Dr Nikova slagalica uspeha.pdf

Dr Nikola Åanak

DR NIKOVA SLAGALICA USPEHA

2008.

Autor: Dr Nikola Åanak DR NIKOVA SLAGALICA USPEHA Lektura: Ruæica Ibroåiñ Korektura: Ruæica Ibroåiñ Prelom: Saãa Peãiñ Ãtampa: YU TOP Agencija, Novi Sad Tiraæ: 500

O AUTORU OVE KNJIGE Prosvetitelj, humanista, lekar, sportista i kosmopolita, doktor medicinskih nauka, profesor Nikola Åanak, roœen je pre pedesetãest godina u vojvoœanskoj ravnici iz koje se otisnuo u svet noãen potrebom za sticanjem najrazliåitijih znanja i umenja. Uåio se medicini, biznisu i borilaåkim sportovima ãirom sveta. Svoju medicinsku karijeru je otpoåeo i zavrãio u Novom Sadu. Kao lekar se intenzivno bavio obrazovnim i nauånoistraæivaåkim radom, neretko izlazeñi van okvira svoje osnovne specijalnosti. Ta interdisciplinarnost je ukljuåivala razliåite oblasti psihologije, komunikologije, menadæmenta, etike i sociologije. Veñ skoro dve decenije se bavi razliåitim oblastima meœunarodnog biznisa, dræi seminare i predavanja u viãe desetina zemalja ãirom sveta. Konsultant je mnogih domañih i stranih kompanija. Svojim izuzetnim pedagoãkih radom, uz svoj nadimak „DR. NICK”, postao je jedan od vodeñih motivatora naãih prostora. Danas predstavlja istaknutog predavaåa i praktiåara u domenu primenjene psihologije, pre svega u funkciji uspeha, kako u poslovnom tako i u liånom domenu. Tokom proteklih godina, na njegovim predavanjima i radionicama iz primenjene psihologije, komunikologije i liånog razvoja, imalo je prilike da ga åuje i upozna mnoãtvo sluãalaca i uåesnika. Njegovi audio i video seminari su poznati i u ãirokoj su upotrebi i van granica naãe zemlje. Meœu njima se naroåito istiåu „NEVERBALNA KOMUNIKACIJA”, „MOTIVACIJA – KLJUÅ USPEHA”, „MOTIVACIONI SAPUTNIK NA PUTU USPEHA U MLM”, kao i najnoviji audio seminar „DR NIKOV MOTIVACIONI SAPUTNIK”. Pored ove knjige „DR. NICK” je objavio (u zemlji i inostranstvu) i knjige „BITI, RADITI, IMATI – VODIÅ ZA ONE KOJI ZNAJU KUDA IDU”, „MLM – PUT USPEHA”, „RECEPTI USPEHA DOKTORA NIKA” i „RADOVI NA PUTU USPEHA”. Tvorac je obrazovnog sistema za permanentnu edukaciju i rad na liånom razvoju – „TQL” u okviru koga je objavio knjige „TQL – TOTAL QUALITY OF LIFE” i „TQL – PUT USPEHA” sa video prilozima „PUT USPEHA” i „PERSONALNI MENADÆER”, te audio prilozima „MOTIVACIONI SAPUTNIK” i „ANTISTRES TRENER”. Autor je brojnih ålanaka iz primenjene psihologije, komunikologije, personalnog menadæmenta i liderstva u struånim åasopisima, a åest je gost i televizijskih i radijskih programa. U okviru svoje profesionalne karijere, dr Nikola Åanak je angaæovan na Fakultetu za sport i turizam – TIMS u Novom Sadu u svojstvu profesora na predmetima iz oblasti komunikologije, teorije zdravog æivljenja (wellness), preduzetniãtva, liderstva i personalnog menadæmenta, kao i timskog rada. U tom svojstvu je autor i dva udæbenika, publikacija, struånih i nauånih radova, a uåesnik je i struåno – nauånih skupova u zemlji i inostranstvu.

3

Svoje bogato æivotno iskustvo i analitiåki duh lekara, profesora, nauånog i struånog radnika, svoju veliku istrajnost i upornost borca i uåitelja borilaãtva, dr Nik je pretoåio u jedinstvena predavanja, radionice i njihove neobiåne forme i primene, kojima svakodnevno obogañuje poslovne i liåne æivote onih koji direktno ili indirektno s njim dolaze u kontakt. Bio je osnivaå internacionalnih ãkola biznisa i liånog razvoja na Kipru, u Rusiji i SAD, a 2005. godine je osnovao i „NTC” – NIKOV TRENING CENTAR u Novom Sadu, sa osnovnom funkcijom i ciljem da pomogne svima onima koji æele da radeñi na samom sebi, napreduju u privatnom i profesionalnom æivotu. Ovaj CENTAR je postao jedinstveno mesto okupljanja i razvoja ljudi sa posebnim interesovanjima za liåni napredak, biznis, zdravlje i kvalitet æivota u svakom pogledu. Veliko internacionalno iskustvo, te ogroman broj seminara i treninga koje je dr Nik imao u okviru saradnje sa vodeñim sistemima mreænog marketinga u svetu i kod nas, uåinilo ga je jedinstvenim struånjakom za ovu oblast i donelo mu laskave atribute „åoveka koji je radio sa najviãe mreæa na svetu”. Rad u oblastima u kojima se dr Nikola Åanak danas ogleda i kojima se bavi, direktna su materijalizacija njegovih vizija i ostvarenje sna da bude zapamñen kao „DR NIK – UÅITELJ” koji je svoju æivotnu misiju pretoåio u sreñu, uspeh i zadovoljstvo svojih uåenika – polaznika njegovih brojnih predavanja i seminara, te åitalaca njegovih knjiga. Ovom knjigom dr Nik æeli da pomogne njenim åitaocima da oplemene, iskoriste i unaprede svoje unutraãnje vrednosti, te zahvaljujuñi njima, bræe i efikasnije ostvare svoje ciljeve i postignu æeljene maksimume u svojim æivotima.

[email protected]

4

IZVODI IZ RECENZIJA Izbor teme dolazi u pravo vreme, u vremenu kada su mnoge osobe zaboravile da vode raåuna o sopstvenom kvalitetu æivota. Velika je razlika da li ñe neko taj svoj jedan jedini æivot proæiveti kvalitetno ili ne. Kvalitet ne dolazi sam po sebi. Za njega treba svako da se zaloæi svim svojim sposonostima. Ali, pre toga, svaka osoba treba da postane svesna upravo te bitne åinjenice, a to je da od nje same ponajviãe zavisi kako ñe da iskoristi to trajanje æivota koje joj stoji na raspolaganju. Dr Nikola Åanak u ovoj knjizi ne nudi puke teorije i filozofije sa porukama o opãtim vrednostima æivota, veñ konkretnu pomoñ svakom åitaocu u tome da sam formuliãe svoje ciljeve i trasira put svoje sreñe i uspeha, te da sposobnije i bolje bije svoje bitke. Kreiranje sopstvenog uspeha i treba da bude individualni åin, duboko znaåajan i vredan åin kome bi trebalo da svaka osoba teæi. Pri tome svako mora biti odgovoran za sebe, za svoj izbor, ali i za primenu onoga zaãta se odluåio, za ostvarenje ili neostvarenje izabranog i zacrtanog puta. Poruke koje autor æeli da poãalje åitaocu su jasne, snaæne, uverljive i „vuku” na akciju. Bogatstvo citata poznatih i uspeãnih mislilaca podræava te poruke i obogañuje ceo tekst. Tekst je dat u formi koja je pregledna i laka za åitanje i pamñenje, a bogate ilustracije dodatno doprinose sveukupnom pozitivnom utisku o ovoj knjizi. Prof. dr Nila Kapor Stanuloviñ Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu

Dr Nikola Åanak je veoma obaveãten, ãiroko obrazovan, oãtrouman pisac, a pri tom i åovek sa velikim pedagoãkim iskustvom raznih vrsta, razume se, i u oblasti kojoj ovu knjigu posveñuje. Njegov jezik je åist i jasan, terminologija precizna, a tekst ustrojen tako da ga pravovremeno presecaju katkad duhovite ilustracije, katkad mudri citati i verbalizovani komentari. Knjiga je, kako to ovako ambiciozno odabranoj temi i priliåi, prañena valjanim i sasvim savremenim spiskovima odabrane domañe i inostrane literature, iz raznovrsnih oblasti znanja. Prof. dr Milorad Radovanoviñ Dopisni ålan SANU Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu

5

Predgovor Dragi åitaoåe, upuñujem ti svoje iskrene åestitke i znake svog dubokog divljenja za odluku da se, opredeljujuñi se za ovu knjigu, okreneã jednom od moæda najveñih izazova u svom dosadaãnjem æivotu - izazovu beskrajne i uzbudljive avanture zvane „potraga za samim sobom”. Deo si sveta koji je pravovremeno shvatio da se, jedino kontinuiranim i stalnim radom na sebi, moæe odgovoriti zahtevima æivota i vremena u kojem æivimo, te naãoj unutraãnjoj teænji da svakodnevno bivamo sve bolji i bolji prevazilazeñi prethodnog sebe. Iako je koncipirana kao deåija slagalica, ova knjiga je puna izazova od kojih oåekujem da ñe za posledicu imati buœenje novih interesovanja, æelja i vizija, te podizanje nivoa kvaliteta æivota i opãteg blagostanja svih vas koji se sa ovom knjigom budete druæili. Od antiåkih dana do danas, samosvesni pojedinci teæe da, svuda i na svakom koraku ispoljavaju svoje sposobnosti i vrline koje su nam date kao kvalitet i alati za prevazilaæenje samog sebe u teænji da budemo najbolji ãto moæemo biti. Iako je ta moguñnost data svima, naæalost, mali je broj onih koji se odluåe da pohrle u susret ovom izazovu, te da zaigraju utakmicu æivota u kojoj je svaki rezultat istovremeno i novi izazov i znaåajno unapreœenje kvaliteta liånog æivota. Ti si, dragi åitaoåe, oåigledno jedan od tih malobrojnih, te otuda joã jednom moje iskrene åestitke na hrabrosti, odluånosti i spremnosti da nikada viãe ne budeã niãta manje od onoga ãto moæeã biti! Dragi prijatelju, u rukama ti se nalazi po svemu neobiåna knjiga. Nisam je pisao sa namerom da se åita kao ostale knjige, veñ sam je pisao s namerom da ti postane intimni prijatelj, da je svakodnevno koristiã i da te svakodnevno podseña. To podseñanje pre svega treba da bude podseñanje na ambijent, atmosferu i naåine na koje smo sticali neka od najznaåajnih znanja i umenja u svom æivotu i koja nas prate kroz åitav taj æivot. Sve znaåajne i vaæne stvari smo nauåili kroz igru zahvaljujuñi svojoj deåijoj radoznalosti, maãti i istrajnosti. Otuda je bilo i logiåno da ovu knjigu nazovem SLAGALICA kako bi i sam naslov asocirao na igru, izazov, ãarenilo, raznovrsnost i istrajnost. Takoœe sam je nazvao i DR NIKOVA zato ãto sam knjizi dao peåat svog preœenog puta, znanja i iskustva, kao i iskustva druæenja i komunikacije sa mnogima od kojih sam uåio, u isto vreme im bivajuñi i uåitelj. Knjiga je priåa o elementima uspeha kao kategoriji deãavanja na putu od onoga gde jesmo u æivotu ka onome gde æelimo da budemo. Kako nisam u moguñnosti da umesto åitalaca ove knjige definiãem njihove ciljeve i to ãta za njih pred-

7

stavlja uspeh, opredelio sam se za to da se u njoj naœu, pored 77 elemenata slagalice, i neki osnovni principi koji mogu pomoñi u spoznaji kohezionih faktora koji sve te elemente mogu dræati na okupu, u uzajamnosti i funkciji, åineñi ih uravnoteæenim i svrsishodnim. Ova knjiga je skup elemenata bez kojih puta uspeha nema. Na æalost, oni su potrebni ali ne i dovoljni. Otuda ovu knjigu treba shvatiti kao poziv i podstrek da se stalno usavrãavamo, da svoja interesovanja fokusiramo i produbljujemo i da, stalno uåeñi, znanja pretaåemo u umenja, a umenja u nove kvalitete æivota i doæivljaja njegove punoñe i sreñe. U proãlosti smo åesto usvajali znanja - znanja radi, ponekad se bavili znanjima radi biti naãe liånosti, a veoma retko ili skoro nikada znanjima radi umenja. Duboko sam uveren u istinitost iskaza koji kaæe da æivimo u vremenu u kome znanje koje nije u funkciji i nije znanje. Ovu sam knjigu stoga i pisao ovako kako je napisana, da bi bila u funkciji znanja radi umenja, odnosno, da bi tebi, dragi åitaoåe, ovom knjigom pomogao u nastojanju da ti bude bolje, lepãe, zdravije i kvalitetnije u sreñom ispunjenom æivotu - æivotu baã po tvojoj meri. Kako se radi o knjizi koja je koncipirana kao slagalica, smatram svojom obavezom da skrenem paænju i na to da obim pojedinih elemenata nije ni u kakvoj proporciji sa njihovim znaåajem, jer svi oni imaju i mogu imati u datom trenutku presudnu ulogu u nekom od koraka na putu uspeha. Svrha ilustracija nije u tome da ãarenilom obogate knjigu, veñ pre svega, da podstaknu sveukupnu aktivnost naãeg mozga u kome kreativni delovi i funkcije obitavaju upravo tamo gde i naãa vizualizacija - slikovni doæivljaji. Svrha im je istovremeno i da nas stalno podseñaju da se sve velike stvari u æivotu postiæu mnogo lakãe kada je to postizanje prañeno igrom, zadovoljstvom i ushiñenjem izazova. Davno sam nauåio da je åovek veliki onoliko koliko su velike njegove misli i dela, a da veliki postaje tek onda kada shvati koliko je mali. To, udruæeno sa mudroãñu „s kim si takav si”, rezultiralo je u tome da sam se, u elementima ove SLAGALICE i meœu koricama ove knjige, okruæio sve samim mudracima, veliåinama åoveåanstva - ljudima åije sam misli obilato koristio i citirao. Knjiga je pisana tako da je bez optereñenja i bez poãtovanja redosleda moæeã sam slagati u supstveni mozaik, shodno svojim trenutnim raspoloæenjima, potrebama i æeljama. U tom smislu meœu elementima ove slagalice nañi ñeã i znaåajni broj testova åija je svrha da ti pomognu u proceni samog sebe, te da budu pomoñ samosvesti u samoocenjivanju i prañenju daljih pomaka na æeljenim putevima. Na kraju knjige se nalazi i veñi broj predloæenih knjiga za dalja åitanja koja obuhvataju oblasti kojima se ova knjiga bavi, a pri tome mogu posluæiti za dalja produbljivanja inetesovanja, æelja i potreba.

8

Statistike pokazuju da veñina ljudi nikada niãta ne proåita dalje od prvog poglavlja te sam otuda æeleo da se ova knjiga åita po liånom nahoœenju bez nekog konkretnog reda i redosleda. Iskustvo me uåi da ñe ti tako ova SLAGALICA biti od najveñe koristi i da ñeã, åitajuñi je otkriti da, na kojoj god njenoj stranici da se naœeã, ono ãto budeã tog trenutka åitao odraæavati, kako trenutnu, tako i tvoju dugoroånu potrebu da se bolje fokusiraã i sigurnije kreñeã svojim putem uspeha. Kako je stepen prilagodljivosti na stalno promenljive uslove spoljaãnjeg okruæenja i unutraãnje sredine mera åovekove emotivne inteligencije, ovu knjigu sam smislio tako da bude i motivator i pozitivni provokator upravo te tvoje emocionalne inteligencije. Sir Francis Bejkon je joã davno rekao: „postoje knjige koje treba gustirati, druge treba u komadu progutati, ali se retko nalaze takve koje treba dobro saævakati i svariti”. Knjigu sam namenio najãiroj åitalaåkoj publici i svima onima koji æele da budu „aktivni umeãaåi” u sopstveni æivot. Stoga se i nadam da ñe i po tvom miãljenju knjiga DR NIKOVA SLAGALICA USPEHA spadati upravo u takve knjige – knjige koje treba dobro saævakati i svariti, a pogotovu dobro, stalno i dosledno primenjivati. Da bi ova knjiga do kraja bila usvojena i postala tvoja slagalica uspeha, ljubomorno je åuvaj, dopisuj, docrtavaj i menjaj. Testiraj se i u njoj ogledaj. Slagalicama se igraj i uæivaj u izazovu i autentiånosti tvog i samo tvog sreñnog i uspeãnog æivotnog puta. Na tom putu te voli tvoj dr Nik!

Buduñnost pripada onima koji su u vreme velikih promena spremni uåiti, a oni koji misle da viãe nemaju ãta da nauåe, ostañe zateåeni u svetu koji viãe ne postoji! E. Hofer

9

1.

USPEH JE PUTOVANJE (A NE REZULTAT… SEMAFOR) Æivimo u svetu u kome su mnogi skorojeviñi postali ãiroko prihvañeni etaloni uspeha i uspeãnosti. Pojedinaåni uspeh je uvek individualan te se samim tim ne moæe meriti u poreœenju sa tuœim uspehom. Ono ãto je za jednog åoveka uspeh, za drugog moæe biti potpuno nebitno. Otuda je jedina prava definicija uspeha sadræana u konstataciji da je uspeh putovanje ili proces, a ne destinacija. Uspeh ne definiãe to koliko nam aplaudiraju, koliko kola ili kuña imamo, koliko novca i sliåno, veñ to koliki smo put prevalili od trenutka kad smo odluåili da krenemo sa taåke u kojoj smo bili, ka cilju koji smo sebi postavili. Mera preœenog puta je mera uspeha uz konstataciju da nije poenta odigrati dobru partiju æivota sa dobrim kartama u rukama, veñ sa loãim ili osrednjim. Otuda se, ne bez razloga, usuœujem da tvrdim da su æivotni i svaki pojedinaåni put uspeha analogija sa sportskom utakmicom, gde se rezultat postiæe na terenu, a semofor ga samo beleæi, odnosno odraæava. Otuda je veoma pogreãno traæiti sebe, svoje ciljeve i uspehe „na semoforu”, u pojavnosti. Oni se nalaze u nama samima. U stalnom prevazilaæenju i poboljãavanju prethodnog sebe. Otuda je, za uspeh, presudno prihvatanje izazova putovanja – kretanja putem uspeha, kao i oseñanja koja nas proæimaju na tom putu. Merljivost preœenog puta, spoznaja da smo sve bliæi cilju, kao i oseñanje posveñenosti, zadovoljstva i uæivanju na tom putu – suãtina su uspeha. Sve drugo, dolazi samo po sebi, kao nuæna posledica, nagrada i spolja vidljivi rezultat. Meœutim, po meni, ta unutraãnja promena, predstavlja najveñu vrednost uspeha. Otuda se, ne bez razloga kaæe: „uspeh je ono ãto njime postajemo, a ne ono ãto njime dobijamo”. Naravno da se tu, pre svega misli na unutraãnje, ljudske, moralne i kvalitete liånosti, a ne na statusne i pojavne dimenzije. Uspeh nas takoœe i suãtinski menja. On menja naãu biohemiju i to kako funkcioniãemo i kao bioloãka je-

10

dinka. Naime, uspeãni ljudi su sreñni, zadovoljni, paæljivi, emotivni, empatiåni, posveñeni, fokusirani, motivisani i, pre svega, psihofiziåki zdravi ljudi! Uspeh je protkan kroz sve aktivnosti naãeg æivota. On je osnovni i gradivni elemenat svega. Naravno da se u æivotu niãta ne moæe promeniti nabolje, dok se mi sami ne promenimo „nabolje”. Definisanje tog boljitka je individualna obaveza i zadatak svakog pojedinca. To neretko definiãu za nas i umesto nas, naãe okruæenje, vreme, okolnosti i sl. Ali, da bi naã æivot bio stvarno i autentiåno naã i da bi naãi uspesi bili stvarno naãa putovanja, neophodno je da ih sami definiãemo i da sami za njih utvrdimo vozni red i redosled. Uspeh ima svoju tehnologiju, svoje pretpostavke, ali kao i svako putovanje, ono ima svoju cenu. Uspeh je univerzalna kategorija åije znaåenje odreœuje svako od nas. Tim pre se moæe reñi da je on neophodni i sastavni deo æivota, bez koga je sve drugo u æivotu – niãta. Univerzalnost principa uspeha daje slobodu uspeãnima da njihovom primenom mogu biti uspeãni u svemu åega se late, bilo da se radi o organizovanju i æivotu porodice i mikrookruæenja, bilo da se radi o uspehu njihovih kompanija, biznisa itd. Od pamtiveka, do danaãnjih dana, predanje åitavog åoveåanstva je protkano mitovoma, epovima, priåama, pesmama i legendama u kojima neki mudrac otkriva nekom potencijalnom junaku neku „tajnu” – reå ili ritual, koji mu potom pomaæe da pobedi kakvu aædaju, stoglavo åudoviãte ili poãast, zadobije ruku voljene princeze i sreñno æivi dugo, dugo… Tako i nesvesno, od malih nogu, veñina nas teæi spoznaji kakve tajne, koja ñe nas brzo i trajno uåiniti sreñnim. U potrazi za svojim åudotvornim maåem „Ekskaliburom”, stojimo u redovima, da uplatimo tiket sportske prognoze ili piljimo u ekrane televizijskih prijemnika, oåekujuñi da baã naãi brojevi budu izvuåeni, ili da baã mi poviåemo „bingooooo…”. Veñina ljudi bi da, preko noñi, „koracima od sedam milja” prevali put uspeha i stigne u „zemlju dembeliju”. Malobrojni, ali mudri ljudi, znaju da se putem uspeha koraåa odluånim, malim, stabilnim i brzim koracima, jasno fokusiran na cilj i to sopstvenim, bistrim pogledom, sopstvenih – ãirom otvorenih oåiju. Ako vam je baã toliko drago da ostanete sanjari i da detinje verujete u bajke i priåe koje su se joã pre viãe hiljada godina prepriåavale uz vatru, traæite i dalje Aladinovu izgubljenu åarobnu lampu, pred svakom peñinom viåite „Sezame otvori se!” itd, itd. Ako ste stvarno spremni da budete najuspeãniji u svom æivotu u uspehu za koji ste roœeni i pobedite najveñi izazov i prepreku na tom putu – sebe samog (samu), suoåite se sa sledeñom „tajnom”: – TAJNA USPEHA NE POSTOJI. – USPEH JE DOSTUPAN SVIMA.

11

– VAÃ ÆIVOT ÑE SE POBOLJÃATI TEK ONDA KADA I VI SAMI POSTANETE BOLJI. – NEMA USPEHA BEZ ÆRTVOVANJA. – USPEH SE POSTIÆE U SANTIMETRIMA, A NE U KILOMETRIMA. – NAJVEÑI NEPRIJATELJ SUTRAÃNJEG USPEHA JE DANAÃNJI USPEH. – NEÑE VAM POMOÑI NIKAKAV SAVET O USPEHU AKO SAMI NE DELATE! Nepokolebljiva vera u sebe i istrajavanje su preduslov i pretpostavka svakog uspeha. Suãtinu ovih preduslova predstavlja spoznaja samog sebe, svojih unutraãnjih snaga i svoje sveokupne multidimenzionalnosti. Strah od neuspeha je glavni razlog neuspevanja veñine ljudi, a da bi se taj strah prevaziãao potrebno je upotrebiti sve od svojih 4 dominantnih dimenzija, odnosno: • Intelektualnu dimenziju (ISTINA) • Estetsku dimenziju (LEPOTA) • Moralnu dimenziju (DOBROTA) • Duhovnu dimenziju (NAD-JA) Da bi uspeãno koraåao putem uspeha: – MORAÃ IMATI JASNU VIZIJU CILJA – MORAÃ VEROVATI U POSTIGNUÑE CILJA – MORAÃ KONCENTRISATI I FOKUSIRATI SNAGE NA TO POSTIGNUÑE – MORAÃ BITI TVRDOGLAVO REÃEN I ODLUÅAN – MORAÃ SE EMOCIONALNO VEZATI ZA PROCES I ELEMENTE POSTIGNUÑA – MORAÃ IMATI PRAVI KARAKTER, DA TE VODI I USMERAVA – MORAÃ UÆIVATI U PROCESU USPEVANJA, JER USPEH JE PUTOVANJE OD ONOGA GDE SMO BILI DO ONOGA GDE ÆELIMO DA BUDEMO – OD NAS KAKVI SMO BILI, KA ONOME KAKVI ÆELIMO DA BUDEMO!

Srce, pamet, intelekt i duãu stavi u svaku svoju aktivnost. To je tajna uspeha! Sivananda

12

2. SPOZNAJ SAMOG (SAMU) SEBE Jedan od najveñih kapitala koji poseduje svaki åovek jeste njegova sloboda izbora koja, izmeœu ostalog, poåiva na samosvesti odnosno sposobnosti da svako spozna samog sebe tj. odgovori na pitanja ko sam, ãta sam, ãta æelim, kuda idem, ãta su moji ciljevi, misija itd. Samosvest je jedna od dominantnih ljudskih posebnosti. To je jedinstvena sposobnost åoveka da spozna samog sebe. Ona je preduslov i sastavni deo svake etape puta uspeha. To koliko je ta osobina åoveku uroœena, najbolje moæe da ilustruje sledeñi primer: zamislite sebe kako sedite negde dræeñi se za svetiljku nad vaãom glavom i od gore gledate na sebe kako u ruci dræite ovu knjigu, åitate ove redove i istovremeno zamiãljate sebe kako visite dræeñi se za svetiljku nad vaãom glavom. Da li moæete to da zamislite? Pa naravno da moæete! Åestitam! Jer to ãto je vama bilo logiåno, to niko æiv na planeti Zemlji osim ljudskog biña nije u stanju. E, vidite, ta ista samosvest je data åoveku kao moguñnost da sebe spozna kako u odnosu na sopstvene æelje i psihofiziåko stanje tako i u odnosu na okruæenje, na vreme sadaãnje i vreme buduñe. Dato mu je kao vrlina da realno procenjujuñi gde se nalazi i gde se to nalazi u odnosu na ono gde æeli da se nalazi ubuduñe, moæe da maãta i planira, stvara jasnu strategiju i realizuje buduñe korake. Naæalost, veñina ljudi ne shvata funkciju samosvesti, a joã manje je upotrebljava na adekvatan naåin. Za veñinu ljudi daleko je bliæi i prirodniji put onaj koji ja nazivam relativistiåkim pristupom. Naime, ljudi u teænji da se zavaravaju i uljuljkuju u svom komformizmu sebe procenjuju na osnovu poreœenja s drugima. Otuda ñete åesto åuti iskaze tipa „kako je drugima, meni nije straãno ili nije ni tako loãe...” ili „ja sam uspeãniji od drugih, jer su oni nesretni, a ja sam manje nesretan...”, „ti si siromaãan, ja sam manje siromaãan...”, „ti si bolestan, ja sam manje bolestan od tebe...” i tako dalje. Åuveni stihovi Miroslava Antiña: „Svoju snagu spoznañeã po tome koliko si u stanju da prebrodiã trenutak, jer trenutak je teæi i duæi od veånosti!” na najbolje ocrtavaju situacije u kojima se neretko nalazimo u æivotu. Iako su svima poznati

13

ovakvi trenutci i oseñanja, uvek se iznenadimo kad nam se dese. To su neka normalna stanja, ali ono ãto ne treba da shvatimo kao normalno jeste upravo onaj oseñaj praznine i razoåaranosti sobom u takvim trenutcima. Funkcija samosvesti i jeste upravo ona antiåka – da spoznamo samog sebe, tj. da sebe „samodijagnostikujemo” u svim moguñim aspektima i dimenzijama. Ona je prvi i nezaobilazni korak u svesnom, svrsishodnom i æeljenom liånom razvoju, zasnovanom pre svega na razvoju sopstvene liånosti. U osnovi, svaki åovek u toku æivota teorijski prolazi kroz tri faze tog razvoja – razvoja svoje liånosti. Od samog poåetka, tj. roœenja svi mi smo vrlo zavisni. Zavisimo prvo od svoje majke u bioloãkom smislu i od okoline uopãte. Zavisni smo od toga da li ñe nas neko nahraniti, prepoviti, zavisni smo u svom uåenju kroz koje polako postajemo kompatibilni sa okruæenjem, sa svetom oko sebe preuzimajuñi polako pojedine funkcije tog odnosa. Na fazu zavisnosti nadovezuje se tzv. faza nezavisnosti odnosno put od zavisnosti ka nezavisnosti liånosti svakog pojedinca. Kada za nekog kaæem da je nezavisan kao liånost, pod tim podrazumevam da je to åovek koji je izborio liånu pobedu, tj. okruæenje ga prepoznaje kao pojedinca. On je kao takav deo mozaika svog okruæenja i ima sve pretpostavke da ga ljudi cene, uvaæavaju. To je osoba koja „stoji s dve noge na zemlji”, koja zna ãta hoñe, kuda ide, ima svoje vizije i ciljeve. Naæalost, do nivoa nezavisnosti u psiholoãkom smislu stiæe jako mali broj ljudi. Ogromna veñina nikad ne dostigne taj nivo, veñ na ovaj ili onaj naåin ostaje psiholoãki zavisna od pojedinaca ili ãireg okruæenja åitavog æivota. To su ljudi koji, iako odrasli, åitavog æivota imaju potrebu za tzv. psiholoãkom rukom koja ih vodi kroz æivot. To su osobe inferiorne kako u liånom æivotu tako i u braku, ãiroj zajednici, na poslu i sl. To su osobe koje, pre svega, æive pod pritiskom okoline i tuœe paradigme, koje nisu stvorile psiholoãki ambijent u kome bi njihova liånost, noãena sopstvenim motivima i paradigmama, kvalitativno i kvantitativno narastala. Za vas kao ljude koji ste se opredelili da budete neãto viãe u æivotu, da budete subjekti, a ne objekti æivota, sigurno da je postizanje nezavisnosti vaãe liånosti izuzetno vaæno. Pa da vidimo ãta su to neminovni imperativi toga puta ka nezavisnoti liånosti – „liånoj pobedi”: – Budi proaktivan! – Sve ãto radiã poåni sa krajnjim ciljem na umu! – Imaj svoje prioritete! Jedan mali procenat ljudi (2–5%) su ljudi koji suãtinski idu dalje. To su osobe reãene da ne budu samo mali ãrafåiñi velikih sistema i koji teæe da postanu nezamenljive poluge, da postanu subjekti razvoja druãtva, sopstvenog okruæenja ili åoveåanstva uopãte. To su ljudi specijalisti koje vidimo kao majstore svog posla, uzore u nekoj oblasti, etaloni odreœenih oblasti ljudskog znanja, umetnosti, odno-

14

sa, politike ili biznisa. Da bi se ostvario ovakav nivo razvoja liånosti („javna pobeda”), potrebno je takoœe ugraditi u svoje paradigme tri znaåajna elementa: – Misli pozitivno! – Prvo shvati pa budi shvañen! – Budi saradljiv! U proteklih desetak godina nauka je doãla do saznanja da se na bazi pozitivnih i negativnih emocija i ponaãanja svi ljudi mogu podeliti u devet kategorija. (enegramska podela): 1. Perfekcionist je savestan, racionalan, kritiåan i krut; 2. Davaoc je saoseñajan, demonstrativan, moæe biti nametljiv i æeli da manipuliãe; 3. Izvoœaå je takmiåar, delotvoran, opsednut sopstvenim image-om; 4. Romantiåar je kreativan, melanholiåan, sklon stvarima koje nemaju materijalne vrednosti; 5. Posmatraå je emocionalno udaljen, na distanci od ljudi i oseñaja, privatan, mudar; 6. Pitalac je opsednut sumnjom, lojalan, straãljiv, uvek na oprezu radi znakova opasnosti; 7. Epikurejac je senzualan, veseo, detinjast, sklon poveravanju; 8. Ãef je autoritativan, ratoboran, zaãtitnik, preuzima odgovornost, vodi dobru borbu; 9. Posrednik je strpljiv, stabilan, teãitelj i sl. Neka vam ovaj elemenat Slagalice posluæi kao povod za bolje upoznavanje sa samim sobom, kao i sopstvenu procenu, uz testove koji slede na stranicama ove knjige!

Jedino pravo pitanje u æivotu nije ãta smo radili, veñ ãta smo uradili. Thomas Carlyle

15

IZMERITE SVOJE BLAGOSTANJE

Mnogi od nas priznaju vaænost blagostanja, ali svako moæe lako biti uvuåen u brojne obaveze koje nam onemoguñavaju da odræimo holistiåko ponaãanje koje dosledno ispunjava naãe potrebe. Otkrijte nivo svog blagostanja vrednujuñi svaku od navedenih dimenzija. Zaokruæite broj koji vas najbolje opisuje. Vrlo nezdravo

Pomalo nezdravo

Pomalo zdravo

Vrlo zdravo

Fiziåko zdravlje

1

2

3

4

Socijalno zdravlje

1

2

3

4

Emotivno zdravlje

1

2

3

4

Ekoloãko zdravlje

1

2

3

4

Duhovno zdravlje

1

2

3

4

Nakon zavrãetka prethodnog odeljka, odredite koje podruåje (podruåja), ako ih ima, treba da poboljãate. Zatim odgovorite na sledeñi skup pitanja koja se odnose na dimenzije blagostanja. Odredite uåestalost kojom date izjave, po vaãem miãljenju, opisuju baã vas.

FIZIÅKO ZDRAVLJE Retko ili nikad

Ponekad

Skoro uvek

Uvek

1. Odræavam æeljenu teæinu.

1

2

3

4

2. Radim energiåne veæbe poput brzog hoda.

1

2

3

4

3. Radim veæbe za jaåanje miãiña i zglobova.

1

2

3

4

4. Zagrevam se i hladim istezanjem pre i posle energiånih veæbi.

1

2

3

4

16

5. Oseñam se dobro u vezi sa telesnom kondicijom.

1

2

3

4

6. Svake noñi spavam 7-8 sati.

1

2

3

4

7. Moj imunoloãki sistem je jak i mogu izbeñi veñinu zaraznih bolesti.

1

2

3

4

8. Telo mi se brzo oporavi nakon bolesti ili povrede.

1

2

3

4

9. Imam mnogo energije i mogu izgurati dan bez prevelikog zamora.

1

2

3

4

10. Osluãkujem svoje telo; kada neãto nije u redu, potraæim savet struånjaka.

1

2

3

4

Retko ili nikad

Ponekad

Skoro uvek

Uvek

1. Kad upoznam ljude, zadovoljan sam utiskom koji na njih ostavljam.

1

2

3

4

2. Ja sam otvorena, iskrena osoba koja se dobro slaæe sa drugima.

1

2

3

4

3. Uåestvujem u åitavom nizu druãtvenih aktivnosti i uæivam kad sam s ljudima drugaåijim od sebe.

1

2

3

4

4. Nastojim da budem „bolja osoba” i ispravim ponaãanje koje mi stvara problem u uzajamnom odnosu sa drugima.

1

2

3

4

5. Dobro se slaæem sa ålanovima porodice.

1

2

3

4

6. Umem dobro da sluãam.

1

2

3

4

7. Otvoren sam i pristupaåan za vezu punu ljubavi i odgovornosti.

1

2

3

4

8. Imam s kim da razgovaram o liånim oseñanjima.

1

2

3

4

9. Uvaæavam oseñanja drugih, ne ponaãam se sebiåno niti tako da povredim druge.

1

2

3

4

10. Razmiãljam o tome kako ono ãto kaæem drugi mogu shvatiti i pre no ãto zaustim.

1

2

3

4

SOCIJALNO ZDRAVLJE

17

EMOTIVNO ZDRAVLJE Retko ili nikad

Ponekad

Skoro uvek

Uvek

1. Lako se smejem na ono ãto mi se u æivotu dogaœa.

1

2

3

4

2. Izbegavam da koristim alkohol kao pomoñno sredstvo da zaboravim probleme.

1

2

3

4

3. Mogu iskazati svoja oseñanja a da se oseñam glupo.

1

2

3

4

4. Kad sam besan, nastojim da to pokaæem drugima na naåin koji nije svaœalaåki i koji nikog ne povreœuje.

1

2

3

4

5. Uvek me neãto muåi i sklon sam da sumnjiåim druge.

1

2

3

4

6. Prepoznajem stanje stresa i opuãtam se kroz veæbe, mir ili druge aktivnosti.

1

2

3

4

7. Zadovoljan sam sobom i verujem da me ljudi vole onakvog kakav sam.

1

2

3

4

8. Kad sam uznemiren, razgovaram s drugima i aktivno pokuãavam da resim problem.

1

2

3

4

9. Fleksibilan sam i prilagoœavam se promeni na pozitivan naåin.

1

2

3

4

10. Prijatelji me smatraju stabilnom, emotivno prilagoœenom osobom.

1

2

3

4

Retko ili nikad

Ponekad

Skoro uvek

Uvek

1. Brine me zagaœenje æivotne sredine i aktivno se trudim da zaãtitim i oåuvam prirodne resurse.

1

2

3

4

2. Prijavljujem ljude koji namerno naruãavaju æivotnu sredinu.

1

2

3

4

3. Recikliram œubre.

1

2

3

4

4. Plastiåne i papirne vreñe i alu-foliju koristim nekoliko puta.

1

2

3

4

5. Na izborima glasam za kandidate koji ãtite æivotnu sredinu.

1

2

3

4

EKOLOÃKO ZDRAVLJE t

18

6. Svojim izabranim lokalnim politiåarima piãem o ekoloãkoj problematici.

1

2

3

4

7. Kada kupujem æivotne namirnice, obrañam paænju na koliåinu pakovanja proizvoda.

1

2

3

4

8. Nastojim da kupujem proizvode koji se mogu reciklirati.

1

2

3

4

9. Kada piãem beleãke na åasu ili radim zadatke, koristim obe stranice lista.

1

2

3

4

10.Trudim se da voda iz slavine ne teåe predugo dok perem zube, brijem se ili tuãiram.

1

2

3

4

Retko ili nikad

Ponekad

Skoro uvek

Uvek

1. Verujem daje æivot dragoceni dar koji treba nego vati.

1

2

3

4

2. Odvajam vreme da uæivam u prirodi i lepoti oko sebe.

1

2

3

4

3. Odvajam vreme nasamo da razmislim staje vaæno u æivotu – ko sam ja, ãta cenim, gde se uklapam i kuda idem.

1

2

3

4

4. Verujem u neku viãu silu, bilo daje to bog ili sila sliåna bogu.

1

2

3

4

5. Pokazujem na delu brigu i dobru volju ne oåekujuñi niãta za uzvrat.

1

2

3

4

6. Saoseñam sa onima koji pate i pokuãavam da im pomognem da to prebrode.

1

2

3

4

7. Oseñam samopouzdanje ãto sam na pozitivan naåin uticao na æivote drugih.

1

2

3

4

8. U svojim meœuljudskim odnosima, u zajednici i na svetskom nivou teæim miru.

1

2

3

4

9. Zadovoljan sam onim ãto sam.

1

2

3

4

10. Oseñam polet i æivim punim pluñima.

1

2

3

4

DUÃEVNO ZDRAVLJE

19

MENTALNO ZDRAVLJE Retko ili nikad

Ponekad

Skoro uvek

Uvek

1. Reagujem impulsivno ne razmiãljajuñi o posledicama.

1

2

3

4

2. Uåim na svojim greãkama i trudim se da se sledeñi put ponaãam drugaåije.

1

2

3

4

3. Rukovodim se uputstvima ili preporukama, i ponaãam se tako da drugi i ja budemo bezbedni.

1

2

3

4

4. Pre donoãenja odluke razmotrim sve moguñnosti.

1

2

3

4

5. Budan sam i spreman da reagujem na æivotne izazove na naåin koji odraæava razmiãljanje i zdravo rasuœivanje.

1

2

3

4

6. Sklon sam da se prepustim oseñanjima i reagujem bez razmiãljanja.

1

2

3

4

7. Pre donoãenja odluke nastojim da o proizvodima i uslugama saznam ãto viãe.

1

2

3

4

8. Dobro upravljam svojim vremenom, umesto da vreme upravlja mnome.

1

2

3

4

9. Prijatelji i porodica veruju u moj sud.

1

2

3

4

10. Razmiãljam o onom ãto sam sebi govorim, a potom proveravam stvarne dokaze za svoja opaæanja i oseñanja.

1

2

3

4

LIÅNA BODOVNA LISTA IDEALNI BODOVI

20

Fiziåko zdravlje

40

Socijalno zdravlje

40

Emotivno zdravlje

40

Ekoloãko zdravlje

40

Duhovno zdravlje

40

Mentalno zdravlje

40

VAÃI BODOVI

ÃTA VAÃI BODOVI ZNAÅE Od 35-40 bodova: Izvanredno! Vaãi odgovori pokazuju da ste svesni vaænosti ovog podruåja za vaãe ukupno blagostanje. Ãto je joã vaænije, upotrebljavate svoje znanje u sprovoœenju zdravih navika. Sve dok i dalje to budete radili, ovo podruåje neñe predstavljati nikakav rizik za vaãe zdravlje. Dajete primer svojim prijateljima i porodici. Iako ste sakupili veoma mnogo bodova u ovom delu testa, razmislite i o drugim podruåjima gde bi se vaã zbir bodova mogao poboljãati. Od 30-35 bodova: Vaãe zdravstvene navike na ovom podruåju su dobre, ali mogu se dalje poboljãati. Joã jednom pogledajte pitanja kod kojih ste osvojili samo po jedan ili dva boda. Kakve promene moæete uvesti da poveñate te bodove? Åak i mala promena ponaãanja vam åesto moæe pomoñi da dostignete bolje zdravlje. Od 20-30 bodova: Rizici po vaãe zdravlje veñ su primetni! Da li vas zanimaju podrobnije informacije o rizicima kojima ste izloæeni i zaãto je neophodno da promenite svoje ponaãanje? Moæda vam treba pomoñ da odluåite na koji naåin da sprovedete æeljene promene. Ispod 20 bodova: Moguñe je da ste izloæeni ozbiljnom i nepotrebnom riziku vezanom za vaãe zdravlje. Moæda niste svesni tih rizika i ne znate kako da se izborite s njima. Potraæite pomoñ struånjaka.

BELEÃKE

21

3. DEFINIÃI (POSTAVI) SVOJE CILJEVE Postoji jedna stara mudrost koja kaæe da „ako ne znaã kuda ideã, gdegod da stigneã, uvek si na pogreãnom mestu”! Ciljevi su naãi svetionici i izazovi u æivotu. Oni åine naã put uspeha obasjanim i onda kada je za proseåne, preplaãene i navikama okovane ljude sve problem na æivotnom putu. Za uspeãne, samostalne i samosvojne, æivot je upravo velika igra puna velikih i lepih izazova, zahvaljujuñi jasnoñi i bleãtavosti ciljeva – izazova. Da bi oni bili pravi, izazovi koji motiviãu i mobiliãu, potrebno je da budu veliki i znaåajni, da se visoko kotiraju na naãim listama prioriteta, te da samim tim zahtevaju naãe maksimalno angaæovanje. Nisu retki oni koji su „izgoreli” zato ãto su sebi postavili prevelike i preizazovne ciljeve, koji su ih motivaciono „sahranili” nakon ãto nisu uspeli da ovakve ciljeve i realizuju. U veñini sluåajeva do toga ne bi doãlo da je ispoãtovana elementarna metodologija realizacije cilja koja kaæe da ciljevi moraju biti veliki i izazovni, ali pri tome i dostiæni. Metaforiåno kazano, ne odustanite od vaãe graœevine æivota samo zato ãto ste se prepali da je prevelika za vaãe nejake ruke, veñ je sagledajte kao skup koraka koji su dostiæni i preko temelja, prve i druge ploåe, vode do krova, crepa, vrata, prozora, maltera itd. Velike, izazovne ciljeve izdelite na logiåne i dostiæne meœuciljeve i niãta neñe biti nemoguñe! Sa aspekta trajanja realizacije ili posledice postavljenih ciljeva, sve ciljeve moæemo podeliti u tri osnovne kategorije: 1. ÆIVOTNI CILJEVI su ciljevi koje postavljamo na bazi definisanja svrhe svog postojanja, odnosno definisanja misije svog æivota. 95% ljudi æivi svoj æivot bez jasnih ciljeva i ove misije, ostavljajuñi za sobom praktiåno jedini trag u vidu metabolijskog otpada u WC ãolji. Za razliku od njih, 5% åoveåanstva æivi æivot sa koliko toliko jasnim misijama i ciljevima unapreœujuñi civilizacijske tekovine i menjajuñi (pozitivno ili negativno) svet oko sebe. Æivotni ciljevi su oni ciljevi za åije ispunjenje je potrebno viãe godina, a åije posledice traju doæivotno. 2. INTERMEDIJALNI ILI SREDNJOROÅNI CILJEVI su oni ciljevi za åije ispunjenje je potrebno od jedne do dve godine. Ovi ciljevi su vrlo znaåajni zato ãto u psiholoãkom smislu åovek kao realnost moæe da doæivi samo vremenske projekcije trajanja do dve godine. Otuda se u motivacionom smislu realizacija svih ciljeva

22

deãava kroz intermedijalne ciljeve, bilo nezavisno, bilo kao delove doæivotnih ciljeva. Pristup intermedijalnim ciljevima je identiåan pristupu realizacije bilo kakvog drugog projekta. To podrazumeva definisanje jasnog cilja, razloga i koristi, ãansi i rizika, prepreka i preduslova, detaljnu razradu sa svim elementima koji bi odgovarali analogiji plana i strategije npr. izgradnje sopstvene kuñe. 3. DNEVNI CILJEVI predstavljaju naåin mozaiånog ostvarenja elemenata intermedijalnih ciljeva iz kojih proistiåu. Naæalost, veñina ljudi vreme planira, organizuje i æivi naopaåke, tj. prvo planira dnevnu aktivnost, a ono ãto se srednjoroåno i dugoroåno iz toga izrodi doæivljava kao sudbinu po principu „tako je moralo biti”. Organizovan, uspeãan åovek postupa upravo suprotno. Razraœeni intermedijalni cilj potom razbija na mesece, nedelje i dane i u okviru dnevnih lista onoga ãto treba uraditi, ugraœuje poput kamiåaka mozaika odreœene aktivnosti koje na kraju odreœenog vremenskog perioda i realizovanog cilja nalaze svoje puno funkcionalno mesto. Veñina ljudi ne definiãe svoju buduñnost i uspeãnost postavljanjem ciljeva i fokusiranim kretanjem u smeru njihove realizacije, te otuda i toliki broj „promaãenih ljudi”, kao posledica besciljnih æivota. U tome treba traæiti i korene tendencije mediokriteta da se poistoveñuju sa tuœim ciljevima i æive tuœe æivote. Ostvarenje cilja ne dolazi samo od sebe veñ ima svoju cenu koju (ako nam je do postignuña ciljeva stalo) treba platiti. Brajan Trejsi, åuveni predavaå i motivator kaæe: „Postiñi cilj je lako, samo treba iskljuåiti svaku drugu moguñnost”. Onaj ko zna kuda ide, nikada nije zagubljen. Ãto su Vam jasniji ciljevi, manje su ãanse da preispitujete svoje puteve, da beæite u svoje zone konfora i naviknute obrasce ponaãanja, da u sebe sumnjate i podleæete tuœim uticajima. Zato, glavu gore i ne nasedajte na kvazimudrosti tipa „ko pogodi metu, promaãi sve ostalo” ili „bolje poznato zlo, nego nepoznato dobro”, veñ: – Postavljajte sebi izazovne, ali dostiæne ciljeve. – Uåinite ciljeve ãto konkretnijim i ãto merljivijim. – Vizualizujte svoje ciljeve. – Vezujte ciljeve za rokove. – Budite uvek jasno fokusirani na ciljeve i prioritete u njihovoj realizaciji. – Stalno proveravajte i usaglaãavajte kompatibilnost vaãih ciljeva. – Budite fleksibilni i emocionalno inteligentni u naåinu realizacije svojih ciljeva. – Uæivajte u postavljanju i realizaciji svojih ciljeva!!!

23

4. VIZUALIZUJ SVOJE CILJEVE U procesu voljnog kreiranja sopstvene realnosti postoji neãto daleko moñnije od reåi, a to su slike. Slike su glavno oruœe kreativne vizualizacije. Da bismo uspeãno ovladali ovom tehnikom, prvo nam mora postati jasno ãta je to vizualizacija, a ãta imaginacija, buduñi da je za proces kreativne vizualizacije potrebno i jedno i drugo. Koliko god vam sama reå zvuåala strano, vizualizacija je zapravo neãto svima nama veoma blisko. Reå je o jednostavnoj sposobnosti kreiranja mentalnih slika. Ako vas sada zamolim da zatvorite oåi i zamislite svoju dnevnu sobu, ili svog najboljeg prijatelja, ili zgradu poãte u susednoj ulici, svima ñe vam to poñi za rukom. To znaåi da imate sposobnost vizualizacije. Kreativna vizualizacija je tehnika koriãñenja imaginacije radi kreiranja neåeg æeljenog u sopstvenom æivotu. Ovde nema praktiåno niåeg novog, mi to veñ svakodnevno primenjujemo. Maãtamo joã od najranijeg detinjstva, zar ne? Svi imamo ovu prirodnu sposobnost, samo moæda do sada toga nismo bili svesni. Kada bih vas sada upitao da li imate neokorteks, neki od vas, ne prepoznajuñi ovu reå, zakljuåili bi da ga nemaju. A imamo ga svi, jer da ga nemamo, ne bismo mogli sada da komuniciramo. Maãtu koristimo od roœenja, najviãe u igri, dok crtamo, ili smiãljamo priåe… Sada ñemo udruæiti imaginaciju i vizualizaciju, to jest maãtu i sposobnost stvaranja mentalnih slika da bismo stvorili jasnu sliku onoga ãto æelimo da ostvarimo. Slika moæe da odraæava ostvarenje nekog cilja: stvaranje neke poæeljne situacije; pronalaæenje idealnog emotivnog partnera ili kvalitetniju vezu sa veñ postojeñim; realizovanje nekog poslovnog projekta; sticanje materijalnog poseda, recimo novih cipela, auta ili kuñe sa bazenom… ili, ãto je najåeãñi sluåaj u svakodnevnoj primeni, stvaranje æeljene osobine ili stanja kao ãto su koncentracija, samopouzdanje, spokoj i sliåno. Kada je reå o projektima na duge staze, kada jednom stvorimo jasnu sliku neåega ãto æelimo, nastavljamo da je ponavljamo u svom umu kad god nam se za to ukaæe prilika, dajuñi joj energiju sve dok je ne pretoåimo u stvarnost. Uzmimo, na primer, da æelite da ostavite puãenje cigareta. U tom sluåaju, zamiãljate sve moguñe situacije koje su vam ranije bile okidaåi za paljenje cigarete i sebe kako ste spokojni, osloboœeni svake æelje da se vratite staroj zavisnosti. Po-

24

tom stvarate na mentalnom ekranu sliku sebe kako se hvalite najboljem prijatelju da ste ostavili cigarete i sjajno se oseñate, mnogo bolje diãete, viãe uæivate u ukusima, puni ste energije. Moæete dalje zamisliti sebe kako se, recimo, bavite nekim sportom ili tråite, puni novonadoãle snage. Ako niste sigurni da ste u potpunosti shvatili kako se radi vizualizacija i da vam sve ovo ide od ruke, evo malo dodatnih veæbi: Sklopite oåi i opustite se. Razmiãljajte o nekoj veoma poznatoj prostoriji kao ãto je vaãa spavaña ili dnevna soba. Setite se nekih poznatih detalja iz nje: boje tepiha, rasporeda nameãtaja, koliko je osvetljena. Zamislite sebe kako ulazite u tu prostoriju, sedate na udobnu stolicu ili leæete na udoban krevet. Iz stolice ili kreveta osmotrite sve ãto je u vaãem vidokrugu. Zapazite ãto viãe detalja. Sada se prisetite nekog lepog iskustva koje ste doæiveli u poslednjih nekoliko dana, posebno nekih ugodnih fiziåkih oseñaja kao ãto su ukusan ruåak, bråkanje u kadi punoj miriãljave tople vode, leãkarenje na travnjaku u zadnjem dvoriãtu neåije kuñe… Setite se tog iskustva ãto bolje moæete i uæivajte u tim divnim oseñanjima. Sada zamislite da se nalazite u idiliånom prirodnom ambijentu, moæda se odmarate na mekoj zelenoj travi pored bistre reke, ãetate kroz prekrasnu gustu ãumu, ili se bråkate u pliñaku neke predivne tropske plaæe. To moæe biti mesto gde ste veñ nekada bili ili idealno mesto na koje biste voleli da odete. Zamislite detalje. Pustite slobodno maãti na volju i zamislite to mesto onakvo kakvo biste vi æeleli da bude. Na primer, ako se plaãite duboke vode, zamislite da je njena najveña dubina do pojasa i da se kroz kristalno åistu vodu providi peãåano dno. KREATIVNA VIZUALIZACIJA IMA ÅETIRI KORAKA: POSTAVITE CILJ. U poåetku birajte ciljeve u koje moæete lako da poverujete, za

koje oseñate da ih moæete ostvariti u bliskoj buduñnosti. STVORITE JASNU SLIKU OSTVARENJA, baã onakvog kakvo æelite da ono bude, sa

ãto je moguñe viãe detalja. Propratite sliku pozitivnim emocijama, kao da je cilj zaista veñ ostvaren. Upitajte se kako ñete se oseñati u tom trenutku i dopustite da vas preplave upravo takva oseñanja. MISLITE O TOME JASNO, a ipak na jedan opuãten, blag naåin. Bitno je da ne oseñate da joj teæite suviãe jako ili da ulaæete suviãe energije – to bi bila pre prepreka nego pomoñ. Najbolje je da zamislite da se igrate, poput razdraganog deteta. DAJTE JOJ POZITIVNU ENERGIJU. Izgovarajte mentalno pozitivne komentare i afirmacije. Pohvalite sebe i obavezno zahvalite univerzumu za ispunjenje vaãih zahteva. Uveren sam da, sada, kada ste se poigrali ovim deliñem slagalice, bolje razumete zaãto je na putu uspeha tako znaåajno koristiti svoju kreativnost i maãtu.

25

5. FIKSIRAJ CILJEVE EMOCIJAMA Emocije su fluidi u koje su potopljene sve naãe aktivnosti kao i zaåini svemu onome ãto se u nama i oko nas deãava. Åovek bez emocija nije åovek. Meœutim, za veñinu ljudi emocije su sa aspekta njihovih doæivljaja i posledica ponaãanja poput elementarne nepogode. Dolaze nepredvidljivo i nenadano i neretko za sobom ostavljaju pustoã. Sa aspekta uspeha istrajnosti i hrabrosti da se istraje, na pravi naãin artikulisane emocije treba da posluæe kao osnova zamajca za postignuñe potrebnog momentuma da bi se odreœene stvari desile, te poslediåno ostvario neki cilj. Bez strasti, izazova i stopostotne posveñenosti svemu ãto doæivljavamo i svemu ãto åinimo, nema punoñe, ni doæivljaja, niti realizacije cilja. Za veñinu ljudi emocije su ili izgovor zaãto neãto nije postignuto ili oteæavajuñe prepreke na putu. S druge srane, za sretne i uspeãne ljude emocije su sastavni delovi motivacije i fiksacije kao preduslova postignuña. Bez emocija åovek bi bio zombi, ali je takoœe pogreãno misliti da smo tim åoveåniji ãto nam emocije viãe izmiåu kontroli. Naãim biñem kolaju najrazliåitije energije noãene naãim emocijama. Meœu njima znaåajnu ulogu igraju njihovi nosioci, tj. Hormoni tipa dopamina i oksicotina. Otuda i ta opsednutost onim ljudima, stvarima i pojavama za koje se vezujemo i za koje ostajemo fiksirani emocijama. Istovremeno, ova zavisnost emocija i fiksacija ciljeva se deãava po principu „dvosmernosti”. Svaki put kada neãto odluåimo i sopstvenim silama, sopstvenim trudom to ostvarimo, u bazalnim jezgrima naãeg mozga (hipotalamusu) stvori se i izluåi u krv izvesna koliåina supstance koja se naziva endorfin i koja je po hemijskom sastavu i delovanju vrlo bliska morfinu. Na taj naåin, praktiåno, za postignuti rezultat mi sami sebe nagradimo oseñanjima sreñe i zadovoljstva. To se slobodno moæe nazvati pozitivnom adikcijom. Adikcijom, zato ãto se radi o supstanci o koju åovek lako postane trajno zavistan. A pozitivnom zato ãto za razliku od ilegalne, narkomanske, åesto kriminalne, ova adikcija je u stvari stvaranje zavisnosti od sopstvenog hormonskog sistema, od åitavog buketa pozitivnih oseñanja, sa vrlo korisnim i produktivnim spoljnim manifestacijama. Nije ni åudo ãto postoje ãiroko prihvañeni termini poput „opijenost radom” i sliåno, jer je ovo fenomen koji je pod analognim okolnostima svojstven svakom åoveku.

26

Setite se samo kad ste spremali neki ispit u æivotu i kada vam je posle mnogih neprospavanih noñi jedino na umu bilo to kako ñete se posle ispita stropoãtati u krevet i spavati. Meœutim, ãta se desilo posle ispita? Naroåito onog koji ste uspeãno proãli? Da li vam se spavalo? Naravno da ne. Bili ste orni, niste oseñali umor, a san nije dolazio na oåi. Bili ste spremni za novu akciju. Drugim reåima, osetili ste simptome te pozitivne adikcije. U æivotu se niãta ne deãava sluåajno i, bez obzira na razliåita verovanja, svako od nas moæe i mora da utiåe na deãavanja u sebi i oko sebe. U fokusu naãeg dnevnog æivota preæivljavaju samo one stvari koje za nas imaju i veliki pozitivan emotivni znaåaj. Iz toga proistiåe razlika u uspeãnosti ljudi koji uæivaju u onome ãto rade i onih koji rade zato ãto moraju da rade, s tim su u vezi meœuljudski odnosi itd. Uzmimo, na primer, brak ili odnos dvoje ljudi, gde bi dvoje ljudi zajedniåkim æivotom po svakoj logici stvari trebalo da taj odnos nadograœuju i da on biva emotivno sve bogatiji. Meœutim, åinjenica da on ulazi u dnevne rutine, da se vizije i planovi s poåetaka defokusiraju i gube, rezultira u emotivnom osiromaãenju i samim tim neke stvari koje su u jednom vremenu doæivljavane kao vrednost te veze sada postaju upravo suprotno, razrivaåi te veze. To ste sigurno primetili i u sopstvenom i u tuœim æivotima. U vreme kad ste zaljubljeni u nekoga ili neãto, ne vidite mu nikakvu manu i u svojoj emotivnoj zaslepljenosti ga idealizujete. Kada se izgubi ta emotivnost izgubi se i fokus, onda te mane i negativne osobine postaju joã vidnije nego ãto bi inaåe bile. Zaãto o tome govorim? Pa upravo zbog toga ãto kada znamo kako to funkcioniãe onda moæemo i uticati praktiåno na sve, od odnosa prema sebi samom, do odnosa sa ljudima oko sebe, i naravno, uticati na to kako mislimo, ãta mislimo i kuda nas te misli vode. Svako od nas moæe uåiniti ne samo da popravi ono ãto mu smeta u æivotu i ãto nije „kao nekad”, veñ moæe uåiniti da to bude i bolje i lepãe i uspeãnije. Ali to je, kao i sve drugo, potrebno veæbati! O naåinima uticaja na sopstvene i tuœe emocije, biñe viãe reåi u delovima o afirmacijama i emocionalnoj inteligenciji.

27

6. BUDI FOKUSIRAN Postoji jedan fenomen åije razumevanje je veoma bitno za realizaciju postavljenih ciljeva. To je pitanje oåuvanja fokusiranosti na konkretne ciljeve. Teorijski je prihvatljivo da åovek u æivotu moæe da dostigne i postigne ãto god poæeli. Meœutim, bioloãka i druga ograniåenja potkrepljuju åinjenicu da niko od nas ne moæe da postigne u æivotu sve ãto poæeli. Otuda je pitanje fokusiranosti na ciljeve jedno od kljuånih pitanja u odnosu na njihovu realizaciju. Za razliku od savremenih kamera visoke tehnologije, kao i drugih instrumenata koje poseduju moguñnost auto-fokusa åovek ovu osobinu ne poseduje. Pomislite samo koliko puta ste se u æivotu defokusirali. Poåev od trenutaka kad vam neãto proœe glavom, ureœenje stana ili dvoriãta ovako ili onako, promena miãljenja jer je sused uradio drugaåije ili vam je roœak rekao da misli da vi teba da uradite drugaåije. Fenomen dugotrajnog fokusiranja i samim tim i oåuvanja motivacije vezane za konktetne ciljeve je neãto ãto trajno okupira veñinu ljudi, a tehnologija je u suãtini jednostavna. Åovek ostaje dugo, pa nekad i trajno fokusiran na ono za ãta je njegova podsvest „zalepljena” emocijom. Kada neko voli ono ãto radi ni na pamet mu ne pada, a kamoli da neãto preduzme da bi promenio to ãto radi. Kada neko æivi sa nekim koga voli ili poseduje neãto ãto voli, za njega ne postoji druga vrednost ili znaåenje, a ni potreba da se defokusira od onog ãto voli. Iz toga se, samo po sebi, nameñe znaåajan zakljuåak: da bi ste ostali fokusirani na svoje ciljeve, trajno motivisani i pri tome se maksimalno efikasno i brzo kretali ka svojim ciljevima – morate ih voleti. Da biste ostali fokusirani na bolji stav u æivotu upotrebite moj savet i svaki dan u vaã personalni trener upiãite joã po jedan razlog zaãto volite æivot koji æivite, posao koji radite, ljude s kojima æivite, koje sreñete itd. Na taj naåin ñete ostati trajno fiksirani i usredsreœeni na vaãe ciljeve, na dostignuto, postignuto i ostvareno, a istovremeno sebe zadræati u psihiåkom stanju koje je neophodno da bi iz datog konteksta crpeli oseñanje sreñe, zadovoljstva, motivisanosti, samopouzdanja, samopoãtovanja i svoje svrsishodnosti u sopstvenom æivotu. Pozitivan stav je suãtina, a pozitivne emocije pokretaåi iz dubine naãe liånosti. Naãa podsvest se pokreñe na samo dve poluge, bol i zadovoljstvo. I nesvesno teæimo zadovoljstvu kao odgovoru na potrebu da izbegnemo bol, neprijatnost i opasnost. Da bi efikasno ostvarili svoje ciljeve potrebno je da trajno stvaramo uslovne reflekse kojima ñemo programirati svoju liånost, a naroåitio podsvest tako da maksimalno optimalno reaguje na izazove i prepreke koje se mogu nañi na putu realizacije æeljenih posti-

28

gnutih ciljeva. Sam ovaj proces se naziva neuro-asocijativno kondicioniranje, a podrazumeva uspostavljanje uslovno refleksnih veza sa ponaãanjima koje æelimo da upraænjavamo i koja vode æeljenim i postavljenim ciljevima, te stvaranja asocijacije bola sa svim ponaãanjima koja nas odvlaåe od puta kojim æelimo da idemo. To su demotivatori; oni nas rasplinjavaju, defokusiraju, uruãavaju naãe samopoãtovanje, smanjuju samopouzdanje i åine nas na druge naåine manjim od onoga ãto moæemo biti. Åovek je i nesvesno sebi u æivotu postavio bezbroj prepreka. Bilo da se radi o preprekama tipa „ja to ne umem, ja to neñu moñi, ja to nisam nikad radio”, bilo da se radi o preprekama tipa „to nikom do sada nije poãlo za rukom, ãef to nikada neñe dopustiti, za to nije pogodan trenutak”, itd, one aktivno utiåu na to da ãto viãe prepreka dopustimo da nam uœe u vidokrug – to smo manje fokusirani na cilj i samim tim imamo manje ãanse da ga dostignemo. Prepreke treba predvideti, na njih biti spreman, shvatiti ih kao putarinu na putu stizanja do cilja i ne dopustiti da se za njih „zalepimo” tj. da nas defokusiraju ili odvrate od æeljenog cilja. U naãem mentalitetu prepreke treba iskoristiti i kao dodatnu motivaciju tako ãto ñemo aktivirati i ono naãe inadæijsko „ãto gore to bolje”. Åovek ima onoliko energije, vremena i motivacije koliko mu je neophodno da æivi svoj, ispunjen, osmiãljen i sreñan æivot. Ipak, u veñini sluåajeva to ne biva tako jer se ogromna koliåina energije, vremena i novca troãi na stvari koje nisu od suãtinske vaænosti za nas kao jedinku. Razlog tome leæi u åinjenici da se åesto defokusiramo, odvuåeni od suãtine, svojih æelja i ciljeva, tuœim miãljenjima, trendovima, pomodarstvom ili naprosto opuãteni u neznanju koliko je znaåajno biti fokusiran. Fokusirati se na prave stvari u pravom trenutku suãtina je dostizanja postavljenog i realizacije konkretnog. To je osnovni princip tzv.: monohronije, odnosno obrasca åinjenja po principu „jedno po jedno, u datom trenutku, sa 100% fokusa i energije. (Ovo je dobro poznati princip koji koriste majstori borilaåkih sportova i veãtina, kada postiæu maksimalne efekte svoga fokusa – pozitivni „ki” ili „åi”.) Ako svoju snagu, vreme i novac rasipamo, naravno da ih nikad neñemo imati dovoljno a da ñe rezultati biti minimalni i slabo vidljivi. Ako pak, u datom vremenu, gro svojih snaga usmerimo na konkretne ciljeve i zadatke, ne samo ãto ñemo ih realizovati i izvrãiti, veñ ñemo iz tog procesa izañi osnaæeniji i spremniji za nove izazove. Zato, zapamtite, biti u fokusu, znaåi sa manje postiñi viãe, znaåi uvek biti motivisan, znaåi imati svoj put i znaåi biti najbolji ãto se moæe biti.

29

TEST: SAMODISCIPLINA 1. Da li ste skloni tome da budete suviãe savesni? Da Ponekad Ne 2. Da li se potrudite da na sastanak uvek doœete na vreme? Da Ponekad Ne 3. Da li smatrate da posao treba obaviti kako valja ili ga ne treba uopãte ni raditi? Da Ponekad Ne 4. Da li se na vas ljudi uvek mogu osloniti? Da Ponekad Ne 5. Da li ste skloni da æivite od danas do sutra? Da Ponekad Ne 6. Da li åesto ostavljate stvari za poslednji trenutak? Da Ponekad Ne 7. Da li ste skloni da puãtate da se stvari reãavaju same od sebe? Da Ponekad Ne 8. Da li imate problema sa obavljanjem posla koji zahteva nepodeljenu paænju? Da Ponekad Ne 9. Da li vam je potrebno mnogo vremena da poånete neãto da radite? Da Ponekad Ne 10. Da li zaboravljate da uradite neãto na ãta ste se obavezali? Da Ponekad Ne

30

11. Da li biste sebe opisali kao bezbriænu osobu? Da Moæda Ne 12. Da li ste skloni da odate poverene vam tajne? Da Ponekad Ne 13. Ako kaæete da ñete neãto uraditi, da li uvek odræite obeñanje koliko god okolnosti bile nepovoljne? Da Uglavnom Ne 14. Da li ste skloni da posao obavite na brzinu ili da ga ne uradite kako treba? Da Ponekad Ne 15. Da li obiåno na privatna pisma odgovarate åim ih dobijete? Da Ponekad Ne 16. Da li u pripadate onima koji nisu zabrinuti za svoju buduñnosti? Da Uglavnom Ne 17. Da li iskreno moæete reñi da poãtujete svoje obaveze viãe od veñine drugih ljudi? Da Uglavnom Ne 18. Da li obavezno navijate sat ako treba ujutro da se probudite u odreœeno vreme? Da Ponekad Ne 19. Da li imate obiåaj da se napijete? Da Ponekad Ne 20. Da li skreñete sa puta da pronaœete korpu da ne biste bacili otpadak na ulicu? Da Ponekad Ne

21. Da li idete na redovne kontrole kod zubara? Da Kako kad Ne 22. Da li se s vremena na vreme pretvarate da ste bolesni da biste izbegli odgovornost? Da Retko Ne 23. Da li smatrate da je besmisleno åuvati neãto za stare dane? Da Uglavnom Ne 24. Ako biste naãli neãto vredno na ulici, da li biste to predali policiji? Da Moæda Ne 25. Da li ste skloni da pronalazite izgovore da ne idete na posao ili åinite neãto drugo kada bi trebalo da radite? Da Ponekad Ne 26. Da li propustite da odete na glasanje jer vas mrzi? Da Ponekad Ne 27. Da li svoje obaveze stavljate ispred dobrog provoda? Da Ponekad Ne 28. Da li vas smatraju nehajnom osobom? Da Moæda Ne 29. Da li uåestvujete u humanitarnim akcijama za koje smatrate da su vredne vaãe paænje? Da Ponekad Ne 30. Da li aktivno doprinosite svojoj druãtvenoj zajednici na bilo koji naåin? Da Povremeno Ne 31. Da li biste pokuãali da pomognete nekome ko je napadnut na ulici? Da Moæda Ne

ANALIZA R.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.

Da Ponekad Ne 2 1 0 2 1 0 2 1 0 2 1 0 0 1 2 0 1 2 0 1 2 0 1 2 0 1 2 0 1 2 0 1 2 0 1 2 2 1 0 0 1 2 2 1 0 0 1 2 2 1 0 2 1 0 0 1 2 2 1 0 2 1 0 0 1 2 0 1 2 2 1 0 0 1 2 0 1 2 2 1 0 0 1 2 2 1 0 2 1 0 2 1 0

31

Odgovornost je crta karaktera koja pomalo naginje introvertnosti. Osobe s brojem bodova preko 45 su savesne (åak moæda i kompulzivno), pouzdane, dostojne poverenja i ozbiljne. Ali dok mnoge ekstravertne osobine odraæavaju osobu koja je uvek u akciji, ako nisu ekstremno izraæene, element introvertnosti u oblasti odgovornosti sluæi kao vredan balans. Osobe s brojem bodova od 30 do 44 imaju znatan stepen samodiscpiline, ali ukoliko planiraju velike poduhvate, morañe na njoj ozbiljno da porade.

BELEÃKE

32

Osobe koje imaju ispod 30 bodova, teæe da budu nehajne, nemarne, nepredvidljive i moæda druãtveno neodgovorne, na ekstravertan naåin. Oåekivati rezultate bez odgovarajuñeg znanja i razumevanja i bez adekvatne kontrole onoga ãto se deãava neodgovorno je, isto i kao kada niãta ne preduzimate iako znate da bi trebalo neãto uåiniti. Ovo moæe biti slaba strana kod nesputanih, otvorenih ljudi koji nemaju neophodnu svest – o sebi i taåki glediãta drugih – da bi se ponaãali odgovorno.

7. KORISTI AFIRMACIJE Afirmacije su moñno oruæje u promeni stavova, pogotovo onih starih, duboko ukorenjenih. Afirmisati znaåi uåvrstiti. Afirmacija je jaka, potvrdna izjava da je neãto veñ takvo. To je naåin „uåvrãñivanja” u svom verovanju. Mi vodimo skoro neprekidan dijalog u sebi. Naã um razgovara sa sobom stalno dajuñi primedbe i zapaæanja o svemu ãto nas okruæuje i ãto nam se deãava, a pre svega o nama samima. Reåi i ideje koje nam prolaze kroz um veoma su vaæne. Upotrebom afirmacija mi svoje zastarele, istroãene i negativne misli zamenjujemo novim, pozitivnim. To je vrlo moñna tehnika koja je u stanju da za veoma kratko vreme potpuno transformiãe naãe stavove i oåekivanja o æivotu, i time potpuno izmeni ne samo naãu subjektivnu veñ i objektivnu stvarnost. Afirmacije mogu da se primenjuju u mislima, glasnim izgovaranjem, zapisivanjem ili åak pevuãenjem. Naœite pesme pozitivne sadræine, kupite ih ili snimite i sluãajte dok obavljate uobiåajene kuñne poslove. Primena efikasnih afirmacija samo deset minuta dnevno moæe poniãtiti godine loãih mentalnih navika. Ono ãto je najvaænije da znate o afirmacijama jeste: • Uvek izraæavajte afirmacije u sadaãnjem vremenu. • Uvek ih formuliãite na najpozitivniji moguñi naåin, nikada u negativnom obliku. • Neka budu ãto jednostavnije i krañe. I, naravno, ãto jasnije. • Uvek birajte afirmacije za koje smatrate da su prave za vas, a ne one koje lepo zvuåe. Prave su one koje najsugestivnije deluju na vaã um. Afirmacije se mogu koristiti na mnogo naåina i u mnogo situacija: • Izgovarajte ih mentalno (u sebi). • Izgovarajte ih tokom celog dana, u svim moguñim prilikama: za vreme voænje, u toaletu, dok åekate u nekom redu, za vreme obavljanja kuñnih i drugih rutinskih poslova. • Govorite ih sebi u ogledalu uz, naravno, obavezan osmeh. • Moæete ih snimiti na kasetu ili CD pa sluãati.

33

• Moæete ih napisati na papiriñe koje ñete izlepiti po kuñi – na friæideru, kompjuteru, tabli, na ogledalu, ormanu… Ovako ñete ih åitati u prolazu da toga ne budete svesni, ali ñe ih vaãa podsvest svakako registrovati. • Moæete ih pevuãiti. PRIMERI NEKIH OD AFIRMACIJA

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

34

Svakim danom, na svaki naåin, postajem sve bolji, bolji i bolji. Sve postiæem lako i bez napora. Sve ãto mi je potrebno veñ je unutar mene. Volim i cenim sebe onakvog kakav sam. Sada imam dovoljno vremena, energije i znanja da ostvarim sve svoje ciljeve. Ja sam uvek na pravom mestu u pravo vreme. Ãto viãe dajem drugima, to viãe primam, i utoliko se oseñam sreñnijim. Ja sam opuãten i uravnoteæen. Imam dovoljno vremena za sve. Sada uæivam u svemu ãto radim. Novac mi dolazi lako i bez napora. Finansijski uspeh postiæem lako i bez napora. Sada sam sasvim spreman da budem sreñan i uspeãan. Zasluæujem sve najbolje i sada to i dobijam. Ja sam moñno biñe, puno ljubavi i kreativnosti. Sada zraåim zdravljem i energijom. Volim sebe u potpunosti ovde i sada. Prihvatam sva svoja oseñanja kao deo sebe. Ja sam divno ljudsko biñe i mene je lako voleti. Kreativne ideje mi nadolaze svakog dana. Sada stvaram baã onakav æivot kakav sam oduvek æeleo. Sada uvodim red u svoj æivot, spremam se da prihvatim sve dobro koje mi dolazi. Dobar sam prema svom telu i moje telo je dobro prema meni. Ljudi se mogu pouzdati u mene. Ja sam taåan. Uvek dræim datu reå. Verujem u sebe. Ljudi veruju u mene. Imam sasvim jasne ciljeve. Iz mene zraåi sreña. Sposoban sam da sprovedem svoje ideje. Sasvim sam spokojan, jer imam poverenja u samog sebe. Ostajem svoj gospodar ma ãta da me sustigne. Ja verujem u sebe. Gospodarim sobom u svakoj situaciji.

• • • • • • • • • •

Uvek dræim datu reå. Pun sam stvaralaåke energije. Vidim lepotu u svemu. Imam sasvim jasne ciljeve. Moja volja je åvrsta. Ja sam poãtena osoba. Ja sam pun samopouzdanja. Ja sam istrajan i posedujem veliku snagu volje. Ja imam mnogo ljubavi, razumevanja i tolerancije za druge. (Upiãite ãto viãe sopstvenih afirmacija i svakodnevno ih upraænjavajte i dopisujte!) Ovako definisane afirmacije, koriãñene na predloæene naåine i bogato obojene pozitivnim emocijama i iskrenom verom u moguñnost njihove istinitosti, procesom zvanim „neurolingvistiåko programiranje” ili „neuroasocijativno kondicioniranje” dovode do pozitivnih efekata „autohipnoze”, odnosno do fenomena sinhroniciteta i onoga ãto laiåki nazivamo sreñom:

BELEÃKE

35

8. MISLI VELIKO Postoji izreka u narodu koja kaæe „Teæi zvezdama! Ako i promaãiã joã uvek si visoko.” U realnom æivotu veñina ljudi postiæe vrlo malo ili niãta od svojih æelja i snova upravo zato ãto sebi postavlja male a samim tim i nedovoljno izazovne ciljeve. Åoveka najviãe motiviãu veliki ciljevi i velika dela koja su u stanju da pokrenu sve njegove resurse, da mobiliãu åitavu njegovu liånost i åitavo njegovo biñe. Imajuñi velike planove i fokusirajuñi se na njih, lakãe prihvatamo cenu koju je neophodno platiti za njihovu realizaciju. Baveñi se sitnim stvarima åovek postaje i u psiholoãkom smislu joã sitniji. Teæeñi velikom, åovek sebi pruæa moguñnost brzog i velikog rasta, a pri tome realno biva pomognut i od svih onih koji u nedostatku sopstvenih motiva, motivaciju nalaze u tome da budu deo tog velikog cilja. Ciljevi su kao svetionici, a kad imamo jasno vidljiv svetionik pred oåima nikada ne moæemo biti izgubljeni, pa sve i da hoñemo. Ovo je tim oåiglednije, ãto su ciljevi veñi i bljeãtaviji. Neka vam to bude obrazac ponaãanja u svim sferama æivota. Svaki cilj, svaki rezultat ima svoju cenu, i mi smo ti koji opredeljuju da li je ta cena mala, prevelika ili po meri. Svi ljudi su spremni da se pokrenu i preduzmu neke korake ako su ciljevi veliki i znaåajni, a pogotovo onda kada prevazilaze svaku moguñu cenu (bilo da se radi o pozitivnim izazovima, bilo da se radi o fiziåkoj i æivotnoj ugroæenosti). Otuda je imperativ da uvek mislite veliko. Da bi ovaj princip funkcionisao u realnom æivotu potrebno ga je dopuniti i sledeñom konstatacijom: ciljevi moraju biti veliki i izazovni, ali dostiæni. Drugim reåima, s aspekta motivacije bitno je da ciljevi budu ãto veñi i ãto izazovniji, a sa aspekta realizacije da budu moguñi. Da bi se ove dve stvari pomirile, potrebno je velike ciljeve svesti u mozaike realno dostiænih delova, stepenika, koji ñe podrazumevati da svaki put pomalo izaœemo iz okvira svojih dotadaãnjih sposobnosti i moguñnosti, da na bazi uåinjenog i ostvarenog po principu psiholoãkog uspeha, nadogradimo svoje samopouzdanje i pristupimo sledeñem koraku. Tako je moguñe ostvariti i ciljeve koji u inicijalnoj fazi deluju apsolutno nedostiænim, jer izlaze iz okvira naãeg dotadaãnjeg pa, i pribliænog iskustva. Narod kaæe „Za sitno neñu da se kaljam”. Svi mi teæimo da svesno ili nesvesno od svog æivota napravimo remek delo, a veliåina ciljeva definiãe i vrednosti utroãka i realizacije sopstvenog æivota. Ta samoaktualizacija je i po Abrahamu Maslovu, vrhunac ljudske motivacije.

36

9. ODLUÅI Odluke su poåetak svega. One su prvi korak na svakom putu. Bez njih nema puta, a bez puta nema stizanja. Svaki åovek poseduje sposobnost i snagu da donese odluku. Ta snaga je beskrajna. Ona je sudbinska, jer trenutkom odluke oblikujemo svoju buduñnost i trasiramo svoju sudbinu. Ljudi se mahom plaãe odluka, mada ih svokodnevno i nesvesno donose u velikom broju. Procenju se da, samo u toku jednog dana, donesemo viãe od osamdeset hiljada odluka. (Naravno da veñine nismo ni svesni1) Postoje neke odluke koje zasigurno kontroliãu naãu sudbinu i od åijeg koriãñenja zavisi efikasnost naãeg puta: – Odluke vezane za to na ãta usmeriti naãu paænju. – Odluke kojima opredeljujemo ãta nam ãta znaåi u æivotu. – Odluke kojima odgovaramo na pitanje ãta uåiniti da se postignu æeljeni rezultati. Za odluku smo odgovorni mi sami. Najvaænije odluke su one koje utiåu da doœe do neke znaåajne i/ili poæeljne promene u naãem æivotu. Svi ljudi u naåelu æele da u æivotu promene stvari u domenu dve oblasti: oblasti kako se oseñamo i oblasti kako se ponaãamo. Da bi do odluke o promeni doãlo, moramo prvo verovati i biti svesni da neãto moramo promeniti. Zatim, moramo verovati da se mi moramo promeniti jer æivot je suviãe kratak da bismo sedeli i åekali da se promene okolnosti i da se stvori po nas pozitivnija klima ili ãansa. I naravno, treñi i moæda najbitniji elemenat je verovanje u to da „ja mogu da se promenim”. Niãta se ne menja u nama suãtinski dok se ne promeni senzacija u naãem mozgu vezana za konkretno iskustvo. Znaåi, odluka da se neãto promeni sama po sebi ne znaåi niãta dok se vrednost te odluke ne potvrdi kroz konkretno åinjenje. Na bazi uåinjenog naã mozak prikuplja elemente potvrde da je odluka bila ispravna i moguña a potom, nova osobina ili navika u vidu æeljene promene postaje sastavni deo naãeg ponaãanja, naãa nova navika. Put ka uspehu se moæe definisati sledeñim etapama: prva – odluåite ãta æelite; druga – krenite u akciju; treña – uoåite ãta funkcioniãe a ãta ne, i åetvrta – menjajte pristup i strategiju sve dok ne naœete pravi put. Pri tome, nemojte zaboraviti da je put do boljih odluka donoãenje ãto veñeg broja odluka. Svaki put kada donesemo

37

neku odluku za koju se ispostavi da nije bila adekvatna i da je åak bila pogreãna, mi markiramo teritoriju koja je neproduktivna i svakim tim pogreãnim koracima, odnosno odlukama pribliæavamo se pravim odlukama, odnosno pravim putevima. Iz pomenutog postupka sledi jedna kapitalna posledica. Naime, svaki put kada donesemo neku znaåajnu odluku i svim svojim snagama se posvetimo realizaciji postavljenog cilja, mi istovremeno iskljuåujemo svaku moguñnost neuspeha. Naime, ili ñe se cilj ostvariti, ili nas fiziåki neñe biti. Ovo nam sve daje ogromnu slobodu da uæivamo u svom putu, da merimo preœeni put, da iz toga crpimo samopouzdanje, samopoãtovanje i naravno motivaciju. Zapamtite: – Odluke imaju moñi koje mogu promeniti åitav vaã æivot. – Najteæi korak ka uspehu je donoãenje prave odluke. – Donosite odluke åesto. – Uåite se iz svojih odluka. – Ostanite verni svojim odlukama, ali budite fleksibilni u njihovoj realizaciji. – Uæivajte u donoãenju odluka. Takoœe, nemojte dopustiti da programiranje u proãlosti kontroliãe vaãu sadaãnjost i buduñnost. S tim u vezi, striktno se pridræavajte mog sledeñeg recepta: – Sve ãto je proãlo i na ãta ne moæeã uticati – zaboravi. – Kada neãto naumiã i poåneã raditi, ne predomiãljaj se dok ne stigneã do cilja. – Ne boj se promena. Preduslov da åovek ostvari svoje snove je da donese, po mom miãljenju, najznaåajniju odluku u æivotu. To je odluka koja kaæe „NIKADA VIÃE NEÑU BITI NIÃTA MANJE OD ONOGA ÃTO MOGU BITI”. Zaãto je ova odluka tako vaæna? Vaæna je pre svega zbog toga ãto nam daje idealni okvir æivota u koji moæemo da stavimo sopstveni æivot na sopstveni naåin u svakoj dimenziji koju sebi postavimo kao cilj. Odluåivanje podrazumeva i prihvatanje odgovornosti za posledice. Onaj ko poãtuje sebe, zna da je prihvatanje odgovornosti koren samopoãtovanja i samopouzdanja.Zato, odluåite da æivite na bazi sopstvenih odluka. Preuzmite odgovornost za svoje odluke i sve ono ãto se deãava u vaãem æivotu. To je izvor vaãe snage, zaåetak vaãe nove, sreñnije i æeljenije buduñnosti. To su koreni vaãe sudbine. Prestanite da budete njena ærtva i odluåite da postanite aktivni kreatori svoje buduñnosti – sudbine!

38

10. BUDI REALAN (OÅEKUJ NEMOGUÑE) Mada naslov ovog elementa slagalice, pogotovo starije åitaoce, asocira na Åeråilovu frazu – borbeni pokliå, on ima i daleko suãtinskije znaåenje koje proistiåe iz åinjenice o kojoj je viãe pisano i reåeno u okviru priåe o izazovnosti ciljeva i stepeniåavosti njihove realizacije, no ovde bih æeleo da prevashodno istaknem, mobiliãuñi motivacioni aspekt. Uvek imajte na umu da je najveñi motivacioni ideal svakog od nas upravo ono ãto se naziva „samoaktualizacija” odnosno, kako materijalizacija, tako i specifiåna percepcija sebe kao vrednosti koja se dokazala i pokazala kroz to ãto smo po tuœim i svojim kriterijumima dostigli ideal da budemo najbolje ãto moæemo biti. Nemojmo smetnuti s uma da je naã æivot trasiran i omeœen naãim navikama i njihovim skupovima – paradigmama. Naãi moguñi smerovi napredovanja, poboljãanja i razvoja su upravo orijentisani u smeru izlaska iz tih okova i paradigmi. Ja sebi ne retko to predstavljam ovako: æivim u nekakvom zaåaranom balonu koji je elastiåan i dopuãta mi moguñnost da verujem, zato ãto mu se ponekad granice istegnu i promene oblik, da je promenljiv i da sam u njemu slobodan. Meœutim, doœe vreme kada se osetim sputano, te pokuãam da mu granice pomerim, balon provalim, te se i suãtinski oslobodim. Onda kada su to samo pokuãaji, uspeha nema, te je rezultat ne retko u odustajanju i predaji. Ako, pak, s druge strane, nepokolebivo, odluåno i reãeno, bez ostatka, jurnem na balon – zid, svu svoju snagu uloæim i usmerim u tu napadnu taåku, deãava se da balon pukne, te da se naœem na brisanom prostoru – slobodan. Naravno, ne proœe dugo, shvatim da je ta sloboda samo neãto veñi balon, ali se u njemu osetim i mnogo snaæniji no u prethodnom zbog åinjenice da me je prethodno iskustvo nauåilo da sa preprekama nema koketiranja, veñ da samo jasnoña cilja, spremnost da se on realizuje i fokusiranost energije u tom smeru, neminovno dovodi do toga da padaju sve buduñe barijere. Moæda vam ovakvo iskustvo i percepcija ne deluju potpuno jasno i upotrebljivo, no nadam se da su vam pomogli da sagledate znaåenje ove poruke (oåekuj nemoguñe!), jer jedino takvim psiholoãkim stanjem moæemo doprineti spoznaji sopstvenih moguñnosti, te unaprediti svoju motivaciju, samopouzdanje i samopoãtovanje kada do realizacije postavljenoga i doœe. S tim u vezi, bitno je znati joã dve åinjenice. Prvo, da nismo u stanju niãta da zamislimo ãto nismo u stanju da re-

39

alizujemo, i drugo, da je stepen motivisanosti za postignuñe upravo proporcionalan izazovnosti postavljenih ciljeva – u ovom sluåaju izlasku iz doæivljaja samoga sebe i doæivljaja verovatnog i moguñeg na bazi do tog trenutka dostignutog. Za razumevanje ovog fenomena potrebno je da se prisetimo znaåenja deåije pameti i iskustava koje smo svi imali, a to je da postiæemo najviãe onda kada sebe ne ograniåavamo, a plafon i maskimum nam se nameñu kao neminovni mahom onda kada ih sami sebi nametnemo. Da smo sebi kao deca govorili npr. ’ja ne mogu da hodam’, verovatno bi i dan danas puzali. Kada danas sebi kaæemo ’ja to ne mogu’, mi zapravo sebe sputavamo u psiholoãko-akcionom smislu i nesvesno åinimo da zapravo ne moæemo. Kada, pak s druge strane kaæemo ’ja to mogu’ili pak, ’iako to danas ne mogu uåiniñu sve da se osposobim da do tad i do tad to mogu’, sebi otvaramo perspektive koje nas u realnom æivotu vode ka tome da zapravo i moæemo ono ãto nam do tada nije bilo realno moguñe, te otuda i logiåki sled, bez kontradiktornosti izmeœu ove poruke „budi realan – oåekuj nemoguñe”. Ono ãto vam se danas åini nemoguñim sutra ñe postati vaãa æivotna realnost, a veñ koliko prekosutra ñe se podrazumevati „samo po sebi”. Koliko god ova konstatacija delovala sumanuto i nerealno, ona je sve samo ne puka fraza i manipulacija. Naime, nebrojeni su primeri koji nas uveravaju upravo suprotno. Åovek ima osobinu koja je naæalost poznata malom broju ljudi, a to je da ne moæe da zamisli niãta ãto nije u stanju da realizuje. To ãto se u realnom æivotu to retko deãava, nije rezultat neistinitosti ovog iskaza veñ åinjenice da ogromnu veñinu ljudi predstavljaju „probaåi”, zatvorenici svojih zona komfora kao i generalno nezrele liånosti koje se prepadnu i od same pomisli te je odbace pre no ãto je u njima i zaæivela u svom punom znaåenju. Kad god se naœete u analognoj situaciji u kojoj neãto poæelite ili vam na pamet padne kakva ideja za koju vam se uåini da je nerealna, nedostiæna i sliåno, potrudite se da je bar detaljno definiãete, po moguñstvu viãedimenzionalno osmislite, te da je makar zapiãete pre no ãto od nje dignete ruke. Ovo moæe imati dalekoseæne posledice za trenutak kada ñe vam se u buduñnosti na bazi iskustva primene tehnologija uspeha i postignutog ova ideja åiniti realnijom, a vi za njenu realizaciju spremniji. Zreo i odgovoran åovek realizaciju sopstvenih ciljeva zasniva na sopstvenim snagama i spremnosti da u put ostvarenja investira åitavog sebe. Takav åovek se podrãci i pomoñi nada, ali se na nju ne oslanja. Samostalni napori, istrajnost i vera u sebe, uz preokupiranost postavljenim ciljevima i ogromnim entuzijazmom i motivisanoãñu stvaraju efekat „mentalnog magnetizma” koji ne samo ãto zainteresuje veñ i mobiliãe okruæenje koje se tada i samo okreñe ka nama u æelji da pomogne, podræi i uåestvuje.

40

11. NE BUDI MEDIOKRITET Åovek je roœen sa neograniåenim moguñnostima, a njegova sloboda izbora mu garantuje moguñnost da se u svakom svom ponaãanju maksimalno osloni na sve svoje potencijale i da uvek reaguje na maksimalno adekvatan naåin. Nepoznavanje åinjenica da nas prepuãtanje navikama åini manje vrednim u odnosu na potencijale koje nosimo u sebi, kao i da kroz navike sebe sputavamo i zatvaramo u psiholoãke zone komfora, rezultiraju u tome da se æivot veñine ljudi sa aspekta ponaãanja uproseåuje i postaje mediokritetski. Jedini naåin da budemo najbolje ãto moæemo biti je da, kroz permanentni rad na sebi, stvorimo naviku od toga da teæimo da svakoga trenutka budemo bolji od prethodnog sebe, da svesno reagujemo na unutraãnje i spoljaãnje posticaje, kao i da svesno biramo i usvajamo one i onakve navike koje su u funkciji naãih ciljeva i puteva koji vode do njihove realizacije. Svakodnevne navike, obiåaji i tradicija, formatizovali su ljudski um tako da on misli veñinski, odn. „statistiåki”. Pod ovim se podrazumeva da je ono ãto radi veñina dobro, pravo, ispravno, moralno, jednom reåju „to tako treba”. Istovremeno, istorija nas je nauåa tome da je veñina velikih ljudi mahom zastupala manjinsko miãljenje i da su i sami vazda bili drugaåiji i posebni u svetu u kome su se ljudi trudili da budu „isti” i „istiji”, i da su prirodno bili osporavani, ismevani, æigosani pa i na smrt osuœivani samo zato ãto su „videli iza horizonta”. Kada se svemu ovome doda åinjenica da 19/20 åoveåanstva åine ljudi koji suãtinski ne utiåu i ne menjaju ni sopstveni æivot a kamoli da utiåu na vreme, prostor u kome æive i u koji ñe neko doñi posle njih, postaje jasnije zaãto je potrebno odlepiti se od veñinskog ponaãanja i biti drugaåiji, bar u onim stvarima koje predstavljaju naãe æivotne misije i suãtinske ciljeve. Ideal svakog åoveka je da nadæivi svoje bioloãko trajanje, a to moæe postiñi samo kroz nadæivljavanje svojim delima i señanjima ljudi koji ostaju za njim. Da bi to postigli moramo se odlepiti od mediokritetstva i biti spremni da platimo cenu za to ãto smo drugaåiji i ãto smo deo manjine. „Nije pravo samo zato ãto veñina misli da je pravo.” Imajuñi sve ovo na umu, lako je zakljuåiti nekolike stvari. Kao prvo, mediokritet nije termin pogrdnosti, nego rekao bih pre svega dijagnoza åinjeniånog stanja, proseånosti ili osrednjosti, sa kojom se miri ogromna veñina ljudi. Kako je predmet ove knjige prevashodno liåni razvoj, onda vas sigurno interesuje kako da budete sigurni da ste umakli ovoj proseånosti, a ãto je i preduslov svakog moguñeg

41

napretka. Neka vam u tome pomogne konstatacija da se åovek tim viãe okreñe tuœem miãljenju, tuœim stavovima i generalno tuœem æivotu, ãto je manje svoj, ãto manje zna i ãto ga manje interesuje ãta to zapravo on hoñe, æeli i åemu teæi. Kao drugo, veoma je teãko odoleti opãreprihvañenoj druãtvenoj paradigmi koja, neutemeljeno, podrazumeva da su postupci miãljenja i norme veñine pravi, prihvatljivi, neophodni i poæeljni. Nikad ne zaboravite da æivimo u okruæenju gde postoje obrasci ponaãanja koji podrazumevaju da je uputno, pa åak i poæeljno, baviti se tuœim æivotima, krevetima, novåanicima, politiåkim i religioznim opredeljenjima i sliåno. Meœu brojnim mudrostima naãih naroda postoje i brojne gluposti koje su se svojom opãrerihvañenoãñu izborile za status mudrosti, tipa ’ko pogodi metu, promaãi sve ostalo’ ili ’bolje poznato zlo nego napoznato dobro’i sl. Svakome ko to æeli da shvati je jasno da æivot kao pojava nije generalna proba, ne dopuãta moguñnost da se prema njemu odnosimo sa rezervom, te da od tog liånog, unikatnog iskustva pravimo opãte mesto i statistiåku pojavu. Imao sam nesreñu da mi se u trenutku preokrene åitav æivot åinjenicom da mi se desilo neãto za ãta medicina i statistika kaæu da se deãava u manje od 0,5 promila sluåajeva. Meœutim, kada se to meni desilo, bolno sam shvatio da mi se desilo 100% i moj bol i patnju nije mogla da ublaæi åinjenica da se to u masi deãava tako retko i tako malo kvantifikovano. Ako sada sve to obrnemo naopaåke, nameña nam se zakljuåak sam po sebi da je unikatno iskustvo naãeg æivota u direknoj vezi sa svim naãim posebnostima i da, ako æelimo da budemo svoji, umesto da ih skrivamo „peglamo i friziramo”, treba da ih razvijamo, unapreœujemo i stalno dræimo aktivnima u funkciji sopstvenog æivota, a i æivota ljudi oko nas. Ovo tim pre, imajuñi na umu da u æivotu na svakom koraku plañamo cenu svoje socijalizacije i to upravo zato da bi bili slobodni da budemo i svoji. Otuda nikome ne dugujemo izvinjenje za svoje posebnosti niti treba da negujemo potrebu da budemo proseåni ili deo sivila „opãteg sluåaja”.

42

12. IMAJ SVOJE PRIORITETE Æivot je pun izazova, ãansi i moguñnosti i krasi ga istina da u æivotu moæemo ãto god poæelimo. Meœutim, ova istina ima i svoju drugu stranu koja kaæe da, naæalost, u æivotu ne moæemo postiñi sve ãto poæelimo. Za to je potrebno da imamo svoje prioritete, jer ãto ih pre imamo, to pre moæemo na njih da se fokusiramo, te je samim tim i veña ãansa da ih realizujemo. Sa aspekta vaænosti sve stvari u æivotu moæemo podeliti u tri kategorije: ONO ÃTO MORAM DA URADIM – kategorija stvari koje ako ne uradim u æivotu, nisam æiveo svoj æivot i imam sve preduslove da budem nesretan. U tu kategoriju spadaju doæivotni ciljevi kojima obeleæavamo svoj æivot i ispunjavamo svoju misiju. Naæalost, veñina ljudi tu kategoriju pogreãno shvata, pa misli da je ona proistekla iz obaveze prema drugima. Naprotiv, ovo se odnosi na obavezu prema sebi samima, a za åiju realizaciju plañamo znaåajnu cenu. Joã je Ãopenhauer to definisao konstatacijom da tri åetvrtine stvari u æivotu radimo zbog drugih, te da na taj naåin de facto plañamo cenu åinjenice da smo socijalna biña definisana okruæenjem i druãtvenim odnosima. TREBA DA URADIM – kategorija je koja podrazumeva sve ono ãto kao obaveza proistiåe iz åinjenice da smo ljudi koji æive s ljudima, da imamo svoje porodice, svoje druãtvene obaveze, moralne, materijalne itd. BILO BI DOBRO DA URADIM, ako bude vremena – kategorija je naãih i tuœih æelja koje nisu prioriteti, a åija bi realizacija mogla imati izvestan pozitivan efekat, ali nije toliko znaåajna da bi konkurisala prethodnim kategorijama. Kategorije dva i tri su kategorije koje obuhvataju one tri åetvrtine stvari, po Ãopenhaueru, koje radimo zbog drugih. Vaæno je nikad ne dopustiti da ove kategorije ugroze prvu kategoriju. To se naæalost u realnom æivotu åesto deãava, tim åeãñe kada nam æivot nije organizovan na ovaj naåin. Na primer: poãao sam na intervju vezan za posao koji sam oduvek æeleo i koji bi mi finansijski omoguñio ostvarenje nekih æivotnih ciljeva. Usput sam sreo ãkolskog druga koga nisam video 20 godina, seli smo, popili i na intervju nisam otiãao. Ovakvim postupkom sam zbog neåega ãto je iz treñe kategorije ugrozio ili upropastio neãto iz kategorije jedan. Pravilan postupak bi bio sledeñe razmiãljanje: ako se veñ nismo sreli 20 godina, moæe da saåeka joã par dana. Hajde da se dogovorimo da se naœemo kad i on i ja budemo imali vremena, a ja odoh sada na moj intervju. Nikad ne dopustite da vam se naruãi hijerarhija prioriteta. Neka prioriteti budu vaãi i ne dozvolite nikome da polaæe pravo da kreira vaãe prioritete i nikada ne dozvolite da stvari niæeg prioriteta ugroze stvari viãeg prioriteta.

43

Fenomeni monotipije i monohromije su detaljnije obraœeni drugde u ovoj knjizi, ali bih vas i na ovom mestu na njih podsetio. Svi mi znamo da svako od nas teorijski u æivotu moæe postiñi i dostiñi ãto god poæeli. Meœutim, ovo je samo skup teorijskih moguñnosti. U relanom æivotu u kome je sve podloæno stalnim promenama, poåev od naãeg bioloãkog biña, pa preko svih drugih okolnosti u nama i oko nas, praktiåna je istina da ne moæemo postiñi i dostiñi sve ãto poæelimo. Dimenzija vremena åini da, metaforiåno reåeno, ono ãto vidimo kroz ãoferãajbnu æivota jednog trenutka, veñ sledeñeg trenutka je iza nas i prisutno joã samo na retrovizoru naãeg señanja. Ono ãto smo jednog trenutka veoma æeleli ili za to neãto bili emotivno veoma vezani, sledeñeg trenutka ili u vremenu dobija drugo mesto na top listi naãih æelja, ili dobija neke druge emotivne predznake. Pomenuta dva termina integrisana u æivotno ponaãanje nas upravo uåe da u æivotu treba u datom vremenu biti fokusiran na jedno åinjenje, jednu stvar ili jedan cilj, upravo zato da bi mogli dejstvovati svim svojim snagama u æeljenom smeru i pri tome biti maksimalno emotivno i psiholoãki fokusirani, kako bi taj naã sveopãti napor bez ostatka doveo do ostvarenja. Upravo ta dimenzija vremena s kojom se kreñemo i u kojoj egzistiramo åini neminovnim pravljenje vremensko-ciljne slagalice u uslovima u kojima smo stalno izloæeni dilemama i frustracijama koje su ne retko posledica, ne samo åinjeniånog stanja stvari, veñ i trenutnog emocionalnog i drugih psiholoãkih stanja. Otuda je bitno da u pravljenju planova i strategija liånog razvoja i ostvarenja postavljenih ciljeva, unapred, „na hladno” sve to stavimo u kontekste prioriteta, nekakve fioke ili fascikle svojih percepcija i emocija. U protivnom trenutne okolnosti, naãa raspoloæenja, zamor i sliåno, mogu realno ugroziti naãe prioritete i uåiniti da neãto ãto je suãtinsko u naãem æivotu bude potisnuto od strane neåeg ãto je periferno ili manje bitno. U kontekstu vremena veñina ljudi podrazumeva da je ’ bitno i hitno’ jedno te isto, te otuda, tråeñi za hitnim neretko propusti bitno. Ovde posebno æelim da istaknem da je aspekt bitnosti iskljuåivo individualni aspekt, te da je svakom od nas (ili bi trebalo da bude) bitno ono ãto je nama bitno, a ne ono ãto nam okruæenje nameñe kao bitno, pa joã hitno. S tim u vezi podseñanje da je æivot slagalica i da u tom mozaiku samo mi moæemo imati jasnu viziju æeljene slike, te da stoga nije ni za oåekivati da okruæenje, pa bez obzira koliko nam bilo drago, blisko i bitno, moæe bolje sagledati tu konaånu sliku od nas samih. Prioriteti ciljeva su naravno uslovljeni i sticajima okolnosti na koje ne retko ne moæemo uticati. Ovo je naroåito bitno imati na umu sa aspekta puteva i naåina realizacije postavljenih ciljeva. Otuda imajte na umu staru mudrost da kada neãto ne ide, ne treba menjati ciljeve i prioritete, veñ pre svega puteve i naåine. Koliko ste svesni toga i koliko æivite sa ovim principom, najbolje ñe vam pokazati analitika vaãeg ponaãanja kada se suoåite sa novim izazovom i to da li ñete na njega reagovati sa ’ãta’ili ’kako’. Veñina ljudi je preokupirana time kako ñe ãta uraditi, a ne time ãta je ãta i gde se ãta nalazi u koordinatnom sistemu prioriteta. Nikada nemojte zaboraviti, ako jasno znate ãta hoñete, put ñete i nañi (ili ga napraviti – izmisliti), a ako ne znate ãta, dæabe vam svi putevi ovoga sveta, jer ñe vas oni u takvom sluåaju ponovo odvesti u nigde.

44

„MOJ ÆIVOTNI MATRIKS” ÆELIM DA ME PAMTE PO:

SVRHA MOGA ÆIVOTA (MOJA ÆIVOTNA MISIJA) JE: (Ako Vam ovo teãko ide, upotrebite tehniku „pogled sa kraja” ili napiãite svoj nekrolog!)

MOJA 3 ÆIVOTNA CILJA (po trajanju ili izvrãenju):

MOJA 3 DUGOROÅNA CILJA (od 2 do 10 godina):

MOJA 3 SREDNJOROÅNA CILJA (do godinu dana):

MOJA 3 KRATKOROÅNA CILJA (do sedam dana):

MOJA 3 NAJÅEÃÑA IZGOVORA:

MOJA 3 NAJVEÑA STRAHA:

MOJA 3 NAJVEÑA NEZADOVOLJSTVA U LIÅNOM ÆIVOTU:

45

13. KRENI Stara mudrost nas uåi da ãto moæemo sada ne ostavljamo za posle. Meœutim, veñina ljudi se ponaãa radije po obrascu „ako ti se neãto radi, sedi i razmisli – proñi ñe te!” Otuda i pojava da veñina ljudi prolazi kroz æivot kao njegov nemi posmatraå, pasivan u odnosu na sudbonosne odluke, koje onda æivot donosi umesto njih samih, nesvesnih åinjenice da, u stvari, trenutkom odluke svako od nas oblikuje svoj sopstveni æivot, odnosno svoju sudbinu. Sve odluke se u æivotu donose trenutno, ali priprema za neke traje veoma dugo, a nekada i toliko da se nikada ni ne odluåimo. Na putu dostizanja cilja, odluka je prvi korak. I najduæi put poåinje prvim korakom, bez obzira koliko on bio mali i nesiguran. Veñina ljudi ne shvata znaåaj tog prvog koraka. On odreœuje smer naãeg kretanja, intonira brzinu tog kretanja, a svojom energijom pokreñe ili gasi naãe motivacione rezervoare. U æivotu sve teåe i, poput sneæne grudve, da bi se uveñavalo, mora da ima åvrsto i definisano jezgro. To jezgro su naãi ciljevi i naãe odluke, a stalni pokret je put do realizacije. Onoga trenutka kada se zaustavi to kretanje postajemo predmet inercije, tj. tendencije da zadræimo stanje kretanja u kome se nalazimo (ako se kreñemo, da nastavimo da se kreñemo, a ako mirujemo, da nastavimo sa mirovanjem). Veliki rezultati u sportu, a i u æivotu uopãte postiæu se upravo tako ãto se na put odnosno u proces kreñe „leteñim startom”. Ovo podrazumeva da u trenutku kada smo spremni i donesemo odluku, svim snagama, puni entuzijazma i motivisanosti poletimo ka æeljenom cilju. Neodluånost i oklevanje moæe imati katastrofalne posledice ne stizanja do cilja ali istovremeno, ako do cilja i stignemo, moramo biti svesni da nije svejedno da li se to desi u jednom dahu ili iscepkano uz puno predomiãljanja, neñkanja i oklevanja. Oklevanje zamagljuje znaåaj ciljeva, ruãi motivaciju, naruãava ili ugroæava samopouzdanje i predstavlja korak bliæe inerciji mirovanja kada ãto viãe oklevamo sve manje ãanse imamo da neãto i napravimo. Ako smo neodluåni, oklevanjem postajemo joã neodluåniji. Ako smo uplaãeni, postañemo joã uplaãeniji. Istovremeno, za novi korak, za novi pomak, trebañe nam puno dodatne energije, snage i motivacije, te je otuda „testera” tipa kreni-stani-kreni, jedna od ozbiljnih mana i „problema” veñine ljudi koji tumaraju æivotom umesto da se osloboœeni, sretni, zadovoljni poletno i kontinuirano kreñu kroz njega. Zamislite da ste upravo ta grudva koju sopstvenim snagama, poput Sizifa, gurate uzbrdo. Gurajuñi je tako, zastajete i dopuãtate da malo skotrlja nazad, pa opet kreñete uzbrdo i tako u nedogled. Ako bi prostom raåunicom sa-

46

brali koliko ste energije potroãili ( a uz to vremena i rada) na to da se svaki put u prolazu vratite na ono gde ste veñ bili, bilo bi vam viãe nego jasno na koliko brda i do koliko ciljeva bi veñ izgurali tu svoju grudvu, a da pri tome i ne govorimo o tome kolika bi ona velika bila. Naãa motivacija je upravo proporcionalna naãoj odluånosti, naãoj fokusiranosti i naãoj istrajnosti. Ako ka novim izazovima i ciljevima kreñemo nedvosmislenim odlukama, beskompromisnom reãenoãñu da istrajemo i s velikim poletom i entuzijazmom, onda ñe nam i ta motivacija (kao gorivo za uspeh) svakim korakom bivati sve veña i sve znaåajnija, a svaki sledeñi korak sve lepãi i lakãi. U protivnom, postajemo kolebljivci, sve umorniji i sve zamagljenijih vidika, dok na kraju ne odustanemo. A ãta time, zapravo, dobijamo? Potroãili smo vreme, zloupotrebljavali maãtaonicu, pogubili silne iluzije i nadanja, plañali cenu i bili predmet stradanja i na kraju, bez dostignutog cilja, ostali uskrañeni za joã jednu notu samopouzdanja i samopoãtovanja, praznijih motivacionih rezervoara i joã nesigurniji u sebe. Zvuåi li vam ovo poznato? Upravo u ovom mehanizmu se i krije odgovor na pitanje zaãto toliko nesretnih ljudi i zaãto toliko mediokritetstva i mizerije. Sve je to vezano za, upravo, taj prvi korak, korak odluånosti ili ne odluånosti, za reãenost da se stigne i dostigne ili bledu konstataciju „probañu”. Svako ko je reãen da beskompromisno krene za svojim vizijama ciljeva, æeljenog i osmiãljenog sopstvenog æivota, to moæe da dostigne pod uslovom da mu taj pokliå ’kreni’preraste u stalno podseñanje da je put uspeha skup velikog broja sitnih, odluånih koraka u æeljenom smeru, kao posledica stalnog bubnjanja u uãima, u podsvesti „kreni…. idi, idi dalje napred…!”

47

14. PLATI CENU Koliko god poruka ovog elementa slagalice zvuåala banalno i obiåno, ona je veoma znaåajna i za æivot suãtinska. Od trenutka svog zaåeña, na svakom koraku svog æivota mi plañamo cenu da bi na kraju platili i konaånu, upravo krajem tog æivota. Pri tome, naravno, mislim na kraj fiziåkog, ali cenu koja neretko daje i posledice koje trajanje naãeg æivota produæuju kroz naãa dela i señanja na nas. Beæeñi od patetike, da se vratimo ambijentu svakodnevne pijace na koju svako od nas odlazi sa saznanjem da ñe platiti ono ãto mu treba ili, da u protivnom, to u æivotu konzumirati neñe. Zvuåi kristalno jasno, zar ne? Otkuda je onda moguñe, pitañete se vi, da u svakodnevnom æivotu veñina ljudi podrazumeva da se moæe imati neãto, a da se za uzvrat ne plati cena, ili pak, ne uåini neãto. Tragajuñi za odgovorima na pitanje kako je to moguñe, nametnuo mi se i nesvesno jedan, koji kaæe da je to sticaj naãih vaspitanja i okolnosti u kojima su pojedinci sticali slavu, prestiæ ili materijalno bogatstvo, samo zato ãto je to tako hteo sticaj okolnosti, ili neko drugi, kome je u datom trenutku to bilo potrebno. Meœutim, ta iskrivljena slika nije realnost slagalice æivota. Realnost je da sve ima cenu. Realnost je da nema neãto za niãta. Realnost je da neretko avansiramo æivotu ono ãto oåekujemo da nam on donese i uzvrati. Señam se jedne mudrosti koju sam åuo od nekog åiåe ispod Tare, koji je rekao „znaã sinko, ne moæeã se prvo grejati, pa onda iñi u ãumu i señi drva”. U æivotu imamo ograniåene resurse vremena, energije i mnogo åega drugoga, te je otuda veoma vaæno da unapred, poput dobrog domañina, odluåimo koliko ñemo u ãta investirati, do kojih granica i u ãta smo spremni da idemo i pod kojim moralnim, materijalnim i svakim drugim okolnostima i „cenovnicima”. S jedne strane, kao ãto je veñ reåeno, postoje ljudi koji podrazumevaju da im neãto pripada i da im je Bogom dano neãto za niãta. S druge strane, ima i ljudi koji su u ime emocija, proãlih vremena, prijateljstva, kumstva, dokazivanja nekome ili neåemu i sl. spremni da preplate sve i svaãta u æivotu i da podrazumevaju da im takav vid mazohizma ili starozavetne ærtve „formacijski pripada” u ovozemaljskom æivotu zato ãto su takve sudbine i sl. Meœutim, uvek imajte na umu da je uspeh proces, a ne destinacija. Na putu uspeha prolazimo kroz razne destinacije, menjamo se, napredujemo, uåimo i ta znanja primenjujemo. Taj put uspeha ima svoju cenu. Ako smo spremni da uspemo, svesni smo cene uspeha i spremni da tu cenu platimo. To plañamo, pre svega, kroz åinjenicu da smo druãtvena biña i da ¾ stvari radimo zbog drugih. To plañamo utroãkom energije, vremena, novca. To plañamo doæivljavajuñi tuœe

48

podsmehe, zavidljivosti, negiranja, osporavanja i sliåno. No, to je cena koje smo svesni i rado je plañamo, jer znamo zaãto je plañamo. Neuspeh dolazi sam od sebe, ali naæalost ima cenu za koju nas ne pita da li smo spremni da je platimo ili ne. Kada æivot proœe, kada se osvrnemo i pogledamo na proæivljeno, shvatimo da je neizmerna cena koju bi spremno platili samo da moæemo da se vratimo i uradimo propuãteno. Na æalost, tada je veñ kasno i nema te cene kojom se moæe iskupiti za propuste i neuspehe. Zato, da bi bili uspeãni, sretni i zadovoljni, budite svesni cene i sa osmehom je plañajte. Postoji divna priåa o åoveku koji se svakodnevno molio Bogu da mu pomogne da dobije premiju na lutriji. Jednu noñ mu se javi Bog u snu reåima: „Dragi åoveåe, ja bih ti pomogao ali mi moraã pomoñi – bar jednom kupi sreñku!”. Ova priåica bi bila zabavna, pa åak i smeãna, da nije odraz æivota u kome veñina ljudi raåuna na sve i svaãta samo ne na sebe, svoju odgovornost i investiciju u ono ãto treba da bude ispunjenje njihovih æelja, snova i ciljeva. U realnom æivotu potrebno je preduzeti neke korake da bi se formirale jasne vizije ciljeva kojima se teæi, razgraniåiti prioritete, znaåajno razviti nepokolebljivu veru u sebe i krenuti u akciju svim silama bez odstupnice, pa tek onda raåunati da ñe nas æivot povratno nagraditi. Najbolji naåin da se u æivotu u æeljenim stvarima uspe jeste upravo da se iskljuåi svaka moguñnost neuspeha. Ne budite razmaæeni pred sobom i æivotom, ne oåekujte da ñe se desiti stvari za koje se niste potrudili ni da ih definiãite, a kamoli preduzeli akcije koje pospeãuju realnost da se æeljeno desi. Ako neãto æelite, podignite se i krenite i to sad, odmah, jer je sutra veñ moæda kasno.

49

TEST PREGOVARANJA Pred vama je test o veãtini pregovaranja i u kojoj meri njome vladamo. Odgovorite na sledeñe trvrdnje, ãto je moguñe poãtenije i zaokruæite odgovarajuñi broj. Ako je vaã odgovor „nikada”, oznaåite ga sa 1, ako je odgovor „uvek” oznaåite ga sa 4 itd. MOGUÑNOSTI: 1. Nikada 2. Ponekad 3. Åesto 4. Uvek 1. Pre nego ãto smo poåeli pregovore, pozanimao/la sam se o drugoj strani. 1234 2. Pre nego ãto sam se odluåio za strategiju, prouåio sam sve raspoloæive informacije 1234 3. Moji glavni ciljevi su mi potpuno jasni 1234 4. Izabrao sam takvu taktiku koja najviãe odgovara mojim ciljevima 1234 5. Pregovaraåki stil mi omoguñava postiñi ciljeve. 1234 6. Kada odredimo zastupnika za pregovore damo mu instrukcije. 1234

50

7. Kada se odluåim za zastupnika, dam im sva ovlaãñenja koja su im potrebna. 1234 8. U pregovorima imam prilagodljiv pristup. 1234 9. Smatram da su pregovori moguñnost od koje obe strane imaju korist. 1234 10. Preogovore poåinjem odluåan da ñu postiñi zadovoljavajuñi dogovor. 1234 11. Svoje namere komuniciram u razumljivom jeziku. 1234 12. Na pregovore doœem uvek elegantno obuåen. 1234 13. Svesno upotrebljavam govor tela. 1234 14. Ne razotkrivam slabe strane svojih protivnika. 1234 15. Za vreme pregovora sam uljudan. 1234 16. Odreœujem rokove koji su realni i o kojima smo se dogovorili. 1234 17. Nagonski pokuãavam razumeti taktiku suprotne strane. 1234

18. Uvek imam sva potrebna ovlaãñenja. 1234 19. Poãtujem sve kulturne razlike druge strane. 1234 20. Kao ålan pregovaraåke grupe smatram da sam dobar pregovaraå. 1234 21. Znam biti objektivan i postaviti se u poloæaj druge strane. 1234 22. Znam kako da nateram suprotnu stranu da mi ponudi svoj predlog. 1234 23. Prolazim sve taåke predugovora. 1234 24. Konaånom cilju se pribliæavam postepeno. 1234 25. Oseñaje pokazujem samo kao deo taktike. 1234 26. Pravim rezime dostignutih dogovora. 1234 27. Taktiåki koristim vreme. 1234 28. Kada se pregovori prekinu traæim posredovanje treñe osobe. 1234 29. Posrednik je koristan. 1234 30. Zavrãavam pregovore kompromisom. 1234 31. Ako je moguñe koristim win-win (dobija-dobija) tehniku. 1234

Saberite poene i proverite rezultat! ANALIZA 28 - 60: Vaãe pregovaraåke veãtine su slabe. Nauåite se strategiji i taktici koje su potrebne za uspeãne pregovore. 61-91: Vaãe veãtine su promenljive, neka podruåja je potrebno poboljãati. 92-124: Vaãi pregovori su uspeãni. Nastavite sa takvim naåinom rada.

51

15. IMAJ VREMENA ZA SEBE Ovo je tema koja, pogotovo u naãim uslovima, zahteva ogromno vreme i prostor bavljenja, obzirom da veñina ljudi sebe potiskuje na margine smatrajuñi da ñe kvalitet njihovog æivota doñi kao eho ærtve vremena koje prinesu na oltar ljudi oko sebe, posla, porodice, druãtvenih i svakavnih drugih aktivnosti. Ipak, nezaobilazna je mudrost da „ko ne valja sebi ne valja ni drugima”, koja u parafrazi vodi do zakljuåka da ko nema vremena za sebe, nema ni za druge. Ãta to znaåi? Pa, znaåi upravo to da, dobrom organizacijom vremena, gde ñemo planirati i izdvojiti vreme za sebe, stvaramo percepciju da je naã æivot prevashodno naã, te da ga onda kao naãu vrednost delimo sa drugima. U protivnom, moramo prihvatiti odgovornost za åinjenicu da nam se mere sreñe i uspeha u æivotu ne podudaraju, te da uspeh plañamo time ãto nemamo vremena za sebe, a sreñu time ãto smo sve manje uspeãni u organizovanju svog æivota i vremena. Da ponovim i na ovom mestu da je uspeh putovanje a ne destinacija. Da je na tom putovanju znaåajan vozni red, ali da je najznaåajniji putnik, tj. vi sami. Mera tog putovanja, odnosno uspeha, je doæivljaj sreñe i zadovoljstva, ispunjenja – samoautorizacije, ali i spoznaja da imate viãe vremena za sebe i da ste svakim danom sve bliæi idealu uspeãnog åoveka, a to je „da niãta ne radi”, a pod åim podrazumevam da je slobodan i da ima vremena da radi ono ãto æeli, ãto voli, ãto ga ispunjava i åini sretnim. Ideal upravo i jeste u tome da åovek uæiva u onome ãto radi, da ga taj rad i æivot ispunjavaju, a ne da (kao ãto to veñina åini) radi da bi æiveo, odnosno, preæiveo. Poenta i jeste u tome da se u poslu i æivotu ponaãamo „hobistiåki”, tj. sa puno pozitivnih emocija i hedonistiåkim odnosom prema vremenu za koje smo platili punu cenu, a koje pripada samo nama. Cena koju plañamo svojoj socijalizaciji podrazumeva da pored vremena koje troãimo na svoj profesionalni i materijalni aspekt æivota, ogromnu koliåinu vremena troãimo i na ono ãto sebi nameñemo kao obaveze vezane za druge ljude. To su prijatelji, porodica, mikro i makro okruæenje, koje vremenom postaje naãa preokupacija i ogromni potroãaå naãeg vremena. Neretko to dovodi dotle da imamo sve manje i manje vremena za sebe, za stvari koje nas ispunjavaju i rekreiraju, zakljuåno s tim da ga uopãte i nemamo. Ovakav put direktno vodi u nezadovoljstvo koje ñe se kad tad ispoljiti, a najåeãñe kroz pitanje „A gde sam ja u svemu tome?”. Åovek koji u sopstvenom æivotu ne nalazi sebe je åovek koji je pretplañen na nezadovoljstvo, nesreñu i bolest. Da vam se to ne bi desilo, uvedite praksu da u svom planiranju vremena planirate i realizujete minimum pola åasa dnevno vremena za sebe. To je vreme na koje niko osim

52

vas ne sme da polaæe pravo, a podrazumeva se i da vi nemate obavezu nikome da za to polaæete raåune. To je vreme koje bi trebalo da troãite na ono ãto vas raduje i ispunjava. Bez vremena za sebe nemate oseñaj da je vaã æivot vaã. Gubi se smisao, motivacija, entuzijazam se gasi, a vi prestajete da budete vi. Da bi vreme maksimalno efikasno koristili, umesto da ga nemilosrdno rasipate, kao i da bi obezbedili „vreme za sebe”, predlaæem vam ãest praktiånih saveta koji ñe vam iz korena promeniti æivot i doneti joã puno „neto” raspoloæivog vremena. ODMAH ODBACITE NEPOTREBNO. U kontaktu sa informacijama koje vam nisu bitne, smesta pravite selekciju i odbacujte sve ãto vas ne interesuje ili smatrate da vam u buduñnosti neñe trebati. Ne pravite od svoga mozga „banku beskorisnih podataka”, niti œubriãte od svog radnog i æivotnog prostora. PROSLEDITE DALJE – DELEGIRAJTE. Sve informacije koje se ne odnose na vas liåno, ili se pak radi o stvarima koje moæe neko drugi da uradi umesto vas – delegirajte. Na taj naåin pravite mesta za one stvari u kojima ste vi najkompetentniji ili æelite da ih upravo vi sami uradite. KORISTITE PRAVILO „3 MINUTA”. Uvedite pravilo u æivotu da sve ãto moæete da uradite, od poslova i obaveza koje treba da izvrãite, unutar tri minuta, uradite odmah (odgovor na telefonski poziv, e-mail i sl.). Na taj naåin ñete izbeñi da vam se gomilaju sitne, ali brojne obaveze koje postaju dodatni izvor stresa i anksioznosti (nervoze). FIKSIRAJTE VREMENSKE OKVIRE I TERMINE RADA NA BITNOM. Sve ono ãto predstavlja znaåajne i krupne obaveze, sa fiksnim terminima i rokovima, odmah signirajte (oznaåite) terminom kada poåinjete time da se bavite i do kada (pre krajnjeg roka) ñete posao zavrãiti. Na taj naåin ñete bolje planirati svoje vreme, neñete dopustiti da bitno postane hitno i rad ñe vam biti organizovani izazov, a ne „smaranje” i stalni izvor stresa. ARHIVIRAJTE. Postoje informacije koje su referentnog karaktera (uputstva, propisi, obaveãtenja, izveãtaji i sl.) i koje veñina ljudi ima tendenciju da neorganizovano nagomilava. Otuda, kada se ukaæe potreba za nekom od tih informacija, poåinje mukotrpni proces traæenja i nerviranja. Da bi se to izbeglo, stvorite naviku da ovakve informacije i dokumenta arhivirate na organizovani naåin, i to brzo i efikasno. ZAÃTITITE SE OD DALJEG ZATRPAVANJA. Brojne su informacije koje nas svakodnevno zatrpavaju, i misli i æivotni i radni prostor. Sve je viãe marketinãkog i propagandnog materijala u poãti, u e-mailu, ãtampi itd. Pravovremeno preduzimanje akcija u smislu adekvatne zaãtite, u mnogome ñe vam olakãati æivot! Na sve pobrojano, nadogradite i praksu da svakodnevno pratite utroãak svoga vremena. Na taj naåin ñete otkriti joã brojne, nesluñene rezerve vremena, za koje ovoga trenutka niste ni svesni da postoje.

53

16. BUDI ÅOVEK A NE MAGARAC (UÅI NA GREÃKAMA) Skup naãih navika koje kreiraju naãe mape ponaãanja i nesvesno åini da se naã æivot mahom odvija u odreœenim okvirima koji u psiholoãkom smislu predstavljaju naãe „zone komfora”. Daleko od toga da su takva naãa ponaãanja i obrasci æivljenja uvek po nas najbolja i najæeljenija reãenja. Naprotiv, zona komfora je „komforna” samo utoliko ãto nam za naviknuta ponaãanja treba daleko manje truda, intelektualnog ulaganja, strpljenja, upornosti i vremena no za neãto ãto bi na bolji naåin odraæavalo fizionomiju naãeg æeljenog i sreñom ispunjenijeg æivota. U osnovi se sve moæe definisati kroz dve narodne: „Sedi gde si ni za gde si nisi” i „Bolje poznato zlo nego nepoznato dobro”. Ako æelimo da naã æivot karakteriãe stalni napredak i razvoj, ispunjenje, rast i menjanje primereno naãoj biologiji, naãem druãtvenom i socijalnom statusu, potrebno je da zone komfora doæivljavamo kao opasnost na svom æivotnom putu i da izgraœujemo takva ponaãanja koja nam neñe dopustiti da utonemo u dnevne rutine æivota, komuniciranja, razmiãljanja, odnosa prema svetu itd. Naãe navike predstavljaju izvor inercije u naãem æivotu, izvor stereotipa i ozbiljnu prepreku prirodnom menjanju koje vodi u saglasje sa naãim bioloãkim navikama. Postoji jedna stara izreka koja kaæe „Ne kreñi na novi put u starim cipelama” koja u znaåajnoj meri odraæava potrebu da se na nove puteve, ka novim ciljevima ili pak u sledeñe etape æivotnog liånog razvoja kreñe neoptereñen starim navikama, bez obzira koliko ih doæivljavali kao neraskidivi deo naãeg æivota i liånosti. Navike su proizvod naãih æelja, znanja i umenja, te se i mogu menjati ako se dovoljno æeli, ako se zna kako i ako se novi obrasci ponaãanja primenjuju i kondicioniraju sve dotle dok ne postanu novi deo naãe liånosti. Da bi promena navika bila delotvorna potrebno je da za tu promenu postoje jaki motivi i razlozi, a samim tim je nuæno da sami definiãemo boljitak koji one donose, te da u åitav proces menjanja navika uœemo s radoãñu izazova i zadovoljstva.

54

Æivimo u kruæenju u kojem je istorijski i tradicionalno, kao jedan od ideala, uvreæen ideal bezgreãnosti. Naravno, ãta po vaspitanju, ãta po inerciji, veñina ljudi i teæi toj bezgreãnosti. Sve to ne bi bilo niãta neobiåno da u svojoj inventivnosti veñina ljudi nije smislila ili da ne primenjuje jedan falã silogizam koji se moæe svesti na sledeñe: ko niãta ne preduzima ne moæe da pogreãi. Ako ne æeliã da pogreãiã niãta ne preduzimaj i naravno, iz toga i proizilazi negativan stav i odnos prema greãkama koji ima demotiviãuñi i pasivizirajuñi efekat po veñinu ljudi. Åitava naãa biologija, fiziologija, neurobiohemija su upravo sazdane na principu greãkom i pogreãkom ka boljitku i savrãenstvu. Mi se kroz nesvesno uåenje usavrãavamo i poboljãavamo, formiraju se naãi uslovni refleksi, prilagoœava se naã imuni sistem, zahvaljujuñi emocionalnoj inteligenciji, prilagoœavamo se promenljivim uslovima socijalno – emocionalnom okruæenju, a da pri tome joã uvek ne shvatamo da su greãke naãi najveñi uåitelji (jer nas tome niko nije tako uåio!). Kao ãto je put donoãenja velikog broja odluka, te njihovo selekcionisanje, kroz pogreãne korake, pogreãna åinjenja i sl., tako je uoåavanje greãke, njihova intelektualna obrada i stavljanje tog iskustva u funkciju, korak dalje na putu uspeha i to ne bilo kakav kora, veñ bolji, sigurniji, izvesniji, fokusiraniji. Greãke su naãi uåitelji i zato ih treba voleti, ali nikada ne treba zaboraviti da one imaju tu didaktiåku funkciju samo pod uslovom da se prema njima odnosimo kao ljudi a ne kao magarci. Naime, åovek zahvaljujuñi svojim intelektualnim osobinama i, pre svega, slobodi izbora, ima moguñnost da iz spoznate i intelektualno obraœene greãke uåi, te da poslediåno sa novosteåenim iskustvom, istu ili analognu greãku nikada viãe ne napravi. Åovek, takoœe, ima sposobnost da kroz procese usvajanja i generalizacije tuœeg iskustva, pa i greãke, usvaja ponaãanja i modelirajuñi ih prilagoœava uslovima u kojima ñe mu tuœe iskustvo pomoñi da manje greãi na sopstvenom putu. To je put na kojem se biva bolji od prethodnog sebe. To je put koji vodi u smeru savrãenstva, ka uvek inspirativnom ali nedostiænom cilju. Sve ovo ima smisla ako se na pravi naåin shvati poruka „greãiti je ljudski”. Za mene je ovo moje tumaåenje naåin mog viœenja smisla citirane „poruke”. Meœutim, za veñinu ljudi je ona opãteg karaktera i podrazumeva da svakom, pa i ponovljenom greãkom, dokazujemo svoju ljudskost. E, tu se naãe percepcije razilaze. Za mene to viãe nije ljudski veñ magareñi, jer po mom saznanju magarac ima izraæenu sklonost ka tzv. „sistemskoj greãci”, tj. ima osobinu da jednu te istu greãku ponavlja iznova, iznova i iznova. Otuda sledeñi put kada sebi kaæete ’nikad viãe na tu stranu’ili ’ovo mi je bio poslednji put u æivotu’, pa na to zaboravite i krenete na stranu ’nikad viãe’, pogledajte se u ogledalo i sebe zapitajte „’homo sapiens ili ne? ’ … pitanje je sad”.

55

HOMO SAPIENS

Neke od åinjenica u vaãem telu i mozgu koje su tek odnedavno otkrivene, koje potvrœuju da ste „åudo koje hoda”! • Svako ljudsko biñe je stvoreno od jednog jedinog spermatozoida, jednog od åetiri stotine miliona spermatozoida koje je proizveo njegov otac i jednog jedinog jajaãca koje je proizvela njegova majka. Ta jajaãca su tako sitna da bi ih u ljusku æira stalo i dva miliona. • Od poåetka sveta do danas postojalo je 70 milijadi ljudi, a svako od njih je bio zaprepaãñujuñe razliåit od svih ostalih. • Viãestruke genetske varijacije koje sadræe svaki spermatozoid i svako jajaãce omoguñuju stvaranje 300 biliona genetski jedinstvenih ljudskih biña. • Svako ljudsko oko sadræi 130 miliona receptora svetlosti. Svaki od njih moæe da upije najmanje pet fotona (snopova svetlosne energije) u sekundi. Prema proceni nauånika iz ãvajcarske laboratorije za istraæivanje åestica visoke energije, za stvaranje savrãene replike samo jednog oka bila bi potrebna oprema vredna 68 000 000 dolara. • Svako ljudsko uvo sadræi 24 000 vlakana koja mogu da obuhvate velike raspone i krajnje istanåane razlike molekularnih vibracija u vazduhu. • Ljudski olfaktorni sistem (åulo mirisa) moæe prepoznati hemijske mirisne åestice nekog predmeta u razmeri jedan prem tri milijarde åestica vazduha. • Da bi se naãe telo moglo kretati, praviti pokrete i da bi naãa åula reagovala na okolinu, svako od nas ima 200 vrlo sloæeno graœenih kostiju, 500 savrãeno usklaœenih miãiña i gotovo 12 kilometara nervnih vlakana. • Svake godine ljudsko srce otkuca u proseku 36 miliona puta, istiskajuñi 2,27 miliona krvi kroz 96 582 kilometara krvnih sudova, arterija, vena i kapilara. • Ljudska pluña su sasavljena od 600 000 000 vazduãnih vreñica izuzetno osetljivih na atmosferske åestice. • Krv koja protiåe ljudskim telom sadræi 22 milijarde krvnih ñelija. U svakoj krvnoj ñeliji su milioni molekula, a u svakom molekulu je atom koji oscilira brzinom od viãe od 10 miliona puta u sekundi. • Svake sekunde izumire dva miliona krvnih ñelija. Smesta ih nadoknaœuje dva miliona novih. • Ljudski mozak sadræi milion miliona neurona ili nervnih ñelija. • Broj unutraãnjih „mapa misli” koje mozak moæe da stvara jeste jedan sa 10,5 miliona kilometara nula pisanih pisañom maãinom, uobiåajena veliåine. • Svako ljudsko telo ima åetiri miliona strukturnih jedinica osetljivih na bol.

56

• U celom ljudskom telu postoji 500 000 senzora dodira. • U celom ljudskom telu postoji 200 000 senzora za temperaturu. • U svakom ljudskom telu ima dovoljno atomske energije da se, mnogo puta, izgradi bilo koji od najveñih svetskih gradova. • Sve veñi broj istraæivanja pokazuje da su memorija i stvaralaåke moñi mozga beskonaåne. • Vaãa usta su najnaprednija hemijska laboratorija na ovoj planeti. U mnoãtvu kombinacija slatkog, slanog, kiselog i gorkog åula ukusa, kao i mirisa, ona mogu da razlikuju viãe od milijardu razliåitih ukusa.

JAJ Åovek – kako to gordo zvuåi! Maksim Gorki

JAJ

BELEÃKE

57

17. NE KOMPLIKUJ Jedan od kljuåeva uspeha je ljudska osobina da se biva motivisan velikim izazovima. Ãto veñi izazovi to je veña motivacija da se prione na njihovu realizaciju i to ãto veñom koliåinom fokusa snaga i umenja. Okruæenje u kome æivimo je puno sitniåavosti koja ne dopuãta da motivisanost, polet i entuzijazam slobodno ispunjavaju naãe æivote i delo. Sitniåavi su oni koji su u prinicpu gubitnici u æivotu, jer kroz prepreke i stalno zastajkivanje pravdaju svoju nedovoljnost i neuspeãnost. Perfidniji naåin formiranja ovakvih izgovora je kroz perfekcionizam tj. teænju da se sve uradi na savrãen naåin. Paradoksalno, ovakva teænja ima za posledicu da se malo ili niãta uradi. Ovo je razumljivo i logiåno jer kada nemamo grube konture celine, nezamislivo je da se bavimo detaljima i njihovim poliranjem do savrãenstva. Savrãenstvo je neãto åemu se teæi, neãto ãto je sadræano u biti pojma entuzijazam, no iskustvo nam pokazuje da su najuspeãniji i najsretniji ljudi upravo oni koji nisu sitniåari, oni koji se bave stvarima u kojima sagledavaju njihovu monumentalnost i znaåenje, a ne pre svega detalje i sitnice. Ne dopustite da od drveta ne vidite ãumu, da od sitnica ne vidite izazove koji ñe vaã æivot uåiniti vaãim. Ovo je lako reñi, teãko uraditi, sloæiñemo se svi. Ali da je lako, mogao bi svako, a onda tu ne bi bilo izazova za mene i za vas, koji u rukama dræite ovu slagalicu. Ne jednom je na stranicama ove knjige napisano da svaki åovek i nesvesno teæi svojoj samoaktualizaciji kao fenomenu ispoljene posebnosti, autentiånosti i prepoznatljivosti, te realizaciji patoloãke potrebe veñine da se takmiåi i distancira od drugih. Ãto reåe jedan moj prijatelj, „nije mi nikad toliko drago kada pobedi tim za koji navijam, spram toga koliko mi je drago kad izgubi suparniåki tim”. Kada bolje pogledate i osluãnete ljude kojima su zatrpani medijski kanali, koji nas uveravaju da su mudri i pametni i vredniji od nas, zapaziñete da je neãto zajedniåko ispred zagrade upravo pakovanje u polurazumljive i nerazumljive frazeologije, sa namerom da fasciniraju i distanciraju, da zato ãto su nerazumljive i udaljene, stvore utisak dodatnih vrednosti. Kao dete sam uåen da, ako nisam u stanju da neãto objasnim nepismenom stvoru, ja u stvari ni sam to ne razumem i ne shvatam u potpunosti. Kasnije sam u æivotu uvideo, a mudri ljudi me poduåili istinama da se vremena za gubljenje nema, te otuda i vama, u ovoj slagalici, prenosim poruku da se svi mi u æivotu delimo na one koji, baveñi se sitninama i sami postaju sitnina, i one koji, teæeñi da uoåe pre svega princip, pa tek onda detalj, sebe i nesvesno navo-

58

de na put stalnog razvoja i rasta. Ima ljudi koji imaju patoloãku potrebu da komplikuju, da se bave detaljima, te da i nesvesno upadaju u ono ãto ja zovem „ponaãanje salonske debilije”, bilo da se radi o puno priåa o nebitnom, bilo o fokusu na periferno, a najdestruktivnije i najopasnije je ponaãanje ljudi iz naãeg neposrednog okruæenja koji nas odvrañaju od suãtine i u naãu maticu æivota povremeno ili stalno ubacuju periferni ãut, nebitno i nepoæeljno. Da bi uspeãno klesali remek dela svog æivota, potrebno je, naravno, da imamo viziju, a potom i odluånost i istrajnost. No, sve to je nedovoljno bez prioriteta, svrsishodnosti i celishodnosti, a na sve to se odnosi imerativ koji upravo kaæe ’ne komplikuj’.

BELEÃKE

59

18. NIKADA NE ODUSTAJ Istrajnost je iskuãenje koje nas åeka na svakom koraku puta uspeha na kome nas oåekuju i brojne nedañe i brojni neprijatelji. Glavni neprijatelji su u nama. Za razliku od bajki i epoha svih naroda sveta koje se mogu svesti na kliãe po kome neki prividno hendikepirani lik dobija od mudraca åarobnu reå ili mu pak neko daje åarobni maå i on naoruæan time i nepokolebljivom verom u sebe kreñe u neravnopravni boj. U boju naravno pobeœuje kakvog dæina, aædaju ili neman, a za uzvrat dobija ruku princeze – æene svog æivota i sa njom odlazi u sretnu buduñnost. U realnom æivotu ne postoje åarobne reåi, niti åarobni instrumenti, veñ samo odreœeni principi njihove primene, modeli i recepti koji poveñavaju verovatnoñu da ñe se neãto æeljeno desiti budemo li ih primenili. Na putu uspeha treba imati na umu da nas vrebaju opasnosti koje ñemo neuporedivo lakãe prevaziñi i pobediti budemo li ih svesni i budemo li za njih spremni. Evo nekih od njih: – SUMNJA I KOLEBLJIVOST („PROBAÅ” u meni) – IZGOVORI – „PROGRAMIRANJE” U PROÃLOSTI – „DOBRONAMERNI SAVETODAVCI” – STRAHOVI (OD NEUSPEHA, USPEHA, ODBACIVANJA, NEGIRANJA I OD SAMOG STRAHA) – NEZNANJE – INDIFERENTNOST – INERCIJA Åesto, u svakodnevnom æivotu, åujete od drugih, a i sami neretko kaæete „Probañu da uradim to i to”. Probaåi su, u psiholoãkom smislu, ogromne ãtetoåine, kako po sebe tako i po svoje okruæenje. Po sebe zato ãto svaki put kad sebi kaæemo „probañu”, zapravo stvaramo ambijent moguñeg neuspeha i preduslov alibija za sluåaj da se taj neuspeh i desi. Istovremeno, takav psiholoãki ambijent mobiliãe samo delimiåno potencijale i samim tim stvara moguñnost da åak i ono ãto bi mogli realno postiñi na trenutnom nivou svojih snaga, de facto i ne postignemo. U kontekstu okruæenja, probaåi stvaraju svojom brojnoãñu i masovnoãñu probanja, utisak da je normalno probati a samim tim izvedeno i prirodno – odus-

60

tati. Spremnost da se odustane, predomisli i ostane samo na nivou probanja, znaåajno umanjuje nivo samopouzdanja, samopoãtovanja i motivisanosti ne samo pojedinca veñ u znaåajnoj meri i druãtva uopãte Zbog åinjenice da je toliko puno probaåa oko nas, statistike pokazuju da je procenat pokuãaja da se neãto uradi u ljudskoj populaciji ispod 1%. Ovo je razumljivo kada se zna da veñina ljudi odustaje veñ pri prvom „probanju”. Zato, ne budi probaå! Samopouzdanje i samopoãtovanje predstavljaju znaåajne elemente psiholoãkog uspeha koji doæivimo kad god postignemo (svojim svesnim i svrsishodnim aktivnostima) neki cilj koji smo sebi postavili. Psiholoãki uspeh predstavlja znaåajno okrepljenje, osnaæenje i prosvetljenje naãe liånosti koji nas priprema za buduñe veñe i raznorodnije korake. Bez motivacije, samopoãtovanja i samopouzdanja åovek je nesposoban da bilo ãta postigne. Prihvatimo li odustajanje od postavljenih ciljeva, sebe osuœujemo na slabosti i sebi uskrañujemo da doæivimo to oseñanje snage i moñi, zadovoljstva i sreñe koje ispunjava pobednike, tj. sve one koji postiæu i ostvaruju postavljeno i æeljeno na svom æivotnom putu i putu uspeha. Odustanemo li od neåega ãto æelimo i ãto smo sebi postavili kao cilj, ne samo ãto se to neñe desiti, veñ ñemo kao plañenu cenu delimiåno preœenog puta do odustajanja izgubiti znaåajan deo svoje motivacije, energije i samopouzdanja i stvoriti prostor za dodatne strahove i nesigurnost, gubitak samopoãtovanja i oseñaja kontrole nad sopstvenim æivotom. Zato kad jednom neãto naumite ne odustajte. Menjajte puteve i naåine ali nikada ne odustajte.

61

TEST: KAKO PODNOSITE PORAZ ATS test (Attitudes Toward Self – engl.,stav prema sebi, prim. autora) je napravljen da izmeri tri potencijalne samoreguliãuñe vrste reakcija na depresiju. Jedna od njih je postavljanje i odræavanje previsokih standarda, druga je tendencija da se bude samokritiåan pri svakom porazu, i treña je tendencija da se na osnovu jednog jedinog poraza donose sudovi o sveukupnoj sopstvenoj vrednosti. Odgovorite na svaku od navedenih izjava. Ne ostavljajte nijednu tvrdnju bez liåne ocene. Budite ãto iskreniji i pokuãajte da ne odgovarate na neka od pitanja pod uticajem odgovora na neka druga. Kao i kod prethodnih testova, nema taånih i netaånih odgovora. Od vas se jednostavno oåekuje da izrazite sopstvena oseñanja. Svaku tvrdnju oceniñete brojevima od 1 do 5, a njihovo znaåenje je sledeñe: 5 = Veoma sam saglasan 4 = Preteæno sam saglasan 3 = Niti sam saglasan niti nesaglasan 2 = Preteæno sam nesaglasan 1 = Izrazito sam nesaglasan 1. U poreœenju s drugim ljudima, oåekujem mnogo od sebe. 2. Kada makar i jedna stvar poœe naopaåke, poåinjem da se pitam da li iãta umem da uradim kako treba. 3. Ljut sam na sebe kada moji napori ne daju æeljene rezultate. 4. Kada je reå o postavljanju standarda sopstvenog ponaãanja, kriterijumi su mi viãi nego kod veñine ljudi. 5. Åesto mi se deãava da dozvolim da tuga zbog jedne stvari u æivotu utiåe na moja oseñanja u odnosu na druge delove mog æivota. 6. 7. 8. 9.

Ljutim se na sebe kada neãto ne uåinim onako dobro kako sam oåekivao. Sebi postavljam viãe ciljeve nego drugi ljudi. Kada primetim neku svoju greãku, to me navodi da razmiãljam i o ostalim. Vrlo sam nezadovoljan ukoliko postignem makar i malo manje od oåekivanog. 10.Samo jedna vlastita greãka moæe moæe da mi pokvari i najbolje raspoloæenje.

62

Visoki standardi = 1, 4, 7; maksimum bodova – 15, minimum – 3. Samokritiånost = 3, 6, 9: maksimum bodova – 15, minimum – 3. Generalizacija = 2, 5, 8, 10; maksimum bodova – 20; minimum – 4. UKUPAN BROJ BODOVA: maksimalan – 50; minimalan – 10. Veñi broj bodova pokazuje naglaãeniju osetljivost na poraz, koja se manifestuje na tri navedena naåina. Da bi se ojaåao imunitet na poraze, treba raditi, kao i kod izgradnje drugih æeljenih osobina, na sistematskom prevaspitavanju emocija i stavova svakodnevnim åitanjem pozitivne literature, koriãñenjem tehnika koje se preporuåuju u åetvrtom delu knjige, kao i raznim vidovima mentalne higijene

BELEÃKE

63

19. STALNO SE USAVRÃAVAJ Od antiåkih dana do danas jedan od ideala ljudskog razvoja je aristotelovski izazov da se svakog trenutka bude najbolje ãto se moæe biti, te da se stalno teæi prevazilaæenju prethodnog sebe. Kao ãto je veñ pisano, 95% åoveåanstva i viãe, åine ljudi koji su reaktivni, tj. oni koji se prema æivotu ponaãaju kao prema „elementarnoj nepogodi”, te su stalno neãto zateåeni, iznenaœeni, uvreœeni i povreœeni. Otuda im se æivot svodi na reakcije, odnosno odgovore na sticaje okolnosti, promene okruæenja i ponaãanje drugih ljudi. Uzmemo li u obzir konstataciju da je åovek onoliko æiv i vitalan koliko je spreman da uåi, da se usavrãava i napreduje, proizilazi da je åoveåanstvo, ne samo bioloãki, veñ i mentalno, emocionalno, komunikacijski i intelektualno, polumrtvo, takoreñi „zombirano”. Samo 3-5% tog åoveåanstva su proaktivni ljudi koji svoj razvoj i æivot mere arãinom „biti bolji od prethodnog sebe”. To su ljudi koji se stalno usavrãavaju, te menjajuñi sebe, menjaju svoje okruæenje, prostor i vreme u kojem æive, te ostavljaju trajni trag dajuñi mu åesto neizbrisivi peåat. Æivot je kao plivanje uz maticu, gde onoga trenutka kada prestanemo da plivamo, umesto da ostanemo na mestu dokle smo stigli, bivamo odneti tom istom maticom. Otuda je stalno menjanje, prilagoœavanje i usavrãavanje, tj. stalna adaptacija, preduslov bilo kakvog, a pogotovo, sretnog, zadovoljnog i uspeãnog æivota. Za veñinu ljudi proces liånog usavrãavanja je direktno vezan za prinudu, bilo da se radi o ãkolsko-obrazovnom, bilo profesionalnom usavrãavanju. Za veñinu ljudi je, samim tim, svaka forma liåne nadogradnje i usavrãavanja, doæivljaj optereñen negativnim emocijama, te samim tim ne predstavlja izazov. Otuda je neophodno da sebi pre svega postavimo konaåni izazov formulisan u iskazu „nikada viãe neñu biti niãta manje od onoga ãto mogu biti”. Budemo li to uvek, svuda i na svakom mestu komunicirali u razgovoru sa samim sobom, pitajuñi se da li je ono ãto åinim u datom trenutku najbolje ãto mog,’sebe ñemo kontinuirano i trajno stimulisati da se usavrãavamo i napredujemo. U protivnom, budemo li åinili manje i ponaãali se gore od onoga ãto realno moæemo, potpaãñemo pod psihijatrijsku formulaciju koja kaæe da se upravo tako ponaãa lud åovek. Da li ñe æivot biti ludilo ili izazovna avantura i uzviãenost uznoãenja iznad prethodnog sebe, naravno, odluka je svakog od nas. Nepoznavanjem åinjenice da je uspeh proces, a ne destinacija, neretko se ugledamo i osvrñemo na uspeãne, mereñi i doæivljavajuñi njihov uspeh kroz njihova materijalna postignuña, kroz to ãta, kako, s kim rade, gde izlaze, kako izgledaju,

64

kakve automobile voze, gde letuju, pa joã sve to zaåinjeno pikanterijama sa stranica tabloida i æute ãtampe. Iz takvog nerazumevanja proizlazi i ponaãanje mnogih koji æele da budu uspeãni i koje se svodi na puko imitiranje – oponaãanje, noãenje „firmirane” odeñe, odlaske u iste lokale, kod istih frizera i kozmetiåara, posedovanje „besnih” automobila i sliåno. Malobrojni su oni koji ne zaboravljaju da je uspeh proces, koji u sebi sadræi odreœene principe a da su ti principi kljuåni za dostizanje sopstvenih ciljeva. Svako od nas je definisan sopstvenim ciljevima i motivima i bilo bi uzaludno tuœim putevima se kretati u nadi da ñe se stiñi do sopstvenih ciljeva. Ono ãto nam je potrebno, umesto toga, je modeliranje. Naravno da je potrebno baviti se istraæivanjima æivota uspeãnih, ali pre svega da bi otkrivali kako su oni uspeli da dostignu svoje ciljeve, a ne da bismo u njihovim æivotima nalazili svoje ciljeve. Modeliranje je upravo primena principa koji su pomogli drugima i njihovo koriãñenje u svrhu pomoñi sebi da bræe i efikasnije stignemo do svojih ciljeva.

BELEÃKE

65

TEST ODREŒIVANJA STILA UÅENJA Izaberite od ponuœenih 40 izjava 25 koji najviãe odslikavaju Vaãu liånost. Nema pogreãnih odgovora. Grupa u kojoj imate najveñi broj izjava predstavlja stil koji Vama najviãe odgovara za uåenje. 1. Uæivam da priåam drugima da stvari treba da se urade. 2. Poneki put volim da posmatram situaciju ili akcije drugih ljudi. 3. Uæivam da åitam i da na taj naåin uåim. 4. U potpunosti se predajem novim izazovnim i praktiånim aktivnostima. 5. Volim da eksperimentiãem kada treba da izvrãim zadatak. 6. Potrebno mi je vreme kako bi se navikao na nove ideje. 7. Uåenje pomoñu filmova i videa pomaæu mi da bolje razumem. 8. Volim definisane projekte u kojima mogu odmah da poånem sa radom. 9. Odgovara mi uåenje pomoñu metoda „uåenje na daljinu” ili „e - uåenja”. 10. Uæivam u voœenju drugih kroz projekat (mentorski rad). 11. Åesto mogu da predvidim rezultat. 12. Ispitujem i istraæujem logiku koja stoji iza pretpostavki. 13. Pronalazim da je diskusija najbolji naåin za uåenje. 14. Poredim moja reãenja sa reãenjima drugih ljudi ili situacijama. 15. Moguñnost da se postavi pitanje je jako bitno za mene prilikom uåenja.

66

16. Uåenje napolju i trening su veoma interesantni. 17. Raspitujem se za skoro sve. 18. Volim obuku na poslu. 19. Åesto istraæujem pitanja i razne teme. 20. Volim da analiziram situaciju pre poåetka. 21. Volim da uåim u klasiåno postavljenim kursevima. 22. Volim da uåim kroz stvaranja i vizuelnu prezentaciju onog ãto smo radili, kao npr. „flip åart”. 23. Predavanje je åesto najbolji naåin za mene da uåim. 24. Iskreno uæivam u sluãanju drugih i njihovih miãljenja. 25. Preuzimam akcije i poåinjem sa realizacijom zadataka odmah. 26. Dobar sam u vizualiziranju zadatka pre nego ãto zapoånem isti. 27. Studija sluåaja mi pomaæe da stvarno razumem neki koncept. 28. Åesto zamiãljam kako bi stvari trebale da se urade. 29. Trudim se da isplaniram svaki projekat na kome radim. 30. Samouk ili kada mogu radom da uåim je najbolji naåin na koji prihvatam nova znanja. 31. Uåim najbolje kada mogu da pratim nekoga kako radi odreœeni posao. 32. Teæim da klasifikujem ili uredim ideje kako bih reãio problem. 33. Volim da uåestvujem u „brainstorming-u” na teme sa kojima se moj tim ili ja suoåavamo. 34. Veoma sam organizovan.

35. Najbolje uåim kroz praktiåne veæbe ili igranje uloga. 36. Mogu da uåim kroz istraæivaåki rad. 37. Stalno vidim ãanse u okruæenju. 38. Uåim posmatranjem kako drugi rade. 39. Najbolje uåim kroz mentorski rad. 40. Volim reãavanje problema. Koristeñi sledeñu tabelu odredite koje je polje u kome imate najviãe izabranih stavova. To polje je karakteristiåno za Vaã stil uåenja. Pogledajte koji naåin obuke najviãe odgovara Vaãem stilu uåenja. AKTIVISTA 1

4

8

16 18 25 30 35 37 40

REFLEKTOR 3

6

9

12 14 15 20 23 32 36

TEORETIÅAR 2

7

13 21 24 26 28 31 33 38

PRAKTIÅAR 5

10 11 17 19 22 27 29 34 39

Ovakvoj osobi najviãe odgovara uåenje koje ñe sadræati sledeñe metode: grupne diskusije, povratne informacije, mentorski rad, posmatranje, film i video. Teoretiåar uåi pomoñu pitanja, pronalazeñi logiku iza pretpostavki i koncepata. Ceni kada ima intelektualni izazov. Ima logiåan, racionalan pristup i teæi da bude objektivan. Ovakvoj osobi najviãe odgovara uåenje koje ñe sadræati sledeñe metode: istraæivanje, åitanje, uåenje na daljinu, dodatno obrazovanje, uåenje u klasiånim uåionicama, predavanje, pitanja i odgovori. Praktiåar mora da vidi vezu izmeœu uåenja i praktiåne primene tog znanja, voli da eksperimentiãe sa idejama – da li to i kako funkcioniãe u praksi. Ovakvoj osobi najviãe odgovara uåenje koje ñe sadræati sledeñe metode: mentorski rad, moderiranje, poslovne posete, reãavanje studija sluåajeva, postavljanje ciljeva, kreiranje toka uåenja u „flip åart-u”. Test je preuzet od Honey & Mumford „Stilovi uåenja”.

Aktivista uæiva da bude u centru paænje, i baca se sa puno entuzijazma na praktiåne aktivnosti. Åim se neka aktivnost zavrãi, ima æelju da odmah prelazi na novu, bez æelje da stane i sagleda ãta je uraœeno i ãta se novo nauåilo. Ovakvoj osobi najviãe odgovara uåenje koje ñe sadræati sledeñe metode: obuka na poslu, projekti, igranje uloga, uåenje u prirodi. Reflektor uåi najbolje kada je u moguñnosti da sedi pozadi i posmatra iz razliåite perspektive pre nego ãto donese neki zakljuåak. Voli natenane da analizira ãta je novo nauåio pre nego ãto poåne to da primenjuje u praksi.

67

20. BUDI POZITIVAN Dominantna je navika veñine ljudi da ispred zagrade uvek stavlja konstatacije o tome zaãto ãta ne moæe da se uradi ili desi, ãta su argumenti protiv i sliåno. Naæalost, veñina ljudi misli da su tim znaåajniji i vredniji ukoliko mogu da sagledaju viãe negativnih aspekata. Istina je upravo suprotna. Åovekova vrednost i znaåaj je upravo u sposobnosti da pri donoãenju odluke sagledava ono ãto je pozitivno i govori argumentom u prilog neåega ãto treba da se uradi ili desi. Ovo je suãtina åovekove osobine slobode izbora. Misliti pozitivno, znaåi stvarati inventarske liste argumenata koji govore u prilog tome da se postavljeni cilj moæe ostvariti, kao i razloge zaãto to moæe, treba i mora da se desi. Ovaj proces podrazumeva konstruktivnu upotrebu samosvesti, tj. spoznaje samog sebe i spoznaje svih relevatnih okolnosti i åinilaca, a konkretno znaåi da na bazi pragmatiånih „levohemisferskih” logiåkih sagledavanja, pozitivno emotivno obojimo åitavu ideju, proces i postavljene ciljeve tako da se za njih dugotrajno veæemo pozitivnim emocijama. Ako smo sumnjiåavi, fokusirani na to zaãto ãta ne moæe da se desi i uradi bolje da odmah i odustanemo. Ako stalno imamo pred oåima i na umu ono ãto je pozitivno, lepo, korisno i potrebno onda je i naãa motivisanost i kompletna usredsreœenost na visokom pa i najviãem moguñem nivou. Zato uvek mislite pozitivno. Da ne bude zabune, nijedan cilj na putu uspeha, sreñe i zadovoljstva neñe se desiti ako ne postoji pozitivan odnos, pozitivan stav i veoma razvijena sposobnost da se u svemu umesto problema vide ãanse i izazovi. Svaka ta ãansa ili izazov je moguñnost daljeg rasta i iznalaæenja novih argumenata i motivatora za istrajavanje i postizanje. Preduslovi pozitivnog stava i neophodni uslovi kojima se stiæe i zadræava pozitivnost u svom ponaãanju i stavu prema ciljevima pobrojani su u sledeñim redovima. Ãta podrazumeva pozitivan stav? • Da nemate predrasude. • Da imate samopouzdanja i da kontroliãete situaciju. • Da ste kreativni u razmiãljanju i planiranju. • Da umete da se nosite sa promenama. • Da ste optimista. • Sposobnost da se uspeãno komuniciraju gore navedene stvari.

68

Da bi imali pozitivan stav: • Postavite pozitivne ciljeve. • Periodiåno utvrdite koliki ste napredak napravili u ostvarenju cilja. • Istaknite ono ãto je dobro. • Druæite se sa drugim ljudima koji imaju pozitivan stav. Pokret pozitivnog miãljenja obeleæio je 50. i 60. godine proãloga veka i kao svaki pokret imao je puno pristalica, ali i onih koji su svoju energiju i intelekt usmerili ka tome da ga kompromituju i devalviraju. Oni koji su u pozitivnom miãljenju videli kvalitet, shvatali su da je njegova suãtina u tome da se u svakoj pojavi i njenom dualizmu vidi onaj aspekat koji je prilika, ãansa i moguñnost, tj. zaãto ãta moæe. Negativci su, naravno, u åitavoj ideji videli povod da je nakaradno tumaåe. Banalizovali su je time ãto su tvrdili da niko nikada neñe ovladati nekim znanjima i umenjima samo zato ãto sedi i veruje da neãto moæe ili ume. Istini za volju, suãtina je kao i sve istine i suãtine, vrlo jednostavna. Bipolarnost sveta i pojava u kojima æivimo podrazumeva da za sve u pozitivnom postoji analog u negativnom svetu, poput dana i noñi, dobra i zla, boga i œavola, Janga i Jina itd. Otuda nije ni åudo ãto su i emotivna i intelektualna matrica veñine ljudi svedeni na ovakav kontrapoloæeni koordinatni sistem protivreånosti. Kako su negativne emocije mnogo izraæenije od pozitivnih po intenzitetu, prirodno je da u vremenu dominantnije mesto zauzimaju u naãem iskustvu, te neretko igraju i presudnu ulogu u naãem poslediånom ponaãanju. Ako priåamo o uæivanjima i gurmanlucima nedeljnog ruåka, i nesvesno ñemo u bipolarnosti svoga iskaza pomenuti da je sve bilo super ali su knedle bile tvrde. Protokom vremena ono „super” ñe otiñi u zaborav, a ruåak ñe ostati zapamñen po tvrdim knedlama. Preduslov uspeha je upravo pozitivitet koji je moguñe ostvariti i u bipolarnom svetu, pod uslovom da se bipolarnost deãava u pozitivnim koordinatama, tj. tako da je neãto dobro a neãto je bilo joã bolje. Da se stiglo u dobro, a da se sada radi na tome da bude joã bolje. Ovakvim stavom i odnosom, pre svega prema sebi samima, mi na sebe, na svoju liånost i svoju podsvest primenjujemo jedan od elementarnih pedagoãkih principa. Zamislite sledeñu situaciju. Majka traæi od deteta da pogleda kako je uraœen domañi zadatak i nezadovoljna onim ãto vidi, cepa stranice sveske, verbalnim ukorom ili fiziåki kaænjava dete, tera ga da viãe puta ponavlja domañi zadatak i sl. A sada zamislite analognu situaciju u kojoj majka pohvaljuje, konstatujuñi da je dobro, a onda sa puno entuzijazma kaæe na primer sledeñe: „pile mamino, ajde da sad vidimo kako ñeã ti to joã bolje da uradiã dok ti mama spremi palaåinke sa plazmom i eurokremom”. Mislim da na ovom mestu o pozitivnom stavu i o znaåaju æivotnog zaåina zvanog pozitivitet, ne treba niãta viãe dodati. Ipak, malo åeãñe razmiãljajte o tome!

69

21. DODAJ UVEK VIÃE „GASA” Svaki put zahteva odreœeni utroãak energije, konstantne napore, predviœanja „nepredvidivog” kao i suoåavanje sa „neoåekivanim”. Otuda nije svejedno da li na taj put krenemo sa manje ili viãe motivisanosti, energije i spremnosti da prevladamo sve prepreke i do cilja stignemo. Kadgod do cilja stignemo, jedva i sa teãkom mukom, oseñajuñi da smo u poslednje korake uloæili poslednje atome snage, taj cilj nam „gorak” ukus i doæivljavamo ga kao „plafon” od koga se dalje ne moæe. Ako u sve ãto radite uloæite uvek viãe entuzijazma, motivacije i energije pa vam, i kad doœete do cilja, odnosno postignuña, prevlada oseñaj da moæete joã i dalje, onda se otvaraju novi horizonti, dodatno ste motivisani jer sebi, umesto da kaæete tu je kraj, opravdano se zapitate „Kad sam mogao dovde, zaãto ne bih mogao i dalje”. Zato, uvek dodajte malo viãe gasa i ciljnu crtu proœite u punom trku. Posledica ovakvog ponaãanja ñe biti jedno vrlo specifiåno oseñanje koje nas proæima u trenucima kada naãe oseñanje, da moæemo joã, biva nadograœeno samopouzdanjem koje proistiåe iz åinjenice da smo ostvarili zadati cilj ili postigli oåekivani rezultat. Na mojim seminarima ste u prilici da dobijete domañi zadatak koji se sastoji u tome da svaki put kada se penjete uz stepenice, u svaki korak dodate viãe energije i entuzijazma no ãto je neophodno da bi ste se i popeli za stepenik viãe. Budete li se tako ponaãali, prvo na stepeniãtu a kasnije i u svim drugim aktivnostima u æivotu, iskusiñete pozitivne posledice kao i na stepeniãtu, kada ñete ubrzo otkriti da i neosetno promaãujete sprat na koji ste krenuli i stiæete na sprat viãe. U prethodnom pasusu dato je objaãnjenje psiholoãke pozadine koje je univerzalnog karaktera i primenjivo svuda i u svakoj prilici. Naæalost, taj isti princip veñina ljudi koristi u negativnom smislu, odnosno, koristi ga tako da na jedvite jade sebe maksimalno inhibirajuñi, se ponaãa po principu „samo da joã dobaci dotle i dotle”. To ih prati kroz åitav æivot. Poåinje sa þamo da proœe ova nedelja’, þamo da proœe ãkolska godina’, ’samo da zavrãim ovo ili ono’, þamo da se zaposlim’, þamo da se udam ili oæenim’, samo da veñ jednom doœe da penzija’, ’samo ’da kupim sebi grobnicu i podignem spomenik za æivota’, samo, samo… Potpuno je razumljivo da ovakav pristup ima za posledicu da smo na nivou svakog postignuña, åak ako se ono i desi, sve umorniji, demotivisaniji i da je ponaãanje sve bliæe onom iz pesme „dotako sam dno æivota”. Put uspeha je put ãampiona, a njih je lako prepoznati, kako u æivotu, tako i na atletskoj stazi. Za ãampiona je karakteristiåno da

70

ciljnu crtu gazi punim trkom, ulaæuñi u svaki korak dodatnu energiju, bez obzira koji stizao u odnosu na ostale. Dok oni drugi usporavaju korak, spuãtaju ruke i puãtaju da ih inercija nosi veñ na nagoveãtaj da je cilj blizu. Otuda i fenomen da ogromna veñina ljudi odustane nakon preœene veñine puta, i otuda åinjenica da je svakim danom sve viãe ljudi koji se vuku kroz æivot pravdajuñi se time da su „optimisti sa iskustvom”, a ne pesimisti i gubitnici, ãto u suãtini jesu. Postavlja se, naravno, i teorijsko i praktiåno pitanje „a ãta je to ãto åini da ljudi ipak ne primenjuju ovaj princip i ãta je to ãto ih spreåava da u æivotu ispolje punu efikasnost i efektnost?” Odgovor je vrlo jednostavan ako pogledate sliku na ovom elementu slagalice. Naime, zamislite sebe da ste krenuli tim istim motorom da bi u zakazano vreme stigli na zakazano mesto, zato ãto vas baã na tom mestu u to vreme åeka najvaænija i najvoljenija osoba u vaãem æivotu. Kako bi ste vozili? Pa naravno, koncentrisano, punim gasom i maksimalnom brzinom, motivisani i spremni na erupciju emocija i poplavu oseñanja. Zamislite sada da, posle tog susreta, sa tom istom osobom krenete na izlet i rekreativno uæivanje u pejzaæu okruæenja. Kako bi ste se sada ponaãali? Naravno da bi vozili lagano, opuãteno, zastajkivali, divili se lepotama, uoåavali mesta za buduñe izlete i sl. E, problem veñine ljudi je upravo u tome ãto im nedostaje punoña i jasnoña ciljeva, te samim tim i ne mogu da razviju punu brzinu kretanja prema njima, da ih na adekvatan naåin oboje emocijama, te da im daju prioritetna znaåenja. Otuda i ona velika istina koja kaæa „ako ne znaã kuda ideã, gde god da stigneã, uvek si na pogreãnom mestu”. Otuda se defokusirani ljudi u æivotu i ponaãaju kao da je u pitanju izlet, te zbog nejasnoñe svojih ciljeva i toga ãto ih neretko gube u izmaglici æivota, od æivota prave „veliki odmor”, kroz æivot idu sa pola gasa i ponaãaju se po principu „doæiveñu sutra”. Za svaki uspeh i svaki korak na putu uspeha, neophodan je stalni pokret åiji je zamajac upravo baziran na postignuñu kao izvoriãtu motivacije, samopouzdanja i samopoãtovanja. Ovaj princip punog fokusa i ulaganja maksimuma energije u svaki korak na æivotnom putu garantuje njegov kontinuitet i sigurno stizanje. Ljudi koji se tako ponaãaju nisu „probaåi” veñ „postizaåi”, tj. oni koje samo smrt moæe da omete da postignu i realizuju svoje naume i koji åak i trenutkom svog bioloãkog umiranja samo prelaze u neki drugi vid trajanja.

71

22. REINVESTIRAJ U SEBE Uveliko smo svedoci epidemije potroãaåkog mentaliteta koja nas je zahvatila. Uspeh mnogih se meri i opisuje njihovim izgledom, garderobom, materijalnim dobrima itd, te je prirodno da kada pomenemo reinvestiranje i nesvesno pomislimo na materijalnu sferu. Meœutim, jedini sigurni, za svakog pojedinca najvaæniji kapital, je ono ãto nosi u svojoj glavi, u svojoj duãi i srcu, a ãto predstavlja most izmeœu proãlosti u koju se nikada viãe neñe vratiti i buduñnosti koju ñe moæda doæiveti i u kojoj ñe æiveti. Istraæivanja pokazuju da ukoliko 20-i deo svojih prihoda investirate u svoj liåni razvoj tipa specifiånih znanja i umenja, potrebnih za ostvarenje ciljeva koje ste sebi postavili, za period od realnih 3-5 godina neñete imati finansijskih problema da te svoje ciljeve i realizujete, a da ñete za maksimum 10 godina toliko odmañi u realizaciji svojih ciljeva da vas viãe niãta sem smrti na tom putu ne moæe zaustaviti. Moæda vam ovo za sada deluje nerealno ali postoji jedan jedini naåin da to doznate. Joã koliko danas poånite da intenzivno ulaæete u svoj liåni razvoj, åitajte (ali i primenjujte), poseñujte seminare, sluãajte audio kasete i druæite se sa onima koji su ovim putem veñ krenuli. Naravno da je to teãko, tim pre ãto æivimo u okruæenju åija je jedna od filozofija sadræana u iskazu „bolje lud neg’ ñelav, to se ne vidi”, te u mentalitetu svojstvenom sirotinji, gde je joã uvek vaænije posedovati nego raspolagati, pa åak i kada je u pitanju posedovanje nekog papira koji verifikuje znanje, umesto primenljivog umenja od koga se u realnom svetu æivi i kojim se u tom svetu stupa u træiãnu utakmicu. Ne tako davno æiveli smo u druãtvenom sistemu u kome su nam tokovi novca bili malo znani, te smo otuda imali utisak da su nam obrazovanje, znanje, zdravlje i zdravstvena zaãtita besplatni i bogom dani. Danaãnja realnost nam upravo zbog toga teãko pada, a realnost je da su danas znanja, a pogotovo upotrebljiva u formi umenja i servisiranja naruãenog zdravlja i bolesti, veliki izdatak i stalno preteña opasnost. Otuda shvatanje da investicija u sebe je u pravom smislu postalo shvatanje specifiånog preduzetniãtva koje podrazumeva da na sebe moramo gledati kao na primarni i sebi najvaæniji ljudski resurs. Reinvestiranje u naãe blagostanje, tj. fiziåko, psihiåko, emocionalno, duhovno, materijalno i druãtveno biñe, je pretpostavka naãe odræivosti i sposobnosti da valjamo sebi i drugima. Sposobnost da, zahvaljujuñi stalnom usavrãavanju i ovladavanju novim znanjima i umenjima,

72

valjamo drugima, podrazumeva ostvarivanje materijalno-ekonomskih preduslova da moæemo da ostvarimo blagostanje koje je pretpostavka ovog drugog. Ta odræivost i jednog i drugog aspekta, podrazumeva svest o tome da u sopstvenom æivotu mi igramo glavnu ulogu, te da se tako prema sebi moramo i odnositi. U naãem mentalitetu, tradiciji, etnosu, postoji visoki stepen mazohizma kojim ispoljavamo svoju emotivnu privræenost svojoj deci, roditeljima, prijateljima itd. Meœutim, neretko zaboravljamo da smo veñi deo svoga æivota upravo mi ti koji smo i bioloãki i materijalno preduslovili pomoñ dobrobiti i blagostanja upravo te dece, a na æalost i tih roditelja. Lepo je to ãto radimo zato da bi nam deca imala nove patike, ili stigla na more, na sneg i sl. Lepo je to ãto mislimo da je to dokaz ljubavi, ãto ne dopuãtamo dilemu njima ili nama, kada nema za sve. Meœutim, realnost vremena u kome æivimo nas opominje da moramo shvatiti i na drugi naåin pogledati reinvestiranje u sebe, jer lepo je i korisno da se deca usavrãavaju, da uåe jezike i td, ali ako tata, zato ãto ne zna strani jezik, ostane bez posla kod novog poslodavca – stranca, onda neñe biti ni za nove patike, ni za åasove, ni za skijanje, ni za more. Koliko god grubo ovo delovalo, æelja mi je da sluæi kao podsetnik na obavezu da se prilagoœavamo izmenjenim uslovima u kojima reinvestiranje u sebe, u liåni razvoj i napredak, nije viãe samo pitanje hira, mode ili otmenosti, veñ imperativ napretka kao preduslov opstanka.

73

23. IMAJ SVOG TRENERA Istorija je puna primera koji nas uveravaju u to da je svakom od nas potreban trener u æivotu, bilo da se radi o konkretnoj osobi, konkretnom znanju, bilo da se radi o dobroj knjizi, dobrom iskustvu i sl. Trener je onaj koji nam pomaæe time ãto ima drugi ugao gledanja, ãto ima znanja i umenja koja nam mogu pomoñi da u lavirintu emocija, ciljeva, snova, frustracija i drugog naœemo put zahvaljujuñi tome ãto je on to proãao ili ãto se put i pravi izlaz iz njegove pozicije jasno ili bolje vidi. Hteli, ne hteli, sigurno ste sebe ulovili kako u nekom, vama moæda i malo znanom sportu ili deãavanju, gde kao sluåajni posmatraå, listajuñi televizijske programe, komentariãete neku akciju ili aktivnost, neki pogreãan korak ili promaãaj i pri tome se æustro i retoriåki pitate kako nije video, kako je mogao da promaãi itd. I nesvesno, ponaãali ste se kao trener. Bar u onom delu u kome je funkcija trenera da na bazi toga ãto je sa drugom vizurom u moguñnosti da iz nekog drugog ugla sagleda neãto, vidi, doæivi, u prednosti nad onim ko tog trenutka to nije u stanju. Ljudski æivot je kratak i u njemu se nema vremena za sve i svaãta. Njegova kratkoña je kompenzovana naãom sposobnoãñu da uåimo na bazi tuœih iskustava, nagomilanih tuœih znanja i umenja do kojih su ljudi doãli plañajuñi cenu vremena, truda i mnogo åega joã, kao i slobodom izbora, tj. sposobnoãñu da se slobodnom voljom opredeljujemo za to ãta nam je u æivotu vaæno, a ãta nije. Ono ãto je velelepno i ushiñujuñe, a vezano je za tuœe spoznaje, kapitalna saznanja, bilo empirijska bilo nauåna, jeste to da, iako su cene plañanja individualno ili grupno, ona postaju dostupna svima, a pogotovo danas kada je svet sveden na klik miãa ili otkucaj na tastaturi kompjutera. Shvatanje ovog elementa slagalice treba da bude najopãtijeg smisla, gde pod pojmom svog trenera podrazumevam svakog ko ima relevantna znanja ili umenja koja nam mogu pomoñi da bræe, odluånije i izvesnije idemo putem svog uspeha. Nekada se podrazumevalo da starost znaåi mudrost, da mladost znaåi nekompetentnost i neodgovornost, da sredoveånost znaåi sposobnost, stabilnost i moñ. U vremenu danaãnjem niãta viãe nije tako. Bivãe veliåine danas su socijalni sluåajevi, golobradi momci multimilijarderi koji drmaju svetom informacionim tehnologijama, sredoveåna deca dojuåeraãnjih proletera najistaknutiji su akteri primarne kumulacije kapitala novobalkanskog kapitalizma. Sve ovo je zaåinjeno i åinjenicom da se ukupno ljudsko znanje sada veñ duplira korakom od dve godine, te je otuda neophodno prihvatiti åinjenicu da danas, bez predrasuda, treba koristiti tuœa znanja i umenja gde god je to moguñe, kao preduslov suæivota

74

sa sopstvenim vremenom i trajanjem, ali uz jednu pretpostavku. Ta pretpostavka je istovremeno i imperativ koji kaæe da moramo jasno i nedvosmisleno znati ãta je to ãto æelimo postiñi da bi znali gde i od koga da zatraæimo i naœemo kompetentnu pomoñ. Trener je onaj koji sedi iznad lavirinta po kome mi tumaramo, zaobilazeñi ili se sudarajuñi sa izazovima i problemima. On je taj koji moæe da nam ukaæe na reãenje izlaza, ali jedino ako mi znamo ãta je za nas cilj, kao metafora reãenja izlaza. Danas ñete od svoga deteta, koje gleda neki od prirodnjaåkih kanala na televiziji, pre saznati o tome koliko hiljada miãiña ima u slonovoj surli ili kako se razmnoæavaju amebe u bezteæinskom stanju, no ãto ñete ikad moñi saznati od svog uvaæenog bivãeg profesora biologije. Viãe ñete nauåiti o mreænom marketingu i javnom nastupu i telefonskoj komunikaciji od domañice koja se okrenula prodaji kozmetskih preparata da bi prehranila porodicu, no od mene, akademskog profesora ovih oblasti. Viãe ñete nauåiti od svog suseda koji je uloæio novac od otpremnine iz prodate firme u investicioni fond, no iz svih vaãih proãlih knjiga politiåke ekonomije i finansija. Ãta sam ovim hteo da kaæem? Pa upravo to da ovaj deo slagalice podrazumeva koriãñenje naãe slobode u prihvatanju åinjenica da je preduslov napretka i rasta sadræan u tome da sami sebi kaæemo: „Ja to æelim, ali ne mogu sam i ne umem sam! Hajde da naœem ko ñe me u tome pouåiti, ko ñe mi pomoñi da uãtedim jedinu stvar koja se novcem ne moæe kupiti, a to je vreme.” Znaåi, treba mi neko ko ñe mi pomoñi da ne lutam, bilo tako ãto ñe mi pruæiti mapu, pokazati mi, objasniti ili joã bolje, povesti me’. Kao ãto u ovoj slagalici moæete videti postoji i element koji kaæe ’postajeã veliki tek kad shvatiã koliko si mali’. U konkretnom sluåaju mislim da je nebitno ko nam je trener, vaænije je ono ãta nego ko, tj. ãta dobijamo i naravno, koju cenu plañamo. Odnos prema treneru je suãtina uspeha, na æalost, njegova funkcija je minorna budemo li se ponaãali kao razmaæeno dete i svodili sebe na reakcije tipa ’a zar baã mora tako’, ’a ja mislim drugaåije’, ’a zar baã mora toliko i sada’itd. Nikad nemojte zaboraviti da je svrha trenera da nam pomogne da bræe rastemo u æeljenom smeru i da ostvarujemo boljitak kome teæimo. U æivotu se niãta neñe promeniti nabolje ako mi sami ne postanemo bolji. Zato, kad trener kaæe ’skoåi’, naãe je samo da pitamo ’a koliko visoko?’!

75

24. U SVEMU VIDI IZAZOV Prirodna je åovekova tendencija da æivi u jasno definisanom, prepoznatljivom i izvesnom svetu i okruæenju, jer mu je tako lakãe, moæe da se ponaãa refleksno i da se prepusti steåenim navikama. Otuda i kod veñine ljudi uoåljivo da se mahom bave stvarima koje znaju da znaju, praveñi se kao da niãta drugo ne postoji. Meœutim, putevi razvoja svakog od nas, a pre svega razvoja liånosti, osvajanja sreñe i uspeha u æivotu se krije upravo u onome ãto ni ne znamo da ne znamo, odnosno, onome ãto nam je za sada nepoznato. Ako nauåimo da se ne bojimo nepoznatog, veñ da u nepoznatom traæimo i nalazimo nove izazove, sve ãto vam je nepoznato postañe prijateljsko okruæenje u kome stiåemo nova iskustva i znanja, a istovremeno i prostor za naã novi rast i napredovanje. Svako kome postane navika da radoznaloãñu deteta teæi nepoznatom, stvara sebi realne ãanse da bræe i efikasnije umnoæi kapital tipa samopoãtovanja, samopouzdanja, motivisanosti itd. koji mu je neophodan da bi uspeo u stvarima kojima teæi i ostvario svoju æivotnu sreñu. Kad god smo iz bilo kog razloga nezadovoljni postignutim saznanjima i umenjima koje imamo na datom nivou, moramo se bez straha okrenuti nepoznatom, jer je veña ãansa da se tamo kriju odogovori na pitanja za koje ne nalazimo odgovore u onome ãto nam je poznato. Psihokibernetika i psiholingvistika su poslednjih decenija zauzeli izuzetno mesto kao radionice u kojima se produkuju alati neophodni svakome ko æeli da uspe. Stara je istina da se åovek kreñe u smeru svoje najjaåe misli, odnosno, kako se to metaforiåno kaæe, postajemo ono ãto mislimo. Te naãe misli evoluiraju u naãa verovanja, nadograœuju se naãim emocijama i stvarno postaju naãa ubeœenja. Ubeœenja i verovanja direktno utiåu na naãa ponaãanja ãto se najbolje vidi upravo na primeru izazova. Uspeãni ljudi usredsreœeni na pozitivnost, opredeljeni da se kreñu ka onomo ãto hoñe i åemu streme, nikada neñe upotrebiti termin problem. Umesto njega, uz termine: prilika, ãansa i sl., najåeãñe ñe upravo koristiti termin ’izazov’. Razlog je vrlo jednostavno objasniti. S jedne strane, kada god kaæemo ’problem’, mi konkretnu pojavu ili odnos atribuiramo kao neãto neprijatno, strano i nepoæeljno, od åega se i nesvesno okreñemo, udaljavamo, beæimo. S druge strane, izazov je neãto ãto predstavlja komplementarnost i sintezu unutraãnjeg i spoljaãnjeg. To je neãto ãto izvire iz nas, s jedne strane, neãto u åemu vidimo projekciju sebe i komplementarnost sa sopstvenim ciljevima i zov koji dolazi u vidu prilike ili ãanse, te otuda,

76

umesto da se od njega udaljavamo ili beæimo, njemu teæimo, prihvatamo ga i usvajamo. Åak i ova mala psiholingvistiåka igra u kojoj ñemo termin problem zameniti terminom ’izazov’, znaåajno opredeljuje naã stav, odnos i motivaciju. Budemo li istrajni u nastojanju da nam u æivotu sve ãto æelimo i åemu teæimo bude izazov, a pri tome budemo podrazumevali da svaki taj izazov u svojoj realizaciji podrazumeva i plañanje cene, i utroãak vremena, i uåenje, i usavrãavanje, i promenu navika, i naravno, nagradu poveñanu samopouzdanjem, poveñanu samopoãtovanjem, i korak bliæe tituli „ja podnik u mom æivotu”, æivot ñe nam postati izazovna avantura, a mi svesni toga da smo u njemu bili najbolji ãto smo mogli biti.

77

25. BUDI SREÑAN (UÆIVAJ!) Oseñaj sreñe je relativan doæivljaj, prisutan je u nama i svuda oko nas, ali åesto kao „nevidljivi odsjaj”. Tajnu æivota uz oseñaj sreñe i ljubavi ne umemo da definiãemo. To je ono ãto nam je najdragocenije i ãto nosimo u sebi – ono ãto ostaje skriveno od naãeg pogleda i znanja. Uz sve razlike koje postoje meœu civilizacijama, kulturama i narodima, te razlike u individualnim i polnim karakteristikama, zajedniåki je pogled ka „tajanstvenom” koji donosi sreñu i ljubav. Sreña je emocionalno ili oseñajno stanje åoveka koje se karakteriãe oseñanjima uæivanja i zadovoljstva. Kao duãevno stanje i opãti pojam sreña je bila naãiroko prouåavana i komentarisana kroz celu istoriju sveta. Ovo odslikava univerzalni znaåaj koji ljudi pridaju sreñi. U Nikomahovoj etici , napisanoj 350. godine p.n.e., Aristotel je tvrdio da je sreña jedina stvar koju ljudi æele samo radi sebe samih. On primeñuje da åovek æeli bogatstvo, ne zbog toga da bi postao bogat, veñ da bi bio sreñan. Oni koji æele slavu, ne æele to da bi postali slavni, nego zato ãto veruju da ñe im slava doneti sreñu. Mnogi etiåari su iznosili argumente o naåinu na koji ljudi treba da se ponaãaju, bilo individualno ili kolektivno, zasnovane na pretpostavci da takvo, ispravno, ponaãanje treba na kraju da ima za rezultat sreñu. U stanja koja su blisko povezana sa sreñom ukljuåeni su bogatstvo, ushiñenje ili uæivanje u æivotu, zdravlje, sigurnost, zadovoljstvo i ljubav. U stanja koja su suprotnost ovima ukljuåeni su patnja, depresija, tuga, anksioznost ili briga, i bol. Sreña se åesto povezuje sa prisustvom povoljnih uslova kao ãto su stabilan porodiåni æivot, brak ispunjen ljubavlju i ekonomska stabilnost. Nepovoljni uslovi, kao ãto su uvredljive i poniæavajuñe liåne veze, nesreñe, gubitak zaposlenja i konflikti, smanjuju koliåinu sreñe koju liånost moæe da doæivi. Meœutim, prema miãljenju nekoliko drevnih kao i modernih mislilaca, sreña u mnogome zavisi i od stava i perspektive koje åovek zauzima u takvim, nepovoljnim, uslovima. Svaki dan je novi izazov i realna moguñnost da u svemu napredujemo na putu da budemo najbolji ãto moæemo biti. Znaåajan åinilac naãeg napretka predstavlja naãa podsvest koja nas nepogreãivo vodi putevima zadovoljstva veãto vozeñi slalom kroz brojne zamke, bol i patnju, zaobilazeñi, preskaåuñi i nadmudrujuñi prepreke. Kako je glavni pokretaå naãe podsvesti zadovoljstvo, veoma je bitno da sve ãto radimo, a dovodi do ostvarenja æeljenih i postavljenih ciljeva, obeleæavamo za-

78

dovoljstvom, liånim nagradama i podsticajima koji ñe prevashodno biti usmereni ka naãoj podsvesti. Kad god uradite neãto ãto ste æeleli, kad god postignete neki cilj ili napravite korak dalje na putu koji vas ka njima vodi, nagradite sebe neåim ãto volite, neåim ãto ñe u vama stvoriti vremensku prostornu asocijativnu vezu postignuña i zadovoljstva. Makar to bio i trenutak predaha uz omiljenu muziku, hranu ili piñe, voljenu osobu, prijatno okruæenje ili sitna, svojom rukom sebi napisana pohvala, efekti obeleæavanja dostignutog pozitivnim emocijama i uæivanjem imañe trajne posledice. Tako ñete sve lakãe, sve efikasnije uæivati i napredovati u najveñem izazovu zvanom vaã æivot koji je ili igra i generator zadovoljstva ili neizmerna muka i trpljenje. Izbor je vaã. Zato, usvojte navike sreñnih ljudi: 1. Zaposlite svoj um. Sreñni ljudi poseduju aktivan i kreativan um. 2. Razmiãljajte kao optimista. Svi sreñni ljudi su optimisti. Optimizam se moæe pospeãiti. Pesimista se neprekidno æali, dok se optimista usredsreœuje na reãavanje problema. 3. Smeãite se! Smeh je moguñ u svako vreme i na svakom mestu. Emocije predstavljaju meãavinu unutraãnjih oseñanja i fiziåkog odgovora na ta oseñanja. Dakle, ako se smeãite, mozak ñe automatski reagovati – preneñe informaciju na ceo organizam. 4. Zamiãljajte. To je jedan od dobrih naåina da „zavarate” mozak. Oseñañete se mnogo bolje ako Vas ispunjavaju pozitivne misli, jer se na takav naåin podiæe nivo serotonina. 5. Detoksikujte negativne misli. Pokuãajte da svaku negativnu misao pretvorite u pozitivnu. Negativne misli „toksikuju” (truju) organizam i izazivaju promene u mozgu, tako da kao odgovor nastaju razliåite psihofiziåke tegobe, depresivna stanja, apatiånost i loãe raspoloæenje. 6. Birajte druãtvo. Postoje dve grupe ljudi koje deluju vrlo negativno. To su oni koji se konstantno na neãto æale i oni koji Vas neprekidno kritikuju. Oslobodite se takvih ljudi. 7. Zlatno pravilo! Zapamtite dobro, da åak i posle „najcrnjeg dogaœaja”, oporavak sledi u roku od ãest meseci ili godinu dana – stanje se mora promeniti i popraviti samo po sebi. 8. Redovno se bavite „malim stvarima”. Kljuå sreñe je u tome da redovno radite ono ãto volite, zatim da se posvetite psihofiziåkoj rekreaciji i relaksaciji duha – priuãtite sebi omiljene „sitnice koje æivot znaåe” i kreativan odmor.

79

26. KOMUNICIRAJ SA SAMIM SOBOM Precizni statistiåari su izraåunali da dnevno kroz naãu glavu proleti oko osamdeset hiljada misli. Dobar deo tih misli je deo stalne komunikacije koja se deãava na relaciji sa samim sobom. Svaki put kada neãto mislimo, a æelimo da „izkomuniciramo” sa okruæenjem, mi razgovaramo sa samim sobom, neåim ãto na zapadu zovu „small talk” (mali razgovor). Ova komunikacija – razgovor se deãava u naãoj glavi, desetak puta bræe no u manifestnom govoru. Komunikacija sa samim sobom, kao i njena pozitivnost direktno utiåe na samopouzdanje. Ako je ta komunikacija pozitivna, onda nju neminovno prate pozitivna oseñanja. Pozitivna oseñanja su oseñanja snage i moñi koja znaåajno doprinose oseñanju samopouzdanja, samopoãtovanja i samouverenosti. Entuzijazam i optimizam se stiåu pozitivnim akcijama, a pozitivne akcije su posledice pre svega unutraãnjih deãavanja i pozitivne komunikacije sa samim sobom.. Strahovi imaju upravo suprotne efekte, tim pre ãto spadaju u primarne åovekove motive, na koje je reakcija mnogo burnija i uroœeno prisutna. Bilo da se radi o elementarnoj tremi, strahu ili pak fobiji, dobra i pozitivna komunikacija sa samim sobom (intrapersonalna komunikacija) ima ogromni znaåaj. Kada smo zaokupljeni strahovima i razmiãljanjima zaãto neãto ne moæe, nismo ni u stanju da sagledamo sve svoje kvalitete i potencijale, te samim tim ni da preduzmemo odluåne korake u smeru æeljenog cilja ili posledice. Kada se osposobimo da prevazilazimo strahove, odnosno da njihove negativne energetske tokove preokrenemo u konstruktivne, svrsishodne i celishodne, ta energija postaje naã sluga umesto dotadaãnji gospodar. U tome su nam od neprocenljive vrednosti afirmativni monolozi sa samim sobom na bazi afirmativnih misli. One podrazumevaju misli kojima stavljamo sebi do znanja ãta je to ãto mi posedujemo i koje su to okolnosti koje nam idu u prilog. Ovakvim mislima mi potvrœujemo opravdanost naãeg samopouzdanja, dajemo mu argument viãe, samim tim ga snaæimo. Ovo ima za posledicu i obrnuti fenomen. Ãto viãe imamo vere u sebe to smo skloniji da pozitivno i dobro mislimo. Åovek koji je pun samopouzdanja vidi dobro u sebi, razvija ga i unapreœuje. Ãto ima viãe kvaliteta i ãto je viãe dobrih osobina u sebi otkrio åovek ima viãe sa-

80

mopouzdanja, osnovanu veru u sebe i znaåajno olakãanu intrapersonalnu komunikaciju. Od te komunikacije, od nas i iskljuåivo od nas zavisi to kakav sadræaj i u kakvoj formi ñe «izañi» iz nas. Meœutim, veoma malo paænje obrañamo na tu åinjenicu da upravo od nas i iskljuåivo od nas zavisi to kako ñemo komunicirati sa samim sobom. To je pre svega pitanje naãeg opredeljenja i naãe odluke, a ãto je od presudne uloge, kako za naãu liånost i naãe konkretno ponaãanje u datoj situaciji. Od svih komunikacija, komunikacija sa samim sobom je najkompleksnija i neretko najteæa. I sami znate da vam je neretko u æivotu bilo najteæe da se dogovorite sa samim sobom. (U jednoj svojoj pesmi, Miroslav Antiñ u zavrãnim stihovoma kaæe: „a sad neñu ni kako ja hoñu!”) Loãa intrapersonalna komunikacija åesto dovodi do konflikata sa samim sobom. Oni su proistekli iz dubine osobenosti naãe liånosti i åesto su posledice frustracija, konflikata izmeœu æelja i zabrana, æelja i moguñnosti, izmeœu razliåitih nivoa æelja na naãim listama prioriteta, izmeœu naãeg doæivljaja sveta i æeljenog sveta itd, ali su u svojoj biti, bar delom i posledica neadekvatne i negativne komunikacije sa samim sobom. Zato sa sobom komunicirajte uvek pozitivno i afirmativno. Komunicirajte ono ãta æelite, a ne ono ãta ne æelite. Upraænjavajte razgovor sa samim sobom tipa „Dopadam se sebi!”, „Baã uæivam u ovome ãto radim!”, „Bravo, samo tako nastavi!”, „Ja to mogu, ja to volim, ja to umem …!”. Preokrenite negativne sadræaje u pozitivne i zaboravite reåi tipa „problem” i sliåno. Ne zbunjujte i ne kodirajte svoju podsvest pogreãnim i zbunjujuñim komunikacijama i nikada, nikada ne dopustite drugima da vam „zagade” komunikaciju sa samim sobom!

81

27. HRABRO KORAÅAJ (SREÑA PRATI HRABRE) Æivot, nauka i praksa nas uåe da je sreña oseñanje koje se razvija u ljudima na osnovu veoma svrsishodnog i celishodnog preœenog puta koji poåinje upravo jasnim definisanjem i pisanom formulacijom postavljenih i zadatih ciljeva. Kada tome dodamo jasne planove i potrebna umeña, dovodimo sebe u stanje u kome moæemo da kroz sinhronicitet sveobuhvatnije delujemo na æeljeni ishod, te da pritom ostvarimo i bolju koncentaraciju i fokusiranst na ono åemu teæimo. Sam oseñaj i doæivljaj sreñe posledica je luåenja beta-endorfina ili „hormona sreñe” kojim defakto sebe nagraœujemo za preœeni put i dostignuti cilj. Ova supstanca je zaduæena za nekolike stvari i nekolika deãavanja. Ona åini da se oseñamo sreñno, zadovoljno i ispunjeno, da praktiåno ne oseñamo umor tj. da smo manje umorni nego ãto jesmo, da narasta u nama oseñaj samopouzdanja, kao i da se u nama stvara zavisnost od ovih oseñanja kao kod narkomana od droge. Otuda se stanje opijenosti sreñom i zadovoljstvom usled uspeha pri postizanju cilja naziva „pozitivnom adikcijom” tj. poæeljnom zavisnoãåu koja åini da uspeãni ljudi nikad ili retko bivaju negativni, neraspoloæeni i umorni. Beta-endorfin podiæe nivo pozitiviteta i imuniteta, pa su ovakvi ljudi „radoholici, trudoholici ili workoholics” pozitivni ljudi fokusirani na ciljeve i postizanje, a ne na izgovore, negativitet, pesimizam i defektizam. Ogromna veñina ljudi nikada ili veoma retko iskusi zadovoljstvo svrsishodnog i celishodnog puta kao i same realizacije postavljenog cilja. Jedan od razloga je nepoznavanje tehnologije puta do realizacije koji sam vam upravo izloæio, a drugi je u suãtini strah od neuspeha. Strah je jedan od primarnih ljudskih motiva, a strah od neuspeha je ono ãto veñinu ljudi åini okovanim u njihovim „zonama komfora”, navikama i tako ih osujeñuje da izaœu iz psiholoãkih okvira „probaåa”. Za probaåe je veñ ranije reåeno da su to ljudi koji svesno ili nesvesno ne æele da prihvate da je za ostvarenje cilja ili uspeha potrebno stopostotno predavanje, posveñenost i odsustvo verovanja ili prihvatanja moguñnosti da se ne uspe. Ovakav tip ljudi gradeñi izgovore, stvara u sopstvenoj liånosti alibije za sluåaj da ne doœe do realizacije postavljenog cilja. Samim tim, oni sebe liãavaju potrebne reãenosti, odluånosti i beskompromisnosti koja je krajnja oãtrica bez koje nema „zavrãnog udarca” u postizanju cilja. Naravno, kao i sve drugo, i ovo je pitanje percepcije te je

82

kao i u drugim stvarima i sluåajevima moguñe, menjajuñi svesno to ãta nam ãta znaåi, promeniti i energiju straha od neuspeha i usmeriti je ka uspehu, postignuñu i cilju. Otuda i savet da vam ono o ãta se sapliñete i åega se plaãite posluæi kao stepenik da se popnete korak viãe. Hrabrost je sastavni deo svakog koraka na putu uspeha. Ona je posledica samopouzdanja, nepokolebljive vere u sebe, a åesto i bezizlaznosti situacije u kojoj se nalazimo. Naime, kadgod nam se uåini da smo „u ãkripcu”, deo nas i naãeg nervnog sistema (do srednjih nivoa velikog mozga) ima neodoljivu potrebu za animalnim reakcijama refleksnog odgovora samoodræanja i/ili beæanja. Ako se prevaziœe taj trenutak, te omoguñi kori velikog mozga i naãem intelektualnom delu biña da prosuœuje, odluåuje i reaguje, dolazi do artikulacije energije straha i njenog „preusmeravanja” na svrsishodnije i celishodnije aktivnosti. Taj trenutak slobode izbora i to poslediåno energetsko usmerenje su razlozi zbog kojih uspeãni ljudi neretko sebe svesno dovode u „bezizlazne” situacije. Od njih neñete åuti iskaze tipa „probañu”, veñ je mnogo verovatnije neãto tipa „ili ñe to tako biti ili mene neñe biti”. Ovo je mesto i povod da ponovo citiram B.Trejsija koji kaæe: „Uspeti je lako! Treba samo iskljuåiti svaku drugu moguñnost!” U æivotu se to upravo i deãava po ovom obrascu, a za to postoji joã jedan razlog. Naime, kada se iskljuåi svaka druga moguñnost, naã um se prepuãta smirenosti, a to stanje opuãtenosti pokreñe mehanizme sinhroniciteta. Poåinje da se deãava sreña, te otuda i kaæemo da „sreña prati hrabre”, obavezno bih dodao „i…odluåne! Imajuñi sve pobrojano na umu, sada mogu konstatovati i to da u motivacionom smislu nema gore stvari nego da se predomislimo i odustanemo na putu ka neåemu ãto smo sebi postavili kao cilj. Razlozi su mnogobrojni, ali meœu njima dominira åinjenica da je stizanje do cilja glavni motivator. Ne postoji niãta ãto tako dobro motiviãe åoveka kao ãto to åini uspeh. Kada god sebi postavimo neki cilj pa ga prevashodno sopstvenim snagama i ostvarimo, motivacija koja iz te åinjenice proistiåe predstavlja ogroman psiholoãki dobitak koji moæe biti od neprocenljive vrednosti za naã dalji napredak i ostvarenje buduñih ciljeva. Fenomen da nas ostvarenje cilja dodatno motiviãe je prisutan åak i tamo gde ostvarenjem cilja konstatujemo da on sam po sebi i nije bio vredan tolikog truda, novca, vremena i sliåno. Ovaj fenomen treba uvek imati na umu jer, kada god odustanemo na putu realizacije nekog cilja, tj. kada god se predomislimo, mi sebi uskrañujemo ne samo blagodeti eventualnog cilja, veñ ovu znaåajnu psiholoãku vrednost koju postizanje cilja nosi sa sobom – motivaciju. Motivacija je gorivo na putu uspeha, a predomiãljanje i odustajanje na tom putu su ravni probuãenm i ispraænjenim rezervoarima. Zato, da bi se uspelo na tom putu, neophodno je posedovati i jednu vrlo speåifiånu hrabrost – hrabrost da se istraje! Iz liånog iskustva imam puno razloga i povoda da verujem da je za uspeh u æivotu kljuåna upravo ta hrabrost i poslediåna sposobnost da se istraje. Zaãto hrabrost? Pre svega zbog åinjenice da su proaktivni ljudi manjina i da je, pored liåne snage, zrelosti i istrajnosti, za uspeh neminovno potrebna hrabrost da se ne pokle-

83

kne pod pritiskom veñine i opãtem, mediokritetskom, doæivljaju i interpretaciji sveta i æivota. Istorija nas uåi da su se sve suãtinske promene u razvoju ljudskog druãtva deãavale upravo zahvaljujuñi posebnostima pojedinaca i grupa koji su bili drugaåiji i koji su imali hrabrosti da u potrazi za ispunjenjem svojih vizija i ostvarenjem svojih ciljeva istraju. Neretko je to imalo za posledicu i konaåno, fiziåko uniãtenje (istorija je puna primera poput Œordana Bruna), ali je za sve primere zajedniåko postojanje nepokolebive vere, liåne i kolektivne hrabrosti. Ta hrabrost je uslovljena nekolikim åiniocima, od kojih je svakako veoma znaåajno naãe shvatanje i doæivljaj uspeha. Obzirom na znaåaj interpretacije naãih percepcija za sveobuhvatnost doæivljaja, te naãa oseñanja uspeha, veoma je bitno da se na ovom mestu joã jednom podsetimo da je uspeh putovanje, a ne destinacija. One percepcije doæivljaja i oseñanja koja nas ispunjavaju dok se kreñemo kroz æivot iz zateåenih i samosveãñu dijagnostikovanih stanja, ka svojim ciljevima i drugaåijim odnosima, raspoloæenjima, znanjima, umenjima i materijalnim dobrima, definiãu naãa shvatanja uspeha i åine da se u nama permanentno pokreñe bujica hormona uspeha i doæivljaja stalnog napretka i rasta. Sledeñi åinioci su vezani za naãe navike. One su nastale na bazi tuœih ili naãih æelja, znanja i umenja, zahvaljujuñi brojnim ponavljanjima odreœenih ponaãanja i/ili reakcija, ili pak malobrojnijim ponavljanjima uz znaåajnu emotivnu fiksaciju. Te navike formiraju mape naãih ponaãanja – paradigme i sve ono ãto neretko podrazumevamo kada kaæemo „to sam ja”. Kako sve moæe da postane navika tako nam i uspeh i hrabrost mogu postati navike i osnovni æivotni principi. Ne kaæe se bez razloga da je najstraãniji strah od samog straha.Otuda je veoma teãko biti hrabar na putu istrajavanja kada su ciljevi nedefinisani, a put ka njima posve nedefinisan. Generalno, u æivotu veñina ljudi imaja „problem” sadræan u åinjenici da nisu u stanju i ne umeju da dovoljno jasno definiãu svoje ciljeve. Neretko su te definicije ciljeva samo puke verbalizacije koje za podsvest i sveukupnost ljudskog biña nemaju neophodnu argumentaciju razumljivosti i jasnoñe. Kao ãto u komunikaciji sa drugim ljudima najåeãñe koristimo opãta mesta i metajeziånost i parajeziånost bez dovoljno konkretike, tako i u komunikaciji sa samim sobom mnoge stvari podrazumevamo, a da ih pri tome veñi deo naãe liånosti ne shvata, ne razume ili veoma maglovito doæivljava. Sposobnost da se jasno i precizno definiãu ciljevi, jedni su od neophodnih preduslova bez kojih nema istrajavanja i postignuña. Naravno da tamo gde nema jasnoñe ciljeva nema ni elemenata za hrabrost i istrajanost. Pri tome, ãto viãe volimo svoje ciljeve i ãto su nam oni uzbudljiviji i izazovniji, to ñemo na njih biti fokusiraniji i spremniji da se za njihovu realizaciju borimo i izborimo, podrazumevajuñi da strahu tu nema mesta, jer je to samo banalni deo cene koju smo unapred bili reãeni da platimo. Unutraãnja stanja neretko definiãu, a skoro uvek uslovljavaju naãe ponaãanje. Od toga da li smo i koliko u stanju da artikuliãemo ta naãa unutraãnja stanja zavisi

84

i naãe eksterno ponaãanje i hrabrost da se odupre svim izazovima i istraje. Naãe prirodne oscilacije u bioloãkom i psiholoãkom smislu, kao i åinjenica postojanja stalnih oscilacija naãih bioritmova, utiåu na to da smo, nekada i bez razloga, skoro euforiåno poneti naãim planovima, ciljevima i izazovima, da bi ih u drugaåijem kontekstu unutraãnjeg stanja doæivljavali na druge naåine, a åesto i videli kao prepreke i razloge zaãto ih ne treba realizovati. Spoznaja uticaja ovih unutraãnjih faktora je bitna za sveopãti kontekst u kome je potrebno ispoljiti hrabrost da se istraje, a do toga se stiæe permanentnim radom na sebi i uåenjem iz situacija i primera kojima obiluju i naãi i tuœi æivoti. Moje señanje za primer i primer za señanje! Señam se vremena kada sam po Alpima vodio „vojvoœanske planinare”. Vukli su se planinarskim stazama „letnji dan do podne” i mahom su deonice prelazili za dva-tri puta duæe vreme od onoga koje je pisalo na planinarskim mapama i markacijama. Nije mi bilo svejedno kada su moji „puleni” bivali izloæeni podsmeãljivim pogledima i komentarima drugih „kolega” koje smo sretali na putu. Onda mi je na um pala sjajna ideja „hajde da hrabro koraåamo”. Predloæio sam da se u nastavku puta smenjujemo na åelu kolone, da poslednji diktira tempo po trincipu „leva – desna, jedan – dva”, da se odmaramo stojeñi samo za to unapred dogovorenim mestima, kao i … da svaku deonicu prelazimo za duplo krañe vreme od onoga koje su mape i markacije „predviœale”. I … desilo se åudo. Cilj postavljen, izazov veliki, ali (pokazalo se) dostiæan. Svi ozareni, ponosni, hrabrog koraka koji ne bira viãe gde se staje, veñ sve melje pred sobom. U planinskim kuñama mesta za spavanje su mogla da se biraju, jer se stizalo pre drugih, a kada se proåulo da tuda „tutnje neki ludi ravniåari”, poåeli su i drugi planinari da nam se pridruæuju, a ideje vezane za nove izazove, samo da pljuãte. (Ãta se deãavalo narednih godina, ne smem ni da pomislim, jer sam se zahvalio na privilegiji da predvodim ovu grupu kada se pojavila ideja vezana za neke vrhove preko 5000 metara.)

85

TEST: STRAHOVI Test na osnovu kojeg ñete utvrditi gde se nalazite na duæi od „ziheraãa” do „hazardera”, od straha do preterane sklonosti rizicima. Za popunjavanje testa vaæe ista pravila kao i kod prethodnih. Ako vam nijedan odgovor ne odgovara u potpunosti, zaokruæite onaj koji vam se åini najpribliænijim. Neophodan uslov da bi se dobila realna slika naãeg trenutnog stanja svakako je iskrenost! 1. Da li bi vam se sviœao posao koji podrazumeva promenu, putovanje i raznovrsnost, iako je nesiguran? Da Ponekad Ne 2. Da li uæivate u riziku? Da Ponekad Ne 3. Da li obavezno zakljuåavate kuñu noñu? Da Ponekad Ne 4. Da li smatrate da bi malu decu trebalo nauåiti da sama prelaze ulicu? Da Ponekad Ne 5. Kada su ãanse da uspete male, da li i dalje smatrate da vredi pokuãati? Da Ponekad Ne 6. Kada hvatate voz ili neki drugi prevoz, da li obiåno stiæete u poslednji trenutak? Da Ponekad Ne 7. Da li bi vam æivot bez imalo opasnosti bio suviãe dosadan? Da Ponekad Ne 8. Da li redovno ãtedite? Da Ponekad Ne 9. Da li uæivate u brzoj voænji? Da Ponekad Ne 10.Da li biste pre nego ãto napustite stari posao prvo obezbedili novi? Da Ponekad Ne 11.Da li vas nerviraju ljudi koji voze suviãe oprezno? Da Ponekad Ne 12.Da li ste oprezni u neobiånim situacijama? Da Ponekad Ne 13.Da li biste se usudili da uåinite takoreñi bilo ãta ako ste isprovocirani? Da Ponekad Ne 14.Kada kupujete stvari, da li obiåno proåitate garanciju?

86

Da Ponekad Ne 15.Da li mislite da ljudi ulaæu previãe napora da sebi obezbede buduñnost ãtednjom, osiguranjem i sliånim potezima? Da Ponekad Ne 16.Da li redovno idete na sistematske preglede? Da Ponekad Ne 17.Da li stavljate sigurnosni pojas kada putujete kolima? Da Ponekad Ne 18.Da li se kladite u kladionicama i sl.? Da Ponekad Ne 19.Da li smatrate da je rizik neophodan zaåin æivota? Da Ponekad Ne 20.Da li ste protiv pozajmljivanja novca? Da Ponekad Ne 21.Da li brinete kada nekome dugujete novac? Da Ponekad Ne 22.Da li vam se deãava da preœete ulicu ostavljajuñi svoje obazrivije prijatelje na drugoj strani? Da Ponekad Ne 23.Da li smatrate da se preteruje s priåama o raku pluña kod puãaåa? Da Ponekad Ne 24.Da li åitate tekst odãtampan sitnim slovima pre nego ãto potpiãete ugovor? Da Ponekad Ne 25.Da li vas brine faktor rizika u poslu kojim se bavite? Da Ponekad Ne 26.Da li obiåno åuvate svoja oseñanja za sebe, radije nego da ih podelite s nekim ko ñe smatrati da ste blesavi? Da Ponekad Ne 27.Da li biste uæivali u u ulozi vozaåa „formule 1” ili pilota mlaznjaka? Da Ponekad Ne 28.Da li na putovanjima prijavljujete sve na carini? Da Ponekad Ne 29.Da li se uvek potrudite da doœete na sastanak dosta ranije? Da Ponekad Ne 30.Kada putujete avionom, autobusom ili vozom, da li birate sediãte za koje mislite da je najbezbednije? Da Ponekad Ne 31.Kada æelite da pozovete nekog na veåeru ili u noñni izlazak, da li vas muåi strah od odbijanja? Da Ponekad Ne

87

ANALIZA Osobe s velikim brojem bodova hrle ka svojim ciljevima ne mareñi mnogo za moguñe nepovoljne okolnosti i smatraju da je rizik zaåin æivota koji ga åini zanimljivijim. Ne plaãe se promene ni rasta, niti izraæavanja sopstvenih oseñanja. Osobe s malim brojem bodova viãe vole porodiånu atmosferu, sigurnost i bezbednost, åak i ako to podrazumeva odricanje od odreœenog stepena uzbuœenja u æivotu. Ovakve osobe vode njihovi strahovi. Kao i u prethodnim testovima, preporuåujem da se napravi duæ na kojoj ñete prelaziti put od „ziheraãa” do „hazardera”. Dobro je preñi polovinu duæi, ali zbir blizak maksimumu ukazuje da ste ponekad skloni nerazumnoj hrabrosti i upozorava vas da treba da budete oprezniji. Strahovi jesu ãtetne emocije, ali nije na odmet biti oprezan. Da

Ponekad

Ne

16.

0

1

2

1.

2

1

0

17.

0

1

2

2.

2

1

0

18.

2

1

0

3.

0

1

2

19.

2

1

0

4.

2

1

0

20.

0

1

2

5.

2

1

0

21.

0

1

2

6.

2

1

0

22.

2

1

0

7.

2

1

0

23.

2

1

0

8.

0

1

2

24.

0

1

2

9.

2

1

0

25.

0

1

2

10.

0

1

2

26.

0

1

2

11.

2

1

0

27.

2

1

0

12.

0

1

2

28.

0

1

2

13.

2

1

0

29.

0

1

2

14.

0

1

2

30.

0

1

2

15.

2

1

0

31.

0

1

2

SKALA HRABROSTI: 0–30 bodova – Poradite viãe na pobeœivanju strahova. Potraæite u obliænjoj knjiæari literaturu o strahovima, poœite na neki seminar, radite veæbe, svake veåeri na mentalnom ekranu imenujte svoje strahove, pakujte ih u kese za smeñe ili neãto sliåno i bacajte kao suviãan prtljag, ostavljajuñi ih na taj naåin simboliåno iza sebe. Da ne bismo ostavili vakuum na mestu nekadaãnjih strahova, moæemo vizualizovati scenu

88

simboliånog „punjenja” hrabroãñu kroz uzdisaje i pri tome mentalno izgovarati afirmaciju: Ja sam hrabar, Uprkos opasnosti, zadræavam prisebnost, Vladam sobom u svakoj situaciji Ostajem svoj gospodar ãta god da me zadesi, i sl. Ipak, ne zaboravite da se strah pre svega leåi AKCIJOM! Joã danas uåinite neãto åega ste se do juåe plaãili. Neka to bude i naizgled smeãna sitnica, ali je uåinite. Tako ñete iz dana u dan pobeœivati svoje strahove i postajati sve moñnija i samopouzdanija osoba. Ovde navedene postupke moæete primenjivati, naravno, i na sve druge nepoæeljne osobine. 31–46 bodova – Moæete sebe smatrati hrabrom osobom. Ipak, ubeœena sam da je preostao joã neki strah s kojim treba da se izborite, kao i poneka situacija u koju treba da unesete viãe opreza. 47–62 boda – Lepo je biti hrabar, ali ipak ostati u granicama razumnog ponaãanja, ãto vama ponekad ne polazi za rukom. Åesto olako uleñete u rizike kojima nekada moæete ozbiljno ugroziti sebe i druge. Preporuåujem vam da eliminiãete „viãak hrabrosti” i da pojaåate opreznost primenjujuñi tehnike koje preporuåujem i osobama s najmanjim brojem bodova, samo u obrnutom smeru. U ovom sluåaju, poæeljna osobina koju gradimo, naravno, neñe biti STRAH veñ OPREZ. Stoga preporuåene afirmacije nikako neñe biti: Ja se plaãim, Ispunjen sam strahom i druge koje razvijaju strah, veñ one koje nas podstiåu na oprez, kao, npr. Ja sam oprezna osoba, Svakom izazovu prilazim hrabro i mudro, Oprez me ãtiti, Oprezan sam i zato sam bezbedan i sliåno.

BELEÃKE

89

28.

NE DAJ PROÃLOSTI DA TE PROGONI Svi mi imamo svoju proãlost za koju je zajedniåko da su mnogi elementi naãe liånosti, naãa znanja i ponaãanja bila indukovana i uslovljena naãim okruæenjem, obiåajima, tradicijom, druãtvenim ureœenjem itd. Bez obzira na æeljene zaokrete u æivotu, mi svoju proãlost nosimo u sebi i ona moæe u manjoj ili veñoj meri uticati na naãu buduñnost. Pogreãno je miãljenje da je naãa buduñnost, bez moguñnosti naãeg uticaja, uslovljena naãom proãloãñu. Taåno je da joã pre nego ãto smo i roœeni, poåinju u nama da se definiãu, kreiraju i slaæu kodovi i elementi, mape naãih ponaãanja – naãe (a tuœe) paradigme. U mladosti, one su dominantno kreirane od strane okruæenja i naãih vaspitaåa, da bi se u kasnijem uzrastu sve åeãñe i sve viãe pruæala moguñnost da svoje navike kao osnove naãeg ponaãanja aktivno kreiramo i na njih utiåemo i sami. To ãta ñemo iz proãlosti poneti u buduñnost, åemu nam to moæe koristiti i kako ñemo to upotrebiti, mora zavisiti prevashodno od nas samih. To je naãa jedinstvena ãansa da „budemo svoji”. Naæalost, veñina ljudi ovu ãansu nedovoljno koristi ili propuãta, te u æivotu postaju „ærtve æivota” koje, za ono ãto im se u æivotu deãava, okrivljuju sudbinu, sticaj okolnosti ili naprosto koriste izgovor – „ãta ja tu mogu, takav sam”. Kako ovo nije åinjenica, veñ samo naãa loãa percepcija i njena joã loãija interpretacija, ne dopustite da vas proãlost progoni i da kreira vaãu buduñnost. U buduñnost ponesite iz proãlosti sve ono ãto predstavlja po vaãem miãljenju pozitivne prinicipe koje ñete modelirati i primenjivati na nove sadræaje, ciljeve i snove u buduñnosti, a sve ostalo, poput hroniåara svoga vremena i svoga æivota, åuvajte kao emotivno obezbojeno señanje koje ñe vas podseñati na to koliki ste put prevalili i ãta ste sve u stanju da doæivite, proæivite i postignete. Kada god vam se uåini da su

90

vam neki planovi za buduñnost daleki i nestvarni, setite se gde ste bili pre 10 ili 20 godina i lako ñete odagnati sumnje u to ãta se sve moæe desiti u buduñnosti. To – kakvi ñemo biti, kako ñemo se ponaãati i kako ñe naã æivot u celini izgledati, u znatnoj meri zavisi upravo od nas samih i od toga koliko smo spremni i istrajni u formiranju sopstvenih mapa ponaãanja. Kao i u svemu drugome, pre definisanja sopstvenih obrazaca ponaãanja, izbora i kondicioniranja naãih navika, potrebno je da sebi jasno postavimo ciljeve, odaberemo puteve i definiãemo misiju sopstvenog æivota. U tom smislu, a joã viãe u realizaciji zacrtanog i æeljenog, potrebno je ukloniti ãto viãe balasta, a u njemu dominantno mesto zauzima optereñenje proãlosti i opsesivno gledanje u „retrovizor æivota”. Velika pomoñ i olakãanje dolaze od primene principa „sve ãto je proãlo i na ãta ne moæeã uticati – oprosti i zaboravi”.

BELEÃKE

91

29. BUDI URAVNOTEÆEN Industrijalizacija, urbanizacija, iscrpljujuñi rad, zagaœenost atmosfere, buka, nepravilna ishrana, nedovoljno fiziåkih aktivnosti… krajnje nepovoljno utiåu na psihofiziåki razvoj i æivot åoveka. Tome znaåajno doprinose hroniåni nedostatak vremena i promene u hijerarhiji æivotnih potreba, kao i sve veña otuœenost åoveka od prirode, pa i od samog sebe. Posmatrajuñi savremeni naåin æivljenja jasno je da postoji disbalans åovekovih potreba sa realizacijom svakodnevnih aktivnosti. Pojedinci su svesni onoga ãto je za njih negativno, ili ãto im nedostaje, dok veñina nije, veñ æivi ustaljen i åesto nezdrav æivot u psiholoãkom i fiziåkom smislu. Sve ovo ima za posledicu neminovnu podrebu i æelju svakog normalnog åoveka da æivi u æivotnoj ravnoteæi. Ta ravnoteæa ukljuåuje emotivne, intelektualne, socijalne, okupacione i duhovne aspekte æivota. Zbog toga ãto ona ukljuåuje „celokupnu osobu” proistiåe da nedostatak uravnoteæenosti æivota u bilo kom njegovom aspektu utiåe na druge aspekte æivota i ukupan oseñaj sreñe i punoñe æivljenja. Ova punoña se danas naziva wellness ili blagostanje. Koncept blagostanja je okvir od koga poåinjemo da razmiãljamo o odnosima, izborima i ponaãanju – kako oni doprinose neåijem ukupnom pozitivnom razvoju. Ostvarenje blagostanja je ravnoteæni proces u kojem smo upravo mi sami odgovorni i nadleæni za æivot i zdravlje. To je proces pravljenja izbora i angaæovanja u ponaãanju koje donosi balans u neåijim emotivnim, intelektualnim, socijalnim, okupacionim i duhovnim potrebama, åije se zadovoljenje postiæe pravljenjem pozitivnih promena u æivotnom stilu. To nije statiåan proces, veñ proces u kome pojedinac donosi svesne odluke, preduzima radnje i napreduje. Svako od nas moæe da unapredi svoje blagostanje postajuñi svestan i informisan, te razvijanjem pozitivnog æivotnog stila koji ukljuåuje aktivno uåeãñe i posveñenost sopstvenom emotivnom, intelektualnom, socijalnom, profesionalnom i duhovnom rastu i razvoju. Nikada nije kasno da taj proces zapoåne, jer on je imperativ koji se tiåe suãtine naãega biña i naãega æivota.. Egzistencijalnu suãtinu naãeg æivota åini upravo ta ravnoteæa koja se jednim imenom zove homeostaza. Ona obuhvata, kako unutraãnju ravnoteæu, psihosomatskog, kardiovaskularnog i neurohumoralnog aspekta, tako i ravnoteæu åetiri osnovna aspekta ljudskog biña izraæenih kroz fiziåke, mentalne, socijalno emocionalne, i duhovne aspekte liånosti.

92

Sretna, zadovoljna i uspeãna osoba moæe biti samo ona kod koje su svi ovi aspekti u ravnoteæi, odnosno, onaj ko ovlada brojnim adaptivnim mehanizmima na koje moæe uticati i koji vode brzom i efikasnom ponovnom uspostavljanju ove ravnoteæe u trenucima i uslovima kada je ona naruãena. Kada je naruãena unutraãnja ravnoteæa, naã organizam reaguje velikim brojem specifiånih adaptivnih mehanizama, no kada je organizam primoran da se koristi svim svojim adaptivnim mehanizmima, ova ravnoteæa prelazi u stanje opãte uzbune i aktivnosti koje se zove opãti adaptacioni sindrom, odnosno stres. Kako uspeh i sreña nisu parcijalne stvari, veñ univerzalni principi, potrebno je da budemo svesni neophodnosti da svi elementi naãe liånosti i naãa homeostaza moraju biti u ravnoteæi, te je zato potrebno da podjednako radimo i unapreœujemo sve pomenute aspekte. Æivot je stalno menjanje, prilagoœavanje i stalna borba koja se odigrava na svakom nivou, zakljuåno sa stalnim pretakanjem energije i materije kao suãtinskom pozadinom naãe materijalne pojavnosti i naãe spiritualnosti. Da bi u svakom trenutku i na svakom koraku mogli da odgovorimo na izazove koje æivot stavlja pred nas, neophodno je prisustvo sklada tela i duãe, te smirenog uma kao preduslova oåuvanja dostignute ravnoteæe. Na putu uspeha, bez te ravnoteæe nema stizanja. Otuda je neophodno da verujemo u uspeh. Da mu se nadamo, da oåekujemo sve najbolje i da budemo spremni da to i ostvarimo. Potrebno je da uoåavamo i razvijamo ono ãto je dobro, da mislimo povoljno, da budimo smireni, vredni, strpljivi i uporni. Pomirimo se i prihvatimo ono ãto ne moæemo da izmenimo. Smireno se suoåimo s problemima (izazovima) i verujmo da ñemo ih lako i povoljno reãiti. Upotrebimo energiju svesti da bismo poboljãali stvarnost, a stvarnost je sada, ovog trenutka. Mislimo o zdravlju i videñemo da je isceliteljska moñ u nama. Volja je melem, a vera lek za sve bolesti. Mislimo o uspehu i tako obezbedimo povoljne uslove da se on i ostvari. Ako predviœamo, predviœajmo povoljno; ako slutimo, slutimo na dobro. Mislimo i åinimo dobro i nadajmo se dobrom; volimo i biñemo voljeni, poãtujmo i biñemo poãtovani, razumimo druge i nas ñe razumeti, pomaæimo i biñemo pomognuti, mirimo i imañemo mir… Jalove brige zbog teãkoña dragih treba preobraziti u nesebiånu pomoñ, jer „ruka dajuñega ne oskudeva”. Rad i dobra dela otklanjaju patnje i jaåaju åoveka. Ono ãto posejemo, to ñemo i poænjeti. Dobroåinstvo se uveñava davanjem. Smireno pogledajmo oko sebe. Prepoznañemo znake trajne sreñe, koja je uvek tu i åeka da je zapazimo. Pazimo na svoje misli. One prethode reåima i delu. Naã organizam radi onako kako mislimo, a priroda teæi da se misli ostvare u materijalnom svetu. Preobraæavajmo se ka dobru. Menjajuñi sebe, menjamo svet. Duh, ljubav i dobrota nikad ne stare. To su svetinje koje nosimo u svako doba svog æivota. One nas åine mlaœima. Neka se pored nas i drugi tako oseñaju. Budimo milosrdni i ljubazni prema bliænjima. Neka ni jedan dan ne proœe bez smeha. Smeh je odlika åoveka – smeh leåi. Svaki åovek je roœen pod sreñnom

93

zvezdom i tu sreñu moæe obilato da koristi. Uslov je da se pridræava ovih pravila kao i da ih i sam dopunjava onim ãto mu odgovara, a ãto je pravilno i dobro. Svako od ovih pravila pribliæava nas trajnoj smirenosti. U tom stanju, energija misli ima mnogo veñi uticaj na prirodu i æivot nego ãto smo do sada mogli i pretpostaviti. To su one nesluñene moñi uma o kojima govori drevna mudrost, a sve ih viãe potvrœuje i savremena nauka. Smirenjem smo bliæi i osmiãljenom i radosnom æivotu, u tome je uspostavljen skladan odnos izmeœu svih nivoa stvarnosti: u duhu ljubavi i dobrote; u umu smirenost; u razumu smirenost; u åulima umerenost; u delima odluånost da nadgraœujemo ono ãto je dobro. Sreñu u æivotu ima onaj koji je u harmoniji sa samim sobom. Ta harmonija – to je naã æivot.

94

30. KORISTI SVOJU „SLOBODU IZBORA” – BUDI SLOBODAN Jedna znaåajna stvar koja razlikuje åoveka od svega drugog æivog i neæivog u do sada poznatom univerzumu sadræana je upravo u åinjenici da kod åoveka izmeœu odreœenog spoljaãnjeg stimulansa i unutraãnjeg odgovora, odnosno reakcije, postoji jedna kratka vremenska pukotina u kojoj se realizuje ono ãto se naziva „sloboda izbora”. Æivotinja nema tu moguñnost i zbog toga je kod nje moguñe predvideti odgovor na konkretni stimulans (ovim se posebno bavio profesor Pavlov u svojim studijama o uslovnim refleksima). Za razliku od æivotinje, åovek moæe da bira i da se svesno opredeljuje za reakcije na konkretni stimulans. Kako ñemo na neãto reagovati, zavisi iskljuåivo od nas. To je naãa sloboda izbora. Ta sloboda izbora poåiva na åetiri elementa. Meœu njima, samosvest i maãta zauzimaju posebno mesto, te su stoga izdvojeni kao posebni elementi ove slagalice. Savest je treñi elemenat na koji se u ãirem smislu nadovezuju i elementi morala, etike i sliånih kategorija. Vrlo interesantan je åetvrti element slobode izbora, tzv. slobodna volja. Kao ãto svaki åovek ima slobodu izbora, tako i neminovno nosi u sebi slobodnu volju. U mnogim sistemima i u mnogim vremenima ta slobodna volja je namerno ili sluåajno guãena, a ona u suãtini predstavlja pokretaå mnogih deãavanja u åoveku i oko njega. Koliko ne shvatamo znaåenje ovog åovekovog kvaliteta dovoljno govori åinjenica da i nesvesno, a gotovo svakodnevno, svoju slobodnu volju stavljamo na raspolaganje drugima. Åesto to radimo iz åistog komformizma, kada u elementarnim komunikacijama, zbog lenjosti da se sobom i svojim mislima bavimo, prepuãtamo drugima odluke koje su direktno u vezi sa naãom slobodnom voljom. To se naroåito jasno vidi kada na neka pitanja odgovaramo sa: „kako ti kaæeã” ili „kako ti hoñeã” ili pak kad neke stvari stavljamo iznad svoje slobodne volje i svoje liånosti po principu „ja to moram”, „ãta ñe oni o meni misliti ako to ne uradim”, itd. Proaktivnim ljudima se nazivaju oni ljudi koji aktivno, spontano i kontinuirano koriste elemente slobode izbora, ne dovodeñi sebe u inferiorna stanja i ponaãanja na koja sebe svode takozvani reaktivni ljudi. Proaktivni ljudi su pre svega pozitivne liånosti koje predstavljaju druãtvenu avangardu i koji menjajuñi sebe i

95

svoje okruæenje, direktno utiåu na vreme i prostore u kojima æive i rade. To su nadasve slobodni i nekonvencionalni ljudi, ljudi van mediokritetskih ãablona i stega zona komfora. Naæalost, ljudi u veñini sluåajeva teæe ãablonima koji vremenom prerastaju u navike, a skup navika åini moædane mape ili paradigme koje, koliko god nam pomaæu u æivotu, predstavljaju na duge staze limitirajuñe faktore koji guãe slobodu liånosti. Ovo je naroåito izraæeno u sluåajevima gde su te navike, ãabloni i norme ponaãanja indukovane spolja, tj. od okoline, i kada ih ne doæivljavamo kao svoje. Zbog toga se liånost oseña ugroæeno, pod stalnim je pritiscima i neminovno dolazi u njoj do pukotina, pa neretko i do raspada. Meœutim, onda kada liånost u potpunosti postane predmet pritiska okoline i tuœih paradigmi, ona neminovno teæi sopstvenoj degradaciji i negacije svake slobode, pa i one unutraãnje, intriziåne slobode izbora. S druge strane, kada se liånost razvija po sopstvenim paradigmama, negujuñi sopstvene navike i motive, ona neminovno buja, raste i jaåa a samim tim ne samo ãto postaje kvalitetnija sebi samoj, nego i sve viãe privlaåi i skreñe na sebe paænju okoline. Naãe navike poåivaju na tri osnovna stuba – na æeljama, znanju i umenju, odnosno veãtinama. Kao ãto je reåeno, svi ljudi imaju æelje, spremni su da njihovu realizaciju podupru i odreœenim znanjima, ali u veñini sluåajeva im nedostaju potrebna veãtina i umenja, ili hrabrost da se otisnu u konkretna delanja. Navike su nosioci naãih paradigmi i kao sve drugo mogu se menjati, ali je za to neophodno da, pre svega, postoji potreba tj. svest o potrebi menjanja po sledeñem principu: ako æelim da napredujem potrebno je da se neãto menja; ono ãto ja mogu da menjam, to sam ja sâm, znaåi potrebno je da se ja menjam; i treñe, naravno najteæe, treba sebe uveriti: ja mogu da se menjam. Moædane mape nastale na bazi naãih navika bivaju åesto, od ljudi, doæivljene kao integralni deo sopstvene liånosti, kao neãto ãto se sa sobom mora nositi åitav æivot, te se samim tim paradigma prihvata kao neãto nepromenljivo. Tako se stvara i usvaja paradigma neslobode kao neãto ãto se dalje nadograœuje izgovorima ili pozivanjem na sudbinu i sliåno. Naravno da to nije i neminovno tako. I paradigma neslobode je ipak samo paradigma. Ona, kao i svaki kompjuterski program, moæe da se napiãe, izbriãe, popravi, dopuni, izmeni, nadogradi i sliåno. Meœutim, za njeno menjanje i kretanje ka realizaciji slobode i njenom punom doæivljaju, potrebna je akcija. Okrenutost akciji, stalnom menjanju i napredovanju, osobina je sretnih i uspeãnih. Naæalost, veliki broj ljudi sebe svodi na reaktivne osobe koje se ponaãaju ispod nivoa moguñnosti i dometa åoveka. Takvi ljudi reaguju na dogaœaje, promene i pojave u sebi i oko sebe, a nikako ne preduzimaju korake åiji su koreni impulsa u njima samima. Proaktivni ljudi koriste slobodu izbora kao instrument da stalno generiãu u sebi nove izazove, nove ciljeve i aktivnosti koje ñe ih stalno dræati aktivnim i terati da se stalno menjaju, rastu i razvijaju. Proaktivni ljudi teæe izazovima, za razliku

96

od reaktivnih koji su okrenuti izgovorima i ne menjanjima, po principu „ja sam takav, ne æelim i ne mogu da se menjam”. Mada su u manjini, proaktivni ljudi menjaju sebe, menjaju okruæenje i znatno utiåu na åoveåanstvo u celini. Proaktivan se ne postaje raœanjem, veñ aktivnim radom na sebi i u tome je najveñi izazov. Budite proaktivni, koristite sve resurse koje kao åovek posedujete i nikad nemojte biti niãta manje od onoga ãto moæete biti, jer to je privilegija i poslediåna realizacija sna svakog normalnog åoveka, sna o tome da bude slobodan..

BELEÃKE

97

31. PODESI SVOJE RECEPTORE (PERCEPCIJA JE SVE JE PERCEPCIJA)

Analitika uslovljenosti elemenata koji utiåu na naãe ponaãanje mogla bi se iskazati sledeñim redosledom: – OBJEKTIVNO STANJE – PERCEPCIJA – EMOCIJE I ODNOSI – NAÃE PONAÃANJE Stvari, pojave, dogaœaji predstavljaju deo naãe objektivne stvarnosti na koju moæemo viãestruko uticati na naåine koji su opisani u daljem tekstu ove knjige. Meœutim, to objektivno stanje ispoljava potpuno razliåita znaåenja od åoveka do åoveka, od situacije do situacije, od konteksta do konteksta. Ono ãto nas u nekim uslovima rastuæuje ili nam pak deluje lepo i uzbudljivo, pod drugim okolnostima naãeg unutraãnjeg ili spoljaãnjeg stanja, moæe delovati upravo suprotno, odnosno promeniti psiholoãki predznak. Sve to je, pre svega, pitanje naãe percepcije (åulnog doæivljaja) i naãe interpretacije. Kako ãta doæivljavamo je, pre svega, uslovljeno naãom precepcijom, tj. naãim åulima i interpretacijom njihovih – åulnih doæivljaja. Åovek je sklon åulnim obmanama, koje se drugaåije nazivaju iluzijama. Åesto nam se åini da neãto jeste ãto nije, a u krajnjem stadijumu to moæe iñi do ekstrema i halucinacija, priviœanja. Moguñe je oseñati i obrnute reakcije: neke stvari nismo u stanju da registrujemo – bilo zbog otupelih åula, bilo zbog stresnog stanja analizatora, ili alkoholne ili druge opijenosti, umora i sl. Takoœe, u ovoj knjizi opisanim tehnikama neuroasocijativnog kondicioniranja moguñe je stvoriti takve uslovne reflekse i navike da se prema nekim stvarima naprosto odnosimo tako da ih ne primeñujemo, odnosno da kod nas ne provociraju svesne senzacije. Ovi fenomeni se direktno odnose na elemente opisane u delu koji se odnosi na slobodu izbora i slobodnu volju. To ka-

98

ko ñe naãi åulni doæivljaji biti interpretirani, direktno zavisi od naãih emocija, iskustava, navika i trenutnog pozicioniranja konkretnih percepcija. Åovek je pre svega emotivno biñe i emocije znaåajno utiåu na interpretaciju percepcija, te stavljanje u odreœene kontekste znaåenja, prostornog i vremenskog pozicioniranja, kao i uzroåno poslediånog vezivanja. Poznati ameriåki psiholog Vilijam Dæejms je rekao: „Najrevolucionarnije otkriñe naãeg vremena je okriñe da ljudi, menjajuñi svoje unutraãnje stanje, mogu menjati spoljaãnje aspekte svojih æivota”. Åovek kao emotivno biñe razliåito reaguje u razliåitim situacijama, zavisno od toga koje su emocije dominantne i koliko je u datom trenutku emotivni deo njegove liånosti pod kontrolom i usmeravanjima racionalnih i pragmatiånih delova. Neretko se nalazimo u stanjima frustracija kada usled nedostatka hijerarhije – prioriteta odreœenih pojava, stanja i izazova, ne moæemo da se opredelimo ãta bi i kud bi pre, te se nalazimo rastrzani izmeœu dve ili viãe pojava, æelja i ciljeva koji su obojeni istim emocijama pribliæno jednakog intenziteta. Emocije åesto predstavljaju i ozbiljan izazov i to upravo ljudima koji æive æivot dan po dan, bez jasne vizije buduñnosti i kontinuiteta koji korak po korak vodi u tu buduñnost. Moæda je ovo pravo mesto da se ponovi konstatacija da za razliku od siromaha koji gleda kako da doæivi sutra, uspeãan, sreñan, emotivno bogat åovek æivi æivot zagledan u buduñnost ne dopuãtajuñi da mu trenutne emocije tu buduñnost zamagle ili pak dezartikuliãu. Uspeãni ljudi, zrele i struktuirane liånosti poseduju jednu osobinu, a to je da emocije koriste kao motivacione i strukturne „pojaåivaåe” tj. da pozitivnim emocijama boje stvari, ljude i pojave åije prisustvo æele u svom æivotu, za koje æele da se ponavljaju i sliåno dok sve ono ãto svesno ne æele kao sadræaje svog æivota oznaåavaju emocijama koje za zajedniåki predznak imaju bol i nezadovoljstvo. Istovremeno, takvi ljudi imaju nauåenu ili steåenu osobinu da unapred definiãu svoje emotivno ponaãanje kao i hijerarhiju pojava i odnosa tako da retko kada bivaju zateåeni novonastalom situacijom, te iznenaœeni svojim ponaãanjem koje bi u tom sluåaju bilo iskljuåivo afektivno i neartikulisano – bez elemenata celisihodnosti i svrsishodnosti. Sve pobrojano, uz joã mnoge druge elemente, direktno utiåe na naãe ponaãanje. Meœutim, naãe ponaãanje, zahvaljujuñi povratnoj vezi, u mnogome utiåe i na ostale elemente, Njime – naãim ponaãanjem– moæemo znaåajno uticati na naãe emocije, moæemo definisati ãta nam ãta znaåi, koji i kakav je kontekst i hijerarhijski redosled stvari, kao i to kakav ñe biti doæivljaj konktetnih percepcija. Ovo se najbolje vidi na primerima ljudi koji su ãampioni svoga æivota, kao i na primerima generalno uspeãnih, sretnih i zadovoljnih ljudi. Naime, ãampionski duh podrazumeva upravo ponaãanje i emocije koje u trenucima krize i prilikama u kojima drugi zaostaju i odustaju, daju dodatni podstrek i impuls da se istraje. Ono ãto je gubitnicima signal i argument da treba da odustanu i predaju se pravim pobednicima je upravo signal i argument viãe da treba istrajati i da ne treba odustati. Naãu sveobuhvatnu sudbinu opredeljuje to ãta nam ãta znaåi i kako interpretiramo naãe doæivljaje – percepcije. U

99

biti je sve pitanje interpretacije percepcije. Objektivne stvari su onakve kakve jesu i na njih ne moæemo uticati, ali zahvaljujuñi naãoj slobodi izbora, toj divnoj sposobnosti da sami opredeljujemo znaåenje, interpretacijom percepcija, mi definitivno utiåemo na subjektivnu dozu objektivne stvarnosti. Sve ovo åini jedan krug gde je za reaktivne ljude to zaåarani i nepromenljivi krug u kome se ponaãaju kao ljudi van kontrole, gde im objektivno stanje sluæi kao izgovor ili „okidaå” za njihova – åesto neæeljena ponaãanja. Za proaktvine ljude, naprotiv, ovo je krug izazova da se sopstvenim ponaãanjem i artikulacijom emocija utiåe na percepcije, te samim tim i sveukupne doæivljaje objektivnog stanja pojava i æivota uopãte. Razumevanje dvosmernosti ovih procesa daje dodatnu argumentaciju u prilog jasnog definisanja toga ãta nam ãta znaåi, kao i åinjenice da je kljuå svakog uspeha artikulacija i stalna nadogradnja pozitivnih emocija i iznalaæenja pozitivnih aspekata u svemu, a pre svega uz pomoñ pozitivnog miãljenja i poslediånog mentalnog magnetizma (o kome ñe biti viãe pisano u nastavku). Aktivni rad na filtriranju naãih percepcija, fokusiranju na æeljeno i stalno menjanje u tom smislu, uz stalnu emotivnu nadogradnju, suãtina je naãeg uspeãnog menjanja i pomaka u æeljenom smeru na putu uspeha. Te, kao i sve ostale promene, naãe su jedino prirodno stanje. Postojimo i æivimo zahvaljujuñi tome ãto se stalno menjamo. Navike su sputale veñinu åoveåanstva koje zbog toga veruje da je nepotrebno i nemoguñe menjati se, te stoga prihvata onu narodnu „sedi gde si i za gde si nisi”. Ne menjajuñi se i ne prihvatajuñi promene u intelektualnom, emocionalnom, duhovnom i socioloãkom smislu, kao jedine prirodne i nuæne promene, åinimo svesno sve veñi jaz sa svojom prirodom i svojim fiziåkim biñem. Svakih 11 meseci sve ñelije naãeg organizma, sem moædanih, kompletno su zamenjene novim, a da pri tome veñina ljudi teæi nemenjanju i ostanku na istom. Ovo proizvodi dodatni nesklad koji kad tad rezultira brojnim problemima. Ovaj nesklad je podræavan strahom od menjanja i nespremnoãñu da se okrenemo novim izazovima i da promene prihvatimo kao jedino prirodno stanje. Menjanjem svojih navika i sveãñu o tome da, kada god smo jedan dan, nedelju, mesec ili godinu æivota æiveli radeñi isto, u istom okruæenju, sa identiånim komuniciranjem, temama i sadræajima, u stvari smo protrañili i izgubili deo æivota, aktivno radimo na tome da menjanje postane sastavni deo naãeg æivota i realizovani korak na putu rasta i razvoja naãe liånosti. Navika da stalno i trajno menjamo i usavrãavamo naãu percepciju u smislu filtracije æeljenog od neæeljenog u svom æivotu, preduslov je sreñe i pozitivnih pomaka u tom æivotu. Ako dopustimo da nam æivotom zavlada percepcija ruænog i negativnog, takav ñe nam biti i æivot. Ako nauåimo da vidimo lepo i dobro, æivot ñe nam postati leãi i bolji, a pogotovu ako nikada ne smetnemo s uma da se u æivotu neñe desiti ni jedan boljitak dok mi sami ne postanemo bolji!

100

32. DEFINIÃI SVOJA „PRAVILA IGRE” (KULPIN SINDROM) Naãa iskustva definiãu naãe navike, a naãe navike kroz paradigme definiãu naãu liånost i naãe ponaãanje. Neuporedivo veña ãansa je da uspevamo i istrajavamo u buduñim situacijama, ako smo iskustveno to veñ prolazili u prethodnom æivotu ili upravo prolazimo. Åovek je kao i sve drugo u æivotu podloæan zakonu inercije. Ako su nam prethodna iskustva u æivotu bila obojena percepcijom negativnog, loãeg, ruænog, velika je ãansa da to isto doæivljavamo i ubuduñe. Meœutim, ako su nam iskustva bila pozitivna ili smo sebe programirali da ubuduñe æivot doæivljavamo kroz naoåare pozitiviteta, onda ñe i percepcija biti pozitivna. Na jednom mestu u ovoj knjizi sam insistirao na tome da ne smemo dopustiti da programiranja iz proãlosti dominantno predodrede i naãu buduñnost. Zahvaljujuñi slobodi izbora svako od nas ima moguñnost da reprogramira svoje percepcije, opredeli svoja ponaãanja, pa izmeœu ostalog i sam odredi ãta od prethodnih iskustava i na koje naåine ñe poneti u buduñnost. Kao ãto unutraãnja stanja utiåu na naãe ponaãanje, tako vrlo åesto i znaåajnije na ljude utiåu faktori okruæenja. Tu pre svega mislim na naãe socioloãke navike, na postojanje ekstremnih autoriteta uzora i modela kao i opãteprihvañenih obrazaca i ponaãanja koji poslediåno utiåu na to da li i kako interpretiramo i doæivljavamo odreœene svoje postupke i oseñanja na putu uspeha. Kako dve treñine stvari åovek åini zbog drugih, jasno je da ako nismo svesni cene koju plañamo, ne moæemo ni biti svesni toga da nam pripada onaj deo samoaktualizacije koji je vezan za naãe unutraãnje motive, ciljeve, vizije i misiju. Faktori unutraãnjeg stanja i okruæenja su neminovno prisutni zaåini æivota svakoga od nas. Meœutim, intenziteti njihovih uticaja i suãtina njihovog ispoljavanja u naãim individualnim æivotima zavise upravo od naãe sposobnosti da na pravi naåin reagujemo illi pak ne reagujemo. Uopãte, sve to zavisi od naãeg „liånog imuniteta”. Koliko je to sveobuhvatno i znaåajno pokuãajte da sagledate kroz primer pozitiviteta i analogiju sa njim. Naime, zamislite da ste dobro raspoloæeni, puni entuzijazma, motivacije i da to na skali pozitiviteta izraæavate nekim koeficjentom 70. Neãto se desi i u unutraãnjem i spoljaãnjem okruæenju delimiåno vam pokvari

101

raspoloæenje i umanji pobrojane atribute za npr. 30. Joã uvek ste u plusu 40. E, sad zamislite da ste kao veñina u graniånim raspoloæenjima (na „pozitivnoj nuli”, proseåno raspoloæeni, jedva se dræite „noktima za vazduh”) te da vam se dese razlozi zbog kojih skliznete za pretpostavljenih 30. Gde ste onda? Koliko ste u minusu? Iz ove male aritmetiåke metafore moguñe je videti razloge zbog kojih je veñina ljudi naãeg okruæenja maloduãna i „potonula”. Naravno da onda nema mesta ni optimizmu, ni drugim åiniocima bez kojih nema puta uspeha. Kada na to dodamo da je veñini ljudi vaænije ãta drugi misle, govore i kako na njih gledaju, a ne ãta oni sami u svom æivotu misle o sebi, kako na svoj æivot i sebe gledaju, jasno je znaåenje ove otpornosti – imuniteta na uticaje. U razmatranjima o frusrtracijama, te hijerarhiji i prioritetima mogli ste nañi puno elemenata koji govore u prilog znaåaja uravnoteæenosti svega pa i ciljeva u æivotu. Kad god postoji veliki disbalans izmeœu æelja i moguñnosti, neuravnoteæenosti ciljeva i prisustva frustracija dolazi do ogromnih energetskih gubitaka, te gubitaka fokusa koji je neminovan na putu uspeha. S druge strane, kada god neãto ãtråi onda to podseña na karikaturu, a ljudska uspeãnost se pokreñe znaåajem i veliåinom cilja, a ne njegovom karikaturalnoãñu. Zbog toga je veoma bitno da svako od nas æivi u sopstvenom koordinatnom sistemu znaåenja i vrednosti, jer to ãta nam ãta znaåi i kakvu vrednost za nas konkretno i ima, predstavlja okruæenje naãeg sveta i naãeg æivota u njemu. Definiãuñi granice, ograniåenja, preduslove i uslove, cene koje smo spremni da platimo, polaziãne i kontrolne punktove, logistiku, balaste i podrãku na putu uspeha, mi istovremeno i definiãemo stepen verovatnoñe i izvesnosti da se na tom putu i dostigne ono zbog åega se na njega i kreñe. Za veñinu proseånih ljudi, mnogi od pobrojanih åinilaca i elemenata se podrazumevaju „sami po sebi” ili kao „nuæno zlo”. Åinimo ãtoãta u æivotu samo zato ãto je neko proglasio da „valja se tako” ili zato ãto nam je neko drug iz ãkolske klupe ili pak komãija, a komãije treba da se poãtuju, podræavaju i cene (makar ne postojao ni jedan objektivan razlog za to). Kao ãto nismo birali s kim ñemo sedeti u ãkolskoj klupi, tako nismo birali ni paradigme koje ñe nam naãi vaspitaåi, vreme i okolnosti u kojima smo rasli, trasirati u glavama i æivotu. Meœutim, suãtina individualne slobode svakog od nas je upravo u tome da shvatimo da se upravo u tome i kriju argumenti individualne obaveze da u svom, osmiãljenom i veoma naãem æivotu, mi iscrtavamo njegove obrise i trase. Umesto da dalje elaboriram ovaj elemenat slagalice, podeliñu sa vama jedno bizarno, ali veoma pouåno iskustvo iz mojih nekadaãnjih, sudskomedicinskih dana. Naime, bio je kasni novembar. Spuãtao se sumrak u kome je dobovala dosadna, ledena, jesenja kiãa nagoveãtavajuñi skoru zimu. Na ãporetu se kråkao paprikaã od onoga „ãta se zateklo i preteklo” iz skoraãnjeg lova. Gosti su veñ bili negde na putu ka mom ãirokogrudom gostoprimstvu. Na deæurstvo se u potpunosti zaboravilo. Stiæe patrola. Ide se na uviœaj. Otac motikom ubio sina pijanca,

102

koji se åesto opijao, te tako pijan maltretirao seljane po selu. Uviœaj kao i veñina veñ viœenih. Smrt konstatovana. Obdukcija nareœena. Svima se æuri. Vreme je da pregledam i oca – ubicu. Onako, za svaki sluåaj. Da sutra ne bude „prekoraåenje nuæne odbrane”. Skinuo se siromaãak. Sav se uvukao u sebe, pa onako spræen od teãkog rada, postao joã nekako sitniji, a pri tome, stigao ga i deliñ spoznaje toga ãta je uåinio. Pitam ga ãta se i kako desilo, a on meni samo „rekao sam mu”, pa „rekao sam mu”. Strpljenje me napuãta, pa malo grublje pitam „pa ãta si mu to rekao?”, a on ñe meni smireno, u oåi me gledajuñi: „Rekao sam mu: Doœeã li joã jednom pijan kuñi, ja ñu te ubiti! I, doãao je!”. Trebalo mi je mnogo godina da shvatim suãtinu onoga ãto danas zovem „Kulpin sindrom” (po mestu u kome se dogaœaj i desio) kao i puno znaåenje reãenosti da se, po svaku cenu, ispoãtuju unapred definisana pravila i postavljene granice. Naravno, bizarnost ovog sluåaja je irelevantna za suãtinu principa koji nas navodi na zakljuåak da je kriterijume neophodno vaspostavljati „na hladno”, zdravorazumski i u uslovima projektovanja i mreænog planiranja svojih aktivnosti i dostizanja pojedinih etapa na putu sreñe i uspeha. Zamislite na trenutak, ãta bi se sve desilo u vaãem æivotu kada bi (makar za trenutak) uveli definiciju po kojoj vam niko ko vas ne veseli, ne inspiriãe, motiviãe, podræava, hrabri i nenalazi vrednost u vaãim ciljevima, planovima i emocijama, zapravo i nije prijatelj, te da, poãto se u njegovom prisustvu ne oseñate „potpuno svoji” na æeljeni naåin, u svojoj blizini ga viãe ni ne æelite!?! Interesantna i opasna igrica, zar ne? U svakom sluåaju, definiãuñi sopstvena pravila u sopstvenom æivotu, preduzimamo korake koji nas prevode iz stanja „konfekcijskog æivota” i opãtih mesta, u æivot koji je sve viãe po naãoj meri i koji svakim trenutkom sve viãe odiãe nama. To nam budi nadu i veru u to da ñemo na kraju svoga æivotnog puta (a i mnogo pre kraja) moñi da, poput Frenka Sinatre zapevamo „ja æiveh na svoj naåin” kao slobodan prevod naslova pesme „My Way”.

103

33. GLEDAJ PRED SEBE (KROZ ÃOFERÃAJBNU) Ova metafora koju åesto koristim na svojim seminarima je direktno vezana za elemente slagalice koji se tiåu fokusa i motivacije te neminovne åinjenice da se æivot deãava u vremenu i da je neretko okovan upravo dimenzijom vremena. Zamislite za trenutak kako bi vam izgledalo u æivotu sada, kada ne bi postojalo juåe i sutra. Nezamislivo, zar ne? Razlog tome je upravo sadræan u åinjenici da, razapeti izmeœu juåe i sutra, marginalizujemo danas i sada, pri åemu je to sada jedina izvesnost u naãem æivotu. Ono ãto je proãlo se viãe nikada ne moæe vratiti i vremenom postaje sve bleœe i bleœe u retrovizoru naãeg æivota. U to ãto je proãlo se ni mi ne moæemo vratiti niti pak ãta u proãlosti promeniti. Kao da smo nesvesni te åinjenice, åesto pokuãavamo da proãlost „retuãiramo” te da tako kod sebe nadogradimo iluziju da je neãto bilo onako kako zapravo i nije bilo. Kako je zapravo sve u æivotu sistem spojenih sudova, bavljenje proãloãñu znaåajno utiåe na to da nepotrebno potroãimo delove resursa, energije i vremena od „sada” i „buduñeg”. Stoga je bitno stalno se podseñati principa i uvesti ga kao pravilo æivota da sve ãto je proãlo, uz ono na ãta ne moæemo uticati (a na proãlost oåigledno ne moæemo uticati) zaboravimo, te da tako ne dozvolimo proãlosti da nas progoni (o ovome viãe åitajte u istoimenom delu slagalice). Ako upotrebimo samosvest i realno se osvrnemo na åinjeniåno stanje, neminovno ñemo zakljuåiti da jedino i izvesno raspolaæemo sa tim „sada” kao i eventualno buduñnoãñu, pod pretpostavkom da je doæivimo. Stoga je i neophodno æiveti svaki trenutak u potpunosti, a pri tome imati jasne vizije buduñnosti za sluåaj da je i doæivimo. Otuda i tvrdnja da je uspeh u æivotu pre svega putovanje. To putovanje je skup pojedinaånih „sada” koji se niæu na œerdan æivota, trenutak po trenutak i dan po dan, a da pri tome vizija konaåne slike definiãe znaåenje i izgled svakog pojedinaånog elementa. U protivnom æivot ñe nam izgledati haotiåno. U trenutcima kada smo dobro i euforiåno raspoloæeni, sve ñe nam izgledati sjajno i bajno, a u trenucima drugaåijih tokova biohemije i emocija sve ñe delovati besmisleno i sumorno. Kako je sve u æivotu pitanje percepcije, tako je i gledanje u buduñnost moguñnost da se stvaraju vizije i pripremaju perceptivni senzori tako da ona uvek deluje izazovno i motivaciono primamljivo. Ako na sve ovo dodamo i pravilo da se svakoga trenutka pitamo kakav je znaåaj onoga ãto radimo sada za ono ãto vidimo pred sobom u buduñem, odnosno, kako se to sadaãnje poslediåno uklapa u buduñe, obezbediñemo razvojni kontinuitet i dati dodatnu smislenost æivotu. U slagalici „dodaj viãe gasa” je detaljno objaãnjeno zaãto se fokusiranoãñu na ono ãto je pred nama moæe ostvariti veña brzina i efikasnost u realizaciji postavljenih ciljeva.

104

Na ovom mestu bih æeleo da joã jednom podcrtam opasnosti koje vrebaju svakog od nas. U trenutcima kada smo jedino i iskljuåivo zagledani u buduñe, a pri tome ne sagledavamo trenutak u kome se nalazimo i vreme sadaãnje. Jedna stara mudrost kaæe da se ljudi ne sapliñu o planine, veñ o kamiåke. Otuda je veoma bitno da istovremeno nauåimo da budemo kompletno u „sada” pa da tek onda iz toga „sada” sagledavamo i planiramo buduñe. U vreme kada sam se spremao za polaganje vozaåkog ispita, a polagalo se sve i svaãta (od propisa, motoristike do prve pomoñi i nazad), jedno od omiljenih pitanja na kojima se padalo je bilo pitanje ’ãta ñete uraditi kada, upravljajuñi motornim vozilom, vidite kraj puta o drvo obeãenog åoveka?’(znam da vam zvuåi neverovatno, ali je istinito). Mislim da je nepotrebno reñi da se veñina kandidata „pecala” na svoju humanost i saoseñajnost, a padala uz obrazloæenje „ãta vi ima da gledate kraj puta i tako ugroæavate bezbednost u saobrañaju”. Metafora pogleda kroz ãoferãajbnu nas podseña i na to da i u vremenu sadaãnjem nemamo vremena na bacanje, odnosno, bavljenjem tuœim æivotima i promatranjem kako raste zelenija trava u komãijskom dvoriãtu. Ovo je direktno vezano i na pitanje fokusa jer je stepen realizacije postavljenih ciljeva u buduñnosti u direktnom a åesto i eksponencijalnom odnosu sa intenzitetom fokusiranosti na tu buduñnost. Imao sam prilike da u Italiji vidim Mihaela Ãumahera na treningu kojim je veæbao snagu fokusiranosti u voænji. Bilo je to na poåecima njegove karijere, a veæba se sastojala u tome da zadræi odreœenu putanju na pisti uprkos najrazliåitijim naåinima odvrañanja paænje, poåev od krivudavih i izlomljenih linija na pisti, do vizuelnih ometaåa na usputnim panoima i nepredviœenih glasnih zvukova i svetlosnih senzacija. Eto joã jedne teme za razmiãljanje. Ako æelite da budete ãampioni u svom æivotu, morate trenirati taj pogled pred sebe i sopstvenu fiksaciju za sopstvenu buduñnost. Najrasprostranjeniji ometaåi u svakodnevnom æivotu su bavljenja tuœim æivotima, prepriåavanja medijsko-informativnih sadræaja, te, jednom reåi, „zabadanja nosa u tuœe æivote”. Kod veñine ljudi to rezultira u posledici da im glave postaju „banke” beskorisnih podataka, te da svoj æivot i energiju troãe na æivljenje tuœih æivota i voœenje tuœih briga. U æivotu se vreme, energija i materijalna dobra mogu troãiti na najrazliåitije naåine. Meœutim, kada god ste u situaciji da odluåite na ãta ñete usmeriti svoje resurse, zapitajte se kako se to odraæava na vaãu buduñnost. Drugim reåima, teæite da se prevashodno bavite stvarima koje se kao elementi mozaika uklapaju u vaãe vizije i projekcije vaãeg æivota, a gledajte da se ãto manje fokusirate na ono ãto je za suãtinu vaãeg biña i æivota nebitno. Nije svejedno da li neko vreme potroãite na traåeve iz tuœeg æivota ili isto to vreme investirate u znanja i umenja koja mogu na suãtinski naåin uticati na to da vaã æivot u buduñnosti bude joã viãe vaã. Prioritet vam u æivotu mora biti znanje i iskustvo åijim primenama ñete obogatiti svoju sadaãnjost i buduñnost i koja ñe vam na najbolji naåin pomoñi da vaã æivot bude vaã.

105

34. NIKADA NIJE KASNO… Postoje brojni izgovori, koje svakodnevno åujemo od ljudi oko sebe, kada æele da opravdaju svoje promaãaje ili neåinjenja u æivotu. Meœu njima, åesto, dominantno mesto zauzimaju izgovori tipa „moje je proãlo”, „za mene je kasno” i sliåni. Åinjenica je da je naã æivotni vek ograniåenog trajanja, kao i da svi mi, makar i nesvesno, teæimo da nadæivimo svoje bioloãko trajanje. Pri tome, to mahom i åinimo kroz dela i postignuña koja ñe nas nadæiveti. Ono ãto je u konaånosti naãeg trajanja prava nepoznanica i izazov, jeste upravo to ãto ne znamo koliko ñemo trajati. Brojni su primeri sreñnih i uspeãnih ljudi, koji su svoj æivotni put, porodiånu sreñu i profesionalne izazove naãli u poodmaklom æivotnom dobu. Njima naprosto nije imao ko da kaæe da je njihovo proãlo, da su „prezreli” itd. Ako je i bilo takvih „dobronamernika”, prevladala je teænja za æivotom punim stvaralaãtva, izazova i novih postignuña. Postoji joã neãto. Naime, u nauci, a u medicini posebno, dobro je poznato da su fokusirani ljudi, puni izazova, okrenuti akciji, stvaralaãtvu i pragmatiånom odnosu ka æivotu i zdravlju, mnogo otporniji na bolesti, boljeg imuniteta, manje incidence maligniteta, vitalniji i dugoveåniji. Zato budite vitalni, strasni, volite odluåno i strasno, ãirite oko sebe optimizam, bliskost i toplinu i ne bojte se … ovih oseñanja nikad dosta, te nema opasnosti od toga da se predozirate! Ako imate dileme i rezerve prema ovim konstatacijama, pozabavite se priåama IBM-a, MekDonaldsa, Åaplina ili nekim od svojih predaka, jer ….. nikad nije kasno za prave stvari! Na jednom od mojih seminara sam imao priliku da budem svedokom monologa jedne starice koja je izaãla pred skup u nameri da podeli svoje æivotno iskustvo sa prisutnima. Poåela je navoœenjem medicinskih nalaza i elemenata anamneze iz koje je bilo viãe nego evidentno da se radilo o podatcima osobe koja davno viãe nije meœu æivima. Meœutim, na ushiñenje svih prisutnih, ispostavilo se da se radilo o zdravstvenom biltenu osobe koja je stajala pred nama i to o podacima od pre dvadesetak godina. Svi smo u nju gledali s nevericom, a ona je onda rekla tihim i odluånim glasom, kojim se poverava samo najbliæima: „Onda sam reãila da se prenem iz mrtvih, da uzmem knjigu u ãake i da opet budem ona mala æivahna de-

106

vojåica, koja sam bila kao nemirni ãkolarac. Verovala sam da su u pravu oni koji kaæu da je åovek æiv onako i onoliko kako i koliko ga sluæi njegova radoznalost i spremnost da se nadograœuje, uåi i napreduje”. I dan danas pamtim svoj susret sa ovom staricom ili bolje reñi devojåicom u telu osamdesetãestogodiãnjakinje. Od nje sam nauåio mnogo, a uåim i danas. Kada god mi se uåini da je neåega bilo dosta, da sam se umorio ili da je vreme da stanem, ja se setim mudrosti ovog divnog åoveka, razvijem jedra i noãen novim vetrovima, idem dalje. Sve u æivotu je pristajanje ili nepristajanje. Pristajemo li na to da je naãe proãlo, onda je proãlo. Ne pristanemo li na to, svaki sledeñi trenutak je joã jedan izazov i joã jedna prilika da se sreñom, zadovoljstvom i blagostanjem okamate naãa iskustva i cene koje smo platili u æivotu, jer te cene su za pametnoga åoveka investicija u æivot i buduñnost, a za budalu proñerdan æivot i puki troãak.

BELEÃKE

107

35. POSTANI VELIÅINA (SPOZNAJ KOLIKO SI „MALI”) Joã pre nego ãto smo roœeni, poåinju u nama da se definiãu, kreiraju i slaæu kodovi i elementi mape naãih ponaãanja – paradigme. U mladosti, one su dominantno kreirane od strane okruæenja i naãih vaspitaåa, da bi se u kasnijem uzrastu sve åeãñe i sve viãe pruæala moguñnost da svoje navike kao osnove naãeg ponaãanja aktivno kreiramo i na njih utiåemo i sami. Naæalost, veñina ljudi ovu ãansu nedovoljno koristi ili propuãta, te u æivotu postaju „ærtve æivota” koje, za ono ãto im se u æivotu deãava, okrivljuju sudbinu, sticaj okolnosti ili naprosto koriste izgovor – „ãta ja tu mogu, takav sam”. To – kakvi ñemo biti, kako ñemo se ponaãati i kako ñe naã æivot u celini izgledati, u znatnoj meri zavisi upravo od nas samih i od toga koliko smo spremni i istrajni u formiranju sopstvenih mapa ponaãanja. Kao i u svemu drugome, pre definisanja sopstvenih obrazaca ponaãanja, izbora i kondicioniranja naãih navika, potrebno je da sebi jasno postavimo ciljeve, odaberemo puteve i definiãemo misiju sopstvenog æivota. Na æivotnom putu åesto i mimo nas kreiraju se paradigme koje nas teraju da budemo kompetitivni, tj. da se stalno sa nekim ili neåim takmiåimo, nekome ili neåemu dokazujemo. Bar teorijski se svi slaæemo da je najuzviãenija stvar u svakom od nas naãa moguñnost da budemo najbolje ãto moæemo biti. Meœutim, uprkos tome, put ka toj samoaktualizaciji neretko ide u pogreãnom smeru, smeru relativizacije, takmiåenju sa drugima pa åak i smeru njihovog omalovaæavanja. Siguran sam da i vi u svom okruæenju imate primere ljudi i ponaãanja kojima se neko ili neãto uzdiæe i veliåa na bazi negiranja ili omalovaæavanja nekoga ili neåega drugog. Kaæu u narodu „sve su to makar kakvi osim mene i tebe, a mani i tebe”. Mudro je znati da sitni ljudi, loãi ljudi i niãtavila imaju potrebu da druge ljude omalovaæavaju, vreœaju i umanjuju. Pravi velikani su ljudi koji uvek i na svakom mestu afirmativno govore i pozitivno se ponaãaju u odnosu na ljude oko sebe. U prisustvu takvih oseñate se joã motivisanijim, vrednijim, lepãim i pametnijim, a

108

vaãe misli, oseñanja, æelje, planovi i ciljevi dobijaju punu paænju, razumevanje i podrãku. U æivotu sam imao prilike da sretnem vrhunske nauånike, nobelovce, umetnike, doajene, ãampione i mnoge za koje nisam znao ni ko su ni ãta su. No, u svakom sluåaju, iskustvo me je nauåilo da su svi oni veliki baã zato ãto su „obiåni”, samosvesni, fokusirani i svoji. Jednom vrhunskom umu astrofizike nije bitno da li mu je odelo firmirano ili ne. Jednom vrhunskom umetniku nije suãtina u tome koliko ñe se puta nañi na stranicama senzacionalistiåke æute ãtampe, kao ãto ni jedan ozbiljan åovek zagledan u svoj æivot, svoju porodicu i posao, nema ni vremena ni potrebe da se bavi omalovaæavanjem drugih, njihovim negiranjem u cilju sopstvenog uzdizanja. Ono ãto je zajedniåko za sve ljude koji predstavljaju prave veliåine, po mojim kriterijumima, jeste to da su to harizmatske liånosti åije jasno definisano jezgro i åinjenica da su svesni toga ko su, ãta su i kuda idu, zraåi na povrãinu auru ljudskosti i veliåine. Takvi ljudi su velikoduãni i samosvesni. Oni znaju da ne moæeã biti veliki ako prvo nisi mali, a isto tako znaju i da, bez obzira na specifiånosti te veliåine, svaki åovek je pre svega åovek, a to podrazumeva i bioloãku i svaku drugu dimenziju. I od najveñeg åoveka jedan mali tromb moæe napraviti lice sa åitulje ili „povrñe na respiratoru”. Veliki ljudi se ne boje da budu obiåni jer znaju da im kruna neñe pasti s glave ako se sagnu pred åinjenicom svoje malenkosti iako je toj kruni, zapravo, mesto na toj glavi. Uvek je bilo skorojeviña i onih koji misle da su neko i neãto samo zato ãto su materijalno ili na neki vidljiviji naåin ispred ili iznad drugih. Ne dopustite da vam to u vremenu sadaãnjem pomuti percepcije. Uvek imajte na umu da su pravi, u svim dimenzijama veliki ljudi, pre svega obiåni ljudi. U susretu sa takvima, ãto su obiåniji oåekujte veña iznenaœenja, jer od takvih imate i te kako ãta da nauåite i ãta da u svom æivotu modelirate.

109

36. VERUJ (DA MOÆEÃ, DA SI ZASLUÆIO, DA ÑE SE DESITI) Kako æivot nije generalna proba veñ jedinstveno iskustvo svakog od nas ponaosob, na putu uspeha svako od nas predstavlja glavnog aktera koga pokreñe vera u sebe. Spremni smo da budemo sretni i uspeãni upravo onoliko kolika je nepokolebiva vera koju imamo u sebe, svoje sposobnosti i moñi da planiramo, osmiãljavamo, uåimo, primenjujemo i dajemo da bi u nama narastalo samopouzdanje, samopoãtovanje i motivisanost za dalje korake. Jasna vizija ciljeva, nepokolebiva vera u sebe i neprekidna akcija, suãtinski su instrumentarij u postizanju bilo åega u æivotu. Vera u sebe proistiåe iz naãeg ukupnog æivotnog iskustva, preœenog puta i do sada postignutog, ali istovremeno biva generisana i iz naãeg pozitiviteta, entuzijazma i spremnosti da se neprekidno menjamo, uåimo, primenjujemo i izgraœujemo. Niko od nas nema nikog bliæeg na sopstvenom putu od sebe samog, te zato verujte u sebe i u svemu, pre svega, raåunajte na sebe. Ovaj elemenat je u direktnoj vezi sa elementima samopouzdanja podsvesti, sinhroniciteta i mentalnog magnetizma, obzirom da samo verujuñi åovek ima tu snagu oslonca koja je neophodna za najveñe uspehe i domete. Pri tome, da pojasnim, u kontekstu u kome ovde piãem o veri, ne mislim na veru kao teoloãki fenomen, veñ na veru kao mentalno i emotivno predavanje, posveñenost i pripadnost. Za razliku od miãljenja koje je nestabilno i veoma promenljivo stanje, verovanje ima dodatno i veoma snaæno emotivno stanje. Kada iskreno verujemo svojoj samosvesti, kada poverljivo komuniciramo sa svojom saveãñu, kada verujemo u osnove svoga samopoãtovanja, kada verujemo u svoje afirmacije i to da ñe se ostvariti naãe vizije, naãi ciljevi i sveukupna æivotna misija, mi u sve to ukljuåujemo i principe i pojave koje su nam malo znane, ali i te kako u æivotnoj realnosti prisutne. Sasvim je drugaåija komunikacija sa samim sobom ili komunikacija sa drugima onda kada u njene sadræaje verujemo „bez ostatka” u odnosu na niske energije i nepotpune komunikacije kakve se deãavaju onda kada nismo u potpunosti ubeœeni u moguñnosti, sposobnosti ili ishode.

110

Veñina ljudi je u ozbiljnom problemu zbog åinjenice da ne veruju sami sebi. Ovo se dalje nadograœuje sumnjiåavoãñu i neverovanjem drugima, ãto pravi komunikoloãke probleme kojih åesto nismo ni svesni, a koji se provlaåe kroz formulacije tipa „da, ali… meœutim” itd. Ovo sve za posledicu ima neodluånost, defokusiranost i demotivisanost. Kada åovek nepokolebljivo, beskompromisno veruje u sebe, u ostvarenje postavljenih ciljeva, u sopstvenu sposobnost da ih realizuje, kao i u to da mu sve ãto donosi ta realizacija i pripada, onda ne samo ãto se poveñava verovatnoña realizacije postavljenoga, veñ se deãavaju i fenomeni sinhroniciteta gde naãu reãenost i veru „åuje” i sticaj okolnosti, i ljudi dobre volje, i onaj gore i svi zajedno åine da joã bræe i bolje ostvarimo æeljeno i zacrtano. Samostalni napori, pa i oni vezani za formiranje i utemeljenje vere u svim ovim aspektima, preduslov su i cena uspeha. U naãem etnosu postoji ãiroko rasprostranjeno verovanje da nekome neãto pristaje i pripada, a nekome ne, te samim tim bi se podrazumevalo i da ovi principi funkcioniãu za nekoga, a za nekoga ne. Meœutim, oni su univerzalni i samo je pitanje naãeg verovanja da li ñemo ih staviti u funkciju svoga æivota ili ne. Za delovanje principa sinhroniciteta neophodan je smireni um, a da bi on bio smiren potrebno je da predmetno verovanje bude toliko åvrsto i bezkompromisno da nas potpuno dovodi u stanje smirenosti i spokojnog iãåekivanja. U protivnom, kolebljivost i neodluånost direktno iskljuåuju ovu kapitalnu pomoñ i podrãku realizaciji æeljenog. Kao ãto se ne moæe biti „malo trudna”, tako je praktiåno nepoæeljno i nemoguñe malo verovati u sebe, u svoje ciljeve i njihovo ostvarenje. Ako verujete da moæete – moæete, a ako verujete da ne moæete – ne moæete.

111

37. BUDI MOTIVISAN Motivacija je gorivo za uspeh. Ona je sve ãto naãe znanje i umenje pretvara u æeljeni rezultat. Istovremeno, ona je jedna od retkih stvari koja prkosi prirodnom zakonu entropije i ilustruje zakon inercije. Zakon entropije definiãe pojavu da svaki sistem u vremenu pada sa energetski viãeg na niæe nivoe, dok inercija predstavlja osobinu da se zadræi stanje kretanja na kome se nalazi. Kad je motivacija u pitanju, od entropije ni traga ni glasa. Ãto smo motivisaniji, viãe radimo i postiæemo, to smo motivisaniji da radimo i postiæemo dalje i na „viãem nivou”. Ãto viãe åovek radi i postiæe, ãto je proaktivniji, to viãe ima teænju da nadogradi svoju motivaciju i bude joã aktivniji da bi na kraju postao „opijen” aktivnostima ili kako se to kaæe „pozitivan adikt”, preplavljen endorfinima i oseñanjima sreñe i zadovoljstva. Svaki put kada neãto naumite i prevashodno sopstvenim snagama uåinite, kao nuspojava postignutog cilja pojavljuju se i, izmeœu ostalog, poveñani nivo motivisanosti i spremnosti da se ide dalje. Ko vam to daje – em idete, kud ste naumili, em tamo stignete, em su vam rezervoari joã puniji nego kad ste krenuli? To vam moæe dati samo motivacija. S aspekta pojedinca, motivacija je interno stanje koje vodi ostvarenju cilja. Motivacija je ulaganje napora da se postignu rezultati. Motivacija je proces iniciranja i usmeravanja napora i aktivnosti u svrhu ostvarivanja individualnih i grupnih ciljeva. Najpoznatija teorija motivacije je ona koju je postavio i razvio Abraham Maslov. Ona se zasniva na hipotezi da u svakom ljudskom biñu postoji motivaciona hijerarhija koja åini pet primarnih potreba, koje se hijerarhijskim redosledom zadovoljavaju: Fizioloãke, egzistencijalne potrebe – hrana, voda, skloniãte i dr. telesne potrebe. Potrebe sigurnosti – ukljuåuju fiziåku i emocionalnu sigurnost i zaãtitu. Socijalne potrebe – ukljuåuju pripadanje i ljubav, prihvatanje od strane drugih i prijateljstvo. Potrebe poãtovanja i statusa – ukljuåuju unutraãnje faktore poãtovanja (samopoãtovanje i autonomija) i spoljaãnje faktore (status u druãtvu, priznanja i paænja okoline). Potrebe samoaktuelizacije – ukljuåuju razvoj i napredovanje, unutraãnju ispunjenost i zadovoljstvo sobom.

112

Maslovljeva teorija vodi do zakljuåka da kada se jedna potreba zadovolji, ona prestaje da bude motivator. Ulogu motivatora preuzima sledeña, nezadovoljena potreba. Åovek najbolje funkcioniãe kada neåemu teæi, kada mu neãto nedostaje i kad svoje moguñnosti stavlja u funkciju ostvarenja nekog cilja. U sagledavanju motivacije i individualnih i druãtvenih razlika u definisanju ciljeva koji se æele postiñi, treba imati na umu faktor objektivnih moguñnosti kao svojevrsni regulator. „Mi svesno åeznemo za onim ãto razumno moæemo dostiñi”. Preneto na materijalni svet to bi znaåilo da kako se prihodi åoveka poveñavaju, tako on teæi stvarima o kojima pre nije åak ni sanjao. Na individualnu motivaciju deluje mnoãtvo faktora: • individualne osobine, • karakteristike posla koji pojedinac obavlja, • karakteristike organizacije, odnosno radne situacije u kojima se pojedinac nalazi, • ãira druãtvena okolina. Vidimo da na motivaciju deluje åitav niz faktora, ali svi oni deluju kroz pojedinca i preko njega, utiåu na njegove percepcije, vrednosti, potrebe i druga obeleæja. Åinjenica da neko radi u teãkoj ekonomskoj situaciji moæe donekle kompenzovati i racionalizovati nezadovoljstvo loãom platom. Motivacija, ukratko sumirana, podrazumeva sledeñe: – Promene navika – Prihvatanje odgovornosti – Formiranje vizija – Fokusiranje na vizije – Pozitivno usmerenje – Kondicioniranje æeljenih i „korisnih” navika. Da biste to postigli, potrebno je da uåinite sledeñe: – Uåinite da vam razmiãljanja budu kristalno jasna i nedvosmislena – Napravite plan postizanja ciljeva i odredite vremenske okvire za svaki – Razvijte u sebi iskrenu æelju za stvari koje æelite u æivotu – Izgradite superiorno samopouzdanje i veru u svoje sopstvene sposobnosti. – Razvijte beskompromisnu odluånost da istrajete u vaãim planovima bez obzira na prepreke, kritike, okolnosti ili na to ãta drugi ljudi o tome misle, govore ili åine. Na motivaciju treba gledati kao na svojevrsni „perpetuum mobile”, jer se i ona, poput znanja, koriãñenjem poveñava. Ãto smo motivisaniji to åinim viãe i postiæemo viãe. Ãto viãe postiæemo, sve smo motivisaniji.

113

SAMOMOTIVACIJA

U okviru svojih brojnih predavanja, a naroåito u letnjim ãkolama poput „Festivala uma” (Mind Fest) trudio sam se da polaznicima, sluãaocima i åitaocima maksimalno olakãam razumevanje odreœene tehnologije primene primenjive psihologije, tako ãto ñu ãablonizovati odreœene principe i dati ãto konkretnija upustva i recepte. Otuda se rodila i u praksi iskristalisala ideja o tome da sa aspekta koriãñenja i oåuvanja, pa i uveñanja postojeñe motivacije, postoje neka pitanja i odgovori na njih koji suãtinski menjaju ili mogu promeniti æivot svakog od nas.

7 PITANJA I ODGOVORA KOJI MENJAJU ÆIVOT PITANJE PRVO: KO SAM, ÃTA SAM I KUDA IDEM? • UPOTREBI SAMOSVEST Sloboda izbora je suãtinski kvalitet koji åoveka åini åovekom i koji se izmeœu ostalog bazira na 4 pomenuta elementa: samosvest, maãta, slobodna volja i savest. Samosvest je åoveku dati instrument kojim je u stanju da spozna samog sebe, te samim tim da odgovori na pitanja: ko sam? ãta sam? åemu teæim? kuda idem?... itd. Na æalost, veñina ljudi se retko ili nikada usudi da sebi postavi ova pitanja, a joã manje da objektivno, uz upotebu samosvesti naœe prave odgovore na njih. • PITAJ ONE IZ „UNUTRAÃNJEG KRUGA„ Svako od nas ima oko sebe krug ljudi kojima veruje, i za koje je krvno, porodiåno ili prijateljski vezan. To su ljudi iz naãeg „unutraãnjeg kruga”, ljudi kojima moæemo verovati kada nam kao odgovor na ovo pitanje daju svoje viœenje nas, naãih sposobnosti znanja i umenja. • PRIMENI TEHNIKU „POGLED S KRAJA” (NEKROLOG) Ova tehnika je veoma znaåajna i preporuåio bih je svakome ko æeli da suãtinski spozna sebe. U osnovi se svodi na to da projektujuñi sebe u jedinu izvesnu taåku u naãem æivotu, a to je kraj naãeg fiziåkog postojanja kao integralno psihofiziåkog biña, piãuñi svoj nekrolog i gledajuñi retrospektivno na æivot koji je proãao, spoznamo ãta su nam to zapravo prave vrednosti, ãta je naãa æivotna misija i svrha postojanja. Koliko god ova tehnika izgledala bizarno, muåno i prividno neracionalna, praksa nas uåi da, ako je pravilno primenimo, moæe da nam da pun odgovor na ovo pitanje.

114

• NE OGRANIÅAVAJ SVOJU MAÃTU Poznato je da ljudski um nije u stanju da iãta zamisli ãto nije u stanju i da realizuje. Na æalost, u veñini sluåajeva i sami se prepadnemo svojih æelja, misli i namera, ograniåivãi sebe i svoju maãtu raznim vrstama ponaãanja: racionalnim, ugledanjem na druge ili konsultrovanjem drugih, te stvaranjem generalno negativnog stava i destruktivne komunikacije sa samim sobom, npr: „Ja to nisam u stanju, nikom to joã nije poãlo za rukom, meni to priliåi, to mi neñe dopustiti, nije mesto i vreme” itd.

PITANJE DRUGO: ÃTA ÑU SA SVOJOM PROÃLOÃÑU? Veñina ljudi je optereñena stalnim ili åestim gledanjem u retrovizor, tj. bavljenjem sopstvenom proãloãñu. Na æalost, to je neretko i posledica sposobnosti naãe maãte da razmiãlja o tome ãta bi bilo da je bilo. Kako se u proãlost ne moæemo vratiti i kako se stalnim menjanjem, i fiziåki i na drugi naåin, veoma razlikujemo od nas iz proãlosti, samo bavljenje njome je, sem kao biografskim fenomenom i rezervoarom pozitivnih iskustava, u osnovi beskorisno. Otuda je tim znaåajnije koristiti sledeña upustva: • SVE ÃTO JE PROÃLO I NA ÃTA NE MOÆEÃ UTICATI – ZABORAVI! Ovo je veoma bitno i predstavlja jedan od kljuånih principa æivota mentalno zdravih proaktivnih i pozitivnih ljudi, uz pojaãnjenje da se ovde ne misli na totalni zaborav, veñ pre svega na emotivno obezbojavanje svih sadræaja proãlosti koji mogu imati negativan i/ili paraliãuñi uticaj na sadaãnjost i buduñnost. Åesto to nije lako, ali nam zato izmeœu ostalog stoji na raspolaganju metoda brisanja señanja, odnosno njegovog ’’skremblovanja’’, detaljno razraœena u okviru stres menadæmenta. • NE DAJ DA TE PROÃLOST OGRANIÅAVA! Veñini ljudi je programiranje u proãlosti trajna prepreka i neposredni povod ograniåavanja u buduñnosti. Uzroci ovog fenomena leæe u naãim navikama i njihovim organizovanim skupovima – paradigmama koje utiåu na ljudsko ponaãanje, te ga, u velikom procentu åoveåanstva, åine limitirajuñim. Kako nam je æivot izgledao u proãlosti, kako smo se ponaãali, kakva su nam bila iskustva i percepcije, ne mora u potpunosti, pa åak ni u detalju da determiniãe naãu buduñnost. U sadaãnjosti i buduñnosti smo kao novi i na bazi sopstvenih odluka drugaåiji ljudi u stanju da menjamo i promenimo sve ono ãto ne æelimo da iz proãlosti ponesemo u buduñnost, kao i da tu buduñnost stvaramo na bazi aktuelnih, sadaãnjih odluka, a ne proãlosti. Treba reñi i to da je za veñinu ljudi ograniåavanje proãloãñu samo jedan u moru izgovora za ne menjanje i statiånost (reaktivnost), kao posledice straha od promena i izlaska iz „zona komfora”. Neretko se pravdamo time da je naã æivot, a samim tim i naãa proãlost, sadaãnjost i buduñnost, ograniåen naãom sudbinom. Meœutim, i teolozi i struånjaci i profalni empiriåari ñe se ipak sloæiti da je sudbinsko u åoveku upravo to ãto moæe da utiåe na svoj æivot i kreira svoju sudbinu, a izmeœu ostalog i na bazi toga ãto neñe dopustiti da neæeljena ograniåenja u proãlosti kreiraju njegovu buduñnost. • KORISTI POZITIVNA ISKUSTVA! Pozitivitet je jedna od vrlina proaktivnih, sreñnih, zadovoljnih i uspeãnih ljudi. Pozitivna iskustva iz proãlosti, kao i pozitivni primeri ljudi iz istorije i okruæenja dovode

115

naãu liånost u stanja kojima dominiraju pozitivna energija i usredsreœenost na dobro. Pozitivna oseñanja motivaciono hrabre i unapreœuju naãa nesvesna ponaãanja, te je koriãñenje pozitivnih iskustava iz proãlosti viãestruko dobro i korisno. S jedne strane, ona nam pruæaju oseñaj kontinuiteta i veze pozitivne proãlosti, sadaãnjosti i buduñnosti, a s druge strane bude u nama oseñanja motivisanosti, samopouzdanja i samopoãtovanja. Na taj naåin ovakva iskustva postaju kompaktni elementi temelja naãih buduñih aktivnosti, a njihova pozitivna, emotivna obojenost znaåajna alatka u sveobuhvatnom motivisanju liånosti. • ZAPAMTI: PROÃLOST NE MORA DA PREJUDICIRA BUDUÑNOST! Joã jednom ovo podseñanje, kao potvrda prethodno iznetih razmatranja i teza. Bez obzira ãto se veñina ljudi opredeljuje da njihovo ponaãanje u buduñnosti bude analogno stereotipima navika i ponaãanja iz proãlosti, ovo nije i ne mora da bude arhitipski obrazac ponaãanja, veñ ga treba doæiveti iskljuåivo kao kretanje linijama manjeg otpora i psiholoãkom obitavanju u „zonama konfora”. U motivacionim razmatranjima objaãnjeno je da je za veñinu ljudi najviãi nivo motivisanja za neku aktivnost onda kada su ãanse pozitivnog ishoda pola-pola. Meœutim, za proaktivne i uspeãne ljude koji kontroliãu svoj æivot, motivisanost raste upravo proporcionalno smanjenjem verovatnoñe za realizaciju postignutog cilja. Otuda su, prema meni, neretki ljudi åija je proãlost bila optereñena mnogim negativnostima, poåev od fiziåkih preko socijalnih i materijalnih hendikepa, u daljem toku i razvoju æivota iskoristili ove komparativne slabosti i teãkoñe kao znaåajne motivatore i ugradili ih u sasvim drugaåije æivotne priåe od onih koje je proãlost prejudicirala.

PITANJE TREÑE: KOJI JE ZNAÅAJ KOMUNIKACIJE? Komunikacija je pretpostavka, vezivno tkivo i spona svakog od nas sa æivotom, okruæenjem, proãloãñu, sadaãnoãñu i buduñnoãñu. Otuda nije preterivanje reñi i sledeñe: • KOMUNIKACIJA JE – SVE – JE KOMUNIKACIJA Iako na prvi pogled ovo moæe izgledati pretenciozno, ali uspeh u komuniciranju sa samim sobom, te uæim i ãirim okruæenjem, predodreœen je naãom sposobnoãñu komuniciranja. O ovome je detaljno izlagano u dva poglavlja ove knjige koja se tiåu komunikacije. • „SMALL TALK” – KOMINIKACIJA SA SAMIM SOBOM Komunikacija sa samim sobom presudni je vid komunikacije, jer upravo ovom intrapersonalnom komunikacijom åinimo korake koji predstavljaju predpostavke i osnovu svih drugih komunikacija. Ovaj vid komuniciranja je kultni naåin usmerenja naãih biohemijskih, hormonalnih, mentalnih i emocionalnih tokova. On daje intonacije i ekspresivnost naãoj liånosti, te odreœuje naãu vezu sa samim sobom, i istovremeno obezbeœuje komunikaciju sa supersveãñu, apsolutno s bogom; jednom reåju sa petom dimenzijom. Da bi komunikacija odigrala svoju pravu ulogu u naãim æivotima veoma je znaåajno da ona, pre svega, bude:

116

• POZITIVNA KOMUNIKACIJA Pod ovim terminom podrazumevam one komunikacije koje su, pre svega mobiliãuñe, koje podstiåu naãu i tuœu podsvest, koje je pokreñu poveñanim nivoom zadovoljstva i hemizmom, a koji on pokreñe u smislu dopamina i beta-endofina dajuñi oseñanja ljubavi, sreñe i zadovoljstva. Kako su oni glavni motivatori u svakom od nas, pozitivna komunikacija je preko potreban sastojak æivota svakog od nas i bitni preduslov doæivljaja æivota kao izazova, uspeha, sreñe i zadovoljstva. • NIVOI KOMUNIKACIJE Postoje razliåiti nivoi komuniciranja, no na ovom mestu æelim da podcrtam åinjenicu da naãa podsvest ne razume naãe reåi, veñ samo slike i oseñanja. Na æalost, veñini ljudi je usahla desna hemisfera usled retkog koriãñenja vizualizacije, kreativnosti i maãte. Da bi u potpunosti razvili svoju liånost, moramo da komuniciramo sa sobom na sve raspoloæive naåine, a posebno one koji respektuju åinjenicu da naãa podsvest biva pokretana komunikacijama koje pobuœuju senzacije bola ili pak oseñanja sreñe i zadovoljstva. • KOMUNIKACIJA SA „IZVRÃNIM„ I „SVEVIÃNJIM” Za naãu podsvest sam rekao da je to izvrãni deo naãe liånosti, odnosno „duh iz naãe (ne Aladinove) åarobne lampe. Naime, podsvest nam je data da na fiziåki i na drugi naåin åuva i saåuva od povreœivanja i ugroæavanja naã integritet, a pri tome i da bude naã komunikator sa dimenzijama koje su van nas. Svaki put kada jasno znamo ãta æelimo, i kada nepokolebljivo verujemo u ostvarenje æeljenog cilja, to do te mere da smo potpuno opuãteni i spokojni, (baã zahvatamo podsvest) deãavaju se fenomeni kroz koje se naãe æelje materijalizuju, a naãi ciljevi uz pomoñ neåega van nas, ostvaruju. Otuda je veoma bitno biti svestan znaåenja i multidimenzionalnosti komunikacije kao i potrebe verovanja u to da se koriãñenje komunikacije na pravi naåin mogu ostvariti prave veze, kako sa univerzumom u nama, tako i sa svetom i univerzumom oko nas.

PITANJE ÅETVRTO: ÃTA JE USPEH? U detaljnom bavljenju fenomenom i atributima uspeha (poglavlje IX) s razlogom konstatujem sledeñe: • USPEH JE PUTOVANJE, A NE DESTINACIJA Za veñinu ljudi, u nedostatku drugih mera, uspeh se meri materijalnim ili nekim drugim dobrima, ali ponajmanje blagostanjem na naåin kako sam ga formulisao u II poglavlju ove knjige. Ovo je razumljivo zbog åinjenice da kad god nemamo svoj stav o neåemu uvaæavamo miãljenje ili stav veñine, a za veñinu je materijani svet i jedini dostiæan i merljiv. Meœutim, tako shvañen uspeh, pored svoje merljivosti, osim prednosti, ima i jednu znaåajnu manu – ograniåenost. Uspeh nije niåim ograniåen jer je uspeh u suãtini proces, odnosno: • USPEH JE NAÅIN NA KOJI SE KREÑEMO OD ZATEÅENOG KA ÆELJENOM U viãe navrata na stranicama ove knjige napisao sam da je jedan od najfascinantnijih instrumenata naãe liånosti spoznaja samog sebe. S jedne strane, poput mikroskopa,

117

njome moæemo do detalja analizirati sebe i najrazliåitija stanja u kojima se nalazimo, a sa druge strane, kada je usmerimo ka buduñnosti moæe poput teleskopa dokuåiti i naãe najudaljenije æelje, ciljeve i vizije. Uspeh je upravo kretanje od toga gde smo i ãta smo ka tome gde i kakvi æelimo da budemo. Otuda se on ne meri materijalnim veñ mnogim drugim, a pre svega emotivnim stanjima. Brojni su razlozi zbog kojih su uspeãni ljudi drugaåiji od ostalih. To su ljudi posebnih osobina liånosti, a pre svega pozitivni, fokusirani, motivisani, puni entuzijazma i pozitivne energije. To su ljudi preplavljeni endorfinom, zagledani u buduñnosti i ispunjeni unutraãnjim ciljevima i, na æalost, u manjini. • USPEH JE „ÆIVOTNI SEMAFOR” Kada sam na poåetku ove knjige pisao o trijasu biti-raditi-imati, detaljno sam se bavio motivacionim fenomenom koji govori u prilog tome da su uspeãni ljudi pre svega oni koji znaju ko su, ãta su i jasno im je kuda idu, koja je njihova misija i svrha postojanja. Za uspeãnog åoveka je raditi pitanje liånog izbora i odnosa prema æivotu, a rad je izvor radosti, zadovoljstva i ispunjenja svojih æivotnih misija. Uspeãni judi nemaju za prioritet spolja vidljivi i po svaku cenu od drugih merljivi i prihvaljivi rezultat. Oni su fokusirani na ono ãta rade i åitavim svojim biñem su uronjeni u ono ãta rade. Rezultat je posledica, vidljiva na „æivotnom semaforu”. Za veñinu je vaænije ãta taj semafor pokazuje no kako stvari u æivotu defakto postoje. Verujem da ne pripadate ovoj grupi ljudi, kao i ãto sam ubeœen da ste nebrojano puta bili u prilici da doæivite iskustvo da je rezultat neuporedivo veñi i da se do njega dolazi mnogo lakãe kada smo fokusirani na ono ãto taj rezultat treba da donese, a ne na sam rezultat. Na drugom mestu sam upotrebio metaforu da se utakmica ne dobija na semaforu veñ na terenu. • USPEH JE ODRAZ NAÃIH PARADIGMI Naãa ponaãanja su definisana naãim navikama. Naãe navike åine obrasce naãeg ponaãanja, naãih paradigmi. Paradigme su poput kompjuterskog programa, forme koje mogu da se instaliraju, unaprede, deinstaliraju, pokvare, poprave i sl. Kao i uspeh, one su posledica usvajanja i primene odreœenog ponaãanja, a kako svako ponaãanje moæe postati navika, onda je moguñe i da uspeh postane navika. Da bi se to zapravo i desilo, potrebno je formirati navike i njihove klastere – paradigme, koji ñe pomoñi da ãto bræe, ãto efikasnije savladamo prepreke, fokusiramo se na ciljeve i uz poveñano zadovoljstvo krenemo putem uspeha.

ÃTA JE NEUSPEH? Kako æivimo u bipolarnom svetu, podrazumeva se da ako postoji uspeh postoji i neuspeh. Meœutim, ako bismo se sada fokusirali na elaboriranje toga ãta je neuspeh, onda bi i nesvesno u sebi gradili obrise ponaãanja koji bi neminovno vodili u neuspeh. Umesto toga na ovom mestu ñu samo citirati oca atomobilske industrije – Henrija Forda koji je rekao: Neuspeh je samo moguñnost da se poåne mnogo inteligentnije iznova! Najveñi uåitelji svakog od nas su naãe greãke i naãi neuspesi. Kako smo odgajani u moralnom kontekstu po kome je bezgreãnost ideal, ãiroko je rasprostranjena paradigma po kojoj je bolje niãta ne raditi i nepreduzimati nego se izlagati moguñnosti greãke i neus-

118

peha. Shvatimo li da su greãke i neuspesi uåitelji, ali pod uslovom da iz njih uåimo i da nam posluæe kao povod da sliåne i analogne greãke nikad ne uåinimo, onda je razumljivo zaãto je razumevanje odgovora na sledeñe pitanje veoma bitno.

PITANJE PETO: ÃTA SU RAZLOZI NEUSPEHA? Glavni razlozi neuspeha su u direktnoj vezi sa sledeñim: • NEMANJE CILJEVA Ciljevi su svetionici na putu uspeha, baã kao ãto je istaknuto u poglavlju o ciljevima. Njihovo odsustvo åini da budemo defokusirani i liãeni oseñanja da realizujuñi sopstvene ciljeve æivimo sopstveni æivot. Besciljnost vodi u gubitak pouzdanja i samopoãtovanja, te motivacionu iscrpljenost i opãtu deteorizaciju; „unazaœivanje i propadanje” liånosti. • NE SHVATANJE VAÆNOSTI CILJEVA Åak i onda kada imamo kakve takve ciljeve u æivotu, neretko ne shvatamo koliko je bitno da im pridamo adekvatnu vaænost, te da se na njih kontinuirano fokusiramo. Bez stalnog refokusiranja na ciljeve i njihovog pozicioniranja u dimenzijama vremena i vaænosti (o ovome detaljno vidi u poglavlju o ciljevima) nema napretka i kretanja putem uspeha. Oseñanje kvaliteta i punoñe æivota svakog od nas u punoj meri je bazirano upravo na ciljnost æivota svakog od nas. Ãto viãe ciljeva ostvarimo veña je motivacija, samopoãtovanje, samopouzdanje i oseñaj vrednosti u æivotu tj. dostignuñu samoaktualizacije. Na tom putu, razlozi defokusiranja ili pak odustajanja od kakvih takvih ciljeva sadræani su, pre svega, u razlogu zvanom: • STRAH OD NEUSPEHA Veñina ljudi æivi u svojim zonama komfora tumarajuñi u lavirintu sopstvenih navika i predrasuda upravo zbog toga ãto nad njima dominira strah. Bilo da se radi o sitnim strahovima kao ãto je trema ili pak ’’kapitalcima’’ poput fobija, strah je strah. On spada u primarne ljudske instikte gde je strah od neuspeha dodatno nadograœen socijalnom dimenzijom åovekovog biña. Neretko korake ka æeljenim ciljevima ne preduzimamo upravo zato ãto smo optereñeni brigom ãta ñe ko o nama misliti, reñi ili se prema nama ponaãati ako reåeno/obeñano ne postignemo ili postavljeno ne dostignemo. Nasuprot ovome, pravi put bi bio da se naslaœujemo time ãta ñe i kako biti kada jasno fokusirani cilj dostignemo i æeljeno postignemo. Kod nekih ljudi åak i kada ovako formuliãu i artikuliãu svoj odnos prema ciljevima postoji: • STRAH OD ODBIJANJA Ova vrsta strahova odnosi se na strahove da viãe neñemo biti prihvañeni ili na pravi naåin sagledani i vrednovani od ljudi iz neposrednog ili ãireg okruæenja zato ãto smo se od njih po osnovu nekog kriterijuma udaljili. U osnovi ovakvog miãljenja i strahovanja krije se mediokritetska crta liånosti da se beæi i krije u proseånost i meœu sebi sliånim ljudima, u æelji da se izbegnu neæeljene, po podsvest negativne senzacije i emocije.

119

PITANJE ÃESTO: KO JE MOJ NAJVEÑI NEPRIJATELJ? Kao i u svakom drugom pristupu u æivotu, bilo da se radi o odnosima, emocijama, nematerijalnom ili materijalnom svetu, dobro je upoznati se i proceniti sve moguñe pogodujuñe i negodujuñe faktore i åinioce. Tako je i na putu uspeha bitno biti svestan svih nepogodnosti koje moæemo jednom reåju, nazvati neprijateljem. Na æalost, ta reå kao prvu asocijaciju budi pomisao na nekog ili neãto izvan nas, ali najveñi neprijatelj naãeg uspeha, sreñe i zadovoljstva upravo je u nama samima. • MOJE NEGATIVNE EMOCIJE Negativne emocije, naroåito strah, ljutnja, bes, gnev i sliåno, predstavljaju korene naãih promaãaja i neuspeha. Ovakve emocije nas dræe u stanju poveñane napetosti koja se dalje prenosi i na naãe mentalno stanje i poslediåno umanjenje moguñnosti delovanja principa na fenomen sinhroniciteta, jasnog fokusa, tokova pozitivne energije i stanja opuãtenosti. • SAMOOPRAVDAVANJA Ljudi ogromnu energiju troãe na iznalaæenje i formulisanje izgovora kao izmiãljenih i veãtaåkih razloga za neåinjenja i ponaãanja po reaktivnom tipu. Danas æivimo okruæeni svetom „probaåa”, tj. ljudi koji i pre no ãto otpoånu neku aktivnost deo energije troãe na stvaranje alibija za sluåaj da ne istraju ili ne dostignu i ne postignu zacrtano. Åovek je poput dijamanta, ako od sebe æeli da napravi brilijant mora biti svestan da je jedini naåin da to postane da svesno hrli u zagrljaj teãkim izazovima, iskuãenjima i naporima, a ne da od njih beæi kroz izmiãljanje i konstruisanje izgovora i nalaæenja opravdanja. • RACIONALIZOVANJE Ovo je joã jedna u nizu tehnika konstruisanja izgovora i opravdanja, a bazira se na iznalaæenju logiåkih sklopova, njihovom formulisanju i argumentaciji zaãto se neãto nije moglo ili se neñe moñi ubuduñe. Ovo tzv. prozivanje „i i racija treba, takoœe, kao i prethodno shvatiti kao jedan isprazni skup izgovora za åinjenicu da pune posveñenosti nema ili je nije ni bilo. • PRETERANA ZABRINUTOST ILI PREOSETLJIVOST Kod strahova sam rekao da su briga i zabrinutost stresogeni elementi koji vremenom iscrpljuju resurse liånosti i åine je slabaãnom i preosetljivom. Kako generalno æivimo u negativnom svetu, veñina ljudi ñe pre da nalazi razloge, izmiãlja prepreke i situacije zbog kojih neãto ne moæe da bude ili se neñe desiti, no da se okrene iznalaæenju i fokusu na pozitvne stvari. Onda je sasvim normalno da je ta ista veñina ljudi stalno nepotrebno briæna, te da trajno gubi ogromnu energiju na amortizovanju svojih briga i izagnavanju svojih zabrinutosti. Na to se veãto nadovezuje i nadograœuje i: • PREBACIVANJE ODGOVORNOSTI NA DRUGE Ogromna veñina ljudi nije spremna da prihvati da su za svoje postupke, i ono ãto im se deãava u æivotu, odgovorni oni sami. Tako propuãtajuñi da doæive punoñu snage proistekle iz argumentacije „ja sam odgovoran za svoj æivot jer ja njime upravljam” oni prebacuju odgovornost na druge smatrajuñi ih, kako to neadekvatno formuliãu „krivcima”, za sopstvene promaãaje i neostvarene ciljeve. Ovaj fenomen prebacivanja odgovornosti

120

na druge je do te mere uzeo maha da je danas praktiåno veoma teãko nañi åoveka koji u potpunosti preuzima na sebe odgovornost za sopstevne postupke, ponaãanja i dela. Otuda nije ni åudo ãto je veoma mali broj odgovornih i proaktvinih ljudi (samo 2-5 %). U viãe navrata je veñ reåeno da je modeliranje jedno od tehnika koje u znatnoj meri mogu da unaprede kvalitet naãeg æivota, njegovu efikasnost i efektnost, njegovu punoñu i znaåenje. Modeliranje podrazumeva uoåavanje principa koji funkcioniãu na stavljanje tih principa u sluæbu naãih ciljeva i ponaãanja. Da bi to uspeli potrebno je prvo da uoåimo koje su to osobine koje proaktivne dele od reaktivnih ljudi, odnosno ãta je to ãampionsko u pojedincu ãto ga åini ãampionom, odnosno pobednikom u æivotu, i nad nedañom i preprekama æivota. Otuda se logåki nameñe:

PITANJE SEDMO: KAKO DA RAZLIKUJEM POBEDNIKA OD GUBITNIKA? • Pobednik ostvaruje svoje vizije, gubitnik kreira izgovore. • Pobednik sluãa, gubitnik samo åeka svoj red da govori. • Pobednik kaæe: „DOBAR SAM, ALI MOGU JA I BOLJE”, gubitnik kaæe „IMA IH MNOGO LOÃIJIH OD MENE”. • Pobednik je uvek deo reãenja, gubitnik je uvek deo problema. • Pobednik kaæe: „DAJTE DA JA TO URADIM”, gubitnik kaæe: „TO NIJE U OPISU MOJIH POSLOVA I ZADATAKA.” Iskreno se nadam da su vam ovi bipolarni iskazi posluæili kao indirektni izazov da sebe procenite i svrstate u kategoriju pobednika ili u onu drugu. Pravi ãampioni, i to ne sporta, veñ celokupnog æivota, su oni koji nastavljaju onda i tamo gde drugi odustaju. To su ljudi koji znaju da bez pada nema uspeha, a pri tome su unapred reãeni da koliko god puta padnu ponovo ustanu i nastave. Neka vam elementi za portret ãampiona koji su dati u nastavku posluæe kao konstatacije na bazi kojih ñete uåiniti joã konretniju liånu procenu i sagledati moguñe i potrebne dimenzije rasta u æelji da u sopstevnom æivotu ponesete ovu laskavu titulu ãampiona. Pored ovih kapitalnih atributa postoje i dodatni, detaljniji koji åine ovo ãampionstvo joã izvesnijm, konkretnijim i fokusiranijim. Pored pobrojanog, pravi ãampion svoga æivota ima i sledeñe osobine: Nikad nemojte zaboraviti da pobeœivati znaåi ne plaãiti se poraza, kao i to da se ne meri åovek po tome koliko puta je pao, veñ koliko puta je ustao.

121

38. PREUZMI ODGOVORNOST Od malih nogu su nas uåili da treba da porastemo, da postanemo odrasli i odgovorni ljudi, a da nas pri tome nisu uåili ãta ta odgovornost podrazumeva, prema kome i prema åemu mi to treba da budemo odgovorni. Otuda je logiåno to ãto za veñinu ljudi odgovornost predstavlja neku nametnutu obavezu i spoznaju da je ta obaveza vezana za neke druge ljude, rokove, uslove, materijalne i druge aspekte. Ako je verovati Ãopenhaueru tri åetvrtine stvari koje radimo u æivotu bi se mogle podvesti pod tako viœenu odgovornost. To je cena koju plañamo åinjenici da smo druãtvena biña i da kao takvi snosimo odgovornost za sauåestvovanje u „ljudskom rodu” bilo kao neåija deca, roditelji, komãije, bilo kao graœani, poreski obveznici i sliåno. Meœutim, odgovornost kako je ja vidim, nije prevashodno eksterno pitanje iako veñina ljudi traæi izvan sebe one koje su im odgovorni (ili kako volimo da kaæemo „krivi”) za to ãto im se desilo ili im se nije desilo u njihovom æivotu, a æeleli su da se desi. Joã gore je kada tu krivicu ljudi traæe u drugima za ono negativno ãto im se deãava svakodnevno, a za ãta je odgovorna, pre svega, njihova sopstvena percepcija i emocionalno akciona nadgradnja. Krivicu zaboravite! To je stvar pravosuœa, a fokusirajte se na pitanje odgovornosti. Iako je to opãte prihvañena navika, kad god odgovornost (za neãto ãto se deãava sa nama ili u naãem æivotu) prebacimo na nekog drugog mi u stvari sebe znaåajno hendikepiramo gubljenjem oseñaja kontrole nad sopstvenim æivotom i njegovim sadræajima. Odgovornost predstavlja instrument koji nam pomaæe da u svakom trenutku åvrsto dræimo uzde sopstvenog æivota u sopstvenim rukama. Otuda prihvatite da ste za sve ãto vam se deãava u æivotu odgovorni jedino i iskljuåivo vi. „Ja sam odgovoran” je izvor ogromne snage i potvrda åinjenice da smo gospodari sopstvenog æivota, kako onda kada se u njemu deãavaju stvari koje ne æelimo ali smo ih odgovorno prihvatili, tako i onda kada kormilom svog æivota isti vodimo u æeljenim smerovima. Nehotiåno, puno ljudi u æivotu koristi tehniku nojevskog skrivanja u pesak i beæanja od prihvatanja odgovornosti, neshavatajuñi da je ona jedna od suãtinskih parametara naãih sloboda. Zamislite se na trenutak nad situacijom u kojoj kaæete sebi „na to me je nagovorio Pera”. Ãta ste vi to ustvari uradili? S jedne strane, sebi ste, praveñi izgovor za svoj postupak, priznali da je dotiåni Pera veñi faktor u vaãem æivotu nego vi sami. Sebi ste priznali i prihvatili da je dotiåni Pera lepãi, bo-

122

lji, pametniji i snaæniji od vas samih u vaãem æivotu. S druge strane ste kodirali svoju podsvest i usmerili je ka formiranju navike da u vaãem æivotu svaki Pera moæe biti vaæniji i uticajniji od vas samih. Kao rezultat oba ova aspekta javlja se åinjenica naruãenog samopoãtovanja i samopouzdanja. Raste doæivljaj sebe kao manje bitnog åinioca sopstvenog æivota i doæivljaj sebe kao nekoga ko ne dræi konce tog istog æivota u sopstvenim rukama. Povrh svega, podsvest biva zbunjena, jer je za nju neprihvatljivo bilo ãta ãto njenoga „gazdu” ne stavlja u fokus kao etalona lepote, pameti, mudrosti, znanja, snage i svega drugoga. Jednom reåi, kapitulacija pred dotiånim Perom ima, motivaciono i na svaki drugi naåin, katastrofalne posledice. Ako sad obrnemo priåu, pa sebi kaæemo da u naãem æivotu nema tog Pere ili æivog stvora koji moæe da nas na neãto nagovori, obmane ili zavede, kao ãto smo to mi sami u stanju sebi da uåinimo, naãi motivacioni procesi, samopouzdanje i samopoãtovanje ñe krenuti upravo suprotnim smerovima od onih u prethodnom sluåaju. Naime, i ovakvim, po nas trenutno nepovoljnim iskazom, mi åitavom svom biñu, pa i okruæenju, stavljamo do znanja ko je tu pravi „gazda” i ko to zapravo dræi kormilo naãeg æivota u svojim rukama. Psiholoãka pozadina je tada logiåna i jasna. Ako sam ja taj koji je u stanju da napravi katastrofalno pogreãan korak, onda sam upravo ja taj koji je pozvan da napravi i najbolji korak na putevima svog æivota. Ovo se direktno oslanja na elemenat slagalice „plati cenu” i delove koji se odnose na izgradnju samopouzdanja i samopoãtovanja. Prihvatanje odgovornosti za sopstveni æivot i postupke i okretanje kaæiprsta na sebe, uz konstataciju „ja sam odgovoran”, trajni je generator energije, motivacije i hrabrosti da se istrajno koraåa svojim æivotnim putem. Za sve ãto vam se deãava u æivotu sami ste odgovorni te zato iskoristite tu odgovornost da napravite prave izbore i da vaã æivot bude upravo onakav kakvim ga to vi æelite!

123

39. UOÅAVAJ PRINCIPE Kao ãto su naãe navike sabrane u mape naãih ponaãanja – paradigme, tako se i „ispred zagrade” svih pojava i deãavanja u æivotu nalaze nekakvi principi i zakonomernosti koje treba uoåavati, poãtovati, primenjivati i modelirati. Naovom mestu æelim da spomenem samo neke, kao i da vam dam joã neke dodatne subelemente kao kljuåeve uspeãnijeg stavljanja ove slagalice u funkciju. Ne jednom je ponovljeno da npr. sve ono ãto je proãlo i na ãta se ne moæe uticati, treba „zaboraviti”. Zatim, da se prvo shvati, pa da se tek onda insistira no tome da se bude shvañen, kao i mnogi drugi za koje oåekujem da ih sami pronaœete meœu koricama ove knjige. Meœutim, sada bih vam dao neke praktiåno veoma znaåajne principe koje treba da poãtuje svako ko æeli da bude ãampion i pobednik u sopstvenom æivotu. To su: Pouzdanost. Ovo znaåi ispuniti u potpunosti ono na ãta smo se obavezali. I pouzdanost, kao i sve druge navike, uvodite postepeno. Ne upuãtajte se u preambiciozne planove koje ne moæete ispuniti. Zadajte sebi manje obaveza. Beleæite ih. Dobar podsetnik je najbolji saveznik u dobroj organizaciji. Da biste ojaåali motivaciju, oznaåite obaveze koje ste ispunili. Ne kasnite! Izbor adekvatnog druãtva. Neka vaãe druãtvo bude podsticajno. Druæite se sa odgovornim i karakternim ljudima na koje se moæete osloniti. Ne samo ãto ñete sa ovakvim osobama biti sigurniji veñ ñe vas one i podsticati da i sami budete takvi. Ne budite Atlas koji nosi sve brige ovog sveta na svojim leœima. Nije vaãe da pokuãavate da vadite iz blata neodgovorne i beskarakterne. Okruæite se pouzdanim ljudima, prema kojima ñete i sami oseñati obavezu da budete takvi. Stalna nadogradnja i razvoj karaktera. Talenat je mnogo manje zasluæan za uspeh od jakog karaktera. Veliki rezultati nikada se ne mogu postiñi bez marljivog rada i dobre organizacije. Svaki åovek proseånog intelekta to moæe. Nalaæenje reãenja, a ne potraga za krivcima. Ne traæite krivca, ni u samom sebi, niti u drugima, veñ uvek traæite reãenje problema. Suãtina vaãeg delovanja jeste pronalaæenje pravog uzroka, njegovo otklanjanje i nastavak delovanja. Upraænjavanje afirmacija poput: „Ja sam pouzdana osoba. Na mene se drugi mogu osloniti. Svaku plodnu ideju odmah pretvaram u akciju. Imam dovoljno snage i volje da istrajem u svakom poduhvatu”. Ne zaboravite, za afirmacije je najvaænije da vam pomaæu, a ne da lepo zvuåe.

124

Motivisanost. Pronaœite jak motivator u svemu ãto radite. Ne smetnite nikada sa uma osnovni princip æivota – radost. Nju vam donosi ili samo koraåanje po stazi, ili ono ãto vas åeka na njenom kraju. Iskrenost. Ako dajete pogreãnu informaciju o sebi, biñe vam dodeljeni i neadekvatni zadaci, åesto oni kojima niste trenutno dorasli. Poãtenje je pre svega stvar mudrosti, stvar poznavanja zakona uzroka i posledice. Preuzimanje odgovornosti za sopstveni æivot. Nemojte stalno kriviti druge, tako neñete reãiti problem. Ovo ne znaåi da treba da krivite sebe, veñ da se upitate ãta moæete uåiniti da popravite situaciju u kojoj se trenutno nalazite. U protivnom, kada god okrivite druge, njima ste dali moñ nad sopstvenim æivotom. Uzmite moñ u svoje ruke! Ne bavite se tuœim æivotima. Popravite vlastiti æivot, a onda ñete biti mnogo bolje druãtvo i pomoñ i ostalima. Ne zaboravite da ne moæete pruæati neãto åega ni sami nemate u dovoljnoj meri. Prvo napunite svoj tanjir. Iz praznog tanjira ne moæete nikoga nahraniti. Sreñno!!!

Niãta se veliko ne moæe postiñi bez velikih ljudi, a ljudi su veliki samo ako su reãeni da postanu veliki. Ãarla de Gol

BELEÃKE

125

40. POÃTUJ SVOJU INTUICIJU „Veñina ljudi æivi koristeñi veoma ograniåeno svoje potencijale, bilo u domenu telesnog, umnog ili moralnog, a svi mi imamo skrivene potencijale o kojima i ne sanjamo.” Vilijam Dæejms.

Svi smo nebrojeno puta imali situacije u æivotu u kojima nam se deãavalo da ne ispoãtujemo onu misao koja nam je prva pala na pamet, ili ne uradimo neãto za ãta smo jednoga trenutka imali jaku potrebu da uradimo. Umesto toga smo uåinili neãto drugo, a vreme je pokazalo da nam je izbor bio pogreãan i da bi bilo bolje da smo pratili svoju inicijalnu misao ili poriv. Joã åeãñe nam se deãava u æivotu da uradimo neãto ãto se u datom trenutku åini neadekvatnim, pa åak i suludim, a da posle izvesnog vremena, gledajuñi sa vremenske distance, zakljuåimo da se radilo upravo o najadekvatnijem åinjenju koje je izviralo negde iz dubine nas i u ãirem kontekstu imalo puno znaåenje i smisao. Bez æelje da ulazim u suãtine naãe intuicije, æelja mi je da na ovom mestu ukaæem na znaåaj naãeg nagomilanog iskustva i svih onih delova naãe liånosti kojih nismo svesni, a koji nam iz dubine naãe podsvesti pomaæu da se na najadekvatniji naåin prilagoœavamo stalno izmenljivim uslovima naãeg okruæenja i deãavanjima u nama samima, odnosno, da budemo emocionalno inteligentni. Joã davno je Aristotel rekao da je mudrost najviãa intelektualna vrlina i to kao kombinacija nauånog znanja i intuicije. Znaåaj intuicije je tim veñi ãto ona izvire iz onih delova naãe liånosti koji su tananim nitima utkani u „nad ja” i predstavljaju vezu sa onim ãto zovemo Bogom, nauka zove apsolutom, a ja – kolektivnom inteligencijom. Ta boæanska, zlatna ili prva pomisao je neretko zasluæna za ogromne pomake koji su se deãavali, kako u liånim æivotima, tako u istoriji åoveåanstva uopãte. Ovaj fenomen ima i direktne veze sa fenomenima sinhroniciteta, smirenosti, posveñenosti i vere, ali i sa åinjenicom da svi mi imamo nesvesnu potrebu da stvari ãematizujemo, sistematizujemo i stavljamo u okvire navika i paradigmi. Iskusni ljudi to sagledavaju i intuiciju koriste kao alatku i pomoñ na putevima uspevanja. Oni koji nisu svesni potencijala i moñi intuicije, te ne razumeju to kako u psiholoãkom smislu funkcioniãu, mahom bivaju ærtve svojih ãablonizacija, gde dopuãtaju da im ispred emocionalne inteligencije idu doæivljaji, antipatije i negativni

126

sadræaji. Ne jednom je reåeno da åovek nije u stanju niãta da pomisli ãto nije u stanju i da realizuje. Meœutim, pri tome nije dovoljno samo posedovati svesna znanja i iskustva, veñ ih i koristiti. Naãe nesvesno znanje i iskustva predstavljaju ogromni rezervoar naãih potencijala. Istovremeno oni su garancija da su naãi snovi, æelje, ciljevi i motivi utoliko ispravniji i saglasniji sa suãtinom naãih biña, ukoliko se viãe prepustimo impulsima koji naviru iz dubine naãe liånosti. Puno puta u æivotu åinimo neãto ãto prividno deluje neadekvatno, neprimereno i suludo da bi vreme pokazalo da su nam odluke i izbor bili jedini pravi, ispravni za konkretnu situaciju, trenutak i nas same. I nesvesno, u takvim trenucima odluku smo prepuãtali sopstvenoj intuiciji, tj. åesto u beznaœu, dizali smo ruke od aktivnog razmiãljanja i suvog pragmatiånog kalkulisanja i prepuãtali ga neåem duboko u sebi. Nauåimo li da verujemo svojoj intuiciji i sledimo svoje instinkte koji nisu åisto animalni, veñ su pitanje suãtine naãeg ljudskog biña, sa svim slobodama izbora i realnim cenama koje kao druãtvena biña plañamo okruæenju, biñemo mnogo uspeãniji i sretniji jer ñemo æivot doæivljavati kao stalni izazov koga se ne bojimo jer u sebi na te izazove nosimo spremne odgovore. Naãa intuicija je naã nepogreãivi vodiå i nikada se ne bojte poñi za njim.

BELEÃKE

127

41. OPROSTI I ZABORAVI Oprost i zaborav su termini koji veñinu ljudi trenutno asociraju na crkvena uåenja, te samim tim bacaju posebno svetlo na upotrebljivost i primenljivost ovih instrukcija. Meœutim, oprostiti i zaboraviti moæe biti shvañeno i kao dvojnost sinonima gde oprostiti podrazumeva upravo zaboraviti na jedan vrlo specifiåan naåin. Æivot je interakcija sa ljudima oko sebe, ali najveñim delom interakcija sa samim sobom. Taj put druæenja, komuniciranja, suæivota i subitisanja je put na kome se åesto deãavaju sadræaji koji åine da bez fenomena oprosta i zaborava teret na tom putu postaje sve veñi i teæi. Nagomilani sadræaji optereñeni negativnim emocijama u vremenu sve viãe optereñuju åovekovu liånost stvarajuñi percepcije tereta i neizdræivosti. Otuda i najjaåi vremenom pucaju, zdravstveno, moralno, materijalno ili na neki drugi naåin. Ovu temu bi moæda najbolje ilustrovala metafora velikog, razgranatog i åvrstog hrasta åije grane, bez obzira na sve to, pucaju pod teretom snega, za razliku od grana neæne i vitke vrbe, niz koje klize i stresaju se i pod najmanjim daãkom vetra, sneæne pahulje. Da bi u æivotu bili sretni moramo shvatiti da blistavost te sreñe ima direktne veze s tim koliko smo spremni da svakog trenutka, ma i najmanju trunku æivotne praãine, poåistimo u tom æivotu åim na njega padne. U protivnom, spremajuñi se i åekajuñi da doœe vreme „velikog spremanja” æivimo u æivotu koji je haos, a to spremanje iziskuje kumulativne i mnogo veñe napore, energiju i motivaciju. Bilo da se radi o konfliktima ili tek nesporazumima, ili emotivno obojenim situacijama, neophodno je stalno, poput ribice „åistaåa”, åistiti svoj æivot od loãih sadræaja i negativnih emocija. Nagomilavanje negativnih emocija ima za posledicu akutni i hroniåni stres sa svim njegovim fiziåkim, psihiåkim i socijalnim posledicama. Nagomilavanje negativnih emocija i sadræaja u æivotu i nas same åini negativnim i loãijim no ãto moæemo biti. Tehnike zaborava su tehnike kao i sve druge tehnike. Jedna od metoda koje koristim i koje bi i vama preporuåio je tzv. „metoda brisanja señanja”. Za njeno koriãñenje i primenu je najbitnije stalno imati na umu da åovek nije zlatna ribica koja unutar sedam sekundi æivi, doæivi i zaboravi, te da i nije ljudski ideal da se zaborave åinjenice i da æivot bude prazan skup. Poenta ljudskog zaborava je da se señanje obezboji, tj. da mu se eliminiãu negativne emocije koje generiãu negativne posledice. Suãtina pomenute metode je u tome da se, umesto da beæimo od señanja na neki dogaœaj, u mislima u njega u potpunosti i vratimo, te da se on deãava na

128

naãem mentalnom ekranu kao kakav film sa puno slika, detalja i zvukova. Kada se potpuno uæivimo u takvo señanje, poåinjemo njime da se igramo. Slike niæemo u jednom smeru, zvuk „motamo” u drugom smeru, ubrzavamo, usporavamo i åinimo sve i svaãta dok se ne raskine i ne izgubi veza izmeœu konkretnog dogaœaja i vremensko prostorno koincidirajuñeg emotivnog stanja. Ova metoda („skrembl metoda”) je veoma korisna jer nam pomaæe da se señamo i konstruktivno logiåki koristimo iskustva i sadræaje preœenog æivotnog puta, a da nas pri tome oni ne optereñuju. Pravog oprosta i nema dok se ne desi zaborav po principu promene emotivnog stanja, tj. „emotivnog obezbojavanja”. Veñina ljudi je sklona da æivi sa odreœenim emotivnim stanjima, kao nadogradnjom odreœenih situacija i ponaãanja, te da sebi ili drugima kaæe „ja to nikada ne mogu oprostiti”. Neshvatanje da ovakvo ponaãanje vodi u æivotne zaåarane krugove usporava i prekida tokove i spontanosti æivota, razlog je za åinjenicu da ima veoma mnogo ljutih, gnevnih, tuænih, ucveljenih i negativnih ljudi. Aristotel kaæe da, ako smo u stanju da doæivljavamo prava oseñanja u pravo vreme i u pravoj meri, postupañemo dobro i dosledno i vodiñemo uspeãan æivot. Iz toga je jasno vidljivo da, ukoliko smo fokusirani i fiksirani na to da nekome ili neåemu, a po najviãe sebi, neãto nikada ne moæemo oprostiti, jasno sledi da direktno negiramo bilo kakvu ãansu sreñi i uspehu. Narod kaæe „vreme leåi sve”. Resurs vremena je vrlo ograniåen i åekati da vreme uåini da neãto zaboravimo ili oprostimo, neracionalno je i apsurdno. Setite se koliko je bilo situacija u vaãem æivotu kada ste mislili da je to najstraãnije i najgore ãto vam se desilo. Danas neretko niste u stanju ni da se setite ãta to beãe. Velika je mudrost i umetnost u æivotu, ovladati tehnikama koje ñe uåiniti da na stvari koje se deãavaju sada i koje nas pritiskaju i optereñuju sada, mahnemo rukom i sebi kaæemo „sve ñe to biti lane”. Elementi slagalice koji viãe govore o ovome su oni koji govore o pogledu sa strane, fokusu, afirmacijama i æivotu pod ruånom.

Smeãno je optuæivati druge za spoljne okolnosti umesto sebe ãto smo bili dovoljno slabi da nas one zavedu. Isto tako i pripisivati sebi liåno zasluge, dobre i ispravne postupke, a za rœave i sramne kriviti zavodljivu moñ spoljnih okolnosti. Aristotel

129

42. BUDI ZAHVALAN Señajuñi se svojih srednjoãkolskih dana setio sam se jedne knjige, mislim da se zvala „Dnevnik Pere Bogalja” koja mi je ostala u señanju po tome ãto mi je njeno åitanje veoma teãko iãlo. Stranice su se nizale, a sve se neãto vrtelo oko nogu. Te otac pere noge, te seåe nokte, te joã pere noge itd. Moæda karikiram, ali koliko se señam, silne stranice proåitah tek da bih na sto i nekoj shvatio da se radi o ispovesti mladiña bez nogu, prikovanog za invalidska kolica. Moæda tada, a moæda tek mnogo kasnije, shvatio sam vezu sa onom kletvom „da bog da da imao pa nemao” o kojoj razmiãljam i danas, piãuñi ove redove. Åuveni mislilac i menadæerski guru, Piter Draker, je rekao da se niãta ãto se ne moæe izmeriti ne moæe ni popraviti i poboljãati. Preneto na naãe æivote, postaje jasno da, ako nemamo meru, vremenske okvire i kvantifikaciju materijalnog i emotivnog, sve prepuãtamo trenutnoj impresiji i emociji. Kada mi je otac umirao, priåao mi je o tome kako æivot izgleda sasvim drugaåije u trenutcima kada ideal postaje da se spuste noge s kreveta i domaãe papuåe. Posle njegove smrti sam imao prilike da sretnem puno mladih, zdravih, a nesretnih ljudi koji su dobrim delom bili nesretni baã zato ãto nisu imali meru kojom bi mogli izmeriti i sagledati to koliko su, ustvari, sretni. Æivotni put je skup sitnih usmerenih koraka, kretanje stazom obasjanom svetlom naãih svetionika, naãih ciljeva i prolaznih vremena. U osnovi æivot je penjanje na æeljene vidikovce i to stepenik po stepenik. Da bi znali koliko smo stepenika proãli, da bi iz toga crpeli samopouzdanje i samopoãtovanje, da bi punili svoje motivacione rezervoare i imali parametre brzine i projekcije stizanja, potrebno je da koriãñenjem unapredimo naã merni instrument koji sve to moæe da objektivizira, a to je naãa samosvest. Ako nismo svesni toga ko smo, ãta smo i gde smo, ako nemamo jasan emotivni odnos prema onome ãta i kako æelimo ili u svom æivotu ne æelimo, nismo spremni i sposobni ni da sebi pomognemo, da stvari menjamo i sopstveni æivot kreiramo. Niko nikoga u æivotu ne moæe nositi preko ciljne crte, a pogotovo ne onoga ko ne zna kuda je krenuo. Ko ne åini samostalne napore na realizaciji sebe samoga i sopstvenog æivota, ne zasluæuje ni tuœu podrãku i pomoñ. Zahvalnost sebi i drugima je kljuåni elemenat spoznaje inventara, kvaliteta i integriteta æivota. Ako svako jutro dan poånete zahvalnoãñu za sve ono ãto jeste, imate, æelite, oseñate itd., a dan zavrãite zahvalnoãñu za isto to i sve ono ãto vam je lepo i dobro, mudro i iskustveno doneo taj dan, uåiniñete nekoliko znaåajnih stva-

130

ri u svom æivotu. Prvo, stvoriñete naviku da se fokusirate na ono ãto jeste, te da sa optimizmom i poletom iãåekujete ono ãto ñe biti. Zatim, manifestujuñi svoju zahvalnost, unaprediñete sopstvenu inspiraciju, motivaciju i entuzijazam koji su vam potrebni za dalje. Treñe, iskazujuñi zahvalnost i komunikacijski i energetski, staviñete do znanja „onome nekome iznad sebe”, da zasluæujete æivot, njegove sadræaje i poslediånu sreñu, jer im se iskreno radujete, sa njima æivite i u njima uæivate. Da bi bili vredni i zasluæili sve privilegije koje su nam date raœanjem i æivotom ljudi okruæenih åudima i lepotama sveta i drugih ljudi, moramo biti svesni toga i zahvalni za to. Zahvalnost dovodi u jedno stanje smirenosti koja rezultira u dodatnom intenziviranju fenomena sinhroniciteta, te pomaæe bræoj i efikasnijoj realizaciji i materijalizaciji naãih æelja. Razmiãljajte o ovome sledeñi put kada nekome ili neåemu budete zahvaljivali, pa makar i na negativnom iskustvu, ruænim reåima ili neåem sliånom, jer i iz toga sa zahvalnoãñu moæemo izvuñi zakljuåke o tome ãta je dobro, a ãta loãe, ãta treba, a ãta ne treba, da bi joã izvesnije znali ãta mi to i kako u svom æivotu æelimo i za ãta ñemo sebi biti zahvalni.

BELEÃKE

131

43. BUDI VELIKODUÃAN (RUKA DAJUÑEGA NE OSKUDEVA) U jednom od elemenata slagalice je reåeno da sitni ljudi i niãtarije imaju potrebu da sebe uzdiæu time ãto ñe druge ljude nipodaãtavati i omalovaæavati. S druge strane, na ovom mestu æelim da se pozabavim velikoduãnoãñu kao fenomenom koji zaokuplja najveñe umove åoveåanstva hiljadama godina. Velikoduãnost je, pre svega, pitanje morala i one unutraãnje savesti koja je jedan od åetiri stuba slobode liånosti svakoga od nas. Ãopenhauer kaæe da je moralna razlika u karakterima jednaka razlici u intelektualnim sposobnostima. Drugim reåima, evo joã jednog miãljenja u prilog tome da je æivot fenomen spojenih sudova gde jedino uravnoteæenost odnosa njihovih sadræaja vodi punoj samoaktualizaciji i blagostanju. Istorijski, za duãu su bili zainteresovani mnogi. Od onih koji su je anatomski traæili u epifizi, preko crkve i inkvizicije, do spiritualista i psihijatara. Jedan od njih – Jung, je rekao da ñe vaãa vizija postati jasna onoga trenutka kada budete u stanju da pogledate u svoje srce. Ko gleda izvan njega, taj sanja, a ko gleda unutar njega, taj se budi. Semantiåki gledano, velikoduãan bi znaåilo da ima veliku duãu u koju mogu da stanu i ljubav i razumevanje i paænje i podrãka i sve ono ãto åoveka åini åovekom. U vremenu u kome æivimo, moralna neizgraœenost druãtva je uåinila da se velikoduãnost, åoveånost i empatija potisnu na margine pod pritiskom pojavnog i materijalnog. Stoga je neophodno shvatiti da su pojavnost i materijalnost stvari koje su najprihvatljivije veñini jer su najgrublje i najuoåljivije agregacije energija, odnosno materija. Emocije, a naroåito one koje su u vezi sa ponaãanjima koje nazivamo velikoduãnim, su veoma tanane i suptilne, te samim tim teæe uoåljive. Suãtinska razlika ova dva ekstrema je upravo u tome da se u materijalnom svetu stvari koriãñenjem habaju i propadaju, dok se u duhovnom one uveñavaju. Tako se i dobroåinstvo i velikoduãnost uveñavaju davanjem, odnosno, ispoljavanjem. Koje su to vrednosti, razmislite i zakljuåite sledeñi put kada se susretnete sa fenomenom bogataãa (bez obzira kako je materijalno bogatstvo stekao), koji ima veliku potrebu da se iskaæe kao filantrop, ktitor ili humanista.

132

Postoje nekolika oseñanja kojima svi i nesvesno teæimo, a za koja nikada neñete åuti od normalnog åoveka da ih ima previãe, da mu ih je dosta i da æeli neãto suprotno. To su oseñanja koja nas ispunjavaju, proæimaju i åine da se oseñamo snaæno i moñno. Åine da nam niãta nije teãko. Åine nas uverenim da æivimo æivot vredan æivljenja. Meœu tim oseñanjima dominiraju ljubav, toplina, bliskost, strast, odluånost, optimizam i vitalnost. Teæeñi i razvijajuñi ova oseñanja u sebi i svom okruæenju, stvaramo i unapreœujeme uslove za ispunjenje jedne od najuzviãenijih misija æivota – misije davanja. Dobroåinstvo kroz davanje se uveñava upravo davanjem. Da bi u æivotu aktivno uåestvovali, potrebno je da imamo ãta da damo, pruæimo. Ãto viãe pruæamo to viãe dobijamao. U Bibliji piãe „ruka dajuñega ne oskudeva”. Da bi imali ãta vredno da ponudimo sebi i okruæenju, neophodno je da to vredno pre svega razvijamo u sebi, a upravo ta „deficitarna” oseñanja su najvrednija oseñanja za svakog od nas. Nikad ne zaboravite da je tajna æivota u davanju (kako i Biblija kaæe: „ruka dajuñega ne oskudeva”) te da, ãto viãe dajemo, to i viãe dobijemo zauzvrat.

133

44. BUDI MAGNET (PRIVLAÅNOST …) Joã su stari mudraci rekli „Postajemo ono ãto verujemo da jesmo”. Ova istina je danas tim veña kad se imaju u vidu saznanja vezana za naãu podsvest koja je jedan od glavnih realizatora naãih ciljeva. Naãa podsvest ne razume naãe jeziåke igrarije, veñ se aktivno trudi da svojim postupcima dokaæe i pokaæe da smo mi kao njeni gospodari uvek u pravu. Zato, ako sebi kaæete „ja to ne mogu”, ni ne oåekujte da ñete to neãto uspeti da uradite. Ako kaæete sebi „baã sam glup”, nemojte biti iznenaœeni kada vam æivot postane preplavljen glupostima. Åitava jedna nauka se bavi fenomenom uticaja ljudskih misli na njegova ponaãanja i fenotipski razvoj. Zato, budite oprezni kako i ãta mislite, uvek mislite pozitivno i afirmativno, ne koristite termine koji imaju negativnu konotaciju ako æelite pozitivne efekte i uvek afirmativno komunicirajte sa samim sobom po tipu: „Ja to za sada ne mogu, ali ñu uåiniti sve ãto je potrebno da bi sutra to mogao”. Liåni magnetizam u socioloãkom i emotivnom smislu je takoœe veoma zastupljen kod ljudi. Neki, harizmatiåni i, kao liånosti snaæni, privlaåe i plene svojom liånoãñu i osobinama. Generalno je izraæena pojava da nas u æivotu privlaåe ljudi koji imaju osobine kojima se divimo i za koje podsvesno teæimo da i sami razvijamo i posedujemo. Ovo ste svi imali prilike da otkrijete joã u ãkolskim danima, kada smo se i nesvesno druæili po principu „Nikolice i prikolice”. Pod tim podrazumevam pojavu da je uz nekog ko je bio „faca” u generaciji, uvek iãlao neko ko je bio suãta suprotnost, a neretko i åitavo „jato” ovakvih, odanih i servilnih, „antiheroja”. U emotivno-seksualnom kontekstu, ovaj fenomen ima i dodatnu, biohemijsku komponentu. Åesto fatalna privlaånost meœu ljudima suprotnog pola proistiåe iz feromona, odnosno specifiånih privlaånosti o kojima se danas vode brojne polemike i sprovode brojna istraæivanja. Svi ovi fenomeni imaju svoja, kako metafiziåka, tako i fiziåka i nauåna objaãnjenja. Fiziåki, mi smo samo energija i sve u nama i oko nas sastoji se od energije. Svi smo deo jednog velikog energetskog polja. Kada je reå o uticaju na sebe, tu veñina nas nema problem razumevanja i prihvatanja. A, kada je reå o uticaju na dogaœaje, to veñ ide malo teæe.

134

Stvari koje zapaæamo kao åvrste i odvojene u suãtini su samo razni oblici osnovne energije koja nam je svima zajedniåka. Energija ima razliåite vibracije i zahvaljujuñi tome dobija razliåite kvalitete, od finijeg do guãñeg. Misao je relativno fina, laka forma energije i, prema tome, veoma se brzo i lako menja. Materija je relativno gusta, kompaktna forma energije, i zato se sporije pokreñe i menja oblik. Jedan od zakona energije je: energija odreœenog kvaliteta ili vibracija privlaåi energiju sliånog kvaliteta ili vibracija. Misli i oseñanja imaju sopstvenu magnetnu energiju koja privlaåi energiju sliåne prirode. Moæemo da vidimo kako ovaj princip deluje kada izaœemo nervozni iz kuñe i naleñemo ceo dan na ljude takvog raspoloæenja, i na kraju se vratimo kuñi posvaœani s pola grada. Ili kada, na primer, „sluåajno” sretnemo nekoga o kome smo baã u tom trenutku razmiãljali. Kada neãto æelimo da stvorimo, najpre to kreiramo u mislima. Misao, to jest ideja, uvek prethodi ostvarenju. Recimo, pre nego ãto smo spremili ruåak, prvo smo ga zamislili. Pre nego ãto smo s nekim zakazali sastanak, prvo smo videli taj susret u mislima. Jednostavno, ideja ili misao koju zadræavamo u sebi jeste energija koja ñe pokuãati da privuåe i stvori isti oblik u materijalnoj ravni. Ukoliko stalno mislite na bolest, vi ñete je ranije ili kasnije prizvati i oboleti. No, ne smemo smetnuti sa uma mnogobrojne primere placebo efekta, kao i brojnih sluåajeva „spontanih ozdravljenja”, koji svi imaju znaåajnu zajedniåku osobinu – do ozdravljenja je najpre doãlo u umu pacijenta.

135

45. IMAJ SVOJU MANTRU (MOLITVU) U drugim delovima ove slagalice sam detaljno objaãnjavao elemente fokusa, vizualizacije, afirmacija i sinhroniciteta. U okviru ovoga elementa mi je æelja da na vas prenesem iskustva, znanja i umenja dragog prijatelja i struånjaka u ovoj oblasti, gospodina Spasoja Vlajiña koji preporuåuje i piãe sledeñe (na kraju ove knjige moæete nañi delomiåni popis njegovog obilnog struånog i spisateljskog opusa): Da bismo mislima uticali na svet oko sebe i voljno uobliåavali fiziåku stvarnost, potrebno je da pored navedenih uslova primenimo i åetiri osnovna koraka u fizici svesti i tehnologiji uspeha. • Prvi korak je molitva sa verom u uspeh. • Drugi korak je smirenje uma i ãto jasnija misaona slika onoga ãto æelimo. • Treñi korak je zapaæanje znakova podrãke iz jedinstvenog informacionog polja, koji su i putokaz u izradi plana rada. • Åetvrti korak je fiziåki rad koji dovodi do materijalizacije æelje sa ãto manjim utroãkom energije. Za prvi i drugi korak ne zanimaju nas „zemaljski” problemi. U sferi misaonih slika, po kojima radi desna polovina mozga, oni i ne postoje. Lako i slobodno moæemo da molimo i zamislimo sliku onoga ãto, u skladu sa moguñnostima, moæemo da ostvarimo. Tek pri treñem i åetvrtom koraku ukljuåujemo logiåko razmiãljanje leve moædane hemisfere i reãavamo tekuñe „zemaljske” probleme. Æelje se lakãe i bræe ostvaruju kad znamo da æelimo. Od naåina na koji æelimo delom zavisi i pravilan razvoj liånosti. Obavezno je opredeliti se za jednu æelju i imati jasnu misaonu sliku onoga ãto æelimo. Povoljno je da æelje odredimo po znaåaju i da prvo ostvarujemo ono ãto nam je najpotrebnije. U istom periodu moæemo da imamo viãe æelja, ali kad stvaramo misaonu sliku onda se usredsredimo samo na jednu od njih. Povoljno je zamiãljati zavrãno ostvarenje æelje, bez uslovljavanja kako da doœemo do tog ostvarenja. Prirodi treba ostaviti viãe moguñnosti da odabere najcelishodniji naåin na koji ñe nam pomoñi. Priroda ñe nañi najkrañi i najbolji put. Povoljne su ãto celovitije æelje i zato ih ne treba usitnjavati. Kad strpljivo podræavamo celovitu æelju, ona se postepeno i neosetno ostvaruje.

136

Pogodno je prilagoœavati se trenutnim moguñnostima. Imajmo na umu da se æelje lakãe ostvare kad viãe nismo njima optereñeni, ãtaviãe, i kad gotovo zaboravimo na njih. Æelju treba zamisliti smireno i lako, a zatim, s poverenjem u Boæju Promisao, strpljivo åekati njeno ostvarenje. Kada se jave sumnje i strepnje smireno ih pustimo da proœu, a onda se vratimo povoljnim misaonim slikama. Povoljne misli i oåekivanja pokazuju da verujemo u dobro i pobedu dobra. Æelje se ostvaruju kad smireno verujemo i vedro oåekujemo da do toga doœe, a ne kad s naporom neãto hoñemo. Povoljno je moliti se, æeleti i oåekivati ono ãto mislimo da je najbolje, ali istovremeno biti pomiren sa svakim ishodiãtem kao izrazom dalekoseæne namere Promisli da nam pomogne. Mirenjem sa onim ãto ñe biti åuvamo smiren um, åime doprinosimo da se ostvari ono ãto nam stvarno treba za trajnu sreñu, a ãto smo prevideli povedeni nekom manje vaænom æeljom, pohlepom ili pomodarstvom. Povoljno je kada se misaona slika æelja poveæe sa ãto snaænijim simbolom. Simboli omoguñavaju veñu moguñnost izbora u prirodnim procesima koji doprinose da nam se æelje ostvare. Smirenost treba da je veña od strpljenja, a strpljenje veñe od pobude zbog koje neãto æelimo. Smiren åovek ãiri blagost mira u sebi i oko sebe: zavaœene miri, uplaãene hrabri, rastavljene sastavlja, nesreñnima budi nadu… Bliæi su uspehu oni koji misle povoljno, nadaju se dobru i oåekuju dobro. „Kakve su ti misli, takav ti je i æivot”, kaæe monah Tadej. U svakom dogaœaju, pa i nepovoljnom, korisno je da uoåimo i razdvajamo ono ãto je dobro. Povoljne misli nose povoljnu buduñnost. Uspeh i sreña dolaze kada nam je vera veña od volje, a volja veña od æelje. Æelja ili htenje pokreñu nas u pravcu odreñenog cilja. Volja podstiåe da æelju ostvarimo, a vera daje snagu da ispunimo oåekivanje. Kod zadovoljnih osoba, moguñnosti su veñe od potreba, a potrebe veñe od æelja. Ovako stanje svesti imaju ljudi koji razlikuju stvarne potrebe od onoga ãto je pohlepa i pomodarstvo. Oni su u miru i slozi sami sa sobom i sa bliænjima. Trajna sreña izvire iz molitve Gospodu da imamo: hleb naã nasuãni. Ãto je opãtija slika æelje, veña je verovatnoña njenog ostvarenja. Duhovno zrele osobe imaju sve jer niãta ne æele, a niãta ne æele jer imaju sve. Taj mistiåni krug oznaåava blaæeno stanje kad su æelje istovetne sa namerama Promisli. U praktiånom æivotu, opisane elemente i preporuke njihovog koriãñenja ne treba dogmatski shvatiti. Oni su okviri za modeliranja ponaãanja koja su zasluæna za stvaranje psiholoãkog i svakog drugog ambijenta za postignuñe, bez obzira na religiozne ili nereligiozne okvire, a svrha im je dostignuñe stanja optimalnog blagostanja i sreñe u æivotu.

137

46. NE ÆIVI POD RUÅNOM Veñina ljudi, nesposobna da oprosti i zaboravi odreœena deãavanja, komunikacije, åinjenja od strane drugih i sliåno, ostaje fiksirana za neãto i to im postaje realna smetnja za æivot u sadaãnjosti i prepreka æeljenom razvoju u nekakvoj buduñnosti. Ovo ja zovem „æivot pod ruånom” zbog analogije sa oteæanim pokuãajima da se pokrene vozilo koje je zakoåeno ruånom koånicom. Naravno, ovo je moguñe ali uz znatno poveñane napore, utroãak energije i goriva. Pod utiskom nekog loãeg iskustva, nepravde ili dogaœaja u proãlosti, ulazimo nepotpuni u sadaãnjost i nespremni za buduñnost. Pitajuñi se „kako to baã meni da se desi” nesvesno prestajemo da uåestvujemo u nekim vrlo konrektnim i eventualno buduñim deãavanjima. Pod stresom zbog neåeg u proãlosti postajemo manje sposobni da se nosimo sa, po nas daleko znaåajniju sadaãnjost. Ovo tim pre, ãto, ako æivimo „æivot pod ruånom”, imamo realno pred sobom joã jedno opasnost u æivotu. To je opasnost da plima odreœenih frustracija i negativnih emocija (jednom reåi, optereñenja nastala odsustvom oprosta) nastavi da aktivno preplavljuje, kako nas same tako i æivot i ljude oko nas. S jedne strane, poåinjemo da generaliãemo i da se ponaãamo po obrascu „prevario me je Petar, pa sad mrzim i Sv.Petra”, ili „a sad neñu ni kako ja hoñu, jer sam veñ imao sliåno loãe iskustvo”, a sa druge strane, poåinjemo da stvaramo „negativni magnetizam” kojim u æivot privlaåimo stvari, pojave i ljude koji nam dodatno oteæavaju, veñ i onako teãko, kretanje „pod ruånom”. Zato, sve ãto je u proãlosti i sve na ãta ne moæete uticati, zaboravite, spustite ruånu, mahnite rukom i idite dalje, jer ñe sve to i tako „biti lane”. Pragmatizam i u unapred pripremljena spremnost i reãenost da se odmahne rukom, refokusira, otpusti „ruåna koånica” i krene dalje … najbolja su prevencija i lek za trenutke slabosti.

138

47. KONDICIONIRAJ SE ZA USPEH Nismo ni svesni koliko kapitala za uspeh i sreñu posedujemo u æivotu. Razlog tome je åinjenica da se åeãñe bavimo izgovorima i traæenju argumenata zaãto neãto ne moæemo nego zaãto moæemo. Kad god pristupate novom izazovu, sedite i napiãite listu znanja, umenja, veñ poraœenoga kao i svih drugih argumenata koji govore u prilog tome da ste dorasli novom izazovu i da ste spremni da se s njim uhvatite u koãtac. Ãto se tiåe stvari koje najåeãñe koristimo kao izazov da neãto ne uradimo, imajte na umu sledeñe: • Vreme – imamo ga kao i svi, 24 åasa dnevno, te ako nam se åini da ga nemamo dovoljno moramo nauåiti kako da ga bolje organizujemo i koristimo, a ne razbacujemo i troãimo; • Energija – imamo onoliko koliko imamo ali je i to dovoljno da postignemo ãto god naumimo, pod uslovom da ne razbacujemo veñ fokusiramo u pravom trenutku na prave stvari i tako postignemo maksimalne efekte; • Samopouzdanje i samopoãtovanje – postiæe se veæbom kroz postavljanje i realizacije postavljenih ciljeva i odluka a krasi one koji nisu probaåi veñ „postizaåi”; • Æelje – imamo ih u izobilju, ali ih treba svesti na prioritete; • Znanje – imamo ga i viãe no ãto treba ali ga treba znati upotrebiti jer tek njegovo stavljanje u funkciju donosi rezultate. Ako æelimo da naã æivot karakteriãe stalni napredak i razvoj, ispunjenje, rast i menjanje primereno naãoj biologiji, naãem druãtvenom i socijalnom statusu, potrebno je da zone komfora doæivljavamo kao opasnost na svom æivotnom putu i da izgraœujemo takva ponaãanja koja nam neñe dopustiti da utonemo u dnevne rutine æivota, komuniciranja, razmiãljanja, odnosa prema svetu itd. Æivot je izazovna avantura ili niãta. Ako se prepustimo svojim zonama komfora neuporedivo je veña ãansa da nam se kad tad æivot pretvori u to niãta. U proteklih par decenija bio sam svedokom uspona i padova mnogih koji su jednoga trenutka bili perjanice materijalnog i druãtvenog prosperiteta, a danas su deo señanja po principu „ko to beãe?”. Analizirajuñi njihove uspone i padove, kao i åinjenicu da su se neki ipak odræali te i dan danas predstavljaju nekakve poluge i stubove druãtva, zanimao sam se za relacije i odnose materijalnih bogatstava tih ljudi, s jedne strane, te razvijenosti liånosti i svih drugih bogatstava, s druge strane. Jasno mi se nametnuo zakljuåak da su propali svi oni koji nisu, radeñi na sebi „ura-

139

sli” u materijalne i druãtvene okvire koji su im sticaji okolnosti, ratovi, politika ili „nedostatci dokaza” doneli. Na njihovu æalost, a naãu sreñu, ostali su na nivou imitiranja bogatih i uspeãnih ljudi, onako kako su ih oni videli, tj. u pojavnom smislu, palata, kola i dæet set æivota. Za razliku od njih, oni koji su „preæiveli”, su uspeli zahvaljujuñi tome ãto su taj nesklad izmeœu svog ogromnog materijalnog bogatstva i svog obrazovno-kulturno-socijalno-emotivno-duhovnog nivoa, velikom brzinom i ogromnim radom uåinili znaåajno manjim. Kako ja to volim da kaæem na svojim seminarima, oni su shvatili znaåaj „urastanja” u svoj novokomponovani format, bilo tako ãto su, prevashodno, radili na sebi, bilo tako ãto su se okruæili boljima od sebe, po starom, oprobanom principu „najbolji si kada se okruæiã boljima od sebe”. Vreme tranzicije i raspad srednje klase je, izmeœu ostalog, doveo i do toga da su mnogi sposobni i misleñi ljudi dovedeni do granice egzistencijalne ugroæenosti, no vreme pred nama ñe pokazati da i u novim uslovima takvi ljudi imaju neuporedivo veñe ãanse i bolje perspektive materijalnog uspevanja u realnoj æivotnoj utakmici od onih koji æivotno blagostanje mere jedino i iskljuåivo materijalno-statusnim arãinima. Kondicioniranje za uspeh je, u stvari, priprema za prihvatanje ostvarenja postavljenih ciljeva, te dalje kretanje putem uspeha. To je stvaranje, pre svega, pozitivnog psiholoãkog ambijenta u samom sebi, kako bi bili u stanju da na pravi naåin sa zahvalnoãñu prihvatimo plodove svoga rada i cene koju za njih plañamo. Na putu uspeha postoje brojni negativni faktori koje treba prevaziñi i pobediti. Kao ãto je veñ pisano, tu dominantnu ulogu igra strah od neuspeha, ali i od uspeha. Æivimo okruæeni ljudima koji imaju potrebu da se bave tuœim æivotima, te otuda neretko, koristimo njihove stavove i komentare kao izgovore koji nas spreåavaju da neãto postignemo ili na nekom putu istrajemo. Majka Tereza je ovo formulisala na najbolji moguñi naåin kada je rekla sledeñe: „Budete li uspeãni, imañete puno laænih prijatelja i puno pravih neprijatelja. Sve jedno, budite uspeãni!”. Ni jedan uspeh nije konaåan – ni jedan neuspeh nije fatalan. Onaj ko hoñe da svetli ljudima, mora i sam biti svetlost. Nikolaj Velimiroviñ

140

48. DOBRO KOMUNICIRAJ Sama po sebi, istina nije moñ. Ako ne æeli da iznova propada, ona mora da privuåe moñ na svoju stranu. Niåe Komunikacija predstavlja krupan domen åovekovih interakcija i njegovu znaåajnu posebnost. Kroz razvijenost jezika i drugih formi komunikacija, åovek znaåajno odudara od ostalog æivog sveta. Komunikacija ima ãest svojih osnovnih funkcija, koje se ostvaruju kroz ãest elemenata komunikacijskih procesa. Komuniciranje predstavlja jednu od bitnih åovekovih funkcija koje mu omoguñuju mesto i ulogu u ãirem kontekstu druãtvenosti njegovog biña. Uåeãñem u komunikacijskom procesu åovek ostvaruje pripadnost i korist od åinjenice da je druãtveno biñe, te da plañajuñi cenu svoje druãtvenosti ostvaruje privilegije pripadnosti. Komunikacija je odraz åovekove evolucije, a istovremeno put i naåin njegovog prilagoœavanja i harmonizacije sa okolinom, pre svega sa drugim ljudima. Iako neraskidivo vezani, ostaje åinjenica da se svaki vid komunikacije moæe u svom znaåenju i posebno posmatrati. I jedna i druga komunikacija su istorijski, kulturno, obiåajno, strukovno, prostorno i vremenski uslovljene, noseñi sa sobom specifiåna obeleæja i prateñu simboliku. Kod verbalne komunikacije to je znaåajnije izraæeno kroz åinjenicu da postoji ogroman broj razliåitih jezika i dijalekata koji ljude definitivno razdvajaju. Pokuãaj da se stvore internacionalni jezici do sada nisu u potpunosti urodili plodom (esperanto npr.), dok neki jezici, kao engleski na primer, zahvaljujuñi pre svega ãirenju kompjutera postaje sve prisutniji u svetu. Za razliku od verbalne komunikacije, ovaj proces je daleko bræi i lakãi kod neverbalne komunikacije. To proistiåe iz dva razloga: prvi, neverbalna komunikacija predstavlja veñi deo komunikacije uopãte, i prisutnija je u vremenu i prostoru od verbalne (ljudi åesto i ñute, ali sem odojåeta u snu, neverbalno uvek komuniciraju), i drugi, u neverbalnoj komunikaciji ljudi imaju viãe zajedniåkog nego razliåitog, te je upoznavanje sa tim razliåitostima dovoljno za spoznaju neverbalne komunikacije u odreœenim podnebljima i kulturama. Svakodnevni æivot je ispunjen komunikacijama, pregovaranjima, dogovaranjima i najrazliåitijim odnosima sa pojedincima, grupama u najrazliåitije sadræaje, ciljeve, motive, æelje itd. Jedna od mera uspeãnosti u liånom i profesionalnom æivotu jeste upravo dostignuti nivo komunikacija sa drugima. Da bi sadræaji komunikacija imali svoje puno znaåenje, potrebno je da, kad god je to moguñe, se-

141

be stavimo u ulogu i funkciju „onog ili onih drugih”, tj. da naœemo odgovore na pitanje kako bi se mi oseñali, mislili ili ãta bi doæivljavali da smo u poziciji ili na mestu onog ili onih drugih. Jedna stara indijanska izreka kaæe „Nikada ne sudi o svom susedu dok ne proãetaã milju u njegovim mokasinama”. Empatija je preduslov uspeãnog komuniciranja koje za rezultat ima da su sve strane u komunikaciji maksimalno zadovoljne za date prilike i da iz komunikacijskog procesa svi izlaze kao pobednici obogañeni novim rezultatima, oseñanjima i meœusobnim poverenjem. Svi æelimo da budemo prihvañeni i da okruæenju budemo „simpatiåni”. Da bi to postigli prvi korak je da budemo „empatiåni”. Oni koji zavise od impulsa, kojima nedostaje samokontrola, pate od nedostatka moralnosti: sposobnost da se kontroliãe ovaj impuls predstavlja osnovu volje i karaktera Daniel Goleman Vreme u kome æivimo i tehnoloãka revolucija u åijoj se matici nalazimo uslovljavaju dominantni napredak upravo u domenu komunikacije. Dok su nekada pisma putovala nedeljama, a vesti godinama, danas se komunikacije deãavaju u realnom vremenu i za svega nekoliko trenutaka proputuju åitavom zemaljskom kuglom. Proãirenje telefonije na video i Internet telefoniju uslovljava åinjenicu da sve åeãñe i vizuelno komuniciramo bez obzira na prostranstva, a ãto daje joã jednu dimenziju viãe boljem razumevanju komunikacijskih procesa, instrumenata i njihovih znaåenja. Globalizacija i pretvaranje zemljine kugle u „globalno selo” neminovno vodi u univerzalizaciju komunikacije. Istovremeno taj proces doprinosi sve veñim meãanjima jezika i sve fatalnijim gubicima jeziåkih izvornosti koje predstavljaju istorijsko i kulturno i nacionalno nasleœe. Komunikacija je razmena informacija, misli, emocija i sadræaja, a pre svega razmena energija. Ona predstavlja osnovu æivota, a dobra komunikacija sa sobom i ljudima oko nas predstavlja prvi korak na putu prema uspehu kao i merilo kojim se meri åitav ljudski vek. To koliko smo uspeãni u komunikaciji zavisi od toga koliko smo u stanju da spoznamo forme i instrumente komunikacije, kao i da koristimo raspoloæiva znanja i umenja, te odreœena pravila komuniciranja, koja primenjena na pravi naåin, mogu u znatnome da poveñaju efikasnost i efekte komuniciranja. U tom smislu, formulisao sam 10 principa koji se u svakodnevnoj praksi, æivotu i poslu pokazuju kao izuzetno svrsishodni. Oni poveñavaju verovatnoñu ostvarenja ciljeva koji se komunikacijom æele postiñi, ali utiåu i na ãirenje kako kruga ljudi sa kojima komuniciramo, tako i kvalitativog poviãenja nivoa komunikacija. S obzirom da se u komunikacionoj praksi ovi principi nameñu skoro kao hiperativi slikovito sam ih i nazvao „10 zapovesti”.

142

10 REÅI I FRAZA KOJE BI TREBALO KORISTITI ÃTO ÅEÃÑE: • • • • • • • • •

HVALA TI (zahvalite za paænju, brigu i pomoñ drugih) MOLIM TE (iskazujte poãtovanje) BRAVO (pohvalite) MOGU LI TI POMOÑI (ne åekajte da se od vas se traæi, ponudite sami pomoñ). TO JE STVARNO LEPO (primeñujte pozitivno). OPROSTI (ponekad i nenamerno povredimo nekoga). PRIÅAJ MI O TOME (pokaæite zainteresovanost). ´AJMO ZAJEDNO (druæite se, nudite drugima priliku da im posvetite svoje vreme) . VOLIM TE (ne pretpostavite da druga osoba to zna, recite joj!).

BELEÃKE

143

DESET ZAPOVESTI USPEÃNE KOMUNIKACIJE Komunikacija je razmena informacija, misli, emocija i sadræaja, a pre svega razmena energija. Ona predstavlja osnovu æivota, a dobra komunikacija sa sobom i ljudima oko nas predstavlja prvi korak na putu prema uspehu kao i merilo kojim se meri åitav ljudski vek. To koliko smo uspeãni u komunikaciji zavisi od toga koliko smo u stanju da spoznamo forme i instrumente komunikacije, kao i da koristimo raspoloæiva znanja i umenja, te odreœena pravila komuniciranja, koja primenjena na pravi naåin, mogu u znatnome da poveñaju efikasnost i efekte komuniciranja. U tom smislu, formulisao sam 10 principa koji se u svakodnevnoj praksi, æivotu i poslu pokazuju kao izuzetno svrsishodni. Oni poveñavaju verovatnoñu ostvarenja ciljeva koji se komunikacijom æele postiñi, ali utiåi i na ãirenje kako kruga ljudi sa kojima komuniciramo, tako i kvalitativog poviãenja nivoa komunikacija. S obzirom da se u komunikacionoj praksi ovi principi nameñu skoro kao hiperativi slikovito sam ih i nazvao „10 zapovesti”.

1. OBRAÑAJ SE LJUDIMA OKO SEBE U komunikaciji postoji princip koji ja nazivam komunikacijskim ili „mentalnim aikidom”, a koji podrazumeva da u komunikaciji i æivotu uopãte, mi åinimo prvi korak ka ljudima, a ne åekamo da oni sami to uåine pre nas. U osnovi se radi o principu proaktivnosti, odnosno spremnosti da se stalno bude aktivan umesto reaktivan, a u åemu je detaljnije bilo reåi u poglavlju o motivaciji. Nebrojano puta ste u æivotu iskusili (sa setom i kajanjem) da ste propustili neko poznanstvo, ili pak poslovnu priliku, samo zato ãto vam je bilo teãko ili vas je bilo sramota da sami preduzmete korake da se sa nekim upoznate, da mu se predstavite i zapoånete komunikaciju. Sticajem okolnosti ovo je osobina veñine, te se u nedostatku sopstvenog stava i forme ponaãanja pojedinac priklanja ponaãanju veñine tj. reaktivnom ponaãanju. Drugim reåima, åekamo da neko drugi preuzme inicijativu u komunikacijskom procesu ili pak da se desi neãto nepredviœeno ãto ñe nas po principu reakcije primorati na komuniciranje. Stavite sebe u ulogu osobe koja je primorana da u stanju krajnje nuæde ili potrebe komunicira u okruæenju u kome ne zna jezik i obiåaje. Naravno da ñe u takvoj situaciji spontano nastati komunikacija bez obzira na sve oteæavajuñe okolnosti. S druge strane, proaktivni ljudi upraænjavaju ovaj princip, neverbalno i verbalno obrañajuñi se ljudima oko sebe, komunicirajuñi sa

144

njima obredom, mimikom ili gestovima, te verbalno se predstavljajuñi, ili pak provocirajuñi verbalnim igrama „mentalnog aikida”. Primer: svakodnevno sreñete svog suseda u liftu, a da pri tome ne znate ni ko je, ni ãta je, ni åime se bavi. Radite uzbudljiv novi posao i æelite da i suseda eventualno ukljuåite u njega. Ako u svom obrañanju budete agresivni i nametljivi, velika je verovatnoña da postignete upravo suprotni, neæeljeni efekat. Druga opcija je da se obratite susedu npr. reåima: „Dozvolite da Vam se predstavim, danima vas sreñem i htedoh joã odavno da Vas pitam åime se Vi to bavite u æivotu kada ste uvek tako doterani, srdaåni, fokusirani?”. Naravno da ñe vam sused zduãno odgovoriti, te da ñe se razgovor nastaviti, bilo na ulici, bilo u narednom susretu. Kad tad doñi ñe i vaãih „5 min”, jer ñe se vaã sused neminovno zainteresovati za to åime se vi bavite, odnosno ãta radite. To je prilika koju ste defacto isprovocirali „mentalnim aikidom”, te ñe sve ono ãto ñe se ubuduñe deãavati u vaãoj komunikaciji biti u principu „jer ste vi to tako traæili”. Efekat ñe bti postignut i to upravo po ovom principu komunikacijskog iskoraka ka ljudima oko sebe.

2. SMEÃI SE LJUDIMA OKO SEBE Osmeh na licu koje predstavlja izlog naãe duãe jedno je od osnovnih neverbalnih komunikacijskih oruœa koje, na æalost, koristi mali broj ljudi. Zamislite da se nalazite pred prodavnicom åiji je izlog oblepljen starim poæutelim novinama, a pred vratima leæi pas neprijateljskog dræanja i izgleda. Pitanje za vas: „Da li biste rado uãli?” Naravno da ne. Uãli bi samo u krajnjoj nuædi, za sluåaj da izvesno znate da ñete u prodavnici nañi neãto ãto vam je neophodno, pa i po cenu svih moguñih neprijatnosti. U æivotu je ova analogija veoma zastupljena i u sferi komunikacija. Radije komuniciramo sa ljudima koji osmehom zraåe simptome komunikativnosti, otvorenosti, dobronamernosti i optimizma, no sa onima koji nas odbijaju svojim namrgoœenim licem i opãtim stavom „bodljikavog praseta”. Otuda nije ni åudo ãto se u brojnim knjigama i iskazima uspeãnih ljudi moæe nañi metafora „osmeh od milion dolara”, jer upravo je on zaåin dobre komunikacije i jedna od njenih suãtinskih vrednosti. Veñini ljudi je ozbiljna mimika alibi za odsustvo ozbiljnih kvaliteta liånosti te opãte i specifiåne kompetentnosti. Nikada ne zaboravite da su ljudi koji su kompletni kao liånosti svesni toga ko su, ãta su i kuda idu, ljudi od znanja i umeña, veoma konforni u sopstvenoj liånosti te otuda to i emituju osmehom i pozitivitetom. Istovremeno, nasmejan i srdaåan åovek svojom mimikom i psiholoãkim stavom utiåe na svoje kompletno psiho-fiziåko biñe podiæuñi mu bioloãki i fiziåki imunitet te ga dovodeñi u stanje pogodno da utiåe na svet oko sebe (detaljnije opisano u poglavlju koje se bavi sinhronicitetom).

3. OSLOVLJAVAJ LJUDE IMENOM Koliko god to u naãim okolnostima delovalo manje verovatno i kakva god bila vaãa dosadaãnja iskustva, treba prihvatiti åinjenicu da svi ljudi vole kada ih oslovljavamo imenom. Ime je praktiåno prva reå koju åujemo joã kao odojåe i koje

145

nas prati åitavog æivota. Samim tim, pominjanje naãeg imena u nama pokreñe najdublje reflekse u komunikacijskom smislu. Praktiåno ne postoji åovek koji bi pri zdravom razumu pristao da tumara svetom bezimen, odnosno da bude oslovljavan tuœim imenom, ili kao „onaj”, „ti tamo”, „neko” i sl. U veñini sluåajeva komunikacija se ne svodi na komunikaciju oslovljavanja imenom zato ãto mislimo da ñemo time nekoga uvrediti ili uniziti, a ãto se realnije deãava u uslovima kada ga oslovljavamo titulom ili pozicijom. U takvim sluåajevima i defacto tu titulu, poziciju ili zvanje stavljamo ispred liånosti ãto u podsvesti nikome ne moæe da u potpunosti prija. Imenom se ne oslovljavamo najåeãñe i zbog toga ãto nam se åini da je to suviãe intimno i neprimereno blisko pa åak i omalaæavajuñe, a sve zbog toga ãto ne uviœamo da postoji moguñnost da kroz formulacije tipa „Vi, Nikola” ili pak intonacije i kontekste koji iskazuju uvaæavanje pokaæemo da oslovljavanje imenom nije omaloæavajuñe, veñ i te kako uvaæavajuñe. U realnom æivotu, pogotovo oni koji sreñu veliki broj ljudi javlja se izazov pamñenja velikog broja imena te otuda i brojni saveti da se imena pamte tako ãto ñe se joã pri prvom susretu u razliåitim parafrazama bar tri puta ponoviti ime novoupoznate osobe, kao i da se ime pamti po nekom od ãablona pamñenja, tipa mapiranja uma odnosno pamñenja po zvuånosti – onomatopeji. Joã je bolje ako se ime pamti u direktnoj asocijaciji na lik te tako, kao paket, engamski locira. (videti viãe u poglavlju o mapiranju uma i pamñenja).

4. UVEK BUDI PRIJATELJSKI RASPOLOÆEN Mentalni magnetizam i fenomen deåije pameti bitni su principi za dobru komunikaciju. Nebrojano puta u æivotu nam se deãavalo da svojim negativnim mislima ili ponaãanjima, te predrasudama koje zatrpavaju komunikacijske kanale, isprovociramo te doæivimo negativne pojave sadræaja i ponaãanja. Koliko puta ste doæiveli da vam neprijateljsko raspoloæenje, zlovolja i negativne misli privremeno ili trajno obeleæe komunikaciju sa nekim ili pak da treba da neko svoje ponaãanje naãiroko i naveliko pravdate zato ãto je vaãe raspoloæenje protumaåeno kao neprijateljsko. Pri tome se ne misli na neprijateljsko kao suprotno postavljeno i aktivno neprijateljsko, veñ na svako ono koje je bilo ãta drugo no prijateljsko. Pod prijateljskim raspoloæenjem podrazumevamo pre svega atribute otvorenosti, srdaånosti, dobronamernosti, uvaæavanja i poãtovanja uz spremnost na empatijski doæivljaj åoveka i ljudi oko sebe. Prijateljskim raspoloæenjem mi defacto postavljamo standarde komuniciranja koji poveñavaju naãu ãansu da nam i ostale strane u komunikacijskom procesu budu prijateljski naklonjene, pozitivne i komunikacijski otvorene.

5. BUDI SRDAÅAN Srdaånost je termin pod kojim podrazumevamo, pre svega, ljudskost u smislu gore pomenute empatije, tj. sposobnosti da se isprojektujemo (donekle) u pozicije druge ili drugih osoba u komunikaciji. Postoje naåini i naåini da se komunicira ali su njeni efekti mali ili nikakvi u situacijama u kojima komuniciramo bezvoljno, re-

146

da radi ili po principu otaljavanja. Kako je komunikacija izmeœu ostalog i razmena energija, ona svojom emotivnoãñu, pozitivnim emocijama i srdaånoãñu provocira analogne reakcije åineñi da komunikacijski proces bude energetski mnogo bogatiji, emotivno nabijeniji i straãniji. Ovo dodatno mobiliãe naãu podsvest pri uåeãñu u kome postaje sve punije, sve iskrenije, dajuñi samoj komunikaciji atribute znaåajnog i åesto nezaboravnog. Imajte na umu analogiju sa bioloãkom åinjenicom da se „ne moæe biti malo trudna”. Tako i u komunikaciji, ili smo u njoj åitavim svojim biñem ili samo delimiåno, u kom sluåaju je efekat ili nikakav ili negativan. Otuda, kada komunicirate kompletno se prepustite komuniciranju.

6. BUDI ISKREN U komunikaciji je poznat fenomen ogledala, tj. reciprociteta. Onaj ko vodi komunikaciju inicira komunikacijski proces i njime upravlja po principu komandovanja sopstvenim primerom. Neuporedivo je veña ãansa da komunikacija bude iskrena ako je njena inicijacija iskrena, te ako se komunikacijski proces deãava opuãteno i sa razlogom u atmosferi uzajamnog poverenja, uvaæavanja i razumevanja. Upravo je za to odgovorna provokacija iskrenoãñu. Tako u komunikaciji postoji i pravilo da se komunikakcijski kanali otvore, a komunikacija intonira upravo time ãto ñemo se zavisno od prilike – situacije, poveriti ispovediti ili na drugi naåin otvoriti, te tako intonirati komunikaciju iskrenoãñu i otvorenoãñu. Ovaj princip bi se mogao parafrazirati i onom starom narodnom „åini drugome ono ãto bi æeleo da on åini tebi”.

7. BUDI IZDAÃAN U POHVALAMA Naãa liånost je sazdana od svesnog i podsvesnog dela, gde svesni kao racionalni i logiåni predstavlja okvire naãeg miãljenja, te uticaja logike i poligon moguñih zabluda, zabuna i manipulacija. S druge strane, podsvest uprkos svojoj sloæenost, biva pokretana samo sa dve poluge, bolom i zadovoljstvom. Iz toga proistiåu dve bitne åinjenice za komunikaciju. Prva, da vest reaguje na reåi i verbalnu komunikaciju uopãte, da posvest upija, registruje i reaguje pre svega na neverbalnu komunikaciju. Otuda je i uåeãñe obeju komunikacija procentualno analogno distribuciji svesti i podsvesti. I drugo, svest je u stanju da abreaguje kritike i negativne doæivljaje, dok je podsvest po samoj svojoj suãtini tu da mu omoguñi ãto uspeãniji „æivotni slalom” uz maksimalno izbegavanje bolnih i neprijatnih sadræaja. Samim tim, svest kritiku doæivljava kao negativnu, a jedino pohvalu kao zadovoljenje potrebe i verifikacije sopstvene lepote jedinstvenosti i vrednosti. Drugim reåima, svest je u stanju da prihvati kritiku, dok podsvest teæi lepom, teæi onom ãto ñe potvrditi posebnost i kvalitet liånosti svakog pojedinca. Otuda nam pohvala mnogo znaåi i ako u komuniciranju za svaku kritiku koju iskaæemo naœemo bar 4 razloga za pohvalu, i tu pohvalu iskaæemo, ostvarujemo znaåajne i krajnje komunikacijske veæbe sa osobom koju smo pohvalili (konkretne primere moæete naåi u poglavlju grupna motivacija).

147

8. BUDI EMPATIÅAN – UVIŒAVAN Pominjana empatija predstavlja sposobnost da sagledamo svet ili neku pojavu ili deãavanje delimiåno iz ugla neke druge osobe, odnosno da sebi predstavimo kako bi se konkretno osoba mogla oseñati ili ponaãati u datoj situaciji. U konstruktivnoj komunikaciji gde je bitan svaki elemenat kao gradivan materijal za uspostavljanje trajnih komunikacijskih mostova, veoma su bitni empatija i uviœavnost koja se na nju nadograœuje. Naime, empatija sama po sebi je osobina ili moguñnost, ali je uviœavnost upravo to ãto nam omoguñuje da tuœe viœenje ili miãljenje prihvatimo, shvatimo i u svojoj percepciji dopustimo. Ova dva elementa su bitni sastavni delovi empatije o kojoj ñe detaljno bilo reåi u poglavlju o komunikaciji – VII.

9. BUDI SPREMAN DA POMOGNEÃ Iako nam se na prvi pogled moæe uåiniti da ovaj imperativ nema veze sa komunikacijom u uæem smislu, on je i te kako znaåajan. Ovde se ne radi o nekoj fiziåkoj neposrednoj pomoñi, veñ pre svega o komunikacijskoj pomoñi. U ãestom poglavlju je pominjana metajeziåka – pojaãnjivaåka funkcija komunikacije, kao i znaåaj neverbalne komunikacije u procesu razumevanja shvatanja i pamñenja gnostiåkih – informativnih ili pak emotivnih i drugih sadræaja. Kada komuniciramo, svaka pomoñ koju pruæamo, bilo ona verbalna ili neverbalna, a koja ima za posledicu olakãavanje komunikacijskog procesa, bolju percepciju, razumevanje i opãtu efikasnost komuniciranja, doæivljava se i nesvesno kao pomoñ i korist koja budi zahvanost i koja i bez uåeãña svesti nalazi puteve svog ispoljavanja kroz bolje nagaœanje s druge strane, te puniju komunikaciju. Kada na sve ovo dodamo i argumentaciju pisane reåi, audio, video i multimedijska pomoñnia sredstva dobijamo pravu sliku magnitude pozitivnih posledica ovakvog ponaãanja u komunikaciji. Nikada nemojte zaboraviti da je neretko komunikacija „igra gluvih telefona”, i da bez provere i spoznaje da li je i da je informacija u prijemu stigla, prihvañena i shvañena upravo na naåin na koji smo mi to æeleli, nema efikasne i kvalitetne komunikacije. Otuda i neophodnost da uvek budemo spremni da pomognemo i preduzmemo sve potrebne mere da bi komunikacija bila ãto efikasnija, ãto korektnija i kompletnija.

10. SVE ZAÅINI SA PUNO HUMORA Na mestima gde je pominjan sinhronicitet, a naroåito uloga desne hemisfere (kod levorukih), posebno sam insistirao na tome da su u njoj sediãta, izmeœu ostalog, kreativnosti, vizualizacije, ritma, humora i maternjeg jezika. Da bi åovek u potpunosti uåestvovao u tom procesu, te da bi poslediåno imao maksimum od date komunikacije potrebno je da u njoj uåestvuje svim svojim biñem, a prevashodno svim svojim moædanim funkcijama. Kod veñine ljudi funkcije desne hemisfere su sporadiåne i relativno uspavane, a naroåito kod onih koji imaju niske koeficjente emocionalne inteligencije. Unoãenjem elemenata slika, vizualizacije, koriãñenjem maternjeg jezika, ritmom i modulacijama kazivanja, te humorom, u znatnoj meri pobuœujemo aktivnost desne hemisfere, a samim tim i intelektualnu

148

i emotivnu angaæovanost partnera u komunikacijskom procesu. Kako humor sam po sebi najåeãñe nosi elemente vizualizacije, kao i ritma i autentiånosti maternjeg jezika i insistiranje na humoru „kao zaåinu komunikacije”, defacto predstavlja insistiranje na pobuœivanju sveobuhvatnog komuniciranja, te punoñi te takve komunikacije. Na æalost, veñina ljudi smatra da je pitanje humora ili pitanje dara koji ne poseduju, ili pitanje neprimerenosti, nedoliånosti, pa åak i nepristojnosti. Samo dobri komunikatori znaju koliko je to netaåno i koliko prava doza humora upotrebljenog na pravi naåin i iskazanog slikovito, energetski i jeziåki primereno moæe da doprinese pravoj komunikaciji i da je zaåini na pravi naåin. Naravno da postoje i drugi brojni elementi koji mogu u znatnoj meri doprineti unapreœenju komunikacije, no budete li ovladali nabrojanim elementima i od njih uåinili da postanu vaãe navike otkriñete nove vrednosti i horizonte komuniciranja kao i rastuñu potrebu u sebi, te æelju da na stranicama predloæene i druge koriãñene literature ovu temu i dalje produbljujete i u praksu pretaåete. Pratite govor svog tela Govor tela odraæava kako oseñamo. Ako imamo manjak samopoãtovanja, ramena nam padnu, izbegavamo kontakt oåima i signaliziramo telom da ne æelimo da komuniciramo sa drugima. Ove porke koje telo odaãilje, jasno kazuju drugima kako se oseñamo. Ako promenimo te poruke, tako da budu pozitivne, poveñañemo svoj nivo samopoãtovanja. Sledeñi put kada se budete oseñali loãe, sedite uspravno, ramena izvijete unazad i poånite da odræavate kontakt oåima sa drugima. (I sama ova fiziåka promena moæe vas povuñi iz sopstvene negativnosti.) Zatim promenite telesne signale tako da bude oåigledno kako ste otvoreni i spreni da komunicirate sa drugima. Neka vam osmeh ozari lice, dodirnite nekog i vaã novi pozitivni izgled ñe zaista postati prepoznatljiv. Kao ãto manjak samopouzdanja utiåe na govor tela, tako to åini i viãak istog. Ako budemo izgledali pozitivno, osetiñemo pozitivnost i prema drugima, a oni ñe odgovoriti na naãe novosteåeno samopoãtovanje. Fild. L.

149

49. KLONI SE STRESA Stres je skup nespecifiånih reakcija naãeg organizma kojim se prilagoœavamo na stalno menjajuñe uslove spoljaãnje sredine. To je odgovor na spoljaãnju agresiju kojom se æeli zaãtititi unutraãnja ravnoteæa koja je tako neophodna svakom od nas za nesmetano psihofiziåko funkcionisanje. Æivot je ispunjen stresovima, tj. åiniocima koji izazivaju stres, ãto sve za posledicu ima stresnu reakciju tj. ispoljavanje u vidu stresne reakcije. Danas je åitavo åoveåanstvo manje viãe pod stresom. Non stop smo eksponirani najrazliåitijim stresovima bilo da se radi o egzistencijalnim pitanjima iz druãtveno ekonomske sfere, bilo da se radi o ruænim informacijama, o ratovima, razaranjima, bedi, bilo pak, da smo fiziåki ugroæeni od saobrañaja preko kriminala do vojnih agresija i sliåno. Velika je mudrost u æivotu uticati na stvari na koje se moæe uticati, ni ne pokuãavati uticati na stvari na koje se ne moæe uticati i uspeti razluåiti jedno od drugoga. Prvi korak u sagledavanju stresa je svest o tome da se na veliki deo stresora moæe preventivno uticati kao i da se posledice stresne reakcije mogu ublaæiti, umanjiti pa i aktivno leåiti ukoliko smo ih svesni, ukoliko ih prepoznajemo i ukoliko se prema njima aktivno odnosimo. Stres je ozbiljan neprijatelj, tim viãe ãto, kao i kriza, kao i zraåenje, nema ukus, nema miris, dolazi tiho, mahom neprimetno i ima osobinu da se akumulira. Kad preraste u hroniånu bolest onda je veñ kasno. Zato je potrebno biti svestan stresa i sa njim postupati po principu – bolje spreåiti nego leåiti. Stoga je upravljanje stresom kljuåno za naãe blagostanje, a da bi mogli da ga kontroliãemo i „artikuliãemo”, potrebno je da ga detaljnije upoznamo. Stres, kao ãto je veñ kazano, predstavlja skup nespecifiånih reakcija u cilju prilogaœavanja izmenjenim uslovima spoljaãnje sredine. Iako prividno izgleda kao skup haotiånih reakcija, stres je u suãtini opãti adaptacioni odgovor organizma onda kada je on izloæen bilo kakvm poremeñaju nekog od åinilaca tzv. homeostaze. Onda kada je organizam primoran da koristi sve svoje odbrambene mehanizme, govorimo o opãtem adaptacionom sindromu, odnosno o stresu. Åinioci koji izazuvaju stres nazivaju se stresorima, opãti odgovor organizma kroz njegove nespecifiåne reakcije predstavlja stres, a ispoljavanje tog stanja je stresna reakcija. Aktivan i izraæeno stresogen æivot uåinio je da danas o stresu govorimo kao o bolesti savremenog åoveka poåetka dvadesetprvog veka, od koje nije viãe niko

150

poãteœen. On je u hroniånoj formi prisutan u viãe od 37% naãe polpulacije. Reakcija na stres su individualno uslovljene i zavise od praga osetljivosti, koji je razliåit od åoveka do åoveka. U organizmu svakog od nas postoje adaptacioni sistemi koji se posebno angaæuju u stresu, a meœu kojima dominantno mesto zauzimaju endokrini i nervni sistem. Oni pomaæu åoveku u prilagoœavanju na stalne promene i nove situacije. Tajna ravnoteæe i usmerenog i kontrolisanog adaptativnog reagovanja na stres je upravo tajna zdravlja, sreñe i uspeha svakog pojedinca. Za uspeãno prevazilaæenje stresa, potrebna je dobra informisanost, dobro poznavanje uzroka stresa, njegovih simptoma, manifestacija i poslediånih rekacija i poremeñaja, kao i primena preventivnih terapijskih – antistresnih tehnika koje za posledicu imalju bræu, lakãu i adekvatniju adaptaciju na stalno promenljive faktore u nama i oko nas. Pitanje stresa je blisko vezano za emocije svakog åoveka. Te emocije su u suãtini reakcije pojedinca na znaåajne stimulanse. One organski, motorno, motivaciono i mentalno pripremaju organizam za adaptivno ponaãanje. Emocije su posrednik izmeœu psihe i tela, imaju i psihiåke i telesne kvalitete, te tako mogu biti odgovorne za telesne promene bilo u vidu psihosomatskih poremeñaja, bilo psihosomatskih bolesti. One su neodvojive od biña koje ih oseña i uvek su reakcija na neko zbivanje. One predstavljaju teænju za uspostavljanjem sklada izmeœu spoljaãnjeg i unutraãnjeg sveta svakog åoveka ponaosob i mada ne deluje uvek logiåno one to uvek jesu. Postoje brojne podele uzroka stresa, koji se grubo mogu svrstati u sedam kategorija. To su: briga, nedostatak jasnih ciljeva i svrhe æivota, nedovrãeni posao, strah od neuspeha, strah od odbacivanja, negiranje i gnev (bes). Kao ãto je stres skup nespecifiånih reakcija organizma, tako su i njegovi znaci – simptomi nespecifiåni i iskustveno, manje-viãe svima dobro znani. Meœu znacima stresa posebno se istiåu sledeñi: • crvenilo ili bledilo koæe i vidljive sluzokoæe, • izraæenije znojenje, suvoñu usta, gråeve u stomaku, • zujanje u uãima, oãamuñenost i razliåite stepeni nesvestice, • zbunjenost, slabo upamñivanje, prostorno-vremensku dezorijentisanost, • svaœalaåko raspoloænje, neravnomerno disanje i zamuckivanje u govoru, • opãta napetost i zategnutost miãiña, • poremeñaji rada srca, uz njegovo uåestalije lupanje, • gubitak apetita, • podrhtavanje prstiju, • poveñanu sklonost pluñnoj astmi i koænim zapaljenjima, • smanjenje ili gubitak seksualnih æelja, • umor, nesanica, agresivnost (kako verbalna, tako i motoriåna) itd. Svako je u moguñnosti da, nakon ãto se detaljnije upozna sa znacima stresa, iste i prepozna, te da se i liåno odredi prema postojanju i izraæenosti stesa u datom momentu. Ovo je znaåajno naroåito onda, kada se radi o akutnom stresu, odno-

151

sno o reakcijama koje se deãavaju u tesnoj vremenskoj vezi sa uzrokom ili uzrocima. Odavno je poznato da produæeni stres moæe prerasti u tzv. hroniåni stres koji za posledicu ima brojne forme psihosomatskih bolesti ili promena, te je stoga neophodno pored prevencija, odnosno spreåavanja nastanka stresa, aktivno preduzimati mere „samoterapije” odnosno liånog i neposrednog angaæovanja na spreåavanju i umanjenju ãtetnih posledica stresa kroz konkretne, celishodne i svrsishodne aktivnosti. Da bi se stres maksimalno smanjio i gdegod je to moguñe, spreåio u svom nastanku, potrebno je biti svestan njegovog prisustva i njegovih simptoma. Zato, upoznajte svoje granice tolerancije i kontroliãite svoje zdravlje. Fokusirajte se na prioritete, kada imate previãe obaveza. Åesto pravite pauze u poslu kako bi oåuvali potrebne nivoe koncentracije i motivisanosti za posao. Dobro planirajte svoj posao, æivotne aktivnosti i vreme koje vam stoji na raspolaganju. Delite posao sa drugima i delegirajte one poslove koje mugu da urade drugi umesto vas. Tako ñete raditi i uæivati u onome ãto volite, znate i umete. Trudite se da svedete na minimum koliåine nezavrãenih poslova. Izbegavate situacije za koje znate da su za vas izvori stresa. Pratite svoje antistresne aktivnosti, vidite ãta najbolje funkcioniãe za vas, razvijajte te tehnike i stalno ih usavrãavajte. Da bi vam ova tema postala joã bliæa, a vi se u njoj naãli i pozicionirali, od srca vam preporuåujem da uradite priloæeni „stres kviz” ud podseñanje da se pobrojana pitanja odnose na period od poslednjih godinu dana!

152

STRES KVIZ

Zaokruæite odgovarajuñe odgovore na bazi sopstvenog iskustva, doæivljaja ili señanja, imajuñi pri tome u vidu da se odgovori odnose na period od proteklih godinu dana. Na osnovu kljuåa koji je dat na kraju kviza, izvrãite bodovanje. Tako ñete, na osnovu ukupnog broja bodova, moñi brzo i lako dijagnostikovati stepen stresa u kome se trenutno nalazite. 1. Da li ste æiveli ili radili u buånom okruæenju? da ne 2. Da li ste menjali naåin æivota ili se selili? da ne 3. Da li ste imali problema sa srodnicima? da ne 4. Da li ste digli kredit ili pozajmili novac? da ne 5. Da li ste kasnili u realizaciji poslova ili planova? da ne 6. Da li vam se deãavalo da se teãko koncentriãete? da ne 7. Da li ste imali problema sa nesanicom? da ne 8. Da li vam se deãavalo da viãe no uobiåajeno jedete, pijete ili puãite? da ne 9. Da li ste vi ili vaã suprug (vaãa supruga) menjali posao ili reæim rada? da ne 10.Da li ste bivali nezadovoljni poslom ili pak preoptereñeni njime? da ne 11.Da li vam je neko od prijatelja preminuo? da ne 12.Da li ste bili nezadovoljni svojim seksualnim æivotom? da ne 13.Da li ste bili trudni? (Da li vam je supruga ili partnerka bila trudna?) da ne 14.Da li je bilo prinova u vaãoj porodici? da ne 15.Da li ste imali briga oko toga kako da sastavite „kraj s krajem”? da ne

153

16.Da li ste bili odbijeni za kredit ili pozajmicu? da ne 17.Da li vam je neko u porodici bolovao? da ne 18.Da li ste povremeno uzimali sedative? da ne 19.Da li vam se åesto deãavalo da se iznervirate kada stvari ne idu kako ste zamislili i planirali? da ne 20.Da li ste se åesto sukobljavali sa svojim najbliæim prijateljima i saradnicima? da ne 21.Da li vam se deãavalo da budete netolerantni prema svojoj deci i ålanovima uæe porodice? da ne 22.Da li ste åesto bivali uznemireni i nervozni? da ne 23.Da li ste åesto imali glavobolje i/ili stomaåne tegobe? da ne 24.Da li se deãavalo da danima budete zabrinuti i neraspoloæeni? da ne 25.Da li vam se deãavalo da budete toliko rastreseni i zaboravni da ne znate gde ste ostavili kljuåeve ili da li ste iskljuåili neki od kuñnih aparata i sl.? da ne 26.Da li ste se u ovom periodu æenili ili udavali? da ne 27.Da li ste doæiveli teãku saobrañajnu nesreñu, bolest ili operaciju? da ne 28.Da li je neko od vaãih najbliæih ålanova porodice preminuo? da ne 29.Da li ste se razveli ili razdvojili od vaãe supruge (supruga)? da ne Za svaki potvrdan odgovor dajte sebi sledeñi broj bodova za pitanja: 1-9 – 3 boda, 10-22 – 4 boda, 23-27 – 5 bodova, 28 – 6 bodova. 29 – 7 bodova. Rezultat: 0-15 – niski nivo stresa, 16-40 – od blagog do srednjeg stresa, 41-117 – ogromna koliåina stresa.

154

50. OBEZBEDI REZERVU VREMENA Dobro planiranje vremena je preduslov uspeha i sreñe, oseñanja vaænosti i davanja ritma tokovima æivota. Dobro planirano vreme podrazumeva njegovo maksimalno saglasje sa naãim ciljevima, motivima i æeljama, pa samim tim i sa oseñanjima koje æelimo da nas proæimaju na putevima realizacije postavljenog. Veliki broj ljudi planira vrlo detaljno svoje aktivnosti. Ovo je, naravno, dobro i poæeljno, no retko se u tim planovima uoåavaju planirane rezerve vremena izmeœu odreœenih aktivnosti, odnosno deãavanja. Rezerve vremena podrazumevaju odreœeno vreme predviœeno za nepredvidljive stvari ili pak, za odreœena fizioloãka i psiholoãka deãavanja koja su potreba i realnost svakodnevnog æivota. Konkretno, rezerva vremena podrazumeva da svoje aktivnosti ne „pakujemo na gusto”, tj. da izmeœu njihovih deãavanja ima vremena i da se opusti, zadræi u saobrañaju, popije kafa i srede utisci sa prethodnog, pre odlaska na sledeñi sastanak, da se obavi neka fizioloãka potreba, popravi ãminka ili frizura i sliåno. Uz planiranu rezervu vremena nikada neñete imati utisak da vam je dan trka, a æivot stampedo. Rezerva vremena ima joã nekolike dobre aspekte meœu kojima bih ovde istakao one koji se odnose na stres. Naime, neretko mislimo da je stres uvek neãto loãe i negativno, te da je naã generalni neprijatelj. Meœutim, stres moæe biti i te kako pozitivan, bilo zato ãto nas mobiliãe i sprema na celishodnije ponaãanje i reakcije, bilo zato ãto je uzrok stresa – stresor, generator pozitivnih emocija. Da pojasnim. Zamislite situaciju uzbuœenja gde se, posle dugo vremena, sreñete sa voljenom osobom ili dugogodiãnjim prijateljem. Ili situacija u kojoj dobijate premiju na lutriji ili u dramatiånoj zavrãnici sportskog takmiåenja pobeœuje vaã favorit. Ono ãto se u takvim trenutcima deãava sa vama je takoœe stres, ali ovaj pomenuti – pozitivni. Kakve to veze ima sa rezervom vremena, pitañete se vi. I te kako ima. Uz dobro planiranje vremena koje podrazumeva planiranu rezervu, imañete vremena i da abreagujete, racionaliãete i antistresno delujete na negativni stres (drugim reåima, „da se smirite”). U sluåajevima doæivljaja generisanih pozitivnim stresovima, imañete prilike i moguñnosti da se doæivljajima i emocijama spontano i sadræajno prepustite, a da vam taj angaæman vremena ne postane generator negativnog stre-

155

sa kroz åinjenicu da neãto neñete stiñi da uradite i da za neãto „neñete imati vremena”. Sledeñi put kada sebi kaæete „ja za to nemam vremena”, „ugrizite” se za jezik i konstatujte „ja ne umem da organizujem svoje vreme”. Ova slagalica vam za to i sluæi da, izmeœu ostaloga, postanete svesniji znaåaja vremena i umenja njegovog buduñeg planiranja i koriãñenja. Smiri se, gordi åoveåe i pobedi sebe u sebi. Istina je tu u tebi samom. Pobediã li sebe, usreñiñeã i sebe i druge. Osetiñeã radost kakvu nikada ni slutio nisi. Dostojevski

156

51. KORISTI SVOJU „EMOCIONALNU INTELIGENCIJU” Postoje brojne vrste inteligencije: logiåko-matematiåka, lingvistiåka, muziåka, spacijalna, kinestetiåka, interpersonalna, intrapersonalna, naturalistiåka (enviromentalistiåka), seksualna i spiritualna…. finansijska,…emocionalna!!! Sve su one potrebne za postizanje onoga ãto nas åeka na putu uspeha. Svaki pomak na tom putu je rezultat dobrih procena. Dobre procene su rezultat iskustva. A iskustvo je åesto rezultat loãih procena. Zbog toga se treba vratiti na reåeno, da loãe odluke, greãke i loãe procene treba voleti i saæiveti se sa njima. One su naãi najveñi uåitelji. Åovek na greãkama uåi, ali pod uslovom da je istrajan i pod uslovom da iz jedne uåinjene greãke nauåi da je nikad viãe ne ponovi, a ne da je poput magarca sistematski ponavlja iznova, iznova. Ako jasno znamo ãta hoñemo i ako verujemo da to moæemo, sve drugo je sekundarno. Jer, do ciljeva ñemo stiñi, a put ñemo nañi. Kako je to Hanibal, pripremajuñi se da sa slonovima preœe Alpe rekao (kada su mu svi sugerisali da je to ludost i da je to nemoguñe): „Put ñemo pronañi ili ga sami napraviti.” U tome nam najviãe moæe biti od koristi naãa emocionalna inteligencija. Suãtina emocionalne inteligencije je u svesti o sopstvenim oseñanjima, emocionalnom menadæmentu, samomotivisanju i prepoznavanju emotivnosti kod drugih, te odræavanju i unapreœivanju odnosa.

Ãta to krasi i po åemu se poznaje emocionalno inteligentan åovek? On: – Taåno zna ãta æeli. Ima plan za postizanje cilja, veruje da moæe da ostvari svoju nameru i veñinu svog vremena utroãi za ostvarenje cilja. – Zna da sklopi posao. Zna kako da utiåe na druge da poæele s njim saradnju, za ostvarenje ciljeva i planova. – Prvo razmisli pre nego ãto otvori usta. Akcenat stavlja na ono ãto voli u ljudima. Nezadovoljstvo ne izraæava ili sa malo reåi to sreœuje. – Izraæava svoje miãljenje samo tada kada se informiãe o materiji, jer bi svoje izlaganje voleo inteligentno da izrazi. – Dobro rasporeœuje svoje vreme, svoj dohodak i izdatke. Rasteæe se samo koliki mu je pokrivaå. – Raspituje se i brine o drugima sa kojima æeli da ima vezu i neguje prijateljstva.

157

– Sa svima i u svakom pogledu je tolerantan. Asertivan je i empatiåan. – Dræi korak s vremenom, dræi za svoj zadatak da bude informisan ne samo u vezi svog biznisa, struke, nego i o ostalom svetu. – Uvek je pozitivno nastrojen, i pozitivno razmiãlja. Svestan je da je njegovo mesto u ovom svetu u uskoj vezi sa onim ãto je on uradio za druge ljude. Viãe uradi nego ãto obeña. – Poãtuje svog stvaraoca i åesto mu se obraña (moli) – u vidu molitve ili dobroåinstva. DA bi razvili svoju emocionalnu inteligenciju, koristite i usavrãavajte sledeñe principe i ponaãanja: Podignite svoje standarde i kriterijume U ovome ñe vam pomoñi vaãa samosvest i sve one snage koje posedujete, a kojih niste ni svesni. Okrenite se na trenutak sebi, sedite i jasno i jednom zauvek, definiãite i zapiãite ãta je ono ãto æelite da postignete u æivotu, i ãta su stvari koje neñete nikad viãe tolerisati u svom æivotu. Pri tome imajte uvek na umu da odluke koje stoje iza ova dva elementa moraju biti trajne, s njima se ne sme igrati i u njihovoj realizaciji nema mesta za „probañu”.

PROMENITE VEROVANJA KOJA VAS OGRANIÅAVAJU I SPUTAVAJU. Kao ãto je kazano, naãe negativne misli, naãe navike, paradigme i zone komfora su najodgovornije za åinjenicu da se nalazimo gde se nalazimo, nezadovoljni stvarima kojima smo nezadovoljni. Jedini put da se to promeni je upravo po ovom obrascu. Kao i sve drugo u æivotu, tako i ova promena dolazi veæbom. I poput atlete koji veæba svakodnevno poveñavajuñi optereñenje i napore, tako i u psiholoãkom smislu ove promene treba uveæbavati na sitnim promenama, na sitnim navikama, kreñuñi se ka kapitalnijim i veñim.

Menjajte strategiju Sa æaljenjem moram da konstatujem da jako puno ljudi odustaje od svojih ciljeva i namera pre no ãto i pokuãa da ih ostvari. Naime, to ste sigurno sretali puno puta u æivotu, da neko poåne da vam priåa o svojim namerama, sav je zapaljen, pun entuzijazma i pozitiviteta, a onda i nesvesno preœe u drugu fazu traæenja i iznoãenja argumenata zaãto je postavljeni cilj nerealan, koje su sve prepreke na putu ka njemu, itd. Na kraju je efekat katastrofalan, od cilja se odustalo, pre nego ãto je uåinjen i prvi korak. Od stvari koje su vam bitne u æivotu ne treba odustajati, pa åak i onda kada cilj u viãe razliåitih pristupa nismo uspeli da ostvarimo i dostignemo. Promena strategije omoguñuje realizaciju jedne velike æivotne istine koja kaæe: „ako jasno znate ãta æelite i verujete da to moæete postiñi, put ñete nañi”. Opet se vrañamo na pitanje puta izvedeno iz pitanja – kako ñu? Molim vas da zapamtite jednom za svagda da je jedino vaæno pitanje ãta a ne kako. Jer, razlog zbog koga

158

veñina ljudi luta æivotom je sadræan upravo u åinjenici da nemaju ciljeve, ne znaju ãta hoñe i samim tim, naravno, ne mogu ni da naœu pravi put koji vodi do toga. Kao ãto je to veñ kazano, u æivotu puno ljudi zna ãta treba da radi, ali vrlo malo ljudi radi ono ãto zna da treba da radi. Ne oklevajte Sve odluke u æivotu se donose trenutno. Meœutim, pripreme za neke odluke åesto traju u nedogled, a ogroman broj ljudi naprosto nije spreman da samostalno donese nijednu ozbiljniju odluku. Oklevanje i nespremnost da se odluåi i krene, prirodno rezultira u tome da se mnoge stvari nikada i ne dese. Bez prvog koraka nema puta, a bez puta nema stizanja. Veliki rezultati u sportu, a i u æivotu uopãte postiæu se upravo tako ãto se na put odnosno u proces kreñe „leteñim startom”. Ovo podrazumeva da u trenutku kada smo spremni i donesemo odluku, svim snagama, puni entuzijazma i motivisanosti poletimo ka æeljenom cilju. Neodluånost i oklevanje moæe imati katastrofalne posledice ne stizanja do cilja, ali istovremeno, ako do cilja i stignemo, moramo biti svesni da nije svejedno da li se to desi u jednom dahu ili iscepkano uz puno predomiãljanja, neñkanja i oklevanja. Oklevanje zamagljuje znaåaj ciljeva, ruãi motivaciju, naruãava ili ugroæava samopouzdanje i predstavlja korak bliæe inerciji mirovanja kada ãto viãe oklevamo sve manje ãanse imamo da neãto i napravimo. Zato, ne zaboravite staru mudrost: „Ãto moæeã sada ne ostavljaj za posle”. I na kraju, jedno podseñanje na tzv. „Aristotelov izazov” koji kaæe da: Svako moæe da se naljuti – to je lako. Ali, da se bude ljut na pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, sa pravom svrhom i na pravi naåin – to je veñ umetnost! Stalno raditi na sopstvenoj emocionalnoj inteligenciji jeste i izazov i umetnost!

159

EMOCIONALNA INTELIGENCIJA Sledeña pitanja mogu Vam dati pribliæan koeficijent Vaãe emocionalne inteligencije. Nemojte koristiti svoj visok IQ da biste pogodili koji od odgovora donosi najviãe poena, veñ odgovorite iskreno ãta biste zaista uradili u sledeñim situacijama. 1. Nalazite se u avionu koji iznenada ulazi u zonu veoma jake turbulencije i poåinje snaæno da se trese. Ãta radite? a) Nastavite åitati åasopis ili knjigu, ili gledati film, ne obrañajuñi paænju na turbulenciju. b) Uznemireni ste, paæljivo pratite pogledom stjuardese i prouåavate „uputststva za sluåaj opasnosti”. c) I jedno i drugo (i pod - a i pod b). d) Niste sigurni ãta biste radili. 2. Poveli ste grupu åetvorogodiãnje dece u park, i jedno od njih poåinje plakati zato ãto se druga deca ne æele igrati sa njim. Ãta radite? a) Dræite se po strani – ostavite decu da reãe to na svoj naåin. b) Razgovarate sa njim i pomognete mu da smisli naåin kako da privuåe drugu decu da se igraju sa njim. c) Ljubazno mu kaæete da ne plaåe. d) Pokuãavate da ga zabavite pokazujuñi mu druge stvari sa kojima se moæe igrati. 3. Zamislite da ste student koji se nadao da ñe dobiti desetku na semestralnom testu. Ali kada su rezultati izaãli ispostavilo se da ste dobili ãesticu. Ãta radite? a) Napravite plan kako ñete popraviti ocenu i odluåite da ga se åvrsto pridræavate. b) Odluåite da ubuduñe budete bolji. c) Kaæete sebi da nije bilo toliko vaæna ocena iz tog predmeta i koncentriãete se na druge predmete u kojima imate bolji uspeh. d) Idete kod profesora i pokuãavate ga ubediti da Vam da veñu ocenu. 4. Zamislite da ste agent osiguravajuñeg druãtva koji telefonira moguñim klijentima. Petnaest klijenata za redom Vam spusti sluãalicu i Vi postajete obeshrabreni. Ãta radite? a) Nazovete to loãom sreñom i nadate se da ñete sutra imati viãe sreñe. b) Razmiãljate o tome koje su to Vaãe osobine koje vam umanjuju moguñnost da prodate osiguranje.

160

c) Pokuãavate neãto novo u sledeñem pozivu i uporno nastavljate dalje. d) Razmatrate moguñnost da promenite posao. 5. Zamislite da ste menadæer u organizaciji koja æeli da podstakne uvaæavanje rasnih i etniåkih razlika. Åujete svog sluæbenika kako priåa vic sa rasistiåkom porukom. Ãta radite? a) Ignoriãete to – u pitanju je samo vic. b) Pozovete tu osobu u svoju kancelariju na ukor. c) Na licu mesta mu kaæete da takve ãale neñe biti tolerisane u Vaãoj organizaciji. d) Predlaæete toj osobi da proœe kroz kurs o poãtovanju rasnih i etniåkih razlika. 6. Pokuãavate smiriti prijatelja koji je pobesneo zbog vozaåa koji mu je „uleteo u makazice”. Ãta radite? a) Kaæete mu da se smiri i da zaboravi na to; Sada je sve u redu i niãta straãno se nije dogodilo. b) Pustite njegovu omiljenu kasetu i pokuãavate ga zabaviti. c) Pridruæite mu se u napadu na drugog vozaåa kao znak Vaãeg prijateljstva. d) Kaæete mu da se neãto sliåno i Vama jednom dogodilo i da ste isto tako pobesneli, ali da ste posle shvatili da je drugi vozaå vozio nekoga u hitnu pomoñ. 7. Vaã partner i Vi ste zapoåeli raspravu koja je eskalirala u scenu sa vikanjem i vreœanjem. Oboje ste uznemireni i u vrelini besa liåno ga napadate i vreœate iako to zaista ne mislite. Ãta je najbolje uraditi? a) Napravite pauzu od 20 minuta i onda nastavite diskusiju. b) Jednostavno prekinete raspravu i uñutite bez obzira ãta Vaã partner govori. c) Kaæete da Vam je æao i traæite od Vaãeg partnera da se i on izvini. d) Zastanete na trenutak, sredite svoje misli i zatim izloæite svoju stranu sluåaja ãto jasnije moæete. 8. Rasporeœeni ste da vodite radni tim koji pokuãava nañi kreativno reãenje za dosadni problem na poslu. Ãta je prva stvar koju ñete uraditi? a) Sastavite raspored i ostavite dovoljno vremena za diskusiju svake teme tako da na najbolji naåin iskoristite zajedniåko vreme. b) Date ljudima vremena da se najpre dobro upoznaju. c) Poånete tako ãto pitate svaku osobu o njenim idejama kako reãiti problem, dok su ideje joã uvek sveæe. d) Poånete sa „brainstorming session”, podstiåete ih da kaæu sve ideje koje im padnu na pamet bez obzira koliko su åudne. 9. Zamislite da imate trogodiãnjeg sina koji je veoma stidljiv i koji se pomalo plaãi novih ljudi i mesta praktiåno od samog roœenja. Ãta ñete uraditi? a) Prihvatiñete da je stidljivog temperamenta i trudiñete se da ga zaãtite od situacija koje ga mogu uznemiriti.

161

b) Odveãñete ga kod deåijeg psihologa za pomoñ. c) Namerno ñete ga izloætiti velikom broju novih ljudi i mesta tako da moæe prevaziñi svoj strah. d) Napraviñete åitavu seriju izazovnih ali lako reãivih situacija koje ñe ga nauåiti kako da savlada svoju stidljivost i kako da se ponaãa u susretu sa novim ljudima i mestima. 10. Veñ godinama æelite da se vratite uåenju sviranja na muziåkom instrumentu koji ste probali u detinjstvu i sada, samo radi zabave, konaåno moæete da se posvetite tome. Æelite da na najbolji naåin iskoristite svoje vreme. Ãta radite? a) Dræite se striktnog rasporeda veæbanja svakog dana. b) Izaberete lake komade koji ñe postepeno poveñavati Vaãe moguñnosti. c) Veæbate samo onda kada ste raspoloæeni. d) Izaberete teæe komade koji prevazilaze Vaãe moguñnosti, ali koje ñete savladati uz marljiv rad.

REÃENJA: 1.

a = 20, b = 20, c = 20, d = 0 Sve osim odgovora „d” donosi 20 poena, jer taj odgovor ukazuje da niste svesni svog uobiåajenog odgovora na stres. Nepoznavanje svojih emocionalnih reakcija umanjuje Vaã EQ. 2. a = 0, b = 20, c = 0, d = 0 Odgovor „b” je najbolji. Emocionalno inteligentni roditelji koriste trenutke uznemirenosti svoje dece da budu njihovi emocionalni treneri, pomaæuñi svojoj deci da shvate ãta ih je uznemirilo, ãta oseñaju i alternative koje mogu da probaju. 3. a = 20, b = 0, c = 0, d = 0 Jedna od osobina emocionalne inteligencije je samo-motivacija i formulisanje plana za prevazilaæenje prepreka i frustracija, upornost. 4. a = 0, b = 0, c = 20, d = 0 Optimizam, osobina emocionalno inteligentnih ljudi, åini da oni vide poraze kao izazove iz kojih mogu da uåe, i da budu istrajni pokuãavajuñi nove pristupe problemima (pre nego da odustanu, da krive sebe ili da se demoraliãu). 5. a = 0, b = 0, c = 20, d = 0 Najefikasniji naåin da se postigne atmosfera poãtovanja rasnih i etniåkih razlika je da se javno objasni koje su druãtvene norme Vaãe organizacije. Mnogo je teæi zadatak menjati neåije predrasude (17. bilten Mense Jugoslavije, april 1998. sude). 6. a = 0, b = 5, c = 0, d = 20 Podaci o besu i o tome kako se on moæe smiriti pokazuju da je najefikasnije skrenuti paænju pobesnele osobe sa fokusa njegovog besa, saoseñati sa njim i sugerisati mu drugi pogled na taj sluåaj.

162

7.

a = 20, b = 0, c = 0, d = 0 Treba napraviti pauzu od barem 20 minuta. Toliko je vremena potrebno da se telo oåisti od fizioloãkog naleta besa, koji umanjuje percepciju i sposobnost jasnog razmiãljanja. Posle smirivanja imate viãe ãanse za plodnu diskusiju. 8. a = 0, b = 20, c = 0, d = 0 Kreativne grupe rade najbolje kada su odnosi, harmonija i komfor na najviãem nivou, ljudi su tada slobodniji da daju svoj najbolji doprinos. 9. a = 0, b = 5, c = 0, d = 20 Deca roœena sa stidljivim temperamentom, mogu postati slobodnija uz pravu roditeljsku pomoñ. 10. a = 0, b = 20, c = 0, d = 0 Postavljajuñi sebi skromne izazove, veña je moguñnost da ñete biti zadovoljni svojim radom, a to je podsticajno za dalji napredak. Do 100 – ispod proseka Od 100 do 120 – prosek Od 120 do 140 – iznad proseka 140 ili viãe – duãa od åoveka

163

52. KORISTI OBE HEMISFERE MOZGA Zanemarljivo je mali deo potencijala mozga koji koristimo u svakodnevnom æivotu. Razlozi za to su brojni, a meœu njima dominiraju naãe navike, komformizmi i ponaãanja okovana u strahove od menjanja. Åak i kad teæimo da aktivnije angaæujemo svoje moædane potencijale, prenebegavamo åinjenicu da je naã mozak samo morfoloãki ali ne i funkcionalno simetriåan. Njegove hemisfere se funkcionalno znaåajno razlikuju. Kod deãnjaka (a takvi su u veñini) aktivnost leve hemisfere karakteriãe pragmatizam, racionalnost, logika, ãablonizovanost, fokus, intelekt, jednostavnost i prizemnost. Ona nam pomaæe da budemo aktivni, analitiåni, organizovani, oãtro fokusirani, pravolinijski i verbalni. Desna hemisfera je nosilac naãih emocija, kreativnosti, intuicije, maãte, optimizma, uopãtavanja, metafora, korelacija, sanjarenja. U njoj se formiraju slike i ona nas åini artistiånim i racionalnijim, senzualnim. U njoj se povezuju naã maternji jezik sa slikama i emocijama. Odavno se zna da je stepen angaæovanosti obe hemisfere daleko znaåajniji u primenjenom æivotu od bilo koje pojedinaåne osobine i sposobnosti åovekove. Emocionalni i racionalni um su komplementarne sposobnosti od åije saradnje zavise naãa oseñanja i uspeh u æivotu pri åemu logika uma i logika sreñe treba da su u ravnoteæi. Integracija ovih funkcija je jedini pravi put da poveñamo efikasnosti i efektnosti svojih rezultata i ponaãanja. Ovaj sinergizam predstavlja kljuå razlike izmeœu sretnih i uspeãnih ljudi i svih ostalih. Znati pobuditi maãtu i vizualizaciju desne hemisfere, a pri tome vizije i ciljeve logiåki svrsishodno i celishodno realizovati angaæovanjem leve hemisfere, kljuå je uspeha i osnovna alatka uspeha, sreñe i zadovoljstva na putu razvoja svakog pojedinca. Ne dopustite da vama dominira suva robotska logika i pragmatizam leve strane mozga. Ne dopustite da vam se æivot svede na puke emocije, prazna maãtanja i sanjarenja, veñ udruæite snage da napravite najbolje od potencijala koji vam je dat, ne da ga kao balast nosite u lobanji, veñ aktivno koristite za liånu dobrobit i dobrobit ljudi koji vas okruæuju. To je najbolja manifestacija vaãe emocionalne inteligencije koja upravo i poåiva na fenomenu „sinergije„ moædanih aktivnosti. Onaj ko nauåi da udruæi aktivnosti logiåke i pragmatiåne leve sa kreativnoñu, emotivnoãñu i slikovitoãñu desne hemisfere u stanju je da stigne putem uspeha najdalje ãto za svog bioloãkog trajanja je to moguñe uåiniti.

164

53. PREPUÃTAJ SE SINHRONICITETU Puno je veñ bilo pominjanja sinhroniciteta, te zato, nao ovom mestu æelim da ga detaljnije pojasnim. Za sinhronicistiåke pojave sam smisao je sliåan onome ãto je u uzroånom svetu sila privlaåenja na atomskom, elektromagnetnom ili gravitacionom nivou. Zbog toga silu znaåenja moæemo opravdano nazvati i silom smisaonog privlaåenja. Pored poznate åetiri sile (gravitaciona, elektromagnetna, nuklearna slaba i jaka), svetoliku raznolikost pojavnog sveta ureœuje i peto meœudejstvo povezano sa sveãñu. To informaciono meœudejstvo naziva se silom znaåenja. U ispoljenom uticaju na mikro i makro planu sila znaåenja je pokazala posebna svojstva koja je razlikuju od ostalih fiziåkih sila. Jedna od posebnosti je i njeno nelokalno svojstvo. Po tome i veoma udaljeni delovi sistema (koji ne mogu razmeniti svetlosne signale) trenutno stupaju u meœusobni fiziåki suodnos. Znaåi, razmena signala na nivou svesti prostire se bræe od svetlosti. Odlika sile znaåenja je i u tome ãto se njen uticaj ostvaruje preko smisaonih, a ne uzroånih odnosa. Ono ãto bi za elektricitet bila suprotna naelektrisanja, za magnet suprotni polovi, za silu znaåenja su smisaono sliåni sadræaji izmeœu misaonih slika i odgovarajuñe fiziåke pojave. Znaåi, pomoñu sile znaåenja, misaona slika æelja teæi da privuåe sebi sliånu pojavu u materijalnom svetu. Uticaj sile znaåenja ispoljava se preko sinhronicistiåkih pojava. Istraæivanja su potvrdila suãtinsko mesto znaåenja, svesti i energije, misaonih slika u iskazivanju sinhroniciteta. U uæem smislu, sinhronicitet je istovremena podudarnost jednog misaonog sadræaja sa jednim materijalnim stanjem, mada se oni ne nalaze u vidljivom uzroånom odnosu. Sila znaåenja deluje tako ãto jedno misaono stanje privlaåi jedno fiziåko stanje ostvarujuñi naduzroånu, smisaonu podudarnost izmeœu ta dva stanja. Znaåenje misli smisaono privlaåi odgovarajuñi fiziåki sadræaj. Zbog toga silu znaåenja moæemo opravdano nazvati i silom smisaonog privlaåenja izmeœu misaonih i fiziåkih sadræaja. Sila znaåenja pomaæe da se misaona slika æelja ostvari u fiziåkom svetu. Pored åetiri poznate, u prirodi deluje i peta – sila meœudejstva. Na osnovu ispoljenih svojstava nazvali smo je sila znaåenja.

165

Uticaj sile znaåenja ispoljava se preko sinhronicistiåkih pojava. Istraæivanja tih pojava pokazala su suãtinsko mesto smisla, svesti i psihiåke energije u pokretanju procesa u kojem se silom znaåenja ostvaruje uåinak u materijalnom svetu. U istraæivanju sinhroniciteta psihijatru Jungu prikljuåio se i Pauli, jedan od vodeñih fiziåara moderne fizike. Tako su psihijatar i fiziåar zaronili u duboki svet uma i mentalnih energija „pokuãavajuñi da saåine shemu paralelnih tokova materije i misli koji se deãavaju u naãem univerzumu”. U æelji da harmoniju koja struji izmeœu misaonog i fiziåkog sveta pribliæi ljubiteljima moderne fizike, Jung piãe: „Ova smisaona koincidencija (sinhronicitet) ili jednorodnost jednog psihiåkog i jednog fiziåkog stanja, koja se ne nalazi ni u kakvom meœusobnom kauzalnom odnosu, znaåi, uopãte uzev, akauzalni modalitet, bezuzroåni poredak… U stvari, sklon sam pretpostavci da je sinhronicitet u uæem smislu samo poseban sluåaj opãteg bezuzroånog poretka, i to onog jednorodnosti psihiåkog i fiziåkog zbivanja”. Sila znaåenja deluje tako ãto jedno misaono stanje privlaåi jedno fiziåko stanje ostvarujuñi smisaonu podudarnost izmeœu ta dva stanja. Znaåenje misli smisaono privlaåi odgovarajuñi fiziåki sadræaj. Ta smisaona podudarnost psihiåkog sa materijalnim moæe da se ostvari istovremeno, ãto predstavlja sinhronicitet u uæem smislu, ali i po nekom proteku vremena. Sila znaåenja deluje tako ãto smisaono sliåni sadræaji privlaåe jedni druge, a ovaj elemenat slagalice obavezno razmatrajte u kontekstu magnetizma liånosti, pozitiviteta, afirmacija, vizualitzacije ciljeva i sliånih tema. Uzroci neznanja su: nepodesan autoritet uticaj obiåaja uticaj miãljenja neobrazovane mase skrivanje neznanja pod maskom mudrosti Celokupno ljudsko zlo proistiåe iz ova åetiri uzroka, od kojih je åetvrti najpogubniji Rodæer Bejkon – – – –

166

54. KORISTI SVOJU „MAÃTAONICU” Maãta je jedan od elemenata na kojima poåiva åovekova sloboda izbora. Naæalost, ona je istovremeno i najzloupotrebljavanija alatka ljudske liånosti. Naime, veñina ljudi koristi maãtu za maãtanje po principu, ãta bi bilo kad bi bilo, ili pak za putovanje u proãlost, po prinicipu, e da mi se vrate dobra stara vremena. Nasuprot takvima, uspeãni ljudi maãtu koriste na pravi naåin, tj. kao radionicu – maãtaonicu, za kreiranje vizija, tj. projekcije æeljenih ciljeva i buduñeg æivota. Maãta je deo naãe liånosti u kojoj se deãavaju inicijalne faze projekta zvanog „moj æivot”. Angaæujuñi maãtu, angaæujemo potencijale najkreativnijih delova naãe desne moædane hemisfere, stvarajuñi projekte koji ñe imati kao zadatak da realizuje naãa pragmatiåna i logiåka leva hemisfera. Maãtom mobiliãemo naãu podsvest, produkujuñi slike i oseñanja zadovoljstva koje ona jedino razume kao pokretaåe njenih beskrajnih moguñnosti delovanja. Neograniåeno maãtanje u detinjstvu bili su koreni svih naãih znanja i umenja kojima smo do sada ovladali pa nema ni jedan razlog zaãto bi smatrali da nam kao odraslim ljudima maãtanje i igranje u maãtaonici nije primereno ili pak, ne priliåi. Sve ãto nas okruæuje, a ãto je ljudska ruka stvorila, prvo je zaåeto u neåijoj „maãtaonici”. Ona nam je data da bi u njoj pravili planove, formirali vizije i noãeni njome leteli kroz vreme, aktivno se odnoseñi prema realnoj i æeljenoj buduñnosti. Na æalost, veñina ljudi koristi tu istu „maãtaonicu” kao sredstvo za mazohistiåka muåenja tipa „ãta bi bilo da je bilo” ili „kako bi bilo, da je bilo”. Maãtaonica je tu da nam pomogne da budemo uspeãni i sreñni, a samo maãtovit åovek to moæe i biti. Zato ne zloupotrebljavajte i ne potcenjujte svoju maãtu.

167

55. BUDI KREATIVAN Joã je Marko Aurelije u vreme vrhunca rimske imperije konstatovao da je æivot svakog åoveka obojen bojama naãe maãte. Za veñinu ljudi maãta je put i naåin mentalnog igranja mislima i projekcijama tipa „ãta bi bilo kad bi bilo ili da je bilo”. Meœutim, maãta je, kao ãto je veñ reåeno, radionica u kojoj se formuliãu naãe vizije i projektuje buduñnost. Kreativnost naãe maãte poåiva na naãem desnostranom kreativnom umu. Na æalost, kao ãto je napisano u poglavlju o sinhronicitetu, veñina ljudi se ponaãa kao da (bar u nekom trenutku) ima samo jednu moædanu hemisferu. Kada su logiåni i racionalni, onda su samo logiåni i racionalni, a kada su emotivni, kreatini i ostalo onda su samo emotivni, kreativni i ostalo. Kako fenomeni sinhroniciteta deluju samo onda kada obe moædane hemisfere deluju u sinergiji, potrebno ih je podjednako koristiti. Otuda je razvoj kreativnog uma i kreativnosti uopãte veoma znaåajan jer åini preduslov napretka, kako pojedinca, tako i druãtva i ljudskog roda uopãte. Pomislite na trenutak gde bi åoveåanstvo bilo da nije bilo kreativaca, i da se sve deãavalo iskljuåivo u okvirima „naviknutog i uobiåajenog”. Razvoj kreativnog uma moæete osetiti na delu kroz sledeñu veæbu kreativnosti: – Napiãite postavljeni cilj u vidu pitanja, na primer : „Kako da ovog leta provedem 15 dana u Gråkoj?” – Napiãite ni manje ni viãe nego 20 odgovora – reãenja. – Nasumice odaberite jedno od 20 reãenja i svesno smesta poånite da radite na njemu. Ako detaljnije analiziramo ovaj obrazac, videñemo da je izazov sadræan u formulaciji cilja u vidu pitanja, a definisani broj odgovora sa baã 20 je empirijski broj koji tera svakog pojedinca da jednog trenutka preœe nesvesno postavljenu granicu svoje æivotne rutine i navika i odgovore potraæi u svom kreativnom umu. Otuda ñe odgovori na prva pitanja biti rutinski – radi bolje, radi viãe, manje troãi i sl. Tamo negde izmeœu 10. i 15. odgovora nañi ñete na velikim mukama i upravo tada, poput kakvog prosvetljenja padañe vam na um moæda åak i nepriliåne, sulude ideje, tj. upravo one ideje i reãenja koje viãe ne moæe da kontroliãe vaã racio. Poput veæbe u teretani kojom razvijate svoj miãiñe, ovakvim veæbama moguñe je veæbati svoju kreativnost i svoj um. Ãto se nasumiånog izbora reãenja tiåe, vreme ñe vam pokazati da ni ono nije bilo sluåajno. Kroz dalji sled dogaœaja i posledica pokazalo se da vam je izbor bio pravi, najbolji. Otuda postoji åitav koncept

168

znaåaja prve misli ili tzv. „boæanske pomisli” koja upravo govori u prilog tome da su åesto nasumice izabrana reãenja prava reãenja u kojima ima i elemenata priviœenja. Duãa nikada ne razmiãlja bez slike. Aristotel

169

56. UÆIVAJ U „SITNIM” STVARIMA Koren altruizma (obzirnost, nesebiånost) leæi u empatiji, odnosno, sposobnosti da se „åitaju” emocije drugih. Gde ne postoji oseñanje za tuœe æelje ili oseñanja, tu postoji i nebriga. Daniel Goleman Imperativ jednog od elemenata ove slagalice je bio da se ne bude sitniåav, a argumenti su iãli upravo u smeru toga da se fiksacijom na sitne stvari, usporava kretanje koje na putu uspeha uvek mora biti od opãteg ka posebnom, od znaåajnijeg ka manje znaåajnom. Sadræaj ovog elementa otuda moæe delovati kontradiktorno, no samo za kratko. Naime, u liånom æivotu svakog od nas doæivljaj i emotivna obojenost proistiåu, ne samo od kvaliteta, veñ i od kvantiteta sitnica koje predstavljaju ukrase toga æivota. Da bi doæivljavali æivot kao punoñu potrebno je da on poseduje i estetsku komponentu. Te sitnice imaju viãestruku ulogu. S jedne strane, one nas stalno podseñaju da je æivot kretanje i da uvek moæe bolje. Perfekcionisti su nesretni ljudi, jer u njihovom æivotu postoji ono „ali ãto … sreñu kvari”. Ljudi koji uæivaju u sitnicama su sreñni ljudi baã zato ãto je sitnica puno i ãto svaka od njih moæe da bude unapreœena i poboljãana lako i oåigledno, motiviãuñi nas i inspiriãuñi, a inspiracija je opãti princip koji je kao takav i posebno obraœen u ovoj knjizi. Mudrost kaæe „dobro åini i dobrom se nadaj”. Stvarajuñi pozitivan ambijent kroz paænje, sitnice i ukrase u æivotu, mi, u stvari, åinimo da i sami postajemo bolji. Señam se svog kolege Italijana sa kojim sam delio sobu kao student, tokom letnje prakse. Imao je obiåaj da uveåe na fotelju sloæi garderobu koju ñe ujutro obuñi. Gledao sam tako sloæene stvari i pitao se ko bi normalan to obukao na sebe? Kada se ujutro moj kolega u to oblaåio, pitao sam sebe da li je uopãte moguñe neãto bolje sloæiti i ukomponovati od onoga ãto je imao na sebi. Kada smo postali malo bliæi i bolje se upoznali, poverio sam mu ova moja razmiãljanja. Pokuãao je da mi pomogne reåima: „Kada neko viãe od dvadeset vekova prolazi predivnim trgovima kraj divnih fasada i fontana, i æivi u zemlji u kojoj postoji kult estetike i lepote, valjda mu se poneãto i primi”.

170

Na aristotelovskom putu i nastojanjima da budemo najbolji ãto moæemo biti, upravo sitnice postaju poligon naãeg stalnog veæbanja i napredovanja. To kako komuniciramo sa sobom i sa drugima, to kako gledamo, kako razgovaramo, kako reagujemo, kako se ophodimo prema znancima i neznancima, prema malima i velikima, starima i bolesnima, moñnima i siromaãnima, a pre svega to koliko se trudimo i uspevamo da ljudima oko sebe iskaæemo paænju i priåinimo zadovoljstvo kroz sitnice, direktno uslovljava to koliko ñemo se lepo, veliko i sreñno doæivljavati u sopstvenom æivotu. Sledeñi put kada vam neuko dete pruæi neveãtom rukom nacrtanog åika Gliãu, ili kada pomislite da ñete „izgubiti” pet minuta svog dragocenog vremena na to da svojom rukom zapakujete poklon prijatelju i uz njega napiãete dve-tri srdaåne reåi, setite se ovog elementa slagalice i zapitajte se „da li sam ovo najbolji ja i mogu li bolje”. Na ovom mestu posebno æelim da izdvojim i neke sitnice i ukrase koji su za neke ljude pomalo zaboravljeni, a za neke druge joã neotkriveni. To su komplimenti. Oni su znaåajni motivatori, åine komunikaciju lepãom i leprãavijom, zbliæavaju i ohrabruju, jednom reåi, åine da se ljudi lepãe oseñaju i sebe æeljenije doæivljavaju. Ono ãto ljudi misle i åine, ono ãto poseduju, ono åemu teæe, … sve su to za njih bitne stvari koje im puno znaåe. Ako im komplimentima stavite do znanja da to uoåavate, pozitivno ocenjujete ili se tome divite, biñete bliæi, iskreniji i otvoreniji. Zato ne propustite da konstatujete da lepo izgledaju, da lepo govorite o njihovoj porodici, da se divite njihovim stvarima, delima, pa i samim pokuãajima, a naroåito ne propustite da im prenesete komplimente treñih lica. Åinite to adekvatno, primereno i iskreno. Biñe Vam to jedna od najboljih investicija u æivotu. Mada su komplimenti znaåajni motivatori, neretko se koriste i u manipulativne svrhe. Zato to zapamtite i nikada ne åinite. Neka Vaãi komplimenti dolaze iz iskrenosti Vaãega srca i budite sigurni da ñe iz toga procvetati boljitak i za Vas, a ne samo one kojima ste komplimente uputili. I … ne zaboravite … nikada, nikada, nikada ne ogovarajte! Onaj koji åini mala dobra dela, åiniñe i velika kada bude mogao. Njegoã

171

57. UPOZNAJ „SVOGA BOGA” Kada nepokolebivo verujemo u æeljeno postignuñe, ono se i deãava, pod uslovom da poznajemo i koristimo tehnike koje nam obezbeœuju i pomoñ od onoga ãto je „izvan nas”. Naime, iskustvo nas uåi da, bez obzira na to da li smo ateisti ili religiozni ljudi – postoji neãto, bilo da to neãto nazivamo Bogom, Alahom, Velikim graditeljem svih svetova ili Supersveãñu, odnosno Univerzalnom inteligencijom (Apsolutom), kako to od pre nekoliko godina naziva svetska nauka. Sigurno ste i sami uoåili da, kada neãto naumite, kada duboko verujete da taj svoj naum moæete da ostvarite i kada se fokusirate na konkretni cilj, onda odjedanput poåinju da vam se deãavaju nekakvi fenomeni koji se inaåe nazivaju mentalnim magnetizmom. Naime, odjedanput poåinju da se deãavaju stvari koje vam idu u prilog, idu na ruku i pomaæu da ostvarite postavljeni cilj. Taj zakon mentalnog magnetizma proistiåe iz åinjenice da kada smo fokusirani na neãto i kada nam je to neãto jako vaæno i znaåajno, onda sa daleko viãe paænje uoåavamo sve detalje koji nam idu u prilog i mogu biti od koristi. Ovo naravno nije sluåaj kada smo defokusirani, kada su naãe snage i paænja rasuti i kad samim tim ni okruæenju ne ãaljemo jasne poruke. Postoje teorije po kojima smo svi mi svojim podsvestima deo te Univerzalne inteligencije, poput jedne virtuelne mreæe kao ãto je Internet. Kao delovi jednog takvog sistema, mi dovoljno jasnom porukom o postavljenom cilju povratno dobijamo elemente koji nam koriste kao alatke ili gradivni materijal za postizanje tog cilja. Na ovoj priåi o supersvesti baziraju se i mnoga magijska objaãnjenja, tehnike parapsihologije i svega onog ãto nije predmet ove knjige. S tim u vezi, hteo bih da vas podsetim na joã poneãto. Kada sam pisao o samopouzdanju, napisao sam da nas limitiraju naãe paradigme i stereotipi koje u sebi nosimo. Zato vas na ovom mestu najlepãe molim – „dehipnotizirajte se!”. Prestanite da razmiãljate o tome kako funkcioniãemo, i poånite da se bavite time kako da na najbolji naåin primenite znanja i åinjenice vezane za upravljanje nekim naãim funkcijama. Isto kao ãto ne morate biti elektroinæenjer ili TV mehaniåar da biste znali da ukljuåite televizor, odaberete æeljeni kanal i pojaåate ili utiãate ton, tako nije potrebno u æivotu da budete psiholog ili parapsiholog da biste znali da oblikujete i raspolaæete svojom liånoãñu i njenim moguñnostima. Siguran sam da ñe vas ova tematika zaintrigirati pa vas unapred podræavam u tome da se njome treba baviti jer je ona koren funkcionisanja uspeãnih, sreñnih i zadovoljnih ljudi, bilo da to rade svesno, bilo da su time tako ovladali da to ni ne

172

znaju da znaju. U svakom sluåaju, obratite viãe paænju na ove fenomene i biñete zadivljeni åinjenicom da su oni prisutni svuda i na svakom mestu. Evo jednog primera. Spremili ste se da krenete na dugo oåekivani odmor, stvari su zapakovane, porodica spremna da krene i na prvom uglu vam se lomi poluosovina na kolima. Uæas! Toliko puno planova i æelja osujeñenih u jednom trenutku. Kao po pravilu, radnje su pred zatvaranjem ili su zatvorene, vikend je, vi izbezumljeno tråite naokolo traæeñi ko vam moæe pomoñi. Saznajete da negde u predgraœu radi pokoji privatni otpad i s poslednjom nadom kreñete ka njima. I, gle åuda, ispostavlja se da åovek koji sedi pored vas u gradskom autobusu i s kojim otpoåinjete bez suzdræavanja da priåate o svojim mukama, ne samo ãto ima rezervnu poluosovinu kakva treba vama za vaãu „Ãkodu” nego mu joã pri tome ona ne treba i vrlo je spreman da vam je ustupi za jeftine pare. E sad, da li je to poslao Bog, ili Supersvest u koju ste izemitovali krike svog oåaja, ili je u pitanju åinjenica da ste toliko fokusirani na konkretan problem, odnosno nesretnu poluosovinu, da je direktno doãlo do manifestacije zakona mentalnog magnetizma, ili je pak naprosto åinjenica da ste se poæalili kroz priåu nekome nepoznatom u gradskom prevoznom sredstvu, kojim se vi inaåe retko vozite, a nemate obåaj da komunicirate sa nepoznatim svetom. Vaæno je da je sa nekoliko åasova zakaãnjenja, ali ipak s osmehom, vaãa porodica krenula na odmor. Ovo se figurativno moæe preneti i na sve druge oblasti kao apel da su tehnike i åinjenice iz ove knjige tu da ih primenjujete, a ne da o njima teoretiãete. ZA realizaciju ovakvih iskustava je neophodno da se susteknu uslovi i povoljna stanja, pre svega u nama samima. Do povoljnih stanja svesti i moædanih talasa dolazimo neprekidnim podsticanjem dobrih oseñanja i vedrog raspoloæenja. U tom smislu, postoje minimum tri osnovna preduslova za trajni uspeh i sreñu, uz pomoñ svih raspoloæivih resursa u nama i delovanja „Nad-ja”. To su: vera u uspeh, smiren um i istovremeno koriãñenje obe moædane hemisfere. Vera u uspeh: misli deluju na prirodu po zakonima vere. Ukoliko je jaåa vera u uspeh, veña je verovatnoña da ñe se uspeh ostvariti. Vera u Boæju pomoñ viãestruko poveñava te moguñnosti. Smiren um: mozak smirenog åoveka savrãen je misaono-sinhroni motor, åiji rad poveñava verovatnoñu da se misaone slike æelja ostvare. Smiren um je znak unutraãnjeg sklada i lepote. Dobijamo ga neprekidnim negovanjem dobrih oseñanja i ponaãanja, od kojih su najznaåajniji: ljubav prema Bogu, bliænjima i prirodi; pokajanje, praãtanje, post i molitva; pozitivne misli i povoljna oåekivanja; strpljenje; umerenost; radovanje tuœem uspehu; deåija bezlazlenost i ushiñenje… To su najvaænija zlatna pravila æivota o kojima ñemo govoriti detaljnije. Celovito koriãñenje mozga: samo deset odsto ljudi ima skladno razvijene obe moædane hemisfere i sposobnost da ih istovremeno koriste. Zahvaljujuñi toj prednosti, ovi ljudi pripadaju manjem broju izuzetno uspeãnih osoba.

173

Desnu moædanu hemisferu, koja je zapostavljena kod veñine ljudi, odlikuju misli povezane sa smisaonim odnosima i naduzroånim poretkom. Pored toga, desnu hemisferu razvija duboka vera, umetnost, koriãñenje simbola, maãtovite igre bez logiåkih stega i, uopãte, ponaãanja koja oslobaœaju duãu iz krutih okova svesti i razuma. Otuda je za sreñu i uspeh u æivotu, od presudnog znaåaja pronalaæenje suãtinskog smisla i „Boga u sebi”.

174

58. UPOZNAJ SVOG „DUHA IZ ÅAROBNE LAMPE” Podsvesni i nesvesni deo nas åine „naãeg duha iz åarobne lampe” i u njemu leæe naãe neograniåene sposobnosti, moguñnosti da uvek budemo najbolji ãto moæemo biti. Iskustvo nas uåi da åovek moæe daleko viãe no ãto misli, pa åak i viãe no ãto moæe da sanja. Praktiåno neiscrpna snaga svakog od nas se nalazi u naãoj podsvesti. Ona predstavlja 80% svakog od nas. Ostatak naãe liånosti åini naãa svest sa jedva 20%. Naãa svest i naãa podsvest se mogu poistovetiti i banalizovati poreœenjem sa kompjuterom, gde naãa svest predstavlja radni deo, a podsvest memorijski deo tog kompjutera. Sve ãto smo ikada iskusili, svesno ili nesvesno, od trenutka kada smo oæiveli u majåinoj utrobi (peti lunarni mesec embrionalnog æivota), pa do tri do pet minuta nakon kompletnog prestanka moædane cirkulacije tj. do poåetka bioloãke smrti mozga, saåuvano je i duboko deponovano u naãu podsvest. U njoj se nalaze i svi izvedeni elementi, tj. naãe navike, naãe paradigme i zone komfora, naãa merila vrednosti, duhovna i ostala bogatstva. U toj podsvesti se kreiraju vizije. Na njih se fokusiramo i defokusiramo. Ona je izvor i rezervoar naãeg samopouzdanja, istrajnosti, pozitivnog miãljenja i svega onoga o åemu je veñ bilo reåi. Na nesreñu, mi sopstvene podsvesti nismo svesni a joã manje je poznajemo, te da bi je iskoristili za sopstvene ciljeve neophodno je da upoznamo principe na kojima ona funkcioniãe, kao i alate pomoñu kojih se podsvest i njene manifestacije mogu menjati. Prva åinjenica od koje treba poåeti u svakom konkretnom poslu ili u razmiãljanju o svojoj podsvesti je upravo ta da podsvest svakog od nas moæe uraditi mnogo viãe no ãto veñina nas moæe i da zamisli. U naãoj svesti se deãavaju svesna programiranja i komandovanja, dok je podsvest najveñim delom njihov realizator. Svest istovremeno predstavlja objektivni filter ciljeva, meœutim, iskustvo nas uåi da je ta objektivnost mnogo ãira no ãto to diktira sama logika. Naime, kad god nam padne neka ideja na pamet i kad god poæelimo da je realizujemo, mi definirivno to åinimo na bazi impulsa iz podsvesti koji nam daje za pravo da verujemo da mi to moæemo i ostvariti. Podsvest predstavlja ogromnu snagu koja usmerena u pravom trenutku na pravu stvar moæe da åini åuda. Kod veñine ljudi upravo nedostaje ta

175

fokusiranost, tj. usmerenost podsvesti na konkretno åinjenje. To bi bilo kao da Aladin iz poznate bajke poziva duha iz svoje åarobne lampe, a pri tome ne ume da s njim komunicira: govore razliåitim jezicima i, pri svemu tome, joã ne zna ni ãta hoñe i zaãto ga je zvao. Podsvest je data åoveku, pre svega, kao sigurnosni sistem sa vrlo elementarnim funkcijama. Dominantna funkcija bi bila elementarno samoodræanje. Jednom doæivljena opasnost ili neprijatnost ostavlja doæivotni trag u åoveku i suãtina je njegovog uåenja. Ona obezbeœuje da se u svakoj analognoj ili sliånoj situaciji nesvesno izbegne opasnost ili donesu manje ãtetne odluke i reãenja. Proces uåenja ide kako putem svesti do podsvesti, tako i mimo svesti. Ta ista podsvest ima i funkciju da iznalazi puteve i naåine da se doæivljeno zadovoljstvo, ili uoåena moguñnost da se zadovoljstvo desi, ponavlja, uoåava i ãto åeãñe deãava. Za suãtinsko shvatanje veñine reåenog kao i iz toga izvedenih tehnika koji su sadræani u ovoj knjizi, neophodno je zapamtiti jednu bitnu stvar: Bilo da se radi o tipu liånosti tzv. hedonista kod koga je dominantna æelja da se doæivljava zadovoljstvo, bilo da se radi o tipu liånosti kukavice kod koga dominira potreba da se izbegne bol, zadovoljstvo je osnova na kojoj poåivaju motivi. Jedina razlika je u tome ãto se kod kukavica zadovoljstvo ostvaruje izbegavanjem bola, a kod hedoniste je stvar pravolinijska i razumljiva sama po sebi. Komuniciranje sa podsveãñu predstavlja skup tehnika, puteva i naåina koji se kao i sve drugo uåe i mogu nauåiti. Najvaænije je shvatiti da naãa podsvest funkcioniãe na bazi kreativnih, automatskih mehanizama – pokretana samo sa dve poluge, bolom i zadovoljstvom. Tajna uspeha je upravo koristiti bol i zadovoljstvo, gde u meœuigri upotrebe ove dve poluge moæemo mobilisati svoju podsvest, usmeriti je i upotrebiti za postizanje svakog cilja. Ono s åim povezujemo bol i zadovoljstvo, oblikuje naã æivot – naãu sudbinu. Otuda i åinjenica da sa sopstvenom podsveãñu najlakãe moæemo komunicirati koriãñenjem ova dva emotivno ekstremno zasiñena elementa. Uz to, moramo znati da je podsvest sediãte naãeg ega, a naravno i naãeg egoizma. Za sopstvenu podsvest mi smo jedino merilo sveta i drugih ljudi. Otuda smo za sopstvenu podsvest najlepãi, najbolji, najpametniji i sve naj, naj. Baã kao ãto je i Aladin za svog duha iz åarobne lampe, jedini koga je upoznao. Podsvest, a to je veoma bitno, ne poznaje izvedene vrednosti naãeg, u znaåajnoj meri veãtaåkog i izopaåenog sveta. Ona ne poznaje vrednost novca, ona ne poznaje aluzije na naåine komuniciranja itd. Ãta se deãava kada jednu jednostavnu komunikacijsku igru, kao ãto je u primeru koji sledi, primenimo na podsvest. Kada u druãtvu kaæemo – baã sam glup ili baã sam nesreñan, automatski time provociramo dozu negiranja, odnosno saæaljenja u drugom sluåaju. Prva reakcija ljudi oko nas biñe da nas uveri da nismo glupi, da moæda neãto i ne radimo dobro, ali da imamo svojih vrednosti. U drugom sluåaju ñe nas teãiti ili pokuãavati da nas kroz racionalizaciju navedu na zakljuåak da nismo u pravu. A ãta se deãava u naãoj podsvesti za to vreme. Do nje stiæe informacija:”rekao gazda da je glup…”. Ovo je istovremeno alarm i poziv da se uåini sve da

176

se dokaæe da je „gazda” u pravu. Jer, nikad ne zaboravite, mi smo u svojoj podsvesti za sebe najlepãi, najbolji, najpametniji, bez obzira na to ãta svesno govorili. Stoga ñe od tog trenutka naãa podsvest åiniti sve, i to na svakom koraku, da dokaæe i pokaæe da smo u pravu; odnosno åiniñe sve da budemo nesreñni, odnosno da naãi æivotni potezi budu sa atributima gluposti. Upravo na tom principu se bazira ona fatalnost iskaza o kojoj je veñ bilo reåi. Naime, kad kaæemo sebi – ja to ne mogu, mi u stvari dajemo negativni podsticaj podsvesti i bez obzira na to koliko se svesno borili da neãto uradimo i pokaæemo sebi da moæemo, mi se u stvari borimo protiv svoje podsvesti, koja u tom sluåaju radi protiv nas, sa istim efektom sa kojim se Don Kihot borio protiv vetrenjaåe. Naãu podsvest ne motiviãu veãtaåke materijalne vrednosti. Zato vam savetujem da u kontekstu motivacije, sebe ili drugih, ne koristite novac kao motiv, jer on suãtinski to i nije, veñ da uvek insistirate na zadovoljstvu kao veñoj, suãtinskijoj vrednosti. Drugim reåima, za nas je daleko veñi motivator æeljeno putovanje sa motiviãuñim sadræajima koji ga u naãoj maãti ispunjavaju nego koliåina novca koji bi za njega dobili. Ako nekom kaæete – zaradiñeã toliko i toliko para, to po njegovim kriterijumima moæe biti malo ili mnogo, znaåajno ili neznaåajno. Ali ako kaæete – kao nagradu za uåinjeno dobiñeã desetodnevno putovanje iz svojih snova, onda ñe to zvuåati kao neãto veliko, znaåajno i vredno, bez obzira na to ãto mu je novcem definisan materijalni ekvivalent. Imajte ovo na umu i primenjujte kad god moæete. Joã jedan princip na koji bih æeleo da vam ukaæem je princip sadræan u samoj biti podsvesti i njene funkcije. Zahvaljujuñi njemu, jednom doæivljena opasnost npr.- ako se ubodemo na ãiljat predmet, opeåemo na vatri, opeåemo toplim napitkom itd., postaje trajno zabeleæeno iskustvo u naãoj podsvesti koje nam pomaæe da nam se to kasnije u æivotu ne ponavlja. Ovo je osobina koja se moæe znaåajno upotrebiti u programiranju naãe podsvesti za stvari koje su iz viãih sfera i na koje svesno moæemo uticati, a pri tome ne pripadaju jedino i iskljuåivo primarnim ljudskim motivima. Tehnike kojima se to postiæe nazivaju se neuroasocijativno kondicioniranje (treniranje). One se upravo baziraju na kazanoj åinjenici da ono s åim povezujemo bol i zadovoljstvo oblikuje naã æivot i naãu buduñnost. Veñ je reåeno da se sve, pa i naãa podsvest, poput kakvog kompjuterskog programa moæe preformatirati, nadograditi, izmeniti itd. Postoje tri osnovna elementa koje ja nazivam alatima za menjanje podsvesti. To su æelja, vera u sebe i maãta. Tamo gde ima æelje ima i preduslova da se pokrenu mehanizmi koji mogu rezultirati u æeljenoj promeni podsvesti, reorganizaciji njenih sadræaja ili stepenu njene usmerenosti. Kao i u svemu drugom, maãta ima dominantnu ulogu u formiranju vizije æeljene promene, a nepokolebljiva vera u sebe je garancija naãe istrajnosti i istovremeno mobilizator naãe podsvesti na sopstveno menjanje.

177

59. OBOJ ÆIVOT HUMOROM Desna hemisfera je, izmeœu ostaloga, „sediãte”naãih osobina koje jednom reåi nazivamo „oseñajem za humor”. Humor je inaåe tendencija da izvesni saznajni faktori i iskustva provociraju smeh i pruæe zabavu. Veñina ljudi ima taj specifiåni oseñaj i sposobnost da se smeje i osmehuje u situacijama koje su im zabavne i prijatne. Na æalost, danas je sve viãe ljudi koji idu kroz æivot smrknuti i „pelcovani od humora”. Njima niãta nije smeãno i, kao da slepo veruju da ñe im problemi u æivotu biti manji i reãenja bolja, ako svemu prilaze smrknuti i briæni. Humor je u direktnoj vezi sa i ima korene u naãim emocijama, percepciji realnosti, iskustvu, navikama i kulturnom nasleœu. Najåeãñe se pospeãuje hiperbolama, metaforama, apsurdom, preterivanje, promenom vremenskog i misaonog konteksta. Veæbanjem i razvijanjem oseñaja za humor, razvijamo i ostale, asocijativne delove desne moædane hemisfere, a ãto je naroåito znaåajno za razvoj naãe maãte, vizualizacije i kreativnog uma. Otuda, u ovoj slagalici nekoliko „podelemenata”, koji ñe vam biti od velike koristi u æivotu i radu. Ne budi briæan! Briga je jedan od najåeãñih uzroka stresa. To je najåeãñe posledica åinjenice da se nedovoljno poznaju sadræaji i sruktura ljudskih briga. Dve petine naãih briga predstavljaju åist proizvod maãte, asocijacije i projekcija i nemaju nikakve veze sa realnoãñu, odnosno, nikada se ne dogode. Treñina briga vezana je za dogaœaje u proãlosti koji nemaju veze sa realnoãñu i buduñnoãñu. Svaka osma briga predstavlja nepotrebnu brigu o zdravlju. Posledice su prenaglaãena introspekcija, nedovoljno poznavanje i neadekvatna interpretacija simptoma, odnosno liånih doæivljaja telesnih promena. Deset posto naãih briga su u vezi sa sitnim, nebitnim stvarima. Åetiri posto briga se odnose na stvari i pojave na koje ne moæemo uticati ni pojedinaåno ni kao ljudski rod u celini. Samo åetiri posto naãih briga se tiåe stvari na koje moæemo uticati i koje se mogu promeniti. Otuda je i jasan zakljuåak da u æivotu ne treba biti optereñen brigama jer ogromna veñina tih briga nema nikakve veze sa nama i naãim realnim æivotom dok se na onaj mali procenat briga na koje moæemo uticati treba æestoko okomiti i aktivno raditi na tome da njihovu realizaciju spreåimo, eventualne posledice ublaæimo itd. Ne budi gnevan i besan!

178

Gnev i bes predstavljaju ogromnu grupu stresova koji za svoju posledicu imaju ponaãanje poznatu kao agresivnost. Agresivnost je vrlo izraæena u vremenu i okruæenju sa kojim æivimo. Ona se izraæava u svojoj aktivnoj ili pak u pasivnoj formi. Aktivna agresivnost se manifestuje kao neverbalna, verbalna ili pak u formi fiziåkog nasilja, dok je za pasivnu agresivnost karakteristiåan prekid meœuljudskih kontakat i komunikacija kao i opstrukcija i sabotaæe zajedniåkih aktivnosti. Gnev i bes kao i agresivnost imaju osobinu da se akumuliraju. Njihovo priguãivanje dovodi do dodatnih telesnih napetosti i rojnih psihosomatskih bolesti: poviãenog krvnog pritiska, åir na dvanaestopalaånom crevu, glavobolja po tipu migrena i sliåno. Uspeãan i sretan åovek koji zna kuda ide, fokusiran na ciljeve i prioritete, postaje imun na gnev i bes, jer zna kako da upotrebi pragmatiåni i logiåki filter leve moædane hemisfere, da ne dopusti da mu gnev, bes i poslediåna agresivnost zagade kreativnost, maãtovitost i lepotu æivljenja koju kreira njegova desna hemisfera. Ne budi tuæan! Tuga je oseñanje koje nastaje u situacijama kada ocenjujemo da nepovratno gubimo neãto ãto nam je znaåilo. To moæe biti gubitak drage osobe, materijalnog dobra, druãtvenog statusa ili neke æivotne ãanse. Tuga je deo psiholoãkog ambijenta u kome æivimo i prirodna posledica mnogih tragedija koje se deãavaju oko nas i u nama. Biti mudar i prepoznati je, te joj se aktivno odupreti, ne pokleknuti veñ podiñi i iñi dalje, suãtina je kontinuiteta liånog i ljudskog æivota uopãte. Nepoznavanje antistresnih tehnika, odnosno njihovo ne primenjivanje, dovodi åesto do bezuspeãnih pokuãaja prikrivanja tuge kroz njeno priguãivanje. Ako dozvolimo da tuga u nama trajno zaæivi, dozvolili smo da utihnu vulkani naãih pozitivnih emocija, motivacije i naã entuzijazam, ãto nas åini joã osetljivijim na negativne aspekte emocija u koje spada i tuga. Priguãivanje tuge i njeno prikrivanje se manifestuje na razne naåine. Oni se najåeãñe ispoljavaju kroz poveñani unos hrane, neprimeren intenzivni i zabavan æivot, ekscesivni seksualni æivot i promiskuitet, kroz zloupotrebe alkohola, droga, lekova itd. Okrenite se traganju za sreñom jer samo ona moæe negirati tugu. Ne dopustite da budete tuæni i tako postanete joã jedna ærtva „tuænog æivota”. Posledica humora je smeh, a on obiluje mnoãtvom pozitivnih aspekata kojima je posveñen sledeñi elemenat ove slagalice.

179

60. SMEJ SE SMEJ, UVEK SE SMEJ… Nauånici koji prouåavaju lekovito dejstvo smeha na ljudsko zdravlje, utvrdili su da vedriji ljudi duæe æive. Joã od pamtiveka se zna da smeh blagotovorno deluje na zdravlje, a ãezdesetih godina proãlog veka nauånici su to i dokazali. Sve je poåelo od ameriåkog novinara Normana Kazinsa kome je dijagnostikovana neizleåiva bolest kiåme. On je odbio da uzima lekove protiv bolova, izaãao je iz klinike, zatvorio se u hotelsku sobu i odluåio da se – smeje. Åitao je viceve i gledao komedije. Smeh mu je opustio miãiñe, pokrenuo prãljenove i na kraju su bolovi potpuno prestali. Norman je bio izleåen, a nauånici su poåeli da istraæuju blagotvorni uticaj smeha na ljudsko zdravlje. Utvrœeno je da postoje tri vrste nadraæaja na smeh.U prve spadaju emocionalni, koji direktno zavise od naãeg raspoloæenja, u drugu kognitivni, koji se javljaju kada åujemo neki dobar vic, a u treñu motoriåki, koji su uslovljeni fiziåkim kontaktom, npr. golicanjem. I kod kognitivnih i kod motoriåkih nadraæaja odluåujuñi znaåaj ima efekat iznenaœenja. Kada do mozga stigne odreœena informacija on aktivira centar za smeh. Angaæuje se viãe od stotinu miãiña, od onih na licu do muskulature disajnih organa. Poveñava se snabdevanje ñelija kiseonikom, poboljãava se ventilacija pluña, metaboliåki procesi se ubrzavaju, miãiñi opuãtaju, a rad srca i cirkulacija usklaœuju. Istovremeno, smeh podstiåe i procese samoleåenja organizma. Mozak prekida proizvodnju adrenalina i kortizona, hormona stresa, pa se telo oslobaœa napetosti. Kada se smejemo, luåi se serotonin, poznat kao hormon sreñe, pa se zato oni koji se åeãñe smeju oseñaju bolje. Ljudi koji pate od depresije mogli bi sami sebi da pomognu svesno koristeñi smeh. Pod uticajem smeha aktiviraju se T-limfociti, koji su veoma vaæni za zaãtitu od karcinoma. Pored fiziåkih, veoma su vaæne i psihiåke blagodeti smejanja. Osmeh prilikom upoznavanja otvara mnoga vrata, osmeh koji odrazava nelagodnost zbog napravljene greãke umanjuje njenu teæinu, dok osmeh izvinjenja doprinosi reãavanju nesporazuma.

180

ZAÃTO JE SMEH KORISTAN ZA ZDRAVLJE? Anti stres Smeh predstavlja jedan od najprirodnijih, najboljih i najekonomiånijih antistres terapeutskih programa koji je ujedno i meœu najlakãim za praktikovanje. Smeh je jedan od najboljih naåina za relaksiranje miãiña. On ima za posledicu proãirivanje krvnih sudova i bolje snabdevanje krvlju ekstremiteta i drugih miãiña tela. Dobar smeh smanjuje nivo stresnih hormona epinefrina i kortizola. Za smeh se moæe reñi da predstavlja oblik dinamiåke meditacije odnosno relaksacije. Za meditaciju je potrebno uloæiti napor kako bismo uspeli da se odvojimo na mentalnom i emocionalnom nivou od sopstvenih misaonih procesa i oseñanja kao i od fiziåkog okruæenja koje odvraña naãu paænju. Kod smeha je drugaåije jer kada se smejemo, mi nemamo nikakav svestan misaoni proces i sva naãa åula prirodno i bez napora se kombinuju u trenutak harmonije koji pruæa zadovoljstvo, mir i opuãtanje. U drugim vrstama meditacije potrebno je jako se koncentrisati da bi um oslobodili od misli koje odvlaåe paænju, ãto je uvek lakãe reñi nego uraditi. Prema tome, za smeh se moæe reñi da je najlakãi oblik meditacije koji donosi trenutnu relaksaciju.

Jaåa imuni sistem Naã imuni sistem igra najznaåajniju ulogu u odræavanju dobrog zdravlja i odbrane od infekcija, alergija i drugih bolesti ukljuåujuñi i one najteæe. Psihoneuroimunolozi su dokazali da sve negativna emocionalna stanja kao anksioznost, depresija ili strah slabe imuni sistem naãeg tela i samim tim smanjuju njegove odbrambene kapacitete protiv infekcija. Smeh pomaæe u poveñavanju broja prirodnih odbrambenih ñelija (NK ñelije – tip belih ñelija) i takoœe poveñava nivo antitela. Istraæivaåi su pronaãli da posle terapije smehom dolazi do poveñavanja broja antitela (imunoglobulin A) u sekretu koji luåi sluzokoæa nosa i respiratornih puteva za koje se veruje da imaju odbrambenu funkciju u suprotstavljanju nekih virusa, bakterija i drugih mikroorganizama. Mnogi ålanovi klubova smeha su zapazili smanjenu frekventnost prehlada, zapaljenja grla i infekcija disajnih organa. Smatra se da je uticaj smeha na naã imuni sistem veoma znaåajan åak i kada su u pitanju najopakije bolesti kao ãto su AIDS i rak.

On je kao najbolja aerobik veæba Korist koju svako moæe da ima od smeha je oseñanje blagostanja. Posle 10-15 minuta smeha u jutarnjim åasovima ljudi se oseñaju sveæi tokom celog dana. Za sada nije poznat lek koji daje tako brze rezultate kao smeh. Razlog za oseñanje blagostanja je taj ãto prilikom smejanja udiãemo viãe kiseonika. Smeh se moæe uporeœivati sa bilo kojom drugom veæbom aerobika u svemu osim u tome ãto ne treba da nosite moderne patike, trenerke i ostalu opremu. Ne morate da se znojite tråeñi i naporno radeñi predviœene veæbe. Dva minuta smeha ima jednak fiziåki uåinak na naã organizam kao 10 minuta veæbanja na trenaæeru koji imitira veslanje. Dru-

181

gim reåima, smeh stimuliãe rad srca i cirkulaciju krvi potpuno ekvivalentno bilo kom drugom standardnom aerobik veæbanju. Veæbe smeha posebno odgovaraju ljudima koji po prirodi svog posla veñi deo dana provode sedeñi ili koji su vezani za krevet odnosno kolica.

Smeh – prevencija depresivnosti, anksioznosti i psihosomatskih poremeñaja Stres i napetost savremenog naåina æivota predstavljaju veliko optereñenje za ljudsko telo i um. Psiholoãki poremeñaji kao anksioznost, depresivnost, razdraæljivost i nesanica su u porastu. Smeh je pomogao mnogim ljudima koji su smatrali da ne mogu da æive bez antidepresiva i sredstava za umirenje. Sada, oni mnogo bolje spavaju i njihova depresivnopst je redukovana. Ljudi sa suicidalnim i autodestruktivnim tendencijama poåeli su da æive sa mnogo viãe nade i optimizma.

Smeh i visoki krvni pritisak i oboljenja srca Veliki je broj uzroånika visokog krvnog pritiska i sråanih oboljenja od kojih su najznaåajniji naslednost, gojaznost, puãenje i prekomerno uzimanje zasiñenih masti. Ali stres je jedan od najglavnijih faktora. Smeh definitivno pomaæe da se krvni pritisak dræi u granicama normale jer smanjuje luåenje stresnih hormona i dovodi do opuãtanja. Kod onih kod kojih postoji veliki rizik od razvijanja sråanog oboljenja smeh bi mogao da bude najbolji oblik preventivne terapije. Oni koji pate od sråanih bolesti i uspeli su da ih svedu pod kontrolu zahvaljujuñi medikamentima ustanoviñe da smeh poveñava cirkulaciju krvi i snabdevanje kiseonikom sråanog miãiña. Zahvaljujuñi poboljãanju cirkulacije krvi smanjuju se ãanse za formiranje tromba.

Smeh – prirodni neutralizator bola Smeh ima kao posledicu luåenje endorfina u naãem telu koji predstavlja prirodno sredstvo protiv bola. Norman Kazn, ameriåki novinar koji je bolovao od neizleåive i bolne bolesti kiåme koristio je terapiju smehom kada nikakva druga sredstva nisu mogla da mu umanje bol. Endorfin koji se luåi kao rezultat smeha moæe da pomogne u smanjivanju intenziteta bola kod ljudi koji pate od artritisa, spondilitisa i muskularnih spazama tela.

Poboljãava izdræljivost kod sportista Poãto je kapacitet disanja jedan od faktora koji odreœuje izdræljivost u sportu, smeh pre bilo kakvog sportskog takmiåenja ñe poveñati nivo relaksacije i samim tim i snagu. Smeh bi mogao biti korisno uveden kao redovna veæba u bilo kojoj sportskoj aktivnosti. On bi posebno mogao biti koristan u periodu pred odluåujuñe utakmice ili nastupe jer redukuje stres, uklanja inhibicije i jaåa samopouzdanje. Ima puno veæbi koje sluæe za veæbanje miãiña tela ali smeh obezbeœuje dobru masaæu svim unutraãnjim organima. Najbolju masaæu pruæa organima utrobe jer omoguñava bolje snabdevanje krvlju i pomaæe crevima da se kreñu pravilno.

182

Åini da izgledate mlaœi i lepãi Ljudi praktikuju razliåite veæbe za sve miãiñe tela ali jedino u Jogi postoje veæbe koje su specijalno dizajnirane za miãiñe lica. Smeh je izvanredna veæba za vaãe facijalne miãiñe. On jaåa miãiñe lica i u celosti poboljãava izraz lica. Kada se smejete, vaãe lice postaje rumeno zahvaljujuñi poveñanom snabdevanju krvlju, ãto hrani koæu lica i daje joj rumenilo. Ljudi koji se smeju izgledaju veselije i atraktivnije. Kontrakcijom suznih ælezdi tokom smejanja, dolazi do pojaåanog vlaæenja oåiju ãto im daje blistav i iskriåav izgled. Nastajanje bora na licu je neizbeæno tokom vremena ali primetno razliåit izraz licu daju bore koje su nastale kao posledica smeha, u odnosu na one koje nastaju usled izraza besa, ljutnje ili tuge. Smeh aktivira abdominalne miãiñe i miãiñe grudnog koãa i ako se redovno praktikuje doprinosi njihovom jaåanju i stvaranju miãiñnog tonusa ãto je dobra prevencija protiv opuãtanja miãiña stomaka.

Pomaæe meœuljudske odnose Smeh zbliæava ljude i poboljãava meœuljudske odnose. Ljudi koji redovno praktikuju veæbe smeha postaju otvoreniji prema drugima i pokazuju veñu sklonost da brinu jedni za druge i da meœusobno dele tugu i radosne trenutke. Oni prevazilaze svakodnevne sebiånosti i postepeno usvajaju pozitivniji stav prema æivotu.

Jaåa samopouzdanje Kada se smejete zajedno sa drugima, na javnom mestu ili u prirodi sa rukama okrenutim prema nebu to otklanja vaãe inhibicije i posle relativno kratkog perioda vremena postajete druãtvenija, manje rezervisana i otvorenija osoba. Åesto se deãava da neki ljudi u poåetku odbijaju prikljuåenje klubu smeha iz straha da ñe izgledati apsurdni posmatraåima sa strane. Meœutim, to je prolazna faza i prva odluka da se pridruæite Klubu smeha otvara vaã um. Postepeno, to ojaåava vaãe samopouzdanje. To ñe takoœe pomoñi razvoj vaãe liånosti i liderskih osobina. Ljudi koji nisu bili sposobni da kaæu jednu reåenicu javno, åesto postaju vrlo dobri javni govornici. Protokom vremena vi ñete zapaziti promenu u vaãoj liånosti. Razviñete mnogo pozitivnije stavove prema æivotu. Sitni neuspesi ili nerviranja koji su neizbeæni u svakodnevnom æivotu neñe viãe izazivati ozbiljne poremeñaje i vi ñete nauåiti da sa njima izlazite na kraj mnogo efikasnije. Ovaj elemenat slagalice sam namerno napravio velikim, æeleñi da joã jednom potcrtam apsurdnost i necelishodnost ponaãanja veñine ljudi naãeg okruæenja koji se ponaãaju kao da je smeh „greh”. Moja poruka je jasna: „ne verujte åoveku koji se ne smeje”, a vi …„samo se smej….teeee!”

183

61. ZDRAVO ÆIVI Zdravlje je fundamentalna odrednica opstanka i napretka svakog åoveka i druãtva u celini. Sveobuhvatnu definiciju zdravlja je teãko dati, ali se moæe koristiti definicija Svetske zdravstvene organizacije (SZO), prema kojoj je zdravlje potpuno fiziåko, emocionalno, mentalno, socijalno, duhovno i ekoloãko blagostanje åoveka i druãtvene zajednice. Kroz istoriju pojmovno shvatanje zdravlja se menjalo. Savremeni naåin æivota, s jedne strane je olakãavao æivot åoveka, a s druge strane ga je ugroæavao. Izdvajam se tri najznaåajnija faktora rizika modernog åoveka, a to su: nedovoljna fiziåka aktivnost, neadekvatna ishrana i produæeni stres. Njima se pridruæuju brojni dopunski faktori kao ãto su: poremeñaj metabolizma masti i ugljenih hidrata, zloupotreba alkohola, nikotina i opojnih sredstava, mnogobrojni toksiåni agensi u profesionalnom i globalnom ekoloãkom okruæenju. Spreåavanje i rano otkrivanje negativnog dejstva faktora rizika je od presudne vaænosti za oåuvanje zdravlja i kvaliteta æivota celokupne ljudske populacije. Åovek je jedinstvo svojih psihofiziåkih aspekata i zbog toga je neophodno da sagleda svoje psihofiziåko jedinstvo i uravnoteæenost kao preduslov ispunjenja svojih æelja, motiva, ciljeva i misije æivota. Åesto svojim preokupacijama podreœujemo zdravlje, potiskujemo ga na margine, zanemarujemo, a neretko i izvrgavamo ãtetnim navikama koje ga direktno ugroæavaju. Tek kada vam zakaæe telo, bolest prevlada, a ideal postane da spustimo noge s kreveta, shvatamo koliko je zdravlje bitno za naã kompletan æivotni razvoj. Naãe telo je, grubo kazano, naã izbor od koga moæe biti naåinjen savrãeni instrument u funkciji sreñe i uspeha, a istovremeno moæe postati i realan balast i prepreka na æivotnom putu. Kao ãto je potrebno da poznajemo ostale elemente svog inventara za uspeh, tako je neophodno da upoznamo i svoje telo, svoj organizam, da se o njemu staramo, brinemo, pripremamo i „doãtimavamo” za velike izazove, napore i projekte æivota. Sreñom, uspeãan åovek je pre svega zdrav åovek koji iz svog uspeha crpi sokove zdravlja, a zdravlje mu obezbeœuje nove pothvate i uspehe. Sretni i zadovoljni ljudi su otporniji na bolesti, bolje im funkcioniãe imunoloãki sistem i poseduju ogromnu psihofiziåku rezervu koja im pomaæe da kroz krize lakãe proœu. Nesretni i neuspeãni su ozbiljno bolesni pa makar to u datom trenutku joã ne bilo manifestno i oni toga ne bili svesni. Ishrana predstavlja znaåajnu komponentu u odræanju naãe psihofiziåke ravnoteæe i sama po sebi moæe znaåajno da utiåe na efekte, naåine i intenzitet negativ-

184

nih uticaja, stresova na naãe zdravlje. Ishrana je istovremeno izvor zadovoljstva, znaåajan motiv bioloãkog samoodræanja ali i ventil za razne psiholoãke i psihopatoloãke fenomene od preterane ishrane do bulimije i sliåno. Brojna literatura je prepuna najrazliåitijih pristupa ishrani, raznim dijetama i sliåno, no na ovom mestu se æeli skrenuti paænja na to da ishrana znaåajno utiåe na sposobnost da se odgovori pred sebe postavljenim zahtevima u smislu realizacije sopstvenih ciljeva, motiva, æelja, vizija i misija. Sa aspekta dugoveånosti i dobre kondicije za proseåno zdrav æivot, uputstava, recepata i informacija ima na svakom koraku. Danas, kada je oåuvanje zdravlja i „servisiranje„ bolesti postalo znaåajna ekonomska stavka, svest o znaåaju zdravlja narasta, mada smo doåekali da budemo jedna od najbolesnijih nacija u Evropi. Tim je obaveza svakog od nas da se maksimalno angaæuje na planu sopstvenog zdravlja, jer ono nije sve, ali je bez njega sve – niãta!

185

62. VEÆBAJ I RAZVIJAJ SVOJE TELO Kao osnovna ljudska potreba fiziåka aktivnost se moæe uporediti sa egzistencijalnim potrebama, sa hranom i kiseonikom. Nedostatak fiziåke aktivnosti se ne manifestuje tako drastiåno kao nedostatak hrane (glad) ili nedostatak kiseonika (guãenje) ali posledice su iste, ugroæavanje zdravlja, pa i æivota uopãte. Potpuni prestanak fiziåke aktivnosti brzo dovodi do smanjenja svih funkcija organizma sve do njegovog potpunog guãenja. Naroåito je to vidljivo u gubitku motornih sposobnosti (slabost miãiña i zglobova), slabljenje receptornih i kardiovaskularnih kao i ostalih funkcionalnih sistema organizma. Relativni nedostatak fiziåke aktivnosti (hipokinezija) prati proporcionalno smanjenje funkcija svih organskih sistema, a time i umanjenje fiziåkih sposobnosti (kondicija), slabljenje odbrambenih sposobnosti organizma (sklonost oboljenju), psihiåkim poremeñajima i ukupno sve loãiji kvalitet æivota. Sve se ovo deãava posetepeno i naæalost retko se dovodi u vezu sa nedostatkom fiziåke aktivnosti, najåeãñe se tegobe leåe lekovima (tabletomanija) sa ne uoåava i ne leåi se osnovni uzrok. U devetnaestom veku poznati francuski lekar definisao je potrebu za fiziåkom aktivnoãñu na sledeñi naåin: „fiziåka aktivnost efikasno zamenjuje brojne lekove, a ni jedan poznati lek ne moæe adekvatno zameniti lekovito dejstvo fiziåke aktivnosti”. Nedostatak fiziåke aktivnosti znaåajno doprinosi i pogoduje nastanku i razvoju stresa. Naæalost, åak i tamo gde je fiziåka aktivnost prisutna, njena neadekvatnost ne samo ãto spreåava stres, veñ mu u znatnoj meri i potpomaæe. Da bi fiziåka aktivnost bila u funkciji homeostaze odn. naãe psihiåke ravnoteæe, potrebno je da bude adekvatna i za nju ne treba izdvajati puno vremena (kako se to åesto pogreãno misli). Fiziåki odgovori na odnos prema sopstvenom telu podrazumevaju: – Izbor adekvatnih fiziåkih aktivnosti. – Naåin odmora, relaksacije, opuãtanja i spavanja. – Naåin ishrane i kontrola navika vezanih za ishranu, alkohol i duvan. Faktori fiziåkih sposobnosti su sledeñi:

186

– – – – –

Kardiorespiratorna izdræljivost (aerobna). Miãiñna snaga i izdræljivost. Fleksibilnost. Telesna kompozicija. Motorna koordinacija.

Na ove faktore direktno negativno utiåu navike poput dugotrajnog gledanja televizije, preteranog surfovanja Internetom i voœenja dugih telefonskih razgovora. Fiziåkom blagostanju znaåajno doprinose posebno fiziåke aktivnosti i forme veæbanja za zdravlje koje se mogu podeliti u sledeñe kategorije: – Veæbe snage. – Veæbe istezanja. – Veæbe kardio-respiratorne izdræljivosti. – Svakodnevne fiziåke aktivnosti umerenog intenziteta. Ukoliko se fiziåke aktivnosti sprovode na pravi naåin i svakodnevno dovoljno je da se za njih izdvoji ne viãe od dvadesetak minuta dnevno. Najkorisnija fiziåka aktivnost je ona koja se deãava u tzv. „trening zoni„, odnosno u uslovima fiziåkog optereñenja koji se moæe odrediti na bazi uåestalosti pulsa. Aktivnost u ovoj zoni ne samo ãto prevenira stres i njegove posledice veñ nas oslobaœa od tzv. „metabolijske i mentalne ãljake” koju u toku dana nakupimo. Fiziåka aktivnost odraslog åoveka mora biti u funkciji njegovog zdravlja i mora imati za cilj omoguñavanje dobre psihofiziåke kondicije koja obezbeœuje visoki prag otpornosti na stres. Cilj nije da se postane profesionalni sportista ili „Tarzan” „pod stare dane”, kako to u surogatnoj varijanti åesto viœamo, veñ da telo bude spremno za nove, realne psihofiziåke napore. Fiziåka aktivnost efikasno zamenjuje brojne lekove, a nijedan poznati lek ne moæe adekvatno zameniti individualno doziranu fiziåku aktivnost.

187

63. DOBRO PLANIRAJ SVOJE VREME Vreme je dimenzija æivljenja koje se niåim ne moæe platiti, nadoknaditi i vratiti. Neizmerna je tendencija ljudi da beskrajno trañe, razbacuju i troãe vreme dok je jedini pravi put investirati ga u osmiãljene, æeljene, poæeljne i u funkciji æivota aspekte. Investicija vremena ima i svoj praktiåni aspekt vezan za druge ljude gde svaki put kad neãto æelimo da postignemo investiranjem vremena u nekoga ili neãto staramo i nesvesno „zaduæenje” kod te druge strane koji podrazumeva da ñe kad tad prema nama biti strpljiviji, posvetiti nam viãe vremena, sasluãati, potruditi se da nas razumeju, itd. Rezultati u æivotu su posledica osmiãljenosti, investiranja i istrajnosti a ne apstraktne pameti, lepote i sreñe. Sve naãe æivotne aktivnosti kako u liånom tako i u profesionalnom æivotu, moæemo posmatrati kroz tzv. vremenski matriks, odnosno koordinate koje dobijamo ukrãtajuñi atribute bitnog i nebitnog sa hitnim i onim ãto nije hitno. Osobina veñine ljudi je da, kako se to u narodu kaæe, „goji prase pred Boæiñ” tj. da dopuãta da veñina bitnih stvari postane „goruñe hitna” pa da se tek onda njima pozabavi. Ovo je globalna pojava koja rezultira u nalazima da se 95% stvari u svetu deãava u poslednjih 5% raspoloæivog vremena. Stalni pritisak vremena, æurba i oseñaj da se neãto neñe stiñi, glavni su generatori stresa i direktno ugroæavaju zdravlje. Nesposobnost da se dobro organizuje vreme rezultira u vrlo sloæenoj i tzv. menadæerskoj bolesti. Joã su stari Latini govorili „festina lente” – æuri polako, apelujuñi na to da se vreme tako planira da niãta ãto je bitno ne postane hitno. Usvojite li takvo ponaãanje kao svoj obrazac i preduzmete li sve da bitne stvari u vaãem æivotu ne budu izvor dodatnog stresa zbog toga ãto ste dopustili da postanu hitne, æiveñete u svom vremenskom matriksu mnogo opuãteniji, sretniji i uspeãniji, sa viãe vremena da uæivate u postignutom, da nadograœujete i doraœujete za ranije zavrãeno kao i da imate viãe vremena za sebe, ono i one koje volite. Ako bliæe analiziramo odnos ljudi prema vremenu, lako ñemo uvideti da ga jedni veoma briæljivo åuvaju, racionalno koriste i smiãljeno investiraju, dok ga

188

drugi rasipaju, neãtedimice troãe i bahato se prema njemu odnose. Kod veñine ljudi ne postoji aktivan svesni odnos prema åinjenici da je vreme ljudskog trajanja ograniåeno i da je svakim trenutkom, u æivotu sve manje vremena. Pri tome, filozofski gledano, u vremenu postoji fenomen ASTRIKCIJE, t.j. vremenskog saæimanja, te vremena i de facto ima sve manje i manje, odnosno prolazi sve bræe i bræe. S druge strane, sve ljude u kontekstu vremena moæemo svrstati u tri grupe: · One koji æive mimo vremena – to su ljudi bez predstave o prolaznosti vremena. Oni æive u nekakvom svom vremenskom matriksu i apsolutno nerealnoj i anahronoj dimenziji u odnosu na vreme. · One koji æive uz vreme – odnosno ljudi koji samo s vremena na vreme postaju svesni vremena i to najåeãñe onda kada se naœu u vremenskom tesnacu ili ih sticaj okolnosti potstakne da pogledaju u „vremenski retrovizor”. Za njih je æivot stalna trka sa vremenom, a vreme im je najveñi neprijatelj. · One koji æive u vremenu. To su duboko fokusirani i organizovani ljudi, koji dobro planirajuñi svoje aktivnosti i æivot u vremenu, vreme doæivljavaju kao razvojnu dimenziju koje nisu ni svesni. Takvi pojedinci nisu opsednuti ni sopstvenim starenjem, ni trkom sa vremenom, jer su noãeni vremenom i nesvesni njegove prolaznosti. To su pravi ãampioni i savremenici sopstvenog æivota u punom znaåenju. Nemojte nikada zaboraviti da je podsvesni cilj svakog åoveka da nadæivi svoje bioloãko trajanje. Zbog toga je potrebno da vreme koristimo, a ne da ga razbacujemo i da ono bude sredstvo, a ne tiranin u naãem æivotu. Da bi nadæiveli svoje bioloãko trajanje potrebno je da æivot ispunimo sadræajima i delima po kojima ñe nas pamtiti buduña pokoljenja, jer åovek je onoliko dugo æiv, koliko ga dugo pamte i spominju.

189

DOBRA ORGANIZACIJA DANA – POLA USPEHA REZIME NAJZNAÅAJNIJIH FAKTORA USPEHA

1.Dosledna usmerenost ka uspehu Sve ono ãto se tokom dana moæe uåiniti za postizanje uspeha, napretka, harmonije, liåne sreñe, zdravlja, pravilnog razumevanja sa okolinom, unapreœenje duhovnog razvoja, naãe struåno usavrãavanje i poboljãanje materijalnog poloæaja – to se mora uåiniti i taåka. Savesno treba voditi dnevnik uspeha i svakog radnog dana ostvarivati zadati plan. Svake veåeri pre olaska na spavanje treba polagati sebi raåune i registovati u åemu smo napredovali. U svaki dæep staviti kartonåiñe za podseñanje, koji iz sata u sat trebaju podseñati na postavljenje ciljeve. 2. Duhovni stav Dan ne treba poåeti zlovoljno, natmureno i pesimistiåno, veñ otvoreno, zainteresovano, vedro i pozitivno nastrojeni i to stanje duha treba nastojati da se zadræi tokom åitavog dana. Strah i strepnja nemaju åime da se hrane. Samo podsticajne, konstruktivne misli imaju prava da se zadræe u svesti. Nama vlada åvrsta i duboko zasnovana vera u sopstvene sposobnosti, sopstvenu snagu delanja, sopstveni uspeh. Sva oseñanja niæe vrednosti rasprãuju se u sudaru sa sveãñu o tome da iz nas sve viãe izrasta snaæna i uspeãna liånost, kadra da pobedi svaku slabost. 3. Odnos prema telu Telo je maãina, alat, instrument duha i duãe. Zakon o povezanosti uzroka i posledice neumoljivo odreœuju stepen ostvarivog uåinka. Visok uåinak se moæe oåekivati samo ukoliko svi delovi tela besprekorno funkcioniãu, ako je dovod kiseonika izdaãan a ishrana odgovara bioloãkim zakonima. U tom smislu treba: 1. Svakog jutra desetominutnim gimnastiåkim veæbama aktivirati sve miãiñe 2. Pet minuta izvoditi veæbu disanja kroz samoglasnike – radi jaåanja glasa i disajnih organa i podsticanja razmene materija u telu – a tokom åitavog dana voditi raåuna o mirnom i ujednaåeno dubokom disanju uz istovrmeno prañenje rada dijafragme 3. Jesti kvalitetno meso (piletina, ñuretina, riba), puno povrña poseno salate, mahunastih plodova, mleka i mleånih proizvoda, a beli hleb zameniti crnim: ne jedsti previãe, jer åovek ævi ne od onoga ãto pojede veñ od onoga ãto

190

svari. 4. Voditi raåuna o svakodnevnom praænjenju creva, ãto se postiæe raznovsnom ishranom, konzumiranjem jogurta i, po potrebi, biljnih åajeva s podsticajnim dejstvom na creva 5. Umeriti konzumiranje svega onoga ãto sadræi otrovne supstance (kafa, åaj, alkohol, duvan) 6. Izbegavati svako preterivanje koje ãteti nervnom sistemu i zdravlju uopãte. 4. Spavanje i ustajanje Da bi se maãina zvana telo odræavala u dobrom stanju, neophodan je dovoljan poåinak tokom noñi. Ukoliko se kasnije leæe, potrebno je sedam sati sna, a ako se leæe ranije i time duæe spava pre ponoñi, dovoljno je i ãest sati. Presudno je da san bude dubok, jer samo takav san krepi i obnavalja telo. Ako se spava dubokim snom i leæe u 10 sati, ukoliko to posao i postizanje uspeha zahteva, moæe se ustati i u 4 ujutro. Iz kreveta treba ustati u vreme koje je odreœeno predhodne veåeri i to odmah, bez oklevanja. Iz kreveta se najlakãe ustaje kad se o tome ne razmiãlja. Odmah po ustajanju snaæno treba istrljati celo telo frotirskom rukavicom i mekom åetkom, uraditi gimastiku i unutraãnju vibracionu masaæu putem disanja kroz samoglasnike. 5. Odnos prema porodici Prijatnim i ljubaznim ponaãanjem razvija se istinska prisnost s bliænjima. Kako oni nisu åitaåi misli, dobronamernost je potrebno izraæavati toplim stiskom ruke, lepom reåju i milim pogledom. Treba imati u vidu da drugi treba da osete naãe dobre namere i njihovu iskrenost. U kontaktu sa svim ljudima iz okruæenja svesno treba usmeravati njihovu paænju na ono ãto je u njima dobro „Ako se ponaãamo prema ljudima rukovodeñi se onim kakvi jesu, åinimo ih loãijim. Ako, pak, postupamo s njima kao da su veñ postali onakvi kakvi bi rebalo da budu, pomaæemo im da dosegnu ono ãto treba da dosegnu”, poruåuje Gete. To se posebno odnosi na ponaãanje prema deci. Mora se svesno negovati, jaåati njihovo poverenje u sopstvene snage i dobrotu. 6. Odnos prema ljudima svakidaãnjice U ponaãanju prema njima treba saåuvati distancu i pokazati dobronamernu odreœenost. Pozitivnom åoveku je jasno da slabosti åoveka svakidaãnjice dolaze do izraæaja prvenstveno onda, kada mu se naãim pogreãnim ponaãanjem, za to pruæi prilika. I paænju åoveka svakidaãnjice stalno treba usmeravati na njegove pozitivne osobine. Distanca i odreœenost podrazumevaju brigu o utisku koji se ostavlja, kontrolisanje govora, pogleda i pokreta kao i izbegavanje svega ãto moæe da nam umanji vednost u oåima åoveka svakidaãnjice. U svemu treba biti uzor i svakom radnjom dokazati da smo jaka i poztivna liånost. 7. Odnos prema radu

191

Pozitivan åovek je veliki radnik. Ne gubi vreme na brbljanje, ogovaranje, oklevanje i sliåno. Uvek treæi najkrañi put za izvrãenje nekog zadatka. Ono ãto se moæe uraditi s jednom rukom, ne radi s dve a pre svakog koriãñenja dleta, zaoãtri ga. Radi krajnje racionalno, s najmanjim utroãkom snage ostvaruje najveñi rezultat, potpuno vlada delatnoãñu kojom se bavi. Rad je obaveza svakog zdavog åoveka. Stoga se s najveñim uvaæavanjem treba odnositi prema svaåijem radu. Svaki poãten rad oplemenjuje. Materijalni uspeh naåelno donosi samo onaj rad koji sluæi dobrobiti svih. Pozitivan åovek nastoji da zadatak koji odgovara njegovim sposobnostima ispuni u potpunosti. Sve ãto je izvedeno dopola, osuœeno je na neuspeh. Kljuå uspeha je usredsreœivanje svih snaga na ono ãto je cilj. Tokom rada teba se dosledno pridræavati dnevnog plana i rasporeda vremena. Ciljevi svakodnevnog angaæovanje postoje na nivou ideje, na nviou obrazovanja i na nivou postignuña. 8. Duãevne reakcije prema bliænjima Pozitivnom åoveku je jasno da je svaki egoizam izraz duãevnog slepila. U svemu ãto radi teæi dobiti svojih bliænjih i zajednice u kojoj æivi. Ono ãto zasluæi, uvek zasluæuje sluæenjem u celini. Stoga ima pravo da zahteva za sebe dostojan deo zemaljskog blaga. Na taj naåin se odnosi prema svakom uspehu kome teæi. Zna da je sluæenje celini po zakonitosti stvari najbolji i najsigurniji put za postizanje materijalnog blagostganja. Okolina reaguje na usluge koje joj åinimo i korist koju joj donosimo. „Ono ãto æeliã da ti drugi urade, prvo uåini ti njima.”, „Ako ne odreãiã kesu, niko ti neñe niãta uåiniti”, „Ruka ruju mije”, „Ako hoñeã da dobijeã, prvo daj” i sl. 9. Ponaãanje u sukobima Pozitivan åovek ima uvek u vidu da samo od sebe sme da zahteva disciplinu miãljenja i samosavlaœivanje. U svim situacijama deluje svojom smirenoãñu i promiãljenim govorom. I ne pomiãlja da dozvoli sebi da ga neka uvreda izbaci iz duhovne ravnotgeæe, poãto poznaje åoveka svakidaãnjice i zna kako su mu slabi æivci. Pozitivan åovek se uvek ponaãa mudro, åime ãtedi ne samo svoje æivce veñ i æivce svojih bliænjih. Sestan je åinjenice da biti pozitivan znaåi sa svima æiveti u miru. Stalno su mu na umu sledeñe karakteristike åoveka svakidaãnjice: 1. Nedostatk objektivnosti (usled toga prosuœivanje na osnovu izgleda stvari) 2. Vlast negtivnih tokova misli (oseñanja niæe vrednosti) 3. Odbojnost prema svemu ãto, prema njegovom miãljenu, ãteti njegovim interesima i æeljama i prijemåivost prema svemu ãto mu, takoœe prem njegovom miãljenju, koristi (egoizam). 10. Duhovni razvoj Pozitivnom åoveku jasno je da mora uvek biti u vezi sa pozitivnim, pulsirajuñim tokovima æivota. Ne prolazi pored onoga ãto je vaæno, a da to ne upija. A vaæno jeste sve ono ãto doprinosi i liånom i opãtem napretku. Stalo

192

proãirenje opãtih znanaj i stalno profesionalno usavrãavanje smatra stvarima koje se podrazumevaju. Zna da je svaka zaostalost koånica. Stoga neprekidno dræi otvorene oåi i uãi koncentrisan na potpuno sagledavanje svoje okoline. Ne proœe nijedan dan, a da ne nauåi neãto novo. To svoje usavrãavanje izvodi svesno i planski, uz pomoñ pisañeg pribora. Svestran razvoj liånosti prati i sposobnost sve boljeg prosuœivanja svih stvari vaænih za æivot, ãto je moguñe jedino ukoliko proãiruje uvid u zbivanja i odnose koji vladaju u svetu. Stoga se pozitivan åovek trudi da ãto bolje upozna ljude, åita sve vaænije nove knjige, kao i novine i åasopise, prati obrazovne emisije i diskusije na radiju i televiziji. Na ulici paæljivo posmatra ljude, obraña paænju na reklame i izloge. Gde god da je, trudi se da dopuni svoje znanje poãto je svestan åinjenice da je znanje moñ. Åitavog dana rukovodi se formulom uspeha: Pravilno postupanje = uspeh, nepavilno = neuspeh Ãelbah, O.

193

64. KORISTI SVOJ „POGLED SA STRANE” (CAMERA VIEW) Takmiåarski duh vremena i prostor u kome æivimo sve viãe prevladava naãim kako profesionalnim tako i svakodnevnim æivotima. U opãtoj krizi kao da je veñini postalo najvaænije da budu bolji od drugih. Otuda nije ni åudo ãto se toliko ljudi upustilo u suludu trku gde je najvaænije biti na vrhu da bi se prkosilo onima dole i tako hranio u biti patoloãki kompleks manje vrednosti. Mudar, pametan, uspeãan i sreñi okrenut åovek takoœe teæi vrhovima. To je i prirodno jer teæi da bude najbolje ãto moæe biti. Ali je suãtina njegovih motiva drugaåija. Analogija se svodi na basnu u kojoj lisica tråi za zecom. I mada oboje tråe, motivi su im suãtinski razliåiti, jer lisica tråi za ruåkom, a zec za æivotom. Onaj åija je misija æivota uramljena u æelju da se bude najbolje ãto se moæe biti teæi vrhovima zato ãto zna da se sa njih bolje vide novi vrhovi, novi izazovi i nove dimenzije liånog rasta. Iz iskustva vam je poznato da åesto, kada se ponaãamo i reagujemo „na vruñe„, åinimo kapitalne greãke u æivotu. To je danak naãoj emotivnosti i åinjenici da åovek, kada se naœe u „emotivno zasiñenoj„ situaciji, ima tendenciju da reaguje „kao da ima samo pola mozga„, odnosno ili samo emotivno ili samo logiåki – pragmatiåno (emocionalno neinteligentno). Otuda toliko afektivnih ponaãanja, netolerancije i odsustva empatije i asertivnosti u ponaãanju. Koliko puta smo u æivotu rekli ili uåinili neãto zbog åega nam je kasnije bilo æao? Koliko puta smo poæeleli da nismo reagovali na naåin na koji smo reagovali? Sve to i ne mora da u buduñe bude tako, ako primenimo na ovaj elemenat slagalice znanja i umenja iz elementa o imanju svog trenera. Jer, svako od nas mora i moæe sebi biti trener na putu uspeha, naroåito ako shvati ulogu i funkciju trenera. Naime, za trenera smo rekli da zna, ume i vidi „sa strane”. U naãem æivotu mi najbolje znamo ãta i kako æelimo. Nama su najjasnije naãe vizije i znaåenja pojedinih elemenata slagalice naãeg æivota. Jedino ãto nam smeta, jeste åinjenica da smo mi deo tog æivota za koji nas vezuju jake niti emotivne mreæe od koje åesto nismo u stanju da sagledamo åinjeniåno stanje, odnose, hijerarhije i prioritete. Otuda je od presudnog znaåaja da nauåimo da se u emotivno „zasiñenoj„ situaciji distanciramo od

194

zaslepljujuñih emocija i da na objektivno stanje pogledamo „sa strane„, bez emotivne obojenosti, poput hladnog, faktografskog oka kamere. Uspemo li da u takvim trenutcima „izaœemo iz sebe”, æivot ñe nam dobiti nove, joã lepãe perspektive.

195

65. IGRAJ SE Ma koliko mi bili nespremni da to priznamo, najuspeãniji i najslobodniji smo bili kad smo bili deca. U naãem æivotu su rame uz rame postojali i san i java. Maãti smo dopuãtali da beskrajno raste, leti i da nas proæima, nismo bili sputani razmiãljanjima o tome zaãto ãta ne moæe, veñ smo tragali za onim ãta i kako moæe. Sa beskrajnim strpljenjem smo traæili smisao u stvarima koje su drugima bile besmislene. Odrastanjem smo prihvatili ropstvo navikama, postali probaåi, ograniåili svoju maãtu, poåeli da verujemo da je i naã æivot „kako drugi kaæu”. Zaboravili da je neoptreñenost naãe deåje pameti zasluæna za temelje na kojima gradimo svoj sadaãnji i buduñi æivot. Osnova uspeãnog æivota, stalnog razvoja i postignuña, poåiva na „kapitalcima„ poput naãe maãte, entuzijazma, vizionarstva, kreativnosti, optimizma, slobodoumlja i pozitivnog odnosa prema greãkama, izazovima i preprekama. Veñina ljudi, æiveñi „pod ruånom„ dodatno optereñuje i sebe i svoje okruæenje, åineñi da æivot u svojoj „ozbiljnosti„ postane sumoran, teæak i zamoran. To nije i ne mora biti tako. Naime, potrebno je samo da se setimo svog detinjstva i åinjenice da je ono bilo istovremeno ispunjeno i igrom i sticanjem kapitalnih znanja i veãtina, koje nas prate kroz åitav naã æivot. Lakoña igre je ta koja nam pruæa doæivljaj leprãavosti i jednostavnosti. Onaj ko se igra, ima priliku i da u tome uæiva. U takvoj percepciji i najteæeg rada, uæiva åitavo naãe biñe, a naroåito najveñe dete u nama – naãa podsvest. To je deo nas kome nikada nije dosta igre, deo koji moæe, kroz igru, sve naãe snove da pretvori u javu. Otuda nije ni åudo ãto danas najveñe kompanije sveta uvode u svoje svakodnevne aktivnosti igre u smislu „poslovnih igara bez granica„ ili kako se to (otmeno) kaæe „tim bilding”. Kroz igru se najbræe i najbolje uåi, jer igra mobiliãe naãe emocije, fiksira naãu paænju i usmerava naãu komunikaciju. Kroz igru postajemo bolji. Zahvaljujuñi igri, otvaraju se naãi perceptivni kanali i stimuliãe naã kreativni um. Zato, zamislite da je slagalica uspeha samo joã jedna izazovna igrica koja nam je data da uæivamo igrajuñi se s njom, jer „æivot je izazovna avantura, ili niãta!„ (Helen Keler)

196

66. ÅITAJ, SLUÃAJ, POSEÑUJ Kao åovek koji se godinama bavi raznim oblastima obrazovanja, na praktiåno svim stranama sveta, imao sam priliku da se susretnem sa jednim åudnim fenomenom. Naime, zapadna civilizacija je u suãtini mnogo pragmatiånija od istoåne i ima tendenciju da primenjuje visoki procenat svojih znanja pretaåuñi ih u umenja, u famozni KNOW-HOW. Nasuprot tome, zemlje Istoåne Evrope i Dalekog Istoka, kao i arapske zemlje, obeleæava osobina da ljudi u sebi nose ogromne koliåine informacija i teorijskih znanja, a u jako niskom procentu ih primenjuju ili ih primenjuju suviãe dogmatski i nefleksibilno da bi to na duge staze imalo produktivno znaåenje. U zemljama postsocijalistiåke tranzicije se upravo sreñemo sa ovim problemom. Svako od vas bi mogao da napiãe tomove knjiga iz raznih oblasti i nesvesno posedujuñi u svojim engramima (moædane jedinice pamñenja) ogromne koliåine podataka koje su potpuno nebitne za æivot, oseñanja, odnose, materijalna dobra, standarde itd. Meœutim, kada neãto od tog znanja treba primeniti, onda kao da smatramo da je to nedostojno naãeg intelekta, te uprkos tome ãto veñina ljudi zna ãta treba da radi u æivotu, naæalost, ne radi ono ãto zna da treba da radi. Kada smo veñ kod znanja, da kaæem i to da se znanje grubo moæe podeliti na åetiri kategorije:znam da znam, znam da ne znam, ne znam da ne znam i ne znam da znam. Æeleo bih da ovo malo pojasnim. Na moje veliko æaljenje, veñina ljudi iz naãeg okruæenja kreñe se u zaåaranom krugu prve dve kategorije. Znaåi, ili u nedogled raspolaæe i vrti znanjima koja su veñ odavno ovladana, ili koristi drugu kategoriju kao izgovor da u æivotu ne radi ni onoliko, ni ono ãto bi mogao. Suãtina æivotnog izazova i uåenja u æivotu nije u znanju nego u primeni tog znanja, kako ja to volim da kaæem – znanje koje nije u funkciji nije znanje. Pravi izazov za åoveka koji æeli da napreduje, koji æeli da realizuje svoje æivotne misije i ciljeve jeste u tome da teæi da osvaja ona prostranstva znanja za koja i ne zna da ih ne zna, odnosno ne zna da postoje. Nemojte nikada zaboraviti da se u ovoj oblasti znanja odnosno neznanja kriju oni izazovi koji su uåinili da od malog, radoznalog deteta postanemo åovek pun raznih znanja, od elementarnih kao ãto su hodanje i komuniciranje, zadovoljavanje fizioloãkih potreba sve do uzviãenih znanja na kojima poåiva ljudska duhovnost i intelektualnost. Takoœe, na moju veliku æalost, veñinu åoveåanstva åine ljudi koji su se uåaurili u svoje dnevne rutine i nezainteresovani su za bilo kakvu nadgradnju, tavore u æivotu bez izazova intelek-

197

tualnih, duhovnih i emocionalnih perspektiva. To su ljudi koji veruju da su formalno (zato ãto su dostigli punoletstvo, nekakve diplome, radna mesta i druãtvene poloæaje i statuse) ostvarili svoju æivotnu misiju. To nije i ne sme da bude tako. Otkrivanje novih horizonata åovekovog neznanja, kako u individualnom tako i u druãtvenom smislu, preduslov je napretka pojedinca i åoveåanstva uopãte. Prolazeñi kroz ovu fazu, mi stvaramo preduslove da dosegnemo åetvrtu fazu – kada prestajemo da budemo svesni svoga znanja odnosno kada ono postaje do te mere deo nas i sastavni deo naãeg ponaãanja i æivota da ga nismo ni svesni. Ovo ste nebrojeno puta imali prilike da iskusite u susretu sa delovanjem osobe koja je majstor svoga posla – umetnik, sportista itd. Kada majstor neãto radi onda to deluje lako i jednostavno pa nam se åini da bismo to mogli i mi. Skloni smo åak da uzvikujemo: „pa to nije niãta, to moæe svako!” Kada, pak, s druge strane, zapitate majstora svoga posla ili zanata, uspeãnog åoveka, kako mu je to poãlo za rukom, on ne zna da vam to objasni. Prosto naprosto, to je neãto ãto je toliko duboko deo njega da ga nije ni svestan. Danas je zajedniåko za sve vodeñe firme sveta da se nihov razvoj bazira upravo na profesionalnom razvoju i kontinuiranoj edukaciji svih zaposlenih. Efikasan i fokusiran treninig daje dugoroåne pozitivne efekte, a firma dobija kvalifikovanijeg radnika koji se oseña cenjenim, odgovornim, vrednim i vaænim. Kroz ovakve aktivnosti se dobija, ne samo kompetentniji i efikasniji radnik, veñ i osoba koja je motivisana, samosvesna i sa poviãenim nivoima samopoãtovanja i samopouzdanja, te samim tim i spremnija da deluje na poviãenom nivou. Profesionalni treninzi su jedni od najjaåih motivacionih instrumenata jer pored unapreœenja sposobnosti konkretne osobe i poveñanje njene radne sposobnosti znaåajno utiåu na efikasnost konkretne firme, organizacije, tima ili grupe. Motivacija se bazira na struånom usavrãavanju bilo da se ono deãava u samoj firmi ili van nje, a ãto podrzumeva odsustvo sa posla i tim povodom kao pomoñ i podrãka u realizaciji ovih treninga i liånog usvajanja njihovih efekata. Meœutim, ãta je sa liånim radom na sopstvenom razvoju? U kompetitivnom svetu Zapada, za kojim lagano kaskamo, od malih nogu se izgraœuju paradigme u kojima je dominantno prisutna potreba da se kontinuirano åine samostalni napori u smislu liånog razvoja i napretka. Oni podrazumevaju da se svako, shodno svojim æeljama i potrebama, opredeljuje za forme i naåine kojima ñe usvajati i unapreœivati znanja koja ñe biti, izmeœu ostaloga i u funkciji razvoja njegove liånosti, opãte i specifiåne kompetentnosti. Uspeãni ljudi su saglasni u zakljuåku da su u æivotu, kroz liåni rad na sebi, seminarske forme uåenja, sluãanje kaseta, CD, åitanje i posete raznim radionicama, tribinama i skupovima, nauåili viãe u æivotu no tokom svih godina klasiånog ãkolovanja. Da ovo potkrepim sa par primera. Tokom samo jedne godine, u prevoznim sredstvima provedemo preko 500 sati. Koliko je to åasova uåenja i saznavanja ako bi, umesto da to vreme „bacamo u vetar”, koristili da sluãamo seminarske materijale, predavanja i zvuåne zapise knji-

198

ga iz oblasti koje nas struåno ili liåno interesuju (pri åemu, za njihovu perceptivnost nije presudna naãa koncentrisanost, veñ broj ponavljanja). Ili, ako bi åitali svakodnevno neãto ãto nam je predmet suãtinskog interesovanja, samo jedan sat, to bi rezultiralo u minimumu od pedeset proåitanih knjiga godiãnje! Ãta kaæete na to!!! Na sve ovo bi se joã neminovno i nadogradila joã veña motivisanost za ovakve postupke, a o samopoãtovanju i samopouzdanju da i ne raspravljam. Investiranje u sebe je najbolja investicija u sopstvenom æivotu, jer u njemu – mi smo najvaæniji resurs.

199

67. RADUJ SE SVAKOM DANU Verovatno ste i sami zapazili da ima dana kada smo prividno bez razloga dobre volje, kada na sve gledamo optimistiåki, puni elana, spremni na akciju, kada nam niãta nije teãko i kada u svemu vidimo ãansu. Istovremeno, svesni smo dana kada nam nije ni do åega, kada bi najradije ostali u krevetu, kada nas niãta ne raduje, kada teãko nalazimo smisao u æivotu, poslu, sebi i ljudima oko sebe. To je jedno prirodno stanje koje, naravno, kod nekih ljudi izlazi iz opsega onoga ãto se smatra statistiåki normalnim, kada to prelazi u manijakalnost ili depresiju, no o tome neñemo sada. Suãtina je upravo u sledeñem – da svesni toga, primenjujuñi odreœene tehnike i organizujuñi æivot na bazi primene odreœenih znanja, ove negativne faze uåinimo ãto reœim i ãto krañim, a pozitivne ãto duæim i ãto åeãñim. O ovome je veñ bilo puno reåi u slagalicama o pozitivitetu, mentalnom magnetizmu, afirmacijama i sl., a na ovom mestu samo malo podseñanje na motivacioni znaåaj investicije dobrog raspoloæenja i dodatne energije u svaki korak na putu uspeha. Entuzijazam, kao teænja ka savrãenstvu u nama samima, podrazumeva upravo koriãñenje maksimuma svojih resursa u cilju prevazilaæenja samoga sebe. Optimizam, doæivljaj radosti i pozitiviteta su istovremeno i naã izbor i plod naãe odluke kako ñemo interpretirati i emotivno obojiti odreœene percepcije. Za nekoga je neãto „smaranje i problem”, a za drugoga – izazov, prilika, ãansa i izazov. Radost, optimizam i entuzijazam u prihvatanju æivotnih izazova, daju za uzvrat poveñane nivoe „hormona ljubavi i sreñe” - beta-endorfina, dopamina i serotonina, åineñi da su uspeãni ljudi uvek u fokusu, zdravi, åili, empatiåni i vitalni. Da bi i vi bili takvi, radujte se svakom danu, poåinjuñi ga tako ãto ñe te, pre svake druge jutarnje aktivnosti, definisati sebi joã bar dva razloga zbog kojih ste toga jutra sretni i zadovoljni i ãta vas to lepo åeka u „danas”. Dobro vam jutro!!!

200

68. OSTANI DETE NA PUTU Ma koliko mi bili nespremni da to priznamo, najuspeãniji i najslobodniji smo bili kao deca. U naãem æivotu su rame uz rame postojali i san i java. Maãti smo dopuãtali da beskrajno raste, leti i da nas proæima, nismo bili sputani razmiãljanjima o tome zaãto ãta ne moæe, veñ smo tragali za onim ãta i kako moæe. Sa beskrajnim strpljenjem smo traæili smisao u stvarima koje su drugima bile besmislene. U samo nama prepoznatljivim crteæima smo videli i lava, i batu, i cvet, i kuñu, a niãta nas nije moglo osujetiti u nameri da neãto bezbroj puta pokuãamo da uradimo pre no ãto to zapravo i uspemo. Sve ãto smo bitno nauåili i usvojili, a od åega nas veñina prati kroz åitav æivot, desilo se upravo tada, u detinjstvu i mladosti. Od elementarnog osamostaljivanja, preko åitanja, pisanja, do brojnih navika i svega za ãta mislimo da smo „mi”. Naravno, brojne su i nuzpojave åinjenice da su mnoga znanja i iskustva za nas birali drugi (roditelji, vaspitaåi, ulica itd.). Odrastanje je sobom donelo i brojna nesvesna iskustva i navike, konflikte, bolna otkriña da svet i mi u njemu baã i nisu onakvi kakve smo ih zamiãljali, kao i svest o tome da moramo i moæemo bolje. Odrastanjem smo prihvatili ropstvo navikama, postali probaåi, ograniåili svoju maãtu, poåeli da verujemo da je i naã æivot „kako drugi kaæu”, a pre svega smo zaboravili da je neoptereñenost naãe deåje pameti zasluæna za temelje na kojima gradimo svoj sadaãnji i buduñi æivot. Odrastanje je sobom donelo i nove odgovornosti koje se mogu podvesti pod „sad si odrastao pa æivi svoj æivot”. Ta, izvesna doza ozbiljnosti kojom smo uvedeni u svet odraslih, kod mnogih je pokrenula verovanje da je ruæno i manje vredno „biti dete”. Veñ i sam zdrav razum i logika navode na razmiãljanja o tome koliko je neopravdano napustiti principe koji su nam u æivotu toliko pomogli da ovladamo tolikim stvarima. Zaãto se odreñi igre, maãte, snova, znatiæelje, radoznalosti, optimizma i otvorenosti, samo zato da bi nas neko i po neãijim tuœim kriterijumima smatrao „odraslim i zrelim”. Probudite uspavano dete u sebi, vratite se deåjoj radoznalosti, istrajnosti, maãtovitosti i igri i ne zaboravite da ste u æivotu bili najpametniji dok niste „porasli” i postideli se svoje „deåje pameti”. Upravo „malom sebi„ smo najviãe duæni. Sve ono kroz ãta smo u æivotu proãli i sve ono ãto smo æeleli i o åemu smo kao deca maãtali, ostali smo duæni samome sebi.

201

Deåija pamet, radost igre i sveæina æivotnih izazova su nam bili najveñi saveznici kad nam je bilo najteæe. Zaãto ih se odreñi? Zaãto sada, kad su nam najpotrebniji. Pronaœite dete u sebi, jer ono zna odgovore! Ostanite dete, jer ono je najvrednije u vama!

202

69. VOLI SVOJE GREÃKE U naãoj civilizaciji je generalno prihvañen ideal – ideal bezgreãnosti. Na æalost, u æivotnoj praksi on je pogreãno interpretiran. Naime, veñina ljudi u svojoj teænji ka bezgreãnosti, paniåno teæi da ostane u okvirima svojih rutina i navika i da samim tim ãto manje greãi. Iz toga bi ciniåno sledilo da je najbolji naåin da se postigne bezgreãnost – da se apsolutno niãta ne preduzima i niãta ne radi. Joã su stari Latini rekli „Greãiti je ljudski”, valjda imajuñi na umu da postoje i neke druge greãke. Za razliku od magarca koji greãke åini sistemski, iznova i iznova, åovek ima sposobnost da kad jednom pogreãi, uoåivãi greãku, analizirajuñi i iz nje uåeñi, nikada viãe ne napravi istu pa ni sliånu greãku. Iz toga sledi da smo svakim pogreãnim korakom sve bliæe pravom putu, pod uslovom da je greãka ljudska a ne magareña. Iz toga, pak, dalje sledi, da su greãke naãi najbolji uåitelji, a iz åega pak moæemo zakljuåiti da greãke treba voleti jer nam pomaæu na putu ostvarenja svoga cilja da budemo svakim korakom bolji od prethodnog sebe. Najveñi uåitelji svakog od nas su naãe greãke i naãi neuspesi. Kako smo odgajani u moralnom kontekstu po kome je bezgreãnost ideal, ãiroko je rasprostranjena paradigma po kojoj je bolje niãta ne raditi i nepreduzimati nego se izlagati moguñnosti greãke i neuspeha. Shvatimo li da su greãke i neuspesi uåitelji, ali pod uslovom da iz njih uåimo i da nam posluæe kao povod da sliåne i analogne greãke nikad ne uåinimo, onda je razumljivo zaãto ih treba voleti i prema njima se odnositi kao prema svojim vrednim uåiteljima.

203

70. ÅUVAJ SE „ENERGETSKIH VAMPIRA” Meœu ljudima koji nas okruæuju moæemo prepoznati i niæe pobrane kategorije koje svojim ponaãanjem mogu doprineti da nam æivot umesto toka postane „testera„ ili sistem kreneã-staneã. Takve ljude, koji nas koåe, demotiviãu, ali i crpe naãu energiju i pozitivitet, ja nazivam „energetskim vampirima”. Meœu takvima bih izdvojio nekoliko kategorija: Super-racionalisti. Sigurno i vi imate meœu svojim poznanicima, pa åak i prijateljima one koji se ponose time ãto se svuda i u svakoj situaciji ponaãaju kao da imaju samo jednu hemisferu, odnosno jedino i iskljuåivo racionalnu. To su ljudi koji su siromaãni za emocionalnu dimenziju åoveånosti, ljudi koji su emocionalno neinteligentni i u svojoj biti dogmate. Takvi ljudi preplaãeni od æivota, svoj alibi traæe i nalaze izgovore za svoja neåinjenja i æivot na margini upravo u tome ãto æivot nema jasne i konaåne algoritme, te ga u potpunosti ne mogu æiveti oni koji sve iskljuåivo prepuste svom razumu. „Ziheraãi”. Nije mali broj ljudi koji bi pristali na sve rizike ovog sveta ako bi im uspeh bio zagarantovan. Ako su spremni da kupe loz ili zaigraju bingo ili loto pod uslovom da im se unapred garantuje premija. Meœutim, kao ãto znamo, æivot nije takav. Sigurnost u æivotu ne stiæe kroz garancije i predviœene tokove od ljudi i okruæenja izvan nas, veñ upravo iz naãe reãenosti da platimo cenu i istrajemo u svojoj odluci i nastojanju. „Iskusni i briæni”. Postoje ljudi koji u magli æivota i promaãaja, ili pak pregaæeni od vremena, æele da svoju vrednost naœu, iskaæu i potvrde time ãto ñe drugima nametnuti svoje obrasce ponaãanja argumentovane iskustvom preœenog puta. To bi moæda i imalo smisla kada æivot ne bi bio individualno iskustvo i kada se ne bi deãavao u kontekstu vremena. Iskustvo proãlosti nije kao obrazac primenjivo iskustvo u sadaãnjosti. Otuda prava pomoñ i podrãka ne dolaze od argumenta iskustva, veñ od elemenata principa odreœenih iskustava koji principi mogu biti upotrebljeni i primenjeni u konkretnom kontekstu vremena sadaãnjeg i buduñeg. U delovima o stresu briga je apsolvirana iz viãe naåina, iz viãe uglova. Na ovom mestu samo podseñanje da postoje ljudi koji su toliko briæni i oprezni da te svoje strahove iskazane kroz brigu nameñu i nama rizikujuñi da nam postanu deo fokusa. Naravno da nema dobitka bez rizika i naravno da se podrazumeva da stva-

204

ri do kojih se dolazi lako nemaju puno znaåenje i vrednost. Meœutim, to joã uvek ne znaåi da treba da pristanemo da tuœe brige i preoptereñenja postanu naãe brige i razlozi usporenja ili odustajanja u kretanju ka naãim dostignuñima. Veåiti skeptici. Nije mali broj ljudi koji su svesno ili nesvesno od sebe stvorili etalone skepticizma i koje pokuãavaju da nametnu drugima. Pored njih se neretko oseñamo manje vrednim, pa åak i glupavim zato ãto æivot gledamo s pozitivne strane i ãto smo fokusirani na ono ãto je dobro i zaãto ãta moæe, a ne na ono ãto su prepreke i demotivatori. U ovoj knjizi je veñ napisano da se åovek kreñe u smeru svoje najjaåe misli i da postajemo ono u ãta verujemo. Ako se slaæete sa tim konstatacijama onda ñe vam se nametnuti sam odgovor na pitanje ãta åiniti sa veånim skepticima oko nas. I joã neãto, imajte na umu da ovakvi tipovi ljudi neretko predstavljaju ono ãto u æargonu nazivam „energetskim vampirima”. Zaãto? Pa upravo zbog toga ãto je pozitivan åovek u osnovi dobar åovek, te kao takav ima potrebu da negativca i skeptika preobrañuje ubeœujuñi ga u ispravnost pozitivnog stava i viœenja. Kako se ovi ljudi ne mogu preobratiti - jer to pre svega ne æele, åitav postupak je defakto uzaludan, ali samim tim energetski joã iscrpljujuñi. Otuda i analogija sa priåom o vampirima gde vam energetski vampiri isisavaju energiju, pozitivitet, motivaciju i entuzijazam. Tip ljudi: „åekaj i gledaj”. Teãko je jednim imenom definisati ovakve ljude tim pre ãto delimiåno spadaju i u prethodne pobrane kategorije. No, ono ãto im je zajedniåko jeste da se prema æivotu, dogaœanjima i vremenu ponaãaju kao nezainteresovani posmatraåi ili pak kao oni koji jedino i iskuljuåivo gledaju pravi trenutak kad ñe se ukljuåiti u æivot i kada ñe sa ãto manje investiranja sebe postiñi ãto viãe æeljenog. Na æalost, to su ljudi van vremenskog mastriksa nesvesni åinjenice da æivot nije generalna proba i priprema za æivot (onako kako to kaze Boris Pastornjak) veñ da je æivot i sve ono ãto se deãava dok pravimo planove i åekamo pravi tenutak. Neretko, ovakvi ljudi nam daju savete tipa „sve ñe to proñi i biñe kao pre„ ili „sve je to veñ viœeno„ ili „sve ñe to biti lane”. Time ustvari uspavljuju naãe reflekse, gase naãu motivaciju i redukuju naã mentalni magnetizam. Moæda poneki od takvih stavova i moæemo iskoristiti, ali onda kad nam se deãavaju negativne stvari u æivotu i kada ñemo sebe hrabriti, uveravati se da ñe i to ruæno i negativno proñi. Posle kiãe doœe sunce, a posle noñi dan. Meœutim, koristi ovakve stavove u tenucima nadahnutog poleta, entuzijazma i optimizma krajnje je prosto kao ãto je u krajnjoj liniji i pogreãno pridavanje bilo kakvog pozitivnog znaåaja ovakvom tipu ljudi i ponaãanja. Za mnoge ljude bi se mogla izdvojiti joã jedna osobina kao zajedniåka, a to je obrazac ponaãanja po pincipu „ne diraj me, ja sam takav”. Ãta nam takvi ljudi defakto poruåuju? Bez obzira da li oni veruju da su stvarno takvi ili im je to izgovor åinjenica je da je poruka veoma jasna i moæe se svesti na „ja ne æelim da se menjam”. Kad god postoji jasna svest o potrebi promene raœa se i æelja za promenom koja pokreñe ostale mehanizme ovog momentuma. Meœutim, kad god postoji pri-

205

hvatanje i pristajanje na nepromenjivost i konaånost, onda nema potrebne motivacione tenzije, a fatalizam moæe da se poput poæara proãiri i na nas. Zato vam je moj savet - ãto dalje od takvih ãto za deæurni izgovor imaju sudbinu. I joã jedan savet, MANJE SLUÃAJTE ÃTA LJUDI GOVORE, A VIÃE GLEDAJTE I PRATITE ÃTA RADE I KAKO SE PONAÃAJU.

206

71.

ÅUVAJ SE „DOBRONAMERNIH” LJUDI Pozitivno miãljenje je stvaralaåko miãljenje koje mobiliãe i unapreœuje, otvarajuñi horizonte, dajuñi nove dimenzije i perspektive æivotu. Negativno miãljenje je razarajuñe, ali se na æalost do njega lakãe dolazi zbog åinjenice da su negativne emocije 10 puta jaåe. Naãa mentalna ravnoteæa je preduslov oseñaja spokoja koji nas ispunjava kada jasno znamo kuda idemo, ãta æelimo i nepokolebivo verujemo u dostignuñe ponuœenih ciljeva. Na æalost, neretko bivamo optereñeni tuœim percepcijama miãljenjima i stavovima do te mere da bivamo defokusirani, te samim tim funkcioniãemo na daleko niæem nivou od svojih moguñnosti i veoma udaljeno od potrebnog nivoa sinergije aktivnosti naãe desne i leve hemisfere. Eto razloga zbog koga su nam vizije ciljeva zamagljene, energija difuzna, a od sinhroniciteta nema ni pomena. Okruæeni opasnim ljudima neretko imamo problem sa vizualizacijom prosteklom iz åinjenice da smo iziritirani stalnom potrebom ljudi oko nas da nam nameñu miãljenja i stavove po principu „ãta bi oni uradili da su na naãem mestu„ i ãta oni misle da bi bilo dobro ili joã bolje za nas. Ova eksteriorizacija neretko ima agresivna obeleæja, a u naãem etnosu i kulturi braniti se od takvih opasnih ljudi se neretko smatra nevaspitanim ili bar neumesnim. S druge strane, miãljenja sam da je neumesno upravo podrazumevati „na blanko„ da zato ãto nam se neko deklariãe kao prijatelj i dobronameran, generiãe i ka nama usmerava prijateljske i dobronamerne poruke åinjenja i dela i u najmanju ruku lakomisleno. Otuda ste se veñ sreli sa mojom porukom da gledate ãta ljudi rade, te na bazi toga zakljuåujete ko su vam i ãta su vam u æivotu umesto da dominantno sluãate ãta govore i za ãta se deklarativno izjaãnjavaju i zalaæu. Neurolingvalno programiranje je osnova i jedan od stubova neorioasocijatovnog kondicioniranja, odnosno tehnlogije kojom moæemo uticati na sebe, menjati navike, donositi odluke, fiksirati cilje-

207

ve i realizovati njihova postignuña. Ãire okruæenje u kojem æivimo i s kojim komuniciramo nosi elemenat opasnosti po naãe ponaãanje percepcije i emocije izmeœu ostalog i u tome ãto nas svakodnevno i bombarduje psiholingvistiåkim destruktivnim elementima koje na æalost retko kad i primetimo. Pod ovim podrazumevam veoma banalne i prozaiåne stvari tipa reåi poput problem, tipa sintakse asimetriånih reåenica sa umetnutim ali, meœutim i sliåno, kao i kontekstima u kojima dominiraju negativni sadræaji, prefiksi drame, uæasa, horora, bola, patnje i svega drugoga ãto nas odvraña od pozitivne suãtine bez koje nema efikasnog funkcionisanja. Naravno da je ovo sve razumljivo kada se ima na umu da æivimo u svetu kojim dominira senzacionalizam i novostvorena civilizacija Pinka, æute ãtampe i tabloida. Meœutim, ne treba nikada zaboraviti da åovek poseduje slobodu izbora i da mu je roœenjem dato pravo i moguñnost da opredeljuje smerove svog æivota dræeñi njegovo kormilo u sopstvenim rukama. Opasnost vreba i u åinjenici da æivot u okruæenju ljudi i sa ljudima podrazumeva razliåite vremenske kontekste i ritmove sveta oko nas. Vreme je nenadoknadivi resurs koga veñina ljudi nije ni svesna. Æiveñi van konteksta vremena, ljudi neretko polaæu pravo i na naãe vreme koje im ni po åemu ne pripada. Pod kradljivcima vremena podrazumevam one situacije i one ljude koji naãe kvalitetno i produktivno vreme zloupotrebljavaju i troãe da popune svoju dokolicu, defokusiranost i mediokritetstvo. Ovo se deãava svuda i na svakom mestu, bilo da se radi o beskrajno dugim telefonskim razgovorima, insistiranju na prometnom odgovoru na sms poruke ili mail i sl. Dodatni elementi globalizacije sa moguñnostima trañenja vremena na beskorisne åatove i sajtove na internetu, te „salonska debilija„ u smislu fokusiranja na nebitno i prolazno, åini da je sve teæe i teæe izboriti se za prioritet sopstvenih ciljeva i uspeh, a u sopstvenom æivotu. Otuda i podseñanje da to nije lako, a da je lako mogao bi svako, a onda to za vas ne bi bilo ni pribliæno interesantno i izazovno kao ãto je to ovako. Postoji izreka „Put do pakla je poploåan najboljim æeljama”. Stoga ne zaboravite da dobronamernost neåijeg iskaza ne znaåi a priori pomoñ i podrãku. Naprotiv. Ljudi se mere po onome ãto åine a ne po onome ãto govore. Otuda neka vam prijatelj bude onaj ko vas veseli, ko vas ispunjava, podræava i motiviãe, a ne onaj ko vam makar i dobronamerno kaæe da ste nesposobni, da su vaãe ideje sumanute i nerealne, a vi za njihovu realizaciju nejaki. Æivot nije crno-bela tehnika pa ni suãtinski prijatelji u njemu nisu oni koji se za prijatelje na reåima prodaju. Nisu svi „dobronamerni ljudi„ i suãtinski po nas - dobronamerni.

208

72. BIRAJ DRUÃTVO (OKRUÆI SE BOLJIMA OD SEBE) Odvajkada postoji uvreæena praksa da razni smutljivci, nesigurne i nezrele osobe åine od okruæenja mediokriteta ogledalo u kojima sebe vide u boljem svetlu. Tako i danas kod nas moæete sresti gomile nazovi uspeãnih ljudi koje na povrãini dræi åinjenica da su se okruæili poltronima, dvoliånjacima i slabiñima koji im aplaudiraju, tapãu ih po ramenu (ako mogu da im priœu) i licemerno parafraziraju fabulu Andersenove bajke „Carevo novo odelo”. Izazov za pravog uspeãnog åoveka ne leæi u tome da se njegov uspeh meri time ãto se okruæio manje vrednim i bezuspeãnim veñ u njegovoj spoznaji da je svako najuspeãniji kada se okruæi boljima od sebe. Birajuñi okruæenje i stvarajuñi oko sebe timove pojedinaca boljih od sebe, pomaæemo samom sebi u eksplozivnom, efikasnom i multidimenzionalnom rastu. Uspeãniji nas inspiriãu da i mi budemo uspeãniji od prethodnog sebe. To postiæemo, pre svega, modeliranjem onih koji su veñ uspeli. Suãtina modeliranja je u tome da uoåimo principe te da ih primenimo na sadræaje i procese koji po naãim merilima vrednosti i u funkciji naãih ciljeva predstavljaju uspeh. U æivotu postoje i oni ljudi koji su nam suãtinski prijatelji i koji zavreœuju da budu deo naãeg æivota u punom smislu te reåi. U æelji da pronaœem neke koordinate koje ñe definisati ili pak bliæe odrediti ko je i ãta je taj pravi prijatelj u æivotu tragao sam popriliåno i ono ãto mogu na tu temu da sublimiãem moglo bi se svesti na sledeñe: PRAVI PRIJATELJ • VADI TE KAD SI „NA DNU” • GLEDA TE „ODOZDO”, ONDA KADA TE SVI POÅNU GLEDATI „ODOZGO” • DOPUÃTA TI DA GA ÅEPAÃ, SAMO DA BI TI STAO NA NOGE • ZNA NAJVIÃE TVOJIH MANA I NAJMANJE SE BAVI NJIMA • UKAZUJE TI KADA GREÃIÃ, A NE KAZUJE TO ÅITAVOM SVETU • NE ZAMERA TI KADA GA ZAPOSTAVIÃ, ALI TI ZAMERA KADA ZANEMARIÃ SEBE

209

• NJEGOVO PRIJATELJSTVO NE GUBIÃ, ÅAK I ONDA KADA SI TO ZASLUÆIO • ON TI JE NAJBOLJI IMPRESARIO, JER NE TREBA DA GA PLATIÃ DA BI TE PROMOVISAO • ON STOJI IZA TEBE KADA TI APLAUDIRAJU, A PORED TEBE KADA TI ZVIÆDE • PRAVI PRIJATEJ JE ÆIVOTNI MELEM I LEK! I na kraju, nikada ne zaboravite, da sa pravim ljudima i pravim prijateljima, „samo nebo je granica„! U tom smislu vam nudim neke stare – nove prijatelje u formi nezaboravnih ãtiva i njihovih autora „za sva vremena”. Druæite se s njima! – Mali princ i Antoan de Sent Egziperi, – Æivotinjska farma i Dæoræ Orvel – Lovac u raæi i Dæ. Selindæer – Carevo novo odelo i Anderson – Tri ratna druga i Remark – Za kim zvona zvone, Starac i more i Hemingvej

210

STILOVI KOMUNIKACIJE Svako od nas ima razliåite stilove ponaãanja. Oni se izraæavaju preko naãe komunikacije s drugima. Svi smo bar jednom bili u situaciji da sretnemo nekoga s kim jednostavno ne moæemo komunicirati. Kao da ne moæemo da protumaåimo meœusobne poruke. Mnogi eksperti iz oblasti komunikacije ñe reñi da je vaæno prilagoditi se ponaãanju osobe s kojom se komunicira. Ali „zlatno pravilo” i nije uvek najbolji pristup da bi postigli efektivnu komunikaciju. Ako bi se odnosili prema drugima onako kako æelimo da se drugi odnose prema nama, komuniciranje bi bilo efektivno samo sa onima koji imaju naã stil ponaãanja. To bi znaåilo uspeh u 25% sluåajeva. Napredak bi postigli ako bi podesili svoj stil komuniciranja prema specifiånoj situaciji u kojoj smo se naãli. (David G. Jensen www.searchmastersintersinternation al.com) VEÆBA: Odaberite reåi koje najviãe odgovaraju vaãoj komunikaciji sa drugima. Ne postoje taåni i netaåni odgovori. Odgovorite kako se ustvari odnosite, a ne kako bi trebalo da se odnosite: 1. Kada razgovaram sa drugima, æelim: A. da kaæem ono najvaænije B. da priåam

V. da kaæem samo ono ãto æelim da drugi znaju G. da idem dublje u detalje 2. Povremeno sam moæda: A. dosadan B. spor u davanju informacija V. previãe strog u svojim interpretacijama G. mnogo subjektivan u opisu detalja 3. Najveñi deo moje komunikacije je usmeren na: A. prijateljski pristup ka ostalima B. preciznost V. saradnju G. dobijanje rezultata 4. Ponekad mi zamere: A. da se dvoumim B. da ne sluãam V. da odugovlaåim G. da previãe priåam 5. Kada neãto diskutujem, ljudi: A. znaju da æelim åinjenice B. znaju da ne volim iznenaœenja V. znaju ãta æelim da kaæem G. znaju da sam entuzijasta 6. Æelim komunikaciju koja je: A. pozitivna B. logiåna V. direktna G. smirena 7. Volim razgovore koji su: A. stimulativni B. optimistiåki V. iskreni G. kontrolisani

211

8. A. B. V. G. 9. A. B. V. G. 10. A. B. V. G. 11. A. B. V. G. 12. A. B. V. G. 13. A. B. V. G. 14. A. B. V. G.

212

Ne volim razgovore koji: stvaraju stres nisu kooperativni ne prihvataju moje miãljenje ne mogu da kontroliãem Najbolje se oseñam kada: sluãam druge sledim dnevni red kaæem drugima ãta treba da radim sam smiren i opuãten Moja slaba strana u komunikaciji sa drugima je: traæim detalje reagujem previãe brzo traæim liånu paænju priåam bez adekvatne pripreme Najveñi broj ljudi sa kojima radim smatraju me: prijateljem paæljivim otvorenim za promene iskrenim Najviãe mi treba da: sam meœu ljudima imam vremena za prilagoœavanje promenama me podstiåu mi daju iskrena uputstva i ocene Osnovna ideja komunikacije je: saradnja sa drugima sticanje nadmoñi ubeœivanje drugih stavljanje stvari pod kontrolu Kada koristim pismenu komunikaciju, obiåno: piãem veoma kratko ili uopãte ne piãem preterujem u pohvali ideje idem po knjizi previãe dokumentujem ili piãem dugaåke poruke

15. Najbolje funkcioniãem u sredini koja je: A. slobodna B. ukljuåuje druge ljude V. organizovana G. prijatna 16. Najveñu motivaciju daje mi razgovor koji znaåi: A. podsticaj B. lagodnost V. uspostavljanje prijateljskih odnosa G. odavanje priznanja 17. Kada su ljudi oko mene pod stresom, priåam im: A. o pozitivnoj strani B. o tome ãta treba da preduzmu V. da treba da se prilagode situaciji G. da ostanu smireni 18. U razgovoru sa drugima moja najjaåa strana je: A. savesnost B. otvorenost V. odluånost G. spremnost da sluãam UPUTSTVO: U svakoj koloni zaokruæite slovo koje ste odabrali pri odgovaranju na postavljena pitanja

A.

B.

V.

G.

1.

A

B

V

G

2.

A

G

B

V

3.

G

A

V

B

4.

B

G

V

A

5.

V

G

B

A

6.

V

A

G

B

7.

A

B

V

G

8.

G

V

B

A

9.

V

G

A

B

10.

B

G

V

A

11.

V

A

G

B

12.

G

A

B

V

13.

B

V

A

G

14.

A

B

V

G

15.

A

B

G

V

16.

A

G

V

B

17.

B

A

G

V

18.

V

B

G

A

KOMANDANT

IZVOŒAÅ

PRILAGODLJIV

ANALITIÅAR

Ukupno

213

• • • •

• • •

ZATVOREN

ZATVOREN

ANALITIÅAR

KOMANDANT

Obazriv u akcijama i odluåivanju Preferira organizovanost i struktuiranost Daje prednost objektivnoj i intelektualnoj sredini za rad Æeli da bude u pravu, zato se izuzetno koristi sakupljanjem podataka Radi sam, precizno i sporo Traæi bezbednu sredinu sa malim rizikom Poseduje dobre veãtine za reãavanje problema

• • • • • • • • •

VISOKA SAMOUVERENOST

NISKA SAMOUVERENOST PRILAGODLJIV

• • • • • • •

Æeli bliskost Ne voli konflikte Podræava i aktivno sluãa druge Nepreduzimljiv i spor u donoãenju odluka Radi sporo i u saradnji sa drugima Slabost mu je definisanje ciljeva i samousmeravanje Traæi sigurnost i pripadnost OTVOREN

214

Æeli da kontroliãe Karakteristiåan je po åvrstim akcijama i odlukama Smeta mu neaktivnost Æeli maksimalnu slobodu u rukovoœenju Smiren i nezavistan u konkurenciji sa drugima Niska tolerancija za tuœe oseñaje i stavove Radi brzo i samostalno Traæi respekt i æeli da se istakne Poseduje dobre administrativne veãtine IZVOŒAÅ

• • • • • • • •

Ne voli da bude sam Preteruje i generalizuje Sanjar koji povlaåi i druge u svoje snove Spontan u akcijama i odluåivanju Æeli da se angaæuje Nepostojan Traæi respekt i pripadnost Poseduje dobre veãtine ubeœivanja OTVOREN

73. ÅUVAJ SVOJU PRIVATNOST U naãem mentalitetu i okruæenju je tradicionalno prisutna osobina veñine ljudi da se u sopstvenom æivotu bave tuœim krevetima, novåanicima, politikom i tuœom religijom, neretko na bazi omalovaæavanja i potcenjivanja, gradeñi u sebi i sebi sliånima „lepu sliku o sebi”. To je danas joã potenciranije åinjenicom da su senzacionalizam i æuta ãtampa zauzeli dominantnu poziciju u multimedijskim informacionim prostorima i æivotima mediokriteta. Joã je Ãopenhauer konstatovao da åovek u proseku 3/4 stvari u æivotu radi zbog drugih. Ovo je taåno, bilo da se radi o onome ãto radimo da bi ostvarili logistiåku potporu i materijalne preduslove æivota, bilo da se radi o ispunjenju tuœih oåekivanja, bilo pak, o poãtovanju konvencija ponaãanja i zakona koji ureœuju ljudsku zajednicu i meœuljudske odnose. Åinjenica je da je to cena koju svako od nas plaña i mora je platiti, no besmisleno je to ãto ogroman broj ljudi tu cenu, manje viãe, uspeãno plaña a da pri tome nije svestan ãta i zaãto plaña. U prioritetima ova kategorija predstavlja drugu grupu tj. ono ãto treba da uradimo zato ãto smo ljudi okruæeni drugim ljudima. Meœutim, poenta se sastoji u tome da shvatimo da je to cena koju plañamo da bi mi bili mi, slobodni da ispunimo svoju misiju u æivotu, tj. da uradimo ono ãto je neophodno da bi u svom æivotu mi bili mi. Put do slobode liånosti tj. slobode da u jednom delu svog æivota kreiramo, osmiãljavamo i realizujemo ono ãto je za nas kao pojedince i liånost najbitnije, upravo ide preko plañanja putarine za to ãto smo ålanovi ljudske zajednice. To treba prihvatiti i sa time æiveti. O tome ne treba preterano razmiãljati. Koja god da je cena - plati je, da bi bio svoj. Ali zato, ne propusti priliku da svoj i budeã. Privatnost je garant sigurne luke i „sidriãta”, koji dolaze naroåito do izraæaja u turbuletnim vremenima. Otuda je svima bliska metafora „æivotnog broda”, gde je samo po sebi jasno ãta se sa njim deãava ako nema åvrsto i pouzdano sidriãte. To je pre svega naãa porodica, a zatim i naãe neposredno mikrookruæenje. Otuda je posebno i veoma vaæno razdvojiti svoju privatnost od poslovnog æivota. Zato svoju privatnost åuvajte i od sebe samih. Nikada ne unosite svoj posao u svoj dom i jasno razgraniåite aspekte æivota u kontekstima njihovog znaåenja i prioriteta. Naroåito ne dopustite da vam bilo ko zagadi åistotu vaãe privatnosti, jer to je izvor vaãe æivotne autentiånosti i snage. Forma nije puki epifenol, neãto ãto samo posreduje, veñ je i odredilac sudbine objekta.

215

74. GRADI SVOJ IMIDÆ (PRILIÅNOST) U vremenu u kome æivimo praktiåno da nema osobe, skupine ljudi ili organizacije koja nekome neãto ne preporuåuje odnosno prodaje. Otuda se danas s pravom smatra da je marketing sve, tj. da smo svi deo marketinãkog procesa. Tako, i nehotice, i mi sami sebe, svakog trenutka i na svakom mestu preporuåujemo „prodajemo”. Ãta je to „imidæ”? Sam izraz podrazumeva emotivnu sliku, odnosno predstavu o nekoj osobi, produktu, kompaniji, a u ãirem smislu to se moæe proãiriti i na narode, nacije itd. Imidæ je skup uverenja, ideja, predstava i utisaka koji drugi imaju u odnosu na nas. Njihovi stavovi i akcije upravo zavise od naãeg imidæa. Imidæ moæe biti pozitivan, neutralan ili negativan i on se moæe meriti razliåitim instrumentima kao ãto su skale poznatosti, sklonosti, prihvañenosti isliåno. U naãem jeziku, veñ dugo postoji veoma slikovit i jasan termin za ovu pojavu, a to je reå „priliånost”. Kao ãto moæemo govoriti o imidæu pojedinaca i grupacija – firmi, tako moæemo govoriti i o imidæu proizvoda, grupe proizvoda ili sistema, preporuke i prodaje. U ãirem smislu imidæ ima svoju mnogodimenzionalnost, a kao ãto ñemo videti, na liåni imidæ znaåajno utiåe govor tela, stav, gestovi, kontakt oåima, izraz lica, odeña, obuña, nakit, simboli, ãminka, frizura, mirisi itd. Zbog svega iznetog, za razvoj i uspeh, kako u æivotu, tako i u poslu, presudno je vaæno upravljati, izmeœu ostaloga, i vlastitim imidæom. Prvi korak na tom putu je upravo spoznaja vaænosti pozitivnog imidæa za nas i naã posao. Zna se da imidæ moæe da stvara ili da razara, a dokaz o tome je prvi utisak. Liåni imidæ je u poslovnim nastupima i komunikacijama pre svega javna, pa tek na drugom mestu privatna stvar poslovnog åoveka. Ovo proistiåe iz åinjenice da je poslovni åovek pre svega u funkciji posla, proizvoda i filozofije kompanije koju predstavlja, te stoga mora odgovarati, tj. biti prilagoœen delatnosti i stilu same kompanije. Klijenti imaju razliåita oåekivanja prema predstavnicima razliåitih profila firmi i proizvoda.

216

Tamo gde su u pitanju finansijske usluge, usluge osiguranja, investicionih fondova i sliåno, oåekuje se ozbiljni, klasiåni stil koji uliva poverenje i komunicira stabilnost, kompetentnost, tradiciju i trajne vrednost tj. sigurnost. Nasuprot tome, slobodniji stil i imidæ u formi „elegantne opuãtenosti” odgovara viãe programima i proizvodima namenjenim zdravom æivotu, suplementima ishrane i svemu ãto simbolizuje rad na zdravijem i kvalitetnijem æivotu. Poslovni imidæ je vrsta liånog marketinga. Ulaganje u liåni poslovni imidæ treba shvatiti kao investiciju u sopstvenu karijeru. Jedan od elemenata poruke koju ãaljemo je upravo sadræan u slici i predstavi koju na osnovu toga stiåu ljudi o nama. Imidæ deluje povratno. On se odraæava na naã nastup – komunikaciju. Dobar oseñaj zbog zadovoljstva sopstvenim imidæom doprinosi poveñanom samopouzdanju i boljem nastupu, a ovo se povratno pozitivno odraæava na bolji celokupni rezultat – imidæ. Ne treba zaboraviti da æivimo u vremenu opãte uæurbanosti i povrãnosti gde dominiraju pre svega vizuelni mediji (TV, film, bilbordi, plakati i sl.). Otuda je bitno da shvatimo da je naãa vizualnost takoœe poruka. Brojni su elementi koji utiåu na vaã liåni poslovni imidæ, a samim tim se odraæavaju i na korporativni imidæ. Tu pre svega spadaju odevanje i vaãa spoljaãnost, ãto podrazumeva opãtu urednost, negovanost, te prepoznatljivost vaãeg liånog stila koji mora biti usklaœen sa vrstom posla koji radite. Niãta manje vaæan je i govor tela, od dræanja tela pa preko mimike do govora ruku – gestikulacije, osmeha i sliåno. Imidæ takoœe podrazumeva odnos prema svom i tuœem vremenu, kao i oseñaj za „tajming” tj. pravo vreme za prave stvari. Tu je takoœe znaåajno i prostorno ponaãanje (proksemika) koje podrazumeva koriãñenje svog, tuœeg i zajedniåkog prostora, kao i retoriåke veãtine poåev od izbora reåi, modulacije, artikulacije, do ritma, jaåine, melodije i jasnoñe govora. Izuzetno znaåajnu komponentu predstavlja sluãanje sagovornika koji je istovremeno direktni pokazatelj poãtovanja i uvaæavanja druge osobe. Poznato je da su uspeãniji ljudi (oba pola) mahom oni koji su dopadljivog izgleda, dobrih komunikacijskih veãtina i „dobro upakovani”. Postoji izreka koja kaæe da odelo ne åini åoveka, ali istovremeno i krilatica poslovnih ljudi „da odelo åini 95% utiska o njemu”. Nemojte nikad zaboraviti da kada izgledamo najbolje ãto moæemo i delujemo najbolje ãto moæemo neizostavno sledi nagrada u vidu ostvarenja naãih poslovnih i liånih ciljeva. Prilikom komuniciranja, prvi utisak je izuzetno vaæan s obzirom na to da „ne postoji druga ãansa za prvi utisak”. Utisak je posledica doæivljaja uåesnika komunikacijskog procesa pri prvom susretu, gde opãti izgled, dræanje tela, garderoba i „opãta slika” stvaraju preduslove i daju „intonaciju” buduñoj komunikaciji. Prvi utisak se formira unutar prva tri minuta komuniciranja buduñi da je to period u kome se svi podaci komuniciranja „nefiltrirano” prikupljaju od strane posmatraåa-sluãalaca. Posle tog perioda proces poåinje da se usloænjava,

217

tj. pored „upijanja” u mozgu onoga s kojim komuniciramo poåinju da se pojavljuju i paraleleni procesi, razmiãljanje o onome ãto se vidi i åuje, analiza sadræaja, dekodiranje poruka itd. Proãla su vremena u kojima se smatralo da izgled nije vaæan veñ da je jedino vaæno da je neko „dobar drug”, politiåki na liniji a da je na njemu åisto, okrpljeno i opeglano. U danaãnjem svetu potrebno je da kvalitet liånosti bude, poput skupocenog poklona, lepo upakovan, kako bi na sebe skrenuo paænju okoline. To je joã vaænije u poslovnom svetu zato ãto je naã liåni imidæ i naã liåni PR sastavni deo ãireg konteksta odnosa s javnoãñu i imidæa naãe kompanije i naãeg okruæenja. Kako okolini poslati pravu poruku na prvi pogled? Kako na sebe diskretno skrenuti paænju, ãarmirati i biti upamñen? Tajna je u dobrom izgledu, a osnovna tri pravila kojima se to postiæe su sledeña: – negovanost i urednost, – izgraœen liåni stil u odevanju, – liåni ãarm. Kompetentnost i imidæ imaju znaåajnu ulogu u komunikaciji i izraæajnosti svakog poslovnog åoveka, i svakog åoveka uopãte. Oni su zasluæni za to kako ga sluãaoci ili gledaoci doæivljavaju. Postoji pet osnovnih elemenata na kojima poåiva ta kompetentnost kao doæivljaj od strane posmatraåa i sluãalaca. Prvo, to je dubina specifiånog znanja. Veñina ljudi ovde zastane misleñi da je specifiåno znanje, odnosno poznavanje materije, jedino vaæno. Meœutim, od podjednake vaænosti je i ãirina znanja, odnosno opãta informisanost i aktuelnost vezana za konkretne teme, ali i vezana za najãira æivotna pitanja uopãte. Sledeñi elemenat kompetentnosti je fleksibilnost, tj. sposobnost åovekova da se svojim izrazom, kako verbalnim, tako i neverbalnim, prilagodi potrebama, okolnostima i interesovanjima sluãalaca i gledalaca. Entuzijazam je åetvrti faktor. Entuzijazam kao neãto ãto nosi poruku samo po sebi, nabijeno energijom i onim åemu teæi svaki åovek - da se u naãem prisustvu oseti snaæan, jer na taj naåin, doæivljavajuñi tu naãu snagu, on doæivljava i nas kao kompetentne. I poslednja, ne manje vaæna stvar je studioznost. Ona, pre svega, podrazumeva metodiånost. Da åistotom svog neverbalnog izraza podupremo ono ãto govorimo verbalno i istovremeno da jasno stavimo do znanja da je naãa neverbalna komunikacija upravo nosilac naãe poruke. Vizuelni doæivljaj je uslovljen opãtim izgledom koji se postiæe negovanoãñu i urednoãñu, izgraœenim liånim imidæom u odevanju, kao i liånim ãarmom. Veoma je vaæno da je liåni imidæ u odevanju u skladu sa osobom, dakle da je u skladu sa psiholoãkim aspektima liånosti, kao i sa telesnom graœom. Ãarm åine osmeh, zadovoljstvo, energija, tolerantnost, komunikativnost i obrazovanje

218

kojim osoba zraåi. Opãti doæivljaj sagovornika, ili uåesnika u komunikaciji, u velikoj meri zavisi od gore navedenih elemenata. Otuda, umesto da se akademski bavite gore opisanim stvarima, na svom putu uspeha se samo åesto zapitajte „da li mi to priliåi”. Budete li se tim pitanjem obrañali svojoj unutraånjoj savesti i svojoj podsvesti, priliånost ñe vam biti „baã po meri”.

219

KAKO VAS DRUGI VIDE Pred Vama je 10 jednostavnih pitanja na koje treba da date ãto iskrenije odgovore! 1. KADA SE OSEÑATE NAJBOLJE? a) Ujutro b) Posle podne i predveåe c) Kasno uveåe 2. KADA HODATE, HODATE… a) Dosta brzo, dugim koracima b) Relativno brzo, sitnim koracima c) Ne baã brzo, uspravne glave, gledajuñi ispred sebe d) Ne baã brzo, sagnute glave e) Vrlo polako 3. KADA PRIÅATE SA LJUDIMA a) Stojite prekrãtenih ruku b) Imate sklopljene ruke c) Jednu ili obe ruke dræite na bokovima d) Dodirujete ili gurkate osobu sa kojom razgovarate e) Igrate se sa svojim uhom, dodirujete bradu ili uvijate kosu 4. KADA SE ODMARATE, SEDITE... a) Savijenih kolena, noge su opuãtene jedna uz drugu b) Prekrãtenih nogu c) Ravno ispruæenih nogu d) Na jednoj nozi savijenoj ispod Vas 5. KADA VAS NEÃTO UISTINU ZABAVLJA, REAGUJETE a) Glasnim smehom b) Smehom ali ne glasnim c) Tihim smejuckanjem

220

d) Srameæljivim smeãkom 6. KADA IDETE NA ZABAVU ILI NEKO DRUÃTVENO OKUPLJANJE… a) Glasni ste pri dolasku, tako da Vas svako uoåi b) Dolazite nezapaæeno i gledate naokolo u potrazi za poznatima c) Potpuno ste neprimetni i pokuãavate da Vas ne zapaze 7. JAKO STE SE UDUBILI U NEÃTO, VRLO STE ZAPOSLENI I NEKO VAS PREKIDA – JESTE LI? a) Sreñni zbog prekida b) Krajnje ste iznervirani zbog toga c) Negde ste izmeœu te dve krajnosti 8. KOJA VAM JE OD SLEDEÑIH BOJA NAJDRAÆA? a) Crvena ili narandæasta b) Crna c) Æuta ili svetlo plava d) Zelena e) Tamno plava ili ljubiåasta f ) Bela g) Smeœa ili siva 9. KADA STE UVEÅE U KREVETU, NEKOLIKO TRENUTAKA PRE NEGO ÑETE ZASPATI a) Ipruæeni ste na leœima b) Ipruæeni ste potrbuãke c) Lagano ste se savili na boku d) Glavu ste oslonili na jednu ruku e) Glava Vam je ispod pokrivaåa

10. a) b) c) d) e) f)

ÅESTO SANJATE DA Padate Tuåete se ili borite Nekog ili neãto traæite Da letite ili lebdite Uglavnom ne sanjate Snovi su Vam uvek prijatni

Bodovi: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

A-2, A-6, A-4, A-4, A-6, A-6, A-6, A-6, G-1 9. A-7, 10. A-4,

B-4, B-4, B-2, B-6, B-4, B-4, B-2, B-7,

C-6 C-7, C-5, C-2, C-3, C-2 C-4 C-5,

D-2, E-1 D-7, E-6 D-1 D-5, E-2

D-4, E-3, F-2,

B-6, C-4, D-2, E-1 B-2, C-3, D-5, E-6, F-1

upiãite svoje bodove Pitanje 1. bodova ________ Pitanje 2. bodova ________ Pitanje 3. bodova ________ Pitanje 4. bodova ________ Pitanje 5. bodova ________ Pitanje 6. bodova ________ Pitanje 7. bodova ________ Pitanje 8. bodova ________ Pitanje 9. bodova ________ Pitanje 10. bodova ________ UKUPNO bodova _________

51 do 60 bodova: Drugi Vas vide kao uzbudljivu osobu eksplozivnog temperamenta, impulsivnu, kao prirodnog voœu koji brzo donosi odluke, iako ne uvek ispravne. Smatraju Vas hrabrim, avanturistiåki nastrojenim, kao nekoga ko ñe se uvek usuditi pokuãati i ko uæiva u avanturi. Uæivaju biti u Vaãem druãtvu zbog uzbudljivosti kojom zraåite.

41 do 50 bodova: Drugi Vas vide kao direktnu, æivahnu ãarmantnu, zabavnu, praktiånu i uvek zanimljivu osobu koja je uvek u centru paænje, ali koja je dovoljno uravnoteæena da joj to ne udari u glavu. Takoœe Vas smatraju ljubaznom, obzirnom osobom punom razumevanja koja ñe uvek razveseliti i pomoñi.

31 do 40 bodova: Drugi Vas vide kao razumnu, opreznu, briænu i praktiånu osobu, pametnu, talentovanu ali skromnu. Niste osoba koja brzo sklapa prijateljstva, ali ste izrazito odani onima koji postanu Vaãi prijatelji i zauzvrat oåekujete istu odanost. Oni koji Vas stvarno upoznaju shvataju da je potrebno uistinu puno da se Vaãa vera u prijatelja pokoleba, ali Vam isto tako puno treba da zaboravite, ako se to uistinu i dogodi.

21 do 30 bodova: Prijatelji Vas smatraju savesnom i pedantnom osobom. Vide Vas kao vrlo opreznu, izrazito briænu osobu, kao nekoga ko polagano i ustrojeno radi. Uistinu bi ih iznenadilo da iznenada reagujete impulsivno, buduñi da oåekuju od Vas da sve ispitujete paæljivo iz svakog ugla i tek onda-odustanete. Smatraju da je razlog tome Vaãa oprezna priroda.

manje od 21 bod: Ljudi Vas smatraju srameæljivom, nervoznom, neodluånom osobom, za koju je potrebno brinuti, koja uvek æeli da neko drugo donese odluku i koja se ne æeli niuãta meãati. Vi ste za njih veåno uznemirena osoba koja samo vidi nepostojeñe probleme. Neki Vas smatraju dosadnim. Samo oni koji Vas dobro poznaju znaju da to niste.

REÃENJE TESTA preko 60 bodova: Drugi Vas vide kao osobu s kojom treba „paæljivo postupati”, kao oholu, egocentriånu i izrazito dominantnu osobu.Neki Vam se dive i æele da budu poput Vas, ali Vam ne veruju uvek i oklevaju stupiti sa Vama u neki dublji odnos.

221

75.

UNAPREŒUJ SVOJE SAMOPOÃTOVANJE Suãtina puta uspeha i napredovanja na tom putu je sadræana u eksponencijalnosti rezultata i entuzijazmu koji proistiåe iz svakog koraka postignuña na tom putu. Momentum postignuña nas na tom putu ubrzava, a njegovi aspekti manifestovanja podrazumevaju i pojavu da svako postignuñe rezultira i u poveñanom samopoãtovanju. Ono ide podruku sa samopouzdanjem i motivacijom, te åini znaåajno bogatstvo koje se ugraœuje u aspekte samoaktualizacije svakog uspeãnog pojedinstva. Samopoãtovanje je kod proaktivnih ljudi posledica samospoznaje u uslovima dostignutog i postignutog, za razliku od velikog broja ljudi koje u uliånom æargonu zovemo „ãmekeri bez pokriña”. To su ljudi svaãtari koji znaåenje i rezultate æivota mere koliåinom stvari koje su u æivotu probali da urade ili povrãno i uradili. Iako je to u veñini sluåajeva tako, ne znaåi da je kvantitet mera suãtine æivljenja. Æivot je prekratak, a naãe æivotne snage preslabe da bi se stalno neãto poåinjalo, a malo ili niãta zavrãavalo. Suãtina je upravo sadræana u tome da u æivotu sreñu i uspeh dostiæu oni koji poåinju svoje puteve sa ciljem na umu, a sve u æivotu stavljaju na svoje mesto po hijerarhiji vrednosti u koje kvalitet jedna od dominantnih mera. Zato se uvek pitajte koliko vam je ãta bitno i koliko duboko ste spremni da zagnjurite u suãtinu sebi zadatog cilja. Kvalitetne stvari traju i suãtinski su spomenici preœenog puta i naãih vrednosti u sopstvenom æivotu. Uspevaju oni koji nebrojene moguñnosti u æivotu svedu na nekoliko suãtinski æeljenih i za konkretnu osobu prioritetnih stvari, koje onda kvalitetno, dugoroåno i suãtinski obeleæe æivot i trajanje. Oduprite se trendu pomodarstva i „salonske debilije” i shvatite suãtinu istine da u æivotu moæete postiñi ãta god poæelite ali ne i sve ãto poæelite. Pa stoga neka vaã æivot obeleæe one stvari koje su za vas bitne i koje po vaãoj meri predstavljaju kvalitet na koji vredi potroãiti æivot.

222

Samopoãtovanje se stiåe i nadograœuje stalnim radom na sebi, a kljuåni alati koji nam u tome pomaæu su naãa samosvest, slobodna volja, savest, reãenost i nepokolebiva istrajnost. Posebno mesto u razvoju samopoãtovanja zauzima komunikacija sa samim sobom, kroz duboko izraæavanje poãtovanja i pozitiviteta za sebe samoga. Kada mislite i govorite lepo i dobro o sebi i kada nalazite realna uporiãta, za takve ocene i komunikacije, u svojim postupcima i delima, postajete svesniji sebe samih, vaãe samopoãtovanje raste te podstiåe i ljude oko vas da se prema vama odnose sa poãtovanjem. Ovo dalje unapreœuje vaãe samopoãtovanje... itd., itd...

223

TEST: KOLIKO JE VAÃE SAMOPOÃTOVANJE? 1.

Da li smatrate da ste sposobni da obavljate stvari kao veñina drugih ljudi? Da Ponekad Ne 2. Da li vam se åini da je malo toga kod vas na ãta moæete biti ponosni? Da Ponekad Ne 3. Da li åesto razmiãljate o sebi kao o gubitniku? Da Ponekad Ne 4. Da li patite od oseñanja inferiornosti? Da Ponekad Ne 5. Da li ste u principu priliåno sigurni u sebe? Da Ponekad Ne 6. Da li åesto priæeljkujete da ste neko drugi? Da Ponekad Ne 7. Da li se oseñate nesposobnim da, na primer, sada odræite govor? Da Ponekad Ne 8. Da li ima mnogo stvari koje biste promenili kod sebe kada biste mogli? Da Ponekad Ne 9. Da li smatrate da ste popularni u druãtvu? Da Ponekad Ne 10. Da li verujete u svoje odluke? Da Ponekad Ne

224

11. Da li imate povoljno miãljenje o sebi? Da Ponekad Ne 12. Da li se stidite stvari koje ste radili? Da Ponekad Ne 13. Da li se postidite kada gledate svoje fotografije? Da Ponekad Ne 14. Da li postoje neki ålanovi vaãe porodice koji vas navode da se oseñate da niste dovoljno dobri? Da Ponekad Ne 15. Da li se jako uzbudite ako vas neko kritikuje? Da Ponekad Ne 16. Da li vaãe prisustvo ljudi smatraju korisnim? Da Ponekad Ne 17. Da li se oseñate privlaånim? Da Ponekad Ne 18. Kada ljudi govore lepe stvari o vama, da li vam je teãko da poverujete u njihovu iskrenost? Da Ponekad Ne 19. Da li se uzdræavate da iznesete svoje miãljenje jer se plaãite da ñe vam se ljudi smejati? Da Ponekad Ne 20. Da li ste stidljivi i zbunjeni na druãtvenim okupljanjima? Da Ponekad Ne

21. Da li imate naviku da se oseñate manje vrednim od ljudi koje sreñete? Da Ponekad Ne 22. Da li obiåno imate oseñaj da moæete da ostvarite to ãto æelite? Da Ponekad Ne 23. Da li ste zadovoljni svojim izgledom? Da Ponekad Ne 24. Da li izbegavate druãtvo nepoznatih ljudi jer strahujete da im se neñete dopasti? Da Ponekad Ne 25. Da li vam je teãko da uradite stvari onako kako se od vas oåekuje? Da Ponekad Ne 26. Da li se pravite da ste bolji nego ãto jeste? Da Ponekad Ne 27. Da li vam se deãava da imate oseñaj da niãta ne moæete da uradite kako treba? Da Ponekad Ne 28. Da li sumnjate u svoje seksualne sposobnosti? Da Ponekad Ne 29. Da li mnogo volite sebe? Da Ponekad Ne 30. Da li smatrate da ste privlaåni suprotnom polu? Da Ponekad Ne 31. Da li biste rekli da imate ãirok dijapazon sposobnosti? Da Ponekad Ne

ANALIZA R. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.

Da Ponekad Ne 2 1 0 0 1 2 0 1 2 0 1 2 2 1 0 0 1 2 0 1 2 0 1 2 2 1 0 2 1 0 2 1 0 0 1 2 0 1 2 0 1 2 0 1 2 2 1 0 2 1 0 0 1 2 0 1 2 0 1 2 0 1 2 2 1 0 2 1 0 0 1 2 0 1 2 0 1 2 0 1 2 0 1 2 2 1 0 2 1 0 2 1 0

225

0-20 bodova – Morate se ozbiljno potruditi da ojaåate oseñanje samopoãtovanja. 21-31 boda – Posedujete osrednje oseñanje samopoãtovanja. Ojaåavajte ga. 32-40 bodova – Moæete se pohvaliti zadovoljavajuñim stepenom samopoãtovanja, ali svakako treba teæiti njegovom daljem jaåanju u situacijama u kojima ste imali 0 bodova. 41-50 bodova – Vi se u najåeãñe jako dobro oseñate u sopstvenom identitetu, a posedujete i prirodnu sklonost ka daljem usavrãavanju na svim poljima liånog razvoja, pa i ovom. 51-62 boda – Imate samopoãtovanje supermena. Nije na odmet da se duboko opustite, a potom joã jednom uradite test, kao da ga radite prvi put. Ako opet dobijete iste rezultate, vi ste osoba na koju se druge, po pitanju samopoãtovanja, mogu ugledati. Samopoãtovanje je stanje emocionalne stabilnosti; to znaåi da se oseñate dobro u svojoj koæi. Nedostatak samopoãtovanja ili kompleks inferiornosti jeste stanje emocionalne nestabilnosti ili neurotiånosti. Samopoãtovanje se stiåe kroz niz uspeãno izvedenih akcija koje pokazuju naãu kompetentnost, to jest sposobnost da postignemo æeljene rezultate. Osobe s visokim brojem bodova imaju mnogo poverenja u sebe i svoje sposobnosti i veruju da se dopadaju drugim ljudima. Osobe s niskim brojem bodova imaju nisko miãljenje o sebi i teæe da ga projektuju na druge tako ãto pretpostavljaju da ih i drugi smatraju neprivlaånim ili nesposobnim. Ovo ih åini nesigurnim i inhibiranim. Ovakvo pogreãno „åitanje misli” potrebno je preispitati i korigovati, a samopoãtovanje povratiti dobijanjem potvrda sopstvenih vrednosti i priznanja.

226

76.

IZGRAŒUJ SVOJE SAMOPOUZDANJE Svaki put kada na bazi srednjoroåno ili kratkoroåno postavljenih ciljeva uz oseñaj izazova, oduãevljenosti i posveñenosti preduzevãi samostalne korake zavredimo i dobijemo podrãku i pomoñ, sa velikom verovatnoñom ostvarujemo i postavljene ciljeve. Svaki put kada na taj naåin postignemo neki cilj, mi doæivljavamo i psiholoãki uspeh tj. oseñanja proistekla iz zadovoljenja rezultatom, ali i poveñanog samopoãtovanja, samopouzdanja, te poslediåne potrebe za joã veñim izazovima i dokazima naãih poveñanih moguñnosti. Takvim oseñanjima mi sebe, s jedne strane, nagraœujemo za to ãto smo neãto uspeli, naslaœujuñi svoju podsvest oseñanjem vrednosti i samoaktualizacijom i znaåajnim motivacionim åiniocem. Istovremeno sebe i hrabrimo po principu ,,kad sam ovo uspeo-la ãto ne bih joã viãe i joã bolje’’, te je otuda i poslediåna teænja ka viãem i boljem doæivljena kao normalna i prirodna. Razumevanje ovog fenomena veoma je bitno. Upravo se u njemu krije odgovor na pitanje otkuda tako mnogo frustriranih nezadovoljnih i u samopouzdanju deficitarnih ljudi, preplaãenih od novih izazova, a neretko i od samog svakodnevnog æivota. Joã jedno podseñanje je da je samopouzdanje veoma bitan elemenat koji se stiåe i nadograœuje kroz opisani doæivljaj psiholoãkog uspeha. Samopouzdanje je sinteza naãih pozitivnih iskustava i postignuña na bazi svrsishodnih i celishodnih unapred planiranih i realizovanih ponaãanja i aktivnosti. Na æalost, æivimo u okruæenju u kome ima puno „ãmekera bez pokriña„ tj. ljudi åija ponaãanja i principi samopouzdanja nisu posledica liånih iskustava i na postignuñima utemeljenih pojavnosti, te se otuda i ne shvata u potpunosti znaåenje tehnika i tehnologija sti-

227

canja samopouzdanja te njegovog unapreœivanja kroz rad na sebi u „teretani„ zvanoj ciklus uspeha. Evo nekoliko konkretnih saveta: Izgledajte vaæno – to ñe vam pomoñi da se tako i oseñate. Nikad ne napuãtajte kuñu a da ne izgledate kao osoba kakva æelite da budete. Ne morate kupovati nove stvari ako nemate novca, ali se obucite najbolje ãto moæete. Ako se kolebate izmeœu bolje i gore varijante, izaberite bolju. To se uvek isplati. Koristite garderobu kao sredstvo za popravljanje raspoloæenja, za izgradnju samopouzdanja. Moæda se sada pitate kako sebi to da priuãtite kad nemate para? Vrlo lako. Platite dvostruko viãe, a kupite dvostruko manje. Neka vam se ovo pravilo ureæe u svest. Kvalitet je mnogo vaæniji od kvantiteta. Kada primenite ovaj princip, videñete da ñe vaãe samopoãtovanje, kao i poãtovanje drugih prema vama, naglo porasti. Potrudite se da vaãa odeña ãalje drugima poruku: Ovo je osoba koja ima samopoãtovanja. Ona je vaæna. Odnosimo se onda prema njoj na taj naåin. Smatrajte svoj posao vaænim. Poznata je priåa o trojici zidara kojima su postavili isto pitanje: Åime se baviã? Evo njihovih odgovora: 1) Reœam cigle, 2) Zaraœujem 9,30$ na sat. 3)Gradim najveñu katedralu na svetu. Ãta mislite, ãta je kasnije bilo s njima? Verovatno su prva dvojica ostala zidari. Njima je nedostajala vizija; poãtovanje prema sebi i svom poslu; ambicija da postignu neãto viãe. Treñi je verovatno postao predradnik, ko zna, moæda i vlasnik sopstvenog preduzeña. U svakom sluåaju, otiãao je napred. Zaãto? Zato ãto ga je u tome vodio njegov stav. Nije li oåigledno zaãto mnogi ljudi ostaju na jednom nivou celog svog æivota? Samo njihovo miãljenje ih tamo dræi. Nemojte gubiti vreme zadræavajuñi se na malim, beznaåajnim raspravama s malim, beznaåajnim ljudima. Kada ubrzano krenete putem napretka, neminovno je da ñe vas neki ljudi peckati, ujedati vas, upuñivati vam podsmeãljive i obeshrabrujuñe komentare. Kada vam se ovo desi, jednostavno odbijte da budete uvuåeni u takve priåe. Prepucavanja sa ovakvim osobama sveãñe vas na njihovu vrednost. Kreñite se stazama uspeha, brzo i efikasno zahvaljujuñi baã samopouzdanju na sledeñe naåine: Spoznajte svoju pozitivnu proãlost Pozitivno komunicirajte sa sobom Budite svesni svojih sposobnosti Imajte jasne vizije i merila vrednosti Planirajte svoju buduñnost kroz misije i ciljeve Vizualizujte svoj uspeh i sebe u njemu Dejstvujte u smeru vizija i ciljeva Budite fleksibilni Budite uporni i istrajni Uæivajte u nagradama i uspehu

228

77. NAŒI SVOJE DRUGO JA (DRUGU POLOVINU) Æivot u bipolarnom svetu materije i antimaterije, svetla i tame, dobra i zla, pozitivnog i negativnog, ima svoje brojne mane, ali i jednu veliku prednost. Naime, uåi nas da svako od nas ima negde, nekoga bez koga nije u potpunosti kompletan i bez koga (i kada mu je sve potaman) nije u potpunosti svoj, sreñan i zadovoljan. Od malih nogu smo uåeni da smo kompletni tek kada imamo svog „princa na belom konju„, svog Romea, svoju Juliju, Dulåineju ili Ofeliju. Podizani smo u paradigmi davanja i ærtvovanja za ljubav, te uåeni da uvek postoji negde neko ko je za nas „onaj pravi (prava)„, naãa „srodna duãa„ (Soul Mate). Potraga za „drugom polovinom„ je koliko pitanje naãe emotivne æeœi, toliko i posledica naãe biologije i socijalizacije. Svi mi imamo potrebu da nam se neko divi, da nas uvaæava i da nas prati na naãem putu samoaktualizacije, putu uspeha i postignuña, no nismo svi spremni da tu potrebu spoznamo i da je na pravi naåin mentalno obradimo i pragmatiåno prihvatimo. Åovek je emotivno biñe i svoje emocije artikuliãe prema nekome ili neåemu. Da bi bio voljen, mora da voli. Da bi bio uspeãan, mora da pored sebe ima nekoga ko je svedokom tog uspeha. Strahovi, kao primarni motivi se lakãe preæivljavaju u druãtvu. Radosti i tuge se lakãe nose u druãtvu. Sreo sam puno uspeãnih ljudi. Meœu njima sam u osnovi prepoznavao dve kategorije. One koji su bili uspeãni u neåemu prevashodno zbog toga ãto su im te aktivnosti i oblasti uspeãnosti bile „åamac za spasavanje„ od nezadovoljstva liånim, porodiånim i æivotom u najãirem smislu. To su ljudi opsednuti stvarima i statusom, za razliku od onih drugih, koje karakteriãe uspeh kao oreol njihove sreñe i zadovoljstva sobom, svojim æivotom, porodicom i oseñanjem celovitosti u bivanju delom „neåeg celog”. Nesavrãenstvo je ljudska osobina. Za neke to je poraæavajuña åinjenica koja vodi u nihilizam i autizam. Za druge, to je izazov i moguñnost da se stalno bude bolji od predhodnog sebe. Kao i ostale pojave, ljudi u naãem æivotu nemaju nikakvo unapred odreœeno mesto ili znaåenje. Mi im ga sami dajemo. Otuda smo mi ti koji definiãemo svoju celovitost i ono ãto nam nedostaje da bi bili „kompletni”.

229

Ljudi sa kojima æivimo su najbolji ili najgori, zavisno od toga kakva nam je percepcija i kakve im emocije i znaåenja atribuiramo. Svi elementi i principi ove slagalice se mogu, kao i na sve ostalo, primeniti i na ovaj segment naãeg æivota. Ako, svako jutro i svako veåe, investirate par trenutaka u traæenje (u sebi samima) argumenata zbog kojih je vaãa druga polovina za vas najbolja, najlepãa, najpametnija, najneænija, najpozitivnija … naj…, …naj, odgovori ñe uåiniti da postanete svesni toga koliko gradivnih elemenata za mozaik sreñe i zadovoljstva u zajedniåkom æivotu imate. Samosvest ñe uåiniti da spoznate da li je to najbolje ãto u tom segmentu æivota æelite i moæete. Upravo ta mozaiånost åini naãe „druge polovine„ specifiånim. Ako ih negujemo i unapreœujemo, æivot postaje razvojna bajka sreñe i uspeha. Ako se prepustimo mediokritetskim ponaãanjima i standardima, æivot ñe nas neminovno odvesti u ambis osrednjosti. Nije sluåajna pojava da „iza svakog velikog åoveka stoji …veliki åovek!” Razmiãljajte o tome!

230

I

BUDI INSPIRISAN Od principa koji proæimaju i koji su zajedniåki svim elementima slagalice uspeha, upravo ovaj – inspiracija ima presudnu ulogu. Mada se semantiåki iza pojma „inspiracija” krije duboko znaåenje „neposrednog uticaja Boga” ili „uzviãenog nadahnuña” (ili „udahnuña”?), za mene je to istovremeno i neãto mnogo prizemnije i intimnije, liånije. Naime, viãe je nego vidljivo iz primera i sa stranica ove knjige, da i sam duboko verujem u duboka znaåenja naãeg prisustva i naãe misije na ovoj planeti, ali i neåem mnogo veñem i univerzalnijem. Sve nas proæima ta sila znaåenja, dajuñi nam istovremeno i znaåenja posebnosti i znaåenja naãe celovitosti u „sveprisustvu”. Mi smo istovremeno i forma i energija, i duãa i telo, i juåe i sutra, i vizija i postignuñe. Na svom æivotnom putu, svesni smo koliko i nesvesni, reãeni, koliko i neodluåni, nasmejani i preplaãeni. Da bi taj put i taj æivot bili autentiåno naãi, a pri tome, na njemu raspolagali onim ãto je snaga proistekla iz neåeg mnogo veñeg i smislenijeg, neophodno je da åitavim svojim biñem budemo proæeti upravo tom uzviãenom „inspiracijom”, da naã æivot odiãe nama, da bude po naãoj meri skrojen. Ovaj princip je za mene suãtina. Bez izazova, uzbuœenja, ushiñenja, poleta i odluånog, a pri tome spokojnog, koraka... nema ni putovanja, ni stizanja. Inspiracija je pokretala åoveåanstvo i pojedince na najveñe poduhvate, udahnula u ljude nadåoveåanske snage, pomogla im u kreiranju dela neprevaziœene lepote i znaåenja, ali istovremeno stvarala i åuda lepote, prirodne snage i moñi pred kojima ostajemo skamenjeni u svom divljenju. Svi smo mi deo te snage i moñi. Ona nam je svima dostupna, ali tek onda i onoliko koliko smo spremni da sami tragamo za odgovorima, osmiãljavamo i preduzimamo. Postoje neki principi koji su nam tu, na dohvat ruke, a åije

231

znaåenje nismo u stanju da dokuåimo, te stoga smatramo da imamo i pravo da u njih ne verujemo i da se u njih ne uzdamo. Duboko sam uveren da ñe vam ova knjiga pomoñi da, traæeñi dublji smisao svoga postojanja meœu elementima slagalice svoga æivota, shvatite boæansku inspiraciju koja je tu i koja nas proæima na svakom koraku puta svoje osmiãljene misije æivota. Ako smo deo neke „velike slike”, onda nije sluåajno ãto se od nas oåekuje da budemo deo jedinstvene inspiracije, kako bi svako u svom mikrouniverzumu bio najbolje ãto biti moæe, da bi svi zajedno bili joã bliæi onome ãto åini da i kada smo najusamljeniji, najumorniji i najuplaãeniji, nismo ni sami ni nemoñni ... dogod smo inspirisani.

232

II VOLI – LJUBAV JE – SVE – JE LJUBAV Na ovom mestu mi se ukazala jedinstvena prilika da se, piãuñi o ovom principu koji proæima sve i svakoga u slagalici sreñe i uspeha, naveliko razmaãem i raspiãem na temu ljubavi. Mogao bih da vam priåam o tome kako je ljubav skup emocija za koje je zajedniåko oseñanje izraæene privlaånosti; o tome kako Aristotel navodi jedanaest vrsta ljubavi (od romantiåne, preko roditeljske – porodiåne, do religiozne i patriotske; o tome kako Diotima u Sokratovoj besedi kaæe da: „Ljubav je karika izmeœu åulnog i duhovnog sveta. Ako je ljubav ono ãto nas pokreñe ka lepom, a mudrost je lepa, onda je ljubav manifestacija ljudske duãe koja traga za istinskom mudroãñu ideja”; o testosteronu i estrogenu; o feromonima, dopaminu, serotoninu, epinefrinu i oksicotinu; o Sternbergovoj teoriji triangularnosti ljubavi – intimnosti, posveñenosti i strasti; o mnogo åemu joã, ali ... sve to moæete nañi i u nekim drugim knjigama. Ono ãto æelim od vas, jeste da sve to (ili bar deo) osetite, a evo i kako: osamite se, uzmite olovku u ãake, duboko udahnite i „u jednom dahu”, u za to predviœenom prostoru, napiãite ljubavno pismo!!! Kome? Pa naravno, najvaænijoj osobi u svom æivotu, nekome kome se tako retko obrañate, a reåima ljubavi joã reœe ... SEBI! Najljubomorniji ljudi su oni koji ne mogu voleti, a moraju oseñati da su voljeni. Fenihel

233

vinjeta

234

III BUDI ZDRAV ZDRAVLJE NIJE SVE, ALI JE BEZ NJEGA SVE – NIÃTA Æivimo u vremenu koje se generalno definiãe „nezdravim æivotom” te je pitanje prevencije bolesti i poremeñaja, kako unutraãnje tako i spoljaãnje ravnoteæe „homeostaze”, zajedniåka potreba, obaveza i cilj svih proaktivnih ljudi, kako na liånom tako i na druãtvenom planu. Liåna realnost svakog pojedinca je proizvod njegovih spoznaja informacija saznanja, miãljenja i verovanja, s jedne strane i onoga na ãta je fokusiran u krañem ili duæem trajanju, s druge strane. Otuda imperativ sagledavanja åinjenice da zdravlje nije samo puko odsustvo bolesti, veñ da je to istovremeno i nameran izbor æivotnog stila koji karakteriãe liåna odgovornost, uzajamna ravnoteæa i maksimalno poveñanje fiziåkog, mentalnog, duhovnog i druãtvenog blagostanja. Blagostanje je zdravstveno stanje viãeg nivoa koje zahteva puno truda. Zdravlje nije sve, ali je bez njega sve niãta. Otuda je put blagostanja, put ka kvalitetnijem æivotu, postizanju i oåuvanju optimalnog zdravstvenog stanja. Blagostanje je stanje optimalne dobrobiti i ono pored odsustva bolesti podrazumeva i poboljãan kvalitet æivota proistekao iz poveñanog: fiziåkog, socijalnog, mentalnog, emotivnog, duhovnog, ekoloãkog i profesionalnog zdravlja. Blagostanje je istovremeno proces koji traje tokom åitavog æivota i podrazumeva maksimiranje moguñnosti svakog pojedinca. To je istovremeno skup aktivnosti koje doprinose skladu, ravnoteæi i åovekovom zadovoljstvu celokupnim zdravljem, i to na naåine i u formama koje maksimalno vode liånoj samoaktualizaciji i doæivljaju sreñe. Tamo gde postoji nizak nivo blagostanja javljaju se fiziåki, mentalni i emotivni simptomi u vidu nelagodnosti, oseñaja nedovoljnosti i inferiornosti; dok tamo gde postoji visok nivo blagostanja, stalne promene i liåni rast, æivot pojedinca je karakterisan visokim nivoom vitalnosti i smisaonosti (ispunjenosti). Viãi nivoi blagostanja sa zdravim æivotnim stilom imaju za posledicu bolji doæivljaj samog sebe, bolji liåni izgled i oseñanja, bolja razmiãljanja, veñu efikasnost u radu i igri i duæi æivotni vek uz opãti, bolji kvalitet æivota. Danaãnje vreme u znaåajnoj meri karakteriãe poruka jednog grafita „kada do sada nismo poludeli, onda stvarno nismo normalni!” Ono je puno izvora stresa –

235

stresora. Mentalno zdravlje predstavlja jednu od najboljih barijera negativnom delovanju stresora. O tome postoje åitave oblasti istraæivanja i brojne tehnike. Ovom prilikom samo nekoliko saveta: – Nauåite da komunicirate sa samim sobom afirmativno, jaåajuñi sopstveno samopouzdanje i samopoãtovanje. – Prihvatajte odgovornost za sve ãto se deãava u vaãem æivotu i sa vama. – Eliminiãete potcenjivanja, sarkazme i omalovaæavanja, kako u svom verbalnom tako i neverbalnom ponaãanju. – Redukujte i pojednostavite sve ãto moæete u æivotu i poslu. – Nikad ne rizikujte da zarad malog uniãtite ili pokvarite veliko. – Uvek se trudite da mislite veliko i na taj naåin pred sebe postavljajte izazove koji ñe biti veliki. Vodite raåuna da oni istovremeno budu i etapno dostiæni. – Uvek uvaæavajte sebe i trudite se da primenite makar deliñ velikih saznanja psiholingvistike, eliminiãuñi reåi kao ãto su „ali”, „meœutim”, „mada”, „moram”, „naterali su me”, „ne mogu”, „oni su krivi”. Æivite zdravim æivotnim stilom, na bazi sopstvenih opredeljenja i odluka, imajuñi na umu da zdravom æivotnom stilu naroåito doprinose: – Zdrava ishrana i kontrola telesne teæine. – Osmiãljena i adekvatna fiziåka aktivnost. – Izbegavanje duvana i opojnih sredstava. – Umereno konzumiranje alkohola. – Dobra kontrola stresa. – Kontrola holesterola i krvnog pritiska. – Preventivna briga o sebi. – Smanjenje faktora rizika od bolesti i povreda.

Da bi bili uspeãni, sreñni i zdravi, nikada nemojte smetnuti s uma ni åetiri vrlo znaåajna aspekta delovanja u smeru vaãeg zdravstvenog blagostanja: Fitnes. Vaãe telo zahteva 20-30 minuta veæbi 5 dana u nedelji. Oko 60% odraslih osoba ne veæba dovoljno, a 25% ne veæba uopãte. Pravilna ishrana. Ãta i koliko konzumirate utiåe na to kako se oseñate, koliko dugo ñete æiveti i kako ñete podnositi bolesti. Ona ukljuåuje zdravu hranu, dodatke i, veoma vaæno, vodu. Æivotni stav. Redovne nefiziåke veæbe za mozak i duh utiåu na vaãe mentalno i emotivno stanje. Ono se integriãe sa nutricionistiåkim i fitnes aspektima. Pomoñ. Redovni odlasci kod zdravstvenih radnika koji vam pomaæu u postizanju dobrog zdravlja kao i u izradi plana veæbanja i ishrane.

236

IV PUSTI NEKA TEÅE „PANTA REI” Æivi smo zato ãto se stalno menjamo (u bioloãkom smislu). Stalno menjanje je bioloãka pretpostavka opstanka, a istovremeno za ogromnu veñinu ljudi ideal je da se u æivotu niãta ne menja, da se æivi po starim navikama – paradigmama. Psiholoãko menjanje, odgovaranje na nove izazove, stremljenje realizaciji postavljenih ciljeva i njihovih vizija vode saglasju naãeg psihiåkog i fiziåkog biña. Oni koji to shvate, raduju se promenama i u njima vide ãansu za bolji i ispunjeniji æivot. Ljudski æivot je vremenski ograniåen i jedina stvar koju moæemo u æivotu menjati i na koje moæemo uticati smo mi sami. Moramo biti svesni da je svako nezadovoljstvo koje se nas tiåe posledica toga ãto neãto ne radimo dobro ili se prema neåemu ne odnosimo na adekvatan naåin. Zato je potrebno da menjamo puteve i naåine, tj. da se mi sami menjamo. Da bi se to desilo potrebo je da konstatujemo i sebi kaæemo tri stvari: – Neãto treba da se menja. – Ja treba da se menjam. – Ja mogu da se menjam. Pri tome je neophodno eliminisati svaki eventualni strah od neuspeha i biti åvrsto reãen da ñe promena biti trajna, a samim tim i trajni boljitak za nas i naã æivot. Preduslov da to menjanje bude konstruktivno i u funkciji æeljenih ciljeva upravo je u tome da naãe opredeljenje za promenu bude konaåno, a naãa reãenost da istrajemo potpuna. Kod veñine ljudi to nije sluåaj. Oni krenu, preduzmu neke korake, meœutim, poãto su reãili da probaju, a ne da uspeju, oni u sebi veñ nose dozu rezerve izgovora i spremnosti na neuspeh. Mali broj ljudi zna da postoje jasni metodi i naåini kako da se prevaziœe strah od promene i kako da se sa puno motiva prione razgradnji postojeñih zona komfora i izgradnji novih, poæeljnijih navika. Prvo je potrebno shvatiti ljudsku osobinu da strah od samog straha predstavlja najveñi strah. Svaki put kad smo u situaciji da treba da se menjamo, a da pri tome ne vidimo jasne razloge, koji su pre svega

237

dovoljno veliki i dovoljno izazovni, strah preovlada i do promene ne doœe. Meœutim, kada se åovek naœe u situaciji da je neposredni cilj, bilo da je u pitanju njegova liåna ugroæenost ili bolna zasiñenost dotadaãnjim negativnim iskustvom, toliko kristalno jasan, znaåajan i veliki da smo spremni da platimo bilo koju cenu, onda i ærtvovanje zone komfora i neke navike postaje prirodni deo procesa. Da biste se oslobodili strahova, upraænjavajte sledeñe: 1. Budite proaktivni i preventivni u odnosu na sebe 2. Gledajte na æivot kao na stalno uåenje, iskustvo i menjanje 3. Zahtevajte od æivota ono ãto vam pripada 4. Gledajte na greãke kao na svoje uåitelje i korektore, koji vas vrañaju na pravi put 5. Stvorite svoje interne standarde i definicije uspeha 6. Odluåite da pobedite 7. Nastavite da veæbate i pobeœujete bez prigovaranja! Ne dopustite, ni po koju cenu, da inercija zavlada vaãim æivotom. Pogotovo ne inercija stagnacije. Neka teåe... samo neka teåe!

238

V OGLEDAJ SE U SOPSTVENOM OGLEDALU (SVOJOJ SAVESTI) Mark Tven je svojevremeno rekao: „Klonite se ljudi koji pokuãavaju da omalovaæe vaãe ambicije. To obiåno åine sitni ljudi. Za razliku od njih, stvarno veliki ljudi åine da se u njihovoj blizini i vi sami oseñate tako velikim.” Zato se ogledajte u sopstvenom, po svemu jedinstvenom, ogledalu svoje unutraãnje (intriziåne) savesti! Razvijte beskompromisnu odluånost da istrajete u vaãim planovima bez obzira na prepreke, kritike, okolnosti ili na to ãta drugi ljudi o tome misle, govore ili åine. Savest je znaåajna karakteristika åovekove slobode izbora. Svako od nas se ponaãa pre svega po sopstvenoj savesti i moralu, te uspeh podrazumeva i promenu navika u ovoj sferi. Uspeãni ljudi, pre svega, moraju biti moralni ljudi da bi taj uspeh bio pravi i univerzalan. Ja liåno ne priznajem parcijalno uspeãne ljude. Ne dopuãtam da je on moralan samo u jednoj sferi, a nemoralan i neuspeãan u drugoj sferi itd. Uspeh je proces i princip, a ne destinacija. Zbog toga, taj princip mora da proæima åitavu liånost, osposobljavajuñi je da bude uspeãna u raznim, a ne samo u pojedinim sferama æivota. Promena kriterijuma æivota je izuzetno znaåajna za uspeh. Ona podrazumeva jasne kriterijume uspostavljanja prioriteta. Ti prioriteti omoguñuju da se pojedinac na njih fokusira i da za koliåinu psihofiziåke energije koju u to investira dobija maksimalni povratni efekat. Potrebno je izañi iz zone komfora i raditi na sopstvenim perspektivama stalno se pitajuñi kako se ono ãto radim danas odraæava na moju buduñnost. Nema uspeha bez proaktivnosti, a proaktivnost podrazumeva stalnu okrenutost akciji. Åovek koji radi, koji se razvija i napreduje, ima prirodnu potrebu da je stalno u pokretu, tj. akciji. Istorija je puna znanih i neznanih primera ljudskih stradanja, izopãtenosti i ogromnih cena koje su pojedinci, grupe i åitavi narodi plañali na putu realizacije svojih snova, ideja, vizija, ciljeva i spoznaja. Zajedniåko za sve nas koji svesno

239

prihvatamo cenu koju, u vidu putarine, treba platiti na putu uspeha je upravo to ãto je u ogledalu naãe savesti ona opravdana, umesna i prihvatljiva. Teãko je platiti cenu, ali je najveña i najteæa cena nesaglasja sa samim sobom i svojom saveãñu. Ovo je direktno u vezi sa sledeñim oblastima. Odnosi i komunikacija su aktivni sastojci svakog uspeha. Odnosi se grade, uspostavljaju i unapreœuju, rangiraju i neguju i predstavljaju veliki resurs povratnih inspiracija, podrãki i timskog delovanja. Realnost. Navike ovog domena moraju biti striktno vezane za naãu samosvest i sagledavanje realnosti sopstvenim kriterijumima i merilima. Naæalost, kod veñine neuspeãnih ljudi doza realnosti je minimalna ili nepostojeña. Zbog toga su podloæni najrazliåitijim uticajima, æive tuœe æivote, zloupotrebljavaju maãtu ispraznim i neproduktivnim maãtarijama itd. Samodisciplina. Njeno stalno unapreœivanje i razvijanje kljuå je uspeha. Na samodisciplini se bazira naãe samopouzdanje jer samodisciplinom realizujemo postavljene ciljeve kroz istrajnost, a s tim u vezi i nepokolebljivu veru u sebe. Kako je samodisciplina u neposrednoj vezi sa pomenutim samopouzdanjem, iskoristio bih priliku da na ovom mestu kaæem par reåi o samopouzdanju. Kada sam govorio o psiholoãkom uspehu rekao sam da su njegovi elementi izmeœu ostalog samopoãtovanje i samopouzdanje. Osnovu samopouzdanja åini nekoliko po mom miãljenju bitnih elemenata. Akcija je najpouzdaniji generator elemenata i argumenata samopouzdanja. Kao ãto je reåeno, svaki put kad neãto naumimo, sopstvenim snagama realizujemo i postignemo cilj, doæivimo i odreœeni prirast samopouzdanja kao elementa psiholoãkog uspeha. Znaåi, akcija vodi u samopouzdanje. Odustajanje, predomiãljanje vodi u demotivaciju i gubljenje samopouzdanja. Verovanje u to da je greãka ili neka pogreãna aktivnost znak slabe liånosti naruãava samopouzdanje. Obrnuto, svest o tome da smo svakim pogreãnim korakom bliæe pravom putu i da su greãke, u stvari, naãi uåitelji, unapreœuje samopouzdanje. Jednom reåi, akcija i samopouzdanje su u direktnoj vezi, kao uostalom i svi ostali elementi o kojima je ovde reå. Bilo da se radi o komunikacijama sa okruæenjem ili sa samim sobom, njihova pozitivnost direktno utiåe na samopouzdanje. Ako je ta komunikacija pozitivna, onda nju neminovno prate pozitivna oseñanja. Pozitivna oseñanja su oseñanja snage i moñi onako kako sam to opisao u poglavlju o grupnoj motivaciji i samim tim doprinose naãem oseñanju samopouzdanja odnosno samouverenosti. Entuzijazam i optimizam se stiåu pozitivnim akcijama, deo su psiholoãkog uspeha i zadovoljstva postignutim ciljevima. Istovremeno entuzijazam predstavlja metaforu ljudske teænje za nalaæenjem savrãenstva u sebi (reå gråkog porekla, kovanica reåi „bog u meni”), te entuzijazam tako, sam po sebi, predstavlja proces razvitka i napretka ãto, kao i svaka druga svrsishodna akcija, doprinosi samopouzdanju. Optimizam kao gorivo uspeha, odnosno pozitivno okruæenje, liånosti iznutra, znatno koristi samopouzdanje i na realizaciji svega onoga ãto uveñava naãe samopouzdanje.

240

Pozitivne misli. Ovde pre svega mislim na elemente opisane u priåi o pozitivnom miãljenju. Naime, åovek koji je zaokupljen strahovima i razmiãljanjima zaãto neãto ne moæe, nije u stanju ni da sagleda sve svoje kvalitete i potencijale, te samim tim nema racionalno dovoljno elemenata koji bi åinili temelj njegovog samopouzdanja. Afirmacije. One podrazumevaju misli kojima stavljamo sebi do znanja ãta je to ãto mi posedujemo i koje su to okolnosti koje nam idu u prilog. Ovakvim mislima mi potvrœujemo opravdanost naãeg samopouzdanja, dajemo mu argument viãe, samim tim ga snaæimo. Ovo ima za posledicu i obrnuti fenomen. Ãto viãe imamo vere u sebe to smo skloniji da pozitivno i dobro mislimo. Åovek koji je pun samopouzdanja vidi dobro u sebi, razvija ga i unapreœuje. Ãto ima viãe kvaliteta i ãto je viãe dobrih osobina u sebi otkrio åovek ima viãe samopouzdanja, koje je u tom sluåaju na åinjenicama zasnovana vera u sebe i ispravnost na bazi prihvatanja od strane sopstvene savesti.

241

VI ÆURI POLAKO „FESTINA LENTE” IMAJ VREMENA! Jedan od najåeãñih izgovora “nemam vremena” je istovremeno i jedna od najveñih prevara i laæi koje sebi svakodnevno serviramo. Da stvar bude gora, ne samo da je sebi serviramo, veñ je i usvajamo po principu “zdravo za gotovo”. Åinjenice su meœutim sasvim drugaåije. Svi imamo podjednako vremena, odnosno 24 åasa dnevno. To ãto to vreme mahom neorganizovano troãimo, umesto da ga mudro koristimo, upravo i predstavlja plodno tle na kojoj uspeãno raste iluzija da nemamo vremena. Vreme je naã najveñi kapital, ali istovremeno i vrednost koja si niåim ne moæe kupiti. Jednom propuãteno vreme, trajni je i nenadoknadivi gubitak. Otuda je stalno prisutna svest o znaåaju i vrednosti vremena, uz njegovo prevashodno investiranje u æivotne prioritete, jedini naåin da se u raspoloæivom vremenu postigne najviãe ãto se moæe. Vreme je takoœe i dimenzija naãeg æivljenja, koja je za veñinu nevidljiva, sve dok ne doœemo u realnu situaciju da stvarno “nemamo vremena”. Kao ãto je mudrost postati mudar pre no ãto æivot stigne do kraja, tako je i mudrost koristiti, a ne razbacivati vreme. Najekonomiåniji naåin koriãñenja vremena je po principu „æuri polako”, koji u sebi sadræi sve neophodne elemente, poåev od duboke promiãljenosti, odluånosti, svrsishodnosti, celishodnosti i odgovornosti, do efikasnosti, ekonomiånosti i fokusiranosti. Kadgod zaustite da kaæete tu ordinarnu laæ „nemam vremena”, ugrizite se za jezik, razmislite i recite jednu jedinu istinu, koja glasi “Ja ne umem da organizujem svoje vreme”. Nauåite da se organizujete i ... imajte vremena, jer „æurite...polako”!

242

VII OPUSTI SE, USPEÑEÃ! Molio bih vas sada da na trenutak ostavite åitanje ove knjige i da se zamislite o tome gde je svet bio i gde ste vi bili pre deset godina. Pomislite samo ãta se sve izdeãavalo na globalnom nivou, pomislite samo ãta se sve izdeãavalo u vaãoj zemlji koja åak viãe i ne podseña na onu od pre deset godina i, naravno, mislite na to gde ste bili, ãta ste radili, o åemu maãtali, o åemu sanjali i na ãta je liåio vaã liåni æivot pre deset godina. Kada ste apsolvirali to razmiãljanje pomislite na trenutak koliko vam ãansi pruæa vreme koje je pred vama i ãta se sve moæe promeniti i desiti u narednih deset godina. Zar vam ne dolazi sama od sebe æelja da u tih narednih desetak godina vi kreirate svoj æivot kako bi promene bile joã znaåajnije, joã drastiånije nego u prethodnih deset, kako biste uåinili da æivot postane baã vaã, po vaãim merilima, po vaãim æeljama i vaãim snovima. Joã je Bendæamin Dizrael rekao da åovek nije proizvod okolnosti veñ da on, åovek, kreira okolnosti. Ili kako je to rekao Henri Toren, stvari se ne menjaju, mi se menjamo i u toj sposobnosti, mi smo spremni da menjajuñi se, krenemo putem koji nas sigurno vodi uspehu. Od roœenja pa do smrti mi se kreñemo nekim æivotnim putevima. Oni su za veñinu ljudi opredeljeni onim ãto se naziva sticaj okolnosti ili sreña. To su krivudavi, neizvesni putevi na kojima se u veñini sluåajeva ljudi oseñaju izgubljeni i nemoñni. Za razliku od takvih puteva i takvih ljudi, mali broj ljudi koji odluåi da to bude drugaåije, koraåa ãirokim putevima vizija, akcija i samopouzdanja, putevima koji vode do velikih, uzviãenih ciljeva i misija. Svako, naravno, ima ãansu da preœe na puteve uspeha, ali je preduslov da ispoãtuje neke recepte koji su evidentno pomogli mnogima. Prvi elemenat realizacije cilja je, pre svega, njegovo definisanje. Podseñam joã jednom na izreku koja kaæe: „Ako ne znaã kuda ideã, gde god da stigneã na pogreãnom si mestu”. Postoje neke odluke koje defacto kontroliãu naãu sudbinu i od åijeg koriãñenja zavisi efikasnost naãeg puta. Odluke koje kontroliãu naãu sudbinu su: – Odluke u vezi sa tim na ãta usmeriti naãu paænju. – Odluke kojima opredeljujemo ãta nam ãta znaåi u æivotu. – Odluke kojima odgovaramo na pitanje ãta uåiniti da se postignu æeljeni rezultati.

243

Za odluku smo odgovorni mi sami, a rekli smo da je najvaænija odluka ona odluka koja utiåe da doœe do neke promene u naãem æivotu. Svi ljudi u naåelu æele da u æivotu promene stvari u domenu dve oblasti: oblasti toga kako se oseñamo i kako se ponaãamo. Da bi do odluke o promeni doãlo, moramo prvo verovati i biti svesni toga da neãto moramo promeniti. Zatim moramo verovati da se mi moramo promeniti jer æivot je suviãe kratak da bismo sedeli i åekali da se promene okolnosti i da se stvori po nas pozitivnija klima ili ãansa. I naravno, treñi i moæda najbitniji elemenat je verovanje u to da „ja mogu da se promenim”. Niãta se ne menja u nama suãtinski dok se ne promeni senzacija u naãem mozgu vezana za konkretno iskustvo. Znaåi, odluka da se neãto promeni sama po sebi ne znaåi niãta dok se vrednost te odluke ne potvrdi kroz konkretno åinjenje. Na bazi uåinjenog naã mozak prikuplja elemente potvrde da je odluka bila ispravna i moguña a potom, na bazi jedne tehnike koju ñu vas kasnije uåiti, nova osobina ili navika u vidu æeljene promene postaje sastavni deo naãeg ponaãanja, naãa nova navika. Nismo ni svesni koliko kapitala za uspeh i sreñu posedujemo u æivotu. Razlog tome je åinjenica da se åeãñe bavimo izgovorima i traæenju argumenata zaãto neãto ne moæemo, nego zaãto moæemo. Kad god pristupate novom izazovu, sedite i napiãite listu znanja, umenja, veñ poraœenog kao i svih drugih argumenata koji govore u prilog tome da ste dorasli novom izazovu i da ste spremni da se s njim uhvatite u koãtac. Ãto se tiåe stvari koje najåeãñe koristimo kao izazov da neãto ne uradimo, imajte na umu sledeñe: Vreme – imamo ga kao i svi, 24 åasa dnevno, te ako nam se åini da ga nemamo dovoljno moramo nauåiti kako da ga bolje organizujemo i koristimo, a ne razbacujemo i troãimo; Energija – imamo onoliko koliko imamo, ali je i to dovoljno da postignemo ãto god naumimo, pod uslovom da ne razbacujemo veñ fokusiramo u pravom trenutku na prave stvari i tako postignemo maksimalne efekte; Samopouzdanje i samopoãtovanje – postiæe se veæbom kroz postavljanje i realizacije postavljenih ciljeva i odluka, a krasi one koji nisu probaåi veñ „postizaåi”; Æelje – imamo ih u izobilju, ali ih treba svesti na prioritete; Znanje – imamo ga i viãe no ãto treba ali ga treba znati upotrebiti jer tek njegovo stavljanje u funkciju donosi rezultate. Moñ donoãenja odluke – svaki åovek raspolaæe sposobnoãñu donoãenja odluka. One su prvi korak na putu uspeha. Åak i onda kada ne donosimo nikakve odluke, mi smo poslediåno ærtva svoje nesvesne odluke da se „ne meãamo u sopstveni æivot” tj. da od nas niãta ne zavisi. Put ka uspehu se moæe definisati sledeñim etapama: Prvo, odluåite ãta æelite.

244

Drugo, krenite u akciju. Treñe, uoåite ãta funkcioniãe a ãta ne. Åetvrto, menjajte pristup i strategiju sve dok ne naœete pravi put. Nemojte nikada zaboraviti da je put do boljih odluka donoãenje ãto veñeg broja odluka. Svaki put kada donesemo neku odluku za koju se ispostavi da nije bila adekvatna i da je åak bila pogreãna, mi markiramo teritoriju koja je neproduktivna i svakim tim pogreãnim koracima odnosno odlukama pribliæavamo se pravim odlukama odnosno pravim putevima. Iz pomenutog postupka sledi jedna kapitalna posledica. Naime, svaki put kada donesemo neku znaåajnu odluku i svim svojim snagama se posvetimo realizaciji postavljenog cilja, mi istovremeno iskljuåujemo svaku moguñnost neuspeha. Naime, ili ñe se cilj ostvariti ili nas fiziåki neñe biti. Ovo nam sve daje ogromnu slobodu da uæivamo u svom putu, da merimo preœeni put, da iz toga crpimo samopouzdanje, samopoãtovanje i naravno motivaciju. Zapamtite: Odluke imaju moñi koje mogu promeniti åitav vaã æivot Najteæi korak ka uspehu je donoãenje prave odluke Donosite odluke åesto Uåite se iz svojih odluka Ostanite verni svojim odlukama, ali budite fleksibilni u njihovoj realizaciji Uæivajte u donoãenju odluka Nikada nemojte zaboraviti poruku Helen Keler koja uprkos tome ãto je znaåajno hendikepirana na razne naåine kaæe: „Æivot je izazovna avantura ili niãta.” OPUSTI SE, USPEÑEÃ! … JER SA OVOLIKO ELEMENATA SLAGALICE USPEHA, SA OVOLIKO ZNANJA I OVOLIKO SEBE NA JEDNOM MESTU, NE MOÆEÃ PROMAÃITI (SAMO ISKLJUÅI SVAKU DRUGU MOGUÑNOST)! SREÑNO!

245

MOJ NEKROLOG (POGLED „S’ KRAJA”)

246

KLJUÅ DR NIKOVE SLAGALICE • • • • • • • •

• • • • • • • • • • • • • • • •

SVE ÃTO RADIÃ, RADI SA CILJEM NA UMU! PRVO SHVATI PA ONDA OÅEKUJ DA BUDEÃ SHVAÑEN(A)! IMAJ SVOJE PRIORITETE! PLANIRAJ SVOJE AKTIVNOSTI „S’ KRAJA! NIÃTA NE POÅINJI DOK U SEBI NE IZGRADIÃ UZBUŒENJE, ENTUZIJAZAM I POZITIVAN STAV! IMAJ JASNE, PISANE I SLIKOVNE PLANOVE I CILJEVE! SVAKI CILJ STAVI U VREMENSKI KONTEKST! BUDI UVEK POZITIVAN! UVEK TRAÆI I NAŒI RAZLOGE ZBOG KOJIH JE NEÃTO DOBRO I ÃTA DOBRO IZ TOGA MOÆE DA PROISTEKNE! BUDI EMPATIÅAN! POZITIVNO KOMUNICIRAJ SA SOBOM! KORISTI REÅI KOJE HRABRE I MOTIVIÃU! NIKADA NE KORISTI REÅI KOJIMA NEGATIVNO PROGRAMIRAÃ SVOJU PODSVEST! UVEK IMAJ NA UMU DA „ZDRAVLJE NIJE SVE, ALI JE BEZ NJEGA SVE – NIÃTA!” ZNAJ: „SVE IMA SVOJU CENU I NEMA NEÃTO ZA NIÃTA!” AKO NEÃTO ÆELIÃ, BUDI SPREMAN/NA DA CENU I PLATIÃ! KOMUNICIRAJ PRE SVEGA ENERGIJAMA, PA TEK ONDA REÅIMA! VIÃE GLEDAJ ÃTA LJUDI RADE, A MANJE SLUÃAJ ÃTA GOVORE! SAMO SMIREN UM DONOSI PRAVE REZULTATE! KORISTI SVOJU SAMOSVEST – „SPOZNAJ SAMOG/U SEBE!” U SVE UNESI VIÃE ENERGIJE NO ÃTO JE NEOPHODNO DA BI SE POSTIGAO CILJ! KORISTI MOÑ KOMPLIMENATA! ZAPAMTI: „KO PITA, TAJ VODI!” NE IGRAJ SE VATROM! IZBEGAVAJ SVAKODNEVNE IRITACIJE! REÃAVAJ KONFLIKTE KAKO NASTAJU! NE DOPUSTI DA SE NAGOMILAJU! UÅI SE ANTISTRESNIM TEHNIKAMA I SVAKODNEVNO IH PRIMENJUJ! ZAPAMTI: „KO NE VALJA SEBI, NE VALJA NI DRUGIMA!”

247

LTERATURA • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Carnegie, D., The leader in you, „Pocket Books”, New York, 1993. ÅANAK, N., Radovi na put uspeha, „ NTC”, Novi Sad, 2006. ÅANAK, N., Recepti uspeha dr Nika, „ Akcent”, Iæevsk, 2002. ÅANAK, N., Biti, raditi, imati, „Tok – Pokret evropskih inicijativa”, Novi Sad, 2002. ÅANAK, N., MLM put uspeha, „ Stojkov”, Novi Sad, 2004. DENT, F.E., Umeñe liderstva, „Valera”, Beograd, 2006. DOBRODOLAC, R., Vodiå kroz Multi-Level Marketing, „Finesa”, Beograd, 2000. ERAKOVIÑ, M., Ãta je to MLM?, „Globex”, Ãabac, 1996. FISHER, S., Discovering the power of self-hypnosis, „Harper Perennial”, New York, 1992. FLEMING, I., Upravljanje vremenom, „Valera”, Beograd, 2006. GOLEMAN, D., Emotional Intelligence, „Bantam Books”, New York, 1996. GOLEMAN, D., Working with Emotional Intelligence, „Bantam Books”, New York, 1999. GREENE, R., Power, „Profile books”, London, 2002. GRIESSMAN, E.B., Time tactics of very successful people, „McGraw-Hill”, USA, 1994. GRUBIÃA, N. & VENE,B., Iz dnevnika milijunera...ili bogatstvo je u nama, „Phantom”, Bled, 2000. HELLER, R., Motivating people, „Dorling Kindersley”, London, 1998. HIKS, E. & Dæ., Zadivljujuña moñ promiãljene namere, „Leo commerce”, Beograd, 2006. HIL, Dæ., Poslovni bonton, „Aruna”, Beograd, 2006. HUNSAKER, Ph. & Alessandra, A., The art od managing people, „ A Touchstone Book”, New York, 1986. KAVASAKI, G., Tajna uspeãnog poåetka, „ Mono & Manana”, Beograd, 2006. KLOTIER, P., Multilivel marketing, „Clio”, Beograd, 1997. LIBERMAN, D.Dæ., Strategije i taktike uspeãnih ljudi, „Finesa”, Beograd, 2000. LOER, Dæ. & Ãvarc, T., Kako da postanete poslovni atleta, „Åarobna knjiga”, Beograd, 2004. MAKSVEL, Dæ., Uspeh iz dana u dan, „Finesa”, Beograd, 2006. MORRIS, T., True success, „Berkley Books”, New York, 1994. MUSASHI, M., The book of five rings, „Bantam Books”, New York, 1982. NADEL, J., How to succeed in business without lying, cheating or stealing, „Pocket Books”, New York, 1993. NIKOLIÑ, R., Psihologija poslovnog bontona, „Udruæenje pisaca Srbije”, 1993. NOLL, Z., MLM Zaãto? MLM Kako?, „Yump Consultinting”, Beograd, 2006. NOLL, Z., Mreæni marketing, „Prometej”, Novi Sad, 2004. NOLL, Z., Pokret duha i fantazije - Netvork Marketing, „Yump Consulting”, Beograd, 2006. ORINA, Success, „MansoorMarican”, Kuala Lumpur, 1998.

248

• PALEY, R., Ultimate guide to Network marketing, „Advantage Quest Publications”, USA, 2005. • POWERS, M., The magic of thinking success, „Wilshire Book Company”, USA, 1987. • PROKTOR, B., Roœeni ste bogati, „Finesa”, Beograd, 2005. • PTICA, O., Ceo svet voli pobednike, „Evro Giunti”, Beograd, 2007. • RIES, A. & Trout, J., Dvadeset dva imperativa marketinga, „ÆAC – promet”, Subotica, 1996. • ROBBINS, A., Awaken the giant within, „Fireside”, New York, 1991. • ROBBINS, A., Giant steps, „A Fireside book”, New York, 1994. • ROBERTS, W., Leadership secrets of Attila the Hun, „Warner Books”, New York, 1985. • ROBINSON, D., Poslovni bonton, PS „Grmeå” – „Privredni pregled”, Beograd 2000. • SCHULLER, R., Power thoughts, „Harper Paperbacks”, New York, 1993. • SHENSON, H. & Nicholas, T., Consulting Success, „Enterprise”, Dearbon, 1993. • TIMBERLAKE, L., Roœeni za pobjedu, „Zaloæba Tuma”, Ljubljana, 2002. • VLAJIÑ, S., Formula za ostvarenje æelja, „Miroslav”, Beograd, 2002. • VLAJIÑ, S., Stvaranje i privlaåenje sreñe, „Miroslav”, Beograd, 2003. • VLAJIÑ, S., Knjiga o radosti i uspehu, „Miroslav”, Beograd, 2003. • VLAJIÑ, S., Svest i naduzroåni poredak prirode, „Miroslav”, Beograd, 2001. • WAITLEY, D., The new dynamics of winning, „Nicholas Brealey Publishing”, London, 1993. • WAITLEY, D., Timing is everything, „Pocket Books”, New York, 1992. • WALTERS, J.D., The art of supportive leadership , „Crystal Clarity”, Nevada City, 1987. • ZIGLAR, Z., See you at the top, „Pelican publishing company”, Gretna, 1997. • Banjanin, M.K., Dinamika komunikacije, „Megatrend univerzitet primenjenih nauka”, Beograd, 2003. • BILD, T., 7 Steps to Successful Selling, „A Perigee Book”, New York, 2001. • BUSINESS DESK REFERENCE, How to manage conflict, „Career press”, Hawthorne, NJ, 1993. • ÅANAK, N., Biti, raditi, imati, „TOK – PEI”, Novi Sad, 2001 • DRAGIÅEVIÑ-ÃEÃIÑ, M. & Stojkoviñ, B., Kultura – menadæment, animacija, marketing, „Clio”, Beograd, 2003. • DÆOJNER, M., Neodoljiva ponuda, „Leo Commerce”, Beograd, 2006. • FISHER, R, & URY, W., Getting to YES, „Penguin Books”, USA, 1991. • FIÃER, R. & JURI, V., Kako da postignete dogovor, „Mono & Manana”, Beograd, 2005. • GELB, M. Predstavite sebe, „Finesa”, Beograd, 2003. • GILBERT, D.R., Arena prodaje, „Okean”, Beograd, 2006. • GRIFFITH, J., Speaker’s Library of Business, „Prentice Hall”, New Jersey, 1990. • HINDLE, T., Negotiating skills, „Dorling Kindersley Book”, London, 1998. • JEARY, T., Inspire any audience, „Trophy Publishing”, Dallas, 1996. • JOHNSON, S.M.D., The One Minute Sales Person, „Avon Books”, New York, 1986. • KENNEDY, G., Perfect negotiation, „Random House Business Books”, London, 2003.

249

• KOSANOVIÑ, B., Spremite se za sastanke i pregovore, PS „Grmeå” – „Privredni pregled”, Beograd 2000. • LAUGHLIN, CH. & SAGE, K, Samurai Selling, „St. Martin’s Press”, New York, 1993. • MANDINO, O., The Greatest Salesman in the World, „Bantam Books”, New York, 1985. • MANDIÑ, T., Komunikologija, „Clio”, Beograd, 2005. • MARKOVIÑ, M., Poslovna komunikacija, „Clio”, Beograd, 2003. • NIERENBERG, G.I., Umetnost pregovaranja, PS „Grmeå” – „Privredni pregled”, Beograd 2000. • OSREDEÅKI, E., Poslovno komuniciranje & poslovni bonton, „Naklada EDO”, Samobor, 2000. • PEALE, N.V., The amazing results of positive thinking, „Fawcett crest”, New York, 1993. • PEALE, N.V., The power of positive thinking, „Fawcett crest”, New York, 1992. • PIZ, A. & B., Definitivni vodiå kroz govor tela, Mono & Manana”, Beograd, 2005. • PIZ, A., Pitanja su odgovori, „Most”, Beograd, 2004. • PRUSAC, M., Brz i siguran put do uspjeha u prodaji, „Beretin”, Split, 2002. • RADOJKOVIÑ, M.; Stojkoviñ, B., Informaciono komunikacioni sistemi, „Clio”, Beograd, 2003. • REARDON, K.K., Interpersonalna komunikacija – gdje se misli susreñu, „Alinea”, Zagreb, 1998. • SCHWARTZ, D.J., The magic of thinking big, „ A Fireside Book”, New York, 1987. • SELINGMAN, M., Learned optimism, „Pocket Books”, New York, 1990. • TOMIÑ, Z., Komunikologija, „Åigoja”, Beograd, 2003. • TOSKICH, B., Verbal Driver, „Prometej”, Novi Sad, 2004. • VEINRAJT, G.R., Govor tela, „Alnari & Puna kuña”, Beograd, 2001. • WALTERS, L., Secrets of successful speakers, „McGraw-Hill”, New York, 1993. • ZIGLAR, Z., Umetnost prodaje, „Finesa”, Beograd 2003. • Blum, V., Efekat endorfina, „Finesa”, Beograd, 2002. • ÅANAK, N., Biti, raditi, imati, „Tok – Pokret evropskih inicijativa”, Novi Sad, 2002. • ÅANAK, N., MLM put uspeha, „ Stojkov”, Novi Sad, 2004. • HELLER, R.., Motivating people, „Dorling Kindersley Book”, London, 1998. • LAMING, D., Understanding human motivation, „Blackwell”, UK, 2004. • SMITH, D.M., Motivating people, „Barron’s”, New York 1991. • Aracki, S., Prevladati stres, „Cekom”, Novi Sad, 1996. • AYAN, J., Aha!, „Crown Trade Paperbacks”, New York, 1997. • BAGGETT, B., The Book of excellence, „Rutledge Hill Press”, Nashville, 1992. • BUZAN, T., Sklad uma i tela, „Finesa”, Beograd, 2004. • BUSINESS DESK REFERENCE, Motivation and goal-setting, „Career press”, Hawthorne, NJ, 1993. • CAJS, T., Napravite svoje sopstvene merdevine, „Leo commerce”, Beograd, 2006. • CHAN, L., The wellness options, „Penquin Canada, 2003. • DAWSON, R., Make the right decision every time, „Nicholas Brealey Publishing”, London, 1993. • DE BONO, E., Six action shoes, „Fontana”, London, 1991.

250

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

ŒORœEVIÑ, M. i saradnici, Kultura zdravog æivljenja, „MK Panonia” Novi Sad, 2003. DÆELEBDÆIÑ, S., Stres, savladavanje i odbrana, „Velarta”, Beograd, 1998. GAWAIN, Sh., Creative visualization, „Bantam books”, New York, 1982. HEJ, L., Moñ je u vama, „Narodna knjiga”, Alfa, 1997. HELLER, R., Acheiving excellence, „Dorling Kindersley Book”, London, 1999. HELLER, R., Making decisions, „Dorling Kindersley Book”, London, 1998. HIKS, E. & Dæ., Traæi i dobiñeã, „Leo commerce”, Beograd, 2006. KALIÅANIN, P. & LEÅIÑ – TOÃEVSKI, D., Knjiga o stresu, „Medicinska knjiga”, Beograd, 1994. KALIÅANIN, P., STOÆINIÑ, S., PALEEV, N., SLIJEPÅEVIÑ, D., Stres zdravlje – bolest, „Obeleæja”, Beograd, 2001. KARLSON, R., Kako ne gubiti æivce zbog velikih stvari, „Alnari”, Beograd, 2004. KARLSON, R., Moæete biti sreñni uprkos svemu, „Mono & Manana”, Beograd, 2005. KOSOVIÑ, D., Stres, „Savana”, Beograd, 1997. KRIEGEL, R.J., If it ain’t broken...break it!, „Warner Books”, New York, 1991. LUIS, B. & OJUKLIN, F., NLP razotkrivanje magija, „IP Eshoteria”, Beograd, 2005. MACKEY, A., The biblical principles of success, „Vincom”, New York, 1993. MALTZ, M., Psicho-cybernetics, „Pocket Books”, New York, 1969. MCQUADE, W. & AIKMAN, A., Stress, „ A Signet Book”, New York, 1993. MEMEDOVIÑ, B., Iskre mudrosti, „Ljubija”, Prijedor, 2004. MEKDERMOT, I. & DÆEJGO, V., NLP obuka, „Mono & Manana”, Beograd, 2004. MILLS, J.W., Coping With Stress, „John Wiley & Sons”, Canada, 1982. MRVALJEVIÑ, B., Mudrost i veãtina æivljenja, knjiga 1, „ Bakar”, Bor, 2000. MRVALJEVIÑ, B., Mudrost i veãtina æivljenja, knjiga 2, „Bakar”, Bor, 2001. MRVALJEVIÑ, B., Mudrost i veãtina æivljenja, knjiga 3, „Bakar”, Bor, 2001. ORINA, Excellence, „MansoorMarican”, Kuala Lumpur, 1998. RILEY, P., The winner within, „Berkley Books”, New York, 1993. RINPOÃ, J.M., Radost æivljenja, „Leo commerce”, Beograd, 2007. RINGER, R.J., Million dollar habits, „Fawcett Crest”, New York, 1990 RISTIÑ, S., Izabrani citati o ljudskom bitisanju, „IP LIB”, Novi Sad, 2004. SEYMOUR, J. & SHERVINGTON, M., Peak performance trough NLP, „Dorling Kindersley Book”, London, 2001. SIRS, B. & LOVREN, B., Æivot u zoni, „Leo commerce„, Beograd, 2005. TEMPLETON, T.L., Preporuka za cijeli æivot, „Zaloæba Tuma”, Ljubljana, 2001. TICHY, N. & SHERMAN, S., Control your destiny or someone else will, „Doubleday”, New York, 1993. TRAVIS, D., RYAN, S.,R., Wellness workbook, „Celestian Arts”, Berkeley, Toronto, 2004.

251

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41.

266

Sadræaj USPEH JE PUTOVANJE (A NE REZULTAT… SEMAFOR) . . . . . . . 10 SPOZNAJ SAMOG (SAMU) SEBE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 DEFINIÃI (POSTAVI) SVOJE CILJEVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 VIZUALIZUJ SVOJE CILJEVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 FIKSIRAJ CILJEVE EMOCIJAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 BUDI FOKUSIRAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 KORISTI AFIRMACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 MISLI VELIKO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 ODLUÅI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 BUDI REALAN (OÅEKUJ NEMOGUÑE). . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 NE BUDI MEDIOKRITET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 IMAJ SVOJE PRIORITETE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 KRENI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 PLATI CENU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 IMAJ VREMENA ZA SEBE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 BUDI ÅOVEK A NE MAGARAC (UÅI NA GREÃKAMA) . . . . . . . . . 62 NE KOMPLIKUJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 NIKADA NE ODUSTAJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 STALNO SE USAVRÃAVAJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 BUDI POZITIVAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 DODAJ UVEK VIÃE „GASA” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 REINVESTIRAJ U SEBE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 IMAJ SVOG TRENERA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 U SVEMU VIDI IZAZOV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 BUDI SREÑAN (UÆIVAJ!) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 KOMUNICIRAJ SA SAMIM SOBOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 HRABRO KORAÅAJ (SREÑA PRATI HRABRE) . . . . . . . . . . . . . . 90 NE DAJ PROÃLOSTI DA TE PROGONI . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 BUDI URAVNOTEÆEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 KORISTI SVOJU „SLOBODU IZBORA” – BUDI SLOBODAN . . . . . 104 PODESI SVOJE RECEPTORE (PERCEPCIJA JE SVE JE PERCEPCIJA) 108 DEFINIÃI SVOJA „PRAVILA IGRE” (KULPIN SINDROM) . . . . . . . 112 GLEDAJ PRED SEBE (KROZ ÃOFERÃAJBNU) . . . . . . . . . . . . . . 116 NIKADA NIJE KASNO… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 POSTANI VELIÅINA (SPOZNAJ KOLIKO SI „MALI”) . . . . . . . . . 122 VERUJ (DA MOÆEÃ, DA SI ZASLUÆIO, DA ÑE SE DESITI) . . . . . . 124 BUDI MOTIVISAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 PREUZMI ODGOVORNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 UOÅAVAJ PRINCIPE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 POÃTUJ SVOJU INTUICIJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 OPROSTI I ZABORAVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. I II III IV V VI

BUDI ZAHVALAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . BUDI VELIKODUÃAN (RUKA DAJUÑEGA NE OSKUDEVA) . . . BUDI MAGNET (PRIVLAÅNOST …) . . . . . . . . . . . . . . . . . IMAJ SVOJU MANTRU (MOLITVU) . . . . . . . . . . . . . . . . . NE ÆIVI POD RUÅNOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KONDICIONIRAJ SE ZA USPEH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . DOBRO KOMUNICIRAJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KLONI SE STRESA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OBEZBEDI REZERVU VREMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KORISTI SVOJU „EMOCIONALNU INTELIGENCIJU” . . . . . . KORISTI OBE HEMISFERE MOZGA . . . . . . . . . . . . . . . . . PREPUÃTAJ SE SINHRONICITETU . . . . . . . . . . . . . . . . . . KORISTI SVOJU „MAÃTAONICU” . . . . . . . . . . . . . . . . . . BUDI KREATIVAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UÆIVAJ U „SITNIM” STVARIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UPOZNAJ „SVOGA BOGA” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UPOZNAJ SVOG „DUHA IZ ÅAROBNE LAMPE” . . . . . . . . . . OBOJ ÆIVOT HUMOROM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SMEJ SE SMEJ, UVEK SE SMEJ… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ZDRAVO ÆIVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VEÆBAJ I RAZVIJAJ SVOJE TELO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . DOBRO PLANIRAJ SVOJE VREME . . . . . . . . . . . . . . . . . . KORISTI SVOJ „POGLED SA STRANE” (CAMERA VIEW). . . . . IGRAJ SE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ÅITAJ, SLUÃAJ, POSEÑUJ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . RADUJ SE SVAKOM DANU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OSTANI DETE NA PUTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VOLI SVOJE GREÃKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ÅUVAJ SE „ENERGETSKIH VAMPIRA” . . . . . . . . . . . . . . . ÅUVAJ SE „DOBRONAMERNIH” LJUDI . . . . . . . . . . . . . . . BIRAJ DRUÃTVO (OKRUÆI SE BOLJIMA OD SEBE) . . . . . . . . ÅUVAJ SVOJU PRIVATNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . GRADI SVOJ IMIDÆ (PRILIÅNOST) . . . . . . . . . . . . . . . . . UNAPREŒUJ SVOJE SAMOPOÃTOVANJE . . . . . . . . . . . . . . IZGRAŒUJ SVOJE SAMOPOUZDANJE. . . . . . . . . . . . . . . . NAŒI SVOJE DRUGO JA (DRUGU POLOVINU) . . . . . . . . . . BUDI INSPIRISAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VOLI – LJUBAV JE – SVE – JE LJUBAV . . . . . . . . . . . . . . . . BUDI ZDRAV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PUSTI NEKA TEÅE „PANTA REI” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OGLEDAJ SE U SOPSTVENOM OGLEDALU (SVOJOJ SAVESTI) . ÆURI POLAKO „FESTINA LENTE” . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

148 150 152 154 156 157 159 173 178 180 187 189 191 192 194 196 199 202 204 209 211 213 219 221 222 225 226 228 229 232 234 236 238 246 252 254 256 258 259 261 263 266

267

VII OPUSTI SE, USPEÑEÃ! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267

268