Dr Todor Jovanović - Posni Kuvar.pdf

p rim . d r s c .

Todor Jovanović

prim. dr sc. Todor Jovanović

Mila Jovanović Dejan Jovanović

T0DoXiN® POSNIKUVAR Ko hoće da zdravlje čuva m ora zdravo i da kuva

UVOD

Hrana je neophodna svakom živom biću da bi živelo i da bi se razvijalo. Svaki živi stvor uzima iz prirode ono što mu je Bog odredio i hrani se tim onako kako ga nalazi u prirodi. Da bi opstale, hrane se i biljke i životinje. Jedino čovek nije zadovoljan onim što nađe u prirodi, već tu hranu prerađuje i obrađuje na bezbroj maštovitih načina i koristi ju ne samo za održavanje života, već i za uživanje. U tu svrhu napisano je mnogo kuvara, manje ili više dobrih, korisnih ili nekorisnih. Ipak, ovaj se u nečemu razlikuje od ostalih. Čovek je jedino živo biće koje od hrane ume da napravi i svog neprijatelja. Hrana mu služi ne samo za održavanje zdravlja, nego i za razvijanje bolesti - ne samo za održavanje života, već i za ubrzavanje dolaska smrtil Uzrok tome češće je neznanje, a ne toliko halapljivost. Čovek, za razliku od životinja i bez obzira na sva naučna saznanja o ishrani, najčešće odabira one hranljive materije koje su manje korisne za poboljšanje kvaliteta života. Događa se i da čovek, ukoliko uspe da izdvoji neke prirodne sastojke sa blagotvornim dejstvom, uspešno poništi njihovu delotvornost, bilo nepravilnom primenom ili iz namere da poboljša utisak koji hrana izaziva (miris, boju, izgled...), dodajući veštačka sredstva za ule'pšavanje. U današnje vreme, zbog problema opšte zagađenosti, Ijudi se iz straha sve više odriču konzumiranja integralne sirove hrane i unošenja neophodnih sastojaka u prvobitnom, najboljem, obliku. Kao zamenu za zagađene namrinice, koje to i jesu, ali samo donekle, uzimaju se veštački preparati (u prahu, tabletama, kapsulama, sirupima ...)Te blede kopije prirodnih namirnica zavaravaju organizam i samo doprinose razvijanju njegove nesposobnosti da ono što je vredno odvoji od bezvrednog, često i štetnog. Ljudska vrsta ne uništava samo svoje zdravlje, već i zdravlje živih bića u svom okruženju. Životinjama daje konzerviranu hranu, koja, osim lepe boje i prijatnog mirisa, sadrži i materije koje su štetne po prirodno biće životinja. Ishrana jednog čoveka nije potpuna bez mesa, ali ono je u današnje vreme više otrov nego hrana. Velike poljoprivredne farme, radi većeg i bržeg sticanja zarade, hrane životinje veštačkim preparatima.Tako se dobijaju uhranjeniji i lepši, ali bolesni primerci stoke i živine. Za ishranu qotovo da se više ne može koristiti ni riba.

jer su skoro sve vode zagađene. Najekonomičnije i za čovekovo zdravije najboije rešenje jeste stvaranje neke vrste malih kućnih farmi. Svako bi, na jednom delu svog prostora na kojem živi (u dvorištu, na terasi...), mogao, uz malo posvećenog vremena i novca, da napravi uzgajalište kunića, plovki, guski. Za kratko vreme, uz prirodnu ishranu koja jezdravstveno i finansijski korisna i isplativa, čovek bi stvorio zalihe hrane koja bi, uz neke namirnice biljnog porekla, bila pravo osveženje za organizam opterećen psihološkim i fiziološkim zagađenjima. Čovekje stvaran prema Božjem promislu. Rađa se, razvija, regeneriše se (opravIja ono što se u toku života ošteti), brani se od raznih bolesti. Nema potrebe da ga zrače i seku, organizam ne treba da se ometa u prirodnom okruženju. Največi deo smetnji koje čovek doživljava posledica su otpađenosti od promisia prema kojem je stvoren. Ovaj kuvar neće da bude samo zbirka recepata koji su dobri, provereni, ispravni i imaju tradiciju u ovom narodu. Ova je knjiga smišijena da Ijude uputi u to kako da im hrana bude na korist, a ne na propast Hrana treba da bude izvor zdravlja i snage, a ne bolesti i slabosti. Zato -- evo ti ove knjige, Srbijo, da ti bude na zdravlje i cpefcyi Pitanja ishrane često se posmatraju kao iična karta. Moglo bi se kazati:„Reci mi šta jedeš, pa ću ti reći ko si!"Sa druge strane, danas se hrana često razlikuje samo prema biohemijskim i fizikalnim merivim - kvantitativnim - osobinama (količini), dok se najgrublje zanemaruju kvalitativne biološke uslovljenosti (kakvoća). U suštini, reč je o razmatranju dva pojma: hranljive namirnice i životne namirnice. Pod hranljivim namirnicama podrazumevaju se sve neophodne tvari koje su potrebneza čovekovo postojanje- u uslovima veštačke ishrane, na primer. Grubo pojednostavljeno, reč je o mehanicističkom pogledu na ono što je čoveku potrebno - kao što su za rad motora ulje i benzin. Pri tome nije važno kako izgledaju proizvodnja i čuvanje. Kada se govori o životnim namirnicama. u središtu procenjivanja ishrane jeste biološka vrednost. Jer, ono što čovek uzima kada je gladan i žedan od uvek je sastavni deo živog sveta oko nas. Setimo П se svojih korena, ishrana izgleda ovako: prvo majčino mleko, posle nekog vremena ono se dopunjava voćnim sokovima, voćem, povrćem i konačno pirinčem, žitaricama ili krompirom. Ukus se obogaćuje solju i biljkama, odnosno sušenim delovima biljaka kao začinima. Iz domaćinstva dolaze jaja, mleko, mlečni proizvodi poput kiselog rhleka i sira, a u posebnim prilikama bilo je mesa, mesnih proizvoda i ribe. Zivot u četiri godišnja doba zahteva čuvanje hrane, radi ravnomerne raspodele u toku godine. Ovde počinju zdravstveni problemi sa našom ishranom. U zavisnosti

od načina čuvanja, životna namirnica pretvara se u izumiruću hranljivu namirnicu koja zadovoljava još samo hemijska ispitivanja. Čovek ima čula koja oblikuju samu potrebu za hranom. Kome nije poznata želja za hranom koju pokreće dobar miris! Ima li ikoga ko ne zna kako se jede očima? Hranu mirišemo, gledamo, pipamo, osećamo njen ukus. Čak ju i čujemo: Legnem i zaspivam, a slušam kako mi sarma šapuče u loncu! Jedenje je mnogo više od običnog utoljavanja gladi. Ko telesno radi potrebna mu je snaga, a ona na usta uiazi, i to jakom hranom. Ko mnogo sedi i radi pretežno misaono, ne sme da se opterećuje teškom hranom. Sasvim posebne potrebe za hranom i pićem ima sportist koji mora da bude izdržljiv. Duševno obolelim, očajnim ili utučenim osobama potrebna je posebna ishrana. Pitanja kakvoće ishrane zamagljena su danas u savremenom potrošačkom društvu, u njegovim gradovima, osamušama (što bi, možda, bio prevod za soliter), zagušenom saobraćaju i (ne) kulturi sredstava deformisanja umesto informisanja. Duvan, alkohol, kafa, stres i nedovoljno sna menjaju i pojedinačne sposobnosti da se uoče mogućnosti kako je pojedine proizvode mogućno iskoristiti u njihovom punom zdravstvenom značaju. Takvo ponašanje može se razumeti, ali ne i opravdati. Nužne su, znači, promene u navikama.Godina navike - dve godine odvike.Tačno, ali tojeigra u kojoj promena dosadašnjih navika znači samo dobitak. Jedino što treba da uradimo jeste da kupimo loz: da priznamo da grešimo i da treba da se popravljamo. Današnjem će čoveku vrlo teško uspeti da proceni da li je neki krompir, koji bi želeo da sačuva, ozračen ili da li se u bašti iii pod staklenikom uzgaja genski izmenjen paradajz, bez obzira na godišnje doba. Našminkano voće i povrće, od koga bi se prethodni naraštaji trenutno potrovali i dobili grč§ve u stomaku, plastično meso, sirevi poput stiropora - pune su nam radnje svega toga, a prirode nigde nema. Jedemo strogo belo brašno, ono je, vele svilenostomakovići, lepše. Sladimo belim šećerom ili veštačkim zaslađivačima ... Stomaci će poželeti proje, ali proje nigde biti neće! Naročit problem današnje ishrane jeste prerada namirnica i unošenje slatkiša, proizvoda od belog brašna ili gotovih jeia. U belom hlebu koji danas jedemo gotovo da više i nema vitamina, fosfata, belančevina, kalcijuma, aminokiselina i sličnih sastojaka koji su se nekada nalaziii u Ijusci pšeničnog zrna. Sada je to samo skrobasta namirnica, dobra jedino za tovljenje svinja. Danas se unosi suviše belančevina životinjskog porekla - mesom, kobasicama, jajima i mlekom. Osim toga, suvomesnati proizvodi i peciva sadrže previše nepovoljnih, zasićenih, masnoća (masnih kiselina). U društvu sa savremenim načinom života (suviše duvana, kafe, alkohola, lekova, premalo kretanja, duševni stres) nužno se povećava broj oboljenja koja obično izaziva ishrana.

Zdravlje ugrožavaju mnogi štetni uticaji: veštačka đubriva (naročito nitrati); sredstva za uništavanje štetočina (fungicidi, pesticidi, hlorisani ugljovodonici, teš~ ki metaii); zagađenje okoline (voda, vazduh, tle); postupci za čuvanje namirnica (antibiotici, sumpor, nuklearnozračenje i slično); genska muijanja i prčkanja (učeno rečeno manipulocije). Za jelo ostaviti dovoljno vremena - kod pripreme polako pirjaniti, sveže voće i povrće dobro oprati, hranu temeljno žvakati, jesti polako, ostaviti vreme za kratak odmor posle jela. Jer, ovde se vide mnoge osnovne greške koje se danas prave u ishrani: nedostatak vremena za ciljanu kupovinu, svuda udobnost i nespremnost da se uloži trud, razne sprave (zamrzivači, mikrotalasne pećnice) za namirnice sumnjive hranljive vrednosti (duboko zamrznutu hranu i gotova jela). Razlika između životne namirnice i hranljive namirnice ovde se može shvatiti kao razlika između aktivnog i slobodnog prema pasivnom i zavisnom. U zdravu ishranu spada i vremenska raspoređenost obroka shodno dnevnim opterećenjima. U načelu, ujutru jesti najviše i najjače, za ručak nešto manje, a za večeru najmanje i najlakše, jer to povoljno utiče na san. Za užinu su pogodni voće, orasi, bademi, lešnici, kikiriki. Najbolje piće jeste sveža voda. Danas voda iz vodovoda nije baš najbolja, pa se preporučuju prirodne negazirane i mineralne vode te razni ohlađeni čajevi. Zdrava voda za piće biće u budućnosti dragoceno dobro, jer već danas se uočava ozbiljna nestašica. Ishrana nije sve što čovek jede. Ako se hrana posmatra celovito, onda je hrana potrebna celom telu, duhu i duši. Sve to mora biti usklađeno. Gleda li se tako, onda je razumljivo zašto nezdravi načini ishrane imaju poslediee (prekomerna težina, reuma, arterioskleroza, karijes, dijabetes i još tušta i tma gluposti), jer reč je o posledici nesklada koji dugo postoji.Tako lečenje ovih bolesti nikada ne može da se sastoji samo od promene ishrane, ali ona je uvek prvi korak ka boljitku. Na posletku, svaki je čovek osoben i zato se ne mogu davati nikakva opštevaže* ća uputstva. Postoje lične potrebe koje su, prema značaju i jačini, različito ispoljene. Odlučujuća je svest o sebi i osobenosti - da čovek zna koje su mu potrebe i da ih pravilno zadovoljava. Sveti Jovan Lestvičnik o hrani kaže:„Ugađanje stomaku je obmana očiju; ono nas podstrekava da odjednom progutamo sve ono što bi trebalo da jedemo u odmerenim zalogajima. /.../ Budi gospodar stomaku pre nego što on zagospodari tobom, a tada ćeš biti prisiljen da se sa stidom uzdržavaš." Kulinarstvo je, kažu, starije od astronomije.Tako stara, a najprolaznija od svih umetnosti, kulinarska veština slika je prolaznosti ovoga sveta. Bolje nego u bilo kom frižideru i zamrzivaču jelo se čuva u receptu. Svaki put ono se pravi prema pra-

vilu jsto to, samo malo drukčije", a svakaje kopija sećanje na original,jedinstvena i neponovljiva. U ovom kuvaru dajemo posne recepte. To ne znači da mrsnu hranu odbacujemo, ali je, ruku na srce, mrsnih izmišljotina na srpskoj trpezi već puna kapa. Prvo pravilo ishrane u Srba glasi„Nikada nejedi na prazan stomak" dokza zimske uslove rada važe dobronamerno pokudni stihovi Ljubomira 3imovića:„Sneg na pragu, pečenje na panju - dođi, flašo, u pomoć čokanjur Čovekjejediniživi stvor kojijedei kad nijegladan i pijekad niježedan.Čuvajući se da i u samom postu ne pređe granicu neumerenog ugađanja stomaku, pravoslavni čovek, naročito onaj sklon asketizmu, često upada u drugu krajnost - potpuno odricanje potrebeza ukusom. Samo ne zaboravimo: trud oko pripremanja posne hrane ne znači samo podgrevanje ugođavanja trbuhu. Posna hrana nije bolnička hrana. Manastirski tipici propisuju da hrana bude prijatnog ukusa. Ni pustinjaci za svoje retke obroke ne biraju bljutavu hranu.Trud oko kuvanja zahvalnost je Bogu za dobra koja nam je dao. Umešnost pripremanja jela jedan je od talenata koji nam je Bog dao i ostavio da njime slobođno raspolažemo - na propast ili na spasenje duše i tela. Filosofija života nije samo u knjigama, već i u loncu. Srbi sve više umesto sa srpskom zastavom idu pod ražnjem na koji je nataknuto ružičasto, krckavo i sočno prase. Njega su ostali, navodno civilizovani, narodi izbrisaii iz svog zajedničkog pamćenja i nedužno se predali biljožderstvu (vegetarijanstvu). Ovim životinjoljubivim postupkom obesmislili su postojanje nama (i menii) omiljenog prasećeg roda, pa su izmislili razne nerđajuće (rostfrajne) lonce i poklopce, ne bi li poslednje trunkeživotnosti iz iznemogle prirode što uspešnije prebacili u svoje stomake. Zemljani lonac, ćup, zemljana đuvečara i testija samo su ukrasi, pa u odnarođenih, pomondijalisalih i zaglobalisanih primeraka koji su poreklom Srbi izazivaju ushićeno čuđenje i ciktanje. Srblji su (pogrešno) uvereni da im jejedino preostalo da svešto iz zemlje nikne pune beskrajnim glistama mlevenog mesa koje izlaze iz mašine za mlevenje ne samo mesa, već i pravoslavnih duša. Eto još jednog fronta na kojem se bije bitka za duše neohristovljenih i razhristovijenih naroda. Da nije tužno bilo bi smešno: Kažu da su Srbi najzdraviji narod na svetu zato što na grbu imaju četiri vitamina S. Običan čovek živi u svetu koji je grubo odvojen od Crkve, od predanja onih od kojih smo i pred koje ćemo jednog dana neumitno stati i račun im podneti, pa traži mnoga uputstva kako da bogatstvo prirode što bolje iskoristi. Crkva shvata tegobe takvoga života i zato je izgradila pravila o ishrani. Ona propisuju zabrane i razrešenja za pojedine vrste hrane. Osnov toaa ieste hiljadugodišnje svakodnevno

iskustvo. Još se nikada nije desiio da se neko zbog posta razboli ili da izgubi život. Post može samo da koristi. Samo - lako je zboriti, a teško tvoriti. „Punovredna hrana"„punovredna ishrana';„bio"„eko"i slični pojmovi napravili su nepreglednu zbrku. Postoji čitava zbirka različitih pristupa ishrani. Ima raznih pravaca koji govore kako bi čovek trebalo da se hrani. Evo samo spiska tih učenja, iz kojeg se može Birher-Benerova dijeta, Šnicerova hrana, Brukerova hrana, vegetarijanstvo, Hejova podeljena hrana, makrobiotika, Buhingerova dijeta, Majerova kura, Šrotova kura, instinktivna ishrana. j Dug je popis i različitih predloga za ishranu obolelih od raka, a svi su se pokazali kao beskorisni: Mermanova dijeta, ortomolekularna dijeta, dijeta prema Kusminu,

Kulova dijeta sa mlečnom kiselinom, Budvigova dijeta sa lanenim uljem, borba protiv raka prema Kenenu i Šnajderu, Bogomasova dijeta, dijeta protiv raka prema Maru i Klajneu, Vasarheljijev post sa belančevinama, dijeta $a sirovom hranom prema Verlendu i Vigmoru, Šulc-Frizeov dijetetski režim, Brantova kura grožđem, Šaseova dijeta, Krečmer-Denhartova dijeta, Krecova dijeta, Kohova hrana bez kiselina, praterapija, dijeta sa cveklom prema Ferenciju iTribu. Osim ovih predloga postoji još pet načina ishraneza oboleleod raka, koji su dokazano opasni: totalno lečenje raka prema Brojsu, Gersonova dijeta, metabolička ekološka terapija prema Keliju, uzimanje petroleja i dijeta prema Lojpoldu/Oleru. Knjižare su prepune raznih kuvara i kujni - od onih velikih do krajnje egzotičnih. Tako naš dokoni i pokondireni svet o slavi, rođendanu ili kakvoj drugoj prilici zgodnoj za prikazivanje svetskosti gotovi kualalumpurški doručak, katanganski ručak, managvansku užinu ili bombajsku večeru. Nije muka naći namirnice, već je teško sve to prevariti. Više volim jesti iz Kalkute nego glupe domaće pršutel Sve će naš čovek lakše pretrpeti, samo mu ne recite da nije moderan! Biti tradicionalan postalo je uvreda.To znači da je neko zastareo, zatucan, glup, da svoje voli više nego tuđe, što je, naravno, strašno, jerbo je dobro poznato kakva je izvesna pernata živina u tuđega tatka. Prilike mi evo da prozborim koju o dva učenja o ishrani koja su u Srba veoma raširena, a dolaze nam sa Dalekog, ali nama bez valjanog razloga veoma bliskog, Istoka. Reč je o vegetarijanstvu i makrobiotici. Vegetarijanstvo je versko-filosofski zasnovan način života. Veza sa verskim vidi se u induističkim i budističkim zajednicama, jevrejskih asketa, gnostičara i srednjevekovnim jeretičkim pokretima. U Evropi je put vegetarijanstvu otvorio Žan-Žak Ruso. On je čoveka posmatrao kao biće koje je izvorno nesposobno da ubija. Prvo vegetarijansko društvo nastalo je 1811. u Engleskoj. Od 1832. vegetarijanstvo u SAD zastupa lekar S. Graham. Godine 1868. u slobodnomislećim bogoslovskim krugovima Nemačke nastalo je„Vegetarijansko društvo". Već oko sredine 19. veka

vegetarijanstvo prelazi u okvire koji predviđaju da način ishrane treba da ide zajedno sa promenom načina života i da tako, na posletku, izmeni svet. Vegetarijanstvo se povezalo sa„reformom života", koja je bila preuzeia uticaje iz istočnjačkih kultura. Zatvorene zajednice pokušavale su da vegetarijanstvo i reformu života sprovedu u delo. Vegetarijanstvo je povezano sa mnogim verskim skupinama. Tvrdi se da je vegetarijanstvo„čistiji, spasonosniji"način ishrane, čije je delovanje na čoveka preduslovza duhovna (naročito ezoterična) iskustva. Osim toga, ezoteričari, induističke i budističke skupine polaze od jedinstva svega stvorenog (,,sve je jedno"). Svaki poremećaj ravnoteže vuče, navodno, sve u zajedničku patnju. Vegetarijanstvo, zato, daje jednostavno objašnjene savremenih nedaća, a istovremeno i sredstvo za spasenje, prema geslu:„Đokje klanica biće i klanja!"Mnogi krugovi ezoteričara pozivaju se pri opravdavanju vegetarijanstva na apokrifna jevanđelja u kojima se, kažu, zastupa ovakav način ishrane. Zanimljiva je okolnost da induisti - znači: vegetarijanci - tvrde da uzdržavanje od mesa smanjuje agresivnost, a istovremeno se u indijskom kastinskom poretku propisuje da kšatrije (ratnici) moraju da uzimaju meso, kako bi bili sposobni da brane poredak. Osim toga, nije svaka agresivnost loša. Postoji korisna agresivnost, koja čoveku omogućava da se suoči sa onim što ga ugrožava i da se od toga odbrani. Za vegetarijanstvo jezanimljivo mišljenje dao i austrijski lekar Franc Ksaver Majer (1875-1965), koji je, inače, predlagao jedan trostepeni postupakobnove organizma. Prema njegovom mišljenju, suviše hrane počinje izaziva vrenje u crevima. Tada nastaju alkohol i kiseline.Taj alkohoi, kao u aikoholičara, oštećuje jetru, krvne sudove i nerve. Majer je misiio da nos, uši, šake i stopala u vegetarijanaca imaju ijubičastu boju zato što se prilikom sagorevanja sirove hrane stvara aikohol koji oštečuje krvne sudove. Majer je takve nazivao endogenim aikoholičarima (pijancima iznutra). 0 oblicima vegetarijanstva ima različitih viđenja. Najširih su pogleda ovo-lakto (jajno-mlečni) vegetarijanci. Oni dozvoljavaju jaja i mlečne proizvode. Na Zapadu je ovo najrašireniji oblik vegetarijanstva. Induistički i budistički zasnovane zajednice najviše su lakto (mlečni) vegetarijanci. Nisu dozvoljena jaja, ali jesu proizvodi od krave, praslike majčinskog principa u tim verskim učenjima. Često crni luk, beli luk, pečurke, duvan, kafu i alkohol isključuju kao nešto što ometa duh. Najstrožiji oblik vegetarijanstva - veganstvo - ne dozvoljava nikakve proizvode životinjskog porekla, uključujući tu i buter i med. Ovome dosta naginju i zastupnici sirove hrane - američki novodopci (njuejdžeri). Za odojčad i decu veganstvo je opasno, a vegetarijancima uopšte mogu nedostajati gvožđe,jod, vitamin D i omega-3 masne kiseline. Mnoge nazovihrišćanske organizacije iz grupe novojavljenih jeresi (Uni-

verzalni život, Fiat /ux) pozivaju se na vegetarijanstvo koje je, navodno, opravdao sam Hristos i uzdižu ga do uslova za spasenje. Adventisti (subotari) svoju preporuku da se prihvati vegetarijanstvo dokazuju ukazivanjem na prvobitni poredak u Raju. Japanske zajednice primenjuju više makrobiotiku, čije se učenje može delimično aći i u antropozofiji. Drugi pokreti - teozofi i rozenkrojceri, na primer - neguju slobodnije vegetarijanstvo pod uticajem budizma. Kako shvatiti suštinu vegetarijanstva? Najbolje je poći od samoga imena, je r - ime kazuje sve. Reč vegetarijanstvo ima koren u glagolu vegetare, što na latinskom znači živetikao biljka. Preneseno na čoveka-životariti. Suština postojanja u induizmu i budizmu jeste priprema za prelazak u novu reinkarnaciju.Tamo nema smrti u smislu koji mi poznajemo. Postoji samo prelazak duše izjednog pakovanja u drugo. Prekjuče slon, juče gušter, danas čovekoliko biće, sutra kamen, prekosutra žaba. Pakovanje nije važno. Duša je tu samo privremeno, te više vremena treba da se posveti, recimo, meditaciji kao obliku joge (duhovno-duševno-telesnog jarma i pripremeza smrt), nego pakovanju. Telo se održava na najmanjem mogućnom broju obrtaja, tek toliko da se život(inj) ari.Zatoje, recimo,telesnozdravljeu Indijaca induista zapuštenije nego u Indijaca muslimana. Pogled na svet da jedemo cvet! Pravoslavni veruju u večni život u Carstvu nebeskom, za šta se i pripremaju. Na Zemlji smo, međutim, neponovljiva, jedinstvena bića, sazdana prema Božjem uzoru. Duša se nalazi u telu i, kada nastupi smrt, duša će napustiti telo. Nije, ipak, to telo obično pakovanje kao u induizmu i budizmu.To telo treba da bude zdravo i snažno, jer mi nismo stvoreni da bismo životarili, već živeli punim životom, kao slovesna i slobodna bića. Nije isto bitiživ \živeti. Tu smo da svedočimo Istinu i duhom, i dušom i telom. Ljubiti bližnjega svoga kao samoga sebe ne znači samo osećanje, već i sposobnost da se, ako treba, stane na crtu i bližnji odbrani od telesne sile koja ga napada.Ta odbrana neće biti mogućna kada je telo nezdravo i propalo. Neće biti da je svejedno iz kakvoga je tela izašla duša. Jer, neporeciva je istina da se duh, duša i telo moraju posmatrati kao činioci koji sadejstvuju i tvore čoveka kao biće stvoreno prema obličju Božjem. Dužni smo, znači, da svoje telo čuvamo koliko možemo, jer ra nismo kupili, već dobili prema Božjem promislu. Nemamo pravo da takvo nešto propastimo nestručnim rukovanjem i da prihvatamo načine ishrane koji menjaju veru, kada već imamo nešto svoje, utvrđeno Svetim predanjem i probom vremena potvrđeno kao korisno i spasonosno. Makrobiotika je pogled na svet. Zasniva se na filosofiji i svaštarskom (sinkretističkom) spoju budizma, zena, taoizma i kinesko-japanskih učenja o ishrani koji je razvio Japanac Osava. Njegovo učenje osavremenio je i dalje razradio njegov učenik Mičio Kuši, pa se ono brzo raširilo po severnoj Americi i u Evropi.

Makrobiotika shvata sebe ne samo kao sistem ishrane, već kao celovit sistem lečenja. Sve se deli prema taoističkim suprotnostima jin (žensko, prva polovina godine, uzlazno - povrče, voće, tečno, slatko) i jong (muško, druga polovina godine, silazno - žitarice, proizvodi životinjskog porekla, slano). Sve je deo jedinstva, ali ništa nije istovetno. Sve ima svoju dopunu, ali ništa nije nepromenjivo izuzev same promene.Teži se sveobuhvatnom zdravlju kroz usaglašenost ovih sila. Životne namirnice treba zato da budu odabrane što prirodnije, u skladu sa okruženjem i dobom godine. Sveskupa, teži se što mirnijem, zadovoljnijem i od veštačkog oslobođenom načinu života, u skladu sa prirodom. Makrobiotika vidi sebe kao praktičan lut za zaustavljanjezdravstvenog i duhovnog propadanja i obnovu, Hranljive namirnice dele se prema svojoj jin ili jang prirodi. Odlučujući za podelu jeste njihov sadržaj kalijuma odnosno natrijuma, ali i sadržaj vode, boja i oblik, vreme i brzina rastenja. Za makrobiotičare je ishrana najbolje sastavljena onda kada je odnosjina ijanga = 1:5. Integralne žitarice imaju, navodno, takav odnos i smatraju se savršenom hranljivom namirnicom. Prvobitni Osavin oblik makrobiotike vrhuni u zahtevu da ishrana bude isključivo od žitarica. Zasluga je njegovog učenika Mičioa Kušija što je ovaj način ishrane izmenjen tako da bude prihvatijiviji čoveku Zapada. Kuši, međutim, isto odbacuje mnoge životne namirnice: meso, jaja, mleko i mlečne proizvode, voće i povrće iz tropskih i dotropskih predela (tu ubraja i krornpir, papriku, plavi i crveni paradajz) i zaslađivače. U makrobiotici važi zapovest: Piti samo kada se oseti žeđ. Za makrobiotičku ishranu odojčadi i manje dece posioji„kokoh"- mešavina od mlevenih žitarica, susama i zrna azukija. Makrobiotika obećava zdravlje i dug život, sprečavanje i lečenje svih bolesti, uključujući i rak. Potvrđuje se, međutim, da je obećanje određenim osobama radovanje. Makrobiotička ishrana ima rizike. Nizakunostečnosti možeda ugrozi rad bubrega. Ako se istovremeno unosi mnogo kuhinjske soli, to može biti opasno no život. Hraniti odojčad i decu samo kokohom može biti isto opasno. Plesnive hranljive namirnice nisu povoljne za želudac, već mogu da budu nosioci najjačih izazivača raka. Makrobiotička ishrana ne može da izleči rak, a može da utiče da se čovek hrani lažnom nadom i propusti lečenje koje zaista može da mu pomogne. Uz ishranu lažnom nadom ide i gutanje tuđe duhovnosti, što može izazvati duhovni rak. Zanimljivo je da svi govore o telesnom raku, a niko o duhovnom. Upravo taj duhovni može imati gore metastaze nego telesni. On se, doduše, može izlečiti, i to zračenjem, ali ne nuklearnim, već onim Boga živog i istinitog. Jedu Srbi šta im kaže Kuši, a ne vide da se duša rušil

Vegetarijanstvo i makrobiotika prilagođavani su u mnogim delovima čoveku Zapada.To je svojevrsno podilaženje Ijudskim slabostima i nedostacima. Umesto da čoveka nagna da se menja i prilagođava duhovnosti koja sadrži jednu vrstu ishrane, ta duhovnost, e da bi stekla nove pristalice, prilagođava ishranu, a kroz nju onda protura svoje učenje. Svetina hoće da ju varaju? Varajmo ju onda! Od biljke u tanjiru do biljke u duši. Pravoslavni post ovde je jasan i neodstupan. Pravila postoje neizmenjeno, a da se menja treba čovek.Ta pravila su čvrsta, ali ne i kruta. Podilaženja nema, jer za njima nema ni potrebe. Sve je jasno ponuđeno, sloboda izbora jeste čovekova. Prihvatio - ne prihvatio, biće na njegovo spasenje, odnosno njegovu propast. Duhovnu stranu posta pravoslavno predanje dovoljno osvetljava i o njoj se može naći dosta napisanog. Šta je sa postom u razmeri hrane i njenog delovanja? Hrišćani obavezno poste sredom i petkom, a monasi i ponedeljkom. O postovima je sve drugačije. četiri duža posta jesu: Božićni iii post o rođenju Hristovom, Vaskršnji ili Veliki post, Post svetih apostola ili Petrovski post i Gospojinski post, posvećen Uspenju presvete Bogorodice. Pored posnih dana ostaju na raspolaganju svaki utorak i četvrtak i subote i nedelje i trapave sedmice i dani kada je post razrešen. Sabere li se sve to, dobija se više od dve stotine dana kada se ne posti. Malo li je? Izračunato je da mirjani potpuno - strogo poste samo 36 dana tokom godine. Od ukupnog broja dana u godini to je samo 10%. Mnogo li je? Sveti Vasilije Veliki o postu poručuje:„Svako treba da posti prema svojoj telesnoj snazi, kako se ne bi zadovoijavao onim što je ispod njegovih mogućnosti, niti se usiljavao da dostigne ono što prevazilazi njegovu snagu. /.../ Kao što se ne buniš kada je u pitanju tvoje telesnozdravlje što moraš da držiš dijetu, zašto se onda buniš protiv posta kad je u pitanju zdravlje tvoje duše? Međutim, treba da se raduješ što ti je besmrtni lekar ostavio lek da bi pobedio greh i spasao svoju dušu. Kao što su za uništenje zaraznih klica potrebne jake medicine, tako su za uništenje grehovnih klica potrebni post i molitva. /.../ lako post postoji iz drevnih vremena, on nikada ne može da zastari; on je uvek savremen i uvek potreban nama hrišćanima kao nasušni hleb; on je jedini do sada poznati duševni lek." Nije post samo oružje u borbi protiv demona, niti samoobuzdavanje u ishrani, niti razuman i celishodan pristup hrani. Zalazi se postom i u oblast morala, jer je uzdržavanje od grešnih misli i rđavih deia. Ovaj melem na dušu izranjavljenu svakodnevnim kovitlacem sluđenog života podseća nas da postoje mnogi davno posednuti i osvojeni položaji odbrane tela, duha i duše, koje danas drže samo malobrojni. Ako se pridružimo braniocima Istine - bićemo nagrađeni Ijubavlju, smirenjem, celomudrenošću, neporočnošću, trezvenošću. Za stulanje u stroj ovih

branilaca nema prvog, drugog i trećega poziva, nema škarta, nema nedoraslih. Nikad nije kasno da se pokuša iii započne! Pravila za ishranu za vreme posta jesu, u suštini, znanja o tome šta čoveku godi i ide na korist i spasenje, uklopljena u veru pravosiavnu. Prema tim pravilima živi danas malo Ijudi. Mnogi su zapali u zabludu, pa poistovetili post sa nejedenjem i umislili da je to savršen način za brzo skidanje suvišnih kilograma. Ta takozvana nulta dijeta nema nikakve veze sa pravim postom, koji koristi zdravlju. Uz to, zapadni je čovek uvrteo sebi u glavu da postiti znači odvojiti se od porodice, posla, svakodneeice - ceiog sveta. Naravno, sasvim u skladu sa samoživošću i duhovnom čamotinjom Zapada. Lako je postiti u okruženju skoro bez iskušenja koja nameće okolina. Smisao posta i jeste da se čovek u međusobnom odnosu sa svojom svakodnevnom okolinom odvaži da se iskušenjima odupre i da druge, ako je mogućno, uputi na pravi put jačanja duha, duše i tela. Post je čišćenje duha, duše i tela te vraćanje na put kojim se možemo barem približiti cilju - da čovek bude Bogočovek.To nije usamljivanje i život u zatvoru. Baš drugačije: Post omogućava vraćanje Bogu, ali ne samo jedne osamljene jedinke, već i njenih bližnjih. Post nije kazna, već radost kada se pobede iskušenja i ojača svoja volja. Odbiti iskušenja svesno vrhovni je dokaz slobode čoveka kao slovesnog i bogolikog biča.To vraćanje na pravi put može u bolesnih izazvati samo povoljne posledice, nekada čak i izlečenje. Posna hrana može da deluje predupređujuće, tako što sprečava nastanak oboljenja čiji je uzrok neodgovarajuća ishrana. Za neke boiesti posna hrana može biti jedini celishodan način lečenja uzroka. Sa biološke strane, post treba da ima dejstvo operacije bez noža. Jedna od osnovnih postavki delovanja posta jeste ono što tradidonalna medicina naziva šljakom iliti smećem. Školska medicina stalno ukazuje na to da nema dokaza za takve naslage. Međutim, ako nešto ne vidimo ili ne razumemo to nije dokaz da i ne postoji. Ako se to smeće i ne može videti pod mikroskopom, opet je neosporno da pogrešna ishrana stvara u telu uslove koji mu ne gode. U tom smislu, čišćenje šljake znači da se ćelije tela oslobode suviška belančevina, vode, kiselina i otrova.Te naslage, đubrište otpadaka metaboiizma koje je sve veće kako je čovek stariji, usporavaju promet između kapilara, nervnih ćeiija i ćelija organa.To može biti uzrok mnogih hroničnih zapaljenja zglobova, tkiva i krvnih sudova, a stvara i povoljne uslove za nastanak i rast tumora. Telo ima razrađene postupke za vanredne okolnosTi ishrane. Prelazi se na rad u uslovima varenja unutrašnjih zaliha. Glavni posao imaju jetra i bubrezi. Rad hormona priiagođava se naredbi da se energija štedi. Kada potroši skladišta ugljenih hidrata, telo prelazi na svoje masnoće. Iz tkiva se uzima više tečnosti. Usled smanjene količine tečnosti u tkivima srce i krvotok rade lakše i bolje, krvni pritisak se

snižava. Prazniji želudac smanjuje pritisak i lakše se diše, u krvi ima više kiseonika, a to povoljio utiče na rad mozga i sva tkiva uopšte. Post u redovnim razmacima, kakav je pravoslavni, omogučava da se snaga organizma koristi domačinski i osnažujeodbranutela. SvetiTeofan Zatvorniko postu u vreme bolesti, neznanom verniku:„Veoma me raduje što Vam je lakše. čuvajte se da ponovo ne razdražite bol. Što se poščenja tiče, ne slušajte doktora, pitajte ga samo kakva Vam posna hrana odgovara. Nemojte ra pitati da li smete da postite. Recite direktno: Hoču da postim, kakvu hranu da uzimam. Ma šta Vam on govorio, ne pokoravajte se! Zar je malo posne lake hrane? Zar je nedelju dana mnogo? Eno Vam naših monahinja, neke po čitavu nedelju ne jedu skoro ništa. Gospod neka Vas blagoslovi! Spasavajte se!" U postu se smanjuje unos jestivih činilaca koji pogoduju nastanku bolesti, a u bolesnih je vidljiv boljitak, pošto više ne deluje ono što ne godi. Post je dokazano uspešan kod prekomerne telesne težine, reumatskih oboljenja, degenerativnih oboljenja zglobova, povišenog krvnog pritiska, bolesti srca i krvnih sudova, povišenih vrednosti masnoča u krvi, alergija, dijabetesa tipa II (staračkog dijabetesa), gihta i kožnih bolesti. Kod zapaljenske reume povoljno dejstvo posta iznenađuje staino i lekare i bolesnike, a naučno zadovoljavajučeg objašnjenja za to još uvek nema.Takođe je korist od posta sigurna i za obolele od raka, pošto se ćelije tumora hrane belančevinama životinjskog porekla. Niko ne kaže da post zamenjuje lečenje i da treba da se odreknemo stručne pomoći lekara, ali nema utuka na istinu da hrana u skladu sa pravilima pravoslavnog posta nikome nije škodila. Duševno stanje čoveka poboijšava se kada doživi da sebe može da zauzdava jedno određeno vreme. Verujući duhovnu sigurnost održavaju pojačanom molitvom, te nema tegoba kao što je slab san, na koji se žale neverujući. Njima evo prilike da upoznaju lekovito delovanje pravoslavne molitve - umesto da meditiraju, vizualizuju, fantaziraju, dave svoje duše u nazovinaučnim polu - i četvrtpsihološkim tehnikama i stvaraju tako duhovnu šljaku. Sveti Serafim Sarovski opominje i poučava:„Hranu treba da upotrebljavamo toliko da telo, okrepljujući se, bude prijatelj i pomoćnik duše. Inače ako telo iznemogne i duša slabi" Svesno postupanje sa telom, duhom i dušom pridonosi na posletku postizanju unutrašnjeg reda -zdravlja u sveobuhvatnom smislu - i uspostavljanju spoljašnjeg reda -životu u saglasju sa okolinom, a nju čine i bližnji i priroda. Generacijama se Ijudi navikavaju na hranu koja se nalazi u njihovoj okolim.Tako se stvara saglasje sa prirodom, što je osnov zdravlja, Srbi žive u oblastima koje su bogate i neviđeno plodne. Da posadiš dugme - nikao bi kaput! Ova zemlja uspela je da zatre svoje domaće vrste voća. Dobila je tuđe, neprovereno i za ovdašnje Ijude

često nesvarijivo. Napisaše mnogi znani i neznani mnoge knjige, ne bi li nas uverili da su bolji svi kokosi nego sve naše kruške. Rendaju mi, utrljavam tigrovu masnoću, amajlijom energiju jačam. Stigoše tako mleko i jaja u prašku, vino u kesi, razni penušavi napici od kojih se čovek naduje kao žaba, a ako ih pije posle jela prostružu ga u roku od odmah, dadoše nam mek (Donaldov) hamburger (obavezno sa 17% masnoće - nije mi jasno kako bez hemije, a niko ne ume da mi objasni kako može da nauči bika da pravi 17% masnu telad), čizburger, fišburger, pa razne uvozne pasulje, (na)strane šljive, voćke za koje prvi put čusmo i da postoje. U kući nam klavir„stenvej" a u tegli šljiva„stenlej"! Nije niko u ovoj knjizi protiv nečeg sa drugih prostora. U receptima koje nudimo ima i stranih začina i sastojaka i soje. Mnogi od tih začina, međutim, dugo su ovde prisutni i Ijudi su se na njih navikli. Soja ima mnoge korisne sastojke koji mogu da spreče nastanak raka, od kojeg nam, usled mnogih opačina koje su nam učinili, preti velika opasnost. Nemamo nikakvo pravo da svom narodu ne ponudimo ono što mu može pomoći. Može i nešto drugo, ako baš hoćemo, ali samo radi promene i potvrde da je naše ono pravo.Time što ponegde stavimo strani začin i sastojak pokazujemo da možemo i tuđe da ukiopimo u svoje, a ne da budemo neuspešno poindušene, pojapanjene, pokinežene i potajlanđanjenejedinke potekle izSrbije među šlzivama. Hrana s nogu, na brzaka, jedenje bezsedenje. Porodice su i onako rastočene, a obaška što se sve ređe okupljaju oko zajedničkog obroka. 0 praznicima ožderavanje i oblokavanje, posie kojih sledi odležavanje - u bolnici ili, ne daj Bože, na grobiju. Izgovor je često gostoijubivost. Može biti, ali gostoljublje niježderoljublje. Od takve Ijubavi može da se umre. Više vrede puna duša i jabuka od srca nego domaćin panj i astal što pod hranom krca. Pravednikjede da živi, a grešnik živi da jede! Od gotovog napravismo veresiju, pa su nam tako veretizna i deca, posebno u gradovima. Bolešljiva su, pikljava, neotporna, bleda, providna i bćzživosti. Na kakvoj su hrani i dobra su! Briga o povećanju stanovništva i suzbijanju bele kuge ne vodi se kada neko dođe u godine u kojima se prave i rađaju deca. 0 tome se vodi računa od malih nogu.Jer,akojenekoživeo na plastici, hemiji, hormonski unakaženoj hrani punoj antibiotika, jeo s nogu, gutao gazirane napitke, nosio tesne gaće i glava mu postala četvrtasta kao televizor - tu zdravog potomstva nema! U tunelu smo. Vidi se svetlo na njegovom kraju. Samo - da nije voz? Nije! To su živa svetla, učitelji koji neće razobručenost duše, već odlučnost i samoobuzdavanje. Pravoslavni svetitelji, neutuljeni i neugasivi svetionici koji nas upućuju i vode i daju nam trpezu bogatu i za telo i za dušu.

Kuhinjsko uninije iliti duhovna čamotinja poreklom iz tanjira? Jeste! Dizanje poklopca na pravoslavnom loncu može biti i otvaranje prozora sa kojeg se nazire mnogo toga zaboravljenog, zamagljenog, naopako tumačenog. Čukundeda i čukunbaba, pradeda i prababa, deda i baba - svi su oni živeli veru najbolje skrojenu prema meri čoveka: pravoslavlje. Okolnosti su jednom naraštaju natukle tuđa odela i neke druge kape. Sta onda - i dalje da nosimo te košulje sa kopčanjem na leđima i kape sa praporcima? Neće biti! Obucimo svoju nošnju i stavimo šajkaču. Nije to odelo ni izmodelo, ni ružno, ni spram drugih mrzno. Biti trpeljiv ne znači odreći se sebe, već priznati da je i onaj drugi čovek. Ako je neko bio udaren pogrešnom kutlačom po glavi - pomozimo mu da dođe sebi. Opasuljimo se - ne samo u šerpi, nego i u glavi! Kaže jedna lesma o Srbiji:„Uzlu i dobru uveksam s tobom,zna se! Ai'ko ćetebe i ko će mene od same sebe da spase?"Za to spasavanje, pored ostalog, umesto čamca - lonac, umesto vesla - varjača, pa kreni, Srbijo, u susret Bogu ocu i majci Crkvi, koji sa Ijubavlju čekaju da im se vrate njihova zabludela deca! Poslednju bi, vazda, trebalo da kaže neko mudar i za uzor podoban. Zato pomoć, još jedared, nalazim u Svetom Serafimu Sarovskom:„Nahrani onoga koji je gladan, daj vode onome koji je žedan, budi pravičan, čuvaj svoj mir i budi dobre volje!" Autoriiurednik

NEKA PITANjA O HRANII ZDRAVLjU

A lergijenahranu

Alergija na hranu dobro je prepoznata u kliničkoj medicini kao izazivač akutnih napada astme, angioedema i urtikarije, te kao dodatni činilac u nekim slučajevima ekcema i rinitisa. Smatra se da ove tipove alergijskih reakcija izazivaju /gE-antitela i obično se mogu dijagnostikovati s pomoću istorije bolesti i ispitivanja reakcije na koži ili/gE~radioalergoapsorbenttestom (RAST). Drugi tip reakcije na hranu, često nazvan„skrivenom'4li,,maskiranom,'alergijom na hranu, predmet je suprotstavljanja već godinama. Neki praktičari uočili su da su skrivene alergije na hranu uobičajeni uzročnik (ili okidač) širokog opsega fizičkih i emocionalnih poremećaja. Prema jednoj proceni, više od 60% stanovništva pati od neotkrivenih alergija na hranu. Veliki broj simptoma i poremećaja izgleda da ima značajnu alergijsku komponentu. Sa druge strane, mnogi konvencionalni lekari sumnjaju u to da je skrivena alergija na hranu uobičajen problem, a neki čak poriču da ona uopšte postoji kao klinički entitet. Skeltici naglašavaju da se mnoga stanja za koja setvrdj ,ф su povezana sa alergijom razlikuju prema ozbiljnosti i imaju značajnu psihološku komponentu. Shodno tome, može biti teško dase razlikuju prava reakcija na hranu i uslovljeni (psihogeni) odgovor ili spontano pogoršanje simptoma.Takođe se ističe da simptomi izazvani hranom ne bi trebalo da se nazivaju alergijama, osim ako ne može da se pokaže imunski posredovan mehanizam. Mada je tačno da bi za mnoge reakcije na hranu bolje bilo da se kaže da su netolerantnost na hranu, termin alergija koristi se da bi označio neželjenu reakciju na hranu. Zastupnici veze između alergije na hranu i bolesti tvrde da se skrivene alergije na hranu često previđaju zato što se teško otkrivaju. Za razliku od očiglednijih neposrednih reakcija hipersenzitivnosti koje mogu da budu okidač za akutnu astmu ili anafilaktički šok, skrivena reakcija na hranu često može da se pojavi odloženo, posle više sati ili, čak, nekoliko dana. Utvrđivanje uzročno-posledičnog odnosa između unošenja određene hrane i razvoja simptoma otežana je sklonošću Ijudi da postanu zavisni od hrane na koju

su alergični. Ovaj takozvani sindrom alergijskezavisnosti uočio je veliki broj kliničara i on se, izgleda, uklapa sa Selejevim opisom„generalne adaptacije"kao odgovora na stres. Zbog toga pacijenti često doživljavaju kratkoročno olakšanje pošto unesu hranu za koju je utvrđeno da je uzrok njihove hronične bolesti. Ovaj paradoksni odgovor može sve istorije boiesti i dijete učiniti doslovno neupotrebljivim za otkrivanje skrivenih alergija. Do sada je utvrđena veza između alergije na hranu i sledećih oboljenja: migrena, artritis, sindrom iritabilnog kolona, inflamatorne bolesti creva (ulcerozni kolitis i Kronova bolest), astma, aftozne ulceracije, nefritički sindrom, oboljenježučne kese, rekurentni Otitismedia, poremećaj nedostatka pažnje (hiperaktivno dete), druga alergijska stanja (umor, enureza, često mokrenje, epilepsija, bruksizam, grčevi u dece, ekcem, psorijaza, urtikarija, purpura, trombocitopenija, gojaznost, hronični bronhitis, rinitis i IgA-nefropatija). U 10% osoba reumatične promene, neke infekcije (sinusitis, zapaljenje srednjeg uva), opstruktivni bronhitis ili slični problemi mogu biti izazvani i alergijom na mleko i mlečne proizvode ili hleb i kvasac. Zato bi valjalo da se proba da se na 7-14 dana mleko i mlečni proizvodi isključe, pa da se razvoj stanja prati i vidi da li ima poboljšanja. Ako nema, probati da se na 7-14dana isključe hleb i testa sa kvascem i da se prati razvoj stanja. U zavisnosti od toga posle kojeg isključivanja nastupa poboljšanje, te namirnice treba da budu isključene. Skrivene alergije na hranu često se mogu„demaskirati"eliminacionom dijetom. Pošto je pacijent neko vreme bio na hipoalergenoj dijeti (obično 1-3 nedelje), hronični simptomi gube se ili poboljšavaju i telo se iz stanja alergijske zavisnosti (koje odgovara Selejevom stanju adaptacije) vraća u stanje povišene budnosti i osetljivosti (koje odgovara Selejevom stanju uzbune). U ovom stanju hipersenzitivnosti unošenje neodgovarajuće hrane izaziva brzu i izraženu reakciju, što pacijentu omogućava da prepozna alergene na koje pre nije sumnjao. Idealno bi bilo da se proučavanje skrivene alergije na hranu izvodi u dvostruko slepoj placebo kontrolisanoj studiji, kako bi se isključili placebo odgovori i spontane fluktuacije u ozbiljnosti simptoma. U svakom slučaju, alergija na hranu jeste važan, a često previđan, uzrok (ili okidač) za veliki deo hroničnih fizičkih i mentalnih poremećaja. Rutinska primena eliminacionih dijeta u kliničkoj praksi mogla bi prilično da poveća stopu odgovora u mnogim stanjima koja se teško leče.

Žvakanje

Ljudi bi pre svega trebalo dovoljno da žvaću.To pomaže ne samo boljoj probavi, već utiče povoljno na zaštitu i regeneraciju zuba. Čitavo neobrađeno područje i pravi izazov jeste bioelektrika i elektrohemija zuba. Oni su, prema strukturi, kristali, i to najtvrđi u Ijudskom organizmu.Ta kristalna struktura propada .kada slabi električno polje koje drži kristale. Baš tu jesu mnoga objašnjenja za ono što se dešava sa čovekovim zubima. Žvakanjem se stvara električni naboj. Kada se ne žvaće, svi produkti u oralnoj sredini i celokupni potporni aparat zuba deluju u suprotnom smeru i tako pomažu streptokokama da se, privučene naelektrisanjem kristala, zalepe za zube. Može ih odbiti samo zaštitno električno polje oko zuba, a ono se stvara kada se žvaće. Grupe stanovništva čija se ishrana najviše odvojila od prirodne i koje najmanje žvaću imaju najlošije zube. Više od 95% Amerikanaca ima kvarne zube kada odrastu. Kvarenje zuba najčešće je oboljenje u SAD, češće nego grip. Nedovoljno žvakanja jeste akumulativna devijacija: genima stiže informacija da zubi nisu više tako potrebni i zato su, iz generacije u generaciju, sve slabiji.To se događalo, i događa se, „civilizovanim" narodima. Zašto se sve manje žvaće? Najviše je u pitanju način ishrane, ali i ceo socijalni sklop. Jede se s nogu, hrana je sve više ona brza, instant, mnogo je stresa, nema se vremena da.se jede polako, da se svaki zalogaj preturi po ustima i sažvaće najmanje 28-30 puta, sve, ako je mogućno, uz tihu muziku koja opušta.

Zagađenjeideca

Niko ne može pobeći zagađenju štetnim materijama preko vazduha, vode i tla. Činjenica da se, na primer, u majčinom mleku nakupljaju dioksini odnosno hlorisani ugljovodonici i opterećuju odojče trebalo bi da bude razlog za osudu odgovornih, ali ne i razlog da se prekine životno neophodno dojenje. Što je više štetnih stvari u okolini, to je važnija čovekova lična sposobnost odbrane, a ona se najbolje gradi dojenjem. Zato prvih 6 meseci samo majčino mleko, a onda početi sa voćnim sokovima, koji se daju na kašičicu, kuvano voće (recimo - jabuke), onda dinstano povrće (na prim er- krompir), a na kraju pirinač, kukuruz ili krompir kao osnovna hrana. Kako se zubi razvijaju trebalo bi da im se daje da nešto rade, što znači uvođenje sirove hrane, čvrstih plodova i celog zrna kukuruza.

Moramo, znači, od malih nogu navikavati decu da sve jedu. Utvrđeno je da su za zdravlje i umni razvoj čoveka presudne prve godine života, pa se zato u današnje vreme bebama starim nekoliko nedelja već daje raznovrsna hrana, bogata istovremeno proteinima, vitaminima i mineralnim solima. Gotovo je s brašnastim kašicama od kojih su deca postajala bucmastija, ali i mlitava. Danas odojčad već hranimo voćnim sokovima, kašicama od povrća, mesa i ribe.

Mleko

Kravlje mleko je majčino mleko za telad i shodno tome njegov sastav nije prikladan za čoveka (u poređenju sa Ijudskim majčinim mlekom, kravlje mleko sadrži suviše belančevina, suviše soli, suviše fosfora i previše je prerađeno). Mleko se lako kvari, izloženo je svim mogućim mikrobima i u njemu se nakupljaju sve otrovne materije iz tela krava. U načelu, mleko nikada ne bi trebalo da se natura deci ili odraslima. Mleko ne smatrati napitkom i ne davati da bi se pilo! Mleko se može dopustiti kao dodatak musliju, kašama ili u obliku kiselomlečnih proizvoda, budući da se oni ne piju, nego žvaću, i svojim kulturama podržavaju crevnu floru. Mlečni proizvodi kao što su kajmak i sir jesu vredne životne namirnice, ako se uzimaju sveži ili što manje konzervirani. U novije vreme pojavili su se na tržištu mnogi veštački obojeni proizvodi od mleka koji su vrlo prijatnog mirisa. Oni se nipošto ne preporučuju! Upotreba veštačkih boja u životnim namirnicama izaziva opravdana strahovanja. Može biti da su te boje i jedan od uzročnika raka, a svega što je sumnjivo treba da se odreknemo. Deci treba da se daje neprerađeni jogurt i svež kravlji sir, a ako hoćete da budu ukusniji-sam i dodajte vanile, kakaoa ili domaćeg džema.

Kiselaibaznasredina

Eksperimenti sa mikoplazmama, hlamidijama i trihomonasom pokazali su da se ovi mikroorganizmi odlično razvijaju u kiseloj sredini (rN 5,8-6,3), dok seživotvorni procesi najbolje odvijaju u baznoj sredini. Kiseline uvek koče životne funkcije. Kisela hrana smanjuje količinu baznih soli i u krvi i u ćelijama, pa tako smanjuju životnu snagu. Paraziti koji pojačano upijaju masne i belančevinaste hranljive materije izlučuju u krv mlečnu kiselinu, perokside i toksine i čine ju kiselom. Radovi

nemačkog nobelovca Otoa Varburga, iz 20-ih godina 20. veka, pokazali su da ćelije tumora stvaraju oko sebe blago povišeno kiselu sredinu, koja pogoduje njihovom razvoju, Zbog svega ovoga trebalo bi da se kontroliše acidobazna ravnoteža, odnosno acidobazni disbalans (rN vrednost) krvi. Normalna rN vrednost krvi je 7,35-7,45, i na nju bi prilikom svakog pregleda morala da se obrati pažnja, kako bi se odgovarajućom promenom ishrane pomoglo uspešnosti lečenja. Acidobaznu ravnotežu u krvi i mokraći zdrav ogranizam sam održava. Bolesnom je potrebna pomoć u tome. Osim toga, nauka jos nije jasno utvrdila kako se odvijaju procesi acidobaznog metabolizma u ćelijama, ali to ne znači da oni nisu značajni.

Životne namirnice

Životne namirnice

sa kiselim (-) dejstvom - na 100 gr

sa kiselim (-) dejstvom - na 100 gr

badem

-2

ječam, kuvan

-6

bakalar

-5

ječmeno brašno

-2 0

belance, sveže

-5

junetina, pečena

-23

borovnica

-6

kavijar

-11

bukvin žir

-60

kajmak

-17

govedina

-17...-25

kikiriki

-12...-17

grašak, baren

-1

kobasice

-3...-10

guščetina

-13

komisbrot •

dvopekod pšeničnog brašna dvopekod ražanog brašia

-10 -9

dimljena govedina

-14

edam ersir

-6

žumance,sveže

-33

zečetina

-20

zobene pahuljice

-13

jaja

-16

kukuruz

■?

-8 -5

kukuruzne pahuljice

-4

kukuruzni štirak

-6

kunićevo meso

-20

lešnik

-2

linjak

-14

losos

-3

margarin

-7

mladi list kupusa (u

-4

proleće)

jegulja

-7

jezik

-24

o v n u js k o

ječam, glazirani

-1 0

masno

-21

mozak meso, srednje

-9

Животне намирнице ca киселим (-) дејством - н а 100 gr

Животне намирнице ca киселим (-) дејством - н а 100 gr

ovčetina

-14

slanina

-7 ...-10

omlet

-13

smrčak

-4

parmezan sir

-5

srnetina

-23 -15

pastrmka

-9

suvo grožđe, sa semenom

pačetina

-22

teletina, bez kosti

-28

piletina

-24

teletina, kotlet

-23

pirinač, glazirani

-11

ćuretina

-20

pirinač, integralni

-18

haringa

-17

proso

-2

heljda, glazirana

-7

pšenica,glazirana

-8

hleb od mekinja

-6

pšenični beli hleb

-11

hleb od pšeničnih ili

pšenični griz

-10

ražanih mekinja

pšenično brašno

-3

crveni kupus

-13

-11

crna džigerica, teleća

-14

-6

čokolada, gorka

-7

ražano brašno

-16

špagete

-8

svinjetina

-1 9

šunka

-16

raž,glazirana ražani hleb

-7

Životne namirnice sa baznim (+)

Životne namirnice sa baznim (+)

dejstvom - n a lOOgr

dejstvom - na 100 gr dinja

+2...

artičoke

+3 ...-4

banane

+5... +8

+7.

bela rotkva

+4... +6

+30...

beli kupus

+4

beli luk, kuvan

+5

biskviti

+ 1 ... +7

blitva, sveža

+8

boranija, žuta

+12

boranija,zelena

+4

bundeva

+2

gloginje, sušene

+15

začini zelena salata

+86 +5 ... +7

zeleni kupus (u jesen)

+0,1

karfiol, baren

+2... +5

keleraba, krtola

+6

keleraba, listovi

+18

kelj

+3

kesten

+3 ... +9

kiseli kupus

+5

Животне намирнице ca базним (+) дејством - 1н а 100 gr

Животне намирнице ca н а 100 gr базним (+) дејством - 1

kokos

+3...+5

rogač

+49

krastavac

+3... +8

rotkvice

+6 ... +8

krompir, sirov

+7...+10

krompirovo brašno

+0,3

krompir-pire

+5

sočivo, bareno

+0,4

kruške

+3

spanać baren

+11

lisičarka

+4

spanać kasniji

+27

loćika, kuvana

+4

spanać, mladi

+8

lukvlašac

+8

suvo grožđe, bez semena

+8

maslačak

+19

urme

+6...+10

masline

+34

cvekla

+9

+7

celer, listovi i stabljike

+8

mirođija

+18

celer, sveži koren

+1

mleko

+3... +5

cikorija

+7

+S.+8

crvena repa, krtola

+11

+4

crvena repa, listovi

+27

ostrige

+10

crna rotkva

+23

pavlaka

+3

crni luk

+0,5

paprika, zelena

+2

šampinjoni

+2

pomfrit

+13

šargarepa;;b.arena

+4

ren

+3

šargarepa, sirova

+9 ...+10

ribizla

+7

šećerna repa

+8

šećerna trska

+3

mepasa

mleko, kondenzovano nektarina

smokve, sušene

+28 ... +36

Sveže mleko može da prija, ako se jede kašiku po kašiku i dobro natopljeno pljuvačkom. Da li voće deluje kiselo Ш bazno - to zavisi kako od količine pojedene za jedan obrok, tako i odzdravstvenog stanja creva. Vočeje najbolje uzimati ujutru, zagrejano i posuto sa malo mlevenog đumbira. Voće i drugu sirovu hranu nikada ne jesti posle nekog kuvanog jela. Način pripreme takođe može da ima uticaja. Ovaj spisaktreba da bude samo neka vrsta usmerenja. Ne bi bilo celishodno da ishrana uvekzavisi od tabela. Ono što se jede sa uživanjem - bolje se i iskoristi.

Jod

Jod je neizbežan za normalno funkcionisanje štitaste žlezde. Bez joda ne mogu da se stvaraju hormoništitastežlezde.Ti hormoni uključeni su u mnogobrojne važne procese u metabolizmu i regulaciji krvotoka. Rad štitastežlezde utiče i na plodnost muškaraca i žena, normalan razvoj dece u majčinoj utrobi i duševno stanje. U periodu rastenja hormoni štitaste žlezde naročito su važni, pošto utiču na tefesni razvoj u skladu sa uzrastom kao i na procese sazrevanja mozga te na intelektualne sposobnosti povezane sa tim. U najvećem broju slučajeva joda danas nema dovolzno u tlu. Razlog za to jesu geološki procesi u poslednjem ledenom dobu7 koji su iscrpli jod iz tla. Od tada nema dovoljno joda u ishrani životinja i Ijudi. Veliki deo stanovništva pati zato od posledica nedostatka joda. Uz to ide i okolnost da veliki deo Ijudi slabo jede morsku ribu i morske životinje, koji su bogati izvori joda. Dugotrajan nedostatakjoda izaziva, pošto se potroše rezerve joda u telu,zdravstvene probleme, jer štitasta žlezda reaguje ograničenim stvaranjem svojih hormona. To za posledicu ima smanjenu funkciju štitaste žlezde - hipotireoidizam. Ova bolest veoma utiče na telesne i duševne sposobnosti. Simptomi su letargija, lenja creva, nepodnošenje hladnoće, ukočenost i grčevi u mišičima, sindrom karpalnog tunela i menoragija, i oni nastaju postepeno. Intelektualna i motorna aktivnost usporavaju se, težfna se povećava, kosa i koža postaju suvi, a glas dublji. Može se javiti i gušenjeza vreme spavanja. Kod uznapredovale kliničke slike oboleli ima tupo, bezizražajno lice, proređenu kosu, periorbitalne otoke, uvećan jezik i bledu, testastu, hladnu kožu. Može se javiti i miksedemska koma. Zbog respiratorne depresije raste Rso2 u arterijskoj krvi. Porast ove vrednosti remeti acidobaznu ravnotežu (rN vrednost) krvi. rN vrednost jeste funkcija odnosa NSOz (koji regulišu bubrezi) i Rso2 (koji regulišu pluća). Porast vrednosti Rso2izaziva acidozu - povećanu kiselost, koja je povoljna za razvoj mikroorganizama, te je zato kod hipotireoidizma povećana sklonost infekcijama. Štitasta žlezda tokom vremena može da se bolesno poveća. Razvija se jodna struma (gušavost, škrofule). Gušavost nije samo kozmetički problem. Veće strume pritiskaju jednjak i dušnik i krvne sudove u predelu grla. Mogu nastati teškoće u gutanju, nedostatak vazduha i osećanje utučenosti. Kao posledica duže prisutnih struma mogu se javiti promene tkiva štitaste žlezde i stvaranje tumora.

Zaravstveni rizici nedostatka joda period oplodnja

rizik poremećaj plodnosti muškaraca i žena

razvoj u majčinoj utrobi

• endemski kretenizam (duševni poremećaj sa nagluvošću) • povišena stopa deformiteta ploda, pobačaja i mrtvorođene dece • struma novorođenčadi

novorođenčad

• poremećaj sazrevanja mozga, rastenja i intel ektualnog razvoja • poremećajisluha • sindrom nedostatka vazduha • nedovoljnosazrevanjeskeletnog sistema pubertet

* mladalačkastruma * poremećaj razvoja mozga, sa teškoćama u učenju i opažanju * povišen rizik od arterioskleroze * struktrune promene štitaste žlezde

odrasli

• struma sa kompi ikacijama • smanjena funkcija štitaste žlezde • povišena funkcija štitaste žiezde (hipertireoidizam)

Simptomi hipertireoidizma jesu: nervoza, palpitacije, emocionapna iabilnost, pospanost, tremor, hiperaktivnost creva, izraženo znojenje, nepodnošenje vrućine, oligomenoreja, amenoreja i gubitak na težini uprkos ndrmainom ili povećanom apetitu. Pacijent je anksiozan, nemiran i teskoban. Koža je topla, vlažna i baršunasta. Dlanovi su eritematozni, a i nokti mogu biti odvojeni od podloge. Kosa je tanka i svilenkasta, a fini tremor može da zahvati prste i jezik. Javlja se buljavost oćiju. Kako stoji stanje sa unosom joda u savremenoj ishrani? Evo nekih pokazatelja: Preporučene količine joda i stvarni unos (u mikrogramima joda dnevno) nedostatak

uzrast

preporučeno

stvarni unos

bebe koje sisaju

50-80

40-50

10-30

deca 1-9godina

100-140

60-100

40

mladi,odrasli

180-200

120

60-80

trudnice, dojilje

230-260

110-125

120-135

Lečimo, znači, uzrok, a ne posledicu? Dobro, onda kako nadoknaditi jod? Joda u neznatnim količinama ima u namimicama koje jedemo svakoga dana. Može li naša štitasta žlezda iz tih namirnica da izvuče dovoljno joda za normalne dnevne potrebe? Ne može! Primer: krompir sadrži 40 fig. joda u kilogramu. Da bismo uneli količinu joda potrebnu dnevno odrasloj osobi (oko 200 цд), morali bismo pojesti 5 kilograma krompira! Prilagođenom ishranom mogućno je povećati unos joda. Njega, međutim, ima dovoljno samo u morskoj ribi i morskim životinjama. Šta je sa ostalim namirnicama?

namirnica

količina po porciji jod u “u jig

№

količina namirnica

po porciji

jod u

- u jig

pg

60

2

200

6

ananas, 1 kriška

100

8

zobene pahuljice, 6

bademi

100

2

kašika

bakalar

150

61

zovin sok, 1 čaša

banana, 1 kom.

100

3

jabuka, 1 srednja

125

3

jabukovsok, 1 čaša

200

4

beli kupus, svež ili

150

8

jaje, kokošije, 1 kom.

60

6

borovnice

125

6

jegulja, dimljena

100

4

breskva, 1 kom.

100

1

jogurt sa 7,5% masti,

150

11

150

22

6

250

7

masti

100

buter, 1 pakovanje goveđa džigerica

100

14

kajsija, sušena

100

3

7

kajsija, sveža

100

1

kamamber sir sa 45%

30

6

50

7

50

20

propržen

brokoli, sveži iii proprženi

goveđe meso

100

1 čaša kajmak sa 20-40%

grašak

150

7

grejpfrut, 1 kom.

200

2

grožđe

100

1

guščije meso

150

6

30

12

knedle od griza i jaja

125

1

50

2

knedle od integralnog brašna

125

1

150

15

knedle od krompira

100

15

ementaler sir sa 45% masti, 1 kriška zelena salata zeleni kupus, propržen

masti kikiriki, pečen i soijen kifla, sa jodiranom solju

коли-

količina po porciji -u p g

jod u

kokosov orah

100

1

kokošije meso

150

16

namirnica

kopar, propržen

8

200

8

kruška, 1 srednja

125

2

kukuruzšećerac

150

5

lešnici

100

2

(2 veća)

mandarine, 2 kom. mast, svinjska mleko punomasno, 1 čaša mleko sa 0,3% masti, 1 čaša mleko sa 3,5% masti, 1 čaša

намирница

№

150

krompir, IjuŠten

чина no

1

јод уцг

-y g r. plavi kupus, svež ili

150

8

125

3

200

4

ribizlin sok, 1 čaša

200

4

riblji fileti, panirani

150

263

rotkva

150

12

rctkvice, 10 kom.

100

8

15

12

propržen pomoranua, 1 kom.

100

порцији

pomorandžin sok, 1 čaša

100

10

150

8

solju, 1 režanj svinjsko meso

100

5

200

15

sir topljeni

30

11

skuša, dimljena

40

40

150

10

smokve, sušene

100

4

salama, sa jodiranom

musli, 5 kašika

50

2

sok od povrća, 1 čaša

200

11

ovnujski but

100

2

spanać, baren

150

17

orasi

100

3

suncokretovo seme

20

3

100

3 4

osiić

150

6

teleće šnicle'

pavlaka, 1 čaša

150

5

tikvice

150

trešnje

100

1

tunjevina

150

57

haringa

150

31

hleb beli

30

1

45

12

60

2

45

1

150

23

paprika, sveža ili propržena paradajz

150

3

150

3

pastrmka

150

4

pasulj

150

5

hleb mešani, sa jodiranom solju hleb od integralnog

pečurke

brašna, 1 kriška

pirinač, deiimično kuvan

hleb polubeli, 1 kriška

pistaći, pečeni i

šargarepa, sveža ili

soijeni

propržena

КОЛИ'

чина намирница

no

порцији -y g r.

šargarepin sok, 1 čaša štuka šunka, sa jodiranom solju, 1 režanj

јод У џг

200

14

150

6

30

12

Istraživanja su pokazala da jod povećava sposobnost leukpcita da uništavaju mikroorganizme koji izazivaju bolesti. To je osnova prirodne otpornosti bolestima. U bolesnika sa arteriosklerozom koji uzimaju jod poboljšava se krvna slika - viši je sadržaj hemoglobina i broj eritrocita, smanjuju se hoiesterol i lipoproteini. Kada su životinjama u hranu dodavali jedinjenja joda i drugih mikroele-

menata, u tih su se životinja aktivirali svi životni procesi, a naročito reproduktivna funkcija. U mužjaka se povećavala količina sperme, poboljšavala otpornost i pokretljivost spermatozoida, a u ženki se povišavala stopa oplodnje, smanjivao se broj pobačaja i mrtvorođenja. Majke koje u svoje dece, bez obzira na uzrast, primete sklonost ka depresivnosti, mlitavost, lako zamaranje, bezvoljnost, slabosttrebalo bi da dete odvedu lekaru i krenu sa nekim sredstvom koje dodaje jod i tako sređuje rad štitastežlezde. Gesto ovi poremećaji mogu da navedu lekara da dete pošalje psihoterapeutu, zanemarujući problem sa štitastom žlezdom. U stara vremena, od današnjih bolja, lekari su pacijentima propisivali jodoterapiju. Mogućno je da su Ijudi zbog toga od raka i infarkta oboljevali manje i kasnije nego danas. Jodoterapija počinjala je davanjem 1 kapi 5%joda. Onda jesvakoga dana dodavana po 1 kap, sve dok se ne dođe do 20 kapi. Onda je sledilo izvođenje iz terapije - svakoga dana po 1 kap manje. Doze više od 8 kapi uzimane su iz dva puta, a doze više od 12 kapi iz tri puta. Ako je stanje bilozapušteno, izbegavalo se da se uzima više od 3-4 kapi dnevno, kako se ne bi izazvala oštra reakcija. Jod je rastvaran u malo mleka (30-50 gr) i uzimao se 30 minuta pre jela, a posle toga se pila prokuvana voda, kako se ne bi nadražili sluzokoža, jednjak i creva. Kura jodoterapije ponavljana je najmanje tri puta godišnje, ako nije bilo drugih mogućnosti da se unosi jod. Na primer, uzimanjem morskog kupusa ili algi. Jod je naročito važan u proleće, kada je hrana siromašna jodom, i leti, pošto sejod gubi znojenjem. Inače, jod ne mora da se daje samo u mleku. Može i u štirku, u jogurtu ili soku od paradajza. Važno je samo da je to neka neutralna sredina, koja je povoljna za želudac i sa kojom jod može odmah da se proguta, da se ne zadržava u ustima. Za rastvaranje joda može da se koristi voda u kojoj se kuvalo žito ili pirinač.Ta je

voda jako dobra, jer u njoj ima dosta vitamina V, a inače je vrlo prijatna za creva i želudac. Skrob je, zapravo, štirak. Nekada se štirak koristio za štirkanje veša. Danas se to (sa vešom) više ne radi. Štirak je pravljen od krompira. Šta bi smetalo da se i čovek nekako uštirka iznutra? Ništa. Mogao bi da se izrenda svež krompir i potopi u vodu. Ostavi se da voda izvuče sastojke iz njega i to bi bila samo skrobna voda. Može krompir i da se skuva, pa da se upotrebi voda u kojoj se kuvao. Bilo bi to najjednostavnije i najdeiotvornije. Naučnici su još na početku 20. veka otkrili korisnost plavog joda. On smanjuje nivo hoiesterola i šećera u krvi, čisti krvne sudove, povećava aktivnost leukocita i broj eritrocita, jača imunitet. Plavi jod priprema se na sledeći način: u 50 grtople prokuvane vode rastvori se 1 kašičica 5% joda. Sve se promeša i doda se 1 puna kašičica krompirovog skroba, onda se sve stavi na tihu vatru i, uz povremeno mešanje, dodaje se 200 rp. prokuvane vode i pusti da provri. Ostavi se na vatri još 2-3 minuta, sve dok se ne stvori plavi sirup. Uzima se svakog drugog dana po 4-8 kašičica posle jela 1 put dnevno. Za bolesnike sa kardiovaskularnim oboljenjima uzimaju se po 2 kašičice, i to dve nedelje po 2 kašičice 1 put dnevno svakog drugog dana, a posle toga po 2 kašičice 2 puta dnevno, isto svakog drugog dana. Kura traje dva meseca, a trebalo bi da se godišnje sprovede 2-3 puta.

Vitamini da, aii ne veštački!

U novije vreme sveje veća moda da se uzimaju sredstva Roja sadrže vitamine i elemente u tragovima. Osnovna postavka koja se koristi kao osnova za uzimanje takvih preparata jeste da vitamina nema dovoljno i da su oni odlična zaštita od oboIjenja koja mogu da nastanu kao posledica zagađenja životne okoline i, u našem slučaju, bombardovanja - radioaktivnog, biološkog i hemijskog zagađenja. Kako bi se svim tim lošim uslovima doskočilo - moraju se uzimati dodatni vitamini. Tu se pravi prva greška. Naime, nemački stručnjaci skoro su dali svoje mišljenje da uzimanje veštačkih vitaminskih preparata uopšte nije potrebno i da uravnotežena i raznovrsna ishrana nudi sasvim dovoljno vitamina i bez dodataka.Tu se vidi zamena teza koju potura industrija: umesto da se promeii ishrana i vrati u prirodne i tradicionalne okvire - nude se veštački vitamini. Umesto prirodnog - sinetika. Ne može se sve označiti kao vitamin. Oznaka da je nešto vitamin znači, osim ostalog, da su telu potrebne veoma male količine te materije i da ju telo, po pravilu, ne može proizvoditi samo.

Druga greška jeste mišljenje da se vitamini mogu uzimati bez ikakvih ograničenja i da mogu da ih uzimaju svi. Kod vitamina A, D, E i K mogu da se jave predoziranja - hipervitaminoze, sa veoma teškim posledicama. Hipervitaminoze mogu da se vuku dugo i da budu prepoznate tek posle dužeg ispitivanja, jer pacijentima ne pada na pamet da kao mogućni uzrok svog pogoršanog stanja pomenu vitaminske preparate koje uzimaju, a lekar pred sobom ima sliku bolesti koja zahteva detaljno ispitivanje. Vitamin S može u velikim količinama da bude opasan po osobe obolele od čira na želucu, jer može da izazove rupturu i krvarenje. Osim toga, čisto je bacanje para uzimanje vitamina S u tabletama od 1.000 mg, budući da organizam dnevno apsorbuje samo 75 mg. ovog vitamina, a sve ostaio izbaci se mokraćom. Industrija reklamira svoje vitamine slikama koje prikazuju poželjan model ponašanja.Tu važi sledeća maksima:„Srećan sam jer sam uspešan - uspešan sam jer sam zdrav - zdrav sam jer uzimam vitamine - najbolji vitamini su vitamini naše firme!" Možda je najbolji primer zaluđenosti nekim dodatnim preparatom koenzim Q-1Q. On se preporučuje kao sredstvo koje je ključno za obolele od bolesti srca i kaže se da ga u hrani nema dovoljno, te da mora da se uzima u veštačkom preparatu. Navodno je koristan za smanjivanje rizika od raka, pojačanje imuniteta i usporavanje starenja. Nemački priručniko alternativnim oblicima lečenja koji je izdala državna ustanova za kontrolu kvaliteta roba i usluga kaže sledeće:„Gnjenica da se Q-10 u telu očigledno proizvodi u dovoljnim količinama, da nisu poznate pojave deficita i da nije dokazano da postoji delotvornost posle uzimanja Q-10 dali su osnova da'Nemačko društvo za ishranu'donese ocenu'beskoristan preparat',,. Koenzim Q-10 javlja se inače u dovoljnim količinama u kukuruzu, soji, orasima i masnim uljima, te mesu i ribi (sardini i skuši). U nas je raširena pojava da pojedini lanci prodaje koji rade prema principu multilevel marketing (MLM) prodaju veliki broj različitih preparata koji se predstavljaju kao vitaminski preparati ili dodaci ishrani. U časopisima koji predstavljaju te proizvode uvek se nalazi slika nekog lekara ili farmaceuta koji govori o delovanju tih preparata na određene poremećaje zdravlja - bolesti. Pominju se oboljenje kod kojih određeni preparat deluje.Time se ovi preparati defacto, a u smislu„Zakona o proizvodnji i prometu lekova"(„Službeni list SRJ", 9. april 1993.), mogu smatrati lekovima ili pomoćnim lekovitim sredstvima. Međutim, oni ne ispunjavaju uslove koji su propisani pomenutim zakonom, te je njihovo stavljanje u promet pod imenom dodatka ishrani dovođenje potrošača u zabludu i lažno predstavljanje, a i kršenje„Zakona o proizvodnji i prometu lekova". To što ova sredstva - praktično: lekove- preporučuju farmaceuti i osobe koje po kućama prodaju ove lekoveznači i da postoji krivično delo nadrilekarstva. Naime, lek može da propisuje samo doktor medicine ili doktor stomatologije.

Ako i mogu da se ostave po strani sve ove okoinosti o vitaminima i dodacima ishrani koji se prodaju preko MLM i nepostojanje svih potrebnih ispitivanja i dozvola, može se postaviti pitanje oko načina unošenja tih preparata u zemiju. Oni obično ulaze u privatnim automobilima, jer ih izzemalaa u našem okruženju unose prodavci članovi mreže.Tu se izbegava obavezna sanitarna kontrola lograničnih vlasti i plaćanjecarine, što je direktno ugrožavanjezdravstvene bezbednosti zemlje i finansijskog sistema.

Uravnoteženaishrana

Pogrešna ishrana pridonosi mnogo nastanku bolesti metabolizma i krvotoka. Ako nesaglasnost metabolizma ostane da lostoji, nastaju hronične bolesti. Metabolizam određuje i telesnu odbranu. Pre nego što se promene u telu mogu izmeriti, osetiti iii uočiti, imunski sistem je već odgovorio na hranu koja na neki način nije bila odgovarajuća. Koliki je značaj ishrane za nastanak svih bolesti jasno je kada se vidi da neke bolesti mogu da se razvijaju tek pošto je savladana telesna odbrana. Praviia ishrana održava i sređuje osnovne funkcije tela: metabolizam, krvotok i odbrambeni sistem. Nekada se desi da hrana mora da ponovo pokrene te funkcije. Prirodne hranljive namirnice jesu nešto celovito, sređeno, stvoreno. One na telo deluju drugačije nego veštački stvorene materije. Prirodne namirnice imaju sastojke čije osobine još nisu poznate. Povoijno dejstvo takozvanih sekundarnih biljnih materija otkriveno je tek poslednjih godina. Reč je o sastojcima hranljivih namirnica koje se javljaju samo u veoma malim količinama, ali čine znatan deo zdravstvenog delovanja biljne hrane.Tako, na primer, alicin iz belog luka i izotiocijanat iz krstašica deluju protivbakterijski. Flavonoidi, koji postoje u svim vrstama povrća, a ima ih naročito u brokoliju, mogu da ponište delovanje materija koje izazivaju rak. Izgleda da mnogi sastojci koji postoje u jednoj hranljivoj namirnici deiuju sjedinjeni sasvim drugačije nego svaki sastojak posebno. Uravnotežena ishrana obezbeđuje svakoj osobi onu količinu hranljvih materija, vitamina i elemenata u tragovima koja mu je potrebna da bi bio zdrav i sposoban za rad, ne ugrožavajući pri tome svoje zdravlje bilo kakvim viškom. Istovremeno, uravnotežena ishrana znači i pravilnu količinu hrane, koja se razlikuje od čoveka do čoveka i zavisi od opterećenja kojima se izlaže, godina i zdravstvenog stanja. Ne smemo se hraniti naslepo. Od onoga što jedemo zavisi i naše zdravlje. Mesojedac je snažan i pokretljiv, ali ako preteruje tokom godina će mu se u krvi nagomilati štetni holesterol i urea, patiće od kostobolje... Ko stalno jede hranu bogatu

skrobom i slatkiše ubrzo ćezapaziti kako postaje gojazan, a verovatno će oboleti od dijabetesa. Skromni vegetarijanac, za koga mnogi misle da je mnogo pametan, poćeće posle nekog vremena da oseća slabost i istrošenost, jer će mu sve telesne zalihe biti iscpljene. Uveren sam da je čovek svaštojedac. Do hrane je oduvek dolazio ne samo sakupljanjem plodova (korenja, biljaka, voća), nego i lovom i ribolovom. U svim zemlzama sveta, među najzaostalijim plemetima, sretamo najraznolikije izvore hrane. Urođenici, doduše, nastoje da dođu do mesa krupnih životinja i korenja i hranljivog voća, ali isto tako grickaju i sitne insekte i najmanje bobice koje im pruža priroda. U zemljama gde je veget.acija oskudna, na primer u Laponiji, Ijudi posežu iza kržljavim biljkama kao što su alge i lišajevi. Slično je u pustinjskim krajevima. Znači li sve ovo da se namirnice životinjskog porekla isključuju? Naravno da ne znači! One se moraju unositi, ali umereno i kad im je vreme.Trebalo bi da se poštuje raspored velikih postova i drugih posnih dana u godini, a da se ostalim danima unose namirnice polut jaja, mlečnih Iroizvoda, ribe, mesa. To je sve hrana koja je ovde u skladu sa narodnim predanjem, navikama i potrebama. Zamislite samo sliku da Indus na tamošnjoj vrućini i vlažnosti vazduha zaklapusa slaninu sapunjaru, sve sa belim lukom i uz čokanjče. Pao bi iz mesta! Zamislite, opet, kosača na Rajcu koji pre kosidbe pojede dve šake bambusovih klica. Pao bi i on, i to kao letva! Meso treba da sejede, ali samo provereno, od životinja koje su se hranile prirodno. Goveče i ovca pasu travu na livadi, a ta njihova glavna hrana nije obrađivana veštačkim dodacima kakvi se daju teladi i svinjama.Teladi se sve češće daju brašnene kaše kojima dodaju antibiotike, ne bi li ih zaštitili od zaraze. Meso njihovo jeste belo, ali je bljutavo i nedovoljno hranljivo, nekada čak i opasno.Tim mesom unosi se u telo određena količina antibiotika, organizam se na njih navikne, pa više uopšte ne deluju kada u bolesti moramo da ih primamo. Da ne bude na kraju ovog razmatranja o hrani da nisu date nikakve jasne preporuke, evo predloga koje bi namirnice valjalo upotrebljavati svakoga dana, koje ne baš svaki dan i kojih se valja kloniti.

Svakog dana: integralna zrna žitarica i pahuljice, sveže, bareno i pirjanjeno povrće, očišćene mahunarke, orasi, bademi, lešnici, razno semenje, nerafinisana ulja, kiselomlečni proizvodi, negazirane i mineralne vode, sveži biljni čajevi, (blago jodirana) morska so, sveže i natopljeno sušeno voče, hleb i peciva od integralnog brašna, sokovi od povrća i gusti sokovi od voća, voćni čaJevi, med, žuti šećer, prirodni začini, neglazirani pirinač.

Ne baš svakog dana: riba, jaja, meso, domaća slanina i šunka, domaća svinjska mast, soja, skuvani nezaslađeni kakao, kvas, kafa, pivo, vino, malteks, zeleni ćaj, domaći slatkiši.

KSoniti se: hleb i peciva od belog brašna, beli šećer, rafinisana ulja i rafinisane masnoće, glazirani pirinač, kuhinjska so, voće i povrće u konzervama, proizvodi od krompira, mleko u prahu i kondenzovano mleko, meso u konzervama i suvomesnati proizvodi, veštački začini, veštački zaslađivači, iznutrice (u njima se nakupljaju kadmijum i olovo), veštački slatkiši, veštački vitamini, sredstva za mršavljenje, veštački sokovi od voća i povrća, gazirani napici, sokovi u prahu, veštačke arome.

Prijatno!

TODoKiN 9

U zdrav način ishrane spađa i uzimanje preparata„TODoXIN®" Preparat se uzima najmanje42 dana, uz hranu koja je prema pravilima posta i receptima koji su dati u ovoj knjizi ili drugim receptima koji odgovaraju posnoj hrani prema pravoslavnim pravilima, što znači da su isključene namirnice životinjskog porekla. Posle prva 42 dana uzimanja može se napraviti pauza, završava se post, hrani se mogu dodati namirnice životinjskog porekla ili se može nastaviti sa posnom hranom - sve u zavisnosti od toga kako kome odgovara, Najvažnije je da se čovek ne opterećuje i da sve ide lagano, opušteno i bez stresa. TODoXIN®'je dijetetski proizvod na bazi meda i bilja. Primenjuje se kao dodatak ishrani svih osoba, bez obzira na uzrast. Proizvod ne sadrži nikakve veštačke sastojke ili konzervanse. Dugoročna delotvornost uzimanja/JODoXiN®"-a proizilazi iz sinergizma farmakoloških dejstava meda i bilja. Izuzetno visoka podnošljivost proizvoda omogućava da se koristi duže vreme, bez ikakvih štetnih posledica. Bolesne osobe mogu da uzimaju preparat bezobzira na medikamentoznu terapiju koju primaju, budući da do sada nijezabeležen nijedan slučaj interakcije;/TODoXIN®'-a i bilo kojeg medikamenta. U predkliničkim i kliničkim studijamaJODoXIN®"je davan pod kontrolom lekara. Zapaženi su sledeći efekti: • mogućnost oralnog uzimanja preparata i laka resorpcija • dobra biološka iskoristivost i prolaznost kroz barijeru k rv - mozak • vrlo dobra podnošljivost, sa veoma retkim i blagim nuspojavama • podizanje i rekonstrukcija prirodnog imuniteta • smanjivanje sadržaja potencijalno onkogenih virusa u serumu do ispod granice detekcije • smanjivanje tumora, metatumora i migrirajućih malignih ćelija do ispod granice detekcije

'TODoKIN®'je potpuno prirodan preparat, koji nema nikakvih kontraindikacija niti bilo kakvih interakcija ni sa jednim obiikom medikamentozne ili nemedikamentozne terapije. Preparatje prošao i sve tri faze ispitivanja koje se zahtevaju za lekove i/ili pomoćna lekovita sredstva - higijensko, toksikoioško i kliničko ispitivan je - i dobio je isključivo pozitivna mišfjenja. Ispitivanja su izvršena na sledećim ustanovama: • Nacionalni institut za rak (National Cancer Institute), Betezda - Vašington, SAD • Karolinški institut-Odsekza imunologiju (Karolinska Institutet- Department of /mmunology), Stokholm - prof. Sven Briton i prof. Mikael Jondal •Technical Service /aboralories, Misasaga - Ontario, Kanada • Savezni institutza ispitivanježivotnih namirnica (Bundesanstalt fur/ebensmitteluntersuchung in Graz), Grac, Austrija • Medicinski fakultet Univerziteta u Londonu - Odsek za virusologiju (University College/ondon Medical School -Department ofVirology) - prof. R. S.Tedder • Kraljevska slobodna bolnica - Odeljenje za retroviruse (The Royal Free Mospitai - Department of Retrovirology), London -prof. C. /oveday

,/ ТООоШ Њ г . 1"

UZIMANjE PREMA UZRASTU

Decado12m eseci: prvi dan: pre doručka i večere po 1/2 kašičice drugi dan: pre doručka, ručka i večere po 1/2 kašičice od trećeg do 42. dana: 4 puta po 1/2 kašičice Decaod 12mesecido2godine: prvi dan: pre doručka i večere po 1 kašičicu drugi dan: pre doručka, ručka i večere po 1 kašičicu od trećeg do 42. dana: 4 puta dnevno po 1 kašičicu Deca od2-3 godine: prvi dan: pre doručka i večere po 2 kašičice drugi dan: pre doručka, ručka i večere no 2 kašičice od trećeg do42. dana: 4 puta dnevno po 2 kašičice Deca od 3-6 godina: prvidan: pre doručka i večere po 1 manju kašiku drugidan: pre doručka, ručka i večere po 1 manju kašiku od trećeg do 42. dana: 4 puta po 1 manju kašiku Deca od 6-9 godina: prvidan: pre doručka i večere po 1 veću kašiku drugidan: pre doručka, ručka i večere po 1 veću kašiku od trećeg do 42. dana: 4 puta dnevno po 1 veću kašiku Deca starija od 9 godina iodrasli: prvidampre doručka i večere po 1 veću kašiku drugi dan: pre doručka, ručka i večere po 1 veću kašiku od trećeg do 42. dana: 4-6 puta po 1 veću kašiku

Preparat se može davati ili integralno (kao kaša) ili isceđen u sok, ako dete ili odrasla osoba ne podnosi celulozni deo sastojaka. Sok se dobija tako što se kaša cedi kroz dvostruku sterilnu gazu kao kada se, na primer, pravi sok od višanja: gaza se skiopi oko mase, pa se onda uvrće sve dok se ne iscedi sav sok. Suvi deo se baci, pa se sipa nova koiičina mase, sve dok se ne iscedi sva sadržina teglice. Isceđeni sok čuva se u dobro zatvorenoj staklenoj posudi, na hladnom i tamnom mestu.

RECEPTIZA DOPUNSKE PREPARATE

Žitopunosnage Za slabe iliiscrpljene, ali izazdrave ~ neće da im škodi. Uveče potopiti 1-2 kg pšenice i ostaviti da odstoji do jutra. Ujutru pšenicu kuvati najmanje 3 sata, uz povremeno dodavanje malo vrele vode, dok se svako zrno ne otvori. Pred kraj dodati 50-100 gr suvog grožđa, samlevene orahe, lešnike, badem, i završiti sa kuvanjem. Voda ne treba da se oceđuje. Ovako pripremljeno žito čuvati u frižideru i uzimati, kad god se oseti glad, po jednu činijicu, sa medom, žutim šećerom, cimetom ili kakaom. Za osobe sa slabim stomakom žito treba da se pasira i toj masi da se dodaju mleveni badem, mieveni orasi i suvo grožđe. Kad se masa ohladi, dodaju se oraščić, cimet, med ili žuti šećer.

Proso za cišćenje organizma Za osobe koje imaju slabu resorpciju, crevne iželudačne tegobe iprobleme sa stomakom, ali iza ostale. Prvo treba skuvati 3 litra blagog čaja od kima, majčine dušice, čubra iii majorana (origanoa), procediti i ostaviti da se ohladi. Potom jednu šolju prosa pomešati sa 5 šolja čaja i ostaviti da odstoji 5 sati. Posietoga 20 do 30 minuta dinstati, poklopljeno, na malo nerafinisanog ulja, celer, šargarepu, cvekiu, beli i crni luk. Zatim dodati proso, dolivati čaj i sve zajedno kuvati, dok se dobro ne skuva.

Kapiodbelogluka Brižljivo očistiti 350 gr svežeg beiog luka, dobro ga izgnječiti u avanu i ostaviti da stoji pola sata na sobnoj temperaturi. Skinuti garnji deo luka i ostaviti na dnu 200 gr produkta bogatog sokom. Presuti to u bocu od tamnog stakla i doliti u nju 200 gr 90%-og medicinskog alkohola. Bocu zatvoriti i držati na hladnom i tamnom mestu. Posle 10 dana tečnost procediti krozgustu gazu kao kada se cedi sok od vi-

šanja - uvrtati gazu dok se ne iscedi sva tečnost iz gustog dela. Proceđenu tečnost vratiti u bocu i ostaviti da stoji još tri dana. Ovaj iscedak uzimati tri puta dnevno 20 minuta pre jela. Početi uzimanje sa 2 kapi i svakoga dana dodavati još po 2 kapi, sve dok se ne dođe do 26 kapi. Kapi uvek razblažiti u 50 gr soka od paradajza ili hladnog mleka. Dozu od 26 kapi održavati dok se ne potroši sva tečnost.

Pšeničneklice Vitamine i mikroelemente ne morate kupovati, bez obzira kako bili reklamirani. Sve ih možete dobiti i kod kuće, i to iz - proklijale pšenice, koja se priprema vrlo jednostavno. U dve tegle od 1 litra sipati po 3-5 kašika oprane pšenice. U prvu teglu nasuti vode i držati ju 24 sata na toplom mestu. Posle ta 24 sata vodu iz prve tegle prosuti, teglu ponovo zatvoriti i ostaviti da stoji. Istovremeno naliti pšenicu u drugoj tegli i ostaviti da stoji 24 sata. Posle toga prosuti vodu iz druge tegle, poklopiti ju i ostaviti, a do tada je u prvoj tegli pšenica već proklijala. Ona je spremna za upotrebu i treba samo da ju operete prethodno prokuvanom i ohlađenom vodom.Tako, koristeći naizmenično dve tegle, možetesvakoga dana imati spremnu porciju proklijale pšenice, a sa njome i sve materije koje su nam potrebne.

Musli-pahuljice Može se kupiti gotov, u prodavnicama zdrave hrane, ili napraviti kod kuće od zobenih pahuljica, sušenog voća, suvog grožđa i seckanih oraha, badema i!i lešnika, sve potopljeno u sojino mleko ili sok od paradajza, najbolje uveče, kako bi do ujutru lepo omekšalo. Jede se za doručak, a može se dodati rendana šargarepa, malo rendane cvekle ili korena celera

Sve pahuljice - zobene, ječmene, kukuruzne, ražane - mogu se jesti i u vreme posta, samo što se natope u sojino mleko ili sok od paradajza. Struganiren Imanjiren 1 šoljajabukovogsirćeta med Jedan manji ren nastrugati, dodati šolju prirodnog jabukovog sirćeta i kuvati zajedno. Ohladiti posle kuvanja, procediti i u dobijenu tečnost dodati onoliko meda koliko ima tečnosti. Ohladiti i čuvati u plastičnoj ili porcelanskoj posudi. Uzimati ujutru i uveče pre spavanja po 1 kašiku ove smeše.

Selenizkvasca

Dnevno potrebna doza selena sadržana je u 2 gr kvasca, koje, pre uzimanja, treba da se preliju kipućom vodom, kako bi se kvasac inaktivisao, onda se to popije rastvoreno u soku od paradajza ili nezaslađenom mleku. Preparatzaslucajevedehidracijeorganizma

Skuvati 1 litar vode i ostaviti da se ohladi. Posebno skuvati pirinač i procediti vodu u kojoj je kuvan. Odnos pirinča i vode, kada se stavlja da se kuva, treba da bude 1:6 (na 1 šolju pirinča 6 šolja vode). Na taj način dobija se tzv. koncentrovana pirinčana voda. Od prethodno prokuvanog litra vode odasuti 1,2 dl i na preostalih 8,8 dl vode dodati 0,7 dl pirinčane vode i 50 gr meda. Sve zajedno promućkati, kako bi se sadržina izjednačila. Da bi tečnost dala očekivani efekat, odnosno imala puno dejstvo, ne sme joj se dodavati više od 50 gr meda. U tom slučaju bi se, naime, tečnost izvlačila iz crevnih resica, a ne bi ulazila u njih. Pomenuti sastav omogućava siguran ulazak tečnosti u organizam, bez obzira na to da li je reč o deci najmlađeg uzrasta, odraslima ili starijim i bolesnim osobama.Tečnost treba da se pije u gutr Ijajima od jedne, najviše dve, kašike. Maloj deci biće dovoljno i po 1-2 kašičice na svakih 5-10 minuta. Ukoliko se preparat pravilno primenjuje, obolelom skoro da i neće biti potrebna nikakva infuzija. Izovoga se izuzimaju hitni slučajevi, kod kojih je neophodna intervencija lekara. Preparatzaublažavanjetegobadigestivnogtrakta

Kod raznih tegoba želuca, tankog i debelog creva, raznih divartikula, parazita, upala, lenjih creva i slično. treba da se pije tečrrost spravljena na sledeći način: 2-3 oprana i sitno iseckana limuna sa korom staviti u lonac sa težinski istom količinom korena celera (dobro opranog i takođe sa korom), preliti sa 2,5-3 litra vode i kuvati sve dok u loncu ne ostane 1 litar tečnosti. Zatim procediti i piti kao čaj. Pre kuvanja ovomese mogu dodati 3-4 čena belog luka, malo lista celera i/ili peršuna. Istotako, prema potrebi, može se dodati i žuti šećer, ali njega dodati desetak minuta pre kraja kuvanja, kako bi se izjednačio sa tečnim sadržajem voća i povrća.

Preparatza sluzokožu probavnog trakta Po 300 gr sveže muške i ženske bokvice i 300 gr sveže hajdućke trave (sve dobro oprano) sitrio iseckati u mikseru, kako bi iz dobijene smese mogao da se iscedi sok.

Ukoiiko je odviše suvo za mikser, dodati maio čaja od bokvice i hajdučke trave. Dobijeni sok procediti kroz dvostruku sterilnu gazu. Piti 3 puta dnevno po 1 kašiku pre jela (na prazan stomak) i čuvati u nemetalnoj posudi. Ovaj sok veoma blagotvorno utiče prvenstveno na sluzokožu želuca i organa za varenje, a isto tako dobar je i za ceo organizam uopšte. Preparat za mikrobialne tegobe digestivnog trakta (Escherichia coli i drugi uporni i teško izlečivi crevni patogeni paraziti) Dobro oprati i isitniti 400 gr lista celera.Tome dodati dva (u mlakoj vodi) oprana, a potom iseckana, limuna sa korom. Sve zajedno preliti 1 litrom vrele vode, poklopiti i ostaviti da odstoji 24 sata. Posle toga procediti i piti 3 puta dnevno, pre jela, po 1 šoljicu. Uzima se 42 dana, uz obavezan doručak isključivo od zobenih pahuljica, kuvanih najviše 5 minuta. Osim toga, uzimati 3 puta dnevno pre jela po 1 kašiku ,,TODoXIN®br. V'.

Kuglica odpropolfca U slučaju infekcije digestivnog trakta ili sa razloga potrebe njegovog čišćenja, bez obzira na uzrok, obavezno jednom do dva puta dnevno (najkasnije do 17.00 sati) od čistog propolisa napraviti kuglicu veličine većeg zrna graška, držati ju u ustima desetaksekundi (nežvakati!) da se malo razmekša, a onda progutati. Efekat će brzo biti više nego očigledan.

Preparatza pro čišcavanje zidova krvnih sudova Očistiti 30 češnjeva belog luka (ili 3 veće glavice) i sitnq iseckati.Tri cela limuna (sa žutom korom) dobro oprati mlakom vodom, obrisati kuhinjskom krpom, iseckati na sitne komade i pomešati sa belim lukom. Sve staviti u manji lonac i preliti 1 litrom prethodno prokuvane i ohlađene vode. Sadržaj zagrevati do 70-80 stepeni ili, u nedostatku termometra, dok voda ne počneda struji. Važno je da voda ne proključa, inače će biti izgubljen sadržaj aktivnih supstanci. Lonac skloniti sa šporeta, poklopiti i ostaviti da odstoji 12 sati. Sadržaj zatim procediti i u staklenoj flaši čuvati u frižideru. Najmanje40 dana uzimati po 1 dl ove tečnosti svakoga jutra, na prazan želudac. Za puno dejstvo potrebno je četiri puta spravljati ovaj preparat, s obzirom na to da će jedna flaša trajati 10 dana. Reč je o snažnom prečistaču krvi i zidova krvnih sudova, koji višestruko povoljno deluje na čitav organizam. Preparat od Ijuske jajeta - z a sprečavanje i nadoknađivanje manjka kalcijuma Ovajpreparat može da se uzima tek posle zavrsetka posta.

Dobro oprati i izbrisati 5-7 jaja. Zatim ih izlupati, odstraniti sadržaj (belance i žumance), a ijusku ubaciti u teglu od 1 iitra. Potom ih preliti sokom od limuna (da se napuni tegla) i ostaviti da odstoje 12 sati u frižideru. Procediti (Ijusku iz cediljke vratiti u tegiu) i piti po 2 šoljice dnevno, a uz to obavezno uzimati i po 1 kašiku ribljeg ulja dnevno, bez obzira na doba dana. Ovaj preparat mogu da uzimaju i deca i odrasli.

Ajer-konjak Ajer-konjak može da se uzima tek kada sezavrsipost Akose ajer-konjak daje deci, umesto komovice se, u istojkoličini, stavlja kupinovo vino. Pažljivo mlakom vodom oprati 6 jaja (biološki ispravnih i kvalitetnih, što se prepoznaje po jakoj Ijusci) i, radi zaštite od salmonele, dezinfikovati ih 70%-nim alkoholom. Poređati jaja u mali lonac (ne razbijati ih!) i preliti sokom od 12 zrelih limunova, tako da sva budu potpuno prekrivena sokom. Lonac odložiti u frižider da odstoji 7 dana, s tim što jaja povremeno treba pažljivo da se promešaju, proveravajući da li su sva i dalje prekrivena sokom od limuna. Posle 7 dana Ijuske bi trebalo da su rastopljene. Dobijenu masu procediti i dodati joj 250 gr meda i 3 dl komovice (može i alkohola), kako bi se masa razredila i resorbovala sve sastojke, ali i zaštitila najprirodnijim konzervansima. Zatim sve dobro promešati. Preparat držati u frižideru, u staklenoj ili porcelanskoj (nikako metalnoj ili plastičnoj) posudi ili flaši. Istog dana kada se započne uzimanje ovoga preparata valja odmah pripremiti novu količinu (od 5-7 jaja), kako bi za 7 dana bila spremna, jer će do tada biti potrošena prva količina. Ovaj izuzetan antioksidans treba svakodnevno da se pije po 2-3 šoljice, odnosno tako da u roku od 7 dana bude utrošena predviđena količina. Preparat (ajer-konjak) uzimati 6 nedelja. Uzovo obavezno uzimati svakoga dana po 1 kašiku ribljeg ulja, u bilo koje doba dana. Osim ovih preparata predlažemo i dve kure koje se mogu sprovesti bezobzira na način ishrane (posna ili mrsna hrana). Primenom tih postupaka mogućno je u velikoj meri očistiti organizam od nakupljenih otpadaka i dovesti ga prilično u red.

Kurasagrožđem Najjednostavnija kura sa grožđem sastoji se u tome da se tokom 2 nedelje pojede dnevno 1-3 kg svežeg, zrelog i dobro opranog grožđa, i to samo sok i meso ploda, a ne i koštice i koža ploda.Takavjedan„grožđani dan"počinje ujutro uzimanjem 1/2 kg grožđa na već pomenuti način, a jedan sat kasnije doručkuje se šoljica

biljnog čajas malim komadićem crnog hleba. Prepodne sejede ponovo 1/4 do 1/2 kg grožđa, a isto tako i sat pre ručka, umesto užine i, konačno, sat pre večere. Za ručak i večeru uzimaju se jela u v^oma malim količinama, a masna, kisela i začinjena jela treba bezuslovno da se isključe. Strogo su zabranjene sve vrste salata, sirće, vino, pivo i sva pića koja sadržeugljen-dioksid (S02): pivo, soda-voda, koka-kola, šampanjac, kao i mleko.Treba takođe da se izbegava voda, beli hleb, a najviše jela od mesa. Uspeh se pokazuje uskoro, a povisuje se, ako se osim grožđa što manje uzimaju druga jela i pića. Najbolji početak kure s grožđem jeste jedan do dva dana strogog posta. Probava brzo počinje da se sređuje, naslage masti na telu nestaju, vodene otekline na cevanicama i bedrima postaju manje, nestaju reumatične poteškoće, odnosno sprečava se njihov početak, brzo nestaje pečenje želuca i gorušica, nestaju zapaljenski procesi probavnih organa, a i sve poteškoće ili početne nečistoće kože i kožni osipi. Izlučuju se nakupljene veće količine vode, uzrokovane, na primer, srčanim bolestima, te nastupa osetno olakšanje u radu srca.

Kurasamedom Tri puta dnevno za vreme 10 nedelja pije se u gutljajima 1/2 šoijice biijnog čaja (1/2 kašičice mešavine jednakih delova kamilice i stolisnika). Svaki put 1 sat pre doručka, pre ručka i 1 sat posle večere čaju se dodaju sledeće količine meda: 1. nedelja: tri puta dnevno po 1/2 kašičice meda 2. nedelja: tri puta dnevno po 1 kašičica meda 3. nedelja: tri puta dnevno po 1,5 kašičica meda 4. -7. nedelja: tri puta dnevno po 2 kašičice meda 8. nedelja: tri puta dnevno kao u 3. nedelji 9. nedelja: tri puta dnevno kao u 2. nedelji 10. nedelja: tri puta dnevno kao u 1. nedelji Med se dodaje onda kada se biljni čaj toliko ohladi da se može piti. Najbolje je da se čitava dnevna količina čaja pripremi već ujutro, doda med, da se popije količina određena za jutro, a ostala dva obroka spreme u termos-bocu. Kura se, prema potrebi, može ponoviti posle stanke od 2-3 nedelje, dok ne nastupi znatno i trajno poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja.To zavisi od zdravstvenog stanja i telesne konstitucije. Za vreme kure treba da se izbegava svako uzimanje alkohola i ruskog čaja, isto tako i sva pića koja sadrže ugljen-dioksid (S02): pivo, soda-voda, voćni i osvežavajući napici sa sodom, mlado vino ili šira. Pušenje treba za vreme ove kure potpuno da se obustavi. Treba da se drži i određena dijeta: uzimati lako svarljivu

hranu, malo mesa, ali ne svinjsko i svinjsku mast, mnogo svežeg povrća, mnogo kiselog zelja, po mogućnosti sirovog, jela od sira, upotrebljavati samo blago vinsko sirće, a ne alkoholno sirće, ne uzimati jake začine, soliti malo, ako je mogućno morskom solju.

OPŠTE PREPORUKE

Prilikom pripremanja hrane uopšte, bez obzira da li je posna Шmrsna, trebalo bi da se, ako je mogućno, pridržava nekih preporuka koje su ishod iskustva sa hranom koju danas uzimamo. Štetne utieaje ne možemo izbeći, a!i njihovo delovanje možemo prilično smanjiti. Evo nekih saveta šta bi vaijalo raditi, ako želimo da se koliko toliko zdravo hranimo i zaštitimo: • isključiti beli hleb i jesti samo crni hleb od integralnog brašna • umesto belog brašna koristiti integralno ili kukuruzno brašno, a za zaprške i pivski kvasac • vodu iz vodovoda (česmovaču) prokuvavati ili, mesto njer piti čajeve • beli konzumni šećer isključiti, a mesto njega koristiti žuti šećer ili med, s tim što se med ne sme stavljati u pretopla jela ili vruće napitke • umesto kuhinjske soli koristiti za kuvanje morsku so • upotrebljavati jabukovo Шdomaće vinsko sirće, a ne alkoholno • koristiti nerafinisano i hladno ceđeno ulje (suncokretovo, maslinovo ili od kukuruznih klica) • jesti što više voća, povrća i žitarica • uzimati što više kakaoa i cimeta • jake začine (biber, kari, Ijutu papriku) mogućno je zameniti lekovitim i začinskim biljem (nana, bosiljak, ruzmarin, majčina dušica, kim, đumbir), koje takođe daje veoma lep ukus hrani, a blago deluje na želudac • ako u ishrani nedostaje kompleks vitamina V, može da se pije rastvoren pivski ili hlebni kvasac sa žutim šećerom • u prostorijama gde se boravi i/ili spava ne držati isparljive hemijske supstance (naftalin, lakovi, dezodoransi i veštački mirisi) • izbegavati dodir sa pesticidima i insekticidima u bilo kojoj sredini riba bi trebalo da se peče (u rerni ili na ringli, uvijena u aluminijumsku foliju) iii da se bari neposredno pred spavanje popiti neki od zelenih čajeva: nana, kopriva, kamilica, bosiljak...

SEDAM DANA PRED POSTIPOSLEPOSTA

Ljudi koji nikada do sađa nisu postili valjalo bi da se pre početka posta pripreme na izmenjenu ishranu. Prelazak na posnu hranu ne sme da bude odjednom - s neba, pa u rebra. Mnogi su odustali zato što nisu mogli da se naviknu i što su odjednom - pogrešno - iz temelja promenili ishranu. Svaka promena zahteva vreme i pripremu. Evo pređloga za jelovnik koji bi trebalo da se primenjuje 7 dana pre početka posta. Ovaj jelovnik mogu da primenjuju i zdravi i bolesni, i to ne samo za pripremu, već i 7 dana posle završetka nekog od velikih postova, kako bi se organizam polako vratio na hranu sa namirnicama životinjskog porekla. Kao što početaknetreba da bude iznenadan, tako ne bi valjalo ni da se odmah po završetku posta čovek naklopi na mrsnu hranu, jer mogu da sejave želudačne tegobe i slični problemi. Samo polako, sa pripremom, i problema neće biti. 1 . dan doručak: pecivo od crnog hleba, rovito jaje, svež sok prva užina: parče pite od jabuka ili bundeve ručak: čorba od mešanog povrća, kuvano sočivo, salata od bele rotkve, limunada od jednog limuna sa žutim šećerom druga užina: pečena jabuka ili dunja večera: pšenične klice, pomešane sa kefirom ili jogurtom

2. dan doručak: polubeli ili crni hleb premazan namazom od rena ili mladim sirom, zelena salata prva užina: sok od kupine Шborovnice, sa malo lešnika, ili sokod šargarepe ručak: čorba od celera, dinstana šargarepa sa peršunovim lišćem i belim lukom, pečena riba, bareni krompir, limunada sa kvascem druga užina: voćna saiata od nekoliko sezonskih plodova večera: kačamak od kukuruznog brašna, sa mladim sirom i jogurtom

3. dan doručak: kačamakod kukuruznog brašna, sa mladim sirom i jogurtom prvaužina: hleb namazan pekmezom od šljiva ili drenjina pre ru čk a :so k od svežeg kupusa ručak: kuvani kupus (bezzaprške) sa junetinom, šargarepom, kečapom ili paradajzom, limunada od jednog ceiog limuna druga užina: pečena bundeva večera:k\\cesa kefirom ilijogurtom 4. dan doručak: crni hleb namazan medom, rovito jaje ijogurt prva u žina:sokod cvekle, šargarepe ili jabuke ručak:čorba od ječma, pire od spanaća ili koprive, prilog od barenog integralnog pirinča, limunada od jednog limuna druga užina: jabuka iii nekoliko mandarina večera: klice sa kefirom ili jogurtom

5dan doručak: sendvič od crnog hleba sa renom, pečenom ribom i salatom prvaužina: voćna salata od jabuka, oljuštenog grožđa, mandarina, kruške (najbolje bi bilo sezonsko voće sa domaćeg podneblza) ručak: kuvani pasulj bezzaprške, sa paradajzom ili kečapom, pečena paprika sa uljem, belim lukom i jabukovim sirćetom ili saiata od rendanog kupusa i ceiera večera: klice sa kefirom ili jogurtom

6»dan doručak: pecivo od crnog brašna, sa jogurtom ili svežim sokom prva užina: salata od povrća (cvekla, bela rotkva, celer) pre ručka: voće i sok od tog istog voća ručak: supa od tikvica, karfiola i luka, sa malo pavlake, đuveč od sezonskog povrća sa ćuftama, limunada druga užina: nekoliko suvih smokava, badem, lešnik večera: kliee sa jogurtom ili kefirom 7.dan doručak: crni h leb, pečena nem asna riba, ajvar, sir, čaša soka od p arad ajza sa

celero vim listom ili so k o d ceiera

prva užina: domači biskvit ručak: supa od paradajza, punjene paprike ili musaka od kelja bez mesa, pita od bundeve, limunada od jednog limuna večera: klice sa jogurtom ili kefirom

Uzmalo voije i mašte mogućno je^zamenjivanjem navedenih sastojaka, praviti razne kombinacije. Ovaj sedmodnevni jelovnik može se menjati i usklađivati prema ukusu i mogućnostima. Valja se potruditi da pripremljena jela budu lepo i maštovito serviranajer to često odlučujuće utiče na apetit.

NAMAZI

Ajvarodplavog paradajza 1kg plavog paradajza 2 crvena paradajza 2 paprike babure 2 glavice crnog luka 3-4 čena belog luka 1/4 šolje maslinovog ulja 1 šoljica vinskog sirćeta peršunov listf iseckan biber/đumbir morska so Ispečen piavi paradajz, još vruć, oljuštiti i ostaviti da se cedi. Babure ispeći na plotni, oljuštiti, očistiti od semenki i ostaviti da se ocede. Crveni paradajz oljuštiti, očistiti od semena i iseći na krupnije komade. Na mašini za mlevenje mesa samleti plavi paradajz, crveni paradajz, paprike, crni i beli luk, propržiti malo na maslinovom ulju i začiniti sirćetom, dodati so, biber/đumbir i peršun. Služiti kao prilog uz bareni krompir ili kuvanu ribu.

Premazodoraha 75groraha 5crnihmaslinkif bezkoštica 5 zelenih maslinki, bez koštica 1 konzerva sardela, oceđena od ulja 2 kašike mirođije 1 kašika senfa sok od 1 limuna 4 kašike maslinovog ulja Sve sastojke, osim ulja, samleti u mikseru, pa onda dodati ulje. Sve još malo izmutiti. Namaz čuvati u frižideru.

Sardine sa crnim lukom 1 konzerva sardela 1glavica crnog lukaf sitno seckanog 1 kašičica senfa sokod l/2limuna Sardine izgnječiti, dodati crni luk i senf, i sve lepo izmešati. Dodati limunov sok, još jednom izmešati i - mazati.

Ribljinamaz 1konzerva sardela 1/2 konzerve tunjevine 1krastavac senf peršunov listmorska so Izgnječiti sardinu i malo tunjevine, dodati senf, izrendan krastavac i iseckan peršunov list, i posoliti. Sve dobro izmešati i ohladiti.

Povrćezasendviče 1plavi paradajz 1glavica belog luka 3 crven a paradajza 4 crne zemičke 2 kašike maslinovog ulja sokod l/2limuna biber/đumbir morska so Plavi paradajz oljuštiti i iseći na krugove. Malo posoliti i poprskati sokom od limuna sa malo bibera/đumbira. Sve izmešati i staviti da se peče na roštilju. Crveni paradajz iseći na krugove. Beli luk oljuštiti i ispeći u rerni. Kada je sve to gotovo, iseći i pripremiti zemičke - preseći ih popreko i otvoriti. Namazati ih belim lukom pomešanim sa maslinovim uljem, poređati plavi paradajz, a preko toga krugove crvenog paradajza, poklspiti gornjim delom od zemičke i siužiti. Zemičke se pre mazanja isto mogu malo staviti na roštilj.

Paradajzi bodiljaknahlebu 5 paradajza 5 čena belog luka lOkašika maslinovog ulja

10 svežih iistova od bosiljka 10 kriski crnog hleba biber/đumbir morska so U pleh poređati hieb, premazati gornju stranu uljem i zapeći u rerni 15-20 minuta na 200-220 stepeni. Ovamo paradajz iseći na kockice i dodati iseckan beli luk, isitnjen bosiljak, biber/đumbir i so. Izmešati i ocediti sok. Paradajz ređati po hlebu itakoslužiti.

Alaski kavijar 500 gr ikre i mlvča od sarana 2 kašičicesenfa sokod 1limuna peršunovlist aleva paprika biber/đumbir morskaso Ikru i mleč staviti u gušću cediljku, a nju kao poklopac na posudu u kojoj vri voda. Kuvati tako na pari oko 20 minuta. Ostaviti da se ocedi i ohladi, pa onda sve iseckati. Sručiti u činiju, dodati senf, iseckan peršunov list, so, biber/đumbir i sok od limuna. Dobro izmešati, da se sve izjednači. Služiti hladno, posuto malo alevom paprikom.

Premaz od plavog paradajza 7kg plavog paradajza 2 glavice crnog luka 4-5 čena belog luka veza mirođije kim biber/đumbir maslinovo ulje morska so Plavi paradajz ispeči u rerni i očistitL Sitno seckani crni luk propržiti dok ne počne da se cakli, ali da ne požuti. Luk ostaviti da se ohladi, dodati izgnječen plavi paradajz, sitno iseckan beli luk, sitno iseckanu mirođiju, prstohvat kima i kašičicu bibera/đumbira. Posoliti prema ukusu.

Pindžur 3 kg m esnatih paprika 1 kg p lavo g p a ra d a jza 1 kg p a ra d a jza 1 g lavica helog luka

I veza celerovog listaž sirće m aslinovo ulje m orska so

Paprike ispeči na plotni, a plavi paradajz u rerni. Očistiti i ostaviti da prenoći u đevđiru, da se ocedL Sve zajedno samleti na vodenici za meso, na iajkrupniju rešetku. Paradajz olzuštiti, iseći na kriške, pa kuvati dok se potpuno ne zgusne. Sve izmešati i začiniti iseckanom glavicom belog luka, iseckanim celerovim listom, posoliti, dodati sirće i ulje prema ukusu. Domacikecap 3 kg p a ra d a jz a 1 veza celerovog lista 1 veza persunovog lista 2 kasičice morske soli 1 so ljicažu to g šećera 1 šoljica m aslino vo g ulja 1 šoljica sirćeta

Paradajz oljuštiti, iseći na četvrtine, pa ukuvati. Kada se zgusnuo, dodati iseekanu vezu celerovog i peršunovog lista. Dodati so, šećer. ulje i sirće. Dobro izmešati i čuvati obavezno u frižideru, pošto se ne dodaje nikakav konzervans.

PREDJELA

Kačamok br. 1 7 solja kukuruznog brasna morska so Sastaviti kukuruzno brašno i 1 šolju vode, dodati soli prema ukusu i sve to zajedno umutiti. 1,5 šolju vodezagrejati do ključanja, pa polako sipati razmućeno brašno, stalno mešajući. U početku je ova masa žitka, a posie se postepeno zgušnjava. Kada sva voda uvri, počinju da se pojavljuju mehuri i to znači da je kačamak gotov.

Kačamakbr. 2 250 gr kukuruznog brasna 1/4 kašičice morske soli 1/4 šolje maslinovog ulja 1 kašičica aleve paprike U 1 litar kipuće vode polako sipajte brašno i varjačom mešajte brzo, da se ne bi zgrudvalo. Ostaviti kačamak da bude malo ređi, jer će se ka'snije zgusnuti. Smanjite vatru i kuvajtejoš malo, dobro mešajući. Skinite sa vatre i napravitezapršku - malo zagrejte ulje, dodajte alevu papriku i prelijte ovim kačamak. Jesti toplo.

Kačamaksa crnim lukom skuvan kačamak br. 1ili br. 2 500grcrnog luka 1/2 šolje maslinovog ulja biber/đumbir aleva paprika morskaso Na ulju ispržiti crni luk, iseckan na rebarca. Kada luk omekša, skloniti sa vatre i dodati so, biber/đumbir i alevu papriku. Sipati kačamak u tanjire i preliti ovom zaprškom. Služiti odmah. dok je vruće.

Sarmice odzelene salate pistovi zelene salate ren , sveži koren m ed suvo grožđe so k o d lim una

Ove sarmice prave se od listova zelene salate, a pune se filom koji se pravi ovako: Za svaki list salate narendati po pola rena, dodati malo meda i suvog grožđa. Na sv&ki list nakapati po 2-3 kapi limunovog soka, staviti fil i umotati sarmice.

PITE

Pitaodpraziluka 1/2kgkorazapitu 1 kg praziluka 1 šolja kuvanog i oceđenog pirinča 1/2 šolje maslinovog ulja biber/đumhir morskaso Praziluk sitno iseckati i prodinstati na ulju. Kada je upolovačen, skloniti sa vatre i dodati biber/đumbir i so. U to sasuti pirinač i sve dobro izmešati. U namazan pleh ređati dve kore na dno, zatim fil i opet tako redom. Na vrhu ide jedna kora. U šolji razmutiti malo vode i ulja i time poprskati završnu koru. Peći oko 30 minuta na 200 stepeni, dok ne porumeni.

Posna pita sa prazilukom i pirinčem 1/2 kg tankih kora 1/2 kg praziluka 300 grskuvanog pirinča maslinovo ulje biber/đumbir morska so Iseckan praziluk dinstati na ulju, dodati kuvan pirinač, biber/đumbir i so, i sve to dobro promešati. Na dno namazane tepsije staviti tri kore, premazati filom i tako redom - dve kore, pa fil, dok se ne potroši sav materijal. Na vrhu prekriti jednom korom. Složenu pitu iseći na kocke i poprskati mešavinom malo vode i ulja. Peći oko 60 minuta na 200 stepeni. Isknjučiti i ostaviti da se pita ohladi u rerni.

Pita sa kiselim kupusom 600 gr kora za pitu 1manja glavica kiselog kupusa 1-2 struka praziluka

1 soljo maslinovog ulja I šolja kisele vode biber/đumbir morska so Glavicu kupusa preseći na pola i, ako je mnogo kisela, oprati i iscediti. Kupus iseckati kao za ribanac i ostaviti da se još ocedi. Ovamo na ulju prodinstati sitno iseckan praziluk, dodati biber/đumbir, so i kupus, pa još mapo prodinstati, dok ne ispari voda. Namazati pleh, na dno staviti dve kore, premazati filom, i ređati tako dok ima materijala. Kore se ne ređaju ravno, već se gužvaju, jer pita mora da diše. Na kraju staviti jednu koru i premazati ju mešavinom kisele vode i ulja. Pitu izbušiti viljuškom i peći oko 60 minuta u dobro zagrejanoj rerni, dok ne porumeni. Isključiti i ostaviti pitu da se ohladi u rernh Može da se služi i topla i hiadna

Pitaodkopriva 1/2 kg tankih koraza pitu 1/2 kg skuvanih i iseckanih kopriva 300 gr praziluka 1 čaša kuvanog pirinča 1šolja maslinovog ulja 1čaša kiseie vode biber/đumbir morska so iseckani praziluk dinstati na uiju, dodati koprive, pirinač, biber/đumbir i so. U namazanom plehu ređati dve ravne kore na dnu, poprskati mešavinom ulja i kisele vode, sipati fii, onda opet dve kore, pa fil, sve dok ima materijala. Kore se gužvaju, da bi pita disala. Poslednja kora ide ravno i premaže se mešavinom vode i ulja. Pitu iseći na kocke i staviti da se peče u dobro zagrejanoj rerni, dok ne porumeni. Isključiti i ostaviti pitu da se ohladi u rerni

Pitasavinom 1/2 kg debelih kora 1/2 kg šampinjona 2 glavica crnog luka ili 1struk praziluka 1dljačeg belog vina biber/đumbir maslinovo ulje morska so

Pečurke oprati i iseći popreko. Na malo ulja propržiti sitno iseckan crni luk ili praziluk. Dodati pečurke. Sve naliti belim vinom, posoliti i dodati biber/đumbir, pa dinstati, dok vino ne ispari. Raširiti jednu koru, na nju staviti nadev, pa urolovati. U nauljen pleh stavljaju se ravno, a u tepsiji uokolo. Peći u rerni na umerenoj temperaturi. Kada počne da rumeni izvaditi, poprskati mešavinom vina i ulja, pa vratiti da se dopeče, na najjačoj vatri.

Rolnicesapovrćem korezagibanicu 1/2kgmesanogpovrća 1 kisela jabuka 1kašika šećera ili meda biber/đumbir maslinovo ulje morska so Povrće i jabuku izrendati na krupno rende, začiniti šećerom ili medom, dodati so i biber/đumbir. Kore seći na trake široke oko 15 cm, namazati filom i po dužem deiu zarolati, da se dobiju tanke kobasice. Oštrim nožem iseći ih na komade dužine oko 10 cm, pa pržiti na vrelom ulju, dok ne porumene.

Pitasatunjevinom 1 konzerva tunjevine 1 šoljapirinča 2 struka praziluka 300 gr tankih kora za pitu kisela voda maslinovo ulje biber/đumbir morskaso Na ulju propržiti iseckan praziluk. Pirinač obariti do pola, ocediti i dodati u praziluk. Kada se ovo ohladi, dodati sitno iseckanu tunjevinu iz konzerve, sve sa uljem, dodati biber/đumbir i so prema ukusu. Sve izmešati. U nauljen pleh poređati tri kore i poprskati ih mešavinom kisele vode i ulja. Preko toga nabaciti fil. Onda sve završiti sa još tri reda kora, takođe poprskanih mešavinom kisele vode i ulja. Peći u rerni, dok ne porumeni.

Pita krompiruša 1 kg koraza gibanicu i kg krompiro 4 struka praziluka 1/2 solje maslinovog ulja biber/đumbir morskaso Praziluk sitno iseckati i propržiti na ulju, da postane mekan. Krompir oljuštiti, izrendati i pomešati sa izdinstanim prazilukom. Posoliti i dodati biber/đumbir. Sve dobro izmešati. Staviti u namazan pleh dve kore na dno, sipati svuda po malo fila, razmazati ravnomerno i pokriti drugom korom. Slagati tako redom, da se utroši sav materijal. Na vrhu se prekrije jednom korom, koja se dobro namaže mešavinom ulja i vode, kako pri pečenju ne bi ispucala. Peči oko 45-60 minuta na 200 stepeni, dok pita ne porumeni. Kada je gotovo, rernu isključiti i ostaviti da se pita ohladi u rerni. Seći i služiti dok je topla.

Pitakupusara 1/2 kg tankih koraza pitu 1 glavica svežeg kupusa 2 - 3 giavice crnog luka 1 sargarepa 1paskanat maslinovo ulje biber/đumbir morska so Kupus iseckati kao za ribanac, šargarepu i paškanat izrendati. Ovo zajedno sa sitno iseckanim lukom dinstati na ulju, dodajući malo vode, i mešati. Kada je upolovačeno, dodati biber/đumbir i so. U namazan pleh ređati na dno dve kore, pa fil, opet po dve kore, pa fil i tako redom. Kore se ne slažu ravno, nego se gužvaju, kako bi pita mogla da diše. Na vrhu ide jedna kora kao pokrivan. Pitu ponegde izbušiti viljuškom i posuti mešavinom vode i ulja. Peći oko 60 minuta na 200 stepeni, dok pita ne porumeni, isključiti rernu i ostaviti da se pita ohladi u rerni.

Ružeodpraziiuka nekoliko kora za gibanicu 3 - 4 struka praziluka 1sveža paprika

1 sargarepa maslinovo ulje biber/đumbir kisela voda morska so Sitno iseckan praziluk, izrendanu šargarepu i na kockice iseckanu papriku izdinstati na ulju. Posoliti i dodati biber/đumbir. Kore iseći na 4 dela, a fil podeliti na 10 delova. Svako parče kore namazati kao palačinku, a kore zatvarati kao maramicu. Ove ruže ređati u namazan pleh i na vrhu malo otvoriti. U šolji pomešati malo kisele vode i malo ulja i tom mešavinom poprskati ruže. Peći u rerni, dok ne porumeni.

PRELIVI, SOSOVIIMARINADE

Prelivza zeknusalatu. br. 1 3

kašike vinskog sirćeta

1 šolja sveže isceđenog soka odpomorandže 2 kašike maslinovog ulja 5 maslinki, iseckanih 7 kašičica origanoa morska so biber/đumbir Sve sastojke izmešati i pre prelivanja ohladiti.

Prelivzazelenusalatu. br. 2 700 gr pistaća, iseckanih 1/4 šolje maslinovog ulja 2 čena beiog luka 7 kašičica svežeg bosiljka, isitnjenog sokod 1 limuna Sve sastojke staviti u teglu, dodati 1/2 šolje vode.Teglu zatvoriti i dobro izmućkati. Ako je masa gusta, može se dodati još malo hladne vode.

Prelivza krompir-salatu 1/4šoljesirćeta 1/4 šolje maslinovog ulja 2 čena belog luka 50 gr pečenog kikirikija, iseckanog malo limunovog soka morskaso biber/đumbir Sve sastojke izmešati u zatvorenoj tegli i preliti preko kuvanog krom-pira, izmešanog sa iseckanim cmim lukom.

Skoro savršeno sirće 3/4 solje maslinovog ulja 1/4 šoljejabukovog sirćeta 1/2 kašičice soli 1/2kašičice senfa 1/4 kašičice mlevenog bibera/đumbira 1/4 kašičicežutog šećera 1 čen belog luka, izgnječen 1 kašičica peršunovog lista, sitno seckanog Sve izmešati, staviti u manju teglu sa dobrim zatvaračem i držati u frižideru.

Prelivsapomoraniom 2/3 šolje maslinovog ulja 1/2 šolje vinskog sirćeta 2 čena belog luka sok od 1pomorandže rendana kora od 1pomorandže 1-2 struka mladog crnog luka morska so Sve ovo samleti u mikseru, ohladiti i služiti kao preliv preko zelene salate ili barenog krompira.

Preliv od vinskog sirćeta 1/2 šolje vinskog sirćeta 2 kašike soka od limuna 2 kašike seckanog mladog luka 1/2 kašičice origanoa 1 čen belog luka biber/đumbir Sve sastojke samleti u mikseru, dodati 1/4 šolje vode, ohladiti i služiti kao preliv zazelenu salatu.

Preliv od limuna isenfa 1/4 šolje maslinovog ulja 1/4 šolje svežeg soka od limuna 1/2kašičicesenfa

1/2 kašičice morske soli 1/4 kašičice mlevenog belog bibera/đumbira 1/4 kašičice žutog šećera Sve dobro izmešati i čuvati u tegii $a dobrim zatvaračem u frižideru. Preporučuje se za preiivanje preko svežeg spanaea iii zeiene salate.

Prelivza pečenu iliprženu rihu 2-3 kašike maslinovog ulja 1 koren šargarepe, izrendan 1glavica crnog luka, iseckana 2-3 struka celerovog lišća, iseckana 2-3 struka peršunovog lišća, iseckana 1 šolja vinskog sirćeta 1 šolja belog vina 1 šoljica istucanog belog luka majčina dušica iistiorbera biberuzrnu Sve povrće propržiti na maslinovom ulju. Kada porumeni, doliti vino i sirće. Pustiti da sve proključa i na tihoj vatri kuvati 15 minuta! Ohladiti i u staklenoj iii keramičkoj posudi ređati red pržene ili pečene ribe, pa red ovog preliva. Ostaviti da odstoji 1-2 dana, na hladnom mestu.

Sirce sa pečenim belim lukom 1glavica belog luka, pečenog 1/2 kašičice morske soli 1/2 kašičice mlevenog bibera/đumbira 1/4 šolje domaćeg sirćeta 1kašika senfa 1/2 šolje maslinovog ulja Zaseći glavicu belog luka sa donje strane i peći oko jedan sat na 190-200 stepeni, na aluminijumskoj foliji namazanoj uljem. Lukostaviti da se ohladi, očistiti od Ijuske i isitniti u činiju. Dodati so, biber/đumbir i senf. Sve umutiti mikserom. Dodavati po malo ulja i opet mutiti, dok se utroši sve ulje. Preliti preko salate i služiti.

Sirćezasveisvašta 1/4 vinskog sirćeta 1/2 šolje maslinovoa uiia

1/4 kasičice mlevenog hibera/đumbira 2 kašičice senfa Sve staviti u mikser i umutiti. Ohladiti i preliti preko salate.

Sirće sa celerom ilimirođijom 11domaćeg sirčeta 100 gr celerovog lista ili mirođije U sirće staviti listove celera ili mirođiju. Bocu zatvoriti i ostaviti da stoji 15 dana. Kada odstoji procediti kroz gazu, sipati u bocu i koristiti kao dodatak ili začin za jela i salate.

Sirćesalorberom 11sirćeta 50 gr listova lorbera, svežih /V/sušenih U sirće staviti listove lorbera i ostaviti da stoji 15 dana u zatvorenoj boci. Zatim procediti, sipati u bocu i koristiti kao dodatak ili začin za jela.

Sirćesabelimlukom 11sirćeta 5-8 čenova belog luka U sirće staviti beli luk istucan u avanu, bocu zatvoriti i držati na tamnom mestu 2 dana. Procediti kroz gazu i bocu čuvati na tamnom i prohladnom mestu. Koristiti ga kaozačin jelima od pečuraka, a m ožeiza mariniranje ppvrća.

Sirćesacrnimlukom 1 1sirćeta 1 glavica crnog luka llistlorbera Crni luk iseckati sitno, dodati izmrvljen lorberov list i naliti sirćetom. Bocu zatvoriti i držati 3-4 dana na tamnom i hladnom mestu. Posle toga procediti kroz dvostruku gazu, sipati u bocu i čuvati na hladnom i tamnom mestu.

Sirće od belog korenja 1 1sirćeta 1koren paškanata, veći 1koren peršuna, veći

Koren paškanata i koren peršuna očistiti i samleti na mašini za meso. Naliti sirćetom i sipati u bocu. Dobro ju zatvoriti i čuvati na hiadnom i tamnom mestu 6-8 dana. Posle toga procediti, sipati u bocu i čuvati na hladnom i tamnom mestu.

Sirće sa limunom ili pomorandžom 7/sirćeta kora od 1limuna ili pomorandže U sirće staviti dobro opranu i iseckanu koru limuna ili pomorandže i ostaviti da stoji 4-6 dana. Posle toga sirće procediti kroz gazu, dobro zatvoriti i čuvati u frižideru ili tamnom i prohiadnom mestu. Koristiti za voćne marinade, salate od voća ili povrća ili kao začin za ribu.

Crveno sirće od višanja 7 kg visanja 11sirćeta Oprane i očišćene višnje naliti sirćetom, bocu dobro zatvoriti i ostaviti da stoji 2 dana. Zatim tečnost procediti kroz gazu, presuti u boce, dobro zatvoriti i čuvati na tamnom i hladnom mestu iii u frižideru. Koristiti kao začin za voćne salate i salate od crvenog kupusa.

Crvenosirće 1/2kašičicemorskesoli l/2kašičiceslačice 1/2 kašičice siatke aleve paprike 1/2 kašičice origanoa 1/2 kašičice soka izgnječenog belog iuka 1/2 kašičice izgnječenog crnog luka l/2šoljesirćeta 1/2 šolje kečapa 1/2 šolje maslinovog ulja Sve sastojke sastaviti, staviti u teglu sa dobrim zatvaračem i dobro izmućkati. Ohladiti i opet dobro izmućkati. Dobiće se oko 1,5 šolja ukusnog sirćeta za salatu.

Sirćezasalatu odkrastavaca 3 kašičice mirođije, iseckane 1 kašika limunovog soka 1kašičica šećera

1kašičica senfa 3/4 kašičiće morske soli 1kašičica maslinovog ulja Sve izmešati i ohladiti. Pre upotrebe opet dobro izmešati i preliti preko saiate od krastavaca i mladog luka.

Provansalskisos 1/2 kg zrelih paradajza 4 kašike maslinovog ulja 1/2 kašičice morske soli 2 čena belog luka 3 korena peršuna morska so biber seckani list peršuna Paradajz oljuštiti i iseći па kookice, pa staviti na blago zagrejano ulje, zajedno sa solju, celim čenovima belog luka, celim korenom peršuna, biberom i peršunovim listom. Pustiti da se krčka oko 30 minuta, na umerenoj vatri. Ako je sos kiseliji nego što želite, dodajte žutog šećera. Pre služenja izvaditi korenčiće i beli luk.

Sosodpivazaribunaroštilju maslinovo ulje 1-2 kašike prezli/mrvica listlorbera karanftUć biber crni luk izrendana kora limuna 1/2p.svetlogpiva 1/2 kašičicežutog šećera pivskikvasac Na ulje staviti mrvice, malo bibera, list lorbera, karanfilić, tanko isečene kolutove crnog luka i koru limuna, i sve to naliti pivom. Ovo dobro izmešati, poklopiti i kuvati oko 20 minuta na tihoj vatri. Na kraju dodati šećer. Ako je sos redak, dodati pivskog kvasca i pažljivo prokuvati uz mešanje, da ne zagori.

Soszarazno 1/2 kg isečenog crvenog paradajza 1glavica crnog iuka 2 čena belog luka 1"2 kasičice seckanog ceierovog lista 2 Ijute zelene papričice 1/4 kasičice morske soli 1-2 kasike maslinovog uljasokod 1/2limuna Sve sastojke dobro izmutiti u mikseru i ostaviti da se ohladi, pa služiti uz ribu ili povrće, a može i uz nešto treće.

Marinadaza rečnu ribu 2 čena belog luka 1 kašikakrupnesoli sokod2limuna majčina dušica lorber Ribu prvo dobro istrljati solju, staviti na činiju, posuti izmrvljenom majčinom dušicom, lorberom i sitno seckanim belim lukom, zaliti limunovim sokom i ostaviti u marinatu tri sata pre prženja ili barenja.

Marinadaza morsku ribu 1/2šoljemaslinovogulja sokod 1limuna veza peršunovog lišća 1 glavica belog luka 1 kašičica majčine dušice malo bosiljka iruzmarina Izmešati ulje, sokod limuna, iseckano peršunovo lišće, istucanu glavieu belog luka, majčinu dušicu, bosiljak i ruzmarin. Preliti ribu ovom marinadom i ostaviti da stoji Jedan sat npe pečenja.

Marinadazaskušu 1/2lbelogvina 200 gr vinskog sirćeta 200 gr šargarepe 2 glavice crnog luka malo majčine dušice

1listlorbera 2-3 struka peršuna, bezlišća tucanibiber maslinovo ulje morska so Sastaviti vino i sirće, pa u toj tečnosti skuvati šargarepu iseckanu na kolutiđe, iseckan crni luk, izmrvljenu majčinu dušicu, lorber, peršun, biber i so. Proključalu marinadu preliti preko ribe i kuvati 10-20 minuta, pa ostaviti sve da se ohladi. Ribu izvaditi, ređati na tanjir, a okolo poređati kuvanu šargarepu i luk. Zagrejati malo ulja i preliti preko ribe.

Marinadazarečnuribu 1/2 šolje maslinovog ulja sokod 1 limuna peršunovlist origano majčina dušica morskaso Izmešati ulje sa sokom od limuna, solju, origanoom i majčinom dušicom. Preliti preko ribe i ostaviti da odstoji na hlađnom, najmanje 1 sat pre pečenja.

Marinadazasaranailijegulju 2-3 korena šargarepe 2 glavice crnog luka 1 koren celera, manji 2-3 struka peršuna 2-3 kašike maslinovog uija 4 dl belog vina 1 čaša vinskog sirćeta 2-3 čena belog luka 1 listlorbera 1struk majčine dušice 1-2 zrna karanfilića 1 kašika belog bibera morskaso Šargarepu i celer iseckati na tanke listiće, iseći crni luk, iskidati peršunov list, pa sve propržiti na ulju, da malo požuti, ali da ne potamni. Sipati vino, 2 šolje vode i sirće. Dodati istucani beli luk, izmrvljenu majčinu dušicu, lorber, karanfilić i istucani

beli biber. Pustiti da provri i kuvati na tihoj vatri oko 30 minuta. Ostaviti da se potpuno ohladi. Ribu ređati u redove, a svaki red preliti marinadom. Držati na hladnom 2--3 sata pre pripremanja

Marinada sa limunom 3 kašike origanoa 2 kašike strugane limunove kore 3/4 kašike mlevenog bibera 1/4 šolje soka od limuna 1/4 šolje maslinovog ulja Sve dobro umutiti u mikseru i preliti preko ribe. Držati na hladnom najmanje dva sata.

Marinadazaribu 2 šolje vinskog sirćeta 1kašičica žutog šećera 5 karanfilića 1 listlorbera 1 glavica crnog luka, iseckana 1 šargarepa, izrendana 1/2 korenaperšuna, izrendanog 1 šoljica seckanog celerovog lista lOzrna crnog bibera Staviti 2 šolje vode da provre, pa dodati sve sastojke, osim sirćeta. Kuvati 20-30 minuta na tihoj vatri. Ohladiti, dodati sirće i pustiti da ponovo proključa, a onda isključiti ringlu i ostaviti da se ohladi. Kada je hladno, preliti preko ribe. Ostaviti da prenoći na hladnom, ocediti ribu i pripremati ju prema želji.

SALATE

Salataodsvežihkopriva 200 gr m ladih kopriva (vrsni deo) 1 ja b u ka , izren d an a 1 g lavica crnog lu ka 2 kasike m aslinovog u lja so ko d 1 lim una

Koprivu oprati, osušiti i iseckati. Jabuku narendati i poprskati limunovim sokom, da ne pocrni. Sastaviti jabuke i koprive. Dodati sitno iseckan crni luk. Dodati maslinovo ulje i promešati. Salata od belogpasulja 1 kg. skuvanog i oceđenog belog p asu lja 1/4 šolje m rvica/prezli 2 kašike belog vina 1 paprika, crvena 1 paprika, žu ta 3 čena belog luka 1/4 šolje badem a 2 kašike soka od lim una 2 kašike m aslinovog u lja 1/4 kašičice m orske so li 1/4 kašičice aleve paprike 1 kašičica orig anoa 1

kašičica iseckanog bosiljka

biber/đum bir nekoliko listova zelene salate

Sastaviti mrvice sa vinom i ostaviti na stranu. Paprike iseći na rezance. U mikseru samleti pasulj, beli luk, sok od limuna, maslinovo ulje, so i alevu

papriku. Dodati prezle sa vinom#origano i biber/đumbir#pa sve opet izmieti. Pokriti i ohladiti u frižideru nekoliko sati. Servirati na tanjiru preks listova zelene salate, a posuti bosiljkom. Salata od čička 100 gr oljustenih stahljika čička 100 gr pupoljka m aslačka 200 gr krompira 1 kasika celerovog lista 1kasika maslinovog uija morska so Stabljike čička i pupoljke maslačka kratko obariti. Skuvati i krompir. Stabljike iseckati, pomešati sa maslačkrm i dodati krompir iseckan na kockice. Posuti iseckanim celerovim listom i uljem i posoliti. Izmešati i služiti toplo.

Salataodšargarepe 3 largarepe, izrendane 3 kasičice soka odlimuna 3 kašike belog suvog grožđa 3 kasičice meda Sve sastojke izmešati. Ova salata može se jesti kao doručak, a može se dodati i kao prilog uz ribu ili krompir.

Salataodcvekle I kg cvekle, manje veličine 1glavica crnog luka, manja I kasika maslinovog ulja 1,5 šolja sirćeta 3-4 čena belog luka biber/đumbir morskaso Cvekle oprati i paziti da se ne ošteti kožica. Peći u rerni 1-2 sata#prekriveno aluminijumskom folijom, dolivajući u pleh po malo vode. Ako cvekle kuvate, nemojte ih bušiti viljuškom da biste videli da ii su kuvane, jer će sav vredan sok izaći u vodu. Pipnite rukom da li su omekšale i ostavite da se ohlade. Cvekle oljuštiti, iseći na kolutove, sastaviti sa lukom iseckanim na režnjeve, preliti sirćetom, biberom,

uljem I posoliti. Posuti iseckanim belim lukom i promešati. Služiti uz pasulj, krompir ili ribu.

Rotkvastrugana 1/2 kg bele ili crne rotkve 1glavica crnog luka biber/đumbir maslinovo ulje morskaso Rotkvu oljuštiti i izrendati na rendeza jabuke. Lukiseckati sitno.Sastaviti rotkvu sa lukom, preliti uljem, dodati biber/đumbir i so. Izmešati, malo prohladiti u frižideru i služiti uz krompir, pasulj ili prženu ribu.

Salataodspanaća 2 - 3 buketića svežeg spanaća 2 kašike iseckanog crnog luka 1/2 kašičice bibera/đumbira 1/2 kašičice morske soli 2kašikesenfa 2 kašike sirćeta 5 kašika maslinovog ulja 3 - 5 svežih pečuraka 1/4 šolje oljuštenih i iseckanih badema Sastaviti luk, senf, sirće, ulje i sok od limuna u teglu sa elobrim zatvaračem i sve izmućkati. Spanać očistiti, oprati i dobro ocediti od vode. fseći spanać, preliti smešom i posuti bademom.

Salataodkarfiola 1karfiol 3 glavice crnog luka, sitno iseckane 1/2 šolje suvog grožđa 1/2 šolje celerovog lista, sitno iseckanog 3 kašike sirćeta 2 kašike maslinovog ulja semenke suncokreta biber/đumbir morskaso

Karfiol očistlti i oprati. Odvojiti pažljivo cvetove i kuvati ih samo pola minuta. Ocediti i ostaviti da se ohlade. U činiju staviti skuvan karfiol, crni luk, suvo grožđe, celerov list i semenke suncokreta. Zakiseliti sirćetom i posoliti prema ukusu.

Vitaminska salata 1/2 glavice svežeg kupusa 5-7 rotkvica 1paprika babura 1 krastavac 1/2 solje persunovog lista, sitno iseckanog 1/2 šoljice maslinovog ulja 2 šargarepe sok odjednog limuna malo ruzmarina biber/đumbir morskaso Kupus, papriku i krastavac iseći ili izrendati, rotkvice iseći na tanke listiće, prema ukusu začiniti biberom/đumbirom, solju, limunovim sokom i ruzmarinom. Služiti hladno.

Idravozdravasalata 4 kašičice sirćeta 1kašičica senfa 3/4 kašičice morske soli 1/4 kašičice bibera/đumbira 2 kašike maslinovog ulja 4 šolje izrendanog crvenog kupusa 1kisela jabuka, tanko isečena 1/4 šolje seckanih oraha U veću činiju staviti sirće, senf, so i biber/đumbir, i sve zajedno umutiti. Polako dodavati masiinovo ulje i dalje mutiti. Preliti preko crvenog kupusa i tanko iseckanih jabuka. Pokriti i ostaviti u frižider. Pre služenja salatu posuti seekanim orasima i ukrasiti limunbm.

Salata odjabuka ispanaća 15 listova spanaća 1 kašika maslinovog ulja sok od 1/2 limuna

1~2jabuke 1/2 sofjeseckanih oraha ili kikirikija biber/đumbir morska so Spanać očistiti, oprati i, ako su listovi veliki, iseći. Jabuke oprati, neoljuštene iseći na manje parčiće i politi limunom, da ne pocrne. Sve to izmešati, dodati ulze, so i biber/đumbir. Posuti seckanim orasima ili kikirikijem. Ohladiti i služiti uz ribu.

Salata odmladog krompira 750 gr mladih krompirića, roze 1/4 kasičice semena celera 1 glavica crnog luka 1paprika,zeiena 1 kasika brasna /7/pivskog kvasca 1 kasičica žutog sećera 1/2 kasičice morske soli biber/đumbir 1/4 soljejabukovog sirćeta 3 kasike maslinovog ulja 4 kasike senfa Krompiriće očistiti i skuvati. Pustiti da se ohlade, iseći na kolutove ili manje kriške. Na ulju propržiti iseckan luk, iseckanu papriku, dodati brašno ili pivski kvasac, 1/2 šolje vode, senf, biber/đumbir, so, šećer i seme celera. Skinuti sa vatre i u to dodati krompir. Dobro izmešati i služiti toplo.

Krompir-saiata sa kikirikijem 1 kgkrompira 1/2 šolje paprike, isečene na rezance 1/2 šolje mladog crnog luka, iseckanog 2 čena belog luka, sitno iseckanog 2 kašikeperšunovog lista, sitno iseckanog 1/4šoljesirćeta 1/4 kašičice morske soli 1/4 kašičicežutog šećera 1/4 kašičice bibera/đumbira 1/4 šolje seckanog kikirikija 1/4 šolje maslinovog ulja

Krompir skuvati u Ijusci, ali paziti da se ne raskuva. Pustiti da se malo ohladi, oljuštiti i iseći na kolutove ili manje kriške. U krompir dodati papriku, luk i peršun. Posuti sirćetom prema ukusu, dodati so, šećer i biber/đumbir. Dobro izmešati i pred služenje posuti seckanim kikirikijem.

Salataodpasulja 2 solje skuvanog crvenog pasulja 1konzerva tunjevine ili skuše 1glavica crnog luka ili 2 struka mladog luka 1kašikasoka od limuna biber/đumbir morska so U skuvan i oceđen pasulj dodati tunjevinu sa uljem iz konzerve. Dodati sitno iseckan luk, sokod limuna, biber/đumbir i so. Promešati dobro i služiti ohlađeno.

Salata od cvekli u soku odpomoradže 1/4 šolje maslinovog ulja 2 kašičice brašna ili pivskog kvasca 7,5 kašičica narendane kore od pomorandže 3/4 šolje soka od pomorandže 1/4 kašičice morske soli 1/2 kašičice bibera/đumbira 2 kašičicežutog šečera 3,5šo!jepečenih, oljuštenih iisečenih cvekli Na tihoj vatri zagrejati u tiganju ulje, dodati brašno ili pivski kvasac da se malo ugreje, a zatim dodati 3/4 šolje vode i promešati. Dodati struganu koru od pomorandže, sok od pomorandže, so, biber/đumbir i šećer. Sve ovo prokuvati, mešajući dok se masa ne zgusne. Preliti preko isečenih cvekli i služiti toplo.

Salata odspanaća sa kikirikijem 7 glavica crnog luka 1/2 kg svežeg spanača 2-3 čena belog luka 1/2 šolje seckanog kikirikija 2 kašike maslinovog ulja oraščič biber/đumbir morska so

Na ulju ispržiti iseckan crni luk i dodati opran i oceđen svež spanać. Izmešati i propržiti još koji minut. Dodati iseckan beli lukr so, biber/đumbir, istrugan oraščić i, na kraju, seckan kikiriki. Skloniti sa vatre. Sve izmešati i služiti uz kuvanu ili pečenu, ribu.

Paprikeutriboje 6 paprika, crvenih 6papriko,zelenih 6paprika,žutih 6-8 listova zelene salate 2 solje vinskog sirćeta 1/4 šolje semena od šišarki ili kikirikija maslinovo ulje biber/đumhir morskaso Ispeći paprike na plotni ili u rerni. Oljuštiti i iseći na četiri dela. Očistiti od semena i petelži. Uzeti veći plitki tanjir, na dno tanjira poređati prvo iistove zelene sapate (od sredine prema spoljnim ivicama). Ređati prvo crvene paprike. Preko njih ređati zelene paprike, ali malo ih povući prema sredini, da se vidi crveni deo paprike. Sada ređati žute paprike, na sredini tanjira. U sirće dodati ulje, so i biber/đumbir, dobro izmućkati i posuti kašikom preko paprika. Posuti seckanim kikirikijem ili semenjem od šišarki.

Salataodkarfiola 4

šolje cvetova svežeg karfiola

1/4 šolje maslinovog ulja 3 kašike soka od limuna 3kašikesirćeta 1 kašičica morske soli 1/2 kašičicežutog šećera 1/4 kašičice bibera/đumbira 1 šolja maslinki bez koštica 1/2 šolje isečenih paprika, zelenih 1/2 šolje isečenih paprika, crvenih 1/2 šolje crnog luka, sečenog na rebarca 1/2šoljesemenkiodsuncokreta

U činiju staviti cvetove karftola, iseckane maslinke i luk. U mikseru izmutiti ulje, sok od limuna, sirće, so, šećer i biber/đumbir. Izmućkati mikserom preliv za salatu i ohladiti. Preliv posuti preko povrća u činiji i zasuti semenkama. Služi se hladno.

Salataodskuše 1 kg obarene skuše, očisćeneod kostiju 1glavica crnog luka, pečena 1/2 kg krompira obarenog u Ijusci 200 grsargarepe, obarene 200 grgraska, obarenog 4-5 kiselih krastavčića 1- 2čenabeloqluka 1/2 solje maslinovog ulja sokod 1limuna 2 - 3 kašike senfa peršunov list, iseckan biber/đumbir morska so Obareni krompir, kuvanu šargarepu, skuvanu ribu i kisele krastavčiće ocediti i iseckati na kockice. Ovo sastaviti sa graškom i dodati beli luk, pečeni crni luk, senf, ulje, biber, so, peršul i, na kraju, sok od limuna. Sve dobro i polako izmešati varjačom, pazeći da se riba i krompir ne izdrobe. Ohladiti i služiti.

Solataodcelera 2 korena celera, manja 1/4 šolje maslinovog ulja 1/4 šolje soka od limuna 2kašikesenfa 1/4 kašičice bibera/đumbira morskaso Celer očistiti i istrugati, preliti limunovim sokom, da ne bi potamneo, dodati ulje, senf, biber/đumbir i so. Sve lepo izmešati i ohladiti, pa služiti.

Salata od ribe i pasulja 1/2 kg belog pasulja 2 glavice crnog luka 1paprika, crvena

2 konzerve sardela 1konzerva tune 2 čena belog luka maslinovo ulje lorberovlist biber/đumbir morska so Pasulj skuvati u slanoj vodi, u koju je stavljen lorberov list, a kada je gotov ocediti. Papriku iseckati na kockice i sastaviti sa pasuljem. Posoliti, dodati biber/đumbir, izmesati i presuti u činiju. Odozgo poređati oceđene sardele i oceđenu tunjevinu, crni luk iseckan na rebarca, posuti sitno iseckanim belim lukom i preliti malo ulja.

Salata sa semenom bundeve i orasima 2 korena celera 2 kiselejabuke 50 gr oljustenog i prepečenog semena bundeve SOgrseckanih oraha 3 sargarepe, veče 1 čaša senfa 1-2 kašike maslicovog ulja sokod l/2limuna biber/đumbir morskaso Celer i jabuke očistiti i istrugati na krupno rende. Prefiti sokom od limuna, da ne potamne. Dodati seme bundeve, seckane orahe, senf, ulje i, prema ukusu, so i biber/đumbir. Sve polako izmešati i do služenja držati na hladnom.

Salataodcvakle 1 kg cveklef otprilike podjednake veličine 1glavica crnog luka 1 špljasirćeta beli luk maslinovo ulje biber/đumbir morska so Cvekle oprati i u plehu ispeći u rerni. Ostaviti da se ohlade i oliuštiti. Iseči svaku na koiutove, staviti u staklenu posudu i pomešati sirce, iseckan beli i crni luk i ulje,

pa ih preliti. Ovako sastavljena cvekla ne valja dugo da stoji, jer posle 7-8 dana menja ukus zbog luka. Osim sa lukom, cvekle ovako mogu da se sastavljaju i sa struganim renom.

Salata sa tunjevinom iliskušom 400 gr tunjevine ili skuse iz konzerve, oceđene od ulja 2paradajza 4listazelenesalate 2paprike 2 glavice crnog luka 1krastavac l/2vezicerotkvica 1/2 šoljejabukovog sirćeta 1/2 veze celera 2 kašike maslinovog ulja 1/2limuna biber/đumbir morska so Prema ukusu napraviti preliv od sirćeta, bibera/đumbira, soli i ulja i dobro izmešati. Paprike iseckati na rezance, luk na rebarca, krastavac i rotkvice na kolutove, paradajz na manje kriške, tunjevinu na manje kocke (ako je mrvljena tunjevina onda kako jeste). Sve izmešati i preliti pripremljenim prelivom. Poređati listovezelene salate i preko toga salatu od povrća i tunjevine. Na kraju ukrasiti kolutovima limuna.

Salataodspanaća 1 buketićspanaća 1/2 šolje crnog luka, isečenog na tanke krugove 1šolja sečenih šampinjona 3 kašike jabukovog sirćeta 2kašikemeda 1kašika senfa 1kašika maslinovog ulja 2 čena seckanog belog luka 2 kašike semena odsusama 1/4 kašičice bibera/đumbira m o rska so

Spanać očistiti od stabljika, oprati i ocediti. Dodati crni luk i pečurke. U tegli sa zatvaračem izmućkati jabukovo Sirće, zrna susama, 2 kašike vode, med, senf, maslinovo ulje, biber/đumbir, iseckan beli luk i so. Ovo preliti preko spanaća sa pečurkama.

Salata od crvenog pasulja 2S0grcrvenogpasulja 1glavica crnog luka 2 čena belog luka 2 kasike vinskog sirćeta 3 kasike maslinovog ulja 1 vezica mirođije biber/đumbir morskaso Pasulj uveče pokiseliti, sutradan ra skuvati, ocediti i ostaviti da se ohladi. Iseckati crni i beli luk i dodati pasulju. Posoliti, dodati biber/đumbir, ulje i sirće prema ukusu, i sve dobro izmešati. Posuti sitno iseckanom mirođijom.

Salataodpasuljasatunjevinomiliskušom 1/2 kg belog pasulja 200grtunjevineiliskuseizkonzervef oceđeneodulja 8 kasika maslinovog ulja 6-8 paradajza, isečenih na kolutove sokod 1limuna peršunovlist origano majčina dušica majoran biber/đumbir morskaso Pasulj skuvati, ali paziti da se ne raskuva. Ocediti i sastaviti tunjevinom iz konzerve. Dodati sok od limuna i ostale začine. Izmešati polako, da se riba ne razdrobi, i ukrasiti kolutovima paradajza. Paradajz malo posoliti i posuti seckanim peršunom.

Salataodpovrćasakikirikijem 1/2 glavice svežeg kupusa 2-3šargarepe

1 g lavica crnog luka 1 paprika, sveža ili kisela 100 gr pečenog slanog kikirikija 2 kašike m aslinovog ulja vinsko ili jab u ko vo sirće biber/đumbir m orska so

Kupus kao za ribanac. Papriku i luk iseći na kockice, a šargarepu istrugati na rende. Dodati seckan ili samleven kikiriki, začiniti uljem i sirćetom, posoliti prema ukusu i sve lagano izmešatL Kada napravite saiatu, posuti malo mlevenim biberom/ đumbirom.

Salatasapirincem 1 konzerva tunjevine 1 konzerva sardela 2 5 0 g rp irin č a 1/2 šolje suvog grožđa 2 -3 glavice crnog iuka, m a n je so k o d 1 lim u n a celero vlist rotkvice ili sveža crvena p aprika biber/đum bir m o rskaso

Pirinač skuvati, ocediti i ostaviti da se ohladi. Grožđe prethodno nakiseliti u mlakoj vodi, pustiti da nabubri, ocediti i sipati u pirinač. Dodati iseckani list celera, limunov sok, biber/đumbir i so. Sve izmešati polako, da se pirinač ne izmrvi. Sipati u široku plitku činiju. Na sredinu činije staviti tunjevinu, okolo sardele, a oko sardela male krugove crnog iuka. Ukrasiti rotkvicama ili crvenom paprikom, da malo zašareni.

Salatasaorasima 7

g la v ic a z e le n e sa la te

1 veza rotkvica 1 koren celera 50 g ro ra h a , m levenih ili seckanih 3 kašike m asUnovoa ulja sok od lim una ili m a lo vinskoa sirčeta

biber/đumbir morskaso Celer očistiti i izrendati na krupnije rende, dodati rotkeice isečene na kolutove i salatu sečenu na krupne rezance, pa sve preliti mešavinom ulja i limunovog soka ili sirćeta, soli i bibera/đumbira. Lagano izmešati i posuti orasima.

Salata odmaslacka lli bokvice listovi maslačka ili bokvice 1 kasičica meda 2 kasičice maslinovog ulja 1/2 solje jabukovog sirčeta morska so Listove maslačka ili bokvice oprati i ocediti. Napraviti preliv od meda, ulja, sirćeta i soli, Preliti preko listova, ohladiti i služiti.

Salata od crvenog kupusa 1 glavica svežeg crvenog kupusa 2 kasike maslinovog ulja 2 kasike sirčeta /7/soka od limuna rotkvice persunovlist žuti šećer biber/đumbir morska so Kupus iseći kao za ribanac i posoiiti, da omekša. Sastaviti sirče ili sok od limuna, šećer i biber/đumbir, i time preliti kupus. Izmešati i ohladiti. Pred služenje još jednom izmešati, da se svi začini rasporede po kupusu, Presiiti u činiju za služenje i ukrasiti kolutovima limuna, rotkvicama i iseckanim peršunom.

Salataodjabuka 1 kgjabuka 1 šolja suvog grožđa 1/2 šdlje seckanih badema 1 šoljica meda sok od 1/2 limuna Jabuke izrendati i staviti u cediljku, da se ocede. Preliti sokom od limuna i izmešati, da jabuke ne potamne. Dodati bademe i med, i polako izmešati, da se badem ne izmrvi. Ukrasiti kolutovima limuna. Služiti hladno.

KrompiMalatasa belim vinom 1,5-2 kg mladog krompira 2 kašike sirćeta Ikasikasenfa 1/2 solje maslinovog ulja l/3šoljebelogvina 2-3 kasike svežeg seckanog peršuna biber/đumbir morskaso Skuvati krompir, ohladiti, oljuštiti i iseći na kolutove. Napraviti preliv od sirćeta, senfa, ulja, vina, soli, bibera i peršuna. Sve ovo dobro mikserom umutiti i preliti Ireko krompira. Služiti tollo.

Posnasalataodkukuruza 3 klipa mladog kukuruza 250gršargarepe 250grgraška 1 krompir srednje veličine veza peršuna senf maslinovo ulje morska so Kukuruz okruniti i kuvati ga u slanoj vodi, sa šargarepom iseckanom na kockice i graškom. Krompir skuvati posebno, u Ijusci, onda oljuštiti i izgnječiti. Sve sastaviti, dodati senf, so, ulje i peršun, i dobro umutiti.

Salataodboranije l/2kgboranije 2-3 čena belog puka maslinovo ulje sirče morskaso Boraniju očistiti, iseAi na kraće komade, dobro oprati i obariti u slanoj vodi. Procediti i ohladiti. Boraniji dodati iseckan beli luk, ulje, sirće i so.

Salataodpasulja 250 gr crvenog pasulja 250grcrnog luka vinsko sirće biber/đumbir maslinovo ulje morskaso Pasulj skuvati, ali paziti da se ne raskuva, i ostaviti da se ohladi. Luk iseckati na rebarca, sve zajedno izmešati, dodati biber/đumbir, ulje, so i sirće.

SalataodkarHola 1 glavica karfiola 2-3 čena belog luka 1 veza persunovog lista jabukovo ili vinsko sirće maslinovo ulje morskaso Karfiol obariti u slanoj vodi i paziti da se ne prekuva. Odvojiti pažljivo svaki cvetić. Oceđenom i još toplom karfiolu dodati iseckan beli luk, preliti uljem i sirćetom. Posoliti i sve posuti iseckanim peršunom.

ČORBEISUPE

Dovoljno jestaviti izvesnu količinu povrća u lonac, preliti ga hladnom vodom ili, da bi bilo ukusnije, umesto vodom učiniti to prethodno pripremljenim blagim čajem od majčine dušice, kima, mirođije, nane, bosiljka, itd. Zatim dodati malo soli i začine prema želji i ukusu. Od ukusa zavisi da li će čorba biti kuvana dok ne postane gusta ili će, povremenim dodavanjem vrele vode, biti tečnija. U svakom slučaju, ovakve čorbe biće bogate mineralnim materijama koje sokovi obično ne sadrže. Mogu se kombinovati karfiol, kelj, šargarepa, kupus, keleraba, kopriva, spanać... i dodavati i razne žitarice, klice od žitarica i pirinač.

Corba od koprive i krompira 250 gr listova koprive 2-3 krompira 1sargarepa 2 kasike maslinovog ulja 1glavica crnog luka 1 limun 1celer 1/2 kasičice brasna ili pivskog kvasca biber/đumbir morskaso Koprive samo kratko obariti i ostaviti da stoje u vodi u kojoj su se kuvale, Sitno iseckan luk dinstati, dodati oljušten i na kockice isečen krompir i propržiti zajedno. Dodati šargarepu, so, biber/đumbir. Dodati koprive i naliti vodom u kojoj su se kuvale. U malo vode razmutiti brašno ili pivski kvasac, pa sipati u vruću čorbu. Pustiti dasekuvadokkrompir ne bude gotov. Služiti sa limunom.

Supaodcilka 300 gr čičkovog lišča sa peteljkama 200 gr krompira

40 gr pirinča 1/2 šolje maslinovog ulja 1 glavica crnog luka, veća hiber/đumbir morska so Pirinač kuvati u 1 iitru vode. Krompir, očišćen i iseckan na kockice, skuvati posebno. Na ulju prodinstati sitno iseckan luk, dodati sitno seckani čičak sa peteljkama i lišćem. Dinstati, mešati i dodavati po malo vruće vode. Kada omekša, dodati pirinač sa vodom i krompir. Promešati, dodati biber/đumbir i so. Ostaviti da provri, Isključiti i ostaviti poklopljeno da stoji još 15 minuta.

Prolećnasupa odraznog povrća SOgrgraška lOOgrkrompira 1 šargarepa 1paradajz 1paprika 1 koren celera 1 koren peršuna 1 kašika maslinovog ulja 50 gr rezanaca bezjaja biber/đumbir morska so Krompir, celer, šargarepu i peršun sitno iseći i skuvati b 1 litru vode. Pred kraj kuvanja dodati oljušten i izgnječen paradajz, sečenu papriku, grašak, biber/đumbir, so i testeninu, i kuvati još maio.

Paradajz ćorba sa plrmćem 1.5 šolja seckanog crnog luka 1.5 šolja oljuštenog i isečenog paradajza 1/3šoljepirinča 1paprika 1/4 kašičice bibera/đumbira 1/4 kašičice morske soli Dinstati luk na ulju 6-7 minuta, dodati sečenu papriku i paradajz, pa nastaviti sa dinstanjem. Dodati opran pirinač, začine i 4 šolje vode i kuvati danje na tihoj vatri.

Povremeno promešati, da pirinač ne padne na dno i čorba ne zagori. Kada voda ispari i pirinač se skuva čorba je gotova.

Paradajz-corha 1 glavico crnog luka 1 largarepa 1 zelena paprika 1 šolja kuvanog paradajza i kašičica brašna ilipivskog kvasca celerovlist maslinovo ulje biber/đumbir morskaso Sitno iseckan crni luk prolržiti na ulju, dodati izrendanu šargarepu i iseckanu papriku, i sve još malo dinstati. Kada je sve izdinstano, dodati brašno ili pivski kvasac, pa naliti 1 litar vode, dodati paradajz, biber/đumbir i so. Kuvati još oko 15 minuta, a kada se skine sa vatre dodati sitno iseckan celerov list. Čorbi se mogu dodati osušene ili malo propržene kockice starog hleba. Kremčorba odpm ča 1 šolja boranije 1glavica crnog luka i vezazeleni i tikvica i keleraba 1 krompir 2paradajza 2 kašike maslinovog ulja i

kašika brašna ili pivskog kvasca

i-2 čen a belogluka biber/đumbir morska so Povrće očistiti povrće, iseći na krupnije komade i naliti onoliko vode za koliko tanjira je potrebno (oko 2 litra). Kuvati na tihoj vatri, dok sve povrće ne bude mekano. Procediti, tečnost sačuvati, a povrće ohladiti. Povrće propasirati kroz cediljku ili samleti u mikseru. Vratiti povrće u vodu od kuvanja, a ovamo izmešati ulje i brašno

ili pivski kvasac.Vodu pustiti da provri i sipati u čorbu hladnuzapršku. Dodati biber/ đumbir, sitno seckan beli luk i so, i kuvati još 10 minuta. (orba odpovrćaizobenih pahuljica 2 kašikezobenih pahuljica 1/2 glavice karfiola 1 šoljagraška 2 šargarepe 1 većikrompir 1koren celera, manji 1kašika iseckanog celerovog lista sokod1/2lim una morska so Očišćeno povrće iseckati na komadiće, dodati zobene pahuljice i 1,5 litar vode. Kuvati da sve omekša. Pred kraj dodati biber/đumbir, celerov list i so. Kada je gotovo, dodati limunov sok. (orbaodšargarepe 300gršargarepe 3 kašike maslin ovog ulja 2 kašike brašna ili pivskog kvasca 1m ladiluk sokod 1/2limuna biber/đumbir morskaso Šargarepu očistiti i krupno izrendati, Zagrejati ulje i malo prodinstati šargarepu. Dodati brašno ili pivski kvasac, malo propržiti i naliti vodom. Posoliti i kuvati, da šar» garepa omekša. Pre služenja sitno iseckati jedan struk mladog luka i dodati biber/ đumbir i umešati u čorbu Prema ukusu začiniti limunovim sokom. Corbaodkarfiola 1 karfiol 1 kašika brašna ili pivskog kvasca 1 kašika maslinovog ulja peršunovlist biber/đumbir morskaso

Karfiol iskidati u cvetove i skuvati do pola u 2 litra posoljene vode. U šolji izme~ šati ulje i brašno ili pivski kvasac, kao zapršku, i umešati u vodu sa karfiolom. Dodati biber/đumbir, morsku so i sok od limuna. Kuvati još 10 minuta na tihoj vatri. Kada je gotovo, dodati seckan peršunov list. Corba od mešanog povrća 1 krompir 1 sorgarepa 1zelena paprika 1paradajz 1/2 soljice kukuruznog zrnevlja Ш2 kasikezobenih pahuljica celerov i/ili persunov list maslinovo ulje morskaso Povrće o č i s T m , oprati, usitniti i staviti u zagrejano ulje. Poklopiti i prodinstati na tihoj vatri, zatim dodati 1 litar vode i kuvati, dok povrće ne omekša. Na kraju dodati celerov ili peršunov list. Pahuljice dodati posle uklanjanja sa vatre.

Corbaodrelera 1koren celera, srednje veličine 4 m anja krompira 1/2 glavice crnog luka 1kasika iseckanog persunovog lista 2 kasike zobenih pahuljica ili pseničnih klica 3 kašike maslinovog ulja morska so Oprano povrće isitniti, staviti na ulje i dodati vode po želji. Kuvati na tihoj vatri, dok ne omekša, zatim posoliti, dodati peršun i zobene pahuljice i ukloniti sa vatre. Posle dodavanja zobenih pahuljica kuvati najviše još 8 minuta.

Čorbaodječma 1/2 šolje ječm a, 1glavica crnog luka 1 šargarepa 6 šampinjona morska so

Ječam staviti u hladnu vodu i ostaviti preko noći, da nabubri. Ovome dodati crni luk iseckan na rebarca i iseckanu šargarepu, zatim staviti na šporet da provri

na jakoj vatrL Potom dodati pečurke isečene na listiće i na tihoj vatri kuvati još 5 minuta. Posoliti prema ukusu.

Čorba od paradajza i krompira 250 gr krompira 400 gr svežeg ili kuvanog paradajza 20 gr kukuruznog brasna ili pivskog kvasca 2 čena belog luka 3 kašike maslinovog ulja peršunovlist morska so Sitno iseckan paradajz i krompir staviti u lonac i preliti vrelom vodom. Kuvati dok ne proključa, a zatim pustiti da na smanjenoj vatri krčka, dok krompir ne omekša. U drugoj posudi pomešati 2 kašike ulja i brašno ili pivski kvasac (na hladno) i naliti skuvani paradajz i krompir. Još malo kuvati i pri kraju kuvanja dodati iseckan beli luk, so i peršun. Pre serviranja umešati jednu kašiku maslinovog ulja.

Čorba od pasuljeve vode druga voda od kuvanja pasulja ivezazeleni 2-3 sveže paprike 1 kašičica aleve paprike biber/đumbir morska so U vodu iseckati vezu zeleni, dodati iseckane paprike, pa kuvati dokzelen ne omekša. Dodati biber/đumbir, posoliti i dok još kuva dodati polako alevu papriku. Ostaviti da krčka još desetak minuta.

Corbaodparadajza 250 gr kuvanog paradajza 1manja glavica crnog luka 1struk celerovog lista 1 šoljica pirinča kukuruzno brašno /7/pivski kvasac žutišećer maslinovo ulje morska so

Sitno iseckan luk dobro izdinstati na malo uija. Zapržiti sa malo brašna ili pivskog kvasca, naliti paradajz i 1/4 litra vode. Dodati na vrh noža šećera, posoliti i dodati iseckan celerov list. Dodati pirinač i ostaviti da krčka još petnaestak minuta.

Ajnpresupa 2 glavice crnog luka Ш2 struka praziluka staricrnihleb kukuruzno brašno ili pivski kvasac biber/đumbir morskaso Dve glavice luka, iseckanog na rebarca, ili praziluk izdinstati, zapržiti s malo brašna ili pivskog kvasca, pa naliti toplom vodom. Posoliti, dodati biber/đumbir i ostaviti da se krčka još desetak minuta. Na vrelom ulju propržiti kockice starog hleba, da porumene. Posle toga ove kockice dodati u supu.

Potaž 1 glavica crnog luka 100- 150 rpt mladog graška 100- 150 gr šargarepe 100- 150 gr krompira 50- 100 gr korena peršuna 50-100 gr paškanata 3 čena belog luka 1/2 veze peršunovog lista morskaso Iseckani crni luk izdinstati na ulju. Kada luk porumeni skloniti lonac sa vatre, pa dodati grašak, iseckanu šargarepu i iseckani krompir. Dodati iseckani koren peršuna i paškanata, iseckani beli luk i iseckani list peršuna. Posoliti prema ukusu, naliti vodom i kuvati, dok se povrće ne skuva.

Muškačorba 1glavica crnog lukaf srednje veličine 1 vezazeleni kukuruzno brašno ilipivski kvasac aleva paprika vinsko sirće m orska so

Na tihoj vatri izdinstati iseckanu glavicu crnog luka. Dodati iseckanu vezu zeleni, prodinstati još malo, pa zapržiti sa malo brašna iii pivskog kvasca i aleve paprike. Naliti mlakom vodom i pustiti da se krčkajošoko 15 minuta. Začiniti, da zakiseli, vinskim sirćetom.

Temeljac(bujon) odpovrća po 150-200 gr očisćenog povrća: sargarepe, praziluka, crnog luka, kupusa, когепа celera, korena peršuna, paškanata, paprike, graška 1 veza celerovog lista 1 veza peršunovog lista 1/2 veze mirođije 2-3 lista lorbera bosiljak nana biber/đumbir maslinovo ulje morska so Povrće iseckati što sitnije ili izrendati. Na tihoj vatri, u većem loncu, izdinstati povrće na ulju. Dodati ceo celerov, peršunov list i celu mirođiju, prstohvat bosiljka i nane, izdrobljeni list lorbera, biber/đumbir i so. Naliti vodom i kuvati oko 3 sata, na laganoj vatri, koliko da krčka, u polupoklopljenom loncu. Za vreme kuvanja ne dolivati vodu. Procediti, ostaviti da se ohladi i čuvati u frižideru. Ova supa (temeljac) veoma je jaka i služi kao kokcentrat. Kada se razblaži, može se koristiti za običnu supu ili za nalivanje drugih jela. *

Kiselaiorba 7 glavica crnog luka 1 vezazeleni 1krompir 50-100 gr graška i/ili boranije 1kašika pirea od paradajza 3 čena belog luka 1 veza celerovog lista 1 kašika kukuruznog brašna /7/pivskog kvasca vinsko sirće morska so

Sitno iseckan luk propržiti na uljuf pa dodati brašno i!i pivski kvasac. Posle dva minuta dodati očićenu i sitno iseckanu vezu zeleni, krompir isečen na kockice, grašak ili boraniju (može i oboje), pire od paradajza, iseckan beli luk i iseckani celerov list. Sve naliti mlakom vodom. Kuvati dok se povrće ne skuva. (orba odrasola 1vezazeleni 2 glavice crnog luka 1kašika tucane paprike 2 kašika kukuruznog brašna ili pivski kvasca 1/2 litra rasola 100-150 rp. kupusa ribanca 1listlorbera biber/đumbir maslinovo ulje morskaso Skuvati vezu zeleni, a kada je skuvana, dodati joj sitno iseckan crni luk i papriku. U drugom loncu napraviti belu zapršku sa brašnom ili pivskim kvascem, pa u nju sasuti čorbicu. U ovo dodati rasol i ribanac, lorber i biber/đumbir. Posoliti prema ukusu. Sve zajedno kuvati još oko jedan sat. Aimkacorba h5 kg različite rečne ribe 1kg crnog luka 2 Ijute papričice lOzrna bibera/đumbir 1kašika alevepaprike 200 gr kuvanog paradajza 1kašika sirćeta morskaso Luksitno iseckati i dinstati na ulju, dodati biber/đumbir i malo vode. Sve ovo izmešati i presuti u veći sud, da se kuva. Promešati ponovo, pa dodati još vode. Kada luk omekša dodati komade ribe i posoliti. Kuvati oko 15 minuta i dodati kuvani paradajz, alevu papriku, papričicu i sirće.

(urmanskariblja čorba 1 kg šarana 7kašičica aleve paprike I glavica crnog luka

1 šargarepa 1paskanat 1 listlorbera 5zrna bibera/đumbir 1 šolja kuvanog paradajza morskaso Na ulju dinstati iseckani luk, dodati izrendanu šargarepu i izrendani paškanat, dolivajući po malo tople vode. Kada omekša, doliti 1,5 litar vruće vode, dodati biber/đumbir i lorber, i ostaviti da proklzuča. U vrelu čorbu stavljati komade ribe. Posoliti prema ukusu. Ostaviti da se kuva na smanjenoj vatri još 15 minuta i dodati kuvani paradajz. U čorbu može da ide i riblje salo. pa će onda biti jača i ukusnija.

Kiseiaribljaiorba 1/2 kg mešane ribe, sa manje kostiju 3 paradajza ili 1/2 šolje kuvanog paradajza 1zelena paprika 1 šargarepa 2-3 čena belog luka 1glavica crnog luka sok od 1limuna ili vinsko sirće 1/2 kašičice bibera u zrnu/đumbira 1/4 šolje maslinovog ulja 1/2 kašičice seckanog celerovog ili peršunovog lista pistlorbera aleva paprika morska so Ribu skuvati, ocediti, vodu od kuvanja sačuvati, a meso odvojiti od kostiju. Paradajz oljuštiti i iseckati na kockice, papriku i beli i crni luk isto sitno iseckati, šargarepu izrendati. Naliti vodom od kuvanja ribe i kuvati oko 20 minuta. Procediti, vodu opet sačuvati, a povrće propasirati. Vratiti u vodu, dodati ribu, lorberov list, biber/ đumbir i soli prema ukusu. Kuvati još oko 15 minuta. Za to vreme pripremiti hladnu zapršku - pomešati ulje i alevu papriku, i sipati u čorbu koja kuva. Ostaviti da kuva još malo, a onda smaknuti sa vatre, dodati sok od limuna ili sirće i peršun ili celer.

Čorba od smuđa 7 kgsmuđa 1 šargarepa

1strukpraziluka 2 kašike seckanog celerovog lista 1/2 kg krompira 1/2 šolje gusto kuvanog paradajza 2 kašike maslinovog ulja 1kašičica mirođije morska so Smuđa očistiti i meso odvojiti od kostiju. Kosti sa ostatkom mesa skuvati u 1 iitru vode, procediti i tečnost sačuvati. Šargarepu, praziluk i krompir iseckati i propržiti na ulju. Ovo dodati u vodu od kuvanja ribe i pustiti da provri. Ostaviti da se kuva oko 5-10 minuta, a zatim dodati meso od smuđa, mirođiju, celerov list i kuvani paradajz. Kuvati još 8-10 minuta, posoliti i začiniti, prema ukusu, limunovim sokom.

(orbaodtunjevine 200 gr tunjevine iz konzerve, oceđene od ulja 250 gr graška, zamrznutog ili svežeg 1 šolja oljuštenog paradajza 2 čena belog luka nekoliko lističa bosiljka vezaperšuna 4 kašike maslinovog ulja biber/đumbir morska so Na ulju kratko propržiti iseckani beli luk, dodati paradajz, bosiljak i iseckan peršun. Poklopiti i dinstati na tihoj vatri oko 10 minuta. Spustiti iseckanu tunjevinu i grašak. Dodati so i biber/đumbir. Kuvati još oko 20 minuta.

GLAVNAJELA

Dinstanasargarepa 3-4šargarepe 2 čena belog luka 2 kašike maslinovog ulja peršunovlist morskaso Opranu i očišćenu šargarepu iseći na kolutove. Staviti ju na ulje i poklopljenu dinstati na tihoj vatri dok ne omekša. Na kraju dodati so, sitno iseckan beli luk i peršunovlist.

Bareni krompir Beli krompir kuvati zajedno sa Ijuskom, dok ne omekša, a zatim oijuštiti dok je još topao. Brzo ga iseći na kolutove, preliti zagrejanim uljem i poklopljekog protresti. Služiti dok je toplo.

Pireodspanacaillkoprive 1 kg spanaća ili koprive 1kašika maslinovog ulja 2 čena belog luka 1kašičica kukuruznog brašna ili pivskog kvasca malo sojinog mleka morskaso Spanać oprati i samo na kratko spustiti u vrelu vodu. Procediti ra i sitno iseckati na dasci. U hladno ulje staviti brašno ili pivski kvasac i promešati. Ubaciti spanać sa malo sojinog mleka i, uz mešanje, ostaviti na vatri nekoliko minuta. Na kraju dodati iseckan beli luk i so.

Punjenepapnke 1/2 kg paprika 300 grkukuruza šećerca

2 kašike maslinovog ulja zobene pahuljice peršunovlist morska so Kuvati kukuruz kratko i prodinstati ga na ulju. Dodati so, zobene pahuljice i iseckani peršunov list Ovako pripremijenim nadevom napuniti paprike, poređati ih u posudu, zaliti sa malo vode i poklopljene peći u rerni najviše 30 minuta.

Papula belipasulj biber/đumbir maslinovo ulje morskaso Pasulj naliti hladnom vodom i kuvati 15-20 minuta. Vodu ocediti i baciti. Naliti svežom vodom i kuvati, dok se zrna ne raskuvaju. Ovu vodu ocediti i sačuvati, jer od nje može da se napravi dobra čorba. Oceđeni pasulj dobro izgnječiti. U pasulj dodati so, biber/đumbir i ulje.

Pllavsabamljama 1/2kgpraziluka 10 bamija 50-100 gr sargarepe 50-100grgra$ka 1 solja pirinča 1 veza peršunovog lista biber/đumbir maslinovo ulje morskaso Iseckan praziluk izdinstati na ulju, pa u praziluk sasuti šolju opranog pirinča. Ovo nalivati dok se ne utroše 3 šolje vode ili (razblaženog) temeljca. Dodati biber/đumbir i iseckan peršunov list. Bamije, koje su prethodno bile potopljene pet minuta u ključapoj vodi, ušuškati u ovu masu, dodati iseckanu šargarepu i grašak, naliti jednu šolju mlake vode ili (razblaženog) temeljca i zapeči u rerni.

Klotpasulj 1/2 kg krupnog pasulja 1/2 kg praziluka ili crnog luka

2 dl maslinovog ulja 1sveža paprika 5 čena belog luka 1listlorbera biber/đumbir 2 kasičice aleve paprike morska so Pasulj iskuvati u jednoj vodi. Iseckati praziluk ili crni luk, beli luk i papriku. Izdrobiti list lorbera, dodati biber/đumbir. U lonac sipati proceđen pasulj i povrće, preliti uljem i naliti 1 litar vode. Posuti alevom paprikom, posoliti, i staviti da se kuva, dok voda ne uvri. Prazankupus 1/2 kg opranog, iseckanog i isceđenog kupusa i/2kgcrnog luka 1 čen belog luka kim morskaso maslinovo ulje Kupus dinstati na ulju, sa iseckanim lukom. Dodati iseckan beli luk. Kada se sve uprži, posoliti i začiniti kimom. Flekicesakupusom 1/2 kg opranog, iseckanog iisceđenog kupusa 1/2kgcrnogluka 1 čen belog luka 1/2 kg flekica /7/ sirokih rezanaca bezjaja aleva paprika biber/đumbir maslinovo ulje morskaso Kupus dinstati na ulju, sa iseckanim usoljenim lukom. Dodati iseckan beli luk. Kada se sve uprži, posoliti, dodati alevu papriku, biber/đumbir i flekice ili testeninu, prethodno skuvane u slanoj vodi. Kroketiodkiselogkupusa 200 gr kiselog kupusa ribanca sokod l/2limuna

100 gr brašna ili pivskog kvasca 1konzerva piva 1/2 kašičice žutog šećera 1/2 kašičice morske soli 1/2 kašičice bibera/đumbira 250grribljihšnicli 1/2 litra nekog nerafinisanog ulja (zaprženje) 1/2 šolje kuvanog paradajza 1kašičica svežeg struganog rena Riblje šnicle posoliti. U pivu razmutiti brašno ili pivski kvasac, dodati 1 čašu vode, opran i oceđen ribanac, šećer i biber/đumbir, i napraviti testo kao za palačinke. Ako je kupus slan, ne dodaje se so. Ulje zagrejati, riblje šnicle umakati u smešu i pržiti dok ne porumene (oko 5 minuta). Krokete oceđiti od viška ulja i služiti vruće. Preliva se sosom koji se pravi od kuvanog paradajza, bibera/đumbira i rena.

Grenadir-marš crniluk krompir flekice ili druga testenina bezjaja biber/đumbir maslinovo ulje morskaso Iseckani crni luk izdinstati na ulju, dok ne porumeni. Dodati oljušten skuvan i izgnječen krompir, pa sve još malo propržiti. Ovo izmešati sa skuvanim flekicama ili drugom testeninom. Posoiiti, dodati biber/đumbir i jesti dok je vruće.

Cušpajzodtikvica 1/2kgcrnogluka 1/2kgpaprika 1/2 kg tikvica 1/2kgparadajza 1veza celerovog lista maslinovo ulje morskaso Na ulju izdinstati, redom, iseckani luk, iseckane paprike i iseckane tikvice. Dodati još oljušten i iseckan paradajz i iseckani celerov list. Krčkati na laganoj vatri, mešajući, dok ne uvri.

iuspajz 2 glavice crnog iuka lOzeienihpaprika 1/2 kg krompira 1 veza persunovog lista biber/đumbir maslinovo ulje morska so Sitno iseckan crni luk propržiti na ulju, dok ne počne da cakli. Paprike oprati, očistiti i iseći uzduž na pola. Krompir iseći na manje kocke. U luku prvo ispržiti paprike, pa onda dodati krompir i iseckani peršunov list. Posoliti i dodati biber/đumbir prema ukusu. Po malo dolivati vodu, dok se krompir ne ukuva. Jesti toplo.

Paprikepunjeneprebrancem 1/2 kg pasulja gradistanca 1/2 kg crnog luka paprike babure listlorbera biber/đumbir aleva paprika maslinovo ulje morskaso Pasulj prokuvati, pa vodu baciti, a onda ga skuvati uslanoj vodi#sa jednim listom lorbera. Na ulju izdinstati luk iseckan na rebarca, pa dddati skuvan i proceđen pasulj, biber/đumbir i so prema ukusu. Sve zajedno prodfnstati još malo, začiniti alevom paprikom do crvene boje, sipati u zemljani sud, preliti uljem i zapeći. Kada je Irebranac gotov, njime puniti oprane i očišćene paprike, staviti u dobro nauljen zemijani sud i peći u rerni oko 20 minuta. Za ovo jelo ne mora se praviti uvek novi prebranac, već se paprike mogu puniti i prebrancem koji je Ireostao od prethodnih dana.

Mućkalicasasojm 1/2kgcrnogluka 1/2kgpaprike 1/2 kg paradajza 250 gr soje u komadićima biber/đumbir

bosiljak aleva paprika maslinovo ulje morskaso Na ulju prolržiti sitno iseckan crni iuk, dodati iseckanu papriku i paradajz, biber/ đumbir i so prema ukusu, malo bosiljka i aleve paprike. Sve dinstati još oko 30 minuta. Soju u komadidma obariti u vodi, procediti, pa sasuti u onu masu da se prokrčka još oko 15 minuta.

Đuvei l/2kgcrnog luka l/2kgpaprika 1/2 kg plavog patUdžana 1/2 kg paradajza Ivezazeleni 1 soljapirinča 1~2 krompira 1 veza celerovog lista biber/đumbir maslinovo ulje morskaso Na ulju izdinstati, redom, iseckani luk, iseckane paprike, iseckan plavi patlidžan i iseckanu vezu zeleni. Dodati još oljušten i iseckan paradajz i iseckani celerov list. Upržiti na laganoj vatri. Pirinač skuvati u 3 šolje vode, u koju su dodati biber/đumbir i so. Pirinač izmešati sa povrćem, dodati iseckan krompir i još 1 šolju vode. Peći u rerni oko 30 minuta.

Posnepaprike 10 svežih ili suvih paprika silja 2 struka praziluka 2 glavice crnog luka 2 čena belog luka l/2šoljepirinča 1 šoljica maslinovog ulja kukuruzno brašno ili pivski kvasac alevapaprika maloperšuna

biber/đumbir morska so Luk i praziluk iseckati i izdinstati koliko treba. Dodati pirinač i 1 šolju vode, per» šun, so, biber/đumbir i seckani beli luk.To je fil za paprike. Ako se koriste suve paprike, pre punjenja ih potopiti u vrelu vodu, da nabubre. Kada se paprike napune poređaju se, jedna pored druge, u nauljen pleh. Sve naliti šoljicom vrelog ulja, u koje je dodato malo brašna ili pivskog kvasca i aleve paprike. Naliti vodom da sve prekrije, pa staviti u vrelu rernu. Jelo jegotovo kada voda ispari.

Sarmaluk 2 glavice slatkog ili kiselog kupusa 2 glavice crnog luka 1 šolja pirinča 1-2čenabelogluka biber/đumbir aleva paprika masiinovo ulje morska so Kupus iseckati kao za ribanac, pa pržiti, sa sitno iseckanim crnim lukom, na malo ulja. Pržiti dok kupus ne omekša. Pirinač skuvati u B šolje vode, pa mu dodati iseckani beli luk, so, biber/đumbir i alevu papriku. U nauljeni đuveč nabaciti deblji sloj proprženog kupusa, onda pirinač, pa odozgo opet kupus. Peći u rerni, dok se ne zapeče.

Ćufte od leblebija 1 kg sirovih leblebija 1/2 kg crnog luka biber/đumbir peršunovlist morska so Leblebije potopiti u vodu i ostaviti da odstoje 24 sata. Povremeno dodavati vodu, ako upijaju. Ocediti i samleti. Luktakođesamleti, izmešati, dodati biber/đumbir i so prema ukusu i sitno iseckan peršunov list. Od mase oblikovati mala ćufteta i pržiti na ulju koje nije previše zagrejano. Ćufteta treba da budu lepo oblikovana, da se ne bi raspala, ali nije potrebno da se uvaljuju u bilo šta, pošto leblebije sadrže skrob koji vezuje masu.

Posnoizreme 1/2 kg crnog luka 1/2 kg paprike 1/2 kg paradajza 1 veza celerovog iista 1kg krompira biber/đumbir maslinovo ulje morska so Na ulju dinstati, redom, iseckani i usoljeni crni luk, pa papriku. Dodati oljušten i iseckan paradajz i iseckani celerov list Krčkati na laganoj vatri, dok ne uvri. Dodati biber/đumbir i so. prema ukusu. Očišćen krompir izrendati na najkrupnije rende. Đuvečaru ili neku pogodnu posudu, namazati uljem, pa staviti u vrelu rernu. Peći tako praznu posudu, dok ulje ne počne da cvrči. Dno zasuti poiovinom izrendanog krompira, zatim dodati izdinstano povrće, a na kraju drugu polovinu krompira. Odozgo još malo zaliti uljem i posoliti, pa peći, dok ne porumeni.

Sočivo sa crnim lukom 250grsočiva 2 glavice belog luka biber/đumbir aleva paprika maslinovo ulje morska so Sočivo potopiti u hladnu vodu i kuvati, pošto provri, još oko 15 minuta. Sočivo procediti, a vodu baciti. U sočivo ponovo naliti 1/2 / vode, dodati biber/đumbir i neočišćene, a oprane, glavice belog luka. Kuvati, dok ne postane gusto kao pire. Beli luk izvaditi i baciti, a sočivo začiniti crvenom zaprškom.

Sočivosacrnimlukom 250grsočiva 2 manja krompira 2 sargarepe 1glavica crnog luka 1/2 glavice belog luka 1/2 dljakog crnog vina

masiinovo ulje biber/đumbir persun pire od paradajza morskaso Sočivo naliti hladnom vodom i kuvati, pošto provri, jos oko 15 minuta. Sočivo ocediti, vodu baciti. Preliti oceđeno sočivo maslinovim ulzvm, da ogrezne, i ostaviti da stoji oko 10 minuta. U šerpi propržiti krompir isečen na kockice i iseckanu šargarepu. U ovo sasuti sočivo, sve sa uljem, naliti mlakom vodom, dodati biber/ đumbir, iseckan peršun, malo pirea od paradajza, iseckan beli luk i crni luk ispečen u Ijusci. Kuvati, dok sočivo ne bude gusto kao pire. Crni luk izvaditi i baciti, a jepo naliti crnim vinom.

Suvepaprike 1 šolja obarenog pirinča 100 grseckanih oraha 10-12 suvih crvenih paprika 1 šolja maslinovog ulja 1kašika brašna ili pivskog kvasca 1/2 šolje kuvanog paradajza 3-4 glavice crnog luka 1 kašika iseckanog peršunovog lista biber/đumbir morskaso Suve crvene paprike držati u toploj vodi, da omekšaju, a onda ih ocediti. U tiganju zagrejati ulje i Iropržiti sitno iseckan luk. Dodati so, biber/đumbir, pirinač, orahe i peršunov list. Sve polako izmešati, puniti paprike i ređati ih u namazan pleh. Staviti u rernu, da se zapeku. Napraviti hladnu zapršku od 2-3 kašike ulja i brašna ili pivski kvasac. Dodati u zapršku paradajz i 1 čašu vode. Sve promešati i preliti preko već pečenih paprika. Ostaviti još 5-10 minuta, da se zapeče. Može se jesti toplo ili hladno.

Paprike punjene skušom 8-10 svežih paprika šilja 200 gr skuše, obarene i očišćene od kostiju 1konzerva sardela, oceđena od ulja 1,5 šolja mrvica/prezli

1košičica iseckanog helog iuka 1kašika iseckanog crnog luka 1kašičica morske soli 4 kašske maslinovog ulja 2 kašike iseckano? peršunovog lista 2 kašike vinskog sirčeta 1/2 šolje belog vina 1/4 kašičice bibera/đumbira senf Paprike oprati i očistiti za punjenje. Sastaviti fil: skuše, sardele, mrvice, crni i beli luk, peršunov list, senf, 1 kašika ulja i 1/2 kašičice soli. Paprike puniti, zatvoriti krompirom ili paradajzom i ređati u vatrostalnu posudu, premazanu uljem. Peći u rerni, a kada su gotove izvaditi i preliti sosom od sirćeta, vina, 3 kašike ulja, bibera/ đumbira i 1/2 kašičice soli.

Suvepaprikepunjene pasuljem 250grpa$ulja 3 glavice crnog luka lOsuvihpaprika 1 šolja maslinovog ulja 2 kašike mlevenih oraha peršunovlisg, sitno seckan Ustnane, sitno seckan aleva paprika biber/đumbir morska so Pasulj uveče, pa ujutru skuvati i ocediti. Paprike potopiti u mlaku vodu i ostaviti pola sata, da nabubre. Zagrejati ulje, dodati iseckan luk, malo propržiti, dodati pasulj i začiniti prema ukusu. Dodati peršunov list, nanu i iseckane orahe. Sve promešati i ostaviti da se malo ohladi, Paprike pažljivo puniti kašičicom, ređati ih u namazan pleh, preliti sa malo ulja i peći u rerni oko 30 minuta. Mogu tople, a mogu i hladne - već kako Vam padne.

Kukuruz šećeracsa sardinama 250 grsmrznutog kukuruza 1konzerva sardela, oceđena od ulja 1glavica crnog luka ili 3-4 struka mladog crnog luka senf biber/đumbir morska so

Kukuruz šećerac kuvati u što manje vode oko 5 minuta i dobro ga ocediti. U to umešati iseckan cmi ili mladi luk i izgnječene sardele. Ovome dodati senf, biber/ đumbir i so, pa sve dobro izmešati i služiti kao hladnu salatu ili kao predjelo.

Jelo od hagrema 2 čena belog luka 1 kasičica persunovog lista, sitno iseckanog l/2limuna 2 kašike maslinovog ulja 1/2 kg mlade, zelene mahune bagrema morska so Zelene mahune bagrema beru se u junu, bogate su belančevinama i kuvaju se kao boranija.Treba da se operu, očiste, preliju slanom vodom da ogreznu i kuvaju da omekšaju. Ocediti i ohladiti. Napraviti Ireliv od maslinovog ulja sa seckanim belim lukom. Dodati sokod pola limuna i peršun i preliti preko kuvanih bagremovih mahuna.

Italijanska kaponata 600 gr plavog paradajza 1glavica crnog luka 1 veći paradajz 1/2 šolje maslinovog ulja 1/2 veze celerovog lista 1/2 šolje maslinki, bezkoštica 2 kašike iseckane mirođije 2 kašike sirćeta 1kašičica žutog šećera biber/đumbir morska so Plavi paradajz, sa korom, iseći na kocke, posoliti, poređeti u cediljku, pritegnuti i ostaviti da se ocedi. Na ulju propržiti seckan crni luk, pa oljušten i iseckan paradajz. Dodati iseckani celerov list i mirođiju i sve pržiti još oko 5-10 minuta. Posebno ispržiti plavi paradajz, pa sastaviti sa ostalim povrćem. Dodati šećer, sirće i maslinke, izmešati i služiti toplo ili hladno.

Šnideodkrompira 6 - 8 k ro m p ira 2-3 kašike natopljenog i isceđenog crnog hleba

1 kašika brasna ili pivskog kvasca 1 čen belog luka 1paprika, crvena 1paprika, zelena peršunovlist biber/đumbir morska so Krompir izrendati, oceđiti od vode i pomešati sa hlebom. Dodati brašno, sitno iseckane luk, papriku i peršunov list Prema ukusu dodati biber/đumbir i so. Sve dobro izmešati, praviti male šnicle i pržiti, da porumeni.

Finikrompir 6-8krompira 2-3 glavice crnog luka bosiljak karanfilić listlorbera maslinovo ulje brašno ili pivski kvasac morska so Krompir u Ijusci skuvati sa krupno iseckanim lukom, bosiljkom, karanfilićem i lorberom. Kuvan krompir oijuštiti i iseći na koiutove. Ovamo na ulju malo propržiti brašno ili pivski kvasac, sipati 1 čašu vode, posoliti i još malo prokuvati, stalno me~ šajući. Ovim sosom preliti krompir.

Ttkvice sasuvim grožđem 6Q0grtikvica 2 struka mladog luka sokod 1 limuna 60 gr suvog grožđa grančica bosiljka 1 čaša belog vina maslinovo ulje biber/đumbir morska so Tikvice očistiti, prepoloviti i iseći po dužini na štapiće. Prodinstati tikvice, iseckan mladi luk, suvo grožđe i bosiljak, nalivajući vinom. Češće mešati. Za vreme dinsta-

nja dodavati i po malo soka od limuna. Kada je gotovo, dodati biber/đumbir i so. Služi se vruće

Đuveč odmladih tikvica 2 - 3 tikvice 3- 4 paradajza 2 paprike babure, zelene 2 paprike babure, crvene 2glavicecrnog luka 5 kašika maslinovog ulja 1/2 kašičicežutog šećera 2 - 3 kašike brašna ili pivskog kvasca 1/2 kašičice morske soli 1/2 kašičice origanoa 1/4 kašičice bibera/đumbira Luk sitno iseckati i dinstati na uiju, da omekša. Dodati malo vode i mešati, Kada je luk izdinstan, dodati šećer, brašno ili pivski kvasac, so, biber/đumbir i origano. Sve izmešati, ako je potrebno dodati još malo vode i promešati. Očišćene tikvice iseći na manje kockice i sipati utiganj. Promešati i dodati oljušten i iseckan paradajz i iseckane paprike. Jelo je gotovo kada tikvice i paradajz omekšaju i ispari višak vode. Može da se jede samo ili kao prilog uz kuvanu testeninu ili baren krompir.

Karfjolsamaslinama 1glavica karfiola, veća 3- 4 kašike gusto kuvanog paradajza 100grcrnih maslina; bezkoštica 1glavica crnog luka 4 kašike maslinovog ulja sokod 1/2limuna 2 kašike seckanog peršunovog lista biber/đumbir morskaso Karfiol razdvojiti na veće cvetove, propržiti ga sa lukom, naliti sa malo vode i limunovim sokom i skuvati, uz mešanje, na laganoj vatri. Karfiol izvaditi i staviti na tanjir za serviranje, a u preostaloj tečnosti kratko prokuvati paradajz i izgnječene masline, da se zgusne kao sos, kojim se Ireliva karfiol na tanjiru, a sve se pospe peršunom.

Paprikepunjene. paiapeiene 15-20 paprika 1kg krompira 1 šargarepa 1paskanat 1 solja pirinča 4 glavice crnog luka /7/2 struka praziluka 1gusto kuvanog paradajza maslinovo ulje biber/đumbir morska so Sitno iseckan cmi iuk ili praziluk dinstati luk na ulju, pa dodati oljušten i izrendan krompir, rendanu šargarepu i paškanat, i sve izmešati. Dinstati još koji minut, dodati opran pirinač, biber/đumbir i $o, i puniti paprike. Paradajz izmešati sa 1 šoIjom vode, malo bibera/đumbira i maio soli, pa u svaku papriku naliti po 2 kašičice ovoga.Paprikezatvoriti i peći oko 1 satna 180-200 stepeni.

Suve paprike punjene pirincem i pečurkama T2 suvih paprika 2 kasike maslinovog ulja 1glavica crnog luka 1šoljasečenih šampinjona 2 šolje kuvanog pirinča 1kašičica brašna ilipivskog kvasca kuvani paradajz seckani peršunov list biber/đumbir morskaso Paprike potopiti u vruču vodu, da omekšaju i nabubre. Ovamo na ulju ispržiti sitno seckan luk. Dodati pečurke i dinstati, dok ne ispari voda. U to sipati pirinač, biber/ đumbir i so. Sve izmešati i ostaviti da se malo ohladi. Puniti paprike i ređati u namazan pleh. Napraviti hladnu zapršku od kuvanog paradajza i brašna Шpivskog kvasca. Preliti preko paprika i peći na 180-200 stepeni. Kada je gotovo, posuti peršunom.

Paradajzsarezandma 250 gr rezanaca bezjaja 1kašika maslinovog ulja 1glavica crnog luka 1-2 čena belog luka

400 gr iseckanog oljustenog paradajza 2 kasike gusto kuvanog paradajza 3 kasike crnog vina origano biber/đumbir morskaso Zagrejati ulje, dodati iseckani crni i beli luk. Pržiti 2-3 minuta, dodati paradajz i kuvani paradajz, vino, origano, biber/đumbir i so. Rezance skuvati, ocediti i isprati hladnom vodom. Kuvati sos još 15 minuta i sastaviti sa rezancima. Služiti vruće.

Povrćesakacamakom skuvan kačamak 2paprikebabure 2 glavice crnog luka 4 čena belog luka 2 kašike maslinovog ulja 1plavi paradajz, manji 2 tikvice 2 crvena paradajza, veća 2 kašičice lišča od bosiljka 1/2 kašičice morske soli 1/2 kašičice bibera/đumbira 3 kašičice iseckanog peršunovog lista Ispržiti, bez dodavanja vode, na kockice isečeno povrće, i to ovim redom: crni i beli luk, plavi paradajz, tikvice i crveni paradajz. Dodati bosiljak, biber/đumbir i morsku so, pa sve zajedno kuvati još oko 10 minuta, dok povrće ne omekša. Na tanjir sipati kačamak, a preko ili pored njega povrće. Sve posuti peršunom.

Paradajzpunjenskušom 6 jednakih crvenih paradajza 3kašikesenfa 150grobareneskuše, bezkostiju 2 kašike karija 1 kašika seckanog celerovog lista 1 kašika peršunovog lista 6 listova zelene salate sok od 1/2 limuna 1limun, isečenu kolutove

2 supene kasike vinskog sirćeta

biber/đumbir morskaso Paradajz oprati, pa gornji deo odsed kao poklopac. izdubiti paradajz kašidcom, iznutra posoliti i posuti biberom/đumbirom i okrenuti ih, da se ocede. U svaki para« dajz sipati po malo sirćeta, pa opet okrenuti na ceđenje. Sastaviti skušu, senf, celerov list, kari i sok od limuna. Puniti paradajze, staviti poklopce i ređati na listove zelene salate. Ukrasiti kolutovima limuna i posuti peršunom. Ohladiti pre služenja.

Sarmice od vinovog iista vinovlist, neprskan 5 glavica crnog luka 1/2 solje maslinovog ulja 300grpirinča 1 kašičica žutog šećera veza mirođije veza peršuna biber/đumbir morska so

B darpaprikaš 3 glavice crnog luka 3 paprike, crvene 3paprike, zelene 3 paprike, žute 1/2 kg oljuštenog paradajza 2-3 struka celerovog lista 4 čena belog luka 1/4 šolje maslinovog ulja 1 kašičica morskesoli 1/2 kašičice bibera/đumbira Iseći luk na rebarca i dinstati na ulju. Kada luk omekša, dodati sečene paprike, još malo propržiti i dodati paradajz oljušten i isečen na kriške. Smanjiti vatru i promešati. Ostaviti da se kuva još 20 minuta, pa dodati iseckan beli luk, biber/đumbir i so. Kada jelo počne da se zgušnjava, skloniti ga sa vatre. Ako volite gušće, a služite jelo istoga dana, razmutite kašičicu kukuruznog brašna ili pivskog kvasca u 1/4 šolje vode i polako dodajte u bećar-paprikaš. Nastavite da kuvate još desetak minuta, uz mešanje. Služiti vruće, uz bareni krompir i ribu.

Grašaksamladim krompirom 1/2 kg očišćenog mladog graška 4 krompira srednje veličine 1struk praziluka ili 3-4 struka mladog luka 2 šargarepe 2-3 kašike maslinovog ulja 1kašičica kukuruznog brašna ilipivskog kvasca 2 kašike seckanog peršunovog iista 1 kašika mirođije

biber/đumbir morska so Očišćen mladi krompir obariti i iseći na kriške. Dinstati mladi luk ili praziluk sa graškom i šargarepom na ulju, dodati obaren krompir i brašno ili pivski kvasac. Preliti sa 2 šolje vode,zatim posuti seckanim peršunom. Na kraju dodati malo bibera/ đumbira i mirođija. Pustiti da provri na tihoj vatri, uz mešanje.

Pireodgraška 1kg graška 2 kašike kukuruznog brašna ilipivskog kvasca sokod 1/2limuna 1/2 šolje struganog rena Crni i beli luk i papriku sitno iseckati, šargarepu izrendati, sve to izmešati, dodati pečurke, ulje, pirinač, orahe, biber/đumbir i so. Sve dobroizmešati i praviti loptice. Svaku malo pritisnuti u sredini (kao faširane šnicle) i uvaljati u brašno ili pivski kvasac, pa u alevu lapriku. U pleh staviti aluminijumsku foliju, riamazati ju malo uljem, pa ređati šnicle. Peći na 200-220 stepeni, dok ne porumene.

Boranijasašampinjonima 1/2 kg očišćene boranije 200 gročišćenih šampinjona 1.5 kašika vinskog sirćeta 1.5 kašika soka od limuna 1 vezica mladog crnog luka 1kašika maslinovog ulja 1crvena paprika, sitno seckana 1kašika iseckanog peršunovog lista 1/2 kašičice žutog šećera

biber/đumbir morskaso Boraniju kuvati u slanoj vodi oko 8 minuta. Ocediti i isprati hiadnom vodom. Ostaviti da se ocedi i staviti u frižider, da se ohladi. Šampinjone očistiti, oprati i ostaviti u frižider. Sastaviti ulje, sirće i sok od limuna, la dodati iseckani luk, crvenu sitno sečenu papriku, peršunov list, šećer, so, biber/đumbir i sve to lepo izmešati. U činiji za služenje izmešati pripremljenu boraniju iz frižidera sa pečurkama, preliti pripremljenim sirćetom. Ostaviti da se ohladi oko 1 sat i služiti.

Boranija 1/2kgboranije 4paprikebabure 250 gr oljustenog paradajza 3-4 kasike maslinovog ulja 2 glavice crnog luka 3-4 čena belog luka biber/đumbir morskaso Boraniju očistiti, oprati i iseći po dužini. U šerpu sipati ulje, dodati sitno sečen crni i beli luk, malo propržiti i dodati sečenu boraniju i paprike sečene na rezance. Dinstati uz malo dolivanja vruće vode. Posle 15 minuta dodati paradajz. Promešati i poklopiti. Kuvati još oko 30 minuta na tihoj vatri, da sve noBptae omekša i voda ispari. Servirati kao prilog uz ribu. Dobro je i toplo i hladno.

Bećar-paprikaš 3 glavice crnog luka 3 paprike, crvene 3 paprike, zelene 3paprike,žute 1/2 kg oljustenog paradajza 2-3 struka celerovog lista 4 čena belog luka 1/4 solje maslinovog ulja 1kasičica morske soli 1/2 kasičice bibera/đumbira Iseći lukna rebarca i dinstati na ulju. Kada iukomekša, dodati sečene paprikejoš malo propržiti i dodati paradajzoljušten i isečen na kriške. Smanjiti vatru i prome-

šati. Ostaviti da se kuva još 20 minuta, pa dodati iseckan beii luk, biber/đumbir i so. Kada jelo počne da se zgušnjava, skloniti ra sa vatre. Ako volite gušće, a služite jelo istoga dana, razmutite kašičicu kukuruznog brašna ili pivskog kvasca u 1/4 šolje vode i polako dodajte u bećar-paprikaš. Nastavite da kuvate još desetak minuta, uz mešanje. Služiti vruće, uz bareni krompir i ribu.

Grašaksa mladim krompirom 1/2 kg očišćenog mladog graška 4 krompira srednje veličine 1struk praziluka ili 3-4 struka mladog luka 2 šargarepe 2-3 kašike maslinovog ulja 1 kašičica kukuruznog brašna ili pivskog kvasca 2 kašike seckanog peršunovog iista 1kašika mirođije biber/đumbir morskaso Očišćen mladi krompir obariti i iseći na kriške. Dinstati mladi luk ili praziluk sa graškom i šargarepom na ulju, dodati obaren krompir i brašno ili pivski kvasac. Preliti sa 2 šolje vode, zatim posuti seckanim peršunom. Na kraju dodati malo bibera/ đumbira i mirođija. Pustiti da provri na tihoj vatri, uz mešanje.

Pireodgraška Ikggraška 2 kašike kukuruznog brašna ili pivskog kvasca sokod 1/2limuna 1/2 šolje struganog rena 1 kuvana šargarepa 1kašičica mirođije 2 kašičice žutog šećera 4-5 kašika maslinovog ulja biber/đumbir morskaso Može se upotrebiti i smrznuti grašak, a ako je svež, prvo ga skuvati u malo posoIjenoj vodi, ocediti i samleti u mikseru. Na ulju propržiti ren i brašno ili pivski kvasac i dodati mleveni grašak. Promešati i dodati šećer, sokod limuna, mirođiju, biber/đumbir i so. Sve to izmešati, staviti na tihu vatru, dodati mlake vode i uz stalno mešanje kuvati još desetak minuta, da se jelo zgusne. Na kraju dodati šargarepu sečenu na kolutove.

Krokvtiodkrompira 10-12 krompira 2 - 3 kriške crnog hleba peršunovlist prezla/mrvice maslinovo ulje 1kašika kukuruznog brašna ilipivskog kvasca biber/đumbir morskaso Krompir obariti sa Ijuskom, oljuštiti i propasirati kroz pasirku. Kriške hleba namočiti u vodi, iscediti i isto propasirati. Sastaviti hleb i krompir, dodati so i seckani peršun. Sve dobro izmešati, rukom praviti male kupe, uvaljati u prezlu/mrvice i ređati u namazan pleh. Peći na jačoj vatri, otvoreno, da porumene. Dok se peku napraviti sos od brašna ili pivskog kvasca malo proprženog na ulju, sipati 1 čašu vode, posoliti, dodati đumbir/biber i, ako je potrebno, ostaviti na vatri još malo, da se zgusne. Ovim sosom preliti krokete kada su gotovi. Služi se vruće.

Punjenikrompiri 8-10 krompira, približno jednakih 1-2praziluka 1-2 kašike maslinovog ulja 1 šargarepa 1paprika peršunovlist senf morskaso Krompire izdubite, izvadite što više sredine i ostavite u vodi. Zasecite donju stranu ravno. Ovamo napravite fii: praziiuk iseckajte izdinstajte na ulju, dodajte izredanu šargarepu, iseckanu papriku i malo iseckanog peršuna. Ovim filom punite krompire, koje pre punjenja treba da uvaljate u ulje. Ređati u pleh, i peći u dobro zagrejanoj rerni, dok ne porumeni. Ukrasiti senfom i seckanim peršunom.

Karfiolušlafroku 1glavica karfiola 3 - 4 kašike maslinovog ulja prezla/mrvice senf morskaso

Karfiol očistiti i odvojiti na krupne cvetove. U kipućoj vodi prokuvati cvetove samo 2-3 mihuta. Ocediti i preliti zaprškom koja se pravi ovako: ulje malo zagrejati, staviti u njega prezlu/mrvice i malo soli. Ovo preliti preko karfiola i cvetove ukrasiti senfom.

Krompirsa paprikama 4

paprike babure, pečene na plotni

3

kašike maslinovog ulja

6 krompira, skuvanih 2-3 čena belog luka 1 kašika soka od limuna 7kašikajabukovog sirćeta 1/2 kašičice morske soli 1/4 kašičice bibera/đumbira Babure oljuštiti i očistiti od semena. Skuvan krompir iseći na kocke, pa propržiti na 2 kašike ulja, da porumeni. Ovamo napraviti preliv: sastaviti 1 kašiku ulja, sokod limuna, sirće, so, biber/đumbir i iseckani beli luk. Krompir i paprike sastaviti, preliti i ostaviti oko 1 sat, da upije.

Krompirsa tikvicama 4krompira,veća 1 glavica crnog luka 2 čena belog luka 2 kašike maslinovog ulja 1plaviparadajz, manji 7paprikđ, zelena 1paprika, crvena 2 tikvice 1/2 kg oljuštenog paradajza 1 kašičica majčine dušice 2-3 struka seckanog celera Zagrejati rernu i u foliji ispeći krompir sa Ijuskom. U tiganju dinstati iseckan crni i beli luk da omekšaju. Na kockice iseći plavi paradajz i tikvice i dodati u tiganj. Dinstati još malo, uz povremeno mešanje. Dodati sečene paprike, celer i sečeni paradajz. Kuvati na laganoj vatri, dok sve povrće ne bude kuvano. Dodati začine. Krompir oljuštiti, iseći na kriške, poređati na tanjir, pa preko toga sipati pripremljeno povrće. Ukrasiti grančicama celera. Služiti vruće.

Lepikrompir 2 kasike maslinovog ulja 1/2 kg očišćenog krompira 1/2 šolje očišćenog crn og luka 1paprika babura 2 čena belog luka 1/4 kašičice morske soli 1/2 kašičice aleve paprike 1/4 kašičice bibera/đumbira Krompir oljuštiti i iseći na kolutove. Papriku iseckati na parčiće, crni luk iseckati na tanje kriške. Zagrejati ulje, staviti krompir na vruće ulje, poklopiti i pržiti na tihoj vatri. Posle 10 minuta dodati crni luk i papriku. Izmešati i nastaviti sa prženjem još 10 minuta. Dodati 1 šoljicu vruće vode, seckani beli luk, alevu papriku, so i biber/ đumbir. Skinuti poklopac i nastaviti sa prženjem još 10 minuta, da krompir porumeni. Vruć krompir služiti uz kuvanu ribu t zelenu salatu.

Šnicle od krompira i spanaća 1/2 kg krompira 1/2 šolje skuvanog i iseckanog spanaća 1 kašika maslinovog ulja prezla/mrvice biber/đumbir morskaso Krompir očistiti i izrendati na krupnije rende. Spanać sastaviti sa krompirom, dodati ulje, biber/đumbir i so. Dobro izmašgo, pa gravigi šnicle, Uvaljata svaku u prezlu/mrvice, ređati u namazan pleh i peći u prethodno zagrejanoj rerni. Ove šnicle mogu da idu kao prilog uz ribu ili paprikaš.

Punjeniluk 7 glavica \uka, velikih 3/4 šolje seckanih pečuraka 1 šargarepa, manja 1/4 kašičice bibera/đumbira 5 kašika maslinovog ulja 3/4 šolje soka odjabuke 1pečena jabuka, iseckana 1/2šoljepirinča

1/3 šolje seckanih oraha ili lešnika 1/4 kašičice morske soli 1 šolja prezle/mrvica 1 kašičica svežeg bosiljka

Glavice luka izdubiti, ali tako da ostane dno i da ispod Ijuske budu dva reda „mesa". Ovamo napraviti fil za punjenje: na ulju propržiti pečurke, izrendanu šargarepu i jabuku, dodati pirinač, sok od jabuke, prezlu/mrvice i bosiljak i ostaviti da se još ma|o dinsta, na kraju posoliti, dodati biber/đumbir i orahe ili lešnike. Puniti glavice luka, poređati ih u pleh i peći u prethodno zagrejanoj rerni.

Glaziranicmiluk 5 glavica crnog luka 2kašike maslinovog ulja 1kašikažutogšećera 1 listodlorbera peršunovlist biber/đumbir morskaso

U tiganju zagrejati ulje, dodati 1/4 šolje vode, šećer, so, biber/đumbir i lorber. Kuvati sve oko 15 minuta na tihoj vatri. U to dodati luk isečen na kolutove. Ostaviti još 10 minuta da se dinsta. Kada je gotovo, posuti sitno iseckanim peršunovim listom i služiti kao prilog uz ribu. Musaka odplavog paradajza 2 plava paradajza 2 babure, crvene 2babure,zelene 2crvenaparadajza,veća 1crniluk 1/2šolje aslinovog ulja 1/2šoljepiva 3šoljekukuruznogbrašna 1 veza peršunovog lista biber/đumbir morskaso

Plavi paradajz oljuštiti i iseći na kolutove. Poređati kolutove u cediljku, posoliti, pritegnuti i ostaviti da se ocede. Ovamo napraviti smesu za pohovanje: u pivo dodati 1 šolju brašna, biber/đumbir i so, a ako je potrebno i malo vode. Smesu napraviti da bude malo ređa (skoro kao za palačinke). Kolutove paradajza uvaljati u brašno, pa u smesu za pohovanje, pržiti u tiganju i ostaviti na stranu. Isečene paprike i iseckan paradajz propržiti, dodati iseckan peršun, biber/đumbir i so. U namazanu đuvečaru ređati red kolutova paradajza, pa fil, i sve tako, dok se materijal ne potroši. Peći u rerni oko 1 sat, na umerenoj vatri.

Đuvečođpraziluka 4-5 strukova prazlluka 1soljapirinča 1/2 šolje maslinovog ulja 1/2 šolje gusto kuvanog paradajza 2 crvene paprike babure sokod 1limuna 1sargarepa persunovlist alevapaprika biber/đumbir morskaso Praziluk očistiti, oprati i iseći na kolutove. Šargarepu i paprike iseckati na komadiće. Sve dinstati na ulju, dodajući po malo vode. Kada je upolovačeno, dodati pirinač, promešati i skinuti sa vatre. Pripremiti namazanu đuvečaru i presuti u nju povrće. Ovamo u dve šolje vode razmutiti paradajz, alevu papriku, biber/đumbir, so i limunov sok, pa time preliti pirinač i praziluk. Peći na umerenoj vatri, dok pirinač ne bude gotov. Kada je gotovo, posuti sitno iseckanim peršunovim listom.

Pasuljsasuvim palrikama 1/2kgpasulja 1kg luka 1/4 šolje maslinovog ulja 4 suve paprike, crvene 2 lista lorbera alevapaprika biber/đumbir morskaso

Pasulj skuvati na gusto, pa ocediti. U međuvremenu na ulju propržiti crni luk iseckan na rebarca, posoiiti ga i dodati biber/đumbir. U zemljanu posudu sipati red pasulja i red luka i posuti malo aleve paprike. U sredinu staviti paprike i lorberov list. Prekriti još jednim redom luka i pasulja. Ako je potrebno, dodati malo vode. Peći na umerenoj temperaturi, da voda potpuno ispari, a pasulj potpuno omekša. Za vreme pečenja ne mešati.

Barenipirinač 2$oljepirinča 2 paprike, crvene 2 paprike, zelene 2 glavice crnog luka 7 kasika maslinovog ulja biber/đumbir morskaso Zagrejati 3 kašike ulja, dodati opran i oceđen pirinač, pa uz mešanje pržiti desetak minuta na tihoj vatri. Zatim naliti vodom da ogrezne. Dodati biber/đumbir i dalje kuvati na tihoj vatri, uz mešanje. Na 4 kašike ulja dinstati seckani luk i paprike, da sve omekša. Sastaviti paprike sa pirinčem, lagano izmešati, sipati u namazanu posudu i staviti u rernu da se malo zaleče, oko pola sata na 180-200 stepeni. Ako je potrebno, dosuti malo vode.

Paradajzpunjen pirinčem iorasima 6 paradajza, manjih 4 kašike maslinovog ulja 1 šolja seckanog luka 1šolja kuvanog pirinča 1/4 šoljeseckanih oraha 2 kašike seckane mirođije 1kašika seckanog peršunovog lista 1/4 šolje belog vina biber/đumbir morskaso Paradajzu odseći gornji deo, ravno kao šeširić i sačuvati. izvaditi seme i prevrnuti paradajz da se ocedi. Zagrejati ulje, dodati sečeni crni luk i propržiti, da porumeni. Dodati kuvani pirinač, orahe, biber/đumbir, peršun, mirođiju i so. Izmešati dobro, puniti paradajze i ređati ih u vatrostalnu činiju. Pomešati vino i ulje i sipati po kašiku

preko pirinča u svaki paradar. Pokriti odsečenim delom paradajza. Prekriti ceo pleh folijom i peći 20-25 minuta. Služiti toplo.

Integralnipirinalsaorasimaišljivama 4 struka celera 1glavica crnog luka 2 kašike maslinovog ulja 1šolja integralnog pirinča 5-6 suvih šljiva, bezkoštica 1/4 šolje seckanih oraha morska so U većem tiganju dinstati na ulju sečeni celer i sečeni crni luk, oko 10 minuta, dok ne omekša. Dodati opran i oceđen nekuvani pirinač. Napiti 1 šolju vode, dodati soli i promešati. Pustiti da se kuva na tihoj vatri, uz mešanje i dolivanje još 1 šolje vode. Kuvati dok se pirinač ne skuva i voda ne ispari. Kada je već suvo, dodati suve šljive i orahe. Doliti još malo vode, pustiti da se krčka još 3-4 minuta i služiti vruće.

Prilog sa plrinčem i povrčem 1/2 šolje kuvanog pirinča 1/4 šolje sitno seckanog crnog luka 2 kašičice maslinovog ulja 1/2šoljeseckanogparadajza 1/4 šolje iseckane sveže paprike 1/2 šolje obarenog graška biber/đumbir morska so Na tihoj vatri pržiti pirinač sa lukom, dok ne porumeni. Dodati paradajz, biber/ đumbir, paprike, 1/4 šolje vode i posoliti. Smanjite vatru, pa tako na tiho kuvajte oko 5 minuta, da pirinač omekša. Poklopiti i nastaviti sa kuvanjem na tihoj vatri. Na kraju ubaciti kuvani grašaki prokuvati svezajedno.Služitetoplo ili hladno.

Pilavsapomorandžom 2 kašike seckanog oljuštenog badema 4 kašike maslinovog ulja 1 manji crni luk, iseckan 1

1 šargarepa, očišćena i izrendana kašičica limunovog soka

1 šolja nekuvanog krupnog pirinča 1/2 šolje soka od pom orandže 1 kašika strugane kore od pom orandže 1/4 kašičice mlevenog korijandera 1/4 šolje sečenih urmi, bez koštica 1/4 šoljice iseckanog lista od nane m orskaso U manjem tiganju na gihoj vatri isleći bademe i mešati oko 2 minuta. Ostaviti bademe na stranu. Skuvati pirinač i ocediti. U većem tiganju zagrejati ulje na tihoj vatri i dodati luk i šargarepu. Pržiti oko 5, minuta, da omekša. Dodati sok i koru od pomorandže, korijander, nanu i so. Kuvati još $amo 5-7 minuta, da pirinač upije sokove i začine. Jelo po vrhu ukrasiti urmama i bademom. Služiti vruće.

Pirinacsa bademima i рет кат а 1/2 šolje seckanog badem a 4 kašike m aslinovog ulja 4 -5 pečuraka šam pinjona 3 -4 šolje kuvanog pirinča biber/đumbir m orskaso U većem tiganju zagrejati ulje, staviti iseckane pečurke, malo ih propržiti, dodati pirinač, bademe, so i biber/đumbir. Polako mešati, da se bademi ne izmrve mnogo. Služiti toplo.

Pirinačsapovrćem 2šo ljep irinča 2 paprike babure, crvene 2 paprike babure, bele 1 glavica crnog luka 1 vezica peršunovog lišća 3 m ladešargarepe 2 kašikem aslinovog ulja 1 veza m ladog crnog luka 2 čen a belogluka biber/đumbir m orskaso

Pirinać skuvati u slanoj vodi i ocediti. Crni luk, babure, šargarepu, peršun i miadi luk iseckati i propržiti do ioia, pa dodati beli luk i biber/đumbir, i posoliti. U veći tanjir staviti povrće u sredinu, a pirinač okolo. Integralnipirinacsapečurkama 7 solja opranog pirinča 250 gr pečuraka 1/4 šolje maslinovog ulja 1glavica crnog luka nekoliko listova zelene salate biber/đumbir morskaso U šerpu sipati 3 šolje vode i 1/2 kašićice soli, i pustiti da provri. Dodati pirinač i ostaviti na tihoj vatri da se skuva. Pirinač procediti i isprati vrućom vodom, ako želite da servirate toplo.z hiadnom ako želite da servirate kasnije. Na ulju dinstati iseckane pečurke i iseckani crni luk. Kada omekšaju dodati so i biber/đumbir. Na veći tanjir poređati nekoliko listova zelene saiate, preko njih sipati pirinač, a odozgo propržene pečurke. Siužiti topio. Paradajzpunjen pirinčem 1/2 šoije masiinovog ulja 4 glavice crnog luka 300grpirinča 1kašičica žutog šečera 8-10 plavih paradajza, manjih 4 crvena paradajza 1 vezica mirođije 2 kašike suvog grožđa nana biber/đumbir morska so Na ulju propržiti isečen crni luk, dodati opran pirinač i promešati. Naliti 1 šoiju vode i kratko prokuvati. Dodati crveni paradajz isečen na komade, iseckanu mirođiju, šećer, peršun, so, izmrvljenu nanu, biber/đumbir i suvo grožđe, i kuvati na tihoj vatri, da pirmač omekša. Plavi paradajz preseći popreko na pola i izdubiti. Puniti paradajze filom i ređati u namazanu posudu. Naliti 1 šoljom vode i zapeći na sasvim tihoj vatri. Može da se služi hladno.

Pilavsamirođijom 200 grpirinča 1strukpraziluka 1 veza mirođije biber/đumbir morska so Pirinač skuvati u posoljenoj vodi i ocediti. Sitno iseckan praziluk izdinstati, sastaviti sa pirinčem i dodati sitno seckanu mirođiju, biber/đumbir i so. Služiti vruče.

Pilavsa mešanim semenjem 2šoljepirinča 50 gr očišćenih semenki bundeve 50 rp. očišćenih semenki suncokreta 7 kašika maslinovog ulja biber/đumbir morska so Pirinač oprati, ocediti i dinstati na 5 kašika ulja, uz stalno mešanje. Potom naliti toplom vodom, da ogrezne. Dodati so i biber/đumbir i kuvati, uz povremeno mešanje, dok pirinač ne omekša. Na 2 kašike ulja propržiti semenke bundeve i suncokreta, da požute, a onda ih umešati u pirinač. Služiti vruće, uz kuvanu ribu.

Paprikepunjenekrompirom б~8 paprika babura 1/2kgkrompira 1glavica crnog luka 1/2 šolje maslinovog ulja biber/đumbir morska so Krompir oljuštiti, oprati i izrendati. Crni luk iseckati i zajedno sa krompirom propržiti na ulju. Začiniti solju i biberom/đumbirom. Očišćene paprike napuniti nadevom od krompira i luka, zapušiti, ređati u namazanu posudu i peći u zagrejanoj rerni. Može da se jede.i hladno i toplo.

Pohovane pecene paprike paprike babure 3 kašike kukuruznog brašna

2soljicepiva aieva paprika biber/đumbir morskaso Paprike ispeći na plotni, oljuštiti i ocediti. Umutiti testo od kašike brašna, piva, aleve palrike, bibera/đumbira i soli, pa u umakati paprike, malo otresti i pržiti na vrućem ulju.

Paprike punjene povrćem 4-6 svežih paprika babura 3 glavice crnog luka 2 sargarepe 1paskanat 1/2 kg rendanog krompira 1/4 solje maslinovog ulja 1časa kuvanog paradajza alevapaprika peršunovlist biber/đumbir morskaso Šargarepu i crni luk iseckati i propržiti na polovini pripremljenog ulja. Doda-

ti krompir, alevu papriku, iseckan peršunov list i biber/đumbir. Izmešati i ovom masom puniti paprike. Paprike zapušiti komadima paradajza ili krompira. Punjene paprike ređati u vatrostalnu posudu namazanu uljem. U kuvani paradajz dodati 1-2 kašike vode, malo bibera/đumbira i soli. Promešati i preliti preko paprika. Peći oko 45 minuta na 180-200 stepeni, prvo pokiopljeno, a poslednjih 10 minuta otkriveno, da se zapeče.

Punjvniplaviparadajz 2 plava paradajza, veća 150 gr skuvanog pirinča 150 gr oljuštenog i iseckanog crvenog paradajza 1glavica crnog luka 1paprika babura 2-3 čena belog luka 1kašičica origanoa maslinovo ulje

biber/đumbir morska so Plave paradajze umotati u foliju i peći ih u rerni na 180-200 stepeni, da omekšaju. Ohladiti ih, iseći popreko na pola i svaki izdubiti. Na ulju propržiti seckani crni i beli luk, iseckane paprike,„meso"iz pečenih paradajza i seckani crveni paradajz. Promešati i posle 15 minuta prženja dodati origano, biber/đumbir i so. Opet promešati i izdublzene plave paradajze. Peći 15-20 minuta na 180-200 stepeni.

Plavi paradajzna roštilju 1plavi paradajz 1 solja listova od bosiljka 1/2 solje kikirikija 6 čenova belog luka 5 kašika maslinovog ulja morska so Paradajz oprati, iseći na kriške i ispeći na plotni prekrivenoj folijom. U mikser staviti i samleti bosiljak, kikiriki, beli luk i 5 kašika maslinovog ulja. Posoliti i preliti preko pečenog paradajza.

Pečeni praziluk 12-15 strukova praziluka aleva paprika biber/đumbir morska so Praziluk oprati, očistiti i kuvati u malo posolzvnoj vodi oko 10 minuta, da malo omekša. Ocediti, a vodu od kuvanja sačuvati. Iseći praziluk na tanje kolutove, staviti u namazanu plitku vatrostalnu činiju i posuti biberom/đumbirom i solju. Preliti sa malo vode od kuvanja praziluka. Peći na umerenoj vatri, a pre siuženja posuti alevom paprikom. Služi se vruđe, uz prepečen hleb.

Praziluksa belim lukom 2kgpraziluka 1/2 šolje maslinovog ulja 2 glavice belog luka jabukovo ili vinsko sirće kukuruzno brašno morska so

Praziluk očistiti, odvojiti beli deo od zelenih peraja, oprati i malo obariti u slanoj vodi. Ocediti kuvani praziluk i svaki komad uvaljati u brašno i ređati u namazanu vatrostalnu činiju. Kada malo porumeni, na temperaturi od 180-200 stepeni, onda polako, da staklena činija ne bi pukla, dodavati sirče pomešano sa malo ulja i seckanim belim lukom. Vratiti u rernu da se dopeče. Pecene pecurke 1/2 kg lisičarki 30 g rk u ku ru zn o g b ra sn a 100 g r prezle/m rvica 1/2 šolje m aslin o vo g ulja m orska so

Lisičarke očistiti i oprati, iseći na pola po dužini, posoliti, uvaljati u brašno i prezle, i pržiti na ulju. Služiti vruče, uz kuvanu ribu garniranu graškom Шspanaćem.

Pečurkesalukom 2 glavice crnog lu ka 2 kašike m aslin o vo g ulja 700 gr ša m p in jo n a m o rsk a so

Luk iseći na rebarca i dinstati ga na ulju, da omekša, uz stalno mešanje. Pečurke oprati i očistiti, a ako su veće iseći ih po dužini na pola i dodati u dinstani luk. Dinstati još 7-8 minuta i posoliti.

Povrćezaprilog 1/4 šolje m aslin o vo g ulja 1 p la v i p a ra d a jz, m a n ji 1 g la vica crnog lu ka 2 pap rike,zelen e 2 paprike, crvene 3 - 4 crven a p a ra d a jz a biber/đum bir m o rsk a so

Oljušten i iseckan plavi paradajz pržiti oko 5 minuta, da omekša. Dodati crni luk isečen na rebarca. Promešati i pržiti još, da luk omekša. U to dodati sečene zelene i crvene paprike. izmešati i pržiti još 5 minuta. Na kraju dodati crveni paradajz isečen na kriške, so i biber/đumbir. Promešati i kuvati još koji minut, uz mešanje. Služiti uz pržen krompir i pečenu ribu.

Sarmice od vinovog lista 1/2 šolje maslinovog ulja 1 kašičica kukuruznog brašna ili pivskog kvasca 1glavica crnog luka 1/2 šolje pirinča 1/2 šolje kikirikija 1/2 kg lišća vinove loze 1/2 šolje suvog grožđa 1kašika limunovog soka 1kašika iseckanog peršunovog lista 1kašičica aleve paprike biber/đumbir morska so Na ulju propržiti seckani crni luk, dodati pirinač i izmešati. Dodati 2,5 šolje vruće vode i promešati. Kuvati oko 3-5 minuta. Sada dodati suvo grožđe, iseckan kikiriki, biber/đumbir i so. Promešati i kuvati još 10 minuta, da voda ispari, pa dodati 1 kašiku limunovog soka. Vinov list, ako je svež, popariti u vrućoj vodi i držati oko pola sata, da omekša. Ako je lišće iz tegle, tada ga držati u hladnoj vodi oko 10 minuta i islrati. Zaseći deblji deo oko drške. Listove ftlovati i savijati sarmice. Napraviti hladnu zapršku od ulja, brašna ili pivskog kvasca i aleve paprike. Zapršku preliti preko sarmica. Peći oko 45 minuta na 200 stepeni, da se lišće i pirinač skuvaju.

Šargarepeitikvice 4

tikvice

4šargarepe 2 kašike maslinovog ulja 2 kašičice seckanog peršunovog lišća biber/đumbir morskaso Tikvice i šargarepu očistiti i iseći po dužini na štaliće kao cigarete. U tiganj staviti 1/4 šolje vode i kuvati šargarepe 1-2 minuta. Vodu ocediti, dodati ulje, i na tihoj vatri 1 minut propržiti šargarepe, a onda dodati tikvice. Sve izmešati i propržiti još malo. Dodati biber/đumbir i so. Promešati još jednom polako, da se ne polome tikvice. Presuti u činiju i posuti peršunom.

Riba barena u bujonu 3 šargarepe 3 glavice crnog tuka, velike

nekoliko korenčića persuna 3 lista lorbera 2 struka m ajčin e dusice 15 zrn a belog/crnog bibera 2 -3 karanfiiića kora od 7 lim u n a S O g rk ru p n e so li 2 ča še sirćeta 1 lita rb la že g belog vina

Ovaj bujon može se praviti na dva načina. Prvi način je da se svi sastojci stave u 1 litar hladne vode, dodaju 2 čaše sirčeta, kuva 30-40 minuta, a onda dodaju još 2 litra hladne vode. Drugi način je da se svi sastojci stave u 1 litar vina, doda 1/2 čaše sirćeta i 1/2 litra vode i kuva. bilo u przom Ш drugom bujonu, riba se kuva uvijena u tanko platno, koje se skida čim je riba obarena. Ribu ocediti i servirati ju sa orilozima.

Amur a m u r o d 2 - 3 kg 250. g rp irin ča 2 g lavice crnog luka 2 šargarepe 1 šolja belog vina 2 lista lorbera S z r n a bibera 1 šolja m aslino vo g ulja 1/2 kašičice m levenog bibera 1/2 vezice celerovog lista, iseckanog m o rsk a so

Amura očistiti i oprati. Sa stranezarezati i u zareze usuti malo soli. Na ulju izdinstati izrendanu šargarepu i iseckani luk i celer. Dodati biber i $o. U namazanu vatrostalnu posudu staviti na dno pirinač, a preko dinstano povrće. Preko toga staviti ribu. Ovamo skuvati 2 šolje vode sa listom lovora, biberom u zrnu i malo soli. Preliti preko ribe i povrća i staviti da se leče na 200 stepeni. Posle pola sata pečenja preliti ribu malo zagrejanim vinom, da se pirinač ne bi zalepio za dno posude. Peći još oko pola sata.

Alaskiribljipaprikaš 2 k g šara n a 4 g lavice crnog luka

1 šolja kuvanog paradajza 1kašičicd aleve paprike 7/2 kašičice bibera 2 Ijute papričice 1 veza celerovog Hsta morska so Šarana očistiti, oprati, iseći na manje parčiće i ocediti. Ređati ribu u veću šerpu i preliti kuvanim paradajzom. Crni luk iseckati i izgnječiti, pa loređati preko ribe. Dodati biber, so i alevu papriku. Preko toga nabaciti iseckane papričice i iseckani celer. Naliti vodom i kuvati oko 45 minuta, poklopljeno i na tihoj vatri. Paprikaš ne mešati, već samo povremeno protresti lonac, da ne zagori.

Šaransajabukom 2 kg šarana 7kgpraziluka 1 kg crnog luka lcrvena paprika l/2šoljemaslinovog ulja 1 šargarepa 1jabuka biber morska so Luk i praziluk iseckati i dinstati, pa dodati izrendanu šargarepu i jabuku, iseckanu papriku, so, biber i iseckan peršun. Kada je to izdnistano, povrće sipati na dno namazanog pleha, preko staviti celog šarana, namazanog uljem i posoljenog. Peći u zagrejanoj rerni, da se čuje kako krčka. Peče se ukupno oko 1 sat, s tim što se posle pola sata šaran okrene.

Đuveč od šarana Hisomovm 1kg očišćene ribe 1/4 šolje maslinovog ulja 1/2 kg praziluka ili crnog luka 3-4paprike,zelene 1kg oljuštenog paradajza 3-4 krompira 1 šolja pirinča 1 šargarepa celerovlist

biber m orska so

Od pripremijenog ulja odvojiti polovinu i ostaviti na stranu, Na drugoj polovini utja dinstati sitno iseckan praziluk ili luk, izrendanu šargarepu, iseckane paprike i sitno isečen celerf pa u to dodati iseckan paradajz, pirinač i iseckan krompir, Dinstati još malo, pa preručiti u namazanu đuvečaru. Odozgo sipati 1 šolju vode i poređati komade usoljene ribe. Preko ribe preliti ostatak ulja i peći oko 1 sat, otkriveno. *

Kečiga kuvana u vinu 1 kg kečige 1 /2 lv in a 2 kašike mastinovog utja 1 lim un celerovlist biber m o rskaso

Ribu očistiti i iseći, pa staviti uđuvečaru. Sipati ulje, doliti vino, posuti biberom i posoliti. Limun iseći na 4-5 kolutova i staviti ih preko ribe. Đuvečaru pokriti i peći ribu oko pola sata na 180 stepeni. Kada je gotovo, posuti seckanim celerom.

Lignje sa krompirom 7 kg lignji 6 -8 k ro m p ira 6 -8 p a ra d a jz a 2 čena belog luka 1/2 šolje m aslinovog ulja 2 g la v ic e crn o g lu ka 1/2 veze celerovog lista biberuzrnu listlo rbera m o rskaso

Krompir oljuštiti i iseći na kolutove. Lignje oprati, iseći na kolutove i ocediti od vode. Iseći na kolutove paradajz i crni luk. Namazati pleh i ređati krompir, lignje, luk i paradajz. Sve posoliti i pobiberiti. Poslednji red treba da bude paradajz, a preko toga ide seckani celerov list sa belim lukom, Sve se zalije maslinovim uijem i peče oko 45 minuta na 200 stepeni.

Oslićnaluku 1/2 kg oslića 2 struka praziluka Ш2 glavice crnog luka 1/4 šolje maslinovog ulja 1/2 čase gusto kuvanog paradajza 1 časa belog vina 1 kašika seckanog peršunovog lista aleva paprika biber morskaso Ribu oprati, usoliti i posuti biberom. Seckani praziluk ili luk izdinstati, pa u to umešati kuvani paradajz, vino, peršun i alevu papriku, i preručiti u namazanu posudu za pečenje. Odozgo staviti oceđenu ribu i peći pola sata u dobro zagrejanoj rerni, otklopljeno. Služiti uz kuvan pmrinač kao prilog.

Pijanapastrmka 1- 2kgpastrmke 1/2 šolje maslinovog ulja 2šoljebelogvina 2 kašike kukuruznog brašna 2 listalorbera 1paprika 1 kašičica aleve paprike sokod 1limuna biber morska so Očišćenu, opranu i oceđenu ribu namazati malo uljem, solju i biberom, pa staviti u namazan sud, U vinu razmutiti brašno, ulje, alevu papriku i biber. Sve lepo izmešati i preliti preko ribe. Očišćenu ceiu papriku staviti pored ribe i staviti i list lorbera. Peći poklopljeno u rerni oko pola sata na 180 stepeni. Pred kraj pečenja, na oko 10 minuta, otkriti i pustiti da se malozapeče. Ribu prilikom služenja preliti sokom od limuna,

Pastrmke u vinovojlozi 2 pastrmke porcijašice 1 limun,ceo sokodllim una 2 - 3 čena belog luka

1 solja belog vina 3- 4 kašike maslinovog ulja 5 - 6 listova vinove loze veza peršuna biber morska so Očišćene pastrmke posoiiti iznutra, staviti u svaku kolutove limuna, posuti iseckanim peršunom i zatvoriti. Svaku uviti u vinov list, a potom ispržiti na ulju, u koje je dodat seckan beli luk. Posle 5 minuta ribe preliti sokom od limuna i vinom, pa pustiti da se krčka još 10 minuta. Ribe u listu izvaditi i staviti na tanjirza serviranje. Preko riba preliti sok u kojem su se kuvale, a za prilog staviti pirinač.

Pastrmke sa belim lukom 4 - 6 pastrmki 2-3 kašike kukuruznog brašna l/2šoljesirćeta 6- 8 čena belog luka maslinovo ulje morskaso Očišćene pastrmke dobro ocediti od vode, posoliti, uvaljati u brašno i pržiti na vrelom ulju sa obe strane. U drugom tiganju na malo ulja kratko propržiti iseckan beli luk i preliti sirćetom.Tople pastrmke preliti sirćetom i lukom. Služiti odmah, sa prilogom od nekog povrća.

Pastrmkeuvinu 4

pastrmke

1glavica crnog luka Išargarepa 1/4 šolje maslinovog ulja 2 kašike belog vina sokod 1 limuna celerovlist biber morskaso Ribe i iznutra posoliti. U lonac sa vodom staviti luk i šargarepu i, kada voda provri, spustiti ribe i kuvati 15 minuta. Izvaditi ih i ostaviti da se ocede. U drugoj posudi zagrejati ulje, dodati vino, sokod limuna i biber. Promešati i preliti preko riba poređanih u činiji. Ukrasita kolutovima limuna i listovima celera. Služiti odmah.

Pastrmke sa međom na roštilju 3- 4 manje pastrmke - porcijasice sok od 1limuna 5 kašika maslinovog ulja 2 čena belog luka 1 kašičica meda 1 kašičica bosiljka 2vezeperšuna morskaso Pastrmke očistiti i iznutra posoliti. Oštrim nožem zaseći pastrmku sa leđne strane i nakapati sok od limuna. Ribe napuniti seekanim peršunom sa malo bosiljka, pa ostaviti da odstoje 1 sat. Ovamo sastaviti bosiljak, med, sitno seckani beli luk i ulje. Dodati malo vode i prokuvati. Premazati ovim pastrmke i staviti na vreo roštilj. Pastrmke okretati i premazivati ovim prelivom.

Ribanagrckinalin 1 kg bele ribe 2 čena belog luka 4glavicecrnogluka 4paradajza 1 šolja belog vina 4limuna 1kašika seckanog peršunovog lista 1/4 šolje maslinovog ulja biberuzrnu morskaso Ribu očistiti, iseći na parčiće i ostaviti da se dobro ocedi. Ovamo sastaviti ulje, iseckan crni i beli luk, sok od 2 limuna, so i biber. Ribu poređati u neku šerpu, pa preliti ovim marinatom. Ostaviti da. stoji 1 sat na hladnom. Sve preručiti u namazanu vatrostalnu posudu, rasporediti ribu, iseći paradajz na kolutove i poređati ih preko ribe, pa sve preliti vinom. Preko svega rasporediti isečene kriške od 2 limuna. Peći oko pola sata na 180-200 stepeni. Pre služenja posuti peršunom.

Ribasabeiimlukomilimunom 1-2 kgsomovine 1 šoljica limunovog soka 4- 5 čenova belog luka

kukuruzno b ra ln o biber m orska so

Ribu očistiti i iseći па komade, pa ostaviti da se dobro ocedl Potom ribu posoliti i ostaviti da stoji najmanje 1 sat Parčad ribe uvaljivati u brašno izmešano sa biberom i pržiti sa obe strane, da porumeni, Prženu ribu staviti u namazan pleh, posuti limunovim sokom i seckanim belim lukom. Peći u rerni oko 30 minuta na 180-200 stepeni. Služiti vruće.

Ribaupivu 750 g rp a rč ić a ribe sa sto m a n je kostiju 1 šolja kukuruznog brašna 1 kašičica p raška z a pecivo 1 kašičica morske soli 2 kašike m aslinovog ulja 1/3šo ljepiva p eršu n o vlist biber

U većoj činiji umutiti 2/3 šolje vode, pivo, brašno, prašak za pecivo, uije, so i biber. Umakati oceđene parčiće ribe u pripremljeno testo, malo otresi i pržiti, da porumene sa obe strane. Ređati na tanjir i ukrasiti seckanim peršunom lišćem.

Ribasajabukama 6 p a rč ić a b e le rib e 3 -4 kašike m aslinovog ulja 2 glavice crnog luka jabuke, isečene n a tanke kriške 1 šolja so ka od ja b u k a 1,5

šolja sirćeta o djabuka

p eršu n o vlist 1 kašičica morske soli 1/2 kašičice bibera

U tiganju zagrejati ulje, dodati iseckani luk i pirjaniti na tihoj vatri, da lukomekša. Dodati jabuke, jabukovo sirće, sok od jabuka, so i biber, i kuvatijoš 1-2 minuta, pa skloniti sa vatre. Oceđenu ribu staviti u namazan pleh i sipati preko nje pripremljenu mešavinu. Pokriti poklopcem ili folijom, pa peći oko 10-15 minuta na 180-200 stepeni, dok se riba ne isoeče. Ukrasiti seckanim peršunovim lišćem.

Som na dunavski način sa šampinjonima 2,5 kg somovine 1/2 šolje maslinovog ulja 2 paprike babure 200 gr oljuštenog paradajza 50 gr kukuruznog brašna 2dlbelogvina 2glavicecrnog luka peršunov i celerov list 200 gp.šampinjona aleva paprika biber morskaso Očišćenu ribu iseći na šnicle, posoliti, uvaljati u brašno i pržiti, da porumeni sa obe strane. Izvaditi šnicle i poređati u tanjir. Luk izdinstati sa sečenim paprikama, dodati šampinjone i kriške svežeg oljuštenog paradajza. Sipati malo vode uz stalno mešanje. Kada je gotovo, posoliti, dodati bibera, aleve paprike, peršuna i celera i naliti belim vinom. Ostaviti da kuva još desetak minuta uz stalno mešanje. Preliti preko somovine i služiti vruće uz bareni krompir.

Smuđsasosom odiimuna 1,5кд smuđa 2 lista lorbera 1/2 šolje seckanog peršunovog lista 2 šargarepe 1koren celera biber morska so U 3 litra vode staviti začin: biber, lorber, isečenu šargarepu i isečen celer, i u to staviti ribu da se kuva oko 30 minuta. Posle kuvanja izvaditi ribu, ocediti i položiti na tanjir za serviranje. Okolo poređati skuvano povrće i kolutove limuna.

Šaranusosu 1 šarando2kg 3krompira 1glavicacrnogluka 2 čena belog luka

1 dlvina 1kasičica kukuruznog bralna biber morska so Ribu očistiti, oprati i ostaviti da se ocedi. Kada se dobro ocedi, šarana posuti seckanim beiim lukom i posoliti. Na ulju propržiti seckani crni luk, krompir isečen na kockice i brašno. Dodati vino i izmešati. Staviti ribu u namazan pleh i preliti već pripremljenim povrćem. Peći na umerenoj vatri, dok riba ne bude gotova.

Šaran napirinču 1 šaran od oko 1 kg 250grpirinča 1glavicacrnogluka 2-3 čena belog luka sokod 1limuna 1/4 solje maslinovog ulja seckani persunov list biber morskaso Šarana kuvati 10 minuta u posoljenoj vodi, izvaditi ga i oeediti. Na zagrejanom ulju prodinstati iseckani crni i beli luk, pa kada je gotovo dodati malo peršuna, bibera i soli. Skuvati pirinač i ocediti. U namazanu posudu staviti pirinač, polovinu pripremljenog luka, šarana, pa drugu polovinu luka. Odozgo poprskati sokom od limuna. Staviti u zagrejanu rernu i peći oko pola sata.

Belaribasakiselimsosom 4

parčeta bele ribe

1/2 solje maslinovog ul]a 1/2 kg očisćenog crnog luka 1/2soljebelogvina 1/4šoljekikirikija 1/4 šolje suvog grožđa, natopljenog u rumu 1/2šoljesirćeta morskaso Zagrejati 1/4 šolje ulja u tiganju, dodati sitno iseckan crni luk i dinstati ga oko 20 minuta, da omeksa. Dodati vino, sirće, kikiriki i suvo grožđe. Promešati, pustiti da provri i skloniti sa vatre. U drugom tiganju zagrejati preostaiu 1/4 šolje ulja i

propržiti parčiće ribe sa obe strane, da budu svetlo žute boje. Ribu staviti u tanjir, pa preko parčića posuti pripremljeni luk. Ostaviti da se ohladi, pa staviti u frižider da stoji 2 dana, kako bi riba dobro upila sastojke. Nekoliko sati pre služenja izneti iz frižidera i držati na sobnoj temperaturi.

TESTENINE

Testeninabr. 1 testenina bezjaja 1solja kuvanog paradajza 1šargarepa 1glavica crnog luka 1koren celera 5-6 pečurki 3-4 kašičice masfinovog ulja 2-3 cela paradajza 1/2 kašičice kukuruznog brašna ili pivskog kvasca žuti šečer origano biber morska so Šargarepu i celer izrendati, luk, pečurke i oljušten paradajz iseckati, pa sve dinstati oko 20 minuta, uz dolivanje po malo vode i povremeno mešanje. Kada povrće omekša, dodati kuvani paradajz, biber, origano, so i brašno ili pivski kvasac. Stišati vatru i ostaviti da se ukrčka, dok se ne pojave mehurići. Na kraju dodati šećer. Skloniti sa vatre i prelivati vruće preko prethodno skuvane testenine.

Testeninabr.2 testenina bezjaja 1glavica crnog luka 2-3 čena belog luka 1 kašika maslinovog ulja 1 kgzrelih crvenih paradajza 1kašičica žutog šećera 1/2 kašičice mlevenog bibera 3 kašike seckanog lišća od bosiljka morskaso

U tiganju zagrejati ulje i dodati seckani crni i beli luk i dinstati, dok ne omekšaju. Paradajz oljuštiti i iseći na kockice, pa dodati u tiganj sa belim i crnim lukom. Promešati i dodati šećer, biber so. Kuvati oko 15-20 minuta na tihoj vatri, uz mešanje. Na kraju dodati bosiljak, promešati i kuvati još 2-3 minuta. Služiti toplo, preko već skuvane testenine. Testeninabr.3 testenina bezjaja 1/4 šolje sitno sečenog crnog luka 1 čen belog luka 1/4 šolje sitno sečenog peršunovog lista 1/4 šolje sitno sečenog celerovog lista 4kašikemaslinovogulja 2 šolje oljuštenog isečenog paradajza, bezsemena 1/4 kašičicestruganog oraščića 1/2 kašičice origanoa 1/4 kašičice praška za pecivo 1 šolja svežih sečenih pečurki 1 kašičica morske soli 1 kašičicažutogšećera biber Crni luk, seckani beli luk i celer dinstati na maslinovom ulju, da sve omekša. Paradajz dodati u luk, pa pržiti nekoliko minuta. Posie toga dodati oraščić, origano, so, šećer i biber. Pustiti da krčka još malo, pa dodati pečdrke. Kada se sos zgusne, skinuti sa vatre i dodati prašakza pecivo. Ostaviti da se ohladi samo malo, pa prelivatm preko već skuvane testenine. Testeninabr.4 testeninabezjaja 1glavica crnog luka 1 čen belog luka 2 kašike maslinovog ulja 1/2 kg oljuštenog paradajza 1/4šoljegustokuvanogparadajza 1kašičica sirćeta 1 kašičicašećera 1/4kašičicebibera

1/4 košičice morske soli 1kašika sečenog lišća od bosiljka 1paprika Iseckani crni i beii iuk i seckane paprike dinstati, uz dodavanje malo vode, i povremeno mešati. Kada je luk mekan, dodati iseckan oljušteni paradajz, kuvani paradajz, šećer, sirće, 1/2 šolje vode, so i biber. Smanjiti vatru i ostaviti da se krčka, uz povremeno mešanje. Preliti sosom prethodno skuvanu testeninu, a odozgo posuti bosiljkom.

Testeninabr.S testenina bezjaja 1/2$oljeseckanogcrnogluka 3-4 čena belog luka 1/2$oljeseckanihpaprika 1,5 šolja oljuštenog i sečenog paradajza 2 šolje gusto skuvanog paradajza 2 kašičicežutog šećera 1/2 kašičice origanoa 1/2 kašičice bosiljka 1/2kašičicebibera 2-3 kašike maslinovog ulja morskaso Iseckani crni i beli luk i papriku dinstati oko 10-15 minuta. Dodati sečeni paradajz, promešati i, kada je voda isparila, dodati kuvani paradajz, šećer, origano, bosiljak, biber i so. Na tihoj vatri kuvati još 10-15 rninuta, uz mešanje. Preliti vrućim sosom već skuvanu testeninu.

Testeninasasosom odcrvenih paprike testeninabezjaja 6paprikababura,svežih 1/2 kg pečenih crvenih paprika 4 čena belog luka 2 kašike maslinovog ulja 2kašikeseckanogbosiljka 1/2 šolje kuvanog paradajza 2 kašike vinskog sirćeta biber

origano morskaso' Pečene paprike oljuštiti, pa i njih i sveže paprike iseckati. Dinstati na ulju, dodajući, ako je potrebno, malo vruće vode, Dodati seckani beli luk, sirće, biber, so, origano i kuvani paradajz. Stišati vatru i kuvati sve još 4-5 minuta. Sipati preko skuvane testenine, i posuti bosiljkom.

Flekicesa tunjevinom flekice, domaće iii kupovne 1/4 solje maslinovog ulja 1 kasika sirćeta 1/4 kasičice morske soli 1/4 kasičice bibera 1 kasika soka od limuna 1/2 kasičice izrendane kore limuna 2 šolje sečenog paradajza 250 gr tunjevine iz konzerve, oceđene od ulja 1/2 šolje tanko seckanog crnog luka 1/2 šolje maslinki, bezkoštica 1/4 šolje svežeg lišća od bosiljka Flekice skuvati, ocediti i staviti na stranu, a u većoj činiji sastaviti sve ostale sastojke. Izmešati dobro i staviti da se ohladi oko 10 minuta. izvaditi iz frižidera i sipati u činiju skuvane flekice. Izmešati i služitl

Testenina sa plavim paradajzom testenina bezjaja 1glavica crnog luka 1/2 šolje maslinovog ulja 1paprika, crvena 1paprika,zelena 2tikvice 3 crvena paradajza 1plavi paradajz origano beli luk biber morskaso

Plavi paradajz, paprike i crveni paradajz iseckati na kockice. Tikviceiseci natan ke kolutove. Sitno iseckati cmi !uk, izdinstati na ulju i malo vode, dodati iseckan beli luk i seckano povrće. Posoiit«, pobiberiti i dodati origano. Staviti skuvanu testeninu u ćmiju i preko nje preliti pripremljeni sos.

Testeninaza decu testenina bez jaja 200 gr, paprike, crvene iž u te lO O grcrnog luka 400 g r oljustenog / iseckanog svežeg paradajza 1 glavica crno g lu ka 2 čena belog luka 2 ravne kašičicežutog šečera 3 kasikem aslinovog uija 1ja b u ka 1 šargarepa 1 šotjica jab u ko vo g sirćeta ruzm arin bosiljak m o rska so Na masiinovom ulju prodinstati iseckan crni ? beli luk, uz dolivanje rnalo vode i mešanje, Dodati sitno sečene paprlke, izrendariu šargarepu I jabuku, paradajz! sirće. Mešati neprekldno, dok voda ne ispari. Dodati ruzmarirL hosiijak i so 1preliti pmko testenine.

Testenina sg sosom od tikvica

testenina bezjaja 1 kašika m asiinovog ulja 100 g r oljuštenih m c iih tikvica 2 čena belog luka 1/2 šolje belog vina 400 g r tunjevine iz konzerve , oceđene od uija 2 kašike seckanrg peršunovog lista biber m o n k a so Tikvrce iseckati na kolutiće i dinstati na ulju, oko 5 minuta. Đodati seckani beli luk i dinstatijoš 1-2 minuta. Naliti vinom#dodati tunjevinu, peršun, biber i so. U sud u kojem se ovo dinsta dodati testeninu i pažljivo izmešati. Služi se toplo,

Tasteninasa tunjevinom iliskušom imaslinama testenina bezjaja 1/4 šolje maslinovog ulja 1 većipraziluk 12 većih crnih maslina, bezkoštica 1konzerva tunjevine ili skuše 1 kašičica tucane suve paprike izrendana kora od 1limuna 2 kašičice soka od limuna bosiljak biber/đumbir morskaso lseckani praziluk dinstati na maslinovom ulju, u tiganju, oko 2 minuta, da postane staklast. Dodati struganu koru od limuna, bosiljak, seckane maslinke, tunjevinu ili skušu i sok od limuna. Izmešati, dodati so, biber/đumbir i papriku. Promešati, pokriti i skinuti sa vatre.Testeninu skuvati u slanoj vodi, ocediti, preliti hiadnom vodom, da se ne slepe, i sastaviti sa smesom u tiganju. Sve dobro izmešati i siužiti.

SOKOVI

Bez obzira na to kako se neko hrani, trebalo bi svakodnevno da pije sokove od povrća i voća. Količina nije važna. Neko može da popije 1 dl, neko pola litra - sasvim svejedno. Važno je piti ih. Pomešani se mogu piti sokovi od cvekle, kupusa, šargarepe, ali i praviti razne kombinacije, kako ih se organizam ne bi zasitio. Na primer, ako nekome ne prija sok od šargarepe, može da ga pomeša sa sokom od jabuke. Tokom dana nije neophodno piti različite vrste sokova. Čakje bolje piti ih naizmenično: jednog dana sok od šargarepe, narednog od cvekle, itd. Kao dodataksvim vrstama sokova preporučujemo dnevno 0,1 do 0,5 dl soka od presnog (svežeg) - krompiral Ukoliko nije mogućno da se sok pravi svakoga dana, može odjednom da se pripremi količina za dva dana i da se drži u frižideru.

Voćeipovrće za pravljenje sokova Mogu se koristiti: jabuka, trešnja, višnja, grožđe, jagoda, limun, kivi, cvekla, krompir, šargarepa, kupus, crni i beli luk, kopriva, spanać, zelena salata, blitva, eventualno peršunov list, celerov list, cvekla, koren celera, keleraba, sveža paprika, krastavac, paradajz. Trebalo bi da se sokovi od ovog voća i/ili povrća piju redovno, kako bi obezbedili neophodne vitamine, i da se pri tome ne obraća pažnja na raznorazne preporuke o „dnevno potrebnim količinama" koje se mogu naći u nekim knjigama. Evo samo nekoliko predloga. Ostalo je prepušteno na volju i maštu čitaocimal Uveče iz jedne cvekle iscediti sok i pomešati ga sa saćem od meda (koga treba da bude više) i sokom isceđenim iz jednog limuna. Ovo zatim ostaviti da prenoći u staklenom ili drugom nemetalnom sudu i sutradan piti na prazan stomak. Ovaj napitak izvrstanje antioksidans.

Sokoddrenjina 5 kg plodova drenjina 1 kg žu to g še će ra

Očišćene i oprane drenjine preliti sa 2 litra vode i staviti na vatru, a pošto proključa kuvati još oko 5 minuta. Zatim ih propasirati, dodati šećer i ponovo zagrejati do 75-80 stepeni. Vruć sok sipati u zagrejane boce i dobro zatvoriti.

Sokodzove 2,5 kg zrelih plodova zove 750gržutogšećera Plodove zove oprati, očistiti od peteljki, naliti 1 litrom vode i kuvati dok ne omekšaju. Onda propasirati, dodati šećer i ponovo prokuvati. Sipati u zagrejane boce i zatvoriti.

Sokodšargarepe 1 kg očišćene šargarepe 1/2 šoiježutog šećera sok od 1/2 limuna Šargarepu izrendati, staviti u sokovnik, dodati šećer i sok od pola limuna, izmutiti sve. Pije se ohlađeno.

Sok odšargarepe i cvekle 1cvekla 1celer 1 šargarepa 1/2 glavice crnog luka sok od 1/2 limuna Sve povrće iseći na parčiće i staviti u sokovnik. Iscediti u sok 1/2 limuna. Popiti rano ujutru, pre jela. Pomaže onima koji pate od reumatizma, boiesti mokračnih kanala, povišenog pritiska i lošeg apetita.

Sokodšargarepe i celera 2-3 šargarepe 2 korena celera sok od 1/2 limuna đumbir morska so U sokovniku iscediti šargarepu i celer, dodati limunov sok, malo đumbira i so. Piie se odmah.

Sok odšargarepe ipraziluka 2 sargorepe 2 p a ra d a jz a 1 strukpraziluka so k o d 1/2lim una

Očišćeno povrće i sok od limuna staviti zajedno u sokovnik i iscediti sok. Pije se odmah.

*

Sokodraznogpovrća 1 ča ša svčenog presnog kupusa 1 ča ša sp a n ača 1/2 korena celera 1/2 šolje lista ceiera 1 šolja izrendane šargarepe 1 lim un, očiščen 1po m o randža, očišćena

Sve staviti u sokovnik, iscediti sok i piti 3 puta dnevno.

Sokodborovnica 2 kg borovnica 1/2 kg žutog šećera

Očišćene i olrane borovnice preliti sa 1/2 iitra vode i kuvati, da omekšaju. Zatim propasirati, pa oceđen sok kuvati sa šećerom. Dva minuta pošto počne da vri skinuti penu, pa vruć sok sipati u zagrejane boce. Staviti ih u lonac sa vodom i pustiti vodu 10 minuta da struji, ali da ne vri. Ovaj sok odličan je za popravljanje krvne slike.

Limufrboza 1 šo lja žu to g še će ra 1 p a ketić kvasca sok od 4 lim una 1 4 $ o lja h la d n e v o d e

U 2 šolje vode rastopiti paketić kvasca, dodati šećer i sok od limuna. Dodati ostatak vode, sve dobro izmešati i ostaviti da prenoći na sobnoj temperaturi. Ujutru staviti u frižider, pustiti da odstoji do sutra, pa onda piti. Boza bi trebalo da se potroši u sledeća 2-3 dana.

Napitakođjabukaičaja 4-6ja6uka 3 kašike nekog biljnog čaja 3 kašike oljuštenog badema 300 grsuvihšljiva 4zrnakaranfilića 1 kašika ruma 200grmeda 3 kašike suvog grožđa Tri kašike čaja preliti jednim litrom kipuće vode, dodati karanfilić i ostaviti da stoji 10 minuta. Procediti čaj, pa u toj tečnosti kuvati jabuke sa Ijuskom, isečene na kriške. Pri kraju dodati suvo grožđe, badem i suve šljive, i pustiti da kuva još desetak minuta. Ohladiti i dodati rum i med.

NOVl

RECEPTIZA

A

Anemične osobe bi u svoju ishranu trebaio da uvrste što više sirove hrane i integralnih žitarica, zatim spanać, blitvu, endiviju, crveno voće i povrće - cvekiu, višnju, kupinu, potom pšenične kiice, zobene pahuljice sa mlekom, hleb od integralnog zrnevija, crni hleb. Trebaio bi da piju kupinovo vino - svaki dan po jednu ma!u časicu između obroka. Ima više starih recepata za odlične domaće lekove protiv anemije: 1. Vino od lista koprive: u litar prirodnog crnog vina staviti 100 gp. suvog lišća koprive, ostaviti da odstoji jedan dan, proceditl, presovati i pits po jednu čašicu ujutru i uveče pre spavanja. 2. Očistiti 300 gr beiog luka, preliti alkohoiom da ogrezne f ostaviti 3 neđelje na tamnom mestu. Piti po 20 kali, tri puta dnevno, sa mlekom ili vodom. 3. Stari dobri lekje: pomešati 200 gr sala (loja), 200 gr meda i 200 ml. dobrog presovanog ulja (najbolje neko ukusno ulje - od kikiriklja ili masline). fvlešati na laganoj vatri dok se ne istoph Piti pojednu kafenu kašičicu sa čajem ili, još bolje, sa vreiim mlekom. Sličan recept se ranije upotrebljavao protiv tuberkuioze, ali je bio dosta jednostavniji. Stavljala se prosto jedna kašika masti u šolju vrebg mleka i to se pilo. Ovaj recept čisti pluća, daje neku prohodnost i olakšava funkciju pluća. 4. Pola kilograma dobrog meda, 120 gr samlevenog polena i 5 gr mleča dobro izmešati drvenom kašikom u nemetalnom sudu. Staviti u dve manje teglice, čuvati na tamnom mestu i uzimati po 1 kafenu kašičicu dnevno. 5. Živojaje (ili samo žumance) umutiti sa šećerom i preiiti vrelim mlekom - i eto pravog miik-šelka, po koji ne moramo ići u Mekdonalđs. 6. Čaj od kičice: na pola litra vode stavlja se 10 gr kičice i pije se. Ovaj čaj, veoma gorak, otvara apetit, pomaže varenje i čuva želuđačnu sluzokožu. Može sok od limuna da se pomeša sa ribljim uijem, da se dobro izmiksuje i ostavi ufrižideru, u razmeri 1:1, recimo 100 ml. ribljeg ulja i 100 ml. soka od limuna. Ovu mešavinu ne bi trebalo zasladiti, jer mirisu ribljeg ulja više pristaju biber i morska so, ili maio soka od rena ili ceiera, tako da bi se dobio zaista ukusan sirup.

Može se praviti salata sa ribljim uljem, od paradajza, sa puno luka, paprike, najobičnija salata zalivena dobro ribljim uljem, možda sa listom celera, peršuna mirođije. Sa ribljim uljem se može pomešati, recimo, sok od paradajza ili sok od crnog luka, ali samo neki slani sok, siatko - nikako. Svi kiseli ili Ijuti sokovi - sok od belog luka - odlično se slažu. Može se uzeti mleveni beli luk sa vrlo sitno seckanim peršunom, i napraviti jedna mešavina sa kojom bi se sasvim lepo konzumirala kašika ribljeg ulja, sa puno drugih lekovitih sastojaka.Tako bi i kičica, i lincura i mrtva kopriva išle u riblje ulje, i nadvladale bi njegov neprijatan miris i ukus. Onda, sok od crnog luka, cvekla, mogu čak i orasi da se mešaju i drugo koštunjavo voće, mleveno Piskavica je biljka čije je ulje zamena za riblje ulje Anemični Ijudi treba intezivno da jedu hranu koja poboljšava krvnu sliku. Bez toga,Todoxin im teško može pomoći, jer kod njih je oštećena koštana srž i krvotvorni organi. Za koštanu srž treba primeniti sledeće recepte, koji se koriste u ciklusu od tri desvtodneene faze: Pova faza: Prvih deset dana - uzeti po jednu supenu kašiku koprive i cikorijs i dve supene kašike dimnjače. Sve staviti u 7 dl ključale vode, poklopiti i ostaviti 2 sata. Procediti i piti pre svakog obroka po 200 ml. Posle svakog obroka piti sledeći čaj: Uzeti 3 supene kašike kamilice, staviti u 7 dl ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji 20 minuta. Procediti i piti po 200 ml. Drugafaza: Sledećih 10 dana - uzeti po jednu supenu kašiku hajdučke trave, kantariona, ruzmarina, podubice, kičice/ borovih iglica i peršuna. Sve staviti u 1.400 ml. ključale vode, poklopiti i ostaviti 2 sata. Procediti i piti po 200 ml. pre i posle svakog obroka. Treća faza: Poslednjih 10 dana - uzeti po jednu supenu kašiku kleke, kantariona, šipka, zove, peršuna, ruzmarina i borovih iglica. Sve staviti u 1.400 ml. ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji 2 sata. Procediti i piti po 200 ml. pre i poslz svakog obroka. Naravno - ne treba zaboraviti kupinovo vino, a treba piti još i sirup od sveže koprive, i uzimati polen. Kupinovo vino treba piti naizmeničio sa sokom od cveklz. Zatim, treba da uzimaju više plodova mora, koji jako poboljšavaju krvnu sliku. Korišćenjem ribljeg ulja treba da dobiju malo više vitamiia D i da jedu ribe i alge, koje su takođe bogate ovim vitaminom. Vitamin D treba da im pomogne i za posredno poboljšavanje krvne slike.

Što se tiče spanaća i biitve - biio bi dobro da ih piju u jakim koncentratima, možda u vidu soka, posebno od blitve, upravo zbog toga im i treba vitamin D - d a bi kaicijum koristili što je moguće bolje.Tu je i ajer konjak veoma dobar, sa mnogo kalcijuma. D vitamin će poboljšati i korišćenje S vitamina i korišćenje vitamina uopšte u organizmu. Ima još jedan !ek, još nešto što fantastično čisti ceo organizam, ne samo krv, a to je ananas. On, pre svega, mora da bude dobrog kvaliteta. Trebalo bi piti čist sok od ananasa, znači, ne samo da se iede, već, recimo, da se ujutro počne sa decilitrom čistog svežeg soka od ananasa. STANDARDNI RECEPTZA CIŠĆENjE LIMFNIH ŽLEZDAISUDOVA KOD OBOLELIH OD KANCERA Pre svake terapije kancera trebalo bi sprovesti kuru čišćenja limfnih čvorova i žlezda od zagađenja. Prvog dana, pred početak kure, bilo bi poželjno uzeti gorku so ili neko drugo sredstvo za pročišćavanje i, ukoliko je izvodljivo, uraditi klizme. Najjednostavniji recept za njihovo pripremanje: 5 kašika kamilice preliti sa 1.500 ml. proključale vode, ostaviti da odstoji 15-20 minuta i procediti. Jednom dnevno, pomoću odgovarajučeg pribora, davati kao

klšzmu. Temperatura tečnosti mora biti 38 stepeni. Tokom tri dana trebalo bi izbaciti svu hranu i konzumirati sok, koji se spravlja i dozira na sledeći način: Za pacijente sa telesnom težinom 40-120 kg uzima se 400-1.200 ml. soka od grejpfruta, ista količina soka od pomorandže i 120-200 ml, soka od limuna. Sok se meša sa 400-1.200 ml. vode. Vodu je neophodno, prethodno, prokuvati, pa potom zamrznuti, pa odmrznuti. Ukoiiko ne postoji mogućnost da se voda zamrzne, treba je samo prokuvati i ohladiti. Količina soka i vode Iroporcionalne su telesnoj težini. Na primer: osoba koja ima 60 kg trebalo bi da pomeša 600 ml. soka od grejpfruta sa 600 ml. soka od pomorandže i 140 mLsoka od limuna sa 600 ml. vode. Sok se uzima na lola sata, u količini 40-120 ml., u zavisnosti od telesne težine. Na primer: osoba od 60 kg će na svakih pola sata uzimati po 60 ml. soka. Kada popijecelu količinu soka predviđenuza jedan dan, pacijent može da odspava i potom napravi novu količinu soka, neophodnu za naredni dan. Tokom trodnevne kure, uz sok, trebaio bi uzimati odgovarajući pr@paratTodoxin (u vidu kaše, tečriosti ili kapsula).

SADRŽAJ

1 . U V 0 D ...................................................... 2. Neka pitanja o hrani i zdravlju............... .... 3.

„TODoXINe" ................................................ .

4.

„TODoXIN® br. 1"- uzimanje prema uzrastu

5. Recepti za dopunske preparate.................. 6. Opšte preporuke............................................ 7. Sedam dana pred post i posle posta........... 8. Namazi ............................................................. 9. Predjela..................................... ...................... 10. P ite ................................................................ . 11. Prelivi, sosovi i marinade............................... 12.Salate.................................................... ............ 13. Čorbeisupe ................................................ 14. Glavnajela ............................ ....................... 15. Testenine ...................................................... 16. S o k o v i....................................... ....................... 17. Novi recepti................................................. ..

\

I

ј

prim. dr sc. Todor Jovanović Mila Jovanović Dejan Jovanović TO D oXiN ® - posni kuvar

Urednik

Aleksandar Senić Literatura i korektura

Aleksandar Senić Kompjuterska obrada i prelom

Tatjana i Zoran Denić Korice

Zoran Denić Izdavač

TOREKSIN

sa O.O.

Beograd

Tiraž: 1.000 primeraka

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

ЈО В А Н О В И Ћ , Тодор

(Todoxin) Todoxin: посни кувар / Тодор Јовановић, Мила Јовановић, Дејан Јовановић. - Београд: Torexin, 2001 (Београд: Torexin). - 151 стр. : табеле: 21 cm

Тираж 1.000 1. Јовановић, Мила 2. Јовановић Дејан а) Исхрана б) Куварски рецепти