pravo, jerbo upravo tim bivaju smjeliji i drzovitiji”, kao i: “Dakako da je bio me|u nami ~esto put razgovor o izborih u Srijemu, gdje Srbi èle i u sredini samih katolika svoje qude izabrati. Dakako da sam ja rekao, da bi to za katolike sramota bila.” U svojim me|usobnim odnosima bez obzira na stalne pri~e o jugoslovenstvu [trosmajer i Ra~ki nisu krili mr`wu prema Srbima. Najboqi primer za to je i ~iwenica da kad poziv na jedinstvo vere i crkve 1881. godine, koji je uputio [trosmajer nai|e na suprotstavqawe kod sve{tenstva Srpske pravoslavne crkve, a Prota Nikola Begovi} je uputio uqudno pismo [trosmajeru u kojem se ne slaè sa prozelitskim te`wama, [trosmajer u pismu Ra~kom Begovi}evo pismo karakteri{e “bahato{}u, oholo{}u i ponizno{}u”, nazivaju}i pravoslavnog Protu Begovi}a i budalom. Nije nimalo ~udno da se delovawe na ideji jugoslovenstva [trosmajeru i Ra~kom zavr{ilo re~enicom koju je |akova~ki biskup uputio svom prijatequ “Srbi su nam krvavi neprijateqi”. Pod wihovim uticajem u Dalmaciji rasrbqavawe provodi Mihovil Pavlinovi} koji kaè da su Srbi nepopravqivi nasilnici i protivnici hrvatskog puka. Ina~e, o pogubnosti ideje jugoslovenstva po srpski narod [e{eq govori i u kasnijem periodu, posle Prvog, a naro~ito posle Drugog svetskog rata. Vrednost [e{eqevog dela je u tome {to je uspeo da prona|e onu nit koja nedvosmisleno povezuje sve hrvatske ideologe i prividno razli~ite ideje stavqa pod istu zlo~ina~ku kapu. Tako [e{eq govori i o Anti Star~evi}u, kao tvorcu hrvatske nacionalne ideologije, koji se formalno obra~unava sa ilirizmom, panslavizmom i jugoslovenstvom, ali sa odu{evqewem koristi tekovine rasrbqavawa koje su mu ti pokreti omogu}ili. Star~evi} izjedna~ava re~i Serbi i servi, Srbe progla{ava narodom robova i naziva ih skitskom ropskom kopiladi. Godine 1861. Star~evi} osniva KSP, kao najekstremniju politi~ku organizaciju katolika zapadno od Drine i Dunava koja je nadahwivala i druge politi~ke organizacije koje su se zala807

gale za razarawe i uni{tewe vaskolikog srpskog naroda. [e{eq pravilno prime}uje da je tek sa Eugenom Kvaternikom hrvatska naiconalna misao stekla zrelost, dok su mu podlogu za politi~ku akciju prethodno pripremili Ra~ki, [trosmajer i Maùrani}, ubediv{i Slavonce i Dalmatince da se identifikuju sa hrvatstvom dok je Star~evi} dodavao redovne doze politi~kog ekstremizma i verbalne agresivnosti. Ta hrvatska ideja dobija svoje utemeqewe kod Antuna i Stjepana Radi}a koji su svoje poglede ustanovqavali na Kvaternikovom konceptu, dok je do prve prave materijalizacije hrvatske i antisrpske histerije doveo Ante Paveli}. [e{eq nas upoznaje sa delovawem Antuna Radi}a koji prevarom oko linije narodnog jedinstva Srba i Hrvata poku{ava da nanese jo{ jednu nenadoknadivu {tetu srpskom rodu, pri ~emu Srbima pre~anima izri~ito negira srpsku nacionalnu pripadnost. On je i tvorac ~uvene gluposti da je Marko Kraqevi} veliki hrvatski junak, ali i ideje o hrvatskoj pravoslavnoj crkvi. Posebno se obra~unavao i sa delom Vuka Karayi}a. Ideologija Stjepana Radi}a bila je zasnovana na temeqima Star~evi}a, Pavlinovi}a, [trosmajera i Ra~kog, ali je wihovim idejama dodata i seqa~ka, socijalna demagogija. Kasnije, Frawo Tu|man, koji se proglasio za direktnog sledbenika Ante Star~evi}a konstatuje da je Radi} ipak bio najbliì Star~evi}u i Kvaterniku. Radi} je zanimqiv i zbog toga {to je prvi propagirao bojkot srpskih radwi i zalagao se za op{tu dru{tvenu diskriminaciju Srba. Wegovo ubistvo Hrvati su izjedna~avali sa ubistvom kraqa Aleksandra u Marseju. Radi}evci su i kasnije, kako to [e{eq izvanredno iznosi u svom delu, u jugoslovenskom federalizmu videli ostvarewe radi}evskog hrvatskog programa, a svoje velikohrvatske te`we sprovodili u delo zajedni~ki i sa predstavnicima partizanskog pokreta [uba{i}em i Krwevi}em. [e{eq, kroz dokumenta koja prikazuje i analizira, jasno uo~ava vezu izme|u izme|u Komunisti~ke partije Josipa Broza i usta{kog pokreta pred i u toku Drugog svetskog rata, a citira i pismo slovena~kim komunistima iz 1934. godine u kojem se kaè da je borba protiv velikosrpskog hegemonizma osnov delovawa Komunisti~ke partije na celokupnom jugoslovenskom prostoru. Josip Broz je, kako [e{eq saop{tava, jo{ u Prvom svetskom ratu, kao pripadnik 42. domobranske divizije iz Zagreba, u~estvovao u napadu na Srbiju i ta domobranska jedinica nanela je te{ke gubitke Drinskoj diviziji drugog poziva. Broz je bio deseta ~eta dvadeset pete pukovnije. Wegov dolazak na vlast 1945. godine zna~io je ne raskid sa usta{kom ideologijom i obra~un sa ratnim zlo~incima, ve} pre svega, prikrivawe najstra{nijeg zlo~ina iz Drugog svetskog rata, {to se ogledalo, u podizawu optu`nice protiv Paveli}a pedesetih godina zbog ubistva i progona samo oko 10.000 qudi, iako je on li~no nosio odgovornost za smrt stotina hiqada Srba. [e{eq je veoma inteligentno povezao delovawe Ma~eka koji je preko svojih banskih jedinica sve pripremio Paveli}u za formirawe Nezavisne dràve Hrvatske, dok je Broz posle sloma nacisti~ke usta{ke sile 808

poku{avao da sa~uva {to se sa~uvati moè od hrvatske teritorije i usta{kog qudstva. Uz sve to, [e{eq precizno govori o kqu~nom vezivnom tkivu za sve antisrpske projekte, a to je Rimokatoli~ka crkva sa sedi{tem u Vatikanu. Naime, NDH je bio vatikanski projekat, Pije 12. je 18. maja 1941. godine srda~no primio Antu Paveli}a i celu usta{ku delegaciju, 1943 godine Stepinac pi{e Piju 12. o neophodnosti opstanka NDH, jer ako ona propadne, propa{}e i rezultati obra}awa sa pravoslavqa na katolicizam vi{e od 240.000 Srba, dok Broz postiè dogovor sa Krunoslavom Draganovi}em kojim prestaju sve nesuglasice nove jugoslovenske dràve sa katoli~kom crkvom, a glavnom organizatoru pacovskih kanala omogu}ava se povratak i garantuje bezbednost u Sarajevu. Na kraju, [e{eq pruà ozbiqnu analizu Tu|manovog zlo~ina~kog delovawa upoznaju}i nas sa brojnim detaqima iz wegove biografije koje su srpskoj javnosti do danas ostale nepoznate. [e{eq obja{wava kako je Tu|man od pripadnika komunisti~kog pokreta postao vatreni ma~ekovac, kako je sa odu{evqewem govorio o Banovini Hrvatskoj, wegovu psihopatsku prirodu (jo{ od qubavnih odnosa koje je imao sa svojom ma}ehom), do antisrpske histerije i potpunog prihvatawa star~evi}evske i paveli}evske ideologije. Naravno, Tu|man je ipak najvi{e cenio Broza, a u jednom trenutku se odrekao Ma~eka koji je po wemu napustio Hrvatsku u kqu~nom trenutku. Da svoju diskusiju privedem kraju. [e{eq je dao veliki doprinos istraìvawu i spoznaji istorijskih odnosa izme|u Srba i Hrvata, katolika i pravoslavaca, i na poseban na~in rasvetlio ulogu Rimokatoli~ke crkve u razarawu srpskog bi}a i poku{ajima uni{tewa preostalog pravoslavnog srpskog roda. Na{e je da uvaìmo ~iwenice do kojih je do{ao predsednik srpskih radikala, ne samo kao politi~ar, ve} i kao nau~nik i da ne dozvolimo daqe otimawe srpske teritorije, razarawe srpske nacije i nestanak nacionalnog identiteta, kako nam se to u istoriji ~esto de{avalo. Nadam se da }e nam se Vojislav [e{eq prikqu~iti u otaybini, te da }emo zajedno sa na{im ruskim prijateqima imati dovoqno snage da pobedimo sve pritiske i napade koji stiù od modernih okupatora i Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Evropske unije. Dakle, tema nau~nog skupa je posledwe remek-delo prof. dr Vojislava [e{eqa “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekta ve{ta~ke hrvatske nacije” i na ovom skupu }e, vide}ete, govoriti najeminentniji stru~waci, nau~nici, istori~ari, pravnici, sociolozi, mnogi koji su, rekao bih, vrh srpske nau~ne misli u sferi koju je obuhvatio ovim delom dr Vojislav [e{eq. A ja bih pre nego {to najavim prvog na{eg dana{weg govornika iskoristio priliku da se posebno zahvalim supruzi Vojislava [e{eqa na wenoj hrabrosti, na wenoj odlu~nosti da pomaè svom suprugu, Jadranki [e{eq, i molim vas da je pozdravite. Tako|e, koristim priliku da se zahvalim i posebno bih pozdravio brata, kako oni kaù, a ja ne volim te re~i da izgovaram, ha{kog optuènika, 809

rekao bih dobrog, ~asnog i iskrenog Srbina, Radovana Karayi}a, gospodina Luku Karayi}a. U nadi da }e wegovi progoniteqi biti izvedeni pred lice pravde, a da }e Radovan Karayi} uvek biti i ostati slobodan ~ovek. Imam ~ast i zadovoqstvo da najavim, kao prvog govornika, dr Milana Bulaji}a, ~oveka koji je najvi{e dokumentacije prikupio, ~oveka koji najvi{e zna u na{oj zemqi i o zlo~inima Hrvata i usta{a nad srpskim narodom i koji }e dati poseban osvrt na ovu temu. Izvolite, gospodine Bulaji}u. Dr Milan Bulaji}: Pre 20 meseci u ovoj sali smo razgovarali na istu temu. Na osnovu ranijih dijela dr Vojislava [e{eqa o ulozi Vatikana. Posle 20 meseci dr Vojislav [e{eq je i daqe u zatvoru. Peta godina je po~ela, a da se ne sudi, zato {to je, ja mogu danas da kaèm, dr Vojislav [e{eq i prije wegove odbrane razbio taj sud. Da mi je neko pri~ao ne bih vjerovao da je na pitawe predstavniku Me|unarodnog krivi~nog tribunala u Beogradu, gospo|i Milanov, za{to se dr Vojislavu [e{equ ne sudi, odgovor da nemaju sudsku salu. Ja sam to ~uo, kaèm ne bih vjerovao da nisam ~uo te rije~i. Peta godina. Pa, to deklasira sve dana{we primedbe i prigovore i teze o patriotizmu optuènih {to ne idu dobrovoqno u Hag. Da idu u Hag da godinama sjede tamo ukloweni iz svoje otaybine kada se de{avaju kqu~na pitawa wene sudbine i budu}nosti. âk je i Parlamentarna skup{tina Savjeta Evrope ovih dana donijela Rezoluciju u kojoj nije mogla da mimoi|e pitawe – za{to se ne sudi dr [e{equ posle toliko godina. Zato kaèm, on je ve} samim tim {to je sebe `rtvovao pet godina do iscrpqewa, do smrti, èleo da pokaè kakav je sud u pitawu. Niko ne postavqa pitawe za{to je pitawe optuènika, ne osu|enika, nego optuènika, pitawe svih pitawa. Za{to se to pitawe postavqa za sudbinu cijele dràve? Ispada da je nacija, srpska nacija, taoc tih qudi, ne obratno, to je izgovor da bi se ova nacija dràla u situaciji u kojoj se danas nalazi. Na nau~nom skupu prije dvadeset meseci, ako se ne varam 20. oktobra 2005. godine, ja sam govorio na tu temu i na svemu onome {to je tom prilikom re~eno, ja i daqe stojim. To saop{tewe je objavqeno. Ja bih hteo da kaèm da u ovoj novoj kwizi dr Vojislav [e{eq je dao dosta veliki prostor navodima iz moje kwige, objavqene 1992. godine “Uloga Vatikana u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj”. [teta je {to je taj prilog nazvan kao zbornik, jer to nije bio zbornik ve} analiza ~iwenica, ~iwenica izuzetno zna~ajnih. Ja sam ulazio u analize uloge i odgovornosti Vatikana ne po nikakvom projektu, ne po nikakvom zadatku, nego rade}i na decenijskim studijama projekta usta{kih zlo~ina i genocida u takozvanoj Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj i kroz dokumenta, kroz svjedo~ewa re|ala su se imena ùpnika, frawevaca, biskupa, direktno involviranih u genocidu nad {izmati~kim pravoslavnim Srbima. I u takvim uslovima danas mi doìvqavamo nastavak te davno zacrtane politike {izmati~kog pravoslavqa na ovim podru~jima. Danas se otvoreno govori o rehabilitaciji Stepinca. Ide se tako daleko da se iznosi projekat ne samo sudskopravne rehabilitacije, nego podizawa 810

spomenika na vrhovima Triglava. Iako je dokazano slovena~kim izvorima da je Stepinac odgovoran samo ako ne i vi{e, ono samo za ~etiri slovena~ka katoli~ka ùpnika koji su odbili da pjevaju Paveli}u tedeum. To im je jedino krivi~no delo bilo za koje su odgovarali. Ja bih htio da kaèm danas da bi ovo moje izlagawe bilo kra}e da je ovih dana objavqeno, srpsko izdawe moje kwige “Jasenovac, jevrejsko-srpski holokaust”, uloga Vatikana u usta{koj Hrvatskoj 1941-1945. To je, u stvari, kwiga na engleskom jeziku koja je prezentirana na tre}oj me|unarodnoj konferenciji o Jasenovcu u Jerusalimu na hebrejskom univerzitetu. Moram da vam priznam da je naslov te kwige “Jevrejsko-srpski holokaust”. Napisao sam je iz oportunizma. Vjerovao sam da je bilo srpsko-jevrejski holokaust da bi zavr{ila u ko{u. Me|utim, kada sam zavr{io rukopis, ja sam sebe uvjerio, a to mi je ~esto najteè, da je scenario kona~nog re{ewa jevrejskog pitawa bio predvi|en i za kona~no re{ewe srpskog pitawa u usta{koj Hrvatskoj. S tom razlikom {to je Jevreja bilo negde oko 100.000, a Srba preko dva miliona. Potpuno ista sudbina ih je ~ekala. Nema sumwe da je pored uloge Vatikana u Drugom svjetskom ratu u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, uloga Vatikana bila odlu~uju}a zajedno sa Amerikom i Wema~kom, prije Wema~kom, pa onda Amerikom, na razbijawu druge jugoslovenske dràve 1991-1992. godine i to je dokazano, ~iwenice su date. îwenice su date posebno u mojoj kwizi “Razbijawe jugoslovenske dràve 1991-1992. godine – zlo~in protiv mira”. Tu je su{tina, zlo~in protiv mira. Nama bacaju pra{inu u o~i optuùju}i Srbe za genocid. Prije svega, Srbi nisu izvr{ili genocid, ja to ~etiri godine otvoreno stru~no dokazujem sa stanovi{ta me|unarodnog prava. Me|utim, izvr{en je zlo~in protiv mira iz koga su proiza{li svi zlo~ini i genocidi, ratni zlo~ini i sve ono zbog ~ega je ovaj narod svih vjera i svih nacija na ovim podru~jima stradao. Dakle, zlo~in genocida je izvr{en i u Bosni i Hercegovini, zlo~in protiv mira, a taj se zlo~in nastavqa i daqe. Nastavqa se kroz daqe razbijawe zajednice Srbije i Crne Gore i danas otvoreno, bez ikakvih skrupula razbijawe i odvajawe Kosova i Metohije od Srbije. Pa, eto ako bi se slu{ao Cobel koji se nikome ni danas ne izviwava, ni na tome se ne bi zavr{ilo, on je spomiwao ~ak i Vojvodinu. Jasenovac do danas nije posetio nijedan velikodostojnik katoli~ke crkve i Vatikana, ni na nivou biskupa. Papa je dolazio u Hrvatsku i nijednom, iako je pozivan, nije se odazvao da poseti Jasenovac. Evo, ovih dana kardinal Bozani}, navodi kao neki ustupak, kao neku misiju dobre voqe da }e on jednog dana posjetiti Jasenovac ipak. Ali {ta stoji iza te namere? Neko ve~e sam slu{ao preko radija Slobodna Evropa, hrvatskog akademika i istori~ara Josipa Jur~evi}a, u kojoj stavqa znak jednakosti izme|u Jasenovca i Blajburga. Danas se otvoreno govori u Hrvatskoj o tome da iz povjesnih uybenika treba izbaciti Jasenovac, staviti Srebrenicu. U takvim uslovima mi dolazimo u situaciju da je Hrvatska, Republika Hrvatska, pod811

nela tu`bu Me|unarodnom sudu pravde protiv Jugoslavije, odnosno danas Srbije, za zlo~ine genocida, drugog jula 1999. godine, prije osam godina. Do danas dràva Srbija nije podnijela protivtu`bu, na kojoj smo radili, jedna grupa za me|unarodno pravo i ja, sa stanovi{ta me|unarodnog prava i napravili protivtu`bu protiv muslimanske Bosne i Hercegovine. Ta protivtu`ba je odmah po dolasku nove vlasti povu~ena, povu~ena bez obja{wewa, iako je ta protivtu`ba bila tu`ba, a danas dragi moji prijateqi, pitaju profesora Varadija, {ta se u Hrvatskoj tu`bi nalazi. Kaè da ne zna. Ne zna. Ja, kao predsednik Fonda za istraìvawe, to je u stvari nevladina organizacija sa radnim prostorijama u mome stanu, uspio sam da dobijem original tu`be Hrvatske Me|unarodnom sudu pravde. I u toj tu`bi stoji da su Srbi odgovorni za Slavoniju, gde se odigrala genocidna akcija “Bqesak”, da je Srbija odgovorna za Knin gde se odigrala jo{ ve}a genocidna akcija “Oluja” i ne}ete vjerovati, dobro je {to sjedite, tuè Srbiju za progon Srba iz Krajine. Tuè Srbiju za progon Srba iz Krajine, kao da su Srbi u Krajinu do{li iz Srbije, a ne da su u Krajini prije Hrvata i zato mislim kada govore o stvarawu neke hrvatske nacije danas, to je Hrvatska, samo ja bih dodao katoli~ka nacija. To je ambicija Vatikana, hrvatska katoli~ka nacija u kojoj nema Srba. Jer u uslovima kada ova dràva nije podnijela protivtu`bu, nego izraàva nadu da }e Hrvati odustati od te tu`be, po popisu stanovni{tva Republike Hrvatske, u novoj dràvi 2001. godine Srba danas u Hrvatskoj ima 4,7 odsto. Zar to nije dokaz genocida? Od konstitutivnog naroda danas Srbi u Hrvatskoj nisu ni nacionalna mawina. To je su{tina stvari. I mi ~ekamo kao jagwe pred klawe da po~ne taj proces bez na{e protivtu`be, bez i~ega. To je strahovito. Strahovito, mo`da ja tu rije~ rijetko upotrebqavam, ali danas kada se radi o sudbini srpskog naroda, kada se radi o sudbini Republike Srpske, to su kqu~na ìvotna pitawa jedne nacije i na tome se ne{to mora raditi. Decenijskim istraìvawem zlo~ina genocida, posebno uloge Vatikana, ja sam do{ao do zakqu~ka da svi konci vuku u Vatikan i da se tamo nalazi odgovor na sva pitawa. U ovoj kwizi, koju je citirao dr [e{eq, navedeni su svi poku{aji, iskreni poku{aji od strane Milana Bulaji}a, kao istraìva~a, da se uspostavi dijalog za vrijeme su|ewa Artukovi}u, pa i [aki}u. Ja sam javno preko HTV-a pozivao Hrvate – hajde zajedno da radimo. Hajde da zajedno utvrdimo kakva je istina, da se ne poga|amo izme|u 90.000 i 700.000, iako su oni zaboravili na izvje{taj zemaqske komisije Hrvatske iz 1946. godine u kome su izve{taji me|unarodne komisije za ratne zlo~ine rekli da se verovatno ne}e nikada znati ta~an broj, ali na osnovu svjeìh tragova, brojnih ìvih svjedoka ta cifra se kre}e izme|u 500.000 i 600.000. Mi smo sada, za vrijeme ~etvrte me|unarodne konferencije o Jasenovcu, odràne u Bawaluci krajem pro{log mjeseca, postavili to pitawe. Po{to smo obrazovali me|unarodnu komisiju za Jasenovac, ja sam bio u pratwi prof. 812

dr Bernarda Klajna, predsednika me|unarodne komisije, oti{li smo i posetili spomen podru~je Jasenovca. To je stra{no. Vi tu vi{e nemate Srba, nema Roma, tamo se obeleàvaju po tome da li su Slavonci, Kraji{nici, Kozar~ani, tako daqe, a ne pravoslavni Srbi. Dodu{e tamo ima u jednom kompjuteru u }o{ku postoji to obiqeàvawe po nacionalnosti, ali iz toga se ne vidi ni{ta. Profesor Klajn je mene pitao – pa, dobro {ta predstavqa ovo. Oglasio se direktor Vizentalovog centra iz Jerusalima, Frajm Zuro, koji je èstoko napao. Gde smo mi? Gde je na{a vlada? Da li mi re{avamo ta pitawa kroz izviwewe. Evo, danas se jo{ ra{~i{}ava pitawe preko hrvatskih izvora, da li je bilo razgovora izme|u na{eg predsednika i predsednika Hrvatske da se Jasenovac ne spomiwe, odnosno, da se ne spomiwu cifre, nego da se prona|e tamo ta cifra “ratnog logora u Jasenovcu”. To su krupne stvari. To su bitne stari. Oni spremaju nau~ne skupove, oni spremaju meku o Srebrenici. Pogledajte {ta se radi, kako se zloupotrebqava. Poku{avaju preko Srebrenice da razbiju Republiku Srpsku. To je o~igledno. I sve bih ja to mogao da razumijem {ta rade ekstremisti u Hrvatskoj, {ta rade ekstremisti u Bosni i Hercegovini. Ali ja ne mogu da razumijem nas. Ja ve} ~etiri godine tvrdim javno, gde god mi je pristup omogu}en, da Vojska Republike Srpske nije izvr{ila genocid u Srebrenici. Zlo~ina je bilo, ali genocida nije bilo i ja to tvrdim na osnovu svoje struke, struke me|unarodnog prava na kojoj sam doktorirao prije 50 godina. A {ta se de{ava? Podnose se predlozi Skup{tini Srbije da svakog onog ko tvrdi da nije bilo genocida u Srebrenici treba zatvoriti. Vojin Dimitrijevi} i moje kolege predlaù da to ne bude mawe od dvije godine. U ime koje demokratije, u ime koje nauke se to predlaè, ako se ne dozvoqava da se ~iwenice prikaù? Mi imamo vi{e podr{ke, vi{e izvora van Srbije, nego u Srbiji. U Americi je obrazovana grupa koja je sebe nazvala Srebrenica koling, koja je objavila svoj izvje{taj gde negira sve {to se tvrdi o Srebrenici. Predlaèm godinama i Vladi Republike Srpske da se taj izve{taj objavi, da se objavi na originalnom engleskom i na srpskom jeziku. Nikakvog odziva na to nema. Prema tome, ja bih zavr{io time da dr Vojislav [e{eq vidi da svi konci vode iz Vatikana i da je zato wegov veliki doprinos {to je kroz ovu kwigu i kroz ranije kwige sakupio sa svojim saradnicima najbogatiju, najpotpuniju dokumentaciju o ulozi Vatikana u savremenim doga|ajima i o sudbini Jugoslavije. Pogledajte {ta se radi danas u Hrvatskoj. Protjeruju Srbe, pokatoli~avaju djecu, a to je isti proces koji je bio i ranije. Hvala velika na pa`wi i sve najboqe. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se dr Bulaji}u. Re~ ima prof. dr Mirko Zurovac, a neka se pripremi gospodin Yonatan Levi. Izvolite. Profesor Zurovac je prof. estetike na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Prof. dr Mirko Zurovac: Po{tovani slu{aoci, dragi prijateqi, po na{em dobrom obi~aju sastali smo se da predstavimo, ako je to dobra re~, 813

iz razloga {to nije potrebno predstavqawe, ali u svakom slu~aju da obeleìmo pojavu nove kwige dr Vojislava [e{eqa. Kwiga ima naslov koji iznosi osnovnu tezu ~itavog dela. Prema tom naslovu i prema toj tezi postoje}a hrvatska nacija je zapravo ve{ta~ka tvorevina katoli~ke crkve. Naravno, teza je suvi{e jaka, pogotovo za na{eg ~oveka i za wegovo uho koje izgleda nema hrabrosti za istinu. Vi{e bi na{ ~ovek voleo da mu se istina kaè u nekoj uvijenoj formi, nepovredivoj, koja onda zapravo pomalo iskrivquje istinu. Me|utim, ja znam da svaki autor ima izvesnog problema sa naslovom svog dela. Naslov traba da uputi na sadràj kwige, a to nije tako jednostavno, pogotovo ako se radi o velikom i obimnom delu sa mnogo sadràja. Zato mnogima ovaj naslov moè i da zasmeta, ba{ zato {to se wime iznosi u prvi plan osnovna ideja dela. Naro~ito }e zasmetati onim srpskim intelektualcima, ako su oni uop{te intelektualci, koji }e èstoko osu|ivati sam naslov, a da ne}e pro~itati nijednu stranicu koje slede iza toga. To }e biti svi oni srpski intelektualci koji su mawe pro~itali u svom ìvotu nego {to je Vojislav [e{eq napisao. Me|utim, da ne bude nesporazuma, bez obzira da li je naslov izabran prema odre|enim ukusima, treba po~eti sa ~itawem ove kwige. A onda }e biti iznena|eni i najboqi poznavaoci dela Vojislava [e{eqa i wegovi prijateqi koji ga boqe poznaju nego {ira javnost. Cela kwiga je pisana krajwe obazrivo, odmereno i argumentovano. Nema nikakve ostra{}enosti ili ideolo{kih optu`bi u samoj kwizi u tih duga~kih hiqadu i ne{to stranica. Dodu{e osnovna teza kwige je nepobitna. To je potvrdila brojna literatura, brojna dela koja su napisali mnogi strani istori~ari i nau~nici, ali i srpski i hrvatski. Vojislav [e{eq je potpuno svestan da iz nauke treba, koliko god je mogu}e, eliminisati subjektivni faktor. To je ideal objektivnosti svake nauke. Iako to nije ni{ta nepoznato nije potpuno mogu}e. Jer, kao {to znate, ~ak je i savremena fizika pokazala da eksperimentator ~ini deo eksperimentalnog procesa. âk ni fizika ne moè biti do kraja objektivna. Sa dru{tvenim naukama, a naro~ito sa istorijom, stvari su, naravno, daleko sloènije. Vojislav [e{eq je svestan posla kojim se bavi, i zato se veoma dobro ~uva da ne zapadne u zamku subjektivnog gledawa na stvari. Sigurno je da je dru{tveno-istorijska stvarnost mnogo mawe prozirna nego {to se obi~no misli. O tome imaju ìvo iskustvo pravi istori~ari, ali i drugi qudi koji se iskreno bave humanom naukom. Najve}i problem je nedostatak pouzdanih dokumenata. Neki dokumenti su zauvek nestali. Drugi se drè u tajnosti. Tre}i se krivotvore. A bez pouzdanih dokumenata nisu mogu}e dobre studije na osnovu kojih, onda, moè neki {irokoobrazovan pojedinac da napravi pravu sintezu. Ova kwiga Vojislava [e{eqa je zapravo jedna velika sinteza koja je napravqena na osnovu ozbiqnog i temeqitog prou~avawa neobi~no velikog broja postoje}ih studija i rasprava. Tamo nema novih istraìvawa u ovom smislu, otkrivawa nekih ~iwenica, kao {to 814

su sino} javili da su negde neke stene pale pored Prijepoqa, ili gde je to bilo. Uostalom, takve ~iwenice ne bi mnogo promenile stvari. Umesto toga Vojislav [e{eq je ozbiqno prou~avao kriti~ka dela mnogih svetskih istori~ara i nau~nika. Posebnu pa`wu je posvetio hrvatskoj mitolo{koj istoriografiji, pa onda publicisti~kim radovima i memoarskoj literaturi. Umesto subjektivno vo|enog ideolo{kog pogleda wemu se ipak mora priznati ne{to. Pre nego {to je po~eo ovaj projekat, on je znao {ta traì. A ja sam ~esto svojim kolegama na fakultetu govorio, mi uvek istraùjemo ono {to znamo. I istinu govore}i to su onda najboqa istraìvawa. Ako u tom istraìvawu susretnemo ne{to {to nismo znali, to istinu govore}i i nema velikog zna~aja. To je onda omogu}ilo autoru ove kwige da veoma savesno, veoma argumentovano vodi ~itaoca po jednom planu koji je on zacrtao, ali i ozbiqno rasvetlio. Osnovna ideja je, i to nije ni{ta nepoznato, da je zapadna varijanta hri{}anstva, pre svega, katoli~anstvo, zapravo politi~ka religija. Onaj ko dobro poznaje praksu ove organizacije mora}e zakqu~iti da se oni ne bave mnogo duhovnom stranom svog stava. To je politi~ka organizacija koja ima politi~ke ciqeve i sawa da povrati mo} rimske imperije. I pri tom ne bira sredstva, spremni su da uni{tavaju pojedince, grupe, ~itave narode, ako im, naravno, stoje na putu. Zato su pape oduvek bile spremne da potpi{u konkordate, to su neki tajni savezi, sa najozlogla{enijim zlo~ina~kim pokretima i vladama, kao {to su recimo nema~ki nacisti, a recimo u na{e vreme ameri~ka dràva ili Sjediwene Ameri~ke Dràve, ~iji predstavnici, kada biste analizirali pojedinosti, skoro ponavqaju Hitlerove ideje, zna~i videli biste da tu nema nikakve razlike. Dakle, o tome se radi. Druga teza je {to ne}e hteti da uo~e ovi {to ne ~itaju kwigu, ali }e je osu|ivati, da Vojislav [e{eq otvoreno priznaje da je hrvatski narod istorijski postojao. I navodi obele`ja koja su ga karakterisala, pre svega, jezik, ~akavski jezik, koji pripada zapadnoslovenskoj grupi jezika. I jo{ ne{to. Ima se utisak da Vojislav Ko{tunica, izviwavam se, wega stvarno nisam trebao pomenuti... Dakle, da li se... Moè se ste}i utisak da Vojislav [e{eq pi{e sa izvesnom simpatijom o ovom malom narodu koji je te{ko stradao u svojoj istoriji, ali to nije ovaj hrvatski narod. Dakle, hrvatski narod, etni~ka grupa, te{ko je stradala za vreme turskih nadirawa, u vreme kada je cela Evropa drhtala pred, pre svega, Turcima, ali i ostalim islamskim svetom. Napisane su hiqade kwiga na temu – strah u Evropi. Koliko ja znam, jedino su Delimoa preveli, ali ima i drugih kwiga. Srbi su bili nehrvati. Oni su se razbeàli, Srbi su bili neprobojna brana turskih nadirawa u Evropi. A Hrvati su te{ko stradali i sve podatke, dakle, ni{ta zna~ajno ne propu{ta Vojislav [e{eq, navodi kako je taj mali hrvatski narod te{ko stradao. Tako {to su ih Turci vodili u ropstvo, ru{ili wihove domove, a oni koji nisu uni{teni fizi~ki od 815

strane Turaka, uglavnom su se selili prema severu i jedan deo wihove vlastele, naselio se u severozapadnu ili zapadnu Ugarsku, tada se to tako zvali, uglavnom je re~ o vlasteli. A vlastela hrvatska, koja je, dakle, tako sa~uvala svoje ìvote, nametnula je ime kmetovima kajkavcima, dakle, drugog naroda i to je ono {to je ostalo od pravih Hrvata, da ih tako nazovem. A ono {to je danas Hrvatska nacija, je zapravo jedna krivotvorena, ve{ta~ka tvorevina, kako kaè autor ove kwige, katoli~ke crkve. Jer rimska imperija u ovom dvostrukom smislu re~i, u smislu rimokatoli~ka organizacija, nije se nikad odrekla ambicije da povrati svetovnu mo}, naravno, pod prinudom vere i duha, stare rimske imperije. Najve}i problem su im predstavqali oni narodi koji su pruàli bilo aktivan, bilo pasivan otpor pokatoli~avawu, i naravno, opet najve}i problem su bili tvrdoglavi Srbi koji nisu ba{ tako prihvatali drugu veru, preveravali, izdavali, kako god ho}ete. Ali jesu mnogi i katoli~ka crkva je zaista to radila, hteli mi to ili ne, majstorski. Sve mogu}nosti da se narodi osete otu|enim od slavenstva i od pravoslavqa kori{}ene su kao zamka. Nekada je to bilo ilirstvo, samo da nije Srbin i Slaven, moè iako se ne zna {ta je to, pa onda je to posle jugoslovenstvo, ali pod uslovom, dakle, jedinstvo, ali pod uslovom da Zagreb, odnosno, Rim bude glavni, to zna~i da se pre|e u katoli~anstvo. A onda, na kraju ovog 20. veka, kona~no smo videli religiozna pripadnost postaje nacionalno opredeqewe. E, u ime tog projekta katoli~ka crkva je doista spremna da se sluì svim sredstvima. Od onog, kao {to je genocid nad pojedinim narodima i sve druge metode. Naravno, ja ne}u ulaziti u ove detaqe. Kada je Vojislav [e{eq postavio osnovnu tezu svoje kwige, onda je on ve{to vodio stvari tako {to je nizao epizodu za epizodom. Na primer, sjajne su mu stranice o sudbini gradi{}anskih Hrvata. Pa, o stradawu Hrvata pred najezdom Turaka. Pa, onda psiholo{ki profil pojedinih papa i hrvatskih politi~kih predstavnika, koji su ~esto bili, dakle, qudi iz crkve. I to onda ostavqa utisak, pa se zato ova velika kwiga moè ~itati kao jedan roman, vrlo zainteresovano, ne moè se brzo pro~itati, ali se moè ~itati kao jedan roman, ~ija je glavna li~nost ugroèna istina. Istina je `rtva stvarne istorije na ovim prostorima. A Vojislav [e{eq zna ne{to, da srpski istori~ari ne treba da falsifikuju istinu. Srpskom istori~aru je dovoqno da se bori za istinu, protiv falsifikata stvarne istorije. Iz toga onda moèmo povu}i mnoge zakqu~ke koji nisu nikakva pro{lost, nego nam se doga|aju svaki dan. Spopadaju nas iz ~asa u ~as, iz trenutka u trenutak. Oni koji falsifikuju istoriju znaju ne{to. Znaju da je istorijska nauka, mo`da se istori~ari ne}e potpuno sloìti sa ovom tezom, ja nisam istori~ar, ali govorim vi{e kao filozof istorije, postoji ta disciplina, istorija je, naro~ito ova koja falsifikuje stvari, dobrim delom otu|ila stvari od wihove prirode i od wihovog stvarnog poretka. To je jedan princip koji je i{ao na ruku, dodu{e, 816

oni ga koriste krajwe bezo~no, hrvatskim mitolozima i wihovim poku{ajima da falsifikuju istoriju. Jer istinu govore}i istorijska pro{lost, da se malo zamislimo nad tim, dakle, ono {to nazivamo istorijskom pro{lo{}u, nije i jednozna~na kao jedanput za svagda, utvrdiva ~iwenica koja se moè prenositi u svojoj izvornoj formi. Pro{lost je, naro~ito ona stara pro{lost, zauvek i{~ezla i to ovi zlotvori, koji falsifikuju istoriju, veoma dobro znaju. Preostali su, od we je, zapravo, preostalo samo ne{to tragova na osnovu kojih onda istorijska nauka treba da rekonstrui{e vreme i doba u koje su se ti doga|aji zbivali. Me|utim, ona nailazi na sve same izbrisane tragove. Ali i brisawe tragova ostavqa nekakav trag. To, naravno, falsifikatori koriste, tako da izbri{u i te ostatke, ali im to ne polazi za rukom, jer i brisawe tragova ostavqa nekakav trag. Kada je u pitawu stara pro{lost, to je ne{to {to Vojislav [e{eq sa velikom snagom, sna`nim uvidima do kraja koristi. Ni{ta ne falsifikuje, ali na osnovu tih tragova, koliko god je to mogu}e, bez ikakve potrebe da ne{to pre}uti i tako daqe, iznosi istinu na videlo. Drugim re~ima, istorija se ponavqa i, tako ili istina se ponavqa i tako ~uva svoju prepoznatqivost. To je ono za ~im ide Vojislav [e{eq. Ali se u ponavqawu istovremeno i iskrivqava, to je onda ono za ~im idu falsifikatori istorije. Me|utim, ne treba zaboraviti da je ono {to vodi autora ove kwige, da je seme zla na ovim prostorima davno posejano i da ga i danas uporno seju. A tamo gde se seme zla seje nije te{ko prepoznati kakve }emo plodove imati. Na ovim prostorima skoro se veoma pa`qivo, metodi~ki dosledno, stotinama godina, a to se radi i danas, veoma pa`qivo zaliva. Za{to? Da bi kultura uvela. Zato uvela kultura postaje zapravo sinonim ovih prokletih balkanskih prostora. Ne daju nam ni 50 godina da skrpimo u miru da bismo po`weli plodove svog rada, sve se u korenu saseca, to se i danas radi u Srbiji. Da je sve mogu}e, pokaza}e nam na{a bra}a Crnogorci. Sino} sam slu~ajno naleteo na neku emisiju gde jedan moj kolega sa jednom protuvom od novinara iz Crne Gore govori o odnosu sa Srbijom. To je da ne poverujete. Imate ose}aj da su ti qudi pali sa neke druge planete, da ne znaju ni ko su Crnogorci, ni ko su Srbi, a brbqaju oni, dakle, brbqaju neku ideologiju vrlo uporno i tako daqe. Ukratko, pouka bi bila ova – suo~eni sa poraznim realnostima i dana{weg sveta, ovo nije po~elo ju~e, nego davno, i na{eg ìvota u ovom ~asu, to bi mogla da bude poruka ove kwige i jo{ drugih kwiga. Morali bismo se, ja mislim, ipak kao srpski narod okrenuti sebi. Morali bismo po~eti da mislimo na svoj opstanak. Ako, naravno, èlimo da preìvimo kao narod, kao pojedinci, ti bezo~ni egoisti koji samo gledaju li~ni interes mogu i da preìve, ali re~ je o narodu. Dakle, moramo se okrenuti sebi. Moramo, dakle, po~eti da mislimo na svoj ve} uveliko ugroèni nacionalni identitet i integritet. 817

Kada je re~ o istoriji, a ovo je delo te vrste, pre svega, politi~koj istoriji, jer ovo delo pripada toj vrsti istorije, dakle, pre svega, o politi~koj istoriji, onda }e nas podu~iti da je do{lo vreme da se nu`nost preobrazi u sudbinu. To }e biti teàk preobraàj, kao {to vidite, pitawe je da li smo uop{te za wega sposobni, jer bi bilo potrebno napraviti radikalan zaokret u vaspitnoj politici naroda. Oni tamo {to nam dolaze nezvani donose nekakvu demokratiju bez qudskog lica, da bi imali iskqu~ivo korist za sebe suprotno nam savetuju, nije potrebno imati mnogo mudrosti, pa samo raditi suprotno od onoga {to nam oni savetuju i skoro sve }e biti u redu. Dakle, to }e biti teàk preobraàj. Zapravo je potrebno poduzeti jedno politi~ko vaspitawe naroda. Mi smo ba{ iz tog razloga veoma zapu{teni, i taj zadatak je, pogledajte, taj zadatak je politi~ki i kulturni istovremeno. Naàlost, mi bar jedan od tih uslova danas nemamo. Srbijom danas vladaju i od promena ubogi, koji ni{ta ne razumeju, ni iz istorije, ni ideje, ni od stvarnosti Evrope, koji vide samo svoj li~ni interes. To su, zapravo, katastrofalni qudi, znamo kako su do{li na vlast, ne}u o tome govoriti, to su katastrofalni qudi koji znaju samo da donesu i izazovu katastrofu u srpskom narodu. Ali, naàlost, i mogu. Znaju, jedino to znaju, zato {to slu{aju naloge neprijateqa na{eg naroda, a mogu, jer im je, zato {to je prevaren bilo na koji to na~in, narod poklonio poverewe i imaju vlast. Bilo bi dobro i to bi mogla biti poruka ove kwige, dakle, nije to mrtav tekst, to je velika kwiga koja prati politi~ku istoriju za duga~ak period na ovim prostorima. Bilo bi dobro da kona~no odu sa vlasti ovi katastrofalni qudi, neprijateqi nade, jer oni su doista, dakle, ne{to vi{e od ovoga, politi~ka nedono{~ad. To ste mogli da vidite po izviwewima, kome se izviwavaju, za {ta se izviwavaju... Dakle, politi~ka nedono{~ad, neprijateqi nade, proputujte Srbiju, pa }ete videti, dakle, Srbija nema nade. Osim da se zaista ne{to zna~ajno dogodi. Me|utim, da se vratim samoj kwizi. Vojislav [e{eq je napravio veliku uslugu istorijskoj nauci, ali, molim vas, kako srpskoj, ja sam uveren, tako i istorijskoj nauci uop{te, koja za predmet istraìvawa ima ovo podru~je, ali i hrvatskoj i ne bi se ustru~avao da predloìm da se promocija ove kwige odrì i u Zagrebu. Ja sam uveren da bi ona koristila hrvatskim istori~arima, pre svega, onim falsifikatorima koji ne}e da vide istorijsku istinu, a da ne govorim o onim ozbiqnim hrvatskim, dakle, istoriografima, koje uvaàva, naravno, i Vojislav [e{eq. Hvala vam na pa`wi. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. Zurovcu. Molio bih vas da velikim aplauzom pozdravite na{eg gosta iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva, jednog od najve}ih ameri~kih advokata, gospodina Yonatana Levija, ina~e, ~oveka koji je pred Vrhovnim sudom Amerike podneo zahtev za odobravawe pokretawa tu`be protiv Ujediwenih nacija. ôveka koji ve} osam godina vodi postupak protiv Vatikanske banke i ~oveka koji danas u Srbiji istraùje i ustanovqava krivicu agresije NATO-a na Saveznu Republiku 818

Jugoslaviju i, naravno, krivicu za kori{}ewe osiroma{enog uranijuma. Jo{ jednom veliki pozdrav za gospodina Yonatana Levija. Yonatan Levi: Hvala vam mnogo. Ja sam danas ovde da bih samo malo govorio o tri veoma bitne ta~ke. Prvo, tu`ba protiv Vatikanske banke. Drugo, u vezi nove inicijative Me|unarodnog komiteta pravnika za odbranu Vojislava [e{eqa. I tre}e, ukratko bih govorio o poku{aju da se iznese ne{to vi{e o kori{}ewu osiroma{enog uranijuma u Srbiji i o dokumentaciji po kojoj se broj obolelih od raka nakon bombardovawa pove}ao. Godine 1999. sa jo{ jednim ameri~kim advokatom Tomom Vinstonom, pokrenuo sam pravni proces pod nazivom “Tu`ba protiv Vatikanske banke”, u ciqu vra}awa usta{kog blaga. Mi danas predstavqamo Jevreje, Srbe i Rome, ukqu~uju}i Republiku Srpsku Krajinu. Predstavqamo ih kako bi na{ sud odobrio da povratimo pravdu. Ali pitawe Jasenovca i istine o genocidu nad Srbima govori o tome da nijedan novac tako ne{to ne moè nadoknaditi. Ali od podjednakog zna~aja je saznati {ta se desilo sa usta{kim zlatom iz vremena Drugog svetskog rata. Nakon Drugog svetskog rata usta{e su uz pomo} Vatikanske banke i fraweva~kog reda prale novac preko Vatikanske banke, to se odnosi na blago i zlato i druge vrednosti koje su ukradene od Jevreja, Roma i Srba, ~ak i zlato koje je uzimano od `rtava Jasenovca. Mi znamo da je to ~iwenica, zato {to je biv{i ameri~ki tajni agent, koji danas ima 80 godina, pro{le godine ~etiri dana svedo~io, on je ~etiri dana svedo~io o tome da su u 1947. godine usta{e priznale na koji na~in su uradile tu pqa~ku uz pomo} Vatikana i fraweva~kog reda. Vi{e od tri dana Vatikan je poku{avao da ga slomi i da ga natera da promeni pri~u, me|utim, nisu uspeli u tome. Sada ovaj postupak jo{ uvek ~eka da ga ispita sud Sjediwenih Ameri~kih Dràva. êka se na odluku o tome da li Vatikan moè da bude imun za takav potez. Ali ne moè postojati imunitet za ovakvo kr{ewe me|unarodnog prava. Prof. dr Vojislav [e{eq je prvi koji je otkrio ulogu Vatikana u doga|ajima na ovim prostorima biv{e Jugoslavije. Na{ postupak, na{a tu`ba tako|e poku{ava da pokaè kakva je uloga bila Vatikanske banke prilikom kra|e blaga od strane usta{a. Ali, naravno, dobri advokati, kao {to smo mi, mi ve} znamo odgovor na to pitawe. Usta{ko blago je kori{}eno da pokrije tro{kove usta{a, ~ak i tokom hiqadu devetsto devedesetih godina. Na taj na~in Vatikan je u~inio najve}i greh komanduju}i usta{ama da novcem koji su uzeli od Srba iz Jasenovca ponovo deluju protiv Srba devedesetih godina. Pravda }e biti zadovoqena samo kada se sazna potpuna istina. Zbog toga su napori Srpske radikalne stranke veoma bitni. U Srbiji Srpska radikalna stranka je jedina koja se bavi pitawem Vatikanske banke i ja sam zbog toga siguran da }emo mi u tome uspeti. Vatikan se pla{i samo jedne stvari. Organizacija, kao {to je ova, koje javno govore o tome. 819

To vodi ka jo{ jednoj zna~ajnoj temi, koja je mo`da jo{ i va`nija. Pritvor dr [e{eqa u Hagu, svima koji se bave pravnim ~iwenicama, veoma je jasno da je gospodin [e{eq la`no optuèn za genocid. îwenica je, zapravo, da su tradicionalni neprijateqi Srbije, usta{e i wihovi mentori iz Srbije koji ih pla}aju, oni su zapravo ti koji su po~inili genocid. S druge strane, prof. dr Vojislav [e{eq je poku{ao da spre~i genocid u Republici Srpskoj, ali on je zapravo optuèn za genocid koji su po~inili drugi. Za podr{ku wegovoj odbrani u Hagu Me|unarodni komitet pravnika iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Evropske unije, i naravno, Srbije, uskoro }e traìti od Vrhovnog suda Sjediwenih Ameri~kih Dràva da se pozabavi pitawem kr{ewa qudskih prava prof. dr Vojislava [e{eqa u Hagu. Ne bih mogao da vam govorim o ta~nom datumu, ali sam siguran da }emo sa tim zavr{iti pre nego {to po~ne takozvani proces protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Pitawe su|ewa prof. dr Vojislavu [e{equ bitno je za sve one koji se bave me|unarodnom pravom. Odbijawe Me|unarodnog suda pravde da pravi~no sudi dr [e{equ uni{tava kredibilitet budu}ih tribunala od kojih bi se mo`da traìlo da sude zaista pravim ratnim zlo~incima. Posledwa ta~ka, na zahtev advokata iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Evropske unije sreo sam se sa ekspertima i Vladom Republike Srpske Krajine i primio sam nove va`ne nau~ne dokaze koji govore o osiroma{enom uranijumu u Srbiji. Osiroma{eni uranijum koji je izazvao velike bolesti po ~itavom regionu, nadamo se da }emo pomo}u tih dokaza uspeti da delujemo protiv NATO-a i da ih nateramo da priznaju i da plate za zaga|ewe ìvotne sredine koju su naneli Srbiji. @elim da vam se zahvalim zato {to ste ovde sa mnom danas. Posebno èlim da se zahvalim generalnom sekretaru Srpske radikalne stranke gospodinu Vu~i}u za sve {to je u~inio. I sada mogu da napustim Beograd mirno, jer znam da }e se ovim temama baviti predstavnici Srpske radikalne stranke. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Leviju. I nama je bila ~ast da ga ugostimo u Srbiji i nadam se da }e ponovo biti gost na{e stranke, Srpske radikalne stranke, i naravno u na{oj srpskoj otaybini. Re~ ima dr Veselin \ureti}, molim vas da ga pozdravite. Dr Veselin \ureti}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, slaèm se, [e{eqeva kwiga nije obi~na monografija. Radi se o sintezi koja je u mnogome antiteza celokupnoj srpskoj istoriografiji i istoriografiji o Srbima. Mi smo se decenijama u~ili na srpskoj istorijskoj kriti~koj {koli Ruvarca i drugih, koji su u stvari osnove srpskog postojawa podvrgnuli kritici i sve ono {to nije bilo evidentno u materijalnoj kulturi i u pisanim zapisima prepustili drugima da drugi na na{ ra~un grade svoj identitet. Ta {kola traje do dana{wih dana. [e{eq je dao sintezu koja je pokazala srpski istorijski proces na osnovu nepobitnih dokumenata, ali i srpsku istorijsku kritiku kao de820

strukciju srpskog naciona. Ja ~esto ponavqam i u jednoj kwizi koju je izdala Srpska radikalna stranka to sam preto~io kao osnovnu poruku da mi ve} dva vijeka tumaramo ovim prostorima bez nacionalne ideje vodiqe. [e{eqeve poruke i pouke su da to tumarawe i daqe traje. To je on pokazao na primeru Vatikana. Ako malo za|emo u pro{lost vide}emo da je Vatikan posle velike {izme 1054. godine krenuo putem obra~una sa zapadnim, odnosno sa isto~nim rimskim carstvom, ali na putu je bila sna`na srpska dràva i on nije mnogo uspio. U tom periodu od 1054. godine do propasti srpske dràve mi imamo jedno stawe neodre|enosti u srpskom rodu koje nije definisano ni danas, ali je [e{eq i to na odre|eni na~in obuhvatio, da su Srbi tada ìveli kao narod dva vjerska zakona, odnosno kao Srbi pravoslavci, Srbi gr~kog zakona i Srbi rimskog zakona. Da smo to definisali na pravi na~in, mi bismo mogli protuma~iti ono {to se danas de{ava na teritoriji Kosova i Metohije i ne samo na teritoriji Kosova i Metohije, nego i u Crnoj Gori i u Hrvatskoj i u svim drugim zajednicama. Posle propasti srpske dràve, posle tog velikog buma, Srbi su bili zaboravili svoju dotada{wu istoriju. Time je otvoren prostor za vatikansku aktivnost koja traje sistematski od 17. vijeka i odvija se putem raznih falsifikata. U tim raznim falsifikatima centralno mjesto zauzimaju tekstovi, odnosno, falsifikati koji ubacuju hrvatsko ime. U letopisu popa Dukqanina u 12. vijeku uba~eno je ime crveni Hrvati na teritoriji Crne Gore, danas mi na osnovu tog falsifikata, te nebuloze imamo politi~ku partiju u Crnoj Gori, imamo crvenohrvatske mozgove. Vatikan je, dakle, koriste}i se srpskim vakuumom, nastalim posle propasti na Kosovu, po~eo da razara srpsko etni~ko podru~je preko raznih mitova i legendi, upotrebqavaju}i sve ono {to su Srbi zaboravili. Kao {to znate, put prema hrvatstvu i{ao je preko ilirstva, preko jugoslovenstva sve do dana{wih dana. Vi znate da je ilirski mit ugra|en u savremeni albanski nacion. A prije nekoliko dana u Srpskoj akademiji nauka, to je prvi put u wenoj istoriji, zaslugom nekih qudi, me|u wima su bili i Jovan Dereti} i Slobodan Jar~evi}, odràn je skup o srpskim starinama, koji je pokazao na bazi ne samo materijalnih ostataka i pisanih zapisa, nego izjava raznih dràvnih kancelarija, kontinuitet srpskog imena od ~etvrtog, petog vijeka prije Hrista, pa sve do antike, kontinuitet srpskog imena. Mi smo sve to zaboravili. Albanci su koriste}i se time, odnosno, Vatikan, jer deluje Vatikan, ilirski mit koji su Srbi odbacili, a koji je u stvari sinonim za Srbe, na tom skupu i u svim zapisima prije Hrista i neposredno poslije Hrista, Srbi se oslovqavaju kao Srbi, Sloveni, Iliri, Kelti, Tra~ani, Venci, Sarmati, Srbqi i tako daqe i tako daqe. Sada se de{ava ne{to drugo da zahvaquju}i vatikanskoj strategiji i iskustvu koje je on postigao razaraju}i Srbe gorwe Panonije i Transilvanije putem ma|arizacije, Vatikan je istu metodologiju primenio na Kosovu i Metohiji i pomo}u Ilira {iri, daje identitet jednoj mawini, koja je tako|e, kao i u hrvatskom slu~aju na na{u 821

zajedni~ku nesre}u u ve}ini srpskog porijekla. Oni su nam oteli Skenderbega, a mi to nismo zabeleìli u svojim uybenicima. Mi, dame i gospodo, nemamo osnova za istorijski identitet. Kada bi do{la na srpsku scenu neka partija, ja prièqkujem da se pojave radikali, kada bi do{la na politi~ku scenu, prvo {to treba uraditi, treba sa nivoa dràve u ~itav kulturno-prosvetni proces ubaciti elemenat srpskih starina, da bi se videlo da smo mi autenti~an narod i da bi se poni{tili oni identiteti koji su nastali na srpskoj osnovi kao {to je hrvatski, kao {to je albanski, kao {to je ma|arski, znate, oni su nam uzeli Transilvaniju, Vaten{tajn je govorio u 18. vijeku, sredinom 18. vijeka, pi{u}i za svoga cara – Srbi su ve}inski narod na ~itavom Balkanu, gotovo jedini narod u dowoj Panoniji, ve}inski narod u gorwoj Panoniji, ve}inski narod u Transilvaniji, ve}inski narod u Karpatskom zahumqu. Mi smo sve to zaboravili, sve to treba vratiti u uybenike. Drugo, mi nismo izvukli zakqu~ke iz ove savremene vatikanske metodologije, koja se odvija poslije Kara|or|evog ustanka. Vatikan je tada vidio zaista da Srbi i obnovqena srpska dràva koja je ~ak dobila vrhunsku ideologiju preko poruka Vuka Karayi}a, da ni ta obnovqena srpska dràva nema ideje vodiqe. I tada je zapo~eo veliki proces razarawa Srbije, ubrzan je proces razarawa Srba i stvarawa drugih nacija na osnovu srpskih sivih zona srpskog etnikuma. To, ako to uradimo, ako se na pravi na~in odredimo prema tim ~iwenicama, prvi ~lan ustava Srbije glasi}e – u Srbiji ìvi srpski narod tri veroispovesti, kao i drugi narodi i svi su oni jednaki pred zakonom. I treba ~ekati da istorijski proces, dugi istorijski proces, ne odmah se odricati, jer oni }e galamiti iz svih topova, ali ~ekati odre|eno vrijeme da se odre|ena poruka ubaci u dru{tveno javno mwewe i preraste u istorijsku svijest. Mi smo, naàlost, nestrpqivi. Ova [e{eqeva kwiga je, kada bi je imali u rukama Hrvati, mogla biti strategijska bomba. Vi znate {ta je Tu|man uradio sa onom wegovom kwigom, sa onom kupusarom bespu}a. Moja malenkost je postala vi{e poznata preko wegove kwige, nego preko onoga {to sam napisao sam, jer me tamo evidentirao kao glavnog neprijateqa hrvatskog naroda. Ta kwiga je prevedena, koliko sam ja ~uo, na 17 svetskih jezika. Ovo veliko delo [e{eqa, ne znam u koliko hiqada primeraka je {tampano, dobro je neko rekao, ovu kwigu treba ubaciti u Hrvatsku, ubaciti u Dalmaciju, ubaciti u Slavoniju, ubaciti u Istru i po{to je danas tehni~ki to lako izvodqivo prebaciti je na latini~ni slog. S druge strane, ja se nadam da }e [e{eq skoro biti me|u nama, i prva stvar koju }u mu re}i – tvoj prvi zadatak, neka te puste malo da se odmori{, da ovu kwigu svede{ na 400, 500 strana i da se ona prevede na glavne svetske jezike. Mislim da bi to bio po~etak jednog novog procesa u na{oj istoriji, potpuno novog procesa u na{oj istoriji. 822

Sada ne{to aktuelno. Jedna od poruka [e{eqeve kwige jeste da belosvetski me{etari, ~ije alhemi~arske laboratorije ve} dugo rade, uni{tavaju ime globalizma, u stvari autenti~ne narode, okosnice na odre|enim prostorima i dràvama. Na Balkanu jedini autenti~ni narod koji je ukorewen u dubinama istorije, praistorije, je srpski narod. Dodu{e i Grci, ali ne svi, jer ipak velika podru~ja Gr~ke, mi imamo i karte od Peloponeza, pa sve do Istre, pa ~ak to je iz 814. godine, a iz 900. godine imamo onu kartu gde Sevija, pojam Servija ide od Peloponeza, pa gore sve do severne Italije. Dodu{e u severnoj Italiji, kao me{ovito stanovni{tvo. Dakle, jedini narod koji je u kontinuitetu od tih ilirskih vremena koje smo sad mi prepustili Albancima, pa ta~no se kod Siplija, Narobera, da vam ne nabrajam deset autora kaè – Iliri ili Srbi, srboiliri, ilirosrbi i tako daqe. Mi smo to prepustili wima, ~ak smo i Skenderbega prepustili wima da obavqaju svoje poslove pomo}u jednog herojskog lika. Ja sam se nedavno setio i ne~ega {to sam u~io u sredwoj {koli, otkuda to [iptari i onda se setim jednog vizantijskog izbora, posle one velike bitke na Rumiji 1042. godine, posle we su do{li Albanci. Vojislav je poredio Vizantijce i kaè ubio je oko 60.000 Vizantijaca. Zato je manijak doveo sa Sicilije onih 300 la|a sa Albancima posle toga. Ali zapis kaè – pobi{e ih isukanim noèvima ovi planinski orlovi. A znate {ta zna~i [iptar? Planinski orao. Dakle, wih apsolutno nema na Balkanu. Pojam planinski orao kao odrednica jednog naroda, jedne plemenske ili biv{e plemenske grupacije javqa se kod Srba upravo na tom podru~ju srpske zemqe. Dakle, proces uni{tewa srpskog naroda te~e preko razli~itih linija. Globalizam je put da se uni{te autenti~ni narodi. Vidite i ovo {to se de{ava sa na{im predvodnicima je sastavni dio tog velikog projekta, jer pobjeda koja nije izvojevana, tu pobjedu treba dobiti na nivou simbola, na nivou personifikacije srpskog otpora. Takve personifikacije su Vojislav [e{eq, takva personifikacija su Radovan Karayi}, Ratko Mladi}, Vladimir Lazarevi} i drugi. Mi ne smijemo da dozvolimo da oni pobijede preko personifikacije na{eg otpora. Za{to oni gawaju Mladi}a, jer im treba dokaz za ono o ~emu je govorio dr Milan Bulaji}. Treba im dokaz, oni ~ak re|e pomiwu Karayi}a, jer je on civilno lice. Oni preko Mladi}a ho}e da dokaù ne{to {to je apsolutno nemogu}e dokazati. Preko Vojislava [e{eqa obavqaju drugi zadatak u tom procesu, globalisti~kom procesu, onemogu}avaju da se na srpskoj politi~koj sceni pojavi li~nost koja bi personifikovala otvarawe jednog potpuno novog procesa u srpskoj istoriji. On je vrlo opasan. Kad pro~itate ove kwige, oni to vrlo dobro ~itaju, on je za wih jako opasna li~nost, jer ako ove ideje dobiju artikulaciju i operacionalizaciju preko jedne velike partije kakva je Srpska radikalna stranka ili preko dràve, onda se sve temeqno mewa. Oni sve drè pod kontrolom. 823

Ispri~a}u vam kratko pri~u {ta se desilo prekju~e u Gra~anici, na Gazimestanu. Ja sam prokockao, nisam prokockao, nego zahvaquju}i wima imam {ansu, jer me je vladika Artemije odredio da se posle pomena obratim narodu. Kako su nas razbili, kako su juri{ali na one mladi}e zbog nekih majica koje pokazuju narodni simbol, a sino} dobijam poruku u dva iz Hjustona od jednog prijateqa koji je uz to i radikal, koji kaè – ovde se dobro znalo {ta oni planiraju. Prvo, pojava Srba na Gazimestanu, pokazuje da se Srbi nisu odrekli Kosova i Metohije. Drugo, ciq je da se izazove krvavi incident, da bi se onda pokazalo da su Srbi remetila~ki element. Po~eo je, kaè, potpuni proces nove satanizacije Srba. I kaè, susret sa Putinom je ve} potisnut u drugi plan i najverovatnije, kaè, oni }e sada isprovocirati sukob, ne samo na Kosovu i Metohiji, nego i u Republici Srpskoj, a mi ako do~ekamo i tu provokaciju na na~in na koji smo to radili tokom zadwe decenije 20. vijeka, mi }emo propasti, potpuno propasti. Kaè, oni se smiju govore}i o nekoj saradwi sa nekom vojskom, nekom vojnom kasarnom u Ohaju. I otvoreno govore, pa Srbi nemaju vojsku, od nas zavise, oni se potpuno predaju, oni su se predali u NATO i na{e ruke. I na kraju, ja stalno ponavqam jednu strategijsku alternativu, a ona je jedna od bitnih poruka [e{eqeve kwige. Nas su tokom novovjekovne istorije pobijedili na{i odmetnici. Za{to? Zato {to su protiv nas upotrebqavali sve saveznike, a mi smo, pona{aju}i se na autenti~an na~in dozivali pravdu i istinu, ne pokazuju}i zube, kao {to to radimo i danas. U [e{eqevoj kwizi vide}ete i jednu vatikansku lekciju kako treba neutralizovati Rusiju, da bi se ostvario hrvatski ciq. I to oni uspe{no rade, mi moramo da okrenemo svoju aktivnost prema Rusiji. Ja sam tamo dosta talasao zahvaquju}i jednoj mojoj kwizi na ruskom jeziku kada sam govorio na raznim televizijskim i radio-stanicama. Velika je opasnost da upotrebe Rusiju kao {to je upotrebio protiv nas Staqin, kao {to je protiv nas upotrebio Tito. Vi znate da je Tito odletio 1944. godine u Moskvu da dokaè Staqinu da se moè desiti da Srbi, koji su lukavi, prevrtqivi pokaù neku qubav prema Rusiji, da pokaù da se oni bore, a u stvari se bore neki Jugosloveni i neki hrvatski partizani. To je razlog za{to je on odletio 1944. godine u Moskvu i ruska armija se zbunila kada je videla pona{awe srpskog naroda. Poruka zavr{na glasi – u ovakvoj situaciji, kada svi upotrebqavaju spoqne saveznike protiv nas, a mi maneri{emo prema savezniku koji nam nudi sve, koji nam nudi spasewe, ~ija je presonifikacija Vladimir Vladimirovi~ Putin, mi se i daqe kre}emo u procjepu, mi se i daqe kre}emo i u procjepu izme|u a`daje koja ho}e da nas proguta i brata koji ho}e da nas spase. Ja vidim aktivnost Srpske radikalne stranke u tom pravcu i otvoreno treba govoriti da jedini put na{eg spasewa je put konfederalnog povezivawa sa Rusijom i zajedno sa Rusijom u Evropsku uniju, nikako bez Rusije. Eto, to je to. 824

Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. \ureti}u. Molim vas da velikim aplauzom pozdravite brata Radovana Karayi}a, gospodina Luku Karayi}a. Luka Karayi}: Mislim da je svima jasno zbog ~ega ne treba niko da se preda Ha{kom tribunalu i zbog ~ega ne treba hapsiti nikoga i predavati Ha{kom tribunalu. Primer za to je o~iti, pet godina drè prof. dr Vojislava [e{eqa bez su|ewa, pet godina drè sa podignutom optu`nicom bez prikupqenih dokaza. To govori samo o tom tribunalu, ne}u govoriti ko je i kako je nastao taj tribunal, znamo ko tamo tuì, ko sudi, ko tuì, kome se sudi, kako tuè i kako sude. Ali ho}u samo da vam skrenem pa`wu i da vam kaèm ovde {to sam vi{e puta izneo i u javnosti, zbog ~ega moj brat ne}e da se preda. Nije u pitawu on ni wegova glava, mnogo je qudi i pametnih i hrabrih ostalo na braniku otaybine, na stvarawu Republike Srpske. Ali stalno ponavqam da je to strate{ka odluka za{to ne}e da se preda. Mislim da treba to da sledi i general Mladi}, nadam se u Boga da se ne}e predati, a nadam se u Boga i da ga ne}e uhapsiti. Na sceni je tiho ukidawe Republike Srpske. To je svima jasno. Na sceni je kr{ewe Dejtonskog sporazuma i to je svima jasno. Zna~i, sve institucije koje ~ine jednu dràvu, svi atributi koji govore o jednoj dràvi su maltene preneti u nadle`nost Bosne i Hercegovine jedino je ostala jo{ policija Republike Srpske. Tu je distrikt Br~ko, tu su sad najnovije Poto~ari, tu je zahtev za Srebrenicu da bude u sastavu Bosne i Hercegovine. Tu su javni i zvani~ni istupi raznih zvani~nih i visokih predstavnika me|unarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, a i ovde smo slu{ali gospodina Lajona, mislim da je ba{ sa gospodinom Vu~i}em bio u jednoj emisiji, kada kaè – Republika Srpska je nastala na genocidu. On obja{wava da ne moèmo porediti Kosovo sa Republikom Srpskom, zna~i, tu su ve} na sceni predrasude, oni su sa tim predrasudama do{li devedesetih godina ovde i oni se drè i danas toga. Treba im Radovan Karayi} i Ratko Mladi} da bi se osudili i da bi preko no}i ukinuli Republiku Srpsku. To je ta strate{ka odluka zbog koje moj brat ne}e da se preda, zbog koje Ratko Mladi} ne sme da se preda. Ako ho}e da ukinu Republiku Srpsku, onda bar neka se malo namu~e, ne}emo da im pomaèmo u tome. Ne}emo da budemo sau~esnici. Ovde je gospodin prof. Zurovac briqantno govorio i zapamtio sam jednu re~enicu, odnosno, nekoliko re~i, treba da vodimo ra~una o svom opstanku. Ja se iskreno nadam da }e i rukovodstvo Srbije voditi ra~una o tome, ube|en sam da general Mladi} nije u Srbiji, ali da bar ne}e pomagati da se hapsi na drugim teritorijama. Ukoliko se desi suprotno oni su sau~esnici za nestanak Republike Srpske i za genocid nad srpskim narodom. Da vam ne bih oduzimao vreme, po{to verovatno ima jo{ govornika, jo{ jednom vam se najlep{e zahvaqujem. Zahvaqujem se i gospodinu advokatu iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva na wihovoj aktivnosti, ube|en sam da 825

}e oni uspeti u svojim namerama tamo i svojim aktivnostima, jer ono {to se radi ovde i {to radi me|unarodna zajednica nama, uz pomo} na{ega rukovodstva, to je nezamislivo da se radi u Americi. U Americi se ipak po{tuju zakoni, a {to Amerika radi nama to je ne{to drugo, to je nezamislivo da se tamo radi. Ja vas jo{ jednom srda~no pozdravqam i hvala na pozivu. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Krayi}u. Re~ ima prof. dr Oliver Anti}, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, a da se pripremi prof. dr Stevan \or|evi}. Prof. dr Oliver Anti}: Pa, danas }e biti malo neobi~no moje izlagawe zbog toga {to danas nemam pisani referat. Prvo, jedva sam uspeo da pro~itam ovu veliku kwigu, a drugo iz nekih tre}ih razloga sam bio ometen da zavr{im to {to sam planirao. A, naravno, bilo je odre|enih problema zato {to sam sa vama, a ne sa wima. Znate, nema te cene da budem sa wima, a ne sa vama. Prema tome, to mora da bude jasno svima. Ako im do sada nije bilo jasno, sad im je jasno. Rekoh, kwigu sam pro~itao i mogu da vam kaèm da je to jedno veoma zrelo delo. Autor je pokazao ve} od predgovora sa kakvom udubqenom pa`wom, sa kakvom sinteti~kom misli je obuhvatio jedan veliki period na{e istorije, koji ukazuje na neke izuzetno va`ne ta~ke i sa stanovi{ta istorije i politike, a na odre|enim mestima to se grani~i, znate, i sa vi{im sferama, i sa filozofijom, ako ho}ete. Ova kwiga ima jedan poseban zna~aj i ja }u se sada zadràti samo na tome. Po{to su, kao {to sam ~uo, moji prethodnici mnoga pitawa vrlo detaqno raspravili, a to je da se u kwizi pruàju dokazi za jednu vrlo zna~ajnu stvar sa stanovi{ta me|unarodnog javnog prava, a koju smo mi ve} sa ovih tribina isticali i u pisanim referatima, pa i objavili, a to je da prema na{em narodu i na{oj dràvi i svim srpskim dràvama postoji ne{to {to je o~igledno a zabraweno je svim me|unarodnim propisima od Poveqe Ujediwenih nacija do Dunavske konvencije. Zna~i, ne}u da vam nabrajam sve te izvore, jer ih ima pedesetak. A to se zove diskriminacija. Pa, pogledajte koliko oni sami upadnu u tu klopku, a koliko ovi na{i predstavnici, da kaèm ove na{e dràve, u nedostatku nekog boqeg izraza, kada izjave da Kosovo, pitawe Kosova i Metohije, to {to }e nam kao oteti, da to ne}e biti presedan, ili precedent, pazite, u wihovom precedentnom pravu i tako daqe. E, to ne}e, kaè, biti precedent? Pa, {ta to zna~i? To je dokaz ~iste diskriminacije, jer ako ti ne{to zasniva{ na pravu svaka odluka, naro~ito u wihovom sistemu, u stvari je osnov za slede}e odluke, a bazira se na argumentima, precedentima ranijih odluka. Ako to ne vaì samo za Srbe, evo vam krunski dokaz da je u pitawu diskriminacija. A ona je, pak, zabrawena, najstroìje zabrawena u me|unarodnom javnom pravu. Prema tome, a da se niko ne seti, pa makar ministar spoqnih poslova, da kaè – ~ekajte, pa ovo je diskriminacija. Da ne pri~am i o nekim drugim, je li, koji bi morali na to da se oslone, pa da kaù – ~ekajte, pa pogledajte, da li pi{e u poveqi ovo, da li pi{e u konvenciji ono i tako daqe. Zabrana diskriminacije. 826

A iz ove kwige Vojislava [e{eqa je, kao na dlanu, pokazano u kojim sve situacijama je, u stvari, do{lo do te diskriminacije prema na{em narodu, dràvi i tako daqe. Zna~i, to se pokazuje kroz sve i kroz crnu i kroz crvenu internacionalu i kroz delovawe ove ili one dràve, Vatikana i tako daqe. Zna~i, sve je to sada kao na dlanu i to sa pozivom na izvore i mogu da kaèm da je ovo, barem za mene, jedna od najozbiqnijih, najutemeqenijih i najboqih kwiga koje je Voja svojim bogatim perom do sada napisao. Znate, i jo{ ovo da dodam, po{to sam sad bio u prilici da fizi~ki osetim kako to izgleda nepravda. Znate, to je jedno posebno ose}awe, {to bi rekao Sartr i o tome pisao, mu~nine. Sad zamislite, mi koji smo osetili ipak jednu mnogo mawu dozu nepravde od na{ega Voje, da on u toj situaciji, zna~i, ulazi se u petu godinu konstantne jedne nepravde prema wemu li~no, da on u toj atmosferi moè da napi{e jednu ovakvu kwigu od 1.000 strana, on je zaista ne{to posebno, od posebnog je materijala i to je dobro, naravno. Od posebnog je materijala. To ne moè svako, da ne kaèm retko, retko ko moè. Prema tome, ja svakome preporu~ujem da u ti{ini no}nog mira, kada se sve uti{a uzme polako ovu veliku kwigu i da je ~ita i to do kraja i posle toga, siguran sam da }e biti jo{ obrazovaniji ~ovek i jo{ u~vr{}eniji, bar vama to ne moram govoriti, u svojim ~vrstim uverewima. Hvala. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. Anti}u. Molim prof. dr Stevana \or|evi}a, ina~e redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, trenutno u penziji da vam se obrati, a da se pripremi dr Vladimir Dimitrijevi}. Prof. dr Stevan \or|evi}: Po{tovani predsedavaju}i mla|i kolega Aleksandre Vu~i}u, po{tovani ~lanovi predsedni{tva, po{tovani prijateqi, pre ~etrdeset i vi{e godina na{ao sam se u kovitlacu i vrtlogu nekoliko politi~kih doga|aja, koje }u ovde pomenuti i poku{ati da ih stavim u okvir dana{we rasprave o me|unarodnom krivi~nom pravosu|u, ali i nekih me|unarodno-pravnih pitawa iz moje struke. Prvo pitawe, Jasenovac. Nas koji malo vi{e pamtimo, iznenadila je svojevremena odluka najvi{ih organa vlasti {ezdesetih godina pro{log stole}a o prekidu rada komisije za ratne zlo~ine od Drugog svetskog rata, posebno o zakonskoj obavezi da se stave javnosti do znawa podaci o `rtvama jugoslovenskog Au{vica, to jest o koncentracionom logoru u Au{vicu i wemu pridruènih strati{ta za Srbe, Jevreje, Rome, odnosno, Cigane i pojedince Hrvate u usta{koj Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata. Administracija Sjediwenih Ameri~kih Dràva je neprekidno izbegavala izru~ewe ministra unutra{wih poslova NDH, Andrije Artukovi}a, a preko takozvanih “pacovskih kanala” i drugim putevima Vatikan i druge zapadne vlasti i slu`be su omogu}avale ili organizovale sklawawe najvi{ih usta{kih po~initeqa zlo~ina u Latinsku Ameriku. Predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito se ne pojavquje, ina~e, uobi~ajeno prisutan na mnogim drugim skupovima daleko va`nijim za op{te stawe u 827

Jugoslaviji, na otvarawu spomen obele`ja u Jasenovcu, {to izaziva ~u|ewe i muk, a uvrede koje su doìveli predstavnici Srbije tom prilikom od predstavnika Sabora Hrvatske ne doseù do {ire javnosti, sve se to pre}utkuje. Drugo pitawe se ti~e, za{to su tako malo obe{te}ene `rtve iz Drugog svetskog rata. Sa napomenom odricawa Jugoslavije od ratne {tete od Bugarske i osvrt na me|unarodni pravni dokument “ed memoar” iz 1983. godine u kome je preto~ena takozvana brionska formula “Tito – Brant”. Tre}e pitawe je svedeno na izmenu amandmana 20 ustavnih promena sedamdesetih godina pro{log stole}a o promeni naziva Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija u Autonomna Pokrajina Kosovo i s tim u vezi doga|aja u Saveznoj skup{tini Jugoslavije. Kako ova tri pitawa povezati sa sada{wicom? Mi, starije generacije, du`ni smo sami pred sobom da odgovorimo na pitawe, za{to se istorija pozajmqivala i nije odgovaralo na vreme i na prava pitawa, ko je ~inio genocid u Jasenovcu, nad kim je on ~iwen, i za{to se to de{avalo. Eto i danas, posle izvesnog vremena, odràna je ~etvrta Me|unarodna konferencija o Jasenovcu u Bawaluci, okvalifikovana je od izvesnih krugova iz Hrvatske i to od onih od kojih se ne bi smelo to o~ekivati kao “hu{kawe i èqa za osvetom”, kakva ironija. U me|unarodnom krivi~nom pravosu|u, postoji tu`ba Republike Hrvatske pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu protiv Savezne Republike Jugoslavije za genocid, za doga|aje 1991-1995. godine u vreme razbijawa jugoslovenske dràve. âk je i gospodin Savo [trbac, ina~e, ~elnik Veritasa optuèn za genocid nad hrvatskim narodom pred dana{wim sudovima Hrvatske. Ratni zlo~ini ne zastarevaju. Obe{te}ewe jasenova~kih `rtava, wihovih potomaka, pravna osuda od strane najvi{ih doma}ih i me|unarodnih organa, zlo~ina genocida nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu u bilo kom vidu treba da bude na dnevnom redu. Svet treba da zna za poreklo zla na ovim prostorima i to vaì za sve. Pravda ne sme da bude slepa i izbirqiva. Ovo posebno vaì u vreme sada{wih izviwewa. Ona ne smeju biti jednosmerna. Kao takva zamagquju stvari. Nastavqa se ono {to su tek ~inili {ezdeset godina. Istina o Jasenovcu, o broju `rtava, jo{ u svetu nije poznata. Evo {ta pi{e u jednoj hrvatskoj publikaciji: “S toga u uvodu isti~emo da je protiv Hrvatske, gotovo stole}e i pol, pripreman rat o strane Srbije. Izvor ratne {tete i reparacije. Zagreb, 1993. godine”. Povla~ewe na{e protivtu`be u sporu Savezne Republike Jugoslavije protiv Bosne i Hercegovine u vezi sa primenom konvencija o genocidu od 1948. godine, a li~no sam svedok kakav je napor uloèn da se protivtu`ba 1996. godine uvede u postupak i protiv stavqawa suprotne strane pokazala se neodgovornim postupkom za ukupno su|ewe. Povla~ewe protivtu`be je onemogu}ilo pravi prikaz gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini i spre~avawe dokazivawa 828

svih po~iwenih zlo~ina, bilo koje strane u sukobu. Sli~ni postupci se moraju onemogu}iti u nastavqawu spora povodom postoje}e tu`be od 1999. godine protiv Savezne Republike Jugoslavije od strane Hrvatske, koja je u toku. Drugo, ne}u se udaqavati od glavne teme dana{weg skupa i {ire se zadràvati na pitawima kao {to je za{to smo dobili milijardu maraka po sporazumu o takozvanom “Kapital hilfe” pomo} u kapitalu sa Saveznom Republikom Nema~kom od 1974. godine, a ne dve milijarde maraka, po takozvanoj francuskoj formuli, po dve hiqade maraka za svaku `rtvu rata, {to je vezivano sa jasenova~kim `rtvama. Tada je ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Bonu bio gospodin Budimir Lon~ar, tada{wi savetnih Republike Hrvatske Stjepana Mesi}a. Za{to ni do danas nije poznato gde je utro{eno 200 miliona maraka od dobijene milijarde? Kako se kasnije ministar inostranih poslova Budimir Lon~ar sporazumevao sa ministrom inostranih poslova Savezne Republike Nema~ke gospodinom Gen{erom oko ratne {tete. Posebna je pri~a o odricawu ratne {tete po~iwene od Ugarske. Jednom re~ju, ja sam svoj dug pisanim delovawem po{teno oduìo kao profesor me|unarodnog prava i vi{e od toga, izvor “Anali” Pravnog fakulteta u Beogradu 1-3 1991. godine, broj 6 1994, “Arhiv za pravne i dru{tvene nauke” 3/1999. Rekao bih samo to da zahtev za obe{te}ewem od strane Nema~ke i daqe treba da bude na dnevnom redu. Ratni zarobqenici, nacisti~ki zlo~ini, ratni logori, materijalna {teta i drugo. Me|utim, drugo je {to èlim da ovde ponovim. Imamo tri procene {tete od agresije NATO u 1999. godini. Prva procena od oko 100 milijardi dolara od strane Savezne vlade Jugoslavije. Druga od 29 milijardi 600 miliona data je od strane stru~waka G17+ i tre}a od strane vojnog istori~ara, najnovija, 100 do 170 milijardi dolara, izvor “Vojno delo” 2-3/1202. Krajwe je vreme da se ponovo obrazuje stru~ni tim i procena od{tete zavr{i i verifikuje od strane Vlade Srbije i u Skup{tini Republike Srbije. Nemojmo da nam se ponavqa slu~aj sa Jasenovcem u prebrojavawu `rtava posle 60 godina. Tre}e, re}i }u na tre}e pitawe, koje je u najuòj vezi sa Kosovom i Metohijom i radom Me|unarodnog krivi~nog tribunala. Najpre, u vezi sa promenom naziva Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija u Autonomna Pokrajina Kosovo. U Saveznoj skup{tini Jugoslavije bilo je, 26. decembra 1968. godine, zahteva da se ova izmena objasni. Jedna visoka politi~ka li~nost iz Slovenije je burno reagovala na ovo traèwe. U kasnije objavqenim stenografskim bele{kama namerno je izostavqena re~enica o zna~ewu izraza “metoh”. Kasnije se saznalo da je na sastanku Tito, Kardeq, Fadil Hoya, krajem novembra 1968. godine, ova izmena usvojena i naloèno da se to sprovede u odgovaraju}em ustavnom amandmanu u Pokrajini, Republici Srbiji i Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Izvor, stenografske bele{ke Skup{tina SFRJ 26. decembra 1968. godine, Beogradski forum za svet ravnopravnih 2003. godine sveska broj tri. 829

Pre dve nedeqe, u “Politici” od 15. juna, dobro obave{teni analiti~ar, ranije i sada, objavio je “jednu duhovitu, simpati~nu, ali odlu~nu i efektnu re~enicu koja je komentarisana {irom sveta”, a izrekao je jedan jugoslovenski funkcioner. Ona glasi: “Neka gospo|a Rajs daje kome ho}e ono ~ega je ona gazdarica, a ne...”, pa sve ovo pomenuti analiti~ar je u~inio analiziraju}i i pozivaju}i se na izjave povodom izdvajawa Pokrajine Kosovo i Metohija od Republike. @elim da dodam, biranim re~ima, {teta {to nema ovde Brane Crn~evi}a, on bi to mnogo boqe nego ja, ja za to nisam. @elim da dodam biranim re~ima, povezivawe misli, to jest, asocijaciju na sli~ne izjave i presu|ivawe gospo|e Kondolize Rajs, sada{weg ministra inostranih poslova Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Ali postoji znatna razlika u ovim upore|ivawima. Tada se jugoslovenska dràva zalagala da se Istra sa zale|em, progla{ena kao slobodna teritorija Trsta, zone A i B, nastawena slovenskim ìvqem, Hrvatima i Slovencima, prikqu~i matici i u tome je zdu{no pruàna pomo} i podr{ka srpskog naroda. Sada se pojedinci na vlasti u Hrvatskoj i u Sloveniji utrkuju sa izjavama o podr{ci predlogu o nezavisnosti Kosova i Metohije gospodina Martija Ahtisarija. Nave{}u i to da je u jednom od posledwih brojeva ~asopisa “Helsin{ka poveqa” maj-juni 2006. godine objavqen osvrt poznatog pisca koji se ti~e primene me|unarodnopravnih normi, posebno u vezi sa pregovorima o Kosovu. Izme|u ostalog, kritikuje se oportunizam i konzervatizam pravnika, izolovawe Srbije od svih trendova prava, naro~ito me|unarodnog krivi~nog prava i drugo, ali se zato usput govori o naknadnoj legalizovanoj oruànoj intervenciji NATO 1999. godine. Ja dodajem, ne}e biti tako. Istovremeno se upu}uje pohvala me|unarodnoj zajednici, koja je izvukla odre|ene zakqu~ke o novom na~inu delovawa u svojstvu medijatora i organizatora pregovora o Kosovu. Vr{i se pozivawe na jedan ~lanak gospodina Ha{ima Ta~ija, objavqenom u ameri~kom ~asopisu u kome je napisano da Kosovo mora da postane nezavisna dràva. Kao {to vidite, biser do bisera od objektivnosti. Da mu pomenem i ime, jedan deo toga posve}en je na~elu samoopredeqewa, ali pomenuti pisac nije istom merom to na~elo isticao na po~etku jugoslovenske krize 19911992. godine. [iri odgovor }e slediti u nekom stru~nom ~asopisu. Ina~e, urednik ovog ~asopisa je gospo|a Sowa Biserko. U na{oj javnosti bilo je i takvih izjava da je gospo|a Krala del Ponte, traè}i odlagawe re{ewa o Kosovu, dok se ne zavr{i kona~na saradwa sa Ha{kim krivi~nim tribunalom, postala saveznik Srbije “savetnik”. Treba re}i da je me|unarodno krivi~no pravosu|e, pre svega Tuìla{tvo, a i sam Tribunal, kao sjediwena celina, zloupotrebqeno, pre svega, kao oru|e za sprovo|ewe svetske politike. Tribunal u~estvuje u izbirqivosti koga }e pozivati na krivi~nu odgovornost, a koga ne}e. Wegovo selektivno su|ewe nije pravi korak ka jedinstvenom me|unarodnom pravosudnom sistemu. Svojim ~iwe830

wem i ne~iwewem tuìlac i tribunal su opravdali vojnu agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Engleski pisac, ina~e dobitnik Nobelove nagrade za kwièvnost u 2005. godini, gospodin Karl Pinter, okvalifikovao je smi{qeno vazdu{no bombardovawe 1999. godine kao banditsku akciju. Raniji tuìlac, gospo|a Luiz Arbur, odlazi 10. aprila 1999. godine, u vreme najè{}eg bombardovawa Jugoslavije u Va{ington, da sro~i zajedno sa poznatom gospo|om Madlen Olbrajt, ministrom inostranih poslova SAD, tu`bu protiv predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Milo{evi}a, u ciqu pritiska na Me|unarodni sud pravde na kome se, krajem aprila 1999. godine, po~iwe da vodi postupak o tu`bi Savezne Republike Jugoslavije protiv deset dràva NATO pakta. Tu`ba je podneta protiv predsednika Savezne Republike Jugoslavije 25. maja 1999. godine, a odluka Me|unarodnog suda pravde o odbijawu zahteva da se prestane sa vazdu{nim bombardovawem posle neuobi~ajeno duèg vremena za takvu vrstu sudske odluke donosi se tek 2. juna 1999. godine. Kakve li podudarnosti. Ali zato Tuìla{tvo donosi odluku odmah, da ne otvara istragu, u vezi sa NATO bombardovawem, niti NATO incidentima do kojih je do{lo tokom vazdu{ne kampawe. Boqe bi bilo da tuìlac i tribunal objasne svetu za{to su zlo~ini po~iweni agresijom NATO ostali neka`weni, odnosno, zaba{ureni, kako se u narodu kaè, do sada. Na scenu posle gospo|e Luiz Arbur stupa gospo|a Karla del Ponte sa poznatim doprinosom, obustavqa se daqe vo|ewe postupka protiv optuènih ~elnika NATO i onih koji su nare|ivali vazdu{no bombardovawe. Napomiwem, zlo~ini ne zastarevaju. Najzad i ne posledwe, svetska javnost se oblikovala, pored ostalog, na izve{tajima, na primer, jedne kanadske komisije: “humanitarna intervencija na Kosovu”, primedba S.\. spre~ila je jo{ jedan slu~aj klanice i genocida, poput ve} vi|enog u Bosni ~etiri godine ranije. Eto za{to je na{ kriti~an sud o doprinosu Ha{kog krivi~nog tribunala me|unarodnom krivi~nom pravosu|u. Nisam pomenuo su|ewe prof. dr Vojislavu [e{equ. To je zaista neizbrisiva mrqa za Tribunal. Verovatno je tu bilo i sugestije sa strane. Utoliko pre, utoliko gore za Tribunal. Mla|i kolega, Aleksandre Vu~i}u, èlim vam uspeh u radu pred Tribunalom. U to ne sumwam. S obzirom da sam ve} iskoristio vreme ostaje mi samo da dodam da pona{awe nekih diplomatskih predstavnika u vezi sa Kosovom i Metohijom, posebno SAD, Nema~ke i Velike Britanije, nije u skladu sa pravilima konvencije o diplomatskim odnosima od 1961. godine. Nama ostaje da u uybenicima, u kojima se raspravqa o ovoj materiji, dajemo tuma~ewe ovakvih pona{awa studentima u vezi sa kr{ewem pravila diplomatskih prava. Mada ambasadori rade, pre svega, po instrukcijama svojih vlada, ~ini mi se da ameri~ki ambasador, gospodin Majkl Polt, ba{ èli da svoj odlazak sa du`nosti iz Srbije kruni{e posebnim u~inkom dodaju}i pone{to svoju li~nu aromu i ukus, a {to mu pretpostavqeni i ne nalaù mo`da. Sve to deluje 831

kontraproduktivno za dobre odnose izme|u na{ih zemaqa, recimo, odlazak u {kole i ~udni nastupi inteligencija i istovremeni prkos na{ih sredwo{kolaca u tim prilikama saop{tavawa i odgovori preko {tampe u oceni sa nekim fakultetima i sli~no. Ne}u da govorim o uloènom zvani~nom protestu u vezi sa istupawem ambasadora Savezne Republike Nema~ke. Budite uvereni, dragi prijateqi, da }e ne{to od ovoga biti re~i uskoro na promociji kwige “Diplomatsko i konzularno pravo” na Pravnom fakultetu u Beogradu. Hvala lepo. Aleksandar Vu~i}: Zahvaquju}i se dr \or|evi}u, èleo bih samo onima koji nisu imali iskustva, ili nisu zavr{avali Pravni fakultet u Beogradu, da kaèm da je Stevan \or|evi} jedna od ìvih legendi Pravnog fakulteta, jedan od onih ko je ostavio najvi{e dela iz oblasti me|unarodnog diplomatskog i me|unarodnog prava, jedan od na{ih najeminentnijih stru~waka. Zamolio bih prof. dr Vladimira Dimitrijevi}a da uzme re~, a zamolio bih prof. dr Milana Petrovi}a da se pripremi. Dr Vladimir Dimitrijevi}: Draga bra}o i sestre, pomaè Bog. Verovatno ste svi u osnovnoj {koli u~ili “Kolo” Branka Radi~evi}a iz “\a~kog rastanka”, za koju smo svi mislili da je pesma o bratstvu i jedinstvu. Se}ate se. “Hrva}ane ne od lane, oduvek si ti bez mane, oj Bosan~e, stara slavo, tvrdo srce, tvrda glavo, ti si kao ìvi kamen gde stanuje ìvi plamen. Aoj, Ero, tvrda vero, ko je tebe jo{te tero. Crnogor~e, care mali, ko te ovde jo{ ne hvali, ma~em bije{, ma~em se~e{” i tako daqe. I mi smo mislili da je to pesma o na{im narodima i narodnostima, a u stvari to je bila pesma o Srbima i svesrpskom kolu koje je pevao Branko Radi~evi}. Jer Hrvat je Hrvat, a Hrva}anin je Srbin iz Hrvatske. Bosanac je Srbin iz Bosne, Era je Srbin iz Hercegovine, Crnogorac je Srbin iz Crne Gore, [umadinac je Srbin iz [umadije. Mi smo mislili da su to na{i narodi i narodnosti. Tako je to Tito i uradio. On je od Srba napravio mno{tvo naroda i narodnosti i posledwi slu~aj koji imamo upravo je slu~aj stvarawa crnogorske nacije, koja se kao i sve nacije na ovom terenu formira na antisrpstvu. Kwiga o kojoj danas govorimo zato ima za ciq da nam predstavi kako je taj proces tekao pod upravom jedne ustanove, koja je, kako je govorio otac Justin Popovi} 95 odsto politika, a pet odsto vera. Ta ustanova se zove Vatikan. Osnovna teza koju }u izre}i, mo`da }e vam zvu~ati ~udno, ali mislim da je duboko istinita, Turci su naneli mawe zla i doneli vi{e dobra Srbima nego Vatikan. Dovoqno je setiti se samo Mehmed pa{e Sokolovi}a koji je obnovio Pe}ku patrijar{iju i time za preko dva veka sa~uvao srpski nacionalni identitet na Balkanu. Vatikan nikad, od sredweg veka, ova kwiga to jasno pokazuje, pa sve do kraja 20. veka i na po~etku 21. veka ni{ta dobro nije u~inio srpskom narodu. Zato ovu kwigu treba pro~itati upravo da bi se videlo kako je taj istorijski proces trajao od prvih istorijskih falsifikata, pa zakqu~no sa Tu|manom i wegovim “Bespu}em povjesne 832

zbiqnosti”. Sre{}emo se tu sa likovima, na prvi pogled pozitivnih Hrvata, kao {to su bili Iliri, Qudevit Gaj, Dimitrije Demetar, kasnije Josip Juraj [trosmajer, kao i sa likovima Ante Star~evi}a, Paveli}a i ostalih. Ali, primeti}emo da i kod jednih i kod drugih postoji mr`wa prema pravoslavnom elementu srpskoga naroda i èqa da se Srbi prevedu u jedinstvo sa rimskim prestolom. Jedni su to radili suptilnije kao [trosmajer, ~iji je ciq bio da stvori Jugoslaviju kao austrougarsku tvorevinu i da spre~i uticaj Rusije na ju`ne Slovene, a drugi su to radili onako kako je to radio Ante Star~evi}, nazivaju}i Srbe nakotom za sjekiru. Na kraju re}i }u da su tri osnovna sveca Hrvatske, dva su ve} beatifikovana, a jedan }e uskoro biti, Alojzije Stepinac, Ivan Merc i Josip [tadmer. Ivan Merc je kanonizovan na teritoriji samostana Petri}evac, kada je prethodni papa, nesre}nik, koga tako|e treba da kanonizuju, dolazio u Bosnu, a to je samostan u kome je, kao {to znate, fratar bio usta{ki koqa~ Miroslav Filipovi} Majstorovi}. Zna~i, upravo na teritoriji tog samostana kanonizovan je ~ovek koji skoro ni kapi hrvatske krvi nije imao u sebi i koji je osnovao kriàrsku omladinu iz koje }e se kasnije regrutovati najrevnosnije usta{e. Kardinal Kre{encije Osepe posetio je 2002. godine Bosnu i Hercegovinu i razgovarao sa biskupima bosanskim, priprema se beatifikacija ~oveka koji se zvao Josip [tadler i koji je bio hrvatski biskup u doba kada je Austrougarska okupirala Bosnu i Hercegovinu 1898. godine. Taj ~ovek je izuzetno mnogo radio na unija}ewu Srba u Bosni i Hercegovini, poku{ao je da podmiti mitropolita srpskog Savu Kosanovi}a da potpi{e uniju sa Rimom i sve je vreme radio na osnovama Star~evi}evske ideologije da pohrvati Bosnu i Hercegovinu. Dakle, sprema se i wegova beatifikacija i uno{ewe u kalendar Rimokatoli~ke crkve. Kqu~ni ~ovek savremene hrvatske duhovnosti je “blaèni” Alojzije Stepinac i ja predlaèm svim antisrbima i u Srbiji i u svetu da ga uzmu za svoju krsnu slavu, da mu spremaju kola~ i sve}u, jer je Alojzije Stepinac osniva~ celokupne savremene srbofobije i ~ovek koji je pokazao kako prema Srbima treba postupati u duhovnom smislu, koriste}i silu i nasiqe i prevode}i Srbe na uniju sa Rimom. “Blaèni Alojzije” odgovoran je za prekr{tavawe 240.000 pravoslavnih Srba u Paveli}evoj endehaziji. U ~emu se ogledalo wegovo milosr|e prema Srbima? Po{to su, kada su ga kanonizovali, govorili da je on jako bio milosrdan, ~ak je pomagao Srbima, mada mi to nismo znali. Usta{ki pomo}nik Mila Budaka, ministra bogoslovqa i prosvete, ~uvenog Budaka koji je rekao da tre}inu Srba treba pokatoli~iti, tre}inu pobiti, tre}inu proterati, Glava{ pisao je Stepincu 14. srpwa 1941. godine kako su intencije hrvatske vlade da se u katoli~ku crkvu ne primaju pravoslavni popovi, u~iteqi, inteligencija i bogati sloj trgovaca, obrtnika i seqaka, zbog kasnijih eventualnih odredaba s obzirom na wih da se ne bi izvrgavala okolnostima vera i ugled katolicizma. Jer, znali su oni, mo`da se ne{to promeni u svetskoj politici, pa }e ti ugledni 833

qudi biti optu`ba wihova pred svetom. Istovremeno, hteli su i da pobiju sve predstavnike srpske inteligencije da bi lak{e mogli da manipuli{u ostatkom naroda. Me|utim, “blaèni Alojzije” se zaloìo da tako ne bude i rekao je – nemojte tako, iako nije bilo pre~estih slu~ajeva u pro{losti ipak je bilo slu~ajeva da su se inteligentni pravoslavci svim srcem priqubili katoli~koj crkvi i u prakti~nom vjerskom ìvotu prestigli katolike. Toliko je bio milosrdan rekao je – nemojte odbijati pravoslavnu inteligenciju i wih pokatoli~ite. To je bilo wegovo milosr|e koje je iskazao prema srpskom narodu. Vatikanska kongregacija za isto~nu crkvu je jo{ jula 1941. godine, odu{evqena tolikim nadama za obra}awe nesjediwenih. Kardinal Maqone, desna ruka pape Pija 12, da znate da se i papa Pije naziva Hitlerovim papom i on je isto kanonizovan, i on je svetac Rimokatoli~ke crkve, rekao je usta{kom diplomati Uru{inovi}u da se Sveta stolica veseli mno{tvu prelaznika sa pravoslavnog obreda, ali i zbog napada ameri~kog i engleskog novinstva i wihovu tvrdwu da se prelasci obavqaju nasilno, treba biti oprezan sa pokr{tavawem i raditi postepeno. Uru{inovi} u izve{taju o razgovoru sa Maqoneom pi{e svom {efu Lorkovi}u i ovo: “[to se ti~e povratnika, naglasio sam da je vlada to prepustila crkvi i crkva je bila potpuno slobodna u tome {to mi je i sam preuzvi{eni Stepinac potvrdio pred moj odlazak u Rim, izjaviv{i da ih je mogao prevesti do 400.000, ali nije nego tek 100.000, jer ih nije hteo primiti bez temeqite pripreme, po{to je pravoslavni elemenat tako zaostao da ne zna ni za najbitnija na~ela svete vere”. Vidite kakav jedan uzvi{eni svetac. Usred jasenova~kih pokoqa, on ne}e da prevodi Srbe u katoli~ku veru bez pripremne veronauke. Vidite kako se ~ovek brinuo o srpskoj veronauci usred Nezavisne Dràve Hrvatske. Zato kaèm da treba svi srbofobi da ga uzmu za krsnu slavu. U te dane hrvatski “Narodni list” pisao je da su Srbi spoznali zablude pro{losti i re{ili da se svrstaju u novu Evropu, duhovno i srcem, da bi pri{li velikoj duhovnoj zajednici koja neguje qubav i suradwu. Li~i li vam ovo na propagandu Evropske unije danas u Srbiji? Ja bih predloìo, po{to se oni koji su pre{li na zajednicu sa papom, a ostali pri pravoslavnom obredu, zna~i izdali svoju veru, a ostali u pravoslavnoj formi, zovu unijati. Da upotrebim jedan novi naziv za one koji ho}e da nas ponovo sjedine sa Evropom koja nam otima Kosovo, Evrounijati. Ti Evrounijati u ovom trenutku u Srbiji kao da predstavqaju dominantnu snagu. Ali, ja se iskreno nadam, da }e i zahvaquju}i ovakvim kwigama, ali i zahvaquju}i srpskoj nacionalnoj svesti taj poku{aj kao i uvek do sada propasti. @eleo bih samo jo{ jednu stvar da naglasim. U ovom trenutku nama se nudi takozvani ekumenizam. Govore nam da su Rimokatoli~ka crkva i pravoslavna crkva plu}na krila Evrope i da mi treba sve da zaboravimo i da se ponovo ujedinimo. A ja vam kaèm ovo, ako bismo se ponovo ujedinili sa 834

wima na osnovu neistina, na osnovu svih ovih laì koje su se de{avale, prelaze}i preko krvi na{ih novomu~enika, onda bismo u kalendaru morali da se molimo i “blaènom Alojziju Stepincu” i svetom novomu~eniku Vuka{inu jasenova~kom kome su isekli u{i, nos, izvadili o~i, zato {to je odbio da uzvikne – ìveo Ante Paveli}. To je onaj novomu~enik srpski Vuka{in Mandrapa iz Sarajeva, crkvewak stare srpske crkve koji je usta{kom zlo~incu rekao – samo ti, djete, radi svoj posao, posle ~ega je taj usta{ki zlo~inac poludeo i vi{e nikada nije mogao da na|e du{evnog mira. Nema nikakvog ekumenizma dok je wima svetac Stepinac, a nama sveti Vuka{in novomu~enik jasenova~ki. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. Dimitrijevi}u. Re~ ima prof. dr Milan Petrovi}, molio bih Dragoquba Toma{evi}a da se pripremi. Izvolite, prof. Petrovi}u. Prof. dr Milan Petrovi}: Po{tovane dame i gospodo, po{tovano predsedni{tvo, ja sam napisao jedan iscrpan prikaz [e{eqeve kwige, koji sam naslovio “Vojislav [e{eq kao preusmeriteq srpske istoriografije” i ja bih izloìo neke delove toga prikaza. Po~etak, ne{to iz sredine i kraj. Srbi katolici. Srbi muslimani. I dok se o Srbima muslimanima i moglo govoriti kako u Kraqevini Jugoslaviji tako i u totalitarnoj titokratiji, po{to se jedno vreme o~ekivalo da }e se bosansko-hercegova~ki muslimani opredeliti za Srpstvo ili hrvatstvo, dotle je javno progovoriti o Srbima katolicima smatrano u obema jugoslovenskim dràvama gorespomenutim, pa i ranije, posle Vuka Karayi}a, smrtnim grehom i opasnim zlodelom, jer je uzdrmavalo temeqne istorijske laì Hrvata, prema kojoj su narodnosti Srbi, uprkos svemu, bili obavezni da gaje bratska ose}awa, po nare|ewu vlasti. Samo, jedan veliki i donkihotski usamqeni borac za srpski nacionalni interes, Lazo M. Kosti}, profesor prava u zemqi i istori~ar u antikomunisti~koj emigraciji, postavi stvari s glave na noge napisav{i 1963. u Torontu kwiìcu “Katoli~ki Srbi”. Uskoro potom, pojavila se u Torontu, 1967. godine i wegova druga razobli~avaju}a kwiìca “Nauka utvr|uje narodnosti bosanskih muslimana. Etnografska studija”. No, kada su devedesetih godina razbijawe Jugoslavije i ponovqeni genocid nad Srbima u avnojevskoj Hrvatskoj nepobitno pokazali da Srbi i Hrvati vi{e ne mogu da ìve ni u kakvoj dràvnoj zajednici – ni unitarnoj, ni federativnoj, ni konfederativnoj, stavila je i doma}a istoriografiji na svoj dnevni red i pitawe Srba katolika. S tim u vezi, kao vaàn iskorak javqa se monografija istaknutog istori~ara dr Nikole @uti}a “Srbi rimokatolici takozvani Hrvati” (Beograd, 2006. godine), koja podrobno i dokumentovano dokazuje da je savremenu hrvatsku naciju stvorila duboko smi{qenom i dugotrajnom propagandom Rimokatoli~ka crkva, pre svega, me|u pokatoli~enim Srbima. Ta monografija moè se smatrati prethodnicom obimne [e{eqeve kwige. 835

Ovo voluminozno [e{eqevo delo odlikuje iscrpnost. U wemu je prisutna prakti~no cela relevantna gra|a. Veliki deo kwige ~ine citati, jer je pisac, preciznosti radi, odustao od prepri~avawa literature kojom se sluìo. I dok je u mnogim svojim ranijim kwigama [e{eq istorijski i politikolo{ki metod kombinovao sa popularno-politi~kom retorikom, u ovoj kwizi on sa suverenom i mirnom distancom pu{ta ~iwenice da govore same od sebe. I moè se re}i da one to ~ine sasvim dovoqno. Kwiga se sastoji od predgovora i {est delova. Prvi deo, pristupna rasprava; drugi deo, fantazmagorije hrvatskih istori~ara; tre}i deo, plasirawe o~iglednih falsifikata kao autenti~ni metod hrvatske istoriografske {kole; ~etvrti deo, hrvatski nacionalni ideolozi od Qudevita Gaja do Ante Paveli}a kao instrumenti za realizaciju politi~kih ciqeva rimokatoli~kog klerikalizma; peti deo, rimokatoli~ki karakter usta{kog genocida nad srpskim narodom; {esti deo, Titova i Tu|manova realizacija dràvotvornih ciqeva rimokatoli~kog zlo~ina~kog projekta ve{ta~ke hrvatske nacije. Ja bih sada izloìo ne{to o nekim hrvatskim istoriografima i kako oni kroje istoriju i pi{u o Srbima. Kao metu svoje istoriografske kritike [e{eq uzima i notornog antisrpskog falsifikatora istorije, amatera i rasisti~kog la`qivca Ivu Pilara koji je pod pseudonimom Fon Sidland 1918. na nema~kom objavio kwigu “Ju`noslovensko pitawe”, koju je Matica hrvatska 1943. godine ponovo izdala na ve{ta~ki iskvarenom srpskom jeziku, pri ~emu je usta{ki reìm to propagirao kao jedno od najva`nijih upori{ta svoje ideologije. Oglu{uju}i se o Porfirogenita, kao i niza autoriteta od kojih neke i sam pomiwe Maksimilijan [imek, Jovan Raji}, Frawo Peja~evi} Viroviti~ki, Johan Kristijan Fonengen, Leopold Fon Ranke, Bewamin Kalaj, Herbert Fon Sidland kategori~ki tvrdi da Bosna, po~ev{i od osmog stoqe}a bija{e hrvatskom zemqom, da je to do danas ostala i da }e tek budu}nost odlu~iti ho}e li mo`da postati srpska. No wegovi argumenti u prilog toga, koje i [e{eq iznosi i pobija te{ki su od neznawa. Uostalom, Fon Sidland i ne pi{e za one kojima je do istine, ve} za one koji traè opravdawe za svoje pro{le i budu}e zlo~ine nad Srbima. Izme|u ostalog, Bosna je hrvatska zemqa i zato {to je na wenom ~elu, dok nije postala samostalna, stajao ban, a banska vlast i ~ast je iskqu~ivo hrvatska ustanova, dok se u banu Dalmacije, Hrvatske i Slavonije o~uvala do danas. Samo, odgovara [e{eq, ban je avarskog porekla – bajan, a u Bosni se javqa tek kao namesnik ma|arskog kraqa, ban Bori} oko 1150. godine. Zanimqiva je i Fon Sidlandova pri~a o navodnim bosanskim bogumilima, po wemu veliki broj protivnika romanizatorskih uticaja, takozvana Hrvatska narodna stranka morala se posle poraza koje su Hrvatima naneli Ma|ari iseliti u Bosnu gde su postali bogumili. Posle su, snagom pada Bosne pod tursku vlast ti Hrvati bogumili, masovno pre{li na islam, postav{i tako bosanski muslimani, cvijet hrvatstva po Anti Paveli}u. 836

[e{eq se ~esto doti~e bogumilstva u ovoj kwizi, ali izbegava da se o wemu definitivno izjasni. Problem bogumilstva ili bogomilstva danas je ipak re{en i to naro~ito zahvaquju}i trima monografijama Dragojlovi}a koje potvr|uju i stavove nekih ranijih istraìva~a. Bogumilstvo je verska pojava prvenstveno prisutna u Vizantiji i Ugarskoj. Crkva bosanska nije bila bogumilska, niti su weni pripadnici krstjani bili bogumili. âk i hrvatski istori~ar ~e{koga porekla Jaroslav [idak isti~e da je crkva bosanska pravo jedne crkvene kulture Istoka. Vladimir \orovi} kaè – i u samoj Srbiji pre aktivnog delovawa Svetog Save mnogi odnosi u verskom ìvotu nisu bili u duhu crkve. U Bosni, zna se, niko nije delovao sa autoritetom i u duhu Savine akcije da se hri{}anska crkva organizuje i razvije u savremenim shvatawima. U toj sredini prepu{tena sebi bosanska hri{}anska crkva ostala je konzervativna, a u izvesnom pogledu i uporna. Odnos bi mogao biti potpuno sli~an onom koji je vladao u Rusiji izme|u reformisane crkve i takozvanih starofobijadaca. Zato je u pravu Glu{ac kada tvrdi da je posle turskoga osvajawa Bosne crkva bosanska kao drevna pravoslavna crkva bila pot~iwena Carigradskoj patrijar{iji. Nikakvog masovnog prelaza na islam nije u Bosni bilo, ali je zato bilo masovnoga doseqavawa u Bosnu, naro~ito Srba muslimana iz onih krajeva koje je turska carevina izgubila, iz Hrvatske, Slavonije, ju`ne Ugarske, a pogotovu iz Srbije nakon Prvog i Drugog ustanka. Da bi Hrvate {to vi{e uzvisio, a Srbe unizio nemaju}i ozbiqne argumente Fon Sidland pribegava rasisti~kim konstrukcijama sli~nim onima koje }e primewivati Hitler i hitlerovci. Tako su po wemu Hrvati i Poqaci arijske rase, {to }e re}i uro|eno plemstvo o ~emu svedo~e dvije najizrazitije slavenske plemi}ke dràve, Poqska i Hrvatska plemi}ka dràva. Zanimqiv je anahronizam te argumentacije da plemstvo se u Evropi jo{ u 18. veku uveliko degenerisalo. Tada je ve} Hitler veli~ao nema~ko seqa{tvo kao temeq nema~ke nacije i ujedno prezirao nema~ko plemstvo, pa i gra|anstvo. Za Fon Sidlanda Srbi su nià rasa, jer su seqa~ka nacija, jer su me{avina Slovena i balkanskih starosedelaca. Pa, on kaè – {to se, pak, ti~e etni~kog momenta dolazi kod Srba mnogo vi{e do izraàja balkansko romanski, nomadski element od slavenskog, element crnih Latina koji pokazuju 64 odsto tamnih tipova kod Srba i u licima koja nalikuju na ptice grabqivice i u tamnim sjevaju}im o~ima, zavr{en citat. Ovde, me|utim, Fon Sidland pada u sopstvenu klopku, jer ako su Srbi 64 odsto potomci starobalkanaca onda im po pravu nasle|a pripada najve}i deo Balkana. No, hteo to ili ne, Fon Sidland priznaje superiornost Srba nad Hrvatima time {to kaè da Srbi imaju neizmjernu pove}anu i produbqenu nacionalnu svijest, jer su bili u stawu da stvore narodnu crkvu. On tako|e kaè – upravo bolesno pretjerana nacionalna svijest pravoslavne crkve, nastojawe oko narodne predaje, narodnog jezika, narodnih pjesama, obi~aja i igara, to bija{e oru`je posrbqivawa. Pa, zar ta bolesna preteranost nije 837

u stvari dokaz nacionalnog zdravqa? Svestan toga Fon Sidland predlaè o{tre mere protiv Srpstva i pravoslavqa. Te mere du`na bi bila da preduzme Habzbur{ka monarhija, a weno glavno oru|e bila bi jedna ogromna hrvatska dràva, kao tre}a jedinica dunavske federacije. Jedna, kako [e{eq kaè, antisrpska improvizovana hrvatska pseudodràva. S tim u vezi Fon Sidland se poziva na gledi{te jednoga nema~kog univerzitetskog profesora Avgusta Franca Kfrera. Dana{wa hrvatska dràva, vojna krajina, moraju postati pokretne, moraju prije}i Dunav, zatim Balkan i daqe. Niè u Rumeliju, Galipoqe, Drinopoqe, moraju primiti u sebe narode koji tamo stanuju, pa oni su od istog stabla kao Hrvati, ne gledaju}i na gr~ki zakon. Tko se tome usprotivi wega treba udariti ma~em. Kona~no bit }e to ipak jedan hrvatski kraq ~ija }e ruka na prekrasnoj zgradi Justinijanovoj, na crkvi Svete Sofije istaknuti kri`, ali ne nedostojni gr~ki, nego blagoslovqeni, spasonosni latinski kri`. Ipak, postoji gori hrvatski istoriograf, la`qivac i od Fon Sidlanda. [e{eq o wemu kaè – nema nikakve sumwe da je u celoj hrvatskoj pamfletskoj istoriografiji Dominik Mandi}, ìveo od 1889. do 1973, najve}i krivotvoriteq istorijskih ~iwenica koji je u tolikoj meri preterivao da je danas retko koji istori~ar ili politi~ki ideolog u Hrvatskoj spreman da se javno poziva na Mandi}eva dela i izraène stavove. Nije bez zna~ajne simbolike i ~iwenica da je Mandi} ro|en u [irokom Brijegu u zapadnoj Hercegovini, najve}em upori{tu i rasadniku usta{kog pokreta. I majka mu je bila iz poznate usta{kofratarske porodice Zovko, koja je u Drugom svetskom ratu dala nekoliko najpoznatijih koqa~a, a u posleratnom periodu izumiteqa Gospe u Me|ugorju i opsenara fra Jozu Zovka. Upravo je {iroko pritje{ko fraweva~ko sjemeni{te odlikovalo Mandi}ev pogled na svet, a ovaj kasniji stare{ina fraweva~kog reda u mladosti }e pokazati veliki interes za politi~ko delovawe sa klerofa{isti~kih pozicija. Pravi kvazi-intelektualni kult Dominika Mandi}a razvijen je me|u fraweva~kim fratrima i usta{kim emigrantima {irom sveta. Zna~aj wegove uloge vidi se u tome {to je bio spreman odbaciti svaki iole ozbiqan nau~ni metod u istoriografiji, ako mu se u~ini da je nesvrsishodan za realizaciju ideolo{kih zamisli i politi~kih ciqeva. Barataju}i jednom pseudoideologijom i rasisti~kom antropologijom Mandi} suprotstavqa Srbe i Hrvate, pri ~emu za Hrvate svojata sve najboqe, a Srbima podme}e sve najgore. Sve te koje{tarije bez ikakve nau~ne utemeqenosti jesu, me|utim, prava du{evna hrana za wegove katoli~ke usta{ocentri~ne ~itaoce. Tako po Mandi}u iza Korita ili Korta Plinija Starijeg kriju se Hrvati u iskrivqenom obliku. Odakle on prede pri~u da su od prvog do tre}eg veka u podru~ju Dona ìvjela razna iranska plemena Sarmanda, pa su i Hrvati koji su tu ìvjeli morali biti Iranci. I svoj narodni grb sa 64 crvene i bijele kocke Hrvati su donijeli iz Irana. Za{to su Hrvati ba{ iranskog porijekla? Zato jer izvesni rasisti~ki teoreti~ari smatraju stare Irance, 838

Arijevce, izvornim indoevropskim plemstvom. A {ta dugo Hrvati mogu biti ako ne plemstvo? Mandi} produùje, iako nemamo izvora koji bi nam to izri~ito svjedo~ili, sve nas upu}uje da je dio donskih Hrvata sa provale Huna u Europu godine 1375. po Hristu, bio povu~en na zapad i dosta sjeverno od dana{wih Karpata. Tu su se iranski Hrvati izmje{ali sa brojnim mjesnim slavenskim plemenima i od wih primili slavenski jezik. Me|utim, nakon pada hunske velevlasti, Hrvati su karpatske Slovene organizirali i dali im svoje narodno ime. [e{eq ovo komentari{e – o~igledno je da Dominik Mandi} zastupa neslovensku teoriju o poreklu Hrvata, a i sam konstatuje da, {to je mawe relevantnih izvora to boqe, jer moè dati odu{ka svojoj pesni~koj slobodi i praznim naklapawima. Ako su zaista Hrvati neslovenski narod koji je slovenizovan preseliv{i se u slovensku masu severno od Karpata, onda je wihovo ime samo prazna qu{tura, spomen na narod koji je odavno nestao. To je pojam koji je pre 17 vekova izgubio svoje originalno zna~ewe i poprimio sasvim novo. Sve to }e, navodno, ponoviti se na Balkanu gde slovenizovani Hrvati dolaze u novu slovensku masu, poprimaju wen jezik, a name}u i sopstvenu vlast i ime. Pa po tom, kad su i ti Hrvati skoro sasvim nestali, novi Hrvati se prave od Slovenaca, odnosno slavenskih kajkavaca, pa u novije vreme od Srba katolika. Re~ je, dakle, o pet razli~itih etni~kih supstrata koji nose isto ime. Prvi supstrat, veli [e{eq, azijatski ili iranski Hrvati koji su se doselili na Don sa ko zna kakvim jezikom i da li su ga tamo sa~uvali. Drugi supstrat, azijati utopqeni u slovensku masu, ~iji su jezik prihvatili i dali mu svoje ime. Tre}i supstrat, Sloveni koji su primili hrvatsko ime doseliv{i se na Jadransko more, etni~ki se utapaju u zate~ene Slovene, uzimaju wihov jezik, a nad wima uspostavqaju svoju vlast i name}u hrvatski naziv. êtvrti supstrat, hrvatski velika{i po{to im se istorodni narod na razne na~ine razbeào pod Turcima, doseqavaju se na novo imawe u zapadnoj Slavoniji i zate~enim kajkavcima name}u hrvatsko ime. Peti supstrat, kada je propao ilirski projekat Rimokatoli~ka crkva sprovodi {iroku akciju identifikacije svih Srba katolika do pripadnika hrvatskog nacionalnog korpusa uz prihvatawe srpskog narodnog jezika, {tokavskog, kao kwièvnog, kako bi se denacionalizacija Srba olak{ala. Kako onda uop{te dana{wi Hrvati mogu imati veze sa navodnim iranskim Hrvatima zakqu~uje [e{eq, izvanredno domi{qawe Mandi}a do kraja. A gde su po Mandi}u srpski koreni? Po wemu Srbi tako|e nisu bili Sloveni, navode}i stare pomene Srba u Maloj Aziji, do{ao je do pretpostavke da su oni poreklom iz Kurdistana. A za{to bi Srbi bili Kurdi? O~igledno, jer je taj narod, koji nikada nije imao svoju dràvu, od najmaweg istorijskog zna~aja u regionu. No ovde Mandi} pada u zamku sopstvenog neznawa. I u Zagreba~kom leksikonu Jugoslavenskog leksikografskog zavoda od 1974. godine, na strani 402, stoji da su Iranci grupa naroda koja obuhva839

ta Afgance, Kurde, Beluye, Hosete, Persijance, Dayike. Kurdi su, dakle, tako|e Iranci. Iz ~isto lingvisti~ke ta~ke gledi{ta Plinijevi Koriti ili Korti koje Mandi} progla{ava za Hrvate, najpre }e biti Kurdi. Hrvati, budu}i Iranci, a ne Srbi bi}e, prema tome, Kurdi. Po dolasku Hrvata na Balkan Mandi} svojata za wih i ~isto srpske oblasti. Tvrdwu cara Konstantina Porfirogenita da je etni~ka granica Srba i Hrvata reka Cetina, fraweva~ki arhilaòv reinterpretira tako da je Cetina bila politi~ka granica, kao da bi u vizantijskom carstvu unutar svojih dràvnih granica trpelo jo{ neke druge politi~ke granice. Laìma nikad kraja. Sporazum frana~kih i vizantijskih careva, Mandi} naziva hrvatsko-vizantijskim razgrani~ewem na reci Trimu. A po{to su wegovi prethodnici izmislili bosansku Hrvatsku, Qudevita Posavskoga vaqa ubrojiti me|u velike i zaslu`ne hrvatske vladare. Mandi} navodno zna da se oko 854. godine Hrvatska pod Trpimirom grani~ila s Bugarskom na reci Drini. Kao dokaz granica hrvatske dràve on uzima i granice administrativnih jedinica latinske crkve koje granice, pogotovu pre raskola nisu imale ni politi~ki, a ~esto ni efektivan karakter. On kaè – kako je poznato od {estog stole}a pa do osnutka Dubrova~ke mitropolije 887-8. i Zagreba~ke biskupije 1094. godine Splitska se mitropolija protezala od Ra}e u Istri do Drave i Dunava na sjeveru te rijeke Drine i Budve na istoku. Budu}i da je godine 852. Hrvatska dràva bila prostranija nego Splitska mitropolija to nam govori da je tada Dukqa bila u hrvatskoj dràvi koja nije spadala pod Splitsku mitropoliju. Jedina srpska oblast na Balkanu bila je po Mandi}u Ra{ka. To je wihova djedovina, ali i ona je bila hrvatska dràvna jedinica. Mandi} }e ~ak i Nemawi}e proglasiti hrvatskim plemstvom kako bi dokazao da Srbi nisu imali samorodno plemstvo. No, ni u Ra{koj nisu Srbi ìveli sami, Mandi} pi{e – u Ra{koj i u okolnim planinama, do dolaska Srba, sa~uvao se osobito velik broj potomaka starih maurskih vojni~kih veterana, ali sredovje~ni Srbi nijesu s wima sklapali ènidbe, kako }emo kasnije videti, jer su crna~ke osobine maurovlaha tada jo{ bile istaknute i vidqive. Do me{awa sredwovekovnih Srba i navodno crna~kih maurovlaha o~ito nije dolazilo zato, jer navodno hrvatski Nemawi}i nisu hteli da budu vladari meleza. Kasnije, u tursko doba, Srbi su se ipak pome{ali sa maurovlasima ili Morlacima. Opet la` u ciqu rasnog diskreditovawa Srba. Stari maurovlasi ili Mauri jesu bili prete`no tamnoputi budu}i da su prete`no pripadnici mediteranske rase, ali nisu bili crnci, ve} navo|eni leksikon Jugoslovenskog leksikografskog zavoda kaè, na strani 603, u vezi sa tim – u uèm smisli narod nastao iz etni~ke mje{avine anti~kih Maura, Karta{ana, Rimqana, Mandalade, Arapa. Ta etni~ka mje{avina pro{irila se iz sjeverozapadne Afrike, nakon arapskog osvajawa u po~etku osmog stole}a i na ju`nu polovinu Pirinejskog poluotoka, takozvani morijski. Pravoslavni Srbi me{ali su se sa maurovlasima vi{e nego Srbi 840

katolici i Srbi muslimani, prosto zato {to su maurovlasi ve}inom bili pravoslavne vere. Zbog toga su pravoslavni Srbi danas ne{to tamnije puti od Srba katolika i Srba muslimana. To ujedno obja{wava neobi~nu ~iwenicu da Srbi i [panci imaju jako sli~an mentalitet. Da zakqu~im, ovo [e{eqevo istoriografsko delo i samo je deo istorije, naro~ito savremene. Ono podrobno i ubedqivo pokazuje ko su na{i glavni neprijateqi i koji su duhovni izvori, odakle oni crpu svoje neprijateqstvo prema nama. Ujedno ono nama Srbima pokazuje {ta je na{e, koje nam zemqe zapadno od Drine i Dunava nesporno pripadaju po etni~kom i istorijskom pravu. Ono nam, dakle, pokazuje da Velika Srbija, za koju se zalaè Srpska radikalna stranka nije nikakva ma{tarija romanti~arskog imperijalizma, ve} jedino ispravna Srbija shodno nepobitnim ~iwenicama. Zato ovoj kwizi èlim uspeha kod ~italaca kojima je namewena, posebno profesorima istorije, da pomo}u we, pisane radove i predavawa iz srpske istorije o~iste od primesa laì i kompromiterstva, kako bi u woj bilo vi{e mesta za narod i istinu. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. Petrovi}u. Re~ ima na{ prijateq, ~ovek koji je uvek na na{im skupovima, gospodin Dragoqub Toma{evi}, a neka se pripremi Goran Petronijevi}. Dragoqub Toma{evi}: Po{tovani prijateqi, po{tovano predsedni{tvo, ova bogata studija, po meni uybenik, prof. [e{eqa, na preko 1.000 stranica, pisana ~etiri godine u izuzetno te{kim okolnostima u ha{kom kazamatu, predstavqa svojevrsno upozorewe srpskom narodu da jednom kona~no prihvati pouke iz ove studije. Koje su to pouke? Odgovor leì u jednostavnoj istini da stradawe ~oveka pojedinca, kako autor kaè, nije toliko bitno. Nacija je ugroèna i zbog tog razloga nijedna `rtva za wen spas nije preskupa. Mada se iznosi poruka utamni~enog profesora koja kaè – mogu me vezati, ali me ne mogu spre~iti da prkosim uvek i gde god se na|em. Odràva me prkos, a snagu uliva beskrajna vera u Boga, Srpstvo i Rusiju. Taj prkos istine, kako autor kaè, mora dominirati nad na~elima korisnosti. Ova studija locirala je da su glavni izvr{ioci zlo~ina nad svojom pravoslavnom bra}om mahom Srbi katolici, instrumentalizovani kao slepo oru|e u rukama tradicionalnih srpskih neprijateqa. Brojne ~iwenice i dokazi srpskih nau~nika kroz nau~ne radove dokazali su autorovu tezu da je Rimokatoli~ka crkva vekovima istrajno delovala kao vode}a svetska zlo~ina~ka organizacija li{ena bilo kakvih moralnih skrupula i rukovo|ena najogoqenijim makijavelisti~kim principima. Prof. [e{eq brojnim primerima predo~ava ~iwenicu da su stotinama godina Hrvati bili instrument Vatikana i raznih zapadnih sila u wihovoj antisrpskoj najezdi. Priroda rimokatoli~kih zlo~ina nad srpskim narodom istovetna je, su{tinski se ona ne razlikuje tokom Prvog i Drugog svetskog rata i gra|anskih ratova u Jugoslaviji tokom devedesetih godina. Brojni primeri takozvanih hrvatskih nacionalnih ideologa obra|eni su u ovoj studiji temeqno, a 841

autor navodi u pravoj galeriji qudskih nakaza i moralnih mizerija kojima obiluje hrvatska istorija u posledwa dva veka, Frawo Tu|man je bio najuspe{niji i kao teoreti~ar i kao politi~ki prakti~ar. Prof. [e{eq uspe{no kroz studiju dokazuje da je uz svesrdnu pomo} Vatikana Tu|man postigao da se u ulozi nastavqa~a jasenova~kog genocida i pokreta~a velikog srpskog kraji{kog egzodusa pojave Amerikanci i zapadni Evropqani. Ono {to nisu uspeli Franc Jozef Prvi i Adolf Hitler realizovali su Jovan Pavle Drugi, Helmut Kol i Bil Klinton. Kreirali su monstruoznu dràvnu tvorevinu ~ije temeqe odràvaju iskqu~ivo antisrpska mr`wa i netrpeqivost. Tu|manova obnova hrvatske usta{ke klerofa{isti~ke dràve obra|ene u ovoj studiji u poglavqu tri podsetila me na [uvarevu kritiku Tu|manovog neusta{kog reìma. Pa, tako pokojni Stipe [uvar u svojim radovima objavqenim u kwizi “Hrvatski karusel”, period Tu|manove vladavine, naziva tre}im razdobqem straha. U toj kwizi, koju sam imao priliku da pro~itam, a koju prof. [e{eq sjajno interporira u svoje {tivo, [uvar govori o velikom stradawu srpskog naroda, ubistvima, progonu i tako daqe. Nadaqe, ovaj istaknuti intelektualac i levi~ar tvrdi da bez podr{ke crkve u Hrvata Frawo Tu|man i wegov pokret stranka HDZ, ne bi pobedili na izborima 1990. godine, a niti bi se dosad i odràli na vlasti. [uvar je ovaj tekst pisao 1996. godine. Stradawe srpskog naroda u “Bqesku” i “Oluji”, Stipe [uvar ilustruje izjavom kardinala Kuhari}a, datoj u Austriji 1. 6. 1996. godine, da su Srbi bjeàli, jer nisu mogli prihvatiti realnost hrvatske dràve. Po [uvaru kardinal Frawo Kuhari} prikazuje stvari onakvim kakvim ih vidi i èli videti i sam predsednik Frawo Tu|man. Po [uvarovom mi{qewu Tu|man je èleo rat, jer je samo kroz ratna dejstva mogao da istera srpsko stanovni{tvo. Hrvatska je ostala bez Srba. Nakon ulaska u Knin Tu|man je u intervjuu splitskoj “Slobodnoj Dalmaciji” rekao da su rezultati pozitivni bez obzira na li~nu tragediju kraji{kih Srba, s obzirom da se vi{e ne}e ponoviti negativna politi~ka uloga Srba u Hrvatskoj, koja istorijskim kontinuitetom datira jo{ iz turskog vremena. [uvar konstatuje da je sve tu re~eno. Pisac “Bespu}a povjesne zbiqnosti” je, vaqda, pijan od sre}e {to je on proveo poruku iz 1941. godine ili neka se poklone, ili neka se uklone. Tako je postupao i govorio Frawo Tu|man i wegov reìm koga [uvar naziva recikliranim katolikom. Prof. dr Vojislav [e{eq u svojoj studiji posebno ukazuje na katoli~ku kariku izme|u usta{a i balista na realizaciji programa velike Albanije. Decenijama je Rimokatoli~ka crkva sinhronizovala i povezivala aktivnosti hrvatske usta{ke i albanske balisti~ke migracije, a po~etkom devedesetih istrajno radila na hrvatskoalbanskom politi~kom savezu i vojnoj saradwi. Toliko je bio jak Vojtilin doprinos op{tim albanskim separatisti~kim nastojawima da je to navelo wihovog glavnog lidera Ibrahima Rugovu da sa islamske pre|e na rimokatoli~ku veru. Prof. dr Voji842

slav [e{eq ukazuje da bi to bilo po islamskim zakonima surovo ka`weno, ali politi~ka praksa i surovost dokazuje sasvim ne{to drugo. Prof. [e{eq s pravom ukazuje da je u januaru 1993. godine Jovan Pavle Drugi izloìo i sopstvenu doktrinu ograni~enog suvereniteta nad nepokornim Srbima koja podrazumeva pravo humanitarne vojne intervencije da bi se suzbila agresija i za{titila qudska prava. Istine radi, Ibrahim Rugova je 1993. godine bio u poseti Vatikanu i dobio je garancije da }e albansko pitawe biti podràno, a tada je traèno da se razmeste trupe Ujediwenih nacija. Zna~i, 1993. godine dok je besneo gra|anski rat u biv{oj Jugoslaviji. Da ne govorim o slede}em pitawu Agima êkua koji je bio hrvatski podanik i koji je mnogo zla u~inio srpskom narodu, a ~ini i sada. Prof. [e{eq je u pravu kada kaè da je u su{tini delovawe Rimokatoli~ke crkve teokratski sistem vlasti i revnosti na ~ijem ~elu }e stajati Vatikan i nepogre{ivi papa. Da nacije tu uop{te nisu va`ne ako ne predstavqaju instrument sprovo|ewa one strategije, ako se suprotstavqaju toj strategiji treba ih na vreme slomiti. Verski rat besni i daqe sa globalnim premisama. Mi smo i daqe na udaru i bi}emo jo{ dugo na udaru. Imamo dva izbora, da pokleknemo ili kako kaè onaj prkosni, koji se zalaè i strada, prof. dr Vojislav [e{eq, a on kaè – odràva me prkos, a snagu uliva beskrajna vera u Boga, Srpstvo i Rusiju. Ja sam za ovaj drugi izbor i sledim profesora, ba{ zbog toga {to beskrajno verujem u Boga, Srpstvo i Rusiju. Sloboda za prof. dr Vojislava [e{eqa i sve ha{ke stradalnike! Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Toma{evi}u. Zamolio bih tako|e ~oveka koji je uvek na raspolagawu istini, pravu i pravdi i koji je uvek sa nama, advokata, jednog od naj~uvenijih advokata beogradskih, gospodina Gorana Petronijevi}a da vam se obrati. Goran Petronijevi}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, ~ast je i zadovoqstvo ponovo biti me|u vama, a posebno ovakvim povodom kojim smo se danas okupili, zbog koga se danas okupila ova srpska intelektualna elita. âst mi je i zadovoqstvo i samo da vas pozdravim, makar ni{ta i ne govorio, ve} samo da vas pozdravim nakon ovih iscrpnih sjajnih prikaza kwige dr Vojislava [e{eqa koji su u~inili na{i najeminentniji istori~ari, filozofi, sociolozi, pravnici... [ta je Ha{ki tribunal do sada u~inio? Posle mnogo lo{ih, ru`nih i zasluènih re~i prema Ha{kom tribunalu, ja }u vas danas iznenaditi jednom pohvalom. Ha{kom tribunalu ne moè da se zameri jedna stvar da nije dosledan. Ha{ki tribunal je dosledan u jednoj stvari u onome {to radi srpskom narodu. To svedo~e i posledwe, ja ih namerno ne zovem presude, to jest odluke, koje oni zovu presudama, posebno govorim o presudi protiv Milana Marti}a. Uporedite tu presudu sa onima koje su izre~ene drugima koji nisu Srbi i vide}ete ~emu je Hag dosledan. Dosledan je u progawawu Srba. Dosledan je u dokazivawu pravog razloga wegovog nastanka i postojawa. Dosle843

dan je u primeni razli~itih ar{ina jedan vaì sa Srbe, a drugi za sve ostale. Ono {to Ha{ki tribunal ne zna i ono {to je mo`da jedna vrsta doprinosa da ova i ovakva dela kakvo je prof. dr Vojislav [e{eq napisao od kada je utamni~en u ha{kom kazamatu je to da sve teorije i prakti~na dostignu}a progawawa qudi, wihovog utamni~ewa i na taj na~in mewawa wihove svesti i dovo|ewa do jednog oblika iskrivqene svesti i postizawa jedne vrste lomqewa wihove li~nosti, {to je jedan od prevashodnih ciqeva ovog i ovako dugog trajawa utamni~ewa prof. dr Vojislava [e{eqa, u ovom slu~aju ne vaì. To je ono gde su se oni prevarili. Prof. [e{eq je oti{ao da bi u~inio uslugu svom narodu, duboko uveren u svoju nevinost koju, evo, ve} pet godina nema priliku da dokaè. Da}e Bog da }e se ta skalamerija od Ha{kog tribunala raspasti pre nego {to on u tu situaciju do|e. Dràwe u tamnici dr Vojislava [e{eqa, sa namerom da se moralno slomi, da se otupi o{trica wegove misli, koja je i u ovoj kwizi briqantno izraèna je apsolutno nepodoban poku{aj, to mi tako zovemo u krivi~nom pravu. To je kada se poku{ava ne{to {to je o~igledno nemogu}e. Dakle, nemogu}e je od prof. dr Vojislava [e{eqa napraviti izdajnika ili nekoga ko }e re}i ne{to drugo od onoga {to stvarno misli i onoga {to je celog ìvota i radnog nau~nog veka radio i mislio. Mogu jedino da im poru~im, neka ga {to pre puste, jer ako nastave ovako da ga lome, dobi}e jo{ kwiga, jo{ dela, jo{ nau~nih studija koje }e im, nadam se, pokazati svu uzaludnost wihovog poku{aja u ovako besramnom i ne~asnom ~inu. Ono {to sam jo{ hteo da kaèm kao jednu paralelu i jedan primer, da je prof. [e{eq i wegova teza izneta u ovoj kwizi potpuno istinita istorijski i pravno zasnovana. A ~iwenica je i to da je u posledwe vreme na delu razbijawe srpskog bi}a, kidawe srpskog naroda, kidawe srpskih teritorija i na sve mogu}e na~ine poku{aj da se srpske zemqe i srpski narod poni{te, uni{te ili smawe na takvu meru da postanu potpuno nebitan faktor na ovom prostoru. Svedoci smo toga na svakom mestu. Jedan od drasti~nih primera i velikih podvala koji je podmetnut srpskom narodu je i skora{wa presuda Me|unarodnog suda pravde u Hagu, po tu`bi Bosne i Hercegovine, ali to nije Bosne i Hercegovine, re}i }u za{to to tako mislim, protiv Srbije u kojoj se utvr|uje da su Srbi u Srebrenici navodno izvr{ili genocide. Dame i gospodo, da je u Srebrenici izvr{en genocid morali bi da postoje dokazi, a u krivi~nom pravu nisu deklaracije, priznawa i raznorazna poluistraìvawa i poluistine nevladinih organizacija. U krivi~nom pravu su dokazi zapisnici, obdukcioni zapisnici, ekshumacija, svedoci i sve ono {to u krivi~nom pravu i krivi~nom postupku moè da dovede do istine. U Srebrenici nije nikada dokazano ono {to se sada na sva usta tvrdi i ne}e biti dokazano samo zbog toga {to nije istina. Jedan od na~ina da se Srebrenica verifikuje, jer nema dokaza da se verifikuje kao genocid, je upravo pritiskawe srpskih politi~ara da u raznim situacijama nekakvim deklaracijama, kao {to je to bio slu~aj u Republici Srpskoj, a vidim da se tako 844

ne{to poku{ava u~initi i ovde u Srbiji, dovede od izvora takve tvrdwe. Ako to Srbi u~ine i ako to srpska skup{tina u~ini, a nadam se, uz Boìju pomo}, da ne}e, da ima dovoqno trezvenih i pametnih qudi i pored vas radikala, da to ne u~ine, do}i }emo u situaciju da }e se me|unarodna zajednica ili takozvana me|unarodna zajednica pozivati na takve izvore. Re}i }e slede}e – nije ni vi{e bitno dokazivati {ta je u Srebrenici stvarno bilo, evo i Srbi u Republici Srpskoj i Srbi u Srbiji su priznali da su po~inili genocid u Srebrenici. To }e im biti jedini dokaz. Molim vas, nemojte im to dozvoliti, nemojte dozvoliti da velika podvala kroz presudu Me|unarodnog suda pravde u Hagu, koji su mnogi ovde iz neznawa, ja mislim iz neznawa, mo`da neki i iz zle namere, prikazali kao nekakvu pobedu. Naprotiv, to je jedna veoma lo{a stvar i jedna velika podvala srpskom narodu. Jedan od osnova uni{tavawa i razgradwe Republike Srpske u okviru ove i ovakve Bosne i Hercegovine. Ono {to su mnogi pomiwali u po~etku ukidawa temeqa Republike Srpske da se radi o tvorevini, kako oni kaù, koja je nastala na genocidu, to je upravo proisteklo iz ove i ovakve presude. Bosna i Hercegovina nikada protiv Srbije nije uputila tu`bu. Tu`bu protiv Srbije je uputio muslimanski entitet preddejtonske Bosne, kasnije mu se prikqu~uje i hrvatski entitet, a nikada u postdejtonskom periodu po Ustavu Bosne i Hercegovine tome se nije prikqu~io srpski entitet. Sva pitawa iz me|unarodnog prava, odnosno, iz oblasti me|unarodnih pitawa Bosne i Hercegovine po postdejtonskom Ustavu, moraju se re{avati konsenzusom ova tri naroda. Dakle, nema saglasnosti srpskog naroda da se Srbija tuì za ono za {ta je tuèna, i tu je bio kqu~ re{ewa ovog pitawa. Naàlost, delegacija koju su odavde poslali, i u tome zameram i to sam hteo da podcrtam i podvu~em, koju je na{a dràva odavde, odnosno, Srbija poslala gore da nas kobajagi zastupa, dala je razne prigovore, koji apsolutno nemaju nikakve veze sa su{tinom stvari. Od prigovora da nismo ~lanovi Ujediwenih nacija, {to pokazuje wihovo nerazlikovawe aktivne i pasivne legitimacije, pa do prigovora da, eto ako NATO nije progla{en krivim od strane tog suda, odnosno, taj sud nije uzeo u razmatrawe zlo~ina NATO-a nad nama, ne moè uzimati ni zlo~ine koje smo eventualno mi izvr{ili. To su sve prazne pri~e i gotovo da sam ube|en da ta delegacija to nije u~inila iz neznawa. Umesto da daju i stave prigovor nedozvoqenosti te i takve tu`be, jer pred Me|unarodnim sudom pravde se mogu pojaviti kao aktivna i pasivna stranka, kao tuìlac i tuèni u najobi~nijoj parnici, da prevedem tako, samo dràve, dakle, sa jedne strane, to je mogla biti dràva Bosna i Hercegovina, a sa druge strane to je mogla biti Srbija ili Srbija i Crna Gora i tako daqe. Po{to to slu~aj nije na strani tuìoca, ovakva tu`ba je nevaè}a, nelegitimna i to je trebalo da bude prigovor na{ih takozvanih predstavnika te na{e takozvane delegacije o ~ijem sastavu ne bih govorio, a koja je, uzgred budi re~eno, potro{ila negde izme|u dva i tri miliona evra, ~ijih, na{ih para. Da 845

bi {ta uradila? Uradila da se po legitimnoj tu`bi dva entiteta iz Bosne, Srbija navodno oslobodi optu`bi za navodni genocid u Srebrenici, a utvrdi da je u Srebrenici ipak u~iwen genocid. To je bio, dame i gospodo, ciq tog postupka i on je postignu. Postignut je samo zbog toga {to smo bili neoprezni, zbog toga {to smo dozvolili da nas tamo pred tim i takvim sudom zastupa delegacija u onom sastavu u kome je oti{la. To je ne{to {to je jedan od primera kako se i na koji na~in, uz u~e{}e i Vatikana i Zapada ovom narodu prave smicalice, a drugi je upravo sada na sceni ovih dana po pitawu Kosova. Odloèna rezolucija ne zna~i ni{ta drugo nego na~in da se na protivpravni na~in Rezolucija 1244, kao jedina mogu}a potpora za koju se drìmo kao za slamku, slomi, dakle, poni{ti, a potom u~ini ono {to su oni namerili da u~ine jo{ odavno. Kwiga prof. dr Vojislava [e{eqa je jedan od primera kako i na koji na~in pravi Srbi moraju istinu re}i na pravi na~in. Pro~itao sam kwigu. Molim vas da svako ko ima vremena je pro~ita i molim ure|iva~ki odbor i organizatore ovoga skupa da tu kwigu sa posebnom posvetom, molio bih, ako to moè i sam prof. dr Vojislav [e{eq napi{e, po{aqu gospodinu Tadi}u, predsedniku ovog prostora koji mi zovemo dràvom, jer se iskreno nadam da ako bi pro~itao i predgovor, ali ozbiqno, makar onoliko koliko ~ita novine, da bi ne{to shvatio. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Petronijevi}u, re~ ima dr Nikola @uti}, neka se pripremi dr Dejan \ur|evi}. Dr Nikola @uti}: Po{tovano predsedni{tvo, dame i gospodo, naziv moje rasprave je Vatikansko habzbur{ko hrvatstvo i Srbi, s posebnim osvrtom na su|ewe prof. dr [e{equ. U stvari govori}u o genezi nastanka velikohrvatstva tokom 19. vijeka. Nasilni dràvnopravni nacionalizam hrvatstva jedinstvena je pojava u svjetskim razmerama, po{to je ta hibridna nacija stvorena bez jedinstvenog etni~kog i istorijskog korijena. Nacionalizam hrvatstva je dràvnopravni nacionalizam proistekao iz vjerskog rimokatoli~kog nacionalizma, izmi{qenog mitolo{kog feudalnog stale{kog nacionalizma. Dok je nacionalizam Srpstva etnografsko jezi~ki, odnosno, narodno istorijski, jer je oslowen na staro narodno srpsko organsko bi}e proèto potowim svetosavskim pravoslavnim nacionalizmom, koji se ograni~avao samo na Srbe pravoslavne vjere. Uz odbacivawe Srba rimokatoli~ke i islamske vjeroispovjesti. Tako su rimokatoli~ki {tokavci, odnosno Srbi, bivali odba~eni od srpskog nacionalnog korijena i vjekovima ostajali bez nacionalnog srpskog imena. I samim tim u sve mawoj mjeri ostajali na srpskim nacionalnim pozicijama. Oni su se nazivali po pokrajinama Iliri, Slavonci, Dalmatinci, Hrvati, Bo{waci, Istrijani, Bokeqi i tako daqe. A ìvjeli su, kako su govorili, “za lipu viru Isusovu”. Wihovi obrazovani pojedinci nikada se nisu sluìli hrvatskim imenom, ve} srpskim i jo{ vi{e slovenskim, odnosno slavenskim imenom. Me|utim, tokom 19. vijeka po846

~ele su se kod austrijskih rimokatolika sviju dijalekata uglavom Srba pojavqivati izvjesne nove nacionalne te`we. Takve te`we Srbima rimokatolicima, {tokavcima, kao i slovena~kim kajkavcima i primorskim ~akavcima nametala je austrijska carevina koja je {titila rimokatoli~ku vjeru dràvnim sredstvima i time ja~ala opredeqewe rimokatolika da ostanu pod upravom doma Habzbur{kog. U to vrijeme, osje}aj zasebnosti i ose}aj separacije u odnosu na centralnu austrijsku vlast nije postojao, ve} je samo postojao ose}aj pripadnosti pojedinim regijama, provincijama, na primer Krajini, Lici, [okadiji, Hrvatskoj, Dalmaciji i tako daqe. Dakle, }esarsko katoli~ka nacionalna orijentacija, odnosno, austrorimokatoli~ki patriotizam dominirao je u rimokatoli~kim masama, pa tako i kod Srba rimokatoli~ke vjere. S druge strane, nacionalni osje}aj hrvatstva Austrija je po~ela wegovati od vremena ja~awa dràvne krize habzbur{kog carstva, naro~ito posle ma|arske liberalno-demokratske revolucije 1848-1849, dijeqena carevine na dva dijela 1867. godine, ukidawa vojne krajine 1881. i stvarawem neminovnog trijalisti~kog koncepta sa tre}im velikohrvatskim dijelom carevine, koji je trebao biti uzdanica i lojalna brana ma|arskim pretenzijama ka potpunoj samostalnosti. Austrijska velika Hrvatska, sa Hrvatskom, Slavonijom, Srijemom, Dalmacijom, Bokom, Istrom, Bosnom, Hercegovinom, trebala je da postane zemqa hrvatskog dràvnog prava u kojoj ne bi bilo mjesta za {izmati~ke Srbe i wihovu pravoslavnu crkvu. Imperijalizam hrvatstva stvaran je od carske Austrije, gradio se na faktu austrijskog poseda i austrijskog osvajawa srpskih zemaqa. Po uzoru na srpski, etni~ki i vjerski etnonacionalizam austrijski dràvni stvoriteqi hrvatstva imali su viziju stvarawa jezi~kog nacionalizma kod srpskih rimokatolika, a to je bio hibridni jezi~ki nacionalizam ilirskog pokreta, koji se u po~etku stvarao na jedinstvu ju`nih Slavena ili bar Srba prevedenih u novu naciju Hrvata. Samo Hrvatska ili velikohrvatska vatikansko-habzbur{ka nacionalna ideja koja je bila jezi~ko nacionalno orijentisana sa sve izraènijim prisvajawem ijekavsko-ikavske srpske {tokavice bila je u po~etku za okupqawe austrougarskih ju`nih Slavena, uglavnom Srba, koje je u sve ve}oj mjeri pretvarala u Hrvate. Od feudalnog stale{kog mitolo{kog hrvatstva ideolozi velikohrvatstva su preuzimali ime, mitolo{ke simbole, mitolo{ku nazovi tradiciju, dràvno-pravnu argumentaciju, odnosno, dràvno hrvatsko pravo i Hrvate kao politi~ki narod, dok su od austrorimokatoli~kog nacionalizma preuzimali qubav prema habzbur{koj dinastiji i velikoj austrijskoj domovini. Feudalno-stale{ki mitolo{ki nacionalizam hrvatstva i austrorimokatoli~ki nacionalizam u potpunosti su bili jedinstveni u mr`wi prema pravoslavnim Srbima. Prelaz od austrijske nacionalne orijentacije na samo hrvatsku bio je postepen, dok je izme|u ~iste austrijan{tine i ~istog samohrvatstva bilo mnogo nijansi i prelaznih oblika. Za hrvatske eksplozivne struje bilo je vi{e glasa~a, pristalica u 847

Slavoniji za prva{e i frankovce, dok je za austrorimokatoli~ku struju vi{e glasalo srpsko rimokatoli~ko pu~anstvo Dalmacije, Bosne i Hercegovine. Civilizatorska misija rimokatolicizma i habzburgov{tine poja~avana je osje}ajem kulturne superiornosti rimokatoli~kog naroda zbog vjerske iskqu~ivosti i posebnosti u odnosu na {izmati~ke Srbe. Kulturna superiornost nametana je vjerom u kulturnu misiju rimokatolika. Pravqewem civilizacijskih razlika izme|u pravoslavnih Srba i Srba rimokatolika ideolozi hrvatstva su na lak na~in mogli izazivati nove vjerskonacionalne sukobe i to zahvaquju}i antisrpskim prava{kim strankama Ante Star~evi}a, Kvaternika, Mihovila Pavlinovi}a, Josipa Jo{ue Franka, Ive Prodana i Mile Star~evi}a. Prava{ka omladina je ve} 1876. godine izraàvala velike simpatije za Turke u srpsko-turskom ratu 1876. godine. âk je jedan od ideologa velikohrvatstva i pisac mitolo{ke istorije Hrvata, Frawo Ra~ki bio iskren, pa je u “Obzoru” od 9. februara 1881. godine napisao, citiram: “Ali nijedno pleme Slavensko nije Star~evi}evoj stranci tako mrsko kano {to je, Hrvatima najsrodnije, srpsko. Ta se mr`wa proteè na sve {to po istorijskom razvitku ~ini zasebnost srpskog naroda. Mrzi se srpsko ime, mrzi se isto~na pravoslavna vjera, mrzi se pismo }irilsko. Bijasmo ovdje u Zagrebu svjedoci kako star~evi}evska mlade` nagovara Bugarsku na savez protiv Srbina. Potom su se de{avale brojne antisrpske demonstracije u Zagrebu i okolini od 1985. godine, prilikom dolaska Franca Jozefa u Zagreb. Pogrom nad Srbima u Zagrebu 1902. godine, izraèna antisrpska raspoloèwa prilikom aneksije Bosne 1908. godine i tako daqe. Organ hrvatske Stranke prava Milinovaca, Hrvat, odlu~no se zalagao za Bugare u vreme Drugog balkanskog rata 1913. godine i optuìvao Srbe za prevaru, imperijalizam i zvjerstva. Sarajevski atentat, izbijawe rata izme|u Srbije i Austrije 1914. godine, kako je isticao pravnik i istori~ar dr Bogdan Prica iz Korenice, izazvao je pravu traumu za srpskohrvatske odnose. Citiram: “Za{to su austrijski orijentisane mase i za{to su hrvatski ekskluzivisti priredili po gradovima pusto{ewe srpskih radwi i srpskih stanova? Za{to su likovali nad hap{ewem i mu~ewima Srba, nad povla~ewem srpske vojske? To je jasno. No, na to ih je nu`no navodila qubav prema Austriji i mr`wa prema Srbima. Ali za{to se u tom ~asu znatan dio pristalica srpskohrvatskog sporazuma, odnosno koalicije, preorijentisao na antisrpsku liniju? Zato {to su bili pristalice srpskohrvatske sloge, samo pod uslovom da se jedinstvo provede iz Zagreba. Velikohrvatski ideolozi su na sarajevski vidovdanski atentat 1914. gledali kao na atentat na ujediwavawe pod Zagrebom, a ne pod Beogradom. Iako je Franc Ferdinand bio daleko od ozbiqnih poku{aja trijalizovawa monarhije, ipak je po mi{qewu dr Price zahvaquju}i megalomanskom shvatawu, precewivawu zna~ewa Hrvata za Austriju bio ogla{en za glavnog zato~nika trijalizma na osnovu hrvatskog dràvnog prva. I takva, pak, ve848

likohrvatska uzdanica gine od srpske ruke”. Vo|a HSS-a, Stjepan Radi}, koji je od jugoslovenskih ideologa slavqen kao Jugosloven, pansloven, rusofil, mirotvorac, u stvari je bio na liniji frankova~kog oboàvawa austrijske uzoritosti. Kroz sve Radi}eve politi~ke prevrtqivosti i transformacije izbijalo je wegovo germanofilstvo i àl za habzbur{kom Austrijom. Kao himnopojac oca Hrvata, Franca Jozefa, on je morao da slavi i podràva rimsku crkvu i wenog apostolskog cara. Posle atentata na Franca Ferdinanda Stjepan Radi} prevazilazi same frankovce u izjavama lojalnosti prema austrijskom dvoru i sva dotada{wa psovawa Srba i Srbije. U svojim saborskim govorima, u novinskim ~lancima objavqenim u domu on je razjaren od mr`we prema Srbima i ozaren austrowema~kim uspjesima u ratu protiv Srbije. U organu Hrvatske pu~ke seqa~ke stranke “Domu”, od 1. jula 1914. godine, pi{e o antisrpskim demonstracijama u Bosni i Hercegovini. Citiram: “Sva je Bosna planula na Srbe, te su u samom Sarajevu, Hrvati muslimani i Hrvati katolici, kako ih on zove, razorili oko 200 srpskih du}ana u vrijednosti jednog miliona kruna. Sva Evropa osu|uje podli zlo~in srpski, narod je ogor~en i oàlo{}en, da se to ne moè opisati”, i tako daqe i tako daqe. Vo|a prva{a, Mile Star~evi}, naslednik Ante Star~evi}a, koji je bio u srpskohrvatskoj koaliciji, i jedno vrijeme bio za slogu izme|u dva tobo` bratska naroda, u svom govoru od 18. marta 1914. godine ponovo je izraàvao velikohrvatski program. Citiram: “Stranka prava nije negirala opstanak Srpstva, ali negira i negira}e uvek opstanak Srba u Hrvatskoj kao politi~kog naroda. Posebno zbog hrvatskog naroda, starosjedelaca u Kraqevini Hrvatskoj”. Tu istu tezu }e ponavqati i Ante Paveli} i ostali endehazijski ideolozi. Poraèni habzbur{ki legitimisti su se posle izgubqenog rata 1918. godine svim sredstvima borili protiv teritorijalnih gubitaka, odnosno, za restauraciju austrijske carevine. @al za izgubqenom vojnom monarhijom sve vi{e se pretvarao u èqu da se poku{a oformiti tre}i virtuelni dio Habzbur{ke monarhije, ~isto rimokatoli~ki oblik velike Hrvatske. Trijalisti~ki model Habzbur{ke monarhije Franca Ferdinanda sa Hrvatskom kao tre}im dijelom pored Ugarske, ostao je neostvaren. Me|utim, stvarawe velike Hrvatske, kao ideolo{ke uzdanice monarhije stalno je podupirano. Granice te velike Hrvatske koje su se tokom 20. vijeka uporno {irile ka dunavsko-drinskim prostorima, prema vizijama vatikansko-habzbur{ki projektanata morale su se u najmawu ruku podupirati sa krajwim carskim austrijskim granicama. Naime, velika Hrvatska je trebala da obuhvati Srem do Zemuna, ali Barawu, Ba~ku i Banat. Tako je preko velike Hrvatske trebalo da se izvr{i restauracija Habzbur{ke monarhije i time i vrijednosti rimokatoli~ke i habzbur{ke civilizacije. Takvi poku{aji su, naàlost, urodili plodom stvarawem dana{we Republike Hrvatske, ~ije stvarawe su tokom 21. vijeka podupirali ostaci habzbur{ke dinastije preko aktivnosti Ota i Karla Habzbur{kog. 849

Ovakve ~iwenice razmi{qawa moète spoznati iz ove najnovije kapitalne kwige utamni~enog prof. [e{eqa. Ja sam ina~e imao ~ast i zadovoqstvo da budem recenzent ove kwige. Uzro~nik najnovijih krvavih ratova na prostorima biv{e Jugoslavije, u velikoj je mjeri vjerski faktor. Zbog toga je i gospodin [e{eq uloìo veliki napor da u te{kim uslovima ha{kog zatvora ovom kwigom obelodani vatikansku strategiju izazivawa ratnog sukoba izme|u pravoslavnih, islamiziranih i rimokatoli~kih Srba, takozvanih Hrvata. [e{eq je, daqe, u ovoj kwizi izneo obiqe dokaza o srpskoj apsolutnoj prisutnosti na prostorima koje hrvatska istoriografija bestidno i bezobrazno svojata kao takozvane hrvatske povjesne zemqe. Ova kwiga prof. [e{eqa argumentovano dokazuje koji je to istorijski srpski prostor, svjedo~i o svesrpskom istorijskom rasprostirawu na dana{wim, zlo~inu formiranim, takozvanim hrvatskim zemqama. Velika Srbija, za koju se zalaè prof. dr [e{eq, u stvari predstavqa istorijske srpske zemqe koje su zlo~ina~kom politikom Rimokatoli~ke crkve i Vatikana uz potporu austrijske vatikanske monarhije pretvorene u hrvatske. Ha{ki sudski proces protiv optuènih Srba je proces sa osnovnom problematskom podlogom istorijske krivice Srba, ne samo za tobo`we zlo~ine u ratovima iz devedesetih godina, ve}i za sva zlodela koja su po~inili takozvanim starim mirotvornim narodima. I to preko stereotipa o velikosrpskoj agresivnoj, militaristi~koj politici kroz istoriju zadwa dva vijeka. Sa takvom svojom strategijom pozivawa na istorijske argumente Ha{ki sud se ulovio u sopstvenu mreù ne slute}i da upravo na istorijskoj i nacionalnoj podlozi Srbi pred Bogom i pravdom imaju na svojoj strani sva prirodna istorijska i nacionalna prava na zemqe zapadnog Balkana. Su|ewe prof. dr Vojislavu [e{equ, kako sam i ranije isticao na sli~nim nau~nim skupovima, nije obi~no krimogeno su|ewe. To je su|ewe srpskom narodu, dakle srpskoj istoriji i istorijskoj istini koja je uvijek bila na strani srpskog naroda. Ovakvom kwigom }e se daqe pobiti i osnovna optu`ba protiv Vojislava [e{eqa o takozvanom zlo~ina~kom projektu Velike Srbije koje montirane laì, a niti uceweni, niti darivani svedoci ne}e mo}i da afirmi{u. Na kraju da istaknem da nam ova najnovija kapitalna kwiga prof. Vojislava [e{eqa, najboqe svedo~i o perfidnoj vatikanskoj politici na Balkanu, koja se svodi na vjekovno misionarsko i prozelitsko djelovawe nad pravoslavnim Srbima. Zahvaqujem. Dragoqub Toma{evi}: Zahvaqujem se dr Nikoli @uti}u. A zamolio bih da dr Dejan \ur|evi} uzme re~. Neka se pripremi prof. dr Marko Atlagi}. Izvolite, kolega \ur|evi}u. Dr Dejan \ur|evi}: Zahvaqujem. Da bi se razumela politika Vatikana prema srpskom narodu treba imati u vidu da katoli~ku crkvu, kao organizaciju koja ima najduù politi~ku tradiciju, odlikuje racionalnost i promi{qenost u definisawu svojih politi~kih ciqeva, kao i tajnost tih po850

liti~kih ciqeva, jer su oni ~esto sakriveni iza religijske uloge rimske crkve. Osnovna teza najnovije kwige prof. dr Vojislava [e{eqa je da je hrvatska nacija stvorena kao jedan vatikanski projekat, sa ciqem da se omogu}i prodor katoli~anstva na Istok. Naime, katoli~ka crkva u srpskom narodu uvek je videla opasnost za svoje interese. Srpski narod kao izrazito pravoslavan narod je spre~avao {irewe katolicizma na Istok i uspostavqawe katoli~kih misija na Balkanu. Zbog toga je Vatikan uvek èleo da ima na Balkanu jednu katoli~ku dràvu koja }e biti wegov geopoliti~ki oslonac. Do kraja Prvog svetskog rata tu ulogu je imala Austrougarska. Vatikan je, {tavi{e, podsticao Austrougarsku da objavi rat Srbiji kako bi osigurala ostvarewe svojih verskih ciqeva na Balkanu. O tome kakva je bila uloga Vatikana u podstrekavawu Austrougarske da objavi rat Srbiji, najboqe svedo~i jedan izve{taj od 27. jula 1914. godine. Izve{taj je napisan dan uo~i objavqivawa rata Srbiji. Napisao ga je austrougarski izaslanik u Vatikanu o svom razgovoru sa tada{wim kardinalskim dràvnim sekretarom. U tom izve{taju, citiram, stoji slede}e: “Tokom posledwe godine wegova svetost”, misli se na rimskog papu, “je vi{e puta izrazila svoje àqewe {to je Austrougarska propustila da kazni svoje prekodunavske susede. Papa i Kurija vide u Srbiji jednu nagrizaju}u bolest koja lagano izjeda sr` monarhije i ~ije }e ga{ewe vremenom izazvati. Uni{tewe ovog bastiona za crkvu bi predstavqalo gubitak naj~vr{}ih upori{ta u wenoj borbi protiv pravoslavqa i gubitak wenih najsna`nijih prvoboraca. Kardinalski dràvni sekretar je izrazio nadu da }e monarhija i}i do kraja. Posle Prvog svetskog rata, iz koga je Srbija iza{la kao pobednica, postalo je jasno da nije mogu}a restauracija Austrougarske. Velika Srbija oduvek je bila trn u oku katoli~koj crkvi. Zbog toga je Vatikan posle Drugog svetskog rata teìo najpre prikriveno, a zatim otvoreno da stvori novu katoli~ku dràvu koja }e biti sredstvo Vatikana za uni{tewe srpskog naroda. To }e biti hrvatska dràva koja }e umesto biv{e habzbur{ke dràve postati novi geopoliti~ki oslonac Vatikana na Balkanu. U periodu izme|u dva rata katoli~ka crkva, na ~elu sa papom Pijom Dvanaestim, uspostavqa prisne odnose sa fa{isti~kim reìmima u Nema~koj i Italiji. Posebno je bila tesna veza izme|u Vatikana i Nezavisne Dràve Hrvatske, koja je stvorena posle okupacije Kraqevine Jugoslavije. Jedan od ciqeva koji je sebi postavio usta{ki reìm bilo je potpuno zatirawe Srpstva na podru~ju tada{we Nezavisne Dràve Hrvatske. O tome nedvosmisleno svedo~i izjava usta{kog ministra Mate Budaka, koji kaè – jedan deo Srba }emo uni{titi, drugi iseliti, ostale pretvoriti u katoli~ku veru i pretvoriti u Hrvate. Na taj na~in }emo zatrti wihove tragove, a to {to je ostalo bi}e samo lo{a uspomena na wih. Posledwi deo ovog genocidnog plana koji se ogleda u nasilnom prevo|ewu pravoslavnih Srba u ka851

toli~ku veru, po prirodi stvari nije mogao biti ostvaren bez asistencije katoli~kog sve{tenstva. Me|utim, katoli~ki sve{tenici su uzeli u~e{}a i u najmonstruoznijem delu ovog plana, u ubijawu i proterivawu srpskog naroda. O tome svedo~i nema~ki ambasador Ralf Hartman: “U Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj – sluge Bo`je, sve{tenici i kalu|eri, aktivno su se ukqu~ili u progon Srba, Jevreja i Roma. Dok su jedni primoravali na katoli~ewe, drugi su se kao brat |avo, frawevac Miroslav Filipovi} Majstorovi}, opredeqivali za masovno ubijawe. Sledili su zov Mate Mugo{e, sve{tenika koja je postavio Alojzije Stepinac. Do sada smo katoli~koj vjeri sluìli samo krstom i molitvenikom, do{lo je vreme da se to ~ini noèm i pi{toqem”. Kulturno rasisti~ko obrazloèwe za u~e{}e katoli~kog sve{tenska u zlo~inima nad srpskim narodom dao je stare{ina katoli~ke crkve u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, zagreba~ki nadbiskup Alojzije Stepinac. On kaè – u krajwem slu~aju Hrvati i Srbi predstavqaju dva svijeta, sjeverni i ju`ni, koji se nikada ne}e zbliìti, mo`da samo ~udom Boìjim. [izma je najve}e prokletstvo Evrope, ~ak ve}e od protestantizma. Podsetio bih na jednu va`nu okolnost koja ilustruje ulogu katoli~ke crkve prema genocidu nad srpskim narodom. Posle Drugog svetskog rata, vlasti Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije su osudile Alojzija Stepinca na 18 godina zatvora zbog saradwe sa okupatorom. Takvog zlo~inca i fa{istu katoli~ka crkva je posmrtno beatifikovala, to jest, proglasila za blaènog. Antisrpska aktivnost Vatikana nastavqena je i po zavr{etku Drugog svetskog rata kroz takozvane pacovske kanale. Pacovski kanali su naziv za akciju koju je Vatikan sprovodio zajedno sa obave{tajnim slu`bama Velike Britanije i Sjediwenih Ameri~kih Dràva, a koja se sastojala u spasavawu i organizovawu bekstva za ve}i broj najistaknutijih usta{a. Kqu~nu ulogu u sprovo|ewu ove akcije imao je katoli~ki sve{tenik Krunoslav Draganovi}. Zahvaquju}i Krunoslavu Draganovi}u, najistaknutije usta{e su se na{le na slobodi i uspele da emigriraju u Severnu u Ju`nu Ameriku. Sam Ante Paveli} je uspeo da emigrira u Argentinu zahvaquju}i pacovskim kanalima. [imon Samuel, jedan od {efova odeqewa centra Simon Vizental pregledaju}i dokumenta u arhivi Buenos Ajresa, do{ao je do saznawa da je Ante Paveli} do{ao u Argentinu preru{en u katoli~kog sve{tenika, sa putnom ispravom koju mu je izdao Vatikan, a u Argentini su ga do~ekali, ko bi drugi, nego katoli~ki sve{tenici. Devedesetih godina dvadesetog veka, katoli~ka crkva, na ~elu sa papom Jovanom Pavlom Dugim, odigra}e kqu~nu ulogu u razbijawu biv{e Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije. Ukratko }u podsetiti na neke od najzna~ajnijih aktivnosti katoli~ke crkve koje su bile usmerene na razbijawe Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije. Predstavnik Vatikana je na sastanku evropskog komiteta za saradwu u Be~u, 29. januara 1991. godine izjavio da bezbednost i saradwa u Evropi ne po~ivaju samo na po{tovawu granice suverenih prava, ve} i na priznawu qudskih prava i 852

prava naroda. Izjava je aludirala na secesionisti~ke tendencije koje su u to vreme uzimale maha u Hrvatskoj i Sloveniji. U februaru 1991. godine, hrvatski biskupi {aqu pismo me|unarodnoj javnosti u kome stoji kako su hrvatska nacija i katoli~ka crkva bile ugwetavane od strane komunista, a danas od strane Srba. U martu 1991. godine, konferencija ameri~kih i nema~kih biskupa daje podr{ku osamostaqewu od Srbije. U parilu 1991. godine, papa Jovan Pavle Drugi istupa sa tezom o potrebi politi~kih promena na prostoru Jugoslavije, jer su narodi Jugoslavije razli~iti po kulturi, veri, istoriji, jeziku. Teza sli~na onoj koju je 1941. godine izneo Alojzije Stepinac, a 28. juna 1991. godine, papa je uputio pismo Tu|manu, Mesi}u i Ku~anu kojim je pozdravio progla{ewe secesije Slovenije i Hrvatske. Istovremeno, zahteve Srba u Hrvatskoj osu|uje kao mikronacionalizam. Nakon progla{ewa secesije Hrvatske, Vatikan preduzima otvorenu akciju kako bi ova dràva bila me|unarodno priznata, pa je, 13. januara 1992. godine, Vatikan priznao Sloveniju i Hrvatsku. O ovome }e Tomas Patrik Merladin, biv{i ambasador Amerike u Vatikanu, zabeleìti slede}e, citiram: “Vatikan je sredinom 1991. godine preduzeo akciju bez presedana i stavio se na ~elo procesa za priznawe”. To je bilo prvi put u modernoj istoriji da Sveta stolica razvije kampawu za priznawe novih dràva. Vatikan je izvr{io pritisak na mnoge zemqe da priznaju nezavisnost Hrvatske i Slovenije. Osim diplomatske, Vatikan je secesionistima pruào i zna~ajnu finansijsku podr{ku. Jedan inostrani ~asopis iz 1992. godine objavio je da je Vatikanska banka uplatila dva miliona dolara da bi se u Libanu, a preko firmi iz Ma|arske, ê{ke i [vajcarske kupilo oru`je za hrvatske secesioniste. I na kraju, da rezimiramo, Srbija i Jugoslavija su uvek predstavqale glavnu prepreku katoli~koj crkvi za prodor na Istok. Ta ~iwenica je uslovila neprijateqski stav Vatikana prema Srbiji i Jugoslaviji, kako u periodu stvarawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, tako i u vreme Drugog svetskog rata i hladnog rata. Zavr{na faza ovog kontinuiranog procesa odigrala se u vreme pape Jovana Pavla Drugog, kada je razbijena Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija, osamostaqena Republika Hrvatska i izvr{en genocid nad Srbima koji su ìveli na podru~ju dana{we Hrvatske. Zahvaqujem. Dragoqub Toma{evi}: Zahvaqujem se dr \ur|evi}u. Zamolio bih prof. dr Marka Atlagi}a da uzme re~, a neka se pripremi dr Mom~ilo Suboti}. Izvolite. Prof. dr Marko Atlagi}: Po{tovane dame i gospodo, ìvio najve}i srpski junak i mu~enik na{ega doba, prof. dr Vojislav [e{eq. Po{tovane dame i gospodo, po{tovano predsedni{tvo, ja sam do danas promovisao oko 100 kwiga, raznih autora i nau~nih veli~ina pisane rije~i. Ali, nikada nisam imao tremu, jedino kada promovi{em kwige prof. dr Vojislava [e{eqa imam veliku tremu i nemojte mi zamjeriti. Za{to? Za853

to {to imam spoznaju da promovi{em kwigu najboqeg poznavaoca me|unarodnog prava. Drugo, zato {to promovi{em kwige najve}eg srpskog junaka 21. vijeka. Tre}e, zato {to promovi{em kwige predsednika najve}e i najpatriotskije stranke, Srpske radikalne stranke, u Srbiji, na ~elu sa rukovodstvom. Zato {to promovi{em kwige najboqeg srpskog istoriografa posledwih 150 godina. Zato {to promovi{em kwige ~oveka sa najve}im srpskim, demokratskim qudskim, evropskim i civilizacijskim vrednostima. Ova kwiga, dame i gospodo, prof. dr Vojislava [e{eqa “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekt ve{ta~ke hrvatske nacije” je najzna~ajniji nau~ni doga|aj na poqu srpske istoriografije zadwih 150 godina, a ujedno predstavqa najve}i i najboqi istoriografski poduhvat srpsko-hrvatskih odnosa uop{te. Prof. dr Vojislav [e{eq odvaìo se na veoma krupan istoriografski poduhvat, ~ijem zna~ewu i va`nosti nema premca u srpskoj istoriografiji uop{te. Po{tovane dame i gospodo, ovakav krupan i sveobuhvatan istorijski poduhvat, trebali su da urade, niko drugi nego Srpska akademija nauka i umjetnosti i istorijski instituti, katedre za istoriju na filozofskim fakultetima u zemqi, a nisu to uradili. Zato prof. dr Vojislavu [e{equ dugujemo neizmjernu zahvalnost za u~iweno djelo i ne samo to, nego i nadu odlu~nost da kwigu pro~itamo i uzmemo pouku i poruke iz we te naoruàni znawem zbacimo ovu nenarodnu dosovsku vlast sa politi~ke scene Srbije i po{aqemo je tamo gde joj je mjesto, a to je na smjetli{te istorije, kako bi spasili gra|ane Srbije, a i otaybinu od daqeg propadawa i poveli je u svjetliju budu}nost, budu}nost boqega ìvota. Gospodo istori~ari, kolege, na filozofskim fakultetima, u Srpskoj akademiji nauka i umjetnosti, istorijskim institutima, po{to niste napisali ovako grandiozno istorijsko djelo, a trebali ste, kapu doqe. Pred vama je genijalni prof. dr Vojislav [e{eq. U kwizi posebno mjesto prof. [e{eq daje Vatikanu, wegovoj ulozi u pokatoli~ewu srpskog naroda i razbijawu Jugoslavije i Srbije, bilo da to Vatikan radi preko zemaqa koje su tradicionalni srpski neprijateqi ili putem katoli~ke crkve, kao najekstremnije uop{te. Ovom kwigom prof. dr Vojislav [e{eq je, po prvi put, u na{oj nau~noj javnosti javno i otvoreno, na osnovu autenti~kih istorijskih izvora i relevantne istorijske literature razotkrio hrvatske falsifikatore istorije, a posebno falsifikovawe broja `rtava u najve}em podzemnom srpskom gradu Jasenovcu i ulogu Josipa Broza Tita i Tu|mana, kao i katolicizma u tome. Dame i gospodo, prof. dr [e{eq je Tu|manovu zloglasnu kwigu “Bespu}e povjesne zbiqnosti” razbio u parampar~ad i razotkrio Tu|mana kao najve}eg monstruma genocidnosti 20. i 21. vijeka. Taj Tu|man je rekao, citiram, citiram Tu|mana: “Genocid je prava stvar ako se radi u korist izabranog naroda kao {to je hrvatski i u korist prave vjere, kao {to je katoli~ka”, zavr{en citat. Ovo ni Hitler nije govorio. Ulogu genocidnog Tu|mana, 854

kao isturene ruke Vatikana, [e{eq je do kraja razobli~io u ovoj svojoj kwizi i zbog toga vam je od srca preporu~ujem. Isto tako, prof. dr Vojislav [e{eq je razobli~io i Stipu Mesi}a i wegovu kwigu “Raspad Jugoslavije”. Mesi} je imao usta{ke gene, ja }u samo dve re~enice, po{to ste umorni, dugo slu{ate, wegov stric Marko je 1941. vodio 4.000 usta{a na Staqingrad na strani Wemaca i naravno ve}ina ih je bila pobijena. Ostatke usta{a, vjerovali ili ne, niko drugi nego Tito vra}a, diplomatskim kanalima, u zemqu i formira takozvanu Mesi}evu partizansku ~etu koja je na strani partizana, vjerovali ili ne, ratovala ovdje oko Uìca i â~ka protiv Wemaca, i ve}ina ih, je na na{u sre}u, izginula. Ostao je stric Marko ìv i, 1945. godine, u~lawuje se u Komunisti~ku partiju Jugoslavije. Kao revnosan komunista dolazi na Dediwe u Crkvu svetog Andreje, puca u ikonu Hrista, ~ije ostatke i danas moète vidjeti. Za{to vam to govorim? Upravo zbog toga da vidite ko je Stipe Mesi} u dve re~enice. Osu|ivan je za razbijawe Jugoslavije 1971. godine, ~emu prof. dr Vojislav [e{eq posebno obra}a pa`wu. Osu|en je i izdràvao je kaznu u zatvoru u Leskovcu. Dobio je masnicu na licu i zbog toga danas nosi bradu, nigde drugde nego u Leskovcu. A, 17. marta 1990. godine, taj mali Stipica, u Gospi}u, na predizbornom skupu koji je on vodio, pred 10.000, ne Hrvata, nego usta{a, koji su svi dràli ki{obrane, rekao je, citiram: “Kada mi, Hrvati, stvorimo dràvu svi Srbi sta}e pod jedan ki{obran”, zavr{en citat. Isto tako u Saboru Hrvatske je rekao, 1991. godine: “Hvala vam gospodo zastupnici”, citiram wega, “{to ste me izabrali u Predsedni{tvo SFRJ, ja sam svoj zadatak izvr{io, Jugoslavije vi{e nema”. Vjerovali ili ne kao, nedavno u Jasenovcu, Stipe Mesi} se predstavqa kao antifa{ista, kao i wegov stric Marko. Znate li za{to? Zato {to je protjerao 750.000 Srba iz Hrvatske, pa sada nastoji da prikaè Hrvatsku kao antifa{isti~ku dràvu, a Boris Tadi} se neki dan izviwava Mesi}u. Znate zbog ~ega? Boris Tadi} se izviwava za 750.000 protjeranih Srba, umjesto on wemu. Isti taj, pod navodnicima, na{ predsjednik kaè da ono {to je ~inio Ratko Mladi} nije djelo nacionalne kulture Srba. Ja ga uvjeravam da jeste ve}ine Srba, ali nije wega i wegovih istomi{qenika. Po{tovane dame i gospodo, ova kwiga prof. dr Vojislava [e{eqa ja najboqi tabulator za Ha{ki tribunal da vide sudije, i da vidi Tuìla{tvo, kome je trebalo suditi, a to su Frawo Tu|man, Stipe Mesi}, Milan Ku~an, Alija Izetbegovi}, a ne Vojislav [e{eq, Radovan Karayi}, Ratko Mladi}, niti Milan Marti}, Lazarevi}, i Ojdani}. I na kraju, kako re~e prof. Anti}, pritisci su sa svih strana na, kako oni kaù, ha{ki lobi. Ja sam ~ovjek kome su nedavno dali otkaz na jednom fakultetu zbog posvete kwige prof. dr Vojislavu [e{equ. Ja im poru~ujem sa ovoga mjesta i odgovaram – izlazi druga kwiga na 615 strana, za mesec dana. Ali, ne}e biti posve}ena samo prof. dr Vojislavu [e{equ. Ja }u vam pro~itati rije~i posvete: “Ha{kim optuènicima i osu|enicima – srp855

skim junacima i mu~enicima. Wihove slike i imena: prof. dr Vojislav [e{eq, Slobodan Milo{evi}, Radovan Karayi}, Ratko Mladi}, Milan Marti}, Dragoqub Ojdani} i Vladimir Lazarevi}”. I ispod }e da pi{e – hvala vam, srpski narod }e vam vje~ito ostati du`nik, a i otaybina, {to ste bar djelomi~no uspjeli sprati qagu sa srpskog naroda koja mu je neopravdano nametnuta” I moje ime i prezime. Ja o~ekujem i na mati~nom fakultetu da mi daju otkaz. Razlikujem se od wih {to ja mogu i fizi~ki da radim, ali ne}u pokleknuti, jer nisam poklekao ni onda, prije nego {to sam i{ao u Hag, kada su me u Ni{u, na pje{a~kom prelazu, autom natjerali {est metara da plivam, nikome to nisam rekao, sada vam to saop{tavam. I na kraju, dame i gospodo, vjerovali ili ne, kada pobjedi Srpska radikalna stranka na izborima, sada sigurno ho}e, na lokalnim ve}, vi{e se ne}e u uybenicima istorije sredwe {kole u~iti da su Zoran \in|i} i êdomir Jovanovi} reformatori, nego da su mafija{i izdajnici, a Vojislav [e{eq, Slobodan Milo{evi}, Ratko Mladi}, Radovan Karayi}, Milan Marti}, Dragoqub Ojdani} i Vladimir Lazarevi}, narodni heroji. Da }e to tako biti garantuju vam Aleksandar Vu~i}, najve}a uzdanica srpskog naroda, Milorad Mir~i}, Maja Gojkovi}, Gordana Pop-Lazi}, najboqa èna politi~ar na Balkanu, Dragan Todorovi}, veliki patriota i veliki organizator, dr Cvetanovi} i niko drugi nego Tomislav Nikoli}, najboqi politi~ar u ovom dijelu Evrope, i na kraju prof. dr Vojislav [e{eq, najve}i izvor srpskog znawa i patriotizma, izvor iz koga }e se napajati mnoge generacije decenijama i vjekovima. @ivjeli gra|ani Srbije! @ivjela Srpska radikalna stranka! @ivjeo prof. dr Vojislav [e{eq, najve}i mu~enik i heroj 21. vijeka. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. Atlagi}u na lepim re~ima i nadahnutom govoru. Imam za vas jo{ jednu informaciju, po{to to dràvni i la`qivi mediji, kako ponekad volim da ih nazovem, medijski buzdovani, nisu èleli da prenesu, za vas svakako zna~ajnu informaciju, ~lan Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq nam je dozvolio da to obelodanimo tek nedavno, pre dve nedeqe, postao je i predsednik Republike Srpske Krajine. Gospodin Milan Marti} je, da znate, srpski radikal i kao {to ste videli hrabro i juna~ki se drào i Hag nije uspeo da ga pokoleba. Re~ ima dr Mom~ilo Suboti}, neka se priprema mr Dejan Mirovi}. Molim vas za jo{ strpqewa, ja odustajem od diskusije priloì}u to kao materijal, ali molim vas za jo{ malo strpqewa, hvala vam najlep{e. Izvolite, dr Suboti}u. Dr Mom~ilo Suboti}: Uvaèno predsedni{tvo, po{tovani posetioci, pretpostavqam da su se neki posle ovog Markovog, zaista emotivnog govora, posle kojeg ni ja nisam ostao ravnodu{an, taman posla, vratili u salu i mislim da vas sad vi{e ima, ina~e ste bili onako dremqivi i pospani. To je verovatno dokaz da }ete i mene saslu{ati do kraja. 856

Ja imam jedan tekst koji }u priloìti za “Srpsku slobodarsku misao”, dakle, na{ radikalski ~asopis, najboqi ~asopis koji poseduje Srbija danas. I pridruùjem se najve}em delu Markovih konstatacija i ne}u ih ponavqati. Ina~e, smatram da je prof. dr Vojislav [e{eq danas u poziciji grofa \or|a Brankovi}a 1683. godine, koji je caru austrijskom predao memorandum da se poboq{a poloàj Srba i status Srba kao naroda, da se Srbima dozvoli dràvotvornost, odnosno, svojstvo politi~kog naroda. Grof \or|e Brankovi} traìo je da Srbi uspostave svoju dràvu na svom istorijskom i etni~kom prostoru izme|u Austrije i Turske. To isto, odnosno sli~no, u novijim, druga~ijim geopoliti~kim prilikama, traìo je prof. dr Vojislav [e{eq. [ta je traìo prof. dr Vojislav [e{eq? Da se na srpskom etni~kom istorijskom prostoru, raspadom Jugoslavije, po{tuju}i univerzalna prava, a to zna~i me|unarodno i unutra{we pravo samoopredeqewa, dozvoli i srpskom narodu da obrazuje i brani svoju dràvu. I kao {to je grof \or|e Brankovi} iz austrijskog kazamata u Be~u, i drugim gradovima u koje ga je car smestio, i gde je umro, davao savete crkvenim i svetovnim predstavnicima srpskog naroda, tako danas iz Haga sija sjajna [e{eqeva zvezda i mi se u na{em politi~kom, nau~nom i svakom drugom anga`manu oslawamo na misli i delo Vojislava [e{eqa, najve}eg ìvog mislioca me|u Srbima i ne samo me|u Srbima. [e{eq je u Hag oti{ao dobrovoqno. Oti{ao je da svedo~i o raspadu jugoslovenske dràve, o ~iwenici da su Srbi ne{to drugo u odnosu na ono kako nas prikazuju, i kako nas optuùju, da je istina o tom ratu druga~ija. [e{eq je oti{ao da kaè da se hrvatska politi~ka misao i praksa nisu promenile posledwih 160 godina da je ta politika, politika Vatikana, koji je krivac za sve zlo koje se u Jugoslaviji doga|alo, da je kriva istorija, odnosno hrvatska politi~ka misao s po~etka 19. veka. U tom smislu, ja èlim da ovde da kaèm tri stvari. Jedno je srpska politi~ka misao, veoma kratko, drugo je hrvatska politi~ka misao, odnosno, to moè da ide zajedno, paralelno jedno sa drugim, dakle, jezi~ki i geopoliti~ki kontekst hrvatstva, fenomena hrvatstva i tre}e, ako bude vremena i ako budete strpqivi, da kaèm ne{to o trenutnoj srpskoj geopoliti~koj realnosti. Dakle, prvo srpska politi~ka misao. Krenuo sam sa \or|om Brankovi}em, prelazimo na Temi{varski sabor 1790. godine, kada su Srbi traìli da se, u okviru austrijskog carstva, formira srpska autonomija. To su ideje koje je ba{tinio Kara|or|e, kome su pri{li svi vi|eniji Srbi. Sve {to je vaqalo od Srpstva pri{lo je Kara|or|u 1804. godine, na ~elu sa Dositejem Obradovi}em, Ivanom Jugovi}em, Teodorom Filipovi}em, jednim od prvih doktora prava me|u Srbima, tu je, naravno, i Sava Tekelija, prvi doktor prava me|u Srbima. Dakle, sve {to je pri{lo Kara|or|u bilo je vaqano i bilo je ~estito. Kara|or|e je, vi znate po onoj poznatoj pesmi, slepog srpskog guslara, Filipa Vi{wi}a, “Drino vodo, plemenita me|o” zapravo koncipirao spoqnopoliti~ku orijentaciju Srbije i spoqnopoliti~ki 857

prioritet Srbije, boqe od ma kog politi~ara. Ta pesma govori da su Bosna i Hercegovina, kroz ceo 19. vek, bile spoqnopoliti~ki prioritet Srbije, da je trebalo izvr{iti wihovo prisajediwewe Srbiji, jer su se Bosna i Hercegovina, do Berlinskog kongresa, u evropskoj nauci kotirale se kao srpske zemqe, odnosno, srpski istoriografski prostor. Na Kara|or|eve ideje, svakako se naslawa Gara{aninovo “Na~ertanije”, dakle, politika posle kneza Mihaila. Zatim, Mihaila Polidesan~i}a u Vojvodini i Svetozara Mileti}a, pa sve do vlade Nikole Pa{i}a koja je unekoliko izmenila tu politiku. [ta se de{ava sa hrvatskom politi~kom mi{qu? Ona po~iwe sa Riterom Vitezovi}em, poznatim hrvatskim, odnosno austrijskim oficirom, koji je u~estvovao u Karlova~kom sporazumu 1699. godine, koji 1700. godine pi{e “Koraciju redicivu” gde, zapravo, na jedan ekstreman na~in iskazuje hrvatske geopoliti~ke pretenzije. On govori o beloj i crvenoj Hrvatskoj, prakti~no o Hrvatskoj od Trsta do Crnog mora. Na toj Riterovoj Hrvatskoj, veliko-hrvatskoj, ba{tinili su svoje ideje svi hrvatski politi~ari i geopoliti~ari. Svi su oni bili geopoliti~ari, od Gaja, [trosmajera, Kvaternika, Ra~kog, Supila, Trumbi}a, Pilara, Franka, Star~evi}a, Radi}a, Ma~eka, Paveli}evih geopoliti~ara, do Tu|mana, Letice, \odana i tako daqe. Te wihove ideje se u nekoliko razlikuju. Jedni su bili, zna~i, ne{to blaì, ne{to uvijeniji, ne{to perfidniji, poput [trosmajera i Ra~kog, a drugi su bili ekstremniji poput Star~evi}a, poput Pilara. Imali smo priliku malopre da ~ujemo Pilareve ideje i tako daqe, a svi su zapravo zagovarali veliku Hrvatsku dràvu. Kako su se te ideje zagovarale? Prvo ilirstvom, a onda jugoslovenstvom. Ilirstvo je imalo za ciq, da suzbije srpsku dràvnu ideju, da suzbije ideju srpske kneèvine, da se srpska ideja ne bi {irila na srpsku Slavoniju, srpsku Dalmaciju, srpsku Vojvodinu i tako daqe. Drugim re~ima, Gaj je, zapravo, ilirstvom hteo da suzbije srpsku ideju, odnosno, da sve Srbe rimokatolike pretvori u Hrvate. Na koji na~in? Putem jezika, i onda se moè istovremeno posmatrati jezi~ki i geopoliti~ki proces. Odnosno, ovde je jezik instrument hrvatskih geopoliti~kih aspiracija. Hrvati su preko ilirskog pokreta, prisvojili srpski narodni jezik, {to je presedan u svetskoj istoriji da jedan narod odustane od svog jezika i preuzme drugi jezik, a taj drugi jezik, tu|i jezik, prikaè kao zajedni~ki narodni jezik. To je poznata [trosmajerova i Jagi}eva koncepcija o takozvanom ju`noslovenskom, odnosno, ilirskom srpsko-hrvatskom jeziku. Tu je Jagi} jo{ zamr{eniji od [trosmajera. [trosmajer je govorio da su Srbi i Hrvati jedan narod po jeziku, po etni~kim karakteristikama, a kasnije je govorio da su dva naroda po veri. A Jagi} je govorio o takozvanim srbohrvatima, da su narod jedan po jeziku a razli~it po veri, tako da su ijekavci zapravo Hrvati, a ekavci Srbi, {to je imalo dalekose`ne posledice i one se i dan danas ose}aju. 858

Iz hrvatskih geopoliti~kih pretenzija, a to je taj ilirski pokret, koji je zapravo austro-hrvatski geopoliti~ki projekat, koji je uzimawem srpskog jezika, 1950. godine imao nameru da uzme srpsku kwièvnost, srpske pesme, srpsku istoriju, srpsku ba{tinu, srpski prostor i najposle srpski narod. Kako srpski narod? Preko Srba rimokatolika. Srbi nisu naseli na ilirstvo. Srbi u Austriji nipo{to nisu hteli da nasednu na ilirstvo. Jovan Suboti}, Teodor Pavlovi}, Nikola Radoj~i} i mnogi drugi, pogotovo Josip Raja~i} su u tome videli kamen smutwe. Josip Raja~i} je to obrazlagao otprilike ovako: “Ne}e Srbi ni za {ta na svetu, ni za kakvo ilirstvo i jugoslovenstvo, koje je zapravo velikohrvatstvo da dozvole Hrvatima da se iz svoje male tri ùpanije, rasprostru na srpski {tokavski prostor. To je vreme kada Vukova jezi~ka reforma dostiè vrhunac i kada Vuk u svom “Kov~eì}u”, svom malom spisu, “Srbi svi i svuda” utvr|uju jednu nepobitnu istinu koju spomiwe i prof. dr Vojislav [e{eq da su svi Srbi {tokavci i da su svi {tokavci Srbi. Naàlost, Srbi su prihvatili jugoslovenstvo [trosmajera. Ne Srbi 19. veka, ovo o ~emu pri~am su znali Srbi u 20. veku i Srbi u Austriji, i Srbi u kneèvini i Gara{anin i knez Mihailo i Stojan Novakovi} i Quba Stojanovi}. Ali, nisu se dràli te teze Srbi po~etkom 20. veka. Srbi su naseli na [trosmajerovo jugoslovenstvo koje je u stvari bilo velikohrvatstvo. Prihvatili su ideju o takozvanom troplemenom narodu – Srbi, Hrvati i Slovenci, ~ak se i u Kraqevini SHS, slu`beno jezik zvao hrvatski, odnosno srpsko-hrvatsko-slovena~ki, {to je potpuna besmislica. To se produìlo u 20. vek i prakti~no je novosadskim sporazumom taj jezik postavqen na krajwe nezdrave osnove. Samo da ponovim da Srbi u Hrvatskoj koji nipo{to nisu hteli da budu deo takozvanog hrvatskog politi~kog naroda, jer su iz tih velikohrvatskih pretenzija proiza{le dve institucije, tako da kaèm, a to je ideja o velikohrvatskom dràvnom i istorijskom pravu, odnosno da na hrvatskom prostoru, na prostoru koji je ikada bio hrvatski moè da ìvi samo jedan narod, takozvani hrvatski politi~ki narod ili diplomatski narod, kako bi mi danas rekli konstitutivni, dràvotvorni narod. Srbi nipo{to nisu hteli da prihvate da su oni deo nekakvog hrvatskog politi~kog naroda, nego su oni osnivali svoje politi~ke stranke. [tavi{e, postojao je jedan pokret Srba rimokatolika i to je bio cvet Srpstva od 1850. do 1950. godine. Poznata su imena Antun Fabris, Antun Kuqezi koji je bio predsednik Srpske narodne stranke u Dalmaciji, Medo Puci}, Ivan Stojanovi}, Marko Purat i tako daqe, koji su zagovarali Srpstvo, i nikako se nisu mogli zvati Hrvatima, jer su po poreklu bili Srbi. U prvu jugoslovensku dràvu ulaze, tri naroda, Srbi, Hrvati i Slovenci. Sa prostora dvojne monarhije, ravnopravno ulaze Srbi, Hrvati i Slovenci. Imamo jedan paradoks da su u Jugoslaviju u{la tri naroda, a iz we je iza{lo {est naroda. [ta se to desilo? Na srpskom etni~kom prostoru formirane su antisrpske tvorevine i antisrpski narodnosni entiteti. Od 859

Srba su formirani, dakle, prvo Hrvati, bar 70 odsto, da priznamo 30 odsto ovih [e{eqevih i Porfirogenitovih Hrvata, ne vi{e, verovatno ni toliko, pa su onda u{li Crnogorci, Makedonci i muslimani. Dakle, na tom prostoru formirale su se antisrpske tvorevine. Posle Drugog svetskog rata Srbi su u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini bili ravnopravan narod, one su bile dvonacionalne republike poput Belgije, poput [vajcarske, poput Velike Britanije, koja je ~etvoronacionalna. Hrvati nisu mogli svojim samoopredeqewem, pozivom na sopstvenu dràvnost povu}i i Srbe, moralo se to pravo priznati i srpskom narodu. Pogotovo {to je to pravo bilo priznato i po me|unarodnom pravu, poveqom Ujediwenih nacija i drugim me|unarodnopravnim dokumentima, pogotovo zavr{nim aktom Kebsa iz 1975. godine, ali tako i jugoslovenskim i hrvatskim ustavima. A 1990. godine Hrvati Srbe izbacuju iz Ustava. To poku{avaju muslimani i Hrvati u Bosni i Hercegovini. Na ruku su im i{le spoqne okolnosti. Stvorena je koalicija izme|u Pape Jovana Pavla Drugog i Regana, koji su re{ili da se re{e crvene opasnosti, na ruku im je i{ao i Gorba~ov koji je prosto odustao od Rusije kao supersile, a to je nastavio Jeqcin. Srpsko pravo na samoopredeqewe doìvelo je veoma te{ke trenutke. Srbi nisu mogli da se izbore sa ja~ima koje je podràvao Vatikan, a malopre je kolega \ur|evi} ovde govorio {ta je sve papa Jovan Pavle Drugi govorio. A kako Zapad doìvqava Srbiju, bez obzira koji reìm vlada u Srbiji? Doìvqava je kao produènu ruku Rusije, doìvqava je kao rusku strate{ku rezervnu zemqu i bez obzira na svu servilnost koju pokazuje ova vlast oni nikad ne}e zadovoqiti interese i apetite Zapada, jer se Srbija i srpski narod smatraju delom nekakvog ruskog naroda, odnosno etni~kog, religioznog i tako daqe entiteta. Sukob Srba i Hrvata po~eo je na planu jezika, na planu jezika treba da se razre{ava, i on }e se razre{iti. Mi èlimo u Novom Sadu, u oktobru, na nau~nom skupu, da donesemo novu deklaraciju o srpskom jeziku, o jeziku Srba tri zakona, kako je govorio Vuk i to }e biti najzna~ajniji korektiv posrnuloj srpskoj nauci i posrnuloj srpskoj politici, najdelotvorniji doprinos [e{eqevoj odbrani i [e{eqevoj srpskoj ideji. Hvala vam. Dragoqub Toma{evi}: Zahvaqujem se dr Suboti}u. Zamolio bih magistra Dejana Mirovi}a da se obrati. Neka se pripremi advokat Svetozar Vuja~i}. Izvolite. Mr Dejan Mirovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, ovo remek delo dr Vojislava [e{eqa nam otkriva veliki broj do sada nepoznatih i neistraènih tema. Jedna od tih tema je takozvana hrvatska politi~ka ideja. îtaju}i kwigu prof. dr Vojislava [e{eqa, uvide}ete kako se ta ideja perfidno prilago|avala istorijskim okolnostima na Balkanu. Na primer, u vreme prisvajawa {tokavskog srpskog jezika, radi asimilacije Srba katolika, i u vreme izmi{qawa ilirske i jugoslovenske ideje i stvarawa prve i druge Jugoslavije. Ali, ta politi~ka ideja nije bila prevrtqiva samo za vreme 860

balkanskih doga|aja, ona se neiskreno dodvoravala i pravoslavnoj Moskvi, uvek kada je Rusija bila najve}a sila u Evropi. Na primer, perfidni katoli~ki biskup [trosmajer, tvorac pogubne ideje jugoslovenstva, koja je izjedna~ila Srbe i Hrvate i omogu}ila kra|u na{eg jezika, pi{e pohvalno o ruskoj kulturi i inteligenciji i naziva Ruse, citiram “najmo}nijim narodom Evrope”. Sli~ne teze iznosio je i Qudevit Gaj. Ipak, ako su Gaj i [trosmajer uspeli da pobede Srbe, Ruse nisu. Dr Vojislav [e{eq navodi izve{taje ruskog ambasadora u Beogradu iz 1867. godine u kojima se [trosmajer ocewuje kao “jezuita i izazivaju}i agent, tajno odan caru Frawi Jozefu ~iji je bio kaplar”. Posebno je interesantno {to se ~ak i patolo{ki srbomrzac i antipravoslavac Ante Star~evi} u jednom periodu dodvoravao Rusima. U svom eseju o isto~nom pitawu, iz 1899. godine, on àli {to Rusija pomaè Srbima, a ne Hrvatima. I Star~evi}ev saradnik Eugen Kvaternik je poku{ao da sara|uje sa Rusijom, kao {to to navodi dr Vojislav [e{eq, on to nije radio iz ube|ewa, ve} iz koristi. Tako Kvaternik koristi rusku opciju kada zahteva od Austrije pomo}. Citiram: “Napokon i sami }e se katolici setiti da su Slaveni, pa }e se na kraju prikqu~iti Srpstvu i time Rusiji, ako ih Austrija nije kadra odbraniti od Ma|ara”. Dakle, on ucewuje Austriju, a Rusiji se la`no predstavqa kao saveznik. To je osnovna karakteristika hrvatske politi~ke ideje u 19. veku. Ipak, kao {to to pi{e dr Vojislav [e{eq, ni Kvaternik nije uspeo da prevari Ruse, pa je, citiram: “Povremeno izraàvao ogor~ewe {to Petrovgradski politi~ki krugovi u wega nemaju dovoqno poverewa zbog wegove katoli~ke vere”. Sli~nu strategiju su hrvatske vo|e imale i u 20. veku. Stjepan Radi} je odlazio u Rusiju, tada{wi SSSR, traè}i pomo} i slovensku solidarnost. Najpoznatiji hrvatski politi~ar, Josip Broz, je tako do{ao na vlast, a zatim je uspeo da uradi ono {to nije uspelo nikome u istoriji. Razdvojio je Srbe od Rusa. To je bio samo nastavak hrvatske politi~ke ideje koja nikome nije iskren saveznik. Zato, bra}o i sestre, titoizam treba u potpunosti odbaciti, kao i wegovu neiskrenu i licemernu politiku koja se manifestuje u frazi ni Istok ni Zapad. Ako ho}emo da obnovimo Srbiju, onda treba da se opredelimo u onom smislu kao {to je to uradio dr Vojislav [e{eq u predgovoru svog remek dela. Dr Vojislav [e{eq pi{e, da mu: “snagu uliva beskrajna vera u Boga, Srpstvo i Rusiju”. Dragoqub Toma{evi}: Hvala, gospodine Mirovi}. Molim da nam se obrati gospodin Vuja~i}, a neka se pripremi Zoran Krasi}. Izvolite, gospodine Vuja~i}. Svetozar Vuja~i}: Dragi prijateqi, moji prethodnici su toliko dobro i iscrpno apsolvirali ovu dana{wu temu da ja bilo {ta kada bih rekao, to bi samo bilo neuspelo ponavqawe. Zato ne bih o tome ni{ta rekao, odnosno govorio, ali smatram za potrebno da kaèm da je ova kwiga, kao i sve 861

kwige prof. dr Vojislava [e{eqa, koje je izdao u svojoj bogatoj karijeri, jedan od razloga za{to su belosvetski hoh{tapleri, koji se bave politkom, hteli i uspeli da dr Vojislava [e{eqa, stave tamo gde mu nije mesto, u Hag, u ha{ki kazamat. Oni su to uradili, jer su svesni da svoje zlo~ina~ke planove prema Srbiji, prema srpskom narodu, prema srpskim gra|anima ne bi mogli da ostvare da je dr Vojislav [e{eq, da je sre}e, na ~elu Srpske radikalne stranke i na ~elu dràve Srbije, trenutno u Beogradu. Me|utim, ja sam siguran da }e taj dan vrlo brzo do}i i da }e biti ukinuta ta pravna nakaza od suda. Cene}i va{e strpqewe, a i vreme koje ste danas proveli, dozvolite mi samo da kaèm tri re~enice. Pre dan-dva sam bio sa najbliìm ro|acima generala Zdravka Tolimira, koji su ovde u Beogradu. Bili su kod wega u Hagu, ~oveku ni{ta nije te{ko, on zna gde je do{ao, zna za{to je do{ao, odnosno, ne zna za{to, ali je realan, zna da mu je tu i kraj, te{ko je bolestan, beznade`no bolestan. Me|utim, jedino {to ga boli i {to mu te{ko pada, i sa tom ranom }e umreti, jeste kako su se srpske vlasti, ovde u Beogradu, ponele prema wemu kada su ga kidnapovali. A Srpska radikalna stranka je prva rekla, da je on kidnapovan u Beogradu, na Beànijskoj Kosi u ulici @ivojina Lazi}a, broj sedam, i isporu~en, tajno, na krajwe podmukao na~in u Republiku Srpsku. Kaè, najve}a mu je rana kako se na{a marionetska vlast ponela prema wemu. ôvek u takvoj psihozi i takvom stawu broji svoje posledwe dane, a on nije jedini. Za to vreme, predsednik Srbije Tadi} ide i izviwava se po Hrvatskoj izviwava se usta{ama, Stipi Mesi}u, a na{eg Radovana Karayi}a, jedinog slobodnog heroja, koji je postao ìva legenda, naziva najsramnijom stranicom srpske istorije. Eto u kakvom smo mi sada stawu i u kakvoj smo situaciji. I da zavr{im, da bi ovo ludilo bilo potpuno, {to kaè moj prijateq prof. dr Strikovi}: “Vremena su takva da ko nije poludeo, taj nije normalan” i imamo izjavu na{ih zvani~nika, predvo|enih Rasimom Qaji}em i Be}irom Tadi}em, koji izme|u ostalog kaù: “Karla del Ponte je na{ prijateq i na{ saveznik”. Zna~i, doveli ste nas u situaciju da mi kaèmo da onda mi nismo na{i. A to je jedno ludo stawe. Eto, ja bih s tim zavr{io. Hvala vam. Dragoqub Toma{evi}: Hvala kolegi Vuja~i}u, zamolio bih gospodina Zorana Krasi}a da uzme re~, a neka se pripremi prof. dr Mirjana Vlaisavqevi}. Zoran Krasi}: Dame i gospodo, Tuìla{tvo u svom repertoaru protiv Vojislava [e{eqa ima laì, ima falsifikate, a Vojislav [e{eq u svoju odbranu ima nau~ne radove. Da, ima nau~ne radove. Evo, za ovih pet godina Sava centar je postao mesto gde se promovi{u srpska patriotska dela, a me|u wima najvi{e dela Vojislava [e{eqa. Ako pogledate predgovor ove kwige, posledwe re~i predgovora, datum je 10. novembra 2006. godine. To je dan kada je Vojislav [e{eq po~eo {trajk gla|u u Ha{kom tribunalu. Tada je zavr{io svoju kwigu, predao rukopis i vidite za nekoliko meseci, ta kwiga je ugledala svetlost dana. 862

Ja }u danas napraviti jednu provokaciju, ne zbog vas, ne zbog uvaènih kolega koji se bave ovom temom, koji su pre mene diskutovali, nego zbog onih koji }ute. Ovo je kwiga o kojoj ne sme da se }uti. Ova kwiga mora da izazove polemiku, ova kwiga mora da izazove, ako treba, i sva|u, ova kwiga mora da izazove komentare. Za{to ona mora da izazove komentare? I za{to vas molim da na svakom koraku pri~ate o ovoj Vojislavqevoj kwizi? Zato {to je ovo drugi deo, verovatno neke wegove trilogije. Prvi deo je “Ideologija srpskog nacionalizma”. To je kwiga koju je on zavr{io pre nego {to je oti{ao u Hag. Posle ~etiri godine upornog rada u }eliji do{la je ova druga kwiga i verovatno on priprema jo{ neku kwigu kojom treba sve nas da prosvetli. Da neke stvari shvatimo. Da i mi, koji mislimo da mnoge stvari znamo o srpskohrvatskim odnosima, o uticaju Vatikana u geopolitici, o srpskoj slobodarskoj misli, svakog dana treba da u~imo, jer se mewaju metode. Mewaju se metode onoga {to se de{ava sa ovim narodom. Ovo je monografija, verovatno, najvi{i oblik nau~nog stvarala{tva. Moram da vam skrenem pa`wu da tu nema direktnog istraìva~kog rada, s obzirom da je ~ovek u pritvoru, ali ima kriti~kog osvrta na sve do sada objavqene radove koji se ti~u Vatikana, Srba, Hrvata i svih ovih na{ih odnosa. Preko stotinu autora je obra|eno, kako onih koji su se bavili istraìva~kim radom, tako i onih koji su falsifikovali. I Vojislav [e{eq poku{ava, i to vrlo uspe{no, da pokaè gde se nalaze falsifikati, ko je falsifikovao, za{to je falsifikovao, {ta je ciq tog falsifikata, {ta mi treba da radimo u jednom prenosnom smislu re~i. Skre}em pa`wu na nau~ni pristup ovoj materiji, jer je Vojislav [e{eqa te odnose posmatrao u istorijskom kontekstu. Kao {to su neki autori primetili, on u ovoj kwizi izvla~i vrlo precizne zakqu~ke na bazi radova istraìva~a i na bazi ogoqenih falsifikata koje kritikuje. Rimokatoli~ka crkva je ve} krajem 19. veka, Vatikan, izvr{ila svojevrsni falsifikat koji ozbiqno ugroàva geopolitiku Balkana, mestu gde se susre}u o~igledno dve civilizacije. To je ta poruka koja mora da iza|e iz ove kwige, jer je to nau~no dokazana istina. S pravom su neki primetili, kuda to kre}e na{a istoriografija i gde se ona ve} odavno nalazi. Da li je to neka norve{ka {kola? [ta je u pitawu? Za{to postoji toliko zabrawenih tema o kojima ne sme da se pi{e u ovoj zemqi? Kvalifikovani istori~ari ne smeju da pi{u. Zbog ~ega? Zar je toliko materijalizam iznad nauke? Pa, jeste. Gde je Srpska akademija nauka i umetnosti? Gde su instituti? [to ovi timovi nisu to obradili nego Vojislav [e{eq nekoliko stotina kwiga da obradi, da pronikne u tu nit jedne pokvarene politike koja se sprovodi nad ovim pravoslavnim narodom. Ukrali su nam istoriju, Marko Kraqevi} je po wima Hrvat. Ukrali su nam tradiciju i siwsku alku i uskoke. A da vam ne pri~am o jeziku, pa zna se koji su to slovenski jezici, {tokavski, ~akavski, kajkavski. Kojim su to jezikom govorili Hrvati? âkavskim. Kojim danas pri~aju? [tokavskim? 863

Tri minorne ùpe su, zahvaquju}i Rimokatoli~koj crkvi, postale ne{to u zna~ewu, ne{to {to ugroàva, a onda iz toga Rimokatoli~ka crkva daje nalog, vidite i sami sedam-osam vekova, tre}inu, prvo pokatoli~iti, pa ve} sutradan proglasiti da je to Hrvat. Pa, kada se to zavr{i onda, naravno, i teritorija se pove}ala. îja teritorija? Pa, na{a teritorija. Pa, dokle mi to da trpimo? Zar sad na primeru Kosova i Metohije nije vaqda svima jasno. Albanija je kao tvorevina, dràva Vatikana. Zato je potrebno da se o ovoj kwizi pri~a. Neka je kritikuju, ali da vidimo sa kojih pozicija, na bazi kojih ~iwenica. Povodom Vojislavqeve prve kwige mahom su }utali, nisu hteli da komentari{u ra~unaju}i to }e pasti u zaborav, osta}e kao kwiga u nekoj biblioteci, vreme }e da u~ini svoje. Verovatno su i za ovu kwigu namenili taj standard. Ali tu smo mi, mi to moramo da pri~amo. Na koji na~in? Pa, upravo na na~in na koji to radi Vojislav [e{eq. Sa konkretnim ~iwenicama, sa istinom, koja moè da deluje za nekog kao provokacija, pa neka se taj provocirani javi da ukrstimo podatke, da ukrstimo ~iwenice. Moramo sa istinom da ìvimo. Ne bih komentarisao brojne delove ove izuzetno zna~ajne kwige. Ali se vidi kontinuitet delovawa Rimokatoli~ke crkve. Taj kontinuitet je na {tetu srpskog naroda. I sada, posle ove kwige, svima je jasno za{to je Vojislav [e{eq, povodom potrebe da se izjasni o dopuwenoj optu`nici 2005. godine, rekao: “Slobodno vi trpajte sve, optuìte vi mene za sve zlo~ine koji su se desili u Bosni i u Hrvatskoj. Za sve zlo~ine ja vam kaèm glavni krivac je rimokatoli~ki papa Jovan Pavle Drugi”. Ova kwiga, kao drugi deo, pokazuje taj istorijski kontinuitet, {ta to radi Rimokatoli~ka crkva na ovoj teritoriji i prema ovom narodu. I tu je veli~ina ove kwige. Tu je veli~ina ove kwige koja treba sve da nas probudi, da shvatimo gde se nalazimo, da shvatimo koja je to slede}a etapa ukoliko se ne kaè dosta. Negde mora da se kaè – dosta. Vidite i sami u rimokatoli~kim planovima vezanim za Balkan, nigde nema demokratije i demokratskog pitawa, kako nas u~e ovi ovde koji su trenutno na vlasti. Nema. Otimawe, nasiqe, ~uli ste samo neke fragmente {ta se de{avalo od 1941. do 1945. godine. Isto to se de{avalo do 1991. od 1995. godine. A Vojislav [e{eq je optuèn. Za{to? Zato {to je prvi antifa{ista. Zato {to je prepoznao da se od 1991. do 1995. godine povampiruje usta{tvo. Novi fa{izam. Ko je to prvi gurao? Pre svega Vatikan. On je bio prete~a svih mogu}ih odluka Evropske zajednice i Saveta bezbednosti i svih mogu}ih komisija. Gde su ti principi na kojima je sazdano me|unarodno pravo? Nema ih. îtaju}i ovu kwigu vide}ete taj istorijski falsifikat kako je izmi{qen jedan narod. Neko manipuli{e svim narodima na teritoriji Balkana. Kako kome odgovara od velikih mo}nika. I samo da vas podsetim. Evo ve} sedam-osam godina ne{to je i Vatikan qut na Evropsku uniju. Za{to? Zato {to u prvom ~lanu Ustava Evropske unije ne stoji da je ona hri{}anska tekovina. Vidite koja je to sila, taj Va864

tikan, koji i danas kreira politiku. Gde je danas Opus dei? Evo ga u Srbiji. Gde? Mo`da i u ovim institutima istoriografskim. I siguran sam da se tamo nalazi. Postoje li neke razlike izme|u politike Rimokatoli~ke crkve i globalizma? Nema ih. Iste su, da se ovlada sa tri stuba. Jedna vlada, jedna religija, jedna ekonomija, jedna politika. Koja je ta jedna religija? Rimokatoli~ka crkva. To su oni osmislili. U tom globalizmu nas nema. U tom globalizmu mi gledamo izme|u {estog i 165. kanala na televiziji, grickamo kikiriki, pratimo fudbal, uìvamo u nekim materijalnim vrednostima i zaboravqamo ko smo, gde smo, {ta smo. Ova kwiga Vojislava [e{eqa treba sve da nas podseti i ko smo, gde smo, {ta smo i {ta treba da radimo. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se Zoranu Krasi}u, pravnom savetniku dr Vojislava [e{eqa. Molio bih prof. dr Mirjanu Vlaisavqevi} da uzme re~. Prof. Vlaisavqevi} dolazi iz Republike Srpske. Izvolite. Prof. dr Mirjana Vlaisavqevi}: Po{tovane dame i gospodo srpska, pomogao nam Bog i sveta Tri jerarha, za{titnik na{e Srpske radikalne stranke. Nosim vam bratske pozdrave iz Republike Srpske, a i Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Posledwa kwiga dr Vojislava [e{eqa “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” nastala je, kao i mnoge prethodne, u neuslovima ha{ke tamnice, a u vremenu prijetwi, ucjena, jezika ultimatuma, kojim je izloèn i dr [e{eq i vaskoliki srpski narod. Ona govori o tome da je globalizam, kao aktuelni svjetski poredak spreman, kada to zatreba vladarima svijeta i wihovim polukonspirativnim centrima i da vje{ta~ki kreira nacionalne identitete, bezo~no gaze}i proklamovani princip suverenosti naroda. Sasvim konkretno, ovaj monumentalni, dokumentarni prilog za rekonstrukciju istine o 150 godina provo|enom vatikanskom projektu nad Srbima, a kroz ogromnu, nau~no fundiranu istoriografsku i publicisti~ku gra|u, govori o tome da je takozvana hrvatska nacija direktni proizvod hrvatske pamfletske istoriografije. Jo{ ta~nije, pseudoistorijske mitomanske ekvilibristike, a u svojoj biti, citiram: “Vje{ta~ka kreacija Rimokatoli~ke crkve, unaprijed zami{qena kao instrument jednog zlo~ina~kog projekta utemeqenog na te`wi da se srpski narod uni{ti unija}ewem, pokatoli~ewem ili potpunom fizi~kom likvidacijom, kako ne bi vi{e predstavqao prepreku Vatikanu u daqem prozelitskom prodirawu na isto~noevropske prostore”, zavr{en citat. Taj geostrate{ki ciq rimokatoli~ke crne duhovne legije, koji je do pojedinosti razradio popovski general{tab, predvo|en jezuitima i fraweva~kim fratrima, kao nastavqa~ima nekada{we inkvizicije, postignut je postupno, jer je vaqalo savladati sloènu tehnologiju vje{ta~kog kreirawa hrvatske nacionalne svijesti od Srba katolika. Realizovan je tako {to su mawe milom, a vi{e silom, pokatoli~eni Srbi, polutanski srbohrvati, ustrajnom indoktriniranom katoli~kom ideologijom vje{ta~ki kra865

otizovani i postajali hrvatski katolici ili novope~eni Hrvati. I to zagovarawem tvrdwe da se etni~ki entitet zadobija po vjeri, a ne po jeziku. A ti pokatoli~eni Srbi koje Hrvati niti {tuju, niti psuju, prisiqavani su bili da se odri~u i ~ak negiraju svoje srpsko etni~ko porijeklo i svoje korijene, {to govori o dosezima jezuitskog cinizma. U po~etku, ovaj pakleni projekat crkve u Hrvata, koji je imao odlike velike istorijske misije Rimokatoli~ke crkve, sa ambicijom da se od Hrvatske napravi civitas dej, nije bio, a to je nas Srbe ponajvi{e i zavaralo, unaprijed dat kao gotov i zaokruèn. On je, naime, postupno sazrijevao, imaju}i u prvoj fazi ilirsku, a u drugoj jugoslovensku opciju. Lutaju}i od ilirstva do jugoslovenstva, da bi se kona~no ukotvio u hrvatstvu. Me|utim, priroda rimokatoli~kih genocidnih zlo~ina paralelno i sistemski vr{ena je nad srpskim narodom, kao kad i odnaro|ivawe i rasrbqavawe. Su{tinski, ona se nije razlikovala tokom Prvog i Drugog svjetskog rata, pa tako ni za vrijeme najprqavijih gra|anskih ratova u Jugoslaviji, vo|enih tokom devedesetih godina, pod direktnim patronatom Vatikana, naravno i Va{ingtona, {to je u zavr{nici rezultovalo definitivnim odvajawem Srba katolika od sopstvene nacionalne matice. Publikovawem ovog kapitalnog djela, kao velike sinteze prethodna ~etiri, a na istu temu, dr Vojislav [e{eq nas implicitno upozorava da je ovaj projekat i danas djelatan i ima za ciq daqe rasrbqavawe Srba pravoslavaca, i to posebno, naglasila bih to iz pijeteta prema mom po~iv{em prijatequ dr Novici Vojinovi}u, najglasnijem raskrinkava~u vatikanske crne internacionale, onoga dijela na{e raspame}ene srpske inteligencije, koja je nacionalno neosvije{tena, a po~esto i moralno nedogra|ena, i lako postaje plijen katoli~ke perfidne prozelitske demagogije. Sluè}i joj ~esto svjesno, kao i nesvjesno, kao i weni podmukli propagandisti i agenti. Jer da nije tako, ne bi najdosledniji provodioci srbokroatistike, tog katoli~kog filolo{kog programa, upravo bili pojedini Srbi, a bili su i najè{}i protivnici srbistike, srpske filolo{ke tradicije obiqeène Vukom i Dositejem. Oni su, poput lingviste Pavla Ivi}a, akademika Srpske akademika nauka i umetnosti, i wegovih pavlobraniteqa, uz politi~ku podr{ku vrhu{ke, vrhu{ke sa Pala, one koja je 1994. godine tvrdila da je rat sa Hrvatima zavr{en, a on se tek vaqao rasplamsati, zagovarali i nastojali svim silama provesti ekavizaciju prekodrinskih Srba sa pogubnim posledicama prepu{tawa srpske ijekavice Hrvatima i muslimanima. Kada taj isti Ivi} usred Bawaluke, usled svedo~ewa akademika Dragana Nedeqkovi}a, pokojnog Nikole Koqevi}a i moje, bez zazora izrekne krajwe jereti~ku re~enicu – Hrvati su najve}i gubitnici u ovom ratu, srbokroatisti }e i daqe da vjeruju na rije~ ovom duhovnom konvertitu, kako je prelazak na ekavicu, ~ak patriotski ~in. Kao {to poneki lakovjerni i zavedeni Srbi vjeruju pravoslavnom teologu Bigovi}u za wegove posjete Bawaluci, da je ekumenski dijalog i ujediwewe hri{}anskih crkava dobrobit za 866

pravoslavne Srbe, e da zaboga srpski mladi}i ne budu jedini izolovani u Evropi. Posjedujemo li odva`nost izricawa, a nakon ~itawa ove prete{ke kwige, onda }emo ustvrditi da nije bilo podr{ke svakovrsnih srpskih politi~kih i filolo{kih }uprili{a. Hrvatstvo je najperfidnije vatikansko sredstvo za uni{tewe srpskog naroda, kako ga precizno imenuje na{ predsednik. Ostaci malog hrvatskoga naroda, rudimentalno sa~uvanog u ~akavskom, kao izvornom hrvatskom govoru, pa time i etni~kim enklavama, u svom vatikanskom ekspansionizmu, prelaskom na wima tu|i jezik, srpsku {tokavicu uspjeli su da je prisvoje i preimenuju u svoj jezik, ne zaustavqaju}i se naravno na tome. Posle su rukovo|eni principom – ~iji jezik onoga i zemqa, prisvojili i zapadne srpske zemqe, na kojima su Srbi vjekovno ìvjeli, a kojima Voja posve}uje upravo ovu kwigu. “Di~nim srpskim ~etnicima koji su dali svoje ìvote, brane}i zapadne srpske zemqe.” U zavr{nici rata, a kroz “Bqesak” i “Oluju” potpuno su etni~ki o~istili Hrvatsku od Srba pravoslavaca i daqe ne odustaju}i od èqkovanoga sna – Hrvatske do Drine i Zemuna. Vaqa ponoviti. Ovo {to su, za sada stekli tu drugu Nezavisnu Dràvu Hrvatsku, a u planu im je i cijela Bosna i Hercegovina, zavrbovani raspame}eni Srbi, Hrvatima u Bosni ve} nude tre}i entitet koji bi ôvi} i prihvatio, ali ne i Sanaderova direktna ekspozitura HDZ 1990. godine. Zadobili su, zna~i, i tu drugu Nezavisnu Dràvu Hrvatsku iskqu~ivo nasilnim pokatoli~ewem, ubijawem i protjerivawem Srba, to jest genocidnom klerofa{isti~kom politikom, kao specifi~nom varijantom hrvatskoga fa{izma, ~iji je rezultat potpuni etnocid nad Srbima pravoslavcima u Hrvatskoj. On se sistematski, a pod dirigentskom palicom Vatikana provodio vojno, kroz ~itav 20. vijek i u tri svjetska rata, paralelno sa onim perfidnim politi~kim, ideolo{kim i medijskim ratom za dobijawem i najve}im prisvajawem srpskog jezika, ~ime je bila uklowena i posledwa prepreka koja je dijelila Hrvate od Hrvata, to jest ~akavce od kajkavaca, a zatim i Hrvate od Srba, posebno onih za koji je Vatikan bio najvi{e zainteresovan, Srba katolika. Tehnologija rimokatoli~kog zlo~ina~kog projekta vje{ta~kog kreirawa hrvatske nacionalne svijesti primjewena je ve} i na stvarawu takozvane bo{wa~ke nacije, nastale od Srba muslimana, prvo sa malim, a potom sa velikim M, naravno pod hrvatskim patronatom i kroatizovawem takozvanog bo{wa~kog jezika u praksi podeqenom tezom da se narodi dijele po vjeri, a ne po jeziku, {to je po sebi samo jedna filolo{ka zavrzlama sa politi~kom pozadinom. Sli~an postupak Vatikan je skoro zavr{io stvarawem vje{ta~ke crnogorske nacije, na na~in da }e Crnogorci katolici postati Hrvati, a Crnogorci muslimani, Bo{waci ili Crnogorci, voqa im, ali samo da se ne zovu Srbi. Dok se sve ve}i broj Srba pravoslavaca, navodno, jadna im majka, nacionalno sve{tenih, agresivno deklari{e, tako|e 867

Crnogorcima. Pa, kad je ve} tako i pripadnicima samoproklamovane Crnogorske pravoslavne crkve, jer {ta su oni gori od Srba koji imaju autokefalnu Srpsku pravoslavnu crkvu, da, ali od vremena Svetog Save. Sve je mawi broj onih pogrdno nazivanih velesrba koji ne pogazi{e ime i o~instvo i ostado{e u svojoj izvornoj srpskoj etni~koj pripadnosti. Vatikanska tehnologija vje{ta~kog kreirawa nacija, nastavqa se komplikovati i u Vojvodini, a u vezi sa navodno nerazja{wenim stavom o srpskom jeziku i multikonfesionalnosti, u kojoj preko 100.000 Srba katolika postado{e Hrvati po nare|ewu, jo{ od vremena Brozove strahovlade, koji je, 8. maja 1945, najavio svoj komunisti~ki svetotalitarni reìm rije~ima: “Mi gradimo bratstvo i jedinstvo, ali srpski {ovinisti u Vojvodini ne}e da priznaju Hrvatu da je Hrvat, ve} ga zovu Buwevac”. Zato je naredio – “kako buweva~ke i {oka~ke narodnosti ne postoje, to vam se nare|uje da sve Buwevce i {okce imadete tretirati iskqu~ivo kao Hrvate”. Pa je dodao – “bez obzira na wihovu izjavu”. To je, zna~i, taj demokrata. Tako se desilo da su svi koji su bili rimokatolici, a svejedno kako se zvali, bilo [okci, Buwevci, Dalmatinci i dugi, koji su u Austrougarskoj tretirani kao Srbi, bili progla{eni Hrvatima. To je u~iweno ta~no prema idejama [trosmajera i prvog rimokatoli~kog kongresa u Zagrebu 1900. godine. Na osnovu takvog slijeda doga|aja ispalo je da Srba rimokatolika u Vojvodini i nema. Ali je ispalo da se u rimokatoli~kim bogomoqama govore dva jezika, ma|arski i srpskohrvatski. Kada je hrvatska strana poni{tila postojawe srpskohrvatskog jezika ispalo je da se u rimokatoli~kim bogomoqama u Vojvodini govori ma|arskim i hrvatskim jezikom, a kada je postalo jasno da se jezikom koji se zove hrvatski govori i u Vojvodini, onda se wime moralo govoriti i u Skup{tini Vojvodine. Po{to je hrvatski koji se govori u Vojvodini isto {to i srpski, postoji opasnost da se srpski jezik u Vojvodini proglasi hrvatskim jezikom. Na ovom upe~atqivom i bolnom primjeru, pokazali smo kako zlikova~ki rimski papa, kad god mu zatreba, moè da stvori koju mu drago naciju, a tu tehnologiju su na primeru Srba u Hrvatskoj postupno savadala tri hrvatizovana Wemca, Gaj, [trosmajer i Tu|man, uz prethodno po{tapawe ilirstvom i jugoslovenstvom i to na Star~evi}evoj prava{koj ideologiji, ideologiji jednog srpskog konvertite kojem Ante \api} ovih dana u Osijeku podiè spomenik. I dok mnogobrojni, kako re~e Vojislav [e{eq, prevjereni srpski otpad u genima hrvatske nacije, u svom ogoqenom vjerskom fanatizmu ostaje najmo}nije vatikansko sredstvo u novom krsta{kom pohodu na srpske zemqe, ne moèmo, a da bez duboke zabrinutosti nad opstankom srpskog naroda postavimo pitawe gdje smo to bili i {ta smo to radili do sada, mi, takozvana srpska inteligencija, ali i Srpska pravoslavna crkva i imamo li pravo i nakon ove [e{eqeve kwige da i daqe budemo u zabludi kada je zlo~ina~ki vatikanski projekat protiv Srba u pitawu. 868

Odlu~no odgovaram – ne. A desi li se ipak, onda sasvim pouzdano moèmo tvrditi da se vi{e ne radi o zabludi, ve}, zapamtite, veleizdaji. Zato moramo da se pitamo svi skupa, zar smo samo umjeli vojevati i ginuti, dok je za nepunih 100 godina od prvog hrvatskog katoli~kog kongresa u Zagrebu, na kojem je prvi put identifikovano hrvatstvo sa katoli~anstvom, Vatikan, kao pokreta~ savremenih antisrpskih i antipravoslavnih krsta{kih pohoda, provodio sveobuhvatnu hrvatizaciju Srba katolika podjednako kao i zate~enih Wemaca, Ma|ara i ostalih stavqenih u retortu za pretapawe raznih nacionalnosti. Kome smo to sluìli dok smo prisustvovali zatirawu pravoslavqa i pretvarawu srpske nacije u stado rimskog arhizlikovca i |avoqeg {egrta. Dok smo se pot~iwavali novom poglavniku Josipu Brozu, nastavqa~u usta{kog zlo~ina Ante Paveli}a, onoga protiv koga je optu`nica za ratne zlo~ine bila podignuta tek 1956. godine. Dok i danas gledamo i slu{amo kako se vajni predsednik Srbije snishodqivo izviwava Hrvatima za nesre}u koju su im Srbi nanijeli i to usred Beograda, a pred licem hrvatizovanog Srbina, Stankovi}a, u~esnika Tu|manovog domovinskog rata. Ne mogu, a da mu li~no ne podviknem – zapamti Tadi}u, ti si najve}a nesre}a, ali za srpski narod koji nam je Vatikan i svjetski judeofa{izam podmetnuo. Kada spomenuh judeofa{izam, ne mogu a da ne uputim rije~i najve}ega prekora gospodinu Bulaji}u, {to je u svojoj kwizi pomenuo prvo jevrejske, pa onda srpske `rtve u Jasenovcu. Samo zato da mu kwiga ne bi zavr{ila u korpi. Srpski radikali bi je podigli iz te korpe da se radilo o srpsko-jevrejskim `rtvama, ne moè 700.000 `rtava da bude izokrenuto u jednoj nakaradnoj izvedbi gospodina Bulaji}a. Gospodine Bulaji}u, Vojislav [e{eq to nikada ne bi uradio, a zapamtite nijedna wegova kwiga nije zavr{ila u }o{ku, ni u korpi. Ne damo srpske `rtve u ruke svjetskih judeofa{ista. Jasenovac je srpsko strati{te, pa tek onda i ostalih. Nama, pak, ovde prisutnim, posebno srpskim radikalima, kojima izlapeli Zapad u zlo~in pripisuje i to {to ne}emo da umremo, {to ne}emo da odustanemo od svog vremena i zada}e koju nam je breme povjerilo, ali i srpski narod, te smo to breme prihvatili kao vlastito, a sudbinu svoga naroda kao vlastitu sudbinu, neizbje`no se name}u sve nova i nova pitawa koja u nau~nom, ali i politi~kom smislu od nas traè relevantne odgovore. Zato ne moèmo, a da se ne zapitamo – kako zaustaviti krsta{ki rat protiv Srba i pravoslavqa koji i ovoga ~asa judeomasonstvu podre|eni Vatikan nastavqa svom èstinom da vodi na Kosovu i Metohiji. Zagovarawem svr{enog ~ina secesije, a ujediwavawem Albanaca, kao i ostalih evropskih naroda, izuzev, naravno, naroda srpskog, upravo po jeziku. Albanci se ne razlikuju po vjeri, oni se ujediwuju preko jezika, uostalom kao i svi ostali evropski narodi. I bez obzira na vjeroispovjest, da li se radi o Albancima muhamedancima, katolicima i tako daqe. A, s druge strane, na Kosovu i Metohiji se Srbi svode na nekakve nealbance. Za{to je na mjestu primasa 869

srpskog jedan [iptar, a ne Srbin rimokatolik? Zar svi narodi mogu da budu rimokatolici, samo Srbi ne mogu? I kada vremenom ve} postanu, zar moraju automatski da svi budu pretvoreni u Hrvate {tokavce. I kona~no, {ta u~initi sa rimokatolicima srpskog jezika u kontekstu svijetloga projekta Velike Srbije? Sa wihovom oslabqenom ili potpuno izgubqenom srpskom etni~kom samosvije{}u. Kako ih vratiti u srpski nacionalni korpus, koji je vatikanski izum sveo na Srbe pravoslavce? Zahvaquju}i dr [e{equ i ovom wegovom kwièvnom monumentu, sigurno znamo. Mi, Srbi, ne}emo da budemo stado, citiram ga: “Da nam izrastu rep i rogovi, da vjerujemo u nepogre{ivost sataninog otelotvorewa na zemqi. Radije }emo biti crnci”. Bra}o moja i sestre, ìvio nam dr Vojislav [e{eq, ako Bog da, da nam se {to pre vrati. Aleksandar Vu~i}: Re~ ima mr Mirko Babi}, a neka se pripremi Petar Joji}. Molio bih vas, samo trenutak, molio bih vas za samo jo{ malo strpqewa, mislim da ukupno imamo jo{ tri ili ~etiri govornika. Hvala vam najlep{e. Mr Mirko Babi}: Uvaèno radno predsedni{tvo, bra}o i sestre, moj referat je dve i po stranice, kako je bilo dogovoreno, ja }u ga pro~itati. Spadam u krug onih qudi koji su u proteklih dvadesetak godina pro~itali bar 10 kwiga dr Vojislava [e{eqa. âk i oni qudi koji nisu simptarizeri Vojislava [e{eqa ne protive se ~iwenici da je ovaj nau~ni radnik i politi~ar ve} sada postao svojevrsni fenomen u srpskoj istoriji. Ne nalazim primjer za pore|ewe da je ikada jedan srpski autor sam napisao cijelu pozama{nu biblioteku od nevjerovatnih 100 obimnih kwiga. Skromno mi znawe ne pronalazi takav primjer ni u svjetskim razmjerama. Sli~an stav vaì i za wegovo radikalno radikalsko formirawe cijelog jednog novog politi~kog pokreta koji je zadobio najve}u podr{ku izme|u brojnih srpskih partija na razme|u dva milenijuma. Kwiga koja je pred nama i koja govori o rimokatoli~kom projektu formirawa hrvatske nacije, po svemu sude}i, predstvqa do sada najve}e i najzna~ajnije djelo ovog autora. Na preko 1.000 strana, bez ijedne fotografije ili drugog netekstualnog priloga, autor se hrabro uhvatio u ko{tac sa vjerovatno najve}im izazovom srpske istoriografije, pa i srpske politike. Ina~e, ovo pitawe razdvajawa srpske i hrvatske nacije jeste i jedno od najsloènijih i najzamr{enijih pitawa evropske istorije. Iako autor ove kwige provokativnog naslova nije istori~ar po profesiji, a kwiga ima obiqe`ja sociolo{ke i filozofske studije i vokabular politi~kog traktata, ipak nam je dr [e{eq ostavio jedno od najkapitalnijih ostvarewa srpske istoriografske misli. Ovaj veliki Srbin prvi se odvaìo da bez ikakvog ustru~avawa poru{i brojne tabue i nau~ne postulate koje je evropska istorija vijekovima gradila kao neke neosporne i apsolutne istine. 870

Do sada nikada nijedan srpski autor nije imao snage da se suprotstavi “silama nemjerqivim” koje su evropsku istoriografsku misao usmjeravale dugim nizom vijekova. Katoli~ka crkva kao najstarija organizovana institucija i kao najve}i duhovni autoritet Evrope, pa i svijeta, zaista je imala tu mo} da postane najja~i kreator ukupne misli ~ovje~anstva. Jedno od najsloènijih i najzamr{enijih pitawa u odnosima katoli~ke i pravoslavne crkve na nivou cijele Evrope jeste vijekovna borba ove dvije mo}ne crkvene organizacije, upravo na dana{wim srpsko-hrvatskim prostorima. Moramo se podsjetiti da se ova pri~a odvijala u uslovima vi{evjekovne okupacije i da su se ovi prostori ~etiri-pet vijekova nalazili u sastavu neblagonaklonog katoli~kog carstva austrougarske i islamske despotije turskog sultana, pa i ta ~iwenica ukupni problem ~ini jo{ sloènijim. Ovom prilikom nije mogu}e analizirati niti ijedno poglavqe ove kapitalne [e{eqeve studije, jer samo ~itawe ~ak i samog sadràja kwige traje blizu pola sata. Stoga }emo samo ukazati na glavne oteàvaju}e okolnosti koje srpsko-hrvatsko pitawe ~ine jednim od najsloènijih pitawa u istoriji. To su: – Teoretske i prakti~ne razlike u tuma~ewu Hristovog u~ewa izme}u Rima i Carigrada, a naro~ito u tome ko ima prvenstvo u crkvenoj hijerarhiji – da li je vode}i crkveni velikodostojnik iz Rima ili Carigrada (od 313. do 1054. godine). – Nesre}a politi~ke podjele Rimskog carstva na Isto~no i Zapadno Rimsko carstvo period od 395. do 1453. godine i pitawe opravdanosti granice Istoka i Zapada pribli`no na rijeci Drini. – Dekadencija, demografski kolaps i uru{avawe iznutra Rimske imperije, {to je omogu}ilo veliku seobu evropskih naroda (od ~etvrtog do {estog vijeka). – Sloènost poloàja ju`noslovenskih plemena u okruèwu neslovenskih naroda. – Naseqavawe Ma|ara u Panonskoj niziji 896. godine i geografsko odvajawe ju`nih Slovena od slovenske matice. – Okolnosti naru{avawa jedinstvenog staroslovenskog jezika kojim su se sluìla sva slovenska plemena od Jadrana do Baltika i Urala (9-12. vijek). – Rutinsko nadmetawe latinskog i gr~kog sve{tenstva za {irewe hri{}anstva i svoje crkvene hijerarhije na novim teritorijama slovenskih i germanskih naroda, po~elo je u 9. vijeku sa misijom pokr{tavawa svetog ]irila i Metodija i u Evropi se okon~alo sa Vestfalskim mirom 1648, a u slu~aju srpsko-hrvatskih odnosa ono traje do danas. – Nesre}a hri{}anstva sa podjelom crkve na Isto~nu i Zapadnu hri{}ansku crkvu 1054. godine i wihovo razgrani~avawe upravo preko srpskohrvatskog prostora. 871

– Nemo} Vizantijskog carstva da pod svojim uticajem drì na okupu sve pravoslavne zemqe (naro~ito vidqivo posle smrti cara Manojla Komnina Prvog 1180. godine). – Nemo} srpskih i hrvatskih feudalnih gospodara da ovladaju cijelim svojim etni~kim i jezi~kim prostorom kako bi se moglo parirati ugarskom ili bugarskom kraqevstvu u susjedstvu. âk ni najve}a srpska sredwovekovna dinastija Nemawi}a nije uspjela nikada u sastav srpske dràve da ukqu~i npr. prostor Vojvodine, Bosne, Dalmacije ili Slavonije. – Najve}a istorijska katastrofa Evrope i turska okupacija kompletne Jugoisto~ne Evrope u 15. i 16. vijeku. Zna~i, nastanak vi{evijekovnog turskog i austrijskog ropstva Srba i Hrvata). – îwenica prelaska dijela Srba na katolicizam i islam (15-19. vijek). – Vijekovni sukobi Austrijske (Austrougarske) carevine sa turskim carstvom radi prevlasti na Balkanu, sa granicom razdvajawa opet preko srpsko-hrvatskih etni~kih prostora (15-18. vijek). – Su{tinski neuspijeh srpskog osloba|awa i koncepta stvarawa Jugoslavije traje od 19. do 20. vijeka. – Stravi~na gre{ka srpske politike 27. marta 1941. i izazivawe srpsko-hrvatskog gra|anskog rata u uslovima wema~ke okupacije (1941-1945). – Neuspijeh socijalisti~ke revolucije i koncepta stvarawa novog pravednog komunisti~kog poretka u Isto~noj Evropi. – Nesnalaèwe u krahu i potpunom nestanku komunizma u Evropi u periodu od 1989. do 1990. godine. – Nesnalaèwe u transformaciji Jugoslavije i izazivawe gra|anskog rata u Jugoslaviji (1991-1995. godine). – Nerazumijevawe nove me|unarodne pozicije Srbije i neuspijeli rat Srbije sa NATO paktom 1999. godine. – Maglovita vizija pomirewa na srpsko-hrvatskim prostorima i koegzistencije na granici sa islamskim i katoli~kim svijetom. Odgovore na gorenavedena pitawa i brojne druge teme, traì}e ~italac u [e{eqevoj kwizi “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”. Na kraju, i vanstrana~ki pojedinac i svako onaj ko se profesionalno bavi prou~avawem pro{losti, moè se sloìti da je, po svemu sude}i, neosporno da Vojislav [e{eq spada u red najzna~ajnijih srpskih mislilaca svih vremena, ali se ne bi smjelo propustiti da se ne ukaè i na neke propuste ove kwige, ~im prije jer i sam autor kaè, na strani 6 svoje kwige, da “ra~una na bespo{tednu i argumentovanu nau~nu kritiku”: – Skoro potpuni nedostatak akademskog manira, koji je autor naàlost izgubio u socijalisti~kim, Milo{evi}evim i ha{kim zatvorima. – Nepostojawe samokontrole i ~esta upotreba ekstremnih izraza, {to djelo ~ini totalno odbojnim za ~itawe van srpskih krugova. 872

– Nemogu}nost zapo~iwawa dijaloga sa hrvatskom stranom na ovaj na~in, jer nauka prvenstveno mora da ima univerzalne argumente istine prihvatqive za sve. – Neke materijalne gre{ke, ili lapsusi, nesistemati~nost izlagawa, a naro~ito nedostatak registra pojmova oteàvaju ~itawe ove kwige. – Neke presmjele istorijske ocjene i pretenciozni zakqu~ci o svjetskoj politici, bez sigurnih argumenata karakteristika su autora koji se profesionalno ne bave istorijom, pa to moè zasmetati nekim istraìva~ima i ~itaocima. Mo`da na samom kraju treba priznati da je najve}a te{ko}a u ~itawu ove kwige upravo wen veliki obim. Zapaàmo da je [e{eqevo djelo ve} odavno prevazi{lo po obimu ~ak i sabrana djela Marksa i Engelsa od 48 tomova, a izgleda i sve {to je ikada napisao jedan ~ovjek, pa bi mo`da za obi~ne ~itaoce trebalo prire|ivati kratke izvode. Tek na taj na~in grandiozno djelo dr Vojislava [e{eqa postalo bi dostupno svim qudima, iako je jasno da se ovaj posao ne bi mogao sprovesti bez osnivawa posebnog instituta za prou~avawe [e{eqevog djela. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se magistru Babi}u. Re~ ima Petar Joji}, neka se pripremi dr Milorad Radusinovi}. I posledwi govornik za sada je dr Branko Nadoveza. Petar Joji}: Bra}o i sestre, ja }u moj referat priloìti i objaviti u ~asopisu “Srpska slobodarska misao”, ali mi samo dozvolite par napomena. Prethodni govornik je izneo i neke propuste, me|utim, prof. dr Vojislav [e{eq pi{e onoliko koliko treba srpskom narodu pisati i koje poruke srpskom narodu treba slati. A èleo bih da istaknem, da su na{i preci na vreme prepoznali i razumeli ideje o kojima govori prof. dr Vojislav [e{eq u svojoj najnovijoj kwizi na{a bi istorija i{la u drugom pravcu. Dame i gospodo, bra}o i sestre, u Hagu se pi{e srpska istina. Naàlost, Hag je mesto gde prof. dr Vojislav [e{eq pi{e srpsku istoriju. Dame i gospodo, bra}o i sestre, sve {to je vredelo od politi~kog i vojnog rukovodstva isporu~eno je tom zlo~ina~kom Ha{kom tribunalu. Napomenu}u samo jednu ~iwenicu koja mi je iz istorije poznata da je srpski narod bio veoma qut, kada je Milo{ Obrenovi} ubio Kara|or|a, ali je bio ogor~en naro~ito kada je wegovu glavu isporu~io turskom sultanu. Zbog svog nezamenqivog dela prof. dr Vojislav [e{eq je duboko uvaàvan u srpskom narodu sa wegovom velikom i zaslu`nom Srpskom radikalnom strankom. Zato i sa ovoga mesta èleo bih da pozdravim prof. dr Vojislava [e{eqa. @iveo prof. dr Vojislav [e{eq! Da nam se vrati u svoju otaybinu! @ivela Velika Srbija sa svojim ponosnim narodom! Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem gospodinu Joji}u. Re~ ima dr Milorad Radusinovi}. Neka se pripremi dr Branko Nadoveza. Dr Milorad Radusinovi}: Bra}o i sestre, evo bar dvije stvari su me iznenadile kada je u pitawu dr Vojislav [e{eq. Prvo, da ~ovjek u takvim 873

uslovima stvara ovakvo djelo. To je, zna~i, na{ srpski duh zatvoren u ha{ku fla{u, ali je eksplodirao i izi{ao iz we. On ne moè da miruje, ne moè da bude ravnodu{an i kako se bori, to je za svaku pohvalu. Druga stvar, kada sam pro~itao naslov, izazivao me je taj naslov, pa sam mislio da }e on biti polemi~an, kako zna [e{eq da bude polemi~an, pa i neugodan, ali ubjedqiv, on je me|utim ovom kwigom pokazao toliku odmerenost, {to je mene iznenadilo, a samo s vremena na vrijeme kvrcne wegov duh. Ja }u vam navesti jedan primjer. Kaè, prikazuje Hrvata koji opisuje Srbe da su crni, da su pocrneli i tako daqe, i [e{eq kaè: “Sigurno su se Srbi intenzivno sun~ali, pa su pocrneli”. Dakle, on ho}e da obori tu tezu. Daqe, kada gledam Vojislava [e{eqa, on je u stvari jedan na{ intelektualni hajduk, ovom kwigom nas je odu{evio kako god ho}ete. Hrvati su reagovali makar kratko, kaù – pa, Boga mi, [e{eq nas je prikazao dobro, jer smo dosta Srba pokatoli~ili, pretopili, ali nismo znali da smo ovako dobri. Dakle, i takve stvari se de{avaju i ova kwiga mora da izazove polemiku, mora da izazove odgovor sa bilo koje strane. Ali, ono {to je zanimqivo, {to je [e{eq odli~no pokazao, ne samo genezu Hrvata, wihovih teorija, nego je pokazao da ta pri~a nije stala. Fino je na{ao jedan primer otvorenog {estara, da je Hrvatska otvoreni {estar, o~igledno da su kraci negde kod Zemuna ili kod Albanije i da smo mi negde izme|u tih krakova koji se tako pruàju. Dakle, Hrvatska ima problem sa geopolitikom, sa svojim izgledom i ona to provodi, a Vatikan je samo ona ma{ina koja gura taj proces. Drugim re~ima, ~itava stvar oko nas je slede}a, da se mi moramo vratiti sebi, da moramo po{tovati na{e junake, a imamo ih toliko. Eto, ~ujete hajduk u Hrvatskoj, a hajduk, koliko ja znam, bilo koji dobar hajduk nema da nije bio Srbin. Ja nisam ~uo za nekog Hrvata, slobodno recite. âk i uskoke prisvajaju, ne mogu ni to da prisvajaju, ne mogu ni narodne pjesme. Stalno ne{to poku{avaju da kradu i imaju problem sa istorijom. Ali ima jedna druga stvar koju ho}u da kaèm. Ja smatram Mladi}a i Karayi}a na{im hajducima. Na{i hajduci pro}i }e onako slavno kao {to su pro{li na{i hajduci u istoriji. A izrodi i izdajnici osta}e tamo gde im je mesto. Neka novi jani~ari to ne zaborave. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se dr Radusinovi}u. Re~ ima dr Branko Nadoveza. Dr Branko Nadoveza: Ja }u samo kratko ne{to da kaèm o Rimokatoli~koj crkvi u Kraqevini Jugoslaviji. Zna~i, od 1918. do 1941. godine, kada je proces direktnog pokatoli~avawa pravoslavnog stanovni{tva sasvim prestao, izuzimaju}i pojedina~ne slu~ajeve 1918. i 1919. godine, zna~i, ne masovno kao od 16. veka pa do 19. veka. Koji su oblici delovawa Rimokatoli~ke crkve Kraqevine Jugoslavije koja je tada delovala vrlo ve{to i pragmati~no i na dugim poqima i to putem podr{ke hrvatskim politi~kim organizacijama i pokretima u smislu ru{ewa centralisti~ke unitarne Jugoslavije i weno federalizovawe u smislu {to je navodno velikosrpska 874

tvorevina, u smislu {to ve}e podr{ke za {to ve}u federalnu ili autonomnu hrvatsku jedinicu. I to je ~itav kontinuitet wihove {tampe zvani~ne. I sama Rimokatoli~ka crkva tada je bila suo~ena sa mnogim problemima unutar svoje organizacije, na primer delovawem starokatoli~ke crkve i sli~nog. Posle jednog takvog delovawa i podr{ke kraq Aleksandar je ponudio, 1928. godine, amputaciju Hrvatske u smislu vrlo sli~nom granicama Kralobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, ne{to geografski uè, ali vrlo sli~no tom projektu, tako da kada su oni videli koje su zapravo wihove stvarne granice, zna~i, zvani~no dràvne, oni su vrlo brzo odustali od takve vrste propagande. Zatim, po{to su Srbi postigli dràvotvornu Jugoslaviju, koju su smatrali kona~nim svojim objektivnim re{ewem srpskog pitawa, kada su videli da ne mogu da pokatoli~avaju pravoslavne, onda su putem konkordata poku{ali. Bila su dva projekta nacrta 1923. i 1935. godine, ali oba nisu uspela. Oni su koristili to {to formalno nije postojao zakon o katoli~koj verskoj zajednici. Samo su bili zakoni o regulisawu Srpske pravoslavne crkve i muslimanske verske zajednice. Me|utim, prvi konkordat nije uspeo, a drugi konkordat je uspostavqen 1935, a poku{aj da se nametne 1937. Moèmo re}i da je radikalna vlada na ~elu sa Milanom Stojadinovi}em bila za izglasavawe tog konkordata, iako se tome suprotstavio sam vrh pravoslavne crkve i jaka politi~ka opozicija. Zna~i, taj konkordat nije uspeo i otprilike, skinut je sa dnevnog reda, {to bi se àrgonom reklo, gurnut pod tepih. Mada Stojadinovi} u svojim memoarima smatra da se Vatikan tada nije direktno me{ao u unutra{we stvari Srbije. I kona~no, ~ime }u i zavr{iti, stvarawem Hrvatske Banovine, 1939. godine, uspeli su da ono {to nisu, zna~i, pokatoli~avawem, uspeli su da sru{e centralisti~ku unitarnu dràvu. Ostalo }emo ~uti u listu “Velika Srbija”. Prijatno. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Nadovezi. @eleo bih, pre svega, vama koji ste ostali do kraja ovog skupa, da se zahvalim na pa`wi, na strpqewu. Dozvoli}ete mi da vas samo u nekoliko re~enica pozdravim i da vam se zahvalim. Naime, Vojislav [e{eq je skoro pet godina u zatvoru. Skoro pet godina iza re{etaka, da niko ne zna za {ta. Da ni onima koji su ga utamni~ili nije ba{ posve jasno koji su im, ~ak i politi~ki razlozi zbog ~ega su to sve uradili. Ono u {ta sam sasvim siguran, to je da, ukoliko èlimo da pomognemo i predsedniku stranke kojoj pripadam, na{e stranke, Vojislavu [e{equ i na{em prijatequ i ~oveku za koga mislimo da moè u mnogome da promeni i budu}nost Srbije, da mi sami moramo da radimo sve {to je u na{oj mo}i i wemu da pomognemo, a u na{oj otaybini i na{em narodu. Pred Srbijom su velika isku{ewa. Da vas pitam – a kako }emo da sa~uvamo Kosovo i Metohiju, ako nam je ponekad te{ko da saslu{amo umne glave nekoliko sati ili nekoliko minuta, kako govore. I ja sam vam utoliko zahvalniji, zato {to znam da je va{a podr{ka slobodi i qubav prema na{oj otaybini 875

neizmerna, a znajte suo~ava}emo se sa svim i sva~im u narednom periodu. Od toga da }e dvanaestogodi{wicu Srebrenice, poku{ati da iskoriste na najgori na~in protiv srpskog naroda, do toga da }e posle susreta Bu{ – Putin, krenuti u pravqewe neke nove dràve na teritoriji Srbije, ~emu moramo da se suprotstavimo, razume se. Ja vam se jo{ jednom zahvaqujem, siguran da inspirisani onim {to radi Vojislav [e{eq, moèmo da budemo neuporedivo ja~i i mnogo toga vi{e da izdrìmo. Hvala vam jo{ jedanput.

Promocije kwige “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”” Smederevo, 24. maj 2007. godine Voditeq: Dame i gospodo, bra}o i sestre, po{tovani prijateqi! Hvala vam {to ste do{li na promociju najnovije kwige prof. dr Vojislava [e{eqa koja se zove “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”. Ova kwiga predsednika Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislava [e{eqa, je od egzistencijalnog zna~aja za srpski narod, na neki na~in je istorijska, a pisana je u tamnici ha{kog kazamata, gde je utamni~en prof. dr Vojislav [e{eq. Ali, on ja~inom svog duha i neizmernom qubavqu prema svome rodu deluje i misli i uvek je uz svoj narod a izdao je i jednu kwigu koja se zove “Uvek uz svoj narod prof. dr Vojislav [e{eq”. Uz ovu kwigu idu i neke druge koje su prethodnica ove kwige. To su “Vatikan kao glavno satanino gnezdo”, “Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi”, “Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt [esnaesti” i “Rimska kurija ve~ito èdna srpske krvi”. Mi smo pravili promociju tih kwiga, a mnogi od vas su bili i znaju dosta o tome. Me|utim, ova najnovija kwiga dokazuje da Vatikan èli da ostvari univerzalnu dominaciju nad celim svetom, i da ima ~ak i svoje tajne organizacije kakve su dve najozlogla{enije, Opus dei i Redovi jezuita. Na dana{woj tribini, na dana{woj promociji kwige dr Vojislava [e{eqa govori}e i mladi aktivisti stranke iz Smedereva i meni je velika ~ast i zadovoqstvo, a i vas bih zamolio da ih toplo pozdravimo aplauzom. Nekima je ovo prvi put, i sa velikim zadovoqstvom dajem re~ prof. Svetislavu Jovanovi}u. Svetislav Jovanovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, srpski radikali! Velika mi je ~ast i privilegija, da na ovom skupu uz uvaène goste, govorim o Vojislavu [e{equ i wegovoj najnovijoj kwizi “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”. Ovom prilikom èleo bih da se zahvalim i op{tinskom odboru Srpske radikalne stranke {to mi je omogu}io da vam se obratim. Ne}u mnogo da vas zamaram niti da prepri~avam 876

kwigu Vojislava [e{eqa. @eleo bih samo da podsetim na prve dane Vojislava [e{eqa, na wegove javne nastupe, za {ta se on zalagao. On je u su{tini uo~io ono {to mnogi nisu uo~ili i nisu smeli da uo~e i to naro~ito, jednu veliku nepravdu prema srpskom narodu naro~ito od Drugog svetskog rata, za vreme Titove Jugoslavije pa sve do najnovijih ratova. I èlim da kaèm posebno ne{to o tome {to su uradile velike imperijalne sile na ovom prostoru. Dr [e{eq u ovom veoma te{kom vremenu pokazuje izuzetnu hrabrost i svojim nau~nim delima i politi~kim delovawem razotkriva one zemqe koje su zbog svojih interesa razbile na{u zemqu, upotrebqavaju}i sva moderna propagandna sredstva. Toliko su ta sredstva mo}na i monstruozna da su skoro satanizovali na{ narod. Me|utim, Vojislav [e{eq, dr Vojislav [e{eq, analiti~ki, ne samo u ovoj posledwoj kwizi, ve} u svim svojim kwigama, pobija argumente velikih sila i to na nau~an na~in, istinito i sa dokazima. Kada bi kojim slu~ajem, eventualno, ovi argumenti doprli do javnog mwewa zemaqa, velikih sila, verovatno oni ne bi mogli javno da rade ovo {to nam rade sada. Me|utim, ne moèmo da budemo ni naivni, jer i ako bi se na{ao neko da prevede sve te kwige koje daju jake argumente za nas, sigurno ne bi do{le do javnog mwewa. Za{to? Zato {to bi opet bila tu veoma mo}na propaganda i veliki svetski biznisi. Hteo bih jo{ ne{to da kaèm u vezi reagovawa na{e vlasti povodom kwige Vojislava [e{eqa. Za razliku od velikih sila, na{e vlasti, apsolutno ni{ta ne rade da se ovakve kwige i ovakvi autori propagiraju, ve} naprotiv, rade suprotno, daju medijski i svaki drugi prostor qudima koji falsifikuju istoriju i izmi{qaju srpsku krivicu, {to zapadno od Drine, {to na prostorima sada{we Srbije. S druge strane, imamo Vojislava [e{eqa na{eg predsednika Srpske radikalne stranke koji se dan danas bori u Ha{kom tribunalu, vodi svoju li~nu borbu ali i borbu za srpski narod, protiv tog velikog zla koje je zadesilo ovaj narod. On dokazuje, i po cenu sopstvenog ìvota, jednostavno da taj sud nije sud, ve} je to politi~ka institucija koja sluì velikim i mo}nim silama za kolonijalno osvajawe. Prva prepreka u tom kolonijalnom osvajawu je Balkan, a na Balkanskom poluostrvu nalazi se i jedan mali narod, slobodoqubiv i pravdoqubiv, koji jednostavno ne}e da prihvati te neke uslove i te neke zahteve koji dolaze od velikih imperijalnih sila. Da bi opravdali zlo~ine koji su ra|eni nad na{im narodom u Prvom svetskom ratu, u Drugom svetskom ratu, pa i najnovijim ratovima oni fabrikuju raznorazne politi~ke pri~e, koje Vojislav [e{eq svojim nau~nim delima, i u Ha{kom tribunalu, javno raskrinkava. Nave{}u jedan primer koji je vrlo aktuelan, a u su{tini se vezuje za ovu kwigu Vojislava [e{eqa. Primer poku{aja Bosne i Hercegovine. Nedavno ~itamo, odnosno ju~e, danas, ~itamo u {tampi, da se èli reforma Ustava Bosne i Hercegovine. I zamislite {ta im smeta. Smeta im Republika Srpska, ne samo policija Republike Srpske ve} i sam naziv Republika Srpska. Haris Silajyi}, a iza wega stoji ameri~ki ambasador u Sa877

rajevu koji kaè da ne treba vi{e Republika Srpska da se zove Republika Srpska, ve} treba da se zove Republika Srba, Bo{waka i Hrvata. Da li vas mo`da ovo podse}a, na ne{to {to se de{avalo recimo u pro{lom veku, ili pak u ovom veku, po~etkom ovog veka. Vrlo, vrlo poznato, i Vojislav [e{eq o tome govori u kwizi, ~iwenicama i nau~nim dokazima. To se nastavqa i danas. Zna~i, veliki pritisci sa Zapada, jo{ uvek postoje i nama treba jako puno energije i snage da se svemu tome odupremo. Vojislav [e{eq vodi svoju borbu, ne samo svoju borbu ve} i borbu za srpski narod, ali mi treba da budemo svesni, da budemo jaki, da budemo slo`ni i da istrajemo u tome. Povukao bih jo{ jednu paralelu izme|u Republike Srpske i recimo Kosova i Metohije, na{e istorijske zemqe. Pa se kaè, ako Kosovo i Metohija kojim slu~ajem dobiju nezavisnost, ne daj Boè, proglase nezavisnost, Republika Srpska nema pravo na to. Mislim da je to pogre{no pore|ewe i o tome dr Vojislav [e{eq govori. Mislim da je to pogre{no, jer ne moè jednostavno da se poistove}uje narod koji je konstitutivan u Bosni i Hercegovini i koji je te{kom borbom uspeo da napravi tu Republiku Srpsku, sa nacionalnom mawinom Albanaca koji su to bili i u onoj Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji i u Saveznoj Republici Jugoslaviji, razume se i u Srbiji. Oni nemaju pravo na svoju dràvu. To je su{tina. To je pravo. Me|utim, i{ao bih ja i malo daqe. Da vas podsetim, imali smo mi tu i primer i Republike Hrvatske. I tamo je srpski narod bio konstitutivan narod do devedesetih godina kada je izbrisan iz ustava, {to zna~i da niko nije smeo da proglasi otcepqewe Hrvatske od tada{we Jugoslavije a da se ne pita srpski narod. To se upravo desilo, ali im i to nije bilo to dovoqno. Tako je na tim prostorima, u Republici Srpskoj Krajini, realizovan onaj projekat iz Drugog svetskog rata, da se jednostavno Srbi proteraju. To je projekat jednu tre}inu proterati, jednu tre}inu pobiti, a jednu tre}inu preobratiti u Rimokatoli~ku crkvu. Zna~i, tu bih zavr{io. Velika se nepravda ~ini prema na{em narodu, na na{im etni~kim, srpskim prostorima. Pojavquju se neki narodi koji jednostavno nemaju nau~no i etni~ko utemeqewe. Da ne govorim o muslimanima kako su nastali u Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji. @eleo bih da pro~itam, ja sam odu{evqen kad sam po~eo da ~itam ovu kwigu, posvetom prof. dr Vojislava [e{eqa svojim ratnicima u biv{im delovima socijalisti~ke Jugoslavije zapadno od Drine. “Ovu kwigu posve}ujem saborcima i prijateqima, dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, juna~kim srpskim ~etnicima, koji su svoje ìvote poloìli na oltar otaybine i Srpstva brane}i zapadne srpske zemqe. Divim se wihovom herojstvu i klawaju}i se pred tim uzvi{enim mu~eni{tvom, stidim se pred istorijom, {to nisam bio dostojan da podelim wihovu sudbinu. Utoliko sam odlu~niji da do posledweg daha, nastavim wihovu 878

svetu borbu”. To je posveta koja je mene dirnula i èleo sam da vam je pro~itam. I na kraju, nemojte mi zameriti, imao sam tremu, ali èleo bih da vas pozdravim jednim pozdravom. Sloboda [e{equ! @iveo dr Vojislav [e{eq! Voditeq: Dame i gospodo, bra}o i sestre, kada je Hristos utemeqio svoju crkvu, wegovi u~enici 12 apostola, bili su osniva~i prvih crkvenih op{tina, pa je tako osnovana jerusalimska, rimska, antiohijska, efejska i aleksandrijska. Ali Latini, stare varalice ne bi bili to {to jesu, i ne bi, kako kaè prof. dr Vojislav [e{eq, Rimokatoli~ka crkva bila glavna satanisti~ke organizacija, perjanica satanisti~ke organizacije, da nisu odmah uzurpirali svetost apostola Petra, koga su proglasili za Hristovog zamenika, i onda su na osnovu toga tvrdili da je on bio prvi biskup Rimokatoli~ke crkve, a posle nasledno pravo svih papa je bilo, da oni, eventualno dominiraju celim svetom, da imaju univerzalnu dominaciju. [ta je jo{ interesantno u ovoj kwizi, ako je budete ~itali, na {ta }e verovatno i moje kolege da vam skrenu pa`wu. To je da su zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle Drugi, i posle wegove smrti, wegov dugogodi{wi kolega Racinger, odnosno aktuelni papa [esnaesti, napravili ortakluk jo{ za vreme Drugog svetskog rata. Jedan radio u Au{vicu, jedan tu blizu. Radili su na ubijawu, progawawu qudi i tako daqe, a odmah posle toga papa Racinger [esnaesti traì, iako nije pro{lo vreme od pet godina, da se {to pre beatifikuje papa Jovan Pavle Drugi, odnosno da se proglasi za sveca. Katoli~ka crkva nikako nije mogla srpskom narodu da oprosti nakon podele hri{}anstva na isto~no i zapadno, to {to smo se priklonili Vizantiji, odnosno Istoku i {to smo osnovali jednu specifi~nu varijantu pravoslavqa, pravoslavne vere, a to je svetosavqe, odnosno svetosavsku crkvu. Dame i gospodo, sa velikim zadovoqstvom bih vas ponovo zamolio da na{em najmla|em kolegi, diplomiranom pravniku Ivanu Mihajlovi}u, pomognete da iznese svoje mi{qewe o kwizi dr Vojislava [e{eqa. Ivan Mihajlovi}: Po{tovani prijateqi, dragi gosti. U ovim te{kim trenucima za Srbiju, na{a zemqa se, po ko zna koji put u svojoj vi{evekovnoj istoriji, susre}e sa instrumentalizovanim napadima na svoj teritorijalni suverenitet i nacionalni identitet. Ti napadi traju skoro hiqadu godina, a iza svih tih napada oduvek je stajala Rimokatoli~ka crkva koja nikada ne}e oprostiti, kao {to moj kolega ôli} re~e malopre, {to se u XIII veku srpski narod opredelio za isto~nu hri{}ansku crkvu sa svetosavqem kao specifi~nom varijantom. Jedan od poku{aja kona~nog obra~una sa srpskim narodom, wegovo pot~iwavawe i prikqu~ivawe svojoj teritorijalno organizovanoj strukturi i verskoj iskqu~ivosti, jeste i “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”, koju u svom epohalnom delu dr Vojislav [e{eq u potpunosti razobli~ava. Osnovni recept za postizawe tog ciqa je unija}ewe, pot~iwavawe i pokatoli~ewe koje postiù ube|ivawem, pretwama i zastra{ivawem srpskog naroda, koji je vekovima 879

pretvaran u Latine, Slovine, [okce, Buwevce, ali nigde i nikada Srbi katolici nisu bili Hrvati. Osniva~ moderne falsifikovane hrvatske istorije Vjekoslav Kqaji}, tvrdi da je hrvatski narod, sredinom VII veka, osnovao dve hrvatske dràve: Posavsku ili Panonsku koja je obuhvatala Slavoniju, zapadnu Bosnu, Hercegovinu, isto~ni deo Istre, isto~nu Krawsku i belu Hrvatsku koja obuhvatala Dalmaciju i Boku Kotorsku. Me|utim, izvori po popisu stanovni{tva iz XIX veka govore da je u Dalmaciji, Boki Kotorskoj, to jest u Dubrovniku ìvelo 330.000 Srba katolika, oko 80.000 Srba pravoslavaca, nigde nema ni pomena od Hrvata. [tavi{e, ovaj manipulant u svom bunilu izmi{qa i tre}u hrvatsku dràvu, nekaku crvenu Hrvatsku, koja je obuhvatala oblasti oko Neretve i Bojane i koja je postojala sve do XII veka. Me|utim, to je apsolutna la`, jer nigde nema nikakvih dokaza da je igde ikada postojala nekakva crvena Hrvatska, naro~ito ne u XII veku, jer moderna istorija poznaje da je u ovim oblastima postojala jedino srpska dràva kojom u periodu 1031. i 1051. godine vladao srpski vladar Stefan.... Hrvatizacija dubrova~kih, dalmatinskih Srba po~ela je 1900. godine, kada se na prvom hrvatskom katoli~kom kongresu pod Hrvatima modifikuju ne samo Srbi katolici, ve} i svi koji su se zatekli ovde: Nemci, Austrijanci, Poqaci, êsi, Ma|ari, dok se [okci, Buwevci, dekretom Josipa Broza 1945. godine, progla{avaju Hrvatima iako je u Vojvodini, sve do tridesetih godina HH veka, hrvatstvo kao pojam potpuna nepoznanica. Nakon be~kog kongresa i delimi~ne obnove nacionalne srpske dràvnosti, posle vi{evekovnog turskog ropstva, zapretila je opasnost da se kod potomaka u ranijim vekovima pokatoli~enih Srba obnovi nacionalna svest i jedinstvo sa svojom pravoslavnom bra}om, ~iji je osnovni temeq jedinstven jezik. Upravo je jezik ono {to baca u vodu sve teorije o nekoj hrvatskoj naciji. Jer naciju ~ini jezik. A ~akavski jezik je jezik koji su koristili nekada{wi Hrvati, pleme koje je odavno izumrlo. Zato Rimokatoli~ka crkva pribegava idejama ilirizma, potom jugoslovenstva, polaze}i od stanovni{tva da su i Srbi i Hrvati slovenski narod, samo {to su Srbi pravoslavci, Hrvati katolici, a vezuje ih jedinstven kwièvni jezik {tokavski, tj. srpski jezik. Kada su Hrvati najzad uspeli da nau~e srpski jezik, s obzirom da nikada nije bio wihov prirodni jezik, po~iwu na najgnusniji na~in da mewaju razne termine i izmi{qaju svoj jezik. Ovo dovoqno pokazuje da je hrvatska nacija izmi{qena, jer osnov svake nacije je jezik, i neko ko nema jezik ne moè imati ni svoju naciju, kao {to je to slu~aj sa Hrvatima. Kako stoji u ovom delu dr Vojislava [e{eqa, prave nacije su produkt dugog, prirodnog, spontanog procesa razvoja etni~ke zajednice, dok su ve{ta~ke nacije rezultat izvesnih interesa mo}nih stranih faktora u svojoj kratkoro~noj politici. Ti strani faktori i mo}nici su u ovom slu~aju Vatikan i Rimokatoli~ka crkva. U me|unarodnom pravu takve nacije se nazivaju i sinteti~kim, jer su zasnovane na bazi istorijskih falsifikata kojima obiluje hrvatska izmi{qena istorija. Indoktrinacija mr`we prema 880

Srbima i pravoslavqu imala je za posledicu masovne zlo~ine i genocid nad Srbima kojima je Vatikan pribegavao onda kada pokatoli~ewe nije davalo odre|ene rezultate. Nekad su izvr{ioci te vatikanske antisrpske politike bili Nemaci, Austrijanci, nekad Turci, Albanci, nekad Mle~ani i Mayari. Rimokatoli~ka crkva je stvorila ve{ta~ku hrvatsku naciju kao instrument daqeg antisrpskog delovawa. Rimokatoli~ka crkva je kreirala hrvatsku naciju od srpskih otpadnika, verskih konvertita, zloupotrebiv{i ime jednog malog naroda koji je ìveo u okolini dana{we Poqske, a koji je nestao pod najezdom Turaka. Vrhunac zlo~ina nad srpskim narodom dogodio se za vreme Drugog svetskog rata kada je na teritoriji monstruozne Nezavisne Dràve Hrvatske preko milion Srba ubijeno, a 250.000 ih pokatoli~eno. Glavni podstreka~i ovih zlo~ina bili su Vatikan i Rimokatoli~ka crkva u Hrvatskoj. Autoritet sve{tenstva stvorio je kod neukog hrvatskog naroda seme mr`we prema srpskom narodu, a hrvatsko katoli~ko sve{tenstvo je bilo glavni inicijator i inspirator progona i genocida nad Srbima. Svako ko je poku{ao iole ozbiqnije da se bavi istraìvawima genocida nad Srbima u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj progla{avan je automatski za nacionalistu i antidràvni element, a kroz komunisti~ku parolu “bratstvo jedinstvo” ugu{ena je istina o stradawu srpskog naroda. Istorija se ponovila i posle 50 godina, kada je sa teritorije Srpske Krajine od 1991. do 1995. godine, proterano vi{e od 400.000 Srba, a 30.000 ih je ubijeno. Izvesno opravdawe za svoja nedela Rimokatoli~ka crkva nalazi u opasnosti od stvarawe Velike Srbije koja nikada nije bila hegemonisti~ki projekat, ve} su srpske ambicije bile ujediwewe nasilno razdvojenih delova srpskog naroda i srpskih teritorija koje su raspar~ane, a koje su Srbi naseqavali vekovima kao ve}insko stanovni{tvo. Ta ideja velikog Srpstva i dan-danas ìvi u ideologiji Srpske radikalne stranke. Ona predstavqa te`wu za ostvarewem nacionalnog jedinstva i materijalizacije kolektivne narodne svesti, koja je vekovima odolevala okupacijama sopstvene etni~ke teritorije i sistematskog uni{tewa nacionalnog identiteta putem katoli~ewa, islamizacije, komunisti~ke a danas i ove dosmanlijske indoktrinacije. Tu ideju ujediwewa i stvarawa Velike Srbije, Srpska radikalna stranka i mi svi ovde ne dugujemo samo sebi, ve} i svojim precima i svojim potomcima i ~itavom srpskom narodu. @ivela Velika Srbija! @iveo dr Vojislav [e{eq! Voditeq: Dame i gospodo, bra}o i sestre, produkti rimokatoli~kog uticaja na na{im prostorima su Ante Paveli}, Alojzije Stepinac, Mile Budak, Andrija Artukovi}, pa }e verovatno moje kolege govoriti o Glinskoj crkvi, o pacovskim kanalima, kada su usta{e beàle nakon Drugog svetskog rata, normalno, potpomognute rimokatolicima da spasu svoje glave posle te{kih, krvavih i nezapam}enih zlo~ina nad pripadnicima srpskog i nekih drugih naroda. îtaju}i kwigu dr Vojislava [e{eqa bio sam 881

veoma dirnut jednom pri~om, jednom scenom, kada se usta{e klade, ko }e vi{e Srba da zakoqe, da ubije, da zverski mu~i, o~i da vadi, ba{ bukvalno da koqe, i jedan dogurao, vodio je, najboqi je bio, ne znam mu ime i ne èlim da znam, pi{e u kwizi, dogurao do 1.300 ubijenih qudi, niko nije mogao da ga stigne, a onda je nai{ao na jednog starca Vuka{ina iz Sklepaca i po~eo da ga mu~i, vadi jedno oko, drugo, starac sveta~ki miran, verovatno i uz bo`ju pomo}, video {ta ga ~eka, bio pripreman na to, hri{}anin je to, a hri{}ani su uvek velike `rtve podnosili i hri{}anska crkva, pravoslavna vera nas u~i da znamo da podnesemo i teret, kaè, kad ga ovaj pita, star~e {to ne{to ne kaè{, {to se ne protivi{, a on je odgovorio – sinko, samo ti radi svoj posao. Posle toga, usta{a nije mogao vi{e da koqe, pa je izgubio to prvo mesto, pao je na drugo, jer ga je prestigao neki drugi usta{a. Bra}o i sestre, ma koliko da je ovo, mo`da morbidno, ali je istinito, i jedan od ciqeva, odnosno intencija prof. dr Vojislava [e{eqa, za{to je napisao ovu kwigu, jeste da poja~a na{u nacionalnu, patriotsku svest i qubav prema svom narodu. Bra}o i sestre, dame i gospodo, sa zadovoqstvom najavqujem slede}eg govornika, predsednika Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Smederevu, gospodina Hranislava Milijevi}a. Hranislav Milijevi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, po{tovani gosti, te{ko je govoriti o ovoj kwizi prof. dr Vojislava [e{eqa, jer ona obuhvata kompletan vremenski period od preko hiqadu godina. U ovoj kwizi je obuhva}en vrlo veliki broj arheolo{kih podataka, podataka iz arhiva, raznih stru~nih kwiga, tako da je pisawe ove kwige na ovolikom broju strana pravi podvig. Ovo {to je napisano u kwizi “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” o katolicima i pravoslavcima ne ti~e se samo istorije, ve} ukupnih odnosa. Istorija ne}e dati te odgovore, ona }e samo pomo}i. Na osnovu temeqnog prou~avawa izvora literature koja postoji o tome, koja je ujedno najreprezentativnija i najrelevantnija, dr Vojislav [e{eq je u kwizi uradio jedinstvenu interpretaciju, obradio, napravio sintezu sa osnovnom idejom koja dokazuje da su Hrvati kao poseban narod zaista postojali, ali su zbog prodora Turaka na ove prostore uglavnom uni{teni i raseqeni. Ono {to se danas naziva hrvatskom nacijom nije nastalo prirodnim putem, kao {to su nastale druge nacije. To nisu etni~ki Hrvati, jer oni skoro da ne postoje. Ali ako postoje, to su samo neki ostaci u dana{wim granicama Austrije, Ma|arske i Slovenije. Velika seoba hrvatskog naroda, predvo|ena feudalcima i plemstvom, desila se tokom XVI veka. Presudan doga|aj bio je poraz Hrvata na Krfaskom poqu 1493. godine. Tako|e, za potpuno i relevantno sagledavawe i analizu doga|aja je poraz Ugarske na Moha~koj bici 1526. godine, i prodor Turaka na Be~ i na Pe{tu. Tim ~inom Habzburzi dolazi na upra`wene prestole Slavonije, Hrvatske, Ugarske i ê{ke. 882

Me|u dana{wim Hrvatima, retki su oni koji imaju genetski dodir za izvornim Hrvatima. Hrvatski narod je postojao i pripadao je zapadnom stablu slovenskih naroda. Imao je sopstveni jezik ~akavski. Jezik dana{wih Hrvata je {tokavski. Svi drugi Hrvati ve{ta~ki su proizvod, tvorevina monstruoznih metoda katoli~ke crkve i rimske crkvene administracije. Ti Hrvati su nastali uglavnom tako {to su delovi srpskog stanovni{tva pod pritiskom prvo morali da prihvate katolicizam. Osnovna ideja kwige je katolicizam kao politi~ka varijanta hri{}anstva, koja je svog vrhovnog poglavara proglasila nepogre{ivim. Te{ko je zamisliti mawe religioznu ideju od one, da se neko smatra nepogre{ivim, kao Bog. To zapravo otkriva karakter jedne crkvene organizacije koja je u stvari politi~ka organizacija, kojoj nije stalo do duhovnog ìvota svojih pripadnika, nego joj je stalo do mo}i i vlasti. Nije nikakva tajna, ve} je nau~no dokazano, da je ono {to radi katoli~ka administracija u Rimu, samo poku{aj da se obnovi mo} rimske imperije. Katoli~ka crkva vekovima deluje kao zlo~ina~ka organizacija, bez moralnih skrupula, na materijalisti~kim principima. Nijedno sredstvo im nije zabraweno, ukoliko pomaè ostvarewu zadatog ciqa, a ciq je {to ve}a dominacija i {ira imperija, onako kako su to ~inili stari Rimqani. Srpskom narodu nikada se ne}e zaboraviti i oprostiti {to se po~etkom trinaestog veka opredelio za isto~nu hri{}ansku crkvu, i osnovao sopstvenu nacionalnu crkvu, kao specifi~nu varijantu pravoslavqa. Sto pedeset godina Hrvati predstavqaju instrument Vatikana i raznih zapadnih sila u antisrpskoj najezdi i {irewu na istog i jugoistok. Minimalni program te hrvatske teritorijalne megalomanije, obuhvata Hrvatsku, Slavoniju, Dalmaciju, Bosnu i Hercegovinu, Srem i Boku Kotorsku. Drugi, jedan ve}i projekat, obuhvata Hrvatsku od Alpa do sredweevropskih zemaqa, zakqu~no sa Bugarskom i delovima Gr~ke. Velikohrvatska ideja je rezultat vekovnog nastojawa da se ostvare interesi i dominacija Rimokatoli~ke crkve i Vatikana na Balkanu. U nedostatku ~iwenica, ali uz pomo} ma{te i falsifikata Hrvatska je u svojoj istoriji, koja je veoma pompenzna i mitolo{ka imala vi{e kraqeva i vi{e banova, nego bilo koja evropska dràva. To su sve falsifikati koje su u tom periodu velikohrvatski intelektualci plasirali. Projekat nije unapred dat kao gotov i zaokruèn. On je vremenom sazrevao i dobijao je nove forme i opcije. U prvoj fazi ilirsku, a u drugoj jugoslovensku. Ilirski pokret je proturio tezu da svi Iliri i ju`ni Sloveni imaju jedinstveno ime, jedan jezik. Srbi i Hrvati su jedan narod pod nazivom, ilirski. Etni~ka razlika svodi se samo na veru. Protagonista ovih ideja je Qudevit Gaj. Ta ideja kod Srba nije pro{la. îm nije pro{la ideja ilirizma, Hrvati su lansirali novu ideju. Nova ideja je jugoslovenska ideja. Jugoslovenska ideja se sastojala u tome da svi Sloveni ìve u jednoj dràvi, prinudna kroatizacija sa dominacijom slovenskih katolika. Pro883

tagonisti tih ideja su Josif Juraj [trosmajer, Frawo Ra~ki, Ante Star~evi} i Ante Paveli}. Zajedni~ko za ovakvo zalagawe Hrvata je samo qu{tura ilirsko-jugoslovenska. Su{tina je bila izuzetno velikohrvatska. Paralelno sa tim {to sprovode svoju ideju, Hrvati manipulacijom podme}u istovremeno Srbima da se Srbi zalaù za velikosrpske interese i za Veliku Srbiju. Naàlost, Srbi su se navukli na ovu ideju iz razloga da svi Srbi ìve u jednoj dràvi. Srbi su propustili istorijsku {ansu da posle zavr{etka Prvog svetskog rata zaokruè svoj nacionalni prostor. Godine 1990. odràn je prvi hrvatski katoli~ki kongres u Zagrebu gde su odre|ene smernice novokomponovane Hrvatske. Od ~etvrtog veka Vatikan nastoji ostvariti primat nad ostalim crkvama. U crkvu se uvodi autokratski i anarhisti~ki princip. Apostolska i episkopska vlast su bile duhovnog karaktera, preuzimaju se imperijalne te`we rimskih careva, hri{}anstvo je progla{eno dràvnom religijom. Godine 1054. desio se raskol izme|u isto~ne i zapadne crkve. Pape su povele devet krsta{kih ratova pod izgovorom da èle da oslobode Hristov grob od vlasti nevernika, a glavni ciq je bio potiskivawe isto~ne crkve. Ceo ~etvrti krsta{ki rat, koji je vo|en 1204. godine, rimski papa Ino}entije preusmerio je na osvajawe Carigrada i komadawe protiv Vizantije. Krsta{ki ratovi su bili sredstvo spoqne politike Vatikana. Vatikanu, tj. katoli~koj crkvi, nije sramno sklapawe sporazuma sa fa{istima, niti spasavawe fa{ista. Franko Musolini i Ante Paveli} su najverniji borci pape Pija Dvanaestog za novi svetski poredak. Svi znamo za pacovske kanale. Svi znamo za savez koji je sklapan sa Amerikom, odnosno NATO-om i sve sa jednim ciqem uspostavqawa {to ve}e dominacije nad ostalim delovima sveta. Zajedni~ko sa hrvatskim ideolozima bila je te`wa da se stvori etni~ki ~ista velika Hrvatska. Da se Srbi pokatoli~e, a preostali Srbi svim sredstvima istrebe sa takozvane velike Hrvatske. Da bi opravdali ovaj projekat, Srbe su vekovima prikazivali kao strano telo na organizmu Hrvatske i kao srbizovane ostatke starobalkanskih romanizovanih Vlaha. Srbi su nazivani smradom i bubom na hrvatskom telu. Zato je ceo period nezavisne usta{ke Paveli}eve dràve proèt krvqu. Bilo je desetak koncentracionih logora, mada svi znamo samo za Jasenovac i preko 900.000 `rtava. Tome su prethodili stravi~ni masakri, zlo~ini u kra{kim jamama, i mnogi masakri {irom tada{we Hrvatske koji su se desili. U ovoj kwizi nije obra|eno delovawe Vatikana u drugim evropskim prostorima, konkretno u Poqskoj i Rusiji, {to je vrlo interesantno da bi se sagledala apsolutno cela piramida sa papom na vrhu. Zna~i, kompletna vatikanska politika bi se sagledala kad bi se fokusirao i poqsko-ruski rat i ta mr`wa izme|u ta dva naroda, tako da u tom lancu problema i u tom planirawu {irewa i pokoravawa sveta, Vatikan je zaista napravio monstruozne zlo~ine, ne samo na ovim prostorima, nego i na drugim evropskim prostorima. 884

Kwiga ameri~kog ambasadora Miledija, veleposlanika u Vatikanu svedo~i o sna`noj ulozi Vatikana u razbijawu jugoslovenske dràve. Pozvane su sve zemqe Zapada da u roku od mesec dana priznaju Sloveniju i Hrvatsku. Posle sukoba u Bosni, papa Ivan Pavle Drugi pozvao je me|unarodnu zajednicu da razmotri upotrebu sile kako bi se zaustavila zlodela. Sli~no se desilo sa Kosovom i Metohijom i takozvanom humanitarnom katastrofom. Sve {to je neistinito, ra|a novu neistinu. Totalitarizam polazi od jedne velike ideje i ima jedan ciq. Ovaj put je hrvatska dràva. Jedan mudar ~ovek je rekao – upozna}ete istinu, ona }e vas osloboditi. Ni milion nevinih `rtava nisu va`ne da se oni Hrvati ne ponose hrvatskom dràvom. Za wih `rtve nemaju veze sa idejom. Nevine srpske `rtve, stradalnici, nisu vojnici, ve} obi~an narod ugra|en u same temeqe hrvatske dràve. Ovde nije re~ o obi~nom zlo~inu, ve} o spirali organizovanih zlo~ina u jednom veku, kojim se rukovodilo iz jednog centra, iz vrha Vatikana od samog pape. Ova kwiga navodi na razmi{qawe o sopstvenim gre{kama i zabludama, i o tragi~nom nepoznavawu na{ih protivnika. Da su na{i preci na vreme prepoznali i razumeli ideje o kojima govori dr Vojislav [e{eq u ovoj kwizi, na{a istorija bi i{la u drugom pravcu. @iveo dr Vojislav [e{eq! @ivela Velika Srbija! Voditeq: Bra}o i sestre, srpski narod je uvek kroz istoriju znao da odbrani i svoju veru, i svoju crkvu, i dràvu, pa tako nije dozvolio jedan prqavi lukavi plan, koji je Rimokatoli~ka crkva kovala ~itavih 10 do 15 godina, a to je bio plan konkordata, koji je trebao da bude usvojen i ratifikovan u Narodnoj skup{tini Srbije, u periodu kada je Slovenac vodio unutra{we poslove, dogodilo se ne{to {to ulazi mo`da u crnu ili svetlu istoriju, ako budemo cenili duhove na{ih predaka i svih tih qudi koji su branili svoj narod i dràvu. To je takozvana krvava litija u Beogradu, kada su àndari tukli narod koji su predvodili patrijarh Varnava i takve li~nosti Srpske pravoslavne crkve, kakav je bio mitropolit Gavrilo Doì} i Nikolaj Velimirovi}. Srpska pravoslavna crkva i hri{}anska vera imali su i svoga prvog patrijarha ili prvog episkopa srpske pravoslavne crkve Svetoga Savu, koji je 1221. godine na ì~kom saboru rekao jednu izuzetnu misao, a ona glasi: “Srbi, moj narod, Hristovi su a ne papini”. Bra}o i sestre sa velikim zadovoqstvom bih najavio budu}nost srpske slobodarske nacionalne misli, budu}nost Srpske radikalne stranke, budu}nost srpskog naroda magistra Dejana Mirovi}a, narodnog poslanika Skup{tine Republike Srbije, poznatog po kwizi “Zapad ili Rusija”, normalno da je odgovor Rusija. Dejan Mirovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre. Pred nama je najboqa kwiga dr Vojislava [e{eqa. Ogroman intelektualni rad. Na hiqade pro~itanih stranica i izvanredan dar za sintezu stoje iza ovog remek dela. Dr Vojislav [e{eq obra|uje materiju koja je skoro nepoznata na{oj nauci. On to radi na starogr~ki ili renesansni na~in. Obilato koristi istorij885

sku nauku, pravnu nauku, politi~ku teoriju, ali i filozofiju. Dr Vojislav [e{eq analizira doga|aje u periodu od po~etka na{e pisane istorije pa do 1990. godina pro{log veka. Dakle, od spisa ~uvenog vizantijskog cara i istori~ara, Pofirogenita, pa do kritike Tu|manovog zlo~ina~kog marionetskog reìma od strane Stipe [uvara. Tako|e, u kwizi se iznosi nekoliko velikih istorijskih istina. Prva, narodi se ne razlikuju po veri. To je obmana koju je lansirao Vatikan radi asimilacije Srba katolika. Narodi se razlikuju po jeziku. Tako|e, dr Vojislav [e{eq iznosi da je jo{ u devetnaestom veku slovena~ki slavista Jernej Kopitar dokazao da Slovenci govore kajkavski, Hrvati ~akavski, a Srbi {tokavski jezik. Dakle, jedan narod ne moè govoriti dva jezika. To {to su Hrvati u prvoj polovini devetnaestog veka prisvojili {tokavski jezik radi izbegavawa ma|arizacije, a katoli~ka crkva u Hrvatskoj radi stvarawa perfidne ilirske ideje koja je za ciq imala asimilaciju Srba katolika ne moè sakriti istinu. Dr Vojislav [e{eq nam nau~nim metodama dokazuje drugu istinu koju samo naslu}ujemo i to srcem, zbog decenijskog mraka titoisti~ke antiruske propagande. Naslu}ujemo jo{ od krvavog raspada SFRJ pa do dana{weg dana kada se vodi diplomatska bitka za Kosovo i Metohiju u kojoj Putin boqe brani srpske nacionalne interese od àlosne dosovske vlasti. Ta istina glasi: Srbi i Rusi su dva najblià naroda. Srbi i Rusi su mnogo bliì nego Srbi i Hrvati. U tom istinitom kontekstu citiraju dr Vojislava [e{eqa. “Mi Srbi smo ponosni na svoje rusko poreklo. Za razliku od Srba koji su isto~noslovenskog porekla i vrlo srodni Rusima, Belorusima, Ukrajincima, Hrvati poti~u od zapadnoslovenske etni~ke grane i po poreklu su bliski Poqacima, êsima, Slovacima. Izvorni hrvatski jezik je ~akavski, za koji dubrova~ki katolik Milan Re{etar ustanovqava da je to samostalni slovenski jezik. Aleksandar Beli} dokazuje izvorne sli~nosti sa poqskim i ~e{kim. Tako|e, Srbi oduvek govore iskqu~ivo {tokavski. To je wihov izvorni narodni jezik i po wemu su se razlikovali od Hrvata kao ~akavaca i Slovenaca kao kajkavaca. [tokav{tina je zajedni~ka srpskom, ruskom, ukrajinskom, beloruskom i bugarskom, koji spadaju u isto~noslovensku jezi~ku grupu. âjkavski i kajkavski su zapadno-slovenskog porekla i bliski poqskom, ~e{kom i slova~kom jeziku. Ono {to je hiqadama godina bilo srpsko, Hrvati svetu predstavqaju danas kao hrvatski jezik”. Dakle, ne samo vera, istorija i ekonomija, ve} i jezik nas upu}uje na Rusiju kao glavnog saveznika. To je istina koju nam otkriva ovo veliko delo dr Vojislava [e{eqa. To nam je putokaz za budu}nost i izlaz iz ovog sumornog stawa u kome se sada nalazimo. Voditeq: Dragi prijateqi, mu~eni~kom smr}u se patrijarh Varnava upisao u svete srpske kwige i Srpsku pravoslavnu crkvu kao borac za odbranu hri{}anske vere i svoga gospoda Isusa Hrista. On govori ovako: “Zlo seme konkordata, posejano od vekovnih neprijateqa pravoslavqa i 886

srpskog naroda i to upamtite, crnog poglavara, crne internacionale i wegove jezuitske vojske”. Bra}o i sestre, najve}e mi je zadovoqstvo da danas u Smederevu ispred svih vas pozdravim gospodina Boìdara Deli}a, ~oveka koji je branio Kosovo i Metohiju, predvodio srpske vojnike, branio srpsku teritoriju. Srpski general Boìdar Deli}. Boìdar Deli}: Bra}o i sestre, dragi prijateqi, pomaè Bog! Zadovoqstvo mi je {to sam ve~eras sa vama ovde u Smederevu, jer znam da je Smederevo, pored nekih gradova naàlost, jo{ od 1960. godina bilo mesto gde su se moji zemqaci sa Kosova i Metohije masovno doseqavali. Zato pozdravqam i wih koji se nalaze u ovoj sali. Jo{ od postanka ove nove usta{ke Tu|manove Hrvatske, u Zagrebu i drugim mestima u Hrvatskoj organizovano je mnogo nau~nih skupova na kojima se govorilo o istoriji Hrvata i hrvatskog naroda. Posebno je pro{le godine u Zagrebu organizovano nekoliko takvih nau~nih skupova. I ono {to je posebno interesantno, na svim tim skupovima bili su prisutni neki kvazi-nau~nici i kvazi-istori~ari iz Srbije, iz Beograda. Ja sam jo{ tad bio upoznat sa tim falsifikatima, ali sam mislio da su to samo falsifikati novije hrvatske istorije. I ono {to me zaista zapawilo da odavde iz Srbije, iz Beograda, iz Srpske akademije nauka nema odgovora na te falsifikate. A onda me posebno iznenadila ova kwiga dr Vojislava [e{eqa, koja je odgovor umesto Srpske akademije nauka ali i celog srpskog naroda Hrvatima. Mogu da vam kaèm da je ovu kwigu dr Vojislav [e{eq pisao pune tri godine. Pisao je na potpuno ispravan nau~ni i metodolo{ki na~in, i zbog toga, kad budete imali priliku da je ~itate, vide}ete da mnoge stvari nismo znali, i da }emo ih mo`da po prvi put saznati upravo iz ove kwige. On je, istina, u svojim istupima mnogo godina unazad govorio o Hrvatima govorio posebno o tom wihovom nare~ju, po kome se oni prepoznaju, i govorio da se oni nalaze u neke tri ùpanije. Pi{u}i ovu kwigu on je upravo najvi{e koristio hrvatske istoriografske izvore. I {ta je karakteristi~no kad se ~ita ova kwiga, do kakvog zakqu~ka }ete do}i. I u Hrvatskoj istoriografiji kao i u hrvatskoj arheologiji, ali i hrvatskoj kwièvnosti, temeqe su udarili frawevci, fraweva~ki fratri, qudi posebno {kolovani i pripremani u Vatikanu, posebno od druge polovine devetnaestog veka. I zbog toga je ovakav naziv ove kwige. Ogroman broj svetskih nau~nika u svojim nau~nim radovima dokazao je da je Rimokatoli~ka crkva vekovima istrajno delovala kao vode}a svetska zlo~ina~ka organizacija, li{ena bila kakvih moralnih skrupula i rukovo|ena uvek najogoqenijim teroristi~kim principom. U svojoj èqi za univerzalnom svetskom dominacijom, nije se nimalo ustru~avala da na najsuroviji na~in likvidira pojedince, dru{tvene grupe, ali i da uni{ti cele narode ako su joj stajali na putu, pa makar joj se samo pasivno suprotstavqali. To je prva premisa koju je u ovoj kwizi dao dr Vojislav [e{eq. I ve} u prvom delu svoje kwige on ovu premisu u potpunosti dokazuje. Mada, i kroz 887

one ~etiri kwige, koje govore o Vatikanu, to tako|e moè potpuno da se sagleda. Druga premisa koju je tako|e dokazao u svojoj kwizi je ~iwenica da je hrvatski narod zaista istorijski postojao, da je pripadao slovenskom narodnom stablu, imao sopstveni jezik ~akavski, izvorno blizak zapadnoslovenskoj jezi~koj grupi. Na nekoliko desetina, pa i stotinu stranica, koriste}i izvorna dokumenta upravo dokazuje kako je nestajao taj izvorni hrvatski narod. Pred turskim najezdama koje su pre{le preko na{ih krajeva, zna~i, preko Ra{ke, preko Srbije, i vi znate da su te turske najezde kona~no bile zaustavqene pod Be~om, ali da su Turci stizali do Nema~ke, Italije, i po procenama samih Hrvata u nekih gotovo dva veka, oni prora~unavaju da su Turci {to pobili, {to odveli u ropstvo oko milion Hrvata, i da ih je gotovo potpuno nestalo na tom etni~kom prostoru koji se u to vreme smatrao Hrvatskom, a da je wihova vlastela uspela da se pomeri daqe na severozapad u Ugarsku. To je taj deo koji je sa~uvan danas u nekim krajevima Austrije, Italije. Tu postoje neka naseqa, neki krajevi za koje se moè re}i da ima izvornih Hrvata, koji su sada ve} asimilovani i samo po nekim kulturnim manifestacijama moè se dokazati da su pripadali tom izvornom hrvatskom narodu. Tre}a premisa koju je dr Vojislav [e{eq dokazao je upravo ta, da su Hrvati nestali pod turskim najezdama, da su gotovo potpuno uni{teni i da se wihovo istorijsko ime sa~uvalo iskqu~ivo kroz taj tanak sloj feudalne vlastele, koju su ugarski vladari jednostavno preselili iz ugroènih krajeva iz opusto{ene ~akavske sredine u stranu kajkavsku sredinu. A znate da je kajkavski govor govor Slovenaca. êtvrta premisa ukazuje da su me|u dana{wih Hrvatima, veoma retki oni koji imaju bilo kakve genetske karakteristike sa izvornim hrvatskim stanovni{tvom. Po istorijskim pokazateqima, wima je kao Srbima katolicima hrvatsko ime odredila Rimokatoli~ka crkva, u drugoj polovini devetnaestog veka. Do tada samo ime Hrvata je vrlo retko pomiwano. I peta premisa je ~iwenica da su stotinama godina Hrvati bili instrument Vatikana i raznih zapadnih sila u wihovoj antisrpskoj najezdi. Kroz kwigu, daqe, [e{eq analizira upravo te hrvatske, romanti~arske, istoriografe, i to po~ev{i od najistaknutijih, tog fraweva~kog fratra Dominika Mandi}a, koji je ujedno i najve}i falsifikator. Wemu je posve}eno gotovo 200 stranica ove kwige. Tako|e jedan od vode}ih istoriografa falsifikatora je Ivo Pilar, koji se u kwizi nalazi pod nekim drugim imenom, a tu se tako|e moè sagledati i nastojawe vode}ih hrvatskih nacionalnih ideologa po~ev{i od Qudevita Gaja, Josipa Juraja [trosmajera, Frawe Ra~kog, Ivana Maùrani}a, Ante Star~evi}a, preko Antuna i Stjepana Radi}a do Ratka Ma~eka, Ante Paveli}a i Frawe Tu|mana. Sva ova imena su vama i te kako dobro poznata, jer su to imena na kojima po~iva i usta{ka ideologija. I ono posebno {to me iznenadilo, kada sam u ovoj kwizi pro~itao da su Hrvati o sebi pisali kao Arijevcima, kao o izabra888

nom narodu, kao o qudima plave krvi. Posebno Ivo Pilar upore|uje genetske karakteristike Srba i Hrvata i za Hrvate kaè da su oni upravo plavi, imaju plave o~i, plavu kosu, da se po tome razlikuju od Srba koji su svi crnpurasti, jer su se izme{ali sa Avarima i drugim stanovnicima koje su zatekli na prostorima na koje su se naseqavali. Slede}e, on o Hrvatima govori kao mirnom narodu, koji nikada u svojoj istoriji nisu ugroàvali druge, koji nikada nisu imali despote, ve} su uvek imali narodna ve}a, narodne zborove, tako da je vlast wihovih banova, kraqeva, itd., uvek bila ograni~ena voqom naroda. A kaè, Srbi su uvek bili narod koji je i{ao i otimao tu|e. Oni su uvek imali despotske vladare ~ija vlast nikada nije mogla da bude ograni~ena, tako da sve one karakteristike koje oni imaju, oni su prakti~no pripisali nama. I kroz ovu kwigu, i kroz ta dela, recimo samo taj Dominik Mandi}, napisao je vi{e kwiga, to su tomovi istorije Hrvata. A samo o Bosni je, napisao tri kwige, i u wima Bosnu prisvaja kao hrvatsku zemqu, i postavqa neke granice do Drine. Moji prethodnici su ve} govorili da su oni, a vidi se i kroz ova dela, govorili o neke tri Hrvatske. Kaè bela Hrvatska, crvena Hrvatska i panonska Hrvatska. A granice, tako|e su rekli prethodnici, da su se nekada grani~ili sa Bugarima. I da je posebno ta crvena Hrvatska sve do reke Drim i Valone u Albaniji. I kasnije okrivquju Srbe koji su, dok su oni imali Rimokatoli~ku crkvu, koja je imala sasvim po wima drugu ideologiju, Srbi imali Srpsku pravoslavnu crkvu koja je objedinila srpski narod, tako da su oni u tim osvajawima prema severu i severozapadu uspeli da ovladaju tim zemqama koje su po wima izvorno hrvatske. Tako da i osnove genocida koji je izvr{en prema na{em narodu vi vidite upravo u delima ovih hrvatskih istoriografa. Kada govorimo o Domiku Mandi}u, on je vrlo obrazovan rimokatoli~ki fratar, koji je toliko disciplinovano i sa fanati~nom uporno{}u obavqao jedan konkretan zadatak, falsifikovawe istorije. On je taj zadatak verovatno sam sebi postavio, podstrekivan od svojih ideolo{kih istomi{qenika i potpuno je predan jednom projektu u kome se princip moralnosti `rtvuje radi principa politi~ke korisnosti. Vi znate, istoriografija, posebno kad se govori o tom osmom, devetom veku mora da se zasniva na nekim istorijskim dokumentima. Tih dokumenata gotovo da i nema. Postoje neki zapisi popa Dukqanina koje je posebno koristio Dominik Mandi}. Ali, ne moè se sa sigurno{}u tvrditi iz kog veka poti~u. Govori se da su iz dvanaestog veka, mada, tako|e, jedan hrvatski istori~ar iz novijeg doba, Nada Klai} koja je jedina od svih koji su ovde pomenuti bila prili~no realna, govori da prakti~no taj dokument nema nikakvu istoriografsku vrednost. Mo`da ima nekakvu literalnu i kwièvnu vrednost. I onda vidite da upravo kroz te zapise popa Dukqanina, ovaj fratar, po{to prevodi taj zapis, on postoji na hrvatskom, postoji i na latinskom, dodaje ono {to u tom zapisu nigde ina~e ne postoji. Ako se tamo pomiwu Ugari ili Ma|ari, on 889

tu doda, pa kaè Hrvati i Ugari, odnosno Hrvati i Ma|ari. Ako se pomiwu ma|arski kraqevi, koji su stvarno postojali, jer ona je u to vreme bila jedna od najja~ih dràva sredwe Evrope, on tu doda, kaè, hrvatski i ma|arski kraqevi. Koriste}i sve zapise koji se nalaze u Vatikanu, za gotovo 10 do 15 generacija koliko ih on tu pronalazi, nigde se ne moè prona}i nijedno jedino hrvatsko ime. Citiram kako to pi{e ovde u kwizi: “[to je neki istorijski period tamniji ili zagonetniji za savremenu istoriografiju, Dominik Mandi} se po wemu lak{e kre}e i ma{tovitije popuwava nau~ne praznine. Sa ove savremene vizije vrlo lako projektuje u najdaqoj pro{losti, retroaktivno, stvarne ili izmi{qene doga|aje, uliva im novi sadràj i smisao i prilago|ava svom romanti~arskom zanosu i trivijalnosti politi~kih interesa, ~ijoj realizaciji predano sluì”. Kad ~itate to {to je taj fratar napisao, vi se stvarno zapitate, jer ~ovek pi{e kao da je u osmom, u devetom ili u dvanaestom veku direktno tamo bio. Pi{e ~ak o nekim pojedinostima i doga|ajima na navodnim dvorovima hrvatskih banova. Svojim kwigama Dominik Mandi} je pokazao da on u istoriografiji moè da ostvari sve {to prethodno zamisli. On nauku shvata kao vola upregnutog u rimokatoli~ki plug, nad kojim s vremena na vreme fijukne taj ideolo{ki bi~. I na kraju, zakqu~ak gospodina [e{eqa, Dominik Mandi}, wegovi u~iteqi i sledbenici, nisu nikakvi akademski zanesewaci, nego moralni prevaranti. Oni svesno izbegavaju da istoriografske ideje grade na proverenim istorijskim ~iwenicama i dokumentima, nego te dokumente naknadno prilago|avaju svojim idejama, {to zna~i da realne izvore podre|uju svojoj nabujaloj ma{ti. Ja preporu~ujem ovu kwigu, ona je te{ka za ~itawe, ali smatram da je pored “Ideologije srpskog nacionalizma”, ovo jedna od najboqih kwiga koje je napisao na{ predsednik dr Vojislav [e{eq. Hvala, ìvi i zdravi bili! Voditeq: Bra}o i sestre, dragi prijateqi, da nas neko od prisutnih pogre{no ne shvati, nismo mi iz Srpske radikalne stranke, predvo|eni na{im predsednikom prof. dr Vojislavom [e{eqem, u sukobu sa qudima koji su katolici, jer veru ne treba zabrawivati, nemogu}e je, i nemogu}e je ma~em je se}i. Nas Smederevce treba da interesuje i kako se jedan Smederevac, smederevski vladar kroz istoriju pona{ao prema Latinima, starim varalicama. Bio je to despot \ura| Brankovi}, posledwi vladar slobodne srpske dràve, koji je odbio da po{aqe svoje predstavnike na sabore u Firenci i Ferari povodom potpisivawa unije sa Latinima, koju je odbio. Kada su mu Latini nudili pomo} protiv Turaka, a da zauzvrat primi papsku veru, despot je odgovorio: da ga narod smatra nesre}nim ali mudrim ~ovekom, a kada bi primio tu|u veru, smatrali bi ga nesre}nim ludakom. Bra}o i sestre, dragi prijateqi, pre ~etiri godine i ne{to vi{e, vojvoda [e{eq, ponosni srpski patriota je sa beogradskog aerodroma, kako je on rekao, oti{ao na duì slu`beni put u Hag, da tamo pobedi, u ime svih nas, zajedno sa 890

vama, sa ve}inom gra|ana Smedereva, sa ve}inom gra|ana Srbije. Molimo se Bogu da ga u najskorije vreme do~eka na beogradskom aerodromu. Bra}o i sestre, jedna od najhrabrijih èna u srpskom rodu, koja je postala no}na mora za Borisa Tadi}a, ~lan Predsedni~kog kolegijuma Srpske radikalne stranke, gospo|a Vjerica Radeta. Vjerica Radeta: Bra}o i sestre, dragi prijateqi, predsednik srpskih radikala Vojislav [e{eq ve} je pisao kwige o zlo~ina~kom uticaju Rimokatoli~ke crkve, vatikanskih papa i fratara. Te kwige smo predstavqali u svakom gradu u Srbiji, pretpostavqam da ste svi vi ovde prisutni, ili bar ve}ina od vas, prisustvovali promocijama tih kwiga ovde u Smederevu. Videli ste i ~uli i tada na {ta su sve bili spremni rimokatoli~ki sve{tenici. U tim kwigama je Vojislav [e{eq pisao o fratrima koji su osve{tavali usta{ke noève da wima koqu Srbe. Ova kwiga, koju danas predstavqamo, pisana je na jedan druga~iji na~in. Ona je sublimacija i nastavak onoga {to je napisano u prethodne ~etiri kwige. U ovoj kwizi, koja se zove “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”, Vojislav [e{eq nau~nim metodama obja{wava upravo ono {to je sadràno u naslovu ove kwige. Ovu kwigu je Vojislav [e{eq pisao u ha{kom kazamatu. Preko hiqadu stranica napisao je rukom, olovkom. Nije koristio ni pisa}u ma{inu ni kompjuter, ali je koristio mnogo literature. Tri godine se, uz pripremu svoje odbrane, bavio i ovim delom koje je, apsolutno sigurno, najve}e do sada izdato u Srbiji na ovu temu. Zapravo, niko nikad nije izdao ovakvo delo, gde je na sveobuhvatan na~in opisan taj rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije. I u tome je upravo veli~ina i Vojislava [e{eqa i ovog dela koje je, re~e malopre general Deli}, te{ko za ~itawe. Ovo i nije za ~itawe, ovo je za prou~avawe. Ovo je za u~ewe. Vidim da ovde ima dosta mladih u ovoj sali, ali ovo je za generacije, ~ak i one koje jo{ nisu ro|ene. Moramo mi Srbi da spoznamo svoju istoriju. Naàlost, ìvimo u vremenima kada nam to ne dozvoqavaju oni koji danas vladaju Srbijom, oni koji poku{avaju da izvr{e denacifikaciju i desrbizaciju Srbije i srpskog roda, ali zato postoji Vojislav [e{eq, zato postoji Srpska radikalna stranka, zato postoje prijateqi Vojislava [e{eqa i budite uvereni, do}i }e Vojislav [e{eq u Srbiju, mnogo pre nego {to o~ekuju oni koji su ga tamo poslali. Ova kwiga je apsolutno najve}e i najzna~ajnije nau~no delo o pravoj istoriji srpskog naroda i o la`noj istoriji Hrvata. Ova kwiga je u Srbiji ve} i te kako zainteresovala stru~nu javnost, pi{u se studije, pogledi i osvrti na ovu kwigu. Mnogi nau~ni radnici u Srbiji se bave tim i to }e, naravno, sigurno biti predmet jednog od na{ih skupova koje }e organizovati Srpska radikalna stranka. Ali, ova kwiga je uzburkala i hrvatsku javnost. I tek }e, jer kad pro~itaju, kada shvate {ta zapravo pi{e i kakva je istina postojawa i nastanka hrvatske nacije, tek onda }e da se obru{e i na autora ove kwige i na sve nas koji ga sledimo i politi~ki i u svakom drugom pogle891

du. Ve} je hrvatski “Jutarwi list” pisao o tome i neki vrlo zabrinut novinar, obja{wavao je {ta to dokazuje ova kwiga Vojislava [e{eqa, pa kaè kako dokazuje da je Rimokatoli~ka crkva od Srba katolika stvarala hrvatsku naciju, pokatoli~avawem Srba pravoslavaca. Naàlost, i danas se to de{ava u Hrvatskoj. I danas se pokr{tavaju Srbi, zato da bi zatrli trag u takozvanoj demokratskoj Hrvatskoj. Na sva zvona pri~aju kako Srbi, koje su oterali iz Hrvatske, mogu tamo da se vrate. Oni koji su se usudili da se vrate, ili oni koji nisu ni odlazili odande, istrpeli svu torturu i ostali tamo, moraju svoju decu, ne samo da pokrste, ve} da im mewaju i imena i prezimena, da ne bi bili prepoznati po imenu i prezimenu da su zapravo Srbi. To je na~in na koji se stvaraju najve}i srpski neprijateqi. Verovali ili ne, ja znam iz li~nog iskustva i svi qudi koji su se rodili i ìveli u vi{enacionalnim sredinama, pretpostavqam da i ovde ima takvih, znaju kako su od Srba postajali najve}i srpski neprijateqi. To je uticaj Rimokatoli~ke crkve, to je uticaj rimokatoli~kih sve{tenika, i zbog toga je ova kwiga dr Vojislava [e{eqa, mislim da je Dejan Mirovi} rekao, remek-delo, zaista remek-delo ne{to najvrednije napisano o srpskoj istoriji. “Hrvati su najefikasnije sredstvo za uni{tavawe srpskog naroda”, napisao je Vojislav [e{eq u ovoj svojoj kwizi. I to zaista jeste tako. I to je tako bilo kroz vekove. To je tako i danas. I to }e tako, naàlost, biti i ubudu}e. Ve{ta~ka hrvatska nacija kreirana je od srpskih otpadnika i konvertita, stotine hiqada lakomislenih Srba koji su pre{li u katoli~ku veru i postepeno se li{avali srpske nacionalne svesti. A imali smo priliku da vidimo na delu dok smo ìveli u onoj Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji, u takozvanom bratstvu i jedinstvu, koje, naravno, nikada nije postojalo, kako se iz me{ovitih brakova stvaraju najve}i antisrbi. Iz me{ovitih brakova izme|u Srbina i Hrvatice, ili Hrvata i Srpkiwe uvek su se ra|ali sinovi usta{e. Naàlost, wihov uticaj je uvek bio ja~i i ve}i nego na{. Zato, dragi prijateqi, moramo svi da nau~imo i da izu~imo ovu kwigu Vojislava [e{eqa, da nam se istorija ne bi ponavqala. Suvi{e je krvava bila i suvi{e ~esto krvava da bismo smeli ikada vi{e da budemo naivni. Naravno, i u ovoj kwizi Vojislav [e{eq je zakqu~io da Srbi nisu bili naivni, nisu oni verovali Hrvatima, ali su verovali da }e vaqda jednom da se zaustave i da ne}e svaki put da ponavqawu ista zlodela. Ali, naàlost, nama se desila 1941. godina, usta{ki pokoqi svuda gde su Srbi ìveli na istoj teritoriji sa Hrvatima, desila nam se i 1991. godina, obe u pro{lom veku, tako|e tamo gde su Srbi ìveli sa Hrvatima, i zato moramo da se uzmemo u pamet i da nikada vi{e ne dozvolimo da nam se to desi. I ne samo sa Hrvatima. Danas nam, naàlost, velika opasnost preti od onih koji vode Srbiju. Od vlasti u Srbiji. Oni poku{avaju da zatru sve {to je srpsko u ovom narodu. Zato oni kaù da smo mi radikali retrogradne snage. Oni poku{avaju da gra|ane Srbije ubede da je re}i – da, ja sam Srbin, ja volim 892

Srbiju, ja sam patriota, da je to retrogradno. Ne dajte da se zavarate. To je najnaprednija misao, najnaprednija ideja kojom svako treba da se ponosi i niko ne treba da se stidi da to kaè. Neka se oni dodvoravaju i Stipi Mesi}u i Solani, i Oliju Renu itd., neka prave i wihove vlade, neka izneveravaju gra|ane Srbije. Mi smo ube|eni da gra|ani Srbije pamte, da znaju, da razumeju i ovo {to se de{avalo ovih dana, kada je Srpska radikalna stranka, tri meseca otkako su zavr{eni izbori u Srbiji, insistirala da se formira Narodna skup{tina da bismo mogli da raspravqamo o izve{taju pregovara~kog tima za Kosovo i Metohiju. Naravno, tri meseca nismo uspeli u tome i kad smo ih kona~no ubedili, onda je Vojislav Ko{tunica bio garancija da }e, ako Tomislav Nikoli} bude izabran za predsednika parlamenta, ostati na toj funkciji bez obzira {to }e oni i daqe poku{avati da prave vladu sa ovim iz lopovskog ùtog preduze}a. Pokazalo se da su u ovu patriotsku pri~u iskreno u{li samo srpski radikali. Pokazalo se ono {to smo vam mi, dragi prijateqi, godinama unazad govorili. Sasvim sam sigurna da je, i me|u vama ovde, svako bar jedanput pomislio – pa {to ovi radikali ne u|u sa Ko{tunicom u vladu, pa i on je patriota. Sad ste vaqda, i sad su svi u Srbiji videli da je Vojislav Ko{tunica, ono {to je Vojislav [e{eq 2000. godine u kampawi govorio, najve}a zabluda srpskog naroda, najve}i lopov u Srbiji, najve}i prevarant u Srbiji. Nije lopov samo onaj poput \eli}a, Veqe Ili}a, Dinki}a, Bubala, Tadi}a, onog wegovog \ilasa itd., lopov je i onaj koji izneveri dogovor, ko prevari, kao {to je Vojislav Ko{tunica prevario Srpsku radikalnu stranku. Naravno, nismo mi bili naivni. Nismo mi mnogo verovali da on ne}e to da u~ini. Mi smo znali da se oni dogovaraju oko formirawa vlade, ali mi smo uvek govorili i uvek }emo tako da se pona{amo, da su nama Srbija i srpski nacionalni interesi ispred svega. Kao {to je Vojislav [e{eq oti{ao u Hag da tamo brani Srbiju i srpske nacionalne interese, nas, wegove srpske radikale, ostavio je ovde da to radimo u jednako te{koj borbi sa ovima koje pla}aju oni isti koji su formirali Ha{ki tribunal. Zato, dragi prijateqi, evo ja se izviwavam {to sam napravila malu digresiju, jer ipak danas govorimo o kwizi na{eg predsednika. Re}i }u jo{ samo vrlo kratko, da je Frawo Tu|man uspeo u onome {to je bila ideja jo{ Ante Star~evi}a i Ante Paveli}a. U Hrvatskoj je, na teritoriji sada{we Republike Hrvatske, jedna tre}ina Srba ubijena, jedna pokr{tena i jo{ uvek se pokr{tavaju, a oni preostali su raseqeni {irom sveta. Ima vas sigurno i ovde iz tih krajeva, ali naàlost, ima nas i {irom sveta. Mi, srpski radikali, smo ube|eni da }e ideja Velike Srbije, za koju ìvimo, zbog koje se bavimo politikom, da nas objedini jednog dana u jednoj jedinstvenoj Velikoj Srbiji. Naravno, Vojislav [e{eq }e biti u toj Srbiji i na ~elu te Srbije. @ivela Velika Srbija! @iveo Vojislav [e{eq! Voditeq: Dame i gospodo, hvala vam {to ste do{li u ovolikom broju. @iveli! 893

Zrewanin, 29. maj 2007. godine Voditeq: Dobro ve~e, bra}o i sestre, dame i gospodo, po{tovani sugra|ani. Tema ve~era{weg skupa je promocija kwige prof. dr Vojislava [e{eqa “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”. Ovu kwigu dr Vojislav [e{eq posve}uje saborcima i prijateqima, dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, juna~kim srpskim ~etnicima koji su svoje ìvote poloìli na oltar otaybine i Srpstva brane}i zapadne srpske zemqe. Izraàva divqewe wihovom herojstvu i klawa se pred tim uzvi{enim mu~eni{tvom i daje zavet da }e do posledweg daha nastaviti wihovu svetu borbu. Sada }e nam se obratiti gospodin Sa{a Santot. Sa{a Santot: Bra}o i sestre, dragi prijateqi, moji sugra|ani, danas imam veliku ~ast da govorim na promociji najnovije kwige dr Vojislava [e{eqa, koja je u stvari i temeq odbrane dr Vojislava [e{eqa u ha{kom sudu. Ovo je kwiga o katolicima i pravoslavcima, i kao {to Brana Crn~evi} na promociji ove kwige, u beogradskom Domu sindikata, re~e: “Ovo je ovde sve {to je napisano, ono {to pravoslavci ve} odavno znaju, ali nisu imali na jednom mestu”. Dr Vojislav [e{eq je, zato~en u [eveningenu, svojom novom kwigom zaokruìo nau~ni pristup problemima sa kojima se srpski narod suo~ava. U beskompromisnoj borbi za uni{tavawe Srpstva, srpske dràve, izmi{qaju se nove nacije, a ideolozi svega toga su Vatikan, Rimokatoli~ka crkva uz podr{ku Sjediwenih Ameri~kih Dràva i drugih evropskih sila. U predgovoru ove kwige dr Vojislav [e{eq kaè: “Kad god neki Srbin pi{e o hrvatstvu, ne moè da se otrgne utisku stravi~nih jasenova~kih klanica i kra{kih jama kao masovnih grobnica”. Glavni izvr{ioci zlo~ina nad svojom pravoslavnom bra}om mahom su Srbi katolici instrumentalizovani kao slepo oru|e u rukama tradicionalnih srpskih neprijateqa. Dr Vojislav [e{eq svoj pristup zasniva na ~iwenicama i principima koji su ve} odavno utvr|eni, vi{estruko provereni i potvr|eni u istoriografiji i politi~koj teoriji. Gra|anski ratovi, koji su vo|eni na prostorima biv{e SFRJ, inicirani su spoqa i nisu nastali spontano, nego su nastali kao posledica sistematskih priprema za ono {to treba da se desi na ovim prostorima. Zlo~ina~ka je i agresija NATO-a nad na{om Srbijom, {to dr Vojislav [e{eq u nau~nom delu i dokazuje. Ovim ~iwenicama se dokazuje da je glavni inspirator i organizator Vatikan, odnosno Rimokatoli~ka crkva koja nikad srpskom narodu ne}e zaboraviti, niti oprostiti {to se, po~etkom HIII veka, u ogromnoj ve}ini opredelio za isto~nu hri{}ansku crkvu, pa jo{ osnovao sopstvenu nacionalnu crkvu sa svetosavqem kao specifi~nom varijantom pravoslavqa. Vekovima je Rim nastojao da Srbe pokatoli~i, da uni{ti pravoslavqe i u tom smislu oberu~ke pomagao sve strane sile koje su na Balkan nastupale kao otvoreni srpski neprijateqi i agresori. Svaku srpsku tragediju i nesre}u, rimokatoli~ki fratri su 894

spremno i organizovano do~ekali, da bi otimali naivne srpske du{e, o~ajne, u egzistencijalnom bezna|u. êsto je prevo|ewe u katoli~ku veru obavqano i neposrednim nasiqem, pretwama, diskriminacijom i svim varijantama {ikanirawa. Jedan deo Srba je tome podlegao, uvek onaj slabiji, nacionalno nesvesniji. Ipak, ve}ina Srba ostala je nepokolebqiva u svom pravoslavqu i svetosavqu. Za razliku od Srba koji su, {to je dr Vojislav [e{eq i potvrdio, isto~nog porekla i vrlo srodni Rusima, Belorusima i Ukrajincima, Hrvati poti~u od zapadnoslovenske etni~ke grane i poreklom su bliski Poqacima, êsima i Slovacima. Izvorni hrvatski jezik je ~akavski, za koji je Aleksandar Beli} dokazao izvorne sli~nosti sa poqskim i ~e{kim. Hrvati su u sredwem veku formirali sopstvenu dràvu, koja je na vrhuncu mo}i doprla do Vrbasa, a na severu prema dana{wem Hrvatskom Zagorju. Po~etkom HII veka u{li su carstvo Ugarske, koje je i Hrvatsku i Dalmaciju, izme|u Splita i Zadra, administrativno povezalo sa svojom ranije osvojenom provincijom Slavonijom u jedinstveno vojvodstvo. Pred turskom opasno{}u, Hrvati su masovno beàli u dubinu Evrope a wihova vlastela dobijala nove posede u zagreba~koj, vara`dinskoj i krièva~koj ùpaniji, gde je i prenela hrvatsko ime i nametnula ga wihovim novim kmetovima, kajkavcima, {to zna~i Slovencima. Rimokatoli~ka crkva je uvek insistirala na tome da su Srbi i Hrvati deo jednog istog naroda, sve sa jasnim ciqem nestanka srpskog nacionalnog bi}a. Zbog svojih neostvarenih èqa, treba samo pogledati malo u istoriju, Vatikan je uvek bio na strani srpskih neprijateqa. Interesantno je kako su Hrvati decenijama sistematski prisvajali srpske narodne pesme sa ciqem da dokaù prethodnu teoriju. Hrvati su negodovali na svako pomiwawe Srpstva. Odre|eni hrvatski istori~ari su i{li dotle u svojim romanti~nim nacionalnim izlagawima da su i Bosnu videli kao Hrvatsku. Za sve {to se Srbima de{avalo u Drugom svetskom ratu, Hrvati su osu|ivali Srbe. Paveli} je smatrao da su Srbi nepopravqivi nasilnici i primitivci koji se ne mogu tako lako povesti za modernim i civilizovanim uzorima. Interesantno je kako je dekretom, nakon Drugog svetskog rata, Josip Broz Tito Buwevce i [okce preveo u hrvatsku naciju. Za ilustraciju koliko se Vatikan sistematski pripremao za razbijawe Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije moè da vam posluì jedan primer iz Me|ugorja, iz 1981. godine, kada se navodno jednoj devoj~ici ukazala Bogorodica. Qudi iz celog sveta dolazili su u Me|ugorje i za kratko vreme tamo se slilo veliko bogatstvo. Novac je posle kori{}en u pripremi za borbu, tj. za paravojne hrvatske snage, 1990-1991. godine. Podràvaju}i ù~no hrvatski separatizam u procesu razbijawa Jugoslavije, Vatikan je uloìo 40 miliona dolara za naoruàvawe hrvatskih paravojnih formacija, a to tek kasnije pomiwe londonski “Gardijan”. Vojtila je poma895

gao dolazak na vlast novog hrvatskog usta{kog poglavnika Frawe Tu|mana. Svi ùpnici i fratri {irom Hrvatske ù~no su se ukqu~ili u wegovu kampawu, a mnogi su propagirali povratak usta{ke ideologije. Moram da vam pomenem ne{to {to se desilo u op{tini Zrewanin. Pre 10-15 dana na jednoj zgradi na teritoriji ba{ ovog dela grada, osvanuo je grafit sa jasnom porukom svima koji misle druga~ije od ovih demokratora koji vode na{u dràvu. Na tom grafitu pi{e “ubiti radikale”. Danas sam to izneo na konferenciji za {tampu. To nije ideologija, to je poziv na lin~. Kada je Tomislav Nikoli} pobedio u Srbiji, tj. pobedio u Republi~koj skup{tini i postao predsednik, oboren je rekord gledanosti televizijskog programa. Sada cela Srbija ~eka pobedu dr Vojislava [e{eqa u Hagu pa da obori sve rekorde u broju qudi koji }e se na}i na ulicama da proslave pobedu, jer su gra|ani Srbije shvatili da je pobeda dr Vojislava [e{eqa pobeda za budu}nost Republike Srbije. Zato, Vojo, hrabro do pobede, Srbija je ve~na dok su joj deca verna! Voditeq: Hvala gospodinu Sa{i Santotu. Te{ko je govoriti o delu tako velikog ~oveka, lidera na{e stranke, doktora prava, ~oveka koji je dao sve za Srpstvo, velikana srpske politi~ke misli ~iji san ìvi u svima nama: Srbija, ni mala ni velika, taman onolika kolika i treba. Srbija do linije Karlobag-Karlovac-Ogulin-Virovitica, linije na kojoj su Vatikan i zapadni politi~ari stvorili jednu ve{ta~ku tvorevinu – Hrvatsku, kvazidràvu stvorenu na krvi na{ih predaka. Sada }e vam se obratiti gospo|ica Marija Mili{i}. Marija Mili{i}: Po{tovane dame i gospodo, bra}o i sestre radikali, ve~eras imam veliku ~ast da vam, kao velikim po{tovaocima lika i dela prof. dr Vojislava [e{eqa, predstavim wegovo najnovije delo, kwigu koja nosi naziv “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”, koja sadrì dokumentovane istorijske ~iwenice i svedo~anstva, koje }e prof. dr Vojislav [e{eq koristiti prilikom svoje odbrane pred Ha{kim tribunalom. Ve} skoro hiqadu godina Rimokatoli~ka crkva prema pravoslavqu nastupa sa dvostrukim planom, ~iji se oblici me|usobno smewuju u razli~itim istorijskim fazama. Primarno je pokatoli~avawe ili unija}ewe, koje se postiè ube|ivawem, zatim pretwama, pa zastra{ivawem. Kad ove metode ne daju o~ekivane rezultate, tada se ne preza ni od fizi~kog uni{tewa pravoslavnih vernika, kao i wihovih etni~kih grupacija, pri ~emu se pokazuje velika ma{tovitost u odabiru genocidnih metoda i modela. Srpski narod je najintenzivnije podvrgavan rimokatoli~kom prozelitizmu i genocidu, a svojim otporom i suprotstavqawem proizvodio je prave izlive besa i mr`we kod mo}nih vatikanskih prelata. Nekada su izvr{ioci vatikanske antisrpske politike bili Mle~ani i Ma|ari, nekada Austrijanci i Nemci, nekada Turci i Albanci, ali su rimske pape u ìvom tkivu srpskog etni~kog bi}a delimi~nim pokatoli~avawem lakih i lakomih stvarale mo}ni instrument daqeg antisrpskog delovawa. 896

Od Qudevita Gaja, preko Josipa [trosmajera i Frawe Ra~kog, do Ante Star~evi}a i Eugena Kvaternika, ve{ta~ka hrvatska nacionalna ideologija kreirana je i razvijana tako {to je hrvatska nacionalna svest nametana Srbima katolicima. Sve je po~elo izraàvawem bratske qubavi i solidarnosti prema Srbima, da bi se na kraju okon~alo neobuzdanom mr`wom i netrpeqivo{}u. To je predstavqalo rezultat znawa da pravoslavni Srbi nikada ne}e pristati da se podvrgnu pseudonacionalnom hrvatskom konceptu, koji teì unija}ewu i pokatoli~avawu, i da ne}e prihvatiti Zagreb za glavni politi~ki i kulturni centar slovenskog juga. Klevetawem velikosrpskog nacionalnog koncepta oni su uspeli da rasture srpske zemqe, me|usobno suprotstave delove srpskog naroda i izgrade dana{wu hrvatsku dràvu i na srpskim etni~kim teritorijama. Hrvatski pokroviteqi sa Zapada, predvo|eni Vatikanom, zdu{no su se ukqu~ili u tu antisrpsku kampawu, dopuwavaju}i je laìma i klevetama. U kona~nom ishodu `rtve genocida su progla{avane zlo~incima, dok su izvr{ioci genocida slavqeni kao uporni borci za slobodu i demokratiju. Strate{ki ciq Vatikana i Nema~ke bio je da se jugoslovenska dràva razbije po {avovima koje je blagovremeno pripremio Josip Broz Tito, da bi Srbiju sveo na najmawu mogu}u teritoriju. Izvodi se zakqu~ak da su pristalice globalizacije spremne da ve{ta~ki kreiraju nacionalne identitete i da pri tom gaze princip suverenosti naroda samo ako je to u interesu vode}e sile i wenih pomaga~a. Pri tom se i najgori zlo~ini opravdavaju civilizacijskim razlozima i tobo`wom borbom za qudska prava. Velikosrpski nacionalni projekat nikada nije bio hegemonisti~ki. Kroz svoje ratove u proteklih dvesta godina Srbi nikada nisu osvajali, nego su redovno i iskqu~ivo osloba|ali svoje teritorije i delove sopstvenog naroda koji je u wima ìveo. Iz cele kwige sledi zakqu~ak da je hrvatska nacija ve{ta~ki kreirana od srpskih otpadnika i verskih konvertita, zloupotrebqavaju}i ime jednog malog slovenskog naroda slavne pro{losti. Falsifikatima su rimokatoli~ki duhovni pregaoci kreirali hrvatsku istoriju, a genocidnim zlo~inima monstruoznu hrvatsku dràvu. Takvim delima Rimokatoli~ka crkva se u celini afirmisala kao tipi~na zlo~ina~ka organizacija, okrenuta vladavini i dominaciji nad ovozemaqskim svetom, ignori{u}i duhovne i moralne vrednosti. Ona je postala sredstvo postizawa politi~kih ciqeva i finansijske mo}i. Hvala vam. Voditeq: Hvala gospo|ici Mariji Mili{i}, sada }e vam se obratiti gospodin Goran Pajti}. Goran Pajti}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, imam veliku ~ast ali i veliku obavezu da predstavim delo na{eg lidera prof. dr Vojislava [e{eqa. Delo koje }e svojom istinoqubivo{}u i kriti~no{}u uzdrmati temeqe najmo}nije organizacije u mantijama na svetu – Vatikana. Kwiga koju ve~eras predstavqamo je “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvat897

ske nacije”. Dame i gospodo, prijateqi, kwiga prof. dr Vojislava [e{eqa nastala je u periodu od ~etiri godine u ha{koj tamnici. Snaga duha je pokrenula na{eg lidera, na{eg Voju, da napi{e ovo delo. Delo koje je ve~eras pred nama sastoji se od 1000 strana teksta, od {est velikih poglavqa sa mno{tvom podnaslova koji prate razvoj velike hrvatske misli i katoli~kog prozelitizma u vidu agresivnog Vatikana sa sedi{tem u Rimu, male ali mo}ne posledwe tekovine Musolinija, koji je obnovio papsku dràvu, koja je nastala na la`noj darovnici cara Konstantina Velikog. Prvi deo kwige govori o pravim Hrvatima, ~iji je jezik ~akavski a ne {tokavski, i ulozi Vatikana, hrvatskog masona Ivana Me{trovi}a i Habzbur{ke monarhije u kroatizaciji srpskog ali i drugog slovenskog ìvqa koji se na{ao na tlu zapadnog Balkana. Interesantan je podnaslov iz studije Nikole @uti}a, recenzenta kwige “Hrvatski falsifikati arheolo{kih nalaza”, gde se na osnovu nalaza takozvane starohrvatske arheolo{ke grupe u pro{losti poku{avao stvoriti mnogo ve}i starohrvatski plemenski prostor, ~ak i od ovog dana{weg, zatim tu je i deo rada dr Vasilija Kresti}a, na{eg najve}eg poznavaoca Hrvata, o velikoj hrvatskoj genocidnosti i paralelama Srbi-Jermeni. Zatim, delo prati migracije starih Hrvata pred Turcima, prema Gorwem Podunavqu, autenti~noj oazi izvornih Hrvata, borbi Vatikana protiv crkvenoslovenskog jezika i nametawu latinske slu`be u crkvi. To je ona ista borba Vatikana protiv Grgura Ninskog i glagoqice, kojima se dana{wi Hrvati ponose. Zatim sledi tekst o papi Piju HII iz engleskih i ameri~kih izvora i wegovoj vezi sa nacizmom, a sve u ciqu zatirawa Slovenstva; Hitlerov plan Barbarosa i napad na Rusiju. Drugi deo nosi naslov “Fantazmagorije hrvatskih istori~ara”, a bavi se razotkrivawem falsifikovawa i preuveli~avawa stare hrvatske istorije i istorije Srba katolika, koje su pretvorili u Hrvate poznati istori~ari Vjekoslav Klaji}, Ferdo [i{i} i ostali. Ali, koliko god ma{tali, kroz wihova dela se provla~i skrivena istina, da su ~akavci a ne {tokavci determinanta Hrvatstva. Tu je i nezaobilazna Marija Terezija, koju vojvo|anski autonoma{i predstavqaju kao nebesku caricu i ~uveni Qudevit Gaj, ili boqe re~eno “daj”, jer sve {to je uradio, uradio je za novac zavisno od potrebe. Tre}i deo kwige bavi se falsifikatima hrvatske geografske {kole, bavi se i daqe osnovnom temom falsifikovawa istorije u delima autora prve polovine HH veka, ~uvenog usta{e Dominika Mandi}a i wegovim upornim iranskim, a potom i germanskim rasizmom, osporavawem Konstantina Porfirogenita, poku{ajima pohrva}ewa Nemawi}a, Letopisa Popa Dukqanina. Mandi} je ~ak i srpsku krsnu slavu pohrvatio, a ne samo Mehmed pa{u Sokolovi}a. Doktor Vojislav [e{eq, u posledwem delu, pobija teze Dominika Mandi}a, pozivaju}i se na gledi{ta istori~ara Reqe Novakovi}a. Dr Vojislav [e{eq, kao pravi istinozborac, osvr}e se i na rad dr Nade Klaji} 898

i wenu objektivnost u pogledu hrvatske istorije, kao i na radove ma|arskih istoriografa, iz kojih se jasno vidi etni~ka struktura kraqevine Bugarske. êtvrti deo kwige su hrvatski nacionalni ideolozi, od Qudevita Gaja do Ante Paveli}a. Prati se daqi razvoj la`ne etnogeneze Hrvata, koji su u svojoj frustraciji i nedostatku svoje sopstvene istorije, instrumentalizacijom Vatikana do{li i do kona~nog re{ewa – genocida. Tu su likovi nazovijugoslovena [trosmajera, koji i danas ima ulicu u Zrewaninu i Ante Star~evi}a. Svako ko se zapita ko je Ante Star~evi}, koji je bio antisloven, razume}e sve kada pro~ita kwigu. Dr Vojislav [e{eq argumentovano povezuje pacovske kanale Vatikana, nacista i usta{a ili kako u ode}i fratra, sa parama Opus Dei stiù do Argentine i [panije i Tu|manovog uzora Franka. Peti deo, “Rimokatoli~ki karakter usta{kog genocida”, odnosi se na istraìva~ki rad srpskih i hrvatskih autora o genocidu u NDH. Tu su izvodi iz dela Viktora Novaka, Vladimira Dedijera, Milana Bulaji}a, Antuna Mileti}a, arhivska gra|a Milana Nedi}a, sudski proces Alojziju Stepincu, ubistva dece u NDH i zata{kavawe zlo~ina od strane komunista. Iz svega se jasno vidi da je organizator genocida Vatikan, Rimska kurija, la`na Sveta stolica. [esti i posledwi tematski deo je “Titova i Tu|manova realizacija dràvotvornih ciqeva i rimokatoli~kog zlo~ina~kog projekta ve{ta~ke hrvatske nacije”. Bavi se antisrpstvom Josipa Broza Tita, Kominterne, komunista, globalista i usta{a. Tu je i kritika Tu|manove politike hrvatskog sociologa i komuniste, ~uvenog upropastiteqa {kolskog sistema biv{e SFRJ, Stipe [uvara. Posebno treba obratiti pa`wu na odli~no ura|enu analizu globalizma dr Koste âvo{kog. Na{ Voja u ovom delu brani ideju Velike Srbije izlaù}i su{tinu projekta, bavi se agresijom Zapada i usta{a i na kraju, genocidom nad Srbima. Iz svega iznetog moèmo zakqu~iti da se radi o izuzetnom nau~nom delu ~oveka koji se prema istoriji odnosi kriti~ki i patriotski, i koji je razobli~io krsta{ki rat Vatikana protiv Slovena. Dame i gospodo, pro~itajte ovo delo, pri~ajte, razgovarajte o wemu, prenesite svojim bliìma, svojim prijateqima a naro~ito neprijateqima dr Vojislava [e{eqa, da je na{ Voja nau~nik, da je na{ Voja antiglobalista, da je na{ Voja veliki Sloven, a Sloven zna~i Srbin. Sloven je prezime a Srbin je ime. Hvala vam. Voditeq: îwenicama potiskuju}i emocije, autor nau~no dokazuje da je dana{wi hrvatski narod ve{ta~ka kreacija Rimokatoli~ke crkve, unapred zami{qena kao instrument wenog zlo~ina~kog projekta, utemeqenog na te`wi da se srpski narod uni{ti, unija}ewem, pokatoli~ewem ili potpunom fizi~kom likvidacijom, kako vi{e ne bi predstavqao prepreku u daqem prodirawu na isto~noevropske prostore. Sada }e vam se obratiti gospo|a Marijana ]etkovi}. 899

Marijana ]etkovi}: Uspeo je Vojislav [e{eq da obavi jo{ jedan teàk zadatak. Dobili smo iz {eveningenske tamnice unikatno nau~no delo koje obja{wava korene zla kojem smo izloèni vekovima. Vra}aju}i se u pore srpsko-hrvatskih sukoba, prate}i ih celom dubinom istorije, objektivni nau~nici mogli su do}i samo do jednog jedinog uzro~nika, a to nikako nisu Hrvati, narod koji danas poznajemo pod ovim imenom, nego samo i iskqu~ivo Rimokatoli~ka crkva oli~ena u svom vrhovnom zapovedniku, papi. To je nepobitna nau~na ~iwenica koju se usudio da objavi dr Vojislav [e{eq. U ovoj kwizi nema ni~eg proizvoqnog, ni politi~ki obojenog, ove stranice su rezultat ~iste istorijske nauke. Koriste}i se induktivnom metodom, iz obimne izvorne gra|e autor je uspeo da izvu~e zakqu~ak potpuno oslobo|en subjektivnog, pa je tako i sam naslov “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” krajwe objektivan. Saìma u sebi samo ono {to je neosporno dokazano korenitom analizom i naukom potvr|eno. Jednostavno re~eno, svi|alo se to nekome ili ne, to je istina, istina o kojoj moè biti diskusije, kao i uvek kada je u pitawu ozbiqno nau~no istraìvawe. Ali, te{ko da jedna argumentovana rasprava moè da ospori ovaj koncizan zakqu~ak istaknut u samom naslovu. Rukom pisana na preko hiqadu stranica, ova kwiga pozla}enih korica je wegovo kapitalno delo koje autor daje srpskoj naciji i svetskoj nauci. Pretvaraju}i ~etiri zatvorske godine u korisno vreme, kako kaè sam [e{eq, napravio je sveobuhvatno detaqno i sistematizovano nau~no delo i time omogu}io srpskoj politici da pa`qivo planira svaki korak ka neizvesnoj budu}nosti u ve}inski neprijateqskom okruèwu. Unapred primaju}i na sebe svu neprijateqsku vatru, ova kwiga je usud [e{eqa da javnosti otvori o~i i kaìprstom pokaè direktno u lice pape, kao najve}eg srpskog neprijateqa. Osim detaqne nau~ne analize uzroka i posledica srpsko-hrvatskih relacija, ova kwiga ~ini zna~ajan iskorak u rasvetqavawu pitawa kojima su ovi odnosi optere}eni. Za{to nas Hrvati mrze? Prof. dr Vojislav [e{eq racionalno, hladno, istoriografskim metodama, neistinitim citatima kqu~nih protagonista zadire u zapaqivu sr` samog problema. Odgovor do kojeg je do{ao iznenadi}e sve Srbe, jer je to deo upravo te velike praznine koju u srpskoj istoriografiji popuwava na{ predsednik. Glavni razlog zbog kojeg nas Hrvati mrze je na{a dràvotvornost, zna~i bespo{tedna borba za slobodu u kojoj su Srbi nesebi~no `rtvovali ìvote ~itavih generacija, dok je hrvatska borba za sopstveni suverenitet unutar tu|ih dràva uvek imala iskqu~ivo birokratski karakter. Tako su se Srbi, jo{ u prvoj polovini HIH veka, izborili za dve samostalne dràve, a Hrvati su svoju dobili na poklon od Vatikana i Zapada tek krajem HH veka. Ujedno, to je temeq na kome po~iva hrvatski kompleks superiornosti u odnosu na Srbe, koji ih je pozvao da po~ine genocid koji su po~inili nad Srbima dva puta u pro{lom veku. 900

Kwiga “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” sastoji se od {est tematskih celina. U woj dr Vojislav [e{eq obja{wava politi~ku su{tinu Rimokatoli~ke crkve i wene prozelitske ciqeve ka istoku zarad kojih je upravo proizvela, a potom potpuno instrumentalizovala, tako sistematizovanu hrvatsku naciju. To je sr` projekta Hrvatske kao najefikasnijeg sredstva za uni{tavawe srpskog naroda. Tako|e, u ovom odeqku se prvi put pojavquje teza, koja je kasnije u kwizi dokazana, da su pravi nepatvoreni Hrvati danas samo relikvija jednog ve}eg slovenskog plemena, wegovog ~akavskog ogranka, koje danas poznajemo kao gradi{}anske Hrvate. Dakle, radi se o ostacima ostataka jednog naroda koji je ~ak i izme{ten sa teritorije gde se prvobitno doselio. Radi se o dva potpuno razli~ita naroda koji samo zbog ciqeva Vatikana imaju jedinstveno ime – Hrvati. To svedo~e i ovde analizirani nau~ni radovi samih gradi{}anskih Hrvata, u kojima je jasno povu~ena granica izme|u izvornih i novonastalih Hrvata. Hrvati koji danas naseqavaju balkanske prostore, nastali su pokatoli~avawem pravoslavnih Srba izbeglih na ove teritorije usled napredovawa turskih osvaja~a a tek kasnije do{lo je do nametawa hrvatskog narodnog imena. U drugom delu, pod naslovom “Fantazmagorije hrvatskih istori~ara”, prof. dr Vojislav [e{eq poklawa srpskoj istoriografiji celovitu i detaqnu analizu svih kqu~nih falsifikata od kojih je sazdana hrvatska istorijska nauka. Analiziraju}i falsifikate koji se i danas u Hrvatskoj evidentiraju kao ozbiqna nau~na na~ela, Vojislav [e{eq je jezikom ~iwenica, vade}i ciglu po ciglu, sru{io kulu koja je sazidana da bi dala osnov za postojawe hrvatske dràve. Danas se Slavonija i Dalmacija shvataju kao delovi jedne jedinstvene hrvatske dràve, a istorijske ~iwenice jasno daju do znawa da su postojale tri potpuno razli~ite celine, pod imenima Hrvatska, Slavonija i Dalmacija, te da nikada nijedna od wih nije imala subjekte dràvnosti. âk su prvobitno bile suprotstavqene, u zavisnosti od toga za kog su se stranog gospodara opredeqivale. Naravno, hrvatski falsifikatori ne bi bili to {to jesu da se nisu upustili u fabrikovawe istorije Bosne, kao strate{ki najva`nije teritorije za daqe napredovawe katolicizma na istok. Da bi dokazali kako je Bosna sastavni deo Hrvatske, hrvatski istori~ari uveli su i geometriju u istorijsku nauku. Jedan od wih, polaze}i od pretpostavke da ne postoji na svetu zemqa takvog kartografskog oblika kakva je dana{wa Hrvatska, zabadawem {estara zaokruìo je èqene granice i tako dokazao da su jedna celina. Po{to se {estar zario u stomak Bosne, postavilo se pitawe {ta sa bogumilima i kako to da su Hrvati najmawi narod na toj teritoriji. Odgovor hrvatskih falsifikatora, koliko neverovatan toliko i tipi~an za sve {to je neistinito, bio je – bogumili su, po toj fantasti~noj i potpuno nenau~noj teoriji, u stvari Hrvati koji su zaboravili svoje poreklo. 901

U tre}em delu svoje kwige, dr Vojislav [e{eq izdvaja fraweva~kog fratra Dominika Mandi}a kao najve}eg hrvatskog falsifikatora istorije. Razotkrivaju}i wegov politi~ki rad, skriven pod maskom nauke, osim {to ga sam analizira, dr [e{eq komparira Mandi}eve manipulacije istorijom sa ozbiqnim nau~nim radovima, me|u kojima ima i autora hrvatske nacionalnosti. Ovom metodom izbrisano je i zauvek izba~eno ime Dominika Mandi}a iz savremenih tokova nauke, iako je on jo{ uvek neosporan autoritet u dana{woj tu|manovskoj tvorevini. êtvrti deo bi se mogao ozna~iti kao mo`da najbitniji za razumevawe najnovijih doga|aja koji su obeleìli ove prostore od sredine do kraja HH veka. Ovde se Vojislav [e{eq naukom obru{io na dva propala rimokatoli~ka projekta kojima je srpski narod obra|ivan skoro dva veka. Prvi je ilirizam, kojim Vatikan nije postigao zna~ajnije rezultate, pa je ubrzo odustao, a nakon toga je Srbima plasirao znatno opasniji, poznat pod imenom jugoslovenstvo. Zato nije nikakvo ~udo {to je nosilac ovog opasnog projekta bio |akova~ki nadbiskup Josip [trosmajer, po ~ijem se imenu i danas zovu neke ulice u na{oj otaybini. Su{tinu wegovog prozelitskog delovawa prou~io je dr Vojislav [e{eq, bave}i se wegovom privatnom prepiskom sa Frawom Ra~kim, analiziraju}i wegove nervozne reakcije povodom javnih optu`bi na ra~un wegovog rada, pre svega zbog kritika upu}enih su{tini jugoslovenstva. Su{tina ove naizgled plemenite ideje obja{wena je sada za sva vremena, i ona Srbima razbija i posledwe iluzije. Planirano je da se Srbi i Hrvati utope u novu naciju, u Jugoslovene, kako bi bili ujediweni jednom verom – katoli~kom verom, sa papom i Vatikanom na ~elu. Kada ni ova obmana nije uspela, Rimokatoli~ka crkva je pribegla otvorenom genocidu, o kojem Vojislav [e{eq govori u petom delu svog nau~nog rada. Odlika wegovog prou~avawa genocida nad srpskim narodom, koje ga izdvaja od mnogobrojnih autora koji su se bavili ovom temom, leì u ~iwenici da je on u usta{kim zlodelima uvideo potpuno rimokatoli~ki karakter, te da je on prvi ozna~io Vatikan kao konkretnog uzro~nika ovih sukoba. Ova obimna studija zavr{ava se onako kako hronologija nalaè, analizom najnovijih doga|aja i wihovih najistaknutijih savremenika. Prof. dr Vojislav [e{eq je kriti~kom lupom posmatrao prvo Broza, pa zatim i nastavqa~a wegovih tekovina Tu|mana. Nije izostao ni autorov pogled na globalizam, u ~ije se glavne tokove idealno uklapao Vatikan sa svojim nepromewenim namerama. Samog Josipa Broza razobli~ava kao prikrivenog hrvatskog {ovinistu, a Tu|manovu srbofobiju [e{eq obja{wava velikim uticajem koji su na wega imali fratar Mandi} i usta{a Luburi}. Dakle, sve {to nam se desilo i ju~e i danas, sve je proizvod iste organizacije, nama poznate pod imenom Rimokatoli~ka crkva, koja je kao glavno oru`je iskoristila ve{ta~ki sklopqenu hrvatsku naciju. Taj projekat jo{ uvek nije priveden kraju, a mi Srbi smo do sada samo naslu}ivali kon902

ture. Sada, posle ove kwige, jasno vidimo {ta nam se sprema, zahvaquju}i Vojislavu [e{equ koji je isterao neprijateqe iz magle. Sada nam je lak{e da pripremimo odbranu i odbacimo na{eg neprijateqa daleko od granica Srpstva. Posle ove kwige vi{e ne vaè opravdawa koja svoje uto~i{te nalaze u neznawu i lakovernosti. Voditeq: Hvala gospo|i Marijani ]etkovi}, sada }e vam se obratiti Milorad Krstin. Milorad Krstin: Dame i gospodo, bra}o i sestre, ja imam ~ast, kao svi mi ovde, da kaèm ne{to o najnovijoj kwizi koju je napisao dr Vojislav [e{eq u onom ha{kom kazamatu, sa naslovom “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”. Doseqavawem Slovena na Balkan, po~ev{i od sredine VI veka, pa doseqavawem Srba od sedmog veka, na{i preci na{li su se u domenu jedne nove religije, hri{}anstva. Ideju hri{}anstva na{i preci su primali na dva na~ina: mirnim putem i vojnom silom. Sredinom VII veka me|u Srbe dolaze prvi hri{}anski misionari iz Rima da bi ih pokr{tavali. U prvo vreme hri{}anstvo jo{ nije bilo podeqeno u dva dela, pravoslavni Istok i katoli~ki Zapad, tek 1054. godine dolazi do prvog razmomilaèwa sa Rimom. Dok nije bilo velikih teolo{kih razlika, na{im precima nije bilo bitno odakle dolaze misionari, iz Rima ili iz Carigrada, bilo im je bitno samo da ih razumeju, da ne govore gr~ki, latinski ve} narodni slovenski jezik. Otuda kod svih Slovena otpor Rimskoj kuriji i latinskom jeziku, i kod êha, kod Hrvata, tog malog slovenskog plemena koje je govorilo i govori ~akavski. Sredinom IH veka, Hrvati rado prihvataju sve{tenstvo koje govori i pi{e slovenski, ali dolaskom kneza Trpimira vra}aju se latinski sve{tenici. Od tog momenta Rim po~iwe borbu za du{u zemqe. Unutra se ne razlikuju slovenska plemena a najve}i deo zapadnog Balkana naseqavaju Srbi (i mesto Srb u Lici se pomiwe jo{ u IH veku), verovatno izme{ani sa Hrvatima. Ali, to smeta latinskim sve{tenicima i Rim smi{qa kako da od malog slovenskog naroda, Hrvata, katoli~kom verom stvori novi, ve}i i poslu{niji narod. Na{i vladari u vreme krsta{kih ratova trpe veliki pritisak da prihvate katolicizam a u tom nastojawu Rimu pogoduje najezda Turaka i nove sile, Austrije. Verski rat u Nema~koj, sredinom HVII veka, pa pomerawa etni~ke granice na Zapad, doprinose novim zlo~ina~kim poduhvatima rimske crkve u saradwi sa Habzbur{kom monarhijom. Javqa se ponovo stara ideja krsta{tva i unija}ewa, tj. prihvatawa rimskog pape od strane pravoslavnih za vrhovnog verskog vo|u. Srbi prvi put pruàju otpor koliko mogu a unija je bila samo prva stepenica ka hrvatstvu iako su Hrvati u to vreme gotovo nestali. [irewem Austrije u HVIII veku i dolaskom katoli~ke carice Marije Terezije mnogo opasnije po~iwu da se javqaju prva svojatawa srpskog jezika da bi, {to je dr Vojislav [e{eq odli~no zapazio u kwizi pred nama, pot903

puno krenula po~etkom HIH veka od Qudevita Gaja, a uobli~ena usta{kim genocidom i komunizmom, u HH veku su i uspela. U HIH veku Dubrovnik je takore}i bastion Srba-katolika a danas bastion usta{tva. Za{to? Ko je kriv? Sve te odgovore, dame i gospodo i prijateqi, moète na}i u ovoj kwizi dr Vojislava [e{eqa koja je pred nama. Na{ Voja, iako u Hagu izmoren i izmu~en, snagom voqe {aqe svetu istinu. Istinu o ve{ta~koj hrvatskoj naciji koja je nastala najve}im delom od na{ih predaka, starih Srba. Posle sloma austrougarske 1918. godine, nejasna srpska politika popu{ta Vatikanu, {to donosi novu nesre}u Srbima – genocid na verskoj osnovi, od 1941. do 1945. pod vo|stvom usta{a Alojzija Stepinca i Ante Paveli}a, ali i uz pomo} Josipa Broza. Tokom 1943. godine, uz blagoslov Vatikana, nastaje i Hrvatska pravoslavna crkva, da bi se izvr{ila pacifikacija Srba. Trebalo je osigurati red i mir iza nema~ke linije fronta i zato se stvara ta karikatura crkve, koja danas, 60 godina posle osnivawa, vaskrsava u liku Mira{a Dedei}a, crvenog Hrvata, dukqanske pravoslavne crkve, koja nasr}e na Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori, na weno sve{tenstvo i imovinu, na na{ narod, pod blagoslovom Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Evropske unije i Vatikana, globalne inkvizicije. Novi genocid nad Srbima u Krajini od 1991. do 1995. traje i danas, nasilnim ili dobrovoqnim pokatoli~avawem i delovawem raznih sekti. Srbi na tlu Krajine postali su prvo narod bez imena a potom u drugoj generaciji Hrvati. Kwiga koju vredi imati, pro~itati, razgovarati o woj jeste kwiga “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” u izdawu jedine prave stranke srpskih patriota, Srpske radikalne stranke i predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa. Ne bih mogao da zavr{im a da odavde ne po{aqem jednu zajedni~ku poruku predsedniku najja~e politi~ke stranke na politi~koj sceni Srbije dr Vojislavu [e{equ. Predsedni~e, Srbija vas ~eka, pobedi}ete Hag i ìvela Velika Srbija! Voditeq: Hvala gospodinu Miloradu Krstinu. Ra~unaju}i na bespo{tednu i argumentovanu kritiku, dr Vojislav [e{eq analizira brojnu nau~nu i publicisti~ku literaturu i tako dokazuje svoju osnovnu tezu, istaknutu u samom naslovu ove kwige “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”. Sada }e vam se obratiti prof. Marko Atlagi}. Marko Atlagi}: Po{tovane dame i gospodo, ~ini mi veliku ~ast i zadovoqstvo {to sam ve~eras ovde me|u vama, me|u srpskim patriotama. Posebno mi ~ini ~ast i zadovoqstvo da ne{to kaèm o kwizi prof. dr Vojislava [e{eqa “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”. Ova kwiga je najzna~ajniji doga|aj na poqu istoriografije u posledwih 100 godina, a ujedno predstavqa najve}i i najboqi izdava~ki poduhvat u posledwih dvesta godina, posebno u pogledu srpsko-hrvatskih odnosa. Prof. dr Vojislav [e{eq odvaìo se na veoma krupan istoriografski poduhvat, ~ijem zna~ewu i va`nosti nema premca u srpskoj istoriografiji, 904

mada je to trebalo da urade Srpska akademija nauka, istorijski instituti, katedre na filozofskim fakultetima. Zato prof. dr Vojislavu [e{equ dugujemo, dame i gospodo, neizmernu zahvalnost za u~iweno delo i ne samo to, nego i na{u odlu~nost da kwigu pro~itamo i uzmemo pouke iz we, kako bi spasili srpsku otaybinu i srpski narod od neprijateqa, vawskih i dosovskih unutra. Kada pro~itate kwigu, u~vrsti}ete svoj nacionalni identitet i shvatiti poruku Vojislava [e{eqa, a poruka glasi da shvatimo ko nam vlada u Srbiji danas, da ih {to pre po~istimo sa politi~ke scene i spasimo Srbiju i srpski narod. Ja ne}u da vam govorim u tan~ine o kwizi, zato {to }ete je i vi pro~itati, ali po{to sam rekao da je to trebalo da urade Srpska akademija nauka, instituti, filozofski fakulteti i katedre za istoriju, ja sam razmi{qao {ta da vam kaèm. Pred vama je genijalno delo prof. dr Vojislava [e{eqa, koji posebno mesto daje Vatikanu, wegovoj ulozi u pokatoli~avawu pravoslavnih naroda, a posebno Srba, i wegovoj ulozi u rasturawu biv{e nam zajedni~ke dràve Jugoslavije i Srbije, bilo da to rade putem zemaqa koje su tradicionalni neprijateqi srpski ili putem katoli~ke crkve u Hrvatskoj, koja je najekstremnija unutar katoli~ke crkve. Prof. dr Vojislav [e{eq je javno i otvoreno, na osnovu istorijskih izvora i relevantne istorijske literature, otkrio hrvatske falsifikatore istorije a posebno falsifikovawe broja `rtava u logoru Jasenovac i ulogu Josipa Broza Tita i Frawe Tu|mana u tome. Prvi falsifikator broja `rtava upravo je Tu|man, bilo je to 1963. godine u jednom izdawu enciklopedije Leksikografskog zavoda. Ja sam na to ukazao u glasilu “Vjesnik” negde 1981. godine u jednom ~lanku. Ovom kwigom dr Vojislav [e{eq je u parampar~ad razbio Tu|manovu kwigu “Bespu}a povijesne zbiqnosti” i dokazao ne samo falsifikat o broju `rtava u logoru Jasenovac, nego i genezu usta{kog genocida. On ide od ranijih vremena, takore}i od HV veka pa do danas, do Frawe Tu|mana. Kada smo ve} kod tog zlikovca Frawe Tu|mana, ho}u da kaèm {ta }ete vi jo{ pro~itati o wemu u Vojinoj kwizi. Tu|man je bio usta{ki pukovnik 1944. godine, a iste godine ga Tito prevodi u partizane u ~inu pukovnika. Voja citira jednu wegovu re~enicu: “Genocid je prava stvar ako se radi u korist izabranog naroda kao {to je hrvatski i u korist prave katoli~ke vere”. To nije govorio ni Hitler, a 1989. godine, verovali ili ne, na konferenciji diplomatskog kora u Nema~koj bio je i Tu|man, jer su ga Nemci pozvali, i tada je rekao: “Kada ja budem predsednik Hrvatske, tlo u Krajini bi}e crveno od srpske krvi” . On je znao da }e uz pomo} Vatikana i Nema~ke biti predsednik Hrvatske i da }e tlo zaista biti crveno od srpske krvi. Najve}i falsifikat Tu|mana je broj `rtava u logoru Jasenovac. Prof. dr Vojislav [e{eq govori u ovoj kwizi i o gospodinu Mesi}u, zato dozvolite da o ovom zlikovcu kaèm tri ~etiri re~enice. Stric mu se zvao Marko Mesi}, koji je pod Staqingradom vodio 4.000 usta{a na strani 905

Nemaca, kada su ih Rusi potukli. Tito je, diplomatskim sredstvima, vratio i spasio ono malo {to je ostalo, preveo ih u partizane i stvorio Mesi}evu partizansku ~etu. Ratovali su protiv Nemaca kod â~ka i ovde kod Uìca. Ostao Marko ìv i u~lanio se u Savez komunista 1945. godine. A Stipe Mesi} je, 1999. godine u Gospi}u rekao, pred 10.000 Hrvata, po{to je padala ki{a: “Kada stvorimo Hrvatsku dràvu, svi Srbi sta}e pod jedan ki{obran”. Ne}u vam govoriti {ta je rekao kao predsednik Predsedni{tva, citira}u samo jednu re~enicu. Usred sabora, ja sam tada bio poslanik u Hrvatskom saboru, rekao je: “Hvala vam, gospodo, {to ste me izabrali u Predsedni{tvo SFRJ. Ja sam svoj zadatak izvr{io – Jugoslavije vi{e nema”. Da li treba dokazivati ko je vodio rat i ko je razbijao ovu zemqu. Niko vi{e na kugli zemaqskoj, ja vam kao istori~ar govorim, a to je rekao i prof. @uti}, niko ne kaè da su Srbi vodili rat osim ovih dosovaca ovde u Srbiji. Verovali ili ne, tog zlo~inca Mesi}a Milo \ukanovi} i Vujanovi} progla{avaju za po~asnog gra|anina Podgorice. Na predlog Vatikana, Dedeji} pravi vatikansku crkvu, a to je drugi najve}i udarac nama Srbima od bra}e iz Crne Gore. Prvi najve}i udarac, no` u le|a, jeste odvajawe Crne Gore od Srbije. Prof. dr Vojislav [e{eq ta~no u kwizi upore|uje 1941. i 1991. godinu, zato treba da uzmete kwigu, jer je ta kwiga Biblija, moj svaki student je ima. Moram da vam kaèm da sam dobio otkaz na Filozofskom fakultetu {to sam posvetio svoju kwigu “Istorijska geografija” prof. dr Vojislavu [e{equ, ha{kom zato~eniku. To vam je, dame i gospodo, jedna od najsvetlijih ta~aka u mojoj biografiji. Rekao sam dekanu dosovcu, u pro{li ~etvrtak, na posledwem ~asu, na koji su do{li studenti sa pet fakulteta, da mi je jedna od najsvetlijih ta~aka u mojoj biografiji upravo taj otkaz zbog na{eg ha{kog zato~enika. Moja zavr{nica studentima bila je: “Gospodo studenti, prof. dr Vojislav [e{eq je pre pet godina rekao – promeni}e se odnos snaga u svetu, a pitam vas, gospodo studenti, da li se promenio. Granulo je sunce sa Istoka, pa{}e i dosovska bagra i Srbija }e biti spasena”. Samo da vam kaèm da sam istraìvao dve godine situaciju u Srebrenici. Vi }ete verovatno o tome ~itati i ~uti od srpskih radikala {ta je Srebrenica bila. Iz strane literature, ne srpske, vide}ete da su najve}e podvale i laì stigle od dosovske vlasti ovde, a onda su to prihvatili na{i neprijateqi. Kada je Ha{ki sud u pitawu, ja sam pre mesec dana rekao na jednom skupu {ta mislim o wemu. Podsticaj mi je dao prof. dr Vojislav [e{eq svojim kwigama, a posebno “Ideologijom srpskog nacionalizma” i ovom kwigom “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”. Ponavqam tu re~enicu, to sam i studentima svojim ponovio: Ha{ki sud je najve}i politi~ki, pravni, filozofski izmet koji je mogla izmisliti me|unarodna zajednica. Kada pobede patriotske snage na izborima, promeni}emo uybenike iz istorije, pa se ne}e izu~avati da je Zoran \in|i} bio reformator, ve} iz906

dajnik, Ratko Mladi} }e se izu~avati kao narodni heroj, prof. dr Vojislav [e{eq narodni heroj, Slobodan Milo{evi} narodni heroj. Moj odgovor dekanu u Ni{u, Stojkovi}u, je glasio: “Gospodine dekane, zavr{avam kwigu od 615 strana, bi}e posve}ena Slobodanu Milo{evi}u, Vojislavu [e{equ, Ratku Mladi}u, Radovanu Karayi}u”. Garancija da }emo pobediti su Milorad Mir~i}, Vjerica Radeta, Tomislav Nikoli}, Aleksandar Vu~i}, Dragan Todorovi}, Maja Gojkovi} i mno{tvo srpskih radikala. U to ime ìveli. Voditeq: Hvala prof. Marku Atlagi}u, sada }e vam se obratiti dr Nikola @uti}. Nikola @uti}: Gra|ani Banata, dragi Zrewaninci, te{ko je govoriti posle ovako inspirativnog govora prof. Marka Atlagi}a. Nas dvojica smo ina~e bili profesori Kninskog univerziteta, koji je radio od 1993. godine pa sve do pada Krajine. Ja sam imao ~ast da budem recenzent ove kwige, pored profesora Zurovca. U ovoj najnovijoj kwizi prof. dr Vojislav [e{eq nam otkriva svu odgovornost Vatikana i Rimokatoli~ke crkve za stvarawe rimokatoli~ke formacije hrvatstva. Sam naslov kwige prilago|en je wegovoj osnovnoj tezi, da je umjetna nacija hrvatstva nastala zahvaquju}i vjekovnom misionarskom i prozelitskom radu Vatikana na du{ama prevedenih Srba i raznih stranih rimokatoli~kih naroda. Ja sam, ina~e, jedan od retkih srpskih profesionalnih istori~ara koji se vi{e od jedne decenije bavio ~udnovatim nastankom jednog naroda. Naroda koji je nastao kao srpski rimokatoli~ki supstrat uz primese raznih rimokatoli~kih naroda koji su se zatekli na prostorima jugoistoka Evrope. U svojoj kwizi “Srbi-rimokatolici, takozvani Hrvati”, u izdawu Srpske radikalne stranke, na dokumentovan na~in dokazao sam da su dana{wi Hrvati oko 80 procenata srpskog etni~kog porijekla, dok su ostali nema~kog, ma|arskog, ~e{kog, slovena~kog, italijanskog ili drugog porijekla. Dakle, potpuno jedna umjetna nacija, jedan konglomerat naroda, kao {to isti~e i prof. dr Vojislav [e{eq u ovoj svojoj kwizi. Prof. dr Vojislav [e{eq je na vrlo sli~nom istraìva~kom i nau~nom utemeqewu, jer u ovoj svojoj najnovijoj kwizi pi{e o ve{ta~koj hrvatskoj naciji, koja je stvorena rimokatoli~kom misijom i prozelitizmom i uz odlu~nu podr{ku vatikanske apostolske monarhije, tj. habzbur{ke Austrije. Prema mojim nau~nim saznawima, a i saznawima iz ove [e{eqeve kwige, moè se zakqu~iti da je hrvatstvo specifi~nost verske svijesti stvorena vjekovnim radom frawevaca, jezuita, Kongregacije za propagandu vjere i drugih rimokatoli~kih institucija, na du{ama Srba rimokatoli~ke vjere. Ovom kwigom dokazano je da Velika Srbija nije nikakva megalomanska fantazija prof. dr Vojislava [e{eqa, ve} da je to realno istorijsko stawe sredinom XIX veka. To realno istorijsko stawe prevazilazi èstoko napadanu [e{eqevu liniju zapadnog srpskog rasprostirawa, a to je linija Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Naime, zapadna istorijska linija Velike Srbije, ili boqe re~eno srpskih zemaqa ide potezom zapadnije 907

od ove popularne [e{eqeve linije, a to je linija severna Istra, oko mesta Peroj, zatim Srpske Moravice, Gorski Kotar, @umberak, do Hrvatskog Zagorja, koje je ina~e istorijska slovena~ka zemqa, po{to su Zagorci kajkavci. Ovu moju tezu, a i tezu prof. dr Vojislava [e{eqa lako je dokazati. O ovom zapadnom srpskom rasprostirawu govorio je i Vuk Karayi}, kada je govorio da se Srpstvo rasprostire od albanskog gorja do Trsta. Na sli~nom nau~nom tragu je i zaboravqeni istori~ar Milojevi}, koji je izbrisan, od zvani~ne antisrpske istoriografije, iz kataloga srpskih nau~nika. Ovu liniju potvr|uje, {to je najva`nije, i austrijska statistika iz 1850. godine. Dakle, matemati~kim putem je dokazano da su Srbi u tom periodu, sredinom XIX veka, bili na severnim granicama Istre. Prema tim statisti~kim podacima, moram to napomenuti, bilo oko 140.000 Srba, oko 160.000 Italijana i oko 30.000 Slovenaca. U tom vremenu o Hrvatima se i ne govori, tako da se ja malo razlikujem u razmi{qawima o tome da su ~akavci Hrvati. Poznato vam je da su Istru naseqavali uglavnom Srbi u tom periodu, tako da imam odre|enu rezervu prema ovom delu kwige gde se govori o tim starim Hrvatima koji su uglavnom ~akavskog govornog porijekla. O tim stvarima zapravo u istoriografiji nema ozbiqnih izvora i literature, tako da sam ja ~ak i radikalniji od prof. [e{eqa po pitawu umjetne nacije Hrvata. Sli~na situacija je i u Dalmaciji. Po toj statistici, u Dalmaciji je bilo oko 330.000 Srba rimokatolika i oko 70.000 Srba pravoslavne vjere. Sli~na situacija je i sa Slavonijom: oko 250.000 [okaca i Srba pravoslavne vjere. [okci su u to vreme bili Srbi rimokatoli~ke vjere. Bitno je da uop{te nije bilo pomena Hrvata u tim krajevima. Da se vratimo i na podru~je Vojvodine, odnosno Banata, Ba~ke, Barawe, tu tako|e nema pomena Hrvata. Prema tim izvorima, uglavnom opet dominiraju Srbi, preko 400.000 Srba rimokatoli~ke vjere, koje su zvali Buwevci, [okci a ostali ve}inski Srbi su bili pravoslavne vjere, koje su zvali Raci. Po{to se radi o Banatu, na podru~ju Banata bila jedna formacija Kra{ovana, Srba rimokatoli~ke vjere koji su se izja{wavali kao Srbi, ali velikom hrvatskom propagandom ti Kra{ovani }e po~eti, sedamdesetih godina HH vijeka, da se zovu Hrvati, a sve to pod uticajem Stjepana Radi}a, velikog hrvatskog megalomana, koji je govorio da }e Banat jednog dana biti hrvatski. Ova kwiga prof. [e{eqa zasluùje mnogo vi{e vremena za predstavqawe od predvi|enog, jer je prebogata brojnim istorijskim ~iwenicama i logi~nim istoriografskim zakqu~cima. Ona kroz istorijsku vertikalu obra|uje vremenski period mitolo{kog konstituisawa takozvane hrvatske nacije kroz HIH vijek i weno ~udovi{no neprirodno {irewe kroz HH vijek od strane antisrpskih ideolo{kih internacionala. U predgovoru svoje kwige, prof. [e{eq pi{e o metodologiji stvarawa ove studije, koja se zasniva na ~iwenicama i premisama koje su ve} odavno utvr|ene i vi{estruko provjeravane i potvr|ivane u istoriografiji i politi~koj teoriji. 908

Prof. dr Vojislav [e{eq, dakle, nije istraìvao i nije istraìva~ki pristup imao, ve} je koristio postoje}u literaturu a normalno da nije ni mogao i}i u arhive, zbog statusa u kom je, ve} se mogao oslawati samo na proverenu literaturu. Prof. dr Vojislav [e{eq je ozbiqne radove video u studijama akademika Kresti}a i Dragoquba @ivojinovi}a i moja malenkost je isto tu pomenuta, i mnogih drugih ozbiqnih istraìva~a. S druge strane, [e{eq je najozbiqnije kritikovao apologete hrvatstva, mitologe hrvatstva, ja }u o tom djelu mawe govoriti po{to imam malo vremena. U glavne falsifikatore hrvatstva, prof. [e{eq je ubrojao Vjekoslava Klaji}a, koji je napisao neku fantasti~nu hrvatsku istoriju, ~ak u sedam-osam tomova. Zatim Ivana Kukuqevi}a Sakcinskog, koji je iz mleta~ke porodice Saki, zatim biskupa [trosmajera, zatim Tadiju Smi~iklasa, koji je bio Srbin rimokatoli~ke vjere. Dakle, na stvarawu hrvatstva su radili uglavnom stranci, tako da je hrvatstvo jedan inostrani rimokatoli~ki austrohabzbur{ki projekat. Pored navedenih falsifikatora, tu je i Dominik Mandi}, koji je ve} pomenut, tako da o tom delu kwige ja ne bih ovom prilikom govorio. Malo je vremena, a ima puno govornika, ja }u u zavr{noj oceni ista}i da ova kwiga prof. dr Vojislava [e{eqa ima izuzetan zna~aj za dana{wu dnevnopoliti~ku borbu protiv brojnih antisrpskih nazoviintelektualaca, koji uporno prekodrinske srpske etni~ke prostore nazivaju nesrpskim, tvrde}i da su ih Srbi tokom najnovijih ratova okupirali kako bi stvorili Veliku Srbiju. Ova kwiga prof. dr Vojislava [e{eqa upravo argumentovano dokazuje da je to sve bio nekada istorijski srpski prostor, svjedo~i o svesrpskom istorijskom rasprostirawu u dana{wim, na zlo~inu formiranim takozvanim hrvatskim zemqama. Velika Srbija, za koju se zalaè prof. dr Vojislav [e{eq, u stvari predstavqa istorijske srpske zemqe koje su zlo~ina~kom politikom Rimokatoli~ke crkve i Vatikana, uz potporu apostolske vatikanske austrijske monarhije i danas neoliberalnih zemaqa Britanije, Francuske, Engleske, na kraju pretvorene u hrvatske zemqe. Zahvaqujem. Voditeq: Hvala gospodinu dr Nikoli @uti}u. Jedinstven nau~ni rad na preko 1000 stranica, koji razobli~ava pakt Vatikana i Va{ingtona, koji je ìgosao Srbe kao najve}i svetski problem i tako se svrstao na stranu tradicionalnih srpskih neprijateqa. Sada }e vam se obratiti gospo|a Vjerica Radeta. Vjerica Radeta: Bra}o i sestre, dragi prijateqi, kada se predstavqa neka kwiga, onda je lepo da se neka re~ kaè i o autoru. Autor ove kwige, predsednik srpskih radikala, prof. dr Vojislav [e{eq je skoro pet godina zato~en u Ha{kom tribunalu. Tamo se, suprotno svim aktima me|unarodnog javnog prava, na najgrubqi na~in kr{e wegova osnovna qudska prava. Se}ate se da je sopstveni ìvot stavio na kocku da bi se izborio za svoja prava. Naàlost, mediji u Srbiji malo govore o tome {ta se de{ava u Ha909

{kom tribunalu. Niste verovatno bili u prilici da saznate {ta se sve de{avalo na posledwim statusnim konferencijama, koje nije prenosila nijedna televizija. Tako su predstavnici Ha{kog tribunala, odnosno ha{kog tuìla{tva rekli da }e oni verovatno biti spremni za po~etak su|ewa u novembru. [ta su oni na taj na~in priznali? Ono {to mi tvrdimo ve} pet godina, a to je da protiv Vojislava [e{eqa ne postoji ni jedan jedini dokaz, da je Vojislav [e{eq u Ha{kom tribunalu zato da ne bi bio u Srbiji, da ne bi ovde ometao izdajnike srpskog naroda i srpskih nacionalnih interesa, koji ve} sedam godina haraju Srbijom. Re}i }u, kao ~lan tima za odbranu Vojislava [e{eqa, samo jednu napomenu, a odnosi se na ~iwenicu da smo mi, ~lanovi wegovog tima, uspeli da razgovaramo i da dobijemo proverene izjave 34. qudi, koje su predstavnici Ha{kog tribunala, Karlini istraìteqi, ucenama, pritiscima, podmi}ivawima poku{ali da nagovore da svedo~e u postupku protiv Vojislava [e{eqa. Za{to vam ovo kaèm. Zato {to imamo pouzdane informacije da ponovo {partaju po Srbiji, da i daqe traè, ako mogu da na|u, nekog ne~asnog ~oveka koji }e biti spreman da, za pare ili da za{titi sebe, svedo~i protiv najve}eg patriote dana{wice, Vojislava [e{eqa. Ako do|u do nekoga od vas, ako poku{aju da na taj na~in razgovaraju sa vama, ja vas molim i pozivam da se obratite Op{tinskom odboru Srpske radikalne stranke u Zrewaninu, i da nas obavestite o tome. Na taj na~in }ete najboqe pomo}i Vojislavu [e{equ u wegovoj borbi protiv Ha{kog tribunala i svega onoga {to mu se de{ava u ha{kom kazamatu. “Srpski ~etni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom”, kwiga koja nosi broj 51, prva je nastala u ha{kom kazamatu, a ova o kojoj danas govorimo nosi broj 101. Prof. dr Vojislav [e{eq u Hagu ne dangubi. Pored toga {to priprema svoju odbranu, {to intenzivno radi na tome, jo{ intenzivnije radi na pripremi kwiga, jer je svestan da }e sve ono {to napi{e u svojim kwigama ostati kao svetli deo istorije. Sve wegove kwige, a pogotovu ova o kojoj govorimo ve~eras, su zaista remek-delo. Prof. dr Vojislav [e{eq je na ovoj kwizi radio tri godine i, verovali ili ne, 1017 stranica ima kwiga, sve je napisao rukom i olovkom. Bez kompjutera, bez pisa}e ma{ine, zatvoren u ~etiri zida, napisao je kwigu koja je na poseban na~in rasvetlila upravo ovo {to je naslov kwige, “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”. Imali ste i vi ovde promocije kwiga dr Vojislava [e{eqa, a odràvaju se i {irom Srbije, koje su govorile o uticaju Rimokatoli~ke crkve na sva zla koja su se de{avala srpskom narodu i u Drugom svetskom ratu i u ovim posledwim otaybinskim ratovima. Ova kwiga je najve}e i najzna~ajnije nau~no delo o pravoj istoriji srpskog i la`noj istoriji hrvatskog naroda. I ova kwiga je, koliko god mediji poku{avali da zata{kaju i ove na{e promocije, nadam se da lokalni mediji to ne ~ine, uzburkala javnost. Mnogo je srpskih nau~nika koji pi{u osvrte na ovo veliko delo. Naravno, kada 910

sve to prikupimo, organizova}emo i veliki nau~ni skup na ovu temu. Nadam se, a sigurna sam da i vi to èlite, da }e tom nau~nom skupu prisustvovati i autor ove kwige, jer bi on najboqe mogao da objasni svoje nau~ne metode i da ukrsti kopqa znawa i sa gospodinom @uti}em i mo`da jo{ nekim ko misli ne{to druga~ije od wega. Hrvatski “Jutarwi list”, prenose na{e novine, pi{e da su Hrvati vrlo zainteresovani za ovu kwigu i, naravno, vrlo zabrinuti {to se na{ao neko hrabar da im objasni wihovu istoriju, da ih podseti na wihovo poreklo, a ja to znam zato {to sam se rodila i ìvela u kraju gde su ìveli i katolici i muslimani. Najboqe znam kako su oni koji su pokatoli~eni udajom ili ènidbom za nekoga ko nije Srbin ili Srpkiwa, postajali najve}i srbomrsci. Svi su oni svesni svoga porekla, kao {to je, recimo, Ante \api}, koji je tako|e ro|en u mom kraju, svestan svog porekla. Dosta ~lanova wegove porodice su imali za muève ili za ène Srbe i Srpkiwe, ali upravo to je ne{to {to u takvim qudima podsti~e mr`wu prema srpskom narodu, prema svemu {to je srpsko. Vaqda je to wihov na~in da se dokaù onima kojima su se naknadno prikqu~ili. Ova kwiga Vojislava [e{eqa dokazuje da je Rimokatoli~ka crkva od Srba katolika stvorila hrvatsku naciju pokatoli~avawem Srba. Naàlost, to se de{ava i danas {irom Hrvatske, a najvi{e u Zagrebu. Pokatoli~avaju se Srbi koji su ostali ili se vratili da ìve tamo, na teritoriji Republike Hrvatske. I ne samo {to se pokatoli~avaju, ve} svojoj deci mewaju imena i prezimena da ne bi bili prepoznati da su srpskog porekla. Naàlost, i od takvih }e biti neke nove usta{e i neki novi srbomrsci. Hrvati su, kako kaè Vojislav [e{eq u ovoj kwizi, najefikasnije sredstvo za uni{tavawe srpskog naroda. Ve{ta~ka hrvatska nacija kreirana je od srpskih otpadnika i konvertita. Stotine hiqada lakomislenih Srba pre{lo je u katoli~ku veru i postepeno se, potpuno nesvesno, li{avalo srpske nacionalne svesti. [e{eq u ovoj kwizi dokazuje i to kako je hrvatska nacija ve{ta~ki kreirana i zloupotrebom imena, danas gotovo nestalog slovenskog naroda, tako {to su pohrvatili Slovence u Hrvatskom Zagorju, a seme budu}eg hrvatstva zasejali su takozvani srpski misionari Zmajevi}i, sa dana{we teritorije Crne Gore, koji su fanati~no mrzeli bra}u pravoslavne vere. Srbi su odavno uo~ili frivolnost Hrvata i nisu im verovali, ali su se nekako, vaqda smo takav narod, nadali se da ne}e ponavqati ono {to su ve} radili. Zato nam se posle 1941. desila 1991. godina, a 1991. godine smo iz kra{kih jama {irom Bosne i Hercegovine i Hrvatske vadili kosti poklanih 1941, sahrawivali te kosti i, naàlost, ispraznili te jame da bi ih Hrvati ponovo punili ubijenim i poklanim Srbima. Tako se na teritoriji Republike Hrvatske ostvario san Ante Paveli}a. Ostvario ga je Frawo Tu|man tako {to je prekrstio tre}inu Srba, tre}inu pobio a one preostale raselio {irom sveta. Verujem da i ovde, u ovoj sali, ima takvih koji su morali da napuste svoja ogwi{ta i da pobegnu ispod usta{kog noà. 911

Na kraju, èlim da kaèm ne{to {to me je posebno dirnulo kada sam otvorila ovu kwigu, a sigurna sam da }e i svakoga od vas. Vojislav [e{eq je ovu kwigu posvetio svojim saborcima, dobrovoqcima Srpske radikalne stranke koji su svoje ìvote poloìli ~asno se bore}i za srpske nacionalne interese na teritoriji svih srpskih zemaqa. Zato sam ube|ena da }e Vojislav [e{eq, kao {to je obe}ao pre skoro pet godina, u parampar~ad raspr{titi Ha{ki tribunal, da }e pobediti Ha{ki tribunal u ime svih dobrovoqaca Srpske radikalne stranke koji su svoje ìvote ostavili brane}i Srpstvo, u ime svoje porodice, u ime svih ~lanova Srpske radikalne stranke i u ime Srbije, koja zaista bez Vojislava [e{eqa vi{e ne moè. Voditeq: Hvala gospo|i Vjerici Radeta, sada }e vam se obratiti gospodin Milorad Mir~i}. Milorad Mir~i}: Dr Vojislav [e{eq je izneo Pretpretresnom ve}u da }e mo}i svoju odbranu da obezbedi ako mu se dozvoli uvid u arhiv Vatikana. Prof. dr Vojislav [e{eq u ovoj kwizi jasno daje do znawa zbog ~ega mu je dragocen taj uvid i pristup arhivi. ôvek koji po{tuje istoriju kao nau~nu disciplinu, po{tovao je sva pravila u jednom nau~nom radu i istraìvawu. Sluìo se istorijski potvr|enim ~iwenicama, samo pouzdanim i proverenim izvorima. On navodi da je svoju neutralnost i objektivnost i nau~nu ozbiqnost, zasnovao na tome {to se sluìo ve} postoje}im istorijskim podacima, postoje}om literaturom, ali je odbacivao sve ono {to nije utemeqeno na ~iwenicama i na istini. Odbacivao je ve}im delom autobiografske pribele{ke ili dela. Za{to? Pa zato da bi, kako i sam kaè, sa~uvao svoju objektivnost. Nije smeo da unosi svoje emocije, svoje li~no a sva autobiografska dela su proèta takvim ~iwenicama. Najboqi primer je autobiografija Frawe Tu|mana, gde daje slikovit prikaz podudarnosti i gotovo potpune sli~nosti izme|u Frawe Tu|mana i Adolfa Hitlera. âk Frawo Tu|man u svojoj autobiografiji ide korak daqe od Hitlera, on se izdiè iznad Hitlera i pripisuje sebi u zasluge neke istorijske doga|aje u svetskim okvirima i nivoima. To je ono {to Vojislava [e{eqa i karakteri{e i odlikuje kao ozbiqnog nau~nika, kao ~oveka koji se brani u jednoj neravnopravnoj borbi protiv Ha{kog tribunala, odlikuje ga èqa da se uvek sluì istinom, da uvek iznosi istorijski ta~ne i proverene ~iwenice, bez obzira na ~iju su {tetu ili u ~iju su korist. U ovoj kwizi jasno govori da je postojao hrvatski narod, i on kaè, to je bio jedan mali slovenski narod, koji je nestao kroz istoriju, kroz borbu sa Turcima. Kako on pojam hrvatstva defini{e. On kaè: pojam hrvatstva je politi~ki, on nema iza sebe sadrìnu koja bi ozna~avala naciju, pripadnost, dràvnost, to je jedna politi~ka floskula koja je smi{qena daleko od onih koji se predstavqaju kao Hrvati, smi{qena je, lansirana i sprovodi se iz Vatikana. To Vojislav [e{eq jasno iznosi. ûli ste iz izlagawa kakvim se istorijskim ~iwenicama i podacima sluìo Vojislav [e{eq. Mo912

gu da kaèm da je ovo drugi deo “Ideologije srpskog nacionalizma”, to je nastavak, to je jedan prirodni sled nau~nog i istorijskog istraìvawa prof. dr Vojislava [e{eqa. I tamo je koristio sve pouzdane i proverene istorijske ~iwenice, ovde je samo nastavio da iznosi {ta su sve Srbi i srpski narod preìvqavali. Istorija se gotovo ponavqa. Kada se prevodi Srbin pravoslavac u Srbina katolika, onda se on dugo, dugo i u istorijskom i u svakom drugom periodu naziva Srbin katolik. Ne povre|uje se, ne ugroàva se wegovo pravo pripadnosti jednom narodu, ali se nagla{ava da je Srbin katolik, kao {to je to i sa Srbima muslimanima. A onda vremenom, bri{e se ono Srbin a ostaje katolik. îme se sluè osim prisile i prevare? Sluè se falsifikatima. Jedan veliki istorijski period ovde u ovoj kwizi je ozna~en i nagla{en, to je druga polovina HIH veka. Podse}awa radi, za nas koji ìvimo u Vojvodini u drugoj polovini HIH veka odvijaju se najzna~ajniji istorijski doga|aji za srpski narod. Tada je bila Karlova~ka bitka, 1848. je stvoreno srpsko vojvodstvo u Vojvodini, odnosno Habzbur{koj monarhiji. I dok su Srbi vodili slobodarski rat za oslobo|ewe, potpuno nacionalno osve{}ewe kao i drugi narodi, kao i Ma|ari, dotle su iz Vatikana uporno insistirali da tu drugu polovinu iskoriste za pripremu falsifikata koji }e im trebati. Falsifikati kada se pripremaju, oni se ne plasiraju, niti se koriste u tom periodu pripreme, nego naknadno, dugoro~no, kada se izgube svi tragovi, ìvi svedoci nestanu i to je ne{to {to je veoma bitno, kada sam rekao za nas koji ìvimo u Vojvodini, veoma je zna~ajno. Zato je pou~na ova kwiga. Kako se prelazi iz Srba pravoslavaca u Hrvate katolike? Pa tako {to se za taj prelazni period izmisli ne{to {to je prihvatqivo i podno{qivo za Srbe. To su bili nekada davno Srbi katolici a kasnije u novijoj istoriji to su Srbi Crnogorci. To je jedno te isto, samo je razli~it model. Vidite kako to uspeva. Kada je uspelo da se ogroman broj Srba prevede falsifikatima i prisilom u Hrvate, uspelo je i da budu i Crnogorci posebna nacija, poseban narod. [ta im sada treba, sad im treba vera, treba im jezik, teritoriju ve} imaju. Kako }e to da obezbede? Vatikan }e da obezbedi, tako {to name}e raspopa Mira{a Dedei}a kao alternativu, kao duhovnog vo|u, ~oveka koji direktno zastupa Vatikan. Kako ta podvala uvek na|e podlo tle? Za{to? Zato {to je dugoro~na, zato {to je studiozno pripremana. Ve}ina qudi koji su ìvi svedoci doga|aja posle Drugog svetskog rata znaju jako dobro da je pojam Crnogorac, Li~anin, Bosanac bio samo sinonim za Srbina iz Crne Gore, za Srbina iz Like, za Srbina iz Bosne. To je jedna geografska odrednica gde su sve Srbi ìveli. Ali, niko nije razmi{qao tih godina da }e to posluìti kao jak argument i osnova Vatikanu i me|unarodnoj zajednici, na ~elu sa Amerikom, da formira novu dràvu u kojoj }e biti novostvorena nacija, koja }e se zvati Crnogorci. I to je za nauk, a u ovoj kwizi se detaqno opisuje kako i na koji na~in se to sprovodi. 913

Upravo ovih godina, posle petooktobarske revolucije, lansira se jedna nova podvala u Vojvodini. Izmi{qa se nova nacija – Vojvo|ani. To podrazumeva sve one koji ìve u Vojvodini, to su Vojvo|ani. A vidite kako istovremeno i paralelno sa tim ide jedna druga podvala, gde lideri pojedinih politi~kih partija na politi~koj sceni Srbije, po nalogu Amerikanaca i Vatikana, kaù: “Pa mi se u Vojvodini razlikujemo od Srba u Srbiji, pa i crkve nam se razlikuju, nije vizantijski stil”. Pa pogledajte kakve su crkve u Vojvodini, {ta }e nam vizantijski stil, a pri tome ne kaù {ta je uzrok i razlog – samo gradwu takvih crkava je Marija Terezija dozvoqavala. Za vreme Marije Terezije, za vreme autonomije Srba u Austrougarskoj monarhiji unapred su razmi{qali da i u toj razli~itosti utemeqe novu naciju koja }e se zvati Vojvo|ani. To nije ni{ta novo, to se poku{avalo i za vreme Karlova~ke pobune. Oni nisu mogli da ugu{e srpsku pobunu, bila je masovna, a slobodna teritorija obuhvatala je prostor od Banata, Sremske Karlovce sve do Srbobrana. Ogromna teritorija kojoj nisu mogli ni da pri|u a ne da osvoje jake trupe austrijske i ma|arske vojske. Ali tada austrougarski konzul kaè: “Prepustite meni Srbe. S wima ne vredi ratovati, oni su ve{tiji u borbi od nas”. Oti{ao je kod patrijarha Raja~i}a i rekao: “Ne}e{ vaqda dopustiti da do|o{, {upqikac komanduje vojskom, pa vaqda ste vi cvet inteligencije srpskog naroda”. I tu je klica razdora ba~ena. Nakon toga patrijarh Raja~i} preuzima kompletnu vlast i vojnu komandu i po~iwu podele. Ogromne snage dolaze iz Srbije da pomognu Srbima u odbrani, me|utim, ne vredi. Razdor i sva|a me|u Srbima doprineli su da se ugu{i i da se bukvalno kasnije i poni{ti ta takozvana srpska autonomija i to je ne{to {to uvek koriste kada im se ukaè prilika, kada procene da je pogodno. To i sada poku{avaju u Vojvodini. Samo su jedno zaboravili: srpski nacion u Vojvodini je opstao ne samo organizacijom Srba i wihovom spremno{}u i uporno{}u, ve} zato {to su pripadnici nacionalnih mawina – Ma|ari, Slovaci i Rusini ostali uporni, ostali istrajni u svom nacionalnom opredeqewu. Mi iz ove kwige imamo dosta da nau~imo, ali ono {to je prvenstveno, {to se proteè kroz ~itavu kwigu, to je upornost i istrajnost Vojislava [e{eqa. Vojislav [e{eq je, iako na ~etvorogodi{woj robiji, kako on kaè, objavio ovu kwigu. Objavio je zahvaquju}i svim dokumentima i literaturi koju su skupqali wegovi saradnici. Ali, Vojislav [e{eq u ovoj kwizi, kao i u svom ìvotu i u svom politi~kom delovawu, nije pokazivao mr`wu, iskqu~ivost i netrpeqivost. Uostalom kakav je odnos Vojislava [e{eqa prema pokatoli~enim Srbima, najboqe govori wegov odnos sa Tutom Naletili}em u zatvoru. To je u stvari karakter, to je li~nost Vojislava [e{eqa. On radi ozbiqno, on nau~no iznosi dokaze kako je razbijena Jugoslavija, ko i na kakav na~in razbija srpsko bi}e, ko i kako, na koji na~in uvek istorijski deluje protiv Srba. To je najja~i argument. To je najja~i i kqu~ni dokaz, zbog toga se odlaè su|ewe Vojislavu [e{equ. Nauka, isti914

na i istorijski ta~ne ~iwenice ne mogu da se uhapse, ne mogu da se kazne, ne mogu da se stave u kazamat, to je argument koji Vojislavu [e{equ najvi{e sluì. Vojislav [e{eq je i daqe ~ovek koji ima snage i veruje u svoju pobedu. Mi se iskreno nadamo da je tokom ove godine realno o~ekivati da Ha{ki tribunal kona~no prizna ono {to je svima poznato, da je Vojislav [e{eq politi~ki zatvorenik u Ha{kom tribunalu. Samo je pitawe trenutka kada }e to Ha{ki tribunal priznati. Kako i na koji na~in, ne}e samo odlu~ivati Amerikanci i Vatikan, Rusija se podigla sa kolena. Rusija je ta zahvaquju}i kojoj je Vojislav [e{eq izdrào {trajk gla|u. On kaè: “Pomogli su mi majka Rusija i gospod Bog”. @iveli. Voditeq: Hvala gospodinu Miloradu Mir~i}u, hvala govornicima i svim prisutnima u nadi da }e dr Vojislav [e{eq uskoro biti na slobodi, èlim vam prijatno ve~e.

Kragujevac, Dvorana [umadija, 31. maj 2007. godine Lidija Vuki}evi}: Dobro ve~e Kragujevac, dragi prijateqi, dame i gospodo. Ovde u srcu [umadije, u gradskoj dvorani [umadija su, davne 1991. godine, prof. dr Vojislav [e{eq, predsednik nas srpskih radikala, i wegov prijateq, zamenik predsednika na{e stranke, gospodin Tomislav Nikoli}, po~eli sa obnavqawem i {irewem ideje srpskog radikalizma. Ve~eras predstavqamo najnoviju kwigu prof. dr Vojislava [e{eqa “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”. U kwizi “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” dr Vojislav [e{eq, u drugom poglavqu ove kwige, govori o ameri~kom ambasadoru Tomasu Patriku Miledi, pri Svetoj stolici, koji kao ameri~ki ambasador u Vatikanu od 1989. do 1993. godine, nikada nije prikrivao svoju prohrvatsku pristrasnost. U ovoj kwizi, koju je izdao posle zavr{ene misije u Vatikanu, govori o Jovanu Pavlu Drugom i wegovoj navodnoj borbi za qudska prava. On isti~e da }e Sjediwene Ameri~ke Dràve i Sveta stolica, kao jedini moralno-politi~ki autoriteti svetskih razmera, preuzeti zna~ajnu ulogu u budu}nosti, tako da }e uticati na ìvote qudi u svim delovima sveta na kugli zemaqskoj. Celo poglavqe svoje kwige, Miledi posve}uje svom u~e{}u u koordinaciji vatikansko-ameri~ke politike prema biv{oj Jugoslaviji. Pod direktnim vatikanskim uticajem, ameri~ka politika po pitawu jugoslovenske krize radikalno se promenila u godinama od 1990. do 1993. godine. Sve do tada ameri~ka vlada je èlela da se sa~uva jugoslovenska dràva. Ameri~ka vlada je predvi|ala da }e se desiti katastrofa ako se prizna nezavisnost pojedinim jugoslovenskim federalnim jedinicama. S druge strane, Vatikan je nagovestio da }e do}i do prolivawa krvi ako se ne preuzmu koraci da se prizna da je Jugoslaviji, onakvoj kakva je bila, do{ao kraj. I Sjediwene Dràve i Vatikan imali su isti ciq – da se razbije Jugosla915

vija, ali su se razlikovali samo po na~inu na koji bi se taj ciq postigao. Svetu stolicu su, u prvom redu, zanimale Hrvatska i Slovenija, katoli~ke zemqe, dakle pripadnice istoj veri. Miledi u odeqku “Gorka istorija” nastoji da ublaì zlo~ina~ko delovawe Rimokatoli~ke crkve, ali i ne negira da su Hrvati otvoreno u Drugom svetskom ratu sara|ivali sa nacistima i da su hrvatski nacionalisti vodili otvorenu borbu sa srpskim pravoslavcima. Ovo ima opravdawe ako se zna da su Srbi u Drugom svetskom ratu bili saveznici u ratu protiv nacista, kaè on. U glavama Srba hrvatski nacionalizam je bio povezan sa katolicizmom. Tada{wi zagreba~ki nadbiskup, Alojzije Stepinac, bio je sklon hrvatskom nacionalisti~kom reìmu iz Drugog svetskog rata. Hrvatska katoli~ka crkva odobravala je zlodela Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Posle toga, Stepinac je osu|en na 15 godina prisilnog rada za ratne zlo~ine. Odlukom mar{ala Tita, 1951. godine, pu{ten je iz zatvora, ostao u ku}nom pritvoru, ali ga je papa Pije XII ubrzo unapredio u kardinala. Besan zbog ovoga, Tito je raskinuo diplomatske odnose sa Svetom stolicom. Otu|ewe Hrvata od pravoslavnih Srba u toku Drugog svetskog rata, ostavilo je trajne oìqke u wihovim odnosima. O svemu ovome Miledi govori, pa kaè: “Poznat mi je i poseban poloàj zagreba~kog nadbiskupa i uloga Hrvata u antifa{isti~koj borbi. Posebno sam upoznat s poku{ajima la`nog prikazivawa kwige povjesni~ara Frawe Tu|mana. Molim u~iteqe da uvaè ovu moju dopunu.” Celo poglavqe svoje kwige Miledi posve}uje svom u~e{}u u koordinisawu vatikansko-ameri~ke politike prema biv{oj Jugoslaviji. Govori o svojim susretima 1991. godine sa raznim kardinalima Svete stolice i razgovorom sa papom Jovanom Pavlom Drugim, koji je èleo da Sjediwene Dràve zauzmu aktivnije u~e{}e u re{avawu jugoslovenskog pitawa. Govorio je kako narodi Slovenije i Hrvatske imaju pravo na nezavisnost, pa se Vatikan obra}ao mnogim zemqama i podsticao ih da priznaju nezavisnost ovih dràva. U po~etku su se Sjediwene Ameri~ke Dràve protivile ovome, mislile su da je prerano, ali 1992. i 1993. godine wihova su se gledi{ta podudarala. Dogodilo se ono {to je Sveta stolica uporno traìla. Tako se ameri~ka politika radikalno promenila pod direktnim vatikanskim uticajem. Miledi priznaje da je u Vatikan do{ao pod sasvim druga~ijim pogledima na jugoslovensko pitawe, ali je zahvaquju}i ~estim razgovorima sa predstavnicima Svete stolice, do{ao do zakqu~ka da i papa i hrvatski biskup poùruju secesiju jugoslovenskih dràva. Jovan Pavle Drugi hu{kao je velike sile i na bosanske Srbe. Osokoqen ameri~kom podr{kom, rimski papa je povodom krize u Bosni i Hercegovini poveo jo{ ùstriju antisrpsku politiku. Nastanak, razvoj i realizacija velikohrvatske ideje, rezultat su vekovnih nastojawa da se ostvare interesi Rimokatoli~ke crkve i wene dominacije na balkanskim prostorima. 916

Nata{a Jovanovi}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, dragi prijateqi, uvaèni sugra|ani, [umadinci. Dr Vojislav [e{eq, koji je ve} pet godina u tamnici ha{kog kazamata, uloìo je nat~ove~anski, rekla bih, trud, energiju, rasko{no znawe u stvarawu ove monumentalne kwige koju ve~eras promovi{emo. Za ~etiri godine ha{kog tamnovawa, brane}i interese nas Srba, u o~ekivawu su|ewa koje zlikovci ne}e da mu otpo~nu evo ve} petu godinu, on je pro~itao na hiqade strana kako bi ih sublimisao jednim metodolo{kim pristupom i kroz sintezu mnogobrojnih nau~nih dela, pre svega istorijskih, koja se ti~u gra|e koju je sakupqao od na{ih autora, sa srpskih prostora, ali pre svega sa prostora gde ìve hrvatski usta{ki istorijski falsifikatori. On je dao jasan prikaz onoga {to se danas de{ava na prostoru usta{ke hrvatske dràve, {to se de{avalo kroz vekove, kako smo mi Srbi na tim prostorima, ~iji smo zaista etni~ki jedini pravi ~uvari, kroz vekove stradali zbog uloge koju je pod pokroviteqstvom papa, ve~eras je gospo|a Vuki}evi} pomenula Pija XII, pa preko Jovana Pavla Drugog i ostalih, Vatikan imao prema usta{ama pre svega, odnosno prema Hrvatima kroz ~itavu wihovu istoriju. Prof. dr Vojislav [e{eq je, vidite i sami, u ovom nazivu èleo da kaè, i ja bih rekla da je to osnovna ideja wegove kwige, da su kao etni~ki narod Hrvati nekada davno postojali, ali danas od wih zapravo nema ni traga. Najpre su te male grupe, koje su ostale kao recidivi tih etni~kih istinskih Hrvata raseqenih po Austriji i Nema~koj, po~ele da dokazuju svoje poreklo preko ovih wihovih istorijskih falsifikatora, po~ev od Pilara, preko [trosmajera, Star~evi}a do bra}e Radi} i Frawe Tu|mana, Brozovog generala. Oni su uporno, kroz sva dela koja su pisali i koja, zapravo, predstavqaju falsifikat veli~ali takozvane velikohrvatske ideje. Wihova dela nisu ni{ta drugo nego ~ist istorijski falsifikat pred neumoqivim ~iwenicama, koje predsednik na{e stranke prof. dr Vojislav [e{eq iznosi. On negira mogu}nost da na prostorima sada{we endehazije, koju je Tu|man uz pomo} Vatikana obnovio i izvr{io drugi genocid u dvadesetom veku, ìve nekakvi etni~ki Hrvati. To su uglavnom razne etni~ke zajednice drugih naroda, a pre svega Srbi katolici, koje su oni kroz vekove procesom unija}ewa i pokatoli~avawa, sistematski prevodili u Hrvate. Zato se mi danas nalazimo u situaciji da imamo okupirane srpske teritorije na zapadnoj srpskoj granici, na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. To tvrdi jedan od u~esnika ve~era{weg skupa, ~iji je sud inkorporisan u ovoj kwizi prof. dr [e{eqa, dr Nikola @uti}. On, kao istori~ar, tvrdi, da je nesporna ~iwenica, koju sam ja vi{e puta isticala i na ovakvim skupovima {irom srpskih zemaqa i sa skup{tinske govornice, da ta granica seè i daqe, do srpskih mora. Naravno, to je ono {to ne smeju da kaù dana{wi izdajnici na vlasti, oli~eni u Tadi}u i Ko{tunici, wihovim sledbenicima koji }e i daqe da prekrajaju i falsifikuju srpsku istoriju i koji su slepi pred ~iwenicom da je tamni~ewe na{eg predsednika i wegova 917

borba za srpski narod, zapravo zalog za budu}nost. Jer, sve ono {to je on prikazao u ovoj kwizi nedvosmisleno upu}uje na to da ona moè, u najve}em delu, svima nama ve~eras ovde, celokupnoj srpskoj, ali i svetskoj, javnosti, da rasvetli mnoga pitawa koja se ti~u stradawa Srba u Hrvatskoj kao posledici politike Vatikana. Nije slu~ajno {to je jedno celo poglavqe, tre}e, u ovoj kwizi predsednik na{e stranke posvetio jednom od najve}ih falsifikatora i onih koji su veli~ali postojawe hrvatskog naroda na prostorima, ne samo sada{we endehazije, nego i na prostoru Bosne i Hercegovine i ~itave Crne Gore, pa duboko zadiru}i i do Zemuna, do Beograda. To je fratar Dominik Mandi}, i nije slu~ajno {to dr [e{eq wega citira a ~ije je kwige pronalazio, iako zato~en u Ha{kom tribunalu, veoma opse`nim i veoma bri`qivim istraìteqskim radom wegovih saradnika koje je u kwizi pomenuo, gospo|e Qiqane Mihajlovi} i Filipa Stojanovi}a. âk i ono {to nikada niko nije uspeo da objavi i {to se ~uvalo u usta{kim, odnosno katoli~kim samostanima {irom sveta, prof. dr Vojislav [e{eq, iako u tamnici ha{kog kazamata, preko ovo dvoje pomenutih saradnika i mnogih drugih, uspeo je da na|e u originalnom izdawu i da dokaè da je taj fratar koji je ro|en u [irokom Brijegu, koji je rasadnik usta{tva, i koji je po maj~inoj liniji iz porodice Zovko, koja je mnoga zlodela nad na{im narodom po~inila u Drugom svetskom ratu, kroz falsifikovawe, pre svega na{e autenti~ne srpske istorije, prikazuju}i je kao istoriju nekakvog hrvatskog naroda, èlo da dokaè da su Hrvati neki veliki narod. Oni su, naravno, kao {to su kroz vekove pokazivali, imali pretenzija na sve {to je srpsko, da se Srbi uni{te, da se proteraju sa prostora na kojima su kroz vekove ìveli. âk je taj umobolnik i{ao dotle, i to je zapravo stawe bolesnog uma ne samo wega, nego i mnogih drugih koje je on citirao u ovoj kwizi, da dokaè da smo mi Srbi narod drugog reda i nazivali su nas najpogrdnijim imenima. Jedan od istori~ara, koji se suprotstavio, na izvestan na~in takvom falsifikovawu istorijskih ~iwenica od strane fratra Dominika Mandi}a i ostalih, na kojima je po~ivala ta velikohrvatska ideja na osnovu koje je obnovqen usta{ki pokret uo~i Drugog svetskog rata, a naro~ito kroz propagandu koju je sprovodio Frawo Tu|man uz pomo} Pavla Drugog uo~i genocida 1991. godine, jeste hrvatski istori~ar Nada Klai}. Ali ona nije pobijala do kraja tezu Mandi}a o tome {ta smo mi Srbi kao narod, ve} je osporavala na{u nacionalnu autenti~nost, ali je priznavala da u nekim delovima, kako ona kaè, hrvatske dràve postoje oni koji se izja{wavaju kao nosioci pravoslavne vere. Me|utim, u jednome je fratar usta{a Dominik Mandi} bio u pravu a to je da smo kroz vekove mi Srbi preìvqavali takve torture uz pomo} Vatikana. Vatikan je, kao {to ste videli, imao zna~ajnu ulogu i u razbijawu ne samo biv{e Jugoslavije, nego i Sovjetskog Saveza, o ~emu je predsednik [e{eq govorio u prethodna ~etiri toma koja smo promovisali ovde. Nekoliko generacija koje su pokatoli~ene i primile kato918

li~anstvo kasnije su se nazivali Hrvatima. Iako su autenti~ni Srbi, zaboravili su i ono {to smo mi kao narod, dakle prihvativ{i tu|u veru, na{e istorijsko poreklo i pre svega mogu}nost da se vratimo na prostore koji su vekovima nama pripadali. Dr Vojislav [e{eq je, citiraju}i i te istorijske falsifikate koje su pruàli takozvani, pod znacima navoda, velikani hrvatske falsifikovane istorije, u ovoj kwizi pored profesora @uti}a promovisao i mnoge druge savremenike, kao {to su akademik Vasilije Kresti} i pomenuti biv{i ameri~ki ambasador u Vatikanu, ali i Yon Kolinder, profesor na univerzitetu Kembriy. On je, 1999. godine, u prilog onome {to smo govorili i promovi{u}i prethodne kwige, a i ve~eras, pisao o ~iwenici da je Pije XII bio Hitlerov papa i da su Ante Paveli} i usta{ki zlikovac Alojzije Stepinac dobili ratni signal da krenu u pokoq nad srpskim narodom i da izvr{e nevi|ena i u qudskoj civilizaciji nezapam}ena zlodela, ba{ na temeqima onoga o ~emu je pisao Ante Star~evi}, a {to je godinama pre wega promovisao Stjepan Radi}. Oni su se kroz veli~awe hrvatstva, koje zapravo u pravom etni~kom smislu ne postoji, pripremali da potpuno istrebe na{, srpski narod. Bra}o i sestre, dok sam ju~e razmi{qala o tome {ta }u da vam govorim i koji deo kwige da izaberem, nije slu~ajno {to sam se osvrnula na najve}eg falsifikatora Dominika Mandi}a, i iskoristila sam jednu situaciju u onom ìvom skup{tinskom ìvotu da najavim ve~era{wi skup. Primetila sam da su se neki od poslanika ove ùte lopovske koalicije udarili po glavi. Pomislila sam u sebi, ali nisam reagovala, neka, tu ionako nema ni{ta, verovatno je prazna glava, Ali, u isto vreme, pomislila sam da nama vode dràvu oni koji ne misle o budu}nosti srpskog naroda, ne misle niti u~estvuju, niti je to wihov ciq, da mi kroz podizawe srpske nacionalne svesti nikada ne zaboravimo {ta nam se doga|alo kroz istoriju, kroz koju smo se mnogo namu~ili i mnogo stradali, i izvukli pouke da nam se to nikada vi{e ne dogodi. Mi koji smo ve~eras ovde u prepunoj gradskoj dvorani [umadija, mi srpski radikali, istinski srpski patrioti, rodoqubi, protivimo hap{ewima i odvo|ewu u Hag, a, danas je uhap{en i general Tolimir, samo zato {to je kao i ostali branio ideju slobode. Mi koji smo bri`qivo pro~itali i ovu kwigu, koja je zaista u pravom smislu re~i putokaz za budu}nost, za sve budu}e generacije i koji verujemo u to da }e do kraja da izvojuje bitku na{ predsednik u ha{kom kazamatu, ve~eras ovde moramo jo{ jednom da obe}amo da }emo do kraja da se borimo za slobodu, jer je ona najva`nija. Bez slobode nema budu}nosti ni za Kragujevac, ni za Srbiju, ni za srpski narod u celini, niti }emo mo}i da ra~unamo na to da u neko dogledno vreme, povratimo ono {to je na{e, a {to su nam Vatikan i usta{ki zlikovci kroz genocid, sprovo|en u dva navrata u dvadesetom veku, oteli. Mi to moèmo da obe}amo sebi, da obe}amo na{oj deci, i unucima, a pre svega, i zato vas mo919

lim da jednim aplauzom podr{ke pozdravimo na{eg predsednika, obe}amo autoru ove kwige prof. dr Vojislavu [e{equ. Hvala vam, bra}o i sestre, {to ste do{li ve~eras. Hvala vam, nastavqamo da se borimo do kona~ne slobode za Srbiju i srpski narod. Hvala vam i svako dobro vam èlim. @ivela Srpska radikalna stranka! @iveo predsednik dr Vojislav [e{eq! @ivela Velika Srbija! Hvala vam. Voditeq: Sada }e nam se obratiti dr Nikola @uti}, narodni poslanik Srpske radikalne stranke. Izvolite. Nikola @uti}: Gra|ani [umadije, dragi Kragujev~ani, veoma je te{ko govoriti posle najboqeg skup{tinskog govornika, ali ja }u poku{ati na jedan profesorski na~in pa ne}e biti toliko atraktivno. Moram da kaèm da sam imao ~ast da budem recenzent ove kwige, pored profesora Zurovca. U ovoj najnovijoj obimnoj kwizi prof. dr [e{eq nam otkriva odgovornost Vatikana i Rimokatoli~ke crkve za stvarawe rimokatoli~ke formacije hrvatstva. Sam naslov kwige prilago|en je wegovoj osnovnoj tezi da je umjetna nacija hrvatstva nastala zahvaquju}i vizionarskom i prozelitskom radu Vatikana, preverenih Srba i raznih stranih rimokatoli~kih naroda. Ja sam ina~e jedan od rijetkih srpskih profesionalnih istori~ara koji se vi{e od jedne decenije bavi ~udnovatim nastankom jednog naroda, koji je nastao kao srpski rimokatoli~ki supstrat uz primese raznih rimokatoli~kih naroda koji su se zatekli na prostorima jugoistoka Evrope. U mojoj kwizi “Srbi rimokatolici takozvani Hrvati”, u izdawu Srpske radikalne stranke, na egzaktan dokumentaran i nau~ni na~in sam dokazao da su dana{wi Hrvati 75 do 80 procenata srpskog etni~kog porijekla, a ostatak nema~kog, ma|arskog, ~e{kog ili drugog inostranog porijekla. Prof. dr Vojislav [e{eq je na vrlo sli~nom istraìva~kom i nau~nom utemeqewu, jer u ovoj svojoj najnovijoj kwizi pi{e o vje{ta~koj hrvatskoj naciji koja je stvorena rimokatoli~kom misijom i prozelitizmom i uz odlu~nu podr{ku vatikanske apostolske monarhije, odnosno habsbur{ke monarhije. Prema mojim nau~nim saznawima, a i saznawima iz ove [e{eqeve kwige, moè se slobodno zakqu~iti da je hrvatstvo specifi~no stawe vjerske svijesti stvoreno vjekovnim radom frawevaca, jezuita, kongregacije za propagandu vjere i drugih rimokatoli~kih instituta, na du{ama preverenih Srba, odnosno Srba rimokatoli~ke vjere. U kwizi prof. [e{eqa dokazano je da Velika Srbija nije nikakva megalomanska fantazija prof. [e{eqa, ve} da je to realno istorijsko stawe sredine devetnaestog vijeka. To realno istorijsko stawe prevazilazi èstoko napadanu [e{eqevu liniju zapadnog srpskog rasprostirawa, a to je popularna linija Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Naime, zapadna istorijska linija Velike Srbije, ili boqe re~eno srpskih zemaqa, ide potezom sjeverna Istra oko mjesta Peroj, zatim ide na srpske Moravice, pa 920

sve do Hrvatskog Zagorja, to je ina~e slovena~ka zemqa zbog kajkavskog dijalekta. O toj zaboravqenoj liniji zapadnog srpskog rasprostirawa govorio je Vuk Karayi}, koji je govorio da se Srbi rasprostiru od albanskih gora pa sve do Trsta. Teze Vuka Karayi}a potkrepio je i jedan zaboravqeni istori~ar Milo{ Milojevi}, koji je ina~e skinut iz kataloga ozbiqnih srpskih istoriografa zahvaquju}i takozvanoj kriti~koj srpskoj scenografiji koja je u su{tini antisrpska. Navode na{ih istoriografskih velikana, Vuka i Milojevi}a, potvr|uje, {to je najva`nije, austrijska statistika. Zna~i, radi se o matemati~ki preciznim podacima. Ja tako|e, ne govorim proizvoqno o ovoj zapadnoj regiji rasprostirawa, po{to se u toj statistici govori, na primer, da je po popisu iz 1850. godine u Istri ìvelo 135 hiqada Srba. To je i za mene bio nepoznat podatak do pre jedno sedam, osam godina. Zna~i, ta istina je toliko sakrivana. Zbog tih svojih tvrdwi ja sam doìveo napade iz Zagreba od velikohrvatskih megalomana, tako da je istina u su{tini vrlo druga~ija u odnosu na stawe kako su nas u~ili na{i profesori koji su bili nekriti~ki raspoloèni. Srbi, ina~e, moraju sa~uvati se}awe na svoje nasilno otete istorijske zemqe. Mi se moramo ugledati na tradicionalizam Jevreja, koji su se}awem na svoje biblijske zemqe posle vi{e hiqada godina, 1940. godine, stvorili Izrael. Ova kwiga prof. [e{eqa }e na izvestan na~in ~uvati uspomenu na zapadni srpski prostor i buditi nadu za ponovnim vaskrsavawem Srpske Krajine i zapadnih srpskih zemaqa. Ova obimna kwiga, komplikovana kwiga za obi~nog ~itaoca, zasluùje mnogo vi{e vremena za predstavqawe od predvi|enog, jer je prebogata brojnim istorijskim ~iwenicama i logi~kim istoriografskim zakqu~cima. Ona kroz istorijsku vertikalu odre|uje vremenski period mitolo{kog konstituisawa takozvane hrvatske nacije kroz 19. vijek i weno ~udovi{no, nepravedno i neumitno {irewe kroz 20. vijek. Iz [e{eqeve kwige daqe je uo~qivo da se okupacija srpskih zemaqa u prvoj fazi provodila duhovno, rimokatoli~ewem Srba, a u drugoj preko istorijskih falsifikata stvarawem mitolo{ke velikohrvatske povijesti, {to }e sve skupa dovesti, kako isti~e prof. Vojislav [e{eq, do dana{we vje{ta~ke hrvatske nacije. Mitolozima ili falsifikatorima povijesti hrvatstva prof. dr Vojislav [e{eq je posvetio drugi deo kwige, a tako|e i tre}i dio svoje studije. Koleginica Nata{a Jovanovi} je dosta govorila o tim falsifikatorima, ja ne bih ponavqao wene re~i, ona je na izvanredan na~in predstavila mitolo{ke tvorce hrvatstva od Vjekoslava Klaji}a, Ivana Kukuqevi}a, Sakcinskog, biskupa [trosmajera, Tadije Smi~iklasa. Ja bih samo istakao ~iwenicu da su brojni tvorci hrvatstva uglavnom bili stranog porijekla. To govori da je to bio projekat pre svega vatikanski, odnosno austrijskoapostolske monarhije. Taj projekat je ra|en iz pragmati~nih razloga {irewa rimokatoli~ke vjere misijom, ali i {irewa austrijske dràve na zapadne srpske prostore. 921

Prof. [e{eq ipak priznaje postojawe nestalog izvornog sredwevjekovnog hrvatskog stanovni{tva, kako on kaè namerno, hrvatskog naroda, koje on svodi na ~akavce Istre, otoka i dana{weg takozvanog primorja i koji, prema tvrdwama prof. [e{eqa, nemaju nikakve veze sa dana{wim Hrvatima koje on, kao i moja malenkost, naziva Srbima rimokatolicima, takozvanim Hrvatima. Ova kwiga prof. [e{eqa ima izuzetan zna~aj za dana{wu dnevnopoliti~ku borbu protiv brojnih antisrpskih nazovi intelektualaca, koji uporno prekodrinske srpske prostore nazivaju nesrpskim, tvrde}i da su ih Srbi tokom najnovijih ratova okupirali kako bi stvorili Veliku Srbiju. Ova kwiga, na kraju, upravo argumentovano dokazuje koji je to istorijski srpski prostor, svjedo~i o svesrpskom istorijskom rasprostirawu u dana{wim, u zlo~inu formiranim, takozvanim hrvatskim zemqama. Velika Srbija, za koju se zalaè prof. dr Vojislav [e{eq, u stvari predstavqa istorijske srpske zemqe koje su zlo~ina~kom politikom Rimokatoli~ke crkve i Vatikana, uz potporu apostolske vatikansko-austrijske monarhije, ali i dana{wih neoliberalnih zapadnih zemaqa, pretvorene u hrvatske zemqe. Zahvaqujem. Voditeq: Sada }e nam se obratiti prof. dr Mileta Poskurica, narodni poslanik Srpske radikalne stranke. Mileta Poskurica: Zahvaqujem. Bra}o i sestre, dame i gospodo, kwiga o kojoj govorimo ve~eras daleko je teà za analizu, ~uli ste od profesora istorije kako je morao da u sublimiranom kratkom vremenu kaè o woj, a verovali ili ne, kad ~itate to je toliko puno informacija, a i ona sama je obimna, od oko hiqadu strana, pa podrazumeva vi{estruko ve}u koli~inu materijala iz koga }ete sublimat izvoditi. Kwiga je takva da je postularno koncipirana u nau~nom smislu, analiti~ki bogata ~iwenicama koje imaju jasne istorijske izvore. Ti izvori su u toj meri jasni, predo~eni su ~itaocu, dozvoqeno je ~ak i konkluzivno zakqu~ivawe koje prof. Vojislav [e{eq iznosi u toj kwizi, ali uvek vam ostavqa lufta, kao pravi ozbiqni nau~nik, nude}i vam nau~nu slobodu da sami donosite zakqu~ke o objektivnosti izvora koje je koristio. Tako }ete do}i i do sume nemogu}ih fantazmagorija, izmi{qotina, poput onih o kojima je ve} govorila Nata{a, o Mandi}u, ali i mnogim drugim koji su poku{avali da na razli~ite na~ine prikaù osnovnu ideju, ideju vodiqu, i kona~no potkuju osnovu ovoj sada{wosti na{oj zbog koje Vojislav [e{eq jeste u Hagu i zbog ~ega je wegova poruka na prvoj strani zapravo u neku ruku testamentalnog karaktera. Mi, dakle, moèmo da poru~imo Vojislavu [e{equ da ne treba da àli za istorijskim odlukama, istorijskim sudom ili istorijskom promisli koja ga je ostavila ìvog, jer se on sada ìv, ali zato~en, bori za slobodu onih koji su ìvote dali za slobodu Srbije, za slobodu velike srpske ideje i mi smo mu na tome zahvalni u ime onih koji su ìvote poloìli, u ime onih koji su ostali, da do|u do kwige, da pro~itaju, da se uvere. Svi mi ima922

mo dovoqan broj godina da moèmo da shvatimo zabludu u vremenu u kome smo ìveli, vremenu prevarenog i pokvarenog bratstva i jedinstva, vreme Titovo koje nas je potpuno zaludelo nekakvim neverovatnim opstrukcijama i do istina do kojih nismo mogli da do|emo. Kwiga pokriva nekoliko osnovnih ideja, ali sigurno u analizi svih istori~ara koji su pomenuti, masa wih nije ni pomenuta, i te{ko ih je i pomenuti naravno, vode nekako tri osnovna koncepta: istorija, praistorija hrvatstva, istorija hrvatstva i doseqavawe na balkanske prostore. Mnogo informacija i neverovatna {arolikost autora govore o objektivnosti autora ove kwige. Kona~no, mi ~esto u politi~kom i svakodnevnom ìvotu kaèmo da neke stvari predajemo sudu istorije. Ovo je jedan od najo~iglednijih primera koliko i taj sud istorije moè biti neobjektivan, neta~an, podloàn falsifikatu. Dakle, sudovi istorije nisu kona~ni, kona~ni su u oceni koje su istori~ari iznosili. [e{eq je vrlo lukavo, vrlo hrabro i sistemati~no izloìo svoju kwigu sudu istorije da se o woj govori i ocewuje, ali pruìo je fakte na osnovu kojih je do svojih zakqu~aka do{ao. Drugi akcenat na koji bi se u kwizi, mo`da s pravom, ~itaoc mogao odlu~iti, to je vreme evolucije i zbivawa na takozvanom hrvatskom prostoru, koji je istorijske granice ~esto mewao. Onako kako je vidi Dominik Mandi}, Hrvatska je bila od Bojane, Drave, Drine, do Sane i do Jadranskog mora, dakle nekakva kocka, nekakva ~etvrtka, ni govora o kifli za koju znamo, i hiqadu drugih monstruoznih poigravawa sa nacionalnom biografijom. Sa druge strane, ono {to se mo`da name}e kao tre}i postulat, jeste ~iwenica da je Rimokatoli~ka crkva bila uvek tu negde, i wena aktivnost, weno nastojawe, wena propaganda, uvek je i{la za nijansu ispred onoga {to }e se istorijski dogoditi. Mislim na krvava zbivawa, na ratove, i na probleme koji s tim idu, i kona~ni nestanak Srba ili wihovo umawewe. I ne treba ni{ta boqi dokaz za to, nego Stepin~evo pismo u poku{aju da spase od propasti NDH. Ne èle}i da ide, da pobegne iz Zagreba, on pi{e papi Piju XII i traì da u~ini sve {to moè da se ponovo angaùje kod zapadnih sila, koje znate kako su se, od êr~ila pa nadaqe, ponele prema Jugoslaviji i tada{woj zvani~noj Titovoj vlasti, da ne {irim pri~u, pa mole}i kaè: a {ta uraditi sa 240 hiqada pokatoli~enih Srba, ho}emo li i to predati? Eto, takav razlog bio je direktna komunikacija sa papom, i hiqadu drugih dokaza imate. Ono {to bih ja hteo da izdvojim, vidim da je bilo logi~no izdvojiti pojedine segmente iz kwige, to jugoslovenski zanos koji je potkrepqen rimokatoli~kim uticajem, plasiran u 19. veku. Nastao je u periodu kada je do{lo do raspada feudalnog sistema i kada je jedan jedini na~in rezonovawa bio ~ija zemqa toga i vera, morao biti poguban za neke druge vrste svesti, nacionalne svesti, zato se zamewuje drugim oblikom svesti pa verska svest izbija u prvi plan. To je po~elo sa padom Otomanske imperije kada su po~ela da se bude nacionalna ose}awa naroda koji su ìveli na ovim prostorima. 923

Upravo u to vreme, ponesen zaista, reklo bi se nekakvim egzaltiranim doga|ajima i jednim svojim novim vi|ewem stvari, Qudevit Gaj, kasnije iza wega Josip Juraj [trosmajer, nadbiskup, po~eli su da plasiraju unutar Hrvatske, tada{we hrvatske teritorije, jednu ideju o tome da i hrvatski i srpski narod treba da prihvate jedinstveno ilirsko ime, jedinstven jezik i jedinstven pravopis. I nije on dugo ~ekao. Napisao je nekakav pravopis, ne{to {to je trebalo u prevodu da li~i na nema~ko-hrvatski re~nik. To je bilo ne{to zbog ~ega su ga slavili i intelektualci i politi~ke partije tog vremena. Ta euforija, koja je tada nastala, nije dugo trajala, ali [trosmajer produàva latinski jo{ lukavije. On uvodi tada ve} ozvani~eni {tokavski jezik u Saboru Hrvatske, uvodi ga i predstavqa jugoslovenskim jezikom, tako da ideja jugoslovenstva kre}e dosta rano, to je 19. vek, hiqadu osamsto {ezdeset i neka godina. I jo{ gore, i jo{ è{}e i jo{ podlije, {to govori o smislu rimokatoli~ke politike. Dakle, vrlo pokvareno, vrlo perfidno, vrlo prihvatqivo za one kojima se name}e, nudi, recimo, ideju da Srbi i Hrvati mogu biti isto, da imaju ista prava, naravno, pod uslovom ako prihvate rimokatoli~ku veru. I ako odete samo 250 godina kasnije, odnosno ranije, vide}ete da je tako ne{to nu|eno i 1601. godine u Saboru hrvatskom, dakle postanite Hrvati, bi}ete oslobo|eni od kmetstva i bi}ete izjedna~eni sa hrvatskim narodom. Naravno, do toga nikada nije do{lo. Ambrozije je podigao, ne mogu da se setim prezimena, jedan lokalni vlastelin koji se tu nalazio u okruèwu me|u Srbima koji su bili sastavni deo Krajine za odbranu od Turaka, digao je veliki bunt i veliku gu`vu, za{to su ti Srbi Kraji{nici imali tolike privilegije, bili ~ak u prednosti nad lokalnom vlastelom. Dakle, nikada nijedna operativno sprovedena odluka, ~ak kroz wihov parlament, kroz wihov Sabor, nije nikada do kraja ispo{tovana. To je jedna podlost koja je nastavqena kasnije sa stvarawem prava{kih stranaka. Radi}, kasnije Kvaternik, po~eli su da stvaraju jednu prava{ku stranku, predvorje nacizma. To je bilo predvorje nacizma i, zajedno sa Stepincem, nastavili su i izme|u dva rata intenzivirali aktivnost Rimokatoli~ke crkve, koja je jako dobro pokrivala sve aktivnosti zvani~nih hrvatskih dràvnika. Nave{}u samo jedan od primera, mo`da }e to nekoga motivisati da uzme kwigu i da je pro~ita. Pre nego {to se desila zvani~na kapitulacija Jugoslavije, zna~i 1941. godine, vrlo brzo su se iz imigracije pojavili Artukovi} i wegov prvi poglavnik u Zagrebu, Ante Paveli}. Alojzije Stepinac, koji je kardinal, primio je na razgovor obojicu usta{a, ve} deklarisanih usta{a, kojima je i Musolini prakti~no sudio u Italiji zbog toga {to su u~estvovali u atentatu na kraqa Aleksandra. Vrlo brzo, videv{i u kom pravcu ide endehazija, Alojzije Stepinac, ~ovek ~ija je biografija dosta ~udna, koji je imao dosta privatnih lutawa, dok kona~no nije postao i biskup i kardinal, 924

poku{ao je i da se èni, da u~i agronomiju, svakakve stvari je radio i ni u ~emu nije bio uspe{an sem u tome, videv{i kuda ide, to su verovatno fakti, ali fakti koji verovatno nisu objavqeni tokom wegovog su|ewa, u kojima stoji da je on kobajagi videv{i kuda vodi endehazija poslao jedno cirkularno pismo tvrde}i da ipak nije prirodno da se @idovi obeleàvaju. Pri tome nije rekao ni{ta o slovu “p”, o plavim trakama koje su uvedene Srbima po Zagrebu. Upravo 1941. godine, kada je rat ve} krenuo, Stjepan Radi}, koji se kobajagi zalagao za jugoslovenstvo, jer mu je to odgovaralo da se oslobodi austrougarskog jarma, savetovao je privatnike, privrednike i svoje gra|ane da se ne ulazi u srpske radwe i da ne kupuju srpsku robu. Alojzije Stepinac, dakle pre nego {to se dogodio april 1941. godine, mada je uvek Rimokatoli~ka crkva ose}ala i bila upu}ena {ta }e se dogoditi, kaè da dolazi vreme davno èqeno i davno o~ekivano, da dolazi vreme u kome }e jezik zameniti ~udni nekakav tajnoviti spoj krvi sa zemqom, tako je govorio o smrti, o krvi. ôvek koji je kasnije osu|en, naravno ko bi mogao da mu sudi, opet je wegov Hrvat bio tuìlac, Jakov Blaèvi}. Dobio je minimalnu kaznu, verovatno je intervenisao Tito i ne znam sve na koji na~in Rimokatoli~ka crkva, ~ovek koji nije oti{ao, nije hteo da ode, da se skloni iz Titove Jugoslavije, i na kraju je simboli~no osu|en. Ostatak ìvota proveo je u mestu u kome se rodio, dakle ìveo je jedan normalan gradski, urbani ìvot, za sva zla koja je naneo. On je ~ak poku{ao i da opravda zlo~in u Jasenovcu i da svali krivicu na drugog. Potpuno druga~ije, ali veoma sli~no onome {to je uradio Frawo Tu|man, rekav{i da u logoru u Jasenovcu, ~iji je broj `rtava, recimo, sveo na tridesetak hiqada, jer su postojala nekakva zemqodelni~ka, kako on to kaè, i obrtni~ka preduze}a u kojima su qudi radili, ali zbog lo{ih uslova ìvota oni su oboqevali, pa su onda ubijali takve obolele. To nisu bila masovna ubistva, kaè on. Naravno, najve}i broj wih je ubijen u poku{aju da pobegne, napu{tawem logora, te su neki bili preseqeni u logore u Nema~koj, kako je on to rekao. Vidite koliko negacija iz savremene istorije koju svi znamo, bar je u dokumentaciji ima dovoqno, u odnosu na podatke koji govore o nastanku i entitetu samog praistorijskog hrvatstva. Ostaje upit za{to su intelektualci toliko lagali, za{to su falsifikovali istoriju. Zavr{avaju}i, èlim da opet pozdravimo na{eg predsednika dr Vojislava [e{eqa, da mu kaèmo i poru~imo da ne àli za istorijskom sudbinom koja mu je namewena, jer to {to on ~ini to je najja~a i najve}a mogu}a, posle onoga {to se dogodilo, odbrana Srpstva, odbrana srpske ideje i odbrana srpske potrebe da jednom ujedini sav svoj srpski narod da ìvi zajedno i slo`no i da bude oprezan prema Rimokatoli~koj crkvi. Hvala. Voditeq: Narodni poslanik Srpske radikalne stranke i ~lan tima za odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa, gospodin Momir Markovi}. Izvolite. 925

Momir Markovi}: Veliki majstor pera, pardon, veliki srpski majstor pera, gospodin Brana Crn~evi}, svojevremeno je zapisao dve re~enice koje su se meni urezale u se}awe. Jedna je bila: “Ubi me Srbin iz Hrvata”, a druga, “Ubi me Srbin iz muslimana”. Devedesetih godina bio sam koordinator Srpske radikalne stranke za prizrenski okrug i i{ao sam u Goru da pomognem mesnim odborima Srpske radikalne stranke u organizovawu. Tamo sam doìveo ne{to {to je na mene tako|e ostavilo utisak koji i dan danas nosim. Gospodin Galipovski, ina~e direktor Radio Gore u to vreme, predsednik na{eg mesnog odbora, sedeli smo na wegovoj terasi i kada je zagrmelo, majka koja je ina~e muslimanka, prekrstila se. Malo za~u|uju}e zapitao sam – {ta je ovo, kaè, hajde da ti ne{to pokaèm, uveo me u ku}u gde je ispod pe{kira stajala ikona svetog \or|a stara {est stotina i ne{to godina. To je naj~istiji deo srpskog dela muslimanske veroispovesti i zato ga vi{e u Gori nema, ili ga ima u tragovima. Doìveo je sudbinu srpskog naroda, pravoslavne vere, i do{ao u Srbiju. Prof. dr Vojislav [e{eq je, pi{u}i ovu kwigu, ina~e pisao je pet godina, obradio mnoge teme i dokazao mnoge istine, otvorio mnoge o~i. Znate, u trenutku stvarawa nacija, gotovo sve evropske nacije su stvarane iz dva ili vi{e nacionalnih supstrata. Pogledajte [paniju, pogledajte francusku naciju, pogledajte sve nacije okolo, jedino je srpska nacija stvarana iz jednog jedinog supstrata. Naàlost, grane sa tog srpskog nacionalnog stabla su otkidane i presa|ivane u tu|e dvori{te, pa smo tako dobili muslimane kao naciju, pa smo tako dobili Makedonce kao naciju, pa smo tako, naravno, dobili Hrvate kao naciju, pa smo tako ovih godina dobili i Crnogorce kao naciju. Naravno, ovde je najspecifi~nije stvarawe hrvatske nacije, jer je potpomognuto upravo antihri{}anskom Rimokatoli~kom crkvom. I sad se ~ovek pita za{to, {to je Rimokatoli~koj crkvi trebalo da stvori upravo novu naciju od srpske nacije. Ja }u da vas podsetim samo da ste u osnovnoj {koli ~itali Simu Matavuqa i wegovog “Bakowu fra Brna”. Seti}ete se na koji su na~in poku{avali da ih prevedu iz pravoslavne u katoli~ku veru. Rimokatoli~ka crkva je trebala pe{adiju, trebala je juri{nike na pravoslavqe, a ako su na ovim prostorima Srbi nosioci pravoslavqa, normalno je bilo upravo da uklone te ~uvare pravoslavnih tradicija i pravoslavne vere. To je ura|eno prvo pokatoli~ewem, a onda stvarawem nove na temeqima ve} nestale hrvatske nacije, jer dr Vojislav [e{eq, a i istori~ari koje je citirao, nigde ne tvrde da nije postojala hrvatska nacija. Postojala je, ostala posle raznih istorijskih bura i oluja, i to je ono {to danas u Hrvatskoj govori ~akavskim jezikom. Ono {to je prevedeno u hrvatsku naciju, a govori kajkavskim jezikom, to su Slovenci koje su oni pohrvatili, da tako kaèm. Jer ono {to govori {tokavskim jezikom, a takvih je skoro 90 posto, to su Srbi katoli~ke veroispovesti, koji su prvo pokatoli~eni, a onda prevedeni u hrvatsku naciju. Danas, posle ovih ratnih zbivawa, istine koje je u one dve re~enice rekao gospodin Crn~evi}, gotovo su svima jasne. 926

Mnogo je kwiga trebalo pro~itati, mnogo je istorijskih ~iwenica trebalo uporediti, mnogo je dokumenata trebalo pregledati da bi se za ~etiri godine tamnovawa prof. dr Vojislava [e{eqa rodilo jedno ovakvo grandiozno delo, jedan ovakav nau~ni opus, koji nikoga ne moè ostaviti ravnodu{nim. I po{to su se ve} na sajtu u Hrvatskoj pojavile dve kwige, poku{ajte da prona|ete sajtove i vide}ete prve reakcije. Naravno, i katoli~ke crkve, naravno i velikodostojnika hrvatske politike, naravno i obi~nog sveta. Su{tina je da ovakvo delo nema nameru da nikoga vra}a, ima nameru da podseti, da upozna, da informi{e, a vreme }e kasnije u~initi svoje. I, da ne duìm, èle}i da dr Vojislav [e{eq svoja slede}a dela pi{e u Batajnici, èle}i da ve} ove jeseni vidimo dr Vojislava [e{eqa u svojim redovima, èlim svima vama da ovu kwigu, pored “Ideologije srpskog nacionalizma”, imate u svojoj ku}i, da je unuci, deca, gost pro~ita, jer to su upravo temeqi koji }e o~uvati i srpsku dràvu, i srpsku naciju. @ivela Srbija! @iveo dr Vojislav [e{eq! Voditeq: ^lan Predsedni~kog kolegijuma Srpske radikalne stranke i potpredsednik Narodne skup{tine Republike Srbije, general nad generalima, Boìdar Deli}. Izvolite. Boìdar Deli}: Bra}o i sestre, dragi prijateqi, ve~eras govorimo o najnovijoj kwizi dr Vojislava [e{eqa. Kada sam ~itao “Ideologiju srpskog nacionalizma”, ja sam u tom momentu pomislio da je to ipak vrhunac stvarala{tva gospodina [e{eqa. Ali sada, kada sam pro~itao ovu kwigu, znam da vi{e takav zakqu~ak ne mogu izre}i i znam da }e dr [e{eq napisati, kad se vrati u Srbiju, jo{ neku kwigu, a sada mogu slobodno da kaèm da je sa ovom kwigom ponovo napisao svoju doktorsku disertaciju. Kao kod svakog nau~nog dela, ovde dr [e{eq postavqa premise, a onda te premise dokazuje idu}i kroz samu kwigu. Prva od wih je da je ve} poznato da su mnogi nau~nici dokazali zlo~ina~ki karakter Rimokatoli~ke crkve i wenu te`wu tokom ~itavog istorijskog perioda za dominacijom nad narodima, i da se prilikom te svoje te`we za dominacijom na najsvirepiji na~in prakti~no obra~unavala sa svima koji su se tome suprotstavqali, bez obzira da li su to bili pojedinci, dru{tvene grupe ili celi narodi. Druga wegova premisa je bila da je hrvatski narod zaista postojao. Ali onda on to daqe razra|uje kroz kwigu, koriste}i i analiziraju}i iskqu~ivo hrvatske izvore. Vi moète, ja do sada nisam imao priliku nigde da pro~itam, da vidite da je u turskim najezdama u sredwem veku, u samim hrvatskim izvorima, {to pobijeno, {to odvedeno u ropstvo sa tih prostora preko milion Hrvata. Tako da, kako gospodin [e{eq kaè, Hrvati su se zadràli samo u tom tankom plemi}kom sloju, koji su wihovi prijateqi, Ugari i Ma|ari, preselili na druge prostore u Ma|arskoj i u Austriji. Tre}a premisa, odnosno tre}a je bila to, a ~etvrta je da je neka genetska veza dana{wih Hrvata sa tim izvornim Hrvatima vrlo, vrlo tanka i da su oni daleko bliì Srbima, nego {to su tim izvornim Hrvatima. 927

Peta premisa predstavqa ~iwenicu da su stotinama godinama Hrvati predstavqali instrument Vatikana i raznih zapadnih sila u wihovoj antisrpskoj najezdi. Izne}u vam i nekoliko zakqu~aka koje sam ja izvukao ~itaju}i ovu kwigu, a ne{to je o wima govorio i dr Poskurica. Prvi zakqu~ak je da se u svemu {to je vezano za hrvatsku nauku, hrvatsku istoriografiju, hrvatsku kwièvnost, hrvatski jezik, pa ~ak i za hrvatsku arheologiju, sve je vezano za fraweva~ke fratre. Fraweva~ki fratri, bez obzira da li su poreklom Nemci, Hrvati, Austrijanci, oni su udarili temeqe hrvatskoj dràvi i hrvatskoj nauci. I to se sve moè videti kroz wihova dela. Ta hrvatska romanti~arska pamfletska istoriografija prikazana je kroz vi{e dela. Ovde je spomenut Dominik Mandi}. On je u toj dalekoj hrvatskoj istoriji napisao vi{e tomova kwiga, ali je on, tako|e, pisao i o Bosni. Samo o Bosni je napisao tri toma. Zatim, pored wega tu je posebno Ivo Pilar, i kroz wegova dela, koja se citiraju kod gospodina [e{eqa, vidite te po~etke genocidnosti Hrvata, odnosno on prvi put govori o Hrvatima kao arijevskoj rasi, qudima plave krvi, o Hrvatima koji su plemi}kog porekla, a o Srbima koji su se u svojoj istoriji pome{ali sa Avarima i raznim drugim narodima, Avarima, Vlasima i tako daqe, i zbog toga su crnomawasti, a ina~e su narod sto~ara i ratara. Zatim, ukazao bih na drugu ideju, a o kojoj je govorio dr Poskurica, to je jedinstvo. Po~etkom devetnaestog veka po~iwe mnogo vi{e nego do tada da se govori o Srbima i Hrvatima kao jedinstvenom narodu. Od dva bratska naroda, koji u to vreme prakti~no imaju i isti jezik. Ali, po{to to sve dolazi iz Rimokatoli~ke crkve, samo jedna stvar se traì od Srba – da priznaju papu, da prihvate uniju. Unija}ewe je prvi korak i to se traìlo tada, to se traìlo i pre devetnaestog veka, to se traì, svedoci ste, i dan danas. Posle unija}ewa, drugi korak je pokatoli~avawe. Po{to su Srbi iz Vojvodine, koji su bili pod austrougarstvom, pa i ostali Srbi u toj Vojnoj krajini, prozreli takvu nameru Rimokatoli~ke crkve, druga ideja koja je, tako|e, za mene ne potpuno iznena|ewe, ali ideja jugoslovenstva tako|e dolazi iz Rimokatoli~ke crkve. Iza te ideje opet ide unija}ewe a od Srpske pravoslavne crkve ne traì se ni{ta, samo da prizna papu, a da zadrì svoje verske obrede, svoju liturgiju. Slede}i korak bi opet bio pokatoli~avawe i prevo|ewe na katoli~ku veru. U toj ideji, pored Qudevita Gaja, Josipa Juraja [trosmajera, wegovog u~enika Frawe Ra~kog, Ivana Maùrani}a, Ante Star~evi}a, Eugena Kvaternika, preko Antuna i Stjepana Radi}a, Vlatka Ma~eka, Ante Paveli}a, mi stièmo i do Frawe Tu|mana. To je potpuni kontinuitet jedne politike, jedne istoriografije. Gospodin [e{eq vrlo plasti~no govori o najve}em falsifikatoru, to je Dominik Mandi}. Evo {ta on kaè, citiram: “[to je neki istorijski period tamniji i zagonetniji, odnosno period za koga nema istorijske gra|e i istorijskih izvora, Dominik Mandi} se po wemu lak{e kre}e i ma{tovitije popuwava nau~ne praznine. Svoje vizije vrlo lako projektuje u 928

najdaqu pro{lost, retroaktivno stvarnim i izmi{qanim doga|ajima uliva novi sadràj i smisao. Prilago|ava ih svom romanti~arskom zanosu i trivijalnosti politi~kih interesa ~ijoj realizaciji predano sluì. On tako ide u detaqe i u opise pojedinih doga|aja da vi pomislite da je ~ovek bio u tom osmom, devetom ili dvanaestom veku o kome pi{e. Kao istorijske izvore iz tog perioda posebno koristi zapise popa Dukqanina, za koga je ozbiqna istoriografija rekla da se moè koristiti samo kao kwièvnoliterarna tema iz tog perioda, ali nikako kao istoriografski izvor. Dok sa druge strane vrlo malo koristi izvor kao {to je zapis vizantijskog cara Konstantina Porfirogenita, i koristi samo ono {to odgovara wegovim pogledima na istoriju tog perioda. Spreman je da sve ove zapise iz Ugarske, koji postoje kada se govori o ugarskim kraqevima, o ugarskim vojskovo|ama, da uvek uz ugarsko u svom prevodu ubaci i hrvatsko. A u analima toga gotovo nigde nema. Dominik Mandi}, wegovi u~iteqi, wegovi sledbenici, nisu nikakvi akademski zanesewaci, nego obi~ni moralni pokvarewaci. Oni svesno izbegavaju istoriografske ideje, ne rade na proverenim izvornim dokumentima, nego te dokumente naknadno prilago|avaju idejama {to zna~i da realne izvore podre|uju svojoj ma{ti i potrebama trenutne politike”. Iako je o tome govorila i Nata{a, istine radi, od vi{e desetina hrvatskih istoriografa samo je profesor zagreba~kog sveu~ili{ta, Marko Kqaji}, imao snage da makar u jednoj odre|enoj meri na istorijski i nau~no prihvatqiv na~in govori o hrvatskoj istoriji i da na kriti~ki na~in govori i o delima ovih prethodnika koji su se posebno odlikovali u falsifikovawu istorije. Ono {to je mene posebno dojmilo iz ove kwige, to je wena posveta, i dozvolite mi da je pro~itam: “Ovu kwigu posve}ujem mojim ratnim saborcima i prijateqima, dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, juna~kim srpskim ~etnicima koji su svoje ìvote poloìli na oltar otaybine i Srpstva brane}i zapadne srpske zemqe. Divim se wihovom herojstvu i klawaju}i se pred tim uzvi{enim mu~eni{tvom, stidim se pred istorijom {to nisam bio dostojan da podelim wihovu sudbinu. Utoliko sam odlu~niji da do posledweg daha nastavim wihovu svetu borbu”. Ova kwiga gospodina [e{eqa je dostojna svih palih srpskih patriota. @iveli! Voditeq: Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke i {ef tima za odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa, gospodin Tomislav Nikoli}. Tomislav Nikoli}: Bra}o i sestre, pre desetak dana poslao sam preko vladike mile{evskog Filareta Svetom saboru Srpske pravoslavne crkve oko 40 kwiga prof. dr Vojislava [e{eqa, koju danas predstavqamo, i zamolio sam da podeli svim vladikama i da da i u muzej Srpske pravoslavne crkve. Isto tako, 48 kwiga poslali smo na razli~ite adrese u Hrvatskoj u èqi da izazovemo reakciju hrvatske javnosti, hrvatske nauke, hrvatske poli929

tike, i da otvorimo polemiku u wihovim ili u na{im novinama, ~asopisima, na televizijama, na radio-stanicama, gde god to èle. Hrvati su ve} po~eli da reaguju i, Boga mi, izuzev toga da to pi{e Vojislav [e{eq, argumenta protiv kwige nema. [to bi rekao Voja, wegovim tezama iznetim u ovoj kwizi ne da se ni opepeliti. Naàlost, ju~e sam pro~itao izjavu jednog srpskog vladike, poznat je po svom zalagawu za ekumenizam, poznat po èqi da dovede papu u Beograd, on je rekao – moramo da prihvatimo ~iwenicu da je Evropa jedan lonac u kome se kuva razli~it materijal, ali jednog dana Evropa }e ipak biti ~orba. E sad, Srbija bi mogla da àli, srpski narod bi mogao da àli {to Vojislav [e{eq nije napisao ovu kwigu pre dvesta, pre sto, pre pedeset godina, a ja ipak mislim kad god Srbi dobiju ovakvu kwigu da je na vreme. Makar }emo spasiti ove Srbe koji, a bi}e te{ko ~itati ovu kwigu, to vam priznajem, prona|u vremena da je pro~itaju i kojima ona odredi put u budu}nost. Ovo je nau~na kwiga, te{ka. Nemojte re}i dosadna, nauka nikada nije dosadna, ali za ovu na{u decu koja daqe od igrica na kompjuteru ne idu, bi}e to jako te{ko za ~itawe. Vide}ete, qudi svikli na kwigu posle svakih dvadesetak stranica vra}a}e se ponovo zato {to je to projekat nastao ~itawem, zapisivawem, upore|ivawem kwiga stotina autora. Ja sam jednom na Televiziji In u Kragujevcu najavio jednu kwigu Vojislava [e{eqa, nisam hteo da kaèm o ~emu se radi, to je bila ta prva tajna iz Ha{kog tribunala, to je bila ova kwiga. Moète zamisliti sa koliko muka smo prikupili materijal bezmalo svih onih koji su se u Hrvatskoj ikada bavili istorijom, ili koji se sada istorijom bave, poslali ih u Hag, Vojislav [e{eq ih obra|ivao i vra}ao nama. âk smo dobijali kwige iz nekih samostana, dok nisu saznali ko nabavqa i za koga kwige, o kojima se radi. Kwiga je nau~no delo za koje je Vojislav [e{eq rekao da se ponosi wime i da boqu kwigu ne moè da napi{e. Bar jo{ dve su u projektu i na jednoj je ve} po~eo u Hagu da radi. I vi moète da pretpostavite, ko istraì srpski nacionalizam, ko istraì versku hrvatsku naciju, mora}e da istraì i kako su nastali muslimani, a mora}e, po{to poznajem Vojislava [e{eqa, da kona~no listu apostola srpskog nacionalizma sa~ini u jednoj kwizi u kojoj }e nam ostaviti za sva vremena imena i delo qudi zbog kojih smo mi Srbi ovakvi kakvi jesmo. Te{ko je govoriti na ovakvom skupu, i ja vidim da se na{i nau~nici mu~e da vam pribliè kwigu na na~in koji bi bio prepoznatqiv, koji bi bio lak za razumevawe. U osnovi, jedna osnovna teza nikada vi{e ne}e biti pobijena. Rimokatoli~ka crkva je sve rimokatolike na tlu biv{e Jugoslavije, izuzev Slovenaca, pretvorila u Hrvate i Rimokatoli~ka crkva bi i daqe da od pravoslavaca pravi rimokatolike, a od rimokatolika da pravi Hrvate, ne samo na teritoriji Srbije, mislim da oni imaju ofanzivu na Rusku Federaciju. Tamo, naravno, ne}e praviti Hrvate, ali }e praviti nekakve druga~ije Ruse, i to je sada sasvim jasno. 930

Ova kwiga, dobro je rekao Momir Markovi}, ne moè da vra}a, u srpski nacionalni korpus, ne moète vi{e da vratite nikoga ko sebe naziva Hrvatom, ili Bo{wakom, ili kako ve} kaù muslimani za sebe, ali moè da zaustavi osipawe. Ova kwiga moè da bude barijera nestanku Srba, propadawu Srpstva. Pro~itate kwigu i vi{e ne moè da vam se desi da vas bilo ko u ìvotu prevari, vi{e niko ne moè da vas preveri, vi{e niko ne moè da vas prevede. Tako bih drage voqe svim Srbima koji ìve u Hrvatskoj poklonio po jednu ovu kwigu, zato {to sam zabrinut za wih i za wihovu decu, za wihovo nepokatoli~avawe, pohrva}ewe koje se masovno vr{i u Hrvatskoj. To je zlikova~ka crkva, Rimokatoli~ka crkva je zlikova~ka crkva. Kakav je to monstruozan plan, ili }ete svi biti rimokatolici i Hrvati, ili vas tu ne}e biti. Jezik kojim se Hrvati ponose, kada smo pre desetak godina, a mislim da je o tome pisao i Miroslav Samaryi}, otvoreno po~eli da istraùjemo otkud Hrvatima taj jezik, mnogi su tada sko~ili na nas. A pogledajte, imaju li Hrvati jezik? Mo`da ga imaju, ali niti ima Hrvata da ga govore, niti ima tog jezika kojim bi Hrvati govorili. Istorijski je nestao narod i jezik. Kad je stvaran novi narod, stvaran mu je i novi jezik. Stvarana mu je istorija, pisali su mu je fratri po svojoj voqi, po svojoj èqi. U toj istoriji nemate nijedan red rimokatoli~kog naroda u Hrvatskoj, dana{wih Hrvata, imate samo grehe Srba koji su zbog toga morali da ispa{taju. Ova kwiga je ve} promovisana u Beogradu. Istina, jako rano, samo {to je od{tampana. Mi tek pripremamo pravu promociju, pozva}emo sve qude koji se ovim pitawem bave da daju svoj doprinos. Mi koji se ni~ega ne bojimo u politici, mi smo dali svoj doprinos promociji ove kwige, ali kada }e srpska nauka jednom kona~no da progovori o Srbiji, o srpskom narodu, o svemu onome {to nam se de{ava, o svemu onome {to }e nam se desiti u budu}nosti. Kad se ve} delimo na nacionaliste i proevropske snage, hajde da vidimo gde su nam srpski nau~nici, na kojoj su nam oni strani. Moè li neko za sebe da kaè da je srpski nau~nik, a da nije srpski nacionalista. Moè da kaè – ja sam srpski nau~nik, ali sam proevropska snaga. Ova kwiga je izazov za sve, za svakog Srbina pojedina~no, za svakog Srbina poimence. Ne moè Vojislav [e{eq da kopa po arhivima, bibliotekama, ja znam da bi on to drage voqe radio. On moè samo da ~ita ono {to su drugi iskopali, ono {to su drugi objavili, i da genijalno, i nemojte da mislite da preterujemo mi radikali kada toliko veli~amo Vojislava [e{eqa, da genijalno teze, koje je sebi u ìvotu odavno postavio, potvr|uje tu|im izvorima, izvorima koje su mu drugi ostavili. Sve je to po~elo delom Laze Kosti}a, a danas je ve} glad Vojislava [e{eqa za objavqenim kwigama neumoqiva, neutoqiva. Toliko vremena koliko posve}uje pripremi odbrane, isto toliko vremena posve}uje ~itawu i pisawu svojih kwiga koje je duàn srpskom narodu. To nema ko drugi da napi{e. U celoj srpskoj nauci 931

vi{e nemate ~oveka koji bi nam ovakve kwige napisao. Mnogo toga treba za ovu kwigu. Najpre treba vrhunsko obrazovawe, zatim treba mnogo hrabrosti, treba mnogo qubavi prema Srbiji, i treba ovo geslo koje ga vodi verovatno od detiwstva, a koje neki od nas prihvate u zrelim godinama, neko moè tek u starosti, a to je da je slava sve ono {to je u ìvotu potrebno. Vojislav [e{eq je zasluìo slavu, bi}e slavan za mnoga vremena, a ono {to mu je nedostajalo, zbog ~ega nam je stalno prigovarao kako se tr~i sa tribine na tribinu, sa emisije na emisiju, bilo je bavqewe naukom. E sad, posledwi put kada smo bili u Hagu kod Vojislava, pitao me je, po{to smo se zarekli bili dve kwige da napi{emo, jednu on jednu ja, na svu sre}u on tu nije ni po~eo, pitao me je kada }u ja da napi{em tu svoju kwigu. Ja sam rekao – kad me zatvore. On kaè – zna~i, ja sam sre}an {to sam zatvoren. Rekao sam mu da niko nije sre}an {to je on zatvoren, ali da te kwige ne bi napisao. I to vam je zaista istina. On je tako svoj dan u pritvoru organizovao da mu je dan kratak. Ko je od vas proveo bar jednu no} zakqu~an katancem, zna koliko je dug dan, ali i duga no}. A ja znam da su wemu i dani i no}i kratki, po{to ima mnogo toga da uradi. Vojislav [e{eq nam duguje dve stvari koje je te{ko pomiriti, jedna je da vodi Srbiju, a druga je da nam ostavi nau~na dela koja samo on moè da napi{e. Trenutno neka pi{e, mnogo nam to nedostaje, a kada se vrati neka nas vodi, i to nam mnogo nedostaje. îtajte kwigu da vam je ne prepri~avam, ne bih to bio u stawu celu no}. Kada sam promovisao “Ideologiju srpskog nacionalizma”, rekao sam da je to malo teè u [umadiji. Te{ko je nekoga ubediti da postoje qudi koji nas mrze samo zato {to smo Srbi, a ìvite u Kragujevcu, i niste se s tim sreli nikada, jer mi nikada nikoga nismo mrzeli. I one koji su u mawini kao svoje, kao bra}u smo gledali. Za to vreme neki Srbi su ispa{tali zato {to su u mawini. Wima je ovakve kwige lako promovisati, te{ko je nama. I da ne bi DOS-a da nas u posledwih sedam godina tu~e po le|ima mi mo`da nikada ne bismo shvatili ovakvu kwigu. E sad shvatamo. Celokupna ta zavera ne zavr{ava se na Rimokatoli~koj crkvi, preneta je u sve evropske institucije, u svetske institucije. Na ovako malom narodu i na ovako maloj dràvi sklopile su se sve svetske organizacije. Savet Evrope, mesto na kome se qudska prava ostvaruju i demokratija, najstarija organizacija u Evropi, ~emu sluì, da izjavi kako Kosovo i Metohija treba da bude nezavisno. Ko ih je to pitao? A kada im postavimo pitawe u Beogradu kako je mogu}e da vi }utite, a ~ovek se nalazi pet godina u pritvoru, oni kaù –nismo dovoqno obave{teni. Tako vam je i u Savetu bezbednosti. Nami~u jo{ jednog ~lana da bi dobili rezoluciju na koju posle Rusija mora da stavi veto. Jer vi znate da, ako nemaju dovoqan broj ~lanova, nema ni rezolucije. Oni sad èle Rusiju da nateraju da do|e u situaciju da daje veto, a mora}e ukoliko rezolucija bude na dnevnom redu. [to taj Savet bezbednosti radi posao za koji nije odre|en, {to odre|uje nove granice dr932

àve? Zato {to je Srbija u pitawu. Za{to ve} sada kaù da to vi{e nikada ne}e da ponove ni u jednoj dràvi i na nijednom drugom narodu, nego samo u Srbiji, zato {to je Srbija u pitawu. A i za{to to rade Srbiji, zato {to ima nas Srba koji to jedva ~ekamo. I kad kaù Srbi su lo{ narod sko~ite odmah da se tu~ete, a kada kaù ima pojedinaca lo{ih u srpskom narodu, nemojte da branite. Ima ih na sve strane. Sad je to najo~itije u vrhu srpske dràve. I ako sam ja, a nisam ovde najavqen kao predsednik Skup{tine, ne{to mi nije ba{... Ako sam ja morao da budem izigran da bi cela Srbija shvatila s kim imamo posla, ni{ta nije moja `rtva. Boqe mene nego celu Srpsku radikalnu stranku, jer vi{e nije moglo da se pro|e ulicom a da me neko ne zaustavi i pita – a {to ne napravite sa Ko{tunicom vladu, pa vidite da je on patriota, nacionalista, brani Kosovo. To je bilo vi{e neizdrìvo, znaju to poslanici. Da li vas sada pita neko na ulici za{to ne pravite sa Ko{tunicom vladu. Ne, vi{e vas niko ne}e pitati. A uskoro }emo verovatno imati izbore, a vi vidite kako se situacija u zemqi razvija. Moj izbor za predsednika Skup{tine potpuno je bio dogovoren sa Vojislavom [e{eqem, bio je analiziran do kraja i znali smo da }e vrlo kratko da traje. Ali smo zakqu~ili da ne moèmo vi{e da izdrìmo pritisak velikog broja na{ih ~lanova koji misle da mi to ne}emo, da se mi bojimo vlasti, da se bojimo odgovornosti, da se bojimo da preuzmemo sudbinu Srbije u ruke kada se re{ava sudbina Kosova i Metohije. Uop{te se ne bojimo, evo neka no}as kaù – nudimo Srpskoj radikalnoj stranci da sama vlada, a mi }emo da podràvamo mawinsku vladu, videli biste kako bismo dobro vladali. Ali, kako da nas podrè Dinki}, \eli} i ostali, kad su mogli iste ve~eri da budu u zatvoru, i zato nam ne zamerajte {to nemamo partnera u Srbiji. Kada bismo s nekim i{li u koaliciju, mi bismo rekli – izvolite, ko od na{ih ne vaqa, ko je od na{ih kriminalac, ko se od na{ih ogre{io bilo kada u ìvotu, o Srbiju, o politiku, o ekonomiju, o sport. A dajte da vam kaèmo mi ko od va{ih mora da bude pod istragom, a ko od va{ih mora odmah u zatvor. Imamo li mi takvog koalicionog partnera? Nemamo. I ne ra~unaju}i da }emo imati koalicionog partnera u budu}nosti, gradimo Srbiju tako da mi budemo na jednoj strani, a koalicioni partneri na drugoj. To je bio na{ ideal, i to je bila ideja Vojislava [e{eqa. Radikali na jednoj strani, svi ostali na drugoj. Kad nas pobede bi}emo u opoziciji, kada ih pobedimo bi}emo u poziciji. Ali ovo vi{e ne moè da se izdrì. Kad god ih pobedite oni su na vlasti, kao da se ni{ta nije desilo, kao da su pobedili. Kad god izgube izbore oni su na vlasti. Videli ste {ta bi se de{avalo ako ne stignemo brzo da ih pohapsimo, i u slu~aju da preuzmemo vlast bili su u stawu da obore berzu za no}. Bili su u stawu da obore dinar za no}. Ko zna {ta su sve bili u stawu. Ne}e da priznaju da su tu berzu naduvali tako da }e jednog dana da pukne, kao “Dafiment” banka. Tada su mogli qudi, kao u Gr~koj, da spavaju sa jastukom pod glavom na ulici. Svako od vas u sali ko i{ta o tome zna, razmi{qa koliko mo933

è da zaradi na berzi. I uhvati}e to celu Srbiju. A kada to pukne jednog dana ko }e nam biti kriv. Sve su oni u stawu da urade. Videli ste na{ rat oko Ratka Mladi}a i Zorana \in|i}a. Videli ste kako to moè da se zavr{i na{om pobedom. Oni ho}e dok su na vlasti da nekoj ulici daju ime Zorana \in|i}a. Neka naprave novu ulicu na livadi, neka je nazovu ulica Zorana \in|i}a i ko èli neka tu gradi ku}u. Ko ho}e da ìvi u ulici Zorana \in|i}a neka ode tamo da napravi ku}u. Ali zato ho}e da u gradovima ukidaju neka imena ulica koja im se ne svi|aju. Ja nikada nisam bio komunista, nikada nisam bio za Jugoslaviju otkad politi~ki razmi{qam. Kao de~ak nisam znao o tome ni{ta. Ali ulicu Bulevar AVNOJa èle da preimenuju u ulicu Zorana \in|i}a. E pa, izvinite, to je antifa{isti~ko ve}e, to je usred Drugog svetskog rata skupili se iz cele biv{e Jugoslavije pa se dogovorili da naprave dràvu. Ta dràva je postojala pedeset godina, pa {to bismo mi to ukidali. Neka stoji, to je na{a istorija. Neka vladaju ùti pedeset godina, pa neka imaju svoju ulicu. A ovako, po Beogradu sve ulice ruskih generala, mar{ala, ukinute, ~ak su iz inata uvo|ene ulice nekih savezni~kih admirala ili generala. Pa {to se mi to sva|amo sa svojom istorijom? Otkako je Tito mrtav, ja se ne sva|am ni s wim. Kako da se sva|am sa mrtvim ~ovekom, ja da pri~am, on da }uti. Vidite na {ta li~i Narodna skup{tina. Tamo nisu komandanti srpski radikali. Od nas mnogo toga zavisi, ali tamo komanduje êdomir Jovanovi}. U pani~nom su strahu od êdomira Jovanovi}a do te mere da }e mu dati mesto i u Savetu Evrope, zato {to ih zovu svako ve~e i kaù – êdomir Jovanovi} je onaj koji priznaje nezavisnost Kosova i Metohije, on mora da predstavqa Srbiju u inostranstvu. I niko ne sme da ustane, osim nas, i da kaè ne moè. Danas smo imali konsultacije i oni traè da radikali, po{to imamo najvi{e poslanika i treba da imamo najvi{e, hajde vi radikali odredite jednog zamenika ~lana za Savet Evrope, odvojite i dajte stranci êdomira Jovanovi}a jer, kaè, mi demokrate smo dali Ma|arima. Ja kaèm – ~ekajte qudi, kako }e êdomir Jovanovi} da glasa kada bude rezolucija o Kosovu i Metohiji. Kako }e{ ti êdomire da glasa{? Kaè – ja sam se izjasnio. Pa kako ja da ti dam glas? Evo ùti vi dajte jo{ jedan glas êdomiru Jovanovi}u, isto vam je to. Ali, gledali ste ju~e, videli ste kako ide opstrukcija u Skup{tini kada je vodi êdomir Jovanovi}. Isti onaj koji je sve radikale izbacivao iz sale zbog opstrukcije. Isti onaj koji je rekao – ne moète da ru{ite vladu, niste ni glasali za wu. Danas je bezobzirno rekao na sastanku – takva je bila na{a politika, dogovarali smo se oko predsednika odbora, pa ne moèmo da se dogovorimo do kraja, on kaè – na{a politika je bila takva da radikali ne mogu da budu predsednici nijednog odbora, jer su opozicija, i to je, kaè, bila takva na{a politika. Pazite, on to tako kaè kao da se ni{ta nije desilo. Zaista, od 2001. do 2005. ili 2006. godine uop{te nismo imali mesto u odborima, a ne da smo imali predsednika odbora. 934

To je ta bezobzirnost nove vlasti u koju se upleo potpuno do kraja Vojislav Ko{tunica. Zna~i, mi smo demokratske snage, nama je sve dozvoqeno i nas niko ne}e da proziva zbog onoga {to radimo. Vi radikali ste nacionalisti, vi ne smete da budete ni demokrate, mi }emo vas da guramo neprekidno, da vas provociramo, da vas izazivamo, da jednom kona~no iza|ete na ulicu da bar razbijete jedan prozor. Ja vam kaèm, i u februaru }ete da iza|ete na ulice. Ko razbije jedan prozor, neka ga radikali pokaù, ne treba puk policije uop{te, jer mi nismo poznati po tome da ru{imo gradove i da ih palimo da bismo do{li na vlast. A nas ~eka vlast. Parlamentarni izbori u Kragujevcu pokazali su da nas u Kragujevcu ~eka vlast. Koliko god mogu, a mogu, da se informi{em dosta dobro, pratim kako vi radikali radite u Kragujevcu. Znam kako ste se podelili na op{tinske odbore, znam kako sara|uju op{tinski odbori, nemojte nikada da se posva|ate, neka bude konkurencija me|u vama ko }e vi{e, ko }e boqe, ali nemojte da se sva|ate jer nas ~eka vlast u Kragujevcu. Ali budite sada spremni za to. Mnogo kritikujete postoje}u vlast. Nemojte da vas kritikuju kada vi budete na vlasti. Nemojte da dozvolite da imaju razloga da vas kritikuju. Predugo smo u opoziciji da biste kada do|ete na vlast rekli, pa nismo znali kako treba. Sve znate kako gre{e ovi drugi, pa onda }ete vaqda znati da ne gre{ite ni vi kada vi budete na vlasti, zato {to to sa Vojislavom [e{eqem traje jako dugo i ja se bojim da }e trajati jako dugo. Takvog ~oveka drugi narodi nemaju. Da ga imaju ve} bi bio u Hagu. Takvog ~oveka drugog Srbija nema. A onda zar je nama te{ko da bar poku{amo da uradimo ono {to bi Vojislav [e{eq uradio. Pet godina je u pritvoru, sada su najavili na jesen su|ewe, ali ne verujem, daj Boè da to po~ne jednom, ali ne verujem da }e ove godine da po~ne. Pet godina je u pritvoru ~ovek koji je posle prvog izlaska pred sudiju na statusnoj konferenciji 2003. godine mogao da bude slobodan, koji je odbio bilo kakav razgovor na tu temu, koji bi mo`da morao za pet dana ponovo da bude slobodan. Vi znate kako neki Srbi dobijaju la`nu slobodu u Ha{kom tribunalu. Pet godina pritvora, a su|ewe nije ni po~elo. Pa znate, te sudije ne}e razmi{qati o tome da ga malo kazne, i on je toga svestan. I nema nijedna druga stranka u Srbiji takvog predsednika, i nijedna druga stranka nema toliku odgovornost koliku imamo mi. Lako je demokratama da gre{e, lako je DSS-u da gre{i, wih nema ko da kritikuje. [ta, da ih kritikuju Tadi} i Ko{tunica? Jaka kritika, i oni }e bar da poslu{aju tu kritiku, prvo }e re}i – vi lopovi re{ite izme|u sebe. Ali nama je te{ko jer nas kritikuje Vojislav [e{eq. A {ta da zamerite Vojislavu [e{equ, koju gre{ku da mu na|ete pa da kaète – ma {ta me briga {ta pri~a [e{eq? Mi imamo stra{nu odgovornost. Naravno, otrgli smo se toga. Prve ili druge godine mo`da je bilo te{ko, pa smo razmi{qali, kada nismo imali sedam, osam meseci vezu, {ta li bi rekao Vojislav danas, kako bi reagovao. I toga smo se otrgli. Danas ~ak i potpredsednici op935

{tinskih odbora drè konferencije za {tampu sa najva`nijim dràvnim temama i potpuno hladno izrecituju ideologiju Srpske radikalne stranke, mirni i sigurni da uop{te nisu pogre{ili. Danas bezmalo svaki radikal potpuno poznaje ideologiju na{e stranke, potpuno je razume. Danas vi{e nema na{ih ~lanova koji nas ne razumeju. Do toga se do{lo mukotrpnim radom. Danas se u op{tinskim odborima obi~no sva|aju prilikom izbora za odbornike, za lokalnu samoupravu, za poslanike ve} da vam ne pri~am kakav je rat, ali izdignite se iznad toga. Stranka je porodica. Ova stranka nije sekta. Ova stranka je ogromna srpska porodica. Ovu }e stranku te{ko bilo ko da pobedi kada bude preuzela vlast. Mo`da }emo da izgorimo mi, ali zato je mnogo mladih qudi u stranci, mnogo qudi sredwih godina. Snaga je u Srpskoj radikalnoj stranci i nemojte da sputavate tu snagu. Srpstvo je ugroèno, Srbija je ugroèna. Svaki Srbin, bilo gde da se nalazi na kugli zemaqskoj, ugroèn je zato {to je Srbin. Na{ zadatak je misionarski, da se bar u Srbiji Srbi ne ose}aju ugroènim. U tome vam pomaè Vojislav [e{eq svojim kwigama, u tome nam pomaè i Narodna skup{tina u kojoj moèmo samo da predstavqamo svoje ideje. Ali, u tome morate i vi da pomaète, sa kom{ijama, prijateqima. Nema vi{e stida i sramote, nemate ~ega da se stidite. Niste imali ni ranije, ali niste ni umeli da odbranite ideju da ne moèmo ni sa Vukom kada su nas naterali, da ne moèmo sa Ko{tunicom. Danas je sve odbrawivo, danas se zna za{to smo sami i danas se zna za{to smo najja~i. Za to najja~i treba nam jo{ malo. To moèmo i preko ovih kwiga i preko drugih nastupa, preko nastupa u Skup{tini i preko svega onoga {to dobijete u ruku kao izdawe Srpske radikalne stranke. Vojislav [e{eq }e biti ponosan na Srpsku radikalnu stranku, na{e je samo da o~uvamo Srbiju i tu vi{e razgovora nema. U vezi Kosova i Metohije sa radikalima razgovora nema. Ili }e biti Kosovo i Metohija srpsko ili }e biti nove vlasti u Beogradu koja }e se potruditi i nikada ne}e odustati od toga da Kosovo i Metohija bude srpsko, jer mi drugi put nemamo. Ne primamo instrukcije ni od koga, ne traìmo ih ni od koga, ne primamo pomo} ni od koga, ne traìmo je ni od koga. Ovu bitku Srbi moraju da biju sami. Jeste te{ka bitka, ali imali smo i teìh. Hvala vam.

Vaqevo, 1. jun 2007. godine Voditeq: Dame i gospodo, bra}o i sestre, po{tovani gosti. Veoma sam sre}an {to ve~eras mogu da budem doma}in ovako zna~ajnog skupa u Vaqevu, promocije sto prve kwige jednog od naj~itanijih srpskih pisaca, na{ega predsednika Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislava [e{eqa. @elim ovom prilikom da pozdravim uvaène goste koji su prisutni me|u nama, gospodina Aleksandra Vu~i}a, generalnog sekretara Srpske radikalne stranke i narodnog poslanika u Skup{tini Srbije, gospo|u Lidiju Vuki}evi}, narodnog poslanika u Skup{tini Srbije, Darka Gli{i}a, narodnog 936

poslanika. Pozdravqam goste iz na{ih susednih op{tina: Ose~ine, Lajkovca, Mionice, Uba i Qiga. Sa posebnim zadovoqstvom hteo bih da pozdravim na{eg dragog gosta iz Vaqeva, gospodina Milorada Ili}a, uvaènog vaqevskog advokata, i samo da jo{ napomenem da je gospodin Milorad Ili} u periodu od 1992. do 2000. godine bio predsednik op{tine Vaqevo. Rimokatoli~ka crkva je vekovima delovala na stvarawu sada{we hrvatske nacije, kao ne~ega {to }e biti tvorevina usmerena protiv srpskog naroda, sa ciqem wegovog uni{tewa. Dr [e{eq u ovoj kwizi govori da sada{wa hrvatska nacija nema nikakvih dodira, ~ak ni genetskih, sa starom hrvatskom nacijom, koja je uni{tena pod turskim najezdama. Dr [e{eq je ~iwenicama dokazao da sada{wa, ova nova tvorevina, iskqu~ivo sluì kao antisrpska. Ovo zna~ajno delo dr Vojislava [e{eqa posve}eno je svim wegovim ratnim saborcima i prijateqima, dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, juna~kim srpskim ~etnicima koji su svoje ìvote poloìli na oltar otaybine i Srpstva brane}i zapadne srpske zemqe. @elim da nazna~im da je dr Vojislav [e{eq ovo svoje delo pisao ~etiri godine kao nepravedni zato~enik Ha{kog tribunala u pritvoru u [eveningenu. Kao {to i sami znate, mnogo se moè re}i o delima i o samom dr Vojislavu [e{equ, jednom od najve}ih boraca za Srpstvo i srpski narod, pa bih ja re~ prepustio na{im gostima, a pre toga najavio bih gospodina Dragana Stojanovi}a, potpredsednika Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Vaqevu. Gospodine Stojanovi}u, izvolite. Dragan Stojanovi}: Ovaj deo koji se odnosi na sam uvod ve} ste ~uli. Ja ne}u da ulazim u neku duboku analizu ove kwige, davio bih vas i gwavio. Ho}u samo da poku{am da dam li~ni doprinos tvrdwi da sada{wi Hrvati poku{avaju da pohrvate one koji nikada nisu bili Hrvati. Na samom po~etku ove kwige zapisano je slede}e, citiram, ovo }u namerno da uradim jer znam da veliki broj vas nije imao priliku da ovo delo pogleda: “Ovu kwigu posve}ujem mojim ratnim saborcima i prijateqima, dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, juna~kim srpskim ~etnicima koji su svoje ìvote poloìli na oltar otaybine i Srpstva, brane}i zapadne srpske zemqe. Divim se wihovom herojstvu i klawaju}i se pred tim uzvi{enim mu~eni{tvom, stidim se pred istorijom {to nisam bio dostojan da podelim wihovu sudbinu. Utoliko sam odlu~niji da do posledweg daha nastavim wihovu svetu borbu”. To je posveta svim onim srpskim radikalima koji su u~estvovali u odbrani Srpstva. [ta posle ovakve posvete re}i. Pritisak Zapada na Srbe, a sada i na Srbiju, nastavqa se metodski i medijski. Imate, ako ste pratili medije, i elektronske i {tampane, ovih dana, izjavu aktuelnog predsednika Skup{tine Srbije koji nam je objasnio da je on “Buwevac hrvatskog porekla”. Koliko ja znam Buwevce, a znam ih vrlo dobro i po rodbinskim i po drugim vezama, oni se ponose {to su Buwevci, {to ìve tu gde ìve, {to imaju svoje lepe obi~aje, svoju krasnu no{wu, {to govore jezikom kojim govore. A mogu da vam kaèm, i budite uve937

reni da je tako, obi~aji su im vrlo sli~ni na{ima, a no{wa skoro ista na{a starosrpska, prizrenska. Dr Vojislav [e{eq je u ovoj kwizi zapisao, opet citiram: “Dana{wi, pod znacima navoda, hrvatski narod ve{ta~ka je kreacija Rimokatoli~ke crkve, unapred zami{qena kao instrument jednog zlo~ina~kog projekta utemeqenog na te`wi da se srpski narod uni{ti unija}ewem, pokatoli~avawem ili potpunom fizi~kom likvidacijom, kako vi{e ne bi predstavqao prepreku prozelitskom prodirawu na isto~noevropske prostore. Priroda rimokatoli~kih zlo~ina nad srpskim narodom istovetna je, kako tokom Prvog i Drugog svetskog rata, tako i tokom gra|anskih ratova u Jugoslaviji devedesetih godina”. Ovoj tvrdwi ja }u dodati jo{ jednu tvrdwu, koja je izneta odmah posle Prvog svetskog rata. O ovom pitawu je odmah po zavr{etku Prvog svetskog rata pisao i holandski doktor, hirurg u srpskoj vojsci. Kwigu doktora Arijusa Antinhovena Vaqevci su videli i upoznati su o kakvim zlo~inima i zlodelima se radilo nad srpskim narodom. Ako se se}ate, a ja }u da vas podsetim, tada su vojske koje su napadale Srbiju prvi put iskoristile takozvani dum-dum metak na srpskom narodu. Posle iznetog, postavqa se pitawe {ta nama preostaje, nama sada{wima? Borba, ali ne borba samo protiv navedenih, protiv onih koji èle da uni{te Srbe, ve} borba za pravoslavqe, borba za Srbiju, borba za prava Srba u Srbiji i u Evropi, ne samo zbog nas, ve} zbog na{e dece, na{ih unuka, na{eg potomstva. I to borba istinom, pisanom istinom koja }e ostati kao trag da na{a deca, da na{a pokoqewa imaju i da mogu da pro~itaju i da znaju {ta im u budu}nosti vaqa ~initi. I mi Srbi smo se opametili zahvaquju}i dr [e{equ. Nadam se da }e ova kwiga nai}i na odjek kod vas, i ne samo kod vas, ve} i kod onih koji se bave pitawem Srba i Srpstva, pogotovu ugwetavawa Srba. Nadam se da }emo shvatiti da nam taj rimokatoli~ki Zapad ne èli dobro. Ne èli nam dobro u onom smislu kad nas uvode u Evropu po wihovim pravilima, i nadam se da }emo se jednom otrezniti. Hvala. Voditeq: Dozvolite mi da najavim slede}eg govornika, na{eg uvaènog gosta, gospodina Milorada Ili}a. Izvolite. Milorad Ili}: Dozvolite mi da vas pozdravim. Kada smo po~etkom devedesetih godina kupovali ovu salu, nismo znali da }e biti ba{ u plavim, radikalskim bojama, ali to se poklopilo, sala i zastave skoro su iste, radikalsko plave. Ja sam imao priliku da 1996. godine, kao predsednik Skup{tine op{tine Vaqevo, primim tada mog kolegu Vojislava [e{eqa, predsednika Skup{tine op{tine Zemun. Imali smo jedan iskren, kratak, prijateqski razgovor. Mogu vam re}i da tada nismo o nekoj visokoj politici mnogo razgovarali, uglavnom smo pri~ali o onome {ta je on uradio u Zemunu i {ta je mogu}e uraditi u Vaqevu. Razmewivali smo mi{qewa o tada{wim poslovima koje smo radili. Zahvaquju}i tom poslu koji sam radio, imao sam ~ast da mnoge tada{we srpske nacionalne vo|e i borce upoznam, Naàlost, ve}ina wih je posle 2000. godine zavr{ila u Hagu. 938

Ja sam danas siguran da je Hag i formiran samo zato da se srpska politi~ka, dràvni~ka, vojna i policijska elita skloni iz Srbije i da se premesti u Hag. Ju~e smo ~uli da je formiran Savet za nacionalnu bezbednost, kako se ve} zove, na ~elu sa Borisom Tadi}em. Bilo bi dobro kada bi se on bavio nacionalnom bezbedno{}u dràve Srbije i gra|ana Srbije. [ta im je jedan od prvih poslova i zadataka bio – da po Drini jure generala Tolimira. Zar je nacionalna bezbednost Srbije ugroèna od jednog generala koji je doìveo mo`dani udar, nalazi se u te{kom zdravstvenom stawu, srpski je general i to je glavni posao na{eg Nacionalnog saveta za bezbednost?! O~ito je da se taj odbor ne}e baviti bezbedno{}u Srbije i bezbedno{}u gra|ana Srbije, {to bi mu bio zadatak i {to bi, po onome kako se naziva, trebalo da radi, nego }e izvr{avati zadatke koje je ve} dobio, zadatke koje je dobila i Vlada Republike Srbije, koje objavquje kao neke svoje ciqeve. U stvari, ona ima tri zadatka: jedan koji sama priznaje i ponavqa: da okon~a saradwu sa tim nesretnim Ha{kim tribunalom, drugi joj je zadatak da bezbolno izvede odvajawe Kosova od Srbije, i tre}i zadatak bi}e da definitivno uni{ti ekonomsku mo} Srbije prodaju}i jo{ ta dva javna preduze}a koja su nam ostala, Naftnu industriju Srbije i Elektroprivredu Srbije. S time }e ta Vlada Republike Srbije i sada{wa politi~ka elita Srbije verovatno doìveti ono {to joj je ambasador Cobel i poru~io, da Srbija zasluùje boqu politi~ku elitu. Nisu se oni mnogo uzbudili {to je Cobel rekao da posle Kosova dolaze na red Sanyak, Vojvodina, ju`na Srbija, ono za{to su se oni protiv wega pobunili bila je zavr{na re~enica, gde je Cobel rekao da Srbija zasluùje boqu politi~ku elitu od wih. I zaista, Srbija zasluùje boqu politi~ku elitu. Hvala vam. Voditeq: Dozvolite mi da najavim na{eg slede}eg govornika koji je u me|uvremenu pristigao, to je na{ uvaèni sugra|anin, doktor matematike, uvaèni profesor, gospodin Mihajlo Joki}. Izvolite, gospodine Joki}u. Mihajlo Joki}: Bra}o i sestre radikali, ja }u da kaèm ne{to u ime onih koji su sa vama, a nisu radikali. Vi morate znati da ste vi jedina nada nama koji smo protiv ove politike, koji smo protiv ove Vlade. Mi imamo samo vas, radikale, i {to bi rekao Miroslav Anti}, “i san pun èqa, nedovr{en”. A vi radikali, vi imate samo sebe, a mi smo sa vama. U takvoj situaciji vi morate sebi postaviti ciq – ovi moraju da odu. Sve ostalo mora da bude u drugom planu. Ja vas molim da vi ne{to u~inite, da vi ne{to promenite u svojoj politici, da svi oni koji su protiv, glasaju za radikale. Zna~i, ~isto jedan makijavelisti~ki pristup tom problemu. Bojim se da, ako pro|e vreme, da }e ovi ~etiri godine vladati. Svako je dobio svoju sisu i oni }e to ~etiri godine vrlo uspe{no koristiti, ~uvaju}i svoje pozicije, a posle ~etiri godine, bra}o i sestre, Srbije vi{e biti ne}e. I zbog toga molim vas, radikale, da u~inite ne{to, da mo`da ne{to u svom stavu, da ne{to svoje specifi~no, da mo`da ne{to u svojoj ideologiji `rtvujete da bi pridobili sve one, da za vas svi glasaju, i oni koji nisu ra939

dikali i oni koji nikad ne}e biti radikali, jer ovo je veliko zlo koje vlada Srbijom i mi se toga moramo re{iti. Do toga, do pobede, hvala. Voditeq: Hvala gospodinu Joki}u. Najavio bih na{eg slede}eg gosta, gospodina Darka Gli{i}a, narodnog poslanika u Skup{tini Srbije. Darko Gli{i}: Bra}o i sestre, dragi prijateqi, kwiga “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” je nau~no delo koje za temu ima doga|aje koji su od velikog istorijskog zna~aja za na{ narod. Naravno, piscu ove kwige, prof. dr Vojislavu [e{equ, dok je pisao ove strane, a ima ih 1031, nije bilo lako da se oslobodi onih emocija koje obi~no optere}uju jednog Srbina kada pi{e o Hrvatima i o hrvatstvu. Te{ko je bilo zaboraviti one zlo~ine iz Drugog svetskog rata, od Jasenovca, od kra{kih jama, od svih tih zlo~ina koje su stotine i stotine hiqada Srba, i ne samo Srba, ve} i onih drugih koji nisu hteli da se povinuju tada velikousta{koj hegemoniji, strpali na najdubqe dno jama. Naravno, jako je te{ko zaboraviti i ono {to se de{avalo u neposrednoj pro{losti, negde tamo po~etkom devedesetih, pa do polovine devedesetih, kada su se nova strati{ta i novi Jasenovci {irom Hrvatske pojavqivali. Vojislav [e{eq je uspeo da, na wemu svojstven i stru~an na~in, vrlo sistematski, dokaè da su glavni izvr{ioci zlo~ina nad svojom pravoslavnom bra}om mahom bili Srbi katolici, instrumentalizovani kao oru|e u rukama vekovnih srpskih neprijateqa. Kada ~itate kwigu, do}i }ete do 23. strane, gde se zaista na jedan konkretan na~in opisuje ono {to sam prethodno izgovorio, a ja }u pro~itati samo nekoliko re~enica kao najboqu ilustraciju: “Srpski narod je najvi{e, naj~e{}e i najintenzivnije podvrgavan rimokatoli~kom prozelitizmu i genocidu, a svojim otporom i suprotstavqawem proizvodio je prave erupcije besa i mr`we kod mo}nih vatikanskih prelata. Nekad su izvr{ioci vatikanske antisrpske politike bili Mle~ani i Ma|ari, nekada Austrijanci i Nemci, nekada Turci i Albanci, ali su rimske pape i u ìvom tkivu srpskog etni~kog bi}a delimi~nim pokatoli~avawem plahih i lakomih stvarale mo}ni instrument daqeg antisrpskog delovawa. Tako su ve{ta~ki kreirali hrvatsku naciju od srpskih otpadnika i verskih konvertita, zloupotrebqavaju}i ime jednog malog slovenskog naroda, slavne pro{losti, ali gotovo nestalog pred turskom najezdom”. Naravno, sve ove ~iwenice u ovoj studiji ve} su davno utvr|ene, vi{e puta proveravane i potvr|ene u istoriografiji i politi~koj teoriji. Sama kwiga je postavqena na pet osnovnih premisa, od kojih je prva da je Rimokatoli~ka crkva vekovima istrajno delovala kao vode}a svetska zlo~ina~ka organizacija, rukovo|ena makijavelisti~kim principima i spremna da na najsuroviji na~in likvidira i pojedince, i dru{tvene grupe, pa i cele narode koji su se jednom takvom stavu suprotstavqali. U delu od 24. strane, od poglavqa “Papa Jovan Pavle Drugi, inkarnacija Satane”, preko poglavqa “Diktatorske ambicije Karola Vojtile”, “Papin savez sa Reganom i usta{e kao moderni krsta{i”, moète ~itaju}i da do|ete do za940

kqu~ka da zaista ovaj prvi deo ima upori{te i u istoriji i zaista u doga|ajima koji su se ranije de{avali. Druga premisa je da je hrvatski narod istorijski zaista postojao, to se u ovoj kwizi ne spori, da je govorio sopstvenim, ~akavskim jezikom i da je pripadao zapadnoslovenskoj jezi~koj grupi. Tre}u premisu predstavqa ~iwenica da je taj narod pod turskom najezdom gotovo potpuno uni{ten, gotovo potpuno nestao i da se wegovo istorijsko ime sa~uvalo iskqu~ivo kao obele`je vrlo tankog sloja feudalne vlastele. êtvrta premisa kazuje da su me|u dana{wim Hrvatima malobrojni oni koji imaju bilo kakvog genetskog dodira sa izvornim hrvatskim stanovni{tvom. Istorijske ~iwenice govore da je wima kao Srbima katolicima hrvatsko ime organizovanom rimokatoli~kom akcijom nametnuto tek u drugoj polovini 19. veka, i to na strani 53. ove zaista zna~ajne kwige na najboqi mogu}i na~in moète saznati. Petu, i posledwu, premisu predstavqa ~iwenica da su vekovima Hrvati predstavqali instrument Vatikana i raznih zapadnih sila u wihovoj antisrpskoj najezdi. Ne treba da idemo unazad puno u istoriju da do|emo do takvih zakqu~aka. Ovih, dakle, pet premisa predstavqaju temeq, stubove ove kwige, koja zasluùje pa`wu svih onih kojima je dostupna i jedno pa`qivo i razumno ~itawe je potrebno, jer u istorijskom mraku u kome smo ìveli sve ove godine nije tako lako upaliti svetlo. Ova kwiga zaista baca svetlo na sve one doga|aje koje smo imali, ponavqam, kako u bliskoj, tako i u daqoj pro{losti. Vojislav [e{eq je uspeo ovom kwigom da na odre|eni na~in, na pravi na~in, osvetli sve one istorijske ~iwenice koje su bile iza nas. Zbog toga mu hvala, zbog toga svako od nas treba da ima ovu kwigu u svojim rafovima, zbog toga svako od nas treba ovu kwigu da pro~ita, i mi koji je nismo, da budem iskren, do kraja pro~itali, i vi kojima mo`da nije bila dostupna. Ona je na {tandu ispred ove sale, kupite je, ne}ete se pokajati, zaista }ete neka svoja saznawa pro{iriti i u pravom smeru na odre|eni na~in ste}i }ete jedno dodatno obrazovawe, jer ~itaju}i kwige Vojislava [e{eqa qudi brè sazrevaju. Hvala mu, o~ekujem od wega jo{ kwiga, o~ekujem da se {to pre vrati kako bi li~no promovisao svoje kwige, a vama hvala {to ste do{li. Sloboda [e{equ! Voditeq: A sada bih sa posebnim zadovoqstvom najavio na{eg slede}eg govornika, gospo|u Lidiju Vuki}evi}, na{u proslavqenu glumicu i narodnog poslanika u Skup{tini Srbije. Lidija Vuki}evi}: U kwizi “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”, dr Vojislav [e{eq u drugom poglavqu ove kwige govori o ameri~kom ambasadoru pri Svetoj stolici Tomasu Patriku Miledi, koji, kao ameri~ki ambasador u Vatikanu od 1989. do 1993. godine, nije 941

prikrivao svoju prohrvatsku pristrasnost. On u svojoj kwizi, koju je izdao posle zavr{ene misije u Vatikanu, govori o Jovanu Pavlu Drugom i wegovoj navodnoj borbi za qudska prava. Isti~e da }e Sjediwene Ameri~ke Dràve i Sveta stolica, kao jedini moralno-politi~ki autoriteti u svetskim razmerama, preuzeti zna~ajnu ulogu u budu}nosti i da }e uticati na ìvote qudi u svim delovima sveta, na ~itavoj kugli zemaqskoj. Celo poglavqe svoje kwige Miledi posve}uje svome u~e{}u u koordinaciji vatikansko-ameri~ke politike prema biv{oj Jugoslaviji. Pod direktnim vatikanskim uticajem, ameri~ka politika po pitawu jugoslovenske krize radikalno se promenila u vreme od 1990. do 1993. godine. Ina~e, sve do tada ameri~ka vlada je èlela da se sa~uva jugoslovenska dràva. Ameri~ka vlada je predvi|ala da }e se desiti katastrofa ako se prizna nezavisnost pojedinim jugoslovenskim federalnim jedinicama. S druge strane, Vatikan je nagovestio da }e do}i do prolivawa krvi ako se ne preduzmu koraci da se prizna da je Jugoslaviji, onakvoj kakva je bila, do{ao kraj. I Sjediwenim Dràvama i Vatikanu je bio isti ciq, samo se na~in malo razlikovao. Jugoslaviju su hteli da razbiju Sjediwene Dràve i Vatikan, razlikovali su se samo u na~inima na koji bi se taj ciq postigao. Svetu stolicu su, u prvom redu, zanimale Hrvatska i Slovenija, katoli~ke zemqe, dakle pripadnice iste vere. Miledi u odeqku “Gorka istorija” nastoji da ublaì zlo~ina~ko delovawe Rimokatoli~ke crkve, ali i ne negira da su Hrvati otvoreno u Drugom svetskom ratu sara|ivali sa nacistima i da su hrvatski nacionalisti vodili otvorenu borbu sa srpskim pravoslavcima. Ovo ima opravdawe ako se zna da su Srbi u Drugom svetskom ratu bili saveznici u ratu protiv nacista, kaè on. U glavama Srba hrvatski nacionalizam je uvek bio povezan sa katolicizmom. Tada{wi zagreba~ki nadbiskup, Alojzije Stepinac, bio je sklon hrvatskom nacionalisti~kom reìmu iz Drugog svetskog rata. Hrvatska katoli~ka crkva odobravala je zlodela Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Posle toga Stepinac je osu|en na 15 godina prisilnog rada za ratne zlo~ine. Odlukom mar{ala Tita, 1951. godine, pu{ten je iz zatvora, ostao u ku}nom pritvoru, ali ga je papa Pije XII ubrzo unapredio u kardinala. Besan zbog ovoga, Tito je raskinuo diplomatske odnose sa Svetom stolicom. Otu|ewe Hrvata od pravoslavnih Srba u toku Drugog svetskog rata ostavilo je trajne oìqke u wihovim odnosima. O svemu ovome Miledi govori, pa kaè – poznat mi je i poseban poloàj zagreba~kog nadbiskupa i uloga Hrvata u antifa{isti~koj borbi. Posebno sam upoznat s poku{ajima la`nog prikazivawa kwige povjesni~ara Frawe Tu|mana. Celo poglavqe svoje kwige Miledi posve}uje svom u~e{}u u koordinisawu vatikansko–ameri~ke politike prema biv{oj Jugoslaviji. Govori o svojim susretima 1991. godine sa raznim kardinalima Svete stolice i razgovorima sa papom Jovanom Pavlom Drugim, koji je èleo da Sjediwene Dràve zauzmu aktivnije u~e{}e u re{avawu jugoslovenskog pitawa. Govorio 942

je kako narodi Slovenije i Hrvatske imaju pravo na nezavisnost, pa se Vatikan obra}ao mnogim zemqama i podsticao ih da priznaju nezavisnost ovih dveju dràva. U po~etku su se Sjediwene Ameri~ke Dràve protivile ovome, mislile su da je prerano, ali 1992. i 1993. godine wihova su se gledi{ta podudarila. Dogodilo se ono {to je Sveta stolica uporno traìla i tako se ameri~ka politika radikalno promenila pod direktnim vatikanskim uticajem. Miledi priznaje da je Vatikan do{ao sa sasvim druga~ijim pogledima na jugoslovensko pitawe, ali je, zahvaquju}i ~estim razgovorima sa predstavnicima Svete stolice, do{ao do zakqu~ka da i papa i hrvatski biskup poùruju secesiju jugoslovenskih dràva. Jovan Pavle Drugi hu{kao je velike sile i na bosanske Srbe. Osokoqen ameri~kom podr{kom, rimski papa je povodom krize u Bosni i Hercegovini poveo jo{ ùstriju antisrpsku politiku. Nastanak, razvoj i realizacija velikohrvatske ideje, rezultat su vekovnih nastojawa da se ostvare interesi Rimokatoli~ke crkve i wene dominacije na balkanskim prostorima. Voditeq: âst mi je da najavim slede}eg govornika, na{eg uvaènog gosta, gospodina Aleksandra Vu~i}a, generalnog sekretara Srpske radikalne stranke i narodnog poslanika u Skup{tini Srbije. Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, govori}u o kwizi, a poku{a}u da odgovorim i na ono o ~emu je govorio Joki}, da ne{to kaèm o onome o ~emu je govorio gospodin Ili} i mo`da o jo{ pone~emu {to vas zanima, i o nekim planovima za budu}nost. Kwiga koju danas predstavqamo jeste, rekao bih, drugi uybenik koji je napisao dr Vojislav [e{eq posle “Ideologije srpskog nacionalizma”. Ova kwiga sazdana na istoriografskoj gra|i, na brojnoj dokumentaciji, na mnogo pro~itanih kwiga o svemu {to se zbivalo na prostoru biv{e Jugoslavije, ne samo od 1945. godine, ve} i od 1918. godine, kada je stvorena Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca, ali u prethodnom periodu, jo{ od stvarawa nacija na Balkanskom poluostrvu. Vojislav [e{eq je koristio sve poznate metode dru{tvenih i pravnih nauka, od istorijskog, sociolo{kog, jezi~kog, logi~kog, dakle koristio je apsolutno sve svoje znawe i kroz najboqe metodske postupke pokazao kako i na koji na~in moète da do|ete do originalnih, a potpuno dokazanih i istinitih zakqu~aka, uz istovremeno neku vrstu najave plana, programa ili definicije makar onoga {to ne bismo ~inili u budu}nosti, ili bar onoga {to bismo morali da izbegnemo. Svaka kwiga nosi sa sobom poruku za budu}nost. Ova kwiga nam jasno pokazuje, ova kwiga nosi poruku, a to je da imamo pravo na gre{ke kao narod, ali nemamo pravo da dva, tri ili pet puta istu gre{ku ponovimo. I ako smo ve} deo na{eg naroda izgubili, ili deo neke teritorije izgubili, na{e je da ~ekamo, da ukazujemo narodu da nam se to vi{e nikada ne ponovi, a ono {to je na{e, da vodimo ne samo takti~ku, ve} i strate{ku politiku kao dràva, pa bilo kada, za 50, 100 ili 200 godina, sasvim svejedno, da vratimo, 943

kao {to to danas radi Japan, ~ekaju}i svoju priliku, kao {to su to Albanci radili jo{ od Prizrenske lige pa na ovamo. U ovoj kwizi Vojislav [e{eq govori o tome kada se prvi put pojavquju Hrvati kao narod, koriste}i razli~ita istoriografska dostignu}a, a pre svega se bave}i falsifikatorskom istoriografijom takozvanih hrvatskih istori~ara, sociologa, politikologa, pravnika i tako daqe. Tu }ete videti jo{ od sredweg veka, pa sve do posledwih godina dvadesetog veka, kako i na koji na~in je trajalo pokr{tavawe, ubijawe, progawawe i proterivawe svih onih koji nisu èleli da prihvate prozelitizam kao svoj izbor, koji nisu èleli da prihvate preobra}awe ili unija}ewe, kako god ho}ete. Vojislav [e{eq to pokazuje jo{ od Qudevita Gaja, Josipa Juraja [trosmajera iz \akova, pa sve preko jednog od najpoznatijih hrvatskih ideologa, ideologa hrvatske nacije, svojevremeno provincijala hercegova~ke provincije posle 1927. godine, Dominika Mandi}a, Frawe Ra~kog, Vjekoslava Klai}a, i na veoma ozbiqan na~in obja{wava kako i na koji na~in su oni uspevali da falsifikuju ~ak i one ~iwenice koje su izgledale nemogu}e za falsifikovawe. Naravno, Vojislav [e{eq je sve to, svu tu istoriografsku gra|u, sociolo{ku gra|u, uspeo da komparativnim metodama uporedi sa svim onim {to nam se zaista zbivalo i {to su bile ne samo pravne, istorijske, ve} dugoro~no politi~ke posledice. Vidite koliki je bio uticaj Zapada, kako su se mewali odnosi najve}ih zapadnih sila i katoli~ke crkve. Vide}ete da je uvek katoli~ka crkva bila vode}i ideolog ili avangarda najmo}nije zapadne sile. Ja }u vam navesti jedan primer. U No}i dugih noèva, 30. juna 1934. godine, kada su nacisti progonili ne samo politi~ke disidente na nema~kim ulicama, ve} su progonili i brojne katoli~ke organizacije, i katoli~ku akciju, i mnoge druge, verovali ili ne, Pije XI je, bez obzira {to su katolici bili najve}i stradalnici u tom trenutku, stao na stranu Adolfa Hitlera, stao je na stranu nadolaze}eg nacizma. Pa~eli je na sli~an na~in stao na stranu Musolinija. Ovaj je ~ak sebi dozvolio da kaè u jednom trenutku: “O du~e, ìveo du~e”. Bili su potpuno pomamqeni od mo}i koja im se nije samo privi|ala, ve} koju su stvarno ose}ali, koju su sprovodili u delo, od perioda najve}e mo}i Pija XII, koji je u toku Drugog svetskog rata ~inio sve {to je hteo, sklawao ratne zlo~ince, opravdavao ratne zlo~ince na svakom mestu, do toga da je papa Jovan Pavle Drugi nastavio ne samo sa glorifikacijom zlo~ina, ve} pokazao koliko drskost moè da ode daleko kada je, recimo, 1992. godine do{ao u Petri}evac. To je mesto kod Bawa Luke, koje je bilo mesto velikog srpskog stradawa, gde je ubijeno vi{e od dve hiqade Srba i mnogo dece zaklano. To je, ina~e, jedini samostan, jedino mesto u kome ìvi katoli~ki ìvaq u tom delu Bosanske krajine. On je do{ao i bez ikakvih problema pohvalio sve one koji su u tome u~estvovali, koji su se, toboè, uvek borili za slobodu hrvatskog naroda i tako daqe. Godinu dana kasnije prvi put 944

je traìo bombardovawe srpskih vojnih ciqeva u Bosni i Hercegovini, toboè protiv varvara, zarad humanitarne intervencije. Kasnije su traìli i opravdavali i bombardovawe Beograda. Uvek, posebno, kako je malopre gospo|a Vuki}evi} rekla, od trenutka kada se Miledi nalazio kao ambasador Amerike pri Vatikanu, dakle od trenutka kada je Regan sklopio ugovor i dogovor sa papom Jovanom Pavlom Drugim, da zajedni~ki deluju Sjediwene Ameri~ke Dràve i katoli~ka crkva kao neka vrsta verske avangarde. Miledi je za Jovana Pavla Drugog rekao da je on direktni izaslanik Isusa Hrista na zemqi. Toliko je daleko oti{ao. Ne{to {to predstavnik nijedne sekularne zemqe sebi ne bi smeo da dozvoli, on to jeste dozvolio. Dakle, vide}ete kako i na koji na~in su se posle toga pona{ali prema Srbiji i kako i na koji na~in su se pona{ali i prema Rusiji, {ta su ~ak svojevremeno, to u ovoj kwizi moète da vidite, radili, {ta je radila katoli~ka crkva u vreme Bonapartinih osvaja~kih ratova i kako i na koji na~in su se Srbi, ali i ostali narodi, u to vreme {titili. Ovde }ete videti na dve stotine stranica, rekao bih, i detaqnu analizu svega {to se zbivalo posle 1990. godine. Od ameri~kog priznawa i priznawa secesionisti~kih republika od strane drugih zapadnih zemaqa do, rekao bih, do sada najobimnije, najopse`nije i najuzbudqivije biografije Frawe Tu|mana, hrvatskog lidera. Za one koji su pro~itali nije iznena|ewe, ali po{to pretpostavqam da je mali broj nas tu kwigu do sada pro~itao, vide}ete, koriste}i kwigu Darka Hudelista, “Frawo Tu|man”, koja je u Hrvatskoj dobila sve nagrade, Vojislav [e{eq vas obave{tava i kako je izgledao ìvot generala Tu|mana kada je prvi put uzvikivao da su Cvetkovi} i Ma~ek napravili najboqi sporazum, da je ideja o banovini Hrvatskoj bila najboqa i najva`nija, za{to je ose}ao traume kao pojedinac, kada je i sa koliko godina prvi put spavao sa svojom ma}ehom. Da znate, to pi{e Darko Hudelist, Vojislav [e{eq nam samo prenosi, i prenosi nam zato {to je koristio izvore bar ~etiri, odnosno pet autora koji su pisali o Frawi Tu|manu. Moète da vidite zaista na najozbiqniji na~in kakva je li~nost bio otac te dana{we hrvatske nacije, gde su sve, naravno, i Srbi pogre{ili, ali gde nisu imali nikakvu {ansu da se suprotstave zbog snage sile koja je na Srbe i srpski narod u celini udarila. Ovo je, naravno, kwiga koja jasno govori o tome kako je katoli~ka crkva {to za blaène, kako bi se to malo druga~ije kod nas reklo, za svece progla{avala najve}e zlo~ince, ne samo one koji su bili ideolozi zlo~ina, ve} i one koji su ih, rekao bih, direktno sprovodili, ne ba{ svojom rukom, ali kad kaèm direktno sprovodili, mislim na najdirektniji na~in podstrekavali i pomagali izvr{ewe tih zlo~ina, i to najstra{nijih mogu}ih. Danas kad pogledate, dragi prijateqi, {ta nam se sve de{ava, ta~no vidite koliko se malo toga promenilo i koliko smo malo nau~ili. Evo, na primer, hap{ewe Zdravka Tolimira, vrsnog srpskog oficira, jednog od najumnijih i najpametnijih srpskih generala. ôvek je imao ~udesan mozak. 945

Na{i neprijateqi, oni koji su èleli da uni{te Republiku Srpsku, znali su da najve}i problem imaju sa Zdravkom Tolimirom. Zdravko Tolimir je bio taj koji je bio tvorac svega, wegova glava je bila vrednija od svih drugih. Na{i vlastodr{ci su uhapsili Zdravka Tolimira, Tadi} i Ko{tunica, zajedno. Ne verujte onima koji }e da vam kaù da ga je Dodik uhapsio. Ne. Wega su samo iskoristili, oni su ga ovde uhapsili. Oni su znali {est dana pre gde se nalazi Zdravko Tolimir, te{ko bolestan. Svako pomerawe, metar da se pomeri, ima potpuno poreme}en centar za ravnoteù posle mo`danog udara, metar da se pomeri, umre}e ~ovek. Oni su znali mesto gde se nalazi, zato su pozvali Karlu del Ponte, a onda mu je neko tobo` od prijateqa iz obave{tajnih krugova bliskih Vojislavu Ko{tunici, onome koji je do ju~e glumio Srbina, saop{tio – ej, idi se malo, dok Karla ne ode, skloni se u Bosnu. A onda su javili svom prijatequ Miloradu Dodiku – mi }emo da ga pratimo dole, a ti ga uhvati odmah sa one strane, da ne bi ispalo kako smo ga mi uhvatili. E, u takvoj Srbiji mi danas ìvimo, u Srbiji gde pokvarewaci i okupacione sluge zemqom upravqaju i gde mogu, oni misle, da rade {ta ho}e. Zato se ja potpuno slaèm sa gospodinom Joki}em. Bez obzira na ideolo{ko i idejno uverewe, koje je za mene ina~e najva`nije, ja mislim da mi imamo ne{to {to je va`nije i pre~e od svega i gde ste u pravu, gde je i na{a odgovornost, ali i odgovornost svakog ~oveka u ovoj sali ogromna, a to je ideja slobode. Jer, danas sam rekao novinarima koji su se za~udili, izviwavam se {to ovim digresijama malo produàvam pri~u, videli ste mo`da jednu vest koju su poku{ali da sakriju. Britanski ambasador Vodsvort danas je posetio B92, rekao je da su im pro{le godine dali nekih osam ku}a, tim nezavisnim. Zamislite te “nezavisne” koji direktno od wega primaju pare. Da ironija bude ve}a, kaè, dali smo vam 320.000 evra, ove godine }emo mnogo vi{e da vam damo da biste bili jo{ nezavisniji. I onda do|ete pred novinare, {ta god da im kaète oni }e da kaù – evo, ovaj bi da nas uvredi, ili ne zna {ta da kaè. Ja sam vam ispri~ao jednu pri~u koja je potpuno istinita i nikoga ne vre|a, sem mo`da pomalo svakog od nas, i to podjednako. Pa mi smo takve imali i u Drugom svetskom ratu. U Drugom svetskom ratu, ne znam da li znate, Radio Beograd ili Radio Lili Marlen, bio je, uz kijevski radio, najve}i okupacioni radio na prostoru isto~ne Evrope. Ko je radio u wemu? Srbi, kao i danas. I tada su ti Srbi ube|ivali sve nas da su Nemci najboqi na svetu, nemojte Nemce da mewate niza{ta, kao {to nas i ovi danas ube|uju da je najboqe uzeti pare od wih na takav i takav na~in. Na na{u àlost, Tim Mar{al pi{e da jedan Srbin ko{ta sto puta mawe od jednog Ira~anina. Voleo bih da je slagao i voleo bih da nije govorio istinu. Ali, ono u {ta sam sasvim siguran i {to me drì u nadi, to je da, vide}i vas, ali znaju}i da nas ima na jo{ stotine hiqada, da ne kaèm milione, znam da u Srbiji ideju slobode ne mogu da ugu{e, ne mogu da kupe. 946

Uhapsili su dva mladi}a koji su krivi zato {to su lepili plakate, ali su morali da ih puste onog trenutka kada smo im pokazali da je ve}i deo Srbije stao uz wih i da ne}e da dozvole da budu uhap{eni samo zato {to druga~ije misle. Na{a je obaveza da se za slobodu borimo svim demokratskim i dozvoqenim sredstvima, ali da im ne popu{tamo niza{ta i da gledamo kako moèmo da izbavimo na{ narod. Jer, sasvim je ta~no, ako se ovo nastavi, i to je najve}i paradoks, vide}ete, oni }e ve~eras da slave. Produàvaju pregovore o stabilizaciji i pridruìvawu. A {ta stabilizuju? Otimawe Kosova. [to nam ne kaù da li taj Oli Ren, onaj koji stoji pored Borisa Tadi}a, {to ga ne pita Boris Tadi} pred svim kamerama – je li, bre, prijatequ, ti {to me mnogo voli{, jesi li ti za to da nam uzme{ Kosovo i Metohiju ili ne? Kaì nam da li ho}e{ da nam uzme{ Kosovo i Metohiju ili ne. Ho}e{ da nam uzme{ Kosovo i Metohiju, a kaè{ da si nam prijateq. Izvini, kako onda da budemo prijateqi. Mogu ja vas da pitam ne{to, po{to vidim da su u Srbiji uspeli da ubace neku klicu – nije va`no Kosovo, va`na je na{a zadwica, kako }emo mi da ìvimo i ne znam {ta, {ta to ima veze, 15 posto teritorije, nisam ja odatle. [ta briga nekog u Vaqevu ili Beogradu da li je to tako. Ali, imam pitawe za vas: da li biste vi pristali, a razmislite o nekom doma}inu koji dobro vodi dràvu, da li biste vi pristali da vam neko do|e da vam ubije dete, pa kaè – ej izvini, jeste, ubio sam ti dete, ali mi moramo da ìvimo daqe, hajde da ti ja sad pomognem da te preselim iz stana od ~etrdeset u stan od pedeset kvadrata, pa ba{ lepo da se druìmo, moèmo i da se okumimo. Da li biste se okumili sa wim? Videli ste onog nesre}nog Tadi}a, sramota me bilo da gledam, da se to zove predsednik Republike, preksino}. Wemu ruski ambasador sedam dana pre toga kaè – bila bi uvreda i neprijateqski stav prema Rusiji bi bio da Srbija u|e u NATO pakt. Boris Tadi} pre dve ve~eri kaè – pa da, ja sam za ulazak u NATO. êkaj bre, pa od koga ti, ~ove~e, nesre}o boìja, o~ekuje{ da te podrì u Savetu bezbednosti? Da vam otkrijem ne{to. Oni se iskreno nadaju da Rusi ne uloè veto, i Tadi} i Ko{tunica, nikakve razlike izme|u wih nema. Oni se iskreno nadaju da Rusi ne}e uloìti veto. Wima Rusi prave problem, jer bi oni voleli da Rusi ne stave veto, a onda bi rekli – pa eto, stra{no je to {to nam se desilo. A onda bi se Tadi} pravdao – ali mi moramo da gledamo u budu}nost, mi }emo u Evropsku uniju, Kosovo u Evropsku uniju, pa }emo s li~nim kartama da idemo u \akovicu i ne znam ni ja gde, brinu}emo o na{em narodu, i ne znam ni ja koju }e jo{ sve pri~u da izmisli. To je wihov plan. Wima Rusi prave problem time {to ho}e da nam {tite teritoriju. A mi gledamo u Ruse kao u Boga, u rusku dràvu, u Vladimira Putina, da nam sa~uvaju Kosovo i Metohiju, da imamo otaybinu, da imamo Srbiju, jer bez Kosova i Metohije nemamo Srbiju, kao {to je ne bi bilo bez Vaqeva. To nije ista dràva, to nije ista zemqa. Ja i li~no prihvatam odgovornost koju je, ina~e, te{ko prihvatiti kad je tako ugledan ~ovek, kao gospodin Joki}, onako pokaè i èli na nekoga 947

da usmeri. Ho}ete da vam kaèm za{to? Nemamo {ta da izgubimo, nemamo ~ega da se pla{imo, niti {ta posebno da ~ekamo. @ivim za svoju decu i za svu decu Srbije. Svoje smo proìveli i zato mo`da imamo vi{e hrabrosti nego neki drugi, ili pripadnici nekih drugih politi~kih partija, zato se ne pla{imo ovih koji se danas ose}aju mnogo mo}no, osiono, jako. Pogledajte ih, predlaù, ho}e da nam zabrane da nosimo beyeve, ho}e da nam zabrane da nosimo slike, pazite, ne za osu|ene, {to je tako|e skandal, {to je neverovatno, nego za optuène. Zna~i, vi mene optuìte, niko ne sme da kaè ni{ta lepo o meni, iako nisam kriv niza{ta. Dakle, nema {ta ne}e da rade. Od pretwi lustracijama, od hap{ewa dece do hap{ewa Zdravka Tolimira. Krenuli su na najgori mogu}i na~in, da Srbima pokaù kako su mnogo mo}ni i opasni. Nisu uop{te, znam ih. Znam te qude, poznajem ih dugo godina. To su najobi~niji, izvini}ete me, ne potcewuju}i nikoga, ali po{to ih li~no znam, kaèm vam otvoreno da ne mislite da su to neke veli~ine, to su najobi~niji mi{evi qudski, ni{ta vi{e od toga. Oni ni{ta ne smeju, sem onoga {to im okupator direktno zapovedi, apsolutno ni{ta vi{e. Samo zato {to imaju okupatorovu za{titu, zato se tako bahato i osiono pona{aju. Do|u da skidaju plakate kada nema nikoga. Kada im kaèm – hajde, do|ite da skinete plakate, kada ima nekoga, nema ih nigde. Beè kao |avo od krsta. Ali, to nije dovoqno. Mi moramo da napravimo ceo sistem kako i na koji na~in da im se suprotstavimo. Mi moramo da na|emo i novac, i qude koji }e da uloè i u medije i u sve drugo gde }emo mo}i da govorimo qudima kako i na koji na~in moramo da se organizujemo i u najkra}em vremenskom periodu, u najkra}em mogu}em vremenu da ih pobe|ujemo. Ono {to oni ne mogu da pobede kod nas, kod svih nas, i to je na{a jedina prednost u odnosu na wih, ali najve}a prednost, to je {to mi imamo ideju slobode. Oni imaju samo ideje pqa~ke, lopovluka i sluèwa okupatoru, i ni{ta vi{e u svojoj glavi. Ali nam je potrebna i ve}a i boqa organizacija, potrebno nam je da svi zajedno, bez obzira na to da li je neko komunista, ili ovakav, ili onakav, ako voli svoju zemqu, ako voli svoj srpski narod, ako mu je dosta polu ili sasvim okupacionog reìma, e onda moramo zajedni~ki za slobodu da se izborimo. Ja gledam Vojislava [e{eqa kad odem u [eveningen, u Pritvorsku jedinicu. Nije tamo ni{ta lepo, naprotiv. U|ete, ~etiri zida, jedan sto, gledamo se devet sati, ni{ta nema, re{etke na sve strane, ali on, ~ovek, ima mnogo vi{e energije nego mi. On je, ~ovek, pet godina tamo, on i daqe pi{e. Pogledajte, nekima od nas je te{ko da to pro~itaju, a on je to pisao svakoga dana i svake no}i. Svakoga dana i svake no}i pisao je nadaju}i se i o~ekuju}i da qudi u Srbiji ~itaju tu wegovu kwigu, da bismo ne{to nau~ili za budu}nost. On se bori i bori}e se za slobodu svoga naroda. Ja traìm od vas, kao {to vi s pravom traìte od nas, da sa svojim kom{ijama, sa svojim prijateqima, ~lanovima porodica, familija, u kafani, u bioskopu, na ulici, u autobusu, na svakom mestu, jasno i precizno govorite 948

{ta nam je ~initi. Da jasno i precizno svakome potpuno nedvosmisleno saop{tite – mi, qudi, moramo da imamo svoju zemqu, moramo da imamo svoju dràvu, jer ne}u da nam odlu~uje ni ovaj, ni onaj, kakvu }emo vlast da imamo. Ne}u da nam odlu~uje ni ovaj, ni onaj {ta }e nam biti sa Kosovom i Metohijom, a pogotovo ne {ta }emo da radimo i kako }emo da preprodajemo i da li }emo da preprodajemo na{a preduze}a oko kojih se jo{ nisu nakrali, a ve} su toliko pokrali da je te{ko i zamisliti da mogu jo{ da kradu. Za to moramo da se borimo, za to moramo da govorimo, da idemo od usta do usta, od vrata do vrata, da na svakom mestu o tome pri~amo i da podièmo Srbiju. I da nikome ni{ta ne bude te{ko, da znamo da imamo jedan uzvi{eni ciq, da znamo da imamo va`niji zadatak od svih wih. Oni se bore samo za to da ostanu u svojim foteqama, samo da mogu da nastave da kradu i ni{ta vi{e. I zato su toliko upla{eni, zato su toliko zastra{eni, zato takvu medijsku halabuku vode, zato je potrebno jo{ vi{e para wihovim prevarantskim medijima, wihovim medijskim buzdovanima. Mi ih se uop{te ne pla{imo. Oni su ranije uterivali strah qudima, pa niko ne sme da kaè ni{ta o B92. Ne znam da li ste primetili, ja svaki dan u Skup{tini govorim o kriminalnoj i lopovskoj ku}i B92. Govorim {ta rade i kako rade, i kako su ojadili dràvu Srbiju za 11 miliona evra i za, ne znam ni ja {ta sve. Mislite da me brine ne{to {ta }e oni da objavquju, mislite da me i{ta brine o tome {ta }e oni da kaù. Za mene je ~ast, i veoma sam sre}an i zadovoqan kad me ta banda na bilo koji na~in napada. Niko zadovoqniji i ponosniji od mene, jer bar znam da }e jednog dana moji Danilo i Milica mo}i da kaù – e na{ tata, ako ni{ta, mo`da nije bio naro~ite pameti, ali nije bio kukavica, voleo je Srbiju, voleo je slobodu i za to se borio. I to mi je dovoqno. Ja vas pozivam, dragi prijateqi, da ovu kwigu pro~itate, vide}ete ima mnogo istorijske gra|e, mnogo kori{}ene dokumentacije, mnogo citata koji }e vam koristiti i mislim da svako nau~i more stvari koje nije znao. Mi koji smo se obrazovali u na{em sistemu ili smo mnogo toga propustili, ili je ova kwiga toliko bogata da zaista zavre|uje va{u pa`wu. Ona je istorijsko-nacionalni bukvar, rekao bih, za svaku policu u srpskoj ku}i. Sasvim sam siguran da }ete za sebe i svoju porodicu dobro u~initi ako tu kwigu budete imali, a posebno ako se budemo pona{ali u skladu sa poukama koje ta kwiga, ali i pona{awe Vojislava [e{eqa, sobom nosi. Hvala vam jo{ jedanput. U zdravqu i vesequ i boqim prilikama, nadam se da }emo se videti. Hvala vam.

Novi Sad, 4. jun 2007. godine Igor Mirovi}: Bra}o i sestre, po{tovani ~lanovi Srpske radikalne stranke, po{tovana gospo|o [e{eq, otvaram, u su{tini, protestno ve~e i promociju kwige: “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” i ve~e solidarnosti sa predsednikom Srpske radikalne stranke dr Vojislavom [e{eqem. Ve} gotovo ~etiri i po godine dr Vojislav [e{eq 949

vojuje svoju i na{u bitku u ha{kom kazamatu i neprekidno, gotovo iz nedeqe u nedequ, iznena|uje sve one koji su mislili da }e vreme nadja~ati wegov duh, wegovo delo i wegovu viziju, iznena|uje ih, na koncu, i pisawem kwiga i to veoma ozbiqnih, nau~no utemeqenih, metodolo{ki trasiranih, ozbiqnih kwiga, kwiga koje }e voditi budu}e generacije u prosu|ivawu doga|aja u ranoj istoriji i novijoj istoriji na{eg naroda gde god on ìveo. Na po~etku èlim da kaèm ono {to me je motivisalo da u prvim re~enicama na neki na~in poveèm Vojislavqevu èqu da napi{e ovu kwigu i ciq koji je imao pred sobom. On ovu kwigu, kako sam kaè, posve}uje: “Mojim ratnim saborcima i prijateqima, dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, juna~kim srpskim ~etnicima koji su svoje ìvote poloìli na oltar otaybine Srpstva brane}i zapadne srpske zemqe, divim se wihovom herojstvu i klawaju}i se pred tim uzvi{enim mu~eni{tvom stidim se pred istorijom {to nisam bio dostojan da podelim wihovu sudbinu. Utoliko sam odlu~niji da do posledweg daha nastavim wihovu svetu borbu”. Ova nau~na studija, ve} u samoj wenoj posveti, ima jedan odre|eni smisao – da sve nas podseti da nikada ne klonemo duhom, da uvek budemo budni, da budemo verni svojoj otaybini, da u~imo od onih koji su nam ~inili i dobro i zlo, da na to reagujemo i da budemo, na neki na~in, svesni da samo upornom, istrajnom borbom ba{ kao {to su se borili oni koji su `rtvovali svoje ìvote na oltar otaybine moèmo opstati na prostorima koji su zaista na{i. U kwizi “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”, koriste}i saznawa mnogih autora koji su se, na sebi svojstven na~in, bavili problemima sa jedne strane stvarawa zaista ve{ta~ke hrvatske nacije, a sa druge strane antipoda svih posledica koje je na{ narod zapadno od Drine i Dunava imao tokom tog procesa, pa sve do dana{wih dana, dr Vojislav [e{eq na jednom mestu nau~no utemeqeno dokazuje kako je srpski narod, pod kojim uticajem, kakvom strategijom i pod okriqem kakve politike do{ao do toga da zapadno od Dunava i Drine, najvi{e na teritoriji koju danas zauzima Republika Hrvatska, spadne na nivo statisti~ke gre{ke. Ta kwiga “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” je zapravo velika opomena za sve nas i veliki putokaz kako da se objediweni i sna`ni borimo narednih godina i narednih decenija za opstanak na{eg naroda. Na po~etku govori}e Aleksandar Vu~i}. Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, Vojislav [e{eq je napisao svoje drugo ìvotno remek-delo posle “Ideologije srpskog nacionalizma”. Toliko je energije, znawa i posve}enosti ovom delu da sam sasvim siguran da svako od vas ko bude pro~itao “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” jasno }e videti koliko je truda, i koliko nau~no-metodolo{kog pristupa, znawa i obrazovawa bilo potrebno da se ovakva kwiga napi{e. Ona je uybeni~kog tipa. Vojislav [e{eq je koristio sve metodolo{ke postupke poznate danas u pravnim i dru{tvenim naukama, dakle, od istorijskog, jezi~kog i logi~kog metoda, da bi do{ao do sa950

znawa koje nam prikazuje u ovoj kwizi. Ova kwiga Vojislava [e{eqa govori o tome kako i na koji na~in su sa jedne strane hrvatski mislioci, hrvatski istoriografi, hrvatski politi~ari, falsifikovali istoriju, kako su i na koji na~in zloupotrebqavali, a kasnije uni{tavali sve {to je srpsko i istovremeno govori kako je sve vreme tekla srpska tragedija i zbog tih falsifikata, ali i zbog velikih zlo~ina koji su u ime velikog hrvatstva i antisrpstva ~iweni nad na{im narodom. U ovoj kwizi }ete pro~itati kako je Vatikan, kao najmo}nija, kako vole da kaù, NVO u svetu, i na koji na~in bio na strani srpskih neprijateqa, ali kako i na koji na~in je uvek bio i na strani onih koji su predstavqali zlo istorije, od Pija HI, koji je jo{ 30. juna 1934. godine, kako to dobro zapaà Vojislav [e{eq u ovoj kwizi, stao na stranu onih koji su u~estvovali u nema~koj no}i dugih noèva. Ali, oni nisu u~estvovali samo protiv Hitlerovih disidenata u tom trenutku, ve} protiv brojnih pripadnika razli~itih katoli~kih organizacija, da bi na kraju Pije HI je stao na stranu Adolfa Hitlera, kao i Pa~eli koji u svom zanosu uzvikuje: “O Du~e!”, podràvaju}i Musolinija, podràvaju}i uvek najgore retrogradne snage. Ne treba posebno da vam govorim da su Franko i Salazar imali najve}u podr{ku upravo Vatikana i katoli~ke crkve. O onome {ta je radio Pije HII govori}emo i kroz ono {to su kasnije ~inili kardinali i biskupi u Hrvatskoj i na prostoru Bosne i Hercegovine, dakle kako su se i na koji na~in pozivali na odluke svojih papa i podràvali zlo~ine koji su ~iweni protiv celokupnog srpskog naroda. Nije nimalo slu~ajno {to je papa Jovan Pavle II napravio pakt sa Ronaldom Reganom, osamdesetih godina, i {to je ameri~ki ambasador u Vatikanu Miledi papu Jovana Pavla II nazivao direktnim izaslanikom Isusa Hrista na zemqi, jer od tog trenutka dolazi do sjediwavawa velike mo}i Sjediwenih Ameri~kih Dràva i velike, navodno moralne, crkvene mo}i koju je imala katoli~ka crkva i oni deluju u sadejstvu protiv slobode, protiv svega {to bi normalan deo savremenog ~ove~anstva i savremene civilizacije mogao da u~ini. Naravno ni{ta boqi nije ni papa Benedikt HVI koji, kao {to }ete videti u ovoj kwizi, zastupa sve stavove Jovana Pavla II. A Jovan Pavle II je to traìo, najpre bombardovawe srpskih poloàja u Republici Srpskoj, govore}i da ne mogu da se pona{aju na takav na~in i da misle da je ceo svet wihov. Zamislite, Srbi u Republici Srpskoj su to mislili pa ih je zato trebalo bombardovati i to kaè neko ko predstavqa sveca. On je bio jedan od onih koji je doneo kqu~nu odluku o beatifikaciji Alojzija Stepinca, {to zna~i da su Alojzija Stepinca proglasili za blaènog, jo{ malo pa postade svetac. Jovan Pavle II je, u ideolo{kom smislu, najve}i zlo~inac kojeg su savremena Evropa i svet videla u 20. veku. Ali, to nije sve {to }ete mo}i da pro~itate u ovoj kwizi. Naravno, mo}i }ete da vidite kako su se pona{ali pojedini hrvatski politi~ari i mislioci i kako i na koji na~in su iskrivqavali istinu, od Qudevita Gaja i 951

Josipa Jurija [trosmajera, kako i na koji na~in su la`no koristili ideju jugoslovenstva ne bi li prevarili Srbe, a kasnije ih preko katoli~ke vere i crkve, progla{avali za Hrvate, pa do wihovih savremenijih mislilaca Vjekoslava Klai}a, Frawe Ra~kog i Dominika Mandi}a. Dominik Mandi} je posebno zanimqiv jer je u hrvatskoj istoriografiji ostavio naro~iti trag, bio je provincijal hercegova~ke provincije. Od 1927. veoma uticajan, veoma lukav, ~ak toliko lukav da je u pojedinim trenucima uspevao da prevari Srbe, kraqa Aleksandra i mnoge druge, dodu{e u tom trenutku to i nije bilo posebno te{ko. Dobijao je najve}e mogu}e donacije za wihove crkve, sastajao se ~ak i sa radikalima, Lazom Markovi}em i ostalim, govore}i kako je on za tu dràvu, a uvek je radio najva`nije i u ideolo{kom smislu, najprqavije poslove protiv srpskog naroda, a u korist onih koje je on zami{qao kao Hrvate, pa makar to bili i pokatoli~eni Srbi. Moète da vidite sa koliko pa`we i sa koliko znawa Vojislav [e{eq prilazi rasvetqavawu uloge Dominika Mandi}a koji je, naravno, zbog ovih susreta gubio popularnost, nikada na izborima nije mogao da pro|e, ali kada mu se ukazala prilika on je u tome uspevao. Tako|e moète da vidite temeqnu i detaqnu analizu savremene hrvatske i srpske istorije, a posebno u pogledu onoga {to su ~inili i Ante Paveli} ali i Frawo Tu|man. Dr Vojislav [e{eq je koristio saznawa vi{e autora, dana{wih hrvatskih autora ali i mnogih drugih, i o Frawi Tu|manu, i o Anti Paveli}u. Ta~no }ete mo}i da vidite kakva je bila biografija Frawe Tu|mana, a mnogi }e se iznenaditi kada budu saznali iz kakve nastrane porodice poti~e, i to ne po onome {to kaè Vojislav [e{eq, ve} {to prenosi iz kwige Darka Hudelica. Dakle, u kakvoj vezi je bio sa svojom ma}ehom, za{to se i na koji na~in prvi put pobunio, kako je jo{ u ono vreme hvalio sporazum Cvetkovi} – Ma~ek, kako se suprotstavqao Bakari}u i da su bili na potpuno istoj liniji. Podseti}u vas da je Bakari} bio prvi koji je u biv{oj Jugoslaviji traìo da se uvede crnogorski jezik. Dakle, re~ je o jednoj ozbiqnoj kwizi koja govori o svim srpskim stradawima, o brojnim srpskim problemima, o na{im silnim mukama i o svemu onome {to ne sme da nam se ponovi. Moèmo li mi da vratimo to~ak istorije, svakako ne, ali ono {to moèmo, i {to je poruka ove kwige dr Vojislava [e{eqa, koja je kao uybenik, kao bukvar za svaku srpsku porodicu, za svaku na{u ku}u, to je da spre~imo da nam se vi{e ikada ne{to sli~no ponovi. Da nam se ne doga|a sve ono {to nam se danas doga|a. @elim da vas obavestim da je malopre Zdravko Tolimir, u svom izja{wavaju pred Ha{kim tribunalom, ne znam da li da kaèm naàlost ili ne, potvrdio ono o ~emu su govorili Tomislav Nikoli} i ostali srpski radikali, da je on uhap{en ovde u Srbiji, u Beogradu, a ne Republici Srpskoj. On je to sam rekao, pa gledajte kakve zlikovce imamo na vlasti od Vojislava Ko{tunice do Borisa Tadi}a. Mnogo je snage, energi952

je i znawa uloìo Vojislav [e{eq da bi ovakvo remek-delo napisao, da bi ostavio amanet srpskoj deci, a na{e je ne samo da je ~itamo i da se pona{amo u skladu sa tim, ve} i da se borimo za slobodu Srbije, da ove koji su danas najgori u Srbiji, koji vas obmawuju, koji vas laù, koji na najgori na~in upravqaju ovom zemqom sklonimo {to pre i oteramo na politi~ko smetli{te. Hvala vam, kupite ovu kwigu, siguran sam da }ete saznati mnogo stvari koje niste znali, ja gotovo ni{ta od toga nisam znao, a mnogo sam nau~io ~itaju}i ovu kwigu. Uveren sam da }e svako od vas prona}i bar ne{to {to nije znao. U svakom slu~aju, hvala vam {to pokazujete veliku hrabrost i opredeqewe za slobodnu Srbiju, jer to danas nije lako, ali pomislite kako je danas Vojislavu [e{equ. Znam da je dovoqno jak, snaàn, da ima mnogo energije, mnogo vi{e od svih nas i da }e umeti i znati kako da ih pobedi. Hvala vam najlep{e. Igor Mirovi}: Krajem osamdesetih godina, iz {tampe je iza{la iako je pre toga bila objavqena neposredno posle Drugog svetskog rata, jedna kwiga koju sam ja ~itao jo{ kao sredwo{kolac, zove se “Magnum krimen” profesora Viktora Novaka. I Vojislav u kwizi “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” koristi tu kwigu i podatke iz we, jer ona govori o hrvatskom klerikalizmu, posebno u prvoj polovini HH veka. Kada je ta kultna kwiga, “Magnum krimen”, uticala na sve nas, koji u to vreme nismo imali puno godina, a imali smo i malo iskustva a jo{ mawe znawa o tim doga|ajima, onda sam siguran da }e i kwiga dr Vojislava [e{eqa “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” uticati na nas da pamtimo i donosimo mnogo boqe zakqu~ke. Re~ ima Gordana Pop-Lazi}. Gordana Pop-Lazi}: Bra}o i sestre, dame i gospodo, autor kwige koju danas promovi{emo je pre svega politi~ar. Politika je wegov ìvot. Doktor je pravnih nauka ali i intelektualac koji se interesovao i koji je izu~avao i druge humanitarne nauke a posebno je zaqubqen u istoriju i izu~avawe istorije svog naroda. Ovom najnovijom kwigom, koja nosi naslov “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” za koju sigurno moèmo da kaèmo da je kapitalno delo, prof. dr Vojislav [e{eq zaduìo je istorijsku nauku i, {to je jo{ va`nije, olak{ao je wen posao u budu}nost. Osnovna teza koja se provla~i kroz ovu kwigu jeste da su Hrvati kao narod nesumwivo postojali ali da su uni{teni i raseqeni pre svega prodorom Turaka. Ono {to se danas naziva hrvatskim narodom je produkt katoli~ke i boqe re}i papske organizacije, jer su se delovi srpskog naroda, pod ogromnim pritiskom Rimokatoli~ke crkve, morali pohrvatiti i prihvatiti katolicizam. Ta hibridna nacija stvorena je silom a na istorijski srpskoj zemqi sada je formirana hrvatska dràva. Ogroman broj svetskih nau~nika je, svojim nau~nim radovima, odavno dokazao da je Rimokatoli~ka crkva vekovima istrajno delovala kao vode}a svetska zlo~ina~ka organiza953

cija koja je, u èqi za univerzalnom svetskom dominacijom, pribegavala ne samo likvidaciji pojedinaca, ve} i ~itavih dru{tvenih grupa, pa i celih naroda. Nesporna je ~iwenica da su Hrvati stotinama godina predstavqali instrument Vatikana i raznih zapadnih sila u wihovoj antisrpskoj najezdi. Priroda rimokatoli~kog zlo~ina nad srpskim narodom su{tinski se ne razlikuje tokom Prvog i Drugog svetskog rata i gra|anskih ratova u Jugoslaviji tokom devedesetih godina. Hrvatstvo je, recimo, nepoznat pojam {to autor dokazuje u svojoj kwizi, kao pojam narodnosti u dana{woj Vojvodini sve do 30. godina HH veka. Buweva~ki i {oka~ki, srpsko-katoli~ki element, nije ni u naznakama vezivao svoje etni~ko bi}e za hrvatstvo pre Drugog svetskog rata. Isticalo se vla{ko poreklo Buwevaca a srpsko Buwevaca i [okaca. Presudili su Titovi komunisti, dekretom Josipa Broza Tita 1945. godine, kojim je jednostavno naloèno da se Buwevci i [okci imaju smatrati Hrvatima. Da bi se {to uspe{nije sproveo rimokatoli~ki prozelitizam stvoren je i specifi~an oblik klerofa{isti~ke ideologije pod usta{kim nazivom. Za naoruàvawe hrvatskih paravojnih formacija Vatikan je ve} po~etkom devedesetih godina uloìo 40 miliona dolara, o ~emu je tek 1999. pisao londonski “Gardijan”. Tada{wi papa je iz sve snage potpomagao dolazak Frawe Tu|mana na vlast, jer je wegov dolazak na vlast zna~io da su nekada{wi usta{ki koqa~i definitivno rehabilitovani. Me|u Hrvatima vlada neprikosnoveno stanovi{te da su sve usta{e dobri katolici kao i da je nemogu}e da pravi katolici ne prihvataju usta{ku ideologiju. Po direktivi Vatikana, ve} devedesetih godina u Ma|arskoj su napravqeni logori za obuku usta{kih terorista. Neretko su usta{ko-diverzantske grupe, direktno iz Ma|arske, ubacivane na teritoriju Srbije, a logisti~ku mreù davali su im rimokatoli~ki ùpnici po Vojvodini i Beogradu. Papa je, 1988. godine, javno podrào ujediwavawe Albanaca i tako dao vetar u le|a albanskom separatizmu. Iz zahvalnosti, wihov glavni lider, Ibrahim Rugova, tada iz islamske prelazi u katoli~ku veru. U januaru 1993. godine, papa Jovan Pavle Drugi izloìo je sopstvenu doktrinu ograni~enog suvereniteta, koja podrazumeva pravo humanitarne vojne intervencije da bi se za{titila qudska prava. I sigurno je da je to bio osnov i za bombardovawe Savezne Republike Jugoslavije. Vatikan je oduvek imao najmo}niju {pijunsku mreù, spremnu na saradwu i sa najgorim ubicama i kriminalcima, ukoliko proceni da bi to u datom trenutku bilo korisno. Interesantno je napomenuti deo iz memoara ameri~kog ambasadora u Vatikanu, koji je tamo boravio od 1989. do 1993. godine, zove se Tomas Patrik Miledi, koji govori o tome da je papa èleo da Sjediwene Ameri~ke Dràve zauzmu aktivniju ulogu u re{avawu sve teìh problema u biv{oj Jugoslaviji. Sve do tada, ameri~ka vlada je èlela da se sa~uva jugoslovenska dràva, imaju}i u vidu da se i ameri~ki presednik zaloìo za stvarawe Jugoslavije, to kaè on, ali, 1993. godine pozicija Ame954

rike se mewa pod uticajem Vatikana i potpuno pribliàva stavovima i gledi{tu Vatikana. Autor u svojoj kwizi koristi izvore mnogih istori~ara, izme|u ostalih citira Nikolu @uti}a koji o{tro kritikuje pasivnost srpskih istori~ara i intelektualaca uop{te, koji su izbegavali da se pozabave hrvatstvom, hrvatskom istorijom, problemom pokatoli~ewa Srba i wihovim smi{qenim odnaro|avawem i prosto su se takmi~ili u tome ko }e sna`nije napasti na navodne srpske aspiracije. Pod naslovom: “Dokazivawe nepostoje}eg u hrvatskoj istorijskoj nauci”, Vojislav [e{eq pomiwe hrvatskog istori~ara Jaroslava [idaka koji u svojim radovima koristi termine hrvatske zemqe i etni~ke teritorije hrvatskog naroda, a te teritorije preko Srema dopiru ~ak do Zemuna. Ja }u vam pro~itati izvod iz jednog teksta, koji je nedavno objavqen u nedeqniku “Dalmacija”, kako bih vam dodatno dokazala da je autor potpuno u pravu {to se ti~e hrvatskih aspiracija prema srpskim teritorijama. Autor ovog teksta, izme|u ostalog, kaè: “Dolazak u Zemun, hrvatskom ~oveku moè jako dobro pokazati koliko je imao a koliko je toga izgubio. Zemun je u hrvatskim okvirima bio stub odbrane zapadne civilizacije od raznoraznih isto~nih plemena. Stub odbrane pred naletima osvaja~a na hrvatsku zemqu”. Tim re~ima nedeqna “Dalmacija” uvodi ~itaoce u pri~u o Zemunu, u me{avinu istorijskih podataka i savremenih ~iwenica sa osnovnom porukom koja se ve} saop{tava u naslovu, a naslov je: “êkaju}i ~etrdeset prvu”. Da ne bi bilo zabune naslov se odnosi, kada je Zemun otiman Hrvatima, to je naravno pod znacima navoda, i Hrvatskoj, sa svakom novom Jugoslavijom, ali bilo je rano za pla~, svi su se nadali. Nade su se 1941. nakratko obistinile, da bi 1945. ponovo ugasnule. Za Zemunom niko vi{e ne pla~e. U nastavku teksta se ipak pla~e ali se ne gubi nada za grad ponos nekada{we NDH, kako autor kaè, jer se nikad ne zna. Splitski “Nedeqnik”, koji na svojim stranicama posebno neguje srbomrsce svih boja, pomiwe i frawevce i ~asne sestre u Zemunu. One iznose crne slutwe da nije wih, ni vernika ni katoli~anstva u Zemunu ne bi bilo. Sve to zbog terora nad Hrvatima. Oni su toliko zapla{eni da ne èle da daju politi~ke izjave o poloàju u Srbiji, a imali bi mnogo toga da kaù, jer strah ~ini svoje a on se ose}a kod svih qudi. Oni vi{e nemaju nade da potisnu taj strah jer su sami i ostavqeni. Tokom ovog meseca nedeqnik “Dalmacija” pi{e o Hrvatima u Zemunu i kako se oni ose}aju u na{oj zemqi. Istorijska istina je, me|utim, da posle propasti takozvane dinastije Trpimirovi}a, krajem HI veka, ~iji su knezovi i kraqevi nosili slovensko ime, nema tragova posebne hrvatske dràvnosti. U kwizi }ete na}i odgovore na mnoga pitawa, izme|u ostalog i o ulozi Ilirskog pokreta, koji je trebao da posluì na {irewu rimske verske ideologije u ime apostolskog cara. Na koji na~in glavni hrvatski istoriografski falsifikator, Dominik Mandi}, izmi{qa srpsku dominaciju u vreme komunizma. Iznosi proizvoqne zakqu~ke o srpskim korenima tvrde955

}i da su Srbi starosedeoci Balkanskog poluostrva, iznosi tezu o inferiornosti srpskog naroda, prisvaja ~ak lozu Nemawi}a, kako Bosnu vidi kao samoupravnu pokrajnu Savezne Hrvatske dràve. Hrvatizuje ~ak i srpsku krsnu slavu, skrnavi Miroslavqevo jevan|eqe, a ~ak je i Mehmed pa{a Sokolovi} hrvatskog porekla. Naravno, nemogu}e je prepri~ati ovo delo, ono se ~ak ne moè ni ~itati sa lako}om, bez obzira na jasan i lagan stil autora. Ono se mora izu~avati, svaki redak sam za sebe govori mnogo. Veliki je broj istorijskih ~iwenica koje imaju ogroman zna~aj u odnosu na na{u dana{wu situaciju ili za weno boqe razumevawe. Vreme je da se nau~i ne{to iz istorije, kako bismo razumeli sada{wost, a {to bi bio i uslov za na{e dràwe u budu}nosti. Moramo da po~nemo da vaspitavamo narod u nacionalnom duhu, trebalo je to odavno da u~inimo, da znamo ko su nam prijateqi, a ko neprijateqi. To je sigurno zadatak politi~ara, ali ne samo nas ve} i mnogih drugih. Prof. dr Vojislav [e{eq dao je ovom kwigom ogroman doprinos postizawu tog ciqa, i kao i uvek, na promocijama kwiga prof. dr Vojislava [e{eqa ja poèlim a verujem i svi vi, da ve} slede}oj promociji prisustvuje autor kwige. @iveli! Igor Mirovi}: Malo je zaista autora, kao {to Gordana re~e, koji se bave ovim problemom. Pre dve godine susreo sam se sa jednim novosadskim autorom, zove se Lazar Lukaji}, on je, inspirisan dolaskom Jovana Pavla Drugog u Bawaluku i posve}ewem Ivana Merca, koji je bio katoli~ki sve{tenik u samostanu Petri}evac kod Bawaluke i rukovodio akcijom ubijawa srpske dece u selu Drakuli}i, napisao kwigu “Fratri i usta{e koqu”. Nakon susreta sa wim rekao mi je: “Zna{, niko ne}e da pomogne moju kwigu”, a ja, kao u nekoj filmskoj pri~i, radim uvek ono {to niko ne}e, pa sam tu kwigu pomogao, ta kwiga je ugledala svetlost dana i predstavqa zna~ajan dokument svedo~ewa o doga|ajima iz 1942. godine, o jednom stra{nom doga|aju u Bawalu~koj krajni, doga|aju koji na neki na~in predstavqa sled svega onoga {to je Vojislav opisao u kwizi koju ve~eras promovi{emo. Slede}i govornik je Milorad Mir~i}. Milorad Mir~i}: Dame i gospodo, bra}o i sestre evo jo{ jednog veoma va`nog nau~no-istorijskog dela koje je napravio i sa~inio Vojislav [e{eq, kako on u svom stilu kaè ovo je rezultat wegovog ~etvorogodi{weg robijawa. Vojislav [e{eq je ~ovek koji je na ovaj na~in zavr{io drugi deo “Ideologije srpskog nacionalizma”. On u ovoj kwizi iznosi da mu je najve}i problem bio da bude neutralan kao autor. Neutralan iz vi{e razloga. Prvo – u samoj ~iwenici da je prikupqao puno podataka, nije se bavio istorijskim istraìvawem ve} je kako sam kaè, postoje}e podatke koristio na taj na~in {to je citirao autore, nije se upu{tao u komentare. Za{to? Pa, zato {to je Vojislav [e{eq jedan od retkih qudi koji se bavi istorijom, a da pri tom po{tuje sva pravila i principe te egzaktne nauke. Da bi ~ovek bio dosledan i autenti~an u svojim nekim tvrdwama mora da koristi sve izvor koji su objektivni, koji su utemeqeni na istini. On sam kaè da je od956

bacivao kao izvore ono {to je neprovereno, {to je romanti~arski i ono {to je autobiografski. âk navodi, vide}ete u ovoj kwizi, da je autobiografiju ili memoare Frawe Tu|mana pro~itao, ali ne moè da ih koristi kao pouzdan izvor, jer se Frawo Tu|man u tim memoarima, odnosno autobiografiji, prikazuje gore nego Hitler. Vojislav [e{eq je pokazao kakva je li~nost, kakva je struktura li~nosti Frawe Tu|mana. Ono {to je veoma bitno i {to èlim da vam kaèm, a zbog ~ega je poèqno da pro~itate ovu kwigu, to je kako je stvorena ve{ta~ka nacija Crnogorci. Za{to je posle Drugog svetskog rata bio imperativ da se stvori, od dela srpskog korpusa, jedna nova ve{ta~ka nacija, tzv. Crnogorci. Bi}e vam potpuno jasno zbog ~ega se ve{ta~ki, na silu, natura Mira{ Dedeji}. Nama, koji ìvimo u Vojvodini, posle ~itawa kwige, postaju jasnije sada{we politi~ke prilike u Vojvodini, gde se po svaku cenu èli stvoriti nova ve{ta~ka nacija “Vojvo|ani”. Za{to? Pa, zato {to kroz ovu kwigu vidite kako je istorijski tekao proces prevo|ewe Srba pravoslavaca u Hrvate katolike. Nije to i{lo odjednom naglo, nego prvo unija}ewem. To su bili Srbi katolici, dugo se radilo na prevo|ewu Srba u Hrvate. Kako se to radilo u Crnoj Gori? Tako {to je Crnogorac bio sinonim za Srbina sa prostora Crne Gore, a onda silnim falsifikatima, silnim krivotvorewem istorije i istorijskih ~iwenica, do{li smo do jednog apsurda, gotovo neverovatnog, da se na bazi falsifikata stvori jedna ve{ta~ka nacija. [ta je to bilo karakteristi~no istorijski u 19. veku. Dok se vodila jedna revolucija, nacionalno oslobo|ewe mnogih naroda u 19. veku, pogotovo u drugoj polovini, Vatikan se bavio intezivno falsifikatima. I to takvim falsifikatima koji su imali za ciq da prevedu {to ve}i broj Srba u Hrvate. Hrvati, kako Vojislav [e{eq iz raznih izvora saznaje, ne ozna~avaju narod. Istine radi, postojao je na ovim prostorima, ali kao mali narod je nestao u ratovima. Hrvati su jedan pojam, termin politi~ke prirode. On ozna~ava ono {to Vatikan misli da bi trebalo da obuhvata hrvatstvo, a to je da sve {to je katoli~ke vere treba da bude pod jednim krovom, pod jednim ki{obranom – Hrvati. Za{to je to bitno? Jednostavno zato {to se u posledwe vreme u Vojvodini, osim ove podvale koja se ogleda u ~iwenici da se èli poturiti stvarawe ve{ta~ke nacije gde }e se uglavnom Srbi izja{wavati kao Vojvo|ani, a svi ostali }e pripadati svom narodu i svojoj naciji. U Vojvodini se po~iwe sa matemati~kim modelom za odràvawe novih pokrajinskih izbora. Kako? Pa, tako {to }e uz navodnu brigu i zabrinutost za pitawe nacionalnih mawina smisliti model gde }e jednostavno nestati [okci i Buwevci, nestati oni koji su malobrojni. Oni ne}e nestati tako {to }e se primewivati sila, nego zato {to }e biti prinu|eni da se izja{wavaju kao Hrvati. Zato {to }e u tom jednom korpusu, koji }e izlaziti na izbore, imati priliku da u~estvuju u politi~kom ìvotu i to je ono {to u ovoj kwizi moèmo jasno da vidimo – kako se kroz istoriju to radilo. Ka957

kvi su sve falsifikati kori{}eni i sa ~im su se sve sluìli Vatikan i wegove pape. Ono {to i u ovoj kwizi Vojislav [e{eq nagla{ava, a koristi mnoge izvore, to je opasnost, realna opasnost koja preti Srbima, a to je jugoslovenstvo. I vidimo kakva je to opasnost, posle Ante Markovi}a pojavquje se predsednik Skup{tine koji se u Srbiji izja{wava kao Jugosloven. Ante Markovi} je to rekao na Kozari, a on u Skup{tini Srbije, za{to? Pa da bi zaveo one koji nisu nacionalno neopredeqeni. Da kaù, evo postoje Jugosloveni i mi }emo da budemo Jugosloveni, jugonostalgi~ari. Najve}im delom Srbi. Sve je to istorijski utemeqeno, sve ima svoje korene. Kao {to je Karlova~ki ustanak jedna velika istorijska opomena, nauk nama koji ìvimo u Vojvodini da su podele unutar srpskog korpusa pogubne za ve}inski srpski narod u Vojvodini i sada nas o~ekuje ne{to {to je odlu~uju}e u sudbini svih nas koji ìvimo u Vojvodini, a pogotovo zna~ajno za ve}inski narod, za nas Srbe. Tu su izbori, moramo na pokrajinskim izborima sva ova iskustva koja sadrì i ova kwiga, istorijske ~iwenice koristiti za nauk, kako ne bi bili obmanuti, kako sutra ne bi u Vojvodini kao u Crnoj Gori postojala ve{ta~ka “vojvo|anska” nacija i kako ne bi nametali nekog novog patrijarha ili vladiku. Vidite li kakvi su napadi na srpske vladike u Vojvodini? Smeta im vladika ba~ki Irinej, za{to? Pa, zato {to je on najve}a prepreka da se ostvari ona wihova podvala, istorijska obmana. Vidite kako iz usta autonoma{a izlaze neistine, falsifikati. Kaù da se razlikuju Srbi koji ìve u Vojvodini od onih koji su u Srbiji, pa izme|u ostalog, osim na~ina obla~ewa, na~ina govora, i crkve nam nisu iste, a ne kaù da je Marija Terezija jasno odre|ivala kakve }e biti crkve Srba u Vojvodini. Ra~unalo se dugoro~no da to bude razlog, povod ili osnov za deqewe i odvajawe srpskog naroda. Prof. dr Vojislav [e{eq je ~ovek koji je ovu kwigu napisao da bi koristila generacijama, da bi koristila nama, ali prvo kao osnov wegove odbrane. Odbrana Vojislava [e{eqa zasniva se na istini, istorijski utemeqenim ~iwenicama. Vojislav [e{eq }e pobediti Hag. Hvala vam! Igor Mirovi}: Sada }e vam se obratiti zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli}. Tomislav Nikoli}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, srpski radikali moète da napi{ete kwigu pa da joj odre|ujete naslov, a moète iz naslova da zakqu~ite o ~emu se u kwizi radi. Naslov kwige koju vam danas predstavqamo u sebi sadrì bar tri premise, tri osnovne postavke Vojislava [e{eqa koje niko, ali ba{ niko u nauci ne}e mo}i da ospori. Jedna je da je hrvatska nacija zaista ve{ta~ka, druga da je to projekat Rimokatoli~ke crkve, a tre}a da je projekat zlo~ina~ki, zato {to je uglavnom zasnovan na zlo~inu. Mi smo znali za ovu kwigu, javnost o woj nije trebala ni{ta da zna. Vojislav je wu pisao godinu dana pre odlaska u Hag i tri godine u Hagu i kada je kona~no odobrio {tampawe mi smo odvojili veliki broj primeraka 958

koje smo uputili na razli~ite adrese. U hrvatsku ~etrdeset osam primeraka, Svetom saboru Srpske pravoslavne crkve ~etrdeset pet, za sve vladike, mitropolite i za muzej Srpske pravoslavne crkve i po~ele su da stiù reakcije. Reakcije iz Hrvatske, uglavnom su o~ekivane, ali ~ini mi se neke na{e vladike ne umeju da prepoznaju {ta to Srbiji danas treba i {ta svakom detetu srpskom koje ima godinu dana ili pedeset godina treba u ovim ~asovima. Jedan na{ vladika je pro{le nedeqe, u jednim novinama, a poznat je po zalagawu za ekumenizam, i ~ak favorizuje EU, rekao da je EU jedan lonac u koji se trpa razli~it materijal, a da }e sve to jednog dana biti ~orba, jedna ista ~orba. E, ne}e biti, niti moè, niti sme. Zato nam je bilo potrebno ovo delo Vojislava [e{eqa. Kamo sre}e da su ga Srbi imali pre sto, pre dvesta godina, ali nikada nije kasno. Nije Vojislav [e{eq mislio da ovom kwigom vra}a Srbe, nemogu}e je to, ali je èleo ovom kwigom da zaustavi da Srbi vi{e ne odlaze. Hrvatska, svetska, srpska javnost }ute o tome {ta se de{ava sa srpskom decom u Hrvatskoj. Koliko desetina hiqada srpske dece je promenilo ne samo veru nego ime i prezime da zatru dokaze o svom poreklu. Zato nam je trebala ova kwiga kao nastavak “Ideologije srpskog nacionalizma” i kao jedna u nizu. Vojislav je obe}ao bar jo{ dve koje }e se baviti, moète da pretpostavite, jo{ kojim delom srpskog naroda koji je preotet na silu, preveden u drugu veru, a mislim da i “Ideologija srpskog nacionalizma” zasluùje jo{ jedan nastavak. Zamislite ~oveka optuènog za najve}i zlo~in kome sudija, posle ~etiri godine tamnovawa, prizna da su mu sistematski, svesno i namerno uskra}ivana sva prava kako bi popustio. Ali, on ne samo da ne popu{ta nego pi{e za svoj narod. Istina je da je Vojislavu nedostajalo da se oku{a i u nauci ali ga je svakodnevica u kojoj se svi mi nalazimo, a koja je obuzela i wega koji je podizao stranku, razvijao je, borio se i ratovao, spre~avala da se bavi naukom, nije stigao na vreme da nam ovakve kwige podari. Ali, kad god stigle dobro su do{le. Istina, dolaze nam od Vojislava iz Haga, iz mesta u kom su se mnogi predali o~aju, a Vojislav [e{eq ima te{ke zadatke u Hagu da ohrabri sve nas u Srbiji, da ohrabri one koji se nalaze u Hagu i da ~ita kwige i da iz tih kwiga pravi nova dela koja su potrebna Srbiji i srpskom narodu. Ne moè Vojislav [e{eq da pretraùje arhive, muzeje, moè samo da ~ita i onda je na{ zadatak, da mu obezbe|ujemo kwige sa svih strana sveta. ûli ste od Aleksandra Vu~i}a, i od savremenih hrvatskih autora koji nisu znali gde idu te kwige. Pitawe je da li bi bili saglasni da se te kwige na|u pod istorijskom lupom Vojislava [e{eqa, jer {ta smo to mi Srbi u svojoj istoriji ~inili za sebe. Skoro ni{ta, samo protiv sebe i samo da {to vi{e uklonimo nekakvu opasnost. ûo sam sino} na televiziji ideologiju jednog na{eg vrhunskog, nazovi vrhunskog, politi~ara. Kaè da nije ju959

na~ko delo poginuti za svoju zemqu, nego ìveti za svoju zemqu, a to je ponovio jedan dramaturg, pa time pravda neki svoj film, i kaè da je u~estvovao na tom festivalu sa nekim {kotskim autorima. Da li on gleda {kotske filmove? Tamo se samo gine za slobodu. Tamo se ne ìvi za slobodu, ne moète vi da steknete slobodu u kavezu i ropstvu. [ta smo to mi Srbi u~inili za sebe? Osloba|ali druge, ratovali za druge, ginuli za druge, stvarali im dràve, u tim dràvama dozvoqavali da vladaju i komanduju da bi na kraju oni dobijali svoje dràve, a mi strahujemo da nam ne oduzmu jo{ pone{to. Tako su nam i Turci preveli u islam veliki broj Srba, a onda je Rimokatoli~ka crkva krenula na pravoslavne Srbe. Ko god kaè da je Hrvat danas pitajte ga kojim jezikom govori. Trebalo je izmisliti naciju, pa je trebalo izmisliti i jezik. Zato {to je hrvatska nacija koja je govorila posebnim jezikom, izumrla i odnela sa sobom jezik. Pa, hajde izmi{qajmo jezik i ono na{e “sprdawe” sa wihovim kovanicama i novim re~ima u stvari je wihova nauka kojom su izmi{qali sebi jezik. [ta je to zlo~ina~ko u tome? Pretvoriti sve rimokatolike u Hrvate, sve na teritoriji biv{e Jugoslavije, osim Slovenaca, wih niko ne sme da dira. Kako ih pretvoriti u Hrvate? Na sve mogu}e na~ine. Vide}ete u kwizi kako se àle {ta }e biti sa dvesta, skoro dvesta pedeset hiqada pokatoli~enih Hrvata ako pobede komunisti, ako Drugi svetski rat zavr{i porazom NDH. Zamislite kako to izgleda kad neko dobije novih dvesta pedeset hiqada gra|ana, a na koji na~in? Ubistvima, jamama, zarobqeni~kim logorima. Kako je Paveli} nazivao Jasenovac? Kaè da tu postoje neke tvrtke, tu se proizvodi, kakav logor! Tu se radi, to nije upereno ni protiv koga, tu niko ne gubi glavu i sve je to pokrivala istorijska nauka Hrvatske, a srpska nauka }utala! Srpska nauka se povinovala i povla~ila. Nikad nije htela da progovori o tome, kao da nisu ~itali kwige. îtali su, samo nisu smeli da komentari{u. Kao da je to {to su Srbi bili nepismeni do doseqavawa na Balkan razlog, da mi ba{ ni{ta o Srbima ne znamo. Nije ta~no, nego su nas vodili stra{qivci, vode nas oni koji misle na sebe, samo na sebe i de{ava nam se to i danas. Najlak{e je Srbe zapla{iti, ako pobede radikali ima}ete rat, a mi }emo da spasemo Kosovo i Metohiju samo ne}emo da kaèmo kako i istovremeno }emo prvo u Evropsku uniju. Ko je bio Ante Paveli} do pre rata, nepoznati odbornik. Tek kad je Radi} izgubio deo glasova zato {to je sara|ivao sa radikalima Paveli} se probio u politici, ali je svaki put u Beogradu govorio da tamo treba krenuti sa noèm, bombama, pi{toqima. Da li vam li~i na vreme kad je Crna Gora trebala da se otcepi, {ta su onda govorili o Beogradu. Tamo se ne ide mirno, tamo se ide da te neko maltretira i mi jedva ~ekamo da imamo svoje. Svuda nam se ponavqa istorija. Sa pravom vam ve~eras ukazuju i na sudbinu Vojvodine i svako ko je patriota i ko iskreno èli dobro ovoj zemqi zabrinut je zbog toga {to se u Vojvodini doga|a. Ko zna koliko je ovakvih skupova bilo Srba i u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, i u Krajini, pa su misli960

li da ni{ta lo{e ne moè da se desi. Pa, ko }e nas da pobedi, pa, ko }e nas da savlada, pa, ko }e nas da protera? A zlo se gomila, zlo raste. Mi vam danas predstavqamo kwigu koju, uz “Ideologiju srpskog nacionalizma” zasluùje da ima svaka srpska ku}a. Kako sada da vam kaèm: “Terajte decu da tu kwigu ~itaju”, kad ni mi koji vam je danas predstavqamo, evo neka vam kaù moje kolege, da li mogu vi{e od trideset stranica dnevno da pro~itaju i da li se na tih trideset stranica vra}aju nekoliko puta. Ovo je jedna od najteìh kwiga koje sam u ìvotu ~itao, vrvi dokumentima, datumima, istorijom. Vidi se da Vojislav [e{eq zbija u hiqadu stranica mo`da stotine hiqada stranica. Kako da vam to kaèm, kad na{a deca uzmu kompjuter i igraju igrice. Koliko im kwiga vidite u rukama, nema veze da li su u osnovnoj, sredwoj {koli ili su na fakultetu. Koliko kwiga na{e dete danas proturi kroz ruke. Kad mu budete dali ovu kwigu skloni}e je negde, bi}e mu ào da je cepa i da je prqa, ali kada je bude otvorio te{ka je. Kwiga je te{ka i za nau~nike, ja sam slu{ao nau~nike kako je predstavqaju i vidim da je te{ko. Naravno da je razumeju, samo te{ko je ne{to {to nikad u ìvotu niste mogli da pomislite da }ete saznati saznajete iz jedne kwige, od jednog ~oveka. I onda pitate i oca i majku, i u~iteqe i nastavnike, a gde ste vi bili sve ove godine. [ta mislite da }e ovo na{a deca u~iti u {kolama dok patriote ne do|u na vlast. Ne, ne}e! Da }e znati {ta se sve de{ava i {ta se sve de{avalo sa srpskim narodom. Ne}e, nema to ko da im kaè. Nema tog ko to èli da im kaè i nema tog ko sme da im kaè. Videli ste raspravu oko naziva nekih ulica u Novom Sadu. Hajde {to se podigla Hrvatska protiv toga, podigla se Srbija protiv toga, dok nisam ~uo glas razuma iz Hrvatske na jednoj hrvatskoj radio-stanici, a dao bog ~im krene{ iz Beograda u Vojvodinu ti ~uje{ hrvatske radio-stanice, to se ne brani uop{te, mogu da se prostiru koliko god ho}e i kaè Hrvat: “[to se mi bunimo koja }e imena oni ulicama da daju, pa imamo i mi ulicu Gotovine i Rukavine, pa {to oni ne bi svojim herojima davali ulice. To se nijedan Srbin nije usudio da kaè. Nijedan da odbrani ono {to mi sami treba da branimo. Ko da nam budu heroji? Pa slu{ao sam i ja zapadnu muziku pa ne mogu da kaèm da }e Erik Klepton da bude srpski heroj, ne}e. Imam ja svoje heroje, pa kad do|u na red svi heroji onda }emo poznate li~nosti iz sveta. I ovi {to ho}e ulicu Zorana \in|i}a. Odvojte im u Novom Sadu tamo negde po projektu gde }e da bude ulica koja }e da se zove ulica Zorana \in|i}a i ko èli neka tamo gradi ku}u. Novi Srbi neka se tamo naseqavaju, jer ima nas koji ne}emo to da trpimo. [ta je svrha ove kwige, {ta je svrha na{ih promocija, na{e politi~ke borbe?! Da podignemo ovu Srbiju. Mi nemamo razloga da savijamo glavu, nemamo ~ega da se stidimo. [ta nam to naturaju istorijski. Da vam ne ~itam {ta sam spremio za danas, ko su wihovi heroji, ~ime su se bavili, kakvi zlo~ini stoje iza wih. Uzmite i pro~itajte. O svemu tome Vojislav [e{eq govori, bez trunke stida i straha. Nema ~ega da se boji. Da se bojao ne bi bio u 961

Hagu, da se boji pustili bi ga odavno iz Haga, mislite da ne mogu za jedan dan da ga puste kada bi hteo da sara|uje, ali ne}e! Mora da im slomi tu osovinu zvanu Beograd-Hag. Ta osovina mora da se slomi, ako nismo u stawu da je slomimo mi u Beogradu, slomi}e je Vojislav [e{eq u Hagu, ali vi{e nijedan Srbin ne sme da bude uhap{en i odveden u Hag i sutra po~iwemo akciju protiv Ko{tunice i Tadi}a. Ako je to hap{ewe u redu {to ga kriju, ako je to spas za Srbiju {to se ne pohvale da su uhapsili Tolimira. Ne, nego kaù da je uhap{en na teritoriji Republike Srpske. Nije ta~no, uhap{en je na Beànijskoj Kosi. Uhapsila ga BIA koja je znala gde je. ôvek se jedva kre}e. Ni ìv, ni mrtav. [to wemu nisu rekli, gospodine generale spasi}ete Srbiju ho}ete li dobrovoqno da idete u Hag. [to mu to nisu ponudili? [to laù da nisu znali gde je? Pa, policija je u tom stanu na{la i wegov paso{ i markicu za prevoz. Samo da bi ispalo da ga nisu uhapsili Vojislav Ko{tunica i Boris Tadi}. Znate, Boris Tadi} se ne bi ni stideo, on bi rekao nego je to radio Vojislav Ko{tunica, onaj koji je patriota. Nisam mogao da se odbranim ni od vas {to ne sara|ujemo sa wim, {to ne pravimo vladu sa wim. Hajde, ko }e sad da me pita!? Kao da je bilo lako verovati Vojislavu [e{equ koliko ve} govori da je najpokvareniji Ko{tunica, najpokvareniji je Ko{tunica. Ako je nekog trebalo da prevari boqe da je prevario mene, to smo dogovorili u Hagu, boqe da prevari mene nego Srpsku radikalnu stranku, jer da smo u{li u Vladu ne bi od Srpske radikalne stranke ostao ni prah ni pepeo. Zato ja ne moram vas da ube|ujem ovde su sve radikali, kako bih ja rekao, ali zato vi krenite od ku}e do ku}e, od ro|aka do ro|aka, od prijateqa do prijateqa. Mi }emo ove godine biti odsudne politi~ke bitke. Mi }emo biti bitku za Vojvodinu ove godine. Ne sme vi{e Demokratska stranka sa ânkom da vlada po Vojvodini, ne sme! Ako ih slomimo u Vojvodini, ako ih pobedimo u lokalnoj samoupravi, obezbedi}emo mi sebi izbore i za Skup{tinu Srbije i za novu vladu. Samo zato treba mnogo vi{e rada i da se elimini{e ono {to zapaàmo u drugim odborima, ne{to ste po~eli da se sva|ate. U nekim odborima sve neki nezadovoqni pa lome glavu jednim drugima, pa ogovaraju jedni druge. Ne sme to da se radi. Treba nam vi{e qudi nego {to moèmo da skupimo. Treba da zaposlimo mnogo vi{e qudi nego {to sada ima Srpska radikalna stranka. Za sve }e imati mesta. Ne mogu svi da budu poslanici, ne mogu svi da budu odbornici, ne mogu svi da budu predsednici op{tina, ali mogu svi u ovoj Srbiji da rade, i radikali i ostali. Nemojte da gubite nadu, samo da ih spre~imo da ne pokradu jo{ ove dràvne firme na koje su se namerili, a to je o~igledno. Zato mi nemamo partnera za koaliciju, jer mi nemamo s kim, mi traìmo da oni kaù {ta misle o na{im qudima, a mi da kaèmo {ta mislimo o wihovim. Sa kim da idemo u koaliciju a da im ne pohapsimo bar petnaest prvih iz stranke, i zato se povezuju, znali ste svi da }e da se dogovore. Zato se povezuju i kada je potpuno nemogu}e. Ne mora da ih natera Amerika, Solana i ostali, ne mo962

ra wih niko da natera. Oni do posledweg ~asa samo gledaju ko }e vi{e da uhvati, a te no}i daju sve samo da budu u vlasti. Pa videli ste kako je Dinki} pravo u Urgentni centar oti{ao posle sukoba sa Vu~i}em, tog ~asa sve mu se sru{ilo. Tog ~as je on ve} bio u zatvoru, a danas je ministar. To vam je sudbina u Srbiji – ili ministar ili u zatvoru. Mi }emo imati qude koji }e biti ministri, pa }e opet biti u opoziciji i ne}e niko mo}i da im prona|e ni{ta. Sve to moè da se izdrì, sve to mora da se izdrì. Kada Vojislav [e{eq moè ovoliko da izdrì, i nas ovakve kakvi smo, onda morate i vi. Morate da shvatite wegova `rtva je ogromna, mo`da }e generacije saznavati kolika je ta `rtva i kakva je to `rtva. Vidite da su zlikovci imali nameru da ga potpuno uni{te i mislili su dve, tri godine nema ~oveka u Zapadnoj Evropi koji bi to izdrào, ali ima u Srbiji. Morali su da mu produè pritvor godinu, pa jo{ godinu, koliko god da produè promeni}e se oni. Promenili su sastav Tuìla{tva, promeni}e i glavnog tuìoca, promenili su sudsko ve}e, ali {ta god da promene, ko god da do|e ~eka ga Vojislav [e{eq. Videli ste tu evoluciju procesa, ako gledate statusne konferencije. U prvim nastupima on je krenuo izuzetno o{tro, oni odgovorili o{tro. Ja sam mislio ovo nije srpski sud, ovde ne}e mo}i, me|utim prolaze godine i evo Vojislav po pola sata, sat govori na statusnoj konferenciji i niko ne sme da prigovori ni{ta. Niko ne sme re~ da kaè. Setim se svih su|ewa Vojislavu [e{equ, svuda je bilo tako. To vam je kao kada se u prirodi sretnu dve osobe ili ìvotiwe, kako god ho}ete, i odmah se oseti ko je ja~i, e tako vam je i u sudu. Pravnici izme|u sebe odmah osete ko je ja~i. Oni su videli sa kim imaju posla, a mi smo samo nedostojni nastavqa~i onoga {to je zapo~eo Vojislav [e{eq. Mislim da }emo mi zavr{iti idu}e godine nadam se sa wim, nisam veliki optimista znate. Jer to su zlikovci, tamo nema ni suda ni pravde, ali ja se nadam da }emo mi povesti Srbiju predvo|enu Vojislavom [e{eqem. Imate razloga da budete ponosni, ~itaju}i ovu kwigu. Jesu li Srbi jame punili qudima, jesu li Srbi ne~ije dete na silu uveli u svoju crkvu, jesu li Srbi dràli yak kukuruza pred hrvatskom ku}om i rekli kada u|e{ u crkvu dobi}e{ ovaj yak kukuruza, jesu li Srbi spaqivali celo selo i pobili sve pa ~ak i nero|enu decu. Nisu i sada su Srbi u Hagu, ali to~ak istorije ne moè se zaustaviti. Vidite kako ameri~ki ambasadori i razni predstavnici kada odu sa funkcije napi{u kwigu istine. Kada generali iz KFOR-a, UNMIK-a odu sa du`nosti napi{u po jednu kwigu istine. I ne misle na to da jedna kwiga sigurno stiè u ruke Vojislava [e{eqa, a odatle stiè i pred nas Srbe. Jer ako nema ko da nas u~i, nau~i}e nas Vojislav [e{eq, ako ne}e niko i ako nema hrabrosti ima Vojislav [e{eq. Ali, videli ste i gradski odbor Novog Sada je izdao, opet po savetu Vojislava [e{eqa, sabrana dela Ja{e Tomi}a i sada se pripremaju sabrana dela Milice Stojadinovi} Srpkiwe. I javqaju se razli~iti autori kojima Srpska radikalna stranka objavquje 963

kwige, i dr Nikola @uti} novo veliko ime sigurno srpske nauke a i prof. Bulaji}, kojeg je i Ko{tunica zaboravio pa mu ne da ni kqu~ od kancelarije u kojoj se istraùje zlo~in genocida nad Srbima, ali ko god da nam se obrati mi pomognemo. Mi }emo te kwige izdavati, mi }emo i filmove da snimamo, mi }emo novine da izdajemo, mi se ne bojimo da iznesemo srpsku istinu. Nama samo treba ve}a podr{ka Srba. Nemamo ni{ta protiv bilo koga drugog, ali vidite kako ta zapadna civilizacija odvaja od Srpske radikalne stranke sve one koji nisu pravoslavni Srbi. Ma|ar u redovima Srpske radikalne stranke nije pravi Ma|ar, nije izabran na listi ma|arske mawine. Musliman na listi Srpske radikalne stranke nije pravi musliman nije izabran na listi neke bo{wa~ke stranke. Slovak, srpski radikal i poslanik nije pravi Slovak. îm je on u radikalima tu ne{to nije u redu. Hteli bi, na silu, od nas da naprave etni~ki ~istu stranku, a mi ne}emo. Svako je dobrodo{ao i Ma|ari, i [okci, i Buwevci, i Slovaci, i Rumuni, i Rusini, i Vlasi, i muslimani ose}aju se kao me|u svojima. Znaju oni da mi bijemo te{ku bitku za srpski narod, za srpsku dràvu i znaju da }e wihovom narodu u toj dràvi biti najboqe zato {to mi nismo oni koji }e prodati veru za ve~eru, ali ne}emo ni da otimamo veru za ve~eru. Mi po{tujemo svaku veru, po{tujemo svakog ko veruje u Boga, a ko veruje u Boga taj ne moè da bude lo{ ~ovek. Po{tujemo i Rimokatoli~ku crkvu, ima neki svoj posao, ima neki svoj zadatak, neka radi. Ne po{tujem ono {to radi Srbima, ali ne po{tujem ni one Srbe kojima je du`nost da to kaù, a oni pre}utkuju. Pozivam i Srpsku pravoslavnu crkvu – usprotivite se, podignite se, ovo je narod zbog kojeg postoji Srpska pravoslavna crkva. Ovo je narod zbog kojeg postoji Srpska radikalna stranka. Sve postoji zbog naroda, ako ih svi napadaju hajde da ih mi branimo. Vojislav [e{eq i ovom kwigom i ha{kim procesom brani Srbe i Srbiju, brani svako srpsko selo, svakog srpskog ratnika, dobrovoqca. Wegova posveta je izuzetno te{ka za ~itawe. Vojislav [e{eqa àli {to nije bio dostojan da sa svojim dobrovoqcima poloì ìvot za otaybinu, a ja Boga molim da on jo{ dugo poìvi, da nam jo{ zadovoqstva i sre}e priredi, najpre jo{ dve kwige za koje znam da ih sprema, a onda i da nam se vrati da moèmo ponovo da ìvimo kao qudi. Hvala vam najlep{e.

Ni{, 7. jun 2007. godine Voditeq: Dragi posetioci, po{tovaoci svekolikog dela prof. dr Vojislava [e{eqa, dobro vam ve~e. Dobro ve~e i dobro do{li na promociju najnovijeg dela prof. dr Vojislava [e{eqa “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” u organizaciji Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke Ni{avskog okruga. Gra|anski ratovi vo|eni kroz proces spoqa i iniciranog raspada jugoslovenske dràve, ~iju zavr{nicu predstavqa varvarska agresija Severno964

atlantskog pakta na Srbiju i celi srpski narod, nikako nisu izbili spontano, nego su dugo i sistematski pripremani. Wihov glavni inspirator i organizator jeste Vatikan, centralno sedi{te Rimokatoli~ke crkve, koja nikada srpskom narodu ne}e zaboraviti ni oprostiti {to se po~etkom HIII veka u ogromnoj ve}ini i definitivno opredelio za Isto~nu hri{}ansku crkvu i osnovao sopstvenu nacionalnu crkvu sa svetosavqem kao specifi~nom varijantom pravoslavqa. Ovako nas prof. dr Vojislav [e{eq uvodi u temu koju }e ve~eras da nam pribliè uvaèni profesori i wegovi najbliì saradnici: “Ovu kwigu posve}ujem mojim ratnim saborcima i prijateqima, dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, juna~kim srpskim ~etnicima koji su svoje ìvote poloìli na oltar otaybine i Srpstva brane}i zapadne srpske zemqe”. Iz kom{ijskog Leskovca nam dolazi potpredsednik Centralne otaybinske uprave i predsednik Okru`nog odbora stranke za Jablani~ki okrug, dr Zoran Cvetanovi}. Zoran Cvetanovi}: Dobro ve~e, bra}o i sestre, uvaèni prijateqi, po{tovaoci istorije. Okupili smo se kao i mnogi pre nas {irom Srbije da prenosimo svetu istinu po{tuju}i se}awa na na{e pretke, shvataju}i realnost te{ke situacije u kojoj se svi mi nalazimo, zbog nastojawa, pre svega Zapada, da nastavi otimawe na{e teritorije a èle}i svetliju budu}nost na{oj deci i cene}i trud autora kwige o kojoj }emo ve~eras govoriti. Gospodo, pozdravimo najslobodnijeg ~oveka koji se nalazi u [eveningenu, prof. dr Vojislava [e{eqa. Ovu kwigu dr Vojislav [e{eq je posvetio svojim saborcima i prijateqima, dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, juna~kim srpskim ~etnicima koji su svoje ìvote poloìli na oltar otaybine i Srpstva, pre svega brane}i zapadne srpske zemqe. Da se ne bi zastideli pred istorijom, prenosi}emo istinu kao ne{to najsvetije u opstanku jednog naroda. Kwiga “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” govori o izmi{qawu novih nacija u ciqu pre svega uni{tewa na{e srpske dràve. Sve to povezano je sa Vatikanom i rimskom crkvom, oni su poduprli velikohrvatsku ideju ne bi li razorili srpske zemqe i odrodili Srbe. Frawo Tu|man je pravio veliku Hrvatsku uz stra{ne zlo~ine. Sinteti{u}i mnogo istorijskog materijala, metodama uporednih analiza, dugogodi{wim radom, prof. dr Vojislav [e{eq je obradio mitolo{ko konstituisawe takozvane hrvatske nacije, kroz HIH vek i weno {irewe kroz HH vek. Posebno su va`ne studije akademika prof. dr Vasilija Kresti}a, prof. dr Dragoquba @ivojinovi}a, Nikole @uti}a, publiciste Jeremije Mitrovi}a, kao i drugih. Falsifikatori istorije hrvatstva su uglavnom stranog porekla. Vjekoslav Klaji} je glavni falsifikator i veoma uticajan, kao i fra Dominik Mandi}. Dugo se zahvaquju}i nemaru zaduènih za istoriju Srbije i istoriografiju kroz {kolske sisteme provla~ila ideja o sredwovekovnim etni~ki ~istim Hrvatima, hrvatskim zemqama, plem965

stvu, kraqevstvu, o wihovim dinastijama. To, ~isto mitsko prikazivawe, nije nikad podleglo reviziji. Vreme je da tu reviziju uradimo upravo ve~eras. Zapravo je Velika Srbija realno istorijsko stawe, o ~emu svedo~e pre svega popisi stanovni{tva iz HIH veka, saznawa Vuka Karayi}a i pre svega zabrawenog istori~ara Milivojevi}a. Hrvati su nastali pokatoli~avawem srpskog naroda, pod velikim pritiskom, koji je kasnije dobio hrvatsko ime. Klerikalne i antipravoslavne ideje su pre svega sistematski {irene kroz teze pomirqivosti duha Istoka i Zapada, odnosno pre svega isto~nog i zapadnog hri{}anstva, uz podse}awe da Rusija èli da postane novi Rim, koji bi sjedinio sve pravoslavne dràve. Paralelno je vo|en i veoma jak medijski rat, ne bi li se zametnuli tragovi. Tragovi koji pokazuju da je srpski narod prikazivan sve vreme s wihove strane kao agresivan, pre svega prema hrvatskom narodu, prema wihovim teritorijama. Proèt svetosavskim nacionalizmom, srpski narod je naivno proìvqavao sterilnu strategiju politi~kih organizacija, sakrivenih pre svega pod katoli~kom administracijom. Postojali su jaki razlozi za formirawe jugoslovenske dràve koja je svima, apsolutno svima osim Srbiji i Srbima, posluìla kao jedan veliki korak ka ostvarewu svih nacionalnih dràva koje su stvorene na prostoru biv{e Jugoslavije, pri ~emu moramo da kaèmo da je jedino srpski narod izgubio dràvotvorna prava a sigurno je da su qudi koji su bili pre nas delimi~no zaslu`ni za sve to {to se desilo. Tako je 1991. godine, uz ratnu silu sprovode}i egzodus srpskog naroda, stvoren hrvatski dràvotvoran narod. Hrvatska nacija je ve{ta~ka, dana{wi Hrvati su ve}inski srpskog porekla, preko 80 posto su srpskog porekla. Rimokatoli~ki zlo~in je tim ve}i {to je agonija samosvesnih Srba u okruèwu nazovi-hrvatske nacije nastavqena i vr{i se i dan danas. Zato je i danas jasan i potpuno razumqiv strah zapadnih centara mo}i, kada god Srbi izraze èqu da nastave misao o dràvi koja predstavqa pretwu globalisti~kim te`wama u tako èqenoj Evropi. Istorija je kqu~ za razumevawe, pre svega dana{weg trenutka i sada{wosti a ukoliko ne nau~imo lekciju na{ih predaka, nikada ne}emo mo}i izbe}i da nam se gre{ke ponove. Vaspitavaju}i se u nacionalnom duhu, spozna}emo ko su na{i pravi prijateqi a ko su na{i neprijateqi. Uticaj politike Vatikana i Hrvatske u Srbiji je i dan danas ogroman. Koriste}i parolu da se samo jednom ìvi, svi protagonisti aktuelne vlasti, a pre svega mislim na Demokratsku stranku, Demokratsku stranku Srbije, Novu Srbiju i G17, pokazuju veliki stepen neznawa, pre svega iz na{e istorije, koja beleì vi{evekovne sloène odnose sa na{im susedima. Oni pruàju ruku neprijateqima, odri~u se sopstvenog naroda i teritorija koje su vekovima bile na{e. Zaboravqaju na{u bra}u na Kosovu i Metohiji, u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini a bratime se sa najve}im zlo~incima. Oplakuju tu|a 966

grobqa, zaboravqaju}i koliko je na{e dece i nedu`nih civila izgubilo ìvot u NATO bombardovawu. Dana{wa vlast u stvari zna da ne}e dugo, pa zato i ùri da opqa~ka jo{ ovo malo sirotiwe {to je ostalo u na{oj zemqi. Znaju oni da imaju jo{ samo malo ìvota, ali oni, ne i mi. Ipak, siguran sam da mnogo vi{e nas, koji smo svesni da na{a sudbina ponajvi{e zavisi od nas samih, èli, znaju}i i ko smo i odakle smo, da istraje u o~uvawu pravih moralnih vrednosti. Svima vama èlim da pro~itate ovo zaista remek-delo prof. dr Vojislava [e{eqa. Ono }e svima doneti veliku istinu kao otre`wewe od svih zabluda koje, naàlost, vladaju na na{im prostorima, pre svega zbog postoje}eg dosovog reìma. Zahvaquju}i ovoj kwizi, nau~i}emo da je duhovno siroma{tvo najve}e i sa najve}im i najteìm posledicama. Koristite slobodu uma koju vam niko ne moè i ne sme zabraniti i ne sme oteti i ne dozvolite da ìvimo sramno i sebi~no, samo za sebe, u neznawu i u ovakvoj poziciji u kakvoj smo sada. Uz pijetet prema precima i realnu potrebu da ìvimo dostojanstveno, danas kao i sutra, moramo da imamo obavezu da se na{a pokolewa nas ne stide, da se suprotstavimo svakoj vrsti napada na na{ integritet i indentitet i to pre svega zajedni~kim snagama. Ima nas dosta koji èlimo ~asno da branimo zajedni~ke interese svih nas, u ovoj sali i van sale i spremni smo da u tom istrajemo, ba{ kao i na{ prof. dr Vojislav [e{eq. @ivela Velika Srbija! @iveo prof. dr Vojislav [e{eq! Voditeq: Hvala dr Cvetanovi}u a sada pozivam gospodina Darka Bulatovi}a, predsednika Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke Medijana Ni{ da da svoje vi|ewe ove kwige. Darko Bulatovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, uvaèna gospo|o Pop-Lazi}, dobro ve~e i pomaè Bog. Evo nas ve~eras ovde, okupqeni smo u zaista veli~anstvenom broju, kao i oni koji ovih dana i nedeqa {irom Srbije prisustvuju promocijama najnovije kwige dr Vojislava [e{eqa “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”. Imam ose}aj i potrebu da vam kaèm da smo privilegovani i po~astvovani, jer je ovo posebna kwiga i wen autor kaè da je jedna od najvrednijih wegovih kwiga. Za{to je ona posebna, ja }u dati svoje mi{qewe. Ona je posebna po tome {to je stvarana u zaista te{kim uslovima i u te{kim okolnostima. Da li da pomiwemo i mesto gde je stvarana. Ako kaèmo da je zavr{ena u predve~erje po~etka {trajka gla|u na{eg prof. dr Vojislava [e{eqa, onda sam sve rekao. Ako kaèm da su za ovu kwigu kori{}ene desetine hiqada listova, arhivske gra|e, dokumentacije, podataka i najvi{e znawa na{eg prof. dr Vojislava [e{eqa, sve sam rekao. Bra}o i sestre, u na{oj istoriji je bilo puno qudi, pisaca i kwiga koje su govorile o ovoj tematici. Naàlost, mnoge od tih kwiga su ostale u jednom primerku, neke su ostale u rukopisu, neke su zabrawivane, proterivane, ali, bra}o i sestre, nijedna nije doìvela ovakve promocije kakve sva967

kog dana vidimo po Srbiji. Ono {to smatram da je najtu`nije, je to {to je najve}i broj kwiga ostao nepro~itan. Upravo zbog tih kwiga koje nismo ~itali, mo`da smo ovde gde smo danas. Bilo je i onih kwiga ~iji su pisci glavom platili to {to su se drznuli da pi{u o stradawu svog naroda, o nesre}i koja je zadesila na{ narod u zapadnim srpskim dràvama. I eto, nakon ovoga, na{a sre}a i zadovoqstvo su ve}i, {to organizujemo ovakve promocije, veli~anstvene, do sada sa desetinama hiqada a kad po~nu op{tinski odbori bi}e i stotine hiqada qudi, koji }e prisustvovati ovim promocijama. Bra}o i sestre, jo{ ve}e je zadovoqstvo {to znamo da je predsednik na{e stranke ìv i zdrav i {to se sprema za veli~anstvenu pobedu koja nikako da po~ne, koja predstoji, koju jedva ~ekam. To }e biti najve}a pobeda, kada }e sve wegove kwige ustati i sve wegove kwige }e biti naj~itanije kwige u Srbiji. Bi}e ~itanije i od ovih uybenika u kojima ne}ete na}i nijedan takav stav od prvog razreda do fakulteta, nijedan stav iz ove kwige ne}ete na}i u tim kwigama – u takvim uslovima se {koluju i obrazuju na{a deca. Krije se istina. Kada bi neko ~itao hrvatsku istoriju, novokomponovanu i nadasve falsifikovanu, do{ao bi do pogre{nog zakqu~ka: da su prvo nastali Hrvati pa onda ìvot. Me|utim, to nije tako, kao ni wihova la`na istorija. Dok budete ~itali ovu kwigu, verovatno }ete sebi postavqati razli~ita pitawa. Kakvo god pitawe da sebi postavite, znajte, odgovor je uvek isti – odgovor je Vatikan. [ta se to uradilo, {ta se to desilo, da li smo krivi {to Vatikan postupa vekovima na na~in kako postupa pa iz po{tovawa prema profesorima i uvaènim gostima ne}u se dubqe na tome zadràvati, analizirati, ali o~igledno je da je presudio HIII vek, kada je srpski narod odlu~io da prihvati isto~no-hri{}ansku crkvu i zamislite, jo{ se drznuo da prihvati i osnuje nacionalnu, svetosavsku, kao deo pravoslavqa. Upravo odatle je, bra}o i sestre, po~elo, od tog trenutka po~eo je osnovni ciq i zadatak Rimokatoli~ke crkve – pokatoli~ewe na{eg naroda. U tom ciqu sluìli su se svim mogu}im sredstvima, bra}o i sestre, a nave{}u vam jedan primer ili citat iz kwige, kako to dr Vojislav [e{eq pi{e. Godina je 1942, {ef odeqewa za Hrvatsku prima izve{taj o stawu na terenu, kako ide pokatoli~ewe i kada dobija izve{taj da je do kraja 1942. godine 240.000 Srba pokatoli~eno, on odgovara slede}im re~ima: “Sveta stolica da se tome raduje”. To je ciq, bra}o i sestre, tom ciqu podredili su sve, i nekoliko i poznatih i nepoznatih krsta{kih ratova. Nije to sve, imali su oni i ideja i pokreta koje su forsirali, proteìrali. Da li da pose}amo na Ilirski pokret, na Qudevita Gaja, [trosmajera, Jugoslovenski pokret, komunisti~ki Titov pokret a imam slobodu i da kaèm ovaj najnoviji, Evropski pokret, koji li~no smatram mo`da najpogubnijim, upravo zbog onih nepro~itanih kwiga koje je trebalo da ~itamo na vreme. 968

Bra}o i sestre, dràva Hrvatska je iskoristila Prvi svetski rat kao generalnu probu za ono {to }e se desiti u Drugom svetskom ratu. Za najstravi~nije zlo~ine koje je ~ove~anstvo, ovaj deo sveta i srpski narod doìveo. Kada su osetili da propada Austrougarska monarhija, prihvatila je ideju jugoslovenstva ve}ina Hrvata, ne zbog toga {to su zaista verovali u tu ideju, nego zato {to je postojala ugroènost od italijanskih i ma|arskih pretendenata na wihove teritorije. U svemu tome je pomagala Rimokatoli~ka crkva, koja je nakon formirawa te zajedni~ke dràve odmah krenula na rasturawe te iste dràve, podupiru}i hrvatski i slovena~ki separatizam. Isto se de{ava i kasnije, u HIH veku, HH i HHI veku. Da li treba da vas podse}amo {ta se desilo u Nezavisnoj dràvi Hrvatskoj, kakav je to stravi~an zlo~in koji je planirala Rimokatoli~ka crkva a zatim prikrivala. I danas ga prikriva i ne zna se istina kakva treba da se zna. Da li, bra}o i sestre, treba da se podse}amo da su razbili tri zajedni~ke dràve, da li treba da se podse}amo da su prvi priznali dve secesionisti~ke republike, Sloveniju i Hrvatsku. Da li treba da se podse}amo da su na neki na~in dali saglasnost za bombardovawe koje se desilo 1999. godine. @elim da vam kaèm da sam ovu kwigu pro~itao i toplo je preporu~ujem svima i neka bi dao Bog Svedrìteq, tvorac neba i zemqe, svega vidqivog i nevidqivog da nam pomogne na ovom putu, kojem zemqa i narodi idu. @ivela Velika Srbija! @iveo dr Vojislav [e{eq! @ivela Srpska radikalna stranka! Voditeq: Zahvaqujem gospodinu Bulatovi}u i pozivam narodnog poslanika i predsednika Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke Palilula, Nikolu Savi}a da vam se obrati. Nikola Savi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre. Prof. dr Vojislav [e{eq ve~eras se obra}a i nama i celokupnoj srpskoj javnosti po 101. put, ovom najnovijom kwigom koja je ujedno i 101. wegova kwiga po redu. Kroz ruke mi je pro{lo mnogo kwiga prof. dr Vojislava [e{eqa, ovoga trenutka mo`da ne bih mogao ni da se setim svih naslova, ali dobro pamtim naslov wegove prve kwige “Vreme preispitivawa”. To vreme preispitivawa nekako traje sve do ovih dana, sve do danas i svaka od ovih stotinu kwiga ~ini mi se da bi mogla poneti ovaj naslov, “Vreme preispitivawa”. Kwiga “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” opisuje materiju kojom se niko nije bavio na ovako sistemati~an na~in. Kwiga govori o katoli~ewu Srba a i drugih naroda, koje je nastalo jo{ u vreme velike {izme, raskola iz Zapadne crkve, a to je, evo, gotovo 1000 godina. Na ~elu krsta{kih ratova koji su doprineli katoli~ewu nalazio se svaki od 120 rimskih papa koji su se nalazili na tronu Svetog Petra nakon Urbana drugog, u ~ije vreme je i po~elo katoli~ewe. Suprotno mnogim o~ekivawima, autor ove kwige ne negira postojawe hrvatske nacije i hrvatskog naroda. Naprotiv, autor tvrdi da su Hrvati postojali kao narod, ali da je taj narod gotovo izumro a da su dana{wi Hrvati u stvari Srbi, kojima je na969

metnuta katoli~ka vera i nadenuto hrvatsko ime. Niko od nau~nika ne bi mogao da opovrgne tezu koju zagovara dr Vojislav [e{eq odavno, u svakom svom nastupu, u svakoj svojoj kwizi, da su srpske etni~ke granice upravo tamo gde on to govori. I ne samo tamo, iz ove kwige vidimo da su one i daqe. Poznat je podatak da je po~etkom HVII veka stanovni{tvo Istre u ve}ini bilo pravoslavno. Treba re}i samo da re~ Kordun poti~e od francuske re~i kordon, koja u stvari zna~i vojna prepreka, vojna granica. Zna~i, do te granice, a i preko te granice ìveli su Srbi. U vreme kada je Vuk Karayi} izabrao hercegova~ki jezik za standardnu varijantu srpskoga jezika, u Hercegovini se nije znalo za hrvatsko ime. Naàlost, danas imamo situaciju da se u zapadnoj Hercegovini ne zna za srpsko ime i ne samo to, i dan danas pred o~ima svih nas vr{i se katoli~ewe Srba u Hrvatskoj, i to pre svega srpske dece. Poznat je podatak da u gradu Zagrebu ima vi{e od 20.000 srpske dece koja su primila katoli~ku veru. Nave{}u samo dva primera zbog ~ega je to tako. Jedno srpsko dete do{lo je iz {kole i reklo svom ocu – tata, ja najvi{e na svetu mrzim Srbe. Jedan poznati muzi~ar iz Pule pri~ao je kako je sa terase jednog kafi}a posmatrao kako nekolicina de~aka maltretira svog vr{waka nazivaju}i ga Srbinom i pravoslavcem. Naàlost, ve}ina roditeqa nije mogla da posmatra maltretirawe i pla~ svoje dece, pa je pre}utno pristala da svoju decu prevede u katoli~ku veru. Posebno surovo katoli~ewe bilo je na prostorima dana{we Hrvatske za vreme Drugog svetskog rata u vreme takozvane NDH. Svi oni koji nisu pristali da prime katoli~ku veru zavr{avali su u jami Jadovno, êmerno, u Jasenovcu i mnogim drugim strati{tima. Kao rezultat ovog dugogodi{weg, a ve} sam rekao na po~etku, moèmo slobodno re}i i hiqadugodi{weg procesa imamo situaciju da u dana{woj Hrvatskoj ima samo 0,9 procenata stanovni{tva koje se izja{wava kao pripadnici pravoslavne vere, {to je mawe nego i u jednoj Turskoj. To je zaista jedan zastra{uju}i podatak. @ivela Velika Srbija! @iveo prof. dr Vojislav [e{eq! Voditeq: Gospodine Savi}u, hvala, a sada }e za govornicu iza}i na{ prijateq, srpski nacionalista, ~ovek koji je vrlo ~esto u Ni{u kada su promocije kwiga dr Vojislava [e{eqa u pitawu i ~ovek koji veoma dobro poznaje rad i delo na{eg prof. dr Vojislava [e{eqa. Dame i gospodo, prof. dr Milan Petrovi}, redovni profesor Pravnog fakulteta u Ni{u. Milan Petrovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, lepo re~e pre mene gospodin Darko Bulatovi}, ovo je uybenik. Jednog lepog dana, kada Srbija ne bude vi{e stajala na glavi kao {to sada stoji, nego na nogama, ovo }e biti uybenik. Uybenik po svoj prilici univerzitetski, na osnovu koga }e se pisati uybenici i za sredwe i osnovne {kole, uybenik – otac svih uybenika istorije srpskog naroda. Meni se obratio ovde prisutni dr Nadoveza da napi{em prikaz za “Srpsku slobodarsku misao” ove veli~anstvene kwige i ja sam u toku pisa970

wa tog prikaza, a po{to mi je vreme ograni~eno, ja bih pro~itao samo po~etak toga prikaza, koji i uvodi u celokupnu materiju kojom se bavi uvaèni prof. Vojislav [e{eq. Dok se o Srbima muslimanima i moglo govoriti, kako u Kraqevini Jugoslaviji, tako i u totalitarnoj titokratiji, po{to se jedno vreme o~ekivalo da }e se bosansko-hercegova~ki muslimani opredeliti za srpstvo i hrvatstvo, javno progovoriti o Srbima katolicima smatrano je u obema jugoslovenskim dràvama, gorepomenutim pa i ranije, smrtnim grehom i opasnim zlodelom, jer je uzdrmavalo temeqe istorijske laì Hrvata, prema kojoj su Srbi uprkos svemu bili obavezni da gaje bratska ose}awa po nare|ewu vlasti. Samo jedan veliki i donkihotovski usamqeni borac za srpski nacionalni interes, Lazo M. Kosti}, profesor prava u zemqi i istori~ar u antikomunisti~koj emigraciji, postavio je stvari s glave na noge napisav{i 1963. godine u Torontu kwiìcu “Katoli~ki Srbi”, prototipsko izdawe, Novi Sad 2000. Uskoro potom, pojavila se u Torontu 1967. godine i wegova druga razobli~avaju}a kwiìca “Nauka utvr|uje narodnost BH muslimana”, etnografska studija, prototipsko izdawe “Srpkiwa”, Novi Sad 2000. No, kada su 1990. godine razbijawe Jugoslavije i ponovqeni genocid nad Srbima u avnojevskoj Hrvatskoj nepobitno pokazali da Srbi i Hrvati vi{e ne mogu da ìve ni u kakvoj dràvnoj zajednici, ni federativnoj, ni konfederativnoj, stavila je doma}a istoriografija na svoj dnevni red i pitawe Srba katolika. S tim u vezi kao vaàn iskorak javqa se monografija istaknutog istori~ara dr Nikole @uti}a “Srbi rimokatolici, takozvani Hrvati”, Beograd 2006, koja podrobno i dokumentovano dokazuje da je savremenu hrvatsku naciju stvorila duboko smi{qenom i dugotrajnom propagandom Rimokatoli~ka crkva, pre svega me|u pokatoli~enim Srbima. Ta monografija moè se smatrati prethodnicom obimne [e{eqeve kwige. To voluminozno [e{eqevo delo odlikuje iscrpnost. U wemu je prisutna prakti~no sva relevantna gra|a. Veliki deo kwige ~ine citati, jer je pisac, preciznosti radi, odustao od prepri~avawa literature kojom se sluìo. I dok je u mnogim svojim ranijim kwigama [e{eq istorijski i politikolo{ki metod kombinovao sa popularno-politi~kom retorikom, u ovoj kwizi on sa suverenom i mirnom distancom pu{ta ~iwenice da govore same od sebe i moè se re}i da one to ~ine sasvim dovoqno. Kwiga se sastoji od predgovora i {est delova. Prvi deo je “Pristupna rasprava”, drugi deo “Fantmazgorije hrvatskih istori~ara”, tre}i deo “Plasirawe o~iglednih falsifikata kao autenti~ni metod hrvatske istoriografske {kole”, ~etvrti deo “Hrvatski nacionalni ideolozi od Qudevita Gaja do Ante Paveli}a, kao instrumenti za realizaciju politi~kih ciqeva rimokatoli~kog klerikalizma”, peti deo “Rimokatoli~ki karakter usta{kog genocida nad srpskim narodom” i {esti deo “Titova i Tu|manova realizacija dràvotvornih ciqeva rimokatoli~kog zlo~ina~kog projekta ve{ta~ke hrvatske nacije”. 971

U predgovoru [e{eq iznosi va`ne premise koje opredequju perspektivu ~itavoga rada. “Ogroman broj svetskih i nau~nika odavde je u svojim nau~nim radovima dokazao da je Rimokatoli~ka crkva vekovima istrajno delovala kao vode}a svetska zlo~ina~ka organizacija li{ena bilo kakvih moralnih skurpula i rukovo|ena najogoqenijim makijavelisti~kim principima. U svojoj èqi za univerzalnom svetskom dominacijom nije se ni malo ustru~avala da na najsuroviji na~in likvidira pojedince, dru{tvene grupe i uni{ti cele narode ako su joj stajali na putu i makar pasivno se suprotstavqali”. To je prva premisa metodolo{kog pristupa. Druga predstavqa ~iwenicu da je hrvatski narod istorijski zaista postojao, da je pripadao slovenskom narodnom stablu i imao sopstveni jezik ~akavski, izvorno blizak zapadnoslovenskoj jezi~koj grupi. Tre}a je premisa da je taj narod turskim najezdama skoro potpuno uni{ten i da se wegovo istorijsko ime sa~uvalo iskqu~ivo kao obele`je vrlo tankog sloja feudalne vlastele, koju su ugarski vladari jednostavno preselili iz ugroène ~akavske u stranu, kajkavsku sredinu. Feudalna vlastela je tako postepeno svoj etni~ki naziv nametala novoste~enim kmetovima. êtvrta premisa kazuje da su me|u dana{wim Hrvatima veoma retki oni koji imaju bilo kakvog genetskog dodira sa izvornim hrvatskim stanovni{tvom. Po svim istorijskim pokazateqima, wima je, kao Srbima katolicima, hrvatsko ime organizovanom akcijom Rimokatoli~ke crkve u masi nametnuto tek u drugoj polovini HIH veka. Petu premisu predstavqa ~iwenica da su stotinama godina takozvani Hrvati predstavqali instrument Vatikana i raznih zapadnih sila u wihovoj antisrpskoj najezdi. Na osnovu tih pet premisa u sklopu primewenog metodolo{kog pristupa, konstruisao sam osnovnu hipotezu, izraènu ve} kroz naslov studije. Dana{wi hrvatski narod je ve{ta~ka kreacija Rimokatoli~ke crkve, unapred zami{qena kao instrument jednog zlo~ina~kog projekta utemeqenog na te`wi da se srpski narod uni{ti unija}ewem, pokatoli~avawem ili potpunom fizi~kom likvidacijom, kako vi{e ne bi predstavqao prepreku daqem prozelitskom prodirawu na isto~noevropske prostore. Projekat nije unapred dat kao gotov i zaokruèn. On je postepeno sazrevao imaju}i u prvoj fazi ilirsku a u drugoj jugoslovensku opciju. Me|utim, priroda rimokatoli~kih zlo~ina nad srpskim narodom istovetna je. Su{tinski se ona ne razlikuje tokom Prvog i Drugog svetskog rata i gra|anskih ratova u Jugoslaviji, tokom devedesetih godina. Ne{to ranije [e{eq isti~e: “Kad god neki Srbin pi{e o hrvatstvu, ne moè se osloboditi utiska stravi~nih jasenova~kih klanica i kra{kih jama kao masovnih grobnica. Me|utim, i tu je potrebna velika doza hladnokrvnosti i sumwi~avosti, jer su ti zlo~ini pripisani jednom malom narodu, koji je te{ko stradao, koji je skoro potpuno uni{ten a ~iji ostaci su ve} jedva prepoznatqivi u preostalim si}u{nim ~akavskim enklavama. 972

Glavni izvr{ioci zlo~ina nad svojom pravoslavnom bra}om mahom su Srbi katolici, instrumentalizovani kao slepo oru|e u rukama tradicionalnih srpskih neprijateqa. Ta velika istina vi{e od jednog veka prepoznatqiva je svuda oko nas, zapravo jo{ nikada nije sistematski izloèna. Dugo utamni~ewe u ha{kom kazamatu za mene je predstavqalo veliki izazov da to poku{am u~initi. Samo, da bi se ta velika istina zamenila la`ju, jednom od najve}ih laì u istoriji ~ove~anstva, morao je biti angaòvan ~itav legion visokotituliranih falsifikatora istorije i bezo~nih promotera antisrpstva. Ali, svemu tome su kumovali indiferentnost establi{menta srpskog dru{tva i iritiraju}e }utawe srpskih nau~nika”. Pod naslovom “Otimawe srpskog jezika”m [e{eq pi{e: “Srbi oduvek govore iskqu~ivo {tokavski, to je wihov izvorni narodni jezik i po wemu su se razlikovali od Hrvata kao ~akavaca i Slovenaca kao kajkavaca. [tokav{tina je zajedni~ka srpskom, ruskom, ukrajinskom, beloruskom i bugarskom jeziku, koji spadaju u isto~noslovensku jezi~ku grupu. âkavski i kajkavski su zapadnoslovenskog porekla i bliski poqskom, ~e{kom i slova~kom jeziku. Ono {to je hiqadama godina bilo iskqu~ivo srpsko, Hrvati danas u svetu predstavqaju kao takozvani hrvatski jezik. Da bi se ta veza potkrepila, bilo je nu`no da se od strane Hrvata decenijama i sistematski prisvajaju srpske narodne pesme, ~ak i one koje opevaju Kraqevi}a Marka kao velikog nazovihrvatskog junaka. Da bi se to {to ubedqivije postiglo, prvo su Qudevit Gaj, Josip Juraj [trosmajer i Frawo Ra~ki dokazivali da su Srbi i Hrvati jedan narod, potom Ante Star~evi} da su svi Srbi zapravo Hrvati, ismevaju}i pri tom srpsko ime kao nedostojno. Kad su napokon nau~ili da govore i pi{u srpski jezik, Hrvati su ga prisvojili, po~eli ubrzano da ga mewaju, izmi{qaju}i potpuno nove re~i i izraze, a onda u svojim lingvisti~kim raspravama tendenciozno srpski svodili iskqu~ivo na ekavski izgovor, dok su ~akavski i kajkavski progla{avali dijalektima {tokavskog. Istori~ar Tadija Smi~iklas je tvrdio da srpski jezik i ne postoji, dok je lingvista Armin Pavi} hvalio srpskog kraqa Milana Obrenovi}a kako dobro govori hrvatski. Pod naslovom “Papski dekret generi{e hrvatsku naciju”, [e{eq navodi ~lanak “Hrvati, rimska vjera i politika”, koji je u ~asopisu “Dom” od 27. septembra 1901. objavio prvi hrvatski etnograf Antun Radi}, stariji brat demagoga Stjepana Radi}a, u kome on otvoreno tvrdi da je rimski papa presudno uticao da se svi katolici {tokavskog odnosno srpskog jezika tretiraju kao Hrvati i da im se name}e hrvatska kolektivna svest. Antun Radi} tamo pi{e: “Ona stvar {to se dogodila u Rimu jo{ ne da svijetu mirovati, vidi se da je papa u~inio ne{to ve}u stvar a nije samo staro kona~i{te pretvorio u dvore od nauke, a to ne{to ve}e, to je ovo. Svaki rimokatolik ili barem svaki rimokatoli~ki sve}enik na{ega jezika, bio on iz Istre, iz Dalmacije, iz Crne Gore, Hercegovine, Bosne, Srijema ili gorwe 973

Hrvatske, to je Hrvat. I u tom ima, ho}e{-ne}e{, dobar komad politike, to ne treba tajiti. Treba dràti na pameti ovo dvoje. Prvo, ima ve} 30-40 godina, a mo`da i vi{e, {to su se qudi u na{im zemqama koji su gr~ke ili pravoslavne vjere po~eli nazivati Srbi. Svaki pravoslavni danas, to je Srbin. Tako su, na primer, neki doseqeni Grci, po{to su nau~ili na{ jezik, postali Srbi samo zato {to su gr~ko-pravoslavne vjere. Po~elo se ve} govoriti da ima i srpska vjera. Vidi se potom da je ta vjera stvarala Srbqe, pa su tako mnogi pristali u Srbqe koji bi mo`da ili stalno bili Hrvati, da se nije postavilo pravilo i kao neki zakon: tko je pravoslavne vjere, to je Srbin. Protiv ovome diè se sada drugo pravilo: tko je rimokatoli~ke vjere, to je Hrvat. Drugo, ako je vrijedilo pravilo da je svaki na{ ~ovjek Srbin koji je pravoslavne vjere, ipak su Srbi ra~unali me|u sebe i rimokatolike na{ega jezika i to po jeziku, tako ve} ima, kako znate, i rimokatoli~kih sve}enika. Kako oni kaù da su Srbi, ovi sad ho}e-ne}e moraju me|u Hrvate, barem onda ako ho}e da do|u na vi{e nauke u Rim. Ali, bez toga se to samo po sebi razumije da }e biti malo rimokatoli~kih sve}enika koji bi htjeli biti Srbi kad vide {to se èli u Rimu, tj. da rimokatolici budu Hrvati”. Da zakqu~im, ovo [e{eqevo istoriografsko delo i samo je deo istorije, naro~ito savremene, jer ono nama Srbima pokazuje {ta je na{e, koje nam zemqe zapadno od Drine i Dunava nesporno pripadaju po etni~kom i istorijskom pravu. Ono nam pokazuje da Velika Srbija za koju se zalaè Srpska radikalna stranka nije nikakva tvorevina romanti~arskog imperijalizma, ve} jedino ispravna Srbija shodno nepobitnim dokazima. @ivela Velika Srbija! Voditeq: Zahvaqujem prof. Milanu Petrovi}u i pozivam prof. dr Branka Nadovezu da vam se obrati. Branko Nadoveza: Ja }u samo u nekoliko re~i re}i ne{to o onome ~ime se ja bavim. Zapravo, re~ je o jednom procesu gde je vera u~inila da jedan mali beskrupolozni narod, kako ga nazvao Lazo M. Kosti}, postane genocidni faktor na Balkanu. Jedna studija u doba Austrougarske, kada je vr{en popis stanovni{tva, negde krajem HIH veka, otprilike na sada{woj teritoriji Hrvatske koja je sada priznata, pokazuje da je u takozvanoj avnojevskoj Hrvatskoj bilo 30 posto Hrvata a danas ih ima gotovo stoprocentno. Taj narod je putem genocida nad drugim narodima, najvi{e nad Srbima, stvorio etni~ki ~istu dràvu. Postavqa se pitawe kako da tako etni~ki ~ista, otvoreno se moè re}i genocidna dràva postane favorit Evropske unije i posebno multikulturalne dràve kao {to je SAD. Procesi katoli~ewa su trajali vekovima, naro~ito od najezde Turaka. Dr [e{eq u svojoj kwizi navodi da je taj proces zaustavqen tek stvarawem Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraqevine Jugoslavije. Tada su Hrvati uz pomo} konkordata poku{ali da vr{e pokatoli~avawe Sr974

ba, ali bez ikakvog uspeha. Imamo komunisti~ki pokret. [e{eq opisuje da taj projekat ne zavisi ni od kakve ideologije. Ilirizam, jugoslovenstvo i komunisti~ki pokret rezultirali su istim ciqem, istim posledicama. Komunisti~ki pokret Jugoslavije nametnuo je hrvatsko pitawe, tj. Jugoslaviju kao veliku srpsku hegemoniju, da bi Peta zemaqska konferencija 1940. godine u Zagrebu zapravo udarila temeqe koje mi ose}amo i dan danas. Tu su avojevski principi koji su izrazito na {tetu srpskog naroda, gde je stvoreno {est federalnih jedinica kako bi se raspar~ao srpski narod. To je isto deo rimokatoli~kog projekta iza kulisa, kombinovano, naravno, sa drugim faktorima. Najva`niji za Hrvate bio je faktor me|unarodnih okolnosti, kao {to su, na primer, bili u HH veku Prvi svetski rat, Drugi svetski rat ili sad u zadwih deset godina, kada Srbi nisu imali saveznika, a oni jesu. U svakom periodu su vr{ili genocid nad srpskim narodom. Imamo, na primer, po popisu iz 1945. godine: u tada{woj Hrvatskoj u dana{wim granicama bilo je 25 posto Srba, da bi 1991. spalo na 10 posto Srba. Tada nije bilo procesa katoli~ewa koji je zaustavqen po~etkom HH veka i pre{lo se na druge metode, izuzimaju}i period Nezavisne dràve Hrvatske, gde je to vr{eno na prisilan na~in. Kolika je odgovornost najve}eg dela Rimokatoli~ke crkve, tolika je i kolektivna odgovornost hrvatskog naroda, da se izbegne ekstremni termin genocidnost, kao {to je pisao Lazo M. Kosti}, o ~emu je [e{eq pisao nekoliko ranijih svojih dela. Jedini mogu}i na~in suprotstavqawa tom rimokatoli~kom projektu, gde se versko pokazuje ja~im od etni~kog, kulturnog ili bilo kojeg drugog faktora, jeste projekat Velike Srbije koji je on ozna~io. Poklapa se, kada se gleda Karlobag-Ogulin-Karlovac-Gospi}-Virovitica, to i Hrvati priznaju, u turskom periodu zapravo jeste granica srpskog naroda, {to je nepobitan istorijski dokaz. Kao {to je, recimo, bio projekat 1928. godine amputacije Hrvatske, koji je bio ozbiqan projekat, iza koga je stajala zvani~na dràvna vlast i li~no kraq Aleksandar, koji se otprilike poklapa sa tim granicama. Preporu~io bih da kwigu pa`qivo pro~itate. Hvala vam. Voditeq: Hvala vam, profesore. Jo{ jedan profesor ve~eras }e govoriti o najnovijoj kwizi svog kolege dr Vojislava [e{eqa. Sa nama je prof. dr Marko Atlagi}, profesor Filozofskog fakulteta u Ni{u i Fakulteta u srpskoj Kosovskoj Mitrovici. Marko Atlagi}: Po{tovane dame i gospodo, ~ini mi veliko zadovoqstvo i ~ast to {to }u ve~eras sudjelovati u promociji kwige prof. dr Vojislava [e{eqa pod nazivom “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”. Kwiga prof. dr Vojislava [e{eqa je najzna~ajniji doga|aj na poqu srpske istoriografije u posledwih 100 godina a ujedno predstavqa najboqi, najve}i i najsveobuhvatniji izdava~ki poduhvat u pogledu srpsko-hrvatskih odnosa uop{te. 975

Prof. dr Vojislav [e{eq odvaìo se na veoma krupan istoriografski poduhvat, ~ijem zna~ewu i va`nosti nema premca u srpskoj istoriografiji. Ovo djelo dobija jo{ vi{e na vrijednosti ako se zna da ga je prof. dr Vojislav [e{eq stvarao u ha{kom kazamatu, u uslovima nedostojnom ~oveka, u uslovima u kojima ne bi ni ìvotiwe izdràle. Govorim vam kao jedan od svjedoka u procesu Slobodan Milo{evi}, kao svjedok na srpskoj strani. Po{to je ova kwiga najzna~ajniji srpski istoriografski poduhvat, koji predstavqa, pored ostaloga, i patriotski ~in gospodina [e{eqa, poduhvat koji treba da uradi Srpska akademija nauka a nije uradila, istorijski instituti a nisu uradili, Filozofski fakulteti i katedre za istoriju, pa i ova u Ni{u, nisu uradile, zato prof. dr Vojislavu [e{equ dugujemo neizmjernu zahvalnost za u~iweno djelo i patriotski ~in. Ne samo to, nego i na{u odlu~nost, dame i gospodo, a to zna~i va{u ve~eras i onih koji ovdje nisu, da kwigu pro~itamo i uzmemo pouke i poruke iz we, kako bi spasili srpski narod i dràvu, a da zbacimo jaram dosovskog reìma i vodimo Srbiju u novu pobjedu. Poruka jeste da nas je, da izvinite, zaja{io reìm nenarodni i antidràvni. Srpski istori~ari nisu se odvaìli na ovaj zadatak da napi{u ovako jedno istoriografsko djelo. Ja poru~ujem mojim kolegama istori~arima, istori~arima umjetnosti, sociolozima, posebno akademicima – gospodo istori~ari, kapu doqe, pred vama je kwiga genija prof. dr Vojislava [e{eqa. U kwizi [e{eq posebno mjesto daje Vatikanu, ja ne}u govoriti o pojedinostima, o wegovoj ulozi prakti~no u pokatoli~ewu pravoslavnih naroda, a posebno Srba, te wegovoj ulozi u rasturawu zajedni~ke nam domovine Jugoslavije, bilo da je to Vatikan radio putem zemaqa koje su tradicionalni na{i neprijateqi a s kojima dosovska vlast danas {uruje i odràva izvanredne odnose u rasturawu Srbije, bilo putem katoli~ke crkve, posebno katoli~ke crkve u Hrvatskoj, koja je najekstremnija na kugli zemaqskoj, kako to i pi{e u kwizi prof. dr Vojislava [e{eqa. Prof. dr Vojislav [e{eq je prvi put javno i otvoreno, na osnovu relevantnih istorijskih izvora i relevantne istorijske literature, otkrio hrvatsko falsifikovawe istorije, a posebno falsifikovawe broja `rtava u logoru Jasenovac i ulogu Josipa Broza Tita i Frawe Tu|mana u tome, kao i ulogu katolicizma. Upravo je Frawo Tu|man prvi u istoriji falsifikatora broja `rtava Jasenovca. To je u~inio, dame i gospodo, u jednom izdawu enciklopedije Leksikografskog zavoda iz 1963. godine. Ja imam tu ~ast, prvi put to saop{tavam javnosti, da sam prvi na to ukazao 1981. godine, u dnevnom listu “Vjesnik”, za {ta sam tada odgovarao pred komunisti~kom partijom. Ali, nije samo to kada je u pitawu Tu|man. Re}i }u vam tri~etiri re~enice, mo`da su to podaci vama nepoznati, da vidite ulogu Tu|mana i wemu bliske na{e bra}e u Srbiji koji danas rade na rasturawu zajedni~ke nam dràve Srbije. 976

Tu|man je bio usta{ki pukovnik, o tome pi{e prof. dr Vojislav [e{eq, a Tito ga 1944. godine prevodi u partizane u ~inu pukovnika. To je genocidan ~ovek, genocidniji nego Hitler. On je u svojoj kwizi “Bespu}a povijesne zbiqnosti”, koju je prof. [e{eq u parampar~ad rasturio u ovoj svojoj kwizi, rekao: genocid je prava stvar, ako se radi u korist pravog naroda kao {to je hrvatski i u korist prave vjere kao {to je katoli~ka. Ovo ni Hitler nije govorio. Daqe, Tu|man, genocidni ~ovek, genocidniji od Hitlera jo{ 1989. godine na diplomatskom koru u Nema~koj (ta nema~ka, fa{isti~ka 1941. i danas nama neprijateqska, koja radi na rasturawu Srbije, zajedno sa dosovskim reìmom), rekao je ovako: “Kada ja budem predsednik Hrvatske (znao je da }e biti predsednik jer ga je gurao Vatikan i Nema~ka, a kasnije i SAD), tlo u Krajini bi}e crveno od srpske krvi”. Vidite, on je izbacio Srbe iz Ustava Hrvatske. Izme|u ostalog, rekao je, to ste mo`da i pro~itali u {tampi: “Sretan sam {to moja supruga nije Srpkiwa ni Jevrejka”. A o Mesi}u, prijatequ Vojislava Ko{tunice i na{ega Tadi}a, izvinite, ali }u re}i prije o wegovim genima. Gene Stipe Mesi} ima od svoga strica Marka Mesi}a, koji je vodio ~etu usta{a 1941. godine u Staqingrad u korist Nemaca. Verovali ili ne, Rusi su ih dobro potukli, ali Tito, zlo~inac, ih vra}a nazad, od te Mesi}eve ~ete formira ovde novu ~etu, od tih malo usta{a i prevodi ih u partizane i verovali ili ne, bore se protiv Nemaca ovde kod â~ka i kod Uìca. Za{to vam to govorim? Da vidite gene ovoga na{eg Stipice. Dakle, taj Marko Mesi} se 1945. godine u~lawuje u Komunisti~ku partiju Jugoslavije. Tako se i ovaj prevrtao sa jedne na drugu stranu. Me|utim, {ta daqe radi Marko Mesi}. Dolazi kod Dediwa, kod kraqevskog dvora u crkvu Sv. Andrije i puca u oko u ikonu Hrista, ~ega posledice i danas moète vidjeti. To je stric Stipe Mesi}a. Stipica Mesi} je 1971. godine osu|en zbog rasturawa Jugoslavije, jo{ 1971. godine, kada je i Frawo Tu|man osu|en na dve godine zatvora i verovali ili ne, u Leskovcu je izdràvao jedan deo kazne i nosi bradu jer su ga zatvorenici porezali ovdje i razrezali mu lice. Po~iwe 1991. godina, ja sam o ovome svedo~io u Hagu, u procesu Slobodanu Milo{evi}u. On 1990. godine u Gospi}u drì skup HDZ-a pred 10.000 usta{a, ne Hrvata nego usta{a, svi ki{obrane drè, ki{a pada. “Kada mi Hrvati stvorimo dràvu, svi Srbi sta}e pod jedan ki{obran”. To je taj Stipe Mesi}, koji je rekao, ja sam bio poslanik u Saboru kada se vratio iz Beograda: “Hvala vam, gospodo Hrvati, {to ste me izabrali u Predsedni{tvo SFRJ. Ja sam svoj zadatak izvr{io – Jugoslavije vi{e nema”. Na{a bra}a, nisu nam bra}a nego izrodi od na{e bra}e u Crnoj Gori, progla{avaju ga za po~asnog gra|anina Podgorice. To je drugi udarac nama Srbima u le|a koji su nam izdajnici na{eg naroda zabili u zadwih 4-5 godina, a prvi je otcepqewe. 977

Jedino srpski radikali znaju istinu. Za{to? Zato {to izu~avaju u detaqe istoriju svog naroda, istoriju susednih zemaqa. Izne}e vam istinu da u Srebrenici od svih autora koji su se bavili problemom Srebrenice, stranih i muslimanskih a ne srpskih, da ne kaù da smo jednostrani, niko ne govori vi{e o nestanku 7.000 muslimana, nego o 1.700. Ko je izrekao cifru od 7.000, ja sam traìo to dvije godine. Verovali ili ne, niko osim Sowa Biserko. Sowa Biserko, ~iji je brat od tetke kao terorista poginuo kod mene u Benkovcu, mi smo ga ubili dole, to je ta Sowa Biserko. Dame i gospodo, mi }emo na univerzitetima u~iti istoriju, ja vam se kunem ìvotom svojim, iz kwige prof. dr Vojislava [e{eqa. Danas se ne smije re}i nijedna rije~ da je ta kwiga iza{la. Ja sam posvetio kwigu, istorijsku geografiju prof. dr Vojislavu [e{equ i pre 15 dana dobio otkaz u Ni{u na Filozofskom fakultetu, samo zbog posvete. To je jedna od najlep{ih ta~aka u mojoj biografiji – taj otkaz. Odnosi }e se promijeniti, dr Vojislav [e{eq }e se u~iti kao heroj a Zoran \in|i} kao izdajnik srpskog naroda. Pro~ita}u vam posvetu zbog koje sam dobio otkaz, jo{ nije uru~en. Evo mojih studenata, vidim ih ovdje, samo im poru~ujem da se ne boje nikoga, pobeda je na{a vrlo brzo. Kwiga se zove “Istorijska geografija” i jedina je iz tog predmeta u dràvi. Ima dve godine, a setili su se sada oko gu`ve u Skup{tini da mi saop{te to. Ovako: “Ha{kom zato~eniku, predsedniku Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislavu [e{equ. Vaspitan si od oca i majke da su vrline sloboda, pravda i otaybina najvi{e moralne vrednosti za koje se ~ovjek ra|a, ìvi i umire. Ti u ime tih najsvetlijih vrlina, na pravdi Boga ~ami{ u ha{kim kazamatima. Ve} i u ranoj mladosti, naprosto si gutao djela socijalnog karaktera, te djela sociologije, filozofije i istorije i ekonomije u izrazito totalitarnom dru{tvu, gradio si svoj sopstveni identitet ~oveka politi~ara i nau~nika sa grandioznim prakti~nim patriotizmom, kao najlep{im ukrasom ~ovje~je du{e, kao najlep{om vrlinom Srbina i gra|anina. Sklon pravdi i pravi~nosti, uvjeren sam da }e{ u Hagu dokazati istinu i sprati qagu sa srpskoga naroda koja je nama nametnuta. Prof. dr Marko Atlagi}”. Dame i gospodo, kunem vam se da }e druga kwiga za mjesec dana. Zove se “Pomo}ne istorijske nauke u teoriji i praksi”, na 615 stranica a bi}e posve}ena ha{kim optuènicima i zatvorenicima: Slobodanu Milo{evi}u, Vojislavu [e{equ, Radovanu Karayi}u, Ratku Mladi}u, Dragoqubu Ojdani}u, Milanu Marti}u. Ja o~ekujem otkaz i na mom mati~nom fakultetu a za razliku od wih, ja sam u stawu da majstori{em i da gradim, radim i zi|em, ne}u da pokleknem. Ja sam dobio otkaz 1989. godine kao prvi profesor u srpskom Zadru, samo zato {to sam rekao ne{to studentima, kojih je ovoliko bilo. Slu{ali su da je Krleà usta{ki zlo~inac. Kaù – za{to? – Kada je Srbija pobjedila Austrougarsku, znate {ta je on rekao: “Ko nas je pobjedio, koja vojska, ciganska vojska”. Zbog toga sam otkaz dobio, tada se kome{alo, to mi je jedna od svijetlih ta~aka u mojoj istoriji. 978

Bra}o i sestre, do{lo je ovdje do odgovornih, ne samo {to sam to rekao, nek sam rekao na na{em skupu. Vidite, taj ha{ki sud, ja }u ponoviti {ta sam rekao na simpozijumu, je najve}i politi~ki, pravni, filozofski izmet koji je mogla iznedriti ova me|unarodna zajednica. Neka me hapsi Karla del Ponte iako je zabranila da to govorim. Ima jo{ Srba patriota. Ko je sposoban da uni{ti taj ha{ki sud? Prof. dr Vojislav [e{eq. Ja ne}u ni{ta re}i o predsedniku Borisu Tadi}u i Vojislavu Ko{tunici, re}i }u ono {to sam rekao pre pet godina, kada je izabran Vojislav Ko{tunica, koji }e odgovarati pred sudom, koliko godina kasnije vide}emo, kad-tad. Rekao sam – izbor wega za predsednika Jugoslavije je najve}a zabluda srpskog naroda u istoriji, to i ponavqam danas, nakon pet godina. On nas je uvjeravao dan prije referenduma da Crna Gora ostaje, a Tadi}a je slao sutradan da im ~estita. Isto radi sad sa Kosovom. ]utao je {est godina, verovali ili ne. I jedan i drugi uveravali su nas kako u Rezoluciji 1244 ne stoji da je Kosovo srpsko a kada su zlo~inci sa Zapada to ponovili, oni se na{li u ~udu. Pa oni su to sa Goranom Svilanovi}em govorili pet godina, da bi sada to kona~no priznali a te{ko }e nas uvjeriti. Ne}u ja o tom Ko{tunici, vi to vrlo dobro znate, o Tadi}u nemam rije~i. Nikad u istoriji teìh problema nismo imali, ni za vrijeme Turaka, a mawe qudi doraslih problemima kao {to su Tadi} i Ko{tunica. Vi to znate, ali dozvolite da vas podsetim na skup u Kara|or|evu, kome su prisustvovali predsednici severoisto~ne Evrope. Predsednik Albanije kaè da treba Kosovo biti nezavisno i da je albansko i predsednik dràve Boris Tadi} }uti, umesto da kaè – u roku od sat vremena mar{ iz moje zemqe, to bi svaka zemqa na svijetu u~inila. Da ne govorim o susretu na aerodromu o kome se zna. Suvi{e su jadni i bedni, suvi{e nas izdaju da o wima moèmo sad da govorimo. Na}i }e se kad tad pred sudom srpskim i Vojislav Ko{tunica i on. Sedam ludaka sastalo se, i sa wima Dragoqub Mi}unovi}, koji su razbili Saveznu Jugoslaviju, mimo ustava stvorili Srbiju i Crnu Goru i sada su razbili i to i sada razbijaju Srbiju i daqe. Bra}o i sestre, dozvolite da na zavr{etku kaèm ovo. Kada pobjede patriotske snage na izborima, promijeni}emo uybenike iz istorije; ne}e se u~iti kao sada {to stoji u osnovnoj i sredwoj {koli, da je Zoran \in|i} reformator, nego izdajnik i mafija{. U~i}e se Vojislav [e{eq, Ratko Mladi}, Radovan Karayi} kao srpske patriote, to vam garantuju Gordana Pop-Lazi}, potpredsednik Srpske radikalne stranke, gospodin Cvetanovi}, gospodin Radovanovi}, gospodin Bulatovi}, dame i gospodo, to garantujete vi. Vi ste na{a snaga, nema te sile koja }e nam stati na put da DOS po~istimo sa politi~ke scene i da ode u zaborav za sva vremena. Taj period wihovog vladawa je najgori period u srpskoj istoriji od anti~kih vremena. Hvala. Voditeq: Na{a naredna go{}a dolazi nam u svojstvu potpredsednika Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke. Ona je i dugogo979

di{wi saradnik prof. dr Vojislava [e{eqa. Dame i gospodo, predsednik op{tine Zemun, gospo|a Gordana Pop-Lazi}. Gordana Pop-Lazi}: Bra}o i sestre, dame i gospodo, posle ovako nadahnutih govora, te{ko je da ja imam ne{to pametnije i vi{e da vam kaèm od svojih prethodnika. Ali, poku{a}u da vam jo{ malo pribliìm kwigu koju danas promovi{emo. Kwigu je pisao pre svega ~ovek koji sebe smatra politi~arem i kome je politika usud, pored toga doktor pravnih nauka, ~ovek intelektualac koji se uvek interesovao i za druge humanitarne nauke, koji je pre svega izu~avao istoriju svog naroda i moè se re}i da je zaqubqenik u istoriju. Naravno, u uslovima u kojima se on nalazi nemogu}e je bilo o~ekivati da on moè da kopa po raznim arhivama i da dolazi do nekih podataka, ali je zato iskoristio sve {to je ikada napisano na ovu temu, pro~itao na desetine hiqada stranica, modernih pisaca dana{wice, inostranih, srpskih, pa i hrvatskih, koji, verujem, da su znali da }e te kwige do}i u ruke Vojislava [e{eqa, verovatno nikad te kwige ne bi ni napisali. [to se same kwige ti~e, mi{qewe je istori~ara, oni pre mene to nisu spomenuli, da je ona veoma va`na, kao kwiga koja je sigurno zaduìla istorijsku nauku i to ne samo u ovom trenutku nego, {to je mnogo va`nije, ova kwiga }e olak{ati posao i istori~arima u budu}nosti. Osnovna teza ove kwige, za koju ste ve} ~uli, to je da je hrvatska nacija svakako postojala, ali da je ona nesumwivo uni{tena i raseqena, pre svega prodorom Turaka i da ono {to se danas naziva hrvatskim narodom jeste produkt katoli~ke ili, boqe re}i, papske administracije, jer su delovi srpskog naroda pod ogromnim pritiskom katoli~ke crkve morali prihvatiti katolicizam. Ta hibridna nacija, koja je stvorena silom na istorijskoj srpskoj zemqi, danas se formira kao hrvatska dràva. To je jedna od premisa kojih se drì autor ove kwige, a druga je da je hrvatstvo projekat Rimokatoli~ke crkve, a mogli bismo slobodno da kaèmo da je tre}a premisa ta da je taj projekat svakako bio zlo~ina~ki, i dan danas jeste. Ogroman broj svetskih nau~nika je svojim nau~nim radovima odavno dokazao da je Rimokatoli~ka crkva vekovima istrajno delovala kao vode}a svetska zlo~ina~ka organizacija, koja je u èqi za univerzalnom svetskom dominacijom pribegavala ne samo likvidaciji pojedinaca, ve} i ~itavih dru{tvenih grupa, pa i celih naroda. Nesporna je ~iwenica da su Hrvati stotinama godina predstavqali instrument Vatikana i raznih zapadnih sila u wihovoj antisrpskoj najezdi. Priroda rimokatoli~kog zlo~ina nad srpskim narodom su{tinski se ne razlikuje kroz istoriju, tokom Prvog i Drugog svetskog rata i gra|anskih ratova u Jugoslaviji tokom devedesetih godina. Hrvatstvo je, recimo, nepoznat pojam, kao pojam narodnosti u dana{woj Vojvodini, sve do tridesetih godina HH veka, dakle, izme|u dva svetska rata. Buweva~ki, {oka~ki i katoli~ki element nije ni u naznakama vezivao svoje etni~ko bi}e za hrvatstvo pre Drugog svetskog rata. Isticalo se vla{ko poreklo Buwevaca, 980

srpskih Buwevaca i [okaca. Uglavnom su presudili Titovi komunisti dekretom Josipa Broza Tita iz 1945. godine, kojim je jednostavno naloèno da se Buwevci i [okci imaju smatrati Hrvatima. Da bi se {to uspe{nije sproveo rimokatoli~ki prozelitizam, stvoren je i specifi~an oblik klerofa{isti~ke ideologije pod usta{kim nazivom. Za naoruàvawe hrvatskih paravojnih formacija Vatikan je ve} u startu, devedesetih godina, uloìo 40 miliona dolara i na taj na~in pokazao svoj interes. Tek 1999. godine o tome pi{e i londonski “Gardijan”. Iz sve snage je tada{wi papa potpomagao dolazak Frawe Tu|mana na vlast. Za{to? Zato {to je wegov dolazak na vlast zna~io da su nekada{wi usta{ki koqa~i definitivno rehabilitovani. Me|u Hrvatima vlada neprikosnoveno stanovi{te da su sve usta{e dobri katolici, kao i da je nemogu}e da pravi katolici ne prihvataju usta{ku ideologiju. Po direktivi Vatikana, ve} devedesetih godina, u Ma|arskoj su napravqeni logori za obuku usta{kih terorista. Neretko su usta{ke diverzantsko-teroristi~ke grupe direktno iz Ma|arske ubacivane na teritoriju Srbije a logisti~ku mreù davali su im rimokatoli~ki ùpnici po Vojvodini i u Beogradu. Vojtila 1988. godine javno podràva ujediwewe Albanaca i tako daje vetar u le|a albanskom separatizmu. Iz zahvalnosti tada wihov lider Ibrahim Rugova iz islamske prelazi u katoli~ku veru. U januaru 1993. godine, papa Jovan Pavle II izloìo je i sopstvenu doktrinu ograni~enog suvereniteta, koja podrazumeva pravo humanitarne vojne intervencije da bi se za{titila qudska prava. Sigurno je da je to bio osnov za bombardovawe Savezne Republike Jugoslavije. Vatikan je odvajkada imao najmo}niju {pijunsku mreù, spremnu na saradwu i sa najgorim ubicama i kriminalcima ukoliko proceni da bi to u datom trenutku bilo korisno. Interesantno je napomenuti deo iz memoara ameri~kog ambasadora u Vatikanu koji je tamo boravio od 1989. do 1993. godine, zove se Tomas Patrik Miledi, koji govori o tome da je papa èleo da Sjediwene Ameri~ke Dràve zauzmu aktivniju ulogu u re{avawu sve teìh problema u biv{oj Jugoslaviji. Sve do tada, kaè on, ameri~ka vlada je èlela da se sa~uva jugoslovenska dràva, imaju}i u vidu da se svojevremeno i ameri~ki predsednik zaloìo za stvarawe Jugoslavije. Ali, ve} 1993. godine, pod uticajem Vatikana, pozicija Amerike se mewa i pribliàva stavovima i gledi{tu Vatikana. Autor u svojoj kwizi koristi izvore mnogih istori~ara, izme|u ostalih citira i Nikolu @uti}a, koji o{tro kritikuje pasivnost srpskih istori~ara i intelektualaca uop{te, koji su izbegavali da se ozbiqnije pozabave hrvatstvom, hrvatskom istorijom, problemom katoli~ewa Srba i wihovog smi{qenog odnaro|avawa i prosto se takmi~ili u tome ko }e sna`nije napasti na navodne srpske aspiracije. Autor kwige prof. dr Vojislav [e{eq pomiwe hrvatskog istori~ara Jaroslava [idaka, koji u svojim 981

radovima koristi termine “hrvatske zemqe” i “etni~ki teritorij hrvatskog naroda” a te teritorije preko Srema dopiru ~ak do Zemuna. Ja }u sada iskoristiti priliku da vam pro~itam jedan tekst koji se skoro na{ao u novinama “Nedjeqna Dalmacija”, koji izlazi u Hrvatskoj, pod naslovom “êkaju}i ’41”, da bih vam pokazala i dokazala koliko je ova kwiga va`na i koliko se politika Hrvatske i politika Vatikana uop{te ne mewa prema Srbiji. Ovako kaè autor ovog teksta: “Dolazak u Zemun hrvatskom ~ovjeku moè jako dobro pokazati koliko je imao a koliko je toga izgubio. Zemun je u hrvatskim okvirima bio stub odbrane zapadne civilizacije od raznoraznih isto~nih plemena, stub odbrane pred naletima osvaja~a na hrvatsku zemqu”. Tim re~ima “Nedjeqna Dalmacija” uvodi ~itaoce u pri~u o Zemunu, me{avinu istorijskih podataka i savremenih ~iwenica sa osnovnom porukom koja se saop{tava ve} u naslovu. Da ne bi bilo zabune, odmah se obja{wava. “Kada je Zemun otiman Hrvatima i Hrvatskoj sa svakom novom Jugoslavijom sve bespovratnije, bilo je ravno za pla~. Svi su se nadali. Nade su se 1941. nakratko obistinile, da bi se 1945. ponovo ugasnule. Za Zemunom niko vi{e ne pla~e (u nastavku teksta ipak pla~e) ali se ne gubi nada za grad, ponos nekada{we NDH, jer se nikad ne zna”, kako autor kaè. Splitski nedeqnik ina~e je poznat po svojim stupcima koji neguju srbomrsce svih boja. Pomiwe i frawevce i ~asne sestre u Zemunu i kaè da one iznose crne slutwe da ni wih ni vjernika ni katoli~anstva u Zemunu u dogledno vreme ne}e biti. Ja im tu ne mogu pomo}i, zaista. Sve to, kako kaù, zbog terora nad Hrvatima. Oni su toliko zapla{eni da ne èle da daju kriti~ke izjave o svom poloàju u Srbiji, a imali bi mnogo toga da kaù i ne samo to, jer strah ~ini svoje, a on se ose}a kod svih qudi. Oni vi{e nemaju nade da potisnu taj strah, jer su i sami ostavqeni. Dakle, oni poku{avaju na taj na~in da malo probude one koji bi trebali da osokole ono malo Hrvata u Zemunu, mada to nikada i nisu bili Hrvati, to su bili Nemci, êsi i Slovaci katoli~ke veroispovesti. Me|utim, {to se ti~e hrvatske dràve, istorijska istina je da posle propasti takozvane dinastije Trpimirovi}a krajem HI veka ~iji su knezovi i kraqevi nosili slovensko ime, nema tragova posebne hrvatske dràvnosti. Dràvu im je poklonio kraq posle Prvog svetskog rata, zatim Tito posle Drugog svetskog rata i na taj na~in amnestirao usta{e od zlo~ina koje su u~inili, ali ne treba zaboraviti da zlo~ini nikada ne zastarevaju i da smo mi ozbiqna dràva, mi bismo i u ovom trenutku pokrenuli pravni postupak za zlo~ine koje su u~inili u Jasenovcu. U kwizi }ete na}i i odgovore na mnoga pitawa, izme|u ostalog na jasnu ulogu Ilirskog pokreta, koji je trebalo da posluì {irewu rimske verske ideologije u ime apostolskog habsbur{kog carstva, na koji na~in glavni hrvatski istoriografski falsifikator Dominik Mandi} izmi{qa srpsku dominaciju u vreme komunizma, iznosi proizvoqne zakqu~ke o srpskim korenima i tvrde}i da su Srbi starosedeoci Balkanskog poluostrva, izno982

si tezu o inferiornosti srpskog naroda; prisvaja ~ak lozu Nemawi}a; kako Bosnu vidi kao samoupravnu pokrajinu savezne hrvatske dràve; hrvatizuje ~ak i srpsku krsnu slavu; skrnavi Miroslavqevo jevan|eqe a ~ak je i Mehmed pa{a Sokolovi} hrvatskog porekla. Naravno, nemogu}e je prepri~ati ovo delo, ono se ~ak ne moè, ja tvrdim, ni ~itati sa lako}om, bez obzira na jasan i lagan stil autora. Pripremite se na to da vi{e od tridesetak strana ne moète da pro~itate u toku dana, jer se ova kwiga pre svega mora izu~avati kao uybenik, svaki redak sam za sebe govori mnogo. Veliki je u woj broj ~iwenica, istorijskih fakata koji imaju ogroman zna~aj u odnosu na na{u dana{wu situaciju ili su bitni za weno boqe razumevawe. Vreme je, naravno, da se nau~i ne{to iz istorije, bilo je odavno vreme ali smo to propustili, kako bismo razumeli sada{wost, {to bi bilo uslov i za na{e dràwe u budu}nosti. Moramo da po~nemo da vaspitavamo narod u nacionalnom duhu. Ovde prisutni profesori koji su govorili pre mene i studenti koji su do{li, daju nam nadu da }e tako i biti. Da nau~imo, da znamo ko su nam prijateqi a ko su nam neprijateqi. Iz ove kwige, sigurna sam, sazna}ete za{to je morala da ode Crna Gora, za{to je bio potreban jedan Dedeji} i ta raskoli~na crkva. Posta}e vam mnogo jasniji doga|aji koji se upravo odigravaju pred na{im o~ima. Prof. dr Vojislav [e{eq dao je ovom kwigom ogroman doprinos postizawu ovog ciqa. Ja verujem da }e i mnogi drugi istori~ari i nau~nici po}i wegovim putem. Ono {to Vojislav [e{eq o~ekuje, to je kriti~ki osvrt, pre svega intelektualne javnosti. Iako je ova kwiga melem za du{u mnogih od nas i onih patriotski nastrojenih intelektualaca, kakvih, naàlost, nema mnogo, ona u isto vreme predstavqa i rukavicu ba~enu u lice hrvatskim intelektualcima i hrvatskom narodu i sa nestrpqewem o~ekuje i Vojislav [e{eq, a i mi, da ~ujemo kakav je odijum ove kwige me|u wima i {ta Vatikan o svemu tome govori i misli. Ne èlim da zavr{im ovaj govor a da ne spomenem samo redak iz posvete koju je Vojislav [e{eq u svojoj kwizi napisao. Na po~etku su citirani neki delovi te posvete, ali mislim da ona osnovna re~enica nije citirana, a to je da je Vojislav [e{eq napisao da se stidi pred istorijom {to nije bio dostojan da podeli sudbinu svojih boraca, dobrovoqaca i saboraca. Dakle, on sebe smatra nedostojnim, ali da je bio na prvoj liniji fronta i da je imao takvu ulogu i da mu je Bog dao takav zadatak, mi danas ne bismo imali ovu kwigu i mnoga dela koja nam je ostavio. O~igledno Vojislav [e{eq ima neki drugi zadatak, a ja verujem da }e on taj svoj zadatak ispuniti i uvek na kraju svih ovih promocija, ja kaèm ono {to je jedino mogu}e, a to je – sigurna sam, ube|ena sam da }emo vrlo brzo od samog autora mo}i da slu{amo {ta je to {to treba pre svega da promovi{emo i da govorimo vezano za wegovu kwigu i da zajedno sa wim idemo ka novim pobedama, jer priroda je takva da teì da izravna ra~une. Dosta smo propatili, dosta smo trpeli. Vo983

jislav [e{eq je na pravdi Boga tamo gde ne treba da bude. Ovde ga svi mi svim srcem zovemo nazad i on mora da se vrati. @iveo prof. dr Vojislav [e{eq! Voditeq: Gospo|o Pop-Lazi}, gospodine Cvetanovi}u, uvaèni profesori, promoteri dela dr Vojislava [e{eqa, hvala vam {to ste ve~eras na ovaj na~in predstavili kwigu “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” dr Vojislava [e{eqa. Vama, dragi prijateqi, hvala {to ste na pravi na~in upotrebili ve~era{wih sat i po vremena. Prijatno.

Pirot, 9. jun 2007. godine Voditeq: Dame i gospodo, bra}o i sestre, po{tovaoci velikog dela i sledbenici puta prof. dr Vojislava [e{eqa. Pred nama je nova kwiga na{eg predsednika, pisana kroz ~etiri godine ha{kog zato~eni{tva. Kapitalno delo srpske istoriografije zavr{io je on kao politi~ar, pravnik, ali i zaqubqenik u istoriju neposredno pre nego {to je u ha{kom kazamatu re{io da se za svoja prava izbori najteìm sredstvima, {trajkom gla|u. Pisawe na temu koja je od egzistencijalnog istorijskog zna~aja za srpski narod, vekovima je oblikovalo na{u kolektivnu sudbinu i zahtevalo je ulagawe mnogo napora da se autor oslobodi emocija i predrasuda, da pi{e trezveno, razlo`no, staloèno i argumentovano. Na desetine hiqada analiziranih stranica razli~itih dela, dokumenata i razli~itih spisa, rezultiralo je remek-delom pod nazivom “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”, koje ve~eras ovde promovi{emo. U posveti na po~etku, dr Vojislav [e{eq kaè: “Ovu kwigu posve}ujem mojim ratnim saborcima i mojim prijateqima, dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, juna~kim srpskim ~etnicima, koji su svoje ìvote poloìli na oltar otaybine i Srpstva, brane}i zapadne srpske zemqe. Divim se wihovom herojstvu i klawaju}i se pred tim uzvi{enim mu~eni{tvom, stidim se pred istorijom {to nisam bio dostojan da podelim wihovu sudbinu. Utoliko sam odlu~niji da do posledweg daha nastavim wihovu svetu borbu”. Sada }e vam se obratiti predsednik Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke Bele Palanke, narodni poslanik Radica Joci}. Radica Joci}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, pre nego {to se osvrnem na delo na{eg predsednika, koje ve~eras promovi{emo, vratila bih se kratko na posvetu koju je prethodni govornik ve} spomenuo. U toj posveti dr [e{eq kaè: “Stidim se pred istorijom {to nisam bio dostojan da podelim wihovu sudbinu. Utoliko sam odlu~niji da do posledweg daha nastavim wihovu svetu borbu”. Mo`da je, bra}o i sestre, na{a sre}a {to on nije bio u situaciji da deli sudbinu srpskih dobrovoqaca koji su branili zapadne srpske zemqe, jer da je tako bilo, mo`da sada ne bismo imali ovo kapitalno delo srpske istoriografije pred nama. Vojislavu [e{equ je sudbina verovatno dodelila mnogo ve}u i zna~ajniju ulogu u borbi za Srbiju i 984

Srpstvo, i on svoju misiju hrabro ispuwava, ~ak i me|u debelim zidinama [eveningena. Kad god neki Srbin samo pomisli na Hrvate i Hrvatsku, uvek mu prvo na pamet padnu te{ki usta{ki zlo~ini, stravi~ne jasenova~ke klanice i kra{ke jame, masovne grobnice. Onome ko pi{e o hrvatstvu, neophodna je velika doza hladnokrvnosti i sumwi~avosti, jer su svi ti zlo~ini pripisani jednom malom narodu, koji je te{ko stradao kroz istoriju, koji je skoro potpuno uni{ten, a ~iji su ostaci ve} jedva prepoznatqivi u preostalim si}u{nim ~akavskim enklavama. Kroz celu ovu studiju provla~i se pet osnovnih premisa metodolo{kog pristupa za izradu ovog kapitalnog dela. Ja }u vam ih sada pomenuti. Prva: Rimokatoli~ka crkva vekovima je istrajno delovala kao vode}a svetska zlo~ina~ka organizacija koja se u svojoj èqi za univerzalnom svetskom dominacijom nije ustru~avala da na najsuroviji na~in likvidira pojedince, dru{tvene grupe, pa i cele nacije, ako su joj stajale na putu ili ako su joj se makar bar pasivno suprotstavqale. Druga: hrvatski narod je istorijski zaista postojao. Pripadao je slovenskom narodnom stablu i imao je sopstveni jezik, izvorno blizak zapadnoslovenskoj jezi~koj grupi. Tre}a: hrvatski je narod turskim najezdama skoro potpuno uni{ten, a wegovo istorijsko ime se sa~uvalo iskqu~ivo kao obele`je vrlo tankog sloja feudalne vlastele koju su ugarski vladari jednostavno preselili iz ugroène i opusto{ene ~akavske u stranu kajkavsku sredinu. êtvrta: me|u dana{wim Hrvatima veoma su retki oni koji imaju bilo kakvog genetskog dodira sa izvornim hrvatskim stanovni{tvom. Wima je, kao Srbima katolicima, hrvatsko ime organizovanom akcijom Rimokatoli~ke crkve u masi nametnuto tek u drugoj polovini devetnaestog veka. I peta: stotinama godina Hrvati su predstavqali instrument Vatikana i raznih zapadnih sila u wihovoj antisrpskoj najezdi. Ove premise su posluìle za konstrukciju osnovne hipoteze koja je izraèna jo{ u naslovu ove studije, a ona je: dana{wi hrvatski narod ve{ta~ka je kreacija Rimokatoli~ke crkve, unapred zami{qena kao instrument jednog zlo~ina~kog projekta utemeqenog na te`wi da se srpski narod uni{ti unija}ewem, pokatoli~avawem ili potpunom fizi~kom likvidacijom, kako vi{e ne bi predstavqao prepreku u daqem prodirawu na isto~ne prostore. Ovaj projekat nije unapred dat kao gotov i zaokruèn, ve} je postepeno sazrevao i bivao dogra|ivan, da bi u najskorije vreme kulminirao u spoqa iniciranom raspadu jugoslovenske dràve i kao zavr{nicom, varvarskom agresijom severnoatlantskog pakta na ceo srpski narod. Ne mogu da se otmem utisku da je i dana{wa poseta ameri~kog predsednika Bu{a papi Benediktu Sedmom, tako|e u kontekstu cele ove pri~e. Sve samo zato {to Rimokatoli~ka crkva nikad nije oprostila i zaboravila srpskom narodu, {to se jo{ po~etkom trinaestog veka u ogromnoj ve}ini definitivno opredelio za isto~nu hri{}ansku crkvu, pa jo{ osnovao i sopstvenu nacionalnu, sa Svetosavqem kao specifi~nom varijantom pravoslavqa. 985

Vekovima je Rim nastojao da Srbe pokatoli~i, da ugu{i pravoslavqe i u tom smislu je oberu~ke pomagao sve strane sile koje su na Balkanu nastupale kao otvoreni srpski neprijateqi i agresori. Svaku veliku srpsku tragediju, nesre}u i nevoqu, rimokatoli~ki fratri na terenu spremno su i organizovano do~ekivali da bi otimali naivne srpske du{e, o~ajne, u egzistencionalnom bezna|u. Neretko je prevo|ewe u katoli~ku veru obavqano i neposrednim nasiqem, potkupqivawem, pretwama, diskriminacijom i svim varijantama {ikanirawa. U svakom istorijskom trenutku jedan deo Srba tome je podlegao. Uvek onaj slabiji, nacionalno nesvesniji, moralno nedogra|eniji, predstavqaju}i isti onaj etni~ki supstrat koji je u druga~ijim socijalnim i politi~kim okolnostima iskazivao spremnost za islamizaciju. Katoli~ewe je bilo lak{e sprovesti nego tur~ewe, prvenstveno zbog prili~no podudarne verske simbolike i primamqivije demagogije. Ipak je ve}ina Srba ostala nepokolebqiva u svom pravoslavqu i svetosavqu. Bra}o i sestre, svi mi vaspitavani smo na temeqima Brozovog bratstva i jedinstva, i u to vreme niko nam na ovaj na~in nije prikazivao na{u istoriju. Moj otac je radio 21 godinu u Osijeku. Tamo mi je umro stric. Imam brata od strica ~iji je sin na ro|ewu dobio ime Jugoslav. Koje li ironije. Da bi izbegao sva {ikanirawa, posle zadweg rata dali su mu ime Slaven. Ali, bra}o i sestre, to ni wemu ni wegovoj sestri ni danas ne smeta, da vi{e od svega na svetu vole da leti do|u u palana~ko selo Mokri{te i jo{ kaù da se tamo nikad tako lepo nisu ose}ali kao kad oko Preobraèwa do|u u Belu Palanku sa babom, da obi|u rodbinu i budu me|u svojim pravoslavcima. Cela ova studija, bra}o i sestre, dokaz je da je ve{ta~ka hrvatska nacija na najma{tovitije na~ine kreirana od srpskih otpadnika i verskih konvertita, zloupotrebqavaju}i ime jednog slovenskog naroda slavne pro{losti, ali gotovo nestalog pred turskom najezdom. Falsifikatima su rimokatoli~ki duhovni pregaoci kreirali hrvatsku istoriju na genocidnim zlo~inima, monstruoznu hrvatsku dràvu sa usta{kom ideologijom. Ovakvim delima, Rimokatoli~ka crkva se afirmisala kao tipi~no zlo~ina~ka organizacija, koja je, ignori{u}i duhovne i moralne vrednosti, religiju tretirala iskqu~ivo kao sredstvo postizawa politi~kih ciqeva i finansijske mo}i. Bra}o i sestre, ovo delo {amar je u lice svim akademicima, profesorima istorije i ostalima koji do sada nisu uspeli da obilnu gra|u srede, obrade i prikaù na ovako prijem~iv na~in. Kwigu je neophodno ~itati polako, pa`qivo, jer }e ona u vama izazivati duboka razmi{qawa o istoriji Srba, a jo{ ako imate decu u osnovnoj {koli, pa ako gledate wihove uybenike, posta}e vam jasno u kom pravcu dana{wa vlast èli da vaspitava na{u decu. To ne smemo dozvoliti. Ova studija, koja zbog svog nau~nog nivoa moè biti uybenik za fakultet, mora biti osnova za pisawe uybenika za 986

sredwe i osnovne {kole, ako ne èlimo da nam deca misle samo o novcu i boqem ìvotu. Samo jo{ ne{to. Ova kwiga je, kako pre neko ve~e lepo re~e Gordana Pop-Lazi} na veli~anstvenoj promociji u Ni{u – rukavica izazova, ba~ena u lice hrvatskim istoriografima, pa neka oni odgovore, ako mogu, svojim vi|ewem ovog istorijskog perioda. Neka poku{aju posle ovoliko dokazne gra|e da demantuju ideju Velike Srbije, za koju se Srpska radikalna stranka zalaè. To, bra}o i sestre, nije ideja. To je istina, i to mora da bude jasno. Svakome ko pro~ita ovo delo moraju da postanu svete re~i dr Vojislava [e{eqa: “Da, gospodine Najs, ja se zalaèm za Veliku Srbiju, i uvek }u se za wu zalagati. Ja se we ne}u odre}i, pa makar i zavr{io svoj ìvot u Hagu”. To se, naravno, ne}e desiti, jer je ova kwiga jo{ jedna velika pobeda dr Vojislava [e{eqa u wegovoj divovskoj borbi, a ova promocija jo{ jedna pobeda pravih srpskih radikala na ovim prostorima. @ivela Velika Srbija! @iveo dr Vojislav [e{eq! Voditeq: Dok sam ~itao kwigu, najteè mi je palo to {to mi se stalno nametao jedan zakqu~ak, saèt u re~enici: “Glavni izvr{ioci zlo~ina nad svojom pravoslavnom bra}om uglavnom su Srbi katolici, instrumentalizovani kao slepo oru|e u rukama tradicionalnih srpskih neprijateqa, Rimokatoli~ke crkve i wenog sredi{ta Vatikana”. O kom god periodu da se radi od ~etrnaestog veka do danas, o kojim god doga|ajima na ovim prostorima da se radi, kad sve malo boqe analizirate, vidite da je uvek iza svega stajala Rimokatoli~ka crkva kao globalna zlo~ina~ka organizacija zasnovana na genocidnoj politici mnogih rimskih papa prema srpskom narodu posebno. Kroz vekove i milenijume u ovom delu se kroz konkretne ~iwenice politi~kog manifestovawa zlo~ina~ke voqe i kriminalnih postupaka sagledava kontinuitet genocidnog nasrtaja na srpski narod, u krsta{kim ratovima u sredwem veku, razli~itim oblicima pritisaka i nastojawa preko masovnih likvidacija u Prvom i Drugom svetskom ratu, do najskorijeg Tu|manovog progona skoro celog srpskog naroda iz neousta{ke hrvatske dràve. Sada }e vam se obratiti sekretar Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke, gospodin Bojan Ili}. Bojan Ili}: Dame i gospodo, bra}o i sestre srpski radikali. Velika mi je ~ast {to u~estvujem u promociji jedne od novih kwiga prof. dr Vojislava [e{eqa, a to je kwiga koja nam govori zlo~ina~kom projektu ve{ta~ke hrvatske nacije. Dr Vojislav [e{eq ovu kwigu posve}uje svojim ratnim saborcima i prijateqima, dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, juna~kim srpskim ~etnicima, koji su svoje ìvote poloìli na oltar otaybine i Srpstva, brane}i zapadne srpske zemqe. U drugom delu posvete dr Vojislav [e{eq pokazuje svu svoju veli~inu, i zato svi mi koji volimo Srbiju divimo se i ponosimo wime. On isti~e da se stidi pred istorijom {to nije bio dostojan da podeli wihovu sudbinu, ali tako|e nagla{ava da je sad odlu~niji da do posledweg daha nastavi wihovu svetu borbu. 987

Kwiga “Rimokatoli~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” govori o sistematskom uni{tewu, etni~kom ~i{}ewu i genocidu nad Srbima od strane hrvatskih nacionalnih ideologa, Qudevita Gaja, Ante Paveli}a, Josipa Broza Tita i Tu|mana, koji su uz pomo} rimokatoli~ke tvorevine po~inili zastra{uju}i genocid nad srpskim narodom. Najve}i usta{ki genocid predstavqaju koncentracioni logor Jasenovac, Stara Gradi{ka, \akovo, Gospi} i mnogi drugi. U ovim logorima `rtve su ubijane i mu~ene zverski, a me|u wima je veliki broj bilo dece i starijih qudi. Po pri~awu Maksa Lubri}a, koji je vodio evidenciju o ubijenim Srbima od 1941. do 1945. godine, zverski je ubijeno oko pola miliona Srba. Podaci govore da je u ovim logorima ubijeno oko 700.000 Srba od kojih je, zastra{uju}i je podatak, preko 20.000 dece, i to do 7 godina starosti. Direktnu podr{ku za genocid hrvatski zlo~inci Ante Paveli} i Frawo Tu|man dobijali su iz Vatikana, od rimokatoli~kih poglavara. Poznata je papina javna podr{ka 1942. godine, gde on isti~e: “Gospod Bog je u svojoj milostivoj pravednosti usli{io molitve na{e, jedinstvo u katoli~koj crkvi, dok biskup Ak{amovi} prenosi te`wu za pokatoli~ewem Srba”. Podr{ku Anti Paveli}u potvr|uje i papa Pije Dvanaesti, koji je 18. maja 1941. godine srda~no primio celokupnu usta{ku delegaciju. Ovaj doga|aj pozdravila je sa odu{evqewem celokupna fa{isti~ka i usta{ka {tampa. Jo{ jedna ~iwenica koja nam govori da su katoli~ki sve{tenici podràvali usta{ki zlo~in je Matija Mogu{. On je govorio za Srbe koji ne èle da se pokatoli~e slede}e: “Dosad smo za katoli~ku vjeru radili molitvenikom i krstom, a sad je do{lo vreme da radimo pu{kom i revolverom”. Sredinom 1986. godine vlada Sjediwenih Ameri~kih Dràva objavila je dokumente kontraobave{tajne slu`be iz kojih se vidi da je Vatikan Paveli}a i 200 wegovih savetnika organizovano sproveo iz Evrope u Argentinu. Pred smrt u Madridu 1952. godine, Paveli}a je blagoslovio papa Jovan XXIII, a u ruci je drào brojanice koje mu je poklonio papa Pije Dvanaesti, i to 1941. godine. Iz ovih i iz mnogih drugih ~iwenica sa kojima se sre}emo u ovoj kwizi potvr|uje se rimokatoli~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije. U kwizi se moè primetiti podatak koji govori o zata{kavawu usta{kih zlo~ina u Titovoj Jugoslaviji, gde smo svedoci nastavka srpskog uni{tavawa i stradawa srpskog naroda i formirawa avnojske Hrvatske. Na kraju, zlo~in je eskalirao u vremenu od 1991. do 1995. pod vo|stvom Tu|mana, gde je pobijeno i proterano preko 350.000 Srba uz pomo} Vatikana i Amerike. Tako|e ne smemo zaboraviti ni otimawe srpskog jezika. Ono {to je hiqadama godina bilo srpsko, Hrvati danas u svetu predstavqaju kao hrvatski jezik. Da bi se ta teza potkrepila, bilo je nu`no da se od strane Hrvata decenijama sistematski prepevavaju srpske narodne pesme, ~ak i one koje opevaju podvige Marka Kraqevi}a kao velikog hrvatskog junaka. Da bi se to 988

jo{ ubedqivije postiglo, Qudevit Gaj, Josip Juraj [trosmajer i drugi dokazivali su da su Srbi i Hrvati jedan narod, a kasnije su prisvojili jezik i po~eli brzo da ga mewaju, izmi{qaju}i puno novih re~i i izraza. Dr Vojislav [e{eq je ovu kwigu pisao kroz pune ~etiri godine svog ha{kog zato~eni{tva. Ona je zasnovana na ~iwenicama koje su ve} odavno utvr|ene, vi{estruko proveravane i potvr|ene u istoriografiji i politi~koj teoriji. Zbog ovih ~iwenica, zbog istine, zbog Srpstva, vredi pro~itati ovu kwigu. @iveo dr Vojislav [e{eq! @ivela Velika Srbija! Voditeq: Vatikan je odvajkada imao najmutniju {pijunsku slu`bu. Wegovi {pijuni su, voqno ili nevoqno, bukvalno svi sve{tenici, fratri i ~asne sestre, a wihova obaveza da, pored {pijunirawa, po papskom nalogu u~estvuju u raznim zavereni~kim i subverzivnim delatnostima i aktivnostima u zemqama u kojima vr{e svoju misiju, a ~iji su reìmi na udaru vatikanske politike i oceweni kao prepreka {irewu mo}i Rimske kurije. Ta {pijunska mreà ogrnuta pla{tom hri{}anstva i licemerstva spremna je na saradwu sa najgorim ubicama i kriminalcima, ukoliko proceni da bi u datom trenutku to bilo korisno. Nikakvih moralnih skrupula nema. Cela Rimokatoli~ka crkva organizovana je kao osvaja~ka legija. Rimski verski instituti sistematski su pretvarani u centre za obuku {pijuna. Pored toga, Rimokatoli~ka crkva kontroli{e i ima snaàn uticaj na ogroman broj svetskih medija. Sada }e vam se obratiti predsednik Op{tinskog odbora Babu{nica Predrag @ivkovi}. Predrag @ivkovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, peta je godina koju dr Vojislav [e{eq provodi u ha{kom kazamatu. Za obi~an svet to bi bili ìvotni uslovi potpuno nemogu}i za bilo kakav rad, za mnoge ~ak nemogu}e preìveti, dok za dr Vojislava [e{eqa predstavqaju prili~no solidnu atmosferu za bavqawe poslom, kojim se on ina~e bavi, a to je neprekidna borba za interese srpskog naroda. Svojim delom “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”, dr Vojislav [e{eq brojnim podacima i istorijskim ~iwenicama najpre u~i a potom ukazuje na metode odbrane srpskog naroda od vekovnog zlo~ina~kog delovawa Rimokatoli~ke crkve, pre svega prema srpskom narodu, koji gotovo hiqadu godina predstavqa veliku prepreku katoli~koj crkvi za {irewe i nametawe katoli~ke vere drugim narodima, a pre svega pravoslavnim narodima na istoku Evrope. Ovim svojim delom dr Vojislav [e{eq u svakom slu~aju zadaje snaàn udarac ideji Vatikana, a srpskom narodu ukazuje na potrebu vo|ewa jasne nacionalne politike, koja bi ubudu}e za{titila srpsko bi}e od posledica politike Vatikana. Brojni su nau~nici koji su u svojim nau~nim radovima dokazali vode}u ulogu Rimokatoli~ke crkve u zlo~ina~kim poduhvatima {irom sveta. Kao glavno oru`je za borbu protiv pravoslavnih Srba Rimokatoli~ka crkva ve} vekovima koristi ostatke nekada{we hrvatske nacije, ~ija se brojnost pove}ava pokatoli~avawem pre svega pravoslavnih Sr989

ba, koji kasnije nastavqaju borbu za ra~un katoli~ke vere i hrvatske nacije a protiv mati~nog srpskog naroda. Ve{ta~ka hrvatska nacija svoje bi}e hrani svime {to je srpsko: preuzimawem srpskog jezika, srpskih narodnih pesama, srpskih narodnih junaka, srpskih istorijskih li~nosti, srpskih nau~nika i kwièvnika, srpskih teritorija i svega {to je srpsko. Samozvana Hrvatska vekovima je rasla na {tetu srpske nacije i srpskih teritorija. îtaju}i kwigu dr Vojislava [e{eqa “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”, sti~e se jasna predstava o razmerama i doslednosti u sprovo|ewu formirawa ve{ta~ke hrvatske nacije od strane Rimokatoli~ke crkve. Tu je na stotine imena crkvenih poglavara, sve{tenika, hrvatskih kwièvnika, nau~nika i politi~ara, kao i hrvatskih istori~ara-falsifikatora koji uporno vekovima rade na stvarawu hrvatske nacije. Za razliku od Hrvata, mali je broj Srba koji se ozbiqno bavi ovim problemom. Posle prof. Laze Kosti}a, koji je ìveo u pro{lom veku, najozbiqniji pristup ovom problemu danas ima dr Vojislav [e{eq, upravo delom koje danas ovde promovi{emo, a ~iji je naslov “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”. Posle upoznavawa sa ovim delom slobodno se moè tvrditi da je dana{wa hrvatska nacija ve{ta~ka tvorevina. Smisao stvarawa, kao i smisao postojawa hrvatske nacije jeste kona~no uni{tewe Srpstva. Gledano o~ima Vatikana, dobar deo posla je ura|en. Ova kwiga dr Vojislava [e{eqa predstavqa poku{aj da se onemogu}i zavr{etak toga posla, jer bi to zna~ilo uni{tewe Srpstva. Ova kwiga nas u~i i podse}a da se sve to doga|a pra}eno nevi|enim zlo~inima koje ~ine hrvatske horde nad pripadnicima srpskog naroda. Ovim delom dr Vojislav [e{eq sigurno }e onemogu}iti daqe provo|ewe politike Rimokatoli~ke crkve a to }e biti najefikasnije samo ukoliko Srbi pravilno shvate ideju i poruku ovoga dela. Nacionalna svest treba da bude podignuta na najvi{i mogu}i nivo. To zna~i da je srpskom narodu hitno potrebna vlast spremna i sposobna da, pored ostalog, na prvo mesto stavi za{titu srpskog naroda i srpskih zemaqa od daqeg propadawa i komadawa, a to su Srpska radikalna stranka i dr Vojislav [e{eq. @iveo dr Vojislav [e{eq! Voditeq: Da nije u Srbiji sve postavqeno naglava~ke, ova bi kwiga predstavqala uybenik istorije za fakultet i prema woj bi se pisali uybenici za sredwe i osnovne {kole. Tek kad iz ovakvih kwiga budu na{a deca u~ila istoriju, zna}e istinu o sebi i o svojim korenima. Sada }e vam se obratiti potpredsednik Srpske radikalne stranke Milorad Mir~i}. Milorad Mir~i}: To je kwiga od preko hiqadu strana. To je jedno delo koje se moè slobodno nazvati nastavak “Ideologije srpskog nacionalizma”. Za “Ideologiju” je Vojislav sam rekao da je to wegovo ìvotno delo, a ovo je dokaz da ~ovek nikad ne sme da iza|e sa takvom tvrdwom da je napra990

vio ìvotno delo. On u samom predgovoru kaè kako je nastalo ovo delo, koje je u ravni sa “Ideologijom”. Nastalo je kao plod wegove ~etvorogodi{we robije. Su{tina ovog dela je ne samo u tome da je osnova odbrane Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom, nego su{tina je wegova da ìvi u narodu, da svaki ili skoro svaki ~ovek kome je stalo do istine, uzme i pro~ita ili saslu{a {ta pi{e u ovoj kwizi. Hiqadu strana je nemogu}e u jednom dahu pro~itati. Nije tako ni stvarao ni pisao Vojislav. Koristio je ogromnu koli~inu materijala, pisanih dokumenata, kwiga, eseja, istorijskih podataka, ~iwenica da bi ukori~io hiqadu strana. On sam kaè da je najteè biti objektivan kada ~ovek pi{e o ovom pitawu, a pogotovu kada je Srbin. I sama ~iwenica da je Vojislav [e{eq ve} odavno poznat kao Srbin nacionalista i predsednik Srpske radikalne stranke je izazov vi{e za wega da bude objektivan. Imaju}i u vidu da je to osnov wegove odbrane, ~ovek prosto ne moè da se otme utisku – koliko je to trebalo i vremena, i materijala, i snage, i strpqewa, i koncentracije Vojislavu [e{equ kako bi od svih tih silnih dokumenata pokupio ono {to je utemeqeno na istini, one istorijske ~iwenice koje su proverene, koje su pouzdane, i sve ono {to je do sada objavqeno, a ima nau~nu teìnu. Trebalo bi mu mo`da mnogo, mnogo vi{e vremena da mu nisu pomagali wegovi saradnici, aktivisti u Srpskoj radikalnoj stranci, koje on ovde i spomiwe. To je veliki posao, naporan posao, skupqati literaturu. Evo, sada vama kaèm u Pirotu, osim saradnika-~lanova Srpske radikalne stranke, Vojislavu [e{equ je u pisawu ove kwige, ovog dela dosta pomogao i Tuta Naletili}. Izdràvaju}i kaznu u Hagu sa Vojislavom [e{eqem, on je kao hrvatski nacionalista nabavqao literaturu, davao Vojislavu [e{equ, a Vojislav [e{eq je to iskoristio i stavio u ovu kwigu, tako da je i Tuta Naletili} je ~ovek koji treba da je zahvalan, kao Vojislav wemu na dokumentaciji, on Vojislavu zato {to je kona~no otkrio otkud datira poreklo Naletili}a, i otkud je poreklo svih Hrvata, pogotovu onih ekstremista i ozlogla{enih usta{a. Da bi ~ovek mogao da pristupi i{~itavawu ove kwige, treba da zna neke predradwe. Vojislav ovde jasno iznosi dokaze ko je i na koji na~in i sa kojim ciqem rasturao Jugoslaviju. Kao {to je hronolo{ki kroz istoriju prikazivao kako je nestajao jedan mali hrvatski narod a nastao jedan termin politi~ki Hrvat, koji podrazumeva da se sve ono {to je katoli~ko na prostorima Jugoslavije poistove}ivalo sa Hrvatima. To podrazumeva isto tako prevo|ewe Srba pravoslavaca u katolike. I jasno, kroz istorijske doga|aje i ~iwenice moète da sagledate kako i na koji na~in je to radio Vatikan. Uvek prema Srbima ima metod oproban, proveren, kako Srbe odobrovoqiti, kako ih privu}i i kako ih prevariti. Kada se Srbi prevode u rimokatolike, onda se to ne radi naglo, ne radi se odjednom. Zna to Vatikan, zna to i Zapad. To je ne{to {to oni koriste tradicionalno. Istorijski gledano, nije se ni prekidala ta prevara i taj na~in kako se Srbi varaju. Pa i sad 991

u posledwe vreme to koriste. Kako to rade? Tako {to prvo Srbi zadràvaju tu nacionalnu odrednicu Srbin, ali Srbin katolik. Onda se dugoro~no radi na tome da wihovi potomci prihvate novu veru. Kako se to radi? Studiozno, sistematski, tako {to se name}e ne{to {to je ve{ta~ki, ali name}e se generaciji koja ne pamti prethodne doga|aje i generaciji koja se ne susre}e sa ovakvim i sli~nim argumentima i istorijskom dokumentacijom. Kako se ta dokumentacija uklawa? Pa tako {to se jednostavno prave falsifikati. Na bazi falsifikata vi }ete videti kako je sve istorija napravqena, i ne samo istorija, nego kako su i zlo~ini po~iweni na bazi tih falsifikata. Falsifikati su uvek bili prisutni kada je u pitawu Vatikan. On se bavio falsifikatima, i to planski, planirano, ciqno. Nije to ni{ta slu~ajno. Recimo jedan samo segment da vam ispri~am, to je druga polovina devetnaestog veka. To je vek u kome su se mnoge nacije, mnogi narodi borili za nacionalno oslobo|ewe, odnosno osve{}ewe. Izme|u ostalog, to je karakteristi~no i za nas Srbe. U toj drugoj polovini devetnaestog veka Srbi koji ìve na podru~ju Vojvodine su digli Karlova~ki ustanak. Zajedno sa Ma|arima, hteli su da se oslobode Austrougarske monarhije. Tada su Hrvati bili na strani Ma|ara. Ali kada su videli da Ma|ari gube, oni su se brzo pregrupisali; pa su ratovali protiv Ma|ara, kori{}eni su da ratuju protiv Ma|ara, a kasnije su kori{}eni da ugu{e ustanak Srba. To je samo jedan od segmenata gde je i srpski narod aktivno u~estvovao u nacionalnom preobraèwu, u kome su u~estvovali mnogi narodi Evrope. Vatikan je u toj drugoj polovini devetnaestog veka pravio kqu~ne, najzna~ajnije falsifikate, tako {to je kompletno krivotvorio istoriju. Tu istoriju je krivotvorio sa ciqem da bude primewena krajem devetnaestog veka i u drugoj polovini dvadesetog veka. Da bude primewena kad do|e trenutak. Nije se to moglo primeniti 1941. godine. Za{to? Zato {to su se pogre{no opredelili Hrvati, kao i vi{e puta do tada. Ali 1989. godine bio je pogodan trenutak, 1990. godine i te kako povoqna klima za delovawe Vatikana i za plasirawe i lansirawe tih falsifikata. Vojislav [e{eq jasno i taksativno navodi ko je kakvu ulogu imao u razbijawu Jugoslavije i ko je i na kakav na~in podràvao hrvatski i slovena~ki separatizam i gde su sve koreni. To je jedna od op{tepoznatih ~iwenica. Podse}awa radi, mi dobro znamo da je Amerika imala s po~etka krize u Jugoslaviji jasan stav da je za o~uvawe postoje}ih granica i da je to unutra{we pitawe Jugoslavije. Tako je bilo sve dok ameri~ki predsednik nije imao sastanak sa papom. Posle toga potpuno se okrenula politika Amerike. To je jedan od niza dokaza, kojih ima vi{e u ovoj kwizi, kako pape uzimaju aktivno u~e{}e u politici. Oni vi{e nisu duhovne vo|e. Oni su aktivni politi~ari. Oni u~estvuju u svim politi~kim doga|ajima, u svim politi~kim zbivawima. U~estvuju ~ak i li~no u zlo~inima. Emisari Vatikana su direktno ukqu~eni u genocid u koncentracionim logorima. Uosta992

lom, tu je Alojzije Stepinac, koji je li~no u~estvovao u ubijawu Srba, Cigana i Jevreja. Ti falsifikati upravo imaju za ciq da pokriju ovakve zlo~ine, tako {to se u Vatikanu ve} unapred priprema da se jedan po jedan preminuli papa proglasi za sveca. Ono {to je veoma bitno, zna~ajno, a to Vojislav ovde kaè – on nije mogao da se bavi istorijskim istraìvawem zato {to je u zatvorskoj }eliji, zato {to je u pritvoru. Nemogu}e je da ~ovek u takvom poloàju, u takvoj situaciji, ide po istorijskim arhivama i da traì. To mu je spre~eno, onemogu}en je. Ali je koristio sve ono {to je potvr|eno, {to je istinito i {to je utemeqeno istorijskim ~iwenicama. Kaè da nije koristio autobiografije i memoare, zato {to su to po prirodi nepouzdana istorijska dokumenta, iz prostog razloga {to autori takvih dela sebe stavqaju u prvi plan. On navodi, izme|u ostalog, da je koristio literaturu koja je opisala ìvot i delo Ante Paveli}a, Frawe Tu|mana. Autobiografiju Frawe Tu|mana je pro~itao, nije mogao da je koristi kao pouzdani istorijski dokument, ali je konstatovao da je Frawo Tu|man u svojoj autobiografiji, u svojim memoarima prevazi{ao i Adolfa Hitlera. To je struktura li~nosti koju prikazuje Vojislav [e{eq. To nema toliko veze sa imenom. Ovde se ilustracije radi navodi ime Frawe Tu|mana, ali to je karakterna osobina jedne li~nosti, koja se poklapa i kod Adolfa Hitlera i kod Musolinija i kod Frawe Tu|mana. Ideologija im je ista. Logistiku imaju u Vatikanu. Moète slobodno da stavite znak jednakosti izme|u svih tih doga|aja, pogotovu izme|u tih pojedinaca koji su bili ~elni qudi u tim doga|ajima. Vojislav [e{eq ne komentari{e. On ne èli da komentari{e. Da uzme ekskluzivno sebi pravo kao autor da on komentari{e istorijske doga|aje, da on komentari{e li~nosti. Ne, on komentare preuzima iz originalnih dela, i to dela hrvatskih autora. Primera radi, kad sam ve} po~eo da vam obja{wavam, vide}ete kako tuma~i sve one doga|aje u kojima je u~estvovao Frawo Tu|man, i li~nost, i karakter li~nosti Frawe Tu|mana. Preuzima najve}im delom Stipe [uvara. Stipe [uvar pi{e o doga|ajima u Hrvatskoj koji su se de{avali po~etkom devedesetih. Postoje mnogi autori, od kojih Vojislav [e{eq uzima samo citate i prenosi u ovu kwigu. Wegovi komentari su u svakom slu~aju zna~ajni u onom delu gde upozorava kakva je sve opasnost, ako zanemarimo ovakva i druga istorijska dela. Pa videli smo na primeru, kako se to brzo zloupotrebi, kako se iskoristi neznawe, nepismenost pojedinih politi~ara. Boris Tadi} je najboqi primer. Wega je Stipe Mesi} iskoristio da ga odvede u rodno mesto Nikole Tesle i da zvani~no pred svetom prikaè da je Nikola Tesla Srbin, ali u Hrvatskoj ro|en i da sa Srbima nema ni{ta, nikakve veze, samo {to mu je Boris Tadi} do{ao. Jer, kakve }e veze imati kad se nijednog trenutka ne kaè da je Nikola Tesla sin pravoslavnog sve{tenika, da je sa maj~ine strane bio veliki broj pravoslavnih sve{tenika, 993

~ak i vladika. To niko ne prikazuje. I sad vidite kakav paradoks. Dràvni sekretar Amerike pre nekoliko dana kaè – Amerikanci }e krenuti sa proizvodwom elektromobila koji }e se zvati “Tesla”, a nemate nigde nijedan ~vrst dokaz da se kaè – Nikola Tesla je bio Srbin. Kada je Boris Tadi}, kad ve} pri~amo o tom konkretnom doga|aju, oti{ao, a kako kaù, povod je bio godi{wica ro|ewa Nikole Tesle, a u stvari to je 40 godina stradawa srpskog naroda od usta{a. To je bilo taj dan. Stipe Mesi} je, po ranijem scenariju, kako oni to ve} rade, iskoristio priliku da neznawe Borisa Tadi}a zloupotrebi, odnosno da iskoristi kako bi prikazao Hrvate kao qude dobronamerne i dobro~initeqe, kada je u pitawu srpski narod. Vi vidite kakve su sve posledice takvog ~iwewa ili od takvog, boqe re~eno, neznawa. Vidite kolika se halabuka, kolika se hajka diè i u Ha{kom tribunalu kada se podiù optu`nice za Srbiju i srpski narod, kada se generalizuje i navodi se da je srpski narod genocidan narod. Kada se uvek iznova aktuelizuje Srebrenica i izmi{qaju se podaci i ~iwenice. Vidite koliko je to opasno. Koliko je u krajwem slu~aju zna~ajno da se ovakve ~iwenice ne samo ne zaborave, nego da se zabeleè i da ostanu dokumentovane. Iz prostog razloga, jer ve} se po~elo sa tvrdwom da je u Srebrenici srpski narod napravio genocid. Po~ele su pripreme terena da se ukine, uni{ti Republika Srpska, jer je ona dràva koja je nastala na navodnom genocidu, ona ne moè da postoji, po svim me|unarodnim pravnim aktima. A sa druge strane, srpski narod koji je stradao, koji je prognan iz Republike Srpske Krajine i dan danas trpi posledice, ali odgovornost ne snosi niko. Za{to? Pa zato {to se upravo postiè taj efekat. Sluìli su se i takvim prevarama, i takvim podvalama da je srpski narod unapred bio spreman da napusti Krajinu. âk iznose takve nebuloze da se u dogovoru sa Srbijom srpski narod povukao. Hajde logi~ki da razmi{qamo, pa i da su, u krajwem slu~aju, u pravu sa nekih obave{tajnih vojnih ili policijskih aspekata, ali za{to srpski narod ne moè da se vrati u tu Hrvatsku, to nikome ne pada na pamet, to niko ne pita, a pogotovu kad su zvani~ni politi~ki predstavnici Srbije u pitawu wima to ne pada na pamet. Oni to ne pitaju. Oni se grle sa Stipom Mesi}em. Oni se qube sa Stipom Mesi}em. Stipe Mesi} je gori i ve}i usta{a nego {to je bio Frawo Tu|man. Stipe Mesi} je sve pripremio da Frawo Tu|man samo stavi ta~ku. Jeste li ~uli nekad da je iko u nekim zvani~nim susretima pitao za{to se Srbi ne vra}aju, za{to se to Srbi koji su se vratili hapse, za{to se stari Srbi ubijaju? Niko ne pita. I umesto da bude obrnuta pri~a, da se odgovara pred istorijom, pred ~iwenicama za genocid, spo~itava se Srbiji da je po~inila genocid i da su Srbi generalno genocidan narod. Prosto da ~ovek ne moè da poveruje. Vojislav [e{eq jasno kaè kome je posvetio ovu kwigu. Posvetio je svim onim sinovima, slavnim ~etni~kim borcima, koji su svoj ìvot dali 994

u odbrani srpskog naroda. On je ~ovek koji govori iskreno. Iskreno to i ose}a. Kod Vojislava [e{eqa nema ni{ta izve{ta~eno. On iskreno àli {to nije dostojan da bude kao oni {to su najboqi, {to su poloìli svoj ìvot, ali se trudi. On ovde kaè jasno – nemam ni{ta li~no protiv hrvatskog naroda. Uostalom, videli ste kada je prestao sa {trajkom gla|u, on se na{alio sa Tutom Naletili}em i rekao – po{to sam prestao sa {trajkom gla|u, sad }u Tutu Naletili}a pojesti. Na to je Tuta rekao – pun sam bakterija, ili zarazan sam, on je rekao – navikao sam ja na vas, ne}ete vi meni smetati. Zna~i, nije ~ovek koji je iskqu~iv. Nije ~ovek koji mrzi. Ovde prilazi ispitivawu, istraìvawu i pravqewu ovog nau~nog dela po{tuju}i sva pravila istorije kao nau~ne discipline. Ni jednog jedinog trenutka nije mu padalo na pamet, vide}ete kad pa`qivo pro~itate, da ne{to falsifikuje ili da ne{to ulep{ava. Onako kako su istorijske ~iwenice, tako ih slaè hronolo{ki i prikazuje. Ono {to je potpuno jasno, {to iz ove kwige proizlazi, je ~iwenica da je Vatikan u borbi protiv Rusije i u borbi protiv pravoslavqa, a prvenstveno ruskog naroda, èstoko krenuo na Srbe i Srbiju. To je posledwa prepreka koju Vatikan treba da savlada kako bi krenuo u odlu~uju}u borbu protiv Rusa. I to je potpuno vidqivo. Danas ste se uverili kakva je to borba i kakva je bitka. Bitka i borba oko Kosova i Metohije. Lome se kopqa. I Rusi su svesni. Oni su i te kako odgovorni za ono {to je, i za ono {to rade. @alosno je, tragi~no je {to oni koji su na ~elu Srbije nisu svesni zna~aja istorijskog trenutka. Vidite koliko i sam predsednik Rusije insistira na opstanku Kosova i Metohije u granicama i okvirima Srbije. Za razliku od wega, predsednik Srbije kaè – nije lepo {to se Rusija i Amerika sva|aju oko Kosova. Mogao bi se na}i kompromis. Kada predsednik Rusije u direktnom susretu sa predsednikom Amerike insistira da Rezolucija 1244 ostaje na snazi i da se sprovodi, onda predsednik Vlade kaè – mi imamo alternativno re{ewe. Mi moèmo da postignemo kompromis. Tu je potpuno jasna stvar. To je jasno i Rusima, a sve vi{e je i onih u Srbiji koji shvataju o ~emu se radi. I jedan i drugi su nametnuti od strane istih tih Amerikanaca. Ne smeju Amerikancima ni{ta da kaù. Ne smeju da kaù da su im ru`ne o~i. Ne smeju da kaù da su ovakvi ili onakvi. Pa videli ste kako se ambasador ru`no poneo. Kako je napravio presedan ambasador Nema~ke, takozvani Cobel. Jasno je rekao, bezobrazno i drsko – ako ne ne predate Kosovo i Metohiju, ima}ete problema sa Vojvodinom, ima}ete problema sa Ra{kom oblasti. To svugde u iole ozbiqnoj dràvi podrazumeva da predsednik, diplomata te dràve uru~i notu i da tom ambasadoru poèli dovi|ewa. Ovde ne moè. Pa pre neki dan ameri~ki ambasador drì predavawe u Domu vojske Srbije. Pred wim mirno stoje: na~elnik General{taba i vojni ministar, a on im kaè – Kosovo }e biti nezavisno. Na to oni odgovaraju, najve}i uspeh wihove politike je {to, evo, prvi oficiri idu na {kolovawe u Ameriku. Zamislite koliko je to nisko. Zamislite koliko ~ovek ode daleko u svom poltronstvu. âk bi se 995

i Turci zgadili na to. Ne bi mogli da ih podnose. Pa {ta taj Polt, {ta taj Cobel, {ta uop{te te zapadne dràve i wihove diplomate da misle o Srbiji. Kakvo im je rukovodstvo? Snisishodqivo. Spremno uvek da izda svoj narod. Uostalom, da ne duìm, vidite i sami. Osnovni i glavni zadatak da im je {to zadovoqnija ode Karla del Ponte. Ne u onom drugom delu, nego u ovom delu – hap{ewe Srba. U onom drugom delu treba joj ènsko. Ali ~iwenica je da vi{e ne moè niko normalan da slu{a kako se oni hvale, da }e ako ona zahteva, jo{ Srba da isporu~e. Nema veze {to su ovi na listi, ako treba jo{, jo{ }e oni isporu~iti. Samo neka ona kaè imena. I ovde Vojislav [e{eq jasno iznosi svoj stav o tome. On jasno vidi nadu i vidi opravdanost svoje borbe u ovim utemeqenim istorijskim ~iwenicama, i kako on kaè, nada se u svoj narod, u pomo} Boga i velike Rusije. @iveli i hvala vam. Voditeq: Hvala vam {to ste ve~eras bili ovde. Ovim na{u promociju zavr{avamo.

996

Sadràj: Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa da Pretresno ve}e III pokrene postupak za nepo{tovawe me|unarodnog suda protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijela Saksona ..........

10

Sudski overene izjave lica na koje su istraìteqi ha{kog tuìla{tva vr{ili pritisak ................................

36

Nau~ni skup “Ha{ko instrumentalizovawe la`nih, ucewenih i potkupqenih svedoka u procesu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa” ..........................................

76

Naredba Pretresnog ve}a III u vezi sa podneskom g. [e{eqa za pokretawe postupka za uvredu .................................................

173

Adenddum zahteva Prof. Dr Vojislava [e{eqa da Pretresno ve}e III pokrene postupak za nepo{tovawe me|unarodnog suda protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijela Saksona ...............................................

175

Sudski overene izjave lica na koje su istraìteqi ha{kog tuìla{tva vr{ili pritisak ................................

213

Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa da Pretresno ve}e III preispita svoj nalog od 15. maja 2007. godine da se odlu~ivawe o zahtevu za pokretawe postupka zbog nepo{tovawa suda odloì do zavr{etka su|ewa ........................................

274

Stenogrami razgovora istraìteqa iz Tima koji pomaè odbranu dr Vojislava [e{eqa sa licima na koje je ha{ko tuìla{tvo vr{ilo pritisak .....................

285

“Ha{ki svedok”, kwiga Jove Ostoji}a ..............................................................

754

Nau~ni skup “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije i osvrt na proces koji se pred Ha{kim tribunalom vodi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa” ...........................

802

Promocije kwige “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” ........................................

876

997

Sabrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 998

Vreme preispitivawa Hajka na jeretika Fenomenologija balkanskog despotizma Veleizdajni~ki proces Narkomanija Vuka manitoga Politika kao izazov savesti Milan Pani} mora pasti Na me|unarodnoj sceni Su~eqavawe sa sedmom silom Narodni tribun Poslani~ke besede Filipike ~etni~kog vojvode Pali, àri, dediwski dizdare Crveni tiranin sa Dediwa Da sve srpsko bude kao zemunsko Promene po voqi naroda Bez dlake na jeziku Mo} argumenata Falsifikovana voqa naroda Vlada nacionalnog jedinstva Srbija pod ameri~kim bombama Dok patriote obnavqaju izdajnici razaraju Radikali se nisu obrukali Pakleni planovi Zapada Kontrarevolucionar u buldoèr revoluciji Dosmanlijski zulum nad Srbijom Kontinuitet radikalske doslednosti Glavni Milo{evi}ev politi~ki robija{ Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu

31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68.

Glogov kolac u dosovskom srcu Dosmanlije kao novi jawi~ari êtni~ka sabqa nad dosmanlijskom glavom Na juna~kim rukama kroz srpsku Boku Kora od banane Srpski ~etni~ki pokret Srpska radikalna stranka Peti otaybinski kongres Sudanije nepokornog vojvode Ideologija srpskog nacionalizma Afirmacija parlamentarizma Slom savezne dràve @igosawe dosmanlijskog be{~a{}a êli~ni vojvoda Stazom slave, u slu`bi otaybine Hrabrost i savesnost u istorijskim lomovima Uporna odbrana Srpstva Stanko Suboti} – Cane @abac, kraq duvanske mafije Mafija{ka pudlica Neboj{a ôvi} Cijin major Grujica Spasovi} êtni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom Suo~avawe sa ha{kim inkvizitorima Ha{ki dosije nabe|enog ratnog zlo~inca Pocepana ha{ka inkvizitorska ode`da U ~equstima Kurve del Ponte Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron \avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle Drugi Va{ingtonski seksualni manijak Bil Klinton Ha{ko bajramsko prase La`qiva ha{ka peder~ina Yefri Najs Svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a u ha{kom procesu Engleski pederski isprdak Toni Bler Kriminalac i ratni zlo~inac Havijer Solana Podmukli galski picopevac @ak [irak Hitlerovi najverniji sledbenici Helmut Kol i Hans Gen{er Krvave ru~erde Madlen Olbrajt Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt [esnaesti 999

69. Najve}i izdajnik Rusije Boris Jeqcin 70. Milo \ukanovi} novi Skenderbeg Crnojevi} 71. Boris Tadi} novi Sinan Pa{a Koya 72. Izdajni~ki akreditivi usta{kog konzula Vuka Dra{kovi}a 73. Politi~ki ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Ko{tunice 74. Vatikan glavno Satanino gnezdo 75. Rimska kurija ve~ito èdna srpske krvi 76. Evropska unija satanisti~ka tvorevina 77. Vatikanski antisrpski instrument Frawo Tu|man 78. Ameri~ki antisrpski instrument Alija Izetbegovi} 79. Holandski kurvin sin Alfons Ori 80. Ubica Slobodana Milo{evi}a Patrik Robinson 81. Korumpirani predsednik nelegalnog Ha{kog suda Fausto Pokar 82. Pitomac minhenske pivnice Volfgang [omburg 83. Ha{ki {trajk gla|u 84. Varvarska gozba 85. Kad bitange mar{iraju 86. Siktawe crvene zmije 87. Skalpirawe kao smisao informisawa 88. Ko pose~e bega Gutenberga 89. Robija kao sudbina 90. Politi~ka partija Prodanovi}a 91. Pokvareni malte{ki pacov Karmel Agijus 92. Smrdqiva gvajanska sviwa Mohamed [ahabudin 93. Pqa~ka{ novca Ujediwenih nacija Hans Holtajus 94. Degenerisani majmun Bakone Yastis Moloto 95. Retardirana ha{ka tuìteqka Hildegard Uerc-Reclaf 96. Qubavnik Yefrija Najsa Danijel Sakson 97. Jedna banana za Kofi Anana 100. Ha{ka instrumentalizacija la`nih svedoka 101. Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije 102. Ubistvo mafija{kog premijera Zorana \in|i}a 103. Mafija ubila svog lidera

1000

Dr Vojislav Šešelj-Haska instrumentalizacija laznih svedoka

Short Description

Description

Comments

We need your help!